Dnevnik 13.avgust 2011.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 13. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23165 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

USRED LETA PORASLA PRODAJA GORIVA ZA NAFTARICE

Na pumpama uvaquju lo`-uqe umesto dizela? str. 4

PO^EO TRODNEVNI MARATON ITALIJANI AUSTRIJANCIMA PRODAJU [E]ERANU U SRBIJI

Ode Senta za 60 miliona evra? str. 6

INTERVJU

Foto: S. [u{wevi}

VLAJKO SENI], POSLANIK I ^LAN UPRAVE URS-a

Biciklom ravnici u pohode str. 7

NASLOVI

Politika

Vojvodina

Ekonomija 5 Tajkuni }e krizu upakovati u nove otkaze

Poqoprivreda 6 Spremna buna mawinskih akcionara

str. 3

ZA MONSTRUOZAN ZLO^IN U BUDIMPE[TI OKRIVQENI MA\ARSKI BRA^NI PAR I JEDAN MAKEDONSKI DR@AVQANIN

Novi Sad 7 Novo lice za ~etiri ulice 9 Otvoreni bazen danas prima kupa~e

2 Sowa Liht: Ozbiqna lekcija za obe strane

[to pre Srbija u EU i NATO

11 Napadi koje niko nije osudio 11 Povre|ena roda brzo se odoma}ila

Pqa~kali poznanike i `ive ih zakopavali str. 14

Dru{tvo

Malo toplije

13 Posle nesre}e ima samo jednu `equ

Najvi{a temperatura 30 °S

Crna 15 Uhap{en osumwi~eni za ubistvo na Detelinari

UV zra~ewe 6-7 SPORT

OPQA^KANA ERSTE BANKA U NOVOM SADU

Razbojnici odneli sedam miliona

str. 15

str. 16 – 19

n DANAS PO^IWE FUDBALSKO PRVENSTVO SRBIJE

n JANKO TIPSAREVI] HIT TURNIRA n VOJVODINI U MONTREALU VRA]ENI BODOVI

2

POLiTikA

subota13.avgust2011.

Sed ni ca SB UN o Ko so vu 29. av gu sta Sednica Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija posve}ena situaciji na Kosovu i Metohiji bi}e odr`ana 29. avgusta, potvr|eno je ju~e Tanjugu u indijskoj misiji u UN. Re~ je o redovnoj sednici SB UN na kojoj }e biti razmotren naj no vi ji tro me se~ ni izve{taj generalnog sekretara svetske organizacije Ban Ki-muna, ali }e ovaj sastanak biti prilika i da se razgovara o krizi na severu Kosova i Me to hi je, pro u zro ko va noj unilateralnim poku{ajem administracije u Pri{tini da zauzme dva administrativna prelaza. Sednica je prvobitno bila predvi|ena za 24. avgust, ali je, kako je re~eno Tanjugu u misiji Indije koja u avgustu predsedava Savetom bezbednosti, pomerena nekoliko dana.

Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} nedavno je rekao da }e taj sastanak predstavqati svojevrstan trenutak istine i da }e posle toga biti jasno kakav je stav me|unarodne zajednice u vezi s onim {to se dogodilo na severu ju`ne srpske pokrajine.

– Predstoje}a sednica je izuzetno va`na. Ona je svojevrstan trenutak istine o tome {ta se dogodilo na Kosovu i Metohiji proteklih nedeqa i kakav je stav me|unarodne zajednice o tome – rekao je nedavno Jeremi}.

Kako je kazao, posle sednice SB-a bi}e poznato koliko

je “preporu~qivo i po`eqno koristiti fizi~ku silu za postizawe politi~kih ciqeva” i kakav je stav me|unarodne zajednice po pitawu agresije jer to {to se doga|alo na Kosovu za Srbiju predstavqa “poku{aj agresije”. Jeremi} je podsetio na to da Srbija smatra da se svi problemi mogu

Pak: Na si qe se ne sme po no vi ti Poslanica nema~kih vladaju}ih demohri{}ana u Evropskom parlamentu Doris Pak o~ekuje da }e name~ka koncelarka Angela Merkel tokom predstoje}e posete Beogradu svojim doma}inima saop{titi da je u interesu Srbije da uspostavi dobre odnose s Kosovom “i da se tenzije i nasiqe nikad vi{e ne smeju ponoviti”.

– O~ekujem da }e poru~iti da Kosovo mora ostati u granicama priznatim od Nema~ke i da se Srbija s time na ovaj ili onaj na~in mora pomiriti – rekla je Doris Pak za Radio “Slobodna Evropa“.

Po wenim re~ima, “Merkelova svakako ne}e re}i da Srbija ve} sutra mora priznati Kosovo, ali }e sigurno Tadi}u preporu~iti da s Kosovom uspostavi korektne i prihvatqive odnose”.

I mnogi doma}i analiti~ari povodom posete Angele Merkel Beogradu iznose o~ekivawe da }e nema~ka kancelarka izvr{iti sna`an pritisak na Srbiju, {to zapravo izra`ava i ve}inski stav u Evropskoj uniji, da prepusti sever Kosova vlasti u Pri{tini i u “potpunosti odustane od Kosova”, prenosi RSE.

U danima koji su prethodili izbijawu nasiqa, Ujediwene nacije su navele da je situacija na severu Kosova relativno mirna, ali da tenzije polako rastu, posebno jer su lideri tamo{wih Srba konstantno izra`avali zabrinutost zbog namere kosovske vlade da, kroz aktivnosti jedinice ROSU i saobra}ajne policije, pro{iri operacije na sever Kosova.

“Tenzije su porasle kada su pripadnici ROSU-a po~eli svakodnevne patrole u me{ovitim sredinama na severu Kosova, u sklopu nastojawa Pri{tine da pro{iri vlast na taj deo Kosova”, navodi se u izve{taju Ban Ki-muna u koji je internet-portal RTS-a imao uvid.

BI LER OD GO VO RIO KRI TI ^A RI MA PRE KO BLO GA

Po zdrav iz Pri {ti ne Komandant Kfora nema~ki general Erhard Biler koristio je tokom protekle krize na severu Kosova internet da bi pri pad ni ci ma ne ma~ kih snaga, koji nisu imali razumevawa za wegovu uzdr`anost, objasnio odluke koje je donosio.

Ina~e, za razliku od ameri~kih snaga, nema~ka vojska ne koristi internet u velikoj meri za izno{ewe svojih stavova pa je generalovo obra}awe putem bloga bilo jedinstven slu~aj.

“Bili su mi va`niji `ivoti gra|ana koji su demonstrirali, a me|u wima je bilo `ena i dece, kao i mojih vojnika, nego kratkoro~nog i veoma nesigurnog uspeha nasilnog uklawawa blokada i sprovo|ewa pra va slo bod nog kre ta wa Kfora“, objasnio je general Biler, obra}aju}i se svojim kri ti ~a ri ma na blo gu „Po gled pravo“, koji se bavi bezbednosnim i vojnim temama.

Proteklih nedeqa general Biler na{ao se na meti kritika svojih sunarodnika koji su, u porukama na internetportalu, pokazali nerazumeva we za we gov “mi ro qu biv pristup” re{avawu sukoba na administrativnim prelazima na severu Pokrajine.

Mnogi posetioci – komentatori na ovom blogu nisu mogli da razumeju za{to Biler tokom nasilnog konflikta izme|u Srba i Albanaca na Kosovu nije primenio silu, ve} je str-

pqivo ~ekao. Jedan od komentatora je, govore}i o blokadama, napisao: “Ukoliko je ta~no {ta se pi{e u medijima, onda je komandant zakazao“.

Mogu}nost da se obrati putem bloga Biler je iskoristio 2. avgusta, a Ministarstvo odbrane Nema~ke je u me|uvre-

SO WA LIHT O DI JA LO GU BE O GRA DA I PRI [TI NE

Ozbiq na lek ci ja za obe stra ne Predsednica Politi~kog saveta MIP-a Sowa Liht izjavila je da }e nedavna de{avawa na severu Kosova i Metohije veoma uticati na dijalog Beograda i Pri{tine. Ona je dodala da bi de{avawa na Kosovu mogla uticati i na stav me|unarodne zajednice prema problemu KiM. – Ovo {to se desilo je ne{to {to }e u velikoj meri da uti~e na dijalog, ali i na stav prema tom problemu jer svet odnos Be-

Ona je navela da su nedavna de{avawa na severu Pokrajine bila “ozbiqna lekcija” i za jednu i za drugu stranu jer se slawem specijalaca, ali i paqewem punktova na administrativnim prelazima, problem ne mo`e re{iti.

– Moramo biti mudri i pokazati da istrajavamo na pravima Srba koji tamo `ive i da ni na koji na~in ne}emo pribegavati onome {to je neprihvatqivo – istakla je Sowa Liht.

ograda i Pri{tine vidi kao problem. I EU, i SAD i na{i susedi `eleli bi da taj problem nestane sa stola – rekla je ona za B-92.

Komentari{u}i posetu nema~kog ministra spoqnih poslova Gvida Vestervelea Pri{tini i izjave koje je tom prilikom dao, Sowa Liht je ocenila da se wihov ton razlikuje od pisawa nema~kih medija, koji su bili veoma kriti~ni prema potezu Ha{ima Ta~ija da po{aqe kosovske specijalce na sever Pokrajine.

– Ne}u da ka`em da Vestervele ima druga~iju politiku, ali je zanimqivo da ne odra`ava u pravom smislu re~i javno mwewe u Nema~koj – rekla je Sowa Lihtova.

Ona je kazala da nastavak dijaloga Beograda i Pri{tine ne sme ni na koji na~in biti doveden u pitawe i da je opredeqenost Srbije za to da ga nastavi najboqi odgovor na stavove pojedinih zemaqa EU. Sowa Liht je izrazila uverewe da se priznavawe nezavisnosti Kosova i Metohije ne}e pred Srbijom postavqati kao uslov za ulazak u EU, a da to naro~ito ne}e tra`iti Nema~ka, koja je imala sli~an problem u isto~nom delu zemqe. Po wenim re~ima, EU nema jedinstven stav o nezavisnosti Kosova, ali je jedinstvena u stavu da se mora uspostaviti vladavina prava, odnosno da i jedna i druga strana moraju da na|u na~in da `ive jedna pored druge i da sara|uju.

re{avati samo dijalogom, a da je jednostrana upotreba fizi~ke sile neprihvatqiva.

Kriza na Kosovu po~ela je 25. jula kada su pripadnici specijalnih snaga kosovske policije ROSU poku{ali da zauzmu administrativne prelaze na severu Kosova, {to su Srbi sa severa spre~ili.

Un mik upo zo ra vao na RO SU Pre izbijawa nasiqa na severu Kosova UNMIK je upozoravao da akcije ROSU-a podsti~u tenzije. Kompletan izve{taj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o neredima na severu Kosova ne}e biti dostupan sve do sednice Saveta bezbednosti.

Razlog je ~iwenica da je {ef UN pisawe redovnog izve{taja zavr{io 15. jula pre izbijawa nasiqa, pa }e stav svetske organizacije o tim doga|ajima biti prenet direktno ambasadorima Saveta bezbednosti UN. – Nove informacije }e biti direktno prenete Savetu bezbednosti na sednici 24. avgusta – rekao je za internet-portal Radio-televizije Srbije vr{ilac du`nosti portparola {efa UN Farhan Hak.

dnevnik

osnovu prikazanih ~iwenica moglo biti – mogu tako|e biti strate{ki, dugoro~no naknadni porazi. Odlu~uju}e za dugoro~ni uspeh Kfora je da bude prihva}en od oba naroda, koji nisu vi{e na celom Kosovu ne pri ja teq ski na stro je ni”, napisao je Biler. Po wegovim

Ka cin pro tiv do mi no efek ta – Svi balkanski ratovi od podeli Bosne i Hercegovine i, devedesetih godina pro{log na kraju krajeva, i o podeli Srveka do sada nisu doneli nijed- bije – ukazao je Kacin. – Ja minu promenu drslim da niko ni`avnih granica – je zainteresovan Ako govorimo o izjavio je za Rada do|e do takvog dio “Slobodna podeli Kosova, onda do mi no-efek ta Evropa“ izvesti- mo`emo govoriti i o koji bi ponovo lac Evropskog de sta bi li zo vao podeli Bosne i parlamenta za Zapadni Balkan.

Hercegovine i, na Srbiju Jelko KaOno {to tra`icin, koji smatra mo, jesu pozitivkraju krajeva, i o da se “tako o~ene vesti sa Zapodeli Srbije kuje i u slu~aju padnog Balkana, Kosova”. – Sve koje bi omogu}iunutra{we granice nekada- le, ne samo da Srbija dobije {we Jugoslavije do sada su bi- status zemqe kandidata nego – le ispo{tovane, pa se tako o~e- za razliku od Makedonije koja kuje i u slu~aju Kosova. ve} {est godina ~eka na to – da – Ako govorimo o podeli Ko- dobije i datum za po~etak presova, onda mo`emo govoriti i o govora s EU.

Vi sko vi}: Da }e mo sve od se be

menu potvrdilo da je li~no general Biler pisao na ovom blogu. Biler je, tako|e, naveo da je u trenutku dono{ewa odluke o uzdr`avawu od primene sile bilo jasno da }e zato biti iz lo `en jav noj kri ti ci.

“To se, me|utim, nije desilo na Kosovu, jer se ovde zna da takvi scenariji ne mogu da se uporede s policijskim akcijama u Nema~koj. Takti~ki uspesi, ukoliko ih je uop{te na

re~ima, narod na severu je “talac struktura radikalne politike, ekstremista i kriminalaca kojih na severu ima usled dugog odsustva zakona i reda. “U trenutno veoma napetoj situaciji ne sme se rizikovati da se neodmerenim postup ci ma do pri ne se da qim eskalacijama”, poru~io je Biler zavr{avaju}i svoje obra}awe “prijateqskim pozdravima iz Pri{tine”.

Srbija }e u~initi sve {to je u wenoj mo}i da pitawe Kosova ne postane zvani~ni uslov za napredak ka EU – ka`e ambasador Srbije u Nema~koj Ivo Viskovi}. – Da}emo sve od sebe da ne dopustimo da taj problem do|e na nivo na kojem bi postao pitawe za zvani~no dono{ewe odluka u institucijama EU. Nisam naivan. Shvatam {ta se zvani~no saop{ti, kao i da, s druge strane, neki qudi u mo}nim zemqama misle da bi to moglo postati uslov.

Na opasku da se ~ini da su evropski politi~ari u izvesnoj meri zabrinuti zbog mogu}nosti da nacionalisti~ke stranke pobede na narednim izborima, on je kazao da niko ne mo`e predvideti ishod izbora u bilo kojoj zemqi, ali da bi zbivawa u vezi s Kosovom i EU mogla na to da uti~u i da se nada da su politi~ari na Zapadu toga svesni.

– Li~no mislim da sada{wa vlada predstavqa proevropsku Srbiju. ^ak su i neke biv{e antievropske partije promenile stavove. Stoga sam prili~ni optimista i mislim da }e na kraju qudi podr`ati one koji su za Evropu – kazao je on.

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

VLAJ KO SE NI], PO SLA NIK I ^LAN UPRA VE URS-a

[to pre Srbija u EU i NATO – Srbija {to pre mora da u|e u EU i NATO jer je to u interesu i dr`ave i wenih gra|ana. Krajwe odredi{te Srbije za URS je, dakle, EU i po tom pitawu ne treba praviti nikakve kompromise – izjavio je u intervjuu „Dnevniku“ narodni poslanik i ~lan Uprave URS-a Vlaj ko Se ni}.

On isti~e da je oduvek u programu stranke Mla |a na Din ki }a bilo ~lanstvo u NATO-u, a sada je to reafirmisano zbog antinatoovske kapawe, da bi se ~uo i glas onih koji su za puno evroatlantsko integrisawe zemqe, za {ta je, po wegovoj tvrdwi, i ve}ina u DSu predsednika Bo ri sa Ta di }a. l Sta vom “evro a tlant ske in te gra ci je i ~lan stvo Sr bi je u NA TO-u” na po li ti~ koj sce ni ste, ~i ni se, tre nut no bli `i SPO-u Vu ka Dra {ko vi }a i LDPu ^e do mi ra Jo va no vi }a ne go de mo kra ta ma?

– Rekao bih je URS stavom o neophodnosti punih evroatlantskih integracija najbli`i interesima ove zemqe i gra|ana Srbije. Moram da podsetim na to da je neposredno nakon 2000. godine ve}ina gra|ana bila apsolutno opredeqena za to da na{e inte-

gracije treba da obuhvate i EU i NATO. Gubitak vremena i lo{a politika doveli su nas do toga da danas nemala ve}ina gra|ana smatra da Srbija ne treba da u|e u NATO. Takvo ve}insko raspolo`ewe ne zna~i da ne treba da se borimo za to da se to promeni, a li~no duboko verujem da je ulazak u NATO bezbednosni, politi~ki i ekonomski interes Srbije i wenih gra|ana. Verujem da }e ovoj grupi stranaka koje su vrlo jasne po pitawu ~lanstva zemqe u NA-

Na met nu ta te ma l Ka ko bi URS re a go vao uko li ko se Ko so vo po sta vi kao uslov da qih evrop skih in te gra ci ja, od no sno ako Sr bi ji bu de is po ru ~en uslov „EU ili Ko so vo“?

– Smatramo da je ta tema opet nametnuta u Srbiji, iz nerazumqivih razloga, a trebalo bi da se bavimo pitawem unutra{wih reformi i nastavka na{ih evroatlantskih integracija. U svakom slu~aju, ne}emo sami sebi nametnuti temu EU ili Kosovo, a da li }e ona biti nametnuta od Brisela – rekao bih da zavisi od na{e sposobnosti da {to pre u|emo u EU i NATO. Moramo biti odgovorni i za na{e neuspehe, i ne bih prebacivao odgovornost na EU. Da budem krajwe iskren i jasan, ako se zaista u jednom trenutku nametne izbor EU ili Kosovo, to }e biti produkt na{e nesposobnosti da afirmi{emo svoje interese u EU, a nikako negativnog odnosa Unije prema Srbiji jer mi stalno sebi postavqamo nove prepreke, ne znaju}i gde idemo i {ta ho}emo. Tako gubimo vreme, a prepreke do ciqa postaju sve te`e.

TO-u u nekom narednom periodu da se prikqu~i i DS jer, uostalom, u toj stranci ve}ina qudi to i misli. l Do sko ra G17 plus ni je po mi wao NA TO, sa mo EU. Da li je do pro me ne po li ti ke do {lo na kon {to je li der stran ke Din ki} for mi rao URS? – Prosto smo afirmisali taj stav koji je uvek bio takav i stajao u programu stranke, u kojem se uvek govorilo i o evroatlantskim organizacijama. Na jednu agresivnu antinatoovsku kampawu bilo je sad neophodno re}i kakva je na{a pozicija. U krajwoj liniji, u ovoj te{koj situaciji, kada tema NATO-a nije popularna, postoji zna~ajan broj qudi koji smatra da Srbija treba da bude punopravni ~lana Zapadne alijanse, i na{a obaveza prema tim bira~ima je da se i wihov glas ~uje kroz ovakve na{e stavove. l G 17 plus, s Mla |a nom Din ki }em na ~e lu, svo je vre me no je upra vo zbog pi ta wa na stav ka evrop skih in te gra ci ja ili ko sov ske po li ti ke obo rio Vla du Vo ji sla va Ko {tu ni ce. Da li URS se be vi di u dru {tvu onih ko ji ka `u da „ne ma tram pe Ko so va za ~lan stvo u EU“?

– Nikada ne vidimo sebe u dru- politi~ka realnost. Nadam se da {tvu bilo pojedinaca, bilo stra- }e nakon slede}ih izbora priorinaka koje ka`u da Srbija ne treba tet biti okupqawe stranaka oko da bude ~lan EU. Za nas je strate- ideja i programa, a ne protiv dru{ki ciq ove dr`ave ~lanstvo u gih ideja i programa i ne poku{aj EU i ponavqam: od na{e sposob- da se formira nosti da se {to pre prilagodimo i l Upra vo ide je i pro gra mi evroatlantski integri{emo, da- iz gle da da u ovim da ni ma ne kle u|emo i u NATO, zavisi}e i kog pred iz bor nog po zi ci o ni uslovi pod kojima }emo taj proces ra wa go vo re o raz li ka ma me |u dovr{iti. Krajwe odredi{te Srstran ka ma ko je ~i ne ovu vla da bije za URS je, dakle, EU i po tom ju }u ko a li ci ju? pitawu ne treba praviti nikakve – Pa naravno, mislim da je to kompromise. dobro, i da nam je neophodna ~ista i jasna izborna kampawa jer, l Da li i po ce nu pri zna va wa ne za vi sno sti Ko so va i Me prosto, ~iwenica da svi zajedno to hi je? sedimo u Vladi ne zna~i da se na– Mogu da ponovim ono {to sam {i programi poklapaju. Da je tarekao: da nas oduko, svi bismo bili govla~ewe i neu jednoj, zajedni~spremnost da neke koj stranci. URS URS je stranka stvari uradimo je stranka evroaevroatlantske brzo i reformitlantske organior ga ni za ci je, de snog {emo Srbiju iznuzacije, desnog centra, na`alost, mo- centra, i svakako da tra, i svakako da gu dovesti u takvu imamo malo drugaimamo malo situaciju, a nadam druga~ije prioritete ~ije prioritete se da ne}emo biti od DS-a i SPS-a, od DS-a i SPS-a, u woj. Ona nije nekoji pripadaju Sokoji pripadaju mogu}a i politi~cijalisti~koj inSocijalisti~koj ka elita koja bude ternacionali. Bez u tom trenutku na obzira na to, mi i internacionali vlasti mora}e da daqe vidimo DS da odgovor na to kao potencijalnog pitawe, a mi se svakako ne}emo za- partnera za formirawe naredne klawati iza la`nog referenduma vlade, ali bi ona morala da se koji zagovaraju neke politi~ke formira na osnovu principa kostranke, nego }emo tada preuzeti ji }e zna~iti okupqawe oko proodgovornost. grama, a ne protiv neke druge koalicije. l S ob zi rom na to da su sta vo vi o to me {ta i ko li ka ce na l Ne bo ji te li se da }e te sa mo `e bi ti za ~lan stvo Sr bi je mo stal nim iz la skom na iz bo re u EU di ja men tral ni, mi sli te s URS-om osta ti u opo zi ci ji, a li da bi bi lo mo gu }e for mi ra mo `da i van par la men ta? ti vla du u ovom sa sta vu i na – Na{ samostalni izlazak na kon sle de }ih iz bo ra? izbore je dobra stvar i verujemo – Nakon narednih izbora pri da smo veliki deo onoga {to smo formirawu vlade Srbije moramo obe}ali tokom protekle ~etiri voditi ra~una o tome {ta je wen godine i u~inili. Svakako da je krajwi ciq. Kada smo 2008. godine bilo gre{aka, i od toga ne be`imo formirali Vladu, ciq je bio da se i ne strahujemo za svoj izborni respre~i nastanak antievropske zultat. vlade, i to je u tom trenutku bila Dra gan Mi li vo je vi}

subota13.avgust2011.

3

REKLI SU Qaji}: Izbori i matematika L i d e r SDPS-a Ra sim Qa ji} je istakao da bi najvi{e voleo da SDPS na izbore ide sam.

– Ipak, realan sam ~ovek, mi smo mlada stranka, suvi{e je rizi~no. Ali, sasvim sigurno ne}emo po svaku cenu ulaziti u neke aran`mane, jo{ mawe smo zainteresovani za to da po svaku cenu budemo deo vlasti – kazao je on.

Qaji} je rekao da ne iskqu~uje vladu DS-a i napredwaka, ali smatra da do te vlade mo`e do}i ako to bude jedini na~in da se matemati~ki obezbedi stabilna ve}ina.

– Po mom mi{qewu, gore je re{ewe imati tesnu ve}inu u parlamentu, od 127 poslanika, nego vladu koju }e ~initi DS i SNS – smatra Qaji}.

Ili}: Novi Sad crna rupa Pred sed nik Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije u Novom Sadu Bor ko Ili} izjavio je ju~e da gra do na~ le nik Igor Pa vli ~i}, u pismenom obra}awu gra|anima, nije naveo punu istinu o pravom stawu u gradu.

Po wegovim re~ima, Pavli~i} je uputio 100.000 pisama sugra|anima o uspesima svoje vlade u prethodne tri godine, ali nije naveo i niz propusta, proma{aja i neispuwenih obe}awa.

– Tih 100.000 pisama je pla}eno novcem poreskih obveznika, a ne iz kase DS, kojoj Pavli~i} pripada, a u wima nije navedeno ono najva`nije – da je Novi Sad postao crna rupa za strane investitore – kazao je Ili}.

4

ekonomija

subota13.avgust2011.

dnevnik

MA LO OLAK [A WE ^E KA ZA DU @E NE U FRAN CI MA

„[vajcarac” ne}e mnogo pasti?

DVA ME SE CA SR BI JA U DE FLA CI JI

Cene oti{le 0,5 odsto unazad U Srbiji je dva meseca uzastopno zabele`ena deflacija, koja je u julu iznosila 0,5 odsto, objavio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku.

Kako se navodi u saop{tewu, godi{wa inflacija je u julu bila 12,1 posto.

Potro{a~ke cene su za sedam meseci ove godine porasle 6,2 posto. Po podacima na koje se poziva Republi~ki zavod za statistiku, u julu su najvi{e opale cene hrane i bezalkoholnih napitaka – 1,7 odsto i zdravstvenih usluga – 1,1 odsto. Cene su 0,8 posto porasle u transportu i obrazovawu, a 0,4 posto u ugostiteqstvu. Cene stanovawe, vode, struje, gasa i drugog goriva, kao i alkoholnih pi}a i duvana, u julu su porasle 0,2 posto.

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije mewale. Narodna banka Srbije u ovoj godini “ciqa” inflaciju od 4,5 posto s odstupawem od plus-minus 1,5 odsto – odnosno u rasponu od tri do {est posto. Inflacija u Srbiji meri se indeksom potro{a~kih cena, uskla|enim s metodologijom Evropske unije.

PU TA RI NA STA VQA JU PRO TE STE

[vajcarski franak je pojer zbog visoke vrednosti fransledwa dva dana u minimalnom ka gubi ogroman novac u izvozu, padu, ali je daleko od toga da }e done}e olak{awe i klijentima se to zna~ajnije osetiti kada nona{ih banaka. To svakako ne}e va rata stigne na naplatu. re{ti wihove probleme jer, po Oko 30.000 qudi u Srbiji vra- procenama eksperata, u nared}a kredit u {vajcarcima , a kako nim mesecima rate za kredite u se vrednost franka posledwih {vajcarskim francima mogle nedeqa i meseci pribli`ava bi biti ni`e najvi{e desetak evru, tako su se procenata. wima nov~anici Na{i gra|ani praznili. zadu`eni u franU narednim U kakvim su cima ne mogu da se mesecima rate problemima duoslone na Vladu i za kredite u `nici mo`da najNBS, ali }e im {vajcarskim boqe pokazuje popotezi {vajcarre|ewe sada{we francima mogle bi ske Centralne situacije i one banke olak{ati biti ni`e najvi{e od pre tri godipoziciju. desetak procenata ne. Kredit od – U narednih 100.000 {vajcarmesec dana vredskih franaka je 2008. godine nost franka prema evru i dolavredeo 61.400 evra, a sada bi, na- ru }e i}i nani`e, ali ne zna~ajkon konverzije, trebalo otplano, i verujem da se ne}e smawi}ivati 93.400 evra, ili 50 posto vati do nivoa od oko 85 dinara, vi{e. kako je bilo u januaru ove godiSvi potezi koje vu~e Cen- ne, ali }e biti ispod trenutne tralna banka [vajcarske radi vrednosti – ocena je ekonomiste obuzdavawa kursa svoje valute, dr Qubodraga Savi}a. U Na-

rodnoj banci, s druge strane, savetuju gra|ane koji su u problemima da odu do svoje banke i da se tamo dogovore {ta }e i kako daqe.

Banke nude i konverziju kredita.

Ekonomista Milan Kova~evi}, upozorava me|utim da bi konverzija mogla biti ma~ sa dve o{trice.

USRED LE TA PO RA SLA PRO DA JA GO RI VA ZA NAF TA RI CE

Buna dok ne stignu plate Radnici pet putarskih preduze}a iz “NIBENS grupe“ najavili su ju~e da }e nastaviti proteste do ispuwewa svih zahteva, ali nisu `eleli da otkriju na koji na~in }e protestovati.

Predsednica Samostalnog sindikata putara Srbije Sowa Vukanovi} kazala je na konferenciji za novinare da radnici

tra`e isplatu svih zaostalih zarada, obezbe|ewe sredstava za neometani rad firmi i da se u roku od 60 dana usvoje planovi reogranizacije tih preduze}a.

Ona je kazala da su za situaciju u putarskim preduze}ima “NIBENS grupe“ odovorni Agencija za privatizaciju i banke, koje su omogu}ile da dugovawa preduze}a budu dva ili tri puta ve}a od vrednosti wihove imovine.

– Sindikati su od 2007. godine upozoravali na nepravilnosti koje se de{avaju, ali niko od nadle`nih nije reagovao na to – naglasila je ona.

Sowa Vukanovi} je kazala i da AIK banka, koja je najve}i poverilac “NIBENS grupe“, ~ini napore da se za putare obezbede plate.

Na pumpama uvaquju lo`-uqe umesto dizela?

Gorivo je u Srbiji izuzetno skupo jer prakti~no da nema derivata, osim te~nog naftnog gasa, koji se mo`e kupiti ispod 1,20 evra. Me|utim, poznato je da su gra|ani Srbije (bilo oni koji prodaju, bilo oni koji kupuju) dovitqivi, pa koriste svaku mogu}nost da za iste pare pro|u boqe, makar nakratko. Posebno ako se takva mogu}nost nudi pa je verovatno}a da se u vozila sipa jeftiniji derivat, umesto dizel-goriva – lo`-uqe – sasvim mogu}a. Ipak, u ovoj raboti, ako postoji, korist je kratkoro~na – a su{tinski gube svi. Neko, ako se doka`e, poverewe, a neko mo`da velike pare zbog mogu}e popravke automobila. Da je tako ne{to mogu}e ukazuje podatak da je na benzinskim pumpama pove}ana prodaja lo`-uqa i istvremeno zabele`en pad prodaje dizela D-2. Kako je za “Dnevnik” rekao sekretar Udru`ewa za energetiku u Privrednoj komori Srbije Qubinko Savi}, primetno je da je u energetskom bilansu Republike Srbije u prvoj polovini ove godine pove}ana potro{wa lo`-uqa, pre svega ekstralakog, oko 30 do 40 posto u odnosu na isti period pro{le godine.

Ina~e, lo`-uqe se koristi naftarice – za zagrevawe doma}instava i jeftinije je od dizelgoriva. Na ovaj derivat se ne obra~unava akciza te je to sigurno

Raz li ka u bo ji i mar ke ri ma Iako nije nu`no da znaju, nije na odmet re}i potro{a~ima koje su razlike izme|u dizel-goriva i lo`-uqa. Osnovna razlika je u ceni jer je dizel-gorivo skupqe za iznos akcize. Uz to, razlikuju se i po boji jer je lo`-uqe obojeno i obele`eno odre|enim markerima, dok je dizel-gorivo bez boje. Kada je u pitawu kvalitet lo`-uqa, upu}eni u ovu tematiku isti~u da je ono koje se uvozi iz zemaqa Evropske unije identi~no s evrodizelom jer se u tim rafinerijama samo ta vrsta dizela i proizvodi. zna~ajan razlog da se sipa u rezervoare umesto dizel-goriva. To, naravno, nije dozvoqeno te je verovatnije da potro{a~i zapravo ne

znaju da se to de{ava. A ukoliko se to de{ava, zakinuta je dr`ava, jer se na lo`-uqe akciza ne obra~unava, a napla}uje se (i ide u ne-

~ije xepove), ali {to je jo{ gore, i potro{a~i, i to ne samo zbog cene ve} i zbog toga {to u rezervoare sipaju neogovaraju}e gorivo, ili bar ne sasvim odgovaraju}e, {to bi, kako ka`u stru~waci, moglo dovesti do velikih o{te}ewa motora. Dakle, ne{to ovakvo je mogu}e, a da li se i de{ava trebalo bi da utvrde kontrole nadle`nih. Iz Ministarstva trgovine ukazuju na to da se uvoz i kvalitet lo`-uqa redovno kontroli{e, da po podacima Ministarstva finansija i Uprave carina nikakve nepravilnosti nisu utvr|ene, ali i da }e poja~ati inspekcijske kontrole uvoza lo`-uqa.

Dok nadle`ni ne utvrde da li nepravilnosti ima ili nema, pitawe je da li potro{a~i uop{te sumwaju da je mogu}e da na pumpama budu prevareni. Naime, retko kada neki kupac na benzinskoj pumpi proverava {ta mu se sliva u rezervoar (veruje da pla}a ono {to kupuje), a to je, prakti~no, i gotovo nemogu}e osim ukoliko se, recimo, pri to~ewu gorivo ne prospe, ili ako se ne sipa u providne posude. Pri tome, potro{a~ treba da zna kakve su razlike izme|u razli~itih derivata, {to svakako nije ne{to {to se podrazumeva ili treba da zna svako ko sipa gorivo. Ipak, znaju pumpaxije.

D. Mla |e no vi}

„To za nekoga mo`e biti i velika {teta. Znate, ako {vajcarski franak, koji sada ima veliku vrednost, pa se izru~unoto u dinarima to pretvori u evro, pa kasnije krene obratno – da pada vrednost {vajcarskog franka, a raste vrednost evra, oni }e sebi napraviti jo{ jednu {tetu“,ocenio je Kova~evi}.

E. D. DE VI ZNE RE ZER VE PO RA SLE 400 MI LI O NA EVRA

Zapisi napunili NBS Devizne rezerve Narodne banke Srbije pove}ane su u julu za 417,2 miliona evra i na kraju tog meseca dostigle su 10,38 milijardi evra, saop{tila je ju~e centralna banka.

Tome je najvi{e doprineo priliv od 138,4 miliona evra od prodaje dr`avnih hartija od vrednosti Republike Srbije u evrima. Istovremeno, po osnovu kori{}ewa kredita ostvaren je priliv od 127,5 miliona evra, dok su banke po osnovu obavezne devizne rezerve izdvojile neto 51,9 milion evra. Iz deviznih rezervi tokom jula na ime izmirewa obaveza po osnovu stare devizne {tedwe ispla}eno je 20,8 miliona evra, a ino-kreditorima 19,8 miliona evra.

Ina~e, neto devizne rezerve, odnosno rezerve umawene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i novac povu~en od MMF-a, na isti dan iznosile su 5,76 milijardi evra. Takav nivo deviznih rezervi obezbe|uje pokrivenost nov~ane mase (M-1) od 417 posto, kratkoro~nog duga od 1.075 posto i istovremeno pokriva vi{e od sedam meseci uvoza robe i usluga.

11. 08. 2011.

1.327,61162

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,0367

102,0783

104,4261

99,7305

Australija

dolar

1

72,4799

73,9591

75,6602

72,2580

Kanada

dolar

1

71,3783

72,8350

74,5102

71,1598

Danska Norve{ka

kruna kruna

1 1

13,7018 12,7000

13,4278 12,9592

14,0169 13,2573

13,3867 12,6611

[vedska

kruna

1

10,7978

11,0182

11,2716

10,7648

[vajcarska

franak

1

90,8035

94,5870

98,3705

90,8035

SAD

funta dolar

1 1

114,1971 70,4832

116,5277 71,9216

119,2078 73,5758

113,8476 70,2674

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 8. 2011. godine

Cena

BELEX 15 (649,98

Promet

Dimni~ar, Beograd

20,00

12.000

12.000

Angropromet, Ni{

19,93

650

10.216.700

Naziv kompanije NIS, Novi Sad

1,30)

Promena %

Cena

Promet

2,99

759

9.927.583

Dunav osigurawe, Beograd

10,94

1.288

12.877

AIK banka, Ni{

6,27

2.490

30.830

Albus, Novi Sad

10,61

490

34.300

Komercijalna banka, Beograd

-3,49

2.403

12.015

Imlek, Beograd

0,00

2.188

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

2,07

642

611.787

Soja protein, Be~ej

2,56

642

320.945

Agrobanka, Beograd

3,82

5.625

2.310.019

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Progres, Beograd Pet akcija s najve}im padom

10,00 Promena %

55 Cena

55.000 Promet

Prosveta, ^a~ak

-20,00

400

5.200

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-10,38

2.106

73.687

Univerzal banka, Beograd

-10,10

3.550

337.250

Dijamant, Zrewanin Telefonija, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

V. Britanija

Promena %

-9,52 -8,01 Promena % 2,99

7.600 735 Cena 759

7.600 735 Promet 9.927.583

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

4.000

680.000

Jedinstvo, Kikinda

0,00

300

589.500

Vital, Vrbas

-2,15

1.319

534.300

Soja protein, Be~ej

2,56

642

320.945

-0,20

500

3.982.668

Jubmes banka, Beograd

1,48

12.781

357.880

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,89

2.130

74.550

-10,10

3.550

337.250

-3,00

711

10.665

-10,38

2.106

73.687

Alfa plam, Vrawe

0,01

8.010

272.340

Veterinarski zavod, Subotica

4,51

417

417

Univerzal banka, Beograd Tigar, Pirot Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

subota13.avgust2011.

c m y

dnevnik

5

RAD NA ME STA NAJ VE ]A @R TVA NA DO LA ZE ]E EKO NOM SKE NE DA ]E

Taj ku ni }e kri zu upa ko va ti u no ve ot ka ze Nova kriza }e prvo udariti na dinar pa na izvoz, ali }e najgore biti to {to }e opet stradati radna mesta. Po starom lo{em obi~aju, razni tajkuni i ovda{we gazde sav teret ekonomske po{asti svali}e na radnike, to jest posegnu}e za otkazima jer nema ni~eg lak{eg od toga.

A lako je zbog toga {to dr`ava niti ima mehanizme niti ima autoritet da privoli gazde na

to da i sami podnesu teret krize te da sa~uvaja radna mesta.

Uostalom, ovda{wi tajkuni su i pre bilo kakavih naznaka drugog talasa svetske ekonomske krize, i to pre samo dva-tri meseca, najavqivali da }e na jesen uslediti nova otpu{tawa. Sada imaju i dodatni alibi za svoje naume.

Dr`ava bi mogla i morala da reaguje, ali je jasno da su se gazde otrgle kontroli i postale ja~i i od premijera, a o ministarima da i ne govorimo. Ne treba, vaqda, podse}ati na poruke tajkunima da urade ne{to za ovu dr`avu, da ne gase radna mesta jer se i wima mo`e desiti scenario iz Venecuele, a tek koliko su puta pozivani da ne dele otkaze ve} da smawe plate i podele teret krize i na sebe i na sve zaposlene... Ni{ta od toga ne videsmo u praksi. Osim svakodnevnih otpu{tawa.

Dakle, i s ekonomskom po{asti i bez we, otkaza }e biti, a

samo je pitawe koliko. Licitacije idu od nekoliko hiqada pa do 100.000 uga{enih radnih mesta, a jedino ostaje pitawe ko je jo{ preostao za otpu{tawe kada u industriji radi svega 300.000 qudi, to jest isto onoliko koliko je radilo pre pola veka.

Ekonomista Dra go van Mi li }e vi} smatra da je opasnost koju nosi potencijalna kriza mnogo ve}a od one iz 2008. godine.

– Srbija jeste periferno tr`i{te, ali upravo zbog svog malog uticaja bi}e vi{e pogo|ena od zemaqa koje su u ve}em ekonomskom problemu. Definitivno }e do}i do porasti nezaposlenosti. Mogu}e je da bi najnovijim udarom bez posla ostalo dodatnih 100.000 qudi, mahom onih koji rade u proizvodwi – zakqu~io je Mili}evi}.

Da on nije jedini, pokazuje i upozorewe sindikalaca. Sindikalne organizacije su po~etkom ove nedeqe upozorile na lo{ polo`aj gra|evinskih radnika u Srbiji, te da je zbog toga oko 100.000 gra|evinara u opasnosti da ostane bez posla. Sindikat gra|evinarstva, industrije gra|evinskog materijala, drvne industrije i putne privrede Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata upozorio je na to da gra|evinarstvo u Srbiji nikada nije bilo u te`oj i neizvesnijoj situaciji. Ukoliko se ne predu-

zmu konkretne mere, mo`e se o~ekivati da bez posla ostane vi{e od 100.000 qudi i totalno ga{ewe gra|evinskih firmi zbog nelikvidnosti, navedeno je u saop{tewu.

Da je pri~ao otkazima realna, pokazuju i podaci o radnicima koji su i do sada bili na ivici.

Od oko 1,75 milion zaposlenih oko 600.000 radnika danas u Srbiji dobija minimalnu zaradu.

Tako|e, barem tako tvrde sindikati, ~ak 300.000 radnika radi svakodnevno a zaradu nije dobilo po nekoliko meseci. Sindikat ~ak ocewuje i da su “sre}nici” oni zaposleni kojima plata kasni mesec-dva jer je prosek ka{wewa sve ve}i pa je tako postalo gotovo uobi~ajno da se na deo zarade, dakle ne celu, ~eka i po pola godine. Kada se sve obrne i okrene, jasno je da ima mnogo onih kojih }e se gazde lako odre}i ukoliko budu za to imali i najmawi povod.

Je di no osta je pi ta we ko je jo{ pre o stao za ot pu {ta we ka da u in du stri ji ra di sve ga 300.000 qu di, isto ono li ko ko li ko je ra di lo pre po la ve ka Krajem oktobra 2008. godine po~ela su prva otpu{tawa i, naravno, stradala je izvozno orijentisana proizvodwa. Pedeset radnika u kikindskoj livnici „Le Belije” tada je dobilo otkaz, a razlog: svetska ekonomska kriza koja se prelila i u Srbiju. Ko }e sada prvi stradati ne}e se mo}i re}i jer se jedna kriza lepi na drugu, ali verovatno opet izvozno orijentisane firme i wihovi zaposleni.

Tokom prethodne tri godine bez posla je ostalo oko 400.000 radnika, a samo ove godine uga{eno je 90.000 radnih mesta. Ne{to tako se svakako ne}e ponoviti, ali da dolazi te{ka jesen, to je izvesno.

O novim smawewima plata i radu za minimalac, opet zbog krize...

D. U.

ZA HEV PO SLO DA VA CA DA OTPO^NU OZBIQ NE RE FOR ME

Pen zi je odvo ji ti od po li ti ke Unija poslodavaca Srbije uputila je ju~e javni zahtev Vladi i svim akterima ekonomske politike da se zbog opasnosti od novog talasa ekonomske krize krene u odlu~ne reforme javnog sektora, Fonda PIO i poreskog sistema.

UPS upozorava na to da se vi{e ne smeju odlagati kqu~ne reforme, ~ije sprovo|ewe jedino garantuje da doma}a privreda ne}e daqe propadati, a kupovna mo} stanovni{tva opadati. Potrebno je pod hitno krenuti u reformu javnog sektora, koji je trenutno s vi{e od 535.000 zaposlenih najve}i u Evropi, jer ~ini 30,6 odsto ukupnog broja zaposlenih, {to je gotovo trostruko vi{e od proseka u ze-

Pa ra fi skal ni te re ti U zahtevu se isti~e da je neophodna i reforma poreskog sistema i primena evropskih standarda u formuli optere}ivawa privrednih subjekata.

Preduze}a moraju, kao u EU, biti rastere}ena pla}awa vode, komunalnih usluga, gasa i parkinga po cenama od 70 do 300 posto ve}im od onih za gra|ane. Ta reforma mora uvesti ograni~ewa za sve vidove parafiskalnih optere}ewa, isti~e UPS. mqama EU. Kreirawem dugoro~nog programa za prebacivawe zaposlenih iz javnog sektora u realni, stvori}e se vi{ak od milijardu evra godi{we, koji se mo`e upotrebiti za kredite razvojne banke Srbije, uz obavezivawe privatnih kompanija – korisnica kredita da zaposle vi{kove iz javnog sektora u proizvodwi i sektoru usluga, smatra UPS.

Va`no je i restrukturirawe Fonda PIO, povra}aj imovine i wegova profesionalizacija i odvajawe od uticaja politi~kih stranaka.

“Fond PIO trenutno deluje kao obi~an proto~ni ra~un za isplatu penzija i ne raspola`e mogu}no{}u da upravqa svojom imovinom i sredstvima, niti da kontroli{e uplate doprinosa.

Zbog toga je iz godine u godinu transfer novca iz republi~kog buxeta Fondu PIO sve ve}i, {to “jede” sav novac koji bi se mogao upotrebiti za stvarawe razvojne banke Srbije i pomo} uzletu malih i sredwih preduze}a, proizvodwu i pove}awe izvoza”, smatra UPS. Dodaje se da je potrebno i za du`i niz godina limitirati zarade u javnom sektoru na prosek u privredi i smawiti broj od trenutno 128 dr`avnih agencija. Time }e se spre~iti daqe zadu`ivawe dr`ave i mogu}nost progla{avawa bankrota ukoliko se negativni trendovi nastave.

6

poqoprivreda

subota13.avgust2011.

dnevnik

ITA LI JA NI AUSTRI JAN CI MA PRO DA JU [E ]E RA NU U SR BI JI

Ode Sen ta za 60 mi li o na evra?

BLA GI PAD CE NA P[E NI CE I KU KU RU ZA

Pro ja i da qe od hle ba sku pqa Skro man ovo ne deq ni pro ce na bi la 0,58 od sto ma wa ne met na no vo sad skoj Pro dukt go pret hod ne ne de qe. noj ber zi od 1.075 to na ro be Ce na p{e ni ce je osta la go vred ne 22,8 mi li o na di na ra to vo ne pro me we na: 17,30 do po sle di ca je sta bil no sti ce 17,50 di na ra ki lo gram, a pro na i se zo ne go di {wih od mo da to je 700 to na. P{e ni ca je u ra, oce ni la je od no su na pret ju ~ e no v o s ad hod nu ne de qu Ku ku ruz se pro da vao p o j e f t i n i l a ska ber za. po 20,5 do 20,8 Tr go va lo se 0,29 od sto. s tri pro iz vo Naj vi {e je po di na ra ki lo gram, da – ku k u r u jef ti ni la so ja – a p{e ni ca od 17,3 zom, p{e ni com 5,71 od sto, a pro do 17,5 di na ra i so jom. Pro da to je 100 to na da to je 275 to po 33 di na ra ki na ku k u r u z a pro { lo g o d i lo gram. In deks Pro dukt ne ber {weg ro da po 20,50 do 20,80 ze PRO DEKS ima vred nost di na ra za ki lo gram (ne ra ~u 210,53 po e na, {to je 0,23 po e na na ju }i PDV), te je pro se~ na ma we ne go pre se dam da na.

Za ra da u uqa noj re pi ci Uqa na re pi ca ni ka ko da do spe na li stu po nu da Pro dukt ne ber ze u No vom Sa du, dok je u mno gim ze mqa ma Evrop ske uni je uobi ~a je na po ja va. Na {i ra ta ri po `u ri li su i pro da li ovu uqa ri cu is pod tr go va~ kih ce na na ber za ma, {to se jo{ do ga |a i s pro da jom je~ ma, na vo di „Agro ser vis”.

Tre nut no se uqa na re pi ca ovo go di {weg ro da na ber zi u Pa ri zu pro da je po 471,5 evro to na, a u Bu dim pe {ti za 446,26 evra. Na ber zi u Man haj mu (Ne -

Pa le pro iz vo |a~ ke ce ne Pro iz vo |a~ ke ce ne u po qo pri vre di i ri bar stvu u ju nu su bi le 6,4 od sto ni `e ne go pret hod nog me se ca, ob ja vio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

Pri to me su pro iz vo |a~ ke ce ne u po qo pri vre di sma we ne 6,5 od sto, dok su u ri barstvu po ve }a ne 8, 8 pro ce na ta.

Pro iz vod ne ce ne naj vi{e su pa le u vo }ar stvu i vi no gra dar stvu – 17, 4 od s to, dok je sni ` e w e cena u ra t ar s koj pro izvod wi iz no si lo osam, a u sto ~ar skoj 1,2 od sto.

Isto v re m e n o, ce n e pro i z v o | a ~ a u do m a } oj pre radi pro q o pri vred nih pro i z v o d a po r a s le su 23,8 po sto.

Gle d a n o po gru p a m a pro i z v o d a, pro i z v o | a~ ke ce ne naj vi {e su pa le u pro iz vod wi krom pi ra – 28,3 od s to, za t im u proizvod w i vo } a – 18, p{e ni ce – 16,8, `i vi ne i ja ja – 7,8, po vr }a – 4,5, mle ka i mle~ nih pro iz vo da za 1,6 od sto.

Kod ne kih pro iz vo da ce ne su ne {to po ve }a ne, naj vi {e kod ku ku ru za – 2,3 posto, za tim pa su qa – 1,3, go ve da – 1,1 i svi wa – 0,4 po sto.

Od po ~ et k a go d i n e pro iz vo |a~ ke ce ne u po qopri vre di po ve }a ne su tri po sto, u ri bar stvu 25,4 i do ma }oj pre ra di 35 proce na ta.

ma~ ka) ce na se kre }e oko 455 evra za to nu.

Na {i ra ta ri go di na ma ne uspe va ju da se tvom pre ma {e 20.000 hek ta ra, iako In sti tut za ra tar stvo iz No vog Sa da ima vi so ko pri no sne sor te i pru `a kom plet nu stru~ nu po mo}. Isto je i s ce nom – ma lo ko je us peo da pro da zr no za 400 evra to nu.

Na ber zi u Bu dim pe {ti za is po ru ku sun co kre ta u sep tem bru ku pac je pla tio 423,76 evra za to nu, ova ce na }e u no vem bru i de cem bru bi ti 427,51 evra.

[e }e ra ne u Sr bi ji ne pro da ju sa mo Gr ci ve} i Ita li ja ni. Ka ko „Dnev nik” sa zna je, i {e }e ra na „TE-TO„ u Sen ti, ko ja po slu je u okvi ru ita li jan ske gru pe SFIR, do bi }e no vog vla sni ka, a naj ve ro vat ni je }e to bi ti austrij ska „Agra na”.

Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, {e }e ra na u Sen ti bi }e pro da ta za 60 mi li o na evra.

Ovu in f or m a c i j u u sen } an s koj {e } e r a n i ni su nam mo gli po tvr di ti: re ~e no nam je da me nax ment ni je oba ve {ten o mo gu }im pre go vo ri ma o pro da ji ko ji se vo de u Ita li ji. Me |u t im, u „{e } er n om sek to ru” mo `e se ~u ti da se o pro da ji fa bri ke „TE-TO” pre go va ra od ju na, te da je bi lo o~e ki va no da }e se taj po sao za vr {i ti do po ~et ka sep tem bra, me |u tim, do ta da ne }e.

Ka da je o po me nu toj ce ni re~, u {e }er noj in du stri ji sma tra ju da ni je „na du va na”, a kao re per po mi wu ci fru od pre ko 150 mi li o na evra ko li ko, ka ko se spe ku li {e, Gr ci o~e ku ju da do bi ju za {e }e ra ne ko je su u sa sta vu na ci o nal ne kom pa ni je „He le nik {u gar”. Po me ni mo, sem fa bri ka u Cr ven ki i @a bqu, Gr ci ima ju jo{ pet u ma ti~ noj ze mqi, od ko jih su u funk ci ji tri. Ka ko nam je re ~e no u `a baq skoj {e }e ra ni, Gr ci za fa bri ke u Cr ve ni ki i @a bqu o~e ku ju vi {e de se ti na mi li o na evra.

Ita li jan ski SFIR je 2001. go di ne do ka pi ta li za ci jom po stao ve }in ski vla snik {e }e ra ne u Sen ti, a iz ste ~a ja je ku pio [e }e ra nu u Srp skoj Cr wi, ko ja je u me |u vre me nu za tvo re na.

Mo gu }i ku pac sen }an ske {e }e r a n e, austrij s ka „Agra n a”, po slu je u 25 ze ma qa. U Evro pi

Gr ci ra de pu nim ka pa ci te tom Po re ~i ma za me ni ka ge ne ral nog di rek to ra Fa bri ke {e }e ra u Cr ven ki Mi la na Pe tro vi }a, do kra ja go di ne }e bi ti ras pi san ten der za ce lo ku pan ka pi tal kom pa ni je „He le nik {u gar“, u ko joj ve }in ski pa ket ak ci ja po se du je Na ci o nal na po qo pri vred na ban ka u Ati ni.

– Gr~ ka in du stri ja {e }e ra ulo `i la je do sa da u fa bri ku u Cr ven ki oko pet na est mi li o na evra – is ta kao je Pe tro vi}. – Znat no je po ve }an pro iz vod ni ka pa ci tet, mo der ni zo va na opre ma, una pre |e na teh no lo gi ja. Ta ko |e, so ci jal ni pro gram je u ce lo sti is po {to van, rad ni ci ko ji su pri hva ti li da do bro voq no odu do bi ja li su ot prem ni ne od 10.000 do 25.000 evra, iz gra |e na su 22 sta na za za po sle ne, re dov no se is pla }u ju ju bi lar ne na gra de, is pu we ne su i sve fi nan sij ske oba ve ze pre ma lo kal noj sa mo u pra vi i sa mo na ra ~un me sne za jed ni ce u Cr ven ki do sa da je upla }e no oko 700.000 evra.

On je do dao da cr ve na~ ka {e }e ra na ni kom ni {ta ne du gu je, da je pro sek pla ta pre ko 70.000 di na ra, kao i da je obez be |e no sa svim do voq no si ro vi na da fa bri ka u pred sto je }oj se zo ni pre ra de re pe ra di pu nim ka pa ci te tom. Fa bri ka {e }e ra „Cr ven ka“ je pro {le go di ne bi la 23. na rang-li sti po ostva re nom pro fi tu u Sr bi ji.

M. Ke ko vi} ima fa bri ke u Ma |ar skoj, ^e {koj, Ru mu n i j i, Slo va~ k oj, Ukra ji ni, Fran cu skoj, BiH...

Ka da je o {e }e ru re~, ima pro -

RAD NI CI UPRO PA []E NIH VOJ VO \AN SKIH KOM BI NA TA NA JA VQU JU BLO KA DE PU TE VA

Sprem na bu na ma win skih ak ci o na ra Ma win ski ak ci o na ri pro pa – Tra `i mo da se pre i spi ta ju – Me |u ak ci o na ri ma je ve li ki lih po qo pri vred nih pred u ze pri va ti za ci je pred u ze }a jer broj onih ko ji zbog vi {e go di }a i kom bi na ta iz ce le Voj vo nam je za ne ko li ko fir mi u vi {weg ne u pla }i va nog rad nog sta di ne na ja vi li su da }e 22. av gu {e na vra ta po tvr |e no da su `a ni su us pe li da do bi ju pen zi ju, sta u 10 ~a so va blo ki ra ti ma pro da te pod ve o ma sum wi vim ta ko da zah te va mo da se qu di ma gi s tral n i put u po ve `e rad ni Fe ke ti }u da bi iz sta` da bi ostva ra zi li ne za do voq ri li svo ja pra va. stvo i po k u { a l i Tra `i mo i da se da uti ~u na dr `av u Ag ne ci ji za ne in sti tu ci je da pri v a t i z a c i j u, re {e wi ho ve pro Re pu bli~ kom tu ble me. Ta ko |e, ne `i la {tvu i Mi dav no je osno van i ni star stvu prav Sa v ez ma w in s kih de pro ve ri ko li ak ci o na ra u ko jem ko su kri vi~ nih su se udru `i li ma pri ja va rad ni ci li ak ci o na ri iz 16 do sa da pod ne li po q o p ri v red n ih pro tiv no vih pred u ze }a i kom vla sni ka wi ho bi na ta da bi za jed vih pred u ze }a i ni~ k i po k u { a l i da nam se ka `e da ostva r e svo j a {ta se s ti me do pra va ko ja su im, go di lo, a od Spe ci jal nog tu `i po wi ho vim re ~i ma, us kra }e na pri - Rad ni ci zah te va ju pre i spi ti va we pri va ti za ci je la {tva o~e ku je mo da li ca od go li kom lo {ih pri fir mi gde je u vi {e na vra ta po tvr |e no da su vor na za uni {ta va ti za ci ja pred u pro da te pod ja ko sum wi vim okol no sti ma va we po qo pri ze } a u ko j i m a su i da je bi lo kri mi nal nih rad wi vre de u Voj vo di ra d i l i. Pred s ed ni pro ce su i ra ju nik Sa v e z a ko j i i da im se odu zme imo vi na – na okol no sti ma i da je bi lo kri oku pqa na hi qa de biv {ih rad gla sio je Mu ha di no vi}. mi nal nih rad wi – is ta kao je ni ka Ve se lin Mu ha di no vi} ka Mu ha di no vi}. – Sa da de lu je kao Sa vez ma win skih ak ci o na ra `e da su na pra vi li spi sak od da su sve rad we sta le i da se vi - Voj vo di ne, ~i je je se di {te u de se tak zah te va za nad le `ne {e ni {ta ne de {a va i mo ra mo Zma je vu, oku pqa hi qa de biv {ih in sti tu ci je, ali i da }e pri li da se po me ri mo s mr tve ta~ ke rad ni ka pro pa lih po qo pri kom blo ka de pu ta dr `a vi po jer je u pi ta wu sud bi na vi {e od vred nih kom bi na ta i pred u ze }a sta vi ti ul ti ma tum, i to da se 8.000 ma win skih ak ci o na ra. iz No vog Sa da, Ba~ ke To po le, ras ki nu svi ugo vo ri o pri va ti Je dan od zah te va biv {ih rad Ba~ kog Bre stov ca, Rat ko va, za ci ji ko ji su spor ni. Je dan od ni ka je da se u pred u ze }i ma i kom Zma je va, Su bo ti ce, Siv ca, Kri zah te va je i da Dr `av no tu `i bi na ti ma u ko ji ma su ne ka da ra va je, Pa no ni je, Gu na ro {a, Srp la {tvo pod ne se pri ja vu pro tiv di li raz gra ni ~i dr `av no, dru skog Mi le ti }a, Ku le,\ur |i na, ma w in s kih ak c i o n a r a da bi {tve no i za dru `no ze mqi {te i Fek ti }a, Lov }en ca i Ma log oni kroz po stu pak do ka za li da da se ono vra ti vla sni ci ma. ne ob ma wu ju na rod.

I|o {a.

M. Ke ko vi}

iz vod ne ka pa ci te te od 400.000 to n a. U Ma | ar s koj, re c i mo, „Agra na” dr `i je di nu {e }e ra nu ko ja je u toj ze mqi pre o sta la

na kon pri va ti za ci je, pre ko je ih je bi lo 12.

Da li }e se i u Sr bi ji po no vi ti ma |ar ski sce na rio? Oni ko ji su upo zor va li na to da }e u Sr bi ji op sta ti ~e ti ri {e }e ra ne, sve bli `e su isti ni. Od 11 {e }a ra na u Sr bi ji, ko li ko ih je bi lo do pre ne ko li ko go di na, sa da ih kon stant no ra di sa mo {est. U kam pa wu pre ra de {e }er ne re pe za dve ne de qe u}i }e {e }e ra ne u Cr ven ki, @a bqu, Sen ti, kao i u Pe }in ci ma i Vr ba su, ~i ji je vla snik „MK-gru pa„. Fa bri ka u Ba ~u, ta ko |e iz „MK-gru pe„, po no vo ne }e star to va ti, a pi ta we je i da li }e ona u Ko va ~i ci.

Pod se ti mo, {e }e ra nu u Zre wa ni nu ku pi la je ne dav no „Vik to ri ja gru pa„ za 4,1 mi li o na evra, a ka ko je ta da re ~e no, ulo `i }e jo{ 50 mi li o na evra da po kre ne pro iz vod wu.

Ali no va fa bri ka ne }e pro iz vo di ti {}er nu re pu ve} ku ku ruz, od no sno ku ku ru zni skrob i fruk to zni {e }er, ko ji fa bri ke so ko va ko ri ste kao za sla |i va~.

Ina ~e, ove go di ne {e }er ne re pe za se ja no je na 20.000 hek ta ra ma we ne go la ne, od no sno iz me |u 50.000 i 55.000 hek ta ra.

O~e ku je se pri nos do 50 to na po hek ta ru, a fa bri ke }e pro iz ve sti oko 330.000 to na {e }e ra. [to se ce ne ti ~e, ko ni je di gao ru ke od {e }er ne re pe zbog law ske ni ske ot kup ne ce ne i ne ko rekt nog od no sa {e }e ra na, sa da }e do bro pro }i. Za ga ran to va na ce na za slat ki ko ren je 3,8 di na ra ki lo gram, a ra ta ri }e, uz sti mu la ci je, mo }i da „na gu ra ju” i 4,5 di na ra. Spram law skih 2,5 do tri di na ra, to je do bro, me |u tim, sa da ima mo znat no ma we po vr {i ne pod ovom kul tu rom.

S. Glu {~e vi}

DO DE LA JA GO DIN SKIH JU NI CA NAJ SRE] NIJIM SE QA CI MA

Si men tal ke na lo to iz vla ~e wu Grad Ja go di na }e u po ne de qak jav no u Sport skoj ha li JA SA po qo pri vred ni ci ma po de li ti 210 vi so ko mle~ nih ste o nih ju ni ca, vred nih 440.000 evra, ko je su ku pqe ne u ne ma~ koj po kra ji ni Ba var skoj.

– Za ju ni ce kon ku ri {e 1.210 po qo pri vred ni ka i wi ho va }e ime na bi ti u 48 po su da, a do bit ni ke ju ni ca iz vla ~i }e Su za na Man ~i} – iz ja vio je na kon fe ren ci ji za no vi na re gra do na ~el nik Ja go di ne Dra gan Mar ko vi} Pal ma. – Ju ni ce su si men tal ske ra se i u ka ran ti nu su u Ra {koj, a u Ja go di nu }e po ~e ti da sti `u u ne de qu uve ~e.

Uz ~e stit ku po qo pri vred ni ci ma ko ji }e do bi ti ju ni ce, bez ika kve oba ve ze pre ma gra du, Mar ko vi} im je po ru ~io da po ju ni ce do |u ka mi o ni ma ili trak to ri ma, a grad }e im obez be di ti po de set li ta ra go ri va.

– Od lu ~i li smo da i u na red ne dve go di ne za na {e po qo pri vred ni ke ku pi mo po 210 ju ni ca – re kao je Mar ko vi}.

On je na po me nuo da }e uz po de lu ju ni ca bi ti iz vu ~e na i ime na do ma }in sta va ko ja }e do bi ti te lad od wih, ta ko da }e sva ko tre }e ime u po su di bi ti do bit no.

– Ovom po de lom re {a va mo 410 rad nih me sta na se lu po qo pri vred ni ci ma ko ji pu ne bu xet i po boq {a va mo ra sni sa stav go ve da u Sr bi ji – do dao je Mar ko vi}. – Od lu kom Skup {ti ne gra da, uze li smo kre dit za ku po vi nu, ali smo i da qe naj ma we za du `e na lo kal na sa mo u pra va u Sr bi ji.

On je ob ja snio da je do {ao na ide ju da se ku pe ju ni ce ka da je s po qo pri vred ni ci ma po se tio Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam u Pa ri zu, ali su one ku pqe ne u Ne ma~ koj, za to {to ima ju naj bo qi ge net ski sa stav.

Ju ni ce su ste o ne od tri do {est me se ci, u pr voj go di ni lak ta ci je da ju 6.000 li ta ra mle ka, a osta lih go di ne 8.000 do 10.000 li ta ra.

Do bit ni ci ju ni ca su u oba ve zi da ih „ne otu |u ju” na red nih pet go di na.

USAID po ma `e srp sko sto ~ar stvo USAID-ov Agro bi znis pro je kat je u to ku ju la i av gu sta za svo je kli jen te ko ji se ba ve pro iz vod wom sto ke or ga ni zo vao u Kra gu jev cu, Sje ni ci, Le skov cu i Ni {u vi {e pre da va wa o pro duk tiv ni joj pro iz vod wi da bi po di gli kva li tet me sa ko je is po ru ~u ju me sno pre ra |i va~ kim in du stri ja ma.

Pre da va wa su or ga ni zo va na u sa rad wi s Udru `e wem sa ve to da va ca „Agrar kon takt„. U pro gra mu je u~e stvo va lo, ka ko je sa op -

{te no, oko 80 uz ga ji va ~a sto ke i pred stav ni ka ma lih i sred wih kom pa ni ja ko je se ba ve pre ra dom me sa. Ova pre da va wa su sa mo deo po dr {ke ko ju USAID-ov Agro bi znis pro je kat pru `a raz vo ju sto ~ar stva i me sno-pre ra |i va~ ke in du stri je u Sr bi ji.

Pro je kat po ma `e srp skim kom pa ni ja ma iz me sno pre ra |i va~ ke in du stri je da po sta nu kon ku rent ne na in ter na ci o nal nim tr `i {ti ma i da svo je pro iz vo de pla si ra ju u re gi o nu i Za pad noj Evro pi.

Od boj ka na pe sku

Sal sa na pla `i

Me mo ri jal ni tur nir u od boj ci na pe sku „Mi lan Ni ko li}”, odr `a }e se su tra u 13, 30 ~a so va na pe {~a nom od boj ka {kom te re nu na [tran du. Me |u u~e sni ci ma, do ga |a ju }e pri su stvo va ti i Mi lan Gru {e vac, pred sed nik Srp skog omla din skog po kre ta ob no ve.

S. T.

Ne vla di na or ga ni za ci ja „Stend ap” ve ~e ras od 20 ~a so va or ga ni zu je ve ~e sal se na cen tral nom pla tou [tran da. U okvi ru pro gra ma na stu pi }e no vo sad ski DJ Tim be ro i ~la no vi ple snog klu ba „Ale gro”.

Po se ti o ci ma }e se de li ti edu ka tiv ni ma te ri jal po sve }en bor bi pro tiv nar ko ma ni je.

S. T - K. N.

Hr vat ski ma ri ja ~i bend „Ma ri ja ~i Los Ka ba je ros” na stu pi }e u po ne de qak u vr tu Sred wo {kol skog do ma, Uli ca Ni ko la jev ska 1, od 21 ~as.

Ula zni ce se mo gu na ba vi ti rad nim da ni ma od 8 do 14 ~a so va u Mu zi~ koj omla di ni No vog Sa da, Ka to -

Novosadska subota13.avgust2011.

li~ k a por t a 2, pu t em veb saj t a www.muzickaomladina.org ili dva sa ta pred po ~e tak kon cer ta na me stu odr `a va wa pro gra ma. U slu ~a ju lo {eg vre me na kon cert }e bi ti odr `an u Si na go gi.

A.K.

Ak tiv no sti „No vo sad skog de~ jeg le ta” na sta vqa ju se da nas i su tra na {pi cu na [tran du gde }e se od 17 do 20 sa ti odr `a ti „Bi ser {tran da ri je”.

U kom bi na ci ji edu ka tiv nih, re kre a tiv nih, za bav nih i kre a tiv nih sa dr `a ja de cu }e za ba vqa ti ma sko ta Bi ser ko i ani ma to ri. Broj u~e sni ka je neo gra ni ~en i ne ma par ti ci pa ci je.

N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

^e ka no, do ~e ka no

N

o vi Sad je ko na~ no do bio ba zen, in ve sti ci ju vred nu pa `we o ko joj se pri ~a lo i pri ~a lo a de ce ni ja ma se i ~e ka lo da ta stvar no dav na ide ja po sta ne da na {wa stvar nost. Ma da se ba zen na Spen su otva ra pred kraj se zo ne ne tre ba za me ri ti, glav no je da `i te qi Srp ske Ati ne ko na~ no mo gu da bi ra ju. Osim [tran da na Du na vu i ba ze na na Saj mi {tu, omla di na i sta ri ji ima ju jo{ jed no me sto gde da pre vo du let we da ne, {kol ski ras pust ili go di {wi od mor.

De lu je ~ud no, ali ovo li ki grad tek da nas je do bio dru gi otvo re ni ba zen. Po sle to li ko de ce ni ja ~e ka wa da se ro di jo{ je dan ta kav ba zen, {to je mno gi ma za to sil no vre me de lo va lo kao ve ~i ta ne mo gu }a mi si ja, pret po sta vqa mo da }e no vo pli va li {te pod ne bom br zo po sta ti na vi ka No vo sa |a na. Na do bro je la ko na vi }i se.

Na{ grad se ne mo `e ba{ po hva li ti ova kvim in ve sti ci ja ma.

Uglav nom se ula ga lo u sa o bra }aj ni ce, kr pqe we ru pa i ure |i va we uli ca. Vlast je, re klo bi se, po vu kla hra bar po tez, jer tro {i ti no vac u vre me kri ze u obje kat za re kre a ci ju, ka da ne ma stra nih in ve sti ci ja, ni je ba{ be zna ~aj no. Da kle, ti nej xe ri i oni mla di du hom si gur no }e bi ti naj broj ni ji po se ti o ci, pod uslo vom da Spens ce nom ula zni ce ne za vu ~e pre vi {e ru ku u xep.

Z. Deli}

„Lak mus red” u CK13 Slu {a o ni ca „Ro ka bi li” i kon cert gru pe „Lak mus Red” odr `a }e se da nas u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Po se ti o ci }e od 17 ~a so va ima ti pri li ku da u`i -

„Bi ser {tran da ri je” na {pi cu

Ma ri ja ~i u vr tu Sred wo {kol skog do ma

va ju u zvu ci ma ro ka bi li ja i ra nog ro ka, a od 21 ~as u im pro vi za ci ji i elek tro to no vi ma gru pe”Lak mus Red”. Ulaz je slo bo dan.

K. N.

Kamp „Hi brid me dia” u Be ge ~u Kamp “Hi brid me dija” po ~eo je ju ~e u Be ge ~u i tra ja }e do utor ka 16. av gu sta. Kon ci pi ran je kao spoj sa vre me ne no vo me dij ske te o ri je i prak se kao i eko lo {ke umet no sti, u okvi ru ko ga }e se odr `a va ti ra di o ni ce i pre da va wa. Or ga ni za tor je ne vla di na or ga ni za ci ja „Sve ti o nik”.

G. ^.

V remeploV

GRA DO NA ^EL NIK IGOR PA VLI ^I] OB I [AO GRA DI LI [TA

No vo li ce za ~e ti ri uli ce Ra do ve u ne ko li ko uli ca u gra du ob i {ao je ju ~e gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, na po me nuv {i da po pr vi pu ta sva grad ska pred u ze }a ra de u kor di na ci ji, a za vr {e tak ra do va na ja vio naj ka sni ji za tri me se ca.

- Sva grad ska in fra struk tu ra bi }e ura |e na i is pod as fal ta, pa se sre |e ne uli ce vi {e ne }e po no vo ras ko pa va ti kao {to se to ra n i j e de { a v a l o.

Vred nost ovih in ve sti ci ja je

Uli ce Ko sov ska, Slo bo da na i Bran ka Ba ji }a do bi }e no ve pe {a~ ke i bi ci kli sti~ ke sta ze, a Sen tan drej ski put dve sa o bra }aj ne tra ke ve li ka, oko 100 mi li o na di na ra, a gde god mo `e mo iz gra di }e mo bi ci kli sti~ ke sta ze i po sa di ti dr ve }e - re kao je Pa vli ~i}.

Uli ce Ko sov ska, Slo bo da na i Bran ka Ba ji }a ovom re kon struk ci jom do bi }e i ure |e ne no ve pe {a~ ke i bi ci kli sti~ ke sta ze i no va par king me sta, a Sen tan drej ski put osim no vih sta za bi }e pro {i ren i sa dve

sa o bra }aj ne tra ke. Gra do na ~el nik po sle re ba lan sa bu xe ta u sep tem bru na ja vqu je i zna ~aj na do dat na sred stva za sa na ci ju pu te va.

- U put n u in f ra s truk t u r u ulo `e no je osam mi li jar di di na ra, a do bar deo stred sta va po sle re ba lan sa bu xe ta, ko ji }e iz no si ti 700 mi li o na di na ra,

opet }e oti }i na te po slo ve – re kao je Pa vli ~i}, na ja viv {i u semp tem bru oze le wa va we gra da sa 10.000 mla di ca.

A. L.

PO ^EO TRO DNEV NI MA RA TON

Bi ci klom rav ni ci u po ho de Ga zde di ri go va le sli ka ri ma Aka dem ski sli kar iz Bo sne Te o dor [vra ki}, imao je do bre raz lo ge da 13. av gu sta 1919. bu de za do vo qan. Jer, pre de set da na, na otva ra wu iz lo `be we go vih ra do va u Grad skoj ku }i, na dah nu ti go vor gra do na ~el ni ka Jo va na @i vo ji no vi }a, slu {a lo je tek ne ko li ko qu di. Po se ta se sva kim da nom po ve }a va la, a pro da -

to je i 12 sli ka, pej za `a i isto rij skih kom po zi ci ja. Ku pi li su ih „stran ci”, tj. gra |a ni ko ji ni su `i ve li u No vom Sa du. U to vre me No vo sa |a ni, ko ji su mo gli da ku pu ju umet ni~ ke sli ke su, po pra vi lu, do vo di li sli ka re svo jim ku }a ma, da bi u wi ma, „pod kon tro lom” ra di li po na lo gu do ma }i na.

N. C.

Tro dnev ni bi ci kli sti~ ki edu ka tiv ni ma ra ton „Bi ci klom idi, Voj vo di nu vi di” ju ~e je star to vao sa Ke ja `r ta va ra ci je. U~e sni ci, wih oko 30, }e vo zi ti uz Du nav od No vog Sa da do Ba~ ke Pa lan ke, a obi }i }e i Er ge lu u Ka ra |or |e vu, park pri ro de “Ti kva ra”, Mu zej pi va u ^e la re vu, dvo rac Dun |er ski i Mu zej Ba~ ke Pa lan ke.

Ka ko ka `e u~e snik Mi lan No vo se lac ma ra ton mu je zvu ~ao za ni mqi vo i po {to re dov no vo zi bi cikl, do {ao je da se opro ba.

- Ovo }e bi ti la ga ni ja vo `wa od one na ko ju sam na vi kao, ali je ov de u pr vom pla nu do bra za ba va i upo zna va we i dru `e we sa no vim qu di ma. Mi slim da bi tre ba lo da se or ga ni zu je vi {e

ova kvih do ga |a ja u gra du, gde je u pr vom pla nu re kre a ci ja i zdrav `i vot - ka `e No vo se lac.

Or ga ni za tor ma ra to na je Udru `e we „Zdra vo” ko je se tru di da mla de qu de {to vi {e za -

Fo to: S. [u {we vi}

in te re su je za ba vqe we spor tom, od no sno, zdra vim na ~i nom `i vqe wa. Pred stav nik udru `e wa Dan ka Sto ja no vi} ka `e da je ve li ki pro blem {to da na {wa omla di na, zbog ve }e do stup no sti no vih teh no lo gi ja, sve ma we iz la zi na po qe, ali i {to u gra du ne ma do voq no sport skih te re na.

- U~e sni ci ma smo obez be di li sme {taj i hra nu, ali i bi ci kle, u sa rad wi sa pro dav ni com „Fa na tik”, za one ko ji ne ma ju svo je.

Us put }e mo sni ma ti i do ku men tar ni film, ko ji }e mo ka sni je ob ja vi ti. Tru di }e mo se da ma ra ton po sta ne tra di ci o na lan, a da ru te ko ji ma vo zi mo bu du ma lo du `e - ka `e Sto ja no vi}.

G. ^.

Ras po red od no {e wa ba {ten skog ot pa da Ba {ten ski ot pad “^i sto }a” }e od no si ti u po ne de qak u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Sa te li tu, Ba na ti }u (po po zi vu) i Ki sa ~u.

U uto rak ba {ten ski ot pad }e se od no si ti u Ka }u, a u sre du u Ru men ci, na Saj lo vu, Adi ca ma, Avi ja ti ~ar skom na se qu i Gr ba vi ci. Gra |a ni ot pad tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va uju tru.

Ba {ten ski ot pad tre ba da bu de upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve.

A. K.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

subota13.avgust2011.

dnevnik

NA TR GU SLO BO DE OBE LE @EN DAN MLA DIH

Ide ja ma omogu}en pro laz

HU MA NI TAR NI KO [AR KA [KI KAMP NA LE TEN KI

Dru gar stvo lop tom ve za no Hu ma ni tar ni pro gram “Ja sam U ovoj kon sta ta ci ji po dr `ao do {ao da igram” or ga ni zo van je ju je vr {wak iz Ve ter ni ka Sr po ~e tvr ti put u okvi ru ko {ar |an Bo gu no vi} ko ji, na `a lost, ka {kog kam pa na Le ten ki, na ne ma pre vi {e le pih re ~i za ko Fru {koj go ri, oku piv {i sto ti {ar ka {ku sce nu u Sr bi ji, ali nak de ~a ka i de voj ~i ca iz ze ma ka `e da je qu bav pre ma igri iz qa biv {e Ju go sla vi je. Ka ko je nad to ga. na veo di rek tor kam pa, ko ji je Kamp je ju ~e po se tio i gra do pri re di la sport sko-hu ma ni tar na ~el nik Igor Pa vli ~i}, ko ji na or ga ni za ci ja „Plej”, Mi haj lo je, uz ne ko li ko {u te va na ko{, De li}, pro gram je kon ci pi ran otvo rio me mo ri jal ni skup u ta ko da de ca, to kom 10 da na, ~ast Ne ma we Da ni lo vi }a. ima ju dva aka dem - Sport je na bo ska pre da va wa, qi na ~in da se Am b a s a d or k a SAD u in ter ak tiv nu ra qu di oku pe i ovaj Sr bi ji Me ri Vor lik kamp je je dan ma li di o ni cu i dva is ta kla da je ovaj do pri nos raz vo ju tre nin ga dnev no, sve u ci qu po - kamp od li ~an pri mer bo qeg dru {tva, ali i na ~in da se boq {a wa kva li in tern ci o nal ne se ti mo tra gi~ no te ta `i vo ta. sa rad we na stra da log su - Kamp ko ri sti gra |a ni na, tre ne sport kao plat ra i pra vog spor ti ste- pod se tio for mu za pro mo ci ju od re |e nih je gra do na ~el nik. vred no sti ko je su, na `a lost, da Pro gram kam pa u pot pu no sti nas na mar gi na ma na {eg dru je hu ma ni tar nog ka rak te ra, bes {tva. Su {ti na je da ov de sva ke pla tan i ba zi ran na vo lon te ri go di ne do |e {est gru pa, a ode zmu, a po dr `a la ga je ame ri~ ka jed na - ob ja snio je De li}. am ba sa da u Be o gra du.

Mla di ko {ar ka {i iz Sr bi je, - Svi mi de li mo ide a le i Hr vat ske, Ma ke do ni je i Bo sne i vred no sti ko je se u~e upra vo ov Her ce go vi ne po hva li li su or ga de - fer plej, sport ski duh, po ni za ci ju i is ta kli dru `e we i {to va we raz li ~i to sti re kla je raz voj sport skog du ha i svo jih am ba sa dor ka SAD u Sr bi ji Me ve {ti na kao glav ne raz lo ge ko ri Vor lik. - One su bit ne za se ji su ih mo ti vi sa li da se pri {to `e li mo da ra di mo u `i vo tu kqu ~e pro gra mu. i ono {to mla di ov de na u ~e, mo - Tre ni ram ko {ar ku {est go }i }e da pri me ne u sva koj obla di na, po ~e lo je sa svim su ~aj no, sti `i vo ta- is ta kla je Vor lik kao igra, ali kad jed nom za vo li do da ju }i da je ova kamp od li ~an te ovaj sport, ne mo `e te pre sta pri mer in ten ci o nal ne sa rad we. ti - na ve la je {e sna e sto go di {wa Ema Ma ho vi} iz Za gre ba.

A. Je ri ni}

NA TR @I [TU JU @NO BA^ KOG OKRU GA PO ZI TIV NE PRO ME NE

Po sao do bi la 523 in va li da Po je kat „Mi dvej fa za dva Ukqu ~i va we de ce sa te {ko }a ma u raz vo ju i za po {qa va we oso ba sa in va li di te tom” pre zen to van je ju ~e na kon fe ren ci ji za me di je u Kul tur nom cen tru a po tom je or ga ni za tor Cen tar za sa mo stal ni `i vot oso ba sa in va li di te tom Sr bi je iz veo uli~ nu ak ci ju pod slo ga nom „Mi ima mo pra vo na rad”. Ta ko su jav nost po ku {a li da upo zna ju sa Za ko nom o za po {qa va wu i re ha bi li ta ci ji oso ba sa in va li di te tom ko ji je pre go di nu da na stu pio na sna gu. Spro ve de no i je i an ke ti ra we gra |a na.

- Is tra `i va li smo ka ko se na tr `i {tu gle da na oso be sa in va li di te tom is tra `u ju }i sam za kon i pri me re do bre prak se. Is tra `i va we je spro ve de no u Be o gra du, No vom Sa du, Ni {u, Kra gu jev cu i Le skov cu, a ko na~ ni re zul ta ti bi }e kra jem semp tem bra - re kao je is pred ovog cen tra Mom ~i lo Sta no je vi}.

Sa vet nik za za po {qa va we za oso be sa in va li di te tom no vo sad ske fi li ja le NSZ-a Na da Ar se nin iz ne la je re zul ta te spro vo |e wa ovog za ko na. Za po sle na je ~e tvr ti na ne za po sle nih oso ba sa in va li di te tom sa li ste NSZ-a u Ju `no ba~ kom okru gu, da kle 523 oso be i za wu je to „za do vo qa va ju} re zul tat”.

- Ima m o osam pro g ra m a i sub ven ci ja pre ko ko jih pod sti ~e mo po slo dav ce da za po {qa va ju oso be sa in va li di te tom, za

sa da naj po pu lar ni ja je Sub ven ci ja za otva ra we no vog rad nog me sta. Oso ba ma sa in va li di te tom nu di mo edu ka ci je, pre kva li fi ka ci je, do kva li fi ka ci je i me re ka ko da se {to bo qe pre zen tu ju po slo dav cu - sa op {ti la je Ar se nin.

U na {em okru gu po po da ci ma do 6. ju na ima 2738 ne za po sle nih oso ba sa in va li di te tom, od to ga je `e na 774. Naj vi {e ne za po sle nih je sa naj ni `om stru~ nom spre mom 957, dok sa vi so kom ima 48 qu di.

- Ono {to je ste mo `da za bri wa va ju }e je da i po red osva re nog kva li te no za po {qa va wa, pri ma wa oso ba sa in va li di te tom su jo{ uvek ni `a od pro se ka u Sr bi ji i ne mo gu da `i ve kao pro se~ ni gra |a ni, ta ko da je jo{ uvek po treb na so ci jal na po dr {ka - za kqu ~io je je dan od is tra `i va ~a na ovom pro jek tu Mar ko Mi la no vi}.

Po tom is tra `i va wu 86 po sto po slo da va ca pot pu no je za do voq no svo jim no vim upo sle ni ci ma oso ba ma sa in va li di te tom, dok }e 70,5 po sto wih na sta vi ti sa za po {qa va wem ta kvih gra |a na. ^ak 93 po sto za po sle nih za do voq no je svo jim rad nim me stom, dok 88 po sto wih mi sli da se uspe {no pri la go di lo na svo je no vo rad no me sto. Po ra `a va ju }i je po da tak da sa mo pet po sto oso ba sa in va li di te tom ima pla tu ve }u od pro se~ ne.

A. La tas

Ma ni fe sta ci ja po sve }e na Me |u na rod nom da nu mla dih odr `a na je ju ~e na Tr gu slo bo de. Uz mu zi ku i per for man se vi {e or ga ni za ci je pred sta vi lo je svo je pro gra me.

U~e stvo va li su Omla di na JA ZAS, No vo sad ski hu ma ni tar ni cen tar, Cen tar za omla din ski rad, Stu dent ski kul tur ni cen tar, AISEC i Cr ve ni krst ko ji je i iz veo per for mans, od no sno, si mu la ci ju da va wa pr ve po mo }i.

Po red ovo ga ob ja vqen je i jav ni kon kurs za do de lu sred sta va iz bu xe ta Gra da za re a li za ci ju pro je ka ta iz obla sti po li ti ke za mla de. Pred stav nik Kan ce la ri je za mla de, ko ja je i or ga ni za tor ove ma ni fe sta ci je, @eq ko Kla ri} ka `e da su ove go di ne za kon kurs do bi li oko 11.500.000 di na ra ko ji }e bi ti upu }e ni or ga ni za ci ja ma i udru `e wi ma ko ji po nu de naj bo qe pro jek te. ^lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Alek san dar Kra vi} na veo je da se Grad tru di ko li ko mo `e da po mog ne mla di ma.

Fo to: F. Ba ki}

- Tru di }e mo se da sle de }e go di ne obez be di mo oko 20.000.000 di na ra za jav ni kon kurs i obe -

}a va mo da }e mo sve {to bu de mo ra di li i za vr {i ti. Po ru ~u jem mla di ma da u~e stvu ju u jav nom

`i vo tu, jer se sa mo ta ko ne {to mo ` e pro m e n i t i - re k ao je Kra vi}.

G. ^.

Igrom do bes plat ne ~la na ri ne

Fo to: F. Ba ki}

Grad ska bi bli o te ka je ju ~e na Tr gu slo bo de, u okvi ru obe le `qa va wa Me |u na rod nog da na mla dih, pred sta vi la za ni mqi ve po nu de i pri pre mi la ra zno vr sni pro mo tiv ni ma te ri jal. Za in te re so va ni sred wo {kol ci su mo gli da u~e stvo vu ju u kvi zu, od no sno da re {a va wem mi ni te sta sa pet pi ta wa iz op {te kul tu re, osvo je bes plat no ~lan stvo u bi bli o te ci. Mla di su po ka za li in te re so va we za u~la we we kroz igru, ma da, ka ko ka `u, ve }i na ih je ve} u~la we na u Grad sku bi bli o te ku.

Ju ~e je na ja vqe no otva ra we „In f or m a c i o n o-re f e r al n og cen tra” ko ji }e od 1. ok to bra svim ~la no vi ma bi bli o te ke omo gu }i ti bes pla tan pri stup in ter ne tu i on lajn pre tra `i -

va we ba ze po da ta ka. Pred sta vqen je „Fond bri tan ske kwi ge” ko ji sa dr `i ux be ni ke za pri pre mu op {tih, pro fe si o nal nih i spe ci jal nih is pi ta, stru~ ne kwi ge, vi deo iz da wa, sa vre me nu bri tan sku be le tri sti ku, kwi ge, sli kov ni ce i cr ta ne fil mo ve za de cu.

Ka ko je is tak nu to bi bli o te ka ras po la `e pro sto rom za na u~ no-obra zov ni rad i pru `a broj ne uslu ge po put fo to ko pi ra wa, ske ni ra wa, {tam pa wa... U okvi ru pro jek ta „Kwi ga za sva kog” nu di ser vis do sta ve kwi ga na ku} nu adre su.

Grad ska bi bli o te ka na la zi se u Du nav skoj uli ci 1. Stan dard na ce na ~la na ri ne na pe riod od go di nu da na iz no si 400 di na ra.

S. T - K. N.

RE PU BLI^ KI FOND ZA ZA [TI TU @I VOT NE SRE DI NE DAO 700.000 DI NA RA

Bu ko va~ ka de po ni ja ide u pro {lost Rad ni ci „Li sja” mo gli bi ve} da nas da po~ nu s ukla wa wem di vqe de po ni je u Bu kov cu, ali zbog to plog vre me na i ne pri jat nih mi ri sa, ~e ka }e se ni `e tem pe ra tu re, ka zao je di rek tor Sr bo qub Bub we vi}. Do da ju da po sao ne }e du go tra ja ti, pet do de set rad nih da na, te da je sep tem bar pra vo vre me za od voz sme }a.

^ITAOCI PI[U SMS

No vac za ovaj po sao do bi jen je na osno vu pla na ko ji je „Li sje” po nu di lo i za hva qu ju }i do bro ura |e nomm po slu na ~i {}e wu di vqih de po ni ja u Ka }u i Ki sa ~u.

Pre ma re ~i ma Bub we vi }a, u Bu kov cu ima 2.000 to na sme }a, a mo `da i vi {e, pa }e se ot pad od vo zi ti u tri uto va ri va -

~a i {est ka mi o na i bi ti upo sle no de set rad ni ka. No vac za sa na ci ju de po ni je, 700.000 di na ra obez be dio je re pu bli~ ki Fond za za {ti tu `i vot ne sre di ne.

Po greb ni ci bi tre ba lo pro stor i da oze le ne, kao {to su to u~i ni li i na lo ka ci ja ma u Ka }u i Ki sa ~u po sle ukla wa wa ta mo {wih de po ni ja.

Z. De li}

065/47-66-452

Enig ma ti~ ne bi ci kli sti~ ke sta ze Mo lim nad le `ne da obe le `e bi ci kli sti~ ke sta ze sa obe stra ne Uli ce na rod nog fron ta (od Bul. oslo b o | e w a do okret ni ce na Li ma nu 4). Ova ko pe {a ci „ne pri zna ju” da te sta ze po sto je.

065/3007... * * * Od go vor za 069/18491. Sta ra MAS ni ka ko ne mo `e bi ti ru glo gra da, jer se na la zi na pra vom me stu. Kri ti ke na wen tre nut ni iz gled sto je, ali to ni je raz log da se pre se li na me sto no ve ili ATP”Voj vo di na” sta ni ce ko ja je pot pu no pro ma {e na in ve sti ci ja i za ko ju sa da {wa grad ska upra va ne ma ni ka kvu od go vor nost, ve} je to pri vat ni ara `man iz me |u vla sni ka ATP„Voj vo di na” i po je di na ca iz pret hod ne vla sti. Na svu sre }u gra |a ni No vog Sa da su bi li pro tiv ova kvog ne re al nog sa o bra }aj nog re { e w a po { to je lo k a c i j a ATP sta ni ce ~ist pro ma {aj i od la zak na wu je ~e sto ne mo gu }a mi si ja, a i ne mo gu }e je grad ski sa o bra }aj pri la go di ti no vim uslo vi ma.

063/524...

Za { to ni k o ne ka `e ka ko je le p o cve } e {i r om gra da, ka ko je le po na ke ju, ka ko nam je grad ipak o~u v ao sta tus ~i stog gra da.

Hva l a „Grad skom ze l e n i lu“ {to nam u l e p { a v a grad i tmur nu stvar n ost osve `a va cve }em!

064/0484... * * * Pre va ra bez pre se da na! Da li je pro da ja jed ne iste stva ri od stra ne istog li ca kri vi~ no de lo? Je ste.

Da li je prav da za sve ista? Ni je.

Ka ko tu ma ~i ti to {to nam jav ni ser vis RTS-a u udar nom ter mi nu po sle dru gog „Dnev ni ka“ pri ka zu je tj. na pla }u je se ri je ko je smo ve} ne ko li ko pu ta pla ti li – „Ka mi om xi je“, „Ot pi sa ni“, „Se lo go ri a ba ba se ~e {qa“ , „Po zo ri {te u ku }i“, „Gr lom u ja go de“ i ko zna {ta jo{? Da li sa vet za za {ti tu po tro {a ~a ima mo} da re -

a gu je, jer sve to smo ve} ne ko li ko pu ta pla ti li, a u pi ta wu su mi li o ni gle da la ca. Do kle?

065/6202... * * * Ka `u pre du gi pr sti ra de, ne sta ju plo ~e ba kar ne, {ah to vi, po klop ci itd ba{ tu ta ko oko cen tra. A ka me re sla bo cen tri ra ne ili sla bo pla }a mo, pa ne ma ju fil ma da sni me. [to

god da je ne {to ne va qa, odo {e nov ci.

064/2491... * * * Ej qu di, Bu le var M. Pu pi na - grad ska vlast jo{ uvek ni je ski nu la ukra se od No ve go di ne.

061/6556... * * * Iz bor za in struk to re za po pi si va ~e je jo{ jed na pre va ra po li ti~ kih par ti ja.

Kan da }e bi ti no ve re vo lu ci je.

061/6556... * * * Dra gi No vo sa |a ni, da li ste pro ~i ta li iz ja vu na {eg gra do na ~el ni ka da mu je am bi ci ja jo{ je dan man dat, e pa to je ve} pre vi {e od we ga, on je tre bao dav no da ti ostav ku, pod uslo vom da vra ti ono {to je uzeo od gra da i gra |a na. Ro doqub.

063/8599... * * * Ka da }e No vi Sad ima ti smi sle nu kul tur nu po li ti ku i kada }e mla di, kre tiv ni qu di u}i u kul tur ne in sti tu ci je i mo }i da `i ve od svog kre a tiv nog ra da?

064/9355...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota13.avgust2011.

9 Fo to: R. Ha yi}

DA NAS IZ ME WEN RE @IM SA O BRA ]A JA

Kre }e No vo sad ska ro le ri ja da Re `im sa o bra }a ja bi }e iz me wen da n as to k om odr ` a v a w a No vo sad ske ro le ri ja de ~i ji je start za ka zan za 10 ~a so va na pla tou iz me |u stu dent skih do mo va „Dr Slo bo dan Ba ji}” i „Dr Veq ko Vla ho vi}”, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a. Od 11 do 16 ~a so va pot pu no }e bi ti ob u sta vqen sa o bra }aj u Uli ci Si me Mi lo {e vi }a, od Bu le va ra ca ra La za ra do Uli ce Ili je \u ri ~i }a.

Najavqeni maraton i mini maraton ne}e se odr`ati zbog zabrane policijske uprave u

Novom Sadu, jer je prioritet obezbe|ewe fudbalske utakmice izme|u Radni~kog iz Kragujevca i Vojvodine koja je progla{ena utakmicom visokog rizika.

To kom Ro le ri ja de or ga ni zo van je fo to kon kurs „Ri tam `i vo ta je bi tan” za pro fe si o nal ce i ama te re, ko ji }e bi ti re a- li zo van na Fej sbu ku, www.fa ce bo o k.cm/ro l e r i j a d a. U~e s ni c i tre ba da po {a qu naj vi {e tri fo to gra fi je za jed no sa po da ci ma (ime, pre zi me, broj te le fo na, i-mejl) na adre su fo to kon -

kurs@nsro le ri ja da.com, i po zo vu pri j a t e q e na po m e n u t oj dru {tve noj mre `i da gla sa ju za wih. Gla sa we star tu je 14. av gu sta i tra je do 25. av gu sta ka da }e bi ti iza bra ni naj bo qi ra do vi. Za pr vo me sto obez be |e na je na gra da u vi du sta ti va „vel bon” cx-300f i „san disk” kar ti ce od ~e ti ri gi ga baj ta, za dru go mi ni sta tiv „vel bon”, a za tre } e fu t ro l a za di g i t al n i fo to-apa rat.

Po red tr ka i fo to-kon kur sa, ma ni fe sta ci ja }e bi ti is pra }e n a ra z nim kul t ur n o-za b av -

nim sa dr `a ji ma kao {to je per for m ans po l a z ni k a UMS {ko le u 11 ~a so va, jav ni ~as fit ne sa u 17.05, ~as ka u pu e re u 19 i na stu pi di-xe je va od 20 ~a so v a. No v o s ad s ka ro l e r i j a d a odr `a va se pr vi put u gra du, a pra vo u~e {}a ima ju svi qu bi te qi ro le ra od 7 do 30 go di na.

Za one sta ri je bi }e org ni zva na tr ka za do voq stva pod im nom „Za ro laj HIV” ko ju }e re a li zo va ti eki pa Dan ce4li fe. Pri ja ve su mo gu }e i to kom ma ni fe sta ci je, sat vre me na pred tr ku.

A. J.

NA SPEN SU KO NA^ NO BR^ KA WE I POD NE BOM

Otvo re ni ba zen da nas prima kupa~e Fo to: R. Ha yi}

Otvo re ni ba zen u SPC „Voj vo di na” da nas }e pri mi ti pr ve ku pa ~e. Po na ja vi di rek to ra Spen sa Bo ri sa Bar jak ta ro vi }a ba zen ne }e, ka ko je pr vo bit no pla ni ra no, ra di ti po sme na ma od tri sa ta, ve} }e ukup no ima ti tri sme ne. Pr va bi znis sme na tra ja }e od 8 do 9 ~a so va, ulaz }e sta ja ti 160 di na ra, dru ga dnev na sme na tra ja }e od 10 do19 ~a so va, ce na ula zni ce bi }e 220 za od ra sle, od no sno 150 di na ra za de cu.

No} no ku pa we bi }e upri li ~e no od 20.30 do 23.30 sa ta i ko {ta }e

Bla tom po go vor ni ci Ne ki qu di, ka da ih sa go vor nik pre ko te le fo na iz ve de iz tak ta, ima ju obi ~aj da ba ce po me nut apa rat i, u naj ve }em bro ju slu ~a ja, tom pri li kom ga uni {te. S ob zi rom na to da se te le fon ska go vor ni ca ne mo `e tek ta ko uze ti i ba ci ti, o~i gled no se mo ra pro na }i al ter na tiv ni ji na ~in ka `wa va wa apa ra ta jer se ne ko ni je slo `io sa va {im mi {qe wem ili ide jom. Sak si ja je bli zu, u woj se na la zi bla to, ko je je o~i gled no po slu `i lo, jer je

Od 10 do 19 ~asova cena ulaznice 220dinara za odrasle, 150 za decu 220 di na ra, a za one ko ji se od lu ~e da do |u u gru pi, set od 20 ka ra ta sta je 3.500 za od ra sle, od no sno 2.200 za de cu. U otvo re ni ba zen se ula zi na ulaz za tvo re nog ba ze na, ~i je }e svla ~i o ni ce, tu {e vi, to a le ti kao i ma li ba zen bi ti u funk ci ji otvo re nog ba ze na. Kar te za ba zen se mo gu ku pi ti na bla gaj ni ba ze na i kli za li {ta.

Sve ~ a n o otva r a w e ba z e n a, za k a z a n o je za uto r ak, ka d a

VAN DAL SKE INO VA CI JE

}e bi t i po z va n i pred s tav n i ci Grad s ke upra v e i Mi n i star s tva za omla d i n u i sport, in s ti t u c i j a ko j e su fi n a s i r a l e iz g rad w u ba z e n a sa ukup n o 130 mi l i o n a di n a ra.

DSS: Grad po stao pro vin ci ja - Grad ska vlast u pro te kle tri go di ne ne ma ~i ne da se po hva li. No vo sa |a ni pla }a ju naj sku pqi ku bik vo de u Sr bi ji, ko ja je vr lo ~e sto i ne is prav na, a iz vo ri {te „[trand„ u ~i ju re ko struk ci ju je ulo `en zna tan no vac i sve ~a no pu {te no u rad odav no ni je u funk ci ji - iz ja vio je pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Bor ko Ili}.

Na veo je da pre ma ra ~u nu Grad skog od bo ra DSS sva grad ska ko mu nal na pred u ze }a po slu ju s mi nu som od ukup no ~ak 11 mi li o na evra.

- No vi Sad je po stao pro vin ci ja bez ijed ne stra ne in ve sti ci je, dok se u sre di na ma, ko je su bi le do ne dav no u za pe} ku, upr kos kri zi ka pi ta la u sve tu, ra di i gra di. Za to ima mo pri me re u Pe }in ci ma, Srem skoj Mi tro vi ci i dru gim me sti ma - re kao je Ili}.

Na veo je da se ~ak ni po sao za pred sto je }i po pis sta nov ni {tva ne mo `e do bi ti bez stra na~ ke kwi `i ce.

Osvr }u }i se na iz ve {taj Dr `av ne re vi zor ske in sti tu ci je (DRI) pre pun ne pra vil no sti na |e nih u po slo va wu JKP” Vo do vod i ka na li za ci ja”, pod pred sed nik GO DSS Pe tar ]ir ko vi} je kon sta to vao da je o~i ta spre ga par ti ja na vla sti, sra ~u na ta na to da se {to du `e odr `e.

- Upr kos to me {ta je sve DRI na {la ne za ko ni to sti u upra vqa wu „Vo do vo da”, gr do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a to ne do ti ~e, ne }e da sme ni di rek to ra Bran ka Bje laj ca - re kao je ]ir ko vi}.

Z. De li}

U SPC ,,Voj vo di na”na ja vqu ju da je ovaj ba zen sa mo deo bu du }eg sa vre me nog ba zen skog kom plek sa ko ji }e ~i ni ti jo{ je dan olim pij ski i ba zen za sko ko ve u vo du. Pred vi |e no je da se za dve go di ne za vr {e ra -

do vi na ovom kom plek su ko ji }e ima ti po kret ni krov, pa }e ba ze ni zi mi bi ti za tvo re ni.

Ti me bi tri de se to go di {wa iz grad wa Spen sa do {la kra ju.

A. L. A. K.

„ARO MA TIKS” @A LI SE NA „TE LE KOM” I SPO RO OT KLA WA WE KVA RA

Fir ma pet da na ~e ka la po vra tak in ter ne ta Su gra |an ka Sla |a na Nov kov po `a li la se na {oj re dak ci ji na in ter net uslu gu Te l e k o m a Sr b i j e. Na i m e, fir m a VK „Aro ma tiks” DOO, gde Nov kov ra di, u pe tak 5. av gu sta osta la je bez in ter ne ta, a ka ko je bio kraj rad nog vre me na po mi sli li su da je u pi ta wu sa mo tre nut ni pre kid i da }e in ter net do bi ti sva kog tre nut ka. Me |u tim, in ter ne ta ni je bi lo ni u po ne de qak 8. av gu sta, pa su od lu ~i li da po zo vu kol cen tar i pri ja ve kvar.

Okre nu li su broj te le fo na za `al be ko ji im sto ji u ugo vo ru, i ope ra te ri su im obe }a li da }e po sla ti ne kog da ot klo ni kvar {to se ni je de si lo. Ka da su po no vo po zva li isti broj is po sta vi lo se da im je u ugo vo ru na pi san po gre {an broj ko ji se od no si na fi zi~ ka li ca, a ne na fir me, iako je Te le kom sklo pio ovaj ugo vor sa na ve de nom fir mom. Na upor no in si sti ra we do bi li su broj kol cen tra za fir me i pri ja vi li kvar, ko ji je ot klo wen u sre du 10. av gu sta.

- Ova kve si tu a ci je se po na vqa ju. Ili nam ne sta ne in ter ne ta, ili je sla ba ve za, ili nam is kqu ~e. Ovaj put smo ima li i pro ble ma sa po slo va wem, jer mi smo in ter na ci o nal na fir ma i sva ko dnev no pu tem mej lo va ko mu ni ci ra mo sa ino stran -

stvom. Tre ba li smo u ino stran stvo da po {a qe mo je dan kon ti gent, ali zbog ne do stat ka in ter ne ta ni smo us pe li da do bi je mo svu po treb nu do ku men ta ci ju i na da mo se da }e nas part ne ri raz u me ti i da }e mo us pe ti sve da sre di mo- re kla je Nov kov.

Iz Te le ko ma Sr bi je ka `u da su pro blem ot klo ni li u naj br `em mo gu }em ro ku.

- Ko ri snik in ter net uslu ge je kvar pri ja vio u po ne de qak, a na {a teh ni~ ka slu `ba ot klo ni la ga je u sre du po pod ne.

Sa re {a va wem smet wi kre nu lo se od mah na kon pri ja ve, ali mo ra li su da sa ~e ka ju da do |u na red. Pro blem je bio do ure |a ja, ko ji je sa da za me wen. [to se ti ~e bro ja ko ji sto ji u ugo vo ru, taj broj je za sve ko ri sni ke, ali na zva ni~ nom saj tu Te le ko ma sto ji i broj za fir me 0800 010 010.

Bez ob zi ra na to ko ji broj se okre ne sa re {a va wem pro ble ma po ~i we se od mah na kon pri ja ve- re kao Mi lan Be kva lac iz Te le ko ma Sr bi je.

Iz Te le ko ma na gla {a va ju da ko ri snik mo `e da ulo `i re kla ma ci ju na ra ~un i ako se uvi di da je oprav da na ra ~un se uma wu je za od re |e nu su mu, sra zmer no to me ko li ko ko ri snik ni je imao in ter ne ta.

N. R.

EKI PE ELEK TRO DI STRI BU CI JE NA TE RE NU

Du `ni ci ma pre ti mrak Eki pe elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” }e u na red nih ne ko li ko da na is kqu ~i va ti du `ni ke sa elek tro e ner get ske mre `e. Na te re nu }e bi ti od 30 do 50 mon ter skih eki pa, ko je }e po na lo gu dnev no is kqu ~i va ti i do 1.500

„pre no si teq po ru ke” uvek kriv, in ter pre ta ci ja je ma we bit na, a kul tu ra po na {a wa jo{ ma we, iz gle da. A mo `da je ovo sa mo sim bo li ~an ~in ne kog ne shva }e nog ro man ti ka, don ki ho tov skog li ka, ko ji je blat wa vim po te zom obe le `io krah ere te le fo na ka da je saj ber svet za u zeo pre sto, a dru {tve ne mre `e po sta le osnov ni si stem ko mu ni ka ci je...

Ko mu ni ci ra we je opa sna ra bo ta u ovo do ba...

A. J.

ne pla ti {a. Ujed no, kon tro li sa }e se i even tu al na ne le gal na po tro {wa elek tri~ ne ener gi je, ka ko bi se spre ~i li ve li ki gu bi ci ko je elek tro pri vre da tr pi zbog kra |e stru je. Iz di stri bu ci je pod se }a ju da po tro {a ~i ko ji ma

se stru ja is kqu ~i mo ra ju da pla te tro {ko ve po nov nog ukqu ~e wa ko ji su u ka te go ri ji „do ma }in stva” 1.236 di na ra za mo no fa zno, od no sno 1.853 za tro fa zno bro ji lo, dok pri vred na li ca pla }a ju 4.214 di na ra.

Fo to: S. Mi le ti}

[i {a we se ma fo ra Ne po {to va we sa o bra }aj nih zna ko va, ne pri la go |e na br zi na… uti ~u na bez bed nost u sa o- bra }a ju i ~e sto se ba{ zbog to ga de {a va ju sa o bra }aj ne ne zgo de. U gra du gde se ku bu ri sa fi nan si ja ma i gde se na sva ki no vi po sta vqe ni se ma for gle da kao na

ve li ku in ve sti ci ju, ova kve stva ri ni ka ko ni su po treb ne. Vo za~ na Bu le va ru Slo bo da na Jo va no vi }a, je o~i gled no ma lo “pod {i {ao” se ma for. Sa o bra }aj je kom pli ko va na ra bo ta, mo ra se vi {e pa zi ti i zbog se be, ali i zbog dru gih.

G. ^.

NOVOSADSKA­HrONIKA

subota13.avgust2011.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Rango” (13.10), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.30), „Kung fu panda 2”, 3D (14), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.40), „Transformers 3” (15.10), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.45, 21.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika ( 20.10, 22.40), „Planeta majmuna- po~etak” (18, 20.15, 22.25), „Green lantern” (20.20, 22.35), „Kauboji i vanzemaqci” (15.30, 17.45, 20, 22.20), „[trumpfovi” (12.30, 14.45, 16, 17, 18.10, 19.15) Jadran: „Udaqeno predgra|e” (19), „8 minuta” (21)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Gordana Stanojkovi} iz Novog Sada, Violeta Maglov iz [ajka{a, Ivana Bunarxi} iz Ba~ke Palanke i Danijela Kolar iz Maradika, DE^AKE: Dawa Jawi}-Milin, Biqana Oluji}, Branka Tonkovi} i Sawa Nestorovi} iz Novog Sada, Tijana Te{an i Dara Velemir iz Ba~ke Palanke, Radmila Tomi} iz Turije, Slavica [indler iz Maradika, Isidora [imo{i iz Ba~a, Danijela Pustaji} iz @abqa i Dragana Vov~uk iz Budisave.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Peter Petera Gregorin (1965) u 11.15 ~asova (ispra}aj), Du{an Milo{a U{tipak (1944) u 12 ~asova, Marija Petra Dragoqevi} (1944) u 12.45 ~asova, Sofija Svetozara Stankov (1936) u 13.30 ~asova, Petar Branka Luka~ (1953) u 14.15 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Qubomir Pera Krqi} (1931) u 13 ~asova a na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici Marija Nikole Koska (1925) u 13 ~asova.

c m y

10

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS”TOURiSM&T RaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

APOtEKE No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSI Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Би ста ма ђар ског кра ља у Апа ти ну АПА ТИН: На седници Савета за међунационалне односе Општине Апатин размотрена је информација о постављању бисте првог мађарског краља Стефана Првог - Иштвана (997-1038). Реч је о бисти, раду вајара Зол та на Вар ге, вредној 12.000 евра, коју је, у склопу обележавања јубилеја Миленијум Апатина 10112011, Република Мађарска поклонила Културном центру Апатин, а биће постављена сутра у простору између апатинске Католичке цркве Узнесење Маријино и стабла трновог дрвета које је донето из Свете земље.

- У Будимпешти постоји документ, у форми повеље, којим је први мађарски краљ Стефан Први поклонио земљишни по сед

Вра ће ни ман да ти шест од бор ни ка КУ ЛА: Председник Скупштине општине Кула Жељ ко Ко вач заказао је 29. седницу локалног парламента за уторак, 16. августа у 10 часова. На дневном реду СО Кула наћи ће се једна тачка везана за Одлуку Уставног суда о враћању мандата одборницима којима су 2008. године одузети, када су из Српске радикалне странке прешли у Српску напредну странку. На овај начин, у скупштинске клупе поново ће сести Ми лан Су бо тић, Ма ри ја Ше пин ски, Ма ри на Иса ков, Дар ја на Ко ма зец, Ду шан Пје вач и Бран ка Ми ло вић, али се још увек не зна под којим ће страначким обележјима они наступати у даљем раду кулског парламента. Са друге стране, без мандата ће остати три одборника СРС, као и три бивша радикала који су, у међувремену, прешли у друге странке односно два из ДСС и један из коалиције СПС–ЈС. М. Кк.

опатицама из Веспремске долине, који припада данашњој oпштини Апатин. У документу се не спомиње име Апатин, већ име женског самостана Апати, или Опати, али је мишљењу појединих историчара, отуд потекло име Апатин - објаснио је директор ОШ у Купусини Шан дор Чи кош. Предвиђено је да бисту заједно открију председник Општине Апатин др Жи во рад Сми ља нић и градоначелник мађарског града Геделе и председник Савеза локалних самоуправа Мађарске Ђерђ Ге ме ши, а након откривања бисте, биће одржан концерт Оркестра „Вујичић” из Сент Андреје. Ј. П.

Ква ли тет ва зду ха на про ве ри

КИ КИН ДА: У оквиру пројекта прекограничне сарадње, а за хва љу ју ћи сред стви ма из европских фондова по стављена је најсавременија станица за мерење квалитета ваздуха. На пројекту сарађују стручњаци Политехничког факултета, из Темишвара и Факултета технич ких нау ка „Ми хај ло Пу пин” у Зрењанину док ће се ме ре ње ква ли те та ва зду ха спроводити у Темишвару, Кикин ди, Зре ња ни ну, Пан че ву, Вршцу и Бору.

- Пројекат се одно си на трансфер знања у области мерења квалитета ваздуха, а профе сори из Темишвара обучиће нас да радимо са опремом за мониторинг квалитета ваздуха у Ба-

- Није спорно да у временима опште економске кризе, незапослености и беспарице многи грађани дугују за комуналне услуге, и није спорно да се дуг некако мора намирити, али је споран начин на који то изводи Дирекција у сарадњи са једном адвокатском канцеларијом. Ево

Директор избегава одговор Надлежни у Дирекцији за изградњу и уређење града нису желели да одговарају на прозивке зрењанинских напредњака. „Дневник” им је пре два дана упутио допис са захтевом да прокоментаришу тврдње СНС, али одговор није уследио. У четвртак нам је речено да директор Дирекције Бра ни слав Кне же вић, у току радног времена, није био на свом радном месту, а ни јуче нам нико из овог јавног предузећа није одговорио на допис. примера: по предлогу упућеном Основном суду у Зрењанину од стране ангажованог адвоката, за дуг од 10.858 динара грађанин плаћа судску таксу од 2.334 динара, плус адвокатске услуге за састављање предлога од 5.000 динара. То значи да један откуцани лист хартије, на коме се констатује дуговање и пред-

лаже суду да донесе решење о принудној наплати, кошта 50 евра – казао је Крлић. По изјавама оних који обрачунавају дугове и испостављају рачуне, рекао је Крлић, под тужбом је око 20.000 грађана, што значи да ће адвокатска канцеларија за штампање „предлога решења“ зарадити милион евра!

- Разумљиво је кад се, услед великих судских спорова са разним извођачима инфраструктурних радова и добављачима грађевинског материјала или скупе опреме, ангажује специјализована адвокатска кућа од стране јавних предузећа како би имовина грађана и града била заштићена. Али, зар је потребно своје осиромашене и понижене грађане и на овај начин додатно опељешити преко приватне праксе и приватних рачуна - реаговао је Крлић и упитао шта ради више од педесет запослених правника у локалној самоуправи, од којих бар двадесет има положен правосудни испит и довољно знања да састави текст предлога у оквиру редовног посла за који приЖ. Балабан мају плату.

По вре ђе на ро да се бр зо одо ма ћи ла

БЕ ЧЕЈ: Одсек за заштиту и другу храну, напојили је водом, животне средине при општинској чак, понудили жабе, али није хтеуправи Бечеја, јуче је био заузет ла да их поједе. Звали смо и ветенесвакидашњим случајем. Јавље- ринара, али нисмо имали новца но им је да се у дворишту Алек - да му платимо преглед, па смо се сан дра и До бри ле Бе че јац у сами бринули о њој - рекао нам је Улици Шипош Јаноша 5 налази дечак Ни ко ла Про тић. Изледа да је млада рода већ биповређена рода.

- Како је у питању заштићена ла повређена и збринута негде у врста, а ми у нашем одељењу не- комшилуку, одакле је покушала мамо ветеринарску службу, контактирали смо са Зоолошким вртом на Палићу, где у азилу за повређене животиње по стоји адекватна здравствена заштита. Изашли смо на терен и констатовали у каквом је стању рода и како је дошло до повређивања. Захвални смо људима који су прихватили птицу и збринули је. Сада је на нама да је однесемо у ветеринарску станицу, а ако буде потребно и у азил на Палићу рекла је шеф Одсека за заштиту животне средине мр Бо ја на Бо жић. Рода је повређена још пре две - три недеље. По причи оче- Хумани Бечејци збринули роду видаца повредио је црвени „голф“, а она се склонила да се домогне свог гнезда, али је у оближње жбуње. Неко време о црвени „голф“ спречио у томе. њој су се бринули дечаци из око- Ово је већ трећи случај полине, а затим породица Бечејац. вређивања рода овог лета у Бече- Ми смо нашли роду у жбуњу ју. У првом случају је рода устреи видели смо да јој је сломљена љена и против НН лица се води десна нога, а део око прстију јој је кривични по ступак, нешто кавећ био завијен. Покушали смо да сније је донесена рода која је исјој помогнемо да полети, али није крварила, а ово је трећи случај могла. Однели смо је у двориште рекла је мр Бојана Божић. В. Јанков код једног друга, дали јој кукуруз

нату - рекао је сарадник на Техничком факултету „Михајало Пупин” Алек с ан дар Ђу рић. Најсавременија опрема вредна 80.000 евра, којом ће се мерити квалитет ваздуха за подручје Кикинде, по стављена је у дворишту Дома ученика и на пољопривредном имању „Козара” у Банатском Великом Селу.

- Шест дана ће се мерити концентрација угљен-моноксида, сумпор-диоксида, азотних оксида, суспендованих че стица, ла ко ис пар љи вих ор ган ских че стица и озона, објаснио је Александар Ђурић, а резултати ће бити познати и до ступни јавно сти око почетком септембра. А. Ђ.

Постављена мерна станица

Aдвокатима на ми чу ми ли он ску за ра ду?

председник Градског одбора Српске напредне странке Мир ко Кр лић, на конференцији за новинаре. Последњих дана, наиме, на кућне адресе више хиљада Зрењанинаца пристижу предлози како да измире дугове по рачунима система обједињене наплате за комуналне услуге.

11

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА С РУМУНИЈОМ

НАПРЕДЊАЦИ ПРОЗИВАЈУ ДИРЕКЦИЈУ, НАДЛЕЖНИ ЋУТЕ

ЗРЕ ЊА НИН: Локална власт и Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина наумили су да из џепа грађана избију и последњи динар и утерају га у свој, али и у касу једне адвокатске канцеларије која заступа поменуто јавно предузеће пред судом - изјавио је пот-

subota13.avgust2011.

РЕАГОВАЊЕ НА ИНЦИДЕНТЕ ТОКОМ ЛИЧКОГ ВИШЕБОЈА

На па ди ко је ни ко ни је осу дио АПА ТИН: Инцидент који се догодио када је нападнута екипа из Невесиња која је учествовала на 11. Личком вишебоју, био је повод конференције за новинаре на којој су говорили председник и заступник Удружења грађана Матице Личке Мир ко Вра неш, организатор Личког вишебоја, председник ОО Покрета социјалиста Мар ко Кне же вић и председник ОО СНС Ве ли мир Ко ва че вић. Подсетимо, у року од два дана прво је разбијено задње стакло на аутобусу екипе из Невесиња, потом и ветробранско стакло, да би

Незванично забрањени? Одржавање Личког вишебоја није званично забрањено, али по речима Вранеша, све указује да има неких препрека. Још прошле године када је Општинско веће донело одлуку да се организује Личка олимпијада речено је да је организатор Личког вишебоја нетранспаретно трошио новац и да због тога ова манифестација више неће бити финансирана из буџета, већ нова.

- Оцена која је изречена на седници донета је без сагледавања документације, али је већ тада било јасно да ће одржавање вишебоја бити скопчано са читавим низом проблема. Да нас није подржало Министарство за дијаспору, верујем да би ова манифестација још прошле године била угашена. Морали смо да платимо закуп земљишта, прикључак за струју, што до сада нико од организатора других манифестација није морао. Проблема су имали и многи угоститељи којима је управо у дане одржавања вишебоја на врата закуцала финансијска инспекција, а у сличној ситуацији били су и остали предузетници - рекао је Вранеш. због вербалног напада једног грађанина седморо Невесињаца морало дати изјаве у полицијској станици.

- То нису једини инциденти који су се догодили за време Личког вишебоја јер је екипи из Београда на два возила разбијен фар, разбијен је и излог на просторији ОО Покрета социјалиста у Апатину, а мислимо да се то догодило јер је на фасади

Средњошколци у Неуму

СОМБОРСКИ СРЕДЊОШКОЛЦИ У МИРОВНОМ КАМПУ У НЕУМУ

За јед нич ка пе сма, сун ча ње, уче ње...

СОМ БОР: Пошто је крај бивше Југославије обележило међусобно ратовање њених „народа и народности”, формирањем нових држава и гашењем ратних пожара дошло је и време новог упознавања младих са подручја некадашњих чланица социјалистичке федерације. Тако је 28 младих чланова Удружења грађана „Раванград” из Сомбора, предвођених нешто старијим Дра га ном Тр ку љом, Ја сми ном Бо рић и Та ма ром Стој ко вић, ове године учествовало у мировном кампу „Одмор од рата” који је и ове године окупио 85 младих са простора бивше Југославије. Сомборски средњошколци провели су дванаест незаборавних дана, потпуно бесплатно, у Неуму (Босна и Херцеговина) са вршњацима из Тузле, Сребренице, Вуковара и Горњег Вакуфа - Ускопља. Централни мотив овогодишњег мировног кампа који организује „Комитет за основна права и демократију” из Келна (Немачка) био је перформанс осмишљен и базиран на пе сми Ђор ђа Ба ла ше ви ћа

„Само да рата не буде”, који су млади извели у центру Неума. Изазвали су притом велику пажњу житеља Неума и многобројних туриста. Изабрани слоган „Разлике нас спајају” осликали су на мајицама и потом у њима шетали и певали у Неуму, на водопадима Кравице, Дубровнику, Сарајеву, на Јабланици... Учесници су свакодневно су похађали антиратне мировне, психолошке, креативне, новинарске и спортске радионице, а доста времена им је остало и за сунчање и купање на неумским плажама, где су се млади дружили, картали, лоптали, читали... Вечерњи сати били су резервисани за забаву на базену, караоке, маскенбал, игре без граница, диско... У слободно време играли су стони тенис, фудбал али и учили боћање и уживали на шијацу масажи. Утиске са радионица размењивали су током „Неумског марша”, пешачења до видиковца са кога се поглед простире на чувени неумски залив. М. Миљеновић

просторије ове странке истакнут банер 11. Личког вишебоја. - рекао је Мирко Вранеш. Изнети су и други детаљи, попут податка да је лане однета застава Србије, а камион је срушио билборд са информацијом о вишебоју, који није више постављен. Превише случајности да би се у њих поверовало, закључио је Вранеш. Председник ОО СНС Велимир Ковачевић осудио је у име странке напад на просторије ОО Покрета социјалиста у Апатину и затражио да надлежни пронађу и казне починиоце.

- Разбијање стакла на просторијама ОО Покрета социјалиста је само један у низу напада на ову странку и њене активисте, али се до сада није огласила ни једна странка да би осудила овакве поступке, нити локална самоуправа која би требало да води рачуна о безбедности грађана - рекао је Марко Кнежевић, председник ОО Покрета социјалиста. Ј. Прелчец

Радна акција у дворишту вртића БАЧКО ГРАДИШТЕ: Удружења грађана „Хоризонт” из Бечеја организује данас радну акцију уређења дворишта Дечијег вртића „Лабуд Пејовић” у Бачком Градишту. Акција почиње у 9 сати и сви вољни да помогну су добродошли.

- Двориште дечијег вртића у Бачком Градишту је сада запуштено, па

ћемо покосити коров и сакупити чврсти отпад, затим ћемо земљани део исфрезирати и припремити га за сејање траве крајем овог месеца. Тако ћемо омогућити најмлађима у Бачком Градишту да добију простор за игру и дружење, рекао нам је активиста бечејског „Хоризонта” Марко Ђапић. В. Ј.

Вино и тамбуре

ЗРЕЊАНИН: Забава уз вино и музику тамбурашког оркестра „Мелем”, почеће вечерас од 22 сата, у Атријуму Позоришног клуба „Зелено звоно” у Зрењанину. Вече у знаку најбољих банатских вина у „Зеленом звону” обележиће највећи хитови тамбурашке музике, међу којима су „Ево банке”, „Три метера сомота”, „Моја мала нема мане”, „Када падне први снег”, „Фијакер стари”… Уз велики избор вина по промотивним ценама, улаз се ове вечери неће наплаћивати. Ж. Б.

Песме Милоша Галетина

НОВО МИЛОШЕВО: Музичко-поетско вече Милоша Галетина, песника из Новог Бечеја, поводом његове најновије збирке песама „Јабука гори” одржаће се вечерас од 20 сати у порти превославне цркве Св. архиђакона Стефана у Беодри, Ново Милошево. У програму учествују Немања и Светозар Нешић (група „Мали принц” из Новог Сада), који су компоновсали и свираће музику на стихове Милоша Галетина. М. К.

subota13.avgust2011.

kultura

c m y

12

dnevnik

ОД ДАНАС У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

Фестивал филмског сценарија Фестивал филмског сценарија, 35. по реду, почиње данас у Врњачкој Бањи и трајаће до 17. августа, а за такмичарски програм одабрано је осам остварења српске кинематографије снимљених у протеклих годину дана. Фестивал ће, како је најавио Културни центар Врњачке Бање, отворити министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић, након чега ће бити приказан филм „Непријатељ„ по сценарију Ђорђа Милосављевића, у режији Дејана Зечевића. У конкуренцији су и филмови „Заједно”, по сценарију и у режији Младена Матичевића, „Тилва Рош„ сценаристе и редитеља Николе Лежаића, „Ма није он такав„ сценаристе и редитеља Мирослава Петковића, омнибус „Октобар„ групе дипломаца Факултета драмских уметности у Београду. За на-

граде се такмиче и „Бокс” по сценарију Андријане Стојковић и Славољуба Станковића, у режији Стојковићеве, „Шишање„ по сценарију Димитрија Војнова и Стевана Филиповића, у режији Филиповића и „Како су ме украли Немци„ по сценарију Мише Радивојевића, Владиславе Војновић и Светозара Влајковића, у режији Радивојевића. На овом специјализованом фестивалу, који је посвећен уметности писања за филм, додељују се прва, друга и трећа награда за најбољи сценарио. У жирију ће ове године бити сценариста Предраг Перишић, редитељ Михајло Вукобратовић и књижевник Михајло Пантић. За програм „Млади лавови” одабрано је 11 краткометражних играних и документарних филмова чији су аутори још студенти Факулте-

та драмских уметности и Академије уметности у Београду. Жири ће у тој селекцији доделити награду за најбољи филм. Пратећи програм „Преко плота„ представиће публици актуелне филмове из региона. То су „Ако зрно не умре„ Синише Драгина, у копродукцији Србије, Аустрије и Румуније, македонско-српска копродукција „Панк није мртав„ Владимира Блажевског, босански „Циркус Колумбија” Даниса Тановића и црногорски омнибус „Љубав, ожиљци” студената Академије уметности са Цетиња. Традиционални симпозијум овога пута бавиће се темом „Писање за филм и телевизију у новом миленијуму”. Организатор ФФС-а је Културни центар Врњачке Бање, а директор је филмски новинар, критичар и аутор Милан Никодијевић.

Сцена из филма „Тилва Рош”

ГРУПА „KUL TUR SHOCK” ПРИРЕДИЛА ЈОШ ЈЕДНУ ОДЛИЧНУ СВИРКУ У ЗРЕЊАНИНУ

Енергијом против система Феноменалним наступом, набијеним енергијом, панк–етно–метал–џипси бенд “Kul tur Shock” из Сијетла, поново је, после три године, наступио пред зрењанинском

Срђаном Ђином Јевђевићем, публици подарили један од најбољих музичких угођаја у последње време у Банату, а богами и Војводини. Познат широм света по спајању

публиком. Мада овог пута у дворишту Дома ученика “Ангелина Којић Гина” није било толико фанова овог специфичног састава као 2008. у Културном центру Зрењанина, ипак су чланови “Kul tur Shoc ka”, предвођени фронтменом

балканског етно-мелоса са тврдим звуком, “Kul tur Shock” је у Зрењанин дошао у склопу европске турнеје на којој промовише нови албум “Mi ni stry of Kul tur”. Стога су на репертоару и преовладавале песме са последњег издања, попут

НА КОНЦЕРТУ КВАРТЕТА „БРОДСКИ“

Дела Исидоре Жебељан Концерт квартета Бродски, на којем ће тај угледни гудачки ансамбл из Лондона, уз солисте, изводити дела српске композиторке Исидоре Жебељан, одржаће се 21. септембра у Задужбини Илије М. Коларца у Београду. На концерту под управом диригента Премила Петровића из Берлина, наступиће и Исидора Жебељан на клавиру, сопран Анета Илић, контрабасиста Бобан Стошић, кларинетиста из Барселоне Жоан Енрик Луна, хорниста из Минхена Штефан Дор, Мирослав Карловић на удараљкама, најавио је Југоконцерт. На програму ће бити „Песма путника у ноћи„ за кларинет и гудачки квартет, „Поломка квартет„, „Нове Ладине песме„ за сопран и гудачки квартет, „На Дунаву шајка„ за сопран, гудачки квартет и удараљке, „Игра дрвених штапова„ за хорну и гудачки квартет и „Пет ит уп„ за сопран, клавир, гудачки квинтет и удараљке. Квартет Бродски је основан 1972. године. Поред класичних композиција, репертоара који чине дела Јозефа Хајдна, Лудвига ван Бетовена, Франца Шуберта, Беле Бартока и Дмитрија Шостаковича, ансамбл је сарађивао и с поп и рок-звездама Бјорк, Елвисом Костелом и Полом Макартнијем.

“Мујо кује”, “Тамни вилајет”, “High – Low” и друге. Али, прави стампедо у публици настао је када су чланови бенда извели и старије хитове – “Хашиши” и “Да је”, са којим је зрењанинска свирка и завршена. На питање откуд поново у Зрењанину, када је познато да бенд обично не свира по мањим градовима, Ђино Јевђевић је одговорио да је банатска престоница прво место у Србији у коме је “Kul tur Shock” наступио. После тога су уследили концерти на новосадском Егзиту”, у Београду…

- Други разлог је зато што су ми овде најбољи другари. Ово је за “Kul tur Shock” кућа у Србији – казао је Ђино. Објашњавајући како је уопште настала идеја о овом бенду, његов лидер је признао да је све била пука случајност.

- Мислио сам да ћу се бавити позориштем читав свој живот, сматрајући да је са музиком готово. И онда смо почели да се шалимо на рачун народне музике, што је касније прерасло у емоције. Данас своје политичке ставове изражавамо панком, енергију и љутњу

због комплетног стања у свету и према људима који нас држе у ропству исказујемо металом, и све то скупа прераста из једне фазе у другу. Јер, и сама енергија је нешто што се не може направити нити уништити, већ нешто што прелази из једне фазе у другу – појаснио је Ђино. Истакао је, такође, да је завршио Правни факултет и, кроз шалу, додао: “Нико није савршен”. По његовим речима, када је окончао студије, схватио је да уствари хоће да уништи систем, а не да га подржава. и то сада ради кроз музику.

- Кад сам престао пуно да размишљам, почео сам да певам – закључио је он. Као предгрупа “Kul tur Shoc ku” наступила је зрењанинска “Импурита”, тренутно један од најактивних бендова у граду, иако нема ниједно званично издање. Чланови овог састава свирају нестандардан хардкор, са хип-хопом, гранџом… Иза себе имају две европске турнеје и мноштво концерата у Србији. Организатор концерта, иначе, био је “Банатхардкор колектив”. Ж. Балабан

У СМЕДЕРЕВУ ПОЧЕО АМБИЈЕНТАЛНИ „ТВРЂАВА ТЕАТАР”

Трупа „Флајинг пипл” отворила фестивал У Великом граду Смедеревске тврђаве прексиноћ је почео Трећи амбијентални позоришни фестивал „Тврђава театар”, уз стотине белих балона на отварању. Отварању фестивала присуствовали су потпредседник Владе Божидар Ђелић, министар културе Предраг Марковић, градоначелник Смедерева Предраг Умичевић и надахнута Горица Поповић, члан Савета фестивала. Позоришни фестивал у древном Из представе трупе „Флајинг пипл“ амбијенту Ђурђевог града почео је спектаклом „Висећи снови на Балкану - Као Икар” направио је неколико искорака у односу на претфранцуске трупе „Флајинг пипл” из Стразбура. ходне две године, који ће се огледати у продукциПредстава је на моменте одузимала дах посетио- ји и копродукцији „Тврђаве театра”. Жири у саставу: редитељка Љиљана Тодоровић, цима, због глумаца који су „висили„ са крана, нарочито у последњој сцени у којој се појавио грозд позоришни критичар Златко Паковић и драматург са неколико стотина белих балона, испод којих је Бранко Димитријевић, доделиће награде за најболебдела једна од уметница. Представа је завршена љу представу, најбољу режију и најбољу мушку и женску улогу и специјалну награду, уколико нека на ефектан начин, пуштањем балона у небо. Отварању је присуствовало скоро 10.000 људи, од представа остави посебан утисак. Као и прошто је премашило прошлогодишњу посету. Фе- шле године, улаз ће бити слободан. Само ће се настивал ће трајати до 20. августа, а публика ће ви- плаћивати резервација одређених места на трибидети 22 програма, театарске представе домаћих и нама, а део прикупљеног новца биће дониран Систраних ансамбала, изложбе, трибине и позори- гурној кући за жене жртве породичног насиља у шну продукцију домаћина. Овогодишњи фестивал Смедереву.

ОБЈАВЉЕН НОВИ РОМАН СЛОБОДАНА ТИШМЕ „БЕРНАРДИЈЕВА СОБА“

Алхемијско претапање догађаја Нова књига новосадског писца Слободана Тишме, под називом „Бернардијева соба“, објављена је ових дана у издању Културног центра Новог Сада. Роман „Бернардијева соба” је седма књига овог аутора. Тишма је до сада објавио „Маринизме„ (поезија), 1995; „Врт као то” (поезија), 1997; „Блуз дајери„ (песнички дневник), 2001; „Урвидек” (приче), 2005; „Пјесме” (поезија), 2007; и ,,Кватро стађони” (роман), 2009. О његовој новој књизи критичарка Маја Солар наводи да „Бернардијева соба‘ није само роман као догађајност, већ прича која је пронашла и аутора и читаоце, и вози нас и вози у чудесној наизменичности узлазних и силазних лукова на Јадранској магистрали. Испресецаност путања фениксцрвене бубе и тамног мерцедеса, у тамнољубичасто море, у велики хладни Океан. Роман који је кантата распричава се као музика и на плану доживљаја. Реч је о прозно-поетском меланжу, приповести и рефлексијама, музици и сликама, алхемијским претапањима догађаја, размишљања, боја и облика, намештаја, собе, града и океана. Нарација није линеарна, него испрекидана, музикална, понављајућа, дијалектичка; не путања, него мноштво скретања и сусретања ... Нови роман Слободана Тишме појављује се као нетипична проза, као пасивни отпор и резигнација, као ремећење класичне нарације (система у којем живимо) и препуштање алхемији згушњавања доживљаја и догађаја. Слојеви радње су слојеви заноса који жели да буде непрекидна афирмација, дијалектичка афирмација, ,,Да али Не! Не, али Да! Увек Да, али са задршком“. Стога је прича=доживљај овог романа она кућица коју носи сваки/а уметник/ца. „Бернардијева соба‘ је свачија властита соба, место субјекта које је титрање празнине између таласа Океана, соба која нас празни од нас самих“. Сам аутор ове књиге у једном интервјуу датом поводом новог романа напомиње да је можда у њему највише дао своје унутрашње осећање ствари.

- То што ја пишем је нека врста посткњижевности. Ако би применили нека мерила, законе и теорије књижевности на моје писање, могло би се слободно рећи да је то једна лоша, слаба књижевност. Међутим, ја сам свесан тога. Ја пишем ту посткњижевност. Све што чини прозу и код мене се појављује, али је све у неким обрисима. Јављају се елементи неке

радње, неки ланац приче, али они су недовољно изражени. Недоречени су и онда се то губи, прелази се у нешто друго. Ликови су исто тако помало неиспрофилисани у психолошком смислу. Можда је лик у „Бернардијевој соби“, генерално гледајући, најдореченији. Тај Пишта Петровић, сад је тај јунак ипак добио име, у ствари је као хермафродит, ни мушко ни женско. Нема прави идентитет, није, у званичном смислу, утемељен. Ако живиш у неком простору, међу људима, мораш да имаш неки свој лик, у смислу да си или мушкарац или

жена, или си геј, или си Србин или Мађар, или нешто по професији. Пишта Петровић нема ништа од тога. Али, он као лик има извесну сугестивност. Уверљив је, жив – каже Слободан Тишма у интервјуу. Објашњавајући свој приповедачки поступак, Тишма наводи да у своја дела уноси анегдоте, јер то најбољи начин да се одржи пажња читаоца. За њега је то компромис, највиши што може да направи за читаоца, трудећи се да га не гњави. У завршном поглављу новог романа, Тишма је практично препричао цео роман, што објашњава као неку врсту концептуализације.

- Волим да завршни ударац направим сажимањем радње, само голом нарацијом, дам шта се догађа у роману од почетка до краја, да читава прича буде ту. У „Кватро стађонеу“ на почетку завршног поглавља пише да је за нестрпљиве, а у „Бернардијевој соби“ за веома нестрпљиве читаоце – објашњава овај аутор. Слободан Тишма је рођен 1946. године у Старој Пазови. Живи у Новом Саду. У младости се бавио поезијом, концептуалном уметношћу и рок музиком у култним групама „Ла страда“ и „Луна“. Н. Пејчић

dru[tvo

dnevnik SA [A KO VA ^E VI] PE VA ZA NE PO KRET NU MI LI CU KNE @E VI] IZ ^E STE RE GA

Po sle ne sre }e ima sa mo jed nu `e qu Popularni peva~ zabavne muzike Sa {a Ko va ~e vi} organizova}e u utorak, 16. avgusta, u zrewaninskom klubu „Garden“, humanitarni koncert za pomo} Mi li ci Kne `e vi} (17) iz banatskog sela ^estereg, kojoj je potrebna operacija u Rusiji. Zajedno s Kova~evi}em, te ve~eri nastupi}e i „Tropiko bend“.

Cena karte je 300 dinara i kupova}e se na ulazu u klub tokom same ve~eri.

Pre dve godine sedamnaestogodi{wa Milica do`ivela je saobra}ajnu nesre}u koja ju je prikovala za invalidska kolica. Otac Du {an ju je povezao u susedno mesto, da bodri momka na fudbalskom turniru. Neko-

Ka ko po mo }i Svi koji `ele da pomognu Milici Kne`evi}, koja je posle nesre}e ostala trajno vezana za bolesni~ku postequ i prepu{tena nesebi~noj brizi svojih najbli`ih, mogu to u~initi uplatom nov~anih priloga u Komercijalnoj banci na dinarski `iro-ra~un 205-9001011967581-55. liko minuta nakon polaska, autom su sleteli u kanal. Po re~ima Mili~ine majke Qi qa ne Kne `e vi}, lekari su kazali da }e wena }erka zauvek biti prikovana za krevet i da treba da budu sre}ni {to uop{te govori.

Za porodicu je to bio {ok. Ali, Milica ne `eli da se pomiri s crnim prognozama doktora. Bori se za {ansu da ponovo prohoda. Za lekarski tretman u Rusiji neophodno joj je ukupno 70.000 evra, a roditeqi ne mogu da obezbede toliki novac. Zato su se mnogi ukqu~ili u akciju kako bi pomogli nekada{woj ~lanici Odbojka{kog kluba „@iti{te“.

– U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u maju 2009. godi-

ne povre|en mi je vratni deo ki~me, kao i ki~mena mo`dina.

Posledica toga je kvadriplegija, oduzetost sva ~etiri ekstremiteta. Potrebna mi je pomo} dobrih qudi, a le~ewe u Rusiji, za koje verujem da }e mi pomo}i, trenutno je jedina mogu}nost da mi bude boqe. Le~ewe s wima traje do dve godine, ali mogu}e je da }e biti i kra}e, a mo`da i du`e, u zavisnosti od oporavka. Prvi odlazak ko{ta 21.000 evra, a nakon toga potrebno je i}i na svaka ~etiri meseca, a svaki odlazak ko{ta od pet do sedam hiqada evra. To je i vi{e nego mnogo novca, a ja ga, kao i moji roditeqi koji su nezaposleni, nemam – rekla je Milica.

Ova devojka, odli~an |ak kako u osnovnoj, tako i u sredwoj {koli, na globalnoj dru{tvenoj mre`i “Fejsbuk” otvorila je stranicu pod nazivom “@elim da kora~am, pomozite mi”. Na woj je, u ~etiri re~enice, objasnila kako se ose}a posle tragi~nog doga|aja koji joj je iz korena promenio `ivot.

– Znam da je u dana{we vreme te{ko `iveti, ali ve}ina qudi ni ne sluti koliko `ivot zaista mo`e biti te`ak. Jedan trenutak, koji niste ni najmawe o~ekivali, ume da promeni sve o ~emu ste sawali, ma{tali, sve ono {to ste pri`eqkivali. Ka`u da zdrav ~ovek ima mnogo `eqa, a bolestan samo jednu. I to je u potpunosti ta~no – navela je Milica, i dodala da dve godine traje wena borba za ostvarewe te `eqe, da ponovo kora~a.

Majka Qiqana veli da je mu`, neposredno nakon te{ke saobra}ajke, ostao bez posla. Kada joj je isteklo bolovawe, morala je da uzme nepla}eno odsustvo jer je bila potrebna }erki.

– @ivimo od novca koji dobijamo od Mili~ine nege i de~jeg dodatka – ka`e Qiqana. @. Ba la ban

subota13.avgust2011.

13

KA KO PO VE ]A TI NA TA LI TET U VOJ VO DI NI

Za be be je uvek vre me Srbija, a pogotovo Vojvodina, predstavqa nisko natalitetno podru~je. Tako je u Pokrajini tokom 2008. godine ro|eno ne{to vi{e od 18.300 beba, {to je 41 odsto mawe u odnosu na prethodnu godinu. Opadawe stope nataliteta je zapo~elo prvih decenija 20. veka, a danas se Vojvodina sa stopom nataliteta od 9,3 promila

ustanove prijave osam do devet puta mawe, oko 23.000 abortusa, a daleko ve}i broj se uradi ilegalno pa ispada da na svaki legalno prijavqen abortus dolazi osam koji se obavqaju u ustanovama koje nemaju dozvolu za rad ili ~ak i u nemedicinskim uslovima. Naime, trudno}u je mogu}e prekinuti u ve}ini privatnih

Neretko mlade `ene koje godinama ~ekaju na zaposlewe moraju da potpi{u izjavu poslodavcu da u narednih nekoliko godina ne}e zatrudneti.

Tokom posledwih dvadeset godina znatno je porastao broj `ena koje ostaju trudne posle 35. godine, a prose~na godina ra|awa prvog deteta pove}ana je s 26 na 29 godina. Razlozi za{to se `ene sve kasnije odlu~uju za osnivawe porodice su brojni, ali naj~e{}e su to finansijski problemi, jurewe karijere, ali i zbog shvatawa da je daleko lagod-

ro|enom decom. S druge strane, istra`ivawa su pokazala da trudno}a u kasnim tridesetim i po~etkom ~etrdesetih nosi odre|ene rizike koji nisu uobi~ajeni kod mla|ih trudnica: ~e{}i su spontani poba~aji, kao i genetske anomalije ploda. S godinama se trudno}a te`e iznosi jer je organizam stariji, a u~estalije su i bolesti ili poreme}aji koji je prate, kao na primer hipertenzija i gestacijski dijabetes.

Iako se svi sla`u da je svako vreme dobro za ra|awe `eqenog deteta, biologija ~ini svoje:

S godinama se trudno}a te`e iznosi jer je organizam stariji, a u~estalije su i bolesti ili poreme}aji koji je prate, kao na primer hipertenzija i gestacijski dijabetes

svrstava u podru~ja s vrlo niskim natalitetom jer se stopa ispod 12 promila smatra nepovoqnom. U 2008. godini samo op{tina Novi Sad imala je pozitivan prirodni prira{taj. Starewu i izumirawu posebno su izlo`ena sela.

Naspram ovih podataka pora`avaju}e su procene da se u Srbiji godi{we obavi oko 200.000 abortusa. Istina, zdravstvene

ginekolo{kih ordinacija, iako sve one nemaju dozvolu Ministarstva zdravqa za vr{ewe ovih intervencija. Struka navodi da od oko 190 privatnih ginekolo{kih ordinacija u Srbiji, samo pedesetak ima takvu dozvolu. U nave}em broju slu~ajeva `ene se na abortus odlu~uju iz ekonomskih razloga: lo{ materijalni polo`aj, nezaposlenost, nemawe stambenog prostora...

nije `iveti opu{tenim sama~kim `ivotom bez obaveza, {to sociolozi tretiraju kao fenomen savremene mlade generacije.

Vi{e nije neobi~no da prvu bebu `ene rode tek posle 35. godine, ali sve ~e{}e se de{ava da kad `ele bebu, bra~ni parovi ne mogu da je dobiju. Biolo{ki sat otkucava i {to kasnije, sve je vi{e bra~nih steriliteta i nemogu}nost dobijawa potomaka se pove}ava. Statisti~i podaci govore da je ve}ina trudno}a do 35. godine normalna i zdrava, sa zdravo-

idealne godine za prvo ra|awe su od 20. do 25. jer 90 odsto `ena nema bolesti koje bi opteretile trudno}u. Od 25. do 30. godine plodnost ve} po~iwe da opada, ali je jo{ uvek povoqno vreme.

Iznad 30. godine plodnost se smawuje 12 odsto, iznad 35. pove}ava se broj smrtnosti fetusa, a iznad 40. verovatnost za~e}a iznosi svega 20 odsto. Lekari upozoravaju na to da odluka da se kasno rodi nosi rizik od neplodnosti, i to i za `ene i za mu{karce.

J. Bar bu zan

VESTI Tre }i na ne me di cin skog oso bqa u Sr bi ji vi {ak?

Ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi} smatra da je tre}ina nemedicinskog osobqa u domovima zdravqa i bolnicama u Srbiji vi{ak, ali da trenutno ne postoji re{ewe za problem.

- Po domovima zdravqa i bolnicama u Srbiji vi{ak je i preko 30 pocenata nemedicinskog osobqa. To ote`ava i rad zdravstvenih radnika. Mi trenutno nemamo re{ewe za taj problem jer nedostaju sredstva za otpremnine - izjavio je Stankovi}.

Ministar je rekao da }e problem vi{ka nemedicinskog osobqa ali i lista ~ekawa pacijenata biti re{eni do 2015. kada se o~ekuje zavr{etak informati~kog povezivawa svih

zdravstvenih ustanova. Stankovi} je najavio da }e u septembru objaviti saznawa o sumwama za mito i korupciju u zdravstvu, a da }e nakon toga pokrenuti kampawu “Vratimo poverewe u zdravstvene radnike”.

Kam pa wa za zdra va plu }a U Srbiji svake godine od raka plu}a, najsmrtonosnije i naj~e{}e maligne bolesti, oboli 4.800 qudi. U svetu, od ove bolesti svaki minut `ivot izgube dve osobe, ili 3.000 qudi dnevno, odnosno vi{e od milion godi{we.

Polaze}i od ovih zabriwavaju}ih podataka, strukovna zdravstvena udru`ewa pod pokroviteqstvom Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, pokrenula su veliku kampawu na nacionalnom nivou pod sloganom “Tvoja plu-

}a, tvoja odluka”, posve}enu prevenciji i ranom otkrivawu raka plu}a. Ciq kampawe je da uka`e gra|anima na zna~aj redovne brige o zdravqu, kao jedne od mera prevencije ove maligne bolesti.

Kampawa po~iwe manifestacijom “Trkom za dah” u Beogradu, na bazenu “Ta{majdan”, u sredu, 17. avgusta. Dva dana kasnije, u petak, 19. avgusta, trka }e biti odr`ana na Gradskom bazenu u Subotici, dok }e se 23. avgusta u Novom Sadu odr`ati na bazenu Sportskog centra “Sajmi{te”. Doma}ini ovog doga|aja }e biti i Jagodina i Ni{. Na trkama }e kao promoteri zdravqa u~estvovati li~nosti iz sportskog, kulturnog, umetni~kog i dru{tvenog `ivota Srbije. Zajedno s wima, u trkama razli~itim stilovima, u~estvova}e i gra|ani, odnosno posetioci bazena, koji }e mo}i da se zabave, isprobaju svoje pliva~ke sposobnosti.

J. B.

NE [TO JE TRU LO U DR @A VI EN GLE SKOJ (A I [I RE)

Pa kle na po mo ranya Neredi koji su nekoliko dana tutwali kroz nekoliko gradova Engleske poprili~no su uzdrmali ~itavo dr`avno ustrojstvo, ali i {iru javnost.

Sti~e se utisak da su svi zate~eni, kako intenzitetom nereda i wihovom masovno{}u, tako i nepostojawem (ili neprepoznavawem) jasnog motiva koji je pokrenuo toliku masu qudi.

Ono {to je navodno po~elo kao protest zbog pogibije mladog ~oveka koji je, kako je isprva javqeno, stradao u „razmeni vatre s policijom“, izrodilo se u pravi mali rat policije i mase koja razbija, pali, lomi i pqa~ka u vi{e britanskih gradova. Po~etne razmere nereda i wihov razvoj o~ito su pogre{no proceweni pa je tek posle ponovqenih sukoba pove}an broj policajaca, uz davawe ve}ih ovla{}ewa u borbi s demonstrantima, a sve uz

mena. Re~ je o masi u kojoj, na prvi pogled, nema zajedni~kog ciqa ili jedinstva; ve}ina pu{ta da ih stihija nosi dok pojedinci (grupe ili bande), koriste}i haos, ostvaruju svoje ciqeve (pqa~kaju ili prebijaju). Naravno, nije nemogu}e da iza svega stoje ve{ti manipulatori masama, sposobni da pokrenu mno{tvo, a da ostanu nezapa`eni. Ideja o planiranom i organizovanom de{avawu svakako odgovara vlasti jer mo`e da markira vinovnike i nalogodavce i tako uvede ~itav doga|aj u prepoznatqivi obrazac. Svaki re`im „voli“ kada ima posla s „unutra{wim neprijateqem“ – tako dobija izgovor za svoje propuste, neuspehe i svakojaka pogre{na postupawa. Stoga je jasno za{to se u zvani~nim izjavama insistira na organizovanim huliganima i svakovrsnim bandama.

Za pisca nema dileme: ma koliko blistavo bilo, nehumano dru{tvo nikada ne}e proizvesti zdrave qudske jedinke.

Bolest sistema prenosi se na svaki novi nara{taj sve dok, kona~no, mladost ne svede na izdresirane Pavlovqeve pse pretwu da }e, ako zatreba, i vojska biti anga`ovana. Snimci zapaqenih automobila, razbijenih izloga, neskrivene otima~ine, povre|enih policajaca i izgrednika, krunisani su onim na kojem se vidi kako izgrednici pqa~kaju svog doskora{weg „sabrata“ koji je povre|en i o~ito dezorijentisan.

Akteri tog doga|aja su mladi}i u ranim dvadesetim godinama koji su smatrali da je potrebno da budu na ulici i da im je na plo~niku sve dozvoqeno. O bilo kakvim idejama, skrupulama ili solidarnosti nema ni po-

No, osim verzije o planiranoj zlo~ina~koj akciji (mada se pre}utkuje otkud toliko huligana na gomili), nije neverovatna ni ona da je pravi uzrok nereda konstantna tenzija u nedrima kapitalisti~kog dru{tva koje je u dubokoj ekonomskoj krizi. A u takvoj situaciji neko mora da plati ceh, {to zna~i da ostane bez posla i `ivotne perspektive. Statistike ka`u da su naj~e{}e to mladi iz ni`ih slojeva za koje nema radnih mesta. Stariji ~vrsto dr`e pozicije koje su stekli; to va`i za bogata{e, za sredwu klasu ali i za obi~ne radnike – niko

ne `eli da se odrekne svog polo`aja, bez obzira na to koliko visok (ili nizak) bio jer je imati bilo kakav posao mnogo boqe nego nemati nikakav.

Mladi, zatvoreni u generacijski geto krize, tapkaju u mestu dok se iznad wih di`u sjajni prizori bogatstva i sre}e koja je, navodno, nadohvat ruke.

Bes zbog osuje}enosti i zaludnog tro{ewa sopstvenih `ivota tiwa i, pre ili kasnije, mora da izbije na videlo. ^itava druga polovina 20. veka u Engleskoj obele`ena je stalnim me|ugeneracijskim tenzijama koje bi, s vremena na vreme, `estoko eksplodirale – u bunt s kraja {ezdesetih, sukobe u eri ’~eli~ne ledi’ Ta~er, divqawa navija~kih bandi, sve do dana{weg masovnog urbanog nasiqa.

Ovu latentnu crtu engleskog dru{tva zapazio je, dijagnostikovao i opisao Entoni Barxis (1917–1993) u romanu „Paklena pomoranxa“ iz 1962. godine. Roman je 1971. godine na filmsku traku preneo Stenli Kjubrik. Iz dana{we prespektive pri~a je potpuno „obi~na“ – banda mladi}a, odba~enih od dru{tva, iz porodica koje, otupele, bezvoqne i istro{ene u poku{aju da pre`ive, nemaju vremena za potomstvo, „tro{i“ svoju snagu u tu~ama i kra|ama, opijawima i silovawima. Sve {to ~ine oni do`ivqavaju kao igru koja }e, u jednom trenu, potpuno neosetno prerasti u ubistvo. Tek tada na scenu stupa policija i represivni dr`avni sistem koji od otpadnika namerava da stvori dobrog gra|anina. Ali, {teta je po~i-

wena a rehabilitacija je duga i – neuspe{na jer ubija li~nost biv{eg nasilnika i svodi ga na nesvesni qudski automat koji uvek reaguje na na~in koji mu je usa|en. Za pisca nema dileme, ma koliko blistavo bilo, nehumano dru{tvo nikada ne}e proizvesti zdrave qudske jedinke. Bolest sistema prenosi se na svaki novi nara{taj sve dok, kona~no, mladost ne svede na izdresirane Pavlovqeve pse. Tada }e bogati u`ivati, a svi ostali biti wihovi robovi programirani da budu sre}ni u svojoj poni`enosti.

Barxis nije imao iluzija o savremenom dru{tu pa svoju viziju nije ograni~io na Englesku jer se ~itav kapitalisti~ki zapadni svet temeqi na iden-

ti~nim principima. Za pravo mu, 40 godina kasnije, daju ne samo trenutni neredi u Engleskoj ve} i pro{logodi{wi urbani ratovi u Francuskoj, jednako nasilni i razorni. Re~ je, dakle, o civilizacijskom pravilu, a ne o izuzecima. Naravno, nerealno je o~ekivati od teku}ih engleskih politi~ara da prepoznaju i priznaju obrasce „Paklene pomoranxe“. Wihov zadatak je da, kako znaju i umeju, povrate kontrolu i odr`avaju privid reda i mira – sve do nekog novog incidenta. Nema dileme o tome da li }e se incident ponovo desiti – jer ho}e, pravo pitawe je – kada }e to biti, kolika }e biti materijalna {teta i, kona~no, koliko qudi }e stradati.

Ili ja Ba ki}

crna hronika

subota13.avgust2011.

dnevnik

c m y

14

ZA MON STRU O ZAN ZLO ^IN U BU DIM PE [TI OKRI VQEN MA \AR SKI BRA^ NI PAR I JE DAN MA KE DON SKI DR @A VQA NIN

Pqa~ ka li po zna ni ke i `i ve ih za ko pa va li Zlo ~i nac ko ji je osum wi ~en da je, za jed no s ma |ar skim bra~ nim pa rom, vi {e `r ta va za ko pao `i ve ni je srp ski dr `a vqa nin, ka ko je pr vo bit no bi lo sa op {te no, iz ja vio je kon zul Sr bi je u Bu dim pe {ti Milan Vukosavqevi}. „Do bi li smo zva ni~ no sa op ste we ma |ar ske po li ci je da se ne ra di o dr `a vqa ni nu Sr bi je. Gre {ku je na pra vio no vi nar ko ji je pr vi raz go va rao s mla di }em ko ji je na vol {e ban na ~in iz be gao smrt”, do dao je kon zul u te le fon skoj iz ja vi srp skim no vi na ri ma.

Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci -

ja ma, naj ve ro vat ni je je u pi ta wu Ma ke do nac, ali se we gov iden ti tet jo{ uvek is tra `u je.

Ju ~e je vi {e ma |ar skih me di ja ob ja vi lo pri ~u o mon stru znom

Ubi ce su `r tve na ma mi li, pozivali „na pi }e”, a po tom bi im uzi ma li no vac i kre dit ne kar ti ce, uda ra li ih po gla vi, ve zi va li i `i ve ba ca li u ra ni je is ko pa nu ra ku, a onda po si pa li ze mqom zlo ~i nu na adi ^e pel, u 23. bu dim pe {tan skom kvar tu, gde je osum wi ~e na troj ka, na kon pqa~ -

NA GRA NI^ NIM PRE LA ZI MA OD U ZE TA RO BA VRED NA TRI MI LI O NA

Ca ri ni ci ple ni li di zel i igra~ ke

Upra va ca ri na je u ne ko li ko ak ci ja spre ~i la po ku {a je kri jum ~a re wa ro be vred ne vi {e od 2,7 mi li o na di na ra, sa op { ti l o je ju ~ e Mi n i s tar stvo fi nan si ja.

Re~ na eki pa je kod Ku li~ ke pum pe na Du na vu ot kri la ca rin s ki pre k r { aj vred n o s ti oko 240.000 di na ra. Ca ri ni ci su tom pri l i k om ot k ri l i kom bi u ko jem su bi le tri pla s ti~ n e ci s ter n e s 3.000 li ta ra di zel-go ri va kri jum ~a re nog sa stra nih bro do va, ko je su bi li u tran zi tu kroz Sr bi ju.

U no }i iz me |u 10. i 11. av gu sta, pri li kom kon tro le de sne oba le Du na va kod Sme de re v a, ca r i n i c i su ot k ri l i tank ru~ ne iz ra de u ko jem je bi lo oko 4.000 li ta ra go ri va.

Sum wa se da go ri vo po ti ~e sa stra nih bro do va u tran zi tu i da ga je N. N. li ce upra vo oda tle i pre ba ci lo na tank

ke, `i ve za ko pa la vi {e `r ta va.

Za sa da su pro na |e na ~e ti ri le {a i ne ko li ko qud skih lo ba wa sta rih vi {e me se ci. Je dan od na pad nu tih je us peo da se iz vu ~e iz

bez pri j a v e ca r in s kim slu `be ni ci ma. S ob zi rom na to da je u~i wen ca rin ski pre kra {aj, tank vre dan 40.000 di na ra i go ri vo vred no 150.000 di na ra su pri vre me no za dr `a ni.

Na ca r in s koj is p o s ta v i [id, kon tro lom kon te je ne ra ko ji je pri sti gao za uvo zni ka iz Pan ~e va, ca ri ni ci su pro na {li ve li ku ko li ~i nu ne pri j a v qe n e ro b e, iz m e | u osta log kar te za po ker, tor be i elek tri~ ne ma sa `e re, vred ne 17.300 do la ra.

U istom ka mi o nu ot kri ve ne su i de~ je igra~ ke vred ne vi {e od 15.000 do la ra, za ko je se osno va no sum wa da po vre |u ju pra va in te lek tu al ne svo ji ne jer se naj ve ro vat ni je ra di o kri vo tvo re nim ju na ci ma po put ‘’Sun |e ra Bo ba“ i ‘’He lo Ki ti“, na vo di se u sa op {te wu.

(Ta njug)

ra ke, ma da ve zan s ru kam na na le |i ma, a po tom da oba ve sti po li ci ju. Osum wi ~e ni su uhva }e ni za 24 sa ta, a po me nu ti mla di}, po re klom iz Ru mu ni je, re kao je no vi na ru jed nog li sta da se ra di o „Sr bi nu” ko ji je vi {e pu ta do la zio u we go vu ku }u, ta ko |e na ^e pe lu, {to je i iza zva lo za bu nu.

Is tra gu o ovom mon stru o znom zlo ~i nu pre u zeo je Na ci o nal ni is tra `ni bi ro, ma |ar ska va ri jan ta ame ri~ kog Ef-Bi-Aja, ja vi la je ma |ar ska na ci o nal na agen ci ja MTI. Port pa rol NNI Laslo Barta je je di no sa op {tio da je po kre nu ta is tra ga zbog kri vi~ nog de la vi {e tru ko ubi stvo, ali je od bio da ka `e o ko li ko smrt nih slu ~a je va se ra di.

Pre ma sa zna wu „Ma |ar hir la pa”, u to ku je pre tra ga {u me gde se kri vi~ no de lo do go di lo, jer je sa svim mo gu }e da }e bi ti pro na |e no jo{ le {e va. No vi nar MTIija na li cu me sta je vi deo od no {e we ~e ti ri le {a, a ne zva ni~ no se po mi wu i pro na |e ni osta ci qud skog te la od pre vi {e me se ci.

List „Blik” na vo di da su pro na -

|e na tri sve `a le {a i jo{ tri qud ske lo ba we, dok „Nep sa ba {ag” pi {e da se ne za pam }e ni zlo ~in do go dio u {u mo vi tom de lu 23 bu dim pe {tan skog kvar ta, na adi ^e pel, i to kraj pu ta ko ji vo di ka re~ noj lu ci.

Tri uhap {e ne oso be ko je se te re te za ovaj ne za pam }e ni zlo ~in su, ina ~e, bes ku} ni ci i wi ma se

KOD JU ^E UHAP [E NOG @. E. OT KRI VE NE SLI KE ZA KO JI MA TRA GA IN TER POL

Na |e ne umet ni ne vred ne mi lion evra U ak ci ji pri pad ni ka Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la uhap {en je @. E. (40) iz Ze mu na, u ~i jem je sta nu pro na |e no osam umet ni~ kih sli ka, od to ga ~e ti ri za ko ji ma tra ga In ter pol, sa op {tio je ju ~e MUP Sr bi je. Po ne zva ni~ nim pro ce na ma, vred nost od u ze tih umet ni~ kih sli ka iz no si vi {e mi li o na evra, od ko jih sa mo sli ka „Ras pe }e Isu so vo” vre di vi {e od dva mi li o na evra.

Osnov nom pro ve rom utvr |e no je da In ter pol tra ga za ~e ti ri pro na |e ne i od u ze te sli ke, ko je su ukra de ne u [vaj car skoj 2008. i 2009. go di ne. Dve umet ni~ ke sli ke su uqa na plat nu, di men zi ja oko 100 sa 80 cen ti me ta ra, ne po zna tog auto ra, s mo ti vom „Bo gi wa Di ja na u lo vu”, ko je po ti ~u iz 17. ve ka, na ve de no je u sa op {te wu. Dru ge dve sli ke su uqe na dr ve tu, di men zi ja oko 53,50 sa 36 cen ti me ta ra, s mo ti vom „Ras pe }e Isu so vo”, Lu ka sa Kra na ha i uqe na plat nu di men zi -

ja 60 sa 75 s mo ti vom „Mr tva pri ro da” Te o do ra Ru soa.

Pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, u sa rad wi s In ter po lom, na sta vi }e rad na utvr |i va wu po re kla i vla sni ka pre o sta le ~e ti ri umet ni~ ke sli ke. @. E. je uhap -

{en zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la pri kri va wa i ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja i od re |en mu je pri tvor od 48 sa ti. Pri li kom pre tre sa we go vog sta na, osim osam umet ni~ kih sli -

KO JE NAD LE @AN DA PLA TI [TE TU ZA AUTO MO BI LE IZ GO RE LE NA PAR KIN GU U POD GO RI CI

Pla nu le i ba sno slov no sku pe li mu zi ne Vla sni ci go to vo 700 auto mo bi la iz go re lih u po `a ru ko ji je iz bio u sre du u Pod go ri ci na pla tou pu nom ko la o~e ku ju da }e bi ti obe {te }e ni, ali ko }e im na dok na di ti {te tu jo{ uvek ni je ja sno. Dnev nik „Vi je sti” pi {e da su u nad le `nim in sti tu ci ja ma bi li za te ~e ni pi ta wem ko }e da sno si od go vor nost i na dok na di {te tu vla sni ci ma pri vre me no od u ze tih vo zi la. Prav nik Aleksandar \uri{i} sma tra da vla sni ci ~i ja su vo zi la iz go re la tre ba da po kre nu tu `bu ra di na dok na de {te te. „Uni ka osi gu ra we„ je u oba ve zi da na dok na di {te tu sa mo vla sni ci ma ko ji po se du ju va `e }u po li su ka sko osi gu ra wa, ali ne i oni ma ko ji ima ju po li se osi gu ra wa, ko jim se, ka ko je ob ja snio, na dok na |u je sa mo {te ta pri ~i we na tre }im li ci ma.

Iz “Lov }en osi gu ra wa” ka `u da, ako su vla sni ci vo zi la ko ja su iz go re la na par kin gu „Ze ta tran sa„ osi gu ra ni kod wih, tre ba da pri ja ve {te tu, ko ju }e stru~ wa ci pro ce ni ti. Kon fu zi ju iza zi va i to {to ni je do kra ja

ja sno ko je vla snik pla ca na ko jem su auto mo bi li iz go re li.

Po pr vim ne zva ni~ nim pro ce na ma, u po `a ru na par kin gu

sta vqa na te ret da su na ma mqi va li po zna ni ke u uxe ri cu po me nu tog ma |ar skog pa ra u ~e pel skoj {u mi „na pi }e”, po tom im uzi ma li no vac i kre dit ne kar ti ce, uda ra li po gla vi, ve zi va li i `i ve ba ca li u ra ni je is ko pa nu ra ku, a po tom pi si pa li ze mqom.

E. D. Fo to: www.hi ra do.hu

cr no gor ske Upra ve po li ci je na ]e mov skom po qu kod Pod go ri ce pri ~i we na je ogrom na ma te ri jal na {te ta. Po li ci ja

je sa op {ti la da je u po `a ru na tom par kin gu u sre du de li mi~ no ili pot pu no iz go re lo iz me |u 650 i 700 auto mo bi la, uglav -

nom luk su znih vo zi la, ali i ka mi o na. Na par kin gu je bi lo oko 1.000 vo zi la ko ja je po li ci ja wi ho vim vla sni ci ma od u- ze la zbog pre kr {a ja u sa o bra }a ju ili iz dru gih raz lo ga. Me |u iz go re lim auto mo bi li ma su i vo zi la ko ja su tu bi la par ki ra na zbog po tre be da se oba vi ca rin ski po stu pak. Utvr |i va we {te te }e, po ob ja {we wi ma stru~ w a k a, tra j a t i da n i m a.

Mno gi vla sni ci su ogor ~e ni jer su osta li bez svo jih qu bi ma ca na ~e ti ri to~ ka. Po me dij skim na vo di ma, na par kin gu, me |u iz go re lim auto mo bi li ma, bi lo je i ne ma lo vo zi la ~i ja je vred nost i do 200.000 evra.

Pod go ri~ ki me di ji su ob ja vi li kon tra dik tor ne in for ma ci je o to me da li su u tom po `a ru va tro ga sci na vre me in ter ve ni sa li. Ima na vo da da su za ka sni li bar dva de se tak mi nu ta, {to je, ako je ta~ no, bi lo po gub no za ta kvu vr stu po `a ra, po seb no s ob zi rom na oluj ni ve tar ko ji je u tom tre nut ku du vao.

E. D.

ka, od u ze to je i oko 30 pred me ta od raz li ~i tih ple me ni tih me ta la ve li ke ma te ri jal ne vred no sti (ku ti ji ce za na kit, mi ri sni ce, ta ba ke re, mu zi~ ke ku ti je i dru go), kao i iz ve sna ko li ~i na pi {toq ske mu ni ci je.

E. D. TE [KA NE SRE ]A U PER LE ZU

Po gi nuo mla di mo to ci kli sta Savica L. (24) iz Ele mi ra po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se prek si no} do go di la u Per le zu, sa op {ti la je ju ~e zre wa nin ska Po li cij ska upra va. Tra ge di ja se de si la oko je dan sat po sle po no }i, u Uli ci Ru `e @i va no vi}, na spram ku} nog bro ja 11. Mla di} je kob ne ve ~e ri upra vqao mo to rom mar ke “ja ma ha R-6” zre wa nin ske re gi star ske ozna ke.

Kre }u }i se kroz se lo Uli com Ru `e @i va no vi} iz prav ca cen tra pre ma ma gi stral nom pu tu, u jed nom tre nut ku je iz gu bio kon tro lu nad mo to rom i sle teo s ko lo vo za u le vu stra nu. Usled pa da za do bio je te {ke te le sne po vre de od ko jih je pre mi nuo na li cu me sta.

“Na osno vu oba vqe nog uvi |a ja, iz ja va o~e vi da ca, kao i ma te ri jal nih tra go va, sum wa se da je uzrok ove sa o bra }aj ne ne zgo de ne pri la go |e na br zi na”, ka `e se u sa op {te wu zre wa nin ske po li ci je, i do da je da su uvi |aj na li cu me sta oba vi li slu `be ni ci ov da {we Po li cij ske upra ve. @. B.

crna hronika

dnevnik

subota13.avgust2011.

15

JO[ JED NO HAP [E WE U AK CI JI „AR MA GE DON”

Uhva }en s 14 gi ga baj ta de~ je por no gra fi je U na stav ku po li cij ske ak ci je „Ar ma ge don” uhap {en je Jo `ef L. iz Su bo ti ce, zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ka zi va wa, pri ba vqa wa i po se do va wa por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va wa ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, sa op {te no je ju ~e iz MUP-a Sr bi je. Osum wi ~e ni je, od 2010. go di ne do da na hap {e wa, na svom ku} nom ra ~u na ru s in ter ne ta pre u zeo i sa ~u vao

ve }u ko li ~i nu por no graf skog ma te ri ja la na sta log sek su al nim is ko ri {}a va wem de ce i ma lo let nih li ca.

Pri li kom pre tre sa we go vog sta na, po na lo gu is tra `nog su di je, pri vre me no mu je od u zet per so nal ni ra ~u nar i hard-disk, a pre gle da wem tog ma te ri ja la utvr |e no je da po se du je vi {e od 14 gi ga baj ta vi deo i fo to-ma te ri ja la de~ je por no gra fi je. Jo `ef L. je uz

kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du.

Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va po zva lo je sve gra |a ne ko ji ima ju bi lo ka kvu in for ma ci ju ko ja mo `e po mo }i u iden ti fi ko va wu oso ba ko je ko ri ste in ter net za {i re we por no graf skog ma te ri ja la, da to pri ja ve na te le fon 011/311–72– 08 ili na elek tron sku adre su: chil dpro tec ti on @mup.gov.rs.

(Ta njug)

SLO BO DAN HO MEN NA JA VQU JE ZNA TNO SKRA ]E WE SUD SKIH PO STU PA KA NO VIM ZA KON SKIM RE [E WI MA

Ple nid ba imo vi ne bez vr da wa `al ba ma

– No vi za ko ni o iz vr {e wu i obe {te }e wu, o par ni~ nom i o kri vi~ nom po stup ku usko ro }e omo gu }i ti da sud ski po stup ci tra ju znat no kra }e – iz ja vio je ju ~e dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men.

On je uka zao na po zi tiv ne tren do ve ove go di ne u od no su na pro {lu jer je re {e no 23 po sto pred me ta vi {e ne go la ne, od no sno 250.000, {to su od li~ ni po ka za te qi, ali bi re zul ta ti, po we go vim re ~i ma, tre ba lo da sle de }e go di ne bu du jo{ bo qi.

Go vo re }i o Za ko nu o iz vr {e wu i obe {te }e wu, ko ji, ka ko je ra ni je na ja vqe no, stu pa na sna gu od 1. sep tem bra i po ko jem bi sud ski iz vr {i te qi ima li pra vo da ple ne imo vi nu, Ho men je, go stu ju }i na RTS-u, uka zao na to da je iz vr {e wa naj vi {e uspo ra va la mo gu} nost ula ga wa `al be na sva kom ko ra ku, {to je ~e sto bi lo pred met zlo u po tre ba. Ho men je, ta ko |e, is ta kao da su za ko ni o par ni~ nom i o kri vi~ nom po stup ku sa da na jav noj ras pra vi i da o~e ku je wi ho vo usva ja we po ~et kom sep tem bra, a da

Slo bo dan Ho men

}e ovih da na bi ti za vr {e ni tek sto vi oba pro pi sa ko ji su usa gla {e ni s evrop skim di rek ti va ma.

– Naj ve }a no vi na Za ko na o iz vr {e wu i obe {te }e wu je da ne }e ubu du }e bi ti mo gu }e ula ga we `al be Vi {em su du, ne go }e bi ti mo gu} sa mo pri go vor u okvi ru istog su da i na taj na ~in po stu pak }e bi ti da le ko kra }i – na ja vio je Ho men. – Broj pred me ta u iz vr {e wu je dvo stru ko ve }i ne go u svim osta lim obla sti ma i sa ma du `i na iz vr {e wa pre ma {u je 700 da na, zbog ~e ga

je do net no vi za kon. On je pod se tio na to da je pri mer odu go vla ~e wa u iz vr {nom po stup ku pred sta vqa lo i ve {ta ~e we, zbog ~e ga je no vi za kon is kqu ~io mo gu} nost bi lo ka kvog ve {ta ~e wa u iz vr {nom po stup ku.

Uka zu ju }i i na pro blem ne do voq nog bro ja iz vr {i te qa, on je ob ja snio da je ide ja bi la da se uve de stan dard ka kav po sto ji u ce loj EU, a to su pri vat ni iz vr {i te qi, i da je opre de qe we da po sto je i sud ski i pri vat ni iz vr {i te qi.

– Sud ski iz vr {i te qi mo ra ju da ima ju prav ni fa kul tet i rad no is ku stvo i oni po la `u iz vr {i teq ski is pit, a li cen cu im da je Mi ni star stvo prav de i po stu pa ju is kqu ~io po od lu ci su da, ali ne ma ju pra vo da iz vr {e bi lo ka kvu pri nu du, ni si lu, ne go }e wi ho vi na stu pi pre ma gra |a ni ma bi ti is kqu ~i vo uz pri su stvo MUP-a – na ja vio je Ho men.

On je na veo da je bi lo go to vo ne mo gu }e uru ~i ti ne ko me po ziv ako ga iz be ga va, zbog ~e ga se uvo di pra vi lo da sva ko mo ra da vo di ra ~u na o svo jim sud skim po stup ci ma,

ta ko da pri li kom do la ska sud skog po zi va ra, ako ovaj ne na |e ni kog ili mu ne bu du otvo re na vra ta, osta vi }e nat pis na vra ti ma o oba ve zi do la ska u sud, {to }e se sma tra ti ured nim po zi vom.

– Za ko ni o par ni~ nom i o kri vi~ nom po stup ku su skon cen tri sa ni na ubr za we sud skog po stup ka s ide jom da on tra je po stan dar di ma ze ma qa EU, od no sno da su |e we u pr vom ste pe nu tra je do dve go di ne, a u dru gom ste pe nu do go di nu da na – re kao je Ho men. – Za kon pred vi |a da su di ja mo ra na po ~et ku su |e wa da od re di vre men ski okvir ko li ko }e ukup no su |e we da tra je.

On sma tra da su naj vi {e bi li o{te }e ni rad ni ci – ko ji su i ina ~e bi li o{te }e ni kroz po stu pak pri va ti za ci je – ko ji ma po slo dav ci ni su is pla }i va li pla te.

– Oni su se obra }a li su du, ima li tro {ko ve, su |e we im je tra ja lo po ne ko li ko go di na, a on da bi ne ko na mer no ote rao fir mu u ste ~aj i po sta la bi be smi sle na i sud ska za {ti ta i iz vr {e we – pod se tio je Ho men.

(Ta njug)

Ni ko ni je od go va rao za ma sa kr u Go ra `dev cu

Oba la Bi stri ce, ne po sred no na kon ubi stva ne vi nih ma li {a na

ubi ce i da nas na slo bo di. Is tra `i te qi Eulek sa su, me |u tim, kra jem 2010. ob u sta vi li is tra gu, a tu `i teq ka Sag maj ster Ran ci ger iz Slo ve ni je je o to me tek 9. fe bru a ra ove go di ne zva ni~ no oba ve sti la po ro di ce stra da le de ce. Ona je u do pi su na ve la da su

ob u sta vqe ne kri vi~ ne pri ja ve ko ji ma se za zlo ~in u Go ra `dev cu ne po zna ta li ca te re te za kri vi~ no de lo te {kog ubi stva i po ku {a ja ubi stva jer su „sve is tra `ne rad we is cr pe ne”, a „to kom is tra ge ni su iden ti fi ko va ni osum wi ~e ni”.

Raz boj ni ci od ne li se dam mi li o na Dvo ji ca ne po zna tih, ma ski ra nih raz boj ni ka opqa~ ka li su, uz pret wu pi {to qem, ju ~e oko 9 sa ti fi li ja lu Er ste ban ke u No vom Sa du, u Bal za ko voj uli ci na Li ma nu 4. Po vre |e nih ne ma, a po ne zva ni~ nim sa zna wi -

DA NAS OSAM GO DI NA OD UBI STVA NE VI NE SRP SKE DE CE

U Go ra `dev cu kod Pe }i da nas }e bi ti obe le `e na osma go di {wi ca te ro ri sti~ kog na pa da al ban skih eks tre mi sta u ko jem je ubi je no dvo je, a ra we no jo{ ~e tvo ro srp ske de ce i mla dih na oba la ma re ke Bi stri ce. Na oba li re ke Bi stri ce kod Go ra `dev ca 13. av gu sta 2003. go di ne al ban ski eks tre mi sti i se pe ra ti sti pu ca li su iz {i bqa, s le |a, na de cu i mla de ko ji su pe kli ku ku ruz, pro vo de }i let wi ras pust na ku pa wu. U tom te ro ri sti~ kom na pa du, osim Jo vo vi }a i Da ki }a ko ji su ubi je ni hi ci ma iz auto mat skog oru` ja, te {ko su ra we ni Mar ko Bo gi }e vi} (12), Dra ga na Sr bqak (13), Bog dan Bu ku mi ri} (14) i \or |e Ugre no vi} (20).

Pred stav ni ci me |u na rod ne za jed ni ce obe }a li su da }e „pre vr nu ti sva ki ka men da pro na |u po ~i ni o ce” tog zlo ~i na nad srp skom de com i ti nej xe ri ma, ali su

Fo to: F. Ba ki}

OPQA^ KA NA ER STE BAN KA U NO VOM SA DU

Po ro di ce su ovo oba ve {te we do bi le za hva qu ju }i in si sti ra wu Bog da na Bu ku mi ri }a, ko ji je u na pa du za do bio se dam pro strel nih ra na, a upor no je tra `io da ga Euleks in for mi {e o re zul ta ti ma is tra ge. Od lu ka Tu `i la {tva iza zva la je {ok i ogor ~e we po ro di ca `r ta va, a Bu ku mi ri}, ko ji je je dva pre `i veo na pad i ostao in va lid, na gla sio je u iz ja vi Ta nju gu da „is tra ga o ovom mon stru o znom zlo ~i nu ni je spro ve de na ka ko tre ba” i da na {a dr `a va i Tu `i la {tvo tre ba da tra `e no vu is tra gu.

Na vest da je is tra ga ob u sta vqe na, mi ni star za KiM Go ran Bog da no vi} je za tra `io od Eulek sa, UN MIK-a i Kfo ra da ka `u ko li ko im je go di na po treb no da ra sve tle „ma kar je dan zlo ~in nad Sr bi ma” i {ta ih spu ta va i spre ~a va da to u~i ne.

E. D.

Uhap {en osum wi~ eni za ubi stvo na De te li na ri In spek to ri no vo sad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je, uhap si li su ju ~e po pod ne oso bu ko ja se do vo di u ve zu sa ubi stvom Pe te ra Gre go ri na, ~i je je be `i vot no te lo pro na |e no u ~e tvr tak u we go vom sta nu u Uli ci Ko ste Ra ci na, eks klu ziv no sa zna je No vo sad ska te le vi zi ja. Osum wi ~e ni za ubi stvo `i veo je u kom {i lu ku Pe te ra Gre go ri na, a po svoj pri li ci svo ju `r tvu je pr vo da vio, a za tim i po re zao po vra tu o{trim pred me tom. Mo tiv ubi stva jo{ ni je po znat, a vi {e in for ma ci ja o~e ku je mo po sle zva ni~ nog sa op {te wa Po li cij ske upra ve u No vom Sa du.

ADVO KAT NA PAD NU TOG U SPLI TU PI SAO PRED SED NI CI MA SR BI JE I HR VAT SKE

Pre tu ~en sa mo za to {to je Sr bin?

Advo kat Mi o dra ga @iv ko vi }a, ko ji je 2. av gu sta pre tu ~en u Spli tu zbog, ka ko se na vo di, to ga {to je Sr bin, upu tio je pi smo hr vat skom i srp skom pred sed ni ku u ko jem tra `i da se po ~i ni lac tog na pa da ot kri je i da Sr bi ja pru `i svom dr `a vqa ni nu svu po treb nu prav nu za {ti tu. U pi smu pred sed ni ku Hr vat ske Ivi Jo si po vi }u advo kat Mi ro slav Va si} na veo je da je we gov kli jent za do bio te {ke po vre de sa mo zbog to ga {to je Sr bin, a da po ~i ni lac jo{ ni je ot kri ven. „Na pad je bio usme ren sa mo na o{te }e nog, dok je dr `a vqa nin SAD ko ji se na la zio uz mog kli jen ta, za pre pa {}e no po sma trao do ga |aj. Ove ~i we ni ce, kao i da tum na pa da (pred go di {wi cu

Sred stvo za be qe we pro da vao kao lek MUP Sr bi je je ju ~e sa op {tio da je uhap {en di rek tor pred u ze }a „Eso te ri ja pu blis hers„ Vla di mir M. iz Be o gra da (44), zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pro iz vod we i sta vqa wa u pro met {ko dqi vih pro iz vo da. Osum wi ~e ni je uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve den de `ur nom is tra `nom su di ji Pr vog osnov nog su da u Be o gra du, pod se }a se u sa op {te wu.

Osum wi ~e ni Vla di mir M. je u to ku go di ne, u pro sto ri ja ma svog pred u ze }a or ga ni zo vao pro iz vod wu i pa ko va we oko 1.200 kom ple ta sred stva za dez in fek ci ju vo de i dru gih pi }a, ko je je za tim kao pre -

Stan ko vi}: Usko ro re zul ta ti is tra ge van ugo vor o is po ru ci”. Po je di ni me di ji su ju ~e pre ne li da se is tra ga u ve zi s na vod nim zlo u po tre ba ma pri li kom na bav ke vak ci ne pro tiv gri pa pri vo di kra ju, a da su hap {e wa, uko li ko ih bu de, mo gu }a ve} u sep tem bru. Po sto ji sum wa da je zbog na vod no una pred na me {te nog ten de ra za na bav ku vak ci na kra jem 2009. go di ne dr `a va o{te }e na za 1,6 mi lion evra, a sa slu {a no je vi {e oso ba, me |u ko ji ma i biv {i mi ni star zdra vqa To mi ca Mi lo sa vqe vi}, pred sed nik rad ne gru pe za pra }e we pan de mi je dr Pre drag Kon i ta da {wa di rek tor ka Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no isi gu ra we Sve tla na Vu kaj lo vi}.

Biv {i mi ni star zdra vqa je ra ni je re kao Ta nju gu da je sve od lu ke u ve zi s pan de mi jom A-H1N1 do no si la Vla da Sr bi -

je, ko ja je raz ma tra la i usva ja la iz ve {ta je o po stu pa wu, na bav ka ma le ko va, opre me, po tro {nog ma te ri ja la i vak ci na. U ci qu za {ti te sta nov ni {tva od epi de mi je gri pa, Vla da je za kqu~ kom od 2. no vem bra 2009. go di ne, oba ve za la RZ ZO da po hit nom po stu ku na ba vi tri mi li o na do za vak ci na pro tiv gri pa AH1N1, po sle ~e ga je spro ve den po stu pak jav ne na bav ke.

Epi de mi o log Pre drag Kon ka zao je kra jem ju na Ta nju gu da je na bav ka vak ci ne sa mo de se ti deo tro {ko va u od no su na osta le tro {ko ve pan de mi je i da je sve {to zna o to me re kao or ga ni ma ko ji ra de na tom slu ~a ju. Dr Kon je ta da ka zao da ne ma ni {ta s na bav kom vak ci na jer je taj po sao ra di la dr `a va, i do dao da bi u na red nom pe ri o du tre ba lo da se is pi ta i

’Olu je’) ja sno uka zu ju na we gov ka rak ter, ko jim se za pra vo {a qe po ru ka pri pad ni ci ma srp skog na ro da da ni su po `eq ni na te ri to ri ji Hr vat ske”, na vo di se u pi smu.

Advo kat je oce nio da ~i we ni ca da su hr vat ski or ga ni go we wa ceo po stu pak okon ~a li na pri ja vi pro tiv ne po zna te oso be da je sig nal svi ma ko ji ta ko mi sle o srp skom na ro du i tu ri sti ma iz Sr bi je da mo gu ne ka `we no ~i ni ti na si qe. U pi smu pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u advo kat o{te }e nog je za tra `io da dr `a va sta ne u za {ti tu svo jih gra |a na, u skla du s Usta vom, uko li ko bu de po tre be da we gov kli jent svo ja pra va ostva ru je sud skim pu tem u Hr vat skoj.

(Ta njug)

UHAP [EN DI REK TOR „EZO TE RI JE” VLA DI MIR M.

DA LI ]E VE] U SEP TEM BRU BI TI HAP [E WA ZBOG SPOR NE NA BAV KE VAK CI NA PRO TIV VI RU SA A-H1N1

Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} iz ja vio je ju ~e da je is tra ga o na bav ci vak ci na pro tiv no vog gri pa A-H1N1 u to ku i da Mi ni star stvo zdra vqa i gra |a ni o~e ku ju da re zul ta ti te is tra ge bu du sa op {te ni {to pre.

– Mi ni star stvo zdra vqa, kao i svi gra |a ni, o~e ku je da }e re zul ta ti is tra ge bi ti {to pre sa op {te ni jav no sti i da nad le `no tu `i la {tvo pre du zme ili od ba ci kri vi~ nu pri ja vu ko ja tim po vo dom po sto ji – ka zao je Stan ko vi} za Te le vi zi ju B-92.

Tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} iz ja vio je pet hod no za „No vi ma ga zin” da se in ten ziv no ra di i na pred me tu uvo za vak ci na H1N1, pri ~e mu se „raz ma tra ne sa mo na bav ka vak ci na ve} i na ~in na ko ji je re a li zo -

ma, plen je oko {est i po mi li o na di na ra i 5.000 evra.

Po li ci ja in ten ziv no tra ga za raz boj ni ci ma, a o re zul ta i ma is tra ge jav nost }e bi ti oba ve {te na, sa op {ti la je no vo sad ska Po li cij ska upra va.

M. V.

ra sve tli sve {to ima ve ze sa {te tom ko ja je na sta la to kom pan de mi je no vog gri pa A-H1N1.

Rok va `e wa vak ci na, ko je su na ba vqe ne od far ma ce ut ske ku }e „No var stis”, is te kao je 1. no vem bra 2010. go di ne, a ne is ko ri {}e ne do ze su tre ti ra ne „kao i sva ki dru gi ne u po tre bqen lek ili vak ci na, od no sno kao far ma ce ut ski ot pad ko jem je is te kao rok va `e wa”. Sr bi ja je od far ma ce ut ske ku }e „No var tis” ku pi la 857.000 do za vak ci ne pro tiv H1N1 po 799 di na ra ko mad. „No var tis” je za stu pa la „Ju go he mi ja”, ko ja je je di na pri lo `i la kom plet nu do ku men ta ci ju, a ko ja je po nu di la vak ci nu pro tiv vi ru sa H1N1 po 799 di na ra po do zi, {to je u tom tre nut ku iz no si lo osam evra.

(Ta njug)

pa rat „MMS – ~u de sni mi ne ral ni do da tak“, pro da vao pro dav ni ca ma zdra ve hra ne u Sr bi ji. Ce na je iz no si la 2.000 di na ra za je dan kom plet, a pro da jom je se bi pri ba vio ko rist od 2.400.000 di na ra. Pre pa rat je na zvao „Ma ster mi ne ral su ple ment na me rit“, i re kla mi rao ga na in ter net-saj tu svog pred u ze }a kao do da tak ko ji, na vod no, uspe {no le ~i naj te `a obo qe wa – si du, kar ci nom, de pre si ju. Stru~ wa ci su upo zo ri li na to da se ra di o kla si~ noj pre va ri i ob ja sni li da je re~ o 28 pro cent nom na tri jum-hlo ri du i ako se pi je u ve }im ko li ~i na ma mo `e do ve sti do ot ka zi va wa bu bre ga, pa i smr ti.

(Ta njug)

Do li ja li kra dqiv ci krom pi ra Ka wi {ka po li ci ja ra sve tli la je jed nu od sve u~e sta li jih poq skih kra |a u ata ru ove op {ti ne. Zbog sum w e da su u de l u ata r a se l a Ador jan „@u ti ka nal“ kra li se men ski krom pir, kri vi~ ne pri ja ve pod n e t e su pro t iv Ti b o r a B. (1974), An ta la B. (1986), Mar to na P. (1968), Ani ko B. (1983) i Ma }a {a B. (1965), svi iz Ador ja na. Po po li cij skim na vo di ma, oni su od 26. ju na do 27. ju la ove go di ne u vi {e na vra ta to kom no }i s wi ve Z. B. iz Ador ja na iz va di li i od ne li 1.500 ki lo gra ma se men skog krom pi ra, pri ~i niv {i mu ma te ri jal nu {te tu od 150.000 di na ra.

M. Mr.

SPORT

subota13.avgust2011.

NE MA WA VI DI], KA PI TEN JU NAJ TE DA

dnevnik

c m y

16

SED NI CA KO MI SI JE ZA @AL BE FSS

Voj vo di ni vra }e ni bo do vi

Ne ma wa Vi di} i Aleks Fer gu son

Na {a pred nost – Fer gu son

Ka pi ten Man ~e ster ju naj te da Ne ma wa Vi di} iz ja vio je da ve ru je da }e cr ve ni |a vo li da od bra ne ti tu lu u Pre mi jer li gi.

Ju naj ted je pro {le se zo ne osvo jio 19. ti tu lu u na ci o nal nom pr ven stvu, a pr vi me~ u no vom {am pi o na tu od i gra }e u ne de qu pro tiv Vest Bri om vi ~a. Klub sa Old tra for da je pro {le se zo ne osvo jio sa mo 14 bo do va u pr vih osam ko la, ali je na kra ju us peo da do |e do {am pi on skog tro fe ja.

- Na dam se da }e mo od mah na po ~et ku se zo ne do sti }i pra vu for mu. Ima mo te `ak ras po red.

O~e ku ju nas ne ke te {ke utak mi ce u pr vih ne ko li ko ne de qa, ali mi }e mo da ti sve naj bo qe od se be. Na dam se da }e mo po no vo osvo ji ti ti tu lu - re kao je Vi di}.

On ve ru je da je naj ve }a pred nost cr ve nih |a vo la u od no su na dru ge klu bo ve ~i we ni ca da je Aleks Fer gu son sko ro 25 go di na me na xer eki pe.

- Me na xer do no si sta bil nost.

On je iz gra dio put ko ji svi igra ~i sle de. Sa da ima mo tri no va igra ~a, ali ve} po sto ji si stem.

To je ve li ka stvar. Dru gi klu bo vi ima ju pro ble ma, jer me wa ju tre ne ra sva ke go di ne, a do la ze no vi igra ~i. Po ne kad ima ju pro ble ma sa iz grad wom ti ma - re kao je ka pi ten Ju naj te da i do dao:- ^el si je uvek tu. Ima ju is ku stvo. Wi ho vi fud ba le ri igra ju za jed no ne ko li ko go di na.

Po zna ju se ve o ma do bro i glad ni su tro fe ja. Man ~e ster si ti se po ja ~ao, za jed no su go di nu da na i bi }e nam ve li ki ri va li.

Odo {e Fa bre gas i Na sri Sesk Fa bre gas i Sa mir Na sri ni su ime no va ni u eki pu Ar s e n a l a za me~ pr vog ko la Pre mi jer li g e pro tiv Wu ka sla.Me na xer Ar sen Ven ger na ja vio je mo gu} nost od la ska Fa bre ga sa i Na s ri j a iz klu ba u na red nih ne ko li ko da na.Fa bre gas zbog po vre de sva ka ko ne bi igrao pro tiv Wu ka sla, dok je Na sri spre man i we go vo ne i g ra w e zna ~i da je pre la zak u Man ~ e s ter si ti sa svim bli zu.Si ti bi za Sa mir Na sri i Sesk Fa bre gas Fran cu za tre ba lo da iz dvo ji Fran cu ski stru~ wak ime no iz me |u 22 i 25 mi li o na fun ti, vao je Fa bre ga sa u tim za plejdok }e Fa bre gas ko {ta ti Bar of me ~e ve Li ge {am pi o na pro se lo nu oko 35 mi li o na fun ti, tiv Udi ne zea.Taj po tez mno gi su {to je za pet mi li o na ma we od pro tu ma ~i li kao vid pri ti ska ci fre ko ju je Ar se nal pr vo bit na Bar se lo nu da se po sao za vr no tra `io. {i, jer Fa bre gas u slu ~a ju na - Na dam se da }e stva ri usko ro stu pa za Ar se nal ne bi mo gao da bi ti re {e ne, na ovaj ili onaj igra evrop ske utak mi ce za bi lo na ~in - iz ja vio je Ven ger. ko ji dru gi tim do se zo ne 2012/13.

OD PO NE DEQ KA NA STRA NI CA MA „DNEV NI KA”

Ko sta Pa pi}: Iza zo vi Afri ke

Na sed ni ci Ko mi si je za `al be Fud bal skog sa ve za Sr bi je re {a va na je `al ba Voj vo di ne na od lu ke pr vo ste pe nog or ga na zbog in ci de na ta sa utak mi ce fi na la Ku pa Sr bi je iz me |u Par ti za na i Voj vo di ne, od i gra ne 11. ma ja 2011. go di ne u Be o gra du. ^la no vi Ko mi si je za `al be FSS pre i na ~i li su od lu ku o ka zni Voj vo di ne. Ume sto od u zi ma wa tri bo da, Voj vo di ni je iz re ~e na nov ~a na ka zna od 1.200.000 di na ra i uslov no su ka `we ni eli mi na ci jom iz tak mi ~e wa uko li ko u na red ne dve go di ne u~i ne isti pre kr {aj. Na sed ni ci su po tvr |e ne ra ni je iz re ~e ne ka zne. Pred sed ni ku Voj vo di ne Rat -

ku Bu to ro vi }u je po tvr |e na {e sto me se~ na za bra na oba vqa wa svih funk ci ja u fud ba lu, a ko me sa ru za bez bed nost Voj vo di ne Mi la nu ^a bri }u i pred stav ni ku klu ba na utak mi ci fi na la Mi ro sla vu Sma ji }u jed no go di {wa za bra na vr {e wa svih funk ci ja u fud ba lu.

Ta ko |e, po tvr |e ne su i nov ~a ne ka zne za 16 igra ~a Voj vo di ne u iz no su od po 50.000 di na ra za sva kog po je din ca, dok je Ni ko la La ze ti}, uz po me nu tu ci fru, ka `wen i sa tri me se ce za bra ne igra wa. Na kra ju, po tvr |e na je i ka zna od 600.000 di na ra iz re ~e na Voj vo di ni zbog ne sport skog po na {a wa we nih na vi ja ~a.

RO BERT PRO SI NE^ KI UO^I GO STOV AWA ZVE ZDE U SU BO TI CI

Vre me je za po be du na star tu OP TI MI ZAM LE GEN DAR NOG PA TRI KA VI JE RE

Si ti mo `e do ti tu le

Di rek tor omla din ske {ko le Man ~e ster si ti ja Pa trik Vi je ra iz ja vio je da o~e ku je da gra |a ni ove se zo ne mo gu da osvo je ti tu lu u Pre mi jer li gi. Fran cuz sma tra da ti tu lu mo `e da osvo ji ~ak {est klu bo va, a me |u wi ma je i Si ti.

- Li ga je sa da do sta za ni mqi va. Ti tu lu mo `e da osvo ji {est eki pa. Si ti je sa da do bar kao Ju naj ted, Ar se nal i ^el si. Ne pla {i mo se da ka `e mo da mo `e mo da osvo ji mo tro fej - re kao je Vi je ra i do dao:- Ne }e bi ti la ko, ali qu di mo gu da ra ~u na ju da }e Si ti da ode do kra ja. Ka da po gle da te kva li tet eki pa i ko li ko je Si ti na pre do vao u po sled wih ne ko li ko go di na on da mo `e da se ka `e da sa da mo `e mo da se bo ri mo za ti tu lu.

Si ti je u pre la znom ro ku, iz me |u osta lih, an ga `o vao i Ga e la Kli {i ja i Ser hi ja Agu e ra.

- Do sta smo na pre do va li i ne ki fan ta sti~ ni igra ~i su nam se pri kqu ~i li ovog le ta. Do voq no smo ja ki da bu de mo na vr hu. Agu e ro je gol ge ter i mo `e da na pra vi raz li ku u va `nim utak mi ca ma.

Kli {i je od li~ no po ja ~a we i mo `e do sta da do pri ne se eki pi - is ta kao je Vi je ra.

Man ~e ster si ti }e u po ne de qak na svom te re nu do ~e ka ti eki pu Svon si ja.

Tre ner Cr ve ne zve zde Ro bert Pro si ne~ ki iz ja vio je da on i we go vi igra ~i je dva ~e ka ju su tra {wi duel sa Spar ta kom.

- Naj go re je kad ste na du gim pri pre ma ma i sa mo tre ni ra te.

Utak mi ce su, ipak, ne {to dru go i svi u klu bu se ra du je mo po ~et ku bor be za bo do ve. Osim to ga vre me je da Zve zda ko na~ no po be di na star tu pr ven stva i raz bi je tu lo -

od Su bo ti ~a na, ali isto ta ko znam da nam ne }e bi ti la ko, po {to oni ima ju ne ko li ko ve o ma is ku snih i kva li tet nih igra ~a.

Ima ju jed nog re pre zen tatvca, br zi su, ima ju do bru kon tru i po lu kon tru. Pro le tos su nas na mu ~i li na Ma ra ka ni. Iako ih ni smo po be di li bi la je to jed na od naj bo qih utak mi ca ko je smo od i gra li, jer smo od 0:1 pre o kre nu li na

nut no vred no ra di, ali jo{ ni je na ni vou ko ji je po tre ban za is pu wa va we pro fe si o nal nih zah te va - ob ja snio je Pro si ne~ ki.

Op ti mi zam uo~i du e la u Su bo ti ci iz ra zio je i mla di re pre zen ti vac Sr bi je Dar ko La zo vi}, ko ji je to kom kon fe ren ci je za me di je do bio ve li ki kom pli met od tre ne ra. Pro si ne~ ki je, na i me, za La zo vi }a re kao da je „pre -

2:1, stvo ri li mno go {an si, iz ve li 20 kor ne ra i ap so lut no do mi ni ra li. Cr ve no be li }e u Su bo ti ci igra ti bez Bra zi lac Evan dra ko ji se jo{ ni je opo ra vio od po vre de ra me na za do bi je ne u pr vom me ~u sa Vent spil som.

- Evan dro je mno go bo qe, ali ne }e pu to va ti u Su bo ti cu. Vi de }e mo ka ko }e bi ti we go vo sta we uo~i me ~a s Re no, ali zdra vqe je naj va `ni je i ne }e mo ni {ta for si ra ti. Pro tiv Spart ka si gur no ne }e igra ti ni Li Adi. On tre -

stao da bu de ta le nat i da je po stao igra~„.

- Ne }e nam bi ti la ko. Dva pu ta u pro {loj se zo ni Spar tak nas je pri li~ no na mu ~io. Sprem ni smo da po no vi mo do bru par ti ju iz re van{ me ~a pro tiv Vent spil sa i po be di mo. Taj tri jumf od 7:0 mno go nam je zna ~io na pla nu sam po u zda wa i sa da `e li mo da na sta vi mo se ri ju - re kao je La zo vi}.

Utak mi ca Spar tak - Cr ve na zve zda igra se u ne de qu od 17. 30 u Su bo ti ci.

Hva li ga tre ner: Dar ko La zo vi}

{u tra di ci ju - re kao je Pro si ne~ ki, uz pod se }a we da su cr ve no be li u po sled wih de set go di na sa mo dva pu ta tri jum fo va li na star tu pr ven stva.

On je do dao da we gov tim u Su bo ti ci o~e ku je iz u zet no te `ak me~, jer je ri val jed na od pet naj bo qih eki pa u Sr bi ji i da }e bi ti ve o ma te {ko da se iz bo ri po be da.

- Na {e am bi ci je su ja sne, u sva kom me ~u `e li mo da do mi na ra mo.

Uve ren sam da smo kva li tet ni ji

NA PRE MI JE RI U IN \I JI

Srem ci de le meg dan Utak mi com sa Sre mom na svom sta di o nu pr vo li ga{ In |i ja po ~i we je se wu se zo nu no vog pr ven stva sa ne skri ve nom `e qom da se do mog ne jed nog od pr -

slav Po lek si}, Bor ko No va ko vi}, Mi lan Jok si mo vi}, Dra go mir Vu ko bra to vi}, Bo ri slav Jo va no vi}, Jo van Ta na si je vi}, Slo bo dan Sto li}, Bo jan Ne zi -

Ne ma wa Jov {i}, Vla di mir Di zda re vi}, Ste fan Jo si fov ski, Da li bor Ro di}, Dar ko Ada mo vi}, Ni ko la Ko la rov, \or |e Kne `e vi}, ^e do mir Tom ~i},

Du go go di {wi is tak nu ti no vi nar i ured nik u na {em li stu Slo bo dan Ja ko vqe vi} sa ~i nio je kwi gu o `i vot nim avan tu ra ma po zna tog i pri zna tog fud bal skog tre ne ra Ko ste Pa pi }a na afri~ kom kon ti ne tu.U ne ko li ko na sta va ka (od po ne deq ka) „Dnev nik” }e ob ja vi ti naj za ni mqi vi je pri ~e o slat ko-gor kim is ku stvi ma ovog fud bal skog pe da go ga na cr nom i vre lom kon ti ne tu.

No va eki pa In |i je na mer na da se vra ti u fud bal sku eli tu

va dva me sta i po no vo vra ti u elit no fud bal sko dru {tvo.

Na spram pro {le se zo ne, eki pa je to kom let we pa u ze pot pu no iz me we na. Oti {li su: Dra go -

ri, Mi lan Bu ba lo, Dar ko Isi do ro vi}, Mi lan Da vi dov, Vla di mir Vu ja si no vi} i Sa {a To ma no vi}, a Pre drag Ko xo je oka ~io ko pa~ ke o klin. Do {li su:

Go ran Cvet ko vi}, Vla di mir Ra do va no vi}, Dar jan To do ro vi}, Qu bi {a Ke ki}, Vla di mir Li va ja, Maid Ja ga wac, Ne ma wa An tu nov, Mi lan Mar ti no vi} i Ne -

boj {a Vu ko ji ~i}, a iz Cem nta se vra tio Da ni lo Mar ko vi}.

Ne po zna ni ca je da li je tre ner Du {an Je vri} us peo da slo `i mo za ik i do |e do sa sta va sprem nog za ve li ka ostva re wa.

Ce ne }i po igri na ge ne ral noj pro bi sa Te le op ti kom (1:1) od bra na i do ne kle ve zni red su za slu `i li pre la zne oce ne, ali se na pa da ~i ni su pro sla vi li. @reb je od lu ~e no da se na pre mi je ri sa sta nu srem ski klu bo vi, pa je ne za hval no prog no zi ra ti po bed ni ka, po {to se ve o ma ~e sto do ga |a lo u kom {ij skim okr {a ji ma da do ma }i te ren i ni je ne ka pred nost. Do da li se ovo me da tre ner do ma }eg ti ma ne }e mo }i da ra ~u na na Ko la ro va, Kne `e vi }a, Ko sti }a, Di mi tro va i Jak {i }a on da je, ne ma sum we, sva ki re zul tat mo gu}. A, ze le no-be li ma bi osva ja wem sva tri bo da na star tu pr ven stva pred sta vqa lo ogro man ka pi tal u bor bi za ostva re we za cr ta nog ci qa.

Da. Vi }en ti}

SPORT

c m y

dnevnik

subota13.avgust2011.

17

DANAS PO^IWE FUDBALSKO PRVENSTVO SRBIJE – JELEN SUPERLIGA VOJVODINA VE^ERAS DO^EKUJE KRAGUJEV^ANE

Subota

Str pqe wem do tri jum fa Dve re~i, pobeda i strpqewe provejavaju kroz crveno-bele redove uo~i fudbalske premijere u novom [ampionatu Srbije, u okviru kojeg u prvom kolu Jelen superlige Vojvodina ve~eras do~ekuje Radni~ki 1923 iz Kragujevca. Pobeda se Novosa|anima name}e kao imperativ, najvi{e zbog razo~aravaju}eg u~inka na evropskoj sceni, a strpqewe je ono {to ekipa i trener Qubomir Ristovski o~ekuju, a qudski i zaslu`uju, od publike koja, utisak je, nije spremna na „novo pravo na gre{ku”.

U takvoj atmosferi crvenobelima ne}e biti lako protiv novajlije u eliti, koji rastere}en dolazi na me~ pod reflektorskim osvetlewem, re{en da uz svoje navija~e na~ini iznena|ewe. U sklopu priprema za ovaj susret iskusni trener Slavenko Kuzeqevi} posmatrao je Vojvodinu u me~u s rumunskom ekipom iz Arada (2:2) i svakako video neke detaqe na osnovu kojih gradi umereni optimizam.

Na tu opasku, Qubomir Ristovski odgovara: - Gledao sam i ja Kragujev~ane u me~u s Radom. Poznajem wihov tim vrlodobro jo{ iz vremena dok sam vodio Proleter u Prvoj ligi. Radni~ki prakti~no, izuzev dva beka, nije promenio ekipu. Znam {ta mogu Spalevi}, Nedovi} i Kosti}, ali znam {ta mogu i moji igra~i. Svaki po~etak je te`ak, nama }e ovaj biti pogotovo neugodan, jer nismo uspeli u Evropi, ali smo dobro radili i spremni smo za pobedu - jasan je Ristovski.

Nedeqa SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da - Cr ve na zve zda IVA WI CA: Ja vor - Bo rac BE O GRAD: Rad - Me ta lac

Vojvodina je u me~u s Vaducom i ekipom UTA pokazala da lako prima a da te{ko posti`e golove. Ristovski je svestan te ~iwenice, ali ne veruje da }e Radni~ki u Novi Sad sti}i sa ciqem da se brani.

- Kuzeqevi} neguje takav stil, ali za kratko vreme od napada~ke ekipe sigurno nije mogao da napravi defanzivan tim. Zato ne verujem da }e se gosti opredeliti za bunker. Kako god da bude, mi znamo {ta nam je ~initi.

17.30 17.30 17.30

tome uspeti - ka`e Ristovski.

Levi bo~ni u ekipi Vojvodine Vladan Pavlovi} zadr`ao je dobru formu iz pro{le sezone.

- O~ekujem da iz kola u kolo i moja forma i forma cele ekipe bude sve boqa. [okirao nas je poraz u kvalifikacijama za Ligu Evrope od Vaduca, ali smo imali posle toga dve nedeqe da razbistrimo glave. Uspeli smo nadam se i to }emo pokazati ve} ve~eras.Samo neka navija~i budu strpqivi i pomognu nam da zajedno

Sva ki igra~ bi tan Trener Ristovski nije ju~e bio spreman da izdiktira prvih jedanest igra~a.

- @elim da svih 19 pozvanih fudbalera podjednako bitno ose}aju va`nost me~a i zna~aj za ekipu. Tim znam, a saop{ti}u ga pred po~etak utakmice. Jedno je sigurno, u kombinaciji }e biti i novajlija Milan Bojovi} - ne{to je, ipak, otkrio Ristovski.

Vla dan Pa vlo vi} ve ru je u osva ja we tri bo da na star tu pr ven stva

Pr ve nac od re |u je pra vac igrati na tri fronta i ako jedan ne bi uspeo to bi na doma}oj sceni bila prednost za rivala.

Uo~i starta {ampionata protiv Novog Pazara Stanojevi} upozorava na zna~aj prvog me~a.

- Svaki prvi me~ je najva`niji jer on odre|uje pravac u kojem }e se borba odvijati. Nije lako osvojiti po peti put titulu, protivnici `ele da nas onemogu}e, ali to nas samo dodatno

PRVA LIGA SRBIJE Danas

IN \I JA: In |i ja - Srem (17.30) SOM BOR:Rad ni~ ki - Na pre dak (17.30) BE O GRAD: Te le op tik - No vi Sad (17.30) LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Mla de no vac (17.30) BE O GRAD: Be `a ni ja - Ba nat (17.30) NI[: Sin |e li} - Slo ga (K) (17.30) BE O GRAD: ^u ka ri~ ki - Rad ni~ ki (N)(17.30)

Fo to: F. Ba ki}

Idemo na pobedu. Naravno da }e nam uz navija~ku podr{ku biti lak{e. Ne delim mi{qewe da nam je publika okrenula le|a.

Verni navija~i sa severa pokazali su i u me~u s Vaducom i Rumunima da su uz nas, a probirqiva publika sa zapada ne razlikuje se ni po ~emu od ostalih u svetu: kada ekipa dobro igra gledaoci aplaudiraju, kada ne ide zvi`di.

Zato je na nama da je dobrom igrom i golovima nateramo da bude uz nas i verujem da }emo u

Ka pi ten Par ti za na Sa {a Ili}

Ka pi ten za do vo qan i bo dom Fudbaleri Hajduka danas gostuju na Karaburmi. Mnogo je novosti ovog leta stizalo iz Kule: novo klupsko rukovodstvo, novi stru~ni {tab, novi igra~ki kadar. Imaju}i sve to u

pa ima kvalitet. Ne}e biti lako, jer je OFK kvalitetna ekipa, iako je kroz pripremne utakmice igrala, kao i mi, toplo-hladno.Ne idemo da se branimo i na bod, ve} jednostavno

Nedeqa

NO VI SAD: Pro le ter - Mla di rad nik (17.30) LU ^A NI: Mla dost - Do wi Srem (17.30) U sle de }em ko lu (20/21.av gu sta) sa sta ju se - NO VI SAD: No vi Sad - Mla dost (L), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Do wi Srem, ZRE WA NIN: Ba nat - Ko lu ba ra, IN \I JA: In |i ja - Pro le ter, KRA QE VO: Slo ga - Te le op tik, MLA DE NO VAC: Mla de no vac - Sin |e li}, KRU [E VAC: Na pre dak - Be `a ni ja, NI[: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki (S), PO @A RE VAC: Mla di rad nik ^u ka ri~ ki.

motivi{e. Novi Pazar je veoma ambiciozan, o tome dovoqno govori i {to su dva dana ranije stigli u Beograd. Ali, mi igramo pred na{im navija~ima, o~ekujem pune tribine i verujem da im ne}emo dozvoliti da nas iznenade.

Stanojevi} protiv Novopazaraca ne mo`e da ra~una na povre|ene Lazevskog, Miqkovi}a i Andersona, a na poziciji desnog beka od prvog minuta zaigra}e iskusni Rankovi}.

Utakmica Partizan - Novi Pazar po~iwe 20 ~asova na stadionu u Humskoj.

Fudbaleri Novog Sada trku za prve prvoliga{ke bodove kre}u iz Beograda, a rival je ekipa Teleoptika, popularni opti~ari. Novosa|ani u trku ulaze sa novim stru~nim {tabom, na ~elu sa trenerom Josifom Ili}em, i renoviranim timom.

Ambicije su plasman u gorwi deo tabele kako bi se izbegla neizvesnost oko opstanka jer prema najavama prvoliga{ko dru{tvo napu{tsti}e ~ak {est ekipa.Opti~are predvodi trener Vuk Ra{ovi} sa tako|e prili~no izmewenim timom u odnsou na prethodni, pa se o~ekuje zanimqiva utakmica /17.30).

I. G.

do|emo do tri boda - apeluje Pavlovi}, ~iji bi prodori po levom boku svakako mogli da uzdrmaju goste iz Kragujevca.

Mogu}i sastav Vojvodine: Supi} - Smiqani}, Trajkovi}, Mojsov, Pavlovi} - Mito{evi} - Stevanovi}, Medojevi}, ^ovi}, Abubakar - Ili}.

Utakmica na stadionu „Kara|or|e” po~iwe u 20 sati, a ulaznice su: 300 (zapad), 200 (istok) i 100 (sever) dinara.

S. Savi}

HAJDUK NA KARABURMI

evropske ambicije, a kakve su Hajdukove?

- U ovom trenutku jo{ ne znamo, jer ~etiri igra~a jo{ uvek nemaju pravo da igraju. Tek kada budemo kompletni ima}emo pravu sliku vrednosti Hajduka. U ovom trenutku razmi{qawa su od treninga do treninga, od utakmice do utakmice, da pru`imo maksimum u svakom trenutku, a kao posledica toga neka do|u i adekvatni rezultati - jasan je Vigwevi}.

Na vi ja ~i Da se u Hajduku sve mewa svedo~i i interes navija~a za klupska de{avawa. Posle mnogo godina, opet }e Kuqani i na gostuju}im terenima imati podr{ku. Naime, grupa „Inicijativa za novi i boqi Hajduk” organizovala je navija~ki autobus za Beograd. Prevoz i ulaznica za susret OFK Beograd - Hajduk za pristalice Kuqana su besplatni. Navija~ki autobus }e iz Kule krenuti u 13.30 ispred zgrade op{tine.

Ka na rin ci kod op ti ~a ra Uz maksimalno po{tovawe Crvene zvezde, uveren sam da mo`emo do pete uzastopne titule.

O~ekujem da prvenstvo bude neizvesno, {to je veoma dobro za srpski fudbal, ali i da mi pobedimo.

Sli~nog mi{qewa je i kapiten Partizana Sa{a Ili}.

Stanojevi} ka`e da bi `eleo da se uz Partizan i kom{ije plasiraju u grupnu fazu Lige Evrope, iz jednostavnog razloga da im budu iste po~etne pozicije.

- Voleo bih da oba srpska kluba u|u u Ligu Evrope. Te{ko je

17.30 17.30 17.30 20 20

U Sle de }em ko lu (20. av gu sta) sa sta }e se: Haj duk - BSK, Bo rac - Sme de re vo, Cr ve na zve zda - Ja vor, Rad ni~ ki 1923 - Spar tak Zla ti bor vo da, Me ta lac - Voj vo di na, No vi Pa zar - Rad, Slo bo da Po int Se voj no - Par ti zan i OFK Be o grad - Ja go di na.

PARTIZAN DOMA]IN NOVOM PAZARU

Trener Partizana Aleksandar Stanojevi} izjavio je da je wegov tim favorit za osvajawe nove titule {ampiona Srbije.

On se ne obazire na to {to iz redova Crvene zvezde sti`u obe}awa da }e prekinuti ~etvorogodi{wu dominaciju crno-belih.

- Protivnik najavquje da }e ove godine uzeti titulu, ali to su obe}avali i pro{le godine.

BE O GRAD: OFK Be o grad - Haj duk JA GO DI NA: Ja go di na - Slo bo da Po int Se voj no SME DE RE VO: Sme de re vo - BSK NO VI SAD: Voj vo di na - Rad ni~ ki 1923 BE O GRAD: Par ti zan - No vi Pa zar

Bo jan Bra}, ka pi ten Haj du ka

vidu, nezahvalno je naga||ati {ta i koliko Kuqani mogu u me~u s OFK Beogradom.

- Bilo bi lepo da premijera bude uspe{na. Kroz pripremne utakmice smo videli da mo`emo da igramo dobro i da na{a eki-

da poku{amo da napadnemo doma}ina i da na kraju rezultat svega toga bude pozitivan - rekao je trener Neboj{a Vigwevi}. [ef stru~nog {taba OFK Beograda Dejan \ur|evi} najavquje

Na velikom ispitu na Karaburmi bi}e golman Bojan Bra}.

- OFK Beograd nas je minule sezone oba puta pobedio, ali mnogo toga je promeweno u Hajduku, atmosfera je odli~na i zaista bilo bi lepo da od prvog kola krenemo sa pozitivnim rezultatom, a za nas bi sve osim poraza bio uspeh - rekao je Bra}.

Hajduk }e na Karaburmi susret po~eti najverovatnije u slede}em sastavu: Bra}, Pauqevi}, Kova~evi}, Lali}, ^ovilo, Ragipovi}, Bubalo, Maksimovi}, Haxibuli}, ]ovin i Paunovi}. \. Bojani}

18

sport

subota13.avgust2011.

dnevnik

TUR NIR U MON TRE A LU

Tip sa re vi} ni je Na dal

Ne mewa klub: Vawa Udovi~i}

Va wa osta je u Za gre bu

Ka pi ten srp ske va ter po lo re p re z en ta ci je Va wa Udo vi ~i} igra }e i na red nu se zo nu za eki pu Mla do sti iz Za g re b a. Otac srp s kog vater p o l i s ta Da v or po stigao je pre ne ko li ko da na do govor sa pot pred sed ni kom za gre ba~ kog klu ba Bo {kom Lo z i c om da je d an od naj boqih va ter po li sta sve ta i na r ed n e se z o n e igra za Mladost.

Hr vat ski me di ji na vo de da su Va wa Udo vi ~i} i upra va Mla do sti u me |u vre me nu po tvr di li ovaj spo ra zum. Fi -

nan sij ski de ta qi ni su po zna ti. Ugo vor }e bi ti pot pi san ka da re pre zen ta ti vac Sr bi je do |e u Za greb i pri kqu ~i se pri pre ma ma Mla do sti za no vu se zo nu. We gov do la zak u Za greb o~e ku je se 22. av gu sta. Udo vi ~i} je tre nut no na od mo ru.

Udo vi ~i} je ove se zo ne sa se lek ci jom Sr bi je tri jum fo vao u Svet skoj li gi, a po tom je sa del fi ni ma osvo jio sre bro na SP u [an ga ju. On je pro {le se zo ne igrao za Mla dost, a pre to ga na stu pao je za Pro Re ko, Ja dran iz Her ceg No vog i Par ti zan.

Smi qa ni} po no vo u Par ti za nu Ne ka da {wi fud ba ler Par t i z a n a Mi lan Smi qa ni} tre ba lo bi po ~et kom na -

Od nedeqe u crnobelom dresu: Milan Smiqani}

red ne ne de qe da pot pi {e tro go di {wi ugo vor sa {am pi o nom Sr bi je. Smi qa ni} (24) je po ni kao u Par ti za nu za ko ji je igrao do 2007. On je po t om pre { ao u Espa wol, a dru gi deo se z o n e 2009/2010. pro veo je na po zaj mi ci u Hi ho nu. Srp ski fud ba ler je pro {lu se zo nu pro veo na po zaj m i c i u re d o v i m a cr n o-be l ih, ali se po tom vra tio u Espa wol. Sa ka ta lon skim klu bom je pre tri da na spo ra zum no ras ki nuo ugo vor, a pre go vo ri iz me |u igra ~a i Par t i z a n a tre b a l o bi da bu du za vr {e ni do kra ja ne de qe.

Smi qa ni} je do bio do z vo l u da tra ` i dru gi klub, a tre nut no tre ni ra odvo je no od pr vog ti ma Espa wo la. On je iz ra zio `e q u da se po n o v o vra ti u Par ti zan sa ko jim je pro {le se zo ne igrao u Li gi {am pi o na i osvo jio du plu kru nu u do ma }em {am pi o na tu.

Ze nit `e li Ku zma no vi }a ^el ni ci ru skog Ze ni ta za in te re so va ni su za fud ba le ra [tut gar ta i srp skog re pre zen ta tiv ca Zdrav ka Ku zma no vi }a.

Tre ner Ze ni ta Lu ~a no Spa le ti za tra `io je od ~el ni ka ru skog klu ba da do kra ja let weg pre la znog ro ka an ga `u ju srp skog fud ba le ra. Ru ski me di ji na vo de da je klub iz Sankt Pe ters bur ga spre man da iz dvo ji osam mi li o na evra za Ku zma no vi }a.

On je u ne ma~ ku eki pu sti gao 2009. go di ne iz Fi o ren ti ne, a pre klu ba iz Fi ren ce igrao je za Ba zel. Ku zma no vi} (23) je za [tut gart od i grao 83 utak mi ce i po sti gao 17 go lo va. Srp ski fud ba ler ima ugo vor sa ne ma~ kim klu bom do 31. av gu sta 2013. go di ne. Ze nit je pro {le go di ne osvo jio ti tu lu u ru skom pr ven stvu, a tre nut no se na la zi na dru gom me stu na ta be li sa dva bo da ma we od pr vo pla si ra nog mo skov skog CSKA.

Srp ski te ni ser Jan ko Tip s a r e v i} eli m i n i s ao je Hr va ta Iva na Do di ga i pla si rao se u ~e t vrt f i n a l e Ma ster sa u Ka na di. Tre }em re k e t u Sr b i j e tre b a l o je sa m o 70 mi nu ta da sa 6:1, 6:4 sa vla da ~o ve ka ko ji je sa mo dan ra ni je na pra v io iz n e n a | e w e go di ne po be dom nad Ra fa e lom Na da la om.

Tip s a r e v i} }e u ~etvtfi n a l u igra t i pro tiv ^e ha To ma {a Ber di ha ko ji je bio bo qi od Ive Kar lo vi }a. Tip sa re vi} je u{ao u ri tam od tre }eg ge ma pr vog se ta i fe no menal nom igrom pro sto raz bio Hr va ta, ko j eg je po t om rutin ski nad igrao u dur g om se t u napra viv { u jo{ je d an brejk u ra n om de l u me~a.

Vik tor Tro ic ki je po r a ` en u osmi n i fi na la. On je imao ne ko li ko me~ lop ti pro tiv Fran cu za Ga e la Mon fi sa, ali je sed m i igra~ sve t a sla vio sa 3:6, 7:6(0), Plasirao se u ~etvrtfinale: Janko Tipsarevi} 7:6(5) i iz bo rio duel sa No va kom \o ko vi }em u ~e veo 6:5, a on da je na ser vis ri - veo 6:5, ali je Tro ic ki iz jed tvrt fi na lu. Mon fis je po veo va la pro pu stio tri me~ lop te. na ~io na 6:6. Fran cuz se bo qe 1:0 u pr vom se tu, ali je Tro ic Fran cuz je us peo da iz jed na ~i sna {ao u taj-brej ku (7:5) i za ki osvo jio dva uza stop na ge ma. na 6:6, a on da je do bio set u taj- slu `e no je sti gao do po be de.

Fran cu ski te ni ser je uz vra brej ku 7:6 (7:0). U tre }em se tu Fran cu ski te ni ser @o Vil tio ri brej kom. Me |u tim, srp - vo di la se ve li ka bor ba, a Tro - frid Con g a eli m i n i s ao je ski te ni ser se ni je pre da vao i ic ki je pro pu stio ne ko li ko Roxe ra Fe de re ra sa 2:1, po se po veo je 4:2. Tro ic ki je po tom brejk lop ti u pr vih {est ge - to vi ma 7:6(3), 4:6, 6:1. Fe de re za i g rao an g a ` o v a n i j e i bez mo va. On je na pra vio brejk u ru je ovo bio tre }i po raz od pro ble ma je do bio pr vi set re - sed mom ge mu, a on da je na svoj Con ge, a za pret hod na dva je zul ta tom 6:3. Ve li ka bor ba vi - ser vis po veo 5:3. Mon fis je iz ja vio da ni su bi li nor mal |e na je u dru gom se tu. Tro ic ki sma wio na 5:4, a Sr bin je po - ni, jer ih je gu bio i po red ve ni je us peo da stig ne do brej ka, tom ser vi rao za me~. Na{ te - li kog vo| stva. Me |u tim, na a Mon fis je imao dve {an se ni ser je na pra vio se ri ju gre - ovom me ~u je [vaj ca rac sve ali se oba pu ta iz vu kao na{ {a ka i do zvo lio ri va lu da iz - vre me ju rio re zul tat i na kra te ni ser. Srp ski igra~ je po - jed na ~i na 5:5. Fran cuz je po - ju ni je us peo.

Re zul ta ti: (7) Ber dih (^e {ka) - Kar lo vi} (Hr vat ska) 6:3, 7:6, (14) Va vrin ka ([vaj carska) - An d er s on (Ju ` na Afrika) 6:4, 4:6, 6:4, (1) \o ko vi} (Sr bi ja) - ^i li} (Hr vat ska) 7:5, 6:2, Tipsa re vi} (Sr bi ja) - Do dig (Hr vat ska) 6:1, 6:4, (5) Mon fis (Fran cu ska) - (12) Tro ic ki (Sr bi ja) 3:6, 7:6, 7:6, (8) Al ma gro ([pa ni ja) - (10) Ga ske (Fran cu ska) 7:6, 6:3, (6) Fi{ (SAD) - Gul bis (Le to ni ja) 4:6, 6:3, 6:4, (13) Con g a (Fran c u s ka) - (3) Fe d e r er ([vaj car ska) 7:6, 4:6, 6:1.

Zi mo wi} i Qo dra u ~e tvrt fi na lu Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i Fran cuz Mi kael Qo dra pla si ra li su se u ~e tvrt fi nale u Mon tre a lu u kon ku ren c i j i du b lo v a. Srp s kofran cu ski par je u osmi ni fi na la nad i grao Ar gen tin ce Hu a na Ig na si ja ^e lu i Hu a na Mo na ka re zul ta tom 2:0, po se to vi ma 6:1, 6:3. Zi mo wi} i Qo dra igra } e u ~e t vrt f i n a l u pro t iv Po q a k a Ma r i j u { a

Fir sten ber ga i Mar si na Mat kov skog, ko ji su sa vla da li No va ka \o ko vi }a i Jan ka Tip sa re vi }a re zul ta tom 2:1, po se to vi ma 3:6, 7:6 (4), 10:5.

Ana Iva no vi} i An drea Pet ko vi} pre da le su me~ dru gog ko la du blo va u To ron tu.

One su pre da le me~ u pr vom se tu pri re zul ta tu 4:1 za Be lo ru ski wu Vik to ri ju Aza ren ku i Ru ski wu Ma ri ju Ki ri len ko.

TUR NIR U TO RON TU

Sto sur bo qa od Li U me ~e vi ma 3. ko la VTA tur ni ra u To ron tu (na grad ni fond 2.050.000 do la ra) po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: (10) Sto sur (Austra li ja) - (6) Li (Ki na) 6:2, 6:4, (11) Pet ko vi} (Ne ma~ ka) (7) Kvi to va (^e {ka) 6:1, 6:2, (4) Aza ren ka (Be lo ru si ja) - Mar ti nez San ~ez ([pa ni ja) 6:1, 6:2, Vin ~i (Ita li ja) - Iva no vi} (Sr bi ja) 7:6, 6:2, Vos ko bo e va (Ru si ja) - (5) [a ra po va (Ru si ja) 6:3, 7:5, (13) Ra dvan ska (Poq ska) - (3) Zvo na re va (Ru si ja) 6:4, 7:6, S. Vi li jams (SAD) - @eng (Ki na) 4:6, 6:3, 6:3, Sa fa ro va (^e {ka) - (8) Skja vo ne (Ita li ja) 6:3, 6:3.

No vak svu da sti `e

Zdravko Kuzmanovi}

Naj bo qi svet ski te ni ser No vak \o ko vi} po tvr dio je da }e 27. av gu sta u~e stvo va ti na hu ma ni tar noj ma ni fe sta ci ji „Ar tur E{ de ~i ji dan�, ko ja }e bi ti odr `a na u Wu jor ku.

Ova ma ni fe sta ci ja na pro gra mu je dva da na pre po ~et ka po sled weg gren slem tur ni ra se zo ne, JuEs ope na. Po red naj bo qeg te ni se ra sve ta, u~e {}e su po tvr di li [pa nac Ra fael Na dal, Bel gi jan ka Kim Klaj sters i Ame ri ka nac En di Ro dik, glu mac Bre dli Ku per, ko {ar ka{ Wu jork Nik sa Kar me lo En to ni i pop zve zda Ko di Simp son. Vo di te qi pro gra ma bi }e La La En to ni i Vi Xej Ku -

dus, a ime na jo{ ne kih mu zi~ kih go sti ju i te ni skih zve zda bi }e ob ja vqe na na red nih ne de qa.

AP A TIN K A ISI D O R A SMI Q A N I] PO B ED N I C A TUR N I R A U NE M A^ K OJ: Ta len to va na te ni ser ka Isi do ra Smi qa ni} (11) iz apa tin skog Du na va tri jum fo va la je na otvo re nom pr ven stvu Rur ske obla sti (Ne ma~ ka). Ona je u fi na lu pobe di la Ne mi cu Melis Mi e ke sa 2:0 (6:2, 6:0). Do fi na la Isido ra je od i gra la pet me ~e va i do tro fe ja je sti gla bez iz gu bqenog se ta. Isi do ra je bi la naj mla |a u~e sni ca tur ni ra igra ~i ca do 12 go di na zbog ~e ga je wen uspeh jo{ zna ~aj ni ji.

Ma la Apa tin ka se u Ne ma~ koj na la zi od po ~et ka ju la me se ca gde tre ni ra, na po ziv do ma }i na, u kam pu za ta len te.

M. J.

SPORT

c m y

dnevnik

DRU GI VI KEND GRAN PRI JA U JA PA NU – H GRU PA

„SPOR TO TO SVET SKI KUP” U IZ MI RU

Bez koncentracije u zavr{nici

Orlovi pravi u nastavku Sr bi ja - Ukra ji na 83:57 (21:21, 17:16, 22:11, 23:9) Posle poraza minimalnim rezultatom od Nema~ ke na star tu tur ni ra „Spor To to svetski kup” u Izmiru (58:59), orlovi bili ubedqivi protiv Ukrajine - 83:57 (21:21, 17:16, 22:11, 23:9).

Pobednik je odlu~en krajem tre}e ~etvrtine kada se razigrao Du{ko Savanovi} i „vezao” sedam poena. Na kraju tre}e i u ~etvrtoj deonici Srbija je napravila seriju 16:1 i do{la do 74:49, odnosno trojkom Ra{i}a do 77:51, {to je bila i najve}a razlika. Upravo su na „plus 26” i zavr{ili utakmicu.

li ka u kvali tetu u~esni ka predstoje}eg Evropskog prvenstva u Litvaniji.

Srpski ko{arka{i su znatno bo qe {uti rali nego pro tiv Nemaca, pogodili su osam trojki iz 17 poku{aja (Savanovi} 2/2, Ra{i} 3/5), a veliki razliku napravili su i u skoku 41:29.

Selektor Du{an Ivkovi} je, shodno obi~aju, odmarao dvojicu igra~a, ovaj put Kostu Perovi}a i Milenka Tepi}a.

Najefikasniji na me~u bio je Savanovi} sa 22 poena, uz ~etiri skoka i tri asistencije, Nenad Krsti} je dodao 15 poena, i

Ja pan – Sr bi ja 3:1 (25:16, 25:21, 17:25, 25:21) KOMAKI: Hala Komaki park arena, gledalaca: 5.500, sudije: Ha Fez (Egipat), Mulaili (Kuvajt).

JA PAN: Zajasu, Nakami~i 1, Take{ita 2, Jamamoto 7, Sano (l), Jamagu~i 5, I{ida 1, Ivasaka, Araki 18, Kimura 13, Kano 2, Sakoda 14.

SR BI JA: Lazarevi}, Brako~evi} 4, Malagurski 14, Krsmanovi} 5, Male{evi} 4, Molnar 14, Antonijevi} 1, Vesovi}, Ogwenovi} 3, Ninkovi}, Ra{i} 19, ]ebi} (l).

Odbojka{ice Srbije pretrpele su drugi poraz u ovogodi{wem Gran priju, prvi na turniru od Japana od selekcije doma}ina, i imaju za ~im da `ale. Solidno su igrale izabranice Zorana Terzi}a u ve}em delu susreta, ali im je ~esto falilo koncentracije u odlu~uju}im trenucima, a za protivnika su imali veoma raspolo`ene Japanke za ~iji stil igr nisu imale re{ewa.

Po~ele su Srpkiwe sa Anom Antonijevi} na mestu tehni~ara, ali nisu imale {ansu da pa-

Je din stve na ta be la Gran pri ja Du {ko Sa va no vi}

Ukrajinci su prvi ko{ iz igre u posledwoj ~etvrtini dali tek na 140 sekundi pre kraja.

Danas s doma}inom I na kraju boravka u Izmiru, srpsku reprezentaciju o~ekuje duel sa doma}inom.

Reprezentacija Srbije }e posledwi me~ u Izmiru igrati u danas (18 sati) protiv Turske.

- Turci su na{i sportski prijateqi, sa wima smo se ~esto sastajali posledwih godina tokom pripremnih perioda i te utakmice su nam uvek bile veoma korisne.

Spremi}emo se za taj me~ i o~ekujem da }emo odigrati dobro, zakqu~io je Du{an Ivkovi}.

Za razliku od Turaka, koji su u ~etvrtak „ispustili” prednost od 15 poena sa poluvremena i tek posle produ`etka savladali Ukrajince, orlovi su se mu~ili u prvoj polovini. Uspeli su da posle tehni~ke gre{ke protivnika do|u do 38:31, ali su dozvolili Ukrajincima da serijom 6:0 na odmor odu rezultatom - 37:38.

Ipak, kasnije se razigrao Savanovi}, za wim su ruku „opustili” i ostali i uz ~vr{}u odbranu do izra`aja je do{la raz-

uhvatio pet lopti, Aleksandar Ra{i}, je ubacio 13 poena i pet puta asistirao...

SR BI JA: Teodosi} 5 (4sk, 6as), Ra{i} 13 (5as), Pauni} 2 (5sk), Bjelica 2 (4sk), Markovi} 5 (4sk, 4as), Tripkovi} 2, Ke{eq, Krsti} 15 (5sk), Ma~van 9, Savanovi} 22 (4sk, 3as), Marjanovi} 6, Milosavqevi} 2.

Od ~etiri poluvremena na turniru u Izmiru, selektor Srbije zadovoqan je samo jednim.

- Utakmicu smo dobili zaslu`eno, najvi{e zahvaquju}i tome {to smo u drugom poluvremenu timski odreago vali na pravi na~in”, ocenio je Ivkovi}, a preneo sajt KSS. - Prvo poluvreme smo odigrali opu{teno, rekao bih, neracionalno, o ~emu govori podatak da smo u prvoj ~etvrtini primili ~ak 21 poen, a da nismo iza{li iz bonusa. Takve stvari moramo da ispravimo i igra~i moraju da budu svesni da se dobrom odbranom go to vo uvek do bi ja utakmica, a dobrim {utem, ne uvek.

Odbrana je bila znatno ~vr{}a u drugih 20 minuta.

- U drugom poluvremenu smo znatno pove}ali agresivnost, primili samo 20 poena i do{li do ubedqive pobede. U odnosu na utakmicu sa Nema~kom, igrali smo znatno boqe, protiv ambiciozne ukrajinske ekipe koju vo di odli~ ni trener, Majk Fratelo.

(MON DO)

EVROP SKO PR VEN STVO U BE O GRA DU

Titule Sova`u i Nema~koj Francuz Tibo Sova` i reprezentacija Nema~ke osvojili su seniorske titule u ga|awu standardnim pi{toqem na 25 metara na [ampionatu Evrope u Kovilovu. Francuz je imao 575 krugova i za dva kruga je pretekao Nemca Kristijana Raica (573),

dok je bronzu osvojio Roman Bondaruk iz Ukrajine sa 569 krugova.

Sova`u (25 godina) je ovo druga seniorska evropska medaqa. U ekipnoj konkurenciji slavila je Nema~ka sa 1.701 krugom, srebro su osvojili Rusi sa 1.696 krugova, a bronzu Ukrajinci sa 1.689 krugova.

1. Ru si ja 2. Bra zil 3. SAD 4. Ita li ja 5. Ja pan 6. Poq ska 7. Srbija 8. Ki na 9. Taj land 10. Ku ba 11. Dom. Rep. 12. Ko re ja 13. Ar gen ti na 14. Ka zah stan 15. Ne ma~ ka 16. Pe ru

4 4 4 4 4 4 4 4 4 3 4 3 4 4 4 4

4 4 4 4 3 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 1 2 2 2 2 2 3 2 3 4 4 4

12:1 12:2 12:2 12:5 9:4 9:6 9:7 7:6 6:8 6:6 6:11 3:7 4:11 2:12 2:12 0:12

12 12 11 11 9 7 7 6 5 4 3 3 2 1 0 0

Na fi nal ni tur nir u ki ne ski grad Ma kao (24. – 28. av gust) pla si ra }e se do ma }in Ki na i se dam naj bo qih re pre zen ta ci ja po sle od i- gra na tri tur ni ra.

Za od boj ka {i ce Sr bi je ve o ma je va `no da bu du {to bo qe pla si ra ne po {to Gran pri do no si ve li ki broj in ter na ci o nal nih ren king bo do va, a bit no je i da bu du bo qe pla si ra ne od {to vi {e evrop skih eki pa ka ko bi obez be di la lak {i put do Olim pi ja de u Lon do nu.

H gru pa SAD – Dom. Rep. Ja pan – Sr bi ja

u~esnicima koji koristi revolver, ve}ina takmi~ara ga|a pi{toqem.

- Imam problem sa izbacivawem ~aura iz burenceta, a i samo oru`je je po tipu problemati~no.

Kod ovih revolvera boqe su starije serije – rekao je Mudrini}.

Sa{a Petrovi} iz Pan~eva i Sa{a Mudrini} iz Akademca ga|aju savremenim pi{toqima Valter.

Bri `it ka Mol na ra na pa da blok Ja pa na

riraju razigranim Japankama u prvom setu, jer im doma}e nisu pru`ile priliku da se razigraju kao na prvom turniru. Servise na{ih devojaka su Japanke dobro ukrotile, a wihova brzina u na-

Pro gram H gru pe

Da nas Sr bi ja – Do mi ni kan ska R. (8) SAD – Ja pan (11)

Su tra

Ja pan – Do mi ni kan ska R. (6) Sr bi ja – SAD (8) padu je zadavala na{im devojkama velike probleme. Gotovo svaku kontru, posle igre u poqu, su koristile, a nisu pomogle ni brojne gre{ke Japanki iz servisa. Kada su se doma}e odlepile na 8:5, a potom na 12:6, videlo se da }e prvi set one dobiti.

Boqe su na{e devojke otvorile drugi period i na prvi obavezni odmor oti{le sa 8:5. Razigrala se Malagurska, pratila ju

E gru pa 3:0 3:1

Poq ska – Ar gen ti na 3:0 Ku ba – Ko re ja sino}

je u napadu Molnar, servisi i igra u poqu podignuti su na vi{i nivo, a ~ekalo se samo da se poenterski aktivira i Jovana Brako~evi}. Dobar talas igre nosio je na{e devojke do prednosti od pet poena (16:11), ali su Japanke smawile zaostatak i izjedna~ile -17:17. Poja~ale su igru u odbrani i posle nekoliko kontri povele, a izmene u nisu urodile plodom, po{to je na Vesovi}evoj napravqen as {to je bilo dva poena vi{ka za doma}ina turnira. Posle jo{ jedne na{e gre{ke do{le su Japanke na 24:21 i povele sa 2.0 u setovima.

Sa velikom promenom u postavi po~eo je Terzi} tre}i set. Na klupi je ostala Brako~evi}eva, a sa prima~a na korektora prekomandovana je Malagurska, dok je na weno mesto u{la Tijana Male{evi} (tehni~ar Maja Ogwenovi} u{la je krajem drugog perioda) i to je dalo rezultat.

Ra{i}eva je bila veoma dobra na mre`i, pa smo na drugom tehni~kom tajm-autu vodili sa 16:11.

Nastavili smo sa veoma dobrom igrom i dobili tre}i set.

Ra{i}, Molnar i Malagurski bile su na{e najraspolo`enije

Kazahstan iznenadio Odbojka{ice Kazahstana (organizator jednog od turnira drugog vikenda) priredile su iznena|ewe po{to su izgubile od Italije 2:3, po setovima 25:22, 25:22, 18:25, 19:25, 12:15 i osvojile prvi bod u ovogodi{wem Gran priju.

Imale su Kazahstanke vo|stvo u taj-brejku ~ak 10:5, ali nisu uspele da nanesu poraz rivalu.

Na prvom turniru Kazahstan nije osvojio ni jedan set, a Italijanke su bile maksimalnih sa devet bodova. igra~ice, a posle dobrih servisa nastavili smo nezadr`ivu seriju i pobegli do 10:5 u ~etvrtom periodu. Veoma brzo Japanke su izjedna~ile na 11:11, pre svega zbog odli~ne Araki u bloku i na{ih gre{aka. U nastvaku Terzi}e je promenio dijagonalu, me|utim na{ prijem je bio slab, Japnke su stekle prednost 23:19 i dobile utakmicu 3:1.

M. Ri sti}

F gru pa Ka zah stan – Ita li ja Taj land – Bra zil

G gru pa 2:3 0:3

Ne ma~ ka – Ru si ja Ki na – Pe ru

0:3 3:0

SVET SKO PR VEN STVO KA DE TA U AR GEN TI NI

Razigrali se orli}i Sr bi ja – Ba hrein 29:21 (11:11) MAR DEL PLATA: Dvorana „Islas Malvinas“, gledalaca 200, sudije: El Sajed i Zidan (Egipat), sedmerci: Srbija 6 (4), Bahrein 3 (2), iskqu~ewa: Srbija 8, Bahrein 18 minuta. Crveni karton: Habib (Bahrein).

SR BI JA: Radovanovi} (14 odbrana i sedmerac), Tomi} (1 odbrana), S. Ili}, Pavi} 9 (2), Golubovi} 2, Radivojevi} 1, Mladenovi} 5, Crnoglavac, Vu~i}evi} 4, Marseni}, Mati~i}, Stanoj~i}, Kr-

Boj bije svetlo oru`je Srpski strelci na E[ pi{toqima(brza paqba, standardni pi{toq, sport pi{toq, pi{toq sredi{weg paqewa) u nepovoqnijem polo`aju su u odnosu na rivale, jer ove discipline zahtevaju vrhunsko oru`je i municiju (boj bije svetlo oru`je).Na{ strelac Milorad Miqkovi} ga|a revolverom ZKR ~e{ke Zbrojovke, ~ija je godina prozvodwe 1995. i jedan je od retkih me|u

19

subota13.avgust2011.

De taq s utak mi ce Sr bi ja - Ba hrein

sman~i} 5, V. Ili} 3, Gopi}, Andrejevi}.

BA HREIN: Rajab 5, Saleh, Abas 3, Almakabi, Alfaraj (2 odbrane), Almadani, Hasan 1, Radhi (6 odbrana), Afroz 2 (2), Merza, Mahfod 3, Ahmed, Madan, Saleh 6 (2), Habib 1.

Posle remija na premijeri sa Slovenijom, kadetska reprezentacija Srbije u drugom kolu pobedila je ubedqivo vr{wake iz Bahreina na Svetskom rukometnom prvenstvu u Argentini. Da }e biti

te`ak rival orli}ima Bahreinci su pokazali prethodni dan kada su remizirali sa [vedskom, a ju~e su to i potvrdili kada su protiv izabranika Slobodana Jokanovi}a sve do odmora odli~no parirali.

Tokom prvih trideset minuta orli}i su poveli dva gola razlike, a potom je do{lo do izjedna~ewe i rezultatske klackalice, kojoj su prethodili predugi, ~esto na granici pasivnosti napadi Bahreina, koje je naj~e{}e zavr{avali kapiten i Arapa Avad Rajab i levi bek Ali Saleh.

U drugom delu videli smo jednu odlu~niju i efikasniju Srbiju.

Poluvreme je prakti~no zapo~elo crvenim kartonom za Habiba koji je na granici boksa faulirao Mladena Krsman~i}a. Tada su se na{i golovima Slobodana Pavi}a i \or|a Golubovi}a odvojili prvo na 15:13, a potom su iskori{}ene dobre odbrane Mihaila Radovanovi}a, koje su golovima za~inili Nemawa Vu~i}evi} i Nemawa Mladenovi} za prvo osetnije vo|stvo u drugom delu od 17:14. U 44. minut se ulazi sa rezultatom 18:14, ali samo neki sekund kasnije kontra koju realizuje Vawa Ili} donosi peti gol vi{ka na kontu Srbije. Usledilo je jo{ nekoliko dobrih odbrana Radovanovi}a, iz ko-

Gru pa A Re zul ta ti: Sr bi ja - Slo ve ni ja 27:27, [ved ska - Ba hrein 27:27, Hr vat ska - Slo ve ni ja 26:24 (12:10), Sr bi ja - Ba hrein 29:21, Hr vat ska [ved ska si no}.

1. Sr bi ja 2. Hr vat ska 3. Slo ve ni ja 4. [ved ska 5. Ba hrein

2 1 2 1 2

1 1 0 0 0

1 0 1 1 1

0 0 1 0 1

56:48 26:24 51:53 27:27 48:56

3 2 1 1 1

Da nas: Sr bi ja - [ved ska (21.30), Slo ve ni ja - Ba hrein (22).

jih su proistekle kontre orli}a koji wihovom efikasnom realizacijom sti`u do +7. Utakmica je bila prelomqena i na{i momci su uglavnom mirnom igrom u napadu koja je zavr{avana sa bukvalno svih pozicija i sjajnim ispuwavawem odbrambenih zadataka stigli do finalnih 29:21.

Jo{ jednom su se srpski kadeti pokazali kao sjajni fajteri koji ni na deset razlike nisu usporavali ritam, svesni ~iwenice da u grupi u kojoj se nalazi na{ tim svaki gol mo`e biti od zlata. Srbija je ovom pobedom izbila na ~elo grupe sa tri boda iz dva me~a i sada im sledi dan pauze pred novi me~, u subotu u 21.30 po srpskom vremenu, protiv [vedske.

J. G. - S. K.

20

Svet

subota13.avgust2011.

dnevnik

BAN KI-MUN: U LI BI JI RA STE BROJ CI VIL NIH @R TA VA

AK TIV NO STI SI RIJ SKIH SNA GA PRO TIV PO BU WE NI KA

Ga da fi jev mi ni star tra `i di plo mat ski iz laz

BEN GA ZI, WU JORK: Li bij ski po bu we ni ci za u ze li su stam be na pod ru~ ja u Bre gi, ali voj ni ci lo jal ni Mu a me ru el Ga da fi ju i da qe kon tro li {u za pad ne de lo ve gra da gde su sme {te na naft na po stro je wa, sa op {tio je port pa rol po bu we ni ka. „Oslo bo |e na je. Sa da je pod na {om kon tro lom. Ube |e ni smo

pod se }a da su po bu we ni ci i ra ni je tvr di li da su za u zi ma li grad, da bi ih po tom Ga da fi je ve sna ge po ti sli.

Mi ni star spoq nih po slo va Li bi je Ab de la ti Obe i di ju ~e je, na zah tev Tri po li ja, raz go va rao u Ati ni sa {e fom gr~ ke di plo ma ti je Sta vro som Lam bri ni di som.

Gr~ ko mi ni star stvo ni je obe lo -

Ru si ja uda ri la sank ci je Ga da fi ju Ru ski pred sed nik Dmi trij Me dve dev pot pi sao je ju ~e de kret ko jim se po o {tra va ju sank ci je za Li bi ju i omo gu }a va spro vo |e we re zo lu ci je Sa ve ta be zed no sti UN, ko ja je usvo je na u mar tu. U de kre tu ko ji je Me dve dev pot pi sao ne spo mi we se stra na voj na in ter ven ci ja u Li bi ji, ali se is ti ~e da je za bra we no li bij skim avi o ni ma da ko ri ste ru ski va zdu {ni pro stor, za mr za va ju se sred stva li bij skog li de ra Mo a me ra Ga da fi ja, we go vih naj bli `ih ro |a ka i sa rad ni ka i za bra wu je im se ula zak u Ru si ju

da }e mo ih po ra zi ti”, re kao je ju ~e Mu sa Mah mud el Mo gra bi, a pre ne la agen ci ja Roj ters. Po bu we ni ci su za u ze li i pod ru~ je ju `no od Bre ge, iako bor be i da qe tra ju pro tiv oko 100 Ga da fi je vih voj ni ka na za pa du gra da, ka zao je on.

Ni je mo gu }e pro ve ri ti na vo de po bu we ni ka iz ne za vi snih iz vo ra, na vo di bri tan ska agen ci ja i

da ni lo o ~e mu su dvo ji ca {e fo va di plo ma ti ja raz go va ra li, kao i da li }e se Obe i di vra ti ti u Li bi ju ili }e pu to va ti u dru ge pre sto ni ce, pre neo je AP. Gr~ ki mi ni star Lam bri ni dis je, po red su sre ta sa Al Obe i di jem, prek si no} te le fon ski raz go va rao sa vi so kom pred stav ni com EU za bez bed nost i sa rad wu Ke trin E{ton i spe ci jal nim iza sla ni kom UN za Li bi ju

Ab de li la hom Al-Ka ti bom.Glav no ko man du ju }i sna ga NA TO u Li bi ji, ge ne ral [arl Bu {ar, re kao je u me |u vre me nu da Ga da fi je ve sna ge vi {e ne mo gu iz vo di ti po u- zda ne voj ne ofan zi ve. „Sna ge Ga da fi je vog re `i ma su sve sla bi je. Ne po sto ji vi {e mo gu} nost da iz ve du po u zda nu ofan zi vu”, re kao je Bu {ar u in ter vjuu za AFP. Ge ne ral ni se kre tar Uje di we nih na ci ja Ban Ki mun iz ra zio je du bo ku za bri nu tost po vo dom iz ve {ta ja o „ne pri hva tqi vo ve li kom bro ju ci vil nih `r ta va” u Li bi ji i po zvao je sve stra ne na iz u ze tan oprez u bor ba ma, ka ko bi se mi ni mi zi ra li da qi gu bi ci. Ban je po no vio da je du bo ko ube |en da ne mo `e bi ti voj nog re {e wa li bij ske kri ze i po zvao je na ob u sta vu va tre i spro vo |e we po li ti~ kog pro ce sa ko ji }e is pu ni ti te `we li bij skog na ro da, ja vi le su svet ske agen ci je.

Ban je u svom po sled wem sa op {te wu, ta ko |e, po zvao Mo a me ra Ga da fi ja i po bu we ni ke da se {to pre sa sta nu sa spe ci jal nim iza sla ni kom UN Ab du lom Ila hom el Ka ti bom i „od go vo re kon kret no i po zi tiv no na ide je ko je su im pred sta vqe ne, u ci qu okon ~a wa kr vo pro li }a u ze mqi”. (Ta njug)

Ra ci je uz po dr {ku ten ko va DA MASK: Si rij ske sna ge bez bed no sti ubi le su naj ma we dvo je qu di u se ver nom si rij skom gra du Kan [e i ko nu i u pred gra |u pre sto ni ce Da ma ska, Sak bi, sa op {ti li su da nas ak ti vi sti. Voj ska po dr `a na ten ko vi ma upa la u grad Kan [e i- kon u se ver noj pro vin ci ji Idlib i u ja koj ar ti qe rij skoj paq bi jed na `e na je iz gu bi la `i vot, pre ne la je agen ci ja AP.U pred gra |u Da ma ska, Sak bi, sna ge bez bed no sti ubi le su ~o ve ka to kom ra ci je i hap {e wa de mon stra na ta.

Si rij ske sna ge otvo ri le su ju ~e va tru na hi qa de de mon stra na ta u is to~ nom gra du De i ru el-Zu ru, na ve li su ak ti vi sti. Ak ti vi sta Mu sta fa Oso re kao je da su pro te sti

Hap {e we li de ra Si rij ske li ge Fran cu ska je ju ~e osu di la hap {e we vo |e Si rij ske li ge za od bra nu qud skih pra va Ab de la Ka ri ma Ri a vi ja i za tra `i la od Da ma ska da ga od mah oslo bo di. „Hap {e we Ab de la Ka ri ma Ri a vi ja...pred sta vqa jo{ jed nu ne pri hva tqi vu od lu ku vla sti u Da ma sku i di rekt no se pro ti vi o~e ki va wi ma me |u na rod ne za jed ni ce”, na ve lo je fran cu sko mi ni star stvo spoq nih po slo va, pre ne la je agen ci ja AFP. Ri a vi je uhap {en pre dva da na u Da ma sku, sa op {ti li su bor ci za qud ska pra va.

PE TA @R TVA [E STO DNEV NOG NA SI QA U BRI TA NI JI

Ta blo i di ob ja vqu ju sli ke osum wi ~e nih

LON D ON: Mu {ka rac ko ji je na pad nut to kom ne re da u Ve li koj Bri ta ni ji pre mi nuo je u bol ni ci zbog po sle di ca po vre da, sa op {ti la je ju ~e po li ci ja, ~i me je po stao pe ta `r tva {e sto dnev nog na si qa.

Ri ~ard Ma ning ton Bo us (68) na |en je u po ne de qak ve ~e bez sve sti u za pad nom pred gra |u Lon do na Iling, gde je ne ko li -

ko zgra da bi lo po kra de no, a vi { e auto m o b i l a za p a q e n o.

On je na pad nut dok je po ku {a vao da uga si va tru. „To je bio bru ta lan in ci dent ko ji je re zul ti rao be smi sle nim ubi stvom ne vi nog ~o ve k a”, iz j a v io je glav n i in spek tor Xon Mek far lan i do dao da je otvo re na is tra ga o we go voj smr ti, pre neo je AFP. To kom ne re da, je dan mu {ka rac je po gi nuo u po ne de qak po {to je upu can u Kroj do nu, ju `nom de lu Lon do na, a tro ji ca su stra da la ka da su ih uda ri la ko la u uto rak u Bir min ge mu.

Uli c e Lon do n a ~u va 16.000 po li ca ja ca, pre ne le su agen ci je. Pret pro {le no }i su do vi su pro ce su i ra li sto ti ne qu di uhap {e nih i op tu `e nih za kra |u i na si qe. Po li ci ja na sta vqa da tra ga za osum w i ~ e n i ma ko j i su u~e stvo va li u ne re di ma, a u po tra zi pri me wu ju i so fi sti ci ra nu teh no lo gi ju za pre po zna va we li ca. Zva ni~ nik za me di je iz Sko tland Jar da iz ja -

pro tiv pred sed ni ka Ba {a ra Asa da iz bi li da nas po sle re dov ne mo li tve pet kom u dve xa mi je u tom gra du.

Naj ma we 16 qu di je ubi je no to kom pre kju ~e ra {weg da na u ope ra ci ja ma sna ga bez bed no sti {i rom

Si ri je. To po ka zu je od lu~ nost pred sed ni ka Ba {a ra el Asa da da ugu {i pe to me se~ ni pro test pro tiv we go vog re `i ma, upr kos osu di ce le me |u na rod ne za jed ni ce.

Ame ri~ ki dr `av ni se kre tar Hi la ri Klin ton po zva la je Ki nu, In di ju i Ru si ju da po ja ~a ju pri ti sak na si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra Al Asa da da pre ki ne bru tal ni ob ra ~un sa de mon stran ti ma. Ona je u in ter vjuu za Si-Bi-Es wuz su ge ri sa la da Ki na i In di ja pre sta nu da uvo ze naf tu i gas iz Si ri je, a Ru si ju je po zva la da pre sta ne da pro da je oru` je.

Ono {to nam je za i sta po treb no, da bi se iz vr {io pri ti sak na Asa da, je ste da se uve du sank ci je na in du stri ju naf te i ga sa. I `e li mo da Evro pa pre du zme vi {e ko ra ka u tom prav cu, do da la je Klin to no va. @e li mo da Ki na na stu pi sa na ma, kao i In di ja, jer te dve ze mqe ima ju ve li ke ener get ske in ve sti ci je u Si ri ji. @e li mo da Ru si ja pre sta ne da pro da je oru` je Asa do vom re `i mu, re kla je {ef ame ri~ ke di plo ma ti je.

(Ta njug)

UKRATKO

No ve sank ci je Be lo ru si ji VA [ING TON: SAD su sa op {ti le da su uve le no ve sank ci je pro tiv ~e ti ri dr `av ne kom pa ni je iz Be lo ru si je zbog od no sa Min ska pre ma po li ti~ kim ne is to mi {qe ni ci ma. Port pa rol Stejt de part men ta Vik to ri ja Nu land iz ja vi la je da su no ve sank ci je usme re ne pro tiv od go vor nih za re pre si ju u Be lo ru si ju po sle pred sed ni~ kih iz bo ra, odr `a nih 19. de cem bra pro {le go di ne. Ona je is ta kla da sank ci je ne }e na {ko di ti na ro du Be lo ru si je, pre ne la je agen ci ja

Roj ters. Pred sed nik Be lo ru si je Alek san dar Lu ka {en ko po mi lo vao je pre dva da na de ve to ro u~e sni ka u ne re di ma u Min sku za vre me pred sed ni~ kih iz bo ra.

Svi po mi lo va ni, ~i ja ime na ni su ob ja vqe na, oslo bo |e ni su na li~ ni zah tev i iz u ze ti od ka zne. U Min sku pro {le go di ne po li ci ja je pri ve la oko 700 u~e sni ka pro te sta, a vi {e od 40 je osu |e no za kri vi~ no de lo, ukqu ~u ju }i i ne ke od opo zi ci o nih li de ra.

(Ta njug)

Ki ne ski no sa~ avi o na pla {i Ja pan ce Uhap {e no 1.500 qu di U Lon do nu je uhap {en 1.051 ~o vek osum wi ~en za u~e {}e u ne re di ma ko ji su ne ko li ko da na po tre sa li ve li ke en gle ske gra do ve, a pro tiv 591 oso be su po dig nu te op tu `ni ce, sa op {ti la je ju ~e po li ci ja. U ~i ta voj ze mqi uhap {e no je vi {e od 1.500 qu di.

vio je da se ta teh no lo gi ja ko ri sti ka ko bi se iden ti fi ko va li osum wi ~e ni za ozbiq ni je pre stu pe, kao {to je na pad, i da je u ve }i ni slu ~a je va di stri b u i r a w e fo t o g ra f i j a u jav n o s ti jef t i n i j i i efi k a -

sni j i na ~ in u pro n a l a ` e w u osum wi ~e nih. Mno gi bri tan ski ta blo i di ob ja vi li su fo to gra fi je ko je je da la po li ci ja, po zi va ju }i ~i ta o ce da pri ja ve lo po ve.

(Ta njug)

TO KIO: Ja pan ski mi ni star od bra ne To {i mi Ki ta za va iz ra zio je ju ~e za bri nu tost zbog od lu ke Ki ne da svoj pr vi no sa~ avi o na po {a qe na prob nu vo `wu. „Ne ma sum we da }e to ima ti ve li ki uti caj na re gion”, re kao je Ki ta za va na kon fe ren ci ji za no vi na re, do da ju }i da }e To kio sa opre zno {}u pra ti ti te do ga |a je. Ki ta za va je po zvao Pe king da po ja sni me |u na rod noj za jed ni ci svr hu i po tre bu za ta kvim no sa ~em, pre ne la je ja pan ska no vin ska agen ci ja Kjo do. Pr vi ki ne ski no sa~ avi o na, re di zaj ni ra no i ob no vqe no biv {e so vjet sko plo vi lo, is plo vi lo je u sre du iz bro do gra di li {ta u lu ci Da li jan, na se ve ro -

i sto ku pro vin ci je Li a o ning, ka ko bi za po ~eo svo ju pr vu plo vid bu mo rem. Ame ri~ ki i ki ne ski voj ni stru~ naj ci sma tra ju da taj no sa~ ne pred sta vqa iz vor ten zi ja u od no si ma Ki ne i SAD i dru gih dr `a va u azij sko-pa ci fi~ kom re gi o nu.

Ru ski ana li ti ~a ri, ta ko |e, pro ce wu ju da no vi no sa~ ne }e po re me ti ti rav no te `u sna ga u azij sko-pa ci fi~ koj obla sti, pre ne la je ki ne ska agen ci ja Sin hua. SAD, Ve li ka Bri ta ni ja, Fran cu ska, Ru si ja, [pa ni ja, Ita li ja, In di ja, Bra zil i Taj land ima ju ukup no 21 ak ti van no sa~ avi o na, dok Ja pan ima dva no sa ~a he li kop te ra.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RIK PERI Gu ver ner Tek sa sa Rik Pe ri kan di do va }e se za no mi na ci ju Re pu bli kan ske stran ke za pred sed ni~ ke iz bo re u no vem bru idu }e go di ne, po tvr dio je we gov port pa rol. Gu ver ner }e zva ni~ no ob ja vi ti svo ju kan di da tu ru da nas, to kom po se ta Ju `noj Ka ro li ni i Wu Hemp {i ru. Pe ri ima zna ~aj nu po dr {ku re pu bli kan ske ba ze i na dru gom je me stu po sle Mi ta Rom ni ja.

UGO ^AVES Pred sed nik Ugo ^a ves po ru ~io je svo jim gra |a ni ma da do bro re a gu je na dru gi krug he mo te ra pi je, ko ju pri ma na Ku bi, i da ve ru je da }e do bi ti bit ku pro tiv kan ce ra.”Kao {to zna te, ov de sam u Ha va ni.

Do bro pod no sim te ra pi ju, ko ju sam po ~eo da pri mam u po ne de qak, a tre ba lo bi da se za vr {i u pe tak”, re kao je u te le fon skoj iz ja vi ve ne cu e lan skoj dr `av noj te le vi zi ji VTV.

JULIJA TIMO[ENKO Ape la ci o ni sud u Ki je vu od ba cio je ju ~e zah tev od bra ne za oslo ba |a we biv {e pre mi jer ke Ju li je Ti mo {en ko ko joj je od re |en pri tvor pre ne de qu da na. „Ne po sto ji ni je dan za kon ski raz log da se raz mo tri taj zah tev”, re kla je su di ja Ol ga Efi mo va. Sud u Ki je vu je 5. av gu sta od re dio pri tvor Ti mo {en ko voj . Ona se te re ti da je kao pre mi jer ka zlo u po tre bi la slu `be ni po lo `aj.

Odo bren no vi lek za za ra `e ne HIV-om VA [ING TON: Ame ri~ ka Upra va za hra nu i le ko ve (FDA) je ovih da na odo bri la za upo tre bu na tr `i {tu SAD lek „kom ple ra”, do ma }e far ma ce ut ske kom pa ni je „Gi lead sa jen siz”, vo de }eg pro iz vo |a ~a le ko va za za ra `e ne HIV vi ru som. U pi ta wu je pi lu la ko ja se uzi ma jed nom dnev no, a mo }i }e da je ko ri ste za ra `e ni HIV-om ko ji ra ni je ni su le ~e ni zbog te in fek ci je, iz ve {ta va Roj ters.

Tret man „kom ple rom” }e ko {ta ti 1.705 do la ra me se~ no. U ovom me di ka men tu su kom bi no va ni „Gi le a dov” lek „tru va da” i lek „edu rant” kom pa ni je „Xon son i Xon son”, ko ji je FDA odo bri la ma ja ove go di ne. Do go vo re no je da od za ra de na ovoj dru goj kom po nen ti le ka „Gi lead” za dr `a va 30 od sto. Kom pa ni ja „Gi lead” tre nut no na ame ri~ kom tr `i {tu pla si ra jo{ je dan kom bi no va ni lek za za ra `e ne HIV-om, ko ji se

uzi ma jed nom dnev no. Re~ je o me di ka men tu „atri pla”, nad ko jim }e „Gi lead” u na red nih ne ko li ko go di na iz gu bi ti pa ten ta pra va.

Pro da ja ma le ko va kom pa ni je „Gi lead” za za ra `e ne vi ru som si de, po sled wih go di na je i{la na ru ku kam pa wa ame ri~ kih zrav -

stve nih vla sti za {to {i re te sti ra wa sta nov ni {tva na HIV i {to ra ni ji po ~e tak tret ma na pro tiv te in fek ci je. Rast pro da je ovih le ko va je ipak u po sle we vre me po ~eo da se uspo ra va, pa je „Gi lead”, po re ~i ma stru~ wa ka, bio pod pri ti skom da na tr `i -

{te lan si ra no ve me di ka men te tog ti pa.

Odo bre we za „kom ple ru” fir ma „Gi lead” je ve} ra ni je za tra `i la, ali ga FDA u ja nu a ru ni je da la, na vo de }i kao raz log ne do voq ne in for ma ci je o tom me di ka men tu.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

ME \U NA ROD NA KRI ZNA GRU PA O SPO RU GR^ KE I MA KE DO NI JE

Atina treba da prihvati pridev „makedonski” SKOPQE: Me|unarodna krizna grupa (MKG) u najnovijem izve{taju preporu~uje da Skopqe prihvati predlog posrednika Ujediwenih nacija Metjua Nimica o nazivu dr`ave -Republika Severna Makedonija- a Atina da prizna nacionalni identitet Makedonaca. MKG tako|e isti~e da je ovo kqu~ re{ewa dvodecenijskog spora izme|u Makedonije i Gr~ke oko imena Republike Makedonije.

Kizna grupa se bavi i ustupcima koje dve zemqe treba da naprave jedna prema drugioj kako bi do{lo do re{ewa. Wihov zakqu~ak je da Makedonija treba da prihvati ime sa geografskom odrednicom Republika Severna Makedo-

nija, dok Gr~ka treba da odustane od zahteva za promenu identiteta i jezika Makedonaca. Krizna gru-

pa preporu~ila je vladi u Atini da prihvati upotrebu prideva „makedonski” od strane svog se-

CR NO GO RSKA OPO ZI CI JA PRE TI ESKA LA CI JOM SU KO BA ZBOG JE ZI KA

vernog suseda, odnosno da prizna nacionalni identitet i jezik svog severnog suseda kao “makedonski”. „Skopqe treba da odustane od odluke da se aerodrom naziva Aleksandar Veliki i od sli~nih provokativnih koraka prema Atini kao {to je projekat Skopqe 2014. Atina treba da odustane od zahteva za promenu nacionalnog identiteta i jezika i da prihvati da su oni makedonski, navodi se u izve{taju MKG. Ukoliko se to desi, MKG smatra da }e Makedonija odmah biti primqena u NATO, a EU }e zapo~eti pristupne pregovre o ~lanstvu Makedonije u Uniju, {to Gr~ka, zbog spora,uporno blokira.

(Ta njug)

subota13 .avgust2011.

21

Predsednik Abas u poseti Sarajevu SA RA JE VO: Pa le stin ski pred sed nik Mahmud Abas do la zi u ne de qu u tro dnev nu rad nu po setu Bo sni i Her ce go vi ni, na ja vqe no je ju ~e iz Pred sed ni {tva Bo sne i Her ce go vi ne.

Prema programu posete, 15. augusta predsednik Abas bi trebao da razgovara sa predsedavaju}im Predsedni{tva BiH @eqkom Kom{i}em i ~lanovima Pred sed ni {tva Neboj{om Radmanovi}em i Bakirom Izetbegovi}em.

Kako je planirano predsednik Palestine bi tokom posete trebalo da se sretne i sa ministrom spoqnih poslova BiH Svenom Al-

kalajem, re~eno je u ambasadi Palestine u Sarajevu, prenela je agencija Fena.

PRIVREDA BALKANA

Re{ewe se mora na}i do po~etka {kolske godine Hrvatska ponudila re{ewe za devizni kredit

PODGORICA: Lider najuticajnije crnogorske opozicione Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Sr|an Mili} upozorio je da mo`e do}i do eskalcije problema ukoliko se pitawe jezika ne re{i do po~etka {kolske godine, dok u vladaju}oj koaliciji vlada konfuzija oko usvajawa izbornog zakonodavstva i izjedna~avawa

tome raspravqati do 10. septembra ili 31. decembra kada isti~e novi rok za usvajawe izbornog zakonodavstva u crnogorskom parlamentu.

Usvajawe izbornog zakonodavstva je prvi od sedam uslova koje je Crnoj Gori postavila Evropska komisija za dobijawe datuma pretpristupnih pregovora za prikqu~ewe EU. Po{to Skup{tina Cr-

Sr |an Mi li}

srpskog i crnogorskog jezika u obrazovnom sistemu. „Tu je situacija jasna, to pitawe se mora re{iti, jer je to po{tovawe ve}inske voqe gra|ana Crne Gore” smatra Mili}.Ukoliko se to ne dogodi do}i }e do eskalacije problema i to je ne{to ~ega bi svi u Crnoj Gori trebalo da budu svesni.

“Jedna minorna grupa koja se nalazi u vlasti, iako svesna svega, mo`da i `eli problem”, zakqu~io je Mili} dodav{i da je SNP u~inila sve predlagawem svojih zakona i oni su, ka`e, sada na stolu.

Mili}, me|utim, nije `eleo da prognozira da li }e parlament o

ne Gore, zbog nedostatka dvotre}inske ve}ine, nije krajem pro{log meseca izglasala izborni zakon, predstavnik EU zadu`en za region jugoisto~nog Balkana Jelko Kacin izjavio je da „nije sve izgubqeno”, te da se sve do 10. septembra mo`e uticati na mi{qewe Evropske komisije.

Mediji tvrde da je neizvesno da li }e dvotre}inska ve}ina biti obezbe|ena na sednici parlamenta zakazanoj za narednu sedmicu zbog toga, jer je, kako obja{wavaju, opozicija izri~ita da izbornog zakona ne}e biti sve dok prethodno ne bude promewen Zakon o obrazovawu, odnosno izjedna~avawu srpskog

i crnogorskog jezika u obrazovnim institucijama.

Izjedna~avawu srpskog i crnogorskog jezika protivi se Socijaldemokratska partija, mawa ~lanica vladaju}e koalicija, a wen lider i predsednik parlamenta Ranko Krivokapi} poru~uje da „da ucene ne dolaze u obzir te da nema govora o jeziku na plenumu”. Opozicija, me|utim, smatra da Krivokapi} nije osoba nadle`na za pregovore oko jezika, kao i da saziv vanrednog zasedawa parlamenta ne zavisi od wenog predsednika.

Iako je premijer Igor Luk{i} najavio konsultacije sa svim politi~kim ~iniocima oko obezbe|ivawa dvotre}inske ve}ine u parlamentu za usvajawe izbornog zakona, konfuzija oko kompromisa se nastavqa, tvrde „Vijesti”. Za tu konfuziju je, pi{e list, odgovoran je premijer koji je saop{tio da je „prioritet Vlade realizacija spoqne politike” i da je on uveren da }e svi relevantni subjekti dati doprinos za re{avawe otvorenih pitawa u narednim danima. List smatra da je Luk{i} na taj na~in oponirao Krivokapi}u.

Prethodno je predsedik Crne Gore Filip Vujanovi} izjavio da bi re{ewe pitawa srpskog jezika trebalo tra`iti u okvirima ustavnih re{ewa. Luk{i} je nakon razgovora sa {efom nema~ke diplomatije Gvidom Vesteverleom najavio da }e narednih dana inicirati konsultacije sa opozicijom oko izbornog zakonodavstva, te da je re{ewe potrebno tra`iti u okolnosti koju, kako je rekao, on nikada nije ignorisao, a to je da zna~ajna ve}ina gra|an govori srpskim jezikom.

(Ta njug)

DNEV NIK „DAN” IS TRA @U JE AKIV NOST VE HA BI JA

Niko nije dokazao vezu s Osamom bin Ladenom PODGORICA: Vehabija Nermin Mulaspahi} tvrdi da pripadnika selefija u Crnoj Gori ima u svim oblastima, pa i u politi~kim strankama, verovatno i u vlasti i u opoziciji, pi{e list „Dan”.

Mulaspahi} ka`e da to nije u takvim razmerama kao u Bosni i Hercegovini ili Srbiji, i navodi da vehabija u Crnoj Gori ima oko 150, da su to visokoobrazovanih qudi, me|u kojima ima i studenata i oni se nalaze u svim sferama dru{tva. „To su normalni qudi, kao i svi drugi. Ima ih u kulturi, sportu, pa ~ak i u uticajnim politi~kim partijama”, tvrdi Mulaspahi}, koji je sa novinarom „Dana” razgovarao pod punim merama opreza.

On je objasnio da je rodom iz Bosne i Hercegovine i da je dugo `iveo u Turskoj, gde je i {kolovan. Nije `eleo, me|utim, da se wegova fotografija pojavi u medijima, sa obrazlo`ewem da postoji veliki

broj opravdanih razloga za to, pi{e list. Mulaspahi} ka`e da su oni legalna i legitimna „grana” unutar vi{eslojnog muslimanskog sveta i islama.

“Wima se ne mogu i ne smeju pripisivati nikakve druge osobine osim ispovedawa jedne legitimne vrste islamskog u~ewa o nekim aspektima `ivota i ibadeta muslimana. Tako da ne vidim za{to bi mi bili pod nekom posebnom lupom”, rekao je on.

Mulaspahi} ka`e da niko nikada nije dokazao bilo kakvu vezu izme|u biv{eg lidera Al kaide Bin Ladena i vehabizma, kao religijske organizacije u islamu. On je potvrdio da na podru~ju Ro`aja i Plava ima vehabija, ali da oni ne predstavqaju nikakvu pretwu bilo kome.

“Ta~no je da na tom podru~ju postoje vehabije, muslimani koji svoja verska ose}awa iskazuju druga~ije od drugih pripadnika islama, ali oni nisu ni ekstremisti, ni teroristi. Ne postoje podaci ni dokazi da su vehabije po~inioci krivi~nih dela i da naru{avaju javni red i mir, pa stoga smatram da je iluzorno govoriti o preduzimawu nekih represivnih mera policije”, naveo je Mulaspahi}. Vehabija Mulaspahi}, tako|e, isti~e da policija nema pravo da nekoga prati, prislu{kuje ili hapsi zbog toga {to se druga~ije obla~i od ostalih islamskih vernika.

(Ta njug)

ZAGREB: [efovi poslovnih banaka, vlada i guverner Hrvatske narodne banke @eqko Rohatinski postigli su dogovor oko re{ewa problema za korisnike kredita u {vajcarskim francima, ali i u drugim valutama, pi{e “Jutarwi list”. Re{ewe koje }e ponuditi ima pet koraka, od kojih bi prvi bio smawivawe kamata na kredite u {vajcarskim francima, iako jo{ nije dogovoreno koliko bi se kamate trebale smawiti. U igri su opcije od 0,5 do 1,5 procentnih po-

ena ali se veruje da }e se na kraju dogovoriti za kamatnu stopu ni`u za jedan odsto.

Drugi korak je uvo|ewe poreza za banke na aktivu za kredite u {vajcarskim francima, a koliki }e taj porez biti, tako|er jo{ nije definisano. Specifi~nost tog poreza koji mo`e biti uveden relativno brzo jeste da }e prihodi od wega biti strogo namenski, odnosno ne}e se jednostavno uliti u buxet i koristiti za sve {to dr-

`avi treba.Time }e biti ispo{tovani i uslovi EU da se ne smeju uvoditi op{ti, nego samo namenski porezi.

Tre}i korak bio bi uvo|ewe kriterijuma za pomo} ugro`enim du`nicima.Oni koji su digli najvi{e 100.000 evra, odnosno neke druge valute u toj vrednosti, na rok od najmawe 20 godina, koji su tim novcem kupili prvu nekretninu i koji svoj kvadrat nisu platili vi{e od 1.900 ili mo`da 2.000 evra. Time se `eli izbe}i da se

jednako poma`e i onima kojima je ugro`en opstanak u prvom svom domu i onima koji su kreditom kupovali luksuz.

Taj model bi obuhvatio izme|u 20.000 i 30.000 du`nika, a ne wih 70.000 koliko ih ima stambene kredite u francima. Oni bi kredit otpla}ivali prema kursu od {est kuna (0,8 evra) za {vajcarski franak, kako je najavio Rohatinski, a ne 5,8 (0,78 evra) kako je predlagala Vlada. Ako kurs fran-

[panija ne prima radnike iz Rumunije BRISEL: Evropska komisija [panija je januara 2009. ukinula dala je [paniji zeleno svetlo da tu restrikciju za rumunske i buprivremeno ograni~i prijem rad- garske radnike, s tim {to je ostanika iz Rumunije, s obzirom na to vila mogu}nost da je ponovo uvede da je suo~ena s najte`om nezapo- ukoliko to budu nalagale prilike sleno{}u me|u ~lanicama Unije. na tr`i{tu rada. U to vreme stoOva mera je vezana za pro{lome- pa nezaposlenosti u [paniji je se~nu odluku [panije da od Rumu- iznosila 7,95 odsto, {to zna~i da na koji `ele da se nastane na we- se od tada gotovo utrostru~ila. noj teritoriji tra`e posedovawe Evropski komesar Laslo Andor je radne dozvole, ali se ne odnosi izjavio da je ograni~avawe prilina Rumune koji va radne snage ve} rade u toj zeekstremno sredmqi. Odluka }e stvo i ne smatra va`iti do kraja U [paniji `ivi vi{e ga za sistemski od 800.000 Rumuna 2012, prenosi na~in borbe sa AFP. U [paninezaposleno{}u, savetuju}i {panji danas `i vi vi{e od 800.000 Rumuna. Do skoj vladi da se koncentri{e na pre godinu dana bilo ih je otvarawe novih radnim mesta.

Rumunski predsednik Trajan vi{e.

Nezaposlenost u [paniji jo{ Basesku je pro{le godine, komenod maja pro{le godine prema{uje tari{u}i veliki priliv radnika 20 odsto, a u prvom kvartalu 2011. u zapadne zemqe, pohvalio gaje dostigla 21,29 odsto. Kada su Ru- starbajtere za to {to ne primaju munija i Bugarska ulazile u EU, u dodatak za nezaposlene u svojoj wihovim pristupnim dokumenti- domovini. On je istovremeno ma je predvi|en sedmogodi{wi kritikovao sistem socijalne zaprelazni period tokom kojeg dru- {tite zemaqa kao {to je [panige ~lanice mogu wihovim gra|a- ja, jer weni dr`avqani se pre odnima da ograni~e pristup svom tr- lu~uju za pomo} nego za te{ke i `i{tu rada. slabo pla}ene poslove.

ka padne ispod {est kuna, oni bi i daqe pla}ali kredit po istoj ceni. ^etvrta ta~ka modela jeste da se svima koji ne ispuwavaju socijalne kriterijume tako|e omogu}i

Blo kirano 150.000 ra ~u na Koliko je situacija sa deviznim kreditima te{ko pokazuje podatak da je u Hrvatskoj zbog izvr{nih postupaka u blokadi 150.000 ra~una u bankama. Samo u prvih {est meseci ove godine sprovedeno 2.400 izvr{nih postupaka. U narednih mesec dana „na bubaw”, odnosno licitaciju oti}i }e 930 pokretnina i nekretnina, dok }e do kraja ovog meseca „na bubaw” oti}i 76 ku}a, 15 stanova i 33 zemqi{ta. olak{awe u otplati kredita fiksirawem kursa, ali }e se wima sva kursna razlika kwi`iti kao dug, naravno uz kamatu, i plati}e je na kraju otplate.

Peti korak je da }e svi ti modeli biti uneti u novi zakon koji bi jednako va`io za valutne klauzule u {vajcarskim francima, kao i za one u drugoj valuti.To zna~i da, ako jednog dana i evro sko~i iznad podno{qivog nivoa, du`nici s kreditima u evrima tako|e mogu ra~unati na fiksni kurs i pomo} dr`ave u otplati, pi{e Jutarwi list.

Sve te`e do posla

ZAGREB: U Hrvatskoj je u julu registrovano 287.595 nezaposlenih, {to je za 1,7 posto vi{e nego u istom mesecu 2010. i za 0,03 vi{e nego u junu ove godine, pokazali su najnoviji podaci Hrvatskog zavoda za zapo{qavawe.

Prema obja{wewu stru~waka, na porast broja nezaposlenih zna~ajno je uticao pove}ani priliv osoba koje su se po zavr{etku redovnog obrazovawa prijavile Zavodu u `eqi da na|u posao. Sa evidencije Zavoda je tokom jula skinuto 24.859 gra|ana, {to je 8,2 odsto mawe u odnosu na isti mesec 2010. U radni odnos u{lo je 15.485 osoba, dok su ostali izbrisani na temequ drugih poslovnih aktivnosti.

Najvi{e novonezaposlenih je u Zagrebu (39. 310 ili 13,7 odsto od ukupnog broja u Hrvatskoj), a sledi Splitskodalmatinska `upanija sa 36. 597 ili 12,7 odsto nazaposlenih, koja i pored turisti~ke sezone i ~iwenice da je predvodila pri zapo{qavawu nije uspela da re{i problem visoke nezaposlenosti. Najve}i broj osoba, 24,5 odsto, zaposlio se u delatnostima pru`awa sme{taja te pripreme i poslu`ivawa hrane, sledi trgovina na veliko i malo (19,6 odsto) i prera|iva~koj industriji (16,9 odsto).Na sezonskim je poslovima tokom jula zaposleno 5.508 osoba, {to ~ini 37,1 posto .

(Ta njug)

22

mre@a

subota13.avgust2011.

dnevnik

НОВИ ОПТИЧКИ ДИСК

За вечна времена

Н

овооснована компанија Миленијата (Mil len ni a- ta) и ЛГ (LG) планирају да ускоро понуде нови оптички диск и одговарајући писач/читач који ће омогућавати да се филмови, слике и било који други подаци чувају вечно. Подацима ће моћи да се приступа и коришћењем било којег садашњег ДВД или Блу-реј плејера. Миленијата овај производ назива М-диск и тврди да га можете потопити у течни азот или у врелу воду, а нећете успети да га оштетите. Његову супериор-

али за разлику од њих немају рефлективни или бојени слој. Током снимања ласер у основни материјал усеца удубљења која су трајна, објашњава Скот Шамвеј, извршни директор компаније. „Дискови се могу читати било којом машином која може да чита ДВД и у том смислу не захтевају никакав специјалан читач, једино захтевају специјалан писач.“ Шамвеј каже да ће ту машину моћи да направи сваки произвођач ДВД плејера и то простом заменом фирмвера. За сада ће

да смо задовољни и са 4X“, поручује Шамвеј и додаје да његови инжењери управо раде на повећевању брзине уписивања. Миленијата циља на тржиште дуготрајног архивирања података и обећава да архивари више неће морати да брину о контролисању температуре и влажности у собама за њихов смештај. „Подаци пропадају на свим врстама дискова. До сада је најтрајнија технологија за чување информација била она која користи папир и оловку, али више није“, каже Шамвеј.

Миленијата и њен партнер ЛГ понудиће у октобру први читач/писач за М-дискове

ну издржљивост у односу на друге оптичке дискове водећих произвођача, поткрепљује и студијом коју је објавило америчко министарство одбране. Компанија за сада не открива шта је коришћено за израду овог диска, наводећи само да је у питању природни материјал попут камена. Као и ДВД и Блу-реј дискови, и М-дискови су направљени од неколико слојева материјала,

М-дискови имати исти капацитете као и ДВД (4,7 ГБ) али ће брзина уписивања бити само 4X односно 5,28 мегабајта у секунди, што је дупло спорије од брзине данашњих ДВД плејера. Миленијата каже да је својом технологијом успела да направи и дискове формата Блу-реј, али ће њих понудити у некој будућој итерацији. „Знамо да би било добро кад бисмо прешли на 8X, али за са-

Нови модел слушалица

Т

ајвански произвођач рачунарске опреме Асус, обрадовао је прошле недеље многе пасиониране љубитеље игара новим моделом слушалица у склопу своје серије играчке опреме Рибаблик оф гејмерс (Re pu blic of Ga mers). Компанија тврди да је њен Вулкан (Vul can)АНЦ први пар слушалица на свету са активном технологијом за уклањање буке

(Ac ti ve No i se Can cel ling, ANC) која филтрира 85% спољашњих звукова. Тежина слушалица је оно чиме се Асус посебно дичи – са својих 320 грама, Вулкан АНЦ је нешто лакши од конкурентских модела. Произвођач је ради комфора употребио меморијску пену, а слушалице обложио кожом. Слушалице се могу склопити, спаковати у кутију (испоручује се заједно са слушалицама) и понети са собом. Уграђени звучници пречника 40 милиметара омогућавају репродукцију звука од 10 до 20.000 Hz, а батерија која се убацује у слушалице због активне технологије уклањања буке може издржати до 40 сати употребе. Слушалице имају и микрофон, који је такође опремљен одличном технологијом за уклањање буке, тако да се саиграчи у току игре могу јасно чути. Извор: www.mi kro.rs

Г

Пре две године је Установа за ваздухопловно наоружање морнарице САД изразила занимање за дигитализовање и трајно чување информација па је тестирала Миленијатин М-диск у односу на пет других оптичких дискова чији су произвођачи Делкин дивајсис, Мицубиши, ЈВЦ, Вербатим и МАМ-А. „Ниједан Миленијатин диск није показао било какву деградацију података. Сви други те-

Стиже још један Самсунг Галакси

алакси линија уређаја компаније Самсунг добила је још једно појачање у виду модела са ознаком “Р”. Ради се о Андроид смартфону, верзија 2.3, са 4,19-инчним екраном, мобилним Тегра 2 чипом, изгледа јако сличног моделу Галакси (Ga laxy S II), али осетно дебљем и тежем. Различит је и екран, док се у СГС2 о Su per AMO LED екрану, код Галакси Р-а то је Su per Cle ar LCD, резолуције 480x800. Галакси Р има и камеру резолуције 5 мегапиксела, и предњу од 1,3 мегапиксела. Први Самсунг Галакси са Нвидиа процесором има 8GB интерне меморије, а за сада је доступан у Шведској. Из Нвидие каж да ће ускоро бити доступан и у другим регионима укључујући северну и источну Европу, југоисточну и западну Азију, средње-источну Азију и Кину. Цена још увек није позната, али се претпоставља да ће уређај бити јефтинији од Самсунга Ga laxy S II. Извор: www.b92.net/teh no po lis

стирани дискови имали су веома велики број погрешних података после задатог периода тестирања. Многи су били толико оштећени да их анализатор дискова није могао препознати као ДВД дискове“, наводи се у објављеном извештају. Мада индустрија ДВД дискова тврди да они треба да трају од 50 до 100 година, према подацима америчког Националног института за стандарде и технологију ДВД-ови у нормалниим условима могу да страдају већ после неколико година. Поред тога, НИСТ препоручује да се ДВД дискови чувају у просторијама где је релтивна влажност између 20 и 50% а температура не пада испод 20 степени Целзијуса. Џин Рут, директор истраживања у Гартнеру, каже да свакако постоји тржиште за дискове као што је М-диск, јер неке привредне гране као и здравство и финансијске услуге имају обавезу да чувају податке на веома дугачке стазе. Миленијата је ступила у партнерски однос с компанијом ЛГ како би већину ДВД и Блуреј уређаја учинила спремном за своју М-технологију. Шамвеј каже да ће производе почети да испоручују следећег месеца а да ће се у продавницама појавити почетком октобра. „Сматрамо важним да их прво произведемо с неким јаким произвођачем уређаја који већ има своје моделе и фирмвер“, каже Шамвеј. За разлику од ДВД дискова који се обично продају у паковањима од 10, 25, 50 и 100 комада, М-дискови ће се продавати само на комад или у паковањима са два или три примерка. Коштаће мање од три долара по комаду. Из вор: www.mi kro.rs

Википедији недостају сарадници

О

снивач Интернет енциклопедије Википедије (Wикипедиа) Џими велс упозорио је на годишњој конференцији коју је организовала фондација Фондација Викимедија која управља Википедијом, да се број сарадника те мрежне енциклопедије све више смањује. Велс је за смањење броја сарадника окривио Википедијина упутства за уређивање прилога, за која многи корисници енциклопедије сматрају да су последњих година постала превише сложена. Док су дугогодишњи сарадници Википедије у последње време заокупљени тзв. “уредничким ратовима” око веродостојности чланака, нови сарадници често бивају скрајнути или кажњени зато што нису написали чланак на одговарајући начин. По Велсовом мишљењу, најбоље би било да се новим сарадницима олакша начин за прилагање и уређивање чланака. Фондација Викимедиа је већ предузела неке кораке у том правцу и покренула сарадњу са

универзитетским професорима, у оквиру које је предложено да студенти пишу чланке за Википедију као редовни део својих факултетских обавеза. Осим тога, у програму названом ВикиЛов, корисници могу једни другима да шаљу виртуелне поклоне, значке, колаче или чак пиво, као знак да уважавају и цене њихове чланке у Википедији. Представници Викимедије сматрају да је овакав начин исказивања мишљења о нечијем раду “јачи” него што је то, при ме ра ра ди, сли чан на чин на Феј сбу ку, где ко ри сни ци при ти ска ју та стер “ли ке”. Осим то га, при зна ња ко ја њи хо вом ра ду ис ка зу ју дру ги ко ри сни ци, тре ба ло би да на ве ду са рад ни ке Ви ки пе ди је да бу ду још ак тив ни ји. Ви ки пе диа тре нут но има око 3.000.000 чла на ка, али се број ње них са рад ни ка про це њу је на све га 90.000. Пре ма Вел со вим ре чи ма циљ ру ко во ди ла ца мре жне ен ци кло пе ди је је да до сре ди не иду ће го ди не Ви ки пе диа до би је 5.000 но вих са рад ни ка. Из вор: www.mikro.rs

SveT POZnATiH

c m y

dnevnik

subota13.avgust2011.

К ол и к о к о ш та бе с Ло р ин Хил

ил Лорин Х

23

PAPARACO

ко 20.000 до ла ра на су ду тра жи бив ши са О рад ник Ло рин Хил и твр ди да га је „тре ти ра ла као ђу бре“.

Ло рин Хил на ме ти је ту жбе ги та ри сте Џе ја Го ра, ко ји на аме рич ком су ду тра жи прав ду због на вод ног вер бал ног зло ста вља ња. Он твр ди да је бив ша пе ва чи ца „The Fugess” то ком сво је европ ске тур не је 2007, у окви ру ко је је на сту пи ла и на ЕXIТ-у, тре ти ра ла сво је му зи ча ре „као ђу бре”. „На кон сва ке свир ке, ор га ни зо ва ла је ‘са стан ке’ на ко ји ма се под сме ва ла сва ко ме од нас по је ди нач но. На зи ва ла нас је бу да ла ма, јад ни ци ма, псо ва ла и ви ка ла да би тре ба ло ми њу да пла ћа мо, а не обр ну то”, на во ди он у суд ским до ку мен ти ма. Он тра жи 20.000 до ла ра на име од ште те због на не тог ду шев ног бо ла услед вер бал ног и емо тив ног зло ста вља ња. Пе ва чи ца, ко ја је не дав но ро ди ла шесто дете, није се још увек огласила поводом тужбе.

Итан Хок че твр ти пут та та

Итан Хок лу мац и ње го ва су пру га Ра јан по ста ли ГИтан Хок са су ро ди те љи де вој чи це, пи ше „Пипл”. оп штио је да је ње го ва су пру -

га ро ди ла де вој чи цу ко ја је до би ла име Ин ди ја на. Пар, ко ји је у бра ку од 2008. има и тро го ди шњу Кле мен ти ну. Хок из бра ка с Умом Тур ман има три на е- сто го ди шњу Ма ју и де ве то го ди шњег Ле во на. Од Тур ма но ве се раз вео због на вод не пре ва ре, а Ра јан је ра ди ла као беј би си тер ка де це слав ног глу мач ког па ра.

Ти неј џер ке, ра дуј те се! Селена Гомез и Џастин Бибер

о пу лар ни пе вач Џа стин Би бер рас ки нуо је с де вој ком, пре но си П аме рич ка штам па.

Џа стин Би бер (17) и глу ми ца и пе ва чи ца Селе на Гомез (1 8) окончали су везу, а разлог је наводно његов однос са „селебрити“ пријатељима. Млади певач дружи се са старијим колегама као што су Шон Кингстон и Лил Вејн, који су својевре ме но ро би ја ли због про ва ла, др жа ња оруж ја и дру г их пре с ту п а, као и с Крисом Брауном, који се више прославио чињеницом да је пребио Ријану, него

Б

- Осе ти ла је још та да да се не што до га ђа, али јој Да ни јел ни је ни шта ни је го во рио - ре к ао је не и ме но ва ни из вор, пре н о с и аме р ич к а штам па.

- Жи ве ли су за јед но, а ка да су ко н ач н о рас к и н у л и, Да ни јел се исе лио из ку ће, али је за бо ра вио да уки не овла шће ње ко је је дао Сат су ки да ко ри сти ње го ве кре дит не кар ти це. Она је то ис ко ри сти ла и на пла ти ла пре ва ру - ми ли он до ла ра!

Данијел Крејг и Сатсуки Мичел

Луј ка пре ти ла смр ћу Ма ри он Ко ти јар ме ри к ан к а је А на ин тер не т у об ја ви ла сво је

Тереза Јуан

пла но ве да се „оства ри као уби ца”, са оп штио је ФБИ. Те ре за Ју ан из Квин са на је дан сајт обо жа ва те ља Ма ри он Ко ти јар сла ла је по ру ке и лин ко ве ка ви деосним ци ма у ко ји ма ле пој фран цу ској глу ми ци пре ти смр ћу. Ју а но ва у сним ци ма на во ди ка ко би с Ко ти ја ро вом „игра ла ру ски ру лет и по бе ди ла”, и да по сле то га “не би осе ћа ла гри жу са ве сти јер би се ко нач но оства ри ла као уби ца”. Из ме ђу оста лог, Ју а но ва је по ста ви ла и не ко ли ко сни ма ка на ко ји ма са мо ре жи као жи во ти ња ка ка ме ри. Она је оп ту же на за ухо ђе ње и прет ње, а њен адво кат је ре као да не ће ко мен та ри са ти слу чај, са оп штио је ФБИ. Ма ри он Ко ти јар, ко ја је у ма ју родила сина Марсела, још увек се није огласила.

Ники Минаж

својом музичком и филмском каријером. Извор близак Биберу рекао је за „Диџитал спај“ да је Џастин тешко поднео чињеницу да га је прва озбиљна девојка оставила.

- Можете замислити како изгледа када седамнаестогодишњак плаче и понавља како је воли - рекао је „инсајдер“. Џастин и Селена, звезда серије „Чаробњаци из Вејверлија“, били су у вези око годину дана. Гомезовој су за то време стизале претње смрћу од Џастинових ватрених обожаватељки.

Же на ко ја је до шла гла ве Џеј мсу Бон ду

ив ша де вој к а Да ни је ла Креј га Сат су ки Ми чел на шла је на чин да се осве ти Бон ду што ју је оста вио због Реј чел Вајс. Аме рич ка штам па пре но си из ја ву не и ме но ва ног из во ра бли ског Да ни је лу Креј гу да га је бив ша де вој ка на кон рас ки да олак ша ла за ми ли он до ла ра. Крејг и Ми че ло ва би ли су у ду го го ди шњој ве зи пре не го што је „тај ни агент” по чео афе ру са Вај со вом на сни ма њу фил ма „Дрем Ха ус”.

Mister Bin ili Yems Bond?

Ни ки, ис па ло ти не што П

е ва чи ца Ни ки Ми наж до жи ве ла је мо ме нат до сто јан Џе нет Џек сон ужи во на аме рич кој те ле ви зи ји. Ми на жо ва је на сту па ла у еми си ји „До бро ју тро, Аме ри ко”, ка да јој је спа ла ма ји ца, и ми ли о ни гле да ла ца мо гли су да ви де да ис под ње ни је но си ла ни шта. Те ле ви зи ја АБЦ из да ла је са оп ште ње у ко јем се из ви ња ва због ове нео че ки ва не сце не, по што су се мно ги гле да о ци жа ли ли.

“Ова кве сце не ни су при ме ре не јед ној ју тар њој еми си ји, ко ју гле да ју и де ца”, са оп шти ла је ор га ни за ци ја Ро д и тељ с ко те л е в и з иј с ко ве ће, ко ја очи глед но ни је би л а за д о вољ н а из в и њ е њем. Ники Минаж није се потресла због „проблема с гардеробом”, па је на свом Тwиттер налогу написала само да се одлично провела на снимању.

И ст е кр п и ц е д ру гач и ј е с то ј е олико сте пута стрепели да се не задесите на истом месту с неком вама познатом или непознатом особом која К на себи има исту гардеробу као ви? Неугодно. Али, изгле-

да да томе придају пажњу само обични смртници. Да то није баш крај света потврђују џет-сет звезде, које често изаберу исте моделе познатих креатора. Истина, свако то другачије носи, па исте крпице и другачије стоје. Ник Кенон

Џенифер Лопез

Кери Вашингтон

Трејси Морган

Кејт Мидлтон

Роуз Мекгован

Кајли Миног

Кјара

24

subota13.avgust2011.

oglasi

dnevnik SOWE MARINKOVI], salonac, 94m2 visokog partera + 13m2 suterena. Jedistvena celina, dva ulaza, 138.000. Telefon 064/43-11-322.

33314

FRU[KA GORA Sremska Kamenica placevi 5h1.700m2, 7km od Novog Sada. Put, struja, lep pogled, cena 1m2 - 6evra.

Telefon 069/18-26-726.

34574 SREMSKI KARLOVCI, gra|evinski plac ukwi`en 1.740m2 u vlasni{tvu 1/1, hitno. Telefon 060/50-700-55.

34891 PLAC, 27 ari na Tranxamentu, panoramski pogled na grad, Fru{ku goru, tri kilometra od centra. Dozvoqena gradwa.

Telefon 064/22-87-731.

34797 PARAGOVO, 2.200m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu.

Telefon 063/86-26-504.

35014

U PREDWEM delu @elezni~ke br. 30, 22m2 sa izlogom, bila zlatara. Tel. 063/544-821. 34628 IZDAJEM PP 25m2 + 25m2 magacinskog prostora u Jevrejskoj pasa` Papilom. Tel.: 063/87-88863, 063/543-710.

34991 IZDAJEM U predwem delu @elezni~ke br. 30, 22m2 sa izlogom, bila zlatara. Telefon 063/544-821.

34996

POSLOVNI PROSTOR 800m2 nedovr{ena gradwa, 2000m2 placa mogu}nost pro{irewa 5000m2, glavni put Novi Sad, Veternik, pokraj Vukovi} pumpe.

Telefon 065/5134066.

34051

PRODAJEM moped piaggio cao u odli~nom stawu, 200 evra.

Telefon 063/813-9673.

34895

DAJEM ~asove hemije za osnovce i sredwo{kolce. Telefon 063/7159777.

34768

IZDAJEM prazan, trosoban stan na Novom nasequ.

Telefoni: 6497-098, 066-911-0363.

32962 BETANIJA 39m2 izdajem jednoiposoban stan name{ten, cg i parking mesto. Cena 180e + depozit. Telefon 062/837-4805.

34262 IZDAJEM name{ten deluks stan 65m2, klima, telefon, centralno grejawe, internet, mo`e i gara`a, Tolstojeva broj 5, Grbavica. Telefon 064/3176410.

34502 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/XV kablovska, internet, cena 140e. Telefon 064/15320-10.

34577 IZDAJEM dvosoban, kompletno name{ten stan na Detelinari, Ulica Starine Novaka, odmah useqiv. Tel. 064/1481334. 34827 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru u Vojvo|anskoj ulici, blizu Spens-a. Telefon 064/11-96-742.

34828 IZDAJEM name{tenu garsoweru, Valentina Vodnika 6 8., iza Pokrajisnkog SUP-a.

Telefon 463-538.

34884 IZDAJEM na du`i rok, odmah useqiv prazan stan, povr{ine 68m2, Gagarinova ulica, 16A, 5/17, Novi Sad. Telefon 063/564-034.

34913 BEOGRAD - Trgova~ka, trosoban komforan stan, porodici, samcima. Telefon 064/614-04-60.

34929 IZDAJEM jednoiposoban, name{ten stan, M. Radowi}a 59.

Odmah useqiv. Telefon 064/11272-14.

34816

IZDAJEM name{tenu garsoweru u Jevrejskoj 23 - pasa` (Papilon). Telefoni: 063/87888-63, 063/543-710.

34992 IZDAJEM odmah useqiv name{ten dvosoban stan na Limanu IV. Telefon: 021/421407 i 064/277-4931.

34947 IZDAJEM dvosoban prazan stan na Bulevaru Oslobo|ewa, 56m2 sa ugra|enom kuhiwom.

Telefon 060/0707-688.

35018

GARSOWERA na Somborskom bulevaru, 2. sprat, terasa, lift, upotrebna dozvola, od investitira sa PDV-om, 31m2, 32.600e.

Telefon 064/100-45-75.

34916

TELEP - 32m2 + 18m2, terasa 24.500, 40m2 + 20m2 terasa 29.500. Telefoni: 021/541-948, 064/2394-331.

34912 1,5 SOBAN na Somborskom bulevaru, 2. sprat, terasa, lift, upotrebna dozvola, od investitora sa PDV-om, 35m2, 36.900e.

Telefon 064/100-45-75.

34917 PRODAJEM hitno bez posrednika ukwi`en dvosoban stan 60m2 na Limanu IV, mogu}nost razli~itih kombinacija uz dogovor. Telefon: 021/421-407 i 064/277-4931.

34948

U NOVOM SADU prodajemo trosoban stan 75m2, CG, salonski, drugi sprat, odmah useqiv ul. @arka Zrewanina, 80.000e.

Tel.: 011/2765-036, 011/2766-092.

35114

3,5 SOBAN, na Somborskom bulevaru, dupleks, 4. sprat, terasa, lift, upotrebna dozvola, od investitora sa PDVom, 80m2, 49.900e. Telefon 064/100-45-75.

34914

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

34727 JORGANXINICA ru~no {ijem nove i renoviram va{e stare jorgane, od vune i perja.

Svih dimenzija.

Telefon 021/463-362.

34817

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe 7 dana i recept za pra`wewe. Telefon: 064/240-55-49.

34747

POTREBNE devojke za rad na {alteru. Telefon 063/1150120.

34694 POTREBAN ~uvar u novootvorenoj piceriji. Telefon 063/115-01-20.

34824 POTREBNE devojke za rad u motelu - restoran. Telefon 063/516-186.

34682

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

23487 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

34267 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 061/17437-26, 063/817-57-22, 064/26-11741.

34970 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 4300 i su{eni 900. Telefoni: 064/2613-995, 064/94-15-976, 061/174-37-25.

34971

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Dana 19. 8. 2011. navr{ava se {est meseci od smrti na{eg brata

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Peteru Gregorinu

Ranka Aniki}a

subota13.avgust2011.

Iskrenom prijatequ

Uspomenu na wega ~uvaju Bra}a: Radovan, Sredoje, Stanimir, Branislav, Tripa i Spasoje sa svojim porodicama.

od kolega „Agrimatco Group Dipkom” NOVI SAD.

Poseti}emo wegovu ve~nu ku}u danas, 13. 8. 2011. u 10 ~asova, u Koviqu.

35133

rodbinu

i

Petru Luka~u

Porodica Radakovi} i osobqe restorana „Dvor”.

od porodica Milovanovi}: Mire, Slobodana, Radovana, Danijele; Jovanovi}: Jelene, Tihomira i Je{e: Qiqane, Igora i Pavla.

35125

35108

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

Prerano je oti{ao dobar ~ovek

posledwi pozdrav.

Brat Dragoqub, sinovci Savo i David, strina Vidosava Luka~.

35121

35136

Obave{tavamo prijateqe da je

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Pekiju

Petru Luka~u

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav dragom

25

Du{anu U{tipak od Ugar~ina Ilije sa porodicom, 35134

Stevo Nikoli} ro|. 1. 12. 1933. iz Gospo|inaca

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od odlaska na{e voqene supruge, mame i bake

Du{ku

preminuo 12. 8. 2011. godine.

Sahrana }e se obaviti 13. 8.

2011. godine, u 16 sati, u Gospo|incima.

O`alo{}ena porodica Nikoli}: sin Mile, \uro, Drago i }erka Rada sa porodicom.

od porodica Milovanovi} i porodice Vulin.

35129

35135

Posledwi pozdrav

Pero Luka~

Ton~iki

Petru Luka~u Pamti}emo ga po vedrom duhu.

od: tetka Marice, tetka Zorke i strica Zorana, sestre Slavice i brata Vlade.

Porodice Bo{kovi} i Kara}.

35120

35117

Posledwi striki.

Posledwi pozdrav

Kristine Stepanov

pozdrav

bratu

i

Porodica Jerkovi}.

35109

GODI[WI POMEN

Tim povodom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo pomen davati u subotu, 13. 8.

2011. godine, u 10 ~asova. u crkvi, u Gospo|incima.

Weni najmiliji.

35126

Sofija Stankov Posledwi pozdrav dragoj zaovi i tetki Bebi od: snahe Milene, brati}a Rade, brati~ine Vesne, @eqka, Nenada i Milice Porodice Radakovi} i Meni}anin.

Bri{em suze ja sa lica, nema moga milog strica, mili stri~e, mili rode, an|eli te sada vode

Peri

dragom

cewenoj i nama dragoj susetki koju }emo po vrednim osobinama pamtiti.

Stanari zgrade Kej `rtava racije 8 (III ulaz) u Novom Sadu.

od: strica Mi}e sa Marom i Ilijom sa porodicama.

35130

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

Vidi ^uri}

pozdrav

Posledwi pozdrav

dragom

Nikola Stojanovi} 1944 - 2010.

Tvoje veliko srce i du{a osta}e ve~no u nama.

Pro{la je tu`na godina od kada nisi sa nama.

Darko, Vladica i Nikodin.

Tvoji najmiliji.

35116

35110

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 45. godini iznenada preminuo na{ voqeni sin i brat

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i deka-uji

Gregorin Peter

Peri Luka~u

35118

35127

Posledwi prijatequ

Gregorin Peter

Petar Luka~

Osta}e zauvek u mome srcu.

Peri Luka~u

Petru Luka~u

Petru Luka~u

od: Jandri} Mileta, Tepi} Gorana, [uman Du{ka.

od Jelene i Bori{e Josipovi}.

Tvoj sinovac Petar Luka~.

35131

35128

35124

od te~e Radomira Novakovi}a.

Sahrana je danas, 13. 8. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Ve~no o`alo{}eni: mati Hermina, otac Petar i brat Darko.

Posledwi dragom

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni sin, brat, stric i dever

Du{ko U{tipak

Petru Luka~u

Petar Luka~ O`alo{}eni: majka Stoja, brat \or|e, sinovci Petar, Stefan, Aleksandar i snaja Berta Luka~.

Kolektiv kwigovodstvene agencije „RIZNICA”.

35112

35115

35122

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav ocu na{e koleginice Violete.

od: sestre Bojane \uran, dece Tawe i Sawe sa porodicom.

pozdrav

na{em

Peri Luka~u

od: Latkovi} @eqka, Zorice, Tamare i Vuka{ina.

od: tetka Kose, brata Branislava, sestre Rade sa porodicama.

35107

35113

S an|elima.

59637-P

35123

26

^iTUQe l POMeni

subota13.avgust2011.

Sa tugom se opra{tamo od kom{ije

Posledwi pozdrav

dnevnik

Preminuo je u 71. godini na{ voqeni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. 8. 2011. godine preminula

Borislav Zari} Miwi

Roberta Ha{ovi}a

Stanari iz zgrade ul. Novosadskog Sajma 10.

od porodice Kecman.

35013

35017

Sahrana je danas, 13. 8. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

35048

35051

Posledwi pozdrav najdra`em bratu

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Stevanu Bekvalcu

na{em

Borislavu Zari}u

1945 - 2011.

Obele`i}emo danas, 13. 8. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Bol i tuga ne mere se re~ima niti vremenom koje prolazi, ve} ovom velikom prazninom koja je ostala za tobom i koju je nemogu}e popuniti.

S qubavqu, ~uvamo te zauvek u na{im srcima.

Tvoje najmilije: supruga Gordana i }erka Aleksandra.

Brate na{, kako je te{ko prihvatiti da te vi{e nema. Ti }e{ `iveti dok smo i mi `ive.

Puno te volimo i jako }e{ nam nedostajati.

Tvoje sestre Ilinka i Quba.

35008

Posledwi pozdrav na{em bratu i ujaku

JEDNOGODI[WI POMEN

1936 - 2011.

O`alo{}eni: }erka Nata{a, unuka Jovana i zet Dragan.

Posledwi pozdrav mami i baki

Posledwi pozdrav sestri

Borislavu Zari}u Tvoja dobrota i mladala~ki duh bili su razlog na{eg lepo dru`ewa. Zato po~ivaj u Carstvu nebeskom, a mi }emo te ~uvati u na{im srcima.

od Nata{e i Jovane.

od: sestre Savke i zeta Dragana sa porodicom.

35052

35054

35049

Sklopio je svoje umorne o~i na{ zet, a suprug moje sestri~ine Qiqe.

Bebi

Sofiji Stankov

Tvoja sestra Mila i sestri~ine Branka i Verica sa porodicama.

35050

1

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

Sofija Stankov

Sahrawen je 12. avgusta na Ka}kom grobqu.

Izlazak na grobqe je danas, 13. 8. 2011. godine u 10.30 sati, iz ku}e u Ulici Vuka Karaxi}a.

O`alo{}ene porodice Zari} i [ever.

Dragi na{ deda, hvala za sve lepe trenutke provedene sa tobom.

Tvoj unuk Miroslav i unuka Mirjana.

TU@NO SE]AWE

Posledwi snaji

pozdrav

voqenoj

Dana 14. 8. 2011. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama na{a draga tetka

\or|e Lutki} iz Ka}a

Petru Luka~u Petar Luka~

1953 - 2011. od pripadnika Policijske uprave u Novom Sadu.

338/P1

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

Katica \ida

^uvamo je u na{im srcima ve~no.

Petru Luka~u

Pro{lo je pet godina od kako nisi sa nama, ali si i daqe u na{im mislima i srcima.

dipl. pravnik u penziji Subota je, dan da se svetkuje, ali za nas je ova subota dan tuge, jer ostadosmo bez ~lana porodice. On putuje da `ivi u raju. Bio si nam kao Pan~i}eva omorika, jedinstvena na celoj planeti jer je prona|ena na Kopaoniku.

Weni: Andrea, Maja, Laci i Dubravka.

Ujak i ujna Bo`o i Jelica Rodi}.

35099

35111

od: devera Stojana sa porodicom i zaove Mire sa porodicom.

Tvoji: supruga @ivanka, sin Dule sa porodicom.

35042

35059

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom, voqenom i nepre`aqenom

Vladimiru Samarxi}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac i suprug

1953 - 2011.

Sofiji Stankov Bebi

1975 - 2011.

od penzionisanih pripadnika Policijske uprave u Novom Sadu.

Po dobroti i osmehu }emo te pamtiti, s tugom `iveti bez tebe, s ponosom pomiwati. Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: majka Darinka, supruga Qiqana, deca Sawa, Maja i Strahiwa, sestra Vesna i zet Savo.

338/P2

35053

Posledwi pozdrav

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

bratu

Petar Luka~ 1953 - 2011.

Sahrana }e se obaviti u subotu, 13. 8. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Du{an U{tipak

Miwi Wegovi najmiliji: supruga Qiqana, sinovi Branko i Du{an.

Samo mi znamo...

Posledwi pozdrav kom{iji od porodice Joki}.

Tamara.

35092

35094

Miloradu Malki}u Mi}i Nanizali se dani. Skupila se godina, ho}e da te istisne iz se}awa. Ne mo`e vreme da umawi qubav, nadu, `equ za tobom.

Goran i Cica.

35062 35046

Petar Dragi} Nema dana, a da nisi sa nama, uvek si nam u mislima, re~ima.

Se}awe na tebe nikada ne}e da izbledi jer ve~no `ivi{ u na{im srcima.

Porodica Vasi}.

35041

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom zetu

Posledwi pozdrav dragom zetu

Vladi Vujasinu

Vladi Vujasinu

Posledwi brati}u

Posledwi pozdrav

na{em

Petru Luka~u

subota13.avgust2011.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 67. godini preminula

Du{an U{tipak Sahrana je danas, 13. 8. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od @eqka Raji}a sa familijom.

Dragan i Bora \ilas sa porodicama.

Sahrana je danas, 13. 8. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}en suprug Gojko sa decom.

35057

35055

35067

35068

dragom

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Marija Dragoqevi}

od: sestre Jadranke, zeta Branka, ne}aka Branke i Radomira.

pozdrav

27

Posledwi pozdrav dragom

O`alo{}ena porodica: supruga Jela, }erka Violeta, sin Davor, snaja, zet i unu~ad.

35070

Dragi moj

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Du{ko U{tipak Miwi

Vladi Vujasinu

od tetke Radojke i porodice Kova~evi}.

Boretu Zari}u od: sestri}a Milovana i Mihajla sa porodicama.

od: strica Mihajla, strine Nevenke, brata Nikole i sinovice Daniele iz Kanade.

te{ko je pomisliti da te vi{e nema i kako }u `iveti bez tebe.

Hvala ti za lepe trenutke koje si podario meni i na{oj deci.

Duletu U{tipak

od prijateqa Jovanovi}a.

Neka te an|eli ~uvaju.

Tvoja neute{na supruga Jela.

35056

35069

35060

SE]AWE Pro{lo je {est meseci od kada nije sa nama na{a draga majka, baka i prabaka

35072

S tugom i bolom se opra{tamo od na{eg voqenog tate

SE]AWE

35071

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Du{anu U{tipak Du{ana

Marija Gucuwa

Stevan Dorowski

ro|. Jani} U nedequ, 14. 8. 2011. godine, u 10 ~asova poseti}emo wen ve~ni dom, i zajedno sa ro|acima i prijateqima, obnoviti se}awa na dobrotu, plemenitost i mudrost koji su je krasili.

Weni najmiliji.

Dragi na{ tata, hvala ti za svu qubav koju si nam pru`io.

Po~ivaj u miru.

1918 - 1981.

Neumorni Vojvodine.

borac

za

politi~ki

subjektivitet

Sin Davor i }erka Violeta sa porodicama.

Tvoj {urak Mi}ko sa Mirom, Draganom, Milanom, snajama i malim Vukom.

35074

35078

dragom

Posledwi pozdrav mom dragom {ogoru

35064

POMEN [esnaestog avgusta 2011. godine navr{i}e se dve godine od kako nije sa nama na{a draga supruga, majka, baka i ta{ta

Danas, 13. avgusta 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu (aleja u poqu I) polo`i}emo cve}e na grob druga Steve.

Posledwi pozdrav dragom

Brzo odlazi sve {to je dobro i {to vaqa na ovom svetu, ove re~i posve}ujem svom zetu i nikad te pre`aliti ne}u.

Posledwi {ogoru

pozdrav

Vojvo|anski klub.

35088

Peri Luka~u Cvijeta Tepav~evi} ro|. Goranovi} Porodice Tepav~evi} i Trkqa.

od: strica Du{ana, strine Mire, sestre Sawe, sestri}a Bojana i sestri~ine Jelene.

35047

Du{anu U{tipak

Posledwi pozdrav ~ika

K

Du{anu U{tipak

Navr{ilo se trideset godina od smrti istaknutog politi~kog radnika i revolucionara u predratnoj Jugoslaviji, NOB-u i posleratnoj socijalisti~koj izgradwi

Neka ti je ve~na slava. Po~ivaj u miru jer si zaslu`io to.

35066

Tvoj {urak Uro{ ]ulum sa porodicom.

Tvoja {ogorica Jovanka Veselinovi} sa porodicom.

35085

35084

Posledwi pozdrav na{em dragom te~i i {ogoru

POLUGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Dragi {ogore, hvala ti za sve {to si u~inio za mene i moju porodicu. Ve~no }e{ ostati kao dragi lik u na{im se}awima. Po~ivaj u miru.

Posledwi pozdrav dragom te~i

Peri Luka~u Stevana Dorowskog 1919 - 1981.

@ivki Savi} obele`i}emo danas, 13. 8. 2011. godine, u 10 sati, na Alma{kom grobqu.

Pusti i tu`ni su dani bez tebe voqena moja, ali znaj da postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene tvojih dragih, a pre svih mene.

Tvoj suprug Zoran, rodbina, prijateqi i poznanici.

35065

@ivot je posvetio razvoju jugoslovenske dr`avne zajednice, ravnopravnosti me|unacionalnih odnosa jugoslovenskih naroda i narodnosti na federativnom ure|ewu, a naro~ito na politi~kom i ekonomskom razvoju APV.

od Du{anovih drugara i wihovih porodica: Qiqak, Luki}, Risti}, [ija~ki i @ivanov.

Gradski odbor Saveza antifa{ista Srbije Novi Sad. 35061

35087

Du{anu U{tipak Ve~no }e{ `iveti u na{im se}awima kao dobar i plemenit ~ovek.

Du{anu U{tipak Te~o, neka ti je ve~na slava i hvala za sve ne`nosti koje si nam ukazivao.

Tvoji: ]ulum \ur|a, Goran i Sne`a sa porodicama.

Tvoje Jelena i Stanislava sa porodicama.

35083

35082

28

^iTUQe l POMeni

subota13.avgust2011.

JEDNOGODI[WI POMEN

Pro{la je tu`na godina od kada nisi sa nama.

Milorad Malki}

Milorad Malki} Mi}a

Danas u 11 sati dajemo pomen.

Godina je, nema te, prolaze dani, a tuga ostaje.

Ti si u vetru, suzi, oblacima.

Ti si ve~nost, `ivi{ u na{im srcima.

Tvoja deca, unuke i Jaca.

POMEN Dana, 17. 8. 2011. godine navr{ava se sedam tu`nih godina od kako nije sa nama na{ dragi brat, ujak i {urak

^ETRDESETODNEVNI POMEN obele`avamo danas, 13. 8. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na grobqu, u Kisa~u na{oj dragoj i voqenoj supruzi, majci, baki i prabaki.

Radoslav Mrku{i} Bata

Bosa Tica

J E D ANAE S TOG OD I[WI POM E N

Sini{a Rexepov Ki}a

iz Titela

1939 - 2011.

Doktor, Viktor, Kolumbija, Ilija, Popica, Jova, Bata i Branko.

S ponosom te spomiwemo i s qubavqu ~uvamo uspomenu na Tebe.

Tvoje sestre Miroslava i Olga, zet Svetozar i sestri}i Milovan, Milan i Dragan sa porodicama.

Vreme prolazi, bol i tuga ostaje.

Pomen }e se odr`ati 14. 8. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

34906

34904

Ve~no }e `iveti u na{im srcima i pamti}emo wenu nesebi~nu qubav, pa`wu i po{tovawe.

O`alo{}eni: suprug Radomir i sin Dragan sa porodicom.

34834

34642

^uvamo te od zaborava.

34819

POMEN Danas se navr{ava sedam godina od kada nije sa nama

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN

3

TU@NO SE]AWE Pro{lo je deset godina tuge i bola za na{om dragom

JEDNOGODI[WI POMEN voqenom ocu, suprugu, sinu, bratu, stricu...

USPOMENA i SE]AWE

16. 8. 1986 - 16. 8. 2011.

Dragan Stojanovski dipl. ekonomista ^uva}emo se}awe na wegovu qubav i brigu koje nam je za `ivota pru`ao.

Pavle Majdevac Danas, 13. 8. 2011. godine, u Gardinovcima, obele`i}emo pomen na{em dragom Pavlu.

Porodice: A}imov, Majdevac i Pavlovi}.

Zahvalni: Spasenka, Branimir, Bogdanka i Filip.

^ETVOROGODI[WI POMEN na{em nepre`aqenom sinu

Posledwi pozdrav dragoj mami, babi i prababi

Dejanu \isalovu \isi

Mariji Koska

obele`i}emo danas, 13. 8. 2011. godine, u 9 sati, na Gradskom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa.

Vole te tvoji: brat, tata i mama.

Tvoja mama Jelena i brat Milan sa porodicom.

dragom stricu i dedi

Jovanu Petrova~kom

Pomen obele`avamo 13. 8. 2011, u 10 ~asova.

danas,

Porodica Igwacevi}.

34802

[ESTOMESE^NI POMEN Danas, 13. 8. 2011. godine, u 11 sati poseti}emo ve~ni dom na{e

Zoranke Bawac ro|. [ugi}

Bila je izuzetna i posebna u svemu. Wen dragi i plemeniti lik i wen hrabar i dostojanstven `ivot deo su na{ih se}awa i nezaborava.

Sinovac Dragi{a sa suprugom Nadom i decom.

S qubavqu i tugom se}aju se tetke: Spasa, Mira i Dara sa porodicom.

34921

35091

1964 - 2010.

34720

GODI[WI POMEN

SE]AWE

17. 8. 2001 - 17. 8. 2011.

Sahrana je danas, 13. 8. 2011. godine, na Katoli~kom grobqu, u Sremskoj Kamenici, u 13 ~asova.

Wegovi najmiliji.

34920

Milica - Cica ]ur~i}

od: }erke Anice Bo`in i unuke Milice sa porodicom.

34928

Jovan Gavre Moqac - ^ikica

Mila na{a Cico, dok smo mi `ivi, `ive}e{ i ti.

34871

34918

Du{ku Igwacevi}u

Milicom - Cicom ]ur~i}

34807

TU@NO SE]AWE

Dragoj strini

Vreme prolazi, a bol i tuga ostaju.

Se}awe i uspomene ~uvamo zauvek u na{im mislima i srcima.

Tvoj sin Gena i k}i Biqana sa porodicama.

34825

TU@NO SE]AWE

Dana 13. 8. 2011. godine navr{ava se 40 dana od neo~ekivane smrti na{e drage

Sava Gajin

Marija Koska

Mari

Er`ebet Romi}

Draga na{a baba Maro, po~ivaj u miru. Ne}emo te zaboraviti.

Tvoji: Ana i Nikola.

35090

13. 8. 1981 - 13. 8. 2011.

od Sofije i Du{ka Popovi}.

Ne damo vremenu da nam otrgne najlep{e uspomene...

pekar Dragi tata, godine prolaze, a u mom srcu je sve ve}a praznina.

Ostaje mi ve~ita tuga za tobom.

Nisi sama, stalno si nam u mislima i pamti}emo tvoju dobrotu, ne`nost i osmeh.

Hvala Ti za sve {to si ~inila za nas.

Ne damo godinama da nam izblede se}awe na na{eg voqenog oca i supruga.

Tvoji: sinovi Marjan, @eqko i tvoj Boki.

Sin Stevica i supruga Jelena.

S qubavqu tvoji: }erka Sne`ana, unuk Sava zet Vlatko \uranin.

34941

34942

34960

35089

[est meseci `alosti, a tuga za ceo `ivot...

3

SE]AWE

Sava Gajin

SE]AWE

DESETOGODI[WI POMEN

Sava Gajin

Lazar Rimski

Milica Kuzmanovi}

1932 - 14. 8. 2004.

Smiqa Tama{

Uvek te se rado se}amo i mislimo na tebe.

[estomese~ni pomen da}emo na Gradskom grobqu danas, 13. 8. 2011. godine, u 11 ~asova.

12. 8. 2001 - 12. 8. 2011.

Tvoji najmiliji: supruga Milica, }erka Brana, unuci Milan i Lazar i zet Miroslav.

Uspomenu na Tvoju qubav i dobrotu ~uvaju Tvoji najmiliji.

35000

34958

Suprug Mile, sin Goran i }erka Gordana.

34994

Znam da te `ivot vratiti ne}e tamo gde smrt je zastala samo na ~as, a ja }u ~ekati pod senkom negde ne bih li ~ula bratov glas.

Tvoja sestra Du{ica Grbi} sa suprugom \uricom, k}erkama Bo`anom, Marijom, unukom Andrejem i bratom Srboslavom sa porodicom.

34946

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{eg voqenog supruga i oca

subota13.avgust2011.

POMEN Dana, 17. 8. 2011. godine navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog supruga, oca, tasta i dede

SE]AWE Navr{avaju se 33 godine od kako smo ostali bez

29

[ESTOMESE^NI POMEN

Jova Miji}

Mihaila Koji}a

Slavke Kanazir

Tim povodom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da }emo pomen dati danas, 13. 8. 2011. godine, u 11.30 sati, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Olga, sin @arko i }erka Biqana.

34899

DVOGODI[WI POMEN

\or|a Dimitrijevi}a Pal~ike

i {est meseci od kako je preminuo

Izra`avamo veliku zahvalnost sve{tenstvu, ro|acima, kumovima, prijateqima i kom{ijama koji su nam pru`ili utehu i ispratili na{eg dragog \or|a na ve~ni po~inak.

Pozivamo ro|ake, kumove i prijateqe da u subotu, 13. 8. 2011. godine prisustvuju parastosu na Alma{kom grobqu u 11 sati.

Tuguju za wim: supruga Ka}a, k}erka Slavica, zet @are, unuke Maja i Lela.

34905

34771

POMEN

Radivoj Kanazir Vreme prolazi, a tuga ostaje.

Zauvek }ete ostati u na{im srcima.

Wihovi najmiliji.

34755

3

ZAHVAQUJEMO SE

Igor Pavlovi} 13. 8. 2009 - 13. 8. 2011.

S ponosom ~uvamo uspomenu na mladog i dobrog ~oveka.

sa bolom u srcu rodbini, kom{ijama, prijateqima i poznanicima koji su na{u majku, svekrvu, baku i prabaku

Danas, 13. 8. 2011. godine navr{ila se jedna godina od kada je umrla moja sestra

IN MEMORIAM

Danas, 13. 8. 2011. godine obele`i}emo {estomese~ni pomen u 10 sati, na Bukova~kom grobqu u Bukovcu.

Kud plove uspomene nikad ne}e{ saznati. Gde god se okrenem svud se nalazi{ ti.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav.

Tvoja supruga Bela.

Wegovi: teta sa Bra~a sa porodicom, otac Petar, mati Muharema i brat Darko.

34911

Radoslava - Rajka Stanivuk 31. 12. 1986 - 13. 8. 2008.

Najdra`i An|ele, kad bi tuga mogla da vrati `ivot, tvoj bi bio ve~an.

Uvek si u na{im mislima, srcima, razgovoru.

Neka te An|eli ~uvaju dok mama i tata ne budu ponovo s tobom zajedno.

Neute{ni Mamika i ]ale.

34793

SE]AWE

2001 - 2011.

POMEN

Du{an [atri}

@u`anu Ban~i

ispratili na ve~ni po~inak dana, 5. 8. 2011. godine i re~ima utehe i divnim cve}em izrazili sau~e{}e.

Petar Dragi} 1951 - 2011.

Olgica Le{kov - Rajkovi}

Navr{ile su se 42 godine od smrti mog supruga i jedinog prijateqa.

O`alo{}ena sestra Mica, unuk Dejan i ostala rodbina.

Deset godina je pro{lo, a se}awa na tebe nikada ne}e da izbledi, jer ve~no `ivi{ u na{im srcima.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Pomen }e se obele`iti danas, 13. 8. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica Ban~i.

Supruga Ana.

Darko Berewi

Neka joj je ve~an mir.

Tvoji: mama, tata i brat sa porodicom.

O`alo{}eni: supruga Marija, k}erka Biqana, zet Slobodan, unu~ad Elena i Stefan.

34808

K

34731

34742

34870

34814

Voqen, po{tovan i nezaboravqen, petnaest godina `ivi u na{im uspomenama

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj mami, ta{ti, baki i prabaki

SE]AWE Danas, 13. 8. 2011. godine navr{ava se 30 godina od smrti Stevana Dorowskog istaknutog u~esnika NOB-a, u Vojvodini i nosioca brojnih i najodgovornijih funkcija u organima vlasti i SKJ u Vojvodini, Srbiji i Jugoslaviji.

Todor Miki} Caka - To{a

Dobrili Api}

21. 8. 1996 - 21. 8. 2011.

Danas, 13. avgusta 2011. godine, u 11 ~asova, obele`i}emo pomen na grobqu, u Nadaqu i odati zahvalnost za svu qubav i dobrotu.

Stevan Dorowski Frawa 1919 - 1981.

S po{tovawem, Dru{tvo za istinu o NOB i Jugoslaviji - Odbor za Vojvodinu.

Weni najmiliji: k}erka Vukica, zet Stevan, unuka Lidija sa porodicom i unuk Sava.

34846

34822

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dana 15. avgusta 2011. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

Qubici - Seji Ki{dobranski

O`alo{}ena rodbina.

34619

34811

SE]AWE

Zlatoje Vera Miloradovi}

Vlada Boti}

Pomen }emo odr`ati danas, u subotu, 13. 8. 2011. godine, u Srbobranu, na Pravoslavnom grobqu, u 9.30 ~asova.

Bol i tuga ne mere se re~ima i vremenom koje prolazi.

Nedostaje nam wegovo ogromno znawe, qubav i podr{ka. Danas, u 11 sati odr`a}emo parastos na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi: supruga Vera, k}erke Vesna i Branka, unuci Jelena i Vlada, zet Miroslav.

Ostala su nam samo najlep{a se}awa na tvoju nesebi~nu qubav, brigu i dobrotu.

Zahvalni i beskrajno tu`ni tvoji najmiliji.

34829

Sa po{tovawem i zahvalno{}u, Dragana, Nada i Brana.

34717

Велики бачки канал

Без упу та Ве ли ки бач ки ка нал, ко ји про ти че кроз на се ља у оп шти ни Вр бас, еко ло шка је цр на тач ка Вој во ди не, Ср би је и Евро пе. Пре ма ме ди цин ским ис тра жи ва њи ма, ста нов ни штво ко је жи ви у бли зи ни овог ка на ла из ло же ни је је ма лиг ним бо ле сти ма. С тим у ве зи, о пре вен ци ји ма лиг них бо ле сти у еми си ји је гост по моћ ни ца ди рек то ра Оп ште бол ни це у Вр ба су, др Зорица Ристић. Уред ни ца: Горјана Живанов (РТВ 1, 14.00) 07.45 08.00 08.05 08.08 08.55 09.10 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.25 19.30 20.05 22.00 22.30 23.25 23.40 23.50 01.30

06.35 07.30 08.00 09.00 10.00 11.10 12.30 12.40 13.30 14.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30 23.40 00.05

tv program

subota13.avgust2011.

Јутарња гимнастика Вести Стање на путевима Најлепше бајке света Хајде са мном у обданиште Зврк Маштаоница Питам се, питам Путеви наде Концерт Вести Слободна тема Здраво живо Агро мозаик Зелени сат Без упута Вести Петказање Полако па сигурно – квиз о познавању саобраћајних прописа ТВ Дневник Квалификације за Лигу шампиона у фудбалу (ж): Србија Клаксвик, пренос утакмице ТВ Дневник Држава мртвих, филм Војвођански дневник Дуел струна Избрисано сећање, док. филм Моја прича - Крунослав Симић Љубав једне вештице, филм Држава мртвих, филм

Из нашег сокака Доколица ТВ Баштина Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Прстење за даму, фил (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Концерт: Легенде Циклус филмова Клода Лелуша: Цео један живот, филм Бајко квиз Обично необични оптимисти ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ)(Јелен-лет) Чудесни јелен (мађ) Музички програм Старе народне песме ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.50 15.00 15.30 16.00 16.45 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке ТВ Продаја Све о животињама Моје дете Стари занати Травел Улови трофеј Без цензуре Простор Била једном једна недеља Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Војвођанске вести Ћаскање, забавна емисија Наша земља Војвођанске вести Хало председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

07.12 08.01 08.25 08.29 08.53 09.18 10.26 11.00 11.30 12.10 12.44 13.01 13.33 14.00 14.30 16.03 16.54 18.47 19.19 19.34 19.55

51. Са бор тру ба ча у Гу чи У окви ру ово го ди шњег Са бо ра тру ба ча у Гу чи, Му зич ка ре дак ци ја РТС-а ди рект но пре но си нај зна чај ни је до га ђа је Са бо ра. Ве че рас пре но си мо фи нал но так ми че ње тру бач ких ор ке ста ра, као и кон церт Ду вач ког ор ке стра Бобана Марковића. (РТС 1, 21.05) 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.00 16.00 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30

Зоо хоби Азбука родитељства Породични спортић Цртани филм Ево нас код вас Филм: Пијани анђео Др Мартин Објектив Авантуре Шерлока Холмса 7 НС дана Дунавска салетла Објектив Квадрат вароши Авантуре Шерлока Холмса Др Мартин Објектив Лична грешка 7 НС дана Док. програм

06.30 Украјинска лига: Металур – Таврија 09.30 Тенис Мастерс, студио 10.00 АТП Мастерс Монтреал ¼ Финале 15.00 Премијер лига - Преглед 16.00 Премијер лига: Тотенхем – Евертон 18.30 Премијер лига. Њукасл – Арсенал 20.30 Тенис Мастерс 21.00 АТП Мастерс Монтреал ½ Финале 23.00 Премијер лига. Ливерпул – Сандерленд 01.15 Премијер лига - Голови 01.30 Премијер лига - Магазин 02.00 АТП Мастерс Монтреал ½ Финале

01.05 01.50 02.04 02.52 03.18 03.41 04.10 04.50

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Суботом са дијаспором Ексклузивно ТВ лица Повратак отписаних Летња дугодневница, филм Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Повратак отписаних 51. Сабор трубача у Гучи: финално такмичење трубачких оркестара, пренос Ексклузивно Гастрономад ТВ лица Добро дошли у Европу Свет риболова Квадратура круга Лети, лети песмо моја мила Повратак отписаних

09.15 11.00 12.00 13.00 16.10 18.00 19.00 19.20 20.00 21.30 23.30 00.20

Домаћин Трачара Кобра Филм: Нерон Филм: Тесна кожа 2 Када лишће пада Вести Забрањено воће Кад лишће пада Концерт Владе Георгијева Галилео Топ спид

06.05 08.00 09.06 11.05 12.44 13.00 13.15 13.26 14.05 14.59 15.53 16.53 18.30 19.00 19.30 20.05 21.05

Зр но по зр но У ово не дељ ном из да њу еми си је по ред ак ту ел них ве сти из по љо при вре де до но си мо и при лог о то ме ка ква су оче ки ва ња зре ња нин ских ра та ра ка да је реч о ро ду ку ку ру за. У освр ту на на сту па ју ћу же тву сун цо кре та, мо же те чу ти и ка ко па о ри ре а гу ју на це ну сун цо кре та, ко ја би пре ма њи хо вим кал ку ла ци ја ма, мо ра ла да из но си нај ма ње 37 ди на ра за ки ло грам. (КТВ, 12.00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

21.55 22.25 22.50 23.13 00.52 01.22 03.10 04.41 05.29

dnevnik

c m y

30

ТВ лица Делта стејт Бернард Мали медвед Миша У фраголанији Мора да има начина, ЕБУ драма Клиника Вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Време одлуке Добродошли у Европу Суседи Музички програм ТВ фељтон Ко сам ја Кошарка: Спор Тото Светски куп 10: Турска–Србија, пренос Вреле гуме Тотал тенис Одбојка спаја Фудбал: Јелен супер лига, Партизан - Нови Пазар, пренос Свет спорта Јелен супер лига Свет риболова Велика руска колекција Вреле гуме Фудбал: Јелен супер лига, Партизан - Нови Пазар, (р) Кошарка: Спор Тото Светски куп 10: Турска–Србија (р) Велика руска колекција Клиника Вет

КО ШАР КА: СПОР ТО ТО СВЕТ СКИ КУП 10

Тур ска–Ср би ја (РТС 2, 16.54)

06.00 ВОА 06.30 Маратон 08.30 Сваштарица 09.00 Балканика у...

10.02 Улови трофеј 10.30 Филм: Сви пси иду у рај 2 12.30 Топ шоп 13.00 Инфо 13.02 Фуснота 13.15 Мајсторски 13.30 Коферче 14.00 Вести 14.30 Кефалица 15.00 Инфо 15.02 Шарено 16.00 Вести 16.05 Филм: Друг председник центарфор 18.00 Вести 18.30 Офис 19.00 Милица² 19.30 Без трага 20.30 Филм: Предсказање 22.30 Откопчано 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм: Последње светло 02.00 Филм: Друг председник центарфор 03.30 Шарено 04.30 Филм: Предсказање

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.50 11.15 11.35 12.00 13.15 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 20.30 22.30 23.00 01.00

Кристијан Бејл

Аме рич ки пси хо Па трик Бејт ман, син бо га тог бро ке ра са Вол Стри та, за по чи ње ка ри је ру тр го ва ња на бер зи у до ба про цва та њу јор шке бер зе сре ди ном 1980их. Па трик је оп сед нут нов цем, успе хом, гла му ром, сла вом. Али, он је та ко ђе и хлад но кр ви се риј ски уби ца. Уло ге: Кристијан Бејл, Вилијам Дефо, Џаред Лето, Риз Винтерспун Ре жи ја: Мери Харон (Б92, 00.00) 07.00 Знање на поклон 08.15 Топшоп 08.45 Водич за родитеље 09.10 Све о животињама 10.00 С.И.У. Тим зоо истраживача 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 14.35 Филм: Љубав и секс 16.00 Вести Б92 16.35 Филм: Мерлин 2. део 18.30 Вести Б92 (или тенис АТП Мастерс 1000 Монтреал, полуфинала, од 19.0502.00) 19.05 Подлога није битна 21.00 Филм: Скоро сасвим обична прича 23.05 Вести Б92 23.40 Спортски преглед 00.00 Филм: Амерички психо 01.35 Ноћни филмски програм Филм: Точкови Филм: 29. улица Филм: Амерички психо

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

02.00 03.00 04.30

Јутарњи програм Јутро на Малдивима Абу, мали диносаурус Мегаминималс Ноди у земљи играчака Анђелина балерина Телешоп Вести Хорсленд Сирене Југио Бакуган Мали играч Гоа Извиђачки камп, филм Пресовање Телешоп Вести Беверли Хилс, 90210: Нова генерација Ћирилица Телешоп Вести Малдиви – Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Пресовање Изгубљене године Лопови прве класе, филм Малдиви – Преглед дана Малдиви – Парти Беверли Хилс, 90210: Нова генерација Ћирилица Изгубљене године Лопови прве класе, филм

Ксенија Маринковић

Ло по ви пр ве кла се Ово је при ча о пу ту ју ћој глу мач кој дру жи ни Ко тач, ко ја у скло пу сво јих го сто ва ња сти же и у за твор ка ко би из ве ла пред ста ву „Др жав ни ло пов”. Али то ни је оби чан за твор, не го углед на ка зне на уста но ва по узо ру на оне у Ха гу и Скан ди на ви ји, сме ште на у двор цу, у ко јем се лу пе жи ма ну ди пр во ра зред на удоб ност. Уло ге: Боро Стјепановић, Емир Хаџихафисбеговић, Горан Гргић, Ксенија Маринковић Ре жи ја: Фадил Хаџић (Хепи, 20.30)

Добро јутро Викендвизија (Не)могућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде Гранда Филм: Не можеш побећи Филм: Договор Филм: Невидљиви човек 2

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota13.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

30

31

УМЕТНИЧКО БЛАГО ЕВРОПЕ У РАЉАМА ХИТЛЕРА

Пише: Лин Х. Ни ко лас 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Шта не треба обући Венчаница из снова Четири венчања Џон, Кејт и осморо деце Мајами инк Девојчице и дијадеме Аљаска са Саром Пејлин Болести којих се стидимо Партнери у љубави и злочину Компулзивно гомилање Др Џи Смртоносне жене Партнери у љубави и злочину Полицајке округа Брауард

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Прича о пољопривреди. Блато, зној и трактори 10.00 Вајат Ерп 11.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 12.00 Јелена Тројанска 13.00 Фарма из Едвардијанског доба 14.00 Кутије Стенлија Кјубрика 15.00 Азијске монархије 16.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 17.00 Летећи носач авиона 18.00 Хитлерови истраживачи 19.00 Грађевинска чудеса. заборављени кинески град 20.00 Тајне цивилизације. Инке, Маје и Ацтеци 21.00 Фарма из Едвардијанског доба 22.00 Велики режисери 23.30 Свет новца. свет по Гуглу 00.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 01.00 Летећи носач авиона

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Снежана и седам патуљака 2. Старла и јахачи драгуља 4. Ози Бу – сезона Снежана и седам патуљака Старла и јахачи драгуља Магије, мистерије и чуда Звезда водиља Заштитник Љубавни живот Будимира Трајковића Дављење Прича из Бронкса Чикаго Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Приче из Бронкса Гангстер Сони је битан човек у Калогеровом крају у Бронксу. Кад Калогеро буде присуствовао убиству то ће бити почетак дружења између гангстера и овог дечака. Међутим, његов отац неће одобрити то да дечак одраста под заштитом оба човека... Улоге: Роберт де Ниро, Чез Палминтери,Лило Бранкато Режија: Роберт де Ниро (Синеманија, 20.00)

00.00 01.00 02.00 03.50 06.20 11.20 13.20 15.10 17.00 19.00 21.00 22.50

08.15 09.30 10.35 11.25 12.55 14.35 16.15 18.00 18.30 19.05 20.00 21.50 00.05 02.15 03.15 03.50

101 далматинац

08.54 09.21 10.07 10.38 10.53 11.48 13.10

21.08 22.00 23.25 00.26

06.00 Сам у кући 2. Изгубљен у Њујорку 08.00 Филмови и звезде III 08.25 Анђели д.о.о.

10.05 Моје једино 11.50 Астро Бој 13.20 Секретаријат 15.25 Америка 16.50 Сурогати 18.20 Драги Џоне 20.05 Невероватни Хулк 21.55 Центурион 23.35 Пацифик, еп. 7 00.25 Салт (2010) 02.05 Доријан Греј 03.55 Трилогија. Песме о неузвраћеној љубави

Доктор Џонатан Хемлок је професор историје и колекционар уметнина које је успео да покупи док је радио за владу. Његов колега је убијен и сада влада од свог бившег агента тражи да порнађе убицу... Улоге: Клинт Ис твуд, Џорџ Ке не ди, Во не та Мек ги, Џек Ка си ди (РТЛ, 00.05)

08.15 Кинотека - циклус класичног вестерна: Леворуки револвераш, филм 10.09 Кућни љубимци 10.44 Кад већ постоји планина, док. серија 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.18 Призма 13.00 Капри 13.56 Екумена 14.40 Јеловници изгубљеног времена 15.02 Златна кинотека: Нешто за сећање, филм 17.10 Алпе Дунав Јадран 17.43 Убиства у Мидсамеру 19.30 Дневник 20.07 Капри 21.08 101 далматинац, филм 23.20 Нови свет, филм 01.30 Пут у свемир, филм 04.35 Скица за портрет

14.45 15.19 17.20 17.54 19.41 20.11

Роберт де Ниро

Драгон Бол З Врата раја Дискавери Како добити ногу, филм Како се богато оженити, филм Опроштај, филм Две недеље, филм Звезде екстра: 10 најзанимљивијих холивудских прича РТЛ Данас Бибин свет Полицајац с Беверли Хилса 2, филм Конан варварин, филм Дозвола за убиство, филм Астро шоу РТЛ Данас Покретна мета, филм

Дозвола за убиство

Џо ли Ри чард сон

Роџер је дизајнер видео игрица и живи са псом расе далматинац. Анита такође има пса далматинца, али женку и ради као модни дизајнер у компанији ексцентричне Круеле де Вил кој аобожава кожу и крзно... Уло ге: Џеф Де н и ј елс, Џо л и Ри ч ард с он, Глен Кло уз, Хју Ло ри, Марк Ви ли јамс Режија: Сти вен Хе рек (ХРТ 1, 21.08)

Домаћице из округа Оринџ Закон и ред Филм: Председников човек 2 Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер8 Све по закону Филм: Војникова љубавна прича Филм: Све најбоље Браћа и сестре Пандури новајлије Филм: Брик Лејн Филм: Председников човек 2

07.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.20 23.40 01.20

Жутокљунац Серија за децу Мајстори свирачи Спортске игре младих Ни да ни не Бетмен против дракуле Филмска матинеја: Љубав међу лоповима, филм КС аутомагазин Шокачка рапсодија 4 зида Ксавер Шандор Гјалски Гаража Из птичје перспективе, док. серија Колдплеј, некад и сад Мамутица Време је за џез Ноћни музички програм

Огуљена кожа Мали неваљалци Шума Доминик Корумпирани Мачак са девет репова ЕТ - ванземаљац Заводнице Чудовиште из уклетог мора

08.00 Инкогнито 10.00 То је мој живот 12.00 Откачени професор II. Клампови 14.00 Срећни бројеви 16.00 Момци 18.00 Пацов 20.00 Између љубави и игре 22.20 Петак тринаести 00.00 Мистерија

Во не та Мек ги

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Нови свет Људских руку дело X-машине Прототипи Борна кола браће Хау Аутомобили Хотрод шегрт Опаке машине Како се прави? То могу и ја X-машине Позадина авионских несрећа Прототипи Краљеви класичних аутомобила Амерички чопери У потрази за забавом Тачка пуцања Црно злато Америчке дрвосече

08.30 09.30 10.45 11.15 12.30 13.15 14.00 15.00 16.30 17.00 18.30 19.30 21.00 22.00 23.00 00.00

Бициклизам Скијашки скокови Атлетика Атлетика Сви спортови Фудбал Фудбал на плажи Бициклизам Сви спортови Коњички спорт Скијашки скокови Тенис Борилачки спорт Борилачки спорт Фудбал Фудбал

М

Огор че ност са за др шком

ар шал Пе тен је де цем бра 1940. ре шио да свог је био на пу ту за скла ди ште у Ној шван штај ну мно го су се да, ге не ра ла Фран ка, на гра ди за ње го ву пре не го што су фран цу ски му зеј ски зва нич ни ци и Кун не у трал ност та ко што би му по кло нио не ка од стшуц мо гли би ти оба ве ште ни. Гроф Ме тер них, ко ји је шпан ских ре мек-де ла из фран цу ских збир ки. Ме ђу њи - упор но са ве то вао да се ни шта не скла ња „пре Ми ров не ма и не ко ли ко ви зи гот ских кру на ко је је фран цу ски ар - кон фе рен ци је“, згод но је по слат на трај но од су ство са хе о лог про на шао бли зу То ле да и про дао му зе ју Кли ни. мо не ко ли ко не де ља ра ни је. Управ ни ци му зе ја ни су мо гли ни шта учи ни ти да то спре че, али су сми сли ли па мет ну стра те ги ју за бу дућ ност: убе ди ли су Шпан це да узму ра до ве у за ме ну за ко ма де слич не вред но сти из шпан ских збир ки. Фран ко је ча сно од мах при стао на пред лог јер су Фран цу зи не ко ли ко го ди на ра ни је по мо гли у спа са ва њу му зе ја Пра до. Пе тен ни је био са свим за до во љан ти ме што се ње го во „по кла ња ње“ пре тво ри ло у тр го ви ну. До го вор је скло пљен тач но на вре ме да спре чи ше фа Хи тле ро ве ди пло ма ти ја Фон Ри бен тро па да при сво ји Бу ше о ву „Ди ја ну на ку па њу„, јед но од нај ве ћих ре мек-де ла Лу вра. Ам ба са дор Абец је у Ви ши ју био до вољ но ути ца јан да на ре ди да се сли ка из Мон то ба на до не се у Па риз и ода тле у Бер лин. За уз врат је Умео је ге не рал Фран ко да бу де и ча стан Слич на опе ра ци ја узи ма ња „Тај не ве че ре” спро ве Фран цу зи ма по ну дио им пре си о ни стич ку сли ку из де поа за пле ње них ства ри, али то ни је сма тра но при клад - де на је у Лу ве ну ме сец да на ка сни је. По сле ра та, ном раз ме ном. Не мач ка му зеј ска ад ми ни стра ци ја, не - Бих нер је твр дио да је био „из не на ђен“ овим ми си ја спре ма на да због Ри бен тро па кр њи сво је збир ке, сме - ма и ни кад ни је са знао чи је су би ле иде ја. Ре ак ци ја на ове кра ђе, иако за ка сне ла због тај но ста је од би ла пред лог. Ми ни стар спољ них по сло ва осе тио се при ну ђе ним на то да сли ку вра ти. Абец је свог сти ко ја је окру жи ва ла до га ђа је, би ла је дра ма тич на. зло вољ ног ше фа сми рио ре кав ши да би био до во љан Бел ги јан ци су оштро про те сто ва ли. Жо жар је пи сао са мо је дан те ле фон ски по зив ако сли ку ствар но же ли, ди рек то ру Бо за ра Лу ју Оте ке ру да је пре кр шен сва ки по сле че га би од лу чи ли „да ли Фран цу зи ма тре ба ло да - до го вор на ко ји су Бел ги јан ци и Кун стшуц при ста ли, што ће фран цу ске му зе је ста ви ти не што за уз врат“. ти на лош глас. Са зван је про И Хи тлер је имао те шко ћа због тест ни са ста нак Му зеј ског од Фон Ри бен тро па. У ју ну 1942. Мар шал Пе тен је хтео да бо ра са чи ње ног од пред став ни ње го ва моћ је би ла на вр хун цу. неутралност свог суседа, ка свих на ци о нал них му зе ја. Не мач ке сна ге су по бе ђи ва ле у каудиља Франка, награди Упр кос опа сно сти ма ко ји ма су Се вер ној Афри ци, сти гле су до се из ла га ли очи то по ли тич ки Цр ног мо ра и при бли жа ва ле се тако што би му поклонио обо је ним оку пља њем, ни је дан Ста љин гра ду. Чак је за ми шљао нека од шпанских ку стос ни је остао по стра ни. Са пот пу ну кон тро лу над ис точ ним ремек-дела из француских ста вље на је пе ти ци ја ко јом се Сре до зе мљем. Му со ли ни је био збирки, али су вешти зах те ва вра ћа ње ол та ра. Бел ги то ли ко уз бу ђен да је до ле тео у јан ци су ужур ба но из ја ви ли да Три по ли да се спре ми за по бед - управници музеја успели да ће по сла ти ку сто се у Па риз, да нич ку па ра ду у Ка и ру. У том рас дар претворе у трговину вра те сво је пре о ста ле ра до ве, по ло же њу, Хи тлер је од лу чио да им пли ци ра ју ћи да се Фран цу зи из бри ше по след ње тра го ве Вер сај ског спо ра зу ма и поч не да вра ћа дра го це но сти укра - ма не мо же ве ро ва ти, иако су би ли до вољ но уме шни де не од не мач ког на ро да. На вр ху спи ска би ли су Ган - да за хва ле Жо жа ру на хра бро сти. Ви ши јев ски ми ни ски ол тар Ја на ван Ај ка и „Тај на ве че ра„ Дир ка Ба ут са, стар обра зо ва ња Абел Бо нар, ко га Нем ци та ко ђе ни а де ло ве оба ова умет нич ка де ла Бел ги ја је по тра жи ва - су из ве сти ли, у осу ди сво јих ку сто са ипак је до зво ла од Не мач ке 1918. Про на ла же ње је по ве ре но др Ерн - лио да се кроз од го вор про ву че ма ло са о се ћа ња. Жо сту Бих не ру, ди рек то ру ба вар ских му зе ја, а не јед ној од жа ру је пи сао да тре ба да кон тро ли ше сво ја осе ћа ња, упра во осно ва них на ци стич ких аген ци ја за ску пља ње „иако је при род но да их има“, а бел гиј ском кон зу лу умет нич ких де ла. Чи тав по ду хват по кре нут је у нај - ре као да ол тар ни је пре дат „по мо јој на ред би, већ по стро жој тај но сти. Др Бих нер је у Мин хе ну са ста вио на ре ђе њу ше фа др жа ве“, до да ју ћи да кон зул тре ба да узме у об зир „оп ште окол но сти у ко ји ма су Фран цу свој тим за ју риш на Ван Ај ка. Ма ли кон вој, ко ји се са сто јао од јед ног ка ми о на и ска и Бел ги ја“ пре не го што до зво ли се би да бу де јед ног ауто мо би ла, пре шао је у ви ши јев ску Фран цу ску. „огор чен“. Ва жни ји је био ути цај ко ји је про па ган да има ла у Го спо дин Мол, фран цу ски ку стос, од био је да пре да ол тар јер му је ре че но да су за ње го во оту ђи ва ње нео п ход - ино стран ству. „Њу јорк хе ралд три бјун„ је об ја вио на три одо бре ња: од Упра ве му зе ја, ди рек то ра Бо за ра у ду га чак чла нак с из ми шљо ти ном у на сло ву ко ја ка же Бел ги ји и Кун стшу ца. Бих не ро ви пра ти о ци по зва ли су „Ван Ај ко ва умет ност на вод но по клон Ге рин гу из Ви ши и не мач ку ам ба са ду, али сва ка ко да је Бих не ров Ви ши ја“, прет по ста вља ју ћи да је то тре ба ло да бу де по зив рај хкан це ла ри ји имао нај ви ше ути ца ја. У ро ку од ро ђен дан ски по клон за рајх мар ша ла и на бра ја ју ћи не ко ли ко са ти сти гао је те ле грам са мог Пје ра Ла ва ла, дру ге сум њи ве по кло не ко је је до био од Му со ли ни ја. пред сед ни ка вла де у Ви ши ју, с на ред бом да се ол тар Ге ринг, ко ји је за и ста ба цио око на раз не пред ме те из пре да. Плат на су па жљи во спа ко ва на и уто ва ре на у ка - фран цу ских му зе ја и при ват них не је вреј ских збир ки, ми он. Бих нер је Мо лу дао при зна ни цу и оти шао. Ол тар очи то је мо рао про на ћи но ви на чин на бав ке. Књигу Лин Х. Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ” (издавач: „Геопоетика”, Доситејева 13, Београд) читаоци „Дневника”, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст од 20 одсто путем телефона: 011/ 263–3790 и 328–2436 или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota13.avgust2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Овог ви кен да ни шта бит но не мој те пла ни ра ти, сем дру штва и дру же ња. Мо же те се до бро про ве сти. По не ко ће вас и нер ви ра ти, али се на вре ме уда љи те из тог окру же ња. Не гуј те од но се са рад ње.

BIK 20.4-20.5.

Ни је вре ме за по сло ва ње, али се мо же те по ве за ти с оним ли ко ви ма с ко ји ма гра ди те ка ри је ру и стре ми те истим ин те ре си ма. С при ја те љи ма ко је не ви ђа те че сто ће те се ле по ис при ча ти и про ве сти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

13. avgust 2011.

Ва ша два бли зан ца во де по ле ми ку ових да на. И док је дан из ла же иде је и ар гу мен те, дру ги из но си све оно про тив то га, та ко да ће те се те шко до го ви ти са ми са со бом, и још те же од лу чи ти за би ло шта. Цео ви кенд ће би ти пре пун уз бу ђе ња, што има сво јих ча ри уко ли ко се не нер ви ра те. Не др же вас ни ме сто ни вре ме. Ис тра жи вач ки дух и осло бо ђе не иде је до ла зе до пу ног из ра жа ја. Аван ту ри зам.

Пун Ме сец да нас на гла ша ва парт нер ски од нос и стра сти ко је је те шко кон тро ли са ти. Две жен ске осо бе су у су ко бу, због вас или ва ма дра ге тре ће осо бе. У сва ком слу ча ју, од вас све за ви си.

Ово и ни је по во љан ви кенд за би ло шта бит но и ва жно па се опу сти те ко ли ко год мо же те, пре све га мен тал но. За бо ра ви те на по сао, ше тај те се по хла ду и но ћу, под зве зда ма и пу ним Ме се цом.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Има те по во љан уплив пла не тар ног све тла, што упу ћу је на на гла шен дру штве ни жи вот. Из ла сци, кон так ти и ко му ни ка ци ја, са рад ња и дру же ње, клуп ски и кул тур ни ни во, до ла зе до из ра жа ја. До ми ни ра те.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју јер су мо гу ћи про бле ми због не до стат ка кон цен тра ци је. Не мој те пи ти ал ко хол, ко ји да нас лак ше и бр же стру ји ва шим ве на ма. Од ло жи те да ле ко пу то ва ње. Фи нан сиј ски тро шко ви су го то во не из бе жни, по го то во они ко је ни сте ни пла ни ра ли. Те шко је од ре ди ти шта вам је ствар но по треб но, а шта ни је. Те шко је од ре ди ти ме ру. Кло ни те се рас ка ла шног дру штва.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Је сте три на е сти, али ни је пе так. Но, ва ше ин ту и тив не и ми стич не скло но сти и спо соб но сти мо гу до ћи до пу ног из ра жа ја. Емо тив но сте пре о се тљи ви и скло ни стра сним до жи вља ји ма и еруп ци ја ма.

У ва шем зна ку се Ме сец спа ја са Сун цем да нас, што ука зу је на је дин ство жен ског и му шког прин ци па. То вас во ди, го то во не све сно, ка ода бра ном парт не ру. Ве руј те сво јој ин ту и ци ји. Да кле, да нас, а ни су тра, не мој те пре те ри ва ти ни у че му, по го то во не у про во ду, пи ћу, оче ки ва њи ма. Чу вај те сво је тај не и сво ју ин ти му са мо за се бе и с во ље ном осо бом. Ма шта и ро ман ти ка!

TRI^-TRA^

По ста ла кост и ко жа V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina

Evropa

тоПлије

Novi Sad

29

Subotica

28 ло кал ни раз вој обла ка по под не. Ве тар слаб се вер ни. При ти сак око

Sombor

28

Kikinda

29

Vrbas

29

B. Palanka

29

Zrewanin

29

S. Mitrovica 30 Ruma

30

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

30

Kragujevac

30

K. Mitrovica 29 Ni{

31

Ћер ка слав ног Бо ба Гел до фа, Пи чис Гел доф, на Тви те ру је об ја ви ла не ко ли ко фо то гра фи ја на ко ји ма се ви ди да је по след њих не де ља стра шно смр ша ла, па су од мах кре ну ле по ле ми ке о то ме да ли се по но во дро ги ра. Пи чис ни је мо гла да од лу чи ко ју ха љи ну да ку пи, па је сво је фот ке у не ко ли ко раз ли чи тих ха љи на об ја ви ла на Тви те ру и обо жа ва те ље пи та ла да јој по мог ну да иза бе ре ону пра ву. Али, Пи чис је осим ха љи на по ка за ла и за бри ња ва ју ће мр ша ву ли ни ју, па су од мах кре ну ла на га ђа ња о то ме да је та ти на раз ма же на ћер ки ца по нов но по че ла да се дро ги ра. Иако је на ши ро ко по зна та по раз у ла ре ном по на ша њу, кра ђа ма, опи ја њи ма и дро ги ра њу, Пи чис по ри че да је по нов но под ути ца јем дро га.

- Но ва ки ла жа по сле ди ца је то га што сам из ис хра не из ба ци ла го ми лу сра ња. Али и да ље је дем као коњ - при зна ла је 22-го ди шња Пи чис. Би ло ка ко би ло, мо жда би би ло до бро да поч не ре дов ни је да је де јер је ова ква ли ни ја за и ста за бри ња ва ју ћа.

НО ВИ САД: Све же ју тро. То ком да на сун ча но и ма ло то пли је уз

Madrid

35

Rim

29

нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на око 29 сте пе ни.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Све же ју тро. То ком да на сун ча но и још ма ло то пли је уз ло кал ни раз вој обла ка по под не. Ве тар слаб се вер ни. При Cirih ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 30 Berlin сте пе ни. СР БИ ЈА: Ју тро све же, али уз ма ло ви ше тем пе ра ту ре не го у пе Be~ так. То ком да на сун ча но и то пло вре ме. То ком по по дне ва на се ве ру Var{ava ло кал ни раз вој обла ка. Ве тар слаб се вер ни. При ти сак око и ма ло ис Kijev под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 32 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на сун ча Moskva но и још то пли је, па ће тем пе ра ту ре би ти ма ло из над 30 сте пе ни, а у Oslo по не де љак и уто рак до 35 сте пе ни. У уто рак по под не на за па ду и се ве ру по не где пљу ско ви са гр мља ви ном. У сре ду ма ло све жи је са по - St. Peterburg вре ме ном ки шом и пљу ско ви ма. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва не вре мен ске при ли ке при ја ће ве ћи ни хро нич них бо ле сни ка. Ипак им се са ве ту је аде кват но оде ва ње, ка ко у ју тар њим са ти ма та ко и у нај то пли јем де лу да на, као и да по шту ју пре по ру ке ле ка ра.

23 24 23 25 25

VIC DANA Пи та на став ни ца исто ри је Пе ри цу: - Шта је би ло по сле Ду ша но ве смр ти?

- Са хра на, шта би мо гло да бу де?! - ре че Пе ри ца.

27 27 19 21

Atina

33

Pariz

24

Minhen

22

Budimpe{ta

28

Stokholm

21

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

239 (43)

Slankamen

256 (-1)

Ja{a Tomi}

Apatin

296 (40)

Zemun

283 (-1)

Bogojevo

260 (27)

Pan~evo

306 (2)

Ba~. Palanka

241 (8)

Smederevo

474 (-2)

Novi Sad

214 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

241 (-1)

S. Mitrovica

38 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

292 (-1)

Beograd

230 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

251 (-3)

NERA

Hetin

80 (4)

TISA

28 (3)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

46 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja