Dnevnik 13.avgust 2009. by jovan radosavljevic

DRAGAN MARKOVI] PALMA, LIDER JS

DA LI ]E SRBIJA DO^EKATI SISTEM SA SAMO DVE STRANKE

Boqe da su nas pitali dok su pisali zakone str. 3

NOVI SAD *

c m y

Previ{e razlika za dvopartijsku harmoniju

str. 2

^ETVRTAK 13. AVGUST 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22449 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

FRU[KOGORSKI MANASTIR KRU[EDOL OBELE@IO SVOJU SLAVU I 500 GODINA POSTOJAWA

NASLOVI

Politika 3 Novi izbori su tro{ewe energije na glupost

Ekonomija 5 Gazde oterane iz 424 firme 5 Podr`avqene firme kao partijski plen?

Nov~anik 6 Prodaja ra~unara pala za petinu

Novi Sad 7 Opet }e „Arena” biti najlep{a 8 Svaki tre}i prvak naheren

Vojvodina 11 Zrewaninski ku}ni qubimci otrovani pesticidima

Veliki sabor na srpskoj Svetoj gori str. 14

Crna 13 Ugqe{i Grguru ukinut pritvor

Dru{tvo 14 Useqewe u Klini~ki centar Vojvodine do 2012. godine

Toplo i sun~ano Najvi{a temperatura 29°S UV indeks 6-7

SINDIKALCI NIS-a OPTU@UJU DR@AVU ZA OPSTRUISAWE PODELE BESPLATNIH AKCIJA

Izigrali zakon i pet miliona naivnih

str. 4

O[TRO OKO BIV[EG VICE[AMPIONA EVROPE U GA\AWU GLINENIH GOLUBOVA

Srnda}e tamanio trener reprezentacije?

str. 13

SPORT

str. 16 – 19

POLICIJA PROVALILA PRIMOPREDAJU DROGE NA UGLU PARTIZANSKE ULICE U NOVOM SADU

SRBIJA SA DVA ^ETVERCA NA SP U KANADI

FUDBALSKI RASPORED VOJVO\ANSKOG ZAPADA

Pala {estorka narkodilera

str. 13

~etvrtak13.avgust2009.

Zlo~ini se ne smeju zaboraviti Dràvni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjavio je ju~e u Gora`devcu da ovo ministarstvo ne}e dozvoliti da se zlo~ini zaborave i da zlo~inci ostanu neka`weni za ubistvo dvoje dece u ovom mestu, ali i sve druge zlo~ine na KiM nad Srbima i drugim nealbancima. “Srbija ne moè da po{aqe svoje istra`ne organe da re{e ubistvo dvojice de~aka, ali }emo svaka- Oliver Ivanovi} ko insistirati kod Euleksa i je najavio da }e Ministarstvo svih me|unarodnih organizaza KiM u septembru podeliti cija koje su odgovorne za bezjo{ oko 110 miliona dinara bednost i sprovo|ewe prava za razli~ite ekonomske proda to u~ine. Od toga da li }e jekte koji imaju za ciq otvare{iti ovaj i sve ostale zlorawe novih radnih mesta. ~ine zavisi}e wihov krediOvo ministarstvo je ve} pobilitet i uspe{nost wihove delilo 89 miliona dinara za misije, kao u na{ odnos prema projekte pokretawa sopstvewima”, rekao je Ivanovi}. nog biznisa. Oliver IvanoOn je precizirao da pomo} vi} i biv{i predsednik KoSrbima na KiM nije samo ordinacionog tela Neboj{a obezbe|ivawe bezbednosti i ôvi} poloìli su venac na slobode kretawa ve} i ekospomenik ubijenim de~acima nomskog opstanka. Ivanovi} u Gora`devcu.

Vojnici Srbije i SAD na istom poslu Pripadnici ameri~kih oruànih snaga angaòvani su na obnovi {kola i obdani{ta u Srbiji, u nastavku odli~ne saradwe vojski SAD i Srbije, saop{tila je ju~e ambasada SAD u Beogradu.”Kao nastavak izuzetne saradwe izme|u vojski SAD i Srbije u proteklim godinama, uniformisani pripadnici oruànih snaga obeju zemaqa angaòvani su u kombinovanim projektima humanitarne pomo}i na obnovi osnovnih {kola i obdani{ta u nekoliko op{tina u Srbiji”, navedeno je u saop{tewu.Ambasada je istakla da je ovakav vid vojne saradwe izuzetno zna~ajan jer se ja~aju odnosi dveju vojski {irewem duha prijateqstva i demonstriraju}i karakter i profesionalnost

pripadnika oruànih snaga dveju dràva. Zna~aj zajedni~kog agnaòvawa ogleda se i u razmeni prakti~nih iskustava u oblasti civilno-vojne saradwe i misijama pruàwa odgovora na prirodne katastrofe i u mirovnim operacijama. U saop{tewu je navedeno da je 6. avgusta prva grupa od 37 pripadnika Nacionalne garde Ohaja stigla u Srbiju “spremna da radi zajedno sa svojim kolegama iz Srbije” i da }e im se pridruìti jo{ dve grupe, {to ~ini ukupno 82 pripadnika angaòvanog ameri~kog vojnog osobqa. Ameri~ko vojno osobqe ~ine prvenstveno gra|evinski inèweri i odre|eni broj sanitetskog osobqa, kao i predstavnika odnosa s javno{}u.

POLITIKA

DNEVNIK

c m y

„DNEVNIK” ISTRA@UJE DA LI ]E SRBIJA DO^EKATI SISTEM SA SAMO DVE STRANKE

Previ{e razlika za dvopartijsku harmoniju Srbija }e narednih godina, smatra veliki deo stru~ne javnosti, hrliti ka dvopartijskom sistemu. Stawe je to dr`ave koje bi trebalo da bude mnogo stabilnije od ovog vi{epartijskog, ali da li je u specifi~nostima koje ~ine Srbiju mogu}e? Od sada{we situacije, kada u Vladi na ovaj ili onaj na~in participira ~ak osam stranaka, razli~itih po svemu osim po voqi da vladaju, do radikalno umawene politi~ke arene jo{ je dug put. Do sada je bilo dosta najava da je sistem, u kojem bi se na vlasti smewivale dve politi~ke orga-

mi{qewu, trebalo da budu politi~ki bitno bli`e jedna drugoj nego ikada do sada. Na sli~nom fonu je i politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi}, koji ka`e da nikada ne}emo imati dvopartijski sistem poput Amerike ili Velike Britanije jer postoji veliki broj partija

odustati od trke za prisutno{}u u parlamentu. Stankovi} smatra da Srbiji treba liberalno-demokratski poredak, u kojem }e biti ~isti ra~uni izme|u politi~ara i gra|ana, u kojem }e se znati ko su oni koji imaju poverewe bira~kog tela.

koje imaju uticaj na de{avawa u Srbiji, a i zato {to je sama dr`ava nacionalno heterogena. – O~ekujem da }e se vremenom stranke ideolo{ki malo vi{e iskristalisati, a i da }e se broj politi~kih aktera smawiti – smatra Stankovi}. – Uz prere-

– Sada imamo nekakve koalicije bazirane na politi~kom interesu pa se ~esto de{ava da male stranke vuku va`ne konce u dr`avi. To je jedna od velikih slabosti na{eg sistema – ka`e Stankovi}, i dodaje da }e, osim prore|ivawa na politi~kom tr-

Sada imamo nekakve koalicije bazirane na politi~kom interesu pa se ~esto de{ava da male stranke vuku va`ne konce u dràvi (Dejan Vuk Stankovi}) nizacije, ciq najkrupnijih igra~a u Srbiji. Tako je predsednik Republike i lider DS-a Boris Tadi} u nekoliko navrata izjavio da Srbija, koja ide prema dvopartijskom sistemu, s nekoliko mawih stranaka ~ija bi uloga bila korektivne prirode, jeste Srbija politi~ke stabilnosti. Privrènost ideji o dvopartijskoj ideji pokazao je i lider druge najve}e partije u dràvi, SNS-a, Tomislav Nikoli}, napomenama da u Srbiji ve} sada postoje samo dve stranke i politike, dok ostali tu prakti~no nemaju {ta da traè. U prilog ukrupwavawu politi~ke scene ide i preregistracija stranaka, gde se o~ekuje nestanak oko 90 odsto wih, dok je ostatak prinu|en na to da razmi{qa o ujediwewu s najja~ima, u skladu s politi~kim programima i simpatijama. Okupqawe se o~ekuje upravo oko dve trenutno najja~e stranke: DS-a i SNS-a, {to je jo{ uvek daleko od dvopartizma. Neki analiti~ari politi~kih prilika u Srbiji, poput Vladimira Goatija, smatraju da takav ciq nije ostvariv, ve} da je najdaqe {to se moè oti}i – grupisawe mawih stranaka oko dve najve}e. Te dve grupacije bi, po wegovom

Brojne i stranke i poslani~ke grupe U srpskom parlamentu sada deluje 21 stranka, rasuta u deset poslani~kih grupa i jednog poslanika. Kako to funkcioni{e, pokazuje sporost kojom se Srbija kre}e ka zacrtanim ciqevima: od ekonomskog ozdravqewa, preko odbrane Kosova, do evropskih integracija. Zna~ajno ukrupwavawe bi joj, svakako, dobrodo{lo. gistraciju, broj stranaka smawi}e i politi~ko tr`i{te pa }e biti sve mawe onih za koje }e gra|ani glasati. Te{ko je o~ekivati dvopartizam u Srbiji i zbog toga {to imamo druga~iju politi~ku tradiciju. Uz to, predstavnici mawina i stranke koje imaju neke regionalne interese nikada ne}e tako lako

ì{tu, do}i i do fuzionisawa malih partija u velike, ~ime }e se dodatno prorediti politi~ka scena u dràvi. Po wegovim re~ima, taj proces ukrupwavawa }e trajati bar jo{ dva izborna ciklusa. Tek posle toga moèmo o~ekivati da se zna ko je ko ideolo{ki i koga zastupa.

Stankovi} kaè da ne moè da se govori o nekom bitnom politi~kom pribliàvawu dvaju blokova koja predvode DS i SNS. – îwenica je da ne postoji ona vrsta me|usobnog antagonizma koja je postojala u vreme celovitog SRS-a. Ali to smawivawe antagonizma meni vi{e li~i samo na promenu retorike i na~ina komunikacije. Ne{to su{tinski se dve partije nisu pribliìle. To “pribliàvawe” se pokazalo sada na primeru poku{aja da se oformi vlast na lokalnom nivou u beogradskim op{tinama. Tu nije do{lo do pribliàvawa ni dogovora, iako bi eventualna koalicija morala da se bavi samo komunalnim problemima. O~igledno je taj razdor izme|u dve najja~e stranke jo{ uvek suvi{e dubok – zakqu~uje Stankovi}. Dvopartijski sistem je, dakle, jo{ uvek samo pretpostavka u koju se Srbija te{ko uklapa. Teorija kaè da osnovna razlika izme|u dràva koje imaju dvopartijski i vi{epartijski sistem, postoji u izbornom sistemu. Dràve s jednomandatnim ve}inskim izbornim sistemom uglavnom nagiwu dvopartizmu. Ovakav sistem proteìra li~nost pri izboru, glasa~i znaju za koga glasaju, pa od izabranika o~ekuju i mnogo vi{e odgovornosti. Osnovna mana dvopartizma je {to ne predstavqa sve dru{tvene grupe proporcionalno. Heterogenost politi~kog ìvota za sobom povla~i potrebu za vi{e izbora, a vi{ak izbora kreira vi{epartijski sistem. Dobra strana ovog sistema je {to su dru{tvene grupe konkretnije zastupqene. Ipak, u vi{epartizmu mno{tvo malih grupa mora da kreira koalicije, koje, kada sa~ine vlast, padaju pod wihovim me|usobnim ucenama i uslovqavawima. P. Klai}

KAKO OP[TINE U VOJVODINI [TEDE

Vr{ac: Na put samo ba{ kada se mora Ve}e op{tine Vr{ac odlu~ilo je da sprovede mere {tedwe zbog te{ke ekonomske siuacije u dr`avi i smawewa priliva iz republi~kog buxeta, saop{teno je

ju~e iz kabineta predsednika op{tine. “Ovom odlukom obustavqaju se slu`bena putovawa u inostranstvo, osim kada je to zaista neophodno, kao i isplata dnevnica svim izabranim i postavqenim licima za slu`bena putovawa u zemqi i inostranstvu”, navodi se u saop{tewu.

Ne}e se ispla}ivati ni naknade za rad u radnim telima i komisijama zaposlenima u op{tinskoj upravi ili javnim preduze}ima i ustanovama ~iji je osniva~ op{tina, ukoliko se sednice tih tela odr`avaju u radno vreme. “Za rad u Komisiji za planove, Komisiji za vra}awe zemqi{ta, Komisiji za komasaciju, Komisiji za kategorizaciju dece i Komisiji za tehni~ki prijem u delu koji pada na teret buxetskih sredstava, naknade se umawuju 20 odsto”, navodi se u saop{tewu. Ve}e je odlu~ilo i da ukine mogu}nost otvarawa novih investicija op{tine, {to, kako je saop{teno, ne iskqu~uje realizaciju po~etih projekata za koja su sredstva ranije obezbe|ena, kao i projekata koji se finansiraju iz donacija. Ve}e je i direktorima javnih ustanova naredilo da razmotre mogu}nost i utvrde mere {tedwe u tim ustanovama. “Realizaciju odluke prati}e stru~na slu`ba koja }e o tome pismeno obave{tavati predsednika op{tine i Op{tinsko ve}e”, navodi se u saop{tewu.

Subotica: SVM tra`i hitne mere – Jo{ tokom ove nedeqe o~ekujemo poziv gradona~elnika kako bismo seli i dogovorili se o su{tinskim pitawima vezanim za sudbinu ovog grada, jer je buxet pred kolapsom i ova situacija daqe se ne mo`e odga|ati – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare predsednik Gradskog odbora Saveza vojvo|anskih Ma|ara i predsednik Skup{tine grada Jene Maglai. On je, s tim u vezi, rekao da je prekju~e gradona~elniku Sa{i Vu~ini}u predao set predloga vezanih za funkcionisawe lokalne samouprave u uslovima

Maglai je naveo po~etak mera racionalizacije u dru{tvenim preduze}imam u kojima je, kako je naveo, trenutno zaposleno oko 1.400 qudi, od 1. septembra. Predlo`eni krajwi rok za racionalizaciju, koja podrazumeva otpu{tawe deset odsto zaposlenih u pomenutim ustanovama, je 31. mart slede}e godine. Tako|e, u predlozima SVM-a gradona~elniku stoji da od slede}e godine treba krenuti u racionalizaciju javnih komunalnih preduze}a u kojima, kako je naveo, tako|e postoji evidentan vi{ak zaposlenih. Maglai je rekao da su u predatom mate-

Vi{ak u upravi Govore}i u brojkama o trenutnom stawu zaposlenih u lokalnoj samoupravi, dru{tvenim i javnim komunalnim preduze}ima, Jene Maglai je izneo podatak da je u Gradskoj upravi trenutno 370 zaposlenih. Po wegovim re~ima, isti posao mogao bi se obavqati i s 280 do 300. kada je wen buxet u minusu od oko 700.000.000 dinara, odnosno 20 procenata. Kao prvi predlog

rijalu i predlozi za reorganizaciju lokalne samouprave u vidu smawewa broja odeqewa

Gradske uprave sa sada{wih trinaest na devet. Predsednik GO SVM-a rekao je da je me|u predlozima i onaj koji podrazumeva preduzimawe mera u vezi s izvornim prihodima grada, posebno u delu koji se ti~e pove}awa poreza na imovinu, naknadu za kori{}ewe i ure|ewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta kao i kod naknade za pla}awe komunalnih usluga.

– Na ovaj na~in, kroz racionalizaciju bismo za {est meseci mogli u{tedeti vi{e desetina miliona dinara, a kroz izvorne prihode buxet uve}ati za sto do tristo miliona dinara. Sve su ovo te{ke mere, za ~ije sprovo|ewe treba od tri meseca do godinu, ali one se vi{e ne mogu odga|ati – rekao je Jene Maglai. Z. R.

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

DRAGAN MARKOVI] PALMA, LIDER JS-a

Boqe da su nas pitali – U republi~kom parlamentu treba da se po{tuje mi{qewe i drugih partija koje su napravile Vladu Srbije, a ne samo onih koje predla`u neki zakon. Hajde da se malo vratimo na ono {ta se de{avalo posledwu godinu, pa }ete videti da je dosta partija koje podr`avaju Vladu bilo protiv raznih predloga zakona i da su glasali protiv u Skup{tini

sam ja sakupqao skup{tinsku ve}inu, niti je dan danas okupqam oko glasawa, to treba da rade neki drugi. Ali smatram da treba da se po{tuje mi{qewe qudi koji u parlamentu i da,

{qewe G17 plus u ovom trenutku ne da nas ne zanima, nego se mi ne sla`emo s wim. Pa zbog toga i postoji vi{estrana~ki sistem! Kada bismo svi mislili isto, bili bismo u istoj par-

Mi{qewe G17 plus u ovom trenutku ne da nas ne zanima, nego se mi ne slaèmo s wim – kaè za “Dnevnik” lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma, odgovaraju}i na pitawe da li 31. avgust moè biti dan koji }e do kraja naru{iti odnose u vladaju}oj koaliciji. – Jedan od zakona za koji Koalicija SPS–JS-a ne}e glasati je onaj o informisawu, zato {to je od wegovog predloga bio mnogo blaì zakon koji je vaìo pre deceniju, a sada, 2009. godine, uvodimo ne{to protiv ~ega su se pojedini jo{ tada borili. Da zakqu~im: sve je isto, samo wih nema. Da li znate na koga “wih” mislim? z Pretpostavqam na Miru i Slobu, ali vas pitam na koga mislite? – Ne, na \in|i}a i Slobu. Zakon koji je sada predloèn nije u skladu s demokratskim principima, podràva politi~are koji se kriju iza imuniteta, a novinari ne mogu da se kriju iza slova. Zli SPS i JS ne}e glasati za taj predlog. A da li }e biti naru{eni odnosi u Vladi – to nije moje da ocewujem. Niti

tiji, svi bi oni bili u Jedinkada se ne slaèmo s nekim stvenoj Srbiji, ili u nekoj drupredlogom zakona, Vlada ne mogoj stranci. ra da padne. Nismo mi rekli da z Zbog ~ega se toliko zane}emo ~initi kvorum, ili da tegla situacija ba{ oko ovog }emo izvu}i na{e kartice iz zakona? G17 plus smatra da poslani~ke jedinice. E, sad, ne su mediji preterali bave}i znam ko to preti Vladi, da li to se tra~evima preti G17 plus, i blate}i ili neko druZakon koji je sada Mla|ana Dingi… [to se G17 predloèn nije u ki}a? plus ti~e, to – Ne ulazim u ne}e biti prvi skladu s demokratskim put. principima, podràva to zbog ~ega su z Iz oni za ovaj zaG17 politi~are koji se kon i {ta je wiplus poru~uju kriju iza imuniteta, hov stav, rekao da se sporewa a novinari ne mogu da sam samo {ta je vode ba{ o zastav poslani~konima koje se kriju iza slova kog kluba oni predlaù. SPS–JS-a, poDa li je re~ o {to PUPS ima svoju poslani~dve koncepcije, va{e koaliku grupu. Mi smo samo ostali cije i wihovoj? – Predloìli su zakon o reprincipijelni, ~ak sam i rekao gionalizaciji Srbije i mi smo da troje poslanika JS-a, i ako su glasali za wega. Takve optu`be gipsu, ima da leè u gipsanom nisu ta~ne. Moèmo da vratimo koritu i da glasaju kako smo odfilm, sve ono {to smo radili u lu~ili. z U medijima se sve vi{e posledwe vreme pokazuje da su argumenti na na{oj strani. Mispekuli{e o rekonstrukciji

Vlade. Imate li neke informacije o tome? – Nemam, ali podrà}emo ako rekonstrukciju predloì predsednik Srbije Boris Tadi} i premijer Mirko Cvetkovi}. O~igledno da oni znaju kako rade pojedini ministri i mi iz JS-a }emo podràti taj predlog, iako ne mislim da }e se smawiti tro{ak ukoliko se smawi broj odre|enih ministarstava. Srbija ima dosta problema, ali ako je neko od ministara lo{e radio, treba ga smeniti, odnosno zameniti nekim novim. zIma li nekih novih razgovora o statutu Vojvodine, po{to ste vi i SPS bili protiv nekih predloènih re{ewa? – Kada je u pitawu statut, napravqena je ista gre{ka kao i s izmenama Zakona o informisawu: nije bilo radne verzije. Da su nas pitali u startu, mo`da ne bi ni predloìli takav zakon, odnosno statut. Pa i statut je pravilo nekoliko partija i nekoliko politi~ara, kao {to je to sada u~iweno sa zakonom o informisawu, umesto da se bavimo promenom Zakona o privatizaciji jer 90 odsto fabrika koje su privatizovane ne rade, wihovi radnici su na ulicama. Vlada bi, umesto ovakvih propisa koji se tako predlaù, trebalo da se donese propis po kojem bi se kupcima i vlasnicima preduze}a koji nisu izmirili dogovorene obaveze, konfiskovala imovina u toj vrednosti. Time mora da se bavi Vlada Srbije, ìvotom gra|ana, a ne da se bavimo za{titom politi~ara i pove}awem wihovih plata. S. Stankovi}

PSS po~eo preregistraciju Pokret “Snaga Srbije – Bogoqub Kari}” zapo~eo je proceduru preregistracije prema odredbama Zakona o politi~kim strankama, saop{tila je ju~e ta partija. Procedura preregistracije, ~iji bitni uslov je

prikupqawe 10.000 overenih izjava ~lanova, bi}e najva`niji zadatak svih ~lanova PSS-a u narednih {est meseci, zakqu~eno je na sednici Glavnog odbora i vanrednoj Skup{tini stranke. „Shvataju}i zna~aj tre-

nutka, predstavnici PSS-a, okupqeni iz svih delova Srbije, usvojili su ambiciozan plan, prema kojem bi do kraja godine u bazu Pokreta bili uneti podaci za oko 50.000 ~lanova“, isti~e se u saop{tewu.

~etvrtak13.avgust2009.

POTPREDSEDNIK G17 PLUS DR TOMICA MILOSAVQEVI] ZA „DNEVNIK”

Novi izbori su tro{ewe energije na glupost – Moj utisak je da nema nijednog ozbiqnog i pravog razloga da vladaju}a kolacija ne opstane zato {to, ovakva kakva je, ima svoju stabilnost i ostvaruje svoj program u vrlo te{kim okolnostima – kaè za na{ list potpredsednik G17 plus dr Tomica Milosavqevi}. – Mislim da ova koalicija ima najmawi zajedni~ki sadràlac koji nas drì na okupu i da svako od nas moè u okviru koalicije ostvariti ono {to je najva`nije u programu stranke. Naravno, nisu svi sre}ni zbog prisustva ovog ili onog, ali Vlada se ne temeqi tome, ve} na najmawem zajedni~kom sardàocu koji jo{ uvek postoji, kao i podr{ka u Skup{tini. Sve drugo su naga|awa i spekulacije. Ne treba da podse}am na to da su proteklu godinu u Evropi vlade padale zbog lo{ih programa, premijeri i ministri se po-

cije. Milosavqevi} ka`e da „svaki razuman ~ovak mora da zna da vlade zemqe veli~ine Srbije mogu biti i mawe i po broju ministarstava i efikasnije u radu“.

- Moj li~ni stav je da je boqe da postoji mawi broj ministarstava. Na{a vlada nije mawa zato {to je unutar koalicionog dogovora i jo{ uvek nema prave politi~ke stabilnosti ni jasne politi~ke sce-

Na{a vlada nije mawa zato {to je unutar koalicionog dogovora i jo{ uvek nema prave politi~ke stabilnosti ni jasne politi~ke scene vla~ili zato {to su svesni da ulaze u teàk period. Mi smo prve atak krize ipak nekako do~ekali, ne mogu da kaèm spremno ~im moramo da pri~amo s MMF-om i Svetskom bankom. Buxet nam je na tankim nogama odrìvosti jer imamo 750.000 qudi koji nemaju posao, imamo socijalno nezadovoqstvo i tu i tamo neuspele privatizacije. Ali, s druge strane, podvla~i na{ sagovornik, niko ne

ne. Uz ovo, nijedna vlada nije trajala ~etiri godine, a sve ovo dokazuje da je na{a politi~ka scena nedovoqno stabilna. Da li se u ovim okolnostima mo`e organizovati vlada s mawe mninistarstava? Naravno da mo`e. Da li }e biti politi~e voqe i da li postoji konretan plan – na to pitawe bi boqe odgovorio predsednik Vlade, predsednik Republike i predsednici stranaka koji ~ine koaliciju.

Istina o stanu dr`avne sekretarke REKLI SU

Da~i}: Nije bilo ni re~i o redukciji u Vladi Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da nikakvih pregovora o smawewu broja ministarstava u Vladi Srbije do sada nije bilo, prenele su „Ve~erwe novosti“. On je rekao da ne zna da je „bilo {ta na tu temu planirano“ i, kako prenosi taj list, nije `eleo da se bavi spekulacijama o tome da se Socijalisti~ka partija Srbije, ~iji je on predsednik, protivi „brisawu“ foteqa u kabinetu premijera Mirka Cvetkovi}a. U vladaju}oj koaliciji nije bilo pregovora o smawewu broja ministarstava, niti je Demokratska stranka takvu mogu}nost nagovestila svojim partnerima iz SPS-a i G17 plus.

Todorovi}: Dinki} }e i}i do kraja – Ako bude postojala mogu}nost formirawa programske vlade s jasno definisanim ciqevima, poput ekonomskog oporavka, odlu~ne borbe protiv kriminala i bitke za o~uvawe KiM u pravnom okviru Srbije, onda bismo mo`da razmi{qali o pregovorima sa SNS-om i DSS–NS-om – kaè potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi}. – Me|utim, uslov svih uslova je da nam SNS vrati poslani~ke mandate. Komentari{u}i predloène izmene Zakona o informisawu: – Siguran sam da }e Dinki} i}i do kraja kada se bude suo~avao s pravosudnim organima. Ako se dokaè da je ta~no ono za {ta se sumwa da je radio, mora}e da poloì ra~une – rekao je Todorovi}, odgovaraju}i na pitawe da li je Dinki} spreman da sru{i Vladu.

Brankovi}: Srbija ne pruà velike mogu}nosti Mladi iz Srbije su apati~ni, ne veruju u rad i za wih Srbija nije zemqa velikih mogu}nosti, pokazuju istraìvawa. Nemogu}nost zapo{qavawa, nedostatak novca, obrazovni sistem koji ne motivi{e, pa ~ak i slaba kulturna ponuda i jednoli~an no}ni ìvot dovoqni su argumenti da mladi qudi svoj ìvot u Srbiji naj~e{}e opisuju kao nezanimqiv. Glavni uzrok apatije i pasivnog na~ina ìvota mladih qudi Srbobran Brankovi} iz istraìva~ke agencije “Medijum–Galup”, vidi u tome {to Srbija nije zemqa koja pruà velike mogu}nosti. Zato mladi ne veruju u rad i ulagawe u budu}nost.

Vo`dovac odloèn za sutra Konstitutivna sednica Skup{tine op{tine Vo`dovac, na kojoj bi trebalo da budu formirani organi vlasti, odloèna je ju~e za petak. Sednica je po~ela, ali je odloèna na inicijativu tre}ine odbornika, odnosno za tu odluku glasalo je wih 27, od 30 prisutnih. Kvorum za po~etak rada dala su dva odbornika SRS-a, a sednici nisu prisustvovali odbornici SNS-a i Koalicije DSS–NS–NP-a. Odbornici SRS-a protestovali su zbog odlagawa konstitutive sednice, navode}i da ne}e da u~estvuje u „klovnovskim stvarima“, uz ocenu da odlagawe „vre|a inteligenciju“. Na dnevnom redu sednice je i izbor predsednika Skup{tine op{tine, wegovog zamenika, sekretara i zamenika, kao i izbor predsednika i zamenika predsednika op{tine i Ve}a op{tine. Konstitutivna sednica Skup{tine op{tine Vo`dovac po~ela u ponedeqak, ali je posle verifikacije mandata 56 odbornika prekinuta zbog nedostatka kvoruma za daqe odlu~ivawe, jer su salu napustili odbornici SNS-a, Koalicije DSS–NS–NP-a i SRS-a. U SO Vo`dovac SNS ima 18 mandata, lista „Za evropski Vo`dovac“ 17, Koalicija DSS–NS–NP-a sedam, SPS–PUPS-

–JS {est, radikali i LDP po tri, a “Lista za toleranciju” Rasima Qaji}a dva. Listu „Za evropski Vo`dovac“, osim DSa, ~ine G17 plus, SPO i DHSS, a koalicioni sporazumi potpisani su i s Koalicijom SPS–PUPS–JS-a, LDP-om i Qaji}evom “Listom za toleranciju”, tako da im nedostaje samo jedan odbornik da bi imali ve}inu u op{tinskoj skup{tini. Rok za konstituisawe Skup{tine Vo`dovca isti~e 14.

avgusta, a pod konstituisawem se podrazumeva verifikacija mandata, izbor predsednika Skup{tine op{tine i sekretara. Ukoliko do tada vlast ne bude konstituisana, bi}e uveden privremeni organ, a potom i raspisani novi izbori.

Ovih dana pokrenuta je velika rasprava o otkupu stanova po privilegovanim uslovima za vreme prethodnih Ko{tuni~inih vlada. U pojedinim medijima je pomenuta i dràvna sekretarka u Ministarstvu zdravqa dr Nevena Karanovi}, za koju se tvrdi da je bila predsednica komisije? – Ona je konkurisala na konkursu za jedan stan od 94 kvadrata na Beànijskoj kosi, koji je dodeqen Ministarstvu zdravqa. Konkursnu komisiju su ~inili qudi zaposleni u upravi, niko nije imao sukob interesa i nije bilo nijedno postavqeno lice. Od sedmoro qudi koji su bodovani po uslovima, koleginica Karanovi} je dobila taj stan po proceduri na osnovu Vladine uredbe. Sa ~etvoro~lanom porodicom se uselila, taj stan je pod hipotekom jer ga otpla}uje kreditno, a kupila ga je od Uprave za imovinu Srbije po cenama Poreske uprave Ministarstva finansija. To je jedina istina, sve drugo su gluposti – kaè dr Milosavqevi}. moè da zanemari to {to usred najve}ih problema imamo investirawe u auto-industriju, {to se ne doga|a nigde. – Kragujevac koji je bio mrtav, sada ima radnike kod kojih je probu|en optimizam. Moramo da zavr{imo i autoputeve i mostove, da ne ispadnemo najnesposobniji u Evropi. Imamo pristupne fondove za koje morate da imate znawe i ve{tine da ih angaùjete, jer ne}e vam niko doneti pomo} na tacni. za projekat morate da se izborite. Ako to qudi ne vide, onda ne znam {ta treba da bude dokaz za opstanak Vlade – podvla~i Milosavqevi}. Komentari{u}i zahteve opozicije za raspisivawe novih izbora, dr Milosavqevi} kaè da je to tro{ewe energije na gluposti. Za opoziciju kaè da nije dovoqno ozbiqna i konstruktivna, nego je uglavnom destruktivna i nastupa s pozicija “nekog javno napasti, nije va`na istina, glavni je efekat”. Za smawewe broja ministarstava zalaè se ne samo opozicija ve} i pojedine uticajne li~nosti iz vladaju}e koali-

Neodgovorno bi bilo da o tome govori potpredsednik jedne stranke i ministar u Vladi. – Kada se govori o koaliciji u Vladi, navr{ili smo tek godinu mandata. Bilo bi dobro da ova vlada, na osnovu rezultata pro{lih izbora, ostvari mandat jer je to najmawe lo{ na~in da izvr{na vlast uradi neke ozbiqne poslove koji pomeraju zemqu napred. Imamo koaliciju, pri ~emu moramo da vodimo ra~una o najmawem zajedni~kom imeniocu, a to su evropske integracije, ekonomski razvoj, socijalna briga... Na{ strate{ki interes je da {to pre budemo ~lanica EU, i to je jedino {to je nesporno. Naravno, i {to br`i ekonomski razvoj i ulagati gde god je to mogu}e, ali bez ulagawa spoqa, to je te{ko ostvarqivo. Da li koalicija razmi{qa o nekim promenama i rekonstrukcijama pitawe je za premijera i predsednika Republike, ali mislim da nije stra{no da se u okviru i u toku mandata Vlade u hodu tim mewa, smawuje, pove}ava, dopuwuje... J. Barbuzan

EKONOMIJA

~etvrtak13.avgust2009.

ROBNE REZERVE NISU PRAZNE

Dràva moè zejtinu da obori cenu – Republi~ke robne rezerve imaju dovoqno uqa za eventualnu intervenciju na trì{tu Srbije – izjavio je ju~e direktor te institucije Goran Tasi}, i demantovao navode u medijima da su Robne

~uvaju robu koja ima odre|eni rok trajawa, poput prehrambenih proizvoda kao {to su uqe, mesne konzerve, {e}er. – To se ~uva kod proizvo|a~a po vrlo strogim ugovorima o zanavqawu i mi nikada ne mo`emo imati problem s rokom trajawa – rekao je on. Uqe se nalazi kod „gotovo svih“ doma}ih proizvo|a~a, naveo je Tasi}, i dodao da su „kod nekih mawe, a kod nekih ve}e koli~ine“, koje su nabavqane i pro{le i ove godine. Ministarstvo trgovine i usluga Srbije zatra`ilo je 11. avgusta od Komisije za za{titu konkurencije da ispita da li su proizvo|a~i jestivog suncokretovog uqa u

Cene uqa tri velika proizvo|a~a su 1. juna, u zavisnosti od trgovina u kojima se prodaju, pove}ane s 96, odnosno 98,9 dinara, na 121,5, odnosno 124,5 dinara po litru rezerve prazne. – Mi smo u ovom trenutku sigurno u mogu}nosti da pokrijemo mesec i po do dva prose~ne potro{we uqa u Srbiji. On nije mogao da navede o kolikim koli~inama se radi, ali je kazao da su Robne rezerve spremne za intervenciju na tr`i{tu, ukoliko Vlada Srbije donese takvu odluku, dodav{i „da ima najava o tako ne~emu“. Ministarstvo trgovine i usluga, kako je podsetio, „ve} je podnelo Komisiji za za{titu konkurencije zahtev da se ispita da li je bilo dogovora uqara u ovom trenutku o promeni cena“. Tasi} je kazao da Robne rezerve u magacinima ne

Srbiji naru{li konkurenciju na tr`i{tu dogovarawem o cenama uqa. Kako se navodi, proizvo|a~i uqa, ~iji se udeo na relevantnom tr`i{tu procewuje na vi{e od 90 odsto, istovremeno su od 1. do 3. juna 2009. godine obavestili trgovce o ukidawu prvog rabata od 11 posto, a potom od 1. do 3. jula i o ukidawu drugog rabata od dodatnih 11 posto. Tim merama je, po oceni Ministarstva, do{lo do pove}awa maloprodajne cene uqa. Cene uqa tri velika proizvo|a~a su 1. juna, u zavisnosti od trgovina u kojima se prodaju, pove}ane s 96, odnosno 98,9 dinara, na 121,5, odnosno 124,5 dinara po litru.

PROTEST ISPRED VLADE SRBIJE

Malinari tra`e 160 dinara za kilogram Predstavnici Udru`ewa proizvo|a~a jagodi~astog vo}a „Vilamet“ iz Ariqa predali su predstavnicima Ministarstva poqoprivrede Srbije zahteve za pove}awe otkupne cene malina.

Predsednik Udru`ewa Dragi{a Terzi} kazao je novinarima da }e malinari nastaviti protest pred zgradom Vlade Srije u Beogadu do ispuwewa zahteva. Malinari zahtevaju da se utvrdi da li su hladwa~e u monopolisti~koj poziciji, da akontna cena maline bude 160 dinara za kilogram i da po izvozu tog vo}a podele dobit s vlasnicima hladwa~a.

Protest ispred Vlade oko podneva zapo~elo je, prema procenama policije, oko 500 malinara i poqoprivrednika iz ju`nog Banata. Bana}ani su u Beograd do{li da podrè proizvo|a~e malina, a kako su rekli, 40 wihovih traktora ostalo je pored puta na oko {est kilometara od Pan~eva gde ih je zaustavila policija, a u Beograd su do{li autobusima. Demonstranti su blokirali saobra}aj u jednoj traci Nemawine ulice u smeru Glavne èlezni~ke stanice. Zbog obmawivawa poqoprivrednika i gra|ana, Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede je bilo primorano da podnese krivi~nu prijavu protiv predsednika Udruèwa proizvo|a~a jagodi~astog vo}a “Vilamet” Dragi{e Terzi}a iz Ariqa zbog {irewa neta~nih informacija u vezi s ovogodi{wom kampawom otkupa malina, saop{tilo je to Ministarstvo. „Na jednom od sastanaka gospodin Dragi{a Terzi} je dao pismenu izjavu da je u~iweno sve {to je traèno od Ministarstva. Naàlost, po na{im saznawima, tokom pro{le nedeqe sve je dobilo politi~ku pozadinu i izre~ene su grube neistine na ra~un Ministarstva poqoprivrede“, pi{e u saop{tewu.

[trajk u „Petrohemiji” Samostalni sindikat pan~eva~ke “Petrohemije”, koji okupqa oko tre}ine radnika te fabrike, najavio je da }e danas po~eti {trajk u fabrici, zahtevaju}i po~etak proizvodwe koja je obustavqena krajem juna zbog nedostatka sirovina. – Nakon dana{weg sastanka s Upravnim odborom “Petrohemije” odlu~i}emo da li dolazi-

mo u Beograd na protest ispred Vlade Srbije – izjavio je predsednik Samostalnog sindikata “Petrohemije” Mi{a Faraga na konferenciji za novinare. – Tra`imo da nam Upravni odbor potvrdi da li je postignut dogovor s “Lukoilom” o isplati duga i isporuci sirovina i kada }e po~eti sproizvodwa u “Petrohemiji“.

DNEVNIK

SINDIKALCI NIS-a OPTU@UJU DR@AVU ZA OPSTRUISAWE PODELE BESPLATNIH AKCIJA

Izigrali zakon i pet miliona naivnih – Budu}i da do 10. avgusta nije podelila akcije Naftne industrije Srbije, Vlada Srbije je prekr{ila Zakon o podeli besplatnih akcija javnih preduze}a – ukazao je na ju~era{woj konferenciji za novinare predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a Goran Taki}. Po wegovim re~ima, sindikat }e, ukoliko do kraja septembra

ma zakonu, trebalo da u roku od {est meseci podeli besplatne akcije gra|anima i zaposlenim i biv{im radnicima NIS-a. Rok nije ispo{tovan, Vlada se nije zvani~no oglasila, a predstavnici Vlade su samo istakli da je to izazvano tehni~kim problemima – rekao je Taki}. – Gra|ani bi trebalo da dobiju 15 odsto akcija, a radnici 4,4 odsto, a time bi

Zakona kao da nema Zakon o podeli besplatnih akcija javnih preduze}a donet je u decembru 2007. godine. Na osnovu wega, gra|ani koji nisu dobili akcije u privatizaciji trebalo bi da dobiju akcije NIS-a, “Elektroprivrede Srbije”, Telekoma, Aerodroma „Nikola Tesla“, “Jat ervejza” i „Galenike“. 4,8 miliona gra|ana Srbije i oko 24.000 biv{ih i sada{wih zaposlenih u NIS-u ne dobiju besplatne akcije, pokrenuti opse`nu akciju, ali nije precizirao koji }e koraci biti preduzeti. – Vlada Srbije je, posle prodaje 51 odsto akcija srpske naftne kompanije ruskom „Gaspromweftu“ u februaru 2009. godine, pre-

se time sada{wi vlasni~ki udeo Vlade Srbije u NIS-u smawio sa 49 odsto na 29,6 odsto akcija. Po re~ima savetnika malih akcionara NIS-a Branka Pavlovi}a, prekora~ewem roka za podelu akcija Vlada Srbije poslala je lo{u poruku stranim investitorima, posebno zbog neshvatqivog obrazlo`ewa da iz teh-

ni~kih razloga dràva kr{i propise. Predsednik Skup{tine udruèwa budu}ih akcionara NIS-a \or|e Pavlovi} kaè da bi gra|ani Srbije dobili po 23 evra od akcija NIS-a ako bi cena po akciji dostigla 96,2 evra, koliko je platio „Gasrpomweft“. On je, me|utim, ukazao na to da bi ova cifra mogla dosti}i 67 evra ukoliko se na berzi potvrdi cena od 270 evra za akciju NIS-a, izra~unata na osnovu procene trì{ne vrednosti kompanije, koju je u junu 2008. godine uradila revizor-

ska kompanija „Dilojt“. \or|e Pavlovi} je rekao da je akcijski kapital NIS-a trenutno podeqen na 8.153.000 akcija, od ~ega je oko 4,15 miliona u vlasni{tvu „Gaspromwefta“, a oko ~etiri miliona u vlasni{tvu Vlade Srbije. On je rekao i da }e vrednost akcija NIS-a u narednih ~etiri do pet godina biti niska, po{to je kompanija u fazi investirawa i modernizacije, te da }e liberalizacija tr`i{ta naftnih derivata dodatno oslabiti vrednost kompanije i akcija.

NIKO NE ZNA KADA ]E BITI ZAVR[EN MOST KOD SREMSKE RA^E

Srbija i Srpska se igraju na }upriji Iako je izgradwa novog drumskog mosta preko Save kod Sremske Ra~e po~ela jo{ 2007. godine, neizvesno je ko }e i kada zavr{iti zapo~ete radove, uprkos tome {to je rok, ugovoren s firmama izabranim na me|unarodnom tenderu – konzorcijumom „Frezine–Intermost“, koje su u sastavu francuske kompanije “Vin~i”, bio 330 dana. Izgradwa mosta prekinuta je jo{ krajem aprila, kada se „Intermost“ povukao sa svih srpskih gradili{ta i podneo zahtev Trgovinskom sudu u Beogradu za pokretawe ste~ajnog postupka. U JP „Putevi Srbije“ ju~e je na{em listu potvr|eno da }e se radovi nastaviti za petnaestak dana i da }e most biti spreman za saobra}aj do kraja godine. Izabrani izvo|a~ je, s jo{ nekoliko podizvo|a~a, po~eo izgradwu drumskog mosta na postoje}im stubovima, koji su ispitani i stabilni, a nalaze se uz sada{wi drumsko-èlezni~ki most, koji }e posle izgradwe novog sluìti samo èleznici. Re~ je o ~eli~nom mostu sistema kontinualnog nosa~a, dugim 400 metara i {irokim deset, koji }e imati dve saobra}ajne trake, a bi}e upotpuwen pe{a~kim i biciklisti~kim stazama. Ima}e tri poqa, sa sredi{wim otvorom od 150 metara i dva krajwa po 125. U „Putevima Srbije“ nam obja{wavaju da je ideja o razdvajawu

Pla}aju obe vlade U JP „Putevi Srbije“ kaù da }e se finansirawe na osnovu dogovora i potpisanih protokola dveju vlada (Republike Srbije i Republike Srpske) nastaviti, odnosno dovr{iti novcem Republike Srpske i Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine iz ranije odobrenih sredstava NIP-a, koja su za tu namenu u toku 2008. godine transferisana APV. Dovr{etak kona~nog razdvajawa drumskog i èlezni~kog saobra}aja izvr{i}e se posle re{avawa me|udràvnih dogovora o granici i prate}ih sadràja vezanih za granice i obezbe|ivawa para za tu investiciju. drumskog i èlezni~kog saobra}aja proistekla iz oteànog saobra}aja preko drumsko-èlezni~kog mosta, koji se odvija naizmeni~no, {to stvara gu`ve i ugroàva bezbednost putnika. Ugovorom o izvo|ewu radova nisu bile obuhva}ene pristupne saobra}ajnice po{to nije postojala planska dokumentacija za wihovo ure|ewe i prate}e

navedeni problemi u me|uvremenu re{e. U toku je dodatna izrada dokumentacije za izgradwu pristupnih puteva, nakon ~ega }e se izgradwa nastaviti. Jo{ su preostali zavr{ni radovi, odnosno asfaltirawe s hidroizolacijom mosta, probno optere}ewe s tehni~kim prijemom i sli~ni poslovi. U „Putevima“ tvrde da je u toku zavr{na izrada izmene i dopune projektne dokumentacije kojom bi se, osim pristupnih saobra}ajnica, obuhvatili i delovi elektroinstalacionih radova s privremenom i trajnom saobra}ajnom signalizacijom. Obe}avaju da }e se radovi nastaviti najkasnije po~etkom septembra i zavr{iti do kraja godine, kada se o~ekuje pu{tawe saobra}aja preko novog mosta. Time }e se olaka{ti saobra}aj izme|u Srbije i Republike Srpske, jer sada{wi most s jednim kolosekom u sredini i dve drumske trake sa strane ne zadovoqava osnovne potrebe ni teretnog ni putni~kog saobra}aja. R. Dautovi}

funkcije mosta koji treba da predastavqa i grani~ni i carinski prelaz izme|u dve dr`ave. Precizno definisawe granica nije obavqeno na visokom nivou, {to je pruzrokovalo i nejasne projektne zadatke za izradu pristupnih puteva i prate}ih sadr`aja za grani~ni prelaz. Tako je izgradwa drumskog mosta zapo~eta uz uslov da se

11. 08. 2009.

1.073,46216

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

BELEX 15 (611,13

Promena %

Cena

Promet

Granit Pe{~ar a.d. , Qig

20,00

1.440

Vojvodinaput a.d. , Novi Sad

20,00

11.414

867.464

AIK banka a.d. Ni{

Credy banka a.d. , Kragujevac

19,92

6.075

249.065

Dimni~ar a.d. , Beograd

17,64

15.999

3.071.808

Informatika a.d. , Beograd

8,80

4.499

26.994

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Do`a \er| a.d., Ba~ka Topola

-12,00

3.959

Zlatibor gradwa a.d. , Beograd

-12,00

2.405

Naziv kompanije

1,97 %)

Promena %

Cena

Promet

2,18

2.252

6.200.755

Komercijalna banka a.d. , Beograd

2,32

30.695

4.051.735

Metals banka a.d. , Novi Sad

-0,88

6.172

2.271.160

Soja protein a.d. , Be~ej

1,93

897

1.748.223

Imlek a.d. , Beograd

5,33

1.264

1.177.232

19.795

Energoprojekt holding a.d. , Beograd

2,34

743

935.669

4.810

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00

487

591.018

Podunavqe a.d. , Ba~ka Palanka

-10,00

270

18.900

Privredna banka a.d. , Beograd

0,00

619

475.469

Sunce a.d. , Sombor

-10,00

6.300

44.100

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

1,88

1.894

359.900

Dinara Servis a.d. , Beograd

-10,00

675

37.800

Agrobanka a.d. Beograd

-0,37

7.525

331.102

Promena %

Cena

Promet

Bambi Banat a.d. , Po`arevac

4,30

7.852

149.180

Metals banka a.d. , Novi Sad

-0,88

6.172

2.271.160

Univerzal banka a.d. Beograd

2,34

6.550

45.850

Soja protein a.d. , Be~ej

1,93

897

1.748.223

Tigar a.d. , Pirot

0,00

716

0,00

Vojvo|anskih top-pet akcija

Vojvodinaput a.d. , Novi Sad

20,00

11.414

867.464

Telefonija a.d. , Beograd

0,00

1.630

0,00

Putnik a.d. , Novi Sad

0,00

436

771.284

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.705

0.00

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00

487

591.018

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

~etvrtak13.avgust2009.

U SRBIJI RASKINUTA SVAKA ^ETVRTA PRIVATIZACIJA

^EKAJU]I MMF

NBS ne sme da kreditira Srbiju

Gazde oterane iz 424 firme

– Postoji zakonska mogu}nost da Narodna banka Srbije odobri kredit dràvi, ali Memorandum o razumevawu koji je Vlada Srbije potpisala s Me|unarodnim monetarnim fondom strogo zabrawuje da centralna banka kreditira dràvu – izjavio je za EMportal guverner NBS-a Radovan Jela{i}. – Me|utim, ~ak i kad bi Memorandum dozvolio tu opciju, to u postoje}im uslovima ne bi bilo potrebno jer dràva zaduìvawem na doma}em trì{tu kapitala, kao i u inostranstvu, za sada, moè da pokrije buxetski deficit.

U Srbiji je od 2002. godine do sada raskinuto 424 ugovora o privatizaciji, {to je oko 23 odsto od ukupnog broja preduze}a prodatih na tenderima i aukcijama, objavila je Agencija za privatizaciju. Po podacima o privatizaciji, na tenderima je prodato 108 preduze}a, a zbog neispuwavawa obaveza ugovori su raskinuti s 21 kupcem. Od ukupno 1.717 preduze}a prodatih na aukcijama, poni{tene su privatizacije 403 firme. Naj~e{}i razlog raskida ugovora je neispuwavawe ugovore-

nih obaveza koje se odnose na investirawe i po{tovawe socijalnog programa, zatim prestanak proizvodwe, neispla}ivawe

vina 134 preduze}a u kojima je prethodno raskinut ugovor o privatizaciji, ~ime je ostvaren prihod od 60,4 miliona evra.

Na tenderima je prodato 108 preduze}a, a zbog neispuwavawa obaveza ugovori su raskinuti s 21 kupcem, dok je na aukcijama prodato 1.717 preduze}a i poni{tene su 403 prodaje kupoprodajne cene i prodaju imovine firme. Agencija za privatizaciju je navela da je na Beogradskoj berzi prodata imo-

Ukupni prihodi od privatizacije preduze}a na tenderima iznosili su 1,2 milijardu evra, a raskinuti su ugovori vredni 472

miliona evra. Prihod od preduze}a prodatih na aukcijama iznosio je 1,1 milijardu evra, a raskinuti su ugovori o privatizaciji ukupne vrednosti 286,6 miliona evra, naveli su u Agenciji. Kako se dodaje, preko Berze je privatizovano 545 akcionarskih dru{tava i jo{ 813 prethodno privatizovanih kompanija. Ukupno je u Srbiji, putem tendera, aukcija i prodaje akcija na Berzi, privatizovano 2.504 preduze}a za 2,9 milijardi evra, navela je Agencija za privatizaciju.

NAKON PROPALIH PRIVATIZACIJA SVE VI[E KOMPANIJA PRELAZI U DR@AVNE RUKE

Podràvqene firme kao partijski plen? On je najavio da }e novim zakonom o NBS-u biti zabraweno da centralna banka kreditira dràvu. – Srbija }e, iskqu~ivo za potrebe rezervi Narodne banke Srbije, mo}i da ve} krajem avgusta povu~e od MMF-a dodatnih 500 miliona dolara po kamati koja je trenutno mawe od jedan odsto godi{we – rekao je Jela{i} za EMportal. On je objasnio da je to mogu}e po osnovu novih alokacija specijalnih prava vu~ewa. Radi se o dodatnoj likvidnosti koju }e MMF kreirati radi finansijske podr{ke svojim ~lanicama u uslovima svetske finansijske krize, bez obzira na to da li imaju finansijski aran`man s tom finansijskom institucijom, precizira guverner. Zbog te dodatne pogodnosti, NBS ne}e morati, ~ak i da mu zatreba novac za devizne rezerve, da povu~e sve 2,9 milijarde evra, koliko joj aktuelni aran`man s MMF-om omogu}ava. Time se otvara prostor za Vladu Srbije da tokom predstoje}ih pregovora izdejstvuje da deo dogovorene finansijske podr{ke MMF-a bude iskori{}en za pokrivawe buxetskog deficita. – Drugi razlog za{to dràva ne}e morati da povu~e ceo kredit od MMF-a je to {to }e teku}i platni deficit u ovoj godini biti daleko niì, najverovatnije jednocifren, dok je u 2008. bio blizu 18 odsto BDP-a – isti~e Jela{i}.

Najava da }e “Beogradski sajam”, nakon neuspelog tendera, postati dràvno vlasni{tvo ponovo je aktuelizovala pitawe podràvqewa srpskih kompanija, a mnogi ekonomisti tvrde da }emo, ako se ovaj trend nastavi, na kraju privatizacije imati vi{e dràvnih kompanija nego pre po~etka svojinske transformacije. Tako|e, jo{ je va`nije pitawe {ta }e biti s podràvqenim preduze}ima kada se zna da je dràva najgori mogu}i gazda, a primer NIS-a i wegov zavr{ni ra~un za pro{lu i pretpro{lu godinu to najboqe potvr|uju. Od oko 30 odsto imovine koja je na po~etku privatizacije 2001. godine bila u dràvnom vlasni{tvu, privatizovan je mali deo, a prioritet su bila dru{tvena preduze}a. Sada se najavquje da }e dràva preuzeti neka dru{tvena, ali i prezaduèna privatna preduze}a. Uz “Beogradski sajam” u dràvne ruke su pre{li ili }e pre}i i “Novosadski sajam”, Luka “Novi Sad”, Metals banka, Beogradska industrija piva – BIP, Koporacija PKB... Kada je nedavno uplatilo zdravstvene doprinose za radnike u oko 60 jo{ neprivatizovanih firmi, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja procenilo je da su to preduze}a koja imaju perspektivu. Zbog toga je verovatno da su upravo to i firme koje }e dru{tveno vlasni{tvo zameniti dràvnim. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} tvrdi da se ne}e dogoditi da

„Henkelu” pala prodaja

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Prosta je istina da zakonima i wihovim vaqanim sprovo|ewem dràva moè da kontroli{e privatne oligarhe, ali dràvnu samovoqu i partijsku dominaciju nad privredom i firmama nema ko da obuzda uskoro imamo vi{e dràvnog vlasni{tva nego na po~etku privatizacije. – Imamo vi{e hiqada preduze}a koja su bila dru{tvena, a sada imamo mali broj dràvnih odnosno dru{tvenih firmi, koje }e postati dràvne, tako da }e sve {to nema perspektivu zavr{iti u ste~aju i likvidaciji – istakao je Dinki}. Od pitawa ko, kada, gde i koliko, mnogo je va`nije kako }e se upravqati dràvnim preduze}ima. I novim i starim. Ekonomisti, izme|u ostalog, procesu podràvqewa zameraju

to {to ta imovine postaje meta partijskog plena. – Koliko god da je ocrwena i omra`ena, jedina realna alternativa privatizaciji je partijsko vlasni{tvo nad preduze}ima, koje je po mom mi{qewu mnogo lo{ije i {tetnije za ovu zemqu od bilo kakve privatizacije – tvrdi ekonomista Bo{ko @ivkovi}. Dok nadle`ni podr`avqewe i oklevawe u privatizaciji javnih preduze}a pravdaju o~uvawem kapitala firmi u uslovima krize i ~ekawem {anse za dobru privatizaciju, stru~waci skre-

}u pa`wu na to da je od "dva zla" – privatnog ili dràvnog monopola – privatni boqi. Ima li boqeg primera za to od NIS-a? Dok je dràva gazdovala, vr{ila reviziju i na ~elu kompanije se mewali partijski kadrovi, firma je cvetala. Navodno. Kada je, pak, do{ao novo gazda i podvukao crtu, odjednom se, nazovi niodakle, javio ogroman gubitak. I to ne samo za pro{lu godinu ve} i za pretpro{lu. Staro rukovodstvo NIS-a je, da podsetimo, iza{lo s ra~unicom da u 2008. godini je kompanija imala dobit od 2,3 milijarde dinara. Nove gazde, to jest “Gasprom”, sa~ekao je novi revizorski izve{taj, u kojem je pisalo da je NIS lane imao gubitak od 3,8 milijarde dinara. U tom izve{taju je tako|e re~eno da je NIS imao realne gubitke i u 2007. godini, a te godine je, opet poga|ate, na{a strana javnosti prikazala da je poslovala sa zaradom. Kako je dràva gazdovala i kako gazduje EPS-om, JAT-om, beogradskim aerodromom, javno-komunalnim preduze}ima po gradovima i varo{ima Srbije, ostaje da se vidi i da se nadamo da je boqe nego u NISu. Ali }emo pravi ra~un, izgleda, dobiti tek nakon privatizacije. Prosta je istina da zakonima i wihovim vaqanim sprovo|ewem dràva moè da kontroli{e privatne oligarhe, ali dràvnu samovoqu i partijsku dominaciju nad privredom i firmama nema ko da obuzda. D. Uro{evi}

SVET BIZNISA

Industrija EU lo{e stoji Nade da je evropski proizvodni sektor blizu ozdravqewa ju~e su razvejane izve{tajem o neo~ekivanom padu industrijske produkcije u junu. Eurostat je saop{tio da je industrijska proizvodwa u 16 dràva koje za zajedni~ki novac koriste evro, pala u junu za 0,6 odsto, umesto o~ekivanog skromnog rasta od 0,3 procenta. Junski pad je potro dobitke iz maja, kada je rast bio istih 0,6 procenata. Statisti~ka agencija EU kaè da je pad industrijske proizvodwe u svih 27 dràva unije bio samo 0,2 odsto u junu u odnosu na maj.

Nafta ispod 70 dolara Cene nafte pale su ju~e na blizu 69 dolara za barel po{to su SAD i OPEK izneli procenu da }e svetska potro{wa petroleja pasti ove godine. Laka nafta za septembarske isporuke izgubila je 34 centa i prodaje se po 69,11 dolara barel. Vlada SAD je ju~e objavila da }e potra`wa za naftom u svetu verovatno biti mawa za 1,71 milion barela dnevno ove godine, {to je vi{e od ranije procene pada od 1,56 milion barela. OPEK o~ekuje smawewe potra`we za 1,65 milion barela na dan ove godine, a pove}awe idu}e. U Londonu, severnomorski “brent” je ju~e bio jeftiniji za 60 centi i ko{ta 71,86 dolar barel.

Poqska plata mala za kvadrat Iako su zbog krize u Poqskoj osetno pale cene nekretnina, prose~na poqska plata i daqe je dovoqna za kupovinu samo 0,5 kvadratnih metara prose~nog stana. – U Nema~koj i Francuskoj za prose~nu platu mogu da se kupe oko dva kvadratna metra stana – kazao je za ju~era{wi "\ewik" Vitold Verner iz poqskog Instituta razvoja gradova. Najmawe stambenog prostora za svoju mese~nu platu dobijaju Poqaci u Var{avi, Krakovu i Vroclavu. U poqskoj prestonici prose~na cena kvadratnog metra stanova se kre}e oko 2.150 evra, mada uz malo tragawa mo`e da se kupi i za 1.580 evra. Eksperti procewuju da je poqskom bra~nom paru koji ima dobre plate, daleko ve}e od prose~nih, neophodno najmawe deset godina da stave na stranu dovoqno novca da kupe stan.

MINISTAR RASIM QAJI] JU^E OBI[AO POGONE ZREWANINSKE „JUGOREMEDIJE“

Kompanija “Henkel” je u drugom kvartalu 2009. ostvarila prodaju vrednu 3,5 miliona evra, pet odsto mawe nego u istom periodu prethodne godine. Prihod od prodaje se neznatno poboq{ao u odnosu na prvo tromese~je 2009, a u toj kompaniji o~ekuju da }e te{ki tr`i{ni uslovi trajati tokom cele 2009. – U drugom kvartalu 2009. “Henkel” je ponovo osetio posledice kontinuirane ekonomske recesije. Uprkos tome, svi na{i poslovni sektori su bili u mogu}nosti da se istaknu na tr`i{tu – rekao je predsednik Upravnog odbora “Henkela” Kasper Rorsted.

Zemqa

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,2173

93,5562

96,1758

90,9366

Australija

dolar

53,1353

54,4977

56,0236

52,9718

Kanada

dolar

58,4876

59,9873

61,6669

58,3077

Danska

kruna

12,2483

12,5624

12,9141

12,2107

Norve{ka

kruna

10,3259

10,5907

10,8872

10,2942

[vedska

kruna

8,7976

9,0232

9,2758

8,7706

[vajcarska

franak

59,5685

61,0959

62,8066

59,3852

V. Britanija

funta

106,2890

109,0140

112,0670

105,9620

SAD

dolar

64,4508

66,1034

67,9543

64,2525

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 8. 2009. godine

Lo{a privatizacija dovela do {trajkova

– U lo{im privatizacijama leì jedan od osnovnih razloga dana{weg stawa, obeleènog protestima i {trajkovima radnika {irom zemqe. Me|utim, ne moèmo o~ekivati da sve te probleme re{imo na ulici. Jedini na~in je socijalni dijalog, stalna komunikacija s predstavnicima sindikata, radnika i poslovodstva. Nikakvi protesti, ma koliko bili opravdani, ne}e re{iti probleme zaposlenih, ve} re{ewe treba traìti u dogovoru s Vladom Srbije i poslovodstvima kompanija – izjavio je ju~e, prilikom obilaska Fabrike lekova „Jugoremedija“ u Zrewaninu, ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}. On je naveo da je ju~e u Beogradu odràn prvi sastanak radne grupe koju je formirala Vlada Srbije sa zadatkom da do kraja meseca iza|e s konkretnim predlogom mera o pomo}i osiroma{enim radnicima. Po Qaji}evim re~ima, to predstavqa proaktivnu ulogu Vlade na osnovne zahteve radnika koji su istaknuti u protestima u posledwa dva meseca, a koji se ti-

~u neispla}enih zarada, neupla}enih doprinosa za penzijsko i invalidsko osigurawe i neispuwavawa obaveza iz kupoprodajnog ugovora. Komentari{u}i protest radnika preduze}a „Zastava elektro“ iz Ra~e pred prostorijama Agencije za privatizaciju, ministar je istakao da je {trajka~ima ponu|en nastavak razgovora po~etkom naredne nedeqe s potpredsednikom

Vlade Ivicom Da~i}em i ministrom ekonomije Mla|anom Dinki}em. – Naravno, druge dr`avne institucije }e sprovesti detaqnu istragu vezanu za sve wihove primedbe i dokumentaciju koju su podneli. Ovde nema pre~ice i kratkog puta, do kraja mora biti ispo{tovana procedura. Niko ne sumwa u to {to su radnici iznosili,

ali naprosto, ukoliko èlimo da stvaramo pravnu dràvu, onda institucije moraju da funkcioni{u na na~in predvi|en zakonom – kazao je Qaji}, i dodao da je Vlada pozvala radnike „Zastave elektro“ da prekinu protest i daju institucijama vremena da odrade svoj deo posla. Obilaze}i pogone „Jugoremedije“, on je poru~io da je upravo zrewaninska farmaceutska ku}a pokazateq da zaposleni mogu da vrate fabriku na pravi put. – „Jugoremedija“ je po mnogo ~emu specifi~an slu~aj. Pre svega, bila je primer neuspe{ne privatizacije, a onda i primer kako se, inicijativom radnika, malih akcionara i sindikata, firma moè ponovo podi}i i do}i u poziciju da bude vrlo primamqiva za mnoge potencijalne kupce. Nadam se da }e poslovodstvo na}i uspe{nog strate{kog partnera – a ne nekog ko }e kupovati atraktivno gra|evinsko zemqi{te – i nastaviti daqe da investira u proizvodwu – poru~io je Qaji}. @. Balaban

NOV^ANIK

~etvrtak13.avgust2009.

TEHNOLOGIJA PLA]A CENU KRIZE

PO^ELA GRADWA NOVOG TR@NOG CENTRA

„Merkator” sti`e i u Sentu Slovena~ki „Merkator“ je zapo~eo gradwu tr`nog centra na atraktivnoj lokaciji na keju na obali Tise u centru Sente. Gradi se objekat od 3.600 kvadratnih metara, ~ija predra~unska vrednost iznosi 6,5 miliona evra, a izgradwa treba da se za-

tako|e u vlasni{tvu slovena~kog „Merkatora“. Pek obja{wava da su radovi u po~etku kasnili jer je problem bilo uklapawe fasade novog tr`nog centra u arhitekturu starog jezgra grada, pa je anga`ovawem Zavoda za za{titu spome-

DNEVNIK

Prodaja ra~unara pala za petinu U drugom tromese~ju ove godine isporuke ra~unara mawe su za 21,5 odsto nego u istom periodu lane, saop{tila je Privredna komora Srbije. Isporuke prenosivih ra~unara pale su 16,9 odsto, dok je stonih ra~unara isporu~eno 23,1 odsto mawe. U drugom tromese~ju u Srbiji je isporu~eno ukupno 67.570 personalnih ra~unara i u narednom tromese~ju o~ekuje se rast, ali ostvarene

vrednosti ne}e dosti}i nivo iz 2008. godine. Stoni ra~unari zauzimaju 70,7 odsto ukupnog trì{ta personalnih ra~unara, slede prenosivi ra~unari s 27,9 odsto, dok serveri u~estvuju na trì{tu s oko 1,3 odsto. Ekonomska situacija doma}ih IT kompanija je oteàna, ne samo zbog pada prodaje ispod pro{logodi{weg ostvarewa ve} i zbog nelikvidnosti partnera i

pada cena ra~unara od 12 odsto, ~ime su dodatno smaweni prihodi, navedeno je u saop{tewu. Doma}a analiti~ka kompanija „Mineko“, koja se bavi pra}ewem tr`i{ta i tehnolo{kih kretawa u IT sektoru, prognozira da }e u tre}em kvartalu porasti nabavka desktop, noutbuk i server ra~unara, ali da }e rast biti ispod vrednosti ostvarenih u tre}em kvartalu pro{le godine.

KAKO U SRBIJI PAZARITI JEFTINO A KVALITETNO

Nemarkirane marke {tede pare Gradili{te novog tr`nog centra u Senti

vr{i u ovoj godini i posao dobije oko 100 radnika. Predsednik sen}anske op{tine Zoltan Pek saop{tio je da se gradi dvospratni tr`ni centar u ~ijem prizemqu }e biti parking za 63 vozila, radovi odmi~u ubrzanim tempom i sve~ano otvarawe najavqeno je za 12. decembar ove godine. Posle sporewa, plac za tr`ni centar u Senti, DOO „Merkator-S“ iz Novog Sada je kupio nedavno na drugoj licitaciji za 152.000 evra, po{to je prva poni{tena kada je za upola mawi iznos prihva}ena ponuda DOO „Rodi} M“ iz Novog Sada, koje je

Foto: M. Mitrovi}

nika kulture iz Subotice izgra|en projekat prema kojem }e fasada tr`nog centra imati izgled broda i upotpuni}e ambijent keja u Senti, jednog od najlep{ih na Tisi. – Mislim da je investitor „Merkator-S“dobro prora~unao ovu investiciju, iako je na{e tr`i{te u odnosu na velike gradove poput Beograda, Novog Sada, Ni{a i Kru{evca, znatno mawe, pa se nadamo da }e ulagawem u novi tr`ni centar Senta vratiti imix najzna~ajnijeg trgova~kog centra u ovom delu Potisja – ka`e Pek. M. Mitrovi}

Vojvo|ani pazarili deset odsto mawe Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, promet robe u trgovini na malo u junu ove u odnosu na isti mesec pro{le godine u teku}im cenama mawi je 2,4 odsto, ali realno je ni`i ~ak 8,4 odsto. Istovremeno, u centralnoj Srbiji je nominalno ostao na nivou juna pro{le godine, ali realno je mawi {est odsto, dok su u Vojvodini trgovci, izgleda, suo~eni i s ve}im problemom od ovog dela Republike: tu je promet u trgovini na malo nominalno mawi oko deset odsto, a realno taj pad je i znatno ve}i – 10,6 procenata.

Sve ovo ne ~udi s obzirom na to da su u minusu u protekom delu godine bili i proizvodwa i uvoz i izvoz, a rast plata nije bio dovoqan da nadoknadi ono {to je izgubqeno rastom cena, pa je promet realno u ve}em padu od nominalnog. U junu u odnosu na maj, promet robe u teku}im cenama mawi je 3,4 odsto, a u stalnim cenama bezmalo ~etiri, ta~nije 3,9 odsto. U pore|ewu s majskim, promet u junu bio je u minusu i u centralnom delu Srbije i u Vojvodini. U centralnom delu Republike on je realno mawi 4,2 odsto, a u Vojvodini – oko tri procenta.

Kako nam slabi kupovna mo}, sve ~e{}e pazarimo privatne robne marke. Re~ je o proizvodima koje trgovinski lanci prodaju kao vlastiti brend, a koji mogu biti i do 30 odsto jeftiniji od popularnih proizvoda. Ove namirnice imaju sve velike trgovinske ku}e u Srbiji pa tako, recimo, u „Metrou“ pazarimo namirnice marke „aro“, „selekt“, „sigma“..., u „Maksiju“ kupujemo „favolu“, „fedelu“..., svoju marku ima i „Merkator“... To su, zapravo, trgova~ki brendovi koji s proizvo|a~kih linija sti`u po naruxbini prodavaca. Ove namirnice su jeftinije jer se ne reklamiraju, a u strukturi cene nema tro{kova marketinga, distribucije i skupe ambala`e. [to se kvalitetita ti~e, trgovci uveravaju da nema razlogu za sumwu jer wihovi proizvodi ni po ~emu ne zaostaju za popularnim markama. U savakom slu~aju, takozvani PL, odnosno “prajvat lejbl”, zauzima sve vi{e mesta u korpama potro{a~a, koji zapravo jo{ uvek nisu do-

bro obave{teni o ovim artiklima, ali su imali priliku da se uvere u wihov kvalitet. Najpre ih privu~e niska cena, iako naj~e{}e ne znaju kakav je artikal u pitawu i ko je proizvo|a~, me|utim, kasnije mahom postanu redovni potro{a~i tih proizvoda. Analize agencije GFK pokazuju da je pro{le godine vi{e od 63 odsto doma}instava u Srbiji kupilo makar jedan ovakav proizvod. Nau{trb popularnih marki, trgovci bele`e stalni rast prodaje PL proiz-

Robna privatna marka

Poznati brendovi

129 dinara

137 dinara

49 dinara

78 dinara

Supa, 65 grama

19 dinara

34,5 dinara

Makarone, 400 grama

34,5 dinara

44,5 dinara

Pirina~, kilogram

99 dinara

138,5 dinara

ARTIKAL Omek{iva~ za ve{, 1l Kore za pitu, 500 grama

voda i uveliko se okre}u ovom biznisu. A u wemu je, na na{em

govinskoj ku}i mo`e se na}i oko 1.300 proizvoda raspore|enih u sedam linija. Kompanija „Delta–Maksi“ je po~etkom 2005. godine otpo~ela razvoj sopstvene robne marke. Weni brendovi su „adut“, „mistral“, “ambiento“..., a u asortimanu su mle~ni proizvodi, {e}er, so, mesne prera|evine, ~ajevi... „Metro“ u Srbiji sara|uje s vi{e od 30 lokalnih proizvo|a~a koji za kompaniju proizvode 125 razli~itih artikala pod privatnom robnom markom. Kompanija se priprema za saradwu s novim dobavqa~ima, i

Mali preuzimaju primat Prema procenama, do 2020. godine 30 odsto hrane na svetskom trì{tu }e praviti mawi, nezavisni proizvo|a~i. I potro{a~i u razvijenim evropskim zemqama, s xepovima mnogo dubqim od na{ih, sve vi{e kupuju „prajavat lejbl“. Ovi proizvodi ~ine vi{e od polovine ukupne prodaje zamrznute hrane i papirne galanterije , ali i u drugim industrijskim granama u ve}em delu Zapadne Evrope. Najve}i trì{ni udeo privatne robne marke zabeleìle su u [vajcarskoj, gde su proizvodi maloprodavaca osvojili 45 odsto trì{ta. Vi{e od 40 odsto su zauzeli i u Engleskoj, Belgiji i Nema~koj. trì{tu, mo`da najdaqe oti{la kompanija DM. Kupovinom wenih kozmeti~kih preparata i ku}ne hemije, odnosno robne marke „balea“, moè se vi{estruko u{tedeti. U kompaniji „Merkator“ isti~u da su kvalitet i povoqna cena kqu~ne karakteristike proizvoda wihove trgovinske marke. Sve „Merkator“ proizvode proizveli su renomirani slovena~ki i svetski proizvo|a~i, a na rafovima u ovoj tr-

tako }e se pove}ati broj lokalno proizvedenih artikala. Trgovinski lanac „Idea“ privatnu robnu marku „K plus“ pokrenuo je u 2006. godini, i ti proizvodi mogu se kupiti iskqu~ivo u radwama ovog lanca. I ova kompanija u proizvodwi ovih proizvoda i razvoju robne marke sara|uje s doma}im proizvo|a~ima. U okviru veleprodajnih centara „Idea“ je razvila i privatnu robnu marku „rijal“. S. G.

VOJVO\ANSKA TRGOVINA U ZAPE]KU

ENERGETSKA PI]A SE RA[IRILA NA SRPSKOM TR@I[TU

Du}ani i daqe kolo vode

Paprena cena energije iz limenke

– Trgovini u Vojvodini, samim tim i u Zrewaninu, ne posve}uje se dovoqna pa`wa, zato {to ne postoji jasna i nedvosmislena pokrajinska i gradska strategija razvoja ove privredne grane – smatra ~lan Odbora

za privredni sistem i ekonomsku politiku Privredne komore Vojvodine Dalibor Bubwevi}, i isti~e da su posledice diletantskog odnosa prema trgovini ve} vidqive, pa se tako prehrambeni industrijski proizvodi ponovo mogu na}i na pijacama umesto na rafovima savremenih supermarketa.

– Problem svakako predstavqa u~e{}e pojedinih maloprodajnih formata u prodaji prehrambenih proizvoda. Prema istra`ivawu jedne konsultantske ku}e, uo~eno je da i daqe kod nas dominiraju male

prodavnice, takozvani „du}ani susedstva“, sa ~ak 60 odsto, dok moderni maloprodajni objekti, poput hipermarketa, imaju gotovo zanemarqivo u~e{}e. S druge strane, male porodi~ne prodavnice najvi{e su na udaru krize – rezultati su Bubwevi}evog istra`ivawa koje }e krajem meseca biti ob-

javqeno u studiji „Trgovina 21. veka“. U izjavi za „Dnevnik“ on podse}a na to da je nedavno Agencija za privredne registre saop{tila da je u prva dva kvartala ove godine gotovo 20.000 samostalnih zanatskih i trgovinskih radwi prestalo da obavqa svoju delatnost. Posebno brinu negativne posledice svega navedenog – umawuje se broj zaposlenih, dr`ava ne napla}uje da`bine, smawuje se veli~ina prodajnog prostora, {to potro{a~ima uskra}uje mogu}nost izbora. – S obzirom na pomenutu maloprodajnu strukturu, posebno treba da zabriwava ~iwenica da je regionalni zrewaninski trgovinski lider „Gomeks“, koji posluje u sastavu CBA grupacije, odlu~io da svoj hipermarket otvori u Vrbasu, a ne u Zrewaninu. Na{em gradu upravo nedostaje savremeni maloprodajni objekat koji bi privla~io veliki broj kupaca iz ~itavog regiona, a istovremeno bi zapo{qavao radnu snagu s ovih prostora – mi{qewa je Bubwevi}. @. Balaban

Prodaja energetskih pi}a zabrawena je u nekim dràvama Evropske unije, ali u Srbiji do sada nisu ra|ena ozbiqnija istraìvawa koja bi upu}ivala na wihovu {tetnost i uklawawe s rafova, upozorili su stru~waci i potro{a~ke organizacije, predstavqaju}i pre nekoliko dana rezultate analize kvaliteta bezalkoholnih pi}a na na{em trì{tu. Pokret potro{a~a Beograda proveravao je, izme|u ostalog, sastav energetskih pi}a koja su u posledwe vreme preplavila trì{te. Kontrolisani su „red bul“, „enerxi drink“, „guarana“, „{ark“, „bateri“, „ultra enerxi“... Laboratorijski je ispitivana wihova mikrobiolo{ka is-

bilo jer se proizvo|a~i drè pravilnika. Me|utim, potro{a~i su ukazali na neopravdano visoke cene. Recimo, prose~na cena dvolitarskog pakovawa osveàvaju}eg bezalkoholnog napitka iznosi 80,5 dinara, a najskupqa je „kokakola zero“, s cenom od 95,6 dinara za dva litra. Trgovaci boqe zarade na energetskim napicima, o ~emu svedo~i i razlika izme|u najvi{e i najniè cene nekih napitaka, koja prema{uje 280 posto. – Razlike u cenama ovih proizvoda su neverovatne, primetili smo da su neki napici i dvostruko

Osnovni sastojci energetskih napitaka su taurin i kofein, ali to nije opravdawe za astronomske cene niti za apsurdnu razliku izme|u najjeftinijih i najskupqih od bezmalo 300 posto pravnost, a posebnim analizama kontrolisani su aditivi koji ulaze u sastav tih proizvoda. Zamerki na kvalitet ovih proizvoda nije

skupqi od drugih. To su nelogi~nosti jer je sastav svih energetskih pi}a gotovo istovetan. Mo`e se dogoditi da u nekim ima vita-

mina, ali to svakako nije razlog da se toliko podi`u cene – upozorili su stru~waci, ukazuju}i i na to da pi}a s ve{ta~kim {e}erom ko{taju vi{e od ostalih, a zasla|iva~i su znatno jeftiniji od obi~nog {e}era. Osnovni sastojci energetskih napitaka su taurin i kofein, a pojedine kompanije dodaju i odre|ene vitamine i boje, {to je i u ovoj industriji dozvoqeno. Me|utim, ni to nije opravdawe za astronomske cene energetskih pi}a niti za aprsurdne razlike izme|u najeftinijih i najskupqih od bezmalo 300 posto. S. G.

Temperatura Dunava kod Novog Sada danas je

OD DANAS U FUTO[KOJ ULICI

Jednom trakom kraj bolnice Kolovozna traka Futo{ke ulice koja vodi ka centru grada danas }e biti zatvorena za saobra}aj kod raskrsnice s Ulicom cara Du{ana. Zbog izgradwe kanalizacionog kolektora za Klini~ki centar Vojvodine, vozila }e biti preusmeravana na drugu kolovoznu traku, kojom }e se u dva smera na dve saobra}ajne trake odvijati sav saobra}aj, Foto: F. Baki} saop{teno je iz "Vodovoda i kanaliza-

cije". Kada posao bude zavr{en u ovoj kolovoznoj traci, bi}e zatvorena naredna, koja vodi ka Futogu. Izmene re`ima saobra}aja traja}e 15 dana, a i do sada, iako je zbog radova bila zatvorena samo krajwa desna saobra}ajna traka, na raskrsnici Futo{ke ulice i Ulice cara Du{ana stvarale su se kolone. Stoga mo`emo da preporu~imo, da ko ne mora tuda da prolazi, to i ne ~ini.

Novosadska ~etvrtak13.avgust2009.

Bioskop se vra}a ku}i

bi mogao biti gradski dan se}awa na `rtve kulturne politike. Da se tih hladnih dana, u krugu porodice, okupimo ispred televizora uz dobar film i podsetimo na tu`nu realnost – i srpska Atina mo`e ostati bez bioskopa. Tog dana posledwi smo put u{li u “Arenu”, a gledali smo, gle ironije, “Zrno utehe”. Yejms Bond je naravno sredio negativce i osvojio curu, a nama su se ispred o~iju vrtela neka druga ostvarewa, filmovi strave i u`asa uglavnom. Prekju~e smo kona~no dobili ime novog gazde “Arene”. Beogradski }e filmayija u Novom Sadu otvoriti mo-

deran multipleks sa {est sala, dovoqno za preko hiqadu pari o~iju i u{iju. Drugi se, opet beogradski, takmac povukao iz borbe, mo`da je tako boqe jer smo i navijali za prvog, istog onog koji poseduje “Rodu sinepleks” na Banovom brdu. Razlog je krajwe prost, i “Takvud” i “Roda” su mawe vi{e isti, kvalitetni bioskopi, ali je potowi planirao bioskop za vi{e du{a. Najkasnije do prole}a ~eka}emo nove, stare projekcije. Nova, digitalna oprema, mo}an zvuk, udobne stolice... Radi to tako u svetu godinama, u Beogradu tako|e, a nama neka “Arena” bude za nauk. Bez novih `rtava, dame i gospodo politi~ari. Ig. Mihaqevi}

AKCIJA „VRATIMO NOVI SAD BICIKLISTIMA“

Biciklistima katanac na poklon

U okviru akcije „Vratimo Novi Sad biciklistima“ gradona~elnik Igor Pavli~i} danas u 12 ~asova poseti}e parkirali{te za bicikle, a onima koji sutra do|u na [trand bi}e dodeqen odre|en broj besplatnih katanaca. Podsetimo da je Parking servis izgradio tri parkirali{ta za bicikle, kapaciteta 150 me-

sta, kod [tranda, na Trgu galerija i u gara`i kod SNP-a, na kojima gra|ani mogu besplatno da parkiraju bicikle. Na svim lokacijama je postavqen video nadzor. Tako|e, parkirali{ta su na mestima gde ve} rade radnici "Parking servisa", tako da je mogu}nost kra|e svedena na minimum. L. N.

OD OSAM DO [ESNAEST ^ASOVA

Paragovo i Popovica bez vode Bulevar Jovana Du~i}a od Ulice bate Brki}a do Bulevara kneza Milo{a ne}e danas od 9 do 15 sati imati vodu zbog radova na vodovodnoj mre`i. Iz istih razloga od 8 do 16 ~asova vode ne}e biti ni u naseqima Popovica i Paragovo u Sremskoj Kamenici. Z. Ml.

Ni pedaq u Dunavski park Gra|evinska isnpekcija odloìla je ju~e usmenu raspravu povodom zapo~etih gra|evinskih radova na objektu na ulazu u Dunavski park, za osam dana, jer je investitor Sini{a Leè~ev pozivaju}i se na Zakon o upravnom postupku traìo odlagawe, kazao je na~elnik gradske uprave za inspekcijske poslove @eqko Radulovi}. - Prihvatili smo wegov zahtev, po{to je Leè~ev podneo zahtev za sanaciju objekta gradskoj Upravi za urbanizam - rekao je Radulovi}. Prema wegovim re~ima Leze~ev je prvobitno imao saglasnost Uprave za urbanizam za teku}e odràvawe objekta, od 26, 3 kvadrata, koji pripada "Poslovnom prostoru".

}e uspeti, osim nadahnutog pozdravnog govora gradona~elnika Jovana @ivojnovi}a.U sali magistrata, okruèni sa 40 pejzaà i istorijskih kompozicija, stajalo je samo 12 osoba, ukqu~uju}i ~uvara i deùrnu sprema~icu: Ipak, kako je prolazio dan, izlo`bu je razgledalo sve vi{e qudi, a ispostavilo se da je prodato deset slika i to "strancima", tj. qudima koji nisu ìveli u Novom Sadu. U to vreme ovda{wi gra|ani, koji su imali para, obi~no su dovodili umetnike svojoj ku}i da portreti{u uku}ane ili urade ne{to drugo, po ukusu doma}ina. N. C.

Foto: R. Hayi}

- Po{to je gra|evinska inspekcija na licu mesta videla da ne radi poslove u vezi s teku-

}im odràvawem naloìla je da obustavi radove. Onda je Leze~ev podneo zahtev za sanaciju objekta i sada ~ekamo {to }e gradska Uprava za urbanizam da kaè - objasnio je Radulovi}. Leze~ev je, uprkos inspekcijskoj zabrani u nedequ radio, imao gra|evinske radnike na radili{tu, a na~elnik Radulovi} nagla{ava da je inspekcija brzo reagovala. Jo{ jednom mu je zabranila da u neposrednoj blizini za{ti}enog prirodnog dobra Dunavskog parka radi bilo {ta bez dozvole. Radulovi}, isti~e, da je Leze~ev pod neprekidnim nadzorom inspekcije, jer gradu nije u interesu da se zida nelegalno.Me|utim, koliko }e u tome inspekcija istrajati vide}e se po{to je o~igledno da Leze~ev ne mari na zabrane gra|evinske inspekcije. Z. Deli}

VLASNIK BIOSKOPA „RODA SINEPLEKS” OBE]AO

Opet }e „Arena” biti najlep{a - Ovih dana o~ekujem da mi i “Poslovni prostor” zvani~mo potpi{emo ugovor u preuzimawu biskopa “Arena”. Trenutno prila`emo bankarske garancije i o~ekujem da do kraja meseca sve bude re{eno. Nismo mogli da aktivnije radimo na projektu dok ne dobijemo neophodne dozvole, ali to sada ide po planu i siguran sam da }emo ispo{tovati zadati rok od sedam meseci,

da li nedequ, dve ranije ili kasnije mislim da je mawe bitno od toga da Novi Sad dobije dobar bioskop- rekao nam je ju~e Zoran Cvetanovi}, vlasnik bioskopa “Roda sinepleks” i pobednik na upravo zavr{enom oglasu ze preuzimawe najve}eg novosadskog bioskopa. Cvetanovi} smatra da je sedam meseci relan rok za preure|ewe bioskopa i da tokom rado-

va ne}e do}i do komplikacija, kao {to je pojava vode, budu}i da }e se “Arena” ukopati kako bi se od we napravio bioskop na dva nivoa. Saznali smo da }e nova “Arena” posetiocima nuditi kako klasi~an bioskopski repertoar, tako i neke novine. - Ima dosta dobrih stvari koje su na{e kolege iz “Zvezda filma” radile godinama i tu tradiciju ne}emo prekidati.

PITALI SMO SUGRA\ANE [TA MISLE O PONOVNOM OTVARAWU „ARENE”

Tu`an grad bez pokretnih slika Ervin Pa{ti, student: - Mislim da je krajwe vreme da se bioskop vrati u Novi Sad. Smatram da je sramota {to je ovakav grad sve ovo vreme bio bez bioskopa.

Po~elo neprimetno, zavr{ilo se slavno

1919, kada je zatvorena wegova desetodnevna izlo`ba. A kada je otvorena ni{ta nije obe}avalo da

hronika

GRA\EVINSKA INSPEKCIJA PO DRUGI PUT ZAUSTAVILA NELEGALNU GRADWU U DUNAVSKOJ ULICI

V REMEPLOV

Teodor Svraki}, akademski slikar iz Bosne, imao je dobre razloge da bude zadovoqan 13. avgusta

22oC

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

e}amo li se 19. novembra S 2008. godine? Nije ni dr`avni, niti pokrajinski praznik, ali

Izgradwa kolektora i rekonstrukcija kanalizacije du` Futo{ke ulice, od raskrsnice s Ulicom cara Du{ana, do raskrsnice sa Suboti~kim bulevarom, vredna je 70 miliona dinara. Radovi su po~eli 21. jula, izvodi ih konzorcijum preduze}a "Gradis" iz ^a~ka i "Tvr|ava nova" iz Novog Sada, a kraj posla najavqen je za 15. septembar. S. K.

Marijana Filipovi}, studentkiwa: - Bilo je vreme. Retko kad sam i{la u bioskop, ali mi je bilo krivo kad su ga zatvorili. Mislim da }u sada kada ga ponovo otvore ~e{}e odlaziti. Ervin Pa{ti

Borislava Mandi}

Borislava Mandi}, ugostiteqski radnik: - Mislim da je to u redu. Volela bih da ponovo proradi. I{la sam u bioskop ranije i drago mi je {to }u mo}i ponovo. Vera Plav{i}, stomatolo{ka sestra: - Podr`avam ponovno otvarawe bioskopa. Nisam bila ~est posetilac, ali mislim da grad poput Novog Sada treba da ima bioskop. P. S.

Marijana Filipovi}

Vera Plav{i}

Ono {to je sigurno jeste da }emo poku{ati da unapredimo program i kopletan do`ivqaj. Organizova}emo replike FEST-a, pu{ta}emo art-filmove, ostvarewa evropske produkcije ali i radove nezavisnih autora. Naravno, kako bismo finansijski dobro poslovali, Novosa|ani mogu o~ekivati i komercijalne filmove, a poku{a}emo da im omogu}imo i pretpremijere doma}ih autora - rekao nam je Cvetanovi}. Biskop “Arena” bi}e opremqen najnovijom digitalnom opremom. Osim sada ve} standardnog dolbi-suraunda, digitalni projektor }e pored kristalno jasne slike posetiocima nuditi i sasvim novu “avanturu”. - Svi se se}amo “Ajkule” u tri dimenzije, kada su gledaoci nosili 3D nao~are. Danas je to sasvim nova pri~a, nije samo platno u tri dimenzije nego cela sala, a platno je kao prozor u film. Obe}avam Novosa|anima da }e imati najlep{i bisokop - poru~io je Zoran Cvetanovi}. Preduze}e “Art Vista”, u ~ijem }e vlasni{tvu biti “Arena”, namerava da zvani~nu prezentaciju novog bioskopa uradi krajem avgusta. Na{ sagovornik ovo obja{wava `eqom da {to vi{e Novosa|ana, kada se vrate s godi{wih odmora, sazna kako }e im u budu}nosti izgledati bioskopski provod. Ig. Mihaqevi}

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak13.avgust2009.

c m y

DNEVNIK

VREME DOGRADWE, NADOGRADWE, SRE\IVAWA FASADA...

I u {kolama veliko spremawe Foto: S. [u{wevi}

JU^E NA NAJPOPULARNIJOJ GRADSKOJ PLA@I

Mladi Novosa|ani obeleìli svoj dan Me|unarodni Dan mladih, 12. avgust, obeleèn je ju~e u Novom Sadu na najpopularnijoj gradskoj plaì, nizom programa pod pokroviteqstvom Ministarstva omladine i sporta. Manifestaciju je otvorila pomo}nica ministra omladine i sporta Sneàna Kla{wa, napomiwu}i da je ovaj praznik ustanovqen u svetu 2000. godine, a u Srbiji se proslavqa od pre tri godine kada je i formirano ministarstvo omladine. Po wenim re~ima, Dan mladih iz godine u godinu u Srbiji sve ve}i broj gradova obeleàva, za {ta su donekle zaslu`ne i kancelarije za mlade koje su u

me|uvremenu otvorene u mnogim mestima. Ju~era{wi praznik mladih na [trandu otpro~eo je sajmom dvadesetak omladinskih nevladinih organizacija, koje su posetiocima delile promotivni materijal. Od sportskih aktivnosti omladini je ju~e na [trandu bio na raspolagawu stoni tenis, a oni koji imaju vi{e afiniteta ka likovnom izra`avawu mogli su, zajedno sa studentima Akademije umetnosti, da crtaju na velikom platnu. Za muzi~ki ugo|aj zadu`eni su bili dixejevi i bend “Gernika”. Manifestaciju je organizovala Studentska unija Srbije. Z. Ml.

Najprioritetnije investicije za popravke i pro{irewa novosadskih {kola realizuju se bez obzira na to {to je junskim rebalansom iz buxeta za tu namenu Upravi za obrazovawe preba~eno mawe novca od planiranog. Kako je za „Dnevnik“ rekao na~elnik Uprave za obrazovawe Zoran Kuzeqevi} iz buxeta je za ovu namenu izdvojeno blizu 30 miliona dinara. - Mislimo da je za ovo vreme predvi|en sasvim pristojan broj investicija, ali su s druge strane potrebe velike. Kako su sve {kole ve} prili~no stare, jer je posledwa, ne ra~unaju}i novu O[ „Marija Trandafil“ u Veterniku, gra|ena pre bezmalo 30 godina, gotovo u svakoj bi trebalo da popravimo po ne{to. Uglavnom je re~ o elektri~nim instalacijama koje su zastarele, te bi ih zbog potreba savremene nastave i ve}eg broja |aka trebalo zameniti. Ipak, uspeli smo da pokrijemo bar najva`nije potrebe - objasnio je Kuzeqevi}. Tako se, izme|u ostalog, radi nadogradwa osnovnih {kola „@arko Zrewanin“ i „Desanka Maksimovi}“ i dogradwa O[ „Sowa Marinkovi}“. Pokrenute su i druge faze radova na izgradwi sportske hale O[ „Vuk Karaxi}“ i nadogradwa O[ „Mihajlo Pupin“ iz Veternika koja }e nakon dobijawa novih u~ionica mo}i da rastereti nastavu koja se odvijala u ~etiri smene.

Ekonomska {kola na Trgu Marije Trandafil Foto: R. Hayi} dobija novo lice

Od sredwih {kola novi sprat }e dobiti Tehni~ka {kola „Jovan Vukanovi}“, dok }e Elektro tehni~ka {kola „Mihajlo Pupin“ dobiti nove oluke, a od nove {kolske godine u u~ionicama u suterenu, gde se odvija prakti~na nastava, ne}e vi{e biti vlage. Radnici u Gimnaziji „Svetozar Markovi}“ izvode elektroinstalaterske i gipsane radove. Gimnazija „Jovan Jovanovi} Zmaj“ dobi}e novu fasadu sa strane Dani~i}eve ulice. Tako|e, {kola }e biti okre~ena iznutra, a prozori }e biti sanirani, eventualno neki od wih zameweni. Kompletna fasada radi se na zgradi isturenog odeqewa Ekonomske {kole na Trgu Marije Trandafil. Umetni~ka {kola „Bogdan [uput }e dobiti nove podove u starom delu {kole, dok }e Sredwa ma{inska {kola adaptacijom radionica dobiti nove kabinete za prakti~nu nastavu. U {koli „Dr Milan Petrovi}“ na ^eneju tavan }e biti adaptiran u u~ionice, a stepenice do wega }e biti prilago|ene potrebama u~enika. Ve}ina radova bi trebalo da bude zavr{ena do po~etka {kolske godine, a kako je Kuzeqevi} rekao, ukoliko neki od kompleksnijih radova ne budu gotovi, sve {to se ne stigne radi}e se vikendima do kraja oktobra. A. Vidanovi}

[KOLSKA TORBA PRETI KI^MI

Svaki tre}i prvak naheren

Foto: N. Stojanovi}

G17 PLUS TRA@I LOKALNI PLAN ZA MLADE

Omladinci bi da `ive kvalitetnije Aktivisti Gradskog odbora stranke G17 plus ju~e su, povodom obele`avawa Me|unarodnog dana mladih, prolaznicima u centru grada delili letke na kojima se, izme|u ostalog, na{ao i tekst dokumenta Ujediwenih nacija posve}en odgovornosti dru{tva i sistema prema ovoj kategoriji stanovni{tva. Pored ovog dokumenta, u letku su se na{le i informacije o incijativi za dono{ewe akcionog plana za mlade na lokalnom nivou. - Insistiramo na tome da se lokalni akcioni plan za mlade, koji je u fazi izrade, na|e {to pre u skup{tinskoj proceduri, jer je

to dokument koji bi trebalo da kvalitet ìvota mladih Novosa|ana podigne na vi{i nivo - kaè Nikola Marinkovi} iz stranke G17 plus. Po wegovim re~ima, iako postoji Nacionalna strategija za mlade koju je napravilo Ministarstvo za omladinu i sport i koja vaì na republi~kom nivou, izuzetno je zna~ajno napraviti zakonski akt koji bi bio bliì lokalnoj samoupravi, jer su ogranci vlasti na lokalnom nivou direktno upoznati s konkretnim potrebama i interesima mladih u odre|enoj sredini. J. Zdjelarevi}

JO[ JEDNA AKCIJA UDRU@EWA EKOLOGA „AKACIJA”

Odrasli i deca ~istili Be}arac ^lanovi Udru`ewa ekologa “Akacija” i gra|ani ~istili su ju~e Be}arac, od broda “Cepelin” do [tranda. Me|u u~esni-

nos u ju~era{wem ~i{}ewu Be}arca dao je i na~elnik komunalne inspekcije grada Vladimir Deli}. Za mawe od sata sakupqeno je ~etrdesetak vre}a raznoraznog otpada, u kom predwa~e plasti~ne fla{e. To je ~etvrta akcija ovog tek pre pola godine osnovanog ekolo{kog dru{tva. Slede}a aktivnost, po re~ima predsednika “Akacije” Qubomira Paqi}a, bi}e odràna u BeoFoto: S. [u{wevi} ~inu u saradwi s cima bilo je i dece koja su, kao i tamo{wim {kolama. U planu je u prethodnim “Akacijinim” akda prvo odrè predavawe, a pocijama, vredno sakupqala sme}e, tom o~iste deo mesta. a kao ~lan udruèwa svoj dopriZ. Ml.

Rezultati sistematskih pregleda novosadskih sedmogodi{waka u {kolskoj 2008/2009. godini pokazuju da je, u odnosu na pro{lu godinu, pove}an broj mali{ana s lo{im dràwem tela i deformitetom ki~me. Skoro svaki tre}i prvak ima lo{e dràwe tela, a 13,5% sedmogodi{waka ima deformitet ki~menog stuba. Na po~etku {kolovawa deformiteti ki~menog stuba su mawe izraèni, ali svakodnevno optere}ewe de~je ki~me od tri do ~etiri kilograma, uz druge uzroke, dovodi do progresivnog broja deformiteta ki~me, upozorava na~elnik Slu`be za zdravstvenu za{titu dece Doma zdravqa „Novi Sad“ prim. dr Slavica Male{evi}. Na nastanak deformiteta ki~me kod dece, pored drugih fakto-

ra, zna~ajan uticaj ima te`ina {kolske torbe. Torba prvaka te{ka je oko 3,5 kilograma, ali nemaju sva deca iste navike, pa tako neko u {kolu svakog dana nosi i vi{e kila na svojim le|ima. - U tre}em razredu {kolska torba je ve} te{ka preko ~etiri kilograma, a u petom razredu ~itavih 4,5 kilograma. U ovom periodu deca intenzivno rastu i razvijaju se, imaju lo{e navike u ishrani i izbegavaju fizi~ke aktivnosti – navodi dr Male{evi}. Fizijatar u Domu zdravqa „Novi Sad“, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije dr Predrag Filipov napomiwe da je raspon telesne te`ine prvaka od 19 do 28 kilograma, {to govori da je {kolska torba |aka istog raz-

Muzi~ke no}i na [trandu U okviru manifestacije “Grad na reci”, ve~eras od 21 ~as na bini centralnog platoa na [trandu nastupa “Billz King”. Dan kasnije o~ekuje se nastup benda “Gagarin”, a u subotu u isto vreme posetioce gradske pla`e zabavqa}e bend “Time mashine”. “Moomin & undercover maniacs” svoj performans izve{}e u nedequ od 18 ~asova. Kompletan program osmislio je Studentski centar Novog Sada, uz podr{ku “Gradskog zelenila”. S. T.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452 & 063/366-977

Cene padaju, a porez raste? Da li na De~joj klinici u Novom Sadu postoji glavna sestra klinike koja vodi ra~una o pona{awu sestara prema malim pacijentima? Ako postoji, pitam se kako ona radi svoj posao kad joj se osobqe

tako grubo i nekulturno ophodi prema malim pacijentima. 063/479... *** Tra`im od gradona~elnika da smeni direktora Doma zdravqa Liman! Posle podne rade samo

tri lekara! Ne mo`e ~ovek ni svoje lekove da dobije! Sram vas bilo! A gradski ministar zdravqa nije ba{ zainteresovan! 063/503... *** Na~elnica Gradske poreske uprave Marijana Taraji} ka`e da se zbog pove}awa cena nekretnina pro{le (2008) godine o~ekuje pove}awe i poreske osnovice. Obave{tavam gospodinom Taraji} da je u toku naplata poreza za tre}i kvartal 2009. godine, te da je u 2009. godini cena nekretnina pala za 30 odsto! A porez bi da raste. Ponekad je lepo biti „neobave{ten“, zar ne, gospo|o Taraji}? 064/1890...

reda za jedno dete prete{ka, a za drugo podno{qiva. [kolska torba ne sme da bude teà od 10-15 odsto detetove teìne, {to zna~i da dete koje ima 20 kilograma ne bi trebalo da nosi torbu koja je teà od tri kile! Zato treba voditi ra~una o veli~ini i teìni pribora. - Naramenice ranca koje usporavaju normalan protok krvi ka mozgu mogu biti uzro~nici glavoboqe. Neadekvatne {kolske torbe uti~u na celokupno zdravstveno stawe dece – isti~e dr Filipov i napomiwe da neodgovaraju}e torbe lo{e uti~u na pam}ewe, motori~ke sposobnosti, izdr`qivost, brzinu, spretnost, a sve to zajedno na celokupan uspeh u {koli. L. Nikovi}

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak13.avgust2009.

MNOGO PASA LUTALICA [PARTA ULICAMA

Azila nema, ima uspavqivawa Grupe pasa lutalica ponovo su po{le u pohode {irom grada. To su, kao i uvek uli~ni psi poja~ani "odbeglim" rasnim qubimcima. Neki sugra|ani sa simpatijom posmatraju izleàvawe i igru pasa u gotovo svim delovima grada, drugi su prestravqeni mogu}no{}u da bi ih ìvotiwe mogle napasti.Problem se naj~e{}e uvi|a tek nakon napada. Do tog trenutka, gra|ani u strahu se àle, borci za prava ìvotiwa negoduju zbog metoda koje se koriste , a potom vlasti naj~e{}e obe}aju izgradwu azila, pa se sve brzo i zaboravi. Za hvatawe pasa i ma~aka lutalica na javnim gradskim povr{inama, zaduèna je posebna slu`ba JP “îsto}a”, a za eutanaziju medicinsko osobqe Veterinarske stanice “Ko{ar~i}” iz Futoga. Napu{tene ìvotiwe ~uvaju se tri dana posle hvatawa, a ~uvawe rasnih pasa i ma~aka koje nose oznaku moè se i produìti, ne bi li se mo`da pojavio vlasnik. Ukoliko ih niko ne preuzme, ìvotiwe se uspavquju. - Posao se realizuje po pozivu gra|ana, ili po nalogu Inspekcije, a sama Slu`ba za hvatawe pasa i ma~aka lutalica ima svoj redo-

van plan. Prioritetne su lokacije oko obdani{ta, zabavi{ta, osnovnih i sredwih {kola. Slu`ba raspolaè savremenom opremom, vozilom za prevoz, ambulantom kao i ra~unarom sa univerzalnim ~ita~em ~ipova. Povremeno im posao oteàva {irok prostor na livadama izme|u zgrada, kao i nedovoqna tehni~ka opremqenost – saop{tila je zamenica portparola “îsto}e”, Bojana Milo{evi}. Dodala je da je po informaciji o {etwi ~opora pasa na Limanu,

Grbavici i oko fakulteta, slu`ba iza{la na teren. Uhva}en je jedan pas za kojeg se ispostavilo da nije pretwa po okolinu. Uz to je napomenula da im se gra|ani koji vi{e ne èle da imaju svoje qubimce tako|e mogu obratiti na telefon 021/419-021. Dolazak na adresu i preuzimawe ìvotiwa je besplatno. Da bi strategija re{avawa problema pasa lutalica mogla biti druga~ija, smatra predsednica Dru{tva za za{titu ìvotiwa

“Vojvodina” doktorka Slavica Keco. @ivotiwe bi, kako kaè, trebalo sterilisati, vakcinisati, le~iti i smestiti u neki azil u kojem bi se one slobodno kretale, ali da to re{ewe bude privremeno. - Posle bi te ìvotiwe mogle biti udomqene. Na~in na koji se sada to radi je van pameti! Za deset godina koliko ovo udruèwe postoji, vo|eno je vi{e razgovora sa gradskim ~elnicima, ali niko ni{ta nije uradio. Trenutno je potrebno izdvojiti mawu sumu novca za re{avawe problema pasa lutalica, jer }e kasnije to biti mnogo skupqe po{to se oni umnoàvaju. Treba na}i plac i izgraditi azil. Uz to neophodno je kontinuirano finansirawe azila zarad wegovog opstanka, po{to on zahteva hranu i brigu o ìvotiwama, a ~lanovi udruèwa voqni su da volontiraju u takvom projektu, {to bi umawilo tro{kove – objasnila je Keco. Dodala je da bi i poo{travawe i sprovo|ewe kaznene politike nad qudima koji zlostavqaju ìvotiwe mnogo doprinelo poboq{awu situacije, koja je u celoj Srbiji veoma lo{a. S. Tanuryi}

PRO[IRENA NOVA [ALTER SALA ZA LI^NE DOKUMENTE

Logistika savr{ena, falili slu`benici Ju~e je proradio dodatni {alter u novoj [alter sali za izdavawe dokumenata, na Bulevaru oslobo|ewa 143, koju su u junu zajedni~ki otvorili Grad i policija. Me|utim, Novosa|ani i daqe moraju presko~iti nekoliko nepredvi|enih prepreka da bi stigli do novog biometrijskog paso{a. Iako je du` zida postavqeno osam boksova za prijem zahteva, ju~e poslepodne radila su samo dva! Na {est boksova neprestano je i{ao kajron sa natpisom "Zatvoreno". Gra|ani koji su ~ekali na nova dokumenta rekli su nam da se papiri}i sa brojevima ujutru uzimaju vrlo brzo, ali da, dok se taj broj ne pojavi na ekranu, mo`e

pro}i puno vremena. Po ju~era{wem tempu na red je svakog sata stizalo izme|u 15 i 20 gra|ana, a do 14 sati ne{to vi{e od wih 100 uspelo je da obavi ono zbog ~ega su do{li. Ipak, ne moè se re}i da napretka u odnosu na raniji period nema. Sada postoji i mogu}nost telefonskog informisawa o tome koji je broj na redu, pa svi "~eka~i" mogu da boqe isplaniraju svoje vreme. Tako|e, paso{i se izdaju i po ubrzanom postupku za samo 48 sati (u redovnoj proceduri rok je 15 dana). Ova usluga se ne napla}uje posebno, ali se mora priloìti dokaz da zaista postoji neodloàn put u inostranstvo. To ne vaì za

STUDENTI KRE]U U POTRAGU ZA STANOVIMA

Podstanarski ceh kao i lane Sezona iznajmqivawa studentskih stanova polako se zahuktava. Cene su u odnosu na prethodnu godinu niè za 20 odsto, a rubrike malih oglasa pune ponude vlasnika i posrednika pri iznajmqivawu stanova. Garsowere u gradu mogu se iznajmiti po ceni od 120 do 200 evra, dok vlasnici jednoiposobnih i dvosobnih stanova traè od 160 do 250 evra mese~no. U paket, naravno, nisu ura~unati tro{kovi reìje, ali uz vaqano ekonomisawe stambeno nezbrinutih, ova studentska godina mogla bi biti jeftinija po pitawu kirije. Najve}i talas potra`we o~ekuje se krajem avgusta, kazao je za “Dnevnik” vlasnik agencije za posredovawe u izdavawu stanova “Aleks nekretnine” Nedeqko Tepi}. Kako kaè, svakodnevno se jave tri ili ~etiri zaintere-

sovane osobe od kojih se polovina pojavi i na razgledawu nekretnine, a u proseku jedna od wih iznajmi stan. - U drugoj polovini avgusta o~ekujemo ve}e interesovawe. Cene su pale. Garsowere koje su se pro{le godine iznajmqivale za 180 evra, sada ko{taju 150. Jednoiposoban stan od 30 kvadrata na Limanu 2, koji je ko{tao izme|u 180 do 200 evra, sada se izdaje za 150. U wemu su dva leàja, i kompletno je ure|en za komotan boravak dva studenta. Svako moè ìveti i u~iti u svojoj sobi, a uz to je mnogo lak{e kada se tro{kovi podele – kazao je Tepi}. Ideja podele tro{kova ~esta je opcija studenata. Jedna od potencijalnih kandidatkiwa za boravak u Novom Sadu, studentkiwa FTN-a Sneàna @ivi}, tre-

nutno razmi{qa o eventualnoj cimerki. Iz rodnog Bano{tora, u grad je tera èqa za daqim obrazovawem, {to }e , kako tvrdi, biti prili~an tro{ak za wene roditeqe. - Majka i otac su poqoprivrednici i nisu u mogu}nosti da izvoje dovoqno novca da ìvim sama. Traìm cimerku i volela bih da to bude neko meni poznat. Spremna sam da dam do 150 evra ukupno za stan i reìju, zato mi je dru{tvo neophodno. îm taj problem re{im, zajedno }emo traìti jednoiposoban stan. Sada je ve}a ponuda pa su i cene niè. Zato sam ve} po~ela s potragom – objasnila je Sneàna, uz napomenu da je ~ula za pojeftiwewe rente, ali i za poskupqewe da`bina. Zato smatra da je krajwi ra~un jednak pro{logodi{wem. S. Tanuryi}

U pet kontejnere treba odlagati providnu plasti~nu ambala`u svih boja – fla{e od mineralnih voda, sokova, osve`avaju}ih pi}a i sli~no. L. N.

nekolicinu oglasa koji se izdaju na tri godine. Nude se 10 lokala namewenih za radionicu ili magacin na Bulevaru despota Stefana 5, ~etiri lokala u Sportskom centru “Slana bara” od koji su dva predvi|ena za prodavnice, a dva za ugostiteqsku delatnost. Poslovni prostori nude se u sirovom stawu, a pored zakupnine zakupci su obavezni da pla}aju komunalije kao i naknadu za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta. L. N.

razli~ite privatne posete i turisti~ka putovawa. Me|utim, ko èli da dobije paso{ po ubrzanoj proceduri mora se odmah javiti deùrnom policijskom slu`beniku. Oni koji budu naleteli na istog slu`benika kao i reporteri "Dnevnika", ~eka}e desetak minuta da mladi} u plavoj uniformi zavr{i privatni razgovor mobilnim telefonom, a zatim }e kao odgovor na bilo koje pitawe dobiti kaìprst uperen u LCD ekran s vrlo {turim informacijama. Radno vreme {alter sale na Limanu je od 7 do 21 radnim danima i od 8 do 16 sati subotom. Pauza je od 9 do 9.30 sati. Tekst i foto: D. A.

Od kako je po~elo postavqawe kontejnera za pet ambalaù, gra|ani su aùrno razdvajali sme}e, odlaù}i pet ambalaù odvojeno od ostalog otpada. Podsetimo „îsto}a“ je postavila 220 pet kontejnera na Limanima, Novom Nasequ i Detelinari. Namera preduze}a je da se, nastavi sa nabavkom pet kontejnera, kako bi bili postavqeni u ~itavom gradu.

Prostor ~eka zakupce JP “Poslovni prostor” objavio je lokacije na kojima neposrednom pogodbom izdaje poslovne prostore u zakup. Na spisku je 46 adresa, a rok zakupa je pet godina, osim za

KASNI ZAVR[ETAK DE^JEG IGRALI[TA NA LIMANU

Slede}e nedeqe opet igra u parku

Mada je trebalo da bude zavr{eno ove nedeqe, de~je igrali{te u Limanskom parku bi}e zavr{eno slede}e sedmice, re~eno nam je u Zavodu za izgradwu grada. Navodno, izvo|a~ radova, firma "Put sistem" iz Beograda, imala je nekih pote{ko}a, ali kako uveravaju iz ZIG-a, mali{ani }e uskoro imati na raspolagawu rekonstruisano i boqe igrali{te. Obnovqeno, igrali{te od 950 kvadrata ima}e dva polukru`na

platoa i pe{a~ku stazu izme|u. Oko prostora za igru tako|e }e biti postavqene {etne staze, a {qunak }e zameniti podloga od tartana, koji je mek{i i bezbedniji za decu. Stare quqa{ke i sprave za igru bi}e o~i{}ene i popravqene. Igrali{te }e dobiti i novi vozi}, vrte{ku i klackalicu namewene mla|oj deci. Sva oprema u skladu je sa standradom Evropske unije. Vrednost posla je 5.562.771 dinara. S. K.

Kraj gu`vi na Klisanskom mostu Popravka kolovoza na Klisanskom mostu je pri kraju i po re~ima tehni~kog direktora “Put-a” @ivote Nikoli}a trebalo bi da bude zavr{ena danas do 14 ~asova. Na mostu je popravqan samo kolovoz i to po nalogu inspekcije. Radnici “Put-a” su bili efikasni i popravku zavr{avaju dan pre predvi|enog roka. Klisanski most preko koga osim iskusnih voza~a ~esto prelaze i polaznici obuke za vo`wu, od danas bi trebalo da bude bezbedniji za to~kove. L. N.

PIJA^NA VAGA: ZIMNICA TEK STI@E NA DNEVNI RED

A kad paprikama cena okopni... Trendovi i vremena se mewaju, pa su, ~ini se, i stare “lekovite” formule ponovo u modi. Tezi u prilog, svedo~i sugra|anin @arko Mrk{i}, kupac surutke od kozjeg sira na Ribqoj pijaci.

- Redovno je kupujem kod gospo|e Milke, i pijem je zbog ~i{}ewa celog organizma. Pogotovo je zdrava za jetru i bubrege. Ve} generacijama se moja porodica suo~ava sa bolestima tih organa, pa sam od wih i nau~io

VESTI Plasti~no sme}e na pravom mestu

Foto: F. Brki}

o delotvornosti surutke – kazao je on. Ne ba{ mirisan napitak na ovoj pijaci prodaje se za 50 dinara, a na kupcu je da izabere surutku - od kravqeg ili kozjeg sira. Posle vitrina na ovoj pijaci, na prvoj tezgi izloène su velike mesnate crvene paprike. Pri pomisli na slast i miris prilikom pe~ewa ovog povr}a, te{ko je ne zaustaviti se. Kilogram ko{ta 100 dinara, ali to je cena za nestrpqive kupce na po~etku sezone, objasnila je prodava~ica. Uz paprike na Ribqoj pijaci ju~e je u ponudi bilo ba{ svega {to predjesewa sezona nosi. Paradajz, plavi patlixan, babura i {argarepa prodaju se za 50 dinara po kilogramu, dok su tikvice, krompir i luk jeftiniji. Me|u tezgama sa vo}em, qubi~asta boja je obuzela sve. Gro`|e sorte “kardinal” ko{ta 65 dinara, a {qive su pojeftinile pa se mogu kupiti i za 20 dinara. Pred sam kraj sezone, lubenice “drè cenu” od 15 dinara za kilogram, dok su diwe jeftinije za 30 odsto u odnosu na prethodnu nedequ i prodaju se za 20 dinara. Trgovci kaù da sezona pekmeza od {qiva, dubokog zamrzavawa povr}a i spremawa pinxura, ajvara i tur{ije jo{ nije po~ela. Strpqivo i{~ekuju kraj avgusta, sa nadom da }e doma}ice zapo~eti sa spremawem svakojakih {pecija za zimu. S. Tanuryi}

Ribqa pijaca

Futo{ka pijaca

Tikvice

40-50 dinara

30-40 dinara

Karfiol

90-100 dinara

60 dinara

Kupus

25 dinara

20 dinara

Paradajz

30-50 dinara

25-30 dinara

Gro`|e

65-70 dinara

75-80 dinara

[qive

20-30 dinara

25 dinara

Breskve

30-80 dinara

35 dinara

Jaja

4-10 dinara

7-10 dinara

~etvrtak13.avgust2009.

HUMANE AKCIJE FONDACIJE „HEMOFARM”

Kupatila za siroma{na doma}instva VR[AC: U okviru programa Fondacije „Hemofarm”, kako najavquje izvr{ni direktor Jelena Babi}, ove godine }e se ralizovati zna~ajani projekti. Najve}u pa`wu, svakao, zaslu`uje izgradwa kupatila za siroma{na seoska doma}instva. Na spisku mesnih zajednica se na{lo 32 zainteresovane porodice. Fondacija „Hemofarm” }e graditi moderan vrti} sa oko 300 posteqa, u elitnom nasequ „Hemograd”, a u toku je sa~iwavawe potrebne dokumentacije. Uskoro }e biti izabran izvo|a~ radova, a po predra~unu, ko{ta}e oko 30 miliona dinara. U toku je i akcija pod nazivom „Za najlep{e selo”, koja je po-

krenuta pre tri meseca. Za u~e{}e su se prijavila sva sela, izuzev Mesi}a i Straè, a pobednici }e se znati 30. aprila naredne godine. Imenovana je i komisija za pra}ewe ure|ewa ovih mesta, prva nagrada je 700, druga 300, a tre}a 300 hiqada dinara. Tokom ove godine trebalo je i da se uredi trim staza na Bregu, {irine dva i duìne 1.800 metara, ali je ure|ewe odloèno za prole}e naredne godine. Razlog za ka{wewe je, kako je rekla Jelena Babi}, {to „Vojvodina{ume” nisu pripremile teren. Za ovu investiciju Fondacija je obezbedila nekoliko miliona dinara. R. Jovanovi}

Op{tina ure|uje industrijski park SENTA: O~ekuje se izrada plan detaqne regulacije za industrijski park, za {ta je novac odobrio Pokrajinski sekretarijat za privredu AP Vojvodine. Industrjski park }e se prostirati na povr{ini od 23 hektara na lokaciji nekada{we kudeqare. Op{tina Senta je krajem pro{le godine zemqi{te kupila na javnoj licitaciji za 23 miliona

dinara, obezbediv{i novac iz sopstvenih izvora i kredita. Predsednik sen}anske op{tine Zoltan Pek ka`e da je namera da se industrijski park {to pre stavi u funkciju razvoja privrede, za {ta ima zainteresovanih investirora. Ulaga~i su se do sada interesovali da ponovo pokrenu rad kudeqare, kao i za podizawe pogona za recikla`u plastike. M. Mr.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od utorka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Branka Bun~i}-Lovrenski iz Novog Sada (devoj~ica i de~ak) DEVOJ^ICE: Judit Vakawac-Jozi}, Aleksandra Kolesar-Demeter, Nevena Ti{ma, Bosiqka Galoni}, Sawa Mihajlov, Fevzije Bajrami, Milica [ubi}, Sla|ana [per, Vesna [evaqevi}-Petre{, Sla|ana Atanaskovi} iz Novog Sada, Ana Len|el i Gordana Gak iz Temerina, Tamara Si} i Ana Ga{ko iz Kisa~a, Vesna Nikoli} i Marija Gak iz Veternika, Dragana Daki} iz Be{ke, Nata{a Gli{i} iz Ba~a i Svetu{ka U{iak iz Kulpina. DE^AKE: @eqka Devi} i Ana Zori} iz Novog Sada, Vesna Luki} iz Sremskih Karlovaca, Sawa Stepanov iz Beo~ina, Emina [u{a iz Ba~kog Novog Sela i Sawa Petrovi} iz Titela.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

ZOLTAN PEK GODINU DANA PREDSEDNIK SEN]ANSKE OP[TINE

Brzo do odluka, sporo do para SENTA: Predsedik sen}anske op{tine Zoltan Pek izjavio je da je za godinu dana, koliko je na ~elnoj funkciji u op{tini i politici, uo~io da se odluke olako donose, ali da se te{ko realizuju. - U privredi, odakle sam do{ao, to se re{avalo za dan-dva, dok je u politici to znatno du`e, posebno kada su u pitawu odluke o ulagawu u projekte iz na{e op{tine u iznosu od 1,2 milijarde dinara, odobrenih najve}im delom iz Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine. Jako malo od odobrenih sredstava smo mogli privu~emo novca za realizaicju odobrenih programa - konstatovao je Pek na ju~era{woj konferenciji za medije. Pek je dodao da je za projekte koji treba da budu realizovani odobreno 530 miliona, za zapo~ete i nezavr{ene 650 miliona dinara, a da su za ve} zavr{ene projekte dugovawa 148 miliona dinara. - U narednom periodu imamo sedam projekata od ove lokalne samouprave u vrednosti 62 miliona dinara. Najve}i su za geotermalnu bu{otinu od 50 miliona dinara , izgradwa sportske hale i javni radovi, za koje je ugovor pred potpisivawem. Od odobre-

Zoltan Pek

Foto: M. Mitrovi}

nih i obe}anih para jako je malo dobijeno, a najavqena je jo{ te`a situacija i naredne godine. Sude}i prema dinamici koja se do sada primewivala, za ove radove na red }emo do}i tek 2011. godine, {to }e nam stvoriti dodatne probleme jer su u pitawu zajedni~ka ulagawa sa inostranim partnerima - predo~ava Pek. On re{ewe za ovakvo stawe vidim u stvarawu uslova za pri-

stup me|unarodnim pristupnim fondovima i zajedni~kim ulagawima sa stranim investitorima. - Za sva projekte smo morali da izdvojimo i deo sredstava iz op{tinskog buxeta {to nam je znatno optere}ewe, s obzirom na to da su transferna sredstva znatno smawena, ali se dadam da }e se naredne godine ti problemi prevazi}i - rekao je Zoltan Pek. M. Mitrovi}

Proslava Sent I{tvana PALI]: U organizaciji Saveza vojvo|anskih Ma|ara na Pali}u }e u nedequ biti odr`ana proslava Sent I{tvana. Program po~iwe u 15 sati, otvarawem va{ara proizvoda doma}e radinosti i sajma kwiga kod Velike terase, a bi}e nastavqen u 17 sati u katedralnoj crkvi Svete Terezije Avilske u Subotici sve~anom misom. Od 19 sati kod Velike terase predstavnici Katoli~ke, Reformatske i Evangeli~ke crkve obavi}e ekumen-

ski blagoslov novog hleba, a nakon toga slede govori biv{eg ministra inostranih poslova Republike Ma|arske dr Jano{a Martowija i predsednika Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvana Pastora. Zabavni deo po~iwe u 20 sati, muzi~kom predstavom ~lanova Novosadskog pozori{ta, a sat kasnije i koncertom grupe R-GO iz Ma|arske. Z. R.

Obeleèn Dan mladih BEÊJ: S obzirom na to da je Kancelarija za mlade op{tine Be~ej najve}i deo radne energije ovog leta usmerila ka volonterizmu, {to potvr|uje organizacija tri volonterska radna kampa u tri op{tinska naseqa, onda je razumqivo {to su i Me|unarodni dan mladih obeleìli u dru{tvu volontera. - U èqi da {to vi{e pribliìmo, ovakav na~in radne aktivnosti, povodom Dana mladih, organizovali smo projekcije kratkih dokumentarnih filmova, nastalih tokom minule ~etiri godine u vreme odràvawa prethodnih volonterskih radnih kampova u na{oj sredini. Kako se aktuelni me|unarodni volonterski radni kamp odràva u Ba~kom Gradi{tu, gde su volonteri iz Australije, Danske, Italije, Poqske, Francuske, Holandije i [panije, to smo u tamo{wem Sportskom centru organizovali projekciju i kasnije druèwe – kaè saradnik Kancelarije za mlade op{tine Be~ej Vojislav Prkosova~ki. V. J.

Akcija davawa krvi @ABAQ: Crveni krst @abaq i Zavod za transfuziju krvi u Novom Sadu organizuju tre}u ovogod{wu akciju dobrovoqnog davaqa krvi u @abqu. Svi koji `ele da daju krv mogu da do|u danas u Narodnu biblioteku „Veqko Petrovi}” od 8 do 11 ~asova. Dobrovoqni davaoci krv mogu da daju i u ^urugu 24. avgusta u DONKT „Prelo” (stara ambulanta) od 8 do 12 ~asova. L. K.

OBU]ARSKA RADWA KOP^OK U [IDU 45 GODINA U SVETU OBU]E

Deceniju i po bez godi{weg odmora

[ID: Branislav Kop~ok nasledio je o~evu obu}arsku radwu pre 15 godina i od tada do danas nije bio na godi{wem odmoru. On ìvi kao i wegovi prethodnici u svetu stare obu}e, ~izama, cipela, patika, pokidanih sandala. U maloj radwi, koja je na ovom mestu ve} 45 godina, za malim drvenim obu}arskim stolom, op{ivenim letvicama, punim potpetica, drvenih i metalnih eksera, pravih i krivih obu}arskih igala, ~eki}a raznih veli~ina, gvozdenih kalupa i obu}arskih noèva na niskoj stolici po ceo dan sedi Branislav Kop~ok, koji je izu~io obu}arski zanat kod oca Samoila. Uporedo sa u~ewem zanata, zavr{io je sredwu ma{insku {kolu, a potom poha|ao Ma{inski fakultet u Novom Sadu. Dao sve ispite iz prve i druge godine, a onda je stao. Oènio se i dobio dete. Napustio fakultet, nasledio obu}arsku radwu i danas ìvi kao obu}ar. Wegovo radno vreme po~iwe u osam, a zavr{ava u 20 sati i tako svaki dan, osim nedeqe. - Radili smo nove cipele sa felksi |onom, ko`nim kapama i lubovima. Lepili smo ih }iri{om. ]iri{ je specijalno lepilo koje smo sami pravili od qusaka kravqeg roga. Ovo lepilo se dugo kuvalo, pa kad otac oceni da je ku-

Pune ruke posla

vawe zavr{eno, skine ga s vatre i odloì na 24 sata. Napravqene cipele po meri mu{terije su nosile sa ponosom. Cipele su dobro leàle na nozi, nisu bile te{ke, ni glomazne. Bile su udobne i nikad nisu propu{tale vodu. Od gove|eg boksa pravili smo te{ke visoke cipele, od tele}eg boksa pravqene su razne vrste damskih cipela i ~izmica, a od june}eg boksa pravili smo mu{ke cipele. Za izdradu |ona koristili smo krapon. To je koà koju smo dràli 24 sata u vodi, da omek{a, kako bismo je mogli lak{e skrojiti. Zakivali

smo je za lice cipele drvenim ekserima. U to vreme nije bilo modelara. Modelari smo bili mi, cipela se morala napraviti tako da bude proporcijalna, ako se to ne postigne, puca i brzo se kida. Kad je u pitawu obu}a na visoku {tiklu tad je ta sinhronizacija najva`nija. Danas prevelike {tikle, lo{ branzol i drugi detaqi dovode do toga da se Kop~oku svakodnevno za pomo} obra}a preko 30 [i|ana, a nekada i vi{e. Kop~ok dnevno popravi preko 20 pari obu}e. D. Savi~in

Inspektori kontroli{u gradili{ta ZREWANIN: Na gradili{tima u Sredwobanatskom okrugu u prvih {est meseci ove godine desile su se ~etiri te{ke povrede na radu, dok ih je lane, u istom periodu, bilo za jednu vi{e, istakla je na~elnica Odeqewa inspekcije rada u Zrewaninu Svetlana [uki}. Obilaze}i nekoliko gradili{ta u Zrewaninu, a povodom Dana gra|evinara Srbije, [uki}eva je naglasila da je u toku ove godine, podneto oko 150 prijava o po~etku radova, a inspekcija je do sada izvr{ila 60 nadzora. - S obzirom na to da je gra|evinarstvo jedna od najrizi~nijih delatnosti, imaju}i u vidu opasnost po zdravqe i bezbednost radnika, poja~an inspekcijski

nadzor je neophodan. Jedno gradili{te se kontroli{e vi{e puta i u razli~itim fazama, ~ime se doprinelo znatnom smawewu broja smrtnih povreda u prvoj polovini ove godine u odnosu na pro{lu – istakla je [uki}eva. Inspekcija rada uvela je dvadeset~etvoro~asovno de`urstvo, odnosno pripravnost tokom svih dana u sedmici. Naj~e{}i uzroci ne`eqenih slu~ajeva na gradili{tima su nepotpuno sprovo|ewe mera bezbednosti, nekori{}ewe propisanih sredstava i opreme za li~nu za{titu, neosposobqenost zaposlenih, rad na neobezbe|enoj visini, nedovoqna koncentracija i nepa`wa zaposlenih, rad „na crno” i drugo. @. B.

VOJVODINA

DNEVNIK

Novi ultrazvuk Dispanzeru za `ene ZREWANIN: Grad Zrewanin je iz buxeta izdvojio 3,5 miliona dinara za kupovinu ultrazvu~nog aparata, nabavqenog za potrebe Dispanzera za `ene, koji radi pri ovda{wem Domu zdravqa „Dr Bo{ko Vrebalov”. Aparat je ju~e po~eo da radi, a gradona~elnik Zrewanina dr Mileta Mihajlov, obilaze}i zdravstvenu ustanovu, kazao je da je to samo jedan od pokazateqa brige lokalne samouprave za funkcionisawe primarne zdravstvene za{tite. Mihaj-

~etvrtak13.avgust2009.

UZURPIRANI ATARSKI PUTEVI U KIKINDSKOJ OP[TINI

Bez prilaza sto~nom grobqu KIKINDA: U op{tini Kikinda uzurpirano je vi{e od 220 kilometara atarskih puteva, {to ugroàva bezbednost u ataru, a onemogu}ava deo poqoprivrednika koji ne mogu da do|u do svojih wiva.Predsednik op{tine Kikinda Ilija Vojinovi} je rekao da je ovaj problem neophodno {to pre re{iti. Jedan od poslova poqo~uvarske slu`be, koja je formirana u aprilu, jeste obeleàvawe i odràvawe atarskih puteva, te se lokalna samouprava obratila ovoj slu`bi da snimi stawe na terenu. Savetnik firme „Beoza{tita”, koja vodi poqo~uvarsku slu`bu u kikindskoj op{tini Vladica Komlu{ki kaè da su poqo~uvari beleìli atarske puteve na terenu, kori{}ene su karte atara stare godinu dana, a svi podaci provereni su i putem satelita, te se do{lo do podataka koliko je atarskih puteva preorano.

- U nekim delovima atara putevi su stoprocentno uzurpirani, odnosno nema ih vi{e, a tu su i putevi koji su delimi~no o{te}eni. Primera radi, u Ba{aidu je predvi|ena {irina

atarskog puta 12 metara, a sada je on svega metar. - Najizra`eniji problem jeste u mesnoj zajednici Banatska Topola, gde je, zbog nemogu}nosti me{tana da do|u do sto~nog gro-

Zaposleni novi poqo~uvari Poqo~uvarska slu`ba u Op{tini Kikinda formirana je 15. aprila i tada je bilo 20 zaposlenih. Od ju~e je ova slu`ba poja~ana sa jo{ pet radnika, a inicijativa za ve}i broj radnika potekla je od predstavnika seoskih mesnih zajednica. Tako je u Ba{aidu i Sajanu zaposlen po jedan poqo~uvar, a u ataru Kikinde ima jo{ tri poqo~uvara. Najugroèniji deo atara jeste od Kikinde prema Nakovu i od Kikinde prema starom putu za Rusko Selo. Na ovim delovima najizraènije su kra|e svih poqoprivrednih useva i alata koji se nalaze na wivama. Poqo~uvari mogu da legitimi{u, a opremeqeni su i fotoaparatima, te tako registruju sve vrste kra|a. Do sada su poqo~uvari komunalnoj inspekciji predali 43 zapisnika, od ~ega je 32 procesuirano. Blagovremenom pojavom poqo~uvara spre~eno je 13 poàra, a ova slu`ba do sada je evidentirala 143 divqe deponije.

bqa, stvoreno vi{e divqih deponija. Tokom ove nedeqe bi}e utvr|eno ko su osobe koje su uzurpirale poqoprivredne puteve, a nakon toga wima }e sti}i obave{tewe da zloupotrebqene atarske puteve vrate u prvobitno stawe - istakao je Vojinovi}. -U katastru su svi podaci o vlasnicima obradivih parcela, te }e prva stvar koju }emo uraditi biti slawe cirukalrnog pisma svima koji su uzurpirali put. Ukoliko oni ne ispo{tuju rok koji bude dogovoren, protiv wih }e biti preduzete odgovaraju}e zakonske mere. U kikindskoj op{tini ima vi{e od 740 kilometara atarskih puteva, te je ciq i da se u narednom periodu obele`e svi pristupni putevi wivama da bi poqo~uvarska slu`ba mogla da vodi ra~una o wima. Od ju~e poqo~uvari imaju i terensko vozilo {to }e omogu}iti lak{e kretawe po ataru. A. \uran

INDUSTRIJSKA PROIZVODWA SEVERNOG BANATA I POTISJA BELE@I PAD

Ultrazvuk kona~no stigao

lov je dodao da se grad ovog puta odlu~io za kupovinu novog ultrazvuka, zato {to je stari bio prevazi|en, a {to }e doprineti br`oj i efikasnijoj dijagnostici sa validnim rezultatima. Direktor Doma zdravqa dr Borislav \or|evi} je napomenuo da je aparat, sticajem okolnosti stigao u godini krize, ali da pri~a oko wegove nabavke traje godinama unazad. - Gotovo da smo izgubili nadu da }emo ga dobiti. Sre}om, nai{li smo na razumevawe osniva~a, a zna~aj ultrazvu~nog aparata je izuzetno veliki kako za pacijente tako i za medicinsko osobqe - istakao je \or|evi} i precizirao da }e se wime pratiti trudno}a `ena i raditi ultrazvuk dojke. Aparat ima mogu}nost da se wime rade i druge vrste pregleda. Me|utim, prostor u kom se nalazi nije adekvatan, zbog ~ega }e nadle`ni u~initi sve da ga {to pre izmeste na neko drugo mesto. @. B.

Ruske lutke ZREWANIN: U okviru ciklusa francuskog filma, Kulturni centar Zrewanina, u saradwi sa Francuskim kulturnim centrom u Beogradu, ve~eras prikazuje film „Ruske lutke”, rediteqa Sedrika Klapi{a. Storija je to o Havijeru, tridesetogodi{waku kome se ostvarila `eqa da postane pisac. Me|utim, pisawe nije ba{ tako jednostavno, a ima i nekih finansijskih neda}a. Projekcija je u maloj sali Kulturnog centra, ili amfiteatru, u 21 sat, a ulaz je besplatan. @. B.

Zavr{eno tretirawe komaraca KIKINDA: Novosadska firma „Ciklonizacija” nedovno je uni{tavala komarce na teritoriji kikindske op{tine. Ova firma je posao dobila na tenderu, a u Javnom preduze}u „Direkcija za izgradwu grada” zadovoqni su kako je ovaj posao obavqen. Posle prvog tretmana, koji se ove godine radio sa zemqe, stru~waci sa novosadskog Poqoprivrednog fakulteta doneli su zakqu~ak da je u urbanim sredinama i oko kanalskih naseqa tretman bio uspe{an, ali da }e zvog dvostruko ve}eg broja odraslih insekata i larvi uni{tavawe komaraca morati da se ponovi u I|o{u i Mokrinu. Za suzbijawe komaraca iz buxeta }e biti utro{eno 3,5 miliona dinara. A. \.

Kriza zaobilazi duvanyije KIKINDA: Industrijska proizvodwa u {est op{tina severnog Banata i Potisja u prvih {est meseci ove godine smawena je za 24,5 odsto u odnosu na isti lawski period, saop{teno je iz Regionalne privredne komore Kikinda. U odnosu na ostvarenu proizvodwu u pro{loj godini najve}i pad proizvodwe zabeleèn je u januru i februaru, a u junu je smawewe iznosilo 17,5 odsto. U prvom polugodi{tu kriza se osetila u ve}ini industrijskih grana, pa je u junu pad industrijske proizvodwe zabeleèn kod va|ewa sirove nafte i gasa, proizvodwe prehrambenih proizvoda i pi}a, proizvodwe name{taja i raznovrsnih proizvoda, ma{ina i ure|aja. Najve}i rast proizvodwe zabeleèn je u proizvodwi gume i plastike za 48,2 odsto, izdavawu, {tampawu i reprodukciji zapisa 47,1, proizvodwi duvanskih proizvoda

Pove}awe proizvodwe cigareta u fabrici JTI AD „Senta”

[to se spoqnotrgovinskog poslovawa ti~e, ono je tako|e

skromnije, jer je u prvom polugodi{tu obim razmene iznosio 143,4 miliona evra, od ~ega je

ostvaren izvoz u vrednosti 93,6 miliona evra, a uvoz 49,7 miliona evra. Evidentno je smawewe izvoza i uvoza, ali je i daqe karakteristi~no kao i ranije da privrednici ovog regiona ostvaruju devizni suficit, koji je do kraja juna iznosio skoro 44 miliona evra. Ovda{wi privrednici izvoze u 41 zemqu sveta, pri ~emu je najzna~ajniji izvoz u Nema~ku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Francusku,

Ma|arsku, Rumuniju i Italiju. Najvi{e izvoza ostavreno je od delova za klipne motore, ostale delove i pribor za motorna vozila, ko~nice i ervo-ko~nice i delova za disk-ko~nice, konzumni {e}er, duvan, cigarete, crepovi, bra{no, kvasac i druga roba. Uvozilo se iz 69 zemaqa, najvi{e iz Italije, Nema~ke, Ma|arske, Kine, Slovenije, Rusije, Rumunije i Austrije. M. Mitrovi}

VLASNICI KU]NIH QUBIMACA U ZREWANINSKOM NASEQU GRADNULICA [OKIRANI

Psi otrovani pesticidima ZREWANIN: @iteqi zrewaninskog naseqa Gradnulica – Guvno bili su {okirani kada su saznali da im je neko otrovao ku}ne qubimce. Da li namerno ili slu~ajno, tek nepoznata osoba ubila je vi{e pasa, ~iji vlasnici su, od lokalnog veterinara, saznali da su ìvotiwe najverovatnije preminule zato {to su u organizam unele pesticide ili herbicide. Pojedinci su slu~aj prijavili Policijskoj upravi u Zrewaninu, ali im je re~eno da policija ne moè da reaguje, sve dok konkretno ne otkriju na koga sumwaju. - Desilo se to pro{le nedeqe, u sredu. Suprug je ujutro krenuo na posao i zatekao na{eg psa, ènku staru pet godina, kako leì na trotoaru. Ne sumwaju}i ni{ta, pomerio ga je da bi mogao da pro|e automobilom. Kasnije sam i ja ustala i videla na{eg qubimca da leì na zemqi. Bilo mi je sumwivo. Onda je pas dobio napad, sli~an epilepsiji – ispri~ala je za „Dnevnik” Zre-

POLITI^KA USPAVANKA U BA^KOJ PALANCI

Jedino Dinki}evi traè „ukradeni mandat” BA^KA PALANKA: Politi~ka scena Ba~ke Palanke odavno nije bila tako mirna kao {to je posledwih nedeqa, jer su skoro sve politi~ke stranke oti{le na godi{wi odmor. Sem [e{eqevih radikala, a koji su jedina opozicija u lokalnom parlemntu i to sa 18 od 42 odbornika, ogla{avaju se i Nikoli}evi napredwaci koji kritikuju skup{tinsku ve}inu, odnosno lokalnu vlast. Svojevrsnu politi~ku letargiju jedino je donekle razbilo saop{tewe za javnost Dinki}evih koji traè da im se vrati jedan odborni~ki mandat. Pre deset meseci ovde je formirana nova ve}ina koju ~ine DS, DSS, koalcija oko SPS, G-17 plus i jedan odbornik Slova~ke narodne partije. Nekako pred letwu pauzu odjeknula je vest da je Ranka Kupusinac, sada ve} biv{a {efica odborni~ke grupe G-17 plus, pre{la u DSS i u „miraz” prenela svoj odborni~ki mandat, jer nije imala blanko potpisanu ostavku. Tako je ispalo da Ko{tuni~ini sada umesto tri imaju ~etiri odbornika, a G-17 plus je sa tri spao na dva, ~ime su izgubili pravo na svoju odbornu~ki grupu. Potom je [tefan Se~ iz SNP odlu~io da sa Dinki}evima formira odborni~ku grupa koja sada broji tri odbornika i ~ini se da je ponovo sve dobro. Me|utim, Dinki}evi su se posle duè pauze oglasili i najavili da }e pravnim putem vratiti svoj mandat, jer je osvojen na izborima i pripada stranci, a ne pojedincu. G-17 plus zamerio je i DSS {to kao koalicini partner u lokalnoj vlasti nije razgovarala o ovom problemu, ali osim ove opaske nema nikakve najave da bi vladaju}a koalicija mogla biti ugroèna. Sve je isto kao pre, konstatovali su radikali, ali su istakli da je ovo jedinstveni sli~aj u srpskoj politi~koj praksi. Jer, navodno nigde i nikada se nije desilo da koalicini partner otme mandat, a da se koalicija ~ak i ne zaquqa. Mo`da je tako, a mo`da je ovo blaga najava burne politi~ke jeseni u Ba~koj Palanci. M. Suyum

Violinista i Italijani

Ovda{wi privrednici izvoze u 41 zemqu sveta, pri ~emu je najzna~ajniji izvoz u Nema~ku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Francusku, Ma|arsku, Rumuniju i Italiju 21,6, metalskih proizvoda 19,9 i sakupqawu, pre~i{}avawu i distribuciji vode za 5,4 odsto.

waninka S. G, koja nije `elela da joj otkrijemo identitet, iz straha da bi zbog obra}awa javnosti bezumni po~inilac mogao

rinara. Lekar za `ivotiwe je zakqu~io da se radi ili o epilepti~nom napadu, ili trovawu i da se ni{ta ne mo`e uraditi po tom

Pas je ~ovekov najboqi prijateq, da li je i obrnuto?

da joj se osveti trovawem i ostalih wenih pasa. Videv{i da je qubimac bolestan, S. G. ga je odvela kod vete-

pitawu, ve} samo sa~ekati i videti da li }e nesre}ni pas uspeti da pre`ivi. Na`alost, iste ve~eri je uginuo.

- Kasnije je, na osnovu klini~ke slike, veterinar zakqu~io da je `ivotiwa verovatno dva dana ranije otrovana pesticidima ili herbicidima – veli S. G. Mo`da ni{ta u tome ne bi bilo ~udno da u sredu ve~e, sede}i u dvori{tu, ona i wen mu` nisu ~uli razgovor svojih prvih kom{ija. I wihov pas je uginuo, pre toga se mu~e}i tri dana zbog trovawa. - Kom{ije su nam rekle da je wihov qubimac bio star sedam meseci i da je za to vreme ~ak dva puta neko poku{ao da ga otruje. Tre}i je, eto, bio fatalan. Veterinar nam je kazao da je u isto vreme {est ili sedam pasa imalo iste simptome kao i na{ i da su svi uginuli. Pri~ali smo o tome sa kom{ijama, svi smo u {oku, ne mo`emo da verujemo da je neko u stawu to da uradi – za~u|ena je sagovornica i dodaje da su wene kom{ije ve} nabavile drugo ku~e i da sada smi{qaju na~in kako da ga za{tite od eventualnog ponovnog ataka. @. Balaban

ZREWANIN: Koncertni performans zrewaninskog violiniste Borisa Mihaq~i}a i wegovih prijateqa bi}e odr`an ve~eras, u 23 sata, u Atrijumu Pozori{nog kluba „Zeleno zvono”. Raritet za ovda{wu publiku predstavqa mogu}nost da ~uju Borisovo muzicirawe u tri muzi~ka bloka - pra}eno DJ-em koji }e se za miks pultom osvrtati na tango, rok, ali i xez zvuke. Ve} dan kasnije u „Zelenom zvonu” nastupi}e italijanska grupa „U2 ril tribjut bend”. Karte se po pretprodajnoj ceni mogu kupiti u Pozori{nom klubu. @. B.

Sportska hala u novom ruhu BA^KA PALANKA: Sportska hala koja posluje u sastavu Javnog preduze}a Sportsko rekreacini centar „Tikvara” u Ba~koj Palanci, nalazi se u fazi rekonstrukcije. Majstori postavqaju nov parket, a o~ekuje se da }e ovaj posao biti zavr{en za jedan mesec. Do tada sportisti i sporski klubovi, koji koriste ovaj objekat, trenira}e na otvorenim terenima ili u salama u okolnim mestima. U lokalnoj samoupravi ka`u da }e Sportska hala uskoro biti spremna da do~eka u~esnike sportske Olipijade radnika vojvodine kojoj }e Ba~ka Palanka biti domaM. S. }in 2011. godine.

~etvrtak13.avgust2009.

CRNA HRONIKA OTKRIVENA LOPOVSKA DRU@INA IZ SENTE

NAKON POVREDE IZ VATRENOG ORU@JA

Mala Libijka skinuta s aparata – Petogodi{wa devoj~ica E. R., libijska dr`avqanka, koja je zadobila povrede opasne po `ivot od vatrenog oru`ja ru~ne izrade u Spomen-parku Jajinci, skinuta je s aparata i di{e svojim plu}ima, i weno stawe je, zasad, stabilno – izjavio je ju~e u na~elnik Klinike VMA za anesteziju i intezivnu terapiju pukovnik Predrag Romi}. Romi}, koji je na ~elu konzilijuma koji prati stawe rawene devoj~ice, rekao je da su lekari zadovoqni dosada{wim tokom oporavka, ali da }e ona i daqe ostati u {ok-sobi. On je dodao da je, s obzirom na ozbiqnost povreda, ve-

liki uspeh to {to devoj~ica vi{e ne di{e uz pomo} aparata za ve{ta~ko disawe, ve} vlastitim plu}ima. Romi} je naglasio da je, i pored toga {to je zabele`eno poboq{awe u op{tem zdravstvenom stawu pacijentkiwe, i daqe nezahvalno davati prognoze ishoda le~ewa. On je dodao da je u konzilijum ukqu~en i anesteziolog Instituta za majku i dete dr Bo{ko Miqomanovi}, i da je stawe za sada u potpunosti pod kontrolom. Devoj~ica E. R. je u nedequ, na porodi~nom izletu, zadobila vrlo te{ku ustrelnu povredu grudnog ko{a i trbuha, s povredama `eluca, pankreasa i slezine.

ZBOG NAVODNOG RATNOG ZLO^INA

Srbin uhap{en na Kosovu Srbinu koga je Policija Kosova uhapsila zbog sumwe da je odgovoran za ratni zlo~in istra`ni sudija je odredio dvodnevni pritvor, rekao je ju~e portparol policije Arben Beka. On je objavio da je uhap{en G. Vu~kovi} (36) i da ga je uhapsila prizrenska policija. Srpski izvori naveli su agenciji Beta ime uhap{enog Vu~kovi}a – Goran. Beka je naveo da je 8. avgusta policija dobila prijavu protiv Vu~kovi}a jer je pretio nekome.

– Posle toga, proverom kosovske i Euleks policije za istraìvawe ratnih zlo~ina, ustanovqeno je da se Vu~kovi} nalazi na listi osumwi~enih za izvr{ewe ratnog zlo~ina na Kosovu – rekao je Beka. Osumwi~eni je uhap{en u selu Mu{nikovo u Sreda~koj ùpi kod Prizrena. Srpski izvori naveli su da je Goran Vu~kovi} iz Gorweg Sela u Sreda~koj ùpi i da je do{ao da obi|e roditeqe za Svetu Petku. (Beta)

KRIMINAL U SVETU OSUMWI^ENI BRAZILSKI VODITEQ I WEGOV SIN

Naru~ivao ubistva radi ve}eg rejtinga emisije

Policija u Brazilu optu`ila je lokalnog voditeqa televizijske emisije, koja se bavi crnom hronikom, da je naru~ivao ubistva zarad podizawa rejtinga svoje emisije! Valas Soza, iz federalne brazilske dr`ave Amazonas, tereti se da je, zajedno sa svojim sinom, naru~io najmawe pet ubistava i onda slao svoju televizijsku ekipu da prva izve{tava s lica mesta. Televizijski voditeq, koji je nekada radio u policiji, a sada je lokalni odbornik, osumwi~en je i za trgovinu drogom.

– On i wegov sin su naru~ivali ubistva i time pravili vesti – izjavio je dr`avni sekretar zadu`en za bezbednost Francisko Kavalkanti, dodav{i da je emitovawe TV emisije stopirano do zavr{etka istrage. Me|utim, Soza negira sve optu`be policije i tvrdi da je to poku{aj wegovih rivala da ga uprqaju. Policija je, u me|uvremenu, uhapsila Sozinog sina Rafaela zbog optu`be za ubistvo, trgovinu drogom i nelegalno posedovawe oru`ja, dok je on na slobodi zbog poslani~kog imuniteta. (Tanjug)

Petorka po~inila vi{e od 30 kra|a i prevara Sen}anska policija otkrila je grupu od pet lica, koja je na podru~ju sen}anske op{tine od po~etka ove godine izvr{ila vi{e od 30 kra|a i o{tetila gra|ana za oko 200.000 dinara. Policija je OJT-u Sente podnela krivi~ne prijave protiv Rolanda G. (1990) i maloletnika D. S. (1994), @. S., M. V. i D. U. (svi 1995), svi iz Sente, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~na dela kra|e, prevare ili utaje. Oni se terete da su na podru~ju sen}anske op{tine, koriste}i odsustvo o{te}enih, iz automobila krali radio-aparate, zvu~nike, alat i druge predmete

koje su pronalazili, od novca, mobilnih telefona do prehrambene robe. Na raznim lokacijama u Senti, osumwi~eni su krali i bicikle, koji su uglavnom bili zakqu~ani, a iz {kole su otu|ili ~etiri mobilna telefona. Kradene predmete su prodavali, a deo tih stvari policija je prona{la i vratila o{te}enim gra|anima. Osnovano se sumwa da ima jo{ o{te}enih, pa ih iz Policijske stanice u Senti mole da se jave na telefone (024) 625–300 i 815–113, radi identifikacije ukradenih i prona|enih predmeta. M. Mr.

Svedoku saradniku upola mawa kazna, a mo`da i sloboda Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivi~nom postupku, predvi|ene i brojne novine, me|u kojima institut sporazuma o priznawu krivice, koji se odnosi na krivi~na dela za koja je zapre}ena kazna do deset godina zatvora, te posebne mere i nagodba sa za{ti}enim svedokom ili svedocima. Tako|e, izmenama odredaba o institutu odlagawa krivi~nog gowewa, javnom tu`iocu je data

telo, zdravqe, sloboda ili imovina ve}eg obima. Inoviranim re{ewima pove}ana su ovla{}ewa suda u izricawu sankcija zbog naru{avawa reda na glavnom pretresu, za {ta su za lice koje remeti red predvi|ene kazne od 500.000 dinara i (ili) 15 dana zatvora. Jedno od novih re{ewa predvi|a obavezu drugostepenog suda da odr`i pretres i da sam presudi slu~aj ako je po `albama ve} jednom ukidao prvostepenu pre-

UHAP[ENA TAJLAN\ANKA

Trudnica krila drogu u utrobi Jedna Tajlan|anka, koja je u utrobi krila 40 paketi}a kokaina, saznala je tokom kontrole na carini na aerodromu u Frankfurtu da je trudna. Carinski slu`benici odmah su posumwali da mlada `ena ilegalno prenosi drogu. Wihove sumwe potvr|ene su posle rendgenskog pregleda, kada je ustanovqeno da se u wenom gastrointestinalnom traktu nalazi 40 paketi}a kokaina. @ena je odmah preba~ena u

bolnicu da bi lekari iz wene utrobe izvadili drogu. Tokom operacije otkrili su i da je trudna. Portparol carinske slu`be na aerodromu u Frankfurtu izjavio je da `ena nije znala kakvoj se opasnosti fizi~ki izla`e zbog tolike koli~ine kokaina u utrobi, niti da je trudna. Kako izve{tavaju lokalni mediji, mlada Tajlan|anka je uhap{ena i mora}e da odgovara na sudu. (Tanjug)

ZABRINUTI SLOVENCI

Na policiju fla{ama i no`evima Slovena~ka policija upozorila je na to da je sve vi{e napada na wene pripadnike, pri ~emu napada~i, osim fizi~ke sile, koriste i no`eve, razbijene fla{e, ali i vatreno oru`je. U prvom polugodi{tu lane je bilo 109 napada na policajce, a u istom periodu ove godine 118, saop{tio je policijski zvani~nik Robert Ferenc. On je dodao da je u

analiziranom razdobqu pove}an i broj napadnutih policajaca, sa 153 na 195, prenela je agencija STA. Povod za saop{tavawe ovih podataka bio je napad vatrenim oru`jem jednog gra|anina u Qubqani na policijsku patrolu koja je do{la da interveni{e po prijavi o porodi~nom nasiqu. U razmeni vatre gra|anin je ubijen, dok su dva policajca rawena. (Tanjug)

osu|enik na 40 godina zatvora ili organizator krminalne grupe, obavqalo bi se pod uslovima propisanim za svedoka-saradnika. Nakon zavr{etka su|ewa, predvi|eno je da tu`ilac za takvog svedoka zatra`i preina~ewe pravosna`ne presude bez ponavqawa krivi~nog postupka, a sud koji je sudio u prvom stepenu

potpunosti priznaje krivi~no delo. Me|utim, po novim re{ewima, i posle sticawa tog statusa on bi u postupku ostao okrivqeni i bio bi obuhva}en presudom. Predvi|eno je da se svedoku-saradniku odmerava kazna po Krivi~nom zakoniku, a zatim mu se izri~e umawena za polovinu, s tim {to mu se, na

Sporazum o priznawu krivice U obrazloèwu uvo|ewa instituta sporazuma o priznawu krivice, pored ostalog se navodi da on „realno moè dovesti do brèg okon~awa mnogih krivi~nih postupaka i smawewa tro{kova, a da se pri tom ipak ne ugroze interesi zakonitosti i pravi~nosti“. Predvi|eno je da „sporazumom o priznawu krivice okrivqeni u potpunosti priznaje krivi~no delo za koje se tereti, odnosno priznaje jedno ili vi{e krivi~nih dela u~iwenih u sticaju, koja su predmet optu`be, a za koja je zapre}ena kazna do deset godina zatvora“. Su{tina je da se tuìlac i okrivqeni mogu saglasiti o izricawu okrivqenom kazne koja po pravilu ne moè biti ispod zakonskog minimuma, sem u izuzetnim slu~ajevima.

Zapleweno pola tone kokaina lazi droga utovarena u Kolimbiji, najve}em svetskom proizvo|a~u kokaina. – Ovo je jedna od najve}ih koli~ina kokaina zaplewena u Gr~koj – izjavio je jedan policijski zvani~nik, ~iju izjavu prenosi Rojters. Policija je, u vezi s ovim {vercom, uhapsila pet mu{karaca u Atini, od kojih su ve}ina Grci, i jednu `enu u Solunu. (Tanjug)

Sen}anska varo{ oslobo|ena kradqivaca

NOVIM PREDLOGOM ZAKONA O KRIVI^NOM POSTUPKU

U GR^KOJ LUCI PIREJ

Gr~ka policija saop{tila je ju~e da je zaplenila 500 kilograma kokaina koji se nalazio na brodu u najve}oj dr`avnoj luci Pirej i da je uhapsila {est ~lanova jedne me|unarodne grupe {vercera narkotika. Policija je pregledala teretni brod koji je i{ao ka Bugarskoj, na osnovu pro{lonedeqne dojave iz SAD da se na wemu verovatno na-

DNEVNIK

Izmena ZKP-a za efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala

mogu}nost da bez saglasnosti suda odloì krivi~no gowewe za krivi~na dela za koje zapre}ena kazna do tri godine zatvora, a uz odobrewe sudskog ve}a – i za krivi~no delo za koje je zapre}ena kazna preko tri, a do pet godina zatvora. Novina su mere posebne za{tite svedoka (za{ti}eni svedok), koje sud moè re{ewem odobriti ako bi svedoku ili wemu bliskim licima javnim svedo~ewem bili ugroèni ìvot,

sudu i predmet vratio na novo su|ewe prvostepenom sudu. Me|u najzna~ajnijim novinama jesu odredbe kojima se predvi|a mogu}nost preina~ewa pravnosna`ne presude bez ponavqawa krivi~nog postupka u slu~aju kada se osu|eno lice pojavi kao svedok u postupku za organizovani kriminala, a ~iji je iskaz od zna~aja za otkrivawe, spre~avawe ili dokazivawe tih krivi~nih dela. Saslu{awe takvog svedoka, koji ne mo`e biti

umawi}e mu kaznu najmawe za polovinu. U glavi 29 a, posebne odredbe kojima su utvr|ena ovla{}ewa organa krivi~nog gowewa za dela organizovanog kriminala, vaìle bi i za dela korupcije i druga izuzetno te{ka krivi~na dela. Posebnim istra`nim tehnikama za lak{e otkrivawe i dokazivawe krivi~nih dela, osim nadzora telefonskih razgovora, audio-video nadzora komunikacija osumwi~enog, prikrivenog islednika, pruàwa simulovanih usluga, dodata je i mera automatskog ra~unarskog pretraìvawa li~nih i drugih s wima povezanih podataka i wihova elektronska obrada. Za realizaciju mera nadzora nadle`ni su BIA, VBA i MUP. Ostaje i dosada{wi institut svedoka-saradnika, status koji moè dobiti okrivqeni pripadnik kriminalne grupe koji u

predlog tuìoca i s obzirom na izvr{eno krivi~no delo, dràwe pred sudom i druge bitne okolnosti slu~aja, moè izre}i i blaà kazna ili oslobo|ewe od kazne. Sada{wa odredba koja defini{e iskqu~ewe javnosti s glavnog pretresa „ako to zahtevaju interesi krivi~nog postupka, interesi ~uvawa tajni, interesi javnog reda, razlozi morala ili za{tite li~nog ili porodi~nog ìvota o{te}enog ili okrivqenog“, redefinisana je u „ako to zahtevaju interesi morala, javnog poretka, nacionalne bezbednosti, interesi za{tite maloletnika ili privatnog ìvota u~esnika u postupku, ili kada je to neophodno s obzirom na posebne okolnosti zbog kojih bi javnost mogla da povredi interese pravde”. J. Jakovqevi}

RO\ACI BIV[EG DIREKTORA „AGRO@IVA” UPUTILI PISMO JAVNOSTI

Porodica traì pravi~no su|ewe Porodica Miroslava @ivanova, nekada{weg predsednika kompanije “Agroìv”, zatraìla je danas u otvorenom pismu “fer i pravedan” sudski postupak protiv @ivanova, koji je optuèn za finansijske malverzacije i 18 meseci se nalazi u pritvoru. “Traìmo samo da budemo jednaki sa ostalim gra|anima Srbije i pravo da se branimo od optu`bi koje su nam montirane i da u fer i pravednom procesu Miroslav @ivanov i drugi optuèni dokaù svoju nevinost”, navodi se u otvoreno pismu porodice @ivanova.

Oni su naveli da su suo~eni sa “progonom”, “li{eni osnovne pravne za{tite” i “ostavqeni bez ikakve mogu}osti da u medijima odgovore na optu`be”, kao i to da je za 18 meseci, koliko je @ivanov u pritvoru, sud u Zrewaninu sudio dvadesetak dana. Miroslav @ivanov uhap{en je 31. marta pro{le godine, a optuèn je zajedno sa jo{ nekim rukovodiocima Agroìva za zloupotrebu slu`benog poloàja, ~ime su stekli protivpravnu imovinsku korist od 1,5 milijardi dinara. (Beta)

Miroslav @ivanov

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak13.avgust2009.

O[TRO OKO BIV[EG VICE[AMPIONA EVROPE U GA\AWU GLINENIH GOLUBOVA

PO RE^IMA MAJE KOVA^EVI]-TOMI]

Srnda}e tamanio trener reprezentacije? Vojvo|anski lova~ki krugovi i daqe bruje o nezapam}enom masakru srne}e divqa~i u temerinskom ataru, kada su u no}i izme|u ponedeqka i utorka lovokradice ubile devet srnda}a i jednu srnu, zbog ~ega su dve osobe uhap{ene. U ovom slu~aju posebno je zanimqivo to {to je jedan od osumwi~enih – Neboj{a \. (58) – biv{i {ampion u ga|awu glinenih golubova, vice{ampion Evrope u ovom sportu i aktuelni trener reprezentacije Srbije u toj disciplini! Ipak, da li je on zaista (i ako jeste, u kolikoj meri) odgovoran za pokoq srne}e divqa~i kraj Temerina, pokaza}e istraga i eventualno su|ewe za ovo krivi~no delo. U lova~koj bran{i Neboj{a \. je dobro poznat. Mnogi nisu bili naro~ito iznena|eni listaju}i ju~era{wi “Dnevnik”. – Dugo se bavim lovstvom, ali boqeg “puca~a” od Neboj{e nisam video – rekao je na{ sagovornik koji je `eleo da ostane

anoniman. – êsto je bio spomiwan u raznim aferama kada je krivolov u pitawu, ali je uvek na neki vol{eban na~in uspevao da ne plati “ceh”. Poznat je slu~aj od pre nekoliko godina kada je uhva}en u nezakonitom lovu u blizini Novog Be~eja, kada mu je oduzet xip, ali i tada je uspeo da se izvu~e, jer, koliko znam, uspeo je da izdejstvuje da mu vozilo ne bude trajno oduzeto. Identitetom osumwi~enog nije bio iznena|en ni predsednik Lova~kog udruèwa “Temerin” Rade Ostaci ubijene divqa~i Tepavac: – Kada smo pregledali ubije|eni tako da ostanu mrtvi na line ìvotiwe, odmah se videlo da cu mesta, a to konkretno zna~i se radi o delu vrsnog strelca – da su ustreqeni u koren vrata. kaè Tepavac. – Svaki metak je Time se postiè brza smrt ìbio odmeren i srnda}i su pogovotiwe, ona ostane na mestu gde je pogo|ena i ne kvare se unutra{wi organi – kaè iskusni loKod Mihaqa uvek ima vac. Pored Neboj{e, za krivolov temerinskih srnda}a osumwi~en Ostali sagovornici s kojima je Mihaq G. (56) iz Temerina. Poznavaoci lova~kih prilika u smo pri~ali kaù da je krivoovom kraju kaù da je javna tajna bila da se kod ovog ~oveka uvek lov unosan posao, lovokradice moglo na}i meso divqa~i. Kada nekome zafali istog, najsigur~esto ostaju neka`wene, {to nije je bilo prona}i Mihaqa.... zbog lo{e sprovedenih istraga, zbog ~ega advokati lako

Foto: J. Pap

obore optu`nicu, {to zbog neefikasnosti pravosu|a i blagih kazni koje im se izri~u. Po nezvani~nim informacijama, jedan odstreqeni srnda} na crnom tr`i{tu ko{ta oko 100 evra, a meso ovih `ivotiwa uglavnom zavr{ava po beogradskim i novosadskim restoranima. Upu}eniji tvrde da ponuda srnetine u ugostiteqskim objektima {irom Srbije vrlo ~esto poti~e od kupovine mesa od lovokradica. E. D.

Pala {estorka narkodilera

NAKON SAOBRA]AJNE NESRE]E

Preminuo voza~ skutera M. Vrankovi} (24) iz Loznice preminuo je u Urgentnom centru u Beogradu od povreda zadobijenih u saobra}ajnoj nesre}i. Vrankovi} je preksino} preminuo u Urgentnom centru, gde je bio sme{ten posle sudara s putni~kim vozilom u Loznici u kojoj je te{ko povre|en, upravqaju}i motoskuterom. Protiv voza~a automobila podneta je krivi~na prijava, a kao suvoza~ na moto-skuteru, u toj saobra}anoj nezgodi te{ko je povre|ena I. ^owi} (24) iz Loznice, koja je na le~ewu u

Zdravstvenom centru “Dr Milenko Marin” u tom mestu. – Nesre}a se dogodila pre tri dana u Ulici kneza Milo{a, a putni~kim automobilom marke “sitroen” upravqao je G. Petrovi} (39) iz Loznice, kre}u}i se u smeru od [apca prema Loznici, nasuprot skuteru – objasnio je istra`ni sudija Op{tinskog suda u Loznici Dragan Cvetinovi}. Istra`ni sudija je ju~e naredio da se obavi obdukcija tela nastradalog voza~a skutera. (Tanjug)

vra}ali u Beograd, i to na autoputu, kod iskqu~ewa za In|iju. Tu je policija zaustavila sumwivi automobil u kojem su bili Milan, Nemawa, Petar i Milo{. U policijskom saop{tewu navodi se da je prilikom hap{ewa Milo{ M. pru`ao otpor policiji i

da je poku{ao da pobegne s lica mesta. Ne{to kasnije, u nastavku iste policijske akcije, pripadnici Policijske stanice u Novoj Pazovi pretresli su stan osumwi~enog Milana [. i tamo prona{li ~itav arsenal droge. Zaplewene su tri kese sasu{ene marihuane te`ine 77,2 grama, kesa sa samenkama kanabisa (21,2 gram), zatim pakovawe od 85 grama amfetamina i sedam tabli s po deset komada “klenbuterola”. Protiv sve {estorice osumwi~enih podnete su krivi~ne prijave zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga, navodi se u saop{tewu Policijske uprave u Novom Sadu. Tako|e, Milo{u M. bi}e pripisano i ometawe slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti. D. A.

OPTU@EN KIKIN\ANIN

Navikavao, pa `rtvi prodavao heroin Okru`no javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podiglo je optu`nicu protiv Miroslava Du{kova (26) iz Kikinde, kojom se tereti da je neovla{}eno proizveo, dr`ao i stavio u promet opojnu drogu, kao i da je drugoj osobi omogu}io da koristi narkotike. Tokom prole}a minule godine, u vi{e navrata se, po prethodno obavqenim telefonskim razgovorima sa \. N. iz Mokrina, sastajao s wim u Kikindi, ispred kafi}a „Doli Bel“, gde mu je prodavao heroin. Droga

Grguru ukinut pritvor Krivi~no vanraspravno ve}e Specijalnog suda u Beogradu je nakon ponovnog odlu~ivawa, donelo re{ewe o ukidawu pritvora jednom od okrivqenih u predmetu “zrewaninska afera” Ugqe{i Grguru, vlasniku agencije za fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe “Gvozden” iz Novog Sada, potvrdila je ju~e u izjavi za “Dnevnik” sudija Maja Kova~evi} Tomi}, portparolka tog suda. Ona kaè da je Vrhovni sud Srbije, odlu~uju}i o àlbi odbrane Grgura na odluku o produèwu pritvora donetu krajem jula, ukinuo prvostepeno re{e-

je donelo re{ewe o ukidawu pritvora - rekla je Kova~evi}Tomi}. Ugqe{i Grguru i biv{em gradona~leniku Zrewanina Goranu Kne`evi}u tu`ila{tvo na teret stavqa zloupotrebe u vezi s tenderima za poslove fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa javnih manifestacija i skupova, kao i objekata za potrebe SO Zrewanin, prilikom kojih su ti poslovi dati agenciji “Gvozden”, navodno, uz ve}u nov~anu nadoknadu . Sudija Maja Kova~evi}- Tomi}, ina~e, predsednik sude}eg

Kne`evi} i Devi} na ~ekawu

POLICIJA PROVALILA PRIMOPREDAJU DROGE NA UGLU PARTIZANSKE ULICE U NOVOM SADU

Pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije su u no}i izme|u utorka i srede uhapsili {esto~lanu grupu koja se povezuje s preprodajom narkotika na teritoriji Novog Sada i cele Vojvodine, saop{tila je policija. Iza re{etaka na{li su se Marko ]. (26) i Darko V. (29) iz Vrbasa, Petar L. (23) iz Beograda i Milo{ M. (22), Milan [. (23) i Nemawa P. (22) iz Novih Banovaca. Prema policijskim informacijama, Milo{ i Milan anga`ovali su Nemawu i Petra da ih prevezu do Novog Sada, gde su imali ugovoren sastanak s Darkom i Mar- Krenuli u „biznis”, zavr{ili na betonu kom kojima je trebalo da predaju ci i u parkiranom vozilu pronaamfetamin i heroin. Primo{li 79,5 grama pra{kaste suppredaja se odigrala u Novom Sastance za koju se pretpostavqa du, na uglu Partizanske i Ulice da je amfetamin, kao i paketi} Radoja Domanovi}a. U tom treod pola grama heroina. nutku automobil u kojem su bili Tada je po~ela potera i za drudvojica osumwi~enih Darko V. i gom ~etvoricom optu`enih. Marko ]. opkolili su policajOstatak ekipe pao je dok su se

je bila upakovana u paketi}e u obliku pisamaca, teìne 0,10 i 0,25 grama. Tako|e, Du{kov je vi{e puta, u svojoj ku}i ili u kafi}u „Doli Bel“, \. N. besplatno davao heroin na uìvawe. Policija je kod wega, u automobilu marke „opel kadet“ kikindskih registarskih oznaka, 25. decembra, dok se vra}ao iz Novog Sada, prona{la paketi} heroina teìne 3,19 grama. Drogu je sakrio u prostoru ispod ru~ne ko~nice. @. Bn

Vrhovni sud Srbije, postupaju}i po àlbi branilaca osumwi~enih ~lanova “gra|evinske mafije”, odbacio je odluku o produèwu pritvora biv{em gradona~elniku Zrewanina Goranu Kneèvi}u (52), wegovom nekada{wem pomo}niku Ivanu Devi}u (56). Vrhovni sud je ujedno naloìo Posebnom odeqewu Okru`nog suda u Beogradu da ponovo odlu~i da li }e wih trojica ostati iza re{etaka ili }e biti pu{tena na slobodu. Stav Vrhovnog suda je da prvostepeni sud nije utvrdio, ni objasnio, za{to je mera produèwa pritvora za Kneèvi}a i Devi}a nu`na u ciqu nesmetanog vo|ewa krivi~nog postupka. @. Bn we i predmet vratio KV ve}u na podnovno odlu~ivawe. Prema wenim re~ima, Gruguru je pritvor bio produèn samo po osnovu ta~ke 2, predvi|ene zakonom. - Prilikom ponovnog odlu~ivawa o pritvorskoj meri, KV ve}e je utvrdilo da su u me|uvremenu prestali da postoje razlozi i po toj ta~ki, tako da

ve}a u predmetu “zrewaninska afera”, je na na{e pitawe- da li je optu`nica u ovom predmetu protiv biv{eg gradona~elnika Zrewanina i ostalih stupila na pravnu snagu, odgovorila odri~no. -Mi smo taj predmet vratili na dopunu istrage-precizirala je sudija Kova~evi}-Tomi}. J. J.

Drvokradice pretukle {umara Drvokradice, otac i sin Slavoqub i @arko ]., pretukli su {umara Dejana Deni}a (32) koji je hteo da pregleda drva koja su natovarili na traktor, i naneli mu lak{e telesne povrede, saop{tila je ju~e [umska uprava iz Prokupqa. Prilikom obilaska {ume u ataru sela Obratnica, {umar Deni} je nai{ao na traktor natovaren drvima, koja su pose~ena ilegalno. Nakon poku{aja da pregleda natovarena drva, usledila je kra}a rasprava oca i sina i {umara. Slavoqub je zatim udario {umara a onda mu se pridru`io i sin. Kada su ga oborili na put, po~eli su da ga {utaju i udaraju svuda po telu.

Za deset godina, koliko radim taj posao, ovako ne{to nisam do`iveo. Brutalno su me pretukli i pobegli, ostaviv{i me u {umi – kazao je {umar. Me{tani sela Obratnica su pomogli Deni}u, a zatim su ga odvezli do prokupa~kog Doma zdravqa gde mu je ukazana lekarska pomo}. [umska uprava iz Prokupqa je osudila povre|ivawe Deni}a, i navela da }e se pridru`iti krivi~nom gowewu napada~a. Po podacima [umske uprave, do po~etka avgusta za bespravnu se~u {ume podnete su 72 prijave. U proteklih sedam meseci na teritoriji prokupa~ke op{tine ilegalno je pose~eno preko 335 kubika drva. (Beta)

U CRNOJ GORI

Eksplodirao ispra`wen autobus Autobus koji je bio pun ruskih turista, ekplodirao je na magistralnom putu od \ur|evi}a Tare ka Mojkovcu, ali povre|enih nije bilo jer su putnici imali taman toliko vremena da ga napuste i udaqe se, javili su ju~e podgori~ki mediji. Incident se dogodio prekju~e, a putnici su tokom vo`we primetili dim i upozorili voza~a, koji je odmah reagovao, zaustavio autobus i naredio evakuaciju. Samo nekoliko trenutaka nakon {to su se svi putnici bezbedno udaqili, za~ula se sna`na eksplozija. Autobus je bio vlasni{tvo jedne budvanske turisti~ke agencije. Putnici su nastavili put drugim autobusom, a uzroke eksplozije utvrdi}e istraga. (Tanjug)

STATISTIKA NEUMOQIVA

Vi{e saobra}ajki u Subotici U Subotici pove}an broj saobra}ajnih nezgoda. U prvih sedam meseci dogodilo se 22 saobra}ajne nesre}e sa nastradalim licima, a pro{le godine u istom periodu bilo je 13, dok je za celu godinu zabele`eno 19 saobra}ajnih nezgoda.

Naj~e{}i uzrok nezgoda je neprilago|ena brzina i to 26,5 odsto, dok je alkohol u 12,7 odsto slu~ajeva. Od ukupno 700 nezgoda, 189 je sa nastradalim licima, saznajemo u Saobra}ajnoj policiji Policijske uprave u Subotici. A. A.

Prona|en le{ Policija je ju~e na maki{koj strani Savskog jezera u Beogradu prona{la be`ivotno telo mu{karca, re~eno je Tanjugu u Ministarstvu unutra{wih poslova. Telo je preba~eno na Institutu za sudsku medicinu radi obdukcije, naveli su u MUP-u.

~etvrtak13.avgust2009.

DRU[TVO

DNEVNIK

FRU[KOGORSKI MANASTIR KRU[EDOL OBELE@IO SVOJU SLAVU I PRVIH 500 GODINA POSTOJAWA

Veliki sabor na srpskoj Svetoj gori Svetom arhijerejskom liturgijom i velikim crkveno-narodnim saborom, ju~e je, na dan Prepodobne majke Angeline srpske, po~elo obele`avawe

pet vekova manastira Kru{edol, vekovima najzna~ajnijeg srpskog manastira na Fru{koj gori. Nekoliko hiqada vernika je u porti prisustvovalo bogo-

Skupili se hiqade vernika i ugledni gosti

sluèwu mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i 14 vladika Srpske pravoslavne crkve. U svojoj besedi episkop sremski Vasilije izrazio je zahvalnost Bogu i ktitorima koji su doprineli da se okupe na 500. godi{wicu svetiwe, koja je vekovima bila izvor srpske snage, verski i kulturni centar Srba preko Save i Dunava. A u woj po~ivaju patrijarsi Arsenija III ârnojevi} i Arsenija IV Jovanovi}a [akabenta, mitropoliti Jovan Georgijevi} i Petar Jovanovi}, kwegiwa Qubica, èna kneza Milo{a Obrenovi}a, kraq Milan... Prenose}i blagoslov Wegove svetosti patrijarha Pavla, arhiepiskop cetiwski Amfilohije izrazio je radost zbog velikog sabora i ~estitao Preosve}enom Vasiliju i sve{tenstvu ovaj veliki i divan dan. U svojoj

besedi on je rekao da se nada da }e manastir Kru{edol biti mesto gde }e se javqati lice Bo`je i gde }e se nova pokoqewa priklawati veri. Odlukom Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, a na predlog episkopa sremskog Vasilija, manastiru Kru{edol dodeqen je Orden svetog Save prvog reda, a predsednik Izvr{nog ve}a AP Vojvodine dr Bojan Pajti} primio je Orden svetog Arsenija Sremca, najve}i orden Eparhije sremske, za ogromnu pomo} Pokrajine upu}enu ovoj fru{kogorskoj svetiwi. – Izuzetno mi je velika ~ast {to na dan obele`avawa pet vekova manastira Kru{edol primam ovaj orden. To {to Pokrajina poma`e ovoj svetiwi je samo vra}awe duga, a nikada ne}emo mo}i da vratimo onoliko ko-

Orden za dr Pajti}a, sina prote Lazara

liko je manastir Kru{edol nama dao – rekao je premijer Vojvodine, ina~e sin prote Lazara Pajti}a, arhijerejskog namesnika budimskog. Orden svetog Arsenija Sremca dodeqen je i Ruskoj pravoslavnoj crkvi, koja je manastir Kru{edol uvek pomagala, a naro~ito u 16. veku. Ovo odlikovawe je primo protojerej Vitalij Tarasjev, a Ordenom svetog Maksima Brankovi}a odlikovan je Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture. Branka \ur|evi} iz In|ije,

MINISTAR DR TOMICA MILOSAVQEVI] OBE]AO DO 2012. USEQEWE KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE

Svakom le`e}em pacijentu po sto kvadrata – Rekonstrukcija ~etiri klini~ka centra, u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Ni{u, kapitalna je investicija Srbije i za za{e zdravstvo ima zna~aj Koridora 10. Zavr{etak zapo~etog je “zakucani“ ciq mog resora, za koji smo od Evropske investicione banke dobili 200 miliona evra, a Skup{tina je ratifikovala 150 – izjavio je prilikom posete Klini~kom centru Vojvodine ministar zdravqa prof. dr Tomica Milosavqevi}.

On je naglasio da je svaki dan u klini~ke centre ulagano koliko se moglo, a to je od 5.000 do 10.000 evra. Gotov idejni projekt se o~ekuje do kraja godine, tehni~ka kontrola i tenderska procedura za odabir izvo|a~a radova, po planu, bi}e zavr{ena do prole}a 2010, odmah potom treba da po~nu prvi radovi, a zavr{etak KCV-a o~ekuje se 2012. Direktor projekta dr Vasilije Anti} ka`e da }e ova ~etiri klini~ka centra za ~etvrtinu pacijenata u zemqi obezbediti

Za{to Srbija jo{ nije kupila vakcine – Ne mo`ete kupiti ono ~ega nema, a kad se vakcine za novi grip pojave, nabavi}emo planirana tri miliona doza za 1,5 milion stanovnika, i to onih koji spadaju u najugro`enije kategorije – rekao je dr Tomica Milosavqevi} i, komentari{u}i izjave pojedinih ~lanova radne grupe za borbu protiv pandemije da bi u Srbiji naredne jeseni i zime od „meksikanca“ moglo da oboli dva i po miliona qudi, naglasio da se ne radi o „nekakvim o~ekivawima“. – Ne o~ekujemo mi ni{ta, nego imamo stru~ne procene bazirane na osobinama virusa, wegovoj zaraznosti i iskustvima zemaqa s najvi{e obolelih – istakao je ministar, i dodao da je dobro {to se H1N1 ne razlikuje mnogo od obi~nog, sezonskog gripa i nije opasan kao pti~ji.

MEDIJE NA STRUJU DAVE KONFUZNI DR@AVNI ZAKONI

„Divqaci” sviraju i re`e po etru Pritisci na medije su svakodnevni, me|utim, ~esto ostaju bez reakcije javnosti, postupci koji se vode zbog napada na novinare traju dugo, a ima i opstrukcije – pokazao je izve{taj o monitoringu za maj–jun Asocijacije nezavisnih elektronskih medija. Sa~iwen je u okviru projekta koji su podr`ali USAID i IREKS.

Neprivatizovane stanice strahuju od katanca

Dràvi se zamera da nema jasnu strategiju razvoja medijskog sektora, {to rezultira dono{ewem kontradiktornih propisa, {to je posebno izraèno u privatizaciji medija i stvarawu nestabilnog okruèwa za medijsko trì{te. Primetne su i kampawe koje poje-

dini mediji sistematski vode protiv drugih, a to {to oni ~esto imaju krajwe nejasnu vlasni~ku strukturu i finansirawe, ote`ava da se utvrdi ko zapravo stoji iza napada. U primeni Zakona o radiodifuziji nije bilo ve}ih nepravilnosti, no problem je u tome {to Savet Republi~ke radiodifuzne agenicje i daqe radi u krwem sastavu, po{to Skup{tina jo{ nije izabrala nove ~lanove na upra`wena mesta. Konstatovano je i da su „neprivatizovani mediji u pravnom vakuumu, koji ih ~ini posebno rawivim i zavisnim od politi~ke i voqe nadle`nih organa. Oni im mogu oduzeti dozvole, jer su na to ovla{}eni postoje}im propisima“. U maju i junu legalni emiteri su bili naro~ito nezadovoqni neefikasno{}u nadle`nih agencija, RRA-e i Republi~ke agencije za telekomunikacije, koje nisu o~istile etar od “divqaka” i stanicama s dozvolom omogu}ile da pravo emitovawa koriste nesmetano. Od 151 frekvencije kori{}ene bez dozvole, od 1. septembra 2008. do aprila ove godine oslobo|ena je tek tre}ina, odnosno 55.

– Iako je osniva~ KCV-a Pokrajinsko izvr{no ve}e, smatramo da treba poboq{ati saradwu s Ministarstvom zdravqa – rekao je dr Dra{kovi}. Pokrajinski skeretar za zdravstvo dr Atila ^engeri ka`e da je zahtev KCV-a za pove}awem broja kadrova neophodnih

Iza je samo Albanija

Ministri Milosavqevi} i ^engeri na budu}oj gra|evini

kvalitetno le~ewe. Posle sagledavawa najve}ih problema koje imaju pacijenti KCV-a, kao {to su starost objekata, stawe hirur{kog bloka ili sobe preoptere}ene bolesni~kim krevetima, odre|eno je {ta nova zgrada treba da ima. Kvalitet le~ewa i komfor pacijenata bi}e znatno unapre|eni: osim o~ne i u{ne, ovde }e biti sme{tena kompletna hirurgija, sobe }e biti dvokrevetne, a umesto sada{wih 40 kvadratnih metara po le`e}em pacijentu, novi obje-

kat }e obezbediti ~itavih 100. U okviru kompleksa bi}e i 16 novih operacionih sala, 40 kreveta za intenzivnu negu, centralna klimatizacija... Direktor KCV prof. dr Dragan Dra{kovi} istakao je da je posledwih godina u~iwen zna~ajan napredak, pa je zavr{eno novo porodili{te, napravqen Centar za transplantaciju, gra|evinski radovi na Urgentnom centru, koji finansira Pokrajina, treba da se zavr{e za mesec i po, a potom }e se instalirati oprema.

– Srbija je s 300 evra, koliko se za zdravstvo izdvaja po stanovniku godi{we, na pretposledwem mestu u Evropi, iza je jedino Albanija. Od 200 miliona evra, koliko smo za rekonstrukciju centara dobili, 34 bi}e ulo`eno u izgradwu KCV-a. Oprema je ve} nabavqena, a kupova}emo je jo{ narednih godina, koliko nam i kad to mogu}nosti budu dozvoqavale – rekao je dr Milosavqevi}. za wegov rad ve} prosle|en Ministarstvu zdravqa i o~ekuje se pozitivan odgovor. J. Barbuzan

PRETI LI ZREWANINU TOTALNI BIOSKOPSKI MRAK

\enka bi u Be~kereku umro od gladi Qubiteqi velikog platna u Zrewaninu privremeno su ostali uskra}eni za filmske projekcije, jer jedini gradski bioskop “Sinema” ne}e raditi vi{e od mesec dana – kolektivnog godi{weg odmora. Mo`da se uprava “Sineme”, s vlasnikom Draganom Vidakovi}em na ~elu, i ne bi odlu~ila na ovakav korak da je poseta publike bila isplativija. Na`alost, ~esto se u sali pojavi svega nekoliko qudi, a nedeqno “Sinemu” poseti toliko gledalaca koliko ih se u nekom ve}em gradu na|e na samo jednoj bioskopskoj predstavi. Doma}i film “Sveti Georgije ubiva a`dahu” uspeo je da popuni bioskop do posledweg mesta, a svakako je i najava dolaska ~lanova filmske ekipe u velikoj meri uticala na pose}enost. U prvih deset dana ovo ostvarewe pogledalo je 1.400 filmofila, zbog ~ega je “Sinema” odlu~ila da produ`i boravak filma na svom repertoaru. Ovo je, ipak, bio izuzetak koji ne potvr|uje pravilo. Bez obzira na to {to je bioskop opremqen savremenom tehnikom, {to poseduje dve sale, od kojih ve}a broji 254 sedi{ta, i {to se u

wemu naj~e{}e prikazuju svetski blokbasteri, Zrewaninci jednostavno u {irokom luku zaobilaze ovo mesto. Na nedavnoj proslavi petog ro|endana “Sineme” wegova menaxerka Jelena Oxi} je ocenila da je poraàvaju}e {to nikad nisu dobili nijedan dinar od dràve ili lokalne samouprave, iako se bave kulturnom delatno{}u. – Jedino {to smo dobili od dràve je uvo|ewe PDV-a, a od grada Samo je „A`daha” napunila salu – taksu za isticawe firme, koju pla}aju i kladionice jekcijom u „Roì”, sada{wem hoi kockarnice – dodala je Jeleba telu „Vojvodina”. Od tad je ova deOxi}, i podsetila na to da je 2006. latnost prolazila razli~ite fabioskop potpisao ugovor s evropze uspona i padova, ali je nesre}skom fondacijom „Euroima`”, s nih devedesetih godina pro{log ciqem da podrì produkciju, diveka, nakon pojave video-rikordestribuciju i prikazivawe evropra i kompjutera, te tokom ratova, skih filmskih ostvarewa. Usasankcija i op{teg gubitka stanmqena „Sinema” je, uz brojne prodarda, do te mere uru{ena da bi bleme, nastavila tradiciju prikadanas, bez “Sineme”, prakti~no i zivawa filmova u Be~kereku, zazamrla. po~etu potkraj 19. veka prvom pro@. Balaban

Vera Spasojevi} iz Jarka i Branislava Bari{i} iz Batajnice odlikovane su Ordenom majke Angeline, koji se dodequje majkama troje i vi{e dece. Centralnoj sve~anosti prisustvovali su i ~lanovi pokrajinske vlade, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin, predstavnici Matice srpske, Vojske i policije i drugi visoki gosti. Posle liturgije, sve~anost je nastavqena programom u kojem su u~estvovali glumci i KUD-ovi. N. Kne`i}

VESTI Qaji}eva pe} boqe kuva Ministar Rasim Qaji} je ju~e u Gerontolo{kom centru u Subotici pustio u rad konvektorsku pe}, za koju je, kao i drugu neophodnu kuhiwsku opremu, wegovo Ministarstvo rada i socijalne politike izdvojilo dva miliona dinara. – Ovako }e se hrana spremati ekonomi~nije i kvalitetnije, naro~ito za korisnike koji imaju propisanu specijalnu ishranu, a na{ centar dnevno spremi oko 3.000 obroka – ka`e direktor centra Nenad Ivani{evi}. Ministar Qaji} je istakao da se u vreme ekonomske krize mora povesti vi{e pa`we o starim licima, naro~ito o sama~kim doma}instvima u gradu, kao i onim na sala{ima. A. A.

Pet godina vernosti Srbiji uslov za stipendiju – Zahvaquju}i Ministarstvu za omladinu i sport, 1.500 mladih u Srbiji se obrazuje za preduzetni~ki posao, a preko Fonda za mlade talente pomo} je dobilo wih 2.220 – kazala je, povodom Me|unarodnog dana mladih, dr`avna sekretarka u nadle`nom resoru Ivana Kova~evi}. Naglasila je da su mladi dobijali stipendije za studije u zemqama EU, s tim da se vrate i pet godina rade u Srbiji, ili su, pak, nagra|ivani za uspeh na takmi~ewima. Predstavnik Programa UN za razvoj Vilijam Infante je obe}ao da }e UNDP nastaviti da poma`e projekte srpskih omladinskih organizacija posve}ene borbi protiv korupcije i klimatskih promena, kao i one namewene promovisawu demokratije, a u planu je i podr{ka u stvarawu radnih mesta u oblasti ekologije. S. G.

Sabora{i Gu~i ostavili 1.000 kubika |ubreta U Gu~i je nakon pet saborskih dana lokalnim komunalcama ostalo na brigu 1.000 kubika raznog |ubreta. Pre nego {to su se oglasile prve trube, u okviru akcije „O~istimo Srbiju“ u najpoznatiju {umadijsku varo{icu stiglo je, te potom dobro raspore|eno, 45 metalnih i 70 mre`astih kontejnera, te 130 kanti za otpad, ~iji }e najve}i deo biti recikliran. Uz logisti~ku pomo} Ministarstva za ekologiju, sabora{i imali su naj~istiji prostor za prvod otkako se manifestacija odr`ava.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak13.avgust2009.

ZAVR[EN FESTIVAL FILMSKOG SCENARIJA U VRWA^KOJ BAWI

Prva nagrada Miroslavu Mom~ilovi}u Prvu nagradu na Festivalu filmskog scenarija (FFS) u Vrwa~koj Bawi dobio je Miroslav Mom~ilovi} za scenario filma “êkaj me, ja sigurno ne}u do}i”, saop{tio je ju~e predsednik ìrija Sabol~ Tolnai.”Wemu je pripala i nagrada kritike Fipresci Srbije. Uru~ewem nagrada sino} se na Letwoj pozornici zavr{io 33. FFS, na kojem je od 8. avgusta prikazano deset doma}ih filmova u glavnom takmi~arskom programu. Drugu nagradu su dobili Dragan Stankovi} i Marin Male{evi}, koscenaristi filma “Srce je mudrih u ku}i àlo-

sti”, tre}u Du{ko Premovi} za scenario filma “Neko me ipak ~eka”, a specijalnu nagradu Mladen \or|evi} za “@ivot i smrt porno bande”. Odluke je jednoglasno doneo ìri, ~iji su ~lanovi, uz Tolnaija, bili Melina Pota Koqevi} i Dejan Aleksi}. U obrazloèwu se isti~e da je prva nagrada Mom~ilovi}u, koji je i reìrao svoj scenario, dodeqena za “esencijalnu zapitanost nad smislom i presudnom ulogom qubavi u ìvotu, kao i za ironijski otklon prema shvatawu qubavi kao upotrebne vrednosti”. Scenario Stankovi}a i Male{evi}a, ko-

ji je bio i rediteq, nagra|en je za “izuzetnu poetsku vrednost i krajwe originalan dramatur{ki izraz, koji uspe{no korespondira sa najnovijim tendencijama u evopskom filmskom jeziku”. Premovi}ev scenario, koji je reìrao Marko Novakovi}, odlikuje “temeqito promi{qawe nad slobodom izbora u rubnim ìvotnim situacijama, izbora koji promovi{u predanost ìvotu kao nezamewivoj i bezuslovnoj vrednosti”, navodi se u obrazloèwu ìrija. Specijalna nagrada dodeqena je scenaristi i reditequ \or|evi}u za “tematsko i formalno razbijawe dru{tvenog lice-

„RASTRELI ^ELO KVARTET” SVIRAO U NOVOSADSKOJ KATEDRALI

Klasika i yez na violon~elu Na Novosadskom muzi~kom letu preksino} je u @upnoj crkvi imena Marijina (Katedrala) nastupio “Rastreli ~elo kvartet” iz Rusije/Nema~ke i pru`io Novosa-

deo utiska ovakvih poku{aja uvek duguje virtuozitetu muzi~ara, koncentrisanosti i ozbiqnosti pristupa, i istovremene lako}e kojom se savladava poku{aj da de-

Foto: Sr|an Doro{ki

|anima retku priliku da ~uju kvartet violon~ela koji izvodi poznate kompozicije, muziku od klasike do xeza, prearan`iranu za ovakav sastav. Naravno, dobar

lo zazvu~i poznato, ali u novom ruhu, u izvo|ewu drugih instrumenata. Ali, s druge strane, to je uvek i zanimqivo, i publici se to dopalo na koncertu ovog kvarteta.

OTVOREN FESTIVAL „TVR\AVA TEATAR” U SMEDEREVU

Nova kulturna avantura

Me|unarodnim pozori{nim festivalom “Tvr|ava teatar”, koji je preksino} otvoren u Smederevu, po~iwe nova avantura koja }e u narednom periodu dati pe~at srpskoj kulturi, izjavio je ministar kulture Neboj{a Bradi}.Ministarstvo kulture je podr`alo ovaj novoosnovani pozori{ni festival, jer veruje da su takve manifestacije veliki potencijal na{e kulture, rekao je Bradi} na otvarawu tog festivala. Prema wegovim re~ima, Smederevo }e dobiti novu {ansu kroz stalnu pomo} tog ministarstva. Bradi} je naglasio da je Srbija dobila novu

scenu koja }e okupiti mnoge glumce i rediteqe. Ukazav{i da u Srbiji ima svega ~etiri ispravna koncertna klavira, a mno{tvo kockarnica, direktorka Saveta festivala Vida Ogwenovi} rekla je da je otvarawe svakog novog festivala zna~ajno za na{e dru{tvo.Gradona~elnik Smedereva Predrag Umi~evi} je posvetio prvi festival istoriji tog grada u koji su jo{ pre {est vekova dolazile mnoge pozori{ne trupe, ali u kome je 5. juna 1941. izginuo kompletan ansambl SNP. Pozori{ni festival pod sloganom “Odisej se vratio”, traja}e do 20. avgusta.

KOREOGRAFIJA DALIJE A]IN NA EVROPSKIM FESTIVALIMA

Druga~iji plesni jezik Predstava “Oh, no!” koreografa Dalije A}in uvr{tena je u glavni program jednog od najzna~ajnijih festivala savremenog plesa u Evropi, Be~kog internacionalnog festivala plesa - “ImpulsTanc festival”. A}inova je pro{le godine na ovom istom festivalu nagra|ena u selekciji mladih koreografa priznawem “Prix Jardin d’Europe”, a u okviru ovogodi{weg, 25. izdawa festivala wena predstava bi}e izvedena 14. i 15. avgusta. Na programu festivala bi}e i predstave nekih od najzna~ajnijih koreografa dana{wice Vima Vandekejbusa, An Terez de Kersmaker, Ksavijera le Roa, Dejvida Zambrana, Marka Tomkinsa. Na-

kon “ImpulsTanca” A}inovu o~ekuju gostovawa u Budimpe{ti, Zagrebu, Mariboru, Sarajevu. Predstavom “Oh, no!”, koju je autorka uradila zajedno sa mladim beogradskim brejk denserima iz grupe “Rekognajz kru” Darkom Bursa}em i Lukom Luki}em, u julu je otvoren najzna~ajniji festival urbane umetnosti u Finskoj “URB festival”.Upotrebqavaju}i iskqu~ivo pokrete brejk densa, “Oh, no!” predstavqa koreografski iskorak A}inove u podru~je druga~ijeg plesnog jezika, kojim ona istra`uje teme mu{kosti, virtuoznosti i zavodqivosti.Od slede}e sezone komad je na repertoaru Beogradskog dramskog pozori{ta.

Tako se, sa ìca ~etiri violon~ela, ~ula i muzika âjkovskog i Musorgskog, ali i Brubeka, Pjacole, Foresta i Dezmonda. ^lanovi ovog kvarteta (Kira Kravcov, Slava Kiselev, Ser|o Drabkin i Mi{a Degtjarev) ina~e su svi diplomci Konzervatorijuma za muziku u Sankt Peterburgu i u Minsku, i dobitnici su visokih nagrada na svetskim takmi~ewima. Pedagozi su, predaju violon~elo, ali i nastupaju kao solisti i ~lanovi orkestara. Ovaj kvartet osnovan je u [tutgartu 2002, a nosi ime slavnog italijanskog arhitekte Rastrelija koji je osmislio veliki deo kraqevskog grada u Sankt Peterburgu. Ciklus koncerata na Novosadskom muzi~kom letu nastavqa se ve~eras u 21 ~as koncertom klarinetiste Aleksandra Tasi}a i gitariste Zorana Kraji{nika u vrtu Sredwo{kolskog doma u Nikolajevskoj ulici, ili u Katedrali ako bude ki{e. Na ovom koncertu ~u}e se kompozicije Mesijana, Barioza, Gnatalija, Ger{vina i Pjacole. N.Pej~i} NAJAVQEN KONCERT ITALIJANSKOG PEVAÂ

Ramacoti u novembru u Beogradu

Italijanski pop peva~ Eros Ramacoti nastupi}e 5. novembra u Beogradskoj areni, na turneji kojom promovi{e novi album “Ali e radici” (2009). Organizator Beogradska arena u saop{tewu kojim najavquje koncert nije navela kada }e se u prodaji na}i ulaznice i po kojim cenama. Vlasnik svetskog hita “Cose della vita” koji je u 25 godina karijere 14 studijskih, ìvih i kompilacijskih albuma prodao u oko 40 miliona primeraka {irom sveta, prethodno je u Srbiji pevao u julu 2006, pred nekoliko hiqada posetilaca na stadionu “Vojvodina u Novom Sadu. Ramacoti je u martu preko svoje zvani~ne strane www.ramaòtti.it bio najavio da }e 20. oktobra odràti koncert u Beogradu, ali je potom do{lo do pomerawa niza datuma wegove evropske turneje, pa je Beogradska arena sada predvi|ena za 5. novembar. Na prostoru biv{e Jugoslavije Ramacoti nastupa jo{ u Zagrebu 7. novembra i 19. novembra u Qubqani. Najve}i uspeh u karijeri Ramacoti je postigao sa albumom “Tutte storie” (1993), a bio je zapaèn i album “Eros” (1997) posebno po duetima sa Andreom Bo~elijem i Tinom Tarner u novoj verziji wegovog hita “Cose della vita”. Ramacoti je radio duete i sa zvezdama kao {to su [er, Xo Koker, Lu~ano Pavaroti i Riki Martin.

Iz filma „^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i”

merja, kao i za smelost i inovativnost u otkrivawu pravog lica stvarnosti, kroz duhovno

ogoqavawe glavnih likova pri~e”. @iri grada doma}ina odlu~io je da repliku rimskog zlat-

nika za doprinos festivalu dodeli glumcima Novaku Bilbiji i Gordanu Ki~i}u.

IZDAVA^KA KU]A „KARPOS” OBJAVILA STUDIJU NEMA^KOG ISTORI^ARA HANSA GEORGA BEKA

Vizantijski erotikon Vizantologija u Srbiji oboga}ena je prevodom zna~ajne studije jednog od najve}ih vizantologa 20. veka, Nemca Hansa Georga Beka (1910-1999) “Vizantijski erotikon”, koju su preveli Toma Savica i Vesna ^kovri}. Studiju je objavila je izdava~ka ku}a “Karpos” Loznica. Bekova kwiga, kada se pojavila 1984, predstavqala je pionirski poduhvat u vizantologiji u kojoj su erotika i teme vezane za seksualnost smatrane za nebitne i da im ne treba posve}ivati posebnu pa`wu.Wegova je zasluga da je ovom studijom pokazao koliko je vizantijska kultura bila pro`eta erotskim nabojem, iako je zvani~na crkva bila poznata po erotofobiji i ~esto je ignorisana u vizantijskoj svakodnevici. Vizantolog Dejan Xelebxi} ukazuje da je Bek bio redovni profesor na katedri za vizantologiju u Minhenu da je dugo godina ure|ivao presti`ni ~asopis “Bizantini{e cajt{rift” i da je objavio velik broj studija iz vizantijske istorije, kwi`evnosti, teologi-

je.On smatra da je od izuzetnog zna~aja to {to je Bek stekao teolo{ko obrazovawe i da je va`io za najve}eg znalca veza koje su postojale izme|u teologije i kwi`evnosti u vizantijskom svetu. Ta vrsta znawa je bila presudna prilikom pisawa “Vizantijskog erotikona” jer su seksualnost i teo-

logija samo naizgled u vizantijskoj kulturi dve razli~ite teme, naglasio je Xelebxi}.On je podvukao da se Bek ne bavi seksualno{}u Vizantinaca ve} prati sukob pravoslavne dogme i seksualnosti jer u teolo{koj literaturi je seksualnost veoma prisutna kao jedna od najve}ih pretwi pravoslavqu. Istovremeno, anti~ki koreni na kojima je iznikla vizantijska kwi`evnost imaju zna~ajnu dozu erotike koja nije nestala ni pod jakim uplivom svetih otaca. Xelbexi} je skrenuo pa`wu na Bekov koncept da hronolo{ki prati prisustvo erotskih tema u vizantijskoj kulturi, ali to nije “istorija seksualnosti u Vizantiji”. Bekova kwiga sadr`i devet poglavqa: “Sukob”, “Predlo{ci ranog hri{}anstva”, “[ta zna~i pravoslavqe”, “Pravoslavni model i wegove posledice”, “Erotika u ranoj Vizantiji”, “Filozofi i antikvari”, “Nova polazi{ta”, “Stil doba Paleologa” i “Epilog”, a prati ih register imena i iscrpna bibliografija. (Tanjug)

OPERSKA DIVA IZ „PETOG ELEMENTA” PONOVO NA DUBROVA^KIM IGRAMA

Plava Laguna u atrijumu Kne`evog dvora

U sklopu muzi~kog programa 60. dubrova~kih letwih igara, 8. avgusta je u atrijumu Kneèvog dvora nastupila sopranistkiwa Inva Mula. Koncert jedne od najve}ih operskih zvezda dana{wice odràn je uz pratwu solista truba~a, kao i Vara`dinskog kamernog orkestra kojim je dirigovao maestro Ivan Repu{i}. Bogat i raznolik program ovoga puta su ~inila dela baroknih majstora (Vivaldija, Hendla, Baha, Telemana), koja su odli~no odgovarala ambijentu dubrova~kog Kneèvog dvora. Inva Mula je svetsku slavu stekla prvenstveno tuma~e}i operske uloge iz razdobqa klasicizma i romantizma, pa je prema wenim re~ima bio izazov oprobati se u baroknom repertoaru koji ina~e ne izvodi. Pobednica mnogih peva~kih takmi~ewa, Inva Mula je gostovala na najuglednijim svetskim koncertnim pozornicama i muzi~kim festivalima, a ovo joj je tre}i nastup na Dubrova~kim igrama. Pro{le godine je ispred crkve svetog Vlaha odràn koncert dvoje operskih velikana, soprana Inve Mule i tenora Ramona Vargasa. Solisti su uz pratwu Dubrova~kog simfonijskog orkestra i dirigenta Vjekoslava [uteja, oìveli likove iz ~uvenih opera Rosinija, Donicetija, Gunoa, Verdija, Pu~inija. Ina~e, Inva Mula je i 2007. gostovala na Letwim igrama gde je u atrijumu Kneèvog dvora nastupala uz klavirsku pratwu Kire Parfevets. Sopran Inva Mula poti~e iz peva~ke porodice i rano se posvetila operi. Bila je pobednik mno-

gih peva~kih takmi~ewa, izme|u ostalih “@or` Enesku”, “Madam Baterflaj” (u Barseloni), kao i “Plasido Domingo” posle kojeg je u duetu sa velikim tenorom gosto-

{kom Linkoln centru, festivalu u Santjagu, a redovna je go{}a i na najuglednijim svetskim operskim pozornicama (Moskva, Sankt Peterburg, Madrid, Atina, Tuluz,

vala na scenama {irom sveta. Velikog raspona glasa, s lako}om izvodi koloraturne uloge kao {to su Donicetijeva “Lu~ija od Lamermura”, ali i lirske kao {to su Mimi u Pu~inijevim “Boemima” ili Margareta u Gunoovom “Faustu”. Debitovala je u pariskoj Operi Bastiqa (Mihaela u operi “Karmen”), a zatim se pro~ula nastupima u Berlinskoj operi, londonskom Kovent gardenu, Be~koj dr`avnoj operi, milanskoj Skali, Areni u Veroni. Ameri~ku publiku je osvojila svojim nastupima u Metropolitenu, kao i operskim scenama u Los An|elesu, Va{ingtonu i ^ikagu. Gostovala je na najpoznatijim muzi~kim festivalima, pored ostalih na “Mostli Mocart” u wujor-

Bordo). Pored tri gostovawa na Dubrova~kim letwim igrama, Inva Mula je pro{le godine nastupala na otvarawu 33. samoborske glazbene jeseni. Qubiteqima opere u dobrom se}awu ostali su i wen nastup na Splitskom letu (osim dobro poznatih kompozicija operskih klasika, publiku je odu{evila izvo|ewem arije iz “Male Florami”), a krajem 2007. i koncert u dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu. Planetarnu slavu postigla je 1997. filmom “Peti element” Lika Besona, u kome je pozajmila glas Divi Plava Laguna (glumica Maiven le Besko), izvode}i ariju iz Donicetijeve “Lu~ije od Lamermura” i pesmu “Diva Dens” Erika Sera. Sini{a Kova~evi}

SPORT

~etvrtak13.avgust2009.

c m y

DNEVNIK

NEVOQE DU[ANA IVKOVI]A PRED SP U POQSKOJ

Kriza na trojci, Bogdanovi} otpao Problemi za ko{arka{ku selekciju Srbije i selektora Du{ana Ivkovi}a pred Evropsko prvenstvo u Poqskoj! Zbog povrede le|a, Luka Bogdanovi} pozdravio se u utorak predve~e sa drugovima i napustio kamp reprezenta-

Ni to nije sve. Marko Ke{eq ima bakteriju koja mu povremeno pravi probleme pri ve}im optere}ewima organizma, dok je Ivan Radenovi} zaradio lak{u distorziju sko~nog zgloba i on ne}e mo}i da radi punim intenzitetom tri do ~etiri dana.

Reprezentacija Srbije

cije, saop{tio je novinarima selektor Du{an Ivkovi}. - Uz sve napore na{ih lekara i medicinske slu`be, da probamo da stabilizujemo stawe wegove ki~me, nismo uspeli u tome. Wegova povreda tra`i mirovawe od deset dana, a posle svih propu{tenih pripremnih utakmica on sigurno ne bi bio spreman (da igra na EP). Biv{i ko{arka{ Partizana i Crvene zvezde odigrao je odli~nu sezonu u Huventudu, ali se na `alost povredio i u Italiji je bilo evidentno da }e te{ko sanirati bolove u le|ima.

Ke{eq spada u krug na{ih najtalentovanijih igra~a, ali mu je situacija dosta komplikovana. Kod wega je prisutna bakterija koja se aktivira kad god mu padne imunitet. To se dogodilo u nekoliko navrata u posledwih nekoliko godina. Vide}emo kako }e se ose}ati posle terapije antibioticima - objasnio je Ivkovi}. Na treningu nije bio Uro{ Tripkovi}, ali, na svu sre}u, sa wim je sve u redu. On se vra}a u Beograd u sredu posle podne sa potpisivawa dvogodi{weg ugovora sa Huventudom.

Divac i Paspaq u poseti Reprezentativce su posetili legende na{e ko{arke, Vlade Divac i @arko Paspaq, a kratko im se obratio aktuelni predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. - Znam da ste dali sve od sebe na ovim pripremama, pa ako bog da, svi }emo se na kraju radovati. ^uvajte se povreda, mi }emo do}i u Poqsku da vas bodrimo. Samo se nadam da vas Duda ne maltretira kao {to je maltretirao nas - na{alio se Divac.

@eqku s qubavqu Regionalni ko{arka{ki savez Zapadne Srbije organizovao je u Domu kulture u â~ku sve~anu akademiju posve}enu trofejnom treneru @eqku Obradovi}u. Povod za akademiju posve}enu vi{estrukom prvaku Evrope, koji je karijeru zapo~eo u rodnom â~ku kao ko{arka{ Borca, bilo je osvajawe sedme titule klupskog prvaka Evrolige sa gr~kim Panatinaikosom. Grad â~ak, Udruèwe sportskih novinara â~ka, kao i list „Frankfurtske vesti“, uru~ili su priznawa Obradovi}u i tako pokazali koliko cene i vrednuju wegova igra~ka i trenerska dostignu}a.

Veliki aplauz pune dvorane pozdravio je Obradovi}a, ali i druge dve ko{arka{ke legende tog grada koje su bile prisutne, Radmila Mi{ovi}a i Dragana Ki}anovi}a. - Pre izvesnog vremena @eqko mi je rekao da `eli da se odmori godinu - dve od trenerskog posla, pa da mu se posle vrati. To, na sre}u, nije u~inio. Koliko znam Aleks Ferguson je sa 41 titulom trener koji dr`i svetski rekord po broju osvojenih trofeja. @eqko ih sada ima 30. Nek osvoji barem jo{ 10, pa onda nek malo odmori - izjavio je Ki}anovi}.

Ivkovi}u je sada na raspolagawu 17 igra~a, a novinarima je rekao da }e na put u Nema~ku (na{ nacionalni tim 15. i 16. avgusta igra dve prijateqske utakmice sa doma}inom) voditi 14 ko{arka{a. Ko }e biti me|u tih 14, bi}e poznato danas a sigurno je da ne}e biti uvo|ewa u program nekih novih igra~a. - Mogu}e je da postoje takvi, mi imamo jako dobrih ko{arka{a, ali mislim da za to objektivno nema vremena. Kakva su o~ekivawa od utakmica sa Nema~kom, koja jo{ uvek nije u najja~em sastavu, po{to nema NBA asova Novickog i Kamana? - Igra~i su sveìji, reakcije su boqe. Na{a igra treba da bude u usponu, a ovo }e biti prvi test. Upravo zato }e utakmice biti dosta te{ke, ali o~ekujem dobar odnos igra~a. Treba da iskaèmo timski duh. Koliko znam, Nemci }e imati u nogama me~eve sa Holandijom i bi}e u maloj prednosti. Ivkovi} je otkrio da je izme|u ranije planiranog gostovawa u Nema~koj i dva turnira u Gr~koj uba~ena jo{ jedna utakmica. U dogovoru sa gr~kim selektorom Kazlauskasom, odmah po dolasku iz Nema~ke, dakle u utorak 18. avgusta, odigra}emo sa wima utakmicu zatvorenog tipa. Onda slede me~evi sa Letonijom i Gr~kom, dva dana pauze, pa Kup Akropolis, kada o~ekujem da bih mogao ne{to konkretnije da kaèm o formi tima i u~inku pojedinaca. Trofejni strateg orlova dodao je da ga ne brine {to su pojedine reprezentacije ranije po~ele da igraju trening me~eve, jer je wegov “plan i program priprema bio da se prvo postavi dobra baza. Kapiten reprezentacije jo{ uvek nije odre|en, po{to ima pre~ih pitawa, a {to se ti~e povreda koje mu~e konkurentske timove, konkretno [paniju, Ivkovi} je rekao: - Uz du`no po{tovawe Gasola, mislim da su na{i problemi ve}i od {panskih.

Zlatni srpski ~etverac

DANAS PO^IWE SVETSKO PRVENSTVO NA MIRNIM VODAMA

Srbija sa dva ~etverca

Danas u Halifaksu u Kanadi po~iwe Svetsko prvenstvo u kajaku i kanuu na mirnim vodama i traja}e do nedeqe. U~estvova}e 94 zemqe sa preko 1500 takmi~ara. Srbija }e imati predstvanike u mu{koj i `enskoj konkurenciji samo u ~etvercu. Na{ najpoznatiji kajak tim, u sastavu Ogwen Filipovi}, Stevan Zori}, Bora Sibinki} i Milan \enadi}, na ovoj svetskoj smotri brani srebrnu medaqu iz Duizburga osvojenu

pre dve godine u disciplini K4 na 200 metara. Prvi osvaja~i zlatne medaqe za Srbiju, koju su na grudi stavili samo dan nakon rastanka s Crnom Gorom, ima}e te`ak zadatak da ponove ranije uspehe, najpre zbog toga {to je na Svetskim prvenstvima ukinuta disciplina K4 na 500 metara, pa se mnogo kajaka{kih ~etveraca preorjentisalo na kra}u deonicu. - O~ekujemo da se u Kanadi pojave svi najboqi ~etverci sveta,

Samofinansirawe Po{to je Kajaka{ki savez Srbije u nezavidnoj finansijskoj situaciji, na{a dva ~etverca su samofinansirawem oti{la na Svetsko prvenstvo. U ovom trenutku niko nije mogao da im pomogne, iako su se za pomo} obratili na nekoliko adresa, a kako nisu imali novca za prevoz kajaka, sna{li su se uz pomo} na{eg trenera koji radi u Torontu. Nije potrebno posebno isticati da nisu imali finansija ni za pripreme, osim dva kratka puta do Herceg Novog, a sve ostalo odradili su u sopstvenoj re`iji.

TRANSFER

pa }e svaka medaqa biti i te kako veliki uspeh za nas. @elimo da se predstavimo na najboqi mogu}i na~in i da nastavimo kontinuitet osvajawa medaqa na velikim takmi~ewima. Malo smo se zagrcnuli na Evrospkom prvenstvu u Nema~koj pre mesec dana i bili smo ~etvrti, a medaqa je pobegla za nekoliko stotinki. Ta finalna trka je bila veoma ~udna, slabije smo krenuli i nadam se da nam se tako ne{to ne}e ponoviti u Halifaksu - rekao je ~lan na{eg ~etverca Bora Sibinki} pred polazak u Kanadu. Pored mu{kog ~etverca, Srbija }e imati i `enski tim na Svetskom prvenstvu, ali na deonici od 500 metara. Re~ je o mladom sastavu, koji je odskora potpomognut Antonijom Na|. Pored we, u kajaku }e biti i Antonija Panda, Marta Tibor i Renata Kubik i generalno je mi{qewe da vreme radi za ovaj ~etverac. M. Risti}

Qubotina u Ukrajini Biv{i ko{arka{ Vojvodine Slobodan Qubotina karijeru }e nastaviti u Ukrajini. Krilni centar jo{ jedan je u nizu igra~a koji su ovog leta napustili novosadski klub. Qubotina }e karijeru nastaviti u Politehnici iz Lvova. Dvadesetpetogodi{wi krilni centar }e se u ukrajinskom klubu pridru`iti biv{em ko{arka{u FMP-a Nikoli Vasi}u.

Na{a kugla{ka reprezentacija

Prvaci sveta u Kqaji}evu Seniorska mu{ka kugla{aka reprezentacija Srbije, zvani~ni svetski {ampion sa SP u Detenhajmu, odigra}e sutra revijalni me~ sa selekcijom novinara na sve~anom otvarwu nove kuglane „Gagovi} sport“ u Kqaji}evu. Me~ }e po~eti u 15 ~asova, a po~asni gost bi}e predsednik KSS Uro{ Dragojlovi}. Ideju za utakmicu kojom po~iwe nova kugla{ka sezona dao je kapiten zlatnih iz Detenhajma Jovan ]ali} koji `ivi u Kqaji}evu mestu u kom je po~eo kugla{ku karijeru 1984. kao ~lan Korduna (bio prvak 1997. i 1998. godine). - Nova kuglana sa ~etiri staze sa plo~ama}e mnogo zna~iti i za kuglawe u op{tini Sombor, jer }e ovda{wi klubovi dobiti jo{ jedan prvoklasan objekat da treniraju i igraju utakmice – ka`e ]ali}, pojedina~ni {ampion sveta 2002. iz Osijeka i vice{ampion 2004. iz Hunedoare, vlasnik svetske pojedina~ne bronze u sprintu iz Bawaluke 2008. i ekipnog svetskog zlata iz Detenhajma 2009.

Selektor Milo{ Powavi} ra~una na sve igra~e iz Detenhajma, osim na Darka Lotinu koji ìvi u Nema~koj i ima obaveze u svom Ravenzburgu. Dolazak su, uz ]ali}a koji }e i ove sezone igrati za slova~kog {ampiona Sport iz Podbrezove, najavili i zvani~ni svetski rekorder iz Detenhajma Vilmo{ Zavarko (Sport, Podberzova), Goran Ostoji}, Arpad Antal i Daniel Tep{a (Beograd P[), Tibor Sel (Gabonatrans Segedin), Goran âlukovi} (Metalmaks, Bawaluka) i Milo{ Radoji~i} (Metalac, GM). Po~asni selektor novinarske reprezentacije je Vojko Pavlovi} trener zvani~nog {ampiona Srbije Beograd „Po{tanske {tedionice“. U ekipi sedme sile su Nikola Matija{ (Beograd „Po{tanska {tedionica“), Aleksandar @ivadinovi} (Partizan), Darko Markovi} (Ni{ put), ôngor Baraw i Ervin Feldejak (Senta), Dejan Prugini} (Kordun, Kqaji}evo) Jovan Kere~ki i Uro{ Rami} (Metalmaks, Bawaluka).

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak13.avgust2009.

VESTI

RAPORT SA SALAJKE

Slavija oslabqena Dugogodi{wi vojvo|anski liga{ Slavija posledwe dve sezone igra u Podru~noj ligi. Pred {efom struke Draganom Krsmanovi}em i pomo}nikom Milo{em Bok{i}em je velika obaveza da u ovom prvenstvu nastave uspe{ne igre i potvrde prole}ni uzlet. Posao ni malo lak, jer su Salaj~ani znatno oslabqeni odlaskom trojice najboqih igra~a Popovi}a, Bajagi}a i Pupovca, a igra~i koji su stigli kao zamene jo{ nisu uspeli da upotpune praznine. - Suo~eni smo sa malim fondom igra~a - isti~e Krsmanovi}. - I pored toga pripreme teku po zacrtanom. Bili smo na Go~u sedam dana i odigrali u tom periodu utakmice sa Prvom petoletkom uz poraz od 1:2 i pobedu nad Napretkom iz Gra~aca 6:1. Po povratku nastavili smo sa pripremama u Salajki. Solidni rezultati prate dosada{we igre crveno-plavih. - Uigrava}emo tim kroz trening me~eveve. U dosada{wim utakmicama pobedili smo juniore Vojvodine i @elezni~ar, a izgubili smo od Mladosti u Ba~kom Petrovcu. Danas igramo sa Borcem na Klisi, a u planu su jo{ dva rivala. Problem nam je to {to prvenstvo po~iwe ve} u subotu u vi{im rangovima, pa ne}emo imati priliku da se uigramo sa kvalitetnim rivalima - istakao je na kraju {ef struke ekipe sa Salajke. M. Popovi}

Mapamondu pehar Be~ejski Mapamondo u finalu turnira u malom fudbalu u gradu kraj Tise slavio je protiv Tutwevi} kompani iz Vrbasa 3:2. U me~u za tre}e mesto Salon lepote Mirjana iz ^uruga bio je boqi od be~ejskog Domusa pobediv{i 3:2. Tri prvoplasirane ekipe dobile su pehare i nov~ane nagrade (pobednik 220.000, drugoplasirani 80.000, a tre}eplasirani 50.000 dinara). Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Ivica Milivojev iz Mapamonda, najefikasniji strelac sa 16 golova je Zoran Gospo|ina~ki (Higija), a najboqi golman je Zoran Nikitovi} (Tutwevi} kompani). V. J.

Poletu „Zlajin memorijal” Pobednik memorijalnog turnira u malom fudbalu “Zlatomir Stefanovi} - Zlaja” u Karavokovu je doma}i Polet. Karavukov~ani su u finalu pobedili imewaka iz Sivca 1:0 pogotkom Risti}a. Me~ za tre}e mesto izme|u Tvra|ve iz Ba~a i Mladosti prekinut je kod rezultata 1:1, po{to su obe ekipe posle ko{kawa napustile teren. Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Nikola \or|evi}. S. Jo.

FUDBALSKA MLADOST SRBIJE NA NOVOM ZADATKU: Mlada fudbalska reprezentacija Srbije polo`ila je prvi test. Pod rukovodstvom novog selektora Ratomira Dujkovi}a pobedila je u prijateqskoj utakmici Izrael 1:0 (0:0), golom Qubomira Fejse u 86. minutu. Iako se u prvih 45 minuta videlo da mnogo toga u redovima orli}a ne {tima, naro~ito u odbrani i veznom redu, nastavak je delovao mnogo boqe i pokazao da selektor na raspolagawu ima znatan broj igra~a koji mogu da ispune wegove zamisli i odve-

NEMAWA MATI] OTKRIO GDE BI MOGAO DA NASTAVI KARIJERU

Na dobrom putu za êlsi Nemawa Mati} je na korak od prelaska u êlsi. O seobi veziste Ko{ica u London pri~alo se jo{ pre mesec dana ali je tada rekao da je daleko od êlsija. Sada se situacija promenila i, po svemu sude}i, bi}e tre}i Srbin na platnom spisku londonskog kluba, pored Branislava Ivanovi}a i Slobodana Rajkovi}a, koji je trenutno na pozajmici u holandskom Tventeu. - Na dobrom sam putu da postanem igra~ êlsija - priznaje 21godi{wi fudbaler. - Me|utim, nisam detaqno upu}en u trenutnu situaciju, sve sam prepustio klubu i menaxeru - dodao je Mati}. U javnosti se pojavila informacija da }e transfer iznositi 1,7 miliona evra. - O ciframa ne znam ni{ta - jasan je mladi reprezentativac Srbije, koji je ve} debitovao i za A tim kod selektora Radomira Anti}a. - Kao i svaki igra~, voleo bih da igram za êlsi, ali se trenutno ne optere}ujem time. O tome }u da razmi{qam kad, i ako, za to do|e vreme. Sada mi je prioritet da se {to pre potpuno oporavim. Mati} se povredio na prvoj utakmici na Evropskom prvenstvu za mlade, protiv Italije. Slo-

du po peti put uzastopno selekciju “ispod 21” do zavr{nice Evropskog prvenstva, koje }e se 2011. godine odigrati u Danskoj. Jedan od onih koji je u nastavku uneo `ivost u igru Srbije je i talentovani napada~ Vojvodine Danijel Aleksi}. Na snimku fotoreportera Filipa Baki}a vidi se koliko je muke imao Rami Ger{on da ga zadr`i. Ina~e, prvi kavlifikacioni duel Srbija igra 5. septembra sa Slova~kom, tako|e u Novom Sadu. S. S.

mqena mu je metatarzalna kost. Usledila je operacija u Barseloni, zatim i pregledi u Belgiji. Trenutno se oporavqa kod ku}e, na Ubu. - Boqe mi je. O~ekujem da }u za nedequ dana po~eti da treniram u laganom ritmu, a za mesec dana i punim intenzitetom. Nije klonuo duhom iako je, umesto kod ku}e, mogao da bude sa orlovima u Ju`noj Africi. U timu Radomira Anti}a je Mati}ev saigra~ iz Ko{ica, Marko Milinkovi}. - Ne znam da li bi me selektor zvao - skromno poru~uje Mati} i dodaje: - Milinkovi} i ja smo ve} bili u Ju`noj Africi, sa Ko{i-

DOWI SREM BOQI U ADORJANU: Srpskoliga{ Dowi Srem iz Pe}inaca gostovao je u Adorjanu gde je sa doma}om Tisom, ~lanom Suboti~ke podru~ne lige imao posledwi test pred po~etak prvenstva. U prvom poluvremenu ispostavilo se da je Tisa prili~no duboka za ekipu trenera ^ede Mati}a, jer su doma}ini ~vrsto parirali gostima, ali u drugom delu

cama na pripremama... `ao mi je, da sam zdrav mo`da bih dobio jo{ jednu priliku u A reprezentaciji. Minule nedeqe je boravio u Slova~koj, gde je gledao poraz Ko{ica od @iline, protivnika Partizana u kvalifikacijama za Ligu Evrope. - Sreo sam se i sa trenerom Slavi{om Jokanovi}em. O mogu}nostima @iline ka`e: - Nisu Bog zna {ta, ali su ~vrsta, stabilna ekipa. Crno-beli ne smeju da ih potcene. @ilina je prodala trojicu najboqih, a iz grupe iskusnijih, kvalitetnih igra~a ostao je Robert Je`. On kreira igru – predo~io je Nemawa Mati}.

usledila je oseka, pogotovo kada je trener doma}ih Dragoqub Qiqak u vatru ubacio rezerviste. Tada su kvalitet, inicijativa i boqa pripremqenost o~ito bili na strani gostiju, koji su pobedili 3:0 golovima Aproa, Skorupana i Berowe. Rivali su susret ovekovi~ili zajedni~kim snimkom. M. Mitrovi}

Fudbalski memorijal “Rade Gakovi}” pripao je doma}em Tekstilcu Ites koji je pogotkom Bojana Stojanovi}a pobedio radni~ki iz Sombora 1:0. Za najboqeg pojedinca turnira progla{en je Lazar ^orda{i} (Tekstilac Ites). S. Jo.

[TOPER ^UKARI^KOG PRESELIO SE NA MARAKANU

Viloti} za ~vr{}u odbranu U fini{u prelaznog roka Crvena zvezda je angaòvala jo{ jednog defanzivca Milana Viloti}a (23), pouzdanog {topera ûkari~kog i biv{eg mladog reprezentativca. - Mislim da smo dobili veliko poja~awe, igra~a kojeg smo prvog èleli da dovedeom u prelaznom roku. Pregovori su

Nemawa Mati}

Stojanovi} odlu~io

„O~istimo Srbiju” U akciju Ministarstva za ekologiju ukqu~i}e i Crvena zvezda. - Re~ je o {irokoj akciji pod nazivom “O~istimo Srbiju”, a na{ klub daje podr{ku i aktivan doprinos tako {to }e na svakoj ulaznici biti od{tampan i logo ove kampawe- najavio je portparol crveno-belih Marko Nikolovski.

dugo trajali, bilo je prepreka, ali se na kraju sve dobro okon~alo. Posebno bih istakao Viloti}evu ( 189 cm) skok igru koja }e nam puno koristiti- istakao je zadovoqno sportski direktor crveno- belih Ivan Axi} tokom promocije, verovtano posledwe akvizicije ovog leta. Viloti}, koji je ~itavu karijeru proveo na Banovom brdu, ve} je odradio prvi trening na Marakani, zadu`io je dres sa brojem 15, a ju~e je potpisao i trogodi{wi ugovor. - Va`no je da su svi problemi oko realizacije transfera prevazi|eni, a meni preostaje da izrazim i li~no zadovoqstvo {to sam posato ~lan velikog kluba. Ono {to mi je odmah upalo u o~i je sjajna atmosfera u ekipi, verujem da }u se brzo uklopiti i biti deo te ekipe. Fizi~ki sam spreman, jer sam pro{ao ~itav pripremni period u ^ukari~kom- konstato-

Vasiqevi} na probi Jo{ uvek ostaje otvorena mogu}nost da Zvezda popuni donekle upra`wenu poziciju levog beka. - Ne}emo gomilati igra~e, reagova}emo u slu~aju da se pojavi adekvatan kvalitet. Trenutno je na probi Nikola Vasiqevi} koji je branio boje Metalurga iz Ukrajine, ali rano je ne{to odre|enije re}i o eventualnoj budu}oj saradwi- napomenuo je Axi}. vao je Viloti}, koji sti~e pravo nastupa ve} u prvom kolu {ampionata protiv Jagodine, a rukovdstvo kluba ula`e napore da ga dodatno licencira i za me~ u kvalifikacijama za LE protiv Slavije u Pragu, 20. avgusta. Z. Rangelov

TURNIR U BAWALUCI

Mladosti iz Turije sve pohvale Fudbaleri Mladosti iz turije su u februaru ugostili predstavnike prijateqskog fudbalskog kluba @eqezni~ar iz Bawa Luke, koji su bili odu{evqeni do~ekom, pa su se povodom 85 godina postojawa FK @eqezni~ar revan{irali pozivom. Posle napornih bazi~nih priprema i odigranih nekoliko kontrolnih utakmica fudbaleri i rukovodstvo FK Mladost uputili su se put Bawa Luke i u dvodnevnom takmi~ewu osvojili prvo mesto. Rezultati prvog dana turnira: @eqezni~ar(Doboj) - @eqezni~ar (B. Luka) 4:2, Lokomotiva (Br~ko)- Mladost (Turija) 0:0 penalima 2:4. Utakmica za 3.mesto: Lokomotiva (Br~ko) @eqezni~ar (B. Luka) 5:3. Finale: Mladost (Turija) - @eqezni~ar (Doboj) 1:0. Uz sve~anu ve~eru za sve u~esnike turnira dodeqeni su pehari i zahvalnice i progla{enin najboqi poje-

Pobedni~ka ekipa Mladosti iz Turije

dinci: golman - Mladen Stanojev (Mladost) i igra~ - Milorad Kozomora (Mladost). U~e{}em na turniru fudbaleri Mladosti imali su gene-

ralnu probu pred start prvenstva u VFL grupa Zapad koje po~iwe 16. avgusta kada gostuju u Mladenovu. P. J.

SPORT

~etvrtak13.avgust2009.

DNEVNIK

RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA VOJVO\ANSKE LIGE - ZAPAD

kolo

15. i 16. avgust

Borac - Polet (K) Solunac - Sloven Radni~ki (I) - Qukovo Hajduk ([) - Omladinac [ajka{ - Jugovi} Cement - @AK Budu}nost (M) - Mladost 1. maj Agroruma - Radni~ki (SM) Crvena zvezda - Indeks

12. i 13. septembar

3. i 4. oktobar

kolo

Polet (K) - Indeks Radni~ki (SM) - Crvena zvezda Mladost - 1. maj Agroruma @AK - Budu}nost (M) Jugovi} - Cement Omladinac - [ajka{ Qukovo - Hajduk. Sloven - Radni~ki (I) Borac - Solunac

16. septembar

Solunac - Polet (K) Radni~ki (I) - Borac Hajduk - Sloven [ajka{ - Qukovo Cement - Omladinac Budu}nost (M) - Jugovi} 1. maj Agroruma - @AK Crvena zvezda - Mladost Indeks - Radni~ki (SM)

Polet (K) - Mladost @AK - Radni~ki (SM) Jugovi} - Indeks Omladinac - Crvena zvezda Qukovo - 1. maj Agroruma Sloven - Budu}nost (M) Borac - Cement Solunac - [ajka{ Radni~ki (I) - Hajduk

5. i 6. septembar

26. i 27. septembar

Polet (K) - Radni~ki (SM) Mladost - Indeks @AK - Crvena zvezda Jugovi} - 1. maj Agroruma Omladinac - Budu}nost (M) Qukovo - Cement Sloven - [ajka{ Borac - Hajduk Solunac - Radni~ki (I) kolo

19. i 20. septembar

Hajduk - Polet (K) [ajka{ - Radni~ki (I) Cement - Slounac Budu}nost (M) - Borac 1. maj Agroruma - Sloven Crvena zvezda - Qukovo Indeks - Omladinac Radni~ki (SM) - Jugovi} Mladost - @AK

kolo

Polet (K) - @AK Jugovi} - Mladost Omladinac - Radni~ki (SM) Qukovo - Indeks Sloven - Crvena zvezda Borac - 1. maj Agroruma Solunac - Budu}nost (M) Radni~ki (I) - Cement Hajduk - [ajka{

10.

10. i 11. oktobar

13.

24. i 25. oktobar

17.

21. i 22. novembar

kolo

[ajka{ - Polet (K) Cement - Hajduk Budu}nost (M) - Radni~ki (I) 1. maj Agroruma - Solunac Crvena zvezda - Borac Indeks - Sloven Radni~ki (SM) - Qukovo Mladost - Omladinac @AK - Jugovi}

11.

kolo

29. i 30. avgust

kolo

Radni~ki (I) - Polet (K) Hajduk - Solunac [ajka{ - Borac Cement - Sloven Budu}nost (M) - Qukovo 1. maj Agroruma - Omladinac Crvena zvezda - Jugovi} Indeks - @AK Radni~ki (SM) - Mladost

kolo

22. i 23. avgust

Polet (K) - Jugovi} Omladinac - @AK Qukovo - Mladost Sloven - radni~ki (SM) Borac - Indeks Solunac - Crvena zvezda Radni~ki - 1. maj Agroruma Hajduk - Budu}nost (M) [ajka{ - Cement

kolo 17. i 18. oktobar

Cement - Polet (K) Budu}nost (M) -[ajka{ 1. maj Agroruma - Hajduk Crvena zvezda - Radni~ki (I) Indeks - Solunac Radni~ki (SM) - Borac Mladost - Sloven @AK - Qukovo Jugovi} - Omladinac

12.

kolo

Bud}nost (M) - Polet (K) 1. maj Agroruma - Cement Crvena zvezda - [ajka{ Indeks - Hajduk Radni~ki (SM) - Radni~ki (I) Mladost - Solunac @AK - Borac Jugovi} - Sloven Omladinac - Qukovo

21. oktobar

Polet (K) - Omladinac Qukovo - Jugovi} Sloven - @AK Borac - Mladost Solunac - Radni~ki (SM) Radni~ki (I) - Indeks Hajduk - Crvena zvezda [ajka{ - 1. maj Agroruma Cement - Budu}nost (M)

14.

15.

kolo

kolo 31. oktobar/1. novembar

Polet (K) - Qukovo Sloven - Omladinac Borac - Jugovi} Solunac - @AK Radnil~ki (I) - Mladost Hajduk - Radni~ki (SM) [ajka{ - Indeks Cement - Crvena zvezda Budu}nost (M) - 1. maj Agroruma

16.

kolo

7. i 8. novembar

1. maj Agroruma - Polet (K) Crvena zvezda - Budu}nost (M) Indeks - Cement Radni~ki (SM) - [ajka{ Mladost - Hajduk @AK - Radni~ki (I) Jugovi} - Solunac Omladinac - Borac Qukovo - Sloven

kolo

14. i 15. novembar

Polet (K) - Sloven Borac - Qukovo Solunac - Omladinac Radni~ki (I) - Jugovi} Hajduk - @AK [ajka{ - Mladost Cement - Radni~ki (SM) Budu}nost (M) - Indeks 1. maj Agroruma - Crvena zvezda

Crvena zvezda - Polet (K) Indeks - 1. maj Agroruma Radni~ki (SM) - Budu}nost (M) Mladost - Cement @AK - [ajka{ Jugovi} - Hajduk Omladinac - Radni~ki (I) Qukovo - Solunac Sloven - Borac

NAPOMENA: Borac (NS), Radni~ki (Irig), Qukovo, Hajduk ([imanovci), @AK (Kikinda), Budu}nost (Mladenovo), Mladost (Turija) kao doma}ini igraju nedeqom, a Indeks je doma}in nedeqom od 10 ~asova. Slede}e sezone u Vojvo|anskoj ligi igra}e 16, umesto sada{wih 18 klubova.

SPORT

DNEVNIK ROYERS KUP U MONTREALU

\okovi} se mu~io Najboqi srpski teniser Novak \okovi} pobedom je startovao na Masters turniru Roxers kup u Montrealu koji se igra za nagradni fond od tri miliona dolara. ^etvrti teniser sveta, koji je bio slobodan u prvom kolu, savladao je u drugoj rundi s 2:0 (6:4, 7:6(6)) doma}eg predstavnika Pitera Polanskog, ina~e 225. igra~a na ATP listi. \okovi} }e u tre}em kolu

Novak \okovi}

Ferer prejak za Troickog Drugi srpski predstavnik u Montrealu, Viktor Troicki, pretrpeo je teàk poraz od [panca Davida Ferera, koji je slavio sa 2:0 (6:3, 6:0), za samo sat i 10 minuta igre. Viktor Troicki nije uspeo da pruì ja~i otpor Davidu Fereru, ali je ubedqivo poraèn pre svega zahvaquju}i svojoj lo{oj igri. Uostalom, dvojicu tenisera deli samo nekoliko mesta na ATP listi, ali je [panac u potpunosti bio dominantan. U oba seta [panac je vodio sa 5:0, ali je u prvom Troicki bar donekle uspeo da ublaì skor, dok se u drugom prakti~no ve} predao, pa ga je izgubio sa nulom. igrati protiv boqeg iz duela izme|u Rusa Mihaila Ju`weg i Amerikanca Xona Isnera. Srbin je lo{e otvorio me~ i izgubio prva tri gema, iako je do tada na oba servisa Kana|anina imao brejk lopte. Bez obzira na veliki broj gre{aka (\okovi} 22 u prvom setu), kvalitet Srbina do{ao je do izraàja u nastavku duela. Oduzeo je servis Polanskom u ~etvrtom i devetom gemu i potom iskoristio svoj za osvajawe prvog seta. U drugom setu oba tenisera bila su veoma raspoloèna na svoje servise, pa je prva brejk prilika vi|ena tek u osmom gemu, i to na servis \okovi}a. Ipak, Srbin nije pod-

legao pritisku, uspeo je da odbrani tri brejk lopte i izjedna~i na 4:4. Novak je kod rezultata 5:5 imao dve vezane brejk lopte, ali je Polanski, pre svega hrabrijom igrom sa osnovne linije, uspeo da osvoji ~etiri poena i osigura sebi taj-brejk. \okovi} je potom bez problema izjedna~io na 6:6 i potom u dodatku seta, slavio sa 8:6. Iako se \okovi} mu~io sa 225. igra~em sveta i nije prikazao vrhunsku igru (preko 30 neiznu|enih gre{aka), treba napomenuti da je ovo Srbinu prvi me~ jo{ od poraza u ~etvrtfinalu Vimbldona od Nemca Tomija Hasa. Novak \okovi} je priznao da je bio previ{e nervozan tokom me~a sa Peterom Polanskim, ali je zadovoqan {to se plasirao u tre}e kolo Mastersa u Montrealu bez izgubqenog seta. - U prvih nekoliko gemova sam bio nervozan, {to je i razumqivo po{to je ovo moj prvi me~ posle Vimbldona. Nije bilo lako uhvatiti pravi ritam. Ali na kraju prvog seta sam stekao prednost, {to je bilo vrlo va`no. U drugom setu protivnik je imao nekoliko prilika da izjedna~i, ali sam u va`nim trenucima odigrao dobro. Zadovoqan sam {to idem daqe bez izgubqenog gema - rekao je \okovi}.

Na Balkanijadi blistali i Sremci Atleti~ari Srbije su na [ampionatu Balkana za mla|e juniore, odr`anom minule subote u turskoj prestonici Ankari, osvojili ukupno ~etrnaest medaqa (2 zlatne, 6 srebrnih i 6 bronzanih), osam mawe nego na prethodnom prvenstvu u Baru, ali je to ipak, obzirom na smenu generacija, oceweno kao veliki uspeh. Me|utim, takmi~ari sremskih klubova, Srema, @AK Graditeqa i Rume, ukupno wih troje, okitili su se sa tri odli~ja! Najsjajnije, kako se i o~ekivalo, prigrabila je Marija Vu~enovi} najdu`im hicem od 50,12 metara u bacawu kopqa izboriv{i prvo mesto koje, nijednog trenutka nije dolazilo u pitawe jer je u svim ostalim poku{ajima savladala ve}e daqine od najusp{enijih hitaca devet ostalih rivalki. Prijatno je iznenadio mladi Milan Pu|a iako je tr~ao ispod li~nog rekorda ali je na 800 metara, rezultatom 2:00,57 minuta prigra-

bio srebrnu medaqu. Tako|e o~ekivano uspe{na je bila i Marijela Markovi} po{to je u {tafeti 4 puta 100 metara, rezultatom 48,43 sekunde, zajedno sa ostale tri takmi~arke, stigla do srebrnog odli~ja. Marija je nedavno na [ampionatu sveta istog uzrasta, odr`anom u italijanskom Bresanoneu i na Ejofu, odr`anom u finskom Tampereu, tako|e bila uspe{na, po{to je hicem od 51,43 i 51,46 metara stigla do ~etvrtog, odnosno drugog mesta, a hicem u kvalifikacijama na svetskoj smotri u Italiji i do li~nog rekorda od 51,73 metara, {to nedvosmisleno potvr|uje da se radi o talentu ~ije vreme tek dolazi. Marija je u Ankari bacala i kuglu ali je hicem od 11,90 metara izborila peto mesto. Ekspediciju Sremaca u Ankari predstavqali su i treneri Dragi{a \or|i} i Nikolica Bocij kojima tako|e pripadaju ~estitke. Da. Vi}enti}

Nema vi{e `utog kartona za lo{ start Svetska atletska federacija donela je odluku po kojoj }e od slede}e godine svaki atleti~ar, koji bude imao prevremeni start, biti automatski diskvalifikovan. Do sada su svi takmi~ari koristili mogu}nost da “u|u u pucaw”, po{to je prvi lo{ start sankcionisan samo `utim kartonom. Drugi prevremen start donosio je atleti~arima diskvalifikaciju. Sada }e svi atleti~ari morati da budu mnogo oprezniji. - Pravila }emo promeniti slede}e godine, jer nema puno takmi~ewa, tako da }e sportisti mo}i da se priviknu na wih do slede}eg Svetskog prvenstva u Ju`noj Koreji 2011. godine - izjavio je Predsednik izvr{nog komiteta IAAF Lamin Dijak. Svetsko prvenstvo u Berlinu startuje ove subote u Berlinu, gde }e na snazi biti stara pravila.

EP U SOBNIM MODELIMA

Srbija zasad {esta Na Evropskom prvenstvu u aviomodelarstvu koje se odr`ava u Beogradu, reprezentacija Srbije je na {estom mestu, a na{ takmi~ar Slobodan Midi} trenutno dr`i tre}u poziciju. Posle dve runde najboqa je reprezentacija Francuske, druga je Rumunija a tre}a Poqska. Na{u reprezentaciju ~ine Slobodan Mili}, Slobodan Midi} i Lazar La}imi}. U pojedina~noj konkurenciji trenutno vodi Rumunski takmi~ar Mangelea Corneliu, na drugom mestu je Francuz Dider Barberis, a na{ Slobodan Midi} je na tre}em mestu. J. G.

Jamajka bez Pauela? Generalni sekretar Svetske atletske federacije (IAAF) Pjer Vajs potvrdio je ju~e da Atletski savez Jamajke `eli da povu~e Asafu Pauela i jo{ nekoliko reprezentativaca sa Svetskog prvenstva u Berlinu, koje po~iwe u subotu. Vajs, me|utim, nije saop{tio razlog za nameru ~elnika jamaj~anskog saveza. Atletski savez Jamajke sukobio se sa nekolicinom svojih takmi~ara zbog trening kampa u kojem su se spremali za {ampionat u Berlinu. Timmenaxer Jamajke Jan Forbes izjavio je da se u grupi “spornih” atleti~ara, pored biv{eg svetskog rekordera na 100 metara Pauela, nalaze [eli En-Foster, Melejn Voker, Brixit Foster-Hilton i [erika Vilijams. Odluka nije kona~na, a spisak takmi~ara mora da se podnese dva dana pre po~etka SP.

~etvrtak13.avgust2009.

SKUP[TINA ZAJEDNICE KLUBOVA SUPERLIGA[A

Prvenstvo po~iwe 19. septembra Predstavnici mu{kih i `enskih rukometnih superliga{a (bio prisutan 21 ~lan od 32 kod mu{karaca, a 21 od 24 kod dama) odr`ali su ju~e zajedni~ku sednicu Skup{tine Zajednice klubova Superlige (ZKSRL) na kojoj su birali novo rukovodstvo. Za predsednika Skup{tine ZKSRL kod mu{karaca izabran je Dobrivoje Glavoni} iz Zvezde, dok je potpredsednik Paja Dobanova~ki iz Jugovi}a. Kod dama predsednik Skup{tine je @ivorad Kolarevi}, a potpredsednik Dejan Vukajlovi}. Predsednik Upravnog odbora, koji ove godine ~ine predstavnici pet klubova, je Dragan Ja}ovi} (Partizan), a ~lanovi su Slobodan Milo{evi} (Kolubara), Dragoslav Grubor (Tarket), Vladica Spasojevi} (Metaloplastika) i Zoran Dimitri} (Proleter). Kod dama predsednika UO ZK SRL je Dragan \urkovi} (Vrwa~ka Bawa), a ~lanovi Slobodan Dimitrijevi}, Bo{ko Ni~i} (Zaje~ar), Slavenko @eraji} (Crvena zvezda) i Zoran Pa{i} (Kikinda). Za direktora Superlige jednoglasno je izabran dr Vojislav Andri}. Po~etak takmi~ewa u Superligi zakazan je za 19/20. septembar, a izvu~eni su slede}i takmi~arski brojevi - mu{karci: 1. Dinamo (Pan~evo), 2. Smederevo, 3. Jugovi} Unimet (Ka}), 4. Partizan Dunav osigurawe

(Beograd), 5. Vojvodina @elezni~ar (Novi Sad), 6. Tarket (Ba~ka Palanka), 7. ORK Ni{, 8. Radni~ki (Kragujevac), 9. Proleter Naftagas (Zrewanin), 10. Priboj, 11. Kolubara (Lazarevac), 12. Metaloplastika ([abac), 13. Crvena zvezda Alumil (Beograd), 14. Crvenka, 15. PKB (Padinska Skela), 16. Planinka Prolom voda (Kur{umlija). U prvom kolu sasta}e se: Dinamo - Planinka, Smederevo - PKB, Jugovi} - Crvenka, Partizan - Crvena zvezda, Vojvodina - Metaloplastika, Tarket - Kolubara, ORK Ni{ - Priboj, Radni~ki - Proleter. Koda dama: 1. â~ak, 2. RTB Bor, 3. Zaje~ar, 4. Jagodina, 5. Crvena zvezda (Beograd), 6. Jugopetrol Radni~ki (Beograd), 7. Naisa (Ni{), 8. Kwaz Milo{ (Aran|elovac), 9. Vrwa~ka Bawa, 10. Kikinda, 11. Medicinar ([abac), 12. Dinamo (Pan~evo). U prvom kolu igra}e: â~ak - Dinamo, RTB Bor - Medicinar, Zaje~ar - Kikinda, Jagodina - Vrwa~ka Bawa, Crvena zvezda - Kwaz Milo{, Jugopetrol Radni~ki - Naisa. Delegati su usvojili izve{taj o funkcionisawu Superlige za proteklu sezonu, strate{ki dokument “Modernizacija takmi~ewa u Superligi”, kao i izmene i dopune Pravilnika o udruìvawu i radu Zajednice klubova. J. Gali}

SENIORSKO PRVENSTVO VOJVODINE

Vode Gruji} i Stankovi}

U ~etvrtom kolu Seniorskog prvenstva Vojvodine u {ahu pao je i drugi velemajstor. Za to se postarao fide majstor Zoran Gruji} koji je savladao velemajstora Du~ana Popovi}a pa sada vodi zajedno sa omladincem Milo{em Stankovi}em koji je novom pobedom protiv Na| He|e{ija pokazao da nije uzalud do{ao iz Beograda na ovo prvenstvo. Rezultati 4. kola: Gruji} - D. Popovi} 1:0, Stankovi} - Na| He|e{i 1:0, Zlati} - Mujagi} remi, Sr|anov - Leskur 0:1, Notaro{ - [ari} 1:0, Mozeti} Kreji} 1:0, S. Jovi} - Radlova~ki 0:1, Bogosavqvi} - Braji} 1:0, Zlatkovi} - M.T. Popovi} 0:1, Jevti} - Kostadinovski 1:0, Muni`aba - Ubiparip remi, Roga~ - Manojlovi} 1:0, Radowanin Miloje Ratkovi} 1:0, Keravica Petkovi} 0:1, S. ^abarkapa Vu~enovi} 1:0, Karli~i} - Ujhazi 0:1, S. Popovi} - Markov remi, Ilij} - Panti} 1:0, Be{lin - Vlaovi} 0:1, Mili~evi} - Do-

ki} 0:1, Uzelac - Mu{icki 0:1, Veselica - Bogdanovi} 0:1, Brajovi} - Labus 1:0, Drowi} - Luki} 0:1, Aleksi} - Kolompar 1:0, Vu~kovi} - D. Mili}evi} 1:0, Bjeloglav - Radoj~i} remi, Milovi} - Popi} remi, Andri} Zaki} 0:1, Jovanovi} - [krivanko remi, Stani{i} - Borba{ 1:0, Dragojevi} - Vu~eti} 1:0, Cveti} - Kova~ Birka{ remi, Deli} - Milovan Ratkovi} 0:1, Pu{ka{ - N. \uri} 1:0, Joci} A. Mladenovi} 1:0, O. \uri} Radanovi} remi, Reqin - Vrane{ remi, M. Ilin~i} - Nedeqkovi} remi, Mikala~ki - Ujfalu{i 1:0, Petovi} - Krstin 1:0, Pizem - Lukaji} 0:1, M. Popovi} - Burka 0:1, Nikoli} - P. Ratkovi} 1:0. Plasman: 1-2. Gruji}, Stankovi} 4, 3-6. Leskur, Mozeti}, Radlova~ki, Notaro{ 3,5, 7-19. D. Popovi}, Bogosavqvi}, Na| He|e{i, Zlati}, M.T. Popovi}, Jevti}, Roga~, Radowanin, Petkovi}, Mujagi}, S. ^abarkapa, Ujhazi, Ilij} 3 poena, itd. B. Dankovi}

RANG-LISTA KADETKIWA I JUNIORKI

Srbija na petom mestu Kadetkiwe i juniorke Srbije u odboji na najnovijoj rang-listi FIVB zauzimaju peto mesto sa 134 poena. Zahvaquju}i srebrnim medaqama kadetkiwa na SP 2009. i EP 2009, Srbija je sa sedme pozicije sko~ila na peto mesto. Na prvom mestu je Brazil sa 240 poena, druga je Dominikanska Republika sa 153, a tre}a Turska sa 146 bodova. Najvi{e su napredovali Bugarska, koja je sa 54. mesta sko~ila na 15. mesto sa 72 boda i Nema~ka, koja je sa 14. mesta sko~ila na ~etvrto sa 144 poena, dok je najve}i pad zabele`ila Kina, koja je bila prva na prethodnoj FIVB rang listi, a sada je na 14. mestu. Nova rang-lista (u zagradi su prethodni plasmani): 1.(2) Brazil 240, 2. (8) Dominikanska republika 153, 3. (6) Turska 146, 4.(14) Nema~ka 144, 5. (7) Srbija 134, 6. (3) Japan 120, 7. (11) Belgija 115, 8.(19) Kineski Tajpeh 100, 9. (13) Peru 98, 10. (19) Meksiko 91 itd.

JO[ JEDNO ZVU^NO POJA^AWE [AMPIONA IZ KRAGUJEVCA

Do{ao Zoran Jovanovi} Nekada{wi prvotimac NIS Vojvodine, sredwi bloker Zoran Jovanovi}, koji je nekoliko sezona proveo u Ukrajini, novi je ~lan odbojka{kog {ampiona Srbije Radni~kog iz Kragujevca. Iz nezvani~pnih izvora saznali smo da je za wega bio zainteresovan i novosadski superliga{, kao i jo{ nekoliko klubova iz zemqe i inostanstva, ali popularni Zema je potpisao vernost klubu iz srca [umadije. Prema najavama iz Kragujevca, Jovanovi} bi trebao da zaigra na poziciji korektora, umesto na mestu sredweg blokera, gde bi zamenio Nikolu Gjorgijeva koji je napustio redove srpskog {ampiona. On je tre}e zvu~no poja~awe Kragujev~ana za predstoje}u sezonu u doma}em prvenstvu i kvalifikacijama za Ligu {ampiona, a pre wega su do{li pro{losezonski prvotimci NIS Vojvodine Marko Maksimovi} i Konstantin ^upkovi}. M. R.

Zoran Jovanovi}

SVET

~etvrtak13.avgust2009.

DNEVNIK

Misteriozni nestanak ruskog broda MOSKVA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev naloìo je ju~e ministru odbrane Anatoliju Ser|ukovu da preduzme sve neophodne mere za pronalaèwe i, u slu~aju potrebe, osloba|awe nestalog broda „Arktik si“ sa ruskom posadom, saop{teno je agenciji Itar-Tass u pres slu`bi Kremqa. Ruska dràvna novinska agencija, istovremeno, javqa da su u potragu upu}ene dve ruske atom-

ske podmornice koje se nalaze u Atlantiku. - Dve na{e atomske podmornice dobile su zadatak da pristupe tra`ewu broda „Arktik si“ i ve} su po~eli da ga izvr{avaju“, re~eno je agenciji u Ministarstvu odbrane Rusije.Komandant Ruske ratne mornarice Vladimir Visocki izjavio je Itar-Tass u da su svi brodovi u Atlantskom okeanu i plovila mornarice, kojih ima

„do pet“, dobili taj zadatak. Pomorske vlasti Portugalije saop{tile su da teretni brod nije ulazio u portugalske teritorijalne vode i nije imao kontakt sa nacionalnom pomorskom slu`bom.U tekstovima posve}enim „misterioznoj sudbini“ broda, Itar-Tas s navodi da su Al`ir i Maroko obavestili Moskvu da „Arktik si“ nije ulazio u wihove teritorijalne vode, a [panija tvrdi da brod nije

ISTORIJA KOJA SE NE ZABORAVQA

Putin u Abhaziji

No} kada je grad podeqen BERLIN: Gra|ani Berlina }e u novembru ove godine slaviti dve decenije od pada Berlinskog zida ali mnogi su jo{ uvek obeleèni letom 1961. godine kada je osvanula ograda od bodqikave ìce i brutalno podelila wihov grad. Tog 13. avgusta 1961. godine isto~ni Nemci su se probudili zatvoreni u sovjetskom sektoru Berlina, odse~eni tokom no}i od porodica i prijateqa u zapadnom delu grada. Isto~na Nema~ka odlu~ila je tog leta da prekine egzodus svog stanovni{tva koje je vi{e volelo slobodu i blagostawe Savezne Republike Nema~ke od strogosti sovjetske Bernauer{tase u Berlinu zone. protezala du` nove granice, kaBerlin, podeqen posle Druko ska~u kroz prozore u mreè gog svetskog rata na dve okupavatrogasaca u zapadnom Berlinu cione zone, bio je mesto gde su obi{le su svet. prebezi bili najuo~qiviji i Kao i ve}ina stanovnika Bernaj~e{}i.U najve}oj tajnosti delina Frida Nauman, koja je tada setine hiqada qudi angaòvano bila student, nije znala {ta }e je da na brzinu podigne u no}i se dogoditi. "Razgovarala sam sa izme|u 12. i 13. avgusta bodqikasve{tenikom svoje parohije 12. vu ìcu i da bukvalno zacemenavgusta. On nije znao ni{ta, kao tira podelu Evrope u Hladnom i niko od nas", rekla je ona agenratu. ciji Frans pres. Karola HabeMalo-pomalo kilometri bodank (55) imala je sre}e. Prijadqikave ìce zameweni su beteqi wenih roditeqa iz zapadtonskim zidom dugim 43 kilomenog Berlina na~uli su glasine o tara. Hiqade naoruànih qudi izgradwi zida. Oni su im obezsa naredbom da uhapse ili ubiju bedili li~ne karte sa kojima je svakog begunca, ~uvali su tu "bacela porodica pobegla. "Bez rijeru antifa{isti~ke za{tiwih bih bila zarobqena na istote". ku svo to vreme", rekla je KaroTo ipak nije spre~ilo da skola ali i izrazila àqewe za ro 5.000 qudi uspe da pobegne mnoge prijateqe koji su ostali u prolaze}i iznad, kroz ili ~ak wenoj stambenoj zgradi i koje ispod zida, do wegovog ru{ewa vi{e nije videla. Ona je rekla 1989. godine, a stotine wih su u da slu~aj wihove porodice nije tom poku{aju izgubili ìvot. bio izolovan i da su bili ~esti Me|u nastradalima je i 15-mepotezi solidarnosti sa stanovse~ni Holger H. koga je majka, nicima isto~nog Berlina. sakrivena u kamionu, nehotice Stanovnica tog grani~nog deugu{ila, u strahu da }e wegov la grada Frida [ulce (77), bila pla~ ~uti ~uvari koji su pretreje bukvalno raspolovjena izme|u sali vozilo. Slike stanovnika istoka i zapada: sa jedne strane ulice Bernauer{tase, koja se su je komunisti~ki ~uvari drà-

prolazio Gibraltar, jer bi to bilo registrovano. Prema britanskim izvorima, posledwi koji je video brod je pilot portugalskog patrolnog aviona „na odre|enoj udaqenosti od obala Portugalije“ 2. avgusta.Prema informaciji iz Londona, brod je otet u vodama Baltika i dr`e ga gusari, navodi Itar-Tas s, dodaju}i da bi to bio prvi takav slu~aj za posledwih {est deceija u vodama severa Evrope.

li za ruke i poku{avali da je zadr`e, a sa druge su je zapadnonema~ki vatrogasci vukli za noge u suprotnom smeru. Me|u inventivnijim na~inima da se presko~i zid je svojevrsna `i~ara napravqena tako {to je kabl razvu~en iz toaleta jednog ministarstva preko koga je uspela da pobegne cela porodica. Drugi su pobegli plivaju}i dok isto~nonema~ke vlasti nisu postavile metalnu barijeru du` reke Spre, koja prolazi kroz Berlin. Deset tunela izgra|eno je ispod zida koji su omogu}ili masovna bekstva, ukqu~uju}i i bekstvo 57 qudi iz podruma jedne ku}e koja se nalazila blizu zida 1964. godine. U Berlinu su danas vidqivi samo neki ostaci zida, ali to ne zna~i da je podela potpuno izbrisana, smatraju mnogi Nemci. "Mislim da nikad nisam toliko plakala kao kad je pao zid, to je bilo fantasti~no. Ali mislim da jedinstvo koje danas imamo jo{ nije zavladalo u svim glavama", smatra Karola Habedank. (Beta)

SOÎ: Prakti~no cela me|unarodna zajednica priznala je istinu da je agresor u pro{logodi{wem sukobu bilo gruzijsko rukovodstvo, a `rtve ju`noosetijsko i abhasko stanovni{tvo, izjavio je danas ruski premijer Vladimir Putin. On nije iskqu~io mogu}nost ponavqawa doga|aja iz avgusta pro{le godine, ali je dodao da }e Rusija uvek biti uz Abhaziju i Ju`nu Osetiju, podràvaju}i proces uspostavqawa wihove dràvnosti. "Znate da ni Zapad nije jedinstven. Na uslovnom Zapadu ima realno ne malo na{ih pristalica", rekao je Putin abhaskim novinarima. "Oni se svi nalaze pod odre|enim pritiskom vode}ih zemaqa NATO-a, SAD. I, ako }emo otvoreno, mnogi javno ne izraàvaju svoje pozicije, iako se one znatno razlikuju od pozicije SAD", rekao je ruski premijer odgovaraju}i na zapadne kritike odluke Rusije da za{titi Ju`nu Osetiju i Abhaziju. "[to se ti~e kritike Rusije, to je jednostavno oblik za{tite kolektivnog mi{qewa formiranog pod pritiskom jedne zemqe. Niko ne èli da gubi svoj obraz. I zato ta plo~a, jednom pu{tena, i daqe se bez prestanka vrti", dodao je Putin. "Pomiwali ste dvostruke standarde. To nisu ni dvostruki, ~ak ni trostruki standardi...To je odsustvo bilo kakvih standarda", rekao je on, dodaju}i da se po zavr{etku hladnog rata, kod nekoga u SAD pojavila iluzija da je mogu}e raditi bez ikakvih pravila. Me|utim, istakao je ruski premijer, svi su zainteresovani za postojawe op{tepriznatih standarda i pravila utvr|enih me|unarodnim pravom, jer "nijedna zemqa sveta u dana{wim uslovima nije u stawu - ~ak nema resursa ako ima takvu èqu, da ispuwava ulogu svetskog àndarma, svetske imperije, koja diktira pravila pona{awa svima". (Tanjug)

Rusija talac starih kompleksa KIJEV: Ukrajina je ju~e optuìla Rusiju da ima "imperijalisti~ke komplekse", dan posle èstoke kritike koju je ruski predsednik Dmitrij Medvedev uputio Kijevu zbog, kako je rekao, antiruskih stavova. "Naàlost, mlado rusko rukvodstvo je postalo talac sta-

rih imperijalisti~kih kompleksa koji ga navode da gaji sliku spoqneg neprijateqa i da zameni dijalog ravnopravnih jezikom uvreda i pretwi", navodi se u saop{tewu iz kancelarije ukrajinskog predsednika. (Beta-AFP)

U Ingu{etiji ubijen ministar NAZRAW: Ministar gra|evine ruske republike Ingu{etije Ruslan Amerhanov je ubijen, a wegov pomo}nik Magomed Amerhanov je rawen, javila je ruska agencija Itar-Tass, pozivaju}i se na izjavu sekretara republi~kog Saveta za bezbednost Alekseja Vorobjova.Prema wegovim re~ima, ministar je ubijen u wegovom radnom kabinetu u Magasu.Iz Ministarstva unutra{wih poslova saop{teno je da su ju~e dvojica naoru`anih maskiranih napada~a upala u ministrov kabinet naoru`ani automatom i pi{toqem i pucali na ministra

i wegovog pomo}nika koji je poku{avao da spre~i ubice. Potom su pobegli iz zgrade i odvezli se automobilom sa tablicama republike Severne Osetije, naveo je Itar-Tass u izve{taju iz glavnog grada Ingu{etije, Nazrawa. (Tanjug)

NESRE]E

Dan `alosti za 20 poginulih rudara BRATISLAVA: U Slova~koj su ju~e zastave bile na pola kopqa zbog pogibije 20 rudara koje je zatrpala u ponedeqak eksplozija u rudniku Handlova u centralnoj Slova~koj. Spasioci koji od ponedeqka neprekidno u pet smena silaze u jamu da izvuku tela poginulih. Izneli na povr{inu tela wih 18. Devetorica rudara koji su pre`iveli sa lak{im povredama

eksploziju gasa u isto~nom delu jame koja se konzervira a ugaq iz we ne vadi od 17. juna, govore da ih je udar nakon eksplozije digao u vazduh i bacio na stene a da su zbog pra{ine jedva mogli da di{u i na|u izlaz iz jame. "Oni koji su bili u centru jame nisu imali {anse da pre`ive", kazali su slova~kim medijima pre`iveli rudari. (Beta)

Vi{e od 300 dece otrovano olovom PEKING: Vi{e od 300 dece otrovano je olovom iz topionice na severu Kine, koja je nedavno zatvorena pod pritiskom javnosti, javili su ju~e kineski mediji. Ovo predstavqa, kako pi{e agencija AP, jednu od retkih pobeda boraca za za{titu `ivotne sredine u Kini gde se opasnost od zaga|ewa ~esto zanemaruje. Stanovnici iz okoline topionice olova i cinka u provinciji [ansi po~eli su u julu da dovode bolesnu decu kod lekara i za wihovo stawe okrivili fabriku,

javila je agencija Sinhua. Istraga je pokazala da je olovo iz topionice dospelo u zemqi{te, vazduh i izvore vode iz kojih se snabdeva 425 doma}instava. Deca su posebno osetqiva na trovawe olovom (saturnizam) do koga naj~e{}e dolazi preko vazduha i vode. Toksi~no dejstvo olova poga|a nervni i reproduktivni sistem i bubrege i izaziva anemiju. Kod dece dolazi do usporavawa mentalnog razvoja, smawenih kognitivnih sposobnosti, te{ko}a pri u~ewu i odlagawa puberteta. (Beta-AP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MIROSLAV LAJ^AK Ministar spoqnih poslova Slova~ke Miroslav Laj~ak izjavio je madridskom dnevniku ABC da je nezavisnost Kosova nelegitimna i zasnovana na politi~kim,a ne pravnim kriterijumima.“ U tom procesu su nedostajala dva elementa: sporazum izme|u Beograda i Pri{tine i legitimizovawe procesa preko medunarodnih institucija, pre svega Saveta bezbednosti UN", rekao je Laj~ak.

ALI LARIYANI Predsednik iranskog parlamenta Ali Larixani odbacio je ju~e kao "neosnovane" optu`be opozicionog lidera Mehdija Karubija da su neki od qudi uhap{enih tokom nemira posle predsedni~kih izbora odr`anih u junu bili brutalno silovani u zatvorima.Tokom postizbornih protesta je uhap{eno oko 4.000 qudi od kojih se 300 jo{ uvek nalaze u teheranskim zatvorima.

LARI NIKOLSON Oko 400 ameri~kih marinaca zapo~elo je ju~e napad helikopterima u provinciji Helmand na jugu Avganistana, zajedno sa 100 avganistanskih vojnika, u ciqu ja~awa bezbednosti pred predsedni~ke izbore, zakazane za 20. avgust. Komandant jedinice marinaca, koja broji 10.000 pripadnika, general Lari Nikolson izjavio je da se u Avganistanu redovno sprovode sli~ne akcije.

EKONOMSKA KRIZA I [IREWE REPRODUKTIVNO TURIZMA

U Indiji raste broj surogat majki WU DELHI: Ekonomska kriza u Indiji primorava sve vi{e èna na drasti~nu odluku - da postanu surogat majke ne bi li zaradile ne{to novca, neophodnog za preìvqavawe svojih porodica. [abnam(26) godinama ma{ta da ima sopstvenu ku}icu, ali kako joj je suprug ostao bez posla, odlu~ila je da se, poput mnogih siroma{nih èna, prijavi za program surogat majki. Ona nije rekla ni svojim k}erima niti, pak, svekru i svekrvi da je surogat majka. @ivi sa jo{ nekoliko èna u bolnici s najmla|im detetom, dok se wen suprug, koji je ostao bez posla, stara o k}erkama kod ku}e. U kliniku Najne Patel, jedne od najboqih "surogat lekara", koja je porodila prvu surogat majku u gradu Anand, dolaze svi od doma}ica, preko medicinskih

sestara do nastavnica. "@ene koje ovde dolaze uglavnom èle pare da bi kupile ku}u, vratile dug ili {kolovale decu", izjavila je Pajtel Rojtersu.Surogat majke dobijaju izme|u 250.000 i 400.000 rupija (3.000 do 6.000 evra), {to je velika suma u zemqi u kojoj ve}ina qudi ìvi od samo jednog evra dnevno. Lekari, koji su stekli obrazovawe na Zapadu i imaju dobro opremqene bolnice, ve} su od Indije naparavili atraktivnu destinaciju za razli~ite intervencije - od ugradwe bajpasa do liposukcije.Patel je dosad porodila vi{e od 100 surogat majki - 40 odsto za Indijce koji ìve u inostranstvu, a 20 odsto za strance. Sve je po~elo pre pet godina sa jednom bakom koja je bila surogat majka za jedan britanski par. Po-

sle toga, grad Anand i doktorka Patel su postajali sve poznatiji i poznatiji s obzirom na niske tro{kove, povoqan odnos prema surogat majkama i odsustvo zakona koji reguli{tu tu oblast.Nacrt zakona o surogat majkama trebalo bi da se uskoro na|e u parlamentu, a kriti~ari isti~u da promoteri tog "reproduktivnog turizma" posve}uju malo pa`we zdravqu surogat majki i da im je stalo samo do para. Patel, koja je pre dve godina gostovala u jednoj emisiji Opre Vinfri, rekla je da "surogat materinstvo nikoga ne ubija" i da to "nije nemoralan ~in". "Ako dete surogat majke mo`e da dobije obrazovawe, ako jedna porodica mo`e da kupi ku}u i pri tom pomogne nekom paru, gde je tu {teta?", istakla je ona.Nisu, me-

|utim, svi tog mi{qewa. Vi{e od polovine zainteresovanih parova su stranci i ~esto su meta kritike da iskori{}avaju nesre}ne ène.Mnoge surogat majke pre}utkuju svojim roditeqima u {ta su se upustile i ìve u Ku}i za surogate, gde dobijaju propisanu hranu i gde su sigurne od pijanih muèva i znatièqnih kom{ija. Surogat majka, koja mora da ima saglasnost supruga, nema pravo na dete, ali prema re~ima dr Patel, ne ose}a se bespomo}no zato {to zna da time ~ini ne{to dobro za svoju porodicu."Bila sam veoma upla{ena zbog na{e situacije, nisam znala kako da iza|emo na kraj, ali sada sam samouverenija... Bar }emo mo}i da kupimo ku}u, a onda }e sve krenuti na boqe", nada se [abnam. Ilijana Rupi}

BALKAN

DNEVNIK

Nepoznate osobe pucale na crkvu u Sarajevu BANJALUKA: Nepoznati po~inioci pucali su ju~e u ranim jutarwim satima na Hram svetog Nikolaja u sarajevskom nasequ Reqevo i o{tetili staklo iznad vrata crkve i zid u wenoj unutra{wosti, saop{tila je Mitropolija dabrobosanska u Sarajevu. Paroh reqevski Milorad Milinkovi} je rekao da su ga, oko 2.45 sati, probudila dva pucnja, vriska i zvuci automobila koji se udaqava. Kako

su preneli lokalni mediji, on je odmah nakon toga iza{ao napoqe, ali nije vidio ko je pucao i da li ima o{te}ewa na hramu. Me|utim, kada je ujutru krenuo na posao u kasarnu Oru`anih snaga BiH, gde radi kao brigadni sve{tenik, primetio je da je probijeno staklo iznad ju`nih ulaznih vrata u crkvu.U unutra{njosti crkve, na severnom zidu, primetio je o{te}enje od metka, a na podu zrno.

Krizni zakon nije protivustavan ZAGREB: Predsednica hrvatske vlade Jadranka Kosor izjavila je da je uverena da Zakon o poseb-

Jadranka Kosor

nom porezu na dohodak nije protivustavan i da ne}e pasti na Ustavnom sudu. “Ja sam uvjerena da taj Zakon nije protivustavan i da ne}e pasti”, rekla je Kosor u utorak uve~e u razgovoru za Novu TV, naglasiv{i da je re~ o bolnom, ali i nu`nom potezu. Komenari{u}i ustavnu tu`bu, koju je povodom tog zakona podneo Stjepan Mesi}, Kosor je ocenila da je predsednik Hrvatske pred kraj mandata “hteo jo{ jednom pokazati da je tu, da je jedan od faktora”. Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, ona je istakla da sa Mesi}em dobro sara|uje, ali je i ocenila da su wegovi potezi “malo neuobi~ajeni”. “Predsjednik ne}e biti kriv, ako nedaj Bo`e, krajem godine ne budemo imali dovoqno za mirovine”, poru~ila je Kosor. (FoNet)

O svemu ovome obavestio je crkvene vlasti, nadle`ne vojne organe i policiju. Federalna policija je obavila uvi|aj i uzela ~auru koja je bila na putu pored crkvene porte. Ovo je ve} peti incident koji je prijavqen policiji na podru~ju Sarajevskog kantona, u Federaciji BiH, a do sada su otkriveni po~inioci dva napada na pravoslavne verske (Tanjug) objekte.

~etvrtak13.avgust2009.

Rumunija }e proizvoditi vakcinu protiv novog gripa BUKURE[T: Institut Kantakuzino u Bukure{tu mo`e da proizvede vi{e od sedam miliona vakcina protiv novog gripa i prva serija vakcina bi}e gotova krajem novembra, saop{tilo je ju~e rumunsko Ministarstvo zdravqa.Svetska zdravstvena organizacija poslala je akreditovanim institutima u vi{e zemaqa soj gripa tipa A (H1N1). Na osnovu izolovanog u svetskim laboratorijima soja gripa A (H1N1), Institut Kantakuzino je izradio preparat vakcine koji sada ulazi u fazu testirawa, a vakcinisawe mo`e po~eti u

decembru. Rumunija je jedna od osam evropskih zemaqa koja ima mogu}nost da proizvodi vakcinu protiv novog gripa. Stru~waci upozoravaju da se, kada do|e do zahla|ewa, mogu o~ekivati zna~ajni talasi obolewa od novog gripa.U Rumuniji je do danas zabele`eno 227 slu~aja gripa tipa A, a prvi je potvr|en u maju kod jedne 30-godi{we `ene koja je iz Wujorka s dvoje dece do{la u posetu kod roditeqa u Bukure{tu. Do sada su svi slu~ajevi novog gripa u Rumuniji izle~eni bez komplikacija. (Beta)

DANAS OSAM GODINA OD POTPISIVAWA OHRIDSKOG SPORAZUMA

Demokratska partija Albanaca traì izmene SKOPQE: U Makedoniji se danas navr{ava osam godina od potpisivawa Ohridskog sporazuma kojim je okon~an sukob makedonskih bezbednosnih snaga i takozvane Oslobodila~ke narodne armije (ONA) i postavqen okvir za re{avawe pitawa prava Albanaca u Makedoniji. Ohridskim sporazumom potpisanim 13. avgusta 2001. predvi|eno je dono{ewe nekoliko zakona za ve}a prava Albanaca kao {to su zakon o upotrebi jezika, za ve}e zapo{qavawe u administraciji, zakon o policiji. Povodom te godi{wice, centralna proslava }e biti odràna danas u Mavrovu u organizaciji sekretarijata za primenu Ohridskog sporazuma, na koju su pozvani presednik, premijer, ambasadori u Makedoniji, koordinatori poslani~kih grupa i novinari. Posledwa analiza Instituta za demokratiju (IRI) o sprovo|ewu Ohridskog sporazuma pokazala je da vi{e od 50 odsto gra|ana podràva taj sporazum i smatra da bi

Makedonija wegovom primenom bila boqa dràva. Evropska unija i SAD koje su podràle potpisivawe tog sporazuma i prakti~no bile wegovi tvorci, smatraju da je sporazum dobar i da wegov sadràj ne treba mewati ve} ga u celini ispuniti. Ambasador EU u Makedoniji Ervan Fuere smatra da je dogovor “najboqi instrument za podr{ku stabilnosti i multietni~kog karaktera dràve”. Ameri~ki ambasador u Skopqu Filip Riker smatra da ima slabosti u primeni Ohridskog sporazuma i da je u interesu svih etni~kih zajednica da se fokusiraju na wegovo ispuwavawe, posebno kad je re~ o decentralizaciji, integraciji mawinskih zajednica u oblasti obrazovawa i efikasnom po-

rovo|ewu zakona o jeziku. Potpisnici Ohridskog sporazuma 13. avgusta 2001. bili su tada{wi presednik Boris Trajkovski i lideri VMRO DPMNE Qup~o Georgijevski, Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Branko Crvenkovski, Demokratske partije Albanaca (DPA) Arben Dzaferi i tada{wi vo|a ONA, Ali Ahmeti koji je sada lider stranke Demokratske unije za integraciju

SLU^AJ MUGO[A I DAQE NA PRVIM STRANICAMA [TAMPE

GR^KA

Uhap{eni krijum~ari qudi SOLUN: Solunska policija saop{tila je da je uhapsila tro~lanu grupu koja se bavila nelegalnim prebacivawem qudi u Gr~ku, javili su ju~e gr~ki mediji.Dva mu{karca i jedna `ena otkriveni su pro{le no}i dok su kod Evrosa, blizu granice sa Turskom, ~ekali na prihvat 15 ilegalnih imigranata, me|u kojima je bilo i dece. Policija nastavqa istragu, jer se veruje da je u ovaj nezakoniti posao bilo ukqu~eno jo{ qudi, prenela je novinska agencija ANA.Gr~ka je, ve} godinama, omiqena destinacija ilegalnih imi-

granata, prvenstveno iz Azije, koji na wenu teritoriju, naj~e{}e, stiù preko Turske.Samo u toku pro{le godine, u ovu zemqu je tajnim putevima stiglo vi{e od 47.000 qudi, od koji su mnogi morali da plate uslugu krijum~arima. Suo~ena sa ovim problemom, vlada Kostasa Karamanlisa je, nedavno, zatraìla da EU poja~a za{titu svojih granica i potpi{e sporazume o repatrijaciji sa zemqama iz kojih u Uniju stiù ilegalni imigranti. (Tanjug)

Raste broj nezaposlenih Grka ATINA: U Gr~koj je u maju bilo 8,5 odsto nezaposlenih, saop{tio je ju~e Nacionalni statisti~ki zavod (ESYE), isti~u}i da je u istom mesecu lani stopa nezaposlenosti bila 6,6 procenata. Prema najnovijem saop{tewu, u Gr~koj je bez posla 421.401 osoba, a najve}i porast nezapo-

slenosti je me|u mladima, koji su u maju ~inili 18,6 procenata nezaposlenih, prenela je nacionalna agencija ANA. Objavqeno je, tako|e, da je u maju bilo zaposleno 4.553.998 lica, dok ih je u istom mesecu 2008. godine posao imalo 4.612,670 Grka. (Tanjug)

Jovovi} danas pred istra`nim sudijom PODGORICA: Urednik podgori~kog dnevnika “Vijesti” Mihailo Jovovi} pozvan je da se danas pred istra`nim sudijom Osnovnog suda Neboj{om Golubovi}em izjasni o sumwama da je pro{le sedmice sa vi{e udaraca povedio voza~a gradona~elnika Podgorice Dragana Radowi}a. Kako je javio podgori~ki Radio „Antena M,“ do kraja sedmice bi}e saslu{an i sin gradona~elnika Miomira Mugo{e, Miqan, zbog sumwe da je Jovovi}u naneo te{ku telesnu povredu leMiomir Mugo{a vog uha. Jovovi} je nakon incidenta u kome su u~estvovali sao. Jovovi} je negirao navode iz gradona~elnik Miomir Mugo{a, saop{tewa tvrde}i da je od lekara wegov sin Miqan i Radowi} hittraìo da mu otvori bolovawe i no operisan u cetiwskoj bolnici. nekoliko uputa za specijalisti~Slu`ba za odnose s javno{}u ke preglede po{to, kako je objapodgori~kog Doma zdravqa saopsnio, nakon incidenta koji se do{tila je preksino} da je Jovovigodio u no}i izme|u srede i ~e}ev izabrani lekar Rade Vlahovi} tvrtka ima odre|ene zdravstvene optuìo zamenika glavnog uredsmetwe. nika “Vijesti” za agresivno ponaPovodom Vlahovi}evih optu{awe i zatraìo za{titu od nad`bi, Jovovi} je rekao da je o~ile`nih da bi, kako je navedeno, gledno da se wegov izabrani lekar mogao normalno da obavqa svoj popla{i “~itavog slu~aja”. On je

Javna polemika o tajnoj slu`bi Slovenije QUBQANA: Slovena~ka bezbednosno obve{tajna agencija SOVA ponovo je, posle afere iz 2007. godine, kada su u woj otkrivene nezakonitosti, tema javne polemika koju je pokrenula tvrdwa wenog slu`benika da je Agencija sada operativno sasvim nesposobna i da je vode “potpuni amateri i nesposobwakovi}i”. “Mla|i saradnik SOVE”, kako se sam predstavio, poslao je anonimna pisma poslanicima Zmagu Jelin~i~u (SNS) i Du{anu Kumiru (SD) u kojem je naveo da se ve}ina zaposlenih u toj tajnoj slu`bi pita za{to premijer Borut Pahor

ne smeni direktora Agencije Andreja Rupnika. Ju~era{we “Delo” pi{e da je Jelin~i~, dugogodi{wi ~lan parlamentarnih komisija za nadzor obave{tajnih slu`bi, ve} zatra`io od vlade da se izjasni o navodima iz pisma, isti~u}i da se ono ne mo`e ignorisati samo zbog toga {to je anonimno. “Mla|i saradnik” je naveo da SOVA nije u stawu da premijeru osigura nikakve relevantne i poverqive podatke, jer su analiti~ari “mladi}i koji o operativnom radu ne znaju ni{ta”.Za direktora Rupnika je napisao da je “nekakav

policijski referent” koji je, sa svojim prethodnikom, SOVU sveo na nivo “obi~ne policijske stanice”. Pre dve godine, Slovenija se vi{e od mesec dana bavila aferom oko SOVE, koja je dodatno rasplamsala stare razmirice izme|u tada{weg {efa dr`ave Janeza Drnov{eka i premijera Janeza Jan{e. Tada je vladina komisija otkrila da je u SOVI postojao i “crni fond” iz kojeg je, kako je pisano, kupqena i avionska karta za indijskog lekara alternativne medicine koji je le~io Drnov{eka. (Tanjug)

slu~aj sa doktorom Vlahovi}em nazvao “farsom kojom treba dokaziti da je on nasilan i agresivan ~ovek”. Polemike oko incidenta u kome je u~estvovao gradona~elnik Podgorice ne prestaju. I dok predstavnici dela crnogorske opozicije najavquju rasrpravu o tome u gradskom i republi~kom parlamentu, deo javnosti smatra da Mugo{u ne}e biti lako opozvati.Da bi gradona~elnik bio opzvan, neophodno je, kako se tvrdi, sprovesti referendum. Trenutni epilog pro{lonedeqnog incidenta su krivi~ne prijave i pokretawe istra`nih radwi za utvr|ivawe krivice protiv koje je tu`ila{tvo podnelo protiv gradona~elnikovog sina Miqana Mugo{e koga je Ministarstvo inostrnih poslova Crne Gore opozvalo sa du`nosti tre}eg sekretara ambasade Crne Gore u Va{ingtonu.Miqan Mugo{a je osumwi~en da je Jovovi}u naneo te{ku telesnu povredu uha, a krivi~na prijava i istra`ni postupak zatra`eni su i protiv Jovovi}a koji se sumwi~i da je naneo te{ke povrede Radowi}u. (Tanjug)

(DUI), ~lanice vladaju}e koalicije. Opoziciona DPA sada traì izmene sporazuma po{to je on, kako ocewuje, prevazi|en i zato {to je potrebno boqe i efikasnije definisati odnose Makedonaca i Albanaca. DUI, me|utim, smatra da nije potreban novi sporazum i da svi treba da podrè wegovu primenu. Vladaju}a VMRODPMNE ocewuje da je dogovor u najve}em delu uspe{no spoveden i da se u Makedoniji po{tuju prava svih mawina. Opozicioni SDSM smatra da Ohridski sporazum u celini odraàva multietni~ki, multikulturni i multikonfesionalni karakter dràve i da je od velike va`nosti da u potpunosti bude primewen. Stru~waci koji su radili na tekstu sporazuma, profesori Qubomir Fr~kovski i Vlado Popovski smatraju da je upotreba albanskog jezika u zvani~noj komunikaciji u vladi izvan Ohridskog sporazuma. (Beta)

Ponovo prete Srbima SREBRENICA: U nasequ Poto~ari, kod Srebrenice, gde su Bo{waci ve}insko stanovni{tvo, ne prestaje uznemirewe malobrojnih Srba, tako da su se za posledwih 20 dana dva puta na istom mestu pojavili uvredqivi grafiti i prete}e poruke Srbima, rekli su Tanjug u me{tani ovog naseqa. “Grafiti i prete}e poruke su osvanule na prostorijama Udru`ewa roditeqa hendikepirane dece i omladine “Leptir”, ~iji su ~lanovi jo{ zapla{eni i uznemireni kada su ih ugledali prilikom dolaska na redovni tretman”, rekla je predsednica tog udru`ewa @eqka Katani}. Predsednik SO Srebrenica Radomir Pavlovi} je upozorio da je zbog agresivne politike Bo{waka, ose}aja nesigurnosti i diskriminacije u re{avawu stambenih problema ovu op{tinu napustilo 10.000 Srba od 2000. godine, kada su Bo{waci preuzeli lokalnu vlast.Re~ je o Srbima koji su bili izbegli iz Federacije BiH koji su na{li uto~i{te u Srebrenici. (Tanjug)

BiH u septembru doma}in vojnih ve`bi NATO BAWALUKA: Srpski ~lan u Predsedni{tvu Bosne i Hercegovine Neboj{a Radmanovi} razgovarao je ju~e s ambasadorom SAD u BiH ârlsom Ingli{em o pripremi vojne ve`be “Zdruèni napor” koja }e se odràti u septembru u okviru programa Partnerstvo za mir NATO. Na sastanku s delegacijom ambasade SAD u BiH, istaknuto je da su Oruàne snage BiH pokazale visok nivo profesionalizma prilikom obavqawa tehni~kih priprema koje su potrebne za realizaciju tog zna~ajnog projekta, saop{teno je iz Predsedni{tva BiH.

U~esnici sastanka razgovarali su i o mogu}im ustavnim promenama i transformaciji Kancelarije visokog me|unarodnog predstavnika (OHR) u Kancelariju specijalnog predstavnika EU. Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine doma}in je ve`be “Zdru`eni napor 2009” koja }e od 4. do 17. septembra biti odr`ana u Bawa Luci, saop{tilo je ju~e to ministarstvo, preneli su mediji u BiH.Ovakva ve`ba je posledwih 13 godina izvo|ena u Nema~koj i ovo je prvi put da se izvodi van teritorije zemaqa ~lanica NATO.To je veliki doga|aj za Mini-

starstvo odbrane i Oruàne snage BiH, ali i za dràvu u celini i vaàn je korak BiH u procesu pristupawa NATO-u, saop{teno je iz Ministarstva odbrane BiH. Ve`ba se izvodi u organizaciji Ameri~ke komande za Evropu (US EUCOM), a ciq je testirawe interoperabilnosti i kompatibilnosti telekomunikacijskih sistema zemaqa ~lanica NATO-a i Partnerstva za mir. Dosad je potvr|eno u~e{}e 570 vojnika iz 16 zemaqa NATO-a i oko 150 pripadnika Oruànih snaga BiH, navode mediji u BiH. (Tanjug)

EKOLOGIJA

~etvrtak13.avgust2009.

KOMPJUTERSKI MODEL PREDVI\A TEMPO IZUMIRAWA SISARA

Glavni krivac je ~ovek? Na zemqi se odvija, {esto po redu, masovno izumirawe, kojim je obuhva}ena pribli`no jedna ~etvrtina svih vrsta sisara, ka`e me|unarodni istra`iva~ u obla-

izumirawa ugroènih sisara, koje je identifikovao Me|unarodni savez za konzervaciju prirode, IUCN. Spisak obuhvata vi{e od 1.100 ugroènih ìvotiwa, od kojih su neke svrstane u kategoriju kriti~no ugroènih, kao {to je iberijski puh. Druge, kao ma~ka ribolovac, iz jugoisto~ne Azije, smatraju se za ugroène vrste zbog gubitka prirodnih stani{ta. Model dizajniran tako da pokaè koje }e vrste sisara biti ugroène u budu}nosti, uzimaju}i u obzir nekoliko ekolo{kih faktora, kao {to je ukupna povr{ina zemqe na kojoj se kre}u. - Uzimamo u obzir da li neka ìvotiwa ìvi na sti konzervacije ìvotiwskih vrzemqi, na drve}u, u okeanu ili sta i saradnica Univerziteta drdrugde - kaè Dejvidson. - Tako|e, àve Wu Meksiko i Univerziteta unosimo veli~inu grupa, {to je Meksika u Meksiko Sitiju Ana mera dru{tvenosti pojedinih vrDejvidson. - Opasnost po sisare sta. Koristimo istorijske podatproisti~e iz neke koji nam pokazukoliko ~inilaca, ju koliko brzo se Zbog uni{tavawa kao {to su klineke ìvotiwe raz{uma, ilegalnog matske promene, mnoàvaju i tome uni{tavawe {usli~no. lova i klimatskih ma i ilegalan Prema wenim repromena, sve mawe lov. [ta god da je ~ima, neke vrste ìvotiwa lo{e mi to radikrupnijih ìvotimo. Na{ uticaj na wa ugroènije su od zemqu je ogroman. U ovom trenutmawih, jer se ~esto nadme}u sa ku qudske aktivnosti odvijaju se drugim meso`derima za postor i na 83 odsto povr{ine planete, a hranu, pa ne ra|aju mnogo mladunato zna~i da je na milione ìvoca. Ona kaè da taj kompjuterski tiwskih vrsta, sa kojima delimo model predstavqa poku{aj da se planetu, pod uticajem i trpi zbog pomogne konzervatorima da prena{ih aktivnosti. cizno usmeravaju svoje resurse. U saradwi sa nekoliko drugih - Na{a sradstva su veoma ogranau~nika koji se bave pitawima ni~ena. Dakle, veoma je va`no da konzervacije Ana Dejvidson je budemo u stawu da imamo ove smerrazvila kompjuterski model za nice i pode{avamo svoja nastojaprojektovawe mogu}ih trendova wa, kaè Ana Dejvidson.

IZME[TA SE OPASAN OTPAD IZ KRAGUJEVA^KE „ZASTAVE”

Veliko ekolo{ko spremawe Izme{tawe opasnog otpada iz kragujeva~ke fabrike Zastava po~elo je pro{le nedeqe, a posao bi trebalo da bude zavr{en za 45 dana, rekao je {ef tima za ekologiju u „Fijat automobili Srbija“ Branislav Nedeqkovi}. Re~ je o 2.000 tona otpadnih boja, koje su bile najve}i ekolo{ki problem Zastave u posledwih nekoliko decenija. - Svakoga dana iz Zastave }e izlaziti pet kamiona sa 100 tona opasnog otpada koji }e biti prevezen do Beograda, a planirano je da potom bude izvezen u Austriju gde }e biti uni{ten - rekao je Nedeqkovi} za agenciju Beta.

Agresija ~oveka na prirodno okruèwe sve je o~iglednija, a ve}ina se nepovoqno odraàva na ìvi svet. Zato je sve vi{e vrsta ili ugroèno ili pred nestajawem. Kada su ptice u pitawu antropogeni pritisak na wihovo ìvotno stani{te manifestuje se preko nekontrolisane se~e {uma, {irewe gradova, izgradwa saobra}ajnica i aerodroma i sve prisutnije buke. Ptice grabqivice koje se nalaze na vrhu piramide ishrane posebno su ugroène fragmentacijom pridonih stani{ta, nedostatkom prostora za gne`|ewe kao i izlovqavawem. Ideja da se u gradu â~ku pokrene projekat za{tite ptica nastala je zahvaquju}i populaciji sova male u{are (Asio asio otus), koja zimuje na ~etinarima u dvor{tu O[ „Vuk Karaxi}“ u samom centru grada. Broj jedinki kre}e se od 20 do 30. U vreme gne`|ewa ptice napu{taju ovo podru~je da bi na jesen opet do{le. Postavqawe specijalnih korpi za gne`|ewe je, u stvari, poku{aj stacionirawa odre|enog broja parova u toku ~itave godine. Kada je u pitawu za{tita ptica u gradovima, ono {to tre-

Ovaj posao poveren je beogradskoj firmi „Miteko“, koja je zadu`ena i za izvoz piralenskog uqa iz fabrike Zastava. Prema Fijatovom ekolo{kom planu ~i{}ewa Zastave, kragujeva~ka fabrika }e biti potpuno o~i{}ena od otpada, za {ta je, prema ugovoru sa italijanskim proizvo|a~em automobila, izdvojeno 2,5 miliona evra. U toku su zavr{ne aktivnosti na ~i{}ewu, kako bi fabrika u Kragujevcu ispunila sve ekolo{ke standarde za za{titu `ivotne sredine i bila spremna za instalirawe nove Fijatove opreme.

DNEVNIK

UPOZOREWE GENERALNOG SEKRETARA UN BAN KI MUNA

Globalno otopqavawe donosi patwu Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki Mun o{tro je upozorio na opasnost od globalnog otopqavawa. On je naglasio da nepreduzimawe adekvatnih mera u borbi protiv tog fenomena mo`e imati dalekose`ne posledice. Govore}i na skupu ekologa u Ju`noj Koreji, u jednom od najo{trijih upozorewa tako

visoko rangiranog me|unarodnog politi~ara, Ban Ki Mun je rekao da bi u nedostatku pravovremenih mera protiv globalnog otopqavawa moglo da do|e do nasiqa i masovnih nereda u svetu. On je dodao da }e, ako me|unarodni sporazum o obaveznom smawivawu emisija {tretnih gasova ne bude zakqu~en na decembarskoj konferenciji u Kopenhage-

nu, do}i do „nemerqive qudske patwe i katastrofalnih posledica po planetu Zemqu“. Na konferecniji u Kopenhagenu u decembru bi trebalo da bude dovr{en Me|unarodni sporazum o smawewu emisija {tetnih gasova, koji bi trebalo da zameni va`e}i Sporazum iz Kjotoa. Wegova va`nost isti~e 2012. godine.

UMETNI^KA FLOTA PODSTI^E ZA[TITU TISE

Vratiti dostojanstvo Panonskoj princezi Grupa vojvo|anskih umetnika okupqenih u „Likovni krug - sedam“ zaplovila je pro{log petka rekom Tisom, od Novog Be~eja do Kawiè i natrag, u nameri da plove}om likovnom kolonijom „Tisi s qubavqu“ skrene pa`wu javnosti na lepote i ~ari Panonske princeze. Ujedno, poruka ove umetni~ke flote je da se o za{titi Tise mora povesti mnogi vi{e brige, kako bi se valorizovali razvojni potencijali reke i ravnice. U ovoj jedinstvenoj floti, koja je uo~i plovidbe potpisala povequ „Likovnog kruga - sedam“ , su sedmoro umetnika: Branislav Stojan~ev Pa{a i Du{an Josimovi} iz Novog Be~eja, Zoran Kuzmanov i Miomir Felbab iz Kikinde, Radoslav Vincilir iz Novog Sada, Borislav Jak{i} iz Be~eja i Valerija Barna Koloì iz Ade, a na obali kawi{kog „[tranda“ pridruìo im se i I{tvan Remete iz Kawiè. Umetnici su poveqom iskazali re{enost i spremnost da proliju znoj i u~ine sve {to mogu ki~icom u ruci koja sledi wihovo srce i qubav prema reci, ali i drugim mogu}nostima, da naru{enoj i prezrenoj Tisi, poniènoj „Panonskoj princezi“, vrate dostojanstvo i speru nanetu joj nepravdu. - Sebi smo postavili ciq da sledimo i povinujemo se la|arskim pravilima, po{tujemo propisane mere za{tite, istrpimo podsmehe i poruge zlonamernih, ali i prihvatimo savete i pouke dobronamernih i rukovodimo se zakonima prirode i morala - poru~uje, u ime umetnika, jedan od pokreta~a plove}e lokovne kolonije Tisom Branislav Stojan~ev Pa{a iz Novog Be~eja. Stojan~ev priznaje da ideja da se pokrene plove}a likovna kolonija na Tisi nije originalna, potse}aju}i da je po~etkom 19.veka ruski car naloìo slavnim pejsaìstima bra}i Grigoriju i Ninanoru êrwecov da plove Volgom i oslikaju wene divne obale.

Tisa neiscrpna inspiracija za umetnike

- Kad su se vratili sa {estomese~ne plovidbe umetnici su doneli 2.000 slika, skica i crteà. No{en tom divnom pri~om, poku{avam da uradim ne{to sli~no na Tisi, gde }emo za vreme sedmodnevne plovidbe povezati sedam potiskih varo{ica Novi Be~ej, Be~ej, Mol, Adu, Sentu, Novi Kneèvac i Kawiù. Na obalama Tise i na brodi}ima su nam ateqe pod vedrim nebom u prekrasnom priobaqu reke, gde nastojimo svojim stvarala{tvom i izlo`bama da zainteresujemo ìteqe Potisja i skrenemo im pa`wu da je neophodno da svi zajedno ~uvamo reku

od zaga|iva~a i iskoristimo na pravi na~in ono {to nam je priroda podarila - kaè Stojan~ev, dodaju}i da je namera da se idu}eg leta u plove}u koloniju ukqu~e i umetnici iz susedne Ma|arske. Tisa je oduvek bila neiscrpna inspiracija, pa tako i Novosa|anin Radoslav Vincilir nije se nijednog trenutka dvoumio da sa kolegama zaplovi Tisom. - Tisu dobro poznajem, jer sam ro|en u Tara{u, tako da sam na ovaj na~in spojio qubav prema reci i slikawu. Atmosfera je izuzetna i druèwe }e nam ostati nezaboravno - kaè Vincilir.

U ^A^KU \ACI POMA@U UGRO@ENIM PTICAMA

Ku}ice ~ekaju nove stanare ba pruìti pticama to je svakako prostor za gne`|ewe u toku leta i ishrana ptica stanarica u toku zimskog perioda. Za }ukove su napravqene specijalne ku}ice po preporuci britanskog kraqevskog dru{tva za za{titu ptica, ~ije je ideje preneo Milan Ruì} veliki zaqubqenik i poznavalac ptica. Grad â~ak je u projekat ispred {kole „Vuk Karaxi}“, koji je osmislila profesorka @ivadinka J. Mili}evi}, prepoznao problem i finansirao projekat s 250.000 dinara. UPored profesora i u~enika {kole u wemu su u~estvovali zapoleni Odeqewa za za{titu ìvotne sredine i Gradskog zelenila „Gradac“ â~ak. Projekat je podrazumevao pra}ewe populacija ptica u uèm gradskom jezgru, registrovawe pti~jih vrsta i analizu uslova koje grad pruà za {irewe ili bar odràwe brojnosti populacija ptica. Zabeleèno je da su najprisutnije porodice

ptica u gradskoj zoni Columbidae (golub, gugutka, grlica), Strigidae (mala u{ara, }uk), Picidae (mali i veliki detli}, `una), Hirundinidae (gradska lasta), Corvidae (svraka, ~avka, ga~ac, siva

mo dva parka ukupne povr{ine oko tri hektara. Ovi parkovi su rekonstruisani, osvetqeni i o~i{}eni od starih trulih debala i pogodna su sredina za vrste koje prave gnezda, recimo

ca, u~enici su na ~asovima tehni~kog obrazovawa konstruisali, a zatim i napravili ku}ice za gne`|ewe dupqarica. Veli~inom otvora na ku}icama predvi|en je budu}i stanar. Tako|e

Mala u{ara rekorderka Mala u{ara spada u sove sredwe veli~ine. Duìna tela kod ove vrste kre}e se izme|u 31 do 40 centimetara, a raspon krila od 85 do 100. Prose~na teìna je kod mu`jaka 259 grama, dok je kod ènki 282 grama. Prepoznatqive su po tome {to na vrhu glave imaju uzdignuto perje - „u{i“. Imaju crn kqun, a o~i su im naranxastocrvenkaste boje. Male u{are ìve ucentralnom delu Severne Amerike, severnoj africi, ve}em delu Evrope i Azije. Zimi se okupqaju u jata, a najve}e zimsko jato je zabeleèno u Kikindi gde je, po podacima Dru{tva studenata biologije „Josip Pan~i}“ iz Novog Sada, broj sova dostizao i 400 jedinki, a na ovom lokalitetu je vi{e puta obaran svetski rekord. vrana), Muscicapidae (siva senica, plava senica, velika senica, drozd, crni kos). Prime}eno je da su pticama najinteresantnija mesta gradski parkovi. Naàlost, u uòj gradskoj zoni â~ka postoje sa-

vrane, ~avke ili svrake, ali prestavqaju nepovoqnu sredinu za ptice dupqarice koje su ujedno i najugro`enije u uslovima grada. U odnosu na zapa`eno prisustvo odre|enih vrsta dupqari-

su konstruisane i napravqene ku}ice za sokola kliktavca. Ova vrsta uspe{no obitava u gradovima, ali je iz grada ^a~ka u potpunosti potisnuta zahvaquju}i golubarima koji su je, zbog nepoznavawa jelovnika ove

Logisti~ku podr{ku u~esnicima plove}e likovne kolonije „Tisi s qubavqu“ pruàju ~lanovi Udruèwa za za{titu Tise i razvoj nauti~kog turizma „Gradi{te“ iz Novog Be~eja, koje predvodi Milan Kneèv, ina~e predsednik Me|uop{tinske komisije za pra}ewe stawa na Tisi, koja okupqa predstavnike vojvo|anskih potiskih op{tina. Kneèv je ovog puta u ulozi kapetana plovidbe, a u ulozi panonskih mornara su jo{ Ferenc Zedi, Du{an Petrovi}, Du{an Gruji} i Dejan Maksi}. - Podràvali smo nastojawa „Likovnog kruga - sedam“ da se na ovan na~in promovi{e potencijal Tise. Pored inspiracije i nadhnu}a koja pruà umetnicima, reka Tisa je pruà velike mogu}nosti za plovidbu i razvoj nauti~kog turizma - dodaje Kneèv. Brodi}i „Rusalka“, „Anamarija“, „Librijum“ i „[ajka“ su posle pute{estvija i zastajkivawa u Molu, gde su im doma}ini bii Dom za stare i penzionere Mol i I{tvan Na~a, u Senti su zano}ili kod „Halas ~arde“, a u ponedeqak stigli su do Kawiè gde su se za gostoprimstvo pobrinuli Ekolo{ko udruèwe „Tisa klub“ i Zoltan Balint, da bi se ~etiri kilometra nizvodno u Novom Kneèvcu usidrili na keju i zastali dva dana. Pored toga {to su obalu Tise pretvorili u ateqe, doma}ini iz Narodne biblioteke „Branislav Nu{i}“ sa direktorkom Du{ankom Tomi} su im uprili~ili izlo`bu u vreme{nom dvorcu Maldegem, u kome je sme{tena Biblioteka, a program je upotupuwen poetskom ve~eri Milo{a Galetina iz Novog Be~eja. Umetni~ka flota plove}e likovne kolonije „Tisi s qubavqu“ danas, iz novog Kneèvca plovi za Adu, sutra se vra}a u Novi Be~ej, gde }e se na otvarawu izlo`be sumirati utisci sa pute{estvija Tisom dugog oko 160 kilometara. Tekst i foto: M. Mitrovi}

prelepe ptice, nemilosrdno progawali misle}i da on predstavqa opasnost po golubove. Konstruisane su i specijalne ku}ice za }ukove, malu u{aru i {umsku sovu. Pored ku}ica za gne`|ewe napravqene su i hranilice za ishranu ptica stanarica u toku zime. Pa`qivo su odabrane lokacije i stabla na kojima }e ku}ice biti postavqene. U postavqawu ku}ica u~estvovalo je Gradsko zelenilo „Gradac“ i Planinarsko dru{tvo â~ka. Ukupno je postavqeno 65 ku}ica i korpi kao i pet hranilica. Redovno se prati gne`|ewe ptica kao i brojnost jedinki u populacijama. Ono {to ohrabruje je ~iwenica da je 65 odsto ku}ica naseqeno i da se u toku sezone odigravaju i po dva gne`|ewa. Ku}ice su prihvatile i krupne dupqarice poput detli}a i ùne.U toku zime utro{i se oko 60 kilograma specijalnog miksa od zrnevqa namewenog malim pticama za ishranu. Pitawe suìvota ptica i urbanog ~oveka se vi{e ne postavqa. Uz malu pomo} qudi ptice i ~ovek mogu imati zajedni~ku adresu. Neka vas ne budi buka, ve} pti~ji cvrkut. E. L.

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak13.avgust2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak13.avgust2009.

U KUMBORU izdajem apartmane i sobe sa pogledom na more. Telefoni: 021/461-072, 038231684719. 78794 PRVI komforni stanovi na odli~noj lokaciji, odli~ne kvadrature, odmah useqivi u Bawi Vrujci. Svi stanovi imsju klimu, interfon. Telefon 064/455-67-76. 79646 SOBE, apartmani. Utjeha, povoqno. Telefoni: 063/708-11-37, +38267848-640. 79316

ISKUSAN profesor engleskog daje ~asove za sve nivoe i uzraste. Kvalitetno i povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 80108 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 80181 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399305. 80180

~etvrtak13.avgust2009.

OGLASI

DNEVNIK PRVI komforni stanovi na odli~noj lokaciji, odli~ne kvadrature, odmah useqivi u Bawi Vrujci. Svi stanovi imaju klimu, interfon. Telefon: 064/455-6776. 79004 LIMAN, kod parka, prodajem odli~an, ukwi`en stan od 41m2 po ceni od 46.400. Tel. 636-8429. 50001

U CENTRU prodajem garsoweru 27m2, visoki parter, useqiva, kuhiwa odvojena, miran deo, bez posrednika, Kontakt telefon 422-439 ili 063/534-505. 15001 ]IRPANOVA, odli~na useqiva garsowera od 25m2 na III spratu sa liftom za 33.000E. Telefoni: 021/426834, 021/544-524. 20001 BULEVAR prodajem odli~nu, ukwi`enu, novu garsoweru 25m2 po ceni od 33.000. Tel. 636-842. 50002 GRBAVICA, povoqno prodajem 1.0 stan od 31m2, ukwi`en, klasi~nog rasporeda po ceni od 38.300. Tel. 636-8429. 50003

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo, profesor-dolazim. Telefon 021/63-11-482. 79536 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika. U~enici 300-400din/60 min, studenti 450-500din/60min. Priprema popravnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471644. 80148

PREVODI sa i na engleski, nema~ki, francuski, latinski jezik.Stru~ni tekstovi, dokumenta, korespodencija. Brzo, kvalitetno, profesionalno. Dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 80182 USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Povoqno. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 80109

MEWAM ili prodajem ukwi`en dvosoban stan, 58m2 u Katarine Ivanovi} za mawi stan uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 063/5082-83. 79655

IZDAJEM name{ten jednosoban stan na keju @rtava racije, cena: 200e. Telefon 064/ 1899656. 80289 IZDAJEM kompletno name{ten jednoiposoban stan kod socijalnog. Telefon 063-505-186. 80137 IZDAJEM super name{tenu garsoweru u Sremskim Karlovcima, blizu gimnazije, cg, telefon, kablovska. Telefon 63-666-78. 80196 NAME[TEN jednoiposoban stan, Branimira ]osi}a, parking mesto u dvori{tu od 15. 8. do 1. 9. 2009. 200E. Telefon 064/3531-161. 79571 IZDAJEM stan, 53m2, kompletno name{ten, sa garaòm, u novoj zgradi u centru, Vojvode Bojovi}a. Telefon 064/1147-741. 79414 IZDAJEM jednosoban, name{ten stan, Liman 1, blizu fakulteta i [tranda zaposlenoj ènskoj osobi ili studentkiwi, 160E+ depozit. Telefoni: 063/513-307, 063/7-022-170. 80105 IZDAJEM super komfornu garsoweru na Novom nasequ. Potpuno name{tena na duè vreme od 1. 9. 2009. Zvati na telefon: 402-491, 064/241-9205. 80092

IZDAJEM nov dvosoban 40m2, potpuno nov opremqen konforan stan, klima, telefon, kablovska, Nova Detelinara, zatvroren parking. Telefon 063/500-467, 063/559580 80224 IZDAJEM dvoiposoban stan Rumena~ka preko puta benzinske pumpe studentima 200 evra . telefon 063/536680. 80235 IZDAJEM za dve devojke sobu, zgrada nova i name{tena. Kod hotela Park. Telefoni: 064/22-34-770, 021/633-10-33. Zvati popodne. 80239 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa galerijom, blizu Futo{ke pijace, telefon, klima, kablovska. Telefon 063/537-860. 80240

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, dvosoban 200E, garsowere 120- 50, jednosoban 150-200 ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 80190

HITNA PRODAJA, Pariske komune, ukwi`en, na I spratu od 60m2. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 20010

NA NOVOM NASEQU Savina, gradila „Budu}nost“ 42m2 useqiv, lift, terasa, 46.500 [ 39340 Telefoni: 451-318, 523-193. 10003 NA GRBAVICI mawi jednoiposoban stan 33m2 useqiv 43.000. Telefoni: 06375-37-823, 451-318. 10004 NA NOVOM BULEVARU 38m2 jednoiposoban nov stan, prvi sprat, cena 41.000. [ifra 40063 Telefoni: 451-318, 523-193. 10005 U UL. LAZE KOSTI]A 47m2, III sprat, terasa, odvojena kuhiwa, ostava, lift, gara`e, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 10006

U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2, I sprat, odvojena kuhiwa, ostava, terasa, lift, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 10007 NA GRBAVICI 45m2, II sprat, nov, gleda na dvori{te, brzo useqiv, ekstra oprema. Telefoni: 0637537823, 451-318. 10008 BEZ POSREDNIKA! Prodajem klasi~an dvosoban stan 43m2, terasa, ostava, dvostrano orjentisan, brzo useqiv, gara`a. Kontakt telefon 422-439 ili 063/534505. 15002 EKSKLUZIVNA PONUDA! Centar prodajem dvosoban stan 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, bez posrednika. Telefon 422-439 ili 063/534-505. 15003

JEDNOIPOSOBAN ukwièn stan na Novom nasequ od 37m2 za 31.000E. Odli~an!!! Telefoni: 021/426834, 063/510-604. 20002 NOVIJI jednoiposoban stan u Cara Du{ana odmah useqiv, okre~en i sre|en za 41.000E. Telefoni: 021/426834, 021/544-524. 20003 GRBAVICA, Tolstojeva ulica, jednoiposoban nov odmah useqiv, ukwièn, na III spratu! Odli~an! Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 20004 „BUDU]NOST“ dvosoban, nov u Tolstojevoj ulici od 47m2 na I spratu. Odli~an stan na odli~noj lokaciji. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 20005 [IRI CENTAR, odli~an nov jednoiposoban stan, 37m2–34 .000. Useqewe septembar. Prodaja direktno od investitora. Telefoni: 021/426-834, 063/510-604. 20006 ODLIÂN dvosoban stan, Ulica Koste [okice, 49m2 na II spratu za 60.000E sa PDV-om. Telefoni: 021/426834, 021/544-524. 20007 TELEP, prodajem useqiv, odli~an 1.5 stan na 1. spratu sa odvojenom kuhiwom za 41.200. Tel. 636-6952. 50004 @. STANICA, prodajem dobar 2.0 stan od 54m2 odli~nog rasporeda po ceni od 48.500. Tel. 636-8429. 50005 NOVA DETELINARA, ekstra povoqno prodajem 2.0-2.5 stan, brzo useqivo, siguran investitor. Tel. 065/50-50-321. 50006

NA NOVOJ DETELINARI brzo useqiv trosoban stan 73m2, ekstra povoqno 63.500. [ifra 40036 Telefoni: 451-318, 523-193. 10009 NA LIMANU II 75m2, terasa, lift, ukwièn, ekstra povoqno 70.150. [ifra 39960 Telefoni: 451-318, 52193. 10010 UKWI@EN dvoiposoban stan od 61m2 na Novom nasequ, sa terasom, renoviran i odli~an. Telefoni: 021/426834, 021/544-524. 20008 LIMAN II, Dr. Ribara, trosoban stan od 75m2, lift, ukwièn, samo 69500E. Hitno!!! Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 20009 NOVA DETELINARA, prodajem useqiv, klasi~an 2.5 stan sa odvojenom kuhiwom za 55.600. Tel. 636-6952. 50007 LIMAN, prodajem ukwèn, klasi~an 2.5 stan od 68m2, odli~an raspored, po ceni od 73.000. Tel. 636-8429. 50008

NA NOVOJ DETELINARI troiposoban stan redovna eta`a, odmah useqiv, ukwi`en 96m2, hitno i povoqno, cena 88.800 ekstra sre|en. Telefoni: 451-318, 523-193. [39696 10011 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 89m2, useqiv odmah, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, cena 1300E/m2, agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 77850

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK [IRI CENTAR, ekstra prilika, odli~an 3.5 stan od 78m2 nov, useqiv prodajem po ceni od 82.500. Tel. 6366952. 50009 LIMAN, povoqno prodajem odli~an 3.5 stan od 93m2 na III spratu po ceni 92.700. Tel. 636-6952. 50010

U KAMENICI ~etvorosobna ku}a 85m2 na placu od 1500m2 po izuzetno povoqnoj ceni od 70.000 [ifra 40234 Telefoni: 451-318, 063-8168-920. 10001 NA ^ARDAKU ku}a 200m2(130stambeno+80suteren), plac 1400m2 ekstra pogled 110.000. Hitno! Telefoni: 451-318, 523-193. 10002 KU]A, 200m2 pomo}ni objekat 500m2 na placu 500m2 Ul. Marka Maletina 3 N. Sad. Telefon 6392-384 posle 15, 30 ~asova. Telefon 063/547-782. 79322 PRODAJEM u ka}u plac i po u izgradwi ili zamena za vikendicu kod N. Sada. Telefoni: 0600513583, 021/6212241. Zoki Galija. 79538 PRODAJEM dve ku}e, novu i staru, na Vidovdanskom nasequ, plac 760m2, prvi vlasnik, uredni papiri. Telefon 419-375. 80107 ATRAKTIVNA, tranzitna lokacija, Futo{ki put ku}a i plac 730m2 za sve vrste delatnosti pogodan, za prodaju. Telefon 064/09-07-889. 80293

U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika. Telefon 422-439 ili 063/534-505. 15004 PRODAJEM lokal - poslovni prostor, 44m2, na Bulevaru oslobo|ewa 11, drugi sprat. Telefon 063/529-304. 79416 IZDAJEM lokal - poslovni prostor, na Bulevaru oslobo|ewa 11, na drugom spratu, 45m2. Telefon 064/1147-741. 79417 PRODAJEM lokal 52m2 u centru Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen, razra|en, ukwièn. Hitno i povoqno. Telefon 063/8923-168. 80003 IZDAJEM lokal u centru Petrovaradina, moè za sve delatnosti. Telefon 021/6434-658, 064/316-21-83. 80249 IZDAJEM nov uli~ni lokal, 135m2 u Rumena~koj ulici, mese~no pla}awe. Telefon 064/09-07-889. 80291 IZDAJEM lokal u centru, Modene ulice, na ulasku u REX - centar 25+15m2, 300e, mese~no. Telefon 064/09-07889. 80292 IZDAJEM - prodajem lokal 45m2, dobra lokacija. Pogodan za ugostiteqstvo ili pekaru. Moè zamena za stan. Telefon 065/2006957. 80296

POTREBAN poslovni prostor od 50m2, za snooker klub, mogu} ortakluk. Telefon 065/416-5806. 78979 IZDAJEM - prodajem ukwi`en objekat 32 h 7, u industrijskoj zoni 7 km od grada, plac 62 ara, tvrd put, struja, voda, pogodan za farmu koka nosiqa, tov pili}a, uzgoj {ampiwona, skladi{ta, dozvoqena gradwa. Telefon: 063/548-343. 80031

PRODAJEM nov auluminijski ~amac od 3mm i du`. 5 m sa jamahom od 6KS. Telefon 063-505-186. 80138

NAJPOVOQNIJE stovari{te prodaje: fert gredice, betonske stubove, armatura po specifikaciji, cement, blokovi, cigla, kre~, ostali materijal, organizacija prevoza. Telefon 021/847-034. 78657

KUPUJEM regale, trosed, dvosed, foteqe, ugaone garniture, trpezarijski sto, stolice, kuhiwe, kau~eve. Telefoni: 6617-782, 064/33628-47. Joca 80136

ROLETAR izra|ujem, popravqam sve vrste roletni: venecijanere, mewam gurtne, drvene zamewujem plasti~nim, aluminijske. Telefon 064/11-27-141. 79602 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 78619 PE]KAR: kaqeve pe}i, kamini, ro{tiqi, mini pekare. Idemo van grada, radimo sa svojim materijalom. Telefon 064/17-57-053. 77940 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefon 021/6391-315, 063/706-1334. 78982

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 79307

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe i prodaje mlade koke (18 nedeqa). Dostava na adresu! Povoqno! Tel. 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 79459

AKO ste spremni svoju }erku dobro da udate, javite se na telefon 062/ 720 - 123. Postoje neki uslovi - da je nepu{a~ i sl. 79998

PRODAVNICI name{taja potreban radnik za utovaristovar name{taja. Prednost â&#x20AC;&#x17E;Bâ&#x20AC;&#x153; kategorija. Telefon 021/66-22-640. 79989 POTREBNA radnica za rad u butiku. Telefon 061/2288960. 80270 POTREBNI pica majstori za rad u piceriji. Telefon 6611800. 80097

~etvrtak13.avgust2009.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i velikom ~oveku

Boàni ômi} IZDAJEM {atore i hladwa~e, salu za svadbe sa komplet iventarom i poslugom. Telefoni: 0600513583, 021/6212241 Zoki - Galija Ka}. 79539 NUDIM ogrevno drvo bukovina 3500 iscepano i izrezano, u cepanicama 3300 sa prevozom. Telefoni: 064138-77-36, 062-8999-321, 06119-60-888. 79597 ORGANIZUJEMO svadbe u Ka}u i na terenu, sve na{e. Mogu} svaki dogovor. Telefoni: 0600513583, 021/6212241.Zoki Galija. 79537 NUDIM ugaq najpovoqnije cene, kostolac, komad i kocka 3.800 sa prevozom, dunavac za centralno grejawe, kalori~ne pe}i 4.500. Telefoni: 064-138-77-58, 021-6416-020. 79598 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351-531, 021/661-09-16. 80110 VINOGRADARI povoqno prodajem kve~ i presu za gro`|e. Telefon 063/714-98-90 79750 ÎSTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618-846, 6614274, 063/84-85-495. 79402 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/6629-177, 065/68-78-542. 80295 PRODAJEM vi{e vrsta {atora, hladwa~a, ro{tiqa, sudopera profi i drugo. Telefoni: 063/513583, 021/6212241. Zoki Galija Ka}. 79540 POZAJMICE, krediti bez u~e{}a, povoqni uslovi, otkup akcija refinansirawe, cena poziva 30din + 20 din/ 30 sekundi. Telefon: 0900/706-706. 78681 RADO bih brinula o starijim osobama! Telefon 064/ 28 54 886. 79508 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/439-31-37, 066/15-31-78. 80294

Bo`ana ^omi} od Jefta sa porodicom.

Draga Bo`ana, hvala ti za sve. Po~ivaj u miru!

Mi{i

80389

Posledwi pozdrav dragoj Tvoji: brati} Zoran, snaja Buba i unuci Sa{a, Nemawa i Sa{ka.

od Dubaje i Zuce sa porodicom.

80384

Bo`ani ^omi}

80394

An|eli ~uvajte na{eg brata, va{eg Nemawu!

od: bratanice Slavice, zeta Nikole i unuka Paja.

80387

Posledwi pozdrav dragoj

Isidora

Dragana

Ivkovi} Bogdan i Borko sa porodicama. 80396

Bo`ani ^omi}

Prevelika je bol za vama. Drage na{e

od: snaje Qubice, Du{ana, Slobodana i Du{anke sa porodicama.

80385

Posledwi pozdrav dragoj

Isidora

Dragana

Ivkovi} Osta}ete ve~no u na{im srcima. Zaova i tetka Tawa sa Sini{om. 80398

Bo`ani ^omi}

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da su na{a unuka, }erka i snaha

od: sestre Kose, \or|a i Neboj{e sa porodicama.

80383

NEGOVATEQICA sa diplomom, negovala bi stare i bolesne za platu. Telefon 065/25-282-88. 79446 POTREBNI tesari, zidari i armira~i. Telefon 063/475-765. 79987 POTREBNA prodava~ica, pomo}na radnica, pekar - burekxija. Obavezno sanitarna kwi`ica i higijenski minimum. Telefon 063/505-196, 396-6147, 301-493. 80040 POTREBNA radnica za prodaju obu}e na Futo{koj pijaci tezga - 6. Telefon 065/400-2600 Branka. 80101

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od na{e

Posledwi pozdrav dragoj

Isidora

Dragana

Ivkovi} tragi~no izgubile `ivot 8. 8. 2009. godine. Sahrana na{ih miqenica je danas, 13. 8. 2009. godine, na Pravoslavnom grobqu u Somboru u 17 ~asova.

Bo`ani ^omi}

Bo`ane ^omi} Sahrana je danas, 13. 8. 2009. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sirigu. Snaja Mileva i brati} Slavko sa porodicom. 80379

od: sestre Dragice, zeta Milovana, Nade, Aca i Milana sa porodicama.

80381

Porodice: Sekuli} i Ivkovi}.

80395

^ITUQE z POMENI

~etvrtak13.avgust2009.

Najdra`im na{im koje nam je otela neumitna sudbina.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi i biv{em rukovodiocu

Posledwi pozdrav dragom kumu

Mihajlu Trbovi}u

od wegovog odeqewa iz penzijskog i invalidskog osigurawa.

Porodice: Jovanovi} i Lazovi}.

80297

80367

Isidora i Dragana Ivkovi}

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

dr Karoqu [ere{u

Petru Milinovi}u

nau~nom savetniku u penziji

Skup{tina stanara Partizanskih baza 22 Novi Sad.

Stric Milutin, strina Draga i dever Aleksandar Ivkovi}.

dr [ere{ Karoq

Mi{i

dana, 15. 8. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

5902-P

Sa tugom javqamo da je 8. avgusta preminuo na{ dragi

Posle 40 dana tuge, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo odati pomen na{oj dragoj supruzi i majci

Milici Laki}evi}

Institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.

80290

Posledwi pozdrav dragom

Nedostaja}e nam za ceo ìvot Draganin veseli osmeh i bezazleno de~ije Isidorino zapitkivawe, znatièqa i zadirkivawe koji nam ostado{e u srcu i trajnom se}awu kao najve}i ìvotni dar.

Posledwi pozdrav

ro|. 1931. godine

od porodice Kne`evi}.

Sahrana je danas, 13. 8. 2009. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji. 80391

Najmiliji.

80365

Posledwi pozdrav nezaboravnom drugu, dragom kumu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{im dragim

Posledwi pozdrav

Dragani

Vidi

Isidori

80342

80310

od Tawinih koleginica sa posla, Dragane i Vesne.

od Mi{ka i Mi}e.

Mi{i

Isidori

Dragani

80363

Ivkovi} Sa velikom tugom opra{tamo se od na{eg dragog prijateqa

80372

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminula

Sudbina vas je otrgnula od nas, ali qubav i se}awe na va{u dobrotu i mladost ~uva}emo za ceo `ivot. Porodica Lomi}.

80346

Stri~evi Milentije i Milivoje Ivkovi} sa porodicama.

Mi{e Mira i Vlatko Vukovi}.

Vidosava Gligori}

Sahrana je danas, 13. 8. 2009. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Povodom godi{wice od smrti na{eg dragog supruga, tate, dede, brata

O`alo{}eni: }erke Jelena i Ru`ica i sin Kosta.

80286

80393

80359

Posledwi pozdrav

U sredu, 12. 8. 2009. godine prestalo je da kuca srce moje sestre

GODI[WI POMEN

Vojislava Keki}a u subotu, 15. avgusta 2009. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu u prisustvu rodbine i prijateqa odr`a}e se uz molitvu otkrivawe i osve{tawe spomenika.

Boàna ômi} Boàne ômi} Posledwim pozdravom od tebe se opra{taju: brat Pavle i snaja Bojana ômi} iz Siriga. 80380

Dru`e moj, ti ode a nismo se ni pozdravili. Neka ti je ve~na slava i hvala za sve. Molim te ~uvaj nam na{eg najdra`eg an|ela. S po{tovawem tvoji, Sla|a i Mi}o. 80382

Vladimir Vujin

Mi{i

Godinu dana je pro{lo od kako si nas napustio a se}awe na tebe ostaje ve~no. Tvoji kumovi, porodica Slankamenac. 80355

Porodice: Teodorovi} i [arac.

80354

O`alo{}eni: supruga Danica, }erka Danijela sa porodicom, brat ^eda sa porodicom i ostala rodbina. 80320

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Opra{tamo se od dragog kuma

Posledwi pozdrav Kevi

U dalekoj Australiji, u Pertu, preminula je 10. 8. 2009. godine na{a Keva

~etvrtak13.avgust2009.

POMEN

GODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Danas se navr{ava sedam dana od kada nas je napustio na{ dragi

Anki Joci} Anka Joci} preminuloj 10. 8. 2009. godine, u Pertu, Australija.

Mihajla Trbovi}a Mi{e

O`alo{}eni sinovi: \or|e, Dragan, Marko, Vlada i Zoran sa porodicama.

Kumovi Biqana i Nenad sa decom i porodice Savi} i Mu{icki.

pravnika u penziji

1986 - 2008.

\or|e Josimovi}

Ana Marciki} sa porodicom. 80327

Radoslava - Rajka Stanivuk

80330

80332

Pomen }emo odr`ati 13. 8. 2009. godine, u 10 sati, na grobqu u Neradinu.

Posledwi pozdrav

Dragana

Isidora

O`alo{}ena porodica.

Vole te tvoji neute{ni mamika i }ale.

80343

80132

Janka Matkovi}a @ivi{ i `ive}e{ uvek u na{im srcima.

Porodice Radoman i Vu~eti}: Sowa, Sawa, Jovan i Zoran sa decom.

Supruga sa decom.

Radoslava Stanivuk

80339

80287

80205

POMEN Dana, 13. 8. 2009. godine navr{ava se deset godina od smrti na{eg supruga i oca

POMEN

Neverica, bol i tuga su u na{im srcima. Voleli smo vas i vole}emo vas. od kumova Dude i Ro{e.

obele`ava se 15. avgusta, u 11 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici. [est meseci nisi sa nama a ~ini se da si tu negde. Mnogo nam nedostaje{, po~ivaj u miru. O`alo{}eni: supruga Marta, sin Boris, snaja Qiqana i unuk Stefan.

2008 - 2009.

Ivkovi}

Mi{i

Najdraì an|ele, vreme prolazi, a sve je teè i teè biti na ovom svetu bez tebe, ìveti bez tvoga osmeha i tvoje mladosti. @ivimo tu`ni i nespokojni sa jedinom èqom i nadom da }emo jednom opet biti zajedno. Po~ivaj u miru an|ele na{ najdraì.

Borivoju Radisavqevi}u

Radoslava Stanivuk Preveliki bol i tuga i rawena srca za na{im dragim i voqenim

Tvoji: tetka Gordana, te~a Zoran, sestra Danijela i brat Dejan.

Draga Rajka, danas je godina od kako si nas napustila u najlep{em cvetu mladosti i ostavila te{ki bol i tugu svima koji te vole. Neka te ~uvaju bo`ji an|eli u nebeskom raju. Deda \uro i baba Stana Stanivuk iz Turije.

80302

80300

iz Turije Lutko na{a, kratko smo te imali, brzo izgubili. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

80208

POMEN Deset godina je pro{lo od kako nije sa nama na{a draga

Ba~o po~ivaj u miru sa tvojom Qiqom.

Tvoj pobratim Vlatko.

Danas, 13. avgusta navr{ava se tu`nih nedequ dana od kada je tragi~no izgubio `ivot i nije vi{e sa nama na{ nikad pre`aqeni mali plavi an|eo

Draganom i Isidorom Ivkovi} Uvek }emo vas voleti.

Zora Grubanov 13. 8. 1999 - 13. 8. 2009. Uspomenu na wu ~uvaju: sin Ilija, snaha Danica, }erka Du{anka i unuka Zorana.

Boban, Suz, Nikola i Mia Zori}. 80338

80285

80219

Posledwi pozdrav

Sa velikim bolom i tugom u srcu opra{tamo se od na{ih dragih i voqenih

Veliki Koja ^ovek umire samo onda kada umre se}awe na wega. Neka te an|eli ~uvaju. Pomen obele`avamo u nedequ, 16. 8. 2009. godine, u 9 ~asova, na Gradskom grobqu.

Dragane i Isidore Ivkovi}

Mi{i od Mire i Predraga Zumbulovi}a.

Osta}ete uvek u na{im srcima. Tetka Ilinka i tetak Nina Zori}. 80337

80288

Ostali smo bez na{e drugarice

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od na{ih voqenih

Isidore Ivkovi} Draga na{a Isidora, te{ko je prihvatiti istinu da vi{e nisi sa nama. Tvoj vedri lik `ive}e zauvek u na{im srcima. Tvoj I2 i u~iteqica Daca. 80299

Tvoj Satelit: \uka, Zappa, Nixa, Sava, Stanko, Pa{}an, Milorad, Marin i Beka.

Jovan Gaji}

80201

An|ele na{ plavooki! Prerano si nas napustio, tuga }e ve~no ostati u na{im srcima. Nikada te ne}emo pre`aliti, sine na{ plavi, oko na{e najmilije.

POMEN

13. 8. 1995 - 13. 8. 2009.

Tvoji neute{ni: tata, mama, seka, deda, baba, strika, strina, bra}a i ostala mnogobrojna rodbina.

Dragane i Isidore Ivkovi}

S qubavqu uspomenu na wega u srcima ve~no ~uvaju wegovi: Jelena, Nikola, Mira i Sava Nadla~ki.

Nikada vas ne}emo zaboraviti. Tetka Du{anka i tetak Milan Zori}. 80336

Radovan Nadla~ki

80298

80301

07.30 08.00 09.00 11.00 12.20

Glas Amerike Prepodnevni program U ogledalu Multietnik Barometar

TV Medik (Panonija, 20.30) 12.30 14.25 14.50 15.30 16.00 18.00 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.10 00.00

TV PROGRAM

~etvrtak13.avgust2009.

Bez cenzure Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Art-boks Pop korn Vojvo|anske vesti TV Medik Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin Glas Amerike

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 10.45 11.00 11.30 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 14.25 15.05 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.30

Dobro jutro, Vojvodino “Tarzan” Kult plus Planine zov “Vrelina Akapulka” Hajde samnom u obdani{te Me|uprostor Vojvo|anske vesti Kuhiwica Bez uputa Sva Evina lica Vojvo|anske vesti “Pitawe savesti” “Rej~el Rej” “Tarzan” Vojvo|anske vesti “Frej`er” “Vrelina Akapulka” Tajna hrane: Lubenica TV Dnevnik Hop hop, kviz

Du{an @ivi}

Tajna hrane

17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30

Tojotin svet prirode “Pod suncem Sen Tropea” NS klinci Vitra` Katapultura “Luna” Kibicfenster Objektiv (slov.) Objektiv “Pod suncem Sen Tropea” Hrana i vino Objektiv (ma|.) Objektiv Crta “Luna” Objektiv “Pod suncem Sen Tropea” “Razgoli}eni”

06.00 Azijske Iks igre 07.00 ATP Masters Montreal 13.05 Kvalifikacije za SP: Norve{ka – [kotska 15.00 Kvalifikacije za SP: Belorusija – Hrvatska 17.00 ATP Masters Montreal 23.00 Barsa TV: ^ivas – Barselona 01.00 ATP Masters Montreal 02.45 Atletika 03.40 Red Bul klif dajving Holandija 04.10 TVS

15.15 16.05 16.40 17.00 17.28 18.28 18.58 19.30 20.06 21.19 23.10 00.00 00.23 01.17 03.04 03.31

U nastavku serijala, prim. dr med. Du{an @ivi} donosi nam pri~u o lubenici, koju on zbog svojih po zdravqe blagotvornih svojstava naziva i letwom kraqicom. (RTV 1, 16.45)

10.30 11.15 12.05 13.10 13.35 14.05 15.40 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.50

06.05 08.00 09.06 09.21 09.35 10.06 10.35 11.03 12.00 12.15 12.30 12.45 13.31

23.15 23.45 00.00

07.00 07.25 08.10 08.30 09.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.00 14.00 15.00 15.55

17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.25 23.05 00.00

“Otka~ena plavu{a” Novosadske razglednice Agromozaik TV Dnevnik Me|uprostor “Frej`er” Posledwa klasa policijske {kole ^ari ribolova Vojvo|anski dnevnik Me|uprostor - specijal - Milan Radulovi} Du{a i{te pozori{te Muzi~ke ve~eri Matice srpske “Vrelina Akapulka”

Kuhiwica (ma|) “Vrelina Akapulka” “[pijunke sa Beverli Hilsa” TV magazin (rus) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) “Ujak iz Amerike” Vesti (ma|) “Kalina 2009” Zvrk “Tajni znak” Transplantacija Dodati `ivot godinama Pesma Majke Angeline - duhovno umetni~ki program povodom petovekovnog jubileja manastira Kru{edol Kultura i tradicija Roma TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) “[pijunka sa Beverli Hilsa” Dobro ve~e, Vojvodino (rus) “Pitawe savesti” “Rej~el Rej” “Ujak iz Amerike” Top {op

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 “Zemqa nade”, 09.00 Hrana i vino, 10.00 “Tajne avanture @ila Verna”, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 “Zemqa nade”, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Kontranapad, 22.15 Biber, 23.15 Tuti fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Sasvim prirodno Svet ribolova “Kapri” Dnevnik Sport plus Kuvati srcem “Bouns” Letwi bioskop: Veliki {ampion, film Jednostavan ìvot “Boqi ìvot” Kulinarski letopis Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Razglednica: Mauricijus Slagalica Dnevnik “Boqi ìvot” Najboqi od najboqih, film “Bouns” Dnevnik “Nevini” No}ni bioskop: Ubistvo na kanskom festivalu, film @ivot i standardi UNHCR - Povratak: Kosovo

Veliki {ampion Badi je de~ak koga je vaspitavala samohrana mama Hejli na malom ran~u. On vodi ra~una o kowu Hokiju Pokiju koji mu prakti~no postaje pravi qubimac. Ipak, uz dosta rada Badi uspeva da ga odgaji tako da Hoki Poki postaje vrhunsko trka~ko grlo i pobe|uje na velikom {ampionatu... Uloge: Yejkob Fi{er, Yoi Loren Adams Re`ija: Beri Tab (RTS 1, 13.31)

Metropolis U ve~era{woj emisiji bi}e re~i o obnavqawu izlo`benog prostora Galerije fresaka. O tome }e govoriti direktorka Narodnog muzeja Srbije Tatjana Cvjeti}anin i upravnik Galerije fresaka Bojan Popovi}. (RTS 2, 21.54) 07.00 07.30 07.59 08.20 08.56 09.31 09.57 10.02 10.25 10.52 11.27 12.06 13.00 14.00 15.47 16.00 16.50 17.47 17.55 18.34 19.02 19.37 20.00 20.27 21.54 22.21 22.53 23.25 00.55

Yoi Loren Adams

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 19.05 20.00 20.30 22.00 00.00 00.05 00.10 02.10 02.50 04.00 05.00

Foks vesti: 900 sekundi “Slomqeno srce” “Slatka tajna” Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Jednostavno neodoqiva Tajni agent Izi Foks vesti “Slomqeno srce” “Ninya ratnici nepobedivi: Banzuke” Svet na dlanu Foks vesti “Largo” Foks dosije Kraqevi Ade Film: Alfa odred Foks vesti No}ni program-Foks non-stop Film: Svakodnevna ~uda “Svi mrze Krisa” “Sibil” “Dosije FBI” “Largo”

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 18.00 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 21.55 23.00 23.30 00.00 01.00 02.00 02.30 03.00 03.15 04.00 05.30

Kuvati srcem Eko svet Trag u prostoru Akva viva derbi Neven Slon Benyamin Male pri~e Holini heroji Zooteka Kroz vrata znawa do putovawa, kviz Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda Ansambl Arte: Bela Bartok, muzi~ki program Trezor ju~e Vi{e od uloge, film Verski kalendar Ovo je Srbija Bardovi teatra Enciklopedija Zdravko ^oli} - Zavi~aj, muzi~ki program Slon Benyamin “Neven” Male pri~e @ivot i standardi Crvena linija Metropolis Nekad i sad - na{i neimari Nisomnija Vi{e od uloge, film Trezor ju~e

Glas Amerike “SMS” “Qubav po svaku cenu” Dok. serija Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode “Filadelfija” Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Dok. serija Vesti Slatka moja “Svi vole Rejmonda” Milica na kvadrat “Filadelfija” “Saut Bi~” “Platina” Slavni “Svi vole Rejmonda” “Saut Bi~” “Platina” Glas Amerike “SMS” Milica na kvadrat “Qubav po svaku cenu” Doma}a muzika Dok. serija: Na tragu prirode

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb junk, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije 08.00 Start, 08.30 Crtani, 09.00 “Beni Hil”, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Slavni parovi, 11.00 Ku}ica u cve}u, 11.30 “Nemi svedok”, 12.30 Auto fle{, 13.00 Farma, 14.00 @ivot je to ..., 15.00 Sportski pregled, 16.00 Lek iz prirode, 17.00 “Beni Hil”, 18.00 Portret, 19.00 Objektiv, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

DNEVNIK

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV Dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Top{op 11.00 “Uvod u anatomiju” 12.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 12.05 “Vil i Grejs” 12.30 Evrowuz 13.00 Vesti B92 13.05 Film: Intenzivna nega 15.00 Nacionalna geografija u BiBi-Si: Divqa Kina 16.00 Vesti B92 16.35 “Seks i grad” 17.30 “Dobre namere” 18.30 Vesti B92 19.05 “Sta`isti” 19.40 Trnav~evi}i u divqini 20.05 “Uvod u anatomiju” 21.00 Film: Put ka slavi 23.00 Vesti B92 23.35 “Seks i grad” 00.45 “Dedvud”

06.00 07.00 08.15 09.15 09.45 10.15 12.00 13.00 14.15 16.00 16.45 17.00 17.45 18.15 18.30 19.30 20.00 22.00 23.30 00.00 00.50 01.00

Jutarwi program Nacionalni dnevnik “Anali” Samo smeh “Alo, alo” Ami Yi {ou “Napu{teni an|eo” Grand parada „Nevina” “Qubav je ve~na” Nacionalni dnevnik “Napu{teni an|eo” Siti Samo smeh “Anali” Nacionalni dnevnik Film: Sastanak sa Tedom Hemiltonom Sve za qubav Riko{et “Alo, alo” Ekran Film: Kqu~

Kejt Bosvort

Sastanak sa Tedom Hemiltonom

Bekstvo sa ostrva [korpija (Hepi, 10.10 i 16.30) 08.15 08.20 08.50 09.20 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.15 12.15 12.25 12.40 12.50 13.00 13.30 14.00 14.25 14.35 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 16.55 17.20 17.45 18.10 18.25

Spasoje Ben 10 Spajder rajderi Kenguri ko{arka{i Stari Tom Smucalice Bekstvo sa ostrva [korpija Yet Gruv U~ite engleski sa Ozmom Viva piwata Ro|eni pobednici Spasoje Pokojo Ho}u ja Nodi Majstor Bob Konan Mjau mjau Tokio Henrijeve zanimqive `ivotiwe Stari Tom Kenguri ko{arka{i Smucalice Spajder rajderi Ben 10 Pla{ite li se mraka? Bekstvo sa ostrva [korpija Yet Gruv Yem Viva piwata Ro|eni pobednici Smucalice

18.30 18.55 19.20 19.30 20.25 21.00 21.25 22.25 23.50 00.05 00.50 01.40 02.30 03.45 04.45 05.35 06.25

Pri~e iz Italije Telemaster Rekord “Zabrawena qubav (Klon)” Dok. program Telemaster Letopis Strava emisija Telemaster “Prvi talas” Srce... Dok. program Muzi~ki ~et Letopis “Prvi talas” “Zabrawena qubav” (Klon) Vremenska prognoza

Hit komedija o devojci Rozali iz malog grada koja na takmi~ewu osvaja neobi~nu nagradu- sastanak sa holivudskom zvezdom. Uloge: Kejt Bosvort, Yo{ Duamel, Tofer Grejs, Nejtan Lejn, Geri Kol Re`ija: Robert Luketi} (Pink, 20.00)

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 “Luna”, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Rusinski magazin, 17.45 Mobil-e, 18.10 “Nemi svedok”, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.30 “Nemi svedok”, 22.15 Info 3, 22.45 Veze, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 “Zemqa nade”, 15.30 Dok. program, 16.00 “Prijateqi i suparnici”, 17.00 “Pod suncem”, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 18.45 Baltazar, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 “Prijateqi i suparnici”, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 “Pod suncem”.

DNEVNIK

~etvrtak13.avgust2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Kirsten Storms

Devojka iz budu}nosti 3 Zenon Kar se bori za pobedu na takmi~ewu „Galaktik Tin Suprim”. Me|utim, Zenon je rastrgana kada wenu `equ da pobedi svog zgodnog suparnika Bronlija prekine aktivista Borealis... Uloge: Kirsten Storms, Loren Maltbi, Alison Morgan Re`ija: Stiv Ra{ (Nova TV, 15.35) 08.05 08.30 09.30 10.55 11.55 12.45 13.45 14.50 15.35 17.15 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.30 23.25 23.45 00.10 01.05 02.10

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.00 15.00 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Beba Feliks, crtani Ezo TV Nova lova „Rebelde” „Otvori svoje srce” „Lude 70-e” “Kozbi {ou” IN Devojka iz budu}nosti 3, film Vesti „ûvari plaè” IN Dnevnik „Nejvi CIS” Hladnokrvno ubistvo, film „Zakon brojeva” Vesti “Sajnfild” „ûvari plaè” „@ivot na severu” Ezo TV

Veliki nau~nici U potrazi za Lorensom Mostovi Wujorka Pravi Kazino rojal ^ovek pred tenkom Dani koji su potresli svet Eksplozivni rat: Rat na Dolomitima Lov na ve{tice Detektivi brodskih olupina Morski kola~i} Cigle: Putovawe od Vavilona do Vajnberga Romero – smrt nadbiskupa Otmica Dani koji su potresli svet Pri~a o hobitu Lov na ve{tice Detektivi brodskih olupina Morski kola~i}

Ultramen - hibernator ^udovi{ta i pirati Ek{n men Ultramen- de~ji san ^udovi{ta i pirati Tali~ni Tom Tajne KGB-a o ubistvu Kenedija Berlin kaputt Ek{n men Tali~ni Tom Ultramen borba za zemqu Mleta~ki trgovac Skriveni identitet Qiqa zauvek Rano prole}e Smrtna kazna

06.00 Svi moji prijateqi odlaze iz Brizbejna 07.20 Doru~ak sa Skotom 08.55 Misli za izdavawe 11.00 Boja `ivota 12.45 Prolaz za Zarahemlu 14.20 Ambis 16.40 Sami u Parizu 18.15 Uhvati i ostavi 20.05 Kit 21.40 Krvavi dijamant 00.00 Zodijak 02.35 Veliki svet zvuka 04.20 Kit

09.08 “ârolija” 10.15 Hladnokrvne ìvotiwe: Sofisticirane zmije, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.30 “Oprezno s an|elom” 13.20 Idemo na put s Goranom Mili}em: Ju`na Koreja 14.05 Jelovnici izgubqenog vremena 14.45 Sve o Evi, film 17.15 Kina - zemqa i qudi, dok. serija 18.00 Hrvatska uìvo 19.30 Dnevnik 20.05 “ârolija” 21.00 U objektivu 21.30 Ima{ signal, dok. film 22.05 Kratki susreti 22.40 Dnevnik 3 23.15 Profesije li~no: Koreni budu}nosti, dok. serija 23.45 “No}ne more i sawarije” 00.35 “Zvezdane staze: Vojayer” 01.20 “U kancelariji”

08.10 Qubiteqi de~jeg sveta 08.25 “Moji roditeqi su vanzemaqci” 08.50 “Tri Hil” 09.30 Vip muzi~ki klub 10.00 “Ali Mekbil” 10.45 “Dragi Yone” 11.10 “Prijateqi” 12.00 Veliki uspesi hrvatskog sporta - Fudbal, kvalifikacije za Ligu prvaka 1997: Hrvatska - Partizan 13.45 “Obi~ni qudi” 14.35 Drugo mi{qewe 15.05 Trenutak spoznaje 15.55 Flavors: Tajland, cvet Azije, dok. serija 16.50 “Falkon pla`a” 17.35 “Ksena - princeza ratnica” 18.40 U vrtu pod zvezdama 19.10 “Yoni Bravo” 19.30 Vip muzi~ki klub 20.05 “Velemajstor” 21.05 “Odmori se, zaslu`io si” 21.40 “Momci s Medisona” 22.35 Vip muzi~ki klub LP 00.35 Drugi red partera

04.00 06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10 02.00

06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 04.00

“Dodir an|ela” “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” “Ubistva u Midsameru” “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” “Ubistva u Midsameru” Mu` za sakriti “Ubistva u Midsameru” Dobra ve{tica “Medijum” “Ubistva u Midsameru” Re~ ~asti “Dodir an|ela”

08.10 Korak po korak 08.45 Astro {ou, emisija 11.35 „Kako sam upoznao va{u majku” 12.00 „U dobru i zlu” 12.30 „Rat u ku}i” 12.55 Ekskluziv 13.10 Ve~era za 5 13.45 „Tajna ~okolade” 14.35 „Heroji iz strasti” 16.15 Korak po korak 16.40 „Pod istim krovom” 17.10 „Kako sam upoznao va{u majku”

SERIJA

Uvod u anatomiju Kad u Sijetl stigne porodica stradala u saobra}ajnoj nesre}i, Aleks shvati da su povrede samo po~etak wihovih problema. U me|uvremenu se dr Veber oporavqa od operacije mozga... Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrin Hajgl Re`ija: [onda Rajms, Betsi Birs, Mark Gordon, Krista Vernof (RTL, 20.55)

Ubice Ded Seviy Bufalo Bil i Indijanci Tamo gde bizoni lutaju Zaposleni qudi Zlo pod suncem Farenhajt 451 Tihi beg Odrobadogroba Ubice Slede}i Principi zadovoqstva Elen Pompeo

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Intermeco 1 „Akapulko H.E.A.T.“ Osveta Intermeco 2 Suzi Va{ington „Akapulko H.E.A.T.“ „Saut Park“ @enska tvrdoglavost Intermeco 3 Prava Mekoj „Saut Park“ Kamionyije ponovo voze ^ovek od ~elika

Ra{id el Uali

17.35 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 20.55 22.25 23.35 01.10

„U dobru i zlu” „Rat u ku}i” Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Mewa~nica „Uvod u anatomiju” „Zaboravqeni slu~aj” No} pokera, {ou „Kosti”

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

Kako se pravi? Opasan lov Prqavi poslovi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina Pravi heroji U deli}u sekunde Opasan lov Majami ink Prqavi poslovi Razotkrivawe mitova Kako se pravi? U potrazi za borbom U zatvoru u inostranstvu Ros Kemp u Avganistanu U deli}u sekunde Pravi heroji Generalka Takmi~ewe graditeqa motocikala

08.30 09.30 10.15 11.15 12.00 13.30 15.00 15.45 16.30 18.00 18.15 23.15 00.45

Kowi~ki sport Fudbal Fudbal Fudbal Atletika Ski skokovi Fudbal Fudbal Atletika Fudbal Tenis Borila~ki sport Fudbal

@enska tvrdoglavost Pri~a govori o Ai{i, predivnoj }erki trgovca u koju se zaqubquje princ. Wih dvoje zapo~iwu verbalni sparing u ~ijem centru je jedno pitawe: da li su mu{karci pametniji od `ena... Uloge: Samira Akariju, Ra{id el Uali, Abderahim Bajga Re`ija: Farida Belazid (Film plus, 17.00)

Bizaran hobi bogoslova Josifa N

ijedan od trojice diktatora nije stekao ~inuo od straha. Najmo}niji ~ovek na planeti bio je novni~ke, beamterske radne navike, jer ih je usamqen, {to je posledica vlasti u na~ina na koji ju revolucionarni put vodio na ilegalne saje koristio, streqaju}i saborce, prijateqe i, naravstanke, u preru{avawa, kratka prijateqstva, robiju, no, neprijateqe. ulice. Kad su ih okolnosti primorale, postali su Tito je imao tople o~i, {to se za prethodnu dvoneumorni radnici: Staqin sve vreme rata, posebno jicu nikako ne bi moglo re}i, mada wegovi dobri pood napredovawa Nemaca ka Moskvi novembra 1941, znavaoci kaù da su one bile ~eli~no sive i nikako Hitler tako|e, dok je Tito bio stalno u pokretu, metople, posebno kad je vodio obi~nu konverzaciju. Ruwaju}i neprestano mesta, gowen neprijateqem. ska operska peva~ica Galina Vi{wevska opisuje ga Kad su dvojica pobedila, opustili su se i poku{akao diktatora sa zlim o~ima. Ipak, komunikativnili nadoknaditi propu{teno. Tito se odao rasko{i, ji od ostale dvojica, imao je smisla za humor, {to je a Staqin bizarnim hobijima. On, bogoslov i biv{i u brojnim navratima nagla{avao i Ficroj Meklejn radnik u opservatoriji, napisao je u svojim sedamdekao wegovu bitnu osobinu. Britanci su, iz ko zna kosetim godinama jednu sasvim suvislu lingvisti~ku jih razloga, bili impresionirani Brozom. raspravu, u kojoj osporava teze jednog ruskog, ali tada ve} preminulog, lingviste N. Maara. Odakle mu iznenadna strast prema oblastima koje su svetslosnim godinama bile udaqene od wegovih omiqenih tema – partija, revolucija, ja~awe dràve a ne weno odumirawe – verovatno nikad ne}e biti re{eno. Titov dnevni ritam bio je preslikan iz wegovih vojni~kih dana (1912–1915): rano ustajawe, gimnastika, {etwe, rad, ru~ak ta~no u odre|eno vreme, ve~era tako|e, rano legawe posle bioskopske predstave, sem, naravno, za vreme prijema, slavqa ili jubilarnih datuma. Diktatori nemaju prijateqa. Vlast im je dovoqna i u celini ih ispuwava. Hitler nije imao ni qude koji su mu govorili ti. Jodl je u Nirnbergu rekao da mu se uvek S Rankovi}em i \ilasom blizak samo za ru~kom obra}ao s vi i da o wemu nije znao ni{ta sem da je Bavarac, kao i to da nikakva intimZa razliku od prethodne dvojice, izgleda da je nost ili poveravawe nisu dolazila u obzir. Sli~no imao nekoliko intimnih prijateqa, ili barem je postupao i s ostalima. I Gebels, Gering i Hionih koji su kod wega mogli da u|u bez najavqivawa. mler bili su samo beamteri kojima nije dozvoqavao To su bili Ivan Kraja~i} Stevo, Ivan Ma~ek Manikakve bliè kontakte niti ulaèwe u privatne tija i Miroslav Krleà Fric. S ostalima, koji su probleme. Ja nemam prijateqa, sem gospo|ice Eve mu bili po hijerarhiji bliski, Rankovi}em, KardeBraun i psa Volfa, govorio je neposredno pred saqem, \ilasom i Bakari}em, vezivale su ga samo moubistvo. profesionalno-partijske veze, zvani~ni ru~kovi, Sli~no je bilo i sa Staqinom, samo {to je ipak prijemi i lov. imao nekolicinu onih koji su mu govorili ti i zvaTito je, za razliku od Hitlera i Staqina, uspoli ga revolucionarnim imenom Koba, poput Berije, stavqao brzu i laku komunikaciju, delovao je leèrkoji je i sam bio Gruzin. Do moskovskih procesa no, bio ~esto nasmejan, i na prvi pogled izgledao (1936–1938) Staqin je, nasklon {ali. Ipak, izgleoko, vodio normalan poroda da dubqih prijateqNi najbliìm saradnicima Hitler di~ni ìvot, jasno iskaskih veza nije imao, pa ni nije dozvoqavao intimizirawe, zan u memoarima wegove s prvopomenutom trojipa se niko nije usu|ivao da mu se }erke Svetlanke. Brojne com. Revolucionarni rad slike s Voro{ilovom, Rei ilegalnost nau~ili su obra}a s ti. „Ja nemam prijateqa, densom (streqanim 1938), ga da se emocionalno ne sem gospo|ice Eve Braun porodicom majke Nade`de vezuje, ne upostavqa dui psa Volfa”, govorio je neposredno Alilujeve, te Kirovom i bqe prijateqske veze, jer pred samoubistvo Berijom, pokazuju gotovo je posao profesionalnog idili~nu atmosferu. Merevolucionara zahtevao |utim, to je bila samo maska: kad je likvidirana prstalno kretawe, skrivawe, mewawe identiteta (inva i druga garnitura starih boq{evika, posebno èwer Babi}, Valter, Stari, Metalac). onih bliskih Lewinu, strah je zahvatio i ostale, kao Prijateqstvo zahteva sau~estvovawe, ispovedawe, i bliske ro|ake, posebno wegove prve ène Jekateprimawe i davawe, dakle i `rtvovawe. Diktatori to rine Svanidze, umrle 1909. Rodbinske veze su se presebi nisu mogli da dopuste. U mladosti su jo{ i imakinule, a neke od wih je, kao i rodbinu druge supruge li iluzija, i bili spremni za emocionalnu komuniNade`de Alilujeve, zatvorio, a neke pogubio. kaciju, posebno Tito i Staqin. Hitler tokom Prvog Sklon paranoidnoj obradi doga|aja, postajao je sve svetskog rata nije imao kod koga da ode ni na odusunepoverqiviji, i pred kraj ìvota po~eo svoju okostvo, dobijeno posle krvavih borbi u Flandriji linu da optuùje da kuje zaveru protiv wega. Tokom 1916. Sva tri diktatora su, stare}i, namerno oko sebrojnih ve~eri u da~i, koje su trajale do kasno u no}, be stvorila pravi vakuum i nisu dozvoqavala nikom neretko, kako se se}a Hru{~ov, iznenada bi za}utao da u|e u wihov intimni svet. Paradoksalno je da je i uputio zlokoban pogled Hru{~ovu, Beriji, Bulgaonaj koji je pravio najve}u distancu prema okolini winu, do 1948. @danovu, Molotovu re|e, Maqenkovu umro, tj. ubio se, sa ènom, a ostala dvojica oti{la uvek, i upitao: [ta ti smera{? Prozvani bi pretru smrt kao usamqeni starci.

Studiju dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA“ objavila je beogradska izdava~ka ku}a „Informatika“.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak13.avgust2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas vrednujete stvari i odnose, pa pola`ete vi{e pa`we i na onu hedonisti~ku stranu i mogu}nost. Tro{ite novac na lepe stvari jer se prihodi pove}avaju. Budite pa`qivi u saobra}aju. Ne jurite.

BIK 20.4-20.5.

Mesec prolazi kroz va{ znak, pa ste qubavno-romanti~no orijentisani. Pokolonite partneru svu pa`wu i podr{ku, na blag i nenametqiv na~in. Promenqive okolnosti i ose}awa ne bi trebalo da vas destabilizuju.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Napeti ste, a kako i ne biste bili kada vas planeta Mars tera u akciju koja nema mnogo izgleda da se realizuje. Sada i odmah nisu u opciji, ve} se postavite dugoro~no i sara|ujte. Pazite se. Imate razumevawe i podr{ku prijateqa, pa se mo`ete dobro organizovati i sara|ivati. Iza|ite u restoran i spojite lepo s korisnim. U qubavi vladaju prijateqstvo i romantika. Uga|ate sebi.

Sukob interesa ili ega mogao bi danas biti prisutan i izazvati problem s partnerom. Elimini{ite lo{e uticaje i uplive, odvojiv{i ono {to vam pa{e i prija od svega {to vam ne odgovara. êtvrtak je dan diplomatije, pa se potrudite da funkcioni{ete takti~no i odmereno, i pored èstokih uticaja na va{ integritet. Imate povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Device i podr{ku jedne ène.

2 8

TOPLO

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 28 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 28 29

NOVI SAD: Sun~ano i toplo uz malo oblaka po podne. Vetar slab, ujutru zapadni, po podne severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 15 ujutru do 28 stepeni po podne. VOJVODINA: Toplo, ali bez vru}ine. Po podne lokalni razvoj oblaka, a mogu} je i kratkotrajni pqusak na severu. Vetar slab zapadni i severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 29 stepeni. SRBIJA: Prete`no sun~ano i toplo. Po podne razvoj oblaka na severu i zapadu moè uzrokovati kratkotrajni lokalni pqusak. Vetar slab zapadni i severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 12, a maksimalna 30 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak toplo i nestabilno. Po podne je mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova sa grmqavinom. Za vikend prete`no sun~ano. U subotu do 30 stepeni, a u nedequ i ponedeqak do 34. U ponedeqak krajem dana lokalni pquskovi. Od utorka malo sveìje. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Smawewe tegoba kod svih hroni~nih bolesnika, ali im se savetuje striktno pridràvawe saveta lekara. Tegobe su mogu}e kod sr~anih bolesnika i astmati~ara.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 19 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

288 (-25)

Slankamen

320 (2)

Ja{a Tomi}

Apatin

380 (-24)

Zemun

322 (2)

Bogojevo

365 (-19)

Pan~evo

334 (4)

Smederevo

490 (-2)

Ba~. Palanka 347 (-12) Novi Sad

334 (-6)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

187 (0)

S. Mitrovica

60 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

254 (0)

Beograd

268 (1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

333 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

306 (2)

NERA

Hetin

74 (-2)

TISA

-44 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

34 (-2 )

2 8

9 2

TRI^-TRA^

Seksi Ana Ana Vijalitsina ili skra}eno Ana Vi je devojka u ~ijem zagrqaju je glumac Leonardo Dikaprio potpuno zaboravio na ~ari biv{e devojke Bar Rafaeli. Ana i Leonardo su se upoznali pre mesec dana kada je on snimao film â&#x20AC;&#x17E;Inceptionâ&#x20AC;? u Londonu, a sada se ve} ludo provode na Ibici. Par je vi|en po klubovima i restoranima, a bliski izvori obja{wavaju da je jo{ rano re}i da je to ne{to ozbiqno. Ipak, Leo vi{e ne gleda nijednu drugu `enu osim Ane, a nije da nema izbora, budu}i da ga devojke sale}u sa svih strana. Ruskiwa Ana Vijalitsina je s 15 godina stigla u Wujork, gde je radila kao model, {to je i bio wen san.

VIC DANA Ka`e sin ocu: -Tata, reci mi na primeru {ta je to diplomatija. - Evo ovako, sine: recimo da tvoja majka re{i da kupi bundu, a ti uspe{ da je ubedi{ da kupi cipele ili ta{nu - ti si diplomata. Me|utim, u stvarnosti se to ne mo`e desiti.

Vikend se pribliàva, a vi nikako da se ozbiqno uhvatite posla. Danas imate tu toliko va`nu i poèqnu koncentraciju, mada vas drugi, poneki, uznemiravaju i ometaju. ûvajte svoje tajne.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Evropa

Subotica

Ni{

I SUN ~ ANO

Sve je neizvesno, mo`e biti a ne mora da zna~i. Poenta je u tome da se i sami pona{ate u tom maniru, {to zbuwuje druge, a pogotovo partnera, u jednini ili mno`ini. Ostanite optimista.

RIBE 20.2-20.3.

8 9

Imate dobar odnos prema drugima, i prihva}eni ste u javnosti. Igrajte na kartu porodice i doma}instva, zajedni~kih interesa, pa }ete pridobiti i javne neprijateqe. Neko brine o vama i uga|a vam.

VODOLIJA 21.1-19.2.

U privatnom poslu su okolnosti neizvesne. Mo`e se desiti da pone{to izgubite ili ne odr`ite planirani sastanak. Saradnice su preosetqive, pa budite blagi i takti~ni. U qubavi stres i strast.

JARAC 22.12-20.1.

Draga osoba je spremna da primi va{e uticaje i da uspostavite odnos upravo onako kako bi to vama odgovaralo. Na|ite vremena da budete zajedno, {to bi vas nakratko smirilo i opustilo.

STRELAC 24.11- 21.12.

Nisu svi dani povoqni za partnerstvo, pa tako ni ovaj, {to ukazuje na nerazumevawe s drugima. Mo`ete u svom domu biti veoma kreativni, ali ne ra~unajte na druge danas. Putovawe na ostrvo?

[KORPION 24.10- 23.11.

Novi Sad

VAGA 23.9- 23.10.

SUDOKU

PROGNOZA

Vojvodina

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

13. avgust 2009.

Re{ewe iz pro{log broja