Dnevnik 13.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 13. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23556 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U SKUP[TINI NOVOG SADA JUÊ I ZVANI^NO POÊLO PREKOMPONOVAWE VLASTI, UZ NEOÊKIVAN PREOKRET NA KRAJU

Sva |a li se ceo dan, a on da gla sa li kao je dan

Foto: F. Baki}

Foto: B. Lu~i}

Sednica Skup{tine grada Novog Sada, zapo~eta ju~e pre podne posle vi{e prekida, nastavqena je sino} oko 19 ~asova neo~ekivanim preokretom, nakon ~etvorosatne pauze, kojoj je prethodio dogovor {efova poslani~kih grupa da se ipak omogu}e izmene dnevnog reda koje su tra`ili odbornici koalicije okupqene oko SNS. Pre toga trajalo je celodnevno natezawe, igrawe nervima i ~inilo se da }e vojvo|anska prestonica te{ko iza}i iz vi{enedeqne politi~ke papazjanije. Me|utim, quti protivnici su se ujedinili i izglasali izmene dnevnog reda, kojima je tako omogu}ena i izmena vlasti, s ve}inom koju predvodi koalicija okupqena oko Srpske napredne stranke. Ovim izmenama, naime, omogu}ava se izbor pojedinih ~elnika gradske vlasti, pre svega novog predsednika Skup{tine, s obzirom na to da je kandidat za tu poziciju Sini{a Sevi} (SPS) bio zamenik gradona~elnika i da je trebalo da mu se vrati odborni~ki mandat kako bi bio izabran na ~elnu funkciju Skup{tine.

str. 3

PO SKU PQU JU GO TO VO SVE NAJ VA @NI JE NA MIR NI CE

But le ti na 750 di na ra, a po le te }e i {e }er, mle ko i uqe

str. 5

U SPLITU

ZA UNAPRE\EWE NAU^NIH KAPACITETA

Fakultetima u Srbiji 22 miliona evra od Evropske unije

str. 6

Novosa|anin osumwi~en za ubistvo Meksikanke

NASLOVI

Politika 2 Ispuweni uslovi da se Vojvodini vrati imovina

Ekonomija 4 Gorka pilula za {tedi{e

Novi Sad 8 Tvrd pasuq nije za de~ji tawir

Vojvodina 11 Otvoren put do Borkovca

Kultura 19 Remek-delo \ure Jak{i}a prvi put u javnosti

Ki{a posle podne Najvi{a temperatura 27 °S

str. 13

SPORT

str. 14 – 18

NE SRE ]A NA PU TU OD BE O GRA DA KA SEF KE RI NU

str. 12

n VIGWEVI] NOVI TRENER VOJVODINE

n MIHINI ORLI]I DOBILI KRILA

n KATANI] NAJBOQI MODELAR SVETA

Auto sle teo u ka nal, mla di} se udavio

POLiTikA

~etvrtak13.septembar2012.

RE BA LANS BUYETA STI GAO U SKUP [TI NU SR BI JE

Ras po de la nov ca Pred lo gom re ba lan sa re pu bli~ kog bu xe ta za 2012, ko ji je prek si no} do sta vqen Skup {ti ni Sr bi je, pred vi |en je de fi cit od 203,6 mi li jar di di na ra, ili 6,2 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP). Re ba lan som su za Skup {ti nu Sr bi je pred vi |e ni iz da ci od 3,65 mi li jar di di na ra, za pred sed ni ka re pu bli ke 250,03 mi li o na, a za Vla du Sr bi je i

we ne slu `be 5,75 mi li jar di. Sred stva pred vi |e na za Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va su 69,33 mi li jar de di na ra. Iz da ci na raz de lu Mi ni star stva fi nan si ja i pri vre de su 763,35 mi li jar di di na ra. Sred stva pred vi |e na za Mi ni star stvo gra |e vi nar stva i ur ba ni zma su 572,4 mi li o na di na ra, za Mi ni star stvo prav de 13,21 mi li jar di, za Mi ni star stvo omla di ne i spor ta 4,87 mi li jar di. Pred lo gom re ba lan sa bu xe ta za Mi ni star stvo po qo pri vre de ukup no su iz dvo je na sred stva od 41 mi li jar de di na ra, {to je za 10 mi li jar di di na ra vi {e od ori gi nal nog agrar nog bu xe ta za 2012. go di nu.

Za Mi ni star stvo ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke re ba lan som bu xe ta je pred vi |e no ukup no 129 mi li jar di di na ra. U okvi ru sred sta va za pro gra me so ci jal ne za {ti te kod tog obez be |e na su do dat na sred stva za is pla tu po mo }i pen zi o ne ri ma ~i ja su pri ma wa 15.000 di na ra i ma we - dve ra te od po 4.000 di na ra u ovoj go di ni i ne do sta ju }a sred stva za po je di ne re dov ne pro gra me so ci jal ne za {ti te. Za re dov nu is pla tu pra va i obez be |i va we re dov nog fi nan si ra wa so ci jal ne za {ti te, re ba lan som se obez be |u ju do dat na sred stva u ukup nom iz no su od 6,6 mi li jar di di na ra. Mi ni star stvu od bra ne u re ba lan su bu xe ta na me we no je 59 mi li jar di di na ra, Mi ni star stvu zdra vqa 8,7 mi li jar di di na ra, Mi ni star stvu kul tu re i in for mi sa wa se dam mi li jar di di na ra, Mi ni star stvu spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja 1,8 mi li jar di di na ra. Za po tre be Mi ni star stva spoq nih po slo va pred vi |e na su sred stva od 6,85 mi li jar di di na ra, a za Mi ni star stvo pro sve te,na u ke i teh no lo {kog raz vo ja 160,46 mi li jar di. Za Mi ni star stvo re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve iz dvo je no je 4,21 mi li jar di, od ~e ga 204,7 mi li o na za raz voj lo kal ne in fra struk tu re. Mi ni star stvu sa o bra }a ja pri pa lo je 11,48 mi li jar di di na ra.Mi ni star stvu ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te `i vot ne sre di ne opre de qe no je 3,12 mi li jar di.

REKLI SU Jo va no vi}: Kam pa wa za ru {e we re ba lan sa Pred sed nik Li be ral no de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} na ja vio je ju ~e po kre ta we kam pa we u jav no sti ko ja ima za ciq spre ~a va we usva ja wa re ba lan sa bu xe ta i za ka zi va we van red ne sed ni ce re pu bli~ kog par la men ta o eko nom skoj po li ti ci ze mqe. Jo va no vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re u re pu bli~ kom par la men tu is ta kao da ne po sto ji vi {e ni je dan ra zu man ar gu ment zbog ko jeg bi vla da ju }oj ko a li ci ji bi lo omo gu }e no da za 100 da na po ka `e re zul ta te. On je oce nio i da je „50 da na ra da no ve vla de ovu ze mqu ko {ta lo 500 mi li o na evra, gu bit ka kre dit nog rej tin ga, a di nar je je dna od naj go rih va lu ta u sve tu”. Na pi ta we no vi na ra sa kim mi sli da oba ra re ba lans, Jo va no vi} je od go vo rio da ve ru je da }e bi ti do voq no po sla ni ka DS, upr kos „~ud nog od no sa DS i vla da ju }e ko a li ci je”. Jo va no vi} je do dao da je LDP sprem na da o to me raz go va ra i sa DSS.

Kr ko ba bi}: Po li ti~ ke ku gla ne Pot pred sed nik PUPS Mi lan Kr ko ba bi} iz ja vio je ju ~e da ne po sto je mo gu} no sti za pro me nu vla sti u Be o gra du.„[to se ti ~e Be o gra da, de mo kra te ima ju 50, PUPS ~e ti ri, plus jed nu ne stra na~ ku li~ nost, zna ~i pet, a za sme nu Dra ga na \i la sa po treb no je 56. Zna ~i ne po sto ji mo gu} nost, to je ma te ma ti ka”, re kao je Kr ko ba bi} za B92. On je do dao da mu se ne svi |a „pre kom po no va we” vla sti po ra znim gra do vi ma, na vo de }i da je we go va sko ra {wa me ta fo ra da su u pi ta wu „po li ti~ ke ku gla ne” u pot pu no sti ade kvat na. „Ja ne vi dim tu ne ke ge ni jal ne kom po zi to re. Sr bi ja nam se pre tvo ri la u ostra {}e nost, po de qe nost. Qu di po op {ti na ma se de i kom bi nu ju, ni ko ni {ta ne ra di ~e ti ri-pet me se ci. To mo `e sa mo u Sr bi ji”, re kao je Kr ko ba bi}. Upi tan za re for mu si ste ma PIO, Kr ko ba bi} je re kao da je taj si stem slo `an i da }e we go va re for ma do }i na dnev ni red on da ka da do |u svi ve li ki si ste mi.

dnevnik

ZA SE DA LA PO KRA JIN SKA VLA DA

Is pu we ni uslo vi da se Voj vo di ni vra ti imo vi na Is pu we ni su svi uslo vi da 229 obje ka ta u Voj vo di ni pre |u u vla sni {tvo po kra ji ne, za kqu ~i la je ju ~e Vla da Voj vo di ne , usva ja ju }i iz ve {taj o do sa da {woj pri me ni za ko na o jav noj svo ji ni. Do sa da su me |u tim ka ko je sa op {te no, u ka ta star ne po kret no sti Voj vo di ne upi sa na sa mo 22 objek ta, dok je za 78 da ta pi sa na sa gla snost re pu bli~ ke di rek ci je za imo vi nu. Vla da Voj vo di ne pod se ti la je na za kon ske ro ko ve za vra }a we po kra jin ske imo vi ne i upo zo ri la da bi wi ho vim ne po {to va wem,ta imo vi na upr kos is pu we nim uslo vi ma mo gla auto mat ski pri pa sti re pu bli ci. Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja za tra `i }e iz me ne za ko na ko je }e omo gu }i ti da voj vo |an ska imo vi na bu de vra }a na po slu `be noj du `no sti Do sa da, ko on sta to va no je u No vom Sa du ni je ukwi `en ni je dan obje ka ta. Vla da Voj vo di ne je iz ra zi la za -

bri nu tost zbog ne do voq ne efi ka sno sti i eks pe di tiv no sti po je di nih re pu bli~ kih or ga na, u de lu ko ji se od no si na ukwi `bu imo vi ne za ko ju je do bi je na sva po treb na sa gla snost. Na i me, po Za ko nu o jav noj svo ji ni, imo vi na ko ja ni je ukwi `e na u ko rist lo kal nih sa mo u pra va ili Auto nom ne Po -

kra ji ne Voj vo di ne, shod no Za ko nu, u od re |e nom vre men skom pe ri o du, auto mat ski se ukwi `a va u ko rist Re pu bli ke Sr bi je. Upra vo zbog to ga, Vla da Voj vo di ne je sma tra da je po treb no iz me ni ti Za kon o jav noj svo ji ni ta ko da se i imo vi na AP Voj vo di ne upi {e u ka ta star ne po kret no sti po slu `be noj du `no sti. Sto ga je za du `i la Upra vu za za jed ni~ ke po slo ve po kra jin skih or ga na da u sa rad wi sa Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za obra zo va we, upra vu i pro pi se, pri pre mi tekst Na cr ta za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o jav noj svo ji ni, u smi slu da se za upis pra va jav ne svo ji ne u jav nu kwi gu o ne po kret no sti ma i pra vi ma na wi ma utvr de jed no stav ni je pro ce du ra i iden ti~ ni uslo vi za sve no si o ce pra va jav ne svo ji ne i da tekst Na cr ta do sta vi Vla di Voj vo di ne.

Sr bi ja je va `na za Ne ma~ ku Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da je Sr bi ja za in te re so va na za no ve ne ma~ ke in ve sti ci je, ali i una pre |e we eko nom ske sa rad we i oce nio da je Ne ma~ ka je dan od „na {ih zna ~aj ni -

jih eko nom skih part ne ra”. Na kra ju dvo dnev ne po se te Sa ve znoj Re pu bli ci Ne ma~ koj, Vu ~i}, ko ji je i mi ni star od bra ne, sa stao se sa mi ni strom za eko nom sku sa rad wu i raz voj Dir kom Ni be lom.

Vu ~i} se na sa stan ku sa Ni be lom za hva lio ko le gi na po dr {ci ko ju Ne ma~ ka pru `a Sr bi ji na pu tu ka Evrop skoj uni ji, na vo di se u sa op {te wu Mi ni star stva od bra ne. Na sa stan ku su, ka ko se do da je, raz ma tra ne mo gu} no sti ja ~a -

SOM BOR SKI DS PRO ZI VA OPO ZI CI JU

Ne pri li~ na ko mu ni ka ci ja Na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je som bor ske De mo krat ske stran ke, wen li der Si ni {a La zi}, ko ji je ujed no i pred sed nik Skup {ti ne gra da, ne dav ne po ku {a je opo zi ci o nih stra na ka u ovoj va ro {i da pre kom po nu ju vlast ko joj je DS na ~e lu je oka rak te ri sao kao ne pri me re ne tra di ci ji po li ti~ kog de lo va wa stra na ka u ovom gra du i ujed no po zvao na sta bi li za ci ju od no sa u~e snia u po li ti~ kom ì vo tu ovog gra da. - Ja mo gu da raz u mem è qu opo zi ci je da po sta ne po zi ci ja, {to je pot pu no le gi tim no, ali pri to me po zi va ti na na si qe, vre |a ti, pre ti ti od bor ni ci ma skup {tin ske ve }i ne hap {e wi ma, kri vi~ nim pri ja va ma, kraj we je ne pri li~ no i ne do stoj no tra di ci je do sa da {weg po li ti~ kog ì vo ta u Som bo ru i u znat no bur ni jim po li ti~ kim vre me ni ma od ovih u ko ji ma smo - upo zo rio

je La zi}, ko jem su dru {tvo na ovoj kon fe ren ci ji za me di je pra vi li i som bor ski gra do na ~el nik Ne ma wa De li}, {ef od bor ni~ ke gru pe DS u lo kal nom par la men tu Ne deq ko Stoj sa vqe vi}-Baj {a, kao i ne ko li ko od bor ni ka DS. - Na si qe, naj bo qe o~i to va no bu kval nim po ku {a jem fi zi~ kog iz vo |e wa jed nog od od bor ni ka vla da ju }e ve }i ne iz skup {tin ske sa le, pred sta vqa svo je vr sno na si qe ko je do sa da ni je vi |e no u Som bor- ka zao je La zi}, upu }u ju }i opo zi ci ju pred vo |e nu SNS-om (uz URS, SPO, GG“Bo qi Som bor“, DZVM, SDPS) da za no vi po ku {aj pre kom po zi ci je vla sti (DS, DSS, SPS, SVM, SRS, NP), ka ko je re kao, sa ~e ka {est me se ci ko li ko po za kon skim od red ba ma tre ba da isti od bor ni ci po no vo do ve du u pi ta we funk ci ju pred sed ni ka lo kal nog par la men ta i gra do na ~el ni ka. M. M-}.

wa eko nom ske sa rad we, po seb no u obla sti ener ge ti ke, kao i re a li za ci je Me mo ran du ma o raz u me va wu, ko ji su u Ber li nu pot pi sa le obe stra ne. Mi ni star Ni bel je po tvr dio da je Sr bi ja za Ne ma~ ku kqu~ na ze mqa u re gi o nu.

Ma |ar ska: Ve li ka o~e ki va wa od po se te Ni ko li }a Ma |ar ska sa ve li kim o~e ki va wi ma o~e ku je pred sto je }u po se tu pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a Bu dim pe {ti, iz ja vio je u Su bo ti ci za me nik ma |ar skog pre mi je ra @olt [e mjen. „Za Ma |ar sku su iz u zet no va `ni do bro su sed ski od no si, ali wih u osno vi de fi ni {e ka ko se jed na ze mqa od no si pre ma Ma |a ri ma ko ji `i ve u woj. Upra vo zbog to ga, sa ve li kim o~e ki va wi ma i otvo re no {}u o~e ku je mo je se wu po se tu srp skog {e fa dr `a ve”, re kao je [e mjen, a pre no si „Ma |ar so”. [e mjen je uka zao na zna ~aj od re |e nih ge sto va iz me |u dve ze mqe, od no sno pre ma voj vo |an skim Ma |a ri ma, kao

{to je po klo we we se ni ma ma |ar skih `r ta va u Voj vo di ni, a na veo je i da bi va àn bio i gest u slu ~a ju gru pe mla di }a iz Te me ri na ko ji su ra ni je osu |e ni na vi {e go di {we za tvor ske ka zne. On je oce nio da je Ma |ar ska „osu |e na” na isto rij sku za jed ni~ ku sud bi nu sa Sr bi jom, te da je sprem na da pru ì „svu po dr {ku” we nom {to sko ri jem pri kqu ~i va wu Evrop skoj uni ji. „Naj zna ~aj ni ji za nas je, ipak, na ci o nal ni in te res. @e leo bih da na gla sim da ma |ar ska vla da, ma |ar ska dr à va sto je iza I{tva na Pa sto ra i Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra”, iz ja vio je [e mjen no vi na ri ma.

LSV NA PU STI LO STO TI NAK ^LA NO VA IZ VE TER NI KA

Ni su do bi li ni jed no od bor ni~ ko me sto Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne (LSV) osta la je bez sto tink ~la no va ka da je me sni od bor ove stran ke iz Ve ter ni ka za tra `io is pi sni ce. Ve ter ni ~a ni ko ji su osvo ji li bez ma lo 1100 gla so va na pro te klim iz bo ri ma, {to je da le ko naj bo qi re zul tat ko ji je Li ga do sa da ima la u ovom pri grad skom no vo sad skom na se qu, kiv ni su jer grad ski od bor LSV ni je uva `io wi hov zah tev da do bi ju bar jed nog

od bor ni ka u grad skoj skup {ti ni. Pre ma re ~i ma, sa da ve} biv {eg, pred sed ni ka me sog od bo ra LSV I{tva na Hor va ta na kon iz la ska iz stran ke ofor mi }e „Gra |an ski po kret za No vi Sad”. - Oni ni su vred no va li na{ rad i re zul ta te ko je smo po sti gli na pro {lim iz bo ri ma. Sma tra li smo da smo za slu `i li, ako ne dva, a ono bar jed no od bor ni~ -

ko me sto u Skup {ti ni No vog Sa da ka ko bi smo se bo ri li za in te re se Ve ter ni ka. Na ta kav zah tev do bi li smo ne ga ti van od go vor i za to je i{ ~la we we je di ni lo gi ~an po tez - re kao je Hor vat. Pre ma we go vim re ~i ma, bi li su sprem ni i na kom pro mis ta ko {to bi ~la no vi ve ter ni~ kog me snog od bo ra stran ke do bi li me sta u Jav nim pred u ze }i ma i grad skim in sti tu cij ma, ka ko bi bar

oda tle uti ca li na od lu ke, ali je grad ski od bor i to od bio. - Is pr va su i{ ~la we ni ~la no vi pred la ga li da osnu je mo Gra |an ski po kret za Ve ter nik, ali su nam se ja vqa li i ne za do voq ni qu di iz dru gih stra na ka ko ji su è le li da nam se pri dru è, pa smo od lu ~i li da osnu je mo Gra |an ski po kret za No vi Sad ka ko bi smo se bo ri li za bo qi ì vot u gra du i Ve ter ni ku. - re kao je Hor vat. P. K.

TVIT CRTICA Bo qe ikad No va Vla da uvo di red u fi nan si je i ku ne se da to ni je uvo |e we re da kao ne ka ra ni ja ko ja re da vi de la ni su. Mla |an Din ki} je na ja vio da }e dr `a va pla }a ti ka ma te ako ka sni sa vra }a wem PDV-a. Ta vest ob ra do val je Po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qu ba [a bi }a ko ji je na pi sao: „I ne {to {to je za pra vo sa svim nor mal na stvar mo `e da bu de „vest”. Ali u sva kom slu ~a ju do bra je, bo qe ikad ne go ni kad..

Ni {u je da se le gen dar ni Mi le Ili} iz be log pre ba ci i u cr ve no ode lo„

To bo `

Skup{tini grada Novog Sada... Parterne dijagonale ve} vi|ene. ^eka se prvi salto i prvi rondat.„

Mo `da je u pi ta wu gu bi tak vla sti u No vom Sa du, a mo `da su po sre di ne ki sa svim tre }i raz lo zi, tek li ga {i ca Ma ja Se dla re vi} se ti la se sti ho va: „Pe vu {im... ‘U sva kom po ra zu ja sam vi deo deo slo bo de, i kad je go to vo, za me ne, znaj, tek tad je po ~e lo.’„

Komi~ni ig rokaz smene n ov osadske vl as ti izazivao je nervozu i kod p oz icije i opo zi ci je. Po sku p{tinsk oj sali se mu va li neki a nonimusi, pa rtijski t rabanti iz ob ez be|ew a ~uvali su mi r ispred zgrade, a svi jednako lajali. Napredwaka Bo jan Marj anovi} a sv e je to nerviral o: „Stv or en a je la `na atmosfer a u kojoj m i to bo`e re metim o sk up{tinu i u kojoj ~ak u ~e stvuju i neki no vinari i zbog to ga je pre ki nu ta . Sra mo ta„

Mi le u cr ve nom ode lu

Tur de frans

Prvi rondat u Skup{ti ni

Kakav predsednik...

So ci ja li sti u Skup {ti ni Ni {a ne }e vi {e da bu du u sen ci de mo kra ta. U to ime pro me ni li su bo ju sto li ca iz pla ve u cr ve nu. Ko ve le kad se ve} re no vi ra, da se se di u ne koj pri rod ni joj bo ji. Li be ral Bo jan \u ri} se tio se jed nog sta rog so ci ja li ste: „Po sle cr ve nih sto li ca, sle de }i ko rak u

Ko men ta ri pre utak mi ce fud bal ra Sr bi je pro tiv Vel sa na glo su se me wa li po sle me ~a. Dok jo{ ni je po ~e la go le a da na sta di o nu Voj vo di ne Milan \uki } iz S PO setio se pore| ewa: „Dosad je b il o vi{ e gol ova na T ur de fran su neg o n a utakm icama n a{e r ep rez entacij e.„

Prepa k ivawe novos ad ske vlast i do ne lo je lo gi~k i veo ma ~u dn e p oliti~ ke kombin ac ije, svojstve ne samo p oliti~ kom `ivo tu u Srb iji. T u svi mo gu sa svima, samo je pitawe pravih ponuda. Liga{ Pavle Gantar uporedio je to sa gimnastikom: „U i{~ekivawu novih gimnasti~kih formi u

Prekompozicija novosadske vlasti tangirala je i demokratu Sr|ana Vezmara koji je izneo primedbe na obrazovawe napredwaka: „@ele da vode grad, a ne znaju ni osnovnu pravnu terminologiju... No kako im je obrazovan predsednik, boqe se ne mo`e o~ekivati od wih...„ P. K.

Slo bo da u po ra zu

Novi izbori Skup{tinu Novog Sada pratila je Maja Gojkovi}. Sat nakon {to je prepucavawe u sali po~elo iznela je i svoj stav: „Moje duboko ube|ewe je da je Novi Sad zaslu`io nove izbore, dobru kampawu i odluku da gra|ani odlu~e ko }e ih zastupati u SG NS„

politika

dnevnik

~etvrtak13 . septembar2012.

U SKUP [TI NI NO VOG SA DA JU Ê I ZVA NI^ NO PO Ê LO PRE KOM PO NO VA WE VLA STI, UZ NEO Ê KI VAN PRE O KRET NA KRA JU

Sva |a li se ceo dan, a on da gla sa li kao je dan Sednica Skup{tine grada Novog Sada, zapo~eta ju~e pre podne posle vi{e prekida, nastavqena je sino} oko 19 ~aso-

nastavi tako {to }e ona kao predsednik Skup{tine predlo`iti izmene dnevnog reda ko je su tra `i li od bor ni ci

pravo dnevni red ju~era{weg za se da wa. Usva ja we dnev nog reda koje je usledilo obele`eno je neobi~nim gafom po-

organizovati sednicu i izabrati novo rukovodstvo grada. - Ne radi se o tome da li }e se raspravqati pola sata, sat

Pa ro vi} rekao da DS i LSV „lagano klize ka fa{izmu“ zbog wihovog, kako je naveo, pona{awa. Predsednik odbori~-

~i} rekao da su u sali i oni „kojima tu nije mesto“, a kasnije i po{to je {efica Skup{tine rekla da je obave{tena da su

va neo~ekivanim preokretom, nakon ~etvorosatne pauze kojoj je prethodio dogovor {efova poslani~kih grupa da se ipak omogu}e izmene dnevnog reda koje su tra`ili odbornici ko a li ci je oku pqe ne oko SNS. Pre toga trajalo je celo dnev no na te za we, igra we nervima i, ~inilo se, da }e voj vo |an ska pre sto ni ca te {ko iza }i iz vi {e ne deq ne politi~ke papazjanije. Me|utim, quti protivnici su se ujedinili i izglasali izmene dnevnog reda kojima je tako omogu}ena i izmena vlasti s ve}inom koju predvodi koalicija okupqena oko Srpske napredne stranke. Ovim izmenama, naime, omogu}ava se izbor po je di nih ~el ni ka grad ske vlasti, pre svega novog predsednika Skup{tine s obzirom da je kandidat za tu poziciju Si ni {a Se vi} (SPS) bio zamenik gradona~elnika, i da je trebalo da mu se vrati odborni~ki mandat kako bi bio iza-

koalicije oko SNS, a sobzirom da su wihovi predlozi neblagovremeno podneti. - Ovo je bila jedina mogu}nost da se ispo{tuje poslov-

{to odbornici koalicije oko SNS o~i gled no ni su bi li upoznati kako treba da glasaju, pa ih je ~ak predsednica Skup {ti ne Alek san dra Jer -

ili tri dana, ve} o po{tovawu Zakona, Statuta i Poslovnika – odgovorila je Jerkovqeva. Od bor nik DS-a Bo r i s lav No va ko vi} ocenio je da napredwaci sprovode pravno nasiqe i da ve}ina ne moè da tera predsednicu Skup{tine da kr{i propise. [ef od bor ni~ ke gru pe DSS-a Bor ko Ili} naveo je da Skup{tina grada jedino vlasna da se izjasni o tome da li se Poslovnik kr{i ili ne, a da o tome kasnije mogu da se izjasne organi dràve. Ili} je pozvao odbornike da ne kr{e „duh poslovnika“ i da se dopusti izmena i dopuna dnevnog reda. Od bor ni ca ra di ka la Sne à na Mu {ic ki ocenila je da „ovde trpe jedino odbornici SRS-a“ i u~esnicima u polemici poru~ila da „svi zajedno kr{e poslovnik“. Ona je rekla da je ova sednica po~ela 29. avgusta, da tada nova ve}ina na wu nije do{la, a da je nastavqena ju~e, sugeri{u}i time da se dnevni red ne moè mewati. @ustru polemiku imali su de mo kra ta No va ko vi} i na predwak Vu~evi}. Novakovi} je Vu~evi}u rekao da }e „biti procesuiran“ zbog „izigravawa voqe jednog ~oveka, a znate {ta to pravno zna~i“. Novakovi} je naveo da se u istoriji

ke grupe DS-a Bo `i dar Pro ti} pozvao je Parovi}a da prestane s uvredama i da se „upodobi“ parlamentarizmu u Novom Sadu. Ko ste vi, pitao ga je Proti}, navode}i ujedno da Parovi} nema podr{ku ni u „Dverima“ koje su ga kandidovale i ne-

se „kratko pod{i{ani momci koji podr`avaju neke odborni~ke grupe vratili“. Jerkovqeva je pozvala {efove poslani~kih grupa na konsultacije i odredila pauzu dok, kako je kazala, Slu`ba Skup{tine ne obezbedi uslove za rad.

davno iskqu~ile. U replici, Parovi} je kazao da on formalno ne mo`e biti iskqu~en iz „Dveri“ jer je to pokret. - Interesantni smo vam bili kada ste trebali da formirate koaliciju u junu – dodao je Parovi}. Odbornici su se ju~e izja{wa va li jav nom pro ziv kom,

U izjavi novinarima, ona je op tu ì la na pred wa ka Vu ~e vi }a da je do veo pri vat no obezbe|ewe u Skup{tinu, dok je on to demantovao, rekav{i da }e „na kraju da kaù da je neko na ulici ko ih ugroàva“. Vu ~e vi} je no vi na ri ma izjavio i da }e oni koji odlaze s vlasti „izmi{qati i sve raditi samo da se ne odrì sednica“. U toku ju~era{we rasprave u Skup {ti ni No vog Sa da oglasila se i centrala Srpske napredne stranke. Oni su osudili, kako se navodi u saop{tewu, sramnu opstrukciju u Skup{tini Novog Sada koju za jed ni~ ki spro vo de De mo kratska stranka i Srpska radikalna stranka, u èqi da sa~uvaju Igo ra Pa vli ~i }a na mestu gradona~elnika tog grada. „Ne ve ro vat no je da de mo krate i radikali sladostrasno brane svoje privilegije ne priznaju}i demokratsku voqu gra |a na i od bor ni ka Skup {tine grada Novog Sada. Danas je potpuno jasno da postoji koalicija protiv promena u Srbiji koju ~ine demokrate i wihovi sateliti, predvo|eni radikalima”, navodi se u saop{tewu. SNS je dodala da }e, bez obzira na sve, nastaviti da se bori za promene, da }e pobediti korupciju i pokazati da Novi Sad i Srbija èle i mogu mnogo boqe. B. D. Sa vi} S. Ko va ~e vi} Foto: F. Baki} B. Lu~i}

bran na ~el nu fu unk ci ju Skup {ti ne. Pred sed ni ca Skup{tine Alek san dra Jer kov (LSV) izjavila je da je postignut dogovor da se sednica

Jak {i} (SRS): Iza ovog za me {a teq stva sto ji â nak Poslanici Srpske radikalne stranke napustili su sino} sednicu Skup{tine grada, a prethodno je {ef wihove odborni~ke grupe \u ra| Jak {i} poru~io da SRS ne}e u~estvovati u „ovoj lakrdiji, politi~koj pijaci, ~emu su kumovali i aktuelna vlast i oni koji preuzimaju vlast u gradu”. Jak{i} je za skup{tinskom govornicom izjavio i da mu se ~ini da iza „ovog zame{ateqstva u Novom Sadu stoji Ne nad â nak„. On je napredwake optuìo da im je jedini ciq da se domognu foteqa i privilegija i da zato ne biraju sredstva, a {to, kako je rekao, pokazuju i time {to prave koaliciju sa SPO i Romskom demokratskom strankom koje su do pre dva meseca optuìvali za kriminal i kra|u glasova. SRS je nezadovoqna i aktuelnom gradskom vla{}u, ali oni koji sad dolaze gori su i od ovih najgorih- rekao je Jak{i}. nik o radu Skup{tine, a mi smo time pokazali da nismo za opstrukciju ve} za po{tovawe poslovnika i zakona - rekla je

Jerkov. Tim re~ima ona je objasnila preokret koji je nastao posle dogovora {efova od bor ni~ kih gru pa, a po sle celodnevne sva|e {ta je za-

Tu ì la {tvo pro ve ra va navode o ku po vi ni od bor ni ka u No vom Sa du Nadle`no tuìla{tvo u Novom Sadu ve} proverava navode iznete u javnosti i u medijima o kupovini odbornika u gradskoj skup{tini, izjavio je ju~e Tanjugu portparol Republi~kog tuìla{tva To mo Zo ri}. „Ukoliko se nakon provere utvrdi da je bilo eventualnog kr{ewa zakona, odnosno da postoje elementi krivi~nog dela, Tuìla{tvo }e, u okviru svoje nadle`nosti pokrenuti postupak”, napomenuo je Zori}. Optu`be o kupovini odbornika pqu{te u javnosti dok traje formirawe nove gradske vlasti. Tako su iz DS poru~ili da „ u blagajni u Lipovom gaju (nasequ gde ìvi Ne nad â nak) treba pitati koja je cena prelaska na drugu stranu”, dok je lider novosadskih napredwaka Mi lo{ Vu ~e vi} kazao da je odborniku SPO Vojinu Male{evu nu|eno 50.000 evra da se ne pojavi na dana{woj sednici.

kov, o~igledno zate~ena, opomiwala da dignu ruku re~ima: „jer smo se tako dogovorili u pauzi sednice”. [ef odborni~ke grupe SNS Mi lo{ Vu ~e vi} koji u ovom poku{aju glasawa nije bio u sali, zbuwenost odbornika wegove koalicije pravdao je time da im nisu podeqeni materijali s od {tam pa nim pred lo gom dnevnog reda. Nakon ovog nesvakida{weg skandala, dnevni red je izglasan je bez ikakvih smetwi i gotovo jednoglasno. Vi{e od tri sata nakon po~etka ju~era{we sednice vodila se „bitka“ oko toga da li je u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, Statutom gra da i skup {tin skim Po slovnikom da se dnevni red, koji je grupa odbornika oko na pred wa ka pred lo `i la za vanrednu sednicu 29. avgusta, sada izmeni i dopuni. Me|u tim predlozima izmena i dopuna dnevnog reda bila je i ostavka zamenika gradona~elnika Sini{e Sevi}a, socijaliste koga je koalicija oko SNS-a kandidovala za novog predsednika novosadskog parlamenta. Pred sed ni ca Skup {ti ne Aleksandra Jerkov rekla je da predlozi o dopuni dnevnog reda nisu dostavqeni blagovremeno i vi{e puta istakla da je ~lan 76. Poslovnika spre~ava da te predloge stavi na glasawe. S druge strane, {ef odborni~ke grupe SNS-a Milo{ Vu~evi} naveo je da sednica 29. avgusta nije ni po~ela i tvrdio da je propisima dozvoqeno da se dnevni red dopuni i izmeni. Vu~evi} je u jednom trenutku rekao i da }e, ako se Skup{tini ne dozvoli da se izjasni o tome u roku od sata, nova skup{tinska ve}ina sama

Pro test gra |a na na se qa Boc ke Uo~i po~etka sednice, preko puta zgrade novosadske skup{tine nekoliko gra|ana razapelo je transparent na kome je napisano da je Igor Pavli~i} naneo veliku {tetu gra|anima naseqa Bocke izjavama o klizi{tu u divqoj gradwi. novosadskog parlamentarizma nije dogodilo da jedna odborni~ka grupa kadruje u drugoj, dodaju}i da je Vu~evi} predlo`io za ~lana Gradske izborne komisije Pre dra ga Za gor ~i }a, bez konsultacija sa Zagor~i}em i DS-om. U raspravi je {ef odbornika „Novi Sad odmah“ Mi ro slav

na zahtev Vu~evi}a. On je to obrazlo`io time da je sednica po~ela la`irawem rezultata glasawa i pozvao skup{tinsku slu`bu da se ne stavqa ni na ~iju stranu. Sednica je prekidana pauzama, koje je odre|ivala predsednica parlamenta, najpre nakon {to je radikal Mi lo rad Mir -

ekonomija

~etvrtak13.septembar2012.

SU BO TI^ KA KOM PA NI JA OGLA SI LA JAV NO NAD ME TA WE

„Par ti zan” pro da je fa bri ku na Ko so vu

- Ste ~aj ni uprav nik Fa bri ke bi ci ka la “Par ti zan” u Su bo ti ci ogla sio je pro da ju pred u ze }a, od no sno we go ve pre o sta le imo vi ne ko ja se na la zi na Ko so vu. Ka ko se na vo di u tek stu ogla sa ob ja vqe nom na saj tu Agen ci je za pri va ti za ci ju, pro da je se ste ~aj ni du `nik kao prav no li ce po po ~et noj ce ni od 8.164.800 di na ra, a naj va `ni ja imo vi na pred u ze }a je po gon za pro iz vod wu bi ci ka la po vr {i ne oko 1.400 kva dra ta, na par ce li po vr {i ne oko 1,4 hek ta ra ko ji se na la zi u Srp skom Ba bu {u, me stu iz -

dnevnik

NA JA VA VE ]EG PO RE ZA NA PRI HOD OD KA MA TA

Gor ka pi lu la ko ju }e {te di {e mo ra ti da pro gu ta ju Po ~e tak na red nog me se ca obe le ì }e dva vr lo za ni mqi va do ga |a ja za {te di {e. Po ~et kom me se ca tre ba da po~ ne pri me na no vog pa ke ta me ra Vla de a kra jem ok to bra tu je sed mi ca {ted we. Ova dva do ga |a ja }e, po svoj pri li ci, ove go di ne bi ti po ve za na. Vla da na me ra va da po dig ne po re sku sto pu na pri hod od ka ma ta sa 10 na 15 od sto. Pa osta je da se vi di ka ko }e ban ke to ugra di ti u svo ju po slov nu po li ti ku. Za sa da ne ma ve }ih ko men ta ra jer u fi nan sij skim ku }a ma ~e ka ju da se pro pis usvo ji i po ja vi u „Slu `be nom gla sni ku” cr no na be lo, pa da on da to pro ko men ta ri {u. O to me ko li ko je ova kav po tez oprav dan fi nan sij ski stru~ wak Zo ran Je re mi} ka è: - Ja sno je da su dr à vi neo p hod ni pri ho di i da je to iz nu di lo ova kav po tez. Ma ko li ko se to ne svi |a {te di {a ma iz ve sno je da je to gor ka pi lu la ko ju }e mo ra ti da pro gu ta ju.

Po vla ~e we nov ca iz ban ka ni je po pu la no jer {te di {e ta da osta ju bez ika kve ka ma te. Po red to ga, oni ko ji ima ju i da {te de mo gu da pod ne su ve }i na met. [ted ni ulo zi ne spa da ju u so ci jal nu ka te go ri ju. Da ne po mi wem da je ulog u ban ka ma mno go si gur ni ji od sla ma ri ce.

Na vi si ni Tek, ka ma te na {ted wu su u Sr bi ji jo{ uvek vi so ke.U Ne ma~ koj se na de po zi te do bi ja 1,5 od sto go di {we od no sno tri pu ta ma we ne go ov de. Ka ko se bu de mo raz vi ja li ta ko }e i kod nas pa da ti. To go vo re i po da ci: u 2011. sto pe na de po zi te su pa le za 0,4 od sto, a u pr vih {est me se ci ove go di ne za 0,1 od sto. Ho }e li po rez ovaj trend za u sta vi ti osta je da se vi di.

[to se ti ~e ba na ka, iz ve sno je da svih tri de se tak ko li ko ih po slu je na na {em tr ì {tu ne }e po stu pi ti jed na ko. - Ban ke ko je su po nu di le ni è sto pe }e ve ro vat no i}i na ko rek ci ju na vi {e, dok }e one ko je ve} ima ju vi so ke ka ma te osta vi ti sve po sta rom -ob ja {wa va ~lan Iz vr {nog od bo ra Raz voj ne ban ke Voj vo di ne Go ran Ko sti}. U Ko mer ci jal noj ban ci ne }e bi ti pro me na jer sma tra ju da su ka ma te ve} do voq no vi so ke. - Ne tre ba za bo ra vi ti da ta sred stva tre ba po sle i pla si ra ti ka ko bi se obez be di le ka ma te za de po zi te, a to da nas na srp skom tr ì {tu ni je ba{ jed no stav no - ka è Go ran Mi li }e vi}, ru ko vo di lac u ovoj ku }i. Ni vo

{ted we kod nas je za do vo qa va ju }i. [ta }e do bi ti dr à va ovim po te zom? -U Sr bi ji na {ted wi ima pre ko osam mi li jar di evra. Ka ma te na oro ~e ne ulo ge kre }u se od 2,7 do 5,5 od sto na go di {wem ni vou. Ima {ta da se opo re zu je i pri ho du je u dr àv nu ka su. U evrop skim okvi ri ma to je pri li~ no vi so ko, me |u tim srp ske {te di {e pam te i bo qe go di ne. To kom 2008. i 2009. ka ma te su kod nas bi le osam pa i de vet od sto na go di {wem ni vou. U Udru è wu ba na ka ka ù da vi si na sto pe ni je pre sud na kod iz bo ra ban ke ve} po ve re we ko je {te di {e ima ju u od re |e nu fi nan sij sku ku }i. Ho }e li se taj kri te ri jum po sle po ve }a wa pre za opet okre nu ti u ko rist vi si ne sto pe tek osta je da se vi di. D. V. QA JI] SA STRA NIM IN VE STI TO RI MA

MI LI CA BI SI] PRED STA VI LA NO VE PO RE ZE I AK CI ZE me |u Uro {ev ca i Pri {ti ne, na Ko so vu. “Ste ~aj ni uprav nik upo zna je po ten ci jal ne kup ce da ni je u ne po sred noj ili po sred noj dr à vi ni po go na za pro iz vod wu bi ci ka la” - na vo di se u tek stu ogla sa. Jav no nad me ta we odr à }e se 8. ok to bra u Be o gra du, u pro sto ri ja ma Agen ci je, na Te ra zi ja ma broj 23. Fa bri ka bi ci ka la “Par ti zan” osno va na je 1888. go di ne, a obje kat ne ka da {we fa bri ke u Su bo ti ci na Se ge din skom pu tu pro dat je jo{ 2006. go di ne su bo ti~ kom pred u ze }u “Euro gas” za 65 mi li o na di na ra. Pre ste ~a ja, uve de nog 1. ju la 2005. go di ne, i ka sni je ban krot stva pro gla {e nog 21.ok to bra 2005., odr à ne su i dve ne u spe {ne auk cij ske pro da je ovog pred u ze }a ko je je u tom mo men tu za po {qa va lo 225 rad ni ka.

Kon kurs Er ste ban ke Er ste ban ka sa op {ti la je da je u skla du sa svo jom stra te gi jom dru {tve no od go vor nog po slo va wa i ove go di ne otvo ri la go di {wi kon kurs za do de lu spon zor sta va i do na ci ja na ko ji sve or ga ni za ci je ci vil nog dru {tva mo gu da pri ja ve pro jek te do 1. no vem bra . Do sa da je na ovaj na ~in Er ste ban ka po dr `a la vi {e od 400 pro je ka ta, sa vi {e od dva mi li o na evra. Na ovo go di {wi kon kurss pro jek te mo gu da pri ja ve udru `e wa gra |a na, dru {tve ne or ga ni za ci je, fon do vi, fon da ci je i in sti tu ci je. Pr vu se lek ci ju pri ja va vr {i }e fon da ci ja Bal kan ski fond za lo kal ne ini ci ja ti ve (BCIF), pre ma osnov nim kri te ri ju mi ma kon kur sa, kao {to su dru {tve ni zna ~aj pro jek ta i uti caj na {i ru dru {tve nu za jed ni cu. Ban ka }e da ti pri o ri tet or ga ni za ci ja ma ~i ji su mi si ja i ci qe vi u skla du sa vred no sti ma ban ke, a ko je do la ze iz me sta u ko ji ma Er ste ban ka ima fi li ja le.

Ni {ta od sma we wa PDV-a na opremu za be be Po rez na do da tu vred nost (PDV) na opre mu za be be ne }e bi ti sma wi van, iz ja vi la je ju ~e sa vet nik za po re ski si stem u Mi ni star stvu fi nan si ja Sr bi je Mi li ca Bi si}. U raz go vo ru sa no vi na ri ma ona je re kla da po sto ji ide ja da se ume sto sma wi va wa PDV obez be di do dat na po mo} si ro ma {ni jim po ro di ca ma za do bi ja we pri no ve u po ro di ci, ko ja bi bi la na me we na za opre mu za be be. Tu do dat na po mo} bi, ka ko je re kla, u za vi sno sti od bu xet skih mo gu} no sti i bro ja po ten ci jal nih ko ri sni ka mo gla da bu de pred vi |e no bu xe tom za 2013. Do da la je da se u Mi ni star stvu fi nan si ja sa da ob ra ~u na va ko li ko bi mo glo da bu de ko ri sni ka te po mo }i. Bi si }e va je pod se ti la da so ci jal na po li ti ka ve} pod ra zu me va dve vr ste po mo }i ko je se is pla }u ju za ro di teq stvo. Pre ci zi ra la je da se is pla }u je jed no krat na ro di teq ska po mo} ko ji do bi ja ju svi ro di te qi ko ji do bi ju de te i de ~i ji do da tak, ko ji do bi ja ju si ro ma {ni je po ro di ce. Bi si }e va je re kla da bi kod even tu al nog sma we wa PDV na opre mu

ko ji ma }e raz go va ra ti o mo gu} no sti ma ula ga wa u Sr bi ji. „Ge oks gru pa”, ko ja po slu je u 103 ze mqe {i rom sve ta, po zna ta je kao je dan od naj ve }ih pro iz vo -

za be be po sto jao i pro blem prak ti~ ne pri me ne, jer je zbog vi so ke raz li ke u ce na ma po je di nih pro iz vo da pi ta we na ko ju bi se opre mu to od no si lo. Kao pri mer je na ve la de ~i ja ko li ca, ko ja mo gu da ko {ta ju i 50.000 di na ra i 500.000 di na ra.

Bi si} je no vi na ri ma ob ja sni la da no vi pred log za ko na o ak ci za ma do no si zna ~aj nu iz me nu ko jom se pred vi |a ju raz li ~i ti iz no si ak ci ze za raz li ~i te upo tre be de ri va ta, uz mo gu} nost po vra }a ja za po je di ne ka te go ri je po tro {a ~a . Pred vi |e ni su raz li ~i ti iz no si ak ci za za di zel go ri vo, ko je je u za ko nu de fi ni sa no kao ga sno uqe, u za vi sno sti od we go ve upo tre be, {to }e one mo gu }i ti ili bit no ogra ni ~i ti zlo u- po tre be ko je su se ja vqa le na tr `i {tu, is ta kla je Bi si}. Ona je kao pri mer na ve la ma hi na ci je sa lo` uqem, ko je se pro da va lo kao evro di zel, {to je dr `a vu u ovoj go di ni ko {ta lo oko {est mi li jar di di na ra, a pro {le go di ne 12 mi li jar di di na ra. - Za di zel go ri vo pred vi |e ni su raz li ~i ti iz no si u za vi sno sti od

Iz bor agen ci ja za uki da we

|a ~a obu }e u sve tu, sa op {ti lo je re sor no mi ni star stvo. Pro iz vod ni asor ti man ob u- hva ta `en sku i de ~i ju kla si~ nu, bi znis, sport sku i mod nu ode }u i obu }u, dok se pro iz vod wa oba vqa u Ki ni, Vi jet na mu, In do ne zi ji, Ju `noj Ko re ji, Bra zi lu. Mi ni star Din ki} su tra }e pri su stvo va ti i sed ni ci Pred sed ni {tva Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na - SKGO na ko joj }e bi ti re ~i o iz me na ma Za ko na o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve i re for me na kna da, tak si i dru gih jav nih pri ho da od zna ~a ja za lo kal nu sa mo u pra vu.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja Ra sim Qa ji} raz go va rao je ju ~e sa de le ga ci jom Sa ve ta stra nih in ve sti to ra (S S I) o za jed ni~ kim ak tiv no sti ma u ci qu stva ra wa za ko no dav nog i in sti tu ci o nal nog okvi ra za po boq {a we in ve sti ci o ne kli me i

Dva po sku pqe wa ci ga re ta

Pred stav ni ci Mi ni star stva fi nan si ja iz ja vi li su da jo{ ni je do ne ta ko na~ na od lu ka ko ja }e od dr `av nih agen ci ja, fon do va i sli~ nih in sti tu ci ja bi ti uki nu ta. Ne ma ni ko na~ ne od lu ke o agen ci ja ma ko je }e na sta vi ti sa ra dom. Iz ve sno je me |u tim da qu di ko ji su u wi ma ra di li ne }e bi ti ot pu {te ni. Mi li ca Bi si} iz ja vi la je da ide ja ni je da se sa uki da wem agen ci ja isto vrem no uki nu i rad na me sta, jer }e od re |e ni deo wi ho vih po slo va mo ra ti i da qe da se oba vqa. Pre ma we nim re ~i ma, glav ne u{te de bi }e ostva re ne ta ko {to }e za po sle ni ma u tim agen ci ja ma pla te bi ti sma we ne ka da bu du ras po re |e ni u dru ge dr `av ne in sti tu ci je.

„Ge oks” ho }e u Sr bi ju Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} sa sta }e se da nas u Be o gra du sa pred stav ni ci ma kom pa ni je „Ge oks”, sa

we go ve upo tre be. Jed na je za po gon put ni~ kih auto mo bi la, i to je je di na ak ci za ko ja je po ve }a na sa sa da {wih 37,07 di na ra na 42 di na ra po li tru. Ni `a ak ci za ili sa da {wa (ume sto 27,07 je 37 di na ra) je u upo tre bi di ze la za tran sport put ni ka i ro be, u po qo pri vre di, i tu se de fi ni {e iz nos od 2,5 di na ra po li tru. Ka da je u pi ta wu upo tre ba za gre ja we, od no sno lo` uqe ko je je ta -

Kom pa ni je spre mne da po mog nu

Spe ci fi~ na ak ci za za ci ga re te ume sto 1. ja nu ra 2013. bi }e po ve }a na 1. ok to bra, sa 33 na 43 di na ra, iz ja vi la je Bi si}, ob ja {wa va ju }i iz me ne i do pu ne za ko na o ak ci za ma ko ji }e se na kon Vla de na }i pred Skup {ti nom Sr bi je. Ka ko je na ja vi la sle de }e po ve }a we ci na ci ga re ta mo `e se o~e ki va ti 1. ju la, ka da }e spre ci fi~ na ak ci za bi ti po ve }a na na 45 di na ra. ko |e di zel, ak ci za je tre nut no 54,7 di na ra po ki lo gra mu i sa da do la zi do sma we wa za ovu up tre bu. Po stu pak ko jim }e se spro vo di ti ovi ni `i iz no si je ste re fak ci ja, po red pla }a wa ak ci ze, i na taj na ~in }e mo one mo gu }i ti ili bit no ogra ni ~i ti zlo u po tre be ko je su bi le na ro ~i to kod lo` uqa. Ka da je re~ o ben zi nu ko ji se prak ti~ no is kqu ~i vo ko ri sti za po gon put ni~ kih vo zi la, we go va ak ci za je osta la ista i iz no si 49,6 di na ra po li tru, pre ci zi ra la je Bi si}. D. Mi li vo je vi}

da qeg eko nom skog raz vo ja u Sr bi ji, sa op {te no je iz ka bi ne ta pot pred sed ni ka vla de. De le ga ci ju Sa ve ta je pred vo dio pred sed nik bor da di rek to ra ove or ga ni za ci je i di rek tor kom pa ni je „La far` Sr bi ja” Ko stin Bork, ko ji je iz ra zio sprem nost S S I da se kroz sve vi do ve stru~ ne po mo }i ukqu ~i u ak tiv no sti, ~i ji }e re zul tat bi ti stva ra we po voq ni jeg po slov nog am bi jen ta u Sr bi ji, pri vred ni rast i po ve }a we sto pe za po sle no sti. On je na veo da ova or ga ni za ci ja ima ozbiq ne ka pa ci te te i da oku pqa 130 stra nih pred u ze }a u Sr bi ji sa pre ko 90.000 za po sle nih i obi mom do sa da {wih in ve sti ci ja od 16 mi li jar di evra. Qa ji} je is ta kao da je part ner stvo sa S S I od iz u zet nog zna ~a ja i pred lo `io da stru~ wa ci iz ove or ga ni za ci je u~e stvu ju u rad nim gru pa ma za do no {e we no vih za ko na o tr go vi ni, za {ti ti po tro {a ~a i za ko nu o ber za ma.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Solidnost, Kraqevo

20,00

144

8.640

Mlekara, Subotica

19,36

1.498

7.490

Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola

16,64

15.000

1.500.000

5,63

300

14.100

5,00 Promena %

1.260 Cena

50.300 Promet

-40,00

31.806

Jabuka, Pan~evo

-9,09

2.500

1.125.000

Jubmes banka, Beograd

-5,02

9.877

57.187.810

Neoplanta, Novi Sad Soko Nada [tark, Beograd Pet akcija s najve}im padom Ra{ka konfekcija, Novi Pazar

Soja protein, Be~ej NIS, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

-1,52

453

79.672

-0,32 Promena %

618 Cena

1.923.130 Promet

NIS, Novi Sad

-0,32

618

1.923.130

Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola

16,64

15.000

1.500.000

Jabuka, Pan~evo

-9,09

2.500

1.125.000

Veterinarski zavod, Subotica

2,19

373

149.200

Neoplanta, Novi Sad

5,63

300

14.100

BELEX 15 (436,74 -0,05) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,31

1.388

470.469

NIS, Novi Sad

-0,32

618

1.923.130

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.100

0,00

Imlek, Beograd

0,00

2.800

0,00

Soja protein, Be~ej

-1,52

453

79.672

Energoprojekt holding, Beograd

0,22

465

121.135

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,99

410

605.162

Jubmes banka, Beograd

-5,02

9.877

57.187.810

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.594

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

319.700

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.200

0,00

Tigar, Pirot

1,81

225

27.000

Veterinarski zavod, Subotica

2,19

373

149.200

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik SUB VEN CI JE

~etvrtak13.septembar2012.

PO SKU PQU JU GO TO VO SVE NAJ VA @NI JE NA MIR NI CE

Privreda po`urila po kredite Na kon sa mo dva da na od pot pi si va wa ugo vo ra o sub ven ci o ni sa nom kre di ti ra wu sa Fon dom za raz voj, u Pro kre dit ban ci je u ob ra di bli zu 300 zah te va u ukup nom iz no su od go to vo 40 mi li o na evra, sa op {ti la je ju ~e ta ban ka. Kre di ti su na me we ni za li kvid nost i in ve sti ci je u traj na obrt na sred stva za do ma }a pred uz e }a i pred u zet ni ke. Ka ko je ciq pro gra ma po dr {ka po slo va wu pri vre de u ak tu el nim uslo vi ma, po boq {a we sta bil no sti na tr `i {tu i omo gu }a va we no -

vih in ve sti ci ja u za li he, si ro vi ne i re pro ma te ri jal, uslo vi su flek si bil ni. Po red mo gu} no sti kli jen ta da ured no ot pla }u je kre dit, uslov je i da to kom ot pla te ne sma wu je broj za po sle nih u pred u ze }u, pod se }a se u sa op {te wu. Ka ko je pre ci zi ra no, go di {we ka mat ne sto pe kre }u se od 3,5 od sto na in dek si ra ne po zaj mi ce i 10,5 od sto na di nar ske. Za ma la pred u ze }a i pred u zet ni ke mak si ma lan iz nos kre di ta je 30 mi li o na di na ra, za sred wa pred u ze }a je to 200 mi li o na, a za ve li ka 400, od no sno 600 uko li ko se pred u ze }e pre te `no ba vi iz vo zom. Svi kre di ti iz ovog pro gra ma se odo bra va ju sa ro kom ot pla te do 18 me se ci, uz pe riod od lo `e ne ot pla te od pet me se ci. D. V.

But leti na 750 dinara, a polete}e i {e}er, mleko i uqe Osim hle ba go to vo sve naj va `ni je na mir ni ce }e po sku pe ti u na red nom pe ri o du. Mle ku i mle~ nim pro iz vo di ma ne ki su ve} di gli ce nu, bra {nu i te ste ni ni ta ko |e, me so astro nom ski ra ste, a ka ko na ja vqu ju iz pre ra |i va~ ke in du stri je, bi }e nam go r ak i {e } er, po s ku p e } e i uqe... Sviw ski but ju ~e je u no vo sad skim me sa ra ma ko {tao 649 di na ra, u ne ki ma je bio 664,80 ali ve} za da nas na ja vqe ne su no ve ko rek ci je. Ka ko su ka za li u vo de }im me snim in du stri ja ma, za ki lo gram sviw skog bu ta ove ne de qe bi }e po treb no 750 di na ra. Ce na svi we ti ne, prog no zi ra ju me sa ri, ne bi tre ba lo da qe da ska ~e jer se o~e ku je di na mi ~an uvoz ì vih svi wa, ~i ja }e ce na na kon pla }a wa ca ri ne bi ti jed na ka ki lo gra mu ì ve va ge na do ma }im pi ja ca ma. Ap surd no, ki lo gram svi we ti ne je sa da sku pqi od ju ne }eg me sa, ko je se mo è pa za ri ti za ma we od 700 di na ra. Ima jo{ ne u bi ~a je nih si tu a ci ja na tr ì {tu me sa. Re ci mo, ki lo gram pi le }eg fi lea ove ne de qe do sti gao je 740 di na ra, a ki lo gram jag we ti ne je 540 di na ra. Po vi {im ce na ma od ju ~e se pro da ju i pi le }i ba ta ci, ~ak 465 di na ra, dok je pi le }e be lo me so pre ma {i lo 520 di na ra. Pod se ti mo, ki lo gram sviw skog bu ta je u mar tu ove go di ne bio 370 di na ra, {to zna ~i da mu se ce na za pet me se ci udvo stru ~i la.

Iz „Su no ka” 200.000 to na {e }e ra - Zbog su {e ko ja ni je i{la na ru ku po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma i o~e ki va nih sla bi jih pri no sa, kam pa wa pre ra de re pe je po ~e la av gu stu u sve tri fa bri ke i tra ja }e 60 do 120 da na to kom ko jih }e se pre ra di ti 1.400.000 to na {e }er ne re pe, iz ja vio je Qu bi {a Ra den ko vi}, ge ne ral ni di rek tor Su no ka. - U ovo go di {woj kam pa wi je rok pla }a wa je 25. de cem bra 2012, za is po ru ~e nu {e }er nu re pu. Ce na slat kog ko re na je za raz li ku od dru gih kul tu ra ga ran to va na, a is pla ta je si gur na i re a li zu je se u ugo vo re nom ro ku. Mo gu }a je i is pla ta od mah na kon is po ru ke uz od bi ja we do dat nih tro {ko va fi nan si ra wa. Su no ko pla ni ra da pre ra di re pu sa 33.000 hek ta ra ko li ko je za se ja no {e }er nom re pom za po tre be kom pa ni je i ostva ri pro iz vod wu {e }e ra na ni vou od 200.000 to na. Sa {e }e rom i uqem si tu a ci ja je ve} za teg nu ta. Ma da se po tro {a ~i `a le da se u rad wa ma ve} ose }a ne sta {i ca, tr gov ci ali i pre ra |i va ~i po ru ~u ju da je, ka da je o snab de va wu re~, sve u re du. [to se ne mo `e re }i i za ce ne

FI JAT „500L” PRED STA VQEN U BE O GRA DU, A USKO RO ]E I U NO VOM SA DU

Srpski fi}a krenuo po Srbiji Kom pa ni ja Fi jat auto mo bi li Sr bi je (FAS) pred sta vi la je u cen tru Be o gra da no vi mo del Fi jat „500L”, ko ji se eks klu ziv no pro iz vo di u na {oj ze mqi. Pret pre mi je ra no vog Fi ja to vog mo de la je ve} or ga ni zo va na u Kra gu jev cu 10. sep tem bra, a na ja vqe no je da }e taj auto mo bil bi ti iz lo `en i u No vom Sa du. Kom pa ni ja Fi jat auto mo bi li Sr bi je pro na {la je ori gi na lan na ~in da pret pre mi jer no pri ka `e no vi mo del „500L” ta ko {to su di zaj ni ra ne spe ci jal ne kap su le, ko je su po sta vqe ne u naj pro met ni jim de lo vi ma Kra gu jev ca i Be o gra da. Zva ni~ na pro da ja Fi ja ta „500L” u Evro pi, ka ko je ra ni je na ja vqe no, tre ba lo bi da po~ ne

kra jem sep tem bra i to naj pre u Ita li ji. Osim {to gra |a ni ma pru `a ju pri li ku da pr vi put vi de u`i vo

„500L”, „na jav ne” kap su le od bro ja va ju i da ne do zva ni~ nog lan si ra wa no vog Fi ja to vog „MPV” mo de la B seg men ta tr `i {ta. Fi ja tov „500L” je du ga ~ak 4,1 me tar, {i rok 1,8 i vi sok 1,6 me ta ra.

Po nu da mo to ra ob u hva ta dva ben zin ca i tur bo di zel, ra spo na sna ge od 85 do 105 „ko wa”, a osnov na ver zi ja „1.4 pop” ko {ta 13.490 evra. Fi jat „500L”, ko ji je po sta vqen u Kra gu jev cu u pe {a~ koj zo ni, za {ti }en je me t a l n o - s t a k l e n o m kon struk ci jom, na ko joj je na zna ~e no da je osta lo „10 da na do no vog mo de la”. Iz fa bri ke FASa je ra ni je sa op {te no da }e ce na auto mo bi la „500L” u Ita li ji iz no si ti 15.5000 evra. Auto mo bil „500L” pro iz vo di se sa mo u Kra gu jev cu u fa bri ci „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja” ~i ji je vla snik sa 67 od sto ka pi ta la to rin ski Fi jat, a dr `a va Sr bi ja 33 od sto, ka ko je pred vi |e no i stra te {kim ugo vo rom ot pi sa nim sep tem bra 2008.

Prodate sve obveznice KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

114,1289

116,4581

119,1366

113,7796

Australija

dolar

92,8860

94,7816

96,9616

92,6016

Kanada

dolar

91,1791

93,0399

95,1798

90,9000

Danska

kruna

15,3107

15,6232

15,9825

15,2639

Norve{ka

kruna

15,3852

15,6992

16,0603

15,3381

[vedska

kruna

13,4156

13,6894

14,0043

13,3745

[vajcarska

franak

94,4620

96,3898

98,6068

94,1728

V. Britanija

funta

142,5187

145,4272

148,7720

142,0824

SAD

dolar

88,6507

90,4599

92,5405

88,3793

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 9. 2012. godine

Upra va za jav ni dug pro da la je na da na {woj auk ci ji sve po nu |e ne tro go di {we dr `av ne ob ve zni ce, u ukup noj vred no sti od 10 mi li jar di di na ra. Uku pan obim tra `we iz no sio je 10,37 mi li jar di di na ra, od no sno 103,71 od sto obi ma emi si je. Dr `av ne ob ve zni ce su pro da te po sto pi pri no sa od 15,99 od sto na go di {wem ni vou, a na na pla tu do spe va ju 14. sep tem bra 2015. go di ne. Da tu mi do spe }a ku po na, ko ji iz no si 10 od sto go di {we, su 14. mart i 14. sep tem bar. Is pla ta ku po na vr {i }e se po lu go di {we do da tu ma do spe }a.

jer se, ka da se za vr {i ot kup {e }er ne re pe i sin co kre ta, o~e ku je rast. Na to uka zu je i po ve }a we ot kup ne ce ne slat kog ko re na. Na i me, kom pa ni ja „Su no ko”, naj ve }i do ma }i pro iz vo |a~ i iz vo znik {e }e ra, ju ~e je sa op {ti la

da }e ot kup na ce na ume sto do sa da {wih 4,05 di na ra iz no si ti 4,4 di na ra po ki lo gra mu re pe stan dard nog kva li te ta i di ge sti je 16 od sto, ko ja u se bi ukqu ~u je sve bo nu se i pre mi je. I uqa ri ce su ove go di ne do bra no sku pqe ne go la ne, te }e i zej tin oti }i na vi {e. Na to uka zu ju i u „In ve ju“, kom pa ni ji u ~i jem sa sta vu uqa re „Vi tal“ i „Sun ce“. Sa da se, na i me, ki lo gram sun co kre ta pla }a 52 di na ra, a pro {le go di ne je bio oko 35 di na ra. Sa mim tim, ka da se za vr {i ot kup, raz mi {qa }e se i o ko rek ci ji ce ne go to vog pro iz vo da, od no sno, uqa, na vo de u „In ve ju”. Si tu a ci ja s mle kom, usled su {e, je ja ko lo {a. Si ro vi ne je sve ma we, sto ~a ri mu ku mu ~e s hra nom jer su lu cer ka i osta le kul tu re stra da le, te {te tu sva ka ko ne }e mo }i da is pe gla ju vi {e ot kup ne ce ne. Pro iz vo |a ~i mle ka i mle~ nih pro iz vo da ko ji ni su ovog i kra je pro {log me se ca di gli ce ne to }e u~i ni ti ovih da na. Mle ko, jo gurt, pa vla k a i dru g i pro i z v o d i „Imle ka“, „Me glea“, „Som bo le da“ po sku pe }e za dva do pet od sto, od no sno di nar-dva do ~e ti ri po pa ko va wu. Za po de vet od s to po s ku p e } e bra { no iz „Fi de lin ke“ i „grand ka fa“ i „don ka fa“, za tim pre ra |e no vo }e i po vr }e u pro se ku 10 od sto, a pro iz vo di iz „Agro `i va“ za 15 pro ce na ta. S. Glu {~e vi}

PRE MI JER DA ^I] S MMF-om

U{tede}emo milijardu evra

Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} raz go va rao je ju ~e sa ~la no vi ma de le ga ci je Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF) o po li ti~ koj i ma kro e ko nom skoj si tu a ci ji u Sr bi ji, sa op {ti la je Kan ce la ri ja za sa rad wu s me di ji ma Vla de Sr bi je. Pre mi jer je is ta kao da je Sr bi ja po li ti~ ki sta bil na ze mqa i da je Vla da Sr bi je po kre nu la pro gram za fi skal nu sta bi li za ci ju i sma we we tro {ko va sa ci qem da se osi gu ra pri vred ni rast. Na me ra Vla de je da di ja lo gom sa svim seg men ti ma dru {tva do |e do {i ro kog kon sen zu sa o pro gra mu iz la ska iz eko nom ske kri ze. Da ~i} je upo znao ~la no ve de le ga ci je MMF sa pa ke tom me ra ko je ima ju za ciq sta bi li za ci ju jav nih fi nan si ja i za u sta vqa we ra sta bu xet skog de fi ci ta, na ve de no je u sa op {te wu. „Me re pod ra zu me va ju eli mi ni sa we ne po treb nih tro {ko va, ali su so ci jal no od go vor ne jer {ti te naj {i re slo je ve sta nov ni {tva. Na taj na ~in }e mo obez be di ti 26 mi li jar di di na ra u{te de do kra ja ove go di ne, a u na red noj go di ni u{te de }e se oko mi li jar du evra”, re kao je Da ~i}.

[TA JE EKO NO MI JI DO NEO RU SKO-SRP SKI SU SRET

Velike {anse sporo postaju stvarnost Po mi {qe wu do ma }ih eko no m i s ta, su s ret pred s ed n i k a Sr bi je i Ru si je To mi sla va Ni ko li }a i Vla di mi ra Pu ti na do pri ne }e pro du bqi va wu pri vred ne sa rad we dve ze mqe, a iz grad wa ga so vo da „Ju `ni tok” kroz Sr bi ju }e oja ~a ti eko nom sku i ener get sku po zi ci ju Sr bi je u Evro pi. Oni is ti ~u da }e se otvo ri ti niz no vih vra ta za sa rad wu, ali i da }e bi ti bo qe is k o r i { }e n e m o g u} n o s ti ko j e su i do sa da po sto ja le. Eko n o m i s ta Zo r an Po p ov o~e ku je da Ru si ji ne }e bi ti pre te ra no te {ko da po mog ne Sr bi ji u kom pli ko va noj si tu a ci ji u ko joj se tre nut no na la zi, ko ja za po sle di cu mo è da ima zna ~a j an pad ì vot nog stan dar da gra |a na Sr bi je. On is ti ~e da }e po mo} Ru si je do pri ne ti po pra vqa wu sta wa, ali da Sr bi ja mo ra s tim nov cem da ura di {to je mo gu }e vi {e, na po mi wu }i da je na {a ze mqa i do sa d a ima l a bes c a r in s ki aran `man sa Ru si jom, ali ga ni je do voq no ko ri sti li, {to bi u bu du} no sti tre ba lo da se pro me ni. Iz g rad w a ga s o v o d a „Ju ` ni tok”, po mi { qe w u Po p o v a, obez be di }e ne sme ta no snab de va we Sr bi je ga som, {to }e za po sle di cu ima ti eko nom ski ja ~u ze mqu ko ja }e lak {e mo }i da se od u pre svim vr sta ma pri ti sa ka u do me nu eko no mi je i na me ta wu uslo va ko ji se pred wu sta vqa ju, bi lo da su u pi ta wu zah t e v i Evrop s ke uni j e ili MMF-a. Po pov sma tra da, ako je za pad na Evro pa pri hva ti la ga so vo de kao „dar bo ì ji” on da su za oni Sr bi ju dvo stru ko va `ni ji. Pro fe sor eko no mi je Qu bo mir Ma xar oce nio da je ra zum na sve ve }a ori jen ti sa nost Sr bi je ka Ru si ji i is to ku, zbog po ve }a wa eko nom ske sa rad we sa tim ze mqa ma, ali da to ne zna ~i da je za pad ne in te re su je,

Stru ja na gas Ge ne ral ni se kre tar Udru è wa za gas Vo ji slav Vu le ti} je go vo re }i o ener get skoj sa rad wi Sr bi je i Ru si je, uka zao da, na kon odo bre qa na cr ta spo ra zu ma o du go ro~ nim is po ru ka ma ga sa Sr bi ji i pro la skom „Ju `nog to ka” Sr bi ja obe zeb di ti ener get sku bez bed nost u 21. ve ku. Uz po voq no snab de va we Sr bi je ga som iz Ru si je, to }e, re kao je Vu le ti}, omo gu }i ti na {oj ze mqi da za dve do tri go di ne gas iz Ru si je ku pu je jef ti ni je, jer }e, kad po~ ne eks plo a ta ci ja „Ju `nog to ka”, ve li ki tran zit ni deo tog ga so vo da pro la zi ti kroz na {u ze mqu i po boq {a ti na {u pre go va ra~ ku po zi ci ju. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja }e, za hva qu ju }i ve }im ko li ~i na ma ga sa iz Ru si je, bi ti u pri li ci da gra di ko ge ne ra tiv ne ga sne elek tra ne, {to bi po zi tiv no uti ca lo na sma we we uvo za stru je. jer }e se i}i ta mo gde mo gu da se ostva re in te re se. On je is ta kao da Sr bi ja ni je u si tu a ci ji da mo è da bi ra part ne re. Ma xar je na gla sio da je pred nost ru skog tr ì {ta za na {a pred u- ze }a to to je ono ma we zah tev no od tr ì {ta za pad ne Evro pe i dru gih raz vi je nih ze ma qa, te da se na {i pro iz vo di lak {e mo gu pro bi ti na ru sko tr ì {te. Eko no mi sta Mla |an Ko va ~e vi} ra ni je je re kao da bi srp sko-ru ska tr go vin ska raz me na mo gla bi ti udvo stru ~e na za ne -

ko li ko go di na, a ru ske in ve sti ci je u srp sku in fra struk tu ru, ener ge ti ku, po qo pri vre du i tu ri zam po ve }a ne. Po we go vim re ~ i m a, ru s ki part n e r i ima li bi in te res da ula ù u otva ra we po stro je wa za pre ra du po qo pri vred nih pro iz vo da u Sr bi ji, a ne sa mo da ku pu ju si ro vo vo }e i po vr }e iz Sr bi je, a mi mo è mo mno go vi {e da iz vo zi mo u Ru si ju, ali je neo p hod na bo qa or ga ni zo va nost ka ko bi se pod mi ri le po tre be ta ko ve li kog tr ì {ta.

dRU[TvO

~etvrtak13.septembar2012.

DE CA BEZ O^E VA

Ko sa cr ta u kr {te ni ci U Srbiji je oko 200.000 dece jako siroma{no, a me|u wima je veliki broj onih koji ne znaju ko im je otac odnosno oni kojima u kr{tenici u rubrici “otac” stoji kosa crtica.

Nekada se u tu rubriku pisalo “ime oca nepoznato”, a danas se samo stavqa kosa crtica. Samo na beogradskom uzorku Udru`ewe gra|ana “ Lunea” utvrdilo je u svom istra`ivawu da je na sva-

oca van institucija sistema odnosno onih koji ìve samo sa majkama. Prema zvani~nim podacima danas svaka peta èna ra|a dete vanbra~no. Trenutno ima oko 74.000 samohranih roditeqa, a u 85 odsto slu~ajeva nisu ostvarili pravo na izdràvawe deteta. Decu bez oca ~esto ra|aju maloletnice jer podaci pokazuju da su 16 odsto adolescentkiwa majke. êsto su ovoj deci majke prostitutke, ima onih koje su majke rodile posle silovawa, a zabeleèni su i slu~ajevi kada ène ne èle da kaù ko je otac jer ih je ostavio ili ima drugu porodicu. Me|utim, ima i dece koja znaju ko im je biolo{ki otac ali wegovo ime nemaju zvani~no upisano u kr{enicu jer majke nemaju zvani~ne papire koji bi to potvrdili. To su tzv. pravno nevidqivi i procewuje se da ih ima oko 7.000.

Pro {le go di ne je u do mo vi ma za de cu i mla de bez ro di teq skog sta ra wa u Sr bi ji bi lo 18 ma li {a na bez po zna tog oca, u do mo vi ma za de cu i mla de sa smet wa ma u raz vo ju wih de vet, a u hra ni teq skim po ro di ca ma osam kih ~etiri-pet {kolskih odeqewa po jedno dete s nepoznatim ocem. Pro{le godine je u domovima za decu i mlade bez roditeqskog starawa u Srbiji bilo 18 mali{ana bez poznatog oca, u domovima za decu i mlade sa smetwama u razvoju wih devet, a u hraniteqskim porodicama osam. Mnogo vi{e je dece bez

Prema na{im zakonskim propisima i ova deca imaju ista prava kao i ostala vanbra~na, pa tako imaju prednost prilikom upisa u vrti}, pravo na de~ji dodatak i drgu materijalnu pomo} pod povoqnijim uslovima nego kada se znaju oba roditeqa. Q. Ma le {e vi}

ZDRAV STVE NA SLI KA SR BI JE

Po rast ma lig nih obo qe wa Srbija je suo~ena sa rastu}om stopom hroni~ih nezaraznih bolesti. Najvi{e se umire od kardiovaskularnih bolesti, a odmah iza wih su maligne. Standardizovana stopa mortaliteta iznosi oko 200 umrlih od malignih bolesti svake godine na sto hiqada stanovnika. Svake godine u Srbiji oko 3.700 `ena oboli od raka dojke a umre oko 1.600. Od raka grli}a materice oboli oko 1.300 a standardizovana stopa mortaliteta na sto hiqada stanovika izosi 9,4. Tre}i naj~e{}i oblik raka u Srbiji je rak debelog creva od koga svake godine oboli 3.800 a umre 2.300

qudi. Vlada Srbije je pre tri godine usvojila Nacionalni program “Srbija protiv raka”, kao i tri program sprovo|ewa otkrivawa ova tri naj~e{}a kancera. Upoznavaju}i ministre zdravqa evropskih dr`ava o zdravstvenoj slici Srbije, na 62. zasedawu regionalnog komiteta Svetske zdravstvene organizacije, ministarka zdravqa Srbije Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, ukazala je i na stalan porast broja mentalnih poreme}awa, a me|u wima posebno unipolarne depresije koja }e u Srbiji do 2020. godne izbiti na drugo msto me|u uzrocima radne nesposobnosti. Q. M.

VI RUS ZA PAD NOG NILA

Kod sed mo ro do ka za na in fek ci ja Na Institutu za infektivne i tropske bolesti Klini~kog centra Srbije trenutno se le~i 36 pacijenata pod sumwom da su

Na pitawe da li predstoje}i pad temperature moè pozitivno da uti~e na povi{ewe zaraènog broja qudi, Deli} je objasnio da je u pitawu bolest sezonskog karaktera i da sa hladnim mesecima ne}e biti komaraca, pa samim tim ni vetra, ni transmisije: - Ali ova bolest ostaje me|u zaraènim ìvotiwima. Ova infekcija je u{la u na{u populaciju i sredinu i ova pri~a }e se ponavqati narednih godina. On je dodao da za medicinare nije bilo dilema da li }e se virus “zapadnog Nila” jednog dana pojaviti u Srbiji, ve} da su bili u dilemi kada }e se to desiti.

Vr lo je ret ka te à for ma Samo 20 odsto inficiranih ima klini~ku sliku koja podse}a na grip - povi{ena temperatura, glavoboqa, osip, uve}awe limfnih `lezdi, a da samo jedan od 100 ili 150 inficiranih ima teù formu - infekciju mo`danica, koja je po pravilu benignog toka, ili infekciju samog mozga, {to je mnogo opasnije. zaraèni virusom zapadnog Nila, a infekcija je dokazana kod sedam bolesnika, izjavio je direktor tog instituta Dra gan De li}. On smatra da nema razloga za paniku, ali da su briga i ozbiqnost neophodni.

Deli} je objasnio i da za taj virus ne postoji antivirusni lek, ve} da terapija poma`e bolesniku da prebrodi taj kriti~ni period. Prema wegovim re~ima, ve}ina inficiranih tu bolest prele`i bez simptoma.

dnevnik

DO NA CI JA EU OD 22 MI LI O NA EVRA ZA FA KUL TE TE U SR BI JI

Una pre |e we na u~ nih ka pa ci te ta Evropska unija (EU) uloì}e 22 miliona evra za obnovu in fra struk tu re 27 vi so ko {kolskih ustanova u Srbiji, ~ime }e biti stvoreni uslovi da fa kul te ti do bi ju kqu~ nu ulogu u ekonomskom razvitku dràve, re~eno je ju~e na sve~anosti u Rektoratu Univerziteta u Beogradu (UB). Donacija je namewena dràvnim univerzitetima u Novom Pazaru, Ni{u, Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu, za adaptaciju i obnovu kabineta, slu{aonica, laboratorija i nabavku opreme, rekao je ministar @ar ko Ob ra do vi}, na skupu kojem je prisustovao {ef delegacije EU u Srbiji Ven san De èr. - Srbija ima nedovoqno jaku ekonomiju i nedovoqno sredstava za obrazovawe - izjavio je minstar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Obradovi} i naveo da je svaka pomo} za obrazovawe vi{e nego dobro do{la. Oblast visokog obrazovawa je jedan od najve}ih potencijala i treba i moè da obezbedi eko-

Do na ci ja je na me we na dr `av nim uni ver zi te ti ma u No vom Pa za ru, Ni {u, No vom Sa du, Be o gra du i Kra gu jev cu, za adap ta ci ju i ob no vu ka bi ne ta, slu {a o ni ca, la bo ra to ri ja i na bav ku opre me nomski razvoj zemqe, rekao je Obradovi} na skupu na kojem je De`er objasnio da se projekat „Unapre|ewe infrastrukture visoko{kolskih ustanova u Srbiji - EU HETIP” realizuje iz

pretpristupnih fondova namewenih Srbiji: - Donacija }e zna~ajno pomo}i Ministarstvu u unapre|ewu nau~nih kapaciteta, a naro~ito razvoju tehni~kih inovacija i

istra`ivawa, koja bi trebalo da dovedu do ekonomskog napretka. Studenti i nastavno osobqe po~e}e da koriste obnovqene prostorije i novu opremu od {kolske 2013. godine, re~eno je na skupu, kojem je prisustvovao i rektor UB Bran ko Ko va ~e vi}, rektori i dekani drugih univerziteta i fakulteta. Zahvaquju}i donaciji, bi}e rekonstruisan staklenik u botani~koj ba{ti „Jevremovac” koja pripada beogradskom Biolo{kom fakultetu, a predvi|eno je i adaptirawe kabineta i slu{aonica na Poqoprivrednom fakultetu. U planu je pro{irewe i adaptacija zgrade Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu, izgradwa kotlarnice na Ma{inskom fakultetu u Kraqevu, obnova fasade zgrade rektorata UB, izgradwa rampi za studente sa hendikepom... EU je od 2000. godine u projekte unapre|ewa i podr{ke reformi obrazovawa u Srbiji ulo`ila vi{e od 63 miliona evra, re~eno je na skupu.

VE TE RA NI: NE ]E MO OME TA TI „PRAJD”

Pa ra da sra ma Savez ratnih veterana Srbije najavio je da }e 6. oktobra u Beogradu odr`ati „Paradu srama” sa ciqem da pa`wu javnosti skrene na ratne veterane koji su, prema wihovoj oceni, najmarginalizovanija grupa qudi u Srbiji. - Potpuno je jasno da su takvi skupovi koji su zakazivani u isto vreme i na istom mestu bili zloupotrebqavani od strane onih koji su do{li da vr{e nasiqe - ka`e Go ran Mi le ti}, ~lan organizacionog tima “Prajda”, koji je tako|e zakazan za ovaj dan. Predsednik Saveza ratnih veterana Mi le Mi lo {e vi} obja{wava da je taj savez odabrao isti datum kao i “Prajd” kako bi iskoristili veliku medijsku pa`wu. Tako|e, naglasio je i da naziv „Parada srama” ne treba dovoditi u vezu s pripadnicima gej popula-

De kla ra ci ja pro tiv ho mo fo bi je Tim „Beograd prajda” zatra`io je da Skup{tina usvoji deklaraciju protiv homofobije, ali i da dopuni Krivi~ni zakonik Srbije time {to bi predvideo krivi~no delo zlo~ina iz mr`we u skladu sa evropskim standardima. Zatra`eno je i procesuirawe u najkra}em roku onih zbog ~ijih je pretwi zabrawen „Beograd prajd 2011”, kao i da u okviru policijske uprave u svakom od 24 grada postoji kontakt osoba za LGBT zajednicu koja }e biti obu~ena za rad na problemima s kojima se ta zajednica susre}e.

cije, ve} s te{kim polo`ajem ratnih veterana: - Jednostavno, ho}emo da skrenemo pa`wu javnosti na probleme veterana, ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca. To je najve}a populacija u Srbiji koja broji preko 5.000 ~lanova i o wima niko ne brine. Dr`ava se pona{a kao da rata nije bilo i mi ni dan-danas nemamo zakone u vezi toga. Pored gej parade i protesta veterana, za 6. oktobar su zakazana jo{ dva skupa u Beogradu. Desni~arske organizacije tako|e su najavile skup i ve} {aqu prete}e poruke, a 6. oktobra bi i posmrtni ostaci kneza Pavla, koji }e dan ranije sti}i u Srbiju, trebalo da budu preneti iz Beograda na Oplenac.

VESTI Sa hra na po smrt nih osta ta ka kne za Pa vla Uz najvi{e dràvne po~asti 5. oktobra ove godine posmrtni ostaci kneza Pavla Kara|or|evi}a, kwegiwe Olge i kneèvi}a Nikole, bi}e izloèni u Sabornoj crkvi ili hramu Svetog Save u Beograd, a sutradan, 6. oktobra, sahraweni u kriptu na Oplencu. Kako su wihovi posmrtni ostaci sahraweni na grobqu u Lozani u [vajcarskoj, 28. septembra obavi}e se ekshumacija. Nakon toga posmrtni ostaci bi}e otpremqeni u Srbiju. Srpska pravoslavna crkva jo{ nije donela oduku da li }e pomrtni ostaci ovog srpskog vladara biti izloèni u Sabornoj crkvi ili hramu Svetog Save u Beogradu, ali }e za nekoliko dana Sinod SPC saop{titi svoju kona~nu odluku. Ina~e, Vi{i sud u Beogradu rehabilitovao je kneza Pavla Kara|or|ev}a, nekada{weg namesnika Kraqevine Jugoslavije koji je nakon Drugog svetskog rata progla{en ratnim zlo~incem i oduzeta su mu sva gra|anska prava i imovina u zemqi. Vlada Srbije nedavno je donela odluku o obrazovawu Organizacionog odbora za prenos posmrtnih ostataka ~lanova porodice Kara|or|evi} u porodi~nu kriptu crkve Sveti \or|e na Oplencu, a za predsednika imenovan je predsednik Srbije To mi slav Ni ko li}. Q. M.

U po ne de qak Dra `u pro gla {a va ju mr tvim Za ponedeqak, 17. septembar, u Vi{em sudu u Beogradu

zakazano je ro~i{te na kome bi Dragoqub-Dra`a Mihailovi}, komadant Jugoslovenske vojske u otaxbini, trebalo da se poglasi mrtvim. Naime, pre skoro ~etiri godine pokrenut je proces za rehabilitaciju generala Mihailovi}a ali je sud tra`io da se u posebnom postupku prvo utvrdi da je on mrtav, odnosno da se sudski proglasi mrtvim, pa tek onda da se nastavi proces wegove

rehabilitacije. Generalni sekretar Srpsko liberalnog saveta Alek san dar Ne di} smatra da nakon {to sud proglasi Mihalovi}a mrtvim vi{e ne postoji nikakva smetwa da se on 22.oktobra, kada se nastavqa glavno ro~i{te, rehabilituje odnosno proglasi nevinim. Q. M.

Vi {ak u pro sve ti 137 na stav ni ka? Broj qudi koji su tehnolo{ki vi{ak je mawi nego {to se mislilo i samo 137 qudi nema ni jedan ~as kao osnovu za rad u {kolama, izjavio je ministar obrazovawa Srbije @ar ko Ob ra do vi} i dodao da, po wegovim saznawima, skra}eni fond ~asova ima oko 3.900 qudi.

previsoko postavqeni, dok su drugi tvrdili da su dobra polazna osnova za boqi rad direk to ra, od no se se na {est oblasti rada. To su upravqawe procesom razvoja, vaspitawa i u~e wa de te ta u pred {kol skoj usta no vi, od no sno upravqawe procesom u~ewa i podu~avawa u {koli, razvoj odnosa sa roditeqima i starateqima, organom uprave i {irom zajednicom.

- Poku{a}emo na svaki na~in da sa~uvamo sistem i zaposlene i da ubla`imo ekonomske te{ko}e u kojima se nalazimo, a da ne dovedemo u pitawu funkcionisawe sistema rekao je on i istakao da ministarstvo radi na tome da ne bu de ot pu {ta wa u si ste mu obrazovawa. Ministar smatra da dva odsto iz buxeta nije iznos koji mo`e da zadovoqi potrebe zaposlenih u prosveti i nagla{ava da su sindikati razumeli situaciju.

Stan dar di za di rek to re {ko la Predlog standarda kompeten ci ja di rek to ra usta no va obrazovawa i vaspitawa, doku ment ko ji su raz ma tra li ~la no vi Na ci o nal nog pro svetnog saveta (NPS), treba da „natera” direktore {kola da budu uspe{niji rukovodioci i menaxeri, a predvi|eno je da bude i osnova za licencirawe direktora. Predlog je uradio Za vod za una pre |i va we obrazovawa i vaspitawa. Standardi, za koje su neki ~la no vi NPS na ve li da su

Slab od ziv gra |a na za vak ci na ci ju U posledwe dve godine broj gra|ana koji se redovno vakcini{u je zna~ajno opao, a uzrok je verovatno gubitak poverewa zbog de{avawa oko nabavke vakcine protiv gripa H 1 N1, dok obuhvat dece koju roditeqi do vo de na vak ci na ci ju, ipak, nije smawen. Epidemiolog dr Pre drag Kon kaè da vakcinacija kod dece ipak nije doìvela toliki „podba~aj” kao kod odraslih, naro~ito starijih od 60 godina. - Imamo veliki podba~aj u vakcinaciji odraslih i imali smo je i pre pandemije vurusa novog gripa i sporne nabavke vakcina, ali ~iwenica da je opao broj vakcinisanih i to se mo è po ve za ti sa gu bit kom poverewa - rekao je Kon dodaju}i da je problemati~no to {to se protiv gripa i pneumokoknih infekcija vakcini{e mawe od jedan odsto onih koji bi morali da se vakcini{u. On je naveo da odgovornost za slab odziv za vakcinaciju u vreme pandemije novog gripa „le ì” na pri mar noj zdrav stvenoj za{titi, ali i epidemiolozima.

Pi ja ca „Moj sa la{” na Spen su Pi ja ca „Moj sa la{„ odr `a }e se da nas od 14 do 20 ~a so va na pla tou is pred Spen sa. Na pi ja ci }e iz la ga ti tra di ci o nal ni i po qo pri vred ni ci iz Voj vo di ne ko ji nu de or gan ski hra nu. Po se ti ci }e mo }i da ku pe se zon sko po vr }e, mle~ ne pro iz vo de i dru ge tra di ci o nal ne pro iz vo de. Ova pi ja ca odr `a va }e se sva kog ~e tvrt ka do kra ja sep tem bra na pla tou Spen sa. K. K.

Ma gi ja ar gen tin skog tan ga

DA NAS NA „BRAN KO VOM KO LU”

Srp sko usme no po et sko na sle |e U okvi ru ma ni fe sta ci je “Bran ko vo ko lo” da nas u 11 ~a so va u Ma ti ci srp skoj bi }e pred sta vqe no “Srspsko usme no po et sko na sle |e Voj ne kra ji ne”, u za pi si ma od 18. do 20. ve ka. U~e sni ci okru glog sto la bi }e Mi o drag Ma tic ki, Du {an Iva ni}, Je len ka Pan du re vi}, Dra go qub Pe ri} i Sla vi ca Ga ro wa

Ra do va nac. Sed mog da na po me nu te ma ni fe sta ci je ta ko |e }e bi ti odr `an po et ski te a tar an to lo gi je srp ske po e zi je u Grad skoj bi bli o te ci u 19 ~a so va. Oj ka~ ka gru pa iz Ba ~a pred sta vi }e se u 20 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne u Du nav skoj 35 a gost je na rod ni umet nik Goj ko To do ro vi}. I. D.

Novosadska ~etvrtak13.septembar2012.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Re pri za kao sud bi na

ra va zi ma je na iz gled da le ko, ali }e hlad ni da ni do }i br è ne go {to se na {oj sve sti to ~i ni. Ta da je naj va `ni ja stvar da do mo vi No vo sa |a na bu du to pli. Ta ko }e i bi ti oni ma ko ji re dov no pla }a ju ra ~u ne, ali, ka ù u „No vo sad skoj to pla ni”, mo gu }e je da u ne kim sta no vi ma i cvo ko }u i to zbog ne kih po seb nih ne pla }e nih du go va. U po me nu tom pred u ze }u, sa mi su na po me nu li, u vr lo su te {koj fi nan sij skoj si tu a ci ji zbog ne is pla }e nih po tra ì va wa za gre ja we i to plu vo du, te su ~ak po ru ~i li da je ugro èn i po ~e tak grej ne se zo ne. “To pla ni” se ukup no du gu je pre ko dve mi li jar de i {e sto mi li o na di na ra. Vra ti mo se oni ma ko ji ma cvo ko ta we pre ti zbog ne kih “po seb nih” du go va. Elem, po du ì je spi sak onih zgra da ko je se na la ze na

pri vre me noj is po ru ci gre ja wa i ta ko zva nom gra |e vin skom gre ja wu, i vr lo je mo gu }e da }e upra vo oni osta ti bez to plih ra di ja to ra, uko li ko se du go vi ne iz mi re. Ova si tu a ci ja ni je no vi na, jer se sva ke go di ne po ja vi spi sak no vi jih zgra da, ko je du gu ju ma we ili vi {e nov ca i pra vo je pi ta we za {to in ve sti to ri ovu si tu a ci ju sa “To pla nom” ni su re {i li. Da li je mo gu }e da To pla na na |e dru gi mo del do go vo ra sa in ve sti to ri ma pre tzv. re ì ma pri vre me ne is po ru ke gre ja wa? Sva ke je se ni se is po sta vi da je de lu in ve sti to ra dug va àn drug. A zna se i da hlad no }e sti ù “ne ka ko” u isto vre me od kad je sve ta i ve ka. Zna se i da u ovo do ba go di ne uvek gle da mo re pri zu po me nu tog pr o ble ma. B. Markovi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8.30 do 12 sa ti Da ni la Ki {a od 12 do 22. Ka}: od 8.30 do 13 deo na se qa Ka} od Uli ce S. Mar ko vi }a pre ma Bu di sa vi. Su sek: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa Ko ru {ka.

V remeploV Maj sto ri je trak to ri sta Po gon po qo pri vred nog pred u ze }a „No vi Sad” na ê ne ju i ta mo {wa me sna za jed ni ca bi li su 13. sep tem bra 1981. do ma }i ni tak mi ~e wa trak to ri sta iz ju `ne Ba~ ke. Go sti su do bro po ~a {}e ni i za ba vqe ni, ali u sa mom tak mi ~e wu pro {li su kao bo si po tr wu. Me |u pe de se tak tak mi ~a ra iz pri vat nog sek to ra, ne pri ko sno ve ni su bi li Ma rin ko Le ti}, Mi lo rad Le ti} i Zo ran @i ki} sa ê ne ja, dok su ê nej ke Ma ri ca Mur ga {ki i Mir ja na Vla o vi}, uz Ani cu Jo vi} iz Ka }a bi le su naj spret ni je u vo `wi trak to ra. I ê nej ci, |a ci osnov ne {ko le bi li su naj bo qi trak to ri sti me |u svo jim vr {wa ci ma iz okol nih me sta. Je di no su u gru pi trak to ri sta iz dru {tve nog sek to ra za bli sta li Dra gan Gr bi} iz Ma gli }a i Fe her Zol tan iz Te me ri na. N. C. ULI CA STA NO JA STA NO JE VI ]A

Bez to ple vo de zbog ra do va Pri kqu ~e we objek ta na vre lo vod nu mre `u u Uli ci Sta no ja Sta no je vi }a po ~i we da nas u 9 ~a so va a zbog tog po sla to ple vo de ne }e bi ti u po me nu toj uli ci na bro je vi ma od 3 do 7 i od 2 do 20. Za vr {e tak ra do va i po nov ni do la zak to ple vo de o~e ku je se da nas u po po dnev nim sa ti ma. B. M.

Ma ni fe sta ci ja „Le to u vr tu ga le ri ja” bi }e za tvo re na su tra u za jed ni~ kom vr tu Ga le ri je Ma ti ce srp ske i Spo men zbir ke Pa vle Be qan ski per for man som „Ma gi ja ar gen tin skog tan ga” ko ji }e tra ja ti od 21 do 23 ~a sa. Udru `e we „To do Tan go” }e kroz film i ple sni na stup pro ve sti pu bli ku pu tem tan go mi zi ke i ple sa od Ar gen ti ne do na {ih pro sto ra. Po se ti o ci }e ima ti pri li ku da se opro ba ju u ovom ma gi~ nom ple su i da na u ~e pr ve tan go ko ra ke. I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PREK SI NO] NA VA TRA NA LI VA DI IZ ME \U DE TE LI NA RE I NOVOG NA SE QA UPO ZO RA VA

Za me sec da na 113 po à ra na otvo re nom U pro te klih me sec da na, od 11. av gu sta do 11. sep tem bra, va tro ga sci su u No vom Sa du uga si li 146 po à ra, od ko jih je 113 bi lo na otvo re nom pro sto ru, sa zna je mo iz grad ske va tro ga sne bri ga de. Naj u gro è ni ja su pri grad ska na se qa, dok su ova kve in ter ven ci je re |e u ur ba ni jim de lo vi ma. - Po à ri na otvo re nim pro sto ri ma ~e {}e se de {a va ju u pri grad skim me sti ma, na me sti ma gde su za pu {te ne, ne u re |e ne

ili na pu {te ne par ce le, kao i na rub nim de lo vi ma gra da. Da kle, de {a va ju se po à ri i na otvo re nim pro sto ri ma u gra du, ali su re |i- ka zao je ko man dant no vo sad skih va tro ga sa ca Dra go slav Kli su ra na vo de }i da ~la no vi bri ga de u po à re na otvo re nom pro stou u gra du ra ~u na ju i si tu a- ci je ka da se za pa li kon tej ner, ko jih je, u pro te klih me sec da na, bi lo 29. Kao pri mer po à ra na otvo re nom u gra du ko man dant je na veo

UPRA VA ZA VAN RED NE SI TU A CI JE

Ne mar ni ma vi so ke ka zne Upra va za van red ne si tu a ci je u No vom Sa du upo zo ra va po qo pri vred ni ke da ne pa le biq ne ostat ke na wi va ma, jer mo gu pro u zro ko va ti po à re. Ta ko |e, upo zo ra va ju i gra |a ne da je za bra we no spa qi va we sme }a i biq nih osta ta ka, kao i lo è we va tre u {u mi i lo ka ci ja ma, ko je su od {u ma uda qe ne 200 me ta ra. U sa op {te wu Upra ve sto ji da }e su gra |a ni, ko ji ne bu du po {to vo va li me re za {ti te od po à ra, pla }a ti vi so ke nov ~a ne ka zne. Za prav na li ca ka zna je od 300.000 do mi lion di na ra, za od go vor ne u prav nom li cu i fi zi~ ka li ca ka zna je od 10.000 do 50.000 di na ra, a za pred u zet ni ke od 150.000 do 500.000 di na ra. Ta ko |e, iz te Upra ve ka ù da je u slu ~a ju iz bi ja wa po à ra i ma te ri jal ne {te te mo gu }e i pod no {e we kri vi~ ne pri ja ve. To kom ber be ku ku ru za i dru gih po qo pri vred nih kul tu ra, Upra va }e in ten ziv no kon tro li sa ti spro vo |e we me ra za {ti te od po à ra. N. R.

po `ar ko ji je prek si no} za hva tio li va du iz me |u De te li na re i No vog na se qa, po red ka sar ne Voj ske Sr bi je „Ju go vi }e vo”. Pla men je za hva tio vi {e hi qa da kva dra ta, a va tro ga sci su ga, za jed no sa gra |a ni ma, ga si li dva sa ta. Va tra se ni je pri bli `i la stam be nim ili po slov nim objek ti ma, ma te ri jal ne {te te ne ma, jer je, ka ko na vo de va tro ga sci, go re la su va tra va i tr ska. Ipak,

RAD NI CI „DU NAV GRU PE AGRE GA TI” DA LI ROK OD NAJ DU @E DE SET DA NA

Blo ka de Du na va ne ma, ima pre go vo ra Za po sle ni u pred u ze }u „Du nav gru pa agre ga ti” ni su ju ~e blo ki ra li Du nav, ali osta ju pri toj na me ri, uko li ko u ro ku od se dam do de set da na ne pri me tri mi ni mal ca i ne do bi ju ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce. Pred stav nik sid ni ka ta No vi ca Cvet ko vi} ka zao je da je da ta po sled wa {an sa po slo vod stvu da na mi ri du go ve rad ni ci ma i na veo da je spo ra zum iz me |u sin di ka ta i po slo vod stva „Du nav gru pa agre ga ti” ju ~e po stig nut u po kra jin skoj Vla di po sre do va wem pred stav ni ka iz po kra jin ske ad mi ni stra ci je. - U ro ku od se dam do de set da na tre ba da nam se is pla ti za ra da iz de cem bra 2011. go di -

ne i april ska i maj ska pla ta i da nam se ove re zdrav stve ne kwi `i ce - ka zao je Cvet ko vi}. Do dao je da je ju ~e re ~e no da }e bi ti ura |en i ela bo rat o per spek ti va ma “Du nav gru pe agre ga ti”i da pre go vo ri po ~i wu u po ne de qak uz po sred ni {tvo zva ni~ ni ka iz po kra jin ske vla sti. Pred u ze }e „Du nav gru pa agre ga ti” je ne ka da {wi “He roj Pin ki”, ~i ji je vla snik po zna ti bi zni smen Du {an Bo ro vi ca. Ju ~e su u „Du nav gru pi agre ga ti” zbog po dr {ke bi li i za po sle ni iz zre wa nin ske fir me “Voj vo di na put”, ta ko |e u vla sni {tvu Bo ro vi ce. Z. De li}

Kli su ra je pod se tio da je, pre ma Za ko nu o za {ti ti od po `a ra, za bra we no spa qi va we osta ta ka str nih use va, sme }a i biq nih osta ta ka na otvo re nom pro sto ru. - Oso ba ko ja na ovaj na ~in iza zo ve po `ar, kr {i za kon, a pre ma we mu, ta oso ba tre ba da va tro ga sno spa si la~ koj je di ni ci na dok na di tro {ko ve in ter ven ci je, u skla du s po seb nim pro pi sompre do ~io je sa go vrik. A. J.

OD SU TRA DO NE DE QE

Fe sti val me da u cen tru Tra di ci o nal ni Fe sti val me da odr à }e se od su tra do ne de qe u Zmaj Jo vi noj uli ci, a ka ko ka ù or ga ni za to ri ova p~e lar ska ma ni fe sta ci ja sa iz lo `be no-pro daj nim sadrà ji ma, ima pri vred ni, tu ri sti~ ki, sport ski, kul tur no-umet ni~ ki i hu ma ni tar ni ka rak ter. Sve ~a no otva ra we bi }e odr à no su tra u 11 sa ti na po ~et ku Zmaj Jo vi ne uli ce, a pri jem u~e sni ka fe sti va la je u 12 ~a so va u Grad skoj ku }i. Kul tur no-za bav ni pro gram tra ja }e tri da na od 13 do 22 ~a sa. U cen tru }e bi ti po sta vqe no oko 90 te zgi, na ko ji ma }e bi ti iz lo è ni opre ma za p~e la re, med i p~e li wi pro iz vo di. B. M.

RA DO VI U FU TO [KOM PAR KU

Ras te gla se ob no va sta za Od ukup no 3.245 kva drat nih me ta ra be ton skih sta za u Fu to {kom par ku do sa da je ura |e no oko 1.800 kva drat nih me ta ra {to je, ka ko sa zna je mo, pr va fa za po sla. Ob no va sta za u pra ku po ~e la je pro le tos. Ume sto be to na, sta ze su sa da od be ha to na sa ve o ma kva li tet nom pod lo gom. Po sao se ra di u dve fa ze, a rok za

za vr {e tak re kon struk ci je sta za u Fu to {kom par ku je kraj go di ne. Be ton ske sta ze ~i ne po lo vi nu sta za u ovom spo me ni ku pri ro de, a po sled wa po prav ka iz ve de na je jo{ 2005. Osta tak ~i ne as falt ne sta ze, ko je su rad ni ci „Pu ta” pre svu kli no vim slo jem as fal ta. Fu to {ki park pro sti re se na ukup no osam hek ta ra,

a od lu kom Skup {ti ne gra da od 2006. go di ne je kao pri rod no do bro svr stan u tre }u ka te go ri ju za {ti te. Ra do ve fi nan si ra Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne sa oko 17 mi li o na di na ra, a za po sao u par ku za du `e no je „Grad sko ze le ni lo„. B. M. Fo to: R. Ha yi}

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak13.septembar2012.

POTRAGA ZA NESTALIM PSOM

Tra `i se ple me ni ti Odi Pre ne {to vi {e od me sec da na iz dvo ri {ta ku }e na Sa laj ci iza {ao je pas Odi, ~i ja vla sni ca Ivana Bukvi} po ku {a va od ta da da ga pro na |e.

Ka ko ka è, Odi ni je obi ~an pas, ve} je bio kao ~lan do ma }in stva, a pri ru ci joj se na {ao i u tre nu ci ma ka da joj je ì vot bio ugro èn. - Pre ot pri li ke go di nu i po da na, pa la sam u ku }i usled iz li va kr vi u mo zak. Ka ko sam bi la sa ma, ka da sam se pro bu di la pr vo sam ugle da la we ga. Ne mo gu sa si gur no {}u da tvr dim, ali ose }am da je do pri neo mom bu |e wu - ob ja {wa va

vla sni ca ko ja na sve na ~i ne po ku {a va da sa zna gde se Odi na la zi. Odi je me {a nac, je dan od ro di te qa je la bra dor, a dru gi je ne po zna te ra se, bo ja dla ke je me ta lik si va s ma lo be log po sto ma ku i ~i po van je. Ka ko ka è Iva na, iako je ve lik i mo è da iz gle da za stra {u ju }e, ni je agre si van. Tra ga wu za Odi jem pri kqu ~i la i No vo sad ska bi ci kli sti~ ka ini ci ja ti va, ko ji su za ovaj slu ~aj do zna li od no vo sad skog Udru è wa za za {ti tu ì vo ti wa SPANS. - Ne mo è mo da tra ì mo sva kog psa ko ji ode od ku }e, ali ovim po vo dom è le li smo da po ka è mo so li dar nost i po dr {ku ova kvom od no su vla sni ka pre ma ku} nom qu bim cu - ka è Marko Trifkovi} iz No vo sad ske bi ci kli sti~ ke ini ci ja ti ve. Oni ko ji psa vi de, tre ba da se ja ve na bro je ve te le fo na vla sni ce 064/356-0106 i 6435-211. In for ma ci je o Odi ju mo gu da se da ju i do bi ju na Fej sbuk stra ni ca ma SPANS-a i „Iz gu bqen pas Odi”. J. Z.

PROJEKAT OMLADINE JAZASA

Obu ka vr {wa~ kih edu ka to ra Omla di na Ja za sa No vi Sad u na red nom pe ri o du }e spro ve sti pro je kat „Pr va ge ne ra ci ja {ko le Omla di ne Ja za sa No vi Sad” ko ji pod ra zu me va da se kroz od re |e ni pro ces utvr de stan dar di u vr {wa~ koj eduk ci ji na te mu re pro duk tiv nog zdra vqa, pol no pre no si vih in fek ci ja i bo le -

sti za vi sno sti. U pla nu je da se ti utvr |e ni stan dar di pri me ne na obu ku no ve ge ne ra ci je vr {wa~ kih edu ka to ra. Stvo ri }e se tim ko ji }e si ste mat ski i kon ti nu i ra no edu ko va ti mla de na te ri to ri ji Voj vo di ne iz na ve de nih obla sti. I. D.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 22.20), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (20.05), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16,18.10), „Za~in za brak” (20.20), „Totalni opoziv” (22.35), „Pritajeno zlo” (18.30, 20.30, 22.30), „Ted” (18, 20, 22.10)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu, od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me, ro di le su: BLI ZAN CE: Vesna Jawi} (dva de ~a ka) i Vesna Georgijevi} (de ~a ka i de voj ~i cu) iz No vog Sa da, DE VOJ Î CE: Jelena Arsenovi}, Maja Olu{ki-@ivanovi}, Mirjana Bubuq i Jovana Lu~i} iz No vog Sa da, Zorica Isakovi} iz Srem skih Kar lo va ca i Darinka Govedarica iz Ba~ ke Pa lan ke, DE Â KE: Dobrila Drjanovi}, Adriana Mako, Miqana Radosavqevi}, Teodora Drami}anin-Jani}, Vera @upanec, Milana \uki}, Vesna Tasovac i Sla|ana Simani} iz No vog Sa da, Milica Futo{ki iz Pe tro va ra di na, Helena Nemethova i Nikolina Stojanovi} iz Srem ske Ka me ni ce, Dragana Stojanovi} iz ôr ta no va ca, Nata{a Ilievska-[najder iz Bu kov ca, Ankica Radu iz Sil ba {a, Dragana Radkovi} iz Si ri ga, Du{ica Milanovi} iz Ma ra di ka i Qiqana Smiqani} iz Mo {o ri na.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Pav ka Pe re Ni ko li} (1929) u 10.30 sa ti (ur na), Ni ko la @iv ka Vu~ ko vi} (1956) u 11.15 (is pra }aj), Dra go van Slav ka Bo to {ki (1947) u 12, An dri ja Ga {pa ra Ka sa (1932) u 12.45, Ol ga Si me Ugri ca (1928) u 13.30, \u ra Sa ve Mi li ~e vi} (1928) u 14.15, Dra ga An drea Ko sti} (1927) u 15 i Ju li ja na Emi la Po pa di} (1917) u 15.45 sa ti.

DNEVNIK

ZA[TO SU MALI[ANI U VRTI]IMA PREKJU^E RU^ALI HLEB, MARGARIN I PARADAJZ

Tvrd pa suq ni je za de~ ji ta wir Di rek tor Pred {kol ske usta no ve «Ra do sno de tiw stvo» Dragan Milo{evi} iz ja vio je ju ~e za „«Dnev nik“» da ve li ka du go va wa i te {ka eko nom ska si tu a ci ja ne ma ju ve ze sa slu ~a jem od utor ka, ka da su de ca za ru ~ak ume sto pa su qa do bi la hleb i mar ga rin. - To je po je di na ~an slu ~aj, a pa suq ku pqen od do ba vqa ~a u star tu je bio lo {eg kva li te ta. Po je lov ni ku tre ba lo je da bu de u po ne de qak, ku va ri su ga sta vi li u lon ce, a po {to se ni po sle {est sa ti ni je sku vao, bio je tvrd, stru~ wa ci su od lu ~i li da ne bi tre ba lo da se da je de ci. Deo tog pa su qa i pa ra -

daj za po slat je na ana li ze u In sti tut za jav no zdra vqe «Voj vo di ne», a sav osta li pa suq je ba ~en – ka `e Mi lo {e vi}. Za to su su, is ti ~e, de ci da li hleb i mar ga rin. Re kao je da }e u je lov ni ku za sep tem bar bi ti ma lo od stu pa wa, od no sno da se je lov nik ne }e me wa ti, jer vi {e ni je prak sa da se pi {e ko ja vr sta me sa je na tr pe zi. - Sa da na pi {e mo sa mo me so, bez na zna ke da li je re~ o pi le ti ni, sviw skom ili ju ne }em me su. Ju ~e su de ca ima la za ru ~ak bo ra ni ju sa me som, dok su tra ima ju slat ki ku pus sa sec ka nim me som. U pe tak }e ima ti

ri zi bi zi sa sec ka nim me som – ka `e Mi lo {e vi}. Va qa pod se ti ti je jo{ u ma ju biv {i di rek tor te usta no ve Borislav Samarxi} upo zo rio je da }e ma li {a ni ma u vr ti }i ma od sep tem bra bi ti slu `e na hra na iz rob nih re zer vi, jer Grad od de cem bra pro {le go di ne ni je us peo da obez be di ugo vo re sa do ba vqa ~i ma hra ne. I ak tu el ni di rek tor je ka da je do {ao na me sto pr vog ~o ve ka, re kao da je usta no va u te {koj eko nom skoj si tu a ci ji. Dug je pre me sec da na iz no sio 650 mi li o na di na ra.“Imle ku” se du gu je 31 mi lion di na ra, a ka da

se to me do da ju i ka ma te, dug je iz me |u 45 i 50 mi li o na. Du `ni su i Po re skoj upra vi 260 mi li o na di na ra, {to je pre ma Mi lo {e vi }e vim re ~i ma go ru }i pro blem. - Uko li ko nam Grad ne da fi nan sij sku in jek ci ju te {ko da }e mo se u sko ri je vre me iz vu }i iz pro ble ma i iz mi ri ti du go va wa. Ako sa mo do ok to bra uspe mo da za u sta vi mo rast du go va wa i da ne ke sta re du go ve vra ti mo, bi }e do bro. Opet po na vqam, to ne mo `e mo bez po mo }i osni va ~a - na veo je u ra ni joj iz ja vi za na{ list Mi lo {e vi}. Q. Nato{evi}

U JODNOJ BAWI

Bli sta }e dvo ri {te kao i zgra da Na kon za vr {e ne pr ve fa ze re kon struk ci je Jod ne ba we u ma ju, ko ja je pod ra zu me va la hi dro i ter mo izo la ci ju, re sta u ra ci ju kom plet ne fa sa de, sa na ci ju kro va, sre |i va we sto la ri je, ho la, bo le sni~ kih so ba i po do va, usle di lo je ure |e we pred weg dvo ri {ta. Sre |u ju se plo~ ni ci, sta ze, ra sve ta i ze le ni lo, ka ko se bi se sve uklo pi lo u am bi jent zgra de sta re pre ko 100 go di na, is ta kao je po mo} nik di rek to ra za ne me -

di cin ske po slo ve Krsto Milovi}. Po sao bi tre ba lo da se za vr {i za de se tak da na, a u na red noj fa zi re kon struk ci je bi }e ura |en i dru gi deo dvo ri {ta i ba zen. Ob no va ba ze na sle di po sle po prav ke Uli ce Ni ko le Te sle, jer pri sva koj ja ~oj ki {i taj deo bu de po pla vqen. @e qa je da se {est je la za me ni ni `im sta bli ma, ko ja ne }e za kla wa ti naj lep {i deo zgra de. I. D.

Fo to: R. Ha yi}

SUTRA U KWI@ARI GRADSKOJ

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Umet nost ~i ta wa li ca” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” utor kom i ~e tvrt kom da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se da nas pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu „Umet nost ~i ta wa li ca” Xin Hener u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci kwi ge mo gu pre u ze ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”.

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Ova kwi ga uvo di nas u svet gde se cr te ne ~i jeg li ca vi {e ne po sma tra ju sa mo sa estet skog sta no vi {ta, ve} se tu ma ~e kao is pi sa ni zna ci du {ev nog raz vo ja. Ot krij te i na sop stve nom li cu obe le` ja ono ga {to vi u stva ri je ste. Drev na ve {ti na ~i ta wa li ca ute me qe na je na aku punk tu ri i ki ne skoj me di ci ni, i ima tra di ci ju is tra `i va wa i usa vr {a va wa du gu pre ko 3.000 go di na. A. Va.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Srp ski pi sci kao ku va ri

Pred sta vqa we ku hiw skih de la iz kwi ge „Kod srp skog pi sca”, od no sno pro zno - gur man ska de gu sta ci ja ku var skog ume }a srp skih pi sa ca, odr à }e se su tra u 17 ~a so va u Kwi à ri grad skoj, Uli ca Mo de ne 1. Iz me |u osta lih u~e stvu ju Svetislav Basara, Goran Petrovi}, Pero Zubac, Mirjana D. Stefanovi}, Petar Arbutina, Miodrag Rai~evi}, Vladimir Kopicl, Milo{ Latinovi}, Du{an Pop \ur|ev, Blagoje Bakovi}. Or ga ni za to ri su „Slu `be ni gla snik” i kwi àr ska za dru ga „Qu bi te qi kwi ge”. G. ^.

065/47-66-452

To a le ti te ra ju pro la zni ke Mo lim za du è ne za odr à va we to a le ta na auto bu skoj okret ni ci kod [tran da da sa ve sni je odr à va ju to a le te, a ako to ni su u sta wu ne ka ih uklo ne, da ne bi pro la zni ci mo ra li da no se gas ma ske. Ta ko |e, mo lim nad le `ne za pse lu ta li ce da ih uklo ne sa {e ta li {ta po red Du na va i no vo sad skih uli ca da bi ì te qi ovog gra da, a na ro ~i to de ca, mo gli bez te lo hra ni te qa da {e ta ju. Na ve de ne maw ka vo sti ne ugro à va ju sa mo sta nov ni {tvo, ve} i ugled na {eg gra da. 064/2974... *** Ka da smo zna li da kri ti ku je mo, red je i da po hva li mo. Va |e we li~ nih do ku me na ta u grad skom SUP-u je iz u zet no jed no stav no uz in ter net za ka zi va we i pri jat no uz qu ba zne slu `be ni ce. Sa mo na sta vi te ta ko! 062/2148... *** Stru~ wa ci upo zo ra va ju da ko mar ci sve vi {e pre te, a za go di nu da na wi ho vi uje di }e bi ti jo{ opa sni ji po zdra vqe qu di. Glav na wi ho va sta ni {ta u Voj vo di ni su za pu {te ni ka na li. Za to pri o ri tet tre ba da ti ~i {}e wu ka na la, ne sa mo za efi ka sni je na vod wa va we, ve} i za spre ~a va we ra znih bo le sti. Zbog ove no ve-sta re opa sno sti po treb no je da dr àv ni, po kra jin ski i lo kal ni or ga ni spro ve du naj ri go ro zni je me re pro tiv in du strij skih za ga |i va ~a ka na la i na te ra ti ih da u ka na le is pu {ta ju sa mo pre ~i {}e nu vo du. U pro -

tiv nom, ni ma la ri ja ni je da le ko, a ta da }e tro {ko vi bi ti i hi qa du pu ta ve }i. 063/5243... *** [ta zna ~i bi ti pro le ter? Ima do sta klu bo va sa tim ime nom! Po zdrav! 063/8592... *** Za 064/1436... U am bu lan ti Zmaj Og we na Vu ka ra dio je dr Vu ka no vi} Mi le, ja ko do bar of ta mo log, tre ba pro ve ri ti da li jo{ uvek tu ra di. 060/3305... *** ^ak je i Mi lo {e vi} dao ostav ku! Ali Bo ta i To le su se vak ci ni sa li pro tiv ove za ra zne boq ke... 063/8776...

*** Vi {e pu ta ste pi sa li o pre va re nim tur sti ma od stra ne be o grad skih agen ci ja, ali ne i o no vo sad skoj, ko ja je na po ~et ku ]ir pa no ve. Nas 36 po ro di ca je isti na do bi lo no vac na zad, ali

su nam pro pa li go di {wi od mo ri. Ne ki od nas ne mo gu da po me r e od m o r e, pa smo ume s to gr~ kog mo ra od mor pro ve li na [tran du. 064/1119... *** Kad 13 pa ra o lim pij ca osvo je dve zlat ne, tri sre br ne me da qe i obo re dva svet ska re kor da za wih ne ma sve ~a nog do ~e ka! Wi ho vom za slu gom smo dva pu ta ~u li him nu, a od 115 olim pi ja ca jed nom. Jel to ure du? 063/8375... *** Sra mo ta je ka kve nam ka na le emi tu je KDS u osnov nom pro gra mu! I to mo ram da gle dam za ve }u ce nu? Raz mi sli }u o ne kom bo qem re {e wu, da me ne po ni `a va ju za moj no vac. 064/2466... *** U cen t ru gra d a No v o g a Sa d a, be j a {e je d an ka f e klub. Sva k og da n a svi r a j u mno g o ba la d a, iz sta r ih eks ju ro k er s kih da n a. Sta n ov n i c i cen t ra gra d a do ` i v qa v a j u mno g o ja d a zbog ovog ka f e klu b a, jer b o, sva k o ve ~ e do tri sa t a tra j e mu z i~ k a pa r a d a {to za mi r an san te { ko pa d a. Pi t am se sa m o ka d a }e ova {a r a d a za v r { i t i za do b ro b it gra | a na cen t ra No v og Sa d a? Za sa d a, po sto j i sa m o na d a, da }e no v a grad s ka vla d a da re { i slu ~ aj bu k e u La z e Te l e~ k og. 065/5432... *** Je dan od bor nik tvr di da mu nu de 50.000 evra da se vra ti, a on ne }e. Ko li ko li je on da do bio da ode? 069/2907...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

USKORO OGLA[AVAWE ATRAKTIVNIH GRADSKIH LOKACIJA

Na Tranyamen tu ho tel i mul ti pleks bi o skop Ne ko li ko atrak tiv nih grad skih lo ka ci ja usko ro }e, pu tem jav nog nad me ta wa, bi ti po nu |e ne po ten ci jal nim in ve sti to ri ma, a ka ko ka `u u Za vo du za iz grad wu gra da u to ku su pri re me za wi ho vo ogla {a va we. Ra di se o par ce la ma na Bu le va ru Evro pe, u bli zi ni ka sar ne, gde je pred vi |e na grad wa ben zin ske pum pe, a na ovom po te su tre nut no je u to ku

par ce li sa we ze mqi {ta. U po nu di }e bi ti i plac u Ki sa~ koj uli ci ko ji }e bi ti na me wen grad wi stam be nog objek ta, ~i ja je po vr {i na 1.407 kva dra ta. Na jav nom nad me ta wu }e se na }i i vi {e par ce la u rad noj zo ni Se ver 2 u Uli ci put no vo sad skog par ti zan skog od re da. Po vr {i ne par ce la su oko 3.200 kva dra ta, a na me we ne su za pri vred ne de lat no sti (in du -

stri ja i pro iz vod no za nat stvo). Par ce le se mo gu i spa ja ti. Na po slet ku, u po nu di }e bi ti i par ce la u Pe tro va ra di nu, ta~ ni je na Tran xa men tu iz nad tu ne la ko ja je ve li ~i ne 39.165 kva dra ta. Na ovoj vr lo atrak tiv noj lo ka ci ji pla ni ra se iz grad wa po slov nog cen tra (ho tel vi so ke ka te go ri je, sport sko-po slov ni cen tar, kul tur ni cen tar - mul ti pleks bi o -

skop, ugo sti teq sko-ko mer ci jal ni sa dr àj...). Ka ko ka ù u Za vo du za iz grad wu gra da, u to ku je iz ra da de ob nog na cr ta za for mi ra nje gra |e vin ske par ce le, neo p- hod no je jo{ uklo ni ti bes prav no po sta vqe nu be to wer ku i oba vi ti in è wer sko-ge o lo {ko is tra ì va we tla. Za ce li nu kom plek sa pred vi |e no je ras pi si va we ar hi tek ton skog kon kur sa. B. M. Fo to: R. Ha yi}

U BUTIKE S TOPLIJOM ODE]OM STIGLA I POSKUPQEWA

SEPTEMBARSKE ^ARI [TRANDA

Ma ra to nom do jef ti ni je gar de ro be Ras pro da ja let we ode }e u za vr {noj je fa zi, a ra fo ve u bu ti ci ma po pu ni la je no va je se wa ko lek ci ja. Od la ga ni je gar de ro be osta li su sa mo po ne ki bro je vi, zbog ~e ga su ce ne do sta ni è u od no su na one s pro le }a. Iako su ce ne na ras pro da ja ma pri stu pa~ ni je, tr gov ci tvr de da se ko li ~i na po sla ne mo è me ri ti sa pret hod nim go di na ma, ka da se to kom pr ve tri ne de qe pro da va la sva za o sta la let wa gar de ro ba. - Qu di vi {e ku pu ju na ras pro da ja ma, {to zna ~i da je ku pov na mo} do sta opa la, jer ve }i na ~e ka sni è wa, ali pro met je do sta ma wi u od no su na pret hod ne go di ne. Na rav no, ima su gra |a na ko ji ku pu ju i po ~et kom se zo ne, ka da stig ne no va ko lek ci ja, ali ta da se uzi ma ju dva tri odev na pred me ta, ko ji se do pad nu wi ho vom uku su, pa ne mo gu da odo le - ka è tr gov ki wa Alek san dra Iva no vi}. Ka ko tr gov ci ka ù po sla ima pe ri o di~ no, a naj ve }i pro met je po ~et kom me se ca ka da stig nu pla te. Ipak, zbog fi nan sij ske kri ze No vo sa |an ke su do sta pro bir qi ve i obi la ze ve li ki broj bu ti ka ka ko bi pro na {le od go -

Edukacija sredwo{kolaca o pti cama Dru {tvo za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je (DZPPS) or ga ni zu je pro je kat „No vo sad ska {ko la or ni to lo gi je”, ko ji }e omo gu }i ti da se 30 sred wo {ko la ca ba vi pro u ~a va wem pti ca. Ciq pro gra ma je da to kom 2012. go di ne |a ci pre ko stru~ nih, ali pri la go |e nih pre da va wa, iz le ta i eks kur zi ja na u ~e naj sa vre me ni ja sa zna wa o pti ca ma, wi ho vom bi o di ver zi te tu, na ~i ni ma pro u ~a va wa, ugro `e no sti i ak tiv noj za {ti ti pti ca u Sr bi ji i sve tu. Pro je kat }e se re a li zo va ti kroz se ri ju pre da va wa, jed no dnev nog iz le ta u Ko viq sko-pe tro va ra din ski rit, jed no dnev ne eks kur zi je na Lu da {kom je ze ru, a za vr {ni ca je re zer vi sa na za kre a tiv nu ra di o ni cu. Po la zni ci }e, na kon ovog pro gra ma, mo }i da na sta ve da se ba ve ovom pro ble ma ti kom, na sta ve sa rad wu sa DZPPS, do bi ja ju po mo} od or ni to lo ga sa du go go di {wim is ku stvom i po sta nu ~la no vi Dru {tva. Za in te re so va ni tre ba da se, pre ko svo jih pro fe so ra bi o lo gi je, pri ja ve na mejl eko log_sa vic@yahoo.com naj ka sni je do 15. sep tem bra. Ovaj pro je kat po dr `a la je Grad ska upra ve za sport i omla di nu. A. J.

Kur se vi mo der ne mu zi ke Upis na kur se ve gi ta re, kla vi ra, so lo pe va wa, an sam bla, ho ra i te o ri je mu zi ke i sol fe |a, Mu zi~ kog i edu ka tiv nog cen tra „Kar pe Di em”, tra je do su bo te 15. no vem bra, a za in te re so va ni mo gu da se upi {u u pe tak i su bo tu od 17 do 21 ~as u pro sto ri ja ma {ko le, Uli ca Bran ka Ra di ~e vi }a 48. Kur se vi mo der ne mu zi ke, od no sno ro ka, po pa, blu za i me ta la, kon ci pi ra ni su za sve ni voe zna wa i za uz ra ste od 7 go di na na vi {e. G. ^.

va ra ju }i ko mad gar de ro be po {to ni `oj ce ni. Naj no vi ja je se wa ko lek ci ja je pri li~ no sku pa. Po re ~i ma tr go va ca, ko lek ci ja je tek sti gla, pa su gra |a ni sa mo raz gle da ju, a pra ve ku po vi ne jo{ uvek ne ma. - O~e ku je mo da }e pro met bi ti ve }i, ka da tem pe ra tu re bu du ni `e, jer le po vre me i ne u o bi ~a je no vi so ke tem pe ra tu re jo{ uvek iz i sku ju no {e we la ga ni je ode }e.

Za ne kih me sec da na mo }i }e mo da vi di mo ka ko }e se no va ko lek ci ja pla si ra ti - ka `e na {a sa go vor ni ca. U od no su na pre hod nu go di nu ce ne po je di nie ode }e su vi {e, pa se sa da za jed nu jak nu tre ba da ti 2.500 di na ra, dok je ista ta kva pro {le go di ne ko {ta la 2.000 di na ra. Kao i pret hod ne go di ne, tr gov ci nu de ve li ki iz bor ma ji ca i la ga ni jih xem pe ra, ~i je su

Za vr {no upi ja we le ta

ce ne osta le na istom ni vou i ko {ta ju od 400 do 1.200 di na ra. Ce ne mu {kih i èn skih far me ri ca kre }u se od 2.000 do 4.000 di na ra, a tre ner ke su 2.500 di na ra. Ha qi ne sta ju od 1.300 do 2.000, a pr slu ci 2.300 di na ra. Ce ne e{ar pi su na pro {lo go di {wem ni vou i ko {ta ju 350 di na ra. Ce ne let we ko lek ci je sni è ne su i do 50 od sto, a tr gov ci ka ù da ve }ih sni è wa ne }e bi ti. Za ma ji cu na krat ke ru ka ve su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je od 450 do 1.000 di na ra, suk we su od 800 do 1.300, ko {u qe od 700 do 2.600, a la ga ni je pan ta lo ne od 700 do 2.300 di na ra. U pro dav ni ca ma obu }e od let we ko lek ci je osta li su sa mo ma li bro je vi, pa su ce ne po je di nih mo de la sni è ne na 650 di na ra. Su gra |an ke, ko je ima ju sre }u da no se ma li broj, mo gu ba le tan ke, san da le i pa pu ~e na }i po ce ni od 650 do 900 di na ra. No vi mo de li obu }e pre pla vi li su iz lo ge, a ce ne se raz li ku ju u za vi sno sti od kva li te ta. Plit ke je se we ci pe le mo gu se na }i za 2.000 di na ra, dok su kva li tet ni je ko `ne ci pe le od 5.000 do 8.000 di na ra. N. Radman

QUBITEQI DVOTO^KA[A S PEDALAMA POKRENULI AKCIJU

Por tret bi ci kli sti~ kih sta za Ka ko bi od re di li {ta sve pred sta vqa pro blem na bi ci kli sti~ koj in fra struk tu ri, udru è we gra |a na „No vo sad ska bi ci kli sti~ ka ini ci ja ti va” (NBI) po kre nu lo je ak ci ju ma pi ra wa sta wa bi ci kli sti~ kih sta za. U No vom Sa du tre nut no ima oko 70 ki lo me ta ra ova kvih sta za i, ka ko ka ù u NBI, ne gde su pri sut ni du go ro~ ni pro ble mi po put ne do vr {e nih sta za, ru pa i iz bo ~i na, su vi {e vi so kih ivi~ wa ka. Ka ko je re kla ko or di na tor ka ak ci je Je le na [tu la, ne ke sta ze za su te su ostat kom gra |e vin skog ma te ri ja la, {qun kom, sta klom, a naj ~e {}i pro blem su iz bo ~i ne na sta le od ko re wa. -Ova kav pro blem naj u pe ~a tqi vi ji je ta mo gde su za sa |e ni sta ri pla ta ni, kod Fu to {ke pi ja ce. Ciq ak ci je je da se, naj pre, pod stak ne lo kal na upra va da po boq {a odr à va we sta za. Za to je neo p hod no na pra vi ti ge ne ral ni pre gled sta wa, a u to me }e u~e stvo va ti di rekt no gra |a ni ko ji ma je bi cikl pri mar no pre vo zno sred stvo- re kla je [tu la. Pre ma we nim re ~i ma, na ovaj na ~in }e no vo sad ski bi ci kli sti ak tiv no u~e stvo va li u re {a -

Iako je po ka len da ru le to na iz ma ku le po vre me i da qe pri vla ~i na naj lep {u grad sku pla `u. Me |u tim, to plo vre me ne }e se za dr `a ti, jer nas, po prog no za ma me te o ro lo ga, o~e ku ju ne {to hlad ni ji da ni. Upra vo iz tog raz lo ga qu bi te qi Du na va i [tran da po hi ta li su da is ko ri ste po sled we vre le zra ke sun ca i svom te nu

do da ju jo{ ma lo let we bo je. Iako pla à ni je po se }e na kao u sred se zo ne, ju ~e su se na [tran du mo gli sre sti No vo sa |a ni, ko ji su re {i li da svo je slo bod no vre me is ko ri ste u dru è wu sa pri ja te qi ma.Is pru è ni na le àq ka ma uz ka fi cu i raz go vor uì va li su na no vo sad skom “mo ru”, ko je }e opet bi ti tu za wih i sle de }e go di ne. N. R.

OD SLABE SEZONE NEKA KORIST

Kri za sru bi la bes prav nu grad wu Broj otvo re nih gra di li {ta sva ke go di ne opa da, po ka zu ju po da ci gra |e vin ske in spek ci je. U je ku gra |e vin ske se zo ne u na {em gra du je ak tiv no sa mo 74 gra di li {ta, dok je pre dve go di ne bi lo pri ja vqe no du plo vi {e, 146. Da se sve ma we gra di go vo ri i po da tak da se la ne ra di lo na 88 lo ka ci ja. Uz to, gra |e vin ska in spek ci ja sa op {ta va i da se pri ja vqe ni ra do vi od no se na iz grad wu in di vi du al nih obje ka ta, a da u No vom Sa du na ve o ma ma lo gra di li {ta ni ~u stam be no - po slov ni ob je ka ti. U in spek ci ji na vo de da opa da i iz grad wa bes prav no iz gra |e nih obje ka ta. Ove go di ne je za tvo re no de vet gra di li {ta i to u dru gom kvar ta lu 2012. go di ne. Za {est me se ci ove go di ne uklo we no je de set obje ka ta, u osam slu ~a ja, to su u~i ni li in ve sti to ri, a dva objek ta su uklo we na pri nud no. Na kon do no {e wa Za ko na o iz grad wi i pla ni ra wu, gra |e vin ski in spek tor ovla {}en je da re {e wem na re di za tva ra we gra di li {ta, ako na li cu me sta utvr di da se gra |e vin ski obje kat gra di bez do zvo le. Sa da in spek to ri ima ju spo ra di~ ne slu ~a je ve po ku {a ja bes -

prav ne grad we. Naj ~e {}e je re~ o in ve sti to ri ma ko ji ima ju jed no, ili dva le gal na gra di li {ta, a on da po ku {a ju da otvo re tre }e bez pa pi ra. Me |u tim po sle kon tro le i za tva ra wa ta kvih gra di li {ta, ve }i na wih na ba vi do zvo le – is ti ~u u nad le `noj in spek ci ji. Us po sta vqe na je stal na kon tro la, evi den ti ra na sva ak tiv na gra di li {ta, iz da ta re {e wa u po ~et noj fa zi grad we, a kad ima in ter ven ci ja usme re ne su ka za bra ni grad we i za tva ra wu gra di li {ta, dok se ne pri ba ve odo bre wa, ili dok se obje kat ne le ga li zu je. Pri li kom kon tro le grad we in spek to ri su uo~i li da se znat no ma we od stu pa od ove re ne pro jekt no - teh ni~ ke do ku men ta ci je. Za po la go di ne in spek ci ja je pri mi la de set od sto ma we pred me ta u ve zi sa bes prav nom grad wom, u od no su na isti pe riod u 2011. go di ni. Kon sta to va li su i da se ni jed no pod ru~ je gra da ne is ti ~e sa po seb no po ve }a nim bro jem di vqe grad we. Gra |e vin ski in spek to ri ne kon tro li {u sa mo teh ni~ ku do ku me ta ci ju ko ju po se du je in ve sti tor i iz vo |a~ ra do va, ve} i kva li tet grad we i li cen cu. Q. Nato{evi}

EKIPE ELEKTRODISTRIBUCIJE NA TERENU

Ore zu ju gra we na srem skoj stra ni

Fo to: R. Hayi}

va wu pro ble ma na sta za ma, a grad ske vla sti }e mo }i ja sni je da for mu li {u stra te gi je u ve zi sa ure |e wem gra da. Plan je da gru pa su gra |a na u na red nih ne ko li ko ne de qa obi |e sve sta ze u No vom Sa du, fo to gra fi {u ih, za be le `e za pa `a wa i da ju svo je ko men ta re, a po tom }e se svi po da ci spo ji ti u svo je vr snoj ma pi. U NBI sma tra ju da }e ova kvim po da ci ma mo }i da iz dej stvu ju re ak ci ju nad le `nih u gra du, jer }e

de lo va ti kao gru pa, a ovo mi {qe we za sni va ju na to me da su u pro te klim me se ci ma us pe li da iz dej stvu ju po prav ke sta za ka da su, u po je di na~ nim slu ~a je vi ma, sla li do ku men to va ne pri ja ve in spek ci ji. Je le na [tu la je pre do ~i la da sva ko mo `e u~e stvo va ti u ovoj ak ci ji, a skup bu du }ih „stva ra o ca ma pe” je da nas u 17 ~a so va, kod „Bajk ka fea”, u Uli ci Jo va na Su bo ti }a. A. Jerini}

SUTRA U MZ „BISTRICA”

Sku pqa ju elek tron ski ot pad Ak ti vi sti Udru è wa “Kom {i ja” pri ku pqa }e su tra od 12 do 14 sa ti elek tri~ ni i elek tron ski ot pad i de li ti pro pa gand ni ma te ri jal, a ak ci ja }e se odr à ti is pred MZ “Bi stri ca”, Uli ca bra }e Dro wak 11. Po je din ci i prav na li ca, ko ja ni su u mo gu} no sti da do ne su ne is prav ne elek tri~ ne ure |a je mo gu po zva ti ovo Udru è we na broj te le fo na 064/ 310 13 15, a ~la no vi udru è wa do }i }e po ure |a je na ku} nu

adre su. Ta ko |e, ovo Udru è we mo è se kon tak ti ra ti i mej lom ugkomsija@gmail.com a odno{ewe ure|aja je besplatno. Osim elektri~nog, preuzimaju i sve vrste otpada, koji se moè reciklirati. Udruèwe gra|ana “Kom{ija” poziva sve mesne zajednice na teritoriji Novog Sada da se jave ukoliko èle da se prikqu~e akciji “Ne bacaj, recikliraj”. N. R.

Eki pe Elek to di stri bu ci je „No vi Sad” }e u na red nom pe ri o du na srem skoj sta ni, u sklo pu pri pre ma za zim sku se zo nu, ore zi va ti gra we i ra sti we ura slo u ni sko na pon sku mre `u i me wa ti pro vod nke o{te }e ne ura sta wem gra wem. Ta ko }e se po u zda nost u is po ru ci elek tri~ ne ener gi je po di }i na vi {i ni vo, a elek tro e nr get ska mre `a }e u pot pu no sti bi ti sprem na za zi mu. Iz elek tro di stri bu ci je na vo de da ovi ra do vi pod ra zu me va ju po vre me no is ku qu ~e we elek tri~ ne ener gi jeu de lu na se qa gde se ra sti we ore zu je, a da }e po tro {a ~i o tme bi ti bla go vre meo oba ve {te ni. M. K.

U SUBOTU

Tak mi ~e we u ma ke tar stvu Me |u na rod no tak mi ~e we u ma ke tar stvu i iz lo `ba ma ke ta „No vo sad ski Ikar” u or ga ni z a c i j i isto i m e n og klu b a odr `a }e se u su bo tu u 12 sa ti u Teh ni~ koj {ko li „Mi le va Ma ri} An {tajn”. Pro gla {e we po bed ni ka bi }e u 18 ~a so va, a sem mno go broj nih u~e sni ka iz Sr bi je do la ze go sti z Slo ve ni je, Ma |ar ske i Hr vat ske. A. L.

Iz lo `ba u Mu ze ju gra da Sve ~a no otva ra we iz lo `be “Me mo ri a lis Li ber” sli ka ra Vla di mi ra Bog da no vi }a za ka za no je za ve ~e ras u 19 sa ti u Zbir ci stra ne umet no sti, Du nav ska 29. Ci klus sli ka “Me mo ri a lis Li ber” ~i ne kom po zi ci je sa te ma ma iz sred wo ve kov ne isto ri je ra to va wa i stra da wa srp skog na ro da. Po zdrav nu re~ pri sut nim go sti ma upu ti }e di rek tor Mu ze ja gra da No vog Sa da Ne ma wa Vuk ~e vi}, a iz lo `bu }e otvo ri ti kwi `ev nik Ra do van @dra le. J. K.

vOJvOdinA

~etvrtak13.septembar2012.

ПРО СЛА ВЉЕН ДАН ОП ШТИ НЕ СЕН ТА

У ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈИ ТЕ КВОН ДО КЛУ БА

Час шам пи о на РУ МА: У организацији Тедан виши ниво препознавања и квондо клуба „Змај“ из Руме, а зато је ова акција попримила шипод покровитељством Министар- ри значај. Теквондо клуб „Змај“ у ства за спорт и омладину и Те- Руми основан је пре 12 година и квондо асоцијације Рума, у свим има око 200 чланова различитих румским основним школама одр- узраста, од пионира до сениора, а жан је јавни час теквондоа. „Час шампиона“ је саставни део акције, која се одржава у целој Србији у циљу промоције овог спорта заједно са Ми ли цом Ман дић, која ће присуствовати јавним часовима у Београду и Новом Саду. Поред тренера, приказ овог спорта изводили су и чланови клуба, узраста од 5 до 19 година са реквизитима који се користе за обуку вежбача. - Сви теквондо клубови у Србији ће за ова два дана приказати шта је то Де ца ве жба ју уз помоћ ре кви зи та теквондо, и какав је то спорт. По- ја се надам да ће се тај број повесле освојене златне медаље на ћати после ове акције, јер смо веОлимпијским играма, Милице ома задовољни одзивом деце која Мандић, дошло је до велике по- су дошла да гледају овај јавни пуларизације овог спорта и Ми- час- истакао је тренер Теквондо лица као промотер подигла је клуба „Змај“ Бо ри слав Кр стић. М. Ма. овај спорт из анонимности на је-

„Рим ски да ни” у Хрт ков ци ма ХРТ КОВ ЦИ: Рекламирајући своје праисторијско и античко богатство, мештани села Хртковци сутра ће, по трећи пут, организовати манифестацију „Римски дани“. Жеља организатора је да сваке године манифестација буде садржајнија и посећенија, тако да ове године она прераста у међународну, са гостима из Шкотске, Ирске, Немачке, Словачке и земаља из окружења. Овај фестивал добре воље, забаве, музике, хране и пића, почиње у 12 часова са припремама за „Котлићијаду“, а у 13 часова је свечано отварање на спортским теренима у Хртковцима. Током манифестације, посетиоци ће имати прилику да се

возе римском двоколицом до археолошког парка „Гомолава”. На централној бини одржаће се богат културно-забавни програм: наступ младих музичких талената, песме и игре различитих културно-уметничких друштава, аматерске позоришне представе, маскенбал и наступ тамбураша. Биће организоване и различите спортске дисциплине. Саставни део програма чиниће и дефиле мотоциклиста, као и изложба рукотворина. У вечерњим часовима публика ће моћи да ужива у концерту групе „ОК бенд“. Организатор манифестације је Удружење „Римски дани” Хртковци. М. Ма.

При зна ња у част исто риј ске бит ке

СЕН ТА: Дан општине Сента прослављен је разновсним и богатим програмом у част 315. годишњице Сенћанске битке. Историјска битка од 11.септембра 1697. године, која је означила почетак слома Отоманског церства на тлу Европе, прославља се као локални празник, па је тим поводом одржана и свечана Седница Скупштине општине. Учеснике свечаности у Градској кући поздравила је председница СО Сента Ани ко Шир ко ва, а у свечаној беседи председник сенћанске општине Ру долф Це гле ди истакао је велики историјски значај Сенћанске битке за припаднике свих националних заједница које живе на овим просторима. Свечаности су присуствовале делегације братских и партнерских градова из земље и иностранства, делегације околних војвођанских општина, истакнуте личности јавног и политичког живота Србије, Војводине и Сенте, међу којима су били председник Скупштине АП Војводине Иштван Па стор и потпредсед-

Но во зво но на чу ру шкој цр кви ЧУ РУГ: У оквиру обележавања

150. годишњице изградње храма светог Вазнесења господњег у Чуругу подигнуто је ново звоно. Звоно је изливено у новосадској ливници „Бромил“ и тежи 472 килограма, а освештао га је његово преосвештенство викарни епископ Јегарски др Порфирије 1. априла ове године. Новосадска фирма „Феникс“ је дала дизалицу за подизање звона, а у овом послу је учествовала и фирма „Екотехника“ власника Дра га на Ми ло ва но ви ћа из Чуруга. Учествовали су и добровољци, који су помагали да се звоно подигне. После успешно обављеног посла, православна црквена општина Чуруг је припремила вечеру за све који су радили и помагали да се овај велики Л. К. посао обави.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

dnevnik

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

До бит ни ци при зна ња и оп штин ски чел ни ци Сен те

ник Владе Војводине Го ран Је шић. Јешић је Сенћансима честитао празник изразивши очекивања да ће Влада Војводине и локална самоуправа ове општине бити добри партнери на реализацији пројеката економског и друштевног развоја. Општински челници истакнутим појединцима и институцијама уручили су традиционалне годишње на-

граде за допринос развоју и унапређењу живота сенћанске општине. Добитници награде „Про Урбе„ су професорка филолошких наука и истакнути књижевни преводилац др Дра ги ња Ра ма дан ски, просветни радник и директор Гимназије за талентоване ученике природно математичког усмерења „Бољаи„ Роберт Кормањош, а исто призање поводом

ВР БАС: Чланице Актива жена Прве месне заједнице из Врбаса поклониле су ђацима шестог разреда умереног одељења Основне школе „Братство и јединство“, школски прибор и средства за личну хигијену. Председница Актива жена Сте фа ни ја Ма жић је истакла да они традиционално на почетку школске године донесу деци школски прибор који им је потребан за наставу. - Ми ову децу не заборављамо ни када су велики празници Божић и Ускрс и увек им донесемо пакетиће. Неопходна средства за набавку школског прибора и осталих поклона прикупимо на нашим дружењима која редовно организујемо – рекла је Мажић. У име колектива ОШ „Братство и јединство“, на поклону је захвалила

разредни старешина одељења VI3 Га бри е ла Ком не нић. - Од када је 1999. године у нашој школи оформљено умерено одељење, оне сваке године долазе и дарују

130 година постојања и рада добили су Удружење пољопривредника Сенте и КУД „Мора Иштван„ из Кевија за две деценије неговања народних и културних традиција. Призанење „Јувентус Про Урбе„ за истакнуте младе таленте добила је математичарка Анамарија Пири. Признање „Мецена општине Сента„ додељено је Мар гит Тил Тот, супрузи вајара Јожефа Тота, која је граду поклонила велику збирку уметничких радова супруга који је био ученик чувеног вајара Ивана Мештровића. Исто призање додељено је и компанији АД „Алтек Сербиа„ из Сенте, чији власници и запослени су ове године поводом деценију присуства и пословања у Сенти изградили вишенаменски објекат летње позорнице у центру града. Звона су се огласила са спомен обележја Сенћанској бици на кеју на обали Тисе, где је потом одржана комеморативна свечаност поводом 315. годишњице Сенћанске битне и положени венци на споеменик. Текст и фото: М. Ми тро вић

Школ ски при бор за ђа ке

Чла ни це Ак ти ва же на у шко ли

ђаке. Деца их воле и радо их дочекају, а ми им често, у знак захвалности, поклонимо неке од ђачких радова – истакла је Комненић. М. Кк.

vOJvOdinA

dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

ДА ТА СА ГЛА СНОСТ ЗА ИЗ РА ДУ ЕЛА БО РА ТА О СЛО БОД НОЈ ЗО НИ

Ин ве сти то ри већ за ин те ре со ва ни

При јем у Оп шти ни Оџа ци

АМ БА СА ДОР ХР ВАТ СКЕ У ПО СЕ ТИ ОЏА ЦИ МА

Мо гућ ност при вред не са рад ње

ОЏА ЦИ: Друга посета амбасадора Републике Хрват ске Жељ ка Ку пре ша ка Оџацима употпунила је слику о озбиљности намера представника општине Оџаци, да сарадњу са суседном Републиком Хрватском, доведу на ниво партнерства у конкретним пословима, који ће довести до развоја привреде општине Оџаци и партнера из Хрватске, а истовремено и развоја добросуседских односа. Високог госта, који је дошао у пратњи саветнице амбасадора за економију Све тла не Бо жи но вић, примила је делегација општине Оџаци, на челу са председником СО Оџаци Ми ло шем Пеј чи ћем. У обраћању представницима медија, амбасадор Купрешак је нагласио да, поред напретка у привлачењу страних инвестиција, изградњом и уређењем радне

зоне и доласком инве ститора „Магна ситинг“ и „Грајнер пекеџинга“, радује настојање да се и у Србији и у Хрватској прихватају правила која ће донети напредак. Разговори су се водили и о пројекту прекограничне сарадње, чији је носилац национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), а који се управо реализује у оквири ИПА програма Хрватска –Србија. Посетом радној зони у Оџацима, где је амбасадор Купрешак, заједно са представницима оџачке општине, обишао градилиште производног погона компаније „Магна ситинг“, где су готово приведени крају грађевински радови и производном погону компаније „Грајнер пекеџинг“, у којој производња несметано тече, завршена је званична посета хрватског амабасадора С. Ми лер

РУ МА ДО БИ ЛА НО ВУ СА О БРА ЋАЈ НИ ЦУ

Отво рен пут до Бор ков ца

РУ МА: Председник општине Рума Го ран Ву ко вић и председник румског парламента Не над Бо ро вић отворили су јуче реконструисани пут, који води на Борковачко излетиште. -Данас пуштамо у рад ову саобраћајницу, која мења излетиште Борковац и ствара нове услове Отва ра ње са о бра ћај ни це за развој и популаризацију туриПриликом реконстукције ас зма. Надам се да ћемо добро иско- фалта, постављен је и главни користити ову шансу и да ће приват- лектор кишне канализације. ни сектор препознати овај потен-Веома смо задовољни обављецијал и тиме развити овај део при- ним послом, сваки дан је овде равреде. Ширина пута заједно са дило око 20-так радника на асфалбанкинама износи шест метара, а тирању пута и атмосферској и федужина саобраћајнице је 1.300 калној канализацији. Имали смо метара. Изградња пута, са ком- ту срећу да радимо у шуми, па нам плетном инфраструктуром, ко- оне највеће врућине нису пуно наштала је 47 милиона динара без шкодиле. Каснили смо са завршетпореза и то је финансирала оп- ком радова свега 10-так дана, али штина Рума, а извођач радова је ако узмемо у обзир обим посла, то ЈКП „Пут“ из Новог Сада - иста- је занемарљиво - нагласио је главкао је председник општине Рума ни инжењер извођача радова Де М. Ма ру шић Горан Вуковић. јан Ђор ђе вић.

ВЕ ЧЕ РАС ПО ЧИ ЊУ 55. ДА НИ БЕР БЕ ГРО ЖЂА

Се ве ри на и Ми лан по кла ња ју кон церт ВР ШАЦ: Традиционална вршачка берба грожђа, „Грожђебал“, ове године обележава 55. издање. Више од пола века Вршчани и њихови гости сваке треће недеље у септембру славе богату и успешну бербу грожђа и уз тамбурице испијају чувена вршачка вина. Посетиоци уживају у богатом културно уметничком, спортском програму и другим богатим садржајима. Заштитна личност Бербе је Винко Лозић, кога је створио Стерија, а кључеве града му уручује председник општине и он даље диктира темпо весеља и испијања вина. Програм Бербе почиње вечерас на Видиковцу на Вршачком брегу, где се спремају кобасице на роштиљу и нуди вино у огромним количинама. На главном тргу се на главној позорници одржава концерт познатих певача старог народног мелоса РТС, у оквиру емисије „Даровница“ . Славље се у петак наставља у Градској кући, где се отвара репрезентативна изложба грожђа и воћа, потом је свечано отварање „Грожђебала“ и предаја кључева града Винку Лозићу, следи велики ватромет, а потом је концерт познате певачице Се ве ри не. У питању је њен први концерт у Србији ове године и то је поклон, њен и њеног супруга Ми ла на

По по ви ћа, Вршчанима, са обиљем светлосних и других ефеката, тако да ће, како организатори најављују бити свјеврсни спектакл. Избор мис „Бербе“ је у 20 сати у вршачком хотелу „Србија“. Суботње пре подне је резервисано за маскенбал и дечији програм на централној позорници. Основци виших разреда и средњошколци ће први пут са примамљивим наградама за победнике, имати грожђебалску трку улицама града. На летњој позорници, уз стихове, које ће говорити Ве сна Чип чић, биће свечано примљен нови витез амбасадор Бразила Але шан дро Адор Не то ја, а на вечерњем концерту наступа Ана Штај до хар са бендом. Недеља пре подне је резервисана за карневалску поворку и бацање грожђа из авиона, што јединствен обичај који је стекао велику популарност код најмлађих. Увече Винко Лозић, уз винске пошалице, враћа председнику општине кључеве града, а љубитељи џеза ће потом уживати у концерту Београдског Џез оркестра. Спонзор Бербе су Вршачки виногради, покровитељ је општина Вршац, а ове године мото Бербе је „Овде сврати на гутљај вина – овде се остаје да се у гутљају ужива“. Р. Јо ва но вић

АПА ТИН: Општинско веће дало је сагласнот за израду Елабората о постојању оправданости за формирање Слободне зоне Апатин. На основу Стратегије одрживог развоја апатинске општине до 2019. године, те повољног мишљења Министарства финансија Србије, Управе за слободне зоне, о добијању статуса кандидата за Слободну зону Апатин и на основу писама о намерама за инвестиције у Зони, која су упутили Конзорцијум „Агриферт СА Лозана“, НИКА ГРОУП доо Београд, Привредно друштво „Боровица транспорт“ доо Рума и Компанија СЛОДЕС доо Београд, достављена у току септембра ове године, показала је неопходност сачињавања

документа, како би се добиле сагласности за формирање Слободне зоне. Наиме, Законом о Слободним зонама постоји обавеза да локална самоуправа да сагласност, као и да достави елборат о постојану економске оправданости за одређивање подручја Слободне зоне, са посебним освртом на процену страних улагања, очекиваних ефеката, а посебно у погледу производње робе и пружању услуга, запошљавања и делатности, које ће се ту обављати. -Кластер транспорта и логистике Војводине, чији је оснивач општина Апатин, има стручне и квалификоване потенцијале, са потребним лиценцама и сетификатима за израду неопходног Елабората и стога подноси

предлог за склапање пословног аранжмана за његову израду, у року од три месеца. Одлуку о цени израде елабората, према условима на тржишту, Кластер препушта апатинској општини. Општина ће такође одредити састав стручног тима који ће учествовати у изради елабората са представницима инвеститора и представницима Кластера. Након добијања сагласности Министарства финансија, приступиће се формирању привредног друштва за управљање Слободном зоном Апатин - обласнила је координаторка за локални економски развој општине Апатин Сне жа на Ми ле ше вић. Ј. Прел чец

РЕ ВИ ТА ЛИ ЗА ЦИ ЈА ПУТ НОГ ПРАВ ЦА СЕ ГЕ ДИН–КИ КИН ДА–ТЕ МИ ШВАР

Пру га од ви тал ног зна ча ја

КИ КИН ДА: Привредна комисија Европске уније за Европу-пројекат Трансевропске железнице у сарадњи са Министарством саобраћаја Румуније и Међународним финансијским институцијама организује Конференцију о мастер-плану за будуће брзе пруге централне и источне Европе. Конференција се у Темишвару одржава од 11. до 13. септембра у оквиру 32. заседања врховног тела Трансевропске железнице-Управног комитета. У оквиру програма јуче је у Кикинди одржана конференција, а отворио ју је председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Иштван Па стор. - Конференција је значајна због тога што је илузорно размишљати о заустављању негативних демографских трендова у северном Банату уколико ову регију не успемо да укључимо у транспортно-комуникациони крвоток. То је једино могуће са добрим путним правцима. Стога се и данашњи скуп уклапа у конференције одржаване у протеклих десетак година о ревитализацији пруге, од Сегедина, преко Темишвара до Кикинде. За развој одређених делова железничке пруге мора се водити битка аргументима и шансама за финансирање из европских фондова, те је важно да о овом пројекту не размишљамо као о локалном, него међународном. Нове информације које смо чули су да се пројектује брза пруга између Будимпеште преко Букурешта до Црног мора, где би једно чворште било у Сегедину. Тада наша десетогодишња прича добија

Де таљ с кон фе рен ци је

шансу, јер је Сегедин тачка, на коју ће се надовезати Кикинда. Конференција је најбоља прилика да релевантним субјектима представи ситуацију у вези са путнима правцем Сегедин-Кикинда-Темишвар, као и студију о реконструкцији, коју је урадио Институт ЦИП из Београда - рекао је Иштван Пастор. - Брзе пруге обухватиће Беч, Братиславу, Будимпешту и Истамбул. Ту су Мађарска и Румунију које ће се повезати линијом БудимпештаБукурешт-Констанца и питање је која ће локација бити одабрана за прелазак румунско-мађарске границе. Уколико се доенесе опдлука да то буде Темишвар тада би могли бити обухваћени Кикинда и Сегедин, што би аустријанци желели и због тога смо у Кикинди - рекао је менаџер пројекта за Уједињене нације задужен за железничу мережу источне Европе, чије је седиште у Братислави Хел мут Ми лих. Начелник Општинске управе Бран ко Љу бо ја, у име локалне са-

моуправе, додао је да скоро две деценије трају напори кикиндске општине да се путни правац Сегедин-Кикинда -Темишвар ревитализује: - Постоји низ корака које треба спровести да би дошли до коначног резултата који ће задовољити грађане наше општине. Очекујемо подршку Темишвара, као и Владе Војводине и Србије. Свесни смо да је за овај пројекат неопходно доста средстава и рада, тако да је ова конференција значајан корак у остварењу наших настојања.. На радионици у Кикинди разматране су могућности разраде мастер плана за мрежу брзих пруга у 17 држава које учествују у пројекту Трансевропске железнице, чији је Србија члан. У оквиру планова поменуте организације могућа је реконструкција путног правца Сегедин-Кикинда-Темишвар, који је за кикиндску општину од виталног значаја. А. Ђу ран

АК ЦИ ЈА БЕ ЧЕЈ СКОГ УДРУ ЖЕ ЊА ГЛУ ВИХ И НА ГЛУ ВИХ

По де ље но 65 слу шних апа ра та

БЕ ЧЕЈ: Удружење глувих и наглувих бечејске општине у само три дана организује две акције од интереса, не само за своје чланове, већ и остале суграђане. У сарадњи с новосадским Аудиолошким центром Савеза глувих и наглувих Војводине, прекјуче је обављена друга овогодишња акција поделе слушних апарата, а данас у Бечеј стиже промотивни аутобус Савеза глувих и наглувих Србије и Војводине, чији ће чланови одржати промоцију српског знаковног језика. - Захваљујући сарадњи са Савезом глувих и наглувих Војводине, неколико година уназад реализујемо акције бесплатне поделе слушних апарата не само нашим члановима, већ и осталим суграђанима који имају потребу за овим ортопедским помагалом. Аудиолошки центар обезбедио је квалитетне слушне апарате и сви заинтересовани, а у актуелној акцији их је било 65, до-

били су апарате. С обзиром да су се први пут делили дигитални апарати, све је ишло нешто спорије и акцију коју смо започели у 18 сати завршили смо два сата иза поноћи - рекао је секретар бечејског Удружења глувих и наглувих Јо ван Вуј ков. Без обзира на дужину трајања акције, Бечејци су стрпљиво чекали да дођу на ред у просторијама Треће месне заједнице. - Обезбедили смо, први пут за Бечејце, дигиталне слушне апарате марке „Отикон“ одличног квалитета, где према оштећењу слуха на лицу места вршимо одређене корекције и програмирамо апарат. Поента коришћења оваквог апарата није само у томе да корисници добро чују и разумеју звуке окружења у којем се налазе, већ се коришћењем апарата чува слух од даљег пада - рекла је референт за слушне апарате Аудиолошког центра Нов ка Бо жа нић.

РУ МА: Ванредна седница румског парламента биће одржана сутра, на захтев, новоформиране коалиције, уместо досадашње коалиције ДС, СПС и ДСС. Због прекомпоновања локалне власти и нове скупштинске већине, коју сада чине СНС, ДСС и коалиција окупљена око СПС-а, ПУПС и група грађана „Живко Матијевић“, изабрани функционери немају више потребну већину у Скупштини општине, па су се стекли услови да буду разрешени, а уместо њих буду изабрани нови носиоци функција. На дневном реду ће бити разрешење и избор председника Скупштине општине Рума, разрешење и избор председника Општине Рума, те заменика председника општине Рума и чланова општинМ. Ма. ског већа.

За па ље на тр ска на Је грич кој ТЕ МЕ РИН: Према недељком извештају Полицијске станице у Темерину, запаљена је трска на Јегричкој, код црпне станице предузећа „Седми јул“ у Сиригу. Брзом интервенцијом ватрогасне јединице из Темерина, ватра је угашена и спречене су веће штете биљном и животињском свету. И поред сталних упозорења и забрана, четврту годину заредом, неодговорни појединци наносе огромне штете флори и фауни Јегричке. Поред крађе рибе, све чешће је паљење трске на обалама ове аутохтоне војвођанске реке, што наноси несагледиве последице биљном и животињском свету, природном станишту ретких птица и законом заштићених риба М. Мл. и водоземаца.

Да нас добровољно да ва ње кр ви АПА ТИН: Црвени крст Апатин организује данас акцију добровољног давања крви, у просторијама Црвеног крста у Апатину. Сви добровољни даваоци крви и они који то желе тек постати, могу крв дати Ј. П. од 8 до 12 часова.

Пре глед, па слу шни апа рат

Данашња промотивна акција српског знаковног језика одржаће се у 13 сати на централном градском тргу. У експедицији ће бити челни људи Савеза глувих и наглувих Србије и Војводине, које ће, после једносатног промотивног програма, примити председник општине Бечеј мр Вук Ра до је вић. Том приликом ће се, између осталог, разговарати и о темама које су врло битне за рад бечејског Удружења, а тичу се обезбеђења просторија за рад и питање професионализације В. Јан ков секретара Удружења.

Укло ње не те зге на Стре ли шту

ПАН ЧЕ ВО: Тезге, које пре петнаестак дана нису успели да уклоне испред самоуслуге на Стрелишту, радници ЈКП „Зеленила„ сада су уклонили, што није прошло без сукоба и расправе са продавцима. Тезге су однете на плато, где се налази пијаца у овом насељу Панчева. Уклањање четири тезге са платоа наложила је комунална инспекција још 24. августа, али је датум пресељења одложен за 10. септембар. Руководство Зелене пијаце је у том периоду неколико пута разговарало са закупцима тезги. - На састанку прошле среде смо образложили проблем на овом делу Стрелишта, на којем се нала-

Сед ни ца СО Ру ме

зе наше пијачне тезге. Разговор је био конструктиван, закупци су на објаснили своје проблеме и предочили захтеве. Ми смо њима објаснили да за сваку радњу коју желе да предузму, морају да се обрате надлежним институцијама. Ми, као пијачна Управа, морамо да повучемо тезге, јер комунална инспекција неће да толерише продају пољопривредних производа у овом делу Стрелишта - рекао је заменик управника на Зеленој пијаци Не бој ша Ву јић. Продавци сматрају да су преварени, јер су сви они регистровали пољопривредна газдинства или З. Дг. радње, а све зарад легалног деловања.

Упис у шко лу глу ме БЕ ЧЕЈ: Свечаним отварањем изложбе цртежа и колажа Ми ло ра да Кр сти ћа, у галерији „Круг“, која је доступна до 19. септембра, Градско позориште Бечеј је започело нову сезону. Почео је упис и Школу глуме и Дечији драмски студио Креативног центра Градског позоришта Бечеј. Заинтересовани треба да се пријаве до 1. октобра. Месечна чланарина износи 200 динара. Више информација на телефон Градског позоришта 6916336, или организатора Мир ја не Ку зма но вић-Ко лун В. Ј. џић 064/8959306.

CRnA HROnikA

~etvrtak13.septembar2012.

dnevnik

NE SRE ]A NA PU TU OD BE O GRA DA KA SEF KE RI NU

Auto sleteo u kanal, mladi} se udavio Jed na oso ba je pro {le no }i smrt no stra da la u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la u Uli ci Put za Sef ke rin na pod ru~ ju be o grad ske op {ti ne Pa li lu la, po tvr |e no je Ta nju gu u In for ma tiv noj slu `bi MUP-a Sr bi je. Put ni~ ko vo zi lo mar ke „su zu ki” be o grad skih re gi star skih ozna ka sle te -

lo je u ka nal oko 3:30 ~a so va, a od za do bi je nih po vre da jed na oso ba je pre mi nu la na li cu me sta, is ta kli su u In for ma tiv noj slu `bi MUP-a. Port pa rol Hit ne po mo }i Na da Ma cu ra iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu da jed na oso ba po gi nu la u sa o bra }aj noj ne sre }i ka da se put ni~ ko vo zi lo pre vr nu lo i

BIV [I MI NI STAR @I VOT NE SRE DI NE OLI VER DU LI] DAO IS KAZ PO LI CI JI

Ne zna za kr{ewe zakona o Fondu Biv { i mi n i s tar `i v ot n e sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} iz ja vio je ju ~e da je ne ta~ no da se pro tiv we ga vo di bi lo ka kav po stu pak za ne na men sko tro {we bu xet skih sred sta va. Du li} je, isto vre me no, po tvr dio da je pre kju ~e dao us kaz u po li ci ji kao gra |a nin. - Ap so lut no je ne ta~ no da se pro tiv me ne vo di bi lo ka kav po stu pak za ne na men sko tro -

pro ble ma ì vot ne sre di ne i edu ka ci je no vi na ra za rad is tra ì va~ kog no vi nar sta o ì vot noj sre di ni. - Ne mam sa zna wa da je ijed nog tre nut ka do {lo do kr {e wa za ko na o Fon du i pro ce du ra Fon da i ne mam sa zna wa da je ije dan me dij imao bi lo ka kve ne re gu lar ne od no se s Fon dom i to sam po de lio s dr àv nim or ga nom - pre ci zi rao je Du li}.

Oli ver Du li}

{e we bu xet skih sred sta va re kao je Du li} Ta nju gu. On je na ja vio i da }e tu ì ti sva ko ga ko ga na bi lo ko ji na ~in do ve de u ve zi s bi lo ka kvim ne za ko ni tim rad wa ma. Du li} je pre ci zi rao da je pre k ju ~ e bio u po l i c ij s koj sta ni ci u svoj stvu gra |a ni na da s po li ci jom po de li svo ja sa zna wa o po slov nom od no su Fon d a za za { ti t u ì v ot n e sre di ne i me dij ske ku }e „Rin gi jer„. On je na veo da je ta me dij ska ku }a u pro te kle dve go di ne, kao i svi dru gi me di ji, kon ku ri sa la u tom fon du za me d ij s ki pro j e k at po d i z a w a sve sti gra |a na o za {ti ti ì vot ne sre di ne, pro ble ma ti ci

Du li} je sa slu {an u po li ci ji po na lo gu Vi {eg tu `i la {tva u Be o gra du po vo dom in di ci ja da su za vre me we go vog man da ta iz bu xe ta ne na men ski po t ro { e n a vi { e m i l i o n s ka nov ~a na sred stva, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u po li ci ji. Du li} je sa slu {an pre kju ~e, a is kaz je dao u svoj stvu gra |a ni na (ne osum wi ~e nog), ra di pri k u p qa w a in f or m a c i j a, pre ci zi ra li su u po li ci ji. U pi ta wu je pret kri vi~ ni po stu p ak zbog in d i c i j a da je Fond za za {ti tu `i vot ne sre di ne u pro te kle dve go di ne, pot pi su ju }i ugo vo re sa svim me dij skim ku }a ma u Sr bi ji, kr {io za kon.

sle te lo u ka nal. Pre ma we nim re ~i ma, po gi nu la je oso ba ko ja se uto pi la u ka na lu i le ka ri su kon sta to va li we nu smrt. Ka ko pre no se be o grad ski elek tron ski me di ji, u sa o bra }aj noj ne sre }i na pu tu Vr bov ski – Sef ke rin po gi nuo je Sa {a P. (19) iz Bor ~e. On je bio u “su zu ki svif tu”, ko ji je po sle jed ne kri -

vi ne sle teo s pu ta i s vi si ne od de set me ta ra upao u ka nal du bok dva me tra. Iz auto mo bi la su iza {la i na kop no is pli va la dvo ji ca mla di }a ko ji su iz vu kli i te lo na stra da log. Oni su u ovoj sa o bra }aj noj ne sre }i pro {li bez po vre da, ali su pre `i ve le psi ho lo {ki {ok zbog pre vr ta wa vo zi la i pre -

ve ze ne su u Ur gent ni cen tar, do da la je Ma cu ra. - Ka ko je ka zao mla di} ko ji je pe {a ~io po sle ne sre }e, ni ko ni je hteo da mu sta ne na pu tu ka Vr bov skom, pa su MUP i Hit na po mo} oba ve {te ni tek kad je u Vr bov skom na i {ao na je dan auto bus- na ve la je Ma cu ra. E. D.

AK CI JE PO LI CI JE U SU ZBI JA WU NAR KO TR @I [TA

Za osam meseci zaplewena 1,5 tona droge Srp ska po li ci ja, ko ja je u pr vih osam me se ci ove go di ne za ple ni la vi {e od 1,5 to na ra znih vr sta dro ge, me |u ko ji ma naj vi {e ma ri hu a ne, i u sep tem bru je na sta vi la sa usp{nim ak ci ja ma od u zi ma wa nar ko ti ka. - Od 1. ja nu a ra do 31. av gu sta u ukup no 3128 za ple na od u ze ta je 1520,81 ki lo gra ma ra znih vr sta dro ge me |u ko ji ma naj vi {e ma ri hu a ne - 1382, 22 ki lo gra ma - re ~e no je u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va. U tom pe ri o du, zbog kri vi~ nog de la neo vla {}e na pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, pod ne to je 697 kri vi~ nih pri ja va. Zbog neo vla{}nog dr `a wa opoj nih dro ga pod ne te su 1.608 kri vi~ ne pri ja ve, dok su zbog omo gu} va wa u`i va wa nar ko ti ka pod ne te kri vi~ ne pri ja ve pro tiv 24 oso be. U me stu Bo gu to vac kra qe va~ ka po li ci ja za ple ni la je oko pet ki lo gra ma ma ri hu a ne, u re zer vnom

Ma ri hu a na od u ze ta kod Mer da ra

to~ ku sme {te nom u pr tqa `nik auto mo bi la ko jim je upra vqao M. V. (26) iz Ko sov ske Mi tro vi ce, sa op {tio je 1. sep tem bra MUP. Sme der svka po li ci ja sa op {ti la je 6. sep tem bra da je za ple ni la oko 6,5 ki lo gra ma ma ri nu a ne u si ro vom i po lu su {e nom sta wu i uhap si la B. M. zbog sum we da je tu dro gu uz ga jao u dvo ri {tu ku }e.

U za jed ni~ koj ak ci ji srp ske po li ci je i ca ri ni ka na ad mi ni stra tiv nom punk tu Mer da re kod Kur {u mli je 8. sep tem bra je spre ~en po ku {aj kri jum ~a re wa 2,5 ki lo gra ma ma ri hu a ne, a ta dro ga je ot kri ve na u vo zi lu mar ke „golf 3” slo ve na~ ke re gi stra ci je ko ji je do la zio iz prav ca Ko so va. Pri pad ni ci Re gi o nal nog cen tra Gra ni~ ne po li ci je pre ma Cr -

noj Go ri, u sa rad wi sa po li ci jom u Pri je po qu, na gra ni~ nom pre la zu Go stun iz me |u Sr bi je i Cr ne Go re za ple ni li su 10,5 ki lo gra ma ma ri hu a ne, ko ja je pro na |e na u tor bi Ni ko le D. (23) iz Be o gra da. Ka ko se na vo di u ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve Pri je po qe, po li ci ja je pre se kla jo{ je dan ile gal ni ka nal tr go vi ne dro gom na gra ni~ nom pre la zu Go stun. Po li ci ja je, ka ko je ob ja {we no, pri li kom pre gle da put ni~ kog auto bu sa ko ji sa o bra }a na re la ci ji Be o grad - Her ceg No vi, pro na {la jed nu put ni~ ku tor bu u ko joj se na la zi lo 10 pak ti }a s 10,5 ki lo gra ma ma ri hu a ne. Na osno vu mar ki ca za pr tqag, kao vla snik tor bi pro na |en je put nik Ni ko la D. (23) iz Be o gra da, ko jem je od re |e na me ra za dr `a va wa do 48 sa ti zbog kri vi~ nog de la neo vla {}e na pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga. (Ta njug)

U SME DE RE VU UHAP [E NE DVE OSO BE OSUM WI ^E NE ZA MI TO

NA FRU [KOJ GO RI, U BLI ZI NI MA NA STI RA VE LI KA RE ME TA

Za stalni posao nastavnika 1.500 evra?

Izgorelo deset hektara {ume

Kri mi na li sti~ ki in spek to ri Po li cij ske upra ve u Sme de re vu uhap si li su Sla vi {u P. (40) iz Sme de re va i Ner mi na J. (44) iz Mla de nov ca, zbog po sto ja wa osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la pri ma we i da va we mi ta. Ka ko je ju ~e sa op {ti la Po li cij ska upra va u Sme de re vu, osum wi ~e ni ma je od re |e na me ra po li cij skog za dr `a va wa u tra ja wu do 48 sa ti. Sla vi {a P. je osum wi ~en da je, kao di rek tor O[ „Vo`d Ka ra |or |e” u Vod wu, kod Sme de re va, iz vr {io kri vi~ no de lo pri ma we mi ta, ta ko {to je od Ner mi na J. tra `io i do bio 1.500 evra, ka ko bi we go vu pa stor ku pri mio u stal ni rad ni od nos,

kao na stav ni ka ge o gra fi je. Po do no {e wu re {e wa o pri je mu u rad ni od nos na neo d re |e no vre me, Ner min J. mu je is pla tio do go vo re ni iz nos nov ca, ~i me je iz vr {io kri vi~ no de lo da va we mi ta. Istom kri vi~ nom pri ja vom ob u hva }e na je i na stav ni ca ge o gra fi je Iva na M. (27) iz Sme de re va, ko ja je osum wi ~e na da je iz vr {i la kri vi~ no de lo da va we mi ta kao sa i zvr {i lac sa svo jim o~u hom Ner mi nom J. Ona }e bi ti sa slu {a na u re dov nom po stup ku, dok }e Sla vi {a P. i Ner min J., po is te ku po li cij skog za dr `a va wa, bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Sme de re vu, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

Pre kju ~e, oko 15 ~a so va, iz bio je po `ar u na ci o nal nom par ku „Fru {ka go ra”, se ver no od ma na sti ra Ve li ka Re me ta. Va tra je za hva ti la vi {e od de set hek ta ra uglav nom li po ve {u me, ko ja je ina -

[u ma ri Na ci o nal nog par ka bi li su pri nu |e ni da ise ku vi {e sta ba la ka ko bi se spre ~i lo da qe {i re we po `a ra. Pre ma pr vim pro ce na ma in `e w e r a Na c i o n al n og par k a,

~e u pro ce su re sti tu ci je i pri pa da ma na sti ru Ve li ka Re me ta. Ka ko pre no si Ra dio-te le vi zi ja Voj vo di ne, pro te kle no }i i ju ~e u ga {e wu po `a ra u~e stvo va lo je vi {e od 30 va tro ga sa ca, va tro ga sna bri ga da iz Srem ske Mi tro vi ce i pre ko 70 rad ni ka Jav nog pred u ze }a „Na ci o nal ni park Fru {ka go ra„. - Po `ar je lo ka li zo van, a pre o sta lo je ga {e we po je di na~ nih sta ba la i pa we va - iz ja vio je di rek tor Na ci o nal nog par ka Do bri vo je An to ni}.

po àr je uzro ko van gru bom ne pa `wom ~o ve ka, {te ta ni je za ne mar qi va, ali su jo{ ve }e po sle di ce spre ~e ne br zom re ak ci jom va tro ga sa ca i rad ni ka NP. O~e ku je se iz la zak pro tiv po àr ne {u mar ske eki pe i in spek ci je za {ti te ì vot ne sre di ne. Na ci o nal ni park „Fru {ka go ra” ape lu je na sve gra |a ne da po ve du ra ~u na i bu du opre zni ji ka ko se ova kve si tu a ci je vi {e ne bi po na vqa le.

NA ZGRA DI TE LE VI ZI JE „VIK TO RI JA“ U VR [CU

Grafit mr`we protiv Rumuna Na ula zu u pro sto ri je u ko ji ma se na la zi ru mun sko udru è we i ru mun sko-srp ska te le vi zi ja „Vik to ri ja”, ju ~e je osva nuo gra fit na ci o na li sti~ ke sa dr ì ne „Ru mu ni na po qe! Sr bi ja“. To je po tre slo sve pri pad ni ke ru mun ske na ci o nal ne ma wi ne, ali dru ge pri pad ni ke na ci o nal nih za jed ni ca ko ji tu ve ko vi ma u slo zi i me |u sob nom raz u me va wu za jed no ì ve. U Vr {cu, ina ~e, ì vi 17 od sto Ru mu na i ova kav do ga |aj ni kad ov de ni je za be le èn.

- Ka da smo ju ~e do {li na po sao, za te kli smo ni ma lo lep pri zor. Ne znam ~i me smo iza zva li ova kvo re a go va we po je di na ca. Po go to vu {to na {a te le vi zi ja, ko ja je zbog dvo je zi~ no sti, je din stve na na ovim pro s to r i m a i ceo ko l ek t iv o{tro osu |u je ova kav van da li zam – re kla je ured ni ca „Vik to ri je” Mir ja na De di}. Za po sle ni u ovoj te le vi zi ji se na da ju da }e po li ci ja u krat kom ro ku ot kri ti

po ~i ni o ca ovog van dal skog de la, a i iz ka bi ne ta pred sed ni ka op {ti ne ê do mi ra @iv ko vi }a sti glo je sa op {te we u ko me se naj o {tri je osu |u je ova ka vo po zi va we na pro te ri va we Ru mu na i i tra ì se hit no pred u zi ma we o{trih sank ci ja pro tiv po ~i ni o ca. I Udru è we no vi na ra Sr bi je (UNS) naj o o {tri je je osu di lo is pi si va we gra fi ta mr `we. R. Jo va no vi}

crna hronika

dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

NAKON ZLO^INA NA SPLITSKOM BRDU MARJAN

No vo sa |a nin osum wi ~en za ubi stvo Mek si kan ke Hrvatska policija je u nastavku istrage ubistva Meksikanke Selene Margarite Grasijano Masedo na brdu Marjan kod Splita do{la do novih otkri}a, koja s ubistvom povezuju jednog Novosa|anina. Prema pisawu splitske „Slobodne Dalmacije”, dres fudbalskog kulba „Mi-

Se di {te Vi sokog sa ve ta sud stva

koja je, nedugo nakon ubistva Selene, prona|ena na Marjanu, pi{e ovaj list na svom sajtu. List prenosi i da na pole|ini crveno-crnog dresa nije pisalo ime nijednog fudbalera toga kluba, ve} jedan nadimak. „Novosa|aninu je nadimak ’Reksi’. Ako se zna da je i na

prona|enom marjanskom ’Milanovom dresu’ pisao nepotpun nadimak REK.I, sumwa ve} postaje i te kako utemeqena”, navodi splitski dnevnik. - Sa sobom je imao tri mobilna telefona i podosta novca, svih valuta, kao i vi{e kartica za pla}awe - ispri~ao je

„Slobodnoj Dalmaciji„ jedan od zaposlenih ugostiteqskog objekta. Helena Bio~i} iz Ureda za odnose s javno{}u MUP-a Hrvatske za Radio Dalmaciju je kazala kako su od kolega iz policije u Srbiji zatra`ili proveru osobe koja je ovoga leta

DO DAQEG ODLO@EN IZBOR ^ELNIKA SUDOVA U SRBIJI

Vra }e ne su di je mo gu u tr ku za pred sed ni ke Izbori za predsednike sudova u Srbiji odlaù se do daqeg, odnosno dok na funkcije ne budu vra}ene neizabrane sudije ~ije je àlbe Ustavni sud usvojio ili }e tek da usvoji, kao i dok se ne uspostavi nova mreà sudova. To re{ewe je sugerisao Ministar pravde Ni ko la Se la ko vi}, kako bi pored ve} prijavqenih kandidata i sve ranije neizabrane sudije ~ije àlbe budu usvojene pred Ustavnim sudom, mogli da se prijave na oglas za izbor predsednika sudova, objavqeno je na sajtu Visokog saveta sudstva. Visoki savet sudstva, ~iji je Selakovi} ~lan po funkciji, razmotrio je na sednici i Izve{taj o sprovedenoj anketi s neizabranim sudijama, kojima su usvojene àlbe odlukama Ustavnog suda, povodom wihovog raspore|ivawa na radna mesta. Taj Savet je ve} po~eo analizu stawa u sudovima i utvrdio da ima upra`wenih mesta, nakon {to je Ministar pravde obavestio

~lanove saveta da Ustavni sud ne}e doneti posebno re{ewe o odre|ivawu jedinstvenog roka za izvr{avawe svojih odluka o vra}awu sudija na funkcije i radna mesta. Selakovi} je najavio da }e prvih 303 sudija i 122 tuìlaca, ~ije je àlbe Ustavni sud usvojio, biti vra}eni na posao do 22. septembra. U radu Ustavnog suda je jo{ oko 350 àlbi neizabranih sudija. Ministar pravde i dràvne uprave Nikola Selakovi} najavio je ju~e da }e se krajem septembra u Briselu sastati sa zvani~nicima Evropske komisije, koje }e upoznati s te{im stawem u srskom pravosu|u i izloìti mere za wegovo prevazilaèwe. Selakovi} je u Jagodini istakao da su gra|ani Srbije najve}i svedoci pogre{no sprovedene reforme u prethodnom periodu, jer direktno trpe negativne posledice takvog sistema.

Selena Masedo tokom odmora u Hrvatskoj

lan„, koji je prona|en na Marjanu u blizini mesta zlo~ina, pripada mu{karcu koji je tokom leta dolazio u obli`wi lokal. Re~ je o Novosa|aninu, starosti izme|u 40 i 45 godina, crne puti i kose, visok oko 1,75, u dobroj telesnoj kondiciji”, pi{e „Slobodna Dalmacija„. Vozio je metalik sivu „{kodu oktaviju”, karavansku verziju, novosadskih registracija, a vrlo ~esto je dolazio u crveno-crnoj majici (dresu) fudbalskog kluba „Milan”, veoma sli~noj onoj

Veqovi}: Nema potvrde da je ubica iz Novog Sada - Nema potvrda da je ubica Meksikanke u Splitu Novosa|anin izjavio je za RTV direktor policije Srbije Milorad Veqovi}. On je to demantovao nakon {to su pojedini hrvatski mediji objavili da je ubica Meksikanke mu{karac iz Novog Sada. - Mi sara|ujemo s hrvatskom policijom i razmewujemo sve informacije i trenutno ne mo`emo da potvrdimo da se radi o osobi s podru~ja Srbije, niti da je zlo~in po~inio mu{karac iz Novog Sada. O tome smo i mi obave{teni preko medija - rekao je on.

vi|ana na vi{e lokacija u Splitu. Telo Selene Margarite Grasiano Masedo u me|uvremenu je, kako saznaje splitski dnevni, prema zakonima Meksika, balsamirano, a postupak je obavqen na Zavodu za patologiju, sudsku medicinu i citologiju KBC-a Split. Weni posmrtni ostaci se jo{ nalaze na Patologiji i ~ekaju se sva potrebna dokumenta kako bi bilo prevezeno u Meksiko, a o~ekuje se da }e to biti danas.

UZ NOVA SAZNAWA O TRGOVINI ORGANIMA OTETIH NA KOSOVU

Euleks pro ve ra va do ka ze

Pri pad ni ci „cr ve nih be ret ki” kod Cen tra „Sa va”

PROCES BIV[IM PRIPADNICIMA JSO ZA „POBUNU” PRE 11 GODINA

Pro du èn pri tvor pe to ri ci op tu è nih Specijalni sud u Beogradu produìo je pritvor do dva meseca petorici biv{ih pripadnika sada rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji su povodom demonstrativnog izlaska JSO-a na ulice u novembru 2001. godine, optu`ni za „u~e{}e u organizovawu pobune JSO-a“, odnosno krivi~no delo „oruàna pobuna“. U septembru pro{le godine, uhap{eni su i pritvoreni okrivqeni: Ve se lin Le ~i}, Mi }a Pe tra ko vi}, Dra go slav Kr sma no vi}, Vla di mir Po ti} i Dra gi {a Ra di}. Advokati odbrane su podneli àlbe Apelacionom sudu u Beogradu protiv re{ewa o pruèwu pritvora, osporavaju}i postojawe zakonskih razloga za tu meru. Pritvor je okrivqenima produèn zbog mogu}eg uznemirewa javnosti i teìne zapre}ene kazne za delo koje im optu`ba stavqa na teret. Me|utim, odbrana sve to osporava , isti~u}i, pored ostalog, da su okrivqeni u pritvoru ve} godinu dana, a da je od spornog doga|aja pro{lo punih deset godina tokom koji su svi bili na slobodi, radili i normalno ìveli, te da ~itavu prethodnu deceniju javnost nije bila uznemirena zbog toga. Pripremno ro~i{te je odràno sredinom jula, kada su svi okrivqeni apsolutno odbacili sve optu`be, kao i tokom istrage.

Po~etak su|ewa je zakazan za 2. oktobar, a za izlagawa optu`be i odbrane predvi|ena su ~etiri dana. Na prva tri mesta u optu`nici su okrivqeni biv{i komandanti u nekada{woj JSO Mi lo rad Ule mek Le gi ja i Du {an Ma ri ~i} Gu mar, te nekada{wi pomo}nik komandanta Zve zdan Jo va no vi} Zve ki, koji su , ina~e, proteklih godina u razli~itim procesima pravosna`no osu|eni po optu`bama za najteà krivi~na dela na ~etrdesetogodi{we kazne zatvora i izdràvaju ih u Posebnom odeqewu poàreva~ke „Zabele”. Po saznawima Dnevnika”, na po~etku glavnog pretresa u oktobru moè se o~ekivati i uvodno izlagawe okrivqenog Ulemeka, a verovatno i Jovanovi}a i Mari~i}a, iako su sva trojica na pripremnom ro~i{tu odbili da se izjasne o optu`nici, navode}i da je „ne priznaju“ . Tokom su|ewa se o~ekuje izvo|ewe velikog broja dokaza, a re~ je uglavnom o dokumentima i svedo~ewima. Tuìla{tvo za organizovani kriminal je optu`nicu podiglo u martu ove godine, u kojoj je doga|aj iz novembra 2001, kad je JSO iza{la na ulicu, tvrde}i da „protestuju“, okvalifikovalo kao krivi~no delo „oruàna pobuna“. J. J.

Portparol Euleksovog Specijalnog istra`nog tima, zaduènog za istragu o trgovini qudskim organima tokom rata na Kosovu, Ju ri Las izjavio je da zbog istrage koja je u toku ne moè da otkrije informacije do kojih je Euleks do{ao. - [ta smo i s kim pri~ali i {ta nameravamo da radimo, to ne mogu da kaèm. U pitawu je istraga koja traje, a na{a politika jeste da javno ne otkrivamo informacije o istrazi, dokazima, kako smo do wih do{li ili ko bi mogao da bude svedok - kaè Las u izjavi za radio Doj~e vele. On je naveo da Euleksov Specijalni istra`ni tim provera dokaze, ali da je o sudskom procesu jo{ rano govoriti. Las je podsetio da oni znaju da je srpsko tuìla{tvo za ratne zlo~ine objavilo i putem nacionalne televizije iskaze novog svedoka u slu~aju trgovine qudskim organima na Kosovu i da tim povodom i sami dobijaju mnogo pitawa. - Koja god informacija do|e do nas, mi }emo je podjednako

proveriti, temeqno i nezavisno. Mi smo definitivno predani da uradimo profesionalnu i temeqnu istragu i tragove }emo pratiti gde god nas odvedu - istakao je on. Komentari{u}i pitawe su|ewa optu`enima za trgovinu qudskim organima na Kosovu, koje je direktno postavilo i srpsko tu`ila{tvo za ratne

zlo~ine, Las je rekao da postoje dve mogu}nosti. - Ono {to mi tra`imo bile bi me|unarodne sudije koje su ve} na Kosovu ili ako je mogu}e specijalni sud koji bi bio formiran. Ali o tome je jo{ rano govoriti - naveo je portparol Specijalnog istra`nog tima. Las je ukazao da je svrha kriminalisti~ke istrage da

se pribave verodostojni dokazi koji bi bili odrìvi na sudu. - Da bi dokaz imao svoju vrednost, mora da izdrì izazove koji }e do}i na sudu - navodi on i dodaje da se zato svaki dokaz detaqno proverava i analizira. U briselskom sedi{tu Specijalnog evropskog istra`nog tima na primedbe o brzini wihove istrage kaù da postoje zakonske procedure za koje je uvek potrebno vreme, da se u izve{taju Saveta Evrope radi o vi{e slu~ajeva, razli~itih jurisdikcija, koji su se dogodili pre 12, 13 godina i da je takva istraga „neizbe`no duga i komplikovana”. - Svako ko se bavio ovakvom vrstom istraga, zna da su ove stvari komplikovane i zahtevaju vreme. Sve se mora vi{e puta proveriti. Pogledajte primer Tribunala za ratne zlo~ine u Hagu i shvati}ete vremenski okvir za ovakve istrage - obja{wava Las. (Tanjug)

Qa ji}: Isti na ne ki ma ne od go va ra [ef Nacionalnog saveta za saradwu s ha{kim tribunalom Ra sim Qa ji} poru~io je ju~e da se mora animirati ~itava me|unarodna javnost, politi~ke i pravosudne institucije kako bi trgovina organima na Kosovu kona~no dobila epilog.

Ra sim Qa ji}

- Ne smemo da `murimo pred svedo~ewem za{ti}enog svedoka koji je neposredno u~estvovao u uzimawu organa srpskih zarobqenika s Kosova. To }e biti jedna od tema razgovora s glavnim tu`iocem Ha{kog tribunala Ser `om Bra mer com, ko-

ji dolazi po~etkom oktobra u Beograd - kazao je Qaji} Tanjugu. Prema wegovim re~ima Srbija ne prejudicira ni{ta, ve} govori o vrlo ozbiqnim indicijama i, kako je dodao, „traì da se te indicije do kraja provere, ispitaju i da se dobije kona~an epilog za ono {to se de{avalo na Kosovu i u Albaniji”. Qaji} je napomenuo da je svestan da to ne}e biti lak posao, jer su i istraìteqi Tribunala bili do sada suo~eni s preprekama i otvorenim opstrukcijama u poku{aju da istraè sve radwe i da se rasvetli istina o trgovini organima na Kosovu. - To je bila prepreka najpre formalne prirode u smislu da Albanija ne spada u zemqe u kojima Tribunal ima direktnu nadle`nost da obavi istrage. Poku{ali smo i bilateralno, ali su predstavnici na{eg Tuìla{tva za ratne zlo~ine bi-

li suo~eni s nespremno{}u albanskih kolega da u tome uzmu u~e{}e - rekao je Qaji}. On je ukazao da je veoma te{ko govoriti o krajwem ishodu ovog slu~aja, jer pojedinim zemqama i uticajnim me|unarodnim krugovima nije u interesu da se slu~aj trgovine organima na Kosovu i u Albaniji rasvetli. - Time bi se promenio stereotip o de{avawima na Kosovu, jer do sada ste imali dobre momke koji su bili `rtve zlo~ina i lo{e koji su ~inili zlo~ine. Ovo sve mewa i pokazuje da situacija nije tako crno-bela. Pojedincima, koji su podr`avali sve {to se de{avalo na Kosovu, nije u interesu da se ~itava stvar dovede do kraja - kazao je Qaji}. On je istakao da Srbija tra`i sveobuhvatnu, celovitu, profesionalnu istragu koja bi dovela do kona~nog pravnog epiloga i da se kona~no vidi puna istina.

SPORT

~etvrtak13.septembar2012.

dnevnik

SR BI JA BA[ UBE DQI VA PRO TIV VEL [A NA U DIV NOM AM BI JEN TU NA „KA RA \OR \U”

„No vi Sa de, ve li ko hva la i vi di mo se opet” ...ovim re~ima je zvani~ni spiker odjavio kvalifikacionu utakmicu za Svetsko prvenstvo na stadionu Kara|or|e: Srbija - Vels 6:1. Novosa|ani su vi{e od tri decenije ~ekali da reprezentacija ponovo igra u wihovom gradu. Posledwi put imali su priliku za to davne 1981. godine, kada su gledali ubedqivu pobedu SFR Jugoslavije protiv Luksemburga 5:0. Kona~no su do~ekali novu {ansu.

Ne pamti se kada je atmosfera na „Kara|or|u” bila lep{a. Mla|e generacije se sigurno ne se}aju punijih tribina stadiona Vojvodine, a stariji bi morali dobro da se zamisle da bi se setili utakmice u Novom Sadu koja bi mogla da se poredi sa ovom protiv Ostrvqana. Orlovi su dobili ono {to su godinama tra`ili - maksimalnu podr{ku sa tribina, ba{ onakvu kakvu zaslu`uje jedan nacionalni tim, bez obzira na kvalitet i dobru ili lo{u igru.

rawe nacionalnih himni. Gostuju}a je pozdravqena na neuobi~ajen na~in - aplauzom celog stadiona, igra~a i ~lanova na{e reprezentacije. - Mnogo mi je drago zbog toga i to je mnogo va`no. To je pomak u vezi sa ciqevima koje sam postavio kada sam do{ao, da promenimo sliku o nama u Evropi. Ova slika je najboqa razglednica i na{e igre i na{ih navija~a. Pravi dan za fer plej, rekao je selektor Mihajlovi} posle utakmice.

Novosa|ani, kao navija~i, bili na najvi{em nivou

Na insistirawe selektora Sini{e Mihajlovi}a Srbija je 11. septembra 2012. prvi put od kad igra pod tim imenom u „Srpskoj Atini” ugostila rivala - u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, reprezentaciju Velsa. I ubedqivo slavila!

Ulice oko stadiona nekoliko sati pre po~etka utakmice bile su krcate navija~ima koji su do{li iz Pirota, Bawaluke, Beograda, Mladenova, Kragujevca, Smedereva... Po~etku utakmice po protokolu prethodilo je intoni-

Kada je operski peva~ Oliver Wego zapevao „Bo`e pravde” grmeo je ceo stadion. Reprezentativci Srbije, vo|eni prepunom severnom tribinom, na kojoj su bile sme{tene najvatrenije pristalice na{eg tima, imali su

podr{ku od prvog do posledweg minuta. Ipak, mrqu na fantasti~nu atmosferu ostavili su zvi`duci golmanu Vladimiru Stojkovi}u i skandirawa „Tole lopove”, namewena predsedniku Fudbalskog saveza Srbije Tomislavu Karaxi}u. Prvi ~ovek srpske ku}e fudbala je iz sve~ane loè stadiona posmatrao utakmica, a uvrede je do~ekao sa velikim osmehom na licu, o~igledno ne brinu}i se previ{e. [to se prvog ~uvara mreè reprezentacije ti~e - apsolutno nije zasluìo nijedan zviduk. Osim {to je u Glazgovu spasio reprezentaciju sa tri fantasti~ne odbrane, ne snosi ni najmawi deo krivice za primqeni gol u Novom Sadu. Jednostavno, Geret Bejl poslao je ka wemu neodbrawivi projektil. Stojkovi}u su navija~i po~eli da zvi`de upravo od tog gola Velsa, ali to nije prihvatio ceo stadion. Na zvi`duke sa severne tribine isto~na i zapadna odgovorile su aplauzom. Na kraju, Novi Sad zasluùje daleko ve}u ocenu nego prestonica Srbije, iako kapacitetom stadiona ne moè da parira wenim sportskim objektima na Top~iderskom brdu. Podsetimo da je Mihajlovi} rekao pre utakmice da se reprezentacija ne}e vra}ati u glavni grad „ako u Novom Sadu dobije podr{ku koju o~ekuje”. Stoga ne bi trebalo da iznenadi odluka da Ivanovi}, Kolarov i drugovi nastave na „Kara|or|u” borbu za odlazak u Brazil 2014. godine i posle me~a sa Belgijom, za ~ije je doma}instvo ranije prijavqen stadion Crvene zvezde.

Ivanovi}, To{i}...

NAJ I SKU SNI JI GO VO RE O TRI JUM FU NAD VEL SOM

Ne }e mo po le te ti

Kapiten Srbije Branislav Ivanovi} i zamenik Aleksandar Kolarov ne}e dozvoliti da ekipa zbog trijumfa „poleti” uo~i narednih me~eva kvalifikacija za SP. Srbija je u Novom Sadu deklasirala Vels 6:1, a golove je postiglo {est razli~itih igra~a, svaki levom nogom. - Malo smo se pribojavali na po~etku me~a. Kada smo posle postigli tre}i gol, prelomili smo me~ i zaslu`eno do{li do neophodnih bodova. Posle ove pobede ne}emo dozvoliti da mladi igra~i polete i i}i }emo daqe iz utakmice u utakmicu, rekao je kapiten Ivanovi}. Na wegove re~i nadovezao se i Kolarov. - Najva`niji su pobeda i bodovi. Li~no bih bio zadovoqan da je na kraju bilo 1:0. Naravno da sam sre}an posle ovakve pobede i {est golova, ali ovaj rezultat nikako ne sme da nas zavara. Na nama starijima je da u~inimo sve da mla|i ne polete. Znate kako je sa wima. Danas su fenomenalni, a ve} na slede}em me~u nema ih nigde, kazao je Kolarov. Na pitawe novinara koliko mu zna~i {to je postigao prvenac

u nacionalnom timu, Kolarov je rekao: - Nisam se optere}ivao time {to imam mnogo me~eva, a nisam postigao gol. Pre me~a sam obe}ao dva gola, ali prezadovoqan sam i ovim jednim, poru~io je Kolarov. Zoran To{i}, jo{ jedan od iskusnijih igra~a, rekao je da je sve mnogo lak{e kada se na pravi na~in “otvori” utakmica. - Dali smo golove na vreme i posle toga je uvek mnogo lak{e igrati. Atmosfera na tribinama je bila sjajna. Hvala navija~ima na podr{ci. Najva`nije je da smo osvojili bodove i sa puno optimizma do~ekujemo naredne me~eve sa Belgijom i Makedonijom, dodao je on. Jedan od junaka trijumfa Du{an Tadi} rekao je da je presre}an {to je pred svojim Novosa|anima postigao prvi gol u A selekciji. - Mislim da je cela ekipa odigrala sjajno. U`ivao sam na terenu, a pogodak je do{ao samo kao kruna. Nije va`no ko daje golove. Iskreno, ponekad vi{e volim da asistiram nego da sam zatresem mre`u, zakqu~io je Tadi}.

SPORT

dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

SRBIJA BA[ UBEDQIVA PROTIV VEL[ANA U DIVNOM AMBIJENTU NA „KARA\OR\U”

Mi hi ni or li }i ra {i ri li kri la Re pre zen ta ci ja Sr bi je u sjaj nom iz da wu, u pre le pom am bi jen tu na sta di o nu “Ka ra |or |e” pro sto je pre ga zi la Vel {a ne u dru gom me ~u kva li fi ka ci ja za pla sman na SP. ê ka li smo du go da Mi hi ni or li }i ra {i re kri la, po ka ù svoj po ten ci jal i da ro vi tost, nad i gra ju ri va la i na pu ne mu mre ù do vr ha. Bqe sak se do go dio u No vom Sa du gde je na ci o nal ni tim imao sve po treb ne uslo ve, fe no me nal nu at mos fe ru i po dr {ku sa tri bi na, pra vi ve tar u le |a ko ji do no se po god no sti do ma }eg te re na. “[e sti ca”je bi la me lem za o~i i sr ca svih qu bi te qa fud ba la ko ji ma je do sa di la se ri ja gor kih pi lu la. - Ras pu ca li smo se, ma da bih vi {e vo leo da smo do bi li na red nih {est utak mi ca sa po 1:0. Za do vo qan sam na ra va no, jer u da na {a wem fud ba lu se go lo vi te {ko po sti ù, a mi smo {est pu ta za tre sli mre ù Vel sa, sa isto to li ko stre la ca. Is po {to va li smo sve do go vo re. Ali, u mo jim pla no vi ma i raz mi {qa wi ma se ni {ta ne bi pro ne mi lo i da je re zul tat bio ne ga ti van - is ta kao je se lek tor. Mi haj lo vi} ne pro pu {ta pri li ku da “otvo ri o~i” pred stav ni ci ma me di ja, po {to je o~i gled no iri ti ran tret ma nom re pre zen ta ci je u ko ju je na rod iz gu bio po ve re we. - Ju ~e smo bi li sla bi, pre ko no }i se sli ka pro me ni la, sa da smo ja ki. Ne ma tu isti ne kad se ide iz kraj no sti u kraj nost. Ovo je mla da eki pa u uspo nu. Tre ba nam str pqe we i po dr {ka da iz ra ste mo u tim ko ji }e pa ri ra ti i naj bo qi ma u Evro pi. Ima mo ciq i vi zi ju, na sta vqa mo da ra di mo. Ne ma de pre si je po sle jed nog kik sa ni ti le ta u ne bo na kon ova kvog tri jum fa.

Sini{a Mihajlovi}

Us peo je Mi haj lo vi} da psi hol {ki va qa no pri pre mi igra ~e, ski ne sa wi ho vih ple }a ba last im pe ra ti va po be de. - Ne sme ju da bu du op te re }e ni re zul ta ta om, jer u ì vo tu mo ra da se ura di sa mo jed na stvar. Tra ìm da ve ru ju u se be, jer ima ju kva li tet i po ten ci jal. Na te re nu tre ba da uì va ju, po ka ù sve ono {to zna ju i mo gu. Uz ade kvat nu po dr {ku pu bli ke sve ide lak {e i br è. Na do brom smo pu tu - po ru ~io je Mi haj lo vi}.

Ka drov ske pro me ne u sa sta vu, u od no su na Gla zgov, ima le su efek ta. Ma ne var sa Fej som de lo vao je si gur ni je i br è, pun po go dak je ba ca we u va tru ras po lo è nog Ta di }a ko ji je po tvr dio kla su i za vid nu for mu. Is pla ti lo se str pqe we i no va {an sa za \u ri ~i }a u na pa du, od no sno hra brost da se pru ì pri li ka i po le tar cu La za ru Ma ra ko vi }u. - Zna li smo da }e me~ bi ti te àk i tvrd do pr vog go la. Ko la rov je

\u ri ~i}: [ta }e re }i Van Ba sten Fi lip \u ri ~i} ni u snu ni je o~e ki vao to li ko ube dqiv tri jumf pro tiv Vel sa, a jo{ ma we da }e bi ti star ter na obe utak mi ce na star tu kva li fi ka ci ja. - Po be da od 6:1 je za i sta ne ve ro vat na, mi slim da ni ko ni je o~e ki vao ova kav re zul tat. Is -

On je do dao da ne vi di se be kao na pa da ~a, ali da je za Sr bi ju spre man i da sta ne na gol. - Ve ro vat no }u osta ti na toj po zi ci ji, ko ja mi i ne od go va ra ne {to spe ci jal no, ali eto, se lek tor je pro ce nio da sam naj bo qe re {e we u ovom tre nut ku, od -

Filip \uri~i}

po {to va li smo sve {to smo se do go vo ri li i uz ma lo sre }e po sti gli ube dqiv tri jumf. Ne se }am se ka da smo po sled wi put po be di li sa to li kom raz li kom. Re zul ta tom sam pre za do vo qan, at mos fe rom ta ko |e, ali svo jom igrom ba{ i ni sam, mi slim da mo gu mno go bo qe, re kao je \u ri ~i}.

go va ram na sve we go ve zah te ve i ako bu de tre ba lo da bra nim bra ni }u. Ali, mo `e to mno go bo qe sa mo je stra ne, na dam se da }e mi ova po be da i ovaj gol po mo }i da igram sa jo{ vi {e sa mo pu zda wa, is ta kao je \u ri ~i}. Mla di fud ba ler He ren ve na pri znao je da je dva ~e ka da vi di {ta }e mu tre ner, le gen dar ni

Ho lan |a nin Mar ko van Ba sten re }i kad se vra ti u klub. - On je je dan od kri va ca {to igram u {pi cu, ni smo se ~u li, ali vi de }e mo {ta }e mi re }i. Mi slim da ima mo do bru eki pu ov de i mo `e mo mno go to ga da na pra vi mo, iako, da bu dem iskren, ni sam o~e ki vao da na obe utak mi ce bu dem star ter, mi slio sam da }u da ula zim u dru gom po lu vre me nu, da po ku {am da pro me nim ne {to. Ka da sam uo~i [kot ske ~uo da }u igra ti bi lo mi je neo bi~ no, jer sam pre to ga tri pu ta igrao cen tar fo ra, plus pro tiv [ko ta i Vel {a na ko ji su fi zi~ ki do mi nant ni ji od me ne. Me |u tim, ni sam se lo {e sna {ao, dao sam gol, imao ne ke kon kret ne po te ze i ni sam ne za do vo qan, za kqu ~io je \u ri ~i}, uz kon sta ta ci ju da bi ka da bi se sa da igrao me~ u Gla zgo vu re zul tat si gur no bio dru ga ~i ji. \u ri ~i} ima sa mo 20 go di na, ka ri je ru je po ~eo u Rad ni~ kom iz rod nog Obre nov ca, za tim je pre {ao u Cr ve nu zve zdu, oda kle je uz mno go pom pe oti {ao u Olim pi ja kos, a po tom u He ren ven. Na stu pao je za sve omla din ske se lek ci je Sr bi je, dok je za A tim ve} od i grao pet utak mi ca i po sti gao je dan gol.

Ja nev ski raz o ~a ran bo dom u Gla zgo vu Se lek tor Ma ke do ni je ^e do mir Ja nev ski raz o ~a ran je {to je we go va re pre zen ta ci ja osvo ji la sa mo je dan bod pro tiv [kot ske u Gla zgo vu. Ma ke don ci su na „Hemp den par ku” po ve li go lom Ni kol ~ea No ve skog, ali je u na dok na di pr vog po lu vre me na iz jed na ~io Ke ni Mi ler. - Gol man Mek gre gor je bio igra~ utak mi ce. Mo gu da bu dem za do vo qan igrom svo jih fud ba le ra, ali ni sam za do vo qan bo dom, is ta kao je Ja nev ski. Mno gi po sma tra ~i me ~a u Gla zgo vu sma tra ju da je Ma ke do ni ja mo gla da osvo ji bar bod i u pr vom me ~u kva li fi ka ci ja u pe tak pro tiv Hr vat ske, ko ja je sla vi la na Mak si mi ru 1:0. - Mi slim da smo igra li do bro, mo ram da ~e sti tam mo jim

efekt n o po g o d io iz “slo bod wa ka”, ta ko smo ski nu li “te ret” sa ple }a i po ka za li pra vo li ce - ob ja snio je Mi haj lo vi}. Sva ka pri ~a o meg da nu sa Vel som po ~i we i za vr {a va se am bi jen tom u No vom Sa du ko ji je po di g ao or l o ve, ulio im sna gu i do dat nu è qu da pru è mak si mum. - Za hval nost no vo sad skoj pu bli ci ko ja je u da nu fer ple ja bi la pre div na. Apla u di ra we pro tiv ni~ koj him ni, me~ bez in ci den ta. Je dan od pro kla mo va nih ci qe va ka da sam po stao se lek tor je i da na ova kav na ~in me wa mo sli ku o se bi u Evro pi. Hva la jo{ jed nom na pri je m u i po d r { ci. To je pra va at mos fe ra. To tre ba da shva te svi. Ova mla da re pre zen ta ci ja, ka da igra uz po dr {ku svo je pu bli ke, ka da igra bez op te re }e wa on da mo è mno go. Ka da joj se zvi `di on da je sve ja ko te {ko. Bel gi jan ce }e mo do ~e ka ti na Ma ra ka ni, a na pra vi }e mo plan da osta le utak mi ce u gru pi or ga ni zu je mo u gra do vi ma {i rom Sr bi je, u ko ji ma po sto je uslo vi pro p i s a n i od stra n e FI F A- ni j e skri vao za do voq stvo se lek tor. Ide al nih si tu a ci ja u spor tu i ì vo tu ne ma, pa se mo ra re }i da je ma la sen ka na spek takl u No vom Sa du ne po -

treb no zvi `da we gol ma nu Stoj ko vi }u, he ro ju iz Gla zgo va, kao i ne pri kal ndno skan di ra we na ra ~un pred sed ni ka FSS To mi sla va Ka ra xi }a.

Ta be la sa da ne va `na Dru go ko lo u Gru pi A do ne lo je i dva re mi ja. Ni je bi lo po bed ni ka u du e li ma Bel gi je i Hr vat ske, od no sno [kot ske i Ma ke do ni je. - Ovo je tek po ~e tak, pred na ma je jo{ mno go utak mi ca, ve ro vat no do brih i lo {ih re zul ta ta. Za sav ki me~ pri pre ma mo se kao da je po sled wi. Ne za ni ma me tre nut ni po lo `aj na ta be li, to {to smo pr vi zbog bo qe gol raz li ke, to }e bi ti va `no u ok to bru sle de }e go di ne. Ova po be da je va `na zbog sa mo po u zda wa igra ~a. Bi lo je po treb no da i sa mi vi de ono {to im stal no go vo rim, da ima ju ve li ki po ten ci jal. Od wih tra `im da ve ru ju u se be. Ova re pre zen ta ci ja }e, ako na sta vi ova ko, na pra vi ti ve li ke stva ri. Po na vqam, no ge ~vr sto mo ra ju da osta nu na ze mqi - po ru ~io je Mi haj lo vi}. Mi hi ni or li }i iz utak mi ce u utak mi cu ra stu i na pre du ju, pu nim sr cem bra ne bo je na ci o nal nog ti ma. Na da mo se da }e se ta kav trend na sta vi ti, jer pra va is ku {e wa u na stav ku kva li fi ka ci ja sle de br zo, u ok to bru ka da }e mo ugo sti ti fa vo ri zo va ne Bel gi jan ce i oti }i u Sko pqe na meg dan ne u god nim Ma ke don ci ma. Z. Rangelov

Vil mots: Ra ni gol nas je {o ki rao Kao i se lek tor Hr vat ske Igor [ti mac, i we gov ko le ga sa klu pe Bel gi je Mark Vil mots je za do vo qan osvo je nim bo dom u uto rak ve ~e. Hr va ti su po ve li u Bri se lu go lom Pe ri {i }a, ali je u na dok na di pr vog po lu vre me na iz jed na ~io @i le. U fi ni {u me ~a obe se lek ci je bi le su bli zu po be de. - Ra no pri mqe ni po go dak nas je {o ki rao, ali ipak smo se na od li ~an na ~in vra ti li u pr vom de lu. Pri ti snu li smo ih na wi ho vu po lo vi nu, stva ra li pri li ke. Hr vat ska je jo{ uvek de ve ta re pre zen ta ci ja sve ta, re kao je Vil mots. Bel gi ja sa Hr vat skom i Sr bi jom de li pr vo me sto u Gru pi A sa po ~e ti ri osvo je na bo da po sle po dva me ~a. - Igra ~i su raz o ~a ra ni, ali ja sam re a lan. Mi slim da je re mi na kra ju re a lan re zul tat. Osvo ji li smo ~e ti ri od {est bo do va i mo ra mo se okre nu ti pre ma no vim utak mi ca ma. Mo ra mo bi ti jo{ ubo ji ti ji. Pre vi {e nam je pri li ka po treb no da po stig ne mo po go dak, a na ova kvoj ra zi ni ne mo `e te o~e ki va ti 15 pri li ka po utak mi ci. Me |u tim, ne moj te sa da da stva ra te pri ti sak na na pa da ~e. Pro sek sta ro sti ove re pre zen ta ci je je 24 go di ne i ima iz u zet no po ten ci ja la i me sta za na pre dak. Oba go la u Bri se lu po stig nu ta su u pr vom po lu vre me nu, a obe se lek ci je ima le su sjaj ne {an su za po be du u po seld wih pet mi nu ta. - Do mi ni ra li smo 80 mi nu ta pro tiv vr hun ske re pre zen ta ci ja kao {to je Hr vat ska. Ni su stvo ri li go to vo ni ka kvu {an su. Po -

Mark Vilmots

sti gli su gol iz pr vog pra vog do la ska pred na{ gol, ali na kra ju smo mo gli da do bi je mo i mi, da je po go dio Mi ra las (u 86. mi nu tu), a mo gli smo i iz gu bi ti da je u{la ona po sled wa hr vat ska lop ta na kon kor ne ra (Do ma goj Vi da sam na dru goj sta ti vi u 92. mi nu tu). Una pred sam re kao da bi iz pr va dva su sre ta ~e ti ri bo da bi la pri hva tqi va, a iako se ~i ni ka ko smo iz gu bi li dva do ma }a bo da, jo{ uvek ima mno go do kra ja kva li fi ka ci ja, objek tiv no je ana li zi rao Vil mots. Za raz li ku od Vil mot sa, ne re {en re zul tat ni je za do vo qio we go ve igra ~e. - Ovo je raz o ~a ra va ju }e! Bi li smo bo qi tim, a na kon te {ke utak mi ce ne za do voq ni smo ne -

re {e nim re zul ta tom. Na kon pri mqe nog po got ka ima li smo do voq no vre me na da okre ne mo stva ri u svo ju ko rist, iz ja vio je {to per Bel gi je To mas Ver me len, po put ko jeg je raz o ~a ran bio i Ke vin de Bru jin. - Mi ra las je na kra ju mo rao ono da po go di, ali ni je bi lo sre }e, de {a va se. Ni smo za do voq ni, Hr vat ska go to vo da ni je ima la pri li ke na me ~u, ali ima mo ~e ti ri bo da na kon dve te {ke utak mi ce i mi slim da je to do bar po ~e tak, re kao je ve zni igra~. Bel gi ju u idu }em na stu pu, ko je je na ras po re du 12. ok to bra, o~e ku je go sto va we Sr bi ji, ko ja je na svom te re nu raz bi la Ve les 6:1 i sa ne str pqe wem o~e ku je na sta vak kva li fi ka ci ja.

Jo ve ti}: Ju ven tus me ba{ `e leo

^edomir Janevski na treningu s reprezentacijom Makedonije

igra ~i ma. Mo ra li smo da ima mo vi {e po e na po sle ova dva me ~a, re kao je Ja nev ski posle remija u [kotskoj.

Makedonija u slede}em me~u 12. oktobra do~ekuje Hrvatsku, a potom 16. reprezentaciju Srbije.

Na pa da~ Fi o ren ti ne Ste van Jo ve ti} re kao je da je u let wem pre la znom ro ku Ju ven tus `e sto ko „za peo” da ga do ve de, ali je is ta kao da je sre }an u Fi ren ci. - Mo ram da pri znam da su bi li ba{ ozbiq ni u na me ri da me an ga `u ju. Na rav no, u jed nom tre nut ku sam raz mi {qao o

tran sfe ru, ali i to je nor mal no. Naj ve }i „ma mac” bio je to {to }e Ju ve igra ti Li gu {am pi o na. Ipak, ov de se do bro ose }am i ni je bi lo po tre be da se se lim u To ri no, re kao je Jo ve ti} ita li jan skim me di ji ma. Jo ve ti} je do dao i da je pred sed nik Fi o ren ti ne An drea de la Va le uti cao na od lu ku da

osta ne me |u qu bi ~a sti ma. Jo ve ti} je pro {le se zo ne bio naj bo qi stre lac Fi o ren ti ne sa 14 pr ven stve nih go lo va. Cr no gor skom re pre zen ta tiv cu ugo vor sa klu bom iz Fi ren ce is ti ~e u ju nu 2016. go di ne, a upra va klu bu mu je sa op {ti la da }e tek na kra ju ove se zo ne mo }i da pro me ni sre di nu.

sport

~etvrtak13.septembar2012.

TRENER JUGOVI]A SVETOZAR JOVOVI] PRED NOVU SEZONU

Ka }a ni u ni skom star tu Do pr vih utak mi ca u no voj su per li ga {koj se zo ni osta lo je jo{ tri da na. Shod no to me ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta pro te klog vi ken da ima li su ge ne ral nu pro bu u Cr ven ki na „^i le to vom me mo ri ja lu”. Za ri -

tur nir smo u{li ma lo opu {te ni je, pa utak mi ca s Voj vo di nom ni je bi la na vi so kom ni vou ima ju }i u vi du da }e mo se s wi ma sa sta ti u tre }em ko lu. Ciq mi je bio da is pro bam sve igra ~e, da vi dim ko od wih mo `e da iz dr `i pri ti sak igra wa pro tiv ta ko ja -

|e nih igra ~a, ali i oni }e u no vu se zo nu u}i sprem ni. Tu mi slim na Kr sman ~i }a i Jo ki }a, dok je Cr no gla vac jo{ uvek pro ble ma ti ~an {to se ti ~e po vre de. S ob zi rom na to ka ko smo ve }i nu utak mi ca u pri prem nom pe ri o du od i gra li, se zo nu do ~e ku je mo fi zi~ ki i psi hi~ ki sprem ni, u ni skom star tu. Po ka za la se do brom kom bi na ci ja mla dih i ne ko li ko sta ri jih igra ~a, ko ji do pri no se wi ho vim bo qim igra ma. S ka kvim am bi ci ja ma ula zi te u no vu se zo nu?

Sa Zve zdom na otva ra wu Ve} u su bo tu Ju go vi} u 19 ~a so va do ~e ku je Cr ve nu zve zdu. - U od no su na Zve zdu mi smo fa vo ri ti, jer na otva ra wu se zo ne ne sme mo da pri u {ti mo ni ka kvo iz ne na |e we. Be o gra |a ne po {tu je mo kao eki pu i re no mi ra nog ri va la, ali sam ube |en, kao i svi igra ~i u na {u po be du. Da bi smo do {li do to ga mo ra ju se sve koc ki ce slo `i ti, uz po `r tvo va nost, bor be nost i di sci pli nu. Ve ru jem da }e qu bi te qi ru ko me ta u Ka }u do }i u {to ve }em bro ju da bo dre svo je qu bim ce, ko ji }e po ka za ti no vo li ce uve ra va \i le. Sve to zar Jo vo vi}

va le su ima li su per li ga {ke eki pe Voj vo di nu i Cr ven ku, s ko ji ma su ostva ri li po lo vi ~an re zul tat, a u ge ne ral nom pla sma nu bi li su tre }i. Ka ko je pro te kla ge ne ral na pro ba i s ko jim im pre si ja ma Ka }a ni ula ze u no vu se zo nu pi ta li smo tre ne ra Sve to za ra \i le ta Jo vo vi }a. - Za do voq stvo je u sva kom slu ~a ju pri sut no onim {to smo po ka za li na Me mo ri ja lu. U sam

ke i kva li tet ne eki pe. Me~ s Cr ven kom je do ne kle po ka zao na{ kva li tet, ostva ri li smo la ku po be du, {to o~e ku jem da po ka `e mo i na pre mi je ri s Cr ve nom zve zdom - re kao je Jo vo vi}. Ho }e te da ka `e te da ste za do voq ni ka ko su se igra ~i Ju go vi }a pri pre mi li za pred sto je }e su per li ga {ke okr {a je? - Pri pre me smo vr lo ko rekt no od ra di li. Isti na, bi lo je ma lo po te {ko }a s ne ko li ko po vre -

Fa vo ri ti Pre ma Jo vo vi }e vim re ~i ma ovo go di {we Pr ven stvo bi }e mno go ne iz ve sni je i uz bu dqi vi je u od no su na pret hod no. - Za o~e ki va ti je da se po sle ne ko li ko ko la iz dvo je ~e ti ri klu ba ko ja }e se bo ri ti za ti tu lu. Ap so lu ti ni fa vo ri ti su Par ti zan i Voj vo di na, a tu bi se mo gli ume {a ti jo{ kra gu je va~ ki Rad ni~ ki, Me ta lo pla sti ka, a ne bi me iz ne na di lo da se i Za je ~ar ci ume {a ju. Osta le eki pe su pri bli `no istog kva li te ta, gde }e ni jan se od lu ~i va ti - sma tra Jo vo vi}.

- Sa mo pr ven stvo }e bi ti ne iz ve sno, a mi }e mo po ku {a ti da odr `i mo kon ti nu i tet do brih pla sma na Ka }a na na ta be li Su per li ge. Ono {to je si gur no ne raz mi {qa mo o op stan ku, a pre ci zi ra ti ne ko me sto na ta be li bi lo bi za i sta ne za hval no. Za o~e ki va ti je da bu de mo u gor wem de lu ta be le. Naj va `ni je je da na sta vi mo s afir ma ci jom mla dih igra ~a, po put Vu ko vqa ka, Kr sman ~i }a, Jo ki }a, Va si }a, Kan ka ra {a... - na gla sio je Jo vo vi} i do dao: - U pr va ~e ti ri ko la, na pr vi po gled, ima mo ma lo ne pri ja tan ras po red. Na star tu nas o~e ku je Cr ve na zve zda, po tom no vi-sta ri su per li ga{ Vr bas, po tom je dan od fa vo ri ta za ti tu lu Voj vo di na i Za je ~ar ko ji je u eufo ri ji zbog pla sma na u eli tu. Sva ki ras po red je ne zgo dan, a mi }e mo po ku {a ti u {to vi {e me ~e va da osvo ji mo bo do ve. J. Gali}

dnevnik IZBORNA SKUP[TINA RUKOMETNOG SAVEZA SRBIJE

Mar ja no vi }u i Bu kvi }u no vo po ve re we No vi iz bo ri u Ru ko met nom sa ve zu Sr bi je ni su do ne li pro me ne, bar {to se ~el nih funk ci ja ti ~e. Ve li mir Mar ja no vi} jed no gla sno je do bio no vo po ve re we na me stu pred sed ni ka Sa ve za, dok je Dra gan Bu kvi} ta ko |e re i za bran na me stu pred sed ni ka Skup {ti ne. Ve li mir Mar ja no vi} je pred sta vio svoj plan i pro gram za na red ne ~e ti ri go di ne, is ta kav {i da je RSS ura dio mno go, ali da mo `e jo{ bo qe i da }e sve ura di ti ka ko bi na pre dak bio jo{ ube dqi vi ji. Pod se tio je i da u pro te klih {est go di na ni su us pe li da do bi ju Ku }u ru ko me ta, ali se na da da }e kod no ve Vla de na i }i na raz u me va we. Kao je dan od pri o ri te ta je re no vi ra we Sport skog cen tra Ba wi ca ko ji va `i za ko lev ku ru ko me ta. U na red nom man da tu ~la no vi Uprav nog od bo ra }e bi ti: Ve li mir Mar j a n o vi} pred s ed n ik, Bo ri slav Pe ro vi} pod pred sed nik, Si ni {a La zi}, Ivan Stan ko vi}, Mi lan \u ki}, Vi to mir Vu~ ko vi}, Zo ran Sta no je vi}, Sa {a Bla go je vi}, Dra gi ca \u ri}, Vla di ca No va ko vi}, Jo vi ca Pa vlo vi}, Go ran To pa lo vi}, Dra gan Me ni }a nin, Zo ran Pa {i}, Sta vra Ra {ko vi}, Ne nad Jan k o vi}, Mi o drag [o l e vi}, Sa {a Pa vlov i Qu bi {a Su di nac.

Ve li mir Mar ja no vi}

Bo `i dar \ur ko vi} i da qe }e oba vqa ti du `nost ge ne ral nog se kre ta ra, a we go ve re ~i po iz bo ru na tu funk ci ju mno ge su iz ne na di le: - RSS je po sled wih go di na do sti gao je dan ni vo i mo ra da bu de za do vo qan. To ga ne bi bi lo da ni je vas de le ga ta, ru ko met nih rad ni ka, Mi ni star stva, Olim pij skog ko mi te ta i Sport skog sa ve za. Po ~eo sam ovo da ra dim 2000. go di ne i iskren da bu dem, umo rio

Pe res ni je spre man za Fe ra ri Pred sed nik Fe ra ri ja Lu ka di Mon te ce mo lo iz ja vio je da vo za~ Ser hio Pe res na red ne se zo ne ne }e vo zi ti za „cr ve ni tim”. Raz log je ne do sta tak is ku stva mek si~ kog vo za ~a. - Pre ra no je da Ser hio do |e na red ne se zo ne. Od li~ no je vo zio u Mon ci (dru ga po zi ci ja). Za hval ni smo Za u be ru ko ji je po mo gao u we go vom raz vo ju. Mi slim da bi ga pri ti sak za bo li dom Fe ra ri ja pri li~ no spu tao u we go vom raz vo ju. On je mlad vo za~ i pred wim je ve li ka bu du} nost - re kao je Mon te ce mo lo. Pe res je tri pu ta ove se zo ne bio na po di ju mu, a na pro {lo - Ser hio Pe res ne deq noj Ve li koj na gra di Ita li je za vr {io je na dru gom me stu. Na red na tr ka u {am pi o na tu vo zi }e se u Sin ga pu ru 23. sep tem bra, a vo de }i u pla sma nu je Fer nan do Alon so. Pe res je de ve ti.

FERNANDO ALONSO, VODE]I U GENERALNOM PLASMANU

Jo{ je ra no za sla vqe

Dra {ko Do ki}

Do ki} dru gi na Bal ka nu Srp ski ja ha~ Dra {ko Do ki} osvo jio je dru go me sto na Bal kan skom pr ven stvu u pre ska ka wu pre po na. Do ki}, ko ji je ja hao na dva na e sto go dom gr lu L’Avi jan, izu gi bo je u ne iz ve snoj za vr {ni ci od bra ni o ca tro fe ja Alek san dro sa Fur li sa iz Gr~ ke. U ~e ti ri kru ga Do ki} je ukup no sa ku pio 14,34 ka zne na po e na, Fur lis je u dra ma ti~ nom po sled wem kru gu sru {io dve pre po ne, ali je na kra ju po be dio sa sa mo 0,11 ka zne nih po e na pred no sti.

Bron za u tak mi ~e wu se ni o ra pre ko pre pre ka vi so kih 150 cen ti me ta ra pri pa la je Tur ~i nu Ha sa nu [en tur ku. Da l e k o naj u s pe { ni j i na pr ven s tvu Bal k a n a, ko j e je odr `a n o na kom p lek s u Mar k o p u lo, na ko j em su de q e n e me d a qe na Olim p ij s kim igra m a 2004, bi l i su Gr c i, ko j i m a je pri p a l o 14 me d a q a, od ~e g a {est zlat n ih, dru g i po uspe {no s ti bi l i su Tur c i sa osam od l i~ j a. Sle d e } e go d i n e naj b o q e bal k an s ke ja h a ~ e ugo s ti } e Tur ska.

Tre nut no vo de }i u ge ne ral nom pla sma nu For mu le 1, Fer nan do Alon so upo tre bio je fud bal ski re~ nik da bi opi sao za vr {ni cu {am pi o na ta F1. Upr kos to me {to se na la zi na vo de }oj po zi ci ji u {am pi o na tu, Alon so za ne ma ru je tu ~i we ni cu. - Moj tim i ja se sa se dam pre o sta lih tr ka mo ra mo su o ~i ti kao da smo u za o stat ku i da mo ra mo da ju ri mo osta le. Ne sme mo da se po na {a mo ta ko {to }e mo mi sli ti da je po sao sko ro za vr {en jer smo tre nut no na pr vom me stu. U igri je ukup no jo{ 175 bo do va, ta ko da se ova pred nost od 37 po e na u od no su na dru go pla si ra nog mo è vr lo la ko is to pi ti - re kao je Alon so.- Sle de }e tri tr ke su mo `da i naj bit ni je i mo ra mo po be di ti u wi ma. Za tim je Alon so apo stro fi rao ko ja od te tri tr ke je we mu naj bit ni ja. - Sin ga pur je va àn, moj je di ni ciq ta mo je po be da - sa mo u ve ren je Fer nan do. Alon so se u „naj br èm cir ku su” na sve tu na la zi is pred vo za ~a ko ji ta ko |e pi ki ra ju na pr vo me sto, a to su Lu is Ha mil ton i Ki mi Ra i ko nen ko ji se na la ze na dru gom, od no sno tre }em me stu. [pa nac se ~ak na {a lio na ra ~un svo jih ri va la i re kao ko ga vi di kao tre nut no naj bo qeg. - Ka da bih mo rao da bi ram iz me |u Fe te la i Ha mil to na ko je bo qi, Ra i ko nen bi to od lu ~io

za me ne. Mo ram re }i da je Lu is Ha mil ton je di ni ko ji mo `e da osvo ji {am pi o nat ~ak i sa bo li dom ko ji ni je naj bo qi, a to je i do ka zao dru gi ma svo jim vo `wa ma. Ne po be |u je onaj sa naj bo qim bo li dom, ne go sa naj bo qim vo za~ kim spo sob no sti ma - ka `e Alon so.

bit ni ju za we ga, a to je tr ka za Ve li ku na gra du Sin ga pu ra. Na kon Sin ga pu ra sle de jo{ i tr ke za Ve li ku na gra du Ja pa na, Ko re je, In di je, Abu Da bi ja, SAD i po sled wa u se zo ni, Ve li ka na gra da Bra zi la. U kon ku ren ci ji kon struk to ra tre nut no vo di Red Bul, za wi me sle de Me kla ren

Dra gan Bu kvi}

sam se. Ka da se za vr {i ova go di na, EP za `e ne u Sr bi ji i SP za mu {kar ce u [pa ni ji, ja }u iz li~ nih i pri vat nih raz lo ga da se po vu ~em. Imao sam oba ve zu da vas upo znam sa ovom od lu kom. Ina ~e, od 79 de le ga ta Skup {ti ni je sa pra vom gla sa pri su stvo va lo 60 ~la no va, de le ga ti ko ji ni su za vr {i li pa pi ro lo gi ju i ko ji ~e ka ju za pi snik iz APR-a ni su ima li pra vo gla sa. J. G.

KUP SRBIJE NA TERITORIJI VOJVODINE

Zre wa nin ke u Ki kin di

Da nas se igra ju me ~e vi dru gog ko la Ku pa Sr bi je na te ri to ri ji Voj vo di ne u kon ku ren ci ji od boj ka {i ca, kao i pre o sta li me~ pr vog ko la u kon ku ren ci ji od boj ka {a. Naj z a n i m qi v i j i me~ kod de v o j a k a o~e k u j e se u Ki k in d i gde do m a } i Ki 0230 do ~ e k u j e MD Zre w a nin. @e ne (da nas): Ki 0230 MD Zre wa nin (17), RU MA: Ru ma - NS vo lej tim (19). Mu {kar ci (da nas) pr vo ko lo: VR BAS: Vr bas - Fu tog (RFU) (21.30). Po l u f i n al n i su s re t i igra ju se 15. sep tem bra, a sa sta }e se - @e ne: Mla dost (I) - Srem tem p o i Ki 0230/MD Zre w a n in - Ru ma/NS vo lej tim. Mu {kar ci (~e tvrt fi na le): Pro le ter - Bo rac, Ba va ni {te Du nav vo lej, Voj vo di na NS se m e 2 - No v i Sad, Vr bas/Fu tog - Slo ven. Re zul ta ti pr vog ko la @e n e: Vr { ac - Ru m a 0:3 (14:25, 13:25, 24:26), Vr bas Ki 0230 0:3 (19:25, 22:25, 24:26), Mla dost (I) - Fu tog 3:0 (25:14, 25:20, 25:15), Srem tem po - Klek Sr bi ja {u m e 3:0 (25:14, 25:12, 25:15). Mu { kar c i: Srem Iton - Voj vo di na NS se me 2 2:3 (21:25, 25:20, 18:25, 25:18, 6:15), Pro l e t er Mla dost Eks pans 3:0 (25:20, 25:20, 25:17), Ba va ni {te In | i j a 3:1 (25:20, 25:20, 26:28, 25:15). M. Risti}

Ma ri jev uspeh bez pom pe Fer nan do Alon so

Dvo stru ki svet ski {am pion ni je krio uz bu |e we {to se sa 80 po be da u ka ri je ri iz jed na ~io sa le gen dar nim Ajr to nom Se nom. - Po no san sam {to sam us peo da se iz jed na ~im sa Se nom, mo jim ido lom iz de tiw stva. To }e mi bi ti jed na od ve }ih sa tis fak ci ja u ka ri je ri i ra do }u se pri se }a ti tog po da tka ka da se bu dem pen zi o ni sao - za vr {io je Alon so. Do kra ja {am pi o na ta pr va u ni zu od se dam tr ka je ona ko ju je Alon so apo stro fi rao kao naj -

Mer ce des i Alon sov Fe ra ri. Od pr vih pet vo za ~a na li sti ~ak ~e tvo ri ca su bi li svet ski pr va ci, od ko jih je Fe tel jo{ uvek ak te ul ni {am pion, je di no Ve ber jo{ ni je imao ~ast da se oki ti na slo vom pr va ka sve ta, a po re dak me |u wi ma je sle de }i: Fer nan do Alon so (Fe ra ri) 179 po e na, Lu is Ha mil ton (Me kla ren - Mer ce des) 142 po e na, Ki mi Ra i ko nen (Lo tus - Re no) 141 poen, Se ba stjan Fe tel (Red Bul - Re no) 140 po e na, Mark Ve ber (Red Bul - Re no) 132 po e na.

Bri ta nac En di Ma ri pre dva da na osvo jio je svoj pr vi Gren slem, a iako se o~e ki va lo da }e we gov po vra tak u Bri ta ni ju iza zva ti do sta pa `we, ni je bi lo ta ko. Ma ri je u po ne de qak uve ~e tri jum fo vao na US ope nu, a u sre du uju tro je bez pro ble ma us peo da se pro {e ta po lon don skom aero dro mu „Hi trou“. Apla u z om su ga po z dra v i l i ~la no vi „Bri ti{ Er vej za“ i ne ko li ko sto ti na qu di ko ji su se na {li u tom tre nut ku na {li na aero dro mu.

SPORT

dnevnik PR VO LI GA[ SA DE TE LI NA RE PRO ME NIO TRE NE RA

Bog dan Ko rak

{ta ba pred so bom ne ma ni ma lo lak iza zov da u eki pu une se po zi tiv ne pro me ne i da Bo gu nov} i dru go vi kre nu u osva ja we pr vo li ga {kih bo do va i po zi ci je ko ja im ga ran tu je mir nu za vr {ni cu {am pi o na ta. De bi na klu pi ka na ri na ca Bog dan Ko rak ima }e u su bo tu u okvi ru 6. ko la Pr ve li ge Sr bi je, ka da }e No vi Sad go sto va ti u Be o gra du pro tiv ^u ka ri~ kog. I. Gru bor

Vig we vi} na sle dio Za gor ~i }a Ono o ~e mu se to kom po sled wih da na {u {ka lo u kru go vi ma bli skim klu bu, ju ~e je do bi lo zva ni~ nu po tvr du – Zla to mir Za gor ~i} vi {e ni je {ef stru ke u FK Voj vo di na, a na ovo me sto pro m o v i s an je Ne b oj { a Vig we vi}. Ka da je jav nost u pi ta wu, do neo ~e ki va nog raz vo ja si tu a ci je do {lo je, ka ko je ob ja snio sport ski di rek tor No vo s a | a n a Mi o d rag Pan t e l i}, po sle sa stan ka Uprav nog od bo ra klu ba na ko jem je ana li zi ran rad stru~ nog {ta ba. - U sre du je do {lo do pre ki da sa rad we sa Zla to mi rom Za gor ~i }em, a klub je na pu stio i we gov pr vi po mo} nik Zol tan Sa bo – ob ja snio je Pan te li}. – ^la no vi Uprav nog od bo ra su uo~i li mno ge ne do stat ke u na {oj igri i od lu ~i li da an ga `u ju Ne boj {u Vig w e v i } a, s ko j im je ugo v or pot pi san na go di nu da na. Re~ je o stru~ wa ku ko ji for si ra brz i agre si van fud bal i o~e ku je mo da }e na {a eki pa u na stav ku pr ven stva igra ti upra vo ta ko, jer ima -

DA NAS @REB [E SNA E STI NE FI NA LA KU PA SR BI JE

U~e sni ci po de qe ni u dve gru pe

Za tri na est da na po ~e }e za vr {ni ca Ku pa Sr bi je u fud ba lu utak mi ca ma {e sna e sti ne fi na la. Ko }e se s kim sa sta ti, zna }e se da nas, jer iz vla ~e we pa ro va oba vi }e se u Ku }i fud ba la u 12 ~a so va. U~e sni ci su po de qe ni u dve gru pe, na po vla {}e ne i ne po vla {}e ne. U gru pi po vla {}e nih su klu bo vi ko ji igra ju u Su per li gi. Oni ne }e mo }i me |u -

Ka len dar 1/16 fi na la: 26. sep tem bar 1/8 fi na la: 24. ok to bar 1/4 fi na la: 21. no vem bar po lu fi na le: 13. mart i 17. april 2013. go di ne fi na le: 8. maj 2013. sob no da se sa sta nu u ovoj fa zi. U dru gom {e {i ru na la ze se ti mo vi ko ji su se kroz re gi o nal na tak mi ~e wa do mo gli {e sna e sti ne fi na la.

Pre ma pro po zi ci ja ma tak mi ~e wa, do po lu fi na la igra }e se sa mo jed na utak mi ca. U po lu fi na lu bi }e dve utak mi ce. Fi nal ni me~ od i gra }e se 8. ma ja idu }e go di ne u Be o gra du. Tro fej bra ni Cr ve na zve zda, ko ja je u pro te kloj se zo ni u fi na lu sa vla da la ~a ~an ski Bo rac 2:0, a do sa da je 24 pu ta osva ja la ovaj tro fej. Po vla {}e ni klu bo vi: Cr ve na zve zda, Par ti zan, Voj vo di na, Ja go di na, Rad ni~ ki 1923, Spar tak Zla ti bor vo da, OFK Be o- grad, Ja vor, Rad, Haj duk, BSK, Sme de re vo, No vi Pa zar, Bo rac (â ~ak), Me ta lac (Gor wi Mi la no vac). Ne po vla {}e ni: Rad ni~ ki (N), Do wi Srem, Mla dost (L), Be à ni ja, In |i ja, Na pre dak, Slo ga (K), Te le op tik, No vi Sad, Pro le ter (NS), Ko lu ba ra, û ka ri~ ki, Ti mok, Ko va ~e vac, Du nav (Sta ri Ba nov ci), Trep ~a, ili Mla de no vac. M. P.

- Je smo na pr vom me stu na ta be li, ali ne tre ba smet nu ti s uma to da smo u pr va ~e ti ri ko la igra li s ti mo vi ma iz do weg de la ta be le – re kao je Pan te li}. – Ni smo u tim utak mi ca ma, upr kos po be da ma, vla da li te re nom

Ko rak na pred u ka ri je ri Ra do se no vi {ef stu~ nog {ta ba no vo sad skih cr ve no-be lih Ne boj {a Vig we vi} oda zvao na {oj mol bi da za ~i ta o ce „Dnev ni ka“ ka `e ko ju re~ vi {e o svo jim pla no vi ma u Voj vo di ni. Re~ je o mla -

dom stru~ wa ku ko ji je igrao fud bal u Ra du, Eno si su (Gr~ ka), Kli vlen du i Ed mon to nu (SAD), To ron tu (Ka na da) i Ta ta ba wi (Ma |ar ska), a u tre ner skim vo da ma vo dio je Gr baq i Ru dar iz Pqe va qa (Cr na Go ra), Haj duk iz Ku le i Rad. S Ru da rom je osvo jio dva pe ha ra po bed ni ka Ku pa i je dan pe -

Sa vo Mi lo {e vi} po se tio {ko lu „Prof. Bo le sni kov” da nas pot pred sed ni ka MK gru pe i ge ne ral nog di rek to ra Kar nek sa iz Vr ba sa, kao i ne ka da {wi fud ba ler No vog Sa da, a da nas po no sni otac mla dog re pre zen ta tiv ca, Ra do slav Mu drin ski. Po red po me nu tih, na dru `e wu su pri su stvo va li i pred stav ni ci kom pa ni je Grand mo tors, zva -

Mi o drag Pan te li} i Ne boj {a Vig we vi}

mo kva li tet i ka pa ci tet za bo qe igre. Neo bi~ no je {to je Za gor ~i} sme wen u tre nut ku ka da, po sle ~e ti ri ko la Je len Su per li ge, Voj vo di na za u zi ma ~el nu po zi ci ju na ta be li?

NE BOJ [A VIG WE VI] ZA „DNEV NIK“

UO^I UTAK MI CE SR BI JE I VEL SA

Pred utak mi cu re pre zen ta ci je Sr bi je i Vel sa u No vom Sa du, ru ko vod stvo FK „prof. Bo le sni kov“ je ima lo tu ~ast da ugo sti ve li ka ne fud bal ske igre u svom sport skom cen tru. Ta mo su se oku pi li Sa vo Mi lo {e vi}, pro sla vqe ni stre lac re pre zen ta ci je Sr bi je i Ju go sla vi je, Bu -

PRO ME NA TRE NE RA U FK VOJ VO DI NA

Bog dan Ko rak na klu pi `u tih No vi {ef stru~ nog {ta ba No vog Sa da je Bog dan Ko rak. Ovaj 52 - go di {wi stru~ wak na sle dio je na klu pi ka na ri na ca Jo si fa Ili }a ko ji je No vo sa |a ne vo dio u pret hod nih go di nu i po da na. Pro me na na klu pi pr vo li ga {a sa De te li na re je usle di la kao iz nu |en po tez ali i re ak ci ja na slab start u ovo go di {wem pr ven stvu. Na kon {to su ~el ni ci FSS i Tre ner ske {ko le od bi li po dru gi put mol bu No vo sa |a na da se Ili }u do de li pro fi li cen ca, ~el ni qu di pr vo li ga {a sa De te li na re ni su ima li kud. Upra va No vog Sa da ta ko se da la u po tra gu za traj nim re {e wem a iz bor je pao na ne ka da {weg fud ba le ra be o grad skog Ra da, {pan ske Mur si je, austrij skog Vor vart Stej ra i Mo gre na. Bog dan Ko rak po znat je srp skoj fud bal skoj jav no sti kao biv {i tre ner kul skog Haj du ka, kra gu je va~ kog Rad ni~ kog, tre biw skog Le o ta ra, a osta vio je tra ga u su per li ga {u iz Ga ne eki pi Asan te Ko to koa. No vi {ef stru~ nog

~etvrtak13.septembar2012.

skog ra da, ali i ra da Fud bal skog klu ba „prof. Bo le sni kov“. Na gla siv {i da je spe ci fi~ nost ovog klu ba {to za po ~i we rad sa de com ve} od tre }e go di ne sta ro sti, pro fe sor Bo le sni kov je na gla sio da je klub do sa da ve} po da rio ne ko li ko re pre zen ta ti va ca, a pr vi od ko jeg se o~e ku je da po sta ne po znat {i roj jav no sti je tre nut ni gol man mla dog ti ma Voj vo di ne, Emil Roc kov. Sa vo Mi lo {e vi} je is ta kao va `nost ne go va wa ova kvih cen ta ra i kao di rek tor svih mla dih re pre zen ta tiv nih se lek ci ja Sr bi je po è leo da usko ro de ca, po la zni ci {ko le fud ba la „prof. Bo le sni kov“, bu du di ka i po nos svih re pre zen ta tiv nih ka te go ri ja FSS-a. Is ta kav {i da je kva li tet je di no me ri lo uspe ha u fud ba lu, su ge ri sao je ru ko vod stvu klu ba da ne od u sta ju od za cr ta nog prav ca de lo va wa, uz po dr {ku u da qem usa vr {a va wu stru~ nog ka dra. Do kaz ovoj te zi je i kva li tet igre se ni or ske re pre zen ta ci je Sr bi je ko ja je za be le ì la sjaj nu po be du Fud bal ski ve li ka ni u {ko li „Prof. Bo le sni kov” Fo to: D. Iva ni} pro tiv Vel sa od 6:1. di mir Vu ja ~i}, ve li ki igra~, a ni~ nog uvo zni ka „Fordovih“ vo Osta je na da da }e u sko roj bu sa da {wi ska ut Man ~e ster ju naj - zi l a u Sr b i j i, kao spon z o r i du} no sti go spo din Vu ja ~i} ima ti te da, uz pri ja te qe klu ba Qu be - Fud b al s kog sa v e z a Sr b i j e sa to za do voq stvo da ne ko ga iz ta Dun |er skog, ve li ka na Voj vo - svo jim po slov nim part ne ri ma. igra~ kog po go na FK „prof. Bo le di ne i Ata lan te i Ja ro sla va U pri ja teq skoj at mos fe ri, sni kov“ pred lo ì ve li ~i na ma kao Stu pav skog, do bro tvo ra i po pro fe sor Bo le sni kov je upo znao {to su Ser Aleks Fer gu son ili bor ni ka ove ple me ni te igre, a go ste sa isto ri jom svog tre ner - Ke i ro{.

har {am pi o na Cr ne Go re. Upi ta li smo Vig we vi }a naj pre ko li ko po zna je ovaj tim No vo sa |a na, a on je od go vo rio: - Ve o ma do bro po zna jem igra ~e Voj vo di ne, jer tim ni je pre tr peo zna ~aj ni je pro me ne u po sled we dve-tri se zo ne. Iskre no, ma lo sla bi je sam upo znat s mo gu} no sti ma mla |ih pr vo ti ma ca, po put Mar ka Po le ta no vi }a ili Bo ja na Na sti }a, ali pred na ma su tre nin zi na ko ji ma }u br zo ste }i uvid u wi hov kva li tet. Voj vo di na je uvek pri vla~ na sre di na i za igra ~e i za tre ne re i za to sam bez pu no raz mi {qa wa pri hva tio po ziv da u woj ra dim. Po tom je ovaj 44-go di {wi stru~ wak na sta vio: - Iz sva kog klu ba u ko jem sam do sa da ra dio iz la zio sam bo qi i pra vio sam ste pe nik vi {e u ka ri je ri. Mi slim da mi je Voj vo di na no vi ste pe nik u na pre do va wu i o~e ku jem da }e mi, uz moj rad, klub po mo }i da po sta nem jo{ kva li tet ni ji stru~ wak.

Pro {le go di ne ste u po ~et ku se zo ne vo di li kul ski Haj duk, ali ste neo ~e ki va no oti {li iz ovog klu ba u tre nut ku ka da je on bio pr vi na ta be li. [u {ka lo ste da ste ima li po ziv iz Par ti za na? - Je ste, imao sam kon tak te s Par ti za nom. Uti sak je da ste op ti mi sta pred po ~e tak ra da u Voj vo di ni? - Ta~ no je, s pu no op ti mi zma ula zim u ovaj po sao, ima mo od li~ ne uslo ve za do bar i kva li te tan rad i, uz ma lo sport ske sre }e, ve ru jem da }e mo na sta vi ti s do brim re zul ta ti ma, ko je }e pra ti ti jo{ bo qe igre. ^u li smo da ne vo li te da vam se bi lo ko me {a u po sao? - Vo lim da ~u jem mi {qe we sa rad ni ka i da imam do bru ko mu ni ka ci ju s qu di ma iz klu ba. Isto ta ko, spre man sam da pre u zmem od go vor nost za sve od lu ke ko je do no sim, ma ka ko te {ke one bi le. Bez ko mu ni ka ci je s qu di ma i raz me ne mi {qe wa ne ma ni re zul ta ta – za vr {io je Ne boj {a Vig we vi}.

i ve ru je mo da }e ova pro me na do ve sti do bo qih iga ra i re zul ta ta. Za gor ~i} je ste do neo bo qi tak od ka da je po stao {ef stru ke, sta bi li zo vao je eki pu po od la sku De ja na Vu ki }e vi }a i do veo tim do tre }eg me sta u pro {lom pr ven stvu, ali stva ri ipak ni su i{le è qe nim to kom. Ima mo vi so ke ci qe ve, sa zre li smo kao klub za naj ve }e do me te, ali ni ovom pri li kom ne è li mo ni {ta da obe }a va mo. @e qa nam je je di no da igra mo bo qe i za to je, uosta lom, do {lo do ove pro me ne. No vi stru~ wak na klu pi Voj vo di ne Ne boj {a Vig we vi} po tom se obra tio no vi na ri ma: - Voj vo di na je ve li ki klub i, upr kos ~i we ni ci da se sve od i- gra lo ve o ma br zo, ni sam se ni jed nog tre nut ka dvo u mio oko od lu ke. Re~ je o klu bu ko ji ima ve li ke è qe i am bi ci je i me ni ne sme ta ta vr sta pri ti ska. No vo sa |a ni ima ju fan ta sti~ ne uslo ve za rad i ve ru jem da }e mo, uz na po ran i ve li ki rad, us pe ti da ostva ru je mo è qe ne re zul ta te u kon ti nu i te tu. Obe }a vam da }e mo igra ti agre siv no i da }e od na {ih iga ra naj vi {e za vi si ti re zul ta ti ko je bu de mo po sti za li. Po ku {a }e mo da po sti è mo vi {e go lo va od ri va la, ali ve ru jem u to da }e mo na sta vi ti s do brim ostva re wi ma ka da je u pi ta wu pla sman na ta be li. Po tom je Vig we vi} do dao i sle de }e: - Voj vo di na je klub ko ji uvek raz mi {qa o tro fe ji ma, ali ih je do sa da ret ko osva ja la. Mi slim da ima mo do bru po zi ci ju da na pad ne mo ne ki pe har, ali po na vqam da }e na {a {an sa za vi si ti sa mo od nas sa mih i iga ra ko je bu de mo pru à li. Fud bal ska jav nost u Sr bi ji Voj vo di nu ka rak te ri {e kao tre }i klub u ze mqi, od mah iza Par ti za na i Cr ve ne zve zde, ali ja ne mi slim da tre }i klub uvek mo ra da za u zme tre }e me sto na ta be li. Bi }e nam po treb no pu no is kre ne ve re u sop stve ne mo gu} no sti, jer, po na vqam, klub ima sjaj ne uslo ve i ka pa ci tet za vr hun ske re zul ta te. Ne mo gu da obe }am ti tu lu {am pi o na, ve} do bar rad i ostva ri va we do brih re zul ta ta u ni zu. A. Pre do je vi}

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Mi ro qu bi vo na pro bi Voj vo di na - Sin |e li} 1:1 (0:1) VE TER NIK: FC „Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca 100, su di ja: La bus (No vi Sad). Strel ci: Ka ran u 57. za Voj vo di nu, a Bog da no vi} u 15. mi nu tu za Sin |e li}. @u ti kar to ni: Bo jo vi} i Pa vlo vi} (Voj vo di na), a Le ka ni} (Sin |e li}). VOJ VO DI NA: Su pi}, Smi qa n i}, Bran k o v i}, Traj k o vi}, Jo ki}, A|u ru, Mi to {e vi}, Mo re i ra, [ku le ti}, De le t i}, Bo j o v i}. Igra l i su jo{: @a ku la, Ni ko li}, Ra do ja, Ka ran, Pa vlo vi}, Se ku li}, Ma k a r i}, Ko s o v i}, Ga } i n o vi}, Spre mo i Jao. SIN \E LI]: Bje lan, \or |e vi}, Cr no mar ko vi}, Ga ji},

Ka me no va li Me si ja Auto bus ko ji je pre vo zio fud ba le re Ar gen ti ne na {ao se na uda ru na vi ja ~a re pre zen ta ci je Pe rua sa ko ji ma se „gu a ~o si” sa sta ju u kva li fi ka ci ja ma za SP. Ar gen tin ci su se vra }a li sa „in spek ci je” sta di o na na ko me }e se igra ti utak mi ca, na kon {to su se upo zna li sa te re nom kre nu li su ka svom ho te lu. Vi {e „pro jek ti la” po le te lo je ka Me si ju ali je oma le ni fud ba ler ostao ne po vre |en. Osim {to je o{te }e no vi {e pro zo ra na auto bu su ni osta li fud ba le ri Ar gen ti ne ni su za do bi li po vre de.

Ra di vo je vi}, [ko ri}, Le ka ni}, Bog d a n o v i}, Raj k o v i}, We g i}, [o l a j a. Igra l i su jo{: Pe ri}, Pe {i}, Mi len ko v i}, Mla | e n o v i}, Jan k o vi}, Ka li ~a nin i Du {i}. Fud ba le ri Voj vo di ne od i gra l i su tre n ing utak m i c u pro tiv srp sko li ga {a Sin |e li }a iz Be o gra da, a pr vi put tim je vo dio no vi tre ner Ne boj {a Vig we vi}. Me~ je za vr {en bez po bed ni ka iako su No vo sa |a ni ima li do sta {an si, ali iz van red nu par ti ju pru `io je gol man go sti ju Bje lan ko ji je u pr vom po lu vre me nu za u sta vio {u te ve Bo jo vi }a, [ku le ti }a i Jo -

ki }a, a u na stav ku osu je tio iz van r ed n e pri l i k e dva pu t a Ko so vi }a, Ja oa, Ga }i no vi }a i Ra do ja. Po veo je Sin |e li} evro go lom Bog da no vi }a u 15. mi nu tu, ko ji je po sle jed ne od bi je ne lop t e iz { e s na e s ter c a u pu nom tr ku na le teo i sa pre ko 20 me ta ra sa vla dao ne mo} nog Su pi }a. Do m a } in je iz j ed n a ~ io u dru g om po l u v re m e n u po s le slo b od n og udar c a ko j i je iz veo Ko s o v i}, a u gru p i igra ~a naj v i { i je bio Ka r an i lop t u gla v om sme s tio u mre `u. A. Pre do je vi}

sport

~etvrtak13.septembar2012.

dnevnik

VOJVODINA U NOVU SEZONU ULAZI S MLADIM SNAGAMA

@REB ZA SVETSKU LIGU

Novosa|ani pred te{kim izazovima Va ter po li sti Voj vo di ne pro te klu se zo nu za vr {i li su na tre }em me stu u pr vesntvu Sr bi je iza Par ti za na i Cr ve ne zve zde. Par ti zan je ve} go di na ma do mi nan tan klub u srp skom va ter po lu, ove se zo ne ima }e mo pri li ku da pri su stvu je mo ni kad ja ~em pr ven stvu Sr bi je. Na i me, zbog eko nom ske kri ze u Evro pi, a na ro ~i to u Ita li ji, gde je na stu pao ve }i broj na {ih re pre zen ta ti va ca, do sta ih se vra ti lo u ze mqu i bra ni }e bo je Par ti za na, Cr ve ne zve zde i no vog pr vo li ga {a Rad ni~ kog. S dru ge stra ne Voj vo di nu je na pu sti lo {est igra ~a, ta ko da }e No vo sa |a ni u no vu se zo nu s mla dim sna ga ma. U pre la znom ro ku klub su na pu sti li Bo ris Va pen ski (sa da ~lan Cr ve ne zve zde Vet), Mi ro slav Ran |i} (Mar sej, Fran cu ska), Ivan Ba sa ra (Par ti zan), Mar ko Ma to vi} (Par ti zan), Mi lu tin Mi tro vi} (ko lex, SAD) i austra li jan ski re pre zen ta ti vac Ej dan Ro u~. - Te {ko je pri ~a ti ko li ko jed na eki pa mo è u no voj se zo ni ka da osta ne bez {est igra ~a, ko ji su bi li no si o ci igre. Ali, mi mo rao da bu de mo is kre ni, pr ven stve no pre ma se bi i okre ne mo se igra ~i ma ko ji }e u pred sto je }oj se zo ni igra ti za Voj vo di nu. Od wih tra ìm bor bu na sva kom tre nin gu, a on da isti pri laz i na utak mi ca ma. Sa mo ta ko ovi mla di igra ~i ima ju mo gu} nost da us pe ju i na pra ve ko rak da qe u ovom spor tu - ka è tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi} i do da je: - Po sle ove pri ~e je po re |e we sa Par ti za nom, Cr ve nom Zve zdom ili Rad ni~ kim iz li {no, ali isto ta ko su ovim mom ci ma otvo re na vra ta da se u sva kom su sre tu bo re pro tiv tih eki pa i ta kvih ime na ko ja bra ne wi ho ve bo je.

Dejan Stanojevi}

Fo to: F. Ba ki}

Pr ve pro fe si o na le ugo vo re sa ma ti~ nim klu bom pot pi sa li su u ovom pre la znom ro ku Mi lo{ Mak si mo vi}, Vo ji slav Mi tro vi}, Ne ma wa Mat ko vi} i Du {an Va si}. - U No vi Sad je do {lo i ne ko li ko mla dih mo ma ka ko ji tek tre ba da se do ka `u. Do {li su cen tar Fran ko Ge ra to vi} iz za gre ba~ kog Me dve {}a ka, le vo ru ki Alek san dar We go van iz Be o gra da i Ste fan Ro ga no vi} iz her ceg nov skog Ja dra na. Voj vo di na je po zna ta po do brom ra du s mla dim igra ~i ma i za to su ovi mom ci i iza bra li da do |u u No vi Sad, ka ko bi na pre do va li. Uz

wih se u klub vra tio i Mar ko Cr ven ko, da po mog ne svo jim is ku stvom. Na `a lost, on je slo mio prst, {to zna ~i da je pet ne de qa uda qen od ba ze na. No va se zo na za va ter po li ste Voj vo di ne po ~i we 26. sep tem bra utak mi com pr vog ko la Li ge {am pi o na ka da No vo sa |a ni go stu ju u Bre {i isto i me nom ti mu u C gru pi. Po red ova dva ti ma u gru pi su i {pan ska Bar se lo ne ta i ru ski Sin tez iz Ka za wa, kao i pr va eki pa iz kva li fi ka ci o ne gru pe B, a to }e naj ve ro vat ni je bi ti fran cu ski Mar sej.

VAZDUHOPLOVSTVO – RAKETNO MODELARSTVO

Zoran Katani} najboqi takmi~ar sveta Srp ski va zdu ho plo vac Zo ran Ka ta ni} pro gla {en je za naj bo qeg ra ket nog mo de la ra u sve tu i za to pri zna we do bio ,,Ja no {ev po jas”, tra di ci o nal nu na gra du ko ju Slo va ci do de qu ju naj u spe {ni jem tak mi ~a ru sve ta u ~ast wi hovog naj bo qeg va zdu ho plov ca. Ka ta ni} je na ne dav no za vr {e nom Svet -

skom pr ven stvu u ra ket nom mo de lar stvu, ko je je pro te klog vi ken da odr `a no u Slo va~ koj, osvo jio ~e ti ri me da qe, {to do sa da u isto ri ji tog spor ta i va zdu ho plov stva ni ka da ni ko me ni je po {lo za ru kom. On je osvo jio ti tu le svet skog pr va ka u kla sa ma S3A i SA4, sre bro u kla si S&A i bron zu u kla si S1B. Re pre zen ta ci ja Sr bi je pro gla {e na za

naj bo qi tim na sve tu, se ni or skoj eki pi je pri pa la zlat na me da qa, dok je na {a ze mqa u ju ni or skoj kon ku ren ci ji osvo ji la tre }e me sto. - To je bi lo tak mi ~e we mog ì vo ta. U se ri ji sam osva jao me da qe, jer su mi se sve koc ki ce po klo pi le. Po to me }u ve ro vat no u}i u isto ri ju ra ket nog mo de lar stva. Ali, me da qe su pro dukt du go go di {weg i na por nog ra da, po seb no ovog le ta - re kao je Ka ta ni}, naj bo qi svet ski ra ket ni mo de lar na kon fe ren ci ji za no vi na re u Va zdu ho plov nom sa ve zu Sr bi je. Na Svet skom pr ven stvu u Slo va~ koj Sr bi ja je od 64 mo gu }e me da qe osvo ji la 18 od li~ ja. Ina ~e, na tom tak mi ~e wu u~e stvo va la je 21 dr à va iz Evro pe, Ame ri ke i Azi je. Sr bi ja se, po red 18 me da qa, u ze mqu vra ti la sa ~e ti ri no va svet ska pr va ka. Ti tu le naj bo qih na sve tu pri pa le su: ju ni o ri ma, Mi o dra gu îp ~i }u iz AI Ki kin da (ka ge go ri ja S5B) i Ve sni Ka ta ni} iz AK Srem ska Mi tro vi ca (S9A), se ni o ri ma, Zo ra nu Ka ta ni }u (S3A, S4A) i Vla di mi ru îp ~i }u iz AK Ki kin da (S5C). Re pre zen ta ci ja Sr bi je je u ekip noj kon ku ren ci ji bi la naj bo qa se lek ci ja sve ta, pre te kav {i ve le si le u tom spor tu Ru si ju i SAD. - Ve li ki uspeh je ostva ri la Sr bi ja. De set pu ta smo se pe li na po bed ni~ ko po sto qe. To je bi la ve li ka ~ast za sve nas. Ta kav re zul tat je do {ao po sle na por nog ra da po klu bo vi ma, ali su i po je din ci pu no u~i ni li da pro sla ve svo ju ze mqu - re kao je se lek tor Sr bi je u ra ket nom mo de lar stvu @i van Jo si po vi}. Do kra ja se zo ne na {e ra ket ne mo de la re o~e ku ju jo{ dva tak mi ~e wa, ali su kru nu uspe ha ostva ri li u Slo va~ koj.

TURNIR U TA[KENTU

STARTUJE PRVA LIGA

Selektor @ivan Josipovi}, Vladimir ^ip~i} i Zoran Katani}

Jovanovska u ~etvrtfinalu

Ba~ka Palanka juri Superligu

Srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski pla si ra la se u ~e tvrt fi na le tur ni ra u Ta {ken tu, po {to je u dru gom ko lu sa vla da la Gr ki wu Ele ni Da ni li du 6:3, 6:7 (8:10), 6:3. Jo va nov ski je do dru ge po be de u me |u sob nim du e li ma sa Gr ki wom sti gla po sle dva sa ta i 37 mi nu ta igre. Za pla sman u po lu fi na le srp ska te ni ser ka igra }e pro tiv 16. go di {we Hr va ti ce Do ne Ve ki}, 183. na VTA li sti. Tur nir u glav nom gra du Uz be ki sta na igra se za na grad ni fond od 220.000 do la ra.

U su bo tu star tu ju tak mi ~e wa u sto no te ni skim li ga ma Sr bi je. Eki pa Ba~ ke Pa lan ke, iako no vaj li ja, `e li u Su per li gu. - U pr vom ko lu u su bo tu igra mo u Ba~ koj Pa lan ci od s Pa no ni jom iz No vog Sa da. Do bro smo se spre mi li i mi slim da ja, Vru }i ni}, Mi lan Su bo ti}, No va ko vi} i osta li ima mo re al ne {an se za po be du ve} na star tu. Li ga je do sta iz jed na ~e na i si gur no }e bar po lo vi na ti mo va ju ri ti pr va dva me sta, ka `e ka pi ten i tre ner eki pe Dra gan Ba la ban. Duel u Ba~ koj Pa lan ci po ~i we u 17 ~a so va. V. V.

Sa Srbijom Nema~ka, [panija i Makedonija

- Zna mo do bro gde smo u od no su na ti mo ve s ko ji ma smo u gru pi. Po mom mi {qe wu su ti mo vi s ko ji ma na stu pa mo u Li gi {am pi o na sla bi jeg kva li te ta od Par ti za na, Zve zde i Rad ni~ kog i to nam da je mo gu} nost da ne {to od i gra mo i is pa ri ra mo im u ne kim seg men ti ma. Re al no, igra~ ki ka dar da pro |e mo u ovoj gru pi ne ma mo, ali jed no je kva li tet igra ~a na pa pi ru, a dru go je ono {to se de {a va u ba ze nu, jer u spor tu je sve mo gu }e. Da }e mo se bo ri ti ho }e mo, u sva ku utak mi cu }e mo ula zi ti sa è qom da po be di mo i da tra ì mo svo ju {an su. Te {ko je prog no zi ra ti u si tu a ci ji u ko joj se mi na la zi mo. Pre du e la u Bre {i Voj vo di na }e ovog vi ken da spa rin go va ti sa za gre ba~ kom Mla do {}u, za tim i sa jed nom ja kom ma |ar skom eki pom i na stu pi }e od 21. do 23. sep tem bra na tur ni ru u Sa ra je vu sa ko tor skim Pri mor cem i her ceg nov skim Ja dra nom. - Mi jo{ uvek ni smo kom plet ni, iako nas za dve ne de qe o~e ku je pr va utak mi ca u Li gi {am pi o na, od mah po tom kre }u i iza zo vi u do ma }em pr ven stvu, a na star tu igra mo sa Rad ni~ kim. Tek }e nam se pri dru ì ti igra ~i ko ji su na stu pa li na Evrop skom pr ven stvu za igra ~e do 19 go di na, Mi lan Vi to ro vi}, Ne ma wa Mat ko vi} i Du {an Va si}. Uz to, po lo vi na eki pe ide u sred wu {ko lu i ne mo è da do la zi na pre po dnev ne tre nin ge. To sve ote à va rad, a ka da se to me do da ju i po vre de ve o ma je te {ko na pra vi ti pro gram ra da. Spa rin zi i tur nir u Sa ra je vu po mo }i }e nam da se do ne kle uigra mo pred duel sa Bre {om, pa on da i sa Rad ni~ kim 3. ok to bra. O~e ku je nas te {ka se zo na, pu na iza zo va, ali mi mo ra mo obe ru~ ke da ih pri hva ti mo - za kqu ~io je Sta no je vi}. G. Malenovi}

Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi ja igra }e u Gru pi B Svet ske li ge s Ne ma~ kom, [pa ni jom i Ma ke do ni jom, sa op {ti la je Svet ska pli va~ ka fe de ra ci ja (FI NA). U Gru pi A igra }e: Tur ska, Gr~ ka, Hr vat ska i Cr na Go ra, a u Gru pi C: Ma |ar ska, Ru mu ni ja, Ru si ja i Ita li ja. Pr vi me~ Sr bi ja }e igra ti s Ne ma~ kom u go sti ma 31. ok to bra. Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je pro {le se zo ne ni je u~e stvo va la u Svet skoj li gi.

UO^I EVROPSKOG PRVENSTVA U VAREZEU (14–16. SEPTEMBAR 2012)

Beograd ho}e {ampionat 2014. Upo re do sa bor bom ko ju }e pet srp skih po sa da vo je va ti na Evrop skom pr ven stvu od 14. do 16. sep tem bra i vr hu {ka Ve sla~ kog sa ve za Sr bi je }e u Va re zeu ima ti pu ne ru ke po sla. Na{ Sa vez }e dru gog da na {am pi o na ta, 15. sep tem bra na Ge ne ral noj skup {ti ni evrop skih ve sla~ kih fe de ra ci ja vo di ti di plo mat sku bit ku za do bi ja we or ga ni za ci je Evrop skog pr ven stva 2014. Je di ni pro tiv kan di dat Be o gra du bi }e Se ge din, a su de }i pre ma svim na ja va ma s li ca me sta na{ glav ni grad je u ve li koj pred no sti. Ipak, da li }e i do bi ti ovo ve li ko tak mi ~e we zna }e se u su bo tu ne {to po sle 17 ~a so va ka da }e de le ga ti Evrop ske ve sla~ ke fe de ra ci je do ne ti, za nas, naj za ~aj ni ju od lu ku na pred sto je }oj Skup {ti ni. – Ima mo mno go raz lo ga za op ti mi zam. Kan di da tu ra za or ga ni za ci ju Evrop skog pr ven stva 2014. pri pre mqe na je stu di o zno i kva li tet no i ~vr sto ve ru jem da }e mo do bi ti na klo nost de le ga ta. Sr bi ja je do sa da or ga ni zo va la mno go ve li kih tak mi ~e wa i za sva ko je do bi la naj vi {e oce ne. Po sto ji i sim bo li ka po {to je ove go di ne osam de ce ni ja od or ga ni za ci je pr vog i po sled weg

se ni or skog Evrop skog pr ven stva u na {oj ze mqi 1932. i na dam se da }e mo 80 go di na po tom do bi ti or ga ni za ci ju i dru gog – ka zao je ge ne ral ni se kre tar Ve sla~ kog sa ve za Sr bi je Ne boj {a Je vre mo vi}, ujed no i ~lan bor da Evrop ske ve sla~ ke fe de ra ci je ko ji bro ji ukup no pet ~la no va. Po red Evrop skog se ni or skog pr ven stva 1932. na {a ze mqa je do sa da od naj ve }ih tak mi ~e wa bi la do ma }in i Svet skog ju ni or skog pr ven stva 1978, Svet skog pr ven stva za se ni o re do 23 go di ne 2003, Svet skog uni ver zi tet skog pr ven stva 2008. i, ve} po me nu tog, Svet skog ku pa 2012. – Do bi ja we or ga ni za ci je Evrop skog se ni or skog pr ven stva 2014. bio bi do dat ni pod strek za ve sla~ ki sport u Sr bi ji jer bi bio na sta vqen niz ve li kih ve sla~ kih do ga |a ja u na {oj ze mqi. Ta ko |e, po go to vo do bi ja na zna ~a ju ako se zna da }e se od na red ne go di ne i {am pi o na ta u Se vi qi evrop ska pr ven stva odr `a va ti u sred se zo ne – kra jem ma ja i po ~e kom ju na, a ne kao do sa da na sa mom kra ju. Zbog ove ~i we ni ce sa mi evrop ski {am npi o na ti bi }e mno go za ni mqi vi ji, ja ~i i broj ni ji jer }e tak mi ~a ri bi ti u na po nu sna ge – na gla sio je Je vre mo vi}.

REPREZENTATIVCI KIVNI NA MEDIJE

Teodosi}: Takav sam, kakav sam Od ka da je Mi lo{ Te o do si} u{ao u re pre zen ta ci ju iza zi vao je opre~ ne re ak ci je, ali je re kao da se ne }e me wa ti. On i Sa va no vi} be sni su i na me di je. Plej mej ker Sr bi je je is ta kao da ga ne za ni ma ju re ak ci je jav no sti na we go vu igru, i da }e se uvek oda zva ti na po ziv u re pre zen ta ci ju. Te o do si} je imao ve li ke mo men te in spi ra ci je, ~e sto je do no sio po be du svom ti mu i lo mio je utak mi ce u we go vu ko rist, ali se zbog spe ci fi~ nog sti la igre sko ro uvek se na la zio na uda ru na vi ja ~a i de la me di ja ka da eki pa ne po be di. - Iskre no, da ne ma par mo ma ka ko ji to pra te u me di ji ma, ja ne bih ni znao. Stvar no me ne za ni ma. Uvek }u bi ti tu, uvek }u se oda zi va ti po zi vi ma za re pre zen ta ci ju. Ne kom se svi |a ka ko igram, ne kom ne. Ta kav sam ka kav sam. Vo leo bih i ja da ne mam ne ke stva ri, ali ne mo gu da se me wam, re kao je Te o do si} posle pobede nad Izraelom od 83:67. Srbija se ovom pobedom plasirala na Evropsko prvenstvo u Sloveniju slede}e godine, a u kvalifikacijama je igrala promenqivo. - Popravili smo utisak ovom posledwom utakmicom, ali smo u kvalifikacijama imali jako bledo izdawe, iz vi{e razloga. U svakom slu~aju, ostvaren je ciq, mada ne ba{ na na~in na koji smo `eleli, kazao je Teodosi}. Za Srbiju je ova utakmica bila biti ili ne biti, a atmosfera oko ko{arka{a bila je lo{ija nego {to je uobi~ajeno, a Teodosi} je za to delimi~no okrivio i medije. - Za tu atmosferu ste i vi krivi. I na{a je krivica delimi~no, zbog lo{ih igara, ali

Milo{ Teodosi} u duelu s Izraelcima

bilo je pritisaka pre utakmice, jeste. Svi smo bili svesni da ne smemo da izgubimo, kazao je Teodosi}. Krilo nacionalnog tima Du{ko Savanovi} nije krio da je qut na medije. - Razumem da se bavimo javnim poslom, razumem i kritiku i sve, ali treba vaqda da postoji neka mera. Nismo ispo{tovani. Naravno, ~ast izuzecima, rekao je Savanovi} posle me~a. Na pitawe na {ta konkretno misli, odgovorio je: „Sve”.

- Na sve. Na svaku vrstu pquvawa, pri~e tabloida koliko je ko zaradio para, s opro{tewem, na gluposti, da ne ka`em neku te`u re~, a mi smo prolazili kroz takav crni period, da smo gubili, nai|e to, rekao je Savanovi}. - Najva`nije od svega je da smo odigrali najboqe kada je bilo najpotrebnije, pod velikim pritiskom i pokazali smo da smo prava ekipa...Najva`nije je da smo oti{li na Evropsko prvenstvo, samo to se broji, rekao je Savanovi}. (B92)

kULTURA

dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

УСПЕШНА ПРЕМИЈЕРА ПАСКАЉЕВИЋЕВОГ НОВОГ ФИЛМА У ТОРОНТУ

Сведочанство врхунског мајсторства Филм реномираног српског аутора Горана Паскаљевића „Кад сване дан“ са великим успехом премијерно је приказан у Канади на једном од највећих и најзначајних филмских фестивала у Торонту. „Нова филм„ и „Интермедиа Нетворк Филм„ саопштили су да је Паскаљевићев филм имао две пројекције у салама које су биле распродате недељу дана пре почетка фестивала, да је крај филма био пропраћен дугим аплаузом публике која је била под јаким емоцијама и импресионирана игром свих глумаца, а посебно Мустафом Надаревићем, као и музиком Влатка Стефановског. Српски кандидат за награду Оскар филм „Кад сване дан„

приказан је у најугледнијој фестивалској селекцији „Мастерс„ уз филмове Бертолучија, Ханекеа (Златна палма у Кану за филм „Љубав„), Ким Ки Дука који је управо добио Златног лава у Венецији, Киаростамија, Мануела де Оливере и других. У саопштењу се наводи да је интересовање за дистрибуцију Паскаљевићевог филма у свету велико, да су склопљени уговори са дистрибутерима у Француској, Италији, Шпанији, Бенелуксу, Скандинавији, а од децембра приказиваће се у САД. Такође, многи светски фестивали су упутили позив филму за који је у званичном каталогу фестивала у Торонту написано да „Паскаљевић елегантно преплиће про-

У ПОЗОРИШТУ „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ” НАЈАВЉЕНЕ НОВОСТИ

шлост и садашњост, стварно и нестварно, док прати одисеју свог главног лика, остарелог професора. Дубок, елоквентан и дирљив”. „Кад сване дан„ је ново сведочанство Паскаљевићевог врхунског мајсторства„, оцењено је у каталогу. О свом новом филму Паскаљевић је у разговору са публиком након пројекција у Торонту испричао да је један од мотива да направи овај филм била његова жеља да филм „Кад сване дан“ буде камен темељац будућем меморијалном центру посвећеном свим жртвама на простору бившег нацистичког логора на Старом сајмишту у Београду.

НА РЕПЕРТОАРУ ДОМАЋИХ БИОСКОПА

Фестивалски почетак сезоне „Меда” и „Притајено зло” Гостовање представе „Турбо парадизо“ у Кишкунхаласу (Мађарска) и Љубљани (Фестивал „Екс понто“), „Догс енд драгс“ у Сегедину (Мађарска) и Београду на Битефу, затим гостовања представе „One Girl Show“ у Дорослову и Бездану, окоснице су септембарског репертоара Позоришта/ Синхаз „Костолањи Деже“ из Суботице. Заправо, једина представа која ће бити играна на матичној сцени биће „Турбо парадизо“ коју је као омаж Данилу Кишу режирао Андраш Урбан, и то у суботу, 15. септембра. Разлог за то је својеврсна провера код домаће

публике, јер су у представи ангажоване нове глумице – Агота Силађи уместо Андрее Ердељ и Кинга Мезеи уместо Јулије Кокрехел. „Костолањи Деже“ у септембру спрема и нову, другу премијеру из пројекта „Паспорт“. Након оне крајем прошле сезоне одржане у Суботици, 27. септембра је на реду представа у Сегедину, а као финале, трећом представом ће бити обједињене и суботичка и сегединска продукција. Пројекат „Паспорт“ је део ИПА програма прекограничне сарадње Европске Уније. И. Б.

ТРИО БЕОГРАДСКИХ УМЕТНИКА НА ФЕСТИВАЛУ „ТИСИН ЦВЕТ” У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

У знаку камерне музике Организатор осмог по реду фестивала „Тисин цвет“ у Новом Кнежевцу, Градска библиотека „Бранислав Нушић“, обрадовала је поштоваоце музичке уметности најавом још једног сегмента од осам септембарских концерата, који ће у оквиру прекограничног

програма ИПА Мађарска –Србија (пројекта који суфинансира Европска унија) бити реализовани до краја месеца. У складу са од почетка установљеним камерним карактером дана музике у овом питорескном градићу, било је и музицирање трија београдских уметника: флаутиста Миомира Симоновића и Тање Симоновић и пијанисте Ивана Вељковића, који су у правом смислу тог појма, усаглашено и јединственим дахом свирали на првој вечери овог јесењег дела Фестивала. Управо теме и садржаји камерног стваралаштва, и у ауторском и интерпретативном смислу, могле би бити, а то ће, верујемо, потврдити и остали програми, трајност и будућност манифестације „Тисин цвет“, али у сваком случају остати и њен најзначајнији ослонац.

Подразумева се да сваки трио чине три независне и самосвојне уметничке личности, али и да заједнички, дисциплиновани рад резултира фином уравнотеженошћу интрепретације. У складу са саставом ансамбл је одабрао претежно барокни репертоар (дела Жан-Батисте

Лејеа и Георга Фридриха Телемана), као и по једну композицију Лудвига ван Бетовена и Алберта Франца Доплера. Писане по шеми италијанске црквене сонате, али и по концертантном принципу по ком се два дувачка инструмента дискретно међусобно надмећу, понуђена интерпретација Лејеове Трио сонате у Еф-дуру као и Телеманове Сонате за две флауте у ге-молу, истицала је у целини ведре карактеристике одабраних дела, подједнако успешна како у стварању племените звучности и елеганције смирених лаганих, тако и у наглашавању скоковите барокне моторичности и прецизно остварене ритмичке прегнантности брзих ставова. Усаглашен и пријатан, лепо обликован тон, подржан егзактним потезима клавирске партије у функцији баса континуа, обележио је, поред Леје-

овог, и тумачење Телемановог Трија у е-молу, вешто повезаног контрапунктског умећа касног барока и рококоовске лакоће галантног стила, у складу с ознакама афетуозо, долче, грациозо, спиритуозо. У другом програмском сегменту добро посећеног концерта у сали Музичке школе у Новом Кнежевцу, пратили смо и троставачну Бетовенову Сонату за две флауте коју су дуо Миомир и Тања Симоновић донели без пренаглашености, а опет супериорно и страствено понирући у свет својих инструмената, доказујући да су способни да се уживе у сфере посебне камерне сонорности и атмосфере коју захтевају дела писана за мање саставе. Као израз посвећеног дуалистичког флаутског музицирања, уметници су на крају вечери још једном удружили интерпретативне снаге, као што су то чинила и чувена браћа Антон и Алберт Франц Доплер, пољски музичари XIX века, сличних афинитета (и према дириговању и компоновању) и врло успешних концертних каријера. Управо братском музицирању, Алберт Франц Доплер је наменио и Анданте и Рондо опус 25, за две флауте и клавир, у којем инструменталне партије нису само веома виртуозне и „убојите“, него и врло распеване и музикалне, и у сваком фрагменту изразито популарне и пријемчиве, посебно у својим „валцерским“, или мађарским ритмовима обележеним одсецима. Баш као што је пријемчив, могли бисмо рећи и истанчан, истовремено и ефектан и лиричан виртуозитет флаутског дуа Симоновић, подржан укусном, оптимално акцентованом и никад у први план издизаном клавирском пратњом Ивана Вељковића. Марија Адамов

На редовном репертоару домаћих биоскопа, међу којима је и новосадска „Арена синеплекс“ од данас су два нова филма “Меда” редитеља Сета Мекфарлана као и пети део светски успешне франшизе „Притајено зло: освета“. Филм „Меда“ је комедија, која представља комбинацију играног филма и компјутерске анимације, а говори о Џону Бенету, у тумачењу Марка Валберга, човеку чија је дечија жеља оживела његовог омиљеног плишаног меду. Скоро 30 година касније, меда Теди нема намеру да напусти Џонија што изузетно нервира његову врло стрпљиву девојку, Лори Колинс (Мила Кунис). Више од 10 година, Мекфарлан је померао границе комедије колико је год могао у својим хит телевизијским серијама “Fa mily Guy”, “Ame ri can Dad!” и “The Cle ve lend Show”. Сад доноси свој препознатљиви хумор на велика платна и први пут се налази у улози сценаристе, редитеља и продуцента, а позајмљује и глас главном лику, Теду. На репертоару је и дуго очекивани филм редитеља Пола В. С.

Андерсона, “Притајено зло: Освета“ и то у 3Д технологији. Успешна филмска франшиза, створена по узору на популарну

детаље из своје мистериозне прошлости. Без сигурног уточишта, Алис наставља потрагу за одговорнима за избијање рата, која

видео игрицу, “Притајено зло” се враћа са највише ишчекиваним петим делом, у врхунској 3Д технологији. Смртоносни Т вирус „Умбрела Корпорације” наставља да пустоши на Земљи, претварајући глобално становништво у легије крволочних зомбија. Једина нада људске расе, Алис се буди у срцу најтајанственијег дела корпорације и открива нове

кулминира великим открићем које ће је натерати да поново преиспита шта је истина. Уз помоћ новооткривених савезника и блиских пријатеља, Алис мора да се бори да би преживела и побегла од непријатеља. Одбројавање може да почне. Улоге тумаче Мила Јововић, Мишел Родригез, Шон Робертс, Кевин Дуранд.

РЕСТАУРИСАНО И ПРВИ ПУТ ПРЕДСТАВЉЕНО ЈАВНОСТИ

Ремек-дело Ђуре Јакшића У изложбеном салону Историјског архива у Зрењанину јавности je први пут представљена слика Ђуре Јакшића „Усековање главе Светог Јована Крститеља„, настала 1855. године. Одајући признање новосадском колекционару Ђури Поповићу, чијом заслугом је платно стигло у Србију

Јакшићево уље на платну димензија је 138,5 са 105 сантиметара. У својој приватној колекцији, Новосађанин Ђура Поповић има близу хиљаду дела познатих сликара и вајара са ових простора, а дело Ђуре Јакшића које је недавно случајно открио у Румунији, једно му је од најдражих.

из Руминије, пензионисани кустос Народног музеја Никола Кусовац је оценио да је „Усековање„ ремек дело српског романтизма, као што су и Ђурине слике „Девојка у плавом” и „Девојка са лаутом“.

Дело „Усековање главе светог Јована Крститеља” од непроцењивог је значаја за српску уметност, а налазило се у румунском замку, где је пронађено и откупљено од потомака, којима је имовина враћена реституцијом.

СЕДМИ ПРЕВОД ЗБИРКЕ „АКО ЈЕ ТО ЉУБАВ”

Пантићеве приче на украјинском Издавачка кућа „Темпора” из Кијева објавила је збирку прича Михајла Пантића „Ако је то љубав” на украјинском језику, у преводу Оксане Микитенко, саопштено је из издавачке куће „Стубови културе”. Једна од најбољих приповедачких књига објављених код нас последњих година, „Ако је то љубав” (Стубови културе, 2003) доноси упечатљиве приче о љубави, смрти и искуствима казаним у просветљујућем часу спознаје.

Аутор је за ову збирку добио престижне књижевне награде, између осталих и Андрићеву (2003) и награду Југра (Русија, 2012). Ово је седми превод ове Пантићеве књиге. До сада је објављена на француском, бугарском (два издања), мађарском, словеначком, енглеском, руском и македонском, а ускоро се очекује и издање на немачком језику. За ову недељу планиране су промоције у Лавову и Кијеву.

„Сва је прилика да је ‘Усековање‘ насликано у Кикинди током 1855. године, како стоји у очишћеном читљивом потпису покрај левог џелатовог стопала„, записао је др Миодраг Јовановић, у каталогу који прати изложбу. „Да ли улагати напор да се проникне у Јакшићеве побуде, да већ на почетку сликарске каријере обради тему одсецања главе светог Јована Крститеља“ пита се Јовановић и о даје потврдан одговор. Јакшић је поједноставио догађај из библијске историје и сценографију свео на две личности, на Салому и егзекутора. „Без стрепње да неће успешно разрешити више сликовитих и ликовних проблема организовао је простор композиције, распоредио смерове осветљења, функционално искористио гестику, доспео до психологије ликова растерећен предуслова за аутентичност одеће и предмета“, записао је Јовановић. „Усековање“ је рестаурисао новосадски сликар-конзерватор Марио Вукнић. Ђура Јакшић (1832 - 1878) највећи је лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих и најзначајнијих српских сликара 19. века, родио се у Српској Црњи недалеко од Зрењанина, а створио је капитална дела у историји српске уметности.

svet

~etvrtak13.septembar2012.

U NA PA DU RA DI KAL NIH ISLA MI STA NA KON ZU LAT SJEDIWENIH DR@AVA

Ubi jen ame ri~ ki am ba sa dor u Li bi ji BEN GA ZI, KA I RO: êtiri osobe, ukqu~uju}i i ameri~kog ambasadora, ubijene su u napadu radikalnih islamista na ameri~ki konzulat u Bengaziju. Napadnuta je i ameri~ka ambasada u Kairu. „Ambasador i jo{ tri slu`benika ubijena su kada je naoruàni mu{karac pucao na wih”, rekao je neimenovani zvani~nik ameri~ke ambasade. Naoruàni demonstranti su prilikom napada na konzulat u Bengaziju ispalili rakete na automobil ameri~kog ambasadora u Libiji Kristofera Stivensa, u kome su bila jo{ tri slu`benika konzulata, i sve ih pobili. Za me nik li bij skog mi ni stra unutra{wih poslova Vanis el [ari, ranije je rekao da je ostalo osobqe konzulata evakuisano i nalazi se na bezbednom mestu. Ruqa je zgradu ambasade ga|ala i projektilima sa susedne farme.

Fo to gra fi ja te la ame ri~ kog am ba sa do ra Kri sto fe ra Sti ven sa

leranciju, ali i da }e u~initi sve kako bi se ovakvi napadi u budu}nosti spre~ili. Nasiqe u Bengaziju i Kairu izbilo je posle prikazivawa filma „Nevinost muslimana”

pre 24 ~asa na sajt jedne od koptskih organizacija u Egiptu, i u wemu je prorok Muhamed pri ka zan kao pro mo ter pedofilije.

muslimane pozvao na seriju osvetni~nih napada na Amerikance zbog ubistva jednog od vo|a radikalnih islamista u Jemenu. Napad u Bengaziji izveli su lokalni Salafisti, ~iji je uticaj zna~ajno porastao, posla pada reìma Moamera al Gadafija, u dobroj meri i jer su ih zdu{no naoruàvale dràve poput Katara i Saudijske Arabije. U Kairu je ambasadu napalo oko 2.000 qudi, ali nisu uspeli da pre|u zidine kojima je opkoqena ameri~ka ambasada. Jedan od demonstranata, ipak, uspeo je da se do~epa ameri~ka zastave i zapali je. U oba napada, demonstranti su vikali „Alahu ekbar”, „Nema Boga do Alaha i Muhamed je wegov prorok”, a u Bengaziju se klicalo i Osami bin Ladenu. Libijski premijer Abdel Rahim el Keb osudio napad na ameri~ku ambasadu i za nasiqe op-

Po ziv Muslimanske bra}e KA I RO: Pokret Muslimanska bra}a pozvao je u petak na mirne proteste {irom Egipta na kojima bi, kako je navedeno, bilo osu|eno vre|awe islamske religije i proroka Muhameda, {to je bio povod za napade na ameri~ku ambasadu u Egiptu i konzulat u Libiji. „Bratstvo poziva na mirne proteste u petak ispred svih glavnih xamija u svim egipatskim provincijama u osudi uvrede religije i proroka”, naveo je u saop{tewu generalni sekretar Muslimanske bra}e Mahmud Husein. On je pozvao i sve „nacionalne snage da se pridruè protestima”, prenela je agencija AFP. Poziv na proteste usledio je zbog spornog filma izraelskog rediteqa koji ìvi u Kaliforniji, pod nazivom „Nevinost muslimana”gde je prikazan ìvot proroka Muhameda u kome se dodiruju i teme pedofilije i homoseksualizma. Ame ri~ ka dr àv na se kre tarka Hilari Klinton najavila je o{tar odgovor Va{ingtona na napade na ameri~ka diplomatska predstavni{tva u Kairu i Bengaziju, navode}i da SAD promovi{u versku to-

kontroverznog ameri~kog pastora Terija Xonsa, ~ije su najave da }e spaliti Kuran, pre dve godine, izazvale talas nasiqa u Avganistanu. „Nevinost muslimana”, koji je re`irao Izra e lac, po sta vqen je

RUSIJA

De set po gi nu lih pri pa du avi o na MO SKVA: Najmawe deset osoba je poginulo, a ~etiri su povre|ene, kada se ruski avion „Antonov” sru{io na severu Kam~atke na ruskom dalekom istoku. Avion An-28 leteo je iz Petropavlovsk-Kam~atskog za mesto Palana. U wemu je bilo 12 putnika, ukqu~uju}i jedno dete, i dva ~lana posade, saop{tilo je rusko ministarstvo za vanredne situacije. Avion se sru{io u poku{aju prinudnog sletawa, navodi rusko ministarstvo. U

Rusiji se posledwih godina dogodilo vi{e avionskih nesre}a. U aprilu se avion ATR 72 ruske kompanije UTer (UTair) sa 43 putnika sru{io nedugo po poletawu u Sibiru. U toj nesre}i poginulo je 33 qudi. U septembru pro{le godine, 44 osobe poginule su pri poletawu nedaleko od Jaroslavqa 300 kilometara severozapadno od Moskve. Ta letelica prevozila je lokalni tim u hokeju na ledu, ukqu~uju}i nekoliko svetski poznatih igra~a.

FRANCUSKA

No vi zlo ~in, tri oso be mr tve u automobilu KORT: Na francuskom ostrvu Korzika u Sredozemnom moru iz vatrenog oru`ja ubijene su tri osobe, saop{tio je izvor blizak istrazi. Tela su prona|ena u selu nedaleko od grada Kort na severu ostrva, gde ve} 30 godina separatisti sprovode nasiqe u znak pobune protiv francuske vladavine, preneo je AFP. Od po~etka ove godine, na ostrvu je ubijeno desetak qudi, a policija navodi da su mnogi od wih `rtve obra~una u nere{enim sporovima. Pro{le srede je u francuskim Alpima, nedaleko od jezera Ansi, prona|en automobil sa beìvotnim telima ~lanova britansko-ira~ke porodice, a ~etvrta ubijena osoba, bio je francuski biciklista koji se, kako se smatra, slu~ajno tu zatekao. Dve El Hilijeve }erke su preìvele, od kojih je sedmogodi{wa Zainab te{ko rawena. Francuska policija saop{tila je da su troje turista iz Velike Britanije i francuski biciklista ubijeni iz istog pi{toqa, javila je agencija AP dodaju}i da istraìteqi ponovo pretraùju mesto zlo~ina.

HOLANDIJA

Za par la ment se bo ri 21 stran ka

Na pad na am ba sa du u Egip tu

Neredi u ova dva grada, slu~ajno ili ne, poklopili su se i sa pozivom lidera Al Kaide Ajmana al Zavahirija, koji je

tu`io ostatke Gadafijevog re`ima. Obave{tajci tvrde da je za napad odgovorna brigada Ansar al [arija.

Mi lion i po qu di na protestu za ne za vi snu Ka ta lo ni ju BAR SE LO NA: Milion i po qudi iza{lo je na ulice Barselone da na skupu povodom Dana Katalonije tra`i nezavisnost ove regije na severoistoku [panije. Demonstranti su se odazvali pozivima raznih udru`ewa, a ujedno su izneli i optu`be centralnim vlastima da Kataloniju uvla~e u spiralu krize. Politi~ari iz ove oblasti smatraju da ne bi bila tako te-

dnevnik

{ka situacija kada bi se prihodi od poreza ravnomernije delili, {to je wihov dugogodi{wi zahtev. „Katalonski narod je odgovorio veli~anstveno” na poziv, rekla je Karme Forsadel, predsednica Katalonske nacionalne skup{tine (ANC), udruèwa koje je organizovalo ovu manifestaciju, a kojoj su se pridruìla i druga udruèwa koja

se zala`u za nezavisnost. Demonstranti ma{u}i crveno-`utim katalonskim zastavama pro{etali su se od centra grada do regionalnog parlamenta. Katalonska policija procenila je da je bilo 1,5 milion demonstranata, a mediji navode da je u manifestaciji u~estvovao najve}i broj qudi od istorijskog skupa 1977. godine za autonomiju regije.

AMSTERDAM: U Holandiji su rano ju~e ujutro otvorena birali{ta na vanrednim parlamentarnim izborima na kojima }e se, prema posledwim anketama, glavna borba za vlast voditi izme|u Liberalne i Radni~ke partije. Pravo glasa u Holandiji ima oko 12 miliona qudi, koji su ju~e pozvani da glasaju na jednom od 10.000 birali{ta {irom zemqe. Prvi rezultati o~ekivali su se oko 21 ~as po lokalnom vremenu. Holandski parlament ima 150 mesta, a s obzirom da glasa~i mo-

gu da biraju izme|u 21 stranke, otvaraju se razli~ite mogu}nosti za postizborne koalicije. Vlada desnog centra pala je u aprilu ove godine zbog paketa {tedwe Evropske unije, pa je trenutno na vlasti privremena vlada sastavqena od predstavnika vi{e stranaka s dosada{wim premijerom Markom Ruteom na ~elu. Holandsko bira~ko telo je, navodi AFP, sve vi{e neprijateqski raspolo`eno prema EU i planovima pomo}i zemqama na jugu starog kontinenta.

^E[KA

Umr li od la `ne vot ke PRAG: Osam osoba umrlo je u ê{koj po{to su popili krijum~arenu votku i rum koji su sadràli metanol, javila je agencija Rojters, prenose}i saop{tewe ~e{ke policije o najgorem slu~aju trovawa alkoholom u toj zemqi za posledwe najmawe tri decenije. ê{ka novinska agencija ^TK navodi da je u regionu Zlin bilo osam `rtava, dok je portparol policije Stepanka Zatloukalova Rojtersu rekla da je umrlo sedmoro qudi. Blizu 20 osoba sme{teno je u bolnice, pa je mogu}e i da broj `rtava bude pove}an, navela je policija. Prva `rtva sme{tena je u bolnicu proteklog ~etvrtka u Moravsko-[leskoj oblasti na severoistoku ê{ke, 350 kilometara isto~no od Praga. Policija je uhapsila jednog 36-godi{weg mu{karca pod sumwom da je od wega potekao {vercovani alkohol, navodi britanska agencija.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KETRIN E[TON Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton ju~e je u govoru pred Evropskim parlamentom o{tro kritikovala predsednika Vladimira Putina zbog ugro`avawa temeqnih qudskih prava u Rusiji. Nakon Putinovog povratka u Kremq „vlasti pokazuju sve mawe otvorenosti i voqe za dijalogom, a sve vi{e netolerancije prema svakom neslagawu”.

SERGEJ LAVROV [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je u Astani da Zapad prihvata teroristi~ke akcije kada u wima vidi politi~ku korist. „Kada je re~ o politi~koj koristi sa ta~ke gledi{ta Zapada, teroristi~ki akti su za wih prihvatqivi”, rekao je Lavrov, komentari{u}i odbijawe stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN da osude teroristi~ke ~inove u Siriji i Iraku.

BOB DILAN Muzi~ar Bob Dilan izjavio je da je ropstvo upropastilo SAD i da sumwa da ta zemqa mo`e da se oslobodi sramote zato {to je „osnovana na le|ima robova’’. On je rekao da su qudi u SAD „mu~ili nekoga samo zato {to je druga~ije boje ko`e”, dodaju}i da bi to vratilo unazad svaku naciju.’’Da se odustalo od ropstva na mirniji na~in, Amerika bi danas bila mnogo daqe nego {to jeste”, rekao je Dilan.

Po à ri u dve pa ki stan ske fa bri ke od ne li 310 ì vo ta KA RA Î: U poàru koji je izbio u fabrici ode}e u pakistanskoj luci Kara~iju, poginulo je 285 radnika, dok je u drugom poàru u fabrici plasti~nih sandala u pakistanskom gradu Lahoreu poginula najmawe 25 osoba. [ef vatrogasne slu`be u Kara~iju Ehte{am Salim rekao je da je fabrika vrlo opasna, jer je lo{a gradwa, ima pukotina po zidovima i nema izlaze u slu~aju opasnosti. Ve}ina `rtava u toj fabrici se ugu{ila, jer radnici nisu mogli da poRo |a ci opla ku ju naj bli è begnu iz prizemqa, dok su neki radnici skakali sa vi{ih spratova oko 450 radnika koji rade u tri smene. Vlafabrike. snik fabrike u Kara~iju je pod istragom u U poàru u fabrici u Kara~iju na deseti- policiji. Uzrok poàra u obe fabrike, zane qudi je povre|eno, a fabrika upo{qava sad, nije poznat.

„Vlasnici vode mnogo vi{e ra~una o ode}i nego o radnicima u fabrici”, rekao je jedan od zaposlenih Mohamed Pervez, dr`e}i fotografiju svog ro|aka, za-

Da nema metalnih re{etaka na prozorima, mnogi ìvoti bili bi spaseni. Fabrika je bila prenatrpana ode}om i tkaninama. Ko god se àlio, dobio bi otkaz (radnik Muhamed Pervez) poslenog u fabrici, koji se vodi kao nestao. „Da nema metalnih re{etaka na prozorima, mnogi ìvoti bili bi spaseni. Fabrika je bila prenatrpana ode}om i tkaninama. Ko god se àlio, dobio bi otkaz”, dodao je Pervez.

BALkAn

dnevnik

SRP SKI PA TRI JARH IRI NEJ U SA RA JE VU, NA TRI BI NI „MU SLI MA NI I HRI []A NI U DI JA LO GU”

Pu na ver ska slo bo da i uza jam no po {to va we dveju re li gi ja SA RA JE VO: Za dijalog izme|u religija potreban je odgo va ra ju }i dru {tve ni am bi jent, odnosno politi~ka klima, rekao je patrijarh srpski Irinej, zalo`iv{i se za puni an ga `man mu sli ma na u dru {tvenim pitawima u dr`avama

sa ve }in skim hri {}an skim stanovni{tvom - i obrnuto. „Dijalog je mogu} samo u dru{tvima koja omogu}avaju punu versku slobodu i pravo na savest”, rekao je srpski patrijarh, u~estvuju}i kao uvodni~ar na panelu „Muslimani i

Patrijarh srpski Irinej

Pot pi san „Apel za mir 2012” SA RA JE VO: Potpisivawem „Apela za mir 2012”, u Sarajevu je zavr{ena Me|unarodna me|ureligijska konferencija, ~iji su u~esnici poru~ili da je „mir isti na svim jezicima.” Na sve~anom zatvarawu trodnevne konferencije „Na{a budu}nost je `iveti zajedno: Religije i kulture u dijalogu”, uvodnu re~ je odr`ao italijanski ministar za internacionalnu saradwu i integracije Andrea Rikardi. Rikardi je naglasio zna~aj Me|ureligijske konferencije i zahvalio se gra|anima Sarajeva, vlastima, Islamskoj zajednici u BiH, Pravoslavnoj crkvi, Jevrejskoj zajednici i Katoli~koj crkvi. „Ne{to od Sarajeva ostaje sa nama: wegova bol i patwa”, istakao je Rikardi.

hri{}ani u dijalogu”, koji je odràn tre}eg dana tradicional nog svet skog su sre ta za mir. Patrijarh Irinej je ocenio da je istinski i iskren dijalog mogu} jedino me|u ravnopravnim partnerima, jer ako se jedan partner ne ose}a slobodnim, tada nema {ansi za pravi dijalog. Me |u tim, ka ko je is ta kao srpski patrijarh, nije samo slabiji partner ometen u ostvarivawu dijaloga, ve} ugroèn i ~ak upla{en moè biti i ja~i partner ve}e zajednice, u politi~ki labilnom socijalnom okruèwu, jer i on moè bi ti op tu èn kao iz daj nik {to èli dijalog sa drugima. „Bez potpune pravne jednakosti nemogu}e je raditi na dijalogu i uzajamnom po{tova-

wu. Pred apsolutnim Boìjim zakonom smo odgovorni svi za sebe i druge - i muslimani i hri{}ani. Teokratska ili religijski fundamentalna dru{tva nikada nisu bila ostvariva, a u dana{wem svetu su i nemogu}a”, naveo je patrijarh Irinej, preneli su sarajevski mediji. Po wegovim re~ima, u dràvi sa hri{}anskim ve}inskim stanovni{tvom crkva treba da se zauzme i za ravnopravnost muslimana i wihov puni anga`man u dru{tvenim pitawima i obrnuto. Na taj na~in, smatra srpski patrijarh, uzajamno po{tovawe izme|u ove dve religije moè biti primer i za druge fakto re mul ti re li gij skog dru {tva, kohezivni faktor i izvor duhovnog bogatstva.

NAJ VE ]A PO LI CIJ SKA OPE RA CI JA U NO VI JOJ ISTO RI JI BiH

Naj ma we 25 oso ba uhap {e no, Keq men di po be gao u Cr nu Go ru SA RA JE VO: Vi{e stotina pripadnika SIPA i drugih policijskih agencija u BiH uhapsilo je najmawe 25 osoba i pretreslo tridesetak lokacija u najve}oj policijskoj operaciji u novijoj istoriji zemqe. Ciq akcije bio je i hap{ewe Nasera Keqmendija, koji je izbegao akciju i pobegao u Crnu Goru, prenosi portal „Kliks.ba”. U MUP-u Republike Srpske kaù da su sprovedene dve akcije, „Lutka” i „Imperijal”, na podru~ju Sarajeva, Zvornika, Bijeqine, Pala i Trebiwa i da je me|u uhap{enima devet osoba iz RS, dodaju}i da su neke od tih osoba ranije bila na izdraàvawu kazne u zatvorima Srbije i BiH. Bosanskohercegova~ke agencije za sprovo|ewe zakona raspolaù informacijom da je Naser Keqmendi, ~ovek sa crne liste Stejt departmenta zbog trgovine drogom i drugih krivi~nih dela, prebegao u Crnu Goru, potvrdio je ministar bezbednosti BiH Sadik Ahmetovi}. Jedan od objekata koji je pretresen u policijskoj akciji, hotel „Kasa Grande”, vlasni{tvo je Nasera Keqmendija, jednog od osumwi~enih u akciji protiv organizovanog kriminala, koji je prema navodima bosanskih medija pobegao u Crnu Goru. Direktor Uprave policije Crne Gore Boìdar Vuksanovi} nije ni potvrdio ni demantovao da je Keqmendi iz Bosne pobegao u Crnu Goru, ni da li }e crnogorska policija pomo}i kolegama iz BiH ukoliko zatraè pomo}.

Naser Keqmendi

Podgori~ki list „Dan” nedavno je objavio da se Naser Keqmendi u Budvi sastao sa ~elnicima „Prve banke”, sa kojima je razgovarao o kupovini

nih prijava. Agencija za istrage i za{titu BiH (SIPA) u akciji „Lutka” istra`uje najve}u zlo~ina~ku organizaciju u BiH, koja je po~inila ve}i broj ubi-

Keq men di ja, ko ji je dr `a vqa nin BiH, ame ri~ ki Stejt de part ment je u ju nu sta vio na cr nu li stu i ozna ~io kao vo |u jed nog od naj ja ~ih al ban skih nar kokla no va u Evro pi dela ostrva Sveti Nikola, poznatijeg kao Havaji. Keqmendija, koji je dr`avqanin BiH, ameri~ki Stejt Department je u junu stavio na crnu listu i ozna~ila ga kao vo|u jednog od najja~ih albanskih narko klanova u Evropi, a bosanske vlasti su protiv wega i ~lanova wegove porodice podneli nekoliko desetina krivi~-

stava, pripremala ubistva i trgovala opojnim drogama, izjavio je direktor SIPA Goran Zubac. On je rekao da je ova organizovana kriminalna grupa pripremala i ubistva policijskih slu`benika koji su istra`ivali krivi~na dela ~lanova te grupe. „U potpunosti smo dokumentovali i rasvetlili ubistva Ra-

miza Delali}a ]ele, Borisa Govedarice, Vladimira Ma~ara i Radeta Magazinovi}a, kao i krivi~no delo poku{aj podstrekivawa na te{ka ubistva \or|a @drale u tri navrata”, rekao je Zubac i dodao da su svi ubijeni bili deo kriminalnog miqea u Sarajevu i Isto~nom Sarajevu. Zubac je potvrdio da pripadnici SIPA u saradwi sa MUP RS, Kantona Sarajevo i ostalim policijskim agencijama hapse vi{e osoba, dodaju}i da je to po~etak sveobuhvatne akcije koja }e trajati duè vreme. Me|u uhap{enima u akcijama „Lutka” i „Imperijal” je i biv{i {ef odeqewa za narkotike SIPA Bojan Cvijan, navodi portal „Kliks.ba”. Pripadnici SIPA sprovode hap{ewa i pretrese po nalogu tuìoca iz Posebnog odeqewa za organizovani kriminal, privredni kriminal i korupciju Tuìla{tva BiH. „Ova akcija, najopse`nija je aktivnost u borbi protiv organizovanog kriminala u postdejtonskoj BiH i predstavqa odlu~an udarac organizovanom kriminalu na podru~ju cele BiH”, navodi Tuìla{tvo BiH i dodaje da je u akciji uhap{eno vi{e desetina osoba. Osobe koje su uhap{ene tokom policijske akcije izvedene u no}i izme|u utorka i srede na podru~ju grada Isto~no Sarajevo, dovode se u vezu i sa drugim krivi~nim delima, kao i sa Darkom Elezom, kojem je Apelacioni sud u Beogradu pro{le godine potvrdio presudu kojom je osu|en na devet godina zatvora.

~etvrtak13.septembar2012.

DA ^I] U DVO DNEV NOJ PO SE TI BiH

Sa rad wa pro tiv pre ko gra ni~ nog kri mi na la SA RA JE VO: Srpski premijer i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} zapo~eo je ju~e, susretom sa predsedavaju}im Saveta ministara BiH Vjekoslavom Bevandom, dvodnevnu posetu Sarajevu, tokom koje }e razgovarati sa najvi{im dr`avnim zvani~nicima i u~estvovati na me|unarodnoj bezbednosnoj konferenciji. Popodne, Da~i} }e u~estvovati na trilateralnom sastanku sa mini- Ivica Da~i} strima unutra{wih poslova konferenciji „Sigurnost BalBiH i Crne Gore, Sadikom Ah- kana, tehnologija i obrazovawe metovi}em i Ivanom Brajovi- - izazovi u svetu kiberneti~ke }em, a u centru pa`we bi}e una- infrastrukture”. pre|ewe saradwe u oblasti bezOn }e razgovarati i sa predbednosti, posebno u oblasti sednikom Predsedni{tva BiH borbe protiv prekograni~nog Bakirom Izetbegovi}em i ~lakriminala. novima Predsedni{tva NikoKako navode sarajevski medi- lom Radmanovi}em i @eqkom ji, tema sastanka bi}e i usposta- Kom{i}em, a ima}e i odvojeni vqawe zajedni~kog centra tri susret sa ministrom inostranih dr`ave za prekograni~nu sarad- poslova BIH i potpredsedniwu u Trebiwu. Da~i} }e u danas kom Saveta ministara BiH u~estvovati na Me|unarodnoj Zlatkom Lagumxijom.

CRNA GORA

Uhap {en na pa da~ na auto ra gej spo ta POD GO RI CA: Podgori~ka policija uhapsila je jednog od napada~a na autore spota koji pro mo vi {e gej po pu la ci ju i wihovog prijateqa Kako je najavio {ef podgori~ke policije Petar [estovi}, napada~ je ju~e ujutro, uz kri vi~ nu pri ja vu pre dat Osnovnom dràvnom tuìocu, dok po li ci ja in ten ziv no tra ga za osta lim na pa da ~ima. On je dodao da je napada~ nakon privo|ewa zadràn u prostorijama podgori~kog Cen tra bez bed nosti. Podsetimo, rediteqa Danila Marunovi}a, glumca Todora Vujo{evi}a i wihovog prijateqa novinara Mirka Bo{kovi}a je, kako je ranije navedeno, grupa navija~a fudbalskog kluba Budu}nost pretukla u centru grada, kada su se vra}ali sa koncerta u okviru festivala Main art strit. Ovaj napad su osudili predstav ni ci vla sti i ci vil nog sektora, ali ima i onih koji su svedo~ili da je Vujo{evi} pr-

vi zapo~eo tu~u s pripadnicima navija~ke grupe „Varvari”. U me|uvremenu, oglasila se i organizacija koja okupqa navi ja ~e pod go ri~ kog fud bal skog tima „Budu}nost”, pod nazivom „Varvari” negirala je svoju odgovornost u napadu na aktere spota o qudskim pravi-

ma LGBT populacije u Crnoj Gori. Iza napada na grupu mladi}a u Podgorici, kako su „Varvari” saop{tili, ne stoji ta organizacija, iako, kako je preneseno, nisu ni „oàlo{}eni” zbog tog incidenta. Po navodima „Varvara”, ve}i je problem „prazan friìder u Crnoj Gori nego prava navodno ugroène grupacije izvitoperenih individua”.

GR^KA

Dva po tre sa u bli zi ni ostr va Krit i Mi los ATI NA: Dva zemqotresa u razmaku od devedeset minuta dogodila su se u Egejskom moru, u blizini ostrva Krit i

Krit

Mi los, sa op {ti li su gr~ ki se i zmo lo zi. Gr~ ki ge o di na mi~ki institut navodi da je

epicentar prvog potresa od 5,3 stepeni Rihterove skale bio nedaleko od ostrvca Gavdos kod Krita, 345 kilometara ju`no od gr~ke prestonice. Ne{to kasnije, sla bi ji ze mqotres od 4,2 stepeni po Rihteru, zabele`en je u vodama kod ostr va Mi los koje se nalazi u gru pa ci ji Ki klada. Povre|enih nema i nije pri~iwena nikakva materijalna {te ta, pre ne la je agen ci ja AFP. Gr~ka se nalazi u jednoj od seizmi~ki najaktivnijih oblasti, zemqotresi su ~esti, ali u wima retko ima `rtava.

ekOLOGiJA

~etvrtak13.septembar2012.

dnevnik

PR O JE KAT „ELEK TRO VOJ VO DI NE” I NO VO SAD SKOG FA KUL TE TA TEH NI^ KIH NA U KA

[i ri }e se mre à pu wa ~a za elek tro mo bi le Prate}i svetske trendove „Elektrovojvodina“ u saradwi sa Fakultetom tehni~kih nauka iz Novog Sada pokre}e projekat re{avawa idejnog projekta i biznis plana za izgradwu infrastrukture mreè puwa~a za elektromobile na teritoriji Vojvodine. Ovakav projekat moè da obezbedi realizaciju vi{e od 5.000 mesta za puwewe na teritoriji koja ima dva miliona stanovnika i 44 lokalne samouprave, ukqu~uju}i i Grad Novi Sad. Re~ je o infrastrukturi budu}nosti sa kojom “Elektrovojvodina” daje zna~ajan doprinos za{titi ìvotne sredine i primeni naj~istije, najplemenitije energije.

- Ovakav projekat podrazumeva mogu}nost dovo|ewa stranih partnera koji bi mogli da uloè svoje znawe, iskustvo, tehnologiju i kapital, dok „Elektrovojvodina“ moè da ponudi potencijalne lokacije, tehni~ka re{ewa i infrastrukturu - kaè inèwer u Slu`bi energetike Uprave „Elektrovojvodine“ Du {an \u ki}. – Stoga pozivamo sve - od gradova, lokalnih samouprava, mesnih zajednica, institucija, ustanova, privrednih subjekata i gra|ana, pojedinaca da predloè na kojim lokacijama smatraju da bi bilo najsvrsishodnije postavqawe takvih puwa~a, kako bi se, {to je mogu}e brè, mogla stvoriti osnova za

PO MOR RI BE NA TI SI KOD SEN TE

Ne ka `we ni tro va ~i Pa non ske prin ce ze Jo{ jedan veliki pomor ribe, koji je registrovan na reci Tisi u utorak ujutru, potvrda je da se ekolo{ke katastrofe ponavqaju, uprkos svim apelima i naporima da se ovaj vodotok za{titi. Uginula riba i ribqa mla| koju ribari sakupqaju i izvla~e iz reke, nizvodno od mesta gde kod Sente otpadne vode upu{taju Fabrika {e}era „TE-TO”, Fabrika kvasca „Altek Serbia” i gradska kanalizacija, jo{ jedna je opomena da se svi odgovornije moraju odnositi prema prirodi, pogotovo {to su u dosada{wim slu~ajevima trova~i Panonske princeze ostajali neka`weni. Ribar La slo Hi tri iz Sente koji od ulova na Tisi egzistenciju obezbe|uje ve} dve decenije, kategori~an je da je ovo {to se ~ini zlo~in prema reci, koja

ba stigne do brane kod Novog Be~eja. Tako je bilo i 2007. godine kada smo na samoj prevodnici izvadili 37 tona uginule ribe - kaè Jovanovi}. Posle velike ekolo{ke katasrofe me|unarodnih razmera uzrokovane incidentom u rumunskom rudniku zlata Baja Mare, kada su cijanid i te{ki metali pomorili ìvi svet reke, na na{em toku Tise kod Sente je ovo tre}i akcident. Jovanovi} potse}a da je prvi bio 2004. godine, kada je podneta prijava i sudski proces jo{ nije zavr{en, jer je Apelacioni sud tada{we vinovnike Fabriku {e}era „TE-TO”, Fabriku kvasca „Fermin” (sada „Altek Serbia”) i gradsku kanalizaicju koja se tada direktno izlivala u Tisu, nije osudio ve} predmet prosledio Vrhovnom sudu Srbije, smatraju}i da Ribolova~ki savez Vojvodine nije nadleàn da naplati {tetu. - Kako zaga|iva~i tada nisu bili ka`weni, tako je ostalo, a ekolo{ka katastrofa se u velikom obimu ponovila i 2007. godine, kada je uginulo oko 200 tona ribe. Tada smo podneli vrlo precizan od{tetni zahtev na 279 miliona dinara, jer je toliko procewena uginula riba i mla| u Tisi. Taj postupak je u zastoju u Osnovnom sudu u Subotici, na wemu se promenilo nekoliko sudija, a imamo novi pomor ribe. Izgleda da }e se ovakvi ekolo{ki incidenti doga|ati sve dok se Ri bar La slo Hi tri mre òm va di ugi nu lu ri bu na{e pravosu|e ne prizove pameti i je hranila generacije alasa i vinovnike natera da plate priìteqa Potisja, sa kojim se mo- ~iwenu {tetu. Ovo {to je u prra prestati. Hitri je prvi vi mah izva|eno oko dvesto kialarmirao upravqa~a ovim ri- lograma ribe, samo je iz stotibolovnim podru~jem DOO „Ri- nak metara mreè. Sli~no je bolova~ki Savez Vojvodine”, bilo i pre pet godina, pa nam po{to je do{av{i da iz vode iz- ostaje da se nadamo da pomor nivu~e razapete mreè, osetio ne- je tih razmera, {to }e se pokaprijatan miris, a u mreì izvu- zati u narendih deset dana kao uginule smu|eve, ke~ige, so- konstatuje Jovanovi}. move, deverike, ke~ige... I u ovom slu~aju iz RiboloRazmere nove ekolo{ke kata- va~kog saveza Vojvodine su strofe na Tisi sagleda}e se tek preduzeli sve mere i alarmiranarednih dana, a predsednik Ri- li nadle`ne organe i inspekbolova~kog saveza Vojvodine i cijske slu`be na kojima je da se direktor DOO „Ribolova~ki utvrdi {ta je uzrok najnovijeg savez Vojvodine” Du {an Jo va - pomora ribe na Tisi. Potancino vi}, kome je na upravqawe jalni trova~i Tise sa ovog podpovereno ovo ribolovno podru~ja su uzdràni, poput ~elniru~je, opravdano strahuje da ona ka Fabrike {e}era „TE-TO”, nije repriza pomora kakva je u dok se ne budu znali rezultati reci zabeleàna pre pet godi- analize vode, ribe i muqa sa dna na, kada je uginulo oko 200 tona reke uzvodno i nizvodno od isribe. Uginula riba koja je pr- pu{tawa otpadnih voda u reku. vih dana plutala na povr{ini Me|utim, u Senti se mogu ~uti reke, sumna se da je tek mali deo glasine da se povremeno no}u u onoga {ta se krije u dubini na gradu mogu videti kamion-cidnu Tise, jer zbog vetra i talasterne iz kojih se navodno opasa uginula riba je potonula. sne hemikalije preko {ahtova - Prave dimenzije ekolo{ke ista~u u gradsku kanalizaciju, katastrofe }emo videti tek za pa one tako zavr{avaju u reci. nekoliko dana kada uginula riTekst i foto: M. Mi tro vi}

realizaciju samog projekta. Kod izbora lokacije, gde bi bio postavqen puwa~, bitno je da to mesto ima razvijenu ifrastrukturu – dodatne sadr`aje restoran, sportski tereni, {oping

wa~a i naplate ve} je mogu}e uraditi, po{to “Elektrovojvodina” ima koncepciju i tehnologiju sa kojom mo`e obezbediti daqinsko kori{}ewe i naplatu energije koja se utro{i za puwe-

U Vojvodini mogu}e je obezbediti vi{e od 5.000 mesta za puwewe elektromobila centar, javne gara`e, taksi stajali{ta, autobuske i `elezni~ke stanice, kao i sli~na odredi{ta na kojima bi korisnici, dok ~ekaju na puwewe, kvalitetno iskoristili svoje vreme. Tehnolo{ki u ovom trenutku proces kori{}ewa elektropu-

we. Ciq je da se {to vi{e za lokalno kretawe koristi ovaj vid prevoza, kako bi se smawilo apsolutno zaga|ewe CO2 i u{tedeo novac koji se tro{i na kori{}ewe fosilnih goriva. Ideja je da se automobili pune na jeftinu energiju i da se tako do-

prinese smawewu zaga|ewa. Ciq je stvarawe strate{ke infrastrukture budu}nosti, jer je budu}nost do{la u Evropu, poru~uju iz „Elektrovojvodine”. Kapacitet napuwene baterije elektri~nog vozila je oko 20 kilovat ~asova, {to pru`a autonomiju od oko 100 pre|enih kilometara. Hibridna vozila imaju kapacitet od oko 3 do 5 kilovatsati, za elektri~nu autonomiju od 20 do 40 kilometara. Po{to je kapacitet baterije elektro vozila ograni~en, vozilo mora da se puni na svakih 2 ili 3 dana u proseku. U praksi, voza~i pune svoja vozila na dan ili dva u proseku, a puwewe vozila traje sat do dva.

- Smatramo da bi ovaj projekat trebalo da se do kraja godine tehnolo{ki zaokru`i sa strukturom dobijenih informacija vezanih za pogodne lokacije za instalisawe stanica, a da }e se u prvom tromese~ju naredne godine formatizovati kao gotov projekat i biti predstavqen u na na~in koji podrazumeva mogu}nost u~e{}a svih ve}ih svetskih kompanija u pravcu potencijalnih investicija u ovakvu infrastrukturu. Ciq nam je razvijawe infrastrukture puwa~a za elektri~na vozila, kako bi gra|anima dali motiv da pre|u sa vozila koja pokre}u fosilna goriva na elektri~na vozila – ka`e Du{an \uki}. A. Br zak

BLA GO VRE ME NO UNI [TA VA WE KO MA RA CA SPAS OD VI RU SA ZA PAD NOG NI LA

Pr ska we iz avi o na iza {lo iz mo de Sada kada je u Srbiji i zvani~no obelodaweno da stanovni{tvu preti dodatna opasnost od doma}ih komaraca, jer se iz dana u dan pove}ava broj obolelih od virusa zapadnog Nila, jasno je da se ve} s prvim toplim da ni ma na red ne go di ne mora po~eti sa wihovim uni{tavawem. Stanovni{tvu na{e zemqe najvi{e pogoduje ~iwenica da ide hladnije vreme i da ne}e biti komaraca. Me|utim, je di na pre ven ti va ko ja preostaje jeste za{tita od komaraca, odnosno wihovo zapra{ivawe. Zato se ve} sada mora o tome razmi{qati i na vreme obezbediti novac u buxetu, kako bi se ve} s prole}a krenlo u akciju uni{tavawa larvi komaraca kako ne bi nastavili sa pre no {e wem vi ru sa za pad ni Nil. Ministarka zdravqa Srbije Sla vi ca \u ki} De ja no vi} ob ja {wa va da od nov ca ko ji pripada dràvi, treba da odvojimo onaj dinar za zapra{ivawe komoraca, jer to nije za to da neko boqe ìvi i ima ve}u platu, nego je to za{tita svih nas. Ona isti~e da qudi moraju i sami da se {tite od komaraca i to tako {to }e predve~e, kada ih ima vi{e, obu}i garderobu koja pokriva ruke i noge. Broj komaraca je ve} po~eo da se smawuje, a tokom nekoliko narednih sedmica svi preìveli “pa{}e” u zimski san, {to zna~i da }e pre kraja narednog meseca prestati da se javqaju novozara`ni. Stru~waci upozoravaju da narednih nekoliko meseci treba blagovremeno pripremiti sredstva za zapra{ivawe komaraca, jer }e zapad no nil ska gro zni ca ima ti sezonski karakter i ~ekaju nas samo vi{e ili mawe grozni~ava leta. No, kako sredstva koja se koriste za suzbijawe komaraca spadaju u biocidne proizvode i to insekticide, oni se moraju pa`qivo i stru~no koristiti, kako ne bi na{kodili qudima, ìvotiwama i biqkama. U ve}ini evropskih zemaqa zabraweno je suzbijawe komaraca iz vazduha iznad naseqenih podr~ja, jer iako u maloj koli~ini, insekticid koji se koristi za zapra{ivawe moè biti opasan po zdravqe qudi i ìvotnu sredinu. Ipak, kod nas

Bes pi lot na le te li ca nov osad ske „Ci klo ni za ci je” ot kri va po ten ci jal na iz vo ri {ta ko ma ra ca

se i daqe koristi prskawe komaraca iz vazduha uz obrazlo`ewe nadle`nih da se to ~ini sa re la tiv no ma lim do za ma, ali i priznawem da one iako male, {tete qudima i `ivotiwama. - Za suzbijawe odraslih komaraca iz aviona u na{oj zemqi koriste se insekticidi na bazi

ovim hemijskim sredstvima, iako su u maloj dozi. Ona poja{wava da savremena praksa u suzbijawu komaraca u ve}ini evropskih zemaqa podrazumeva pravovremene akcije suzbijawa larvi komaraca koja zna ~aj no re du ku je mo gu} nost izlegawa odraslih komaraca i na taj na~in kontroli{e wiho-

primene iz vazduha. Zbog toga je Agencija za hemikalije odredila rok do 27. decembra naredne godine da se dostavi tehni~ki dosije o ovom insekticidu. Prema obja{wewu Krinulovi}eve, time je obezbe|en dovoqan vremenski period u kome se mo`e proispitati dosada{wa praksa u suzbijawu komaraca u Srbiji u kojoj su tretmani iz vazduha zauzimali zna~ajan udeo, ali i da se razmotre mogu}nosti uvo|ewa bezbednijih alternativa. No, ~ak i da nije do{lo do oboqewa stanovni{tva od virusa zapadnog Nila nadle`ni u Srbiji su bili svesni da treba promeniti na~in suzbijawa komaraca i Agencija za hemikalije Srbije je pre nekoliko godina pokrenula akciju izrade Studije o praksi u suzbijawu komaraca u Srbiji i mogu}nostima za uvo|ewe bezbednijih alternativa na ~ijoj izradi su an ga `o va na dva na ci o nal na eksperta sa velikim znawem i iskustvom u ovoj oblasti. Ciq ove stu di je je de fi ni sa we smer ni ca za pra vo vre me no i efikasno suzbijawe komaraca u

Kad bi svi kao No vo sa |a ni Novosadska “Ciklonizacja” je i u prethodnih nekoliko godina uvela najmoderniji sistem za{tite zdravqa gra|ana o komaraca. Osnovna mera u za{titi zdravqa gra|ana je preventivno delovawe i dr`awe brojnosti komaraca pod kontrlom. Prema re~ima Bo siq ke Kr ti ni}, doktorke u “Ciklonizaciji” uveden je jedinstveni Geografski informacioni sistem i najmodernija tehnologija. - Uz pomo} na{ih helikoptera, aviona i bespilotne letelice opremqenih specijalnim GPS sistemima i HD kamerama mapirali smo lambda ciholotrina, ~ije su doze relativno male i takve da deluju na odrasle komarca, ali i na druge neciqane insekte, kao {to su p~ele - objasila je izvr{na direktorka za biocidne proizvode Agencije za hemikalije Ka ta ri na Kri nu lo vi}. Me|utim, prskawe iz aviona podrazumeva tretirawe velikih povr{ina i iznad naseqenih podru~ja, pa stoga i drugi organizmi, ukq~uju}i i osetqive populacje qudi poput trudnica i dece, mogu biti uro`eni

potencijalna izvori{ta komaraca, {to nam je omogu}ilo da delujemo preventivno u fazi larve i ne dopustimo razvoj velike brojnosti komaraca. Tome smo dodali i tretmane biolo{kim preparatima iz helikoptera, a novo amfibjsko vozilo omogu}ava tretmane na nepristupa~nim terenima i standardne tretmana sa zemqe iz ULv generatora. Koliko je ovaj sistem efikasan, pokazalo se upravo ove godine kada Novosa|ani, za razliku od ostalih `iteqa Srbije i regiona nisu imali problema sa komarcima - istakla je Bosiqka Krtini}.

vu brojnost. Kada i pored tretmana larvi ipak do|e do prekomernog razvoja odraslih jedinki, kao dopunska mera u evopskim dr`avam koriste se tretmani sa zemqe koji su dobra i adekvatna zamena za suzbijawe iz vazduha. Mada se kod ns koristi insekticid na bazi lambda cihalotrina prilikom wegove procene i ukqu~ivawa u liste aktivnih supstanci koje su dozvoqene u biocidnom proizvodu, nije razmatran rizik prilikom

Srbiji zasnovano na potvr|enim i nau~nim principima uz pri me nu ade kvat nih me ra za smawewe rizika po zravqe qudi, `ivotiwa i `ivotne sredine. U okviru ove studije, kao re zul tat ana li ze po sto je }eg stawa, identifikacije problema i predloga mera za unapre|ewe postoje}eg stawa u vezi sa suzbijawem komaraca, bi}e izra|en Akcioni plan za unapre|ewe prakse u suzbijawu komaraca u Srbiji. Q. Ma le {e vi}

KON KURS ZA NAJ E FIKA SNI JI PRED MET OD RE CI KLI RA NOG OT PA DA

Najboqima po laptop Konkurs za izbor najefektnijeg predmeta od otpada, organizovan kao takmi~ewe izme|u {kola i vrti}a u 12 gradova Srbije, otvoren je od 11. septembra do 10. oktobra ove godine u okviru akcije “ Oplaneti se! O`ivi otpad!”. Organizator je Zelena lista Srbije, a {kola koja pobedi na konkursu dobi}e od Telenor fondacije pet laptop ra~unara i internet za godinu dana, drugo mesto, osim interneta, dobija i tri laptop ra~unara, tre}eplasiranom pripadaju dva laptopa i internet, dok je u kategoriji obdani{tva obezbe|ena speci-

jalna nagrada. Progla{ewe pobednika i dodela nagrada za najefektnije mobilijare i predmete od otpada bi}e organizovano po~etkom novembra u Beogradu. Kona~nu odluku o najefektnije izra|enom predmetu od otpada done}e stru~ni `iri na osnovu korisnosti za gra|ane i zajednicu u kojoj je predmet izra|en i na osnovu estetskog izgleda samo predmeta, uzimaju}i u obzir ostvarene rezultate onlajn glasawa. Vi{e informacija mo`e se na}i na sajtu Zelene liste Srbije www.pa me ti se.com. Q.M.

LekAR

dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

Kod gi ne ko lo ga jed nom go di {we R

Gro`|e i vino blagotvorni za zdravqe B

roj ni do ka zi po ka za li su da po li fe no li pri sut ni u vi nu ima ju bla go tvor no de lo va we na zdra vqe sr ca. U no voj stu di ji, is tra `i va ~i s Uni ver si ta u Lon do nu po ku {a li su da utvr de da li gro `|e sa svo jim kom po nen ta ma ima za {tit no de lo va we na sr ce. Re zul ta ti is tra `i va wa da li su po tvr dan od go vor. Po li fe no li iz gro `|a, ko ji se na la ze i u vi nu, re sve ra tro li, an to ci ja ni, ka te hi ni i kver ce ti ni, de lu ju na dva na ~i na: sa ku pqa ju i inak ti vi ra ju slo bod ne ra di ka le te re du ku ju nus pro duk te ok si da ci je. Ta ko |er je po ka za no da kon zu mi ra we gro `|a po boq {a va pro tok kr vi i ka pa ci tet sr ca te sma wu je obim uni {te nog tki va na kon sr ~a nog uda ra.

Ovim re zul ta ti ma is tra ì va wa su po bi je na ne ka ra ni ja ve ro va wa da sve è gro `|e i vi no ne ma ju jed na ko dej stvo na zdra vqe sr ca. Go di na ma su is tra ì va ~i tvr di li da je ume re na kon zu ma ci ja al ko ho la, a po seb no cr nog vi na, do bra za sr ce. Po sqed we is tra ì va we po ka zu je da gro `|e mo è ima ti isto de lo va we. Uz to gro `|e sa dr ì i broj ne vi ta mi ne, kao {to je vi ramn C, a we go va op na bla go tvor no de lu je na rad cre va, pa su sve to raz lo zi ko ji na vo de da ovo vo }e u je se wim da ni ma tre ba je sti sva ki dan. Osim {to osve à va, gro `|e se u na rod noj me di ci ni uzi ma za ~i {}e we kr vi, ukla wa we ma snih na sla ga iz te la kao i za

le ~e we upal nih pro ce sa or ga ni zma za va re we. De lo tvo ran je i u ukla wa wu re u mat skih po te {ko }a i ko `nih aler gi ja. Sa dr ì 20 od sto {e }e ra, pa je i ener get ski vred na na mir ni ca. Zbog raz li ~i tih an ti ok si da na sa ko je sa dr ì, ima sna àn efe kat pro tiv bak te ri ja i vi ru sa. Te zge na pi ja ca ma pu ne su gro `|a. I be lo i cr no gro `|e obi lu je sa stoj ci ma ko ji po ma ù u o~u va wu zdra vqa, ali le ka ri ipak pred nost da ju cr nom gro `|u jer we go va op na sa dr è fe nol ne ma te ri je {to mu da je tam nu bo ju. Gro `|e tre ba opra ti ne po sred no pre je la, a ka ko bi se o~u va lo sve ìm, va qa ga dr à ti u pla sti~ noj ku ti ji u fri ì de ru. J. B.

La ì opa sne po zdra vqe tal n e la ` i mo gle bi da bu du opa sne po zdra vqe, po ka za li su re zul ta ti is tra ì va wa pred sta vqe nog na go di {woj kon v en c i j i Ame ri~kog psi ho lo { kog udru ` e w a u Va {ing to nu. Is tra ì va we su spro v e l i is t ra ìva ~i s uni ver zi te t a „No t r-Dam” (In di ja na) na oko 100 oso ba sta ro sti od 18 do 71 go di ne. U~e s ni c i u is tra ì va wu su bi li po d e q e n i u dve gru pe. Oso b e iz pr v e gru pe mo ra le su da pre k i n u sa la ` i ma, ali im je i do zvo qe no da iz be ga va ju pita wa, za dr è taj ne za se be i

iz b eg n u da ka ` u isti n u to k om 10 sed mi ca is tra `i va wa. Dru ga (kon trol na) gru pa ni je do b i l a ni k a k va po seb na uput stva. Na kra j u sva k e sed mi ce su is pi ti va n e ~i w e n i c e i po stup ci ve za ni za u~e sni ke u is tra `i va wu pre ko de tek t o r a la ` i, a wi ho vo fi zi~ ko i men tal no zdra vqe je pro c e w i v a n o pre ko ra znih upit ni ka. Na kon 10 sed mi ca is t ra ` i v a w a, stru~ wa ci su re gi stro v a l i da je u pr v oj gru p i, bez „la ` qi v a c a”, bi lo bo qe men tal no i fi z i~ k o zdra vqe ne go u dru goj gru pi.

S Pu no vo de le ~i gla vo bo qu re ma ne dav noj stu di ji o gla vo bo qa ma ko ju je ob ja vio Uni ver zi tet u Ma {trih tu (Ho lan di ja), pro tiv mi gre na i gla vo bo qa mo è te se bo ri ti uzi ma wem pu no vo de.Is tra ì va ~i su do {li do za kqu~ ka da is pi ja we oko se dam ~a {a vo de sma wu je bol kod u~e sta lih mi gre na i isto vre me no po boq {a va kva li tet ì vo ta, jer se ne uzi ma ju anal ge ti ci, le ko vi pro tiv bo lo va. Ova stu di ja je re zul tat is pi ti va wa 100 pa ci je na ta ko ji pa te od ~e stih gla vo bo qa, a re zul ta ti su ob ja vqe ni u naj no vi jem bro ju ~a so pi sa „Fe mi li Prek tis”.

Di za we te re ta uma wu je ri zik od di ja be te sa e `be sna ge (di za we te re ta), a ne sa mo aerob ne ve `be, ima ju zna ~aj za sma we we ri zi ka obo le va wa od di ja be te sa, po ka za la je ana li za Har vard ske {ko le za jav no zdra vqe.Stu di ja, ko jom je ru ko vo dio Frenk Hu, ba zi ra na

je na ana li zi po da ta ka o vi {e od 32.000 ame r i~ k ih zdrav stve nih rad ni ka mu {kog po la, ko ji su na sva ke dve go di ne iz me |u 1990. i 2008. po pu wa va li upit nik o na vi ka ma i is hra ni. U pro se ku se go di {we kod ~e tvo ri ce na sva kih 1.000 is -

pi ta ni ka ja vqao di ja be tes ti pa 2. Ri zik da obo le bio je pri tom za 50 od sto ni `i kod is pi ta ni ka ko ji su se ba vi li aerob nom fi zi~ kom ak tiv no {}u - br zim ho da wem, xo gin gom ili te ni som 150 ili vi {e mi nu ta ne deq no. Utvr |e no je da su i oni is pi ta ni ci ko ji su di za li te go ve, to kom 150 mi nu ta ili vi {e ne deq no, bi li pod 30 od sto ma wim ri zi kom od di ja be te sa, u po re |e wu s oni ma ko ji ni k a d a ni s u di z a l i te g o v e. Ve `be sna ge po ve }a va ju mi {i} nu ma su i mo gu da sma we ab do mi nal nu go ja znost, od no sno sa lo na sto ma ku, ali naj ~e {}e ne uti ~u na sma we we ukup ne te le sne ma se. Hu sma tra da je za pre ven ci j u di j a b e t e s a mo ` da naj boqe kom b i n o v a t i aerob n e ve `be i ve `be sna ge. Uz od govo r a j u } u is h ra n u, to pre poru ~ u j e i obo l e l i m a od {e}er ne bo le sti ka ko bi lak {e kon t ro l i s a l i po v e } a n i ni vo {e }e ra.

ak gr li }a ma te ri ce ~e sta je bo lest na na {im pro sto ri ma. Iako se jed no stav nim pre gle dom pro me ne na gr li }u ma te ri ce mo gu na vre me uo~i ti i le ~i ti, kod nas jo{ uvek ve li ki broj è na na in ter ven ci ju strig ne pre ka sno. Sr bi ja je na pr vom me stru u Evro pi po u~e sta lo sti ovog obo qe wa. Sva kog da na kod nas obo li ~e ti ri, a umre jed na è na od ove vr ste ma lig ni te ta. Kar ci nom gr li }a ma te ri ce pred sta vqa po ja vu ma lig nih }e li ja na slu zo ko ì gr li }a ma te ri ce. Glav ni uzrok na stan ka je hu ma ni pa pi lo ma vi rus. On ko ge ni hu ma ni pa pi lo ma vi rus ot kri ven je kod 99,7 od sto è na s ra kom gr li }a ma te ri ce. Po ten ci jal no je sva ka è na iz lo è na ri zi ku od za ra ze hu ma nim pa pi lo ma vi ru som ko ja mo è uzro ko va ti rak gr li }a ma te ri ce. Ovaj vi rus se la ko pre no si pol nim kon tak tom, ali mo gu }e je za ra zi ti se i sa mo kon tak tom ko è ge ni tal nog pod ru~ ja. @e ne su to kom ~i ta vog ì vo ta iz lo è ne ovim in fek ci ja ma, a pre bo le la in fek ci ja ne zna ~i i imu nost na po nov nu in fek ci ju. Od ra nog ob li ka do raz vi ja wa in va ziv nog tu mo ra mo è da

pro |e od dve do pet na e stak go di na, pa ako se jed nom go di {we od la zi na pre gled, pro me na se mo `e uo~i ti jo{ dok je pot pu no iz le ~i va. Za to je va `no da `e ne svih sta ro snih gru pa oba ve zno jed nom go di {we oba ve gi -

ne ko lo {ki pre gled. U do mo vi ma zdra vqa pre ven tiv ni pre gled kod gi ne ko lo ga ko ji ukqu ~u je „pa pa ni ko lau” test kao i kol po sko pi ju su bes plat ni. Le ~e we u ra noj fa zi bo le sti je uspe {no, a u uz na pre do va noj fa zi uspe {nost le ~e wa je u 30 od sto slu ~a je va. J. B.

Pi lu la ili im plant ve vi {e ame ri~ kih `e na u ci qu kon tra cep ci je ko ri sti in tra u te ri na sred stva (IUD) i im plan te, ume sto pi lu le ili kon do ma, ko ji zah te va ju sa vr {e no pre ci znu pri me nu da bi bi li efi ka sni, utvr di li su stru~ wa ci wu jor {kog In sti tu ta Gut ma her.IUD i im plan ti ipak jo{ uvek ni su ta ko po pu lar ni u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, kao {to su to u mno gim dru gim ze mqa ma. Ta sred stva je to kom 2009. ko ri sti lo sa mo 8,5 od sto Ame ri kan ki ko je su pri be ga va le kon tra cep ci ji. To je znat no ma we ne go u Fran cu skoj i Nor ve {koj, u ko ji -

ma se oko ~e tvr ti na è na opre de qu je za IUD ili im plan te, ili u Na rod noj Re pu bli ci Ki ni gde ovaj ob lik kon tra cep ci je ko ri sti ~ak 41 od sto è na. Ipak 2009. pred sta vqa zna tan na pre dak u od no su na 2007, ka da je ma we od ~e ti ri od sto Ame ri kan ki ko ri sti lo IUD ili im plan te. Ka da su se ova sred stva po ja vi la, u SAD je bi la ve o ma ra {i re na bo ja zan da mo gu da iza zo vu in fek ci ju i ugro ze bu du }u plod nost è ne. Je dan broj ame ri~ kih gi ne ko lo ga jo{ uvek za stu pa to mi {qe we. Ipak, po sled wih go di na je po voq no mi {qe we o ovim sred stvi ma iz neo Ame ri~ ki ko lex aku {e ra i gi ne ko lo ga (ACOG), a in ten zi vi ra na je i mar ke tin {ka kam pa wa. Po me nu ta sred stva su znat no efi ka sni ja od pi lu le i kon do ma, pa to kom wi ho vog jed no go di {weg ko ri {}e wa tek 0,2 do 0,8 od sto è na ne pla ni ra no za trud ni. U slu ~a ju pri me ne kon do ma i pi lu la, to kom go di nu da na za trud ni de vet od sto è na. Ka da je re~ sa mo o kon do mu, taj pro ce nat se pe we na 18 do 21 od sto.

VESTI Za vi snost od he ro i na mo è da se blo ki ra? Za vi snost od mor fi ju ma i he ro i na mo è da se blo ki ra de lo va wem na imu no lo {ke re cep to re u mo zgu, ob ja vi li su austra lij ski is tra ì va ~i sa Uni ver zi te ta Ade lejd. - I cen tral ni ner vni si stem i imu no lo {ki si stem ima ju va `nu ulo gu u stva ra wu za vi sno sti, ali je na {e is tra ì va we po ka za lo ka ko je do voq no da blo ki ra mo sa mo imu no lo {ki od go vor u mo zgu da bi smo pre se kli ùd wu za opoj nim dro ga ma - ob ja snio je je dan od is tra ì va ~a Mark Ha~inson. U la bo ra to rij skim is tra ì va wi ma se po ka za lo da se za se lek tiv no blo ki ra we imu no lo {kih re cep to ra u mo zgu, po zna tih kao TLR4, mo è ko ri sti ti lek „plus-na lok son”, ko ji jo{ ni je u kli ni~ koj upo tre bi. Opoj ne dro ge pri ja wa ju uz te imu no lo {ke re cep to re, ~i me se po ja ~a va ose }aj „na gra de”, {to do vo di do za vi sno sti. Pri me nom „plusna lok so na”, ose }aj za do voq stva kod uzi ma wa mor fi ju ma ili he ro i na ne bi va ja ~i od za do voq stva ko je se po sti è hra nom ili sek som.Osim {to bi ovo is tra ì va we mo glo da bu de od ko ri sti u le ~e wu nar ko ma na, austra lij ski tim is ti ~e da bi „plus-na lok son” mo gao da se pre pi {e za jed no sa mor fu ju mom qu di ma ko ji pa te od te {kih bo lo va, ka ko bi se iz be gla za vi snost od nar ko ti ka.

Sprej pro tiv ~i re va na no ga ma Tim tek sa {kih is tra `i va ~a je raz vio re vo lu ci o nar nu teh ni ku tret ma na ven skih ul ce ra ci ja (~i re va) na no ga ma, do sta ~e stog po re me }a ja ko ji

ka rak te ri {u plit ke ali upor ne otvo re ne ra ne na pot ko le ni ci ili ~lan ku. Tim stru~ wa ka fir me „Helt po int ba jo te ra pju tiks”, ko jim je ru ko vo dio Herbert Slejd, je u is tra ì va wu na 228 Ame ri ka na ca i Ka na |ana, po me nu te ~i re ve tre ti rao spre jom sa sta vqe nom od }e li ja ko è u me {a vi ni pro te i na ko ji pod sti ~u zgru {a va we kr vi. Utvr |e no je da to znat no una pre |u je i ubr za va za tva ra we ~i re va, ~i ne }i iz li {nom op ci ju pre sa |i va wa ko è. Pre ma pi sa wu me di cin skog ~a so pi sa „Lan set”, no `ni ~i re vi se ja vqa ju kod oko jed ne na 500 oso ba u Ve li koj Bri ta ni ji, s tim {to po sle 80. go di ne ovaj po re me }aj po sta je de set pu ta u~e sta li ji pa od we ga pa ti sva ki 50-ti Bri ta nac iz te sta ro sne ka te go ri je.Do sa da {wi tret ma ni no `nih ~i re va su bi li znat no du ì, sa ne uvek po voq nim re zul ta tom. Po ne kad je pri be ga va no i pre sa |i va wu ko è, ali se u tim slu ~a je vi ma ~ir ~e sto ja vi na me stu sa ko jeg je uze ta ko à za tran splan ta ci ju.

~etvrtak13.septembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

IZ DA JEM na me {te nu gar so we ru kod Saj ma 30m2. Te le fon: 063/538-413. 60302

^A SO VI ne ma~ kog, en gle skog, fran cu skog, la tin skog, srp skog je zi ka pred {kol ci ma, osnov ci ma, sred wo {kol ci ma, stu den ti ma, od ra sli ma. Do la zim ku }i. Pro fe sor sa du go go di {wim is ku stvom. Te le fon 021/6399-305. 60264 DA JEM ~a so ve osnov ci ma iz svih pred me ta. Po mo} pri sa vla |i va wu gra di va, pri pre ma za od go va ra we, kon trol ni, pi sme ni, ma tu ru. Do la zim ku }i. Pro fe sor. Te le fon 021/6399-305. 60265

PRE VO DI sa i na ne ma~ ki, en gle ski, fran cu ski, la tin ski je zik. Stru~ ni tek sto vi, ko re spon den ci ja, do ku men ti. Br zo, kva li tet no, pro fe si o nal no, du go go di {we is ku stvo. Te le fon 021/6399-305. 60266

IZ DA JEM kom plet no opre mqen dvo so ban stan kod Li man ske pi ja ce. Te le fon 063/566-426. 60253 IZ DA JEM dvo i po so ban stan u Ru me na~ koj uli ci kod Saj ma. Te le fon 064/147-39-56. 59803 IZ DA JEM tro so ban stan od 1. ok to bra 2012. go di ne, na No vom na se qu. Te le fon 066/911-03-63. 59920 IZ DA JEM le po na me {ten ma wi jed no so ban stan u Uli ci No vo sad skog saj ma 7. Te le fon: 063/765-3632. 59954 IZ DA JEM le po na me {te nu gar so we ru u Ili je Bir ~a ni na sa cen tral nim gre ja wem i te le fo nom na 3. spra tu sa lif tom. Te le fon 060/547-4478. 60161 IZ DA JEM pra zan jed no so ban stan 44m2, pr vi sprat na No vom na se qu. Te le fon 063/7116-676. 60185 IZ DA JEM jed no i po so ban kom fo ran na me {ten stan na Bu le va ru kod so ci jal nog, pr ven stve no mla |em za po sle nom bra~ nom pa ru ili stu dent ki wa ma. Te le fo ni: 021/790-090, 063/8794148. 60218 IZ DA JEM kom fo ran, na me {ten stan kod Li man ske pi ja ce. Te le fon 064/896-25-20. 60228 IZ DA JEM ve }i dvo so ban na me {ten stan u cen tru, pr vi sprat, lift, te le fon, ka blov ska TV. Te le fon: 063/88-14-640. 60261 IZ DA JEM gar so we ru 24m2, Bran ka Ba ji }a kod Be ta ni je. Te le fon 064/818-5413. 60267 IZ DA JEM nov dvo so ban stan na me {ten u No vom Sa du, Gr ba vi ca, CG, kli ma, ka blov ska TV, stu den ti ma i |a ci ma. Te le fon 064/5698-374. 60268

KU PU JEM dvo so ban stan za se be u No vom Sa du od vla sni ka, ukwi `en, bez agen ci je. Te le fon 063/528-759. 60239

KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ek spi ro va uli ca zgra da od fa sad ne ci gle, od li ~an stan od 88m2, sre |en, ce na 82.400. Tel. 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 15015 GR BA VI CA, pro da jem nov, od mah use qiv luks, ukwi `en 6.0 stan (ni je du pleks) od 136m2 na IV spra tu, mo `e i za me na za stan vi {e sprat no sti od 8090m2. Tel. 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 15016

LI MAN 2, pro da jem ukwi `en stan od 26m2. Tel. 63-68-429, www.bo mil.rs. 15001 GR BA VI CA, no vi ja ukwi `e na gar so we ra od 27m2, ce na 31.000. Tel. 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 15002

@. STA NI CA, po voq no, ukwi `en 1,5 stan od 43m2 po ce ni od 32.000. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15003 DE TE LI NA RA, kla si ~an 2.0 stan na I spra tu, ukwi `en na 47m2, ce na 33.500. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15004 GR BA VI CA, kod Li man skog par ka, od li ~an 1.5 stan od 36m2, bez ula ga wa, ce na 40.200. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 15005

LI MAN, 2.0 stan kod par ka, od 50m2 pro da je se po ce ni 41.200. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 15006 OKO LI NA CA RA DU [A NA, no vi ji, od li ~an, u eks tra zgra di, 2.0 stan od 46m2. Tel. 6366952, www.bo mil.rs. 15007 CEN TAR, oko li na Ri bqe pi ja ce, u zgra di od fa sad ne ci gle, od li ~an 1,5 stan na I spra tu, ce na 46.400. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 15008 LI MAN II, 44m2, IV sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi ran, u ka ta stru, ke{-kre dit. Ce na 37.000E. Te le fon 063/239-411. 59572 DOR ]OL, 33m2, stu dio, III, lift, ukwi è no, od in ve sti to ra. Te le fon 063/107-11-11. 59620 USE QIV kla si ~an dvo so ban stan 52m2, te ra sa, osta va, 3. sprat, ku hi wa, pro zor, ukwi èn, ga ra à, bez po sred bni ka. Te le fon 421-437 ili 063/534505. 60292 PRO DA JEM u Pe tro va ra di nu jed no i po so ban stan u stam be noj zgra di, dru gi sprat, lift, cen tral no, in ter fon, ka bo lov ska. Te le fon 062/157-53-25, 0230/27153 60306 GR BA VI CA, nov jed no i po so ban stan 42m2, na tre }em spra tu sa lif tom i te ra som, ce na 52.000E sa PDV-om. Te le fon: 060/02-01-000. 60331

NO VO NA SE QE, ukwi èn 3,0 stan od 73m2 na V spra tu sa lif tom, ce na 61.800. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 15009 KEJ, ukwi èn, odr à van 2,5 stan od 70m2, ce na 63.900 sa ga ra òm od 12m2. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 15010 NO VA DE TE LI NA RA, od li ~an nov od mah use qiv 2,5 stan od 64m2, ukwi èn, po ce ni od 62.600. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 15011 PRO DA JEM na Bul. Kra qa Pe tra I tro so ban stan 70m2 na dru gom spra tu, ce na 63.000E. Te le fon 060/02-01-000. 60333

LI MAN, ukwi `en ori gi nal no 3,5 stan od 92,5m2 na II spra tu, ce na 85.500. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15012 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi `en no vi ji ori gi nal no 3,5 stan do brog ras po re da, na I spra tu, ce na 71.400. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 15013 KEJ, u od li~ noj zgra di, kla si ~an 4,0 stan od 100m2 ce na 105.000. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 15014 CEN TAR na Tr gu mla de na ca pro da jem ~e tvo ro so ban sa lon ski stan na tre }em spra tu, sa lif tom, 116m2, ce na 103.000E. Te le fon 060/02-01-000. 60332

dnevnik

OBA VE [TA VA MO SVE ~lanove KUD â&#x20AC;&#x17E;Svetozar Markovi}â&#x20AC;? da }e se redovna Skup{tina odr`ati u prostorijama dru{tva danas, 13. 9. 2012. godine u 20.30 ~asova. 60370

GR BA VI CA, 105m2, ukwi èn, re dov na eta à, u no vi joj zgra di, ce na 105.000E. Te le fon: 064/220-95-65. 60334 FRU [KO GOR SKA ULI CA od li ~an tro i po so ban ukwi èn stan 90m2, na pr vom spra tu, sa te ra som i lif tom. Ce na 116.000E. Te le fon 064/220-9565. 60335

SREM SKA KA ME NI CA, sta ro se lo, 15.500m2, par ce la ide al na za sve na me ne, put, stru ja, iz vor na par ce li, lep po gled. Te le fon 064/288-61-71. 59891 PRO DA JEM gra |e vin sku par ce lu 20 ari, u Pe tro va ra di nu, Bu ko va~ ki put iz me |u br. 3 i 3C, po go dan za sve vr ste grad we.Te le fon 063/547-782. 60263

IZ DA JEM lo kal 80m2, Ul. @e le zni~ ka - ne ma iz log. Te le fon: 063/505 - 198. 59927 ZA IZ DA VA WE eks klu zi van po slov ni pro stor, na atrak tiv noj lo ka ci ji, ceo sprat, Bul. oslo bo |e wa, po vr {i ne 600m2, po slov na zgra da, use qiv. Te le fon 421-437, 063/534-505. 60293 SKEN D ER BE G O V A 3, po slov ni pro stor, 53m2, I, CG, lift, di rekt no od in ve sti to ra, 107.590. Te le fon 063/10711-11. 59624

BA GAT, dru ge {i va }e ma {i ne po pra vqam, br zo, kva li tet no, jef ti no, vr {im pro da ju {i va }ih ma {i na, in du strij skih pe gla, Cvi ja no vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te le fon:021/421-452, 064/131-2135. 59448 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 60313

PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re svih ve li ~i na (E37, E55, E72), 100 pro gra ma, TXT. Do sta vqam na adre su. Non-stop, Mla den. Te le fo ni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846

KU PU JEM is prav ne i ne is prav n e ko l or te l e v i z o r e, LCD, pla zma, no vi je lap-top ra ~u na re, mak si mal na is pla ta. Do l a z im! Non-stop, Mla d en! Te l e f o n i: 021/421-516, 064/157-25-14. 59847

PRI ROD NI pre pa rat pro tiv he mo ro i da, is pi tan u nad le `noj usta no vi u Be o gra du, dva na e sto go di {we is ku stvo, le ~e we 7 da na. Te le fon: 064/240-55-49, 037/490-797, de da Ra do{. 60041

FAR MA iz Ste pa no vi }e va pro da je: iz no {e ne ko ke no si qe, mla de ko ke no si qe, jag wad, do sta va na adre su, po voq no! Te le fo ni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 60341

IN TER NA CI O NAL NOJ kom pa ni ji po treb ne ko mu ni ka tiv ne oso be do 35 go di na. Po zi ci ja ofi ce sa les ma na ger. Vi so ko ili vi {e obra zo va we. Po sla ti CV na ma japns@sbb.rs 59822 PRI MAM `e nu za spre ma we. Pe dant nu i zdra vu oso bu. Te le f o n i: 021/498-287, 063/516483. 60225

KAR LO VA^KI RI ZLING za vi no i ra ki ju. Te le fon 064/8059488, 883-809. 60078 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60181 KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/994-5002. 60248 BU KVA ce pa no, re za no, pre voz 3800, ko sto lac 4300 i su {e ni 9000. Te le fo ni: 061/6263-212. 60321

Po sled wi po zdrav pri ja te qu i kom {i ji

na {em

Dra ga nu od po ro di ca: Ker kez, Te pi}, Ko sti} i Da ji}.

60388

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Dra gi {i Bo to {kom

od ku mo va Mi haj lov iz Ka }a.

60391

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav na {em

Po sled wi po zdrav dra gom

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

~etvrtak13.septembar2012.

Opra {ta mo se od pri ja te qa, do brog ~o ve ka,

S ne iz mer nom tu gom oba ve {ta va mo sve ~la no ve Sa ve za sa mo stal nog sin di ka ta da je

Ju li ja ni Po pa di} Po ro di ca Ili}.

60357

Ra do sla vu [i ja ~i }u Rat ku

Dra ga nu Bo to {kom

^u va }e mo uspo me nu na te be.

od: stri ne An ki ce, bra }e Bo go qu ba i Bla go mi ra sa po ro di ca ma.

Po ro di ce: Mi lin, Ra doj ~i} i Bla `i}.

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da je u 95. go di ni pre mi nu la na {a dra ga

Ju li ja na Po pa di}

Po sled wi po zdrav dra gom te ~i

pen zi o ner Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Gra da No vog Sa da i op {ti na

Hva la mu za sve.

Ra de, Du {an B, Ni ko la, Lu ka, Du {an P, Mi kan, Ste van, ^e do, Bran ko, Ne |o, Ga vro, Sret ko, Qi qa i Mi le na.

60378

60387

Slo bo dan Stoj ni}

Ka sa An dri je

iz ne na da pre mi nuo 12. sep tem bra 2012. go di ne u No vom Sa du. Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Gra da No vog Sa da i op {ti na. 59868/P

60351

Sa hra na je da nas, 13. 9. 2012. go di ne, u 15.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu, ku mo ve, kom {i je i pri ja te qe da je na {a dra ga

Po ro di ca Po pa di}.

60356

Rat ko \u ri Mi li ~e vi }u

uvek }e mo pam ti ti tvoj ve dar duh i sva na {a dru go va wa,

od Bran ke Mar ko vi}.

P O M E N Pre 5 go di na na{ sin, mu` i otac is pu stio je svo ju ple me ni tu du {u.

Tvo je, Ja smi na i Je le na.

60383

Dra ga Ko sti} 1927 - 2012. Po sled wi po zdrav dra goj maj ci od: si na Zo ra na i }er ke Sne `a ne sa po ro di ca ma. Hva la ti za sve. Sa hra na je da nas, 13. 9. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Ugri ca Ol ga pre mi nu la u 85. go di ni. Sa hra na dra ge po koj ni ce je 13. 9. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: si no vi Mi lan i Sre} ko sa po ro di ca ma i osta la mno go broj na rod bi na. 60326

60389

60350

Po sled wi po zdrav dra goj sna ji i uj ni

P O M E N

Po sled wi po zdrav bra tu

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Du {an Ko lar ski Ostao je ve~ no u na {im sr ci ma i se }a wi ma.

So ka ^u~ ko vi} 1943 - 2012.

Dra go va nu

O`a lo {}e ni: ro di te qi, su pru ga i k}i.

od se stre Je li ce sa po ro di com.

Ma ma, pro {lo je ~e tr de set da na od ka da ni si sa na ma. Ne ka te an |e li ~u va ju. Po men }e se odr `a ti u pe tak, 14. 9. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Ugri ca Ol gi

\u ri Mi li ~e vi }u

od po ro di ca: Pe tro vi} i Okorn.

od po ro di ce Ma li xan.

60328

60312

Sin Du {ko. 60382

D E S E T O G O D I [ W E S E ] A W E

Po sled wi po zdrav dra gom Ra di

60346

60220

Pro {lo je po la go di ne od ka ko sam osta la bez si na

Ra do van [qa pi}

Ra do sla vu [i ja ~i }u

ro|. 1944. 13. 9. 2002 - 13. 9. 2012.

1932 - 2012. od: [a ce, Da ni ce, Da re i wi ho ve de ce. Sa hra na je da nas, 13. sep tem bra, u 15 ~a so va, na pra vo slav nom gro bqu u Sr bo bra nu. 60386

Vre me pro la zi, ute ha i za bo rav ne po sto je. Po ~i vaj u mi ru. S qu ba vqu i po {to va wem, su pru ga Stan ka, si no vi Vla di ca i Go ran sa po ro di ca ma.

\u ri Mi li ~e vi }u @eq ka Be `a na Ne u te {na maj ka, Je le na Be `an.

60270

S E ] A W E

Oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je u 84. go di ni pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac, de da i pra de da

Na {em vo qe nom |e du

60271

\u ra Mi li ~e vi}

hva la za mu drost, zna we i pre div ne tre nut ke ko je smo pro ve li za jed no. Osta }e{ za u vek u na {im sr ci ma.

Sa hra na je da nas, 13. 9. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Tvo ji unu ci: Pe |a i Sr |an sa po ro di ca ma.

O`a lo {}e ni: su pru ga Mil ka i }er ka Slav ka sa po ro di com.

60311

60310

Po sled wi po zdrav dra gom

Po sled wi po zdrav na {em dra gom

Oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je pre mi nuo

Bo go qub Kraj nov Bra {a

Slo bo da nu Stoj ni }u 1944 - 2012. Sa hra na je u pe tak, 14. 9. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: su pru ga Ta wa, }er ka Si mo na, unu ka So fi ja, zet Zo ran i osta la rod bi na. 60377

Go ra nu Nec ko vu

Sa hra na je 13. 9. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

De set go di na je pro {lo, ali tu ga i se }a we pro }i ni ka da ne }e. Tvo ji: Mi ra, Ju go slav, Sa wa i Awa. 60315

Dra go van-Dra gan Bo to {ki

od po ro di ce Ili}.

60314

O`a lo {}e na po ro di ca. 60338

Емир Хаџихафизбеговић

Плави круг Гост емисије је један од најдаровитијих глумаца у региону, Емир Хаџихафизбеговић. Каријеру је, после завршених студија глуме у класи Емира Кустурице, започео једном епизодном улогом управо у остварењу свог професора, у канском победнику 1985. „Отац на службеном путу”. Аутор и водитељ: Горан Вукчевић (РТВ 1, 14.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.05 00.35 01.35 02.00 02.50 03.15

06.35 07.00 07.50 08.10 09.05 10.00 10.45 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.25 14.35 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.30

tv program

~etvrtak13.septembar2012.

Добро јутро, Војводино Под истим кровом Центар света Вести Слободан пад Групни портрет са орловима, док. програм Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Вршачки венац, фестивал фолклора Додати живот годинама Вести 11. фестивал Прва хармоника Војводине Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Живопис Здраво живо Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Фолдер култура ТВ Дневник Преваранти Сучељавање Војвођански дневник Један на један Оперативци Хроника Бранковог кола Комшилук Концерт године 2000. Фолдер култура Сучељавање Плави круг 11. фестивал Прва хармоника Војводине

Кухињица – мађ. Ток шок Здраво живо Концерт године Грување Грување уживо у студију М Јазик 2011.-Бифанк Пословни успех (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године Хроника Бранковог кола У првом лицу науке Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Биографије Фолдер култура У првом лицу науке

07.30 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке Панонско јутро Лола Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Путописи Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Филмски програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.00 10.05 10.36 11.10 11.15 12.00 12.15 12.32 13.17 13.23 13.51 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.48 22.51 23.21 00.10 00.25 00.34 01.20 02.52 03.00 03.22

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.30 Серијски програм 12.30 Рецепти Лауре Равајоли 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Украдена срца 15.30 Азбука родитељства 16.00 Дунавска салетла 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Све што желим 23.00 Серијски програм 23.55 Украдена срца

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Цео живот за годину дана Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Виа милитарис Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Мекбрајдпсећи живот, филм Гастрономад Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Лица у гомили, филм Вести Око Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Ноћни летачи, филм Цео живот за годину дана Вести (04.00,05.00) Цео живот за годину дана

Мила Јововић

Лица у гомили Након што је преживела напад серијског убице, главна јунакиња добија поремећај - неспособност препознавања и памћења лица људи. Покушава да живи са овом врстом „слепила”, док јој се лица људи мењају сваки пут када их испусти из вида. Улоге: Мила Јововић, Џулијан Мекмахон, Мајкл Шенкс, Маријана Фејтфул Режија: Џулијен Магнат (РТС 1, 21.00)

Беким Фехмиу

Метрополис У вечерашњој емисији биће речи о изложби „Беким Фехмиу - богатство изгубљено у тишини”. Ова изложба, на којој је хронолошки приказан живот глумца од најранијих дана па све до краја живота, трајала је од 6. до 12. септембра у Дому омладине Београда. Уредник: Војислав Карановић (РТС 2, 20.30) 06.47 07.22 07.28 07.50 08.02 08.07 08.13 08.39 08.55 09.22 09.52 10.15 10.46 11.13 11.38 12.10 13.00 14.00 14.26 14.42 15.08 15.23 15.28 15.38 16.10 17.00 17.23 18.07 18.39 20.00 20.30 21.00 21.48 22.55 23.25 00.15 01.30 02.01 02.31 02.51

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Под отвореним небом Политичке идеје у срба Ново гробље у Београду Може и другачије Магазин Лиге шампиона Српске спортске легенде Живот са музиком У свету Траг у простору Моцарт: Увертира и клавирски концерт Трезор Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Ново гробље у Београду Може и другачије Датум Верски календар Беокулт ТВ лица: Небојша Глоговац...као сав нормалан свет Породични кругови Очајне домаћице Челисимо Рукомет-Суперкуп: Партизан Спартак Живот и стандарди Метрополис Очајне домаћице Међу нама Хроника 46.Битефа Београдски џез фестивал Трезор ТВ лица: Небојша Глоговац...као сав нормалан свет Челисимо Породични кругови Живот и стандарди

Лична грешка Аутор: Лазар Куртеш (Новосадска ТВ, 20.00)

09.45 Шпански рукомет: Барселона – Хелвецтија 11.00 Квалификације СП: Енглеска – Украјина 13.00 ТВС 14.00 КХЛ: Авангард – Салават 16.30 Барса ТВ – Добродошао Перо Антић 17.00 Мобил 1 17.30 КХЛ: Атлант – Амур 20.00 Премијер лига Магазин 21.00 На данашњи дан 21.15 Из архиве Спорт Клуба: Њукасл – Арсенал 23.15 КХЛ: Авангард – Салават 01.45 Кејџ ратници – Јордан 2

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.35 01.30 01.35 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Радна акција Филм: Прави злочин Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

06.30 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм: Црвено класје 12.00 Топ шоп 12.30 Здравље и ви 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Монк 15.00 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм 20.00 Ало, ало 21.00 Филм: Срећни број Слевин 23.00 Удовице 00.00 Ало, ало 01.00 Филм: Обогати се или умри покушавајући 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Срећни број Слевин

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.10 У потрази за јагуаром с Најџелом Марвеном 08.00 Топшоп 08.20 Најбоље године 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.15 Нинџа ратници 14.15 Филм: Прави непријатељ 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.00 Нинџа ратници 21.00 Филм: Клопка за инспектора Калахана 23.20 Вести 23.55 Спортски преглед 00.15 Увод у анатомију 01.05 Амерички топ-модел 01.55 Саут Парк 02.20 Најбоље године 03.10 Увод у анатомију 03.55 Укључење у Б92 Инфо

Ирена Стојановић

Моја велика свадба Звучи готово немогуће испланирати, организовати и спровести у дело церемонију венчања за само 48 сати, али у овој емисији све је могуће. Очување српског културног наслеђа, али и других народа на овим просторима, учинило је да одлазак пред олтар младима не буде ноћна мора... Водитељи: Ирена Стојановић и Мирослав Мики Ђуричић (Пинк, 21.00) 07.00 10.15 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.20 17.10 18.00 18.30 19.15 20.10 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00

Љубавни сигнали На стотине девојака и младића, али и оних старијих од 30, па и 40 година, пријавило се ТВ Хепи, за учешће у овом шоу програму, где би, уз помоћ астролога и нумеролога, али и директним упознавањем, забавом, разним играма, успели да нађу себи партнера. И освоје вредну награду до 20.000 евра! (Хепи, 21.40) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Заклети на ћутање Моја Србија Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Ужичка република 2. део, филм Љубавни сигнали Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Голи живот Насловна страна – квиз Заклети на ћутање Моја Србија

Добро јутро Мала невеста Брачни судија Први национални дневник Слажи ако смеш Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Север Југ Мала невеста Знамо се Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Север Југ Немогућа мисија Филм: Живи песак

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УсПОн И ПАд сРП сКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „еКО нОМ сКе ПО ЛИ ТИ Ке”

Пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 најгора мама на свету 11.20 екстремни водич за родитеље са Џо Фрост 12.15 Л.А. Инк 13.10 стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери: борба са килограмима 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 стручњак за торте 20.00 најбољи амерички кувар 20.55 нова нада посластичара 21.50 соул фуд породица 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 најбољи амерички кувар

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

07.00 добро јутро, Хрватска 10.10 Поглед на Земљу, док. серија 11.05 Заволите свој дом, док. серија 12.00 дневник 12.40 Моћ судбине 13.30 др Оз 2, ток шоу 14.30 Хрватска хроника БиХ 14.55 Брат Иван Бонифације Павлетић, док. филм 15.45 Фотографија у Хрватској 16.05 Тата-мата, док. серија 16.58 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 дневник 20.15 Живот са сликама, док. филм 21.05 Паралеле 21.35 Пола сата културе 22.15 дневник 3 22.55 Циклус Култни првенци: Отров, филм 00.25 Палс, филм 02.05 др Оз 2, ток шоу 02.45 8. спрат, ток-шоу

Хитлерова потопљена тајна Геније дизајна Борба против Црвеног барона Животиње које су ушле у историју Заборављени начини исхране Мане: Човек који је измислио модерну уметност У крупном кадру Тајм тим година X Геније дизајна Царство мора Заборављени начини исхране Ратници Исток-Запад: Путовања из средишта Земље наполеон Хитлерова потопљена тајна Царство мора Истина о Јурију Гагарину Германска племена

сем и Макс Ози Бу Туђа Америка Краљица Лангкасуке Моја омиљена црнка Без заклона Гувернанта сестре Магдалене еротски филм еротски филм

Ту ђа Аме ри ка Жи во пи сна при ча о до се ље ни ци ма са не ко ли ко раз ли чи тих стра на све та, ко ји по ку ша ва ју да на ђу свој аме рич ки сан. Иако пот пу но раз ли чи ти ме ђу соб но, му ке ко је до жи вља ва ју бо ре ћи се за сва ко днев ни оп ста нак спа ја ју их на нео би чан на чин... Уло ге: Ми ки Ма ној ло вић, Том Кон ти, Зор ка Ма ној ло вић, Сер геј Три фу но вић Ре жи ја: Го ран Па ска ље вић (Си не ма ни ја, 11.00)

Сер геј Три фу но вић

06.00 07.40 09.30 09.55 11.55 13.15 15.25 16.50 18.35 20.05 21.30 22.55 00.50 02.25 03.50 05.25

друга жена Луди камен Филмови и звезде Каубоји и ванземаљци Медвед Јоги X-Мен. Прва класа Музичка секција Аутомобили 2 Тренер 25 карата Његов начин спартак 127 сати 30 минута или мање страва у Улици брестова Холивуд на снимању

добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру вокер, тексашки ренџер Монк Пандури новајлије вокер, тексашки ренџер добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: Завештање страха Филм: Уклети темплари

08.05 езел 09.10 Мекгyвер 11.05 Тв продаја 11.30 ексклузив таблоид 11.50 Крв није вода 12.45 Тв продаја 13.00 Ружа ветрова 14.00 сулејман величанствени 15.00 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5, Информативна емисија 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 сулејман величанствени 22.10 ЦсИ 23.45 РТЛ вести 00.00 Менталист 01.50 Астро шоу, емисија уживо 02.50 Закон и ред

се РИ ЈА

ЦсИ

Гол ди Хо ун 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20 00.20

Тек сас екс прес Лу Жан По плин по се ћу је свог су пру га Кло ви са у др жав ном за тво ру. Али раз лог ње не по се те ни је са мо ода ност пре ма во ље ном му шкар цу. Лу Жан на го во ри Кло ви са да по бег не ка ко би за јед но оте ли свог син чи ћа ко јег је др жа ва удо ми ла у хра ни тељ ској по ро ди ци. Уло ге: Гол ди Хо ун, Бен Џон сон, Мајкл Сакс, Ви ли јам Атер тон, Гре го ри Вал кот Ре жи ја: Сти вен Спил берг (ХРТ 2, 20.00) 07.05 07.35 08.00 08.25 08.45 09.10 10.00 11.35 12.05 12.45 13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.20 18.45 19.30 20.00 21.50 22.40 23.35 00.25 01.00

Мала Тв Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Х2О Уз мало воде! Школски сат Боуфингер - краљ Холивуда, филм Алпе дунав Јадран Параван Хоризонти Палс, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Цртани филм Реконструкција еџмонт дарма и Грег нови клинци с Беверли Хилса слатко лудило Тексас експрес Топ гир 11, док. серија сестра Џеки Мућке Битанге и принцезе ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Блеф слепог човека Биографија - Камерон дијаз Игра са замишљеним другом скоро жена Биографија - Џон Траволта дивља река Танка линија смрти Биографија - Камерон дијаз Убиство на планини сенки Биографија - Џон Траволта Резервне убице Грађани опасних намера

05.50 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.20 02.35

Златна рибица нада и слава Алиса Без даха само када се смејем Поље љубави Путовање живота Птичица друмска кафана еротски филм еротски филм еротски филм

Гру па му шка ра ца на па ла је дом Хе че ро вих. Пре ту кли су При си лу, ње ног си на Ре џи ја и не ћа к а Френ ки ја. Ком ши ја Бил Френч кре нуо је да им по мог не, али на сил ни ци су га хлад но крв но уби ли, баш као и ком ши ју Џеј со на и ње го вог сед мо го ди шњег си на... Уло ге: Ло ренс Фиш бурн, Ро берт Деј вид Хол, Ерик Сман да, Ге ри Дур дан, Марџ Хел ген бер гер (РТЛ, 22.10)

Марџ Хел ген бер гер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Прљави послови Мајстори за оружје Мотоциклистички клуб Лафинг девилс 23.00 Како извући живу главу 00.00 Амерички оружари

08.30 08.45 09.00 10.00 11.00 15.30 16.30 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30

Мотоспортови сви спортови Бициклизам сви спортови Фудбал сви спортови Фудбал Борилачки спорт Борилачки спорт Покер сви спортови Фудбал

Slo ve ni ja pri mo ra na da za vo li Evro pu

LA DI MIR GLI GO ROV: U sva koj ze mqi ral nog vo |u. I to je pro blem Sr bi je. Ona ni je ima ima ne zna li ca i fan ta sta, ali obi~ no oni ne la, a ne ma ni da nas, li be ral nog vo |u. To ni su bi li do bi ju vlast, ve} pi {u kwi ge, ob ja vqu ju glu - ni Ni ke zi} ni \in |i}. Iz nad Ni ke zi }a je bio Ti to, po sti i to je u re du. Wi ho va glu post - wi ho va od go - a \in |i} po stao vo qen i vo |a tek kad su ga ubi li. Slo ven ci uop {te ni su sre} ni zbog ula ska u EU. vor nost. Ali da to bu de dr àv na po li ti ka i tra je Oni su ma li i stra {no se bo je da }e slo ve na~ ka na de ce ni ja ma, do da nas, za i sta je ret ko. Wi ho va ide ja je bi la - Mi lo {e vi} pre u zi ma vlast u par ti ji, par ci ja da ne sta ne. Ali shva ti li su da je in te gra ci ja ti ja dr ì voj sku i mi dr ì mo dr à vu, a po sle }e mo da kon tro li {e mo i Mi lo {e vi }a ili da ga sme ni mo, {ta nam bu de od go va ra lo. Na ne ki na ~in je do to ga i do {lo, sa mo {to se dr à va i sve osta lo sma wi lo. I to je dra ma ti~ no ko {ta lo. Za {to Sr bi ja, ko ja je, kao i ce la Ju go sla vi ja, ima la li be ral ni ji so ci ja li zam, ni je us pe la da to is ku stvo pre tvo ri u svo ju pred nost, ne go je za o sta la za dru gim ze mqa ma, po put Ma |ar ske, ê {ke, Slo va~ ke? - Kqu~ no ogra ni ~e we, ko je raz li ku je po lo àj li be ra li zma u Sr bi ji, pa i ve li kom de lu biv {e Ju go sla vi je, od onog u cen tral noj Evro pi, i u vre me so ci ja li zma, ali i po sle to ga, do da nas, je u to me {to li be ra li zam ov de tre ba da ide iz pri vat ne ili pri vred ne u jav nu sfe ru. Ceo pro blem Ha vel bi u Sr bi ji iz gu bio i na op {tin skim iz bo ri ma re for mi u ono vre me je bio da se mo ra uze ti kao dat wi hov in te res. Jo è Men cin ger, ko ji bi naj ra di je jed no par tij ski si stem ili na ci o na li zam, na ci o na da EU ne ma, ka è: mi mo ra mo i u EU i u evro. Za li sti~ ka he ge mo ni ja ili ne ki auto ri ta ri zam, i da {to? Jer Slo ve ni ja dru ga ~i je ne mo è bi ti kon ku se on da gle da ka ko da se taj si stem ero di ra {i re wem rent na. Mo ra{ ima ti otvo re ne gra ni ce i kon ku pri vred nih slo bo da. ren ci ju s pro iz vo |a ~i ma Austri je, Ita li je, Ne U cen tral noj Evro pi su od 1989. pr vo re {i li po ma~ ke, da bi mo gao ima ti svo je va qa ne pro iz vo de, fir me, me na xe re. li ti~ ko pi ta we i us po sta vi li de mo kra ti ju, pa su Sr bi ja uvo zi pu no, ali we ni pred u zet ni ci ne iz po sle pre {li na pri vred no i osta la pi ta wa. U Sr vo ze ni {ta, ni ti pro iz vo de. Oni su go ri su od svi bi ji ni je bi lo ta ko, jer po sto ji pri vat na sfe ra ko ja war skih tr go va ca. Oni su bar u na sto ja wu da iza |e na kraj sa pro da va li svi we Austri ji, to jo{ uvek ne de mo krat skim ili je mno go kom pli ko va ni ji i bo ne do voq no de mo kra ti zo va nim Ako dru{tvo nije qi po sao od ovo ga {to se ra di po li ti~ kim si ste mom mo ra da demokratsko, onda mora sad. Ne mo è se jed na ze mqa re ga pot ku pqu je. Ne sa mo fi nan imati liberalnog vo|u, for mi sa ti ako ne ma otvo re nu sij ski, ve} i ide o lo {ki. Da kle, kakvog Srbija nikada nije pri vre du i de mo krat ski po li da se pri ka zu je kao na ci o nal na, ti~ ki si stem, gde se par ti je pa tri ot ska i sli~ no. U Sr bi ji imala. Iznad Nikezi}a sme wu ju i me |u sob no kon tro li ~e sto mo è te da ~i ta te u no vi je bio Tito, a \in|i} je {u. U cen tral noj Evro pi su, na na ma ka ko dr à va su vi {e tro po stao vo qen i vo |a mo je ve li ko iz ne na |e we, ~ak {i, ali ne ma pri ti ska ni od ko tek kad su ga ubili ima li li be ral ne par ti je na ga da se sma we oba ve ze dr à ve. vla sti. Re ci mo, Po qa ci. To je Na pro tiv. vr lo ret ko. Obi~ no su li be ral ne par ti je ma win ski Dr à va mo ra da bu de na stra ni po tro {a ~a, a ne part ne ri ko ji po ku {a va ju da pro gu ra ju ne {to od pro iz vo |a ~a. To ga ne ma, ne go, na pro tiv, po sto ji svo jih ide ja. Isto je u ê {koj, pa i u Slo va~ koj. Mo spre ga iz me |u tzv. pri vat ni ka i dr à ve. Na sta je è ~o vek sa wi ma da se sla è ili ne sla è, u po je oli gar hij ska struk tu ra, ko ja de le gi ti mi {e i pri di nim stva ri ma da sma tra da su lu da ci, ali ge ne ral vat nu pri vre du i dr à vu, kao ko rum pi ra nu, pa u krana ori jen ta ci ja je li be ral na. To ga ne ma u Sr bi ji. j woj in stan ci i de mo kra ti ju. Ta ko na sta je ve li ki Re for me o ko ji ma se da nas ras pra vqa u Sr bi ji, pri ti sak da se na je dan ili dru gi na ~in u stva ri iza iste su kao one pre go to vo po la ve ka u Ju go sla vi ji. zi va auto ri tar ni si stem. To se vi di po go vo ri ma I da nas ih dik ti ra spoq no ogra ni ~e we, jer dr à va {e fo va par ti ja, na ro ~i to Ta di} i To ma Ni ko li}. vi {e ne mo è do bi ti no vac iz ino stran stva. Tad su Svi „ja ovo, ja ono“. Zna ~i {a qu po ru ku da }e su tra ob u sta vqe ne do na ci je, sad je ote à no za du ì va we. oni bi ti ne ki no vi Pu tin, jer to je sad ideal ov de A Sr bi ja mo ra da us po sta vi si stem od go vor no sti ve li kog bro ja qu di. pri vred nih i so ci jal nih su bje ka ta: na gra da za Da kle, pro blem Sr bi je i pre 40-50 go di na i da nas uspeh, ka zna za pro ma {aj. Po gle daj te re ak ci je tzv. bio bi u to me {to se li be ra li za ci ja ogra ni ~a va la pa tri ot skih sna ga. Ista je bi la i pre po la ve ka. na pri vre du? Na rav no, da nas je to pri mi tiv ni je, glu pqe i go re - Ta ko je uvek bi lo. Pri vred na re for ma je ima la for mu li sa no, ali iz me |u „Dve ri” i „Prak si sa” ne isti pro blem i ’65. i ona An te Mar ko vi }a, de ve de ma ve li ke raz li ke. Pr vi go vo re: po ro di ca; dru gi su se te. Li be ra li za ci ja mo ra da ide pa ra lel no iz obe o rad ni~ koj kla si. Ili, ka kva je raz li ka iz me |u sfe re, po li ti~ ke i pri vred ne, od no sno pri vat ne. „No ve srp ske po li ti~ ke mi sli” i „Prak si sa”. To Ali, pri vat na pri vre da je sa mo neo p ho dan, ali ne i su iste glu po sti. I oni su ima li dok to ra te, kao i do vo qan uslov; ako je za {ti }e na i po sto ji oli gar ovi. Oni su ~ak bi li obra zo va ni ji, ne ki od wih su hij ska ve za iz me |u po li ti~ ke i pri vred ne sfe re, ne bi li na naj bo qim svet skim uni ver zi te ti ma, ovi o ma ni {ta od li be ral nih re for mi. Od no sno, ako to me mo gu sa mo da sa wa ju. dru {tvo ni je de mo krat sko, on da mo ra da ima li be -

Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „Ис ПРед вРе Ме нА” по кло ни ли су Фон да ци ји нУнс-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнс, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak13.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Мо же те на ста ви ти та мо где сте сте ју че за по че ли и ра ди ли, са ра ђи ва ли и де ло ва ли у јав но сти. Зве зде су вам на кло ње не у прав цу на ме та ња сво је во ље и ре а ли за ци је ци ље ва.

BIK 20.4-20.5.

Пра во вре ме за аван ту ру, на би ло кој на чин, у би ло ком сег мен ту. Тро ши те но вац и пре не го што вам стиг не, ра чу на ју ћи на фак тор сре ће. Љу бав ни кон так ти су уче ста ли ји.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

13. septembar 2012.

Мо же те да за ин те ре су је те за се бе би ло ко га, са мо на пра ви те из бор. При то ме се во ди те сво јим ста во ви ма и оче ки ва њи ма. Пу но раз ма тра ња, ма ло ре а ли за ци је.

Љу бав на ди на ми к а не ми нов но до но си и про бле ме, све и да их не ће те. Дра га осо ба је при лич но од луч на у оно ме што же ли, али ни ви не од у ста је те од свог пла на и про гра ма.

Ин спи ра ци ја је сву да око вас. Не мој те до зво ли ти да вам про мак ну не ке шан се. Скло ни сте аван ту ри. Не ко се по ја вљу је, па не ста је. Има те пу но по сла, и да ље.

Мо же се де си ти да уско ро са зна те не ке ве сти, до ла ском јед не жен ске осо бе.У сва ком слу ча ју, до ми нант ни сте на лич ном пла ну. Раз не по слов не ком би на ци је.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Је сте три на е сти, али ни је пе так. А да је и пе так, шта вам ко мо же? По ша љи те по ру ке и мол бе не где у све мир, па их ре а ли зуј те по сво ме. Ла ко до успе ха.

Оства ру је те до бру са рад њу са го то во сви ма, и уме те на пра ви и при хва тљив на чин да пре зен ту је те оно че му те жи те. Зва нич ни па пи ри вам отва ра ју но ве мо гућ но сти.

Из гле да да је ово ви ше вре ме ра да на се би, не го љу ба ви. При сут ни сте на рад ном ме сту, али и од сут ни, мен тал но или фи зич ки. Све то има сво јих ча ри. По вољ но вре ме за би знис.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Кон так ти са ино стран ством ни су по у зда ни, док ви те жи те си гур но сти и до след но сти, та ко да се не мо же те осло ни ти на дру ге, ових да на. По ве ди те ра чу на о свом здра вљу.

Дру штве ни сте, има вас сву да, али се те шко кон цен три ше те да за вр ши те оно што би би ли ва ши при о ри те ти. Пр во их де фи ни ши те, а за тим бу ди те до след ни, ако мо же те.

По слов на си ту а ци ја обе ћа ва ви ше не го што би би ло ре ал но. Ис ко ри сти те сво је шан се у да том тре нут ку, али при хва ти те ком по нен ту про ла зно сти и не мој те пре ви ше оче ки ва ти.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Ро ди ли се ма ли вам пи ри PROGNOZA

Киша

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 22 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 30 Niш

Evropa

ПоСле Подне

НО ВИ САД: По сте пе но на о бла че ње уз ки шу по сле под не. Ве тар ују тру уме рен ју жни и ју го и сточ ни, а по под не се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 15 до 24 сте пе нa, по сле под не у па ду. ВОЈ ВО ДИ НА: На о бла че ње са ки шом уз за хла ђе ње. На ис то ку и ју гу Ба на та оста је то пло са сун ча ним пре и о ди ма пре под не, а по под не са мо гу ћом ки шом и ло кал ним пљу ско ви ма. Ве тар уме рен ју жни и ју го и сточ ни, а се вер ни и се ве ро за пад ни на се ве ру и за па ду Вој во ди не. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 14 до 27 сте пе ни на ју го и сто ку Ба на та. СР БИ ЈА: На о бла че ње са ки шом на се ве ру и за па ду Ср би је уз за хла ђе ње на том под руч ју. На ис то ку и ју гу Ср би је оста је вр ло то пло и сун ча но пре под не, а по под не су мо гу ћи ло кал ни пљу ско ви. Ве тар уме рен ју жни и ју го и сточ ни, а се ве ро за пад ни на се ве ру. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 8 до 32 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так и за ви кенд све жи је са по вре ме но ки шом. На се ве ру де ли мич но раз ве дра ва ње у не де љу. На за па ду и се ве ро за па ду Ср би је ће би ти нај све жи је са тем пе ра ту ром ис под 20 сте пе ни. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре ме не ће при ја ти хро нич но обо ле ли ма, на ро чи то це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма, аст ма ти ча ри ма и oсобама са ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у ви ду гла во бо ље, по спа но сти и бо ло ва у згло бо ви ма и ми ши ћи ма.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 17 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Зве зде се ри је „True blood” Ана Пакин и Стив Мојер по ста ли су ро ди те љи бли за на ца. Пред став ни ци по пу лар ног па ра из ја ви ли су да је Ана ро ди ла бе бе пре не ко ли ко не де ља и да се сви до бро осе ћа ју. У са оп ште њу ко је је ју че об ја вље но ни је пре ци зи ра но ка да и где су бли зан ци ро ђе ни и ког су по ла, а пр ве ве сти о то ме пре нео је ма га зин „Пи пл”. Бе бе су пр ва де ца Па ки но ве (30), док Мо јер (42) има дво је де це из прет ход них ве за. Па ки но ва и Мо јер су се вен ча ли пре две го ди не. Мо јер у се ри ји „Пра ва крв” игра вам пи ра Би ла Комп то на, док Па ки но ва игра ко но ба ри цу, те ле па ту Су ки.

VIC DANA За што пе тао ку ку ри че та ко ра но? За то што ка сни је не мо же да до ђе до ре чи од ко ко ша ка!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

98 (-18)

Slankamen

178 (-12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

157 (-20)

Zemun

240 (-11)

Bogojevo

138 (-17)

Panчevo

260 (-8)

Smederevo

448 (-6)

Baч. Palanka 164 (-18) Novi Sad

141 (-15)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

172 (2)

S. Mitrovica

22 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

245 (1)

Beograd

184 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

164 (-12)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

-96 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

24 (0)

Reшeњe iz proшlog broja