Dnevnik 13.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 13. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22807 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

^UDNA DOGA\AWA NA SRPSKOM DEVIZNOM TR@I[TU

Politika

Nevidqiva ruka komanduje dinarom

2 Vojvodina ve} prisutna u evropskim lobi-centrima 3 VANU u prostorijama SANU

Ekonomija 4 Gorivo bli`e poskupqewu nego pojeftiwewu

str. 5

Dru{tvo INTERVJU

6 Paragrafi ujedna~avaju vrti}e

[TRAND I BAZENI LETWE SRCE NOVOG SADA

ALEKSANDAR VU^I], ZAMENIK PREDSEDNIKA SNS

U ovom trenutku najbli`i smo Briselu

Novi Sad

8 Zahtevi za besplatan vrti} do 31. avgusta 9 Limanski park pozitivno vibrirao

– U ovom trenutku SNS ima naj~e{}e kontakte s Briselom, ali odr`avamo dobre kontakte i s Moskvom, Pekingom, Tokiom i Va{ingtonom – otkriva u razgovoru za „Dnevnik” zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i}.

Na pitawe u ~emu je caka da su se briselska vrata toliko otvorila za lidera stranke Tomislava Nikoli}a, wega i SNS uop{te, Vu~i} ka`e da je to jer Evropqani ho}e normalnu i stabilnu budu}nost.

Vojvodina 11 Progla{eno besnilo, ugro`eni i Novi Kozarci

Crna 12 Uhap{en kvartet zbog heroina 13 Oduzeto 77 sviwa bez paso{a

Lov 14 Strpqewem i vabilicama protiv zeleni{a

str. 3

Reporta`e

NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE DOBILA MIGRACIONI CENTAR

21 Kapiten vaqa da bude nizak, debeo, glavat i krivonog

Cela Srbija bi rado u pe~albu

Vru}e

str. 4

No`em u grudi zbog lanca

str. 13

Foto: N. Stojanovi}

NAPAD NA NEMCE NA ADI CIGANLIJI

^arolija sunca i vode

str. 7

Najvi{a temperatura 34° S

str. 16 – 20

SPORT

SJAJNA ANA IVANOVI] U ^ETVRTFINALU

DU[AN IVKOVI] SVE ZADOVOQNIJI

ORGANSKE MATERIJE UBIJAJU JEZERO

DRAGAN MR\A TRI GODINE U SIONU

NA\A HIGL KAO OSMOPLASIRANA U[LA U FINALE

RASPORED VOJVO\ANSKE LIGE – ISTOK

U Pali}u uginulo 200 kila ribe

str. 11

2

POLITIKA

petak13.avgust2010.

DNEVNIK

DIREKTOR POKRAJINSKOG FONDA „EVROPSKI POSLOVI” PREDRAG NOVIKOV

KOSOVO

Ivanovi}: Ideja je neprihvatqiva Predsednik SNV-a severnog Kosova Milan Ivanovi} izjavio je KiM radiju da je model Ju`nog Tirola, kao ideja za sever Kosova, „potpuno neprihvatqiva“. Ivanovi} smatra da je ovde re~ o autonomiji unutar dr`ave Kosovo, ~ije postojawe nije prihvatqivo.

On smatra i da bi „srpsko pitawe trebalo re{avati integralno“, jer se „ne mo`e odvajati sever Kosova od drugih teritorija na kojima Srbi

`ive u ve}ini ili su bili ve}ina“. Neke od stranaka u Srbiji, poput LDP-a ili Srpskog pokreta obnove, „koje se otvoreno izja{wavaju za nezavisnost Kosova“, ukazao je Ivanovi}, mogu ovu ideju smatrati dobrom, ali wu ne smeju prihvatiti srpske vlasti. „Mislim da na{a vlast ne bi smela da prihvata ovakve ideje koje ugro`avaju na{e vitalne nacionalne interese“, zakqu~io je Ivanovi}.

Rohan: Rezolucija 1244 neupotrebqiva Bilo bi logi~no da Savet bezbednosti usvoji novu odluku da su ostvareni kqu~ni elementi Rezolucije 1244, izjavio je biv{i me|unarodni predstavnik u pregovorima o statusu Kosova Albert Rohan.

U intervjuu za pri{tinski „Ekspres“ on je rekao da bi „najboqa strategija bila – re}i da je rezolucija 1244 ostvarena ili da je posle deklaracije o nezavisnosti Kosova neupotrebqiva“. „Ona je sada deo istorije i nema nikakve va`nosti za situaciju na Kosovu“, dodao je Rohan.

„Koha ditore”: Sever kao Ju`ni Tirol List „Koha ditore“, pozivaju}i se na diplomatske izvore, pi{e da je Ju`ni Tirol u Italiji najbli`i modelu za re{avawe problema severnog Kosova.

Pri{tinski list tvrdi da je model te severnoitalijanske provincije u posledwe vreme predmet diskusije u diplomatskim krugovima, a da su vlade Kosova i Srbije „u me|uvremenu dale pozitivne nagove{taje za

taj model“. „Koha“ u istim izvorima saznaje da bi novim aran`manom Ahtisarijev plan bio „malo izmewen“ i sever Kosova bi dobio „ve}u finansijsku autonomiju u prikupqawu poreza“. „Strani diplomati ka`u da je ciq novog aran`mana da se poboq{a `ivot gra|ana. Kosovo i Srbija }e zajedno biti garanti novih aran`amana“, pi{e „Koha ditore“.

Moskva zabrinuta zbog srpskih manastira Odluka da Kosovska policija umesto Kfora ~uva srpske manastire na Kosovu i Metohiji ugro`ava bezbednost manastira, izjavio je ju~e predstavnik za {tampu ruskog Ministarstva inostranih poslova Andrej Nesterenko, koji se zalo`io za to da se i po ovom pitawu postupa u skladu s Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. „Delimo zabrinutost srpskih vlasti i Srpske pravoslavne crkve da bi takvi postupci mogli dodatno doprineti napetosti u bezbednosnoj sferi, kao i da bi mogli podsta}i rast nepoverewa srpskog stanovni{tva u pogledu spremnosti me|unarodnih mirovnih snaga na Kosovu da ispuwavaju svoje obaveze“, rekao je Nesterenko.

Zvani~na Moskva je uverena u to da }e ova odluka, koja je, kako je ukazao ruski diplomata, doneta bez saglasnosti SPC, ugroziti o~uvawe srpskih manastira na Kosovu i ote`ati funkcionisawe SPC u Pokrajini, preneo je Itar–TASS. Nesterenko je podsetio da su mnogi od tih manastira deo svetske kulturne ba{tine i da su na spisku UNESKO-a. „O~ekujemo da }e situacija oko srpskih svetiwa na Kosovu biti re{avana na osnovu dijaloga s Beogradom i SPC i u okvirima postoje}ih me|unarodnih ugovora i u skladu s Rezolucijom 1244“, istakao je ruski diplomata. On je dodao da u Ministarstvu inostranih poslova Rusije bri`qivo prate situaciju u vezi s odlukom Kfora da prepusti obezbe|ivawe srpskih svetiwa kosovskoj policiji.

SRS: Poraz prozapadne politike Srpska radikalna stranka upozorava na to da Srbija ne bi trebalo da se oslawa na Brisel i Va{ington, nego da bi u odbrani Kosmeta morala da se poziva na Ustav i na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244 i odgovaraju}e me|unarodne akte, izjavio je ju~e ~lan Predsedni~kog kolegijuma SRS-a Boris Aleksi}. Rezolucija 1244 garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom i predstavqa kontinuitet, rekao je Aleksi} na konferenciji za novinare, navode}i da je „prozapadna politika, koju je vodio DOS i koju danas vodi Demokratska stranka, u potpunosti pora`ena“.

Aleksi} je kazao da je vlast trebalo da se osloni na srpske istorijske saveznike, pre svega, na Rusiju po pitawu Kosova i Metohije u SB-u i na ruski veto, umesto {to se obratila

Me|unarodnom sudu pravde, gde je od 15 sudija devet bilo iz zemaqa koje su priznale nezavisnost Kosova. On je ukazao da „{iptarski separatisti ne ispuwavaju ni na~elo efektiviteta“, jer je „tzv. dr`ava na Kosovu i Metohiji, dr`ava mafije, terorista, gde cvetaju organizovani kriminal i trgovina qudskim organima“ i da je problem {to su „zapadne zemqe ume{ane u taj kriminal“. ^lan Predsedni~kog kolegijuma SRS-a je istakao da MSP u mi{qewu o Kosovu nije govorio o progla{ewu nezavisnosti, nego o usvajawu izjave o progla{ewu nezavisnosti, ~ime je „sa su{tinskog pitawa prebacio lopticu na formalno pitawe“. Po anglosaksonskom pravu, deklaracija o nezavisnosti „ne predstavqa bukvalno ni{ta“, rekao je Aleksi}.

Vojvodina ve} prisutna u evropskim lobi-centrima Direktor vojvo|anskog Fonda „Evropski poslovi“ Predrag Novikov izjavio je na{em listu da Pokrajina ne gubi ni{ta time {to otvarawe briselskog predstavni{tva odla`e do trenutka kad Srbija stekne status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji. On je za „Dnevnik“ kazao da je APV ve} prisutna u brojnim evropskim institucijama u kojima aktivno lobira za vojvo|anske projekte kod evropskih fondova. On je naveo i da je prethodno Pokrajinska kancelarija za evropske poslove osnovana s ciqem da {to vi{e evropskih projekta uvede u zemqu, pre svega u Vojvodinu. Po wegovim re~ima, osnivawem FEP-a definisano je „jasno opredeqewe pokrajinske administracije da iskoristi sve evropske {anse“.

– Evropska pri~a u Vojvodini je jedna od najuspe{nijih.

Podseti}u na to da smo pre pet godina krenuli sa ~etiri-pet projekata, dok danas Vojvodina ima vi{e od 250 projekata samo iz programa prekograni~ne saradwe, koji se finansiraju iz evropskih fondova. Sama ta ~iwenica pokazuje da je Vojvodina tu {ansu ve} iskoristila u zna~ajnom delu. I u odnosu na druge delove zemqe, ovde sti`e desetostruko vi{e novca iz evropskih fondova – istakao je Novikov.

Komentari{u}i opre~ne stavove u vladaju}oj koaliciji u Pokrajini o tome treba li Vojvodina da ~eka da Srbija postane zemqa kandidat da bi otvorila kancelariju u Briselu, Novikov ka`e da je „zvani~an stav Pokrajine da }emo taj korak u~initi kad zemqa dobije status kandidata“. On, me|utim, dodaje da to ne zna~i da se do tad ni{ta ne radi, te podvukao da je FEP ~lan veoma zna~ajnih lobi-centara, kao {to su Britanski kraqevski institut za spoqnu politiku iz Lon-

dona i Francuski institut za ri, vojvo|anska administracija spoqnu politiku u Parizu, te koristi postoje}e mogu}noInstitut evropskih regija u sti“.

Salcburgu, organiazcija „Pri– U Vojvodinu godi{we u|e jateqi Evrope“ iz Brisela i desetak miliona evra samo za jo{ nekoliko regionalnih asoprojekte iz programa prekogracijacija. ni~ne saradwe. Neka kancela– Zna~i da do trenutka otvarija u Briselu ko{ta oko rawa kancelarije u Briselu 100.000, ili ~ak 200.000 evra, Vojvodina ne gubi vreme. Ve} ovaj priliv para pokazuje da bi smo prisutni u se ona debelo islobi-centrima, u platila – navodi Evropska pri~a nekima smo i prNovikov. vi iz Srbije, a u On ka`e i da u Vojvodini jedna je nekima smo ve} APV ve} pripreod najuspe{nijih nekoliko godina. ma projekte vezaJer, to je na~in ne za ruralni kako smo i do{li od ~etiri do razvoj i nove tehnologije koji 250 projekata – napomiwe No}e biti dostupni kad Srbija vikov, i dodaje da to iskustvo postane kandidat za ~lanstvo u pokazuje da se lobirawe isplaEU. Dodaje da je zato briselska ti, odnosno da se u slu~aju Vojkancelarija bitna, navode}i da vodine „ve} vi{estruko isplatakve ofise ima ve} vi{e od tilo“.

300 evropskih regija, te da se i Umesto, kako je naveo, „gleVojvodina intenzivno pripredawa u kristalnu kuglu kad }ema za otvarawe svog predstavmo postati ~lanica EU, ~emu ni{tva u tom glavnom evropsu skloni neki na{i politi~askom centru. Novikov ka`e da

Na Tadi}evom stolu 42 predloga za odlikovawa Predsedniku Srbije Borisu Tadi}u dosad su upu}ena 42 predloga za odlikovawa, koji }e biti razmatrani tek posle izbora idejnih re{ewa odlikovawa i dono{ewa potrebnih podzakonskih akata. Predsednik Komisije za odlikovawa, savetnik predsednika Republike Trivo In|i} objasnio je da }e Komisija predloge za odlikovawa po~eti da razmatra polovinom septembra.

– ^ekaju se uzorci novih ordena, verujem da }emo polovinom idu}eg meseca po~eti da razmatramo predloge – rekao je In|i} Tanjugu.

Konkurs za izradu idejnih grafi~kih re{ewa ordena i medaqa, koji sprovodi Ministarstvo za kulturu, je u toku. Po kona~nom izboru, Vlada Srbije }e, na predlog Ministarstva, propisati statute ordena i medaqa, na~in wihove izrade i bli`a pravila o sve~anom uru~ivawu odlikovawa u zemqi i inostranstvu. Tako|e, bi}e utvr|eni detaqi predaje odlikovawa i poveqe o odlikovawu posmrtno odlikovanog lica, no{ewu odlikovawa, podacima u evidenciji odlikovanih lica, naknadama, kao i druga pitawa od zna~aja za sprovo|ewe ovog zakona. Tek po izboru idejnih re{ewa odlikovawa i dono{ewa navedenih podza-

konskih akata mogu se razmatrati predlozi za odlikovawa, kao i vr{iti procena tro{kova izrade – u zavisnosti od materijala i na~ina izrade – i izbor kome }e biti poverena izrada ordena i medaqa.

Predsednik Republike nadle`an je u skladu s Ustavom da

daje odlikovawa, a od novembra 2009. godine ustanovqena je i Kancelarija ordena, koja vr{i stru~nu obradu predloga za dodelu i oduzimawe odlikovawa.

Kancelarija se tako|e stara o ostvarivawu saradwe s odgovaraju}im dr`avnim organima i institucijama, vodi evidenciju o odlikovanim licima, kao i evidenciju o dr`avqanima Republike Srbije koji su primili odlikovawe strane dr`ave, odnosno me|unarodne organi-

zacije i obavqa druge administrativno-tehni~ke poslove.

Zakon o odlikovawima Republike Srbije stupio je na snagu 5. novembra 2009. godine, a Kancelarija ordena obrazovana je 18. novembra 2009. godine, u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike. [efica Kancelarije je Olivera Panteli}-Gligi}.

S obzirom na to da je Zakon donet krajem 2009. godine, u buxetu za 2010. nisu dodeqene pare za rad Kancelarije ordena, pa se samo plate dvoje zaposlenih, raspore|enih u okviru Generalnog sekretarijata predsednika Republike, finansiraju iz postoje}ih buxetskih sredstava opredeqenih za rad predsednika Republike.

Komisija za odlikovawa je obrazovana 28. aprila 2010. godine. Wen predsednik je savetnik predsednika Republike Trivo In|i}, a ~lanovi su dr`avni sekretari u Ministarstvu odbrane Igor Jovi~i}, u Ministarstvu spoqnih poslova Mirko Stefanovi}, Ministarstvu pravde Slobodan Homen, kao i {ef Vojnog kabineta predsednika Republike general Dragan Radulovi}, nau~ni savetnik u Institutu za savremenu istoriju Predrag Markovi} i pomo}nik ministra MUP-a za vanredne situacije Predrag Mari}.

postoji vi{e opcija kad je re~ o tipu briselskog ofisa, odnosno da ta se kancelarija mo`e finansirati samo iz buxeta APV, ili iz partnerstva Pokrajine s gradovima i op{tinama iz Pokrajine.

– To partnerstvo je vrlo zanimqiv koncept jer omogu}ava da na{i gradovi i op{tine budu prisutni u Briselu. I tako bi tro{kovi bili mawi, novac bi se br`e vra}ao, a Vojvodina bi bila boqe predstavqena – ocenio je on.

Smatra da je to mnogo povoqnije od „podstanarstva“ u nekoj od postoje}ih kancelarija evropskih regija.

– Ukoliko ste u ne~ijem predstavni{tvu, uvek ostaje taj prizvuk da ste ne~iji mali partner – ukazuje Novikov.

On isti~e i da je za Pokrajinu va`no da bude na izvoru informacija, uz napomenu da je to „proces koji se gradi godinama, a ne samim ~inom otvarawa predstavni{tva u Briselu“.

– Jer, neke kancelarije su uspele, a neke i nisu, neke su se ugasile. Nije dovoqno samo imati zgradu, ili ofis u Briselu, bitni su qudi koji sede u toj kancelariji, jer oni su ti koji donose posao. A Vojvodina je ve} ulo`ila mnogo napora da se pove`e s evropskim institucijama. Mi imamo desetak potpisanih sporazuma o saradwi s drugim evropskim regijama, ve} smo prisutni i u Komitetu regiona EU. I predstavni{tvo u Briselu samo je kapa na celu tu strukturu koju Vojvodina priprema godinama – ocenio je Novikov.

Na pitawe da li to zna~i da Vojvodina ve} ima i kadrove za briselski ofis, on je kazao da }e Vlada APV doneti odluku o tome ko }e biti prisutan u Briselu i koliko qudi }e biti u toj kancelariji, te da je zadatak FEP-a da u tom pogledu „pripremi teren“.

B. Dragovi}-Savi}

Se}awe na prvu vladu Obele`avawe 205. godi{wice od osnivawa prve srpske vlade ~iji je naziv bio Praviteqstvuju{}i sovjet, po~e}e u Barajevu 18. avgusta i traja}e do Velike gospojine, saop{tili su ju~e organizatori. Sve~ano otvarawe manifestacije „Barajevu u pohode“ bi}e odr`ano u porti crkve Sveti Sava, dok }e centralni doga|aj, republi~ka sve~anost povodom osnivawa prve srpske vlade, biti odr`ana 27. avgusta na Trgu palih boraca u Velikom Borku u Barajevu, gde je na taj dan 1805. ustanovqen Praviteqstvuju{}i sovjet srpski. Dejan Risti}, savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike koje je pokroviteq centralne sve~anosti, rekao je da Srbija ba{tini tradiciju kontinuiranog sistema izvr{ne vlasti od 205 godina, ~ime ne mo`e da se pohvali mnogo evropskih zemaqa. „@elimo da podsetimo javnost na tako va`an doga|aj koji je vremenom skrajnut“, rekao je Risti}. On je podsetio da su u Praviteqstvuju{}em sovjetu sedeli mnogi ugledni srpski ustanici i istorijske li~nosti predvo|ene Kara|or|em. O~ekuje se da }e centralnoj sve~anosti povodom 205. godi{wice osnivawa prve srpske vlade u Velikom Borku prisustvovati predstavnici Vlade Srbije, vlasti u Beogradu, kao i predstavnici kulturnog `ivota Srbije i diplomatskog kora.

Tog dana }e uz vojne po~asti biti polo`eni venci kraj spomenika knezu Simi Markovi}u, vojskovo|i i sledbeniku vo`da Kara|or|a koji je poreklom iz Barajeva.

INTERVJU

ALEKSANDAR VU^I], ZAMENIK PREDSEDNIKA SNS-a, ZA „DNEVNIK”

U ovom trenutku najbli`i smo Briselu – U ovom trenutku SNS ima naj~e{}e kontakte s Briselom, ali odr`avamo dobre kontakte i s Moskvom, Pekingom, Tokiom i Va{ingtonom – otkriva u razgovoru za „Dnevnik“ zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i}.

Na pitawe u ~emu je „caka“ da su se briselska vrata toliko otvorila za lidera stranke Tomislava Nikoli}a, wega i SNS uop{te, Vu~i} ka`e da je to jer Evropqani ho}e normalnu i stabilnu budu}nost.

– Ne}e da rizikuju i vide u Srbiji one stvari koje bi i{le i protiv Evrope i protiv interesa Srbije - dodaje zamenik predsednika najja~e opozicione stranke u Srbiji, otkrivaju}i u intervjuu {ta zna~e zaokreti u politici napredwaka.

{to }e neki od wihovih funkcioner~i}a uskoro da saznaju i u oktobru krenu u pravu kampawu jer mislim da je va`nije kakvim se idejama i stavovima su~eqavamo na samim izborima. z [ta }e biti slogan slede}ih izbora? Do sada su bili EU i Kosovo, a ~ime }e SNS iza}i pred gra|ane?

z Tra`i li ovih dana SNS zaokret dr`avne politike prema Kosovu i Metohiji, i {ta se zapravo de{ava?

– Smatramo da je bilo dosta la`i i da je kona~no vreme da razgovaramo otvoreno, iskreno i smisleno o svemu {to se zbiva u Srbiji, pa i na Kosovu i Metohiji. Ne mo`ete jedan dan, uo~i presude

Naslu}ujem re{ewe Kosova z [ta je po SNS-u najvi{e {to Srbija mo`e dobiti vezano za Kosovo?

– Ja bih mogao da vam ka`em {ta naslu}ujem, {to ne `elim, ali ne mo`ete to dobiti bez velike borbe, naravno politi~ke, diplomatske kroz razgovore. z Da li je ta~no da ste preko insajdera u okru`ewu predsednika Tadi}a saznali za nameru raspisivawa vanrednih izbora?

– Ta~no je da sam saznao za nameru, i to je ono {to ih je prili~no iznerviralo. z Zapo~iwete li onda izbornu kampawu izre~enim optu`bama na ra~un vladaju}e garniture i infrastrukturnih radova, gde ka`ete da ima mnogo malverzacija?

– Nije ovo po~etak izborne kampawe, ve} odgovor na kampawu koju su ve} zapo~ele partije vlasti. To je reakcija na ono {to re`imske stranke rade, a prave se neve{te da im je interes naroda u prvom planu, a jedno {to ih zanima je opstanak i ostanak na vlasti i vo|ewe izborne kampawe. z Zbog ~ega ste sigurni u to da }emo slede}e godine na birali{ta?

– Nije potrebno biti naro~ito pametan i biti matemati~ar alasovskog tipa, dovoqno je uo~iti jednu stvar: da predsedni~ki, parlamentarni i pokrajinski izbori ne mogu biti u isto vreme, osim ako ne skrate mandat Borisu Tadi}u.

Onda je besmisleno kazati narodu: opet vam kandidujemo Borisa Tadi}a, a mandat smo mu skratili, a posledwi rok za parlamentarne izbore bio bi april 2012. i u tom slu~aju za godinu dana skra}ujete Tadi}ev mandat i pokazujete qudima da ne{to nije u redu. DS }e sve da uradi, ali }e tu situaciju svakako da izbegne i zato pametno name{taju da parlamentarni izbori budu godinu dana ranije po{to se predsedni~ki moraju odr`ati do kraja 2012. Vanredni }e, dakle, biti slede}e godine, a ja prosto ne `elim da se utrkujem s wima u tome

– Ovog puta }e to biti najprqavija kampawa koju }e vlast da vodi, a mi }emo voditi ra~una o `ivotu obi~nih qudi, govori}emo o potrebi saradwe Srbije sa svim zemqama u svetu, razume se – s EU, ali za nas je najva`nije kako da obezbedimo boqi `ivot za gra|ane, vi{e novca, kako da podignemo industrijsku proizvodwu i poqoprivredu u Srbiji. To su stvari na kojima }emo temeqiti na{u izbornu kapawu, koja }e biti vi{e pozitivna, a ne negativna.

MSP-a, da ka`ete da je to najva`nija odluka i da }e biti u na{u korist, a kada se donese ona koja to nije, da onda tvrdite da ta odluka vi{e nije ni va`na, da biste sedam dana nakon toga izrekli: idemo, pobedi}emo u UN, a dan posle toga to nazvali nemogu}om misijom. Re{ewe je da sednemo i razgovaramo s predstavnicima svih velikih sila EU, Rusijom, Kinom, Amerikom, Japanom i sagledamo {ta je minimalni zajedni~ki imeniteq, {ta je ono sa ~ime se svi sla`u, {ta je

Tajni sastanak z Koliko su ta~ne tvrdwe da je udar na „Deltu“ i Mi{kovi}a izazvan jer je u nekim bliskim vezama sa SNS-om?

– Apsolutno neta~ne, a koliko ja saznajem, imali su vrlo blizak sastanak na najvi{em nivou pre nekoliko ve~eri i ove odnose karakteri{e sistem hladno–vru}e. Ja ne pamtim kada sam posledwi put video gospodina Mi{kovi}a.

Posledwi voz za Ko{tunicu z Osim NS-a Velimira Ili}a, koji vam je partner, {ta se de{ava na relaciji SNS–DSS Vojislava Ko{tunice?

– Mi `elimo saradwu sa svima koji `ele nove izbore i svima koji su protiv ove vlasti. Kako }e to funkcionisati, zavisi od wih. Qudi `ele promene i `ele da usko~e u voz koji ih donosi, a ko iska~e, pla{im se da je sebi naneo medve|u uslugu. S Ko{tunicom mislim da nije bilo sastanka na vrhu. z Zbog ~ega toliko spekulacija o „velikoj koaliciji“, da li ste zaista, kada je potrebno, u bliskim odnosima s DS-om i predsednikom Tadi}em?

– U toliko smo bliskim odnosima da Tomislav Nikoli} i ja u posledwih {est meseci ni u jednoj ve~ernoj emisiji dr`avne televizije nismo bili. z Kako onda mislite da pobedite na izborima ako ne dr`ite medije?

– Iznenadi}ete se, i neki drugi nekada nisu dr`ali medije pa su pobedili na izborima. Ne samo da ne dr`imo medije ve} wihovi mediji vode prqavu kampawu protiv nas, a i daqe vodimo po svim mese~nim istra`ivawima jedine renomirane agencije koja se tim poslom bavi.

ono {to najvi{e mo`emo dobiti, a najmawe izgubiti, dr`e}i se Ustava Srbije, ali i onoga {to je u me|unarodnim okolnostima realnost. Kada to sagledamo i budemo po{teni i prema sebi, ali i kada se velikom borbom budemo izborili za najvi{e {to mo`emo dobiti, onda takav jedan program mo`emo ponuditi gra|anima Srbije. zDa li to zna~i da SNS tra`i povla~ewe srpske rezolucije iz UN i pravqewe nove s EU, Rusijom, SAD i Kinom?

– Bilo je logi~no da se to na po~etku uradi s wima. Sada uop{te nemamo ni ideje, niti znamo tehni~ke mogu}nosti kako bi to bilo mogu}e da se napravi. z Tra`ite li povla~ewe rezolucije Srbije iz UN s novom politikom koju zagovarate?

– Ne, mi imamo problem {to ne znamo {ta se trenutno de{ava i bilo bi potrebno da nam ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} objasni kako smo to pobedili Albance i EU {to smo pre wih predali rezoluciju. I ne bismo sada da izgubimo ukoliko je sada povla~imo.

Mi ne znamo ni{ta, sem informacija iz novina, nema novih na osnovu kojih bismo se rukovodili i zato ne dajemo takvu vrstu konkretnih predloga. z Prozvali ste neke qude, tvrde}i da su upleteni u malverzacije u infrastrukturi?

– Jesmo, jer kada ~ujete neka imena, samo od Mila \ura{kovi}a, Milojice Markovi}a do gospodinOmege, gospodin-Ba}ka, gospodin^umeta, koji su vladari srpskih puteva, mislim da sve dovoqno govori. z To su ti "mafija{i" na putevima Srbije?

– Dovoqno je samo re}i imena, a pla{im se da su qudi u vlasti mnogo ve}i mafija{i od wih, samo nemaju tako zvu~na imena. Nemogu}e je re{iti problem srpske putne infrastrukture. Dovoqno je pogledati primer kod Dimitrovgrada, gde se radi put od osam kilometara i "Alpina" po{teno radi svoj posao, „napali“ su taj put, kako se ka`e `argonski. Me|utim, na tom putu imamo dva tunela, jedan od 1.040 metara, drugi od 570, ali za te tunele nisu raspisani ni tenderi.

Pa, {ta vi sada gradite kada tih tunela ne}e biti, a po konkursnoj dokumentaciji rok za izvo|ewe radova je tri godine? Zna~i, jo{ najmawe ~etiri godine to ne}emo imati, o ~emu je onda re~ tu? z Ho}ete da ka`ete da neko stavqa pare u yep?

– Ho}u da ka`em da razli~iti qudi stavqaju pare u xep, ali toliko su razorili putnu privredu i toliko su reketirali te koji nisu po{teni da }e ~ak i wih da uni{te predstavnici vlasti. Vi imate tvrdwe nekih od wih da su im pojedini ministri uzimali po milion i po evra za odre|ene deonice, ali ja to nisam video i nisam ~uo, no rezultat }e biti katastrofalan. Ono {to nas najvi{e zanima jeste da u februaru ne}e biti gotov put Horgo{ – Novi Sad kako je predvi|eno dokumentacijom i ne}e biti gotova Dimitrovgradska petqa, bar jo{ tri koma ne{to godina. Mislim da je taj rezultat sam po sebi pora`avaju}i i poni`avaju}i. z Svojevremeno su funkcioneri va{e strane, a mo`da i vi li~no, tvrdili da bi prvo {to bi uradili dolaskom na vlast bilo hap{ewe lopova?

– Ne znam {ta to zna~i „hap{ewe lopova“ jer bi to bilo sprovo|ewe politike koja }e pred lice pravde dovesti one koji su zemqu ojadili. To se podrazumeva, to bi bilo normalno da se i danas de{ava i ja ne mislim da je to bilo kakva pretwa, ve} uobi~ajeno i normalno u civilizovanim i pravnim dr`avama. z Zna~i li to da bi se neki politi~ari na{li na udaru?

– Nisam ni tu`ilac ni sudija da bih o tome mogao da govorim.

Dragan Milivojevi}

REKLI SU Milanovi}: Tadi} da se izvini „Gaspromu” Srpska napredna stranka zatra`ila je ju~e od predsednika Srbije Borisa Tadi}a da se izvini "Gaspromu" zbog izjava vezanih za trasu gasovoda "Ju`ni tok". "Ugled na{e zemqe je naru{en time {to je predsednik Srbije, u dogovoru s bugarskim predsednikom, bez znawa 'Gasproma', mewao ili poku{ao da mewa rutu me|unarodnog gasovoda 'Ju`ni tok'", rekla je na konferenciji za novinare funkcionerka SNS-a Zorana Mihajlovi}-Milanovi}. Zorana Mihajlovi}Milanovi} je nekada{wa savetnica za energetiku biv{eg potpredsednika Vlade Srbije Miroquba Labusa.

Trivan: Izjava sramna i la`na Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je ju~e da je poziv Srpske napredne stranke da se predsednik Srbije Boris Tadi} izvini "Gaspromu" zbog izjava o trasi gasovoda "Ju`ni tok" sraman.

– Izjava je sramna ne samo zato {to je la`na ve} zato {to je duboko protivna interesima na{e zemqe. Re~ je o najgrubqoj la`i, s obzirom na to da predsednik Tadi} nije pregovarao, ve} razgovarao o ne~emu {to je legitimna tema – rekla je Jelena Trivan Tanjugu.

Ona je kazala da je "energetska perjanica SNSa" neko ko je danima trovao javnost time da Srbija ne treba da sara|uje s Rusijom, a danas se pojavquje kao za{titnik ruskih interesa u Srbiji".

M. Krkobabi}: Penzije ~uva PUPS – Penzije }e pratiti rast plata u javnom sektoru i tako }e biti sve dok Partija ujediwenih penzionera Srbije bude u Vladi – rekao je potpredsednik te partije Milan Krkobabi}. "Posle 2012. nova vlada }e praviti novi dogovor sa MMF-om i ako mi budemo u woj, i tada }e dogovor biti isti, a ako ne budemo, eto brige i za sada{we i za budu}e penzionere i za sindikate i za sve ostale. Neka dobro razmisle za koga }e da glasaju 2012. godine", istakao je Krkobabi} za "Danas". "Umesto 100.000, ima}emo 500.000 glasova i pravi}emo novi dogovor s novom vladaju}om ve}inom i opet }e penzije pratiti plate", naveo je on.

petak13.avgust2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

DR DRAGOSLAV PETROVI]

O~ekivan tempo prenosa nadle`nosti Vojvodini – Do kraja ove godine ve}i deo nadle`nosti Vojvodine bi}e prenet s republi~kog na pokrajinski nivo vlasti, a do kraja slede}e godine bi}e prenete sve nadle`nosti – kazao je ju~e novinarima pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj Dragoslav Petrovi}.

Novinari su Petrovi}a na prijemu u Vladi Vojvodine, koji je priredio u ~ast novih ~lanova Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti, pitali da li je zadovoqan tempom kojim se nadle`nosti, u skladu s novim Statutom i Zakonom, prenose s Republike na Pokrajinu, po{to su ranije pojedini pokrajinski zvani~nici izrazili nezadovoqstvo brzinom tog procesa.

– Tempo prenosa nadle`nosti je o~ekivan i odvija se po realnim o~ekivawima – kazao je Petrovi}.

Po wegovim re~ima, ne bi vaqalo da se pojedine obaveze preuzmu pre nego {to se obezbede matrijalni, prostorni, kadrovski i organizacioni preduslovi.

– Dve godine je ukupan rok da se preuzmu sve nadle`nosti – kazao je Petrovi}.

Pokrajina po Zakonu o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine i Statutu ima 154 svoje ingerencije.

S. N.

IZ VLADE VOJVODINE UPU]ENA INICIJATIVA NACIONALNOJ AKADEMIJI

VANU u prostorije SANU Pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi} ju~e je u Vladi Vojvodine priredio sve~ani prijem za ~lanove Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti povodom izbora wenih novih akademika, i saop{tio da je Srpskoj akademiji nauka i umetnosti uputio inicijativu da se saradwa te dve institucije ozvani~i i u~vrsti.

– U konsultacijama s predsednikom SANU Nikolom Hajdinom, ministrom nauke Bo`idarom \eli}em i uz saglasnost predsednika Vlade Vojvodine dr Bojana Pajti}a, uputio sam inicijativu SANU da se ostvare formalni kontakti i

Petrovi} o~ekuje pozitivnu reakciju, “ne spore}i da je SANU od posebnog nacionalnih zna~aja i s posebnim zakonskim obavezama i ovla{}ewima”.

– U okviru toga se moraju kretati aktivnosti VANU kao regionalne instutucije – dodao je. – VANU se mora uklopiti u politiku i principe SANU. Predsednik VANU prof. dr Endre Pap podsetio je na to da ta akademija ulazi u sedmu godinu postojawa i rada i da, uz ~etiri nova dopisna, danas ima 19 ~lanova.

– Na{ put nije uvek bio pravolinijski, ali ostali smo na

~vr{}a saradwa dve akademije putu nauke i kulture, pre svega – rekao je Petrovi}. vezano za Vojvodinu – kazao je On je istakao da su obe instiPap. tucije zakonska obaveza dr`avCiqevi VANU, po wegovim nih organa, i podsetio na to da re~ima, od po~etka su bili je Zakonom o prenosu nadlerazvoj nauke i dobrobit gra|a`nosti Vojvodina Vojvodine, pa ni, odlukom Natako i cele SrVANU se mora rodne skup{tine bije.

Srbije, kao zaPap je ocenio uklopiti u politiku konska obaveza da u Srbiji ima i principe SANU propisano da Pomali broj kvali(Dragoslav krajinska vlada tetnih nau~nika Petrovi}) obezbe|uje uslove i da je zato saza rad VANU. Taradwu sa SANU, ko|e, Statutom s ~ijim akademiVojvodine, za koji je Skup{ticima, kako je naveo, postoji izna Srbije dala saglasnost 30. vanredna pojedina~na saradwa, novembra pro{le godine, utvrpotrebno podi}i na vi{i nivo. |eni su, po wegovim re~ima, i Naveo je da VANU sara|uje s ostali detaqi statusa ove nama|arskom, slova~kom, u~ne i kulturne institucije. austrijskom akademijom, a da – Time su nedoumice oko popredstoji potpisivawe sporanovnog osnivawa VANU, koje zuma i s poqskom. su bile opravdane, stavqene ad Novi dopisni ~lanovi VAakta – dodao je Petrovi}.

NU su sociolog prof. dr Jovan Kako je to objasnio novinaKom{i}, prof. dr Svetozar rima, od SANU se o~ekuje da Ni}in s Medicinskog fakuldeo prostora wihovog ogranka teta u Novom Sadu, kompoziu Novom Sadu bude iskori{}en tor mr Miroslav [tatki} s za sme{taj i rad VANU, koja se novosadske Akademije umetnosada nalazi u Muzeju savremene sti i kwi`evnik Mladen Marumetnosti, jer je “neracionalkov. Kom{i} je kazao da je za no da se dupliraju prostori i wega ~lanstvo u VANU ~ast i re`ijski tro{kovi”. obaveza, a da ta institucija za U Novom Sadu, Ogranak SAVojvodinu predstavqa novi NU je sme{ten u centru grada, simbol stvarala{tva i idenu zgradi "Platoneuma", zadutiteta Vojvodine u Srbiji po `bini mitropolita Platona meri wene multikulturanosti.

Atanackovi}a.

S. Nikoli}

4

EKONOMIJA

petak13.avgust2010.

DNEVNIK POSLE TRI MESECA MIROVAWA

Gorivo bli`e poskupqewu nego pojeftiwewu JAVNI DUG SRBIJE I DAQE RASTE

Uzajmili novu milijardu evra Ukupan javni dug Srbije na dan 30. juna iznosio je 10,8 miliona evra, {to je 953 miliona evra vi{e u odnosu na 31. decembar, saop{tila je ju~e Privredna komora Srbije.

Odnos izme|u ukupnog javnog duga i bruto doma}eg proizvoda dostigao je 32,7 odsto, {to je vi{e u odnosu na 31,3 odsto iz perioda do 31. decembra 2009.

Ukupne direktne obaveze po javnom dugu dostigle su 9,21 miliona evra, a indirektne 1,59 milion.

Unutra{wi dug po direktnim obavezama dostigao je 4,1 milijarde evra, a spoqni 5,1 milijardi. Unutra{wi dug po indirektnim obavezama je 305 miliona evra, a spoqni 1,3 milijardu.

Cena goriva u Srbiji ista je ve} gotovo tri meseca – posledwi put promewena je polovinom maja. Tada je gorivo poskupelo u proseku 6,4 posto i litar je dostigao najvi{e (dinarske) cene ikada. Naime, litar benzina ko{ta 119,40 dinara, dizel D-2 je 108, a evrodizel 120,80 dinara. Neposredno pre te, posledwe promene cena, promewena je i Uredba o cenama naftnih derivata te je za korekciju neophodno da se ukupna cena nafte (prose~na cena sirove nafte i prose~an kurs dolara) u roku od 30 dana promeni za 3,5 odsto.

Od tada pa sve do sada ukupan procenat promene nije dostigao potrebnih 3,5 odsto, pa se cene nisu mewale. Iako je u junu najavqivano da }e gorivo pojeftiniti, ni{ta se nije desilo, a jo{ uvek se ne mo`e re}i da li }e do}i do promene cena goriva i kada bi se to moglo desiti. Ipak, moglo bi se

re}i da smo bli`i poskupqewu nego sni`ewu cene.

Naime, barel nafte je u maju vredeo ne{to vi{e od 70 dolara, potom je cena pala na oko 65, a sada je oko 80 dolara. Istovremeno, polovinom maja evro je vredeo oko 101,5 dinara, polovinom juna oko 103,5, u julu je dostigao vrednost od

FARMERI I MINISTARSTVO POQOPRIVREDE DOGOVORILI SE O OTKUPU MLEKA

NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE DOBILA MIGRACIONI CENTAR

Cela Srbija bi rado u pe~albu Zbog velike stope nezaposlenosti, ali i malih plata, sve je vi{e gra|ana Srbije koji posao tra`e u inostranstvu. Neki to ~ine na svoju ruku, {to se ~esto po wih same zavr{i lo{e, a deo na rad u inostranstvo odlazi „legalno“, odnosno preko poziva koje objavquju Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe ili privatne agencije za zapo{qavawe koje imaju dozvole za rad.

Zapo{qavawe u inostranstvu je rizi~no bez unapred potpisanog sporazuma s poslodavcem i za to je najboqe i najsigurnije odlaziti u pe~albu uz pomo} dr`ave jer jedino ona mo`e proveriti sve o kredibilitetu inostranog poslodavca pre nego {to raspi{e konkurs za popunu radnih mesta. Na{i gra|ani mogu se zaposliti u inostranstvu na dva na~ina – pojedina~no ili po deta{manu. Pojedina~no podrazumeva zapo{qavawe putem ponude koju NSZ dobija direktno od stranog poslodavca ili posredstvom ambasada. Kada stigne takva ponuda, konkurs se ne raspisuje odmah ve} se prvo proveri poslodavac – {to podrazumeva da li po{tuje ugovore o radu, prava radnika i u kakvim uslovima posluje – pa se tek onda pozivaju na{i gra|ani da se prijave za rad u inostranstvu.

Prethodnih godina odlazak na{ih radnika u inostranstvo spre~avalo je to {to se nije moglo i}i bez viza, ~ak ni na povremene i privremene poslove, dok je od 19. decembra pro{le godine, kada je potpisan Sporazum o viznoj liberalizaciji, broj zainteresovanih drasti~no porastao. Pri NSZ-u otvoren je Migracioni servisni centar, u kojem zainteresovani dobijaju sve potrebne informacije o boravi{nim dozvolama, socijalnoj za{titi u zemqi u koju `ele da odu, ali se tu ne mogu dobiti podaci o tome da li je neka dr-

Nema~ka klinika tra`i 20 lekara specijalista Direkciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe obratila se klinika iz Nema~ke koja `eli da zaposli 20 lekara iz Srbije.

Konkurs za zapo{qavawe na{ih lekara u Nema~koj raspisan je 19. jula ove godine na svim oglasnim tablama filijala NSZ-a i otvoren je do popune radnih mesta. Do sada se ve} prijavilo 100 kandidata, selekcija je u toku, a kona~ni izbor obavi}e poslodavac iz Nema~ke. Pomenutoj klinci je potrebno najmawe 20 lekara specijalista iz raznih oblasti medicine: kardiolozi, internisti, ginekolozi, pedijatri, anestiziolozi, traumatolo{ki hirurzi, urolozi, vaskularni hirurzi, psihijatri, neurolozi ili lekari op{te medicine. Naime, ukoliko ne bude dovoqno lekara specijalista koji ispuwavaju tra`ene kriterijume, poslodavac je izrazio spremnost i da zaposli na{e lekare bez specijalizacije, uz mogu}nost wenog sticawa u Nema~koj. `ava zvani~no tra`ila radnike iz Srbije.

Pro{le godine NSZ je posredovao kod devet zahteva poslodavaca iz inostranstva, uputiv{i na rad na{e radnike, od ~ega {est na osnovu deta{mana, za Nema~ku, jedno za Rusiju i dva za Sloveniju. Kako nam je re~eno u NSZ-u, posredovali su i za preduze}e iz Srbije za rad u Rusiji, za ve}i broj armira~a, zavariva~a, tesara. Zbog te`anih uslova rada, po informacija poslodavaca primqena su tri lica preko NSZ-a. Iz Slovenije se dva puta NSZ-u obra}ao poslodavac da tra`i na{e radnike za poslove

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Kupovni za Va`i za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,874

104,973

107,388

102,559

Australija

dolar

1

71,4749

72,9336

74,6111

71,2561

Kanada

dolar

1

75,3047

77,8619

79,6527

76,0711

Danska

kruna

1

13,8051

14,0868

14,4108

13,7628

Norve{ka

kruna

1

12,8929

13,156

13,4586

12,8534

[vedska

kruna

1

10,8225

11,0434

11,2974

10,7894

[vajcarska

franak

1

75,4539

76,9938

78,7647

75,2229

V. Britanija

funta

1

125,212

127,767

130,706

124,828

SAD

dolar

1

79,8711

81,5011

83,3756

79,6266

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 8. 2010. godine

stolara, armira~a i zidara i primqeno je 12 lica, dok je za poslove rudara-minera poslodavac anga`ovao {est na{ih radnika.

– Ukoliko je ponuda koja sti`e iz inostranstva, u smislu pla}awa i uslova rada, dobra,

gotovo 105 dinara, koliko je i sada. To prakti~no zna~i da je gorivo, gledaju}i cenu u evrima, sada jeftinije nego u maju. Naime, u maju je za litar goriva bilo potrebno ne{to mawe od 1,18 evra, u junu oko 1,15, a u julu, kao i ovih dana, za litar benzina – a sli~no je i s cenom evrodizela – potrebno je oko 1,13

evro. Me|utim, u Srbiji se zara|uje u dinarima, a ne u evrima, pa su ovo smawewe cene u evropskoj valuti osetili pre svega putnici (uglavnom u tranzitu) koji su to~ili gorivo u na{oj zemqi. Velikoj ve}ini doma}ih voza~a vo`wa automobilom postala je pravi luksuz jer je za to~ewe rezervoara od 40 litara potrebno gotovo 5.000 dinara. Da je tako, dovoqan je pokazateq i to {to je na mnogim pumpama cena goriva, i benzina i dizela, ne{to ni`a u odnosu na najvi{e dozvoqene cene, {to je izra`enije kod dizela-goriva. Promet na pumpama mawi je nego pro{le godine, a ako gorivo i daqe bude poskupqivalo, jasno je kojim putem }e promet i}i. Nema ni najavqenog pojeftiwewa, a ni smawewa akciza, {to je tako|e, kao mogu}nost, a zbog sve maweg prometa, najavqivano pre nekoliko meseci.

D. Mla|enovi}

„Imlek” ignori{e i dogovor i sto~are

radnici se u velikom broju javqaju i odazivawu za posredovawe, pogotovo ako se radi o Nema~koj. ^ak i kada su uslovi rada lo{i, kao {to je u Sibiru – velika hladno}a, izolovanost od sveta po nekoliko meseci – radnici su spremni da odu na rad – obja{wava Ivana Milovanovi} iz pres-slu`be NSZ-a.

Od po~etka ove godine NSZ je, ukazala je na{a sagovornica, dobio pet zahteva za posredovawem i obezbe|ivawem radnika radi upu}ivawa na rad u inostranstvo, od ~ega je jedan za rad u Al`iru, i tu je anga`ovano 26 radnika, uglavnom u gra|evinarstvu i elektri~ari. NSZ je posredovao i pri zapo{qavawu dva lekara u Kuvajtu, dva stomatologa u Sloveniji i jednog farmaceuta u Crnoj Gori.

– NSZ je dobio i dva zahteva za zapo{qavawe u firmama u Srbiji koje radnike anga`uju za rad u inostranstvu. Jedan zahtev za rad na{e firme u Rusiji – 50 elektromontra, 50 montera-bravara, 30 fizi~kih radnika. Za rad na{eg preduze}a u Nema~koj posredovali smo za 50 radnika elektrostruke, {est kranista i {est parketara – istakla je Ivana Milovanovi}.

Posebno je va`no isti}i da se, po Zakonu o zapo{qavawu, zapo{qavawe u inostranstvu obavqa na osnovu prijave potrebe za radom u inostranstvu koju prima Ministarstvo ekonomije, Nacionalna slu`ba ili agencija.

Q. Male{evi}

Pregovori o otkupnim cenama mleka po~eli su ju~e u Novom Sadu, ali se pozivu predstavnika novosnovanog Konzorcijuma proizvo|a~a sirovog mleka odazvao samo ministar poqoprivrede Sa{a Dragin.

Proizvo|a~i mleka i ministar poqoprivrede dogovorili su se da farmeri u~estvuju u pravqewu uredbi kojima se defini{u subvencije i premije za proizvo|a~e za idu}u godinu. Oni su dobili i uveravawe da se nije odustalo od formirawa nacionalne laboratorije za proveru kvaliteta mleka.

Mlekari okupqeni u Konzorcijum prozivo|a~a mleka ka`u da su od ministra dobili uveravawa da je raspisan tender za nacionalnu laboratoriju za proveru kvaliteta mleka. Radom ove laboratorije }e se razjasniti dileme kakvog kvaliteta je mleko koje se predaje mlekarama. Zahtev da se pove}a otkupna cena mleka, koji je upu}en mlekarama, i daqe stoji.

Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin je rekao da je po~ela isplata subvencija od 12.500 dinara po grlu, koje se ispla}uju po osnovu Uredbe o genetskom unapre|ewu sto~arstva.

Tako|e je zapo~ela i ubrzana isplata drugog kvartala premije za mleko, ka`e Dragin.

On ka`e i da }e se Ministarstvo fokusirati na subvencije po grlu, a ne po litru da bi novac ostao farmerima. Ministarstvo, ka`e Dragin, podr`ava zahtev za pove}awe otkupne cene mleka, ali navodi i da ispuwewe tog zahteva ne zavisi od wih.

Uro{ [e}erov iz Konzorcijuma proizvo|a~a mleka re-

kao je da proizvo|a~i mleka i daqe ostaju pri svom zahtevu da se pove}a otkupna cena mleka i, ako mlekare ovaj zahtev ne ispune, proizvo|a~i }e, kako su najavili, 22. avgusta obustaviti isporuke mleka mlekarama.

11. 8. 2010.

1.266,77712

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (631,45 0,62)

Promet

^a~anska banka a.d. , ^a~ak

11,90%

14.995

1.680.000

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

10,64%

1.550

4.460.800

AIK banka a.d. , Ni{

0,03%

2.880

23.875.699

Srbijatransport a.d. , Beograd

6,38%

5.000

1.788.500

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-0,38%

5.500

275.010

Velefarm a.d. , Beograd

0,08%

1.251

10.108

Imlek a.d. , Beograd

-1,70%

1.504

159.430

Voda Vrwci a.d. , Vrwa~ka Bawa

0,05%

3.802

5.990

Cena

Promet

Univerzal banka a.d. , Beograd

-3,04%

4.654

93.089

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-5,05%

3.911

78.210

Agrobanka a.d. , Beograd

-1,96%

7.500

7.500

0,00

523

0,00

Promena %

Institut za strane jezike a.d.

-9,09%

12.000

120.000

Kopaonik a.d. , Beograd

-5,14%

1.660

36.520

Veterinarski zavod Subotica a.d

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-5,05%

3.911

78.210

Privredna banka a.d. , Beograd

0,00

599

0,00

Neoplanta a.d. , Novi Sad

-4,52%

190

58.520

Telefonija a.d. , Beograd

0,00

1.438

0,00

Bambi Banat a.d. , Beograd

-4,35%

11.000

66.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

8.200

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

909

0,00

0,00

745

0,00 0,00

Promena %

Cena

Promet

Promena %

Pet akcija s najve}im padom

Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

Naziv kompanije

Promet

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-5,05%

3.911

78.210

Soja protein, Be~ej

Neoplanta a.d. , Novi Sad

-4,52%

190

58.520

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.050

50.820

Tigar, Pirot

0,00

664

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.051

0,00

Chemos a.d. , Pali}

0,00%

330

Budu}nost a.d. , Novi Sad

0,00%

1.300

36.400

Vital a.d. , Vrbas

-1,60%

797

27.885

Svi iznosi su dati u dinarima

NEOPHODNOST REFORMI U SRBIJI

Irski recept za na{e muke [ef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor ocenio da bi Srbija mogla poboq{ati `ivot svojih gra|ana ako reformi{e privredu i institucije po ugledu na Irsku, koja je od 1960. do 2008. pove}ala dohodak po stanovniku s oko 1.000 na vi{e od 60.000 dolara.

Promene u Irskoj kombinovale su industrijsku strategiju otvarawa zemqe prema svetu, poboq{awe qudskih resursa i infrastrukture, uvo|ewe konkurencije, liberalizaciju tr`i{ta i reformu propisa, makroekonomsku stabilnost i boqe upravqawe, naveo je Brefor u autorskom tekstu za NIN. Kreatori privredne politike verovali su da }e budu}a konkurentnost Irske vi{e zavisiti od intelektualnog kapitala nego od fizi~kog, tako da su zna~ajno ulagali u obrazovni sistem prilago|en potrebama privrede, pa je postojawe obu~ene radne snage postalo isto toliko va`no za privla~ewe stranih direktnih investicija koliko i niski porezi i direktne subvencije, ukazao je on.

Specifi~nost Irske je i u tome {to su ekonomske reforme nastale i sprovo|ene u okviru socijalnog partnerstva vlade, sindikata, preduzetnika, poqoprivrednika i lokalnih zajednica, koji su pregovorima dolazili do paketa reformi kqu~nih za odr`awe makroekonomske stabilnosti, naglasio je Berfor.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

^UDNA DOGA\AWA NA SRPSKOM DEVIZNOM TR@I[TU

Nevidqiva ruka komanduje dinarom Posle gotovo sedmomese~nog neprestanog pada nacionalne valute, na deviznom tr`i{tu do{lo je do zanimqivog obrta. Sad Narodna banka Srbije svojim intervencijama brani evro jer je ponuda ~vrste valute ve}a od dinarske tra`we. Te{ko je re}i da li je to kraj politike puzaju}e (svakodnevne) devalvacije, ali je o~igledno da je neko procenio da se u tome oti{lo predaleko i da bi posledice na makroekonomskom planu mogle biti neugodnije od dobiti koje donosi stimulativan devizni kurs.

Od po~etka godine dinar je devalvirao 9,5 procenata i to je, po nekim istra`ivawima, najdubqe ponirawe neke evropske valute. S po~etnog nivoa od 95,8888 dinara za evro (sredwi kurs 31. decembra), nacionalna valuta se spustila do kote na kojoj je trebalo vi{e od 106 dinara za evropsku nov~anu jedinicu. Me|utim, kad je ve} izgledalo da to prerasta u pravi stampedo, do{lo je do stabilizacije i ja~awa vrednosti dinara. U odnosu na po~etak ovog meseca, ta~nije od 2. avgusta, nacionalna valuta je podigla svoju

vrednost 1,3 procenat, a samo tokom ove nedeqe 0,81 posto (ju~e je sredwi kurs bio 104,9734 dinara). [ta se to dogodilo da sada NBS mo`e da brani vrednost dinara, a da to, uz silne intervencije, nije uspevala tokom prethodnih {est-sedam meseci? Kao odgovor name}u se dva razloga. U

[ta }e biti daqe [ta se mo`e o~ekivati u narednim mesecima? O~igledno je da neko, svejedno da li u izvr{noj ili monetarnoj vlasti, smatra da se stiglo do ravnote`nog kursa i da se on mora braniti. Da li je to mogu}e izvesti, ako francuska BNP Pariba banka procewuje da bi se na{a valuta do kraja godine mogla vratiti na nivo 95 dinara za evro i ako poru~uje „napu{tajte zlote, kupujte dinare“? To bi moglo zna~iti da je ova svetski uticajna finansijska ku}a procenila da je {pekulativni kapital skinuo kajmak i po~eo da napu{ta Srbiju i da u narednom periodu ne}e biti dovoqno dinarske tra`we koja bi podizala vrednost evra. To je, samo naizgled, dobra vest jer je weno nali~je neugodno, po{to govori da se kriza nastavqa i da na{a privreda ostaje u recesiji.

izve{taju o inflaciji za avgust 2010. NBS na jednom mestu navodi da je u drugom tromese~ju ove godine monetarna politika bila ekspanzivna. Re~ju, da je u periodu april–jun centralna banka kreirala ve}u koli~inu novca nego u prethodnom tromese~nom razdobqu. Taj novac je zavr{io na tr`i{tu i svakako je imao uticaja na kretawe kursa. Mo`da zvu~i paradoksalno, ali je sasvim mogu}e da je NBS istovremeno i podgrevao i hladio deviznu tra`wu. Ako bi se postavilo pitawe za{to je to ~iweno, odgovor se mora tra`iti u stalnim zahtevima Vlade Srbije da centralna banka uzme aktivnije u~e{}e u realizaciji razvojnog ekonomskog koncepta.

Drugi razlog iznena|uju}e brze i efikasne intervencije na deviznom tr`i{tu je verovatno strah od ugro`avawa makroeko-

nomske stabilnosti. Krajem jula i po~etkom avgusta po~eli su da sti`u orkestrirani zahtevi za korekcije cena (mlekari, pekari...). Sama centralna banka u pomenutom izve{taju navodi da je jedan od razloga {to je inflacija po~ela da iska~e iz ciqanog koridora i taj {to se deprecijacija dinara po~ela prelamati na cene. Mada polugodi{wi rezultat (4,2 odsto) nije posebno zabriwavaju}i – on minimalno ugro`ava projektovanu ovogodi{wu inflaciju od {est posto plus-minus dva procenta – nastavak puzaju}e devalvacije i prate}ih poskupqewa pretio je ozbiqnim posledicama.

Zato se mo`e pretpostaviti da je neko, ili u Vladi ili u NBS-u, rekao „dobro, ovde }emo stati, ali ne}emo dozvoliti ni da dinar previ{e oja~a“. Da bi se boqe razumela ova pomalo ~udna pozicija, treba pogledati spoqnotrgovinski ra~un Srbije. Tokom prvih {est meseci (januar–jun 2010. godine) izvoz srpske privrede u dolarskom iznosu porastao je 18 procenata (19,4 posto u evrima). Osim porasta izvozne tra`we, zna~ajan doprinos tom rezultatu dao je i stimulativan kurs nacionalne valute. Sve bi bilo super da se na tom putu nisu ispre~ila dva problema. Prvi je taj da je vrednost evra dostigla nivo koji je po~eo smetati, ne samo uvoznicima i gra|anima ve} i samim izvoznicima, time i ukupnoj privredi. Drugi razlog je ~iwenica da se u evroiziranoj privredi, gde je evro sidro za sve, a uz takvu na{u ekonomiju, obezvre|ivawe dinara po~elo preslikavati na cene i pretiti naru{avawem makroekonomske stabilnosti.

V. Harak

petak13.avgust2010.

5

PRE]UTANI DOKUMENT VLADE SRBIJE

[tetu INA da plate gra|ani?

Portal „Pi{taqka“ objavio je dokument na osnovu kojeg se Vlada Srbije u oktobru 2008. obavezala na to da }e novcem gra|ana platiti {tetu ako INA dobije spor protiv „Lukoila“. „Pi{taqka“ je proverila „Slu`beni glasnik“ iz 2008. i nije na{la zakqu~ak Vlade o produ`ewu garancije, iako su izvori iz Vlade izjavqivali da nije bilo tajnosti. Nije jasno za{to Vlada nije tra`ila da i „Lukoil“ produ`i svoje obaveze prema Srbiji za jo{ pet godina – da ne otpu{ta radnike i da ne prodaje imovinu, navodi antikorupcijski portal „Pi{taqka“. Tako|e, Vlada se obavezala na to da – ako sud presudi u korist INA – „Lukoil“ ne}e morati da prenese imovinu na hrvatsku kompaniju, ~ime se direktno ume{ala u posao suda, navodi se na tom sajtu. Vlada se, podsetimo, zakqu~kom usvojenim 23. oktobra 2008. obavezala na to da }e „Lukoilu“ do 2013. godine nadoknaditi iz buxeta, odnosno novcem gra|ana, svu eventualnu {tetu koja bi nastala u slu~aju da hrvatska INA dobije spor protiv Agencije za privatizaciju. INA tra`i vra}awe imovine ili naknadu tro{kova u ukupnoj visini od oko 190 miliona evra. Kompanija „Beopetrol“, nastala od imovine koja je u biv{oj Jugoslaviji pripadala INA, prodata je „Lukoilu“ 2003. godine. Tada{wa Vlada obavezala se da ruska kompanija ne}e snositi nikakve tro{kove ako INA dobije spor, niti da }e morati da bilo koji deo imovine prebaci na hrvatsku firmu, a Vlada Mirka Cvetkovi}a produ`ila je tu garanciju.

6

DRU[TVO

petak13.avgust2010.

SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA PROGLASILA KRAJ EPIDEMIJI NOVOG GRIPA

To nije kraj virusa H1N1?

Svetska zdravstvena organizaS po~etkom pandemije sve zecija proglasila je kraj pandemije mqe u svetu, a na preporuku SZOsviwskog gripa, odnosno pandea, pani~no su po~ele da kupuju mije izazvane virusom H1N1. vakcinu protiv novog gripa. PrGlobalni ishod se pokazao znatvi komentari u na{oj javnosti su no bla`im nego {to se strahovabili kritike na ra~un malo kulo pre samo ne{to vi{e od godipqenih doza, govorilo se o tri nu dana, saop{tila je generalna miliona, “{to zna~i da }e najvedirektorka Svetske zdravstvene }i broj stanovnika ostati nezaorganizacije Margaret ^an. Od{ti}en”. Jer da smo sledili luka o progla{ewu kraja pandeostale, bogate zemqe Evrope, u mije je doneta na osnovu preporuodnosu na broj stanovnika kupike najve}ih stru~waka za grip li bismo nekoliko puta vi{e dovan SZO-a. Svet sada ulazi u za. Me|utim, kada su vakcine ku“postpandemijski period”, ali pqene, sa sve `e{}om kampawom }e virus sviwskog gripa nastaviprotiv vakcinacije kao i sa sumti da cirkuli{e narednih godiwom da je pandemija naduvana, na kao deo sezonskog gripa, namekritike su se usmerile na previ}u}i potrebu da zdravstvene vla{e kupqenih doza i nepotreban sti zemaqa sveta budu na oprezu. tro{ak iz zdravstvene kase. U jaSamo desetak dana pre ove obnuaru ove godine Vlada Srbije je jave mediji su preneli izjavu obustavila nabavku novih kolipredsednika Radne grupe za pra~ina vakcina. Od 855.700 kupqe}ewe pandemije epidemiologa nih doza utro{eno je samo dr Predraga Kona da se vakcina150.000, {to je ispod o~ekivawa cija protiv novog gripa nastazdravstvenih vlasti. “Proma{ivqa jer se taj grip jo{ uvek nije le” su i ostale zemqe u Evropi. potpuno predao, Procewuje se da {to je sada izasu zemqe Starog Ukoliko vakcine zvalo nedoumicu kontinenta kuostanu neiskori{}ene, brojnih qudi da pile 90 odsto vili je potrebno to }e zna~iti i bacawe {e vakcina od vi{e od pet miliona upotrebqenih. vakcinisati se ili ne s obzirom Nakupqene zaevra, koliko su na to da je pandelihe vakcine ko{tale miji kraj. Kako protiv virusa obja{wavaju epiH1N1 i daqe su demiolozi, kraj pandemije ne efikasne, ali ne zadugo. U Srbizna~i i kraj virusa H1N1, on i ji ove zalihe iznose 650.000 doza daqe ostaje u cirkulaciji i povakcina “focetrija” kojima rok stoji opasnost da se pojave mawe isti~e krajem oktobra. Epidemiepidemije, ali je sigurno da maolozi smatraju da bi bilo velika sovnog oboqevawa ne}e biti. gre{ka pokloniti vakcinu nekoj Virus sviwskog gripa i daqe zemqi ili je uni{titi jer je ona predstavqa pretwu za visokoriipak najefikasniji na~in za{tizi~ne grupe, me|u kojima su i te od gripa i gra|ani bi trebalo trudnice, pa se smatra da je vakda se za{tite. Ukoliko ostanu cinacija jo{ uvek dobro re{ewe neiskori{}ene, to }e zna~iti i za pripadnike tih grupa. bacawe vi{e od pet miliona Radna grupa za borbu protiv evra, koliko su ko{tale. pandemije novog gripa ~esto je Da li je pandemija izmi{qena kritikovana da “preuveli~ava” i naduvana, koliko je vakcina zna~aj pandemije, a napadi su se efikasna i bezbedna, da li je poja~ali kada je na svetskoj sceSvetska zdravstvena organizacini SZO okrivqen da “{uruje” s ja radila u dosluhu s farmaceutfarmaceutskom industrijom. skom industrijom... pitawa su na Me|utim, dosad je u svetu potvrkoje jo{ uvek nemamo odgovore. |eno oko 18.450 smrtnih slu~ajeOno {to je sigurno jeste da je va od sviwskog gripa, ukqu~ujuautoritet SZO-a s ovom pri~om, }i mnoge trudnice i mlade. opravdano ili ne, poquqan, a U Srbiji je u bolnicama od pred ovogodi{wu sezonu gripa sviwskog gripa umrlo 137 qudi, poquqano je i poverewe qudi u ali epidemiolozi ka`u da je re~ vakcinaciju od “obi~nog” gripa. samo o potvr|enim slu~ajevima i Ostaje pitawe {ta }e se desiti da je taj broj nekoliko puta ve}i. ako se ve} sutra dogodi da virus Oni priznaju da je od sezonskog gripa mutira i do|e do nove pangripa ranije umiralo vi{e qudemije? Koliko }e gra|ani biti di, ali razlika je u tome {to je spremni da veruju i SZO-u i nanovi grip napadao mlade i zdra{im zdravstvenim vlastima da se ve qude i dovodio do fatalnog odazovu vakcinaciji? ishoda.

J. Barbuzan

DNEVNIK

SEDAM GODINA KASNIJE

Paragrafi ujedna~avaju vrti}e Novu radnu godinu koja, kao i u {kolama, i u pred{kolskim ustanovama po~iwe 1. septembra, zaposleni, ali i mali{ani u wima, zapo~e}e uz primenu novog zakona koji je Vlada Srbije usvojila proletos, ~ak sedam godina posle usvajawa Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, koji je propisao da se posebnim zakonom uredi i oblast pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa. I mada je Zakon o pred{kolskom vaspitawu i obrazovawu doneo brojne novine, po re~ima predsednice Republi~kog odbora pred{kolaca u okviru Sindikata obrazovawa Srbije \ur|ice Vrba{ki, tek u naredne dve godine prelaznog perioda bi}e doneta i podzakonska akta neophodna za primenu, to jest o`ivotvorewe ovog dokumenta.

– Sada je na redu dono{ewe podzakonskih akata koji }e regulistati normative opremqenosti, broja dece u grupama, finansirawe – ka`e \ur|ica Vrba{ki. – Primera radi, Zakon je u ~lanu 52 propisao da se visina plate, naknade i drugih primawa utvr|uje jedinstveno za sve zaposlene u pred{kolskim ustanovama ~iji je osniva~ Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, u skladu s propisima kojima se ure|uju plate, naknade i druga primawa iz radnog odnosa u javnim slu`bama, to jest da osnovica za obra~un plata ne mo`e biti ni`a od one po kojoj se plate obra~unavaju u osnovnim {kolama, ali zato mo`e biti vi{a ukoliko sama ustanova dodatno zaradi ili lokalna samouprava `eli da je pove}a. Ipak, nas i daqe ne finanasira Republika, kao ostale nivoe {kolstva, nego lokalne samouprave s kojima skla-

pamo kolektivne ugovore. S obzirom na to da ima op{tina koje objektivno u buxetu nemaju novca da isprate ovu zakonsku obavezu,

po~etku problema, uglavnom u ju`noj Srbiji, dok ih u Vojvodini nije bilo, mada i ovde ima nerazvijenih op{tina u kojima su plate

I tr`i{te oslu{kuje zakon Da i na{e tr`i{te brzo reaguje na zakonske promene dokazuje i aktuelna ponuda firme “Trim”, koja nudi modularne vrti}e kao re{ewe i brz odgovor za aktuelni mawak prostora i pove}anu potra`wu za dodatnim mestima. Ovi vrti}i montiraju se za mesec ili dva, u zavisnosti od broja odeqewa, kvalitetna izrada omogu}ava upotrebu na du`i rok, a uve}avawe ili smawewe objekata, pro{irewe ili sa`imawe pojedinih jedinica ili promena wihove namene obavqa se brzo i jednostavno, tvrde u “Trimu”.

Modularni vrti} je kao ku}ica od lego kockica, izgra|en od estetski funkcionalnih i kvalitetnih, energetski {tedqivih jedinica, koje se mogu spajati u vrti}e ili {kole s jednim, dva ili deset-dvanaest – ~ak i vi{e odeqewa. Izgra|eni su na jedan ili dva sprata. Bezbednost i udobnost prostora za boravak je u skladu sa svim va`e}im propisima i standardima, a u svetu se postavqaju ve} 15 godina. mislim da bi u narednom periodu nekim podzakonskim aktom i to trebalo regulisati tako da ovakvim op{tinama Republika pritekne u pomo}.

I mada je posle dono{ewa zakona kod primene ovog ~lana bilo u

u vrti}ima bile daleko ispod onih u {kolama, kao {to ima i lokalnih samouprava koje zaposlene u svojim pred{kolskim ustanovama pla}aju boqe nego {to Republika pla}a zaposlene u osnovnim i sredwim {kolama. U Srbiji je

da kolektivnim organizacijama utvr|uje u formi sporazuma izme|u kolektivnih organizacija s jedne strane, i reprezentativnih udru`ewa korisnika, s druge.

ANEM i NUNS ukazuju na to da je jedan od razloga dono{ewa novog Zakona o autorskom i srodnim pravima bilo nezadovoqstvo korisnika postupkom utvr|ivawa tarifa i da je kroz Komisiju zakonodavac poku{ao da ovaj problem re{i.

“Propu{tawe Vlade Srbije da imenuje ~lanove Komisije, iako je Zavod, u skladu sa Zakonom, blagovremeno dostavio predlog ~lano-

va, ostavqa radio i TV-stanice u Srbiji, ali i druge korisnike autorskih i srodnih prava, na milost i nemilost arbitrarno utvr|enim tarifama kolektivnih organizacija”, navodi se u saop{tewu.

gotovo 180.000 mali{ana raspore|eno u bezmalo 8.500 vaspitnih grupa u 159 pred{kolskih ustanova i 2.160 objekata. Na`alost, uslovi rada u ovim objektima su prili~no neujedna~eni, kako u pogledu prostora i kadrova, tako i u pogledu opremqenosti. Ovaj broj dece ne ~ini ni zavidan procenat obuhvata pred{kolskim vaspitawem i obrazovawem mali{ana od tri godine pa do polaska u {kolu, ali se ipak mora re}i da se on iz godine u godinu pove}ava, te da je od 2004. godine, kada je to bilo tek koji promil vi{e od 37 odsto, ove godine 44,6 odsto.

Po re~ima pomo}nika ministra @elimira Popova, obuhvat dece ve} je pove}an obavezom poha|awa pred{kolskog programa u godini pred polazak u {kolu iz krovnog zakona, a novi zakon stvorio je uslove za pove}awe kako broja pred{kolskih ustanova, tako i broja dece u wima, poboq{avawem uslova za obuhvat dece iz osetqivih grupa kao {to su Romi, seosko stanovni{tvo, deca sa smetwama u razvoju i ona iz izrazito siroma{nih porodica: – Na`alost, na{a buxetska sredstva nisu dovoqna za sve ovo {to Zakon omogu}ava, ali za potrebe unapre|ewa pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa koristi}emo IPA fondove, odnosno fondove za pomo} u procesu tranzicije i izgradwe institucija.

Ove fondove, ve} od slede}e godine, iskoristi}emo za optimalizaciju mre`e i kapaciteta pred{kolskih ustanova, u okviru ~ega je planirana izgradwa monta`nih i takozvanih putuju}ih vrti}a u siroma{nim op{tinama, ali i za poboq{awe kvaliteta pred{kolskih programa – kazao je Popov.

D. Deve~erski

VESTI ANEM, NUNS, Vlada i autorska prava ANEM i NUNS tra`e od Vlade da imenuje ~lanove Komisije za autorsko i srodna prava, i da omogu}e nesmetanu primenu Zakona o autorskom i srodnim pravima. Oni podse}aju na to da je, po zakonu, predvi|eno osnivawe komisije, kao tela ovla{}enog da daje mi{qewe o predlozima tarifa kolektivnih organizacija. Zakonom je predvi|eno i da se tarifa nakna-

Bradi}: [aban je prevazi{ao svoje vreme – Te{ko je re}i za neke qude da su prevazi{li svoje vreme, ali ima jedna te{ka istina da bi se

bez mnogih muzi~ara moglo, ali ne i bez [abana Bajramovi}a – izjavio je ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi} prilikom otkrivawa spomenika [abanu Bajramovi}u. – [aban Bajramovi} je dao muzici, kulturi, Ni{u, Srbiji i svetu ne{to po ~emu su i muzika i kultura i Srbija druga~iji. Da li }e svet biti boqi ili druga~iji, nije na nama da sudimo, o tome }e suditi generacije koje dolaze, a ovaj spomenik ovde je ta~ka dodira izme|u vremena [abana Bajramovi}a i onog vremena koje }e do}i.

MLADI SLAVE SVOJ PRAZNIK „SMORENI“ U PARADOKSALNOJ DOSADI

Zakoni ih ne}e vaspitati Najve}i problem mladih u Srbiji su, po re~ima ministarke omladine i sporta Sne`ane Samarxi}-Markovi}, nezaposlenost, neinformisanost i nedostatak kvalitetne ponude za provo|ewe slobodnog vremena. Ona je, povodom Me|unarodnog dana mladih, najavila da }e najkasnije za godinu dana biti usvojen zakon o mladima, budu}i da su trenutno u Srbiji jedini formalni okviri za brigu o wima – Strategija za mlade i Akcioni plan. O nameri Vlade da tokom aktuelne Me|unarodne godine mladih u~ini ne{to vi{e za one ispod 30, pri~ali smo s psihoterapeutom Neboj{om Jovanovi}em, koji smatra da ministarkina ocena nije savim ta~na.

– Ne sla`em se. Problem nezaposlenosti je evidentan, to je objektivna stvar, a slaba ponuda za provo|ewe vremena ne va`i. To zavisi od mladih i wihove orijentacije. Ako su orijentisani kao ve}ina, na provod, po urbanim sredinama ima dosta prostora, ali to je, izgleda, jedina vrsta ponude.

Zapostavqene su aktivnosti u kojima mladi ne{to razvijaju no, to je zapostavqeno od osnovne {kole pa nadaqe. Nedostaju nam konstruktivne i zabavne aktivnosti u obrazovnom sistemu, smatra Jova-

ti i za koje vreme. Promene u dru{tvu su spore, ne idu prostim dono{ewem zakona, to je samo po~etak. Odre|eni na~ini `ivota, vaspitavawa i odnosa u {koli se sporo prihvataju. Sve to uti~e na

zori{te i ne bave se sportom. Jovanovi} navodi da mladi s kojima radi ogromno vreme provode u pojavi koja se naziva „blejawe“. Kad neko bleji, vreme mu pro|e brzo: na kompjuteru, “Fejsbuku”, video-

Uzroci „smora” su iznutra Da li je nemogu}nost mladih da putuju uticala na wihov „smoren“ profil?

– Pitawe je koliko je mladih ranije moglo da putuje. Znam mnogo qudi koji nisu nigde mrdnuli, pa nisu postali qudi uskih shvatawa.

Kad ~ovek vidi kako `ive drugi, to mu mo`e promeniti vidike, me|utim, ne mislim da je to osnovni uzrok za prihvatawe ovakvog na~ina `ivqewa. Uzroci su iznutra - smatra Jovanovi}.

Dodela 240 besplatnih inter-rejl karata mladima koji do sada nisu imali prilike da putuju

novi}, i dodaje da je ideja o zakonu o mladima dobra, po{to od zakonskih regulativa sve po~iwe, mada ostaje pitawe da li }e on i{ta uspeti da re{i.

Na{ sagovornik isti~e da su danas mladi informisani boqe nego odrasli, a da je ministarka verovatno mislila na wihovu selektivnu neinformisanost. Mladi su gluvi na de{avawa u dru{tvu i {ta od wega mogu dobiti, a kon-

struktivne i razvojne aktivnosti koje im se nude ipak sami moraju otkriti. Neinformisanost o dru{tvenim de{avawima je problem jer mladi ne o~ekuju ni{ta dobro od dru{tva. Koliko je vlast odgovorna za takvo stawe?

– Pitawe je {ta vlast mo`e da uradi. “Riba smrdi od glave, a ne od repa”, ali kada bismo mogli izabrati najboqu mogu}u vlast, pitawe je {ta bi ona mogla uradi-

omladinu, wihovu potrebu da se identifikuju s nastavnicima i roditeqima koji nisu nesre}ni.

Prvo se stabilizuje generacija vaspita~a, da bi oni bili sposobni da sprovedu ono {to je mladima u tom uzrastu potrebno i {to }e im pomo}i da razviju konstruktivan identitet. Zakoni ih ne}e vaspitati.

Istra`ivawe sprovedeno pre dve godine za potrebe Nacionalne strategije za mlade pokazalo je izvestan paradoks. Oni se `ale da im je dosadno, a istovremeno nemaju hobije, ne idu na koncerte, u po-

igrama, i gubi se ose}aj za vreme, a blejawe se prihvati kao svakodnevna navika i obaveza.

– Vreme za “blejawe” se podrazumeva. Mlad ~ovek se identifikuje s vr{wacima, a ne s odraslima. Kada bi blejawe smawili na minimum, imali bi vremena za druge aktivnosti. To su izgovori.

Mladi su optere}eni glupostima, bubawem besmislenih informacija u {koli, ne u~i se su{tina, pa im bude dosadno. U vaspitnoj ponudi nema ne~ega {to bi mladima bilo `ivotno interesantno i uzbudqivo. [kola i profesori su

dosadni, iz obrazovawa je pobeglo sve {to je vredelo, pa smo dobili generaciju koja se “smara” – isti~e psiholog.

Razorena zemqa i sistem vrednosti u kojima su proveli najranije detiwstvo, tvrdi Jovanovi}, jesu uticali na wihov razvoj, ali vrlo posredno. S jedne strane, nije se imalo vremena za kvalitetno bavqewe decom, a onda su, kao neka vrsta dru{tvene negativne savesti, koja proisti~e iz ose}awa krivice, roditeqi raspustili decu. Danas ona pate od nedostatka odgovornosti, discipline i obaveza.

– To je op{te mesto – mlad ~ovek koji se smara, sazreva i neodgovoran je. Treba im mawe popu{tati, a vi{e im davati – podvla~i psiholog.

Nezainteresovanost mladih za politiku i srodne dru{tvene doga|aje na{ sagovornik tuma~i kao odbrambenu reakciju. Nemo} zbog politi~ke scene, koju tuma~e kao cirkus i nadmetawe – {to ona velikim delom i jeste – zatim lagarije i lakrdije uticali su i na odrasle. Ne vide se pomaci i konstruktivna snaga koju bi trebalo pratiti, nego se sve do`ivqava kao demagogija.

Ig. Mihaqevi}

Turnir u tenisu glavom Memorijalni turnir u tenisu glavom “Vladimir Franci{kovi}”, 13. po redu, po~iwe danas na [trandu razigravawem mla|ih kategotrija i traja}e do nedeqe 15. avgusta.

Takmi~i}e se pioniri, juniori i seniori, a o~ekuje se vi{e od 40 ekipa. Na programu u subotu i nedequ su me~evi za plasman. Obezbe|ene su tribine za gledaoce, a turnir nosi ime tra-

gi~no preminulog vi{estrukog {ampiona.

Sve~ano otvarawe je sutra u 13 ~asova, finale je zakazano za 17 ~asova u nedequ, a nagrade najuspe{nijima }e uru~iti proslavqeni fudbalski stru~wak Dragoqub Bekvalac. Prijava ekipa je na gradskoj pla`i, a mogu}a je i na telefon 065/ 541 – 58 – 88.

I. D.

Sutra „@enski bazar” na [trandu Jubilarni 10. `enski bazar i "Besplatna radwa" bi}e odr`ani sutra od 14 do 19 ~asova na [trandu, ispod Mosta slobode, pod pokroviteqstvom Omladinskog centra CK13. "@enski bazar" je izlo`ba 20 autora koji se bave dizajnirawem ode}e, nakita, neobi~nih modnih detaqa, bro{eva, ta{ni i ostalih sitnica, a u "Besplatnu radwu" mo-

Novosadska petak13.avgust2010.

`e se doneti bilo koji predmet, ili pak uzeti. Posetioci tako|e mogu donirati bilo kakav kuhiwski predmet koji vi{e ne koriste i tako podr`e otvarawe prve aktivisti~ke kuhiwe u Novom Sadu - Otvorene kuhiwe Omladinskog centra CK13.

U slu~aju nevremena mesto odr`avawa manifestacije bi}e CK13, koji se nalazi u Ulici vojvode Bojovi}a 13.

T. K.

Na „Sajmi{tu” no}no kupawe Zbog najavqenih tropskih vru}ina tokom vikenda na otvorenim bazenima Sportskog centra "Sajmi{te"bi}e organizovano no}no kupawe.

Ve~eras }e bazeni biti otvoreni od 21 ~as do pono}i, sutra i u nedequ od 20 do 23 ~asa. Ulaznica za no}no kupawe je 200 dinara.

Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Humanost stanuje ovde

B

rz tempo koji name}e `ivot ~ini nas sebi~nim, pa ~esto, optere}eni samo svojim svakodnevnim brigama i brigicama, zatvaramo o~i pred nesre}om drugih. Ko jo{ razmi{qa o sudbini koja ne poga|a nas? Ipak, Novosa|ani su pokazali da nisu izgubili humanost i da ne treba za`muriti pred tu|om nevoqom, {to govori podatak da se svakodnevno u Zavodu za transfuziju krvi odazove preko 100 odgovornih qudi koji poklawaju svoju krv. Svom bli`wem ili potpuno nepoznatoj osobi, nije va`no, motiv je zajedni~ki i nezamewiv

- spasiti `ivot. Novi Sad je ve} dvanaesti put progla{en za "Najhumaniju sredinu", {to ide u prilog ~iwenici da su Novosa|ani humani gra|ani s razvijenom sve{}u o qudskoj solidarnosti.

Posebnost ove plemenite aktivnosti ogleda se i u zna~aju krvi kao jedinog leka koji nema zamenu i mo`e se dobiti samo od qudi voqnih da daju taj dragoceni deo sebe.Kada se govori o davaocima krvi, ka`emo da je to jedna velika porodica, koju treba negovati, podmla|ivati i pro{irivati.

I. Dragi}

Dobrovoqci daju krv Tradicionalna akcija dobrovoqnog davawa krvi GO SRS odr`a}e se danas od 9 do 12 ~asova u prostorijama ove stranke

na Bulevaru Mihajla Pupina 18/B. Organizator poziva qude humanog srca da se prikqu~e.

D. P.

Pe{a~ewe u prirodi

[TRAND I BAZENI LETWE SRCE GRADA

^arolija sunca i vode U ovim vrelim letwim danima Novi Sad, [trand i bazeni na Sajmi{tu funkcioni{u po principu spojenih sudova; s jedne strane puste i umrtvqene ulice, s druge prepuna gradska kupali{ta. Kao da se ceo grad, sem sre}nika koji se br~kaju na moru ili

nesre}nika koji moraju da rade, uputio na kupawe. Pored rashla|ivawa u vodi, posetioci “Leta na [trandu” ili “Leta na bazenu” mogu da u~estvuju u turnirima u stonom i no`nom tenisu, malom fudbalu, od-

Planinarsko-smu~arsko dru{tvo "@elezni~ar" u nedequ organizuje pe{a~ewe od Vojinova preko Grigovca i Popovice do Paragova. Staza je duga~ka 12 kilometara i pogodna za po~etnike u pe{a~ewu u prirodi. Polazak je u 7.45 sati sa @elezni~ke stanice autobusom na liniji 68 za Vojinovo.

I. S.

V REMEPLOV

bojci na travi. .. Ko ne mari za kolektivne sportove, mo`e da se osami uz kwigu iz “letwe” ispostave Gradske biblioteke na [trandu a oni koji ~ak ni na tropskim tem-

Festival hrane mami

Grad dobio ~etvrtnika Za jednog ~etvrtnika Gradska skup{tina je 13. avgusta 1870. godine imenovala Nikolu Avramovi}, koji je govorio i pisao srpski, nema~ki i ma|arski i, uz to, "poznavao ceo Novi Sad". Plata mu nije bila mala, celih 300 forinti godi{we.

Du`nost ~etvrtnika, svojevrsnog nadzornika celokupnog `ivota u odre|enom delu grada,

bila je veoma uva`avana. On je, na primer, nadzirao protivpo`arne mere u svim ku}ama, starao se da gra|ani na vreme izmiruju sve obaveze prema gradu i dr`avi. Jedna od najte`ih obaveza ~etvrtnika u ranijim vremenima, naro~ito za vreme ratova, bila je da raspore|uje carske vojnike po ku}ama na stan i hranu.

N. C.

Rok za prijavu u~e{}a na Etno festivalu hrane i muzike Vojvodine, koji }e biti odr`an u subotu, 21. avgusta, na [trandu, zbog velikog interesovawa produ`en je do srede, 18. avgusta.

Kako ka`u u “Gradskom zelenilu,” koje je uz turisti~ke saveze Novog Sada i Vojvodine organizator ove tradicionalne manifestacije, preko 50 u~esnika je ve} potvrdilo nastupe.

peraturama ne be`e od misaonih aktivnosti, na raspolagawu imaju dru{tvene igre koje svakog petka popodne predstavqaju ~lanovi kluba “Valhala”. Naravno, karte i {ah ne treba ni pomiwati.

Posetioci pomalo gun|aju da je, kada se sra~unaju cene ulaznica, de~jih aktivnosti po koje pi}e i neka u`ina, celodnevni, naro~ito porodi~ni provod na najpopularnijim gradskim “turisti~kim destinacijama” poprili~no skup. Me|utim, kada se pak tro{kovi takvog aran`mana uporede sa onima sa “pravog” letovawa, ipak ispada da novac koji pokriva skoro celu kupali{nu sezonu na [trandu ili bazenima te{ko da je dovoqan za desetak dana na moru...

I. Sabado{ Foto:A. Erski G. Jovi}

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak13.avgust2010.

DNEVNIK

PRO[IRENA I RENOVIRANA O[ „PETEFI [ANDOR”

[kola vi{e nije tesna

PORED NOVOG SADA PRVENSTVO SRBIJE

Jedrilice jezde nad ^enejom

Dr`avno prvenstvo u jedrili~arstvu bi}e otvoreno danas na sportskom aerodromu u ^eneju pored Novog Sada. Aero klub Novi Sad }e biti doma}in ovog, 56. po redu, prvenstva. Dr`avno prvenstvo je otvorenog tipa, {to zna~i da mogu da u~estvuju i takmi~ari iz drugih dr`ava u otvorenoj konkurenciji pa }e, kako je najavqeno, pored takmi~ara iz Srbije, u~estvovati i takmi~ari iz Slovenije. Oni }e se nadmetati u disciplini "prelet", koju karakteri{e zadata mar{uta, odnosno ta~ke koje takmi~ari treba da prelete u {to kra}em vremenskom periodu. Nakon sletawa, merewa se vr{e uzimawem GPS ure|aja ili Logera iz jedrilica, ~ime se proverava ta~nost i vreme

preleta po zadatim ta~kama.

Uobi~ajene rute su na teritoriji Vojvodine, odnosno polazna ta~ka je aerodrom na ^eneju, odakle se leti prema Zrewaninu, Vr{cu, Kikindi, Subotici, a nakon zadatih preleta takmi~ari se vra}aju i sle}u na aerodrom ^enej. Vazduhoplovno jedrili~arstvo je sportska disciplina koja se upra`wava na bezmotornim jedrilicama. Ukoliko je pilot jedrilice ve{t i uspe da "prona|e" termi~ki stub, on u vazduhu mo`e provesti i do 10 sati.

Organizator Dr`avnog prvenstva je Vazduhoplovni savez Srbije, a odr`avawe prvenstva pomogli su Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i Gradska uprava za sport i omladinu.

Osnovna {kola "Petefi [andor" slede}a je {kola koja }e se osloboditi rada u tri smene. Kako je za "Dnevnik" rekao direktor Zoltan Ar|elan od septembra bi |aci ove {kole trebalo da slu{aju nastavu u dve smene, jer se zavr{avaju radovi kojima je objekat pro{iren.

- Nadogradwom {kole dobili smo {est novih u~ionica, {to }e biti taman za 1.200 |aka koliko poha|a "Petefi [andor", s obzirom na to da je do sada objekat {kole imao kapacitet za 800 |aka. Tako|e, kompletno je renovirano i prizemqe u delu koji je nadogra|en, te smo time dobili dve obnovqene u~ionice, sve~anukino salu i biblioteku – ka`e Ar|elan.

Majstori su zavr{ili sve grube radove, ugr|ena je nova

stolarija, postavqeno osvetqewe, te su krenuli u zavr{ne radove na kre~ewu i postavqaweu parketa, {to bi trebalo da bude gotovo za desetak dana. Ura|en je i tender za opremawe, tako da bi name{taj, kako Ar|elan o~ekuje, trebalo u {koli da bude do kraja meseca.

Ure|ewe {kole, ipak, ne}e biti obi~no, jer }e zidovi biti kre~eni u bordo i zelenu boju, osvetqewe je moderno i dekorativno, a predvi|eno je da u ulaznom holu bude ukrasni vodeni zid, za koji se direktor nada da }e uspeti da urade do po~etka {kolske godine. [kola u Ulici Novosadskog sajma je osnovana davne 1955. godine pod imenom „8. osmogodi{wa {kola“, ali je ve} slede}e godine dobila ime po jednom od najve}ih evrop-

tj. vi{e od 500 u~eni~kih mesta. Tre}e krilo je zavr{eno 1988. godine, kada je zavr{ena dogradwa tre}eg krila sa velikom fiskulturnom salom.

Dana{wi izgled {kola je dobila 2005. godine kada je dogra|eno osam novih u~ionica i savremena kuhiwa sa trpezarijom.

Bez plate nema rada dohotka, ali o tom zaostatku, ka`e predsednik sindikata, tek sledi dogovor. [trajka~ki odbor i direktor Baji} u utorak su postigli dogovor oko isplate junske plate i regresa i direktor je bio optimista da }e se problem re{iti kratkoro~nim kretom. U slu~aj ponovnog {trajka bio se ukqu~io i pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin, koji je smatrao da se izlaz mo`e na}i ukqu~ivawem Razvojne banke Vojvodine. Obojica su na stanovi{tu da {trajk treba da se prekine {to pre, jer" Motins" ima ugovorene obaveze sa strancima, koji su najzna~ajniji za poslovawe fabrike.

Ve}inski vlasnik "Motins-a" je novosadsko gra|evinsko preduze}e NS DON, gde je pre dva, tri meseca uveden ste~aj, a Odobor poverilaca predlo`io je sudu bankrot.

Z. Deli}

VESTI Ispit za budu}e taksiste 25. avgusta Kandidati za taksiste u Novom Sadu polaga}e usmeni deo ispita o poznavawu grada i propisa o taksi prevozu u sredu 25. avgusta u 15.30 sati u zgradi Skup{tine grada u Ulici @arka Zrewanina 2. Formulari za prijavu ispita mogu se preuzeti na portirnici Skup{tine, a treba ih predati sekretaru Ko-

misije za polagawe ispita Gradske uprave za saobra}aj i puteve, u kancelariji broj 39, na drugom spratu u Skup{tini grada, od 13 do 14 sati.

I. S.

Deca prave nakit Kreativna radionica za decu "Izradimo nakit" bi}e odr`ana danas, u 17 ~asova, u Biblioteci na [trandu. U radionici u~estvuju deca iz vrti}a "Banovi} StraJ. S. hiwa" iz Novog Sada.

Dana{wa iskqu~ewa struje Petrovaradin od 12 do 14 sati: Ma`uranovi}eva ulica od broja 80 do broja 100 i Kru{edolska ulica. Rumenka od 10 do 13 sati: ulice Dositeja Obradovi}a, Ba{tenska, Nova 1, Nova 10, Srpskih dobrovoqaca, Despota Jovana Brankovi}a, Laze Markovi}a, Ja{e Bakova, Kosovska, Vuka Karaxi}a, Radni~ka i Feje{ Klare, Ulica Cara Lazara od broja 1 do broja 137 i od 2 do 104, Partizanska od 27 do 111 i od 20 do 106, Mihajla Pupina od 21 do 53 i od 20 do 52, Ulica Oslobo|ewa od 45 do 53 i od 34 do 50, Petefi [andora od brojeva 35 i 28 do kraja ulice, Nova 2 od broja 19 do kraja uli-

ce, Zmaj Jovina ulica od 63 do 83 i Ulica Stevana Sin|eli}a od broja 1 do 57 i od broja 2 do broja 44. ^ortanovci od 8.30 do 13.30 sati: Vikend naseqa Kara{ i Kraqev breg. Rakovac od 8.30 do 13 sati: Stari Rakovac i vikend naseqa Liparija, Salaksije i Velebit. Bano{tor od 8.30 do 13 sati: vikend naseqe Kru{evqe.

Kisa~ od 8 do 10.30 sati Ulica Jana Gombara od broja 32 do broja 56 i Ulica Janka Jesenskog od 21 do 51 i od 26 do 50. Od 11 do 13.30 sati: [turova ulica od broja 41 do 97, Ulica Milana Tepi}a i Ulica Vuka Karaxi}a od broja 1 do 49 i od broja 2 do broja 6.

skih pesnika, Petefi [andoru. Nastava je po~ela da se odr`ava u dana{wem prvom krilu, da bi 1960. godine bilo podignuto i drugo krilo zgrade identi~no prvom. [kola je dobila osam novih u~ionica,

Ono po ~emu se izdvaja od ostalih je da je dvojezi~na {kola, odnosno nastavu poha|aju |aci na srpskom (44 odeqewa) i ma|arskom jeziku (8 odeqewa). Pored toga, u {koli se u~i engleski, ne-

[kola se osloba|a rada u tri smene.

Od septembra }e {est novih u~ionica i dve obnovqene omogu}iti nastavu u dve smene

U „MOTINSU” SE JO[ [TRAJKUJE

Oko 380 radnika AD "Motins" nije prekinulo {trajk zapo~et u ponedeqak, jer nisu dobili zaostalu junsku platu i regres od 4.000 dinara za prva ~etiri meseca iz 2008. godine.

Direktor preduze}a @arko Baji} nije se ju~e javqao na telefon, a prema re~ima sekretarice bio je odsutan iz preduze}a tokom radnog vremena zbog sastanaka u gradu.

Predsednik sindikata u firmi Dragan Vasi} rekao je ju~e da radnici ne}e po~eti da rade dok im ne budu do dinara ispla}ena zaostala primawa.

- Novac nam treba da opremimo decu za {kolu. Plate su male, ko dobije 20.000 dinara mo`e da se raduje - ka`e Vasi}, dodaju}i da su majsku platu tek nedavno primili.U fabrici se {trajkovalo i tokom januara, tako|e zbog ka{wewa zarada. Od tada je ostao neispla}en deo januarskog li~nog

Foto: G. Jovi}

ma~ki, rusinski i slova~ki jezik. Tako|e, “Petefi [andor” je jedan od {kola ukqu~ena u program Unicefa „[kola bez nasiqa“. Ciq ovog projekta je spre~avawe i smawewe nasiqa nad i me|u decom i mladima u {kolama u Srbiji.

A. Vidanovi}

IZ „RADOSNOG DETIWSTVA” PODSE]AJU

Zahtevi za besplatan vrti} do 31. avgusta Zahtevi za ostvarivawe prava na besplatan boravak dece u Pred{kolskoj ustanovi "Radosno detiwstvo" mogu se podnositi do 31. avgusta od 8 do 17 ~asova, a subotom od 8 do 14. Zahtevi se predaju u upravi "Radosnog detiwstva". Rokovi za novoupisanu decu bi}e naknadno objavqeni.

Pravo na besplatan boravak, mogu da ostvare roditeqi, starateqi, odnosno hraniteqi deteta iz porodice koja ostvaruje pravo na de~ji dodatak ili pravo na materijalno obezbe|ewe porodice, tre}eg, od-

nosno svakog narednog deteta, deteta bez roditeqskog starawa i deteta sa smetwama u razvoju, obave{tavaju iz Gradske ku}e. Uz zahtev potrebno je prilo`iti jedan od slede}ih dokaza: va`e}e re{ewe o ostvarenom pravu na de~ji dodatak, va`e}e re{ewe o materijalnom obezbe|ewu porodice, izvode iz mati~ne kwige ro|enih za svu decu iz porodice, potvrdu Centra za socijalni rad o sme{taju deteta u hraniteqsku porodicu, odnosno starateqsku porodicu, potvrdu izabranog lekara da dete ima smet-

^ITAOCI PI[U SMS

we u razvoju, potvrdu o prihodima od 1. maja do 31. jula, za svakog ~lana zajedni~kog doma}instva ili dokaz o nezaposlenosti i dokaz na osnovu kojih se ostvaruje status samohranog roditeqa.

Detaqnije informacije mogu se dobiti na telefon 420438.

A. V.

065/47-66-452 & 063/366-977

I grobqa pod oko kamere Dajemo punu podr{ku zabrani prodaje alkohola posle 23 ~asa! Pa Limani na potezu od Fru{kogorke do Balzakove nisu imali mira ni dawu ni no}u od "no}nih pivopija" koje 70 odsto ~ine maloletnici!

Gradona~elni~e i Starovi}u izdr`ite, povukli ste pravi potez!

064/6630... *** Da li je mogu}e da se u pe{a~koj zoni, pred tolikim brojem dece i roditeqa u 7 uve~e, prodaju plasti~ni pi{toqi, pu{ke..? Da, ja mislim da treba decu bodriti da je ubijawe i ratovawe sjajno. Kao da nije dovoqno...

063/8788... *** Bio sam na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Kakav {ok. Na plo~i koja pokriva kasetu sa urnom odlomqeni su mesingani sve}wak i vaza. Kada sam pogledao ostale kasete, video sam da je bar na pedesetak kaseta to isto u~iweno. U {ta se ovaj na{ grad pretvorio? Ove kasete se nalaze na glavnoj stazi kod upravne zgrade. Kad ve} pla}amo 30 dinara po stanu mogli bi jo{ neki dinar, pa da se video kamerama pokriju i novo-

sadska grobqa, pogotvo {to su vandalski napadi na grobqa u posledwe vreme u~estali.

060/4468... *** Prona|en sve`aw kqu~eva u Gunduli}evoj ulici ispred bro-

ja 13! Upitati u bifeu "Mihiz".

061/2030... *** Da li gradona~elnik kod ku}e pije vodu iz svoje slavine?

063/8788... *** Voda u Stepanovi}u ne mo`e da se koristi ni za kupawe, a kamoli za pi}e, em je mutna, em smrdi na hlor!

065/609... *** ^ovek i `ena imali sin~i}a, o kome nisu dovoqno vodi-

li ra~una. Dete je bilo neuredno, bez radnih navika, nije htelo u {kolu...a i roditeqi su ga povremeno tukli, ako nekad nije hteo da ih poslu{a.

Jednog dana do|o{e: socijalni radnik, predstavnik ministarstva za brigu o porodici, op{tinski sekretar za obrazovawe... I prema slovu zakona, oduze{e im dete. Bilo je tu i gurawa i gu{awa, tako da je i milicija morala da interveni{e! Posle nekog vremena, dado{e ga nekoj hraniteqskoj porodici na usvajawe, a roditeqima ostavi{e pravo da ga povremeno pose}uju u miru i bez uzrujavawa.

Kad shvati{e da je |avo odneo {alu, po~e{e vikati "na sva usta" : ne damo mi nikom na{e dete! Mi }emo ga okupati, o~e{qati, obu}i u ~istu garderobu, upisati u {kolu... ali za sve be{e kasno! Bilo je kom{ija, a i onih sa zvani~nih mesta, koji su govorili da je to i za wih i za dete najboqe re{ewe, da se okanu }orava posla...

Ma ko to dobacuje, da cela ova pri~a, ima nekakve veze sa Kosovom?

063/1050...

*** Po{tovani gradona~elni~e Kakvi vam stru~waci vode vitalne slu`be u gradu? Najja~a zima, nema grejawa, niko nije kriv. Toplo leto eto crvi}a u pija}oj vodi i opet niko kriv, a tek komarci {to u`ivaju! Koji vek ovo be{e?

062/1706... *** Za{to me naslov filma "^uvar pla`e u zimskom periodu" tako `estoko asocira na J. Krkobabi}a?! Deda Mraz 064/4615... *** Urbanisti, Udru`ewe arhitekata oglasite se! Javno se ru{e vredne stare zgrade. Propada zgrada prvog streqa~kog dru{tva, ku}a muzej Mi{e Dimitrijevi}a.

064/2859... *** Na [trand }e i daqe dolaziti sve mawe sveta jer je" Zelenilo" od mesta mira i odmora napravilo cirkus! Moto trke, preglasna muzika. Pustite svet da se na miru odmara i kupa!

064/4015... *** Po{tovani 064/2149 evo re{ewa za vas, uli~ne prodavce: zakupite lokal,otvorite legalnu radwu, pla}ajte poreze, doprinose, firmarine i dr. te vas inspekcije ne}e terati i hrani}ete svoje porodice.

063/244...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak13.avgust2010.

9

ME\UNARODNI DAN MLADIH OBELE@EN KONCERTOM

Limanski park pozitivno vibrirao Me|unarodni dan mladih obele`en je ju~e u Limanskom parku koncertom na kome su vr{waci bili i na bini i ispred we.

Pred mladom publikom koja je ve} od ranog popodneva le{karila u parku na stejxu su defilovali “Fju`n”, “Josip a Lisac”, “Vri{ti pijaca”, “New Mi-

tology”, “Bao Vau”, “Tetrapank”, “Mamurluk” i “^u~uk Stana HC Orkestra” koji su zatvorili rokerski deo koncerta. Neki od jo{ neafirmisanih bendova sada su prvi put svirali na kvalitetnom ozvu~ewu i pred tolikom masom... Dixejevi Boxa Selekta, Ivan ^kowevi} i Pre-

Foto: N. Stojanovi}

PIJACA „MOJ SALA[” PRED SPENSOM

Zdrav zalogaj na tezgama Foto: N. Stojanovi}

Stranke rekle svoje Me|unarodni dan mladih obele`ili su i podmlaci politi~kih stranaka. Omladinska mre`a G17 plus anketirala je mlade a Srpski omladinski pokret obnove predstavio platformu „Budu}nost u Evropi“. S druge strane, omladina opozicione Demokratske stranke Srbije povodom Dana mladih izvela je akciju „Obe}awe – ludom radovawe“ kojom je kritikovao „nebrigu gradskih vlasti“ za probleme mladih Novosa|ana.

drag Verna~ki zagrevali su posetioce a set dixej a Ilije Mandi}a stavio je ta~ku na ju~era{wi koncert u Limanskom parku... Manifestaciju je zvani~no otvorio ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu Aleksandar Kravi}.

Obele`avawe Dana mladih u Novom Sadu organizovala je Omladinska organizacija “Balkanidea” uz pomo} Kancelarije za mlade Grada Novog Sada i Gradske uprave za sport i omladinu. U narednih mesec dana, aktivisti Kancelarije za mlade, “Balkanidee” i drugih omladinskih organizacija koji su u~e-

stvovali u radnim grupama Komisije za izradu Lokalnog akcionog plana politike za mlade Novog Sada vr{wacima }e predstavqati pojedine oblasti nacrta Plana koji najvi{e interesuju mlade. U ponedeqak, 16. avgusta, na [trandu bi}e predstavqena strategija za{tite `ivotne sredine i odr`ivog razvoja. U narednim danima usledi}e razgovori o pitawima iz oblasti zdravstva, socijalne politike i nezaposlenosti, bezbednosnim problemima, obrazovawa, aktivizmu, mobilnosti i volonterskom radu mladih .

I. Sabado{

U SEPTEMBRU SE NASTAVQA PRODAJA GRADSKOG ZEMQI[TA

Deset parcela za 84 miliona Pred potencijalnim kupcima na licitaciji koju organizuje Zavod za izgradwu grada 9. i 10. septembra, na}i}e se deset parcela za stanovawe i poslovne namene. Prijave se primaju do 8. septembra, a prvog dana nadmetawa kupcima }e biti ponu|eno zemqi{te za izgradwu stambene zgrade na uglu ulica \or|a Rajkovi}a i Patrijarha ^arnojevi}a po po~etnoj ceni od oko 20,5 miliona dinara, kao i po dva placa za porodi~ne ku}e u Rumenki i ^eneju, po prose~noj po~etnoj ceni od oko milion dinara.

Druga licitacija izne}e na prodaju zemqi{te predvi|eno za stambenu zgradu u Ulici Kornelija Stankovi}a, kod Ulice Veselina Masle{e, a po~etna cena je ne{to mawa

od 31 milion dinara. Poslovna zgrada gradi}e se na parceli u Ulici Teodora Mandi}a, a prva cena te parcele iznosi oko 25 miliona dinara. Na licitaciji }e se na}i jo{ dva placa za porodi~ne ku}e u ^eneju (obe za oko 1,3 miliona) i jedan u Ka}u, koja }e biti ponu|ena po istoj po~etnoj ceni kao i ~enejski placevi.

Ovo }e biti peta i {esta ovogodi{wa licitacija i do sada je od prodaje zemqi{ta Grad zaradio oko 150 miliona dinara, odnosno 37,91 odsto planiranog prihoda. U isto vreme, ZIG je od ure|ewa zemqi{ta uplatio u gradsku kasu 1.942.000.000 dinara, {to je 53,23 posto od predvi|enog.Do kraja godine ZIG }e raspisati licitacije za jo{ desetak lokacija.

S. K.

KRAJEM AVGUSTA VELIKA MANIFESTACIJA U KARLOVCIMA

Festival „Fenomenalna Srbija” ~eka volontere Festival “Fenomenalna Srbija” koji }e biti odr`an od 27. do 29. avgusta u Sremskim Karlovcima poziva volontere da se ukqu~e u wegovu organizaciju i tako u potpunosti do`ive atmosferu ma-

nifestacije koja je najavqena kao “festival festivala” sa svirkama rok bendova, nastupima dixejeva, folklornih ansambala i xez sastava, tribinama, predavawima, izlo`bama, performansima, eko-

lo{kim akcijama, kampovawu na Stra`ilovu... Budu}i volonteri treba da preuzmu formular na adresi www.fenomenalna.rs i do 20. avgusta po{aqu na adresu ekoloskicentar@gmail.com.

I. S.

KRATKI @IVCI U LIMANSKOM DVORI[TU PTICI SKRATILI @IVOT

Lepkom na goluba Nepoznata osoba bacila je nedavno te{ke drvene fosne namazane lepkom za mi{eve na travu na Limanu 3, u Ulici Narodnog fronta izme|u brojeva 18 i 20, jer se tu u jutarnim ~asovima skupqaju golubovi. U toku prethodnih dana jedan golub se zalepio na pomenutu improvizovanu zamku, potom i uginuo. Na ovaj problem nam je ukazala na{a ~itateqka, koja je nekoliko dana unazad na tom mestu ostavqala hranu za ove ptice.

- Nepojmqivo mi da neko tako ne{to uradi, jer time

su ugro`ena deca koja se tu igraju u obli`wem dvori{tu, a ne samo `ivotiwe -istakla je ~itateqka, ~ije je ime poznato redakciji „Novosadske hronike“.

Jo{ je rekla da }e uz pomo} raznih udru`ewa za za{titu prava `ivotiwa poku{ati da pokrene krivi~nu prijavu jer je, kako ka`e, prekr{en Krivi~ni zakon Republike Srbije, ta~nije ~lan 269 “Ubijawe i mu~ewe `ivotiwa”. Odredba jedan ka`e: Ko kr{e}i propise ubije, povredi ili mu~i `ivotiwu, kazni}e se

nov~anom kaznom ili zatvorom {est meseci. Odredba dva pak glasi: “Ako je usled dela iz stava 1. ovog ~lana do{lo do ubijawa, mu~ewa ili povre|ivawa ve}eg broja `ivotiwa, ili je delo u~iweno u odnosu na `ivotiwu koja pripada posebno za{ti}enim `ivotiwskim vrstama, u~inilac }e se kazniti nov~anom kaznom ili zatvorom do tri godine.” Ovaj ~lan Krivi~nog zakona Republike Srbije stupio je na snagu 1. januara 2006. godine.

N. Vukovi}

Pijaca “Moj sala{“ po~ela je ju~e na platou Spensa i nastavi}e se svakog ~etvrtka od 14 do 20 sati. Svojevrsna prodajna smotra zdrave hrane proizvedene na tradicionalan na~in ve} godinama okupwa ve}inu sertifiko-

vanih proizvo|a~a organske hrane, sala{are, majstore rukotvorina... Manifestacija uz podr{ku brojnih doma}ih i me|unarodnih organizacija odvija se pod geslom “Dobro za tebe, dobro za prirodu “.

I. S.

SUTRA PRVA „KOVIQSKA POTKOVICA”

Defile fijakera, izlo`ba lipicanera Fijakerijada „Koviqska potkovica“ u Koviqu koja se ove godine organizuje prvi put, odr`ava se sutra. Pored defilea fijakera koviqskim ulicama i takmi~ewa u vo`wi zaprega, tokom „Potkovice“ bi}e uprili~ena i izlo`ba kowa lipicanera. U~esnici koviqske fijakerijade prikaza}e ume}e ko~ija{ewa u kategorijama jednoprega, dvoprega, ~etveroprega, petoprega i vi{eprega.

Prva „Koviqska potkovica“ odvija se pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za privredu i Kowi~kog saveza Vojvodine, a o~ekuje se u~e{}e velikog broja zaqubqenika u kowe.

I. S.

DEO ULICE JOVANA KASAPINOVI]A

Do podneva suve slavine Zbog ranije najavqenih radova na vodovodnoj mre`i u Ulici Svetislava Kasapinovi}a, bez vode }e biti deo uli-

ce od Ulice Branka Baji}a do Kopernikove.

Vode ne}e biti od 9 do 12 sati.

I. S.

JU^E U DEVET ULICA

Havarija iskqu~ila toplu vodu Zbog popravke havarije u Ulici Jovana Hranilovi}a 65, ju~e su bez tople vode ostali stanovnici ulica Jovan Hranilovi}a od 59 do 65, Kornelija Stankovi}a od 5 do 21, ^ika Stevine od 2 do 12 i od 1 do 9, Janka Veselinovi}a od 2 do 20, Rumena~ka od 25 do 53 i

148 i 148a, Pasterova od 14 do 30, Dr \or|a Jovanovi}a od 2 do 10 i od 1 do 7, Stevana Mokrawca od 4 do 30, Joakima Vuji}a od 4 do 16 i robna ku}a.

Iz Toplane su ju~e najavili da je topla voda trbela da stigne do kasnih poslepodnevnih sati ju~e.

S. K.

NASTAVQENI RADOVI NA SPENSU

Uskoro celom prizemqu nove plo~e Ju~e je po~elo poplo~avawe ju`ne trgova~ke ulice na Spensu.

Kada se radovi 9. septembra zavr{e, nove staze }e dobiti kompleto prizemqe tr`nog centra. Ono {to je do sada ura|eno deluje svetski. Tokom ju~era{we {etwe moglo se videti koliko nove plo~ice mogu da promenu izgled objekta.

Radovi su ovde po~eli pro{le godine u januaru i u dve faze podne obloge su bile zamewene na oko 3.000 kvadrata. Za to je Grad izdvojio oko 30 miliona dinara, a preduze}e je u~estvovalo sa oko ~etiri miliona dinara.

Programom kapitalnih investicija za ovu godinu ostalo je jo{ da se uradi ju`na trgova~ka ulica, koja }e se raditi tako|e u dve faze. Opet je prisko~io Grad i iz gradske kase izdvojio oko osam miliona. Paralelno s ovom investicijom u SPC „Vojvodina“ u martu ove godine zameweni su plafon kod ulaza iz Ulice Maksima Gorkog, povr{ine 346 kvadrata, te osvetqewe i ozvu~ewe. Ti radovi su ko{tali oko 3,6 miliona dinara, a finansijer je bio Grad.

Z. D.

Foto: F. Baki}

,

,

NOVOSADSKA HRONIKA

petak13.avgust2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek " (18) (sinhronizovano), „Predatori“ (19.45), "Seks i grad 2" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Kung fu kebab" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od srede u sedam sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Suzana To{i} i Valentina To{i} iz Novog Sada, Nata{a Srdi}–Juri{i} iz Ka}a, Milena Vito{evi} iz ^uruga, Anita Kol iz Ba~ke Topole, Hargita Po`owi iz Be~eja i Sanela Feher iz Ruskog Sela, DE^AKE: Ksenija Kri~kovi}–Pele, Jasmina Joci} i Ksenija Gli{i} iz Novog Sada, Or{oqa Peter – [ipo{ iz Temerina, Jovana Ra|enovi} iz Ba~ke Palanke, Andrea Mileti} iz Ba~a i Irina Pani} iz In|ije.

TELEFONI

Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE 420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Olga Borivoja Spasojevi} (1929) u 11.45 sati, Zlatko Rudolfa Du{ek (1924) u 12.30, Milica Pavla Ose}anski (1927) u 13.15 sati (ispra}aj), Dragutin Josifa Jevti} (1939) u 14 sati, Horst Karla Sammet (1940) u 14.45, Eduard Stjepana Me|imorec (1936) u 15.30, Velimir Mirka Elez (1940) u 16.15 i Luka Sinana Vuliki} (1941) u 17 sati.

DNEVNIK

VODI^

VA@NIJI BROJEVI

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan -taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

petak13.avgust2010.

ZARA@ENA LISICA SI[LA U RUSKO SELO

SUTRA U VELIKOM PARKU U BA^U

Progla{eno besnilo, ugro`eni i Novi Kozarci RUSKO SELO: Rusko Selo kod Kikinde progla{eno je podru~jem zara`enim besnilom, dok su Novi Kozarci progla{eni podru~jem ugro`enim od besnila. Naime, Jo`ef Berta iz Ruskog Sela nedavno je u blizini svoje ku}e ubio lisicu za koju je je Pasterov zavod potvrdio da je bila besna.

- Pretpostavila sam da je lisica bila besna, stajala je na metar od nas i videlo se da je upla{ena – ka`e Marija Berta. – Suprug ju je oterao, a zatim ju je i ubio. Morali smo da uspavamo psa sa kojim se potukla jer nismo bili sigurni da li ga je ujela.

Re{ewe Uprave za veterinu Ministarstva poqoprivrede, u kojem se Rusko Selo progla{ava podru~jem zara`enim besnilom, a Novi Kozarci, jer se nalaze u polupre~niku od 10 kilometara, ugro`enim podru~jem, stiglo je u 5. avgusta. U utorak su, po nalogu Ministarstva, veterinari u ova dva mesta zapo~eli vakcinaciju svih pasa i ma~aka starijih od tri meseca koji nisu

VESTI Ima jo{ dobrih qudi @ABAQ: Penzioneru iz @abqa, \or|u Milo{evu, ju~e je pozlilo na putu do Novog Sada. Kako nam pi{e, toliko mu je bilo lo{e da je na ulasku u Temerin morao da iza|e iz mini busa, kojim je krenuo kod lekara, na redovan pregled. Tu je jedan od slu`benika pozvao ekipu Hitne pomo}i, koja ga je prevezla u Dom zdravqa. Kada mu se stawe poboq{alo de`urni lekari su ga odvezli na autobusku stanicu, odakle je oti{ao za Novi Sad. U pismu koje je poslao Redakciji „Dnevnika” \or|e ka`e da je dirnut humano{}u lekara i qudi koji su mu pritekli u pomo}. „Imena mojih spasilaca ne znam, ali }e se prepoznati. Oni su se poneli ~ove~no, u skladu sa zakletvom wihovog u~iteqa i osniva~a Hipokrata”, naveo je na{ ~italac.

Dobrovoqno davawe krvi

IN\IJA: U In|iji je odr`ana akcija dobrovoqnog davawa krvi u organizaciji Crvenog krsta In|ija i Zavoda za transfuziju krvi Novi Sad. Akciji se odazvalo 134 gra|ana, a od tog broja krv je dalo 114. Ovog meseca odr`ane su akcije i u Qukovu i Jarkovcima, a odziv je bio zadovoqavaju}i.

S. B.

vakcinisani ili je od posledwe za{tite pro{lo vi{e od godinu dana.

da ne mogu trenutno da vakcini{u psa ili ma~ku. Dajemo im rok od 15 dana da se odazovu. Tada }emo ponovo proveriti.

Ukoliko se ponovo ne odazovu, nalo`i}e im inspekcija - ka`e Tomi}eva.

Po nalogu Ministarstva vakcinacija u Ruskom Selu trebalo je da bude ju~e zavr{ena, a zatim }e se vakcinisati `ivotiwe u Novim Kozarcima. Kako je najavqeno iz kikindske Agencije za poqoprivredu, 19. avgusta u ovim mestima {interska slu`ba iz ]uprije zapo~e}e uklawawe pasa i ma~aka sa ulica.

A. \uran

U Pali}u uginulo 200 kilograma ribe PALI]: U protekla dva dana do{lo je uginu}a ribe u jezeru Pali}. Kako nezvani~no saznajemo uginulo je oko 200 kilograma ribe, {to nije mnogo u odnosu na ceo ribqi fond u jezeru koji iznosi oko 15 tona. Me|utim, razlog uginu}a nije nedostatak kiseonika, ve} je usled nestabilih vremenskih uslova do{lo do osloba|awa gasova iz muqa, naro~ito amonijaka {to je najverovatnije uzrokovalo uginu}e.

- Do{ao sam u sredu da pecam i video ribu kako pluta jezerom.

Bilo je dosta, tu na Krvavom ili Omladinskom jezeru. Odmah sam obavestio nadle`ne o slu~aju - ka`e pecaro{ S. N. sa Pali}a, koji pri~a da je video da lokalno stanovni{tvo posle pe~ewa rakije sav otpad baca u jezero.

Da razlog uginu}a nije nedostatak kiseonika, pojava karaktersiti~na za ovo doba godine, potvr|uje i podatak da se od 19.jula, skoro svakodnevno osve`ava voda jezera preko kanala DTD. Iz Tise se upumpava oko 20.000 metara kubnih vode.

Biolog Gabor Mesaro iz Udru`ewa „Protego” ranije je objasnio da se alge prenamno`avaju ne zato {to samo one mogu da opstanu u takvoj vodi, nego zato {to su organizmi u vodi koji se sa wima hrane nestali ili je wihov broj drasti~no smawen. Takvo stawe rezultat je, pre svega, neodgovaraju}eg na~ina upravqawa i brige o resursu koji je doveo do nestanka grabqivih vrsta riba i vodene vegetacije. Nepromi{qene intervencije u nivou vode u jezeru, nestru~na poribqavawa i uklawawa velikih koli~ina ribe iz jezera, formirawe strmih obala i omogu}avawe prodora poqoprivrednog zemqi{ta do same obale samo su neki od razloga ovakvog stawa. Optere}ewe koje Pali} prima samo pove}ava negativne efekte pomenutih gre{aka - objasnio je Mesaro.

we isti~e danas u pono}, a ukoliko se do tada ne pojavio dovoqan broj qudi, za o~ekivati je da }e, posle odre|enog vremena, ponovo biti raspisani izbori {to, realno, nikome nije u interesu. Zato se ovde nadaju da }e gra|anima biti omogu}eno da ve} sada izaberu novo rukovodstvo mesne zajednice. Situacija u Ravnom Topolovcu dodatno je zakomplikovana i time {to ne-

davno nije izglasan referendum za uvo|ewe samodoprinosa.

- Li~no sam ube|en da gra|ani nisu zainteresovani za ono {to se de{ava u ovom trenutku. Sve {to je u selu izgra|eno, ura|eno je wihovim parama od samodoprinosa, a neka druga mesta no-

vac su, zahvaquju}i politici, dobijala od pokrajine i republike. Qudi vi{e nemaju motive da izdvajaju svoj dinar – rekao je Bijeli} za na{ list i dodao da je ostavku podneo zato {to je ~esto bio prozivan, iako nije mogao puno toga da u~ini.

O{tre strelice on je uputio u pravcu lokalne samouprave, navode}i da op{tinsko rukovodstvo i predsednik Op{tine @iti{te nisu dorasli svojim funkcijama, jer bi trebalo da vode ra~una o sredini koja ih je birala na ~elne pozicije.

- Prvi sam podneo ostavku da bih ispunio `equ gra|anima.

Rekli su da je veli~ina u tome da ~ovek nadma{i sebe. Eto, ja sam to uradio. Sad niko ne}e da se kandiduje i uhvati se u ko{tac sa problemima, ve} samo pametuju sa strane. Tako je najlak{e. Ti isti koji su me napadali sada se nigde ne pojavquju – istakao je na{ sagovornik i dodao da niko od dosada{wih ~lanova Saveta MZ nije ponovo konkurisao na to mesto.

Na pitawe {ta bi to trebalo u narednom periodu u~initi u selu, Bijeli} je odgovorio da se mora urediti centar sela, grobqe i drvoredi.

- Ne mo`emo mi patiti od velikih ambicija, moramo biti realni. Nema novca za neke ve}e poslove – zakqu~io je on. @. Balaban

BA^: Turisti~ka organizacija Ba~ u subotu organizuje sedmi po redu „Ba~ki kotli}” koji }e se i ove godine odr`ati u centru Ba~a, na prostoru „veliki park”, na Trgu dr Zorana \in|i}a.

Ba~ki kotli} je jedan od najve}ih manifestacija u ovoj op{tini koja tradicionalno okupqa veliki broj u~esnika i posetilaca.

Na pro{logodi{wem „Ba~kom kotli}u” u~estvovalo je 75 ekipa iz Srbije, Hrvatske.

U susret Preobra`ewu ERDEVIK: Mesna zajednica u Erdeviku organizuje „Kotli}ijadu”, takmi~ewe za najboqi paprika{ i ribqu ~orbu danas u 15 ~asova.

Sutra, u 17 ~asova po~iwe smotra folklora - defilej kroz selo kulturno-umetni~kih dru{ava, a u 19 ~asova zajedni~ki koncert.

Istog dana Udru`ewe p~elara vinogradara na svojim {tandovima priredi}e degustaciju. U nedequ takmi~e se ribolovci. U 21 ~as na igrali{tu Osnovne {kole po~iwe pop-rok koncert Ksenije Mijatovi}.

K. Vig

I sve~ano otvorena kancelarija za mlade

Krivac nestru~na briga

Neka sada rade oni {to su kritikovali

za novo rukovodstvo sela. Me|utim, da niko ne `eli da se prihvati obaveza potvr|uju i re~i Bijeli}a koji je u ju~era{woj izjavi za „Dnevnik” napomenuo da se prijavilo svega dvoje kandidata, iako Savet MZ broji devet ~lanova. Rok za kandidova-

Ba~ki kotli}

ORGANSKE MATERIJE „UBIJAJU” JEZERO

CELO RUKOVODSTVO RAVNOG TOPOLOVCA PODNELO OSTAVKU

RAVNI TOPOLOVAC: Svi ~lanovi Saveta Mesne zajednice Ravni Topolovac, u sredwobanatskoj op{tini @iti{te, na ~elu sa predsednikom Draganom Bijeli}em, odlu~ili su da dignu ruke i povuku se sa ovih funkcija. Posle ovakvog razvoja doga|aja predsedniku `iti{tanske op{tine Draganu Milenkovi}u nije preostalo ni{ta drugo nego da raspi{e vanredne izbore

- Veterinari idu od ku}e do ku}e i popisuju sve pse i ma~ke – ka`e direktorka Veterinarske stanice u Kikindi Sne`ana Tomi}.

Me|utim, nadle`no ministarstvo odnedavno ne daje novac veterinarskim stanicama za vakcine, pa vlasnici pasa i ma~aka pla}aju punih 700 dinara.

Ukoliko `ivotiwa nije ~ipovana, jo{ 200 dinara pla}a se za kwi`icu, takozvani „plavi paso{”. Na terenu se ispostavilo da je cena previsoka zbog ~ega mnogi ve} odbili vakcinaciju.

- Mnogo qudi nam je jednostavno reklo da nemaju novca,

11

- Uginuo je kara{ du`ine od 15 centimetara. Stawe jezera je uobi~ajeno i stabilno, a nivo jezerske vode iznosi 102,1.

Velika je koli~ina algi i muqa u jezeru, ali svi parametri pokazuju da voda nije zaga|ena ka`e Suzana Duli} ~lanica Gradskog ve}a za komunalije i ekologiju.

Jezero je u protekle dve godine toliko zaga|eno fekalnim bakterijama da su stru~waci Zavoda za javno zdravqe iz Subotice zabranili kupawe u wemu. Problem je {to pojedinci direktno izlivaju kanalizaciju u jezero.

Pored toga, muq je jedan od glavnih „krivaca” za uni{tavawe flore i faune u jezeru.

A. A.

APATIN: Kancelarije za mlade koja ve} godinu dana radi, ju~e je i sve~ano otvorena u prisustvu dr`avnog sekretara u Ministarstvu Republike Srbije za omladinu i sport Ivane Kova~evi}, aktivista kancelarije i koordinatora Milo{a \eri}a i predstavnika lokalne samouprave na ~elu sa zamenikom predsednika op{tine Miodragom Baki}em.

Zahvaquju}i lokalnoj samoupravi stvoreni su dobri uslovi za anga`ovawe mladih.

Skup{tina op{tine oformila je Savet za mlade, a sa~iwena je i Strategija razvoja.

J. P.

PETROVOSELSKI LETWI DANI DANAS I SUTRA

Vatra se pali u podne

BA^KO PETROVO SELO: Tradicionalna manifestacija „Petrovoselski letwi dani” bi}e odr`ana u organizaciji preduze}a „Familia kop”, danas i sutra u Ba~kom Petrovom Selu. S obzirom na to da u~estvuju gosti iz nekoliko ma|arskih gradova, sve ima me|unarodni karakter.

- Ve~eras su u centru pa`we „folkloristi”, koji nastupaju u Domu kulture, a sutra imaju „reprizu” tokom takmi~ewa u kuvawu ribqe ~orbe. Ipak, tada }e u `i`i biti kulinari ka`e u ime organizatora I{tvan \ere.

Ve~era{wi koncert po~iwe u 19 sati i nastupi}e folklorna dru{tva iz ma|arske, KUD iz Temerina i „folklorci” dva mesna dru{tva „Lola” i „Tisa”.

Sutra }e se kraj Ribqe ~arde na re~ici ^iku odr`ati Me|unarodno takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe.

- Kotizacija je 1.600 dinara po dvo~lanoj ekipi i obezbe|ujemo tri kilograma o~i{}ene ribe, ogrevno drvo i mesto za kuvawe. Tri najuspe{nije ekipe dobi}e medaqe, diplome i prigodne robne nagrade. Takmi~ewe po~iwe ta~no u podne, a izme|u 14 i 15 sati }e se znati pobednik. Me|utim, dru`ewe se nastavqa do duboko u no} - dodao je I{tvan \ere.

V. J.

Ambasador Ma|arske Imre Varga i op{tinski ~elnici Sente

Ambasador Ma|arske u Senti SENTA: Ambasador Republike Ma|arske u Srbiji Imre Varga kome 31. avgusta isti~e petogodi{wi mandat u Beogradu, boravio je u opro{tajnoj poseti u Senti, gde je razgovarao sa op{tinskim rukovodiocima o rezultatima saradwe.

Predsednik Skup{tine op{tine Senta Laslo Rac Sabo i ostali op{tinski ~elnici istakli su da je

Novi znakovi IN\IJA: Direkcija za izgradwu op{tine In|ija }e pre po~etka {kolske godine zameniti kompletnu vertikalnu signalizaciju u blizini {kola. Radi se o trideset znakova koji, prema re~ima nadle`nih iz Direkcije, sti`u za deset dana tako da }e svi radovi biti zavr{eni pre po~etka {kolske godine.

S. B.

sa ambasadom u Beogradu i generalnim konzulatom Republike Ma|arske u Subotici ostvarena plodna saradwa, za {ta su istaknute i posebne zasluge ambasadora Varge, koji je ~esto ostvarivao kontakte sa op{tinama u kojima u ve}em broju `ive pripadnici ma|arske mawine u Vojvodini.

M. Mr.

CRNA HRONIKA

petak13.avgust2010.

ISTOVREMENA AKCIJA U NOVOM SADU I NOVOM PAZARU

Uhap{en kvartet zbog heroina Pripadnici kriminalisti~kih policija u Novom Sadu i Novom Pazaru razotkrili su zajedni~kom akcijom organizovanu kriminalnu grupu osumwi~enu za preprodaju droge. Uhap{eni su

vqa da je heroin, a pretresom wegovog stana otkriveno je jo{ 59 tableta „tramadola“.

Prilikom pretresa @arkovog stana prona|eno je 333 grama heroina, elektri~ni mikser, digitalna

DNEVNIK

c m y

12

TURISTI TVRDE DA SU VIDELI [ARI]A U CRNOJ GORI

Yipom {mugnuo ka [avniku Srpski turisti prijavili su na{im istra`nim organima da su na izlazu iz @abqaka u Crnoj Gori videli odbeglog narkobosa Darka [ari}a. Po izjavama o~evidaca, [ari} se 28. jula ove godine u 13.40 vozio u xipu marke „mercedes“ s registarskim tablicama firme „Samanta“. Bio je uredno obrijan, o{i{an na kratko, u beloj ko{uqi s plavim i crvenim prugama, a do susreta je, po izjavama turista, do{lo na izlazu iz @abqaka ka [avniku.

Shvatio je da smo ga prepoznali i istog trenutka zatvorio prozor luksuznog vozila,

a potom jurnuo kroz crveno svetlo na semaforu i oti{ao ka [avniku – svedo~i o~evidac.

Po ovim podacima, na osnovu kojih je i sa~iwen izve{taj za srpske istra`ne organe, na automobilu nije bilo registarskih tablica, ve} oznaka jedne crnogorske privatne auto-ku}e koja radi registracije vozila.

U Srbiji su protiv [ari}a podignute dve optu`nice – za organizovano krijum~arewe vi{e tona kokaina iz Ju`ne Amerike i za prawe novca zara|enog u prodaji narkotika.

(Tanjug)

KAKVA ]E BITI SUDBINA MLADI]EVIH I SUBOTI]EVIH SNIMAKA

@arko D.

Hasredin R.

Novosa|ani Danko Z. (28) i @arko D. (28), dok su u Novom Pazaru gotovo istovremeno li{eni slobode me{tanin Hasredin R. (36) i Mithad D. (25) iz Tutina.

Novosadska policija je ju~e u „golfu“, koji je vozio Danko, prona{la oko 730 grama praha, za koji se osnovano pretposta-

Danko Z.

Mithad D.

vaga i nekoliko mobilnih telefona. Policija sumwa da su osumwi~eni Novosa|ani drogu nabavqali od Novopazar~ana i da je vo|a te kriminalne grupe bio Hasredin.

Okrivqeni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu.

M. V.

Uhva}eni s deset grama droge Sa{a M. (39) iz Bojnika i Brankica I. (25) iz Vlasotinca uhap{eni su i bi}e privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Leskovcu zbog postojawa osnove sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, saop{tila je ju~e Policijska uprava iz Leskovca.

Nakon jednomese~nog intenzivnog rada na prikupqawu materijalnih dokaza, slu`benici policije, u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom, zaplenili su ju~e oko deset grama heroina.

U akciji, koja je nastavak „Morave“, osumwi~eni su uhap{eni u Prvomajskoj ulici u Leskovcu, dok su prevozili drogu iz Ni{a, kada je prilikom kontrole vozila kojim je upravqala Brankica I. kod Sa{e M. prona|en paketi} s heroinom, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

Krili heroin u kutiji cigareta Novopazarska policija odredila je meru zadr`avawa Fuadu E. (28) i Mirsadu M. (42) iz Novog Pazara, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga, saop{teno je ju~e iz MUP-a Srbije.

Protiv Fuada E. podignuta je krivi~na prijava i zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}enog kori{}ewa tu|eg vozila. Poli-

cija je preksino} oko 22 sata, u Ulici generala @ivkovi}a u Novom Pazaru, namenski zaustavila vozilo po`areva~kih registarskih oznaka kada je osumwi~eni Mirsad M. odbacio kutiju cigareta u kojoj se nalazila svetlosme|a pra{kasta materija, te`ine 0,47 grama, za koju se sumwa da je heroin.

Kako je navedeno u saop{tewu, prema osumwi~enima }e biti preduzete sve zakonom predvi|ene mere.

Dokaz ograni~en posebnim uslovima Snimci razgovora ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladi}a s brojnim sagovornicima, kao i kontroverznog biznismena Stanka Suboti}a s, kako tvrdi, biv{im ministrom policije Du{anom Mihajlovi}em, izazvali su veliko interesovawe javnosti, ali i dilemu o tome da li ti tonski zapisi mogu biti kori{}eni u sudskom postupku kao validan dokaz.

Privatno snimani telefonski razgovori mogli bi biti kori{}eni samo pod posebnim uslovima kao dokazni materijal u sudskom postupku, ocenili su ju~e profesori Pravnog fakulteta Milan [kuli} i Goran Ili}, dok

bunalu i bi}e kori{}eni u procesima koji se za ratne zlo~ine vode pred tim sudom.

Direktor Vladine Kancelarije za saradwu s Tribunalom Du{an Igwatovi} potvrdio je Tanjugu da su „tokom posledweg pretresa zapleweni dnevnici, video i audiozapisi“, dodaju}i da ne zna ni{ta o wihovoj sadr`ini, „kao i da li ih je snimao Mladi}ili je neko snimao wega“. [kuli} je rekao da treba razlikovati kada sudija naredi da se snimaju razgovori, u slu~aju nekih krivi~nih dela poput organizovanog kriminala, dodaju}i da je „mo-

{wavaju}i da „ako neko vr{i krivi~no delo time {to snima neke razgovore, onda tako ne{to ne mo`e biti dokaz“. [kuli} je istovremeno ukazao na to da „ako to nije u pitawu, onda mo`e biti dokaz pod nekim uslovima, a tu je najva`niji uslov da je osoba koja je snimana, izri~ito ili pre}utno, dala saglasnost da bude snimana“.

– Ako nije tako, onda to, tako|e, ne mo`e biti dokaz – naveo je on, dodaju}i da, „s druge strane, postoji situacija kada osoba koja je snimana nije dala saglasnost, ali ju je neka druga osoba, koja je tako|e

ne{to mo`e koristiti u krivi~nom postupku“.

– Generalno, takve zabrane nema, a, kao i za svaku drugu istragu – a ovo se u procesnom smislu mo`e nazvati istragom – trebalo bi utvrditi da li je sadr`aj snimka verodostojan – obja{wava Ili}.

Po wegovim re~ima, neophodno je utvrditi da li nije bilo nekih intervencija koje idu u pravcu umetawa neke re~enice koja nije izgovorena, ili koja je izgovorena u nekom drugom razgovoru, a ovde je uba~ena.

– Snimani telefonski razgovori mogli bi biti dokaz koji bi se

u~estvovala u razgovoru, ili bila na nekom snimku, dala“.

Ili} podse}a na to da, kada je re~ o snimawu razgovora, postoji mogu}nost da sud svojom odlukom naredi tajno snimawe nekih razgovora, „i to se ~ini kada postoje osnovi sumwe da je neka osoba u~inila odre|eno krivi~no delo“. On je rekao i da se u slu~ajevima Mladi}a i Suboti}a radi o snimcima koji su napravqeni privatno, dodaju}i da se tu „mo`e postaviti pitawe da li se tako

u postupku mogao koristiti, ali bi, svakako, tu moralo da se utvr|uje da li je zapis autenti~an, i da li je, eventualno, bilo na wemu nekih intervencija – rekao je Ili}.

Po wegovim re~ima, ukoliko toga nema, onda bi se prepustilo sudu da taj dokaz, u svetlu ostalih dokaza koji su izvedeni, „ceni i da na osnovu wega utvr|uje da li neka ~iwenica u postupku postoji ili ne postoji“.

(Tanjug)

Ni navla~ewe ne prolazi Advokat Strahiwa Kastratovi} smatra da ne postoji mogu}nost da se privatno snimani telefonski razgovori koriste kao dokaz u sudskom postupku ukoliko prethodno nije bilo naredbe istra`nog sudije. On ka`e i da privatno snimani razgovori u kojima se sagovornik „navodi ili navla~i da ne{to ka`e“, tako|e, nisu validni za dokazni postupak. advokat Strahiwa Kastratovi} smatra da se uop{te ne mogu koristiti.

U slu~aju privatnog snimawa telefonskih razgovora sudska praksa nije ujedna~ena, a neophodno je proveriti i autenti~nost audio ili video-snimka, odnosno da li je uba~ena ili izbrisana neka re~enica – naveli su [kuli} i Ili}, dok je Kastratovi} ocenio da razgovori snimqeni bez naloga suda nisu validni.

Advokat kontraverznog biznismena Stanka Suboti}a saop{tio je pre dva dana da je wegov klijent snimio razgovor s biv{im ministrom policije Du{anom Mihajlovi}em, koga je optu`io za ucenu i iznudu, a {to je Mihajlovi} potom demantovao.

Zapisi razgovora ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladi}a nalaze se u Ha{kom tri-

Saradnici bez poverewa

go osetqivije pitawe kada je neka osoba privatno snimala neke razgovore, i tu praksa, do sada, nije bila ujedna~ena“.

On je podsetio na to da su posledwim promenama Zakonika o krivi~nom postupku iz septembra 2009. uvedena neka pravila „kada snimci, kako audio, tako i video, pod odre|enim uslovima mogu biti dokaz“.

– Tu je, u su{tini, poseban uslov da se ne sme raditi o krivi~nom delu – rekao je on, obja-

JUKOM PODNOSI PRIJAVE ZBOG NAPADA NA JEHOVINE SVEDOKE RAZRE[ENA PQA^KA [KOLE U BEOGRADU

Ra~unare odneli biv{i u~enici

Beogradska policija identifikovala je ~etiri maloletne osobe, za koje se sumwa da su iz Osnovne {kole „Vladimir Petkovi} Dis“ u Velikom Mokrom Lugu odnele 20 ra~unara i jedan laptop, saop{teno je ju~e iz MUP-a. S. A., M. M., S. B. i N. S., biv{i u~enici te {kole, u policijskoj stanici Zvezdara saslu{ani su u prisustvu roditeqa. Osumwi~eni su priznali izvr{ewe krivi~nog dela kra|e. Krivi~na prijava s dokazima, dodaje se u saop{tewu, bi}e prosle|ena Vi{em tu`ila{tvu u Beogradu.

Oni su u no}i izme|u 9. i 10. avgusta preko krova svla~ionice i kroz prozor trpezarije u{li u prostorije {kole, odakle su 20 ra~unara i laptopa izneli kroz prozor zbornice. U ku}ama maloletnika i u jednoj napu{tenoj, u blizini {kole, prona|en je ve}i broj ra~unara i opreme, koji }e biti vra}eni {koli.

Kamenovali verski skup Advokati Komiteta pravnika za qudska prava (JUKOM) podneli su u ime o{te}enih optu`ni predlog Osnovnom sudu u U`icu protiv vi{e lica za krivi~na dela nasilni~kog pona{awa i povrede slobode ispovedawa vere i vr{ewa verskog obreda verske zajednice Jehovini svedoci, saop{tio je ju~e JUKOM. Komitet pravnika za qudska prava je u ime o{te}enih preuzeo krivi~no gowewe po krivi~noj prijavi koju su Jehovini svedoci 2008. godine

podneli tada Okru`nom tu`ila{tvu u U`icu, koje je prebacilo predmet Op{tinskom tu`ila{tvu, koje je posle dve godine dostavilo obave{tewe o{te}enima da odustaje od gowewa zbog nedostatka dokaza.

U saop{tewu, JUKOM podse}a na to da se u martu 2008. godine oko 500 stanovnika naseqa Bare u Bajinoj Ba{ti, kojima se prikqu~ilo nekoliko stotina qudi iz susednih gradova, okupilo ispred objekta u kojem se obavqao verski obred Jehovi-

nih svedoka da bi prekinuli taj verski skup. Prisutni su, kako je saop{teno, ga|ali kamenicama objekat u kojem je skup organizovan i uzvikivali prete}e parole zasnovane na verskoj mr`wi i netrpeqivosti.

Prilikom prisilnog napu{tawa objekta, neki od okupqenih su naneli lake telesne povrede pripadnicima ove verske zajednice, „a zatim neovla{}eno upali u objekat i pri~inili imovinsku {tetu, zapalili publikacije i polupali stakla na parki-

ranom automobilu“. Komitet pravnika za qudska prava zabrinut je zbog odugovla~ewa tada Op{tinskog tu`ila{tva u U`icu u postupawu po prijavi za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa i povrede slobode ispovedawa vere i vr{ewa verskih obreda.

U saop{tewu, JUKOM isti~e da je Ustavom Srbije zagarantovana sloboda misli, savesti i veroispovesti kao i da je zabraweno izazivawe rasne, nacionalne i verske mr`we.

(FoNet)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak13.avgust2010.

13

NAPAD NA NEMCE NA ADI CIGANLIJI

No`em u grudi zbog lanca Beogradska policija uhapsila je Kristijana @. (1992), zbog postojawa osnovane sumwe da je ju~e ujutro, oko 3:30 ~asova, na Adi Ciganliji fizi~ki napao nema~ke dr`avqane P. R. i D. M, kojima je oteo li~ne stvari, a potom no`em zadao te{ke telesne povrede D. M, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova.

Posle napada, @ivanovi} je pobegao sa lica mesta. Policija ga je prona{la u porodi~noj ku}i, gde je pretresom prostorija na|en no` kojim je napadnut D. M, kao i mobilni telefon i lanac koji su mu uzeti.

Nema~ki dr`avqanin D. M. je kolima hitne pomo}i preba~en u Urgentni centar, gde je zadr`an na daqem

le~ewu zbog zadobijene rane u gorwem delu le|a. @ivanovi}u je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati, zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo razbojni{tva. Mladi Nemac koji je uboden no`em u predelu le|a i preba~en je u Urgentni centar ju~e je bio u stabilnom stawu, a portparol Urgentnog centra Drago Jovanovi} rekao je Tanjugu da je sme{ten na odeqewu intenzivne nege.

- Povre|eni mladi} je svestan i komunikativan, a ima te{ke povrede grudnog ko{a - rekao je Jovanovi}.

Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas osudio je ju~e napad na dvoji-

cu nema~kih dr`avqana na Adi Ciganliji i zatra`io odlu~nu akciju dr`ave kako bi se stalo na put huliganima koji se nasilni~ki pona{aju i neprestano izazivaju incidente u gradu.

- Smatram da nema nijednog opravdawa da svi oni koji su pretwa za bezbednost gra|ana ne budu u zatvoru, da se ovakvi doga|aji vi{e ne bi ponavqali - navodi se u pisanoj izjavi \ilasa, koji je pohvalio policiju zbog brzog hap{ewa napada~a. \ilas je ocenio da su uzaludni napori da se Beograd „izgradi i obnovi, ukoliko gra|ani na ulici treba da razmi{qaju da li }e neko, bio on pod dejstvom alkohola ili ne, da ih prebije“.

Kristijan @.

SEDAM GODINA OD ZLO^INA U GORA@DEVCU

Ubice jo{ na slobodi, istraga pri kraju U Gora`devcu kod Pe}i danas Gora`devac u Metohiji stiglo }e biti obele`ena sedma godije na obale obli`we reke Bi{wica teroristi~kog napada alstrice u potrazi za osve`ewem i banskih ekstremista u kome su na dru`ewem u vreme {kolskog obali reke Bistrice, na kupawu raspusta. ubijena dva srpska de~aka, a raIgru i smeh dece presekli su weno jo{ ~etvoro mladih. Ovaj rafali iz pravca albanskog semonstruozni zlo~in {okirao je la Zaha~. Teroristi su ispalili celu Srbiju i nai{ao na o{tre osude me|unarodnih predstavnika, ali je istraga i danas na po~etku.

Portparol Euleksa Irina Gudeqevi} rekla je ju~e da se istraga privodi kraju, koju je ta misija preuzela od UNMIK-a.

- Da bi razjasnila neke detaqe, policija je razgovarala sa nekoliko svedoka koji su i ranije dali izjave. Sve sumwe su proverene i analizirane. U ovom trenutku niko nije osumwi~en - kazala je Gudeqevi}. - Istra`ivati slu~aj mnogo godina nakon {to se dogodio predstavqa veliku potesko}u i izazov za tu`ila{tvo, s obzirom na to da su svedoci ili zaboravili detaqe, ili u nekim slu~ajevima vi{e nisu ni zainteresovani da daju iz- Mesto zlo~ina jave, ili vi{e nisu ni dostupni 90 metaka i na licu mesta ubili tu`ila{tvu. Me|utim, svaka isIvana Jovovi}a (19) , dok je Pantraga koja se zatvori mo`e u bitelija Daki} (13) preminuo u lo kojem trenutku biti opet pe}koj bolnici. otvorena ukoliko tu`iocu budu Tada su te{ko raweni 15.godistavqene na raspolagawe nove {wi Bogdan Bukumiri} i 11.goinformacije koje bi istragu di{wi Marko Bogi}evi}, a lakeventualno mogle pokrenuti {e Dragana Srbqak stara 14 gonavela je ona. dina i 20. godi{wi mladi} \orTog vrelog letweg dana, 13. av|e Ugrenovi}. Bogi}evi} je tada gusta 2003. godine, oko 100 de~apreba~en u bolnicu na severu ka i devoj~ica iz srpske enklave Kosovske Mitrovice gde je hit-

SUDAR VOZA I AUTOMOBILA NA PRU@NOM PRELAZU RIPAW

Dvojica te{ko povre|ena Portparol Hitne pomo}i dr Nada Macura potvrdila je ju~e Tanjugu da su dve osobe povre|ene ne{to pre {est ~asova na pru`nom prelazu Ripaw. Hitna pomo} je u 5,47 ~asova dobila poziv da se dogodila saobra}ajna nesre}a na pru`nom prelazu Ripaw prema Br|anima za @uti Breg, gde je do{lo do udesa voza i automobila marke „audi 80“ i tom prilikom povre|ena su dva mu{karca starosti izme|u 40 i 50 godina.

Jedna osoba je dobila te{ke povrede, kontuziju trbuha i kako se sumwa, rupturu slezine sa unutra{wim krvarewem i preba~ena na odeqewe za reanimaciju Urgentnog centra, a druga prelom kqu~ne kosti i kontuziju grudnog ko{a i tako|e, prevezena u Urgentni centar.

Predstavnik za odnose sa javno{}u „@eleznica Srbije“ Nenad Stanisavqevi} rekao je da se nesre}a dogodila u 5.45 ~asova izme|u stanica Ripaw i Klewe, zbog toga {to je „automobil neoprezno prelazio prugu“ i da je pruga bila obezbe|ena Andrijinim krstom, odnosno znacima drumske signalizacije.

Voz za Sofiju, koji je trebalo da krene u 7.50 ~asova, kasnio je 40 minuta u polasku iz Beograda, re~eno je Tanjugu u Informativnom centru beogradske @elezni~ke stanice. @elezni~ki saobra}aj na pruzi Beograd - Mladenovac Ni{, koji je bio u prekidu zbog saobra}ajne nesre}e, normalizovan je oko 8.55 ~asova, kada je nastavio da se odvija nesmetano.

no operisan. Metak mu je pokidao tkivo iznad kuka i potpuno oduzeo desnu nogu, tako da se i danas ote`ano kre}e.

Najte`e je rawen Bukumiri} koji je zadobio sedam prostrelnih rana, dok mu je jedan metak okrznuo ~lanak leve noge. Kola

hitne pomo}i u kome je jedva davao znake `ivota napali su Albanci na putu do francuske bolnice u ju`noj Kosovskoj Mitrovici, gde mu je izva|ena slezina.

Samo zahvaquju}i upornosti srpskih lekara i vlasti, Bukumiri} je preba~en na VMA u Beograd, ali sa velikim zaka{wewem i zbog toga se wegovo stawe iskomplikovalo, a `ivot „visio o koncu“ - u komi je bio {est da-

na i pre`iveo ~etiri te{ke operacije. Osim Bukumiri}a, sve `rtve napada albanskih ekstremista i daqe `ive u Gora`devcu, gde je pre rata bilo 2.000 Srba, a sada 850. Zlo~in u Gora`devcu osudili su {efovi UNMIK-a i Kfora, predstavnici EU, SAD, Francuska, Rusija, kao i kosovski zvani~nici.

Portparol Stejt departmenta u to vreme Tom Kejsi nazvao je ubistvo i rawavawe srpske dece svirepo{}u i ocenio da su „oni koji su po~inili zlo~in protiv nevine dece neprijateqi mira“ i da su „napali budu}nost Kosova“. Predstavnici Srbije i Crne Gore zatra`ili su odmah vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN, a sahrani ubijenih de~aka u Gora`devcu prisustvovali su tada premijer Srbije Zoran @ivkovi} i potpredsednik vlade Neboj{a ^ovi}.

Uprkos tome, albanski teroristi su 17. avgusta ponovo pucali na petoro srpske dece u centru Gora`devca, ali, sre}om, niko nije stradao. Komesar UNMIK policije [tefan Feler izjavio je posle zlo~ina da }e „prevrnuti svaki komad zemqe kako bi prona{ao ubice dece“.

Tokom prve istrage pretreseno je 100 ku}a na podru~ju Gora`devca, a 75 osoba ispitano je u vezi sa napadom na srpsku decu.

I pored nagradi od milion evra, koju je raspisao UNMIK za pronalazak ubica, optu`nica jo{ nije podignuta.

(Tanjug)

Poku{aj silovawa Leskova~ka policija odredila je policijsko zadr`avawe B.R. (31) iz sela Gorwe Brijawe zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo silovawe u poku{aju, saop{tila je ju~e policijska uprava u Leskovcu. Sumwa se da je B. R. u sredu oko 02.00 ~asa, upotrebom fizi~ke sile poku{ao da izvr{i obqubu nad `enom starom 74 godine, i tom prilikom joj je naneo lake telesne povrede po glavi i telu. B. R. je ju~e, uz krivi~nu prijavu, bio priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Leskovcu, navedeno je u saop{tewu.

Otrovali se salmonelom Na infektivnom odelewu kru{eva~kog Zdravstvenog centra zadr`ano je na le~ewu sedam mla|ih osoba zbog sumwe da su se otrovali salmonelom, jedu}i „brzu hranu“ u jednoj od lokalnih picerija, re~eno je ju~e Tanjugu u toj ustanovi. Od srede u podne do jue po-

mo} lekara ukupno je zatra`ila 21 osoba, od kojih je sedam zadr`ano na le~ewu, rekla doktorka Vi{wa Vera Mari}-Aksentijevi}.

Ona je dodala da su svi koji su zatra`ili pomo} lekara rekli da su jeli pice i tople sendvi~e sa majonezom iz stog objekta.

Nova dokumenta putuju u Hag Nacionalni savet za saradwu s Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju saop{tio je ju~e da je doneo odluke o dostavqawu dokumentacije i odgovora po 39 zahteva Tu`ila{tva Tribunala i odbrana okrivqenih. U saop{tewu je navedeno da je na sednici Saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom razmatrano aktuelno stawe saradwe izme|u Srbije i Tribunala u oblastima koje su u nadle`nosti Saveta, u koje spadaju dostavqawe dokumentacije, osloba|awe svedoka du`nosti ~uvawa tajne, uvidi u arhive dr`avnih organa i drugi tehni~ki apspekti.

(Tanjug)

Ada Ciganlija

„AUDI” ISEKAO KOLONU U KOJOJ JE BILA MINISTARKA PRAVDE

Neprijatnost u saobra}aju, ili napad Nepoznati voza~ „audija“ presekao je kolonu vozila pod pratwom u kojoj je bila ministarka pravde Sne`ana Malovi}, a zatim kroz crveno na semaforu pobegao ka Novom Beogradu. Incident se dogodio u sredu, pre podne, nedaleko od Palate pravde kada je na slu`beni „audi A8“ ministarke Malovi} naleteo crni „Audi“ beogradskih registarskih tablica.

Ministarka je za „Pres“ potvrdila da je do{lo do „neprijatnosti“ u saobra}aju, ali iz bezbednosnih razloga nije `elela o tome da govori. Ona je istakla da ima puno poverewe u qude koji je ~uvaju, kao i druge dr`avne organe koji se bave pitawima bezbednosti.

U MUP-u navode da je potraga za „audijem“ odmah krenula i da je policija utvrdila da je auto iznajmqen u jednoj beogradskoj

rentakar agenciji. Tom listu je u MUP-u re~eno i da se zna ko je iznajmio „audi“, ali da postoji mogu}nost da ga je neko drugi vozio.

- Verovatno je u pitawu klasi~no divqawe u saobra}aju, ali zbog doga|aja iz pro{losti ne iskqu~ujemo nijednu mogu}nost - naveo je neimenovani sagovornik iz policije.

Ministarka pravde u aprilu je morala da se preseli iz svog stana na drugu lokaciju, jer je policija uhvatila jednog mu{karca koji je video-kamerom snimao wen stan, a zatim je nekoliko dana kasnije u podrumu zgrade prona|en eksploziv.

Nakon toga Malovi}ka je promenila i obezbe|ewe, tako da je sada ~uva specijalna jedinica Vojske Srbije „Kobre“.

(Tanjug)

TRAGEDIJA NA KIKINDSKOM DIVQEM KUPALI[TU

Utopio se u Bager bawi Neboj{a K., star 37 godina, u sredu oko 15 sati utopio se u takozvanoj Bager bawi, glinkopu fabrike “Toza Markovi}”. Prema {turom policijskom saop{tewu stoji da je nastradali nepa`wom upao u divqe kupali{te i utopio se.

Neboj{a K. ro|en je u Mokrinu , a u prooteklih godinu dana `ivi u Kikindi sa bratom i wegovom porodicom.

Kobnog dana Neboj{a K. je sa starijim bratom Miroslavom oti{ao na kupawe kod starog kopa gline. Sko~io je u vodu i po~eo da se davi. Brat je uspeo da ga spase, da bi ovaj nedugo zatim ponovo krenuo da pliva i tada se i utopio. Pecaro{i koji su pecali u blizini pri-

kqu~ili su se potrazi, ali nisu uspeli da ga spasu.

Po nalogu istra`nog sudije Vi{eg suda u Zrewaninu telo je poslato na obdukciju na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Ovo je drugo utapawe na divqim kupali{tima ovog leta u kikindskoj op{tini. Podsetimo da se Dragan M. iz Ba{aida star 44 godine, utopio u Toploskom kanalu 9. jula. Tako|e, Igro K. star 25 godina iz Kikinde pre vi{e od tri nedeqe kupao se na iskopu prema Nakovu. Sko~io je na glavu i slomio {esti pr{qen. On se jo{ uvek nalazi u Urgentnom centru u beogradu gde je odnet nakon nesre}e.

A. \.

RACIJA U LA]ARKU

Oduzeto 77 sviwa bez paso{a Veterinarska inspekcija Ministarstva poqoprivrede ju~e je u selu La}arak zaplenila 77 sviwa - tovqenika i smestila ih u karantin u Ma~vanskom Prwavoru. Sviwe su skinute sa transporta, biloih je 143, a voza~ kamiona nije imao urednu dokumentaciju o otkupu, zdravstvenom stawu i transportu.

Veterinarski inspektor prekontrolisao je kamion koji je prevozio tovqene sviwe otkupqene u Kuzminu i La}arku, namewene za jednu klanicu u centralnoj Srbiji. Tada je ustanovio da pri otkupu, uto-

varu i transportu nisu po{tovani zakonski propisi, da za 77 grla nije bilo paso{a - potvrde o zdravstvenom stawu, da sviwe nisu obele`ene i da voza~ nema uredno transportno uverewe. Uz to nije bilo dokaza da su grla otkupqena na registrovanom otkupnom mestu, te da je wihov utovar izvr{en u prisustvu de`urnog veterinara.

Inspekcija je sviwe oduzela privremeno, a protiv odgovornih lica, ~ija imena za sada ne saop{tava, bi}e podnete prijave.

S. Bojevi}

LOV

petak13.avgust2010.

c m y

14

DNEVNIK

KI[OM NATOPQENA ZEMQA IZNEDRILA RASTIWE KOJE ODLI^NO SKRIVA SRNDA]E [IROM VOJVODINE

Strpqewem i vabilicama protiv zeleni{a Ogromne koli~ine padavina koje su natopile vojvo|ansku ravnicu ovoga leta definitivno su skrojile lovno– turisti~ku

sezonu u pokrajini: nakon {to je proletos desetkovala podmladak sitne divqa~i, voda je natopila plodnu zemqu, a ova je iznedrila bujnu vegetaciju u kojoj se ovog leta uspe{no skrivaju srnda}i, iako je sezona lova na wih aktuelna. Bujan zeleni{, pre svega sada ve} visoke stabqike kukuruza

Ve} vi|eno Vode}i strance po vojvo|anskim lovi{tima, Rober Berta je pre nekoliko dana prisustvovao mu~noj sceni: sa jo{ nekolicinom qudi je gledao kako ~etiri psa lutalice dave lane. Reagovali su i oterali {teto~ine, ali prekasno.

Vrebawe `enki iz prikrajka

pru`aju dobru hladovinu i zaklon srne}oj divqa~i. To ote`ava i onako slabiju sezonu kada su u pitawu lovci – turisti iz inostranstva.

Ipak, po re~ima Roberta Berte iz agencije “RBC Hunter”, turista, iako ne u `eqenom broju, ipak ima.

- Trenutno nam gostuju inostrani i doma}i lovci takvog profila da se ne bune ako krenu u lov, a ni{ta ne odstrele – ka`e Berta. – Jednostavno, nekima je to pra-

vi izazov, jer sada, u te{kim uslovima, treba pokazati spretnost, prona}i i odstreliti divqa~. A kqu~ toga je, pre svega, strpqewe.

Ko ga nema, te`e }e ostvariti uspeh i boqe je da ostane kod ku}e – smatra Robert Berta.

Trenutno nije jednostavno prona}i srne}u divqa~, ali s obzirom da je sezona parewa u jeku, najboqi rezultati u lovu na srnda}e posti`u se upotrebom vabilica na propisan na~in. Zaqubqeni srnda}i, ako su u blizini i ~uju dobro poznat zvuk, pod navalom hormona te{ko odolevaju zovu `enki.

Avgustovski lov na srnda}e po trofejnoj vrednosti odstreqenih grla po svoj prilici ne}e poremetiti proletos uspostavqen ovosezonski poredak. Posledwih dana u Vojvodini je odstreqeno nekoliko solidnih srnda}a, ali u ovom momentu nije poznato koliko poena imaju, s obzirom da jo{ nisu oceweni. Trenutno je poznata samo te- Skriveni qubavni kutak `ina rogovqa: kraj Sente lovac iz [vajbiti nadma{en srnda} iz Lapova u [umacarske je odstrelio srnda}a s rogovqem diji ocewen sa 179,44 CIC poena. To je, neto te`ine 475 grama, kraj Kikinde je odpodse}awa radi, najja~e grlo odstreqeno streqen primerak od 457 grama, a kraj Ade ove sezone u Srbiji, dok vojvo|anski priod 429 grama. Po svoj prilici, te{ko }e mat i drugo mesto u zemqi dr`i trofej od

Foto: J. Pap

173,97 poena odstreqen u sen}anskom lovi{tu prvog dana po otvarawu sezone. Neto te`ina rogovqa pomenutog srnda}a bila je 637 grama, a lova~ka sre}a je poslu`ila turistu iz Nema~ke.

D. Kn.

MODERNIZACIJA NA SEVERU BANATA

KRAJ QIGA

Internet prezentacije namamquju lovce

Pao albino

Lova~ko dru{tvo “Fazan” iz Banatskog Aran|elova, koje okupqa lovce iz pet severnobanatskih sela ostvaruje uspe{nu sezonu, jer su do sada inkasirani solidni prihodi od lovnog turizma i realizuju se zacrtani planovi na unapre|ewu lovi{ta. To smao potvr|uje da su potencijali ovda{weg lovi{ta na oko 10.000 hektara izuzetni.

- Brojawe ze~ije i srne}e divqa~i pokazalo je da raspola`emo bogatim lovi{tem, jer je izbrojano preko 30 ze~eva na 100 hektara, a na na{em lovnom terenu imamo ~ak 1.056 grla srne}e divqa~i, {to je izu-

Dru{tvo postaje udru`ewe Na sednici Skup{tine je doneta odluka da se Lova~ko dru{tvo registruje kao Lova~ko udru`ewe, kako bi delovalo samostalno, {to omogu}ava novi Zakon o lovstvu.

Dru{tvo ima 80 lovaca i procewuje se da ima sve uslove da ubudu}e ima status Lova~kog udru`ewa.

Foto: J. Pap

zetno - isti~e predsednik LD “Fazan” Cvetko Jegdi}.

Lovci su se zajedno sa ostalima iz mesta ukqu~ivali u akciju “O~istimo Srbiju”. U lovi{tu su osposobqena tri bunara samotoka, da bi bilo dovoqno vode za divqa~. Poru~ene su i tri vetrewa~e, pomo}u kojih }e se voda crpeti iz norton bunara, da se dopuwuju kopovi, {to }e omogu}iti da barske ptice ostanu u lovi{tu, pre svega divqa patke i guske. Na pet mesta u lovi{tu pu{teno je ukupno 500 fazana iz mati~nog jata, {to je finansirano sopstvenim novcem i

kompenzacijom sa nocosadskim “Lovotursom”.

Lov na srnda}e je bio uspe{an jer su odstreqena 62 grla, od toga tri u srebru i sedam u bronzi.

- Turisti su nam dolazili posredstvom “Lovotursa” iz Novog Sada i “Hubertusa” iz Ade. Najbrojniji su bili oni doma}i, iz Novog Sada. Svi su rogovqe i meso uzeli i platili po tr`i{noj ceni. Bilo je i gostiju iz Austrije, [panije, Slova~ke, Ma|arske i Hrvatske, tako da ostvarujemo solidne prihode od lovnog turizma. [to se odstrela trofejnih

JAMAJKA I KUBA

Male ptice ubice ^itavu Kubu i Jamajku naseqava kubanska zeba, mala ptica koje ne naraste vi{e od 10 centimetara. Ipak, smatra se da je to najratobornija ptica na svetu. U sezoni parewa, ~esto se doga|a da mu`jak ubije svog suparnika, ili `enka svoju rivalku.

Kada se gnezde, surove su prema drugim pticama za koje im se ~ini da ih ugro`avaju, a wihova mra~na priroda ide dotle da ponekad, u sezoni parewa, ubijaju ~ak i vlastite mladunce, ako se na|u u istoj volijeri sa wima!

Priroda je regulisala da mla|arija na vreme pobegne od agresivnih roditeqa, pa pti}i gnezdo napu{taju izme|u {esnaestog i devetnaestog dana od kada se ispile.Ve} sa mesec dana su potpuno samostalni, ali ve} vrlo agresivni. (“^ari prirode”)

Pripremio: Du{an Kne`i}

srnda}a ti~e, najboqu “`etvu” o~ekujemo ovog meseca, ~ekamo da padnu dva-tri zlatna srnda}a - ka`e Jegdi}. Predstoji i lov na srnda}e kada treba dase odstreli jo{ 20 grla, kao i da se vr{i selektivni odstrel 25 srna i isto toliko mla|ih {kartova, sve u skladu prema godi{wem planu gazdovawa.

Od oktobra predstoji i planirani izlov jo{ 180 srna.

Prihod od lovnog turizma usmerava se za unapre|ewe lovi{ta i oboga}ivawe ponude.

Kupqen je spektiv sa no`icama, fotoaparat sa daqinskim okidawem, kao i dva dvogleda “Svarovski” da bi se omogu}ilo lak{e i prezno osmatrawe i snimawe terena, pa }e se putem internet prezentacije turistma prikazati {ta se nudi za odstrel. Ova oprema ko{tala je preko 4.000 evra. Postavqeno je {est ~eka koje su natkrivene, sa ku}icama, tako da u ~ekama tri lovca mogu nesmetano da ~ekaju divqe sviwe. U fazaneriji je osposobqena volijera za produ`ni lov, pa se i tu o~ekuje ve}i prihod od lovnog turizma. U planu je zavr{etak Lova~kog doma.

M. Mitrovi}

U lovi{tu “Rajac” kraj Qiga, 4. avgusta odstreqen je albino srnda}, godi{wak. Strelac je bio stari iskusni “vuk” Mirkan Zagor~i}, ~lan Udru`ewa.

Uz veliko nevreme i grmqavinu, srnda} se pojavio se iz {ume “kao duh.” Pogo|en je izuzetno preciznim hicem sa udaqenosti od oko 170 metara i kalibrom 30-06. U lovi{tu “Ra-

jac” albino srne}a divqa~ je odstreqena posledwi put pre 17 godina. Ina~e, ovaj srnda}, trofejno uop{te nije obe}avao.

Podse}awa radi, albino grla su po pravilu, kao svojevrsna “gre{ka prirode”, mawe otporna, lak{e se razbolevaju, a zbog boje su i ou~qivija za potencijalne grabqivce.

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA

Mi se krijemo boqe od srnda}a!

KULTURA

DNEVNIK KONKURS ZA REKONSTRUKCIJU NARODNOG MUZEJA

ODLI^AN PRIJEM NOVKOVI]EVOG FILMA „BELI, BELI SVET” NA FESTIVALU U LOKARNU

Veli~anstvena balkanska opera

Poziv arhitektama Narodni muzej u Beogradu, u saradwi sa Savezom arhitekata Srbije i Dru{tvom arhitekata Beograda, raspisao je op{ti, javni, anonimni, dvostepeni i otvoreni Konkurs za idejno arhitektonskokonceptualno re{ewe i prostorno-programsku analizu rekonstrukcije i dogradwe Narodnog muzeja u Beogradu, ~iji je naru~ilac Ministarstvo kulture Republike Srbije. Predsednik `irija Konkursa, i u prvom i drugom krugu, je ministar Neboj{a Bradi}.Konkursni materijal u~esnici mogu podi}i ili naru~iti kod Dru{tva arhitekata Beograda, Kneza Milo{a 7, a na konkursu mogu u~estvovati samo oni autori koji su zvani~no podigli originalne podloge. @iri }e vrednovati konkursne radove prema kriterijumima: po{tovawe uslova raspisa i programa konkursa, koncept re{ewa primeren zna~aju objekta, funkcionalnost i racionalnost re{ewa i senzibilitet u odnosu na istorijski i spomeni~ki karakter objekta. @iri ne}e razmatrati radove koji su odstupili od izri~itih uslovqenosti datih u programu konkursa.Prvonagra|eni rad sti~e pravo daqeg u~estvovawa u razradi projektne dokumentacije. Izrada glavnog izvo|a~kog projekta }e biti poverena projektnoj organizaciji koju zajedno izaberu korisnik i autor prvonagra|enog rada.

Rok za predaju radova prvog stepena je 21. septembar do 15 ~asova, neposrednom predajom u prostorijama Dru{tva arhitekata Beograda, Beograd, Kneza Milo{a 7.U~esnici mogu postavqati pitawa `iriju do 23. avgusta do 15 ~asova, elektronskom po{tom.Odgovore `irija raspisiva~ }e poslati svim u~esnicima najkasnije do 27. avgusta, elektronskom po{tom.Rok zavr{etka rada @irija prvog stepena i objavqivawe plasiranih radova za drugi stepen Konkursa je 30. septembar.

petak13.avgust2010.

Film „Beli, beli svet“ Olega Novkovi}a odu{evio je i kriti~are i publiku na festivalu u Lokarnu ([vajcarska), gde je premijerno prikazan u glavnom programu, saop{tio je Filmski centar Srbije (FCS).“Izuzetno ostvarewe srpskog rediteqa Olega Novkovi}a. Usled patwi u svetu, jedina lepota koju mo`e{ da da{ svetu je lepota tragedije (koja je esencija onoga {to rediteq ho}e da prika`e)“, ocenio je pariski „Le Monde“. @enevski „Tribune“, „Corriere del Ticino“, ~asopis „ScreenDaily“ objavili su, izme|u ostalog, da je to „nezaboravan i hrabar film“, „prelepa srpska tragedija“, „prava balkanska opera“, „najboqi film ovogodi{weg festivala“, „veli~anstven film“... „Beli, beli svet“ je prikazan u takmi~arskom programu u udarnom terminu 6. avgusta pred 3.000 gledalaca, me|u kojima su bili najugledniji predstavnici svetske filmske industrije i medija. Na konferenciji za novinare, kojoj su prisustvovali glavni glumac

i producent Uliks Fehmiu, rediteq Oleg Novkovi}, scenaristkiwa Milena Markovi}, producent Milena Trobozi} Garfild, kao i koproducenti iz Nema~ke i [vedske, novinari su, {to je veoma neuobi~ajeno, aplauzom pozdravili na{u ekipu, isti~e FCS. Publika je tako|e sa odu{evqewem prihvatila Novkovi}ev film i pozdravila na{u ekipu dugotrajnim aplauzom.Posle premijernog prikazivawa, film je imao dve reprize 7. i 8. avgusta, a zbog velikog interesovawa publike festival }e posledweg dana, 14. avgusta, uz dozvolu proJasna \uri~i} i Boris Isakovi} u filmu „Beli, beli svet” ducenata, prikazati film i ~etvrti put. po svom strogom ukusu, posebno kanski bluz Borisa Kova~a Umetni~ki direktor festije istakao „Beli, beli svet“ smatraju}i bez sumwe da je u vala Olivije Per, koji je godikao jedno od najoriginalnijih pitawu najboqi film prikanama bio na ~elu kanske seleki najsna`nijih ostvarewa ovozan na festivalu.“U ovom filcije 15 dana autora i poznat je godi{we selekcije u Lokarnu. mu ni{ta nije slu~ajno, nije“Za{to se filmovi i daqe dan kadar, nijedna re~ dijaloga snimaju? Kome su nameweni? scenarstkiwe Milene MarkoIzvanredna gluma~ka ekipa Da li postoji tr`i{te za filvi}, nije slu~ajno ni {to je Izvanredna gluma~ka ekipa na ~elu sa Uliksom Fehmiu, demove? Sva ova pitwa postaju film sme{ten u Bor.... bitantkiwom Hanom Selimovi}, ali i Neboj{om Glogovcem, neva`na posle gledawa filma Film Olega Novkovi}a „BeMilicom Mihajlovi}, Jasnom \uri~i} i Borisom Isakovikao {to je „ Beli beli svet“ li beli svet“ prvo je ostvare}em.U ulozi Kraqa pojavquje se sna`ni Uliks Fehmiu, sin koji izaziva zequ da se vidi we iz Srbije u dugogodi{woj velikog glumca, nedavno preminulog Bekima Fehmiu koji je ponovo, jer su emocije toliko istoriji ovog festivala koje sa ponosom i bolom govorio o ocu i na konferenciji za novisna`ne da se moraju jo{ jednom je uvr{teno u takmi~arsku senare.Film izvanredno re`iran i odglumqen koji je s pravom pro`iveti ukazuje kriti~ar lekciju i bori se za nagradu zaslu`io najdu`i aplauz publike toga dana. Film koji iznelista La Regione Ticina“, dok u „Zlatni Leopard“.Festival u na|uje hrabro{}u svoga jezika i dramaturgije u kome je glavni filmskom ~asopisu“Azione“ Lokarnu jedan je od najuglednijunak izvanredni Uliks Fehmiu..Nezaboravan film.”- navodi isti~u sigurnu rediteqsku rujih i zajedno sa Kanom i Venekriti~ar ~lista Il Giornale di Vicenza” ku, izvanrednu fotografiju cijom jedan od najstarijih Miladina ^olakovi}a i balfilmskih festivala u svetu.

NA LETWOJ POZORNICI U VRWA^KOJ BAWI

Spomen plo~a Bati Stojkovi}u Spomen plo~a glumcu Danilu Bati Stojkovi}u (1934-2002) otkrivena je na Letwoj pozornici u Vrwa~koj Bawi, gde je u toku Festival filmskog scenarija.

Reqefni portret Danila Bate Stojkovi}a otkriven je u sklopu dvodnevne manifestacije posve}ene tom glumcu, koja se ove godine odr`ava prvi put, na inicijativu wegovih kolega i prijateqa iz Vrwa~ke Bawe, u koju je rado dolazio sa suprugom Olgom.Spomen-plo~a delo je akademskog vajara Dragi{e Obradovi}a, a otkrile su je Stojkovi}eve kolege, glumci Milorad Mandi} Manda, Branimir Brstina, Milan Caci Mihailovi} i Qiqana Dragutinovi}.

Milan Caci Mihailovi}, koji je Stojkovi}a upoznao 1972. godine u „Ateqeu 212“, rekao je na sve~anosti da je kod wegovog starijeg kolege posebno fascinantno bilo to {to nikada nije otkazivao predstave, ~ak ni u najte`im `ivotnim situacijama. Jednu od posledwih predstava, „Kore{podenciju“, Danilo Bata Stojkovi} odigrao je 5. februara 2002. godine na sceni „Ateqea 212“, kada je ve} bio te{ko bolestan, rekao je Mihailovi}.

Osniva~ manifestacije Nikola Xami} i predsednik op{tine Vrwa~ka Bawa Zoran Seizovi} rekli su da se nadaju da }e taj program postati tradicionalan i da }e doprineti pam}ewu lika i dela uglednog srpskog glumca. U sklopu manifestacije, u restoranu „Srbija“ u Vrwa~koj Bawi tokom dva dana glumci su pripremali specijalitete koje je voleo da jede Stojkovi}. Letwa pozornica u Vrwa~koj Bawi od ove godine nosi ime Danila Bate Stojkovi}a.

PO^EO ME\UNARODNI AMBIJENTALNI FESTIVAL NA SMEDEREVSKOJ TVR\AVI

@I^KI DUHOVNI SABOR „PREOBRA@EWE 2010”

Sviraj to ponovo, Sem

Petru Paji}u „@i~ka hrisovuqa”

Drugi me|unarodni pozori{ni ambijentalni festival Tvr|ava teatar sve~ano je po~eo preksino} u Velikom gradu Smederevske tvr|ave. Mnogobrojnoj publici obratili su se ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi}, gradona~elnik Smedreva i ~lan Saveta Festivala Predrag Umi~evi} i dramski umetnik Milija Vukovi}, koji je pro{le godine dobio nagradu za najboqeg glumca na prvom festivalu Tvr|ava teatar.

Ministar Bradi} po`eleo je uspe{ne festivalske dane i istakao da „Tvr|ava teatar koristi potencijal veli~anstvene Smederevske tvr|ave koja je uvr{}ena u tentativnu listu Uneska i izrazio uverewe da }e se u narednom periodu ona na}i na listi Iz {panske predstave „Do do lend” svetske ba{tine. koji }e dovesti umetnike, goste „Ona je deo va`nog projekta i sve dobronamernike iz celog ministarstva kulture Srbije sveta“, rekao je on.

Tvr|ave na Dunavu, koji povezuje Bradi} je ocenio da je jedan od sedam gradova na teritoriji Srnajva`nijih potencijala Smedebije u jedinstven kulturni put reva u oblasti kulture ovaj fe-

Ceo grad pozori{na scena Predsednica Saveta festivala Tvr|ava teatar Vida Ogwenovi} istakla je u izjavi Tanjugu da sama ~iwenica da je Smederevska tvr|ava pretvorena u scenu zna~i skretawe pa`we javnosti na na{u kulturnu ba{tinu. Na pitawe o zna~aju ove manifestacije u mno{tvu festivala u Srbiji, primetila je da zaista ima mnogo letwih festivala, susreta, doga|aja, koncerata... „Me|utim, ovo je jedini pravi pozori{ni letwi festival na otvorenom, u tvr|avi. U su{tini mogli bismo da ka`emo da je ceo grad Smederevo - scena, a tvr|ava posebno, jer }e se neke predstave ovogodi{weg festivala, kao i pro{le godine, odvijati i u centru grada i na ulicama“, rekla je ona.“Tako }e ovaj podunavski grad biti pozornica, a kad mo`e ceo svet, kao {to ka`e Hamlet, {to ne bi i ovaj lepi grad“, dodala je Ogwenovi}eva.

stival koji daje sadr`aj nasle|u i poma`u mu da se razvija.

U prelepom ambijentu najve}e i najboqe o~uvane tvr|ave ravni~arskog tipa u ovom delu Evrope zatim je po~eo glavni program festivala predstavom „Do do lend“, koju je izvela „Grupa Puho“ iz [panije. „Puho“ koristi posebne izvo|a~ke discipline objediwene u jednom nastupu teatar, cirkus, ples, visinske sportove, arhitekturu, scensku tehniku, multimediju i `ivu muziku. Predstava „Do do lend“ je vi{eslojna i inspirisana je ~uvenom „Alisom u zemqi ~uda“ Luisa Kerola. Prema re~ima autora predstave, wihova ideja je bila ne toliko da prenesu publici poznatu pri~u, ve} da ponude miris Alise i spiralu drugih zna~ewa i ose}awa koja dolaze iz zemqe ~uda „Zemqe Do Do“.

Na festivalu }e do 20. avgusta biti izvedeno ukupno 12 predstava u glavnom i prate}im programima. Me|unarodni `iri dodeli}e ~etiri nagrade - za najboqu predstavu, najboqeg rediteqa i najboqeg glumca i glumicu. ^lanovi `irija su glumica \ur|ija Cveti}, rediteqka Qiqana Todorovi} i dramaturg i kriti~ar iz Rijeke Matko Boti}.

Ovogodi{wi festival se odr`ava pod sloganom „Sviraj to ponovo, Sem“kako glasi naslov jedne od predstava sa repertoara, a pokroviteqi su Ministarstvo kulture Srbije, grad Smederevo i Uneskova kancelarija u Veneciji.

Upravnica kraqeva~ke biblioteke Dragana Tipsarevi} predstavila je ju~e u Beogradu program ovogodi{weg @i~kog duhovnog sabora „Preobra`ewe“. Ona je u Rimskoj dvorani Biblioteka grada Beograda kazala da }e 19. sabor biti odr`an od 16. do 19. avgusta, a ve}ina programa posve}ena je pesniku Petru Paji}u, ovogodi{wem dobitniku „@i~ke hrisovuqe“.

Tipsarevi}eva je kazala da }e sabor po~eti otvarawem izlo`be fotografija „Obnova Hilandara“ u Galeriji Narodnog muzeja i nastupom glumca Neboj{e Dugali}a koji }e govoriti tekstove vladike Nikolaja Velimirovi}a. „U programu Ve~e s dobitnikom’, u kraqeva~koj biblioteci, 17. avgusta, osim Paji}a, govori}e prof. dr Mihajlo

Panti} i Vladimir Jagli~i}, a sutradan, 18. avgusta, bi}e odr`an okrugli sto posve}en delu laureata, kojim }e predsedavati prof. dr Aleksandar Jovanovi}“, najavila je ona.

U ve~erwim satima istoga dana, u Narodnom muzeju bi}e odr`ano ve~e posve}eno obnovi manastira Hilandara i pesni~ki program u kojem }e u~estvovati Slobodan Zubanovi}, Mija Rai~evi}, Marija [imokovi}, Gordana \ilas...

Na Preobra`ewe Gospodwe, u ~etvrtak, 19. avgusta, u trpezariji manastira @i~e, Paji}u }e nagradu „@i~ka hrisovuqa“ sve~ano uru~iti gradona~elnik Kraqeva Qubi{a Simovi}. O Paji}evom delu govori}e Dragan Hamovi}, Milosav Te{i} i Aleksandar Jovanovi}. @iri za dodelu @i~ke hrisovuqe, jednog od naj-

zna~ajnijih srpskih priznawa za liriku, istakao je da nagrada pripada Petru Paji}u za dubinski pesni~ki portret Srbije preda~ke i savremene.

“Poezija Petra Paji}a je redak i suveren spoj jezi~ke o{trine i mu{ke lirske blagosti, koja se ne da ni sakriti, niti odglumiti”, navodi se u obrazlo`ewu `irija.

Petar Paji} je ro|en 1935 u Vaqevu, diplomirao je kwi`evnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, objavio je vi{e od 10 zbirki pesama, a bavi se i kwi`evno{}u za decu i satirom. Paji} je 19. dobitnik „@i~ke hrisovuqe“, prvi nagra|eni bio je Dobrica Eri}, a Hrisovuqu su dobili i Matija Be}kovi}, Miodrag Pavlovi}, Qubomir Simovi}, Rajko Petrov Nogo i drugi.

FESTIVAL URBANE MUZIKE „VIVA LA POLA”

„Ritam nereda” u Puli Novosadski metal-pank sastav „Ritam nereda“ i alternativci „Repetitor“ iz Beograda nastupi}e na Me|unarodnom festivalu urbane muzike „Viva la Pola!“, koji }e biti odr`an u Puli danas i sutra. Nosioci programa druge ve~eri uz ~uvene pankere „KUD Idijote“ iz Pule bi}e „Ritam nereda“, koji se nedavno oglasio besplatnim internet albumom „Paralelni svet“, najavili su organizatori iz udru`ewa „Sintezis“ iz Pule. „Na radost velikog broja obo`avalaca, prvi put u Hrvatskoj, i to upravo na sed-

mom „Viva la Pola!’, nastupi}e legendarni novosadski bend koji je bio velika inspiracija za mnoge od bendova sa ovih prostora. „Ritam nereda’ posebno za ovu priliku sprema presek najboqeg iz svoje karijere“, najavili su organizatori.

Prve ve~eri festivala u otvorenom delu kompleksa kluba „Uqanik“, mu{ko-`enski trio „Repetitor“ nastupa pre samoborskog hardkor sastava „Defnes baj nojz“ , i nosilaca programa, italijanske nu metal grupe „Egzilija“, bristolskih pankera „Vajs skvod“ i rije~kih „Let 3“.

15

SPORT

petak13.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

16

SVETLANA-CECA KITI] NAJBOQA RUKOMETA[ICA SVIH VREMENA

Lepo je kada ti se pokloni ~itav svet Sve~anim koktelom, u organizaciji Rukometnog saveza Srbije, ukazana je ~ast legendi svetskog rukometa Svetlani-Ceci-Kiti} Magi} na dobijenom priznawu za najboqu rukometa{icu svih vremena. To je bio i pravi trenutak da od `ene, koja je tada{woj Jugoslaviji donela olimpijsko zlato i medaqe na svetskim prvenstvima a sa beogradskim Radni~kim osvajala Kup {ampiona, ~ujemo kako se ose}a.

- Ovo treba do`iveti. Zovu me sa svih kontinenata. Australija, Amerika, ~itava Evropa, {aqu ~estitke prijateqi sa svih strana. Prelepo je ovih dana biti Ceca Kiti}. Nije mi neverovatno da se ovo i dogodilo. Drago mi je. Ovo je priznawe za ono ~emu sam posvetila ~itav svoj

`ivot. Mnogo sam se `rtvovala, ali mnogo vi{e dobila. Drago mi je {to je Savez sve ovo priredio. Na ovo nisam navikla. Lepo je kada ti se pokloni ~itav svet i kada te priznaju kod ku}e - rekla je Ceca. z Ovo je priznawe koje simbolizuje ~itavu jednu rukometnu biografiju. Koji je to uspeh iz igra~kih dana, ipak, najva`niji?

- Iz igra~kih dana najvi{e pamtim Los An|eles i zlato na Olimpijskim igrama 1984. godine. Mesec dana provedenih u Americi, sa posledwih pet dana kada smo se {epurili sa zlatnom medaqom po Olimpijskom selu, ostaje zauvek u se}awu. Holivud, Kalifornija, Santa Monika. To su bili dani, kao iz bajke. Super smo se prove-

Ka}ane testiraju Rumuni Potoke znoja prolili su ka}ki rukometa{i u dvonedeqnom trena`nom ciklusu. Trener Vladan Jordovi} nije {tedeo svoje pulene, kao ni sebe.

Vladan Jordovi}

Kako su momci izneli teret bazi~nih priprema – pitamo stratega Jugovi} Unimeta, koji }e u narednoj sezoni 27. put startovati u elitnoj konkurenciji.

- Zadovoqan sam dosada{wim radom - isti~e Jordovi}. - Najva`nije je to {to su igra~i tokom letwe pauze ispunili individualne zadatke, tako da nije bilo problema da u|u u ritam rada. Momci koji su izostali zbog reprezentativnih obaveza dobili su ne-

koliko dana slobodno, pa }e nam se naknadno prikqu~iti.

Sve ostalo ide uobi~ajenim tokom, pre podne radimo na otvorenim terenima SC Siget i u teretani, a uve~e radimo s loptom.

Kako se Mirko Lali} uklopio u novu sredinu?

- Uklopio se, napore podnosi dobro, sve u svemu zadovoqan sam. To se odnosi i na nekoliko momaka koji su na probi - naglasio je Jordovi}.

Slede pripremne utakmice?

- Kre}emo sa igrawem utakmica koje }emo, izme|u ostalog, da iskoristimo da proverimo nekoliko igra~a da li ispuwavaju na{e kriterijume.

Danas i sutra igramo s Re{icama, u utorak s Turgu`ijem i uz tradicionalne susrete s nekoliko doma}ih superliga{a, kao i u~e{}em na „Rodi}evom memorijalu“ i turniru u Novoj Pazovi, zatim Lov}enom s Cetiwa i prvakom Libana, {to bi bilo petnaestak utakmica saop{tio je Jordovi}ev asistent Mile Ze~evi}.

A u nizu jakih kontrolnih utakmica, Ka}ani ve~eras (19) i sutra (11) do~ekuju odli~ni sastav Re{ica, drugoplasiranu ekipu u rumunskom {ampionatu. Prilika je to da se qubiteqi rukometa upoznaju sa mogu}nostima malo izmewenog, ali prili~no jakog tima Jugovi} Unimeta.

J. Gali}

RVA^KI PODMLADAK KAMPOVAO U TOTOVOM SELU: Rva~ki klub Potisje iz Kawi`e i Omladinski centar iz Totovog Sela bili su doma}ini kampa za vojvo|anske rva~ke nade koji je organizovao Rva~ki savez Vojvodine, uz materijalnu podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omadinu. Nedequ dana u Totovom Selu, pod rukovodstvom trenera Radeta Grabovca (Aleksandrovo) i uz podr{ku Damira [tefaneka (Spartak, Subotica), vredno je treniralo 23 sta-

li, napravili fantasti~an rezultat i imali sjajan do~ek kod ku}e. z U anketi IHF-a, dobili ste ~ak 84 posto svih glasova.

Da li ste o~ekivali ovako ubedqivu pobedu?

- Iskreno, nisam o~ekivala.

Mislila sam da }e biti mrtva trka izme|u mene i Zinaide Tur~ine, koja je bila stra{an igra~ i jedino bi woj priznala da je bila boqa. Preostale dve nisu bile na tom nivou. Tur~ina je i starija od mene, a qudi polako zaboravqaju.

Drago mi je da se mene se}aju i da su me nagradili, ovako ubedqivo.

Nisam bila sigurna da }u pobediti, ali sam se nadala. z Pro{lo je vi{e od 20 godina od najve}ih uspeha. Kada }emo dobiti pravu naslednicu Cece Kiti}?

Bo`idar \urkovi}, Svetlana Kiti} i Velimir Marjanovi}

- Te{ko je to re}i. Ve} sam rekla da me Andrea Leki} podse}a na mene, ali je wen problem {to ne igra u tako jakom klubu kao {to je bio Radni~ki, odnosno, reprezentaciji kakva je bila jugoslovenska. Skup velikih igra~ica na jednom mestu me je prosto

S U S R E T I

terao da se razvijam kao igra~.

Imala sam od koga da u~im i ovo priznawe je dokaz toga. z Kakva je situacija u Radni~kom?

- Te{ka, ali idemo daqe, traje borba. Ja sam borac i ne predajem se. Nadam se da }e biti

boqe. Mo`da }e i ovo priznawe podsta}i nekoga da pomogne Ceci. Radni~ki je klub svih nas.

On je osvajao evropske trofeje i pronosio slavu Beograda i ove zemqe. Takav klub zaslu`uje pa`wu - naglasila je Svetlana Kiti}-Magi}.

BRANISLAV ZEQKOVI], RUKOMETNI TRENER

Sve dugujem Crvenki Rukometni trener Branislav Zeqkovi} se poodavno smestio me|u velikane ovog sporta. Za 24 godine bavqewa trenerskim poslom Zele je uspe{no vodio sa klupe igra~e Crvenke, Sintelona, Jugovi}a, bawalu~kog Borca, zrewaninskog Proletera, Lokomotive iz Br~kog, `ensku ekipu

Kikinde, a bio je prvi trener reprezentacije SR Jugoslavije posle skidawa sankcija.Kruna karijere do{la je 2001. godine kada je sa Jugovi}em osvojio ^elenx kup. Sada Zeqkovi} predvodi crnogorskog liga{a Mojkovac koji je uveo u Prvu ligu i s kojim ima velike planove. No, u razgovoru se naj~e-

U^ITEQ I U^ENIK: Prilikom gostovawa odbojka{ica Varadina BMG gradwe `enskoj juniorskoj reprezentaciji Crne Gore u Mojkovcu sastali su se nekada{wi u~iteq i u~enik. Naime, prvi ~ovek Varadina, Crven~anin Milorad Bado Grgurovi} prve rukometne korake u~io je od Crven~anina Branislava Zeqkovi}a, ali ga je sportski put kasnije odveo u odbojku, gde je sa svojim klubom Varadinom sada ~lan Prve lige. Crven~ane je obradovao ovaj susret, a pri~a i uspomena bilo je na pretek.

rija pionira i kadeta iz klubova Soko, Radni~ki (Sombor), Senta, Spartak, Aleksandrovo (Subotica), Potisje (Kawi`a) i Proleter (Zrewanin).

- Okupili smo najperspektivnije mlade rva~e iz Vojvodine, a odli~na prilika se ukazala u Totovom Selu, gde su doma}ini gostoqibivi, tako da smo imali odli~ne uslove za rad. Dru`ili smo se i sa mladima iz ovog mesta, pa smo pored treninga na struwa~i organizovali turnir u malom fudbalu. Radili smo sa najperspektivnijim

{}e vra}a u Crvenku, u klub koji mu je sve pru`io, u kojem je proveo 20 uzastopnih igra~kih godina na golu i po~eo trenersku karijeru.

- Zahvalan sam Crvenki za sve {to sam postigao do sada, bez podr{ke tada{wih klupskih ~elnika u ranoj fazi trenerskog poziva ne bih mogao ni da sawam o osvajawu ^elenx kupa, ni o karijeri koja je iza mene. Sve mi je Crvenka dala i zato bih u perspektivi voleo da trenersku karijeru zavr{im u klubu u kojem sam ponikao. Malo {ta mo`e da se meri sa spoznajom da, ma gde se otisnuli, uvek mo`ete da se vratite u sredinu gde ste sportski stasali i krenuli u trenerske vode - ka`e uskusni stru~wak. z Sada ste u Mojkovcu, klubu bogate tradicije u Crnoj Gori, s kojim ste se vratili u elitno dru{tvo?

- Bili smo veoma dominantni u Drugoj ligi i zaslu`eno smo se na{li u eliti. U Mojkovcu su korektni uslovi i zato sam ostao , a sada je pred nama veliki izazov, jer rukovodstvo kluba planira narednu takmi~arsku godinu u Evro kupovima, zato moramo da budemo me|u najboqa ~etiri tima. Ekipa je dobra i stabilna i siguran sam da }emo igrati zna~ajnu ulogu u dolaze}oj sezoni. z Osta}ete upam}eni kao prvi trener reprezentacije posle skidawa sankcija 1995. godine?

rva~ima koji su se pro{le sezone nametnuli rezultatima, pa im je ovo bila nagrada da se dru`e, ali i mogu}nost da se usavr{avaju i napreduju - ka`e Damir [tefanek.

Rukovodilac kampa i iskusni trener Rade Grabovac, koji ve} 37 godina radi sa rva~kim podmlatkom, ocewuje da je uspe{no odra|eno sve {to je zami{qeno i da je kamp ispunio svoj ciq.

- Odabrali smo najkvalitetnije i najperspektivnije rva~e, me|u kojima ima i prvaka Srbije i

- Na klupi nacionalnog tima bio sam svega {est meseci, pre svega zbog klupskih obaveza u Sintelonu gde sam bio trener.

Odigrali smo kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u [paniji i mislim da je ta ekipa jedna od najboqih koju smo ikada imali, uz onu ~uvenu s Rni}em, Vujovi}em, Isakovi}em i ostalima.

Bila mi je velika ~ast da budem selektor takvim momcima, a zamenio me je Tuta @ivkovi}, jer sam morao da se posvetim tada{wem klubu. z Jugovi} i ^eleny kup?

- To je pri~a koja se desi jednom u `ivotu. Prelepe uspomene ve`u me za Ka} i za qude s kojima sam tada sara|ivao. Niko od nas nije o~ekivao takav uspeh, ali su predanost, kvalitetan rad i entuzijazam prevladali ka putu do neslu}enih visina. z Reprezentacija Srbije plasirala se na Svetsko prvenstvo u [vedsku, {ta mislite o dometima orlova?

- Sam plasman na finalnu svetsku smotru ogroman je uspeh, koji je utoliko ve}i kada se zna da smo do tog uspeha do{li eliminisawem kvalitetne selekcije ^e{ke. Momci koji su sada u nacionalnom timu imaju nesporan kvalitet i smatram da je realnost plasman u drugi krug, a sve preko toga bi}e senzacija - istako je Zeqkovi}.

M. Risti}

koji su za svaku pohvalu. Ne bih nikoga posebno izdvajao, svi su mi dragi, jer su se svi trudili da {to boqe iskoriste boravak u Totovom Selu.

Vojvodina ima dosta talenata na struwa~i i vredi im posevetiti punu pa`wu i obezebditi sve uslove za rad - istakao je Grabovac.

U~esnike kampa u Totovom Selu, pored pa`we doma}ina iz RK Potisje i Totovog Sela, obi{ao je i predsednik Rva~kog saveza Vojvodine Gradimir Dedi}.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

c m y

DNEVNIK

KAPITEN VOJVODINE SKRASIO SE U [VAJCARSKOJ

Mr|a u Sionu tri godine Dileme vi{e nema: napada~ Vojvodine, kapiten i najboqi strelac minulog [ampionata Srbije, A reprezentativac orlova, Dragan Mr|a novi je ~lan {vajcarskog Siona.

Tu vest potvrdio je ju~e predsednik FK Vojvodina Ratko Butorovi}.

- Ta~no je, Mr|a }e karijeru nastaviti u [vajcarskoj. Potpisao je trogodi{wi ugovor za Sion. Zadovoqan je Mr|a, a zadovoqna je i Vojvodina. Zadovoqan }e, siguran sam, biti i Sion – ka`e Butorovi}.

Dragan Mr|a

Prema nekim informacijama Sion nije u najsjajnijoj finansijskoj situaciji?

- Prvi put ~ujem da je u [vajcarskoj besparica. Mi smo zadovoqni. Na ime obe{te}ewa dobili smo sve {to smo tra`ili i to bez rata, plus procenat kada Mr|a pre|e u slede}i klub - saop{tio je Butorovi}.

Prelazak kapitena Vojvodine u {vajcarski klub, objavqena je ju~e i na zvani~nom sajtu Siona, a na “Transfermarktu” je Mr|a ve} ju~e predstavqen kao ~lan Siona ~ija je tr`i{na vrednost 2.750.000 evra.

Prema nezvani~nim informacijama, Vojvodina je na ime obe{te}ewa inkasirala milion evra i pripa{}e joj 30 posto od ukupnog obe{te}ewa koje Sion bude dobio prilikom Mr|inog prelaska u tre}i klub.

Podseti}emo, za Mr|u su ovog leta bili zainteresovani turski Trabzonspor, Dubai, Hapoel Tel Aviv, {panski Rasing i Herkules, francuski Aviwon, gr~ki Olimpijakos, Partizan i Crvena zvezda. Wegova prevashodna `eqa je bila Zapadna Evropa i ta `eqa mu se ispunila.

Pre Vojvodine Mr|a je igrao u Crvenoj zvezdi, belgijskom Lirsu i Zulte Varegemu i ruskom Himkiju.

Vojvodina je ovog leta prodala, pre Mr|e, Du{ana Tadi}a u Groningen i Darka Lovri}a u Makabi Petah Tikvu.

S. Savi}

IZ FK VOJVODINA

Licencirano 25 igra~a Uo~i novog fudbalskog {ampionata Srbije novosadski superliga{ licencirao je 25 igra~a. Boje Vojvodine u jesewoj polusezoni, koja startuje sutra, brani}e: 1. @eqko Brki}, 3. Slobodan Medojevi}, 4. Goran Smiqani}, 5. Daniel Mojsov, 8. Janko Tumbasevi}, 9. Brana Ili}, 10.

Mario \urovski, 11. Slaven Stjepanovi}, 12. Aleksandar Kesi}, 13. Vuk Mito{evi}, 14. Abubakar Oumaru, 15. Milko Novakovi}, 16. Miroslav Stevanovi}, 17. Giorgi Mereba{vili, 18. Antvi Jao, 20. Milovan Milovi}, 21. Nemawa Bilbija, 22. Miroslav Vuli}evi}, 24. Dejan Karan, 27.

Aleksandar Katai, 28. Naemeka A|uru, 30. Damir Drini}, 31. Vladan Pavlovi}, 32. Filip Pajovi} i 33. Qubo Nenadi}.

Stjepanovi} u Gr~koj Slaven Stjepanovi}, napada~ Vojvodine, otputovao je ju~e u Gr~ku. Prema re~ima predsednika crveno-belih Ratka Butorovi}a o~ekuje se da Stjepanovi} potpi{e ugovor s jednim tamo{wi klubom.

Podse}amo, Stjepanovi} je ovog leta boravio u [kotskoj,

gde je bio na skeneru Seltika iz Glazgova, ali je sva prilika da }e karijeru nastaviti u Gr~koj. Stjepanovi} je u Vojvodinu do{ao pretpro{log leta iz Partizana, a prethodno je bio ~lan crnogorske Zete iz Golubovaca.

S. S.

PRED PRVI ME^ PLEJ-OFA ZA LIGU [AMPIONA

Anderleht kao Helsinki

Anderleht, posledwa prepreka Partizanu ka Ligi {ampiona, igra u istoj formaciji kao Helsinki. Belgijanci su u dva kola doma}eg {ampionata kao doma}ini nastupali u formaciji 3-5-2, a kao gosti u 3-6-1 sistemu. Protiv vel{kog Wu Sejntsa, u revan{u minule runde kvalifikacija za elitno takmi~ewe, taktika je bila 4-4-2, a na terenu su uglavnom bili rezervni igra~i.

Arijel Jakobs, strateg Anderlehta, poznat je kao nepredvidiv stru~wak. ^esto improvizuje, a u belgijskom Super kupu protiv Genta na teren je izveo ~ak sedmoricu vezista, uz jednog {pica i dvojicu {topera. Miqenici su mu Silvio Proto (golman, 12 me~eva za Belgiju), Ronald Juha{ (54, Ma|arska), Olivije De{aht (19, Belgija), Andrej Mazuh (1 me~, ^e{ka), Sa{a Kqe{tan (24, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave), Mbark Busufa (15 , Maroko), Giqom @ile (11, Belgija), Xonatan Le`er, Luka{ Mare~ek (mladi reprezentativac ^e{ke), ^eiku Kujate (omladinac Senegala) i {pic Matijas Suarez.

U pet zvani~nih me~eva ove sezone Anderleht je zabele`io ~etiri pobede i jedan remi, uz gol razliku 13:2. U superkupu Belgije savladali su Gent sa 1:0 (Kujate, 30 min), Eupen sa 4:1 (Suarez 59 i 71, Le`er 66, Busufa 89) i igrali nere{eno sa [arlroa 0:0. U kvalifikacijama za Ligu {ampiona savladali su Wu Sejnts ukupnim rezultatom 6:1 (Kqe{tan, Le`er, Suarez, De Suter i Lukaku, dva gola).

Prosek godina prvotimaca je 24,38, a u prvom poluvremenu dali su ~etiri, a u drugom devet golova. Na stadionu ,,Konstant [tok’’ prisutno je prose~no oko 20 hiqada gledalaca.

Iako u principu napada~ka ekipa, Anderleht se ne libi da igra i bunker, {to je na svojoj ko`i pro{le godine osetio Dinamo iz Zagreba, koji je kao doma}in izgubio sa 2:0, a da maltene nije stvorio ni {ansu.

Za Belgijance u prvom me~u protiv Partizana zbog povrede ne}e igrati Xonatan Le`er.

I. L.

SPORT

petak13.avgust2010.

17

PORAZ SRBIJE OD GRKA REFLEKSIJA KONFUZIJE OKO STATUSA ODLAZE]EG SELEKTORA

Sre}a se ne kupuje Poraz fudbalske reprezentacije Srbije u prijateqskom duelu s Gr~kom(0:1) nije previ{e bolan, ali opet novi minus opomiwe u predve~erje kvalifikacionog ciklusa za EP. Jednostavno, sportska sre}a nije vi{e saveznik nacionalnog tima Srbije. Da li su blagodeti bogiwe Fortune iskori{}ene tokom kvalifikacija za SP, pa su izostale tokom nastupa u Ju`noj Africi, a izgleda da je trend nasatvqen ? Zaista je mre`a Helena mogla da bude napuwena do vrha da su @igi}, Ka~ar, To{i} i Mr|a boqe ciqali iz zicer pozicija, iako je igra bila konfuzna, spora, ~esto bez prave ideje.

- Iskusan i dobro organizovan protivnik nam je na startu utakmice oduzeo loptu, a posle pogotka Grci su uspeli da odr`e agresiovnost u odbrani. Ostaje nam da `alimo zbog propu{tenih prilika, a bilo je i situacija u kojima je te`e proma{iti nego pogoditi mre`u, kao i zbog ~iwenice da smo naru{ili oreol nepobedivosti u prijateqskim susretima na stadionu Partizana. Dominira ose}aj da smo nezaslu`eno pora`eni - konstatovao je selektor Anti}.

U sportu se sre}a ne kupuje, ve} zaslu`uje. Pozitivan ambijent, koji je krasio orlove naru{en je u sudaru sujeta vrsnog stratega Anti}a i predsednika FSS Karaxi}a, pa je zavladala totalna konfuzija. U prilog ovakve teze i pona{awe publike u Humskoj, koju nisu zanimala de{avawa na terenu, ve} da iznese „stav“ o aktuelnom trenutku u najpopularnijem sportu.

Stavili su se na starnu Radomira Anti}a kome pripadaju lavovske zasluge za renesansu reprezentacije.

- Zbog nametnutog i kreiranog dekora me~ je bio u drugom planu.

Publika je prepoznala situaciju, pa nakon svega {to se dogodi-

Nikola @igi} je mogao bar dva puta da zatrese mre`u iza gr~kog golmana

lo treba izvu}i zakqu~ke. Ose}am podr{ku naroda, a ne mogu da se izja{wavam o stvarima na koje ne mogu da uti~em- bio je zagonetan selektor povodom svog daqeg statusa.

Navikli smo da su u na{em fudablu ~uda mogu}a preko no}i.

Ipak, sve sem smene Anti}a u ovom ~asu predstavqalo bi senzacionalni obrt. U rukama predsednika Karaxi}a je ~vrst argument- zbog kazne Anti} u naredna ~etiri kvalifikaciona duela ne mo`e na klupu. Ali, koliko je to realan element za gra|ewe

O Anti}u ipak danas!

Sednica Izvr{nog odbora Fudbalskog saveza Srbije ipak }e biti odr`ana danas u 16 ~asova. Tema }e biti aktuelna situacija u vezi sa selektorima A i mlade reprezentacije Srbije, Radomirom Anti}em i Ratomirom Dujkovi}em. Iako je prethodno najavqeno da }e sastanak biti odr`an u ~etvrtak, pa potom tek u ponedeqak, na zvani~nom sajtu saveza objavqeno je da }e Izvr{ni odbor sastati danas. „Sednica Izvr{nog odbora zakazana je u kratkom roku iz dva razloga. Potrebno je da se analizira kompletna situacija u Fudbalskom savezu Beograda, a sa druge ~lanovi odgovornog tela razmatra}e status selektora A repreznetacije Radomira Anti}a i mlade reprezentacije Ratomira Dujkovi}a“ stoji u saop{tewu FSS-a.

strategije oko ru{ewa selektora dovoqno govori opcija o ponudi revizije ugovora, kojim bi se umawila fiksna primawa a pove}ao bonus Anti}u u slu~aju plasmana na Euro. Neko bi rekao -po{tena ponuda, ali to ne `eli da u~ini i Anti}. To daqe vodi u „sapunicu“ u kojoj se me{aju patriotske note i materijalni interesi. Za~arani krug ne nudi izlaz, a opet profita nema. Uru{ava se i ono delawe kojim se mukotrpno vratio reprezentativni kult, a koje je opet pripisano iskqu~ivo Anti}u. Zasmetalo je to predsedniku, ali ko je mario za hijerarhiju kada su kola i{la napred, kada se kasa punila novcem zainteresovanih sponzora za ulagawe. Idile na relaciji Karaxi} - Anti} u dvogodi{woj saradwi nikada nije ni bilo, pa je verovatno procena da je kucnuo ~as za svo|ewe ra~una. Ne treba zanemariti ni nadobudno pona{awe selektora, analize posle Mondijala u kojima je poraze poku{avao statistikom da pretvori u pobede, dele}i lekcije svima, najvi{e novinarima.

Ode u medijima su prijale, ali „na{ Radomir“ nije mogao da savlada svoj ego i preuzme deo odgovornosti za bleda izdawa u Africi na svoja ple}a.

Dakle, uloga stru~nih komisja ili virtuelnih odbora i wihovo mi{qewe u sagledavawu mu~ne situacije nije bitno. Predstavqa, po obi~aju, masku, farsu iza koje se treba zakloniti. ^vor se~e, naravno, predsednik Tomislav Karaxi}. Nedavno je pogodio u metu, sklonio je Miroslava \uki}a pre po~etak kvalifikacija za SP ukazav{i povrewe Anti}u, ali i proma{io sa izborom iskusnog Ratomira Dujkovi}a kome je poverio mladu reprezentaciju. Da li je u rukavu prvog ~oveka srpskog fudbala neki novi xoker, da li je ovoga puta sve vaqano izvagao i procenio ili je re{io da hazarderski rizikuje, pokaza}e vreme. Za dan- dva bi}e obelodawene namere Karaxi}a, koji bi morao da povede ra~una o onoj narodnoj da se sre}a u fudbalu, ali i `ivotu, ne kupuje ve} zaslu`uje.

Zoran Rangelov

UZ NEUSPEH MLADE REPREZENTACIJE U SLOVA^KOJ

Svi razo~arani Mlada reprezentacija Srbije porazom u Slova~koj (1:2) izgubila je sve {anse da se plasira na Evropsko prvenstvo 2012. godine u Danskoj. Orli}i su potpuno razo~arali, ne samo u Zlatnim Moravcima ve} i u ~itavim kvalifikacijama koje su odigrali daleko ispod renomea koje su prethodne generacije stvorile.

Selektor Ratomir Dujkovi} prizano je nakon me~a sa Slova~kom da je ekipa potpuno podbacila.

- Mogu}e je da smo o{te}eni, ali mo`da ni taj gol da je priznat ne bi bio dovoqan za pobedu s obzirom na igru koju smo prikazali - rekao je posle me~a Dujkovi}. - Imali smo dosta gre{aka u fazi odbrane i na sredini terena. To nismo uspevali nikako da iskontroli{emo. Napad je bio odse~en pogotovo u prvom poluvremenu. U nastavku smo poku{ali na „ura“, ali to nije to.

Dujkovi} se nada da neuspeh u kvalifikacijama ne}e mnogo poremetiti igra~e.

- Ovi igra~i bi u budu}nosti trebalo da budu nosioci A tima. Nadam se da ih ovaj udarac ne}e mnogo uzdrmati. Ne moraju svako prvenstvo Evrope da igraju, ali mi je `ao zato {to su kvalitetni igra~i - zakqu~io je Dujkovi}, prvi selektor od 2003. koji nije uspeo da odvede reprezentaciju na Evropsko prvenstvo.

Du{an Tadi} nije bio raspolo`en za pri~u.

O~ekivao vi{e: Du{an Tadi}

- Mnogo sam razo~aran jer sam o~ekivao daleko vi{e - kratko je izustio igra~ Groningena.

Poku{ao je Tadi} da objasni razloge poraza od Slova~ke.

- Mogu}e je da su boqe uigrani.

Svaka druga lopta je bila wihova, mislim da su vi{e `eleli pobedu.

Ostale su jo{ dve utakmice protiv Hrvatske i Kipra i u wima moramo da sa~uvamo obraz.

Posebno nezadovoqan bio je potpredsednik FSS Dragan \or|evi}.

- Mislim da smo mnogo izgubili ovim porazom. Sve utakmice, osim me~a u Norve{koj, smo odigrali dosta tanko. Ono {to me posebno zabriwava je to {to u ekipi ima dosta dobrih, poznatih igra~a, a igra je bila lo{a. Morali smo da odigramo sa dosta vi{e `ara, pameti i snage i postignemo pozitivan rezultat - rekao je \or|evi} i zakqu~io: - Mislim da je psihologija u pitawu.

Mo`da nam je potreban dobar psihoterapeut. Ovi igra~i su zaista skupi, mada je ~iwenica da su mnogi rezerve. Oni koji igraju standardno pokazalo se da su dobro odigrali, a najboqi primer je golman Danilovi}. \or|evi} je upitan i da objasni izostanak Adema Qaji}a.

- Selektor bira igra~e. Vidite da se Qaji} povredio, tako da nam ne bi mnogo pomogao - rekao je \o|evi}.

18

SPORT

petak13.avgust2010.

KLE^ANKE SE SPREMAJU ZA NOVU SEZONU

Rano za ozbiqne pri~e Odbojka{ice Kleka po~ele su drugu nedequ priprema za predstoje}u sezonu u

~etka priprema barata sa devet igra~ica, dok su tri zauzete reprezentativnim obavezama na juniorskoj Balkanijadi.

Ksenija Ivanovi} predvodi}e Kle~anke

kojoj `ele da sa, pre svega, svojim igra~kim kadrom naprave zapa`en rezultat. Novi trener Aleksandar Petrovi} pred sobom ima te`ak zadatak po{to je ekipa veoma mlada i od po-

Na prvu prozivku do{le su: kapiten Ksenija Ivanovi}, Vawa Joksi}, Kristina \uri}, Sara Sakraxija, Nata{a ^ikiriz, Milica Peri}, Divna Popovi}, Nevena Xami} i

Nina Jaki}, a prikqu~i}e se juniorke reprezentativke Danica Radenkovi}, Aleksandra Cveti~anin i Marija Mihajlovi}.

- Izvesno je da }emo u novu sezonu u}i podmla|eni. Neophodan nam je sredwi bloker, potencijalno i prima~ servisa jer bismo tako kompletirali ekipu i mogli da ra~unamo na siguran opstanak, {to je primarni ciq. Iako sam nov u ekipi mogu da ka`em da Klek nije tim koji mo`e da dovede kvalitetne igra~ice i da s wima radi, ve} mora da se okrene kvalitetnom radu s mladim igra~icama i da na wima gradi budu}nost. Pro{le sezone zavr{ili su na {estom mestu, a sada s izmewenim sastavom ne mo`e ni{ta unapred da se ka`e o potencijalnim dometima. Sigurno je da nas o~ekuje te`ak rad, a za vreme trajawa Evropskog juniorskog prvenstva preseli}emo se u Herceg Novi - rekao je trener Aleksandar Petrovi}.

Kapiten i najiskunija igra~ica Ksenija Ivanovi} ima najdu`i sta` u ekipi i predvodi}e tim iz Banata.

- Kada nam se prikqu~e tri devojke iz nacionalnog tima bi}e to veoma lepa ekipa, mada je jo{ rano da se pri~a o planovima za novu sezonu. Bi}emo mlad tim, ali sa jednim ili dva poja~awa mo`emo da napravimo dobar rezultat.

Vi{e }emo znati pre po~etka lige,za sada o~ekujem dobre pripreme i kvalitetan rad, a po{to ima dva meseca do po~eka takmi~ewa, do}i }emo i do igre - istakla je Ivanovi}eva, koja je s 24 godine najstarija igra~ica Kleka.

M. Risti}

DNEVNIK

DO[I]EVA OKUPILA SUBOTI^ANKE

Afirmacija mladih igra~ica Ko{arka{ice suboti~kog Spartaka po~ele su sa pripremama za novu sezonu. Iako golubice nisu izborile mesto u Prvoj A ligi, zbog reorganizacije takmi~ewa dobile su jo{ jednu {ansu da igraju u elitnom takmi~ewu.

Uz, kako smo to ranije i pisali, novu upravu, Spartak je do`iveo promene i u stru~nom, odnosno igra~kom kadru.

Dosada{wi trener prvog tima Slobodan Luki} postao je koordinator svih kategorija, dok je mesto trenera prvog tima povereno Stojanki Do{i}, biv{oj reprezentativ-

ki, a sada perspektivnom treneru. Na prvom treningu videli smo ekipu kombinovanu od dobro poznatih lica, ali i devoj~ica koje }e tek dobiti priliku da se doka`u. Ukoliko ne bude daqih odlazaka, sigurno je da }e udarnu snagu ~initi Sawa Orozovi}, Jovana Veselinovi} i Marija Kova~i}.

– Uvodni deo priprema traje do kraja ove nedeqe i on }e prote}i u laganijem tempu. Od slede}e nedeqe po~iwemo intenzivnije, uz rad u teretani, Dudovoj {umi i hali, dok }e zavr{ni deo biti posve}en podizawu potrebne forme kroz prija-

teqske utakmice. Jedina ambicija koju imamo jeste da ekipa ne do|e u situaciju da se bori za opstanak, a dugotrajni ciq je da se promovi{u mlade igra~ice i da one budu klupska budu}nost – kazala je Stojanka Do{i}.

Na prvom treningu bile su: Jovana Veselinovi}, Sawa Orozovi}, Gorica Pjevac, Marija Kova~i}, Jovana Kova~evi}, Eme{e Vida, Dragana Kekezovi}, Ivana Celi}, Sanela Suturovi}, Jelena [krbi}, Nina \or|evi}, Ivana Kosanovi}, Danijela Grahovac, Milica Popov i Aleksandra Kiki}.

N. S.

PRED EVROPSKO PRVENSTVO KADETKIWA

Marijana ^orto {iri optimizam Posle gotovo dva meseca napornog rada u Bawi Koviqa~i, `enska ko{arka{ka kadetska reprezentacija Srbije (do 16 godina) otputovala je u Gr~ku, gde }e u~estvovati na Evropskom prvenstvu. Na spisku trenera Zorana Kova~i}a na{lo se 12 mladih gracija, a me|u wima je i Titeqanka Marijana ^orto.

- Pripreme u Bawi Koviqa~i smo odradili maksimalno pa verujem da }emo u Gr~koj posti}i dobar rezultat - rekla je uo~i puta talentovana Marijana. [ta trener od tebe o~ekuje na EP? - Da pru`im maksimum i opravdam poziv u nacionalni tim. Verujem da }e sve prote}i po mojim `eqama.

Kakav plasman o~ekuje{?

- Kakva bih ja to sportista bila kada ne bi verovala da }emo osvojiti medaqu - optimista je Marijana ^orto. @. M.

Marijana ^orto

SPARTAK PO^EO PRIPREME

Mlade golubice za visok let Nakon sezone u kojoj su ostvarile najve}i uspeh u istoriji kluba, odbojka{ice Spartaka po~ele su pripreme samo za doma}e izazove, s obzirom da je klub odustao od evropskog nadmetawa.

Ekipa je u odnosu na prtehodnu sezonu zna~ajno renovirana i podmla|ena. U Spartaku vi{e nisu Tatjana Bokan, Dubravka Stojanovi}, Danijela Niki}, Danica Markovi} i Tamara Kmezi}, a upra`wena mesta popuwena su uglavnom dovo|ewem mla|ih igra~ica, a jedi-

Sara Klisura

no odska~e ne{to iskusniji sredwi bloker Milica Brankovi}. Nove odbojka{ice u redovima Suboti~anki su juniorske reprezentativke Danica Radenkovi} i Aleksandra Cveti~anin iz Kleka, Ivana Mrdak iz Po{tara i Ana Jakovqevi} iz Vaqeva. Prvoj ekipi

prikqu~eno je i {est devojaka iz drugog tima.

Nakon odlaska trenera Sa{e Nedeqkovi}a u Vizuru, ekipu }e voditi Slobodan Gale{ev. U Spartaku veruju da }e wegovo iskustvo u saradwi sa poletom pomo}nika Damira Petkovi}a biti dobitna kombinacija na klupi.

– Pripreme }emo obaviti u Subotici, krajem avgusta igra}emo prvu utakmicu, a kako vreme bude prolazilo me~eva }e biti sve vi{e. Optimalna cifra je oko dvadesetak prijateqskih me~eva, a najva`nije provere }e svakako biti na kraju, kroz tradicionalni turnir Crvene zvezde i Kup Subotice nedequ dana pre po~etka prvenstva (po~iwe 8. oktobra).

Jedini problem koji }emo imati u ovim pripremama jeste izostanak na{ih najboqih juniorki koje su celo leto aktivne u reprezentaciji i kojima u septembru predstoji Prvenstvo Evrope. Ima}emo svega tri nedeqe rada u kompletnom sastavu, tako da }emo pravu formu tra`iti tokom prvenstva.

No, bez obzira na to, verujem da }emo biti spremni za start sezone – kazao je Gale{ev.

Ekipu ~ine slede}e igra~ice: Bojana Fa}ol, Ivana Gadwai, Sawa Memi{evi}, Milica Brankovi}, Aleksandra Cveti~anin, Ana Jakovqevi}, Adela Heli}, Ana Bogdanovi}, Olivera Medi}, Danica Radenkovi}, Kristina ^e{qar, Tatjana Mati}, Sne`ana Jovi~i}, Jelena Oluji}, Ivana Mrdak, Dragana Mati}, Sara Klisura i Ines ^ovi}.

N. S.

PRIJEM ZA ZORANU ARUNOVI], JASNU [EKARI] I JELENU ARUNOVI]: Sportsko dru{tvo i Streqa~ki klub Crvena zvezda pripredili su prijem za osvaja~ice svetskih medaqa u Minhenu, Zoranu Arunovi}, Jasnu [ekari} i Jelenu Arunovi}.

Potpredsednik SD Crvena zvezda Aleksandar Bori~i} ~estitao

je takmi~arkama, kao i trenerima, streqa~kim radnicima i rukovodstvu kluba na uspesima na Svetskom prvenstvu i po`eleo im da u istom ritmu nastave do Londona 2012.Prijemu su prisustvovali brojni sportski radnici iz SD Zvezda, predstavnici dr`avnih sportskih institucija, kao i prijateqi streqa~kog sporta.

IZ MLADOSTI TSK

Toroman dobio podr{ku Du{ko Toroman predvodi}e rukometa{e Mladost TSK u prvoliga{kim bitkama, posle sporazumnog prekida saradwe i odlaska Jove Pavlova na kormilo Halas Jo`efa iz Ade. Tako je odlu~io UO i time stavio ta~ku na brojna naga|awa o novom treneru Jara~ana. Ovakva odluka uklapa

se u koncepciju oslawawa na sopstveni igra~ki i trenerski kadar, uslovqenu ograni~enim finansijskim sredstvima. Toroman je obavio prozivku igra~a, a uo~qivo je prisustvo velikog broja mladih rukometa{a.

- Tragamo za poja~awima, deficitarna je pozicija levog be-

ka i nadam se da }emo brzo prona}i adekvatno re{ewe. Polako sklapamo kadrovski mozaik, ekipa je podmla|ena, pa }e opstanak na prvoliga{koj sceni zadovoqiti ambicije – rekao je Toroman.

Za najboqeg strelca Prve lige u pro{loj sezoni, sa 167 golo-

va, Nenada Gruji~i}a interesuje se ka}ki Jugovi}, a neizvestan je i status Predraga [panovi}a.

Pivotmen Gradimir ]etkovi} je odlu~io da okon~a igra~ku karijeru, dok odli~ni golman Slobodan Sinadinovi} nije produ`io ugovor.

M. Men.

SPORT

c m y

DNEVNIK

PRVO KOLO KVALIFIKACIJA ZA EVROPSKO PRVENSTVO 2011.

Neuspeh na startu Izrael – Srbija 93:65 (26:13, 15:12, 25:20, 27:20) RAMAT GAN: Sportska hala “Zisman�, gledalaca: 800, sudije: Brziak (Slova~ka), Kristodulu (Gr~ka), Ciulin (Rumunija).

IZRAEL: Suez Karni 8, Dori 14, A. Koen, L. Koen 26, Doron 20, Zairi, Selvin 5, Kolodwi,

Ivanka Mati}

Galinski, Abramzon 7, Levicki 13, Flej{er.

SRBIJA: Vukoje 3, Pe{ovi} 6, Gobeqi} 2, [kori}, Karaka{evi}, Milovanovi} 10, Kne`evi} 7, Mati} 17, Beqanski 4, Dabovi} 10, Maksimovi} 6, \uri}.

Seniorska repezentacija Srbije do`ivela je brodolom na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Poqskoj 2011.

godine. Izabranice selektora Veskovi}a ubedqivo su pora`ene u Ramat Ganu od doma}ina 93:65, i tako neslavno startovale u kvalifikacijama za EP u Poqskoj koje se igra naredne godine.

Ko{arka{ice Izraela predvo|ene tandemom Koen - Doron, od starta su nametnule visok ritam, i posle prvih deset minuta igre do{le do dvocifrenog vo|stva, a takav tempo igre doneo im je i veliku prednost na poluvremenu (41:25). U nastavku susreta u dvorani Zisman, doma}e ko{arka{ice iz minuta u minut uve}avale su vo|stvo i na kraju do{le do vredne pobede (93:65).

Na{e ko{arka{ice nisu imale svoj dan, 23 izgubqene lopte , lo{ procenat {uta za tri poena (2/11), uz slabu odbranu, jasan su pokazateq igre plavih gracija.

Osim Ivanke Mati} koja je postigla 17 poena i upisala devet skokova, ostale reprezentativke nisu bile na visini zadatka. Ipak ostaje uteha da na{a selekcija naredna tri duela igra na doma}em terenu u Rumi, gde }e plave poku{ati da poprave lo{ utisak iz Izraela. Naredni rival Srbije je selekcija Rumunije, a ovaj susret na programu je 17.avgusta u Rumi sa po~etkom od 20.30 ~asova.

I. Grubor

petak13.avgust2010.

EVROPSKO PRVENSTVO U BUDIMPE[TI

Na|a Higl u finalu Srpska pliva~ica Na|a Higl plasirala se u dinale u disciplini 200 metara prsno na Evropskom prvenstvu u Budimpe{ti. Posle Ivana Len|era ovo je drugo finale za na{e pliva~e na EP. Svetska prvakiwa iz Rima je plivala u drugoj polufinalnoj trci i zauzela tek petu poziciju sa vremenom 2:28,28, ali to je u kona~nom zbiru bio osmi rezultat, {to joj je bilo dovoqno za prolaz u finale.

Najboqe vreme u polufinalu isplivala je Ruskiwa Anastasija ^aun (1:25,66) za kojom je Na|a zaostala 2,62 sekunde. Po~ela je trku dosta sporo, kao da ~uva snagu za zavr{nicu, ali ipak nijednog trenutka nije ugrozila vode}e takmi~arke. Na{a pliva~ica je u polufinalu plivala za 29 sekundi br`e nego u kvalifikacijama, pa se nadamo da }e i u dana{wem finalu, koje je na programu oko 17.20 ~asova biti jo{ boqa. Druga na{a pliva~ica u ovoj disciplini, Jovana Bogdanovi} nije uspela da se plasira u polufinale, po{to je sa vremenom od 2:34,23 zauzela 20. mesto u kvalifikacijama. Tako|e, polufinala nisu uspeli da se domognu ni trojica na{ih pliva~a u disciplini 100 metara slobodno. Najboqi rezultat zabele`io je Radovan Siqevski, koji je u kvalifikacijama bio 31. sa vremenom od 50,44. Boris Stojanovi} je zauzeo 46. mesto sa vremenom od 51,21, dok je Nikola Simi} bio 60. sa 52,83 sekunde.

Ina~e, ju~e su u Budimpe{ti dominirali doma}i pliva~i,

Na|a Higl

koji su osvojili ~etiri medaqe, od toga tri zlatne. Prvo su doma}e navija~e obradovale Katinka Ho{u i Evelin Verasto u disciplini 200 metara me{ovito osvojiv{i zlatnu i srebrnu medaqu. Ho{u je isplivala novi rekord prvenstava (2:10,09), a Verasto je za wom zaostala samo jednu stotinku. Bronzu je uzela Britanka Hana Majli (2:10.89).

Zatim je, Danijel \urta osvojio zlato na 200 prsno sa vremenom od 2:08,95, {to je, tako|e, novi rekord evropskih prvenstava.

DOSADA[WE PRIPREME KO[ARKA[A SRBIJE

Srbija je nedavno na turniru u Istanbulu savladala Tursku, Novi Zeland i Iran. Izabranici Du{ana Ivkovkovi}a odigrali su i jedan me~ zatvorenog tipa protiv selekcije Turske, koji su tako|e re{ili u svoju korist.

- Ono {to je bilo posebno pozitivno je nastup kapitena Nenada Krsti}a, koji je i pored ~iwenice da je ne{to kasnije po~eo sa pripremama i da je u Folgariji radio po posebnom programu, odigrao

Argentinci spremili tim Selektor ko{arka{ke reprezentacije Argentine Serhio Ernandez saop{tio je kona~an spisak od 12 ~lanova koji }e putovati na Svetsko prvenstvo u Turskoj. Argentinci su zavr{ili sa pripremama i sada se sele u Evropu gde }e odigrati nekoliko zavr{nih pripremnih me~eva pred Mondobasket.

Na spisku su, bekovi: Pablo Pri|ioni, Huan Pablo Kantero, Karlos Delfino i Paolo Kinteros. Krila i krilni centri: Andres No}ioni, Hernan Jasen, Federiko Kameriks, Luis Skola i Leonardo Gutierez. Centri: Fabricio Oberto, Huan Gutierez i Roman Gonzalez.

Argentina }e na SP igrati u grupi A sa Srbijom, Nema~kom, Angolom, Australijom i Jordanom.

Drugo mesto pripalo je Norve`aninu Aleksanderu Dale Oenu (2:09.68), dok je tre}i bio Francuz Hjus Dubosk (2:11.03). I na kraju je `enska reprezentacija Ma|arske osvojila je zlatnu medaqu u {tafeti 4x200 metara slobodnim stilom sa vremenom od sedam minuta, 52 sekunde i 49 stotinki. Za Ma|arsku su plivale Agnes Mutina, Dara E{ter, Katinka Ho{u i Evelin Verasto. Drugo mesto pripalo je Francuskoj, koja je za 20 stotinki imala slabije vreme od Ma-

|arske. Bronzanu medaqu osvojila je Velika Britanija (7:55.29).

Francu Kamil Lakur osvojio je zlatnu medaqu u disciplini 50 metara sa novim rekordom prvenstava (24,07). Drugo mesto pripalo je Britancu Lijamu Tankoku (24,70), dok je tre}i bio Izraelac Gaj Barnea (25,04). Poqak Pavel Korzeniovski osvojio je zlatnu medaqu u disciplini 200 metara delfin sa rezultatom od minut i 55 sekundi. Drugo mesto pripalo je Rusu Nikolaju Skvorcovu (1:56.13), dok je tre}i bio Grk Joanis Drimonakos (1:57.10). Britanka Gema Spofort osvojila je zlatnu medaqu u disciplini 100 metara le|no sa 59,80 sekundi. Drugo mesto pripalo je wenoj zemqakiwi Elizabet Simonds, koja je za pobednicom zaostala 39 stotinki.

Tre}a je bila Nemica Xeni Mensing (1:00.72). Dankiwa Lote Fris osvojila je zlatnu medaqu u disciplini 800 metara slobodnim stilom sa vremenom osam minuta, 23 sekunde i 27 stotinki. Drugo mesto pripalo je Francuskiwi Ofeliji Siriel Etjen, koja je za pobednicom kasnila 73 stotinke. Tre}a je bila Italijanka Federika Pelegrini (8:24.99).

G. M.

SKOKOVI U VODU NA EP U BUDIMPE[TI

Bez finala za Milicu

Ivkovi} zadovoqan Selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Du{an Ivkovi} rekao je da je zadovoqan radom i igrom ekipe u dosada{wem toku priprema za SP u Turskoj.

- Igrali smo jake me~eve i imali izuzetno dobre uslove za rad.

Boravili smo u odli~nom hotelu sa velikom teretanom, imali sve raspolo`ive termine za treninge.

Mogu da ka`em da smo u potpunosti ispunili plan rada - rekao je Ivkovi}.

19

Reprezentativka Srbije u skokovima u vodu Milica Stjepanovi} nije uspela da se plasira u finale discipline toraw deset metara na EP u Budimpe{ti. Ona je u kvalifikacijama osvojila 18. mesto sa 142,95 bodova.

Ukrajinci Iqa Kva{a i Oleksij Prigorov osvojili su zlatnu medaqu u sinhronim skokovima u vodu u disciplini daska 3 metra sa 431,67 bodova. Srebro je pripalo Nemcima Stefanu Feku i Patriku Hauzdingu s 427,95 poena, a bronzu su osvojili Rusi Dmitrij Sautin i Jurij Kunakov koji su osvojili 410,43 bodova.

TURNIR U SINSINATIJU

Sjajna Ana u ~etvrtfinalu Du{an Ivkovi}

veoma kvalitetno {to mu je donelo i titulu najboqeg igra~a turnira .

Reprezentacija Srbije je sada u Mariboru, gde }e u~estvovati na Adeko kupu, a protivnici }e joj biti Rusija (danas u 17.30) i Novi Zeland (sutra u 17.30) i doma}in Slovenija (nedeqa u 20). Sve utakmice Srbije na Adeko kupu direktno }e prenositi RTS. - Ulazimo u zavr{nu fazu priprema. Specifi~no za ovaj period je da u kratkom vremenskom periodu igramo veliki broj me~e-

va u dva grada i to sa jakim protivnicima. To zahteva da obnovimo sve`inu i snagu. U Mariboru moramo da igramo jo{ agresivnije, sa vi{e rotacija. Trenutno je van treninga jedino Kosta Perovi} koji se dobro oporavqa posle lak{e distorzije sko~nog zgloba i upale tetiva - saop{tio je Ivkovi}.

Svetsko prvenstvo u Turskoj po~iwe 28. avgusta, a Srbija }e igrati u Grupi A sa Argentinom, Australijom, Nema~kom, Angolom i Jordanom.

Ana Ivanovi} plasirala se u ~etvrtinale turnira u Sinsinatiju pobedom nad Ruskiwom Jelenom Vesninom u dva

vila je tri brejka, ne dozvoliv{i protivnici da osvoji nijedan gem. U drugom setu Ruskiwa, koja se nalazi na 49. mestu na VTA listi, pru`ila je ne{to

NOVI SAD SE SPREMA ZA PRVOLIGA[KU SEZONU

Juniori dobili {ansu Ko{arka{i Novog Sada po~eli su pripreme za Prvu ligu u kojoj su od ulaska igrali bitnu ulogu. Zbog nemilog doga|aja s kraja pro{le sezone i saobra}ajne nesre}e na povratku iz Kru{evca, silom prilika se izmenio koncept klupske politike. Kvalitetnu i iskusnu ekipu iz pro{le sezone zameni}e klinci, tako re}i jo{ u ko{arka{kim pelenama, a pomaga}e im nekolicina iskusnih igra~a.

Dobar rad u mla|im kategotrijama o~igledno se isplatio.

Juniori su vladaju}i {ampioni Srbije, a ~ak sedmorica iz tog sastava prekomandovano je u prvi tim, kojim }e dirigovati trener Sini{a Mati}, uz asistenciju Du{ana Antonijevi}a.

- Tim je totalno izmewen u odnosu na pro{lu sezonu. Imamo sedam igra~a iz juniorske ekipe i plan je da bude isto toliko is-

Sastav ekipe Trener Mati} na raspolagawu ima, za sada, slede}e igra~e: Bogi}a Vujo{evi}a, Bo`a \umi}a, \or|a \oga, Nemawu Kova~evi}a, Filipa [epu, Du{ka Buni}a, Vuka{ina i Strahiwu Petkovi}a, Rado{a [e{liju, Nemawu Pavlovi}a, Uro{a Stupara i novajliju iz Zemuna, devetnaestogodiweg Petra Joki}a.

Du{ko Buni} jedini starosedelac

kusnijih igra~a kako bismo dobili savr{en balans mladosti, kvaliteta i iskustva. Doveli smo tri poja~awa, \or|a \oga,

plejmejkera Nemawu Kova~evi}a iz Tami{a i mladog Filipa [epu iz Kragujevca, a uz wih je od starosedeoca tu jedino Du{ko Buni}. Planiramo da se poja~amo jo{ na pozicijama krila i krilnog centra, ima igra~a na probi pa }emo da vidimo ko }e od wih da zadovoqi na{e kriterijume - rekao je trener Mati}.

O planu priprema trener je rekao: - Sada radimo dva puta dnevno, na staduionu Vojvodine i u teretani, ali se za sada ne zna gde }emo i}i na pripreme. Izve-

sno je da }emo odigrati mnogo pripremnih utakmica, o~ekuju nas gostovawa na turnirima u Ma|arskoj u Ni|erhazi i u Pe~uju, a zakazan je i duel sa prvakom Rumunije Asesoftom. Treba da iskoristimo vreme koje imamo za {to boqu fizi~ku pripremu, a uigravawe ekipe tek predstoji. @eqa nam je da kvalitetne klince iz kluba maksimalno afirmi{emo i da kroz rad napravimo zdravu bazu za funkcionisawe ekipe u narednim sezonama - istakao je Mati}.

M. Risti}

Zadovoqna Ana Ivanovi}

seta 6:0, 6:3. Nekada najboqa teniserka sveta odli~no je igrala tokom celog me~a iako je posle duela osmine finala izjavila da je umorna.

Ivanovi}eva je potpuno dominirala u prvom setu, napra-

ja~i otpor, ali nije uspela ozbiqnije da ugrozi 62. teniserku sveta. Vesnina je propustila tri brejk lopte u tom delu me~a, dok je Ivanovi}eva od tri iskoristila jednu i lako me~ privela kraju.

TURNIR U TORONTU

Opro{taj Troickog Prva pobeda u karijeri nad Marinom ^ili}em ostaje sve {to je Viktor Troicki (51. na ATP listi) uradio na Roxers kupu u Torontu. On je u okr{aju drugog kola turnira Masters serije pora`en od Kol{rajbera (37) posle tri seta - 4:6, 6:3, 0:6.

Kao mnogo puta ranije, Viktor nije imao konstantnost koja je neophodna da bi se pobedio ~vrst rival kakav je nema~ki teniser.

Odli~no je odigrao drugi deo me~a, u kojem je jedinim brejkom poveo sa 5:3, a zatim odbranio dve brejk lopte i iznudio set odluke.

I kada je trebalo da zapne iz sve snage, Troicki je poklekao posle brejka Kol{rajbera za 0:2. Do kraja nije uzeo vi{e nijedan gem i oprostio se od takmi~ewa uz dosta gor~ine.

20

SPORT

petak13.avgust2010.

DNEVNIK

R A S P OR ED U T A K MICA J ESEWEG DELA VOJ VO\ANSKE FUDB A LSKE LIGE – GR UPA IST O K

Bajmo~ani kre}u iz Subotice 1.

2.

3.

KOLO

KOLO

KOLO

(14. avgusta, 17 sati)

Kozara - Dinamo Jedinstvo - Budu}nost Obili} - Radni~ki (ZR) Spartak - Ba~ka Topola Vojvodina - Proleter Borac - AFK Ba~ka 1901. - Radni~ki (B) Radnik - Zadrugar

4.

(21. avgusta, 17)

Dinamo - Zadrugar Radni~ki (B) - Radnik AFK - Ba~ka 1901.

Proletr - Borac Ba~ka Topola - Vojvodina Radni~ki (ZR) - Spartak Budu}nost - Obili} Kozara - Jedinstvo

(28. avgusta, 17)

Jedinstvo - Dinamo Obili} - Kozara Spartak - Budu}nost Vojvodina - Radni~ki (ZR) Borac - Ba~ka Topola Ba~ka 1901. - Proleter Radnik - AFK Zadrugar - Radni~ki (B)

5.

KOLO

KOLO

(4. septembra, 16.30)

Obili} - Dinamo Spartak - Jedinstvo Vojvodina - Kozara Borac - Budu}nost Ba~ka 1901. - Radni~ki (ZR) Radnik - Ba~ka Topola Zadrugar - Proleter Radni~ki (B) - AFK

Dinamo - Radni~ki (B) AFK - Zadrugar Proleter - Radnik Ba~ka Topola - Ba~ka 1901.

Radni~ki (ZR) - Borac Budu}nost - Vojvodina Kozara - Spartak Jedinstvo - Obili}

6.

(11. septembra, 16.30)

7.

KOLO

KOLO

(18. septembra, 16)

Spartak - Dinamo Vojvodina - Obili} Borac - Jedinstvo Ba~ka 1901. - Kozara Radnik - Budu}nost Zadrugar - Radni~ki (ZR) Radni~ki (B) - Ba~ka Topola AFK - Proleter

Dinamo - AFK Proleter - Radni~ki (B) Ba~ka Topola - Zadrugar Radni~ki (ZR) - Radnik Budu}nost - Ba~ka 1901.

Kozara - Borac Jedinstvo - Vojvodina Obili} - Spartak

8.

(26. septembra, 16 )

9.

KOLO

KOLO

(2. oktobra, 15.30)

Dinamo - Proleter Ba~ka Topola - AFK Radni~ki (ZR) - Radni~ki (B) Budu}nost - Zadrugar Kozara - Radnik Jedinstvo - Ba~ka 1901.

Obili} - Borac Spartak - Vojvodina

10 .

11 .

KOLO

KOLO

(16. oktobra, 15)

Dinamo - Ba~ka Topola Radni~ki (ZR) - Proleter Budu}nost - AFK Kozara - Radni~ki (B) Jedinstvo - Zadrugar Obili} - Radnik Spartak - Ba~ka 1901.

Vojvodina - Borac

13 .

Napomena: Nedeqom kao doma}ini me~eve igraju: Spartak (Debeqa~a), Vojvodina (Novo Milo{evo), Borac (Star~evo), Ba~ka 1901 (Subotica) i Zadrugar (Lazarevo)

KOLO

(23. oktobra, 15)

Borac - Dinamo Ba~ka 1901. - Vojvodina Radnik - Spartak Zadrugar - Obili} Radni~ki (B) - Jedinstvo AFK - Kozara Proleter - Budu}nost Ba~ka Topola - Radni~ki (ZR)

14 .

Ba~ka 1901. - Dinamo Radnik - Borac Zadrugar - Vojvodina Radni~ki (B) - Spartak AFK - Obili} Proleter - Jedinstvo Ba~ka Topola - Kozara Radni~ki (ZR) - Budu}nost

Vojvodina - Dinamo Borac - Spartak Ba~ka 1901. - Obili} Radnik - Jedinstvo Zadrugar - Kozara Radni~ki (B) - Budu}nost AFK - Radni~ki (ZR) Proleter - Ba~ka Topola

12 .

KOLO

(30. oktobra, 14.30)

Dinamo - Radni~ki (ZR) Budu}nost - Ba~ka Topola Kozara - Proleter Jedinstvo - AFK Obili} - Radni~ki (B) Spartak - Zadrugar Vojvodina - Radnik Borac - Ba~ka 1901.

15 .

KOLO

KOLO

(7. novembra, 14)

(10. oktobra, 15.30)

(13. novembra, 14)

Dinamo - Budu}nost Kozara - Radni~ki (ZR) Jedinstvo - Ba~ka Topola Obili} - Proleter Spartak - AFK Vojvodina - Radni~ki (B) Borac - Zadrugar Ba~ka 1901. - Radnik

(20. novembra, 13)

Radnik - Dinamo Zadrugar - Ba~ka 1901.

Radni~ki (B) - Borac AFK - Vojvodina Proleter - Spartak Ba~ka Topola - Obili} Radni~ki (ZR) - Jedinstvo Budu}nost - Kozara

c m y

REPORTA@E

DNEVNIK

petak13.avgust2010.

21

LAWSKE [AMPIONE, TURINSKE MAJSTORE VARJA^E, @ESTOKO NAQUTIO UKUS @IRIJA „ZLATNOG KOTLI]A SANADA”

Kapiten vaqa da bude nizak, debeo, glavat i krivonog U istoriji severnobanatskog sela Sanada, na sredokra}i puta izme|u ^oke i Novog Kne`evca, koje je oduvek poznat ribolova~ki i vinogradarski kraj na Tisi, najvi{e ribqe ~orbe kuvalo se ovog i pro{log leta na me|unarodnim takmi~ewima za mesni "Zlatni kotli}". Na placu {to izbija na dva sokaka ribqu ~orbu je pre neki dan kr~kalo 67 timova, a `iri je pobedni~ki pehar dodelio Zoltanu Pabdiju iz Zrewanina.

– Nema tu nikakvog tajnog recepta, sve sam nau~io od alasa na Tisi kod Novog Be~eja. Po-

snik turinskog bircuza "Trend" Sava Trifunovi}, razo~arana {to wihova tri kotli}a nisu izabrana ni me|u prvih deset, odmah je po~ela da se pakuje za povratak ku}i, jedva su ih doma}ini muzikom zadr`ali. Rasrdili se Turinci na `iri, ali {ta vredi, pehari ve} raspore|eni.

– Mi standardno kuvamo dobru ~orbu, ali ne mo`emo uvek potrefiti ukus `irija. Eto, onomad sam u Novom Milo{evu osvojio drugo mesto, a lane u Sanadu zapr`io {ampionsku ~orbu. Znam da se ne mo`e uvek pobe|ivati, pa ajd da se i veselimo

jinske dane" od 26. do 29. avgusta u Novom Be~eju.

– Za ribqu ~orbu {aran – {to je stariji to je ukusniji, kao {to je od stare koke najukusnija supa. Obi~no kupujemo ribu te{ku desetak kila, ali ako crni luk nije dobar, zna da ubogaqi ceo kotli}. Vodu za ~orbu smo poneli iz Novog Be~eja, jer je najkvalitenija, mada je najboqe bilo nekad dok se mogla zahvatati direktno iz Tise – ka`e Olga.

I tre}eplasiranom Goranu Rackovu iz Ki-

– Dovoqno je da nas vidi{, pa zna{ kakvi smo, u tim ne primamo nikog ispod sto kila, pa nam je zato i kotli} ve}i – obja{wava Mirko Radulovi}.

"Mamurne" predvodi Zoran Jovani}, zvani Te~a Bosanac, na ~iji ra~un se svi {ale, a on se ne quti. Tvrde da je najglavati-

Udru`ene dru`ine „Mamurni momci” i „Ko pobedi, pri~a}e”

Najedio se doajen Je{a Moldovanov

Pobednici „Zlatnog kotli}a Sanada”

trebna je sve`a i dobra riba, po mogu}nosti vi{e vrsta, crni luk, za~ini i mnogo qubavi – demistifukuju svoju {peciju {ampion.

Dru`ina lawskog pobednika Jevrema Moldovanova, popularnog Je{e iz Turije, u kojoj su bili wegov zet Joca [okarda i vla-

– smiruje situaciju Je{a, `ao mu {to se taman razmahnuo da pe~e ribe na "talandari", a kompawoni navalili da ho}e ku}i.

Drugo mesto od lane potvrdila je Olga Jak{i}, kojoj je desna ruka suprug Branislav. Jak{i}i su po Sanadu rasturali i letke kojim najavquju "Velikogospo-

kinde je pripao pehar, a ~etvoroplasiranom Branislavu Budoval~evu iz Ostoji}eva i ostalima ute{ne nagrade.

"Mamurni qudi" iz Novog Kne`evca su "gre{kom", da se na{ale s doma}inima, poneli televizor, premiju na tomboli.

AGILNE FRU[KOGORKE U SELU GRGUREVCI „PREUZELE VLAST”

Sremska krsna slava pod Kozarom

Udru`ewe `ena „Fru{kogorke“ iz Grgurevaca kod Sremske Mitrovice re{ile su da se ozbiqno po~nu baviti seoskim turizmom i u glavnoj Ulici mar{ala Tita, u domu Angeline Petkovi} formirale etno-ku}u sa starom srema~kom kuhiwom, sobom, podrumom i avlijom. Trebalo im je samo dva meseca da prikupe dovoqno eksponata, pa gostima s ponosom poka`u kako se u pro{losti `ivelo u wihovim {orovima.

– Etno-ku}u je sve~ano otvorila glumica Radmila @ivkovi} i odu{evila se bogatstvom materijala koji ve} jeste ili }e uskoro biti izlo`en – ka`e Beogra|anka Milka Bjelica, Angelinina }erka i jedan od idejnih tvoraca postavke. „Fru{kogorke“ okupqaju vi{e od 20 ~lanica, mahom mla|ih me{tanki, o~igledno veoma preduzimqivih: ve} su uspostavile kontakt s mnogim udru`ewima `ena u Sremu i Srbiji i

Patinirano podno`je planine

pozvane da gostuju na „Danima turizma Kozare“ u Bawaluci i prirede sremsku varijantu krsne slave.

– Moramo raditi brzo, za to imamo dobre uslove, a i saglasnost svih kom{ija. Ve} se u selu svake godine na Duhove odr`ava kulturno-turisti~ka ma-

Spremne da do~ekaju turiste

nifestacija „Kolo Srema“, koja okupqa folklora{e iz celog Srema. @elimo da u selu obezbedimo sobe za sme{taj gostiju, organizujemo im posete fru{kogorskim manastirima, dovedemo pesnike, slikare i druge umetnike i sve do~ekamo tako da po`ele da do|u ponovo – najvila je predsednica „Fru{kogorke“ Svetlana Dejanovi}.

Du{ica Ostoji} je uverena u to da }e se Grgurevci ubrzo na}i na turisti~koj karti Srbije, kao mesto gde se "primio" seoski turizam.

– Ve} ima dosta dobrih ku}a, koje mogu odmah primiti goste, no `elimo da sve dobro pripremimo, kategorizujemo soba, osmislimo sve sadr`aje koje mo`emo ponuditi gostima kad do|u da se odmore u rajskoj ti{ini, makar i vikendom. Istina, nemamo novca, ne{to malo smo dobili iz buxeta Sremske Mitrovice, ali kad se mi ovde dogo-

vorimo, uspe}emo sigurno – optimista je mlada pravnica Qiqana Radosavqevi}.

Oko etno-ku}e „Fru{kogorke“ planiraju da ovih dana urede ekonomsko dvori{te, a ve} su skupile alate, nekad kori{}ene za setvu, `etvu i berbe.

– Etno-ku}a jeste po~etak, ali siguran za razvoj seoskog turizma. Ve} smo bile dobri doma}ini udru`ewima `ena iz Mitrovice, Martinaca i jo{ nekih mesta, a uskoro i gostima iz Bawaluke – isti~e Svetlana Dejanovi}.

Za sad je ovo drugo etno-zdawe na teritoriji mitrova~ke op{tine, pored "Zmaja od No}aja" u Ma~vanskoj Mitrovici. Grgureva~ko je muzejskog karaktera, a u turisti~koj organizaciji ve} desetak gazdinstava, registrovanih za seoski turizam, nudi, osim sme{taja i tradicionalne kuhiwe, organizaciju izleta po okolini i rekreaciju.

Po entuzijazmu koji {ire, Grgurev~ankama treba verovati da }e u ovom fru{kogorskom selu, s oko 450 domova i ne{to vi{e od 1.500 `iteqa, stvoriti bajkovit, pa jo{ i patiniran ambijent.

S. Bojevi}

ji, u {e{ir mu stane pola kubika peska, a svi se ponose wegovom "idealnom figurom".

– Nizak, debeo, krivonog – ima sve predispozicije za kapitena! Na prvi pogled ni{ta bosanskog, sem velike glave, pa i {e{ir mu je lalinski. Lep ~ovek, ko god ga vidi, odmah ga prepozna – dobacuje neko iz wegove dru`ine.

Nikola Bubwevi} precizira da je wihova ekipa zapravo filijala "Mamurnih qudi" iz Srpske Crwe, koja nastavqa

tradiciju dru`ewa u tamo{wem kafi}u "Mungos", zatvorenom kad je umro vlasnik, ~uveni i nikad zaboravqeni ^eda Mungos.

Pridru`uje im se suboti~ka ekipa "Ko pobedi, pri~a}e" koju okupqa Vlada Katan~i}.

– Svima nama su samo majice razli~ite, ali su interesi isti.

Volimo dobro dru`ewe, pojesti, popiti i sve {to uz to ide. Okupqamo se u istom kafi}u u Subotici, raznih smo nacija i profesija, ima tu svega: od doktora, muzi~ara i profesora pa do besposlenih propalica koje je proizvela tranzicija. Uz kotli}e se dobro sla`emo i upravo dogovaramo s "Mamurnim momcima" da razmenimo majice – veli Katan~i}.

Najlep{e ure|ene {tandove uprili~i su Qubi{a Zaki} iz Sanada i Udru`ewa gra|ana "Maf" iz Novog Orahova, za najveselije dru{tvo progla{ena je dru`ina Jo`efa Han|e iz Banatske Topole, a iskustvo su skupqale najmla|e u~esnice

Dragana i Jelena Zari} iz Kne`evca.

– Zadovoqni smo jer smo uspeli da okupimo dru{tvo sa svih strana, iz Sombora, Srbobrana, Turije, Kikinde, Zrewanina, Sremske Kamenice i drugih mesta – sumira skup glavni organizator Vladan Subotin, na ~ijem placu se kr~kaju kotli}i, pr`i riba i ro{tiq. – Kotli}a je malo mawe nego lane, ali je zato dru{tvo brojnije, boqi je i raspored, a kad stasa ovih 200 bagrema koje sam proletos zasadio, bi}e za sve debele hladovine.

Gostoqubivi doma}ini su se trudili da sve i svima bude potaman, pa je Dragan Stevanov iz Lova~kog dru{tva "Jastreb", uz pomo} Dragoquba Nedeqkova, @arka Niko~eva, \or|a Mihaqeva i Evice Babu{kov, sem ribqe ~orbe koja je gostima i `iriju slu`ena kao predjelo, meni poja~ao odli~nim srne}im paprika{em.

Milorad Mitrovi}

ZREWANINCI VI[E VOLE DA OP[TE PO ZIDOVIMA NEGO KOMPJUTERSKI

@ivotiwama se daje na znawe

Era je virtuelne komunikacije, dopisivawa SMS-om ili i-mejlom, ali neki ne odustaju od tradicionalnog obra}awa kom{ijama, prolaznicima, kupcima… Kad je do sad vaqalo zapisati ne{to na par~e ’artije i tako sro~enu poruku oka~iti na zid ili izlog, za{to mewati obi~aje? Vala, mogu se tako bacati i kletve, sasuti svakojake uvrede a, bogami, i zapretiti – ako treba. Neko je, recimo, u Zrewaninu hteo da nau~i pameti nekulturne sugra|ane pa se, vaqda, morao spustiti na wihov nivo. „@ivotiwo, ne zapi{avaj“, kratko i jasno zapisao na zidu mra~nog haustora poslovnog prostora ispod Vojvo|anske banke. To

Po{tujte ku}ni red. Ovde stanuju stanari".

U haustoru jednog solitera kraj gradske magistrale stanari se mole da vode ra~una o liftu: „Molimo kom{ije da velikim liftom ne nose name{taj i sli~an teret jer nije ispravan Muzejski primerci nemaju cenu za to dok se ne obavezu da daju vodu sprema~ici, popravi. Ina~e }e se u suprotjer svi pla}amo". nom opet pokvariti pa ga ne}eOvakav na~in op{tewa vlada mo mo}i koristiti“, pi{e doi u mesnoj ekonomiji. Neko slovno. ogla{ava prodaju, a neko obave{tava pu~anstvo da nema nameru Neki gnevni Zrewaninac je hteo da nau~i pameti da trampi stvari za pare. Eto, nekulturne sugra|ane pa je napisao „@ivotiwo, vlasnik dobrano ruiniranog „fi}e“, parkiranog u jednom sone zapi{avaj“ na zidu haustora koji odavno kaku, nedvosmisleno je poru~io: slu`i za brzinsko, gotovo u hodu, „Nije na prodaju“. Verovatno obavqawe male i velike nu`de dosadilo ~oveku da ga ispituju za koliko para bi se odrekao Ponekad se `iteqi podse}aju svog qubimca nasle|enog iz Tiskrajnuto mesto, ina~e, odavno i na obaveze. U jednoj zgradi je tine Jugoslavije. slu`i za brzinsko, takore}i u nagla{eno da "svi stanari imaju @. Balaban hodu, obavqawe male i velike nu`de. Nekom je, o~ito, prekipelo da udi{e smrad qudskih zaostataka, pa je gnev iskazao na zidu.

I na soliterima se mogu prona}i razne poruke upu}ene stanarima. ^esto one znaju da budu i neprijatne. Osim uramqenog ku}nog reda, koji gra|ane nastawene u vi{espratnicama podse}a na to kako se moraju pona{ati, ima i drugih pisanija, {tampanih na kompjuteru ili ve{to ukomponovanih potezom ruke.

Najvi{e ih je u najmnogoqudnijem nasequ Bagqa{. U zgradi gde je studio lokalne televizije KTV, na vratima lifta, poruka je ispisana flomasterom: "Alo, bre! Ne lupajte vratima lifta.

22

KWIGA

petak13.avgust2010.

DNEVNIK

TRI GODINE „ARHIPELAGA” - 25 KWI@EVNIH NAGRADA

U znaku najuzbudqivije ma{te i najboqeg znawa eogradska izdava~ka ku}a "Arhipelag" obele`ila je tri godine rada, bez pompe, radno, ali ako su merilo uspeha kwi`evne nagrade, a dobila ih je 25, onda je ono {to ra-

B

di vredno pa`we. Osniva~, vlasnik i glavni urednik "Arhipelaga" Gojko Bo`ovi} je, tim povodom izjavio Tanjugu da se pokazalo da ima dovoqno ~italaca koji su zainteresovani za vrhunske kwige iz oblasti kwi`evnosti, moderne istoriografije, politi~ke teorije, ekonomije ili psihologije, {to su oblasti koje "Arhipelag" objavquje.

"Od samog po~etka "Arhipelag' se definisao kao izdava~ koji objavquje kwige u znaku

najuzbudqivije ma{te i najboqeg znawa", rekao je Bo`ovi} i objasnio da mu je osnovni koncept "da na tr`i{tu proverava svoje ideje i da ih tu zastupa, a da kultura daje visoke kriterijume i dobru meru u svakodnevnom poslu".

Govore}i o poslu koji je u tranzicionim vremenima veoma te`ak, Bo`ovi} je podvukao da je " u izdava{tvu va`no znati {ta svakako ho}ete da uradite ne pitaju}i za cenu, i {ta, opet, nipo{to ne}ete da uradite, makar cena bila veoma visoka i da ga ~itaci obavezuju da izdava~ki posao radi dobro ili nikako".

Rezimiraju}i protekle tri godine Bo`ovi} je naveo da "Arhipelaga" - objavio 90 kwiga, od ~ega je 40 kwiga objavqeno u pro{loj godini, kada je "Arhipelag" na Beogradskom sajmu kwiga progla{en za izdava~a godine u Srbiji.

"Arhipelag" i ove godine priprema 40 novih kwiga, od ~ega je polovina kwiga ve} objavqena ili je u {tampi. Pokrenuto je 17 profilisanih i prepoznatqivih edicija, a tri edicije su pokrenute u ovoj godini.

Jedno je edicija velikih likovnih monografija koja po~iwe kwigom Qubomira Eri}a "Psihoanaliza i psihopatologija likovnog izraza".Drugo je edicija "Iskustva" koja donosi zanimqivo i stru~no pisane kwige o fenomenima i izazovima svakodnevice. Tre}e je edicija

"Osnove" u kojoj se objavqivuju univerzitetski uxbenici iz kwi`evnosti, politi~ke teorije, istoriografije, psihologije i ekonomije, oblasti kojima se "Arhipelag" kao izdava~ bavi.

Za tri godine organizovano je preko 150 kwi`evnih i kulturnih doga|aja (kwi`evne ve~eri, okrugli stolovi, pres konferencije, turneje doma}ih i stranih pisaca, susreti sa ~itaocima, prodajne akcije kwiga) u gradovima Srbije i u regionu.

Me|u kwi`evnim nagradama vredi ista}i me|unarodnu "Balkanika" za najboqu kwigu objavqenu na nekom od jezika Balkana koju je za roman "Hamam Balkanija" dobio Vladislav Bajac.

Ovaj roman nagra|en je i nagradom "Isidora Sekuli}" za kwigu godine, nagradom "Zlatni Hit Liber" kao jedna od naj~itanijih kwiga u Srbiji u 2008. godini i nedavno nagradom "Ko~i}evo pero". @ivorad Nedeqkovi} je za kwigu pesama "Ovaj svet" dobio nagradu "Me{a Selimovi}" za najboqu kwigu na srpskom jeziku u 2009. godini.Kwige srpskih pisaca objavqene u "Arhipelagu" prevedene su na vi{e stranih jezika. Uskoro }e biti objavqeno 20. svetsko izdawe neke od kwiga "Arhipelagovih" doma}ih pisaca. Najprevo|eniji pisci te ku}e su Vladislav Bajac, Vida Ogwenovi}, Jelena Lengold, Laslo Bla{kovi} i Borislav ^i~ova~ki. "Arhipelag" je najaktivniji nacionalni

izdava~ edicije "100 slovenskih romana", a sa relevantnim izdava~ima iz Slovenije, Ma|arske i Hrvatske pokrenuo je projekat promovisawa isto~noevropske i sredwoevropske kwi`evnosti "Read central", koji }e biti predstavqen na Sajmu kwiga u Frankfurtu u oktobru ove godine.

Qubav u senci rata Zahvaquju}i ovom izdava~u, u Beogradu i u drugim gradovima Srbije gostovali su neki od najva`nijih savremenih svetskih pisaca, me|u kojima David Grosman, Adam Zagajevski, Klaudio Magris, \er| Konrad, Tomas Venclova, Sesar Antonio Molina, Aleksis Stamatis, Olga Slavnikova i ~uveni istori~ar Od Arne Vestad.

(Tanjug)

i „poigravawe sa `anrom“. Kada `elim `anr, onda se okre}em ~istom `anru: ^endleru, Tolkinu, Vilkiju Kolinsu.

I, mnogo ~e{}e nego ostalome, Ha{ekovom [vejku, remek-delu Xorxa Majksa (\er|a Mike{a) „Kako biti stranac“ – a nadasve Tvenovom „Novinarstvu u Tenesiju“: sve je u toj epohalnoj pri~i jo{ `ivo i aktuelno – od nepismenosti na{ih javnih delatnika, jadne provincijalnosti kristalnih plo~nika i repriznog palana{tva festivala, do vulgarnosti i licemerja politi~kih monopola, udvori{tva titulama i strahotno komi~ne banalnosti u kojoj se izjedna~uju pla}enici „qudskih prava“, magare}e filozofeme junaka „farmi“ i recidivi qoti}evske trule`i u glavama akademika. „Novinarstvo u Tenesiju“ je jo{ uvek direktan prenos slike Srbije, finalni me~ – a ne, recimo, „Hamlet“. „Hamleta“ ~itam svaki dan i mogu re}i samo jedno: to je pri~a s duhom.

Svetislav Jovanov

ada ~itawe kwiga, zbog profesionalne deformacije i tereta godina (neki to zovu „iskustvo“), postaje uglavnom obaveza, a sasvim retko u`ivawe, suo~avate se s dilemom: prestati ~itati, ili radikalno zao{triti kriterijume. [to se mene ti~e, primewujem oba metoda: ako me kwiga koju sam otvorio ne raduje, niti uzbu|uje, zaklapam korice – bez obzira da li je re~ o novom Ekovom romanu, Karverovim pri~ama ili Bodrijarovoj studiji. U pogledu doma}e literature – koja nije ni izdaleka tako „svetski velika“ kako misle i trube priu~eni kolumnisti i osniva~i bezbrojnih „nagrada i priznawa“ – primewujem podao i nadasve efikasan kriterijum: po{to poznajem li~no mnogobrojne autore, ~itam prijateqe i mlade - a izbegavam gwavatore, ideologe, graditeqe sopstvenog opusa i „ru{iteqe tabua“. Preboleo sam postmodernu, diskurse, „razarawe junaka“, pa ~ak

KWI@EVNA BA[TINA

Srbska novina ist „Srbska novina ili magazin za hudo`estvo, kwi`estvo i modu“, koji je ure|ivao Antonije Arnot, objavqivan je 1838–1839. dva puta nedeqno. U Pe{ti je izlazio 1838, a u Budimu 1839. godine. Od 1839. promenio je naslov u „Magazin za hudo`estvo, kwi`estvo i modu“. Ovaj zabavan kwi`evni list, bogato ilustrovan, donosio je i bibliografske podatke o srpskim kwigama i novinama, literarne priloge i prakti~ne pouke, a propra}en je i spiskom prenumeranata. To je prvi srpski list koji obave{tava o modi. Primerci „Magazina“ nalaze se u Biblioteci Matice srpske i obra|eni su u elektronskom katalogu te ustanove.

L

eogradska izdava~ka ku}a "Laguna" objavila je kwigu jednog od naj~itanijih argentinskih autora Markosa Aginisa "Pasija po Karmeli".U pitawu izuzetna pri~a o qubavi izme|u kubanske lekarke i argentinskog ekonomiste u srcu kubanske revolucije koji grade svoju te{ku i iskrenu qubav na jednom od najtrusnijih i najromanti~nijih popri{ta latinskoameri~ke istorije.

Wihovim erotskim odnosom i ideolo{kim shvatawima upravqa realnost koju ne kontroli{u, i tako postaju likovi homerovskih razmera. Nevidqivi bogovi se me{aju i prepli}u fizi~ku privla~nost i intelektualno divqewe, hrabrost i strah i neo~ekivano sau~esni{tvo, kazala je PR "Lagune" Vawa Gavrovski na konferenciji za novinare.

Ona je istakla da je pisac naslovom ovog dela `eleo da naglasi vi{ezna~nost re~i "pasija". Pasija koja se odnosi na qubav, ali i na snagu ideala, patwu, u`ivawe, spas i te`wu ka slobodi.

"Borba ose}awa izme|u glavnih junaka odvija se naporedo sa vrtoglavim bleskovima realnosti i stvara napetost od prve do posledwe stranice. Ritam pripovedawa istovremeno te~e, obavija i potresa kao ritam muzi~kih pasija. Ne bi trebalo da ~udi {to je ovo delo, u kojem se smewuju glasovi junakiwe, wenog qubavnika i sveprisutnog pripoveda~a, napisano po modelu Bahovog kontrapunkta. U da-

B

Memfis, Tenesi K

1. An|eo ~uvar - Paolo Koeqo (Paideia) 2. Kratak drugi `ivot Bri Taner Stefani Majer (Evro |unti) 3.Jedi, moli, voli - Eliz Gilbert (Alnari) 4. Samo budi ovde - Gijom Muso (Alnari) 5. Duhovi nad Balkanom - Gordana Kui} (Alnari) 6. Zauvek u srcu - Vesna Dedi} (Laguna) 7. Voda iz kamena - Qiqana Habjanovi} \urovi} (Globosino) 8.Park Karmen Ma}ado - Mirjana Uro{evi} (Laguna) 9. Strongmen - Milan Jovanovi} (Alnari) 10.Mirni dani u Miksing parku - Erland Lu (Geopoetika)

NOVA KWIGA ARGENTINSKOG AUTORA MARKOSA AGINISA

SVETISLAV JOVANOV, DRAMATURG

KWIGA ZAUVEK

TOP-LISTA Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Qubiteqi kwige” u Novom Sadu

qini, neiskazana, odjekuje epika drugog rata gde su oslobodioci pevali drugoj Karmeli, metafori bakqe i strasti", ocenila je Vawa Gavrovski.

Prema wenim re~ima, autor brojnih romana koji su do`iveli nezaboravne kwi`evne uspe-

he u Argentini sa odjecima u inostranstvu gde su prevedena wegova najistaknutija dela, nakon niza eseja koji su uzburkali javno mwewe unutar i izvan Argentine, o~ekivano se vratio umetni~koj prozi.

"Stilski prefiweno delo u kontrastu sa strahotama rata i progona iznedrilo je jednu od najlep{ih qubavnih pri~a latinoameri~ke kwi`evnosti", smatra Gavrovska.

Kwigu objavqenu u Argentini 2008.godine na srpski je prevela Qiqana Popovi} An|i}.

„Gugl” pravi svetsku biblioteku

A

ko ste se pitali koliko je kwi`evnih naslova objavqeno na svetu, mo`ete da odahnete, “Gugl” ima odgovor za vas: ta~no 129.864.880 kwiga, ka`e Leonid Tej~er, softverski in`ewer u “Guglu” koji radi na projektu “Gugl buks”. Procewivawe broja kwiga koje su objavqene u svetskoj istoriji za firmu koja se bavi pretra`ivawem kao {to je “Gugl” predstaqa mnogo vi{e od puke znati`eqe. Rezultati koji se dobiju osnovica su za poku{aj ostvarivawa “Guglovog” ambicioznog projekta: pribavqawa i struktuirawa informacija o apsolutno svim kwigama svih izdava~a na svetu, od Gutemberga do danas.

Da bi stigao do ove informacije, “Gugl” je po~eo obradom podataka sistema vi{estrukog katalogizirawa, kao {to je ISBN (International Standard Book Numbers) koji dobije svaka kwiga koja ide u {tampu. Me|utim, kako se ISBN broj dodequje kwigama tek od 1960. godine, a koriste ga uglavnom evropske i prozapadne zemqe, moralo se po}i i sa druge strane.

Zato su “Guglovi” in`eweri napravili program koji pro~e{qava oko 150 kataloga sli~nih ISBN-u, elimini{u}i dvostruke unose i katalo{ke brojeve koji se ne odnose na kwige (ISBN se, recimo, dodequje i ~asopisima i nekim CD izdawima). Osim toga, “Gugl” je morao da odredi i {ta je kwiga, a {ta samo ukori~eno izdawe nekog teksta (kao {to je “Hamlet”, na primer), ili da spoji tvrdi i meki povez neke kwige pod jednu odrednicu (isto se odnosi i na dajyest verziju kwige – da, to je jo{ uvek popularno).

Od juna do avgusta ova kompanija skenirala je 12 miliona kwiga na 480 jezika (ukqu~uju}i i tri kwige na klingonskom jeziku – izmi{qenom u serijama “Zvezdane staze”). “Gugl” planira da skenira i katalogizira sve kwige u roku od deset godina, a procewuje se da }e baza podataka imati ~etiri milijarde strana i dva triliona re~i.

Skoro petina kwiga javno je dobro, ipak, tek ne{to vi{e od deset odsto je

O[E ] T NE

od{tampano ili u nekom digitalnom obliku. Ostatak je u rukopisu, ili postoji samo nekoliko primeraka, te je “Guglov” posao da u narednom periodu od biblioteka {irom sveta pozajmi kopije ovih kwiga, kako bi ih objavio u digitalnoj verziji.

Posle nagodbe s Asocijacijom ameri~kih izdava~a, koja je optu`ila ~elnike “Gugla” da objavqivawem digitalnih kopija kwiga li{avaju autore wihovih autorskih prava, najve}i svetski pretra`iva~ nada se da }e op{tom digitalizacijom svetske kwi`evnosti omogu}iti istra`iva~ima iz raznih oblasti nove uvide u kwi`evnu istoriju i analizu. Digitalizacija i javni pristup delima i referencama svetske kwi`evnosti otvaraju kwi`venoj, istorijskoj i lingvisti~koj nauci neslu}ene mogu}nosti.

I. Vujanov

c m y

GLOBUS

DNEVNIK

petak13.avgust2010.

23

Ulovio zlatnu ribicu od 2,25 kilograma esnaestogodi{wi Englez Nik Ri~ards ulovio zlatnu ribicu te{ku 2,25 kilograma i dugu 40 centimetara. To je najve}a zlatna riba ulovqena u Velikoj Britaniji, a lokalni pecaro{i veruju da je ribu neko kupio kao ku}nog qubimca, pa ju je kasnije bacio u jezero, gde je narasla. „Na jezero sam oti{ao zato {to sam ~uo da ima zaista velikih {arana. Proveo sam dva dana na pecawu i ulov je bio veoma dobar, ali nikako nisam o~ekivao da izvu~em zlatnu ribicu”, rekao je Nik. Zlatnoj ribi je dao ime Bili, a kada ju je pokazao ostalim pecaro{ima i fotografisao, vratio ju je u vodu. „Naravno da sam pre toga tra`io da mi ispuni tri `eqe”, na{alio se mladi}.

Najve}a zlatna riba kada ulovqena na svetu bila je te{ka 3,6 kilograma.

[

DRU[TVO ZA DUGE [ETWE

Robot postavio rekord u hodawu etvorono`ni robot po imenu Renxer postavio je nedavno novi rekord u hodawu, pre{av{i ~ak 23 kilometra pre nego {to je ostao bez energije. Renxer je svojim metalnim nogama napravio 65.185 koraka i tako obi{ao 108 i po krugova po trka~koj stazi sportske dvorane univerziteta Kornel. Za taj mu je poduhvat trebalo 10 sati, 40 minuta i 48 sekundi, uz neznatnu potro{wu elektri~ne

^

energije. Iako ga je na posledwim koracima pratilo nekoliko qudi, niko od wih nije ga ni dodirnuo, a kamoli mu pomogao.

Prva verzija Renxera u 2006. pre{la je jedan kilometar, a druga 2008. 9,07 kilometara.

Robotovim koracima upravqa {est ugra|enih mikroprocesora, me|utim smer se odre|uje daqinski. O~i i u{i vidqive na snimci nisu senzori, ve} branici za slu~aj pada.

Wegovi tvorci isti~u da nije stvoren da bude brz, ve} za ru{ewe daqinskih rekorda.

Dosada{wi rekord dr`ao je Big Dog u izradi Boston Dinamiksa, koji je pre{ao 20,5 km.

Kreatori Renxera isti~u da je Big Dog bu~an i stra{an, dok je Renxer tih i omiqen me|u decom. Devoj~ica koja se na snimawu {etala s robotom je Fatemeh Hasanein, {estogodi{wa k}i jednog od konstruktora sa univerziteta Kornel.

Kako se pravilno be`i od policije olicija Sinsinatija silno se namu~ila sa `enom starom 26 godina, ~ije ime nije saop{teno.

Poku{ali su da je zaustave jer je u zoni gde je brzina ograni~ena na 55, vozila 78 miqa na sat. Ona je nagazila na gas, a policajci su krenuli za wom u patrolnim kolima. @ena je be`ala kroz grad dozvoqenom brzinom, i uredno se zaustavqala na svakom semaforu. Me|utim, nije se obazirala na upozorewa policije i poku{aje da je zaustave, pa su morali da joj probu{e gume posebnim {tapi}ima. Po{to se opirala hap{ewu, policajci su morali da upotrebe i omamqiva~. Auto je zaplewen, a `ena privedena.

P

it o Italijanima kao latinskim qubavnicima vi{e ne privla~i turiste, jer je 79 odsto ispitanih reklo da vi{e ne obra}a pa`wu na komplimente Italijana, koji su oduvek imali reputaciju velikih zavodnika, rezultati su nedavno sprovedene ankete.

Oko 57 odsto ispitanih smatra da Italijani sada vi{e posve}uju pa`wu svojoj `enskoj nego mu{koj strani li~nosti, dok je 51 odsto navelo da su mediteranski zavodnici izgubili {arm, radost i smisao za humor, navodi se u anketi.

Oko 49 odsto zamera Italijanima wihovo detiwasto pona{awe. Sad su privla~ni studenti (23 odsto), preduzetnici (21

odsto), dixejevi i animatori za vreme odmora (17 odsto), dok je popularnost spasilaca na pla`ama opala (na „mr{avih” 11 odsto), navodi revija Del Gusto koja je objavila anketu.

U~esnici ankete rekli su da Italijane smatraju i daqe galantnim (78 odsto), da su dobro obu~eni (67 odsto), pa`qivi (59 odsto), ali im se zamera ironi~no pona{awe (45 odsto), kao i fizi~ki izgled koji ne odgovara uvek atletskoj gra|i (43 odsto).

Italijani kao narod nastavqaju da privla~e turiste zbog stila (73 odsto), {arma (69 odsto), simpati~nosti (55 odsto), kurtoazije (51 odsto) i osmehivawa (37 odsto).

Opqa~kao restoran pa zvao da se `ali epoznati mu{karac koji je opqa~kao „Vendiz” u Atlanti zvao je da se `ali zbog malog plena.

Pqa~ka{ naoru`an pi{toqem, sa fantomkom na glavi, pri{ao je prozoru za „drajv tru” restorana iz poznatog lanca restorana „Vendiz”.

Zahtevao je fioku sa novcem, oteo je radniku i pobegao. Me|utim, kasnije u toku ve~eri dva puta je zvao restoran da bi se `alio. „Boqe bi vam bilo da slede}i put pripremite vi{e od tri~avih 586 dolara”, rekao je u jednom od poziva.

Policija je saop{tila da je istraga u toku.

P

N

divno smo se proveli, ali su me slu~ajno zaboravili. Ako poznajete moju porodicu, javite im gde sam, siguran sam da nedostajem svojim malim vlasnicima”, pi{e u opisu Fejsbuk grupe.

Everetova je bila toliko dirnuta pronalaskom igra~ke, da je

„Kada je moj sin bio mali, izgubili smo wegovog medu na pikniku. Danima je neprestano plakao, i jedva smo uspeli da ga umirimo i nateramo da prihvati novu igra~ku”, rekla je Liz Everet.

Ona je zato osnovala grupu „Izgubqen sam, pomozite mi da se vratim svojoj porodici”. „Bio sam sa porodicom na izletu u Safoku,

odlu~ila da ma~ku kom je dala ime Mer po svojoj ~ajxinici priu{ti nezaboravan odmor u Safoku.

Na Fejsbuk stranicu postavila je Merove slike u ~amcu, u poqu, sa sladoledom, sa igra~kama u pesku... O~igledno je da, ~ak i ako mu ne prona|e porodicu, Meru ni{ta ne}e nedostajati ukoliko bude ostao kod we.

N

revarant iz Velike Britanije, koji je poku{ao da proda ~uveni hotel „Ric” u Londonu za 300 miliona evra, osu|en je na pet godina zatvora.

Entoni Li (49), nezaposleni voza~ kamiona, od po~etka 2006. do marta 2007. godine uspeo je da ubedi nekoliko qudi da kupe luksuzni hotel.

Tvrdio je da je blizak prijateq i saradnik vlasnika „Rica”, bra}e milijardera Frederika i Dejvida Barklija, a cena koju je odredio za hotel iznosila je 250 miliona funti (300 miliona evra), mada je wegova vrednost u to vreme bila procewena izme|u 536 i 715 miliona evra.

U poku{aju prevare Li je kao sau~esnike imao jednog preduzima~a i jednog advokata. Wih trojica su ~ak uspela da od jednog potencijalnog kupca dobiju avans od milion funti. Entoni Li je osu|en na pet godina zatvora, dok su wegovi sau~esnici oslobo|eni, preneli su britanski mediji.

P

[ta je to: golo, ~u~i u `buwu i nosi prsten rolaznik pucao iz pi{toqa na golog mlado`ewu, misle}i da je re~ o seksualnom manijaku.

Mladi} iz En Harbora u Mi~igenu zaprosio je svoju devojku, ali je ona odgovorila da nije ba{ sigurna da ga toliko voli da bi se udala za wega. Razo~aran, odlu~io je da joj poka`e na {ta je sve spreman za wenu qubav.

Skinuo se go, isko~io kroz prozor u prizemqu i po~eo da tr~i kroz miran stambeni kraj kako bi joj dokazao svoju qubav. Kada je primetio da mu u susret ide jedan par, br`e-boqe se sakrio u jedan `bun.

Me|utim, mladi} koji je {etao video je gole noge kako vire iz `buna i pomislio da }e pred wega i devojku isko~iti seksu-

a sajtu je osnovana grupa u kojoj vuneni ma~ak „tra`i” svoju porodicu.

Ofucanu igra~ku prona{la je ispred svog lokala vlasnica ~ajxinice u Torpnesu, i pokrenula Fejsbuk grupu u nadi da }e prona}i porodicu koja ga je zaboravila.

Prodajem hotel... nije moj, ali je cena dobra

Italijani izgubili reputaciju zavodnika?

M

Fejsbuk avantura izgubqene igra~ke

alni manijak. Izvadio je pi{toq koji je imao kod sebe i povikao „izlazi napoqe”.

Nesu|eni mlado`ewa se prepao i po~eo da be`i, a ovaj ga je pojurio ispaquju}i hice upozorewa u vazduh. U potpunoj panici, mlado`ewa je pao i lak{e se povredio.

Kom{ije su u me|uvremenu pozvale policiju, koja je uhapsila mladi}a zbog no{ewa oru`ja bez dozvole i ugro`avawe javne bezbednosti.

Goli prosac nije uhap{en, i rekao je da ne}e podnositi prijavu protiv „strelca”. U saop{tewu se ne navodi kako je nesu|ena mlada reagovala na ceo incident, niti da li ju je ova avantura naterala da promeni mi{qewe.

O`enio se Betmen uperheroj iz Gotama o`enio se ^udesnom `enom na ceremoniji u Devonu... [eron i Nil Von iz Velike Britanije ven~ali su se obu~eni u kostime omiqenih superheroja.

Na ideju da svoje ven~awe pamte ne samo po tome {to su se zakleli na ve~nu qubav, ve} da su to u~inili obu~eni kao ~ovek {i{mi{ iz Gotama i najpoznatija `enska heroina, do{li su jer vole neobi~ne stvari, prenosi britanski „Dejli mejl”.

Da je ven~awe bilo neobi~no jeste, jer su na ceremoniju u Devonu do{le sve same kolege su-

S

perheroji, odnosno wihovi neprijateqi - Supermen, Hulk, Ajron Men, ali i ozlogla{eni Xoker.

24

SVET

petak13.avgust2010.

DNEVNIK

UVREDQIVA DIPLOMATIJA

Britanski ambasador kritikovao Iran LONDON: Britanski ambasador u Iranu Sajmon Gas o{tro je kritikovao izjavu iranskog potpredsednika Mohamada Rezu Rahimija, koji je nazvao Britance “idiotima”. Iranski potpredsednik je tako|e premijera Dejvida Kamerona nazvao “jo{ glupqim od wegovog prethodnika”.Britanski funkcioneri obi~no ignori{u kritike koje su im upu}ene iz Irana, ali Forin ofis je ovoga puta zakqu~io da su Rahimijevi

komentari o britanskoj javnosti i premijeru toliko uvredqivi da zaslu`uju odgovor. U jednom govoru u ponedeqak, Rahimi je rekao da su Britanci “gomila idiota kojima vlada mafija,” i kritikovao neiskustvo novog britanskog premijera, oceniv{i da je taj “novi momak” koji sada upravqa zemqom, “jo{ glupqi od svog prethodnika”.

“Kada jedan visoki politi~ar, koji predstavqa vladu Islamske Republike Irana na uvredqiv na-

~in komentari{e ~itav jedan narod, to se lo{e odra`ava na onoga koji to ka`e,” napisao je Gas na blogu postavqenom na sajtu Forin ofisa.

Prema wegovim re~ima, tvrdwa da Britanci nisu qudska bi}a i da su “slaboumni” je uvreda qudskog dostojanstva i besmislica, budu}i da je, kako je podsetio, doprinos Britanije savremenom svetu kroz izume, kulturu i po{tovawe prava pojedinaca “dobro dokumentovan i

visoko cewen“. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad je prethodno opisao britanske lidere kao “grupu politi~ki retardiranih qudi.”

Britanija je jedna od {est zemaqa koje sa Teheranom pregovaraju o spornom nuklearnom programu. Iran odbacuje optu`be Zapada da poku{ava da napravi nuklearno oru`je i tvrdi da iranski nuklearni program ima iskqu~ivo mirnodopsku namenu.

BELA KU]A SAOP[TILA DA SJEDIWENE DR@AVE NISU IMUNE NA EKONOMSKI ZASTOJ

Dug put do oporavka VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama rekao da wegovoj zemqi predstoji dug put do potpunog ekonomskog oporavka i obe}ao da }e u~initi sve da se to {to pre dogodi.

Obama je, na sve~anosti povodom potpisivawa zakona o pove}awu proizvodwe u SAD, rekao i da Amerika uvozi iz drugih zemaqa, ali ne izvozi koliko bi trebalo. U me|uvremenu, Bela ku}a je saop{tila da SAD nisu imune na ekonomski zastoj koji je zapo~eo u ostatku sveta, po-

POPLAVE I PO@ARI UNESRE]ILI DEO PLANETE

Pakistan: Stanovni{tvo u o~aju ISLAMABAD: Stanovni{tvo Pakistana, pogo|eno katastrofalnim poplavama, sve je o~ajnije zbog nedostatka hrane, skloni{ta i infrastrukture, upozoravaju lokalni funkcioneri. Poplave izazvane obilnim monsunskim ki{ama primorale su mnogobrojne stanovnike u provinciji Penxab da napuste domove.

Poslanik regionalne skup{tine Penxaba Mohsin Legari rekao je Bi-Bi-Si-ju da su mnogi izgubili sve {to su imali.

“Qudi su sada bez skloni{ta i izlo`eni ki{i i suncu”, dodao je on, navode}i da je s pove}anom vlagom disawe ote`ano, da su uni{teni usevi, putevi i stoka, a pomo} u hrani je nedovoqna.

U ovoj prirodnoj katastrofi poginulo je najmawe 1.600 qudi, a mnogi se vode kao nestali. Ujediwene nacije apelovale su na me|unarodnu zajednicu da hitno obezbedi pomo} u vrednosti od 459 miliona dolara za {est miliona qudi ugro`enih poplavama.

UN ka`u da je re~ o najve}oj katastrofi koja je ikada zahvatila tu zemqu i da bi mogle biti potrebne milijarde dolara za oporavak `rtava i popravku uni{tene infrastrukture.

Predsednik Pakistana Asif ali Zardari, koji je bio izlo`en kritikama javnosti zbog putovawa u inostranstvo i spore reakcije na nepogodu, danas }e posetiti poplavqena podru~ja.

SAD, koje su ve} obe}ale Pakistanu pomo} od 55 miliona dolara, obavezale su se da }e dati jo{ 16,2 miliona dolara agenciji UN za izbeglice i Me|unarodnom Crvenom krstu kako bi podr`ale wihove napore da pomognu stanovni{tvu Pakistana.

SAD

Kina: Za nedequ Rusija: Ki{a u Moskvi dana stradalo hiqadu sto qudi PEKING: Veoma jaka provala oblaka je pro{le no}i znatno pogor{ala stawe na severozapadu Kine, gde je ove nedeqe od poplave i klizi{ta poginulo 1.117 qudi.

Meteorolo{ka slu`ba je i za na-

plavqene - sada u ugro`enim {atorskim naseqima. Uz vi{e od hiqadu `rtava, broj nestalih je ve}i od 600. U nekim doma}instvima su poginule ~itave porodice, a u nanosima blata su na|ena svega dva

MOSKVA: Zaga|ewe vazduha u Moskvi je smaweno, posle ki{e koja je pala u ruskoj prestonici i vetra koji je oduvao smog prouzrokovan naj`e{}im po`arima u Rusije.

Medicinski stru~waci saop{tili su da je nivo zaga|ewa vazduha bio toliko visok i opasan, u rangu popu{enih nekoliko pakli cigareta dnevno.

Nivo smoga po~eo je da opada u ponedeqak uve~e, a stepen opadawa nastavqen je i u sredu, prenele su RIA Novosti. Stanovnici Moskve ve} nedeqama gu{e se u dimu i smogu Moskovqani uglavnom s maskama na ulicu koji su posledica {umskih po`ara i treseti{ta koja gore u okolini ruske prestonice.

Po`ari su posledica nezapam}enih vru}ina. U glavnom gradu Rusije temperatura je u dostizala i 39 stepeni, {to je doprinelo da ovo leto u Rusiji bude ozna~eno kao najvrelije za posledwih 130 godina od kada se vodi evidencija.

Portugal: Plamti 14 po`ara Prikupqawe `rtava u poplavqenom podru~ju

redne dane najavila ki{u i upozorila na veliku opasnost od nastanka novih klizi{ta.Bujica je pro{le no}i pokrenula klizi{ta i odnela seoske ku}e, pregradila jednu reku i presekla put kqu~an za dostavqawe pomo}i, javila je novinska agencija Sinhua. Oko 45.000 izbeglica iz popqavqenog podru~ja su tako sada ponovo po-

pre`ivela. U poplavqenom podru~ju raste broj slu~ajeva dizenterije i zaga|enih rana, a sve je ve}a opasnost od masovnog obolevawa od tifusa i kolere. U Kini su od po~etka ove godine poplave pogodile 28 pokrajina i regiona, gde je poginulo vi{e od 2.000 qudi, a {teta se meri desetinama milijardi dolara.

LISABON: U portugalu je ju~e plamtelo 14 velikih po`ara, a samo za 24 sata je prijavqeno izbijawe 408. Slu`ba civilne za{tite procewuje da je stawe boqe jer je temperatura opala na ne{to iznad 30 stepeni. Pet po-

za sada uni{tio samo predele pod `buwem. Uz pomo} helikoptera oko 150 vatrogasaca poku{ava da ugasi po`ar u sredi{wem delu Portugala na planini Sijera Estrela, koja je pod za{titom kao evropski rezervat

Jemen: 53 `rtve poplava SANA: U Jemenu su u poplavama, izazvanim jakim pquskovima, `ivot izgubila 53 ~oveka od po~etka jula, saop{tila je ju~e jemenska vlada.U najnovijim poplavama u Hodeidahu, luci na Crvenom moru, veliki broj qudi ostao je zarobqen u kolima dok su poku{avali da pobegnu od bujice vode, prenela je agencija AP. Na desetine hektara wiva je uni{teno, navedeno je u saop{tewu ministarstva unutra{wih poslova Jemena. Jemen, siroma{na, plemenska dr`ava, bori se istovremeno sa {iitskim pobuwenicima na severu i separatistima na jugu zemqe, kao i s grupama povezanima sa Al Kaidom u udaqenim planinskim oblastima.

Za 24 sata prijavqeno 408 po`ara

`ara i daqe gori u nacionalnom parku Peneda-@eres, jedinom rezervatu prirode u Portugalu, a anga`ovano je vi{e od 230 vatrogasaca koji nastoje da bar ograni~e {irewe vatre. Po`ar je tamo

{to je Kina prijavila dodatno usporavawe industrijskog rasta.

Portparol Bele ku}e Robert Gibs rekao je novinarima da Obamina administracija smatra da je usporewe privrednog rasta u SAD delom posledica prole}ne du`ni~ke krize u Evropi, preneo je Rojters. “Mi pratimo ono {to se doga|a {irom sveta.

Nema sumwe da su u aprilu doga|aji u Evropi zapo~eli ono u ~emu smo mi sada (u ekonomskom smislu)”, ocenio je Gibs.

biogenetike. Prekino} su u Portugal stigla dva vatrogasna aviona kao pomo} Evropske unije.

Niz po`ara u Portugalu je po~eo krajem jula zbog vru}ine, a poginulo je troje qudi.

Bez odluke o Blagojevi}u ^IKAGO: Porota u ^ikagu obavestila je sud da ne mo`e da usaglasi odluku o krivici biv{eg guvernera Ilinoisa Roda Blagojevi}a.

Rod Blagojevi} Porota je posle 11 dana obavestila sud da je ulo`ila “razuman napor” da do|e do potrebne, jednoglasne odluke, ali da u tome nije uspela.

Porota koja ima 12 ~lanova je tra`ila od sudije uputstvo {ta daqe da radi. Blagojevi} je optu`en u 24 ta~ke, ukqu~uju}i i onu zbog poku{aja prodaje ili trampe mesta u Senatu Kongresa SAD na kojem je ranije bio predsednik SAD Barak Obama. Ukoliko sve ta~ke optu`nice budu potvr|ene, Blagojevi} bi mogao biti osu|en na nov~anu kaznu do {est miliona dolara i 415 godina zatvora.

KONGO

Poginulo 50 osoba KIN[ASA: Strahuje se da je 50 qudi poginulo kada je kamion u kome su se nalazili sleteo sa puta i survao se u jezero u isto~nom delu Konga, saop{tili su zvani~nici.

Lokalni zvani~nik Viktor ^oma izjavio je da je kamion prevozio robu i 50 qudi koji su hteli da je prodaju u jednom gradu u blizini granice sa Burundijom. Nesre}a se dogodila kasno preksino}, a kamion je sleteo u reku Tangawika, prenela je agencija AP. Mediji su preneli da je {est osoba pre`ivelo nesre}u. Saobra}ajne nesre}e su ~este u Kongu, a naj~e{}i uzroci su nesavesna vo`wa, pretrpana vozila i mawak bezbednosnih regulativa.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TONI BLER Svi koji `ele potpisane memoare biv{eg britanskog premijera Tonija Blera, nazvane „Putovawe“, prvo moraju da pro|u strogu proceduru. Fotografisawe je zabraweno, ne}e biti li~nih posveta, sve torbe i telefoni se proveravaju na ulazu, a da bi neko uop{te mogao da stane u red za autograme, prvo mora da doka`e da je kupio kwigu vrednu 30 evra.

SKARLET JOHANSON Holivudske glumice Skarlet Johanson i Blejk Lajvli konkurentkiwe su za glavnu ulogu u novom filmu Alfonsa Kuarona “Gravity”.Obe glumice su i{le na audiciju za ulogu `ene astronauta izgubqene u svemiru koja poku{ava da se vrati na Zemqu. Skarlet Johanson je ve}a zvezda na me|unarodnoj sceni, ali i mlada Blejk Lajvli ima {anse.

YORY MAJKL Engleski peva~ Xorx Majkl (47) optu`en je ju~e za posedovawe kanabisa i vo`wu pod dejstvom droge ili alkohola, saop{tila je engleska policija. Peva~ je po~etkom jula priveden po{to je izgubio kontrolu nad vozilom i udario u fasadu jedne radwe u otmenom predgra|u Londona, Hempstedu. Pu{ten je uz kauciju. Pred sudom }e morati da se pojavi 24. avgusta.

Pariz negira optu`be o diskriminaciji Roma @ENEVA: Francuski zvani~nici su pred Komitetom UN za iskorewivawe rasne diskriminacije u @enevi odbacili optu`be o diskriminaciji Roma i tvrdili da je dr`avna politika, posebno prema toj mawini, u skladu sa evropskim pravom. Stru~waci UN su izrazili veliku zabrinutost, posebno za sudbinu vi{e hiqada Roma poreklom iz Rumunije i Bugarske, ~ija se naseqa od kraja jula uklawaju po nalogu predsednika Francuske Nikole Sarkozija.

Francuska delegacija je obja{wavala da je, prema sporazumu o pristupawu Rumunije i Bugarske EU, mogu}e zadr`ati izvesna Zgrada UN u @enevi ograni~ewa u kretawu dr`avqana tih zema~i boravak onima koji su nezaposleni i qa. Oni su tako|e rekli da je vra}awe qudi predstavqaju socijalni teret. u zemqe porekla u skladu sa evropskim pra“Sve preduzete mere su u okviru dobrovom, koje omogu}ava svakoj zemqi da ogranivoqnog povratka uz humanitarnu pomo}”,

rekla je zvani~nica francuskog ministarstva za imigraciju Frederik Duble.

Povodom `estokih kritika najavqene mere oduzimawa francuskog dr`avqanstva, Frederik Duble je rekla da je nemogu}e komentarisati nacrt zakona ~ije odredbe jo{ nisu utvr|ene.

Francuski ministar unutra{wih poslova Bris Ortefe je ranije ju~e rekao da je vi{e od 40 nelegalnih romskih naseqa, u posledwe dve sedmice ukloweno {irom Francuske i da oko 700 qudi ~eka da bude vra}eno u zemqu porekla, Rumuniju ili Bugarsku.

Poteze francuskih vlasti prema Romima `estoko kritikuju borci za qudska prava koji u tome vide stigmatizaciju jednog naroda. U Rumuniji `ivi najve}a romska zajednica u Evropi, oko 530.000 qudi.

BALKAN

DNEVNIK

PODGORICA I EU RAZGOVARALI O EKONOMSKOM DR@AVQANSTVU

[ansa svetskoj mafiji da Crnu Goru pretvori u svoj Eldorado PODGORICA: Ambasador u Ministarstvu inostranih poslova Crne Gore Neboj{a Kalu|erovi} i otpravnik poslova Delegacije EU u Crnoj Gori Florijan Horner istakli su ju~e spremnost Podgorice i Brisela da se razmotre sve sugestije koje mogu doprineti unape|ewu iniciranog okvira vladinog programa "ekonomskog dr`avqanstva".

U saop{tewu objavqenom na sajtu vlade ukazuje se da su Kalu|erovi} i Horner razmenili infomracije o tom prgramu, kao i da je crnogorski ambasador tom prilikom istakao da }e inicijativa pogodovati oboga}ivawu investicione ponude koja }e doprineti razvoju preduzetni{tva i uvo|ewu novih tehnologija. Tako|e, kako je u saop{tewu navedeno, inicijativa }e otvoriti nove mogu}nosti zapo{qavawa i time doprineti ekonomskom razvoju Crne Gore uop{te.

"Prethodno navedeno je i u osnovi pripremqenog Uputstva o primeni kriterijuma na osnovu kojih se ceni postojawe privrednog i ekonomskog interesa Crne Gore za sticawe crnogorskog dr`avqanstva prijemom. Crna Gora }e svoje daqe aktivnosti i na ovom planu sprovoditi saglasno obavezama koje proisti~u iz wenog ugo-

vornog odnosa sa Evropskom unijom”, ka`e se u saop{tewu.

Za Crnu Goru taj program je potvrda {ireg kursa ekonomske politike wene vlade koja je posve}ena kreirawu atraktivnog ekonomskog ambijenta za strane investitore i bilo koja druga interpretacija ne odra`ava su{tinu inicijative koja je utemeqena

{}ansko-socijalna unija (CSU) iz vladaju}e koalicije savezne kancelarke Angele Merkel o{tro je kritikovala odluku vlade Crne Gore o "ekonomskom dr`avqanstvu" za inostrane poslovne qude i zatra`ila da se ponovo uvedu vize za gra|ane te dr`ave za ulazak u zemqe [engenskog sporazuma.

Stru~wak CSU za unutra{wu

i na dugoj i bogatoj me|unarodnoj praksi.

Vlada Crne Gore inicirala je program ekonomskog dr`avqanstva prema kome bi svaki stranac koji je spreman da investira najmawe 500.000 evra u razvoj te dr`ave gao da dobije icrnogorsko dr`avqanstvo. Pre nekoliko dana Hri-

politiku i pravna pitawa [tefan Majer rekao je da je odluka vlade u Podgorici "otvoreno provocirawe Evropske unije i wene politike integracije prema regionu Zapadnog Balkana".

Podgori~ke “Vijesti” su objavile da je EU iznena|ena niskom sumom novca koja je predvi|ena

vladinom odlukom i koja iznosi 500.000 evra i dodaje da }e Brisel kasnije najverovatnije zahtevati periodi~ne precizne podatke o tome ko je sve dobio crnogorsko dr`avqanstvo na taj na~in. Iako uslovi za dobijawe ekonomskog dr`avqanstva nisu objavqeni, mediji spekuli{u da }e investitor morati da zaposli najmawe 20 gra|ana Crne Gore u izvozno orijentisanoj kompaniji ~iji bonitet }e procewivati prvoklasne konsultatnske ku}e iz Engleske i Kanade. Dodaje se i da }e potencijalni investitori biti usmeravani na poboq{awe strukture i vrednosti izvoza kumulativno sa uvozom novih tehnologija koji mogu uticati na oporavak industrijske proizvodwe.

Predstavnik Delegacije Evropske unije u Podgorici Dragan Mugo{a je poru~io da bi Vlada morala utvrditi pravila za primenu programa ekonomskog dr`avqanstva. Neke opozicione stranke su ocenile da }e takozvano ekonomsko dr`avqanstvo omogu}iti svetskoj mafiji da Crnu Goru pretvori u svoj Eldorado.

Provladini mediji u Crnoj Gori preneli su da ekonomsko dr`avqanstvo postoji i u zemqama Evropske unije, ~ak i u onim najbogatijim.

Radnicima kazna zbog blokade puta PODGORICA: Radnici nik{i}kog Rudnika boksita ka`weni su sa po 230 evra zbog prekju~era{we blokade puta ka Nik{i}u u znak nezadovoqstva situacijom u kompaniji, a policija ih je uo~i sutra{weg protesta upozorila da ne}e dozvoliti blokadu saobra}aja.

Radnici su prekju~e na 15 minuta blokirali saobra}aj na ulazu u Nik{i} i najavili masovni dolazak u Podgoricu na pregovore vla-

de i vlasnika, ruske Centralnoevropske alumuminijumske kompanije (CEAK). Radnici su od 3. juna u {trajku, kada su zauzeli upravnu zgradu Rudnika boksita u Nik{i}u i tra`e isplatu zarada i pokretawe proizvodwe u preduze}u. Oni su najavili radikalizaciju protesta i blokadu saobra}aja ukoliko vlada i poslodavac sutra "ne re{e pozitivno" pitawe Boksita.

"Bojimo se da }e ovde sti}i `ene i deca i da }e se napraviti op{ti haos u saobra}aju", upozorili su ju~e radnici ispred tunela "Budo{" na ulazu u Nik{i}, gde su blokirali saobra}aj. Policija je tim povodom saop{tila ju~e da }e "preduzeti sve mere iz svoje nadle`nosti i spre~iti sve oblike opstrukcije ili ote`avawa funkcionisawa javnog saobra}aja".

HRVATSKA

Glava{ prodaje odlikovawa ZAGREB: Branimir Glava{, koga je Vrhovni sud Hrvatske osudio na osam godina zatvora zbog ratnih zlo~ina po~iwenihnad srpskim civilima u Osijeku, saop{tio je da }e, za iznos od 100.000 kuna (oko 13.800 evra), prodati svoja ratna i poratna odlikovawa jednom hrvatskom iseqeniku iz Australije, koji `eli da ostane anoniman.

Glava{ je rekao da ga je u Drinovcima, u BiH, gde je pobegao pre izricawa nepravosna`ne sudske presude, posetio hrvatski iseqenik koji `ivi u Australiji i ponudio mu finansijsku pomo} kako bi mu "olak{ao `ivot u egzilu".Po{to, kako navodi, nije `eleo da primi novac od nepoznatog ~oveka, Glava{ napomiwe da je prihvatio wegovu ponudu da za iznos od 100.000 kuna otkupi sva wegova ratna i posleratna odlikovawa, javila je agencija HINA. Glava{ je tim povodom podsetio da ga je "zbog doprinosa u stvarawu, odbrani i obnovi hrvatske dr`ave", prvi hrvatski predsednik Frawo Tu|man odlikovao Spomenicom domovinskog rata, Spomenicom domovinske zahvalnosti, Redom hrvatskog trolista, Redom Ante Star~evi}a, Redom bana Jela~i}a, Redom kneza Domagoja s ogrlicom kao i Redom kneza Trpimira s ogrlicom i Danicom.

Predsednik Republike Hrvatske Ivo Josipovi} razmatra mogu}nost da oduzme Glava{u odlikovawa zbog zlo~ina izvr{enih nad Srbima u Osijeku, ali odluku jo{ nije doneo, javqaju hrvatski mediji.

Mesi}: Usta{ka obele`ja nosi idiot ZAGREB: Biv{i predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} je, povodom paralelne proslave Dana

pobede, istakao da "usta{ka obele`ja mo`e da nosi samo idiot ili politi~ki slepac".

On je osudio organizovawe te proslave u nesequ ^avoglava kod Knina.

"Usta{ki re`im je koqa~ki, bio je zlo~in i u ideji i u izvedbi, i danas obele`ja usta{kog re`ima mo`e da nosi samo idiot ili politi~ki slepac, koji ne razume gde je mesto Hrvatskoj", rekao je Mesi} za zagreba~ki "Jutarwi list".

On je dodao da je i na antifa{isti~koj strani bilo zlo~ina,

ali "to su bili ekscesi, kao i kada govorimo o na{em Domovinskom ratu".

"Bilo je pojedinaca koji su ~inili zlo~ine, to je ~iwenica i o tome ne moramo razgovarati", rekao je Mesi}, isti~u}i da to "sudovi moraju da re{avaju".

"Takvi nesre}ni dogadaji ne zasewuju Domovinski rat, ni antifa{isti~ku borbu", naglasio je on. Mesi} je istakao da se ne}e vi{e kandidovati, ali }e, kako je rekao, "uvek biti na usluzi dr`avnoj politici kada za to bude potrebe".

Gde se odmara dr`avni vrh Hrvatske ZAGREB: Preterani interes medija, naro~ito fotoreportera, oterao je premijerku Jadranku Kosor iz Bola na ostrvu Bra~u, gde tradicionalno provodi nekoliko dana godi{weg odmora, na Brione, odnosno u vilu Jadranka, gde je pristup medijskim poslenicima ograni~en, izvestili su hrvatski mediji.

I dok premijerka Jadranka u`iva u svojoj vili imewakiwi namewenoj za sme{taj uva`enih gostiju, hrvatski predsednik Ivo Josipovi} odmara se u ku}i svojih roditeqa u Ba{koj Vodi kod Makarske.

Ipak, wegov odmor ispresecan je obilascima, pa je tako posetio gradili{te tunela Sveti Ilija kroz planinu Biokovo i mesto Zagvozd s druge strane planine. Kao i ostali najvi{i dr`avni zvani~nici svratio je i na Siwsku alku koja je ove godine pro{la bez politi~kih

Jadranka Kosor

ekscesa. Uz Kosorovu su u hotelu “Elafuza” boravili i biv{i ministar obrazovawa Dragan Primorac, ministar poqoprivrede Petar Cobankovi}, a odnedavno i ministar privrede \uro Popija~. ^obankovi} je nakon kra}eg boravka u Bolu ovih dana oti{ao u Zagreb jer s ministrom finansija Ivanom [ukerom ove sedmice de-

`ura u zgradi vlade. [uker je svoje de`urstvo koje je po~eo pro{li petak ipak "presekao" neradnim vikendom jer su ga videli kako "pluta" u vodama oko ostrva Krka, pa su mediji uz vi{e-mawe duhovite komentare objavili i wegove slike s vikenda.

I dok se vlada sprema za raspravu o rebalansu zbog rupe u buxetu te{ke 8,5 milijardi kuna (1,18 milijardi evra), sabor u`iva u letwem raspustu, na ~elu s predsednikom Lukom Bebi}em koji se odmara u svom vo}waku mandarina kod Metkovi}a. Istina, postoji mogu}nost da se zbog rebalansa poslanici sazovu i krajem avgusta, umesto u septembru kao {to je planirano, ali to je jo{ daleko. Rasporedu odmora dr`avnog vrha dodajmo da se biv{i predsednik Stjepan Mesi} s porodicom odmara u Trpwu na poluostrvu Peqe{cu.

petak13.avgust2010.

25

RUMUNIJA

Partner Izraela i NATO BUKURE[T: Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je ju~e da }e wegova zemqa biti lojalan partner Izraelu i NATO-u u slu~aju sukoba sa Iranom, izraziv{i ipak nadu da se nesporazum mo`e re{iti diplomatijom i sankcijama.

"Nadamo se da }e sankcije koje je nametnuo Savet bezbednosti UN stvoriti korektno re{ewe u Teheranu, ne kopawem raka za ameri~ke vojnike, ve} otpo~iwawem transparentnih pregovora", rekao je Basesku novinarima. Basesku i predsednik Izraela [imon Peres, koji je dvodnevnoj zvani~noj poseti Rumuniji, razgovarali su prethodno jedan sat o raznim temama, ukqu~uju}i i Iran, kome je Savet bezbednosti UN nametnuo ~etvrtu rundu sankcija, a SAD i EU su primenile i druge sankcije zbog razvoja kontroverznog nuklearnog programa.

Ovo je prva poseta jednog izraelskog {efa dr`ave Rumuniji otkako je Izrael stvoren 1948. godine.

Peres je zahvalio toj zemqi {to je pomogla da se 400.000 rumunskih Je-

Trajan Basesku

vreja useli u Izrael za vreme komunisti~kog re`ima.

Izraelski predsednik }e, kako se o~ekuje, prisustvovati komemoraciji u sinagogi u Bukure{tu, u znak se}awa na {est izraelskih vojnika koji su poginuli u julu u helikopterskoj nesre}i za vreme vojne ve`be u Rumuniji. U tom incidentu poginuo je i jedan rumunski vojnik. Peres je zahvalio Baseskuu za wegovu li~nu podr{ku posle nesre}e. Danas }e predsednik Izraela posetiti Memorijal holokausta u rumunskom glavnom gradu.

Strategija o poplavama BUKURE[T: Rumunska vlada je usvojila Nacionalnu strategiju o ubla`avawu posledica poplava do 2035. godine, za {ta je predvi|eno 17 milijardi evra. Odluka je donesena zbog u~estalih i sve ve}ih poplava koje su zabele`ene u posledwim godinama. Vlada Emila Boka je tra`ila pomo} i iz Fonda solidarnosti Evropske unije za slu~ajeve poplava u kom je za Rumuniju ove godine predvi|eno maksimalno 787 miliona evra.

Ova suma se mo`e smawiti, jer su ovog leta bili velike poplave i u drugim zemqama ~lanicama EU.

Za sredwu i dugoro~nu strategiju ubla`avawa posledica poplava {to se ti~e qudskih `ivota, wihove imovine, poqoprivrede i infrastrukture, Rumunija planira da ulo`i 17 milijarde evra do 2035.godine.

Ministarstvo za za`titu `ivotne sredine saop{tilo je ju~e da je u Rumuniji izlo`eno poplavama 900.000 osoba, koje `ive u podru~jima sa rizikom od poplava, 88.000 ku}a mogu biti uni{tene, a hiqade hektara obradive zemqe je pod pretwom da bude poplavqeno.

BOSNA I HERCEGOVINA

Zahtev za status kandidata do kraja godine SARAJEVO: Vlasti Bosne i Hercegovine planiraju da do kraja 2010. godine predaju zahtev za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji, rekao je ministar spoqnih poslova BiH Sven Alkalaj za sarajevsko “Oslobo|ewe”.

"Ako se politika EU bude definisala kako se o~ekuje, onda }e se stvoriti pretpostavke da do kraja godine predamo aplikaciju na{e zemqe za status kandidata u EU", rekao je Alkalaj i dodao da BiH ima "veliku podr{ku u EU za taj korak".

Alkalaj je podsetio da se u toku septembra, najkasnije u oktobru, o~ekuje definisawe spoqne politike EU koja podrazumeva uvo|ewe specijalnog predstav-

nika EU za Zapadni Balkan. On je dodao da bi u slu~aju uspostavqawa specijalnog predstavnika EU za Zapadni Balkan u BiH oja~ala uloga EU, odnosno da bi na jedan na~in do{lo do razdvajawa Specijalnog predstavnika EU I Kancelarije visokog predstavnika (OHR). To zna~i da bi OHR nastavio da radi na ispuwavawu ve} definisanih reformskih ciqeva u BiH kao {to je re{avawe pitawa statusa dr`avne imovine, dok bi predstavni{tvo EU pru`alo pomo} BiH na putu ka ~lanstvu u Uniji.

BiH je 16. juna 2008. potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu s EU koji su do sada ratifikovale 24 ~lanice Unije.

Uhap{ene vehabije u Kozarskoj Dubici BAWALUKA: Na podru~ju Kozarske Dubice i Novog Grada, u Republici Srpskoj, ju~e ujutro je uhap{eno pet osoba koje se dovode u vezu sa vehabijskim pokretom. Prema nepotvr|enim informacijama, uhap{eni su: Osman Keki}, zvani Abdul Aziz, Ethem Ga{i, Mirsad Crnali}, Hajrudin Dedi} i Samir Blagaj~evi}, prenose tamo{wi mediji. Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srp-

ske potvrdilo je da je uhap{eno pet osoba, zbog sumwe da su neovla{}eno posedovale oru`je.

Predstavnica MUP-a RS za {tampu Mirna [oja rekla je novinarima da je policija, na vi{e mesta na podru~ju Kozarske Dubice i Novog Grada, pretresla objekte tragaju}i za eksplozivom i oru`jem. Ona je navela da se akcija izvodi po nalogu osnovnih sudova u Prijedoru i Kozarskoj Dubici.

Bomba na turski konzulat SOLUN: Na konzulat Turske u Solunu ba~ena je zapaqiva bomba, saop{tili su gr~ki zvani~nici. Policija je objavila da su tri lica, sa kacigama na glavi, bacila Molotovqev koktel prema zgradi konzulata, ga|aju}i policijsko obezbe|ewe. Portparol vlade u Atini Jorgos Petalotis osudio je napad kojim su ugro`eni policajci, obe}av{i da }e napada~i biti uhva}eni i izvedeni pred sud. U odnosima Gr~ke i Turske ve} dugo postoje tenzije, ali su napadi na turska diplomatska predstavni{tva retki. U Gr~koj su napadi na policijske snage, na raznim lokacijama, u~estali od decembra 2008, kada je u Atini od policijskog metka stradao tinejxer.

MOJA KU]A

petak13.avgust2010.

Kako cve}e odr`ati sve`im ta mo`e biti primamqivije od mirisa i pogleda na sve`e cve}e u va{em domu? Evo ne-

[

koliko saveta koji }e vam pomo}i da ubrano cve}e ostane sve`e {to du`e.

Dodajte hranu za cve}e i napunite vazu vodom. Hrana za

cve}e ~ini ~uda. Po{to ste cve}e u stavili u vazu, dodajte vode do otprilike tri ~etvrtine vaze.

Makazama podsecite stabqike cve}a pod uglom od 45 stepeni.

Tako }e cve}e mo}i da upije vi{e vode.

Uklonite svo li{}e i ce}e koje bi u vazi zavr{ili pod vodom.

To je primarni izvor bakterija, a bakterije cve}u skra}uju `ivotni vek.

Aran`irajte buket po `eqi, rade}i samo s nekoliko cvetova odjednom. I jo{ jedan savet: dr`ite cve}e daqe od direktnih sun~evih zraka.

To prouzrokuje br`e isparavawe vode, pa bi cve}e brzo uvenulo.

Svakih nekoliko dana podsecite stabqike i dodajte malo hrane. Ako nemate hrane za cve}e pri ruci, mo`ete je probati s kombinacijom malo tople vode, sokom od pola limuna, jednom ka{i~icom {e}era i nekoliko kapi izbeqiva~a.

kvarijumske ribice su verovatno najjednostaviji tip ku}nog qubimca koji mo`ete imati. Postoje neki osnovni koraci kako se brinuti za ribice kad ste sredili akvarijum. Neke stvari bi trebalo da radite svakodnevno kako bi ribice imale dobru negu, a neke stvari je dovoqno da napravite jednom nedeqno ili jednom u dve nedeqe.

A

Dnevno odr`avawe akvarijuma Dnevno odr`avawe akvarijuma je stvarno minimalno. Pogledajte svaki dan ribice kako biste se uverili da izgledaju zdravo i zadovoqno. Ovo vam se mo`e ~initi ~udno i sme{no, ali glavni uzrok bolesti kod ribica je stres. Zato je sre}na ribica - zdrava ribica. Proverite da li su sva svetla i filteri ukqu~eni i da li ispravno rade. Hranite ribice svaki dan.

Nahranite ih samo onoliko koliko mogu da pojedu u prva dva do pet minuta. Sav vi{ak hrane talo`i}e se kao sme}e na dnu akvarijuma i mo`e dovesti do bolesti ili doprineti pove}anom nivou nitrita.

Nedeqno ili dvonedeqno odr`avawe akvarijuma

Jednom nedeqno proverite pH i temperaturu vode. Sva potrebna prilago|avawa treba da napravite odmah. Kod kupovine ribica u lokalnoj prodavnici za ku}ne qubimce proverite koji im uslovi u vodi odgovaraju.

Obratite pa`wu na to da oni variraju od jedne ribqe vrste do druge. ^i{}ewe filtera je vrlo bitno. Filteri skupqaju otpadne materije koje ribe izlu~uju i zaostale koli~ine hrane iz akvarijuma. Na filterima se vremenom nakupi sme}e i ne mogu dobro da rade ako ih ne o~istite. Pored

L

druge pregrade me|u grejanim i negrejanim prostorijama. Za dodatnu izolaciju mo`ete upotrebiti staniol.

Na primer, na tavanu staniol postavite na unutra{wu stranu kosih krovnih greda. Pri~vrstite samo ivice i

DNEVNIK

Akvarijumske ribice

Rashladite ku}u i bez klima-ure|aja etwe vru}ine svake je godine sve te`e podneti i ~ini se da je postalo nemogu}e pre`iveti leto bez klima ure|aja.

Ukoliko ste wihov protivnik i `elite da u{tedite na ra~unu za struju, uz nekoliko trikova mo`ete u ku}i ili stanu tokom celoga leta odr`ati podno{qive temperature.

Uobi~ajeno je za vreme letwih vru}ih dana kuvawe svesti na minimum, i u ve~erwim satima napraviti promaju. No, osim toga ima jo{ nekoliko isprobanih saveta od kojih je neke lako primeniti, dok je za druge ipak potrebno ne{to vremena i novca.

Vrlo je va`no imati dobru izolaciju kako biste spre~ili da u ku}u ili stan ulazi vru} vazduh. Ako je ku}a nedovoqno izolovana, mo`da je vreme da razmislite o poboq{awu izolacije. Ulagawe }e se isplatiti i preko zime, jer }ete tada imati u{tede u grejawu. Topli vazduh u ku}u naj~e{}e ulazi preko tavana odnosno krova, preko spoqwih zidova, kroz prostor me|u spratovima, zid koji deli ku}u od podruma ako se u wemu greje, i sve

c m y

26

tako }e se vazduh, kao izolator, zadr`ati izme|u staniola i krova.

Grejawe ku}e ili stana mo`ete smawiti i postavqawem aluminijumskih za{tita na prozore kao {to su one za automobilska stakla. Ne ko{ta puno, a osim {to je to dobra za{tita od toplote, poma`e i u o~uvawu parketa i name{taja kojima mo`e {tetiti ultraqubi~asto zra~ewe. Pri postavqawu ovih za{titnih folija imajte na umu da one tako|e smawuju i ulazak svetla u ku}u, pa ih postavqajte iskqu~ivo na prozore koji su okrenuti prema suncu. Ako ih postavite na sve prozore, tokom zime biste mogli imati vrlo malo svetla u stanu.

Na ju`noj i zapadnoj strani ku}e ili stana oko prozora postavite za{titne tende i roletne. To je va`no, jer se prozori izlo`eni suncu zagreju i potom se u zatvorenoj prostoriji stvara efekat stakleneba{te. Zato nije dovoqno unutra postavqati roletne i zavese, nego prozore treba za{tititi i spoqa.

Ako `ivite u ku}i i nemate ure|enu oku}nicu, razmislite o sadwi drve}a i visokorastu}eg grmqa ili vinove loze ispred prozora. Po{to se biqke razgranaju ima}ete prirodan hlad. Izbegavajte biqke koje daju guste kro{we jer }ete tako smawiti dotok vazduha. Tako|e, izaberite one vrste koje tokom zime propu{taju sunce.

Provetravajte ku}u kada napoqu padne temperatura.

Ako `elite da poboq{ate strujawe vazduha, nabavite ventilatore. Najboqi su oni koji se ugra|uju na plafon, ali mogu poslu`iti i prenosivi. U sobi s ventilatorima temperatura mo`e biti i 2 do 3 stepena ni`a.

Ne zaboravite stare savete. Svedite vreme kuvawa na minimum i izbegavajte kori{}ewe rerne. Radije se odlu~ite za ro{tiq u dvori{tu. Aparati koji tako|e jako greju su ma{ine za prawe i su{ewe rubqa i posu|a, kao i pegla. ^ak i ako imate klima ure|aj, mo`ete probati da primenite neki od ovih saveta. Tako }e vam klima mawe raditi, a ra~un za struju bi}e osetno mawi.

uklawawa otpada, filter ponekad slu`i kao ventilaciona sprava, koja pospe{uje protok kiseonika u akvarijumu. Ako se filter zagu{i, cirkulacija se usporava. To ograni~ava koli~inu kiseonika u akvarijumu. Ako se ne pobrinete za ovaj problem, to bi moglo predstavqati smrtnu opasnost za va{e ribice.

Promenite filter na akvarijumu svake dve do tri nedeqe, u zavisnosti od potrebe. Zna}ete kada treba da ga o~istite jer }e voda postati zamu}ena ili smrdqiva. Neke filtere treba mewati, dok druge samo treba o~istiti vodom.

Kako biste pravilno promenili vodu u akvarijumu, treba to da radite postepeno.

Pre nego {to krenete s mewawem vode, prvo iskqu~ite svetla i opremu. Zamenite otprilike tre}inu vode u akvarijumu svakih nedequ-dve. Vodu iz vodovoda tretirajte u skladu sa uputstvima koje ste dobili, pre nego {to je dodate u akvarijum i prilagodite wenu

temperaturu, tako da se ne razlikuje vi{e od dva stepena od temperature akvarijumske vode. Ove podatke opet proverite sa prodavcem kod kojeg ste kupili ribice. Kod nekih pro~i{}avawa i tretmana vode iz vodovoda, ona }e biti spremna za sat vremena, dok u nekim slu~ajevima treba da odstoji preko no}i, pre nego {to je ulijete u akvarijum.

Stranice akvarijuma o~istite ~etkom kako biste uklonili alge koje su se tu natalo`ile. Radite to pa`qivo kako ne biste uznemirili ili upla{ili ribice. Pomerite kamewe i dekoraciju kako biste oslobodili sme}e koje se tamo nalazi. Probajte da ga skupite dok izlivate vodu kanticom ili uz pomo} sifona sa vakuumom. Odsecite uvelo li{}e s akvarijumskih biqaka. Spoqne stranice akvarijuma o~istite sun|erom i ~istom vodom. O~istite i poklopac. Kada ste gotovi, ponovo ukqu~ite svetlo i opremu, i u`ivajte u lepom i ~istom akvarijumu.

Krevet na plafonu A ko `elite da u{tedite na kvadratima u svom malom stanu, ovaj interesantan „krevet na podizawe“ sigurno }e privu}i va{u pa`wu.

U malom stanu ili garsoweri 4 kvadratna metra prostora ~isto su zlato, a mnogi iz zdravstvenih i drugih razloga ne mogu da spavaju na sofama i trosedima na razvla~ewe. Zato je dizajnerska misao krevet povela na mesto gde }e biti najmawe uo~qiv – prema plafonu!

Dowa plo~a kreveta u ovom je slu~aju dekorisana i li~i na spu{teni plafon, a u woj mo`e biti integrisana i rasveta. Pod uzglavqem }e preko da-

na biti postavqena niska dnevna komoda sa dekorativnim detaqima koji }e obogatiti dnevni boravak, naslowa~ ili ~ak ne{to vi{i radni sto.

Uve~e, krevet }e biti spu{ten sa plafona, na dvema {inama integrisanim u zidni front, dok je na sobnoj strani obe{en o dve {iroke i ~vrste trake od oja~anog platna pa se spu{ta kao lift i zaustavqa na visini koja odgovara korisniku kreveta. Osim {to je krajwe koristan i funkcionalan, vise}i krevet predstavqa ~isti, diskretan i elegantan dizajn.

Ideja na pretek, fale jo{ samo vredne ruke.

LEKAR / OGLASI

DNEVNIK

petak13.avgust2010.

27

Protein brani od infekcija creva ori{}ewem lekova ili hrane koja bi pomogla aktivirawe izvesnog proteina, mogla bi da se obnovi prirodna odbrana organizma od crevnih infekcija, tvrde francuski stru~waci sa Pasterovog instituta u Lilu. To otvara mogu}nost za le~ewe dosad neizle~ivih bolesti creva, kao {to je Kronova bolest. Istra`iva~i s pomenutog instituta, koje je predvodio Matija [amijar, su utvrdili da nizak nivo proteina PPAR-gama, koji je odgovoran za odbranu creva od bakterija, mo`e da u~ini ~oveka mawe sposobnim da se bori s crevnim infekcijama, tako da bi podsticawe tog proteina moglo da pomogne protiv ove vrste bolesti. Istra`ivawe je pokazalo da neki lekovi koji se koriste protiv drugih oboqewa, mogu da budu delotvorni i protiv Kronove bolesti. Zapaqenski poreme}aji creva, kao {to su Kronova bolest i ulcerozni kolitis,

K

poga|aju oko 0,5 odsto stanovni{tva u razvijenim zemqama, a boriti se protiv wih je izuzetno te{ko. Wihov tretman zasad se sastoji u primeni lekova kao {to su "remikad", "humira", "cimzija", koji se daju u obliku injekcija da bi blokirali inflamnatorni protein, poznat kao "faktor tumurne nekroze".

[amijar nagla{ava da svi pacijenti ne reaguju na te lekove, kao i da oni posle izvesnog vremena prestaju da budu efikasni.Francuski tim je utvrdio da su mi{e-

vi genetski modifikovani tako da imaju mawak proteina PPARgamma, mawe sposobni da se izbore s bakterijskim infekcijama u debelom crevu od normalnih mi{eva. Tako|e su uzorci uzeti od qudi obolelih od Kronove bolesti, imali smaweni sadr`aj odbrambenih antimikrobnih peptida, koje reguli{e protein PPAR-gamma. [amajar napomiwe da i hrana koja sadr`i kowugovanu linoleinsku kiselinu tako|e mo`e da podstakne aktivnost PPAR-gamma i da pomogne u ubla`avawu kolitisa i kancera koji se dovodi u vezu s wim. Veliko dostignu}e pomenutog istra`ivawa je izme|u ostalog i to {to ono omogu}ava da se u budu}e identifikuju osobe s najve}im rizikom od Kronove bolesti i da se kod wih pove}a odbrambena snaga koja po~iva na proteinu PPARgamma, tako da se bolest i ne razvije.

(Tanjug)

OTKRI]A O ZDRAVOJ ISHRANI

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

6398

Dve {oqe kakaoa dnevno ja~aju srce ovo otkri}e ukazuje na to da bi kakao flavanol mogao biti va`an deo zdrave ishrane za qude sa kardiovaskularnim bolestima. Istra`ivawe koje su uradili eminentni stru~waci govori da se dnevnim konzumirawem kakao flavanola vi{e nego duplirala broj aktivnih angiogenih }elija u krvi. Dokazano je da ove }elije uti~u na funkcije obnavqawa i odr`avawa sudova, a rezultat toga su zdravi krvni sudovi. Slabo funkcionisanje krvnih sudova predstavqa rani stadijum u razvoju kardiovaskularnih bolesti, ukqu~uju}i i koronarnu bolest srca. Pove}ani nivo angiogenih }elija se, tako|e, povezuje sa smawenim rizikom od smrti usled kardiovaskularnih bolesti.

Drugo va`no istra`ivawe je pokazalo da fizi~ka aktivnost i eksperimentalna terapija lekovima mogu da pove}aju nivo angiogenih }elija u krvi, ali u svakom slu~aju prvo pomenuta studija objavqena je prva koja je pokazala takvu korist od promene na~ina ishrane. U poku{aju kontrolisawa ishrane u svrhe istra`ivawa, u~esnici su 30 dana, 2 puta dnevno, pili kakao sa visokim nivoom flavanola. Istra`ivawe je pokazalo da se onima koji su pili kakao sa visokim nivoom flavanola zna~ajno umawio krvni pritisak u sr~anim komorama, va`an faktor rizika sr~anih oboqewa ili sr~anog udara, kao i da im se poboq{ala funkcija krvnih sudova za 47 odsto u pore|ewu sa onima koji su konzumirali kakao sa niskim nivoom flavanola, a u~esnici studije su bile odrasle osobe sa

N

ozbiqnim kardiovaskularnim oboqewima. Ovo istra`ivawe ide u prilog prethodno objavqenim rezultatima nau~nika kompanije "Mars" i wihovim akademskim saradnicima, koji su prona{li pozitivnu korelaciju izme|u konzumiranog kakao flavanola i posledi~nog poboq{awa u protoku krvi kroz krvne sudove, {to doprinosi zdravim krvnim sudovima, poput, na primer, wihove sposobnosti da se opuste.

- To je najboqe re{ewe jer se ne de{ava ~esto da smo u mogu}nosti

da identifikujemo sastojak prirodne hrane koji mo`e da pomogne u le~ewu, pored tradicionalnih medicinskih metoda - izjavio je prof. dr ishrane i interne medicine na Dejvis Univerzitetu u Kaliforniji i jedan od autora studije Karl Kin. - Prvi put smo otkrili da bi kakao flavanol mogao direktno da aktivira va`ne }elije koje mogu da obnove o{te}ene krvne sudove. Korist kakao flavanola je izuzetno zna~ajna, a da pri tome nema ne`eqenih prate}ih efekata.

Kako navode autori studije ovo je jedno od najfascinantnijih otkri}a u posledwih nekoliko godina, koja otvaraju potpuno nov put istra`ivawima kako kakao fla-

vanol mo`e koristiti qudskom zdravqu. Naravno, potrebno je jo{ istra`ivawa kako bi ove tvrdwe bile utemeqene i iskori{}ene u kontekstu strategije ishrane i faramaceutskih preparata, koji bi slu`ili za prevenciju i le~ewe kardiovaskularnih bolesti.

Brojna prethodno objavqena istra`ivawa su ve} ukazivala na to da konzumirawe kakao flavanola mo`e imati zna~ajne pozitivne efekte na funkcionisanje telesne mre`e krvnih sudova. Ipak, nasuprot tvrdwama koje su ~esto izno{ene u popularnim medijima, sveukupno istra`ivawe pokazuje da su kardiovaskularni efekti kakao flavanola nezavisni od generalnog efekta koji kakao flavanol pokazuje u epruveti, van tela. Celokupno istra`ivawe ne ukazuje samo da kakao flavanol mo`e da obezbedi poboq{awe kardiovaskularnog sistema i zdravqa putem ishrane, nego i isti~e wegove nove mogu}nosti u vezi sa nefunkcionisawem krvnih sudova usled starosti i vaskularnih komplikacija dijabetesa tipa 2. Istra`ivawa u vezi sa kakaom i kakao flavanolom su veoma bitna i kompanija "Mars" je lider u tom domenu, imaju}i vi{e od 80 patenata i objavquju}i ili podr`avaju}i vi{e od 100 nau~nih publikacija, {to je rezultat saradwe sa institucijama {irom sveta ukqu~uju}i Diseldorfski Univerzitet u Nema~koj i Univerzitet Kalifornije u Dejvisu. Iako istra`ivawe jasno ukazuje na vezu izme|u kakao flavanola i qudskog zdravqa, ovi biqni sastojci se lako uni{tavaju tokom normalnog procesirawa.

J. Barbuzan

Posledwi pozdrav

~ika Luki BEOGRADSKI KEJ 1, 0, 42.

I sprat, CG, lo|a, ukwi`en, 49.000E, dagent. Telefon 063/318-097.

6998

FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, 8.557m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 2 eura/1m2. Telefon 069/1826-726.

6930

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

6672

Milan Gruba~ sa porodicom.

7198

Umrla je moja prija

Ivanka Milankov Hvala vam {to ste rodili divnog sina a meni zeta.

Jelena Udovi~ki.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje osamnaestonedeqne mlade koke nosiqe i rasprodaje izno{ene koke nosiqe.

Dostava na adresu. Povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/539-051.

7058

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750.

Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43-056 i 061/67-826-23.

7001 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefon 062/896-38-43 i 066/51286-45.

7002

7224

Posledwi pozdrav dragom dediki

Kolar Lajo{u od porodice Kolar i porodice Ki{.

Sahrana je u subotu, 14. 8. 2010. god. u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

7221

28

^ITUQE z POMENI

petak13.avgust2010.

Uvek }emo te voleti kao {to si Ti nas voleo

DNEVNIK

Napustila nas je na{a draga mama

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a mama

Julijana Stefanovi}

Zlatko Du{ek

Ivanka Milankov

ro|. 1947. godine

Mirko, Dorica, Qubomir, Sowa, Katarina i Tea.

1932 - 2010.

Sahrana je u subotu, 14. avgusta 2010. godine, u 13 sati, na Katoli~kom grobqu.

Sahrana je u subotu, 14. avgusta 2010. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 15.30 ~asova.

O`alo{}eni: sin Mihajlo i }erka Katarina.

Weni najmiliji: sin Miroslav Milankov i k}i Mirjana Milankov sa porodicama.

7210

7223

7230

Oti{la je zauvek na{a mama i majka

Posledwi pozdrav

Luki Vuliki}u

Ivanka Milankov Hvala joj za sve brige, tuge, neprospavane no}i i radosti koje je delila sa nama.

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav Neboj{inom ocu

Gradski odbor Demokratske stranke Novi Sad. 1418/P

7205

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em drugu

Posledwi pozdrav prijatequ i direktoru

Me|imorec Edi Ve~no }emo te ~uvati od zaborava.

7233

7219

Prestalo je da kuca plemenito srce moje mame.

Posledwi pozdrav na{em voqenom i najdra`em suprugu, ocu, bratu i velikom deki

1941 - 2010.

od brata Miodraga.

Papetu

Luki Vuliki}u

od: Lele, Nikole i Pal~ice.

od Mirjane Josipovi}.

7166

7208

7217

Posledwi pozdrav dragoj strini

Posledwi pozdrav

Draganu Pavkovu

Porodica Crnogorac.

7191

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Ivanka Milankov

Me|imorec Eduardu

napustila nas je zauvek.

A obe}ala je jednom u detiwstvu da }e biti ve~na.

Bila nam je uvek na dohvat ruke kao voda, kao vazduh, prisutna i neophodna.

Kad je umirala, ~inilo se da se ose}a krivom {to nas napu{ta.

Nedostaje nam.

Tugujemo za wom: k}i Cica, unuke Mila i Duwa i praunuk Ivan.

7211

Posledwi pozdrav dragom

dragom Ninoslav, Vinka i Dragan sa porodicom.

Luki S. Vuliki}u

dragoj

Stanari Wego{eve 2.

Tu`ni: sin Miroslav, snaha Olgica, unuk Vukadin i unuka Vasja.

Na{a Majka

pozdrav

Smiqi

Luki Vuliki}u

od Stevana i Milo{a.

Nikada je ne}emo zaboraviti.

Posledwi kom{inici

Sahrana milog nam je danas, 13.

8. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

tetka Smiqi

Jovanki [vedi}

Luki Vuliki}u

Hvala Vam na velikoj qubavi koju ste nam nesebi~no pru`ali.

Nikada Vas ne}emo zaboraviti.

Po~ivaj u miru.

7228

Porodica Savi}.

Gruja, Du{ka i Mia [vedi}.

Wegove: Mirjana, Vesna, Vera, Mira i voqene unuke Danijela i Ksenija.

~ika Luki od porodice Peri} i Marine.

Va{i Gali}i.

7218

Tuga se ne meri re~ima i suzama ve} prazninom koja ostaje tvojim odlaskom.

7206

7203

Tu`nim srcem obave{tavam rodbinu i prijateqe da je 12. 8. 2010. godine, u 76. godini preminula moja draga supruga

7143

7197

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav dragi kume

Luka Vuliki}

Smiqka Dombi Luka

Sahrana je u subotu, 14. 8. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica Mitri}.

7215

O`alo{}eni suprug Stevan i ostala rodbina.

7204

Sahrana je danas, 13. 8. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji: supruga Mirjana, sinovi Neboj{a i Bojan i ta{ta Nada.

7196

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav drugaru i prijatequ

na{em

Milica Ose}anski

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Posledwi prabaki

pozdrav

baki

i

Luka Vuliki}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj teti Milici od porodice Drobac.

Mika, Klara, Du{an, \ape i Marina.

JEDNOGODI[WI POMEN

Jovanki [vedi}

Posledwi pozdrav ~ika Luki od Bojanovih drugara: Vlade, Sa{e, Vase i [imeta.

S po{tovawem, porodice: Grqevi}, Radovanovi} i Pavi}.

od: Dejane, ^ede i dece.

7177

7180

7184

7186

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminula na{a draga supruga, majka, baka i prabaka

Luka Vuliki}

Igoru Pavlovi}u Uvek si bio i osta}e{ u na{im srcima.

Pro{lo je 20 godina bola otkada nisi sa nama.

Nada, Ivana, Adrijana, Ica, Dejan i Goran.

Mama, tata i sestra sa porodicom.

Porodica Radosavqevi}.

7011

7158

7156

7145

U subotu, 14. 8. 2010. godine, u 10 ~asova, obele`i}emo {estomese~ni pomen na grobqu u @abqu.

Zauvek }emo te voleti i ~uvati od zaborava.

Majka Du{ica, suprug Zoltan, }erka Ivona i sin Du{an.

POMEN

Ivan Mlakar Maks

od porodice Le{tar.

POMEN

28. 1. 1956 - 15. 2. 2010.

Zlatku Du{eku

7176

7185

Ruskaji Slavomiru

na{em

29

Sne`ana ^eke - Pavlov

Draganu Pavkovu Papetu

Posledwi pozdrav prijatequ i saradniku

petak13.avgust2010.

Posledwi prijatequ.

pozdrav

velikom

Sahrana na{e drage pokojnice je danas, 13. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, na Dowekoviqskom grobqu.

O`alo{}ena porodica [vedi}.

JEDNOGODI[WI POMEN Danas, 13. 8. 2010. godine navr{ava se godina od kad te nema dragi Milane.

JEDNOGODI[WI POMEN

Jovanka [vedi}

7183

Zaspao je na{ predobri suprug, taja, dedika i tast

Dragan Pavkov Pape

Igor Pavlovi} 1973 - 2009.

Na dana{wi dan prestalo je da kuca plemenito srce na{eg predobrog sina i brata. Sve druge re~i su suvi{ne.

Neute{ni su: tvoji roditeqi, mati Muharema, otac Petar i brat Darko.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ od porodica: Petrovi} i Doki}.

Milan Kne`evi} 1932 - 2009.

Dani prolaze, bol i tuga ostaju.

Supruga Milka, sestra Rosa i zet \uro.

6941

Zlatko Du{ek Ispra}aj je danas, 13. 8. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice: Du{ek i Stoj{in.

7152

7012

7149

POMEN

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

JEDNOGODI[WI POMEN

Radoslava - Rajka Stanivuk

Igor Pavlovi}

1986 - 2008.

1973 - 2009.

Trenutak nas dijeli od zemqe do zvijezda, a qubav spaja kroz ni{tavilo do svijetla. Taj treptaj oka i osmijeh na tvom licu cijela je vje~nost tebe u nama.

Zauvjek u na{im srcima voqeni Igore.

Ursi}i sa Bra~a.

6943

Najdra`i na{ an|ele, vreme prolazi ali ne mo`e da nam te oduzme, jer si sa nama u mislima i srcima, svakog sekunda, svakog trena.

Re~i je premalo, a bola previ{e da bi smo rekli koliko nam nedostaje{.

Neute{ni: mamika i }ale.

^edo Grbi} Godina tuge pro|e, a osta bol i nenadoknadivi gubitak zauvek.

Brat Bo`o, snajka Zora i sestra Kova sa porodicom.

6876

Posledwi pozdrav

Vlado, o~i na{e najlep{e, ti si jedina na{a misao, jedina na{a `eqa, da negde ponovo budemo zajedno.

7117

GODI[WI POMEN Dana, 14. 8. 2010. godine, na Centralnom grobqu u Futogu obele`i}emo pomen na{em dragom i voqenom

Slavomiru - Rusu

od Svetozara i Nata{e.

od drugarica i drugova iz sredwe {kole.

Sa nama ostaje wegova vedrina i dobrota.

Deo nas nestaje, ali se}awe na tebe ostaje da `ivi sa nama.

7121

7195

Tvoji roditeqi: Slavica i Radovan.

6965

Ispra}aj je u petak, 13. 8. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni suprug Mladen i porodica Jovi~i}.

Posledwi pozdrav

Papetu

13. 3. 1985 - 13. 8. 2008.

1927 - 2010.

7040

Na dana{wi dan pre dve godine, osvanulo je najtu`nije jutro na{ih `ivota, jutro kada je oti{ao u ve~nost na{ sin

Vladimir Vujin

Milica Ose}anski

^edi Grbi}u Oti{ao si iznenada tiho, ne~ujno u no}i i za sobom ostavio tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, ~estitost koja se pamti, tugu koja ne prestaje i qubav koja }e ve~no `iveti u nama.

Tvoji: supruga Qiqana, k}i Natalija i sin Sa{a.

7039

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 00.35

TV PROGRAM

petak13.avgust2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms President Biciklom na Himalaje Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Svetkovine Vizuelni impulsi Vesti Horor autobus, film Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Karfiol Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Ra~unica Na{i stranci Koncert grupe “Apsolutno romanti~no”, prenos iz @abqa Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Koraci, dok. film Na su{noj zemqi, TV drama K. Vi~eka

Bez cenzure (Panonija, 20.50) 07.30 08.00 10.15 10.25 10.30 11.00 12.00 12.15 12.30 14.00 14.15 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.25 20.50 22.00 22.30 22.40 00.20 00.40

Glas Amerike Jutarwi program Tin in Bila jednom jedna nedeqa U ogledalu Lice s naslovnice Zdravqe je lek Barometar Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Barometar Art-boks Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E-TV Vojvo|anske vesti On i ona Vrele gume Vojvo|anske vesti Barometar Bez cenzure Vojvo|anske vesti Barometar Ubistva u Midsameru, film Glas Amerike Barometar

06.00 06.05 08.00 09.02 09.55 10.04 10.31 10.55 11.00 12.00 12.15 13.12 15.10 15.17 16.05 16.08 17.00 17.20 17.30 18.26 18.59 19.30 20.10 21.05 21.50 21.54 23.45 00.00 00.51 00.57 01.39

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Kamionyije Vesti Razglednica Na skriveno te vodim mesto Vesti Kapri Dnevnik Porodica Soprano Letwi bioskop: Antarktik okovan ledom, film Vesti TV lica: Marko @ivi}... kao sav normalan svet Vesti Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Visoki napon, kviz Vesti Korleone 5. deo, film Dnevnik Porodica Soprano Evronet Katrinavil No}ni bioskop: Minin prvi put, film

Jelena Stamenkovi}

Na{i stranci Emisija posve}ena se}awu na Madlen [arlie Stevanov, na{u snahu sa poluvekovnim sta`om. Madlen je izrodila ~etvoro dece, bezbroj |aka i studenata u~ila svoj materwi francuski jezik i na kraju `ivota na francuski prevela desetak kwiga romanopisca Aleksandra Ti{me. Autorka: Jelena Stamenkovi} (RTV 1, 20.30)

06.30 07.00 07.25 08.20 08.45 09.55 10.30 12.05 12.30 12.40 13.05 13.15 14.05 14.30 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 19.50 20.00 21.30 22.30 00.20

Kuhiwica (ma|) Svetkovine Omiqeni gradovi Me|uprostor specijal Petkazawe Svjetionik (hrv) @ivot paparaca, film 2. deo ^arobni svet Vesti (ma|) @ene Ku{tiqa grade Novi Beograd (rum) titl. na srpskom Tajna hrane: Voda Pod obru~em Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Slova~ke narodne sve`anosti 2009. (slov) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco – ma|arska muzika Zvon~i}i i Margareta (slov) [ta je pri~ala teta Srna (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Iz strane produkcije (slov) Nezvani gost, film TV Prodaja

Yejson Bigs

Antarktik okovan ledom 09.00 09.30 09.50 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

Hrana i vino Pres klub Koncert Karlosa Buona Moja porodica Objektiv Misterije KGB Tesla - izgubqena muwa Objektiv Ludaci Buntovnici Neon siti Objektiv Koncert Sprint Najboqi lek Neon siti Objektiv ( slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Lenija Va{ar ta{tine Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

08.00 10.00 11.00 12.40 16.10 18.30 19.00 23.00 00.00 00.30

ATP Masters Toronto 1/8 finala Ful Tilt poker ATP Masters Toronto 1/8 finala Moto GP Brno – Trening 125~ ATP Masters Toronto 1/8 finala Premijer liga, magazin ATP Masters Toronto 1/4 finale Ful Tilt poker Najava Premijer liga Premijer liga, magazin

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Va{at ra{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 E-TV, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

Ameri~ki geolog Dejvis Maklaren putuje na Antarktik da bi u~estvovao u istra`iva~kom projektu. Tamo bi trebalo da sara|uje sa vodi~em Yerijem [epardom i wegovim najboqim prijateqem Kuperom.

Uloge: Brus Grinvud, Yejson Bigs Re`ija: Frenk Mar{al (RTS 1, 13.12)

07.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.25 22.25 00.15 00.20

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Most Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Film: Zapadni Red rok Foks vesti Ninya ratnici

Majkl Mur

Bolesnik Po{to je u prethodnim filmovima analizirao kako nasiqe uti~e na ameri~ku kulturu i zauzeo kriti~ki stav prema napadima izvr{enim 11. septembra, poznati ameri~ki dokumentarista Majkl Mur je ovoga puta svoj film posvetio stawu u ameri~kom zdravstvu.

Re`ija: Majkl Mur (RTS 2, 21.59) 06.02 06.49 07.03 07.18 07.23 07.36 07.43 08.07 08.31 08.38 08.55 09.13 09.28 09.51 09.58 10.30 11.00 11.21 11.30 12.00 12.29 12.59 14.01 14.18 14.34 14.49 15.12 15.35 15.43 15.48 16.00 16.28 16.54 17.25 19.20 21.00 21.59 00.05 00.35 01.41 02.04 03.03

DNEVNIK

c m y

30

Koncert za dobro jutro U zdravom telu Kuvati srcem: Tijana Jevti} Datum Verski kalendar [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi Bu Romansirana botanika Ars praktika Znakopis Razglednice Enciklopedija Mladi talenti Srbije Metropolis @ivot i standardi Verski kalendar Put humanizma Romi u Evropi Kolegijum muzikum Trezor Romansirana botanika Ars praktika Znakopis Razglednice Tehnologija danas Enciklopedija Datum Verski kalendar Ovo je Srbija Romi u Evropi Lov i ribolov Ko{arka: Srbija - Rusija, prenos Plivawe - EP, snimak Kapri Bolesnik, film Hronika 34. filmskog festivala scenarija Kri{tina Branko Tehnologija danas Trezor Ko{arka: Srbija - Rusija

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Non-stop 13.30 Kefalica 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 Kefalica 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Fantom 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Ameri~ka sawalica

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Zdrava logika, 11.30 Opra {ou, 13.00 Veze, 13.30 Digitalni svet, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Putujte kao grof, 15.00 Farma, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Qubavna pri~a

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Bi-Bi-Si na B92: Ujed zmije 14.00 Film: Kao riba na suvom 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: Zmaj koji nestaje 17.30 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.35 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Dolina sunca 21.00 Film: Duh 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.35 Najja~i ostaju 01.35 Dr Hu 03.00 Ukqu~ewe u B92 Info

Dru Barimor, Kameron Dijaz i Lusi Liu

^arlijevi an|eli 2 One su hrabre, pametne i prelepe! Zamr{eni zapleti, mnogo aktuelnih popularnih trendova i sve to za{e}ereno holivudskim sjajem. Ovog puta, tri agentice istra`uju seriju ubistava za{ti~enih svedoka koja su usledila nakon kra|e iz tajne kompjuterske baze podataka.

Uloge: Kameron Dijaz, Lusi Liu, Dru Barimor, Krispin Glover, Berni Mak Re`ija: Em Si Yi (Pink, 23.00)

Jangce reka 20 godina kasnije (Ko{ava, 18.00) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.10 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Iza neba ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Sigma Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Rebelde Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Jangce reka - 20 godina kasnije Telemaster Kliford Klinika Skandalozno Biseri Hot i kul Telemaster Riko{et La Lola Iza le|a

06.00 Silikonske lepotice 07.00 Jutarwi program 10.00 Film: ^uvar pla`e u zimskom periodu 11.45 Siti kids 12.00 Pali an|eo 14.00 Petkom u dva 15.30 Siti 16.00 More qubavi 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Valentina 18.00 Lola 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Kursayije 21.00 Loto 21.15 Grand {ou 23.00 Film: ^arlijevi an|eli 2 00.45 Siti 01.00 Film: Napad sabqozubog tigra 02.30 Film: ^arlijevi an|eli 2 04.30 Film: Napad sabqozubog tigra

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak13.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON, PADOVI I ODBRANA DINARA

31 2

Pi{e: dr Dejan Jovovi} 07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Pet zvezdica 10.20 ^arolije letewa, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.15 Letwa slagalica 14.20 Sutra je novi dan 15.05 Hrvatsko podmorje 15.35 A sad u Evropu!

16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Brza promena, film 21.40 Dnevnik 3 22.20 Dr Haus 23.05 Krivci, film 00.55 Pla~qiva igra, film 02.45 Zvezdane staze

Mimi Royers

Oluja Pre osamnaest godina, Ejpril i [on Saunders bespomo}no su gledali kako wihovi roditeqi ginu u razornom tornadu. Ejpril je postala lovac na oluje `ele}i da se tako obra~una s duhovima pro{losti, dok se [on preselio u Sietl kako bi se udaqio od ikakvog potencijalnog tornada...

Uloge: Mimi Royers, Robert Moloni, Endru Arli, Rajan Kenedi, Elis Leveske Re`ija: Stiven R. Monro (Nova TV, 20.05) 07.55 08.20 08.40 08.50 09.00 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 18.30 20.05 21.45

Ju-gi-oh, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Oluja, film Morski psi: Strah iz dubina, film 00.35 Male no}ne pri~e, {ou 02.05 Vatreni an|eli, film 03.55 Veliki film, film

08.00 Rembrantovo “Optu`ujem” 10.00 Ohbergovi siro~i}i 11.00 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke 12.00 Skriveni svetovi: Podzemni Rim 13.00 Lovci na naciste 14.00 Tajm tim godina 10 15.00 Rat na Arktiku 16.00 Duhovna muzika 17.00 Tajne dubina 18.00 [arlota Luksembur{ka: Vojvotkiwa u ratu 20.00 [ta je ubilo mamute?

21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Sufi soul – tajanstvena muzika islama 23.00 Rat na Arktiku 00.00 Duhovna muzika 01.00 Tajne dubina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Gnev u zoru A sad adio Ku}a pored pruge Ne verujem da si to ti Slu{aju}i Betovena Pesak i tuga Erotski film Gonin

06.00 07.40 09.15 10.55 12.35 14.00 16.00 17.55 19.35 20.05 20.35 21.30 22.25 00.05 01.30 02.50 04.30

A onda me je prona{la Ona prava Mali Zizu Tr~i, debeqko, tr~i Kada neveste zarate Otelo Kutija Princeza iz centra grada Filmovi i zvezde Obdaren Velika qubav Spartak: Krv i pesak Petak Trinaesti Zabava @ivot u oblacima Unakrsna vatra ^eki}

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Bo`i}na pesma Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Igra za ~uvawe Gresi iz pro{losti Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Zakon i red Ukradena nevinost Za Grejsinu qubav Van sezone Ne{ Briyis

08.10 10.25 10.55 11.50 11.55 12.25 13.10 14.00 15.40 17.25 18.55 19.10 20.00

RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Punom parom Nestala Los Viktorinos Najlep{i urok Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina!

Mekhaleova mornarica, film 21.55 Osveta {mokqana 3: Nova generacija, film 00.00 @estoki momci, film 01.55 Astro {ou

@estoki momci \ina Dejvis

Brza promena Kad tokom prepodneva u jednu wujor{ku banku u{eta simpati~ni pajac, niko od slu`benika i klijenata ne zna da se iza {arene maske krije Grim, dobrodu{an i pomalo nespretan momak koji je odlu~io da izvede savr{enu pqa~ku...

Uloge: Bil Murej, \ina Dejvis, Rendi Kvejd, Yejson Robards, Bob Eliot, Brajan Mekonahi, Fil Hartman, Toni [elhaub, Stenli Tuci Re`ija: Hauard Frenklin (HRT 1, 20.10)

08.00 08.10 08.25 08.45 09.05 09.30 09.40 09.55 10.20 12.20 13.45 14.05 14.35 15.20 16.05

22.15 23.45 00.40

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Porodica Adams Deksterova laboratorija Glazbeceda Izazovi Mega Mindi Reka vetra, film Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Knez i devojka Vrhunska putovawa, dok. serija Budimpe{ta: EP u plivawu, prenos Mu}ke Crtani film London: Atletika, Dijamantska liga - prenos Mesec Koman~a Dedvud Mu}ke

07.00 08.30 10.30 11.00 12.35 13.00 14.15 15.00 16.00 17.00 18.45 19.15 21.00 23.00 01.00 02.50 04.10

[pijuni na nebu Intermeco 1 Pri~e veka Moj ~ovek Godfri Intermeco 2 Vrisak u no}i Trava Pri~e veka Trava Nedoli~no pona{awe Intermeco 3 Otac, sin i qubavnica Izigravaju}i Boga Drveni bar Duga no} Posledwa `ena na Zemqi Dolazi Valdez

16.55 19.00 19.30 19.55

06.00 Najve}a igra ikad odigrana 08.00 Bilo jednom na Sredwem zapadu 10.00 Pobuna u sredwoj {koli 12.00 Plavi u licu 14.00 Qubav u Houp Springsu 16.00 Hamlet 18.00 Puder 20.00 Pre i posle 22.00 Nedokazana krivica 00.00 Proro~anstvo 02.00 Privatni trenuci

Mladog Tri Stajlsa majka je poslala da `ivi s ocem u ozlogla{eni deo Los An|elesa, krcat nasiqem, bandama i drogom. Wegov otac je uspeo da se odupre pogubnom uticaju te ~etvrti i odlu~an je da i svog sina dr`i podaqe od nevoqa...

Uloge: Kuba Guding Yunior, Lorens Fi{burn, An|ela Baset, Ajs Kjub Re`ija: Yon Singleton (RTL, 00.00)

An|ela Baset

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi Kako se pravi?

Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

Prototipi Razotkrivawe mitova U potrazi za zabavom U deli}u sekunde Auta po meri: Berlin Prqavi poslovi

08.30 09.30 11.30 12.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.30 17.00 18.45 18.55 20.00 22.45 23.45 00.45

Plivawe Plivawe Plivawe Plivawe Plivawe Skija{ki skokovi Plivawe Plivawe Plivawe Plivawe Fudbal Skija{ki skokovi Tenis Najja~i ~ovek Plivawe Skija{ki skokovi

Od {okova obolela srpska privreda eevroizacija, kao strate{ki ciq Vlade Srla na sada{wem nivou nerealnog deviznog kursa. bije, odnosno smawewe evra u opticaju i Ostale bi previsoke doma}e cene, nekonkurentafirmacija dinara kao nacionalne valute, nost privrede, veliki trgovinski deficit, a oddugoro~an je proces, a sada{we mogu}nosti i naliv evra bi bio ve}i od priliva. Smawila bi se pori koje ~ini dr`ava ne mogu promeniti situaukupna koli~ina evra u opticaju i pojavio prociju preko no}i. Kqu~no je posti}i makroekonomblem likvidnosti. Jedino ne bismo imali problesku stabilnost, ostvariti ve}u efikasnost prima oko nepovoqnog kursa, ali bi plate, nadnice i vrede i zna~ajniji izvoz. Nu`na je i dugoro~na penzije i prihodi preduze}a opadali, a nezaposlestabilnost cena i znatno pove}awe doma}e {tednost daqe rasla. Evro ne garantuje ni`u inflaciwe u dinarima. Ukupna {tedwa stanovni{tva je ju ili mawe kamatne stope, niti spasava srpske duvi{e od {est milijardi evra, od ~ega je ~ak oko 98 `nike. odsto u devizama, pre svega evrima.

Crna Gora je specifi~an slu~aj, splet razliU okviru dopune paketa Vladinih mera za ubla~itih, uglavnom politi~kih okolnosti. Ona je `avawe negativnih efekata ekonomske krize su i prvo pre{la na nema~ku marku, jednostavnom trsubvencionisani potro{a~ki i gotovinski krediti, koji, po oceni Vlade, treba da „pove}aju tra`wu i kupovnu mo} stanovni{tva, privredni rast i budu u funkciji ja~awa dinara“. Prestaje odobravawe gotovinskih kredita s valutnom klauzulom i ukidaju se krediti za likvidnost indeksirani u evrima, {to treba da bude jedan od prakti~nih koraka deevroizacije. Za ovu svrhu banke su upumpale deset milijardi dinara preko gotovinskih kredita, {to je trebalo da podigne tra`wu i pokrene privredni ciklus. No, po statisti~kim podacima, promet roba i daqe bele`i realan godi{wi pad, ali je na mese~nom Evropska centralna banka podigla pet prepreka nivou zabele`en skroman rast. Ulog dr`ave je ovde 500 miliona dinara, kogova~ko-bankarskom transakcijom, na koju Neji se vra}a u buxet kroz naplatu poreza. Ovaj noma~ka nije reagovala iz politi~kih razloga. Povac je brzo potro{en, posle samo tri meseca, jer sle je lak{e pre{la na evro od 2002, bez protisu 24 banke odobrile oko 140 miliona evra. Zato vqewa drugih zemaqa EU. Pitawe je {ta }e biti je dogovoreno da se program subvencionisawa krekad Crna Gora bude ulazila u EU. Nije iskqu~edita nastavi, a na tr`i{te dr`ava i banke ubace no da se tra`i da odustane od evra, jer ~lanstvo u novu milijardu dinara.

EU je jedna stvar, a u evrozoni druga. I da ho}e da Subvencionisani krediti, po ocenama nekih uvede evro, Srbija gotovo sigurno ne bi dobila ekonomista, pre }e izazvati „bu|ewe inflacije dozvolu jer Evropska centralna banka i EU zahnego podizawe privredne aktivnosti“ pa privretevaju po{tovawe tzv. Mastrihtskih uslova. da ne}e imati neku korist. Wihove ranije proceTreba ispuniti stroge kriterijume, odnosno na bile su da }e monetarni efekat gotovinskih i pet tesno povezanih pravila za ulazak u evrozonu. potro{a~kih kredita biti oko 30 milijardi dinaPrvo, da stopa inflacije ne bude ve}a od 1,5 pora. Ako se ta suma na|e na tr`i{tu za vrlo kratsto od proseka u tri zemqe EU s najni`im cenama ko vreme, to bi bi veliki pritisak na NBS, pa bi na malo. Drugo, da dugoro~na nominalna kamatna se nov~ani udar osetio na rastu cena, pove}awu stopa na dr`avne papire ne bude vi{a od dva post uvoza ili klizawu dinaiznad prose~ne kamate u ra, {to se ipak nije desitri najpovoqnije zemqe lo. Vladin program subEU. Tre}e, da buxetski Crna Gora je uzela marku vencionisanih kredita deficit ne pre|e tri kao svoju valutu jednostavnom za gra|ane daje odre|ene odsto BDP-a. ^etvrto, rezultate u podsticawu trgova~ko-bankarskom transakcijom, da javni dug ne bude izna koju Nema~ka nije reagovala doma}e proizvodwe, ali nad 60 odsto BDP-a. Pei uvoza trajnih potroto, da zemqa prihvati iz politi~kih razloga. Posle joj je {nih dobara. ~lanstvo u mehanizmu bilo lak{e pre}i na evro 2002, Po{to nacionalna vadeviznih kurseva ERM-a bez protivqewa zemaqa EU luta nije prepreka ekonajmawe dve godine pre nomskom prosperitetu zeulaska u EU. mqe, iz ozbiqne ekonomske krize Srbija ne mo`e Dakle, Evropska centralna banka ne dozvoqava iza}i jednostavnim prelaskom na evro, kako zagouvo|ewe evra u zemqe koje najpre ne postanu ~lavaraju neki ekonomisti i privrednici, ve}, pre nica EU, a zatim pro|u vi{egodi{wu proceduru svega, realnim kursom dinara, zna~i wegovom daprilago|avawa kroz evropski mehanizam deviqom deprecijacijom i radikalnom promenom ekoznog kursa. Neprihvatqivo je da evro zameni nanomske i razvojne politike i privredne strukture. cionalnu valutu u zemqi koja nije u{la u evrozoUvo|ewem evra, Srbija bi izgubila monetarni nu, niti ispunila navedene uslove. suverenitet, a time i samostalno vo|ewe ekonomNBS navodi da eventualno uvo|ewe evra „nije ske politike. Prelaskom na evro, NBS ne bi moni po`eqno za srpsku privredu u procesu intengao obezbediti likvidnost i stabilnost finanzivne tranzicije, budu}i da je karakter {okova sijskog sistema, koji bi zapravo postao bespomokoji poga|aju srpsku privredu razli~it od onih }an jer bi se bazirao na tu|oj valuti. Srbija ne bi koji poga|aju privredu evrozone“, odnosno da je imala monetarnu za{titu Evropske centralne odgovaraju}a monetarna politika kod nas razlibanke izvan EU i evrozone. ~ita od one u evrozoni. Najzad, eventualno jednoI daqe bi imala velike ekonomske probleme, strano uvo|ewe evra ugrozilo bi odnose i ote`apre svega ako bi se zamena dinara za evre sprovelo put Srbije ka EU.

D

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak13.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Petak, trinaesti! Da li vam to ne{to zna~i? Naravno da ne. Ali, odnos s partnerom bi vas mogao dovesti u sumwu. Nemojte sprovoditi svoju voqu po svaku cenu da ne biste nekog povredili.

BIK 20.4-20.5.

Jo{ samo da vam crna ma~ka pre|e put, i sve }e upu}ivati na to da slu~ajnosti ne postoje. Potrudite se da ugodite sebi, s ose}ajem za meru i pravi~nost, a ne da idealizujete situacije.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

13. avgust 2010.

Nesta{ni ste u posledwe vreme, ali i intelektualno najja~i. Ne vredi da ulazite u bilo kakve diskusije jer ste uvek u pravu, kako god da pogledate. Mogli biste na kra}e putovawe?

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

Budite oprezni u saobra}aju i u komunikaciji s qudima. Kra}i put mo`e biti fascinantan, ali s neo~ekivanim iznenadenima i rizi~nim situacijama. Nemate danas mnogo strpqewa.

DEVICA 23.8- 22.9.

Znate {ta radite, i dr`ite stvari i situacije pod kontrolom. Ipak, dopusti}ete voqenoj osobi da stekne sasvim druga~iji utisak jer vam to ide u prilog. Tajna strast i jo{ ve}a qubav!

STRELAC 24.11- 21.12.

Aktuelni su dru{tvo, prijateqi i provod. Pokoja avantura, putovawe, i to je to. Te{ko vas je uloviti ovih dana. Vreme je idealno za poslovawe i dru`ewa s nekim novim likovima.

JARAC 22.12-20.1.

Mesec danas plovi kroz vazdu{ni znak Vage pa ste otvoreni za kompromise i nala`ewe zajedni~kih interesa. U poslu je va`no da svi budu zadovoqni. Partner uti~e na vas, gotovo neosetno.

LAV 23.7-22.8.

Ko jo{ veruje u horor-pri~e o petku, trinaestom? Sve je relativno, pa i fascinacija koja ne traje dugo.

Qubavna strast mo`e vam vedriti i obla~iti dane. Skloni ste uticaju drage osobe.

Nemojte se previ{e izlagati Suncu. Radije se dr`ite debele hladovine i no}i pod zvezdama. Ista meta, isto odstojawe, uz pokoji nov i sve` lik, doga|aj, susret. Qubav, na duge staze.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Izuzetna dinamika na poslu }e vas podsetiti na to da je danas petak, trinaesti! Zato se nemojte truditi po svaku cenu da odr`ite harmoni~ne odnose s kolegama ve} sa~uvajte `ivce. [etwa!

Petak, trinaesti vas zabavqa, na svoj na~in. Imate dobre kontakte s inostranstvom pa mo`ete dugoro~no sara|ivati i putovati kad god po`elite. Finansijska situacija je promenqiva.

RIBE 20.2-20.3.

Paradoksalno, ukoliko vi{e potro{ite, pove}aju se prihodi, a u{tedeti ne mo`ete nikako. Marfijev zakon, pogotovo petkom, trinaestog! Nestanite s posla ranije i otputujte na produ`eni vikend.

TRI^-TRA^

Seksi bikini V REMENSKA

Prema popularnom portalu za mu{karce „AskMen.com” izraelska manekenka i devojka glumca Leonarda Dikaprija, Bar Rafaeli ima najboqe telo za bikini me|u slavnim damama.

Iza prekrasne Bar na drugo mesto ove presti`ne liste smestila se glumica Xesika Alba. Jo{ jedna glumica koja oduzima dah mu{karcima Xesika Bil na{la se na tre}em mestu liste. ^etvrta pozicija pripala je ameri~kom modelu Marisi Miler, a odmah iza wene se na{la Adrijana Lima.

Na listi najseksepilnijih tela u bikiniju su jo{ Rozi Hantington-Viteli, Rijana, @izel Bund{en i Kim Karda{ijan.

PROGNOZA

VIC DANA Takmi~ili se Amerikanac, Rus i Lala ~ija `ena ima ve}u zadwicu.

- Moja `ena ima toliku pozadinu da joj ni cela foteqa nije dovoqna - ka`e Amerikanac.

- Moja Olga ne mo`e da stane na celi trosed! - ka`e Rus. - Moja Sosa ima plave o~i - re~e Lala.

- Pa, ~ove~e, kakve to veze ima?! - pita Rus. - Ta, sve ostalo je zadwica - re~e Lala.

MALO

Vojvodina Novi Sad

33

Subotica

33

Sombor

32

Kikinda

33

Vrbas

33

B. Palanka

33

Zrewanin

34

S. Mitrovica 33 Ruma

33

Pan~evo

34

Vr{ac

33

Srbija Beograd

34

Kragujevac

34

K. Mitrovica 35 Ni{

35

13

Evropa

TOPLIJE

NOVI SAD: Sun~ano i malo toplije. Po podne i krajem dana postoji mogu}nost pojave kratkotrajnih lokalnih pquskova na Fru{koj Gori. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale.

Temperatura od 19 do 33 stepena Celzijusa.

VOJVODINA: Prete`no sun~ano i toplije vreme. Po podne i krajem dana mogu}a je re|a pojava kratkotrajnih lokalnih pquskova.

Vetar slab, jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 17, a maksimalna 34 stepena.

SRBIJA: Prete`no sun~ano i toplo vreme. Po podne je mogu}a re|a pojava kratkotrajnih lokalnih pquskova. Vetar slab, u Pomoravqu i Podunavqu umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 15, a maksimalna 36 stepeni na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend prete`no sun~ano i toplije uz temperature oko 35, a na jugu Srbije do 38 stepeni. U ve~erwim satima je mogu}a pojava lokalnih pquskova. U ponedeqak tako|e toplo, ali po podne sa pquskovima. U utorak malo sve`ije i prijatnije vreme.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane biometeorolo{ke prilike mogu nepovoqno da uti~u na osobe sa psihi~kim i kardio i cerebrovaskularnim problemima, kao i na astmati~are.

Madrid

29

Rim

29

London

19

Cirih

21

Berlin

22

Be~

29

Var{ava

31

Kijev

36

Moskva

31

Oslo

20

14

Atina

37 21

Minhen

21

Budimpe{ta

32

Stokholm

24

16

17

18

19

utorak

sreda

~etvrtak

20~ 14’

petak

subota

pre podne najboqe

nedeqa

ponedeqak

prva ~etvrtina

po podne veoma dobro

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

SUDOKU

St. Peterburg 27 Pariz

15

2 5

7

9

5

6

9

3 4

5

8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

478 (36)

Slankamen

428 (4)

Ja{a Tomi}

Apatin

509 (27)

Zemun

396 (0)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

398 (-2)

Smederevo

532 (-2)

Ba~. Palanka 391 (15) Novi Sad

388 (12)

Tendencija porasta i stagnacije

TISA

SAVA 486 (-4)

S. Mitrovica

118 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

399 (-3)

Beograd

341 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

333 (-3)

Tendencija stagnacije

Titel

436 (2)

NERA

15 (-3)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

7 5 4 3 6 9 8 1 2

5

N. Kne`evac

Hetin

88 (6)

www.ribolovacki-magazin.co.rs

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

1 6

Kusi}

4 4

2 4

42 (0)

6 1 8 4 7 2 3 5 9 3 9 2 8 1 5 6 7 4

8

5 7 1 2 8 4 9 3 6

3

Tendencija stagnacije

9

9

2 4 9 6 3 7 5 8 1

2

1

8 3 6 9 5 1 4 2 7 1 6 7 5 9 3 2 4 8

6 9

2

3 1

4 8 3 7 2 6 1 9 5

8

9 2 5 1 4 8 7 6 3 Re{ewe iz pro{log broja