Dnevnik 13.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 13. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23586 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZA VR [EN PRED LOG NO VOG ZA KO NA O LE GA LI ZA CI JI, A OP [TI NE SE BU NE

U „di vqim” zgra dama `i vi 3,5 mi li o na qu di str. 4

Da ~i} da nas s Paj ti }em u No vom Sa du

OTVO R E N „TE S L A FE ST” U N OVOM SADU

NASLOVI

Politika 2 Napredwaci nezadovoqni kako funkcioni{e glavni grad

Poqoprivreda 6 Kne`evi}: Izvoz hrane, ako zatreba, bi}e zabrawen

str. 3

Novi Sad

OB RA ^UN NO VOG PDV-a NA ELEK TRI^ NU ENER GI JU IZA ZVAO RE VOLT GRA \A NA

Ve }a ne prav da ne go sa mo e e n e r g i j e po sku pqe we O d u { t e d do let el ic e stru je str. 4

na bar ut

str. 7

ME SA RI NA JA VI LI PO JEF TI WE WE

8 Sutra jubilarni, 20. Novosadski maraton

Vojvodina 11 U Zrewaninu mawe plate za ~inovnike

Dru{tvo 12 Auto-{kole tra`e pomo} dr`ave zbog nelojalne konkurencije

Crna 13 Borovici pritvor do mesec dana

TU @I LA [TVO ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL POD NE LO OP TU @NI PRED LOG PRO TIV BIV [EG MI NI STRA @I VOT NE SRE DI NE I JO[ DVO JI CE

Sviw skom butu Oli ve ru Du li }u pada cena za pre ti do pet sto dinara go di na za tvo ra str. 6 PROPAO POKU[AJ PRODAJE IMOVINE ZREWANINSKOG „AUTOBANATA”

Niko ne}e stanice i autobuse

str. 11

Sve`e i obla~no Najvi{a temperatura 17 °S SPORT

n NOVAK U POLUFINALU TURNIRA U [ANGAJU

str. 14 – 18

n RUKOMETNA POSLASTICA U NOVOM SADU I KA]U

str. 13

POLiTikA

subota13.oktobar2012.

dnevnik

RAZ GO VA RA LI MI NI STAR PRAV DE NI KO LA SE LA KO VI] I GRA DO NA ^EL NIK NO VOG SA DA MI LO[ VU ^E VI]

poSlaNi^ke teme

Alo, Skup{tina ^la na ri na par la men ta za u~e {}e u me |u na rod nim or ga ni za ci ja ma is zno si }e 17,7 mi li o na di na ra. Za tro {ko ve gre ja wa i elek tri~ ne ener gi je na red ne go di ne bi }e po tro {e no 77,4 mi li o na, a za ko mu nal ne uslu ge 38,4. Ras ho di za fik sne i mo bil ne te le fo ne u dve zgra de par la men ta tre ba da do stig nu oko 33 mi li o na di na ra. Tro {ko vi osi gu ra wa obje ka ta, po sla ni ka i za po sle nih u par la men tu su oko 8,3 mi li o na. An ga `o va we pre vo di la ca za po tre be par la men ta ko {ta }e oko 15 mi li o na di na ra. Tro {ko vi pu to va wa u ino stran stvo za po sle nih ko {ta }e oko 22,8 mi li o na di na ra.

Obra zo va we i usa vr {a va we za po sle nih u par la men tu ko {ta }e po re ske ob ve zni ke oko 16 mi li o na di na ra, od ~e ga 1,3 mi lion se mi nar o EU, u~e we sra nih je zi ka 2,4 mi li o na, obu ka za ko ri {}e we ra ~u na ra oko 4,8 mi li o na di na ra… Pred vi |e no je da }e 90 mi li o na di na ra oti }i na pres-kli ping, {tam pa we, in for mi sa we jav no sti, uslu ge no vin skih agen ci ja i osta le me dij ske uslu ge. Pla ni ran je i no vac za za me nu za sta va ko je se vi ju na jar bo li ma i onih za po tre be pro to ko la, i to 700.000 di na ra.

Fasada guta pare Skup {tin ski od bor za ad mi ni stra tiv no-bu xet ska i man dat no-imu ni tet ska pi ta wa utvr dio je pred log bu xe ta par la men ta za 2013. go di nu i s tim do ku men tom kre nu }e u usa gla {a va we s Mi ni star stvom fi nan si ja. Bu xet par la men ta ra ca u na red noj go di ni iz no si }e 2,279 mi li jar de di na ra. Skup {tin ski bu xet za te ku }u go di nu, u okvi ru ko jeg je pred vi |en i no vac za rad RIK-a i za spro vo |e we par la men tar nih iz bo ra, iz no sio je 3,334 mi li jar de di na ra. Ka ko je na sed ni ci Od bo ra ob ja sni la ge ne ral na se kre tar ka par la men ta Ja na Qu bi ~i}, li mit Vla de Sr bi je za skup {tin ski bu xet bio je 2,033 mi li jar de, a pred log skup {tin skih stru~ nih slu `bi 2,659 mi li jar de di na ra. Po we nim re ~i ma, po ve }a we u od no su na Vla din li mit je pred -

lo `i la zbog neo p hod nih tro {ko va za fa sa du Do ma Na rod ne skup {ti ne, ali i do spe va wa na na pla tu u 2013. go di ni ra ni je ugo vo re nih oba ve za. Ona tvr di da su da qi ra do vi na fa sa di, za {ta }e bi ti iz dvo je no 235 mi li o na di na ra, “ne mi nov nost”, bu du }i da je u pi ta wu ve o ma star obje kat. – To zna ~i da sam su zi la bu xet u od no su na zah tev or ga ni za ci o nih je di ni ca, ali i po ve }a la ga u od no su na li mit ko ji je Vla da do sta vi la – pre do ~i la je Ja na Qu bi ~i}.

Vi{e je mawe Pred sed nik AO-a Zo ran Ba bi} tvr di da su pred vi |e na sred stva za po sla ni ke za na red nu go di nu ma wa ne go {to je bi lo iz dvo je no u ovoj, pre sve ga zbog to ga {to su u 2012. odvo jen no vac i za one po sla ni ke ko ji su na kon iz bo ra osta li bez man da ta, a opre de li li su se da pri ma ju pla tu u na red nih {est me se ci, {to ima ju mo gu} nost po za ko nu. S dru ge stra ne, stru~ nim slu `ba ma u na red noj go di ni na me we no je vi {e nov ca od onog po tro {e nog u 2012. go di ni, a pred sed nik Od bo ra to ob ja {wa va ~i we ni com je da zbog odr `a va wa iz bo ra u pr voj po lo vi ni ove go di ne za ko no dav na ak tiv nost bi la sma we na, dok se za sle de }u go di nu pla ni ra „`i va” ak tiv nost. – Po ve }a we bu xe ta na me we nog slu `ba ma ne }e i}i za is pla tu pla ta ve} se o~e ku je da }e stru~ ne slu `be na red ne go di ne ima ti mno go vi {e ak tiv no sti zbog usva ja wa za ko na i or ga ni zo va wa jav nih slu {a wa, ali i do bi ja wa da tu ma po ~et ka pre go vo ra za ~lan stvo Sr bi je u EU, ko je se ta ko |e o~e ku je sle de }e go di ne – ob ja snio je Ba bi}.

Varga u Nikoziji Za me nik pred sed ni ka Od bo ra Skup {ti ne Sr bi je za evrop ske in te gra ci je La slo Var ga u~e stvo va }e na 48. kon fe ren ci ji od bo ra za evrop ske po slo ve ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je na Ki pru, sa op {ti la je Na rod na skup {ti na. Na kon fe ren ci ji, ko ja se odr `a va 15. i 16. u Ni ko zi ji, u~e sni ci }e raz ma tra ti pri o ri te te pred se da va wa Ki pra Sa ve tom Evrop ske uni je, pi ta we si gur no sti snab de va wa ener gi jom i Stra te gi ju „Evro pa 2020 – Opo ra vak od eko nom ske kri ze i pi ta wa upra vqa wa je din stve nim tr `i {tem„. Na kra ju kon fe ren ci je pred vi |e no je usva ja we za kqu ~a ka. ^la no vi skup {tin skog Od bo ra za evrop ske in te gra ci je u~e stvu ju na kon fe ren ci ja ma od bo ra za evrop ske po slo ve ze ma qa ~la ni ca EU na kon {to je Sr bi ja ste kla sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU.

Iz grad wa ja kog ne ko rum pi ra nog dru {tva Gra d o n a ~ el n ik No v og Sa d a Mi l o{ Vu ~e vi} raz go va rao je ju ~e s mi ni strom prav de i dr `av ne upra ve Sr bi je Ni ko lom Se la ko vi }em o za jed ni~ kim ak tiv no sti ma u va `nim uprav nim po slo vi ma, sa op {ti la je Pres-slu `ba gra do na ~el ni ka. Na gla {e na je po tre ba si stem skog pri stu pa po boq {a wu pra vo su |a kao je di nog na ~i na za za {ti tu i ostva ri va we pra va gra |a na. Vu ~e vi} i Se la ko vi} su se slo `i li u to me da je sa rad wa svih ni voa vla sti neo p hod na da bi se una pre di lo sta we.

Se la ko vi} je re kao da No vi Sad – kao dru gi po ve li ~i ni grad u Sr bi ji i cen tar re gi o na – ima iz u zet no va `nu ulo gu u iz grad wi ja kog, or ga ni zo va nog i ne ko rum pi ra nog dru {tva. Vu ~e vi} je re kao da }e No vi Sad, u okvi ru svo jih nad le `no sti, da ti pu nu po dr {ku dr `av nim or ga ni ma u bor bi pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la. Ka zao je da je ru ko vod stvu svih jav nih i jav no-ko mu nal nih pred u ze }a u No vom Sa du dat na log za re vi zi ju po slo va wa, i da pri ja ve nad le `nim or ga ni ma sve {to ni je bi lo re a li zo va no u skla du sa za ko nom.

NA PRED WA CI PO RU ^U JU DA SU NE ZA DO VOQ NI KA KO FUNK CI O NI [E GLAV NI GRAD

Ho }e li pa sti Be o grad? Vi ce pre mi jer, pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} ne ma ni {ta no vo da ka è o to me da li }e i Be o grad po sle No vog Sa da, kao i broj nih dru gih sa mo u pra va, do bi ti no vu lo kal nu vlast po re pu bli~ kom mo de lu. Taj mo del uglav nom zna ~i sla we de mo kra ta u opo zi ci ju, osta nak so ci ja li sta i do la zak na pred wa ka na vlast. Vu ~i} je, na i me, ne dav no po no vo po ru ~io da }e vlast (de mo kra ta, so ci ja li sta i li be ra la) u glav nom gra du osta ti ista. Me |u tim, we go vi naj bli ì sa rad ni ci po sled wih da na na vo de da stran ka ni je za do voq na ka ko Be o grad funk ci o ni {e. – Po {te no da vam ka èm, ja sam ve} bez broj pu ta od go va rao na to pi ta we. Kad bu dem imao ne {to no vo da vam ka èm, obra ti }u vam se – ka zao je Vu ~i} no vi na ri ma u No vom Sa du pre dva da na, od go va ra ju }i na pi ta we ho }e li bi ti pro me ne vla sti u glav nom gra du. Ipak, go to vo u isto vre me, pot pred sed nik SNS-a Ne boj {a Ste fa no vi} ka zao je za list „Da nas” da stran ka ni je za do voq na sta wem u Be o gra du i da bi se usko ro o to me mo glo raz go va ra ti, dok je pot pred sed ni ca stran ke Zo ra na Mi haj lo vi} u raz go vo ru za RTV na ve la da è li da se vlast u Be o gra du {to pre pro me ni jer „ve ru je da ona mo è funk ci o ni sa ti mno go bo qe ne go do sa da”. – Mi kao stran ka ni smo za do voq ni ka ko funk ci o ni {e Be o grad i ve ru je mo da to mo è mno go bo qe. Ja du bo ko ve ru jem u to da do la zi vre me ka da }e stru~ ni ji qu di i ko ji zna ju ka ko se ne ke stva ri ra de, u Be o gra du pre u ze ti od re |e ne funk ci je – re kla je Zo ra na Mi haj lo vi}, ko ja sma tra da su Be o gra |a ni „za slu ì li mno go bo qu vlast ne go {to je sa da ima ju”. Ne du go na kon {to su no vu re pu bli~ ku ko a li ci ju po sle maj skih iz bo ra le tos na pra vi le po -

li ti~ ke stran ke oku pqe ne oko na pred wa ka i so ci ja li sta po ~e le su da se ru {e lo kal ne ko a li ci je u op {ti na ma i gra do vi ma ko je pred vo de de mo kra te. Te lo kal ne vla sti pro me we ne su, iz -

~i }a tra `i ti da ras ki ne re pu bli~ ku ko a li ci ju. Oprav da wa za ru {e we ve} for mi ra nih lo kal nih vla sti po sle maj skih iz bo ra na la `e na su, pre sve ga, u upo do bqa va wu s

Na pred wa ci ne gi ra ju da ima ju do go vor sa \i la som i da pro me na vla sti u Be o gra du ko ju oni (ne) o~e ku ju ima ve ze s no vem bar skom iz bor nom skup {ti nom DS-a me |u osta log, u No voj Pa zo vi, Zre wa ni nu, No vom Sa du, [i du, Pe }in ci ma. S dru ge stra ne, DS je na sta vio da vo di Su bo ti cu, Som bo ru, In |i ju, Ru mu, Ki kin du. U ne ki ma od tih gra do va i op {ti na po ku {a ji da se vlast pro me ni ni su us pe li, dok se u po je di nim i da qe ~e ka od lu ka so ci ja li sta da pre |u u no vi ta bor. Uko li ko ona ne bu de po zi tiv na, ki kind ski SNS je, sli~ no kao {to su to ra ni je ura di le wi ho ve stra na~ ke ko le ge u No vom Sa du, na ja vio da }e od {e fa stran ke Vu -

re pu bli~ kom ko a li ci jom, zbog ~e ga su se no vo sad ski so ci ja li sti de mo kra ta ma go to vo iz vi wa va li, jav no, za skup {tin skom go vor ni com. Ali, za raz li ku od No vog Sa da, ko ji su u pro te klom pe ri o du in ve sti ci je uo~ qi vo „za o bi la zi le”, pro me na vla sti ni je za o bi {la ni Pe }in ce, ko ji su u toj obla sti bi li uspe {ni i pre po zna tqi vi. Svu da, sem u Be o gra du, SNS je in si sti rao na istom sce na ri ju. Vu ~i}, ko ji je to kom pre i- zbor ne kam pa we slo vio za gra do na ~el ni~ kog kan di da ta, po sle

for mi ra wa Re pu bli~ ke vla de u ko joj je iza bran za pr vog pot pred sed ni ka, po ru ~io je da pro me ne be o grad ske vla sti ne }e bi ti i da on ne mo è bi ti gra do na ~el nik jer – „zna se ka ko su gla sa li qu di u Be o gra du”. – Ni jed nog tre nut ka ni sam go vo rio ni da ni ne – re kao je svo je vre me no Vu ~i}, upi tan da li to zna ~i da gra do na ~el nik tre ba da osta ne de mo kra ta Dra gan \i las. Gra do na ~el nik \i las, ko ji se, ina ~e, spre ma za pred sed ni~ ku tr ku unu tar DS-a 10. no vem bra, pret hod nih da na bo ra vio je u î ka gu, a ju ~e i u Va {ing to nu, gde je, ka ko pre no si RTS, raz go va rao s vi so kim zva ni~ ni ci ma Stejt di part men ta o na stav ku evrop skih in te gra ci ja Sr bi je, eko nom skoj si tu a ci ji i na stav ku di ja lo ga s Pri {ti nom. Na pred wa ci ne gi ra ju da ima ju do go vor sa \i la som i da pro me na vla sti u Be o gra du ko ju oni (ne) o~e ku ju ima ve ze s no vem bar skom iz bor nom skup {ti nom DS-a. Na i me, Ste fa no vi} je ka zao da ni je ta~ no da na pred wa ci ne ma ju ve }i nu za ru {e we vla sti u Be o gra du ni ti da ima ju do go vor s \i la som, dok se Zo ra na Mi haj lo vi} „uop {te ne ve zu je za da tum” i „è li da se vlast u Be o gra du pro me ni {to pre „. U me |u vre me nu, LDP, ko ji je u Re pu bli~ koj skup {ti ni opo zi ci ja a u Be o gra du u~e stvu je u lo kal noj vla sti, i SNS po ve li su „rat sa op {te wi ma”. Ka ko }e se za vr {i ti – vi de }e se, a po ~e lo je po zi vom LDP-a da se za ka è sed ni ca par la men ta na ko joj bi se ras pra vqa lo o „po gub noj po li ti ci” no ve re pu bli~ ke vla sti ko ja se, po oce ni li de ra te stran ke ê do mi ra Jo va no vi }a, pre tvo ri la u „pri vat ne ra to ve SPS-a i SNS-a, Da ~i }a i Vu ~i }a” i u „lov na one ko ji su bez za {ti te”, dok su na pred wa ci i Vu ~i} uz vra ti li da LDP i Jo va no vi} {ti te in te re se taj ku na. S. Ko va ~e vi}

TVIT CRTICA „Le go” ~o ve ~uq ci Po sla nik voj vo |an skog par la men ta iz re do va LSV-a Alek san dar Mar ton ko men ta ri {e na laj ni de {a va wa ve za na za Po kra ji nu: „Vra ti li nam zgra du Ba no vi ne! To je kao da su nam uze li ve li ki ’le go’ dvo rac, brod i avion, a vra ti li npr. ka pi cu s gla ve ’le go’ ~o ve ~uq ka„. Mar ton do da je i ovo: „Za {to se po vla ~i mo? Ka kva Kan ce la ri ja za evrop ske po slo ve u Bri se lu? Na zo vi mo to ka ko tre ba. Pred stav ni {tvo AP Voj vo di ne u Evrop skoj uni ji„.

Ka fa ili espre so Na laj ni se vo di se di sku si ja o dnev ni ku pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a iz Ita li je, ko ji je ob ja vio „Ne deq nik“. Iako je ~lan Ni ko li }e vog ka bi ne ta Si mo ^u li} ob na ro do vao: „La `wak dnev nik @predsednikrs. U we mu se pom iwe interv ju za Rai U no. E, pa taj intervju je ra|en dan ranije u Srbiji! #fail za Nedeqnik!!“, „tvitera{i„ ignori{u takva obave{tewa. Dopisnik RTS-a iz Brisela Du{an Gaji} citira: „Dnevnik iz Rima Tomislava Nikoli}a: lep je espreso ali dra`a mi je doma}a srpska kafa„. I poslanik LDP-a Bojan \uri} na istu temu: „Kona~no jedinstvo u vladaju}oj koaliciji – ni premijer ni predsednik o~igledno ne vole espreso :)„

Nadma{en i [api} I dok Tomislav Nikoli} sa svog „Tviter„ naloga poru~uje: “To nije bio moj dnevnik, ve} novinarska sloboda“, LDP-ovac Drago Kova~evi} „ne odustaje“: „Dobili smo novu kwi`evnu vrstu. Zove se ’Dnevnik ala Toma Nikoli}’ :) Ne{to kao ’graf~e na taf~e’ :)„. Tomin dnevnik je nadma{io i stil DS-ove uzdanice Aleksandra [api}a, koji ju~e ujutro ka`e da rade „centralni centar” :). „Toma Nikoli} bi pod hitno trebao u zemqu vratiti Mirjanu Markovi} da mu ima ko napisati dnevnik :)„, poru~uje [api}.

Trivankina {ala „Tvitera{„ Dejan Todorovi} pitao je ~lanicu DS-a Eminu Kova~evi}: „Molim te mi reci da se DS {ali za Trivanku?„ Emina }e „iskreno“: „Na`alost, nemam takvih saznawa„. Savetnica PSS-a za medije Blagica Kosti} „prime}uje“ na lajni: „Harizmati~na Trivanka je malopre ispri~ala dobar vic: Ka`e, ’borba protiv korupcije se svodi na hajku protiv politi~kih neistomi{qenika’„.

A DS-ovac Vladimir Pe{i} poru~uje s lajne: „Ako Jelena Trivan bude na ~elu pravno-medijskog tima protiv progona ~lanova DS-a, velika je {ansa da jo{ nekolicina bude progowena„.

\uki} nagla{ava: „Niko ti ne brani, ~iwenica je da se ispostavilo da je ansamblu skroz OK da do|e Maca, {to je malo va`nije...„

Kolo naokolo

Funkcioner SNS-a i novinar Vladimir \ukanovi} najavio je da }e gost na Radio „Fokusu“ danas biti prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i}, da bi potom obnarodovao da se intervju ipak odla`e za ponedeqak. Vest da je Vu~i} zauzet pobudu|uje sumwu „tvitera{a„ o tome {ta je razlog odlagawa: „Je li zbog novog hap{ewa?”, pitaju se na lajni. \ukanovi} }e zagonetno: „Zbog neodlo`nih obaveza gospodina Vu~i}a“. Jedan od „tvitera{a„ zakqu~uje: „Opet }e biti problema s imunitetom...„

Socijalista Dejan Radenkovi} lepo se proveo pro{log vikenda. „I za kraj kolo. Oplena~ka berba – Topola“. Funkcioner LDP-a Bojan \uri} odgovara: „^ekaj, nemogu}e da nije bilo i ’Ko to sino} kroz Topolu pro|e...’ :)„ Radenkovi} obja{wava: „Ako do|e{ i naru~i{ :)„

Ko to (ne) voli Macu Napredwak Bojan Marjanovi} je u dilemi: „Ko to stalno pu{ta buvu da }e Maca biti direktor Pozori{ta mladih? ôvek ni kriv ni duàn dobija funkciju„. Na negodovawe javnosti odgovara SPO-vac Milan \uki}: „Recimo prema dostupnim informacijama, ansambl nije bio protiv Mace„. Novinarka Mirjana Vladisavqev je kategori~na: „Ja sam protiv! Da li smem ili moram da traìm dozvolu?! :)„

Vu~i}eve obaveze

Uhapsite koga treba Savet za borce protiv korupcije ima i proslavqeni vaterpolista Daniko Ikodinovi}: „Svaki put kad uhapse nekog kriminalca, objave to kao da su prona{li nepresu{ni rudnik zlata. Uhapsite vi koga treba, krimosi su mnogo benigniji...„, „predla`e„ Da~a s lajne. S. St

politika

dnevnik

Da ~i} da nas s Paj ti }em u No vom Sa du Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} raz go va ra }e da nas s pred sed ni kom Vla de Voj vo di ne Bo ja nom Paj ti }em u No vom Sa du, na ja vi la je ju ~e Kan ce la ri ja Re pu bli~ ke vla de za sa rad wu s me di ji ma. Su sret re pu bli~ kog i po kra jin skog pre mi je ra o~e ki vao se, bu du }i da je Da ~i} kra jem sep tem bra re kao da }e s Paj ti }em raz go va ra ti o od no su dva ju ni voa vla sti da bi se ti od no si nor ma li zo va li. Da ~i} je ta da re kao da sa sta nak ni je spo ran i da osta je da se utvr di ta ~an da tum raz go vo ra. – Te ma raz go vo ra ni je bi la i ne }e bi ti o pi ta wi ma kao {to je pro ce nat iz dva ja wa

iz bu xe ta ili ne {to {to je dnev no po li ti~ ko pi ta we. @e lim da su {tin ski raz go va ra mo o pi ta wu od no sa iz me |u po kra jin skih i re pu bli~ kih vla sti, da nor ma li zu je mo si tu a ci ju po sle svih tr za vi ca ko je su bi le i po ka `e mo dr `av no je din stvo – re kao je Da ~i}. Pre da na {weg su sre ta s Da ~i }em, pred sed nik Po kra jin ske vla de Paj ti} je u No vom Sa du po ~et kom ok to bra raz go va rao s mi ni strom fi nan si ja i pri vre de Mla |a nom Din ki }em. Paj ti} i Din ki} su ta da sa op {ti li do go vor po ko jem }e po kra jin ski i re pu bli~ -

ki tim stru~ wa ka ra di ti tekst za ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne. Me |u tim, osta lo je ne sa gla sje o to me ko li ko Voj vo di ni pri pa da po Usta vu. Ustav de fi ni {e „naj ma we se dam pro ce na ta” u od no su na re pu bli~ ki bu xet, ali po kra jin ska i re pu bli~ ka vlast ima ju raz li ~i te po gle de o to me da li se to ra ~u na pre ma pri ho di ma ili ras ho di ma Re pu bli ke. Zbog to ga je Po kra jin ska vla da pod ne la pred log Ustav nom su du da oce ni ustav nost od red be ne dav no iz me we nog Za ko na o bu xet skom si ste mu. S. Ko va ~e vi}

U BU DIM PE [TI RAZ GO VA RA LI PRE MI JE RI OR BAN I DA ^I]

Se }a we na „ukus” ne ka da {we Sr bi je Pred sed ni ci vla da Sr bi je i Ma |ar ske Ivi ca Da ~i} i Vik tor Or ban is ta kli su ju ~e po tre bu in ten zi vi ra wa eko nom skih i po li ti~ kih od no sa dve ju ze ma qa i ju ~e ra {wim sa stan kom u Bu dim pe {ti ozna ~i li po ~e tak pri pre ma za sko ri sa mit dve ju vla da. Or ban je pri me tio da ~i ta va Evrop ska uni ja ima ve li ka o~e ki va wa od no ve Vla de Sr bi je i Da ~i }u pru `io uve ra va wa u po dr {ku Ma |ar ske evrop skom pu tu Sr bi je. – Na{ je in te res da svi na {i su se di bu du ~la no vi EU, ta ko da na {i srp ski pri ja te qi mo gu ra ~u na ti na nas – po ru ~io je Or ban na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re, odr `a noj u ka bi ne tu u ko jem za se da ma |ar ska vla da. Da ~i} je za hva lio Or ba nu na po sve }e no sti i upor nom za la ga wu za to da Sr bi ja {to pre do bi je da tum ot po ~i wa wa pre go vo ra

i po sta ne ~la ni ca EU. On je re kao da dve dr `a ve ima ju mno go za jed ni~ kih in te re sa i du go go di {wu za jed ni~ ku isto ri ju: – Za jed ni~ ki su nam i us pe si i ne u spe si, i do bre i lo {e stra ne

po li ti ku do brih od no sa s ma |ar skom ma wi nom, ko ja je po sled wih go di na do ve la do to ga da je broj me |u na ci o nal nih in ci de na ta naj ma wi u po sled wih ne ko li ko de ce ni ja. Pre mi jer

Ga ran to va we auto no mi je Voj vo di ne Ma |ar ski no vi na ri iz ra zi li su in te re so va we za od no se vla sti Sr bi je i po kra jin ske vla sti Voj vo di ne, a Da ~i} je na ja vio da }e usko ro s pred sed ni ci ma voj vo |an ske vla de i par la men ta raz go va ra ti o je din stve nom vo |e wu dr àv ne po li ti ke. – Mi è li mo da na sta vi mo po li ti ku ko ja ga ran tu je auto no mi ju Voj vo di ne i ni vo do stig nu tih pra va u skla du s Usta vom Sr bi je i Sta tu tom Voj vo di ne – ob ja snio je Da ~i}. pro {lo sti, ali è li mo da nam za jed ni~ ka bu du} nost bu de do bra – re kao je Da ~i}. Dvo ji ca pre mi je ra raz go va ra la su i o po lo à ju ma |ar ske za jed ni ce u Sr bi ji i srp ske u Ma |ar skoj, a Da ~i} je is ta kao da }e we go va vla da na sta vi ti

Or ban je obe }ao pre mi je ru Da ~i }u da }e Vla da Ma |ar ske od re di ti oso bu za od no se sa srp skom za jed ni com da bi se us po sta vi la {to ef ka sni ja ko mu ni ka ci ja ko ja bi do ve la do re {a va wa svih pro ble ma ko je Sr bi u toj dr `a vi ima ju.

– Po {tu je mo Sr be u Ma |ar skoj, i re kao sam pre mi je ru da su Sr bi zna ~aj na i vred na za jed ni ca u na {oj ze mqi, ta ko da smo sprem ni da uvek raz mo ti mo wi ho ve po tre be i in te re se – ka zao je Or ban. Ka da je re~ o mo gu} no sti ma pro du bqi va wa eko nom ske sa rad we, Da ~i} i Or ban su iz ra zi li uve re we da ona mo `e bi ti znat no po boq {a na. Or ban se pri se tio pro {lo sti, ka da su, ka ko je re kao, gra |a ni Ma |ar ske od la zi li u SFRJ i Sr bi ju da bi ku po va li i ose ti li „ukus” za pad wa~ kog `i vo ta, i is ta kao da se po ten ci ja li Sr bi je po no vo mo gu raz vi ti. – Ako se ne ko po peo na vrh pla ni ne, to }e mo }i da ura di i dru gi put. Sa da {we po sto je }e raz li ke u ni vou pri vred nog raz vo ja su sa mo pri vre me ne i za to gra di mo rav no pra van od nos – re kao je Or ban.

subota13 . oktobar2012.

REKLI SU

Tri van: Haj ka br. 1 De mo krat ska stran ka for mi ra la je prav ni tim ko ji }e se ba vi ti za {ti t om wi h o v ih ~la n o v a {i r om Sr bi je od po li ti~ kog pro go na i me dij skog {i ka ni ra wa, ukqu ~u ju }i tu i vi so ke funk co ne re stran ke, me |u ko ji ma i Oli ve ra Du li }a. Prav ni tim DS-a ~i ne po sla ni ci Jan ko Ve se li no vi}, Ma ja Vi de no vi}, Sr |an Mi ko vi}, Ne nad Kon sta ti no vi}, ge ne ral na se kre tar ka stran ke Ta ma ra Tri pi}, za tim Te o do ra Vla ho vi}, advo ka ti Alek san dar To do ro vi} i Da ni jel To ma {e vi}. Po sla ni ca DS-a Je l e n a Tri v an po ru ~i la je na kon fe ren ci ji za no vi na re na ko joj je pred sta vqen taj tim da u dr `a vi tra je ozbiq na par tij ska ~ist ka i haj ka na ne is to mi {qe ni ke, ko ja se s re pu bli~ kog ni voa pre ne la na lo kal ni, gde se, ka ko je re kla, de {a va ju dra ma ti~ ne si tu a ci je. Po we nim re ~i ma, u uslo vi ma ko ji da nas po sto je ne mo gu }e je bi ti opo zi ci ja jer je bor ba pro tiv ko rup ci je po sta la pla{t za bor bu pro tiv ne is to mi {qe ni ka. – DS da je ap so lut nu po dr {ku bor bi pro tiv ko rup ci je, ali, na `a lost, fak to graf ski po da ci uka zu ju na to da u toj bor bi ima ele me na ta po li ti~ ke haj ke – re kla je Je le na Tri van.

Jok si mo vi}: Haj ka br. 2 ^la n i c a Pred s ed n i { tva SNS-a Ja dran ka Jok si mo vi} iz ja vi la da se u Sr bi ji naj o zbiq ni ja haj ka vo di pro t iv sprem n o s ti za ob r a ~ un s kri m i n a l om i ko r up c i j om. Ipak, is ta kla je ona, ni ko ne vr {i pri ti sak na rad Tu ì la {tva. – Na ob ra ~u nu s ko rup ci jom i kri mi na lom }e mo i da qe in si sti ra ti, a svi ko ji su ume {a ni bi }e iz ve de ni pred li ce prav de. Ko me to sme ta i ko su ti ne za {ti }e ni i od ko ga? – re kla je Ja dran ka Jo ski mo vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Ona je na ve la da Tu ì la {tvo mo ra bi ti ne za vi sno i da ni je dan ~o vek iz te in sti tu ci je, ka ko je ka za la, ko ji se ba vi ozbiq nim pi ta wi ma, ni je sme wen. – Mi smo pre va zi {li 2000. go di nu i in si sti ra mo na to me da in sti tu ci je ra de ne za vi sno. Tu ì la {tvo }e ra di ti ka ko je pro pi sa no za ko nom i ni ko ne }e uti ca ti na we gov rad – do da la je Ja dran ka Jok si mo vi}. Na pi ta we da li zbog op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja tre ba da bu de sme wen vr {i lac du `no sti di rek to ra „Pu te va Sr bi je” Zo ran Drob wak, ona je re kla da ne }e da do no si pre u ra we ne za kqu~ ke ve} da sve tre ba da se pre i spi ta, i pod se ti la na pret po stav ku ne vi no sti.

ekonomija

subota13.oktobar2012.

dnevnik

OB RA ^UN NO VOG PDV-a NA ELEK TRI^ NU ENER GI JU IZA ZVAO RE VOLT GRA \A NA

Ve }a ne prav da ne go sa mo po sku pqe we stru je NIS KU PIO SKLA DI [TE NE DA LE KO OD SO FI JE

Sle di iz voz go ri va u Bu gar sku Naft na in du stri ja Sr bi je sa op {ti la je ju ~e da je ku pi la skla di {te za te~ ne naft ne de ri va te u Ko stin bro du, u Bu gar skoj. To je pr vi ko rak u pri pre mi za iz voz NIS-ovih go ri va na bu gar sko tr `i {te po za vr {et ku mo der ni za ci je pre ra |i va~ kog kom plek sa u Ra fi ne ri ji naf te u Pan ~e vu, ko ja se o~e ku je do kra ja go di ne, na vo di se u sa op {te wu. Ka ko se do da je, u skla du sa stra te {kim pla no vi ma NIS-a za iz voz de ri va ta „evro 5” kva li te ta iz Sr bi je i raz voj ma lo pro daj ne mre `e u re gi o nu, u Bu gar skoj se u na red ne tri go di ne pla ni ra zna ~aj no pro {i re we skla di {nih ka pa ci te ta za ben zin, kao i ma zi va iz pro gra ma „Ga sprom gru pe„. Skla di {te u Bu gar skoj, ko je se na la zi 20 ki lo me ta ra za pad no od So fi je u prav cu pre ma Sr bi ji, pro sti re se na 90.000 kva drat nih me ta ra i ob u hva ta skla di {ni pro stor za di zel, ben zin, te~ ni naft ni gas (TNG), bi o di zel i eta nol. NIS o~e ku je da }e in sta la ci ja pro funk ci o ni sa ti pu nim ka pa ci te tom do kra ja ok to bra.

Ob ra ~un no ve, vi {e sto pe po re za na do da tu vred nost na ra ~u ni ma za elek tri~ nu ener gi ju is po ru ~e nu i po tro {e nu u sep tem bru iza zvao je ve li ko ne za do voq stvo gra |a na Sr bi je, ko je ne je wa va. Raz lo ga za ne za do voq stvo je mno go – pre sve ga jer se za to sa zna lo tek kad su ra ~u ni sti gli na ku} ne adre se, po tom za to {to jav nost sma tra da to ni je u re du jer je za is po ru ~e no i po tro {e no ob ra ~un to vi {e ne go {to je va ì lo ka da se tro {i lo, a po tom zbog }u ta wa, a za tim iz ja va nad le `nih da je sve ura |e no po za ko nu i pro pi si ma. Tre ba re }i da, u su {ti ni, ni je re~ o ve li kom iz no su ko ji je zbog po ve }a wa sto pe PDV-a s 18 na 20 po sto sva kom vla sni ku bro ji la u Sr bi ji po ve }ao ra ~un i da ni je to raz log ne za do voq stva. Na pro tiv. Na i me, na iz nos od 2.000 di na ra, po rez ob ra ~u nat po do ne dav no va è }oj ta ri fi je 180 di na ra, a po no voj 200, pa je raz li ka dva de set di n a r a. Za po j e d in c a, u prin c i p u, za n e m ar q i v o, ali ma gi ja ma lih i ve li kih bro je va ~i ni ~u da. Jer, svim vla sni ci ma bro ji la u Sr bi ji ob ra ~u nat je no vi, vi {i po rez, pa ako je, re ci mo, raz li ka tih 20 di na ra u pro se ku, ka da se po mno ì s oko 3.000.000 bro ji la, ona mno go na ra ste, i do stig ne ogrom nu ci fru – ve }u od 500.000 evra. Ko je na te pa re ra ~u nao, da li je bi lo pred vi |e no da se sli ju u bu xet, ili je pro na |en do bar

Tra ì se od go vor od EPS-a Mi ni star ka ener ge ti ke, raz vo ja i ì vot ne sre di ne Zo ra na Mi haj lo vi} is ti ~e da ra ~u ni „Elek tro pri vre de Sr bi je„ ni su u in ge ren ci ji Mi ni star stva ener ge ti ke i da je to mi ni star stvo ve} tra ì lo od go vor od EPS-a kako se desilo da se PDV obra~una druga~ije. Ona je istakla da je o~itavawe brojila kasnilo, da je poseban problem o~itati stara brojila, a i da je nedovoqan broj onih koji taj posao rade. Ipak, rekla je da je potrebno napraviti socijalne karte pa onda i kategorije cena struje, te da je xabe visoka cena elektri~ne energije kada 70 odsto gra|ana Srbije ne moè da plati ra~un. na ~in da se ne pri met no u we ga sli ju?... Niz je pi ta wa. Osnov ne za do voq stva je, uka zu ju gra |a ni, pre sve ga smi {qe n o }u t a w e nad l e ` nih i ose }a we da su pre va re ni, da je

SRP SKA EKO NO MI JA NI TA MO NI OVA MO

Za u sta vqen pad pri vre de, ali ne ma opo rav ka – Ka ko god da okre ne mo, pra ti nas, ili, bo qe re }i, su sti `e jed na do bra i jed na lo {a vest. Elem, u Sr bi ji je za u sta vqen pad pri vred ne ak tiv no sti, ali ne ma ja -

snih po ka za te qa pri vred nog opo rav ka – iz ja vio je ured nik ~a so pi sa „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi” Vla di mir Vu~ ko vi}, oce wu ju }i da su iz voz u uvoz i da qe bli zu stag na ci je. On je re kao da je u av gu stu in du strij ska pro iz vod wa bi la ve -

}a 1,7 po sto ne go u ju lu, za hva qu ju }i opo rav ku pre ra |i va~ ke in du stri je. – Pro iz vod wa je u av gu stu i da qe ma wa u od no su na isti me -

sec pro {le go di ne, i to 0,9 od sto, a ku mu la tiv ni za o sta tak iz pret hod nih go di na je 3,7 od sto – na veo je Vu~ ko vi}. – Ipak, u ovoj go di ni iz voz je po ve }an za 1,1 po sto, uvoz 5,6, a de fi cit rob ne raz me ne po ve }an je 12,8 pro cen ta.

Alarm upa qen [ef De le ga ci je EU u Sr bi ji Ven san De `er iz ja vio je ju ~e da je fi skal na po li ti ka u Sr bi ji „do sta la ba va” i da je neo p hod no ra di ti na po ve }a wu di sci pli ne u toj obla sti. Pred sta vqa ju }i iz ve {taj Evrop ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je u pri stu pa wu EU, De `er je pod se tio na to da }e jav ni dug do kra ja go di ne po ra sti do 60 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, a bu xet ski de fi cit do {ao je do se dam od sto, {to su, po we go vim re ~i ma, alar mant ne broj ke. – Po sto ji ve li ka po tre ba da se za ve de fi skal na di sci pli na i da se jav ni dug vra ti u okvi re do 45 od sto BDP-a – re kao je on na sku pu u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, is ti ~u }i da su Vla di ne me re za po ve }a we pri li va u bu xet po zi tiv ne, ali da ni je mno go ura |e no na sma we wu jav ne po tro {we.

On je iz ja vio i da bi in fla ci ja u Sr bi ji do kra ja go di ne mo gla do sti }i oko 12 po sto, naj vi {e za hva qu ju }i ra stu ce na hra ne. Gde se na la zi mo po ja snio je i vi ce gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je Ve se lin Pje {~i}, iz ja viv {i da }e pri vre da, od no sno BDP, ove go di ne pa sti 1,5 od sto. Tre ba lo je, pod se ti mo, da po ra ste 0,5 po sto, {to zna ~i da su kre a to ri fi skal ne i mo ne tar ne po li ti ke, a sa mim tim i bu xe ta, po gre {i li za ce la dva pro cen ta, a to je ogro man pro ma {aj. Pje {~i} je imao i op ti mi sti~ kih na ja va jer je re kao da }e BDP u 2013. po ra sti tri pro cen ta po osno vu ra sta in ve sti ci ja. Vi ce gu ver ner NBS-a je do dao da }e de fi cit te ku }eg bi lan sa do kra ja go di ne bi ti 10,3 od sto, a u 2013. iz no si }e 7,2. Eko no mi sta Sto jan Sta men ko vi} upo zo rio je na to da Sr bi ja ve} sle de }e go di ne mo è upa sti u kri zu jav nog du ga uko li ko na sta vi da se za du ù je, na gla {a va ju }i da je na {oj ze mqi neo p ho dan no vi ara `man s MMF-om jer, iz me |u osta log, sma wu je oce nu ri zi ka za ula ga we. Sto pa kre di ti ra wa spoq nog du ga Sr bi je je tre nut no vi so ka, upo zo rio je Sta men ko vi}, i oce nio da na kra tak rok kri za spoq nog du ga mo è po ve }a ti in fla ci ju, a na sred wi rok mo è pod sta }i de pre ci ja ci ju di na ra. – Ne ma re {a va wa du `ni~ ke kri ze pre ko mo ne tar ne eks pan zi je – uka zao je Sta men ko vi} i po ru ~io da fi skal na kon so li da ci ja ne ma al ter na ti vu. Sta men ko vi} je pod se tio na to da je MMF na svom saj tu ob ja vio da su tri glav na pro ble ma Sr bi je de fi cit bu xe ta, jav ni dug, kao i no vi Za kon o NBS-u, ko ji }e bi ti glav ne te me raz go vo ra s pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je, uko li ko do wih do |e.

re~ o ne mo ral nom po te zu onih ko ji su ga po vu kli, po te zu o ko jem se }u ta lo, a zna lo se da }e bi ti na pra vqen jer se o~i ta va we po t ro { e w e elek t ri~ n e ener gi je go di na ma od vi ja una -

zad, od no sno u me se cu ko ji sle di po sle onog u ko jem se tro {i. Da kle, ve li ke taj no sti, mu dro sti i no vi na u po stup ku ni je bi lo, ali je sve bi lo u{u {ka no, i is ti ~u po tro {a ~i, da sa mi ni su pri me ti li – da li bi nad le `ni i{ta re kli? Ob ja {we we nad le `nih da je ob ra ~un vi {eg PDV-a u skla du sa za ko nom i pro pi si ma, a pri to me se po zi va ju na ~la no ve za ko na i na pra ved nost ura |e nog, gra |a ni ma ne zna ~i mno go jer, ako je re~ o pop tu no „~i stom” po stup ku, za {to se o we mu }u ta lo? Iz Mi ni star stva fi nan si ja uka zu ju na to da vi si na sto pa PDV-a za vi si od to ga ka da je stru ja o~i ta na, te da je, ima ju }i u vi du da je o~i ta va we u ok to bru, pri me we na po re ska sto pa u skla du sa za ko nom. Iz „Elek tro pri vre de Sr bi je„ ka ù da ni je na pra vqen ni ka kav pro pust, a da su ogra ni ~e ni qud skim re sur si ma i pro ce du ra ma i ne mo gu za je dan dan o~i ta ti sva bro ji la. Da kle, ne ma pro pu sta, sve je ja sno, ka ù nad le `ni. Ipak, gra |a ni ve o ma gla sno ka ù da je pro pu sta bi lo i da se mo ra na }i na ~in da se on is pra vi. Pri sve mu to me, ni ko od nad le `nih se ni jed nog tre nut ka ni je, ma kar for mal no, iz vi nio gra |a ni ma ko ji ma je, u mo ru po ve }a wa ce na za ko ja su zna li i ne ra do ih pri hva ti li, pod met nu to i no vo, o ko jem se }u ta lo. Ali to je sta ra pri ~a. D. Mla |e no vi}

DIN KI] PO RU ^U JE IZ TO KI JA

Sprem ni smo za MMF Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je u To ki ju da je Vla da sprem na da do ~e ka mi si ju MMF-a kad god to wi ma od go va ra. Be ta Din ki} je re kao da je za vr {en pred log bu xe ta za 2013. i po sto ji do bar sred wo ro ~an plan re for mi, ko ji }e, po we go vom mi {qe wu, do bi ti po dr {ku MMFa. Din ki} i gu ver ner ka Na rod ne ban ke Sr bi je Jor go van ka Ta ba ko vi}, ko ji u To ki ju u~e stvu ju na go di {wem sku pu Od bo ra gu ver ne ra MMF-a i Gru pa ci je Svet ske ban ke, raz go va ra li su ju ~e sa za me ni com di rek to ra MMF-a Ne mat [a fik, ko joj je pred sta vqen pro gram no ve Vla de Sr bi je za fi skal nu kon so li da ci ju, kao i pro gram sred wo ro~ nih struk tur nih re for mi, sa op {ti lo je Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de. – Za me ni ci di rek to ra MMFa smo pred sta vi li na{ pro gram fi skal ne kon so li da ci je ko ji sle de }e go di ne tre ba da obo ri bu xet ski de fi cit na sve ga 3,5 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, da kle da ga pre po lo vi – iz ja vio je Din ki}.

ZA VR [EN PRED LOG NO VOG ZA KO NA O LE GA LI ZA CI JI, A OP [TI NE SE BU NE

U „di vqim” zgra dama `i vi 3,5 mi li o na qu di Mi n i s tar gra | e v i n e Ve l i m ir Ili} ob z na nio je da je za vr {en pred log za ko na o le ga li za ci ji i da bi se po ~et kom sle d e } e ne d e q e mo g ao na }i pred Vla dom Sr bi je. Mi ni star je iz ra zio na d u da }e par l a m ent ubr z o usvo j i t i no v i pro pis i da }e ve} u no vem bru stu pi ti na sna gu. Stal na kon fe ren ci ja gra do va i op {ti na pi ta za {to ni je bi la ukqu ~e na u pri pre mu pred lo ga tog za ko na i o{tro pro te stu je zbog ne u kqu ~i va wa lo kal ne sa mo u pra ve u do no {e we ta ko va `nog pro pi sa. Ka ko ka `u u tom sa ve zu, Sa vet za le ga li za ci ju, ko ji ~i ne pred stav ni ci gra do va i op {ti na, ni je ni upo znat s po me nu tim pred lo gom za ko na. Za to za he tva ju da se u pi sa we no vog pro pi sa ukqu ~e i stru~ wa ci iz gra do va i op {ti na da bi od go va rao i po tre ba ma wi ho vih

se tak pro ce na ta. Osta lih 90 od sto je na ~e ka wu jer gra |a ni ne mo gu da pla te le ga li za ci ju, i ono {to ko {ta 2.000 evra da nas je u Sr bi ji ve lik no vac, zbog ~e ga su se od lu ~i li da svu imo vi nu ko jom gra |a ni ras po -

Ni je isto sta no va ti i iz da va ti Iako po dr à va ju ad mi ni stra tiv no-ka ta star ski po stu pak le ga li za ci je ko je je pred lo ì lo re sor no mi ni star stvo, kao i upro {}a va we kom plet nog po stup ka i oslo ba |a we od fi nan sij skih tro {ko va, u Stal noj kon fe ren ci ji gra do va i op {ti na sma tra ju da tre ba na pra vi ti raz li ku iz me |u obje ka ta ko je su gra |a ni gra di li da bi u wi ma ì ve li i onih ko je su zi da li zbog eko nom ske ko ri sti. lo kal nih sre di na, u ko ji ma }e se i spro vo di ti. Ka ù, le ga li za ci ja je pi ta we od lo kal nog zna ~a ja, a na kna da za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta lo kal ni pri hod. Mi ni star Ili} ka è da u 1,3 mi lion obje ka ta ì vi oko 3,5 mi li o na gra |a na ~i ja imo vi na ni je ukwi è na. Od oko 700.000 pod n e t ih zah t e v a za le ga li za ci ju re {e no je tek de -

la `u upi {u u ka ta star da bi mo gli da kroz po rez na imo vi nu ubi ru pri hod. Me |u tim, Stal na kon fe ren ci ja op {ti na i gra do va upo zo ra va na to da ne tre ba o~e ki va ti ve li ke pa re od po re za na imo v i n u ne l e g al n o iz g ra | e nih sta no va i ku }a jer se taj po rez i da nas pla }a, shod no Za ko nu o po re zi ma na imo vi nu (na pra vo svo ji ne, pra vo sta -

no va wa, pra vo za ku pa, pra vo ko ri {}e wa...), bez ob zi ra na to da li je obje kat le ga li zo van ili ni je. Ali, mi ni star Ili} ka è da bi se, shod no sa da {wem tem pu le ga li za ci je, mo ra lo ~e ka ti 100 go di na da svi ko ji su iz gra di li sta no ve i ku }e pla }a ju po rez na imo vi nu, zbog ~e ga se i do no si no vi za kon. On ob ja {wa va da su upi som sta na ili ku }e u ka ta star ne po kret no sti na do bit ku i gra |a ni i dr à va, in ve sti to ri }e mo }i na osno vu ka ta star ske evi d en c i j e do b i t i po v oq n e kre di te za po boq {a we ener get ske efi ka sno sti i sli~ no, dr à va }e po ve }a ti pri ho de kroz po rez na imo vi nu, a lo kal ne sa mo u pra ve svoj bu xet, ukup no do 130 mi li o na evra (100 evra po jed nom objek tu, a ima ih 1,3 mi lion). Ili} po ru ~u je da }e sva ka imo vi na bi ti upi sa na u ka ta star, a ako ne gde bu de pro ble ma i ako se ne ko à li, to }e u}i u sud ski spor. R. Da u to vi}

dnevnik

subota13.oktobar2012.

ekonomija / PoQoPRivReda

subota13.oktobar2012.

MESARI NAJAVILI POJEFTIWEWE

MINISTAR POQOPRIVREDE NAJAVIO JO[ RADIKALNIJE MERE

Sviwskom butu pada cena za sto dinara Na red nih da na tre ba o~e ki va ti po jef ti we we sviw skog me sa u Sr bi ji jer je po nu da ì ve va ge svi wa sta bil na, a ce na ni à, po ru ~i li su ju ~e kla ni ~a ri. Iz gle da, osnov ni raz log za pad ce na me sa tre ba tra ì ti u xe po vi ma po tro {a ~a jer oni ni su mo gli iz dr à ti po sled wa po sku pqe wa, ka da je sviw ski but u mno gim rad wa ma pre ma {io 700 di na ra. – U ma lo pro daj nim objek ti ma po qo pri vred ne za dru ge „Mrk {i }e vi sa la {i” od po ne deq ka }e sviw ski but bez ko ske bi ti jef ti ni ji za vi {e od 100 di na ra i ume sto 695 di na ra ki lo gram ko {ta }e 579 – re kla je {e fi ca kla ni ce u toj za dru zi Bran ki ca Bo kan. – Sviw ski ka re s ko sti ma bi }e 549 di na ra ki lo gram ume sto 589, dok }e ki lo gram sviw skog vra ta sta ja ti 563 di na ra. Ona je is ta kla da je po nu da me sa sta bil na, da su sve tr go vi ne do bro snab de ve ne, tra `wa na ni vou pro {lo go di {we, dok se ju ne ti na ku pu -

je ne {to ma we. Ona je do da la da je ce na `i ve va ge pa la s 250 di na ra ki lo gram na 220. Po me ni mo, ot ku pqi va ~i svi wa u Voj vo di ni `i vu va gu ovih da na se qa ci ma pla }a ju i is pod 200 di na ra, dok far ma ma da ju

Zavr{en otkup kukuruza Pro dukt na ber za u No vom Sa du ob ja vi la je pre kju ~e da je za po tre be Ro binh re zer vi Sr bi je ot ku pqe no ukup no 151.318,5 to na ku ku ru za, po 29,70 di na ra ki lo gram, a da qa ku po vi na je ob u sta vqe na. Za kqu~ kom Vla de pred vi |e na je ku po vi na do 200.000 to na ku ku ru za, ali su, uva `a va ju }i okol no sti u po gle du vi si ne obez be |e nih sred sta va za ot kup, ko na~ ne ko li ~i ne usa gla {e ne u iz no su od 151.318,5 to na, na vo di se u sa op {te wu. Pro dukt na ber za je do 10. ok to bra pri mi la ukup no 906 na lo ga za pro da ju, na osno vu ko jih je po nu |e no 162.337,49 to na ku ku ru za. Is pla te za pot pi sa ne ugo vo re iz me |u Re pu bli~ ke di rek ci je za rob ne re zer ve i pro iz vo |a ~a su u to ku, a ot kup je pro te kao bez pro ble ma.

Izvoz hrane, ako zatreba, bi}e zabrawen

Mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne è vi} iz ja vio je da }e Vla da Sr bi je za bra ni ti iz voz osnov nih ì vot nih na mir ni ca uko li ko se ne sta bi li zu ju ce ne i snab de va we tr ì {ta u Sr bi ji. – Zbog ovo go di {we su {e, gu bi tak u po qo pri vred noj pro iz vod wi do sti gao je oko 50 od sto i to se od ra à va i na ce nu hra ne, zbog ~e ga je Vla da Ured bom za bra ni la iz voz {e }er ne re pe, sun co kre ta i so je – re kao je Kne è vi}. Otva ra ju }i ju ~e u Su bo ti ci fo rum „Hra na za Evro pu”, Kne è vi} je re kao da je Vla da Sr bi je po sve }e na po boq {a wu si tu a ci je u pri vre di, a po seb no u agra ru. – Po seb no me sto u tim na po ri ma za u zi ma bor ba pro tiv ko rup ci je, ko ja na no si ne mer qi ve {te te pri vre di – ka zao je Kne è vi}, i do dao da je i fi skal na kon so li da ci ja va `na za po mo} pri vre di da lak {e po slu je. – Ciq Vla de je da agrar ni bu xet ra ste, {to }e bi ti po ka za no i u bu xe tu za 2013. go di ne – re kao je Kne è vi}, i na ja vio da }e sle de }e ne de qe Vla da usvo ji ti pred log za ko na o pod sti ca ji ma u po qo pri vre di, ko ji je ve} za vr {en. S istog sku pa po ru ~e no je da Sr bi ja ima po sled wu {an su da sa ma ura di stra te gi ju raz vo ja po qo pri vre de ili agro pri vre de jer od tre nut ka pri stu pa wa Evrop skoj uni ji sa mo mo è ra di ti na ni jan si ra wu u skla du s po li ti kom EU, na ko ju ne }e mo ima ti ni ka kav uti caj ili }e mo ima ti mi no ran. Na i me, pred sed nik Dru {tva agrar nih eko no mi sta Sr bi je Mi la din [e var li} je na su bo ti~ kom fo ru mu iz ja vio da pre iz ra de stra te gi je po qo pri vre de tre ba do }i do od go vo ra na pi ta wa ka kva nam stra te gi ja tre ba, {ta tre ba da ob u hva ta i na ko ji pe riod da se od no si. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja ima stra te gi ju raz vo ja po qo pri vre de od 2005. go di ne, ali je ni je dan mi ni star ni je po dr à vao, te je no va neo p hod na i zbog no vih fi nan sij skih uslo va,

ne {to vi {e. Po nu da je, ka ù far me ri, ve li ka jer je pa la ku pov na mo} pa se ni kla ni ce ni su jag mi le za svi wa ma. Sve è me so u Sr bi ji od po ~et ka le ta znat no je po sku pe lo – 30 i vi {e pro ce na ta, {to je uti ca lo i na pad tra `we. Ina ~e, Sr bi ja po po tr {wi sve èg me sa do sta za o sta je za EU i uglav nom se ku pu ju jef ti ni je ka te go ri je me sa, a go to vo za ne mar qi vo bif tek i ram stek. Eks pert u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Vo ji slav Stan ko vi} re kao je za Ta njug da se go di {we po sta nov ni ku u Sr bi ji tro {i 4,3 ki lo gra ma ju ne ti ne, 15,6 ki lo gra ma svi we ti ne, 15,2 ì vin skog me sa i ~e ti ri ki lo gra ma ri be. S dru ge stra ne, sta nov nik u EU go di {we po je de 15 ki lo gra ma ju ne ti ne, 30 ki lo gra ma svi we ti ne, 20 ki lo gra ma pi le ti ne i oko 12 ki lo gra ma ri be.

[TRAJK U VODOPRIVREDNOM PREDUZE]U DTD „SENTA”

Plate potopile slabe naplate

Pred sed nik Uprav nog od bo ra Vo do pri vred nog pred u ze }a DTD „Sen ta” Ru dolf Do mon ko{ iz ja vio je da po slo vo stvo na sto ji da is pu ni oba ve ze pre ma rad ni ci ma, ali da pro blem pred sta vqa to {to jo{ uvek ni su na pla }e ni za vr {e ni ra do vi. On je po zvao rad ni ke da ob u sta ve {trajk, ko je je 40 rad ni ka na ja vi lo da }e ra di ka li zo va ti od 15. ok to bra zbog ka {we wa is pla ta za ra da se dam i po me se ci. Do mon ko{ ka è da po tra ì va wa DTD „Sen ta” za oba vqe ne uslu ge iz no se oko 40 mi li o na di na ra, {to je ma we od du go va wa za ne is pla }e ne za ra de i svih osta lih oba ve za pred u ze }a. On do da je da raz u me rad ni ke i da po slo vod stvo ~i ni na po re da bi na pla ti lo po tra ì va wa za ve} oba vqe ne po slo ve jer ni ko ne è li da po ro di ce rad ni ka gla du ju ve} da ì ve kao sav no ra ma lan svet. – U ova kvu si tu a ci ju do spe li smo od la skom di rek to ra, teh ni~ kog di rek to ra i li cen ci ra nih in è we ra, ko ji su for mi ra li „no vi DTD” i po ~e li da nam kon ku ri {u kod do bi ja wa po slo va – tvr di Do -

mon ko{. – Re a go va li smo br zo i za po sli li in è we re s li cen com da bi smo mo gli kon ku ri sa ti za ra do ve, ali rad ni ci su ove go di ne dva pu ta {traj ko va li zva ni~ no i vi {e pu ta ne zva ni~ no, {to se lo {e od ra à va i kod do bi ja wa no vih po slo va. î ni mo ve li ke na po -

re da za po sle ni ma obez be di mo is pla tu za o sta lih za ra da jer ni ko ne spo ri ~i we ni cu da su im is pla }e ne sve ga tri me se~ ne akon ta ci -

dnevnik

ja za ra da za pr va tri me se ca ove go di ne. Do mon ko{ do da je da su pro se~ ne za ra de za po sle nih u Vo do pri vred nom pred u ze }u DTD „Sen ta”, ko je je vla sni {tvo ma |ar ske kom pa ni je „Me dik plast”, naj ve }e u gra du. – To je pred u ze }e sa sto go di {wom tra di ci jom i {te ta bi bi la da se upro pa sti iz ina ta. Ov de smo da rad ni ci ma obez be di mo po sao, {to i ~i ni mo, ali mo ra mo bi ti sve sni to ga da pro ble mi na sta ju zbog ne bla go vre me ne na pla te ve} oba vqe nih uslu ga dru gim prav nim li ci ma. Sve }e mo da is pla ti ma i is po {tu je mo rad ni ke – obe }a va Do mon ko{. Tvrd we da su u DTD „Sen ta” pla te naj ve }e u gra du Do mon ko{ ilu stru je po dat kom da je pla ta di rek to ra oko 1.500 evra, a teh ni~ kog di rek to ra 1.200 evra. Me |u tim, ne za do voq ni rad ni ci ko ji su pre go to vo me sec da na stu pi li u {trajk i oba vqa ju sa mo pro pi sa ni mi ni mum po sla, kon sta tu ju da su u po sled we vre me ume sto pla ta do bi ja li sa mo obe }a wa pa im je sto ga ugro `e na eg zi sten ci ja po ro di ca. M. Mitrovi}

ko ji se raz li ku ju od pe ri o da ka da je po sled wa stra te gi ja do ne ta. – No va stra te gi ja nam je po treb na jer se bli `i dan ka da }e i po sled wa ze mqa Evrop ske uni je ra ti fi ko va ti Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu. Od ta da te ~e rok od ~e ti ri go di ne, na kon

ko jeg }e i sta nov ni ci EU mo }i da ku pu ju do ma }e ze mqi {te, a do ta da ne }e mo ko ri sti ti zna ~aj ni ja sred stva za po boq {a wa kon ku rent no -

nuo da je je dan od uslo va za ula zak Sr bi je u Svet sku tr go vin sku or ga ni za ci ju pro me na Za ko na o ge net ski mo di fi ko va nim or ga ni zmi ma. Po we go vim re ~i ma, uko li ko se opre de li mo za pro me nu za ko na, iz gu bi }e mo pro fi ta bil ni iz voz se me na i sad nog ma te ri ja la. Pred sed nik Dru {tva agrar nih eko no mi sta ta ko |e je ana li zi rao spoq no tr go vin sku raz me nu do ma }e po qo pri vre de, gde Sr bi ja ima su fi cit od 1,3 mi li jar de di na ra. – U po sled wih de set go di na iz gu bi li smo 400.000 po tro {a ~a. Ka da se na to do da ju po da ci da se de se ti ne hi qa da qu di hra ni u na rod nim ku hi wa ma, te da nam je ku pov na mo} ni ska, mi li jar da do la ra su fi ci ta je po sle di ca tog sta wa. Da se sve ovo ni je de si lo, ima li bi smo re al ni su fi cit od 300 mi li o na do la ra. Tre ba li ti me da se hva li mo? – upi tao se [e va ra li}. – U bu xe tu za 2013. bi }e pla ni ra no ~e ti ri od sto nov ca sa mo za agrar ni bu xet, {to je du plo vi {e ne go ove go di ne – iz ja vio je ju ~e

Spu{tawe rampe bilo bi tragi~no Ge ne ral ni di rek tor „Du nav hra na gru pe„ Slo bo dan Pe tro vi} re kao je da raz u me raz lo ge zbog ko jih Vla da raz ma tra od lu ku o za bra ni iz vo za hra ne, ali je is ta kao da se ne mo gu pri me ni ti isti prin ci pi na sve gra ne u do ma }oj po qo pri vre di. – Sr bi ja iz vo zi vr lo ma lo po qo pri vred nih pro iz vo da i bi }e ve o ma te {ko da se vra ti mo na od re |e na tr ì {ta ako za u sta vi mo iz voz – upo zo rio je Pe tro vi}. Is ti ~u }i da ni je isto ako se iz vo zi ber zan ska ro ba u obla sti po qo pri vre de i ako se iz vo ze go to vi pro iz vo di, on je upo zo rio na to da bi za u sta vqa we iz vo za fi nal nih pro iz vo da bi lo tra gi~ no za na {u ze mqu. sti na {e po qo pri vre de – re kao je [e va ra li}. S tim u ve zi, on je na po me nuo da }e Pre la znim tr go vin skim spo ra zu mom na {i po qo pri vred ni ci od 2014. na do ma }em tr ì {tu bi ti iz lo è ni ino stra noj kon ku ren ci ji. [e va ra li} je ta ko |e na po me -

dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu po qo pri vre de De jan Kr wa ji}, i na ja vio da }e do kra ja go di ne bi ti do net za kon o di rekt nim pod sti ca ji ma po qo pri vre di, na po mi wu }i da za kon ski pred log tre ba da bu de usvo jen sle de }e ne de qe na sed ni ci Vla de.

PRODUKTNA BERZA U NOVOM SADU

Pove}ana trgovina semenskom p{enicom Tr go va we na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du ove ne de qe obe le `i la je sta bil na ce na p{e ni ce i pad ce ne ku ku ru za. So jom, ko ja je u struk tu ri ukup nog ne deq nog ko li ~in skog pro me ta u~e stvo va la s vi {e od 53 od sto, tr go va no je u ko li ~i ni od 610 to na. Pon de ri sa na ne deq na ce na od 70,39 din/kg (65,17 din/kg bez PDV-a) je sta ti sti~ ki 2,14 od sto ni `a ne go pret hod ne ne de qe, ali taj po da tak sva ka ko tre ba uze ti s re zer vom zbog ~i we ni ce da se ove ne de qe so jom tr go va lo u ce nov nom ra spo nu od 69,88 din/kg (64,70 din/kg bez PDV-a) na

po ~et ku ne de qe do 70,96 din/kg (65,70 din/kg bez PDV-a) na we nom kra ju, uz ja sno iz ra èn uz la zni ne deq ni ce nov ni trend. U okvi ru is tr go va nih 75 to na so ji ne sa~ me po stig nu ta je pro se~ na ce na od 85,68 din/kg (71,40 din/kg bez PDVa). Na tr ì {tu ku ku ru za pri met no je pot pu no od su stvo tra `we, {to se ma ni fe sto va lo kroz tek je dan za kqu ~en ber zan ski po sao u ko li ~i ni od 50 to na po 27,76 din/kg (25,70 din/kg bez PDV-a), {to je go to vo dva od sto ni è ne go pret hod ne ne de qe.

Tr `i {te mer kan til ne p{e ni ce ~vr sto dr `i svo ju ce nov nu po zi ci ju od 27,40 do 27,50 din/kg, bez PDVa. Pon de ri sa na ne deq na ce na u okvi ru is tr go va nih 250 to na iz no si 29,61 din/kg (27,42 din/kg bez PDV-a) iden ti~ na je pro {lo ne deq noj. In ten ziv na je bi la tr go vi na se men skom p{e ni com, gde je pro me to va no 97 to na po pro se~ noj ce ni od 43 din/kg (39,81 din/kg bez PDV-a). Ce na je na ni vou pro {lo ne deq ne, uz na po me nu da je, {to se sor ti men ta ti ~e, ce na „si mo ni de“ bi la 1,20 din/kg vi {a ne go ce na NS-40S.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

111,6146

113,8924

116,5119

111,2729

Australija

dolar

88,6041

90,4123

92,4918

88,3328

Kanada

dolar

88,1979

89,9979

92,0679

87,9279

Danska

kruna

14,9597

15,2650

15,6161

14,9139

Norve{ka

kruna

15,1188

15,4279

15,7821

15,0725

[vedska

kruna

12,8725

13,1352

13,4373

12,8331

[vajcarska

franak

92,2510

94,1337

96,2988

91,9686

V. Britanija

funta

138,3423

141,1656

144,4124

137,9188

dolar

86,2888

88,0498

90,0749

86,0247

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 10. 2012. godine

Cena

BELEX 15 (438,34 0,23)

Promet

Globos osigurawe a.d. , Beograd

20,00%

9.000

BIP a.d. , Beograd

11,43%

67.490

Galenika Fitofarmacija a.d.

6,88%

2.298

781.704

AIK banka a.d. , Ni{

3,00%

721

35.329

Dijamant a.d. , Zrewanin

1,76%

5.902

23.608

Promena %

Cena

Promet

-3,85%

Pet akcija s najve}im padom Progres a.d. , Beograd Privredna banka a.d. , Beograd

-3,08%

13.797

Veterinarski zavod Subotica a.d

-1,72%

400

40.000

AIK banka a.d. , Ni{

-0,59%

1.356

3.018.490

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,56%

8.900

62.300

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

3.000

4.230.000

AIK banka a.d. , Ni{

-0,59%

1.356

3.018.490

Galenika Fitofarmacija a.d.

6,88%

2.298

781.704

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

-0,25%

4.380

153.300

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,56%

8.900

62.300

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,72%

400

40.000

NIS a.d., Novi Sad

1,29%

630

6.463.790

Energoprojekt holding a.d.

-0,99%

500

1.108.500

Aerodrom Nikola Tesla a.d. ,

-0,71%

421

329.500

Soja protein a.d. , Be~ej

0,00%

446

109.270

0,00%

219

66.438

Promena %

Cena

Promet

Niva a.d. , Novi Sad

0,30%

331

713.840

Tigar a.d. , Pirot

Topola a.d. , Ba~ka Topola

0,00%

35.000

420.000

Alfa plam a.d. , Vrawe

0,00%

5.400

81.000

-0,41%

737

418.840

0,91%

1.665

1.331.850

Mlekara a.d. , Subotica

0,00%

1.310

393.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,72%

400

40.000

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

Dijamant a.d. , Zrewanin

1,76%

5.902

23.608

Svi iznosi su dati u dinarima

Pre zen ta ci ja mu zi~ kih ro bo ta Pre z en t a c i j a mu z i~ k ih ro b o t a, od n o s no P. A. M. ben d a, pro f e s o r a Kur ta Ko bla, odr ` a } e se u po n e d e q ak 15. ok t o b ra u 18 ~a s o v a u Mul ti m e d i j al n om cen t ru Aka d e m i j e umet n o s ti, Uli c a \u r e Jak { i } a. Ovaj bend je auten t i~ n i or k e s tar de l i m i~ n o auto m a t i z o v a n ih in s tru me n a t a, ko j i uz po m o} sve t lo s nih sen z o r a i sen z o r a po k re t a omo g u } u j e da se pro i z v e d e ton. Pre z en t a c i j i }e pri s u s tvo v a t i i ata { e za kul t u r u SAD Xon Gi blin. G. ^.

Mu zi~ ko-po et ski re ci tal po sve }en pe sni ku i glum cu Slavku Suboti}u, ko ji je ko ri snik Ge ron to lo {kog cen tra ”No vi Sad”, bi }e odr `an u po ne de qak, 15. ok to bra, u 10 ~a so va u Do mu pen zi o ne ra u Fu to gu, @e le zni~ ka 46. Su bo ti} }e go vo ri ti ”Mu {ke raz go vo re” Du {ka Ra do vi }a, a u pro gra mu }e u~e stvo va ti i umet ni ci ko ji su ko ri sni ci ove usta no ve. A. Va.

Novosadska subota13.oktobar2012.

[o ping, upr kos kri zi u Voj vo di ni „Big Si” u na {em gra du iz gle da po ka zu je da No vo sa |a ni jo{ uvek ima ju ne ku „{te ku” u nov ~a ni ku. Ogrom ni re do vi, sta ri i mla di ko ji su str pqi vo ~e ka li da se otvo re vra ta tr `nog cen tra, kao i par king sa 1.500 me sta, ko ji je pot pu no bio po pu wen, kao da osli ka va ju ne ka lep {a i sret ni ja, po tro {a~ ka vre me na. Ova sce na mo `e da uka `e na

to da gra |a ni ili ima ju nov ca ili da na otva ra wa do la ze o~e ku ju }i ve li ke po pu ste, {to je ve ro vat ni je. Ka ko god, ova in ve sti ci ja za na {e su gra |a ne pr ven stve no zna ~i vi {e rad nih me sta, {to je i pri o ri tet. Sa za vr {e nom pr vom fa zom iz grad we ovog tr `nog cen tra, po sao }e do bi ti oko 500 No vo sa |a na, a na pr o le }e, ka da bi grad wa tre ba la i kom plet no da se zvar {i, jo{ ne ko li ko sto ti na. G. ^.

V remeploV

Ve li ki mi ting gra di te qa na si pa U pr vim po sle rat nim go di na ma u svim ju go slo ven skim gla si li ma ured no su be le è ne sve „rad ne po be de na ro da u ob no vi i iz grad wi ze mqe”. Na pri mer, u „Slo bod noj Voj vo di ni” za be le è no je da je 13. oktobra 1947. odr àn mi ting gra di te qa ve li kog na si pa na Du na vu od Fu to ga do No vog Sa da. U tom po slu u~e stvo va lo je vi {e od pet hi qa da omla di na ca i omla din ki, ~la no va USA OJ - a i SKOJ - a, kao i oko hi qa du sta ri jih ~la no va

Na rod nog fron ta. O do sa da {wim us pe si ma i no vim za da ci ma go vo ri li su omla din ski ru ko vo di o ci Bo `a Mel krus i Va wa Bog da no vi}, a svo je sti ho ve je re ci to vao omla di nac Ivan Iva wi. Isto vre me no, ob ja vqe no je da su na dr `av noj eko no mi ji „Ve ter nik” za vr {e ni pri prem ni ra do vi za pred sto je }u se tvu, ta~ ni je, da je ski nut ku ku ruz sa 128 hek ta ra ora ni ca da bi na woj bi la za se ja na p{e ni ca, ra` i sto~ ni gra {ak. N. C.

hronika OTVOREN „TESLA FEST” NA SPENSU

Od u{te de ener gi je do le te li ce na ba rut Me |u na rod ni fe sti val ino va ci ja, zna wa i stva ra la {tva „Te sla fest 2012” otvo ren je ju ~e u am fi te a tru Spen sa. Oko dva de se tak pro na la za ~a po ~a sti lo je ~o ve ~an stvo svo jim ide ja ma za la god ni ji, ali i uz bu dqi vi ji ì vot - od u{ de te go ri va i stru je, pre ko raz li ~i tih na me na so lar ne ener gi je do sve mir ske le te li ce na ba rut. Zoran Milinkovi} iz Ze mu na ta ko je iz mi slio ka ko ka è „naj bo qi me tal ni tipl na sve tu”, ali svoj pa tent jo{ ni je us peo da pro da ne kom pred u ze }u, no po tvr du da je to prak ti~ na stvar {i ro ke na me ne go vo ri ~i we ni ca da su ga Ki ne zi ve} is ko pi ra li. - To je tipl sa ko nu sno ~e li~ nim na zu bqe nim plo ~i ca ma, po red to ga pa ten ti rao sam i po mo} ni alat za ugrad wu ti pla sa unu tra {wim po kret nim kli nom - ka è Mi lin ko vi}. Po red we go vog {tan da pred sta vqe na je i re vo lu ci o nar na plat for ma ko ja omo gu }a va

Dvadesetak pronalaza~a izla`e na Spensu

Zoran Milinkovi} iz Zemuna sa svojim izumom

Kar te za kon cert Ace Lu ka sa u pro da ji Kon cert Ace Lukasa bi }e odr `an 8. no vem bra u 21 sat u ve li koj dvo ra ni Spen sa. Na kon cer tu }e bi ti pred sta vqe ne pe sme sa no vog al bu ma ko ji }e se usko ro na }i u pro da ji, ali i sta ri po zna ti hi to -

Pro mo ci ja tre }e kwi ge „Mi ris jor go va na”, autor ke Milke Tomi}, odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Na rod ni he ro ji”, Uli ca Ma je vi~ ka 2. Po red autor ke, go vo ri }e i Sabah al Zubeidi, Dragana Balac, Nemawa Trbojevi} i Stojan Simi} Krpica. G. ^.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

pr kos kri zi i sve te `oj U eko nom skoj si tu ac i ji otva ra we naj ve }eg tr `nog cen tra

Pro mo ci ja kwi ge Mil ke To mi}

Re ci tal po sve }en Slav ku Su bo ti }u

vi ovog pe va ~a. Kar te su u pro da ji na bla gaj ni Spen sa po ce ni od 1.200 di na ra za par ter, 1.500 di na ra za Za pad 1 i 1.200 di na ra za Za pad 2. A. R. - M. S.

in va li di ma i sta ri jim qu di ma efi ka san, brz, a pre sve ga i do sto jan stven ula zak u auto bus. Iako u sve tu po sto je raz ne spra ve ko je olak {a va ju ula zak u auto bus iz di sku si je na ovom {tan du mo `e se za kqu ~i ti ka ko je, za sa da, ova naj e fi ka sni ja. Zbog ovog pa ten ta Sa vez pro na la za ~a po zvao je na Fe sti val ~ak i mi ni stra Mla|ana Dinki}a ka ko bi se uve rio u we go vu ko ri snu na me nu. Da ~i ta va stvar oko mo to ra na unu tra {we sa go re va we bu de za o kru `e na po bri ni li su se i iz la ga ~i HHO ge ne ra to ra ko ji pot pu no is ko ri {}a va pri mar no go ri vo, sma wu je po tro {wu go ri va do 50 od sto, a s dru ge stra ne mo tor do bi ja ubr za we i ve }u sna gu. Pre sta vqe ni su i pa ten ti pro na la za ~a iz Ru mu ni je, Ru si je i Re pu bli ke Srp ske, ~i ji su stu den ti pred sta vi li in for ma ci o ni si stem za do la zak auto bu sa na sta ni ce po mo }u so lar nog pa ne la. U~e stvo va lo je i ne ko li ko osnov nih i sred wih {ko la. Ta ko su u~e ni ci Sred we {ko le „Mi -

haj lo Pu pin” iz No vog Sa da pri ka za li ru~ no iz ra |e nu, mi li me tar ski pre ci znu CNC ma {i nu za gra vi ra we, a da in te re so va wa za pro na la ske ne kad idu iz kraj we he do ni sti~ ki raz lo ga po ka zu je i pri mer po ja ~a la na so lar nu ener gi ju ide al nu za kam po va we. S dru ge stra ne agro nom iz Kur {u mli je Nedeqko \uri} ka è da se ide ja jed no stav no ipak ja vi sa ma od se be, a ~o ve ka iza be re na su mi ce. We gov pa tent, ce vi u ko joj su po sta vqe ni pro pe le ri ko ji bi uz kre ta we vo de stvo ri li i vi {e stru je ne go {to nam je po treb no jo{ ~e ka svo ju na me nu. - Za ro bio sam re ku i to je sva ide ja. Ona je okru è na sa tri stra ne, a ja sam jo{ sa mo sta vio ~e tvr tu. Qu di stal no pri ~a ju o bi o ma si i so lar noj ener gi ji, a na ovo {to ima mo po red nas i {to je jo{ jed no stav ni je za upo tre bu, ni ko ne obra }a pa `wu. Ener gi je ima do voq no, sa mo tre ba na }i spra ve ko je }e je re a li zo va ti - ka è \u ri}. U okvi ru fe sti va la ko ji }e tra ja ti do 15. ok to bra odr à }e se i niz iz lo `bi, se mi na ra, pro mo ci ja i kon fe ren ci ja. „Te sla fest” or ga ni zu ju Svet ska or ga ni za ci ja za in te lek tu al nu svo ji nu, Za vod za in te lek tu al nu svo ji nu Sr bi je, Fa kul tet teh ni~ kih na u ka i Sa vez pro na la za ~a Voj vo di ne, a otvo rio ga je ~lan Grad skog ve }a za pri vre du Goran Se~ujski. A. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota13.oktobar2012.

DNEVNIK

SUTRA JUBILARNI, 20. NOVOSADSKI MARATON

Tr ke iz dr `qi vo sti i za do voq stva UDVOSTRU^EN BROJ KORISNIKA SERVISA NS BAJK

Iz najm qi va we bi ci ka la dok tra je le po vre me Sezona iznajmqivawa gradskih bicikala, takozvani NS bajk zvani~no se zavr{ava 15. oktobra, ali ukoliko vremenski uslovi to dozvole, iznajmqivawe }e biti produ`eno koliko god to bude bilo mogu}e, ka`u u „Parking servisu”. Interesovawe gra|ana za iznajmqivawe gradskih bicikala je ove godine bilo ne{to ve}e nego prethodne, tako da trenutno ima oko 1.600 registrovanih korisnika. Dok se pro{le sezone za kori{}ewe renta bajka odlu~ilo 750 gra|ana, ove godine je registrovano, oko 850 novih korisnika. Kako je NS bajk veoma atraktivna i kao turisti~ka ponuda grada, veliko je bilo interesovawe i turista tokom trajawa mu-

zi~kog festivala „Egzit”. Ove sezone je pro{irena biciklisti~ka mre`a, ure|ewem jo{ dve automatske stanice za iznajmqivawe bicikala, na Novom nasequ i Detelinari, ~ime je sistem postao jo{ dostupniji gra|anima. U narednom periodu u planu je automatizacija {to ve}eg broja postoje}ih stanica, kao i pove}awe broja stanica prvenstveno u stambenim zonama. Podse}amo, registracija za ovu uslugu, koja podrazumeva izradu ~ip kartice, ko{ta 500 dinara {to je jednokratni tro{ak, jer je neograni~enog trajawa. Cena iznajmqivawa je 20 dinara za sat vremena, odnosno 100 dinara za celodnevno kori{}ewe. B. M.

AKCIJA U DUNAVSKOM PARKU

Raz vr sta ti sme }e ni je ume }e Kampawa “Razvrstati sme}e nije ume}e” bi}e odr`ana danas od 11 do 17 sati u Saletli u Dunavskom parku. Sugra|ani, koji donesu iskori{}ene plasti~ne boce, limenke i elektronski ili elektri~ni otpad dobi}e po jedan eko-dar i edukativni flajer o pravilnom razvrstavawu otpada. Akcija je osmi{qena kako bi se uka-

zalo na problem stvarawa prevelike koli~ine otpada na teritoriji Novog Sada i podigla svest o potrebi razvrstavawa otpada i wegove reciklaè. Kampawu su organizovali Portal Budi eko fin-a iz Novog Sada, Udruèwe Balkan urban muvment iz Beograda i Centar za odrìvi razvoj iz Subotice. N. R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.45, 14.30, 15.45, 16.15), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12.15, 13.30, 14.15, 15.30, 16.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.20), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.45), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.35), „Sudija Dred” (22.25), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.25), „Hotel Transilvanija” (12.20, 14.20, 16.10, 18, 20-30), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (20.10, 22.35), „Gangsterska pri~a” (22.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Pri~e iz be~ke {ume” (19.30). Pozori{te mladih mala sala „Kos i lisica” (11)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ~etvrtka u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Je le na \ur |e vi}, Bi qa na Qu bo je vi}, Kse ni ja Pe tro vi}, Je le na Qa mi} iz Novog Sada, Zo ri ca Sta ni vuk iz Ka}a, Sve tla na To pi} iz Futoga, Mir ja na Stan ko vi} iz Kikinde i Il di ko Ta {i iz Sajana. DE^AKE: Ja smi na Vic ko vi}, Alek san dra Da bi}, Mi li ca [}e ki}, Ma ri ja Sto ja di no vi}, Mir ja na Mi ja to vi} iz Novog Sada, Eri ka Se ke re{ iz Temerina i Ja sna Jo va no vi} iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni Ma ri ja Iva na [i mu nec (1948) u 10.30 sa ti, Ni ko la Ni ko le Po tre bi} (1936) u 11.15, Ka ti ca @ar ka Su xum (1926) u 12, Ag ne{ Alek san dra Mi lu ti no vi} (1965) u 12.45, Dra go qub Ob ra da Ko la ri} (1934) u 13.30, Ro zal Mi ha qa Po {a (1924) u 14.15, [a ra An dra {a Ka la pa ti (1935) u 15 i Rat ko Mi lo ra da Ko sti} (1943) u 15.45 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we na Da ni ca Iva na Pe ji} (1935) u 13 sa ti. Na gro bqu u Ve ter ni ku bi }e sa hra wen Mir ko Si me u na Ra di} (1930) u 15 ~a so va.

- Sve je spremno za po~etak jubilarnog, 20. Novosadskog maratona, ove godine se prijavio veliki broj u~esnika, kako iz Srbije, tako i iz drugih zemaqa, a o~ekujemo da se do po~etka prijavi jo{ trka~a rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare predsednik Skup{tine grada i predsednik Organizacionog odbora Si ni {a Se vi}. Maraton se odr`ava sutra, a kako je najavio Sevi}, gosti dolaze iz [kotske, Ma|arske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i drugih zemaqa. - Potrudi}emo se da svi u~esnici nesmetano tr~e, ali i da maraton bude {to mawa smetwa za Novosa|ane. Do sada se za takmi~arski deo prijavilo oko 500 u~enika, dok se za trke zadovoq-

stva prijavilo oko 2.000 - rekao je Sevi}. Pored maratonske, ogranizovane su i trke za puze}e bebe, decu pred{kolskog uzrasta, osnovce i sredwo{kolce. Podizawe brojeva za sve trke je danas od 17 do 20 ~asova i sutra od 8 do 10.30 ~asova u hotelu „Vojvodina”. Start maratona je na Trgu slobode u 10 ~asova, a trasa glavne trke ide kroz Zmaj Jovinu ulicu, Dunavsku, Kej `rtava Racije, Bulevar cara Lazara, Ulicu dr Sime Milo{evi}a, Jire~ekovu, Fru{kogorsku, Bulevar despota Stefana, kroz Balzakovu, 1300 kaplara i Ive Andri}a do Bulevara Evrope, Futo{ke ulice, Futo{kog puta, Novosadskog puta do semafora na ulazu u Veternik i naG. ^. Fo to: N. Sto ja no vi} zad istom rutom.

Uli ce pro {le go di ne bi le pu ne ma ra to na ca

Auto bu si me wa ju tra su Zbog odr`avawa Novosadskog maratona, sutra od 10 do 15 ~asova, na pojedininim linijama autobusi }e saobra}ati izmewenim trasama, dok na linijama 11a i 11b busevi uop{te ne}e saobra}ati. Na linijama 1 i 8 autobusi }e u smeru ka centru iz Fru{kogorske ulice skretati u Narodnog fronta, zatim desno na Bulevar oslobo|ewa, pa na Bulevar cara Lazara, oda-

Iz lo `ba Ste va na Ko ji }a Izlo`ba Ste va na Ko ji }a „Nestrategijska inteligencija” bi}e otvorena u ponedeqak, 15. oktobra u 20 ~asova u Likovnom salonu Kulturnog centra, Katoli~ka porta 5. Izlo`ba }e trajati do 26. oktobra. A. Va.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

kle }e nastavqati redovnom trasom. Autobusi na liniji 5 sa Bulevara Mihajla Pupina skreta}e u Ulicu Ive Lole Ribara, zatim u Vojvode Putnika, te na Trg neznanog junaka na redovno stajali{te. U suprotnom smeru autobusi }e saobra}ati redovnom trasom. Na liniji 6 trasa }e se skratiti, jer }e se autobusi okretati na terminalu u [afarikovoj ulici.

Umesto Bulevarom Evrope, autobusi }e se na liniji 7 kretati Futo{kom i Ulicom cara Du{ana u oba smera, s tim da }e u smeru ka Futo{koj pijaci, autobusi iz Ulice cara Du{ana skretati levo na Bulevar cara Lazara, zatim desno u Balzakovu, pa opet desno u Ulicu Narodnog fronta do okretnice, odakle }e nastavqati redovnom trasom. G. ^.

U KARLOVCIMA

Po obra sce za po mo} u Ma gi strat U~enici sredwih {kola iz izbegli~kih i raseqenih porodica nastawenih u Sremskim Karlovcima, mogu obrasce za dodelu jednokratne nov~ane pomo}i u iznosu od 30.000 dinara od Pokrajinskog fonda za pru`awe pomo}i izbeglim, prognanim i raseqenim licima podi}i na portirnici karlova~kog Magistrata ili u kancelariji poverenika za izbeglice, u kancelariji 4. Formular se mo`e preuzeti i u ovom Fondu, na Bulevaru Mihajla Pupina 25 u Novom Sadu ili sa sajta www.fon daj nfort.rs. Pravo na pomo} imaju gra|ani koji su status izbeglih ili raseqenih lica sa boravi{tem, odnosno prebivali{tem na teritoriji AP Vojvodine imali do 21. decembara 2006. godine, kada je stupila na snagu odluka o osnivawu

^ITAOCI PI[U SMS

ovog fonda i imaju dete koje poha|a drugi, tre}i ili ~etvrti razred sredwe {kole. Rok za podno{ewe zahteva je 29. oktobar. Jedan od uslova je i da su podnosilac prijave i ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva podneli zahtev za prijem u dr`avanstvo Republike Srbije ili ga ve} imaju, kao i da niko od wih nije ranije koristio ovaj vid pomo}i. Pare se upla}uju u roku od 60 dana od odluke Upravnog odbora o dodeli novca. Prijave se podnose neposredno Fondu ili preporu~enom po{tom. Dodatne informacije se mogu dobiti u Fondu za pru`awe pomo}i izbeglim, prognanim i raseqenim licima ili na broj telefona 021/475 4 295. Z. Ml.

065/47-66-452

Ne kom i ja re i pa re

Na birou sam i traìm posao, a penzioner u Ba~kom Jarku ~isti centar i dobija i penziju i platu. Zva}u novosadsku inspekciju. 065/5503... *** Dajte {kolske policajce, a ne preskupo privatno obezbe|ewe po {kolama, gospodo Da~i}u i Obradovi}u. 064/6862... *** Kaè Mrka da hap{ewa ne donose boqitak. Pa, i ne treba, nek oni daju pare, devize, vile, ku}e, xipove, pa makar sve i{lo u buxet! E, tako u Italiji je to, dobitak za boqitak! 065/9137... *** Kona~no doterasmo na tapet privatne vrti}e tj. pred{kolske ustanove. Godinama se pri~a ono {to je neminovnost. Ravnopravnost je postojala uvek na papiru, ali neprimewivana be{e zbog politike, ar{ina, koristi pojedinaca. Nadamo se boqem u interesu dece, jer ona nisu nikada kriva. Krivi su odrasli, koji su se okoristili u radu sa decom. 060/0491... *** Nije mi jasno za{to „Elektrovojvodina“ za utro{enu struju za septembar traì da platimo PDV 20 odsto, kada to vaì od 1. oktobra. 062/8985...

*** U Srbiji mo`e{ birati izme|u tri vrste politi~ara. Prvi, po{teni, ali neupu}eni, a ~esto i slabijih kvalifikacija. Takvi su dobri za doma}e i strane muvare koji su i ojadili Srbiju, poveli narod u ratove.

ovi su sebi~ni, bezose}ajni i nezainteresovani za op{ti boqitak. Pored ovakve tri vrste politi~ara obi~an svet mo`e samo skapati. 063/8614... *** Za{to me|u nagra|enim sportistima iz AP Vojvodine nema

Drugi kvarni, a pametni tzv. patriote. Oni od lo{ih |aka i sitnih prevaranata prave uspe{ne, ugledne qude, a pametne i po{tene gaze, teraju u bedu i siroma{tvo da bi od wih napravili prosjake i kriminalce. Tako muzu dr`avu i narod. Tre}a vrsta politi~ara su pametni, obrazovani, osposobqeni za vlast i upu}eni u sve tajne. Ali,

ko{arka{a, koji su proslavili Novi Sad osvajawem Svetskog prvenstva u ko{arci „3 na 3” u Atini avgusta ove godine? 064/8249... *** E, moji Novosa|ani, nikad vi{e nemojte spomiwati Srpsku Atinu, jer ona ne stanuje vi{e ovde. 063/7611...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

RA DO VI „GRAD SKOG ZE LE NI LA”

Sa dwa je se weg cve }a, po di `u se trav wa ci Rad ni ci „Grad skog ze le ni la” ovih da na ra de na ne ko li ko lo ka ci ja u gra du, pa je ta ko uklo we no 20 osu {e nih sta ba la u Du nav skom par ku, a isto vre me no se ra di i na ore zi va wu. Ka da bu du

sa |e na no va sta bla, to }e bi ti ura |e no pre ma pro jek tu za re kon struk ci ju ze le nih po vr {i na u Du nav skom par ku. Po ~e le i pri pre me za sad wu ta ko zva nog je se weg aspek ta cve }a. Cvet ne

gre di ce {i rom gra da na red ne ne de qe ulep {a }e oko 200.000 stru ko va cve }a. Po ~e le su i pri pre me za re kon struk ci ju ze le nih po vr {i na oko objek ta Ma ti ce srp ske. Uzi ma ju }i u ob zir ve li ki zna ~aj in sti tu ci je ko ja pred sta vqa sim bol kul tu re i pro sve ti teq stva, iz u zet no je va `no, ka ko ka `u, da se ure |e wem ze le ni la i sam obje kat is tak ne i u~i ni pre po zna tqi vim. Pro jek tom re kon struk ci je ze le nih po vr {i na pla ni ra no je ure |e we ze le ni la, sad wa li {}ar skog i ~e ti nar skog dr ve }a i pe re na, kao i po di za we trav wa ka. Po pro jek tu je pred vi |e na sad wa se dam pla ta na, 14 le ski, 23 sta bla ti se i 399 hi re ri ku ma. Bi }e po dig nut i trav wak po vr {i ne 736 Fo to: F. Ba ki} kva dra ta.

No va sta bla bi }e i u Du nav skom par ku

Po sle obim nih ra do va ne ko li ko jav no ko mu nal nih pred u ze }a u uli ca ma La sla Ga la i Alek se [an ti }a, do {lo je na red i „Grad sko ze le ni lo„. U Uli ci La sla Ga la pred vi |e no je po di za we oko 570 kva drat nih me ta ra trav wa ka, a ova uli ca }e bi ti bo ga ti ja i za 40 no vih sta ba la pi ra mi dal nog ba gre ma. U okvi ru par kin ga sta bla }e ima ti me tal nu za {ti tu. Ka da je u pi ta wu re kon struk ci ja ze le nih po vr {i na u Uli ci Alek se [an ti }a, i ov de }e no va sta bla la li nog dr ve ta i `a lo sne ka ra ga ne, ko jih }e bi ti 159, ima ti me tal nu za {ti tu. Pod se }a mo da je u to ku i sa na ci ja i ure |e we ze le ni la de la Tvr |a ve. Ta mo se kr ~i sa mo ni kla ve ge ta ci ja ki se log dr ve ta na be de mi ma Tvr |a ve, a po sle to g a sle d i sad w a `i v e ogra de na gor wem, do wem i sred wem ni vou Pe tro va ra din ske tvr |a ve. B. M.

subota13.oktobar2012.

ZBOG IZ GRAD WE KO MU NAL NE IN FRA STRUK TU RE NA LI MA NU

Iz me we ne auto bu ske li ni je Auto bu si na grad skim li ni ja 1, 4, 8 i 11 b od po ne deq ka 15. ok to bra do 15. no vem bra i}i }e iz me we nim de lom tra se zbog iz grad we ko rek to ra i se kun dar ne ka na li za ci je na Li ma nu. Auto bu si na li ni ja ma 1 (Kli sa - cen tar - Li man 1) i 8 (No vo na se qe - cen tar - Li man 1) u sme ru ka Li ma nu, ume sto de lom Fru {ko gor ske uli ce, i}i }e Bu le va rom ca ra La za ra, Bu le va rom oslo bo |e wa i Uli com Na ro dog fron ta do ras kr sni ce sa Fru {ko gor -

skom, oda kle }e auto bu si i}i uobi ~e je nim pu tem. Auto bu si na li ni ji 4 (Li man 4 - cen tar - @e le zni~ ka sta ni ca) i na li ni ji 11 b (@e le zni~ ka sta ni ca - Li man - Bol ni ca @e le zni~ ka sta ni ca) u sme ru ka Li ma nu, i}i }e isto iz me we nim de lom tra se kao i auto bu si na li ni ji 1 i 8, ali }e od Bu le va ra oslo bo |e wa i}i do Uli ce Na rod nog fron ta, i da qe vo zi ti uobi ~a je nim tra som. U iz me we nom de lu tra se auto bu si }e ko ri sti ti sta ja li {ta dru gih li ni ja. Z. D.

„NO VO SAD SKA TO PLA NA” SE BO RI S DU GO VA WI MA

Gre ja we po sku pqu je sko ro 14 po sto? - Kqu~ ni pro ble mi „No vo sad ska to pla ne” su ne na pla ti vost po tra `i va wa od po tro {a ~a i u ovom mo men tu ona iz no se oko dve mi li jar de i dve sta mi li o na di na ra - re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re v.d. di rek to ra „No vo sad ske to pla ne” Alek san dar Pri bi}. - Od stam be nih po tro {a ~a po tra `u je mo ne {to vi {e od mi li jar du i tri sta mi li o na, a od

Po treb no jo{ le ka ra

Na i me, To pla na je upu ti la zah tev Gra du za ko rek ci ju ce ne gre ja wa za 13,94 od sto. No va ce na bi se, uko li ko pred log odo bre grad ska vla da i skup {ti na, ob ra ~u na va la od 1. no vem bra i po tro {a ~i bi ume sto do sa da {wih 86,02 di na r a po kva d ra t u pla } a l i 98,01 di nar bez PDV - a. - Ono {to je naj va `ni je u ovom tre nut ku je to da je To pla na teh ni~ ki sprem na za

Grej na se zo na po ~i we u po ne de qak, ali zbog slo è no sti si ste ma po treb no je de se tak da na da se sta bi li zu je i da u ~i ta vom gra du gre ja we bu de ujed na ~e no po slov nih po tro {a ~a bli zu 850 mi li o na di na ra. U isto vre me du gu je mo oko tri mi li jar de i se dam sto mi li o na di na ra, od ~e ga naj vi {e ban ka ma, oko mi li jar du i osam sto mi li o na i do ba vqa ~i ma ener ge na ta oko mi li jar du i po di na ra. Pri bi} je do dao da „No vo sad ska to pla na” ne mo è da do stig ne re al nu ce nu jer bi to, u ve} te {koj eko nom skoj si tu a ci ji, jo{ vi {e op te re ti lo bu xet su gra |a na, ali da se ko rek ci ja ce na mo ra la tra ì ti kao i da je ona naj ni à kork ci ja ce na u Sr bi ji.

pred sto je }u grej nu se zo nu. To plot ne pro be su od ra |e ne, u to ku su za vr {ni pre go vo ri sa „Sr bi ja ga som” da na sta ve is po ru ku ener gen ta bez ob zi ra na ogrom ne du go ve ko je ima mo pre ma wi ma i Ter mo e lek tra ni- to pla ni, od no so „Pa non skim elek tra na ma”. Obra ti li smo se i Di rek ci ji za rob ne re zer ve da nam po mog ne pri na bav ci ma zu ta za ovu go di nu. Ma zut od pro {le go di ne ni je vra }en, a ra di mo i na re pro gra mi ra wu do spe lih oba ve za za 4.200 to na ma zu ta i re pro gra mi ra wu naj ve }eg kre di ta kod jed ne do ma }e ban ke ko ji je

te àk 10 mi li o na evra. Si tu a ci ja je, da kle, pri li~ no slo è na – na gla sio je Pri bi}. Pre m a grad s koj Od l u c i grej na se zo na po ~i we u po ne de q ak 15. ok t o b a r a i zbog slo è no sti si ste ma po treb no je oko de se tak da na da se gre ja we sta bi li zu je. Teh ni~ ki je ne mo gu }e da svi objek ti u isto vre me do bi ju ade kvat no gre ja we, te iz To pla ne mo le su gra |a ne da ima ju str pqe wa i raz u me va wa da, to kom

pe ri o da sta bi li za ci je, nad le `ne slu `be po zi va ju sa mo u slu ~a ju cu re wa na in sta la ci ja ma. Za sve in for ma ci je to kom nor ma li za ci je is po ru ke gre ja wa na po ~et ku grej ne se zo ne su gra |a ni mo gu da po zo vu bro j e v e te l e f o n a 0800100021, 423 - 712, 420 853, 4881 - 103, 4881 - 104 i 4881 - 106, ili da do |u u Ko ri sni~ ki cen tar To pla ne sva kog rad nog da na i vi ken dom od 7 do 22 sa ta. B. M.

Po zna ti kan di da ti za grad ska pri zna wa Ko mi si ja za obe le `a va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u na rod nu sa rad wu ju~e je pred lo `i la Skup {ti ni gra da za Ok to bar sku na gra du di rek to ra O[ „Ko sta Trif k o v i}“ Mi l a n a Sap s o j e v i } a, pro jek tan te ure |e wa Ke ja i dr Dra ga We go va na, vi {eg na u~ nog sa rad ni ka i mu zej -

skog sa vet ni ka. Na ju ~e ra {woj sed ni ci Ko mi si ja je za No vem bar sku po ve qu pred lo ` i l a no v o s ad s kog `an d ar m a De j a n a Obre no vi }a i pred sed ni ka Dru {tva za bor b u pro t iv {e } er n e bo l e s ti Gra d a Novog Sa da mr Ra di vo ja Mra ~e vi }a. Pro jek tant ski tim ure |e wa Ke ja ~i ne Ve sna

Pa vi }e vi}, Ma ri na Se ku li}, Jan Pa `it na ji, Dra ga na Miq ko vi} i Du {ko Pi li po vi}. Kan di da ti su iza bra ni na osno vu pri sti glih ini ci ja ti va, a Skup {ti na gra da }e na sve ~a noj sed ni ci do ne ti ko na~ nu od lu ku. S. K.

UDRU @E WA IZ BE GLI CA KOD GRA DO NA ^EL NI KA

OM BUD SMAN PO SE TIO MZ „SO WA MA RIN KO VI]”

Za bo qi sta tus ne voq ni ka

Ma wak par kin ga i vi {ak pa sa lu ta li ca

Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} pri mio je ju ~e pred stav ni ke Ko a li ci je udru è wa iz be gli ca. Pred stav ni ci udru è wa pre do ~i li su gra do na ~el ni ku svo je ak tiv no sti, pla no ve, ali i po tre be i pro ble me sa ko ji ma se su o ~a va ju. U ci qu po dr {ke udru è wi ma iz be gli ca, kao i pro mo ci je wi ho vih ak tiv no sti gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} obe }ao je pun an ga `man re sor nih grad skih upra va na una pre |i va wu uslo va za wi hov rad. Vu ~e vi} je is ta kao da }e se Grad za la ga ti za po boq {a we dru {tve nog po lo à ja i uslo va ì -

vo ta iz be gli ca i ra se qe nih li ca u No vom Sa du. Na pri je mu kod gra do na ~el ni k a bi l i su pred s tav n i c i Udru è wa Gla mo~ ko ko lo, Za vi ~ aj n og udru ` e w a Ja w a n a, Udru è wa „Zmi ja we„, Udru è wa „Do wi Va kuf„, Udru è wa „Di mi tor„, Udru è wa „Za vi ~aj na gru pa Kra ji na„, Udru è wa „Za vi ~aj ni cen tar Gra ~ac“, Srp skog otax bin skog sa bo ra, Srp s kog dru { tva „Dr Jo v an Ra{ko vi}„, Za vi ~aj nog udru è w a „Ma w a ~ a„, Za v i ~ aj n og udru è wa Kqev ~a na kao i Za vi ~ aj n og udru ` e w a gra | a n a „Pe u qe“. Q. Na.

Fo to: F. Ba ki}

^LAN GRAD SKOG VE ]A ZA ZDRAV STVO OB I [AO AM BU LAN TU U VE TER NI KU

No vo sa |a ni ko ji ì ve na te ri to ri ji MZ „So wa Ma rin ko vi}„ uglav nom se à le na lo {u ni ve la ci ju ka na li za ci je zbog ko je se te~ no sti iz li va ju u po dru me ne kih zgra da {to pra ti ne pri jat nan mi ris iz nad zem nog ko lek to ra. S ovim i dru gim pro ble mi ma gra |a na, pro te kle ne de qe upo zna li su se za po sle ni iz kan ce la ri je om bud sma na, ko ji su ob i {li ovu me snu za jed ni cu. Ka ko im je pre do ~e no, MZ „So wa Ma rin ko vi}„ do bro je ko mu nal no i in fra struk tur no opre mqe na, no ono {to sva ka ko mu ~i su gra |a ne je ste ne do sta tak par king me sta i psi lu ta li ce. Po à li li su se i da im je bez bed nost ugro è na zbog nar ko ma na. - Ova me sna za jed ni ca ima uspe {nu sa rad wu s gra |a ni ma kroz pro jek te po put [ko le ra ~u na ra za od ra sle, pri ku pqa wa hu ma ni tar ne po mo }i za Cr ve ni krst i no vo go di {wih pa ke ti }a za so ci jal no ugro è ne ka ù iz kan ce la ri je om bud sma na. Ka ko do da ju, kao po se ban pro blem na vo di se po sta vqa we re le ja za mo bil nu te le fo ni ju na ne ke od zgra da zbog ~e ga su sta na ri tra ì li me re wa ni voa elek to mag net nog zra ~e wa. J. Z.

Ka ko bi se upo znao sa pro stor nim ka pa ci te ti ma i ra dom am bu lan te u Ve ter ni ku, ~lan Grad skog ve }a za za drav stvo prim. dr Pe tar No va ko vi} po se tio je ju ~e taj zdrav stve ni obje kat i raz go va rao sa me di cin skim oso bqem. Po re ~i ma No va ko vi }a, obi la zak zdrav stve nih usta no va, ko je su u do me nu pri mar ne zdrav stve ne za {ti te, je neo p ho dan zbog sa gle da va wa uslo va ra da, kao i pri o ri te ta u da qem ula ga wu Gra da u zdrav stvo. - Moj pr vi uti sak o am bu lan ti je po zi ti van, ali je po treb no ura di ti ne ke ma le ko rek ci je - re kao je No va ko vi}. - Sem pe di ja trij ske slu `be, pri ko joj stal no ra de dva pe di ja tra, svi osta li de lo vi iz do me na pri mar ne za {ti te ni su pkri ve ni. To }e mo si gur no is pra vi ti u do go vo ru sa me nax men tom Do ma zdra vqa „No vi Sad“. U ovoj am bu lan ti Do ma zdra vqa je re gi stro van 1951 pa ci jent, za po sle na su ~e ti ri le ka ra op {te

prak se ko ji u pro se ku ima ju oko 50 pa ci je na ta dnev no. Osim slu `be op {te prak se u am bu lan ti ra di i pe di ja trij ska slu `ba, pa tro na à, a dva pu ta ne deq no ra di i la bo ra to ri ja. Iako po sto je pro stor ni ka pa ci te ti u ovoj am bu lan ti ne ra de le ka ri gi ne ko lo gi je, sto ma to lo gi je i in ter ne me di ci ne. No va ko vi} je is ta kao da je ne do pu sti vo da am bu lan ta u na se qu sa 20.000 sta nov ni ka i po zi tiv nim pri rod nim pri ra {ta jem ne ma gi ne ko lo ga, jer ka dro vi po sto je, a po treb na je sa mo pra va or ga ni za ci ja. - U na red nom sred we ro~ nom pe ri o du, a ka da to ka èm mi slim na 2013. go di nu, vi de }e mo {ta mo è mo da ura di mo da se po boq {a ka drov ska struk tu ra, od no sno po kri ve nost za {ti te sta nov ni ka Ve ter ni ka sa svim seg men ti ma iz do me na pri mar ne zdrav stve ne za {ti te - ka è No va ko vi}. N. R.

AKUD „So wa Ma rin ko vi}” pri ma no ve ~la no ve Aka dem sko kul tur no-umet ni~ ko dru {tvo “So wa Ma rin ko vi}” oba ve {ta va No vo sa |a ne da je u to ku pri jem no vih ~la no va za fol klor ni an sambl, na rod ni or ke star, tam bu ra {ki or ke star, me {o vi ti hor, aka dem sko po zo ri {te i de~ je po zo ri {te. In for ma ci je o pri je mu no vih ~la no va mo gu se do bi ti sva kog rad nog da na od 10 do 16 sa ti na broj te le fo na 021/ 458 022 i 021/ 450 798 ili u pro sto ri ja ma dru {tva, ko je se na la ze zgra di Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u Uli ci dr Vla di mi ra Pe ri }a- Val te ra 3. N. R.

dnevnik

subota13.oktobar2012.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vOJvOdinA

dnevnik ПРЕД СТАВ НИ ЦИ ФРАН ЦУ СКЕ ФИР МЕ У ПАН ЧЕ ВУ

Син ди ка ти АТП-а про тив „Ве о лије”

ПАН ЧЕ ВО:

Пред став ни ци ком па ни је „Ве о лија” по се ти ли су град ског пре во зни ка у Пан че ву, што се ни је сви де ло пред став ни ци ма син ди ка та овог пред у зе ћа. „Ве о лија” је у АТП-у би ла због по слов но-тех нич ке са рад ње, а син ди ка ти твр де да је члан Град ског ве ћа за ду жен за фи нан си је са мо и ни ци ја тив но по звао Фран цу зе у по се ту. Пред став ни ци Са мо стал ног и Не за ви сног син ди ка та АТП до ста ви ли су ме ди ји ма до пис фран цу ске ком па ни је „Ве о лиа„, адре си ран на чла на Град ског ве ћа за фи нан си је Жељка Лазића, у ко јем су из ра зи ли спрем ност за са рад њу са АТП-ом. У до пи су сто ји да је „Ве о лија„ спрем на да по чет ком ок то бра поч не ана ли зу по сло ва ња АТП-а, па би, на осно ву ана ли зе пред ло жи ли ре струк ти а ра ње, про да ју, акви зи ци ју или јав но при ват но парт нер ство, не пре ју ди ци ра ју ћи бу ду ћи ста тус АТП-а. Син ди кал ци ка жу да их је нај пре из не на ди ла не на ја вље на по се та. - Пре ма са зна њи ма до ко јих смо до шли, тај до ла зак је био без зва нич не од лу ке Град ског ве ћа, већ ни ка и Скуп шти не гра да - из ја вио

је пред сед ник син ди ка та „Не за ви сност„ у АТП-у Зоран Топаловић. Жељ ко Ла зић, ко га су син ди кал ци про зва ли од го во рио је да је са мо по ку шао да по сре ду је из ме ђу две фир ме и да то не зна чи про ме ну ста ту са АТП-а. Ла зић та ко ђе твр ди да је до ла зак пред став ни ка „Ве о лије” био на ја вљен. - Сви пред став нци ко а ли ци је су би ли оба ве ште ни да ће „Ве о лија„ оства ри ти кон такт са АТП-ом. Ди рек тор је био оба ве штен - твр ди Жељ ко Ла зић. Ди рек тор АТП-а Милош Мијић је по твр дио да је био оба ве штен о кон так ти ма већ ни ка Ла зи ћа са „Ве о ли јом„. Кон так ти ло кал не са мо у пра ве са Фран цу зи ма по сто је још од ра ни је и то од но вем бра про шле го ди не, твр де син ди кал ци. - Ако је не што по че ла бив ша власт, он да ваљ да са да шња тре ба да се из ја сни да ли је ње но опре де ље ње на ста вак то га и да ли ће се пре ма јав ним пред у зе ћи ма од но си ти крај ње од го вор но - ре кла је Виолета Гојковић из Гран ског син ди ка та јав но ко му нал них пред у зе ћа „Не за ви сност„. З. Дра го вић

ДА НАС У СУ БО ТИ ЦИ, ИС ПРЕД ГРАД СКЕ КУ ЋЕ

Из ло жба ства ра ла штва се о ских же на

СУ БО ТИ ЦА: На цен трал ном тр гу ис пред Град ске ку ће у Су бо ти ци, да нас у 11 са ти по чи ње Из ло жба ства ра ла штва се о ских же на у Вој во ди ни. Ма ни фе ста ци ју ће у 11.30 са ти све ча но отво ри ти Мирослав Васин, по кра јин ски се кре тар за при вре ду, за по шља ва ње и рав но прав ност по ло ва и Модест Дулић, гра до на леч ник Су бо ти це. На кон Но вог Са да, Сом бо ра и Ин ђи је, Су бо ти ца је че твр ти град у ко ме се одр жа ва ова ма ни фе ста ци ја, с ци љем да се пред ста ви ства ра ла штво се о ских же на у Вој во ди ни као мо гу ћи еко ном ски, при вред ни и ту ри стич ки по тен ци јал ру рал них сре ди на у Вој во ди ни. На из ло жби ће уче ство ва ти 152 жен ска се о ска удру же ња из 40 оп шти на и гра до ва Вој во ди не ко ја ће

из ло жи ти аутен тич не ру ко тво ри не и про из во де ста рих за на та ко ји чу ва ју тра ди ци ју и бо га то кул тур но на сле ђе вој во ђан ског ви ше на ци о- нал ног ам би јен та. Том при ли ком ће се пр ви пут пред ста ви ти пр ва Жен ска за дру га „Ру же Сре ма” из Ин ђи је и Ка зне но по прав ни за вод из По жа рев ца са про из во ди ма и руч ним ра до ви ма ко је из ра ђу ју за тво ре ни це ове уста но ве. Из ло жбу за јед нич ки ор га ни зу ју За вод за рав но прав ност по ло ва АПВ, По кра јин ски се кре та ри јат за при вре ду, за по шља ва ње и рав но прав ност по ло ва и Град Су бо ти ца, по во дом обе ле жа ва ња 15. ок то бра Ме ђу на род ног да на се о ских же на. Ма ни фе ста ци ја ће тра ја ти до 17 са ти.

КИ КИН ДА ДО МА ЋИН УНЕ СКОВОГ КАМ ПА

Мој град – то сам ја

КИ КИН ДА: До ма ћин пе тог ме ђу на род ног Унесковог кам па под на зи вом “Мој град – то сам ја” и сло га ном “Ле по та жи во та” јесте Ки кин -

Уче сни ци кам па

да. Ак тив но сти у кам пу тра ја ће до су тра, а по ред на став ни ка и уче ни ка из на ше зе мље, уче сни ци кам па су и го сти из Пољ ске, Бу гар ске, Ма ђар ске, Ру му ни је и Ма ке до ни је. - Пе ти пут Гим на зи ја је до ма ћин ме ђу на род ном Унесковом кам пу и ми смо јед на од пре ко 7.000 шко ла у све ту ко ја се на ла зи у овој мре жи.

Ово је је дан ин тер кул ту рал ни про грам и ја бих се овом при ли ком за хва ли ла ло кал ној са мо у пра ви, јер без њи хо ве по мо ћи и раз у ме ва ња не би смо мо гли све ово ор га ни зо ва ти- ка же Јасна Томашев, ди рек то ри ца гим на зи је “Ду шан Ва си љев”: Пр вог да на кам па го сти су пред ста ви ли сво је др жа ве при пре ма њем тра ди ци о нал них је ла тих под руч ја у ра ди о ни ци “Здра ва хра на за ви ча ја”. Под сло га ном “Гра ди мо мо сто ве - ру ши мо зи до ве” у На род ном му зе ју упри ли че на је ра ди о ни ца “Ма мут Ки ка - на ша ди ка”, а уче ни ци су сво јим на сту пи ма пред ста ви ли сво је шко ле. Да нас ће ис пред згра де оп шти не би ти по ста вље ни штан до ви за пред ста вље ње др жа ва свих уче сни ка кам па. По ред упо зна ва ња на шег гра да, де ца ће ићи и на ор га ни зо ван из лет до Срем ске Ми тро ви це, За са ви це и Но вог Са да. А. Ђ.

subota13.oktobar2012.

ПРЕД СТАВ НИ ЦИ СВЕТ СКЕ БАН КЕ ПО СЕ ТИ ЛИ КИ КИН ДУ

За ин те ре со ва ни за из град њу фа бри ке во де КИ КИН ДА: Пред став ни ци Свет ске бан ке и кон сул тан ти про јек та МСП ИПА 2007 по се ти ли су ју че Ки кин ду. Пред став ни ци ло кал не са мо у пра ве раз го ва ра ли су са го сти ма о из град њи фа бри ке во де, ка пи тал не ин ве сти ци је у ки кинд ској оп шти ни. По здра вља ју ћи при сут не пред сед ник оп шти не Саво Добранић ис та као је да је са го сти ма осим о из град њи фа бри ке во де раз го ва рао и о дру гим про јек ти ма ва жним за ову оп шти ну пре све га у обла сти ма ин фра струк ту ре. -Још увек ни смо од лу чи ли по ком мо де лу фи нан си ра ња ће мо гра ди ти фа бри ку во де. Не дав но су нам у го -

сти ма би ли пред став ни ци Не мач ке и Европ ске бан ке за об но ву и раз вој, да нас су ту за по сле ни у Свет ској бан ци те је та ко од лу ка Скуп шти не оп шти не о евен ту ал ном еми то ва њу му ни ци пал них об ве зни ца би ла пра ви по тез. На до бром смо пу ту да ре а ли зу је мо про је кат уз нај по вољ ни је ре ше ње за ло кал ну са мо у пра ву. Ioannis Filopouls екс перт за оп штин ске фи нан си је не мач ке ор га ни за ци је ГИЗ ре као је да про је кат МСП ИПА 2007, у ко ји је укљу че на и оп шти на Ки кин да, фи нан си ра Европ ска уни ја. Про је кат под ра зу ме ва из ра ду ин фор ма ци о ног ме мо ран ду ма. А. Ђу ран

ПРО ПАО ПО КУ ШАЈ ПРО ДА ЈЕ ИМО ВИ НЕ „АУТО БА НА ТА”

Ни ко не ће ста ни це и ауто бу се

ЗРЕ ЊА НИН: Про да ја имо ви не зре ња нин ског пред у зе ћа “Ауто ба нат” у бан кро ту ни је ус пе ла ни из дру гог по ку ша ја. Јед но ства но – ни је би ло за ин те ре со ва них за уче шће на јав ном над ме та њу та ко да ће по ве ри о ци, ко ји од “Ауто ба на та” по тра жу ју ско ро две ми ли јар де ди на ра, мо ра ти још да при че ка ју не би ли на пла ти ли бар део сво јих по тра жи ва ња. Сте чај ни управ ник Слободан Сударов је, уз бла го слов ве ћин ских по ве ри ла ца, по след њи пут из нео на про да ју шест це ли на ове фир ме и за њих од ре дио по чет ну це ну од укуп но 177,9 ми ли о на ди на ра. Нај ве ћи из нос, од 91,6 ми ли о на, за тра жио је за ком плекс ауто бу ске ста ни це у Бач кој То по ли, док је при бли жно 43,6 ми ли о на ди на ра од ре дио као по чет ну це ну за ком плекс обје ка та на ло ка ци ји ауто бу ске ста ни це у Зре ња ни ну. Ова це ли на, ка ко са зна је мо, од но си се са мо на га ра же и ха ле, де сно од пор тир ни це и ула за у круг пред у зе ћа, а глав на ауто бу ска ста ни ца ни овог пу та ни је ну ђе на на про да ју, по што у по себ ној пар ни ци суд тре ба да од лу чи чи је је она вла сни штво. Ауто бу си, њих укуп но 63, као и јед но те рет но и два пут нич ка во зи ла, про гла ше ни су за тре ћу це ли ну и про це ње ни на бли зу 30,8 ми ли о- на ди на ра. Ра зна опре ма ко ја се на ла зи у Зре ња ни ну, Бач кој То по ли и Срем ској Ми тро ви ци, свр ста на је у

пре о ста ле це ли не ко је, та ко ђе, ни су мо гле да на ђу куп ца. Зах тев за по кре та ње сте ча ја у пред у зе ћу ко је се ба ви ло пре во зом пут ни ка у ме ђу на род ном, при град ском, ме ђу град ском и град ском са о- бра ћа ју под не ла је 2010. го ди не бе о- град ска “Агро бан ка” јер “Ауто ба нат”, ко ме је ра чун ду го вре ме на био у бло ка ди, ни је мо гао да из ми ру је сво је оба ве зе. По што ни ко од по ве ри ла ца у за кон ском ро ку ни је под нео план ре ор га ни за ци је, у пред у зе ћу је про гла шен бан крот. “Здра во тки во”

из фир ме – ауто бу ска ста ни ца у Зре ња ни ну, во зи ла и ли ни је град ског, при град ског и ме ђу град ског пре во за уго во ром су пре не та на, у ме ђу вре ме ну, осно ва ну ком па ни ју “Нет бус”. И нај ве ћи број рад ни ка “Ауто ба на та” пре ба чен је у “Нет бус”. У по ср ну лом пред у зе ћу оста ла је не ко ли ци на оних ко ји ни су би ли по во љи ру ко вод ства, од но сно ди рек то ра Горана Аграмовића ко ји је, та ко ђе, са ме ста пр вог чо ве ка “Ауто ба на та” пре шао у ди рек тор ску фо те љу “Нет бу са”. Ж. Ба ла бан

ГРАД СКА ВЛАСТ О СПА ЈА ЊУ ОДЕ ЉЕ ЊА

Ма ње пла те чи нов ни цима

ЗРЕ ЊА НИН: Од лу ка о бу ду ћој ор га ни за ци ји Град ске упра ве у Зре ња ни ну не ма за циљ да на чин ње ног де ло ва ња вра ти де сет го ди на уна зад, ка ко то твр ди Не за ви сни син ди кат град ске упра ве, већ да уки не су ви шна рад на ме ста и рас те ре ти бу џет гра да, по ру чио је пред сед ник ло кал ног пар ла мен та Радован Булајић. Он је ре а го вао на са оп ште ње чла на Из вр шног од бо ра Не за ви сног син ди ка та град ске упра ве Миодрага Богуновића ко ји је на гла сио да град ска власт спа ја по сто је ћа оде ље ња и слу жбе и фор ми ра но ве ор га ни за ци о не је ди ни це, чи ји по сло ви уоп ште ни су срод ни пре ма вр сти, ме ђу соб ној по ве за но сти и оби му. Из ме ђу оста лог, спо је на су и оба ка би не та – гра до на чел ни ка и пред сед ни ка Скуп шти не гра да, са обез бе ђе њем и по моћ но - тех нич ким по сло ви ма и чак ин фор ма ци о но ко му ни ка ци о ним тех но ло ги ја ма. Ово је, ве ро ват но, нај ви ше и по го ди ло Бо гу но ви ћа ко ји је до са да био на чел ник оде ље ња за ин фор ма ци о но – ко мун ка ци о не тех но ло ги је јер ће, по сле ре ор га ни за ци је, оста ти без ове функ ци је.

- Град ска упра ва ће, уме сто 18 на чел ни ка, ко ли ко их је би ло до са да, убу ду ће има ти шест. Сма тра мо да је 18 на чел ни ка, исто то ли ко за ме ни ка на чел ни ка, и пре ко 80 ра зних ше фо ва, ко ор ди на то ра и оста лих функ ци о не ра, пре мно го у си ту а ци ји ка да су при вре да, др жав ни и град ски бу џет пре оп те ре ће ни – обра зло жио је Бу ла јић од лу ку и на по ме нуо да се са два де се так љу ди у оде ље њи ма мо гу за до во љи ти све по тре бе јед не ова кве ло кал не са мо у пра ве. Пред сед ник Скуп шти не гра да уве ра ва да ни ко од бив ших на чел ни ка и њи хо вих за ме ни ка не ће оста ти без по сла. Они ће би ти рас по ре ђе ни на дру га рад на ме ста, али ће им за ра де би ти ума ње не за 20 до 25 од сто. По не зва нич ним са зна њи ма “Днев ни ка”, чел ни ци ло кал не са мо у пра ве ипак раз ми шља ју и о сма ње њу бро ја чи нов ни ка, а то се по себ но од но си на оне ко ји су у Град ској упра ви ан га жо ва ни по уго во ру на од ре ђе но вре ме. По ис те ку тих уго во ра не ки ће, по све му су де ћи, оста ти без по сла. Ж. Б.

ЗА СЕ ДАО ОП ШТИН СКИ ПАР ЛА МЕНТ КА ЊИ ЖЕ

По др жан пред лог за но ви са мо до при нос

КА ЊИ ЖА: Од бор ни ци Скуп шти не оп шти не Ка њи жа усво ји ли су но ви Про стор ни план оп шти не Ка њи жа, а по др жан је пред лог од лу ке о рас пи си ва њу ре фе рен ду ма за из ја шња ва ње гра ђа на на под руч ју Ме сне за јед ни це Ка њи жа за уво ђе ње но вог са мо до при но са за шест го ди на, од 1.ја ну а ра 2013. до кра ја 2018. го ди не. Пред ло же но је да се од не то за ра да за по сле них из два ја три по сто, пен зи о не ри је дан по сто, а по љо при вред ни ци 50 ки ло гра ма пше ни це по хек та ру. Про гра мом, ко ји је обра зло жи ла пред сед ни ца Са ве та МЗ Ка њи жа Пирошка Вадас Каваи, је пред ви ђе но да се од са мо до при но са при ку пи 250 ми ли о на ди на ра, од ко јих је по ло ви на на ме ње на раз во ју и одр жа ва њу ко му нал не ин фра струк ту ре. Рас пра ву је иза зва ло до но ше ње из ме не од лу ке о Оп штин ској упра ви, ко јом је пред ви ђе но да се до са да шње оде ље ње за оп ште по сло ве и при вре ду раз дво ји на за себ на оде ље ња, као и да се устро ји

и слу жба за скуп штин ске по сло ве, та ко да ће уме сто че ти ри би ти шест ор га ни за ци о них је ди ни ца, ко јим ће ру ко во ди ти ше фо ви уз мо гућ ност да има ју за ме ни ке. Слађана Илић (УКРОК) је пи та ла да ли то зна чи и отва ра ње но вих рад них ме ста, а пред -

и име но ва ње в.д. ди рек то ра по ву че не при ли ком усва ја ња днев ног ре да. Уме сто до са да шње ди рек тор ке Цен тра за со ци јал ни рад Олге Тот ко ја је под не ла зах тев за раз ре ше ње, за в. д. ди рек то ра име но ва на је мр Јасмина Зимоњић из Бач ке То по ле. Опо -

До бит ни ци при зна ња Од бор ни ци су до не ли од лу ку о до де ли оп штин ских при зна ња „Про ур бе„ ко ја се до де љу ју ис так ну тим по је дин ци ма и ор га ни за ци ја ма по во дом Да на оп шти не 20. ок то бра. До бит ник пла те ке с нов ча ном на гра дом је се кре тар Цр ве ног кр ста Ка њи же Ержебет Ходик, а ди пло ме Удру же ња пен зи о не ра, Јожеф Чапек и др Божана Суђи из Ка њи же и Ана Тимар из Оро ма. сед ник оп шти не Михаљ Њилаш је од го во рио да је број за по сле них у Оп штин ској упра ви ли ми ти ран те да се ра ди о ре ор га ни за и цји и про ме ни струк ту ре ра ди ра ци о на ли за ци је. Иако је би ло пред ви ђе но, из о ста ле су ка дров ске про ме не у Ту ри стич кој ор га ни за ци ји, јер су две тач ке ко је се од но се на раз ре ше ње ди рек то ра

зи ци о ни од бор ни ци на пу сти ли су са лу при ли ком раз ре ше ња до са да шњих са ста ва управ них и над зор них од бо ра уста но ва чи ји је осни вач оп шти на и школ ских од бо ра, сма тра ју ћи да су дис кри ми ни са ни, јер им ни је да та ни мо гућ нсост да пред ло же чла но ве у тим ор га ни ма. М. Ми тро вић

Да ни кр стур ске па при ке РУ СКИ КР СТУР: Ма ни фе ста ци ја „Дан кр стур ске па при ке“ би ће одр жа на су тра у цен тру Ру ског Кр сту ра. Том при ли ком би ће пред ста вље на про из вод ња па при ке као јед не од нај ва жни јих де лат но сти ме шта на Ру ског Кр сту ра. Ма ни фе ста ци је по чи ње у 14 ча со ва, а сво је про дај но – из ло жбе не штан до ве има ће Удру же ње же на „Бај ка”, Ме сна за јед ни ца Ру ски Кр стур, Дом кул ту ре, ОШ „Пе тро Ку змјак” и Удру же ње ри бо ло ва ца. Та ко ђе, би ће ор га ни зо ван и кул тур но-умет нич ки про грам и де фи ле ко ња из Ко њич ког клу ба „Ру син“, као и ку М. Кк. ва ње до ма ћих је ла.

По ску пео так си

КИ КИН ДА: Сва удру же ња так си ста у Ки кин ди ко ри го ва ла су це не сво јих услу га за 18 од сто. Ка ко ка же Миша Стојков из „Спринт так си ја” на ово су би ли при ну ђе ни због по ра ста це на го ри ва и жи вот них тро шко ва. -Так си удру же ња у Ки кин ди ско ро две го ди не ни су по ди за ла це не пре во за. Нај јеф ти ни ја во жња у гра ду, до два ки ло ме тра, уме сто до са да шњих 130 ко шта 150 ди на ра. За исти про це нат по ра сле су и це не при град ског так си пре во за ко је се об ра чу на ва ју по пре ђе ном ки ло ме тру.Слич но као и њи хо ве ко ле ге из гра да и так си сти ко ји са се ла пре во зе пут ни ке у град по сту пи ли су по А. Ђ. истом мо де лу.

По чео Ин тер фер АПА ТИН: Из ло жбом фо то гра фи ја ре пор те ра из зе мље и ино стран ства си ноћ је отво рен 17. Ин тер на ци о нал ни фе сти вал ре пор та же ко ји се за тва ра у не де љу, у под не, уру чи ва њем на гра да нај бо љим но ви на ри ма, ко ји се так ми че за Гран при Ин тер фе ра, а би ће уруч ће не и на гра де за жи вот но де ло, на гра да ин сти ту ци ји за ре пор та жу или се ри ју ре пор та жа и на гра да за по се бан до при нос ре пор та жи. Уче сни ци 17. Ин тер фе ра ће има ти при ли ку у ба њи „Ју на ко вић“ да пре слу ша ју нај бо ље ра дио и те ле ви зисјке ре пор та же, а пред ви ђен је и чи тав низ про прат них ма ни фе ста ци ја од ко јих је, ка ко се ис ти че, нај зна чај ни ја из ло жба сли ка Саве Стојова, умет ни ка ко ји по бед ни ку овог фе сти ва ла уру чу је и јед но од сво јих де ла. На ово го ди шњи Ин тер на ци о нал ни фе сти вал ре пор та жа при сти гло је 280 ра до ва из на ше Ј. П. зе мље, ре ги о на и све та.

Бра шно и оде ћа за нај у гро же ни је НО ВИ БЕ ЧЕЈ: За хваљ ћи до на ци ји Ми ни сар ства ра да, за по шља ва ња и со ци јал не по ли ти ке Ва де Ре пу бли ке Ср би је и Цр ве ног кр ста Ср би је, на под руч ју оп шти не Но ви Бе чеј се за вр ша ва ак ци ја рас по де ле па ке та на мир ни ца ко ји са др же де сет ки ло гра ма бра шна и пет кон зер ви ри бе. Ак ци јом је об у хва ће но око 200 со ци јал но нај у го же ни јих ли ца. Исто вре ме но у Цр вен ном кр сту оп шти не Но ви Бе чеј, при во де кра ју и ак ци ју ра по де ле око то не по лов не му шке, жен ске и деч је оде ће и обу ће при ку пље не у про шло ме сеч ној ак ци ји „Со ли ар М. К. ност на де лу“.

subota13.oktobar2012.

dru[tvo

dnevnik

ZA JED NI CA AUTO-[KO LA SR BI JE TRA @I DA VLA DA UTVR DI MI NI MUM CE NE OBU KE ZA VO ZA ^E

Dr`ava mora spre~iti nelojalnu konkurenciju EVROP SKI DAN DO NI RA WA OR GA NA

Transplantacija {ansa za nov `ivot U sve tu sva kih 11 mi nu ta jed na oso ba do la zi na li stu ~e ka wa na ne ki or gan i sva kih 11 mi nu ta je da na oso ba s li ste ~e ka wa umre jer ni je do ~e ka la no vi or gan. Ve} ti po da ci go vo re o zna ~a ju do ni ra wa i tran splan ta ci je or ga na jer za ve li ki broj ta kvih bo le sni ka, ko ji ma le ko vi i dru ge me di cin ske pro ce du re vi {e ne mo gu po mo }i, to je je di ni spas. U Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne tran splan ta ci ja bu bre ga se ra di od 1986. go di ne a je tre od 2012. Od 2008. go di ne po kre nut je pro je kat pro mo ci je tran splan ta ci je i do na ci je or ga na, ~i ji je osnov ni ciq bio da in for mi {e i ot klo ni ne ja sno }e i za blu de ko je po sto je me |u gra |a ni ma u ve zi s pre sa |i va wem i do ni ra wem or ga na, a u ci qu spa sa va wa `i vo ta te {ko bo le snih qu di ko ji ma je je di ni spas za me na or ga na.

te kle ~e ti ri go di ne ima li smo niz ak tiv no sti, a u to su ukqu ~e ne i mno ge Vla di ne i ne vla di ne in sti tu ci je. Tran splan ta ci ja i do ni ra we or ga na kod nas je jo{ uvek ta bu-te ma, a na da mo se da }e mo jed nog da na i mi bi ti me |u vo de }im ze mqa ma u do ni ra wu i pre sa |i va wu oga na. Tran splan ta ci ja je je di na oblast ko ja tra `i ak tiv no u~e {}e gra |a na i wi hov po zi ti van stav pre ma tom vi du le ~e wa. Od 2008. do ove go di ne u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne ura |e no je 65 tran splan ta ci ja bu bre ga i 17 pre sa |i va wa je tri. Ka da se go vo ri o tran splan ta ci ji bu bre ga, ra di lo se i o `i vim i o ka da ve ri~ nim da va o ci ma. Ina ~e, od po ~et ka ove go di ne u Sr bi ji je oba vqe no 45 ka da ve ri~ nih tran splan ta ci ja – pre sa |e ni su 41 bu breg i ~e ti ri je tre, a 23 po ro di ce su da le sa gla snost da se is ko ri ste or ga ni wi ho vih

Je din stve ne do nor ske kar ti ce Ka ko smo sa zna li u Mi ni star stvu zdra vqa Sr bi je, Upra va za bi o me di ci nu pri pre mi la je i {tam pa la do nor ske kar ti ce ko je su je din stve ne za ce lu Sr bi ju. Do sa da su do nor ske kar ti ce ima le tri usta no ve u Sr bi ji: Kli ni~ ki cen tar Sr bi je, Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne i VMA. Ka ko nam je re ~e no, kar ti ce pot pi sa ne u tim usta no va ma i da qe su va è }e, a oni ko ji è le da se iz ja sne o ovom hu ma nom ~i nu ubu du }e }e pot pi si va ti no ve, je din stve ne do nor ske kar ti ce. – Na à lost, i u sve tu i kod nas jo{ uvek je ve li ki broj qu di ko ji ma je neo p hod na tran splan ta ci ja or ga na, a li ste ~e ka wa na ne ki od wih se stal no po ve }a va ju – ka è ko or di na tor ka pro jek ta pro mo ci je tran splan ta ci je i do na ci je or ga na „[an sa za no vi ì vot” u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne dr Jelica Alargi}. – Za to je neo p hod no stal no bi ti na te re nu i da va ti qu di ma {to vi {e in for ma ci ja o zna ~a ju do ni ra wa or ga na. U sa rad wi sa zdrav stve nim usta no va ma u pro -

kli ni~ ki mr tvih srod ni ka. Na pret ka u toj obla sti ima, ali smo jo{ uvek da le ko od „za do vo qa va ju }eg”. Pri mer ka ko se upor nim ra dom i edu ka ci jom sta nov ni {tva mo `e mno go po sti }i je sva ka ko Hr vat ska. Od ze mqe ko ja se u obla sti do nor stva or ga na ba{ i ni je ima la ~i me po hva li ti, Hr vat ska je za ne pu nih de set go di na po sta la jed na od vo de }ih u Evro pi po bro ju do no ra or ga na, kao i po bro ju ura |e nih tran splan ta ci ja. J. Bar bu zan

STAR TO VA LA DRU GA GE NE RA CI JA STU DE NA TA ODE QE WA SU BO TI^ KOG EF U BU JA NOV CU

Obradovi}: Dobra regionalna saradwa U Bu ja nov cu je obe le `en po ~e tak stu di ja dru ge ge ne ra ci je Ode qe wa Eko nom skog fa kul te ta iz Su bo ti ce, ko ji je u sa sta vu Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Na ovom ode qe wu stu di ra 69 stu de na ta na dru goj i 100 na pr voj go di ni stu di ja, a od ukup nog bro ja dve tre }i ne su Al ban ci i jed na tre }i na Sr bi. - Ovo {to smo pro {le go di ne po ~e li a da nas na sta vqa mo u Bu ja nov cu do bar je pri mer re gi o nal ne sa rad we u obla sti obra zo va wa zbog ~e ga ovaj pro jekt ima na {u po dr {ku - is ta kao je mi ni star pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja prof. dr @arko Obradovi}. Sve ~a no sti po ~et ka na sta ve pri su stvo va li su pred stav ni ci uni ver zi te ta iz No vog Sa da i Te to va, Evrop ske uni je, am ba sa da SAD i Ve li ke Bri ta ni je, OEBS-a, lo kal ne sa mo u pra ve, stu den ti i na stav ni ci fa kul te ta. Ma da pro to ko lom ni je bi lo na ja vqe no, go sti na sve ~a no sti bi li su i am ba sa dor Al ba ni je u Pri {ti ni [petim ^au{i, rek tor uni ver zi te ta u Ti -

ra ni Dori Kule i de kan Eko nom skog fa kul te ta u Ti ra ni Sulo Haderi. Pod se tiv {i da je po sto ja la „ve li ka sum wa ka ko }e ovaj pro jekt us pe ti na uda qe no sti od 550 ki lo me ta ra od Su bo ti ce”, de kan Eko nom skog fa kul te ta u Su bo ti ci, prof. dr Nenad Vuwak na gla sio je da „svi ko ji su sum wa li, a bi lo ih je mno go, da nas raz o ~a ra ni jer na ovom fa kul te tu u pr voj go di ni ni je iz gu bqen ni je dan ~as, ni jed no pre da va we i ni jed na ve `ba, a na sta vu su na dva je zi ka dr `a li pro fe so ri iz Su bo ti ce i Te to va”. Rek tor Dr `av nog uni ver zi te ta u Te to vu prof. dr Vulent Ameti iz ra zio je na du da }e Bu ja no vac po sta ti cen tar u ko me }e se {ko lo va ti ka dro vi ko ji }e pre po ro di ti taj si ro ma {ni kraj, a rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du prof. dr Miroslav Veskovi} za do vo qan je {to je sto ti nu bru co {a s Eko nom skog fa kul te ta u Bu ja nov cu po sta lo deo ve li ke po ro di ce od 50.000 stu de na ta UNS-a.

Po la ga we vo za ~a kog is pi ta po no vom Za ko nu o sa o bra }a ju, ko je }e po ~e ti da se pri me wu je od 25. ok to bra, is pra zni }e xe po ve bu du }ih vo za ~a. Zbog to ga pred po sku pqe we obu ke ~ak 90.000 kan di da ta ~e ka na po la ga we vo za~ kog is pi ta po sta rim pra vi li ma, a auto-{ko le su pro sto op sed nu te oni ma ko ji è le da do vo za~ ke do zvo le do |u na sta ri na ~in. âk je u mno gim od wih go to vo ne mo gu }e ovih da na upi sa ti obu ku iako su uve le do dat ni broj in struk to ra, ra de su bo tom i ne de qom, pa ~ak i no }u. In te re so va we je ogrom no, ne sa mo za to {to je to sa da mno go jed no stav ni je – jer tre nut no po la znik na prak ti~ nom is pi tu vo zi 10 mi nu ta, a od 25. ok to bra vo zi }e iz me |u 30 i 45 i ima ti da stru~ no i prak ti~ no po la è pr vu po mo} – ne go i {to }e obu ka tra ja ti {est me se ci po ha |a wa te o ret ske na sta ve i {to }e se do vo za~ ke do zvo le do la zi ti po znat no vi {im ce na ma. Pri li kom na ja ve stu pa wa na sna gu no vog na ~i na obu ke za do bi ja we vo za~ ke do zvo le auto{ko le su pro ce wi va le da }e no va ce na obu ke bi ti iz me |u 800 i 1.000 evra, a sa da se ni ko ne usu -

Po podacima strukovnog udru`ewa, koje okupqa oko 450 auto-{kola, broj zainteresovanih u odnosu na uobi~ajeni za ovo doba godine vi{estruko je ve}i |u je da iza |e s ko na~ nim ce nov ni kom. Na i me, ne ki po mi wu mo gu} nost da mi ni mal na ce na po la ga wa po no vom pra vil ni ku bu de 500 evra, dok dru gi sma tra ju da je to ma lo i da po tim ce na ma auto-{ko le ne }e mo }i da ra de.

Upra vo zbog Za jed ni ca auto{ko la Sr bi je ape lo va la je na Vla du Sr bi je da od re di naj ni `u ce nu obu ke vo za ~a po no vim pro pi si ma da bi se spre ~i la ne lo jal na kon ku ren ci ja na ra ~un kva li te ta.

Po po da ci ma tog stru kov nog udru è wa, ko je oku pqa oko 450 auto-{ko la, broj za in te re so va nih u od no su na uobi ~a je ni za ovo do ba go di ne je vi {e stru ko ve }i. U auto-{ko la ma je evi den ti ra na pra va na va la onih ko ji è le da po la ù vo za~ ki is pit na sta ri na ~in, {to ni je do bro s aspek ta bez bed no sti, upo zo ra va to udru è we, do da ju }i da }e sa da mno gi “po ù ri ti” da ob u ~e kan di da te uz po mo} onih ko ji i ni su ba{ kom pe tent ni za obu ku, sa mo da bi se ceo po sao oba vio pre stu pa wa na sna gu no vih pra vi la. Se kre tar Udru è wa Petar Ra{eta tvr di da su svi wi ho vi ~la no vi obez be di li po treb nu do ku men ta ci ju da bi od 25. ok to bra bez pro ble ma mo gli ot po ~e ti obu ku na no vi na ~in. On sma tra da bi Vla da Sr bi je mo ra la da pro pi {e ce nu obu ke. – Si gur no je da bi ce na obu ke tre ba lo da bu de vi {a od sa da {we, ali è li mo da Vla da, na eks pert skom ni vou, utvr di ko li ko bi naj ni à ce na mo ra la da bu de i ta ko re {i sve ne do u mi ce i spe ku la ci je u jav no sti o bu du }em ce nov ni ku – re kao je Ra {e ta. Q. Ma le {e vi}

NE VLA DI NE OR GA NI ZA CI JE SE PRED STA VI LE NO VO SA \A NI MA

Na putu ka Evropi Pr vi sa jam ci vil nog sek to ra oku pio je ju ~e u No vom Sa du pe de se tak ne vla di nih or ga ni za ci ja i udru è wa gra |a na ko ji su na pla tou is pred Grad ske bi bli o te ke pred sta vi li svo je ak tiv no sti. Sa jam je otvo rio po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal ne sa mo u pra ve Branislav Bugarski, ko ji je re kao da je raz voj ci vil nog sek to ra va àn za raz voj ce lo kup nog dru {tva. – Ini ci ja ti ve ci vil nog sek to ra su ve o ma va `ne za sva ku lo kal nu sa mo u pra vu jer su wi ho ve ak tiv no sti usme re ne na stva ra we bo qih uslo va ì vo ta – re kao je Bu gar ski. – Wi hov za da tak je da svo je ide je i ono {to su pre po zna li kao po tre be pri bli è ru ko vod stvu lo kal nih sa mo u pra va i za to se na{ se kre ta ri jat pri kqu ~io or ga ni za ci ji ovog saj ma.

Po re ~i ma di rek to ri ce TAC SO-ove kan ce la ri je u Sr bi ji Zorice Ra{kovi}, Sa jam je or ga ni zo van u part ner stvu s Kan ce la ri jom Vla de Sr bi je za sa rad wu s ci vil nim dru {tvom, Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za me |u re gi o nal nu sa rad wu i or ga ni za ci jom „@i ve ti us prav no”. – Ciq ove ma ni fe sta ci je je pro mo ci ja ak tiv no sti i ve }a vi dqi vost ra da or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva, kao i po dr {ka wi ho voj ukqu ~e no sti u de mo krat ske pro ce se na pu tu Sr bi je u evrop ske in te gra ci je – re kla je Zo ri ca Ra {ko vi}. – Je dan od na {ih za da ta ka je i sti ca we po ve re wa gra |a na jer je to kqu~ ni uslov za ja ~a we ci vil nog sek to ra i we go vo po zi ci o ni ra we kao ne za o bi la znog fak to ra u do no {e wu od lu ka. U okvi ru Saj ma u Klu bu po sla ni ka Skup {ti ne APV odr `a na je de ba ta o fi nan si ra -

wu udru è wa gra |a na iz lo kal nog bu xe ta, o ~e mu je go vo ri la i di rek tor ka Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za sa rad wu s ci vil nim dru {tvom Ivana ]irkovi}. Ona je pred sta vi la ele men te na ci o nal ne stra te gi je za una pre |e we ra da i po lo à ja ci vil nog dru {tva, kao i po zi tiv ne pro me ne u od no su dr àv ne vla sti i ci vil nog sek to ra. Pr vi sa jam ci vil nog sek to ra za vr {en je pro jek ci jom po pu lar nog fran cu skog fil ma „Ne do dir qi vi” u dvo ri {tu Grad ske bi bli o te ke. N. Per ko vi}

Prijave {kola za „Kup tolerancije 2012” Svim osnov nim i sred wim {ko la ma na te ri to ri ji Voj vo di ne Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce upu tio je jav ni po ziv da se do 22. ok to bra pri ja ve za u~e {}e u ovo go di {wem „Ku pu to le ran ci je”, ko ji se or ga ni zu je u okvi ru pro jek ta Vla de Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne „Afir ma ci ja mul ti kul tu ra li zma i to le ran ci je u Voj vo di ni“, a u sa rad wi sa Sa ve zom za {kol -

ski sport i olim pij sko vas pi ta we Voj vo di ne. „Kup to le ran ci je 2012“ }e ob u hva ti ti sport ska tak mi ~e wa i ra zno vr sne kul tur ne sa dr à je, a odr à }e se sre di nom no vem bra u Som bo ru, gde }e se osnov no {kol ske eki pe tri da na tak mi ~i ti u ma lom fud ba lu i sto nom te ni su, a sred wo {kol ske u me {o vi toj od boj ci, mu {koj i èn skoj ko {ar ci. [ko le mo gu pri ja vi ti naj vi {e jed nu eki pu po sport skoj

di sci pli ni. Bu du }i da je ciq pro jek ta „Kup to le ran ci je“ po ve zi va we i me |u sob no upo zna va we mla dih – pri pad ni ka raz li ~i tih et ni~ kih za jed ni ca Voj vo di ne, ve o ma je va `no da {ko le pri li kom sa sta vqa wa eki pe vo de ra ~u na o we noj et ni~ koj struk tu ri, ta ko da od ra `a va et ni~ ku struk tu ru {ko le ko ju pred sta vqa. S ob zi rom na to da se, zbog sma we wa ras po lo `i vih pa ra, ove go -

di ne ne }e odr `a va ti kva li fi ka ci o na tak mi ~e wa, a da je pla ni ra no da u~e stvu je po osam eki pa u sva kom spor tu, to jest, ukup no 40 eki pa, u Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce }e pri li kom raz ma tra wa pri ja va uzi ma ti u ob zir re do sled pri ja vqi va wa i te ri to ri jal ni prin cip, ko jim }e se po sti }i pod jed na ka za stu pqe nost pred stav ni ka svih voj vo |an skih sre di na. D. D.

DE CA IZ BE LOG BLA TA PO SE TI LA VR [WA KE U PA DI NI

Putuju}i ~as slova~kog jezika De ca ko ja po ha |a ju ob da ni {te i u~e ni ci Osnov ne {ko le “Brat stvo-je din stvo” iz Be log Bla ta, za jed no s vas pi ta ~i com Ilonkom Vr{kom i u~i te qi ca ma Vjerkom Hrje{ik-Vr{a i Milu{kom Sabo, bi li su na jed no dnev nom edu ka tiv nom iz le tu u Pa di ni i Ja no {i ku. Oni su tom pri li kom po se ti li za ba vi {te, osnov nu {ko lu, slo va~ ku evan ge li~ ku cr kvu i Et no ku }u u Pa di ni. Ciq ovog et no da na bi lo je upo zna va we u~e ni ka s vr {wa ci ma i me sti ma u ko ji ma ì vi slo va~ ko sta nov ni {tvo i gde se u vas pit no-obra zov nom ra du, ali i u kul tur nom i du hov nom ì vo tu, ko ri sti i ne gu je slo va~ ki kao ma ter wi je zik. – Ta ko |e, ciq je bio i da se u~e ni ci i na stav ni ci kroz dru è we i igru upo zna ju i raz me ne svo ja is ku stva u ra du. Ta kav tip iz le ta u~e ni ke je tre ba lo da edu ku je i o

to me da po ha |a we na sta ve na slo va~ kom je zi ku ne pred sta vqa hen di kep u wi ho vom da qem obra zo va wu u Sr bi ji i ino stran stvu. U~e ni ci ko ji po ha |a ju na sta vu na slo va~ kom mo gu ta ko o~e ki va ti raz ne be ne fi te ko je im sva ke go di ne

obez be |u je Re pu bli ka Slo va~ ka – re kla je na stav ni ca Ana Valentova ko ja je kon ku ri sa la i do bi la no vac iz Slo va~ ke, od no sno iz Kan ce la ri je za Slo va ke u di ja spo ri u Bra ti sla vi, za pro je kat ~i ji je deo i ovaj jed no dnev ni iz let.

\a ci ma su se ne sva ki da {wi pu tu ju }i ~a so vi slo va~ kog je zi ka iz u zet no do pa li i za to je u pla nu da se u na red nom pe ri o du ostva ri jo{ je dan ta kav et no-edu ka tiv ni iz let u ne ko li ko {ko la ko je na sta vu iz vo de na slo va~ kom. – Na da mo se da }e ta kav vid u~e wa za ba vi {tan ci ma i u~e ni ci ma po mo }i u opre de qe wu da i da qe po ha |a ju na sta vu ili bar sa mo ne gu ju svoj ma ter wi je zik. Jer, u {ko la ma u ko ji ma je po sled wih go di na bo ga ta le pe za uvek no vih in te re sant nih iz bor nih pred me ta, sve je ma we in te re so va wa za ne go va we ma ter weg je zi ka – sma tra Ana Va len to va. U Osnov noj {ko li “Brat svoje din stvo” u Be lom Bla tu, ina ~e, iz u ~a va ju se ~e ti ri je zi ka – srp ski, ma |ar ski, slo va~ ki i bu gar ski. @. Ba la ban

crna hronika

dnevnik

subota13.oktobar2012.

JU^E PRE PODNE U BA^U

Uhap {en osum wi ~e ni za ubi stvo Pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je Po li cij ske upra ve u No vom Sa du uhap si li su ju ~e pre pod ne u Ba ~u Mi len ka S. (1974) iz tog me sta ko ji se te re ti da je ubio Ger tru du Da bi} (1942), sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. Ubi stvo je, ka ko se po do zre va, po ~i we no iz ko ri sto qu bqa. Ger tru da Da bi} pro na |e na je pre kju ~e po sle pod ne mr tva u svo joj ku }i u Ba ~u, u Zmaj Jo vi noj uli ci 11. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, po koj ni ca je do bi ja la de vi znu pen zi ju iz Ne ma~ ke. Su prug Vin ko je pre mi nuo pro le tos i Ger tru da je od ta da `i ve la sa ma. Na vod no, ku }a je za te ~e na is -

pre tu ra na, na vod no je bio raz bi jen i pro zor, a smrt ni je na stu pi la dav no. Po pr vim sa zna wi ma, Ger tru da je po sled wi put vi |e na u uto rak. Ubi stvo je ot kri la, po sred no, de voj ~i ca ko ja je ~e sto do la zi la kod Ger tru de da pro si. Bi lo joj je sum wi vo {to se è na ni je oda zi va la na we no po zi va we, pa je oti {la do kom {i ja i is pri ~a la {ta je vi de la. Oni su za tim oba ve sti li po li ci ju, ko ja je za te kla be ì vot no te lo. Oni ko ji su po zna va li Ge tru du ka ù da ona u ku }i ni je dr à la ve }u su mu nov ca. Pa re su bi le u ban ci, a po di za la je uvek ma we su me, hi qa du-dve di na ra, ko li ko joj je bi lo po treb no. M. V.

U ZREWANINSKOM SUDU SASLU[ANI VLASNIK „VOJVODINAPUTA” I JO[ DVOJICA OSUMWI^ENIH

Bo ro vi ci pri tvor do me sec da na

Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu Ile{ Ba ko{ do neo je re {e we o od re |i va wu pri tvo ra vla sni ku fir me “Voj vo di na put” Du {a nu Bo ro vi ci (56) iz Ru me, za tim di rek to ru tog pu tar skog pred u ze }a Zdrav ku I. (37) iz No vog Sa da i v. d. di rek to ra no vo cr wan skog Jav nog ko mu nal nog pred u ze }a “8. av gust” Dra ga nu A. (51) iz Srp ske Cr we, osum wi ~e ni ma da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja u sa i zvr {i la {tvu.

Du {an Bo ro vi ca

Port pa rol ka Vi {eg su da Bra ni sla va Go li ja nin po tvr di la je ju ~e za “Dnev nik” da je tro ji ci osum wi ~e nih pri tvor u tra ja wu do me sec da na od re |en zbog bo ja zni da bi mo gli uti ca ti na sve do ke ko ji }e bi ti sa slu {a ni u to ku is tra `nog po stup ka. Ka ko sa zna je mo, Bo ro vi ca je, u prat wi svog advo ka ta i dvo ji ce po li ca ja ca u uni for ma ma, u

uhap {en pred sed nik no vo cr wan ske op {ti ne Pe ra Mi lan kov (51), ko ji je ta ko |e u pri tvo ru. MUP te re ti Bo ro vi cu, Zdrav ka I. i Dra ga na A. da su o{te ti li bu xet op {ti ne No va Cr wa za vi {e od tri mi li o na di na ra i da su u tom iz no su pri ba vi li ko rist Mi lan ko vu i pred u ze }u “Bo ro vi ca tran sport”, ~i ji je vla snik Du {an Bo ro vi ca. Mi lan kov se, ta ko |e, sum wi ~i da je u vi {e na vra ta pri mio mi to od ne ko li ko pri vat ni ka da bi wi ho vim fir ma ma bi li po ve re ni po slo vi iz grad we ka pe le i uli~ ne in fra struk tu re, kao i rav na we poq skih pu te va. Po na vo di ma po li ci je, Mi lan kov je na taj na ~in za se be uzeo bli zu 1,5 mi lion di na ra, a po 100.000 di na ra je obez be dio Fud bal skom klu bu “Bu du} nost” iz Srp ske Cr we i jed noj ne po zna toj oso bi. Po je di ni me {ta ni op {ti ne No va Cr wa, me |u tim, sma tra ju da je Mi lan kov ne vin, zbog ~e ga su u ~e tvr tak i odr `a li mi ting po dr {ke uhap {e nom pred sed ni ku. Skup, ko jem je pri su stvo va lo ne ko li ko de se ti na gra |a na, or ga ni zo van je na par kin gu na ba ze nu u Srp skoj Cr wi, ~i je je as fal ti ra we upra vo pred met po li cij ske is tra ge. V. d. di rek to ra JP “Sport ski objek ti” Ani ca Ga vri} ka za la je da su se na mi tin gu oku pi li oni ko ji ni su za bo ra vi li sve do bro {to je Mi lan kov u~i nio za tu lo kal nu sa mo u pra vu. – Mo to ovog sku pa je da ni ko ni je kriv dok se ne do ka `e su prot no. On ne ma ni ka kvu po li -

Pro{irena istraga Du {an Bo ro vi ca, Zdrav ko I. i Dra gan A. su pri li kom sa slu {a wa pred is tra `nim su di jom ne gi ra li da su po ~i ni li kri vi~ no de lo ko je im se sta vqa na te ret i ume {a nost u “afe ru Mi lan kov”, sa zna je “Dnev nik”. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, Bo ro vi ca je iz ra zio ne za do voq stvo zbog to ga {to mu, ka ko je re kao, me di ji su de pre sud skih or ga na i za to {to pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} ola ko da je iz ja ve o we go voj kri vi ci. Is tra `ni su di ja zre wa nin skog Vi {eg su da Go ran Zec je, ina ~e, ju ~e do neo re {e we o pro {i re wu is tra ge pro tiv Mi lan ko va, Bo ro vi ce, Zdrav ka I. i Dra ga na A. zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja u sa i zvr {i la {tvu. Da kle, sa da su is tra gom ob u hva }e na sva ~e tvo ri ca, a Mi lan kov je, ka ko su pre ne li iz vo ri “Dnev ni ka”, re kao da je sve ra dio po za ko nu, od no sno da ni ti je tra ìo, ni ti mu je ne ko da vao mi to. Pa la tu prav de u Zre wa ni nu do {ao u ~e tvr tak oko 16 ~a so va da bi se pred de ùr nim is tra `nim su di jom iz ja snio o na vo di ma iz po li cij ske kri vi~ ne pri ja ve. We go vo sa slu {a we i sa slu {a we osta lih osum wi ~e nih tra ja lo je 6,5 sa ti i za vr {e no je oko 22.30 ~a sa. Pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je MUP-a Sr bi je i Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu uhap si li su Bo ro vi cu, Zdrav ka I. i Dra ga na A. u na stav ku ak ci je ot kri va wa ne za ko ni tih rad wi u op {ti ni No va Cr wa. U toj ak ci ji pret hod no je

ti~ ku po za di nu – is ta kla je Ani ca Ga vri}. Mi tin gu je pri su stvo vao i za me nik pred sed ni ka no vo cr wan ske op {ti ne i pred sed nik Op {tin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Bra ni slav Da mja nov, ko ji je is ta kao da su se gra |a ni oku pi li spon ta no. Me |u oku pqe ni ma, osim pa o ra, bi li su i baj ke ri iz Mo to-klu ba “Vu ko vi”, ~i ji je Mi lan kov ~lan. Go vor ni ci su za kqu ~i li da su me di ji bi li okrut ni pre ma Mi lan ko vu ko ji je, ka ko su oce ni li, po stao “`r tve no jag we u mo ru lo po vlu ka”. @. Balaban

TU@ILA[TVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL PODNELO OPTU@NI PREDLOG PROTIV BIV[EG MINISTRA @IVOTNE SREDINE I JO[ DVOJICE

Oli ve ru Du li }u pre ti do pet go di na za tvo ra – Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal pod ne lo je ju ~e Vi {em su du u Be o gra du op tu `ni pred log pro tiv Oli ve ra Du li }a i we go va dva sa rad ni ka zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja i pred lo ì lo da se osu de na bez u slov ne ka zne za tvo ra – iz ja vio je tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi}. On je re kao da je op tu `ni pred log pod net i pro tiv sa rad ni ka u Du li }e vom mi ni star stvu Ne boj {e Ja wi }a, kao i pro tiv di rek to ra „Pu te va Sr bi je” Zo ra na Drob wa ka. Ra di sa vqe vi} je ob ja snio da se oni te re te da su in ve sti to ru „Nu ba in vest” iz Be o gra da ne za ko ni to iz da li pr vo sa o bra }aj no-teh ni~ ke uslo ve, po tom lo ka cij ske do zvo le, za tim sa gla sno sti i na kra ju gra |e vin ske do zvo le, i po red upo zo re wa od za po sle nih u Mi ni star stvu ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa i pred u ze }u „Pu te vi Sr bi je” da za to ni su is pu we ni pro pi sa ni uslo vi. – Iz da va wem zah te va nih do zvo la in ve sti to ru „Nu ba in vest” omo gu }e no je da pri stu pi iz grad wi op ti~ ke mre è na put nom ze mqi {tu na dr àv n im pu t e v i m a ko j i m a upra vqa JP „Pu te vi Sr bi je”, i to na naj v a ` ni j im ma g i stral nim ko ri do ri ma od Be o- gra da do gra ni ce s Hr vat skom, Ma | ar s kom, Ru m u n i j om, Bu -

Oli ver Du li}

gar skom i Ma ke do ni jom – re kao je Ra di sa vqe vi}. Osim to ga, u po stup ku od lu ~i va wa o zah te vi ma „Nu ba in ve sta„ oni su tog in ve sti to ra sta vi li u po vla {}e ni po lo àj u od no su na sve dru ge za in te re so va ne in ve sti to re ko ji su se istim zah te vi ma obra }a li Mi ni star stvu i „Pu te vi ma Sr bi je” jer su, za raz li ku, od wih zah te va li da do sta ve svu po treb nu do ku men ta ci ju ko ja je ina ~e i pro pi sa na Za ko nom o pla ni ra wu i iz grad wi i Za ko nu o jav nim pu te vi ma. – Tu ì la {tvo je pred lo ì lo da se na kon odr à nog glav nog pre tre sa (su |e wa) i na kon iz vo |e wa do ka za ko ji su pred -

Ne boj {a Ja wi}

Zo ran Drob wak

lo è ni – svi okri vqe ni osu de na bez u slov ne ka zne za tvo ra – re kao je Ra di sa vqe vi}. – U ovom tre nut ku zna ~aj no je da ob ja snim da rad po li ci je i Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal na ovom pred me tu ni je za vr {en, na pro tiv, pred met na {eg da qeg za jed ni~ kog ra da bi }e is tra ì va we da li je u ve zi s iz da va wem do zvo la in ve sti to ri ma „Nu ba in vest” bi lo i ko rup ci je. Po we go vim re ~i ma, u ovom tre nut ku Tu ì la {tvo ve} ras po la è od re |e nim po da ci ma ko ji uka zu ju na to da je tu bi lo i ko rup tiv nih ele me na ta i zbog to ga in te ziv no sa ra |u je ne sa mo s na {om po li ci jom ve} i s ko le ga ma

u ino stran stvu u po ku {a ju da se do bi je od go vor na to iz u zet no va `no pi ta we u ovom tre nut ku. Oni se te re te za naj bla `i ob lik kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, za ko ji je za pre }e na ka zna od {est me se ci do pet go di na za tvo ra. Op tu `ni pred log, a ne op tu `ni ca, pod ne ti su su du jer se pro ces vo di po ta ko zva nom skra }e nom kri vi~ nom po stup ku. Skup {ti na Sr bi je je u po ne de qak, 8. ok to bra, uki nu la imu ni tet Du li }u, ko ji je i po sla nik De mo krat ske stran ke, po {to se on na we ga po zvao dva da na ra ni je, ka da je po li ci ja po ku {a la da ga pri ve de u we go voj ku }i u Su bo ti ci. (Tanjug)

„Nu ba” ne gi ra ume {a nost u ne za ko ni to sti Slo ve na~ ka kom pa ni ja „Nu ba sa ve to va we i in ve sti ra we”, ko je se po sled wih da na pre ko svog pred u ze }a u Sr bi ji „Nu ba in vest” do vo di u ve zu s ne za ko ni tim po slo va wem, ne gi ra la je ju ~e sve op tu `be. Ka ko se is ti ~e u sa op {te wu, na kon me dij skih na pi sa o to me da je no vac iz kre di ta za po sta vqa we op ti~ kih ka blo va u Sr bi ji pre ba ci va la na ra ~u ne svo jih fir mi na of-{or de sti na ci ja ma i da je biv {i mi ni star `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} fa vo ri zo vao fir mu „Nu bu in vest” pri li kom iz da va wa do zvo la, ru ko vod stvo kom pa ni je za tra `i lo je od slo ve na~ ke po li ci je da od go vo ri da li je bi la pred met is tra ge. Kom pa ni ja je, ka ko se na vo di u sa op {te wu, na sop stve ni zah tev, po sle ob ja va o ne za ko ni tom po slo va wu o ko jem se ne de qa ma iz ve {ta va u srp skim me di ji ma, upu -

ti la zah tev slo ve na~ koj po li ci ji da se iz ja sni da li je „Nu ba sa ve to va we i in ve sti ra we” bi la pred met in te re so va wa i is tra `nih po stu pa ka ta mo {we po li ci je. „U zva ni~ nom do pi su is tra `nih or ga na ne dvo smi sle no je od go vo re no da kom pa ni ja

U AKCIJI „ARMAGEDON” U BEOGRADU

Pri ve den zbog por no gra fi je

U ak ci ji „Arma ge don”, pri pad ni ci Slu `be za bor bu pr o tiv orga ni zo va nog kri mi na la Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je pri ve li su is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du M. V. (34) iz Be o gra da zbog po sto ja wa

osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ka zi va wa, pri ba vqa wa i po se do va wa por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va wa ma lo let nog li ca za por no gra fi ju.

Ka ko je ju ~e sa op {tio MUP, kri vi~ no de lo osum wi ~e ni je iz vr {io ta ko {to je do li {e wa slo bo de na svoj ku} ni ra ~u nar s in ter ne ta pre u zi mao i skla d i { tio ve } e ko l i ~ i n e por no graf skog ma te ri ja la na sta l og is k o r i {}a v a w em de c e, uz ra sta od tri do de set go di na. Ma te ri jal je di stri bu i rao pu tem in ter ne ta ve }em br o ju za sa da ne i den ti fi ko va nih oso ba {i rom sve ta. Pri l i k om pre tre sa pri vre me no je od u ze ta in for ma t i~ k a opre m a ko ja je ko ri {}e na u na v e d e n e svr h e i 160 GB elek t ron s kog ma t e r i j a l a na sta log sek su al nim is ko ri {}a va wem de ce, na ve de no je u sa op {te wu. (Tanjug)

ni ka da ni je bi la pred met in te re so va wa po li ci je dr à ve Slo ve ni je. Iako kom pa ni ja ni ka da u svom po slo va wu ni je po slo va la ne e ti~ ki i pro tiv prav no, ni na tr ì {tu Sr bi je ni na tr ì {tu EU, na {li smo se usred afe re. Mi smo ugled na kom pa ni ja ko ja po {tu je za kon i po slu je is kqu ~i vo u skla du s od red ba ma za ko na dr à ve u ko joj po slu je”, ka è se u sa op {te wu. Ta ko |e se do da je i da je „Nu ba in vest” u Sr bi ji gra di la naj sa vre me ni ju te le ko mu ni ka ci o nu mre ù po vi so kim evrop skim stan dar di ma, ka kva ne po sto ji u re gi o nu. „Kao in ve sti tor, kom pa ni ja je do sa da po ve za la tri ve li ke de o ni ce u Sr bi ji i pri tom je ulo ì la vi {e od 40 mi li o na evra, a za vre me in ve sti ra wa upo {qa va la je vi {e od 1.000 qu di”, na ve de no je u sa op {te wu. (Tanjug)

NESRE]A U [UMI KOD BEZDANA

Dr vo ubi lo mla di }a Alek san dar Zo ro je vi} (34) iz Pri gre vi ce, kod Apa ti na, tra gi~ no je iz gu bio `i vot u {u mi kod Bez da na, ka da je na we ga pa lo za se ~e no dr vo. Ne sre} ni mla di} je s po zna ni ci ma bio u se ~i i, u po la po sla oba ra wa dr ve ta, po kva ri la

im se mo tor na te ste ra. Dok je je dan we gov pri ja teq po ku {a vao da je po pra vi, dr vo se iz ne na da ob ru {i lo i pa lo na Alek san dra, ko ji je na li cu me sta pod le gao po vre da ma. Zo ro je vi} je ju ~e sa hra wen na me snom gro bqu u Pri gre vi ci. J. P.

RAZBOJNI[TVO NADOMAK GRANI^NOG PRELAZA HORGO[

Na pad nut dr à vqa nin Ma |ar ske Br zom ak ci jom ka wi {ke po li ci je pro na |e ni su Ti bor K. (1988) i Ri ba na R. (1974) iz Hor go {a, za ko je se osno va no sum wa da su pre kju ~e oko 10.30 sa ti na pu tu pre ma gra ni~ nom pre la zu Hor go{ na pa li dr à vqa ni na Ma |ar ske i ote li mu nov ~a nik s li~ nim do ku men ti ma i nov cem. Po li ci ja je Ti bo ru K. i Ri ba ni R. od re di la za dr à va we do 48 sa ti i oni }e s kri vi~ nom pri ja vom bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji zbog osno va sum we da su

po ~i ni li kri vi~ no de lo raz boj ni {tva, sa op {te no je iz PU Ki kin da. Ka ko sa zna je mo, dr `a vqa nin Ma |ar ske iz Hor go {a se upu tio pe {i ce Se ge din skim pu tem pre ma drum skom gra ni~ nom pre la zu, gde ga je pre sreo tan dem Hor go {a na. U ote tom nov ~a ni ku ma |ar skog dr `a vqa ni na, osim pa so {a i dru gih li~ nih do ku me na ta, bi lo je sve ga 900 di na ra i ne {to ma |ar skih fo rin ti. M. Mr.

SPORT

subota13.oktobar2012.

MASTERS U [ANGAJU

dnevnik VOJVODINA SRBIJAGAS DO^EKUJE NI[KI KONSTANTIN

Novak preko Hasa Ne be`e od uloge favorita do polufinala No vak \o ko vi} pla si rao se u po lu fi na le Ma ster sa u [an ga ju, po be dom nad ne ma~ kim te ni se rom To mi jem Ha som. \o ko vi} je do ~e tvr tog tri jum fa u {est me |u sob nih su sre ta sa Ha som do {ao sa 6:3, 6:3, po sle jed nog sa ta i 22 mi nu ta igre. U bor bi za fi na le \o ko vi} }e igra ti pro tiv ^e ha To ma {a Ber di ha, ko ji je po be dio @oVil fre da Con gu iz Fran cu ske sa 6:3, 7:6. \o ko vi} je sjaj no u{ao u me~ za hva qu ju }i od li~ nom ser vi su i za ti li ~as je po veo sa 1:0. Has je po tom br zo do {ao do dve gem lop te, ali je No vak us peo do sta da ga na mu ~i pre ne go {to je Ne mac iz jed na ~io na 1:1. U ge mo vi ma ko ji su sle di li vo di la se ve li ka bor ba, ali bez brejk pri li ka, sve do {e stog, ka da je No vak iz vr {io ve li ki pri ti sak na Ha sa. Po {to pr ve dve {an se ni je is ko ri stio, tre }u je ste pa je po veo sa 4:2, a iako je Ne mac us peo

\o ko vi }a u polu fi na lu ~e ka Ber dih

da iz vr {i ve li ki pri ti sak na we ga, \o ko vi} je do bio pr vi set sa 6:3. Has je za i grao mno go agre siv ni je na po ~et ku dru gom se tu, pa

Federer u polufinalu Naj bo qi te ni ser sve ta [vaj ca rac Ro xer Fe de rer pa si rao se u po lu fi na le ma sters tur ni ra u [an ga ju po {to je u ~e tvrt fi nal nom me ~u sa vla dao Hr va ta Ma ri na ^i li }a sa 2:0 u se to vi ma - 6:3, 6:4. Fe de rer u bor bi za fi na le igra pro tiv bra ni o ca ti tu le, Bri tan ca En di ja Ma re ja, ko ji je sa vla dao ^e ha Ra de ka [te pa ne ka sa 4:6, 6:2, 6:3.

je po sle osvo je nog ser vis ge ma do {ao i do pr vog brej ka na me ~u za vo| stvo od 2:0. No vak je od mah, bez iz gu bqe nog po e na, vra tio brejk, a po tom je na sta vio niz u na red na ~e ti ri ge ma i ve} u osmom do {ao do pri li ke da ser vi ra za set. Ipak, \o ko vi} je svo jim gre {ka ma do zvo lio Ha su da pro du `i me~, po {to je do {ao do dru gog brej ka na me ~u, po sle dru ge pri li ke za to. No vak po tom ni je do zvo lio pre o kret, po {to je Nem cu po no vo od u zeo ser vis i do {ao do tri jum fa.

VOJVODINA SUTRA DO^EKUJE CRVENU ZVEZDU

Jo{ jedan izazovni derbi Va ter po li sti Voj vo di ne su tra }e od i gra ti jo{ je dan der bi, po sle kra gu je va~ kog Rad ni~ kog, su tra }e od me ri ti sna ge s Cr ve nom zve zdom. Me |u zve zda {i ma je ne ko li ko svet s kih zve z da: De n is [e fik, An dri ja Pr la i no vi}, Du -

{ko Pi je tlo vi}, Ni ko la Ra |en, Bo r is Va p en s ki. Za n i mqi vo je da su Pi je tlo vi}, Ra |en i Va pen ski po ni kli u Vo {i. - Do la zi nam jo{ je dan tim u ko jem na stu pa ju svet ske va ter po lo zve zde, kao {to je to bio slu ~aj i u Rad ni~ kom. I u ovom

me ~ u }e m o na s tu p i t i mak s i mal no mo ti vi sa ni, agre siv ni i sa `e qom da se nad i gra va mo sa ve li kim igra ~i ma. I ovaj duel bi }e pra vi iza zov za mo je mla de igra ~e. @e leo bih da tri bi ne ba ze na Sla na ba ra bu du pu ne, kao {to je to bio slu ~aj i

Program Danas Pr va A li ga: BE O GRAD: Par ti zan - Du nav (19.45)

Sutra Pr va A li ga: NO VI SAD: Voj vo di na - Cr ve na zve zda (19)

Ka pi ten Voj vo di ne Ne nad Bo san ~i}

Fo to: F. Ba ki}

pro tiv Rad ni~ kog, jer sma tram da je to Voj vo di na svo jim za la ga wem i ra dom za slu `i la - re kao je tre ner De jan Sta no je vi}. Utak mi ca iz me |u Voj vo die i Cr ve ne zve zde igra se su tra od 19 ~a so va na ba ze nu Sla na ba ra. G. Malenovi}

Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa ve ~e ras de bi tu ju pred svo jim na vi ja ~i ma u Pr voj li gi Sr bi je. U go ste cr ve no - be li ma do la zi no vaj li ja u li gi, ni {ki Kon stan tin. Ni {li je su u pr vom ko lu sa vla da le Ta mi{ 73:63, a Vo {a je u Vr {cu sla vi la sa 82:91. Me |u tim, u~e ni ci tre ne ra Si ni {e Ma ti }a ima li su pro ble ma u pr vom po lu vre me nu s pod mla |e nom vr {a~ kom eki pom. - Ve ~e ras bi tre ba lo da igra mo mno go bo qe, bi }e mo ja ~i za ^o ma gi }a, ko ji u pr vom ko lu ni je imao pra vo na stu pa. Ne ki igra ~i su bo le sni i lak {e po ve re |e ni, ali ve ru jem da }e bi ti sprem ni za duel. Ni {li je su iz me ni le tim i znam sa mo ne ko li ko wi ho vih ko {ar ka {a. Naj ve }e po ja ~a we im je is ku sni tre ner Bo {ko \o ki}. Po se du ju du ga~ ku klu pu, ali ni ko od po je di na ca se ne iz dva ja. Da kle, igra ju tim ski, a u pr vom ko lu su po be di li. Osta je da vi di mo ka ko igra ju u go sti ma - re kao je tre ner Si ni {a Ma ti}. Tre ner ve ru je u svo je u~e ni ke, ko ji su u pro te kloj se zo ni sti gli i do plej - ofa u Su per li gi Sr bi je. U Evro pi ni su za i gra li po {to je ma |ar ski Sol nok imao vi {e nov ca da pla ti u~e {}e u Ja dran skoj li gi. - Mi od od go vor no sti i ulo ge fa vo ri ta ne be `i mo. Igra mo tim ski, ma da nam ne do sta ju tri no si o ca igre iz pro te kle se zo ne. O~e ku jem da oni ko ji su osta li igra ju sve bo qe, a i no vaj li je se br zo ukqu ~u ju u na{ si stem igre. Do bro je {to su osta li Sto ja ~i} i Ka li ni}, a {an su }e do bi ti i

Pr vo ti mac Vo {e Ni ko la Ka li ni} u ak ci ji

mla |i igra ~i, pre svih Vu ka {in Pet ko vi} i Bo `o \u mi}, kao i de ~a ci ko ji su se pri kqu ~i li pr vom ti mu iz ju ni or skog sa sta va. Tre ba im is ku stvo i oni }e ga sti ca ti igra ju }i u Pr voj li gi. Ve ru jem da }e do }i i za vi dan broj

na vi ja ~a da nas bo dri i wi ma `e li mo da po da ri mo po be du u de bi ju na na {em par ke tu - is ta kao je Si ni {a Ma ti}. Utak mi ca se igra u ma loj sa li Spen sa od 20 ~a so va. M. Pavlovi}

UO^I @REBA ZA EP SENIORA

]ato u Kopenhagenu }e se u Gdaw sku i Gdi wi u Poq @reb za Evrop sko skoj, te u Oden zeu i Her nin gu u pr ven stvo od boj ka {a Dan skoj. Do ma }i ni me ~e va osmi ko je se sle de }e go di ne odr `a va u Poq skoj i Dan skoj oba vi }e se u po ne deq ak (13 ~a so va) u Ko pen ha ge nu, gde }e se od i gra ti po lu fi nal ne utak mi ce, kao i fi na le i me~ za tre }e me sto. Go ran ]a to, pred sed nik pred sed ni {tva UOKPL i ~lan Iz vr {nog od bo ra OSS, pred sta vqa }e Od boj ka {ki sa vez Sr bi je na `re bu u Ko pen ha Goran ]ato ge nu. Evrop sko pr ven stvo igra se ne fi na la i ~e tvrt fi na la bi }e od 20. do 29. sep tem bra u Poq skoj Ar hus i Gdawsk, a po lu fi nal ne i Dan skoj. Utak mi ce pre li mi - utak mi ce, fi na le i me~ za tre }e nar ne fa ze (po gru pa ma) od i gra me sto u Ko pen ha ge nu.

Di rek tan pla sman na Pr ven stvo Evro pe iz bo ri li su Dan ska (or ga ni za tor), Poq ska (or ga ni za tor), Sr bi ja (pr vak Evro pe), Ita li ja (vi ce {am pion Evro pe), Ru si ja (4. na pro {lom EP), Slo va~ ka (5. na EP) i Bu gar ska (6. na EP). Iz dru ge run de kval fi ka ci ja, pla sman na EP su iz bo ri li Be lo ru si ja, Ho lan di ja, ^e {ka, Fin ska, Ne ma~ ka i Fran cu ska. Iz tre }e run de kva li fi ka ci ja pla sman }e iz bo ri ti po bed ni ci plej-of utak mi ca Hr vat skaâ&#x20AC;&#x201C;Slo ve ni ja, Gr~ kaâ&#x20AC;&#x201C;Bel gi ja i Tur skaâ&#x20AC;&#x201C;Le to ni ja.

SPORT

dnevnik

subota13.oktobar2012.

TRE NER RE A LA @O ZE MU RI WO JA SAN

Ro nal du Zlat na lop ta Tre ner Real Ma dri da @o ze Mu ri wo iz ja vio je da bi bio kri mi nal uko li ko pr vo ti mac tog klu ba Kri sti ja no Ro nal do ne osvo ji Zlat nu lop tu. -^i we ni ca je da je Leo Me si naj bo qi na sve tu, ali je za to Kri sti ja no sa dru ge pla ne te - re kao je Mu ri wo za TV ka nal”Abo le” Mu ri wo je na sta vio da ve li ~a svog fud ba le ra is ta kav {i da se on ni je ro dio u Ma de ri, ne go na Mar su. - Mno go je te `e bi ti Ro nal do, ne go Me si. Me si je iz ra stao u vr hun skog fud ba le ra u jed noj eki pi i sa sa i gra ~i ma ko je do bro po zna je, dok je Ro nal do do {ao iz En gle ske- na veo je Mu ri wo raz lo ge ko ji po we go vom mi {qe wu is ti ~u ka pi te ne ra pre zen ta ci je Por tu ga li je kao glav nog kan di da ta za pre sti `no pri zna we. Tro fej Zlat na lop ta bi }e do de qe no na sve ~a noj ce re mo ni ji 7. ja nu a ra u Ci ri hu.

Hva li ga tre ner: Kri sti ja no Ro nal do

ME SUT OZIL, RE PRE ZEN TA TI VAC NE MA^ KE

Mno go du gu jem Mu ri wu Ne ma~ ki fud ba ler Me sut Ozil re kao je da je za hva lan tre ne ru

Za do vo qan u Re a lu: Me sut Ozil

{pan skog Real Ma dri da @o zeu Mu ri wu {to ima po ve re wa u we ga.

- Mu ri wo zna {ta ja mo gu da ura dim i on ima ve ru u me ne. Za hva lan sam mu na po ve re wu ko je mi uka zu je - re kao je Ozil za ne ma~ ki „Ki ker”. Ozil je na po ~et ku se zo ne imao pro ble ma da u|e u pra vu for mu, pa su {pan ski me di ji pi s a l i da ima pro b le m a sa tre ne rom, ali se ve zi sta na {ao u start noj po sta vi na po sled woj utak mi ci pro tiv Bar se lo ne. - [et wa uli ca ma Ma dri da je ne v e r o v at n a, na v i j a ~ i su fan ta sti~ ni. Ose }am se po no snim i sre} nim {to sam ov de. At mos fe ra ka da igram na sta di o nu „Stan ti ja go Ber na beu” je spe c i j al n a, za d i v qu j u } ado dao je Ozil. Ozil je u Real do {ao 2010. go di ne iz Ver de ra i od ta da je od i grao 116 utak mi ca i po sti gao 17 go lo va.

Ko lo Tu re ne }e iz Si ti ja

ZLA TAN IBRA HI MO VI], PR VO TI MAC PS@

Bar se lo na pro se ~an tim Fud ba ler Pa ri Sen @er me na Zla tan Ibra hi mo vi} pro ko men ta ri sao je na vo de da bi na pa da~ Man ~e ster si ti ja Ma rio Ba lo te li mo gao da pre |e u {pan ski Real Ma drid. - Mi slim da bi Ba lo te li ju vi {e od go va ra lo da pre |e u Bar se lo nu ne go u Real Ma drid. Pro se ~an igra~ za pro se ~an tim re kao je Ibra hi mo vi}. Ibra hi mo vi} je jed nu se zo nu svo je ka ri je re pro veo u Bar se lo ni, ko ja ga je na le to 2009. go di ne do ve la iz ita li jan skog In ter a za 46 mi li o na evra, dok je na dru gu stra nu oti {ao ka me run ski na pa da~ Sa mjuel Eto. [ved ski fud ba ler se po sle su ko ba sa ta da {wim tre ne rom Ka ta lo na ca Pe pom Gvar di o lom pre se lio u Mi lan, ko ji ga je pla tio 24 mi li o na evra.Ibra hi mo vi} je tri se zo ne igrao za In ter, a to kom dve u tom klu bu sa i gra~ mu je bio upra vo Ba lo te li.

Ni je qut na Man }i ni ja: Ko lo Tu re

Fud ba ler Man ~e ster si ti ja Ko lo Tu re re kao je da `e li da osta ne u klu bu i da se bo ri za me sto u start noj po sta vi, iako se ret ko na la zi ~ak i na klu pi za re zer ve. - @e lim da osta nem u Si ti ju i bo rim se za me sto u ti mu. Te {ka mi je ova si tu a ci ja, bio sam kqu ~an igra~, ~i nio sve, ali to ni je me wa lo od lu ku tre ne ra. Po ~eo sam sva ku utak mi cu u pri prem nom pe ri o du, ali ka da je pr ven stvo po ~e lo po no LE GEN DAR NI BRA ZI LAC RO NAL DO TVR DI:

Nej mar }e bi ti naj bo qi Ne vo li Bar su: Zla tan Ibra hi mo vi}

Ne ma~ ki fud ba le ri no si li cr ni flor zbog Ha le rove smr ti Ne ma~ ki fud ba le ri no si li su cr ni flor oko ru ke na kva li fi ka ci o noj utak mi ci za Svet sko pr ven stvo pro tiv Ir ske u znak se }a wa na biv {eg re pre zen ta tiv ca Hel mu ta Ha le ra, ko ji je pre mi nuo u ~e tvr tak u rod nom Aug sbur gu. - Iz vre me na ka da sam igrao u Ita li ji znam ko li ko su ga obo `a va li. On je ura dio mno go za Ne ma~ ku i bio je po {to van u na ci o nal noj re pre zen ta ci ji. Ne }e mo ga za bo ra vi ti - iz ja vio je me na xer ne ma~ ke re pre zen ta ci je Oli ver Bi rof. Ha ler je umro u 73. go do ni na kon {to je u po sled we vre me pa tio od de men ci je. Svo je vre me no je dan od naj bo qih evrop skih na pa da ~a od i grao je 33 utak mi ce za re pre zen ta ci ju Za pad ne Ne ma~ ke i po sti gao 13 go lo va, a bio je ~lan na ci o nal nog ti ma na pr ven stvi ma sve ta 1962, 1966. i 1970. go di ne. Ha ler je bio u pr voj ge ne ra ci ji ne ma~ kih fud ba le ra ko ji su ka ri je ru na sta vi li u ino stran stvu. Igrao je 11 go di na u Ita li ji, gde je osvo jio tri ti tu le sa Bo lo wom i Ju ven tu som. U klub iz rod nog Aug sbur ga vra tio se 1973, a {est go di na ka sni je okon ~ao je ka ri je ru.

Le gen dar ni bra zil ski fud ba ler Ro nal do re kao je da na pa da~ San to sa Nej mar mo `e da po sta ne naj bo qi igra~ sve ta ako {to pre pre |e u ne ki evrop ski klub. - Nej mar tre ba da do |e u Evro pu {to je pre mo gu }e, jer sa mo ta ko mo `e da po sta ne naj bo qi fud ba -

ler na sve tu. Le o nel Me si je ste su per i o ran, ali s ob zi rom na Nej ma rov ta le nat, on mo è da do ka è da }e ubr zo bi ti svet ski broj je dan - re kao je Ro nal do bra zil skim me di ji ma. Nej mar ima 20 go di na i po ni kao je u San to su za ko ji je od i grao 195 utak mi ca i po sti gao 116 go lo va, dok je za re pre zen ta ci ju Bra zi la 14 pu ta bio stre lac na 24 na stu pa. Kao naj o zbiq ni ji kan di da ti da ga do ve du u svo je re do ve po mi wu se Bar se lo na, Real Ma drid, êl si i Pa ri Sen @er men.

vo sam od stra wen iz po sta ve re k ao je Tu r e za Bi-Bi-Si sport. Tu re je ~e tvr ta op ci ja tre ne ra Ro ber ta Man }i ni ja na me stu {to pe ra, po sle ka pi te na Ven sa na Kom pa ni ja, En gle za Xo le o na Le sko ta i re pre zen ta tiv ca Sr bi je Ma ti je Na sta si }a. On je pro {le go di ne od slu `io {e sto me se~ nu su spen zi ju zbog ko ri {}e wa ne do zvo qe nih sred sta va i to je na zvao glu pom gre {kom po {to je uzeo jed nu pi lu -

lu za mr {a vqe we od svo je `e ne. - Bo rim se, zna ju to sa i gra ~i, zna i moj brat Ja ja. Da jem sve od se be, ali klub mi u ovom mo men tu po ka zu je put ka iz la zu. Ni sam qut na tre ne ra Man }i ni ja, ako me on ne `e li, po sto je dru gi klu bo vi - do dao je ovaj 31-go di {wi fud ba ler iz Oba le Slo no va ~e. Tu re je u Si ti pre {ao na le to 2009. go di ne iz lon don skog Ar se na la za 16 mi li o na fun ti.

Ran ko Po po vi} pre u zeo No vi Pa zar Ne ka da {wi se lek tor ru ko met ne re pre zen ta ci je Cr ne Go re Ran ko Po po vi} do go vo rio je jed no go di {wu sa rad wu sa No vim Pa za rom. Po po vi} }e pred vo di ti eki pu ve} da nas u Aran |e lov cu, u me ~u ~e tvr tog ko la za pad ne gru pe Pr ve li ge pro tiv [a mo ta 65. - Iako sam pla ni rao da na pra vim pa u zu u ka ri je ri u sle de }ih 12 me se ci, usle dio je po ziv i la ko sam se do go vo rio sa qu di ma iz No vog Pa za ra. Ra di se o ti mu ko ji ima kva li tet i po ten ci jal, a qu di su po tem pe ra men tu sli~ ni mo jim Ce ti wa ni ma - re kao je Po po vi}. Po po vi} (53) je pred vo dio ru ko me ta {e Cr ne Go re na Evrop skom pr ven stvu u Nor ve {koj 2008. go di ne, a kao tre ner ra dio je jo{ u Lov }e nu sa Ce ti wa i pod go ri~ koj Bu du} no sti. - Plan je da No vi Pa zar za u zme jed no od pr va dva me sta na ta be li i iz bo ri do i gra va we za pla sman u Su per li gu. Igra ~i }e mo ra ti da ma lo

pro me ne na ~in ra da, to je pro ces ko ji ne mo `e da se spro ve de pre ko no }i, ali je neo p ho dan na pu tu ka stva ra wu ozbiq nog ti ma - oce nio je Po po vi}. No vo pa zar ci su u do sa da {wem de lu se zo ne dva pu ta go sto va li i oba me ~a re {i li su u svo ju ko rist, dok }e ra ni je od lo `e nu utak mi cu tre }eg ko la sa Zla ta rom iz No ve Va ro {i od i gra ti 24. ok to bra na svom te re nu. S dru ge stra ne, [a mot 65 je ostva rio po be de u sva tri pret hod na me ~a i usa mqen je na li der skoj po zi ci ji u za pad woj gru pi Pr ve li ge. - [te ta {to ve} igra mo sa naj ve }im ri va lom za vi sok pla sman, jer smo to kom ne de qe ima li sed mo ri cu po vre |e nih igra ~a. Stva ri su se na tom pla nu ne {to po pra vi le, ali je na stup Ran ka Xo li }a i \or |a Jo lo vi }a jo{ uvek ne iz ve stan - za kqu ~io je Po po vi}. Utak mi ca iz me |u [a mo ta 65 i No vog Pa za ra igra }e se ve ~e ras u 20 u aran |e lo va~ koj ha li „[u ma di ja„.

SPORT

subota13.oktobar2012.

dnevnik

DA NAS NA „KA RA \OR \U“ IGRA JU VOJ VO DI NA I OSI JEK (15.30)

Ka tai do bi ja pri li ku To kom pro te kle ne de qe fud ba le ri Voj vo di ne spo ro vo di li su svo je vr sne mi ni-pri pre me za na sta vak tak mi ~e wa u Je len Su per li gi. Pr vo bit no su igra ~i bi li po de qe ni na dve gru pe, a ve} ne ko li ko da na una zad opet svi tre ni ra ju za jed no i sve do ci smo da se at mos fe ra na tre nin zi ma umno go me po pra vi la i da su se osme si vra tu i li me |u cr ve no-be le, {o je po tvr dio i {ef stru~ nog {ta ba Ne boj {a Vig we vi}: - Spo jio sam igra ~e zbog to ga {to su oni ko ji su pri pa da li dru goj gru pi ja ko do bro ra di li i {to su po sti gli ciq, od no sno {to su fi zi~ ki i psi hi~ ki do sti gli ko le ge ko ji su ra di li u pr voj gru pi. @ao mi je {to re pre zen ta tiv ci ni su s na ma, ali i ova ko smo na sta vi li s do brim tre nin zi ma i o~e ku jem da }e taj rad po sta ti uo~ qiv ve} od pri ja teq ske utak mi ce s Osi je kom. Na tre nin zi ma se efek ti ono ga {to uve `ba va mo ve} vi de i bi }e ovaj su sret ide al na pri li ka da i pu bli ci to pre zen tu je mo. In si sti -

i kre ta wa i plod za jed ni~ kog na po ra svih igra ~a na te re nu. Mar ko Po le ta no vi} i Ne boj {a Ko so vi} se jo{ uvek ni su pri kqu ~i li tre nin zi ma pod pu nim op te re }e wem, na po vre de su se to kom ne de qe `a li li i Abu ba kar Ouma ru i \or |e Jo ki}. - Abu ba kar je ju ~e po ~eo da tre ni ra pu nim in ten zi te tom, dok je Jo ki}, zbog po vre de zad we lo `e, i da qa iz van stro ja. Za

PO VO DOM KA ZNE DI SCI PLIN SKE KO MI SI JE FSS

O even tu al noj àl bi ka sni je Di sci plin ska ko mi si ja FSS ka zni la je FK Voj vo di na sa 200.000 di na ra zbog, ka ko se ka è u obra zlo è wu, ne do li~ nog po na {a wa na vi ja ~a na der bi ju 7. ko la Su per li ge pro tiv Par ti za na i zbog lo {e or ga ni za ci je tog me ~a. Za mo li li smo ge ne ral nog se kre ta ra cr ve no-be lih Ra di sa va Ra bre no vi }a da pro ko me ta ri {e ovu od lu ku. - Ka zna je iz re ~e na u pr vom ste pe nu i vi {e je ne go upo la ma wa od mak si mal no pred vi |e ne. Ima mo mo gu} nost da se à li mo u dru gom ste pe nu, ali pr vo }e mo mo ra ti da oba vi mo kon sul ta ci je i tek on da do ne se mo od lu ku da li }e mo ulo ì ti àl bu - re kao je Ra bre no vi}.

Fo to: F. Ba ki}

utak mi cu s Osi je kom ra ~u nam na 20 igra ~a i svi oni do bi }e pod jed na ku mi nu ta `u. Pr vo tim ci ma smo pri dru `i li i omla din ce Pe tri }a, Cvi ji }a, Ili }a i Spre ma i bi }e to le pa pri li ka da vi di mo ko li ko oni mo gu u se ni or skoj kon ki ren ci ji-

for mi na la zi. O~e ku jem da }e gle da o ci ko ji do |u da nas na tri bi ne mo }i da vi de do bar fud bal i da se uve re ka ko smo to tre ni ra li, ali i da uo~e ne ke no ve stva ri u na {oj igri. Pre sve ga tu mi slim na to da igra ~i pra ve }i jed ne dru ge bo qi ma i po ma `u }i se me |u sob no u igri i sa mi po sta ju kva li tet ni jii. Ni je do vo qan sa mo in di vi du al ni kva li tet, ve} igra mo ra da bu de za jed ni~ ki na por svih mo ma ka ko ji su u ti mu. Osi jek sti `e u No vi Sad po sle vi {e od dve de ce ni je. Tre nut no se ovaj tim na la zi na {e stom me stu u pr ven stvu Hr vat ske, a pro le tos je bio u~e snik fi na la Ku pa Hr vat ske. Tre ner eki pe je 55-go di {wi Stan ko Mr {i} i o~e ku je se da }e da nas bi ti pri ka zan do bar i kva li u te tan fud bal. Za ovaj su sret bi }e otvo re ne za pad na i se ver na tri bi na sta di o na sta di o na „Ka ra |or |e“, a ulaz }e bi ti bes pla tan. Po ~e tak du e la Voj vo di na – Osi jek za ka zan je za 15.30 ~a so va. A. Pre do je vi}

Dra ma, de mon stra ci je i spas Haj du ka Split ski Haj duk spa sen je na dra ma ti ~an na ~in od ste ~a ja za hva qu ju }i in ter ven ci ji gra do na ~el ni ka @eq ka Ke ru ma. Grad sko ve }e pr vo bit no ni je odo bri la po no su Dal ma ci je kre dit od 4 mi li o na evra, ali je po sle de mon stra ci ja u gra du Ke rum pre i- na ~io od lu ku. Dug split skog klu ba je do se gao 200 mi li o na ku na (sko ro 30 mi li o na evra), a da bi mo gao da funk ci o ni {e tre ba lo mu je da hit no do |e do 30 mi li o na ku na od Grad skog ve }a, ko je je ve }in ski vla snik. Kre dit je od bi jen, po sle ~e ga je pred sed nik Haj du ka Ma rin Br bi} na ja vio ste ~aj. Po li cij ske sna ge pod pu nim na o ru `a wem ~u va le su zgra du Ba no vi ne u cen tru Spli ta, is pred ko je se okup {i lo oko 300 pri pad ni ka Tor ci de. U tre nut ku ka da je ob ja vqe no da je klub na ivi ci ga {e wa, at mos fe ra u gra du za krat ko vre me sti gla je do ivi ce op {te po bu ne, pa je ha ri zma ti~ ni gra do na ~el nik hi tro re a go vao. No va sed ni ca, na ko joj }e se do ne ti ko na~ na od lu ka, za ka za na je za po ne de qak. Igra ~i Haj du ka ni su do bi li po sled we dve pla te, a za po sle ni

TRA DI CI O NAL NI 3. OD BOJ KA [KI TUR NIR ZA DA NE LU DA JE U KI KIN DI: Od boj ka {ki klub KI 0230 iz Ki kin de ovog vi ken da, tre }i put uza stop no, or ga ni zu je ve li ki me |u na rod ni `en ski od boj ka {ki tur nir Lu da ja Kup u pe ri o du tur nir sti~ ke ma ni fe sta ci je Da ni lu da je.Tur nir }e se igra ti u tri ka te go ri je, 1994. go di {te i mla |e, 1999. go di {te i mla |e i 2002. go di {te i mla |e (mi ni od boj ka). Na tur ni ru }e u~e stvo va ti DSE iz de bre ci na (Ma |ar ska ), Era sport Ora dea (Ru mu ni ja), Be ~ej, No vi Be ~ej, @i ti {te, Klek Sr bi ja {u me, ^o ka,

Zla ti ca Pa dej, NS tim, BIT No vi Sad, Ki kin da i do ma }in Ki 0230. Da nas, pr vog da na tur ni ra, sport ska nad me ta wa }e se od vi ja ti u O[ „Sve ti Sa va” i O[ „Fe je{ Kla ra”, s po ~et kom u 9 ~a so va. Su tra u ha li SC Je ze ro od 9 do 15 ~a so va od i gra }e se fi nals na nad me ta wa u naj sa tri joj ka te go ri ji, ce re mo ni ja do de le pe ha ra i me da qa naj u spe {ni jim eki pa ma. Odr `a va we tur ni ra po dr `a li su Re sor za sport Op {ti ne Ki kin da i Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja. M. R.

VI NER [TE DI [E MU [KA SU PER LI GA

Alek san dar Ka tai za i gra }e po no vo pred No vo sa |a ni ma

ra }u na ne kim stva ri ma ko je zah te vam u na {oj igri i igra ~i su po ~e li da ih pri hva ta ju. Pre sve ga tu mi slim na re a li za ci ju ko ja nam se po ka za la kao pro blem broj je dan. Do sta smo ra di li na tom seg men tu i moj je stav da gol mo ra da bu de po sle di ca do brih pa so va

Su de }i po ra du na tre nin zi ma, ra ~u na te i na igra ~e ko ji u po sled we vre me ni su bi li u kom bi na ci ji za tim? - Ra ~u nam na Alek san dra Ka ta i ja, ko ji je to kom po sled we dve ne de qe tre ni rao ve o ma do bro i si gur no je da }e do bi ti da nas pri li ku da za i gra. Na te re nu }e bi ti i Bra ni slav Traj ko vi} i, kao i svi osta li igra ~i, ima }e pri li ku da po ka `e u ka kvoj se

u klu bu ni {ta od apri la. Uo~i gla sa wa za me nik gra do na ~el ni ka Ju re [un dov iz Hr vat ske gra |an ske stran ke za tra `io je da se od lu ka do ne se jed no gla sno, ali je za ga ran ci ju gla sa lo sa mo se dam od 21 pri sut nog ve} ni ka. Br bi} je u ras pra vi na gla sio da ovaj kre dit ne }e re {i ti pro ble me, ali da }e po mo }i kon so li do va wu klu ba. - Ako klub ne do bi je pa re u na red nih 10 da na, pre ti mu ste ~aj - re kao je Br bi}. Ve} ni ke je s dru ge stra ne za bri nu la na ja va da Haj duk ne }e mo }i vra }a ti kre dit. Pro blem Haj du ka je {to je je di ni hr vat ski pr vo li ga{ pre tvo ren u ~i -

sto ak ci o nar sko dru {tvo, pa za raz li ku od za gre ba~ kog Di na ma ne mo `e da do bi je do na ci je od lo kal ne upra ve. Split ski klub osno van je 1911. go di ne i osvo jio je ukup no 15 {am pi on skih ti tu la (de vet u Ju go sla vi ji i {est u Hr vat skoj) i 14 na ci o nal nih Ku po va (de vet pu ta u Ju go sla vi ji i pet u Hr vat skoj). Je di ni je klub ko ji je bio {am pion i u kra qe vi ni i u so ci ja li sti~ koj Ju go sla vi ji (a ka sni je i u Hr vat skoj). Biv {i po lu fi na li sta Ku pa po bed ni ka ku po va je di ni je eks JU klub ko ji je po sle ras pa da ze mqe do ~e kao pro le} nu fa zu u Li gi {am pi o na.

Is ku stvo pre su di lo na pre mi je ri Voj vo di na NS se me - Rad ni~ ki (K) 2:3 (21:25, 23:25, 25:20, 25:22, 12:15) NO VI SAD: Ma la sa la SPC Voj vo di na, gle da la ca 350, su di je: Ba l an x i} (Ze m un), Da vi do vi} (Be o grad). VOJ VO DI NA NS SE ME: û bri lo 17 (17-9, 7 bl), Mar ti no vi} 2, Stru gar 2, Ro qi} 13 (32-11, 2 bl), Ve se li no vi}, Vr ban 4, @i va no vi} 1, Br za ko vi}, Bo {ko }e vi}, Mr dak 14 (39-12, 2 bl,), M. Stan ko vi} 20 (40-16, 3 as), Ka pur (l). RADNI^KI (K): ]i ro vi} 19 (30-15, 3 bl), Jo va no vi} 2, Ra do vi} 11 (9-5, 5 bl), Pe ro vi} 14 (26-12, 2 bl), Vu lo vi}, Ste va no vi} 8 (3 bl, 2 as), Ili} 1, Ivo vi}, ê di} 19 (3916, 3 bl), Bla go je vi}, Pan te li} (l), Opa ~i}. Na pr ven stve noj pre mi je ri, od boj ka {i Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca su na is ku stvo osvo ji li dva bo da u me ~u s Voj vo di nom NS se me, po sle du gih pet se to va i ve li ke bor be. Kva li tet utak mi ce bio je na iz ne na |u ju }e vi so kom ni vou jer je pr vi me~ se zo ne i eki pe su da le ko od pra ve for me. U me ~u pu nom pre o kre ta, Kra gu jev ~a ni su po ve li 2:0 u se to vi ma, Vo {a je us pe la da iz jed na ~i, ali je pre s u d i l o is k u s tvo go s ti j u ko ji su od ne li ve }i deo bo dov nog ko la ~a. Pr va dva se ta utak mi ce do mi nant no su pri pa la Rad ni~ kom. Go sti su bo qe ser vi ra li, be le ì li po e ne iz blo ka, ali ta ko i obez be |i va li kon tre ko je su la ko ko ri sti li. Bi li su uspe {ni ji u svim ele men ti ma od boj ka {ke igre, pre sve ga u ser vi su i to je bi lo do voq no za ube dqi vo vo| stvo. Teh ni -

Ne ma wa ^u bri lo blo ki ra Ste va no vi }a

~ar Ili} pre vo dio je svo ju eki pu, a ko rek tor ê di} se do sta do bro sna {ao na no voj po zi ci ji. Kod do ma }ih su naj ra spo lo è ni je na pa da~ ke op ci je bi l i Mi h aj l o Stan k o v i} i Mi li ja Mr dak, ali ni su mo gli da pro na |u mo del igre ko ji bi do neo re zul tat, iako je tre ner Sa l a t i} me w e a o teh n i ~ a r e @i va no vi }a i Stru ga ra. Tre }i i ~e tvr ti set do ne li su to tal no dru ga ~i ju sli ku na te re nu. No vo sa |a ni su se ko na~ no opu sti li i bom bar do va li go s te ser v i s i m a. Mr d ak, Stan ko vi}, û bri lo, i dru gi, sla li su neo d bra wi ve ser vi se iz ko jih bi od mah po en ti ra li ili ka sni je blo ki ra li i pre u ze li su ta ko kon ce igre u svo je ru ke. Ne ma wa û bri lo bio je ve o ma ras plo èn na blo ku

Fo to: F. Ba ki}

(~ak se dam di rekt nih po e na), a ka da se na pa da~ ki ak ti vi rao i ka pi ten Ro qi}, go sti ma ni je bi lo spa sa. ^ak su cr ve no-be li mo gi li i ube dqi vi je da iz jed na ~e, ali su ~e sto gre {i li na kon tra na pa di ma. Bi li su na pra gu po ra za na 17:20 u ~e tvr tom se tu, ali su ima li sna ge da pre o kre nu i iz bo re pe ti set. Taj-brejk je do neo jo{ pre o- kre ta. Po sle uvod nih 2:0 za Voj vo di nu, Rad ni~ ki je pre o kre nuo na 5:3, ali su se do ma }i po no vo vra ti li u egal na 6:6. Od 7:8, Vo {a je po ve la 10:8 i na ja vi la da bi mo gla do pot pu nog pre o kre ta i po be de, ali je ta da na sce nu stu i pio blok Rad ni~ kog i pet po e na u se ri ji ko ji su od lu ~i li po bed ni ka. M. Ri sti}

Fi na li sti EP di rekt no na SP Fi na li sti Evrop skog od boj ka {kog pr ven stva na red ne go di ne u obe kon ku ren ci je iz bo ri }e di rek tan pla sman na Svet ska pr ven stva 2014. go di ne. Svet ski {am pi o nat za od boj ka {i ce bi }e odr `an u Ita li ji, dok }e Poq ska bi ti do ma }in pr ven stva za od boj ka {e. Iz Evro pe }e na Svet skom pr ven stvu 2014. u kon ku ren ci ji od boj ka {i ca igra ti de set se lek ci ja, ukqu ~u ju }i i do ma }i na Ita li ju, a u kon ku ren ci ji od boj ka {a de vet re pre zen ta ci ja, ukqu ~u ju }i i do ma }i na Poq sku. Evrop ska od boj ka {ka kon fe de ra ci ja sa op {ti la je si stem tak mi ~e wa u kva li fi ka ci ja ma, u ko ji ma }e na stu pi ti 30 re pre zen ta ci ja u `en skoj i 34 se lek ci je u mu {koj kon ku ren ci ji. Di rek tan pla sman u tre }u run du kva li fi ka ci ja iz bo ri lo je po 13 se lek ci ja u obe kon ku ren ci je. U

kon ku ren ci ji od boj ka {i ca pla sman su iz bo ri li Sr bi ja, Tur ska, Ne ma~ ka, Poq ska, Ru si ja, Ho lan di ja, ê {ka, Bu gar ska, Fran cu ska, [pa ni ja, Ru mu ni ja, Azer bej dàn i Hr vat ska, a u kon ku ren ci ji od boj ka {a Sr bi ja, Ru si ja, Bu gar ska, Ita li ja, Ne ma~ ka, Fran cu ska, Fin ska, Slo va~ ka, [pa ni ja, Tur ska, Por tu ga li ja, ê {ka i Ho lan di ja. Tre }a run da kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo 2014. od i gra }e se od 15. do 18. ma ja i u obe kon ku ren ci je }e igra ti 20 re pre zen ta ci ja po de qe nih u pet gru pa. Pla sman na {am pi o nat u kon ku ren ci ji od boj ka {i ca iz tre }e run de kva li fi ka ci ja iz bo ri }e pet po bed ni ka gru pa, kao i dve naj bo qe dru go pla si ra ne se lek ci je, dok }e u kon ku ren ci ji od boj ka {a pla sman iz bo ri ti pet po bed ni ka gru pa, kao i naj bo qa dru go pla si ra na re pre zen ta ci ja.

SPORT

dnevnik JUGOVI] I CRVENKA DELE MEGDAN

Ni ko la Ra da ko vi}

- Crvenka nam dolazi u malo nezgodnom trenutku. Najva`nije je da obratimo pa`wu na na{u igru. Me|usobno se dobro poznajemo, nema nepoznanica, kvalitet je na na{oj strani, ali bez maksimalnog pristupa i kon-

Sve se sklo pi lo za spek takl

Fo to: F. Ba ki}

centracije nema ni uspeha. O~ekujem na{u pobedu i prve bodove - uveren je Nikola Radakovi}. Utakmica Jugovi} Unimet Crvenka igra se od 19 ~asova u dvorani Hram. J. Gali}

Cr ven ~a ni ume re ni op ti mi sti Ako je trenutno stawe na tabeli jedino merilo za prognozu izgleda rukometa{a Crvenke na gostovawu u Ka}u, onda bi se moglo re}i da su apsolutni favoriti. Me|utim, kako ni do sada, u dugogodi{wem sportskom rivalstvu to nije bilo presudno, tako je sigiruno i sada. - Niti }e doma}ina obeshrabriti ~iwenica da su u prethodna tri kola ostali kratkih rukava i nalaze se na dnu tabele, niti }e nas uquqkati tri boda prednosti. Naprotiv, to }e biti samo motiv vi{e da i jedni i drugi u|emo u otvorenu borbu i sigurno je da }e gledaoci videti uzbudqivu utakmicu, sa rezultatskom neizvesno{}u do samoga kraja - o~ekivawe je trenera Crvenke Igora Desnice, koji ne krije da silno gori od `eqe da se bar delimi~no revan{ira za gorku pilulu koju je proletos progutao na samom startu svog neo~ekivanog ustoli~ewa posle iznenadnog odlaska dotada{weg {efa struke Svetoza Jovovi}a.

EHF KUP: VOJVODINA DO^EKUJE BALATONFIRED KSE (RTV 1, 18)

Ka }a ni ma ni je la ko Sa tri uzastopna startna poraza rukometa{i Jugovi}a doterali su cara do duvara. Tako slab start (nula bodova i pretposledwe mesto na tabeli) nije zabeleèn u posledwoj deceniji, a {ta se to de{ava u redovima jednog od najstandardnijih i najstarijih superliga{a pitali smo sredweg beka Jugovi}a Nikolu Radakovi}a. - Posle dobro odra|enih priprema i zadovoqavaju}ih igara u pripremnom periodu, lo{ start malo je neo~ekivan. Mo`da se neki ne}e sloìti s tim, ali neodigravawe utakmice prvog kola sa Zvezdom nas je prili~no poremetilo. Imaju}i u vidu sve okolnosti, za o~ekivati je bilo da u tom trenutku pobedimo renomiranog rivala. Iako smo se nadali pobedi u Zaje~aru, zbog katastrofalne odbrane i mnogo proma{enih zicera poraz je bio neminovan - pojasnio je Radakovi}. Organizator igre Ka}ana poku{ava da na|e odgovor na pitawe zbog ~ega su se na{li u takvoj situaciji. - Odli~no radimo, s tim da je potrebno vreme da se izgradi novi sistem igre koji forsira novi trener. Verujem da }e se na{ trud i rad ubrzo isplatiti, atmosfera je sjajna, me|u nama vlada pozitivan naboj pred utakmicu s Crvenkom. Prethodne sedmice smo radili na ispravqawu gre{aka, posebno smo obratili pa`wu na igru u odbrani. Crven~ani iz ~etiri kola imaju tri boda i u Ka} ne stiù s belom zastavom.

subota13.oktobar2012.

Da podsetimo, Crvenka je tada u Hramu doìvela jedan od najteìh poraza, bilo je 12 golova razlike u korist Jugovi}a. - Ne}u i ne mogu re}i da sada pretim nekom osvetom, ali }u sigurno to dugo pamtiti i bi}e mi uvek motiv i èqa vi{e da u susretima protiv Jugovi}a, koga ina~e izuzetno cenim, moji igra~i pruè maksimum, a uz to i prirede poneko iznena|ewe. Nadam se da }e i ve~eras ne{to od toga biti - pomalo je zagonetan Desnica. Kada je re~ o mi{qewu igra~a ne mawka im optimizma. - Nema nikakvog kalkulisawa osim namere da idemo na osvajawe dva boda. Znamo i da na{i doma}ini ve~eras èle do prvih bodova. îje }e se èqe ostvariti zavisi od mnogih detaqa, ali i ono u {to ne sumwam je da }e to biti u korektnoj sportskoj borbi, kao i uvek do sada - mi{qewe je Ogwena Radowi}a, jednog od najmla|ih u sastavu Crvenke, koji iz utakmice u utakmicu igra sve boqe i preuzima ulogu dirigenta sa poloàja sredweg beka. T. Jovovi}

Na krilima uspe{nih izdawa u doma}em {ampionatu, uprava, stru~ni {tab i rukometa{i Vojvodine proteklu nedequ posvetili su pripremama za izlazak na evropsku scenu i o~ekivani rukometni spektakl na Slanoj bari protiv ma|arskog Balatonfireda. - Duel sa Balatonfiredom je velika utakmica za nas, jer èlimo na najboqi na~in da reprezentujemo klub, grad i dràvu. O~ekujemo da hala bude ispuwena do posledweg mesta. Imamo izuzetnu saradwu sa navija~ima, sa kojima smo proteklih dana imali i niz sastanaka. [to se ti~e utakmice, o~ekujem da napravimo dobar rezultat koji bi nas ostavio u igri i bio zamajac za revan{ na Balatonu. Pred ekipu nisu postavqeni nikakvi striktni ciqevi, niti ima pritiska, s tim {to }emo u~initi sve da do~ekamo prole}e u Evropi - kazao je direktor kluba Darko Jevti}. Stru~ni {tab Novosa|ana prethodnih nedeqa imao je pune ruke posla u pripremi utakmice, skenirawu rivala i postavci taktike. - Ulazimo opreznu u duel sa Ma|arima, ali i sa velikom dozom samopouzdawa. Predvo|eni iskusnim Pastorom i tandemom internacionalaca, Hrvatom Sandrkom i Brazilcem Rijom, predstavqaju rivala za respekt. Pregledali smo puno materijala, prakti~no sve wihove utakmice koje su odigrali proteklih mesec dana. Moji saradnici Cvijan i Arseni} odgledali su uìvo derbi PIK Seged - Balatonfired i stekli uvid u vrline i mane na{eg rivala - ka-

Kru `ni na pa da~ Voj vo di ne Vla di slav Ve se li nov (s lop tom) u ak ci ji

Por {e uz Vo {u Da se sportske vrednosti i uspesi cene u poslovnom svetu dokaz je i saradawa Auto-ku}e Por{e Novi Sad i Rukometnog kluba Vojvodina. Ugovor o saradwi je potpisan na godinu dana. Dva automobila marke golf sada su na raspolagawu Novosa|anima, a tendencija je da od januara 2013. godine klub dobije na raspolagawe jo{ vozila. Saradwa je uspostavqena na obostrano zadovostvo uz slogan - „Uvek za korak vi{e i korak boqe”.

Fir ma spre ma iz ne na |e we Uprava Vojvodine i navija~ka grupa Firma spremaju lepo iznena|ewe za prisutne u hali,kao i za qubiteqe rukometa koji me~ budu pratili pored malih ekrana. Gosti rukometa{a bi}e i mnogobrojni ~lanovi Sportskog dru{tva Vojvodina, uprava i fudbaleri Vojvodine, u~enici O[ „Du{an Radovi}” i pitomci Sredwe {kole unutra{wih poslova - centra za osnovnu policijsku obuku iz Sremske Kamenice.

zao je {ef struke \or|e ]irkovi} i dodao:- Nadam se da }emo uspeti da usmerimo tok utakmice kako nama odgovara i da }emo uspeti da trijumfujemo sa pet, {est golova razlike, kako bismo u revan{u primorali protivnika da odstupi od svoje uobi~ajene igre. O~ekujem da moji igra~i odigraju hrabro i da no{eni navijawem sa punih tribina ve}i deo posla obavimo u pvoj utakmici- istakao je ]irkovi}. Prva utakmica 2. kola EHF kupa, Vojvodina - Balatonfired KSE, igra se danas u Novom Sadu u hali Slana bara od 18 ~asova, uz direktan prenos na RT Vojvodina. I. Grubor

sport

subota13.oktobar2012.

dnevnik

SUSRET S GE AR DOM AJE TO VI ]EM, PRO FE SI O NAL NIM BOKSEROM PR VA KOM EVRO PE

Spre ma se za svet sku ti tu lu Bokser Geard Ajetovi} osvojio je nedavno evropski {ampionski pojas u VBO asocijaciji, u supersredwoj kategoriji, pobediv{i Krisa Mafuta prekidom u 4. rundi. Geard je po~eo da se bavi plemenitom ve{tinom u [icerovoj ba{ti u Beo~inu, a prvi trener bio mu je Stevan Pa{}an.Imao je sjajnu amatersku karijeru, ulazio je u ring ~ak 325 puta. Kao junior bio je prvak Evrope i vice{ampion sveta, a u kadetskoj konkurenciji osvojio je bronzu na prvenstvu Starog kontineta i 2.000 godine u~estvovao je na Olimpijadi u Sidneju, a zatim se otisnuo u profesionalne vode i sjajno po~eo novu karijeru. - Sve je ostalo iza mene, sada sam u Nema~koj u EC Eval boks promo{nu. Trener mi je Tur~in Aksu [ukri, a menaxeri wegovi zemqaci Erol Xejland i Oktaj Urkal. Trebao sam odavno da budem prvak sveta, ali politika je u{la i u profi boks, u kome vlada velika nepravda - istakao je Ajetovi}. l Ob ja sni te to po bli `e. - Ako ima{ novca u vrhu si i uop{te nije bitno koliko vredi{. Najboqe gurnu sa strane, tako je, na`alost, u svim zemqama.

toplasirani na svetskoj rang listi VBA asocijacije Adonis Stivenson. Ina~e, on je prvak Afrike u toj verziji. Posle toga odmah mogu da se borim za svetski pojas sa Arturom Abrahamom.Uveren sam da

Bi lans Geard Ajetovi} u profi borbama nastupa pod srpskom zastavom i himnom. Ima 31 godinu. Do sad je imao 31 borbu, od ~ega 23 pobede (16 nokautom), 7 poraza i jedan nere{en rezultat.

Ge ard Aje to vi}

Fo to: F. Ba ki}

l Ko li ko vam zna ~i evrop ska ti tu la u jed noj od naj ja ~ih pro fe si o nal nih ver zi ja? - Veoma mnogo, jer znam kako sam do{ao do we. Sad mi se otvaraju vrata za osvajawe svetske titule. Ina~e, me~ sam platio iz svog xepa, kao i svog rivala Krisa Mafuta. Moja zarada je nula. Me|utim, od sada }e biti sve druga~ije.

l Da li sa da mo `e te da bi ra te ri va le? - Niti `elim, niti mogu, jer postoji rang lista i u Evropi i u svetu. Istina je, neki su to radili, ali nisam od tih boksera. Titulu }u braniti 12. decembra u Hamburgu, gde mi je kamp, a treniram u Esenu. Voleo bih da mogu da je branim u Novom Sadu. Rival }e mi biti pe-

}u biti potpuno spreman da napadnem svetsku titulu. l Do `i ve li ste ne ko li ko ne prav di u pro fe si on al noj kon ku ren ci ji. - Profi boks je ~ist biznis, a ja volim pravu i ~istu borbu. Sada imam sjajne qude oko sebe. Bio sam uporan, jer mnogo toga se prelomilo u meni i ube|en sam da mogu da stignem do ciqa, kroz koji sam trebao odavno da pro|em. Nedostaje mi neki pravi sponzor, mada ih imam nekoliko, s tim {to mi oni daju samo opremu i rekvizite - naglasio je Geard Ajetovi}. M. Pa vlo vi}

OD SU TRA

Naj bo qi ve sla ~i na oku pu Vesla~ka reprezentacija Srbije u ponedeqak }e po~eti pripreme za narednu sezonu.Posle naporne ovogodi{we sezone i osvojene ~etiri evropske medaqe i jedne svetske, na{e vesla~e i naredne o~ekuju brojni me|unarodni izazovi.Izme|u ostalog, u kalendaru za 2013, pored svetskih kupova u Sidneju, Itonu i Lucernu, tu su su i Evropsko prvenstvo u Seviqi, Svetsko prvenstvo za mla|e seniore u Lincu i planetarni {ampionat u Ju`noj Koreji. - Zvani~no pripreme po~iwemo u ponedeqak. Na okupu }e se na}i svi reprezentativci, izuzev Marka Marjanovi}a i Milo{a Tomi}a, koji }e se mesec dana, odnosno tri, pripremati u Americi, i Ive Obradovi} koja je otputovala u SAD na zavr{nu godinu studija i koja }e tamo veslati na Berkliju - rekao je selektor Neboj{a Ili}. - U prireme za narednu sezonu ulazimo silno motivisani rezultatima u prethodnoj. Imamo izuzetno mladu reprezentaciju, koju ~ini uglavnom vesla~i do 22 godine. U prethodnoj sezoni su se u potpunosti afirmisali na me|unarodnoj sceni, stekli ogromno iskustvo i dokazali ogroman potencijal. Najboqi dokaz toga je i svetska rang-

lista gde su se sve na{e posade probile me|u deset najboqih. S tim u vezi za narednu sezonu lestvicu podi`emo na vi{i nivo. Na svim takmi~ewima ciq }e biti borba za medaqe. Ili} podvla~i da }e i mla|i seniori imati po|ednako dobar tretman. Vesla~ki savez Srbije godinama veliku pa`wu posve}uje podmlatku. Mla|i seniori, koji su u prethodne dve godine stizali do finala i osvajali medaqe na me|unarodnim takmi~ewima, priprema}e se sa najboqim vesla~ima. Ima}e ravnopravan tretman i istu polaznu ta~ku sa svim ostalim reprezentativcima i samim tim priliku da se nametnu stru~nom {tabu. Konkurencija za mesta u reprezentaciji }e tako biti znatno poja~ana i nadam se da }e doprineti jo{ boqem radu - naglasio je Ili}. Plan i program priprema ne}e se umnogome razlikovati u odnosu na prethodne godine. Reprezentacija }e trenirati u Beogradu do decembra. Posledwi mesec u ovoj godini kao i tri naredna u 2013. pripreme }e biti na Jahorini i Kotoru, posle ~ega sledi povratak u na{ glavni grad.

Se lek tor ve sla ~a Ne boj {a Ili}

DA NI PE DRO SO O MO TO GP [AM PI O NA TU

Le po je vi de ti [pan ce na vr hu Do kraja sezone u Moto GP {ampionatu ostale su jo{ ~etiri trke u kojima }e se gotovo izvesno voditi velika borba izme|u Horhea Lorenca i Danija Pedrose. U ekskluzivnom intervjuu za B92, Pedrosa je govorio o borbi za titulu, {ta misli o {panskoj dominaciji u Moto GP {ampionatu i o jo{ mnogo toga... Prethodnih godina Pedrosu su povrede i ja~a konkurencija onemogu}ili da se ozbiqnije ume{a u borbu za titulu, ali se ove sezone zahvaquju}i odli~nim vo`wama istakao kao jedini koji mo`e da stane na put Lorencu. Uz to, branilac titule Kejsi Stoner je zbog povrede morao da propusti nekoliko kqu~nih trka, pa je wegovom timskom kolegi iz Repsol Honde znatno lak{e u borbi na vrhu. - Borba za titulu je u ovom trenutku veoma neizvesna, najbitnije je da ne napravim neku nepotrebnu gre{ku, da nastavim u ovom ritmu, jer je svaki bod va`an i bitno je da ostanem na vrhu. O~igledno je da je naj-

- Lepo je videti nalet mladih voza~a. U [paniji imamo mnogo talentovanih voza~a i, tako|e, neka mawa takmi~ewa koja promovi{u i poma`u voza~e da do|u u svetski {ampionat. Zato imamo toliko {panskih voza~a, zbog velike pomo}i federacije i sponzora. Zaista je sjajno videti toliko voza~a, ali {to se ti~e svetskog {ampionata, bar {to se ti~e ni`ih kategorija, uvek smo na vrhu. Sada{wa razlika izme|u kategorija Moto3 i Moto2, odnosno kraqevske klase, je daleko mawa nego {to je slu~aj bio ranije kada su to bile klase do 125 i 250 kubika. Pedrosa je u najja~u klasu, u kojoj su tada, kao i sada bili motori od 1.000 kubika, do{ao iz klase do 250 kubika i isti~e da mu je dosta vremena bilo potrebno za privikavawe. - Bio je to veliki skok za mene u tom trenutku, jer sam ja fizi~ki najsitniji od svih voza~a. Bilo je te{ko, ali je sada sa kategorijom Moto2 situacija lak{a. Ne toliko u pogledu

va`nije ostati na dva to~ka, {ampionat je veoma dug, ne treba praviti neke gluposti, ali morate da idete do svog limita, po{to i ostali voza~i daju sve od sebe- rekao je Dani. U slu~aju da osvoji titulu ove sezone Pedrosa bi postao jedan od retkih voza~a kojima je po{lo za rukom da postanu {ampioni u sve tri klase. Posledwi koji je to uspeo je bio Valentino Rosi, a [panac isti~e da ga dosta privla~i ta ~iwenica da bi mogao da postane deo istorije. - Naravno da razmi{qam o tome, jer u pitawu je velika stvar. Imao sam sre}e da osvojim titule u klasama do 125 i 250 kubika, ali ne i kraqevskoj klasi. Zaista mi je velika `eqa da to u~inim, jer bih tako postao jedan od retkih voza~a koji ima titule u sve tri klase. Na to bih zaista bio ponosan. Posledwih godina u svim klasama Moto GP {ampionata vi|en je pravi nalet [panaca, ~emu u prilog govori da }emo ove godine bar u dve kategorije imati bar dvojicu {ampiona iz te zemqe.

snage, ve} zbog veli~ine motora i za mla|e je to boqe, zbog te`ine i ostalih stvari. Jasno je da na snagu i brzinu uvek morate da se adaptirate. [panija je u posledwih desetak godina postala prava automoto nacija zahvaquju}i Fernandu Alonsu u Formuli 1, Lorencu i Pedrosi u Moto GP {ampionatu i jo{ ranije Karlosu Saincu u reliju. Ipak, u ovom trenutku je evidentno da se ve}ina dece u [paniji opredequje za motore, a voza~ Repsol Honde smatra da je zahvaquju}i kulturi u wegovoj domovini. - U [paniji su motori deo kulture. Mo`da je Francuskoj takav slu~aj sa automobilima. U Italiji je to podeqeno na fudbal i auto-moto sport. Verujem da je u [paniji takva kultura. Oduvek smo imali odli~ne motocikliste, Nijeta, Aspara, Puiga, Kriviqea, mnogo vi{e nego reli voza~a, gde smo imali Sainca i jo{ neke sjajne voza~e. Klinci prate ono {to vide, a vide da smo mi trenutno zaista dobri u motociklizmu rekao je Dani Pedrosa.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal

Ko {ar ka

Pr va li ga Sr bi je - NOVI SAD: Proleter - Novi Sad, ZREWANIN: Banat - Beànija, BEOGRAD: Vo`dovac - In|ija, ÂÂK: Borac - Mladost (L), LAZAREVAC: Kolubara - Mladenovac, NOVA PAZOVA: Radni~ki Timok, KRAQEVO: Sloga - Jedinstvo Putevi, GORWI MILANOVAC: Metalac - Napredak, BEOGRAD: Teloptik - ûkari~ki. Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Voj vo |an ska li ga Is tok - KIKINDA: Kikinda - Radni~ki (B), KOVIN: Radni~ki - Budu}nost (SC), SEÂW: Bile}anin AFK, BANATSKI KARLOVAC: Proleter - Vr{ac, NOVI KOZARCI: Sloboda - Borac (S), NOVI BEÊJ: Jedinstvo - Kolonija, BANATSKO KARA\OR\EVO: Jedinstvo - Ba~ka 1901. Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Voj vo |an ska li ga Za pad - NOVI SAD: Crvena zvezda - Polet (S), Borac - Budu}nost (M). CRVENKA: Crvenka - Ba~ka (BP), STANI[I]: Stani{i} Sloga (E). Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Pod ru~ na li ga No vog Sa da VRBAS: Vrbas - Obili}. Utakmica po~iwe u 15 ~asova. Grad ska li ga No vog Sa da - NOVI SAD: Mladost - Slavija, BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Borac. Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

Pr va mu {ka li ga – NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas – Konstantin (20), ÂÂK: Borac – Sloboda (19), VAQEVO: Metalac – Sloga (19.30), BEOGRAD: OKK Beograd – BKK Radni~ki (18), PANÊVO: Tami{ - Smederevo (18.30). Dru ga mu {ka li ga – SUBOTICA: Spartak – Mladost (^) (19.30), VLAD. HAN: Morava – Partizan MTS (19.30), ALEKSINAC: Napredak – Plana (19), ZEMUN: Mladost - @elezni~ar (20), ZREWANIN: Proleter Naftagas – Meridiana (19), KRU[EVAC: Napredak – Crnokosa (20). Pr va mu {ka li ga – se ver – STARA PAZOVA: Stara Pazova – Vojvodina (18), SRBOBRAN: Akademik – Jedinstvo (NB) (19), FUTOG: Veternik – Srem (16.30), BELEGI[: Dunav – Mladost (19), VRBAS: Vrbas – Oxaci (17), Dru ga mu {ka li ga – se ver – SOMBOR: SO Ko{ - Velika Kikinda (17.15), KULA: Hajduk – Crvenka (19), FUTOG: Kadet – Futog Tehnomer (12.30, NOVI SAD: Sport Ki Plus – Mladost Veternik (17). Dru ga mu {ka li ga-se ver/jug – NOVI BANOVCI: Omladinac – LSK (19). Pr va èn ska li ga - ÊLAREVO: êlarevo – Radni~ki (K) (19), BEOGRAD: Crvena zvezda – Student (18), VRBAS: Vrbas Medela – Stara Pazova (19), JAGODINA: Jagodina – Srbobran (19).

Dru ga `en ska li ga – se ver – RUMA: Ruma – Sivac (17), KOVIN: Kovin – Basket star (18), NOVI SAD: Vojvodina Nis gas MT – Gimnazija (13).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce - KA]: Jugovi} Unimet - Crvenka Jafa (19), KRU[EVAC: Napredak Radni~ki (18), BEOGRAD: PKB Kolubara (18.30), Crvena zvezda Vrbas Karneks (20.30), [ABAC: Metaloplastika - Zaje~ar (18.30). Su per li ga za è ne - BEOGRAD: Radni~ki 1949 - Zaje~ar (17), BMS Milenium - @elezni~ar (19), BA^KA PALANKA: Nopal Maks sport (18), SVILAJNAC: Radni~ki - Naisa (18.30). Pr va mu {ka li ga, se ver - BA^KA PALANKA: Lavovi - @elezni~ar (20), TEMERIN: Mladost TSK - Somborelektro (18), SUBOTICA: Vojput - @SK (17.30), FUTOG: Metalac - Titel XD (18.30). Pr va èn ska li ga, se ver - TEMERIN: Temerin - Vojvodina (20), KIKINDA: Kikinda - Dolovo (18). Dru ga mu {ka li ga, se ver - ADA: Potisje Pleteks - Apatin (18), KAÂREVO: Jedinstvo - Radni~ki (NS) (19), JA[A TOMI]: Hercegovina - Ruma (19). Dru ga èn ska li ga, se ver APATIN: Apatin - Sloven (17.30), UZDIN: Unirea - Topola (16), @ABAQ: @eqa - Spartak (17), VRBAS: Vrbas - Jadran (15).

Fut sal Kup FSV - NOVA PAZOVA: NovaPazova – Kikinda (16), FUTOG: Kruna (Novi Sad) – Kraqevi}evo (Ka~arevo) (20.30).

Od boj ka Vi ner {te di {e `en ska su per li ga - OBRENOVAC: TENT - Vizura (20). Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - PO@AREVAC: Mladi radnik - Spartak (S) (19), QIG: Spartak Partizan (19), KLADOVO: \erdap - @elezni~ar (18). Pr va `en ska li ga - KOSJERI]: Crnokosa - Futog (19), BEOGRAD: Obili} - Lazarevac (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Po{tar (19). Pr va mu {ka li ga - NOVI SAD: Dunav volej - Novi Pazar junior (20), MLADENOVAC: Mladenovac - Borac, RUMA: Sloven - Obili} (20), SMEDEREVO: Smederevo - Kosovska Mitrovica, S. PAZOVA: Jedinstvo - Jagodina (19).

Sto ni te nis Mu {ka su per li ga - VR[AC: Stenes - Vr{ac (16), BEOGRAD: Partizan - Banat (18), SMDEREVO: Smederevo - Obili} (17), SUBOTICA: Spartak - Crvena zvezda (18). @en ska su per li ga - NOVI SAD: Vojvodina - Vr{ac (17), SENTA: Senta - Ba~ka Topola (17), ^OKA: ^oka - Ibili} (17), N. SAD: Panonija - Novi Sad (10).

kultura

dnevnik

subota13.oktobar2012.

У БЕОГРАДУ ПОЧЕО 44. БЕМУС

У НОВОМ САДУ И БЕОГРАДУ ОД 24. ДО 31. ОКТОБРА

Оркестар с публиком на сцени

Филмска ревија Синеманија

Необичним концертом класичне музике, са публиком која слободно шета по сцени „Савацентра„, новоформирани „Оркестар без граница„ (No Borders Orchestra), састављен од најбољих музичара са простора бивше Југославије под диригентском управом Премила Петровића, отворио је прексиноћ 44. Бемус. Пре почетка деконструисаног концерта који је осмислио млади успешни диригент Петровић, његов нешто старији колега, истакнути диригент и педагог Бојан Суђић поздравним говором отворио је најзначајнији фестивал класичне музике у региону Бемус. Суђић је „прелетео„ кроз 43 године Бемуса малом ретроспективом о томе шта је био у време настанка, у време оптимизма у друштву када је настао као

потреба нарастања музичких апетита. „Оно што смо гледали за 43 године је наш музички прикључак развијеном свету у музичком смислу, заборављамо да ми још увек нисмо део тог развијеног света по много чему, али по култури, по Бемусу свакако јесмо„, казао је Суђић. Суђић је званично отворио 44. Бемус окренут од седишта у сали која су била без публике, која је заједно са члановима оркестра била на сцени. У веома доброј атмосфери, на јастуцима расутим по сцени, публика се удобно наместила за концерт какав још није слушала на Бемусу. По форми другачији од оних на какве су навикли љубитељи такозване озбиљне музике, концерт Оркестра без граница био је музика без граница, изведена врхунски

професионално, који је публику потпуно разгалио и опустио као леп поклон блискости, у коме се мора активно учествовати. У заједничком креативном чину извођења и слушања музике, оркестар и публика су уживали раздрагани, слободни, градили свако свој и заједнички музички доживљај. Идејни творац НБО диригент Петровић окупио је врхунске музичаре из региона. На аудиције од Љубљане до Приштине пријављивали су се изванредни музичари тако да од десет виолина у НБО, сви су концермајстори у својим срединама. Солиста је био изванредни млади немачки пијаниста Хајнрих Алперс који је са НБО извео Концерт за клавир и оркестар бр.5 Лудвига ван Бетовена. (Танјуг)

„ПИЏАМА ЗА ШЕСТОРО” ПРВА ОВОСЕЗОНСКА ПРЕМИЈЕРА У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ КИКИНДА

Комедија за дуг живот У Народном позоришту Кикинда премијером представе „Пиџама за шесторо“ Марка Камолетија, у режији Оље Ђорђевић, почеће 63. сезона. Премијера је вечерас у 20 сати. Са идејом да почну жанром који публика по дефиницији највише воли – комедијом – управа Народног позоришта Кикинда је, желећи представи дуг живот, у договору са редитељком Ољом Ђорђевић, управо познатој по режијама комедија, изабрала „Пиџаму за шесторо“, код нас мање познат текст француског аутора Марка Камолетија, прослављеног комадом „Боинг-боинг“. Представа у Кикинди ће бити и праизведба овог текста на српској позоришној сцени. „Пиџама за шесторо“, комад за који Оља Ђорђевић тврди да је чак и боље написан од комедије „Боинг-боинг“, окарактерисан је као булеварска фарса, односно комедија ситуације, без великих уметничких претензија, али са сјајним комедиографским заплетом и ликовима. Забуна, превара, секс, основне су смернице радње у којој муж вара жену, а на „тајној вечери“, организованој само за љубав-

На конференцији за новинаре, пренели су кикиндски медији, Оља Ђорђевић је рекла да су се на пробама одлично забављали, што обично значи да ће представа бити забавна и публици, старијој и млађој. Глумац Марко

У најновијој представи „Пиџама за шесторо“ Народног позоришта Кикинда још играју: Мина Стојковић (Жаклин), Никола Јоксимовић (Роберт), Јелена Шнеблић (Сузет), Марина Воденичар (Сузан), Бранислав Чубрило (Жорж). Сценограф и костимограф је Илдико Бала, а музику је компо-

Гверо који тумачи насловну улогу, био је уверен да ће представа бити духовита, шармантна и лепршава, јер у комедији ситуације има много трчања и сударања. - Лик којег играм зове се Бернар. Он има кризу средњих година и очекује да у току једног викенда направи нешто ново – открио је Гверо.

новао кикиндски бенд „Дрво труо“. Предстојећа премијера означиће и почетак извођења репертоарског програма, док ће ансамбл представе „Сироти мали хрчки“ Гордана Михића, у режији Марка Ђурића, забележити и гостовање у Будимпешти и Печују (Мађарска). И. Б.

нике, испоставиће се да ће, захваљујући нежељеним гостима, да се догоди и открије још много тога.

ВЕЧЕРАС НА СЦЕНИ СНП – a

Приче из Бечке шуме Представа „Приче из Бечке шуме“ Едена фон Хорвата, у режији и адаптацији Иве Милошевић, три пута је овог месеца на репертоару Српског народног позоришта. Најпре ће бити изве-

рујичић, Драгиња Вогањац, Југослав Крајнов, Радоје Чупић, Александар Гајин, Мирослав Фабри, Лидија Стевановић, Александра И. Плескоњић, Милорад Капор, Тијана Макси-

дена вечерас на сцени „Пера Добриновић“, а затим и 18. и 31. октобра. Премијерно је изведена 16. маја ове године. У „Причама из Бечке шуме“ играју: Ненад Пећинар, Милица Г-

мовић, Милован Филиповић, Душан Јакишић и, као балерина, Иста Степанов Павловић. - Комад „Приче из Бечке шуме“ немилосрдно раскринкава бездушност средње класе у доба на-

дирућег фашизма. Хорватова слика света неодољиво подсећа на нашу стварност: опортунизам и опште позверење људи, који су у тесној вези са паланачким сентиментализмом и кич идеалима. – речи су редитељке Иве Милошевић. - Представа настоји да оствари Хорватову намеру: суочити гледаоца са срамним делима и онемугућити га да се саживи са ликовима који та срамна дела врше. Расцеп између прокламоване идеологије среће и у основи дирљиве потребе за бољим, лепшим, већим, производи егоистичну, саможиву звер неспособну да сагледа сопствену ништавност. Баналност егзистенције постаје егзистенцијална баналност: злоба и завист постају чисто зло, отрцана осећања и вулгарне мисли неминовно воде рђавим делима. Или, речима Данила Киша: „баналност је неуништива као пластична боца“. Сценограф је Горчин Стојановић, костимограф је Борис Чакширан, а композитор је Владимир Пејковић. Н. П-ј.

Јубиларна, 20. филмска ревија Синеманија биће одржана од 24. до 31. октобра у Београду и Новом Саду, са 22 премијерна наслова на укупно 140 пројекција. У оба града програм почиње пројекцијом филма „Астерикс и Обеликс у Британији„ (3Д), а ревију ће затворити најновији филм о Џејмсу Бонду „Skyfall„, најавила је дистрибутерска компанија „Так вижн„. Програм у Београду први пут се сели из „Сава центра„ (СЦ) у биоскоп „Колосеј Мултиплекс„, док је у Новом Саду домаћин, као и прошле године, „Арена Синеплекс„. Цена карата биће више него ранијих година - 410 динара, односно 420 плус додатак за изнајмљивање наочара за 3Д филмове у Београду и 350 за 2Д и 450 за 3Д филмове у Новом Саду. Као и до сада, Синеманија ће понудити најбоље европске филмове, остварења независне продукције и највеће холивудске блокбастере. Филм одабран за отварање - „Астерикс и Обеликс у Британији„ је комична авантура настала по стрипу, са Жераром Депардјеом и Едуаром Биром у главним улогама. Следе филмови реномираних редитеља, као што су: Сем Мендес, Ласе Халстром, Роб Коен, Дејвид Ајер, Вилијам Фридкин, Бен Афлек и други. Међу глумачким звездама публика ће видети

Данијела Крејга, Хавијера Бардема, Тома Хардија, Бредлија Купера, Марион Котијар, Џона Кјузака, Роберта Денира, Ему Вотсон, Бруса Вилиса, Аманду Сејфрид, Метју Мекконахија, Николаса Кејџа... Пажњу привлаче и филмови који су били запажени на вели-

светлост дана„, „Rust and Bone„, „Pusher„, „Килер Џо„, „Нестала„, „Ђавољи двојник„, „Селест и Џеси заувек„ и „Гост Рајдер: Дух освете„. Најновији филм о Џејмсу Бонду „Скајфол„, са Данијелом Крејгом у главној улози, затвориће Синеманију 31.октобра. Крејг се

Из филма „Астерикс и Обеликс у Британији”

ким светским смотрама у Кану, Венецији, Торонту, као што су „Без закона„, „Rust and Bone„, „Арго„. Од 22 премијерна филма, 12 ће бити приказано само на ревији и неће касније бити на редовном репертоару. То су „Чарлијев свет„, „Гавран„, „Плагијатор„, „Слободни стрелци„, „Хладна

враћа као легендарни британски тајни агент, у највећој филмској франшизи свих времена. У овом филму Бондова лојалност М биће пред великим искушењима, када се њена прошлост буде вратила да је прогони. МИ6 биће нападнут и 007 мора да уништи претње, без обзира на цену и личну жртву.

ПРОТЕСТ УДРУЖЕЊA ДРАМСКИХ УМЕТНИКА

Осуда смена у култури Председништво Удружења драмских уметника Србије саопштило је да „изнова оштро осуђује свако непоштовање или манипулацију постојећих закона (Закона о култури и Закона о раду) везано за разрешења и постављења директора свих јавних установа - институција културе и позоришних кућа”. У саопштењу

се додаје да се то односи и на локални и на републички ниво и истиче „неопходност што хитнијег доношења Закона о позоришту”. „Ситуација у Београду, Новом Саду и још неким градовима указује на озбиљно кршење важећих прописа, што уз именовање личности без одговарајућих професионалних, моралних, естетских,

чак и правних препорука представља увод у безакоње и додатно унижавање културе ове земље„, оцењује се у саопштењу. Председништво додаје да ће Удружење драмских уметника Србије „учинити све у законским оквирима да помогне својим члановима и позива све драмске уметнике на солидарност„.

svet

subota13.oktobar2012.

POT PRED SED NI^ KA PRED IZ BOR NA DE BA TA U SJEDIWENIM DR@AVAMA

Me |u sob ne op tu `be Ra ja na i Baj de na VA [ ING T ON: Pot pred sed ni~ ki kan di da ti Xo zef Baj den i Pol Ra jan su~eli li su se kasno prek si no} u je di noj deba ti, a ùstra ras pra va po ve la se naj vi {e o naci o nal noj bez bed no sti, spoq noj i eko nom skoj po li ti ci. Po red to ga, Baj den i Ra jan su u deba ti, ko ja je odr à na na jed nom ma lom ko lexu u saveznoj dr àvi Ken ta ki, go vo ri li i o po re zi ma i zdravstvenoj za {ti ti. Pot pred sed nik SAD za tra ìo je od re pu bli ka na ca u Kon gre su, ukqu~uju}i i kon gre smena Raja na, da se „sklo ne” i do puste admi ni stra ci ji Ba ra ka Obame da po pravi eko nomsku si tuaci ju. Baj den je re pu bli kan ce okri vio i za rece si ju. „Go vo re o ovoj ve li koj re cesi ji kao o ne ~e mu {to je palo s neba. ‘O, Bo è, oda kle je do {la?’. Do {la je od ovog ~o veka ko ji je gla sao da se tro {ko vi dva ra -

ta sta ve na kre dit nu kar ti cu”, po ru ~io je ame ri~ ki pot pred sed nik. Re pu bli kan ski kan di dat uz vra tio je pod se }a wem da su

de sve {to `e le. On je is takao da je ad mi ni stra ci ja sa op {ti la Ame ri kan ci ma da }e, uko li ko se usvo ji pa ket sti mula tiv nih me ra, bi ti za be le -

Pol Rajan i Yozef Bajden

pred sed nik Ba rak Oba ma i de mo kra te u Kon gre su ima le pot pu nu kon tro lu 2008. go di ne ko ja im je omo gu }a va la da ura-

`en eko nomski rast od ~e ti ri od sto, ali da je on sa mo 1,3 odsto.To kom ras pra ve o spoq noj po li ti ci, Baj den je pro {lo -

me se~ ni na pad u Ben ga zi ju u ko jem je ubi jen ame ri~ ki am ba sa dor u Li bi ji na zvao tra gedi jom i obe }ao da ne }e bi ti po no vqe ne bi lo ko je po ~i we ne gre {ke. Pol Ra jan je, pak, o{tro na pao Oba mi nu ad mi ni stra ci ju zbog ne a de kvat nih bez bed no snih me ra u tom li bij skom gra du i za to {to joj je, ka ko je na veo, tre ba lo dve ne de qe da pri zna da je re~ o te ro ri sti~ kom na pa du. Ame ri~ ki pot pred sed nik je utvr dio da Oba ma ni je bio oba ve {ten da kon zu lat `e li do dat no obez be |e we. Ka da je re~ o Ira nu, re pu bli kan ski kan di dat is ta kao je da je ta ze mqa po sta la „dr ska” za to {to ad mi ni stra ci ja ne ma kre di bi li tet u po gle du pi ta wa iran skog nu kle ar nog pro gra ma. Uz vra }a ju }i na kri ti ke, Baj den je re kao da je SAD uveo Ira nu naj o {tri je mo gu }e sank ci je.

VEST KO JA JE IZA ZVA LA NE VE RI CU, PO NOS, ALI I POD SMEH

Evrop skoj uni ji No belova nagrada za mir OSLO: Evropska unija ovogodi{wi je dobitnik Nobelove nagrade za mir zbog wene dugogodi{we uloge ujediwavawa Starog kontinenta, saop{tio je Nobelov komitet, prenosi Rojters. Komitet je ~estitao Evropskoj uniji na obnovi i izgradwi poru{ene infrastrukture nakon Dru-

nas je sukob Berlina i Pariza nezamisliv. To pokazuje da istorijski protivnici, kroz velike napore gradwe odnosa uzajamnog poverewa, mogu da postanu bliski partneri”, navodi se u obrazlo`ewu Nobelovog komiteta. Zvani~ni ulazak Hrvatske u EU 1. jula 2013. godine, otvarawe pre-

Protest mladih u Italiji

gog svetskog rata i wene uloge u {irewu stabilnosti na biv{e komunisti~ke zemqe posle pada Berlinskog zida 1989. godine. „Strahovita patwa u Drugom svetskom ratu pokazala je potrebu za novom Evropom. Tokom sedamdesetogodi{weg perioda, Nema~ka i Francuska vodile su tri rata. Da-

govora sa Crnom Gorom i status kandidata za Srbiju dodatno ja~aju proces pomirewa na Balkanu, a posledwih decenija, mogu}nost ulaska Turske u Uniju, tako|e je unapredila demokratiju i qudska prava u toj zemqi, navodi Komitet. Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej rekao je da je do-

deqivawe Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji priznawe wene uloge kao najve}eg mirotvorca u istoriji. Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo rekao je da ga je vest o dobijawu nagrade iznenadila, ali da je to poruka da je Unija dragocena stvar koju treba sa~uvati. „Kad sam se jutros probudio nisam o~ekivao ovako dobar dan. Po{tovawe qudskog dostojanstva, sloboda, pravda, vladavina zakona i po{tovawe qudskih prava su vrednosti kojima se ceo svet divi”, rekao je Barozo. Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton rekla je da je „odu{evqena ve{}u da je Nobelova nagrada za mir dodeqena EU”. ^im je na jednoj norve{koj televiziji “procurelo” da je EU ovogodi{wi laureat, analiti~ari brojnih svetskih agencija su istakli da se dodela nagrade mo`e protuma~iti kao svojevrsna pomo} i podstrek Uniji, koja se nalazi u najdubqoj krizi u svojoj istoriji. O~ekivano, u krizom uzdrmanoj Gr~koj vest je do~ekana sa ~u|ewem, smatraju}i da je odluka “besmislena, provokativna i apsurdna”. Francuski “Parizjen” je nagradu nazvao “osvetom institucije na koju su mnogi zaboravili. Itali-

dnevnik RU SI JA O SPOR NOM PR TQA GU SI RIJ SKOG AVI O NA

Teret nije za specijalno prijavqivawe

MO SKVA: U sirijskom putni~kom avionu, koji je prinudno spu{ten u Ankari, nalazilo se 12 sanduka sa tehni~kim elementima za radio-lokacioni sistem PVO, pi{e ju~e list „Komersant”. Dnevnik citira svoje, neimenovane, izvore da takav teret nije zahtevao specijalno prijavqivawe, po{to nije predstavqao opasnost ni za ~lanove posade, ni za avion, pa wegov prevoz nije kr{io nikakve me|unarodne zakone. „Komersant” tako|e isti~e da u najskorije vreme ruska Federalna slu`ba bezbednosti namerava da pokrene slu`benu proveru u nadle`nim ministarstvima povodom curewa informacije o prevozu tog tereta, budu}i da su turske vlasti sa velikom verovatno}om

znale {ta se nalazi u avionu - ina~e „ne bi rizikovale” s prinudnim spu{tawem civilne letelice. Avion kompanije Sirijen erlajnz „erbas A320” presrela su dva turska lovca na letu iz Moskve u Damask 10.oktobra i prinudno spustila u Ankaru, pretresla i oduzela „nedozvoqeni tovar”. U avionu se nalazilo 35 putnika, od kojih 17 dr`avqana Rusije. Turski premijer Rexep Tajip Erdogan izjavio je da se u avionu nalazila vojna oprema koju je proizvela ruska kompanija i da je taj teret bio namewen ministarstvu odbrane Sirije, dok sirijsko ministarstvo spoqnih poslova tvrdi da u letelici nije bilo nelegalnog tereta.

NEMA^KA

Eva ku a ci ja zbog bom be BER LIN: Vi{e od 10.000 qudi je evakuisano iz stambenog kvarta u nema~kom gradu Potsdamu kada je u dvori{tu jedne ku}e otkrivena neeksplodirana bomba iz Drugog svetskog rata. Nekoliko sati kasnije, po{to su stru~waci bezbedno demontirali bombu, stanari su se vratili ku}ama. Procewuje se da u Nema~koj, skoro 70 godina od okon~awa

Drugog svetskog rata, i daqe zakopano le`e desetine hiqada neeksplodiranih bombi. Nema~ke vlasti avgusta u Minhenu nisu uspele da demontiraju bombu od 250 kilograma, te su morale da je detoniraju na licu mesta. Eksplozija je izvalila iz okvira prozore obli`wih zgrada i izazvala nekoliko po`ara.

AUSTRIJA

Kri ti ke na ra ~un SPC

janski mediji su ukazali na ironiju – dok je dodeqivana nagrada, u 90 gradova {irom zemqe u~enici, studenti i prosvetni radnici su {trajkovali protiv mera {tedwe u prosveti Poznati evroskeptik, predsednik ^e{ke Vaclav Klaus rekao je da je vest o dodeqivawu Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji vic u koji on ne veruje, a izbor pobednika je iznenadio i laureata iz 1983. godine, biv{eg predsednika Poqske Leha Valensu, koji je rekao da je “navikao na pojedina~ne nagrade”. Nagrada, vredna 1,2 miliona dolara, bi}e uru~ena 10. decembra u Oslu.

BE^: Dve austrijske NVO iznele su te{ke primedbe na ra~un ruske, srpske i bugarske pravoslavne crkve koje deluju u toj zemqi. Primedbe su iznete zbog, kako ka`u, povre|ivawa osnovnih qudskih prava homoseksualaca. U prikazu organizacije „Inicijativa religija je privatna stvar” i Homoseksualna inicijativa Be~a poimenice su navedene ruska, srpska i bugarska pravoslavna crkva, za koje se tvrdi „da su u svakoj zemqi u kojoj crkveno vo|stvo ima svoje sedi{te pozva-

le na povre|ivawe osnovnih qudskih prava homoseksualaca”. Te{ke primedbe u pogledu saglasnosti u~ewa i prakse tri pravoslavne crkve sa austrijskim ustavom sadr`ane su u iscrpnom prikazu ~iweni~nog stawa koji je prilo`en austrijskoj Saveznoj slu`bi za ustavnu za{titu i suzbijawe terorizma. Kako se podse}a, podstrekivawe mr`we protiv grupe osoba zbog seksualne orijentacije u Austriji predstavqa krivi~no delo, koje se sankcioni{e zatvorskom kaznom u trajawu do dve godine.

BANGLADE[

Olu ja od ne la 24 `i vo ta DA KA: Olujno nevreme koje je pogodilo obalski deo ju`nog Banglade{a u Bengalskom zalivu odnelo je najmawe 24 qudska `ivota. Oko 1.500 ribara se i daqe vode kao nestali, dok je oko sto qudi povre|eno, saop{tili su zvani~nici. „Vi{e od sto ribarskih barki, na svakoj najmawe po 10 ribara,

nestalo je u oluji”, naveo je bengalski zvani~nik i dodao da je oluja, koja je pogodila Baglade{ jedna od najja~ih u posledwih nekoliko decenija. Obalska stra`a i ribolovci su nastavili ju~e da tragaju za nestalima, po{to je oluja protutwala zalivom, potvrdili su lokalni zvani~nici Mehdi Hasan i Abdul Aval.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JENS STOL TEN BERG Norve{ki premijer Jens Stoltenberg ~estitao je EU na Nobelovoj nagradi za mir, ali je istakao da wegova zemqa, u kojoj se tradicionalno ova nagrada dodequje, i daqe ne planira da u|e u Uniju. „Mogu}e je ~estitati EU, odati priznawe zbog wewe mirotvorne uloge i odvojiti to od pitawa odnosa Norve{ke sa EU”. Me|utim, ~lanstvo Norve{ke u EU nije na dnevnom redu te zemqe.

BE WA MIN NE TA NI JA HU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu tajno je pregovorao o miru sa Sirijom preko ameri~kog posrednika, ali su pregovori okon~ani kada su po~eli neredi. Tokom pregovora, vo|enih od kraja 2010. do po~etka pro{le godine, Netanijahu je ponudio vra}awe Golanske visije Siriji.U kabinetu izraelskog premijera re~eno je, me|utim, da Izrael nikada nije prihvatio ameri~ku inicijativu .

MIT ROM NI Ukoliko se kqu~ne re~i „potpuno pogre{an” unesu na pretra`iva~u „Gugl”, kao rezultat dobijaju se slike predsedni~kog kandidata Mita Romnija. Iz „Gugla” demantuju da to ima bilo kakve veze sa predsedni~kom kampawom u SAD i isti~u da se nikada ne me{aju u politiku, jer to nije dobro za poslovawe. Ppak na upit, „com ple tely wrong” (potpuno pogre{an) pojavquje se serija fotografija Romnija.

Princeza Dajana ubijena u kolima hitne pomo}i?

WUJORK: „Dajana je ubijena u kolima hitne pomo}i”, pi{e na naslovnoj strana ameri~kog tabloida „Gloub”, koji u svom novom broju tvrdi da poseduje nove dokaze o smrti britanske princeze. Iako je pro{lo 15 godina od smrti ledi Di, jo{ uvek kolaju brojne glasine o zaveri protiv biv{e supruge princa ^arlsa, u koje su obi~no ukqu~ene britanska kraqevska porodica i tajna slu`ba. Posledwu u nizu lansirao je magazin „Gloub”, koji tvrdi da je princeza likvidirana u kolima hitne pomo}i dok su je prevozili u bolnicu. ^asopis negira zvani~nu verziju po kojoj ni Dajana, ni wen partner Dodi Al-Fajed,

nisu bili vezani sigurnosnim pojasom u trenutku saobra}ajne nesre}e. List navodi da je princeza pre`ivela sudar u pariskom tunelu, ali da je kasnije ubijena u ambulantnim kolima. „Gloub” tvrdi da ima dokaze koji potvr|uju tezu o ubistvu i koji }e jednom zauvek re{iti „misteriju Dajanine smrt”. Princeza Dajana izgubila je `ivot u saobra}ajnoj nesre}i u pariskom tunelu Alma, 31. avgusta 1997. godine. Prema zvani~noj verziji, do nesre}e je do{lo kada je automobil, u kojem se nalazila sa svojim partnerom al Fajedom, udario u zid tunela u centru Pariza.

BALkAn

dnevnik

Turska i Balkan VA[INGTON: Turska na Balkan ulazi kroz kapital i ekonomiju, ali je posledwih godina oja~ao i wen politi~ki uticaj, oceweno je na tribini u Va{ingtonu. U~esnici tribine u organizaciji Instituta za Bliski istok, smatraju da Turska, zbog osetqive pro{losti, mora da ima obazriv pristup i ne sme da nastupa kao mo}na sila. „Turska {iri svoj uticaj kroz novi otomanizam, ali u nekim delovima Balkana ona nema dobru pro{lost”, rekla je Oja Dursun Okanca, profesor politi~kih nauka sa Elizabettaun kolexa iz Pensilvanije.

Br~ko

Prema wenim re~ima, Turska je u posledwih nekoliko godina preuzela inicijativu za popravqawe odnosa sa Srbijom, podsetiv{i na posetu predsednika te zemqe Abdulaha Gula Beogradu 2009. godine. Ona je iznela i podatke Galupovog istraìvawa po kome 27 odsto mladih u Srbiji vidi Tursku kao prijateqsku naciju. „Tome su doprinele i turske sapunice koje se emituju na televiziji„, dodala je kroz smeh Okanca.Ona je upozorila da u Turskoj postoji rastu}i stav da joj Evropska unija vi{e nije potrebna i da se javio zamor. „U slede}ih deset godina, sem Hrvatske koja ulazi slede}e godine, i Crne Gore koja dobro stoji, nema naznaka da bi jo{ neka zemqa Zapadnog Balkana mogla da postane ~lanica EU”, smatra ova profesorka politi~kih nauka. Doga Eralp iz Svetske banke ocenio je da Turska svoj ulazak na Balkan vidi kroz ulazak kapitala, i dodao da politi~ki ne sme previ{e da se eksponira. „Turska treba da bude deo {ireg me|unarodnog pristupa na Balkanu”, stav je Eralpa. Va{ingtonski analiti~ar Danijel Server podrào je takvo mi{qewe, rekav{i da je druga~ije kada o ne~emu zauzme stav Amerika a druga~ije kad to uradi Turska. „Turska ima iste stavove kao SAD, ali je razlika {to Ameriku na primer ne interesuje ako se zbog tog stava buni Republika Srpska, dok Turska mora da razmi{qa i o tom stavu”, objasnio je Server. Govore}i o mogu}im àri{tima krize u BiH, Server je pomenuo Br~ko, rekav{i da bi me|unarodne vojne snage trebalo da budu prisutne, jer, ako bi do{lo do nekog sukoba, taj grad bi bio prvi na udaru.

PRED IZ BOR NA CR NA GO RA SE ZA HUK TA VA

\ukanovi}: Pobe|ujemo, opozicija gora od {ibicara PODGORICA: Lider Demokratske partije socijalist Milo \ukanovi} izrazio je uverewe u pobedu dosada{we vladaju}e koalicije na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori u nedequ i optu`io opoziciju da je „gora od {ibicara”. „I naredna vlada Crne Gore bi}e vlada dosada{we vladaju}e koalicije, jer Crna Gora mora napred. Siguran sam da }e nam ubjedqiva ve}ina gra|ana Crne Gore ponovo pokloniti poverewe”, kazao je \ukanovi} na predizbornom skupu u Podgorici. On je ponovio da bi crnogorska nezavisnost bila dovedena u pitawe ukoliko bi na izborima trijumfovala opozicija. „Anticrnogorski udarnici, osna`eni ambasadorom velike Srbije, pod okriqem Demokratskog fronta ostali su dosledni svojoj politi~koj filozofiji - politika kao prevara”, naveo je \ukanovi}. Prema wegovim re~ima, prevara je trajno obele`je opozicionog po-

Milo \ukanovi}

liti~kog i `ivotnog puta. „[ibicari su gospoda u odnosu na wih”, kazao je \ukanovi}. On je istakao da je izborna kampawa pokazala pravo lice pojedinih nevladinih organizacija i medija. „Sada znamo da najglasnije NVO nisu nevladine, nego antivladine organizacije i u su{tini politi~ke partije i da najaktivnije sindikate ne vode sindikal-

ne vo|e, nego poslanici opozicije. Dobro je da znamo i da najve}i crnogorski takozvani mediji nisu ni nezavisni, ni mediji”, rekao je lider DPS-a. \ukanovi} je ponovio obe}awe da }e re{avawe problema nezaposlenosti biti prioritet budu}e vlade Crne Gore. On je poru~io da administracija mora biti besprekoran servis gra|ana i biznisa, a ko to nije u stawu da uradi bi}e promewen. „Na{a administracija mora biti besprekorno efikasan servis gra|ana i biznisa. Ko to nije u stawu, a neki su ve} pokazali da nisu, moraju biti promeweni i bi}e ve} posle 14. oktobra. Tako jedino mo`emo do}i do rezultata”, kazao je \ukanovi}.

Leki}: Opozicija pred velikom pobedom PODGORICA: Lider Demokratskog fronta (DF) Miodrag Leki} kazao je da je crnogorska opozicija pred velikom izbornom pobedom, jer }e ve}ina

gra|ana na parlamentarnim izborima podràti promene u toj dràvi. „Crna Gora polaè ispit svoje zrelosti, odnosno bira izme|u istine i laì, progresa i lopovluka. Zato sam siguran sam da

se opozicija nalazi pred velikom pobedom”, rekao je on. Leki} je istakao da DF nije velikosrpska, ali ni antisrpska tvorevina. „Antisrpska politika nije crnogorska politika, niti je to ikad u istoriji bila” , naveo je on. Leki} je na skupu DF-a u Nik{i}u kazao da vladaju}a koalicija u svom programu afirmi{e slobodno trì{te, a glavne dràvne ugovore sklapa u kafi}ima, prenose podgori~ki mediji. „Afirmi{u neoliberalni koncept ekonomije, dok se wihovi ro|aci i kumovi nalaze na budètu, a ne u trì{noj utakmici”, kazao je on. Predsednik Pokreta za promene i ~lan Predsedni{tva DF-a Neboj{a Medojevi} kazao je da taj opozicioni savez prvi put u 23

godine ima otvorena vrata i podr{ku Evopske unije. Lider Nove srpske demokratije i funkcioner DF-a Andrija Mandi} pozvao je gra|ane da masovno iza|u na izbore i glasaju za smenu vlasti. „Ne smemo dozvoliti da Crna Gora zavr{i u rukama qudi koji su povezani sa mafijom i onih koji su je uni{tavali i pqa~kali”, kazao je on. Parlamentarni izbori u Crnoj Gori zakazani za 14. oktobar bi}e deveti od uvo|ewa vi{epartijskog sistema u Crnoj Gori, odnosno tre}i nakon sticawa nezavisnosti 2006. godine. Na izborima }e u~estvova}e 13 politi~kih subjekata - sedam koalicija, pet partija i jedna grupa gra|ana, koji }e se boriti za 81 poslani~ko mesto u crnogorskom parlamentu. Pravo glasa na izborima ima}e 514.055 gra|ana Crne Gore.

MANS podneo krivi~nu prijavu protiv Luk{i}a PODGORICA: Mre`a za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) podnela je krivi~ne prijave protiv crnogorskog premijera Igora Luk{i}a, direktorke Zavoda za zapo{qavawe Vukice Jeli} i {efa Uprave za kadrove Svetlane Vukovi}, zbog zloupotrebe projekta zapo{qavawa visoko{kolaca u izborne svrhe. U toj nevladinoj organizaciji su naveli da su zavod i uprava 10. septembra objavili pozive dr`avnim organima i poslodavcima za

Igor Luk{i}

u~e{}e u programu stru~nog osposobqavawa visoko{kolaca. MANS je ukazao da je, nakon objave

poziva koji je otvoren do 15. oktobra, u promociju programa ukqu~ena ve}ina ministara koji su to zloupotrebili u predizbornoj kampawi. Sve to pokazuje da je Vlada Crne Gore osmislila projekat zapo{qavawa visoko{kolaca iskqu~ivo u izborne svrhe, radi ostanka na vlasti vladaju}e koalicije, kako bi se visoko{kolcima omogu}io pripravni~ki sta` zarad o~ekivane podr{ke na izborima , saop{teno je iz MANS-a.

SLOVENIJA

Jankovi} pozvao Jan{u da podnese ostavku QUBQANA: Gradona~elnik Qubqane Zoran Jankovi} i predsednik najja~e opozicione stranke Pozitivna Slovenija (PS) kritikovao je tvrdwe premijera Janeza Jan{e da opozicija stoji iza poku{aja „sabotirawa mera” za izlazak iz krize, zbog ~ega sada{wa vlada „nema alternative”, pa ne}e odstupiti, pozvav{i ga da, ako ne moè da vodi dràvu, razmisli o ostavci. Komentari{u}i izjave koje je premijer Jan{a izneo u duèm razgovoru za nacionalnu televiziju, Jankovi} je novinarima rekao da je stranka PS u parlamentu pokazala konstruktivnost prilikom prihvatawa strukturnih reformi, ali da Jan{a ne zna da re{i krizu, pa preti jo{ stroìm merama {tedwe ili gubitkom suvereniteta u slu~aju da re{avawe krize preuzmu

Zoran Jankovi} sa suprugom

evropske i me|unarodne institucije. „Jan{i vrlo direktno poru~ujem neka brine za sebe, a ne za alternativu. Neka se povu~e ako ne zna da vodi dr`avu”, rekao je Jankovi} novinarima, komentiri{u-

}i Jan{in istup i dodao da bi se „qudi mogli pobuniti” ako premijer nastavi sa zastra{ivawem i merama koje ne donose uspeh, prenela je HINA. Jan{a je preksino}, u du`em razgovoru za Slovensku televiziju, rekao da je osnovni problem zbog kojeg opozicija preko sindikata `eli da sru{i wegove reforme za izlazak iz krize sporni zakon o sanirawu banaka, jer je u wemu i odredba koja ukida dosada{we rokove zastarevawa za privredni kriminal u bankama. Time je aludirao na Jankovi}a protiv kojega je policija pro{log meseca pokrenula op{irnu istragu zbog sumwi da je zloupotrebio funkci-

ju qubqanskog gradona~elnika, navodno usmeravaju}i sredstva banaka prilikom gradwe qubqanskog sportsko-trgova~kog centra „Sto`ice”, gra|enog sistemom privatno-javnog partnerstva, u preduze}a s kojima su povezan on i wegova dva sina. Opozicioni prvak Jankovi} takve tvrdwe negira. On je pro{le jeseni na prevremenim izborima osvojio najvi{e glasova sa svojom novoosnovanom strankom Pozitivna Slovenija, ali mu nije uspelo formirati vladu, pa je kasnije to u~inio Jan{a, koji se u prvom trenutku nakon izbora ~inio najve}im izbornim gubitnikom. Jankovi} se kasnije povukao iz parlamenta, kako bi tre}i put konkurisao na izborima za gradona~elnika, {to mu je i uspelo.

subota13.oktobar2012.

HRVATSKA

Proslava ro|endana Ante Gotovine

ZAGREB: U vi{e gradova Hrvatske ju~e je obele`en 57. ro|endan hrvatskog generala Ante Gotovine koji je nepravosna`no osu|en na 24 godine zatvora zbog zlo~ina u „Oluji”. Me|u tim gradovima su Knin, Zadar i Gotovinino rodno mesto Pako{tane, a u wima se generalov ro|endan obele`ava potpisivawem ~estitki. Iz Pako{tana je ~estitka ve} poslata u Hag gde je Gotovina ve} sedmu godinu zatvoren. Misa u tom mestu 12. oktobra je tradicionalno posve}ena Gotovini, za ~ije su se zdravqe katoli~ki vernici pomolili i ove godine. Gra|ani su ~estitku potpisivali u Kninu i Zadru, a uve~e je u Kninu pripreman veliki program uz bakqadu. Osim {to }e se potpisivati ~estitka, za generala je pripremqen i poklon - portret Ante Gotovine, u tehnici uqa na platnu. Doga|aj organizuje internet stranica „Braniteqski portal”, a sve }e se odvijati kod spomenika hrvatske pobede u „Oluji”.

subota13.oktobar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

POTREBNA `ena sa ma|arskim paso{em za rad u hotelurestoranu u Austriji. Telefon: 0043476236155. 61847 TRA@IM SARADNIKE za prodaju robe u kancelariji. Telefon 063/514-406. 62019 POTREBNA prodava~ica za rad u pekari u Novom Sadu. Posledi CV na email adresu zivkovic_kac@live.com ili na adresu Laze Kosti}a 87, 21243 Koviq. Kontakt: Ratko @ivkovi} 062/522-154. 62074 TRA@E se ozbiqne osobe za kancelarijsku prodaju robe. Telefon 062/343-111. 62138

IZDAJEM garsoweru, ekstra, interesantna, komforna, odvojen ulaz, centralno grejawe (nije gradsko), zasebno brojilo za gas, struju i fiksni telefon. Ulica Teodora Pavlovi}a. Kontakt telefoni: 063/891-00-68, 021/641-22-91. 62058 IZDAJEM odmah, novu name{tenu garsoweru, povoqno CG, 25m2, sa terasom kod Nove Detelinare. Telefoni: 069/1553-421, 021/445-654.61946 IZDAJE se name{tena garsowera od 33m2, na Novoj Detelinari, Kornelija Stankovi}a. Telefoni: 064/153-8289, 064/244-73-65. 62036 IZDAJEM na Satelitu jednosoban name{ten stan sa svom belom tehnikom, TV, CG, telefon... Telefon: 064/12-27426. 62107 IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7. Telefoni: 063/765-3632, 064/169-0948, 060/044-2711, 060/044-2714. 62119 IZDAJEM stan od 60m2, na Bulevaru Oslobo|ewa, kod stadiona â&#x20AC;&#x17E;Vojvodineâ&#x20AC;?, pogodno za studentkiwe. Telefon: 062/572-351. 62149

POTREBAN nename{ten stan za izdavawe u novogradwi od 60-80m2 u slede}im ulicama: Bulevar oslobo|ewa od Futo{ke do Maksima Gorkog, Laze Kosti}a, Danila Ki{a, Bra}e Ribnikara, A. Cesarca, Petra Drap{ina ili @elezni~koj. Telefoni: 062/800-15-63, 021/4729-180. 62064

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon: 063/239-411. 60940

KOD SOCIJALNOG, dvoiposoban, 71m2, toplo, tiho, povoqno!!! Bez posrednika. Vlasnik. Telefon: 061/269-2066. 62015

PRODAJEM salonski stan, tre}i sprat, 85m2, ulica @elezni~ka, bez posrednika. Hitno! Telefon 062/ 615- 902. 62190

PRODAJEM 3 ba{te u Futogu, potez Rumena~ki drum 12, 10 i 6 kvadrata. Telefoni: 021/62-13-189, 064/443-7898. 62073 GRA\EVINSKA parcela 20ari u Petrovaradinu za stovari{te, skladi{te, proizvodni pogon, zgradu ili porodi~nu ku}u. Bukova~ki put 3c. Telefon 063/547-782. 62109 FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400 i 1.700m2 idelani za sve namene, put, struja, izvor na placu. Telefon 069/18-26-726. 61861 GRA\EVINSKI plac, od 27 ari blizu televizije na Mi{eluku, Petrovaradin, deqiv na dva dela. Mogu}a delimi~na kompenzacija. Telefon 064/22-87-731. 62097 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 62059 PRODAJEM ku}u u B. Petrovcu na povr{ini 7a 180m2 ku}a, hala za proizvodwu metli. Iza ku}e oranica 40a. Telefon 781-242. 62032

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002. 61698 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 61837 KUPUJEM plinske boce 2, 3, 5, 10 kg. Telefon 064/568-4577. 61880

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Miri Gutman ro|. \or|evi} od bra}e: Vese i Pajice Veselinovi} sa porodicama.

62113

Danas se navr{ava {est meseci od kada smo se oprostili od na{e drage sestre, tetke i bake na{e

IZDAJEM lokal od 28m2. Dunavska 2 u dvori{tu. Telefon 6391-069. 62080

PRODAJEM povoqno polovne PVC, alu i drvene prozore i vrata raznih veli~ina. Prodaja }e se vr{iti u nedequ, 14. 10. 2012. godine, od 9 14h. Kontakt telefoni: 466618, 063/539-737 Mile i 063/511-001 Vlada. Za neprodato nov datum prodaje je ~etvrtak, 18. 10. 2012. godine od 7 - 15 h. 62057

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 62042

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefoni: 061/68-55333, 022/462-345. 61534

Sajke Tvoju qubav i dobrotu nikada ne}emo zaboraviti. Brat Tomislav, snaha Mara, Vladimir i Lola, Maja i Boris, Milana i Elena. 62160

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Dadi

od: Marije, Zlaje, Slobodana, Sta{e i Staneta.

62223

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro{lo je tu`nih 6 meseci od kako nije sa nama na{ dragi

Preminula je na{a draga

Posledwi pozdrav

P O M E N

Danica Peji} Posledwi pozdrav od porodice \ai}: Ivice i Katice sa sinovima, snajama i unukama.

Ostale su lepe uspomene koje ~uvamo sa qubavqu, a wega na nebu neka ~uvaju an|eli.

POMEN Navr{ava se godinu dana od smrti na{eg voqenog supruga, oca i dede

Zor ka Pe ri}

1935 - 2012.

Radovan Mari}

subota13.oktobar2012.

Danici Kopicl

Uspo me nu na te be }e mo ~u va ti, tvoj lik ve~ no pam ti ti, za to bom uvek `a li ti. Ne do sta je{ nam.

Sahrana je danas, 13. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, u Petrova ra dinu na Tranxamentu.

Vera, Vlada i To{a.

62216

62224

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Milana Savi}a 17. 10. 2011 - 17. 10. 2012. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Se stra Du {a sa po ro di com.

Tvoji najmiliji, porodice: Savi}, Lukovi} i Milankov.

62151

62184

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. oktobra u 87. godini preminula na{a mama i baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. 10. 2012. godine, posle duge i te{ke bolesti, preminuo na{ brat, stric i dever

Porodice: Mari} i ^an~ar.

62213

Posledwi put se opra{tamo od voqene

Lajo{u od kom{ija naseqa â&#x20AC;&#x17E;Dunavacâ&#x20AC;? - Petrovaradin.

1950 - 2012.

Sahrana je u nedequ, 14. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Gradskom grobqu u Beo~inu. O`alo{}eni: }erka Brankica i unuk Bojan.

Agne{ Milutinovi}

Godina pro|e u mislima na tebe dragi na{ nezaboravni Mi{o.

istovremeno se opra{tamo od preminulih u ovoj godini

Mihajlo Ili}

Zvonimiru Jovi}u Agne{ Milutinovi}

\ina i Pajica Veselinovi}.

Nikada te ne}emo zaboraviti i prestati da te volimo. Porodica Jovi}.

POMEN Dana, 5. 9. 2012. godine preminula je na{a majka, baka, prabaka

Vukosava - Vukica Drqa~a

Nisu vi{e sa nama, ali i daqe `ive u na{im se}awima.

^etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj majci, baki i prabaki odr`avamo u subotu, 13. 10. 2012. godine, na Centralnom grobqu u Futogu u 10.30 ~asova.

Maturanti Prve vi{e me{ovite gimnazije u Novom Sadu Generacija 1951. god.

O`alo{}eni: sinovi Tomislav i Ilija sa porodicama.

62186

62206

Dvadeset godina nije sa nama na{ voqeni i nikad pre`aqeni suprug, otac i deda

Zauvek neute{ni: sestra Barbara i sestri} Mihael.

62218

U ponedeqak, 15. 10. navr{i}e se dve godine od smrti na{e supruge i majke

Jovana Mirkovi}a Ive Simovi}a Ivana Bla`i}a

62215

62200

Voqena moja sejo, u mom si srcu zauvek.

Pro{lo je 40 tu`nih dana od kako nije sa nama na{a draga

profesora {kolskih drugarica i {kolskih drugova

62217

Posledwi put se opra{tam od moje jedine sestre

62205

Proslavqaju}i {ezdesetprvu godi{wicu mature sa po{tovawem i tugom se}amo se na{ih preminulih

TROGODI[WI POMEN voqenom suprugu, ocu i dedi

Zauvek neute{ni: suprug An|elko i k}erke Jelena i Kristina.

Po wegovoj `eqi bi}e sahrawen na grobqu u rodnom selu Kara|or|evu (kod B. Topole) 13. 10. 2012. godine, u 12.30 ~asova. O`alo{}eni: sestre Marija i Nevenka, brat Slobodan i brati~ine Radmila, Milka i Nina.

62222

62192

Voqeni na{ an|ele, u na{im srcima osta}e{ zauvek.

Gojko Obri}

Danica Kopicl Dada

Persa Vemi} 1926 - 2012.

Veqko Stojanovi}

êtrdesetodnevni pomen obeleì}emo na grobqu na êneju, 13. 10. 2012. godine, u 11 ~asova. Oàlo{}eni: sinovi dr Radivoje i dr Milivoje Vemi} sa porodicama.

19. 10. 1992 - 19. 10. 2012. Vedrina i dobrota kojom je zra~io osta}e ve~no u na{im srcima. Supruga Slavojka i sinovi Aleksandar i ^edomir sa porodicama. 62211

62203

[ESTOMESE^NI POMEN

Dana, 10. 10. 2012. godine napustila nas je

IN MEMORIAM

18. 10. 2011 - 18. 10. 2012.

Zdenke Kolman

Mira \or|evi} Gutman

Ve~no }e biti sa nama

1945 - 2010.

Danas, 13. 10. 2012. godine, u 11 ~asova obele`i}emo pomen. Veliko joj hvala {to je bila na{a i {to smo je imali.

Ispra}ena je 12. 10. 2012. godine u u`em krugu porodice po sopstvenoj `eqi.

Aleksandar Gajin Sa{a 1988 - 2012.

Suprug Jo`ef, k}i Zdenka i sin Zlatko sa porodicama.

Dragi na{ Sale, vreme prolazi a kao da smo ju~e bili zajedno. U na{im srcima tuga i praznina je sve ve}a. Mi ne mo`emo i ne}emo dozvoliti vremenu da te zaboravimo. Tvoji: mama Desanka i tata Srboslav.

62214

62204

Mihajlo Ili}

Weni najmiliji.

Goran i Mila, Bo{ko, Danica i Teodora. 62219

62220

^iTUQe l POMeni

subota13.oktobar2012.

POMEN

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 70. godini preminuo na{ dragi

3 [ESTOMESE^NI POMEN

POMEN U nedequ, 14. 10. 2012. godine, na grobqu, u @abqu, u 11 ~asova, dava}emo ~etrdesetodnevni pomen suprugu

odr`a}emo danas, 13. 10. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Gardinovcima na{oj dragoj mami

Ratko Kosti}

Dragan Ivani}

Nedeqku [am{alu

Sahrana je danas, 13. 10. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

2003 - 2012.

Dragi na{ Dragane, devet dugih godina videli se nismo, devet leta ne dolazi tvoje pismo, nit te ima... na nebeskom svodu svoje snove sniva{. Nema te me|u nama, alâ&#x20AC;&#x2122; ve~no te vole i `ale: mama, brat i tata.

Pomen je u nedequ, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

1927 - 2012.

O`alo{}eni: sinovi Goran i @eqko, }erka Jelena, snaje Maja i Ivana i zet Vladimir.

Danici Dovijarov ro|. Pani} Oti{la si tiho i mirno u svojoj bolesti. U na{im srcima ostavila si beskrajnu prazninu, tugu i bol. Mama, spavaj u raju me|u zvezdama i neka te an|eli ~uvaju.

O`alo{}eni: supruga Qubica, sestri~ina Daca, sna Radmila i ostala rodbina. 62182

62183

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{e drage

^etrdeset dana tuge i neverice od kako nije sa nama na{a voqena

POMEN

2000 - 2012.

]erke Verica i Miroslavka sa porodicom, sin Miroslav i suprug Milan. 62179

62176

Anka Baji}

Posledwi pozdrav kom{iji

POMEN

dipl. ekonomista u penziji

Danas, 13. 10. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`a}emo pomen na{im voqenim

Jakovqevi}

Anice Vinaj Nane O`alo{}eni weni najmiliji.

â&#x20AC;&#x17E;Vinogradi, zbogom, umiqati, zbogom gro`|e, ne}u te ja bratiâ&#x20AC;?. Po~ivaj u miru. Neute{ni: }erka dr Qiqana i unuk Miroslav, sin Aleksandar, snaja Sne`ana i unuke dr Nata{a i Maja.

62143

Posledwi pozdrav

Sofija Mari} Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji najmiliji: Qubomir, Milana, Dana i Dule.

62173

Posledwi pozdrav

62161

Posledwi pozdrav deveru i stricu

bratu,

Paji

od porodica: Smiqanski, Grujin, Igra~ev i Jevri}.

prof. Nade`di

dr Lazaru

2003 - 2012.

2011 - 2012.

Mnogo qubavi i dobrote je oti{lo sa Vama. Zahvalni smo {to ste bili deo na{ih `ivota. Osta}ete uvek po{tovani i nikad zaboravqeni.

Pavlu Vojnovi}u 1955 - 2012.

S posebnim pijetetom, klawamo se Va{im senima. Sin Aleksandar, }erka Nata{a unuka Laura, unuk Sr|an snaja Sowa.

Posledwi pozdrav zetu i te~i

1955 - 2012.

Pavlu Vojnovi}u

od: ujne Borke, sestre Milice i brata Mikice sa porodicama.

od bra}e: Pavla i Dragoslava @ivanov sa porodicama.

62168

62164

62174

62166

Pavlu Vojnovi}u

Posledwi pozdrav {ogoru

SE]AWE

12. 10. 1982 - 12. 10. 2012.

1955 - 2012.

od: brata Mali{e, snajke Bube, sinovca Mite i sinovice Mime.

62162

Pavlu Vojnovi}u

Kalapati [ara

1955 - 2012.

1935 - 2012.

Paji

Toma Vasiqevi} Truman

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e mame. od porodica: Juri{i} i Pavi}.

iz Ka}a

Sahrana je danas, 13. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodica: Stojanovi} i Mitrovi} iz Ka}a.

Deca sa porodicama. 62170

62163

Trinaestog oktobra navr{ava se godina od smrti na{e tetke i bake

Rado te se se}amo i ~uvamo od zaborava. Porodica.

62165

62172

Po~ivaj u miru draga teta

Iznenada je prestalo da kuca srce

Boje ^ankovi} Boba Lazarevska

Neka se}awa na tebe nikad ne izblede, jer `ivot je samo stanica na putu do ve~nosti.

Bojo, u na{im srcima ~uvamo te od zaborava.

Pavla Vojnovi}a

Kalapati [ara ro|. 1935.

Majine koleginice iz vrti}a.

62185

Brat I{tvan, sestre Ana i Valerija sa porodicama.

Sahrana dragog oca i supruga obavi}e se na Gorwekoviqskom grobqu, danas, 13. 10. 2012. godine, u 14 ~asova. Ve~no }e{ `iveti u srcima tvojih najmilijih.

62169

62167

Tu`nim srcem se opra{tamo od voqene sestre.

Milan ^ankovi} sa porodicom.

62004

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N

G O D I [ W I P O M E N

20. 10. 1989 - 20. 10. 2012.

Da nas se na vr {a va osam na est tu `nih go di na od ka ko ni si sa na ma, na{ vo qe ni an |e le

62016

P O M E N

Mar ko Kr we tin

ro|. Ko va~ iz Ko vi qa Dra ga maj ko, te {i nas po mi sao da si na ne kom bo qem me stu od ovog. Bes kraj no nam ne do sta je{. Uvek si u na {im mi sli ma i se }a wu. Jo{ uvek ne ve ru je mo da si oti {la na put bez po vrat ka. Da ni su bez te be is pu we ni ve~ nom tu gom. Go di na pro |e, a tu ga i da qe osta je. Vre me ko je je pro {lo i ko je do la zi ne }e iz bri sa ti le pe uspo me ne i se }a wa na na {u ba ba Ka tu. Osta vi la si trag ko ji se ne bri {e i se }a wa ko ja ne ble de.

Go di na je pro {la, ali tu ga i bol ni su. Se }a we na te be ~u va tvoj sin La za sa po ro di com.

62012

S E ] A W E

Da na 14. ok to bra se na vr {a va dva na est go di na od ka ko ni je sa mnom mo ja dra ga ma ma

Tvo jim od la skom na sta la je bol ko ja ne pre sta je, tu ga ko ju vre me ne le ~i.

Vo li mo te.

1928 - 2011.

]er ke Ka ti ca Pe tek i Sne `a na Boj ki} sa po ro di ca ma.

Tvo ji naj mi li ji.

Tvoj su prug [et ka To mi slav.

62055

62100

P O M E N

Na vr {a va se {est tu `nih me se ci od smr ti na {e ba ke

Zor ka Pe ri}

Ra doj ke [et ka Ba ko, ka da bi na {a qu bav mo gla da te vra ti, `i ve la bi ve~ no. Po ~i vaj u mi ru.

Tvo ji: brat ^e do, bra ta ni ca Bran ki ca, zet Go ran i unuk Ne ma wa.

Od za bo ra va }e te ~u va ti tvo ji unu ci: Ne ma wa i Mi lo{ Ran deq sa ma mom Staj kom.

62075

62099

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

1930 - 1987.

1935 - 2011.

Po ro di ca.

62017

61898

Da na, 12. ok to bra na vr {i le su se dve go di ne od smr ti na {eg oca, de de i pra de de

Alek san dra Sta ki }a

Sva ki no vi dan ko ji osva ne je tu `ni ji i pra zni ji od pret hod nog. Vre me pro la zi, a tu ga je sve ve }a. Tvoj lik, tvo ju do bro tu ne }e mo ni kad za bo ra vi ti. Dra ga na {a, `i ve }e{ u na {im sr ci ma dok je i nas sa mih. Vo li mo te... Tvo ji naj mi li ji.

Ve ra To vja nin ro|. Di ki} Tvo ji naj mi li ji: Jef ta, Mi lo je, Mi loj ka, Bi qa na, Dra ga na, \or |e, Zo ran i Bo ris.

1928 - 2012.

dipl. eko no mi ste

2007 - 2012. Bra ni sla ve, si ne moj je di ni! Pet go di na br zo pro |e, ali tu ga ma mi ve~ no osta je, uvek sam nom i dan i no}, za bo ra va ne ma. Tvo ja ma ma Da ni ca. 62089

U sva kom tre nut ku mog `i vo ta s qu ba vqu i tu gom ~u va m te u sr cu vo qe nu i ne za bo ra vqe nu, ple me ni tu, iz u zet ne sna ge i le po te, kao pri mer ko ji bo dri i za du `u je. No sim u se bi iskre nost, hra brost tvog sr ca i ~i sto tu du {e. Ne ka te u ti {i ni ve~ nog mi ra pra ti qu bav ja ~a od vre me na i za bo ra va. Tvoj Ko ja. 61766

2011 - 2012.

Pro {le su ve} tri go di ne od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi

Na vr {a va ju se tri go di ne od smr ti mog vo qe nog su pru ga

Ma ri ja Ma re{

Ste van @iv ki} Ba ta

Qu bo mi ra Je la ~i }a

Mir no spa vaj, ba ko i ma ma, ne ka ti je ve~ na sla va i znaj da ne ma za bo ra va.

U su bo tu, 13. 10. 2012. go di ne, u 11 sa ti po se ti }e mo we go vu ve~ nu ku }u i po lo `i ti cve }e.

Te {ko je no si ti bol za to bom, jo{ te `e `i ve ti bez te be.

Tvo ja vo qe na su pru ga Ve ra.

O`a lo {}e na po ro di ca Sta ki}.

S tu gom i po {to va wem po ro di ca Zeq ko vi}.

Tvo ji naj mi li ji.

Po ro di ce @iv ki} i Pe jo vi}.

62060

62077

62085

62141

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Na pu sti la si nas pre 19 go di na.

Po ~i vaj u mi ru, a ja }u te ~u va ti od za bo ra va.

62105

S E ] A W E

P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N na {oj dra goj, vo qe noj su pru zi i maj ci obe le `a va mo u su bo tu, 13. 10. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu.

Na vr {a va se 6 me se ci od ka da vi {e ni je sa na ma na{ vo qe ni su prug, otac i de da

na {oj dra goj i vo qe noj

P E T O G O D I [ W I P O M E N

62110

Pro {lo je se dam da na od smr ti na {e dra ge i ple me ni te

Mi li ce Dra go vi}

62045

12. 10. 1995 - 12. 10. 2012.

62043

S E ] A W E

P O M E N

S qu ba vqu i tu gom, we na Iva na.

Bra ni sla va Pet ko vi} Bran ki ca

1948 - 2012.

Ra do ja J. Ra pa ji}

1950 - 2000.

S E ] A W E Da na 18. 10. 2012. go di ne je pet na est go di na od ka ko ni je sa na ma mo ja su pru ga, na {a ma ma i na {a ba ka

Zor ka Pe ri} Ste van Do ri}

prim. dr Je le na Do ba no va~ ki

Bra ni slav ]e sa rov

ro|. Le pir Pro {lo je {est me se ci od ka da je pre sta lo da ku ca tvo je ve li ko i ple me ni to sr ce. Uspo me na na te be osta je ve~ na u na {im sr ci ma.

62094

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

P O M E N

ro|. Le pir

An to nia ^e gar

Frajs Ka ta lin

Uspo me nu na na {u su pru gu, maj ku i ba ku ~u va ju: su prug Ra di voj, k}er ka Ja smi na i unu ka Ana sta sia.

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Ra doj ka [et ka

Qu bi ca Anoj ~i} ro|. Stan ko vi}

subota13.oktobar2012.

Mi lev ka Ar se nov

\or |e Jo va no vi}

Smi qi Pan ti}

ro|. Alar gi}

1993 - 2012.

Ran ka Da ji}

obe le `i }e mo da nas, 13. 10. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, u Kni }a ni nu.

Ali u mi sli ma si za u vek osta la sa na ma.

â snim ì vo tom i ve li kim sr cem za slu ìo si na {u ve~ nu qu bav i po {to va we.

We ni naj mi li ji: su prug Pa vle, }er ka Da li bor ka, sin Da li bor i unu ka Ni ko li na.

Tvo ja }er ka Qu ba sa po ro di com.

Osta vi la si tra go ve ko ji se ne bri {u, uspo me ne ko je ne ble de i do bro tu ko ja se pam ti. Su prug Slo bo dan, sin Ste van, k}er ka Bran ka, ro di te qi, se stra Mi li ca, brat Ba jo, sve kar, sve kr va i osta la rod bi na.

61886

62056

Sa va [i li} Po ro di ce [i li} i Oxi}.

Tvo ji naj mi li ji.

62021

62140

62120

tv program

subota13.oktobar2012.

07.30 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.30 00.30

Глас Америке Е ТВ Буди родитељ Филм Екоњус Перископ Без цензуре Простор Лице са насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Књижевни магазин Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Барометар Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.06 11.05 12.42 13.00 13.15 13.30 14.11 14.40 14.47 15.40 15.43 16.53 18.35 19.01 19.30 20.05 20.58 23.15 00.52 01.24 02.16 02.41 03.17 03.53 04.22 04.37 04.57 05.48

ЕХК КУП У РУКОМЕТУ

Војводина – Балатон

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ексклузивно Вести ТВ лица...као сав нормалан свет Вести Позориште у кући Библиотекар, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Сва та равница Пола века Бонда: Операција свемир, филм Смртоносна жеља 2, филм Елксклузивно ТВ лица...као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Грађанин Гастрономад Лети, лети песмо моја мила Сва та равница Верски календар

(РТВ 1, 17.55) 07.00 Кухињица 08.00 Вести 08.05 Зелено, волим те, зелено 09.00 Програм за децу и младе 09.50 Лулу 10.00 Хајде са мном у обданиште 10.30 Питам се, питам се 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.00 Вести 12.10 Академац 12.35 Увек медаља 13.00 Здравље пре свега 14.00 Варошарије 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Повратак на село 16.45 Потрошачки репортер 17.00 ТВ Дневник 17.25 Двоугао 17.30 Политбиро 17.55 ЕХК куп у рукомету: Војводина-Балатон, пренос 19.35 Државни посао 20.05 Валандер 21.40 Државни посао 21.50 Двоугао 22.00 Војвођански дневник 22.35 Филмска премијера: Алпи, филм 00.05 Поаро 00.55 Валандер 02.25 Политбиро

06.20 06.45 07.15 07.45 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.05 14.15 15.00 15.55 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 23.10 00.00

Балет – Избирачица 1. део Знаци духа времена ТВ баштине Знаци духа времена Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине Вести (мађ) Пословни успех (мађ) Бисерница Јанике Балажа 2011. Биографије Зелено, волим те, зелено Цртани филм Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече,Војводино (мађ) Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) Ева магазин-портрет жене (мађ) ВИВЕ 2012. (мађ) 2. део 6. Меморијал „Исидор Бајић“ Гала концерт 4 словенска баса ТВ Продаја

06.30 07.00 07.30 10.20 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 18.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

09.30 10.00 10.30 16.00 17.30 19.15 21.00 23.00 00.00 02.15

Документарни програм Цртани филм Зозонци Серија Како се каже Азбука родитељства Серија Ленија Вести Ево нас код вас Вести Филм Вести Серија Вести Витраж Бели мантил Конак Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфонет Конак Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји Објектив Лична грешка Филм

Премијер лига, магазин Свет фудбала АТП Мастерс Шангај 1/2 Финале Евролига: Бешикташ – Партизан Одбојка Серија А1: Вибо Валенција – Модена Мото ГП Јапан – Квалификације Сегунда дивизион: Виљареал – Хуеска Преглед Евролиге АТП Мастерс Шангај 1/2 Финале Евролига: Емпорио Армани – Ефес

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Лајв шот, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Зафир Хаџиманов

ТВ лица: Зафир Хаџиманов Зашто је посебна улога у филму „Кад сване дан” Горана Паскаљевића? Како је Бисера Велетанлић испричала да су на затвореној пројекцији сви плакали гледајући га? Колико критикују једни друге унутар њихове уметничке породице... Ауторка: Тања Петернек Алексић (РТС 1, 14.47)

06.00 08.15 09.45 10.15 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.15 02.00

Рањено срце Домаћин Евро пулс Филм: Повратак Супермена Езел Радна акција Домаћине, ожени се Жене Филм: Гуру Галилео Вести Породичне тајне Езел Први глас Србије Филм: Специјалиста Филм: Вештице из Иствика Трачара

Зрно по зрно Најновије издање емисије „Зрно по зрно” доноси вам најновије информације везане за сетву пшенице, такође видећете и прилог из Пољопривредне извештајне службе. (КТВ, 12.00)

dnevnik

07.45 08.10 09.10 09.40 10.50 11.00 11.35 16.00 16.35 18.30 19.15 21.35

Цртани филм Добра земља Топшоп Цртани филмови Шљака Вести Б92 Пријатељи Вести Филм: Заштитник Вести Филм: Делта одред Филм: Америчка пита: Књига љубави 23.25 Вести Б92 00.00 Спортски преглед 00.20 Филм: Ватрена лисица

Партизан – Адемар Леон (РТС 2, 17.54) 06.16 Знање имање 07.15 ТВ лица... као сав нормалан свет 08.01 Велики је свет 08.29 Бернард 08.32 Вејбалу 08.51 Руске бајке 09.04 Зујалица 09.40 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.12 Свет здравља 13.01 Моја лепа Србија 13.34 Грађанин 14.02 Лети, лети песмо моја мила 14.34 Као мехур од сапунице 15.20 Хипербарична медицина 15.51 Историја науке 16.04 Песме моје 16.47 Рукометана фантазија 17.00 Вреле гуме 17.30 Медаље заувек 17.54 Рукомет - Лига шампиона: Партизан - Адемар Леон, пренос 19.30 Изгубљени светови 20.25 Мали фудбал: Елитна рунда Тусал УЕФА купа, Србија, филане, пренос 21.35 Потрошачки саветник 22.00 Свет спорта 22.25 На прву лопту 22.56 Балкански ратови 23.39 Гитар арт 00.35 Вреле гуме 01.05 Медаље заувек 01.26 Рукомет-Лига шампиона: Партизан-Адемар Леон (р) 02.30 Мали фудбал: Елитна рунда Тусал УЕФА купа, Србија - (р) 03.28 Рукометна фантазија 03.41 Песме моје 04.22 Изгубљени светови 05.05 Потрошачки саветник 05.28 Клиника вет

06.30 Маратон 08.00 Здравље и Ви 08.30 Филм: Против Кинга 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Кораци кроз магле 13.00 Здравље и Ви 13.30 Сваштарица 14.00 Улови трофеј 14.30 Биљана за вас 15.30 Слике живота 16.00 Обични људи 18.00 Слике живота 18.30 Улови трофеј 19.00 Мајсторски 19.30 Мирослав Лазански 20.00 Еурека 21.00 Филм: Тсотси 23.00 Филм: Хазард 01.00 Еротска серија 02.00 Филм: Против Кинга 04.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Хазард

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

Ана Софреновић

Убиство с предумишљајем

РУКОМЕТ ЛИГА ШАМПИОНА 07.00 10.30 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.30 03.30 05.00

Добро јутро Викендвизија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Балкански шпијун Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда Филм: Читуља за Ескобара Филм: Џелат Филм: Непристојно понашање Филм: Читуља за Ескобара

Филм прати две љубавне приче у ратним временима: Јелене Панић-Булике и њене бабе Јелене Љубосављевић, одвојене периодом од 50 година мира. Булика, радећи на књизи о својој баки према дневнику који јој је од ње остао, открива замршене љубавне односе између њене баке и младог партизанског официра из провинције... Улоге: Бранка Катић, Ана Софреновић, Сергеј Трифуновић, Небојша Глоговац, Драган Мићановић Режија: Горчин Стојановић (Хепи, 19.30) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00

Мeдхен Aмик

Џелат После олујне ноћи полиција буди Грејс испред чије куће су затекли обешен леш човека за кога она тврди да га није у животу видела. Старији инспектор је већ прогласио случај самоубиства, али млади и амбициозни детектив Литл спреман је да још мало истражи читав случај... Улоге: Лу Дајмонд Филипс, Мeдхен Aмик, Марк Вилсон Режија: Кен Ђироти (Пинк, 01.30)

11.20 12.05 12.30 12.50 13.15 13.45 14.00 16.30 16.45 16.55 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 23.30 00.10 01.00 02.15 03.15 03.45

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Сребрна крила 1 - Поглед, анимирани филм Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Љубавни сигнали Моја Србија Телемастер Убиство с предумишљајем, филм Голи живот Позајми ми ауто Беверли Хилс Звездана капија – Атлантис Луда кућа Позајми ми ауто Моја Србија Убиство са предумишљајем, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју, 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota13.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол 07.40 Богата млада, сиромашна млада 08.35 Венчаница из снова 09.00 Мајами инк 09.55 Девојчице и дијадеме 10.50 Проблематичне будуће мајке 11.45 Обрачун посластичара 12.40 Стручњак за торте 13.35 Шта не треба обући 14.30 Четири венчања - Америка 15.25 Велике ромске свадбе 16.20 Шминкање са Клио 17.15 Краљица слаткиша 18.10 Најбољи амерички кувар 19.05 Нова нада посластичара 20.00 Стручњак за торте 20.55 Зависници 21.50 Чудни облици зависности 22.45 Глуве и слепе тројке 23.40 Мајами инк 00.40 Стручњак за торте

10.00 Дешифровање мајанског кода 11.00 У потрази са рудницима Краља Соломона 12.00 Скривени светови: Подземни Рим 13.00 Прича о Херкулеануму 14.00 Рим: Последња граница 17.00 Кракатау – последњи дани 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Тајна несталог шпијунског авиона 20.00 Завера на острву Устика 21.00 Синатра – мрачна звезда 22.00 Хитлерова потопљена тајна 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Ла Џоја и ратници у магли 01.00 Стопама Пучинија

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Чаробњаци и џинови Клопа на точковима Време за женидбу Збогом 20. век Препуштени слушају 11.14 200 цигарета Еротски филм Еротски филм

08.13 Кинотека - циклус класичног вестерна: Јубал, филм 10.14 Кућни љубимци 10.50 Даворски лађари 11.20 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.37 Ветерани мира 13.25 Духовни изазов 13.57 Призма 14.457 Меркатска династија 1, док. серија 15.20 Репортери 16.14 Еко зона 17.10 ХАК 17.11 Наврх језика 17.25 Одмори се, заслужио си 18.05 Лепом нашом 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.18 Руњићеве вечери, снимка 22.05 Дневник 3 22.45 Виши инспектор Банкс 1 00.25 Филмски маратон: Пи, филм 01.47 Филмски маратон: Џек, филм 03.28 Филмски маратон: Ми нисмо анђели, филм

Ми нисмо анђели Никола је апсолвент светске књижевности и велики је фрајер. Вози преуређену ајкулу, слуша Запу, живи с откаченом цимериком, опија се и мења жене. Тако се Никола често буди у туђим креветима да сам не зна како је у њих доспео... Улоге: Никола Којо, Бранка Катић, Милена Павловић, Срђан Тодоровић, Соња Савић, Зоран Цвијановић, Предраг Мики Манојловић Режија: Срђан Драгојевић (ХРТ 2, 21.04)

11:14 Наизглед насумична али врло повезана прича о сплету околности које су се десиле једне вечери у 11:14. Све почиње у 11:14 једне вечери са Џеком, који вози аутопутем на састанак са својом девојком. У том тренутку његов ауто удара у тело. Мислећи да га је убио, Џек покушава да сакрије тело... Улоге: Хилари Свонк, Патрик Свејз, Барбара Херши Режија: Грег Маркс (Синеманија, 20.00)

Бранка Катић 07.20 07.31 07.44 08.09 08.52 09.24 09.50 11.21 12.23 12.55 13.26 13.29 14.09 14.12 15.55 17.10 18.46 19.04 19.33 20.00 21.04 23.00 23.54

Хилари Свонк

06.00 08.10 09.50 11.15 12.45 13.45 15.25 17.10 19.00 20.05 21.55 23.40 01.10 02.45 04.35

Авалон Земља смећа Доктор Дулитл 5 Најлепши пас на изложби Редакција, еп. 3 Штрумпфови Душа сурфера Три мускетара Бетмен. Година прва Супер 8 Седам дана слободе Дабар у породици Црвенкапа Бити Џон Малкович Легија изузетних плесача: Побуна почиње

06.00 Филм: Суперајкула 08.00 Филм: Мегаајкула против Крокосауруса 10.00 Све по закону 14.00 Монк 19.00 Краљевски болесници 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Филм: Све о Адаму 23.00 Плаве крви 00.00 Филм: Истребљење 02.00 Филм: Супертанкер 04.00 Ерика

Мала принцеза Ружица Шаренић Гладијаторска академија Мерлин Мала ТВ Телетабис Новчић и фаца против отмичара, филм Чувари здравља КС аутомагазин 4 зида Наврх језика Бриљантин Наврх језика Џек, филм Ватерполо, Јадранска лига: Југ - Младост, пренос Рукомет, ЛП (Ж): Гyор Подравка, пренос или снимак Фотографија у Хрватској Гаража Кришка сира 1 Класа оптимист, док. филм Ми нисмо анђели, филм Репортери Ноћни музички програм

07.30 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 09.00 Смрт у породици 10.30 Докторка Квин 12.00 Живот пијанице 14.00 Мекгајвер: Пут до судњег дана 15.30 Зојин тајни живот 17.30 Окови 19.00 Биографија - Патрик Демпси 20.00 Окрутне намере 3 22.00 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 00.00 Мекгајвер: Пут до судњег дана

08.00 10.00 11.50 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 00.50 02.00

Не без моје кћерке Волим те до смрти Јентл Корак испред Ламбада Бат 21 Човек којег није било Потпуни доживљај Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Кирстен Стјуарт и Роберт Патинсон

Сумрак Бела Свон одувек је била другачија од својих вршњакиња. Никада се није трудила да постане део популарног друштва нити је била жртва трендова. Када се њена мајка поновно уда, Бела одлучи да живеи са својим оцем у кишном градићу Форкс... Улоге: Кирстен Стјуарт, Роберт Патинсон, Били Бурк, Сара Кларк, Гил Бирмимгман Режија: Кетрин Хардвик (РТЛ, 20.00) 08.25 09.15 10.45 13.05 15.05 15.40 16.35 17.15 18.30 19.10 20.00 22.15 00.10 02.05

Училица Вотерлу роад У искушењу, филм Пребрзи и прежестоки, филм Бибин свет Језикова јуха РТЛ Хотспот Смртоносних 60, док. серија РТЛ Данас Галилео Сумрак, филм Беаутy шоп, филм Зора живих мртваца, филм Астро шоу

09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 16.45 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Живот на жици Врхунско градитељство Људских руку дело Мегаградитељи Како се прави? Како се то прави Екстремне експлозије X-машине Како се прави? Трговци Краљеви аукција Тајне Бин Ладеновог скровишта Најбољи остају Сам у дивљини Краљеви аукција Тајне Бин Ладеновог скровишта

23.00 00.00 00.55 01.50

08.30 08.45 09.15 11.00 13.15 14.00

Фитнес Рели Бициклизам 2014 ФИФА Светски куп Тенис Тенис

Бициклизам (Еуроспорт, 09.15) 15.45 16.45 19.00 20.30 21.00 23.30 00.00 01.00

2014 Светски куп ФИФА У-17 2014 ФИФА Светски куп Сви спортови Фитнес Рели ФИФА У-17 Тенис

Та ко је го во рио Оба ма

о зи тив ни на ци о на ли зам уоп ште не за ни ма на ста вља ју цен тра ли за ци ју. За пад ни мо дел се већ уве ре ње да јед но схва та ње тр жи шта мо ра из ве сно вре ме вр ти око упра вљач ких иде ја о мо да вла да сву да – све јед но да ли је марк си - ћи, а оне зах те ва ју цен тра ли за ци ју. Али гра ђан стич ко или нео ли бе рал но. Прак тич ност је ме тод ски плу ра ли зам од у век је пре су дан за ислам, као упо тре бљав на нај ра зли чи ти је на чи не.Смит ја сно и за за пад не тра ди ци је. го во ри о при о ри те ти ма до брог гра ђа ни на: „Му дар Гло ба ли зам се ба вио ор га ни зо ва њем људ ског и че стит чо век увек ће би ти спре ман на то да лич - ис ку ства и оте жа вао де мо кра ти ји да се на кон не ин те ре се жр тву је за рад јав ног ин те ре са ста ле - струк ти ван на чин по за ба ви ре ал но сти ма по је дин жа или дру штва ко јем при па да. Увек ће би ти ца. Ме ђу на род не ин сти ту ци је, по пут Свет ске бан спре ман да ин те ре се свог ста ле жа или дру штва ке, је су се ре фор ми са ле, али оне и да ље по ку ша жр тву је за рад ви ших ин те ре са др жа ве или вр хов - ва ју да из на ђу све о бу хват на ре ше ња. Ако по гле не вла сти.“ То квил је јед на ко ја сан кад го во ри ка - да мо при ме ре из вла сти те исто ри је, уочи ће мо да ко се раз ви ја де мо кра ти ја и из бор – не по мо ћу ути ли та ри зма или по слов ног вођ ства: „По е зи ја, пам ће ње, све дра жи ду ха, сна га фан та зи је, ду би на ми сли и све оно што не бо де ли по слу ча ју, ишло је у при лог де мо кра ти ји“. Све се то укла па у Рор ти је ву раз бо ри тост: „Не чи ја зе мља из сно ва мо ра да бу де зе мља ко ју та осо ба мо же за ми сли ти ка ко се, то ком вре ме на, ства ра ра дом људ ских ру ку“. У по след њој де це ни ји све до ци смо све сна жни је же ље да на ша дру штва из гра ди мо вла сти тим ру ка ма и из на ђе мо на чин да бу де мо укљу че ни. Баш на то је ми слио Бер нар Ку шнер кад је ре као да су „Ле ка ри без гра ни ца„ на ста ли јер мла ди ле ка ри ни су же ле ли да оста ну па сив ни. Исто се мо же Финска има рецепт за борбу против кризе ре ћи и за не вла ди не ор га ни за ци ја. Иако су оне че - су про ме не ко је су има ле нај ве ћег ути ца ја че сто сто ме ђу на род ног ка рак те ра, у из ве сној ме ри под - би ле ло кал не. Јав но обра зо ва ње, оба ве зно шко ло се ћа ју на дру штве не и по ли тич ке по кре те 19. и ва ње, чи ста во да, ка на ли за ци ја, за ко ни о деч јем ра ног 20. ве ка. И има ју ве зе с још јед ним трен дом ра ду, ве ће пла те за од ра сле – све то и још мно го ко ји про из ла зи из не у спе ха гло ба ли за ци је. Мно ги дру гих ства ри у осно ви су ло кал ног, по не кад на љу ди мо жда же ле ме ђу на род ну ди мен зи ју у сво - ци о нал ног ка рак те ра. Оне пред ста вља ју те ме ље јим жи во ти ма, али же ле и да жи ве у сво јим за - бла го ста ња сред ње кла се. Да нас мо же те ви де ти јед ни ца ма. Они же ле да њи хо ва кул ту ра од ра жа ва ка ко се, са сла бље њем гло ба ли стич ког по ле та, та ту ре ал ност и да се на њој за сни ва. Не же ле да се ху ма ни стич ка кон цеп ци ја при па да ња све ви ше та ре ал ност тре ти ра као за др тост или слу чај ност. очи ту је. Јед ном сам, у но вем бру 2003, слу чај но у Упра во су про шли кроз пе ри од то ком ко јег су Чи ка гу слу шао по све но ву аме рич ку јав ну лич њи хо ве ели те би ле оп сед ну те ност, го ди ну да на пре не го ап стракт ним те о ри ја ма о при што ће по ста ти се на тор. Ба рак Наше политичке вође вре да ма ко је мо ра ју функ ци о Оба ма је још тад имао ста ло ни са ти на гло бал ном ни воу. же ну, ја сну пред ста ву о то ме уопште не умеју да воде До шло се до за кључ ка да су ка ко функ ци о ни ше дру штво и рачуна о животима својих гра ђа ни под ре ђе ни тим те о ри ка ко се, за пра во, мо ра ју по су на род ни ка. Кад се су о че ја ма и да се, ка ко зна ју и уме пра ви ти ства ри на гло бал ном с народним отпором, ју, мо ра ју њи ма при ла го ди ти. пла ну. Го во ре ћи, пак, о до ма углавном се одлучују да На ше по ли тич ке во ђе уоп ште ћој сце ни, он је опре зно ука ни су би ле у ста њу да во де ра - сачекају да отпор утихне, или зао на то да „уме сто да има мо чу н а о ствар н им жи во т и ма по ли ти ку ко ја би спре ми ла нуде ситнице и разбибригу сво јих ствар них су на род ни ка. љу де за гло ба ли за ци ју еко но која одвраћа пажњу Кад су се су о чи ле с на род ним ми је, ми се, за пра во, др жи мо от по ром, углав ном су се од лу по ли ти ке ко ја убр за ва нај ра чи ва ле да са че ка ју да от пор утих не или су ну ди ле зор ни је трен до ве свет ске еко но ми је“. Он је па ра не ка кве сит ни це и раз би бри гу ко ја од вра ћа па - фра зи рао Ада ма Сми та: Та скло ност да се ди ви жњу. мо, и без ма ло обо жа ва мо бо га те и моћ не, и да За па њу је ко ли ко те о ре ти ча ри не ха ју за људ ску пре зи ре мо, или се ба рем не оба зи ре мо на оне ко ствар ност. То се по вре ме но мо же на зре ти на ји жи ве у бе ди и си ро ма штву, исто вре ме но је нај осно ву то га што нај че шће ко ри сте спорт као за ме - ве ћи и нај че шћи узрок ква ре ња на ших мо рал них ну за гра ђан ско уче ство ва ње. Па чак се и ту, као осе ћа ња. што Френ клин Фо ер опи су је у сво јој ана ли зи У ме ђу вре ме ну се про ме ни ло то што Оба ми на фуд ба ла, нов ца и на ци о на ли зма, та вр ста ма ни пу - по ру ка по ста је све уоби ча је ни ја ши ром све та. Ки ла ци је из ја ло вљу је јер иза зи ва не га тив ни на ци о - не ска, ин диј ска и бра зил ска оп сед ну тост „одр жи на ли зам или љу ди по сте пе но окре ћу ле ђа гло бал - во шћу и рав но прав но шћу“ део је то га. Као и ном ко мер ци јал ном аспек ту спор та. успе шне при че по пут Швед ске и Фин ске, ко је су Же ља љу ди да ор га ни зу ју сво је жи во те око ус пе ле да иза ђу из пред гло бал не ере, пре жи ве јед ствар но сти ме ста на ко јем жи ве пре суд на је за по - ну ма њу кри зу и ре фор ми шу се на ло кал ној осно вра так на ци о на ли зма. Јор дан ски принц Ха сан ви да би се мо гле но си ти с ме ђу на род ном си ту а- стал но по на вља да је кључ за ислам ску де мо кра - ци јом. Оне су по ка за ле ко ли ко је гло ба ли стич ка ти ју ја ко де цен тра ли зо ван. Ислам ска тра ди ци ја кри за узро ко ва на ме ша ви ном иде о ло ги је, ко ју би за сни ва се на за јед ни ци. Њи хо ве ели те, још под тре ба ло узи ма ти по лу о збиљ но, и ло шег упра вља сна жним ути ца јем за пад них при сту па из 20. ве ка, ња, ко је уоп ште не тре ба узи ма ти озбиљ но. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota13.oktobar2012.

dnevnik

13. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Тре нут но сте на по чет ку ве о ма екс пан зив ног пу та у свом жи во ту и има те мно го мо гућ но сти на рас по ла га њу, би ло да то при ме ћу је те или не. Мо гу ће је да осе ћа те да је јед ној обла сти ва шег жи во та по тре бан ком пле тан ре монт.

BIK 20.4-20.5.

Мо гу ће је да ће те се да нас су о чи ти с би зар ним и нео че ки ва ним до га ђа ја и ма, за то не мој те би ти из не на ђе ни ако се све не бу де од ви ја ло по пла ну. Бу ди те опре зни, ти до га ђа ји мо гу би ти део не че га што ука зу је на огром ну при ли ку за вас.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Тре ба ло би да се удру жи те с дру ги ма и по кре не те ак ци ју ко ја се по кла па с ва шим уну тра шњим осе ћа њи ма. То тре нут но мо жда ни је очи глед но, али сва ка ко обра ти те па жњу на нео че ки ва не до га ђа је.

Осо бе ве ли ке сна ге и енер ги је мо жда ће се по ја ви ти ни от ку да да нас. Су о чи ће те се с њи ма ди рект но, а мо жда ће вас и иза зва ти на не ки на чин.

Мо жда тре нут но про ла зи те кроз ве ли ки на пре дак. Фо ку си рај те се на то и са гле дај те где је по треб но да на пра ви те не ке про ме не. Ово би мо гло би ти успо ре но од моћ не енер ги је дру гих љу ди или си ту а ци ја.

Чи ни се да енер ги ја сло бод ног ду ха из го ва ра ва ше име да нас. Пре пу сти те се то ме и до пу сти те да кре а тив ност ис пу ни ваш жи вот. Ве ро ват но ве ли ка при ли ка за про ме ну ку ца на ва ша вра та.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

Су о ча ва те се тре нут но с ве ли ком си лом. Чи ни се као да та енер ги ја ни ка да не ће пре ста ти. Она мо же би ти емо тив на или фи зич ка, али у сва ком слу ча ју ве ро ват но вам од вла чи мно го па жње.

Др жи те очи ши ром отво ре не да нас. Бу ди те на опре зу за мо гућ но сти и при ли ке. Ово је кључ но вре ме, у ко јем се чи ни да се жи вот кре ће бр же не го ика да.

STRELAC Нео че ки ва ни до га ђа ји мо жда су 24.11- 21.12. вас из ба ци ли из ко ло се ка да нас. Ипак, ти ин ци ден ти мо гу би ти део та ла са на ко ји би тре ба ло да обра ти те па жњу. Од лич на при ли ка вам је на до хват ру ке и не би тре ба ло да је иг но ри ше те. JARAC 22.12-20.1.

Тре нут но кроз ваш жи вот про ла зи ве о ма сна жна енер ги ја. Ве ли ке про ме не и пред сто је ће оба ве зе са мо че ка ју да упа ли те зе ле но све тло. Схва ти те по тен ци јал под сти ца ња зна чај них про ме на у свом жи во ту.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пре у зми те бри гу за свој жи вот. По кре ни те ак ци ју и ве ли ке про ме не у ва жним обла сти ма свог жи во та. Ва жни трен до ви су по кре ну ти да нас и упо зо ра ва ју вас на чи ње ни цу да по сто ји ве ли ка шан са ко ја вам је при ру ци. Да на шња енер ги ја под ста ћи ће вас на то да на пра ви те зна чај не про ме не у јед ној обла сти ва шег жи во та. По ку шај те да не жу ри те. Не мој те да се ме ња те са мо ра ди про ме не већ да би сте за и ста ис тра жи ли оно што тре ба да про ме ни те.

TRI^-TRA^

Раз вео се Де ни де Ви то V REMENSKA

Аме рич ки глу мац ита ли јан ског по ре кла Де ни де Ви то и ње го ва су пру га Риа Пар лмен раз ве ли су се по сле 30 го ди на бра ка. Пар се вен чао 1982. и има тро је де це. Де ни јев порт па рол је по твр дио да су се раз ве ли, али ни је же лео да ка же за што. Де ни (67) и Риа (64) упо зна ли су се дав не 1970. го ди не на Бро две ју, где је Де Ви то играо у пред с та в и „The Shrinking Bride„. Љу бав се од мах ро ди ла, а пар је чак 11 го ди на жи вео за јед но пре не го што се вен чао.

PROGNOZA

VIC DANA

СВеже

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 15 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 21 Niш

Evropa

и облачно

НО ВИ САД: Све же и облач но с ки шом у пр вом де лу да на, а то ком по по дне ва углав ном су во. Ду ва ће слаб се вер ни и ис точ ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10 сте пе ни, а мак си мал на 16. ВОЈ ВО ДИ НА: Све же и облач но с ки шом у пр вом де лу да на, а то ком по по дне ва углав ном су во. Ду ва ће слаб се вер ни и ис точ ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9 сте пе ни, а мак си мал на 17. СР БИ ЈА: Ве ћи ном облач но с ки шом. На се ве ру и за па ду Ср би је све жи је, а на ју гу ре ла тив но то пло. То ком да на на се ве ру пре ста нак па да ви на. Ду ва ће слаб се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 7 сте пе ни, а мак си мал на 21 сте пен. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу и по не де љак сун ча ни пе ри о ди и по ма ло то пли је вре ме, уз по вре ме ну ки шу и пљу ско ве. Иду ће сед ми це то пло за ово до ба го ди не, уз мо гу ћу крат ко трај ну ки шу са мо по не где. На ју гу Ср би је ће тем пе ра ту ра пре ла зи ти 25 сте пе ни Цел зи ју са по је ди них да на. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке мо гу има ти не по во љан ути цај на све хро нич не бо ле сни ке и осе тљи ве осо бе. Мо гу ћи су про мен љи во рас по ло же ње, по спа ност и бо ло ви у ко сти ма и згло бо ви ма. Уз аде кват но оде ва ње, нео п ход но је при др жа ва ти се са ве та ле ка ра.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 8 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Цр но го рац зо ве оца и ка же: - Ре шио сам да на пу стим елек тро тех нич ки фа кул тет. До ста је би ло ових де сет го ди на, пре ла зим на ме ди ци ну. - Ти ка ко хо ћеш, де да и ја оста је мо - од го во ри му отац.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

45 (12)

Slankamen

148 (-11)

Jaшa Tomiћ

Apatin

110 (6)

Zemun

223 (-7)

Bogojevo

101 (4)

Panчevo

250 (-6)

Smederevo

440 (-2)

Baч. Palanka 121 (-5) Novi Sad

102 (-9)

Tendencija stagnacije i porasta

SAVA

N. Kneжevac

163 (3)

S. Mitrovica

61 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (0)

Beograd

170 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

138 (-12)

NERA

Hetin

62 (-20)

TISA

-92 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe:

DUNAV