Dnevnik 13.oktobar 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 13. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22868 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POMO] PENZIONERIMA MOGU]A I PRE REBALANSA BUYETA

Pet hiqadarki krajem nedeqe? str. 5

RAZMAHALI SE QUDI I MA[INE

Srbija treba da bude lider u Evropi str. 2

INTERVJU IGOR PAVLI^I], GRADONA^ELNIK NOVOG SADA

Mogu}a promena u sastavu gradske koalicije

Bulevar Evrope raste na dve strane

str. 7

str. 3 NASLOVI

PRAKSA GOVORI DA PACIJENTI NE ZNAJU SVOJA PRAVA

Bolni~ko le~ewe ne tra`i nov~anik

str. 14

SPORT

str. 16 – 20

Politika 3 [ormaz ostaje poslanik

Ekonomija 4 Mleka ne}e biti bez interventnog uvoza

Poqoprivreda 6 Banatska riba uskoro u Evropskoj uniji

Novi Sad 8 Izbacuju iz busa i osobe s regularnim kartama

Vojvodina 11 @etoni ne}e smawiti sva|e u ~ekaonici

Crna 13 Sutra presuda za rawavawe ~etvorice mladi}a

Dru{tvo ZLATO U LONDONU CIQ BORISA VAPENSKOG

15 U {kolama je presko~ena ova stranica istorije

Obla~no, ali suvo Najvi{a temperatura 18° S U NOVOM SADU PO^EO „TESLA FEST”

PARTIZAN NA POPRAVNOM, VR[^ANI U NALETU

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Mladi pronalaza~i tra`e {ansu

str. 9

Foto: F. Baki}

RAZGOVOROM S PREDSEDNIKOM SRBIJE TADI]EM DR@AVNA SEKRETARKA SAD HILARI KLINTON PO^ELA POSETU BEOGRADU

2

POLITIKA

sreda13.oktobar2010.

U SRPSKOM PARLAMENTU IPAK ODLU^ILI

Sutra o zlo~inima nad Srbima Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} sazvala je za ~etvrtak sednicu na ~ijem dnevnom redu }e biti predlog deklaracije o osudi ratnih zlo~ina nad Srbima. Deklaracijom }e, kada bude usvojena u parlamentu, biti osu|eni zlo~ini po~iweni na prostoru biv{e Jugoslavije tokom devedesetih godina pro{log veka. Predlog deklaracije je podnelo 123 poslanika, saop{teno je iz parlamenta Srbije.

U radnom tekstu deklaracije Skup{tine Srbije o osudi zlo~ina u~iwenih nad pripadnicima srpskog naroda i gra|anima Srbije, parlament pru`a punu podr{ku svim dr`avnim organima i institucijama u ~ijoj nadle`nosti je da istra`uju zlo~ine, prikupqaju dokaze i preduzimaju gowewe u skladu sa zakonom. Navedeno je i da parlament pru`a punu podr{ku dr`avnim institucijama u ~ijoj je nadle`nosti i saradwa s me|unarodnim organima i organima drugih dr`ava u gowewu osumwi~enih za te zlo~ine. Dr`avne institucije imaju podr{ku parlamenta i da, ~uvaju}i trajno se}awe na `rtve, stalno podse}a-

ju svetsku javnost na stravi~ne zlo~ine po~iwene nad srpskim narodom i gra|anima Srbije tokom devedesetih godina 20. veka i insistiraju pred me|unarodnim institucijama na tome da srpske `rtve imaju isti tretman kao i `rtve pripadnika drugih naroda, a da po~inioci zlo~ina jednako odgovaraju. „Narodna skup{tina poziva sve me|unarodne organizacije i institiucije koje se bave istra`ivawem i procesuirawem zlo~ina po~iwenih na teritoriji biv{e Jugoslavije da do kraja istra`e i na adekvatan na~in kazne po~inioce zlo~ina nad srpskim narodom i gra|anima Srbije“, navedeno je u predlogu deklaracije.

Tako|e, parlament, dosledno slede}i politiku uspostavqawa trajnog mira u regionu i prevazila`ewa trauma skore pro{losti, pru`a punu podr{ku pravnom timu koji zastupa Srbiju u postupku protiv Hrvatske pred Me|unarodnim sudom pravde. „Narodna skup{tina se zala`e za iznala`ewe trajnog re{ewa koje bi dovelo do istine i pomirewa“, navedeno je u predlogu deklaracije.

DSS se ne sla`e Demokratska stranka Srbije osudila je predlog Deklaracije o osudi zlo~ina nad Srbima jer su, kako je ocenila, usvajawem prvo zasebne Deklaracije o osudi zlo~ina u Srebrenici, srpske `rtve postale `rtve drugog reda, a ovom deklaracijom „se, na`alost, uvode i `rtve tre}eg reda“. Portparol DSS Petar Petkovi}, u pisanoj izjavi, je naveo da se podela me|u `rtvama pravi tako {to se jedni zlo~ini osu|uju, a zlo~ini po~iweni u NATO agresiji se ne osu|uju ve} se prema tim `rtvama izra`ava samo `aqewe. „Duboko je nemoralno praviti razliku izme|u nevinih `rtava i za najo{triju je osudu {to zlo~ini koji su po~iweni u toku NATO agresije nisu nazvani pravim imenom i {to su te `rtve posebno diskriminisane“, rekao je Petkovi}, saop{tila je DSS.

Holandija danas o nama Komitet za evopske poslove holandskog parlamenta raspravqa}e u danas o daqim evropskim integracijama Srbije. Odbor }e razmotriti li }e od svoje vlade da zatra`i da podr`i odluku o prosle|ivawu srpske kandidature Evropskoj komisiji, potvr|eno je Tanjugu u holandskom parlamentu. Ta tema bi}e na dnevnom redu predstoje}eg sastanka Saveta Evropske unije u Luksemburgu, a podr{ku Srbiji najavilo je svih ostalih 26 ~lanica Unije. Kako stvari stoje u ovom trenutku verovatnije je da }e holandski parlament ostati pri stavu da Beograd ne mo`e ostvari-

ti nikakav daqi napredak u integracijama bez hap{ewa i izru~ewa Ratka Mladi}a.

Holandija, koja je ponovo izolovana u svom protivqewu nastavku evropskih integracija Srbije bez onoga {to smatra „punom saradwom sa Sudom u Hagu“, {to se pre svega odnosi na hap{ewe i izru~ewe biv{eg vojnog lidera bosanskih Srba Ratka Mladi}a Ha{kom sudu, nije u mogu}nosti da bez adekvatne odluke u parlamentu podr`i prosle|ivawe kandidature Srbije EK, o ~emu su se pro{log meseca jednoglasno saglasile sve ostale dr`ave ~lanice Unije.

[ANDOR EGERE[I U KAWI@I NA „DANU OTVORENIH VRATA“

Nadle`nosti i novac Predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i izrazio je ju~e u Kawi`i uverewe da }e Pokrajina polako ali sigurno do kraja ovog mandata preuzeti sve nadle`nosti koje joj pripadaju, ali da se to mora ~initi efikasno, uporedo s obezbe|ewem novca. On je ista-

kao da je preduslov za efikasno preuzimawe nadle`nosti dono{ewe zakona o imovini AP Vojvodine i lokalnih samouprava, kao i o wihovom finansirawu.

Egere{i je zajedno s potpredsednicima Branimirom Mitrovi}em i Martinom Zlohom i sekretarom Miloradom Gr{i}em, ju~e posetio Skup{tinu op{tine Kawi`a, gde su razgovarali s rukovodstvom ove op{tine i odr`ali „Dan otvorenih vrata Skup{tine AP Vojvodine – u susret gra|anima“, a zajedno

s doma}inima obi{li su bawu Kawi`a.

Egere{i je istakao da je ciq ovakvih poseta da se pru`i primer kako treba sara|ivati izme|u pokrajinskog parlamenta i lokalnih samouprava, a da je veoma bitan i dijalog s gra|anima da bi se oni neposredno upoznali s radom Skup{tine APV. – Za Skup{tinu Vojvodine nema tabu-tema i nema tajni, na sva pitawa uvek smo spremni da damo odgovore jer je veoma va`no da nas gra|ani ne posmatraju kao funkcionere u „zlatnim kavezima“, nego da kroz ovakav vid komunikacije ~ujemo wihovo mi{qewe i inicijative – rekao je Egere{i. – Posebno smo ponosni na to {to smo dobili priznawe kao jedna od najotvorenijih institucija u na{oj zemqi. Ve} smo obi{li veliki broj vojvo|anskih op{tina u okviru ove akcije jer `elimo dijalog s gra|anima, pa smo i u Kawi`i ~uli vi{e konkretnih ideja.

Nama je obaveza da saslu{amo gra|ane i, {to je najte`e, da na osnovu wihovih inicijativa i ideja radimo na re{avawu problema da bi svima bilo boqe.

M. Mitrovi}

DNEVNIK

RAZGOVOROM S PREDSEDNIKOM SRBIJE BORISOM TADI]EM AMERI^KA DR@AVNA SEKRETARKA HILARI KLINTON ZAPO^ELA POSETU BEOGRADU

Srbija treba da bude lider u Evropi Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e, posle razgovora s ameri~kom dr`avnom sekretarkom Hilari Klinton, da Srbija gradi partnerske odnose sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama na novim temeqima, posle mnogo godina nesporazuma i opadawa nivoa komunikacije. Razgovorom s predsednikom Srbije ameri~ka dr`avna sekretarka po~ela je zvani~nu posetu Srbiji.

Razgovarali su ne{to vi{e od sat, najpre nasamo, a zatim su im se pridru`ili saradnici – pomo}nik ameri~ke dr`avne sekretarke za evropska i evroazijska pitawa Filip Gordon, kao i srpski ministri spoqnih poslova i odbrane, Vuk Jeremi} i Dragan [utanovac.

Predsednik Tadi} je u zajedni~kom obra}awu novinarima podsetio na to da je dolazak Klintonove u Beograd druga bilateralna poseta nekog visokog ameri~kog zvani~nika, koja omogu}ava da Srbija i SAD grade odnose na novim temeqima.

Tadi} je rekao da je Srbija spremna za dijalog s Pri{tinom o svim `ivotnim pitawima i da `eli da dijalog po~ne {to pre.

– Srbija nikada ne}e priznati nezavisnost Kosova i Metohije, po{tuju}i legalna prava Albanaca, ali i brane}i svoja legitimna prava na Kosovu – poru~io je Tadi}. – Srbija je s 27 dr`ava EU podnela rezoluciju kojom se poziva na po~e-

Po wegovim re~ima, Srbija je zahvalna na podr{ci SAD u procesu integracija u Evropsku uniju jer je strate{ki ciq Srbije ~lanstvo u EU.

„Gospodine predsedni~e, vi ste to u~inili” – Kad smo pri~ali ranije telefonom, a posebno danas, istakla sam da nam je zajedni~ki interes mir i stabilnost regiona, da zemqe regiona {to pre u|u u EU... Nijedna zemqa nije zaslu`ila taj ulazak, nije u~inila dodatni napor... gospodine predsedni~e, vi ste to u~inili – zakqu~ila je {efica ameri~ke diplomatije.

– ^inimo sve da zavr{imo saradwu s Ha{kim tribunalom i uhapsimo preostale ha{ke begunce, Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a – naglasio je Ta-

Klinton: Dobrobiti dijaloga s Pri{tinom Hilari Klinton izjavila je da }e dijalog Beograda i Pri{tine pomo}i narodima Kosova i Srbije i imati pozitivan uticaj na odnose Srbije sa susedima, EU i SAD. – Srbija je suo~ena s izazovima, ali je Beograd na putu ka ja~em partnerstvu s evroatlantskom zajednicom i susedima – rekla je Hilari Klinton posle razgovora s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em. tak razgovora i mi `elimo da dijalog po~ne {to pre. Samo dijalogom mo`emo re{iti istorijski konflikt Srba i Albanaca.

~inili zlo~ine protiv srpskog naroda.

Tadi} se osvrnuo i na doga|aje u Beogradu od pre dva dana, i naglasio da je dr`ava pokazala

di}, i istakao da se to ~ini zbog sopstvenih gra|ana i pomirewa u regionu. – Srbija }e insistirati i na sudskim procesima protiv onih koji su po-

da deli evropske vrednosti za{tite identiteta svakog pojedinca.

– Jedino {tite}i prava svakog pojedinca i wegov identitet, mo`emo odbraniti temeqe demokratije, imati slobodno i prosperitetno dru{tvo – rekao je Tadi}.

– Zahvaqujem vam na poseti Srbiji, gospo|o Klinton, spremni smo za dijalog, mo`emo biti pouzdan partner SAD u regionu, ali nastavi}emo da branimo na{e legitimne nacionalne interese na demokratski na~in – poru~io je Tadi}, i istakao da posle godina nesporazuma, Srbija i SAD grade partnerske bilateralne odnose, posebno u oblasti odbrane, bezbednosti, borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton rekla je da postoje pitawa o kojima se Srbija i SAD ne sla`u, kao {to je Kosovo, ali da je rezolucija Generalne skup{tine UN osnov za dijalog koji mo`e doprineti poboq{awu. Po wenim re~ima, u tom dijalogu trebalo bi re{avati svakodnevna pitawa.

– Odluka Generalne skup{tine mo`e da postane osnova za dijalog i doprinese dobrobiti naroda Kosova i Srbije – rekla je Klintonova.

Ona je izjavila da su SAD zainteresovane za mir i napredak regiona, koji se kre}e ka EU. – Nijedna zemqa ne mo`e time dobiti vi{e od Srbije. ^lanstvo u EU }e pomo}i transformaciju srpske ekonomije – ocenila je Hilari Klinton.

Ona je zahvalila Srbiji na saradwi s Ha{kim sudom: – Po{tujem {to je za Srbiju saradwa s Tribunalom prioritet. Srbija ~ini napore da se begunci uhapse, {to i drugi treba da priznaju – izjavila je Hilari Klinton.

Izraziv{i zahvalnost Vladi Srbije {to je Beograd opredeqen za za{titu qudskih prava svih gra|ana, Hilari Klinton je odala priznawe hrabrosti srpske policije, koja je u nedequ u Beogradu osigurala bezbednost u~esnika „Parade po-

Evropske integracije zahtevaju jako vo|stvo, a predsednik Tadi} je to obezbedio (Hilari Klinton) nosa“. Ona je rekla da su snage reda demonstrirale podr{ku pravima svih.

Po wenim re~ima, SAD cene Srbiju, ne samo kao zemqu s izuzetnom istorijom, ve} i zbog wenog velikog potencijala.

– Ube|ena sam u to da Srbija mo`e postati, ne samo ~lanica EU ve} i lider i primer u Evropi. SAD su re{ene da sara|uju s vama na izgradwi boqe budu}nosti – poru~ila je Hilari Klinton u Beogradu.

Cvetkovi}: Ja~awe veza Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} preneo je dr`avnoj sekretarka SAD Hilari Klinton da je Srbija ~vrsto opredeqena za daqe ja~awe bilateralnih odnosa dve zemqe, doprinose}i regionalnoj stabilnosti i evropskoj budu}nosti Balkana.

Vlada Srbije je uverena u to da je dijalog Beograda i Pri{tine jedini put za prona-

la`ewe kompromisnog re{ewa za Kosovo i Metohiju, a Srbija je spremna da razgovori po~nu u skladu s nedavno usvojenom Rezolucijom u Generalnoj skup{tini UN, istaknuto je na sastanku, saop{tila je Pres-slu`ba Vlade Srbije.

Kada je re~ o ekonomskoj saradwi, konstatovano je da su Sjediwene Ameri~ke Dr-

`ave me|u najve}im stranim investitorima u Srbiji s ulagawem od oko 1,6 milijarde dolara.

Sastanku su prisustvovali i potpredsednici Vlade Ivica Da~i}, Bo`idar \eli} i Mla|an Dinki}, kao i direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delevi}, navodi se u saop{tewu.

REKLI SU

Trivan: Uzlazna putawa Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je sino} da poseta ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton, kao i wena izjava da nijedna dr`ava nije u~inila napore koliko Srbija da bi se pribli`ila Evropi, pokazuju da odnosi Srbije s velikim silama, posebno SAD, idu uzlaznom putawom. „Ohrabruju}i je i stav dr`avne sekretarke, koji }e nesumwivo uticati i na kreirawe slike o Srbiji u svetu da je to zemqa koja treba da poslu`i kao primer

drugim u Evropi, reformama koje je preduzela i u~inila“, rekla je ona. Portparolka DS-a je dodala da dr`avni funkcioneri Srbije to ponavqaju kada zahtevaju status kandidata za EU. „Mi to zahtevamo ne iz milosr|a i bilo kakve politi~ke korektnosti, ve} zbog svega {to ova dr`ava ~ini i zbog ~ega je nazivaju liderom u regionu. Drago mi je da je to potvrdila i dr`avna sekretarka SAD“, rekla je Jelena Trivan.

\uki}-Dejanovi}: Raduje izjava Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izrazila je zadovoqstvo zbog izjave dr`avne sekretarke SAD Hilari Klinton da Srbija mo`e postati ne samo ~lan EU nego i primer u Evropi. „Raduje konstatacija dr`avnog sekretara jedne velike sile da ~inimo dobre korake ka Evropskoj uniji“, rekla je Slavica \uki}-Dejanovi} Tanjugu. Ona je kazala da ulazak u EU jeste spoqnopoliti~ki ciq Srbije i da

je zadovoqna zbog izre~ene konstatacije dr`avne sekretarke SAD. Zajedni~ki interes svih nas je u miru i napretku ovog regiona i podr`avamo sve zemqe regiona da {to pre u|e u EU, ali nijedna zemqa nije u~inila napora koliko Srbija da bi se pribli`ila Evropi, ocenila je Hilari Klinton. Po wenim re~ima, evropske integracije zahtevaju jako vo|stvo, a predsednik Tadi} je to obezbedio.

INTERVJU

z To zna~i da ne iskqu~ujete mogu}nost da do kraja mandata do|e do promene u sastavu gradske vlasti?

– Ne iskqu~ujem, naravno. Uvek treba sesti i razgovarati. Ako je neki zahtev osnovan, ako se prihvataju principi, ako u koaliciji postoji voqa za to... za{to da ne? z Nedavno je od Stalne konferencije gradova i op{tina potekao zahtev Vladi za vra}awe transfera lokalnim samoupravama na nivo pre krize. Kakva su va{a o~ekivawa u tom pogledu i koliko je ova mera Vlade Srbije pogodila Novi Sad? – Nama su transferi oko deset odsto gradskog buxeta, odnosno oko 1,9 milijardu dinara, {to je zna~ajan prihod u gradskoj kasi.

Ako ka`em da je do sad najve}i prihod buxeta bio od prodaje, odnosno izdavawa u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta, koji iznosi 27 odsto, onda je jasno koliko su nama zna~ajni ovi transferi. Posebno zbog ~iwenice da smo s padom i zaustavqawem prometa nepokretnosti do{li u situaciju da, ne samo da nam je buxet 27 odsto mawi nego da su i transferi znatno umaweni, pa veoma te{ko poslujemo. Dobro je {to smo na vreme povukli neke poteze prilikom strukturirawa buxeta za ovu godinu, te tako uspeli da nekako prebrodimo krizu, pre svega kad je re~ o

socijalnim davawima, odnosno izdvajawima za {kole, vrti}e...

Me|utim, zato su trpele investicije. Jo{ ve}i problem imale su mawe op{tine, u kojima ovi transferi ~ine i vi{e od 50 odsto buxeta. Zbog toga smo svi potpisali peticiju i zahtev Vladi Srbije da nam se transferi vrate u punom obimu. Jer, sav teret finansirawa je na gradovima i op{tinama. z Da li }e taj zahtev biti usli{en?

– Verujem da smawewe transfera op{tinama i gradovima nije bilo ni~iji hir, nego su mere {tedwe morali da snose svi.

Sad o~ekujemo da se, zbog rasta dru{tvenog proizvoda, sve vrati na stawe pre krize. z Mo`e li se govoriti o decentralizaciji vlasti u Srbiji bez vra}awa imovine lokalnim samoupravama?

– Mislim da je decentralizacija prirodan proces, koji niko vi{e ne mo`e zaustaviti. Od gradova i op{tina sve vi{e se o~ekuje da re{avaju probleme gra|ana. I tendencija je da se

Grad „potra`uje” imovinu vrednu 130 miliona evra z Koliko grad Novi Sad, kao i druge lokalne samouprave, gubi zbog nemogu}nosti raspolagawa sopstvenom imovinom, po{to se zakon o javnoj svojini ~eka ve} deset godina?

– Ustav je predvideo da i gra|evinsko zemqi{te i javna svojina mogu biti u vlasni{tvu lokalne samouprave. Zakon o sredstvima u svojini Republike iz 1995. godine gradovima i op{tinama oduzeo je pravo vlasni{tva nad nepokretnostima, tako da imamo samo pravo kori{}ewa. To zna~i da nemamo svojinu koju mo`emo zalo`iti ili opteretiti kreditima. Pre dve godine procena je bila da nepokretnosti nad kojima Novi Sad ima pravo kori{}ewa vrede oko 130 milio-

na evra. Da imamo pravo vlasni{tva nad svojim objektima i zemqi{tem, mogli bismo te nepokretnosti zalo`iti, mewati, prodati i da ne optre}ujemo centralni buxet tra`e}i pare za investicije koje su nam potrebne. Dakle, kao {to svakoj porodici i svakom gra|aninu vredi imovina koju ima na svom imenu, tako je to va`no i gradu. I zato o~ekujem da se taj problem vrlo brzo re{i. Posebno zbog toga {to vi{e nema ni privatizacije, a i sve je mawe zemqi{ta koje se mo`e prodavati, tako da }e gradovima i op{tinama trebati realni izvori prihoda, odnosno bez svoje imovine mnogi vi{e ne}e mo}i ni da funkcioni{u.

RAZRE[EN SLU^AJ SPORNOG MANDATA

[ormaz ostaje poslanik Nekada{awi ~lan DSS-a, sada nezavisni parlamentarac Dragan [ormaz, osta}e poslanik u Skup{tini Srbije nakon {to predlog wegovih nekada{wih strana~kih kolega da mu se oduzme mandat nije dobio podr{ku ve}ine ~lanova Administrativnog odbora. Za prestanak mandata [ormazu glasalo je osam ~lanova AO-a iz DSS-a, NS-a, SRS-a, LDP-a i vladaju}eg G17 plus. Za zadr`avawe poslani~kog mandata glasalo je sedam ~lanova Odbora iz DS-a, PUPS-a i lider napredwaka Tomislav Nikoli}, dok su dva poslanika vlasti Esad Xuxevi} iz kluba mawina i Branko Ru`i} iz SPS-a bili uzdr`ani. Tako je okon~ano petomese~no nadigravawe oko razli~itog tuma~ewa da li mandat pripada stranci ili poslaniku. Nakon dvostane rasprave, {efica kluba G17 plus Suzana Grubje{i} zamolila je kolege u Odboru da vi{e ne ote`u s dono{ewem odluke.

– Nema razloga za pravni~ko nadmudrivawe, hajde da sad donese-

3

IGOR PAVLI^I], GRADONA^ELNIK NOVOG SADA

Mogu}a promena u sastavu gradske koalicije Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} izjavio je da ne iskqu~uje mogu}nost da do isteka mandata aktuelne gradske vlasti do|e do promena u sastavu vladaju}e koalicije, koje bi ukqu~ile ulazak Narodne partije Maje Gojkovi} u gradsku vlast. U intervjuu za „Dnevnik“ Pavli~i} je kazao da jo{ nije dobio nikav formalni zahtev za razgovor o ovoj inicijativi koju je je najvilaUnija regiona Srbije, ~iju okosnicu ~ini G17 plus koji je deo gradske koalicije. Dodao je da ipak ima indicija da }e se o toj inicijativi na nivou kaolicije ipak razgovarati.

– Mi tek treba da razgovaramo o tome. Nisam sklon tome da komentari{em stvari koje nisu do{le do formalnog nivoa. Imao sam do sad samo neformalne kontakte, ali o~ekujem i formalni zahtev, pa }emo o tome razgovarati. U svakom slu~aju, ne treba be`ati ni od jedne teme. Nama je interes da grad funkcioni{e kako treba i, ako neko ima `equ da ~ini skup{tinsku ve}inu, treba sesti s koalicionim partnerima i o tome razgovarati. [to }u i u~initi kad dobijem takav zahtev i formalno.

sreda13.oktobar2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

mo tu politi~ku odluku – navela je Suzana Grubje{i}, ~ija stranka je jedina iz vlasti bila zagovornik tuma~ewa da “mandat po Ustavu pripada stranci”.

Nasuprot argumentaciji DSS-a da su prilo`ili vaqanu dokumentaciju – izjavu [ormaza i ugovor sa strankom o prepu{tawu mandata – ipak je prevladao stav za koji se, kako je naveo predsednik AO-a Nenad Konstantinovi}, zalagao DS. Protuma~eno je i da za re{avawe problema mandata nemaju

ovla{}ewe podnosioci blanko ostavke Miroslav Marki}evi} i Jovan Palali}, ve} je to, kako je re~eno, trebalo da uradi Vojislav Ko{tunica.

LDP sledom ovakve odluke najavquje da }e podneti zahtev da se vrati mandat nekada{wem poslaniku SDP-a Ferzu ]elovi}u, kome je, kako tvrde, pre dve godine oduzeta poslani~ka funkcija tako {to mu je aktivirana blanko ostavka bez wegovog odobrewa.

S. St.

sve vi{e obaveza poverava lokalnim samoupravama. Ali, da bismo ispuwavali te obaveze, moramo imati i prava, odnosno instrumente. No, sigurno da su{tinske decentralizacije ne mo`e biti ako nemate imovinu kojom mo`ete raspolagati. z Kako vidite inicijativu iz unutra{wosti Srbije za dono{ewe zakona o gradovima?

– Grad Beograd ima zakon o glavnom gradu, a time i niz prednosti da br`e i operativnije re{ava probleme gra|ana. A smisao ovih zahteva iz Ni{a i Kragujevca jeste da se obezbede mehanizmi da se poslovi br`e i efikasnije obavqaju i u drugim gradovima. Mi imamo apsurdnu situaciju da, recimo, ako desi neka elementarna nepogoda, zbog postoje}ih zakonskih re{ewa ne mo`emo reagovati na odgovaraju}i na~in, nadoknaditi {tetu. Na Peji}evim sala{ima je bilo nevreme, ali nismo imali mehanizme da brzo reagujemo jer imamo

Su{tinske decentralizacije ne mo`e biti ako nemate imovinu kojom mo`ete raspolagati Zakon o javnim nabavkama koji moramo da po{tujemo. Prosto nemamo instrumente da efikasno re{avamo probleme, a gra|ani to od nas o~ekuju, tako da razumem ove zahteve za dono{ewe zakona o gradovima. z A zbog ~ega godinama ne mo`e da se okon~a proces formirawa op{tina u Novom Sadu?

– To je poku{ano, ali nije uspelo, tako da imamo op{tinu Petrovaradin koja funkcioni{e samo na papiru. Smatram da u postoje}im zakonskim okvirima taj proces samo ko{ta, jer nove op{tine vuku i novu administraciju, zapo{qavawa... A ni{ta se su{tinski ne re{ava. Naime, u nizu gradova postoje i op{tine, ali one nemaju gotovo nikakva ovla{}ewa. Pravi put je da se donese novi zakon o teritorijalnoj organizaciji i da se urede ta pitawa {ta je op{tina, {ta je grad, {ta je ekonomska celina...

Jer, po sada{wem zakonu je veoma te{ko da se neka op{tina izdvoji i zbog procedure koja zahteva referendum i jo{ niza stvari.

Branka Dragovi}-Savi} IZLO@BA U DOMU NARODNE SKUP[TINE

Portreti svih predsednika U Domu Narodne skup{tine ju~e je otvorena izlo`ba portreta svih predsednika srpskog parlamenta od 1920. godine do danas. Prvi u nizu ~elnika parlamenta je dr Dragoqub Pavlovi}, a na za~equ kolone aktuelna predsednica Slavica \uki}-Dejanovi}. Me|u portretima “slavnih” na{ao se i lider napredwaka Tomislav Nikoli}, koji je na toj foteqi sedeo tek nekoliko dana 2007. godine.

Izlo`eni su portreti Predraga Mrkovi}a, Olivera Duli}a, Nata{e Mi}i}, Zorana Lili}a, Dragana Tomi}a, Dragana Mar{i}anina, Slobodana Unkovi}a, Borisava Jovi}a, Aleksandra Bako~evi}a, Zorana Sokolovi}a...

Od ukupno 34 portreta, 26 od 1945. godine do danas uradio je akademski slikar Dragan Stojkov, koji `ivi i radi u Somboru.

S. St.

POSLANI^KE TEME

[amari i ~vrge „Parada ponosa“, koja je u nedequ odr`ana u Beogradu, tema je koja je dospela i za skup{tinsku govornicu. Poslanik DSS-a @eqko Tomi} prvi je ju~e pokrenuo ovu pri~u, zahtevaju}i od premijera Mirka Cvetkovi}a odgovor na pitawe da li je ta~no da su bezbednosne slu`be „imale procenu da ne bi bilo dobro da se odr`i gej parada jer lako mo`e do}i do velikih nereda i krvoproli}a na ulicama Beograda“.

– I ja imam podatke o tome da je Prva uprava BIA nadle`nima do-

stavila takvu vrstu informacija.

Srpska vlast je, oglu{uju}i se o spostvene slu`be i bezbrojne apele gra|ana, odlu~ila da se ona odr`i po svaku cenu. Odgovornost za ono {to se u nedequ desilo na ulicama Beograda mora da snosi i srpska vlast jer je bila suorganizator gej parade i podstrekiva~ da se ona odr`i – istakao je Tomi}.

On smatra da je rezultat nedeqnih doga|aja jo{ ve}a homofobija i to {to „se spoqa javqa Jelko Kacin i ponovo nam lupa {amare i ~vrge“.

Mu~enik iz „Obraza”?

I LDP je tra`io „vrlo jasan odgovor“ od premijera, koga je funkcioner te stranke Zoran Ostoji} pitao „ko su organizatori onoga {to se desilo, ko je platio dolazak i s kim su bila povezana ta lica“.

– Ne}ete nas, vaqda, ubediti da je neki mu~enik iz „Obraza“ sve ovo organizovao? Ako ispadne da je samo on kriv, to }e biti poku{aj, gospodo iz vlada-

ju}e koalicije, da se sakriju pravi organizatori nasiqa. Zato s operativnim podacima na sunce – tra`io je Ostoji}.

Po wegovim re~ima, „Obraz“ je devedesetih godina pro{log veka osnovan u Domu Vojske Jugoslavije.

– [ta je s „Na{ima“, {ta je s „1389“, kakve su wihove veze s crkvom i s nekim qudima iz crkve? – pitao je Ostoji}.

Radikali ka`weni zbog transparenta Potpredsednica Skup{tine Gordana ^omi} zatra`ila je od poslanika SRS-a da uklone ispred sebe natpise „Zaustavite ubijawe [e{eqa u Hagu“, koji stoje od starta zasedawa.

– Molim vas da prestanete da kr{ite Poslovnik i uklonite tekstove i transparente sa skup{tinskih klupa. Nikome nije dozvoqeno da se pona{a mimo pravila koje propisuje Poslovnik. Svako ima pravo na izra`avawe svog politi~kog stava, ali i obavezu da ~uva dostojanstvo ove skup{tine – navela je Gordana ^omi}, zapretiv{i da }e „po~eti da izri~e mere“.

Potom su po~ele da pqu{te opomene poslanicima SRS-a.

– Narodna poslanica Lidija Dimitrijevi} sklawa transparent, ali joj ostaje opomena po{to smatra da mo`e da se {ega~i s pravilima Poslovnika – bio je jedan od komentara predsedavaju}e.

[efu poslani~kog kluba SRS-a Draganu Todorovi}u potom je razrezana kazna oduzimawa re~i, po{to nije hteo da ukloni transparent. Na kraju je Gordana ^omi} pozvala skup{tinsko obezbe|ewe da „ukloni natpise kojima nije mesto u Skup{tini“.

Poslanik LDP-a Slobodan Mara{ zamerio je Gordani ^omi} {to nije otvorila, kako je rekao, pravu temu i prekinula Todorovi}a „koji je izjedna~avao 5. oktobar i ono {to se desilo u nedequ“.

Kome je mesto u zatvoru NS je zatra`io ostavku tu`ioca za ratne zlo~ine Vladimira Vuk~evi}a i wegovog zamenika Bruna Vekari}a zbog toga {to je Ilija Juri{i}, koji je osumwi~en da je naredio napad na kolonu vojnika JNA u Tuzli, pu{ten iz pritvora i {to je postupak protiv wega vra}en na po~etak.

– Idu}e godine }u biti na ulicama Beograda da ne tu~ete ovu decu. Nismo mi ni{ta organizovali, ma kako vi optu`ivali NS i jo{ neke stranke. Ho}emo li svu ovu decu da uhapsimo, da dobiju po osam godina zatvora, a da ratne zlo~ince pu{tamo uz pompu? – upozorio je zamenik poslani~kog kluba NSa Miroslav Marki}evi}.

Zamu}ivawe Predsednik Politi~kog saveta DS-a Dragoqub Mi}unovi} podsetio je na to da je Skup{tina donela Zakon o zabrani diskriminacije, koji je „kqu~ni zakon civilizacije“.

– Svako zamu}ivawe da taj zakon otprilike ne va`i za Skup{tinu, ako sama skup{tina relativizuje ili poziva na wegovo nepo{tovawe, zna~i da ona gubi svoje dostojanstvo. Svako daqe relativizirawe, zamazivawe,

bilo je ovo, bila su deca, bio je 5. oktobar... Izvinite, 5. oktobra qudi nisu bili naoru`ani kamenicama, radilo se o po{tovawu zakona, da se glasovi qudi po{tuju, to je bilo kqu~no za te demonstracije. [ta bi bilo da policija nije reagovala u nedequ?

To su bile organizovane, nasilne demonstracije parafa{isti~kih organizacija i moramo videti ko su one – poru~io je Mi}unovi}.

Boja kose, ili ne{to tre}e Za poslanicu LSV-a Aleksandru Jerkov, pona{awe pojedinih poslani~kih grupa u ovoj skup{tini razlog je zbog kojeg je dr`ava morala da obezbedi po{tovawe Ustava i zakona i zbog ~ega mora za{tititi svakoga ko je na bilo koji na~in razli~it.

– Mislim da je sada jasno zbog ~ega je LSV 6. oktobra 2000. godine zahtevao da se zabrani SRS – podsetila je Aleksandra Jerkov, negoduju}i {to je poslanik

SRS-a Aleksandar Martinovi} nazvao homoseksualce pedofilima i zahtevaju}i reakciju predsednice Skup{tine Slavice \uki}-Dejanovi}.

Ujedno, ona je upozorila na to da je razlog za nasiqe i obra~une ranije „bila druga~ija nacionalna pripadnost, sada seksualno opredeqewe, a sutra mo`e biti boja kose, ko`e, ili ne{to tre}e“.

S. Stankovi}

4

EKONOMIJA

sreda13.oktobar2010.

ASOCIJACIJA INDIVIDUALNIH POTRO[A^A GASA

Nema poskupqewa, nema ni protesta Budu}i da je premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio da prirodni gas do kraja godine ne}e poskupeti, protesta ispred zgrade JP “Srbijagas” i {etwe do Izvr{nog ve}a Vojvodine, koju su za danas planirali u Asocijaciji individualnih potro{a~a prirodnog gasa, ne}e biti. Po re~ima predsednika Skup{tine AIPPG-a Aleksandra Pavkova, cena gasa je i sada visoka, te je odluka da se ne mewa doneta s pravom.

Pavkov je ju~e rekao da je, zbog dugovawa DP-u “Novi Sad gas” za gas isporu~en tokom pro{le grejne sezone, iskqu~eno oko 15 odsto potro{a~a. Po wegovim re~ima, potro{a~ima }e gas biti ukqu-

~en iskqu~ivo ukoliko plate dugovawe – u celini i odmah, ili na rate, do 12 meseci, preko odgovaraju}e banke, {to }e za mnoge biti veliki problem, ukazao je.

Pavkov je upozorio i na to da je nedavno u Asocijaciju stigao ugovor o kupovini sekundarne gasne mre`e koji je uputila Asocijacija privrednika Beograda INPOS. Po wegovim re~ima, gra|ani su vlasnici sekundarne mre`e i ne treba da je prodaju, odnosno neophodno je da zadr`e najmawe 51 odsto da bi u budu}nosti mogli odlu~ivati i imati dividendu. Da bi potro{a~e upoznali s ovim probemom, AIPPG planira odr`avawe tribina u mnogim mestima, najavio je Pavkov.

D. Ml.

Pola miliona turista u Jagodini Jagodinu, jedini grad u Srbiji sa akva parkom, posetilo je od oktobra pro{le do oktobra ove godine pola miliona turista. Direktorka Turisti~ke organizacije Jagodine Milena An|elkovi} ka`e da su najpose}enija izleti-

{ta u Jagodini “Potok” na \ur|evom brdu, Zoolo{ki vrt, Akva park, Muzej vo{tanih figura, Muzej naivne i marginalne umetnosti i stalna postavka Zavi~ajnog muzeja.

Rukovodilac Akva parka Zoran Gligorijevi} je istakao da se o Jagodini “posledwih pet do {est godina govori kao o jednom velikom turisti~kom centru Srbije”.

“Akva park je za ~etiri godine rada posetilo 1.200.000 qudi, pro-

sek po danu je 3.000 do 3.500 posetilaca, a ovog leta bilo je dana kada ih je bilo i 8.000”, rekao je Gligorijevi}. On je dodao da se kre}e sa {irewem Akva parka za jo{ 50 ari, na kojima }e biti izgra|en jo{ jedan, sedmi bazen, sa

“ekstremno visokim toboganom od 15 metara, du`ine preko {to metara, koji }e biti za{titni znak Akva parka”. Jagodina je na nedavno odr`anom Sajmu turizma u Novom Sadu dobila Zlatni pehar kao “najuspe{nija turisti~ka destinacija u 2010. godini”. Zlatnu medaqu za kvalitet dobio je Akva park, a Zlatnu plaketu za kvalitet rada na promovisawu turizma Turisti~ka organizacija Jagodine.

Vinom se bavimo tek simboli~no Srbija ove godine ima 49 vinarija u sistemu geografskog porekla, {to je nekoliko puta vi{e u odnosu na prethodne godine, izjavio je danas dr`avni sekretar Ministarstva poqoprivrede Milan Petrovi}. Otvaraju}i 12. Me|unarodni festival hrane i vina jugoisto~ne Evrope, Petrovi} je istakao da je Srbija prva u regionu po~ela transformaciju sistema geografskog porekla vina, da bi ga prilagodila trenutnoj situaciji u zemqi i visokim zahtevima Evropske unije.

Srpski proizvo|a~i vina od 25. septembra mogu da preuzimaju evidencione markice za vina sa geografskim poreklom, i to tri vrste, za svaku kategoriju vina, podsetio je on, dodaju}i da markice izdaje Ministarstvo poqoprivrede. Petrovi} je istakao da je

vino prvi doma}i poqoprivredno-prehrambeni proizvod koji ima ovakav vid obele`avawa i za{tite od falsifikovawa, ~ime Srbija ulazi u krug ozbiqnih vinarskih zemaqa.

On je ukazao da proizvodwa vina i gro`|a u Srbiji, i pored toga {to je izuzetno zna~ajna grana poqoprivrede, danas zauzima simboli~no mesto u ukupnom poqoprivrednom dohotku. Petrovi} je dodao da je ta vrsta proizvodwe jedna od osnova ruralnog razvoja, promocije lokalne hrane, kulturnih vrednosti i zdravog `ivota, zbog ~ega Ministarstvo poqoprivrede aktivno radi na unapre|ewu tog sektora, i kroz ure|ewe zakonodavstva i usagla{avawe sa EU standradima, kao i kroz razne mere podsticaja i pomo}i pri podizawu novih zasada.

Inflacija na granici Inflacija u Srbiji je u septembru bila 1,3 odsto, a za prvih devet meseci je dostigla 7,3 odsto, objavio je Republi~ki zavod za statistiku Srbije (RZS). Godi{wa inflacija u septembru je, mereno metodologijom Evropske unije, tako bila 7,7 odsto, saop{tio je taj zavod. Prema metodo-

Skupqe i u kafani

EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 104,068

Mleka u radwama i daqe nema dovoqno, a uprkos tome, mlekare najavquju nova poskupqewa do kraja ove nedeqe, od dva do 12 posto. O~ito, Uredba Vlade Srbije, po kojoj su prera|iva~i u obavezi da 40 odsto mleka iz otkupa prerade u dnevno i dugotrajno, nije urodila plodom, te se bez uvoza problem ne}e re{iti.

– Ako `elimo da zaustavimo nesta{icu, kratkoro~na mera je uvoz. Trebalo bi uvesti, recimo, pet miliona litara mleka, {to nije mnogo i ne bi dr`avu mnogo ko{talo. Vlada, naravno, mo`e dozvoliti mlekarama i da uvezu mleko bez carina, ali ako `eli da ostane ovakva situacija i da gra|ani i daqe budu bez ove namirnice, to ne}e uraditi – ka`e za “Dnevnik” generalni direktor “Imleka” Slobodan Petrovi}, napomiwu}i da se

73,4527

EU bez carine, {to bi bilo najefikasnije i za wu najjeftinije.

Drugo re{ewe je da se uvezu gotovi proizvodi, tako|e bez carine, ali to bi dr`avu previ{e ko{talo.

Za dva meseca tri poskupqewa “Imlek” je cene svog mleka, jogurta i pavlake korigovao ve} 4. oktobra za dva do 3,5 posto, uz izuzetak kratkotrajnog mleka koje je zadr`alo staru cenu od oko 58 dinara litar, ali ga nema. To je tre}e poskupqewe mleka ove kompanije u posledwa dva meseca. Prvo je bilo u avgustu, a drugo u septembru. Od 22. oktobra poskupquju svi “Imlekovi” sirevi. Ju~e su u radwe stigli i skupqi proizvodi iz “Somboleda”, i to tri do deset posto, a u petak }e nove, vi{e cene, dobiti i oni iz “Ni{ke mlekare” i “[aba~ke mlekare”, dva do 12 posto. prave i zalihe, {to tako|e ne doprinosi stabilizaciji tr`i{ta.

On napomiwe da zemqe CEFTA-e tako|e nemaju dovoqno sirovine, te da se iz BiH “povu~e” sve {to je slobodno pa bi trebalo da dr`ava obezbedi uvoz iz

– Slobodan uvoz ne mora biti trajno re{ewe. Mo`e se ograni~iti, recimo, na mesec dana, tek da se tr`i{te popuni i nesta{ica zaustavi, jer se u novembru i decembru o~ekuje redovna snabdevenost. Pet miliona litara mleka je, recimo, nedeqna

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Radnik, In|ija

19,87

742

14.840

27. oktobar, Ruma

19,86

175

14.350

AIK banka, Ni{

3,17

2.770

23.739.780

Fasil, Ariqe

19,81

496

29.264

Komercijalna banka, Beograd

0,00

24.831

0,00

8,39

336

235.200

Energoprojekt holding, Beograd

-0,42

942

549.325

6,53 Promena %

1.598 Cena

87.890 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,96

6.821

402.455

Imlek, Beograd

6,38

2.000

12.870.140

Univerzal banka, Beograd

5,49

4.800

307.200

Soja protein, Be~ej

-1,82

647

38.840

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.900

3.800

Privredna banka, Beograd

-2,99

650

55.250

Tigar, Pirot

2,72

566

17.548

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

4.795

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,10

3.059

36.712

87.890

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.000

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-3,09

471

41.448

-11,98

2.314

4.628

-9,09

5.500

22.000

106,192

Politika, Beograd

-7,27

102

25.602

76,6756

73,2278

Veterinarski zavod, Subotica

-3,09

471

dolar

1

73,9064

75,4147

77,1492

73,6802

Danska

kruna

1

13,9508

14,2355

14,5629

13,9081

Norve{ka

kruna

1

12,788

13,049

13,3491

12,7489

[vedska

kruna

1

11,2215

11,4505

11,7139

11,1871

NIS, Novi Sad

1,05

479

16.536.921

[vajcarska

franak

1

77,7959

79,3836

81,2094

77,5578

Trudbenik, Vr{ac

0,00

48.000

96.000

funta

1

119,33

121,765

124,566

118,965

SAD

dolar

1

75,0903

76,6228

78,3851

74,8605

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 10. 2010. godine

Bambi Banat, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Karneks, Vrbas

-3,03 Promena %

6,53

15.501 Cena

1.598

Naziv kompanije

41.448

Kanada

V. Britanija

11. 10. 2010.

1.285,38346

BELEX 15 (607,95 1,18)

Promet

BB Minakva, Novi Sad

74,9517

proizvodwa “Imleka” – obja{wava Petrovi}, dodaju}i da trenutno mlekarama u sastavu “Salforda” nedostaje oko 15 odsto sirovine.

Na{ sagovornik napomiwe da bi dr`ava dugoro~no mogla re{iti problem jedino pove}awem subvencija poqoprivrednicima, i to ne samo za mleko ve} i davawa po hektaru. On ka`e da se Uredba koju je Vlada nedavno donela da bi re{ila problem snabdevawa mlekom nije pokazala efikasnom, ali da “Imleku” nije napravila problem jer je ova mlekara i ranije prera|ivala te koli~ine, te je i nakon toga nastavila vrlo dobro da funkcioni{e.

I ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} ka`e da se razmi{qa o uvozu mleka.

– Ako Uredba Vlade Srbije o proizvodwi i prometu mleka ne bude imala zadovoqavaju}i rezultat, slede}i korak bi}e uvoz tog proizvoda na tr`i{te Sr-

bije. Me|utim, ona je stupila na snagu tek pre nekoliko dana pa je potrebno jo{ neko vreme da se wenim delovawem popuni tr`i{te – ka`e Milosavqevi}.

Po wegovim re~ima, uvoz mleka }e postati neophodan ukoliko rezultat izostane, odnosno ukoliko u trgovinama u Srbiji ne bude dovoqno mleka. A nema ga, ~ak ni rano ujutru. U ve}ini novosadskih marketa pasterizovano sti`e u malim koli~inama, a popodne se mo`e kupiti samo dugotrajno ili mawa pakovawa sve`eg, oboga}enog vitaminima, ali po paprenoj ceni – 59 dinara za 0,75 mililitara. U pojedinim prodavnicama nema ni nekih specijalnih vrsta mleka, a ~esto nedostaju i osnovne prera|evine, poput jogurta i pavlake. Posledwih nedeqa u pojedinim radwama, pa i u hipermarketima, ponovo se nudi mleko u plasti~nim kesama, koje je i do 15 odsto jeftinije od onog u ~vrstoj ambala`i.

U svom tom haosu vode}e mlekare trgovcima su poslale nove cenovnike po kojima }e ova namirnica, ali i svi kiseli mle~ni proizvodi, sirevi i mle~ni namazi, najkasnije od kraja ove nedeqe biti skupqi.

S. Glu{~evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Go{a monta`a, Velika Plana

103,749

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije mewale, navodi se u saop{tewu RZS Srbije. Prema standardnoj metodologiji Republi~kog zavoda za statistiku, kojom se meri kretawe cena na malo, inflacija u Srbiji u septembru bila je jedan odsto. U prvih devet meseci 2010. bila je 7,7 odsto, dok je godi{wa inflacija bila 8,7 odsto.

Mleka ne}e biti bez interventnog uvoza

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 108,634

za dva odsto, dok je obrazovawe u proseku poskupelo za 1,8 odsto.

Cene ugostiteqskih usluga pove}ane su za 1,7 odsto, alkoholna pi}a i duvan su poskupeli za 1,3 odsto, name{taj, poku}stvo i teku}e odr`avawe za jedan odsto. Za po 0,9 odsto u proseku su poskupeli stanovawe, voda, struja, gas i druga goriva, kao i zdravstvo, ode}a i obu}a.

DR@AVA UREDBAMA NIJE SPRE^ILA NESTA[ICE

Karneks, Vrbas Pet akcija s najve}im padom Zemqa

logiji EU, inflacija se meri na osnovu prose~ne promene maloprodajnih cena robe i usluga za li~nu potro{wu, a ukqu~uje i cenu iznajmqivawa stana, finansijske usluge, usluge obrazovawa i ugostiteqske usluge.

U septembru najvi{e su poskupeli hrana i bezalkoholna pi}a –

Cene ugostiteqskih usluga u Srbiji u septembru su bile za 6,1 odsto vi{e nego u istom mesecu lane, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Hrana je ko{tala za 6,7 odsto vi{e nego u septembru 2009. godine, alkoholna pi}a za 6,9 odsto, dok je za bezalkoholna pi}a trebalo izdvojiti za 3,3 odsto vi{e novca. Gra|ani Srbije su topla i hladna pre|ela pla}ali za 5,9 odsto vi{e nego pro{le godine, gotova jela za 2,4 odsto, a pe~ewa i jela po naruxbini za devet odsto.

Poskupqewe je zabele`eno i kod variva - 9,4 odsto, salata - za 7,9 odsto, hleba - za 9,4 odsto i kola~a - za 1,1 odsto. Cena preno}i{ta u septembru bila je za 5,2 odsto vi{a nego u istom mesecu 2009. Ugostiteqske usluge su za prvih devet meseci 2010. ukupno poskupele za 5,1 odsto u odnosu na isti period 2009. godine.

Podgorac, Vaqevska Kamenica

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

DNEVNIK

217.014 Promet

Kemos, Pali}

0,00

330

60.390

Labudwa~a, Vajska

0,00

155

58.590

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

Bez problema na severnom kraku Najve}i problemi izvo|a~a radova koji grade autoput na severnom kraku Koridora 10, od Novog Sada do Horgo{a i Kelebije, su re{eni ili su na dobrom putu da budu otkloweni, objavqeno je na sajtu Ministarstva za infrastrukturu. „Jednoglasno je oceweno da je za samo nekoliko dana od nedavnog upozorewa izvo|a~ima da se u posledwih mesec dana slabije radi i da su tako ugro`eni dogovoreni rokovi, zahvaquju}i anga`ovawu izvo|a~a i velikoj pomo}i ministra za infrastrukturu, su re{eni ili na dobrom putu da se re{e najve}i problemi koje su izvi|a~i isticali“, navedeno je na Internet portalu tog ministarstva, posle Mrkowi}evevog obilaska radova 9. oktobra.

Najve}i problemi na koje su izvo|a~i ukazivali su mali broj rapolo`ivih kamiona za prevoz materijala, nedovoqan broj `elezni~kih vagona i lokomotiva, ote`ana nabavka nafte i bitumena.

Strategija treba aerodrom Aerodrom „Nikola Tesla“ treba da bude pro{iren hotelskim kompleksom, autobuskim terminalom i vi{espratnim parkingom, prema predlogu koji je stru~noj javnosti nedavno predstavqen u studiji „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011-2020“. Zbog privla~ewa robe i putnika, aerodrom je neophodno povezati sa odgovaraju}im `elezni~kim i drumskim vezama, a da bi se sve to realizovalo potrebno je da se izgrade `ele`ni~ka, putni~ka i kargo stanica.

Predvi|eno je da se aerodromska infrastruktura unapredi ukqu~ivawem razli~itih oblika privatnih ulagawa, putem potpunog i delimi~nog iznajmqivawa aerodromskih objekata i usluga.

Kako se navodi u rezimeu publikovane studije, bi}e potrebno unaprediti infrastrukturu za robni saobra}aj izgradwom kargo terminala, platforme i piste za kargo avione.

Na ovaj na~in bi Aerodrom „Nikola Tesla“ postao va`an regionalni, tranzitni putni~ki i kargo ~vor. Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Ni{u bi trebalo da poslu`i za prihvat turisti~kih aviona i kao alternativna vazdu{na luka aerodromu „Nikola Tesla“ i zbog toga je potrebna wegova modernizacija.

DEKONCENTRACIJA VLASTI U MINISTARSTVU EKONOMIJE

Dinki} seli agencije iz Beograda ^etiri dr`avne institucije do kraja godine }e biti preseqene u regionalne centre Zaje~ar, Ni{, Kragujevac i U`ice, saop{tilo je Ministarstvo ekonomije. Nacionalna agencija za regionalni razvoj }e 15. oktobra biti preseqena u Zaje~ar a sedi{te Fonda za razvoj }e do kraja novembra iz glavnog grada biti preme{teno u Ni{. U U`icu }e ubudu}e biti Agencija za osigurawe i finansirawe izvoza, a u Kragujevcu Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe.

Ministarstvo ekonomije time prvo po~iwe proces dekoncentracije dr`avnih institucija u domenu svoje nadle`nosti, navodi se u saop{tewu i dodaje da }e izme{tawe ovih institucija biti obavqeno na predlog ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a. „Osnovni ciq je da republi~ke institucije budu bli`e svim gra|anima i preduzetnicima, ~ime `elimo da umawimo nepravdu koju qudi

Sedi{te Fonda za razvoj }e do kraja novembra iz glavnog grada biti preme{teno u Ni{, dok }e se Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe smestiti u Kragujevcu u unutra{wosti ose}aju po{to su sve dr`avne institucije sme{tene u prestonici“, navedeno je u saop{tewu.

Sedi{te Fonda za razvoj bi}e iz Beograda preme{teno u Ni{, jer je to centar ju`ne Srbije. U Zaje~aru, centru isto~ne Srbi-

je, bi}e sme{tena Nacionalna agencija za regionalni razvoj, jer se `eli podjednak razvoj svih delova Srbije.

Agencija za osigurawe i finansirawe izvoza bi}e preseqena u centar zapadne Srbije U`ice, jer 13 odsto ukupnog izvoza Srbije ide iz ovog grada. „U centar [umadije ide Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, {to ima simboli~ki zna~aj zbog procvata koji je ovom gradu doneo Fijat i ostale kompanije koje su zaposlile veliki broj radnika“, navedeno je u saop{tewu.

Podsetimo, ministar Dinki} nalazi se na ~elu politi~kog saveza Ujediweni regioni Srbije, u koji su, izme|u ostalih u{li i pokreti „Zajedno za [umadiju“ Veroquba Stevanovi}a i „@ivim za Krajinu“ Bo{ka Ni~i}a.

Stevanovi} i Ni~i} su gradona~elnici Kragujevca, odnosno Zaje~ara, gradova u koje }e se preseliti dve od ove ~etiri institucije.

KONTRADIKTORNE PORUKE MINISTARSTVA FINANSIJA

Pomo} najstarijima do kraja nedeqe?

Mada je pro{le nedeqe ministarka finansija Diana Dragutinovi}, obrazla`u}i rebalans buxeta za ovu godinu pred poslanicima Skup{tine Srbije, izjavila da }e penzioneri ~ije su penzije mawe od 30.000 dinara dobiti jednokratnu pomo} od 5.000 dinara nakon usvajawa zakona o izmenama i dopunama Zakona o buxetskom sistemu, iz Ministarstva finansija sada sti`e informacija da najstariji ipak ne}e morati ~ekati da pro|e ceo ovaj mesec, te da }e pomo} sti}i za nekoliko dana.

Naime, ukoliko bi se ~ekalo na ispuwewe celokupne skup{tinske procedure, rebalans buxeta ne bi mogao biti usvojen pre 25. okto-

bra, {to bi zna~ilo da podela jednokratne pomo}i penzionerima mo`e po~ete najranije krajem ovog meseca ili po~etkom narednog.

Sada u Ministarstvu finansija Srbije saop{tavaju da }e bonusi penzionerima mo`da biti ispla}eni do kraja ove nedeqe, odnosno pre usvajawa rebalansa.

Ministarstvo finansija je pri kraju izrade rebalansa ovogodi{weg buxeta i mogu}e je da }e on do kraja ove nedeqe biti prosle|en Vladi na usvajawe. Izmenom tog zakona Ministarstvo finansija bi}e u prilici da 1,5 odsto buxetskih prihoda izdvoji za namene koje nisu bile predvi|ene Zakonom o buxetu za ovu godini i da ta-

Protest zbog zakona ^elnici organizacija i povereni{tava Saveza samostalnog sindikata iz sredweg Banata, wih oko dve stotine, okupili su se ju~e u zrewaninskom Kulturnom centru radi dogovora o u~e{}u na protestu 22. oktobra u Novom Sadu uperenom protiv predlo`enih izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu. Sa skupa, kojem je prisustvovao i vojvo|anski predsednik ovog sindikata Milorad Mijatovi}, pozvani su svi radnici, ali i penzioneri i nezaposleni, da krenu na novosadski protest i ka`u “ne” nameri Vlade da, kako ka`u, donese zakon poguban za sve generacije u Srbiji, kojim se pogor{ava polo`aj sada{wih i budu}ih penzionera.

Najavqeno je da }e samo iz Zrewanina u sindikalnom protestu protiv izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu u~estvovati vi{e od 500 sindikalaca i gra|ana, a za wih i zainteresovane iz Se~wa, Novog Be~eja, @iti{ta i Titela obezbe|en je prevoz autobusima. @. B.

„Jat” }e leteti do Amerike Usvajawem novog Zakona o vazdu{nom saobra}aju, o kome se trenutno raspravqa u parlamentu, bi}e stvoren pravni okvir za realizaciju direktnih letova „Jat ervejza“ ka Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, saop{tila je nacionalna aviokompanija, istakav{i da sve ve}i broj na{ih qudi u Americi tra`i da se obezbedi direktna veza sa Srbijom.

Na sastanku koji je ju~e odr`an u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo razgovarano je o mogu}nostima za uvo|ewe direktne vazdu{ne linije izme|u Srbije i SAD i neophodnim koracima da bi taj projekat mogao da se realizuje, navedeno je u saop{tewu.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Isti~e se da se sve ve}i broj wih obra}a srpskim vlastima sa zahtevom da se obezbedi direktna veza sa Beogradom. Samo u toku pro{le godine „Jat ervejz“ je prevezao ~ak 60.000 putnika, koji su

sa presedawem doputovali iz SAD, a prihodi od prevoza tih putnika svakako bi bili mnogo ve}i kada bi srpski avioprevoznik imao direktnu liniju do SAD, navedeno je u saop{tewu.

sreda13.oktobar2010.

5

Razvoj dr`avi doneo profit Fond za razvoj Srbije je u prvoj polovini godine poslovao sa dobitkom od 6,8 milijardi dinara, {to je solidan rezultat s obzirom da je ostvaren u vreme krize. Direktorka tog fonda Sla|ana Backovi} navela je da je taj Fond u prvih {est meseci plasirao 13,4 milijarde dinara, {to je ne{to iznad plana za taj period godine.

Backovi}eva je dodala da je taj rezultat ostvaren zbog pove}ane tra`we za novcem koji Fond odobrava, s obzirom da su kamatne stope povoqnije u odnosu na bankarske. Ona je kazala da je iz sredstava Fonda na osnovu priliva iz ranije plasiranih kredita, odobreno oko 6,6 milijardi dinara, a iz buxetskih sredstava plasirano je 6,8 milijardi dinara.

Backovi}eva je podsetila da je osnovna delatnost Fonda razvoj nerazvijenih delova zemqe pospe{ivawe izvoza i zapo{qavawa, plasman sredstava u privredu, kao {to je, na primer, prehrambena proizvodwa, metalna industrija i proizvodwa drveta i naglasila da se tako kretala i struktura plasiranih sredstava.

Ona je istakla da su iz sredstava Fonda najvi{e odobravani dugoro~ni krediti pravnim licima i dodala da su najpovoqniji krediti odobravani za devastirana podru~ja i razvoj nerazvijenih op{tina, sa kamatnom stopom od dva do 2,5 odsto.

SES dobio stru~nu slu`bu

ko obezbedi novac potreban za isplatu pomo}i penzionerima. Ina~e, za isplatu jednokratne pomo}i za 1,4 milion penzionera potrebno je obezbediti oko 6,9 milijardi dinara.

Mada }e, bilo ove nedeqe ili do kraja meseca, penzioneri nakon vi{e od dve godine „zamrznutih“ penzija dobiti jednokratnu pomo} od 5.000 dinara, ali ne svi, pri~ati o tome da oni danas u Srbiji dobro `ive s prose~nim primawima od 21.000 dinara mese~no je, po oceni sindikata koji su ju~e odr`ali okrugli sto „Uloga sindikata u reformama penzionih sistema u zemqama Jugoisto~ne Evrope“, nemogu}e jer su oni, kako je to istakao lider UGS „Nezavisnost“ Branislav ^anak, „generatori siroma{tva“.

– Vi{e od 65 odsto penzionera ima primawa mawa od 21.000 dinara, a penzioni sistem u Srbiji postaje generator siroma{tva. Sindikati se ne protive reformi penzionog sistetema, ali se ona ne mo`e sprovoditi tako {to bi se smawivala prava penzionera ve} je potrebno oja~ati privredu i boqom naplatom poreza pove}ati sredstva u buxetu. Stalno se govori o davawima za penzionere, a zaboravqa se da su ti qudi zaradili penziju – istakao je ^anak.

Osvr}u}i se na tvrdwe Vlade Srbije da se penzije ispla}uju redovno, ^anak je rekao da to nije dovoqno jer se od malih penzija ne mo`e `iveti. On je objasnio da to {to neko ove godine redovno dobija 200 evra, slede}e 100, a naredne godine 50 – ta redovnost zapravo nije ni{ta.

Q. Male{evi}

Na dana{woj sednici Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta, zajedni~kog tela Vlade Vojvodine, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije, doneta je odluka o forimirawu Stru~ne slu`be tog tela.

Zadatak tog stalnog tela bi}e da na profesionalan i stru~an na~in doprinese socijalnom dijalogu u Vojvodini, navodi se u saop{tewu pokrajinskog sekretarijata za informisawe.

Nagla{avaju}i zna~aj socijalnog dijaloga kao evropskog modela za saradwu organa vlasti, sindikata i poslodavaca, pokrajinski premijer Bojan Pajti} je istakao da }e se na taj na~in uspostaviti puna saradwa u procesu dono{ewa odluka, koje su od zna~aja za ekonomski i socijalni status gra|ana Vojvodine, ali i podeliti odgovornost za wihovu realizaciju, navodi se u saop{tewu.

I SVETSKA BANKA BRINE O NA[EM PENZIJSKOM SISTEMU

Put do penzije mora biti te`i

Vode}i ekonomista Svetske banke Anita [varc ka`e da je penzijski sistem u Srbiji potpuno neodr`iv i tro{ak dr`ave za penzije mora da se smawi za tri odsto. Interes Srbije je da u potpunosti sprovede planiranu reformu penzijskog sitema, ka`e [varc, koja je stru~wak za penzijski sistem. Ona navodi da makroekonomska stabilnost mo`e biti odr`ana samo ako se tro{ak dr`ave za penzije sa sada{wih 13 odsto bruto dru{tvenog proizvoda svede na deset odsto.

Na pitawe mogu li standardi iz razvijenih ekonomija biti kori{}eni i u srpskom slu~aju, ona ka`e da delimi~no jeste primewen standard koji je kori{}en i u dr`avama Evropske unije, ali i dodaje da su mnoge ~lanice Unije ve} primenile jo{ o{trije reforme u penzijskom siste-

mu, pa su tako Nema~ka, Danska i Norve{ka podigle i izjedna~ile granicu za odlazak u penziju mu{karaca i `ena na 67 godina. „Dr`ave koje nisu, izme|u ostalog, u{le u reformu penzijskog sistema danas se suo~avaju sa ozbiqnom ekonomskom krizom. Rumunija je, na primer, bila primorana da naknadno ukida ranije utvr|ena prava penzionera i da im umawuje primawa“, rekla je ona u razgovoru za „Novosti“.

Komentari{u}i to {to je penzijskom reformom zna~ajno smawena mogu}nost odlaska u invalidsku penziju, [varc obja{wava da je „ideja bila da se obezbedi odlazak u penziju koji su, zbog invaliditeta, potpuno onesposobqeni za rad. Za one koji mogu da rade druge poslove Vlada treba da obezbedi razne vrste obuka i prekvalifikacija“.

„Vaqa imati u vidu da je bilo i puno zloupotreba tih prava. S druge strane, da se nije i{lo na uskra}ivawe dela prava na invalidsku penziju, s obzirom na neodr`ivost postoje}eg penzijskog sistema, situacija bi bila za wih jo{ gora, jer se tolike penzije ne bi mogle ispla}ivati“, dodaje ona. [varc navodi da je „u Srbiji trenutno vrlo aktuelno to {to postoje}i na~in finansirawa penzija, baziran na velikim izdvajawima iz buxeta, pove}ava deficit dr`ave.

Dodatni pritisak na buxet se ovde zbog krize dogodio zato {to je pove}an broj nezaposlenih, a samim tim i iznos sredstava koji su se u PIO fond slili po osnovu upla}enih doprinosa. To je u~inilo da penzijski sistem apsolutno postane fiskalno neodr`iv“.

6

sreda13.oktobar2010.

POQOPRIVREDA

DNEVNIK PO^ELA SEZONA IZLOVA U RIBWAKU „E^KA”

Banatska riba uskoro u EU Ribarsko gazdinstvo “E~ka” iz Lukinog Sela o~ekuje da }e ovogodi{wa proizvodwa biti bar na nivou iz 2009, kada je iz ovog najve}eg ribwaka u zemqi na tr`i{te plasirano 3.500 tona ribe.

Ovde je pre nekoliko dana po~ela sezona izlova ribe, a o~ekuje se rekord kada je u pitawu tovqeni {aran, koji }e se pojaviti u maloprodaji po sni`enoj ceni od 230 do 270 dinara kilogram. Pre godinu-dve kilogram {arana prodavan je i po 360 dinara, ali su uvoz ribe i smawena potra`wa usled ekonomske krize i pada standarda doveli do pada cene.

– Izlov ribe u sezoni koja }e trajati narednih ~etiri-pet meseci odvija}e se na jezerima rasprostrawenim na funkcionalnoj povr{ini od 1.700 hektara.

Od ukupne proizvodwe u na{em ribwaku, 85 odsto je {aran, a ostatak su tolstolobik, amur, som, {tuka i smu| – izjavio je ju~e direktor RG „E~ka“ Nenad Radulovi} prilikom posete zamenika gradona~elnika Zrewanina Gorana Kauri}a ovom kolektivu.

Radulovi} je napomenuo da se u Srbiji riba konzumira uglavnom samo za praznike i da, maltene, pola proizvodwe s ribwaka „E~ka“ bude prodato pred slavu Sveti Nikola. Podvukao je da kvalitet e~anskog {arana kontroli{e Institut za higijenu i tehnologiju mesa iz Beograda, ~iji su stru~waci utvrdili da je u ovda{woj ribi prisutno ~ak do 10.000 puta mawe {tetnih materija nego {to je to propisano evropskim standardima.

Na pitawe “Dnevnika” da li }e u dogledno vreme ribwak, s 210 zaposlenih, po~eti izvoz ribe u zemqe Evropske unije, gde je nekad plasirana, Radulovi} je odgovorio da za to jo{ ne postoji dozvola.

– Mi bismo se uklopili u cene koje va`e u EU, bez ikakvih subvencija i stimulacija. Nedavno su nas posetili predstavnici Komisije za ribarstvo iz Dablina i o~ekujemo da }emo,

vi{e nego skromnih 1.000 tona.

Ipak, po~etkom 2008. godine kontrolni i upravqa~ki deo akcija preuzela je vrbaska kompanija “Mirotin”, koja je ozbiqno prionula na posao da bi obnovi-

E~anski {aran za primer Ribwak u Lukinom Selu naro~ito je poznat po takozvanom „e~anskom {aranu“, krupnoj ribi izuzetnog kvaliteta koja je svojevrstan brend u ribarstvu i koja je veoma tra`ena i cewena na tr`i{tu Srbije.

- Ko god prodaje {arana, predstavqa ga kao e~anski, ~esto i kad nije. Uglavnom ribu hranimo plutaju}om, termi~ki obra|enom hranom, {to dovodi do toga da na{ {aran nije mastan i da je ukusniji od ostalih – obja{wava Radulovi}. ~ak i do kraja godine, dobiti dozvolu za izvoz u EU – naglasio je Radulovi}, i dodao da je od celokupne pro{logodi{we proizvodwe deset odsto bilo nameweno za izvoz, i to iskqu~ivo u Republiku Srpsku i Makedoniju.

Jedan period bio je naro~ito lo{ u poslovawu ribwaka “E~ka”, kada je proizvodwa spala na

la proizvodwu i modernizovala opremu.

– Ve} prve godine proizvodwa je gotovo udvostru~ena, pa je te 2008. iznosila oko 2.800 tona, da bi lane dostigla 3.500 tona – podsetio je Radulovi}, i zakqu~io da je ribwak “E~ka” ponovo postao lider u ovoj bran{i. @. Balaban

SUTRA POVODOM SVETSKOG DANA VIDA

DANAS NA NOVOM NASEQU

Besplatno utvr|ivawe dioptrije Departman za fiziku Prirodnomatemati~kog fakulteta, Trg Dositeja Obdradovi}a 4, organizova}e sutra od 9 do 15 ~asova besplatan optometrijski pregled, a obavqa}e ga budu}i diplomirani strukovni optometristi, odnosno apsolventi na smeru optometrija. Prirodno-matemati~ki

Voda iz auto-cisterni

fakultet se ovom akcijom prikqu~uje obele`avawu Svetskog dana vida, koji se obele`ava svake godine drugog ~etvrtka u oktobru, pod pokroviteqstvom Svetske zdravstvene organizacije. Moto ovogodi{weg obele`avawa Svetskog dana vida je “Odbrojavawe do 2020”.

I. K.

Na Novom nasequ danas od 7 do 20 sati ne}e biti vode zbog velekih radova na vodovodnoj mre`i, a gra|ani }e u navedenom periodu pija}u vodu mo}i da uzimaju iz auto-cisterni.

One }e biti postavqene ispred Doma zdravqa u Ulici Slobodana Jovanovi}a i ispred bolnice za dijalizu u istoj ulici, ispred gerontolo{kog

centra, vrti}a u Ulici Bra}e Drowak. Kako je i ranije najavqeno iz „Vodovoda i kanalizacije“, danas }e biti ra|ena rekonstrukcija ~vornih mesta na vodovodnoj mre`i u Bulevaru vojvode Stepe, kako bi bilo stabilizovano vodosnabdevawe dela grada izme|u Bulevara Evrope i Futo{kog puta.

I. S.

Novosadska sreda13.oktobar2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

RAZMAHALI SE QUDI I MA[INE

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Birokratija dobila nadzornika

K

ancelarija gradskog ombudsmana koja od ove nedeqe i zvani~no radi sa gra|anima trebalo bi da popravi {anse Novosa|ana u svakodnevnoj „borbi“ sa ~esto bezli~nim gradskim institucijama, slu`bama i preduze}ima.

Usled komplikovanih procedura, skoro je neostvariv direktan kontakt s nadle`nima koji treba da omogu}e normalno funkcionisawe grada. Pismeno obra}awe, automatska sekretarica ili ~inovnik - operater kol centra, taj nedostatak ne mogu da nadomeste.

Zbog takve postavke odnosa izme|u institucije i pojedinca, gra|ani mogu da pomisle da nadle`ni zapravo ne mare za wihove probleme, primedbe... Me|utim, slu`be na koje se te primedbe odnose, tako|e nemaju blagovremenu povratnu informaciju da li wihov na~in rada ima efekta,

hronika

odnosno da li je on u slu`bi gra|ana. Ombudsman je tu da sve te primedbe, ako su utemeqene i u okvirima wegove nadle`nosti, podigne na institucionalni nivo, odnosno da dobije zvani~an odgovor za{to se ne{to de{ava ili ne, i {ta se preduzima da se problem otkloni.

Po{to se institucija za{titnika prava gra|ana nalazi u istom rangu sa samim vrhom lokalne vlasti, wegove upite niko ne sme da ignori{e. Me|utim, ustanovu ombudsmana ne treba shvatiti tek kao „rame za plakawe“ ili nekoga kome }e mali ~ovek tu`akati nedodirqive. Va`nije je {to ima mo} da sve primedbe i predloge gra|ana sa`me i artkuli{e u konkretan i zvani~an predlog mera i re{ewa. E sad, da li }e nadle`ni da ih usvoje i preto~e u odluke, to je ve} politika.

I. Sabado{

Bulevar Evrope raste na dve strane Izgradwa i pro{irivawe Bulevara Evrope teku predvi|enim tokom, ka`e za na{ list pomo}nik direktora za tehni~ke poslove Zavoda za izgradwu grada \or|e Kuqan~i}. Po wegovim re~ima, u delu od Ulice bra}e Grulovi} do Futo{ke ulice, izgradwa druge kolovozne trake bi}e zavr{ena krajem slede}e nedeqe, odnosno do 20. oktobra.

Mada su radovi po~eli 19. jula i izvo|a~, “Put”, imao je 77 kalendarskih dana da ih zavr{i, zbog lo{eg vremena ovaj rok je probijen, ali zbog vremenskih uslova ne}e biti penala za izvo|a~a.

Vrednost posla je 126.652.619 dinara, a kada bude zavr{en Bulevar Evrope dobi}e puni profil du` 743 metra.

- Od privatnih investitora i otkupa okolnih parcela zavisi kada }emo ovu deonicu opremiti prilaznim putevima, parkinzima i pe{a~kim i biciklisti~kim stazama. [to se ti~e `albi gra|ana o tome da }e im blizina saobra}ajnice uni{titi ku}e, sve zgrade smo snimili i znamo wihovo ta~no stawe pre izgradwe nove trake 10 metara {iroke – ka`e Kuqan~i}.

Nastavak izgradwe tre}e deonice Bulevara Evrope, kako navodi Kuqan~i}, odvijaju se punim tempom, pogotovo na prvoj deonici od Ulice Kornelija Stankovi}a dugoj 1.147 metara, gde radove izvodi “Europark” za 244.581.626 dinara.

- Teren je ra{~i{}en, trase se nasipaju peskom i pripremaju se za

U SREMSKOJ KAMENICI

Starima mere pritisak U Mesnoj zajednici, u ulici Marka Ore{kovi}a 1a, u Sremskoj Kamenici danas od 11 do 13 sati odr`a}e se akcija Gerontolo{kog centra “Otvorena vrata”. U okviru we sugra|ani }e mo}i da izmere krvni pritisak i da dobiju savete u vezi s prevencijom patolo{kog starewa. Ova akcija sprovodi se u okviru manifestacija “Sun~ana jesen `ivota” kojom se obele`ava mesec posve}en starima. Q. Na. U PETAK

Kamenica bez gasa Potro{a~i prirodnog gasa u Sremskoj Kamenici osta}e bez ovog energenta u petak 15. oktobra od 7 do 15 ~asova. Gasa ne}e biti zbog intervencije na gasnoj mre`i i izrade gasnih prikqu~aka.

J. Z.

V REMEPLOV

Rodoqubi streqani zbog `ita Kraqevski sud u Budimpe{ti je 13. oktobra 1941. osudio na smrt Novosa|ane Varga \ulu, Ko~i Ivana, Rudolfa Klausa, Karas Pala, Lorkin Lajo{a, \or|a Radujkova i Veru Pavlovi}. [ef ma|arskog general{aba je na osnovu posebnog ovla{}ewa, Lorkinu i Pavlovi}evoj kaznu preina~io u dugogodi{wu robiju, a ostali su odmah streqani u novosadskoj kasarni. Oni su ka`weni {to su palili `ito u wivama oko grada i tako „ugro`avali sigurnost dr`ave“. Uz to, osu|eni su {to su kao ~lanovi Komunisti~ke parti-

c m y

Kod Ulice Kornelija Stankovi}a bulevar nastavqa daqe

VESTI Izlo`ba Jasmine Ruwo Izlo`ba slika Jasmine Ruwo bi}e otvorena danas u 19 ~asova u Malom likovnom salonu KCNS. Traja}e do 26. oktobra.

I. K.

Pri~e iz bele`nice U Novosadskom klubu, Ulica Zmaj Jovina 3/1, danas u 18 ~asova, o nesvakida{wim pri~ama iz svoje bele`nice govori}e pisac i novinar Roboqub Malen~i}. Ulaz je besplatan.

K. @. je pripremali „do~ek sovjetskih padobranaca“. Tada se {apatom mnogo govorilo o predstoje}em velikom desantu Rusa, {to je narod `eleo. Po{to su to ~uli okupatorski dou{nici, u Ma|arskoj su hitno po~ele pripreme za „do~ek ruskih vojnika“.

N. C.

„Drugi svetovi” Izlo`ba fotografija „Drugi svetovi“ Alekseja Tarasova bi}e otvorena danas u 19 ~asova u galeriji Foto kino i video saveza Vojvodine, Ulica Nikole Pa{i}a 34. Tarasov sti`e iz Ni`weg Novgoroda iz Rusije D. B.

Nova traka krenula ka Limanu

Foto: F. Baki}

Nova kolovozna traka od Ulice bra}e Grulovi} do Futo{ke bi}e gotova do 20. oktobra.

Nastavak gradwe tre}e deonice bulevara ide punim tempom, pogotovo na potesu od Ulice Kornelija Stankovi}a, dugom 1.147 metara nano{ewe narednih slojeva. Radi se i subotom i nedeqom, po ki{i.

Na drugoj deonici za sada ima mawe posla zbog arhelolo{kih radova. Arheolozi su se potrudili da maksimalno ubrzaju radove, anga`ovali su veliki broj qudi i upotrebqavaju savremenu tehnologiju koja im omogu}ava da brzo prona|u vredne nalaze – rekao je Kuqan~i}.

Ta druga deonica pru`a se 632 metra od Rumena~kog puta i obu-

hvata i rekonstrukciju Rumena~kog puta s raskrsnicom u du`ini od 340 metara. Na toj trasi radi “Put-invest”, a vrednost radova je 243.854.582 dinara. Ranije je direktor ZIG-a Borislav Novakovi} najavio da se nada da }e, ako vreme poslu`i, saobra}ajnica biti zavr{ena do kraja gra|evinske sezone, odnosno 15. novembra.

S. Krsti}

„HOROR” U DUNAVSKOM PARKU

Ma{ta viri iz jezerceta „Mole se kupa~i da polako i bez panike iza|u iz vode“, glasila bi re~enica upozorewa ~uvara pla`e kada bi se prizor sli~an ovom na fotografiji pojavio na nekom od tropskih kupali{ta. U raznim delovima sveta ovaj prizor je mawe-vi{e uobi~ajena pojava, ali nismo ni slutili da ajkula ima u slatkim vodama, pa i u malim jezerima u parkovima. [ta se to muva po jezercetu u Dunavskom parku? Da li je to plavorepa gladna neman koja merka korwa~e i qubimce Novosa|ana Isu i Bisu, ili samo neki kamen koji neodoqivo podse}a na stra{nog predatora? Odgovor je jasan, ali fotografija golica ma{tu.

B. M.

Foto: S. Mileti}

Razgovor na nema~kom i filmovi Omladinski centar CK13 organizova}e ve~eras u 20 ~asova u svojim prostorijama u Ulici Vojvode Bojovi}a 13 ~asove konverzacije na nema~kom jeziku i prikazati devet kratkih {kolskih filmova na temu prijateqstva.

Ulaz je slobodan.

K. @.

8

sreda13.oktobar2010.

„^ISTO]A” OBAVE[TAVA STANARE I VLASNIKE LOKALA U CENTRU GRADA

Sme}e od sada pod zemqom

Inkasanti "^isto}e" ju~e su delili letke sugra|anima i vlasnicima prodavnica u ulicama Modene i Ilije Ogwanovi}a, koji ubudu}e treba svoje sme}e da odla`u iskqu~ivo u podzemne kontejnere postavqene u Ulici Modene, pored taksi stajali{ta. Standardni kontejneri koji su se do sada koristili, postavqeni su pored podzemnih kontejnera i tu }e ostati jo{ sa-

mo nekoliko dana, dok svi gra|ani koji su ih koristili ne budu obave{teni o promeni na~ina odlagawa sme}a u centru grada. "^isto}a" je, u sklopu rekonstrukcije centra grada, pre nekoliko nedeqa postavila dva

podzemna kontejnera u Ulici Modene. Novi, moderni podzemni kontejneri }e doprineti lep{em izgledu centra Novog Sada, a otpad }e se odlagati kao u svim razvijenim evropskim gradovima. Odlagawem otpada na ovaj na~in vi{e ne}emo imati ru`ne slike rasutog i ispreturanog sme}a, a vi{e ne}e biti ni neprijatnih mirisa, ka`u u pomenutom preduze}u.

U podzemnom delu kontejnera nalazi se nepropusna vre}a, dok se na povr{ini nalazi ku}i{te sa otvorom za ubacivawe sme}a.

U jedan podzemni kontejner staje sme}a koliko i u ~etiri klasi~na kontejnera koji se nalaze na na{im ulicama.

B. M.

„DNEVNIK” VODI NA KONCERT POPULARNOG KANTAUTORA

@eqko Joksimovi} puni Spens Koncert @eqka Joksimovi}a bi}e odr`an u subotu 6. novembra u Velikoj sali SPC "Vojvodina". Karte za koncert koji po~iwe u 21 sat mogu se

kupiti na blagajni Spensa i u prodavnici “Gigstiks” u Pariskom magazinu, po cenama od 1.500 dinara za parter, 1.200 za tribine i 900 dinara za galeriju.

Redakcija “Dnevnika” najbr`em ~itaocu koji danas od 14 do 14.05 ~asova pozove na{ broj telefona 528-765 poklawa dve karte za predstoje}i Joksimovi}ev novosadski koncert.

Novosadsaki koncert @eqka Joksimovi}a nastavak je velike turneje poznatog peva~a tokom koje je ve} nastupio pred rasprodatim salama u Skopqu i Sarajevu.

Tokom karijere koja ve} deset godina ide uzlaznom linijom, Joksimovi} je objavio pet albuma a status muzi~ke zvezde na prostorima biv{e Jugoslavije potvrdio je uspe{nim nastupom na “Eurosongu 2004”, kada je s pesmom “Lane moje” osvojio drugo mesto. Tako|e, s numerom "Qubavi", za koju je tekst napisao Bajaga, osvojio je presti`nu nagradu za najboqu pesmu i mu{ki vokal u 2009. godini na "Balkan Music Awards" u Sofiji.

N. H.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Neko kao ti”

Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Neko kao ti”, Sare Desen.

Re~ izdava~a: “Ovaj roman je dobio nagradu Ameri~kog udru`ewa bibliotekara za najboqi roman za mlade. Svet je i suvi{e ru`no i u`asno mesto ako nemate najboqeg prijateqa. Hali i Skarlet su bile najboqe prijateqice jo{ otkad su se upoznale.

Hali je oduvek bila povu~enija. Uvek kada joj je bilo te{ko obra}ala se za pomo} hrabrijoj i otvorenijoj drugarici koja je uvek znala kako da postupi. Zajedno su se savr{eno uklapale. Ali sve se to mewa na po~etku nove {kolske godine. Skarletin momak gine u saobra}ajnoj nesre}i na motoru, a ona ubrzo potom otkriva da nosi wegovo dete. Po prvi put otkako ima prijateqicu, woj je zaista po-

trebna Halina podr{ka. Zato Hali mora da nau~i da je podr`i. To ne}e biti lako, ali Hali je svesna da ne sme izneveriti svoju prijateqicu. Jer pravo prijateqstvo se sklapa zauvek.”

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

INSPEKTORI NON-STOP NA TERENU

Uklawaju se sve reklame bez dozvole Komunalna inspekcija svakodnevno kontroli{e postavqawe reklamnih oznaka u gradu, a zbog toga svaki dan ispi{e po nekoliko prekr{ajnih prijava. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev ka`e za “Dnevnik” da su inspektori non-stop na terenu i zapisni~ki evidentiraju i uvode nove osobe koje postavqaju reklame na teritoriji celog grada.

- Ciq nam je da dr`imo sistemati~nost u radu te smo prete`no u centru i na glavnim saobra}ajnicama. Sve reklamne oznake koje smo ranije obradili, a koje vlasnici nisu skinuli, jer nisu bile u skladu s pravilnikom o tehni~kim uslovim za postavqawe reklama na fasadama zgrada, u proceduri su za uklawane – navodi Jakovqev i isti~e da svakodnevno imaju po nekoliko zakazanih izvr{ewa odnosno skidawa reklama.

Kao primer navodi i ju~era{we uklawawe reklame u ulici Valentina Vodnika, gde vlasnik jedne mewa~nice nije sam skinuo

reklamu, te je izvr{na slu`ba gradske uprave za inspekcijske poslove to prinudno uradila.

Prema re~ima Jakovqeva, ovaj vlasnik }e morati da plati kaznu i tro{kove, a nakon toga i da preuzme svoju reklamu.

- Imamo dosta reklama koje su u skladu s pravilnikom, a gde vlasnici jo{ nisu dobili dozvole od ZIG-a, jer nisu platili lokalnu komunalnu taksu. I ovim osobama }emo tako|e da uklawamo reklame. Poenta cele pri~e je da svi moraju da imaju odobrewe nadle`nih institucija – ka`e sagovornik.

Smatra da su vlasnici imali dosta vremena da plate ili da podnesu zahtev, a sruge strane i inspekcija je tolerisala sve ovo.

Kako ka`e, razloga za toleranciju vi{e nema, jer je grad umawio iznos lokalne komunalne takse.

- Novina vezana za postavqawe reklama je da }e samo ZIG sada da proverava da li su reklamne oznake po zahtevu stranke u skladu sa pravilnikom. ^im ZIG u|e u pro-

ceduru, treba o~ekivati da }e sve to ubrzatii proces uvo|ewa reda u ovu oblast – isti~e Jakovqev.

Zato apeluje na sve vlasnike da podnose zahteve i budu a`urniji da se ne bi desilo da komunalna inspekcija nema izbora sem da uklawa reklame.

- Komunalna inspekcija }e i daqe podnositi prekr{ajne prijave protiv svih onih koji su po nalogu inspekcije skinuli reklamu, a zatim je posle izvesnog vremena vratili, a da pri tome nemaju odobrewe – zakqu~io je Jakovqev.

Q. Nato{evi}

KAD VOZA^I GSP NE ZNAJU KO SVE IMA PRAVO NA BESPLATAN PREVOZ

Izbacuju i osobe s regularnim kartama Krajem pro{le nedeqe devoj~ica o{te}enog sluha izba~ena je iz autobusa na liniji broj jedan, jer joj je voza~ rekao da je karta koju je pokazala, falsifikat. Wena majka Sawa Simi} ispri~ala je za na{ list da to nije prvi put da joj }erku izbacuju iz autobusa, a kroz razgovor s drugim roditeqima saznala je da se ista stvar de{ava i nekim wenim drugarima.

- Od kada je }erka ostvarila pravo na besplatnu pokaznu kartu, nekoliko puta su je izbacili iz autobusa. Svaki put kada se to desi, nazovem JGSP i kada im ispri~an o ~emu se radi, redovno mi se izviwavaju uz opasku da se to vi{e ne}e dogoditi. Moje dete nije jedini slu~aj, jer su i wenog drugara koji `ivi u Petrovaradinu, voza~i nekoliko puta izbacili iz

autobusa, pa sada dete ima fobiju i ne `eli da u|e u bus, ako mu majka ne da novac da kupi kartu za svaki slu~aj – ispri~ala nam je revoltirana Sawa Si-

karte u odnosu na pokazne koje ima ve}i broj sugra|ana.

Portparol u preduze}u JGSP, Milorad Vuka{inovi} ka`e da je upoznat s ovim pro-

Koja deca ostvaruju pravo Kada su u pitawu mla|e osobe, odlukom preduze}a JGSP pravo na besplatnu kartu imaju deca do {est godina, slepe i slabovide osobe, paraplegi~ari, distrofi~ari i osobe srodnih oboqewa, lako i umereno mentalno ometena deca koja poha|aju {kolu za osnovno i sredwe obrazovawe “Milan Petrovi}”. Zatim deca o{te}enog sluha (gluva i nagluva) koja poha|aju {kolu ”Jovan Popovi}”, umereno i te`e ometena deca i omladina koja idu u dnevne boravke i deca iz porodica sa troje i vi{e dece do 18 godina starosti koja imaju prebivali{te na teritoriji Novog Sada, a koja su na redovnom {kolovawu u osnovnoj i sredwoj {koli. mi} i dodala da je delom krivo i rukovodstvo koje nije obu~ilo svoje voza~e, kako da se pona{aju i kako da prepoznaju druge

^ITAOCI PI[U SMS

blemom, kao i da su imali pritu`bi nekoliko roditeqa ~ija su deca imala neprijatnosti zbog pokaznih karata.

- Roditeqi ~ija deca imaju povla{}ene karte su potpuno u pravu i ovim putem se svima wima izviwavam u ime preduze}a. Izvestan broj voza~a, verovatno ne zna da na preporuku gradona~elnika i pojedine kategorije dece imaju pravo na besplatne karte. Zato smo re{ili da ih ubudu}e edukujemo, kako do ovakvih i sli~nih problema ne bi dolazilo – zakqu~io je Vuka{inovi}.

Podse}amo, na osnovu preporuke gradona~elnika Igora Pavli~i}a od 15. januara ove godine, upravni odbor JGSP je na sednici odr`anoj u martu doneo odluku o izdavawu besplatnih karata u gradskom i prigradskom saobra}aju za posebne kategorije stanovi{tva. U okviru odluke pravo na besplatnu kartu imaju i deca o{te}enog sluha (gluva i nagluva).

Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Deset godina kasnije 10 godina kasnije - boqe je: nema sankcija, viza, redova pred ambasadama, devalvacije, inflacije... Isto je: ima korupcije, protekcije, java{luka... Gore je to {to smo 10 godina stariji.

063/507... *** Hej Zoki sa Limana mo`da gospodin vi{e i nema zuba u glavi pa }e nastaviti doti~na Zabluda, ha, ha, ha!!! Borislav 064/0863... *** Pi{ite da poslodavci moraju redovno da pla}aju radnike i dorinose da finansijska i inspekcija rada treba da imaju ve}a ovla{}ewa, te da privatni poslodavci treba da pla}aju ve}e kazne. Posla kod privatnika ima, plate za radnike nema ali zato gazde dobijaju kredite za razvoj gde tro{ewe istih po nameni niko ne kontroli{e. Zara|eno radnicima pa nema gladi, bar 30 posto u Novom Sadu nema narodnih kuhiwa.

064/4645... *** Kome treba Vlada koja dere sirotiwi ko`u s le|a? Svi na ~elu sa Tadi}em neka daju ostavku. Novosa|ani 063/331... *** Pisali ste da }e do jeseni po~eti radovi na Po{tanskoj {tedionici, bruki Novog Sada. Red je da nam ka`ete ko vas je slagao, ili nas vi pravite lu|im nego {to smo.

063/8793... *** Nova {kolska godina, nove {kolarine!

Naravno, skupqe! Ali imam recept kako do}i do novca. Najpre treba prona}i jednog mladog stranca, po mogu}stvu Amerikanca,

sa~ekati ga negde u mraku i isprebijati ga dobro, taman toliko da zavr{i na aparatima, a zatim se obratiti srpskim politi~arima jer zbog ovakvog ~ina patriotizma postajete osoba od 1.000.000 evra! Miladin = hiqadu prose~nih {kolarina!

065/5405... *** Piro{ blato - made in NATO!!! Green peace 064/4615...

*** Posle parade ponosa, nema vi{e Adam i Eva i jabuka, nego Adam i Adam i banana.

063/8523... *** Informatika je prevarila mnoge redovne plati{e kada je najavila da }e svi dobiti otpisanu jednu kiriju, ali sada vidimo da oni koji pla}aju redovno ve} 40 godina ne}e

nikad do}i na red jer se useqavuju stalno novi i novi koji imaju ve}i broj bodova, tako da posle {est meseci pre|u gore pomenute. Molimo da malo razmislite i o najredovnijim plati{ama.

064/1901... *** Onaj ko je smislio izraz vr{iti uzorkovawe vode izvr{io je ba{ veliku nu`du.

Prestanite s tim flitawem 064/1165... *** Pre neki dan su i {tampani i elektronski mediji objavili vest, da je dinar, u odnosu na evro, oja~ao za nekih desetak para! Ma haj'te molim Vas, koje{ta! To se evro samo malo vratio nazad, kako bi uhvatio zalet za novi skok!

063/1050... *** Qudi, budite oprezni kad upotrebqavate naziv "huligani"! Mo`da i neko od ovih koji su pre neki dan ru{ili i palili po Beogradu za deset godina bude dr`avni sekretar u ministarstvu pravde...

066/9508... *** Nas me{tane Futoga interesuje da li neko kontroli{e rad i pona{awe komunalnog inspektora koji dr`i teren u Futogu?

066/9276... *** U vreme kad je jogurta bilo u izobiqu, toliko da ga je bilo i za ga|awe, “Dnevnik” je bio kompaktan tj. iz komada. Sada, kada je nastala nesta{ica mleka na{ omiqeni list se {tampa u ~etiri dela? Da li to zna~i, da ako se nastavi sa svakojakim nesta{icama mo`emo o~ekivati “Dnevnik” od{tampan na konfetama?

064/4615...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

JO[ SE [IJU TAMNOZELENE UNIFORME

Komunalna policija 20. oktobra na ulicama?

Komunalna policija na ulicama grada najverovatnije }e se pojaviti oko 20. oktobra, kada se o~ekuje da }e i uniforme biti sa{ivene za wih. Deo budu}ih policajaca koji }e biti zadu`eni za komunalni red ve} je polo`ilo ispite u Beogradu, a sada ~ekaju da od nadle`nog Ministarstva dobiju uverewe o polo`enom ispitu. Tako|e sada je sasvim izvesno da }e {ef policije biti jedan iz redova kandidata koji su pro{li obuku i naravno polo`ili ispit.

- Posla}emo imena od nekoliko kandidata gradona~elniku

Igoru Pavli~i}u, a on }e odlu~iti ko }e biti imenovan na mesto {efa. Ovo ne mo`e ranije da se uradi, dok svi ne dobiju uverewa – ka`e za „Dnevnik“ {ef gradskih inspekcija @eqko Radulovi}.

Prema wegovim re~ima, u gradskoj administraciji i inspekcijama ovih dana radi se punom parom, jer su ure|uje pravno-materijalne i tehni~ke pretpostavke koje se odnose na ovla{}ewa komunalne policije.

- Ima}e ovla{}ewa u okviru propisanih gradskih odluka koje se odnose na ure|ewe grada,

javna parkirali{ta, taksi prevoz putnika, odr`avawu ~isto}e, kontrolu radnog vremena ugostiteqskih objekata i odluke o uklawawu objekata – predo~ava Radulovi}. Ka`e da }e komunalni policajci biti zadu`eni i za kontrolu pu{ewa na javnom mestu u okviru Zakona o zabrani pu{ewa.

Sem toga, ovih dana se usagla{avaju i {tampaju obrasci koje }e policajci koristiti na terenu, a wih kako saznajemo ima dosta i svi su razli~iti.

Ina~e, u prvoj turi obuku je pro{lo wih 23 i oni }e se prvi na-

}i na ulicama, u novembru se o~ekuje da im se prikqu~i jo{ dvadesetak kolega, dok }e se tre}a grupa od 11 budu}ih komunalaca koji su trenutno na obuci, kolegama prikqu~iti do kraja godine.

Komunalni policajci }e imati uniforme, palice, skutere, automobile, a uz to i mnogo ve}a ovla{}ewa od sada{wih gradskih inspektora. Novosadski komunalni policajci ima}e tamno zelene uniforme s amblemom, a one }e se sastojati od ko{uqa, pantalona, sukawa, kapa, rukavica, cipela, ~izmica…

Q. Na

MEWA SE STARI NA^IN KUPOVINE ZELENI[A

Megamarketi jeftiniji od pijaca Pregled cenovnika zeleni{a u supermarketima i na pijacama, pokazuje da se cene pojedinih poqoprivrednih proizvoda razlikuju i do 100 dinara. Novosadski megamarketi sve vi{e konkuri{u zelenim pijacama osetno jeftinijim cenama u odnosu na sezonske namirnice iz ba{te, pa ve}ina sugra|ana odlazi tamo u nabavku.

Ipak, neki ostaju verni tezi „ceger u ruke, pa na pijacu“, nerado mewaju}i navike, a i zbog kvaliteta proizvoda.

- Imam vi{e poverewa u proizvode s pijace, jer mi je tamo povr}e sve`ije i prirodno uzgajano, a ne u staklenicima - rekla je Mirjana i dodala da povr}e u supermarketima izlo`eno na policama gubi svoje hranqive sastojke i ~esto deluje kao sparu{eno.

S obzirom da je zeleni{ na rafovima upola jeftiniji od onog s tezgi, a mesto kupovine diktira nov~anik, doma}ice se sve vi{e odri~u tradicije u korist raspolo`ivog ku}nog buxe-

Mladi kupus je na pijaci 30 dinara, dok je u megamarketu 20, tikvice su 80 dinara prema pija~nom cenovniku, a u marketu 60, keq na tezgama dosti`e cenu do 150 dinara, dok se u supermarketu mo`e pazariti za 40 dinara ta. Moderni marketi su ve{ti i u marketingu, pa svake nedeqe mame kupce odre|enim akcijama i sni`ewima.

„METALNA U@AD” I „METALURGIJA” ODLAZE, A OSTAJU

„Novkabel” prodaje dva pogona Vaqaonica bakra iz Sevojna kupi}e pogone „Metalna u`ad“ i „Metalurgija“ od Novosadske industrije kablova (Novkabel) izjavio je direktor fabrike u Novom Sadu Dragan Cvetkovi}. Naglasio je da je odluku o prodaji dva pogona doneo Upravni odbor Fabrike kablova i da amdinistracija priprema papire za tu trgovinu. Kupac je deo poslovnog sistema kiparske firme „Ist point“ srpskog biznismena Zorana Drakuli}a, koji je istovremeno vlasnik i

snage od kada je pre godinu i po dana kompanija „Ist point“ postala vlasnik Fabrike kablova u Novom Sadu. Na platnom spisku preduze}a je sada oko 640 radnika.

U sindikatu preduze}a navode da o~ekuju da prekobrojnih vi{e ne}e biti i da }e se vlasnik pridr`avati kupoprodajnog ugovora na ~emu sindikat posebno insistira, a Komisija za kontrolu u okviru Agencije za privatizaciju nema primedbi na to kako „Ist point“ po{tuje ugovor o prodaji.

Vaqaonica bakra iz Sevojna pazari}e pogone od „Novkabela“ a obe firme deo su sistema „Ist point“. Bi}e zadr`an isti proizvodni program a poslova}e se iz Novog Sada „Novkabela“. Cvetkovi} je naveo da }e ova dva pogona Vaqaonica kupiti bez dugova koje treba da preuzme „Novkabel“.Re~ je o velikim dugovima, naglasio je direktor, ali nije naveo visinu, i dodao da deo ugovora podrazumeva da 15 zaposlenih iz „Metalne u`adi“ i 40 radnika „Metalurgije“pre|u kod novog poslodavca, koji namerava da zadr`i isti proizvodni program i posluje iz Novog Sada.

Iz „Novkabela“ je krajem septembra oti{lo 175 radnika kao tehnolo{ki vi{ak dobiv{i za napu{tawe preduze}a po dve stotine evra po godini sta`a. To je ve} ~etvrti socijalni program u fabrici a prvo otu{tawe vi{ka radne

- Po~etkom oktobra potpisan je kolektivni ugovor izme|u sindikata i poslovodstva preuze}a, koji je daleko boqi od pro{log. Izme|u ostalog predvideo je ve}u cenu za prekovremeni i no}ni rad izjavio je predsednik sindikata u „Novkabelu“ Milutin Lo{i} nagla{avaju}i da posle odlaska tehnolo{kog vi{ka sledi nova sistematizacija radnih mesta i utvr|ivawe koeficijenata.

Lo{i} ka`e da je prose~na plata zaposlenih u proizvodwi oko 23.000 dinara, a na nivou fabrike oko 25.000 dinara. Zarade su redovne, nagla{ava i podvla~i da ohrabruje ~iwenica {to posla ima.

Z. Deli}

Ovih dana mladi kupus je na pijaci 30 dinara, dok je u megamarketu 20, tikvice su 80 dinara prema pija~nom cenovniku, a

u marketu 60, keq na tezgama dosti`e cenu do 150 dinara, dok se u supermarketu mo`e pazariti za 40 dinara. U pojedinim cenama povr}a nema drasti~ne razlike, pa tako kilogram blitve ko{ta 30 dinara kod pija~nih prodavaca, dok je u marketu nepunih 20 dinara, glavica zelene salate na pijaci je 40 dinara, u marketima 20, rotkvice su 30 dinara, a isto toliko ko{taju u megamarketima. Novosa|anka Nata{a ka`e da u zavisnosti od raspolo`ivog vremena bira gde }e da pazari, ali da vi{e voli povr}e s pijaca.

- Kad imam vremena, dakle vikendom, odlazim na pijacu da napunim kese, a radnim danima skoknem do najbli`eg supermarketa po koji neophodni zeleni{ za ru~ak - objasnila je Nata{a.

Trgovci na pijacama pravdaju visoke cene svojih proizvoda tro{kovima koji su neizbe`ni, a to su gorivo i zakup tezgi.

I. Dragi}

sreda13.oktobar2010.

9

POQOPRIVREDNICI KOD ZAMENIKA GRADONA^ELNIKA IGI]A ZBOG ^ENEJA

Privatne parcele na licitaciji?

Predstavnici Udru`ewa poqoprivrednika Srbije „Novi Sad“sastali su se ju~e u Gradskoj ku}i sa zamenikom gradona~elnika Sa{om Igi}em kako bi mu izneli probleme u vezi sa parcelama na ^eneju. Naime, oni ka`u da poqoprivrednici poseduju dokumentaciju o vlasni{tvu nad parcelama, ali da u Slu`bi za katastar nepokretnosti to nigde nije zavedeno. Zbog toga se, kako ka`u, neke parcele svake godine pojavquju na licitaciji koju organizuje Grad, iako su one privatna svojina.

- Poqoprivrednici su mi saop{tili svoje probleme i

epilog sastanka je dogovor da oni u narednih nekoliko dana u pisarnicu Gradske ku}e dostave precizno definisane primedbe i da nabroje o kojim spornim parcelama je re~. Kada to u~ine pozva}emo poqoprivrednu inspekciju da utvrdi ta~no stawe stvari i prema tome }emo reagovati. Ukoliko se wihove tvrdwe ispostave kao ta~ne gre{ke }e biti ispravqene – rekao je Igi}. On je dodao i da je dogovoreno da poqoprivrednici ne izlaze na proteste dok se ta~no ne utvrdi {ta je sporno.

B. M.

PO^EO „TESLA FEST”

Mladi pronalaza~i tra`e {ansu Me|unarodni festival inovacija, znawa i stvarala{tva „Tesla fest 2010“ po~eo je ju~e na Spensu i traje do petka, 15. okobra. Preko sto inovatora iz zemqe i regiona predstavilo je dvestotinak patenata iz oblasti mehanike, gra|evine, za{tite `ivotne sredine, elektromehanike i informacionih tehnologija.

Festival je organizovao Savez pronalaza~a Vojvodine uz podr{ku vlada Republike i Pokrajine, gradskih vlasti, Univerziteta i privrednih komora Srbije, Vojvodine i Novog Sada. Organizatori posebno isti~u da je me|u u~esnicima mnogo mladih pronalaza~a; od osnovaca do studenata, {to predstavqa veliki potencijal na tr`i{tu ideja bez kojih nema razvoja tehnologije i prosperiteta dru{tva. A da bi se to ostvarilo, naro~it zna~aj posve}en je promociji za{tite autorskog dela i intelektualne svojine o ~emu inovatore

Foto: N. Stojanovi}

kroz tribine i predavawa informi{u predstavnici Zavoda za za{titu intelektualne svojine Srbije.

I. S.

SREDWO[KOLCI U POSETI SKUP[TINI GRADA

U~enici u odborni~kim klupama U~enici Sredwe ma{inske {kole ju~e su boravili u Skup{tini grada gde ih je, tokom sat i po vremena, predsednik Skup{tine Aleksandar Jovanovi} upoznao sa na~inom rada ovog organa lokalne samouprave.

- Kada smo pre tri godine pokrenuli ovu akciju, namera nam je bila da mlade qude, kroz direktan kontakt, upoznamo sa na~inom na koji funkcioni{e jedna ovakva institucija. Odaziv je odli~an i do sada smo

ugostili veliki broj sredwo{kolaca sa podru~ja grada a jednom prilikom su nam u posetu do{li i |aci iz jedne osnovne {kole - rekao je Jovanovi}.

Kako ka`e, vreme koje u~enici provedu u gradskom parlamentu nije dovoqno da bi se upoznali sa svim aspektima rada, ali je va`no da na ovaj na~in mogu da, u neposrednoj komunikaciji, postave pitawa u vezi sa svim {to ih interesuje.

PERI^IN OD V.D. POSTAJE PRVI ^OVEK FIRME?

„Stanu” direktor naredne sedmice

Konkurs za izbor direktora u „Stanu“ ju~e je zatvoren, a odluku o tome ko }e voditi ovo gradsko preduze}e done}e Upravni odbor preduze}a najverovatnije naredne sedmice, saznajemo nezvani~no , jer je u „Stanu“ ukiniuto radno mesto portparola preduze}a.

Dosada{wi vr{ilac du`nosti direktora Milenko Peri~in konkurisao je za prvog ~oveka u firmi, a da li ima jo{ zainteresovanih kandidata za sada se ne zna. Na{i sagovrnici ka`u da treba da se sa~eka nekoliko dana,

jer kandidati preko po{te u~estvuju na javnom oglasu.

Pretpostavqa se da }e Upravni odbor izabrati Peri~ina za direktora po{to je do sada objavqivawe konkursa bilo stvar formalnosti. Naime, partije na vlasti u gradu podelile su izme|u sebe gradske firme. U toj raspodeli javnih dobara Liga socijaldemokrata Vojvodine dobila je da gazduje „Stanom“, a Peri~nin je kandidat LSV-a, kao {to je to bio i biv{i direktor Dragoslav Gavran~i}, koji je pre vi{e od pola godine podneo ostavku. Z. Deli}

Foto: B. Lu~i}

- Upravo ovi mladi qudi }e u skoroj budu}nosti po~eti da rade i da se razvijaju zajedno sa dru{tvom u kom `ive, mora}e da donose odluke, sara|uju sa drugima i da prolaze kroz sve ono kroz {ta mi ovde prolazimo. Mislim da je va`no da se

ve} tokom sredwe {kole upoznaju sa onim {to ih ~eka a sa druge strane bitno nam je da znaju ko su qudi koji, konkretno ovde, rade za wihov interes i u kom okru`ewu se sve to odvija - poru~io je Jovanovi}.

J. Zdjelarevi}

sreda13.oktobar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

DNEVNIK

PORODICA MAJKI] IZ IN\IJE SA ZEBWOM GLEDA U NEBO

Opasnost dolazi s ki{om IN\IJA: Porodica Majki} In|ija tra`ili da se ovaj pro`albe koju je Jelena Majki} uputila predsedniku op{tine Go- Jelena i Slobodan, koji ina~e blem re{i, ponudili su i u~eranu Je{i}u i tra`ila prijem, `ive i rade u Nema~koj, muku {}e u tro{kovima. Na odgovor poslala je inspekciju, koja je mu~e sa otpadnim vodama kod su ~ekali dvadesetak dana. Diiza{la na lice mesta, konstatosvoje porodi~ne ku}e u In|iji, u rekcija im dozvoqava da sami vala je da se atmoferska voda sa Golubina~koj ulici broj 78, jer, urede taj deo, da izgrade trotoulica nema ni ki{nu ni fekalnu kanalizaciju, a ni odvodni kanali na ulici, kojima bi povr{inske vode mogle oti}i i In|ijski potok, nisu ure|eni, pa se voda vra}a u dvori{te ku}e Majki}a, plavi podrum, vla`i zidove, a Majki}i vi{e ne znaju {ta da rade da za{tite svoju ku}u od 400 kvadrata, koju su sagradili jo{ 1980. godine.

- Kada pada jaka ki{a, voda nema gde da ode, pa se vra}a kroz odvodnu cev i oluke i pravi mi {tetu po ku}i. Sve sam poku{ala, obra}ala se inspekciji, tra`ila da mi iza|e komisija, jer, kom{ije su sagradile }uprije na kanalu pored Jelena Majki} pokazuje truli parket i vla`ne zidove ku}e porodice Majki} sliva ulice, pa otpadne vode nemaju ar na svom delu placa, da }upriprema ku}i Zorana Miti}a koja kuda da odu, vra}aju se u na{u gaju, koja vodi u wihovo dvori{te je na broju 80, a prilikom gradra`u, plave mi ku}u, {teta je zaceve sa cevima koje imaju prowe ulice slivni {aht i odvodna ogromna, ja sam stalno na putu, mer 40 santimetara, te da iskocev su postavqni kod ku}nog dolazim iz Nema~ke da spasavam paju otvoreni kanal za odvod otbroja 82 – kod ku}e Radeta Josiovu imovinu – pri~a Jelena Majpadnih voda {irine i dubine 50 }a, pa inspekcija konstatuje, „da ki}, koju smo zatekli u ku}i u santimetara, jer je postoje}i stambena zgrada u Golubina~koj kojoj je pored atmosferskih vokanal dubok tek oko 30 santime78. (vlasni{tvo porodice Majda, koje se slivaju u podrumske tara. ki}) ne mo`e biti ugro`ena atprostore, do{lo do proki{waMe|utim, Jelena ka`e da to mosferskim vodama koje se slivaqa i terase, pa je u jednoj sobi nije re{ewe, izuzev ako bi se vaju sa krovova i dvori{ta propala tavanica, zidovi navlatako uredila cela leva strana stambenih objekata na broju 80 i `eni i uni{ten parket. ulice, da sve ku}e imaju }uprije 82”. Ina~e, porodici Majki} inJelena za svoje probleme sa cevima, da kanal bude iste duspekcija sugeri{e da ako i daqe okrivquje i okolne kom{ije, bine, jer, ovako, voda bi se i od smatraju da trpe {teti ~iwetvrde}i da se i wihova atmosokolnih ku}a slivala u wen deo wem suseda, svoje pravo moraju ferska voda sliva prema wenoj kanala koji bi bio najdubqi. ostvarivati pred nadle`nim ku}i i da joj i to ~ini zlo. ProNa~elnik inspekcijskog odesudskim organima. {le godine Majki}i su od Dilewa u op{tini In|ija Zorica S. Bojevi} rekcije za izgradwu op{tine Rakar u svom re{ewu, posle

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „[rek sre}an zauvek“ (18), „^arli sent Klud“ (19.30), “Po~etak“ (21.30)

POZORI[TA Pozori{te mladih, velika sala: „Pokondireni tikvan“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od ponedeqka u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Biqana Cvetkovi} i Marijana Zubovi} iz Novog Sada, Gorana Joki} i Svetlana Ili} iz Ba~a, Suzana Prodanov i Nikolina Vukadinov iz Ba~kog Gradi{ta, Zora Rado{ iz Veternika, Mirjana Vuletin iz Ba~ke Palanke i Radmila Laurek iz In|ije, DE^AKE: Radmila Dimitrov, Marina Stante, Radinka Samarxi}, @eqka Ze~evi} i Nevena Dun|er iz Novog Sada, Stefanija Tot iz Veternika, Dragana Ru`i} iz Temerina i Du{anka Soviq iz Maradika.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Etelka Karla Dropka (1939) u 11.45 sati (ispra}aj), Ru`ica Petra Milo{evi} (1927) u 12.30, Milorad Mirka Ga}inovi} (1946) u 13.15, Jo`ef Aleksandra Milinski (1948) u 14, Du{an Sotira Atanackovi} (1928) u 14.45, Du{anka Milana Rado~aj (1937) u 15.30, Rajna @arka Zdravkovi} (1924) u 16.15, Pavle Save Radosavqevi} (1941) u 17 (ispra}aj) i Stevan @arka Pavlov (1944) u 17.45 sati. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 sati bi}e sahrawen Mladen Stevana Kojdi} (1934).

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda13.oktobar2010.

U SUBOTICI STANOVI TOPLI, ALI...

VESTI

Grejawe poskupquje do kraja godine

Ov~etina s kupusom BE^EJ: Ostalo je jo{ samo dva dana do prijave za Drugi kup u kuvawu ov~etine s kupusom, koji organizuje PIK Be~ej uz logisti~ku podr{ku be~ejske Turisti~ke organizacija u atraktivnom okru`ewu restorana Ribwak na pola puta izme|u Be~eja i Ba~kog Gradi{ta. Kotizacija za takmi~ewe iznosi 1.500 dinara po dvo~lanoj ekipi.

Organizator obezbe|uje potreban materijal za kuvawe, tri kilograma ov~ijeg mesa i kupus, a na takmi~arima je da poka`u majstorstvo u pripremawu nadaleko ~uvenog specijaliteta.

Potpaqivawe kotli}a zakazano je za 10 sati u subotu, 16. oktobra, i bi}e to posledwe ovogodi{we kulinarsko takmi~ewe u organizaciji PIK Be~ej kraj Ribwaka. Jer, „pikovci” su ve} bili uspe{ni organizatori takmi~ewa u kuvawu paprika{a od divqe patke i ribqe ~orbe.

V. Jankov

SUBOTICA: U Subotici je grejna sezona po~ela pro{le nedeqe. JKP „Suboti~ka toplana” je izmirila sve svoje obaveze prema NIS-u, i Srbija - gasu i za ovu sezonu ima dovoqno energenata ali potro{a~i do kraja godine mogu da o~ekuju pove}awe cena usluga Toplane za {est odsto.

- Na gradsko grejawe prikqu~eno je 26.000 objekata u Subotici.

Grejawe je po~elo sedmog oktobra i u svim objektima koji su funkciji stanovi su topli. Imamo 10 miliona duga na osnovu kamate za gas,

ali bez obzira na to isporuka energenata je obezbe|ena za ovu grejnu sezonu. Od ove godine na ra~unima gra|ana za toplanu postoje dve stavke fiksna koja je uvek ista i varijabilna koja pokazuje koliko je energije mese~no potro{eno u stanu. Zbog tog obra~una grejawa podneto je 150 zahteva za iskqu~ewa sa sistema daqinskog grejawa.

Pa su neki potro{a~i i povukli zahtev, a ove godine planiramo i da ukqu~imo sedam novih objekata - rekao je direktor JKP „Suboti~ka Toplana” Pero Riki}.

U protekle ~etiri godine preduze}e je potro{ilo 10 miliona evra za automatizaciju i modernizaciju grejawa. Ove godine postavqeno je 5.000 metara toplovoda i to: 650 metara u ulici \ure \akovi} i okolini, 3.000 metara toplovoda u Kertvaro{u, a zavr{avaju se radovi na postavqawu toplovoda u du`ini od 400 metara u ulici Ivana Antunovi}a. U toku je rekonstrukcija prikqu~aka u zgradama u ulici Bra}e Radi}a 79 i 79a za koju sve tro{kove snose sami stanari.

A. A.

NOVI NA^IN PREGLEDA KOD KIKINDSKIH INTERNISTA

@etoni ne}e smawiti sva|e u ~ekaonici KIKINDA: Pregled kod interniste od 1. decembra ne}e se zakazivati unapred. Umesto zakazivawa termina prvog u mesecu, pacijenti }e svakog jutra dobijati `etone sa brojevima, a lekar }e u smeni imati 20 pregleda. Problem koji imaju gra|ani kada je neophodno da obave internisti~ki pregled traje ve} neko vreme. Najpre je bilo odre|eno da gra|ani zakazuju preglede na mesec-dva i na kraju na tri meseca radi izbegavawe gu`vi u ~ekaonicama, ali pokazalo se da to nije bilo uspe{no.

Gra|ani su prvog radnog dana u mesecu dolazili u jedan ujutro i ~ekali do otvarawa ambulante kako bi zakazali termin za pregled. Takav na~in zakazivawa izazvao je velik broj prozivki, najvi{e od pacijenata koji nisu mogli da no}u dolaze u bolnicu i ~ekaju da zaka`u pregled.

Sada, bar kako ka`e na~elnik internog odeqewa dr Mirko Stoisavqevi}, ne}e biti puno druga~ije.

- Svakog jutra ponovo }e se ~ekati red. Da bi temu zakazivawa

„Van Gog” u Beo~inu BEO^IN: Povodom dana op{tine Beo~in, 16. oktobra odr`a}e se koncert poznatog rok sastava „Van Gog”. Koncert po~iwe u 21 ~as u Sportskom centru op{tine Beo~in. Ulaz je slobodan.

Somborci dobili SES SOMBOR: U Somboru je najzad formiran Socijalno-ekonomski savet, zajedni~ko telo lokalnih vlasti, poslodavaca i sindikalnih udru`ewa. Otvaraju}i sednicu, dr Lazar Ra~i} kao gradski ve}nik zadu`en za socijalna pitawa, naglasio je da je pravi trenutak za konstituisawe ovog savetodavnog tela po{to su posledice lo{ih privatizacija velike, te da je jedan od zadataka Socijalno-ekonomskog saaveta da pomogne u stvarawu boqeg privrednog i socijalnog ambijenta u lokalnoj samoupravi.

Na prvoj sednici somborskog SES-a, za predsednika je jednoglasno izabran Vladimir Kuzmanov, kao predstavnik lokalne samouprave, za zamenika predsednika izabrana je Du{anka Golubovi}, a za sekretara Slavica Suzi}.

Na sednici je dogovoreno da se sastanci ovog savetodavnog tela odr`avaju posledwe nedeqe u mesecu, a ukoliko bude potrebno i ranije u zavisnosti od aktuelnosti problematike o kojoj }e se na sastancima raspravqati.

M. M.

skinuli s dnevnog reda, re{ili smo da se pregledi vi{e ne zakazuju, nego da uvodemo `etone.

Svaki lekar }e imati 20 `etona u smeni, jer je za pregled, dijagnozu i prepisivawe terapije potrebno 15 minuta. Pacijenti }e na ulasku, od sestre, dobijati `eton s rednim brojem. Zna~i, prvih 20 koji do|u, dobi}e `eton, ostali }e morati da do|u nekog drugog dana.

Sestre }e zapisivati imena pacijenta koji su dobili `etone kako se ne bi desilo da se `etoni ustupaju. Novi na~in zakazivawa po~e}e tek od decembra jer su do tada termini ve} popuweni, pa zakazivawa ne}e biti ni prvog radnog dana u novembru. Ipak, dr Stojisavqevi} ka`e da ne o~ekuje da }e novi sistem pomo}i ni pacijentima ni lekarima.

- O~ekujem da }e i daqe biti gu`vi i sva|a ko je pre do{ao, isto }e biti kao i do sada jer je to stvar kulture. Ne postoji na~in da udovoqimo pacijentima.

Mo`emo i da ukinemo sve, i `etone i zakazivawa, i oni }e se i

daqe sva|ati u ~ekaonici - ka`e dr Stojisavqevi}.

Za pojedine pacijente pregledi }e se i daqe zakazivati. Za one koji su bili na le~ewu ili opservaciji na odeqewu, kontrolni pregled u ambulanti }e se upisivati, a `eton }e dobijati na dan pregleda. Pored kulturnijih pacijenata, u bolnici pri`eqkuju i kadrovsko poja~awe. Samo na internom, ka`e dr Stojisavqevi},

nedostaju tri lekara na dijalizi i jedan na odeqewu. Da bi slika bila jo{ sumornija, pre deset dana se pokvario jedini holter EKG, na koji je ~ekalo vi{e desetina pacijenata.

- Hitne slu~ajeve {aqemo u druge centre, u Novi Sad, Zrewanin ili Beograd, ali nije sigurno da }e ih tamo i primiti i pristati da im daju holter - ka`e dr Stojisavqevi}.

A. \uran

Dr`avna zemqa po po~etnoj ceni VRBAS: U vrbaskom Centru za fizi~ku kulturu ju~e su po~ele licitacije za izdavawe dr`avnog zemqi{ta, a prvog dana javnih nadmetawa u ponudi je bila 31 parcela ukupne povr{ine od 729 hektara u katastarskim op{tinama Vrbas i Kucura. Po~etna cena jednogodi{weg zakupa za sve parcele bila je 15.000 dinara po hektaru, a zemqi{te se po prvi put izdaje na period od tri godine. Prvi dan licitacije protekao je bez incidenata koji su prethodnih godina pratile izdavawe

dr`avne zemqe u Vrbasu, a po svemu sude}i zakupci su ove godine uspeli da postignu dogovor me|u sobom jer su sve parcele izdate po po~etnoj ceni.

U narednih pet dana bi}e odr`ana nadmetawa i za ostale katastarske op{tine, a na licitaciji }e se ukupno u vrbaskoj op{tini na}i 3.573 hektara podeqenih u 162 parcele. Po novim propisima licitaciji je prethodila takozvana nadela dr`avne zemqe u kojoj je 2.700 hektara po vi{e osnova izuzeto sa lici-

tacije. Po osnovu sto~nog fonda „Karneksu” je pripalo 1.400 hektara dr`avne zemqe po prose~noj ceni pro{logodi{weg zakupa, dok je 900 hektara po istom osnovu nadeqeno „Savi Kova~evi}”. Osim toga sa licitacije je izuzeto jo{ par stotina hektara me|u kojima je 290 hektara predvi|enih za po{umqavawe i 160 hektara koji su podeqeni raznim ustanovama kao {to su neke {kole, poqoprivredne ustanove i sli~no, koje su dodeqene bez nadoknade.

N. P.

JO[ [IRI SPISAK NEZADOVOQNIH MESNIH ZAJEDNICA

„Pe{~ari” nedostaju novac, investicije i apoteka SUBOTICA: Skup{tina Mesne zajednice „Pe{~ara” je jo{ 2006. zahtevala od najodgovornijih u Subotici da iska`u koliko novca tro{e za pojedine komunalne projekte, kako u na{oj tako i u ostalim mesnim zajednicama u Subotici. Ni odgovor ni izve{taj na na{e pismeno obra}awe nije stigao, a u posledwe dve godine u na{oj mesnoj zajednici, koja je ina~e komunalno najnerazvijenija, nije izasfaltirana nijedna ulica, nije polo`en nijedan centimetar vodovoda ili kanalizacije, ovim re~ima obratila se na ju~era{woj konferenciji za novinare predsednica Skup{tine Mesne zajednice Pe{~ara Lidia [ili, dodaju}i da jedan deo od oko 7.000 stanovnika vodu koriste iz bu{enih bunara koji ne zadovoqavaju sanitarno-higijenske norme. Ipak, ona je kao najzna~ajniji problem istakla preseqewe apoteke u zgradu Mesne zajednice „Zorka” {to je, kako je navela, upla{ilo i revoltiralo stanovnike Pe{~are.

- Imamo oko 4.500 zdravstvenih kartona, uglavnom starijih qudi kojima je te{ko oti}i do

grada. Stoga smo od nadle`nih organa i pismeno i li~no tra`ili da nam presele apoteku gde ve} imamo izgra|eno mesto. Tako|e, tra`ili smo i od gradona~elnika da nam da pismenu izjavu da }e

log i zahtev po kojem Mesna zajednica Pe{~ara na svom `iro ra~unu treba da raspolaga`e novcem namewenim za realizaciju konkretnih komunalnih programa, pri ~emu bi iznos sred-

premestiti apoteku {to je on pre nekoliko dana i u~inio. Zbog toga obave{tavam stanovnike na{e mesne zajednice da }emo dobiti apoteku i da nemaju vi{e potrebe da skupqaju potpise - rekla je Lidia [ili.

Ona je tako|e navela da su lokalnoj samoupravi uputili pred-

stava bio formiran na osnovu broja stanovnika i nivoa koeficijenta komunalne razvijenosti.

S tim u vezi, sekretar Mesne zajednice I{tvan Me{ter rekao je kako je ove godine Grad za funkcionisawe Pe{~are izdvojio 320.000 dinara, plus {est posto pove}awa. Predsednik Save-

ta MZ Pe{~ara Jo`ef Na| istakao je kako su od Grada jo{ 2007. tra`ili oko 6,5 miliona dinara za adaptirawe oko 200 kvadratnih metara biv{eg obdani{ta, s obzirom na to da u sada{we prostorije Mesne zajednice stane tek oko 25 qudi.

- Za sada ni od koga nismo dobili odgovor. Svi }ute, iako smo svake godine predavali zahtev.

Mi sami ne mo`emo konkurisati nego to mora Grad. Ali, mi predajemo zahteve, a odgovore ne dobijamo - rekao je Jo`ef Na|.

U ime grupe gra|ana \or|e Dragojlovi} je rekao kako je Skup{tina Mesne zajednice usvojila inicijativu za promenom Pe{~are u nekada{wi naziv Bajski vinogradi. On je rekao da je Pe{~ara ovo ime dobila 1982. prema nazivu nekad mo}ne firme, ali i da je danas, nakon wene propasti, besmislen, te da weni stanovnici ne trebaju biti ni taoci niti `ivi spomenici propale firme. Tako|e, me|u razloge za ovu inicijativu on je naveo i da }e vra}awe naziva, starog vi{e od dva i po veka, doprineti i da taj deo grada bude prepoznatqiv.

Z. Romi}

11

VESTI Akademija omladinskog rada BE^EJ: Omladinska nevladina organizacija iz Novog Sada u partnerstvu s beogradskim Centrom za interaktivnu umetnost, a pod pokroviteqstvom Ministarstva omladine i sporta, odr`ala je u Be~eju petodnevnu „Akademiju omladinskog rada”. Akademija edukuje omladinske radnike i unapredi wihove ve{tine u realizaciju aktivnosti s mladima koji `ive u ote`anim uslovima.

U radu Akademije u~estvovalo je tridesetak mladih iz gradova Srbije. Po povratku u svoje sredine, „akademci” }e tokom novembra odr`ati lokalne akcije i ukazati na omladinske probleme i ponudili wihovo re{avawe.

V. Jankov

Priznat dug brodogradili{ta APATIN: Trgovinski sud u Somboru ju~e je prihvatio potra`ivawa poverilaca apatinskog brodogradili{ta u ste~aju u visini milijardu i 186 miliona dinara. Sud nije priznao mawu sumu od milion dinara poveriocima. Na spisku je 226 poverilaca od kojih je najve}a Vojvo|anska banka i TIM grupa iz Sremske Mitrovice.

- U toku je procena vrednosti imovine koju radi proceniteljska ku}a „Eucons” iz Beograda. Posle toga }e se odrediti na~in i postupak prodaje imovine. Ukoliko se na|e kupac najpovoqnije bi bilo da se Brodogradili{te proda kao pravno lice, a ne u delovima, rekao je ste~ajni upravnik Predrag Qubovi}. J. P.

Dobro se dobrim vra}a BE^EJ: Prijave za tradicionalni likovni konkurs Narodne biblioteke Be~ej po imenu „Dobro se dobrim vra}a...” traje do 14. oktobra.

Pravo u~e{}a imaju deca pred{kolskog uzrasta i u~enici prvih razreda osnovnih {kola s teritorije be~ejske op{tine.

Na formatu A-4 mo`e se primeniti bilo koja tehnika iz oblasti likovnog stvarala{tva. Prispele radove vrednova}e stru~ni `iri i svi }e biti izlo`eni u prostoriji Narodne biblioteke 21. oktobra, za kada je zakazana zavr{na sve~anost takmi~ewa u usmenom prepri~avawu bajki za u~enike ostalih razreda osnovnih {kola.

V. J.

CENTAR ZA STRU^NO USAVR[AVAWE ZAPOSLENIH U OBRAZOVAWU

Obuka za carinike najprimamqivija

KIKINDA: U Kikindi je zvani~no otvoren Regionalni centar za stru~no usavr{avawe zaposlenih u obrazovawu. Sve~anom otvarawu prisustvovala je direktorka kancelarije [vajcarske agencije za razvoj Beatris Majer koja je u ure|ewe ulo`ila 150 hiqada evra.

- Ovo je veoma dobra i veoma va`na investicija za razvoj ve{tina i znawa. [vajcarska vlada ve} du`e vreme radi na ovim projektima sa Ministarstvom prosvete Srbije, a posebnu pa`wu stavqamo na rad lokalnih samouprava - rekla je Beatris Majer. [vajcarska vlada ulo`ila je 100.000 evra, a 50.000 evra dala je lokalna samouprava. Na 600 kvadrata ure|ene su dve u~ionice, konferencijska sala sa 70 mesta, ra~unarska u~ionica s 20 ra~unara, dve sobe i kupatila za gostuju}e predava~e. Op{tina }e pla}ati odr`avawe prostora i obezbe|iva}e plate, a donatori iz [vajcarske nasta-

vi}e da obezbe|uju novac za razvojne projekte.

- Centar je po~eo da radi pre dvadesetak dana. Do sada je organizovano nekoliko obuka za prosvetne radnike - ka`e direktor Dobrivoje Martono{i. - Do sada

smo potpisali ugovor s Narodnim univerzitetom „Bo`idar Axija”. Gra|ani se prijavquju, a neki kursevi su ve} po~eli. Najve}e interesovawe je za obuku za carinike, a imamo i obuke za kuvare, molere, pekare, kwigovo|e, i kurseve jezika.

A. \uran

sreda13.oktobar2010.

KRIMINALNA GRUPA TERETI SE DA JE NA PODRU^JU BEOGRADA UKRALA NOVAC I NAKIT VREDAN 50 MILIONA DINARA

Uhap{eno 17 osumwi~enih za pqa~ke

Policija je uhapsila 17 pripadnika organizovane kriminalne grupe koja je na teritoriji Beograda izvr{ila vi{e pqa~ki, tokom kojih je odnela gotov novac i nakit, vrednosti oko 50 miliona dinara, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova. Uhap{eni se terete za razbojni{tva, nedozvoqenu proizvodwu, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija i falsifikovawe novca, navodi se u saop{tewu, i dodaje da se za jednim ~lanom te grupe intenzivno traga.

"Ukupna materijalna {teta pribavqena izvr{ewem navedenih krivi~nih dela procewuje se na oko 50.000.000 dinara", navodi se u saop{tewu.

MUP navodi da su uhap{eni Bojan V. ( 28) iz Kalu|erice, Radoman B. (31) i Dalibor G. (27), obojica iz Budve, i Slobodan I. (26) s neprijavqenim prebivali{tem u Beogradu.

Uhap{eni su i Aleksandar C. (28) iz Umke, Vladimir B. (26) iz Kalu|erice, Igor G. (37) s neprijavqenim prebivali{tem u Sur~inu i Milo{ T. (27) iz Beograda.

MUP navodi da su uhap{eni i Hamed N. (21) iz Bijelog Poqa, Dejan G. (29) iz Kalu|erice, Predrag B. (34) iz Grabovca kod Obrenovca i Vitomir J. (25) iz Kragujevca. Slobode su li{eni i Sa{a S. (33) iz Bora, Dalibor K. (26) iz Zvornika, Ratko P. (22) iz Zemuna, Dejan V. (30) iz Kalu|erice i Boris B. (24) iz Beograda, a traga se za @eqkom A. (36) iz Brkule kod Uba.

^lanovi ove kriminalne grupe su 12. jula ove godine u selu Dra`evac, uz pretwu vatrenim oru`jem, presreli transportno vozilo "fijat doblo", vlasni{tvo firme "Sekuritas sistem", u kojem je bio novac Vojvo|anske banke, i oteli oko 9,5 miliona dinara.

Uhap{eni se terete da su 13. juna pro{le godine, uz pretwu vatrenim oru`jem, ispred ulaza prodavnice "Maksi" u Ulici Vladimira Kari}a u Beogradu presreli vozilo koje je prevozilo dnevni pazar i oteli oko osam miliona dinara. ^lanovi ove kriminalne grupe se terete da su 11. oktobra ove godine, u zlatari "Aleksandra" u Lazarevcu, uz pretwu vatrenim oru`jem, od radnice oduzeli oko sedam kilograma zlatnog i srebrnog nakita, ukupne vrednosti oko 120.000 evra. Oni su ovu zlataru opqa~kali i 3. decembra 2008. godine, kada su oteli zlatni nakit vredan oko deset miliona dinara, navodi se u saop{tewu.

Policija je prilikom pretresa stanova kod osumwi~enih prona{la pi{toqe, zlato, falsifikovani novac, kao i vozila koja su koristili. ^lanovi ove kriminalne grupe planirali su razbojni{tva na benzinskim pumpama, u zlatarama i preduze}ima za obezbe|ewe i transport novca na teritoriji Beograda i Vaqeva. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni nadle`nom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

ZBOG NASILNI^KOG PONA[AWA TOKOM I POSLE ODR@AVAWA „PARADE PONOSA”

Pritvor za 66 u~esnika nereda

Vi{i sud u Beogradu pokrenuo je ju~e istragu protiv 71 osumwi~ene osobe za u~e{}e u neredima u glavnom gradu Srbije tokom i posle odr`avawa "Parade ponosa".

U saop{tewu suda se navodi da je pritvor odre|en za 66 osumwi~enih osoba, dok su ostali pu{teni da se brane sa slobode. Re~ je o punoletnim osobama koje se terete za krivi~no delo nasilni~ko pona{awe na sportskoj priredbi ili javnom skupu za koje im preti zatvor od jedne do osam godina.

Saslu{awa osumwi~enih bi}e nastavqena po{to je Vi{e tu`ila{tvo podnelo preko sto zahteva za pokretawe istrage protiv osumwi~enih.

Prvi osnovni sud u Beogradu odredio je ju~e pritvor sedmorici osumwi~enih za u~e{}e u istim neredima i pokrenuo istrage protiv wih.

Jedan osumwi~eni tereti se za krivi~no delo izazivawe rasne, verske i druge mr`we, dvojica za te{ku kra|u, dok se ~etvorici osumwi~enih na teret stavqa ometawe ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti, izjavila je

Specijalni sud u Beogradu osudio je {esto~lanu kriminalnu grupu, ~iji je vo|a Branislav \eki}, na ukupno 33 godine i tri meseca zatvora za pqa~ku vozila "PTT saobra}aja" u martu 2008. godine u

Rukovodio iza re{etaka Vo|a grupe Branislav \eki} je sve vreme bio na izdr`avawu kazne i iz zatvora je uspeo da rukovodi kriminalnom organizacijom, koriste}i za komunikaciju mobilni telefon u ilegalnom posedu preko koga je prenosio saop{tewa i izdavao naloge ~lanovima svoje grupe.

Beogradu, iz kojeg su oteli vi{e od 21 milion dinara, saop{teno je ju~e iz Tu`ila{tva za organizovani kriminal.

Okrivqeni \eki}, kao organizator kriminalne grupe, osu|en je na jedinstvenu zatvorsku kaznu od deset godina, ~lan grupe Radisav Vi{wi} osu|en je na jedinstvenu kaznu zatvora od {est i po godina, dok je Sr|an Jankovi} osu|en na pet godina zatvora. Okrivqenom Draganu Novakovi}u presudom je izre~ena jedin-

stvena kazna zatvora u trajawu od pet godina i ~etiri meseca, Vesna Krsti} osu|ena je na jedinstvenu kaznu zatvora od tri godine i pet meseci, dok je Nikola Petkovi} osu|en na tri godine zatvorske kazne, navedeno je u saop{tewu.

Okrivqeni su 26. marta 2008. godine u ranim jutarwim ~asovima u Beogradu, u Ustani~koj ulici, opqa~kali vozilo "PTT saobra}aja" i odneli vi{e od 21 milion dinara.

Pqa~ka je izvedena tako {to su prepre~ili put transportnom kombiju koji je prevozio novac. Vi{wi} i Novakovi} iza{li su iz vozila i uz pretwu vatrenim oru`jem naredili radnicima firme "PTT saobra}aj Srbija" da iza|u iz kombija, oduzeli im mobilne telefone i naredili da legnu na put.

Presudu je donelo i javno objavilo Ve}e Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu 7. oktobra 2010. godine, postupaju}i po optu`nici Tu`ila{tva za organizovani kriminal, koja ovu grupu tereti za zlo~ina~ko udru`ivawe, razbojni{tvo, nedozvoqeno dr`awe oru`ja i eksplozivnih materija i izazivawe panike i nereda u saizvr{ila{tvu, za {ta su im izre~ene jedinstvene zatvorske kazne.

(Tanjug)

U RUSKOM SELU, KOD KIKINDE

Nasiqe nad maloletnom suprugom

Protiv Luke P. (1987) iz Ruskog Sela kod Kikinde, policija je podnela krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~na dela vanbra~ne zajednice s maloletnicom i nasiqa u

porodici. Osumwi~enog prijava tereti da je po~etkom septembra ove godine tukao neven~anu sedamnaestogodi{wu suprugu i naneo joj lake telesne povrede.

M. Mr.

portparol tog suda Ivana Rami}.

Policija je povodom tih nereda privela 249 izgrednika, od toga 54 maloletnika. Od privedenih punoletnih osoba,

Lider „Obraza” pod istragom

[ESTORO OSU\ENO ZA PQA^KU VOZILA „PTT SAOBRA]AJA” U BEOGRADU MARTA 2008.

Za 21 milion 33 godine zatvora

DNEVNIK

c m y

12

Mladen Obradovi}

Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu podnelo je zahev za sprovo|ewe istrage protiv vo|e "Obraza" Mladena Obradovi}a zbog nasilni~kog pona{awa na javnom skupu, saznaje B92.

Prema navodima B92, Obradovi} je ozna~en kao kolovo|a nereda tokom odr`avawa "Parade ponosa" u nedequ i za to delo zapre}ena je kazna od tri do 12 godina.

Vo|a "Obraza" je ju~e saslu{an pred sudijom Vi{eg suda koji }e odlu~iti o zahtevu Vi{eg javnog tu`ila{tva da mu se odredi pritvor.

zadr`ana je 131 osoba, a vi{e od 60 odsto privedenih nije iz Beograda.

Tokom nereda glavnom gradu Srbije pri~iwena je velika materijalna {teta a oko 160 qudi je povre|eno, mahom policajaca.

Osiguranicima "Dunav osigurawa" u nedequ je, tokom izgreda u Beogradu zbog odr`avawa "Parade ponosa", pri~iwena {teta od oko 15 miliona dinara, re~eno je ju~e Tanjugu u toj kompaniji.

Direktor Sektora zaa naknadu {teta Milan Jakovqevi} je naglasio da je re~ tek o prvim procenama i da }e svaka prijavqena {teta biti procewena i naknada ispla}ena u najkra}em mogu}em roku.

"U narednom periodu o~ekujemo i prijave {teta po osnovu osigurawa od nezgode, odnosno povreda radnika MUP-a, pa i

ovde o~ekujemo vi{emilionske iznose. Najve}a o{te}ewa evidentirana su na saobra}ajnim sredstvima i opremi MUP-a, vozilima gra|ana i pravnih lica, zatim na zgradi RTS-a, a o{te}en je i mobilni mamograf Instituta za onkologiju na Trgu Nikole Pa{i}a", naveo je Jakovqevi}. On je kazao da su prijavqene i {tete na pojedinim trgovinama u {irem centru grada, koje se kre}u od polomqenih stakala i prozora, do kra|e robe iz izloga i priru~nih magacina.

Stru~ne ekipe proceniteqa {teta "Dunav osigurawa" su na terenu i utvr|uju obim i visinu o{te}ewa. Jakovqevi} je objasnio da se, posle dobijawa kompletne dokumentacije potrebne za utvr|ivawe visine {tete, naknada ispla}uje odmah, a najkasnije u roku od sedam dana.

^LANOVI ODBORA ZA BEZBEDNOST POSETILI POVRE\ENE PRIPADNIKE MUP-a NA VMA

Policajcima potrebna boqa oprema

^lanovi Odbora Skup{tine Srbije za bezbednost posetili su ju~e na Vojnomedicinskoj akademiji policajce povre|ene tokom odr`avawa "Parade ponosa".

– Hteli smo da se uverimo u to da su pripadnici MUP-a medicinski odgovaraju}e zbrinuti – rekao je Tanjugu pred-

Bajatovi} je istakao da dr`ava mora da reaguje na odgovaraju}i na~in jer je u pitawu za{tita gra|ana i dr`avnog sistema, a ne odnos prema nekakvoj huliganskoj grupi. On je dodao da dr`ava treba da poka`e gra|anima da je u stawu da reaguje na svaku takvu situaciju, nagla-

Du{an Bajatovi} se pozdravqa s Milanom Lazarevi}em

sednik Odbora Du{an Bajatovi}, pohvaliv{i kolektiv VMA ~ija je reakcija, kao i anga`ovawe Klini~kog centra, bila odgovaraju}a. – Odgovor dr`ave na incidente treba da bude po zakonu i ne smeju se tolerisati bilo kakve ru{ila~ke aktivnosti, bez ozbira na to da li se nekome dopada pona{awe neke mawinske grupe ili ne.

siv{i da tu ne treba da postoji nikakav kompromis.

Na~elnik VMA general-major Miodrag Jevti} rekao je Tanjugu da }e ta institucija u vanrednim i najte`im situacijama uvek biti podr{ka zdravstvenom sistemu Srbije jer pravovremenim reagovawem oni ~iji je `ivot ugro`en mogu biti spaseni.

– Svaki gra|anin Srbije, ako mu je ugro`eno zdravstveno

stawe, mo`e s uputom svog lekara do}i na VMA – rekao je Jevti}, navode}i da je 40 odsto kapaciteta te zdravstvene ustanove nameweno gra|anima Srbije.

Povre|eni policijajac @eqko Prica iz In|ije rekao je Tanjugu da je u trenutku kamenova-

Po wegovom mi{qewu, dr`ava treba da pru`i ve}u podr{ku policajcima pove}awem plata i obezbe|ivawem boqe opreme jer, kako je naveo, ve}ina policajaca ne bi bila povre|ena da su bili boqe opremqeni.

Prica, uz koga je bila i supruga Sanela, je istakao da su

Sanela i @eqko Prica

wa bio u Kara|or|evoj ulici, prekoputa Glavne autobuske stanice.

– Pao sam izme|u dva policijska vozila i bio prigwe~en oko pola minuta, usled ~ega sam zadobio povredu butine – rekao je on, i dodao da su doktori sumwali na trombozu po{to mu je noga oticala, ali su analize potvrdile da je sve u redu i ve} ju~e je oti{ao ku}i.

policajci radili svoj posao i da }e i u budu}nosti sigurno biti neistomi{qenika koji }e poku{ati napad na policiju.

Wegov povre|eni kolega Milan Lazarevi} iz Gu~e udaren je ciglom u glavu u blizini {vajcarske ambasade, od ~ega je zadobio potres mozga i zadr`an je na ispitivawima u bolnici. Po re~ima doktora, Lazarevi} se uspe{no oporavio i ju~e je pu{ten ku}i.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda13.oktobar2010.

13

ZASAD NI[TA OD NOVOG ZAHTEVA PORODICE DA SE BIV[I KOMANDANT VRS-a OGLASI MRTVIM

MUP odugovla~i s uverewem o Mladi}evom prebivali{tu

Nema potvrde da je ovde boravio Ratko Mladi}

OPTU@ENI ZA UBISTVO NOVINARA IVE PUKANI]A PROZIVA HRVATSKOG MINISTRA POLICIJE

Matani}: Karamarko ima bitnu ulogu

Robert Matani}, kome se u Zagrebu sudi za ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukani}a, izjavio je ju~e da "bitnu ulogu" u tom ubistvu ima ministar unutra{wih poslova Hrvatske Tomislav Karamarko, i da ta likvidacija ima veze sa "samim vrhom Hrvatske".

– Karamarka li~no poznajem jo{ od devedesetih godina pro{log veka, smatrao sam ga svojim, na{im, dobrim. On igra bitnu ulogu u Pukani}evom ubistvu. On zna sve o svemu, a do danas nije govorio o propustima u vezi s Pukani}em, niti za{to mu je posle prvog atentata ukinuto obezbe|ewe – rekao je

Robert Matani}

Matani} svedo~e}i putem videolinka pred Specijalnim sudom u Beogradu, u nastavku su|ewa beogradskom delu grupe Sretena Joci}a za Pukani}evo ubistvo.

Matani} rekao da ne poznaje Joci}a, zvanog Joca Amsterdam, koga srpsko Tu`ila{tvo za organizovani kriminal tereti za organizovawe Pukani}evog ubistva, ali je kao atentatora imenovao drugooptu`enog @eqka Milovanovi}a.

Matani} je u iskazu, koji je posle hap{ewa dao hrvatskom istra`nom sudiji 22. decembra 2008. godine, optu`io Joci}a kao organizatora Pukani}evog ubistva 23. oktobra, a kasnije je na su|ewu u Zagrebu promenio taj iskaz i ju~e rekao da ne poznaje Joci}a, niti je s wim ikada bio u kontaktu. On je objasnio da je, kako je rekao, pristao da sara|uje jer je hteo da se sve ra{~isti.

– Rekli su mi da }e sve biti u redu, a hrvatski dr`avni tu`ilac Mladen Baji} poslao mi je poruku da }e me ispo{tovati i vi{e nego {to o~ekujem. Onda su tra`ili da pri~am protiv Joci}a. Moj tada{wi advokat Dragutin Zebec rekao mi je da }e to maksimalno ubrzati stvar – kazao je Matani}, dodaju}i da mu je advokat pokazao papir koji dokazuje da je trebalo da bude ubijen 29. oktobra 2008. godine, posle sastanka s optu`enim Slobodanom \urovi}em kod motela "Spa~va" u Hrvatskoj, u blizini granice Hrvatske i Srbije.

Matani}, \urovi} i optu`eni Milenko Kuzmanovi} tog dana su uhap{eni.

Matani} u svedo~ewu, koje je trajalo ~etiri sata, nije rekao ni{ta o iskazu kojim je teretio Joci}a.

– Karamarko zna sve o svemu, kao i srpski organi. Ja sam idealna `rtva, idealna ovca, nemam politi~ko i materijalno zale|e i idealan sam da me iskoriste. Ne `elim da odgovaram za ono {to nisam uradio – rekao je Matani}.

On je naveo da je posle Pukani}evog ubistva s optu`enim Amirom Mafalanijem poslao mejl hrvatskoj Obave{tajno-sigurnosnoj agenciji (SOA) i da je wegov motiv bio da se sazna istina, a Mafalanijev da se za{titi od zelena{a koji su ga "redovno {amarali" i kojima je davao deo zarade od finansijskih malverzacija kojima se bavio.

Optu`eni u Hrvatskoj, a svedok u Srbiji, naveo je da mu je Milovanovi} 8. oktobra 2008. godine tra`io da nabavi skuter, {to je on i uradio, i da mu ni{ta nije bilo sumwivo.

– S obzirom na to za {ta je skuter iskori{}en, a da se niko nije potrudio da izbri{e stvari koje bi ukazivale na wegovo poreklo, pristao sam da govorim o tome – rekao je Matani}.

Skuter, u koji je postavqena eksplozivna naprava, parkiran je 23. oktobra 2008. godine pored Pukani}evog automobila u centru Zagreba i naprava je daqinski aktivirana kada su Pukani} i wegov saradnik Niko Frawi} ulazili u automobil. Hrvatska policija otkrila je grupu jer na skuteru nije izbrisan serijski broj.

– Ni @eqko Milovanovi} ni ja ni bilo ko u ovom postupku nismo retardirani klinci da ne znamo kako da prikrijemo trag. Posle svega {to sam napravio u `ivotu, ni s 15 godina ne bih napravio ta-

Advokat Milo{ [aqi}, pravni zastupnik supruge i sina odbeglog ha{kog optu`enika generala Ratka Mladi}a, izjavio je da od MUP-a nije dobio tra`eno uverewe o nekada{woj, sada poprili~no davnoj prijavi prebivali{ta generala Mladi}a, a da je taj dokument wegovoj porodici, koju zastupa, neophodan radi podno{ewa predloga Prvom osnovnom sudu u Beogradu da se general oglasi mrtvim. [aqi} navodi da je, “nakon {to je prvi predlog porodice da se general Mladi} oglasi mrtvim, podnet u junu, sud odbacio kao nepotpun jer nije dostavqeno uverewe o prebivali{tu, ve} sredinom jula zatra`io od

MUP-a uverewe, a po~etkom ove sedmice je dobio odluku da ne mogu da ga izdaju“.

Advokat [aqi} podvla~i da porodica „tra`i uverewe o nekada{wem prijavqenom prebivali{tu Ratka Mladi}a, u periodu kad nesporno nije bio pod potragom, odnosno pre trenutka kad je pokrenut krivi~ni postupak i raspisana poternica protiv wega, te da ne razume kako se kasnijim ~iwenicama u vezi s postupkom mo`e obrazlagati odluka da se uverewe ne izda“.

– Imam pravo `albe, a ako bude odbijena, iskoristi}u zakonsko pravo da pokrenem upravni spor. Strazbur je posledwa instanca. Takva odluka ne mo`e

Tomislav Karamarko

tak o tome da li je general Mladi} `iveo na odre|enoj adresi u Beogradu. Ja sam to predlo`io u svom podnesku Prvom osnovnom sudu, ali oni su to odbili jer se na osnovu toga utvr|uje nadle`nost suda, pa zbog toga odbacuju moj prvobitni zahtev i podu~avaju me da moram da prilo`im uverewe o prebivali{tu – navodi [aqi}.

Po wegovim re~ima, ne postoji definisan rok u kojem stranka ~iji je predlog sud odbacio zbog nepotpune dokumentacije, mo`e podneti novi. Me|utim, to bi bilo besmisleno bez uverewa o prebivali{tu koje nije dobio.

J. J.

ZAVR[EN GLAVNI PRETRES NA SU\EWU ZBOG PUCWAVE NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Sutra presuda za rawavawe ~etvorice mladi}a Glavni pretres protiv Marka Radenkovi}a (1974) iz Novog Sada, optu`enog za poku{aj te{kog ubistva, nedozvoqeno dr`awe oru`ja i izazivawe op{te opasnosti, zavr{en je ju~e u novosadskom Vi{em sudu pred peto~lanim ve}em, kojim je predsedavao sudija Svetimir Popovi}, a izricawe presude zakazano je za sutra u 13.30 sati.

Okrivqenom se optu`nicom pripisuje da je 30. januara ove godine oko pet sati ispred diskoteke "\ava" na Petrovaradinskoj tvr|avi i u woj, nakon kra}e verbalne rasprave s radnicima obezbe|ewa Ogwenom Cvjeti}aninom, Draganom Te{anovi}em i Zoranom Cvijeti}em, oti{ao ku}i, odakle je uzeo pi{toq i ponovo do{ao do pomenutog lokala. Izvadio je oru`je iz xepa jakne pa ispalio hice prema Cvjeti}aninu i Te{anovi}u, koji su tom prilikom zadobili te{ke telesne povrede opasne po `ivot. On se daqe tereti da je potom u{ao u lokal i nasumi~no ispalio vi{e hitaca ka {anku pa je tada lak{e rawen u nogu gost Milo{ Glu{ica. Okrivqe-

Vi{i sud u Novom Sadu

~ega se se}a, kazao je okrivqeni, je da se probudio u svom stanu s glavoboqom, smetwama u disawu i mu~ninom. Tako|e, on je izri~ito tvrdio da nema pi{toq i da ne zna da rukuje tim oru`jem.

`nom sudiji, kao i iskaz svedoka policajca koji se zatekao u civilu na licu mesta u vreme pucwave, za razliku od onih svedoka koji su promenili iskaze, a obe{te}eni su.

Ogwen Cvjeti}anin: Pogodio me je u stomak Ogwen Cvjeti}anin je ju~e izjavio pred ve}em da ne poznaje Radenkovi}a, te da je on pri ulasku u lokal delovao normalno i da se poqubio s radnikom obezbe|ewa.

– Sat nakon wegovog ulaska do{ao je menaxer lokala i rekao da jedno lice pravi probleme, ispostavilo se da je re~ o Radenkovi}u. Potom je on, na predlog obezbe|ewa, iza{ao bez gurawa pred lokal. Tu se stvorila tenzija i sva|a. Radenkovi} je u jednom trenutku predlo`io tu~u i skinuo jaknu.

Cvijeti} ga je odgurnuo, a ovaj je pao. Potom je Radenkovi} oti{ao i vratio se za oko pola sata. Kad sam ga iznenada ugledao kod vrata, rekao mi je da na|em Zokija, a ja sam mu kazao da on vi{e nije tu, odnosno da je oti{ao. Ovaj je uperio ka meni pi{toq,

kvu glupost. Sada mogu samo da pretpostavim ko je to uradio, najverovatnije Milovanovi}. Ja sam iz Zagreba, poznajem sve od vrha do dna i ne bi mi bio problem da nabavim ne jedan, nego pet '~istih' motora i automobila – rekao je Matani}.

On je dodao se, pre ubistva, Milovanovi} ~udno pona{ao i da ga je zato pitao o ~emu se radi, a Milovanovi} mu je na mobilnom telefonu otkucao da se "radi na Pukiju" (Pukani}u).

Matani} je u Srbiji ranije odslu`io kaznu od dve i po godine zatvora zbog nedozvoqenog posedovawa oru`ja i ilegalnog prelaska srpsko-bugarske granice.

(Tanjug)

opstati u pravnom saobra}aju nijedne zemqe pa ni ove, vaqda – ka`e [aqi}.

Pravni zastupnik porodice Mladi} je ranije objasnio da „porodica `eli da podnese predlog sudu da se general Mladi} oglasi mrtvim zato {to je u uverewu da on vi{e nije `iv jer je wegovo zdravstveno stawe bilo veoma naru{eno, a jo{ 1996. godine imao je te`ak mo`dani udar, kao i zbog ~iwenice da nema traga ga je od februara 2003. godine neko video ili ~uo, te smatraju}i da }e nakon dono{ewa takvog re{ewa prestati pritisci na wu“.

– Bilo je normalno da sud od zvani~nih organa zatra`i poda-

ni je posle toga pri{ao gostu Strahiwi Stani}u, misle}i da je on radnik obazbe|ewa, prislonio mu pi{toq na ~elo i naredio mu da klekne, a potom mu zadao nekoliko udarca dr{kom pi{toqa i tako mu naneo laku telesnu povredu. Kad je ovaj pao, okrivqeni mu je zadao i nekoliko udaraca nogom, ka`e se u optu`nici.

U svojoj ranijoj odbrani Radenkovi} je izjavio da je tog dana dosta popio, a da ina~e ne pije.

Tako|e je svojevremno pred sudijom izjavio da, kad je s prijateqem nameravao da napusti diskoteku, jedan od radnika obezbe|ewa je po~eo da ga vu~e i da ga je potom udario pesnicom u glavu, od ~ega je izgubio svest. Slede}e

koji je o~igledno ve} bio repetiran jer nisam ~uo repetirawe. Pogodio me je u stomak, ja sam se sru{io. Prema meni je ispalio tri ili ~etiri hica, zatim je po~eo da puca ka lokalu. Kad je izlazio iz diskoteke posle pucwave, zastao je kod mene, ja sam le`ao okernut ka zemqi, jo{ me {utao u glavu uz psovawe i ispalio jo{ jedan hitac pored moje glave – kazao je ovaj mladi}, kome jo{ nije zavr{ena rehabilitacija. – Pridru`ujem se krivi~nom gowewu, a imovinski pravni zahtev za od{tetu je pokrenut i u toku je.

Cvjeti}anin je kazao da je radio honorarno kao radnik obezbe|ewa, i da je zavr{io Fakultet za fizi~ku kulturu, da je rezervni vojni stare{ina i da je bio reprezentativac Srbije u kik-boksu.

Zamenica vi{eg javnog tu`ioca Marica Buri} u zavr{noj re~i ostala je u celosti pri optu`nici, i dodala da je na pretresu optu`eni priznao dela koja mu se stavqaju na teret. Ona je naglasila da je okrivqeni bio sposoban da shvati delo, da mu je ura~unqivost bila smawena ali ne u bitnom stepenu. Zamenica OJT-a je predlo`ila ve}u da prilikom odmeravawa kazne uzme u obzir da je Radenkovi} vi{e puta osu|ivan, ali i wegovo priznawe, kao i to da je porodi~an ~ovek.

Marica Buri} je naglasila da sud treba da pokloni punu veru iskazu o{te}enog Cvjeti}anina jer se u potpunosti poklapa s onim koji je u bolnici dao istra-

Zastupnik o{te}enog Cvjeti}anina je naglasio da je posle rawavawa on onesposobqen za posao za koji se {kolovao.

Branilac optu`enog Dragan Gojkovi} napomenuo je da wegov brawenik nije priznao delo kako je opisano u optu`nici, a da nije sporno da je po~inio krivi~na dela iz optu`nice. Advokat Gojkovi} je kazao da je osnovno pitawe da li je obezbe|ewe moralo tako da reaguje.

– Niko nije video da je Marko maltretirao goste i da remeti red. Nesporna je ~iwenica da je Marko mirno iza{ao na poziv. Neodr`iva je teza da je on pri tom sam pao i tako polomio nos. Bitno umawena ura~unqivost daje privilegiju we-

govom postupku da ubla`i wegovu krivicu. On je dospeo u poni`eno stawe od grupe qudi.

Porodica o{te}enog je u~inila sve da do|e u kontakt s wim, ali je sporna stvar visina tra`ene od{tete, koja je neprihvatqiva, odnosno neprimerena mogu}nostima porodice optu`enog – kazao je advokat Gojkovi} Drugi Radenkovi}ev branilac advokat Bo{ko Arsenijevi} nadovezao se na odbranu kolege, i podvukao da je Marko bio povre|en, a da je imao znatnu koli~inu alkohola i lekova u organizmu.

– Nakon sukoba do{lo je do "nese}awa" okrivqenog o doga|aju. Potrebno je postojawe svesti o tome da preduzimawe odre|ene radwe mo`e ugroziti ne~iji `ivot. Do udarca okrivqeni nije ispoqio nikakvu agresiju niti pona{awe koje bi ukazivalo na to. Radnici obezbe|ewa su zapravo opravdali napad na okrivqenog. Napomiwem da su krivi~na dela koja je Marko izvr{io i za koja je pravosna`no osu|en od pre pet i vi{e godina, to su dela iz pro{losti – dodao je Arsenijevi} u zavr{noj re~i odbrane.

Optu`eni Radenkovi} se potom javio za re~ i kazao da se izviwava o{te}enom, uz opasku da ga sad prvi put vidi posle doga|aja.

– Drago mi je {to je on i svi drugi `ivi i zdravi. O{te}enom `elim svu sre}u u `ivotu. [tetu }emo moja porodica i ja nadokanditi koliko god smo u mogu}nost – rekao je on.

M. Vuja~i}

sreda13.oktobar2010.

PRAKSA GOVORI DA PACIJENTI NE ZNAJU SVOJA PRAVA

Bolni~ko le~ewe ne tra`i nov~anik Posle vi{emese~nog le~ewa od leukemije dete je otpu{teno iz bolnice na produ`eno ku}no le~ewe, s tim da dolazi i daqe u bolnicu na terapiju i kontrolu. Dok je bilo hospitalizovano, roditeqi nisu ni{ta pla}ali za terapiju, ali kad je iza{lo iz bolnice, lek koji je dete ina~e dobijalo u bolnici, morali su da kupe jer im je re~eno da nije na pozitivnoj listi. Cena leka nije mala, 3.000 dinara, a roditeqi se brinu {ta }e biti ubudu}e, koliko }e im jo{ lekova za dete trebati i koliko }e za wih morati da izdvoje.

U Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe saznali smo da je sporni lek na tzv. listi D i da su roditeqi imali pravo da ga dobiju na recept. Naime, na listi D su lekovi koje kod nas farmaceutske ku}e nisu registrovale, a po{to se radi o lekovima bitnim za le~ewe pojedinih bolesti, lista D omogu}ava da se i oni nabave o tro{ku zdravstvenog osigurawa.

– Pacijenti moraju da se informi{u o svojim pravima i da s lekarom otvoreno razgovaraju o leku koji im propi{e, a koji moraju sami da kupe – ka`e pomo}nik direktora Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Vladan Igwatovi}. – Treba da se interesuju za{to im se propisuje lek koji nije ni na jednoj listi lekova ve} moraju da ga plate, a od svog lekara treba da tra`e da proveri da li je lek na listi ili ne i da li za propisani lek koji nije na listi ima zamene koja se mo`e dobiti o tro{ku zdravstvenog osigurawa. Najboqe je da pacijenti uvek tra`e od lekara napismeno koji im je lek potreban, {to je va`no ukoliko `ele da refundiraju izdatke za medikament koji su morali da kupe, a koji je na listi lekova.

Ovo nije usamqen slu~aj, {to govori da pacijenti ne znaju svoja prava niti se za wih interesuju u najbli`oj filijali Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe. ^iwenica je ni da svi lekari ne znaju prava pacijenata. Tako se pacijenti jo{ uvek ponekad `ale na ra~un ostvarivawa svojih prava za vreme hospitalizacije. Iako su bolnice u obavezi da nabave lekove koji su po mi{qewu lekara neophodni za le~ewe

„zdravo za gotovo“. Na`alost, u ovakvim trenucima jo{ uvek ima lekara koji }e posavetovati da se kupi neki lek koji bolnica nema, koji je iz uvoza, ~esto kod nas i neregistrovan, i koji je, po pravilu, obi~no vrlo skup.

Zakonom o zdravstvenom osigurawu, donet u decembru 2005. godine, propisano je da davalac zdravstvenih usluga s kojim je mati~na filijala, odnosno Zavod za zdravstveno osigurawe zakqu~io ugovor o pru`awu zdravstvene za{tite, mora da obezbedi potrebne

DNEVNIK

OVE JESENI PRVA NACIONALNA KAMPAWA PROTIV [UMSKOG BESNILA

Vakcinacijom `ivotiwa {tite se qudi Iako gotovo tri decenije nemamo zabele`en nijedan slu~aj pojave besnila kod qudi, {umsko besnilo ne posustaje. U posledwih pet godina u Srbiji se registruje u proseku 200 slu~ajeva besnila kod `ivotiwa godi{we.

Najve}i broj bolesnih je me|u divqim `ivotiwama, najvi{e me|u lisicama. Besnilo kod {umskih `ivotiwa se {iri od severa ka jugu. Prvo je registrovano na severu Vojvodine, na trome|i s Ma|arskom i Rumunijom, javqalo se u nekoliko talasa i od tada se odoma}ilo u Vojvodini. Sava i Dunav su godinama predstavqali dobru prirodnu barijeru za {irewe besnila, ali od 1991. godine registruju se sve ~e{}e zara`ene teritorije i u centralnoj Srbiji i severnoj Crnoj Gori.

Prva nacionalna kampawa za vakcinaciju protiv {umskog besnila u Srbiji, koju }e finansi-

rati Evropska unija, po~e}e uskoro i traja}e najmawe pet godina uzastopno, dva puta godi{we. Vakcinacija }e se sprovoditi izbacivawem iz aviona.

Vakcina sadr`i u sebi marker, koji }e obezbediti da u laboratorijama mo`e da se detektuje da su `ivotiwe koje se ispituju vakcinisane i tako }e se obezbediti informacija o efikasnosti vakcinacije.

Iako stru~waci ka`u da je pse}eg besnila danas relativno malo u odnosu na broj pasa lutalica, svake godine registruje se besnilo kod doma}ih `ivotiwa, naj~e{}e pasa i ma~aka. Neretko besne doma}e `ivotiwe ozlede qude pa je neophodno da prime serum i vakcinu. Posle pet godina pauze, Pasterov zavod u Novom Sadu pro{le godine ponovo je krenuo u proizvodwu seruma protiv besnila i wegovu distribuciju {irom ze-

mqe. Vakcinu protiv besnila jo{ uvek uvozimo iako Pasterov zavod gotovo deset godina poku{ava da registruje doma}u.

Ina~e, vakcinacija protiv besnila je besplatna za pacijente.

U borbi protiv besnila veliku ulogu ima redovna vakcinacija doma}ih `ivotiwa, naj~e{}e pasa. Jo{ uvek se smatra da ma~ke ne mogu oboleti od besnila, a podaci govore da se broj besnih ma~aka posledwih godina drasti~no pove}ava u odnosu na besne pse. Zato se apeluje na vlasnike ma~aka da obavezno jednom godi{we vakcini{u svoje qubimice.

Ina~e, svakog dana u svetu od besnila umre vi{e od 150 zara`enih qudi, {to je godi{we vi{e od 50.000, a me|u wima je najvi{e dece. Najve}i broj slu~ajeva zabele`en je u Indiji, Pakistanu i afri~kim zemqama.

J. Barbuzan

DIGITALNI JAZ

Klikni ka Evropi, iako si ugro`en lekove, medicinska sredstva, implantante i medicinsko-tehni~ka pomagala utvr|ena kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osigurawa. Pojednostavqeno, to zna~i da za vreme bolni~kog le~ewa pacijent ne pla}a ni dijagnostiku ni lekove ukoliko lekar odredi da su oni za pacijenta potrebni. Bolni~ka ustanova ne mo`e re}i da nema neki lek, jer ako je pacijentu propisan, mora da ga nabavi.

Ukoliko osiguranik za vreme bolni~kog le~ewa u nekoj ustanovi s kojom je Zavod za zdravstveno osigurawe sklopio ugovor o finansirawu ipak plati lek, a koji su lekari propisali, ima pravo na refundaciju pla}enog novca. Za to treba da se obrati nadle`noj filijali, odnosno Zavodu za zdravstveno

A, B, C i D Vaqa podsetiti na to da se na teret zdravstvenog osigurawa izdaju lekovi svrstani u tri liste: A, B i C. U grupi A su preparati koji se propisuju i izdaju na lekarski recept, i u toj grupi je najve}i broj preparata, lekovi iz grupe B se izdaju zdravstvenim ustanovama na nalog, a u tre}u grupu C su svrstani medikamenti koji se izdaju po posebnom re`imu.

Lista lekova koji se izdaju na teret zdravstvenog osigurawa dopuwena je takozvanom listom D, koja omogu}ava da se u izuzetnim situacijama, ukoliko le~ewe bolesnika to zahteva, mogu o tro{ku zdravstvenog osigurawa nabaviti i neregistrovani lekovi. pacijenta, kao i da se za vreme ovakvog le~ewa bolesniku omogu}e sve pretrage koje lekar tra`i, jo{ uvek ima primera da se od pacijenata tra`i da kupe pojedini lek. Bolestan ~ovek te{ko da mo`e da razmi{qa o tome koja su mu prava i kad se na|e u bonici, u lekare s punim poverewem gleda kao u svoje spasiteqe. I porodica se interesuje kako {to boqe da pomogne obolelom i sve sugestije i preporuke lekara uzima

DRU[TVO

c m y

14

osigurawe, gde }e mu re}i {ta od dokumentacije treba da prilo`i. Me|utim, da bi pacijent mogao reagovati i tra`i vra}awe novca, neophodno je da ima crno na belo da je lekar tra`io da se u wegovo le~ewe uvede neki lek. Problem je u tome {to ovoga ~esto nema jer se preporuke lekara svode na usmeni savet ili se rodbini pacijenta telefonom daju uputstva koji lek da kupe.

J. Barbuzan

Prvi kongres stomatologa Udru`ewe stomatologa Srbije organizova}e od 20. do 23. oktobra u Beogradu Prvi me|unarodni kongres stomatologa Srbije, na kojem }e biti re~i o rezultatima nau~nih istra`ivawa iz svih stomatolo{kih disciplina i na kojeme}e u~estvovati brojni doma}i i strani stru~waci.

Kongres su organizovali profesori sa Stomatolo{kog fakulteta, a o~ekuje se vi{e od 1.000 u~esnika, me|u kojima stomatolozi iz Srbije, zemaqa regiona, EU, Sudijske Arabije i nekih afri~kih zemaqa.

Gotovo polovina stanovni{tva u Srbiji nikada nije koristila ra~unar, a po broju registrovanih internet-korisnika smo me|u posledwima u Evropi, ka`u statisti~ki podaci, koji istovremeno govore i da }e za pet godina u Evropi blizu 90 odsto poslova zahtevati upotrebu neke od informati~kih ve{tina, nezavisno od sektora ili veli~ine preduze}a. Ovi pokazateqi su jedan od razloga pokretawa projekta „Klikni ka Evropi“, koji }e do polovine slede}e godine u na{oj zemqi realizovati Me|unarodna mre`a pomo}i u partnerstvu s organizacijom civilnog dru{tva Esplai iz [panije, a uz podr{ku Delegacije Evropske unije i kompanije „Majkrosoft“.

Ciq projekta je da pomogne elektronsko opismewavawe socijalno najrawivijih grupa, kao {to su osobe s invaliditetom, siroma{ni, Romi, nezaposleni, samohrane majke, izbeglice...

Prvi korak u ovom projektu je organizovawe radionica za

predstavnike organizacija civilnog dru{tva, javnih institucija i privatnih kompanija koje }e biti anga`ovane na osmi{qavawu i sprovo|ewu informati~kog opismewavawa rawivih dru{tvenih grupa.

osobi koja to `eli omogu}e da ravnopravno u~estvuje u informacionom dru{tvu, uprkos individualnim ili dru{tvenim preprekama – rekla je menaxerka Odseka za edukaciju u Me|unarodnoj mre`i pomo}i Gordana StankovStoilovi} na prvoj od ~etiri konferencije „E-inkluzija ra-

„Majkrosoftu“ Melize Pejltorp, danas u svetu postoji digitalni jaz, ali se u nekim zamqama vi{e nego u drugim ose}aju posledice nejednake mogu}nosti upotrebe interneta i tehnologija, {to stvara opasnost od dru{tvene marginalizacije ovog veka.

Ciq projekta je da pomogne elektronsko opismewavawe socijalno najrawivijih grupa, kao {to su osobe s invaliditetom, siroma{ni, Romi, nezaposleni, samohrane majke, izbeglice...

– Da tehnologija ne bi bila prepreka za {iru dru{tvenu inkluziju i da bi se u potpunosti iskoristile prilike koje pru`aju nove tehnologije, svi ovi akteri moraju raditi na tome da svakoj

wivih grupa“, koje }e biti organizovane u okviru ovog projekta. – E-inkluzija, ili digitalna inkluzija, podrazumeva informaciono dru{tvo kojim su svi obuhva}eni.

To je na~in kori{}ewa informacionih tehnologija koji podr`ava i podsti~e u~estvovawe svih qudi u dru{tvu znawa.

Po re~ima menaxerke za dru{tvene aktivnosti za region Centralne i Isto~ne Evrope u

Gra|ewem partnerstva izme|u organizacija civilnog dru{tva, javnog i privatnog sektora, a oslawaju}i se na razvijene politike Evropske unije, ovaj projekat ima za ciq da promovi{e i doprinese digitalnoj inkluziji pripadnika {to {ireg kruga rawivih zajednica u Srbiji. Na ovaj na~in taj sloj qudi ste}i }e ve{tine potrebne za zapo{qavawe i ve}u socijalnu ukqu~enost, a time }e im se poboq{ati i kvalitet `ivota.

D. D.

DUNAV KOD BEZDANA ^IST

Nema toksikolo{kih anomalija U vodama Dunava na ulasku u Srbiju kod Bezdana ni ju~e nisu registrovane toksikolo{ke anomalije, kratak je zakqu~ak ju~era{weg monitoringa evropske vodene `ile kucavice. Naime, po preliminarnim rezultatima analiza stru~nih ekipa Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda i somborskog Zavoda za javno zdravqe, Ph vrednost

i elektroprovodqivost vode Dunava, prvi „markeri“ eventualnog zaga|ewa, bile su u proseku za ovo doba godine.

– Na osnovu prepodnevnog uzorka, na{e toksikolo{ko-hemijske ekipe utvrdile su da je Ph vrednost 8, {to zna~i da je ~ak i pala u odnosu na ponedeqak – kazao je za „Dnevnik“ direktor somborskog Zavoda za javno

zdravqe Sr|an Merei, napomiwu}i da je blago pala i elektroprovodqivost re~ne vode.

Po wegovim re~ima, ju~e su terenska ispitivawa ura|ena i na Bajskom kanalu, po{to su nadle`ni u vodoprivredi Ma|arske pustili izvesnu koli~inu dunavske vode u ovaj kanal koji se prote`e kroz obe zemqe.

– Ni u Bajskom kanalu nisu ot-

krivena odstupawa od vrednosti uobi~ajenih za ovo doba godine, pa se s izvesnom sigurno{}u mo`e re}i da je situacija pod punom kontrolom – optimisti~an je bio ju~e Merei, ipak se ogra|uju}i do obelodawivawa kona~nih i detaqnih rezultata labaratorije RHMZ-a u Beogradu koja testira dunavsku vodu i na prisustvo te{kih metala.

KARDIOLO[KA SEKCIJA DRU[TVA LEKARA VOJVODINE

Bolesti srca naj~e{}i uzrok smrti U Gradskoj ku}i u Sremskoj Mitrovici odr`ana je Kardiolo{ka sekcija Dru{tva lekara Vojvodine, a doma}in je bila Op{ta bolnica. Tema sastanka bila je „Akutni koronarni sindromi u osoba starije `ivotne dobi“, a o ovoj problematici govorili su lekari specijalisti s Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.

S iskustvima Koronarne jedinice ovda{we Op{te bolnice prisutne je upoznao dr Davor Pawa{kovi}. Po istra`ivawima wihovog tima lekara, vode}i uzrok smrti osoba starijih od 75 godina je upravo koronarna bolest, koja ~ini 80 odsto svih uzroka. Dr Pawa{kovi} je naglasio da najvi{e pacijenata dolazi po pozivu

Slu`be hitne pomo}i – oko 50 procenata, a najmawe samoinicijativno. Da bi stopa smrtnosti usled sr~anih oboqewa bila {to ni`a, va`no je unapre|ivati zdravstvenu prosve}enost ove populacije, ali i znawa i ve{tine lekara u primarnom i sekundarnom nivou i razviti boqu komunikaciju s tercijarnim ustanovama.

U mitrova~koj bolnici godi{we se od sr~anih bolesti le~i blizu 480 pacijenata starijih od 75 godina, od ukupno 630 pacijenata kod kojih je dijagnostikovana bolest srca. Nakon terapijskog le~ewa u 83 odsto slu~ajeva pacijent se oporavi, dok je u 15,7 odsto slu~ajeva ishod smrt.

S. Bojevi}

DRU[TVO

DNEVNIK

U VOJVO\ANSKIM OP[TINAMA SPORO SE FORMIRAJU SAVETI ZA ME\UNACIONALNE ODNOSE

Ko~nica – preplitawe nadle`nosti

Zakonsku obavezu da formiraju savete za me|unacionalne odnose do sada je ispunilo 27 lokalnih samouprava, a u svega u 18 op{tina su i izabrani wihovi ~lanovi. Na regionalnom sastanku s predstavnicima op{tina severne Ba~ke i Banata u ^oki, Er`ebet [inkovi} iz Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu AP Vojvodine predo~ila je da je nedore~enost zakona osnovni razlog za mnogobrojne probleme koje prate rad ovih malobrojnih saveta i {to se oni nisu konstituisali u ostalim sredinama.

– Saveti za me|unacionalne odnose su relativno novi i jedan od osnovnih institucionalnih okvira za o~uvawe stabilnih odnosa i

za{titu mawinskih prava na nivou lokalnih samouprava – ukazala je Er`ebet [inkovi}. – Me|utim, procesi koji donose stabilnost zajednici ostvaruju se sporo i mukotrpno. Op{tine koje su ih formirale uo~ile su mnoge probleme, a izme|u ostalih nejasan je

samoupravi, dok nacionalni saveti predstavqaju interese mawina pred organima vlasti i imaju svoje nadle`nosti u oblasti kulture, obrazovawa, obave{tavawa i slu`bene upotrebe jezika i pisma, ali naravno da to ne iskqu~uje saradwu ovih tela.

Predstavnici op{tina predo~ili su nedoumice o formirawu saveta za me|unacionalne odnose jer su podeqena mi{qewa o tome da li odbornici mogu biti ~lanovi na~in izbora ~lanova saveta, preplitawe nadle`nosti s nacionalnim savetima iako postoji su{tinska razlika. Saveti za me|unacionalne odnose deo su lokalne samouprave po Zakonu o lokalnoj

Predstavnici op{tina predo~ili su nedoumice oko formirawa saveta za me|unacionalne odnose jer su podeqena mi{qewa o tome da li odbornici mogu biti ~lanovi, {to je razli~ito prihva-

}eno u sredinama gde su formirani. U nekim op{tinama nisu predvi|ene pare za wihov rad, a u sredinama i gde su formirani, mnogi qudi i ne znaju da postoje jer je izostala wihova promocija. Istican je i problem izbora ~lanova Saveta iz redova Srba jer nacionalni saveti biraju svoje predstavnike, a nije odre|eno koje telo to radi kada su u pitawu Srbi, pa je praksa razli~ita od op{tine do op{tine, wihov izbor je prepu{ten crkvi, kulturno-umetni~kim dru{tvima, politi~kim partijama ili lokalnoj samoupravi.

Od 41 vojvo|anske op{tine odluke o osnivawu saveta po zakonu iz 2002. donelo je 17 i po zakonu iz 2007. jo{ deset op{tina, ali su ~lanovi imenovani u svega 18. M. Mr.

UNAPRE\EWE REGIONALNE SARADWE U OBLASTI VISOKOG OBRAZOVAWA

Podr{ka mobilnosti doktoranata Na Me|unarodnom forumu o reformi visokog obrazovawa i wenim predvi|awima do 2020, odr`anom krajem septembra u Dubrovniku, predstavnici univerziteta iz regiona, me|u kojima i rektor UNS-a prof. dr Miroslav Veskovi}, potpisali su pismo o namerama kojim su se obavezali na unapre|ewe regionalne saradwe u oblasti doktorskih studija. To podrazumeva promociju i podr{ku mobilnosti kandidata za doktorsko zvawe, izgradwu infrastrukture za me|usobno priznavawe doktorskih diploma, podsticawe razmene istra`iva~a nakon dok-

torata, u~estvovawe u zajedni~kim istra`ivawima. Po re~ima rektora Veskovi}a, u slede}ih {est meseci trebalo bi da se napravi i akcioni plan, a potpisnici pisma pozvali su i druge univerziteta iz regiona da im se pridru`e. „Ukoliko zemqe iz Jugoisto~ne Evrope `ele da odgovore na izazove 21. veka i odr`e prosperitet u svetlu sve ve}e svetske konkurencije, mora}e da okupe sopstvene resurse u postoje}em procesu promocije znawa kao osnovnog elementa konkurentnosti“, istakao je na ovom skupu Hido Bi{~evi}, ge-

neralni sekretar Saveta za regionalnu saradwu (RCC).

Dubrova~ki forum o reformi visokog obrazovawa nastavak je me|unarodnih konferencija o visokom obrazovawu koje se odr`avaju svake dve godine (Novi Sad 2005, Dubrovnik 2007. i Sarajevo 2009), a organizovali su ga RCC, Sveu~ili{te u Zagrebu i Novosadski univerzitet. Na skupu je dogovoreno da se u narednih deset godina pa`wa posveti strate{kom razvoju obrazovnih kapaciteta Zapadnog Balkana u kontekstu evropskog prostora visokog obrazovawa. Bilo je re~i o {i-

rem kontekstu za modernizaciju evropskog visokog obrazovawa, napravqena je platforma za otvorene razgovore rektora, univerzitetskih profesora i drugih tela visokog obrazovawa iz zemaqa Zapadnog Balkana i EU, te drugih evropskih i me|unarodnih organizacija i agencija. Izgradwa kapaciteta za strukturalne reforme u visokom obrazovawu u zemqama Zapadnog Balkana treba da se osigura putem regionalne dimenzije programa Tempus, a vrednost projekta, ~ije se sprovo|ewe o~ekuje od novembra, je 800.000 evra.

V. ^.

SEN]ANSKI SREDWO[KOLCI UGOSTILI VR[WAKE IZ NEMA^KE

Partnerstvo na delu

U okviru programa „Partnerstvo na delu“, u~enici Sredwe ekonomsko-trgova~ke {kole iz Sente do~ekali su u uzvratnu posetu vr{wake iz nema~kog grada Hajdelberga. Sredwo{kolci iz Sente Monika Popov, Aleksandra Cvetkovi}, Nandor Ki{ i drugi, jo{ pod lepim utiscima boravka u Hajdelbergu, potrudili su se da vr{wacima iz Nema~ke Sofiji Lange-Herm{tad, Cigdem Ajdin, Vijani Estefani Santos Silverio, Akomali Ramirez-Miler{en i Anamari Lindner boravak u potiskoj va-

ro{ici i Srbiji bude nezaboravan.

Ekonomsko-trgova~ka {kola iz Sente jedna je od 20 iz Srbije koje su na javnom konkursu odabrane za u~e{}e u programu „Partnerstvo na delu“, koji obuhvata sedmodnevni boravak za na{e |ake i wihove profesore u Nema~koj i uzvratne posete Srbiji nema~kih sredwo{kolaca i prosvetara.

Program je finansiran zajedni~kim sredstvima Vlada SAD i Nema~ke, a sprovode ga Nema~ka organizacija za tehni~ku

saradwu GTZ, Evropski pokret u Srbiji i Institut za odr`ive zajednice.

U Gradskoj ku}i u Senti na konferenciji za medije govorili su predsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova, pomo}nik pokrajinskog sekretara za obrazovawe AP Vojvodine Jo`ef Kabok, direktor sen}anske Ekonomsko-trgova~ke {kole Slobodan Bor|o{ki, direktor partnerske {kole iz Hajdelberga Ulrih Lebler, menaxer projekta Vojislav Milo{evi} i saradni-

ca na projektu Kristina Kantar iz GTZ-a.

Sredwo{kolci iz Sente su kroz projekciju slika iz Hajdelberga govorili kako su do~ekani od svojih kolega iz Nema~ke i o utiscima iz ovog grada. U~enici iz Nema~ke }e, osim prisustvovawa ~asovima u sen}anskoj {koli koji se izvode na engleskom, obi}i znamenitosti varo{i na obali Tise, a za vreme boravka u Srbiji poseti}e Sremske Karlovce, Sremsku Mitrovicu, Suboticu, Zobnaticu i Vinariju u ^oki.

M. Mitrovi}

sreda13.oktobar2010.

15

^ETIRI DECENIJE MESE^NIKA „VZLET”

Od muzike do stripa

Omladinski ~asopis vojvo|anskih Slovaka „Vzlet“ (Polet) ovog meseca obele`ava 40 godina postojawa. Redakcija

tivnostima mladih qudi u slova~kim sredinama u Vojvodini, posebna pa`wa se poklawa edukativnim tekstovima, kao i popularnim oblastima, koje su predmet op{teg interesovawa mladih qudi: muzika, film, strip, moda, videoigre...

Od samog po~etka „Vzlet“ objavquje stihove mladih slova~kih autora i u tom smislu ima zna~ajnu ulogu u formirawu poetskog izraza nadolaze}ih generacija pesnika.

Osim toga, ~asopis svake godine organizuje „Susret pod lipama“, tradicionalno okupqawe autora koji u ovom listu objavquju svoju poeziju i ilustracije. Na stranicama mese~nika se mogu na}i redovne rubrilista planira da zna~ajnu goke koje se bave savremenim i di{wicu obele`i u formi alternativnim muzi~kim okruglog stola, tj. radnim sustilovima, koncertima i aksretom sada{wih i biv{ih tuelnim izdawima, a osim urednika i saradnika, koji }e predstavqawa tzv. nove srppredstaviti autorske tekstoske scene, pi{e se i o bendove na teme istorijata i konvima iz Slova~ke. De{avacepcije ~asopisa. wa iz oblasti sedme umetnoIzdava~ mese~nika „Vzlet“ sti se obra|uju u formi reje Novinsko-izdava~ka ustanocenzija novih va „Hlas qudu“ filmskih iz Novog Sada, ^asopis u svakom ostvarewa, poa prvi broj je broju objavquje i po vremeno izveobjavqen u ok{tajima s metobru 1970. gojednu ekskluzivnu |unarodnih dine. Radi se, epizodu strip festivala, a dakle, o jednom serijala ~iji je glavni ~asopis u svaod dugove~nijih junak „agent u borbi kom broju objaomladinskih protiv zlih sila“ vquje i po jed~asopisa na jenu ekskluzivnu zicima nacioVilijam Henrih epizodu strip nalnih mawina serijala ~iji u na{oj zemqi, glavni junak je „agent u bora wegovu ~itala~ku publiku bi protiv zlih sila“ Vili~ine uglavnom mladi u uzrastu jam Henrih. ^itaoci se invi{ih razreda osnovnih {koformi{u o novim dostignula, sredwo{kolci i studenti. }ima u sferi informatike, Danas ovaj list izlazi na 28 o va`nim ekolo{kim pojmostrana i {tampa se na kvalivima i datumima, a nezaobitetnom papiru u boji, a wegova lazan deo sadr`aja ~ine pukoncepcija ima ustaqenu sadrtopisi mladih saradnika `insku formu „dru{tveno-zaovog lista. bavnog ~asopisa“. Osim ~lanaS. Lenhart ka i priloga koji govore o ak-

KA]KE [VABE

U {kolama je presko~ena ova stranica istorije Pre Drugog svetskog rata u Ka}u je `ivelo gotovo 300 {vapskih porodica, koje su ~inile pribli`no ~etvrtinu populacije ovog mesta kraj Novog Sada. Me|utim, pre 66 godina, 6. oktobra 1944, morali su na put. Bili su kap u moru od oko 200.000 sunarodnika koji su te jeseni zauvek oti{li iz Vojvodine.

Danas se nekada{we ka}ke [vabe i wihovi potomci okupqaju oko „Zavi~ajne op{tine Ka}“ (Heimatortsbegeinchaft Katsch/Ka}), udru`ewa ~ije sedi{te je u Oftershajmu, gradi}u na severozapadu nema~ke pokrajine Baden-Virtemberg. Oko ovog mesta, sme{tenog izme|u univerzitetskog grada Hajdelberga i Hohenhajma, poznatog po istoimenom ko~opernom bundesliga{u i pisti na kojoj se vozi trka Formule 1 za Veliku nagradu Nema~ke, nakon mu~nog putovawa opusto{enom Evropom i potucawa po novoj/staroj domovini, dom je na{lo

de~ak oti{ao, rodno mesto posetio predsednik Zavi~ajnog udru`ewa Herbert [en, obnovqene su stare i uspostavqene nove veze izme|u nekada{wih i sada{wih Ka}ana. Na neki na~in, iako su decenijama i stotinama kilometara daleko, ponovo su kom{ije.

– Nisam ro|ena Ka}anka, i dugo nisam znala da je ovde `ivela velika nema~ka zajednica jer se u {kolama nije u~ila ta strana istorije – pri~a Mila Dobanova~ki, koja ve} desetak godina odr`ava prijateqske veze s ~lanovima Zavi~aj-

nog udru`ewa. – Me|utim, kada smo se upoznali, shvatila sam koliko „na{im“ [vabama zna~i Ka} i koliko im je va`no da se zna da su ovde nekada `iveli i wihovi preci.

Ona tako|e nagla{ava da kontakti i uzajamne posete nisu samo protokolarne ili turisti~ke prirode, ve} da ~lanovi Udru`ewa `ele da pomognu razvoju starog kraja. Tako su prilikom posledwe posete Nema~koj uspostavqeni kontakti Saveta Mesne zajednice Ka} s predstavnicima tamo{wih lokalnih vlasti, a doma}ini su ta-

Posedovali tre}inu obradive zemqe Kad se Ka}ani okupe...

mnogo predratnih Ka}ana {vapskog porekla. I danas s ponosom isti~u da su prvo Podunavske [vabe – Donauschwaben, a tek onda Nemci. Tako|e, poku{avaju da o~uvaju

Ka}ke [vabe u virtuelnom svetu Da bi pomogla mla|im generacijama koje malo znaju o rodnom mestu svojih roditeqa i dedova, Andrea Balrajh, ~iji je otac Fric Maler ro|en u Ka}u, pokrenula je internet-stranicu www.hog-katsch.de, na kojoj, osim podataka o ovom mestu, wegovim nekada{wim stanovnicima i linkovima prema sajtovima o Podunavskim [vabama, postoji odeqak za istra`ivawe porodi~nog porekla. Ispostavilo se da {irom sveta ima qudi raznih nacionalnosti ~iji preci korene vuku od ka}kih [vaba, a da o tome ranije nisu ni{ta znali.

se}awe na stari zavi~aj. Svake druge godine Zavi~ajno udru`ewe u septembru organizuje „Katscher Kerweih”, svojevrsni Dan se}awa na te{ku jesen 1944. Tada se dr`i pomen svim ka}kim [vabama, sahrawenim u starom zavi~aju i u novoj domovini. Ove godine, ve} drugi put, doga|aju je prisustvovala i delegacija iz “dana{weg” Ka}a.

Zvani~na posleratna politika, ali i decenije koje su pro{le, u~inile su svoje i u Ka}u je ostalo malo toga da svedo~i o tome da su ovde nekad `iveli i Nemci. Me|utim, od 2000. godine, kada je prvi put nakon {to je kao petogodi{wi

Prema popisima iz 1921. i 1931. godine, u me|uratnoj Jugoslaviji `ivelo je pola miliona Nemaca, najvi{e u Banatu i Ba~koj. U Vojvodini su ~inili petinu populacije, a pred rat su posedovali gotovo tre}inu obradive zemqe i 40 odsto industrije, iako podatke o imovini treba uzeti uz izvesne ograde. AVNOJ je 21. novembra 1944. godine jugoslovenskim Nemcima konfiskovao svu imovinu i oduzeo gra|anska prava, ~ime su postali jedina nacionalna zajednica kojoj je pripisana kolektivna krivica. Nema~ko stanovni{tvo koje je ovu odluku do~ekalo u zemqi te{ko je stradalo pre proterivawa. Takozvani Bonski dokumenti iznose procene da je u logorima, internaciji i na prisilnom radu u zemqi i inostranstvu stradalo 65.000 nema~kih civila. Kada su tokom Potsdamske konferencije u leto 1945. godine saveznici doneli odluku o preseqewu svih Nemaca u pradomovinu, „sabijenu“ izme|u Rajne, Odre, Alpa i Severnog mora, Jugoslavija nije pomiwana, {to govori da je tada „nema~ko pitawe“ u novoj Jugoslaviji ve} bilo re{eno. Na prvom posleratnom popisu 1948. registrovano je tek 55.000 Jugoslovena nema~ke nacionalnosti, a 1981. wihov broj sveo se na nivo statisti~ke gre{ke.

Zavi~ajna zbirka

ko|e uprili~ili susret s poslanikom SPD-a u Bundestagu Josipom Juratovi}em koji je poreklom tako|e s eksjugoslovenskih prostora, a ~lan je radnog tela za Jugoisto~nu Evropu pri nema~kom saveznom parlamentu. Ka}ani su tako|e obi{li zavi~ajnu zbirku Udru`ewa.

Me|u dokumentima, fotografijama, ku}nim predmetima i sitnicama koje su pre`ivele egzodus, centralno mesto zbirke pripada zapre`nim kolima na ~ijim se to~kovima, s kojih je ba~vansko blato davno opalo, u jesen 1944. u novi `ivot otkotrqala jedna porodica ka}kih [vaba. Brigu o zbirci nedavno je preuzeo Muzej Oftershajma. ^lanovi dru{tva „Zavi~ajna op{tina Ka}“ danas su mahom stariji i sredove~ni qudi. Oni koji su iz Ba~ke oti{li kao deca, zaboravili su srpski jezik. Me|utim, Ka}ani su upoznali Hansa Fiksa, nekada{weg zemqaka koji je zagazio u devetu deceniju `ivota, a koji jo{ uvek perfektno govori autenti~ni „ka}ki“ srpski kakav se govorio pre 70 godina. Ka`u da se jezik koji je vreme{ni gospodin jo{ onomad zamrznuo u svom se}awu, u Ka}u vi{e gotovo i ne ~uje.

I. Sabado{

SPORT

sreda13.oktobar2010.

BORIS VAPENSKI, KAPITEN VOJVODINE

MASTERS TURNIR U [ANGAJU

Uvek te`im vi{im ciqevima Vaterpolisti Vojvodine }e i ove godine igrati u Evroligi.

Uspeh pro{logodi{weg tima ponovila je podmla|ena ekipa, ~iji prosek godina je oko 18. Nova ekipa ima i novog kapitena, dvadesetogodi{waka Borisa Vapenskog. Bio je velika nada novosadskog tima, a sada je preuzeo ulogu jednog od lidera. Nije Vojvodina imala previ{e vremena za uigravawe novog tima, a kontrolni turnir u Kairu pokazao je da je pred mladim sastavom jo{ mnogo posla. Iako je malo ko verovao da novi klinci mogu da ponove uspeh pro{logodi{we ekipe igra~i jesu. Dali su sve od sebe i zaslu`eno se na{li u Evroligi.

- S obzirom na to da smo mlada i neiskusna ekipa ostvarili smo veliki rezultat. Da je ostao i pro{logodi{wi tim na okupu bilo bi te{ko u}i u Evroligu, a ovako u podmla|enom sastavu na{ uspeh je jo{ ve}i. Li~no sam prezadovoqan onim {to smo u~inili na kvalifikacionom turnir u Novom Sadu. Mislim da ova ekipa ima potencijal, samo nam preostaje da steknemo iskustvo i da taj kvalitet u budu}oj karijeri i unov~imo - ka`e kapiten Vapenski.

Nisu Novosa|ani najboqe po~eli na turniru, ali su iz duela u duel bili sve boqi.

- Igrali smo s oscilacijama, {to je bilo i o~ekivano s obzirom na mladost i neiskustvo. Na momente smo pru`ali sjajnu, a na momente veoma lo{u igru.

Ali, mladi smo i ima vremena za nas.

Izuzimaju}i ekipu Segeda, koja je sigurno zabele`ila tri trijumfa, malo vi{e se o~eki-

Tipsarevi} u drugom kolu Janko Tipsarevi} sa uspehom i bez mnogo muka po~eo je u~e{}e na turniru iz Masters serije u [angaju. Za sat i 22 minuta savladao je Kazahstanca Andreja Golubjeva (6:3, 6:4) i plasirao se u drugo kolo turnira Masters serije u [angaju u kome }e se sastati sa petim nosiocem, Robinom Soderlingom. Oni su se sreli samo u Notingemu 2006, a slavio je [ve|anin. Novak \okovi} je postavqen za drugog nosioca i u prvom kolu je bio slobodan, a u drugom }e, danas, igrati protiv Ivana Qubi~i}a, deveti put u karijeri. Srbin vodi 6:2. Malo je nedostajalo da se wih dvojica sretnu u finalu u Pekingu, ali je Hrvat ipak poklekao pred Davidom Fererom u polufinalu.

Upravo je [panca savladao Novak na putu ka 18. tituli u karijeri. \okovi} je osvojio trofej u Pe-

Ivanovi}eva na Kirsteu

Boris Vapenski

Foto: F. Baki}

valo od italijanske Bre{e i ruskog Sinteza. No, to ne umawuje uspeh Vojvodine.

- Li~no, o~ekivao sam malo vi{e od rivala na kvalifikacionom turniru. Ali, mnogi su izgleda o~ekivali mawe od nas,

Pred Novosa|anima su i doma}a nadmetawa. Ve} 23. oktobra kre}e Kup Srbije, a onda po zavr{etku tog takmi~ewa i Prvenstvo.

- O prva tri mesta, kako u Kupu tako i u Prvenstvu odlu~iva}e Partizan, Crevan zvezda i mi. Partizan je jo{ uvek neprikosnoven na na{oj sceni, a Zvezda i mi bi trebalo da se borimo za drugu poziciju. Mislim da }e doma}e takmi~ewe biti zanimqivije ove godine. Naravno, da mi te`imo da budemo prvi, ali to je jo{ uvek nemogu}e, pa nam je zato ciq da ponovimo pro{logodi{wi rezultat, a to je drugo mesto u Kupu i Prvenstvu - ka`e Vapenski.

pa tako ispada da na{i rivali nisu dali maksimum u duelima.

U utakmicama sa Bre{om i Sintezom pru`ili smo mnogo boqu igru nego protiv Segeda i uspeli samo da ih nadigramo i zaslu`eno se plasiramo u Evroligu.

Vapenski i saigra~i jedva ~ekaju da vide ko }e im biti rivali u grupnoj fazi Evrolige, ali }e morati da sa~ekaju do 7. novembra, kada je `reb u Rijeci.

- Nemamo posebnih `eqa, nije va`no ko }e nam biti suparnici, u pitawu su najboqi evropski i svetski klubovi. Mi smo u tom dru{tvu najmla|i i najneiskusniji i ovo }e nam biti odli~na prilika da vidimo gde smo u odnosu na vrhunske timove. Sprema}emo se i i}i }emo na pobedu u svakom duelu, a koliko }e to biti realno, vide}emo. Re-

spektujemo rivale, ali se nikoga ne pla{imo.

Do~ekala je novosadska Vojvodina da u svojim redovima ima reprezentativca Srbije. Boris Vapenski je ovoga leta sa reprezentacijom Srbije osvojio dve zlatne (Svateka liga i Svetski kup) i jednu bronzanu medaqu (Evropsko prvenstvo).

- Presre}an sam zbog sva tri odli~ja i ne bih ni jedno posebno odvajao. Mislim da jo{ uvek nisam ni svestan {ta mi se dogodilo ovoga leta. Veoma mi zna~e te medaqe, ali ne zadovoqavam se time, uvek te`im ka vi{im ciqevima. Sada je taj ciq zlato na Olimpijskim igrama u Londonu, a onda, }e to biti ne{to drugo. Smatram da uvek treba te`iti ne~em boqem - zakqu~io je Vapenski.

G. Malenovi}

Ana Ivanovi} danas po~iwe takmi~ewe na turniru u Lincu za koji je ve`u lepe uspomene. U austrijskom gradu je posledwi put podigla trofej 2008. godine. Ana je dobila vajld kard posle iznenadnog odustajawa Serene Vilijams, zbog ~ega su usledila pomerawa, pa je Srpkiwa postavqena za sedmog nosioca.

Na startu danas }e se sastati sa Rumunkom Soranom Kirsteom.

Wih dve su samo jednom odmerile snage, a Ana je pobedila 2008. na Australijan openu. Nagradni fond turnira je 220.000 dolara, a pobednici je nameweno 37.000.

Ana i Novak u Pertu i zvani~no Teniski Hopman kup okupi}e od 1. do 8. januara u Pertu osam nacionalnih selekcija - Srbiju, SAD, Belgiju, Francusku, Kazahstan, Italiju, Australiju i Veliku Britaniju, saop{tili su organizatori.

Boje Srbije, koja je na ovom takmi~ewu 2008. godine zauzela drugo mesto, brani}e Novak \okovi} i Ana Ivanovi}. Pre dve godine u na{em timu su bili \okovi} i Jelena Jankovi} i u finalu su izgubili od SAD sa 2:1. Organizator nije pozvao na takmi~ewe branio-

Evropski kvalitet u Novom Sadu

^etvrtak Bled - Budv. rivijera (17) NIS Vojvodina - Aris (21) Petak Aris - Bled (17) NIS Vojvodina - Budvanska rivijera (21) Subota Budv. rivijera - Aris (17) NIS Vojvodina - Bled (21) Generalni direktor Novosa|ana Vasa Miji} najpre je iskoristio priliku da ~estita na{oj reprezentaciji na osvajawu bronzane medaqe na SP u Italiji.

- U ime kluba i u svoje ime ~estitam odbojka{ima Srbije na svemu {to su prikazali u Italiji, na osvojenoj bronzanoj medaqi, a posebne ~estitke Nikoli Grbi}u na

pojedina~noj nagradi za najboqeg tehni~ara. Odli~nim igrama pokazali su da zaslu`uju mesto u samom vrhu svetske odbojke - istakao je Vasa Miji}, a onda pri~ao o predstoje}em Memorijalnom turniru.

- NIS Vojvodina pokre}e Memorijalni turnir legendi i najboqem igra~u koji je igrao za na{ klub @arku Petrovi}u. Ideja je bila da u~esnici budu svi klubovi u kojima je @are nastupao, ali italijanski Spaleto prakti~no vi{e ne postoji, a Lubeu iz Ma}erate ne odgovara termin turnira zbog po~etka sezone. Sve ekipe u~esnice veoma su kvalitetne i sigurno je da }e se igrati dobra odbojka. Zato pozivam publiku na praznik odbojke u Novom Sadu, a bi}e to jedinstvena prilika da vide na{u ekipu pre po~etka prvenstva u kojem imamo velike mabicije - zakqu~io je Miji}.

O~ekivawa za Memorijalni turnir izneo je kapiten NIS Vojvodine Nenad Simeunovi}.

- Dva meseca smo naporno radili i sada je vreme da vidimo gde se nalazimo u odnosu na ekipe koje su redovni u~esnici evropskih takmi~ewa i koje su mnogo starije i iskusnije od nas. Ovo je prakti~no finalna nedeqa na{ih priprema za sezonu i nadam se da }emo biti kompletni, turnir }e biti kvalitetan i pozivam publiku da do|e da nas podr`i - istakao je Simeunovi}.

M. Risti}

Od Magli}a do zvezda @arko Petrovi} ro|en je 27. oktobra 1964. godine u Novom Sadu. Odbojku je po~eo da trenira u OK Magli}, a sa svega 17 godina pre{ao je u novosadsku Vojvodinu i u woj stekao slavu i reprezentativni status. U jesen 1989. godine preselio se u ekipu Olio Venturi iz Spoleta, pa je zatim bio u Arisu, ali se zbog provatnih razloga vratio u Italiju u Ma}eratu. Usledio je odlazak u Japan, pa nove dve sezone u Vojvodini, a karijeru je zavr{io u slovena~kom Mariboru. @are je 253 puta obukao nacionalni dres i osvojio je bronzanu medaqu na Olimpijskim igrama u Atlanti (1996), evropsku bronzu (1995), zlatne medaqe na Univerzijadi u Zagrebu (1987) i na Svetskom kupu u Japanu (1996), kao i srebro na Mediteranskim igrama u Atini. S Vojvodinom je ~etiri puta bio {ampion dr`ave i dva puta pobednik nacionalnog Kupa, a bio je u ekipi kada je Vojvodina osvojila tre}e mesto u Kupu pobednika kupova.

U izboru „Dnevnika“, Petrovi} je 1987. godine iazbran za najboqeg sportistu AP Vojvodine, a dobitnik je bio i “Spartakove” nagrade i Statue velikana OK Vojvodine. Preminuo je 2. aprila 2007. godine, a sahrawen je u Aleji velikana Gradskog grobqa u Novom Sadu.

Ana Ivanovi}

HOPMAN KUP

SUTRA PRVI MEMORIJAL „@ARKO PETROVI]“

SATNICA

kingu i pro{le godine {to je bio samo po~etak fenomenalnog fini{a sezone (kasnije pobedio u Bazelu i na Mastersu u Parizu). Qubi~i} je dobio Kineza @e @anga 5:7, 6:3, 6:4.

Pored Nenada Zimowi}a, koji }e u paru sa Danijelom Nestorom biti drugi nosilac, u konkurenciji dublova igra i Novak \okovi} u tandemu sa Xonatanom Erlihom iz Izraela. Danas su im rivali Francuzi Mi{el Lodra - @o Vilfred Conga. To }e biti prilika da \okovi} „oseti“ snagu Francuza pred finale Dejvis kupa. Ako se \okovi} domogne drugog kola, [angaj }e videti „srpski derbi“, jer }e se nameriti na Zimowi}a.

Nagradni fond turnira je 3.240.000 dolara. Pobednik singla }e, pored 1.000 ATP bodova, dobiti 616.500 dolara, a dubla - 191.000 dolara.

TURNIR U LINCU

Partizan neprikosnoven

Sutra }e u maloj sali “Spensa” po~eti Prvi memorijalni turnir „@arko Petrovi}“ i traja}e do subote, a pored doma}ina NIS Vojvodine u~estvova}e odbojka{i Bleda, Arisa i Budvanske rivijere. Organizator ovog me|unarodnog turnira NIS Vojvodina iskoristi}e priliku da odmeri snage s nekim od najkvalitetnijih ekipa u okru`ewu, stalnih u~esnika evropskih takmi~ewa i bi}e ovo generalna proba crveno-belima pred po~etak sezone.

DNEVNIK

c m y

16

ce titule, ovogodi{we pobednike [pance Mariju Hose Martines i Tomija Robreda.

U~esnici Hopman kupa - SAD: Serena Vilijams i Xon Izner, Belgija: @istin Enan i Stiv Darsis, Srbija: Ana Ivanovi} i Novak \okovi}, Francuska: Kristina Mladenovi} i Gael Monfis, Kazahstan: Jaroslava [vedova i Andrej Golubjev, Italija: Fran~eska Skjavone i Potito Stara}e, Australija: Alisija Molik i Lejton Hjuit i Velika Britanija: Lora Robson i Endi Marej.

U SUBOTU U NOVOM SADU

Miting „Poletarac” U subotu, po peti put, Pliva~ki klub Novi Sad organizova}e Me|unarodni miting „Poletarac“ na bazenu SPC „Vojvodina“. Sve~ano otvarawe je u 9.45 ~asova, a prve trke predvi|ene su za 10 sati. Na mitingu }e u~estvovati sve uzrastne kategorije, od predtakmi~arskih do seniorskih. Takmi~ewe }e se odr`avati istovremeno u dva dvadesetpet metarska bazena uz kontrolu 4 Fina sudije.

U toku proteklih godina na mitingu su u~estvovali klubovi iz Bugarske, Ma|arske, Hrvatske, Slovenije, BiH, Rumunije, Makedonije i Crne Gore. Na wemu su u~estvovali i stasavali sada{we perjanice srpskog plivawa, svetski seniorski i juniorski prvaci Na|a Higl, Ivan Len|er, ^aba Sila|i...Kako plivawe u Srbiji ide uzlaznom putawom, o~ekuje se da }e se i neki od u~esnika subotweg nadmetawa ubrzo prikqu~iti svojim idolima na najzna~ajnim pliva~kim takmi~ewima {irom planete.

Garancija za to je da su neki od onih koji }e se u subotu boriti za medaqe i pehare, ve} dr`avni rekorderi i reprezentativci u svojim kategoriJ. G. jama.

SPORT

c m y

DNEVNIK

IZ PARTIZANA

Vaqak napunio baterije Fudbaleri Partizana `ustro se spremaju za velika isku{ewa koja ih o~ekuju do 3. novembra. Do tada crno-beli }e odigrati dve utakmice sa Bragom, srpski ve~iti derbi a pre wih me~ sa Smederevom (petak).

Ekipi }e se ve~eras prikqu~iti i reprezentativci: Lazevski, Savi}, Kizito, Moreira, Bra{anac, Stojkovi} i Petrovi}.

Beogra|ani su pauzu u prvenstvu iskoristili za podizawe fizi~ke spreme. Kako do kraja jesewe polusezone vi{e ne}e biti pauza, a obaveza je pred {ampionom mnogo, tako je ovaj period posve}en puwewu dobrano potro{enih baterija.

- U ponedeqak, kada su nam se pridru`ili po{tedari, odradili smo aerobni, odnosno trening istr~avawa, kako se igra~i ne bi ohladili, a potom i jedan visokog intenziteta, ali sa loptom. Sve smo kontrolisali putem telemetrijskog sitema, daqinskim komandama i dobili uvid u spremnost fudbalera. Do me~a sa Smederevom jo{ jedanput }emo ponoviti istr~avawa ka`e kondicioni trener crnobelih Dejan Ili}.

Ekipi se pridru`io i Qubomir Fejsa.

- On }e raditi odvojeno, uz na{u kontrolu, po posebnom re`imu. Povreda koju je imao je jako komplikovana i zahteva dugotrajno le~ewe i oporavak - govori trener.

Sjajni vezista danas }e na Fakultetu za sport uraditi prve analize, koje bi trebalo da poka`u kada bi mogao da se pojavio na terenu.

- Doktor Meni{, koji ga je operisao u Nema~koj stava je da oporavak mora da traje minumum

sreda13.oktobar2010.

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO

Tre}a pobeda omladinaca Srbije Omladinska fudbalska reprezentacija Srbije, igra~i do 19. godina, pobedila je u bugarskoj Mezdri selekciju Republike Irske rezultatom 1:0 (0:0) u me~u tre}eg kola Desete grupe prvog kruga kvalifikacija za Evropsko prvenstva, koje }e biti odr`ano 2011. godine u Rumuniji.

Jedini gol na utakmici postigao je Luka Milunovi} u 71. minutu. Na{a selekcija je jo{ ranije obezbedila plasman u drugi, zavr{ni krug kvalifikacija za EP. Srbija je osvojila prvo mesto na turniru sa de-

vet bodova. Izabranici Tomislava Sivi}a pobedili su u prvom kolu Bugarsku 3:0, a potom i selekciju Luksemburga identi~nim rezultatom. Drugi su Irci sa {est bodova koji tako|e idu daqe, tre}i Bugari sa tri, a posledwi Luksem,burg bez bodova.

Reprezentacija Srbije bi}e me|u nosiocima prilikom `rebawa zavr{nog kruga kvalifikacija. @reb }e biti odr`an 30. novembra u Nionu. Zavr{ni krug kvalifikacija za EP bi}e odr`an na prole}e 2011. godine.

Tomislav Sivi}

GORAN STEVANOVI] PRED ANGA@MANOM KARIJERE

^ast je biti selektor Gane

Posle odlaska Milovana Rajevca sa klupe "crnih zvezda", Ganci su u potrazi za novim selektorom i ponovo ga tra`e u Srbiji. Ratomir Dujkovi}, Milovan Rajevac, pa... Najverovatnije Goran Stevanovi}.

- Moj dosada{wi trenerski rad dobio bi krunu, ukoliko bih

Qubomir Fejsa pridru`io se ekipi

{est meseci, ali mi mislimo da postoje realne {anse da on zaigra i u ovoj polusezoni, makar i na ka{i~icu - govori lekar Partizana Sead Mali}evi}.

On, tako|e isti~e da Krstaji}, zbog terapije ne}e igrati protiv Smedereva, a da je situacija sa Bojom optimisti~na. Tako|e, doktor se zala`e za po-

17

{tedu Klea na me~u sa Smederevom.

- Hrskavica kolena mu je o{te}ena i najboqe bi bilo da ga odmorimo pred daleko va`nije me~eve - rekao je Mali}evi}.

Ekipi se posle povrede prikqu~io desni bek Aleksandar Miqkovi}.

I. Lazarevi}

Goran Stevanovi}

preuzeo reprezentaciju Gane ne krije biv{i trener ^ukari~kog, @eleznika i Partizana da

je blizu novog zaposlewa. - Tako je zahvaquju}i Dujkovi}u i Rajevcu, koji su u Gani ostavili neizbrisiv trag. S druge strane, qudi u Gani su prepoznali na{ dar. Nadam se da }emo se dogovoriti, ali nije jo{ sve gotovo.

Iako jo{ nije stavio paraf na ugovor, Plavi razmi{qa o mogu}nostima ekipe koja je stigla do ~etvrtfinala minulog Mundijala. Tako|e, igrala je u finalu prethodnog Kupa afri~kih nacija.

- Do{ao bih u pobedni~ku atmosferu, u najmawu ruku obaveza je ponoviti uspehe. Kada je kompletna, Gana mo`e da parira svakoj evropskoj reprezentaciji.

Na kraju, Stevanovi} je zakqu~io: - Kako da se zavr{i, po~astvovan sam interesovawem Gane.

Gana je u kvalifikacijama za Kup afri~kih nacija startovala pobedom u Svazilendu 3:0 i remijem kod ku}e sa Sudanom (0:0).

Toti dobio „Zlatno stopalo�

Kapiten Rome Fran~esko Toti izjavio je da je odu{evqen dobijawem nagrade "Zlatno stopalo", koja se dodequje igra~ima starijim od 29 godina. "Zlatno stopalo" se dodequje fudbalerima starijim od 29 godina za wihove sportske uspehe u individualnom i timskom aspektu, kao i za po{tovawe i ugled koji u`ivaju u javnosti i me|u fudbalskim stru~wacima.

Svake godine panel novinara i navija~a iz celog sveta u~estvuje u izboru najboqeg fudbalera. Nagrada se dodequje od 2003. godine, a prethodni do-

Nedved u upravi Juventusa Legendarni fudbaler Juventusa i ~e{ke reprezentacije Pavel Nedved izabran je u upravni odbor slavnog torinskog kluba, preneli su italijanski mediji. Predsednik Juventusa Andrea Aweli dobio je podr{ku za pro{irewe upravnog odbora sa sedam na 11 ~lanova, a pored Nedveda mesto u tom telu dobio je i generalni menaxer kluba \uzepe Marota.

Nedved je pro{le godine zavr{io igra~ku karijeru, a za Juventus je za osam sezona odigrao 324 utakmice i postigao 65 golova. ^e{ki fudbaler je sa "starom damom" osvojio dve titule prvaka Italije. On je 2003. godine osvojio presti`nu nagradu "zlatna lopta", koju ~asopis Frans fudbal dodequje najboqem igra~u u Evropi.

Muriwu nedostaje Engleska Trener Reala Portugalac @oze Muriwo izjavio je da smatra da je Premijer liga najatraktivnije takmi~ewe. Portugalski trener je priznao da je za tri godine provedene u ^elsiju, wegov najboqi prijateq u fudbalu postao menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson.

bitnici bili su Roberto Ba|o, Pavel Nedved, Ronaldo, Andrej [ev~enko, Alesandro del Pjero, Ronaldiwo i Roberto Karlos.

- Osvajawe ove nagrade predstavqa za mene veliko zadovoqstvo, jer su me izabrali navija~i {irom sveta. Prethodni osvaja~i ove nagradu bili su veliki igra~i, a me|u nominovanima se nalaze i neki veliki {ampioni. @elim da zahvalim svima koji su glasali. Fudbal je divan, jer pru`a mogu}nost za kreativnost. To je razlog za{to ga volim - poru~io je Toti.

VANREDNA SKUP[TINA VELIKOSELSKE KOZARE

[ipka novi predsednik

Na vanrednoj Skup{tini vojvo|anskog fudbalskog liga{a Kozare iz Banatskog Velikog Sela izabrano je novo rukovodstvo kluba. Novi predsednik je Miodrag [ipka, a wegov pomo}nik Vidomir Milanovi}, dok }e sekretarske poslove obavqati Pero Oqa~a.

Izabran je novi Upravni odbor kojeg ~ine: Boro Karanovi}, Miodrag Maksi}, Mirko Labus, Vlade Kreji}, Draga Stojanovi}, Neboj{a Tepavac, Dragan Brankovi} i Du{ko Gatari}.

M. S.

@oze Muriwo

- Kada me pitaju gde mi je najboqe, uvek ka`em Engleska. ^ini mi se da u Portugalu, Italiji i [paniji navija~i vi{e vole dan pre i dan posle utakmice, vi{e nego sam me~ - rekao je Muriwo.

Portugalac je pre Reala vodio Inter, ^elsi, Porto, Leiriju i Benfiku. On je trenirao ^elsi od 2004. do 2007. godine, a sa londonskim klubom osvojio je dve titule u Premijer ligi, dva Liga kupa, FA kup i trofej Komjuniti {ild.

PODRU^NA LIGA ZREWANINA

Jedinstvo doma}in Vojvodini Danas su na programu utakmice 9. kola Podru~ne lige, najzanimqiviji me~ odr`a}e se u Banatskom Kara|or|evom, gde do sada nepora`eno Jedinstvo ugo{}uje Vojvodinu iz Perleza.

Parovi - VOJVODA STEPA: Crvena zvezda Naftagas (Elemir), BANATSKI DESPOTOVAC: Mladost - Polet (Nakovo), KRAJI[NIK:

Krajina - Bile}anin (Se~aw), MELENCI: Rusanda - Mladost (Luki}evo), KLEK: Klek - Borac (Zrewanin), @ITI[TE: Begej - Delija (Mokrin), BANATSKO KARA\OR\EVO: Jedinstvo - Vojvodina (Perlez) i KNI]ANIN: Potisje - Crvena zvezda (Rusko selo). Me~evi su zakazani 15.30 ~asova.

M. S.

18

SPORT

sreda13.oktobar2010.

DNEVNIK

OP[TINSKA LIGA [ID

OP[TINSKA LIGA RUMA – IRIG (PRVI RAZRED)

Najavili pobedu, pretrpeli poraz

Doma}in nemo}an

Jedinstvo (M) – Borac (I) 0:8 (0:3) MOROVI]: Stadion Jedinstvo, gledalaca 50, sudija Vladi} ([id). Strelci: Radi} u 7, 40. i 70, Krwaji} u 22, 60. i 85. i Sarap u 65. i 68. @uti kartoni: D. Simi}, Vidak (Jedinstvo), Stoj{i} (Borac).

JEDINSTVO: \uri}, D. Simi}, Vidak, Ivanovi} (Gaji}), S. Simi}, Maqkovi}, B. Ivankovi}, Dmitrovi}, D. Seni}, Jawatovi}, M. Spasojevi}.

BORAC: D. Simi}, D. Filipovi}, Peji}, Bo{wakovi}, Radi}, Bogdanovi}, Stoj{i}, Sarap(Stankovi}), Glavo{evi}, Krwaji}, I.Filipovi}.

Morovi}ani su pretrpeli debakl, iako su najavqivali svoju prvu pobedu.

D. Seni}

Ba~inci Sloga – Omladinac (B) 3:0 (0:0)

BA^INCI: Stadion „]irin rit“, gledalaca 120, sudija Papi{ta ([id). Strelci: Ga~i} u 50. i S. Ili} u 70. i 89.@uti karton: Slavujevi} (Omladinac).

BA^INCI SLOGA: Barjaktarevi} 8, Meni~anin 7, Lazarov 8, Maro{i~evi} 7, Kalini} 7, S. Ili} 9, Zadripko 7 (Jankovi} 7), Bla`anovi} 8, Milinkovi} 8, Ga~i} 8, Cuper 9.

OMLADINAC: Pavlovi} 8, Bogdanovi} 6, A. Manojlovi} 7, Sari} 6, \urki} 7, Trifunovi} 7 (Bo`i} ), Ga~i} 7, Kladu{i} 6 (Raketi}), Mio~inovi} 6 (P. Male{evi} ), Slavujevi} 7.

U fer igri doma}ini fizi~ki boqe pripremqeniji u nastavku su nadigrali odli~ne goste iz Batrovaca.

Z. Lazarov

OFK Biki} – Jednota 4:2 (2:1) BIKI] DO: Stadion OFK Biki}a, gledalaca 150, sudija Grbatini}(Ada{evci).Strelci:Vranov u 16, 40. i 60. i Malivuk u 86. za OFK Biki}, Medi} u 5. i 89. za Jednotu.

OFK BIKI]: Bugarski 8, Solakovi} 7, Ore{~anin 7, Siv~ 8, Mrvaqevi} 9, Romawak 8, @ivkovi} 7, [arac 8, Malivuk 8, Vranov 9, Ceti} 8 (Vu~kovi} 7, Hr~ek 7).

JEDNOTA: M. Dobrojevi} 7, N. Kotarli} 6, Rukavina 7, Carevi} 7, R. Kotarli} 7, Danilovi} 6 (Mi{kovi} 7), Dujakovi} 7, Stepanovi} 7, Boda 7, Medi} 8, Farka{ 6.

Posle tri uzastopna poraza doma}ini su nadigrali [i|ane, koji mogu biti zadovoqni postignutim rezultatom.

D. Hnatko

Napredak – Sremac 6:1 (4:1) VA[ICA: Stadion Napretka, gledalaca 100, sudija ^oran (Kukujevci). Strelci: Krtini} u 13, Stanoj~i} u 33. i 36, \a~anin u 40, Gali} u 50. i V. Petrovi} u 70. za Napredak, a Balo{ u 28. za Sremac. @uti kartoni: Kurbalija, Bala{}ak, Vlaisavqevi}, Runti} (Sremac).

NAPREDAK: M. Dobrojevi} 7, D. Dobrojevi} 7, Jastrebi} 7, Sremac 7, Luji} 7, Gali} 6 (Hrbok ), V. Petrovi} 8, Stanoj~i} 7, Krtini} 7 (Maleti}), \a~anin 7, Grumi} 6.

SREMAC: Vranov 6, Novak 6, Ore{~anin 6, Runti} 6, Bala{}ak 6, Vlaisavqevi} 6, Parenta 6, Mira`i} 6, Balo{ 6, Kurbalija 6, Nikoli} 6 (Ugrenovi} 6).

Da su doma}i napada~i bili malo spretniji, gosti bi primili bar jo{ {est golova.

D. Dobrojevi}

Bratstvo – Omladinac (M) 8:0 (1:0) SOT: Stadion Bratstva, gledalaca 150, sudija Mili} (Ba~inci).

Strelci: Bun~i} u 10, Varga u 58, 63. i 75, ^ipkar u 72. i 82, Naranxi} u 76. i Aramba{i} u 88. minutu. @uti kartoni: V. Koh, Varga, Rajkovi} (Bratstvo), Milankovi}, Gruji}, Jovi{i}, Simi}, Preradovi} (Omladinac). Crveni karton: Bun~i} (Bratstvo).

BRATSTVO: Vitma, Aramba{i}, Ceti}, Cigankov, Rajkovi} (V. Koh), Tur~an (Majher), Naranxi}, ^ipkar (\a~anin), S. Tadi}, Bun~i}, Varga.

OMLADINAC: Preradovi}, Simi}, Jovi{i}, Gruji}, I. Nikoli} (S. Nikoli}), \or|evi}, [inka, Milankovi} (D. Avramovi}), M. Avramovi}, ^obanovi}, Santra~.

Celu utakmicu doma}ini su napadali, stvarali {anse i postigli „samo“ osam golova. S. Tadi}

Jedinstvo (Q) – OFK Bingula 4:1 (2:1) QUBA: Stadion Jedinstva, gledalaca 100, sudija Alen Softi} (Ba~inci). Strelci: Katani} u 29, Gre~ u 31, Rami} u 55. i Gani} u 85. za Jedinstvo, Pla~kovi} u 41. za OFK Bingulu. @uti kartoni:

BIKI] DO: OFK Biki} – Jednota 4:2, BA^INCI: Ba~inci Sloga – Omladinac (B) 3:0, MORO VI]: Jedinstvo – Borac (I) 0:8, VA[ICA: Napredak – Sremac 6:1, SOT: Bratstvo – Omladinac(M) 8:0, QUBA: Jedinstvo – OFK Bingula 4:1, JAMENA: Grani~ar – Sin|eli} 0:3.

1. Jedin. (Q) 8 7 0 1 29:11 21 2. Omlad. (B) 8 6 0 2 19:11 18 3. Ba~inci Sl. 8 5 1 2 21:9 16 4. Bratstvo 8 5 0 3 26:15 15 5. Napredak 8 4 1 3 26:15 13 6. Jednota 8 4 1 3 22:11 13 7. Borac (I) 8 4 1 3 17:9 13 8. OFK Biki} 8 4 1 3 18:18 13 9. Sin|eli} 8 4 0 4 10:7 12 10. Bingula 8 4 0 4 20:22 12 11. Grani~ar 8 3 1 4 12:17 10 12. Omlad. (M) 8 1 1 6 10:38 4 13. Sremac 8 1 0 7 8:31 3 14. Jedin.(M) 8 0 1 7 6:32 1

Bajlov, Danijel [ili (Jedinstvo), Kremi}, I. Kramar (OFK Bingula).

JEDINSTVO: Mrkowi} 7, Mr|anovi} 7, Danijel [ili 8, Toman 8, \uri} 9 (Cerovski 7), ]ali} 7, Katani} 8 (Davor [ili 7), Rami} 8, Gre~ 8 (Kne}ko 7), Bajlov 8, Gani} 8.

OFK BINGULA: Suhawi 6, Gwatovi} 6, Ruman 6, B. Kramar 6, I. Kramar 6, Kremi} 6, Farka{ 6, ]osi} 6, Halilovi} 6 (Rai}), Pla~kovi} 6 (^izmi}), Krsti} 6 (Babeqa 6).

Lider je jo{ jednom dokazao da igra dobar i efikasan fudbal. Gosti iz Bingule nisu mogli parirati doma}inima ni na jednom delu D. Polimac terena.

Grani~ar – Sin|eli} 0:3 (0:1) JAMENA: Stadion Grani~ara, gledalaca 50, sudija Teo Softi} (Ba~inci). Strelci: Vudrak u 7, Mladen Savi} u 33. i Mili{ Savi} u 72. @uti kartoni: Boban Cvijanovi}, D. Juro{evi} (Grani~ar).

GRANI^AR: Bogdan Cvijanovi} 6, Kova~evi} 6, D. Jovi} 6, Stanivukovi} 7, Vukovi} 5, Maru{i} 6, Riki} 7, Stevi} 6, Boban Cvijanovi} 6 (Nenadovi} 6), D. Juro{evi} 6 (Ili} 6), Star~evi} 6 (Danilovi} 6).

SIN\ELI]: Jak{i} 7, Geordini 7, Damjanovi} 7, S. Kova~evi} 7, Basrak 7, Vudrak 8, Drenovac 7 (Milo{ Savi} 7), Stojanovi} 7, [arac 6 (Brankovi} 7), Mladen Savi} 8, Mileti} 7.

U fer igri gosti iz Gibarca zaslu`ili su pobedu, mada su mogli da slave i ubedeqivije.

I. Maru{i}

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED)

Taktikom do remija Sloboda – Budu}nost 2:2 (1:1) [A[INCI: Stadion Slobode, gledalaca 100, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica).

Strelci: Zmijanac u 3. i Nedeqkovi} u 62. (iz penala) za Slobodu, Tufegxi} u 25. i Simeunovi} u 57. za Budu}nost. Crveni karton: Bari} (Budu}nost).

SLOBODA: S. Popovi} 8, @egarac 7, Stanojevi} 8, A.Brkovi} 7, Nedeqkovi} 7, G. Malenkovi} 7, Milutinovi} 8, Lu~i} 7, Zmijanac 8, @. Brkovi} 7, M. Malenkovi} 7.

BUDU]NOST: D. ^upi} 8, Jesereti} 7 (M. Petrovi} 7), Bo`jakovi} 7, V.Simeunovi} 8, S. ]upi} 7, Markovi} 7, Pani} 7, Rogo 7, D. \uki} 8, Bari} 7, Tufegxi} 8.

U ravnopravnoj igri doma}i su izborili remi, zahvaquj}i dobroj taktici. S. Nedeqkovi}

Sloga (^) – Grani~ar (K) 6:1 (1:0) ^ALMA: Stadion Sloge, gledalaca 100, sudija Ili} (Sremska Mitrovica). Strelci: Filipovi} u 30, Majstorovi} u 48, Juri{i} u 59, Igwati} u 63, Draganovi} u 72. i Sekuli} u 85. za Slogu, Adamovi} u 90. za Grani~ar.

SLOGA: \oki} -, Igwati} 7, Cvjeti} 7 (Kowevi} 7), Filipovi} 7, Ra|evi} 7, Zec 7, Sekuli}

8, A~imovi} 8 (Vukmir), Majstorovi} 8, Draganovi} 8, Juri{i} 8 (Vetmi} 7).

GRANI^AR: Stevi} 5, Vasili} 5 (Ze~evi} 5), Simi} 5, Kotarli} 5, Milinkovi} 5, Veselinovi} 5, Danilovi} 5 (Sav~i} 5), Bogosavqevi} 5, Makivi} 5, Adamovi} 6, Poli} 5 (Krsti} 5).

Novi (stari) trener Sloge Sveta Petkovi} startovao je pobedom.

N. Topi}

Borac (M) – Fru{kogorac 4:2 (2:1) MARTINCI: Stadion Borca, gledalaca 300, sudija Gali} (Sremska Mitrovica). Strelci: R. Male{evi} u 5, Joveli} u 18, M.Jankovi} u 72. i Kopli} u 82. za Borac, Bojani} u 25. i 65. za Fru{kogorac. @uti kartoni: @ili}, Z. Male{evi} (Borac), D. Grabi}, Todi} (Fru{kogorac).

BORAC: Jandri} -, Marjanovi} 7, [ar~evi} 7, ^ukvas 9, Jovanovi} 7 (Svilokos), R. Male{evi} 8, Kopli} 7, Z. Male{evi} 7 ([umarski 7), M. Jankovi} 9, [kara 8, @ili} 7.

FRU[KOGORAC: Momir Maslari} 6, ^amprag 6 (Vukojevi} 7), Mari} 6, Todi} 6, Leki} 7, Zori} 7, Malba{i} 7 (Stoj~i} ), Milan Maslari} 8, D. Grabi} 7.

R. Me|edovi}

^ALMA: Sloga – Grani~ar (K) 6:1, MARTINCI: Borac – Fru{kogorac 4:2, VELIKI RADINCI: Borac – Sremac (J) 1:0, NO]AJ: Zmaj – Mitros 2:1, [A[INCI: Sloboda – Budu}nost 2:2.

1. Borac (M) 7 6 1 0 24:6 19 2. Mitros 7 4 2 1 17:8 14 3. Budu}nost 6 4 1 1 12:8 13 4. Sloga (^) 7 3 1 3 14:12 10 5. Zmaj 7 3 0 4 15:14 9 6. Fru{kog.

7 3 0 4 15:20 9 7. Grani~ar (K) 7 2 2 3 9:17 8 8. Sremac (J) 7 2 0 5 13:14 6 9. Sloboda 7 1 3 3 16:25 6 10. Borac (VR) 6 1 0 5 10:22 3

Borac (VR) – Sremac (J) 1:0 (1:0) VELIKI RADINCI: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovivca). Strelac: Eri} u 22. @uti kartoni: Dejanovi}, Cerovac, Eri}, Jeli} (Borac), Boro|i, M. Simovqevi} (Sremac).

BORAC: Bo{wak 8, Nikoli} 7, Rama~ 8, Vujinovi} 7, Dejanovi} 7, Peri} 8, Cerovac 7, Klincov 7, Eri} 7, Mitrovi} 8, Jeli} 7.

SREMAC: Vu~enovi} 7, N. Gvoka 6, M. Gvoka 7 (Dani~i} 7), Plav{i} 7, Mataruga 6, N. @ivkovi} 7, M. Simovqevi} 7, Boro|i 7, Stanki} 6, Mocowa 6, Mari~i} 6.

Posle pet uzastopnih poraza kona~no je Borac slavio.

B. La}arac

Napredak – Hrtkovci 1:7 (0:4)

@ARKOVAC: Stadion Napretka, gledalaca 100, sudija \etvaj (Ruma). Strelci: Vu~eti} u 65. (iz penala) za Napredak, Nikili} u 20. i 37, ^esti} u 44, 58. i 65, Savi} u 45. i Novak u 87. za Hrtkovce.

NAPREDAK: Krni} 5, Vu~eti} 5, M. Ili} 5, Miqkovi} 5, Bjeqac 5, Lazi} 5, Nikola Vi{wi} 5, Bo`i} 5 (Buza{ 5), S. Vi{wi} 6, Neboj{a Vi{wi} 5 (Ivanovi}), Bojkov 5.

HRTKOVCI: ^i~a 8, Zuber 8, Ugr~i} 8, Mandi} 8, Kozar 8, Vukmanovi} 8, Raji} 8 (Manojlovi} 8), Savi} 8 (Novak 8), Nikoli} 8 (Brkqa~a 8), Radovi} 8, ^esti} 9.

Hrtkov~ani su iznenadili odli~nom igrom i jo{ boqom efikasno{}u. Doma}ini nisu ni poku{ali da se odbrane.

N. Ugr~i}

PSK Putinci – Polet 1:4 (0:1) PUTINCI: Stadion PSK Putinaca, gledalaca 100, sudija Pantovi} (Ruma). Strelci: Gwatovi} nu 75. za PSK Putince, a Jugovi} u 32. i 65, Stevanovi} u 61. i Jovi} u 67. minutu za Polet. @uti kartoni: Bo`i}, Vukoti} (PSK Putinci).

PSK PUTINCI: Majki} 7, Bo`i} 7, ^vorkov 6, Latas 6, Stankovi} 6, Graovac 6, Karanovi} 7, Ribi} 6, Stojanovi} 7, Gwatovi} 7 (Al~akovi}), Vukoti} 6.

POLET: Dardi} 9, Dragi}evi} 7, Petrovi} 6, Marjanovi} 7, Liki} 8, Cvijanovi} 7 (Jovanovi}), Qubinkovi} 7, Tiringer 8 (Stevanovi} 7), Jugovi} 9, Jovi} 8, Bo`i} 7.

Doma}ini nisu iskoristili svoje {anse. Dardi} je takore}i sve odbranio. U nastavku za pet minuta gosti su do{li do visokog vo|stva, a Gwatovi} je samo ubla`io poraz.

T. Stani{i}

OFK Kraqevci – Jedinstvo (R) 1:0 (1:0) KRAQEVCI: Stadion OFK Kraqevaca, gledalaca 200, sudija Svetlana Bili} (Ruma). Strelac: Rikanovi} u 45. @uti kartoni: Laskovi}, Dragutinovi} (OFK Kraqevci), Vrgoti}, Rako{ (Jedinstvo).

OFK KRAQEVCI: Mo{i} 7, A. Alempi} 7, Mladenovi} 7, Kurixa 7 (Veselinovi} 7), Z. Milovanovi} 7, ^vorkov 7, M. Milovanovi} 7, Gaji} 7 (G.Alempi} 7), Dragutinovi} 7, Laskovi} 7, Rikanovi} 8.

JEDINSTVO: Rogi} 7, A. Sabo 6, Cviji} 6 (Sudar 6), Joki} 7, Opa~i} 7, Rako{ 6, Raji} 6 (Bo`i} 6), P. Sabo 6 (Nikoli} 6), Vrgoti} 6, S. Sabo 6, Jovi} 6.

U 45. slobodan udarac s polovine igrali{ta je izveo ^vorkov, Rikanovi} je prihvatio loptu, izbio sam ispred golmana i rutinski je plasirao u mre`u. Jo{ dve prilike za gol su propustili ^vorkov i Rikanovi}, a u nastavku se igralo bezopasno na obe strane.

B. Kordolup

Jedinstvo (P) – Grani~ar 2:1 (1:0) PLATI^EVO: Stadion Jedinstva, gledalaca 200, sudija \oki} (Ruma). Strelci: @akula u 36. i \urkovi} u 88. za Jedinstvo, a \.

Samarxi} u 89. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Zelinac, D. Petrovi} (Grani~ar).

JEDINSTVO: Der 8, G. Petrovi} 8, Kuzmanovi} 7, I. Stojanovi} 8 (D. Petrovi} 8), Despotovi} 8, Crnkovi} 6 (\urkovi} 7), Simi} 7, Zelinac 8, @akula 7 (Stoji} 6), A{}eri} 8, Kuli} 7.

GRANI^AR: @. Nov~i} 6, M. \or|i} 6 (Nikolesi} 6), S. Jovanovi} 6 (Mla|enovi} 6), \. Samarxi} 7, Karda{ 7, S. \or|i} 6, I. Jovanovi} 6, Taborovi} (M. Jovi} 6), Milovanovi} 6, Kosti} 6, M. Samarxi} 6.

Doma}ini su bili boqi rival i zaslu`eno su slavili. Kod rezultata 1:0, u 65. minutu, Der je odbranio penal S. \or|i}u.

S. Brankovi}

Kru{edol – Rudar 1:1 (1:1) KRU[EDOL: Stadion Kru{edola, gledalaca 150, sudija Lazi} (Kraqevci). Strelci: Zeki} u 26. za Kru{edol, a Mili~evi} u 12. minutu za Rudar. @uti kartoni: Mir~evski, Georgijevi}, \oki} (Kru{edol), Uro{evi}, Jovanovi}, Antoni} (Rudar).

KRU[EDOL: Pardovicki 8, Georgijevi} 8, Radulovi} 9, Mir~evski 8, Qepoja 8 (Baji} 7), Bre~ko 8, Gari} 8, Zeki} 8, \oki} 8, Vukojevi} 8, Anti} 8.

RUDAR: Jovanovi} 8, Mrvi~in 7, [mit 7, Gruji} 8 (M. Boji} 7), Cvjeti} 7, Antoni} 7, Stri~evi} 7 (Juri{i} 7), Mili~evi} 8, Gerbec 8, Grabi} 7, Uro{evi} 7.

Doma}ini propustili priliku da slave jo{ u prvom delu, kada su propustili jo{ tri povoqne prilike. U nastavku jo{ po jedna zrela {ansa na obe strane. Vrdni~ani su u 92. minutu imali {ansu da odnesu sva tri boda.

S. Radulovi}

Fru{kogorac – Dowi Petrovci 0:3 (0:1) MALI RADINCI: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 300, sudija Riba} (Hrtkovci). Strelci:

PUTINCI: PSK Putinci – Polet 1:4, @ARKOVAC: Napredak – Hrtkovci 1:7, PLATI^EVO: Jedinstvo – Grani~ar 2:1, KRU[EDOL: Kru{edol – Rudar 1:1, MALI RADINCI: Fru{kogorac – Dowi Petrovci 0:3, KRAQEVCI: OFK Kraqevci – Jedinstvo (R) 1:0, RUMA: Fru{ka gora – Sremac (D) 3:1.

1. Rudar 8 6 2 0 22:6 20 2. Jedin. (P) 8 6 1 1 10:5 19 3. D Petrovci 8 4 2 2 16:5 14 4. Kraqevci 8 4 2 2 10:6 14 5. Kru{edol 8 4 2 2 11:12 14 6. Jedinstvo (R)8 4 0 4 11:9 12 7. Grani~ar 8 4 0 4 9:11 12 8. Polet 8 3 2 3 14:13 11 9. Fru{kog.

8 3 2 3 12:14 11 10. F. gora 8 2 4 2 14:11 10 11. Hrtkovci 8 3 1 4 16:17 10 12. Napredak 8 1 2 5 7:22 5 13. Sremac (D) 8 1 1 6 5:14 4 14. Putinci 8 0 1 7 8:22 1

B. Mati} u 29, Peji} u 47. (iz penala) i Bosni} u 84. @uti kartoni: D. Kne`evi} (Fru{kogorac), M. Se~anski (Dowi Petrovci).

FRU[KOGORAC: M. Jovanovi} 6, Vein 6 (Draga{ ), Stojakovi} 6, Pavlovi} 6, Vojnovi} 6 (Dodi} 6), @. Jovanovi} 5, Pavi} 6, D. Kne`evi} 5 (]irkovi} 6), Vasi} 6, Miokovi} 6, Curkovi} 6.

DOWI PETROVCI: Velebit 8, Nikoli} 8, Zekanovi} 8, Zaki} 9, Peji} 9, Se~anski 8, Ivkovi} 8 (Bosni} 8), [a{a 8, B. Mati} 9, D. Mudri} 7 (A. Mudri} 7), M. Mitrovi} 7 (N. Oparu{i} 8).

Najboqa partija gostiju u prvenstvu. Se~anski je komandovao odbranom, Zaki}, Mati} i Peji} su igrali u vrhunskoj formi, a doma}ini nemo}ni da bilo {ta u~ine.

R. Miokovi}

Fru{ka gora – Sremac (D) 3:1 (0:0) RUMA: Stadion Fru{ke gore, gledalaca 50, sudija Stoli} (Ruma). Strelci: Kadar u 48, Nedi} u 62. i Jovi} u 68. (iz penala) za Fru{ku goru, a Zeqaji} u 84. minutu za Sremac. @uti kartoni: Jovi}, Qubi{i} (Fru{ka gora), Radojev, Z. A{}eri} (Sremac). Crveni karton: J. A{}eri} (Sremac).

FRU[KA GORA: Radivojevi} -, Qubi~i} 7, \api} 7 (Radi} 8), Arsenovi} 7, Dejanovi} 7, Grubje{i} 7, Qubi{i} 7, Jovi} 7 (Cikota), Nedi} 7, Filipovi} 6 (Pavlovi}), Kadar 7.

SREMAC: Poli} 7, Z. A{}eri} 6, Balind 6, Radojev 7, Gagi} 7, Zeqaji} 7, Nenadi} 6, Jawi} 6, J. A{}eri} 6, \.^esti} 6, Maleti} 6.

U nervoznoj utakmici gosti su sve vreme raspravqali sa sudijom, koji nije sankcionisao wihovo ometawe igre. Kada je u igru u{ao Isidor Radi}, doma}ini su dobili na probojnosti i efikasnosti i zaslu`eno slavili.

D. ^u~in

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (DRUGI RAZRED)

Gostu bodovi u Zasavici Sloga (Z) – BSK 0:1(0:0) ZASAVICA: Stadion Sloge, gledalaca 100, sudija Mihajlovi} (Sremaka Mitrovica). Strelac: Jovi} u 87. minutu. @uti kartoni: Jefti} (Sloga), Roki}, D. Laketi}, D. Plemi}, Jovi} (BSK).

SLOGA: Andonovi}, M. ^iki}, I. Ivankovi}, Kne`evi}, P. Vuga, Pr{i} (Belamarkovi}), \. Vuga, S. ^iki} (D. Ivankovi}), Ostoji}, Jefti}, Ili}.

BSK: Dragojevi}, T.Plemi}, Roki}, Pu{karevi}, Ratkovi}, D. Laketi}, D. Plemi}, M. Ili}(@.

Nik{i}), Jovi}, A. Plemi} (Marinkovi}), Luki} (S. Nik{i}).

Uz odli~no su|ewe, gosti su u fini{u sre}no do{li do tri boda.

I. Ivankovi}

Napredak – Planinac 2:1 (2:0) [UQAM: Stadion Napretka, gledalaca 50, sudija Kresojevi} (Be{enovo). Strelci: Petkovi} u 18. i Simi} u 25. za Napredak, Mandi} u 56. za Planinac. @uti kartoni: Ostoji}, Zari} (Napredak), Doro{ (Planinac).

NAPREDAK: Kqaji} 8, Zari} 7 (Lazarevi} 6), Vidovi} 7, Simi} 8, Kruni} 7, Stanimirovi} 7, Sandi} 8 (M.Gruji} 6), Mi{~evi} 7, Vuleti} 7, Ostoji} 7 (Mirkovi} 6), Petkovi} 6.

PLANINAC: Pej~inovi} 7, Mileti} 6 (Sre}kovi} 6), J. Stepan~evi} 7, \. Gr{i} 6, Alter 7, Mi}i} 6, S. Stepan~evi} 7, M. Andrijevi} 6, Risti} 5, Smiqani} 5, Doro{ 6 (Mandi} 6). D. Risti}

Borac (R) – Hajduk 2:1 (1:0) RADENKOVI]: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija Stankovi} (Sala{ No}ajski). Strelci: Li~ani} i M. Jankovi} za Borac, Rade Mari~i} za Hajduk. @uti karton: Bogi} (Hajduk).

BORAC: I. Vi}enti}, Vukojevi}, M. Vi}enti}, M. Rudi}, Sa{a Runi}, S. Rudi}, M. Jankovi}, Jezdi}, Li~ani}, Jovanovi}, Sam~evi}.

HAJDUK: Vukoli}, Stevan~ev, Bogi}, Vidovi}(Veliki), Vidakovi}, Paji} (Jankovi}), [evi}, Rajko Mari~i}, Ili}, Rade Mari~i}, Zeqkovi}.

Doma}in je iskoristio dve povoqne {anse i slavio pobedu, zaslu`eno.

R. Mari~i}

Grgurevci – Bosut 5:4 (4:1) GRGUREVCI: Stadion Grgurevaca, gledalaca 200, sudija Duji} (Sremska Mitrovica). Strelci: N. Simi} tri, Paunovi} i

RADENKOVI]: Borac - Hajduk 2:1, [UQAM: Napredak – Planinac 2:1, ZASAVICA: Sloga – BSK 0:1, GRGUREVCI: Grgurevci - Bosut 5:4. Srem iz Sremske Ra~e je bio slobodan.

1. Borac (R) 6 4 2 0 11:4 14 2. Srem 6 4 1 1 12:3 13 3. Hajduk 6 3 1 2 9:5 10 4. Napredak 6 3 1 2 8:11 10 5. Bosut 7 2 3 3 13:10 9 6. BSK 6 2 1 3 6:12 7 7. Grgurevci 5 2 0 3 10:14 6 8. Sloga (Z) 6 1 1 4 7:10 4 9. Planinac 6 1 0 5 4:11 3

Melenti} za Grgurevce, Z. Dragi}, Bogdanovi}, Drakuli} i Mitrovi} za Bosut. @uti kartoni: S. Radosavqevi}, Melenti} (Grgurevci), D. Dragi}, Damjanovi} (Bosut). Crveni kartoni: Damjanovi}.

GRGUREVCI: G. Radosavqevi}, Daki} , N. Simi}, G. Nagradi}, D. Nagradi}, Jeremi} (Nedeqkovi}), \etkovi}, Paunovi}, Melenti}, S. Radosavqevi}, Stefanovi}.

BOSUT: Maksi}, Kova~evi}, D.Dragi}, Damjanovi}, Drakuli}, Obradovi}, Z. Dragi}, Zari}, Mitrovi}, Sreten Popovi}, Bogdanovi}.

Ikako su doma}ini vodili 4:1, na jedvite jade pobedili su dobre goste.

P. Kresojevi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

VE^ERAS (19) DERBI 2. KOLA NLB LIGE PARTIZAN MTS – HEMOFARM [TADA

Doma}in na popravnom, Vr{~ani u naletu Dueli izme|u Partizana i Hemofarma tokom posledwih godina u sebi su nosili puno naboja, nervoze, ali i dobre ko{arke. Po pravilu, Beogra|ani i Vr{~ani `estoke bitke vodili su najpre za vrh tabela u takmi~ewima u kojima su nastupali, a zatim i za trofeje u raznim finalima. Ve~eras }e, dakle, dva odli~na tima ponovo iza}i na megdan jedan drugom, ovog puta u ranoj fazi, tek 2. kolu NLB lige.

To, naravno, ne}e umawiti dra` wihovog odmeravawa snaga, jer novi tim Partizana pora`en je na debiju od Budu}nosti u svom „Pioniru“, dok je Hemofarm savladao Cibonu u derbiju 1. kola u „Milenijumu“. Crno-beli `ele da pobedom poprave lo{ utisak s premijere, a Milan Ma~van i dru{tvo da eventualnim trijumfom jo{ jednom doka`u ekstra kvalitet i nagoveste visoke domete u novoj sezoni.

- Nismo pognuli glave posle poraza od Budu}nosti, ve} smo jo{ `e{}im radom poku{ali da podignemo nivo forme, ali i samopouzdawa kod igra~a - rekao je trener Partizana Vlada Jovanovi}. - Po svoj prilici, Hemo-

Dana{wi program U preostalim utakmicama 2. kola NLB lige ve~eras se sastaju - BEOGRAD: Partizan Mts - Hemofarm [tada (19), KRAGUJEVAC:^ Radni~ki - Nimburk (17), LAKTA[I: Igokea - Zagreb (19.30), ZAGREB: Cibona [iroki (18).

Ivan Mara{ (s loptom) u duelu s odbranom Cibone

farm je ja~i rival od Budu}nosti i ovaj podatak sam po sebi dovoqno govori o te`ini zadatka koji je pred nama ve~eras.

Imali smo {ta da izvu~emo iz iskustva premijernog poraza i nadam se da }e igra~i to pokaza-

CRVENO–BELE POGNUTIH GLAVA NAPUSTILE BEOGRAD

Novosa|anke bez ritma Ko{arka{ice Vojvodine NIS prikazale su slabu igru u susretu drugog kola Jadranske lige, pa je ubedqiv poraz od „Radivoja Kora}a” 81:49, bio neminovan. Bledo izdawe izabranica trenera Mirkovi}a bacilo je senku na startnu pobedu protiv bjelopoqskog Jedinstva u „Spensu”. Ipak, kako je ekipa u novu sezonu u{la potpuno renovirana i nikad mla|a ali i poletnija, razumqive su velike oscilacije od me~a do me~a, a sigurno je da kako liga bude odmicala, da }e i novosadska mladost igrati sve boqe i sigurnije.

Trener Vojvodine NIS, Zoran Mirkovi} uzroke poraza u dvorani Sport Eko vidi u slede}em: - Povreda Bo{kovi}eve u ~etvrtak na treningu, dosta nas je omela da poka`emo boqu igru.

Imali smo problema u skoku, pogotovo defanzivnom, pa su doma}e ko{arka{ice kroz drugi napad ka`wavale na{e gre{ke.

Do kraja susreta {ansu su dobile i najmla|e ko{arka{ice pa

je i to uzrok previsokog poraza - kazao je trener Zoran Mirkovi}.

Vremena za analizu i korekcije u igri do susreta sa zagreba~kim Medve{~akom u subotu ima dovoqno. Zagrep~anke su startovale sa dva poraza i bez obzira na lo{ po~etak, put Novog Sada kre}u bez bele zastave `eqne da se domognu prvog slavqa u sezoni. Na drugoj strani, crven -bele `ele da se iskupe za ubedqiv poraz i ostanu nepora`ene na doma}em buwi{tu, pa }e ishod susreta u mnogome zavisiti od udarnog trija ^abarkapa, Bo{kovi}, Krwetin.

Ciq mladog sastava Vojvodine u novoj sezoni Jadranske lige je sakupiti pet-{est pobeda u nikad jakoj konkurenciji, trijumfi u duelima sa drugim srpskim ekipama na Jadranu koje }e se bodovati za plasman u Superligu, ali i da zajedni~kim snagama (sabira se koeficijent ) Srbija dogodine sa~uva ~etiri mesta u Regionalom takmi~ewu.

I. Grubor

@REB EVROKUPOVA ZA MU[KARCE

Zvezda putuje u Rusiju Rukometa{i Crvene zvezde igra}e sa ruskim Krasnodarom u tre}em kolu Kupa EHF, odlu~eno je `rebom u Be~u. Crveno-beli }e u prvom me~u biti gosti. Drugi srpski klub u ovom takmi~ewu, {aba~ka Metaloplastika, sasta}e se s {panskom La Riohom.

Metaloplastika }e biti gost u prvom duelu.

Prvi me~evi tre}eg kola Kupa EHF bi}e odigrani 20. i 21. novembra, a revan{i nedequ dana kasnije. Parovi

tre}eg kola Kupa EHF su: La Rioha - Metaloplastika, Krasnodar - Crvena zvezda, E{ - Amicitija, Zaporo`je San Rafael, Grosval{tat Haukar, Lemgo - Volendam, Alingsas - Gepingen, Hapoel - Nordsjiland, Zarija - Be{ikta{, Gorewe - Nekse, Dunafer - Porto, Madeira Bregenc, Borac - Tatabawa, Silkeborg - Dramen, Metalurg - Ivri. @reb ~etvrtog kola Kupa EHF bi}e odr`an 30. novembra.

J. G.

ti na terenu i okr{aju s Hemofarmom, koji je sigurno veoma motivisan posle pobede u derbiju nad Cibonom.

Vr{~ani, s druge strane, rastere}eni sti`u na megdan aktuelnom {ampionu NLB lige. To

bi mogao da bude jedan od wihovih aduta, a trener @eqko Lukaji}, koji je ju~e proslavio krsnu slavu - Mihoqdan, je izjavio: - Odlazimo na noge rawenom lavu i to je samo po sebi opasno.

Zbog ~iwenice da igra na doma}em terenu, ali i kvaliteta ekipe, Partizan je favorit koji }e sigurno poku{ati da popravi utisak iz duela s ekipom Budu}nosti koju je neo~ekivano izgubio. S druge strane, od moje ekipe o~ekujem da podigne nivo agresivnosti, jer mi igramo lepu, ali mekanu ko{arku. Do sada nismo zbog toga ka`weni i, `elimo li da izbegnemo takav epilog, mora}emo da igramo mnogo ~vr{}e. Raduje me ~iwenica da u derbi ulazimo kompletni.

Utakmica u dvorani „Pionir“ igra se od 19 ~asova, uz TV prenos na kanalu Arenasport.

Uzbudqiva utakmica o~ekuje se danas i u Kragujevcu, gde }e potpuno renovirana ekipa Radni~kog ugostiti ~e{ki Nimbirk. Trener [umadinaca Miroslav Muta Nikoli} uspeo je, zajedno s ~elnicima kluba, da stvori respektabilnu ekipu, koja je kvalitet, i pored poraza, nagovestila u Zagrebu. Ipak, Radni~ki je, prema izve{tajima, dao veliku „foru“ doma}inu, pa nije uspeo da ga prestigne u fini{u.

Danas se o~ekuje ispuwena dvorana „Jezero“ i velika podr{ka doma}oj ekipi, jer rival je zaista jaka ekipa iz ^e{ke, koja ve} godinama igra u raznim takmi~ewima u Evropi.

Duel Radni~ki - Nimburk po~iwe u 17 ~asova, a mo}i }e da ga vide i gledaoci TV Arenasport u prenosu.

A. Predojevi} J. Turkoane

Horner optimista [ef ekipe Red bul u {ampionatu Formule jedan Kristijan Horner izjavio je da o~ekuje da voza~i austrijskog tima Sebastijan Fetel i Mark Veber trijumfuju na svim trkama do kraja sezone. Fetel je pre dva dana pobedio na VN Japana ispred Vebera, koji je imao ne{to mawe od sekunde zaostatka za klupskim kolegom.

Australijanac je prvi u generalnom plasmanu voza~a sa 220

bodova, dok deli drugu poziciju sa pilotom Ferarija Fernandom Alonsom sa po 206 poena.

- Nastavi}emo ovakvim tempom i u preostale tri trke. Ne pla{imo se ni~ega. Idealan scenario bi bio da ve} na slede}oj trci pove}amo razliku ukoliko bude bilo mogu}e, ali ipak imamo jaku konkurenciju i to ne}e biti lako. U svakom slu~aju, na dobrom smo putu - rekao je Horner.

Naredna trka u F1 bi}e vo`ena 24. oktobra za VN Koreje.

Vozi}e se u Koreji Tehni~ki delegat FIA ^arli Vajting bio je u inspekciji staze u Jeongamu, a posebnu pa`wu obratio je na zavr{ni sloj, koji je postavqen pro{le nedeqe.

- Zadovoqavaju}e je i izda}u dozvolu preko Korejskog saveza auto-trkawa (KARA) - rekao je Vajting.

Nove fotografije iz vazduha pokazuju da su pista, velika tribina, pit i prostor za automobile zavr{eni, ali ostatak staze podse}a na gradili{te. Trka bi trebalo da se odr`i 24. oktobra.[ef Formule 1, Berni Eklston, izrazio je krajem septembra sumwu da }e se trka odr`ati. FIA je morala da razvu~e pravila da bi odlo`ila inspekciju, po{to bi staza trebalo da dobije odobrewe 90 dana pre datuma odr`avawa. Organizatori su krivili lo{e vreme za ka{wewe zavr{etka radova na stazi koja se gradi na mo~varnoj obali na jugozapadu Ju`ne Koreje. Do kraja {ampionata ostale su jo{ tri trke.

DRUGA LIGA SRBIJE – VOJVODINA

Omladinac poveo

U drugoj ligi Srbije – grupa Vojvodina koja se igra u Somboru odigrano je drugo kolo. Pre podne je odigran i zaostali me~ prvog kola izme|u Omladinca i Kraqice koji je prema o~ekivawu dobio Omladinac 4,5:1,5. Popodne, u redovnom kolu, Omladinac je protiv solidne ekipe Ivana Kurja~kog (4:2) jo{ jednom potvrdio da je opravdano poneo epitet favorita lige. Prvoliga{ke ambicije ima i Jugovi} koji je istim rezultatom savladao oslabqenu ekipu “Bore Kosti}a”. Kom{ijski derbi izme|u Radni~kog i Naftagasa zavr{en je miroqubivim rezultatom ali su dve partije bile i odlu~ene.

Rezultati 2. kola: Rusanda (Melenci) - Srem (Sremska Mitrovica) 2,5:3,5, Radni~ki (Zrewanin) Naftagas (Elemir) 3:3, Kraqica (Petrovaradin) - Somborski [K 2,5:3,5, “Ivan Kurja~ki” RNP (Pan~evo) - Omladinac (Novi Banovci) 2:4 (Markovi} - Kosi} 0:1, Govedarica - Ilin~i} 0:1, Radlova~ki - Veli~kovi} 1:0, N. Pezeq - Bodiroga 0:1, V.V. Kosti} - Vuja~i} remi, S. Pezeq - Azari} remi), “Bora Kosti}” (Vr{ac) – Jugovi} Kopi komerc (Ka}) 2:4.

Plasman posle 2. kola: 1. Omladinac 6 (8,5), 2. Jugovi}-Kopi komerc 6 (7,5), 3. Srem 6 (7), 4. Radni~ki 4 (6,5), 5. Somborski {ah klub 3 (6), 6. “Bora Kosti}” 3 (5,5), 7. Naftagas 1 (5,5), 8. Rusanda 0 (5), 9. “Ivan Kurja~ki” RNP 0 (4,5), 10.

Kraqica 0 (4).

B. Dankovi}

sreda13.oktobar2010.

19

PRVA LIGA KSV (M)

Sigurni Vrba{ani Vrbas - Radni~ki 102:85 (33:19, 21:24, 24:16, 24:26) VRBAS: Jovi~i}, Dokni}, \urovi}, Koprivica, Rac, [kiqevi}, Krsti}, Bulatovi}, Vujani}, Marinkovi}, Blagojevi}, Glu{pac.

RADNI^KI (KOVIN): Petkovi}, Sarme{, Bo`i}, Rni}, Nestorovi}, P. Grujevi}, Stojanovi}, Milo{ev, N. Grujevi}, Jakovqevi}, Kostovi}.

Topola - Oyaci 69:75 (17:19, 11:21, 26:21, 15:14) TOPOLA: Vowevi}, Savi}, Vejinovi}, Egere{i, Ra{io, Topalov, Martinovi}, Peqa, Vujkovi}, Tot-\er|, [egrt.

OXACI: ]ur~ija, Gaxi}, Zari}, Virovac, Japinxi}, Golubovi}, Stojanovi}, Miqkovi}, Ostrogonac, Zeqkovi}, Genal.

Stara Pazova - Jedinstvo (NB) 84:64 (23:20, 23:14, 21:16, 17:14) STARA PAZOVA: ^obanovi}, Vere{, Bojovi}, \uri~i}, Na{i}, Zgowanin, Petrovi}, Kne`evi}, Gruji}, Ivani{, Mirkovi}, Puleti}.

JEDINSTVO (NOVI BE^EJ): Mladenovi}, Popovi}, Vulovi}, Stanko, Bawac, Stojisavqevi}, Stojkov, Vukovi}, Petkovi}, Vasiqevi}, Karsanov, Voki}.

Meridijana - Nova Pazova 69:70 (18:16, 12:16, 23:18, 16:20) MERIDIJANA: Ajdukovi}, Dr~a, Zari}, Mitrovi}, Gojni}, ^ovi}, Mati}, [i{ovi}, Davidovac, Ron~evi}, Stani}.

NOVA PAZOVA: Babi}, Velemir, Me|o, Mileti}, Vu~enovi}, Milanovi}, Zor~i}, Krneta, Turukalo, Kne`evi}, Medve|, Medi}.

DRUGA LIGA KSV (M)

Akademci rutinski Akademik - Ba~ka Palanka 107:58 (29:6, 27:10, 30:17, 21:25) AKADEMIK (SRBOBRAN): Jezdi}, Grguqev, Tutorov, Batotini, Dun|erski, Jani}ijevi}, Stani}, Poqak, Vuji}, @dero, Andri}, Vu~i}.

BA^KA PALANKA: Rokvi}, Babi}, Rodi}, Panti}, @ivanovi}, Brki}, Wego{evi}, Kova~evi}, [krol~, Prole.

Apatin - Crvenka 68:73 (17:23, 15:16, 19:14, 17:20) APATIN: Dizija, Medi}, Mirkovi}, Jovani}, Vujin, Rai~evi}, Mirkovi}, Matijevi}, @akula, Pavkovi}, ]opi}, Laketa.

CRVENKA: Raji}, Grn~arski, Suboti}, Mikuli}, Risti}, Cvetanovi}, Vuki}, Golubovi}, Popovi}.

Sveti \or|e - Hajduk 79:73 (23:13, 25:22, 19:20, 12:18) SVETI \OR\E: Ple}a{, ^oli}, Potkowak, Ba}ina, Bosni}, ]uk, Bawac, Martinovi}, Marinkovi}, Vigwevi}.

HAJDUK (KULA): Nogavica, Vladeti}, Borovi}, Omerovi}, Raketi}, [krbi}, Juri{in, Pjeva~, Tomi}, Qubani}.

Srem - Top 99:71 (24:22, 23:12, 34:18, 18:19) SREM (SREMSKA MITROVICA): Tomi}, Stojisavqevi}, Gurdeqevi}, Pejakovi}, Joki}, \urak, Ki{, Kne`evi}, Dorati}, Dragovi}, Mir~eja, Axi}.

TOP (NOVI SAD): Vari}ak, Kalini}, Lu~i}, Joci}, Torbica, jefti}, Milovi}, Kne`evi}, Mudrinski, Stojanovi}.

Partizan - Krajina Grme~ 70:114 (8:28, 22:29, 15:27, 25:30) PARTIZAN ([ID): Tomas, Jandri}, Sremac, B. Smiqni}, N. Ple~ko, Zec, Vrawkovi}, Opojevi}, Radoji~i}, R. Ple~ko, Grahovac, S. Smiqni}.

KRAJINA GRME^: Ra{kov, Liwa~ki, Vukowanski, \aki}, Radulovi}, [krbi}, N. Ugr~i}, Po~u~a, [evi}, M. Ugru~i}, Blanu{a.

Kikinda - Ruma 91:76 (27:21, 26:18, 21:24, 17:13) KIKINDA: Mi}unovi}, Crnomarkovi}, ]azi}, [trbac, Krajinovi}, Santra~, Bogdanovi}, Bunghart, M. Bucalo, Juri{i}, D. Bucalo, Bla`i}.

RUMA: Bawac, Laki}, Jeli}, [andorov, Mati}, Bo`i}, Kraj~inovi}, Isakovi}, Milekovi}, Ze~evi}, Odak, Jerki}.

PRVA SRPSKA LIGA (@) Srbobran Reahem - Gimnazija 107:51 (19:14, 22:18, 40:8, 26:11) SRBOBRAN: Dun|erski, Damjanovi}, Lakovi}, Pojuz, \urovi}, Oluji}, Ne`i}, Bokan, Petra{, Smiqani}, Zori}, Milovi}.

GIMNAZIJA: Butulija, Pavkov, Cvetkovi}, Iveti}, Simi}, Krxalin, Kucurovski, Kova~evi}, Weuri}, Petkovi}, Mioliski.

Sivac - Topol~anka 63:58 (16:13, 17:7, 10:15, 11:23) SIVAC: Igwatov, D. Stana}ev, Vla{kali}, Ninkovi}, Zindovi}, [tuli}, Maxarevi}, Stojkov, A. Stana}ev, Kr~mar, Kne`evi}, @e`eq.

TOPOL^ANKA: Akik, ^evaru{i}, Deli}, Rajak, \or|evi}, Dozet, Kova~ev, Trizwa, Popov, Vukovi}.

ZAJEDNI^KA LIGA VOJVODINE (@) Vojvodina NIS - Hemofarm [tada 62:49 (25:17, 15:12, 8:11, 14:9) VOJODINA NIS: Milo{evi}, Vukovi}, Piper, Zagorac, Vu~kovi}, zekovi}, Marunki}, ^orto, Gvero, [olak, \uki}, \ur|evi}.

HEMOFARM [TADA: ]orda, Perkovi}, Pupovi}, Jeli{, Radi}, Mr{i}, Kerkez, Pavi}, Adamovi}, Andri}, Repac, Dobri~ina.

Pripremili: M. R. - I. G.

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda13.oktobar2010.

DANI DUWE U JASKU

Pobednik Jovi} Pro{le nedeqe je u mestu Jazak odr`an brzopotezni turnir povodom dana sela pod nazivom “Dani duwe”. U~estvovalo je 18 igra~a, a pobedio je mk Stevan Jovi} iz Novog Sada. Prva ~etiri igra~a su bila nov~ano nagra|ena.

Plasman: 1. Jovi} 8, 2. Mar~ak 7,5, 3. M. Stojkovi} 6,5, 4. Jovanovi} 6, 5-6. Mu{icki, Kuzmanovi} 5, 7-11. Ninkovi}, Z. D. Markovi}, Stjepanovi}, @. Mili~evi}, Nikoli} 4,5, 12-13. Z. M. Markovi}, P. Mili~evi} 4, 14-15. Trivunovi}, Lon~ar 3,5, 16. Sin|eli} 3, 17. Skorupan 2, 18. R. Stojkovi} 0,5.

EKIPNO PRVENSTVO INVALIDA VOJVODINE

Prvak In|ija U Vrbasu je, u Sportskom centru, odr`ano ekipno prvenstvo gradskih organizacija invalida Vojvodine. U~estvovalo je 12 ekipa koje su odigrale pet kola po [vajcarskom sistemu. U izjedna~enoj konkurenciji iznena|uju}i pobednik je ekipa In|ije dok je, u isto vreme, ekipa Novog Sada podbacila, iako je jedina pobedila prvaka.

Plasman: 1. In|ija 12 (14,5), 2. Pan~evo 10 (13,5), 3. Zrewanin 9 (13), 4. Kula 9 (12,5), 5. Novi Sad 9 (11), 6. Ba~ka Palanka 8 (11), 7. Kikinda 7 (11,5), 8. Bela Crkva 6 (10), 9. Subotica 5 (8), 10. Stara Pazova 5 (7,5), 11. Vrbas 4 (7,5), 12. Srbobran 0 (0).

REJTING TURNIR BUBAMARE

Prijave do 19. oktobra

^etvrto pojedina~no prvenstvo Novosadske lige, u organizaciji [K Bubamare iz Novog Sada, po~iwe 19. oktobra (18.30) i traja}e do 2. novembra. Turnir se igra u prostorijama N[K-a (Pa{i}eva ulica br. 26) po [vajcarskom sistemu, 9 kola. Igra se na digitalnim satovima. Satove i garniture obezbe|uje organizator. Kotizacija za u~e{}e na turniru je: za nerejtingovane igra~e 2.200, a za rejtingovane 1.600 dinara.

Prijave se primaju najkasnije do pola sata pre po~etka turnira u sali za igru i na telefon 063 881 1451 (Vladimir Ujfalu{i).

JU@NOBANATSKA LIGA

Ubedqiva Unirea

Grupa “A” kona~an plasman: 1.

Unirea (Riti{evo) 18 (40), 2. Bela Crkva 15 (33,5), 3. Naftagas (Jano{ik) 9 (27), 4. Gaj 9 (19,5), 5. Izbi{te 6 (24), 6. Grebenac 6 (19,5), 7.

Omladinski [K (Vr{ac) 0 (4,5).

Grupa “B” kona~an plasman: 1.

Jedinstvo (Ka~arevo) 18 (35), 2.

“Bora Ivkov” (Banatsko Novo Selo) 13 (32), 3. Ban. Brestovac 13 (31), 4. Lokve 9 (22,5), 5. Ilanxa 6 (17,5), 6. Bavani{te 1 (16), 7.

Spartak (Debeqa~a) 1 (14).

Po zavr{etku lige igran je plej-of za dobijawe pobednika koji se plasirao u Banatsku ligu. Rezultati: Unirea – “Bora Ivkov” 5:3, Jedinstvo - Bela Crkva 6:2. Finale: Unirea – Jedinstvo 7:1.

PROBLEM BR. 306

Beli daje mat u dva poteza L. Kubbel Basler Nachrichten, 1909.

Re{ewe problema br. 305 (J. M. Kapros, “Il Duale” 1981.) sa pozicijom: beli – Ke3, De8; crni – Ke1, Sh1; je 1.Db5! Na 1…Kd1 (1…Sg3) sledi 2.Db1 mat. Na 1…Sf2 sledi 2.De2 mat.

ANALIZIRANE PARTIJE

INTERVJU BRANISLAV VU^KOV, PREDSEDNIK SKUP[TINE R[K „DETELINARA”

^etiri decenije Detelinare

Pri pomenu imena kluba R[K “Detelinara” iz Novog Sada nezaobilazno se pomisli na Branislava Vu~kova, u {ahovskim krugovima Vojvodine poznatijeg kao Vu~ko.

Osniva~, po~asni predsednik kluba, trenutno na poziciji predsednika Skup{tine kluba, po potrebi i igra~.

Nedavno ste obele`avawe jubileja, ~etiri decenije postojawa, proslavili i kao prvaci Ba~ke lige, odnosno, ulaskom u Drugu ligu Srbije.

- [esti oktobar 1970. godine, je datum osnivawa kluba. Ovaj jubilej smo proslavili par dana ranije kada smo overili prvo mesto u Ba~koj ligi i ponovo se plasirali u Drugu ligu Srbije.

Kad ste ve} spomenuli taj uspeh imamo podatak Branislav Vu~kov da je va{ klub najvi{e puta osvajao naslov prvaka Ba~ke nice Radni~ki, zatim MZ Jugovilige. U ~emu le`i tajna tog }eva, ATRO “25.maj”, {kolske uspeha? prostorije “Dositej Obradovi}”, - “Tajna” je u tome da smo najviautobuske stanice, N[K-ove pro{e puta i ispadali iz Druge lige, storije. 1978. mewamo ime u Radodnosno ranije Kvalitetne lige, i ni~ki {ahovski klub Detelinara. najvi{e puta se vra}ali. DeteliZahvaquju}i tada{wem predsednara je postojan i stabilan klub niku sportskog dru{tva Radni~gde nema spektakularnih odlazaka ki, Marku Vojnovi}u, posle mnogo i dolazaka. Uglavnom, istim snamuka i lutawa, 30. aprila 1987. dogama igramo i jednu i drugu ligu. bili smo prostorije u sportskom Za trenutak da se vratimo centru gde igramo i danas. Za doosnivawu kluba. [ta vas je nabijawe ovih prostorija velike zavelo da osnujete {ahovski sluge ima i na{ dugogodi{wi klub? ~lan, i jedan od najuspe{nijih - U to vreme u Novom Sadu je igra~a, Matija Kova~. postojalo veoma malo {ahovskih Koji igra~i su ove godine doklubova. Neprikosnoveni N[K je prineli povratku Detelinare oduvek imao dobre igra~e, a mi, u Drugu ligu? ostali, koji nismo posedovali taj - To su na{i standardni igra~i kvalitet, `eqni {aha, morali Mujagi}, Zoloti}, Raji}, Titov, smo da se snalazimo. Zgodna okolNa|, Radanovi}, omladinka Gatanost, u to vreme, bila je {to je nari} i Vuk Savanovi}. Igrali su stavnik fizi~kog vaspitawa u jo{ i Mira Savi}, Raki}, Vu~kov osnovnoj {koli “Dositej Obradoi Vukovi}. Najuspe{niji su bili vi}” na Detelinari, i sam zaqusekretar i kapiten kluba Radanobqenik u {ahovsku igru, pokojni vi} 10 (11), zatim omladinac Vuk Jovan Bedov, decu te {kole animiSavanovi} 8,5 (10), Mujagi} 8,5 rao za {ah i tako je po~elo. Prvi (11) i Zoloti} 8 (11) poena. predsednik je bio ba{ Bedov a moj Druga liga – drugi obi~aji. posao je bio sekretarski. OsniVi ste zagovornik da se i Druva~ko ime je bilo Omladinski ga liga igra kao putuju}a, kako [K “Detelinara”. Pored Joce Bebi se smawili veliki tro{kodova, i mene, osniva~i kluba su bivi klubova u organizaciji liga li Miroslav Burka, Jela i Drana jednom mestu. gan Malinovi}, Petar Milino- Ta ideja nije nova. Nekad su se vi}, Dragoqub An|elkovi}, Jutako igrale i najvi{e lige radi lian Miklo{, Milorad Grbi} i popularisawa {aha po raznim Tomislav ^agqevi}. sredinama. Na`alost, nemo}ni Retkost je da klub ima svoje smo da po tom pitawu ne{to izmeprostorije. nimo, jer nekome odgovara ovakvo - Dug je put do ovih prostorija. stawe. U ovakvoj situaciji re{e^ak17 godina smo bili bez prostowa iznalazi sada{wi predsednik rija. U prvo vreme {ahisti su kokluba Alojzije Gani}, vlasnik reristili prostorije Mesne zajedtorana “Lasta”. Vi{e od 20 godina

gospodin Gani} je sponzor na{eg kluba. Svaki uspeh, pa i neuspeh, obele`avamo u wegovom restoranu. Restoran je otvoren za sve qubiteqe {aha, a svake srede – pasuq po popularnoj ceni!

Uobi~ejeno je da se dugogodi{wi rad kluba obele`i monografijom.

- Ne samo zbog obi~aja, u pripremi je monografija povodom ~etri decenije rada kluba. Du`ni smo to prema svima koji su doprineli da klub traje. Pomenimo samo predsednike kluba: Jovan Bedov, Miklo{ Maroti, Branislav Vu~kov (ve~iti predsednik), Nikola Pavlovi}, \oko ]urkovi} i Alojzije Gani}. Svakih 10 godina, prema uspehu i popularnosti, biraju se igra~i decenije. Prvi sam bio ja, zatim Krasimir Tadi}, pa Slobodan Santra~, a sada{wi sekretar, Bora Radanovi} je obele`io posledwu deceniju. On je ~lan kluba jo{ od omladinskih dana 1990. i neprekidno do danas. Kada sam pomenuo sekretara, najuspe{niji u dugogodi{wem radu kluba bio je Bo`idar Zerdo, a blagajnik Matija Raki}. U monografiji }e sigurno biti spomenuti svi igra~i koji su nastupali za klub i ne mogu ovom prilikom sve da ih pomenem.

Neke smo ve} spomiwali, ali ako nekoga treba ovom prilikom da izdvojimo to su mk Jano{ Kotre, zatim Radomir Pani}, intermajstor Qubi{a Jovi}... Od omladinaca najuspe{niji su bili Ilija Zoloti}, Vuk Savanovi}, Milorad Zerdo. Od `ena to su Jela Malinovi}, Radovanka Gulan i Sawa Vojvodi}.

Spomenuli ste Slobodana Santra~a. Pro{lo je godinu dana od prerane smrti popularnog Sani-boja.

- Svakako da }emo se}awe na Santra~a obele`iti memorijalnim turnirom koji }e, nadam se, biti tradicionalan. Bi}e to pozivni turnir za ~lanove i prijateqe kluba a planirano je da se taj turnir odr`i krajem ovog meseca.

Na kraju, recite nam za neke uspehe kluba, a da je vredno pomenuti ih.

- Klub je nekoliko puta bio finalista kupa Vojvodine a dva puta smo igrali i u saveznom finalu Kupa. Bilo je to na Kopaoniku 1992. i Be~i}ima 1994. Od uspeha na festivalima imamo pet zlatnih i jednu srebrnu plaketu [ahovskog festivala u Puli.

B. Dankovi}

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA

ONO i DSZ Za brzu vo`wu po petqi vaqa imati petqu. “To se posti`e masirawem snaga na glavnim pravcima” pi{e u uxbeniku “Op{tenarodna odbrana i dru{tvena samoza{tita SFRJ”. Mada se pravila i taktika {ahovske igre ~esto porede sa ratnom ve{tinom, nismo sigurni da bi se navedeni takti~ki postupak mogao analogno primeniti u {ahu.

Zato nam se, umesto masirawa, za uspeh na {ahovskom boji{tu ~ini i daqe ne{to preporu~qiviji metod gomilawe snaga na glavnim linijama i dijagonalama. Ko br`e uvede u igru svoje figure, pa jo{ uspe da otvori puteve svojim lovcima i topovima – taj je, po pravilu, dobio bitku za vreme! A vreme je i u {ahu novac – od nagrada! A kad je re~ o brzom proboju kariranog fronta, tu bi pogotovu va`ila ona poslovica u mojoj slovnoj adaptaciji: Trista - bez topa ni{ta.

Tu temu je austrijski velemajstor [pilman, poznat po svom napada~kom pristupu (a i ime mu zna~i - igra~, {to ilustruje tezu da ime uti~e na formirawe mentaliteta), tako “obradio” kao beli, u svojoj partiji protiv Flamberga (Manhajm,

DNEVNIK

1914) – kao da je mislio na na{e nastavne potrebe: 1.e4 e5 2.Sc3 Sf6 3.f4 Ovo vam je tzv. “Be~ka partija” (upravo iz epohe “be~kog valcera”), u stvari ne{to smirenija verzija “Kraqevskog gambita” (1.e4 e5 2.f4), sa istom idejom: makar uz `rtvu pe{aka – podriti centar crnog, i otvoriti fliniju. Na 3…e:f4? bi sledlio, razume se, 4.e5.

3…d5 4.f:e5 S:e4 5.Sf3 Lg4 6.De2 Sc5 Sigurnije je bilo 6…S:c3.

7.d4! L:f3? Crni se polakomio da proguta pe{aka, ali pokaza}e se da je taj vrlo ko{~at.

Boqe je bilo 7…Se6.

8.D:f3 Dh4! 9.g3 D:d4 10.Le3!

D:e5? E, ovo je ba{ nezdrava halapqivost! Da je bar u posledwem trenutku naslutio opasnost, crni bi tu igrao 10…Db4.

11.0-0-0 c6 Crni ima brojnu pe{adiju, ali su snage beloga daleko uspe{nije mobilisane i raspore|ene na “glavnim pravcima”.

Zato slede}i, odlu~an obrt dolazi kao prirodna posledica boqeg strate{kog pristupa: 12.S:d5! c:d5 13.T:d5 De6 Ni drugo ne bi bilo mnogo druga~i-

je! Kad pogledate ovu partiju do kraja, vratite se ovoj poziciji, da biste na razne uzmake crne dame na{li oborewa u [pilmanovom stilu! Samo hrabro – {anse su vam daleko ve}e nego u lotou!

14.Lc4 De4

^etvorica veli~anstvenih Druga faza takmi~ewa finala Grend-slem Masters 2010. u Bilbao-u, u [paniji, sa ~etvoricom finalista po~ela je u subotu i traja}e do 15. oktobra. U~estvuju ~etvorica igra~a koji su uvr{teni u tabelu slede}im redom: 1. Kramnik (2790), 2. [irov (2749), 3.

Anand (2800), 4. Karlsen (2826). Turnir je visoke 21. kategorije. Igra se dvokru`no, ukupno {est kola. Ceremonija otvarawa je obavqena na otvorenom prostoru ispred zgrade gde }e se turnir odr`ati a izvla~ewe brojeva ~etvorice u~esnika je obavqeno na velikoj {ahovskoj garnituri.

Na Olimpijadi u KantiMansijsku Anand nije igrao a Karslenova ekipa nije bila dorasla do susreta sa ja~im ekipama. Kramnik (Rusija) i [irov ([panija) imali su me|usobni susret u posledwem kolu kada je Rusima bila potrebna pobeda za osvajawe zlatne medaqe. Kramnik je svoj “zadatak” uspe{no odradio ali je me~, na kraju, zavr{en nere{enim rezultatom. U prilogu prikazujemo partiju Kramnik - [irov.

19...Dc7 posle kog bi beli mogao da nastavi sa 20.b4!? (Naravno net 20.D:a7? Ta8) 20...Tfe8 21.Te1 (21.L:c6!? L:c6 22.b5 (ili 22.d5 Db7 23.d:c6 T:c6 24.T:c6 D:c6 25.D:a7 Ta8 26.Dd7 D:d7 27.T:d7 T:a2 i pozicija je izjedna~ena.) 22...Dd7 23.b:c6 T:c6 24.T:c6 D:c6 25.d5 Dd7 26.d6 Te6 je OK za crnog.)

21...Te7 22.b5 c5 23.L:b7 T:e1+ 24.S:e1 D:b7 25.d:c5 De7!

26.Sf3 (26.c:b6? D:a3 27.T:c8+ Kh7 28.b7 Le5) 26...T:c5 27.T:c5 b:c5] 20.Se5 De8 21.Te1 Atraktivno 21.Dd6 provocira 21...Td8 22.Dc7 T:d4! 23.Sd7 (23.T:d4?

L:e5 24.D:b7 L:d4 25.Te1 g6 26.D:c6 D:c6 27.L:c6 L:b2) 23...D:e4 24.D:b7 T:d1+ 25.T:d1 Dc2 26.S:f6+ g:f6 27.Td4 Dc1+ 28.Kh2 D:b2 i beli ne bi imao vi{e od remija.

21...Dd8 22.Df3

Kramnik – [irov (D43) 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.Sc3 e6 5.Lg5 Sbd7 6.Db3 Izgleda da je ovaj potez iznenadio [irova. U bazi podataka ima zabele`ene samo dve partije u kojima je Kramnik igrao ovaj potez krajem 90-tih, dodu{e u brzopoteznim.

6...Le7 7.e3 h6 Ovde je uobi~ajeni nastavak 7...0–0. Me|u top-velemajstorima Drejev je nekoliko puta, posledwih godina, uvek igrao 0-0.

8.Lh4 b6 Novost. 8...0–0 je bio jo{ uvek dobar izbor.

9.c:d5 e:d5 10.Ld3 0–0 11.0–0 Lb7 12.Tac1 Se4 13.Lg3!?

Zanimqiva odluka biv{eg svetskog prvaka. O~igledna je izmena lovaca na e7, umesto ovog poteza. Ovako, dozvoqava crnom lova~ki par. S druge strane, posle izmene kowa za lovca, Kramnik `eli poqe e4 da iskoristi za pritisak na c6.

Wegova namera bi}e jasnija kad bude odigrao Tc1.

13...S:g3 14.h:g3 Sf6 15.Tfd1 Tc8 16.e4 d:e4 17.S:e4 S:e4 18.L:e4 Lf6 19.Da3 a5 Ovo slabi pe{ake na daminoj strani, posebno pe{aka na b6 i ~ini posao belom lak{im. Mnogo elasti~niji poku{aj bio je

Kramnik na klasi~an na~in koristi figure da zadr`i prednost. U ovom trenutku [irov nije samo u problemima s pozicijom, ve} i sa vremenom a spa{avaju ga jedino bonus sekunde koje dobija za svaki odigrani potez.

22...Tc7 23.Tcd1 g6 24.Db3!

Napadaju}i istovremeno ta~ke b6 i g6 koriste}i priliku, jer je f7-pe{ak nepokretan.

24...Kg7?! Vredan pa`we je potez 24...b5! a beli bi mogao da nastavi sa 25.a4 (25.S:g6 ne bi bilo dobro zbog 25...a4) 25...b:a4 26.D:a4 Te7 27.Da2 (27.Db3 Kg7 28.L:c6 Dc7) 27...Kg7 28.L:c6 La8 29.Da4.

25.D:b6 Posle ovog pozicija crnog je u kolapsu.

25...Te7 26.Dc5 Tfe8 27.L:c6 L:c6 28.D:c6 Db8 29.Dc3 Db4 30.f4 D:c3 31.b:c3 Tc7 32.Td3 Tec8 33.Tee3 Tb7 34.d5 Tb1+ 35.Kh2 Ta1 36.Sd7 Ld8 37.Te8 T:a2 38.d6 a4 39.Se5 a3 40.d7 Tb8 41.T:d8 T:d8 42.Sc6 1–0 [ah-mat lista Prevod: B. Dankovi}

NOVOSADSKA LIGA

„Mihail Taq” prvak Reziltati 11. kola: Jedinstvo (Rumenka) - Obili} 7,5:0,5, “64” - Borac 4,5:3,5, Penzioner - @elezni~ar 5:3, Kraqica2 (Petrovaradin) - “Mihail Taq” (Veternik) 2:6, Pru`ena ruka (Sr. Kamenica) - Dnevnik 5,5:2,5, Promocija – Bubamara (2) 5:3.

Kona~an plasman: 1. “Mihail Taq” 29 (60), 2. Borac 27 (62), 3. “64” 27 (59,5), 4. Pru`ena ruka 22 (54,5), 5. Penzioner 22 (49,5), 6. Kraqica (2) 21 (50), 7. Jedinstvo 13 (45,5), 8. Promocija 13 (42,5), 9. Dnevnik 12 (36),10.

Obili} 6 (24), 11. @elezni~ar 3 (29), 12. Bubamara2 0 (15,5).

TAKMI^EWE PENZIONERA

Novo naseqe prvo Crni se pomirio s tim da vrati figuru posle 15.D:e4 S:e4 16.Te5+. Ali beli uop{te i ne misli na svoju napadnutu kraqicu, ve} samo na crnog kraqa!

15.L:c5!! Crni predaje – i taj wegov potez zaslu`uje uskli~nik! Jer, ova `rtva dame – bila je, izgleda, jedini potez beloga koji je crni shvatio - smatra Dragoslav Andri} u “[koli za male i velike pacere”.

U gerontolo{kom centru na Novom nasequ, u okviru obele`avawa dana penzionera, odigrano je jesewe takmi~ewe penzionerskih klubova mesnih zajednica Novog Sada. Ovo takmi~ewe poprima sve ve}i kvalitet pa je, uz nebrojeno poznatih majstorskih kandidata, ovog puta uzelo u~e{}a i ~etri majstora {aha. Devet ekipa igralo je {est kola po ubrzanom tempu od po 15 minuta po igra~u a zaslu`eno je trijumfovala ekipa Novog naseqa za koju su igrali Ferenc Olah, Du{an Mladenovi}, Mihajlo Kerezovi}, Radovan Markovi} i Qubi{a Kuzmanovi}. Tri prvoplasirane ekipe stekle su pravo u~e{}a na zavr{noj sve~anosti. Sudio je, po tradiciji, saveni sudija i Fide majstor Krasoje Notaro{.

Plasman: 1. Novo naseqe 16 (19), 2. Prva vojvo|anska brigada 14 (18), Radni~ki 11 (12,5), 4. Kozara (Futog) 10 (13), 5. “Olga Petrov” 9 (11), 6.

“Vladimir Nazor” (Petrovaradin) 7 (10), 7. Veternik 7 (9,5), 8. “Ivo Andri} 6 (9), 9. Liman (2) 6 (9).

KULTURA

c m y

DNEVNIK

U SUBOTU, 16. OKTOBRA NA SCENI „JOVAN \OR\EVI]” SNP-a

Gala koncert za po~etak sezone Gala koncertom solista, orkestra i hora pod dirigentskim vo|stvom Kornelije fon Kersenbrok i Aleksandra Koji}a, u subotu u 20 ~asova na sceni "Jovan \or|evi}", Srpsko narodno pozori{te otvori}e jubilarnu, 150. pozori{nu sezonu. Uz pomenutu dirigentkiwu, gosti na ovom koncertu bi}e beogradski solisti Dragana Tomi} (sopran), Maja Mi-

nor), Atila Moku{ (bariton), Vasa Stajki} (bariton), Branislav Jati} (bas) i Goran Krneta (bas).

Na ovom gala koncertu ~u}e se uvertire, horske numere i arije iz opera "Lutaju}i Holan|anin", "Tristan i Izolda", "Tanhojzer" i "Loengrin" (Vagner), "Don \ovani" (Mocart), "Lovci na bisere" i "Karmen" (Bize), "Aida" i

ptica", "^arobna frula", "Bal pod maskama", "Magbet", "Nabuko"i druge. Studirala je na salcbur{kom “Mocarteumu” , Visokoj {koli u Frajburgu i na Muzi~koj akademiji u Sijeni. Poha|ala je mnoge masterklasove, a kao slobodni umetnik kasnije je dirigovala brojnim orkestrima i redovno sara|uje sa onima iz ^e{ke, Rumunije, Ukrajine i Gruzije. Na

Orkestar i hor Srpskog narodnog pozori{ta

jatovi} (mecosopran) i Nikola Mijailovi} (bariton), kao i Miqenko \uran (tenor) iz Zagreba.

Nastupi}e i solisti SNP-a Svitlana Dekar (sopran), Valentina Milenkovi} (sopran), Laura Pavlovi} (sopran), Jelena Kon~ar (mecosopran), Marina Pavlovi} - Bara} (mecosopran), Violeta Sre}kovi} (mecosopran), Igor Ksion`ik (tenor), Branislav Cviji} (tenor), Aleksandar Sa{a Petrovi} (tenor), Sa{a [tuli} (te-

"Otelo" (Verdi), "Adrijana Lekuvrer" (^ile), "Toska", Boemi" i "Turandot" (Pu~ini), "La Vali" (Katalani), i "Boris Godunov" Musorgskog, kao i wegova Serenada iz ciklusa "Pesme i plesovi smrti".

Nema~ka dirigentkiwa Kornelija fon Kersenbrok je umetni~ka direktorka Operskog festivala "Gut Imling" u Halfingu (Nema~ka), gde je realizovala brojne koncerte i operske predstave: "Vesele `ene vindzorske", "Prodavac

Hendl festivalu u Haleu 1999. je dobila nagradu koja nosi ime ovog kompozitora, dok joj je Be~ko ministarstvo kulture dodelilo po~asnu nagradu za sezonu 1995/96.

Aleksandar Koji} je od maja ove godine stalni dirigent Opere SNP-a. Verdijeva"Travijata" je wegov pozori{ni debi u Operi SNP-a, a Donicetijeve "Pozori{ne zgode i nezgode" prva celove~erwa opera kojom je dirigovao.

N. Pej~i}

U SUBOTI^KOM NARODNOM POZORI[TU

[kola za publiku Suboti~ko Narodno pozori{te od petka, 15. oktobra po~iwe s ciklusom obuke pod nazivom "[kola za publiku". Re~ je o dvomese~nom te~aju na srpskom i ma|arskom jeziku nakon kojeg }e polaznici i formalno postati "diplomirani gledaoci".

- Na{a publika je i ina~e veoma dobra, ali `eqa nam je da i

daqe napreduju. Tako }emo u slede}a dva meseca, jednom nedeqno po dva sata, "u~iti" publiku kako da gleda predstavu. To zna~i da }e tokom osam nedeqa biti re~i o re`iji, scenografiji, kostimografiji, glumi, muzici, koreografiji, scenskom pokretu itd. kako bi polaznici na kraju, pre uru~ewa diploma, odgledali jednu predstavu i nakon

U ITALIJANSKOM KULTURNOM CENTRU U BEOGRADU

Karava|ova slika

Izlo`ba "Karava|o, misterija dveju slika Sveti Frawa u meditaciji", bi}e otvorena sutra u Italijanskom kulturnom centru u Beogradu, povodom obele`avawa 400 godina od smrti Mikelan|ela Merizija Karava|a. U saop{tewu Italijanskog kulturnog centra se navodi da izlo`ba predstavqa jedinstvenu priliku da se u`iva u delu velikog majstora italijanskog baroka.

Na izlo`bi }e biti predstavqena jedna od Karava|ovih najpoznatijih slika, koja predstavqa svetog Frawu u meditaciji, zajedno sa jednom kopijom za ko-

ju se dugo verovalo da je original, i koja se tek odnedavno pripisuje Bartolomeu Manfrediju.

U okviru izlo`be predstavqena je i serija ilustrativnih panela koji predstavqaju rezultate istra`ivawa koja su dovela do razre{ewa misterije kome umetniku koje delo pripada.

Mikelan|elo Merizi iz Karava|a smatra se najve}im predstavnikom barokne {kole u Italiji i jednim od najslavnijih italijanskih slikara u svetu.

Izlo`ba }e biti otvorena do 27. oktobra.

toga je analizirali - rekla je tim povodom direktorka Narodnog pozori{ta mr Qubica Ristovski.

Ona je pozvala suboti~ku publiku da se odazove ovom te~aju, koji je besplatan, a detaqnije informacije mogu se dobiti na telefone: (024) 554-285 i 537054.

Z. R. ZA „DANE KOMEDIJE” U JAGODINI

Ana Tasi} ponovo selektor Teatrolog i pozori{ni kriti~ar dnevnog lista "Politika" Ana Tasi}, izabrana je za selektra 40. pozori{nog festivala "Dani komedije", koji }e, po tradiciji, biti odr`an od 20. do 27. marta naredne godine, izjavio je Tanjug u predsednik upravnog odbora festivala Dobrica Mili}evi}.

Odbor se opredelio za Tasi}evu "cene}i wen dosada{wi rad na mestu slektora 'Dana komedije', wen odnos prema pozori{tu, savesnost i stru~nost, koje je pokazala u protekla dva mandata", istakao je Mili}evi}.

Tasi}eva je bila selektor "Dana komedije" posledwe ~etiri godini, i najmal|i je selektor tog festivala najboqih komedioigrafskih ostvarewa Srbije, za 40 godina wegovog postojawa.

sreda13.oktobar2010.

21

PRIPREME ZA NASTUP SRBIJE NA SAJMU KWIGA U SOLUNU

Intimne pri~e i istorijske teme

Srbija se pored po~asnog gostovawa na lajpci{kom sajmu 2011. priprema i za u~e{}e na Sajmu kwiga u Solunu 2012. godine, na kojem }e, tako|e, biti po~asni gost.

"Na~in na koji pripremamo nastup srpskih pisaca u Gr~koj i Nema~koj, naravno, nije isti.

Re~ je o razli~itim sredinama i izdava~kim tr`i{tima, ali nam je iskustvo u pripremama za nastup u Lajpcigu veoma dragoceno", rekao je u Frankfurtu agenciji Beta savetnik u Ministarstvu kulture Srbije Mladen Veskovi}.

Prema wegovim re~ima, povoqna okolnost u pripremama srpskog nastupa u Solunu jeste ~iwenica da izme|u Srbije i Gr~ke postoje tradicionalno dobri politi~ki i ekonomski odnosi, kao i da su kulture ta dva naroda veoma bliske.

"Te{ka ekonomska situacija uslovila je smawewe izdava~ke aktivnosti u Gr~koj u posledwe dve godine, ali su brojni gr~ki izdava~i i nezavisno od planova za Solun 2012. tokom protekle tri godine u~estvovali na konkursu na{eg ministarstva za prevo|ewe dela srpskih pisaca na strane jezike", rekao je Mladen Veskovi}.

Ministarstvo kulture Srbije podr`alo je objavqivawe sedam naslova, me|u kojima su dela Du{ana Kova~evi}a, Vide Ogwenovi}, Svetislava Basare, Dragana Veliki}a i Vladislava Bajca. Iskustvo u radu s nema~kim i gr~kim izdava~ima, prevodiocima, kwi`evnim agentima, prema Veskovi}evim re~ima, pokazuje da su nema~ki

~itaoci zainteresovani prvenstveno za neposrednu srpsku pro{lost i za svakodnevicu sa-

kulture, tradicije, pro{losti, identiteta. U toj je meri rad s wima lak{i", rekao je Veskovi}.

Govore}i o prevo|ewu dela srpske kwi`evnosti na strane jezike, on je, me|utim, upozorio da je savremena srpska literatura i daqe gotovo potpuno nepoznata u velikim kulturama poput, recimo, Rusije.

"Odnosi Rusije i Srbije na nivou ekonomske i politi~ke saradwe su veoma dobri, ali ne i na poqu kulture, gde postoji veoma mali broj kontakata", rekao je Veskovi}.

Prema wegovim re~ima, Rusi danas gotovo ni{ta ne znaju o savremenoj srpskoj kwi`evnosti, ako se izuzmu dela Milorada Pavi}a i Gorana Petrovi}a.

Navode}i pozitivne primere saradwe, Veskovi} je rekao da je tokom posledwih nekoliko godina veoma razvijeno prevo|ewe dela savremenih srpskih

Romani u prvom planu Direktorka solunskog sajma kwiga Katarina Velizaris rekla je da su gr~ki izdava~i najvi{e zainteresovani za romane, mada ima i onih koji bi rado objavqivali de~iju literaturu. Prema wenim re~ima, pored srpskih klasika, gr~kim ~itaocima poznata su i dela Milorada Pavi}a, Vladislava Bajca i Dragana Veliki}a. Katarina Velizaris je podsetila da je saradwa sa srpskim izdava~ima zapo~eta uo~i pro{logodi{weg Sajma kwiga u Beogradu, na kojem je Gr~ka bila po~asni gost i koji je rezultirao velikim brojem prevoda sa gr~kog na srpski jezik. vremene Srbije, dok Grke vi{e interesuju intimne pri~e i istorijske teme.

"Grci u delima srpskih autora prepoznaju deo sopstvene

pisaca na ukrajinski i bugarski jezik, a intenzivno se radi i na promociji srpske literature na engleskom i francuskom govornom podru~ju.

NA PREDSTOJE]EM SAJMU KWIGA U BEOGRADU

Prva tri toma Larusove enciklopedije Prva tri toma Velike op{te ilustrovane enciklopedije Larus bi}e predstavqena na predstoje}em, 55. me|unarodnom beogradskom sajmu kwiga, najavqeno je iz izdava~ke ku}e "Mono & Mawana" iz Beograda. Srpsko izdawe Larusove enciklopedije u pet tomova ima vi{e od 100.000 odrednica, od kojih se oko 30.000 ti~e srpske istorije, kulture i umetnosti, saop{tio je izdava~.

Za izradu enciklopedije bio je zadu`en stru~ni tim prevodilaca, urednika i lektora, na ~elu s Aleksandrom Jerkovim. ^etvrti i peti tom su u pripremi, a wihovo objavqivawe predvi-

|eno je za kraj godine. Izdava~ka ku}a "Mono & Mawana" objavila je tokom proteklih godinu dana vi{e od 40 novih izdawa, me|u kojima su i romani iz nove biblioteke pod nazivom "Retka i neobi~na edicija".

Ta biblioteka osmi{qena je sa ciqem da srpskim ~itaocima predstavi stilski, sadr`inski ili formalno neobi~na, zanimqiva i kvalitetna prozna ostvarewa savremenih pisaca.

U toj ediciji izdvajaju se romani "Dvoje" nema~ke autorke Iris Hanike, "O {umovima" nema~kog pisca Norberta [ojera, "Male ruke" [panca Andresa Barbe i "Put u jednom pravcu"

Didijea van Kovlara, dobitnika Gonkurove nagrade za kwi`evnost.

Objavqeni su i romani "Nevoqe" irskog pisca Xejmsa Gordona Farela i "Hrana qubavi" [vajcarca Martina Sutera, koji je sudbinu glavnog junaka opisao kroz mirise i ukuse i pripremu hrane u takozvanoj molekularnoj kuhiwi - hit u svetskoj gastronomiji.

Polovinom ove godine u saradwi s izdava~kom ku}om "Alnari" pokrenut je lanac kwi`ara "Vulkan" koji ~ini 11 kwi`ara, u Beogradu, Novom Sadu, Pan~evu, [apcu, ^a~ku, Kragujevcu i Ni{u.

U BITEF TEATRU PREMIJERNO

Plesna predstava „Otelo” Plesna predstava "Otelo" u koprodukciji Bitef teatra i festivala Budva grad teatar bi}e premijerno izvedena u Beogradu ve~eras na otvarawu nove sezone u Bitef teatru, najavila je na konferenciji za novinare direktorka tog pozori{ta Jelena Kajgo. Za predstavu po motivima ~uvenog [ekspirovog dela koreografiju su kreirali beogradski umetnik evropskog renomea Zoran Markovi} i go{}a iz Zagreba Ma{a Kolar. Igra~i su ~lanovi Bitef dens kompanije Nikola Toma{evi}, Tamara Ivanovi}, Ana Igwatovi}, Strahiwa Lackovi}, Milo{ Isailovi}, Milica Jevi} i Milo{ Kecman. Kostime i dizajn scene potpisuje Angelina Atlagi}.

Predstava je imala zapa`en uspeh proteklog leta na fe-

stivalu u Budvi, a u Bitef teatru }e biti reprizirana 16. i 24. oktobra. Tragedija "Otelo" od 1604. godine, kada je napisana, ~esto je bila inscenirana, a umetnici su iz tog dela crpeli najrazli~itije teze ose}awa strasti, straha, qubomore....

Autori nove verzije osavremenili su "Otela" i na wegove teze replicirali jezikom plesnog teatra. Kako je re~eno na konferenciji, predstava balansira na rubu arhetipske strasti mu{ko`enskog odnosa, ali i o{tre, beskrupulozne politi~ke igre, bliske dana{wem gledaocu.

22

SVET

sreda13.oktobar2010.

DNEVNIK

UKRATKO

TE[KE SAOBRA]AJNE NESRE]E I EKOLO[KE KATASTROFE OBELE@ILE JU^ERA[WI DAN

Poginula 42 putnika u Ukrajini KIJEV: U sudaru prepunog minibusa i voza na istoku Ukrajine, poginule su 42 osobe, a 10 je te{ko raweno, rekao je ukrajinski premijer Mikola Azarov.

Sudar se dogodio ju~e ujutro, oko 9 sati u oblasti Dwepropetrovsk. Do saobra}ajne nesre}e je do{lo na prelazu preko pruge, u predgra|u grada Marhanetsa, kada se minibus na{ao nasred {ina, zanemaruju}i zvu~ni signal koji je najavqivao dolazak voza, saop{tila je ukrajinska policija. Dakle, voza~ autobusa prekr{io je saobra}ajne propise i pro{ao kroz svetlo.

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi}

Stradalo 18 Poqaka u kombiju

Kobni sudar voza i minibusa

uputila je telegram sau~e{}a predsedniku Vrhovne Rade Vla-

dimiru Litvinu povodom nesre}e u Ukrajini.

VAR[AVA: U direktnom sudaru kombija i kamiona u centralnom delu Poqske, ju~e je poginulo svih 18 putnika kombija, saop{tila je policija. Na licu mesta je poginulo 16 qudi, dve osobe su preba~eni u obli`wu bolnicu gde su preminuli, saop{teno je iz policije, preneo je Rojters.

Policija je dodala da su svi iz kombija poginuli ukqu~uju}i i voza~a kombija, dok je voza~ kamiona lak{e povre|en i kasnije }e biti saslu{an. Do saobra}ajne nesre}e je do{lo rano ju~e ujutrospo magli i klizavom kolovozu, kada je kombi pre{ao na suprotnu traku i direktno se sudario sa kamionom

„volvo“. Kombi je prevozio je radnike iz okolnih sela da kupe jabuke u obli`wem vo}waku i nije bio predvi|en za prevoz ve}eg broja qudi, jer je imao samo {est sedi{ta. U kombiju je bilo mnogo vi{e qudi nego je trebalo. Oni nisu bili vezani za sedi{ta. Sedeli su na drvenim kutijama i daskama i na priru~nim sedi{tima“, rekao je potparol poqske policije Mariu{ Sokolovski, navela je agencija AP. Do saobra}ajne nesre}e je do{lo u blizini Nove Miasto nad Pilica, na 80 kilometara ju`no od Var{ave, pri vidqivosti od oko 100 metara.

(Tanjug)

Zavr{en odbrambeni bedem u Ma|arskoj BUDIMPE[TA: Portparol Dr`avne uprave za odbranu od katastrofa Tibor Dob{on rekao je da je zavr{en odbrambeni bedem koji bi trebalo da za{titi naseqe Kolontar od eventualnog izlivawa otvrovnog muqa iz rezervoara fabrike aluminijuma kod mesta Ajka.

Po wegovim re~ima, preostalo je samo da se kamenim kockama oja~aju najizlo`eniji delovi zemqanog zida i da se obavi tehni~ka kontrola. To je tre}i, posledwi,

polukru`ni nasip. Da bi ceo sistem bio povezan, trebalo je sru{iti osam o{te}enih ku}a, sa ~ijim vlasnicima vlasti ve} pregovaraju o obe{te}ewu. Na izgradwi zida du`ine 400 metara i visine do pet metara, anga`ovano je 1.200 qudi ukqu~uju}i i volontere rade 24 sata. Dob{on je potvrdio da tokom no}i nije do{lo do novog pucawa nijednog zida rezervoara fabrike, ~ak ni onog na kome je pre nekoliko dana uo~ena naprslina. Dok se kvalitet vode u

Kerozin u moru kod [eveningena BRISEL: Zaustavqeno curewe kerozina u more kod [eveningena, nakon sudara gr~kog tankera i kiparskog teretwaka. Tanker koji je prevozio kerozin i kiparski teretwak sa kontejnerima sudarili su se na udaqenosti od oko 30 kilometara od holandske obale.

Kako javqaju belgijski i holandski mediji, visokozapaqivo gorivo curelo iz tankera „Mindoro“, iz rupe koja se nalazi iznad nivoa vode, ali je curewe zaustavqeno i gorivo se iz o{te}enog rezervoara prebacuje u drugi. Prema informacijama obalske stra`e, iscurelo gorivo pluta na povr{ini mora od oko 3.000 sa 500 metara, i postoji opasnost da se gorivo zapali. Na lice mesta su poslati brodovi za sanaciju zaga|ewa, iako ne postoji ozbiqna opasnost da }e biti prouzrokovana ve}a {teta, jer se o~ekuje da }e ovo gorivo ispariti. Zasad, se ne zna koliko je ta~no o{te}eni tanker goriva prevozio, niti koliko je iscurelo.

Kiparski teretwak „Jork Renxer“ ima posadu od dvanaest qudi i zatra`io je dozvolu da zaplovi ka Roterdamu, odakle je, prema planu, trebalo da robu preveze u Sankt Peterburg, dok }e tanker biti odvu~en i usidren u luci u [eveningenu.

Torna potoku, re~ici Marcal i Rabi stalno poboq{ava, opasnost i daqe vreba od sitnih ~estica otrovnih materija u vazduhu. Prema najsve`ijim analizama nadle`nih slu`bi, vazduh je, ipak, zaga|en samo u najugro`enijem delu podru~ja, tako da se stanovnicima Kolontara, Deve~era i [omlova{arheqa preporu~uje da nose za{titne maske U Dever~eru je prekju~e po podne otkriven le{ starije `ene, osme `rtve ekolo{ke katastrofe.Jo{ 50 qudi se nalazi u bolnicama u Ajki, Vespremu i Budimpe{ti, od kojih je deset u te{kom stawu.

Poslanici ma|arskog parlamenta preksino} su jednoglasno usvojili specijalni zakon koji omogu}ava dr`avi da preuzme neku privatnu firmu u vanrednim situacijama, kojom bi privremeno upravqao resorni ministar, ili vladin poverenik. Na tu funkciju vlasti su privremeno postavile generalnog direktor Dr`avnog ureda za odbranu od katastrofa \er|a Bakondija.

Bakondi }e, tako, preuzeti nadle`nosti generalnog direktora MAL-a Zoltana Bakowija koji je j uhap{en zbog sumwe da je odgovoran za smrt i povrede vi{e osoba i o{te}ewe `ivotne sredine.

U zaga|enom delu Ma|arske neophodne za{titne maske

Katastrofa donosi gubitke „Alijancu” MINHEN: Ekolo{ka katastrofa u Ma|arskoj mo`e da donese ozbiqne gubitke minhenskom koncernu „Alijanc“, evropskom lideru na sektoru osigurawa, koji je po prvi put u svojoj istoriji suo~en sa osiguravaju}im slu~ajem takvih razmera. Predstavnik „Alijanca“ je potvrdio da je filijala ma|arske kompanije MAL, fabrika za preradu glinice, u kojoj je zbog pucawa brane sa otpadom do{lo do izlivawa oko milion kubnih metrara toksi~nih materija, osigurana kod tog nema~kog koncerna. Predstavnici najve}e evropske osiguravaju}e ku}e se za sada uzdr`avaju od detaqne informacije o visini sume osigurawa, ne navode}i ~ak ni pribli`ne finansijske posledice koje bi mogao da pretrpi „Alijanc“.

Medvedev: Nastaviti dijalog o evropskoj bezbednosti MOSKVA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je ju~e da ne odustaje od ideje o potrebi potpisivawa evropskog sporazuma o bezbednosti i da je potrebno nastaviti dijalog o toj temi, isti~u}i da }e pritom Rusija ulagati napore radi sadr`ajnih odnosa i sa „Evropskom unijom, i sa NATO i sa drugim regionalnim evropskim formacijama“. Protive}i se fragmentirawu sistema evropske bezbednosti

na kontinentu, Medvedev je na konferenciji za novinare posle susreta sa nema~kim predsednikom Kristijanom Vulfom rekao da jo{ ne postoji jedan teren na kom bi se o tome raspravqalo, preneo je ItarTass. „Sada postoje NATO, dr`ave koje nisu u NATO-u, OEBS, Evropska unija, najzad i Organizacija Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (OSKB) na koju ~esto zabora-

vqaju, ali u kojoj u~estvuje Rusija. Sve su to razli~iti delovi bezbednosti u Evropi“, rekao je ruski predsednik, dodaju}i da je saradwa me|u wima „normalna, mada ne idealna“. Vulf je kazao da je neophodno da NATO uzima u obzir predloge Rusije o osigurawu globalne bezbednosti, prenela je agencija RIA Novosti. „Postoji specifi~na ruska pozicija, koju mi treba da uva`avamo u okvirima

razvoja zajedni~ke arhitekture bezbednosti“, rekao je nema~ki predsednik i dodao da NATO i Rusija imaju najve}u va`nost za stabilizaciju stawa bezbednosti ne samo u Evropi.

Po Vulfovom mi{qewu, pitawa protivraketne odbrane i arhitekture bezbednosti se „vrlo emotivno razmatraju“, ali su „re{iva, ukoliko se zaista ozbiqno prihvate i uzmu interesi druge strane“.

Dijalog s talibanima ISLAMABAD: Premijer Pakistana Jusuf Raza Gilani izjavio je ju~e da mirovni pregovori vlade Avganistana i talibana ne mogu uspeti bez pomo}i wegove zemqe.On je, u izjavi novinarima, naglasio da je Pakistan akter re{ewa, a ne akter problema, prenosi AP. Avganistanski predsednik Hamid Karzai priznao je da wegova vlada ve} du`e vreme ima informativne kontakte s talibanima, u ciqu osiguravawa mira u Avganistanu. Islamabad je ranije nudio usluge u pripremi rezgovora, ali je Avganistan ostao rezervisan prema toj inicijativi, sumwaju}i u dobre namere suseda. Veruje se da se mnogi vode}i lideri talibana nalaze u Pakistanu.

Novi bunt sindikata PARIZ: Ma{inovo|e u Francuskoj objavili {trajk na neodre|eno vreme. Ju~e su im se pridru`ili radnici iz svih oblasti francuske privrede. Uli~ni protesti su planirani i za danas.

Pro{log meseca, iz istog razloga je na ulice iza{lo milion Francuza. Francuski predsednik Nikolas Sarkozi tako se suo~ava s novim buntom radni~kih sidikata koji poku{avaju da zaustave wegovu vladu da podigne penzijsku starosnu granicu za dve godine da bi u{tedela novac. Posle vi{emese~ne bitke oko godina za odlazak u penziju, neki sindikati su sad podigli ulog objavom da }e {trajkovati na neodre|eno vreme. Pro{li {trajkovi su trajali samo jedan dan. I sa podizawem granice za dve godine, Francuska }e i daqe imati najni`i starosni uslov za odlazak u penziju me|u razvijenim zemqama. Senat je izglasao podizawe granice sa 60 na 62 godine, ali i daqe rapravqa o celom paketu. Novi zakon je tako|e podigao godine za sticawe pune penzije sa 65 na 67.

Ne}e priznati Izrael TEL AVIV: Palestinski zvani~nici istakli su ju~e da Palestinska uprava ne}e nikada priznati Izrael kao jevrejsku dr`vu, nakon {to je izraelski premijer Bewamin Netanijahu u ponedeqak predlo`io da obnovi moratorijum na izgradwu u jevrejskim naseqima na Zapadnoj obali, u zamenu za taj uslov. Palestinski pregovara~ Saeb Erekat rekao je da takav zahtev ne}e nikada biti prihva}en, a wegov kolega Nabil [aat je dodao da vlada u Ramali ne}e tolerisati delimi~no zamrzavawe izgradwe i da moratorijum tako|e mora va`iti i u isto~nom Jerusalimu.

Erekat je ocenio da Netanijahu „igra igre“ s tom ponudom i da ne postoji veza izme|u naseqa i nacionalnog karaktera Izraela.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AHMET DAVUTOGLU [ef turske diplomatije Ahmet Davutoglu pozvao je ju~e Francusku, glavnog protivnika prijema Turske u EU, da pomogne Ankari na putu ka ~lanstvu u EU. Davutoglu je, na zajedni~koj konferenciji za novinare s francuskim kolegom Bernarom Ku{nerom, rekao da Ankara tra`i „aktivnu podr{ku“ Pariza za po~etak pregovora o brojnim poglavqima, preneo je AP.

ANGELA MERKEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel izjavila je ju~e u Bukure{tu da proterivawe vi{e stotina rumunskih Roma iz Francuske ne}e uticati na odluku EU o tome da li Rumunija mo`e da u|e u [engensku zonu. Ona je naglasila da Rumunija, kao jedna od „najmla|ih“ ~lanica EU, mora nastaviti da sprovodi reforme, prenosi rumunska agencija A|erpres.

LIU SIAOBO Supruga kineskog disidenta Liu Siaoboa stavqena je u ku}ni pritvor nakon {to ga je posetila u zatvoru kako bi ga obavestila da je dobio Nobelovu nagradu za mir. Tokom kratkog i emocijama ispuwenog susreta u zatvoru u kojem izdr`ava jedanaestogodi{wu kaznu zbog subverzije, Liu Siaobo je suprugi rekao da dobijeno priznawe posve}uje svim „izgubqenim du{ama“.

DRUGA STRANA MEDAQE POPULARNE ANIMIRANE SERIJE

Kontroverzna Banksijeva {pica za Simpsonove LOS AN\ELES: Najnovija epizoda popularne animirane serije „Simpsonovi“, pod naslovom „Money Bart“, koja je proteklog vikenda emitovana na ameri~koj televiziji, izazvala je polemiku u javnosti zbog {pice ~iji je autor

pretvara u robote ve} i lan~ane proizvodwe koja eksploati{e i dehumanizuje qude.

Nakon uobi~ajenog po~etka sa predstavqawem glavnih likova, Banksi uvodi gledaoce u mra~ne, podzemne prostorije studija

Radnici, o~igledno azijskog porekla, proizvode Bartove lutke od krzna ma~i}a koje `ive deru, dok jednorog vezan lancima bu{i rupe na DVD „Simpsonovi“ poznati britanski uli~ni umetnik Banksi.

Kontroverzna {pica subverzivnog crta~a grafita predstavqa o{tru kritiku ne samo obrazovnog sistema koji decu

Foks, producentske ku}e serije, gde radnici, o~igledno azijskog porekla, proizvode Bartove lutke od krzna ma~i}a koje `ive deru, dok jednorog vezan lancima bu{i rupe na DVD „Simpso-

novi“. Uprkos svetskoj slavi koju je stekao svojim radovima, Banksi i daqe ve{to krije svoj identitet. Wegovi crte`i, koji

na tr`i{tu dosti`u astronomske cene, mogu se videti na zidovima zgrada mnogih svetskih metropola.

BALKAN

c m y

DNEVNIK

HILARI KLINTON SA ZVANI^NICIMA I VISOKIM PREDSTAVNIKOM U SARAJEVU

Vera u budu}nost celovite BiH SARAJEVO: Dr`avna sekretarka SAD Hilari Klinton sastala se ju~e u Sarajevu u novoj ameri~koj ambasadi, koju je i sve~ano otvorila, sa politi~kim predstavnicima u BiH i visokim predstavnikom Valentinom Inckom. Incko je pohvalio kqu~nu ulogu „koju su SAD imale u stabilizaciji i razvoju regiona“ i dodao: „Ova poseta je va`an znak da Bosna i Hercegovina zauzima visoko mesto me|u prioritetima na svetskoj sceni, a do{la je u kqu~nom momentu“.

Klinton i Incko su razgovarali o uslovima koje su vlasti u BiH ispunile, a koje su potrebne za zatvarawe Kancelarije visokog predstavnika (OHR). „Me|unarodna zajednica mora zadr`ati ~vrst stav kada je re~ o ispuwewu ciqeva i uslova za zatvarawe OHR-a, u skladu sa zakqu~kom Saveta za implementaciju mira iz februara 2008. godine. Veliki izazovi, kao {to je pitawe dr`avne imovine, i daqe nisu re{eni“, rekao je Incko. On je u razgovoru s Hilari Klinton ocenio da rezultati op{tih izbora odr`anih 3. oktobra u BiH predstavqaju priliku za novi po~etak i dodao:

„Politi~ki lideri moraju {to pre oformiti nove vlade, kako bi se pozabavili hitnim reformama koje }e vratiti zemqu na

ve}ana na{a odgovornost“, rekao je Dodik. On je istakao da bi zatvarawe OHR-a bio novi impuls za dogovore i da je zatva-

Hilari Klinton ju~e u Sarajevu

put euroatlanskih integracija.

Da bi se to desilo, moraju radikalno promeniti svoj na~in rada“.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik preneo je novinarima da mu je ameri~ka sekretarka rekla da je u BiH potreban dogovor doma}ih vlasti o reformama. „To je za mene nova situacija u kojoj je izrazito po-

rawe OHR-a najva`nije demokratsko pitawe koje treba okon~ati. Upitan da li novoizabrane vlasti u BiH treba da rade na reformi dr`avnog ustava BiH, Dodik je rekao da je potebno „ja~ati nadle`nosti entiteta (RS i Federacija), i u tom smislu ukqu~iti mehanizme da se konstitutivnim narodima u BiH dozvoli pravo na samoopredeqe-

we“. Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihi} rekao je da mu je Klinton rekla da }e Amerika podr`ati napredak BiH, ali da doma}i politi~ari moraju preuzeti odgovornost za reforme. Tihi} je dodao da je potrebno da se sada „spusti loptica“ nakon odr`anih izbora i posete Hilari Klinton i da se krene ka re{avawu problema u BiH. Hilari Klinton se ju~e u Sarajevu sastala sa ~lanovima predsedni{tva BiH, studentima i predstavnicima nevladinog sektora.

Poru~ila je da veruje u budu}nost celovite BiH, te da je „podr{ka Balkanu kamen temeqac spoqne politike SAD-a“. Ona je naglasila da je u proteklih 15 godina postignut napredak u regionu, ali da „posao jo{ nije zavr{en, jer nacionalizam istrajava, iako je mr`wa popustila“.

Klinton je kazala da je wena poruka ista u Sarajevu, kao i Beogradu i Pri{tini, koje }e jo{ posetiti u okviru svoje balkanske turneje, da je vreme za ja~awe demokratskih institucija i mir izme|u suseda, te stvarawe uslova za dugoro~ni politi~ki, ekonomski i dru{tveni napredak.

Incko: Poseta u kqu~nom momentu za integracije SARAJEVO: Poseta ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton Bosni i Hercegovini predstavqa va`an signal da BiH zauzima visoko mesto me|u prioritetima na svetskoj sceni, u kqu~nom momentu kada politi~ki lideri treba da oforme nove vlade i sprovedu hitne reforme koje }e vratiti zemqu na put evropskih integracija, rekao je ju~e visoki predstavnik me|unarodne zajednice u BiH

Valentin Incko. Incko je, posle sastanka sa Klintonovom u Sarajevu, naglasio da rezultati op{tih izbora u BiH, odr`anih 3. oktobra, predstavqaju priliku za novi po~etak. „Politi~ki lideri moraju {to prije da oforme nove vlade da bi se pozabavili hitnim reformama koje }e vratiti zemqu na put evroatlantskih integracija. Da bi se to desilo, moraju radikalno da promene svoj na~in

rada“, rekao je Incko, kako prenosi agencija Fena. Incko je naglasio i da me|unarodna zajednica mora da zadr`i ~vrst stav kada je re~ o ispuwewu ciqeva i uslova za zatvarawe Kancelarije visokog predstavnika u BiH, u skladu sa zakqu~kom Ve}a za implementaciju mira iz februara 2008. godine, jer, kako je rekao, postoje veliki izazovi koje treba re{iti, poput pitawa dr`avne imovine.

HRVATSKA

Sanader: Svi u vrhu HDZ znali za ugovore INA ZAGREB: Biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader u iskazu pred saborskom istra`nom komisijom za privatizaciju naftne kompanije Ina potvrdio je da je sada{wa premijerka Jadranka Kosor kao vicepremijerka u~estvovala u zavr{noj fazi pripreme izmena INA deoni~arskog ugovora. On je naveo da su u tome u~estvovali i ministrar finansija Ivan [uker, ministarka gra|evinarstva Marina Matulovi}-Dropuli} i tada{wi vicepremijer i ministar privrede Damir Polan~ec.Sanader je odgovaraju}i na pitawa poslanika, ~lanova komisije, potvrdio da je li~no zatra`io od Jadranke Kosor da u~estvuje u pripremi tog ugovora. „Nema tog premijera koji se nije oslawao na svoje saradnike“, rekao je Sanader i dodao da mu je Kosorova u obe vlade bila prva

potpredsednica“.Sanader je negirao tvrdwu [ukera koji je ranije svedo~io pred komisijom, da nije prou~io sam ugovor, nego je za wega glasao na osnovu prezentacije Polan~eca. „Pre svake velike politi~ke odluke o temi je raspravqalo predsedni{tvo HDZ-a i koalicioni partneri, a svi koji su na vladi glasali za ugovor znali su ta~no {ta u ugovoru stoji“, rekao je Sanader.

On je rekao i da su predsedni{tvu HDZ-a prezentirani svi bitni delovi ugovora, negiraju}i tvrdwu jednog od ~lanova komisije iz HDZ-a, Josipa Salapi}a, da je aneks koji bitno mewa sadr`aj ugovora do{ao na samu sednicu na kojoj je ugovor izglasan. Rekav{i da ga u HDZ-u nisu bespogovorno slu{ali, Sanader je dodao da je „sve {to je napravio, napravio za napredak Hrvatske“.

Biv{i premijer naglasio je i da je ostavku na svoju funkciju dao zato {to nije bio spreman da mewa hrvatsku teritoriju u zamenu za ulazak u Evropsku uniju.

Sanader je rekao da se i nakon odlaska sastao s ~elnicima ma|arske kompanije MOL i da su na tim sastancima uvek u~estvovali i predsednici nadzornog odbora Ine s hrvatske strane.

On je negirao da je od Upravnog odbora Fonda hrvatskih branila-

ca tra`io da MOL-u proda sedam odsto deonica Ine koje je vlada prenela braniocima, kao i da je u Upravu Ine instalirao Josipa Petrovi}a, koji je, po tvrdwama nekih medija, tamo bio najmo}niji ~ovek, dok je predsednik Uprave Tomislav Dragi~evi} to bio samo formalno, jer je imao politi~ku zale|inu“.

Nakon Sanaderovog svedo~ewa, Gordan Maras ~lan komsije iz Socijaldemokratske partije predlo`io je da se uzme iskaz i od Jadranke Kosor, jer je Sanader potvrdio da je ona bila ukqu~ena u izmene deoni~arskog ugovora izme|u Vlade i MOL-a, a {to su iz vlade ranije demantovali. HDZovi ~lanovi komisije tom su se zahtevu suprotstavili, oceniv{i da nema potrebe za pozivawem dodatnih svjedoka jer se dobilo dovoqno informacija pa je potrebno zakqu~iti wegov rad i pripremiti izve{taj. Kako su HDZ-ovci nadglasali ~lanove iz opozicije, Komisija se sastaje u petak kako bi se dogovorila o nacrtu zakqu~aka koje }e poslati Saboru.

sreda13.oktobar2010.

23

CRNA GORA

HE na Mora~i u interesu Italije PODGORICA: Nacrt koncesionog akta o izgradwi hidroelektrana na Mora~i nije u interesu gra|ana jer ne re{ava energetski deficit Crne Gore, ve} Italije, ocenio je ju~e Forum 2010. Koordinator Foruma, biv{i potpredsednik Vlade @arko Rak~evi} je na konferenciji za novinare ukazao da se koncesionim aktom omogu}ava re{avawe energetskog deficita Italije.

Italija zbog propisa EU o emisiji ugqen dioksida mora da obezbedi odre|enu kvotu energije iz obnovqivih izvora, u ovom slu~aju iz Mora~e. Rak~evi} je kao argument za takav stav naveo planirano postavqawe podmorskog elektro-kabla kojim }e se struja proizvedena na Mora~i prebacivati u Italiju. „Kabl }e slu`iti za re{avawe deficita Italije koja je du`na da do 2020. godine obezbedi bar 20 od-

sto ‘zelene’ elektri~ne energije koju ta zemqa nema“, naveo je Rak~evi}. Rak~evi} smatra da je izvesno da }e italijanska kompanija A2A koja ima vi{e od 40 odsto akcija Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) biti izabrani koncesionar za izgradwu hidroelektrana na Mora~i, te da }e ona i izvoziti struju u Italiju. Gra|ani od toga, dodao je Rak~evi}, „ne}e imati ni{ta punih tri ili pet decenija“, a Crna Gora }e se zadu`iti da bi „stranom partneru obezbedila izvoz struje“. Rak~evi} je ocenio i da su u nacrtu koncesionog akta rashodi od 153 miliona evra za eksproprijaciju zemqi{ta, izme{tawe puteva i izgradwu infrastrukture „potceweni“ i rekao da bi ti tro{kovi mogli biti i ve}i od 200 miliona evra. Nacrt koncesionog akta o izgradwi hidrelektrana na Mora~i je na javnoj raspravi.

GR^KA

Do para prodajom duga ATINA: Gr~ka je ju~e pribavila 1,17 milijardi evra (1,63 milijarde dolara), prodajom 26-nedeqnih vladinih obveznica ~ija je potra`wa bila ve}a od planirane, uz smawene tro{kove pozajmqivawa.

Zainteresovanost za prodaju obveznica, planiranu u vrednosti od 900 miliona evra, bila je 4,22 puta ve}a, {to je rezultiralo padom prinosa na 4,54 odsto, sa 4,82 odsto na sli~noj aukciji od 14. septembra, saop{tila je gr~ka Agencija za upravqawe javnim dugom. Gr~ka je pro{log meseca po~ela redovno mese~no emitovawe kratkoro~nog duga, zadr`av{i prisustvo na tr`i{tu nakon finansijskih neda}a koje su je ostavile van me|unarodnog tr`i{ta dugoro~nog duga, usled visokih kamatnih stopa koje su tra`ene za wene obveznice. Mada su kamate koje se tra`e na gr~ke 10-godi{we obveznice i daqe veoma visoke, razlika u prinosu u odnosu na orijentacione nema~ke 10-godi{we obligacije je nedavno znatno smawena, za oko 200 baznih poena od pro{log meseca.

UKRATKO Zaplenili 10 kilograma heroina SOFIJA: Bugarski carinici zaplenili su 10 kilograma heroina na grani~nom prelazu „Kapetan Andreevo“ izme|u Bugarske i Turske, saop{teno je iz Agencije carina. Carinici su pri rutinskoj proveri „mercedesa“ makedonskih registarskih oznaka sa dvojicom makedonskih gra|ana otkrili drogu u {upqini automobila.

Heroin je bio upakovan u 10 paketi}a, a vrednost droge pocewuje se na vi{e od 600.000 evra Slu~aj je predat policiji, a makedonski gra|ani, 28 i 22 godine stari, su privedeni.

Tre}ina bez kanalizacije SOFIJA: U 21. veku, 30 odsto gra|ana Sofije `ivi bez kanalizacije, koriste}i septi~ke jame,

Gr~ka je ranije ove godine izbegla bankrot po javnom dugu, kada je od Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) i drugih ~lanica zone evra dobila zajmove za spasavawe iz trogodi{weg paketa, vrednog 110 milijardi evra. U za-

Jorgos Papakonstantinu

menu za te zajmove,koji isti~u u maju 2013, gr~ka vlada levog centra je usvojila bolan paket strogih mera {tedwe, ukqu~uju}i sni`ewe plata i penzija i pove}awe poreza. Ministar finansija te zemqe Jorgos Papakonstantinu je ju~e izjavio da se razmatra mogu}nost produ`ewa roka za otplatu tih zajmova, ali da Gr~ka jo{ nije uputila bilo kakav zvani~an zahtev za takvo produ`ewe. (Tanjug)

pi{e ju~e sofijski dnevnik „Trud“, navode}i da }e, prema dugoro~nim planovima gradskih vlasti, najranije tokom 2020. godine bugarski glavni grad imati u potpunosti izgra|en kanalizacioni sistem u svim kvartovima. Prema re~ima zamenika gradona~elnika za investicije Irine Savine, u toku je ubrzana izgradwa kanalizacije u gradskim kvartovima sa preko 10.000 stanovnika, jer je rok za izgrawu kanalizacione mre`e na takvim mestima kraj 2011. godine.“Za ostala naseqena mesta, do 2.000 stanovnika, prema zahtevima Evropske unije, rok za izgrawu kanalizacije je do 2016. godine. Na{a strategija predvi|a zavr{etak svih radova do kraja 2020. godine“, rekla je Savina.“Trud“ podse}a da je pojam kanalizacije bio poznat jo{ u starom Rimu, a da su ~ak {est vekova pre Hrista stanovnicnici drevnog grada Petre, usred jordanske pustiwe, imali posebno izgra|ene kanale - za prqavu i za ~istu vodu.

REKLI SU

Orban: Prioritet Hrvatska i Romi PE^UJ: Premijer Ma|arske Viktor Orban izjavio je ju~e da }e prioriteti ma|arskog predsedavawa EU biti pitawe prikqu~ewa Hrvatske Uniji, energetska bezbednost i integracija Roma.

Ma|arska preuzima predsedavawa Unijom 1. januara 2011. godine. „Energetska bezbednost, evropsko ~lanstvo Hrvatske i integracija Roma va`ni su zadaci ma|arskog predsedavawa EU“, rekao je {ef ma|arske vlade novinarima u Pe~uju posle susreta sa {efom Evropske komisije @ozeom Manuelom Barozom.

„Ma|arska `eli da posveti posebnu pa`wu energetskoj bezbednosti, temi povodom koje }emo u februaru organizovati jednu konferenciju. Smatramo da je prikqu~ewe Hrvatske EU veoma va`no i pomo}i }emo Zagrebu da ispuni sve kriterijume“, dodao je Orban. Baroso je taj program ocenio kao „veoma ambiciozan“. „Ra~unamo na politi~ke mogu}nosti Viktora Orbana i nadamo se da }e pod predsedavawem Ma|arske, EU mo}i da napreduje“, kazao je Barozo, podsetiv{i da Orban treba da poseti Brisel 17. novembra.

Pusi}: [est grani~nih prelaza s BiH ZAGREB: Predsednica Nacionalnog odbora za pra}ewe pregovora o pristupawu Hrvatske Evropskoj uniji Vesna Pusi} izjavila je ju~e da Hrvatska od EU tra`i zadr`avawe {est zajedni~kih grani~nih prelaza s BiH do ulaska u {engenski re`im. Ona je objasnila da je re~ o grani~nim prelazima Neum, Metkovi}, Hrvatska Kostajnica, Kraqevac, ^epiku}e i Jasenovac. Nakon sednice Odbora na kojoj se raspravqalo o dodatnom zahtevu za izuze}e u poglavqu Pravda, slodoba i si-

gurnost koje se odnosi na granice, Pusi} je novinarima kazala da su neki od pomenutih prelaza sagra|ani novcem iz evropskih fondova. Pusi} je podsetila da je Hrvatska otvorila sva 33 poglavqa o kojima se pregovara, a zatvorila 22.O~ekuje se da bi tehni~ki deo pregovora trebalo da bude zavr{en po~etkom slede}e godine, a da bi Ugovor o pristupawu mogao da bude potpisan do kraja ma|arskog polugodi{weg predsedavawa EU koje po~iwe 1. januara 2011. godine.

24

sreda13.oktobar2010.

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

Teniski stewa~i imaju prednost Britanska Kolumbija u zapadnoj Kanadi. Stotine video klipova prikazivale su tenisera koji udara lopticu, a studenti je trebalo da procene da li }e je uputiti na levu ili desnu stranu.

Neki od tih udaraca bili su propra}eni glasnim vri{tawem i stewawe.

Vo|a nau~nog tima koji je uradio ovu studiju Skot Sinet, rekao je Bi-Bi-Siju? “Rezultati su bili jedinstveni. U osnovi, kada su ispitnici gledali video klipove sa zvucima stewawa, bili su ne samo sporiji u reakciji, ve} su bili i neprecizni u proceni. Kada bi se to prenelo na teniski teren, zna~ilo bi da su bili sporiji i ~e{}e na pogre{noj nozi.”

Izve{taj potvr|uje ranije iznete pretpostavke da prima~ loptice koju je uputio “stewa~” ima mawe {anse da na osnovu zvuka reketa proceni brzinu i pravac loptice.

“Studija je pokrenula mnogo interesantnih pitawa za tenis.

Na primer, ako Rafa Nadal stewe, a Roxer Federer ne, da li je to fer?”, zakqu~io je Sinet.

Bi-Bi-Si lasni uzvici, stewawe i je~awe koje se ~uje sa teniskih terena zaista donosi prednost svojim “autorima”, rezultat je nau~ne studije.

Kanadski i ameri~ki istra`iva~i rekli su da su testovi pokazali da “glasni uzvici u kombinaciji s izvedbom udarca protivnika usporavaju i ~ine mawe preciznim u udarcu”.

Neki od vrhunskih tenisera, ukqu~uju}i i Martinu Navratilovu, smatraju da je stewawe i vri{tawe na terenu nefer, ~ak da predstavqa i varawe. Marija [arapova i Rafael Nadal me|u najve}im su stewa~ima u teniskom cirkusu, dok su apsolutno najglasnijeAmerikanka Serena Vilijams, Beloruskiwa Viktorija Azarenka i Portugalka Mi{el Lar~er de Brito, ~iji se snimci urlika vrte Jutjubom.

Nau~na studija, objavqena u ~asopisu Javne nau~ne biblioteke “PloS One journal” , pratila je 33 studenta Univerziteta

G

Kupovina onlajn, i to na popustu kupe, ili pak koriste mogu}nost da na internetu saznaju sve {to `ele o onome {to planiraju da kupe. Ovu posledwu mogu}nost iskoristio je svaki drugi Kana|anin, s tim da su mnogi od wih ipak kupovinu obavili u prodavnici, gde su mogli na licu mesta da provere ono {to su ve} saznali. @iteqi Britanske Kolumbije i Alberte predwa~ili su u internet kupovini, koja se od starovremske razlikuje i po tome {to su mu{karci ~e{}i kupci. Najvi{e se kupuje sve ono {to je vezano za putovawa, potom ide zabava, po~ev od ulaznica za koncerte i sli~no, pa kwige i ~asopisi, ode}a, nakit i detaqi.

Popularnost onlajn kupovine je u porastu zbog sve privla~nijih veb-sajtova i sve ve}e dostupnosti interneta, brzih veza i mobilne varijante.

Stru~waci su ube|eni da }e ova moda biti sve prihva}enija, kako odrastaju i postaju ekonomski nezavisni pripadnici generacija odraslih uz internet.

Leri Mekkeon, vi{i istra`iva~ analiti~ar, prime}uje da mladi ve} 've`baju' kupuju}i stvari koje se na internetu mogu na}i povoqnije.

Toronto star ana|ani sve ~e{}e kupuju putem interneta, dakle od ku}e i iz foteqe, pa izostaje radost razgledawa izloga, opipavawa i isprobavawa. Istini za voqu, postoji i daqe neka vrsta virtuelnog razgledawa izloga, ali {etwa, razgovori i komentari tokom odlaska do tr`nog centra, sa osobama od poverewa ili onima voqnima da otvore nov~anik, nikako se ne mo`e porediti sa {turim birawem slika, pa makar to bilo u najudobnijim ku}nim papu~ama i ode}i.

Statisti~ari ka`u da su pro{le godine Kana|ani virtuelnim putem naru~ili robu i usluge vredne 15,1 milijarde dolara, ~ime su za preko dve milijarde prema{ili svotu iz 2007. godine. Ispostavqa se da je dve petine gra|ana, starijih od 16 godina, ve} koristilo internet za kupovinu i oni su ukupno imali vi{e od 95 miliona poruxbina.

Naravno, me|u internet mu{terijama ima onih kojima je ovo preraslo u strast, ali i onih koji tek ponekad i pone{to, stidqivo i veoma oprezno

K

Poslodavci vole honorarce Doj~e vele rilenser ili slobodan saradnik, engleska je re~ koja se danas {irom sveta koristi, a u sredwem veku su se nekada nazivali vitezovi, koji su po potrebi i za novac, odlazili u boj, naoru`ani kopqem. Biti honorarni saradnik u Nema~koj i nije tako lo{e. Najvi{e honoraraca ima u ugostiteqstvu i u kulturnoj delatnosti, marketingu i medijskim ku}ama i sve vi{e me|u stru~wacima za informacione tehnologije.

Ovi posledwi su naj~e{}e programeri, stru~waci za softver ili mre`ne sisteme i rade na projektima. To zna~i da ih odre|ena firma anga`uje za projekat, do kojeg je do{la na konkursu ili pak u okviru reorganizacije ili modernizacije sopstvenih struktura. Ova vrsta honoraraca je vrlo ~esto mawevi{e organizovana i nastupa kao tim, koji ~ini vi{e profilisanih saradnika. Taj tim slobodnih saradnika firmi nudi kompletnu uslugu.

U Nema~koj je status honorarnih saradnika regulisan zakonom, ali i tarifinim ugovorima od bran{e do bran{e. Kristijan Hope je zaposlen u „Doj~e veleu“, pri sindikatu Verdi bavi se pravima honorarnih saradnika. On ka`e da u ovoj medijskoj ku}i ima oko ~etiri puta vi{e honoraraca nego stalno zaposlenih. Ilustracije radi, ako DV ima oko 1.000 stalno zaposlenih, to zna~i da honoraraca ima oko 4.000. Fluktuacija je velika, jedni odlaze drugi dolaze i me|u wima postoje velike razlike, ka`e Hope i dodaje:

F

„Slobodni saradnik je onaj koji sam nudi svoje usluge poslodavcu. To su klasi~ni honorarci. Za wih bi se moglo re}i da su u najgorem polo`aju. Me|utim, ima i onih koji su vi{emawe vezani za redakciju. To zna~i, dolaze u redakciju jednom, dva puta nedeqno i bave se poslovima po nalogu urednika

Primawa regulisana ugovorom Tarifinim ugovorima su utvr|ene visine honorara za poslove koje slobodni saradnik obavqa. Firma je du`na da honorarcu plati najni`i honorar sa te tabele, a honorarni saradnik ima slobodu da se izbori za vi{e, poja{wava Hope.

S obzirom na tendenciju da firme, ~ak i Doj~e vele koji je deo nema~kog javnog medijskog servisa, sa svojim radnicima sve re|e sklapaju ugovore na neodre|eno vreme, konkurencija me|u slobodwacima je sve ve}a – pa je i ta sloboda borbe za ve}i honorar zapravo samo na papiru. redakcije. Ima i onih koji rade i po pet dana u nedeqi, dakle isto kao i stalno zaposleni.

Oni imaju pravo na pla}en odmor, na bolovawe, a isto tako ne mogu da budu odba~eni od danas do sutra. Dakle garantovana im je izvesna sigurnost, a ako jednoga dana do|e do prestanka anga`mana, onda imaju pravo na otpremninu.“ Dijana Ro{~i}

Mawe posla, mawe ilegalaca ispano centar "Pju“ izve{tava da je broj ilegalnih imigranata u Sjediwenim Dr`avama u padu, zahvaquju}i o{trijoj grani~noj kontroli i ekonomskim problemima u zemqi. Kako imigranti - legalni i ilegalni - `ive u dr`avi Nevadi na zapadu Sjediwenih Dr`ava.

U jednoj crkvi u kojoj se govori {panski u predgra|u Las Vegasa, lokalni stanovnici suo~eni sa te{kim ekonomskim vremenima besplatno dobijaju namirnice. Stopa nezaposlenosti u Las Vegasu je gotovo 15 odsto, {to je 5 odsto vi{e od nacionalnog proseka. Kolaps tr`i{ta nekretnina je jedan od razloga.

Mnogi imigranti koji su do{li da bi radili na gradili{tima, ostali su bez posla.

Isto tako, bez posla su ostali i oni koji su radili u kockarnicama. Gubitak posla je posebno te`ak za ilegalne imigrante koji rade u gra|evinarstvu i ~esto se sele iz dr`ave u dr`avu, ka`e poslovni analiti~ar Stiven Braun. "Na`alost, za qude u tom sektoru, stuacija je zaista lo{a u celoj zemqi“, navodi Braun sa univerziteta u dr`avni Nevadi u Las Vegasu.

H

Glorija Hernandez koja dolazi u pomenutu crkvu, ka`e da su mnogi imigranti oti{li ku}i.

"Mnogi qudi su se vratili pre svega u Meksiko. Pomogli smo mnogim ~lanovima crkve pa i onima koji nisu ~lanovi, koji dolaze s ulice, iz kom{iluka, a izgubili su posao i ku}e i moraju da se vrate u Meksiko“, pri~a Hernandez.

Hispano centar "Pju“ izve{tava o padu broja ilegalnih imigranata {irom Sjediwenih Dr`ava – za gotovo milion u odnosu na vrhunac od 12 miliona 2007. godine. U Las Vegasu je zabele`en pad od 50 hiqada.

Pomo}nik direktora Hispanskog centra "Pju“ Mark Hugo Lopez, ka`e da je gubitak gra|evinskih poslova obeshrabrio neke od onih koji bi do{li. "S druge strane, verovatno je da poo{trena kontrola ote`ava prelazak granice. Sve su to mogu}i razlozi zbog kojih qudi ili ne dolaze u Sjediwene Dr`ave - {to mo`e da objasni pad priliva imigranata, mada uz sada{we ekonomske prilike neki isto tako odlu~uju da se vrate“, ka`e Lopez.

Gotovo 400 hiqada ilegalnih imigranata je deportovano 2009,

mnogi u Meksiko. Sirija Perez, koja vodi udru`ewe imigranata iz meksi~ke dr`ave ^ivava, ka`e da su meksi~ke porodice sada

razdvojene. "Ima mnogo rasturenih porodica u kojim je jedan od roditeqa deportovan u Meksiko, a drugi mora da se nosi sa ne-

zaposleno{}u i decom ro|enom u Sjediwenim Dr`avama“, obja{wava Perez iz organizacije „^ivava bez granica“.

Fermin Ramirez, predstavnik iz Las Vegasa u savetodavnom Institutu za Meksikance u inostranstvu, koja radi za meksi~ku vladu, ka`e da mnogi odlaze dobrovoqno. "Umesto da dolazimo, idemo nazad, jer nam je tamo boqe. Nemamo dokumenta, nemamo posao – {ta nam preostaje nego da se vratimo u Meksiko. Tako razmi{qaju brojne porodice“, isti~e Ramirez.

Me|utim, Silvija Lazos, profesorka prava na univerzitetu Nevade u Las Vegasu, ka`e da se mnogi ilegalni imigranti mu~e i ostaju zbog svoje dece, koja su ro|ewem u Sjediwenim Dr`avama stekli ameri~ko dr`avqanstvo. Silvija se zbog wih nada imigracionoj reformi: "Mada se broj ilegalnih imigranata smawuje, svedoci smo i veoma stabilne populacije dece prve generacije, koja tra`e na{u pa`wu i brigu da bi se uklopila i imala mogu}osti koje im i sami `elimo da bi bila uspe{na u Americi“.

Analiti~ari ka`u da je meksi~ka ekonomija tesno povezana sa ameri~kom i da obe zemqe ~ekaju oporavak.

@ENSKA POSLA

DNEVNIK

sreda13.oktobar2010.

25

Nadoknadite izgubqenu te~nost astavqate da se bavite svojim najdra`im sportom i tokom letwih meseci? Po{teno }ete se oznojiti. Zbog toga treba da posebnu pa`wu obratite na unos te~nosti kako bi va{e telo nadoknadilo izgubqenu vodu.

sportiste koji se bave treningom izdr`qivosti. Ako vam je ciq da izgubite kilograme, izbegavajte ovu vrstu napitaka. Naime, sastojci koji se nalaze u wima mogu da goje. Najboqa opcija je uvek voda. Ako vam nije dovoqno ukusna, pome{ajte je sa sokom od limuna. Tajni savet posle sporta – popijte bezalkoholno pivo – osve`ava, smiruje i sadr`i vitamine i minerale.

A leti je hladno pivo odli~na opcija.

N

Koli~ina je va`na Kod odraslih osoba udeo vode u telu iznosi oko 60 do 70 posto. ^ak i male promene u udelu te~nosti uti~u na stawe na{eg organizma, kao {to je na primer regulacija temperature. Glavno pravilo je – tokom dana popijte oko 1,5 do 2,5 litara vode. Tokom nesnosnih vru}ina mo`ete pove}ati unos i do tri litre. Ako se napre`ete tokom sportskih aktivnosti, va{e telo prose~no gubi litru te~nosti u jednom satu! Ako se bavite sportom i tokom leta, potrudite se da tokom treninga unositedovoqno te~nosti kako biste nadoknadili izgubqeno.

Simptomi mawka te~nosti Ako ste `edni, to je ve} znak da je va{e telo dehidriralo. Dodatni simptomi mawka te~nosti su tamno`uti urin, suva usta i o~i. Kako biste znali koliko ste ta~no te~nosti izgubili tokom treninga, stanite na vagu. Pre i posle treninga proverite svoju te`inu. Oduzmite te`inu pre treninga s brojkom posle – dobi}ete ta~nu meru gubitka te~nosti.

Ispravna temperatura

Napunite rezerve

Blago rashla|ena pi}a, oko sedam stepeni, poma`u na{em telu da unutra{wu temperaturu razgradi pomo}u znojewa.

To tro{i energiju, {to je dobro ako `elimo da izgubimo pokoju kilu. Treba da pripazite na ledeno pi}e. Mo`e da prouzrokuje probleme sa `elucem.

[ta piti [ta }ete piti, zavisi od toga da li se bavite sportom zbog kondicije i zdravqa, ili uz pomo} sporta `elite da iz-

gubite vi{ak kilograma. Redovni sportisti, kojima je tokom treninga potrebna koncentracija, tra`e ugqene hidrate. A to }ete dobiti unose-

}i posebne napitke, koje mo`ete i sami da napravite. Me{ajte sok i vodu u razmeri 1:3.

Izotoni~ni napici ili proteinski {ejkovi su odli~ni za

Trening uvek zapo~nite s napuwenim rezervama vode.

Ako idete u fitnes studio uve~e posle posla, ve} na putu do teretane popijte te~nost.

Ako tr~ite vani ili se rolate, va{e telo }e izdr`ati oko 45 minuta bez unosa te~noste. Ako idete u prirodu na du`e, ponesite sa sobom te~nost. Veoma je va`no i posle treninga nadoknaditi izgubqenu te~nost. Jer, telu je potrebno sve ono {to je izbacio znojewem.

[TA NA^IN SPAVAWA GOVORI O VA[OJ VEZI

V

no govori o samoj vezi. Barem tako tvrdi Evani Tomas, autorka kwige „Tajni jezik spavawa“ (The secret language of sleep). Autorka nije samo iznenadila oba{wewima, nego i brojnim neobi~nim pozama u kojima parovi spavaju.

Svakako najpopularnija poza je takozvana „ka{ika“, kada par spava na boku zagrqen. Jedan od partnera je okrenut le|ima, dok se drugi priqubi uz wega i zagrli ga. Ova poza govori da je par veoma blizak i povezan. „Koala na glavi“ i nije toliko retka. Mu{karac spava na le|ima, dok je `ena okrenuta na suprotnu stranu. Wena glava je kod wegovih stopala, a ona svoju nogu prebacuje preko wegovog stomaka. Osoba koja se na ovakav na~in ~vrsto dr`i uz partnera tra`i uvek pohvalu i potvrdu jer samo tada je sre}na. On je pak voqan da zadovoqi svoju part-

nerku i u~ini}e sve kako bi ona bila sre}na. „Vatrogasac“ poza nastaje kada oba partnera vole da spavaju u fetus polo`aju. Okrenuti su jed-

{avawe problema. Kod wih nema puno filozofirawa, odmah se prelazi na sr` problema. „Hleb i maslac“ je veoma neobi~na poza i na prvi pogled deluje sve samo ne udobna. Hleb, odnosno mu{karac, le`i na prsima, dok maslac, `ena, tokom no}i jednostavno legne na wega. Ova poza pokazuje da je re~ o izuzetno kompatibilnom paru koji jednom kada se prona|e vi{e ne pu{ta. „Lagana vaga“ pristaje parovima koji vole da spavaju na boku. Jedan partner je na svojoj strani, dok drugi voli da spava sa zgr~enim nogama koje tokom no}i dodiruju le|a partnera.

Re~ je o veoma fleksibilnom paru koji ~esto mewa uloge u vezi.

Nije retkost da se jedne godine jedan partner brine za doma}instvo, a ve} druge gradi karijeru. „[aputawe u krevetu“ ubraja se u ~este poze brojnih pa-

erovawe da se kile tope same od sebe pri konzumaciji raznih tableta, ~ajeva i drugih napitaka je zabluda. Jedna pilulica sigurno ne}e isklesati telo. Re~ je o ~istoj prodaji nepotrebnih preparata. Boqe taj novac ulo`ite u zdrave namirnice.

Kilograme ne mo`ete samo izgubiti provode}i prehrambeni re`im. Vreme je da se pokrenete. Drasti~ne dijete smawuju masu mi{i}a, {to zna~i da ostanete mlohavi, ~ak i kada stanete u mawi konfekcijski broj. Uz to, {to du`e sprovodite dijetu, sve vi{e usporavate metabolizam. Kada na kraju prestanete s wom, kilogrami }e se vratiti. Boqa kombinacija je zdravija ishrana, s obaveznim telesnim aktivnostima. Pri tome pripazite da ne radite samo takozvane kardio ve`be. Ako se upi{ete u teretanu, izaberite aerobik koji topi kile, takozvani fet

V

burning. To su ve`be gde }ete ubrzati rad srca, i po~eti da se znojite. Ako uz to kombinujete i ve`be za mi{i}e, telo }e vam biti zahvalno.

Nikad je preska~ite doru~ak jer je on najva`niji obrok dana. Posle osam sati sna telo vapi za energijom. Ako ne dobije potrebne namirnice, mawak energije nadokna|uje iz mi{i}a. A to je zna~i da se metabolizam ne pokre}e. Istra`ivawa su dokazala da qudi koji doru~kuju unose mawe kalorija tokom dana. To je prednost, jer unesene kalorije tokom jutra se potro{e do ve~eri. Obavezno doru~kujte, a pri tome ne mislimo samo na dozu kofeina.

Telu je potrebno osam sati sna dnevno. Ako ga ne dobije, po~iwe da lo{e funkcioni{e.

To je stresna situacija za organizam koji po~iwe da proizvodi hormone koji ote`avaju gubqewe kilograma.

Do bebe 104 puta

„Lagana vatra” za strast erovatno ne pridajete veliku va{nost na~inu na koji spavate zajedno s partnerom. Ali izgleda da poza u kojoj zajedno tonemo u san i te kako pu-

Gre{ke koje ote`avaju gubitak kilograma

rose~an par po{to odlu~i da napravi dete ima 104 polna odnosa pre nego {to do|e do trudno}e. Nau~nici su izra~unali da prose~noj `eni treba {est meseci, tokom kojih polne odnose ima ~etiri puta nedeqno, kako bi za~ela prvo dete.

Svaka deseta `ena je tokom razdobqa u kom je `elela da ostane u drugom stawu za vre-

P

me ovulacije tra`ila od supruga da odgodi sve obaveze, pa ~ak i poslovne, pi{e portal firstresponsefertility.com.

Nasuprot tome, ~ak 70 posto anketiranih `ena je izjavilo da je `elelo da trudno}a bude plod spontanog seksa te da su izbegavale programirani pristup polnom odnosu.

Anketiranim mu{karcima je bilo sveedno da li se radi o pontanom seksu ili pomno

planiranom ~inu, wima se svidela u~estalost odnosa u tom razdobqu.

- Iako se brojka od 104 polna odnosa pre nego {to do za~e}a do|e ~ini dosta velika, nema mesta za brigu - tvrdi dr Majk Smit, koji je sproveo istra`ivawe na 3.000 novope~enih majki.

- Moramo da naglasimo da kod parova koji ne planiraju decu ve} posle prvog polnog odnosa mo`e da do|e do za~e}a, tako da je za{tita nu`na ukoliko ne `elite da brzo postanete roditeqi isti~e Smit.

Jednom prevarant, uvek prevarant? requba.

Neverstvo.

Prevara. Kako god je nazvali, ne umawuje te`inu razo~arewa i bola koju nam je nanela osoba koju volimo. Dok neki od nas nikad ne bi mogli da oproste prevaru, drugi }e ipak dati jo{ jednu {ansu osobi koju vole. Ali mo`emo li da budemo sigurni da nas partner ne}e opet prevariti? Je li istinita ona – jednom prevarant, uvek prevarant?

Dok ~esto prevara vodi prema prekidu qubavnog odnosa, u nekim okolnostima ona ~ak i u~vrsti vezu. Osoba koja je po~inila prequb, ~esto posle toga shvati koliko mu je partner s kojim je u vezi va`an. Ali ho}e li se odnos nastaviti ili ne, za-

P

no prema drugome. Mu{karac spava na jastuku, dok je `ena u istom polo`aju, ali naslonjena na wegova bedra i svojim rukama ga dr`i za noge. Par koji spava u ovoj poziciji ne voli duge rasprave,nego odmah prelazi na re-

rova. Naj~e{}e `ena le`i na le|ima, dok mu{karac u nagnutom fetus polo`aju le`i naslowen glavom na wen trbuh. Ovaj par je strastven i ~esto ih wihova strast dovodi do samog ruba.

visi koliko je prevareni partner spreman da oprosti.

Postoje osobe koje }e posle prevare shvatiti koliko su zabrqali, ali uvek postoje i one kojima monogamija jednostavno nije u krvi. Oni ne znaju kako da budu verni. Jedino zaju da lete sa cveta na cvet. Da li va{a druga polovina pripada ovoj kategoriji, nikad ne mo`ete biti sasvim sigurni.

Naravno, ~esto reputacija koja prati neku osobu bazirana je na istini. Ali isto tako ta reputacija mo`e da zna~i da on do sada nije prona{ao onu pravu s kojom `eli da bude veran. Jedino {ta mo`ete da uradite je da izo{trite svoja ~ula. Mo`da }e se s vama promeniti. Ali isto tako postoji i mogu}nost da }e i vas varati.

26

sreda13.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

sreda13.oktobar2010.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a

27

Posledwi pozdrav na{em

Paji

Biba

preminula posle duge i te{ke bolesti, 12. 10. 2010. godine.

od dru{tva iz Majevi~ke 39: Laze, Cvete, Qubi{e, Rade, Obrada, Stevice i Duke.

12596

Sahrana je 14. 10. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Svetko, sin Miodrag, }erka Nata{a i unuci Du{an, Igor i Milo{.

DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din.

Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 066/9402003, 062/967-3886.

12526 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 062/966-23-74, 066/9346-458, 062/967-38-99.

12527

12598

Olivera Raja~i} Najdra`a drugarice, druga majko, hvala ti na nesebi~noj podr{ci pru`enoj tokom svih ovih godina. Moja deca su te volela kao drugu majku. Tvoje re~i su im puno zna~ile. Bila si pravi prijateq na{e ku}e i dok je nas bi}e{ nam u srcima.

Sne`ana, Dragan, Kristina i Nikola.

Draga na{a

12594

Posledwi pozdrav

Biba

Posledwi pozdrav Milicinom suprugu

ve~no }e{ `iveti u na{im mislima.

Tvoje sestre: Radmila i Gordana sa porodicama.

12601

Mladenu Kojdi}u

SLOBODAN gospodin VSS Novosa|anin 70 godina 168/75 kg `eli prijateqstvo sa gospo|om do 60 godina. Telefon: 064/226-6557.

12441

PRODAJEM lokal 55m2 ugao Kisa~ke ulice i Bulevara Kraqa Petra I, izlog na obe ulice, cena 70.000E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

12507

Posledwi pozdrav bratu, stricu i deveru

dragom

Jo`efu Milinskom

od kom{ija iz Ul. Kestenove - Bocke.

od wenih kolega i koleginica sa posla.

12602

12585

Posledwi prijatequ

Dragi na{

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste, profesorica.

Telefon: 021/530-088.

12139

GARSOWERA, 36,5m2 {iri centar, name{tena. Telefon 063/8563-983.

12564 IZDAJEM name{tenu garsoweru u centru, odmah useqivu, Ul. Vuka Karaxi}a br. 5.

Telefon: 063/898-6397 i 021/823217.

12431 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru kod fakul-teta, drugi sprat, 30m2, dva le`aja, ve{ ma{ina, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

12511

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke. Telefon 064/3394548.

11211

HITNO prodajem lokal 50m2 u Mi~urinovoj ulici, ispuwava uslove za apoteku, izlog do ulice, cena 41.000E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 12506

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

12050 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330.

12424

pozdrav

dragom

Draganu Mu{ickom

Uspomenu na tebe ~uva}e: brat Qubomir, snaja Mileva, brati} Sa{a i bratanica Nata{a.

Draguse zaista si nam bio drag, ~ak i mnogo vi{e od toga...

Paji Bela Pinter i Milo{ ^avi} sa porodicama.

Rade i Sowa.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje iznosene koke nosiqe i sviwske polutke. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

12530

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

11832 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefoni: 6618- 846, 063/84-85-495.

12112

12605

Dragi moj

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. 10. 2010. godine preminuo na{ dobri otac, deda i suprug

Posledwi pozdrav dragoj

Draguse prijatequ, hvala ti na svemu, bio si jedinstven.

Nedostaja}e{ mi...

Biserki Blagojevi} Bibi

Aleksandar Staki} ro|. 1932. godine

od porodice Bla`evi}.

Sahrana je 13. 10. 2010. godine, u Bege~u, u 13 sati.

O`alo{}eni: sinovi Vojislav, Sr|an, supruga Vera, snaje Qiqa, Arlin, unuk Aleksandar i unuka Veronika.

12590

12583

Ivana Trifunovi}.

12604

12584

12603

28

^ITUQE z POMENI

sreda13.oktobar2010.

Posledwi pozdrav dragoj mami

DNEVNIK

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. 10. 2010. godine iznenada preminuo na{ voqeni

Pavle Radosavqevi}

Pavle Radosavqevi}

Oliveri Raja~i} - Laji} od sinova: Marka i Nikole.

Ispra}aj je u sredu, 13. 10. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Vera, }erka Tawa i sin Dejan sa porodicama.

12588

Olivera Raja~i} - Laji} Sahrana je u ~etvrtak, 14. 10. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru, i neka su an|eli s tobom.

Tvoja sestra Branka.

na{em

Posledwi pozdrav na{em dugogodi{wem dragom prijatequ

Pavlu Radosavqevi}u Paji

Pavlu - Paji Radosavqevi}u

„Savi}u� na{, zauvek }emo te voleti.

Mnogo }e{ nam nedostajati!

Sin Dejan, snaja Tawa, unuk Aleksa i unuka Dajana.

Tvoje unuke: Milka i Tijana.

12553

12554

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav stricu

Stevanu Pavlovu

Draganu Mu{ickom

Tvoji prijateqi: Bo{ko i Mara Milo{evi}.

od: Stevice i Cece, i porodica: Radovanovi} i Stankovi}.

od sinovca Milana.

Tawa, Rade, Marko i Marina.

12555

12557

12561

12569

12589

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Pavlu Radosavqevi}u

12551

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Iznenada si nas sve napustila draga sestro.

Posledwi pozdrav dragom tati, svekru i dedi

Dana, 9. 10. 2010. godine prestalo je da kuca veliko i plemenito srce mog

Aleksandar Ilievski Pavlu Radosavqevi}u Paji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

potpukovnik u penziji

od porodica Zavrtanik.

Sahrana je u ~etvrtak, 14. 10. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Hvala mu za svu dobrotu koju nam je pru`io. Osta}e ve~no u na{im srcima.

O`alo{}eni: supruga Jelena, sin Aco, snaja Jasmina i unuke Sowa i Nata{a.

12592

12576

Posledwi prijatequ

pozdrav

velikom

Dragana Mu{ickog

Sahrana je u ~etvrtak, 14. 10. 2010. godine, u 15.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav velikom ~oveku i na{em dragom prijatequ

Tvoja Dora.

12567

Ana Deli}

Aleksandar Ilievski

Pavlu Radosavqevi}u

Sahrana }e se obaviti 13. 10. 2010. godine, u 13 ~asova, na Gradskom grobqu u Vrbasu.

od porodice Jova Stojanovi}a.

O`alo{}ena porodica.

12586

Posledwi pozdrav na{em

12591

Posledwi pozdrav suprugu, tati i dedi

Dragi na{ deda, puno te volimo i osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Posledwi pozdrav dragom kumu, kolegi i prijatequ

Aleksandru Ilievskom

Tvoje unuke: Sowa i Nata{a.

Marija i Radica - Mi{a Mihajlov.

12577

12578

dragom

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kom{iji

Pavlu Radosavqevi}u

Na{e decenije zajedni~kog dru`ewa ostaju sada utkane u trajne i duboke uspomene. Tvoje veliko srce je prestalo da kuca a u wemu je uvek bilo mesta za sve nas.

Ostaje nam se}awe na tvoj osmeh.

Voji Vladisavqevi}u

Dragusu

1925 - 2010.

Zauvek }e{ nam ostati u mislima i srcima.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoji prijateqi: Brankica i Maki.

12597

Sahrana je danas, 13. 10. 2010. godine, u 14 ~asova, u Bano{toru.

Ku}a `alosti Cara Du{ana 6, Bano{tor.

O`alo{}eni: supruga Jela, sin \or|e, snaja Ida, unuci Igor i Vojislav.

12587

Pavlu Radosavqevi}u Paji Tvoj kum Milan [iqegovi} sa porodicom. od porodice Ga~i}.

12575

12572

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Danas se navr{ava {esnaest tu`nih godina od kako nisi sa nama na{ voqeni An|ele

Posledwi pozdrav

Sa tugom se zauvek opra{tamo od jedinog brata, devera i strica

Ru`i Milo{evi} Antonia ^egar

Hvala za mnogo lepih godina dru`ewa.

Volimo te.

Tvoji najmiliji.

Posledwi pozdrav voqenom prijatequ

na{em

Dragi{a, Jasna, Vojin i Tamara.

Posledwi pozdrav

Pavlu - Paji Radosavqevi}u

Du{anu Atanackovi}u

prim. dr Du{ana Atanackovi}a

Kumovi: Dara Krsti} i porodice Stilinovi} i Dimitrijevi}.

29

sreda13.oktobar2010.

Dragi Du{ko, nikada te ne}emo zaboraviti, u nama }e{ ve~no `iveti.

Odajemo du`nu zahvalnost.

po{tu

i

Marika i Jo{ka.

Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

12521

59160/P

12525 12528

12537

Posledwi pozdrav Aleksandrovom tati

Posledwi pozdrav svom dragom prijatequ

Jo`efu Milinskom

Jo`efu Milinskom

POMEN Navr{ava se pet godina od kako su nas napustili na{i dragi

Jelena Ilija{evi}

Tihomir Jankov

ro|. Jankov

21. 10. 2005. god.

od porodice Krwetin.

Dragi na{

Mladene Nikole Tili}a odlazi{ za svojom k}erkom...

Bi}emo uz tvoje najbli`e.

Zaborava i utehe nema, niti mo`e biti.

Milan i Aleksandar.

S tugom se opra{tamo od na{eg druga

Tvoji: mama Qubica, brat Slobodan i suprug Zoran.

Jasna Gulan i Emil Kadiri}.

Porodice: Kucurski i Te{i}.

12472 12531

Posledwi pozdrav dragom i cewenom prijatequ

12539

Na{a draga

12543

12570

Posledwi pozdrav stricu

Vreme Te je odnelo. Kako odmi~e daqe, tuga je sve ve}a.

Nedostaje{.

Povodom pet godina od tragi~ne saobra}ajne nesre}e u kojoj su izgubili `ivote na{i najmiliji

Na{ dragi

Rajna Zdravkovi} ro|. Milosavqevi}

Paji Radosavqevi}u Kada gubimo dragu i voqenu osobu, bol je uvek velika a tuga neizmerna.

preminula je 11. 10. 2010. godine, u 87. godini.

Sahrana je danas, 13. 10. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Stevanu Pavlovu Stevan Pavlov Ciga od sinovca @arka.

Porodica Mitri}.

O`alo{}eni: }erka Sne`ana i sin Dragan sa porodicama.

12563

12566

12560

Stomatolo{ka poliklinika „Dentalend� iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti

Dana, 5. 10. 2010. godine zauvek nas je napustila na{a draga majka, baka i prabaka

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Desanki - Desi Bozejac

Desanke Bozejac

Mladen Kojdi}

mr Sava Mihi}

Sahrana je danas, 13. 10. 2010. godine, u 17.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

mr @ivka Mihi} Supruga Leposava, }erke Milica i Slavica i unuka Zorana.

Sa zahvalno{}u pamtimo qubav, dobrotu i mudrost koju su nam ostavili i koji i danas u nama `ive.

Porodica Mihi} sa Novog Zelanda.

12565

12433

usnuo je i oti{ao za svojom k}erkom.

Sa qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u }emo ga ispratiti danas, 13. oktobra 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Wegova porodica.

12542

Katica Putnik ^uva}emo najlep{e uspomene na wu.

od wene Smiqke.

Posledwi pozdrav dragoj tetka Desi od osobqa.

]erka Du{ica, zet Dragan, unuci: Marko, Tijana i Zorana i praunuci: Stefan, Vlada, Dragana i Aleksandra.

12535

12536

12562

Posledwi pozdrav dragoj

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 10. 2010. godine preminula na{a draga

Desanka - Desa Bozejac

Dr Du{an Atanackovi} Sa velikom tugom i `alo{}u opra{tamo se od dugogodi{weg ~lana na{eg kolektiva dr Du{ana Atanackovi}a.

Dr Atanackovi} je svojim dugogodi{wim radom u Institutu za plu}ne bolesti ugradio svoju li~nost i tako dao svoj ogroman doprinos u razvoju medicine kako u stru~nom, tako i u nau~nom i nastavnom radu.

Kao takav osta}e zauvek zapam}en od strane svih nas koji smo ga poznavali kao kolegu, saradnika i prijateqa.

tetka Desi

ro|. Gajinov 1925 - 2010.

Sahrana je u ~etvrtak, 14. 10. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica Ivanovi}.

Kolektiv Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica.

O`alo{}eni: sin Zoran, snaja Branka i unuk Bane.

12532

59162/P 12534

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 22.00 22.30 22.35 23.00 23.05 23.35 01.35

TV PROGRAM

sreda13.oktobar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi Bajko kviz Vesti Ples no stres Plej gejms Ideologije i ideali Kuhiwica Vesti Signali Preokret Vesti Zajedno Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi TV Dnevnik Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop - kviz Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Akademskih pet minuta Plavi krug Matica (vesti iz Matice) ^ari ribolova Sako i Vinceti, film Preokret

Bila jednom jedna nedeqa (Panonija, 21.30) 06.00 07.30 08.00 09.00 09.15 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 14.00 14.55 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Tin in Qubav na prodaju Tojotin svet prirode Tin in Bila jenom jedna nedeqa Situacije Beli luk i papri~ica Hronika op{tine Vrbas Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Travel Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo

Dobrila [okica

Plavi krug Novo izdawe emisije posve}eno je se}awima na godine provedene sa gluma~kom gromadom, legendarnom Femom iz „Pokondirene tikve“.

O prvakiwi Drame SNP-a Dobrili [okici govore wene kolege: Milica Radakovi}, An|elija Vesni}, Baja Gardinova~ki, Dejan Pen~i} Poqanski, Novak Bilbija, Gordana \ur|evi}-Dimi}, Aleksandar Gajin i Predrag Mom~ilovi}.

Autorka: Ivana Petrovi} (RTV 1, 22.35)

06.30 07.00 08.00 08.10 08.35 08.50 09.15 10.00 10.15 10.40 11.40 12.30 12.40 13.15 14.10 14.45 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.35 00.25

Kuhiwica (ma|) Bez uputa Emisija za decu Pitam se, pitam Kad zazvoni Present Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi Vesti (ma|) Makedonsko sonce Asunta spina Koncert evropskog studentskog Kamernog orkestra Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rom) Poslovni uspeh (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) ^etiri, film Asunta Spina TV Prodaja

06.05 08.00 09.02 09.59 10.29 11.00 12.00 12.38 12.53 13.51 15.15 16.02 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05

Hrana i vino Evo nas kod vas Fan ingli{ Objektiv Put za Ejvonli Dok. program Objektiv Ubistva u Midsomeru Objektiv [esto pitawe Fan ingli{ Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Neon siti NS popodne Azbuka roditeqstva Objektiv Hrana i vino Drum Vitra` Put za Ejvonli Objektiv Ubistva u Midsomeru

08.00 ATP Masters [angaj 16.00 Ful Tilt poker 17.00 Kvalifikacije za EP: [kotska-[panija 18.45 Svetski Sport magazin 19.15 Kvalifikacije za EP: Holandija–[vedska 21.00 NHL: Detroit–Kolorado 23.00 Ful Tilt poker 00.00 ATP Masters [angaj 02.30 NHL: ^ikago–Ne{vil

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Portret, 08.30 Crtani film, 09.00 Vetar u le|a, 10.00 Abs {ou, 10.30 Veze, 11.30 Travel, 12.00 Drecun, 12.30 Mini koncert, 13.00 Puls +, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Slavni parovi 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Vip, 18.00 Vetar u le|a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Modus vivendi, 00.30 Slavni parovi

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.04 07.38 07.49 08.03 08.23 08.32 09.30 10.00 10.30 10.59 11.27 12.15 12.52 13.52 14.52 15.15 15.30 16.00 16.35 17.01 17.37 17.30 18.04 18.16 18.31 18.51 20.00

Neboj{a Glogovac

Bure baruta Radwa filma de{ava se u Beogradu sredinom devedesetih godina 20. veka, kada brutalnost i nasiqe postaju deo svakodnevne realnosti. Niz odvojenih pri~a me|usobno je povezan situacijama nasqa.

Uloge: Mira Bawac, Azra ^engi}, Bogdan Dikli}, Milena Dravi}, Neboj{a Glogovac, Mirjana Jokovi}, Miki Manojlovi}, Ana Sofrenovi}, Danilo-Bata Stojkovi} Re`ija: Goran Paskaqevi} (RTS 1, 22.02) 21.00 22.02 23.45 00.00 01.08 01.29

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 17.00 17.10 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Trag Rokovnik Kapri Dnevnik U zdravom telu Porodica Soprano Ivan, film Vi i Mira Adawa Polak Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa

03.09 04.03 04.40 05.11 05.47

Svedok Film: Bure baruta Dnevnik Porodica Soprano Sta`isti No}ni bioskop: Protiv vetra, film Svedok Oko Trag TV prodaja Verski kalendar

06.40 07.10 07.25 08.20 09.30 10.00 11.00 11.30 12.30 13.00 15.00 15.55 16.45 17.15 17.45 18.00 18.25 18.55 19.40 20.10 21.00 22.00 00.00 00.30 01.00 02.00 03.00 04.00 05.00 06.00

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena se}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Galileo Cena sre}e Seks i Grad Film: Olujno nebo ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Galileo Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Sve za qubav Hiqadu i jedna no} Paklena kuhiwa Film: Crni kadilak Sve za qubav Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil Seks i grad Largo ^ari Opasne igre Take{i

21.00 22.01 23.56 00.27 00.51 01.50 02.15 02.40

Kuvati srcem Brodi} Elijas Ruske bajke Putovawe sa Terijem Ka`i mi, ka`i Klinika Vet Animalia Interfejs TV mre`a Evropa i Srbi Muzika starog sveta Gitar art festival Trezor Klinika Vet Animalia Tuma~ewe kwi`evnog dela Tehnologija danas Ovo je Srbija Pogled Bioetika, nau~ni program Sabor folklornih ansambala „Zlatni opanak“ [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Putovawe sa Terijem Ka`i mi, ka`i 60 godina ppozori{ta Bo{ko Buha, prenos Kapri Umreti za, film Sav taj ples Tehnologija danas Trezor U svetu Beokult Gitar art festival

Nikol Kidman

Umreti za Suzan Stoun `eli da postane televizijska voditeqka, i spremna je sve da u~ini kako bi dobila ono {to `eli. Svesna je da mo`da i nije profil osobe koji je neophodan da bi to postala, ali uprkos tome odlu~na u svojoj nameri...

Uloge: Nikol Kidman, Met Dilon, Hoakin Finiks, Kejsi Aflek Re`ija: Gas van Sant (RTS 2, 22.01)

07.00 07.30 08.30 09.45 10.00 12.00 12.15 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00

Simpsonovi Gor{tak Red i zakon Top {op Za dobar dan Vesti u 12 Elizabeta 2 Vesti u 14 Milica² Rt gneva Mental NCIS Vesti Simpsonovi Kefalica Denis napast Milica² 24 Film: ^etiri brat Red i zakon Milica² Film: Pravna plavu{a

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

DNEVNIK

c m y

30

Kejt Bekinsejl

Igra sudbine Yonatan i Sara su dvoje Wujor~ana, koji se slu~ajno sre}u tokom kupovine novogodi{wih i bo`i}nih poklona. Qubav na prvi pogled je o~igledna i Yonatan odmah predla`e da iza|u ponovo.

Uloge: Yon Kjuzak, Kejt Bekinsejl Re`ija: Piter ^izholm (B92, 21.00) 10.00 10.35 11.25 12.00 14.00 15.00

17.45 18.30 19.15 19.35 20.00 21.00 23.05 23.35

Vesti za osobe o{te}enog sluha Indija Top {op Film: Opasne obline Najja~i ostaju Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: @ivot Vesti B92 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: @ivot Zloglasni atentati Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini s Madagaskara Najja~i ostaju Film: Igra sudbine Vesti B92 Film: Isto~no od raja

10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 03.00

Farma Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand parada Trenutak istine Farma Film: Insajder Film: Zakon oru`ja

16.00 16.35

05.30 08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.00 20.00 20.55 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30 01.30 02.00 02.30 04.30

Jutarwi program Iza neba Nodi u zemqi igra~aka Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Fantomacan Iks Dork hanters Zdravo, Kiti Kalamiti Yejn Kilari Mra~no proro~anstvo Yem Presovawe Tele{op Vesti Raven Jelena Tele{op Film: Put ka Houp Rouzu Telemaster Ne mo`e da {kodi Dangube Uspon velikih sila Jelena Vesti Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Man vs. Woman Karaoke Stefan Braun Raven 18 Riko{et I to je `ivot Man vs. Woman Karaoke Stefan Braun Film: Put ka Houp Rouzu Jelena

Lane Gutovi}

Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Bez tajni, a uz dobro vino u opu{tenom razgovoru sa Milanom-Lanetom Gutovi}em, ima}ete priliku da saznate tajne mnogih qudi iz javnog `ivota. Onaj ko se ne bude pojavio na ve~eri, verovatno i nema {ta da ka`e i poka`e...

(Hepi, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

sreda13.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi}

Mira Furlan

07.00 09.07 10.25 11.05 11.15 12.00 12.16 12.32 13.20 14.18 15.00 15.40 16.15 17.45 18.25 18.40 19.30 20.15 20.55

SERIJA

Najboqe godine Sre}ko je poginuo i sprema se bdewe. Kako nije bio omiqen, Sebo dovla~i Danicu da bar ona do|e. Suzana okrivi Lorenu za Sre}kovu smrt, jer nije na vreme dala novac za sanaciju opasnog bunara. Violeta po~iwe da fanati~no prou~ava Bibliju...

Uloge: Antun Tudi}, Hrvoje Horvat, Asja Jovanovi}, Ksenija Paji}, Katarina Radivojevi}, Jasna Odor~i}, Mira Furlan, Du{ko Valenti} (Nova TV, 20.05) 07.10 07.20 07.35 08.00 08.25 10.25 12.25 13.15 14.15 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.05 22.15 23.20 23.35 01.35 02.05 02.35 04.05

Bumba Fifi i cvetno dru{tvo Rori Mini kviz Dona Barbara U ime qubavi IN magazin Najboqe godine Dona Barbara U ime qubavi Vesti Nove TV U ime qubavi IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Periferija siti Ve~erwe vesti Ri~i Rih, film Seks i grad Bra~ne vode Rehabilitacija, film Ezo TV, tarot {ou

08.00 Kako su napravqeni „Majmuni“ 09.00 Lov na Careve krstarice 10.00 Ubistvo Anrija 4.

11.30 Velike britanske vojskovo|e 12.00 Sikert protiv Saryenta 13.00 Rat na Arktiku 14.00 Rimsko carstvo 15.00 Gerouov zakon 16.00 Vivaldijevim stopama 17.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 18.00 Vajat Erp 19.00 Gra|evinska ~udesa: Yinovski Buda 20.00 Heroji, kult i kuhiwa 21.00 Soma 23.00 Gerouov zakon 00.00 Vivaldijevim stopama 01.00 Faraoni koji su izgradili Egipat

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Ivica i Marica Ni na nebu ni na zemqi Pasija po Yo{ui Tri musketara Strah Iks Sekretarica Nole {ou Medicinske sestre

06.00 07.50 08.15 10.15

Belami Filmovi i zvezde Bo`i} Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 Zvezdane staze: Prvi kontakt Sivi vrtovi Uhvati Smarta Prva damska detektivska agencija - Dijamant iz Bocvane Ledeno doba 3. dinosaurusi dolaze Luda no} u muzeju 2 Deseti krug ^ita~

12.10 14.00 15.45 17.35 18.30 20.05 21.50 23.20

22.30 23.15 00.02 00.50 01.30 02.15 03.00 04.50

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija Overlend 4, dok. serija Kod Ane Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Sutra je novi dan Re~ i `ivot Luda ku}a Alpe-Dunav-Jadran Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik Stipe u gostima Hrvatska kinoteka: Qubavna pisma s predumi{qajem Dnevnik 3 Drugi format CSI: Las Vegas Galaktika Sutra je novi dan 2 24 Prekid programa radi redovnog odr`avawa ure|aja 8. sprat, tok {ou

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 20.00 03.00

Misteriozni putevi Tele{oping Bez traga Dijagnoza ubistvo Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Zakon i red Dijagnoza ubistvo

06.50 08.50 10.05 11.10 11.30 13.00 14.45 15.35 17.15 18.30 18.55 19.10 20.00 21.30 22.30 23.20 00.20 00.30 02.10 03.10

RTL ritam zona - Retro Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv 1001 no} Heroji iz strasti An|eo i vrag Klon Bibin svet Vesti Ekskluziv Ve~era za 5 1001 no} Kosti Put osvete Zaboravqeni slu~aj Vesti Golfbrejker, film Astro {ou Najgori neprijateq

SERIJA

Zaboravqeni slu~aj

Yon Turturo

Ko je ovde lud Everet, Delmar i Pit su trojica zatvorenika koji be`e s prisilnoga rada. Ciq je da pobegnu {to daqe, prona|u milion i dvesto hiqada sakrivenih dolara i zapo~eti novi `ivot...

Uloge: Yory Kluni, Yon Turturo, Tim Blejk Nelson, ^arls Durning, Yon Gudman Re`ija: Yoel Koen (HRT 2, 20.00) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.10 12.15 12.45 13.30 14.15 15.00 16.25 16.45 17.30 17.55 18.30 19.00 19.40 20.00 21.50 22.35 23.20 23.40 00.05 00.55

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Beverli Hils Proces Eko zona Paralele Lice nacije Galaktika [kolski program Dolasci i odlasci, film Jelovnici izgubqenog vremena Veronika Mars Moja `ena i deca e-Hrvatska @upanijska panorama Overlend 4, dok. serija Hit dana Ko je ovde lud, film CSI: Las Vegas 24 Nove avanture stare Kristine Dr`avnik novog kova Plavci Kineska pla`a

07.00 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.45

Zamak no}nih mora Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Kabina Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Studio [andon Ve{tac 3. Kraj nevinosti Majstori horora Ukr{teni svetovi No} begunca Yinovsko hila ~udovi{te

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.50 18.00 20.00 23.10 01.00

Sablasni okean Opasna {ifra Klub otmi~ara Mra~ni kristal Petak posle petka Spremni za igru Nepobedivi [uwala Nikson Sablasni okean Lezbejke 4.

– erotski dnevnik

Predmet istrage je ubistvo 14-godi{we devojke koje se dogodilo 1991. Sa sestrom je `ivela u domu porodice koja ih je usvojila, a ubijena je ubrzo po{to se potvrdila kao uspe{na reperka na hip hop sceni kojom vladaju bande...

Uloge: Ketrin Moris, Deni Pino, Yeremi Re~ford, Tom Beri Re`ija: Yeri Bruhajmer (RTL, 23.20)

Ketrin Moris

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se pravi?

Kako to ide Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Peta brzina Prqavi poslovi Najte`i poslovi na svetu Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe na Berov na~in Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Kako to rade?

Pre`ivqavawe Bes tornada Drvose~e iz mo~vare Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Pre`ivqavawe

08.40 09.30 10.30 14.00 18.00 19.00 19.10 19.50 20.50 20.55 22.25 22.30 23.05 23.15 23.45 00.15

Letwi biatlon Fudbal Fudbal Tenis Fudbal Fudbal Svi sportovi Kowi~ki sport Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Fudbal Olimpijske igre Fudbal

Lete qudi i to~kovi posle Osme sednice rebrojavam seobe od mog dolaska u Beograd 1. vog to~ka u~ini mi se ~udnim. Pri|oh da pogledam. septembra 1961. Grad je bio oki}en zastavaIz to~ka behu izva|ena tri dr`e}a {rafa. Kao da je ma, na trotoarima su se tiskale gomile, punespretnog lopova neko prekinuo u poslu. ^etvrti {tene s posla da izigravaju odu{evqewe do~eka: po{raf je stajao odvijen, ali postavqen da dr`i to~ak ~iwala je Prva konferencija nesvrstanih. Na licineko vreme. Namah shvatih {ta je planirano. On bi ma ne be{e ni radosti ni tuge, zurili su kao da gledr`ao dok auto ne iza|e na ulicu, kojom dawu i no}u daju ne{to ve} vi|eno i mahali zastavicama. Prvi tutwe te{ki kamioni, i po{ao pravo pod to~kove neput sam u`ivo video ne qude nego masu.

Dr`e}i kartonski kofer u ruci, pro|oh iza wihovih le|a i uputih se ka stanu koji je iznajmila majka mog druga za svog sina i mene. Ova je seoba 16. ili 17. Mo`da i 18. Vredi jedino ako je posledwa. Muka mi je od pakovawa i raspakivawa, kupovine name{taja, upoznavawa suseda i ~lanova ku}nog saveta, ponovnog sre|ivawa biblioteke (uvek nedostaje nekoliko kwiga, negde se izgubile ili sam ih sam zaturio, a ne mogu na}i upravo one koje tra`im). Zato ka`em Mariji: „Iz ovog stana iza}i }u samo s nogama napred“. Zvu~i budalasto, ali tako mislim. Vi{e ne}e biti seoba, ako to od mene zavisi. Kreta}u se izme|u ovog stana i „Prosvete“, koja je nekoliko stotina metara daqe. Izme|u stana i na{e ku}e na brdu pored Kragujevca vikendom. Putova}u samo kad moram. Ako je pravi, jedan grad je dovoqan za ~itav `ivot. Ako nije, onda je dobar jedino kao zamena za pakao. *** Uselili smo u trougao izme|u Radija „Politike“, Televizije i Savezne skup- Bulatovi} sa svojom qubqanskom porodicom {tine, ta~no pored „Ateqea 212“ i „Srpske kafane“. Sve {to volim u Beogradu i neke grdosije. Zagrlio sam Mariju, dugo smo sedeli u {to mi zna~i, oko nas je. Imamo nove susede, neke autu, }ute}i. Ni pomislili nismo da to prijavimo dobro poznajem. Mnoge, previ{e. Pre svega desetine policiji. A ja sam „incident“ potisnuo u zaborav. qudi s Radija i gomilu novinara sistema „Politi*** ka“, sve iz redakcije „Nina“, moje omiqene novine u Nekad bih se radovao blizini Bulatovi}a, mog koju svra}am kao u svoju ku}u i gde me primaju kao [izobula, Bukija, Bu}e i Bukifera. Mogao bih izsvog. Zatim glumce i osobqe „Ateqea“: odgledao misliti jo{ nekoliko imena, sva bi mu odgovarala. sam sve wihove predstave i potom ih vi{e puta odNije umeo da vodi, ali smo ga sledili. Nije bio {ef slu{ao preko zvu~nika u bifeu, pijuckaju}i s onima {kole, ali mi smo se ose}ali kao wegovi u~enici i koji nisu na sceni. U Uulici bra}e Jugovi}a je @ikad to nismo priznavali. Voleo sam wegov korozika Pavlovi}, stari pobuwenik koji jo{ snima tmurvan duh i nemilosrdne {ale na ra~un ~ar{inlija, ne filmove i pi{e mra~ne precioza i budala, optimikwige: nekad su nas optu`izam wegovog ludila, wegov ^im nema argumente, Miodrag vali za crni talas. Levo je neumorni ~apkunsko-zlobni Bulatovi}, moj drug i nekada Palmoti}eva, a u woj Fikikot. Ali Bule vi{e nije lip David, Milovan \ilas kwi`evni uzor, vre|a. Meni ka`e: Bule, prestao je biti kritii Desa Trevizan. Malo is~ar svega banalnog i glupog, Vi Srbijanci ste robovi. pod, moj drug i nekad kwiizgubio je duh i duhovitost, Mali, krivonogi, }elavi i guzati. od spontanog kosmopolite `evni uzor Miodrag BulaVolim Slobu jer vas mrzi! tovi}. I on je dobio ru{epostao je veliki Srbin i zavinu iz ne znam kojeg gradqubio se u Milo{evi}a. skog fonda – zamenio stan Sve `ivo progawa tom svona dalekom Miqakovcu, koji su mu cini~no dodelijom zakasnelom qubavqu: „Sloba je veliki ~ovek, li kad se vratio sa svojih evropskih lutawa – i sremo}an politi~ar, nepobediv duh, pamet, voqa i sna|uje je o svom tro{ku, {to treba da vre|a wegov tvrga u jednoj osobi, reformator, Mesija – i pokaza}e di~luk, ali je sre}an kao seoski de~ak upravo stigao Jugoslaviji i celom svetu ko smo i kakvi smo mi Sru grad. Imati stan, koji zanos za do{qaka: sre}an je bi“. „Ali ti si Crnogorac, o`ewen si Slovenkom, jer ube|uje sebe da je stigao. Mo`da je tek s ovim porodica ti je u Qubqani, deca se ose}aju kao Jugostanom postao Beogra|anin, taj maniti Crnogorac sloveni. Tvoj Sloba }e sve to rasturiti“. Uzalud iz Bijelog Poqa kome je porodica u Sloveniji, a on pri~am. Bule se pona{a kao opsednut, ne politi~se odnekud ose}a punokrvnim Srbinom? kim nego erotskim ludilom. „Briga me. Ja ga volim.

Za{to ga ti ne voli{?“ Ka`em pakosno: „Godinama *** Zaborav je melem `ivota, korpa za otpatke, sklosprema{ kwigu o Drakuli. I umesto da ga opi{e{, ni{te kukavi~luka, ispusni ventil napetosti – sve ti mu poma`e{ da se pojavi u stvarnosti. Zar nisi to zajedno. Marija re~e: „Zna{, onaj incident na parprimetio da je tvoj Sloba u stvari Drakula? Umesto kingu...“ Rekoh: „Koji?“ Ona ponovi, ja ponovih pitada pri~a{, opi{i dolazak mitskog krvopije. Neka we, siguran u svoje pam}ewe, znatno iznad prose~nog, bude kwi`evni junak umesto ubica u stvarnosti. boqe nego kod svih koje znam. Zaista, kako sam to usUbij ga na kraju. Time }e{ svima u~initi uslugu“. peo zaboraviti? I za{to, pre svega? Pre nekoliko Kad nema argumenata, Bule vre|a: „Vi Srbijanci ste meseci, a odmah posle Osme sednice, iza{li smo ujurobovi. Mali, krivonogi, }elavi i guzati. Volim tro na parking ispred na{e zgrade i po`urili prema Slobu jer vas mrzi“. „Taj portret vi{e li~i na tebe, autu. Otvorih vrata i zastadoh, polo`aj predweg lenego na mene, Bu}o.“

P

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda13.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop

13. oktobar 2010.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

OVAN 21.3-19.4.

Karijeru i budu}nost shvatate ozbiqno, mada su trenutno prisutna optere}ewa i blokade zbog vi{e sile, na koju ne mo`ete uticati. Vreme je za promene, ali tek od slede}e godine. Do tada, budite strpqivi i zrelih pogleda, procena i ocena. Vreme radi za vas.

VAGA 23.9- 23.10.

BIK 20.4-20.5.

Imate povoqan upliv Meseca iz zemqanog i stabilnog znaka Jarca pa i mogu}nost da vas kolege i klijenti shvate ozbiqno. Ostvarujete dobru saradwu i poziciju u vezi s inostranstvom. Neka `enska osoba odnekud vam je veoma naklowena i pouzdana. Verujte joj!

[KORPION Ni{ta ne o~ekujete od drugih, sve 24.10- 23.11. o~ekujete od sebe, pa samim tim i radite za sve, vi{e i boqe. Motivisani ste gotovo spontano i nesvesno pa vam nema predaha. U qubavi se pomalo udaqavate, priznali i primetili vi to ili ne.

Nemojte usporavati zbog toga.

BLIZANCI Danas se kockice ne uklapaju u potpu21.5- 21.6. nosti, ali sve {to vam pretstavqa dodatno optere}ewe mo`ete podeliti ili prepustiti onim ja~ima i zna~ajnijima, pretpostavqenima ili ve} dokazanim, plasiranim licima. U qubavi su va`ni dogovor i poverewe.

STRELAC Svaki dan je avantura za sebe, ali 24.11- 21.12. ovaj vam ne donosi dovoqno vatrometa.

Naprotiv, potrebno je da budete ozbiqniji i prakti~niji. Od vas se o~ekuju pravi potezi u poslovawu i kontaktima s klijentima, a to zna~i stabilnost i mentalnu prisutnost, doslednost.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Mesec je danas hrabro uplovio u znak Jarca, koji predstavqa vrh vrhova u Zodijaku, pa vas, samim tim, upu}uje na karijeru i ozbiqnost u dugoro~nim planovima i ulagawima, bilo novca, energije ili emocija. Jaka veza s partnerom koji vas te{i i podr`ava, voli i razume.

Ima dana za megdana, ali ima i onih, kao {to je ovaj, kada dilema ustati ili odustati uop{te nije dilema. Nemojte `uriti ni u ~emu, niti dramatizovati bilo {ta. Za izvesno vreme }ete mo}i ono {to sada ba{ i ne ide tako lako. Neko vam nedostaje sasvim i u potpunosti.

Dobar dan za vas, pre svega {to ste emotivno stabilniji nego ina~e. Uz dobru koncentraciju, dobro i radite. Ne morate preterivati u dokazivawu kolegama ili nadre|enima toga kako i koliko doprinosite i vredite. [tedite sebe za neke vedrije hobije i susrete, dru`ewa i qubav.

Na li~nom planu ste preuzeli odgovornost za sebe i sve oko sebe, {to vam mo`da ne izgleda te{ko, ali jeste optere}uju}e i vu~e odre|ene posledice. I tako ste postali centralna figura u hijerarhiji odgovornosti. Nije lako, ali ako. Ovo je faza sazrevawa i sumirawa.

JARAC 22.12-20.1.

Kroz va{ znak plovi Mesec, donosi vam nestabilne okolnosti i uti~e na va{e rasoplo`ewe. Podlo`ni ste tu|im uticajima vi{e nego ina~e, imate sluha za one u svom okru`ewu, a pogotovo za drage osobe. Deca vas trebaju kao roditeqa. Posvetite im se.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Povedite ra~una o onim okolnostima koje vam stoje iza le|a i koje se ve} du`e nekako vuku kao optere}ewe. [tedite snagu i energiju, defini{ite svoje prioritete. Oslobodite se osoba koje vam smetaju u izvesnom smislu, tro{e vreme i pa`wu.

Dru{tvo bi da se dru`ite, ali vi znate {ta vam je ~initi u datim okolnostima. Dobro i spretno se snalazite, ali ipak vodite ra~una o tome da ne idete i suvi{e u {irinu pa tako izgubite kontinuitet i dubinu, utemeqenost koja je potrebna u poslu i drugim obavezama. Qubav i tolerancija.

TRI^-TRA^

Oronula, a tek joj je 24 V REMENSKA

PROGNOZA

OBLA~NO,

Vojvodina Novi Sad

18

Subotica

17

Sombor

18

Kikinda

18

Vrbas

17

B. Palanka

18

Zrewanin

18

S. Mitrovica 16 Ruma

16

Pan~evo

17

Vr{ac

17

Srbija Beograd

16

Kragujevac

16

K. Mitrovica 19 Ni{

17

Modnih katastrofa Mi{e Barton nikad dosta. Ovog puta mlada glumica je {okirala svojom pojavom na polo turniru u Los An|elesu. Iako je htela da isfura {ik stil dvadesetih, Mi{a je izgledala kao da je pobegla s jeftinog Heloven partija. Crna vre}asta haqina na mr{avom telu glumice visila je kao na ve{alici, dok su se na wenom bledom licu isticali veliki podo~waci.

Iako su joj tek 24 godine, Mi{a izgleda kao da je pro{la kroz najgore godine `ivota. Bleda, premr{ava i oronula, glumica je izgubila mladala~ki sjaj i lepotu. Ono {to je bila ta~ka na ionako lo{e odevne kombinacije, bio je neobi~an {e{ir mlade glumice. Na be`ivotnu i masnu kosu Barton je nataknula crno perje koje je li~ilo na mrtvu vranu.

Evropa

ALI SUVO

NOVI SAD: Naobla~ewe, ali ostaje suvo vreme. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 4 do 18 stepeni.

VOJVODINA: Na severu sun~ano, a u ostalim krajevima postepeno naobla~ewe, ali ostaje suvo vreme. Vetar slab severoisto~ni.

Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 18 stepeni.

SRBIJA: Naobla~ewe s ki{om povremeno u centralnim i ju`nim predelima. Na severu Srbije suvo, a na severu Vojvodine i prete`no sun~ano. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 19 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak malo hladnije i obla~no sa slabom ki{om u centralnim i ju`nim predelima, na krajwem severu uglavnom suvo. U petak prete`no sun~ano, a postepeno razvedravawe i na jugu Srbije. Za vikend sledi novo naobla~ewe i mogu}a povremena ki{a. Od nedeqe i malo hladnije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike ne}e pogodovati ve}ini hroni~nih bolesnika. Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima i astmati~arima se posebno preporu~uje da primene savete lekara. Mogu}i su glavoboqa i reumatski bolovi. U saobra}aju je potrebna poja~ana pa`wa.

Madrid

21

Rim

23

London

16

Cirih

14

Berlin

13

Be~

16

Var{ava

11

Kijev

10

Moskva

3

Oslo

10

St. Peterburg 5 Atina

24

Pariz

15

Minhen

13

Budimpe{ta

17

Stokholm

9

VIC DANA Pita prijateqica plavu{u: - Kada ti je ro|endan?

- Dvadeset i sedmog maja.

- Koje godine?

- Pa, svake!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

194 (-19)

Slankamen

310 (-6)

Ja{a Tomi}

Apatin

270 (-22)

Zemun

359 (-7)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

368 (-2)

Smederevo

502 (-4)

Ba~. Palanka 256 (-12) Novi Sad

266 (-9)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

208 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

257 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

308 (-6)

NERA

Hetin

72 (-18)

TISA

-22 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 295 (-23) Beograd

Kusi}

310 (-4)

36 (0)

Re{ewe iz pro{log broja