Dnevnik 13.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PONEDEQAK 13. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23525 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

IZ BANOVINE TRA@E IZMENU ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI I FORMIRAWE POKRAJINSKE DIREKCIJE ZA IMOVINU

Voj vo di ni do sad vra }e no vla sni {tvo nad 15 obje ka ta str. 3

NASLOVI

Politika

SINO] ZATVORENE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU: SRBIJI ^ETIRI MEDAQE

2 Gde `ive ministri? 3 Za 46 poslanika plata do kraja godine

Ekonomija 4 Srpski „fijat” kre}e u svet 4 Nema zarade tamo gde se vozi 30 km na sat 5 Koji }e devizni kurs zauzeti guvernerka? 5 Srbija nije daleko od bankrota

Dru{tvo 6 Uybenike malo poskupeli papir i kurs evra

Novi Sad 7 „Omladinska ulica” puna sadr`aja 9 Grad zaboravio znamenite Novosa|ane?

ZlAtO: Milica Mandi}

BRONZA: Andrija Zlati}

SReBRO: Ivana Maksimovi}

Vojvodina

10 ^orba se kr~kala u 62 kotli}a 10 Predat hleb gradona~elniku 11 ^ola umesto Lepe Brene

Crna 13 Poginuo motora{ kod Ba~ke Palanke

Kultura 21 Albaharijeve kratke pri~e na engleskom

BRONZA: Vaterpolisti Srbije

TEMA „DNEVNIKA”: RASTE BROJ SLU^AJEVA PORODI^NOG NASIQA U JU@NOJ BA^KOJ

Jed na ko te ro ri {u i sa da {wi i biv {i

str. 13

SPORT

n VOJVODINA I SMEDEREVO BEZ GOLOVA

str. 14 – 18

n JUNIORI SRBIJE NAJBOQI NA BALKANU

Prijatne temperature

Najvi{a temperatura 28 °S

U SRBIJI OD ALCHAJMERA PATI OKO 100.000 QUDI

U pri pre mi pr vi re gi star obo le lih

str. 6

POLiTikA

ponedeqak13.avgust2012.

Vulin: Obnoviti istragu o Gora`devcu

Politi~ari i dru{tvene mreè Sve ve }i broj po li ti ~a ra na dru {tve nim mre à ma znak je, sma tra ju stru~ wa ci, naj pre da su shva ti li da one po sto je, a za tim i da im mo gu bi ti od ko ri sti. Jed ni, ta ko, s uva à va wem ko ri ste dru {tve ne mre è da ko mu ni ci ra ju s gra |a ni ma ili, jed no stav no, da ne {to sa op {te, dok dru gi ma ni pu li {u wi ma ta ko {to pro tu ra ju po ru ke ko je na dru gi na ~in ne bi mo gli sa op {ti ti jer to naj ~e {}e ni je pri stoj no. Slo bo dan Mar ko vi} iz kom pa ni je „In ter net Sr bi ja„ ka è da kod nas ve li ki broj po li ti ~a ra dru {tve ne mre è

dnevnik

ru s gra |a ni ma pa se ~ak do ga |a lo da gra |a ni po li ti ~a ri ma pu tem dru {tve nih mre à pred la ù po je di ne za ko ne. Pri mer na ko ji Va ra gi} uka zu je je Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, u ko joj su dru {tve ne mre è ko ri sti li u pro {loj pred iz bor noj kam pa wi, i to je bio test ka ko da ih na sle de }im iz bo ri ma {to bo qe is ko ri ste. Deo po li ti ~a ra, me |u tim, po we go vim re ~i ma, ko ri sti „Tvi ter„ da upu ti po ru ke me di ji ma, a ne gra |a ni ma, gde se ve} po sta vqa pi ta we tre ba li me di ji da pre no se ta kvu vr stu po ru ka ili sa mo on da ka da ih

[ef Kan ce la ri je za Ko so vo i Me to hi ju Alek san dar Vu lin po zvao je Euleks da po no vo otvo ri is tra gu i pro na |e po ~i ni o ce i od go vor ne za zlo ~in u Go ra `dev cu, oce niv {i da je ne shva tqi vo da po sle to li ko go di na ni je pro na |en ni je dan osum wi ~e ni i da ni ko ne bu de osu |en. – Po zi vam Euleks da ob no vi is tra gu ko ju je pre ki nuo zbog ne do stat ka do ka za jer ko ji je vi {e do kaz po tre ban od ubi je ne mla do sti u re ci Bi stri ci? Po zi vam Euleks da po no vo otvo ri is tra gu i da na taj na ~in bar po ku {a da po no vo ostva ri po ve re we ko je je ta ko te meq no iz gu bio u srp skoj za jed ni ci – re kao je Vu lin Ta nju gu. Po we go vim re ~i ma, po ro di ce ubi je nih Sr ba ~e ka ju prav du ot ka ko je na Ko so vo i Me to hi ju do {la me |u na rod na za jed ni ca. – ^ak i da se pro na |u wi ho ve ubi ce, to bi bi la ma la ute ha za to li ki bol i pat wu, ali bi bi lo bar ne ka ute ha – re kao je Vu lin. Po we go vim re ~i ma, ubi ce stal no iz mi ~u i osta ju da le ko od do ma {a ja prav de. On je oce nio

da je pot pu no ne shva tqi vo da pro |e de vet go di na i da se ne na |e ni je dan osum wi ~e ni, ni jed no ime, i ni ko ne bu de osu |en za taj zlo ~in. – Ni je mo gu }e gra di ti kli mu po ve re wa i i}i ka odr ì vom i traj nom re {e wu a da po ~i ni o ci zlo ~i na nad Sr bi ma uvek osta nu ne ka `we ni – re kao je Vu lin. – Tra ìm od me |u na rod ne za jed ni ce da pre u zme od go vor nost za sve {to se de {a va na Ko so vu i Me to hi ji i da obez be di isti stan dard u o~u va wu qud skih pra va za sve ko ji ta mo ì ve kao {to ih ima i za dr à vqa ne svo jih ze ma qa. Ako su pre u ze li od go vor nost za sve {to se de {a va, on da mo ra ju tu od go vor nost i da no se. U Go ra `dev cu kod Pe }i 13. av gu sta 2003. al ban ski eks tre mi sti su iz za se de na oba li re ke Bi stri ce na ku pa wu ubi li dva srp ska de ~a ka, a ra ni li jo{ ~e tvo ri cu. Hi ci ma iz va tre nog oru` ja iz {i pra` ja ubi je ni su Ivan Jo vo vi} (19) i Pan te li ja Da ki} (13), a te {ko su ra we ni Mar ko Bo gi }e vi} (12), Dra ga na Sr bqak (13), Bog dan Bu ku mi ri} (14) i \or |e Ugre no vi} (20).

Novi dr`avni sekretari

ko ri sti uglav nom da ne {to sa op {ti, a ne i da ko mu ni ci ra, ali da se to po la ko me wa. – Isti na, ve }i na po li ti ~a ra se pri kqu ~i la dru {tve nim mre à ma tek u pred iz bor noj kam pa wi, ta ko da oni jo{ u~e ka ko da ih ko ri ste – ka zao je u iz ja vi Ta nju gu Mar ko vi}. Po we go vim re ~i ma, dru {tve ne mre è do pri ne le su re de mo kra ti za ci ji Sr bi je jer po li ti ~a ri mo gu osta ti u kon tak tu s gla sa ~i ma i do bi ti po vrat nu in for ma ci ju o sop stve nom ra du. – Do bru dvo smer nu ko mu ni ka ci ju s gra |a ni ma na dru {tve nim mre à ma ima ju, re ci mo, Gor da na ô mi}, Oli ver Du li} i Mla |an Din ki}, dok Dra gan \i las i Jor go van ka Ta ba ko vi} ima ju na lo ge, ali ih ili ne ko ri ste ili po sto je qu di ko ji to ~i ne za wih – ka zao je Mar ko vi}, i do dao da bi pre po ru ~io sva kom po li ti ~a ru da {to vi {e ko ri sti dru {tve ne mre è. – Na rav no, uvek }e bi ti i ‘estrad nih mo me na ta’, ka da po li ti ~a ri po ku {a va ju od re |e nim iz ja va ma da pri vu ku pa `wu. Ne ma raz li ke da li }e po li ti ~ar da ti ta kvu iz ja vu u ne koj estrad noj emi si ji ili je ob ja vi ti na svom „Tvi ter„ ili „Fej sbuk„ na lo gu. A pot pred sed nik „In ter net gru pe” Dra gan Va ra gi} kon sta tu je da je od re |e ni broj po li ti ~a ra ot krio da po sto je dru {tve ne mre è, ne ki su po ~e li i da ih ko ri ste da ne {to sa op {te, dru gi da ko mu ni ci ja -

no vi na ri uhva te da ka ù ne {to {to ni je pre po ru~ qi vo. – [to se ti ~e ta kvih iz ja va po li ti ~a ra, to je ~i sto skre ta we pa `we me di ja. Po li ti ~a ri zna ju da ve }i na me di ja pra ti wi ho ve „Tvi ter„ i „Fej sbuk„ na lo ge i oni, na rav no, po ku {a va ju da dru {tve ne mr è pre tvo re u alat ke za sop stve nu po li ti~ ku bor bu – re kao je Va ra gi}. Zo ran Tor bi ca iz Cen tra za raz voj in ter ne ta ka è da je pri met no da su po li ti ~a ri po ~e li da uva à va ju „glas na ro da ko ji se ~u je na dru {tve nim mre à ma”, i da ve }i na po li ti ~a ra ko ji ima ju na lo ge na „Tvi te ru„ ili „Fej sbu ku„ shva ta da na tim me sti ma ko mu ni ka ci ja tre ba da bu de dvo smer na.

U naj no vi jem bro ju „Slu `be nog gla sni ka” ob ja vqe no je po sta vqe we no vih dr àv nih se kre ta ra i po mo} ni ka u po je di nim mi ni star stvi ma Vla de Sr bi je, i raz re {e we wi ho vih pret hod ni ka. Za dr àv nog se kre ta ra u Mi ni star stvu od bra ne po sta vqen je Alek san dar Ni ko li}. Mi ro slav Ta si} no vi je dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu kul tu re i in for mi sa wa, ob ja vqe no je u naj no vi jem bro ju „Slu `be nog gla sni ka„. Ru ì ca Sto jiq ko vi} raz re {e na je du `no sti po mo} ni ka mi ni stra fi nan si ja – Sek tor bu xe ta, dok je na me sto po mo} ni ka mi ni stra fi nan si ja i pri vre de po sta vqe na Qu bi ca Ma ti}. Vu ki ci Bu} ko vi} pre stao je rad na po lo à ju po mo} ni ka mi ni stra po qo pri vre de, tr go vi ne,

{u mar stva i vo do pri vre de – Sek tor za eko nom sko-fi nan sij ske po slo ve zbog pod no {e wa pi sa ne

ostav ke, a Ma ja Ma ti ja-Ri sti} raz re {e na je du `no sti se kre ta ra Mi ni star stva po qo pri vre de, tr -

go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de na li~ ni zah tev. Da ni ca Va si qe vi} po sta vqe na je za se kre ta ra Mi ni star stva fi nan si ja i pri vre de. Za za me ni ka di rek to ra Kan ce la ri je Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu s Me |u na rod nim tri bu na lom za kri vi~ no go we we li ca od go vor nih za te {ka kr {e wa me |u na rod nog hu ma ni tar nog pra va po ~i we na na te ri to ri ji biv {e Ju go sla vi je od 1991. go di ne po sta vqe na je Zo ra na Di mi tri je vi} ko ja je i ra ni je oba vqa la tu du `nost. Za po mo} ni ka di rek to ra Kan ce la ri je Na ci o nal nog sa ve ta za de cen tra li za ci ju Sr bi je – Sek tor za stru~ ne i ad mi ni stra tiv ne po slo ve Sa ve ta, na pet go di na, po sta vqen je Dra gan Vuj ~i}.

Gde ìve ministri? ê ti ri mi ni stra iz unu tra {wo sti od bi la su da uzmu sta no ve na ko ri {}e we u Be o gra du. Iz u ze tak je sa mo Su lej man Ugqa nin. Ni je dan mi ni star ko ji ì vi iz van Be o gra da za sad ni je za tra ìo od stam be ne ko mi si je Vla de Sr bi je da mu se obez be di stan na ko ri {}e we to kom man da ta. U unu tra {wo sti ì vi pet ~la no va pre mi jer skog ka bi ne ta, a pri vre me ni „krov” u pre sto ni ci do bi }e, ve ro vat no, sa mo Su lej man Ugqa nin. Mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} i we ne ko le ge ko je vo de re so re gra |e vi ne i po qo pri vre de Ve li mir Ili} i Go ran Kne è vi} sva kog da na }e pu to va ti na

po sao. Ra sim Qa ji}, ko ji }e na red ne ~e ti ri go di ne bri nu ti o tr go vi ni i te le ko mu ni ka ci ja ma, pla ni ra da, kao i do sa da, o svom tro {ku iz najm qu je stan u glav nom gra du. We gov su gra |a nin iz No vog Pa za ra i mi ni star bez port fe qa Su lej man Ugqa nin u pret hod nom man da tu je od Vla de na ko ri {}e we do bio 165 kva dra ta, a tu }e, ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, osta ti i na red ne ~e ti ri go di ne. Do sko ra {wa {e fi ca par la men ta, ko ja sa da vo di re sor zdra vqa, ka ko pi {e list, ne }e me wa ti na vi ke ko je je ima la ra ni je. – Osta jem u Kra gu jev cu. Na vi kla sam se na pu to va we jer se ni kao pred sed ni ca Skup -

{ti ne ni sam se li la – re kla Sla vi ca \u ki}De ja no vi}. I Ve li mir Ili}, pr vi gra |e vi nac i ur ba ni sta Sr bi je, bi }e ve ran svom rod nom kra ju. – Na sta vi }u da ì vim u â~ ku, kao i do sa da, a u Be o gra du }e mi bi ti sa mo rad no me sto. Usta ja }u ra ni je i dok ne za vr {im Ko ri dor 11, ko ri sti }u Ibar sku ma gi stra lu za do la zak do glav nog gra da – ka è on. Hi qa de ki lo me ta ra to kom mi ni stro va wa mo ra }e da pre va li i Go ran Kne è vi}. Ka ko su „No vo sti ma” re kli u we go vom ka bi ne tu, on è li da bu de bli zu po ro di ce pa }e za to sva kog da na bi ti na re la ci ji Zre wa nin–Be o grad.

BNV: Ukloniti spomenik Dra`i pa onda A}if-efendiji – Dru {tve ne mre `e do sta su uti ca le na de mo kra ti za ci ju dru {tva. Za raz li ku od jed no smer ne, de ma go {ke ko mu ni ka ci je, ’po li ti ~a ri-tvi te ra {i’ mo ra ju da oprav da ju po ve re we qu di ko ji sva ko dnev no pa `qi vo pra te wi ho ve iz ja ve – ka zao je Tor bi ca.

Bo {wa~ ko na ci o nal no ve }e po zva lo je ju ~e Vla du Sr bi je da pre na ja vqe nog ukqa wa wa ta ble A}i fu Ha xi ah me to vi }u u No vom Pa za ru do ne se za kqu ~ak o ukqa wa wu spo men-kom plek sa ~et ni ci ma na Rav noj go ri, kao i spo me ni ke Dra `i Mi hai lo vi }u na Adi Ci gan li ji i Vu ku Ka la i to vi }u kod No ve Va ro {i.

To ve }e je u sa op {te wu za jav nost na ve lo da bi Vla da Sr bi je, „pre ne go {to po vu ~e bi lo ka kav is hi tren po tez” tre ba lo da se upo zna sa svim isto rij skim ~i we ni ca ma ve za nim za Ha xi ah me to vi }a. „Bi lo ka kav is hi tren po tez bi mo gao ima ti ne sa gle di ve po sle di ce za sta bil nost San xa ka”, na vo di

se sa op {te wu jed nog od dva na ci o nal na ve }a Bo {wa ka. Ta blu ko jom se ozna ~a va lo ka ci ja na ko joj je ne ka da bi la ku }a A}i fa Ha xi ah me to vi }a po sta vi lo je BNV u teh ni~ kom man da tu ko je pri zna ju nad le `ne dr `av ne in sti tu ci je. Pa ra lel no BNV je pod pa tro na tom glav nog muf ti je Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji, na

~i jem je ~e lu muf ti ja Mu a mer Zu kor li}. Po sta vqa wu ta ble A}i fu Ha xi ah me to vi }u pri su stvo vao je i mi ni star bez port fe qa Su lej man Ugqa nin, {to su kri ti ko va li pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} i mi ni star Ra sim Qa ji}. Vu ~i} je Had xi ah me to vi }a na zvao rat nim zlo ~in cem.

TVIT CRTICA @abokre~ina Ne ko }e ve} iz ra ~u na ti da je u tri me da qe dr à va ulo ì la ma we ne go u {ank-sto li ce u Ku }i fud ba la. Ta ko su ve sla ~i ce se stre Mol do van tre ni ra le u gu stoj à bo kre ~i ni. M aja Se dl arevi} iz L SV-a je oka~ila vi deo koj i o tom e svedo ~i i p oru ~il a: “Z a kraj OI j edan pril og pr i~ i o nama. P og le da jte sn im ak i sled e}i put kada po` elite da kr itikuj ete, setite s e ovog a...”

Moj program Mil ica Ma ndi} je o sv ojila zl at o i gene ra li su pos le wene bit ke nah ru ipili da objasne, rastuma~e i poru~e. Narodne partije liderka Maja Go jk ovi } je z a svaki slu~aj p ods etila na svo j predizbo rni program: “U m om progra mu za NS s toji: 1 . bespla ta n sport za d ecu, to m ora da za `ivi u ~itavoj dr`avi, ako ho}em o da imamo jo { n eku Mi licu u Riju”.

Tekvondo Jeremi} U euf or i~noj no}i je dine zl at ne meda qe z a Srbiju u Londonu palo je ne{to sarkazma. Socijalista B oris Mil i} evi} na pisao j e: “Ovoj de vo jci treba pokloniti spo rt ski c enta r. I Je remi}a p od h itno za pr edsedni ka Tekvo ndo s aveza .”

]irilicom Savetnik biv {eg pre ds ednika Sr bije Neboj{a K rsti}, u skladu s dubokim mi sli ma ne kih v la di ka, upitao j e: “Kako se taek wondo pi{e }iri li com?”

Psihoza Pr epakivawe vl asti u Novom S adu ne i de onako kako bi partn eri u nov oj vlasti `eleli , ba{ k ao {t o joj fa li stab ilnosti, uprkos

`eqama demo krata. Op tu `be pqu{te, p a se oglasio i n apr ed wak i kandi da t za „pr ep ak ov anog„ gradona~ el nika Mi lo { Vu~evi} : “Izviwavamo se { to stvaramo ’p sihozu’ u gra du .”

Auto-letwak Dok se V eq a i Mrk a sva| aju ok o aut op uteva, ovi s e raspa da ju posle samo jedne godine. Posle vo`we, demokrata Goran Je{i} ne mo`e ~udom d a se na~udi: “Au, kakav na m je au toput , ko ji smo pre ne {to vi{ e od god inu da na zavr{ili, k ao da vozi{ l et wakom po sl e ma|a rskog autoput a”.

[ticovana ekonomija L eto je, a li te{ke teme i splivava ju . Eko nom ija je j edna o d w ih . Mag ovi z a kuvaw e buxetskih k wiga p od j ed nako zamla} uj u i n ar od i MMF. Ta kva s it uacija se ne dopada povereniku za informacije Rodoqubu [abi}u: “I ma mo raz li~ita bu -

xet ska kwigovdstva z a MMF i za dom a}u javn os t. ’Lo gi ~no’ je da uz defi cit buxe ta imamo i ’defi ci t’realnih p re dstav a o wemu”.

Bu|ewe Z latna me da qa je odu{evi la p obuwenog demokr a tu Zorana @ iv kovi}a. No, on poku{ava d a bude i re alista: “Pr ec izno, tr en utno smo na po zi ciji 44 . Ve~ e kao stvo reno za v ese qe , a sut ra ponovo s ur ova realn ost srps ke svakod nevice. P robud i se, Srbijo!”

Mali i orija{ K riza u Sir iji t ol ik o nam je da leka da se pojedincima ~ini vi{e karikaturalnom nego stra{nom. Drago Kova~evi} je tako zabele`io: “Asad jo{ ima dva saveznika – velikog Putina, sitne gra|e, i malog Dodika, orija{ke gra|e”. P. Klai}

politika

dnevnik

IZ BA NO VI NE TRA @E IZ ME NU ZA KO NA O JAV NOJ SVO JI NI I FOR MI RA WE PO KRA JIN SKE DI REK CI JE ZA IMO VI NU

Voj vo di ni do sad vra }e no vla sni {tvo nad tek 15 obje ka ta Di rek tor Upra ve za za jed ni~ ke po slo ve po kra jin skih or ga na Mar ko Ra do sa vqe vi} iz ja vio je da Za kon o jav noj svo ji ni ne obez be |u je efi ka san pre nos svo ji ne na Po kra ji nu te da }e ta upra va pred lo `i ti iz me ne ne kih we go vih od red bi. Ra do sa vqe vi} je za „Dnev nik“ iz ja vio i da }e ta upra va Vla di Voj vo di ne su ge ri sa ti da se u APV for mi ra po kra jin ska di rek ci ja za imo vi nu.

On je ka zao da po kra jin ska upra va ve} pri pre ma in for ma ci ju za Vla du Voj vo di ne s ana li zom efe ka ta spro vo |e wa Za ko na o jav noj svo ji ni na Voj vo di nu i pred lo zi ma za iz me nu i do pu na za kon skih re {e wa da bi se pro ces pre no sa svo ji ne u~i nio efi ka sni jim, te za for mi ra we po seb ne po kra jin ske di rek ci je za imo vi nu. – Po seb no za bri wa va to {to je do sa da u po kra jin sko vla sni -

od 37 zah te va ko je smo pod ne li Ka ta stru u No vom Sa du jo{ ni je dan ni je ukwi `en, a iz me |u osta lih – ni zgra da u ko joj je sme {te na Po kra jin ska vla da. A wi ho vo ob ja {we we je da jo{ ni je pri pre mqen soft ver ko jim bi se una pre di le opra tiv no-teh ni~ ke mo gu} no sti za ukwi `bu – uka zao je Ra do sa vqe vi}, pod se tiv {i na to da je od stu pa wa na sna gu Za ko na o jav noj svo ji ni pro te klo ve} de set me se ci.

On je oce nio da su lo kal ne sa mo u pra ve i AP Voj vo di na u ovom pro ce su u mno go te èm po lo à ju od Re pu bli ke jer za sva ki obje kat ko ji è le da ukwi è kao jav nu svo ji nu mo ra ju da pri ba ve broj nu do ku men ta ci ju da bi do ka zi va li vla sni {tvo, dok se vla sni {tvo Re pu bli ke upi su je po slu `be noj du `no sti. – O~i gled no je da se na ni vou Re pu bli ke ni je do voq no od go vor no pri stu pi lo tom po slu jer

Ba no vi na na ~e ka wu Po kra ji na jo{ ~e ka ukwi `bu nad se dam zgra da i po slov nih obje ka ta u No vom Sa du, me |u ko ji ma su i se di {ta po kra jin ske ad mi ni stra ci je i zgra de pra vo sud nih or ga na. Uz to, ~e ka se i na ukwi `bu vla sni {tva nad vi la ma APV u Srem skoj Ka me ni ci i ôr ta nov ci ma. Po kra ji na ta ko |e po tra ù je svo ji nu nad vi la ma i od ma ra li {ti ma u Cr noj Go ri, Hr vat skoj i Slo ve ni ji. U evi den ci ji po kra jin ske imo vi ne za ko ju se tra ì upis vla sni {tva su i re gi o nal ni pu te vi u Voj vo di ni, od no sno dr àv ni pu te vi dru gog re da, du ì ne 1.811 ki lo me ta ra, objek ti ~i ju iz grad wu je fi nan si rao Po kra jin ski fond za ka pi tal na ula ga wa, ukup no vred ni 13,7 mi li jar di di na ra, te ka nal ska mre à du ga 17.000 ki lo me ta ra. {tvo ukwi è no sve ga 15 obje ka ta, iako smo pri pre mi li do ku men ta ci ju za vi {e od 200 ko je smo po pi sa li kao po kra jin sku imo vi nu, a ko ju smo do sta vi li Re pu bli~ koj di rek ci ji za imo vi nu. Iz Di rek ci je smo do bi li od go vor za 71 pred met ko ji mo è da se ukwi ì, ali je od to ga ukwi è no tek 15. Naj ve }i pro blem ima mo s ka ta stri ma ne po kret no sti, pa ta ko

su sve struk tu re ko je u we mu u~e stvu ju mo ra le da se pri pre me za to i teh ni~ ki i ka drov ski ako se `e li da se on za vr {i. A mo gu }e je da se to i ne `e li, {to bi se da lo za kqu ~i ti i iz ne kih od red bi Za ko na o jav noj svo ji ni. Jer, da je stvar no po sto ja la na me ra da se vra ti imo vi na lo kal nim sa mo u pra va ma i Po kra ji ni, on da je tre ba lo pro pi sa ti da se

sta vqa van sna ge za kon iz 1996. go di ne i da se nad le `ni or ga ni oba ve zu ju na to da iz vr {e ukwi `bu po slu `be noj du `no sti. Ap surd no je da se po slu `be noj du `no sti oba vqa sa mo ukwi `ba imo vi ne Re pu bli ke, a mi u Po kra ji ni i lo kal nim sa mo u pra va ma mo ra mo da do ka zu je mo da je imo vi na ko ja nam je pret hod no od u ze ta za ko nom iz 1996. go di ne – na {a! – is ta kao je Ra do sa vqe vi}, do dav {i da }e se za to je dan

`u u Upra vi za za jed ni~ ke po slo ve po kra jin skih or ga na, va `no je zbog to ga {to bi se ti me olak {ao i rad lo kal nih sa mo u pra va u Voj vo di ni na evi den ti ra wu i ukwi `bi, te pro ce ni vred no sti wi ho vog vla sni {tva. – Mi mo ra mo ima ti stru~ ne or ga ne upra ve ko ji }e se ba vi ti tim pro ce som i s prav nog i s teh ni~ kog i s fi nan sij skog aspek ta. Jer, uz evi den ci ju i ukwi `bu imo vi ne Po kra ji ne,

Ap surd no je da se po slu `be noj du `no sti oba vqa sa mo ukwi `ba imo vi ne Re pu bli ke, a mi u Po kra ji ni i lo kal nim sa mo u pra va ma mo ra mo da do ka zu je mo da je imo vi na ko ja nam je pret hod no od u ze ta za ko nom iz 1996. go di ne – na {a! (Mar ko Ra do sa vqe vi}) od pred lo ga za iz me nu va è }eg za ko na od no si ti upra vo na te od red be. On ka è da je usvo je ni za kon re zul tat po li ti~ kog kom pro mi sa, ali da se u we go voj pri me ni po ka za lo da ne obez be |u je do kra ja efi ka san na ~in ostva ri va wa osnov nih ci qe va zbog ko jih je do net. Na po mi we da je ciq da se imo vi na lo kal nih sa mo u pra va i APV sta vi u funk ci ju, a ne da se pro ces utvr |i va wa i ukwi `be jav ne svo ji ne odu go vla ~i. – Ima li smo i na ja ve da }e se ne ka otvo re na pi ta wa re {i ti ured ba ma u ro ku od {est me se ci, ali ni je dan pod za kon ski akt do da nas ni je do net. A to se od no si lo na pi ta we imo vi ne nad No vo sad skim saj mom, Ra dio-te le vi zi jom Voj vo di ne i dru gim objek ti ma. Ta pi ta wa, me |u tim, i ne tre ba da se ure |u ju ured ba ma jer je to akt ni è prav ne sna ge. Mi za ko nom mo ra mo i to re gu li sa ti jer su to si stem ska pi ta wa – uka zao je Ra do sa vqe vi}. Po we go vim re ~i ma, for mi ra we voj vo |an ske di rek ci je za imo vi nu, za {ta se ta ko |e za la -

neo p hod no je da se oba vi i pro ce na vred no sti te imo vi ne da bi se ona sta vi la u funk ci ju, kao {to je to prak sa u re gi o nu i ze mqa ma Evrop ske uni je – na veo je on. Ina ~e, po do sad pri ku pqe nim po da ci ma Sek to ra za imo vi nu te po kra jin ske upra ve, jav na svo ji na APV upi sa na je na 892 hek ta ra, 15 ari i 33,5 kva drat na me tra gra |e vin skog ze mqi {ta. Re pu bli~ koj di rek ci ji za imo vi nu pod ne to je ukup no 210 zah te va za iz da va we po tvr da neo p hod nih za upis pra va jav ne svo ji ne. AP Voj vo di na do sa da je ukwi `e na kao vla snik nad tek 15 obje ka ta, me |u ko ji ma su re pre zen ta tiv ni objek ti na An dre vqu i Rav na ma, Dom za pen zi o ne re u Apa ti nu, Eko nom ski fa kul tet i Gim na zi ja za ta len to va ne u~e ni ke u Su bo ti ci, ne ko li ko osnov nih i sred wih {ko la u Vr {cu, Pan ~e vu, Ko vi nu, Be loj Cr kvi i Vr ba su. Ta ko |e, u vla sni {tvu APV su i Ge ron to lo {ki cen tri u Ba~ koj Pa lan ci i Ki kin di, te Pe da go {ki fa kul tet u Som bo ru. B. D. Sa vi}

REKLI SU Ste fa no vi}: Da re {i mo pr o ble me u stran ci

Da ~i}: Ne }u to le ri sa ti sva |e

Mr ko wi}: Mno go je lak {e sa wa ti

Ana li ti ~a ri oce wu ju da je DS i da qe u ne koj vr sti po sti zbor nog {o ka. – Da le ko od to ga da ne kri ti ku je mo Vla du, pre sve ga u par la men tu, ali i u iz ja va ma za me di je. Na rav no da to ni je do voq no, ali o~e ku je mo da }e mo vi {e da se an ga ù je mo na kon {to re {i mo pr o ble me u stran ci i osna ì mo na {u orga ni za ci ju – ka è za “Blic” Bo ri slav Ste fa no vi}, po sla nik DS-a u Skup {ti ni Sr bi je. Na pi ta we za {to DS ne orga ni zu je ~ak ni kon fe ren ci je za no vi na re, Ste fa no vi} ka è: – Bi }e i to ga. O~e ku je mo da }e Vla da kra jem av gu sta pred lo ì ti za ko ne pa }e mo se ogla si ti i re a go va ti. Tre nut no su me di ji vi {e za in te re so va ni za iz ja ve pred stav ni ka re ì ma.Mi po la zi mo od to ga da tre ba da pr o |e sto ti nu da na Vla de.

Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} po ru ~io je da }e pred lo `i ti raz re {e we sva kog mi ni stra iz svog ka bi ne ta ko ji se bu de u jav no sti sva |ao s ne kim od ko le ga. – @e lim da upo zo rim sve na to da ne }u to le ri sa ti bi lo ka kve sva |e u Vla di. Ve} u ~e tvr tak na sa stan ku sa {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa ja sno }u sta vi ti do zna wa da ne ma sva |a u Vla di, po go to vo u jav no sti – re kao je pre mi jer no vi na ri ma u Lon do nu, ko men ta ri {u }i raz mi ri ce mi ni sta ra Mi lu ti na Mr ko wi }a i Ve li mi ra Ili }a. – Ako ima ne kih pr o ble ma, ne ka se obra te pre mi je ru i {e fo vi ma dru gih stra na ka – re kao je Da ~i}, i po no vio da ne }e do zvo li ti jav ne raz mi ri ce ~la no va Vla de. – Ko god mi sli da se sva |a unu tar Vla de, pred lo `i }u we go vo raz re {e we.

Mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} re kao je da JP „Ko ri do ri Sr bi je” do bro ra di svoj po sao, dok je we gov ko le ga u Vla di za du `en za gra |e vi nar stvo Ve li mir Ili} iz neo niz op tu `bi na do sa da {wi rad mi ni stra Mr ko wi }a i na ja vio sme nu sa da {weg di rek to ra pred u ze }a „Ko ri do ri Sr bi ja” zbog „ne sa ve snog ra da”. – I Mi ni star stvo gra |e vi ne i Mi ni star stvo fi nan si ja ima ju pot pu no istu ulo gu kao i Mi ni star stvo sa o bra }a ja u re a li za ci ji tih pr o je ka ta jer su to pr o jek ti Vla de Sr bi je – re kao je Mr ko wi}. On je ka zao da ni je la ko gra di ti auto put, „da je mno go lak {e sa wa ti, ne go ne {to ostva ri ti„. – Ka da bih bio ma li ci o zan, mo gao bih da ka `em da on (Ili}) ni {ta ni je ura dio... ali to me ne in te re su je i ne }u da ula zim u to, on ima svoj re sor i to je we go va stvar – ka zao je mi ni star.

ponedeqak13.avgust2012.

NA KON KON STI TU I SA WA NO VOG SA ZI VA SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

Za 46 po sla ni ka pla ta do kra ja go di ne Rad ni od nos u no vom sa zi vu Skup {ti ni Voj vo di ne, ko ji je kon sti tu i san kra jem ju na, za sno va lo je za sad tro je no vih po sla ni ka. To su pred sed nik I{tvan Pa stor (SVM) i dva pot pred sed ni ka – Ana To ma no vaMa ka no va (DS) i Du {an Ja ko vqev (LSV), re ~e no je na {em li stu u Slu `bi Skup {ti ne Voj vo di ne. Do iz bo ra na te funk ci je, po me nu ti fun cki o ne ri su za ra du i dru ga pra va iz rad nog od no sa ostva ri va li u pret hod nom sa zi vu Po kra jin ske vla de. Za ra du }e u Skup {ti ni Voj vo di ne do kra ja go di ne, od no sno to kom pro pi sa nih {est me se ci od pre stan ka po sla ni~ kog man da ta, pri ma ti 46 po sla ni ka iz pro {log sa zi va ko ji su tu bi li na stal nom ra du. Me |u wi ma je 19 sta rih-no vih po sla ni ka, tj. onih ko ji su osta li po sla ni ci u no vo i za bra nom sa zi vu, dok ih 27 vi {e ne se di u skup {tin skim klu pa ma, ali su ostva ri li pra vo na za ra du to kom {est me se ci od pre stan ka man da ta, ka `u u skup {tin skoj Slu `bi. Na i me, po kra jin skim skup {tin skim od lu ka ma o Skup {ti ni APV i o pra vi ma po sla ni ka pro pi sa no je da po sla ni ci na stal nom ra du u Skup {ti ni Voj vo di ne ima ju pra vo da po pre stan ku po sla ni~ ke funk ci je, a naj du `e {est me se ci, pri ma ju pla tu iz bu xe ta. Da bi pri mao

da se ja vi ra ni jem po slo dav cu, ob ja {wa va ju nad le `ni u Skup {ti ni Voj vo di ne. Na stal nom ra du u po kra jin skom par la men tu mo `e bi ti, sra -

zmer no stra na~ koj za stu pqe no sti, do 50 od sto od ukup no 120 po sla ni ka. Uz wih, to pra vo da to je i pred sed ni ku, pot pred sed ni ci ma i pred sed ni ci ma od bo ra. Pret hod ni sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne za vr {io je man dat sa 72 po sla ni ka na stal nom ra du. Me |u wi ma su bi li ta da {wi pred sed nik, ~e ti ri pot pred sed ni ka, 11 {e fo va skup {tin skih od bo ra i jo{ 56 „obi~ nih” po sla ni ka. Wi ho ve pla te su bi le raz li ~i te, s ob zi rom na funk ci je u Skup {ti ni Voj vo di ne i dru ge spe ci fi~ no sti.

Pla te u par la men ti ma Voj vo di ne i Sr bi je Za sa da jo{ ne ma po da ta ka o to me ko li ka }e bi ti pla ta naj vi {ih po kra jin skih funk ci o ne ra, a su de }i po pri ma wu wi ho vih pret hod ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne, mo gu }e je da }e bi ti ve }a ne go na istim funk ci ja ma u re pu bli~ kom par la men tu. Na i me, me se~ na ne to za ra da pro {log pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne [an do ra Ege re {i ja bi la je 181.977,25 di na ra, po da ci su iz Re gi stra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je o imo vi ni funk ci o ne ra. Po istom iz vo ru, no vi pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} ima pla tu 110.000 di na ra. pla tu iz po kra jin skog bu xe ta jo{ {est me se ci po pre stan ku man da ta, po sla nik ko ji je bio na stal nom ra du u Skup {ti ni Voj vo di ne mo ra da is pu ni uslo ve da ni je na dru gom me stu u rad nom od no su, da ni je ste kao pra vo na pen zi ju i da ni je iza bran na dru gu jav nu funk ci ju gde pri ma pla tu. U Se kre ta ri ja tu ka `u da su dvo ji ca po sla ni ka ko ja su ta ko |e ostva ri la pra vo na za ra du {est me se ci – Sa vo Do bra ni} i Oto Ki {mar ton – u me |u vre me nu iza bra ni na jav ne funk ci je u Ki kin di i Su bo ti ci, gde su u rad nom od no su, ta ko da vi {e ni su na po kra jin skom plat nom spi sku. Uko li ko je na dru gom me stu bio za mr znuo pra va iz rad nog od no sa, po sla nik po pre stan ku man da ta mo ra u ro ku od 15 da na

Me se~ na bru to za ra da do sa da {weg pred sed ni ka Skup {ti ne [an do ra Ege re {i ja iz no si la je oko 262.000 di na ra. Za pla te pot pred sed ni ka iz dva ja no je oko 222.000 do 237.000 di na ra, a za {e fo ve skup {tin skih od bo ra na stal nom ra du – oko 177.000 do195.000 di na ra, u bru to iz no si ma. Naj ve }a bru to za ra da me |u za po sle nim po sla ni ci ma ko ji ni su ima li dru ge funk ci je u Skup {ti ni bi la je oko 137.000 di na ra. Svi po sla ni ci, i oni ko ji su na stal nom ra du u Skup {ti ni i oni ko ji to ni su, ima ju pra vo na me se~ nu na kna du za oba vqa we po sla ni~ ke funk ci je, ko ja je do sko ro iz no si la oko 41.000 di na ra. S. Ko va ~e vi}

Pred sed nik Skup {ti ne RS da nas u Be o gra du Pred sed nik Skup {ti ne Re pu bli ke Srp ske Igor Ra do ji ~i} do pu to va }e da nas u po se tu Be o gra du, gde }e raz go va ra ti s pred sed ni kom srp skog par la men ta Ne boj {om Ste fa no vi }em. Ste fa no vi} }e pred sed ni ka Skup {ti ne RS pri mi ti u svom ka bi ne tu u Do mu Na rod ne skup {ti ne, a po sle sa stan ka obo ji ca }e se obra ti ti nov na ri ma, na ja vqe no je iz Skup {ti ne Sr bi je. Ra do ji ~i }u }e to bi ti pr va zva ni~ na po se ta Be o gra du po iz bo ru no ve Vla de i for mi ra wu skup {tin skog sa zi va Sr bi je. Pr vi zva ni~ nik RS ko ji je do {ao u Be o grad po za vr {et ku iz bo ra bio je pred sed nik Srp ske Mi lo rad Do dik, ko ga je pri mio pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}.

ekonomija

ponedeqak13.avgust2012.

KAKO GRADITI KORIDOR 11

Ne po voq ni i kre dit i kon ce si ja Za iz grad wu Ko ri do ra 11 i kre dit i kon ce si ja mo gu bi ti fi nan sij ski ne po voq ni, sma tra ju eko no mi sti i kon sul tan ti za stra na ula ga wa. Spor dvo ji ce mi ni sta ra o to me ko je nad le `an za grad wu Ko ri do ra 11, pri vre me no je ba cio u sen ku po le mi ku o to me ko ji je eko nom ski mo del naj bo qi za re a li za ci ju

evra za jed nu de o ni cu Ko ri do ra 11, iz Ki ne je sti gla dru ga po nu da, da za 2,6 mi li jar di evra iz gra de ceo ko ri dor. Na Sr bi ji je da iza be re da li }e s Ki ne zi ma pot pi sa ti ugo vor o kre di tu ili kon ce si ji. S kon ce si ja ma do sa da ni smo ima li mno go sre }e. Kon sul tant Mah mut Bu {a tli ja ka `e da po sled wih 30 go di na

dnevnik

Srp ski „fi jat” kre }e u svet @e l e z ni~ k i tran s port auto m o b i l a @e le zni ce su na ja vi le da }e do kra ja go za re Fe ra re, „500L” }e se na ita li jan skom no vog Fi ja to vog mo de la „500L” od Kra di ne sa 130 vo zo va tran spor to va ti 26.000 tr ì {tu „500L” pro da va ti po ce ni od gu jev ca do Lu ke Bar po ~i we su tra, na ja auto mo bi la, a za 2013. je pla ni ran pre voz 15.500 evra. U Sr bi ji }e ce na osnov ne ver vi le su @e le zni ce Sr bi je. Pr vi voz }e 160.000 auto mo bi la sa 14 vo zo va ne deq no. U zi je tog auto mo bi la bi ti 13.490 evra, a u od Fi jat auto mo bi la Sr bi je u Kra gu jev Fi jat auto mo bi li ma Sr bi je (FAS) ra ni je po nu di su tri mo to ra ko ja ka rak te ri {u cu sa 16 va go na pre ve sti ukup no ni ì ni voi {tet nih emi si ja i 208 no vih auto mo bi la „500 L” na ugqen-di ok si da. Re~ je o dva ben zin me we nih iz vo zu. ska mo to ra (105 KS 0.9 „TwinAir” i 95 Tre } i n a pro d a j e mo d e l a „500L” tre b a l o bi No vi Fi ja tov mo del „500L”, ko ji KS 1.4 li tra) i jed nom tur bo di zel da bu de ostva re na na tr ì {tu SAD se eks klu ziv no pro iz vo di u Kra gu mo to ru (85 KS 1.3 „Mul ti Jet 2”). jev cu, po ~e }e zva ni~ no da se pro da je FAS je ob ja vio da je se rij ska pro u Evro pi od 1. ok to bra. Taj auto mo iz vod wa no vog Fi ja to vog mo de la bil mo è se od pro {log me se ca po ru ~i ti u je re ~e no da se sve u ve zi sa pro iz vod wom i „500L” u Kra gu jev cu po ~e la 4. ju la i na ja Ita li ji i na ve }im evrop skim tr ì {ti pro da jom no vog mo de la „500L” od vi ja pla ni vio iz ra du oko 30.000 tih auto mo bi la do ma, a bi }e pla si ran ukup no na vi {e od 100 ra nom di na mi kom i da }e od ok to bra po ~e ti kra ja go di ne. U FAS o~e ku ju da }e naj bo qa tr ì {ta u sve tu ukqu ~u ju }i i Sje di we ne pro da ja, naj pre na pri o ri tet nim tr ì {ti pro da ja bi ti na evrop skom tr ì {tu, a tre Ame ri~ ke Dr à ve, kao i re gion Azi je i ma - u Ita li ji i u Sr bi ji. Pre ma re ~i ma ge }i na pro da je tre ba lo bi da bu de ostva re na Pa ci fi ka. ne ral nog di rek to ra FAS - a An to nia ]e na tr ì {tu SAD.

ZA INVESTICIJE U INFRASTRUKTURU TREBA 30 MILIJARDI EVRA

Ne ma za ra de ta mo gde se vo zi 30 km na sat ovog pro jek ta. Eko no mi sti i kon sul tan ti za stra na ula ga wa ka ù da i kre dit i kon ce si ja mo gu bi ti fi nan sij ski ne po voq ni, ima ju }i u vi du si tu a ci ju u ko joj se Sr bi ja na la zi, pre no si RTS. Ipak, i jed ni i dru gi sma tra ju da je naj sku pqe od la ga we grad we auto pu te va u Sr bi ji. Spor dvo ji ce mi ni sta ra o to me ko je nad le àn za grad wu Ko ri do ra 11, pri vre me no je ba cio u sen ku po le mi ku o to me ko ji je eko nom ski mo del naj bo qi za re a li za ci ju ovog pro jek ta. Eko no mi sti i kon sul tan ti za stra na ula ga wa ka ù da i kre dit i kon ce si ja mo gu bi ti fi nan sij ski ne po voq ni, ima ju }i u vi du si tu a ci ju u ko joj se Sr bi ja na la zi. Ipak, i jed ni i dru gi sma tra ju da je naj sku pqe od la ga we grad we auto pu te va u Sr bi ji. Po sle Azer bej xa na, ko ji je po nu dio kre dit od 300 mi li o na

nig de u sve tu ni je us pe la sa o bra }aj na kon ce si ja. „Uko li ko kon ce si o nar ima ugo vor sa dr à vom da sa mo od re |e no vre me eks pla ti {e ne ki put, on da ni je za in tre so van da ga ura di te me qi to, ne go br zo i da po~ ne eks plo a ta ci ja. Ni je za in te re so van da ga do bro odr à va, jer ga ima sa mo od re |e no vre me na ras po la ga wu. I na kra ju, ni je za in te re so van da ga do ve de u pot pu no is prav no sta we kad ga pre da je„, ka è Bu {a tli ja za RTS. Ipak, i ovo do ne kle za vi si od ve {ti ne pre go va ra wa. Kon ce si ja bi, pre ma re ~i ma Bu {a tli je, bi la do bra sa mo ako bi Ki ne zi pri sta li da de le sud bi nu na pla te pu ta ri ne tj. da dr à va Sr bi ja ne bu de u oba ve zi da ki ne skoj stra ni na dok na |u je raz li ku, ako sa o bra }aj ne bu de imao pro jek to va nu gu sti nu.

Iz vo zi mo hra nu, uvo zi mo naf tu Glav ni iz vo zni spoq no tr go vin ski part ne ri Sr bi je u pr voj po lo vi nu 2012. bi li su Ne ma~ ka, Bo sna i Her ce go vi na, Ita li ja, Ru mu ni ja, Ru si ja. U te dr à ve smo iz ve zli vi {e 2,5 mi li jar di do la ra. i u te dr à ve smo iz ve zli vi {e 2,5 mi li jar di do la ra. U iz vo zu do mi ni ra ju ì ta ri ce i po qo pri vred ni pro iz vo di, elek tri~ ne ma {i ne i apa ra ti, obo je ni me ta li i pro iz vo di od me ta la, gvo `|e i ~e lik i za jed no ~i ne vi {e od tre }i ne do ma }eg iz vo za (31,3 od sto). Od po ~et ka ja nu ra do kra ja ju na te ku }e go di ne, pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, naj vi {e smo uvo zi li iz Ru si je, Ne ma~ ke, Ita li je, Ki ne i Ma |ar ske ukup no ne {to vi {e od ~e ti ri mi li jar de do la ra. Naj vi {e smo uvo zi li ener gen te - naf tu, naft ne de ri va te i pri rod ni gas, vo zi la, elek tri~ ne ma {i ne i apa ra te, me di cin ske i

far ma ce ut ske pro iz vo de. Svi oni ~i ne bli zu tre }i ne srp skog uvo za, ta~ ni je 29 od sto. Ze mqe ~la ni ce Evrop ske uni je ~i ne vi {e od po lo vi ne ukup ne raz me ne, a na{ dru gi po va `no sti spoq no tr go vin ski part ner je su ze mqe CEF TA spo ra zu ma, sa ko ji ma ima mo su fi cit u raz me ni od 616,2 mi li o na do la ra. Taj su fi cit je uglav nom re zul tat iz vo za po qo pri vred no pre hram be nih pro iz vo da, gvo `|a i ~e li ka. Po sma tra no po je di na~ no po ze mqa ma, naj ve }i su fi cit u raz me ni ostva ren je sa biv {im ju go slo ven skim re pu bli ka ma - Cr nom Go rom, BiH i Ma ke do ni jom. Od osta lih ze ma qa, u pr voj po lo vi ni go di ne, is ti ~e se i su fi cit sa Ru mu ni jom i Slo va~ kom. Naj ve }i de fi cit je sa Ru si jom zbog uvo za ener ge na ta, pre sve ga, naf te i ga sa ko ji ~i ne oko 70 pro ce na ta srp skog uvo za iz te dr `a ve.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

116,3982

118,7737

121,5055

116,0419

Australija

dolar

99,5622

101,5941

103,9308

99,2574

Kanada

dolar

95,3069

97,2519

99,4887

95,0151

Danska

kruna

15,6363

15,9554

16,3224

15,5884

Norve{ka

kruna

15,9688

16,2947

16,6695

15,9199

[vedska

kruna

14,1056

14,3935

14,7246

14,0624

[vajcarska

franak

96,8774

98,8545

101,1282

96,5808

V. Britanija

funta

147,9387

150,9579

154,4299

SAD

dolar

94,7251

96,6583

98,8814

Po pro ce na ma Pri vred ne ko mo re Sr bi je, na {oj ze mqi je po treb no oko 30 mi li jar di evra za in ve sti ci je u in fra struk tu ru, pre sve ga u è le zni cu. Sr bi ja po kva li te tu è le zni~ ke in fra struk tu re za u zi ma ne slav no 110. me sto na li sti od 132 ze mqe, a sa mo na 2,5 od sto pru ga mo è se vo zi ti 100 ki lo me ta ra na sat. Da bi se br zi na vo zo va po ve }a la na 160 do 200 ki lo me ta ra na ~as, osim iz grad we dvo ko lo se~ nih pru ga, neo p hod ni su i no vi vo zo vi, za {ta tre ba ju i vre me i mi li jar de, ko je }e se te {ko obez be di ti u vre me pra zne dr àv ne ka se i ogrom nih kre dit nih oba ve za. Mre à pru ga u na {oj ze mqi sta ra je vi {e od ve ka. Na 62 od sto ko lo se ka br zi na je ma wa od 60 ki lo me ta ra na ~as, a na po je di nim de o ni ca ma se uvo de ta ko zva ne la ga ne vo `we s br zi na ma do 30 ki lo me ta ra na ~as. Zbog lo {e pru ge Ki kin da–Zre wa nin–Pan ~e vo–Be o grad mno ge fir me ro bu pre vo ze al ter na tiv nim i du ìm pu tem pre ko Sen te i Su bo ti ce. Lo {e smo po ve za ni i sa su se di ma, ta ko da se, na pri mer, od Su bo ti ce do Se ge di na pru gom du gom 40 ki lo me ta ra vo zi ~ak dva sa ta.

Tender za obnovu pruge Srp ske `e le zni ce su ob ja vi le ten der za na bav ku no vog ma te ri ja la za ob no vu 112 ki lo me ta ra pru ge na Ko ri do ru 10 kroz na {u ze mqu, ko ji }e bi ti otvo ren do 8. ok to bra, a ra do vi }e se fi nan si ra ti kre di tom Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj. Plan irana je na bavka 11.500 tona {ina, oko 40 sk re tnica, 136.000 be tonskih pr agova, vi{e od 50.000 b ukovih pr agova, 600 hra stovih pr agova, 250.000 kubnih m etara k amena i drugog m at er ijala. U kupna v rednost pro jekta je 100 m i liona evra i, osim o bnove pruge, u kq u~uje i na bavku m a{ina za weno od r` avawe i 15 v i{ esis temskih e lekt ri~nih l ok om otiva. Da bi se sa mo na Ko ri do ru 10 i bar skoj pru zi kroz Sr bi ju uki nu le

sve la ga ne de o ni ce, tre ba lo bi oko 350 mi li o na evra i pet go di na za

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Tr go va lo se sa mo „Ene gro pro jek tom” i „So jom” Pro te klih pet tr go va~ kih da na do ne li su la ga ni opo ra vak do ma }eg tr ì {ta ak ci ja uz ne {to in te ziv ni je tr go va we na ne ko li ci ni har ti ja. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, do bio je na vred no sti ~e tvr ti nu pro cen ta, okon ~av {i ne de qu na do mak ni voa od 440 po e na. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je 3,2 mi li o na evra, a vi {e od po lo vi ne re a li za ci je ot pa lo je na tr go va we ak ci ja ma „Ener go pro jek ta„, na vo de ana li ti ~a ri „Sin te za in vest gru pe”. Naj ve }i do ma }i gra |e vi nar obe le ìo je tr go va~ ku ne de qu sa naj bo qim ne deq nim pro me tom u te ku }oj go di ni i ra stom ce ne od 4,3 od sto. Ak ci je ove kom pa ni je za be le ì le su pro met od 192,5 mi li o na di na ra, naj ve }im de lom po ce ni od 440 di na ra, da bi na kra ju ne de qe pre ska ka le ni vo od 480 di na ra uz pri li~ no sla bu po nu du. Ukup no je is pro me to va no 4,4 od sto ak ci ja ove kom pa ni je, a osta je da se vi di da li po no vo ku -

pac ve li kog pa ke ta ak ci ja bio naj ve }i ri val ove kom pa ni je, Na pred, ko ji je pro te klih me sec da na bio do mi nan tan ku pac ovih har ti ja. Be ~ej ski „So ja pro tein„ za be le `io je pro met od 82,7 mi li o na di na ra, a naj ve }im de lo je ostva ren na ni vou od 530 di na ra na po ~et ku tr go va~ ke ne de qe. Kraj sed mi ce „So ja„ je do ~e ka la na ni vou od 492 di na ra, ali je pad ce ne usle dio uz pri li~ no ni zak obim pro me ta. So lid nu re a li za ci ju od 19,5 mi li o na di na ra re gi stro va lo je i „So ji no„ za vi sno pred u ze }e, su bo ti~ ki Ve te ri nar ski za vod, ko ji je u sed mi ci po ras tao 5,3 pro cen ta sti gav {i do ni voa od 355 di na ra. Tra di ci o nal no naj pro met ni ja har ti ja, Naft na in du stri ja Sr bi je, ostva ri la je pro met od 17,8 mi li o na di na ra uz so li dan pri ti sak na stra ni tra `we, ali uz bla gi rast ce ne do ni voa od 612 di na ra. Naj ve }a do ma }a va zdu {na lu ka, Aero drom „Ni ko la Te sla” ostva rio je pro met

od se dam mi li o na di na ra, sti gav {i do 436 di na ra {to je naj vi {a ce na za tva ra wa ove har ti je u po sled wih dva i po me se ca. Ban kar ske ak ci je ni ove sed mi ce ni su pri vu kle ve }u pa `wu ula ga ~a. Kor po ra tiv ni skan dal oko Agro ban ke ko ji je me dij ski eska li rao pro te kle sed mi ce do dat no je in ve sti to re od vu kao od naj kva li tet ni jih ban kar skih ak ci ja prem da se ne ke od wih na la ze na do mak isto rij skog mi ni mu ma. Ni {ka AIK ban ka

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

Energoprojekt holding, Beograd

464

192.496.310

Sojaprotein, Be~ej

492

82.707.599

147,4859

Veterinarski zavod, Subotica

355

19.458.502

94,4352

NIS, Novi Sad

612

17.838.784

Aerodrom „Nikola Tesla”, Beograd

436

7.042.693

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 8. 2012. godine

ra do ve. U `e le zni cu se go di na ma ni je ula ga lo do voq no, ta ko da je u pro te kle tri de ce ni je go di {we re mon to va no sa mo 36 ki lo me ta ra pru ga, ume sto 190, ko li ko je bi lo po treb no. U po sled woj de ce ni ji, od 2002, pro se~ no je go di {we u `e le zni~ ku in fra struk tu ru ula ga no sa mo 16,5 mi li o na evra, uglav nom iz kre di ta, dok je, na pri mer, Hr vat ska u istom pe ri o du go di {we ula ga la ~ak {est pu ta vi {e, 113 mi li o na evra. Za to la ga ne vo `we kod nas ne tre ba da ~u de. Za re kon struk ci ju i mo der ni za ci ju 770 ki lo me ta ra pru ga na Ko ri do ru 10 kroz Sr bi ju neo p hod no je bli zu pet mi li jar di evra. To pod ra zu me va sa vre me nu dvo ko lo se~ nu pru gu za put ni~ ki i te ret ni sa o bra }aj, kao i za kom bi no va ni tran sport, uz pro jek to va ne br zi ne od 160 do 200 ki lo me ta ra na ~as. Pla ni ra no je da se taj po sao za vr {i u osam go di na kroz dve eta pe. Me |u tim, ka ko je to pri li~ no dug pe riod, a i ne iz ve stan, s ob zi rom na ogrom na sred stva ko ja ne do sta ju, naj pre se pre go va ra o ma wim kre di ti ma za re mont pru ga du` ko ri do ra. R. Dautovi}

Akcija

pro te kle sed mi ce je bla go osci li ra la oko ni voa od 1.400 di na ra uz pro met od 4,6 mi li o na di na ra. Jo{ uvek ne ma no vih in for ma ci ja u ve zi sa pro da jom 20 od sto ak ci ja AIK-a ko je se na la zi u po se du gr~ kog ATEa ~i ju je zdra vu ak ti vu ne dav no pre u ze la Pi ra e us ban ka. Naj ve }a do ma }a ban ka pod kon tro lom dr `a ve, Ko mer ci jal na, po ra sla je na 1.300 di na ra uz mi ze ran pro met, uz i da qe pri li~ no sla bu in ve sti ci o na ak tiv nost, ka ko na stra ni ku po vi ne ta ko i pro da je. Be o grad ska Jub mes ban ka pa la je na ni vo od 10.000 di na ra uz ne ve li ki pro met, dok se Pri vred na ban ka ta ko |e sa ne ve li kim pro me tom spu sti la na no vi isto rij ski mi ni mum od 100 di na ra. ^el ni ci ove ban ke iz ja vi li su da je po lu go di {wi gu bi tak Pri vred ne sma wen na mi lion evra, ali da je upr kos to me ve o ma te {ko pro na }i stra te {kog part ne ra u ovom tre nut ku, na vo di se u ana li zi „Sin te zi nih” stru~ wa ka. E. D.

ekOnOMiJA

dnevnik [TA POKAZUJU POSLEDWI PODACI KREDITNOG BIROA

Kre di ti ra sli sa mo zbog evra Pri vred ni ci i gra |a ni u Sr bi ri o du za u sta vi li na 609,84 mi li ji sve su oba zri vi ji ka da se za du jar di, {to je tek 1,3 po sto vi {e od ù ju. Jul ski po da ci Kre dit nog ju na. Naj po pu lar ni ji su i da qe go bi roa Udru è wa ba na ka, ko ji su to vin ski zaj mo vi, gde se jul ski ob ja vqe ni ovih da na, go vo re da su dug za u sta vio na 158,92 mi li jar di se ukup ni kre di ti pri vre de i gra di na ra, {to je 2,1 po sto vi {e ne go |a na za u sta vi li na 2.172 mi li jar me sec ra ni je. Ra sli su i zaj mo vi za de di na ra, {to je 14,4 po sto vi {e sta no ve i adap ta ci ju – 348,68 mi ne go na sa mom kon cu pro {le go di li jar di, ili 1,3 po sto vi {e. Pad ne. Do mi ni ra ju in dek si ra ni kre su za be le ì li po tro {a~ ki kre di ti. Do da mo li to me i po da tak da di ti, ko ji su se za u sta vi li na su mi je od po ~et ka go di ne evro oja ~ao u od 36,12 mi li jar di di na ra, ili 2,1 od no su na di nar 12,7 po sto, ja sno od sto ma we. Na do le je kli znu la i je da je oprez i te ka ko pri su tan. ukup na su ma kre di ta ko ji se vo de Ka da se po gle da ju pod „osta li„ i li u od no su na ju ni, za u sta vi la se na ra sta ipak ima, 35,35 mi li jar di Za le to va we se ba{ ali vi {e kod pri di na ra, a to je i nismo zaduìvali, 0,1 od sto ni è vre de. Svi se sve ma we ne go u ju nu. Ali ali nabavka ogreva, za du ù ju, ali se ovi zaj mo vi su zimnice i {kolskog isto vre me no tru de pro {log me se ca pri bo ra te {ko da }e da oba ve ze is pu wa u od no su na jun pro}i bez kredita, va ju {to aùr ni je. pa li 4,3 od sto. kartica i minusa U~e {}e doc we u Ina ~e, pod zaj mo vi ma pa da: „osta li” se vo de dok je na kra ju kre di ti za re 2011. bi lo 11,8 od fi nan si ra we, a sto za sve ka te go ri je, sa da se sma ~i we ni ca da, ne smo u pret hod na wi lo na 11,5. Ka {we wa kod pri dva me se ca ve} stal no be le è pad, vre de pa da ju i u od no su na ju ni, sa go vo ri da je ve }i na kli je na ta 16 od sto na 14,4. Te ret vra }a wa shva ti la da im se lid ba iz jed ne du go va naj te è pa da sta nov ni - ban ke u dru gu ne }e do ne ti è qe no {tvu i oni su s 3,7 od sto kon cem olak {a we. Sta nov ni {tvo po sta je 2011, pre ko jun skih 4,2 sa da sti gli sve opre zni je i kod za du ì va wa do 4,3 pro cen ta. pu tem do zvo qe nog mi nu sa i kar Ka ko su se pro me ni le broj ke za ti ca. Kod mi nu sa je doc wa pa la 0,1 kre di te? Ukup na du go va wa prav od sto i u ju lu je bi la 8,5 pro ce na nih li ca za u sta vi la su se pro ta, a kod kar ti ca se za u sta vi la na {log me se ca na 1.463,67 mi li jar de 10,2 od sto. di na ra, a to je 12 po sto vi {e ne go Dru gim re ~i ma, za le to va we se pret hod nog me se ca. Kod zaj mo va ba{ i ni smo za du ì va li, ali na pred u zet ni ka ju li je okon ~an su - bav ka ogre va, zim ni ce i {kol skog mom od 98,57 mi li jar di, {to je 7,7 pri bo ra te {ko da }e pro }i bez po sto vi {e ne go me sec ra ni je. Du kre di ta, kar ti ca i mi nu sa. go vi sta nov ni {tva su se u tom pe D. Vujo{evi}

we ne tre ti ra ceo ban kar ski sek tor u Sr bi ji ko ji bro ji 33 ban ke, ve} uzo rak od 13 ba na ka, od ko jih su de set naj ve }e po ak ti vi - „Ban ka In te za”, „Ko mer ci jal na”, „Uni kre dit”, „Raj faj zen”, „So si je te `e ne ral”, „Euro bank EFG”, „Hi po Al pe Adri ja ban ka”, AIK, „Voj vo |an ska” i „Al fa ban ka”, i ko je u ukup noj ak ti vi ban kar skog sek to ra Sr bi je za jed no u~e stvu ju sa 70 od sto. Ana li zom su ob u hva }e ne jo{ tri ban ke ko je ima ju vr lo raz gra -

po zi ta. Ve }i tro {ko vi za ra da i ad mi ni stra tiv ni tro {ko vi, ne ga tiv no uti ~u na efi ka snost ban ke pre ma kli jen ti ma u me to do lo gi ji „Bi znis in fo gru pe”. Is tra `i va -

na tu mre `u fi li ja la i za po {qa va ju po 1.000 i vi {e rad ni ka „Pro kre dit”, „Kre di agri kol” i „Er ste ban ka”. Tih 13 ba na ka ~i ne ukup no 77 od sto ak ti ve ban kar -

Ko ji }e de vi zni kurs za u ze ti gu ver ner ka? Vred nost di na ra je ovih da na po no vo pa la na svo je isto rij ski naj ni è gra ne: za je dan evro pro {le sed mi ce tre ba lo je da ti go to vo 120 di na ra. Jo{ po ~et kom ove go di ne taj od nos je bio oset no dru ga ~i ji: evro je ko {tao „tek” 103 di na ra. Ova ko ni ska ce na di na ra pra vi ve li ke pro ble me, ka ko gra |a ni ma, ta ko i pri vre di Sr bi je, s ob zi rom na to da su i jed ni i dru gi de be lo za du è ni u evri ma. No va gu ver ner ka Na rod ne ban ke Sr bi je Jor go van ka Ta ba ko vi} ka è da jo{ ni je od lu ~i la o to me ka kvu }e po li ti ku de vi znog kur sa vo di ti. Do sko ra {wi gu ver ner NBS-a De jan [o {ki} bio je è sto ko kri ti ko van zbog ozbiq nog kli za wa kur sa di na ra to kom po sled wih me se ci. Do du {e, te kri ti ke, ko je su sti za le i od po li ti~ kih pro tiv ni ka, ali i od gra |a na i pri vred ni ka (na ro ~i to onih krup nih), ni su bi le na ro ~i to kon zi stent ne: dok su ga jed ni na pa da li da „ne bra ni” di nar do voq no, dru gi su sma tra li da je mi li jar da evra utro {e na na od bra nu vred no sti do ma }e va lu te na pro sto ba ~en no vac i da bi kurs tre ba lo pu sti ti da kli zi do we go ve tr ì {ne vred no sti. [o {ki} se bra nio ~i we ni com da po Za ko nu o NBS-u i me mo ran du mu o sa rad wi cen tral ne ban ke s Vla dom, on za pra vo i ne tre ba da {ti ti od re |e ni ni vo kur sa di na ra. Glav ni ciq NBS-a je ni ska in fla ci ja, a in ter ven ci ja ma na de vi znom tr ì {tu i spre ~a va wem ja ~eg pa da vred no sti di na ra sa mo

skog sek to ra, ko ja je na kra ju pro {le go di ne iz no si la oko 25,3 mi li jar de evra. Po sma tra ne ban ke ukup no za po {qa va ju oko 20.000 rad ni ka, od oko 30.000 ko li ko ih ima u ban kar skom sek to ru Sr bi je. Od tih 13 ba na ka, „Ko mer ci jal na ban ka” je dr `av na, AIK ban ka je pri vat na, a osta le su u vla sni {tvu stra nih li ca, od no sno deo su me |u na rod nih kor po ra ci ja Naj vi {e ka mat ne sto pe i na {ted wu i za kre di te ima AIK ban ka, {to joj da je sred wu atrak tiv nost ka ma ta po kri te ri ju mu „Bi znis in fo gru pe”. Naj ma we ak tiv ne sto pe ima „So si je te `e ne ral ban ka”, {to joj do pri no si da, za jed no sa „In te zom”, „Voj vo |an skom”, „Al fa ban kom” i „Hi po ban kom” ima naj a trak tiv ni je ka mat ne sto pe po kri te ri ju mu atrak tiv no sti te kom pa ni je. Ve }i na, ~ak de vet od 13 ban ka da je vi {e kre di ta ne go {to ima de po zi ta. Ma we kre di ta od pri mqe nih de po zi ta su pla si ra le dve ban ke ko je su po slo va le sa gu bit kom, „Al fa” i „Voj vo |an ska”, kao i dve ko je su po zi tiv no po slo va le, „Ko mer ci jal na” i AIK ban ka, ko je su pla si ra le ma we kre di ta ne go {to su pri mi le de po zi ta za oko 25 od sto. „Uni kre dit ban ka” je pla si ra la 67 od sto vi {e kre di ta ne go {to ima de po zi ta, a za wom sle di „Pro kre dit ban ka” sa 53 od sto.

Stra te gi ja za agrar u Skup {ti nu Sr bi ja mo ra da ima stra te gi ju u po qo pri vre di ko ju bi tre ba lo da do ne se Skup {ti na Sr bi je, a ne re pu bli~ ka vla da kao {to je to bi lo do sa da, pa bi on da taj do ku ment oba ve zi vao i ovu i bu du }e vla de, iz ja vio je Ta nju gu \or |e Bu ga rin, se kre tar Udru `e wa po qo pri vre de, pre hram be ne in du stri je i vo do pri vre de pri Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne. Po sled wu po qo pri vred nu stra te gi ju do ne la je Vla da, ko ju je pred vo dio Vo ji slav Ko {tu -

ni ca, 2005. go di ne, pod se tio je Bu ga rin i do dao da je ta stra te gi ja va `i la pet go di na, ta ko da ve} dve go di ne Sr bi ja ne ma agrar nu stra te gi ju, a i u „vre me kad je bi la na sna zi, ni je je po {to va la sle de }a vla da”. On sma tra da bi stra te gi ju u po qo pri vre di tre ba lo do ne ti na rok od naj ma we pet go di na, ali da bi bi lo ja ko do bro kad bi je do ne li do 2020. go di ne, a u tom du go ro~ nom do ku men tu tre ba lo bi de fi ni sa ti ci qe ve agrar ne

DINAR PONOVO NA NAJNI@IM GRANAMA

Iz me re na efi ka snost ba na ka Sto po stot nu efi ka snost za kli jen te, me |u 13 naj ve }ih ba na ka u Sr bi ji po ak ti vi, bro ju fi li ja la i za po sle nih, ima {est ba na ka - „Ban ka In te za”, „Ko mer ci jal na”, „Al fa ban ka”, „Pro kre dit”, „Uni kre dit” i „Hi po Al pe Adri ja ban ka”, po ka za lo je is tra `i va we kom pa ni je „Bi znis in fo gru pa”. Ve }oj efi ka sno sti ban ke za kli jen te do pri no si ve }i broj za po sle nih u ban ci, ve }i broj eks po zi tu ra, i ve }i od nos kre di ta i de -

ponedeqak13.avgust2012.

po li ti ke i krat ko oce ni ti sta we na {e po qo pri vre de. Iz ta kve stra te gi je tre ba lo bi da pro i za |e no vi Za kon o po qo pri vre di ko ji bi de fi ni sao „ko se sma tra po qo pri vred ni kom, kao i ka kve me re i ak tiv no sti }e dr `a va u na ~e lu spro vo di ti pre ma po qo pri vred ni ci ma”. Tre ba ure di ti i dru ga pi ta wa u po qo pri vre di, po put or ga ni za ci je sa ve to dav stva, za dru `nog or ga ni zo va wa i do no {e wa Za ko na o po qo pri vred nom ze mqi {tu.

Bez fiksnog kursa Jor go van ka Ta ba ko vi} je od ba ci la mo gu} nost uvo |e wa fik snog kur sa, {to tra ì deo pri vred ni ka i eko nom skih stru~ wa ka. – Ne mi slim da je to do bro re {e we. Ka da pri ti sne te pre tis-lo nac po klop cem ko ji ne sto ji do bro, u jed nom tre nut ku }e eks plo di ra ti – obra zlo ì la je ta kav svoj stav. se po ku {a va lo uti ca ti na ma wi rast op {teg ni voa ce na u ze mqi. We gov pret hod nik Ra do van Je la {i} ve li ke NBS-ove pro da je de vi za je prav dao uz obra zlo è we da ne tre ba da do la zi do „ve li kih dnev nih osci la ci ja” na de vi znom tr ì {tu. Ka ko god bi lo, i u jed nom i u dru gom slu ~a ju je pri met no da je NBS, mo `da i iz naj bo qe na me re, na kre ta we kur sa din ra uti cao na kraj we ar bi tra ran na ~in. No va gu ver ner ka jo{ se ni je iz ja sni la o to me ka kvu }e po li ti ku

kur sa vo di ti. Ona na vo di da je [o {ki} ~e sto bio me ta kri ti ka da je ka sno re a go vao na tur bu len ci je kur sa jer su, ka ko ka `e, de vi zne re zer ve tro {e ne, a di nar se ni je sta bi li zo vao. – Tu zam ku }u si gur no iz be }i. Kurs naj vi {e za vi si od sna ge pri vre de, ali i od NBS-a, ko ji tre ba da po mog ne Vla di da pri vre du u~i ni ja kom. Mi ne ma mo ve li ki unos de vi za kroz iz vo znu pri vre du i za to tre ba na pra vi ti do go vor sa svim ban ka ma o pla nu ku po va wa

de vi za. A kon kret nu po li ti ku kur sa od re di }e mo kad for mi ram tim, ana li zi ram do sa da pri me we ne me re i kad vi di mo efek te di na ri za ci je i ka ko ih po boq {a ti – na ve la je Jor go van ka Ta ba ko vi} na kon stu pa wa na funk ci ju gu ver ne ra. Ogro man broj gra |a na Sr bi je ko ji su za du è ni kod ba na ka od po ~et ka go di ne to ne u sve ve }e pro ble me: go to vo svi kre di ti su in dek si ra ni u stra noj va lu ti i ra te su na ra sle vi {e od pe ti nu. U sli~ nom pro ble mu je i ve li ki deo pri vre de, ta ko |e za du èn u evri ma, ali i pred u ze }a ko ja se ba ve uvo zom, kao i ona ko ja u ino stran stvu ku pu ju pro iz vod ne kom po nen te: ka da vred nost di na ra pa da, auto mat ski nam po sku pqu je ro ba ko ju pla }a mo u stra noj va lu ti. Kli za we ce ne di na ra na ni è za pra vo od go va ra sa mo onom naj zdra vi jem de lu srp ske pri vre de – pred u ze }i ma ko ja su pre te `ni iz vo zni ci. Oni, na i me, pla te rad ni ci ma i osta le in pu te u pro iz vod wu pla }a ju u di na ri ma, a svo ju ro bu na pla }u ju u evri ma. Za to tre ba ima ti u vi du da vred nost va lu te za pra vo od ra à va sna gu ne ke pri vre de: da nam je eko no mi ja ja ~a, i di nar bi bio sna `ni ji. Pot pu no bi ne re zon ski bi lo ve {ta~ ki odr à va ti vred nost di na ra na ne kom ni vou sa mo za to {to to od go va ra ve }em de lu gra |a na i pri vre de. Na kra ju kra je va, to bi bi lo ne mo gu }e: kad-tad bi smo po tro {i li sve de vi zne re zer ve. V. ^vorkov

NA[A EKONOMIJA U O^IMA „FAJNEN[EL TAJMSA”

Sr bi ja ni je da le ko od ban kro ta No va Vla da Sr bi je se su o ~a va sa su ro vom re al no {}u, ukqu ~u ju }i sve ve }i ma wak u bu xe tu, pri vre da ~i ji se obim sma wu je, pi {e ugled ni lon don ski „Faj nen {el tajms”. Po ziv pred stav ni ci ma Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da na raz go vo re uka zu je na sprem nost no ve vla de da se sa ovim pro ble mi ma su o ~i. Ali is pu wa va we obe }a wa da tih uo~i ne dav no odr `a nih iz bo ra bi }e ve o ma te {ko, pre no si „Faj nen {el tajms”. Vla da ju }a ko a li ci ja ko ju pred vo de na ci o na li sti i so ci ja li sti ve ru je da po sto ji na ~in ka ko bi se in ve sti to ri ohra bri li i po vra ti li po ve re we me |u na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja. Pr vi po te zi no ve vla de Sr bi je, a to zna ~i ve }a kon tro la Cen tral ne

sta we u dr `av noj ka si i kri ti~ nim fi nan sij skim pro ble mi ma s ko ji ma se no va vla da su o ~a va, Sr bi ja te {ko da ima dru gog iz bo ra osim da se po no vo okre ne MMF-u, ko ji }e go to vo iz ve sno

Lo{a iskustva Vla da Sr bi je ima ve o ma ogra ni ~en pro stor za ma ne vri sa we. Ras po la ga we fi nan sij skim re zer va ma NBS ka ko bi se fi nan si rao ma wak - te o ret ski iz vo dqiv na osno vu usvo je nih iz me na Za ko na - mo glo bi pre do ve sti do in fla ci je. Pre ma tom pro ble mu Sr bi ja je do sa da bi la ve o ma opre zna, na osno vu is ku stva ko je je ima la de ve de se tih go di na s hi pe rin fla ci jom. ban ke i iz bor no vog gu ver ne ra NBS, iza zva lo je bur nu re ak ci ju u Evrop skoj Uni ji i Me |u na rod nom mo ne tar nom fon du. Uosta lom, to je i do ve lo do lo {i je oce ne kre dit ne sta bil no sti agen ci je Stan dard and Purs. Te `we no vih vla sti u Be o gra du ka eks pan ziv ni joj fi skal noj po li ti ci ta ko |e su do ve le do ve }e ner vo ze tr `i {ta, pi {e FT. Me |u tim, ako se u ob zir uzme

zah te va ti ~vr {}u, a ne „la ba vi” fi skal nu po li ti ku. „Ne ve ru jem da vla da uop {te ima ne ku dru gu mo gu} nost”, ka è Jo van Ko va ~i}, po li ti~ ki sa vet nik i pred sed nik ne za vi snog na u~ no-is tra ì va~ kog udru è wa „Most Is tok-Za pad” za Fi nan cial Ti mes. Ko va ~i} tvr di da Sr bi ja ni je ban kro ti ra la, ali da je ve o ma bli zu ste ~a ja.

„Dru gim re ~i ma, sa da kad je iza bran no vi gu ver ner, zbog ~e ga su ne ki iz ra zi li za bri nu tost, sve bi tre ba lo oba vi ti ve o ma br zo. Vla da je se be ote ra la u }o {ak, sa da mo ra ostva ri ti re zul ta te na dru gim pod ru~ ji ma „, do da je Ko va ~i}. U raz go vor za FT, Ko va ~i} ka `e da po je di ni ~la no vi vla de sma tra ju ka ko su za mer ke MMF-a „ne pri jat ne”. Majkl [mit, {ef de le ga ci je u raz go vo ri ma sa srp skim po sla ni ci ma is pred ne ma~ ke Pri vred ne ko mo re, tvr di da }e no vi do go vor sa MMF-om iz per spek ti ve ne kih in ve sti to ra bi ti od ve li kog zna ~a ja, ali da to ni je je di na stvar na ko ju }e obra ti ti pa `wu. „In ve sti ra we je po sta lo pu no ri zi ka. Fi nan sij ski in ve sti to ri su ve o ma oba zri vi u po slo va wu u re gi o nu. Oni su ~ak i opre zni ji ka da je o Sr bi ji re~, jer je ona do sa da ostva ri va la bo qe re zul ta te ne go Hr vat ska i Ma |ar ska, a sa da ima lo {i ju oce nu kre dit ne spo sob no sti. Ti in ve sti to ri su tre nut no ne si gur ni zbog sta va no vih vla sti o raz li ~i tim pi ta wi ma, po seb no po re skoj po li ti ci. Ho }e li po rez bi ti ve }i i da li }e po dr {ka za in ve sti to re osta ti na istom ni vou kao do sa da .. vi de }e mo .. „, upo zo ra va [mit. On sma tra i da bi Sr bi ja mo gla bo qe is ko ri sti ti fon do ve za ula ga wa u in fra struk tu ru, in sti tu ci ja po put Svet ske ban ke i Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj, a da je de val va ci ja di na ra uma wi la ce nu ra da i ze mqi {ta, u in du strij skom sek to ru, ali i ma lo pro da ji. „Sud bi na srp skog pri vre de je ne iz ve sna, ali ne i bez na de”, za kqu ~u je „Faj nen {el tajms”.

ponedeqak13.avgust2012.

dRU[TvO

PIJA^NI [ARENI[ U VARO[I VR[AC

Na va li na ro de, jef ti no dam sa mo da pro dam! Iz ju tra. Ume sto sve ì ne, nad va ro {i com usred rav ni ce tre pe ri vre li na za o sta la od pa kle no to plih da na. Za gu {qi va no} mu ~i la je me {ta ne na po ste qa ma mo krim od zno ja i te {kih, gr ~e vi tih sno va. I ta man kad se u~i ni lo da se ose }a ne ki pro hlad ni po ve ta rac a ono – sva nu lo. A s no vim da nom vra }a ju se sta re bri ge. Jed na od wih je i od la zak na pi ja cu. Va qa is ko ri sti ti ’la do vi nu i snab de ti se ze le ni {em, vo} ka ma i po vr} ka ma. Pre ma pi ja~ nom pla cu sa svih se stra na pri bli à va ju na mer ni ci, ko pe {ke, ko bi ci klom, a ko mo è se bi da do zvo li, i ko li ma. Te zge su pu ne {a re ni {a, pi qa ri ce uve li ko pi ju svo ju dru gu ka fu, onu du ga~ ku, iz {o qa za mle ko, i ~a vr qa ju jed na s dru gom, ona ko pre ko ra me na, ili se do vi ku ju s oni ma u dru gom re du be ton skih sto lo va. Mu {ki u toj pro daj noj ra bo ti ima ju ulo ge no sa ~a te {kih te re ta od xa ko va i gaj bi i vo do no {a. Kad spu ste ba lon s vo dom ko ju su na to ~i li na ~e smi ukraj pi ja ce, pu ne pla sti~ ne li tar ske fla {e, iz bu {e ne pri dnu, i pr ska ju iz lo è nu ro bu da iz gle da lep {e i ne sve ne.

Ma gi~ na tr go va~ ka re~ „ak ci ja“ u{la je na ve li ka vra ta me |u drev ne pi qar ske obi ~a je Mu {te ri je se ve} ras pi tu ju za ce ne, va ge ra de i pr ve pro da je su ’pa le’. S vre me na na vre me ne ko uz vik ne: „Na va li na ro de. Jef ti no dam sa mo da pro dam!„ Ipak, to je sad tek {tos da se iz ma mi osmeh. Ume sto po vi ka ko ri ste se pri la go |e ne re kla me pre u ze te s te le vi zi je. Ta ko ni je ret ko vi de ti ka ko je ne ko na kar to nu ne ve {to is pi sao ’Ak ci ja! Mla di krom pir 130’ ili {to god sli~ no. Ma gi~ na tr go va~ ka re~ „ak ci ja“ ta ko ula zi na ve li ka vra ta me |u drev ne pi qar ske obi ~a je. Pr vi kup ci, oni ra no ra ni o ci, ma hom su sta ri ji qu di. Oni su na vi kli da usta ju ra no jer su ~i ta vog `i vo ta ra di li od {est do dva pa su mo ra li da usta nu u pet i ta im je na vi ka osta la. Ta kvi bi da {to pre oba ve ono {to mo ra ju i vra te se ku }i. S wi ma ne ma cen ka wa ni ti pre ne ma ga wa. Oni o{tro gle da ju u va gu, sa mi bi ra ju ro bu. Pro da va ~i ce po zna ju tu sta ru gar du i pu {ta ju je da ra di ka ko zna, ne su ge ri {u ili pri di ku ju. Ka ko vre me od mi ~e a sun ce se pe we i sve pri met ni je gre je, to je i gu `va ve }a. Pri sti `u go spo |e ko je su se uspa va le. Ima ih ko je su se do te ra le, ali i onih ko je su je dva o~i otvo ri le, pro gu ta le gor ku ka fu na br zi nu i jur nu le da ota qa ju oba ve zu ku po vi ne. One su sa mo na pr vi po gled la ki plen za ne ku sit nu pre va ru jer }e im se o~as po sla o~i iz be ~i ti a iz gr la iz le te ti ci ka

sa mo ako za pa ze da se va ra na kan ta ru ili po tu ra lo {i ja ro ba. Od jed nom su pot pu no bud ne i qu te kao osi ce. Jed na {an sa za ka kvu smi ca li cu je ako go spo |a „pri ~a na mo bil ni“ pa joj pa `wa po pu {ta za ono oko we jer se sva une la u no vi tra~. Tad je mo `da i pri li ka da se mal ki ce za ki ne na me ri ili u ro bi. Iz ve `ba no oko pro da va ~i ce pra ti sve broj ni ju po vor ku pred te zgom. Za pa à ju vred ne, fi ne mu {kar ce ko ji su osta vi li svo je su pru ge kod ku }e pa do {li da ih od me ne; oni oba ve zno no se spi sak u ru ci i pre ma na lo zi ma na we mu kre }u ka po treb noj na mir ni ci. Ta kvi se ne cen ka ju, va `no im je da na |u ono {to im je na lo è no, tek re da ra di pi ta ju „po {to ovo ili ono“ i ka ù ko li ko im tre ba od me ri ti. Ako ku pu ju pa ra dajz, kaj si je ili bre skve, ti kvi ce, mla di krom pir i sli~ nu ro bu ko ju tre ba oda bra ti, taj po sao pre pu {ta ju pro da va ~i ci, {to je ide al na pri li ka da se u ke su po red do brih uba ci i po ne ki smek {a li, uve li, ili ve} po ne gde po kva ren plod. Taj se fa li~ ni za tr pa zdra vi ma pa se ke sa ka ~i na va gu i ~i ta ko li ko te ì ro ba u woj. Ako ima ko ji gram vi {e, ve li ko du {ni pro da vac sma wi te ì nu do one tra è ne a za hval ni ku pac pla ti i ve} gle da u spi sak i no vu stav ku na we mu. Pro dav ci ~ak i kod te kli jen te le sve re |e pri me wu ju ne ka da uspe {nu tak ti ku po ko joj u ke su uba ce vi {e ro be ne go {to je tra è no, sta ve je na kan tar pa, to bo è ne ve {to, pi ta ju: Kom {i ja ima 300 gra ma vi {e, je l’ mo è? Taj {tos ne pa li jer na rod ne ma pa ra i ret ko se ko pre |e da ku pi vi {e ne go {to je na me rio. Oko pod ne gu `va i vru }i na su naj ve }i. On da na rod po~ ne po la ko da se ra zi la zi ku }a ma a ne ki tr gov ci kre nu da se pa ku ju. Naj u por ni ji su pro dav ci sa se la; wi ma je dan ve} oti {ao pa se de du è od do ma }ih, o~e ku ju }i oka sne le kup ce. Ti do la ze oko je dan ili dva, uùr ba ni, us pla hi re ni, pa za re {ta im tre ba i be è. Sva ko je oka snio iz ne kog svog raz lo ga pa bi sad da na dok na di pro pu {te no. Ali, ro be je ma we ne go {to je bi lo, naj bo qe je odav no pro bra no pa mo ra ju da se za do vo qe onim {to je osta lo. Kad i ta po sled wa gru pa ode, oko tri po pod ne, po naj ve }oj pri pe ci, i naj u por ni ji pro dav ci se pa ku ju. Va qa im po to va ri ti ro bu u usi ja ne trak to re ili kom bi je i kre nu ti ku }i. Po pod ne je pi ja ca go to vo pu sta, na woj su jo{ sa mo pre kup ci ko ji naj lo ni ma pre kri ju ro bu ko ju }e i su tra pro da va ti. Oni spa va ju na xa ko vi ma is pod te zgi, umi va ju se i pe ru na ~e smi i osta ju tu gde su dok sve ne ras pro da ju, isto vre me no mer ka ju }i da jef ti no ot ku pe ka kvu ro bu ko ju }e od ve sti u dru go me sto gde mo gu do bi ti bo qu ce nu. Svi re dom se à le na to da su me ga mar ke ti „ubi li po sao“ jer su im ce ne ta ko ni ske da po {te ni (pre)pro dav ci ne mo gu da ih pra te jer ne mo gu da za ra de ni za go ri vo, a ka mo li za pi vo. Po pod ne nad te zga ma ti ho je, spar no i ni ka ko da pro |e. Svu da oko lo ~u ju se gla so vi va ro {kog ì vo ta ko ji te ~e svo jim to kom dok ov de vla da mir ko ji }e po tra ja ti do su tra uju tru kad }e se za vr te ti no va pi ja~ na za vr zla ma. Ilija Baki}

U ba we po zdra vqe U baw skim le ~i li {ti ma u Sr bi ji pro {le go di ne bo ra vi lo je vi {e pa ci je na ta ne go 2010, a naj ve }i broj wih na re ha bi li ta ci ju je od la zio zbog re u mat skih, en do kri no lo {kih, ne u ro lo {kih i bo le sti sr ca i krv nih su do va. Po po da ci ma Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we, pro {le go di ne u ba wa ma je na re ha bi li ta ci ji bi lo oko 48.500 pa ci je na ta, od ko jih go to vo 12.000 zbog re u mat skih, a oko 10.800 zbog en do kri no lo {kih obo qe wa. Vi {e od 8.000 gra |a na za tra `i lo je po mo} u baw skim le ~i li {ti ma zbog ne u rol {kih obo qe wa i bo le sti sr ca i kr vih su do va. Oko 6.642 le ~i lo se zbog po vre da i obo qe wa lo ko mo tor nog si ste ma, a znat no ma we usled re spi ra tor nih pro ble ma. O tro {ku RF ZO-a naj vi {e wih le ~i lo se u Spe ci jal noj bol ni ci „Mer kur” u Vr wa~ koj ba wi, po tom In sti tu tu za re ha bi li ta ci ju Be o grad i In sti tu tu za le ~e we i re ha bli ta ci ju Ni {ka ba wa.

dnevnik

U SRBIJI OD ALCHAJMERA PATI OKO 100.000 QUDI

U pri pre mi pr vi re gi star obo le lih Pro ce wu je se da sva ki de se ti gra |a nin Sr bi je sta ri ji od 65 go di na obo le va od Al chaj me ro ve bo le sti, a ma we od ~e ti ri od sto bo le sni ka uzi ma po treb nu te ra pi ju. Pre ci zne sta ti sti ke jo{ uvek ne ma mo, kao ni si stem sko ula ga we u oblast me di ci ne ko je bi zna ~aj no po boq {a lo zdrav stve no sta we obo le lih. Cen tar za po re me }a je pam }e wa i de men ci ju pri Kli ni ci za ne u ro lo gi ju Kli ni~ kog cen tra Sr bi je u Be o gra du pri pre ma pr vi re gi star obo le lih od Al chaj me ro ve bo le sti. Tek po we go voj iz ra di tre ba lo bi da se zna da li su pro jek ci je da od te ne u ro lo {ke bo le sti u Sr bi ji pa ti oko 100.000 qu di ta~ ne i ko ji vid de men ci je je naj ~e {}i. Iz ra da re gi stra je iz u zet no va `na s ob zi rom na to da se broj

Dom s 26 kreveta u Futogu U S rbiji po stoji samo jedan dom sa sp ec ij al iz ovanim sme {tajem za lica ob olela od Alc ha jm erove b olesti, koji je u junu 2011. g odine o tvoren u F utogu kod Novog Sada, ali koji ima samo 26 kr eveta. U celoj zemqi po stoji samo jedan d nevni b oravak za ob olele od de me ncije, u Novom Sadu, i on f un k ci oni{e za hv aq uju}i vo lon terskom radu ~l anova U dr u`ewa gr a|ana „Alc hajmer”. Po stoje dva centra za p or em e}aje pa m}ewa i de me ncije pri kli ni~kim cen trima u Beo gradu i Novom Sadu.

obo le lih od te bo lest po ve }a va. Na o snovu p od ataka iz r egistra, mo}i }e da se u st anovi i koji su fa ktori r izika koji mogu d ovesti do nas tanka de me ncije i u kojoj meri je ona nas ledna. Od sep tembra }e z ap o~eti fi nalna ve rzija „onlajn” si stema kojem }e pristup imati l ekari iz Beo grada i ve}ih ce ntara u S rbiji. Tako }e se ste}i u slovi da se r egistar ko nt i nu -

irano d op uwava. - Problem je u tome {to se u S rbiji ta bolest ug lavnom di ja gno st ikuje u kasnoj fazi, a za ma ksi malno dejstvo t er apije veoma je va`no weno rano ot kr ivawe - kaè dr Dr agana Kuqi} -O br adovi}, na ~e lnica Od eqewa ne ur ol ogije KBC „ Dr agi{a M i{ovi}” u Beo gradu. - Prvi s im ptomi, koje bi odmah tr ebalo pr ov eriti kod l ekara sp ec ij aliste, su z ab ora vqawe d og a|aja koji su se ne davno d esili, ra zg ovora s os obama u pos ledwih n ek oliko sati, te {ko}e u n al aèwu re~i i u pa m}ewu novih in fo rm acija. V eliki je problem {to p or odice ne s hv ataju do voqno oz biqno s im ptome b olesti, v er uju}i da su one no rmalan deo st arewa, a z ab ora vqawe nije uvek u ob i~ajen deo st arewa. Tako se p aci jenti kasno o br a}aju l ekaru, a l ekari op{te p rakse kasno up u}uju p aci jente na daqa sp ec ij alis ti~ka i sp it ivawa. Uv o|ewe t er apije t ako|e kasni jer se jo{ uvek ~esto v eruje da di ja gnoza nije hitna. Iako po st oje}i l ekovi ne mogu d ovesti do po tpunog i zl e~ewa, mogu zna ~ajno ut icati na u sp or avawe toka Alc ha jm erove b olesti i tako pr od uèti kv al itetan ìvot p aci jenta. J. Barbuzan

IZDAVA^I SPREMNI ^EKAJU NOVU [KOLSKU GODINU

Uy be ni ke ma lo po sku pe li pa pir i kurs evra Ma da se let wi ras pust po la ko pri mi ~e kra ju, sko ri po ~e tak no ve {kol ske go di ne, bar u kwi à ra ma, jo{ uvek se ne ose }a pa }e ve ro vat no i ove go di ne gu `ve i re do vi za ku po vi nu ux be ni ka po ~e ti tek ka da i ~a so vi. Ipak, bar po re ~i ma iz da va ~a ux be ni ka, ne bi mo ra lo da bu de ta ko jer su svi odo bre ni ux be ni ci ve} uve li ko u pro da ji. – Za vod za iz da va we ux be ni ka i ove go di ne na vre me je obez be dio sve ux be ni ke i oni su u kwi à ra ma odav no – ka è pi-ar Za vo da za ux be ni ke Je le na Iva no vi}. – Osim ux be ni ka na srp skom je zi ku i za osnov ce i za sred wo {kol ce, i ove go di ne ima mo ux be ni ke na je zi ci ma na ci o nal nih za jed ni ca i je di no kod wih se mo è de si ti da tre nut no ne ma ne kog na slo va jer je ti ra` ras pro dat, a ra di se o ma lim ti ra ì ma, ali to ne tra je du go jer sve ra di mo da obez be di mo ux be ni ke za sve |a ke. Pro se~ na ce na ux be ni ka Za vo da ove go di ne vi {a je ne ko li ko pro ce na ta ne go la ne i kre -

}e se od 550 do 600 di na ra, ka ko za na slo ve na srp skom, ta ko i na je zi ci ma na ci o nal nih za jed ni ce. – U pret pla ti, u ko joj su ro di te qi ux be ni ke mo gli is pla ti ti do 1. ju na, ima li smo pro {lo go di {we ce ne, a sa da smo, zbog uvo znog pa pi ra i kur sa evra, mo ra li da ih ko ri gu je mo, ali ne vi {e od pet po sto, pa nam ux be nik u pro se ku ko {ta 600 di na ra – ka è Gor da na Kne è vi}-Or li} iz Iz da va~ ke ku }e „Klet”. – Osim ux be ni ka na srp skom je zi ku, ima mo i bo ga tu po nu du {kol skih kwi ga na ma |ar skom, ne ke na slo ve na slo va~ kom i al ban skom. Ce ne tih ux be ni ka iste su kao i ce ne onih na srp skom je zi ku, a po seb na po god nost za kup ce je {to sva na {a iz da wa mo gu na ru ~i ti pu tem Po {te i sti }i }e im na ku} nu adre su za ne ko li ko da na, i to po ce ni kao u kwi à ri, bez pla }a wa po {ta ri ne. Na rux be ni ce za na {e ux be ni ke mo gu se na }i u svim po {ta ma u Sr bi ji.

Ce ne ux be ni ka, u od no su na pro {lo go di {we, ni je zna ~aj ni je me wao ni „Kre a tiv ni cen tar”. Po re ~i ma ured ni ce u toj iz da va~ koj ku }i Na ta {e Di ni}, svi ux be ni ci s li cen com Mi ni star stva pro sve te su sprem ni i dok }e u~e ni ke ni `ih raz re da, uko li ko su se wi ho vi na stav ni ci opre de li li za tog iz da va ~a, sa ~e ka ti na klu pa ma pr vog {kol skog da na, oni za vi {e raz re de u pro da ji su u kwi `a ra ma {i rom ze mqe. D. Deve~erski

„TRANZICIJA” KROZ OBJEKTIV SLOBODANA MI[KOVI]A

Gle daj Bu gar sku, vi di Sr bi ju Gle da ju }i fo to gra fi je pro pa lih in du strij skih kom bi na ta u su sed noj Bu gar skoj, ov da {wi gra |a ni ima }e pri li ku da vi de da na {wu sli ku ne gda {wih voj vo |an skih i sr bi jan skih fa bri ka, sto `e ra pri vred nog raz vo ja, ko je su hra ni le mno go broj ne po ro di ce. U Sa lo nu Na rod nog mu ze ja u Zre wa ni nu, na i me, u sre du }e, u 19 ~a so va, bi ti otvo re na iz lo `ba fo to gra fi ja pod na zi vom “Tran zi ci ja” mla dog auto ra Slo bo da na Mi {ko vi }a. Ta iz lo `ba na ro ~i to }e bi ti za ni mqi va Zre wa nin ci ma, me {ta ni ma gra da ko ji je dav no, u biv {oj Ju go sla vi ji, bio je dan od naj ve }ih in du strij skih cen ta ra, a da nas je si no nim za pro pa le pri vred ne gi gan te, po put [e }e ra ne, Zre wa nin ske in du stri je pi va, Fa bri ke ~a ra pa “Udar nik”, Fa bri ke {e {i ra “Be gej” i inih. Autor iz lo `be Slo bo dan Mi {ko vi} ro |en je u gra du na Be ge ju

1984. go di ne i ve ro vat no se i ne se }a zlat nog do ba zre wa nin ske in du stri je. Ali, po {to po sled wih pet go di na `i vi i ra di u So fi ji, imao je pri li ku da vi di po sle di ce tran zi ci je i lo {eg vo |e wa pri vre de u Bu gar skoj ko je, na `a lost,

ni su za o bi {le ni Sr bi ju. Kroz fo to gra fi je je na sto jao da pre ne se at mos fe ru me sta i do ga |a ja ko je vi di kroz fo to-objek tiv, ta ko da sva ka fot ka no si svo ju pri ~u. Pro je kat “Kre mi kov ci – jed na pri ~a”, ko ji je u Sr bi ji pred sta -

vqen pod na zi vom “Tran zi ci ja”, uka zu je na iz u zet no lo {e sta we me ta lur {kog kom bi na ta u oko li ni So fi je, ne ko li ko da na pre ne go {to je pro dat a ka sni je i uni {ten. Na fo to gra fi ja ma se mo gu vi de ti ne ve ro vat ne raz me re tog kom plek sa, naj ve }eg u Bu gar skoj, ko ji je, uru {a va ju }i se to kom go di na, pot pu no opu sto {en. Kom pleks je pro iz vo dio pe ti nu bru to do ma }eg pro iz vo da Bu gar ske, za po {qa vao je vi {e od 42.300 qu di i stvo rio 45 no vih za ni ma wa. Pro iz vo di tog kom bi na ta osvo ji li su broj ne na gra de i na {li put u vi {e od 12 ze ma qa sve ta. Kom bi nat da nas na fo to gra fi ja ma iz gle da tu `no i za pu {te no, pred sta vqa ju }i na ne ki na ~in sim bo li ~an od raz lo {eg sta wa u pri vre di ze mqe u ko joj se na la zi. Iz lo `ba }e bi ti otvo re na do 24. av gu sta. @. B.

Sa o bra }aj jed nom ko lo vo znom tra kom Re kon struk ci ja vre lo vo da u Uli ci \or |a Nik {i }a Jo ha na i Rad ni~ koj po ~i we da nas i zbog to ga }e bi ti pri vre me no iz me wen re `im sa o bra }a ja na de lu par ki ra li {ta i ko lo vo za u Uli ci \or |a Nik {i }a Jo ha na. Sa o bra }aj }e se od vi ja ti jed nom ko lo vo znom tra kom uz ne iz me ni~ no pro pu {ta we u de o ni ci od Bu le va ra Slo bo da na Jo va no vi }a do Uli ce Sto ja na No va ko vi }a.

Po po vi ca bez vo de

Sa o bra }aj }e u Rad ni~ koj uli ci bi ti pre u sme ren na jed nu ko lo vo znu tra ku, od Su tje ske do Stra `i lov ske uli ce. Da nas po ~i we i iz grad wa vre lo vod nog pri kqu~ ka za obje kat u Uli ci Ve se li na Ma sle {e 40 i 40b. Na de lu ko lo vo za i tro to a ra u Uli ci Ve se li na Ma sle {e is pred po me nu tih bro je va, sa o bra }aj }e se pre u sme ra va ti na jed nu ko lo vo znu tra ku uz ne iz me ni~ no pro pu {ta we vo zi la. B. M.

Zbog pla ni ra nih ra do va da nas od 8 do 15 sa ti ne }e bi ti vo de na Po po vi ci u ê ti nar skoj uli ci, od bro ja 1 do bro ja 17, u Sun ~a noj, So lar noj i Uli ci Pan ~i }e ve omo ri ke, na Fru {ko g or s kom pu t u, od bro j a 108 do Srem ske uli ce i u na se qu Pa ra go vo. U JKP „Vo do vod i ka na li za vi ja” ka ù da je mo gu }e da to kom ra do va blo ka da vo do vod ne mre è bu de pro {i re na i na okol ne uli ce.

Novosadska ponedeqak13.avgust2012.

No se ba {ten ski ot pad

De la ma lih umet ni ka

Iz lo `ba de~ jih ra do va „Ve li ka de la ma lih umet ni ka” bi }e otvo re na da nas u Pred u ze }e “î sto }a” }e da nas od no 18 ~a so va u Zbir ci stra nih umet no sti u si ti ba {ten ski ot pad sa Te le pa, a su - Du nav skoj 29. Ra do vi pred sta vqa ju de~ ju tra iz Ko vi qa, Kli se, Sla ne ba re, Vi - in ter pre ta ci ju li kov nih teh ni ka - mo dov dan skog na se qa i Kli san skog bre - za ik, uqe na plat nu i pla ste lin, a kao ga. U sre du, 15. av gu sta ova vr sta ot pa - in spi ra ci ja po slu ì la su im de la iz le da bi }e od ne se na iz Fu to ga. @i te qi ga ta dr Bran ka Ili }a u Zbir ci stra ne ovih na se qa ba {ten sko sme }e, u ko je umet no sti. spa da ju tra va, gra ne, li {}e i ko rov, Or ga ni za tor i re a li za tor iz lo `be je tre ba da upa ku ju u ke se, xa ko ve ili ku - mu zej ski pe da gog - pri prav nik Iva na ti je i osta ve is pred svo jih ku }a do 6 sa - Ste fa no vi}. Po stav ka se mo è po gle da ti na dan od no {e wa ot pa da. N. R. ti do kra ja av gu sta. M. S.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Sne à na mo ra umre ti” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬ red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬ deq ¬kom, sre¬dom i pe t¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬ le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Sne à na mo ra umre ti„ Ne le Noj ha us. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Jed nog ki {nog no vem bar skog da na Ode qe we za krv ne i sek su al ne de lik te hof hajm ske po li ci je po zva lo je in spek to re Pi ju Kir hof i Oli ve ra fon Bo den {taj na

da po kre nu is tra gu o mi ste ri o znoj sa o bra }aj noj ne sre }i: è na je s pe {a~ kog mo sta pa la na auto mo bil ko ji je pro la zio is pod we ga, a je dan sve dok tvr di da ju je ne ko gur nuo. Is tra ga vo di Pi ju i Bo den {taj na u ma lo se lo Al ten hajn, gde je ne ka da ì ve la Ri ta Kra mer, `r tva ne sre }e. Je da na est go di na pre ovog slu ~a ja, u tom se lu su bez tra ga ne sta le dve se dam na e sto go di {wa ki we. Za wi hov ne sta nak je ta da na de set go di na za tvo ra osu |en dva de se to go di {wak To bi jas Sar to ri jus, sin Ri te Kra mer. Bo den {tajn i Pi ja Kir hof do zna ju da je To bi jas od slu ìo ka znu i da se ne dav no vra tio u rod ni Al ten hajn. Da li je na pad na we go vu maj ku ne ka vr sta od ma zde? N. R.

Va ja we u pe sku sle de }eg vi ken da Tak mi ~e we u va ja wu u pe sku, ko je je tre ba lo da se odr ì ju ~e na [tran du, zbog lo {eg vre me na od lo è no je za sle de }i vi kend. Je dan od naj za ni mqi vi j ih do g a | a j a za naj m la | e [tran da ro {e odr à }e se u ne de qu, 19. av gu sta, od 15.30 do 16.30 ~a so va du` pla è iz me |u „Da nu bi u sa” i Mo sta slo bo de. Tak mi ~e we je na me we no de ci

do 12 go di na, a pred vi |e na je i ka te go ri ja u ko joj }e tak mi ~a ri ma po ma ga ti ro di te qi. Pri ja vqi va we za tak mi ~e we je od 9 do 14 ~a so va na pul tu u bli zi ni glav nog ula za na pla `u. Pre gled ra do va je od 16.30 do 17 ~a so va, a od 17 do 18 ~a so va na bi ni na cen tral nom pla tou bi }e odr `an pro gram „Mi ni klu ba”. J. Z.

DRAGOCENI DAROVI BRITANSKOG HUMANITARCA

Or to ped ska po ma ga la za „Sun ce” Or t o p ed s ka po m a g a l a za oso be s in va li di te tom uru ~e na su ju ~e Udru è wu gra |a na za ce re bral nu i de~ ju pa ra li zu „Sun ce„. Do na tor je bri tan ski hu ma ni tar ni rad nik En dru Dej vis, a udru è we od ju ~e na ras po la ga wu ima jed na mo tor na ko li ca, tro je obi~ nih ko li ca, vi {e vr sta ho da li ca, sto li ce za ku p a w e, {ta p o v e, {ta k e i sto li ce za to a let sa pra te }om opre mom. Ka ko ka è se kre t ar k a udru ` e w a Mil k a \u ri}, ova po ma ga la bi }e do -

de qe na na ko ri {}e we oni ma ko ji ma bu du po treb na. Udru è we gra |a na „Sun ce” osno va no je 2008. go di ne, a ak tiv no sti su usme re ne na stva ra we uslo va za kva li te tan ì vot oso ba ko je bo lu ju od ce re bral ne i de~ je pa ra li ze. ^la no vi udru è wa, iz me |u osta log, ra de na po di za wu sve sti o po lo à ju oso ba sa in va li di te tom i za la ù se za pri me nu Na ci o nal ne stra te gi je i po li ti ke u obla sti in v a l id n o s ti. Udru ` e w e „Sun ce” or ga ni zu je i edu ka -

JU^E OBELE@EN ME\UNARODNI DAN MLADIH

„Omla din ska uli ca” pu na sa dr à ja i ak tiv no sti Broj na omla din ska udru è wa i udru è wa za mla de ju ~e su pred sta vi la svoj rad u okvi ru ak ci je „Omla din ska uli ca” ko ju je or ga ni zo va la grad ska Kan ce la ri ja za mla de. Na taj na ~in u gra du je, kao i u ce lom sve tu, obe le èn Me |u na rod ni dan mla dih, 12. av gust. Na uli ci su se, iz me |u osta lih,

pred sta vi li Omla din ski cen tar CK-13, No vo sad ski hu ma ni tar ni cen tar, SOS èn ski cen tar, Udru è we „Pre vent”, Vo lon ter ski cen tar Voj vo di ne, Stu dent ski kul tur ni cen tar, Cen tar za rat nu tra u mu, Udru è we qu bi te qa dru {tve nih iga ra „Val ha la”, Klub umet ni ka bi na-KUB, Udru -

V remeploV

Ru si se ume {a li u bu nu Ve li ka ma |ar ska bu na 1848. iz ko je je pro i za {ao i te `ak ma |ar sko - srp ski rat, ko na~ no je ugu {e na 13. av gu sta 1849. kod Vi la go {a u Er de qu, pod uda rom ru ske car ske voj ske. Ta ko je mo skov ski car po mo gao be~ kom ca ru da sa ~u va pre sto. A ovaj je, ne pu na tri me se ca ka -

tiv ne i sport ske ak tiv no sti za oso be s in va li di te tom, te vo di evi den ci ju oso ba obo le -

sni je, za sno vao po seb nu po li ti~ ko - te ri to ri jal nu je di ni cu u svo joj dr `a vi, Voj vod stvo Sr bi ju i Ta mi {ki Ba nat i svo ju car sku ti tu lu do pu nio ~i nom srp skog voj vo de. Za srp ski na rod u Hab sbur {koj ca re vi ni ovaj po tez be~ kog go spo da ra ni je ni {ta zna ~io. N. C.

è we za po mo} za vi sni ci ma „Ras kr {}e”, Omla di na JA ZAS-a, Cen tar „Cr ve na li ni ja, Cen tar za omla din ski rad, Po kret go ra na No vi Sad i Dru {tvo „Ras pu sti li {te”. Is pred Kan ce la ri je za mla de u Uli ci @ar ka Zre wa ni na 2, uz mu zi~ ki pro gram, mla di su gra |a ni in for mi sa li su se o na po ri ma ko je udru è wa, or ga ni za ci je i Grad ula ù u una pre |e we po lo à ja te dru {tve ne gru pe. Pred sta vqe ni su i pro jek ti za una pre |e we po lo à ja mla dih ko je je grad No vi Sad po dr ào u okvi ru spro vo |e wa Lo kal nog ak ci o nog pla na po li ti ke za mla de, po put vo lon ter skih kam po va, obu ka o ka ri jer nom vo |e wu i omla din skom ra du na uli ci, otva ra wa ku ta ka za mla de u ci qu pre ven ci je ri zi~ nog po na {a wa i po dr {ka or ga ni zo va wu pro gra ma stru~ nih prak si. Po red ovo ga, Grad po dr à va i is tra ì va wa o po tre ba ma mla dih u ne for mal nom obra zo va wu kao i raz me nu kul tur nih stva ra la ca iz No vog Sa da, re gi o na i sve ta. J. Z. Fo to: B. Lu ~i}

Par king za ku} ne qu bim ce Sve je vi {e kom pa ni ja, ta~ ni je la na ca pro dav ni ca, ko ji se tru de ne sa mo da vas pri do bi ju da pa za ri te kod wih, ve} i da vam ku po vi nu u~i ne {to ko mot ni jom. To do ka zu je i ova fo to gra fi ja na ~i we na kod jed ne od dro ge ri ja DM, gde je is pred ula za po sta vqen „par king” za ku} ne qu bim ce. Ta ko, uko li ko ste u {et wi sa psom, a se ti te se da ne {to mo ra te da ku pi te, le po za ve è te svog qu bim ca is pred rad we, pa za ri te i vra ti te se po we ga. Ma la su ge sti ja u ovim trop skim da ni ma ko ji ne pri ja ju ni qu di ma ni ì vo ti wa ma je ste: is pred pro dav ni ce ne bi {ko di la ni ne ka ~i ni ja s vo dom, ~i sto da se va{ qu bi mac ma lo osve ì dok vas ver no ~e ka da se vra ti te po we ga. B. M.

lih od ce re bral ne i de~ je pa ra li ze. J. Z. Fo to: B. Lu~i}

DANAS U GRADSKOJ BIBLIOTECI

Pred sta vqa we elek tron ske lu pe Pre z en t a c i j a elek t ron s ke lu pe, naj sa vre me ni jeg po ma ga la za sla bo vi de oso be, ko jom }e im bi ti omo gu }e no ko ri {}e we ce l o k up n og kwi ` nog fon d a Grad ske bi bli o te ke, bi }e odr `a na da nas u 12 ~a so va u ~i ta o ni ci ove in sti tu ci je kul tu re, u Du nav skoj 1. Ova lu pa je ne za men qi va po mo} za sa mo stal ni ji `i vot sla bo vi dih, a po me nu ta teh no lo gi ja je po seb no zna ~aj na jer je je din stve na u bi b li o t e k a m a u Voj v o d i n i. Po red broj nih go sti ju pro gra mu }e pri su stvo va ti i pred sed ni ca Skup {ti ne gra da Alek san dra Jer kov. B. M.

Is kqu ~e wa stru je Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 sa ti uli ce No va, Ja smi na, Ja vo ro va i Ne ve na; od 8 do 11.30 sa ti deo vi kend na se qa Po po vi ca. Su sek: od 8.30 do 10.30 sa ti Fru {ko gor ska od 1 do 9, od 2 do 10, od 15 do 81, od 12 do 46, Vu ka Ka ra xi }a od 1 do 7 i 2, Po {tan ska od 5 do 39 i od 4 do 54. Le din ci: od 8 do 10.30 sa ti Sta ri Le din ci i vi kend na se qa Bre sto vi i Kli sa. Ka}: od 8 do 12 sa ti deo na se qa oko sta rog Ka} kog pu ta pre ma auto-pu tu.

Mla di u~e o ra dio-ak ti vi zmu

Fo to R. Ha yi}

Udru `e we mla dih za dru {tve ni ak ti vi zam or ga ni zu je obu ku za sred wo {kol ce u pra vqe wu ra dij skih pri lo ga. To kom me sec da na 16 u~e ni ka ima }e pri li ku da se upo zna sa osno va ma no vi nar stva kao i da sa mo stal no kre i ra ra dij ske pri lo ge. Pri ja ve tre ba po sla ti do 24. av gu sta na mejl adre su dru stve ni.ak ti vi zam @gmail.com, i tre ba da sa dr `e ime, pre zi me, broj te le fo na, mejl adre su i {ko lu ko ju u~e nik po ha |a. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 064/36-16-908. Obu ka je or ga ni zo va na u okvi ru pro jek ta „Ra dio-ak ti vi zam mla dih” pod po kro vi teq stvom Mi ni star stva omla di ne i spor ta i No vo sad skog hu ma ni tar nog cen tra. J. Z.

ponedeqak13.avgust2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

An |e li ja i Je fi mi ja po nos Voj vo di }a Blizanci Ana i Nevena - Bojane i Zaharija Proki}a, Mila i Reqa - Vi{we i Milana Kova~evi}a, An|elija i Jefimija - Gordane i Dragi{e Vojvodi}a, Vuk i Filip - Sawe i @eqka Kova~evi}a.

Devoj~ice Sana - Bojane i Du{ana Kozomore, Nata {a - Branislave Crnoja~ki Petkovi} i Marinka Petkovi}a, Nina - Vesne Tobxi}-Bezkorvajnij i Dejana Bezkorvajnija, Andrea Gordane i Dragana Popina, Sta{a - Daliborke i Zorana Davidovskog, Irina - Daniele i Petra Milovanovi}a, Jefimija Daniele i Sr|ana Rizni}a, Nikolina - Danijele i Zoltana Kirtia, Nina - Danijele i Pavela Varge, Milica - Dragane i Branislava Komlenca, Tamara - Dragane i Dejana Movrina, Sofija - Dragane Konstantinovi} i Aleksandra Kalembera, Aleks - Er`ebet i Dejana Joci}a, Magdalena - Ivane i Bojana Savovi}a, Milica - Ivane i Pavla Petrovi}a, Mia - Jadranke i Dejana Rosi}a, Danica - Jelene i Bogdana Ini}a, Lena - Jelene i Bojana Dacina, Nikolina - Karoline Mi{kovi} i @eqka Kova~a, Elena - Katarine i Mladena Zelenike, Katarina - Kristine i Sini{e Koji}a, Elena - Qiqane i \ura|a ^voki}a, Na|a - Qubice Savkov i Milo{a Vugdali }a, Irina - Manuele Rubini} i Bogdana Baji}a, Ivona - Marine i Damira Jagma{evi}a, Awa - Milane i Gorana Majdanxi}a, Pe-

tra - Milane Opa~i} Mili~i} i @eqka Mili~i}a, Ana - Milene i @eqka Kesi}a, Lea - Milice i Dragana Rata, Simona - Milice i Milana Beqanskog, Anabela - Milu{ke i Vladimira Ba`aqa, Sawa - Mire Kova~ i Petra Mr|e, Una - Mirele i Vladimira Zubovi}a, Na|a - Nade i Vlade Slovi}a, Una Nade ]eran i Vladimira Jevremovi}a, Vida - Nata{e Pani} i Predraga Radosavqevi}a, Aleksandra - Ru`ice i Sr|ana Nedi}a, Teo dora - Sandre i Danijela Pe{uta, Elena Sawe i Gorana Peri}a, An|ela - Sawe Pej ~inovske i Gorana Pej~inoskog, Ana - Sve tlane i Miroslava Ba~li}a, Dragica - Slavice Luki}-Vi}enti} i Vladislava Vi~enti}a, Nikolina - Slavice Stoj{i} i Zlatka Miqkovi}a, Sawa - Sla|ane i Bogdana Srdanovi}a, Mia - Sowe i Milenka Radosavqevi}a, Ivana - Stanislave i Davora Turia, Tea - Suzane Andres i Sini{e Tot, Sara - Suzane i Miroslava Drobca, Anastasia - Tatjane i Daniela Baloga, Sara - Tatjane i Mladena Lazi}a, Nikolina - Tatjane i Neboj{e Stani}a, Tara - Hajnalke i Dejana Radakovi}a.

Ven~ani Bo ja na ]u li brk i Zo ran Zr ni}, Div na Ra ni to vi} i Va si li je Pe tri}, Kri sti na Mi ja to vi} i Vla di mir Vuj no vi}, He le na He me to va i Jo sip He ge di{, Mir ja na Mu {i ki} i Mi ro slav Ra du kov, Bi qa na Ju ki} i [an dor Lo di, Ana Ko zo mo ra i Bran ko Ra do va no vi}, Di ja na Vu ja si no vi} i Dra gan Bo sni}, Ma ri ja na Da ra` i Dra gan Sa vi}, Mi li ja na Ra ko vi} i Mi lan Sti je po vi}, Sne `a na Kr sti} i Bra ni slav Zeq ko vi}, Ana Mar ko vi} i Sa vo @u `a, Sil via Ki{ i Slo bo dan Ko we vi}, Ma ri ja na Gru jo vi} i Pa vle Ku cur ski, Ma ja Po lo vi na i Mar ko Ba no vi}, Go ra na Bo {ko vi} i Mi lan Ki si}, Ma ri ja Ba ji} i Mi lo{ Ta di}, Bo siq ka Ra di} i Ili ja Mi {qe no vi}, Ne ve na Ra ko vi} i Mir ko Mar ko vi}, Jo va na Pe ri} i Si ni {a Ra bqe no vi}, Mi qa Mar ko vi} i Jo van Sto ja no vi}, Bo ja na Du dvar ski i Da niel Na gel, Kla ra Ku ba no vi} i Zo ran Vu ja to vi}, Alek san dra @iv ko vi} i Ra do van La ti no vi}, Di a na Pu ti} i De jan Vu ko vi}, Ta wa Gu ti} i Zla ti bor Lap ~i}, Ana Bu la to vi} i Ste van Mi la to vi}.

Ne boj {a i Je le na Pa vlov s ma lim Ko stom

De~aci Ogwen - Aleksandre Raki} i Dejana Todori}a, Filip - Ane Joki} Mileti} i Dragana Mileti}a, Uro{ - Ane Marije Popov-Ba{tovanovi} i Novice Ba{tovanovi}a, Lav - Anke [odi} Belobrk i Aleksandra Belobrka, Ogwen - Biqane Dra`i lovi} Kova~evi} i Edvarda Kova~evi}a, Du{an Biqane i Vladimira Komara, Vuka{in - Biqane i Mirka Radoje, Jovan - Bo`ane Star~evi} i Gorana Jo~i}a, Marko - Brigite Horvat-Majstorovi} i Aleksandra Majstorovi}a, Goran - Vere Crnojevi} i Predraga Vorti}a, Du{an - Verice i Igora Opa~i}a, Mateja Ogwen - Violete i Sa{e Qubisavqevi}a, Marko - Gordane i Stevana Topalova, Stevan - Gordane i Save Mandi}a, Ogwen - Gordane i Dragoquba Rosi}a, Konstantin - Gordane Pungul Milovanovi} i Marka Milovanovi }a, Aleksa - Danijele An|elkovi} i Neboj{e Stevi}a, Nikola - Danijele i Du{ka Vukosava, Ogwen - Diane i Marinka Ra{ete, Stefan - Dragane Bawa{, Uro{ - Dragane i Nikole Latinovi}a, Du{an - Duwe Krnete i Andreja Graovca, Strahiwa - Du{ice @uti} i Sr|ana Grmu{e, Meho Emine Osmani i [aipa Spasolia, Oliver - @eqke i Smajila Ali{i}a, Marko - Zorice i Jovice Subotin, Lazar - Iboje Fi{te{ i Sa{e Simi}a, Aleksa - Ivane Grubi} Peto{evi} i Du{ka Peto{evi}a, Andrej - Ivane Mladenovi} i Ivice ]erimovi}a, Uro{ - Ines i Dalibora Stanojeva, Filip - Irene i Predraga Radovanovi}a, Du{an Jadranke Luki} i Miroslava Kova~a, Vuk - Jasmine i Olivera Todorovi}a, Danilo - Jasmine Kr ti} i Marka Lovrina, Mihajlo - Jelene i Dejana Gajina, Lazar - Jelene i Pavla Ra{ete, Novak - Jelene i Slobodana Gigova, Vuk - Jovanke i \ure Radmana, Vuk - Katarine i Rajka Trbojevi}a,

Aleksandar - Qiqane i Du{ana Kecmana, Jovan Qubice i Slavka Vinajia, Marko - Maje i Davida Tihojevi}a, Viktor Lav - Mariele i Nedeqka Panti}a, Mihajlo - Marine i @ivka Graovca, Teodor Teo - Marte Bokan Sudarevi} i Igora Suda revi}a, Teodor - Milane Vrsajkov-Dimitrijevi} i Dejana Dimitrijevi}a, Vuka{in - Milane i Vladimira Vra~ari}a, Nemawa - Milane Stojanovi} i Gorana Brki}a, Aleksej - Milice Babin, Petar - Milice i Bojana Torbice, Mihajlo - Mi qane i Marka Divjaka, Mateja - Nade i Miladina Mare{a, Veqko - Natalije i Dalibora [ekularca, Aleksandar - Nine Suk Hi i Sa{e Grahovca, Stefan - Olivere Kosti} i Milana Ve~anskog, Andrej - Olijandre i Davora ôkrli}a, David Radmile i Radivoja Boèndi}a, Bogdan - Radmile i Radoslava Pani}a, Vuka{in - Sandre i Borivo ja Brane{evi}a, Veqko - Sawe \a~i} i Dalibora Mra~ajca, Simon - Sarite Vujanovi} i @eqka Suboti}a, Vuk - Sa{ke Sto{i} Tatalovi} i Branimira Tatalovi}a, Reqa - Sla|ane Zori} i Ranka Radmana, Lazar - Sla|ane i Milana Stojanovi}a, Mihajlo - Sla|ane i Milo{a Radovanovi}a, Ni kola - Sneàne i Bojana Bjelotomi}a, Milan Sneàne i Bojana Rodi}a, Ilija - Sneàne i Gorana Popeskova, Teodor - Sneàne i Dejana Miqakovi}a, Aleksandar - Sofije i Jovice Jevti}a, Marko - Sofije i Milo{a Bo{waka, Aleksandar - Sofije Nede, Sr|an - Tamare i Bojana Reli}a, Aleksa - Tamare i Gorana Zlovari}a, Lazar - Ta tjane i Milenka Popovi}a, Sr|an - Tijane i Nikole Bawca, Petar - Timee i Ranka \akovi}a, Adam - île i Viktora Kova~a, Dominik - île i Stevana Ciganovi}a, Butrint - [prese Morine i Sokola Temaja.

Umrli I{tvan Janu{ko (1955), Vesna Xambi} ro|. Gogi} (1955), Vladimir A}imov (1938), Branko A}imovi} (1932), Vera Ba}anovi} Krstono{i} ro|. Ba}anovi} (1934), Jela Borovi}anin ro|. Bogdanovi} (1930), @ivko Bosan~i} (1928), Pavao Vargi} (1942), Dragiwa Vasili} (1917), Aleksandra Veli} (1998), Kata Vere{ ro|. Tirinda (1932), Eva Vukni} ro|. Augustinov (1940), Miroje Vuko vi} (1930), Milan Grahovac (1934), Dragan Grbi} (1952), Anka Grigorijevi} ro|. Ivan~i} (1924), Bo{ko Divjak (1928), Du{ica Dimitrovski ro|. Vuji} (1922), Vujo Dragoqevi} (1931), \ura Elesin (1941), Dragica Ili} ro|. Leti} (1947), Erèbet Ili} ro|. Ka{lik (1954), êdomir Kora} (1954), Svetislav Krkeli} (1941), Nikola Marjanovi} (1936), An|a Milosavqevi} ro|. [imi} (1932), Milica Miraì} Lon~ar ro|. Miraì} (1954), Darinka Mitrovi} ro|. Bukilica (1936), êdomir Mi{kovi} (1937), Ferenc Molnar (1931), Marta Na~a ro|. Pili{ (1930), Jelena Nedeqkovi} ro|. Nin~evi} (1933), Nada Ninkovi} ro|. @igmundovac (1952), Radomir Novakovi} (1937), Qubica Noìni} ro|. Toma{evi} (1923), Staka Oprin ro|. Mili{i} (1944), Magda Pavlovi} ro|. Bogdani} (1929), Dejan Pani} (1982), Stevan Pekali} (1956), Milovan Peranovi} (1939), Kla ra Ku ba no vi} i Zo ran Vu ja to vi}

Milica Popovi} (1936), Jovica Raja~i} (1957), Radovan Saxakov (1940), Dimitrije Savi} (1937), Ivan Slovak (1951), Dragoslav Srdanovi} (1951), Dragana Tihvinski ro|. Savi} (1960), \ur|ija Trbojevi} ro|. Mi{i} (1947), Rajko Hajvaz (1940), Ana Cerovski ro|. Tordaj (1930), Katarina îpe ro|. Kozma (1935), Boris ûdanov (1963), Jela [ipek ro|. Tadi} (1940), Jelena Pavi} ro|. Bor|o{ki (1934), Darinka Kresovi} ro|. Bogunovi} (1926), Zora Kova~evi} ro|. Kurbalija (1927), Grozda Mi{kovi} ro|. Li~anin (1933), Soka Kova~evi} ro|. Novakovi} (1928), Aleksandar Spasi} (1923), Sawa Anti} (1965), Eva Barcal (1951), I{tvan Be{e (1946), Katalin Bi~kei ro|. Ko ~i{ (1936), Milena Begun ro|. ônki} (1951), Danica Vojnovi} ro|. Dobanova~ki (1939), Radomir Galovi} (1917), Mladen Drakuli} (1929), Ostoja Zori} (1931), Milka Karanovi} ro|. Milakovi} (1941), Qubomir Markov (1925), Mi}a Matijevi} (1957), Bore Mitrovi} (1956), Vojislav Nenadov (1932), Trifun Nikoli} (1953), [andor Pekali} (1955), Branka Pivarski (1949), Miqka Podunavac ro|. Pavkovi} (1933), Tomislav Proli} (1931), Aleksa Samarxija (1927), Qubomir Siv~ (1935), Sneàna Su~evi} ro|. [abanovi} (1960), Soka û~kovi} ro|. Bates (1943).

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

ZAVR[ENA ME\UNARODNA LETWA [KOLA SRPSKOG JEZIKA, KULTURE I ISTORIJE

Po la zni ci za do voq ni oti {li ku }a ma Pro te klih ne ko li ko go di na, ka da ov da {wi stu den ti po lo `e i po sled wi is pit pred let wu pa u zu, u u~i o ni ce na no vo sad skom Fi lo zof skom fa kul te tu ula ze ne ki no vi stu den ti, ali i oni ko ji su odav no za v r { i l i stu d i j e. Do { av { i iz de se ti na raz li ~i tih ze ma qa, se da ju u klu pe i ma ko li ko raz li ~i ti bi li, mo gu bi ti si gur ni u jed no - sve ih spa ja qu bav pre ma srp skom je zi ku, kul tu ri i isto ri ji. [e sna e sta po re du Me |u na rod na let wa {ko la srp skog je zi ka, kul tu re i isto ri je ove go di ne tra ja la je od 23. ju la do 11. av gu sta, a oku pi la je 60 u~e sni ka iz ce log sve ta. To -

kom tri ne de qe, za qu bqe ni ci u srp ski je zik ima li su pri li ku da se upo zna ju sa kul tu rom na {eg re gi o na i pro {i re zna wa o srp skom je zi ku, kwi `ev no sti, kul tu ri i isto ri ji iz van gra ni ca na {e ze mqe. Voq ~ek ima 22 go di ne, do la zi iz Poq ske i stu dent je Bal kan ske fi lo lo gi je. Ku }i no si sa mo po zi tiv ne uti ske jer, ka ko

Mag da le na

ka è, sva o~e ki va wa su mu se is pu ni la. I vi {e od to ga. - Za ove tri ne de qe pri li~ no sam upo znao grad, naj vi {e cen tar i Pe tro va ra din sku tvr |a vu. Naj ja ~i uti sak na me ne je osta vio [trand, jer ni je uobi ~a je no da se u gra du na la zi ta ko le pa pla à i ide al no je me sto za od mor po sle po sla ili na kon pre da va wa - ka è Voq ~ek.

Voq ~ek

Mir tut

Na pi ta we za {to ga pri vla ~i ba{ na{ je zik ka è da smo svi mi Slo ve ni, a da, sem to ga, srp ski le po zvu ~i. We go va su na rod ni ca Mag da le na, ko ja stu di ra Srp sku fi lo lo gi ju, ni je pla ni ra la da se ba vi na {im je zi kom. - Hte la sam da stu di ram en gle ski je zik, no ka ko to ni sam us pe la, upi sa la sam srp ski. îm sam po ~e la da u~im, za vo le la sam ga i osta la na stu di ja ma. Srp ski i poq ski su slo ven ski je zi ci, pa mi ni je bi lo te {ko da ga sa vla dam. Ka da na fa kul te tu raz go va ra mo na poq skom ~e sto uba ci mo srp ski. De {a va se - s osme hom ob ja {wa va Mag da le na i do da je da joj je pr vi uti sak bio da su qu di ov de uvek ras po lo è ni da po mog nu i zra ~e op ti mi zmom. Let wu {ko lu srp skog je zi ka po ha |a ju i oni ko ji su odav no za vr {i li fa kul te te i uve li ko se ba ve svo jim pro fe si ja ma, ko je ne mo ra ju ima ti di rekt nu ve zu s je zi kom. Mir tut iz [pa ni je je na stav ni ca isto ri je, a dok to ri ra la je na isto ri ji ne ka da {we Ju go sla vi je.

- Naj te è mi je da pi {em }i ri li com. Pa de ì ni su pro blem, jer ih znam iz la tin skog je zi ka, no ja ve} du go u~im srp ski na pu to va wi ma po Bal ka nu. Uvek sam ose }a la da mo gu da se zbli ìm s qu di ma ov de i da raz u mem men ta li tet - ka è Mir tut. Voq ~ek, Mag da le na i Mir tut, za jed no sa ko le ga ma sa kur sa u pro te kle tri ne de qe po ha |a li su ~a so ve lek tor skih ve `bi, pre da va wa iz kwi èv no sti, lin gvi sti ke i isto ri je, me |u tim ima li su do sta vre me na i za van na stav ne ak tiv no sti u~e we na rod nih pe sa ma i iga ra uz po mo} AKUD „So wa Ma rin ko vi}„ i obi la zak kul tur noisto rij skih zna me ni to sti u okru è wu. U pe tak uve ~e u Ki no-sa li Fi lo zof skog fa kul te ta pri re di li su za vr {nu pri red bu na ko joj su pe smom, igrom i glu mom, kao i pre zen ta ci jom svo jih je zi ka i kul tu ra, po ka za li {ta su na u ~i li o na {em je zi ku, kul tu ri i isto ri ji. . J. Zdjelarevi} Foto: B. Lu~i}

U SLU^AJU PO@ARA NEZNAWE ^ESTO KOBNO

Lif to ve oba ve zno iz be ga va ti U naj ve }em bro ju slu ~a je va, kad na sta ne po àr, No vo sa |a ni ne zna ju {ta da ~i ne. Ako u zgra di i po sto ji pro tiv po àr ni apa rat, mno gi ne zna ju da ga ko ri ste, a pla na eva ku a ci je ret ko se pri dr à va ju. Ve }i na gra |a na ne zna {ta kon kret no tre ba da ura di to kom ova kve si tu a ci je, a upra vo zbog ne zna wa mno gi stra da ju. - Pri li kom po à ra u vi so kim zgra da ma lif to vi se ne sme ju ko ri sti ti, a ste pe ni {ta sa mo u iz u zet nim si tu a ci ja ma. Lift je pro stor ko ji funk ci o ni {e kao dim wak i u we mu po sto ji raz li ka u at mos fer skom pri ti sku i br zo se po pu ni di mom. Kad eki pa do |e, oni naj pre is kqu ~e stru ju i lift ne ra di- ka è ko man dant va tro ga sne je di ni ce u No vom Sa du Dra go slav Kli su ra, do da ju }i da pri li kom be à wa od po à ra, to tre ba da se ~i ni u po gnu tom ili pu ze }em po lo à ju, jer je dim uvek pri pla fo nu i po èq no je da se na usta sta vi mo kra kr pa. Kli su ra ka è da se ne ret ko po à ri de {a va ju u po dru mi ma gde se

Pre ma we go vim re ~i ma, {to se ra ni je de tek tu je po `ar, lak {e }e se uga si ti, a gra |a ni mo gu i sa mi da po ku {a ju to da u~i ne, s tim da ne sme ju da ugro ze ni se be ni dru ge. Qu di tre ba da pro ce ne ko li ko mo gu da u~i ne u ta kvoj si tu a ci ji,

ali va tro ga sci ma oba ve zno tre ba da ja ve za po àr. Ka ko ka è, neo p hod no je da ka ù sve po dat ke ko je od wih za tra ì de ùr ni te le fo ni sta, a eki pa je ve} na pu tu dok tra je raz go vor. - Uko li ko sa mi pred u zi ma ju ne {to, tre ba da za pam te da se vo dom ne ga se el ktri~ ni ure |a ji i in sta la ci je, za pa qi ve te~ no sti, ma sti, uqa, smo le i ma zi va. Oni se ga se apa ra ti ma za ga {e we po à ra sa pra hom, ko ji no se ozna ku

„S”, ili ugqen- di ok si dom - ob ja {wa va Kli su ra. Na gla {a va da pri li kom po à ra u ne ~i jem sta nu, vra ta mo ra ju da se za tvo re, uku }a ni ne sme ju da se vra }a ju po imo vi nu i ì vo ti we, a, uko li ko ne us pe ju da iza |u iz sa na, ne ka bu du na te ra si i ma {u {a re nom tka ni nom ka ko bi bi li pri me }e ni u di mu. Do dao je da ge ne ral ni plan spa sa va wa i {a blon ne po sto je i da sve za vi si od si tu a ci je do si tu a ci je. Ono {to gra |a ni tre ba da ura de je da oslo bo de pro laz va tro ga sci ma za neo me tan rad i po mog nu im sa mo uko li ko ne {to za tra è od wih. - Ima li smo si tu a ci je da gra |a ni tra è bo ce i ma ske za di sa we, ka ko bi u{li u pro sto ri je za hva }e ne po à rom, ra di po tra ge za za ro bqe nim i ugro è nim oso ba ma. Iako wi ho va hra brost i po `r tvo va nost za slu ù ju po hva le, ni smo i ne mo è mo ta ko ne {to odo bri ti- ka è ko man dant no vo sad skih va tro ga sa ca. A. Jerini}

ZA 20 GODINA NIJEDNO GROBNO MESTO NIJE POSTALO ZA[TI]ENO

Grad za bo ra vio zna me ni te No vo sa |a ne? Po sled wi put JKP „Li sje” je 1993. go di ne aù ri ra l o spi s ak za { ti } e n ih grob n ih me s ta na sta r im no vo sad skim gro bqi ma. Od ta da pa do da nas ni jed no grob no me sto ni je po sta lo za {ti }e no, a iz ve sno je, da je od 1993. go di ne na ova mo pre mi nu lo do sta No vo sa |a na, ko ji su za slu ì li, da me s to gde po ~ i v a j u, bu d e pro gla {e no za za {ti }e no grob no me sto. U Slu `bi za in for mi sa we „Li sja”ka ù da od go vor nost ne tre ba tra ì ti u wi ho vom pred u z e } u za to {to bez ma lo dva de set go dina ni jed no grob no me sto ni j e pro g la { e n o za za {ti}e no. - „Li sje„ oba vqa osnov nu de lan tost, a sve dru go je ini c i j a t i v a dru g ih grad skih slu `bi - ka ù u pre duze }u. U aù ri ra nom spi sa ku iz 1993. go di ne na la zi se 297

zna m en t i t ih i za s lu ` nih gra |a na. Me |u wi ma su pro fe so ri, kwi èv ni ci, sli ka ri, dok to ri, ar hi tek te, no vi na ri, pri vred ni ci, po li ti ~a ri, gra do na ~el ni ci, ge ne ra li... Ima i do na to ra, ko ji su za du ì li No vi Sad, jer su ce l o k up n o ima w e osta vli u za du `bi nu. Po greb no pred u ze }e na za { ti } e n im grob n im me sti m a odr ` a v a ze l e n i l o, po pra vqa spo me ni ke, ko je je na ~eo zub vre me na. Iz grad skog bu xe ta za tu na me nu „Li sje” go di {we do bi je su mu nov cu od ko je mo è da se po pra vi de se tak spo me ni ka. Re sta u ra ci ja se oba vqa pod nad zo rom Za vo da za za {ti tu spo me ni ka ku lu tre No vog Sa da. - Po prav ka se oba vqa po ste pe nu ur gent no sti, ali se gle d a da se sva k e go d i n e spo me ni ci opra vqa j u na dru gom gro bqu - na vo de u „Li sju„. Z. Deli}

U KARLOVCIMA

Bes plat na ste ri li za ci ja pa sa i ma ~a ka Na k on kra } e pa u z e Dru {tvo za za {ti tu pra va ì vo ti w a i pri r o d e „Hi p o” u Srem skim Kar lov ci ma na sta vqa ak ci ju bes plat ne ste ri li za ci je pa sa i ma ~a ka. Za hva ti se iz vo de su bo tom po sle pod ne u pro sto ri ja ma dru {tva u Uli ci mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 41, a od do ku me na ta vla snik je du àn da po ne se li~ nu kar tu i neo p hod no je da pret hod no za ka è ter min, jer vla da ve li ko in te re so va we.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (14.20), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (19.40), Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (16), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.30, 13.45, 15.15, 15.30, 17.30, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (11.30, 14, 16, 17.50), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.30, 21.15, 22), „Totalni opoziv” (17.15, 19.45, 21.55).

MUZeJi

Ge ne ral ni plan spa sa va wa i {a blon ne po sto je, sve za vi si od si tu a ci je. Ono {to gra |a ni tre ba da ura de je da oslo bo de pro laz va tro ga sci ma i po mog nu im sa mo ako oni ne {to za tra `e od wih od la `u ra zni ne po treb ni i va tro-opa sni pred me ti, te da su upra vo ovi de lo vi zgra da ve o ma ne zgod ni zbog sku ~e nog pro sto ra i sla be vi dqi vo sti. Upo zo rio je da qu di ~e sto u pa ni ci, dok si la ze niz ste pe ni ce, iz gu be ori jen ta ci ju, pod se tiv {i na slu ~aj iz Pan ~e va od pre tri go di ne ka da su na stra da le ba ka i unu ka ko je su u po ku {a ju da se spa su, pro ma {i le pri ze mqe, u{le u po drum i ugu {i le se.

ponedeqak13.avgust2012.

Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Tihomir Mare Basta (1968) u 10.30 ~asova, Magdalena Milana Kavraja (1934) u 11.15, Ru`a Milo{a Mili} (1934) u 12, Katarina Nikole Husko (1928) u 12.45, Darinka Petra Radujkov (1927) u 13.30, Stanko Tripka \uri} (1942) u 14.15, Josip Danila Rimac (1930) u 15 i Branislav \ure Toma{ (1959) u 15.45 ~asova. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Milica Krste \uri} (1922) u 13 sati.

- Ve o ma smo za do voq ni od zi vom - ka `e pred sed ni ca Dru {tva Je li sa ve ta Fi li po vi}. Za dve na red ne su bo te su nam po p u w e n i svi ter m i n i. Od pro {le go di ne, ka da je za po ~e ta ova ak tiv nost, do sa da je ste ri li sa no vi {e od 300 pa sa i ma ~a ka. Uglav nom su to bi li qu b im c i `i t e q a Srem s kih Kar lo va ca. Za do d at n e in f or m a c i j e i re z er v a c i j u ter m i n a tre ba pozva t i borj te l e f o n a 064/8032344. Z. Ml.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

vOJvOdinA

ponedeqak13.avgust2012.

dnevnik

У САНАДУ ОДРЖАН „ЗЛАТНИ КОТЛИЋ САНАДА 2012”

Чорба се крчкала у 62 котлића

102. ДУЖИЈАНЦА У СУБОТИЦИ

Предат хлеб градоначелнику СУБОТИЦА: Главна манифестација Дужијанце, свечаности којом се у Суботици обележава крај жетвених радова одржана је јуче. Дужијанца је обичај овдашњих народа којом се обележава завршетак жетве и по традицији слави прављење новог хлеба и захваљује Богу за добар род пшенице. Прекретницу у обележавању Дужијанце чини 1911.година када је монсињор Блашко Рајић, жупник цркве Светог Рока у Суботици породично славље пренео и у цркву. Обележавање Дужијанце почиње у пролеће давањем благослова житу, а наставља се такмичењем косача, изложбама радова у техници сламе, наступом фолклорних група да би се традиционално завршила предајом хлеба градоначелнику, Модесту Дулићу који га је окренуо на четири стране града у знак за-

хвалности Богу на плодовима земље. - Одржана је 102. Дужијаанца. Реч је о градској манифестацији, која је постала и симбол града. Обележава крај жетвених свечаности и од тога жита хранићемо се недељу дана. На жалост, ове године је била велика суша и зато од државе тражимо да прогласи елементару непогоду и помогне пољопривредницима. Ми сво предузели одређене мере за доделу субвенција – рекао је Модест Дулић. По традицији, на трг у свечаниј поворци је стигао први барјактар, па поворка са коњима, затим је уследио дефиле културноуметничких друштава из Србије, Мађарске и Хрватске, а на крају бандаши и бандашице у ношњама. Организатор је ХКЦ “Буњевачко коло”. С.И.

САНАД: Четврто такмичење кулинара за „Златни котлић Санада 2012” приређено је у суботу у севернобанатском месту Санаду код Чоке, уз уобичајено велико интересовање љубитеља гурманских специјалитета из котлића. Кулинари су се такмичили у кувању рибље чорбе, али су се у добром расположењу у котлићима и на раоштиљу припремала и дегустирала разна јела. Учествовале су 62 екипе из Сенте, Новог Кнежевца, Новог Сада, Чоке, Новог Милошева, Кикинде, Зрењанина, Бечеја, Новог Бечеја, Новог Орахова, Остојићева, Падеја, Суботице, Бајмока, Ирига и других војвођанских места, али су дошли и Санадци из Петровца на Млави, Обреновца и других удаљенијих места.

С прекјучерашњег такмичења кулинара за „Златни котлић Санада”

Жири којим је руководио проверени зналац кулинарских специјалитета у котлићима Милан Јазић из Новог Сада имао је прилично тежак задатак, јер је требало оцењивати рибљу чорбу коју су припремали мајстори кулинарства, по-

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

тврђени на бројним фештама широм Војводине и иностранству. Одлучивале су нијансе, а победнички пехар понела је екипа „Тиских дана„ из Бечеја коју је предводио Горан Јерков. Уз пехар шампионској екипи је припала гарнитура „Зека пласта„ из Чоке, пластични сто и шест столица. Друго место освојио је Јанош Кала из Кикинде, трећепласирана је екипа „Нигде нас нема„ са Јевремом Молдовановим из Турије, а четврти је Петер И. Кецић из Мокрина. Специјално признање додељено је екипи нашег листа „Дневник”, која је на „Златном котлићу Санада 2012” имала промотивни наступ. Сви учесници манифестације су из руку техничке уредница „Дневника” Недељке Клинцов добили по примерак су-

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ботњег издања новина, у којем се нашла и репортажа о животу Санада. Наша Нена је тако подгрејала расположење међу домаћинима, кулинарима и њиховим гостима још док ватра испод котлића није била потпаљена. Када је време од-

мицало из Ненинин руку су јели и санадски кучићи. Домаћини из санадског Удружења љубитеља кувања „Лала„ Владан Суботин, Зоран Надрљански и њихови сарадници, својски су се потрудили да све буде потаман. Послужило је и време, мада се небо у вечерњим сатима мало намрштило, али није могло да нашкоди веселој дружини. - Пехаре и медаље освајамо на разним кулинарским такмичењима у земљи и иностранству, али на домаћем терену, када смо у улози домаћина, ми се не такмичимо, него се трудимо да угодимо свим учесницима и гостима. Да успешно организујемо помогли су нам Месна заједница Санад, Општина Чока, новокнежевачка „Алева„, сенћански „Житопромет„, Хамбургерија „Лала„, Пекара „Клас„ и многи други из Санада, Чоке и околине, а све се одвија под покровитељ- Владан Суботин ством Туристичке организаицје дионице. За најлепше уређене Војводине. Захвални смо и екипи штандове признања су додељена „Дневника„ која је у дошла у јаком Санадцима Велибору Ђурђеву, саставу и што доприноси афирма- који је чорбу кувао међу разапецији наше манифестације - каже тим аласким мрежама и алатима, и Радовану Николину који је у Владан Суботин. Председник Савета МЗ Санад казанчету на лицу места пекао раНебојша Вукчевић потрудио се кију, а обашка да нас обиђе и пода се добро осећају гости из Ири- части брендираном „Лалином кага и других места, а у њиховом пљицом„ потрудио се Славко Гоокружењу поред рибље чорбе лић из Новог Кнежевца. Признакрчкали су се пасуљ и специјали- ње је одато и израђивачу уникаттет од „белих бубрега„ и шампи- них пехара Лајошу Папу из Сенњона. Чланови менсог КУД-а те, најмлађим такмичарима Тија„Вук Караџић„ учесницима и го- ни Радовић и Оливери Пап. Бостима, међу којима су биле и неке гата и разноврсна вредним награвиђеније јавне личности, понуди- дама била је и томбола, па се најли су велики избор сувенира са срећнији добитник у Сенту враетно и мотивима Санада, а у изра- тио бициклом. Текст и фото: М. Митровић ди чланова њихове уметничке ра-

ОДРЖАНА БОСТАНИЈАДА У РИВИЦИ

Најтежа лубеница 42,80 килограма

РИВИЦА: Традиционални 17ти дани Бостана су одржани у суботу у Ривици. Организатор овогодишње бостанијаде је општина Ириг и Туристичка организација општине Ириг и многобројни донатори који су помогли ову манифестацију. Ово сремско село, као и сваке године може се похвалити солидном производњом бостана у односу на друга сремска села која нису имала задовољавајућу производњу ове године. Ове године за титулу најтеже лубенице конкурисали су многобројни произвођачи из Ривице и гости из Пећинаца. Пехар за најбољи бостан у Ривици отишао је у руке Светозару Бркићу, али је ипак најтежу лубеницу од 42, 80 килограма изложио гост из Пећинаца Сава Петковић. Поред лубеница, које су биле централни део манифестације била су органи-

зована такмичења у пуцању бичем, у брзом једењу лубеница, дување брашна, али и у прављењу фењера од бундеве и бостанџијских колеба, које су некад служиле да се чувари бостана склоне на великој врућини док у пољу чувају бостан. Било је ту и колача по традиционалним сремским рецептима који су могли да се дегустирају. Милена Ковачевић је освојила пехар за најбољу умешену штрудлу од мака и ораха, а пите од вишања и колачи у тучу су освојили другу и трећу награду. Посетиоци су могли да уживају у постављеној Сава Петковић и најтежа лубеница изложби ликовних радова посвећених бостану, а најбрже је појео ња, Жарковаца и Сирига. После проглашена победника у свим такмилубеницу Немања Антонијевић. -Драго ми је да сам чарским категоријама, сви посетиопобедио у овом над- ци су позвани да вечерају сремске метању и освојио пе- специјалитете под шатром и да нахар јер ово је пре све- ставе дружење на бостанџијском бага једно лепо друже- лу. Манифестацију је затворио поње и такмичење у брзини између мене и крајински секретар за рад, запошљамојих другара- рекао вање и равноправност полова Мирослав Васин. Он је казао да Покрајије Немања. Поред богате по- на подржава манифестације овог тинуде програма ове па, и то на више начина, и финансијманифестације, посе- ски преко секретаријата за привреду тиоце су забављали и финансирање удружења жена, кулсвојим кореографија- турно- уметничких друштава и свих ма културно- умет- ових људи који учествују на овим Такмичење у брзом једењу лубеница М. Марушић ничка друштва из Вог- манифестацијама.

Тре ћа Ре га та мај ке Ан ге ли не КУ ПИ НО ВО: Трећа Регата мајке Ангелине би ће одржана и ове године у Купинову, у суботу 18. августа. На пловидбу дугу 25 километара уче сници и го сти ће кренути тачно у 10 часова са Пландишта, а након вишечасовне пловидбе пристаће на Скели где ће, у складу са традиционалним сремским го стопримством, бити по служен ручак. Траса Регате прати такозвану Потковицу, коју река Сава формира око Специјалног резервата природе Обедска бара. Ова манифе стација је за са-

мо две године израсла у највећу туристичку мани фе стацију у општини Пећинци, а међу манифе стацијама овог типа јединствена је и по томе што јој је практично и старт и циљ у Купинову. Пријављивање уче сника на сам дан манифе стације почиње од 8.00 часова на Пландишту у Купинову, а уче сници се могу пријавити за учешће и раније. Особа за контакт је Пе тар Ко за рев, а телефони су 022/400 732 и 064/898 3637. Ј. А.

vOJvOdinA

dnevnik

ПРО ГЛА ШЕ НА ВАН РЕД НА СИ ТУ А ЦИ ЈА У БА ВА НИ ШТУ

Без во де и љу ди и сто ка БА ВА НИ ШТЕ: Општински штаб за ванредне ситуације одржао је седницу на којој је, на основу дописа месне заједнице Баваниште и извештаја грађевинске инспекције ОУ Ковин са терена, донета одлука о проглашењу ванредне ситуације за део територије општине Ковин, МЗ Баваниште, због проблема у водоснабдевању. Председник општине и командант Штаба Слав ко Бран ко вић, про гласио је ванредну ситуацију због проблема у водоснабдевању становништва и стоке, изазваног највероватније радовима које изводи предузеће „Алмеx“ доо на потесу „Безубица“, на око 1км од првих кућа у Баваништу. Ово предузеће започело је бушење бунара у К.О. Баваниште крајем јуна за потребе заливног система на пољопривредном земљишту, а с обзиром на то да је у међувремену наступио изузетно сушни период, у више од 500 домаћинстава почели су да пресушују артески бунари. У овом делу Баваништа живи око 1500 грађана, а готово свака кућа има и стоку и живину. З. Дг.

ЈЕДНА ЗВЕЗДА ЗАМЕНИЛА ДРУГУ НА „ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИМ ДАНИМА”

Чола уместо Лепе Брене

ponedeqak13.avgust2012.

ПОМЕН КУСИЋАНИМА ПОГИНУЛИМ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Дан за тугу и незаборав БЕЛА ЦРКВА: Поменом, који је служио свештеник Војислав Благојевић, код споменика жртвама фашизма у Другом светском рату и полагањем венаца, одата је почаст свима у Другом светском рату погинулим Кусићанима, на дан када је пре 68 година немачка окупаторска војска у рацији покупила мештане и одвела их у логор Матхаузен. Тридесетчетворо је у логорима уморено, а тек неколицина је преживела страхоте логора смрти. - Тај 11. август 1944. године био је најгори дан за наше селорекао је Бранко Величковић сада једини преживели логораш Матхаузена. -Тог дана Немци су блокирали село, покупили су тридесттри мушкарца и седам жена, и депортовали су нас у Зрењанин, па у Београд на Бањицу, где смо остали двадесетак дана. Затим су нас послали у Матхаузен. Из логора се по његовим речима вратило шест логораша, а остали су умрли од глади тешког рада и болести. Када је одведен Бранко је имао тек петнаест година, а преживео је како је објаснио захваљујући томе што је ту зиму провео у

болници. Након што су Американци ослободили логор једно време је провео у Линцу, а затим су логораши трајектом пребачени у Братиславу где су продети Русима. Бранко је у логору био са дедом који је само месец дана по повратку у родни Кусић умро. Пре двадесетак година био је са групом логораша на једном скупу у Матхаузену, присетио се свих ужаса које је доживео и пожелео да се такво шта више никада не деси.

Венце на споменик жртвама положили су представник организације бораца Војводине Тодор Стојановић, председник општине Бела Црква Станко Петровић, председник Скупштине општине Бела Црква Ненад Живановић, председница Општинског одбора Лиге социјалдемократа Војводине Сандра Ристић, представници општинских организација бораца и месне заједнице Кусић. М. Витомиров

ПРЕДСТАВНИЦИ НАЛЕД-а У ОЏАЦИМА

НОВИ БЕЧЕЈ: Последње вечери “Великогоспојинских дана” у Новом Бечеју неће наступити Лепа Брена, како је раније најављено, него Здравко Чолић. Један од најбољих певача на Балкану концерт у овом банатском месту одржао је и пре четири године, такође у оквиру ове манифестације. Како “Дневник” сазнаје од организатора новобечејске феште, Лепа Брена је, због здравствених разлога, отказала све наступе, па између осталог и онај на “Великогоспојинским данима”. Али, захваљујући брзој реакцији и умећу људи из организације, публика ће добити на поклон концерт Здравка Чолића. Као и многе колеге које су наступале у Новом Бечеју, тако и Чола носи лепе успомене из овог малог града велике душе и фантастичне летње, а посебно великогоспојинске, атмосфере. То је, између осталог, и био разлог да врло радо прихвати понуду да се у недељу, 26. августа, поново после четири године

нађе на бини пред публиком у Новом Бечеју. Шарму ове вароши није одолела ни Северина па је и она, лане, по други пут, наступила на “Великогоспојинским данима”, иако је пре и после тога због трудноће и здравствених проблема отказала све друге концерте, па и онај у Вршцу, родном граду њеног брачног партнера Милана Поповића. Подсетимо, “Великогоспојински дани” ће трајати од 23. до 27. августа. Поред музичког програма у коме у петак, 24. августа, наступају Тони Цетински и Јелена Розга, у суботу бендови “Омега” и “Ван Гог” и у недељу Здравко Чолић, организатори су најавили и богат пратећи програм – такмичење тамбурашких оркестара, надметање у кувању рибље чорбе, Смотру парадних запрега, ревију борилачких спортова, Етно базар, Винску улицу, Дечију улицу, и то све поред лепо уређене плаже на Тиси и Тиског кеја. Ж. Б.

„Бумовцима“ награда „МЛАДГРАД 2012”

Прекограничном сарадњом до инвеститора

ОЏАЦИ: Најважнији задатак локалних самоуправа је привлачење нових инвестиција, а пре свега, стварање услова за реализацију програма. Управо је то била тема

радног састанка представника НАЛЕДА и локалних самоуправа Оџака и Куле, као и комшијских општина из Хрватске Градишта, Ловаса и Илока. Програм прекограничне сарадње отвара могућност стварања услова за нове инвестиције. Ова констатација је и била суштина

радног састанка одржаног у Оџацима и лајтмотив свих наредних скупова поводом ИПА програма Хрватска – Србија. Вредност пројекта који се односи на коопреацију у ин-

вестиционом промовисању локалних самоуправа, је 590 хиљада евра, од чега је Европска унија обезбедила 530 хиљада, а за Србију је предвиђено 295 хиљада евра. -Локалне самоуправе ће кроз овај пројекат радити на промоцији својих привредних и других потен-

цијала, а као крајњи циљ постављамо привлачење нових инвестиција. Изузетно добар стратешки положај оџачке општине доприноси нашој конкурентности, пошто ћемо се ускоро наћи на самој граници Европске уније са којом ћемо бити повезани друмским, железничким и воденим саобраћајем. Све ове потенцијале ћемо промовисати кроз пројекте.- рекла је Изабела Шерић, председница општине Оџаци. Како је рекао програмски директор НАЛЕД-а Милан Симић, кроз овај пројекат ће се помоћи општинама Оџаци и Кула, као и партнерским општинама из Хрватске, да развију своје инвестиционе профиле, а биће и направљена заједничка стратегија како да се по принципу прекограничне сарадње ради на привлачењу конкретних инвеститора. Ово је посебно битно јер се на овај начин укрупњава тржиште и самим тим омогућава приступ већим инвеститорима из разлога повећаног интереса за тржиштем већим од појединачних понуда ових општина. С. Милер

БАЧКОГРАДИШТАНСКИ „ЗЛАТНИ КОТЛИЋ“ У ЗНАКУ ТУРИНАЦА

Нијансе пресудиле у корист Саве

БЕЧЕЈ: Удружење грађана за демократију и грађанско образовање Грађанске иницијативе из Београда трећу годину зарадом, поводом 12. августа, Међународног дана младих, додељује престижну награду имена МЛАДГРАД за допринос у побољшању положаја младих у локалној заједници. - Награде се додељују у три категорије: локалној самоуправи за укупан допринос унапређењу положаја младих у локалној заједници, локалној самоуправи за додељени јавни простор омладинској иницијативи у локалној заједници и организацији, неформалној групи или иницијативи за допринос унапређењу сарадње између локалне самоуправе и младих. Поред три главне награде, у партнерству са министарствима омладине и спорта, односно регионалног развоја и локалне самоуправе, у све три категорије додељујемо и признања, ре-

кла је ПР Грађанске иницијативе Јелена Ожеговић. Међу награђенима је и Бечејско удружење младих – БУМ, које је добило главну награду у трећој категорији. Тим поводом је делегација младих Бечејаца у саставу: председник БУМ Александар Ђекић, чланови управног одбора Марина Ковачев и Никола Марјановић и координаторка Канцеларије за младе општине Бечеј Катарина Стоисављевић, боравила Београду, где су на свечаности у Музеју науке и технике примили награду МЛАДГРАД 2012. Свечаности је и председник општине Бечеј мр Вук Радојевић. - Награда МЛАДГРАД је потврда да сарадња коју имамо са локалном самоуправом није остала незапажена и стимуланс нам је да сарадњу на добробит свих младих у периоду који је пред нама још више развијамо - рекао је Александар Ђекић. В. Јанков

БАЧКО ГРАДИШТЕ: Иако знатно мање него лане, када се окупило 36 кулинара, традиционални бачкоградиштански „Златни котлић“ је још једанпут успешно организован уз потпаљивање ватре испод 21 котлића у којем се припремала рибља чорба. -Нешто мањи број Мање друштво, али је штимунг био на висини такмичара објашњавамо чињеницом да су само недељу у име организатора Карољ Бока. А када су награде за мајстордана раније у Бечеју одржана два велика кулинарска такмичења, а ство у припремању рибље чорбе истог дана у Санаду, па су се ку- у питању највреднији победничлинари истрошили, уморили или ки пехар припао је Сави Трифуразапели на све стране - рекао је новићу, чија је чорба за нијансу

била успешнија од оне коју је зготовио представник млађе гарде туринских кулинара Јован Татић, а треће место припало је Радославу Зеремском. Драган Стефанов је „спасио част“ Бачкоградиштанаца тиме што је добио награду за најдужу варјачу, чије се мерење завршило на 70. сантиметру. Лепеза награђивања завршена је проглашењем најпијанијег кувара. Ову награду добила је екипа „Лаб“ из Бечеја. Организатор је морао да им однесе поклон пакет производа „Сојапротеин“, јер нико од њих није могао да дође и преузме награду. В. Јанков

Чланови Градског већа – волонтери ЗРЕЊАНИН: Нова локална власт у Зрењанину смањила је број чланова Градског већа. Убудуће, ово тело ће, уместо једанаест, бројати девет чланова, од којих је до сада именовано седам. Новина је и то што сви чланови ову функцију обављају волонтерски. - Штедња је примењена на свим нивоима. Најважније је да је нова градска власт кренула стезање каиша од себе – рекла је на конференцији за новинаре чланица Градског већа Златана Анкић, уз напомену да је Српска напредна странка, чији је члан,

као и њени коалициони партнери, почела да ради на другачији начин од својих претходника. Нови сазив Градског већа, по њеним речима, као једно од првих активности у служби грађана, увело је отворену канцеларију за пријем. - Пријем суграђана је сваког дана у канцеларији број 108, уз претходно заказивање на број телефона 023 315 0 200, ради смањења чекања странака, јер је интересовање изузетно велико. Овим путем омогућујемо да сваки грађанин директно изнесе своје потребе надлежнима – истакла је Анкићева. Ж. Б.

Бебама 20 хиљада динара ПЕЋИНЦИ: Одлуком чланова пећиначког Општинског већа једнократни новчани додатак за новорођенчад, који је до сада износио четири хиљаде динара, увећан је на 20 хиљада динара и биће ретроактивно исплаћен свим родитељима са територије ове општине од почетка ове године. Овај додатак у 2012. години није исплаћиван, а до повећања је дошло због проблема са ниском стопом наталитета у овој општини и због унапређења популационе политике. Такође, донета је и одлука да се настави са регресирањем вештачког осемењавања крава на територији општине из средстава општинског буџета, а извештај је поднела и Комисија за процену штете од суше на пољопривредним усевима у општини Пећинци. Ј. А.

Ромска ноћ у Апатину АПАТИН: Ромска ноћ, у организацији Скупштине општине и Културног центра одржаће се у среду, у 20 часова, на рукометном игралишту ромског насеља. Уз избор мис Ромске ноћи и мис шарма у програму ће наступити солисти и фолклорни ансамбли ромских удружења. Уз весеље и музику испод шатора на бини ће госте забаваљати орекестар „Влада Губерт“ из Београда. Ј. П.

Именован нови начелник Општинске управе

ПЕЋИНЦИ: Досадашња начелница пећиначке Општинске управе Верица Бован, одлуком чланова Општинског већа, разрешене је те функције, а на њено место именован је Жељко Трбовић, магистар правних наука, рођен 1957. године у Вировитици. Радио је у струци 27 година, а последњих седам година је био директор Јавног предузећа ‘’Ингас’’ у Инђији. - Мислим да морамо у првом реду да постигнемо да Општинска управа професионално ради свој посао, одвојено од политике. Може се увести и већи ниво радне дисциплине, тако да ћемо путем камера и софтвера водити евиденцију доласка и одласка са посла, а у службене аутомобиле ћемо уградити ГПС уређаје, како бисмо у сваком тренутку знали где се налазе и на тај начин спречили ненаменско коришћење возила Општине и јавних предузећа. Колико сам могао да видим за ових десетак дана, имамо доста потенцијала и можемо направити професионалну Управу која ће пратити рад Скупштине и Већа. Увешћу значајне промене у раду и односу према раду свих запослених у овој општини – нагласио је нови начелник Трбовић. Ј. А.

ekOLOGiJA

ponedeqak13.avgust2012.

PO SLO VI GRAD SKE UPRA VE ZA ZA [TI TU @I VOT NE SRE DI NE U NOVOM SADU

Od monitoringa do strate{ke procene U novosadskoj Grad skoj upra vi za za {ti tu ì vot ne sre di ne oba vqa ju se po slo vi ko ji se od no se na pri pre mu, do no {e we i re a li za ci ju pro gra ma i pla no va za {ti te ì vot ne sre di ne, pri pre mu pred lo ga za utvr |i va we vi si ne po seb ne na kna de za za {ti tu i una pre |e we ì vot ne sre di ne, kon ti nu i ra nu kon tro lu i si ste mat sko pra }e we sta wa ì vot ne sre di ne (mo ni to ring), in for mi sa we i ob ja vqi va we po da ta ka o sta wu i kva li te tu ì vot ne sre di ne, za {ti tu pri ro de i za {ti }e na pri rod na do bra pri me nom do ma }ih i me |u na rod nih pro pi sa i stan dar da i pri pre mu i do no {e we aka ta o za {ti ti od re |e nih pri rod nih do ba ra. Bazne radio-stanice Ta ko |e, spro vo de se po stup odo bre wa za rad i iz da va we do zvo ci pro ce ne uti ca ja pro je ka ta na le za rad u po gle du is pu we no sti ì vot nu sre di nu, u skla du sa za uslo va za {ti te va zdu ha od za ga |i ko nom, od lu ~u je o po tre bi pro ce va wa, iz da va we do zvo la za oba ne uti ca ja, uz od re |i va we obi ma i vqa we de lat no sti pro me ta i do sa dr à ja stu di je o pro ce ni uti ca zvo le za ko ri {}e we na ro ~i to ja i da va wu sa gla sno sti na stu di ju opa snih he mi ka li ja, iz da va we do o pro ce ni uti ca ja i u~e {}e u po zvo la i odo bre wa i dru gih aka ta u stup ku stra te {ke pro ce ne uti ca skla du sa Za ko nom o upra vqa wu ja na ì vot nu sre di nu i da va we ot pa dom. Vo di se evi den ci ja i do sa gla sno sti na iz ve {taj o stra te sta vqa ju po da ci i da je mi {qe we {koj pro ce ni. Po tom, iz da ju se uslo vi za obez - mi ni star stvu ili nad le `nom or be |i va we me ra za {ti te ì vot ne ga nu auto nom ne po kra ji ne u po sre di ne, na zah tev or ga na nad le stup ku ka da ovi or ga ni iz da ju do `nog za pri pre mu i do no {e we zvo lu u skla du sa Za ko nom o upra pro stor nog i ur ba ni sti~ kog pla - vqa wu ot pa dom i pri pre mu lo kal na, kao i iz da va we pri vre me nog nog ak ci o nog pla na za {ti te od bu -

ke u ì vot noj sre di ni i obez be |i va wu uslo va, kao i sta ra we o we go vom spro vo |e wu. Grad ska upra va ko or di ni ra, pod sti ~e, po ma è i u~e stvu je u re a li za ci ji pro gra ma, pro je ka ta i ak ci ja ko je re a li zu ju na u~ ne i stru~ ne usta no ve, jav na ko mu nal na i dru ga jav na pred u ze }a, or ga ni za ci je, in sti tu ci je i dru ga prav na i fi zi~ ka li ca u gra du, a sve ra di ja ~a wa sve sti o po tre bi za {ti te ì vot ne sre di ne. U Grad skoj upra vi oba vqa ju se i po slo vi fi nan sij ske slu `be i po slo vi kon tro le u skla du sa pro pi si ma o bu xet skom si ste mu. Upra va do no si fi nan sij ski plan i plan jav nih na bav ki, do no si od lu ke o po kre ta wu po stu pa ka jav nih na bav ki za na me ne za ko je su sred stva obez be |e na u bu xe tu, od no sno u fi nan sij skom pla nu u skla du sa ak ti ma Skup {ti ne gra da i Grad skog ve }a. Grad ska upra va je od go vor na za re a li za ci ju jav nih na bav ki u okvi ru svo je nad le `no sti. Po stup ke jav nih na bav ki spro vo di Sek tor za jav ne na bav ke. Grad ska upra va mo è za spro vo |e we po stup ka jav nih na bav ki da ovla sti jav no pred u ze}e ili dru gog na ru ~i o ca, uz pret hod nu sa gla snost gra do na ~el ni ka, od no sno Grad skog ve }a, ili ka da je to pred vi |e no ak tom Skup {ti ne gra da, Grad skog ve }a i gra do na ~el ni ka.

dnevnik

PO STU PAK PRO CE NE UTI CA JA PRO JE KA TA NA @I VOT NU SRE DI NU

Kroz tri faze do saglasnosti Ra di uspe {nog spro vo |e wa po stup ka pro ce ne uti ca ja pro je ka ta na ì vot nu sre di nu na te ri to ri ji Gra da No vog Sa da od ve li kog zna ~a ja je i sa rad wa sa or ga ni ma, or ga ni za ci ja ma, in sti tu ci ja ma i slu `ba ma na ni vou Gra da, or ga ni ma za za {ti tu ì vot ne sre di ne dru gih lo kal nih sa mo u pra va, na u~ nim i stru~ nim or ga ni za ci ja ma i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, uz ak tiv no u~e {}e za in te re so va ne jav no sti u to ku po stup ka. Na te ri to ri ji No vog Sa da, Grad ska upra va za za {ti tu ì vot ne sre di ne po ~e la je sa pri me nom Za ko na o

i do sta vqe na mi {qe wa za in te re so va nih or ga na, or ga ni za ci ja i jav no sti. Od lu kom ko jom utvr |u je da je po treb na pro ce na uti ca ja pro jek ta na ì vot nu sre di nu nad le `ni or gan mo è od re di ti i obim i sa dr àj stu di je o pro ce ni uti ca ja. Od lu kom ko jom utvr |u je da ni je po treb na pro ce na uti ca ja pro jek ta na ì vot nu sre di nu nad le `ni or gan mo è utvr di ti mi ni mal ne uslo ve za {ti te ì vot ne sre di ne, u skla du sa po seb nim pro pi si ma. No si lac pro jek ta i za in te re so va na jav nost mo gu iz ja vi ti àl bu pro tiv od lu ke nad le `nog

Na teritoriji Novog Sada, Gradska uprava za za{titu ìvotne sredine po~ela je da primewuje Zakon o proceni uticaja na ìvotnu sredinu 28. decembra 2004. godine i do sada je obra|eno vi{e stotina zahteva pro ce ni uti ca ja na ì vot nu sre di nu 28. de cem bra 2004. go di ne i do sa da je ob ra |e no vi {e sto ti na zah te va. U ne ke od pro je ka ta za ko je je ura |e na pro ce na uti ca ja na ì vot nu sre di nu na te ri to ri ji gra da su ba zne ra dio sta ni ce, po stro je wa za upra vqa we ot pa dom, hlad wa ~e, ben zin ske pum pe, si lo si, mli no vi, far me, liv ni ce, tr go va~ ki i po slov ni objek ti, skla di {ta, {tam pa ri je...

or ga na o zah te vu za od lu ~i va we o po tre bi pro ce ne uti ca ja, nad le `nom dru go ste pe nom or ga nu. Kod od re |i va wa obi ma i sa dr `a ja stu di je o pro ce ni uti ca ja no si lac pro jek ta za pro jek te za ko je se oba ve zno oba vqa pro ce na uti ca ja i za ko je je nad le `ni or gan utvr dio oba ve zu pro ce ne uti ca ja pod no si zah tev za od re |i va we obi ma i sa dr `a ja stu di je o pro ce ni uti ca ja na pro pi sa nom

pro jek ta na ~i ni o ce ì vot ne sre di ne, kao i me re i uslo vi za spre ~a va we, sma we we i ot kla wa we {tet nih uti ca ja na ì vot nu sre di nu i zdra vqe qu di. Stu di ja oba ve zno sa dr ì: po dat ke o no si o cu pro jek ta, opis lo ka ci je na ko joj se pla ni ra re a li za ci ja pro jek ta, opis pro jek ta, pri kaz glav nih al ter na ti va ko je je no si lac pro jek ta raz ma trao, pri kaz sta wa ì vot ne sre di ne na lo ka ci ji i bli òj oko li ni (mi kro i ma kro lo ka ci ja), opis mo gu }ih zna ~aj nih uti ca ja pro jek ta na ì vot nu sre di nu, pro ce nu uti ca ja na ì vot nu sre di nu u slu ~a ju ude sa, opis me ra pred vi |e nih ra di spre ~a va wa, sma we wa i, gde je to mo gu }e, ot kla wa wa sva kog zna ~aj ni jeg {tet nog uti ca ja na ì vot nu sre di nu, pro gram pra }e wa uti ca ja na ì vot nu sre di nu, ne teh ni~ ki kra }i pri kaz po da ta ka, po dat ke o teh ni~ kim ne do sta ci ma ili ne po sto ja wu od go va ra ju }ih stru~ nih zna wa i ve {ti na ili ne mo gu} no sti da se pri ba ve od go va ra ju }i po da ci. Uz stu di ju o pro ce ni uti ca ja pri la ù se pri ba vqe ni uslo vi i sa gla sno sti dru gih or ga na i or ga ni za ci ja u skla du sa po seb nim za ko nom. Stu di ja o pro ce ni uti ca ja sa dr ì i osnov ne po dat ke o oso ba ma, od no sno kva li fi ka ci ji li ca ko ja su u~e stvo va la u we noj iz ra di, o od go vor nom li cu, da -

STRU^ NOM ANA LI ZOM SPRE ^I TI [TET NE UTI CA JE

Sa~uvati ìvotnu sredinu i zdravqe qudi - Pro ce na uti ca ja na ì vot nu sre di nu pred sta vqa pre ven tiv nu me ru za {ti te ì vot ne sre di ne za sno va nu na iz ra di stu di ja, kon sul ta ci ja ma i u~e {}u jav no sti i ana li zi al ter na tiv nih me ra, sa ci qem da se pri ku pe po da ci i pred vi de {tet ni uti ca ji od re |e nih pro je ka ta na ì vot i zdra vqe qu di, ob ja {wa va sa mo stal ni stru~ ni sa rad nik u Grad skoj upra vi za za {ti tu ì vot ne sre di ne Alek san dar Dec. - Pro ce na uti ca ja oba vqa se za pro jek te u obla sti in du stri je, ru dar stva, ener ge ti ke, sa o bra }a ja, tu ri zma i sve ga {to je pro pi sa no ured bom o utvr |i va wu li ste pro je ka ta za ko je je oba ve zna pro ce na uti ca ja i li ste pro je ka ta za ko je se mo è zah teva ti. No si lac pro jek ta je in ve sti tor. Dec do da je da kod nas zbog ne do vr {e ne le ga li za ci je po sto ji i za te ~e no sta we obje ka ta ko ji je ve} iz gra |en i ra di. Tu po sto ji po se ban zah tev za od lu ~i va we o po tre bi pro ce ne uti ca ja za te ~e nog sta wa. Ka ko ka è, tu se uzi ma ju u ob zir i uslo vi pod ko ji ma oni ra de, ana li zi ra se i me ri wi hov uti caj na ì vot nu sre di nu. - In ve sti tor, no si lac pro jek ta, pr vo {to tre ba da ura di je da ode u JP „Ur ba ni zam„ i po gle da

Pri me ra ra di, po sta vqa we ra dio ba znih sta ni ca i ra dio re lej nih si ste ma i si ste ma mo bil ne te le fo ni je pred wa ~i u pro jek ti ma na te ri to ri ji gra da, jer pod le `u po stup ku pro ce ne uti ca ja. Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne je nad le `na sa mo za iz da va we zah te va za neo pa san ot pad i ja sno se vi di da je fir me ko je ba ve ~i sto }om ovaj za kon na te rao da le ga li zu ju po slo va we. Ta ko je 2010. go di ne bi -

Hladwa~e

lo 14 pod ne tih zah te va, dok je ra ni je bi lo sa mo po tri zah te va go di {we. Re ci mo, sva ki oda {i qa~ za mo bil nu te le fo ni ju pod le `e pro ce ni uti ca ja i za wih ni je oba ve zno ra di ti stu di ju, ali ka -

Procena uticaja na ìvotnu sredinu predstavqa preventivnu meru za{tite ìvotne sredine zasnovanu na izradi studija, konsultacijama i u~e{}u javnosti i analizi alternativnih mera, a obavqa se za projekte u oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobra}aja, turizma... da li we gov pro je kat mo è da se pla ni ra na lo ka ci ji ko ju je za mi slio. Za tim, on tra ì lo ka cij sku do zvo lu i da qe na osno vu te in for ma ci je pod ne si zah tev Grad skoj upra vi za za {ti tu ì vot ne sre di ne za od lu ~i va we o po tre bi uti ca ja na ì vot nu sre di nu. Ve li ki za ga |i va ~i pr vo ra de stu di ju, a po sle do bi ja ju zah tev za do bi ja we in te gri sa ne do zvo le – ka è Dec.

da do bi ju uvid u do ku men ta ci ju i pod ne su pri med be, i u za vi sno sti da li su pri med be na me stu, do ku men ta ci ja se do sta vqa in ve sti to ru da je is pra vi. - Ja ko je bit no da qu di shva te da mi ne od lu ~u je mo o lo ka ci ji gde }e se ne {to na la zi ti. To ra di „Ur ba ni zam„, a mi sa mo pro pi su je mo me re za {ti te `i vot ne sre di ne pod ko jim taj obje kat mo `e da ra di - na po mi we Alek san dar Dec.

ko ka `e Dec, oni su bi li mi {qe wa da stu di ja tre ba da se ra di, i to se od re di lo, za sva ku ba znu sta ni cu, ka ko bi se vi de lo ko li ko, ka ko i u kom kru gu oda {i qa ~i zra ~e. To je tra ja lo dok Mi ni star stvo ni je do ne lo za kon da stu di ja ni je oba ve zna. Ka da in ve sti tor po kre ne zah tev za pro ce nu uti ca ja i ka da Upra va oba ve sti jav nost i me sne za jed ni ce o to me, gra |a ni mo gu

Po stu pak pro ce ne se sa sto ji od tri fa ze. U pr voj se od lu ~u je o po tre bi pro ce ne uti ca ja, i ako se od lu ~i da je ona po treb na on da se ide na dru gu fa zu ko ja je od re |i va we obi ma i sa dr à ja stu di je.U tre }oj fa zi se pod no si zah tev za da va we sa gla sno sti na stu di ju, ko ja po sle ide na pre zen ta ci ju i jav nu ras pra vu. Ako se u Upra vi ne sla ù sa pro ce na ma pred met se {a qe na dru go ste pe ni or gan, {to je u ovom slu ~a ju Po kra jin ski se kre ta ri jat za za {ti tu ì vot ne sre di ne i on da oni od lu ~e ko je na kra ju u pra vu. - Sa mo u tre }oj fa zi ne ma àl be, jer je u Po kra jin skom se kre ta ri ja tu po stu pak za vr {en i àl ba je di no mo è da se upu ti su du. Pr va i dru ga fa za su sa da no vim za ko nom ob je di we ne, ka ko bi se ubr zao po stu pak i to ako je in ve sti tor pod neo skroz ure dan sa dr àj. Po sto ji i po stu pak na knad nog aù ru ra wa, i to ako in ve sti tor ne {to na do gra |u je i pri me wu je no vu teh no lo gi ju – ob ja {wa va Dec.

Postrojewa za upravqawe otpadom

Fa ze u po stup ku pro ce ne uti ca ja su: od lu ~i va we o po tre bi pro ce ne uti ca ja, od re |i va we obi ma i sa dr à ja stu di je o pro ce ni uti ca ja i od lu ~i va we o da va wu sa gla sno sti na stu di ju o pro ce ni uti ca ja. Zah tev za od lu ~i va we o po tre bi pro ce ne uti ca ja pod no si se na pro pi sa nom obra scu i sa dr ì po dat ke o no si o cu pro jek ta, opis lo ka ci je, opis ka rak te ri sti ka pro jek ta, pri kaz glav nih al ter na ti va ko je su raz ma tra ne, opis ~i ni la ca ì vot ne sre di ne ko ji mo gu bi ti iz lo è ni uti ca ju, opis mo gu }ih zna ~aj nih {tet nih uti ca ja pro jek ta na ì vot nu sre di nu i opis me ra pred vi |e nih ra di spre ~a va wa, sma we wa i ot kla wa wa zna ~aj nih {tet nih uti ca ja. Uz zah tev se pri la è i iz vod iz ur ba ni sti~ kog pla na ili po tvr |e ni ur ba ni sti~ ki pro je kat, od no sno akt o ur ba ni sti~ kim uslo vi ma ko ji ni je sta ri ji od go di nu da na, idej no re {e we ili idej ni pro je kat, od no sno iz vod iz idej nog pro jek ta, gra fi~ ki pri kaz mi kro i ma kro lo ka ci je, uslo vi i sa gla sno sti dru gih nad le `nih or ga na i or ga ni za ci ja pri ba vqe ni u skla du sa po seb nim za ko nom i do kaz o upla ti re pu bli~ ke ad mi ni stra tiv ne tak se. Kod od lu ~i va wa o po tre bi pro ce ne uti ca ja nad le `ni or gan oba ve {ta va za in te re so va ne or ga ne, or ga ni za ci je i jav nost o pod ne tom zah te vu o po tre bi pro ce ne uti ca ja u ro ku od 10 da na od da na pri je ma ured nog zah te va. Za in te re so va ni or ga ni i or ga ni za ci je i za in te re so va na jav nost, u ro ku od 10 da na od da na pri je ma oba ve {te wa mo gu do sta vi ti svo je mi {qe we. Nad le `ni or gan, u ro ku od 10 da na od is te ka ro ka za do sta vqa we mi {qe wa, od lu ~u je o pod ne tom zah te vu uzi ma ju }i u ob zir spe ci fi~ no sti pro jek ta i lo ka ci je, kao

Za kon kao osnov Za ko nom o pro ce ni uti ca ja na ì vot nu sre di nu ure |u je se po stu pak pro ce ne uti ca ja za pro jek te ko ji mo gu ima ti zna ~aj ne uti ca je na ì vot nu sre di nu, za im sa dr àj stu di je o pro ce ni uti ca ja na ì vot nu sre di nu, u~e {}e za in te re so va nih or ga na i or ga ni za ci ja i jav no sti, pre ko gra ni~ no oba ve {ta va we za pro jek te ko ji mo gu ima ti zna ~aj ne uti ca je na ì vot nu sre di nu dru ge dr à ve, nad zor i dru ga pi ta wa od zna ~a ja za pro ce nu uti ca ja na ì vot nu sre di nu. Pro ce na uti ca ja na ì vot nu sre di nu je pre ven tiv na me ra za {ti te ì vot ne sre di ne za sno va na na iz ra di stu di ja i spro vo |e wu kon sul ta ci ja, uz u~e {}e jav no sti i ana li zi al ter na tiv nih me ra, ka ko bi se pri ku pi li po da ci i pred vi de li {tet ni uti ca ji od re |e nih pro je ka ta na ì vot i zdra vqe qu di, flo ru i fa u nu, ze mqi {te, vo du, va zduh, kli mu i pej za`, ma te ri jal na i kul tur na do bra. Ovim do ku men tom raz ma tra se uza jam no de lo va we ovih ~i ni la ca, ka ko bi se utvr di le i pred lo ì le me re ko ji ma se {tet ni uti ca ji mo gu spre ~i ti, sma wi ti ili ot klo ni ti, ima ju }i u vi du iz vo dqi vost tih pro je ka ta. Pro ce na uti ca ja ra di se za pro jek te iz obla sti in du stri je, ru dar stva, ener ge ti ke, sa o bra }a ja, tu ri zma, po qo pri vre de, {u mar stva, vo do pri vre de, upra vqa wa ot pa dom i ko mu nal nih de lat no sti, kao i za pro jek te ko ji se pla ni ra ju na za {ti }e nom pri rod nom do bru i u za {ti }e noj oko li ni ne po kret nog kul tur nog do bra.

obra scu ko ji sa dr ì po dat ke o no si o cu pro jek ta, opis lo ka ci je, opis pro jek ta, pri kaz glav nih al ter na ti va ko je su raz ma tra ne, opis ~i ni la ca ì vot ne sre di ne ko ji mo gu bi ti iz lo è ni uti ca ju, opis mo gu }ih zna ~aj nih {tet nih uti ca ja pro jek ta, opis me ra pred vi |e nih ra di spre ~a va wa, sma we wa i ot kla wa wa zna ~aj nih {te nih uti ca ja, ne teh ni~ ki re zi me po da ta ka i po dat ke o mo gu }im te {ko }a ma na ko je je na i {ao no si lac pro jek ta u pri ku pqa wu po da ta ka i do ku men ta ci je. Stu di ja o pro ce ni uti ca ja pred sta vqa do ku ment ko jim se ana li zi ra i oce wu je kva li tet ~i ni la ca ì vot ne sre di ne i wi ho va ose tqi vost na od re |e nom pro sto ru, kao i me |u sob ni uti ca ji po sto je }ih i pla ni ra nih ak tiv no sti. Do ku men tom se pred vi |a ju ne po sred ni i po sred ni {tet ni uti ca ji

tum iz ra de, pot pis od go vor ne oso be i ove ru pot pi sa pe ~a tom ovla {}e ne or ga ni za ci je ko ja je iz ra di la stu di ju. Za kon o pro ce ni uti ca ja na ì vot nu sre di nu je u pot pu no sti usa gla {en sa za ko ni ma EU iz ove obla sti. Iz me ne i do pu ne Za ko na o pro ce ni uti ca ja u 2009. go di ni su zna ~aj no ubr za le po stu pak re {a va wa pred me ta, skra }i va wem ro ko va i spa ja wem fa za u po stup ku. Stru~ ni ka dar nad le `nog or ga na je od ve li kog zna ~a ja za uspe {no spro vo |e we ovog za ko na, a svi pred me ti do sa da ko ji su pro {li po stu pak pro ce ne uti ca ja na ì vot nu sre di nu u Grad skoj upra vi za za {ti tu ì vot ne sre di ne re {e ni su u za ko nom pred vi |e nom ro ku. Tekst: Bo jan Mar ko vi}, Alek san da La tas Ured nik: Alek san dra Br zak

crna hronika

dnevnik

NE SRE ]A KOD BA^ KE PA LAN KE

Po gi nuo mo to ra{ Mi le M. (1992) iz Ba~ ke Pa lan ke je po gi nuo, a we gov su vo za~ na mo to ru iz istog me sta Bo{ko M. (1993) je za do bio te {ke te le sne po vre de pre kju ~e po sle pod ne na pu tu Ba~ ka Pa lan ka – Ka ra |or |e vo, sa zna je mo ne zva ni~ no. Po jo{ ne po tvr |e nim in for ma ci ja ma, pret po sta vqa se da je vo za~ iz gu bio kon tro lu nad mo to rom i iz le teo na kri vi ni. Po vre |e ni Bo {ko je u sta bil nom sta wu i ni je `i vot no ugro `en, sa zna je mo u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, wih dvo ji ca su pri ja vqe ni na is toj adre si i pret po sta vqa se da je re~ o bra }i. M. V.

IN CI DENT KOD KUR [U MLI JE

[u mo kra di ce s Ko so va pu ca le na po li ci ju Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Kur {u mli ji uhap si li su Fi tima A. (23) iz se la Me to hi ja, u op {ti ni Po du je vo, ko ji je s jo{ de se tak li ca pu cao ra fa lom iz auto mat skog oru` ja na po li caj ce, sa op {te no je u toj po li cij skoj upra vi. U in ci den tu sre }om ni ko ni je po vre |en, is ti ~u u po li ci ji, i na vo de da je do in ci den ta do {lo u su bo tu oko 19 sa ti, ka da je u se lu Ta ~e vac, na te ri to ri ji op {ti ne Kur {u mli ja, gru pa od de se tak Al ba na ca za te ~e na na de lu ka ko kra de {u mu ko ja je u vla sni {tvu Sr ba. Su di ja za pre kr {a je, na kon sa slu {a wa, od re dio je me ru za dr `a va wa od de set da na Fi ti mu A. zbog pre la ska ad mi ni stra tiv ne li ni je na ne do zvo qe nom me stu i on je od mah pre ba ~en u pri tvor u Pr o ku pqu, dok su osta li trak to ri ma us pe li da po beg nu i pre |u na ko sov sku stra nu. Port pa rol ka Po li cij ske upra ve u Pr o ku pqu Tamara Koci} re kla je Ta nju gu da u ovom

tre nut ku ne mo è ni {ta zva ni~ no da ka è o tom in ci den tu u se lu Ta ~e vac. Ka ko je sa op {tio Ne za vi sni po li cij ski sin di kat Sr bi je, na pad na po li caj ce ko ji je iz ve la gru pa Al ba na ca ko ja je kra la {u mu je na pad na dr à vu Sr bi ju. – Gru pa osum wi ~e nih Al ba na ca je na po li ci ju pu ca la ra fa li ma iz auto mat skog oru` ja, a sa mo pu kom sre }om ni ko ni je po vre |en – re kao je za me nik pred sed ni ka Ne za vi snog po li cij skog sin di ka ta Sr bi je Milo{ Jelenkovi}. – Taj na pad je jo{ je dan do kaz da me |u na rod na za jed ni ca ni je is pu ni la svoj za da tak da uve de vla da vi nu pra va na te ri to ri ji Ko so va i Me to hi je, gde anar hi ja i be za ko we na sta vqa ju da vo de glav nu re~. Na{ sin di kat sma tra da dr à va mo ra svim sna ga ma ra di ti na po boq {a wu uslo va ra da po li ca ja ca u po gra ni~ nom de lu da bi se mo gli efi ka sno bo ri ti s kri mi nal ci ma i obez be di ti od go va ra ju }u za {ti tu gra |a ni ma. E. D.

IN CI DENT PRED PR VO LI GA [KI ME^

Po hap {e ni na vi ja ~i „No vog Pa za ra” Slu `be ni ci Po li cij ske upra ve u No vom Pa za ru od re di li su me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Belmiru H. (24) iz tog me sta zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ubi stva u po ku {a ju, a Hivzu ^. (24), Bajramu H. (26) i Enesu K. (29) iz No vog Pa za ra zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo na sli ni~ kog po na {a wa. Ka ko je na ved no u sa op {te wu Po li cij ske upra ve No vi Pa zar, u su bo tu oko 16.45 sa ti, u Ko san ~i }e voj uli ci, pre od i gra va wa fud bal ske utak mi ce iz me |u „No vog Pa za ra„ i „Rad ni~ kog„

iz Ni {a su ko bi le su se dve gru pe do ma }ih na vi ja ~a. Na vi ja ~i gru pe „Tor ci da San xak„, ko joj pri pa da ju Bel mir H., Baj ram H. i Hiv zo ^. za do bi li su la ke te le sne po vre de, a na vi ja~ na vi ja~ ke gru pe „Eks tre mi”, ko joj pri pa da Enes K., za do bio je te {ku te le snu po vre du no `em u le |a i na kon uka za ne le kar ske po mo }i za dr `an na le ~e wu u Zdrav stve nom cen tru „No vi Pa zar„. U sa op {te wu se na vo di da su osum wi ~e na li ca pre da ta u Okru `ni za tvor u No vom Pa za ru. (Ta njug)

OBRE NOV ^A NIN UHAP [EN ZBOG ZA SA DA IN DIJ SKE KO NO PQE

Plan ta `a usred {u me Po li cij ski slu `be ni ci PU za grad Be o grad pro na {li su na kon vi {e dnev nog ope ra tiv nog ra da, za sad in dij ske ko no pqe u me stu Rva ti, u {u mi kod no vog gro bqa u Obre nov cu, sa op {ti lo je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va. Tom pri li kom li {en je slo bo de @. S. (33) iz Obre nov ca, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, dok se za jo{ jed nom oso bom in te ziv no tra ga. -Osum wi ~e nom @. S. od re |e no je po li cij sko za dr `a va we do 48

sa ti, na kon ~e ga }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du- na vo di se u sa op {te wu. Po li ci ja je sa op {ti la da je na li cu me sta pro na |e no i pri vre me no od u ze to oko tri ki lo gra ma su ve ma ri hu a ne i 168 bi qa ka ko je su iz va |e ne iz ze mqe. Ka ko se is ti ~e, plan ta `a se na la zi la u sre di ni {u me i sve biq ke su bri `qi vo ob ra |i va ne i za li va ne, a pro na |e na je i opre ma za za li va we (cre va, ba lo ni za vo du i ma ka ze za ore zi va we). (Ta njug)

ponedeqak13.avgust2012.

TEMA „DNEVNIKA” RA STE BROJ SLU ^A JE VA PO RO DI^ NOG NA SI QA U JU @NOJ BA^ KOJ

Jed na ko te ro ri {u i sa da {wi i biv {i

Me |u kri vi~ na de la ko ja se u ju `noj Ba~ koj po ~i ne u pro se ku jed nom dnev no, osim kra |a, raz boj ni {tva, kra |e vo zi la i dru gih, pri dru ù ju se i slu ~a je vi po ro di~ nog na si qa. U pr vih se dam me se ci ove go di ne pod ne ta je ~ak 151 kri vi~ na pri ja va po tom osno vu i be le ì se stal ni rast ovih de la me |u ko ji ma do mi ni ra ta ko zva no part ner sko na si qe. Po sled wih par go di na po li ci ja obra }a vi {e pa `we na ova kve slu ~a je ve, ali ob zi rom da se na si qe u po ro di ci kod nas jo{ uvek sma tra ta bu te mom, pret po sta vqa se mno go ve }i broj slu ~a je va ne bu de ni kad pro ce su i ran. Go to vo uvek su osum wi ~e ni mu {kar ci, a u vi {e od po lo vi ne slu ~a je va re~ je o ak tu el nim ili biv {im su pru zi ma. @r tve su ma hom èn skog po la, dok se u po 15 od sto od sto po me nu tih si ta u ci ja ra di o maj ka ma, srod ni ci ma i ne ven ~a nim su pru zi ma. Me sto iz vr {e wa je re dov no ku }a ili stan, sem u jed nom pro cen tu, a ta ko |e u vi {e od 90 od sto slu ~a je va ra di se o fi zi~ kom mal tre ri ra wu, dok je sva ko de se to kri vi~ no de lo iz vr {e no uz upo tre bu no à, ana li zi ra la je no vo sad ska Po li cij ska upra va. Na osno vu pri ja va Cen tru za so ci jal ni rad vi di se da ima mno go de ce ko ja su iz lo è na na si qu: ona su la ne ~i ni la oko po lo vi nu ukup nog bro ja `r ta va, a ove go di ne je taj broj znat no po ras tao. Me |u osum wi ~e ni ma za kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci ima qu di svih fe la, pa ~ak i po li ca ja ca, i to vi sko ran gi ra nih. Pro se~ na sta rost `r tve na -

@r tve go di na ma }u te o svo joj mu ci

si qa je 32 go di ne, a na sil ni ka 42, ka zu je jo{ sta ti sti ka, a naj ~e {}e, i `r tva i na sil nik ima ju sred wu stru~ nu spre mu. Naj ve }i broj `r ta va na si qa je za po slen, dok je je naj vi {e na sil ni ka bez po sla. Za ne ke slu ~a je ve te {ko je po ve ro va ti da su se do go di li, tu, po red nas. Pre ne ko li ko da na li {en je slo bo de V. V. (1971) iz No vog Sa da pod sum wom da je, u po tra zi za svo jom su pru gom, ~e tr de se to go di {woj su gra |an ki za dao tri ubo da no `em u pre de lu ki~ me kao i dve po se ko ti ne po grud nom ko {u we noj je da na e sto go di {woj }er ki. Po vre |e na `e na je se stra oso be za ko jom je osum wi ~e ni tra gao. On je pret hod no raz bio sta klo na ula znim vra ti ma u zgra du zbog ~e ga su sta na ri po zva li po li ci ju.

Pro {log me se ca u Fu to gu me {ta nin L. P. (1987) okri vqen je da je svo ju su pru gu, ko joj je bra nio da ode kod maj ke u No vi Sad, ve zao po vo cem za psa i pri to me joj za le pio usta se lo tej pom. Ona je ipak us pe la da se oslo bo di i po tra ì la je le kar sku po mo}. U ma ju je po li ci ja uhap si la M. M. (1972) iz Be o ~i na pod sum wom da je fi zi~ ki na pao è nu ko ja ru ko vo di Si gur nom de~ jom ku }om, te je pso vao i pre tio joj smr }u pri li kom po se ta toj usta no vi u ko ju su sme {te na we go va de ca. Po ~et kom go di ne je M. Z. (1951) iz Kul pi na uhap {en pod sum wom na uli ci ubo no èm svo ga bra ta (1944) i na neo mu te {ke te le sne po vre de, opa sne po ì vot. U mar tu je po li ci ja uhap si la \. ]. (1941) iz Fu to ga zbog sum we da je u po ro di~ noj ku }i no èm usmr tio svo ju 62-go di {wu su pru gu.

Do sta slu ~a je va do go di se pod us ti ca jem al ko ho la pa bi se mo glo re }i da me |u uobi ~a je ne spa da do ga |aj ka da je uhap {en P. S. (1962) jer je u po ro di~ nom sta nu pi jan vre |ao su pru gu i pre tio joj da }e ubi ti i wu i de cu. Isto ta ko, pro {log me se ca P. @. (1954) iz Ba~ kog Do brog Po qa je, pod vid nim uti ca jem al ko ho la, mal ter ti rao su pru gu i bez ika kvog po vo da po ~eo da je vre |a i da joj pre ti. Ona se po tom sklo ni la od we ga i oti {la da za vr {i ku} ne po slo ve, ali je pi ja ni mu` ipak do {ao za wom i uda rio jed nom no gom u pot ko le ni cu. Po {to je è na u tom tre nut ku ~i sti la ku ku ruz, za mah nu la je ku hiw skim no èm ko ji je dr à la u ru ci i ubo la ga u bu ti nu, pa je on pre ba ~en u bol ni cu gde je za dr àn s la kom te le snom po vre dom. – Jed na od osnov nih ka rak te ri sti ka na sil ni ka je da ne è le da iz gu be `r tvu i za to sve ~i ne da odr è na sil ni~ ki od nos. Hra ni ih strah `r tve. Oni svi do jed nog ne gi ra ju de lo i go vo re ne {to po put: „Sa mo sam je ma lo gur nuo” ili da im je na pa ko va no i da je re~ o osve ti – uka zu je stru~ wak za tu te mu prof. dr Zorica Mr{evi}. Ona na po mi we da su kod svih smrt nih slu ~a je va iz po ro di~ nog na si qa `r tve uglav nom bi le iz lo è ne vi {e go di {woj pa i vi {e de ce nij si koj tor tu ri i na si qu. Pre ma we nim re ~i ma, ako se svi po la ko pri vi ka va ju na na si qe, ono za i sta i po sta je sa stav ni deo ì vo ta. Sto ga, ka è, tre ba re a go va ti pri pr vom in ci den tu i ne za ta {ka va ti ta kve pro ble me. M. Vu ja ~i}

SIN DI KAL CI „JU GO RE ME DI JE” PO SE TI LI U ZA TVO RU PRI TVO RE NOG DI REK TO RA

Ak ci o na ri kao naj u `a rod bi na Pred stav ni ci Sa mo stal nog sin di ka ta u Fa bri ci le ko va „Ju go re me di ja” po se ti li su u pri tvor skoj je di ni ci Okru `nog za tvo ra u Zre wa ni nu ge ne ral nog di rek to ra te far ma ce ut ske ku }e Zdravka Deuri}a (49) i v. d. di rek to ra pred u ze }a „Pen farm” i „Luk sol far ma ci ja” Milanu Z. (28), osum wi ~e ne da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo -

zbog bo ja zni da bi mo gli uti ca ti na sve do ke. – Upr kos to me {to su po se te pri tvo re ni ci ma do zvo qe ne sa mo ~la no vi ma naj u `e rod bi ne, is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu Goran Zec odo brio nam je da obi |e mo na {e ko le ge. Zna mo da im ovo mno go zna ~i i da im da je sna gu da iz dr `e u ovim te {kim uslo vi ma – iz ja vio

Tu `ba zbog hap {e wa u „Ju go re me di ji” Rad ni ci „Ju go re me di je”, oku pqe ni u udru è wu „Rav no prav nost”, pod ne li su tu `bu „zbog ne za ko ni tog hap {e wa ~el ni ka fa bri ke”. Ka ko je sa op {ti lo udru è we, i da qe ni je ja sno zbog ~e ga su 1. av gu sta uhap {e ni vr {i lac du `no sti ge ne ral nog di rek to ra „Ju go re me di je” Zdravko Deuri} i jo{ troje wegovih saradnika. Radnici dodaju i da ova afera preti da ugrozi opstanak fabrike. U udruèwu „Ravnopravnost” je precizirano da je tu`ba podneta protiv N. N. lica. To udruèwe je, kako je navedeno, spremno za razgovore sa vlastima o civilizovanom raspletu afere. u po tre be slu `be nog po lo à ja i o{te ti li „Ju go re me di ju” za oko 600.000 evra. Is tra ga je otvo re na i pro tiv fi nan sij ske di rek tor ke fa bri ke le ko va Ankice M. (48) i sud skog ve {ta ka gra |e vin ske stru ke Stevana G. (47), ali su wih dvo je pu {te ni da se bra ne sa slo bo de. De u ri} i Mi la na Z. su, me |u tim, pri tvo re ni

je pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta u „Ju go re me di ji” Vladimir Pecikoza, i na ja vio da }e rad ni ci i ak ci o na ri te fa bri ke, kao i pred u ze }a „Pen farm” i „Luk sol far ma ci ja”, ko ji pru `a ju po dr {ku pri tvo re nim di rek to ri ma, kad god je vre me za po se te do la zi ti is pred Okru `nog za tvo ra i tra `i ti da im

Radnici ispred policijske stanice

bu de do pu {te no da po se te dvo je osum wi ~e nih za pri vred ne ma hi na ci je. Rad ni ci i ak ci o na ri su, ina ~e, pret hod nih da na pro te sto va li i is pred zgra de Po li cij ske upra ve i zre wa nin ske Pa la te prav de. Po no vi li su tvrd we da je hap {e we ~e tvo ro osum wi ~e nih po li ti~ ki pro ces {to je, pred is tra `nim su di jom, pri li kom sa slu {a wa, iz ja vio i De u ri}, i upo zo ri li na to da bi po sled wi do ga |a ji mo gli na ne ti ozbiq nu {te tu fa bri ci „Ju go re me di ja”, ~ak i da bi mo gli do ve sti do uvo |e wa ste ~aj nog po -

stup ka. Oni su pod se ti li i na to da je sa mo ne ko li ko da na pre De u ri }e vog hap {e wa pod met nut po àr u we gov slu `be ni auto mo bil, ko ji je bio par ki ran is pred zgra de u ko joj ì vi ge ne ral ni di rek tor, kao i da su rad ni ci i ak ci o na ri „Ju go re me di je” i ra ni je bi li me ta ne po zna tih na pa da ~a. Za to su u raz go vo ru s na ~el ni kom zre wa nin ske po li ci je Bojanom Markovi}em za tra ì li od go vor na pi ta we {ta je do sa da u~i we no na ra sve tqa va wu do ga |a ja ko ji su ugro zi li wi ho vu si gur nost. @. B.

TU @I LA [TVO U [AP CU PO KRE NU LO PO STU PAK PRO TIV SVE [TE NI KA

NE SVA KI DA [WI UDES KOD ^A^ KA

U op tu `ni ci te {ko ubi stvo

Tro je po vre |e nih u su da ru s va tro ga sci ma

[a ba~ ko tu ì la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv Branislava Peranovi}a (54) u ko joj se te re ti za te {ko ubi stvo, zbog ~e ga tom sve {te ni ku osum wi ~e nom za smrt Ne boj {e Za rup ca (39), {ti }e ni ka Cen tra za od vi ka va we od dro ge „Sre te we”, pre ti ka zna i do 40 go di na za tvo ra. Bra ni slav Pe ra no vi} je u me |u vre me nu po no vo bio pred is tra `nim su di jom da bi se iz ja snio o na vo di ma iz tu ì la~ kog zah te va za spro vo |e we is tra ge. – Do neo sam re {e we o spro vo |e wu is tra ge za kri vi~ no de lo te {kog ubi stva u~i we nog na svi rep na ~in – re kao je is tra `ni su di ja u slu ~a ju Slobodan Velisavqevi}. – Tu ì la {tvo je u svom zah te vu iz ne lo niz pred lo ga – od sa slu {a wa sve -

do ka, pre ko pri ba vqa wa ob duk ci o nog za pi sni ka do ve {ta ~e wa. Pr vi na re dan ko rak u is tra zi bi }e sa slu {a we sve do ka. Ka ko su pre ne li bra ni o ci, Pe ra no vi} je ostao pri svom pr vom is ka zu. Po re~im a Pe ra no vi}evog ad vokata Ilije Radulovi}a, wegov klijent je n a prvo m s as lu{awu pre d i stra`ni m sudijo m izjavio da je, u nameri da spas e `ivo t Z arupcu, izazva o wegovu smrt. Za ubistvo u Centru z a od vi kavawe od droge z a sada je os umwi~e n sam o Pe ranovi} i i strag a koja j e za po~eta t rebalo bi da utvrdi da li je u ba tinaw u Z arupca u~e stvovao i neko o d Pe ra no vi}evi h s ar adnika, {to je, po s ve do ~ewim a nekih biv{ih { ti }enika , bil o r edovn a pojava. E. D.

U su da ru va tro ga snog vo zi la ko je je kre nu lo na ga {e we po à ra i put ni~ kog auto mo bi la u â~ ku jed na oso ba je te {ko po vre |e na, a dve me |u ko ji ma i jed no de te, lak {e su po vre |e ne u ovom ude su, sa op {ti la je ~a ~an ska po li ci ja. Te {ke te le sne po vre de za do bi la je A.V. iz Pod go ri ce ko ja je vo zi la put ni~ ko vo zi lo i ko ja je pu to va la kod svo jih ro di te qa ko ji ì ve u â~ ku, a lak {e po vre de za do bi lo je we no de te ko je je bi lo sa wom u ko li ma i vo za~ va tro ga snog vo zi la. Sao bra }ajna ne sre}e se d og odila u s ubotu po podne, kada su se u Ulici Dr agi{e M i{ovi} s ud -

arili va tr ogasno v ozilo koje je kr enulo na g a{ewe p oàra ka trafo- st anici na Rajcu i put ni~ki a ut omobil kojim je u pra vqala èna. Oba v ozila kr etala su se u p ravcu g radske bo lnice, pri ~emu je A.V. bila u sr edini k olone, dok je voza~ va tr ogasnog v ozila pr eticao k olonu, a do s udara je do{lo kada je A.V. z ap o~ela s kr etawe. Nakon sao bra }ajne ne sre}e, va tr ogasno v ozilo i put ni~ki a ut omobil sl eteli su sa puta u o bli`we dv ori{te jedne pri vatne ku}e, a poàr na na Rajcu su ug asili me {tani. E. D.

sport

ponedeqak13.avgust2012.

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL – 12. AV GUST) MI LI CA MAN DI], NO SI LAC ZLAT NE OLIM PIJ SKE ME DA QE

Ovo je tek po ~e tak ^e stit ke Mi li ci Man di} i Te kvon do sa ve zu Sr bi je osvo je nu zlat nu me da qu na Oli mij skim igra ma u Lon do nu ~e sti ta li su pred sed nik Sr bi je To mi sav Ni ko li}, pre mi jer Ivi ca Da ~i}, mi ni star ka spor ta i omla di ne Ali sa Ma ri}, gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar An ti}. U te le gra mu ko ji je upu tio po bed ni ci Man di}, pred sed nik

sre }e i uspe ha u da qoj ka ri je ri i `i vo tu. „Dra ga Mi li ce, naj i skre ni je Vam ~e sti tam na ve li kom uspe hu, osva ja wu Olim pij skog zla ta i 101. me da qe u isto ri ji na {eg olim pi zma, {to pred sta vqa ne sa mo no vu ra dost i ~ast za gra |a ne na {e ze mqe, ve} i do dat nu mo ti va ci ju za sve srp ske spor ti ste na bu du }im tak mi ~e wi ma”, po ru ~i la je mi ni star ka spor ta i omla di ne.

Man di} Mi li ca- no va sr pa ska ca ri ca. Osva ja ~i ca zlat ne olim pij ske me da qe, pr ve za Sr bi ju od osa mo sta qi va wa, od no sno pr ve za na {u ze mqu po sle 12 go di na, ostva ri la je sve svo je sno ve ka da se po pe la na po bed ni~ ko po sto qe i za pe va la „Bo è prav de”. - To mi je bi la è qa. Sta ti na po sto qe, pe va ti srp sku him nu – to je ne pro ce wi vo, za to se ì vi. Na dam se da }e bi ti jo{ ko ji put. Pre pu na sam emo ci ja, ne mo gu da ve ru jem da me ni ovo sto ji oko vra ta - re kla je na sme ja na Man di }e va gru pi srp skih no vi na ra u Lon do nu. Po bed ni ca olim pij skog tur ni ra u te {koj ka te go ri ji re kla je i da se na da }e wen uspeh pri vu }i qu de te kvon du i ka za la je da }e jo{ vi {e ra di ti jer è li da du go osta ne u spor tu. - Na dam se da }e ovaj uspeh ma lo pro me ni ti od nos pre ma ma lom spor tu. Olim pij ski ko mi tet Sr bi je je uvek bio uz nas i po ma gao nam, ali ja se na dam da }e sa da (te kvon do) pri vu }i dru ge qu de, ka ko spor tu, ta ko i qu di ma u we mu. Na no vi nar sku opa sku da po sle ova kvog uspe ha, te kvon do mo è da za me ni te nis kao no vi naj po pu lar ni ji sport u Sr bi ji, ona je re kla: - Vo le la bih, tre ba da dig ne mo ma lo rej ting spor tu. Mi li ca Man di} }e u de cem bru na pu ni ti 21 go di nu, a te kvon dom se ba vi od de se te go di ne. - Za ovo mi je tre ba lo de set ili 11 go di na ra da, od ~e ga smo po sled we dve ra di li u pu nom tem pu sve vre me. Bi lo je mno go VLA DE DI VAC, PRED SED NIK OKS-a

Ni ko li} je is ta kao da osvo je no zla to pred sta vqa pod sti caj za da qe uspe he svim u~e sni ci ma Olim pij skih iga ra. Pre mi jer Da ~i} li~ no je na li stu me sta, u lon don skoj dvo ra ni Eks el uo~i ce re mo ni je uru ~e wa me da qa, ~e sti tao Mi li ci Man di} i we nom tre ne ru Dra ga nu Jo vi }u, oce niv {i da je to isto rij ska stvar, pr va zlat na me da qa u isto ri ji za Sr bi ju. Mi ni star ka Ma ri} ~e sti ta la je Mi li ci Man di} zlat nu me da qu i po `e le la joj mno go

Gra do na ~el nik Be o gra da \i las i pred sed nik Skup{t ne gra da An ti} ~e sti ta li su Mi li ci na uspe hu. „U ime svih Be o gra |a na i u na {e li~ no ime naj i skre ni je ti ~e sti ta mo osva ja we zlat ne me da qe ko ja nas je sve u~i ni la po no snim. Po ka za la si ve li ki sport ski duh i bor be nost. Tvo je bor be i ovo pr vo olim pij sko zla to za Sr bi ju na kon Sid ne ja do pri ne li su afir ma ci ji ~i ta ve dr `a ve”, po ru ~i li su grad ski ~el ni ci.

Mi li ca vra ti la ve ru Pred sed nik OKS Vla de Di vac re kao je da je pre sre }an {to je za hva qu ju }i te kvon dist ki wi Mi li ci Man di} na {a ze mqa osvo j i l a pr v o zla t o na Igra ma u Lon do nu. On je do dao da taj uspeh vra }a ve ru u srp ski sport. - Po ~e li smo do bro, ali on da ni smo ima li sre }e sa ne kim ~e tvr t im me s ti m a. Mi l i c i n o zla to je sti glo u pra vom tre nut ku. Ja joj se za hva qu jem {to nam je vra ti la ve ru - re kao je Di vac. On je is ta kao da je po seb no po no san na Mi li cin od go vor u tre nut ku ka da joj je ~e sti tao zla to. - Re kla mi je: „^ast mi je da osvo jim zla to za Sr bi ju„. Na dam se da }e wen uspeh, ali i re zul ta ti dru gih spor ti sta ko ji ohra bru ju u~i ni ti da u Ri ju bu d e m o jo{ bo q i. Ov d e smo ima li 10 re al nih {an si za me da qu, ne {to ostva ri li, ne {to ni smo. Za dan- dva }e mo na pra vi ti ana li zu u~i we nog - re kao je Di vac.

MU [KI MA RA TON

@i va no vi} od u stao Re pre zen ta ti vac Sr bi je Dar ko @i va no vi} ni je za vr {io ma ra ton sku tr ku, od u stao je na 35. ki lo me tru, po sle ma lo vi {e od dva sa ta tr ~a wa. We mu je to bi lo pr vo ve li ko tak mi ~e we u ka ri je ri, jer je pret hod no sa mo dva pu ta tr ~ao ma ra ton. @i va no vi }ev naj bo qi re zul tat je 2:17,10 sa ta, ostva ren u Ro ter da mu gde je i obez be dio u~e {}e na Olim pij skim igra ma. Dar ko @i va no vi} ima 25 go di na, ro dom je iz Kra gu jev ca, a pre ne go {to se po sve tio atle ti ci ba vio se fud ba lom i rva wem. Po bed nik ma ra to na je Sti ven Ki pro ti~, osvo jiv {i pr vu zlat nu me da qu u toj di sci pli ni za Ugan du, od no sno pr vo od li~ je za svo ju ze mqu u Lon do nu. On je 42 ki lo me tra pre {ao za 2:08,01 sa ta.Pre o sta le me da qe osvo ji li su

Dar ko @i va no vi}

Ke nij ci. Sre bro je pri pa lo dvo stru kom svet skom {am pi o nu Abe lu Ki ru i ju (2:08,27), a br on za Vil so nu Kip san gu Ki pro ti ~u

(2:09,37), ko ji je vo dio u pr vih 25 ki lo me ta ra. Tr ku je po ~e lo 105 ma ra to na ca iz 67 ze ma qa, a za vr {i lo je wih 85.

Mi li ca Man di}

zno ja, su za i mo dri ca i do brih i lo {ih mo me na ta, sve ga. Osva ja la sam bron ze i sre bra, ali sam bi la ma lo u de fi ci tu sa zla tom. Sve je do {lo na svo je i jer sam ra ni je gu bi la od ovih pro tiv ni -

ca, a sa da je do {lo vre me da se na pla te du go vi. Man di }e va je sa mo u fi na lu na tre nut ke po ka za la zna ko ve ner vo ze, a pre to ga je pot pu no kon tro li sa la svo je emo ci je i

bo ri la se iz u zet no. No vi na ri ma je ob ja sni la da je bi la opu {te na, a da je ni ka kav pri ti sak ni je omeo. - Uvek ima ma lo pri ti ska, ali sam za bo ra vi la na we ga, jer sam zna la za {to ovo ra dim: za Sr bi ju, za svo ju ze mqu, za qu de ko ji su sa mnom ra di li. U{la sam u me ~e ve ras te re }e na jer su mi oni omo gu }i li da se ta ko ose }am, ta ko da je na kra ju sve bi lo opu {te no - po ja sni la je Mi li ca i na sta vi la: - Sve je pro {lo bez po vre da, to je do bro. Pr vi put sam ra di la ~e ti ri te {ka me ~a u jed nom da nu, ali za to sam se spre ma la i bi la sam sprem na. Osva ja we zlat ne olim pij ske me da qe, vru nac sva kog spor ti ste, ne bi tre ba lo da je raz ma zi, a iz ri ~i to je ne gi ra la da sa da ne }e ima ti mo ti va. - Ne, ne! Ovo je tek po ~e tak! Ja se na dam jo{ jed nom olim pij skom ci klu su, mo `da i dva. Kao {to sam re kla, imam de fi cit sa zla ti ma, fa le mi tu jo{ i svet sko i evrop sko. Ona je re kla i da je sve sna da }e joj se ì vot pro me ni ti po sle osva ja wa zlat ne me da qe. - Na ne ki na ~in sam i te ì la to me. Zna la sam da }e bi ti sve ga ako osvo jim zla to, ali to ide uz uspeh i sprem na sam na sve. Man di }e va je re kla da bi vo le la da joj se pri re di tra di ci o nal ni do ~ek na bal ko nu, ali ne sa mo woj, ve} svim spor ti sti ma. Pr vi pla no vi po sle Iga ra su ja sni. - Pr vo idem ma lo na od mor, da se od mo rim od sve ga ovo ga. Ne znam jo{ gde }u, tre ba da vi dim s po ro di com i dru ga ri ma, da ma lo uì vam u me da qi - za vr {i la je na sme ja na Mi li ca Man di}.

Te kvon do – sport atrak tiv nih no `nih uda ra ca Uspeh Mi li ce Man di} u di sci pli ni te kvon do skre nuo je pa `wu na ovaj ju `no ko rej ski bo ri la~ ki sport. Te kvon do je naj po pu lar ni ja bo ri la~ ka ve {ti na i na ci o nal ni sport u Ju `noj Ko re ji. Glav na ka rak te ri sti ka te kvon doa su atrak tiv ni no `ni udar ci, po seb no u sko ku, blo ko vi i eski va è. Udar ci no ga ma u sko ku su deo ko rej ske tra di ci je i ne ka da su slu ì li za oba ra we ko wa ni ka iz se dla. (Ta ek won do „Tae„ zna ~i no ga, uda ri ti no gom, „Kwon„ je ru ka, uda ri ti ru kom ili pe sni com, a „Do” zna ~i put ili me tod). Na stao je kom bi no va wem raz li ~i tih bo ri la~ kih sti lo va ko ji su pro te klih 2000 go di na po sto ja li u Ko re ji, kao i u ne kim ze mqa ma u okru è wu - Ki na, Ja pan, itd. Naj sta ri ji po da ci o te kvon dou da ti ra ju oko 50. go di ne pre no ve ere, ka da je Ko re ja bi la po de qe na na tri kra qev stva Si la, Ko gu rio i Pak {e, ko ja su ima la ja ke voj ske i iz u ~a va le ve {ti nu ne na o ru à ne bor be. Iako bo ri la~ ke ve {ti ne u toj ze mqi ima ju du gu tra di ci ju, o ~e mu sve do ~e broj ne ar he o lo {ke is ko pi ne i isto rij ski spo me ni ci, te kvon do je stvo ren na kon Dru gog svet skog ra ta, ta~ ni je 11. apri la 1955. go di ne. Na kon {to je uspe {no pro {ao sta tus de mon stra ci o nog spor ta na Olim pij skim igra ma u Se u lu 1988. i Bar se lo ni 1992, te kvon do je u Sid ne ju 2000. go di ne ko na~ no po stao i zva ni~ na olim pij ska di sci pli na. Bor ba se sa sto ji od tri run de od po dva mi nu ta, po pra vi li ma ful-kon tak ta i za vr {a va se no ka u tom, pre da jom, dis kva li fi ka ci jom ili pre bro ja va wem bo do va na kra ju me ~a. U slu ~a ju ne re {e nog re zul ta ta, odr à va se do dat na run da po prin ci pu zlat nog bo da, a za ni mqi vo je da kao i u te ni su i ne kim dru gim spor to vi ma, tre ner mo è da „iza zo ve” od lu -

ku su di je i na tv-snim ku pro ve ri da li je bio u pra vu. S ci qem po ve }a wa si gur no sti, tak mi ~a ri ko ri ste {tit ni ke za te lo (ho gu), gla vu, od lak ti ce i pot ko le ni ce, pre po ne, zu be, ris i ru ka vi ce za {a ke. Pro ce wu je sa da da nas vi {e od 30 mi li o na qu di tre ni ra te kvon do u vi {e od 150 ze ma qa

{i rom sve ta, dok se u Sr bi ji ve `ba od 1983. go di ne. Pre ma po da ci ma Te kvon do aso ci ja ci je Sr bi je, tre nut no ima mo 82 re gi stro va na klu ba, a naj u sep {ni ji su:Ga leb, Par ti zan, Cr ve na zve zda, Azi ja, Be o grad, vr {a~ ki Euro {ped, {a ba~ ki Let wi ko vac i Vi ner ^i vi, pan ~e va~ ki Ti gar i dru gi.

SPORT

dnevnik

ponedeqak13.avgust2012.

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST)

Na {i va ter po li sti pro sla vqa ju osva ja we br no ze u lon don skom ba ze nu

Del fi ni ju na~ ki do bron ze Crna Gora – Srbija 11:12 (2:3, 3:1, 5:4, 1:4) LON DON: Va ter po lo are na, gle da la ca: 5.000, su di je: Sta vri dis (Gr~ ka) i Ka pu ti (Ita li ja). Igra~ vi {e: Cr na Go ra 16 (5), Sr bi ja 14 (5). Pe ter ci: Cr na Go ra 3 (3), Sr bi ja 2 (2). CR NA GO RA: [e fik, Br gu qan 1, Pa sko vi}, Pe tro vi}, Dra {ko vi}, Ra do vi}, M. Ja no vi} 1, N. Ja no vi} 2, Ivo vi} 3, Zlo ko vi} 2, Goj ko vi}, Jo ko vi} 2, [}e pa no vi}. SR BI JA: So ro (16 od bra na), [a po wi}, Go ci} 1, Udo vi ~i} 1, Man di}, D. Pi je tlo vi} 2, Ni ki} 2, Alek si}, Ra |en 1, Fi li po vi} 3, Pr la in o vi} 1, Mi tro vi} 1, G. Pi je tlo vi}. Va ter po li sti Sr bi je ju na~ ki su osvo ji li bron za nu me da qu na Olim pij skim igra ma u Lon do nu i ti me od bra ni li od li~ je istog sja ja iz Pe kin ga. Kao i pre ~e ti ri go di ne i sa da u Lon do nu je u me ~u za tre }e me sto Sr bi ja sa vla da la Cr nu Go ru. U Pe kin gu je to bi lo lak {e i bron za je sti gla po sle 6:4. Ali, ovo ga pu ta u da le ko te `oj si tu a ci ji i u pra vom tri le ru ko ji su iz re `i ra li, vi {e ne go o~aj ni ar bi tri Grk Sta vri dis i Ita li jan Ka pu ti. Ka da su nam is kqu ~i li go to vo sve igra ~e, on da su kre nu li i „po klu pi”. Pr vo je cr ve ni kar ton

za ra dio se lek tor De jan Udo vi ~i}, pa tre ner De jan Sta no je vi}... Ali, pra vu tor tu ru iz dr `a li su del fi ni i us pe li da sa ~u va ju mi ni mal nu pred nost od 12:11 u po sled wih 16 se kun di, ka da su osta li i bez ka pi te na Va we Udo vi ~i }a, iako je on do bio uda rac. Jed no stav no, sve one ko ji su mo gli da vo de tim su di je su od stra ni le, ali ni su Slo bo da na So ra sa go la, ko ji je us peo da u tri ler fi ni {u sa ~u va mre `u. Na sta vi li su del fi ni u Lon do nu se ri ju uspe ha na naj ve }im tak mi ~e wi ma, ukqu ~u ju }i Olim pij ske igre. Pod vo| stvom De ja na Udo vi ~i }a oki ti li su se sa 16 me da qa na 17 tur ni ra, ~e tvr ti su bi li je di no na Svet skom pr ven stvu 2007. go di ne u Mel bur nu. [to se ti ~e OI, ~e tvr ti put za re dom na la ze se na po bed ni~ kom po sto qu, na kon pa u ze u Atlan ti 1996! Iako su Cr no gor ci po ve li, na {i mo ci su pr vu ~e tr ti nu za vr {i li s pred no {}u od 3:2. Sre di nom dru ge de o ni ce vo di li su del fi ni i sa 4:3, a on da su do kra ja ovog pe ri o da Cr no gor ci pre o kre nu li na 5:4. Po ~et kom tre }e ~e tvr ti ne pr vi put su se od le pi li na dva go la raz li ke (6:4) po got kom Jo ki }a, a del fi ni su tek po sle de vet mi nu ta us pe li da po -

Pre mi je ri Luk {i} i Da ~i} bi li su u gle da li {tu

Pred sed nik ~e sti tao Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} ~e sti tao je va ter po li sti ma Sr bi je i Va ter po lo sa ve zu Sr bi je na uspe hu. „Bron za ko jom ste oba sja li na {u otax bi nu do ka zu je da, ma ko li ke bi le pre pre ke i po te {ko }e, vre dan rad i is traj nost na kra ju mo ra ju do ve sti do uspe ha. Hva la vam {to ste jo{ jed nom ob ra do va li na {e gra |a ne i ube |en sam da }e te to ura di ti jo{ mno go pu ta u ka ri je ri”, po ru ~io je pred sed nik Ni ko li}. Pred sed nik Sr bi je ~e sti tao je i Olim pij skom ko mi te tu Sr bi je 102. me da qu i po `e leo jo{ vi {e uspe ha na na red nim Olim pij skim igra ma, sa op {ti la je Pres slu `ba pred sed ni ka Re pu bli ke.

stig nu pe ti gol. Tri pu ta su Sr bi uspe va li da iz jed na ~e (6:6, 7:7, 8:8), a on da su se Cr no gor ci, opet, od le pi li na dva raz li ke 10:8, 46 se kun di pre kra ja tre }e de o ni ce. Sa tim za o stat kom del fi ni su u{li u ~e tvr tu ~e tvr ti nu, po tom su pri mi li jo{ je dan gol (8:11), pa on da pre o kre nu li re zul tat se ri jom od 4:0 - iako su za vr {i li me~ bez pe to ri ce is kqu ~e nih igra ~a, se lek to ra i tre ne ra. Ne pam ti se ka da je ne koj eki pi do su |e no 19 is kqu ~e wa, plus po me nu tih pet iz ba ci va wa sa pra vom za me ne. U cr no gor skom ti mu je tu sud bi nu do `i veo sa mo Ni ko la Ja no vi} i to 16 se kun di pre kra ja me ~a, a kod nas @iv ko Go ci} i Ni ko la Ra |en u fi ni {u tre }e de o ni ce, Mi lan Alek si} i Du {ko Pi je tlo vi} u ~e tvr toj i ko na~ no Va wa Udo vi ~i}, za jed no sa Ja no vi }em. Pre o kret je za po ~eo Fi lip Fi li po vi}, ko ji je ne pu nih {est mi nu ta pre kra ja sma wio na 9:11 sa igra ~em vi {e. Mo `da i kqu~ ni mo me nat bio je gol Slo bo da na Ni ki }a za 10:11, ka da je od bi je nu lop tu po sle {u ta Pr la i no vi }a bu kval no o{a ma rio i po slao u mre `u. Fi li po vi} je 1,41 mi nu ta pre kra ja ve le maj stor ski lo bo vao Mi lo {a [}e pa no vi }a i iz jed na ~io na 11:11, a An dri ja Pr la i no vi} pre se kao na pad Cr no go ra ca i po vu kao brz kon tra na -

pad. Pro tiv ni~ ka od bra na jo{ ni je sti gla da se po sta vi ka da su Pr la i no vi} i Fi li po vi} iz ve li kom bi na ci ju, ko ju je Va wa Udo vi ~i} kru ni sao sa cen tral ne be kov ske po zi ci je i do neo nam pr vo vo| stvo na kon re zul ta ta 4:3. Po sled wih 55 se kun di od i gra no je pred go lom So ra, ka da je su dij ska lak dri ja do sti gla vr hu nac. Se lek tor Udo vi ~i} do bio je cr ve ni kar ton, Pr la i no vi} is kqu ~e we, a So ro 16 se kun di pre kra ja od bra nio {ut Ra do vi }a. Usle di lo je obo stra no is kqu ~e we Va we Udo vi ~i }a i Ni ko le Ja no vi }a, ha os u ba ze nu ko ji je mo rao da smi ru je pr vi ~o vek svet skog va ter po la \a ni Lon ci. Uza lud... ^im je igra na sta vqe na, van ba ze na je mo rao i mla di Alek sa [a po wi}, pa su Cr no gor ci po sled wih 11 se kun di na pa da li „pet na ~e ti ri”. So ro je od bra nio pr vo Vla di mi ru Goj ko vi }u, za tim i Alek san dru Ra do vi }u i vre me na za tre }i po ku {aj aj ku la vi {e ni je bi lo. Iza bra ni ke De ja na Udo vi ~i }a sa tri bi na bo dri li su pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i}, pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Vla de Di vac, mi ni star ka omla di ne i spor ta Ali sa Ma ri}, kao i re pre zen ta tiv ka u te kvon dou Mi li ca Man di}, ko ja je osvo ji la zlat nu me da qu u ka te go ri ji pre ko 67 ki lo gra ma.

IZ NA[EG TABORA

Udo vi ~i}: âst mi je {to tre ni ram {am pi o ne Se lek tor De jan Udo vi ~i} po sle po be de pro tiv Cr ne Go re (12:11) i osva ja wa bron za ne me da qe re kao je da mu je ~ast {to tre ni ra {am pi o ne. - Po no san sam na ove mom ke, ~e sti tam im, pro {li smo te àk pe riod ovog le ta i bi lo bi ne za slu è no da ni smo uze li me da qu. Tri raz li ke u ova kvoj utak mi ci mo gu da stig nu sa mo ve li ki {am pi o ni. Ali, oni su uz to i vr hun ski qu di i ~ast mi je {to ih tre ni ram. Kad svi mi sle da je ne mo gu }e, oni sti ù sve - re kao je Udo vi ~i}. Na pi ta we da pro ko men ta ri {e su |e we se lek tor je re kao: - Sra mo ta, ne sa mo da nas, ne go i u po lu fi na lu. Na pi ta we da li je osva ja we mo glo bez dra me Udo vi ~i} je od go vo rio: - Ni jed na me da qa ne mo è bez dra me. I sa lo {om par ti jom do bi li smo i osvo ji li bron zu. To je po ka za teq sna g e ove eki p e. Hva l a svi m a u stru~ nom {ta bu i eki pi. Ni je la ko igra ti po sle iz gu bqe nog po lu fi na la, ka da vam se sru {e sve ku le i gra do vi. Di gli smo se iz pe pe la i od i gra li ova kvu utak mi cu. Bi li smo ja ~i od svih pro tiv ni ka i do ka za li da smo sa raz lo gom tu gde je smo. On je re kao da ni u jed nom tre nut ku ni je gu bio na du. - Mno go je bi lo te {ko. Kad se sve sa be re, za slu ì li smo da se u Be o -

Fi lip Fi li po vi} tro stru ki stre lac u me ~u s Cr no gor ci ma

grad vra ti mo sa me da qom. Zah tev na i te {ka utak mi ca. Su |e we je bi lo sra mo ta, zbog to ga sam po no sni ji i ova po be da mi je dra `a. Mal te ne smo

Va wa Udo vi ~i} je po sti gao po be do no sni gol

osta li bez igra ~a na kra ju - ka zao je se lek tor. Ka pi ten Va wa Udo vi ~i} za hva lio se svim sa i gra ~i ma {to su us pe li da se vra -

te u tre nut ku ka da su ve} svi iz gu bi li na du i pri pre mi li se za ali bi sce na rio. - Ve li ka je stvar ka da ne igra te do bro, a do bi ja te. To je od li ka ve li -

kih {am pi o na, kao i to {to smo uspe li da se vra ti mo po sle iz gu bqenog po lu fi na la. Me sto nam je tu gde je s mo, iako smo obejk t iv n o igrali sla bi je ne go pr ve ne de qe. Po ka za li smo da smo ve li ki {am pi o ni, da mo è mo i bez igra ~a i pro tiv sudi ja i pro tiv pu bli ke - is ta kao je on. Fi lip Fi li po vi} je na gla sio da po be da zna ~i mno go vi {e od osva ja wa bron za ne me da qe. - Ovo je bi lo vi {e od va ter po la, vi {e od me ~a za tre }e me sto. Us pe li smo da se dig ne mo po sle po lu fi na la i to je na {a naj ve }a mo}. I ka da smo gu bi li ve ro va li smo u pre o kret, vi de la se ta ener gi ja u vo di. Mo `da osta je ma li àl za zal tom, ali va `no je da smo na sta vi li kon ti nu i et, po go to vo po sle ova kve po be de. Ovo je ve li ka me da qa za na {u ze mqu re kao je Fi li po vi}. I An dri ja Pr la i no vi} je po ten ci rao sja jan pre o kret srp skog ti ma. - Ovo je za i sta ne ve ro va tan put da se do |e do me da qe. Us pe li smo da se vra ti mo u po sled wih {est mi nu ta, to mo è sa mo ova Sr bi ja. Ve} smo se ne ko li ko pu ta vra }a li iz mr tvih i opet smo us pe li. Is tra ja li smo do kra ja, bi li smo upor ni i sti gli do bron za ne me da qe ko ja za i sta si ja kao zla to - za kqu ~io je Pr la i no vi}.

sport

ponedeqak13.avgust2012.

dnevnik

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL – 12. AVGUST)

Soro besan na novinare Gol man va ter po lo re pre zen ta ci je Sr bi je Slo bo dan So ro to kom tur ni ra ni je da vao iz ja ve, ali je po sle po be de nad Cr nom Go rom bur no re a go vao. Na pi ta we no vi na ra o osci la ci ja ma u igri od bra ne, So ro je od go vo rio pi ta wem:” Oda kle ti to zna{?” Na kon sta ta ci ju no vi na ra Be te da je pri mio ne ke go lo ve ko je obi~ no ne bi pri mio So ro je po vi {e nim to nom po ru ~io no vi na ru da na u ~i va ter po lo pra vi la. „Ni su nig de mo ji go lo vi, svi su iz ne kih si tu a ci ja. Ma lo bo qe na u ~i va ter po lo ko {ta ra di, pa mi on da re ci. Ni je u re du uop {te”. Gol man re pre zen ta ci je Sr bi je se na kra ju iro ni~ nom za hva lio no vi na ri ma. - Bra vo, od li~ no, sva ka ~ast! Hva la vam, no vi na ri! Hva la vam za Olim pij ske igre, hva la vam za sve {to ste ura di li, mo lim vas, ne moj te vi {e! - vi kao je So ro pre ne go {to su ga sa i gra ~i od ve li iz miks zo ne. Na po ~et ku raz go vo ra Slo bo dan So ro is ta kao je da mu bi lo ve li ko za do voq stvo {to je bio deo ti ma ko ji je osvo jio me da qu na Olim pij skim igra ma. - Ovo je stvar no naj bo qa eki pa u ko joj sam ika da igrao, stvar no mi je ve li ko za do voq stvo i ~ast {to sam ~lan ova kvog ti ma. Bez ob zi ra na po raz od pre dva da na, po ka za li smo da ima mo ka rak ter, da li gu bi li ili do bi ja li, ova eki pa je ogrom na i ide mo da qe.

Francuzi odbranili rukometno zlato Ru ko met na re pre zen ta ci ja Fran cu ske od bra ni la je ti tu lu olim pij skog {am pi o na, po {to je u fi na lu po be di la se lek ci ju [ved ske sa 22:21 (10:8). Fran cu ska je i pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu osvo ji la zlat nu me da qu. Naj e fi ka sni ji u ti mu tri ko lo ra bio je Mi kel Gi gu sa pet go lo va, a po ~e ti ri su po sti gli Gza vi je Bar {e, Luk Aba lo i Da ni jel Nar sis. [ve |a ne su pred vo di li Ni klas Ek berg sa {est, dok je Jo nas Lar holm po sti gao pet go lo va. U me ~u za bron za nu me da qu re pre zen ta ci ja Hr vat ske sa vla da la je Ma |ar sku sa 33:26 (19:14).

Od boj ka {i Ru si je osvo ji li su zlat nu olim pij sku me da qu u Lon do nu po {to su u fi na lu sa vla da li re pre zen ta ci ju Bra zi la sa 3:2

Va ter po lo re pre zen ta ci ja Hr vat ske osvo ji la je zlat nu olim pij sku me da qu sa vla dav {i se lek ci ju Ita li je sa 8:6 (1:2, 2:0, 2:1, 3:3). Go lo ve su po sti gli Jo ko vi} tri, Bo {ko vi} dva, Suk no, Ba ra} i Bul hu ba {i} za Hr vat sku, a Fe lu go tri, Ga lo, Pre sku ti i \or |e ti za Ita li ju. Hr vat ski va ter po li sti ostva ri li su naj ve }i uspeh do sa da i oki ti li se pr vim olim pij skim zla tom. Bron za na me da qa pri pa la je va ter po li sti ma Sr bi je ko ji su po be di li Cr nu Go ru sa 12:11.

Fi nal nim bor ba ma za vr {en je olim pij ski bok ser ski tur nir u Lon do nu. Naj u spe ni ja na ci ja je do ma }in Ve li ka Bri ta ni ja sa 5 me da qa (3 – 1 - 1), Ukra ji na ima ta ko |e 5 (2 – 2 - 2), Ku ba 4 (2 – 0 - 2), Ru si ja 6 (1 – 2 - 3), Ir ska 4 (1 – 1 - 2), Ka zah stan 4 (1 – 1 - 2) itd. Ukup no je 20 na ci ja osvo ji lo me da qe. Po bed ni ci po ka te go ri ja ma i no si ci sre br nih i bron za nih me da qa - 49 kg, za zla to: @u [i ming (Ki na) - Ke ao Pong pra jon (Taj land) 13:10, bron ze: Pe di Barns (Ir ska), Da vid Aj ra pe tjan (Ru si ja). 52 kg, za zla to: Tug scogt Ni jam ba jar (Mon go li ja) Ra mi rez Ka ra za na (Ku ba) 14:17, bron ze: Mi {a Alo jan (Ru si ja), Mi ~el Kon lan (Ir ska). 56 kg, za zla to:Xon Ne vin (Ir ska) - Luk Kem pel (V.Bri ta ni ja) 11:14, bron ze: La za ro Al va rez (Ku ba), Sa to {i [i mi zu (Ja pan). 60 kg, za zla to: Va sil Lo ma ~en ko (Ukra ji na) - Sun ~ul Han, J. Ko re ja) 19:9, bron ze: Lo pez To le do (Ku ba), Elal das Pe tra u skas (Li tva ni ja). 64 kg, za zla to: Igle si jas So to lon go (Ku ba) - De nis Be rin ~ik (Ukra ji na) 22:15, bron ze:Er den Uran {i meg (Mon go li ja), Vi }en co Ma wi ka pre (Ita li ja). 69 kg, za zla to: Fre di Evans (V. Bri ta ni ja) - Se rik Sa pi jev (Ka zah stan) 9:17, bron ze:Ta ras [e le stjuk (Ukra ji na), An drej Zam ko voj (Ru si ja). 75 kg, za zla to: Flo ren ti no Fal kao (Bra zil) - Ri o ta Mu ra ta (Ja pan) 13:14, bron ze:Abos Ato jev (Uz be ki stan), En ti ni Ogo go (V. Bri ta ni ja). 81 kg, za zla to: Je gor Me kon cev (Ru si ja) - Adi bek Ni ja zim be tov (Ka zah stan) 15:15 (pred nost Me kon cev za zla to), bron ze: Olek san dar Gvo zdik (Ukra ji na), Ja ma gu ~i Fal kao (Bra zil). 91 kg, za zla to: Olek san dar Usik (Ukra ji na) - Kle men te Ru so (Ita li ja) 14:11, bron ze: Ter val Pu lev (Bu gar ska), Tej mur Ma ma dov (Azer bej xan). +91 kg, za zla to: Ro ber to Ka ma re le (Ita li ja) - En to ni Xo {ua (V.Bri ta ni ja) 18:18 (pred nost Xo {ua za zla to), bron ze: Mo ga me dra sul Me xi dov (Azer bej xan), Ivan Di~ ko (Ka zah stan).

TURNIR KO[ARKA[A

Zlato za SAD, [pancima srebro Pre su di la je bo qa od bra na SAD-a u po sled wem de lu. Ko {ar ka {i Ru si je osvo ji li su bron za nu me da qu, po {to su u me ~u za tre }e me sto po be di li

Ame ri~ ki ko {ar ka {i od bra ni li su zla to iz Pe kin ga

Ar gen ti nu sa 81:77 (19:20, 21:18, 21:19, 20:20). Ru si ji je ovo pr va olim pij ska me da qa u mu {koj ko {ar ci od ras pa da SSSR-a.

Po red tri olim pij ske zlat ne me da qe ko je }e po ne ti sa Iga ra u Lon do nu, u ko fe ru Ja maj ~a ni na Ju se i na Bol ta na }i }e se i vre dan su ve nir. Po sle {ta fe te 4h100 me ta ra, u ko joj je Ja maj ka po sta vi la no vi svet ski re kord

- Pret po sta vqam da je ne ko pri ~ao sa tim ~o ve kom i re kao da tre ba da mi je vra ti, ta ko da sam je do bio - re kao je naj br `i ~o vek na sve tu. Osva ja~ ukup no {est olim pij skih zla ta do dao je da je ovo bio

u vre me nu od 36.84 se kun di, Bolt je za tra `io pa li cu za uspo me nu. Pri sut ni zva ni~ nik je od bio mol bu, pu bli ka je zvi `da la, a Bolt je u ne ve ri ci oti {ao. Ne {to ka sni je pa li ca je, ipak, za vr {i la u we go vim ru ka ma.

pr vi put da je tra ìo ta ko ne {to, kao i da je dru go ve iz ti ma Ja maj ke za mo lio za pot pis na {ta fet noj pa li ci i za jed ni~ ku sli ku, ko ju }e oka ~i ti na zid u svom do mu. Je di na fo to gra fi ja ko ju dr ì u ku }i je, ka ko ka è, pri mo pre da ja {ta fe te sa Iga ra u Pe kin gu 2008. go di ne.

BOKSERSKI TURNIR

Britanci najuspe{niji

Hrvati najboqi

ki va no do ne lo fe no me nal nu ko {ar ku sa pre gr{t po e na i sjaj nih po te za, uz ve li ku bor bu, ~e sto na gra ni ci do zvo qe nog.

(19:25, 20:25, 29:27, 22:25, 9:15). Bra zil ci su vo di li 2:0, ali su Ru si us pe li da pre o kre nu, iz jed na ~e i na kra ju ube dqi vo sla ve u pe -

Bolt se izborio za palicu

TURNIR VATERPOLISTA

Ko {ar ka {i Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va osvo ji li su zlat nu me da qu, po {to su kao i pre ~e ti ri go di ne sa vla da li [pa ni ju- 107:100. Fi na le je o~e -

Rusima titula

@AK ROK, PREDSEDNIK MOK-a

Bolt najboqi svih vremena

Pred sed nik Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta @ak Rog re kao je da je Ja maj ~a nin Ju sein Bolt naj bo qi sprin ter svih vre me na. - Do zvo li te mi da okon ~am ovu stvar ta ko {to }u re }i da je Ju sein Bolt ak tiv na le gen da, on je iko na i naj bo qi sprin ter svih vre me na - re kao je Rog. Pred sed nik MOK je ra ni je re kao da atle ti ~ar sa Ja maj ke mo ra da do ka `e svo ju ve li ~i nu da bi mo gao da tvr di da je `i va le gen da. Bolt je na Igra ma u Lon do nu po be dio u tr ka ma na 100 i 200 me ta ra, ~i me je po stao pr vi spor ti sta u isto ri ji ko ji je od bra nio te olim pij ske ti tu -

le. Uz to, za jed no sa su na rod ni ci ma je tri jum fo vao i u {ta fe ti 4h100 me ta ra. - Sle de }i put ka da bu de te vi de li Ro ga, mi slim da bi tre ba -

lo da ga pi ta te {ta jo{ Ju sein tre ba da ura di {to ni je dan ~o vek do sa da ni je - re kao je ta da Bolt.

tom se tu. Ita li ja je za u ze la tre }e me sto i osvo ji li bron za nu me da qu po {to je po be di la Bu gar sku sa 3:1 (25:19, 23:25, 25:22, 25:20).

Medaqa

SAD 46 Kina 38 V. Britanija 29 Rusija 24 J. Koreja 13 Nema~ka 11 Francuska 11 Italija 8 Ma|arska 8 Australija 7 Japan 7 Kazahstan 7 Holandija 6 Ukrajina 6 Kuba 5 N. Zeland 5 Iran 4 Jamajka 4 ^e{ka 4 S. Koreja 4 [panija 3 Brazil 3 Belorusija 3 J. Afrika 3 Etiopija 3 Hrvatska 3 Rumunija 2 Kenija 2 Danska 2 Azerbejxan 2 Poqska 2 Turska 2 [vajcarska 2 Norve{ka 2 Kanada 1 [vedska 1 Kolumbija 1 Gruzija 1 Meksiko 1 Irska 1 Srbija 1 Argentina 1 Litvanija 1 Slovenija 1 Tunis 1 Dom. Repub. 1 Trinid. i Tob. 1 Uzbekistan 1 Letonija 1 Al`ir 1 Granada 1 Bahami 1 Venecuela 1 Indija 0 Mongolija 0 Tajland 0 Egipat 0 Slova~ka 0 Jermenija 0 Belgija 0 Finska 0 Bugarska 0 Indonezija 0 Estonija 0 Malezija 0 Tajpeh 0 Portoriko 0 Bocvana 0 Kipar 0 Gvatemala 0 Gabon 0 Crna Gora 0 Portugal 0 Gr~ka 0 Moldavija 0 Katar 0 Singapur 0 Avganistan 0 Bahreion 0 Hong Kong 0 S. Arabija 0 Kuvajt 0 Maroko 0 Taxikistan 0

29 27 16 25 8 19 11 9 4 16 14 1 6 5 3 3 5 4 3 0 10 5 5 2 1 1 5 4 4 2 2 2 2 1 5 4 3 3 3 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

29 22 19 33 7 14 12 11 5 12 17 5 8 9 6 5 3 4 3 2 4 8 5 1 3 2 2 5 3 6 6 1 0 1 12 3 4 3 3 3 2 2 2 2 1 0 3 3 1 0 0 0 0 4 3 1 0 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1

104 87 64 82 28 44 34 28 17 35 38 13 20 20 14 13 12 12 10 6 17 16 13 6 7 6 9 11 9 10 10 5 4 4 18 8 8 7 7 5 4 4 4 4 3 2 4 4 2 1 1 1 1 6 5 3 2 4 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1

SPORT

dnevnik

PO SLED WA UTAK MI CA PR VOG KO LA JE LEN SU PER LI GE

Go sti od bra ni li bod Voj vo di na - Sme de re vo 0:0 NO VI SAD: Sta dion Ka ra |or |e, gle da la ca: 5.000, su di ja: Ob ra do vi} (Ja go di na). @u ti kar to ni: Jo ki} (Voj vo di na), D. @iv ko vi} i Osman (Sme de re vo). Cr ve ni kar ton: Ome ga (Sme de re vo) u 68. mi nu tu. VOJ VO DI NA: Su pi}, Grin 6 (Bil bi ja), Traj ko vi} 7, Bo jo vi} 6 ([ku le ti}), Mo re i ra 6, Abu ba kar 6, Na sti} 7, Ste va no vi} 6, Po le ta no vi} 6 (Mi to {e vi} 6), Vu li }e vi} 6, Jo ki} 6.

Voj vo di ne mo gao pri me ti ti i te ka kav uti caj s ne dav ne utak mi ce u Be ~u, ka da su eli mi ni sa ni iz kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe od Ra pi da. Iako su cr ve no-be li po ka za li ve li ku `e qu ne bi li ob ra do va li le po po pu we ne tri bi ne, ma lo to ga im je po la zi lo za ru kom i ko na ~an is hod ni ka ko ne bi smo mo gli na zva ti ne re al nim. Pr vu pri li ku No vo sa |a ni su ima li u 9. mi nu tu, ka da je Ste va no vi} od u zeo jed nu lop tu, upu tio je ka Po le ta no vi }u, a ovaj je pr o -

U 25. mi nu tu Voj vo di na je po sti gla gol pre ko Mo re i re, ali je oprav da no po ni {ten zbog of saj da u ko jem se na {ao por tu gal ski fud ba ler. Do 43. mi nu ta ni smo vi de li prak ti~ no ni jed nu {an su, Voj vo di na je ima la te ren sku ini ci ja ti vu, ali su se go sti orga ni zo va no i do bro bra ni li. Ko na~ no, u 45. mi nu tu cen tri rao je Abu ba kar Ouma ru, lo {e je in ter ve ni sao tam no pu ti Ome ga, skre nuo lop tu ka sop stve nom go lu, ali je ona uda ri la u pre~ ku i bio je to znak da se na od mor ode s re zul ta tom 0:0. U na stav ku utak mi ce Vuk Mi to -

ponedeqak13.avgust2012.

na da li su se da }e wi ho vi qu bim ci, ipak, po sti }i gol i osvo ji ti pr va tri bo da. Me |u tim, sve do 76. mi nu ta ni je bi lo pri li ka pred go lom Se me de re va. Ta da je do bar cen tar {ut pred gol go sti ju upu tio ka pi ten Vu li }e vi}, a Abu ba kar je gla vom {u ti rao pre ko go la. Tre ner Za gor ~i} po sled wih 13 mi nu ta igrao je sa tri na pa da ~a, po {to je Ho lan |a ni na Gri na za me nio Ne ma wa Bil bi ja. Upra vo ovaj igra~ u 88. mi nu tu imao je ko lo sal nu pri li ku da omo gu }i ve li ku ra dost gle da o ci ma na

JELEN SUPERLIGA 1. KOLO NO VI SAD: Voj vo di na - Sme de re vo JA GO DI NA: Ja go di na - Haj duk BE O GRAD: OFK Be o grad - Do wi Srem U@I CE: Slo bo da Po int - Spar tak ZV BE O GRAD: Rad - Rad ni~ ki 1923 NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Rad ni~ ki (N) BE O GRAD: Par ti zan - BSK Bor ~a IVA WI CA: Ja vor - Cr ver na zve zda

0:0 (1:0) 1:0 (1:0) 0:1 (0:0) 2:0 (1:0) 2:0 (1:0) 3:0 (1:0) 7:0 (1:0) od go |e no

U sle de }em ko lu (18/19. av gust) sa sta }e se: SU BO TI CA: Spar tak ZV - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki (N), NO VI SAD: Do wi Srem - Par ti zan, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - No vi Pa zar, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad, BSK Bor ~a - Slo bo da Po int, SME DE RE VO: Sme de re vo - Ja vor, JA GO DI NA: Ja go di na - OFK Be o grad.

HAJ DUK PO RA @EN NA PRE MI JE RI

Bez go la ne ma bo do va Fud ba le ri Haj du ka su na pre mi jer nom su sre tu u Ja go di ni iz gu bi li utak mi cu(0:1), ali ima ju za ~im da à le(ne is ko ri {}e ne pri li ke i ne re a li zo van pe nal). - Osim re zul ta ta uti sci sa pre mi jer nog su sre ta su po voq ni, ali igra se za bo do ve i zbog to ga ne mo è mo bi ti za do voq ni. Ni smo u su sret u{li ka ko smo se do go vo ri li za {ta smo ka `we ni pri mqe nim go lom. Po tom smo pre u ze li ini ci ja ti vu, stva ra li {an se, pro ma {i li i pe nal i na osno vu sve ga vi |e nog ni smo za slu ì li da iz gu bi mo - ka è {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Ve li~ ko Ka pla no vi}. Bez go lo va naj ~e {}e ne ma ni bo do va. - Mi smo ka `we ni iz pr vog udar ca na na{ gol, a pro ma {i li smo ne ko li ko iz gled nih pri li -

ka i pe nal. Da li je to ne do sta tak sre }e, a ja ka èm da sre }u tre ba za slu ì ti, ili ne {to dru go osta je nam da ana li zi ra mo. Ako je gol man Ja go di ne bio igra~ su sre ta, ko se u Haj du ku is ta kao? - Ne è lim da apo stro fi ram po ja din ce, jer te ìm da bu de mo tim. A ako se ima u vi du da je Haj duk su sret u Ja go di ni po ~eo sa se dam no vih igra ~a u od no su na pro {lu se zo nu, ja sno je da je eki pa u for mi ra wu. Ono {to je i u Ja go di ni bi lo evi dent no je ste ~i we ni ca da smo fi zi~ ki ve o ma do bro pri pre mqe ni i da su igra ~i ima li do bar od nos pre ma igri. To nam da je za pra vo da ka è mo da smo upr kos po ra zu u Ja go di ni na do brom pu tu - is ta kao je Ka pla no vi} \. Bo ja ni}

UZ OD LI^ NU PAR TI JU PAR TI ZA NA U ME ^U S BSK-om

Fudbaleri Vojvodine i Smedereva u susretu bez golova

SME DE RE VO: M. @iv ko vi} 7, Og wa no vi} 6, Kr mar 6, Sto ja ko vi} 6, D. @iv ko vi} 6 (Vu ka {i no vi}), La za rev ski 6, Miq ko vi} 6, Opan ~i na 6 (Osman), Ve qo vi} 7 (Mo mi}), Ome ga 5, Mi o vi} 6. Isto ri ja se po no vi la, pa je Voj vo di na u pr voj utak mi ci no vog {am pi o na ta, na svom te re nu, pred oko 5.000 gle da la ca, osvo ji la sa mo bod u du e lu sa Sme de re vom. Go sti su u No vi Sad do {li s ja snom ori jen ta ci jom da po ku {a ju da iz vu ku re mi, dok se u igri

sle dio ka Bo jo vi }u, ko ji je {u ti rao, ali je @iv ko vi} we gov po ku {aj ukro tio. U 12. mi nu tu, s de sne stra ne je cen tri rao Vu li }e vi}, a Bo jo vi} je iz iz gled ne pri li ke, sa oko pet me ta ra, mla ko {u ti rao, pa je gol man i ovaj po ku {aj la ko od bra nio. U 18. mi nu tu po no vo je Bo jo vi} bio u pri li ci, ve o ma do bro {u ti rao skroz is ko sa s de sne stra ne, ali je gol man Sme de re va Mla den @iv ko vi} od li~ no in ter ve ni sao.

Apla u zi na po ~et ku Fud ba le ri Voj vo di ne i Sme de ra va do ~e ka ni su ve li kim apla u zom pre ko 5.000 gle da la ca na sta di o nu Ka ra |or |e, s tim da smo si gur ni da su ova ci je s tri bi na bi le na me we ne No vo sa |a ni ma za sve ono {to su po ka za li u utak mi ci sa Ra pi dom u Be ~u. I po red to ga {to je utak mi ca za vr {e na bez go lo va, gle da o ci su fud ba le re Voj vo di ne s te re na is pra ti li apla u zi ma, `e le }i da im po ka `u da ve ru ju u wih i u bo qe igre i re zul ta te u na stav ku {am pi o na ta.

Foto: F. Baki}

{e vi} je u{ao ume sto Po le ta no vi }a i igra do ma }i na kao da je `iv nu la. Ipak, na pr vu pri li ku smo ~e ka li sve do 60. mi nu ta, ka da je po sle kor ne ra Traj ko vi} {u ti rao no gom sa ne kih se dam-osam me ta ra, ali je ~u var mre `e Sme de re va us peo no ga ma da od bra ni we gov {ut. Sa mo dva mi nu ta ka sni je lo {e je in ter ve ni sao Mla den @iv ko vi}, lop ta je do {la na le vu no gu Al ma mi ju Mo re i ri ko ji je {u ti rao pre ko go la. U 68. mi nu tu vi de li smo no vu ve li ku gre {ku od bram be nog igra ~a Sme de re va Ome ge, ko ji je pr vo pr o ma {io lop tu, da bi se po sle to ga [ku le ti} stu {tio ka go lu ri va la, a on da ga je Ome ga obe ma ru ka ma uhva tio i sru {io sa mo po la me tra is pred li ni je {e sna e ster ca. Iako se ma lo dvo u mio, su di ja Ob ra do vi} pot pu no oprav da no po ka zao je igra ~u Sme de re va cr ve ni kar ton. Na vi ja ~i no vo sad skog klu ba po -

sta di o nu Ka ra |or |e, ali ni je se pr o sla vio. Pr vo je iz sjaj ne {an se {u ti rao, a @iv ko vi} od bio tu lop tu, da bi po tom ono do {la po no vo do Bil bi je, ko ji je upu tio uda rac pre ko go la. U sa mom fi ni {u ima li su igra ~i Sme de ra va jed nu po lu {an su, ali se sve za vr {i lo na kra ju mi ro qu bi vo. Ne ma sum we, osvo je nim bo dom mno go su za do voq ni ji go sti ko ji su us pe li da odo le ve li kom fa vo ri tu i se bi omo gu }e la ga ni ji na sta vak pr ven stva. Igra ~i Voj vo di ne ni su su se do bro kre ta li na ovoj utak mi ci, ve zni red ni je is po qio do voq nu kre a tiv nost da bi ba rem jed nom nad mu drio od bra nu „oklop ni ka” i sa da }e Zla to mir Za gor ~i} i we go vi u~e ni ci mo ra ti da osmi sle na ~in da iz gu bqe no ne gde na dok na de, ali i da vra te tim u nor ma lu, od no sno da {to pre za bo ra ve ne prav du ko ji su do `i ve li u Be ~u. A. Pre do je vi}

Ka ko se sa mo po è le ti mo è Fud ba le ri Par ti za na su od li~ nom igrom na star tu do ma }eg {am pi o na ta po ka za li da ni su za bo ra vi li da igra ju fud bal, is pra ti li su BSK sa se dam go lo va u mre ì. Mno go to zna ~i Be o gra |a ni ma ko ji za dve ne de qe na sta vqa ju put ka Evro pi, gde ih o~e ku je nor ve {ki Trom zo.

sti ma (Ra ma zan) po ka zao ne {to iz svog asor ti ma na. Do bar uti sak osta vio je i Nin ko vi}, ko ji je pla ni ran da bu de za me na za ve te ra na Ili }a. Sva ka ko da tre ner Ver me zo vi} mo `e bi ti za do vo qan pri ka za nim u pr voj pr ven stve noj utak mi ci, po seb no za to {to je jed na gru pa na vi ja ~a

BO GI] BO GI ]E VI], TRE NER DO WEG SRE MA

I pro {le se zo ne smo bo qe igra li u go sti ma Tre ner fud ba le ra Do weg Sre ma Bo gi} Bo gi }e vi} re kao je po sle po be de u go sti ma nad OFK Be o gra dom (1:0) da je we go va eki pa is ko ri sti la svo ju {an su. - Od i gra li smo ko rekt nu utak mi cu i ura di li sve ka ko smo se i pri pre mi li. Pro {le se zo ne smo ta ko |e igra li bo qe na stra ni ne go kod ku }e, ta ko da smo i ovo ga pu ta is ko ri sti li svo ju {an su - re kao je Bo gi }e vi}. Tre ner OFK Be o gra da Ste vi ca Ku zma nov ski ka zao je da we go vi fud ba le ri ni su bi li do voq no kon kret ni u na pa du. - Neo ~e ki van re zul tat ko ji ni smo pri `eq ki va li. Lo {e smo kre nu li u pr vom ko lu, iako smo zna li ka ko igra Do wi Srem. Ni smo bi li do voq no kon kret ni u na pa du i ni smo uspe va li da pro bi je mo zgu snu tu od bra nu go sti ju. Osta je nam da do bro iz a na li zi ra mo utak mi cu i da pro na |e mo re {e we za sle de }e ko lo - ka zao je Ku zma nov ski.

Hvali ga trener: Lazar Markovi}

Detaq iz susreta OFK Beograd - Dowi Srem

Od pr vog mi nu ta va qak je kon tro li sao igru na te re nu. Mo `da BSK ni je pra vo me ri lo kva li te ta, ali sa se dam po stig nu tih go lo va ni ka ko ni su za pot ce wi va we.Po seb no je va `no to {to Par ti zan ni po sle vo| stva od 3:0 ni je stao ve} je igrao za gol vi {e. Si gur no da je to bio zah tev tre ne ra Ver me zo vi }a ko ji è li da na vik ne svo je fud ba le re na igru do po sled weg mi nu ta, {to i te ka ko vre di u evrop skim nad me ta wi ma. Ver me zo vi} je na te ren iz veo dru ga ~i ju po sta vu u od no su na onu ko ja je igra la s AEL- om i to je do ne lo re zul tat. Miq ko vi} je po ka zao da mo è da igra i kao {to per, Ka ma ra je pru ìo so lid nu par ti ju, dok je Li bi jac Za bi ja i u van red nim okol no -

skan di ra la ,,Ver me ze od la zi!’’ - Bi lo je ka ko se po è le ti mo è. Po be di ti ne ko ga sa 7:0 ni je ma la stvar, po seb no po sle kik sa u Evro pi. Za do vo qan sam par ti jom svih fud ba le ra, na ro ~i to Za bi jom, [}e po vi }em i La za rom Mar ko vi }em, ko ji su do brim ra dom na tre nin zi ma za slu ì li da po stig nu i gol – re kao je Ver me zo vi}. Ka ma ra je ta ko |e imao za pa è nu ulo gu? - Po ka zao je 80 od sto svo jih mo gu} no sti {to me vr lo ra du je. Na tra nin zi ma do sad ni je po ka zao ne ku za in te re so va nost, ali se na dam da je ova par ti ja na ja va we go vih jo{ bo qih iga ra, za {ta je ne sum wi vo spo so ban – na gla sio je Ver me zo vi}. I. La za re vi}

sport

ponedeqak13.avgust2012.

NO VAK \O KO VI] O TUR NI RU U TO RON TU

BAL KAN SKO PR VEN STVO ZA JU NI O RE

Neo ph o dan po kret ni krov Drugi reket sveta Novak \okovi} rekao je posle plasmana u finale Roxers kupa da bi organizatori trebalo da razmisle o postavqawu pokretnog krova. \okovi} je do finala do{ao pobedom nad sunarodnikom Jankom Tipsarevi}em, a taj duel je dva puta prekidan zbog ki{e –

dnevnik

\okovi} je do pobede od 6:4, 6:1 do{ao posle pet i po sati, od kojih se igralo stotinak minuta. - U prvom setu situacija na terenu je mogla da se odvija dru ga~ije, posebno posle nekoliko prekida zbog ki{e. Za obojicu tenisera je bio va`an nastavka me~a i primetna je bila nervoza. Poku{avali smo da prona|e-

No le è li pr vu po zi ci ju Srpski teniser Novak \okovi} priznao je da je [vajacarac Roxer Federer trenutno boqi, ali i da èli ponovo da se vrati na prvo mesto na ATP listi. - Biti broj jedan je veliki motiv za mene. Ne mogu da laèm, èlim opet da budem na toj poziciji. Ipak, Roxer trenutno zasluùje taj status, osvojio je Vimbldon i igra dobro. Mi ~inimo jedan drugog velikim igra~ima - rekao je Nole. \okovi} (10.870) zaostaje 475 bodova za Federerom, a u slu~aju odbrane titule u Torontu smawio bi razliku na 75 bodova. Federer je po~etkom jula osvojio sedmu titulu na Vimbldonu i posle dve godine vratio se na prvo mesto ATP liste. odmah po zagrevawu i tokom prvog seta pri rezultatu 3:2 za Novaka. - Ne vidim razlog zbog ~ega turniri na tvrdoj podlozi nemaju pokretne krovove. Mislim da

mo ritam. U drugom setu sam igrao dobro - rekao je \okovi}. \okovi}ev protivnik u finalu je Francuz Ri{ar Gaske, koji je bio boqi od Amerikanca Xo na Iznera sa 7:6, 6:3.

Juniorska reprezentacija Srbije oprvadala je ulogu favorita

Sr bi ja {am pion

bi organizatori ovog turnira morali da razmisle o tome za narednu godinu. Mnogo bi nam u{tedeli na vremenu - rekao je \okovi}.

- Gaske igra dobro ove nedeqe. Nema ni{ta da izgubi, sigurno }e iza}i na teren u `eqi da pobedi. O~ekujem te`ak me~ istakao je \okovi}.

Reprezentacija Srbije osvojila je prvo mesto na Balkanskom {ampionatu u odbojci za juniore, odr`anom u Zrewaninu. Srpski odbojka{i slavili su u Kristalnoj dvorani pobe du nad Gr ci ma re zul ta tom 3:1 (25:20, 18:25, 25:21 i 25:18). U utak mi ci za tre }e me sto Turska je pobedila Crnu Goru sa 3:1 (21:25, 25:19, 25:18 i 25:23). Srbija je povela sa 1:0 u seovima, gostima je po{lo za rukom da izjedna~e, ali je do promene u na{u korist do{lo u tre}em setu kada je selektor Milan @arkovi} izveo tehni~ara Br|ovi-

}a i uveo Veqovi}a. Grci, iako uigrani, nisu imali re{ewa za napade koje je on organizovao. Istovremeno, na{i su poboq{ali igru u odbrani i stigli do pobede. Boje Srbije branili su: Mihajlo Stankovi}, Luka Medi}, Lazar Ilin~i}, Nikola Veqovi}, Aleksa Br|ovi}, Aleksandar Okoli}, Aleksandar Gmitrovi}, Sini{a @arkovi}, Aleksandar Blagojevi}, Nikola ]ur~i}, Marko Popovi} i Stefan Okosanovi}. Najefikasniji u ekipi bili su Medi}, Stankovi} i @arkovi}. Kapiten reprezentacije Uro{ Kova~evi} nije igrao sa vr{wacima

ZVE ZDA PR MO VI SA LA NAJ VE ]A PO JA ^A WA

Am bi ci je – do ma }i tro fe ji i Evro li ga KK Crvena zvezda DIVA je promovisao dva najve}a poja~awa pred po~etak sezone – Igora Rako~evi}a i Eltona Brauna. Prvobitno je planirano da se na konferenciji pojavi samo Rako~evi}, ali je u prostorije kluba stigao i Ame rikanac. Rako~evi} je istakao da je predsednik kluba Neboj{a ^ovi} najzaslu`niji {to }e on tre}i put u karijeri igrati za mati~ni klub. - Zadovoqstvo mi je {to sam se vratio u klub za koji me ve`u jako lepe uspome-

rekao da je beogradski klub vratio na noge posle te{kih godina krize. - Zahvaqujem se ^ovi}u i qudima iz uprave kluba, podigli su Zvezdu na noge. Bili smo u problemima, sada smo slo`na porodica. Imamo dobru ekipu, uz publiku koja se vra}a ima}emo lepih trenutaka. Svestan sam da sam u lepoj uspomeni Delijama, ali nisam svestan ove pompe i odu{evqen sam. Imamo jak tim, nekoliko iskusnih igra~a i publiku koja se u sve ve}em broju vra}a na utakmice. Zvezda ima tim da napadne sve trofeje, ali je to mukotrpan proces i ne

Igor Rako~evi} i Neboj{a ^ovi}

ne. Bila mi je velika èqa da karijeru zavr{im u Zvezdi, klubu koji najvi{e volim - rekao je 34-godi{wi bek. Rako~evi} je pored Zvezde igrao jo{ za Budu}nost, Minesotu, Pamesu, Real Madrid, TAU, Efes i Sijenu. - Imao sam lepu, ali izuzetno te{ku karijeru i èlim da je zavr{im titulom i plasmanom u Evroligu. Kada to ostva rim mo}i }u da kaèm da sam imao uspe {nu karijeru - istakao je Rako~evi}. On se potom zahvalio predsedniku cr veno-belih Neboj{i ôvi}u, za kojeg je

mogu ni{ta da obe}am, osim da }u dati maksimum - dodao je Rako~evi}, koji }e kao i ranije nositi dres sa brojem osam. Na pitawe novinara da li je bilo ponuda od nekih drugih klubova iz Srbije, Rako~evi} je rekao da je bilo pri~e sa Radni~kim iz Kragujevca. - Bilo je pri~e sa Radni~kim zbog mog prijateqa Miroslava Nikoli}a, koji je izvrstan ~ovek i trener. Zbog wega bih igrao bilo gde, ali je moja qubav prema Zvezdi bez premca - istakao je on.

Ko{arka{i Zvezde su oti{li na Zlatibor, gde }e se naredne dve nedeqe spremati za start nove sezone. Igor Rako~evi} i Amerikanac Elton Braun prodruì}e se novim saigra~ima danas. - Velika je ~ast igrati za klub kao {to je Crvena zvezda, sre}an sam {to sam ovde. Trudi}u se da donesem tiulu i radujem se po~etku sezone - kratko je rekao Braun. Predsednik Zvezde Neboj{a ôvi} kazao je da }e Rako~evi} idu}e sezone biti kapiten. - Okon~ali smo jednu fazu projekta koju smo zapo~eli pro{le godine. Jer, na{a namera je bila da jo{ pro{le godine angaùjemo Igora. Me|utim, nisu nam se sklopile karte. Ali, nastavili smo da radimo i nismo prekidali pregovore i do{li smo do tog ciqa da se Igor Rako~evi} vrati u Crvenu zvezdu. Ugovor smo potpisali na dve godine, a taj ugovor ima i nastavak, jer posle igra~ke karijere ide i karijera na odre|enim poslovima u klubu.Mislim da je Zvezdi potrebna svaka wena legenda u smislu okupqawa Zvezda{a i promovisawa daqeg koncepta stabilizacije kluba {to i daqe ~inimo. Na{e ambicije ove godine sa svim ovim poja~awima su vrlo visoke, i nadam se da }emo to ostvariti. Igor je i sam to rekao - plasman u Evroligu i osvajawe trofeja. Ali, svi zajedno treba da budemo realni, bez ikakve euforije, jer sezona dugo traje. Nadam se najboqem, ali bi}e dosta isku{ewa i izazova, puno lepih trenutaka i odre|eni problema. Zato od starta moramo da se postavimo kao realni qudi, da budemo na zemqi da ne poletimo previ{e. Potpisali smo ugovor na dve godine, a kada okon~a karijeru èlimo da Igora (Rako~evi}a) postavimo na mesto sportskog direktora, jer je Zvezdi potrebna legenda. Ovim smo okon~ali jednu fazu projekta - rekao je ôvi}. ôvi} je kazao i da se Rako~evi} dolaskom u Zvezdu odrekao velikih materijalnih sredstava, koje je mogao da dobije bilo gde u Evropi, po{to je wegov ugovor ovde znatno mawi.

u Zrewaninu, jer je bio na Olimpijadi. - Izuzetno sam zadovoqan ostvarenim rezultatima. Ispunili smo plan- rekao je selektor @arkovi}. Kapiten Aleksa Br|ovi} kazao je da su nastupi u Zrewaninu bile prve utakmice u juniorskoj konkurenciji i da su pro{li bez poraza. - Ovo su, ipak, pripreme za Evropsko prvenstvo koje je mnogo bitnije. Ali, na Balkanskom {ampionatu smo odigrali zaista dobro. Odli~ni smo bili i u finalu, iako je Gr~ka bila te `ak protivnik – ocenio je Br|ovi}.

Na minuloj sportskoj smotri me|unarodnog karaktera okupili su se juniorski reprezenta tivci iz devet dr`ava: Turske, Moldavije, Gr~ke, Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije. Sve utakmice igrane su u Kristalnoj dvorani, a ekipe su bile sme{tene u hotelu „Vojvodina” i e~anskom „Ka{telu”. Koordi nator odbojka{kih reprezentacija Srbije i direktor Balkanskog prvenstva u Zrewaninu Darko \uri~kovi} kazao je da je prezadovoqan organizacijom {ampionata i zahvalio se gradu Zrewaninu na odli~nom doma}instvu. @. Ba la ban

TR KA OD HOR GO [A DO KA WI @E

Sto li} pr vi pro {ao kroz ciq Trka od Horgo{a do Kawiè,u okviru 31.me|unarodnog atletskog i pliva~kog maratona Kawià 2012, okupila je 300 u~esnika. Najbrì je bio Sa{a Stoli} iz Lazarevca, koji je stazu dugu 13,5 kilometara pretr~ao za 43 minuta i 27 sekundi. Drugi je kroz ciq pro{ao Branko Milo{evi} iz Novog Sada (44,14), a tre}i Nik{a Papi} iz Zrewanina (44,30). Kod dama pobednica je Marijana êgar Luki} iz Apatina (48,15), koja je bila jedina od maratonki u seniorskoj konkurenciji. Druga je stigla omladinka Ana Bognar iz Kawiè (52,41), a tre}a rekreativka Dragana [pehar iz Ru me (55,11). Najboqe plasirani u svim uzrastima darivani su peharima (radionica Majolik AD Potisje Tondah) koje im je uru~io zamneik predsednika kawi{ke op{tine Robert Lacko. Nagra|eni su i najmla|i u~esnici maratonske trke 10-godi{wi Mark Varga iz Horgo{a i najstariji 81-godi{wi Simo Xa kovi} iz Novog BeoSa{a Stoli} grada, kao i najuspe{niji Kawiàni omladinka Ana Bognar i mla|i rekreativac Zoltan Liptak. Plasman u trci Horgo{-Kawià 13,5 km - pioniri: Jano{ Brear (Srbobran), Adam Bognar, Adam Apro (obojica Kawià). Devoj~ice: îla Bognar (Kawià), Eva Duli}, Flora Jur~ek (obe ântavir). Omladinci 16 do 25 godina: Miklo{ Bruner (Kula), Damir Stojanov (Subotica), Boris Milodanovi} (Pa-

li}). @ene: Ana Bognar (Kawià), Maja @ivkov (Kikinda), Serena Fekete (Reske, Ma|arska). Mla|i rekreativci 26 do 40 godina: Josip Major (Be~ej), Dimitrije Crnokrak (Subotica), Milo{ Kesi} (Sombor). @ene: Jamanta [afraw (Subotica), Anita Calbert (Male Pijace), Margareta Milakovi} (Novi Sad). Rekreativci 41 do 50 godina: Neboj{a Milenkovi} (Kikinda), Veqko Popovi} (Kula), Zoltan Ladocki (Kawià). @ene: Dragana [pehar (Ruma), Magdolna Beli} 8Irig), Erika Poqakovi} Na| (ântavir). Stariji rekreativci 51 do 60 godina: Zoran Jankovi} (Kula), \er| Niedermajer (Mako, Ma|arska), Jano{ Vero (Subotica). @ene: Edit Trungel Me{ter (Subotica), Edit [trasner ([opron, Ma|arska), Eva Dukai (Kawià). Veterani stariji od 61 godinu: Dragan ]iri} (Novi Sad), Dragan ]iri} (Subotica), Mirko Dubove~ak (Subotica). @ene: Mariana Banski (Tata, Ma|arska), Slavica Neta (Zemun). Mla|i pioniri 1.500 m: Marcel Habowi, Bertalan Horvat, Ferenc Molnar (svi Kawià). Devoj~ice: Eme{e Rac Kevi (Senta), Petra Rekecki, Vivien Rekecki (obe Kawià). Stariji pioniri 3.500 m: Aleksandar Ostoji} (Kikinda), Nikola ôlak (Kikinda), Sandro Kajfe{ (Futog). Devoj~ice: Nikolet Laslo (ântavir), Ana Kova~ (Kawià), Ema gregu{ (ântavir). Tekst i foto: M. Mi tro vi}

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak13.avgust2012.

Li~ nost ko ju vo lim

[ta je kwi ga? Je l’ ti zna{ uop {te {ta je kwi ga? Tu su do ba, vre me na sva. [ta ka `e{? Ni je te bri ga? E, tu se de {a va j u do bra i zla.

Slu {aj kwi gu, ne skre }i s pu ta, jer ona ne pri ~a u pra zno, znaj. Sle di, sle di zra ke sun ca da ti ne bi do {ao kraj. Ako ho }e{ ne kad da bu de{ na du gi, pu sti kwi gu da ti ona pri ~a, pu sti da ti da le po tu i sjaj, pu sti da te uzme u za gr qaj. Kwi ga nas u~i da vo li mo i sa wa mo, ka ko da qu bi mo, pra {ta mo i ì vi mo. Ona nam po ka zu je ka ko da pla ~e mo, ka ko da pre bro di mo mno ga, zla. Za to, pu sti ne kad kwi gu da ti po ma è, da te ute {i, usme ri i po u ~i. Ona ti mo è bi ti pri ja teq ve li ki, kad ti je te {ko, da ti se na |e. Kwi ga ima du {u, um, sr ce i zna we vred no sti mno ge ko je sa mo ona zna. Za to je slu {aj, ~u vaj i ne guj sa wom si ja ~i za vre me na sva. Mi le na Sa punyija, VII-3 O[ „Bo ra Ra di}” Ba va ni {te

Jovana Mi{kovi}, IV-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

a sve tu ima mno go do brih qu di, ali je sa mo je dan moj ta ta. Ja ga volim i on je za me ne naj boqi. Moj ta t a se zo v e Sr | an Radi vo je vi}. Ima krat ku sme |u ko su. O~i su mu ze le ne, krup ne i okru gle. Te o~i su to ple i ne `ne. We go vo li ce kra si ve dar osmeh, ko ji sa mo po ne kad si la zi sa bla gih usa na. Sred we je vi si ne i buc mast je. Mi slim da moj ta ta ra di pu no. On je di plo mi ra ni gra |e vin ski in è wer i ima svo ju fir mu za iz ra du alu mi ni jum ske sto la ri je. Iako pu no ra di uvek ima vre me na za me ne. Svo slo bod no vre me pro vo di sa mnom i ma m om. Igra m o fud bal, {ah, ko {ar ku, vo di me u {et wu. Sve {to znam o spor tu na u ~io sam od we ga. Svi mo ji dru go vi ko ji ga zna ju za i sta ga vo le. âk su mi ne ki re kli da bi vo le li da je wi hov otac ta kav. Za we ga ne va ì pi ta we: „Da li je otac ta ta ili su di ja za pre kr {a je”. On je

si gur no ta ta i ni je su di ja za pre kr {a je. On je jak, ali ume ne `no da me za gr li. Do bar je i ve o ma blag. Blag je za to {to, ka da ne {to po gre {im, ne ka zni me, ka ko to ve ro vat no za slu ù jem. O sve mu otvo re no pri ~a mo i we mu mo gu sve da po ve rim. Ume da me sa slu {a i ka da mi je te {ko, ume da me ute {i. Ta ta me hra bri i po dr à va. Za we ga sam uvek na pr vom me stu. Svi vi d e ka k o iz g le d am, ali on naj bo qe zna ka kav sam. Mno gi qu di pro |u kroz na{ ì vot. Ne ki osta ve trag u na{em sr cu, ne ke za bo ra vi mo, a sa mo ta ta uvek osta ne tu uz nas. Sve {to moj ta ta za me ne ~i ni do bro je, znam. Za to mu ja qu bav, qu ba vqu uz vra }am. Ja vo lim svog ta tu i sa ve tu jem to svi ma, jer ta te su do bre i vo le nas. Vuk Ra di vo je vi}, III-2 O[ „Ba no vi} Stra hi wa” Be o grad

Sno vi Haj de da sa wa mo, sno ve bur ne, sno ve sjaj ne, sno ve li je pe, bes kraj ne. Bu di mo naj qep {i, bu di mo naj bo qi, sa waj mo o mo di i pa tuq ci ma u {ko li. Sa waj mo o to me, da kad Sun ce sva ne, is pu ni }e nam se `e qe bez ne ke ma ne. Haj de da sa wa mo!

Mi la na Na sta si}, IV O[ „Vuk Ka rayi}” Bi je qi na Re pu bli ka Srp ska

Milica Obradovi}, I-8, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

Bo je, zvu ci i sli ke u de cem bru D

An|ela Ubovi}, II-1, O[ „Vuk Karaxi}”, Novi Sad

Vas krs na Fru {koj go ri

u go smo u`i va li u le pim, to plim da ni ma. Je sen nam je vi {e li ~i la na kraj le ta. Zbog to ga nam se de cem bar pri bli `io ne ka ko neo ~e ki va no i za te kao nas ne sprem ne. Ne mo gu re }i da mi je de cem bar omi qen me sec. Iako mi je ro |en dan u de cem bru, ne vo lim we go ve si ve bo je, tmur no vre me, ki {u i bla to. A ovaj de cem bar je ba{ ta kav, siv i tmu ran. Kad po gle dam u ne bo, nig de ne ma to plog pla vet ni la i me kih be lih obla ka. Sa mo te {ko i bes kraj no si vi lo. Oko me ne

su go le, cr ne gra ne, bez ijed nog li sta. Je di no kad de ca idu u {ko lu ili se iz we vra }a ju, uli ca oì vi. Ne sa mo zbog zvu ko va de~ jih gla so va, ne go zbog ve se lih bo ja jak ni, ka pi ca i {a lo va. Na uli ca ma ima ma we auto mo bi la jer qu di iz la ze iz to plih ku }a sa mo kad mo ra ju. Trak to ri se ret ko mo gu vi de ti, jer su po qo pri vred ni po slo vi za vr {e ni. Uju tru se mo è ~u ti zvuk cr kve nih zvo na mno go ja ~e ne go {to se pre ~uo. âk se i zvuk vo za, ko ji pro la zi ja ko da le ko, ~i ni kao da je tu ne gde, na kra ju uli ce. Ali, za

jed nu hlad nu no}, de cem bar se mo è pro me ni ti. Od si vog, tmur nog i tu `nog ,mo è po sta ti beo, ve dar i ve seo me sec. â rob ne, ma le i be le pa hu qe mo gu u~i ni ti ~u do. One pre kri ju svo si vi lo i ulep {a ju pre de le svo jim be lim te pi hom. Tek kad se de cem bar za be li, shva ti mo da i on ima ne {to po seb no i da mo è da bu de mno go lep {i ne go {to nam se po ne kad ~i ni. Kri sti na [an ta, VII-1 O[ „Brat stvo-je din stvo” Ku cu ra

Da nas sam ra do sna i sre} na, je dva sam do ~e ka la zo ru, ka da }u, po pr vi put, oti }i na Fru {ku go ru. Pe wem se uz pla ni nu, u me ni kao da ne {to go ri, sre} na i ra do sna, raz mi {qam ka kav je Vas krs na Fru {koj go ri? U ma na sti ru nas do ~e ka sve {te nik, Vas krs nam nam svi ma sre }u do ne se, qu bim sve {te ni ku ru ke i ka `em: - Sve {te ni ~e, Hri stos Vos kre se! Je le na To mi}, III O[ „Dvo ro vi” Dvo ro vi Re pu bli ka Srp ska

Nikola Obradovi}, I-4, O[ „\ura Jak{i}”, Ka}

Po zna je sen N

aj lep {e go di {we do ba je je sen. Je sen je hlad na, mi ri sna, ki {o vi ta i bo ga ta. Po zna je sen u me ni bu di tu `ne mi sli. Pi tam se {ta se de {a va sa pro me na ma u pri ro di. Sva kog ju tra, kad usta nem i po gle dam kroz pro zor, vi dim ve l i k e pro m e n e u pri r o d i. Jed n o vre m e je s en je bi l a zlat no-cr ve na, za tim je li {}e po ~e lo da opa da s gra na i po kri va ze mqu. Dr ve }e je osta lo bez svo ga li {}a, a ve tar wi {e we go ve go le gra ne. Svu da se ose }a mi ris vla ge. Le po je oslu {ki va ti i po sma tra ti ka ko se ve tar igra s opa lim li {}em. Obla ci ~e sto pre kri ju ne bo, ali se uvek ne ki zrak sun ca pro bi je kroz oblak i do |e do dr ve ta i tra ve. Je se we ki {e su ~e ste. Bi la je su bo ta. Iza {ao sam i kre nuo. Bio sam ra do znao {ta }e se de si ti s jed nim li stom, ko ji jo{ ni je opao s gra ne. Hlad no je, ali je i pri jat no pro ve sti ju tro u pri ro di. Od jed nom, list je pao. Ose tio sam da je tu àn, a tu àn sam i ja. Vra tio sam se. U{ao sam unu tra, ali u me ni je osta la tu ga. No, pri ro da }e se pro me ni ti i po no vo }e ogre ja ti sun ce i pro bu di ti biq ke i ì vo ti we. Mo ra mo na }i vre me na da po sma tra mo je sen, za to {to }e, jo{ ma lo, je se we sli ke ne sta ti i po ja vi }e se be la i hlad na zi ma. Hri sti jan An do nov IV raz red O[ „Ge or gi Di mi trov” Raj ~i lov ci (Bo si le grad)

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak13.avgust2012.

dnevnik

НО ВИ ФИЛ М ПО ЛА ТО МА СА АН ДЕР СО НА НА ФЕ СТИ ВА ЛУ У ВЕ НЕ ЦИ ЈИ

НА ЛЕ ТО СЛЕ ДЕ ЋЕ ГО ДИ НЕ

„The Master” о са јен то ло ги ји „Ве ли ки Гет сби” пре ми јер но Не дав но је у би о ско пу „Aero„ у Сан та Мо ни ки одр жа на, мо гло би се ре ћи, из не над на свет ска пре ми је ра фил ма „The Master„ (Учи тељ), ре ди те ља По ла То ма са Ан дер со на чи је је ово но во оства ре ње по сле па у зе од пет го ди на. На и ме, гле да о ци су на кон про јек ци је Кју бри ко вог фил ма „Иси ја ва ње„ (The Shining), за ко ји су би ли ку пи ли кар те, за мо ље ни да оста ну и да на „тај ној„ про јек ци ји од гле да ју нај но ви ји Ан дер со нов филм. Филм „The Master„, са Фи ли пом Сеј му ром Хоф ма ном, Хо а ки ном Фи ник сом и Еј ми Адамс у глав ним уло га ма, је при ча о раз о ча ра ном на уч ни ку и пи сцу ко ји од лу чу је да осну је соп стве ну ре ли ги ју, а ин спи ри са на је жи во том Л. Ро на Ха бар да, осни ва ча кон т ро верз не са јен то ло шке цр кве. Филм, ко ји би у би о ско пе тре ба ло да стиг не сре ди ном сеп тем бра, оду ше вио је љу де ко ји су га ви де ли на тај ној про јек ци ји на ко јој је при су ство вао и сам Ан дер сон, по знат по оства ре њи ма као што су „Би ће кр ви„, „Но ћи бу ги ја„, „Опи је ни љу ба вљу„ и „Маг но ли ја„.

Под се ћа ју ћи да је то ком це лог ле та би ла на ме ти ра зних на па да и кри ти ка, по себ но по во дом раз во да хо ли вуд ског па ра Кеј ти Холмс и То ма Кру за, аме рич ки ме ди ји оче ку ју да ће се са јен то ло шка цр -

ква свим си ла ма об ру ши ти на филм ко ји је при ка зу је у при лич но ло шем све тлу. „The Master„ би ће, ина че, и 18. „тај ни филм“ ко ји ће се над ме та ти за глав ну на гра ду на ово го ди шњем Ме ђу на род ном филм ском фе сти ва лу у Ве не ци ји, са оп шти ли су ор га ни за то ри. Ди рек тор фе сти ва ла Ал бер то Бар бе ра ка зао је да ће ово оства ре ње, би ти пре ми јер но при ка за но 1. сеп тем бра. Ан дер сон је 12. ре ди тељ у так ми чар ском де лу чи ји ће филм би ти пр ви пут при ка зан у Ве не ци ји. Ор га ни за то ри фе сти ва ла су на сло ве пре о ста лих 17 фил мо ва у зва нич ној кон ку рен ци ји са оп шти ли про шлог ме се ца. Не дав но је у Ве не ци ји уве де на тра ди ци ја од ло же ног от кри ва ња по след њег, „тај ног фи л ма„ у тр ци за „Злат ног ла ва“. Ка ко пре но си АП, 69. из да ње Мо стре би ће отво ре но 29. ав гу ста про ј ек ц и ј ом по л и т ич ког три л е р а ин д иј с ке ре д и т ељ ке Ми ре На ир „The Reluctant Fundamentalist„. (Тан југ)

СЦЕ НА РИ СТА МАРК БО УЛ:

„Zero Dark Thirty” без по ли тич ких мо ти ва Хо ли вуд ски сту дио ‘’Со ни„ ове сед ми це при ка зао је треј лер за филм Ке трин Би ге лоу о уби ству Оса ме бин Ла де на, а сце н а р и с та тог оства р е њ а Марк Бо ул ис ти че да фор шпан не по ма же пред из бор ној кам па њи Ба ра ка Оба ме, ко ји је од ре дио да се у ма ју 2011. го ди не из в р ш и опе р аци ја у ко јој је уби јен во ђа Ал Ка и де.

ре као је да је на ме ра фил ма „да ис при ча хит из бор ну при чу о јед ној од нај тај ни јих опе ра ци ја у аме рич кој исто ри ји„, све у наме р и да Оба м и по д иг н е популар ност пре пред сед нич ких из бо ра. Убр зо по том, по ја ви ле су се и спе ку ла ци је да су зва нич ни ци Бе ле ку ће, Пен га то на и ЦИА-е да ли по вер љи ве ин фор ма ци је ауто ри -

Сце на из фил ма „Zero Dark Thirty” Ке трин Би ге лоу

Са пр вим ин фор ма ци ја ма о фил му ко ји ће ре жи ра ти до бит ни ца Оска ра за „Ка та нац за бол„ про шле го ди не по ја ви ле су се и кон тро вер зе. Ре п у бли кан с ки кон г ре с мен Пи тер Кинг ра ни је ове го ди не

ма фил ма, а ко лум нист ки ња „Њу јорк тај мса„ Мо рин До уд на пи са ла је да је Бе ла ку ћа би ла „уме ша на у сни ма ње фил ма„ ка ко би по бољ ша ла ре пу та ци ју Оба ме. До у до ва је та ко ђе на пи са ла и да би пре ми је ра фил ма тре ба ло

да се одр жи 12. ок то бра - три не де ље пре пред сед нич ких из бо ра. Оска ро вац Бо ул је аген ци ји Рој терс ре као да филм „Zero Dark Thirty„ не ма по ли тич ку стра ну и да го во ри о ак ци ји опе ра ти ва ца ко ји су уха ва ти ли и уби ли Бин Ла де на. ‘’Сва на га ђа ња у ве зи са фил мом су до шла од љу ди ко ји има ју ма њак ин фор ма ци ја. Овај филм го во ри о аме рич кој је ди ни ци ко ја је из вр ши ла тај ну опера ци ју, не го во ри о пред сед ни ку‘’, на гла сио је сце на ри ста и до дао да у фил му чак и „не ма глум ца ко ји игра Оба му„. Но во оства ре ње Ке трин Би гелоу, на ја вље но као при ча о „нај ве ћој по те ри у исто ри ји„, у би о ско пи ма се оче ку је 19. де цем бра. Рад ња фил ма пра ти аме рич ке „Фо ке„ ко је су 2. ма ја 2011. го ди не у се вер ном де лу Па ки ста на из ве ле опе ра ци ју у ко јој је уби јен нај тра же ни ји те ро ри ста на све ту. Ре ди тељ ка је об ја сни ла да на зив фил ма пред ста вља вој ни тер мин ко ји зна чи 30 ми ну та по сле по но ћи, а од но си се и на та му и тај ност ко ји су бе ле жи ли 10 го ди на ду гу по тра гу за Бин Ла де ном. У фил му игра ју Џе си ка Че стејн, Џо ел Ед гер тон, Марк Ду плас, Кајл Чен длер и Марк Стронг. (Тан југ)

Филм с ки ри м ејк „Ве л и ког Гет сби ја„ са Ле о нар дом ди Ка при јом у глав ној уло зи пре ми јер но ће би ти при ка зан на ле то 2013. го ди не, а не, као што је ра ни ј е пла н и р а н о, у де ц ем б ру 2012. го ди не, због че га ће де фи ни тив но ис па сти из тр ке за ово го ди шњег Оска ра. Филм с ки сту д ио „Вор н ер„ са оп штио је да сма тра да би нај но ви ји филм аустра лиј ског ре ди те ља Ба за Лур ма на бо ље пр о шао у би о ско пи ма на ле то, с озби ром на то да је сни ман у 3Д тех ни ци и да су ре ак ци је пу бли ке на пр ве сце не из фил ма би ле до бре. „Ве ру је мо да ће ‘Ве ли ки Гет сби‘ би ти са вр шен лет њи филм у це лом све ту„, на во ди се у са оп ште њу ко је пре но си Рој терс. Пр ви зва нич ни фор шпан за филм при ка зан је у ма ју, а сам филм је пр во бит но тре ба ло да уђе у аме р ич ке би о с ко п е на Божић, чи ме би имао шан се да бу де увр штен ме ђу так ми ча ре за Оска ра.

се из ба цу ју ак ци је, три ле ри, фил мо ви о су пер хе ро ји ма и фил мо ви са мно го спе ци јал них ефе ка та. У филм ској адап та ци ји ро ма на Ско та Фиц џе рал да глу ме и То би Ме гва јер и Ке ри Ма ли ган. У филм ској вер зи ји из 1974. игра ли су Ро берт Ред форд и Ми ја Фа роу. (Тан југ)

Tајкун ко ји угро жа ва при ро ду Бри т ан ски ре жи с ер Ен то ни Бек стер на у чио је на те жи на чин шта је по треб но да би се сни мио пр ви ду го ме тра жни до ку мен тар ни филм - би ти ухап шен, ста ви ти ку ћу под хи по те ку и зва ти лич но ди стри бу те ре ка ко би их убе дио да при ка жу филм. Ово се мо же чи ни ти по зна тим свим ауто ри ма до ку мен та ра ца, али ако то ме до да те и иза зи ва ње аме рич ког по слов ног маг на т а До нал да Трам па због ку по ви не

је узео ка ме ру у ру ке, по што је шкот ски пар ла мент на ђа чао ло кал не вла сти у Абер ди ну и до зво лио Трам пу да гра ди два голф те ре на и лук су зни хо тел са 450 со ба на по вр ши ни од 1.400 хек та ра при о бал ног зе мљи шта, пре но си Рој терс. До к у м ен т а р ац при к а зу ј е Трам п а као слав н ог тај ку н а ко ји не ха је за ло кал но ста нов ни ш тво угро ж е н о ње го в им про јек том.

Сце на из фил ма ре ди те ља Ен то ни ја Бек сте ра

1,5 ми ли јар ди вред ног ре зер ва та у Шкот ској, он да и не чу ди што Бек стер окле ва ка да га пи та те да ли би то ра дио по но во. „Би ло је ве о ма те шко и не бих то ра дио по но во уко ли ко ни је нео п ход но„, ре као је бив ши БиБи-Си-јев те ле ви зиј ски про ду цент, до дав ши да не сма тра да се тре ба ба ви ти моћ ним љу ди ма да би се бе сма т ра ли но ви на ри ма или филм ским ства ра о ци ма. Бек с те р ов филм „You‘ve Been Trumped„ од пет ка се при ка зу је у ода бра ним аме рич ким би о ско пи ма, три го ди не от ка ко

Бек сте ров филм за циљ има да упо ре ди еко ном ску до бит од хи ља де рад них ме ста ко је је Трамп обе ћао и ути цај ко ји гра ђе ње голф те ре на и хо те ла има на жи вот ну сре ди ну и рет ке пе шца не ди не, где је Трамп ку пио зе мљу 2005. „Ово је слу чај удва ра ња слав ном До нал ду Трам пу и же ља да се ве ру је да ће ње гов про је кат до не ти про спе ри тет, иако ће угро зи ти зе мљу та ко рет ку и зна чај ну за Шкот ску„, ре као је Бек стер (42) ко ји већ осам го ди на жи ви у обли жњем гра ду у тој зе мљи.

„Ло кал но ста нов ни штво у фил му ра ди оно што би тре ба ло по ли ти ча ри - уста је у за шти ту жи вот не сре ди не„, до дао је Бек стер, на гла ша ва ју ћи да је Трамп ви ше пу та од био ње го ве зах те ве за ин тер вју, као и пред став ни ци шкот ског пар ла мен та и ло кал не по ли ци је. У фил му се ви ди и сце на ка да Бек сте ра хап се док ин тер вју и ше јед ног од ста нов ни ка. Из вр шни пот пред сед ник Трам по ве ор га ни за ци је, Џорџ Со ри ал, ре као је да је филм „пот пу на пре ва ра и да по гре шно пред ста вља чи ње ни це„, као и да је про је кат по др жан од стра не ло кал не вла сти, би зни сме на и за јед ни це. Со ри ал је до дао да је у овом про јек ту већ за по шље но на сто ти не љу ди и да је он ва жна бу ду ћа ин ве сти ци ја. Бек стер је имао про бле ма да обез бе ди сред ства за сни ма ње, па на кон што је ста вио ку ћу под хи по те ку и ску пио но вац пу тем Ин тер не та, сле ди ла је бор ба за ди стри бу ци ју, те је био при ну ђен да лич но зо ве ме на џе ре шкот ских филм ских ку ћа и мо ли их да при ка жу филм. Филм је са да у ди стри бу ци ји и Бек стер ве ру је да се сав труд ис пла тио. „Ми смо глас ко ји при ро да не ма„, ка зао је. Пр ви голф те рен отво рен је у ју лу упр кос пи сми ма шкот ске ор га ни за ци је за за шти ту при ро де упу ће ним гол фе ри ма, укљу чу ју ћи и Ко ли на Монт го ме ри ја, да не игра ју та мо. Хо тел и дру ги голф те рен још увек ни су из гра ђе ни. (Тан југ)

„Алф” и на ве ли ком плат ну

Саша Барон Коен у пародији Бонда?

ну да на ка сни је у би о ско пи ма би тре ба ло да се по ја ве Крис Еванс и ње гов „Ка пе тан Аме ри ка„.

Лур ма нов ри мејк за др жао је при чу у 1920им али уз му зи ку ре пе ра Џеј Зи ја и Ка ње Ве ста и ин ди пе ва ча Џе ка Вај та и мно ги су сма тра ли да ће има ти ве ли ке шан се да за ра ди не ку ста туу Аме рич ке ака де ми је за филм. Ле то је нај плод ни ји пе ри од за Хо ли вуд и вре ме ка да

ДО К У МЕН ТА РАЦ О ДО НАЛ Д У ТРАМ ПУ

Џош Ви дон ра ди и дру ги део „Освет ни ка” Ре ди тељ Џош Ви дон ре жи ра ће и на пи са ће сце н а р ио за дру г и део блок б а с те р а „Освет ни ци„, са оп ште но је из ком па ни је „Волт Ди зни„. Из вр шни ди рек тор „Ди зни ја„ Ро берт Ај гер ју че је ре као да ће Ви дон по дру ги пут адап ти ра ти за ве ли ко плат но „Мар ве лов„ стрип и до дао да Ви дон ра ди и на „Мар ве ло вој„ ТВ се ри ји ко ја би тре ба ло уско ро да се по ја ви у САД. „Мар вел„ је део ком па ни је „Ди зни„. За са да се не зна ка да ће по че ти сни ма ње дру гог де ла „Освет ни ка„ ко ји је на бла гајна ма за ра дио го то во 1,5 ми ли јар ди до ла ра, а ње го вим зве зда ма уго во ре за со ло про јек те. Ро берт Да у ни Џу ни ор тре нут но сни ма тре ћи део фил ма „Ај рон мен„, док ће пре ми је ра дру гог де ла „То ра„ са Кри сом Хем свор том у глав ној уло зи би ци у но вем бру 2013. Го ди -

Из фил ма „Ве ли ки Гет сби” Ба за Лур ма на

Комичар Саша Барон Коен тренутно ради на пародији Џејмса Бонда, преноси „Варајети„. Неименовани пројекат „врти„ се око шпијуна који личи на Бонда и који је принуђен да бежи са братом-фудбалским хулиганом. Шпијун неће бити директна посвета Бонду, због ауторских права, али ће, како се наводи, „веома личити„ на чувеног шпијуна.

Је дан од нај по зна ти јих аме рич ких ТВ сит ко ма из 1980-их „Алф„ уско ро ће се по ја ви ти и на ве ли ком плат ну, пре но се аме рич ки ме ди ји. П р о д у ц е н т и се на да ју да ће глас дла ка вом ван зе маљ цу Ал фу, ко ји се по ја вио у 102 епи зо де се ри је ко ја је тра ја ла од 1986. до 1990. го ди не, да ти глу мац и ње гов тво рац Пол Фу ско ко ји је то чи нио и за по тре бе се ри је. За раз ли ку од се ри је, где је Алф био лут ка, у фил му ће би ти ани ми ран, као што је то слу -

чај са филм ском адап та ци јом Гар фил да. Филм ће про ду ци ра ти Џор дан Кир нер ко ји је по пу лар не „Штрум фо ве„ из 1980-их не дав но пре тво рио у блок ба стер фран ши зу.

kultura

dnevnik

ponedeqak13.avgust2012.

У ЕДИЦИЈИ СРПСКА ПРОЗА У ПРЕВОДУ „ГЕОПОЕТИКЕ“

МУЗИЧКА ПЛАНЕТА

Мориси шокирао британске навијаче Некадашњи певач групе „Смитс“, чувени Мориси, шокирао је британске навијаче на Олимпијским играма у Лондону рекавши да му се смучио толики патриотизам, који га подсећа на дух нацистичке Немачке из 1939. године, преносе британски медији. - Дух Немачке из 1939. превладао је британским медијима... Да ли је Енглеска икада била толико загађена патриотизмом - написао је Мориси у отвореном писму својим обожаваоцима. Он је додао и да због тога не може да гледа Олимпијаду, јер је тако покварен сваки догађај: - Тешко је то гледати. Док се Лондон промовише као богата марка, Енглеску потресају смањење буџета и економска пропаст. А медији 24 сата дневно пуштају причу о сјајној краљевској породици.

Албахаријеве кратке приче на енглеском Присуство писца, као што је Давид Албахари, који је допутовао из Канаде да буде на промоцији збирке прича „ Учење ћирилице„, преведених на енглески, за едицију Геопоетике „Српска проза у преводу„, окупило је прошле недеље импресиван број новинара, иако је сезона годишњих одмора. Главни уредник „Геопоетике„, писац и творац ове едиције која има већ 16 наслова, Владислав Бајац, није крио да је веома поносан на књигу која на најбољи начин презентира Албахаријеву кратку прозу насталу од 1994, када се настанио у Канади, до данас. Он је додао да је између 23 приче, неколико које до сада нису објављиване, док су се остале поја-

Поп је прегласан и сви звуци су исти Утешне вести за све оне изнад 35 година, научници су открили да је модерна поп музика заиста гласна и да су сви звуци у њој исти. Шпански истраживачи су за своје истраживање користили велику архиву података са милионима песама како би проучили поп песме из периода од 1955. до 2010. године. Тим из шпанског Националног савета истраживача предвођен специјалистом Џоаном Сером истраживао је музику у последњих 50 година кроз неке комплексне алгоритме и открио је да су поп песме постале суштински гласније и много

скромније у смислу акорда, мелодија и звукова који се користе. - Добили смо одређене музичке показатеље који указују на то да разноликост прелаза између нотних комбинација, грубо речено акорда и мелодија, доследно је смањена у последњих 50 година - рекао је Сера за Ројтерс Тим је такође открио и да постоји мања разноликост звукова у модерној музици због коришћења недовољно инструмената тако да, како они закључују, модерни поп има више лимитираних варијација звукова.

Снуп Дог постао Снуп Лајон Популарни репер Снуп Дог покорио је хип-хоп листе својом музиком и сада је одлучан да се опроба у регеу, под новим именом Снуп Лајон, преносе агенције. Репер, чије је право име Калвин Броудус Џуниор, саопштио је да га је у Снуп Лајона прекрстио растафаријански свештеник током његовог недавног боравка у Јамајци где је снимао документарац „Re in car na ted“. Документарац се поклопио са изласком новог, реге, албума репера под истим именом. - Нисам желео да будем Снуп Дог у регеу. Желео сам да сахраним Снуп Дога и постанем Снуп Лајон, али то нисам знао све док нисам отишао у храм и добио име Снуп Лајон од свештеника - рекао је репер. Снуп (40) je каријеру почео раних 1990-их под именом Снуп Доги Дог, поставши убрзо само Снуп Дог. Снуп Лајон поклопио се са музичаревим излетом у реге музику и прихватањем растафаријанске културе. Снуп Лајон се већ представио друштвеним медијима промовисањем сингла „Ла Ла Ла“ са предстојећег албума и документарца који ће бити премијерно приказан на филмском фестивалу у Торонту.

„Гибсон” кршио закон и егзотично дрвеће Федералне власти САД саопштиле су да су одустале од кривичног гоњења компаније „Гибсон“ након што је произвођач гитара признао да увози егзотично дрво и тиме крши законе о заштити животне средине. Пре тога, „Гибсон“ је пристао да плати казну од 300.000 долара, одустане од 262.000 долара вредног увозног дрвета и донира 50.000 долара за очување заштићених врста дрвета. - Договор је фер јер ће понашање „Гибсона“ бити кажњено, а истовремено ће компанија моћи да

се фокусира на производњу гитара - наводи се у саопштењу америчког тужиоца које су пренеле светске агенције. Компанија „Гибсон“ једна је од водећих светских произвођача акустичних и електричних гитара. Егзотично дрво користи се у производњи гитара како би им дало карактеристичан звук. На „Гибсоновим“ гитарама свирали су многи од Чита Еткинса и Мејбел Картер, преко Пита Таунсенда и Ерика Клептона, до Лерија и Пола Карлтона.

Стив Вај у Београду Амерички виртуоз на гитари, Стив Вај наступиће 30. октобра у београдској Комбанк арени у оквиру турнеје на којој промовише нови соло албум „The Story of Light”. Вај углавном свира рок и метал, негујући особен стил и већ три деценије је узор многим музичарима. Продао је 15 милиона албума, а свирао је на више од 60 плоча, ако се рачунају „жива” издања, сарадње са другим музичарима и оркестрима и компилације. Сарађивао је и са Дејвидом Ли Ротом и групом Whi te sna ke, а међу његовим соло албумима издвајају се револуционарни „Pas sion and War fa re” (1990) и „So und The o ri es Vol. 1 & 2” (2007). Са новим самосталним албумом, 8. по реду - „The Story of Light” - Вај наставља турнеју из 2009. под називом „Whe re the Wild Things Are”. Три „Гремија”, 16 „Гитар Плejер” признања, четири „Гитар ворлд” награда и много светских часописа који су га више пута проглашавали гитаристом године, указују на квалитет овог уметника, коме је ТЕЦ фондација недавно доделила престижну „Лес Паул” награду за „достигнут највећи стандард у креативној примени технологије”. Приредио: И. Бурић

виле у неколико претходних збирки. Бајац је скренуо пажњу на наслов књиге који је наменски дат, јер наговешатава да приче преносе ауторово искуство имигранта и да је оно донело теме као што су губљење, стицање, стварање идентитета. За Бајца су неке приче меланхоличне, суптилно ироничне, говоре о „ неспособности измирења чежње за земљом из које се потиче и потребе да се уклопи у живот земље која је избрана”. НА НАЈВЕЋЕМ ОТВОРЕНОМ АНТИЧКОМ ТЕАТРУ У РИМУ

Обнова Колосеума После више одлагања, почeлa je обнова Колосеума у Риму, највећег отвореног античког театра у свету. За радове је трговац обуће Дијего дела Вала издвојио 25 милиона евра. Овај милански предузимач власник је модне куће „Тодс”. Он ће добити право да 15 година користи Колосеум у својој реклами. Последња рестаурација рађена је у време Мусолинија, 1939. године. Градске власти Рима желеле су да рестаурација почне 2009. године, али није било довољно средстава. Финансирању од стране неког спонзора противио се синдикат туристичких водича. Колосеум је настао у време римског цара Веспазијана, који је владао од 69. до 79. године после Христа. У њему има места за 50.000 гледалаца. У употреби је био око 400 година. Сада ће се побољшати „туристичка инфраструктура”, расвета, фасада, пролази. Радови неће спречити туристе да и даље разгледају Колосеум. Католичка црква поздравља те радове, јер доприносе сигурности посетилаца. На Велики петак сваке године папа у вечерњим часовима у Колосеуму служи службу Мука Христових уз заустављање 14 пута, чему присуствује велики број верника. Црква је одувек била против игара у Колосеуму, иако су оне настављене и након што је хришћанство постало државна вера. Забележено је да се монах Телемахус 404. године са галерије бацио у арену како би протестовао због крвавих игара. Гледаоци су га из протеста каменовали. Свети Августин 523. године пише, након боравка у Риму, да дуго не може да се опорави од колосеумске буке и узвика у арени: „Уби, уби”. Последња представа одржана је 523. године. Два земљотреса оштетила су Колосеум 847. и 1231. године.

Албахари, један од најпревођенијих савремених писаца из Србије није крио радост што се појавила ова збирка прича, јер, како је објаснио, то му је изузетно драга књижевна форма коју данас не траже издавачи не само у Србији већ ни у Канади. „Не одричем се својих романа, али годинама сам неговао кратку форму и свака прича која је одабрана за ову књигу ми је важна. ‘Разговарао‘ сам са сваком и сложила се да уђе у њу„, нашалио се писац, који мисли да су се ту нашле неке од најбољих које је икада написао. Он је инсистирао да истакне улогу Елен Елиас Бурсаћ, његовог стално преводиоца са српског на енглески, са којом је тесно сарађивао приликом уобличавања књиге.

Албарахи је скренуо пажњу на најновије приче које чине другу половину збирке, а у којима се бави свођењем животних рачуна, размишаљањима о старењу, приближавању неумитног краја јер то је оно о чему највише пише у последње време и то са доста меланхолије. На питање Танјуга шта сада пише, Албахари је открио да је свом српском издавачу предао нову збирку прича о старењу и роман за који се инспирисао својим искуством из времена служења војног рока и студентских немира у СФРЈ, али када ће бити штампани зависи од финансијских могућности. „Пишем и једну причу која ми се ‘отела‘, па сада ја њу следим и не знам да ли ће прерасти у роман„ рекао је Албахари. (Танјуг)

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

Између Истока и Запада Најновију летњу свеску Летописа Матице српске отвара нова проза Мирослава Јосића Вишњића, а следе прозне минијатуре Миће Цвијетића и преведена новела Џерома Дејвида Селинџера. Песничке новитете у ЛМС објавили су Ранко Рисојевић, Будимир Дубак, Јулијан Тамаш, Димитрије Николајевић и Перица Милутин. У поглављу Огледи Снежана Брајовић пише o историјској прози Мирослава Јосића Вишњића, а „Борхесове бескрајне књиге“ потписује Иво Тартаља. Два текста у Сведочанствима баве се личношћу Јована Рашковића: „Човек вредан сећања“ Косте Чавошког и „Јован Рашковић:светионик у смутним временима“ Ивана Негришорца. У овом поглављу пажњу привлачи студија Славенка Терзића „Исток“ и „Запад“ у новијој српској историји и култури“. Аутор, између осталог, наводи:- У цивилизацијском погледу српски народ се од времена Доситеја па до наших дана, развијао у орбити западне цивилизације,напуштајући постепено рускословенску традицију из 18. и претходних векова . Само повремено и више узгред Срби су се позивали и на наслеђе словенски-византијске цивилизације, која је била основ традиционалне народне културе.Изузимајући, наравно, Српску православну цркву и мањи део интелигенције, који упоришта тражи у руској књижевности, филозофији и духовном животу. Утицај западноевропских идеја видљив је свим сферама друштвеног живота, не

само у култури, него и у развитку привреде, организацији државе, политичким идеологијама, друштвеној мисли, уставном и парламентарном животу, просвети и науци у целини, закључује Терзић. У сведочаствима се још може прочитати „Босански рат“ Добрице Ћосића“ (Дарко Танасковић), „Кад би Русија издала маршала Жукова Међународном трибуналу; Босанска криза: последи-

це и поуке за словенски свет“ (Јелена Гускова), „Поводом Дидроове „Енциклопедије“ у Библиотеци САНУ“ (Сања Сепановић Тодоровић). Ту је и блок посвећен Ролану Барту, о коме пишу Бојан Савић Остојић („Барт и биографско писмо“) и Пол Леон („Митографије писца“). Преведена су и два Бартова текста: „Писац на одмору“ и „Светлост Југозапада“. У блоку је представљен и песник Војислав Карановић, овогодишњи добитник Змајеве награде Матице српске. Интервју са њим потписује Саша Радојчић, а ту је још образложење жирија из пера Михајла Пантића и Карановићева Беседа о Змају. Летња свеска ЛМС завршава се књижевно-критичким приказима. Р. Л.

svet

ponedeqak13.avgust2012.

dnevnik

EGIPAT

TRA GI^ NE PO SLE DI CE DVA ZE MQO TRE SA U IRA NU

Oko 230 qu di po gi nu lo, 1.380 po vre |e no, se lo ma sov na grob ni ca TE HE RAN: Iranske vlasti obustavile su potragu za `rtvama zemqotresa u kojima je, prema najnovijim podacima, poginulo 227 qudi, a 1.380 povre|eno, i saop{tile da su svi pre`iveli locirani i spaseni.

povre|eno 1.380 qudi, dok su desetine sela u tom regionu uni{tena. Najte`e su pogo|ena sela u kojima ku}e nisu tako ~vrste gra|e kao u gradovima. „Ovo selo je masovna grobnica,” izjavo je jedan od radnika

dova Ahar i Varzegan, koji su od Tabriza udaqeni oko 60 kilometara. Tokom no}i je registrovano vi{e od 55 naknadnih potresa. Crveni polumesec je na jednom stadionu napravio prihvatili{te za 16.000 qudi

vala na vlasti da ulo`e sve napore da pomognu tim qudima. Ta oblast je od granice Jeremenije i Azerbejd`ana udaqe na oko 90 kilometara, a od granice sa Turskom oko 190 kilometara.

Ubi je no se dam eks tre mi sta na Si na ju KA I RO: Bezbednosni zvani~nici u Egiptu saop{tili su da je vojska ubila sedam osoba za koje se sumwa da su islamski ekstremisti, tokom racija u wihovim skrovi{tima na severu Sinajskog poluostrva. U operaciji u selima El Gora i El Mahdijah, blizu El Ari{a, vojska je zaplenila nagazne mine, protivavionske rakete i te{ke mitraqeze, rekli su zvani~nici koji su `eleli da ostanu anonimni. U odvojenom incidentu poginula su tri policajca, a ~etiri su povre|ena kada se wihov automobil prevrnuo tokom potere za grupom kriminalaca u centralnom delu poluo-

strva, javila je egipatska novinska agencije MENA. Stepen nasiqa na Sinajskom poluostrvu pove}ao se tokom prethodne sedmice, posle ubistva 16 egipatskih vojnika blizu granice s Izraelom u nedequ, a egipatska dr`avna televizija je za taj napad okrivila jednu radikalnu islamisti~ku grupu. Vojska je zatim pokenula veliku ofanzivu i poslala poja~awe u tu oblast. U velikim delovima Sinaja zavladalo je bezakowe posle svrgavawa Hosnija Mubaraka s vlasti u protestima pro{le godine, ~ime je omogu}eno i krijum~arewe velike koli~ine oru`ja iz Libije.

RUSIJA

Pu tin obe }ao no ve avi o ne

Na stadionu napravqeno prihvatili{te za 16.000 qudi

Obustavqena potraga za `rtvama

„Vi {e ne ma qu di ko ji su ostali pod ru{evinama, a ras podela neophodne pomo}i je u toku”, izjavio je funkcioner ministarstva za vanredne situacije Hosein Gadami dr`avnoj televiziji, a prenosi AFP. Prema najnovijim podacima, u dva uzastopna zemqotresa koji su prekju~e pogodili severozapad Irana poginulo je 227, a

KINA

koji su u~estvovali u ra{~i{}avawu sela Baje Baj u kome je poginulo vi{e od 30 qudi. Prvi zemqotres je bio ja~ine 6,2 stepena Rihterove skale, a posle 11 minuta dogodio se i drugi ~ija je ja~ina iznosila {est stepeni po Rihteru, izmerio je Seizmolo{ki centar Teheranskog univerziteta. Epicentri su bili u blizini gra-

koji su ostali bez ku}a ili se pla{e da se vrate u domove. Ova humanitarna organizacija je obezbedila i 3.000 {atora, }ebad i vi{e tona hrane. Kancelarija iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinexada je u saop{tewu na svom veb sajtu izrazila sau~e{}e stanovnicima obla sti ko ju je po go di la prirodna kastastrofa i apelo-

Iran se nalazi na nekoliko velikih raseda i zato je sklon ~estim zemqotresima od kojih su neki razorni. Najrazorniji zemqotres, ja~ine 6,6 stepeni Rihterove skale, pogodio je u decembru 2003. godine Bam i tada je poginula 31.000 qudi, odnosno ~etvrtina stanovnika tog grada, a uni{tena je i stara citadela izgra|ena od blata.

SIRIJA

Ban Ki-mun za osta nak po sma tra ~a UN

Jak po tres na za pa du PE KING: Jak zemqotres, ja~ine 6,3 stepena Rihterove skale, pogodio je ju~e oblast na krajwem zapadu Kine, zaba~eni predeo izme|u Sin|ianga i Tibeta, javile su agencije. Ameri~ki geolo{ki institut saop{tio je da je epicentar zemqotresa bio na dubini oko devet kilometara, 280 kilometara isto~no od grada Hotana, u nedequ uve~e po lokalnom vremenu. Kineska agencija Sinhua javila je da je ja~ina zemqotresa bila 6,2 Rihtera. Zemqotres sli~ne ja~ine, 6,3 stepena, pogodio je 30. juna Sin|iang u kome je povre|eno najmawe 24 qudi. Sin|iang je region sa oko 20 miliona stanovnika, od ~ega je oko devet miliona Ujgura, etni~ke muslimanske mawine koja govori turkijski. Podru~je ju~e zahva}eno zemqotresom nalazi se na ivici Himalajskog platoa i jedno je od seizmi~ki najaktivnijih u Kini.

WU JORK: Generalni sekretar UN Ban Ki Mun kaè da UN treba da ostanu u Siriji i posle isteka mandata stranih posmatra~a, kako bi se podrào rad naslednika Kofija Anana.U pismu upu}enom zemqama ~lanicama Saveta bezbednosti UN, Ban Ki Mun je naveo da ne}e preporu~iti povla~ewe posmatra~a UN 19. avgusta, kada im isti~e mandat, iako nisu ispuweni uslovi koje je prethodno postavio Savet, kako bi posmatra~i ostali u toj zemqi. Diplomate navode da je generalni sekretar svetske organizacije rekao da treba produìti prisustvo UN u Siriji, ~ije aktivnosti ne bi bile samo humanitarne prirode. To „prisustvo” bi, kako je navedeno, omogu}ilo UN da i daqe budu informisane o situaciji na tere-

nu i pomoglo budu}em izaslani ku UN i Arapske lige da ispuni svoju ulogu medijatora. Savet bezbednost UN je pret-

hodno produìo mandat misije UN do 19. avgusta, ali je upozorio da }e strani posmatra~i napustiti Siriju ako se ne poboq{aju bezbednosni uslovi u toj zemqi i ako se ne pove}aju perspektive za politi~ko re{ewe sukoba. ^lanice Saveta bezbed nosti UN, koje }e o tome raspravqati 16. avgusta, imaju razli~ite stavove o Siriji. SAD su skepti~ne kada je re~ o produètku mandata, dok se Rusija zalaè za takvu mogu}nost. UN i Arapska liga treba da u slede}ih nekoliko dana izaberu novog izaslanika za Siriju, po{to je Kofi Anan pro{log ~etvrtka podneo ostavku na tu funkciju.

MO SKVA: Predsednik Rusije Vladimir Putin obe}ao je da }e vazduhoplovne snage ruske vojske biti opremqene sa nekoliko stotina novih aviona, u okviru ambicioznog programa modernizacije vojske Na ceremoniji obele`avawa 100. godi{wice ruskog vazduhoplovstva u @ukovskom, blizu Moskve, Putin je rekao da }e vojska do 2020. godine dobiti vi{e od 600 novih borbenih aviona i 1.000 helikoptera. Ruski predsednik je istakao da je vazduhoplovstvo prioritet vlade. „Siguran sam da }e svako od nas biti ponosan na zemqu, na qude koji prave takve avione i upravqaju wima”, izjavio je Putin. Komandat vazduhoplovstva general Viktor Bondarev rekao je radiju „Eho Moskve” da }e vojska samo ove godine dobiti 180 novih aviona. Rusija je posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine drasti~no smawila ulagawe u odbrambene sisteme, pa su vazduhoplovne snage bile primorane da se oslawaju na avione iz sovjetskog perioda, a piloti nisu imali priliku da redovno letewe. Veliki prihodi od nafte koje Rusija ostvaruje u posledwe vreme omogu}avaju joj da vi{e ulo`i u osavremewivawe vojnog arsenala.

INDIJA

Jo ga gu ru pro tiv ko rup ci je WU DEL HI: Indijski joga gu ru, koji predvodi {trajk gla|u zbog korupcije u zemqi, zapretio je da }e radikalizovati protest. On ka`e da }e to uraditi ako indijski premijer ne preduzme korake da povrati novac koji su korumpirani Indijci pohranili u stranim bankama. Baba Ramdev kazao je hiqadama svojih pristalica u Wu Delhiju da }e, ako ga premijer Manmohan Sing do uve~e ne ubedi da }e ispu-

niti wegove zahteve, pro{iriti protest {irom zemqe. Ramdev je najavio da }e detaqe izneti danas. Ramdev i hiqade wegovih pristalica {trajkuju gla|u posledwa tri dana kako bi izvr{ili pritisak na vladu da prihvati wihove zahteve. Me|u zahtevima je izglasavawe zakona kojim bi rad vlade bio transparentniji i koji predvi|a korake za spre~avawe izlaska ilegalno ste~enog novca iz zemqe.

FILIPINI

Strah od za ra ze po sle po pla va MA NI LA: U poplavama koje su pogodile Filipine poginulo je 85 osoba, slu`be za hitne intervencije i lekari obilaze pogo|ene oblasti da bi spre~ili izbijawe zaraze. Dok je nivo vode zna~ajno opao oko prestonice Manile, mnoge oblasti u obli`wim provincijama su i daqe potopqene. „Kako se voda povla~i, tako za sobom svuda ostavqa za~epqene cevi i |ubre.

Sanacija je sada kqu~ni problem”, izjavio je agenciji AFP generalni sekretar Crvenog krsta Gvendolin Pang. On je naveo da su zdravstveni radnici raspore|eni po evakuacionim centrima i poplavama pogo|enim zajednicama u kojima je mogu}e izbijawe zaraze. Paketi sa hranom su upu}eni za skoro 770.000 qudi raseqenih zbog poplava koje su pro{le nedeqe prekrile oko 80 odsto Manile.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MIT ROM NI Republikanski predsedni~ki kandidat Mit Romni potvrdio je da je izabrao kongresmena iz Viskonsina Pola Rajana (42) za potpredsedni~kog kandidata na svojoj izbornoj listi. Ocewuje se da bi Rajan, kampawi republikanaca mogao da donese izvesnu mladala~ku energiju pred konvenciju u Tampi krajem meseca, gde }e Romni biti zvani~no nominovan za predsedni~kog kandidata.

HI LA RI KLIN TON SAD i Turska razmatraju uvo|ewe zone zabrane letewa i drugih koraka kako bi se pomoglo sirijskim pobuwenicma, potvrdila je dr`avna sekretarka SAD Hilari Klinton, posle sastanka sa turskim kolegom. „Na{e obave{tajne slu`be i vojska imaju veoma va`nu odgovornost i ulogu”, navela je ameri~ka sekretarka, napomiwu}i da }e dve zemqe u tom ciqu formirati zajedni~ku radnu grupu.

NI KO LA SAR KO ZI Satiri~ni roman, u ~ijem je sredi{tu biv{i francuski predsednik Nikola Sarkozi, predstavqen u vidu seksulano opsednutog lika po nazivu Ro ki, ve} sedam nedeqa ne silazi sa vrha liste bestse lera u Francuskoj. Autorka ove alegori~ne pri~e („Kraq, wegov sin, wegova pr}ija”) je Mari-Seli Gi jom, biv{a Sarkozijeva saradnica koja je po~etkom leta izgubila posao zbog izdavawa kwige.

Mar{ Kozaka na Pariz u znak pobede nad Napoleonom MOSKVA: Ruski Kozaci krenuli su ju~e na kowima na dvomese~ni mar{ mira do Pariza, kako bi obele`ili 200 godina od pobede nad Napoleonom. Dvadeset tri Kozaka i}i }e putem kojim je pro{la ruska vojska u mar{u na Pariz izme|u 1812. i 1814. godine. Oni }e na tom putu pro}i kroz Belorusiju, Poqsku, Litvaniju i Francusku. Ekspedicija je deo dr`avne proslave i kre}e iz Parka pobede u Moskvi, a zavr{i}e se 19. oktobra u

dvorcu Fontenblo, gde je Napoleon abdicirao 1814. godine. Ruski predsednik Vladimir Putin podsetio je, u govoru u februaru, na bitku protiv Napoleonove voj -

ske kod Borodina 1812. godine, koja je zapam}ena kao jedna od najte`ih u ruskoj istoriji i re-

„simbol solidarnosti naroda Evrope koji su povezani ne samo ekonomskim interesima ve} i

Or ga ni za to ri su sa op {ti li da mar{ do Pa ri za na ko wi ma ni je po li ti~ ka po ru ka ve} „sim bol so li dar no sti na ro da Evro pe ko ji su po ve za ni ne sa mo eko nom skim in te re si ma ve} i za jed ni~ kom isto ri jom i kul tu rom” kao da Rusi u svom genetskom kodu imaju zapisanu pobedu i da ne}e dozvoliti strancima da se me{aju u unutra{we stvari svoje zemqe. Organizatori su saop{tili da mar{ do Pariza na kowima nije politi~ka poruka ve}

zajedni~kom istorijom i kulturom”. Kozaci }e na svom mar{u, izme|u ostalog, pro}i kroz gradove Minsk, Kaunas, Var{avu, Lajpcig i Nansi. Ekspediciju su finansirali privatni donatori, pojedinci i kompanije, a pomogla je i savezna carinska slu`ba.

BALkAn

dnevnik

Za u sta vqen po `ar kod Hi lan da ra na Ato su

je stawe znatno boqe, prenosi HINA. Vatrogasci su , posle duge borbe s vatrenom stihijom, uspeli da lokalizuju po`are na ostrvu Bra~u i na podru~ju Kowevrata kod [ibenika. Oko 400 vatrogasaca prekju~e se borilo da ugase dva velika po`ara na jugozapadu Slovenije, koji su no} ranije stavqeni pod kontrolu, ali opasnost jo{ nije pro{la.

U Italiji i daqe bukte {umski po`ari u devet razli~itih oblasti, koje neprestano avioni „kanaderi” i specijalni helikopteri poku{avaju da stave pod kontrolu, javqa ANSA. Najve}i po`ari su u predelu Lacia, zatim u oblastima Kalabrija, Kampanija, Sicilija, Umbrija i Toskana, Sardiwa, Puqa i Bazilikata.

Stotine hektara {uma od ju~e su ponovo u plamenu na Kanarskim ostrvima i u regionu Galicije u [paniji, dok nemilosrdni toplotni talas ne pokazuje znake popu{tawa. Vi{e od 4.000 qudi evakuisano je sa Kanrarskih ostrva, saop{tili su zvani~nici. Najve}i poàri u posledwih 10 godina skoro su bili lokalizovani, ali su se onda ponovo razbuktali na jednom od kanarskih ostrva Gomeri. U {umskim poàrima, koji su izbili pre nedequ dana, uni{teno je oko 3.000 hektara zemqi{ta na Gomeri, ukqu~uju}i tre}inu prirodnog rezervata Garahonaj koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske ba{tine. Avioni za ga{ewe poàra su se ponovo ukqu~ili kada je izbio novi poàr u Garahonaju, stani{tu retkih suptropskih {uma koje su pre vi{e desetina miliona godina prekrivale region Mediterana, ali su sada, uglavnom, i{~ezle. Sekretar za ekologiju na ostrvu Gomera Ventura del Karmen Rodriges rekla je pro{le nedeqe da }e za obnovu spaqenih oblasti u Garahonaju biti potrebno 30 do 40 godina.

UKRATKO

GR^KA

Pu~ ka za ba va

Do pre ko po treb nog nov ca pro da jom dr `av ne imo vi ne

SA RA JE VO: Peva~ @eqko Bebek izjavio da se na koncertu Tompsona na proslavi „Oluje” pojavio kako bi toj manifestaciji, koja je postala pu~ka zabava, promenio zna~aj. Bebek je naime nastupio na koncertu Marka Perkovi}a Tompsona, poznatog po veoma nacionalisti~kim stavovima, na proslavi Dana pobede Hrvatske i obeleàvawu godi{wice akcije „Oluja” 5. avgusta u âvoglavama. Na pitawe da prokomentari{e otkud on na toj proslavi, odnosno na koncertu Tompsona, on je za „Dnevni avaz” rekao da je proslava „Oluje” potpuno promewena posledwih godina, odnosno da je ona postala pu~ka zabava. „Sada je to zaista pu~ka zabava, na koju qudi dolaze da proslave ’Oluju’. Ba{ je moj dolazak tamo doprineo tome da se slika te proslave promeni”, kazao je, izme|u ostalog nekada{wi peva~ Bijelog dugmeta. On je priznao da wegov nastup „ima teìnu”: „Naravno, moj na stup tamo ima teìnu. Upravo takvu teìnu da se slika malo promeni, da je to, zapravo, zabava naroda koji voli da se okupi na mestu koje na nekakav na~in obeleàva ratna vremena i na odre|eni na~in pobedu. Tih vremena se ne moèmo i ne trebamo odricati.”

êt ni~ ke uni for me ZA GREB: Uniforme koje je je dan Beogra|anin prodavao iz gepeka svog automobila na zagreba~kom sajmu Jaku{evac podigle su mnogo pra{ine u regionu.Hrvatski mediji prenose navode da su to „~etni~ka obele`ja”, me|utim, na vozilu se vide biv{e uniforme JNA, vojske SCG, pa ~ak i aktuel ne Vojske Srbije. Pomenutog gra |anina fotografisao je ~italac hrvatskog portala „Indeks.hr”, koji je redakciji i poslao slike automobila sa beogradskim tablicama, na kom su bile izloène „sporne uniforme”. Fotografija je nastala 8. avgusta. „Dok se po svim medijima rasteè polemika i na sva zvona prozi va i ka`wava svaki oblik iskazivawa nacionalne mr`we u obliku no{ewa usta{kih obele`ja, usred Zagreba, ta~nije na sajmu Jaku{e vac, pojedinci nesmetano prodaju odore ~etni~kih formacija koje o~ito nikome ne smetaju”, napisao je ~italac Indeksa uz poslate fo tografije. Ipak, na fotografijama su uni forme regularne vojske, a ne do brovoqa~kih formacija. Me|u wima je i aktuelna uniforma VS.

ATI NA: Skaramagas je mesto na obodu Atine, a luka i brodogradili{te bili su izvor prihoda. Pre deset godina prodati su jednoj nema~koj kompaniji. Oko hiqadu radnika u zar|alom industrijskom kompleksu imaju posla tek za jednu smenu nedeqno, ali dovoqno da ne mogu da tra`e pomo} za nezaposlene.

Kroz pro gram pri va ti za ci je do 2015. go di ne o~e ku je se da se obez be di oko 20 mi li jar di evra Sindikalni lider Konstantinos Stamatakis kaè da nije pro blem samo u tome {to radnici ne zara|uju, nego {to u isto vreme moraju da pla}aju ra~une, poreze i druge tro{kove. „Kako da preìve bez zarade? To stvara crnu sliku gladi i jada”, isti~e Stamatakis. Gr~ka vlada je pro{le godine ponudila na prodaju dràvno vlasni{tvo u telekomunikacionoj kompaniji, vodovodu, gasnoj kompaniji, èleznici, lukama i aerodromima. Privatizaciju su osujetile mo}ne interesne grupe, ali i nezadovoqni sindikati. Urednik finansijskog ~aso pisa „Kefaleo„ Stamatis Zaha -

Atina

ros obja{wava da postoji hro ni~ni problem u gr~kom dru{tvu {to je rezultat politi~kih i ideolo{kih predrasuda koje ugroàvaju napore vlade da uradi neke stvari kako treba. „Ve}ina opozicionih stranaka bira antiprivatizacionu taktiku koja demonizuje svaki poku{aj prodaje”, isti~e Zaharos. Vlada promovi{e masovnu privatizaciju da bi, s jedne strane, zadovoqila zahtev me|unarodnih kreditora da smawi ulogu dràve u privredi, a s druge da do|e do novca i uloì ga u poslove koji bi podstakli ekonomski rast posle pet godina recesije. Lider PASOK-a Evangelos Venizelos kaè da privatizaci-

ja nije rasprodaja, nego na~in kori{}ewa dràvnog bogatstva uz druge investicione {eme i otvarawe radnih mesta. Stopa nezaposlenosti u Gr~ koj upravo je prema{ila rekordnih 23 odsto, ali o~ekuje se da }e najve}i deo privatizacija biti obavqen tek slede}e godine. Sindikalni lider Konstantinos Stamatakis smatra da se na privatizaciji Skaramagasa vidi da takav tip privatizacije ne}e uspeti, jer mora da postoji ciq, a to je proizvodwa i razvoj. O~ekuje se prodaja dràvnog udela u 28 kompanija, me|u kojima su nacionalna kompanija za gas, vodovod i èleznica. Dr àvna elektro privredna kompanije ostavqena je za kasnije.

Pe to ri ca mu {ka ra ca ubi la mla dog Ira ~a ni na ATI NA: Pet mu{karaca je noèvima izbolo jednog mladog Ira~anina u Atini, koji je od rana preminuo u bolnici, {to je lokalna policija okarakterisala kao organizovani napad iz mr `we. Policija je navela da se napad dogodio preksi no}, i da su se napada~i vozili na ~etiri motok cikla, a da su prethodno napali jednog Rumuna i jednog Marokanca u istoj oblasti. U retkoj zva ni~noj reakciji na taj doga|aj, ministar za javni red Nikos Dendijas je izrazio najdubqe àqewe i zaloìo se za ka`wavawe po~inilaca. Napad se dogodio nakon {to je policija spro vela vi{e akcija hap{ewa ilegalnih emigranata. Gr~ka neonacisti~ka partija Zlatna zora, do bila je na popularnosti u izborima u junu, u tre-

BOSNA I HERCEGOVINA

EVRO PA SE BO RI S VA TRE NOM STI HI JOM

ATI NA, DU BROV NIK, RIM: [umski poàri bukte na Kanarskim ostrvima, u Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj, a stotine vatroga saca poku{avaju da potpuno ugase vatru kod gr~ke planine Atos. - Vatrogasci su zaustavili poàr kod manastira Hilandar na Svetoj Gori i manastir vi{e nije ugroèn, izjavio je Predrag Mari}. U toj oblasti preksino} je po~ela da pada ki{a ja~eg inteziteta, {to je doprinelo ga{ewu vatre. Prekju~e je vo|ena velika borba sa vatrenom stihijom koja je stigla do samog protivpoàrnog puta koji predstavqa glavnu odbranu, a u jednom delu vatra je pre{la put i zapalila rastiwe sa druge strane, ali su avioni „kanaderi” uspeli da ugase taj deo i zaustave daqe {irewe, navodi se na sajtu Hilandara. Vatrogasci se i u Hrvatskoj bore sa dva poàra na podru~ju Dubrova~ko-neretvanske ùpanije. Poàr na podru~ju @upe dubrova~ke, koji je buknuo posle udara groma, jo{ nije uga{en, ali

ponedeqak13.avgust2012.

nutku kada se zemqa suo~ila s recesijom i bori se da ostane u evro-zoni, a nezaposlenost dostigla skoro 24 odsto, podsetio je AFP. Zlatna zora je osvojila 18 mesta u 300-~lanom parlamentu, a dobila glasove je zbog rastu}e nezaposlenosti i straha od kriminala. Partija je navela da je Atina okupirana od ilegalnih emigranata. Nekoliko ~lanova te partije optu`eno je za rasizam i kse nofobiju, a pravosudni organi su kritikovani zbog nepodizawa optu`nica. Grupe za qudska prava su kritikovale Zlatnu zoru, a komesar za qudska prava Saveta Evrope Nils Muzweksi je pozvao gr~ke vlasti da utvrde da li je ta partija uop{te i legalna. Nils je za tu partiju rekao da je najotvorenije ekstremna nacisti~ka stranka u Evropi.

Do dik: Raz go va ram sa mo o La gumyiji

BA WA LU KA: Ne}u u~estvovati na sastanku lidera {est politi~kih partija u BiH ako tema ne bude neustavno delovawe {efa diplomatije Zlatka Lagumdìje, kaè Milorad Dodik. Nisam jo{ dobio nikakav poziv, niti }u nakon svega u~estvovati na sastancima {estorke. Republika Srpska ne}e pre}i preko neustavnog delovawa Lagumxije”, rekao je predsednik Republike Srpske i SNSD Milorad Dodik za Televiziju Republike Srpske. Predsednik HDZ-a 1990 Boò Qubi} vodi konsultacije s liderima politi~kih stranaka o

okupqawu lidera, i ukoliko to bude svima odgovaralo taj sastanak bi mogao da bude odr`an izme|u 22. i 25. avgusta u Mostaru, izjavio je ranije SRNI portpa rol HDZ-a 1990 Veso Vegar. Vegar je potvrdio da }e glavne teme sastanka biti sprovo|ewe odluke u slu~aju „Sejdi} i Finci”, kao i realizacija dogovora iz briselske Mape puta. Predsednik SDS Mladen Bosi} rekao je ranije SRNI da ne postoje uslovi da sastanak lidera {est vode}ih politi~kih partija u BiH bude odr`an oko 20. avgusta, jer }e lider SDP BiH Zlatko Lagumxija u tom periodu boraviti u SAD.

BUGARSKA

Mi tro po lit bio i DB-ovac SO FI JA: Mitropolit Varpod pseudonimom Vladislav, za ne Kiril Kova~ev potvrdio je tajnu slu`bu radio jo{ kao studa je bio saradnik Dràvne bezdent teologije u Atini, odakle bednosti Bugarske, javila je je zbog toga proteran. Izve{taVersko-informativna agencija je je dostavqao odeqewu tajne (VIA). Kiril, koji je vaìo za jednog od pretendenata za slede}eg patrijarha, rekao je da nije ispuwavao „nikakve zadatke” i da nije bio saglasan sa saradwom, ali da ga je DB „uvela u spisak”. Prema wegovim re~ima, i posle demokratskih promena u Bugarskoj, neki politi~ari su na wega vr{ili pritisak da traì Ki ril Ko va ~ev ostavku patrijarha Maksima, slu`be, koje je izme|u ostalog koji je izabran 1971. godine, na bilo zaduèno za unapre|ewe predlog tada{weg komunisti~ateizacije. Crkvena karijera kog vo|e Todora @ivkova. Kako mu je, na zahtev Slu`be, tekla navodi VIA, status saradnika veoma brzo, pa je tri meseca potajne slu`be imalo je jo{ 11 sle mona{ewa, 1989. godine pomitropolita u Bugarskoj. Kistao mitropolit, za {ta se zaril Kova~ev ro|en je 1954. gohvalio jednom generalu tajne dine, a pre skandala zbog saradpolicije. we sa tajnom slu`bom vaìo je Poznat je i po neprestanim za najva`nijeg pretendenta za smenama i preseqewima sveslede}eg patrijarha. {tenika. Voli luksuzne autoKako se navodi u wegovom domobilie i rado putuje po Evrosijeu, koji je za javnost otvoren pi, izme|u ostalog i u Srbiju, u januaru ove godine, Kiril je, pi{e VIA.

HRVATSKA

Spa se no 48 iz vi |a ~a na Ve le bi tu ZA GREB: Pripadnici Hrti~na jer je padao mrak. Iako su vatske gorske slu`be spasili su spasioci odmah stupili u kongrupu od 28 nema~kih izvi|a~a, takt sa zalutalima, informacime|u kojima su bila samo dva odje koje su im dali nisu bile od rasla lica. Kako su saop{tili velike koristi, ~ak su bile iz HGSS, grupa nema~kih izvikontradiktorne, isti~u u HG[. |a~a bila je stacionirana u Tek pred zoru dva tima gorplaninarskom domu „Alan”, i u skih spasilaca, dolaze}i iz dva petak je planirala jednu relasuprotna smera, skoro istovretivno laganu planinarsku turu. meno su stigli do planinskog Oni nisu pratili sedla na kome su odli~no markina{li upla{ene ranu planinarsku turiste. „Deca su Spa si o ci su se s stazu, ve} su se po le`ala po `buwu is c r p qe n om de c om sopstvenom nahoi travi, na goloj spu stili s pla ni ne |ewu zaputili u zemqi, a wihova do pla ni nar skog bespu}a severnog oprema bila je za Velebita, koji je sve osim za hodado ma tek u zo ru te{ko prohodan, we terenom na bez ikakvih staza kome su se zate ili puteva, odnosno sa stazama kli - kratke pantalone i sandakoje na{iroko zaobilaze to le ili kratke tenisice nisu ih podru~je. {titili ni od ~ega. Ose}ao se Izvi|a~i su se satima probi - strah, panika i o~aj. Gledali su jali neprohodnim kr{em, sve nas bez komentara, uplakanih dok im nije nestalo snage. Zalica”, naveli su pripadnici glavqeni izme|u strmih padina HGSS Spasioci su se sa iscrpqena planinskom prevoju kona~no nom decom spustili s planine su zvali pomo} na broj 112, nado planinarskog doma tek u kon ~ega je organizovana potrazoru. ga, ali je situacija bila kri-

mre@a /oglasi

ponedeqak13.avgust2012.

dnevnik

Нове могућности за заштиту идентитета К орисницима који постављају свој видео на сервис Јутјуб (You Tu be) је понудио могућност да могу замаглити лица која се појављују на снимку. Нови алат дизајниран је са циљем да заштити активисте за људска права и друге који на овај начин желе да заштитите свој идентитет. Пре постављања видеа Јутјуб нуди могућност да једноставно уз помоћ неколико кликова замаглите лице које се појављује на снимку. Та опција појавиће се у „Ad di ti o nal fe a tu res”. Компанија Гугл (Go o gle) која је у власништву Јутјуба упозорила је да замагљивање лица само по себи не може да гарантује стопостотну анонимност. Крајолик позадине, регистрацијске ознаке на аутомобилу, одећа и слично могу такође да указују на нечији идентитет исто као што други могу да препознају глас особе која нешто говори на снимку.

Јутјуб је објавио да ова нова могућност „дозвољава људима да више деле своје приватне снимке и да говоре кад већ на други начин не могу„. Пре него што поставите свој видео на Јутјуб, моћи ћете га прегледати и уверити се да ли су лица која се појављују на њему замагљена. Када кликнете на „Саве ас„ нова копија видеа биће спремљена, а тада ћете имати и могућност одлуке да ли желите оргинални видео да сачувате или да га трајно избришете. Овај нови алат могао би да спасе животе, посебно у оним деловима света где су људи изложени на милост и немилост тоталитарним режимима. Премда су у Јутјубу свесни да замагљивање лица не ради баш „савршено„, ово је први корак у настојањима да се заштити ваш идентитет и идентитет осталих.

Жене спремније на фото-саботаже

анкети коју је спровела веб страница MyMe mory.com, а која је обухватила 1.500 жена изнад 18 година, 25 посто их је признало да намерно на Фејсбук постављају неприкладне фотографи-

је својих пријатеља. Зашто то раде пријатељице, питате се. Разлози су различити: од тога да су се посвађале, па до „освете„ јер је пријатељица с Фејсбука објавила фотографију на којој није у најбољем издању. Без обзира на то, жртве таговане на Фејсбуку не сматрају

ово забавним. Три од четири кориснице ће одмах уклонити „тагове„ са својих ружних слика. Но, проблем је у томе да можемо уклонити имена са слика на Фејсбуку, али не и саме слике.

Фејсбук не жели да се укључује у ове спорове. Наиме, политика ове компаније је да док год фотографија не крши услове кориштења, сваки корисник мора сам да пронађе начин како да друге натера, замоли или присилити да уклоне неку фотографије.

Још је занимљивије да је две трећине испитаница изјавило да би биле „љуте„ кад би њихов „пријатељ„ с Фејсбука објавио неку њихову не баш слатку фотографију. Ребека Хаглер, саоснивач MyMe m o ry.com, странице која омогућава корисницима да направе дарове од фотографија, рекла је да је била шокирана резултатима истраживања. - Изненађујуће је да је толико жена спремно на „фотосаботажу„ и да поставља не прикладне сли ке пријатеља, поготово кад узме те у обзир колико је њих изјавило да би полуделе да то неко уради с њиховим фотографијама - рекла је за британски Теле граф. Прошлог месеца психолози са Универзитета Бет открили су да су жене зависније од страницам за друштвено умрежавање, док мушкарци више воле странице за коцкање.

Сонијева еколошка батерија Ј

апанска компанија „Сони„ развила је нови тип еколошке батерије која црпи енергију из папира припремљеног за рециклажу, пренели су француски медији. Изумитељи ове врсте батерија објашњавају да су за откриће били инспирисани термитима који једу дрво, а потом га претварају у енергију. „Со-

ни„ користи одређену врсту ензима, такозвану целулозу, коју меша са водом, а она омогућава да се присутан шећер у папиру прикупи. Шећер се потом третира с осталим ензимима који га заједно са кисеоником претварају у хидрогене јоне и електроне са функцијом да напајају батерију енергијом.

POVOQNO izdajem garsoweru u centru Budve blizu mora, Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{tewem kuhiwe za 4 osobe. Telefon 0038269045009. 58236

IZDAJEM name{tenu novu garsoweru, {iri centar, 1. sprat, CG, mo`e na du`i period. Telefon 064/155-7510. 58471

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000e. Telefon: 063/239-411. 57272

PRODAJEM lokal 43m2, CG, klima, telefon, Bul. Kraqa Petra br. 2. Telefon: 065/55-106-55. 58233

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 58411

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 57881 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 58234

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav supruzi, majci i baki

dragoj

Du{ici Mijatov

Opra{tamo se od dragog kuma i prijateqa

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i po{tovanoj

ponedeqak13.avgust2012.

Dana 11. 8. 2012. godine, preminuo je

Stevice Bo`i}a

1935 - 2012.

dr Milan ^uqak

Mariji Joki} Maci

Sahrana je u utorak, 14. 8. 2012. godine, u 12.40 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Neka ti je ve~na slava.

profesor

Porodice Karapanxa i Vari}ak.

^lanstvo i osobqe Kluba â&#x20AC;&#x17E;Kosta [okicaâ&#x20AC;?.

Sahrana }e se obaviti na Alma{kom grobqu, u utorak, 14. 8. 2012. godine, u 13 ~asova.

Porodica. OG1

58500

58523

Obave{tavamo poznanike i prijateqe da je u 78. godini preminuo na{ suprug, otac i deda

Posledwi bratu

pozdrav

Sa velikom tugom se opra{tamo od na{eg supruga, oca, svekra i dede.

dragom

Wegovi: supruga Qubica, deca Ivan i Marijana, snaja Imelda i unuci Boris i Aleksa.

58524

Stevan Stepan~ev

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je u 91. godini preminuo

Stevi

Sahrana }e biti obavqena danas, 13. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, u Kisa~u. Oàlo{}eni: supruga Roà, }erke Stefanija i Ruìca, zet Andrija, unuci Una i Miodrag, svastike Ilona i Mancika i Jo{ka.

Posle te{ke bolesti preminuo je na{ voqeni otac, uzdanica na{e porodice

od brata Vlade sa suprugom.

58525

58526

POMEN

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

@ivan Novakovi}

Sahrana je u utorak, 14. 8. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Radoslava - Rajka Stanivuk 31. 12. 1986 - 13. 8. 2008.

Branislavu Toma{u od ~lanova sindikalne organizacije Direkcije Pokrajinskog fonda Novi Sad.

3015-P

An|ele na{, ne postoji vreme koje le~i bol i tugu, nema re~i da bismo rekli koliko te volimo i koliko nam nedostaje{. Po~ivaj u miru i neka te An|eli ~uvaju.

O`alo{}ena supruga Dragiwa.

Miodrag Miqu{ pukovnik u penziji

Neute{ni: mamika i }ale. 58264

58521

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, deda i svekar

Sahrana je danas, 13. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na seoskom grobqu, u Surduku.

Wegova qubav je ostala u nama zauvek.

Milan ^uqak

Stevan Bo`i} 1945 - 2012.

Posledwi pozdrav na{em dragom Mi{i. Prija dr sci. med. Elizabeta Monarov sa decom Imeldom i Vladimirom.

Posledwi ispra}aj je u utorak, 14. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: k}erka Miladinka, sinovi Du{an i Milan, zet Du{an, snahe Du{ica i Tatjana, unuci, wihove porodice i praunuk.

Tvoji: Mina, Sne`a, Deja i Boris.

Sa velikim bolom i tugom opra{tam se od voqenog te~e

Branislava Toma{a

58516

58515

58527

Posledwi pozdrav dragom te~i

Posledwi pozdrav zetu

Miodragu Miqu{u

Miletu

Posle dve godine razdvojenosti pridru`io si se mojoj tetki Slavojki. Neka vas An|eli ~uvaju. S qubavqu, Sa{a sa mamom Ivanom.

Mirjana i Milan Dobrosavqev sa porodicom.

od Soke.

58519

58518

58517

tv program

ponedeqak13.avgust2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.05 Кад зазвони 09.30 Еко-Шуме Војводине 10.10 Неустрашива планета 11.00 Кариби–егзотика која траје 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака

07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Глас Америке Панонско јутро Лола Филм: Фојлов рат Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Барометар

Арно Бинар

СЕРИЈА

Последњи бег на Балкану Почетак серије говори о раздобљу од 1890. до 1914. и нарочито обрађује 1892. годину када се турска империја налази под притиском домаћих националиста. У Горичкој, гувернер области слави рођење наследника, Зулфикара, који добија име по угледном претку... Улоге: Арно Бинар, Тасос Нусијас, Богумил Атанасов Режија: Мишел Фавар (РТВ 1, 20.05) 12.00 12.10 13.05 13.30 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.25 19.00 19.30 20.05 21.10 21.35 22.00 22.35 23.05 23.55 00.55

Вести Бразде Чари риболова Шимонове тајне Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Освајачи Неустрашива планета Временска прогноза ТВ Дневник Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Серија недеље: Последњи бег на Балкану Вреди знати: Шта је акупресура? Живопис: Фабрикант сода воде Војвођански дневник Међународни тероризам после 1945. Оперативци Серија недеље: Последњи бег на Балкану Вреди знати

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.05 Убиства у Мидсамеру 10.50 Неон сити 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.35 ЦИ 5 13.05 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Зове море 15.30 Азбука родитељства 16.00 Дунавска салетла 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.45 Сремски Карловци,од суботе до суботе 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Спринт 20.30 Радионица 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 ЦИ 5 23.55 Украдена срца

10.30 11.00 11.25 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30

Кад кућа није тесна Верски недељник Путеви наде Баразда, емисија за пољопривреднике-мађ. ДУРИНДО 2012 – ВИ део, мађарска народна музика Цимбора/Фотоапарат (мађ) Песничка кафана НС позоришта (мађ) Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом, 16.емисија о европским интеграцијама Повратак на село: Породица Хркаловић, Б. Александрово, док. прог. Телеклуб (рум) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Разговор с поводом (Фагато) , емисија на мађарском: Кубат Јанош Право чудо, филм

15.05 16.00 17.00 17.45 18.26 19.00 19.30 20.05 21.00 22.59 23.45 00.08 00.53 02.30 03.49 04.24 04.55 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Камионџије 2 Лов и риболов Еко караван Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Средњошколски мјузикл 2, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи РТС караван Место злочина Дневник Злочиначки умови Ко воли, добије крила, филм Камионџије 2 Разгледница Лов и риболов Срећни људи Верски календар

05.45 06.00 06.30 07.45 09.00 10.00 13.00 14.00 15.00 15.55

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Коначна одлука Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести

СЕРИЈА

Украдена срца 07.50 08.35 09.30 10.00

06.05 08.00 09.05 10.04 10.35 11.10 12.00 12.15 12.31 13.20

Три породице из Торина се хватају у коштац са проблемима свакодневног живота. Љубав и неспоразуми избијају између очева, синова, пријатеља и младих љубавника. Улоге: Ангиола Бађи, Марко Базил, Роберто Боки, Бригита Боколи (Новосадска ТВ, 23.55)

Бригита Боколи

06.30 Данска лига: Брондби – Сондерјиске 09.30 Комјунити шилд: Манчестер Сити – Челси 11.45 АТП Мастерс Торонто финале 13.45 Холандска лига: Ајакс – АЗ 15.30 Преглед АТП Мастерс Торонто 16.30 СК Тенис студио 17.00 АТП Мастерс Синсинати

Пирс Броснан

Жива бомба Дени О’Нил, најбољи ФБи стручњак за бомбе, ради на решавању случаја.Упушта се у једну од најопаснијих мисија у каријери и открива да терористи употребљавају нову, застрашујућу, врсту смртоносног оружја - невидљиви експлозив у облику течности сличне води која се активира у људском телу. Наредна мета терориста је сенатор који има аферу с Денијевом женом. Улоге: Пирс Броснан, Рон Силвер, Бен Крос Режија: Барт Бејкер (Прва, 21.30) 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 23.30 00.25 00.30 01.00 01.30

Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Жива бомба Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив Кобра

dnevnik

Итај Тиран

Либан За време првог либанског рата јуна 1982. усамљени тенк и десантни вод послати су да претраже непријатељски град који су бомбардовале израелске ваздухопловне снаге. Мисија се отима контроли и претвара у смртоносну замку... Улоге: Јоав Донат, Итај Тиран, Ошри Коен, Михаел Мошонов, Зохар Штраус Режија: Самуел Маоз (РТС 2, 21.56) 06.56 07.31 07.37 07.59 08.11 08.16 08.22 08.55 09.26 09.54 10.24 11.01 11.31 12.08 12.32 13.02 14.04 14.37 15.08 15.36 16.02 16.52 17.57 18.08 18.36 19.04 20.00 20.35 21.03 21.56 23.32 00.33 01.33 01.58 02.48

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Шешир без дна Кућа облака Приче о Фројду Вреле гуме Књига утисака Клиника Вет Добро је, добро је знати Музички програм Еко фајл Трезор Шешир без дна Кућа облака Приче о Фројду Закључано Сат Све боје живота Верски календар 25 година Бајаге и инструктора Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Здравствени водич Свилена тога Либан, филм Поинт бланк Трезор Закључано Сат 25 година Бајаге и инструктора 03.15 Све боје живота 03.45 Верски мозаик Србије

06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Улови трофеј 09.45 Топ шоп 10.00 Љубав у залеђу 11.00 Топ шоп 11.35 Биљана за вас 12.30 Здравље и Ви 13.00 Србија у ритму Европе 13.30 Слике живота 14.00 Злочиначке намере 15.00 Мућке 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Петријин венац 20.00 Ало, ало 21.00 Филм: Делић секунде 23.00 Удовице 00.00 Ало, ало 01.00 Филм: гласници 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Делић секунде

06.50 Инспектор Валандер 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.50 Филм: Комора 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Нинџа ратници 21.10 Филм: Смртоносна вожња 23.05 Вести 23.40 Спортски преглед 00.00 Увод у анатомију 00.50 Филм: Сведочење једне мајке 02.20 Саут Парк 02.45 Нинџа ратници

07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.15 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Све за љубав Папарацо лов Тачно у подне- живо Академија дебелих - избацивање Национални дневник Кукавица Гуча 2012, специјал Академија дебелих - уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица Смешно ћоше код Ђоше

Звезданиште Луткарска серија чија је радња смештена у весели породични град. Ова модерна заједница насељена становницима различитих врста животиња где се непријатне ситуације превазилазе великом количином хумора! (Хепи, 08.00) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Јелена Моја Србија Телешоп Вести Пљачка Трећег рајха, филм Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Ћирилица Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Ћирилица Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Вероника Хамел

Отмица у кући Након тешког поподнева на послу, Џорџија Прат ни не слути како је прави проблеми очекују тек код куће. Неће ни приметити да је прате три криминалца, планирајући да је опљачкају, али се између њих одједном испречио полицајац који је туда случајно пролазио. Улоге: Вероника Хамел, Бони Рут, Крес Вилијемс, Џо Ајви Режија: Дејвид Џексон (Пинк, 01.00) 22.00 Академија дебелих избацивање ВИП такмичара 23.00 Филм: Шта се згоди кад се љубав роди 00.30 Детективске приче 01.00 Филм: Отмица у кући 02.30 Вештичарење 03.30 Великик дан 04.00 Закон Кентеберијеве 05.00 Моје срце куца за Лолу 05.45 Кукавица 06.30 Академија дебелих - преглед дана

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak13.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈО ВАН ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Стручњак за торте Затрпани Компулзивно гомилање Спасавање деце Ургентни центар Л.А. Инк Затрпани

Џо ди Фо стер

Так си ста 08.00 Тајни рат 09.00 Тајна несталог шпијунског авиона 10.00 Све Кенедијеве жене 11.00 Звезде сребрног екрана 12.00 Викторијанска апотека 13.00 Непревазиђене 14.00 Како је уметност створила свет 15.00 Тајм тим година X 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Упознајте Римљане 20.00 Изгубљени древни градови 21.00 Ратници 22.00 Тајни рат 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Легенда о Стенлију Донену

08.00 Лов ци на зма је ве 09.30 Ози Бу 11.00 Мор та де ло и Фи ле мон 13.15 Вре ме чу да 16.00 Је дин стве ни Ли ланд 18.00 Хлад ни играч 20.00 Ка та стро фа 22.00 Тан го ар ген ти но 00.00 Ерот ски филм 01.00 Ерот ски филм

Је дин стве ни Ли ланд На кон што је но жем из бо аути стич ног де ча ка, де пре сив ни и пе си ми стич ни ше сна е сто го ди шњак Ли ланд П. Фиц џе ралд би ва по слат у за твор за ма ло лет ни ке. Ње гов на став ник Ме ди с он му се при бли жа ва и по ку ша ва да га раз у ме, у по чет ку са на ме ром да на пи ше књи гу, а ка сни је му по ста је при ја тељ... Уло ге: Дон Чедл, Рајан Гослинг, Крис Клајн Режија: Метју Рајан Хоџ (Синеманија, 16.00)

Рајан Гослинг

06.00 07.50 09.50 11.20 11.45 13.20 14.55 15.55 18.25 20.05 21.05 22.50 00.25 02.10 03.40 05.30

Живот као такав Крупна риба Синема верите Филмови и звезде ИВ Губитници Лери Краун Милдред Пирс, еп. 1 Трансформерс 3. Тама Месеца Боље сутра Редакција Резервни играчи Турнир Само другарски Бунтовник Сати Филмови и звезде ИВ

Бив ши ма ри нац и ви јет нам ски ве те ран Тра вис Бикл па ти од не са ни це и по чи ње да ра ди но ћу као так сист. Во зе ћи се кроз нај о па сни је че твр ти Тра вис по сма тра про сти тут ке, кри ми нал це и оста ли по лу свет, осе ћа ју ћи се по зва ним да про ме ни ства ри у гра ду... Уло ге:Ро берт де Ни ро, Џо ди Фо стер, Сибил Ше пард, Хар ви Кај тел Ре жи ја: Мар тин Скор се зе (ХРТ 1, 23.03) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.09 Доме, слатки доме 10.13 Заволите свој дом, док. серија 11.02 Истина о лавовима, док. филм 12.00 Дневник 12.34 Моћ судбине 13.18 Улична банда Четири шапе, филм 15.11 Дубине, док. серија 15.41 У потрази за штекавцем, док. филм 16.11 Понос Раткајевих 17.24 Хрватска уживо 18.37 Лоза 19.26 Наврх језика 19.30 Дневник 19.59 Спорт 20.35 У крупном плану 21.37 Стипе у гостима 22.21 Дневник 3 23.03 Циклус америчког филма 70их: Таксиста 00.54 Секс и град 01.22 Др Оз, ток шоу

17.40 17.56 18.38 19.33 19.50 20.15 21.00 22.30 23.17 23.49 00.27 01.09 01.36 02.18

Жутокљунац Амика Х2О Уз мало воде! Кањон опасних игара Градић Вокавил Љубав је чудна Лоза Мој дубровник Еџмонт Обична клинка Дарма и Грег Музика, музика... Хрватски пси, док. филм Светска блага 2, док. серија Залагаоница, док. серија Плодови земље Мењам свет Идемо на пут с Гораном Милићем Фотографија у Хрватској Сучево ново рухо Нови клинци с Беверли Хилса 20пет, квиз Гламоур Пудс 1, док. серија Лажи ме Ћерка мог шефа, филм ЦСИ: Мајами Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Сестра Џеки Др Хаус Звездана врата

07.30 09.00 10.00 11.30 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Шта девојке уче Биографија - Чарли Шин Џејнина кућа Шта девојке уче Састанак наслепо Пандури и Роберсонови Биографија - Чарли Шин Шта девојке уче Биографија - Хилари Свонк Моја маћеха је ванземаљац Земљанке су лаке женске

08.11 08.34 09.00 09.24 09.56 10.20 10.57 11.42 12.09 12.32 12.55 13.15 13.33 14.03 14.48 15.30 16.21 16.52

08.00 10.00 12.00 14.00

Бул Дурам Нада и слава Жена француског поручника Ејс Вентура, шашави детектив 16.00 Кадилак мен 17.50 Златна рибица 20.00 Мртав човек хода 22.00 До последњег даха 00.00 Еротски филм

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Божићни анђео Дијагноза убиство Монк Монк Краљевски болесници Паклене улице Суперерупција Медијум

07.30 Поп Пикси 07.45 Мији џепни љубимци 08.55 Езел 10.00 Кисмет - окови судбине 11.10 Љубав је на селу 12.10 Бибин свет 13.10 Ексклузив таблоид 13.30 Вечера за 5 14.25 Бибин свет 15.00 Кобра 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Штиклама до врха 20.50 Хаваи фајв - 0 22.35 Одстрел 23.30 РТЛ вести 23.45 ЦСИ Мајами 01.20 Астро шоу 02.20 ЦСИ Мајами

СЕ РИ ЈА

Крв ни је во да Тек оже ње ни Де нис (25) од јед ном се про ме нио - ње го ва су пру га Ја сна (24) ви ше га не за ни ма. Ка да Де нис за вр ши у бол ни ци због на вод не по вре де на по слу, Ја сна по ста је све уз не ми ре ни ја. Али, још је ви ше хва та па ни ка ка да угле да свог су пру га у хо те лу са су пру гом ње го вог ше фа, Ру жи цом (44). Де нис об ја сни Ја сни да га је Ру жи ца уце њи ва ла, али она је по вре ђе на и на пу сти га. Де нис успе ва да до би је суд ску пар ни цу про тив Ру жи це, али сле де но ве не во ље – и Ру жи ца и Ја сна су труд не. (РТЛ, 19.05)

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15

23.45 00.40

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке и древни риболов Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Врхунски војник Ништа лично Страствени риболов са Робсоном Грином Чудо да сам жив Преваранти на делу

08.30 10.30 12.00 12.45 13.30 14.30 15.00 17.00 20.45 21.15 21.45 22.45 00.45

Олимпијске игре Олимпијске игре Супербајк Суперспорт Супербајк Сви спортови Олимпијске игре Тенис Сви спортови Рвање Рвање Олимпијске игре Олимпијске игре

19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Шта је рекао Вудро Вилсон?

а ло ше вић је у овим ‘’смут ним вре ме ни ма’’ Де ло ва ње На род ног ви је ћа Сло ве на ца, Хр ва та и био из ра зит про тив ник уско стра нач ког при - Ср ба у За гре бу Ла ло ше вић је сма трао по ли ти кант сту па ре ша ва њу по ли тич ких про бле ма. Пре - ски не си гур ним и за Вој во ди ну не по треб ним, а по зна ју ћи у на сту па ју ћим до га ђа ји ма огро ман зна - окле ва ње ко је се ја вља ло до жи вља вао је као де фе ти чај, ни је же лео да срп ски на род оста не на мар ги ни зам ко ји угро жа ва срп ску и ју го сло вен ску на ци о нал до га ђа ја. На про тив, он је сма трао да је по треб но да ну иде ју. Упра во та про це на га је све ви ше уда ља ва се при пре ми јед на над стра нач ка кон фе рен ци ја срп - ла од прин ци пи јел ног ста ва ње го вих ко ле га из де мо ског на ро да ко ја би оку пи ла ин те ли ген ци ју без об зи - крат ске оп ци је у Вој во ди ни. Ла ло ше вић је ко ри го ра на по ли тич ка убе ђе ња. На ме ра кон фе рен ци је би - вао свој став о ста но ви шту дру гих чла но ва де мо ла би фор му ли са ње стра те шког ин те ре са у окол но - крат ског кру га по ли ти ча ра из Вој во ди не о на чи ну сти ма ко је су на сту пи ле рас па дом Аустро-Угар ске ула ска Вој во ди не у но ву др жа ву. За ње га пи та ње мо нар хи је и упа дом са ве знич ке, а ти ме и срп ске вој - при са је ди ње ња Вој во ди не Кра ље ви ни Ср би ји ни је ске, на ње не те ри то ри је, као и про кла мо ва ним прин - би ло кон текст ‘’уско гру дог шо ви ни зма’’, а Вој во ди ци пи ма аме рич ког пред сед ни ка Ву дроа Вил со на о пра ву на са мо о пре де ље ње. Обра зла жу ћи сво је иде је Ти хо ми ру Осто ји ћу, Ла ло ше вић скре ће па жњу и на окол ност да је и но ва ма ђар ска вла да при хва ти ла Вил со но во ста но ви ште и сма трао је да је то до бра окол ност да се о свом пра ву на са мо о пре де ље ње из ја сни и срп ски на род. Из то га ви ди мо за пра во на го ве штај Ла ло ше ви ће вог од сту па ња од стра нач ке де ци ди ра но сти и до слов но сти с до ју че ра шњим ко ле га ма. Он том при ли ком ни је оспо ра вао ста но ви ште тзв. Де мо крат ског бло При са је ди ње ње Ср би ји ка, на ко је га је под се тио Осто јић, али ни је ни окре нуо ле ђа ста но ви шту Ра ди кал не на ни је би ла пу ки ‘’обје кат анек си је и ре ком пен за стран ке, иако је за зи рао од ње ног по ли ти кан ства и ци је’’ и при са је ди ње ње ни је би ло чин не ги ра ња Вој кри ти ко вао не ке ње не по ли тич ке по те зе ко ји су се во ди не као ‘’ин те грал ног де ла ју го сло вен ске це ли од но си ли на пре го во ре с ма ђар ском вла шћу јер су не’’, већ по ли тич ки праг ма ти чан на чин на ци о нал ног би ли у су прот но сти с ње го вом иде јом о са зи ву над - оства ре ња срп ског на ро да као ин те гра тив ног де ла стра нач ке кон фе рен ци је. ју го сло вен ства у све тлу по вољ них ме ђу на род них При пре ме за до но ше ње по ли тич ки уте ме ље не по ли тич ких, ди пло мат ских и вој них окол но сти. Тај од лу ке о на чи ну ула ска Вој во ди не (Ба на та, Бач ке и став при бли жа вао га је по гле ди ма Ја ше То ми ћа. Ба ра ње) у са став но ве ју го сло вен ске др жа ве оба Три јумф на ци о нал них иде ја за ко је се и Ла ло ше вић вље не су у Но во сад ском од бо ру 17. но вем бра за ла гао оства рен је на Ве ли кој на род ној скуп шти ни 1918. го ди не. Сам ток Ср ба, Бу ње ва ца и оста лих сед н и ц е и при п рем н е Сло ве на у Ба на ту, Бач кој и Јед на оп ци ја је би ла за кон фе рен ци је, или прет Ба ра њи одр жа ној 25. но кон фе рен ци је, био је из вем бра 1918. го ди не. При при са је ди ње ње Вој во ди не у зет но на пет с об зи ром хва та ју ћи уче шће на тој Кра ље ви ни Ср би ји, а дру га на то да је та да до шло до скуп шти ни, На род но ве ће за по ве зи ва ње с На род ним ‘’су да ра’’ две ју кон цеп Ср ба и Бу ње ва ца из Сом бо ци ја о ује ди ње њу. Јед на ви је ћем Сло ве на ца, Хр ва та и Ср ба у ра по сла ло је у Но ви Сад За гре бу, а по том ства ра ње је би ла за при са је ди ње де ле га ци ју од 19 чла но ва. ње Вој во ди не Кра ље ви - је дин стве не ју жно сло вен ске др жа ве ‘’Иза бра ни су: др Јо ца Ла ни Ср би ји, а дру ги за по ло ше вић, др Мар тин Ма ве з и ва њ е Вој во ди н е с тић, др Ко ста Бу гар ски, Пе На род ним ви је ћем Сло ве на ца, Хр ва та и Ср ба у За - тар Ко њо вић (ком по зи тор), Сте ван Ма глић, др Ми гре бу, а по том ства ра ње је дин стве не ју жно сло вен - лен ко Пе тро вић, Си ма Пав ков, Ни ко ла Пе ла гић-Ра да ске др жа ве с Кра ље ви ном Ср би јом. ‘’Пр ву реч је нов, Ми ли вој Ка ра ка ше вић, Бо жа Бор ђо шки, Па ји ца до био Пе тар Ко њо вић као иза сла ник из За гре ба. Ко њо вић, Бе на Бо шњак, Ан тун-То ни ка Бо шњак, Пе Он је пре ма ди рек ти ви, а на осно ву из ја ве Мом чи - ра Фи рањ, Ши ма Јо зић, Кар ло Ло го, Н. Сти пан ко вић, ла Нин чи ћа, ми ни стра ино стра них по сло ва пред - Ђу ра Ка ну рић и Ми лу тин Га ври ло вић’’. ло жио да се Вој во ди на при кљу чи За гре бу, од но сно У ра ду Скуп шти не уче ство ва ло је 757 по сла ни ка. Хр ват ској а не Бе о гра ду од но сно Кра ље ви ни Ср - Ме ђу њи ма би ло је 578 Ср ба, 84 Бу њев ца, 62 Сло ва би ји. Овај пред лог је про пра ћен бур ним не го до ва - ка, 21 Ру син, три Шок ца, два Хр ва та, шест Не ма ца и њем. На ста је жуч на де ба та у ко јој су нај ак тив ни ји је дан Ма ђар. Број ност де ле га та и њи хов ор га ни зо би ли Ја ша То мић, ко ји је твр дио, да му је Нин чић ван до ла зак у Но ви Сад илу стро вао је со лид ну ор га ре као да се Вој во ди на при кљу чи Ср би ји. Др Жар - ни за ци ју, пре све га, срп ског ста нов ни штва, али и ко Ми ла ди но вић и та ко ре ћи сви оста ли би ли су пот пу но од су ство не сло вен ског жи вља. У окол но ми шље ња да се Вој во ди ни при кљу чи Ср би ји. Де - сти ма ко је су по сто ја ле, ор га ни за ци ја из бо ра скуп ба та је до сти гла вр ху нац ка да је др Стје пан Ма ти - штин ских пред став ни ка ни је мо гла ис по што ва ти де је вић де ле гат из Су бо ти це /за ступ ник Бу ње ва ца/ мо крат ску из бор ну про це ду ру већ се осла ња ла на по др жао пред лог из За гре ба од но сно Пе тра Ко њо - ве ћин ску по ли тич ку во љу сло вен ског ста нов ни ви ћа... На ста је жуч на де ба та. По мно ги ма ова де - штва, по нај пре Ср ба у Вој во ди ни. Од лу ка ма Скуп ба та бе ше пр ви знак су ко ба ‘ве ли ко срп ске ‘ и ‘ју - шти не Вој во ди на је при са је ди ње на Кра ље ви ни Ср го сло вен ске’ иде је ко ја се про те же кроз свих 23 го - би ји и фор ми ра ни су но ви ор га ни упра ве – Ве ли ки ди не по сто ја ња Ју го сла ви је’’. на род ни са вет и На род на упра ва.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak13.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Да нас се су о ча ва те с но вим и ста рим за да тим за да ци ма, што вам мо же те шко па сти. Ус по ста ви те гра ни це и тај минг свог ан га жо ва ња, да би сте лак ше про шли.

BIK 20.4-20.5.

По не де љак је пр ви рад ни дан, уко ли ко сте у том фил му. Мо же те ле по по сло ва ти, са ра ђи ва ти и за ра д и т и. Да к ле, шан с е по с то је, све оста ло је на ва ма. По ро дич ни сте.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

13. avgust 2012.

До бро про це ни те шта за вас пред ста вља вред ност у овом пе ри о д у. По с ве ћ е н ост по р о д и ц и, по ро дич ни би знис и де ца за слу жу ју сву ва шу па жњу. Нов ча ни тро шко ви.

Ме сец је за пло вио у ваш знак па ће те се да нас и су тра емо тив но ко ле ба ти око не ких ства ри. Емо тив но сте пре о се тљи ви, по све ће ни по ро ди ци и уку ћа ни ма. Љу бав и страст.

Вре ме је да се по ву че те на го ди шњи од мор са сво јом по ро ди цом, дра гом осо бом. Не где на не к о грч к о остр во би л о би нај бо ље. По слов но сте ја ки и упор ни.

Но ви рад ни дан вам до но си и но ве оба ве зе. Као да сте иза шли из за ча ра ног кру га и ко ра ча те ка успе ху под по вољ ни јим окол но сти ма, сва ким да ном све ви ше.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

Тр пи те ту ђе ути ца је спо кој но и сми ре но. Али, не мој те пот це ни ти по слов не или при ват не парт не ре. Би ло би по жељ но да бу де те на ис тој стра ни, да иде те истим пу тем.

По ве ди те ра чу на о то ме шта и ка ко чи ни те, да не бу де те са ми се би не при ја тељ. Узми те у об зир да та огра ни че ња, гра ни це. По ве ди те ра чу на о здра вљу.

Уко ли к о сре ђу је те не крет ни не, STRELAC 24.11- 21.12. има ће те мно го ра зно ра зних иде ја. Са вре ме ни стил и из раз вам нај ви ше од го ва ра ју. Не к о вам по ма же у то ме, ма к ар и са ве ти ма.

Парт нер ско-љу бав ни од нос до би ја на зна ча ју. По тру ди ће те се да одр жи те кон тро лу, али то не ће би ти мо гу ће у сва к ом тре нут ку. Бу ди те флек си бил ни ји. Стра сти.

JARAC 22.12-20.1.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По жр тво ва ни сте. Вре ме је да се вра ти те на по сао, ма да би сте ра ди је би ли с по ро ди цом или при ја те љи ма. Не да ју вам ми ра. У љу ба ви су ва жни ко му ни к а ци ја и до го вор.

Је сте три на е сти, али ни је пе так, већ по не де љак! Да к ле, уз ослу шки ва ње ин т у и ци је, би ће те во ђе ни ка успе ху. До бро пли ва те кроз све окол но сти. Нов ца ни к ад до вољ но.

TRI^-TRA^

Дру гаsчи ја Га га V REMENSKA

Пријатне

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 27 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 28 Niш

Леј ди Га га је на свом „Твитер” профилу објавила да ће се наћи на насловној страни магазина „Вог”. Певачица је решила да са својим фановима подели ову вест, тако што је буквално одбројавала минуте до тренутка док није „за качи ла” фото гра фи ју. Написала је да је фотограф ча со пи са „Во г” пред ста вио у другом светлу и да не личи на себе. На на слов ној стра ни сеп тем бар ског изда ња овог по пулар ног мод ног часописа пише „Мислили сте да познајте Лејди Га гу? Размислите поново”.

PROGNOZA

Evropa

темПературе

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но уз слаб днев ни раз вој обла ка и при јат Rim не тем пе ра ту ре. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на London до 27 сте пе на. Cirih ВОЈ ВО ДИ НА: Ју тро све же, а то ком да на сун ча но и при јат но вре ме уз слаб днев ни раз вој обла ка. Ве тар слаб до уме рен се вер Berlin ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на Beч тем пе ра ту ра од 8 до 12, а мак си мал не од 26 до 28 сте па на. Varшava СР БИ ЈА: Ју тро све же, а то ком да на сун ча но уз слаб днев ни раз вој обла ка и при јат не тем пе ра ту ре. Ве тар слаб до уме Kijev рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Moskva Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 8 до 14, а мак си мал на од 25 до 28 Oslo сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До кра ја иду ће сед - St. Peterburg ми це сун ча но и све то пли је вре ме, па би кра јем сед ми це опет би Atina ло вру ћи не уз тем пе ра ту ру до 35 сте пе ни. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке би ће и да ље ре ла тив но по вољ не за хро нич не бо ле сни ке. Бла ги опрез се пре по ру чу је осо ба ма са ср ча ним и пси хич ким те го ба ма. Мо гу ћи су нер во за и по спа ност.

35 30 24 25 24 25 23

VIC DANA Шер лок Холмс и др Вот сон су на кам по ва њу. За вла че се у ша тор у вре ће за спа ва ње и то ну у сан. На кон не ко ли ко са ти, Холмс се бу ди и исти час про тре се свог ко ле гу. - Вот со не, по гле дај те не бо и ре ци те ми шта ви ди те. - Ви дим ми ли о не и ми ли о не зве зда. - Шта из то га за кљу чу је те? - Астро ном ски, то ми ка же да по сто је ми ли о ни га лак си ја, мо гу ће и ми ли јар де пла не та. Астро ло шки, при ме ћу јем да је Са турн у Ла ву. Вре мен ски, за кљу чу јем да је от при ли ке 3 ују тру. Те о ло шки, ви дим да је Бог све мо ћан, а ми смо ма ли и бе зна чај ни. Ме те о ро ло шки, ми слим да ће мо су тра има ти пре леп дан... А ви, Хол мсе, шта ви за кљу чу је те? - Вот со не, ви сте кре тен - укра ли су нам ша тор.

23 25 21 21 34

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

136 (-2)

Slankamen

196 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

210 (-6)

Zemun

246 (-2)

Bogojevo

195 (-9)

Panчevo

264 (-2)

Smederevo

446 (-2)

Baч. Palanka 210 (-6) Novi Sad

176 (-5)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

193 (5)

S. Mitrovica

14 (-11)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (1)

Beograd

190 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija opadawa

Titel

178 (-2)

NERA

Hetin

66 (0)

TISA

-38 (-1)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja