Dnevnik 13.novembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 13. NOVEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22899 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GRA\EVINARSTVO NA[A OZBIQNA IZVOZNA [ANSA

Svet tra`i 100.000 gra|evinara iz Srbije

str. 4

INTERVJU

NA NOVOSADSKOM SPENSU PO^ELI RADOVI, GODINE ^EKAWA ODLAZE U PRO[LOST

RADA TRAJKOVI], DIREKTORKA „EVROPSKOG POKRETA SRBA”

Postoji uzajamno razumevawe izme|u nas i Beograda str. 2 NASLOVI

Ekonomija 4 Mrtve banke tro{e kao `ive 5 Tu`ila{tvo `muri na NIS-ov gubitak

Poqoprivreda 6 Umesto Drakuli}a, `ito }e kupovati Amerikanci

Novi Sad

8 Na keju kante za pse}e „mine”

Vojvodina 11 „Naftagas monta`a” ode na dobo{

Crna 12 ^ime su Vilovski i Suboti~ki zaista gradili 15 Radioterapija ne}e proraditi na vreme?

Toplo i sun~ano Najvi{a temperatura 20 ° S

Foto: N. Stojanovi}

Dru{tvo

7 Po izvod u mesnu kancelariju

Leto donosi novi otvoren bazen str. 9

OBJAVQEN IZVE[TAJ O ZATVORIMA BEOGRADSKOG CENTRA ZA QUDSKA PRAVA

Pretrpane }elije ~uva premalo stra`ara str. 13

str. 16 – 20

SPORT

ODBOJKA[ICE IGRAJU U JAPANU S ITALIJANKAMA

PI@ON IZABRAO ZA ME^ S BUGARIMA

DU[AN IVKOVI] UZEO TAJM-AUT

KA]ANI I CRVEN^ANI DELE RUKOMETNI MEGDAN

2

POLITIKA

subota13.novembar2010.

VUK JEREMI] NA SEDNICI SAVETA BEZBEDNOSTI UN

INTERVJU

Dijalog {to pre

Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} naglasio je ju~e na sednici Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija da Vlada Srbije ne mo`e pozvati bilo kog svog gra|anina da u~estvuje na izborima na Kosovu jer se oni ne odr`avaju u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. Jeremi} je podsetio na to da su izbore zakazale albanske vlasti u Pri{tini, a ne specijalni predstavnik generalnog sekretara UN. Po wegovim re~ima, izbore ne mo`e da prati Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu, niti ih svetska organizacija mo`e potvrditi.

– Svet je aklamacijom podr`ao ~iwenicu da je dijalog jedini put ka miru na Kosovu, koji Srbima i Albancima mo`e doneti dostojanstvo i stabilnost – rekao je Jeremi}.

On je ocenio da posredni~ka uloga Evropske unije "mo`e imati odlu~uju}u ulogu u kretawu ka obe}avaju}em momentu".

RADA TRAJKOVI], DIREKTORKA „EVROPSKOG POKRETA SRBA”, O IZLASKU NA KOSOVSKE IZBORE

Postoji uzajamno razumevawe izme|u nas i Beograda

– Za nas dijalog zna~i pregovarawe i otvorenost za kompromis, radi se o prevazila`ewu predrasuda i smirivawu strasti – izjavio je Jeremi}.

Po wegovim re~ima, fer i izbalansirani proces i{ao bi u prilog umerenim snagama, bio instrument onih koji `ele obnovu mostova i po~etak iskrenog pomirewa, i mogao bi podsta}i i obezbediti mirnu evropsku budu}nost Zapadnog Balkana.

– Srbija `eli da taj dijalog po~ne {to je pre mogu}e i o~ekujemo da u po~etku bude fokusiran na najmawe kontroverzna pitawa – izjavio je Jeremi}.

On je ocenio da bi uspeh po~etka pregovora mogao da podstakne daqe uspehe, "kada se pre|e na delikatnije teme".

Na{ principijelan stav je nepromewen – ne}emo priznati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, eksplicitno ili implicitno – ponovio je Jeremi}.

Direktorka nevladine organizacije "Evropski pokret Srba" Rada Trajkovi}, koja je aktivno u~estvovala u fomirawu jedinstvene Srpske liste za predstoje}e kosovske lokalne izbore, smatra da je stav Beograda o izlasku kosovskih Srba na ove izbore elasti~an, odnosno da ne unosi zabunu u srpsku populaciju koja `ivi na Kosovu. Ocenu Beograda da nema uslova za izlazak na kosovske izbore, ona, za razliku od nekih drugih predstavnika kosovskih Srba, vidi kao "izjavu uzajamnog razumevawa".

– Mislim da ovaj put Vlada u Beogradu ipak nije bila izri~ita i da je i ona svesna okolnosti. Srbija je pred po~etkom pregovora s vlastima Kosova i uverena sam u to da vi{e iz nekih politi~kih razloga iz Beograda nismo dobili otvorenu podr{ku da iza|emo na ove izbore. Me|utim, niko ne kritikuje na{u odluku da to u~inimo, niti se vodi kampawa bojkota, niti nas neko odvra}a od u~e{}a u izbornom procesu. Zato stav Beograda vi{e vidim kao izjavu uzajamnog razumevawa. Dakle, i mi razumemo Vladu u Beogradu i Vlada u Beogradu razume nas koji `ivimo na Kosovu. I uverena sam u to da }emo nakon izbora mi biti most izme|u institucija Pri{tine i Beograda. z Kako to da onda ipak na listi nema Srba sa severa Kosova? Da li su oni druga~ije razumeli stav Beograda?

– Nama se javilo vrlo mnogo Srba sa severa koji su hteli da budu na listi, ali s obzirom na to da na severu vlada izvesno politi~ko nasiqe, usmereno prema qudima i po-

SKUP[TINA AER-a USVOJILA ISTANBULSKU DEKLARACIJU

Uloga Vojvodine u procesu evrointegracija Potpredsednica pokrajinskog parlamenta Branislava Beli} ocenila ja da je pozicija AP Vojvodine u Skup{tini evropskih regija (AER) veoma zna~ajna za proces evrointegracija Srbije.

Branislava Beli}

– Uloga i anga`man Vojvodine u AER-u bitni su i u pogledu sticawa statusa kandidata za ulazak u EU, ali i zbog komunikacija i veza koje se uspostavqaju u saradwi s drugim evropskim regionima – izjavila je za "Dnevnik" Branislava Beli}, koja ovih dana, uz tako|e potpredsednicu pokrajinskog parlamenta Maju Sedlarevi}, u~estvuje na Generalnoj skup{tini AER-a u Istanbulu.

Branislava Beli} je kazala da je ju~e usvojena Istanbulska deklaracija u kojoj su definisani prioriteti AER-a do 2020. godine u oblastima privrede, energetike, turizma i drugim.

DNEVNIK

– Za Vojvodinu je veoma zna~ajna i uloga AER-a u politici EU u oblasti poqoprivrede i ruralnog razvoja. Istanbulska deklaracija tako|e govori o izazovima savremene Evrope vezanim za smawewe siroma{tva i za osigurawe kvalitetnog obrazovawa, za podr{ku inovacijama... A regioni, me|u kojima smo i mi, imaju kqu~nu ulogu u procesima razvoja i istra`ivawa – kazala je ona.

Dodala je da je na Skup{tini AER-a zakqu~eno i da EU mora da u~ini konkretne korake na poqu nau~noistra`iva~kog rada da ne bi izgubila tu va`nu ukatmicu s drugim kontinentima.

Vojvodina je, ina~e, ponovo izabrana za stalnu ~lanicu Biroa Skup{tine evropskih regija, najvi{eg tela AER-a izme|u dva generalna zasedawa ove mre`e evropskih regiona. A Pokrajinu }e u Birou AER-a predstavqati potpredsednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi}. Po wenim re~ima, na zasedawu u Istanbulu u~estvuju predstavnici vi{e od 300 regiona i organizacija iz cele Evrope. Maja Sdelarevi} je za na{ list kazala i da je ova sesija bila i izborna, te da u rukovdstvu AER-a, kao ni u pogledu politike te organizacije nije bilo zna~ajnijih promena.

– Akcenat razgovora bio je na ja~awu uloge regiona u procesima odlu~ivawa i u wihovim nacionalnim dr`avama i u na nivou Unije – rekla je ona, i podsetila na to da je APV ~lanica AER-a od 2002. godine, te da od 2004. godine ima i predstavnika u Birou AER-a.

B. D. S.

rodicama koje prihvataju institucije iz Pri{tine, odlu~ili smo da ih ipak ne stavimo na listu. To, me|utim, ne zna~i da kasnije, ukoliko dobijemo ve}inu, ne mogu dobiti mesto u institucijama vlasti.

– To je jedna realnost i pitawe severa Kosova svakako }e se re{avati ne na nivou lokalnih izbora, ve} u dijalogu izme|u Beograda i Pri{tine, i, naravno, me|unarodne zajednice. Naime, alban-

Pitawe severa Kosova svakako }e se re{avati ne na nivou lokalnih izbora, ve} u dijalogu izme|u Beograda i Pri{tine i, naravno, me|unarodne zajednice Ina~e, na na{oj listi su predstavncii svih partija koje imaju centralu u Beogradu: DS-a, DSS-a, SNS-a, SRS-a, SPS-a, G17 plus... Imamo i predstavnika iz nevladinog sektora. z A da li bi druga~iji stav Srba koji `ive severno od Ibra mogao uticati na jedinstvo srpske zajednice na Kosovu, na kojem insistira va{a lista?

sko liderstvo u Pri{tini nije iskoristilo prethodni period da stekne poverewe op{tina sa srpskom ve}inom, ve} je gotovo dnevno sabotiralo proces prenosa nadle`nosti. Tako|e, izlo`eni smo iskqu~ewima i struje, i vode, i telefona... Dakle, izlo`eni smo institucionalnoj agresiji jer se na{a prava svakodnevno kr{e upravo od tih institucija u Pri{tini.

Zbog toga i postoji veliki strah Srba sa severa da se ubrzano integri{u. z Mislite li da je jo{ uvek otvoreno pitawe podele Kosova, ili je integracija severa neminovna?

– Mislim da je pitawe integracije neminovan proces. Samo je pitawe vremena kad }e do toga do}i. Naime, na Kosovu danas ima veoma malo Srba.

Imali smo dva egzodusa, jedan 1999. godine i jedan 2004. Ukoliko bi do{lo do tre}eg, to bi dovelo do potpunog nestanka Srba s Kosova. I zato mislim da je proces integracije severa nu`an, ali i da iz istih razloga te~e tako sporo. z Kakva su o~ekivawa kad je re~ o izbornim rezultatima i smatrate li da }e nakon ovog izbornog ciklusa biti u~iwen pomak u odnosima izme|u vlasti u srpskim op{tinama i institucija u Pri{tini?

– Po{to smo se kandidovali, naravno da o~ekujemo uspeh. A ciq na{eg anga`ovawa upravo je borba protiv diskriminacije koja dolazi od institucija vlasti u Pri{tini. To je i kqu~ni razlog na{eg ulaska u ovaj izborni proces. I s na{e strane se do sad veoma malo radilo u tom pogledu. Do sad su Srbi koji su u~estvovali u institucijama vlasti vi{e vodili ra~una o izgradwi infrastrukture u srpskim sredinama, a gotovo ni{ta nisu ~inili kad je re~ o izgradwi institucija. Mi }emo poku{ati da se izborimo za demokratizaciju institucija, odnosno za mehanizme za{tite Srba i stvarawe uslova za organizaciju normalnog `ivota na{e zajednice na Kosovu.

B. D. Savi}

Osam srpskih lista Me|u listama koje su predate za kosovske izbore zakazane za 12. decembar je i osam lista stranaka iz srpske zajednicem me|u kojima su Srpska narodna stranka, Srpska kosovsko-metohijska stranka, Savez nezavisnih socijaldemokrata i Srpska demokratska stranka Kosova i Metohije. Za u~e{}e na izborima prijavila se i Jedinstvena srpska lista, okupqena oko predsednice NVO Evropski pokret Srba Rade Trajkovi} i funkcionera Srpskog pokreta obnove sa Ko-

sova Ran|ela Nojki}a. Na spisku prijavqenih lista su i Demokratski savez Kosova, Alijansa za budu}nost Kosova "Ramu{ Haradinaj-Dr. Ibrahim Rugova", Alijansa za novo Kosovo sa jo{ {est stranaka, zatim koalicija Vakat, Nova demokratska stranka, pokret za samoopredeqewe Vetevendosje i Gra|anska inicijativa Gore.

Listu su prijavile i Crnogorska demokratska stranka, Partija za ujediwe-

we Roma na Kosovu, Partija A{kalija za integracije, Savez Egip}ana na Kosovu, Inicijativa za novu demokratiju Kosova, Savez Turaka Kosova, Demokratska partija A{kalija Kosova i Socijaldemokratska stranka Gore.

Listu su prijavile i Bo{wa~ka stranka demokratske akcije, Stranka Demokratske akcije, Demokratski savez Dardanije i Demokratska partija Turaka Kosova i Samostalna liberalna stranka, Demokratska partija Kosova.

REAGOVAWA

Foto: B. Lu~i}

LDP: [to vi{e Srba da iza|e

MITING PODR[KE [E[EQU: Srpska radikalna stranka je sino} u Novom Sadu odr`ala miting podr{ke svom lideru Vojislavu [e{equ. Na skupu je poru~eno "Srbija nije Boris Tadi}, Srbija je Ratko Mladi}". Funkcioneri partije su govorili o te{koj situaciji u dr`avi uz ocenu da bi Srbiji moglo da bude boqe ako bi se Vojislav [e{eq vratio iz Haga, gde mu se sudi za ratne zlo~ine. ^lanovi i simpatizeri radikala zvi`dali su na svaki pomen Borisa Tadi}a, Demokratske stranke i vlasti, ali i kada su pomenute wihove biv{e strana~ke kolege Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}.

Predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je ju~e da "ohrabruje to {to su se Srbi na Kosovu i Metohiji brzo organizovali i {to spremnije nego ranije ulaze u izbore", te da to otvara prostor da putem mandata koje osvoje uzmu va`ne resore u budu}oj kosovskoj Vladi."@ivot i politi~ka racionalnost kona~no imaju priliku da pobede i pred nama je mesec dana u kojima moramo da pomognemo i ohrabrimo te qude da, uz sve razlike koje postoje izme|u vi{e podnetih lista, izbore {to ve}i broj mandata", naveo je Jovanovi} u izjavi dostavqenoj medijima.On je ocenio da }e, ukoliko odziv na izborima bude masovniji, "srpski poslanici i ministri mo}i da konstruktivno koriste veto koje srpskim

predstavncima stoji na raspolagawu kada kosovski parlament i vlada odlu~uju o kqu~nim pitawima bezbednosti, imovinskih prava, privatizacije i razvoja ekonomije, decentralizacije u sredinama gde `ive u zna~ajnom broju".

SPS ne u~estvuje Portparol Socijalisti~ke partije Srbije \or|e Mili}evi} govore}i o predstoje}im parlamentarnim izborima, koje su raspisale pri{tinske institucije za 12. decembar, rekao je da SPS podr`ava odluku vlade da se nisu stekli uslovi da Srbi iza|u na te izbore i dodao da se radi o dr`avnom i nacionalnom, a ne strana~kom pitawu.On je dodao da stoga nije dobro da politi~ke stranke to pitawe politizuju, ve} je oko wega potreban konsenzus.Mili}evi} je podsetio da SPS do sada nikada nije u~e-

stvovao na izborima koje su raspisale pri{tinske institicuje, niti je pozivao Srbe da iza|e na wih. Govore}i o eventualnoj rekonstrukciji Vlade Srbije Mili}evi} je rekao da jo{ uvek nije bilo razgovora na tu temu, ali da je ta stranka otvorena za razgovore i dodao da je va`no da se zna kakav bi bio ciq i plan eventualne rekonstrukcije.

Apel Helsin{kog komiteta Helsin{ki komitet za qudska prava apelovao je na srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji da u~estvuje na izborima koje pri{tinske institucije organizuju 12. decembra.

Kako je saop{teno, u~e{}em na izborima srpska zajednica "sti~e politi~ku legitimaciju i mogu}nost da uti~e na dru{tveno-politi~ki `ivot Kosova, {to podrazumeva i do-

prinos izgradwi multietni~kog dru{tva".Srbi, kako se dodaje, koriste}i pravo da glasaju i biraju obezbe|uju odgovaraju}u reprezentaciju u parlamentu i na taj na~in postaju aktivan ~inilac u dono{ewu zakona i stvarawu pravnog okvira za funkcionisawe kosovskog dru{tva.

Helsin{ki odbor smatra da sazreva saznawe da bojkot politi~kog `ivota na Kosovu i Metohiji, ukqu~uju}i i izbore, {teti srpskoj zajednici, koju kandidatura Srbije za EU i najavqeni dijalog Beograda obavezuju na aktivniji odnos prema sopstvenoj budu}nosti.

Apel Helsin{kog komiteta potpisali su, me|u ostalima: Aqo{a Mimica, Ivan Andri}, Latinka Perovi}, Miqenko Dereta, Nade`da Ga}e, Mirjana Karanovi}, Zoran Ostoji}, ^edomir Jovanovi}, Vladimir Gligorov, Zoran Dragi{i}...

JELENA TRIVAN

Tadi} frustriran Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} ju~e je, povodom intervjua „Ve~erwim novostima“ predsednika Srbije Borisa Tadi}a,

ocenio da je „{ef dr`ave pokazao da je predsednik samo Demokratske stranke, a ne Srbije“.

Vu~i} je na konferenciji za novinare dodao da „frustracija

i mr`wa koju Tadi} pokazuje prema SNS-u prevazilaze pristojno pona{awe prema politi~kim suparnicima“.

Povodom Tadi}eve posete Vukovaru, Vu~i} je rekao da se SNS „izviwava {to ne misli kao Tadi}, jer su za nas ’Bqesak’ i ’Oluja’ bili zlo~ini za koje je predsednik Josipovi} morao da se izvini“.

Po wegovim re~ima, lider SNS-a Tomislav Nikoli} je u ~etvrtak u Kraqevo odneo ve}u pomo} nego {to je Vlada uputila tom gradu. „Premijer Cvetkovi} je oti{ao tamo ~im je saznao da ide Nikoli} i nije odneo ni{ta“, rekao je Vu~i}.

On je najavio i da }e spremiti „demokratske i civilizovane akcije protiv Tadi}a“, i zapitao ko }e da vra}a ogroman novac pozajmqen za most na Adi i kada }e predsednik Srbije da „otvori neku ozbiqniju fabriku, da bi se qudi zaposlili“.

SNS nije odmakao od ideologije radikala Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan istakla je da ju~era{wi nastup funkcionera Srpske napredne stranke Aleksandra Vu~i}a „svedo~i o tome koliko ta stranka nije istinski odmakla od ideologije i pona{awa Srpske radikalne stranke iz koje je potekla“. „Sve to govori o ideolo{kim lutawima te stranke, nepostojawu nikakvog sistema vrednosti za koje se zala`u i frustraciji kada ih bilo ko od politi~ara na sve to podseti“, rekla je Jelena Trivan Tanjugu, i dodala da to {to napredwaci ne znaju za {ta se zala`u nije krivica onoga koji to prime}uje, jer to vidi svaki gra|anin Srbije.

Ako se govori o politi~kim frustracijama, istakla je ona, „postoji ozbiqna politi~ka frustracija Demokratskom strankom i Borisom Tadi}em, {to je i logi~no s obzirom na to da su svake izbore do sada izgubili i da }e i predstoje}e u 2012. godini ponovo da izgube“. „Ipak, vrhunac neukusa je poku{aj

ja bude kandidat za ~lanstvo u EU, rekao je Jovanov na konferenciji za novinare. Isti~u}i da je predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti} donedavno govorio da bi otvarawe vojvo|anske kancelarije bilo skupo (u ovim uslovima), Jovanov je zapitao {ta se to u me|uvremenu naboqe promenilo u Srbiji, dodav{i da odgovor vidi u politi~koj trgovini.

Deo te trgovine, kazao je on, jeste i nedavna smena u „Elektrovojvodini“, u okviru koje je, umesto Tomislava Papi}a (koga

3

Cvetkovi}: Ministri nemaju poseban tretman – Dakle, apsolutno nije ta~no da postoji bilo kakav akt da se plate ministara pove}avaju, ono {to stoji je dogovor s MMF-om da se nakon dve godine krene u odmrzavawe plata svih qudi koji rade u javnom sektoru – ka`e premijer Mirko Cvetkovi}. – Tu su profesori, lekari, medicinske sestre, policijaci i, kona~no, administracija. To je ono {to postoji, a ne neki separatni posebni planovi da }e ministri imati neki poseban tretman.

Vlada je re{ila dilemu pove}awa plata, ali jo{ nije platila svoja dugovawa. Za vodu, struju i grejawe najva`nije dr`avne institucije – Vlada, Skup{tina i Predsedni{tvo – duguju vi{e od 200 miliona dinara. Premijer Cvetkovi} ka`e da je ve}i deo duga iz ranijeg perioda, a da }e ono {to je teku}e biti pla}eno do kraja godine.

Ugqanin: Mogu s Qaji}em i Zukorli}em

da se nesre}a u Kraqevu iskoristi za strana~ki marketing. Podse}amo Vu~i}a da je od materijalnih vrednosti va`niji sramni nedostatak solidarnosti, koji je ta stranka pokazala kada je Kraqev~ane odvodila na svoj miting u „Arenu“, dok su volonteri iz ~itave zemqe dolazili u pomo} tom gradu“, navela je Jelena Trivan.

Jovanov: Velika trgovina na politi~koj sceni Pokrajine Portparol Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije Milenko Jovanov izjavio je ju~e da su najava o skorom otvarawu vojvo|anske kancelarije u Briselu i smena na ~elu „Elektrovojvodine“ deo „velike me|usobne trgovine na politi~koj sceni u Pokrajini“. Povodom otvarawa „ambasade Vojvodine u Briselu“, DSS pita pokrajinsku vlast {ta se to promenilo u odnosu na samo nekoliko meseci ranije, kada su najvi{i funkcioneri Pokrajine izjavqivali da }e se to desiti tek kad Srbi-

subota13.novembar2010.

REKLI SU

NASTAVQA SE KLIN^ SNS-a I DS-a ALEKSANDAR VU^I]:

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

je na tu du`nost predlo`io DS), za generalnog direktora tog javnog preduze}a, na predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine, postavqen raniji funkcioner Kari}evog Pokreta „Snaga Srbije“ Tihomir Simi}. „Oni koji se ovih dana na sva usta zala`u za lustraciju su, usled velike `eqe da nekog lustriraju, lustrirali nikog drugog do direktora ‘Elektrovojvodine’“, rekao je Jovanov, navode}i da gra|ani Vojvodine sad o~ekuju rezultate te kadrovske kombinatorike.

Ministar bez portfeqa u Vladi Srbije Sulejman Ugqanin pozvao je ju~e ministra Rasima Qaji}a i muftiju Muamera Zukorli}a na bo{wa~ko nacionalno pomirewe, jedinstvo i zajedni~ki nastup na narednim parlamentarnim izborima. Ugqanin nije iskqu~io mogu}nost da se po unutarbo{wa~kim pitawima wih trojica na|u „za zajedni~kim stolom“ radi dogovora o svim pitawima oko kojih su me|u Bo{wacima nastale podele po politi~kim i verskim pitawima. Uslov za to je da se prethodno pri~a o tim problemima povu~e iz xamija, politi~kih partija i medija – kazao je Ugqanin, koji je lider Stranke demokratske akcije Sanxaka, okosnice Koalicije „Bo{wa~ka lista za evropski Sanxak“ u intervjuu Tanjugu. Samo tako Bo{waci mogu postati ravnopravni partner dr`avi koja ima obavezu da nacionalnim mawinama pomogne da na|u najboqi model za ostvarivawe svojih prava.

Mili}evi}: Ne znam, ne pu{im Nekolicina zaposlenih u Socijalisti~koj partiji Srbije ju~e, drugog dana primene Zakona o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu, u`ivala je u cigaretama u prostorijama stranke, a novinari, koji su do{li na konferenciju za {tampu, bili su svedoci kr{ewa zakona. Portparol socijalista \or|e Mili}evi} rekao je: „Nisam bio u stranci od ju~e, kada je Zakon stupio na snagu, pa ne znam. Nepu{a~ sam i nemam taj problem“.

Govore}i o eventualnoj rekonstrukciji Vlade Srbije, Mili}evi} je rekao da jo{ uvek nije bilo razgovora na tu temu, ali da je ta stranka otvorena za razgovore, i dodao da je va`no da se zna kakav bi bio ciq i plan eventualne rekonstrukcije.

4

EKONOMIJA

subota13.novembar2010.

NBS UPOZORAVA DA KREDITE TREBA UZIMATI SAMO U BANKAMA

JO[ PLA]AMO STE^AJ JUGOBANKE, BEOBANKE...

Zajmove gra|anima nude i prevaranti

Mrtve banke tro{e kao `ive – Iako }e se po~etkom 2011. navr{iti osam godina od pokretawa ste~aja nekad ~etiri najve}e dr`avne banke u Srbiji: Investbanke, Jugobanke,

DNEVNIK

upravnika, ve} od naplate dugova od preduze}a u restrukturirawu i velikih kompanija, koje su u nadle`nosti Agencije za privatizaciju i sudova.

Povodom ogla{avawa i distribucije reklamnih materijala, kojima pojedina lica gra|anima, posebno onima koji ne ispuwavaju uslov za dobijawe bankarskih kredita i penzionerima, nude „povoqne“ kredite, Narodna banka Srbije isti~e da se, po zakonskim propisima, kod nas davawem kredita mogu baviti samo banke i Fond za razvoj Republike Srbije.

“Davawe kredita od drugih lica, koja nemaju dozvolu za rad NBS-a ili za to nisu ovla{}ena zakonom, po odredbama Zakona o bankama, smatra se krivi~nim delom, za koje je propisana kazna zatvora. NBS }e o saznawima da se neko lice neovla{}eno bavi

kreditnim poslovima obavestiti nadle`ne organe.

“NBS savetuje gra|ane da budu oprezni i da ne stupaju u ugovorne odnose s takvim licima jer posledice mogu biti dalekose`ne i ozbiqne, u smislu da se ponu|eni uslovi promene u toku trajawa ugovora, da postanu krajwe nepovoqni, pa i da ugroze egzistenciju gra|ana koji su uzeli tako ponu|ene pare.

“Osim toga, gra|ani koji bi zakqu~ili ugovore s takvim licima, mogu biti tretirani i kao sau~esnici u krivi~nom delu i odgovarati pred nadle`nim organima”, saop{tio je ju~e NBS.

GRA\EVINARSTVO NA[A OZBIQNA IZVOZNA [ANSA Beobanke i Beogradske banke, – Po tom osnovu ~etiri vetaj proces se ne}e skoro okonlike banke potra`uju od 853 ~ati i mogu}e je da }e wihov preduze}a oko 2,3 milijarde ste~aj trajati jo{ osam godina evra – precizirao je Xambi}.

On je naveo – izjavio je dida su poveriorektor AgenciSte~aj banaka ci nekad najveje za osigurawe }ih dr`avnih depozita Milodo sada ko{tao rad Xambi}. oko 50 miliona evra banaka preko Privrednog On je potvrsuda u Beogradio da je do sad du podneli oko 14.000 prijaste~aj tih banaka ko{tao oko va, ukupno oko {est mili50 miliona evra. jardi evra.

– ^etiri banke u ste~aju – Pred nadle`nim trgovinpla}aju sve tro{kove, kao da skim sudovima ispitano je su aktivne. Pla}aju sve pore13.688 prijava i poveriocima ze, na imovinu i PDV, gra|esu potra`ivawa od oko 600 mivinsko zemqi{te i plate zaliona priznata kao osnovana, poslenima. U wima je zaposleosporeno je oko 4,8 milijarde, no 180 radnika, koji mese~no u a jo{ se vode 122 sudska poproseku primaju oko 55.000 distupka za potra`ivawa ve}a nara – istakao je Xambi}. od 800 miliona evra – kazao je Okon~awe ste~ajnog postupXambi}. ka, po wegovim re~ima, ne zaE. Dn. visi od Agencije kao ste~ajnog

NASTAVQEN REMONT PAN^EVA^KE RAFINERIJE

Vi{e benzina posle obnove

U Rafineriji nafte “Pan~evo” ju~e je uspe{no je po~elo da radi novo primarno postrojewe za preradu sirove nafte, saop{tila je Naftna industrija Srbije. Veliki kapacitet ovog postrojewa je zna-

fluidnog kataliti~kog krekinga, gde se proizvode benzinske komponente i dizel-gorivo, navodi se u saop{tewu.

NIS je po~etkom oktobra zapo~eo remont i rekonstrukciju Ra-

Svet tra`i 100.000 gra|evinara iz Srbije Srpska gra|evinska operativa je osamdesetih godina pro{log veka ostvarivala godi{we izme|u dve i dve i po milijarde dolara. Turska operativa je u to vreme ostvarivala na ino-gradili{tima izme|u 200 i 300 miliona dolara. Danas Turci, na wihovu radost, realizuju u inostranstvu radove vredne ~ak 28 milijardi dolara, a mi, na na{u `alost, tek oko 250 miliona!

Sekretar Udru`ewa gra|evinarstva i industrije gra|e-

Me|utim, ve}ina gra|evinskih kompanija nema uslove da tamo zaposle radnike.

– Da ovog trenutka imamo potrebnu kvalifikovanu radu snagu, od in`ewera do majstora, mogli bismo u Nema~ku, Italiju, Belgiju, [paniju poslati organizovano 100.000 qudi da rade – ka`e Rodi}. – Tra`e sve profile, me|utim, nema ih, zahvaquju}i lo{em {kolskom sistemu.

Na{ {kolski sistem za {kolovawe gra|evinskih radnika je

Neiskori{}en deta{man s Nema~kom Rodi} podse}a na deta{man s Nemcima, potpisan jo{ 1988, koji omogu}ava godi{we zapo{qavawe 2.400 radnika u toj zapadnoevropskoj zemqi. Me|utim, jedva da ode izme|u 400 i 500 gra|evinaca jer nemamo kvalitetan kadar koji tra`e – bez obzira na zavr{ene {kole, qudi nemaju tra`enu praksu, koja nema gde da je stekne. Sagovornik procewuje da za dve do tri godine mo`emo kod nas o~ekivati da }e raditi tu|a operativa koja }e biti 30 do 40 posto skupqa nego sada doma}a. Zato treba da se za doma}e neimare obezbedi dovoqno posla u zemqi. vinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} ka`e za na{ list da je Al`ir odvojio 150 milijardi dolara(!) za velike investicione radove – izgradwu stanova, infrastrukturnih objekata... i tra`e na{e neimare. I Libija, koja je za nove projekte odvojila 60 milijardi dolara, tra`i na{e gra|evinare.

katastrofa. Imamo upisano tek 30 do 40 |aka raznih profila u gra|evinskoj struci, {to je velika rak-rana. Nama je starosna struktura u gra|evinarstvu preko 55 godina, a u toj dobi qudi ve} gube dozvolu za rad na visini. Mi imamo priu~ene rukovaoce gra|evinskih ma{ina i in`ewerski kadar koji dolazi s fakulte-

ta, ali nema priliku da, kao nekada, nau~i zanat u velikim firmama.

S druge, pak, strane, upozorava Rodi}, sa zemqama gde se izvode radovi treba imati takozvanu bilateralu da bi na{i qudi bili za{ti}eni i imali pezniono i socijalno osigurawe, {to se reguli{e me|udr`avnim ugovorima. Mi za sada, ka`e, to nemamo, tako da su u mnogim zemqama radnici neza{ti}eni. To dr`ava mora da defini{e – i s Al`irom, Libijom, Marokom, Tunisom, Kazahstanom. S Rusijom imamo dosta ure|en sistem

oko carina i duplog oporezivawa, ali najve}i pritisak na na{u kvalifikovanu radnu snagu je u zemqama Zapadne Evrope. Grehota je to ne iskoristiti.

R. Dautovi}

11. 11. 2010.

1.274,30924

Skrenuli fabriku iz Poqske u Srbiju “Bel korporacija” najavila je da }e liniju za proizvodwu limenki, koja je prvobitno bila namewena fabrici u Lublinu, u Poqskoj, preusmeriti u fabriku u Beogradu. Proizvodna linija bi}e integrisana u postoje}a postrojewa fabrike u Beogradu i o~ekuje se da proizvodwa po~ne do kraja prvog kvartala 2011. ~ajan jer omogu}ava proizvodwu ve}e koli~ine naftnih derivata.

NIS je saop{tio i da se remont preostalih rafinerijskih postrojewa odvija tako|e po planu. Po~ela je da radi i vakuum destilacija, dok }e krajem novembra biti zavr{en preostali deo kompleksa sekundarnih postrojewa

finerije u Pan~evu da bi obezbedio ne samo pouzdan rad proizvodnih postrojewa ve} i pove}ao obim proizvodwe naftnih derivata uo~i predstoje}e potpune liberalizacije tr`i{ta u Srbiji. Remont rafinerijskih postrojewa, koji }e trajati do kraja novembra, vredan je gotovo pet miliona evra.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Zemqa EMU

Valuta evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

106,96

107,121

107,657

106,264

Promena %

Cena

Vaga Mont, Beograd

20,02

2.110

1.055.000

20,00

600

6.000

Kopaonik, Beograd

6,67

1.600

1.600.000

Jugocentar, Beograd

4,17

1.500

630.000

2,58 Promena %

1.950 Cena

97.500 Promet

3.171

3.868.635

25.200

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-0,31

977

663.113

Agrobanka, Beograd

0,17

7.083

424.968

Imlek, Beograd

0,00

1.764

0,00

Univerzal banka, Beograd

-0,16

4.500

225.005

Soja protein, Be~ej

-1,23

801

801

Metalac, Gorwi Milanovac

2,58

1.950

97.500

Privredna banka, Beograd

0,00

654

0,00

Tigar, Pirot

0,48

630

298.017

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.179

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,54

3.145

843.999

648.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.000

88.000

Veterinarski zavod, Subotica

-2,03

531

112.085

1.002.386

Inos sinma, Sevojno

-10,18

300

60.000

-9,68

1.400

231.000

dolar

1

77,9254

78,0425

78,4327

77,4182

Kanada

dolar

1

77,5975

77,7141

78,1027

77,0924

Danska

kruna

1

14,3412

14,3627

14,4345

14,2478

Norve{ka

kruna

1

13,2296

13,2495

13,3157

13,1435

[vedska

kruna

1

11,5119

11,5292

11,5868

11,437

NIS, Novi Sad

0,00

480

16.876.550

[vajcarska

franak

1

80,0063

80,1265

80,5271

79,4855

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,54

3.145

843.999

funta

1

125,334

125,523

126,15

124,519

SAD

dolar

1

77,5924

77,7479

78,1755

77,087

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 11. 2010. godine

Vojvodinaput, Subotica

-9,09

250

25.000

-5,41 Promena %

402 Cena

30.160 Promet

0,00

10.800

Promet

0,00

Australija

V. Britanija

Cena

0,19

3.113

Simpo, Vrawe Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

-12,01

Kin|a Agrar, Kikinda

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Veterinarski zavod Zemun, Zemun

Centroproizvod, Beograd

BELEX 15 (637,25 -0,05)

Promet

Kru{ik Akumulatori, Vaqevo

Metalac, Gorwi Milanovac Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

– Preusmeravawe proizvodne linije u postoje}i pogon zahteva minimalna ulagawa i pru`a veliku korist srazmerno veli~ini ulagawa – ocenio je izvr{ni potpredsednik Rejmond Sibruk.

Kapacitet nove proizvodne linije je pribli`no 750 miliona limenki godi{we, a mo`e biti pove}an u skladu sa zahtevima tr`i{ta.

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

0,00

7.700

115.500

Veterinarski zavod, Subotica

-2,03

531

112.085

Svi iznosi su dati u dinarima

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

biji jer se praktikuje ve} godinama, ali ni pribli`no nisu iskori{}ene sve wene mogu}nosti.

On je ukazao na to da fran{izing predstavqa preduzetni{tvo sa smawenim rizikom, po{to onaj ko preuzme fran{izu ne mora da ula`e u brend, a naj~e{}e ni u tehnologiju proizvodwe.

Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik naglasila je da fran{izing pru`a poslovne mogu}nosti u Americi vi{e od 150 godina i da neki od najpoznatijih ameri~kih proizvoda, kao {to su “koka-kola”, “mekdonalds” i neki automobilski brendovi, duguju uspeh upravo modelu fran{ize. Ona je navela da u SAD ima vi{e od 900.000 fran{iza, i da te kompanije stvaraju vi{e od 880 milijardi dolara direktnih ekonomskih ulagawa i ~ine 4,4 odsto privatnog sektora.

subota13.novembar2010.

5

SAMO JE SRBIJA (BEZ) AFERA

Tu`ila{tvo `muri na NIS-ov gubitak

Fran{ize potrebne Srbiji Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je da je fran{izing dobra {ansa za Srbiju, u trenutku kada izlazi iz ekonomske krize i kada je potrebno {to vi{e radnih mesta i preduzetnika.

Otvaraju}i Prvi me|unarodni sajam fran{izinga, Cvetkovi} je istakao da ta vrsta preduzetni{tva nije nepoznata u Sr-

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Dok susednu Hrvatsku potresaju afere zloupotreba u tamo{wim javnim preduze}ima, a istraga je stigla i do biv{eg premijera, u Srbiji se na tom planu gotovo ni{ta ne de{ava.

Ukoliko bi to trebalo da zna~i da u na{oj zemqi nema afera, grdno bi se prevario ko bi to pomislio jer, pre svega, nedostaje dobre voqe ili pukog rada, da se one otkriju/potvrde, i da potom po~nu i da se re{avaju. Tako ve} dve godine niko ni prstom da mrdne zbog ogromnog gubitka od oko osam milijardi dinara (u tom trenutku oko 100 miliona evra), koji je Naftna industrija Srbije, tada u celosti dr`avno preduze}e, imala 2008. godine.

Da podsetimo, oko zavr{nog ra~una NIS-a za 2008. godinu, posledwu godinu dr`avnog vlasni{tva nad wom pre nego {to je 51 odsto kapitala nacionalne naftne kompanije prodato ruskoj kompaniji “Gaspromweft”, lomila su se kopqa cele te godine, bilo je vi{e zavr{nih ra~una s potpuno razli~itim ra~unicama. Tako je ura|ena dodatna revizija poslovawa NIS-a za tu godinu i wen rezultat je potvrdio gubitak od osam milijardi dinara. Suma je, svakako, ogromna, i prosto je neverovatno da niko – ni oni kojima je to posao, ni oni koji su prodavali NIS, ni oni koji su se protiv toga bunili – nije tra`io da se utvrdi odgovornost onih koji su wime rukovo-

Izve{taj dva puta ~e{qali revizori U NIS-u ka`u da je Upravni odbor prihvatio finansijski izve{taj kompanije za 2008. godinu kao i izve{taj revizora KPMG-a, po kojem je kompanija u 2008. godini poslovala s gubitkom od osam milijardi dinara. Rezultate revizije koju je sproveo KPMG potvrdila je i ponovna revizija koju je uradila kompanija Ernst&Young.

Glavni razlozi gubitaka u 2008. godini su promena cena naftnih derivata i devalvacija dinara u ~etvrtom kvartalu te godine. Ipak, na rezultat poslovawa uticale su i specifi~ne osobine upravqawa kompanijom, me|u kojima su gre{ke u popisu i kr{ewe me|unarodnih ra~unovodstvenih standarda, ka`u u NISu, nagla{avaju}i da je izve{taj KPMG-a prva nezavisna i ~ista potvrda da dostavqena finansijska dokumentacija verodostojno i objektivno pokazuje finansijsko stawe.

dili dok se gubitak stvarao.

Niko nije upitao ni kako je mogu}e da se formira tako veliki gubitak (~etvrtina vrednosti koju je “Gaspromweft” platio za 51 odsto kapitala NIS-a) a da vlasnik, dr`ava, ne zaustavi propadawe, dozvoli da kompanija tone i ne tra`i odgovor za{to.

Po re~ima konsultanta u privatizaciji Branka Pavlovi}a, bilo bi o~ekivano da svoje mi{qewe o poslovawu i gubitku NIS-a iznese dr`avni revizor jer je to u wegovoj nadle`nosti, a da bi svoj deo posla trebalo da uradi i republi~ki tu`ilac.

– U normalnim uslovima, dr`avni revizor bi morao da iznese svoje mi{qewe po{to je to i delokrug wegovog rada, ali poznato je da mu u Srbiji nije dat logisti~ki kapacitet da to i u~ini – ka`e Pavlovi}. – Sada je na potezu republi~ki tu`ilac, koji bi morao da ispita poslovawe NIS-a.

Pavlovi} ukazuje na to da je NIS, prakti~no, uvek bio zanimqiv za republi~kog tu`ioca, posebno posledwih osam godina, i da je ~udno za{to ni{ta nije ra|eno na tom planu. On nagla{ava i da o~ekuje da uskoro na povr{inu isplivaju i novi podaci, recimo sravwivawe potra`ivawa NIS-a od distributera – a re~ je o ogromnim ciframa, nad kojima bi se, tako|e trebalo zamisliti.

D. Mla|enovi}

CEFTA [ANSA ZA SVE

Svi pozvani u na{ „Fijat” – Na ju~era{woj sednici Zajedni~kog komiteta CEFTA-e razmatrane su pripreme za liberalizaciju u trgovini nekim poqoprivrednim proizvodima od 2011. godine, dogovoreno je da se vi{e pa`we posveti liberalizaciji u sektoru usluga i da se vi{e radi na stvarawu regionalnog investicionog tr`i{ta – izjavio je ministar ekonomije Mla|an Dinki}.

On je rekao da je na sastanku CEFTA-inog komiteta Srbija ostalim zemqama-~lanicama ponudila saradwu na projektu “Fijata”, koji }e na{oj zemqi obezbediti izvoz od 2,3 milijarde evra u 2013. godini.

– Za taj izvoz potrebna je neka luka, a da li }e to biti luka “Bar” ili “Rijeka” i kojom }e `elezni~kom trasom ili autoputom izvoz i}i, to su logisti~ki problemi, na kojima mo`emo raditi svi zajedno – objasnio je Dinki}.

Srbija izvozi 32 odsto robe upravo u zemqe CEFTA-e i s tim zemqama je ove godine imala suficit u trgovinskoj razmeni od oko 1,3 milijarde evra, podsetio je Dinki}, i ocenio da Srbija, kao i ostale zemqe CEFTA sporazuma, mo`e ostvariti mnogo ve}i obim trgovinske razmene. Ono {to nije dobro u sada{woj razmeni je {to wome dominiraju poqoprivredni proizvodi, sirovine, poluproizvodi...

KAKO DO^EKUJEMO KRAJ OVE GODINE

REPUBLI^KA VLADA DUGUJE SVIMA

Bole siroma{tvo, inflacija...

Zbog dr`avnog duga nestaju radna mesta

– Srbija kraj ove godine do~ekuje s tri problema – inflacijom, rastom nezaposlenosti i siroma{tva, a to je lo{e i zbog toga {to }e joj to oduzimati mnogo resursa i energije u 2011. godini – izjavio je predsednik Izvr{nog odbora Sosijete `eneral banke Goran Piti}, oslikavaju}i na taj na~in sliku doma}e ekonomije.

da su gubitnici zbog visoke inflacije svi oni koji su ugro`eni rastom cena, posebno osnovnih proizvoda, a to su siroma{ni, nezaposleni, svi s fiksnim primawima i oni koji su uzeli kredite i vra}aju ih na mese~nom nivou.

Piti}, koji je i biv{i ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, ukazao je na to da inflaci-

Kriza i 2012.

Profesor Qubomir Maxar smatra da je inflacija neizbe`na i da }e ve} krajem ove godine iznositi oko deset posto, {to zna~i da nas u 2011. o~ekuje dvocifrena inflatorna stopa.

– Dr`ava sada preko no}i ne mo`e napraviti instrument po kojem bi mogla upravqati potro{wom, a jedini na~in da se izvr{i to prilago|avawe tro{ewa je u stvari inflacija, koja je neminovan rezultat – kazao je on.

Maxar je rekao da politi~ari “ne bi trebalo (sad) da govore da }emo 2012. godine iza}i iz krize”, jer se to, kako on tvrdi, “ne}e desiti”.

– Slede}a godina je, po definiciji, inflatorna zbog izbornog ciklusa i zato }e trebati mnogo hrabrosti i politi~ke mudrosti da se uka`e na to da 2011. ne sme da bude godina tro{ewa ve} godina investicija – rekao je Piti}.

On je istakao da inflacija u ovoj godini nikome ne odgovara, ali je omogu}ila dr`avi da uskladi buxet i da napuni prihode inflacionim porezom. On je ocenio

ja ne odgovara ni kompanijama, koje rast cena prevaquju na krajwe potro{a~e i poku{avaju da budu konkurentne, zatim bankama i ~itavoj privredi, kojoj je za poslovawe potrebno stabilno okru`ewe.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} je, me|utim, optimista. On je izjavio da }e u 2011. godini biti nastavqeni inflatorni pritisci, ali da }e na

kraju godine inflacija biti u planiranom okviru od 4,5 posto, s odstupawem od plus ili minus 1,5 odsto. [o{ki} je na Ekonomskom samitu Srbije rekao da }e na inflaciju u idu}oj godini uticati odmrzavawe plata u javnom sektoru i penzija, cene hrane, kao i to {to }e zbog pribli`avawa parlamentarnih izbora biti pove}ana javna potro{wa. Po wegovim re~ima, “slede}a godina }e biti izazovna”, ali centralna banka ne}e odustati od planirane inflacije. [o{ki} je rekao da }e NBS koristiti sve raspolo`ive mehanizme da bi postigao taj ciq, pre svega referentnu kamatnu stopu i obavezne rezerve.

– Svetska banka podr`ava odre|ivawe ciqane inflacije Narodne banke Srbije za narednu godinu, ali ocewuje da }e za weno uspe{no sprovo|ewe biti potrebno uskla|ivawe fiskalne i monetarne politike – izjavio je {ef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lup Brefort.

On je, na desetom Ekonomskom samitu Srbije, ukazao na to da }e se tek u januaru, kada je predvi|eno odmrzavawe plata i penzija u javnom sektoru, videti u kojem pravcu }e se inflacija kretati.

– Mi bismo voleli da vidimo restriktivnost u pogledu penzija i restriktivnost u vo|ewu monetarne politike – naglasio je Brefort.

On je ukazao na to da }e NBS verovatno morati da restriktivnim merama inflaciju zadr`i u zacrtanim okvirima i da }e mu za to biti potrebna podr{ka Vlade.

U samoj Vladi Srbije ne mawka optimizma kada je naredna godina u pitawu. Premijer Mirko Cvetkovi} tvrdi da izlazimo iz krize, rast industrijske proizvodwe i bruto doma}eg proizvoda od oko 1,5 posto mu ide u prilog, ali je pitawe {ta }e biti s nezaposleno{}u, koja je sa 16 odsto sko~ila na 18, kako }e se obuzdati pad doma}e valute kada je deficit s inostranstvom i dawe preko pet milijardi dolara...

D. U.

Mada je iz dana u dan sve ve}i broj gra|ana Srbije koji ne mogu da pla}aju osnovne dugove dr`avi i weni javnim preduze}ima, pa zbog toga ostaju bez struje, vode ili grejawa, oni ipak nisu najve}i du`nici niti ugro`avaju bilo ~ije poslovawe.

Naime, u Srbiji je najve}i du`nik sama dr`ava, koja u ovom trenutku ne samo da duguje za godinama nepla}ane ra~une za struju, vodu, telefone, grejawe ve} duguje i gotovo celoj privredi. Koliko ta~no dr`ava u ovom trenutku duguje putarima, dobavqa~ima i raznoraznim firmama od kojih je uzimala opremu ili koristila usluge ta~no se ne zna, kao {to niko ne mo`e sa sigurno{}u da ka`e ni kolika su dugovawa javnim preduze}ima. Zna se samo da za komunalne usluge duguje oko 20 miliona evra ili da Skup{tina Srbije duguje 52 miliona dinara za gra|evinsko zemqi{te.

zastarevaju, a na sve ono {to nisu na vreme platili ide zatezna kamata. Jer dr`avu, jednostavno, mada je i sama nesavestan doma}in, ne zanima da li gra|ani imaju mese~ne prihode od kojih mogu pod-

Sve ukrug Poslodavci isti~u da je dr`ava najnemarnija u isplati dugova pa zbog toga ~ak i privatne firme koje dobro posluju, slede}i wen primer, kao i ~iwenicu da zbog toga niko ne odgovara, gledaju da {to du`e odla`u pla}awe prispelih obaveza. Sve to za rezultat ima sve vi{e nelikvidnih firmi, kao i onih koje, zbog toga {to ne mogu da naplate ono {to su odradile, ne ispla}uju zarade radnicima.

Poslodavci, naime, ukazuju na to da zbog toga {to ne mogu da do|u do svog novca oni ne ispla}uju plate i doprinose radnicima i po nekoliko meseci. To izaziva {trajkove i proteste radnika koji ne}e da prihvate ~iwenicu da gazde ne mogu naterati dr`avu da isplati dugovawe. Svako tra`i svoje, a dr`ava ne mari ni za gazdu ni za radnike.

Iako nadle`na ministarstva svakog meseca dobijaju novac koji je u buxetu namewen za pla}awe svih komunalnih ra~una, oni svoje obaveze ne ispuwavaju. Kako se pona{aju ministarstva, tako rade i ostala javna preduze}a. U celoj toj pri~i najgore prolaze mala i sredwa preduze}a jer se javna preduze}a “lako na|u” s dr`avom pa ili prebijaju ili otpisuju dugovawa ili se ona razvla~e godinima sve do zastarevawa potra`ivawa. Me|utim, gra|anima se wihova dugovawa niti otpisuju niti

miriti obaveze prema komunalnim preduze}ima. Ona od starta polazi od toga da svi imaju dovoqno para i da su, samim tim, du`ni da izmiruju svoje dugove dr`avi, mada svi dobro znaju koliko je danas nezaposlenih, koliko radnika neredovno prima platu, koliko je socijalnih slu~ajeva...

Po podacima Unije poslodavaca Srbije, trenutna dugovawa na{e dr`ave, odnosno lokalnih samouprava i oko 590 javnih preduze}a, privatnom sektoru iznose oko 30 milijardi dinara, odnosno

gotovo 300 miliona evra. Svi koji su u{li u posao s dr`avom, unapred su morali biti spremni na to da }e na naplatu svojih potra`ivawa ~ekati i do godinu dana a da bez ~etiri meseca ~ekawa nema {anse da do|u do zara|enih para.

U Uniji poslodavaca Srbije isti~u da u Srbiji ~ak ni ne postoji nikakvo zakonsko ograni~ewe u ka{wewu pla}awa izvr{enih usluga ili preuzete robe kao {to je to uobi~ajeno u drugim evropskim dr`avama. Navode kao primer da je u Nema~koj prose~no ka{wewe naplate 18 dana, u Danskoj 17, a u Sloveniji 39 dana. Kada je re~ o zemqama iz okru`ewa, najgore prolaze privrednici u Hrvatskoj, gde je zakonski rok organi~ewa za pla}awe dugova 45 dana, s tim {to se tamo u proseku ~eka samo 34 ~asa.

Zbog toga {to Srbija nema nikakvo zakonsko ograni~ewe u pla}awu, mnoge privatne firme su postale nelikvidne. Poslodavci upozoravaju na to da su oni, zapravo, dvostruko ka`ewni: prvo moraju da ~ekaju {est i vi{e meseci da do|u do svog novca, a kao drugo, dr`ava za to vreme dok im duguje novac od wih ipak tra`i da redovno upla}uju razne poreze i doprinose, a ako to ne u~ine, ura~unava im zatezne kamate.

Q. Male{evi}

6

subota13.novembar2010.

POQOPRIVREDA

DNEVNIK

NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU

P{enica dostigla 22 dinara

OTKUPNE CENE POGURALE ONE U RADWAMA

Mleko jo{ skupqe od 20. novembra Od 20. novembra, dugotrajno mleko na rafovima bi}e 1,8 dinar skupqe, a drugi proizvodi do tri dinara, re~eno nam je u "Imleku".

Nova korekcija cenovnika, naime, posledica je dogovora Udru`ewa proizvo|a~a mleka i "Imleka" o vi{oj otkupnoj ceni. Umesto 28,5 dinara, ko-

Kako je izjavio generalni direktor "Imleka" Slobodan Petrovi}, taj dogovor ne}e trenutno uticati na snabdevenost tr`i{ta ovim proizvodom – boqa se o~ekuje tek u decembru i januaru.

– U posledwih deset dana situacija na tr`i{tu mleka je mnogo boqa nego ranije,

Ima dosta uvoznog Slobodan Milosavqevi} je naveo da u prodavnicama, osim ve}ih koli~ina doma}eg, sada ima i mleka iz Nema~ke, Italije, Bugarske i Rusije.

Po wegovim re~ima, mo`e se na}i i dosta mleka s trgovinskim robnim markama, koje mlekare prave za velike lance, kao {to su "Metro", "Idea", "Veropulos" i druge. liko se do sada pla}alo, litar mleka ekstraklase sada }e biti 32 dinara, navode u ovoj kompaniji. ^lanovi udru`wa, koje okupqa vi{e od 20 najve}ih proizvo|a~a mleka, dogovorili su s "Imlekom" i novi model formirawa otkupne cene sirovog mleka za 2011. godinu, a po kojem bi se cena dogovarala kvartalno i uskla|ivala s najboqim evropskim prosekom.

mada nije idealna, a u prodavnicama ima sve vi{e doma}eg i inostranog mleka – ka`e ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}, dodaju}i da dr`ava nije uvozila mleko jer je `elela da sa~uva primarni sektor, a da su trgovci to uradili sami, pla}aju}i sve carinske da`bine, tako da sada imamo mnogo boqu ponudu.

S. G.

Srpski agrar dobro napreduje ka EU Srbija dobro napreduje u oblasti poqoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarstva i fitosanitarne politike, kre}u}i se ka evropskim standardima, oceweno je u izve{taju Evropske komisije za 2010. godinu o napretku u procesu evropskih integracija.

Zakonodavni okvir se i daqe poboq{ava, a u narednom periodu je posebno va`no raditi na implementaciji usvojenih zakona, navodi se u tom izve{taju,

~ije je zakqu~ke, u oblasti srpskog agrara, ju~e saop{tilo Ministarstvo poqoprivrede. EK je istakao napredak u pripremi i usvajawu zakonodavnog okvira koji reguli{e oblast poqoprivrede i ruralnog razvoja, konstatuju}i da je osnovana Uprava za agrarna pla}awa, unapre|en akcioni plan za pripremu za kori{}ewe IPARD sredstava, osnovana dva centra za ruralni razvoj u okviru Nacionalne mre`e za ruralni razvoj...

Bez obzira na to {to promet posto u odnosu na prethodnu nedeqnoj stabilnosti. Ponderip{enicom nije dominantan u dequ. sana nedeqna cena iznosi 16,23 ovonedeqnoj strukturi, de{aIna~e, vi{e od dve tre}ine dinara kilogram, {to je u odvawa na ovom tr`i{tu Proovonedeqnog prometa na berzi nosu na prethodnu nedequ rast duktna berza u Novom Sadu stase odnosi na kukuruz. Zakqu~eod 3,59 posto. vila je na prvo mePromet roba sosto. Najavqen daqi jinog kompleksa je Cena kukuruza bila je od 16,10 do 16,35 rast cene hlebnog sli~an pro{lonedinara kilogram, {to dovoqno govori `ita se obistinio, deqnom. Zrno je o wenoj ovonedeqnoj stabilnosti s obzirom na to da prometovano u koje ovonedeqni rasli~ini od 50 tona, pon zakqu~enih cena iznosio od no je {est kupoprodajnih ugopo 32 dinara kilogram, {to je 21,50 do 22 dinara kilogram, u vora u koli~ini od 1.150 tona, blagi rast u odnosu na prethododnosu na prethodnu nedequ, kaod ~ege se jedan odnosi na planu nedequ. Promet sa~mom je izda su svi ugovori zakqu~eni po }awe odmah nakon isporuke. nosio 46 tona, i oba ugovora su 21 dinar. Ponderisana ovoneCena se kretala od 16,10 do zakqu~ena na bazi odlo`enog deqna cena iznosi 21,74 dinar 16,35 dinara kilogram, {to dopla}awa, a cena se kretala od kilogram, {to je rast od 3,54 voqno govori o wenoj ovone35,60 do 36,50 dinara kilogram.

VELIKE PROMENE NA SRPSKOM I REGIONALNOM TR@I[TU P[ENICE

Umesto Drakuli}a, `ito }e kupovati Amerikanci Pri~a da se jedan od najve}ih trgovaca `itom Zoran Drakuli} i wegov "Ist point", odnosno deo te kompanije koja se bavi `itarskim poslom, povla~i iz agrarnog biznisa, izgleda je dobila epilog. Naime, kako "Dnevnik" nezvani~no saznaje u samoj kompaniji, "Ist pointov" deo koji se bavi agrarom u me|unarodnoj trgovini preuzela je jedna od najve}ih svetskih kompanija iz ove bran{e. Re~ je o kompaniji iz SAD, koja dosad nije bila prisutna na evropskom tr`i{tu. Dosad se, pomenimo, spekulisalo o tome da }e Drakuli}ev agrarni posao preuzeti australijski, a potom ameri~ki investicioni fond, ali od toga, sve su prilike, ne}e biti ni{ta. Ameri~ka firma trebalo bi da preuzme posao u Srbiji od Nove godine, a paraf na ovaj dogovor bi trebalo da se stavi po~etkom decembra.

– Do{lo je do promene partnera u poslu ali nastavqamo daqe. Ulazak velikog svetskog partnera u trgovinu `itom zajedno s "Pointom" je veoma zna~ajan za celokupno na{e tr`i{te, trgovinu, ali i za same poqoprivrednike – rekli su nam sagovornici upu}eni u zbivawa u Drakuli}evoj kompaniji.

Kako saznajemo, Amerikanci su preuzeli "Pointove" silose u Rumuniji, Ma|arskoj i drugim okolnim zemqama, kao i firmu koja se u Srbiji bavi otkupom `ita. Po{to je Drakuli} ve} imao izgra|enu infrastrukturu na ovim prostorima, Amerikanci su odlu~ili da u|u s kapitalom. Ina~e, oni trguju na globalnom planu tokom cele godine, imaju svoje izvore i na ju`noj hemisferi

i u svakom trenutku u bilo kojem delu sveta mogu da ponude velike koli~ine `ita. Ovde }e, nagla{avaju na{i sagovornici, doneti sve` kapital, mo}i }e da finansiraju proiz-

dinga LTD". Ve}inski deo kompanije, ina~e sa sedi{tem na Kipru, prodat je investicionim fondovima.

U me|uvremenu se spekulisalo o tome da }e, zbog veli-

Jak prvi e{alon U prvom borbenom e{alonu, ina~e su, ako ne ra~unamo "Ju point", "MK-komerc", "Delta agrar", novosadski "Agrotrejding", i naravno, "Viktorija grupa", koja, recimo, trenutno ima najve}e zalihe p{enice u zemqi. Spekuli{e se ~ak i o 400.000 tona.

Re~ je o kompanijama koje barataju s najmawe 100.000 tona `ita. Ne zaboravimo i kompaniju "Matijevi}", koja je bli`a prvom e{elonu kada je re~ o unutra{woj trgovini.

U drugom su, recimo, novosadski "Agroglob", beogradski "Granimpeks" i "Agroeksport"... U tre}oj grupi je veliki broj "sitnijih" kompanija koje trguju u regionu. Prevoze robu kamionom ili vozom, naj~e{}e od hiqadu do 10.000 tona. vodwu `ita u Srbiji, da ulaze u kooperativni odnos, odnosno snabdevaju proizvo|a~e |ubrivom, semenom...

Pomenimo i da Zoran Drakuli} od letos vi{e nije ve}inski vlasnik "Ist point hol-

kih finansijskih problema, di}i ruke od agrara. Me|utim, tu ostaje, ali pod kapom ameri~ke firme. Recimo i da }e "Ju point", kako smo saznali u firmi, ove godine iz Srbije izvesti 400.000 tona `ita.

Ina~e, na tr`i{tu `ita u Srbiji je do{lo do zna~ajnih pomerawa u posledwe vreme jer su neke doma}e kompanije dobrano oja~ale. U prvom redu, to je "Viktorija grupa", koja je sada neprikosnovena na unutra{wem tr`i{tu `ita, dok se, kada je o izvozu re~, pozicije nisu bitnije mewale.

Naravno, ako izuzmemo "Ist", odnosno "Ju point".

– Svake godine se pojavquju novi trgovci, ali je potrebno neko vreme da u~vrste pozicije da bi na tr`i{tu imali status ozbiqnih trgovaca. U svakom slu~aju, najmawe se klima vrh – najja~e kompanije su uglavnom tu gde jesu – ka`e u razgovoru za "Dnevnik" direktor Fonda za `ita Srbije Vukosav Sakovi}. – Uslov da se trgovci odr`e u vrhu je finansijske prirode. Bitno je, naravno, i znawe, ali imamo mnogo mladih i sposobnih qudi i to nam nije problem. Me|utim, za ovaj posao bitna je finansijska stabilnost.

Na{ sagovornik navodi da, na primer, "najobi~niji" {leper p{enice od 25 tona ko{ta 500.000 dinara, {to zna~i da su za velike poslove potrebne velike pare. I u drugim zemqama je, veli, desetak velikih trgovaca.

Po wegovoj oceni, "Viktorija grupa", kojoj su donedavno primarne bile uqarice, brzo je ja~ala na tr`i{tu zahvaquju}i robnoj razmeni |ubriva, semena..., odnosno kooperaciji s poqoprivrednicima i organizaciji proizvodwe. Re~ je o doma}em tr`i{tu jer u izvozu ona ne dominira. "Delta agrar" je, za razliku od "Viktorije" u silaznoj putawi, dok je "MK-komerc" na sigurnim pozicijama.

S. Glu{~evi}

RADNICI „RATARA” UZDAJU SE U KOMPANIJU „MATIJEVI]”

Planule wive u Palanci Op{tina Ba~ka Palanka ima atar od 47.339 hektara obradive zemqe, a od toga oko 6.000 hektara su oranice u vlasni{tvu dr`ave. U toku pro{le i ove godine u zakup je izdato oko 5.500 hektara, a uprose~ena cena jednog hektara iznosila je oko 360 evra, s tim {to je u ovoj godini pla}ano vi{e nego 2009. godine.

– Preostalih oko 500 hektara – a radi se o ribwacima, vinogradima, vo}wacima i delom oranicama na koje pola`e pravo ZZ „Obrovac“ – nisu bili predmet licitacije jer je Sud izrekao privremenu meru – ka`e ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za poqoprivredu Mita La~anski. – Interesovawe za dr`avnu zemqu bilo je veliko, a relativno visoka cena zakupa razumqiva je ako se zna da je dr`ava subvencionisla po hekta-

ru 14.000 dinara. Soja i kukuruz doneli su dobru zaradu, pa se vidi ra~unica onih koji su licitirali. S obzirom na to da je zemqa data u zakup na tri godine, to zna~i da u naredne dve, odnosno tri godine ne}e biti novih licitacija.

Za razliku od ba~kih poqoprivrednika, onima u rumskoj op{tini ponu|eno je na licitaciju 3.077 hektara zemqi{ta u dr`avnoj svojini, po po~etnoj ceni od 6.000 do 24.000 dinara hektar. U zakup se daje u katastarskoj op{tini @arkovac 1.085,5 hektara, Nikincima 482,5, Kraqevcima 428, Hrtkovcima 316,6, Bu|anovcima 200, Dobrincima 123, Vitojevcima 102 hektara, a u ostalim selima daju se u zakup mawe povr{ine dr`avnog zemqi{ta.

M. Sy. – S. B.

Novi gazda ispravqa tu|e gre{ke Zaposleni u “Rataru” iz Ja{e Tomi}a o~ekuju da }e dolaskom novog gazde, novosadske kompanije “Matijevi}”, biti poboq{ano stawe u wihovom poqoprivrednom preduze}u koje raspola`e s 1.300 hektara prvoklasnih oranica. Jer, sada{wi ve}inski vlasnik “Ratara”, firma “Batas internacional” iz Beograda, doveo je do ruba propasti ovaj nekada uzoran agrarni kolektiv. Po saznawima “Dnevnika”, pregovori s “Matijevi}em” u{li su u zavr{nu fazu i o~ekuje se da preuzimawe ja{atomi}kog preduze}a bude okon~ano za 10-15 dana.

Direktor poqoprivrednog dobra “Zlatica” Miodrag Bogunovi} potvrdio je za medije da su radwe oko ove transakcije otpo~ele. “Zlatica”, ina~e, posluje u sastavu kompanije “Matijevi}” i poma`e radnicima “Ratara”, kojima su nedavno ispla}ene i dve zaostale zarade.

Ja{a Tomi}, centar sela

– Pomo} je iskqu~ivo stru~na. Zajedno ubiremo preostale jesewe industrijske kulture.

Radimo i na prihvatawu standarda radne i tehnolo{ke discipline koji va`e za sve ravnopravne ~lanove kompanije „Matijevi}“. Du`an sam da na-

glasim da ovde nije re~ o pripajawu „Ratara“ „Zlatici“, nego o wegovom osposobqavawu da u kompaniju „Matijevi}“ u|e kao i svako drugo imawe u sistemu – u formi akcionarskog dru{tva – izjavio je Bogunovi}.

Zaposleni u “Rataru” nadaju se da }e novosadski gazda odagnati wihove zebwe kada je u pitawu daqa sudbina preduze}a koja je, s “Batas internacionalom”, bila zaista neizvesna. Pogotovo {to se zvani~no i ne zna ko zapravo stoji iza ve}inskog vlasnika.

Ali, sve indicije ukazuju na generalnog direktora beogradskog “Univerzal holdinga” Du{ana Stupara, {to on, dodu{e, nikada otvoreno nije potvrdio. Posle istra`ivawa koje je sproveo “Dnevnik”, do{li smo do podataka da je, kako se navodi na sajtu Agencije za privredne registre, ve}inski vlasnik “Batas internacionala”, s 90 odsto akcija, firma “Askalon farm”. Weno sedi{te je na adresi “Univerzal holdinga” u Beogradu, a direktor “Askalon farma” je Mila{in Pavlovi}, specijalni savetnik Du{ana Stupara. A stoprocentni vlasnik “Askalon farma” je “Kumpenento holding” s Kipra. @. Balaban

[TA ]E RE[ITI SINDIKAT „STANA“

BAZA PODATAKA MATI^NIH KWIGA BLI@A GRA\ANIMA

U ponedeqak odluka o {trajku Odbor sindikata JKP „Stan“ u ponedeqak }e odlu~iti da li }e zakazati {trajk. Ukoliko se na to re{i bi}e uveden minimum procesa rada, a to zna~i da }e se raditi samo hitne intervencije. Predstavnici sindikata i poslovodstvo preduze}a sastali su se prekju~e, ali umesto razgovora o prevazila`ewu finansijske krize razgovaralo se o socijalnom programu i otpu{tawu radnika. Grad kao osniva~ „Stana“ odredio je oko 120 miliona dinara iz buxeta za

120 radnika tehnolo{kog vi{ka. Sindikat se ne sla`e da se otpu{tawem radne snage re{avaju problemi ve} zahteva da Grad za{titi svoje preduze}e . „Stan“ odr`ava preko 90 odsto stambenih i poslovnih zgrada u Novom Sadu, ali ih u gradskim poslovima na `alost Grad zaobilazi. Firma, naime, ne mo`e da u~estvuje na tenderima zbog nepla}enih poreza i doprinosa od ranije, a Grad ne}e da u tom delu odre{i kesu.

Z. D.

Novosadska subota13.novembar2010.

Po izvod u mesnu kancelariju

Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu uru~ilo je kvalifikovane elektronske sertifikate mati~arima i wihovim zamenicima za kori{}ewe centralne baze podataka mati~nih kwiga u svim mesnim kancelarijama na podru~ju Novog Sada. Gra|ani sa prebivali{tem na te-

ritoriji grada mo}i }e da dobiju izvode iz mati~nih kwiga u svojim mesnim kancelarijama, ukoliko su ro|eni u mestima koja se nalaze u centralnoj bazi podataka. U planu je da se u narednom periodu mesne kancelarije sa podru~ja Novog Sada postepeno umre`e u centralnu bazu podataka. B. M.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ogu}nost da zaposleni u „Stanu“ stupe u {trajk ne bi trebalo da zabrine Novosa|ane. Tako je bilo do sada, jer nije prvi put da radnici ovog gradskog preduze}a {trajkom re{avaju probleme. Bilo je {trajka pre pola godine, ali i znatno ranije.

Ko se se}a vremena kada je firmu vodio kadar iz SPO Andrija Zavaro{ zna da je {trajk radnicima „Stana“ poznata mera radni~ke borbe. U to vreme pre deceniju i vi{e majstori nisu imali ~ime da rade, nedostajao je alat i repromaterijal. Sada je razlog prezadu`enost preduze}a i nedostatak sluha gradskih vlasti da

im pomogne davawem gradskih poslova. ^ini se da se razlozi za {trajk dodiruju. U vreme Zavaro{a nije bilo novca za osnovnu delatnost preduze}a, a od pre godinu- dve „Stan“ mu~e dugovi. I u jednom i u drugom slu~aju Grad kao osniva~ firme nije se pokazao kao dobar doma}in svog preduze}a. „Stanu“ je ra~un blokiran, a Grad bi mogao da usko~i i pokrije minus. Umesto toga nudi otpremnine za tehnolo{ki vi{ak. U me|uvremenu je broj zaposlenih vi{e nego udvostru~en, 2004. godine je bilo 170 zaposlenih, a sada na platnom spisku je 430 radnika.

Z. Deli}

DANAS U KIC „MLADOST“ OD 9 DO 13 ^ASOVA

Besplatan pregled zdravqa Futo`ana

Novosadski Dom zdravqa danas nastavqa kampawu „Otvorena vrata Doma zdravqa“ , a ona }e biti organizovana u KIC Mladost, Cara Lazara 42 u Futogu. Tog dana gra|ani }e mo}i od 9 do 13 sati besplatno da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izme-

re krvni pritisak, urade EKG monitoring, pregledaju mlade`e, provere kapacitet plu}a i gustinu kostiju i konsultuju se sa timovima lekar-sestra.

Akcija je do sada organizovana 44 puta, a do sada je svoje zdravstveno stawe proverilo 13.925 gra|ana.

Q. Na.

O prekograni~noj saradwi “Uloga lokalnih vlasti u prekograni~noj saradwi” tema je regionalne radionice koja }e se odr`ati u ponedeqak 15. novembra u 9 ~asova, u sali Hotela „Vojvodina“. U~estvova}e predstavnici lokalnih vlasti i nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije. Lokalna radionica se organizuje u okviru projekta “Susedstvo – afirmacija multikulturalizma i saradwe na lokalnom nivou u zemqama zapadnog Balkana”, koji zajedni~ki realizuju Centar za regionalizam, Helsin{ki parlament gra|ana iz Bawa Luke i NVO „Homo“ iz Pule.

I. D.

V REMEPLOV

Jo-jo na ~ajanki Dobrotvorno dru{tvo „Kora hleba“ i „De~je obdani{te“ 13. novembra 1932. priredila su u hotelu „Sloboda“, na glavnom gradskom trgu, veliku ~ajanku, kako su nazivane popodnevne zabave. Na ~ajanki su se odvijala dva programa, za decu i za odrasle, a jedna ta~ka, vremenski najdu`a, bila je zajedni~ka za sve. Bilo je to nadmetawe igra~a jo - joa.

Ova igra je preko no}i postala popularna u Evropi. Takmi~ari su bili razvrstani u tri kategorije: deca, sredwo{kolci i stariji. Svako od wih je za prst vezivao gumenu vrpcu, za koju je bi-

la zaka~ena loptica. Ona je udarana dlanom i uvek se vra}ala onom koji je udarao...sve dok neko ne pogre{i. Posle ~etrdesetak godina jo - jo se iznenada ponovo pojavio i jedno leto bio igran na sve strane.

N. C.

SINO] OTVOREN TRE]I ME\UNARODNI JESEWI SAJAM VINA

Bo`anski nektar Srbije i okru`ewa Vrlo brzo nakon “Vinskog lavirinta” u lagumima Petrovaradinske tvr|ave, Novosa|ani su dobili novu priliku da na jednom mestu degustiraju odli~na vina na{ih i proizvo|a~a iz zamaqa u okru`ewu. U Auli Master centara Novosadskog sajma ju~e je otvorena dvednevna vinska svetkovina - Me|unarodni jesewi sajam vina “Winexpo 10”, u organizaciji Agencije za usluge, reklame i propagande “M&M famous”. ^ast da otvori ovaj vinski hepening, tre}i po redu, pripala je glumcu Bogdanu Dikli}u, ~ije ime je dr`ano u tajnosti do samog po~etka sve~ane ceremonije.

Blizu 30 vinarija, 25 iz Srbije i nekoliko iz Slovenije i Makedonije predstavilo je svoje proizvode u ambijentu dostojnom jedne takve manifestacije. Osim vina, izlo`ene su i ekskluzivne

Pe{a~ewe do Starih Ledinaca Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar“ sutra organizuje pe{a~ewe od Beo~in Sela preko Zmajevca do Starih Ledinaca. Staza je duga~ka oko 15 kilometara. Polazak je u 8.20 sati sa Autobuske stanice linijom 78.

I. S.

Foto: B. Lu~i}

~okoladne bombone i jaka pi}a.

Organizator se pobrinuo da i

ove godine qubiteqima bo`anskog pi}a pru`i gastronomski

ugo|aj. Kako se sla`u vina sa specijalitetima italijanske, indone`anske i doma}e kuhiwe, tako|e }e imati priliku da provere svi oni koji do|u jo{ danas na “Winexpo 10”.

Za razliku od prethodna dva sajma, ove godine su organizovana i predavawa mladih enologa iz Srbije i Slovenije. Dva su ju~e odr`ana, a preostala tri }e danas. U 16.30 sati na programu je predavawe “Vina u turisti~koj ponudi Srbije” Marka Petrovi}a, u 17.15 ~asova o Merkaptaniju i wihovom poreklu govori}e enolog Mladen Dragojlovi}, a slovena~ki enolog Uro{ Bol~ina odr`a}e u 18.15 sati predavawe o “Vinu bez SO2”. Ulaznica, koja ukqu~uje degustaciju vina i hrane, katalog izlaga~a i vinsku ~a{u, ko{ta 500 dinara.

Z. Ml.

Kad male ruke recikliraju Manifestacija „EKO 10“ posve}ena promociji ekologije i starih zanata po~ela je na Spensu i traja}e do nedeqe, 14. novembra.

Pored izlo`be sitnih `ivotiwa i starih zanata gde posetioci na licu mesta mogu da pogledaju kako se pletu korpe od pru}a, ili kako se radi na razboju za tkawe, JKP „^isto}a“ i firma „Grintek“ organizovale su ekolo{ke radionice za |ake osnovnih {kola sa podru~ja Novog Sada, na kojima {kolarci u~e o va`nosti za{tite `ivotne sredine i recikla`e. Manifestaciju „EKO -10“ po prvi put je organizovao SPC „Vojvodina“. Kako najavquju iz ovog preduze}a, u narednom pe-

Foto: S. [u{wevi}

M

Jedino radnici beru brigu?

riodu na Spensu mo`emo o~ekivati vi{e novih festivalskih manifestacija ~iji }e

glavni organizator tako|e biti SPC „Vojvodina“.

I. S.

8

subota13.novembar2010.

JU^E U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI JAVNI ^AS FILANTROPIJE

Zaboravqena lepota davawa U okviru kampawe “Sitni{ nije sitnica – mala pomo} puno srce” Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF), ju~e je u Karlova~koj gimnaziji odr`an javni ~as na kom su |aci i profesori imali priliku da se upoznaju sa pomalo zaboravqenim pojmom filantropije, odnosno individualnim davawem i donirawem za op{te dobro. Osim toga, mogli su da saznaju kako da se ukqu~e u neke inicijative za op{te dobro, da to mogu da ~ine svakog dana i da ne moraju da se daju samo pare i samo velike svote, nego i neke druge stvari.

- Pro{le godine smo obavili istra`ivawe i rezultate iskoristili za postavqawe kampawe “Sitni{ nije sitnica - mala pomo} puno srce” – ka`e menaxer programa filantropije Balkanskog fonada za lokalne inicijative Ksenija Graovac. Istra`ivawe je pokazalo da je kultura davawa uru{ena u Sr-

biji. U velikoj meri su gra|ani istakli da nemaju poverewa u to {ta se de{ava sa parama koje daju, da ne znaju gde bi sve mogli da doniraju, da nisu sigurni koji su mehanizmi za to i u velikom procentu su rekli da bi dali, ali da moraju da povrate poverewe. Zato je na{a kampawa u prvom planu usmerena na podizawe svesti o zna~aju davawa za op{te dobro, na podse}awe na ideju zadu`binarstva i filantropije u Srbiji u pro{losti, kao i na to {ta se danas na tom poqu doga|a.

Tokom kampawe, prikupqa}e se novac za Fondaciju “Mese~ina” iz Subotice koja jednom godi{we daje donacije za klubove za decu iz porodica sa vi{estrukim problemima. Nakon Karlova~ke gimnazije, javni ~asovi }e biti odr`ani u Ni{u, Subotivci, Pan~evu, Beogradu, a mo`da i u nekim drugim gradovima.

Z. Milosavqevi}

„NOVOSADSKI YEZ FESTIVAL” OD 18. DO 20. NOVEMBRA

Yezeri sveta u SNP-u "Novosadski xez festival", dvanaesti po redu, bi}e odr`an u Velikoj dvorani Srpskog narodnog pozori{ta od 18. do 20 novembra, a publici }e se predstaviti jedanaest ansambala xez muzike. Festival }e u 20 ~asova otvoriti ~uveni vibrafonista David Fridman sa svojim triom, zatim }e nastupiti kvartet Skota Hamiltona, grupa Ronija Volasa i kvartet saksofoniste Abrahama Burtona, najavila je na ju~era{woj konferenciji urednica programa Vesna Ka}anski. Drugog dana program }e po~eti nastupom pra{kog benda Milana Svobode, potom sledi koncert Matilde Leko, nastup saksofoniste Krisa Potersa i za kraj ve~eri predstavi}e se sastav “Xez eks Tempore”. Posledweg dana Festivala, u Velikoj dvorani SNP-a prvo }e nastupiti kvartet pijaniste \ovanija Guidija, potom }e svi-

rati kvintet bubwara Hauarda Kurtisa i na kraju publiku o~ekuje pijanista Edi Palmieri sa svojim latino xez bendom.

Tokom Festivala bi}e odr`an i niz prate}ih programa, poput projekcije filmova Ilije Malina i izlo`be xez karikature Kristijana Topana, a ~lan Saveta festivala Fedor Ru{kuc najavio je svoj projekat “Tribute to Monk”, koji }e biti predstavqen 16. novembra u 21 ~as u "Studiju M". Tako|e, ve} tradicionalno, svake ve~eri }e se u “Tremi” svirati xez do jutarwih ~asova.

Pojedina~ne ulaznice ko{taju 800 dinara, dok komplet karata iznosi 2.000 dinara.

Ulaznice se mogu kupiti na blagajni Srpskog narodnog pozori{ta, kao i u ekspoziturama OTP banke, koja je pokroviteq "Novosadskog xez festivala".

I. D.

DANAS U SOKOLSKOM DOMU U KARLOVCIMA

Izlo`ba prelepih ven~anica

Izlo`ba ven~anica, oslikanih i izra|enih od svile i ~ipke, ukra{enih biserima i perjem bi}e odr`ana danas u 18 sati u Sokolskom domu u Sremskim Karlovcima. Osim 11 ven~anica Bose Kadi}, posetioci }e imati priliku da vide i balske haqine, koje je tako|e ona izradila.

Istovremeno }e biti odr`ana i promocija magnetnog nakita “Energetiks velnes”, te izlo`ba ru~nih radova ~lanica istoimene sekcije OKUD-a "Brankovo kolo". U nastavku }e folklorna i sekcija xez baleta “Brankovog kola” izvesti kulturno-umetni~ki program.

Z. Ml.

„Golicavi car” pred publikom Predstava "Golicavi car" rediteqa Bogdana Jankovi}a, bi}e izvedena danas u 17 ~asova u pozori{tu "Vesela korwa~a". Igra}e Strahiwa Bojovi} i Ru`ica Radman. Karte se mogu rezervisati pozivom na telefon 66 – 13 – 328. Cena karata je 200 dinara.

I. D.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

KOLIKO SU SAVESNI VLASNICI KU^I]A

Na keju kante za pse}e „mine”

Foto: A. Erski

Pre dva meseca, preduzeti su prvi koraci u re{avawu problema pse}eg izmeta na trotoarima i gradskim ulicama, pa su tako na keju, pored korpi za sme}e, postavqene i specijalne kante za odlagawe pse}eg izmeta. Me|utim, izmet se i daqe mo`e videti na ulicama i travwacima. To ukazuje da je najve}i problem taj kako probuditi svest kod gra|ana da da po~iste za svojim mezimcima. Ima i onih kulturnih sugra|ana, koji za svojim ku~i}ima sklone izmet. Za pra`wewe tih specijalizovanih korpi zadu`ena je "^isto}a", a {efica marketing slu`be u tom preduze}u Milica Vlaisavqevi} ka`e da na svu sre}u korpe nisu rasturene.

- Kanta koja je iznutra oblo`ena, ima otvor za kese koje su crne boje. Kada se kesa iskoristi ubacuje se nazad u kantu.

Ina~e, mi ne analiziramo koliko se dnevno tro{i kesa, ali je primetno da se sve vi{e gra|ana navikava na novine, koje odavno postoje u svetu – navodi Vlaisavqevi}eva.

I za ovaj deo komunalnog reda pobrinu}e se Komunalna policija, ali ipak je bitno je to da vlasnici ku}nih qubimaca shvate da je pse}i izmet pun razli~itih {tetnih materija, a ~esto je i bakteriolo{ki neispravan. Ve}ina vlasnika pu{ta pse da svoje fiziolo{ke potrebe obavqaju u pesku i travi, a da pri tom ne razmi{qaju da se tamo igraju deca .

Q. Na.

MADA „^ISTO]INA” INVESTICIJA U ULICI MODENE MO@E DA PROGUTA SILAN OTPAD

Kafeyije ne zarezuju podzemne kontejnere

Paralelno s renovirawem centra i "^isto}a" je pre mesec i po dana u Ulici Modene postavila podzemne kontejnere za odlagawe sme}a. Odmah po postavqawu radnici tog preduze}a su ~ak dva puta vlasnicima restorana i kafi}a u u`em centru grada delili letke kojima su ih obave{tavali da bi sme}e trebalo iskqu~ivo da odla`u u podzemne kontejnere kako bi grad izgledao urednije i ~istije. Me|utim, da mnogi ne mare za ~isto}u centra grada govori i slika na{eg fotoreportera Radivoja Haxi}a. Pojedini nemarni sugra|ani sme}e ostavqaju izvan kontejnera, {to svakako ru`i grad, a ujedno se zaprqaju i novi kontejneri. Rukovodilac marketing slu`be u "^isto}i" Milica Vlaisavqevi} rekla je ju~e za "Dnevnik" da su po sadr`aju ba~enog sme}a, uo~ili da uglavnom ugostiteqi i vlasnici lokala ostavqaju |ubre van kontejnera.

- Najvi{e u tim wihovim kesama ima raspadnute hrane, kao i ba~enog jestivog uqa od kojeg na trotoaru i kontejnerima ostaju fleke, a one se te{ko skidaju. Bacaju testo, i razbije-

ne ~a{e i fla{e – predo~ava Vlaisavqevi}eva.

Isti~e da se ~esto ostavqaju i kartonske kutuje, kao i sme}e u kesama ve}eg gabarita, koje bi tako|e mogle da pro|u kroz prolaz kontejnera.

Na `alost, ^isto}a u ovakvim situacijama ne mo`e nikoga da kazni, a sagovornica se nada da se ovakve stvari vi{e ne}e

Foto: R. Hayi}

Radnici „^isto}e” dva puta su vlasnicima restorana i kafi}a u u`em centru delili letke i obave{tavali ih da bi sme}e trebalo iskqu~ivo da odla`u u podzemne kontejnere de{avati, posebno sada kada se pokavila komunalna policija.

- U podzemnom delu kontejnera nalazi se nepropusna vre}a, dok se na povr{ini nalazi spoqno ku}i{te sa otvorom za

^ITAOCI PI[U SMS

ubacivawe sme}a. U jedan podzemni kontejner staje sme}a koliko i u ~etiri klasi~na kontejnera, ili u ~etrdeset klasi~nih kanti za sme}e koje se koriste u individualnom tipu stanovawa. To zna~i da kontejneri

nikada nisu prepuni, ve} je sme}e izvan wih zbog nemarnosti gra|ana – navodi Milica Vlaisavqevi}.

Prema wenim re~ima, otvor za ubacivawe sme}a na podzemnim kontejnerima je 36, te je veoma va`no da gra|ani, a naro~ito vlasnici i zaposleni u poslovnim objektima vode ra~una o tome da kabaste kartonske kutije i sli~an ambala`ni otpad bude savijen tako da mo`e biti odlo`en u podzemne kontejnere.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Loto lutrija Igram loto 30-tak godina sa lo{om sre}om, ali bar ima{ neku varqivu nadu u ovim {ugavim vremenima. Nabodem pre tri meseca pet pogotka (preko 9.000), super. Pa odnesem tiket (preko puta SUP -a) i ~ujem da sam dobio 3.300 dinara ali da do|em za pola sata jer nemaju gotovine. Odem daqe i kod @elezni~ke stanice probam opet i teta mi isplati 9.900 dinara. Danas isto uradim kod Narodnog bioskopa i „Putnika“ i ~ujem da imam jednu trojku, 40 dinara. Dobro, nadamo se i daqe i tu uplatim istu kombinaciju ( 30 godina istu) i usput upi{em brojeve i ku}i proverim kad ono, dve trojke, zna~i surovo sam opqa~kan za 40 din. Ostavio sam u kafani mnogo hiqada ali je bilo lepo i nije mi `ao, ali sitno kraduckawe me nervira! Pitam se za{to se za male dobitke ne daje ra~un-priznanica?

064/4210... *** Obra}am se SMS-u i ho}u da ka`em da smo moja generacija 50 i neke i ja u Evropi odavno i jo{ smo neki bez smetwe tamo, a sa smetwom ovde.

Neka na{i kompetentni „poprave“ vrata (raskvarena) kroz koja smo nekada u{li u svet, pa }emo vrlo brzo biti prepoznati bez da nas oni predstavqaju.

A ta svoja vrata neka ka{iraju,

ionako ih ne}e napraviti jer su nenapravqiva.

060/0227... *** Kakva bre Komunalna policija? Koji su mogli {ta im se ho}e mo}i }e i daqe, telefonski poziv gde treba }e re{avati stvari, a sirotiwa }e pla}ati kao i uvek, be`a}e sa pijaca itd.

Ma ne brine mene to, ni{ta se

*** Ho}emo i mi nekoliko novih stabala po{to su se neka osu{ila jo{ pre dve godine. Stanari Bulevara cara Lazara od broja 25 do 35. Hvala.

062/1824... *** Novosadski glavni trg i dunavsko {etali{te zaslu`uju druge vrste i forme drve}a. Ku-

tu promeniti ne}e, bogati i bahati }e i daqe da se kupaju u |akuziju, a mi radnici, srpska sirotiwa, za mehuri}e u kadi mo`emo i daqe da prdimo u istoj i da {akom ma{emo stisnutih zuba. Xaba!

064/2820...

glasti oblici su za uzane ulice i seoske {orove, to bi projektanti trebalo da imaju na umu.

063/514... *** Za Salaj~anina 065/5206... Vi ba{ niste shvatili moju poruku, pa bih volela da je jo{ jednom

pro~itate. Nikad nisam bila ni za Maju, a jo{ mawe za wene istomi{qenike. Novosa|anka ro|ena na Podbari.

063/7606... *** Pitamo direktora domova zdravqa za{to nema nijednog gastroenterologa. Treba da se bolest razvije pa da pacijent dobije uput za polikliniku. Za{to se takvom politikom pqa~ka Fond? ^ekawa od dva meseca u specijalisti~koj, a posle podne ne rade. Nije li to skupo re{ewe? Za fond i za pacijente.

064/2859... *** Nepokolebqivo na braniku N.S.P.-a! Uprkos protivqewu Francuza svih uzrasta, wihov predsednik Nikola Sarkozi potpisao zakon o penzijama! @iveli!

064/0400... *** Da li gradona~elnik mo`e malo da pro{eta Ulicom Sime Matavuqa? [ta je sa obe}anom kanalizacijom do zime, sa asvaltirawem? Do|ite i vi iz novina, snimite, objavite!

065/5037... *** Pomalo me ~udi neinventivnost "doma}ih biznismena" oko {tancovawa majica tipa: OPROSTITE..., IZVINITE..., GDE MI BI PAMET..., i sl, pa su trgovci zakqu~ili da oprost ovde nema neku pro|u, ili ja nemam uvid u aktuelna va{arska de{avawa?

064/4615...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

subota13.novembar2010.

NA SPENSU PO^ELI RADOVI, SILNE GODINE ^EKAWA ODLAZE U PRO[LOST

DANAS U MERKATORU

Leto donosi otvoreni bazen

Ministarka sporta i omladine Sne`ana Samarxi}-Markovi} i gradona~elnik Igor Pavli~i} ju~e su zvani~no otvorili radove na izgradwi otvore-

Usred mete

nog bazena na Spensu. Bazen }e ko{tati 130 miliona dinara od kojih jednu polovinu daje Ministarstvo a drugu Grad, osnovni radovi treba da budu zavr{eni u roku od 75 dana a bazen bi trebalo da bude spreman do po~etka naredne kupali{ne sezone. Ina~e, izgradwa bazena prvobitno je po~ela jo{ pre 22 godine, ali se onda i stalo.

Besplatna provera {e}era u krvi Dru{tvo za borbu protiv {e}erne bolesti grada Novog Sada, povodom obele`avawa Svetskog dana borbe protiv dijabetesa danas }e od 11 do 20 ~asova u Merkatoru na prvom spratu obele`iti i 45 godina

- Novi Sad je postao ogroman grad i potpuno je neprihvatqivo da ovoliki broj gra|ana i sportista na raspolagawu ima samo jedan otvoreni bazen – kazala je ministarka Samarxi}Markovi} i objasnila da pripreme za (novi) po~etak radova traju ve} godinu dana. Novac koji je obezbedilo Ministarstvo za sport i omladinu bi}e upotrebqen za ~i{}ewe i revitalizaciju postoje}e betonske konstrukcije i postavqawe bazenske tehnike, dok }e Grad biti zadu`en za ure|ewe platoa oko bazena.

Gradona~elnik Pavli~i} rekao je da je prema planu bazenskog kompleksa predvi|ena i izgradwa pravog olimpijskog bazena (po{to postoje}i nema potrebnu {irinu), i bazena sa skakaonicama, dok postoji ideja da bazen bude pokriven demonta`nom kupolom kako bi s zatvorenim bazenima ~inio jedinstven kompleks. Me|utim, trenutno je u fokusu zavr{etak postoje}eg bazena.

I. Sabado{

Ministarka Sne`ana Samarxi}-Markovi} posetila je ju~e i streli{te na Spensu gde treniraju ~lanovi Streqa~ke dru`ine "Novi Sad 1790". Ministarka se oprobala u ga|awu vazdu{nom pu{kom, i iz prve "ubola" u crne krugove.

Foto: N. Stojanovi}

Ministarka sporta i omladine Sne`ana Samaryi}-Markovi} i gradona~elnik Igor Pavli~i} otvorili gradwu bazena, koji }e ko{tati 130 miliona dinara.

Jednu polovinu daje Ministarstvo, drugu Grad

9

postojawa najstarijeg dru{tva u Evropi, Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti grada Novog Sada. Tim povodom sugra|ani }e mo}i besplatno da provere svoje zdravstveno stawe.

Q. Na.

AKCIJA DOMA ZDRAVQA

Masovnim pregledom protiv dijabetesa Povodom Svetskog dana obolelih od {e}erne bolesti, skoro 400 qudi proverilo je nivo {e}era u krvi na ju~era{woj akciji koju je sproveo Dom zdravqa "Novi Sad". Akcija je organizovana ispred ambulante na Limanu, "Jovan Jovanovi} Zmaj", Zmaj Ogwena Vuka 19, na Novom nasequ i u Rumena~koj. Od 378 gra|ana koji su proverili nivo {e}era u krvi, veliki broj Novosa-

|ana imao je povi{ene vrednosti {e}era u krvi.

U ponedeqak se akcija nastavqa, jer }e u svim objektima lekari Slu`be op{te medicine od 7 do 20 ~asova razgovarati sa gra|anima o dijabetesu, davati im savete o ovoj bolesti, svi zainteresovani }e biti anketirani i bi}e im izra~unat rizik za oboqewe od dijabetesa.

Q. Na.

DOK NOVI ZAKON PUNI TROTOARE PIKAVCIMA

Uli~ne pepeqare na dugom {tapu Tek je protekao drugi dan od primene rigoroznog Zakona o zabrani pu{ewa u zatvorenom prostoru, a pu{a~i su uo~ili da wegov `ivot i nije tako studiozno ura|en. Po{to je duvanski dim proteran iz kancelarija, zavisnici od nikotina izlaze na ulicu da zapale cigaretu, a tu ih vreba nova opasnost. Naravno, zakon nije

predvideo postavqawe dodatnih velikih pepeqara du` ulica, te se po trotoarima sada mogu videti gomile pikavaca, {to svakako predstava dodatan posao za "^isto}u". Tako|e, zabraweno je i bacawe pikavaca po ulici, a i za ovo su predvi|ene kazne, kao i za pu{ewe. U Novom Sadu, sem ispred Merkatora i Spensa, nema veli-

kih pepeqara. Kada i da li }e one uop{te biti postavqene? Na~elnik svih gradskih inspekcija @eqko Radulovi}, slo`io se s tim da u gradu nema pepeqara, ali je rekao da }e Gradska uprava za komunalne delatnosti napraviti elaborat o tome.

- Kada se napravi elaborat on mora da ide na usvajawe, ukoliko „PARKING SERVIS” PLANIRA NOVE INVESTICIJE

Dogodine novi pauk

Foto: S. [u{wevi}

POMO] SPS-a DECI OMETENOJ U RAZVOJU

Veterni~kom domu nove struwa~e Dom za decu ometenu u razvoju u Veterniku dobio je ju~e deset struwa~a u okviru humanitarne akcije koju je inicirao Gradski odbor Socijalisti~ke partije Srbije, a u delo sprovela omladina ove stranke.

- Struwa~e su namewene odeqewima na kojima su sme{tena deca te`e i te{ko ometena u razvoju. Priroda wihove bolesti je takva da uglavnom borave na podu, tako da }e

nam ove struwa~e biti izuzetno korisne naro~ito sad kad idemo u susret zimi - ka`e direktor Veterni~kog doma dr Dragan Milo{evi}.

Veterni~ki dom broji 580 {ti}enika od kojih je 240 onih sa najte`im oboqewima, ka`u iz omladinskog odbora socijalista. Ciq akcije je `eqa da se upravo ovoj deci kao i zaposlenima koji rade sa wima olak{a boravak i rad u ovoj ustanovi.

J. Z.

U PONEDEQAK U KLUBU JEVREJSKE OP[TINE

Predstavqawe romana „Zatvorenik”

Roman "Zatvorenik" autora Ivana Jovi}a, koji je iza{ao ove godine u izdawu "Stilos arta", bi}e predstavqen u ponedeqak, u 18 ~asova, u Klubu Jevrejske op{tine, Jevrejska 11, na prvom

spratu. Pored autora u~estvuju rabin Isak Asiel i kwi`evni kriti~ar, dekan U~iteqskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovanovi}.

A. V.

"Parking servis" namerava da idu}e godine kupi jo{ jedno pauk vozilo, s kojim bi u ovom preduze}u raspolagali sa {est paukova, {to je, prema re~ima portparola ovog preduze}a Radovana Jekni}a, optimalan broj neophodan za wihov rad u sada{wim uslovima.

Navode}i ovogodi{wa ve}a ulagawa "Parking servisa", Jekni} je podsetio na nabavku info displeje pomo}u kojih se voza~i obave{tavaju koliko slobodnih parking mesta ima na parkirali{tima kod Srpskog narodnog pozori{ta i na Trgu galerija. Pored toga, za potrebe Zimske slu`be kupqen je traktor sa prikqu~nim ma{inama, a nabavqeni su i stubi}i za za{titu pe{a~kih zona koji su postavqeni {irom grada. Tako|e, izgra|eno je i nekoliko parkinga za bicikle sa video nadzorom.

B. M.

Foto: R. Hayi}

bude usvojen, unosi se u gradsku odluku i nakon toga ta odluka mora da se po{tuje – obja{wava Radulovi}.

Dok se to ne dogodi, pu{a~ima, koji `ele da sa~uvaj novac u xepu preostaje da se suzdr`avaju i pu{ewa na ulici ili eventualno sa sobom da nose malu pepeqaru.

Q. Na.

Oti{ao kiosk Radnici JKP "Stan" ju~e su uklonila kiosk firme "Doka" na po~etku Ulice Modene. Kiosk nije imao dozvolu za zauze}e javne povr{ine i jo{ pro{le sedmice gradska Uprava za inspek-

GO SPO O ODNOSU DR@AVE PREMA BEOGRADU I NOVOM SADU

Vlada nejednakih ar{ina

Gradski odbor SPO-a ju~e je saop{tio da pozdravqa ~iwenicu da je Beograd, uz saglasnost Vlade, preuzeo osniva~ka prava nad „PKB”-om, Zoolo{kim vrtom, „EDB - Javno osvetqewe” i „EDB izgradwa” i podsetio da Novom Sadu, ni nakon godinu dana, iz Vlade nije odgovoreno na inicijativu da DP „Novi Sad – Gas” postane gradsko javno preduze}e. U novembru pro{le godine, predsednici svih odborni~kih grupa Skup{tine grada, sem DSS-a, potpisali su peticiju da DP “Novi Sad–Gas” pre|e u gradske ruke, ali do danas nije stigao nikakav odgovor iz republi~ke vlade, dok je privatizacija ovog distributera gasa privremeno obustavqena.

Iz GO SPO-a ukazuju da Vladina podr{ka Beogradu najboqe go-

vori o nejednakom tretmanu koji Novi Sad ima u odnosu na glavni grad Republike i napomiwu da je evidentno da centralna vlast ima daleko mawe razumevawa za probleme i potrebe gra|ana koji `ive van prestonice. Kao primer za takvu tvrdwu upravo se navodi slu~aj gde se “glas celokupne politi~ke scene Novog Sada veoma slabo ~uje u Beogradu”, a u vezi sa preuzimawem DP „Novi Sad–Gas”.

U saop{tewu se navodi da se novosadski SPO ne}e pomiriti sa ignorisawem Novog Sada od strane dr`ave i da }e istrajati u nastojawima da se DP „Novi Sad – Gas” vrati Novom Sadu, ali i da to bude slu~aj i sa TE-TO „Novi Sad”, koja je gra|ena za potrebe grejawa Novosa|ana, a kojom se sada upravqa iz Beograda.

S. K.

NA BULEVARU OSLOBO\EWA 82

Nova poslovnica Telekoma Srbije Nova poslovnica Telekoma Srbije otvorena je ju~e na Bulevaru Oslobo|ewa 82 uz predstavqawe novog koncepta objediwene ponude mobilne i fiksne telefonije, kao i multimedijalnih servisa.

- ^itava prostorija ra|ena je po principu {ou ruma, gde korisnici mogu da se upoznaju sa svim novinama koje odmah mogu i isprobati - rekla je direktor Sektora za prodaju rezidencijalnim korisnicima Telekom Srbije Natalija Jergi}.

Predstavqene su i nove usluge, HD televizija i Android telefon uz novu aplikaciju provere i nadoplate ra~una, a u narednih 30 dana u ovoj poslovnici omogu}avaju i uslugu besplatnog mobilnog pristupa internetu.

A. L.

cijske poslove izdala je re{ewe o izvr{ewu, saznali smo u gradskim inspekcijama. Po{to vlasnik nije postupio po inspekcijskom nalogu anga`ovan je JKP "Stan" da to u~ini.

Z. D. KONCERT U „STUDIJU M”

Humanitarni „Osmeh”

Humanitarni koncert za pomo} deci oboleloj od cisti~ne fibroze, pod nazivom „Osmeh“, odr`a}e se u ponedeqak 15. novembra u "Studiju M" Radio Novog Sada, u Ulici Igwata Pavlasa 3.

Koncert }e po~eti u 20 ~asova, a nastupa}e grupe "Amajlija" i "Apsolutno romanti~no".

Ulaznice se mogu kupiti na blagajni "Studija M" sutra i u ponedeqak od 17 do 20 ~asova.

J. D.

Godi{wica partizanskih divizija Sekcije [este li~ke proleterske divizije, Sedme banijske udarne divizije i Osme korduna{ke udarne divizije odr`a}e u subotu 20. novembra sve~anost povodom 68. godi{wice wihovog formirawa.

Program po~iwe u 10:30 sati u Klubu boraca, u Zmaj Jovinoj 3/I. Posetioce o~ekuje prigodan umetni~ki program, pra}en brojnim pozdravnim govorima i evocirawem uspomena na istorijski put divizija.

J. D.

Promocija yezera Xez kvintet "Panonija proxekt" promovisa}e svoj kompakt disk "The Bridge" u sredu 17. novembra u 12 ~asova, u gorwem holu "Studija M" Radio Novog Sada. Iste ve~eri od 20 ~asova bend }e izvesti numere sa CD-a u sklopu "Novosadskog xez festivala".

J. D.

subota13.novembar2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Legenda o ~uvarima“ (11 i 17), „Slatki{ i ubica“ (18.30), „@ena sa slomqenim nosom“ (20), „Neke druge pri~e“ (21.45) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Pla}enici“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“: „Boemi“ (20), Scena „Pera Dobrinovi}“: „Brod za lutke“ (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: „An|eoska bajka“ (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“, tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP „Fru{ka gora“ – „Dodirom kroz pro{lost“ (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Aleksandra Lov~evi}, Aleksandra Lu~i}, Sawa Alvirovi} - Juri~evi}, Andrijana @igi}, Ivana Frut i Jelena Kosanovi} iz Novog Sada, Daliborka Mili} iz Ka}a, Violeta Martinovi} iz Novog Be~eja i Marija ]ur~in iz Zrewanina, DE^AKE: Mirjana An|eli}, Tatjana Jakovqevi}, Sla|ana Marjanovi}, Aleksandra Jovanovi} i Andrea Pinoti} iz Novog Sada, Sawa Stojanov iz Ba~ke Palanke, Suzana Mijajlovi} iz @abqa, Mirjana Bo`i} iz Petrovaradina, Jadranka Senkovi} iz Beo~ina, Tatjana Stoilkovi} iz Oxaka i Radmila \uki} iz Temerina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ilona Imrea Nemet–Ki{ (1922) u 11.15 ~asova (urna), Ferenc Ferenca Fi{te{ (1942) u 12 i Nada Pere Markovi} (1950) u 12.45 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

10

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK NEDEQU DANA POSLE INCIDENTA U O[ „DOSITEJ OBRADOVI]” U IRIGU

Na Nastavni~kom ve}u o kaznama ni re~ IRIG: Povodom incidenta koji se dogodio pro{log ~etvrtka u O[ „Dositej Obradovi}” u Irigu, kada su u~enici izbacili kroz prozor u~enicu sedmog razreda Ankicu R. oglasila se i Pokrajinska prosvetna inspekcija sekretarijat za obrazovawe saop{tewem, u kojem se izme|u ostalog ka`e, da je „Pokrajinska prosvetna inspekcija u {koli obavila inspekcijiski nadzor, u ciqu detaqne kontrole postupawa {kole u pogledu sprovo|ewa Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa i ostvarivawa za{tite prava u~enika. Kontrola Pokrajinske prosvetne inspekcije u osnovnoj {koli „Dositej Obradovi}” bila je detaqna, jer se radi o veoma delikatnom slu~aju, izrada zapisnika inspekcije je jo{ u toku, a Zapisnik }e u najkra}em mogu}em roku biti prosle|en {koli, sa nalo`enim merama u ciqu otklawawa utvr|enih nepravilnosti, u skladu sa Zakonom ” ka`e se u saop{tewu Pokrajinske prosvetne inspekcije, koje je potpisao na~elnik prosvetne inspekcije mr Dragan Grahovac.

Na~elnik Republi~ke prosvetne inspekcije Velimir Tmu{i} za na{ list ka`e da, prema onim informacijama sa kojima on raspola`e, pokrajinska prosvetna inspekcija je na{la dosta nedostataka u radu {kole.

-Zapisnik mi jo{ nije prosle|en, jer je, kako su me obavestili, wegova izrada u toku. Prema prvim informacijama koje imam, na|eno je dosta ne dostataka u radu. Mi }emo obaviti na{ deo posla, tu`ila{tvo svoj, a kada nalazi inspekcije budu zavr{eni, sve }emo saop{ti}emo javnosti - ka`e Tmu{i}.

Tokom ju~era{weg dana odr`ano je sednica Nastavni~kog ve}a, na kojoj se o~ekivalo da }e biti utvr|ene mere protiv u~enika koji su u~estvovali u incidentu, ali do toga nije do{lo. Prema na{im izvorima, na Sednici se raspravqalo o formirawu komisije za bezbednost dece u {koli, de`urstvu nastavnika i daqim tokovima rada. Na insistirawe pojedinih nastavnika, da se govori o tome {ta se dogodilo pro{log ~etvrtka, kada je u~enica izba~ena kroz prozor, tema je bila otvorena, ali nakratko.

S. Bojevi}

Tu~a u O[ „Feje{ Klara”

KIKINDA: Povodom vr{wa~kog nasiqa koje se pre neki dan dogodilo u Osnovnoj {koli „Feje{ Klara”, javnost sa zabrinuto{}u gleda na sve u~estaliju pojavu incidenata me|u osnovcima. U~enika sedmog razreda fizi~ki su napala dva de~aka, jedan iz sedmog i jedan iz {estog razreda. De~aka su pregledali i lekari u kikindskoj Bolnici, nakon ~ega je pu{ten ku}i.

Razlozi ovog incidenta jo{ uvek se utvr|uju, a ono {to je poznato jeste da je nakon verbalnog sukoba do{lo do tu~e. Direktor Osnovne {kole u kojoj se incident dogodio Radica Stepanov ka`e da {kolski organi ispituju slu~aj. Izjave su uzete od {kolskoh policajca koji se nalazi u {koli, kao i o~evidaca. Oficir Policijske uprave u Kikindi Pavle Rajkov, ~iji predstavnici edukuju osnovce o nenasiqu, rekao je da }e protiv vinovnika biti podnete prekr{ajne.

A. \.

subota13.novembar2010.

U SOMBORSKOJ OP[TOJ BOLNICI

Renovirano Odeqewe intenzivne nege SOMBOR: Ju~e je u prisustvu velikog broja zaposlenih, direktor op{te somborske bolnice „Dr Radivoj Simonovi}” dr Branislav Boji}, na skromnoj sve~anosti otvorio renovirano Odeqewe anestezije i intenzivne nege. Nagla{avaju}i da su svi ovi radovi, ba{ kao i oni na nedavno renoviranom Odeqewu ortopedije, finansirani sredstvima somborske bolnice, koja ima funkciju regionalnog zdravstenog centra, dr Boji} je najavio i daqe investirawe pokrajinskog Sekretarijata za zdravstvo u opremawe bolnice, kojoj je na ~elu.

-Ovi radovi su stajali {est miliona dinara, dok }e sedam miliona dinara iz Pokrajine biti usmereno na daqu nadogradwu postoje-

Dr Boji} otvara renovirano odeqewe

PROPALA JEDNA OD NAJMO]NIJIH ZREWANINSKIH FIRMI

„Naftagas monta`a” ode na dobo{ ZREWANIN: Sad je potpuno jasno da od nekada jedne od najmo}nijih zrewaninskih firmi „Naftagas monta`e” nema ni{ta.

Kako saznajemo, preduze}e }e biti prodato na dobo{, ne bi li se koliko – toliko namirili wegovi brojni poverioci. U Privrednom sudu u Zrewaninu, naime,

da je Vukoli}evoj nalo`io da prelomi ho}e li „Naftagas monta`a” biti izneta na prodaju kao pravno lice ili po funkcionalnim celinama. „Naftagas monta`a” je najve}a doma}a firma za proizvodwu i monta`u magistralnih gasovoda, a to je bila i u velikoj Jugoslavi-

SAVET ZA DECU OP[TINE BE^EJ NA RASKR[]U

Interesi mali{ana u rukama odraslih BE^EJ: Umesto da se usredsrede na zavr{avawe poslova planiranih u godini koja je na izmaku, Me|usektorski savet za implementaciju lokalnog akcionog plana (LPA) za decu op{tine Be~ej, na{ao se na raskr{}u. Iako ~lanovima Saveta mandat isti~e tek 2012. godine i za dosada{wi rad su dobijali samo pohvale od

koalicija „Za evropsku op{tinu Be~ej – Boris Tadi}” - Cela pri~a je, na `alost, poprimila politi~ke primese. Za{to kriti, „kost u grlu” je iznenada postala lokalni koordinator LPA Izabela [ormaz. Kako ~lanovi Saveta nisu delili mi{qewe pojedinih politi~kih koalicija, gotovo svi „u paketu” moraju da odu. Ka`em „gotovo svi”, jer }e wih ~etvoro zadr`ati ~lanstvo u novopredlo`enom Savetu. Sve je ura|eno po zakonu, ali je primetna politi~ka mo} odre|enih politi~kih opcija rekao je na posledwem sastanku ~lan Op{tinskog ve}a i Saveta LPA za decu op{tine Be~ej Pal [andor.

Mnogo je pitawa poSa posledwe sednice Saveta LPA stavqeno na sastanku za decu op{tine Be~ej Saveta, a naj~e{}e se tra`ilo obrazlo`ewe predsednisaradnika, kancelarije Unicefa ka op{tine za najavqenu smenu i za Srbiju u Beogradu, De~ije fon~ula konstatacija da ne `ele „podacije „Pestaloci” iz [vajcarlitiku u de~ijem butiku”. ske, novosadskog Gra|anskog fon-

Pomo} za Kraqevo ^lanovi Saveta dobili su dopis UNICEF-a o ukqu~ivawu u humanitarnu akciju pru`awa pomo}i deci iz zemqotresom ugro`enog Kraqeva.

- Na{oj op{tini je sveukupnim planom i programom dodeqeno da prikupqa pomo} za pred{kolski uzrast. Pored nov~anih uplata, svi koji `ele da se ukqu~e u ovu humanitarnu akciju mogu svakodnevno donositi u Centar za mlade, Glavna ulica 47, razna didakti~ka sredstva za pred{kolski uzrast, zatim igra~ke i, eventualno, dobro o~uvanu garderobu - naglasila je ~lan Saveta Marija Lu~ev. da Panonija i posebno lokalne samouprave, ovih dana je stigao dopis u kojem ih predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi upoznaje da }e uslediti smena pre vremena.

Odmah je, br`e boqe, stigao i predlog novog Saveta od 25 ~lanova, koji je dostavila politi~ka

Lokalni koordinator Saveta Izabela [ormaz je istakla da se najnovijim radwama ugro`ava rad s decom, da je to indirektno politi~ki pritisak na prava dece, jer se u novopredlo`enom Savetu nalazi samo jedno dete.

V. Jankov

11

„Naftagas monta`i” crno se pi{e

krajem oktobra doneto je re{ewe o takozvanom unov~ewu ste~ajne mase, jer me|u poveriocima nije bilo zainteresovanih da kroz postupak reorganizacije „Naftagas monta`u” spasu propasti. Ste~ajni postupak otvoren je sredinom juna ove godine, a za ste~ajnu upravnicu tada je imenovana Jelica Vukoli}. Privredni sud sa-

Biznis radionice APATIN: Op{tinski odbor G 17 plus najavio je odr`avawe malih biznis radionica za gra|ane zainteresovane za preduzetni{tvo u oblasti poqoprivrede, privrede i turizma s obzirom na to da su za te oblasti u toku i konkursi Pokrajinskog fonda.

Radionice }e se odr`ati 15. novembra u Prigrevici, 17. u Sonti, 19. u Kupusini, 22. u Apatinu i 23. novembra u Svilojevu.

- Planiramo da u radionicama bude od 10 do 15 polaznika koje }emo upoznati sa mogu}nostima koje dr`ave daje za pokretawe sopstvenog biznisa. Tako|e }emo ih upoznati i sa fondovima iz kojih mogu dobiti bespovratna sredstva i dugoro~ne kredite za odre|ene oblasti privre|ivawa rekao je Dragan Josi} iz G 17 plus.

J. P.

Ure|ewe „Ilijanuma”

[ID: U muzeju naivne umetnosti „Ilijanum” u [idu zavr{eni su unutra{wi radovi.

Ugra|eno je i osvetqewe u izlo`benom prostoru. Ove radove finansirao je Sekretarijat za kulturu, sumom od 300.000 dinara.

D. S.

ji. Zrewaninski monta`eri su izgradili oko osam hiqada kilometara magistralnih gasovoda i naftovoda u zemqi i inostranstvu, ali je uspe{no poslovawe dovedeno u pitawe jo{ pre dvadesetak godina, kada su po~eli sukobi izme|u radnika i rukovodstva zbog plata, dnevnica i drugih problema. Usledile su u~estale

smene direktora, prekidi rada i {trajkovi, a sve je to kulminiralo lo{im poslovnim rezultatima i gomilawem dugova, od kojih jo{ vi{e zabriwava ~iwenica da su poverioci prosto po~istili ma{inski park i fabri~ki krug, u kome danas nema nijedne te{ke ma{ine niti ure|aja za monta`u cevovoda. Pored poslovnih partnera, firmu su napustili i weni radnici, tako da su neki u ~udu kako ovo preduze}e uop{te funkcioni{e. Zapravo, ono zvani~no postoji na papiru ali je odavno izgubilo svoju ulogu.

Govorilo se da je „Naftagas monta`a” jedno od retkih preduze}a ~ija su potra`ivawa ve}a od dugova, zbog sudskog spora sa beogradskom „Smederevkom”. Posle desetogodi{weg su|ewa sa tim akcionarskim dru{tvom, zrewaninsko preduze}e dobilo je 2001. godine spor vredan oko {est miliona tada{wih nema~kih maraka, ali iz ~udnih razloga nije uspelo ni do danas da ga naplati.

Po~etkom minule godine bilo je optimisti~nih najava da je jedno fizi~ko lice, ~iji identitet u firmi nisu hteli da otkriju, zainteresovano da u „Naftagas monta`u” u startu ulo`i 200 miliona dinara. O~ekivalo se da tim novcem budu namirena radni~ka potra`ivawa za proteklih {est godina, posle ~ega bi usledila revitalizacija firme. Ispalo je da se radi o mla}ewu prazne slame. @. Balaban

ASTRONOMSKI DAN U NOVOM BE^EJU

\aci pod kupolom planetarijuma NOVI BE^EJ: U~enici vi{ih razreda Osnovne {kole „Miloje ^ipli}” u Novom Be~eju u ~etvrtak su posmatrali nebo, zvezde i planete, koje su se kretale kupolom mobilnog pla-

Astronomski dan u Novom Be~eju zavr{en je u Galeriji „Selo”, pri domu kulture, gde je dr Petar V. Vica odr`ao predavawe za gra|ane o `ivotu i delu srpskog astrofizi~ara Milutina Milankovi}a, klimatologa, osniva~a katedre za nebesku mehaniku Beogradskog univerziteta i svetski uva`enog nau~nika poznatog po teoriji ledenih doba.

Zanimqivo predavawe na temu „Tajne }utawa kosmi~kih civilizacija – gde su oni” odr`ao je Milan Dimitrijevi}, Deca ulaze u pokretni planetarijum nau~ni saradnik Astronomske opservatorije u netarijuma. Astrofizi~ar iz Beogradu. Predavawe se odnosiAstronomskog du{tva „Ru|er lo na mogu}nost postojawa venBo{kovi}” iz Beograda Goran zemaqskih civilizacija i komuPavi~i}, odr`ao im je polu~anikacija me|u wima. sovno predavawe o osnovnim Astronomski dan u Novom Beelementima astrognozije, ori~eju ostvaren je u saradwi Mijentacije pomo}u sazve`|a u venistarstva za nauku Srbije, {ta~koj no}i, ukazao na sazveDru{tva astronoma Srbije i `|a i nebo u pokretu, na Malog novobe~ejske O[ „Miloje ^ii Velikog medveda, Severwa~u, pli}”. na zvezde koje zalaze i izlaze, na M. K. nebo iznad Severnog pola...

}eg CT skenera, kako bi bio osposobqen za arteriografsko snimawe - kazao je dr Boji}, otvaraju}i obnovqeno Odeqewe intenzivne nege, kroz koje godi{we pro|e ~ak 500 pacijenata. - Namera nam je da u sklopu ove najnovije investicije do|emo i do laparaskopske opreme za Odeqewe hirurgije, {to }e uticati na poboq{awe usluge koju pru`a somborska bolnica pacijentima - najavio je dr Boji}, prema ~ijim re~ima se ova zdravstvena ustanova, u skladu sa korporativnim dru{tveno odgovornim pona{awem, ukqu~ila u akciju pomo}i Narodnoj kuhiwi u Somboru, isporu~uju}i svakodnevno po deset kuvanih obroka ovoj ustanovi socijalne za{tite.

M. Miqenovi}

VESTI Kikindski pekari i daqe {trajkuju KIKINDA: Zaposleni u Pekari „Kikinda” u {trajku su od 25. oktobra. Hleb se proizvodi samo za maloprodajne objekte ove firme, jer je finansijska situacija lo{a. Direktor Branko Dimitri} ~ak najavquje da hleba iz ove Pekare uskoro vi{e ne}e ni biti na tr`i{tu.

- „Srbijagasu” dugujemo 27 miliona dinara za gas, a pregovori o reprogramu duga nisu uspeli – obja{wava Dimitri}. – Postoji realna {ansa da ostanemo bez gasa, a ukoliko se to desi, ne mo`emo proizvoditi hleb. A nemamo ni bra{na. Ukoliko jedan od ve}inskih vlasnika „@itopromet” iz Sente ne reguje, mora}emo obustaviti proizvodwu hleba. Zaposleni su jo{ uvek u {trajku, jer im nisu ispla}ene zarade, doprinosi fondu PIO, a nije se po{tovao ni kolektivni ugovor. U Pekari „Kikinda” ima vi{e od 120 zaposlenih, kojima nije ispla}eno od ~etiri do {est plata, dok doprinosi nisu upla}ivani 19 meseci.

A. \.

Izlo`ba intarzije i modela brodova ZMAJEVO: U prostorijama Biblioteke „Danilo Ki{” u Zmajevu danas u 18 ~asova bi}e otvorena izlo`ba skulptura i radova primewene umetnosti trojice autora iz Zmajeva Radovana Radoj~ina, Igora Vitjuka i Milana Boti}a, koji se bave izradom raznih vrsta umetnina od drveta. Postavka obuhvata desetak portreta i slika u intarziji Radovana Radoj~ina kao i modele brodova i jedrewaka Igora Vitjuka, koji su ranije ve} izlagani u drugim mestima, a tako|e i desetak novih prirodnih skulptura od drveta Milana Boti}a, koje asociraju na figure `ivotiwa i ptica.

Ova izlo`ba, organizovana uz sponzorsku podr{ku po{tovaoca te vrste umetnosti Milana Ti{me, traja}e do 23. novembra.

Postavka se mo`e razgledati radnim danima od 15 do 20 ~asova, a ulaz je slobodan.

B. H.

„Mada~” gostuje u Be~eju

BE^EJ: Gradsko pozori{te Be~ej ugosti}e sutra zrewaninsko Amatersko pozori{te „Mada~”, koje }e izvesti predstavu na ma|arskom jeziku „Ulog” u re`iji Julijane Ivanovi}. Predstava je zakazana za 19.30 sati i ulaznice se prodaju po ceni od 150 dinara.

- @eqa nam je da povremeno anga`ujemo profesionalna pozori{ta iz Novog Sada i Subotice, koja rade predstave na ma|arskom jeziku, ali oni nisu na{li za shodno i da nam odgovore na na{ poziv. U takvoj situaciji odlu~ili smo se za amatersko pozori{te „Mada~”, koje se afirmisalo i qubiteqi pozori{ne umetnosti ne}e ni{ta mawe u`ivati u sutra{woj predstavi rekla nam je u ime Gradskog pozori{ta Be~ej Gabriela Sel. V. J.

subota13.novembar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

BOMBA[KI NAPAD U KOSOVSKOJ MITROVICI

SU\EWE VI]I OSTOJI]U ZA UBISTVO I RAZBOJNI[TVO

Bez povre|enih, ali znatna {teta

Batinama starici izbio oko

Nepoznate osobe bacile su ju~e rano ujutro eksplozivnu napravu, najverovatnije ru~nu bombu, u nasequ Bo{wa~ka mahala u severnom delu Kosovske Mitrovice. Povre|enih nije bilo, ali je pri~iwena materijalna {teta.

Regionalni portparol Kosovske policijske slu`be Besim Hoti izjavio je Tanjugu da je eksplozivna naprava aktivirana oko 5.30 ~asova u Ulici Luja Braja u severnom delu Kosovske Mitrovice. Eksplozivna naprava ba~ena je na gara`u ~iji je vlasnik kosovski Srbin Neboj{a Dimitrijevi}, a tom prilikom o{te}eno je i putni~ko vo-

zilo marke BMW koje se nalazilo u gara`i.

U ovoj eksploziji pri~iwena je znatna materijalna {teta i na okolnim zgradama, dodao je Hoti, isti~u}io da policija traga za po~iniocima.

Naseqe Bo{wa~ka mahala je jedno od nekoliko me{ovitih naseqa u severnom delu Mitrovice u kojima, osim Srba, `ive Albanci i pripadnici drugih nacionalnih zajednica. U ovom nasequ najozbiqniji incident dogodio se letos, kada je tako|e u eksploziji bombe, ubijen lekar Mesud Xekovi}, a vi{e osoba tom prilikom je zadobilo povrede.

(Tanjug)

TRAGI^NA POPLAVA U PE]I

Jedno dete utopqeno, drugo nestalo Jedno dete je prona|eno utopqeno, a drugo se vodi kao nestalo u bujuci nastaloj izlivawem re~ice Behovec u selu ^elopek kod Pe}i, saop{tila je ju~e Kosovska policija. Reka, narasla od ki{e koja je padala neprekidno tri dana, odnela je sa sobom dvoje dece starosti sedam i osam godina.

Jedno od dece je ju~e u ranim jutarwim ~asovima izva|eno iz

vode bez znakova `ivota, dok se drugo i daqe vodi kao nestalo.

Deca, Arbias (Ba{kim) Krasni}i i Valtrim (Agim) Krasni}i, nestala su u sredu kada su sa svojim dedom isterali stoku na ispa{u.

Talasi nabujale re~ice, ~ije je korito obi~no suvo, osim za vreme vi{ednevnih ki{a, povukli su dva de~aka u bujicu.

(Tanjug)

Pritvor zbog {verca droge ]ahil [. (48) iz Pre{eva priveden je u nastavku akcije „Morava“ istra`nom sudiji Vi{eg suda u Ni{u, koji mu je odredio pritvor do mesec dana, pod sumwom da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawe u pro-

met opojne droge, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Vrawu.

Sumwa se da je ]ahil [. u avgustu ove godine nekoliko puta nabavqao heroin od izvesnih osoba iz Pre{eva, koji je posle prodavao u na tom podru~ju.

LA@NA PRIJAVA U KIKINDI

Izmislio otima~inu Protiv Aleksandra S. (1987) iz Mokrina kikindska policija podnela je krivi~nu prijavu zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo la`nog prijavqivawa. On je 6. novembra ove godine prijavio policiji da su ga na ulici u Ki-

kindi, prethodnog dana, napala tri nepoznata lica i uz fizi~ku pretwu uzela mu mobilni telefon i novac.

Ispostavilo se da je u pitawu la`na prijava i da je osumwi~eni Aleksandar S. novac potro{io za svoje potrebe.

M. Mr.

PRVA PRESUDA ZA DIVQAWE TOKOM „PARADE PONOSA”

Uslovna kazna studentima Milan Vasi} (19) i Milan Rus (19) osu|eni su ju~e u Prvom osnovnom sudu u Beogradu na {est meseci zatvora, uslovno na dve godine, zbog krivi~nog dela ometawa slu`benog lica u obavqawu slu`bene du`nosti tokom „Parade ponosa“. Sud je ukinuo i pritvor Vasi}u i Rusu, koji su psovkama vre|ali policajce koji su obezbe|ivali tu manifestaciju. Ovo je prva presuda koja je izre~ena izgrednicima koji su tokom „Parade ponosa“ pravili nerede po Beogradu. Milan Vasi} je, ina~e, ro|eni brat Milo{a Vasi}a, vo|e

Pokreta „1389“. Posle izricawa presude, sud im je ukinuo pritvor u kojem su proveli ne{to vi{e od mesec dana. Zbog prebukiranosti beogradskog Okru`nog zatvora, Vasi} i Rus bili su u pritvoru u Po`arevcu.

Oni su studenti i nisu ranije osu|ivani, {to im je sud uzeo u obzir kao olak{avaju}u okolnost prilikom odlu~ivawa o kazni.

Uslovna osuda zna~i da }e, ukoliko u roku od dve godine u~ine neko krivi~no delo, odmah biti upu}eni na izdr`avawe zatvorske kazne na koju su ju~e osu|eni. (Tanjug)

Jo{ ~lanova „Obraza” u produ`enom pritvoru Vi{i sud u Beogradu produ`io pritvor jo{ dvojici pripadnika desni~arske organizacije „Obraz“, uhap{enih zbog izazivawa nereda prilikom „Parade ponosa“. Damiru Grbi}u i Krsti Milovanovi}u pritvor je produ`en na jo{ mesec dana. Oni su uhap{eni pod sumwom da su organizovali nerede tokom „Parade ponosa“ u Beogradu, a pritvor im je produ-

`en zbog opasnosti da bi mogli ponoviti krivi~no delo. Pritvor je produ`en i Mladenu Milosavcu, zvanom Bosanac, koji je predvodio takozvanu zemunsku grupu, tako|e zbog opasnosti da bi mogao ponoviti krivi~no delo. Oni su uhap{eni nakon 10. oktobra posle privo|ewa vo|e „Obraza“ Mladena Obradovi}a, kome je tako|e pritvor produ`en.

(Tanjug)

[vercovao pi{toq Na Grani~nom prelazu Batrovci, pograni~na policija i carinici su u „mercedesu E 420“ prona{li sakriven pi{toq kalibra devet milimetara sa 48 komada metaka. Pi{toq i municiju u Srbiju je poku{ao da unese turski dr`avqanin koji privremeno radi u Francuskoj. Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa i no{ewa oru`ja i eksplozivnih materija policija ga je predala istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici.

S. B.

Drugog dana su|ewa Vi}i Ostoji}u (47) iz Berkasova, kod [ida, za ubistvo doktorke Nade A}imovi}, po~iweno 1999. godine u wenoj ku}i u Berkasovu, te za krivi~no delo razbojni{tva, izvr{enog u decembru pro{le godine u [idu, kada je od Marije Skelan i wene k}erke Sne`ane, uz batinawe i pretwe no`em, oteo 11.000 dinara i ~etiri hiqade evra, potowe su saslu{ane u svojstvu svedoka.

Marija Skelan je u svom iskazu te{ko optu`ila Vi}u Ostoji}a da joj je naneo te{ke telesne povrede batinama i da je tokom batinawa u dvori{tu wene ku}e u [idu, kada je do{ao da ih opqa~ka, s fantomkom na glavi i mesarskim no`em u rukama, nesre}noj starici izbio levo oko.

Vi}o Ostoji} je, dan pre, u svojoj odbrani rekao da je Mariju sreo na dvori{tu, pored kotlarnice, te da je ona sama pala na metalni {tok od vrata i tako se te{ko povredila.

Marija je pred sudom potvrdila da dobro poznaje Vi}u Ostoji}a, da je ona tetka wegovoj supruzi i da nije mogla ni sawati da bi Vi}o mogao odlu~iti da napadne wenu ku}u u [idu u kojoj je `ivela sa k}erkom.

Mada je Vi}o Ostoji}, iznose}i svoju odbranu, poku{ao pred sudskim ve}em Marice Joli} sebe da predstavi kao nekoga ko je te ve~eri bio pijan i nije znao {ta radi, Sne`ana Skelan je to demantovala, tvrde}i da uop{te nije li~io na pijanca, da joj je preko usta stavio lepqivu traku i batinama je prisilio da poka`e gde dr`i novac.

Sne`ana je prvo pokazala na komodu, gde je osumwi~eni prona{ao 11.000 dinara, a onda, pod batinama i pretwom no`em, rekla da u jastuku dr`e 4.000 evra. Tada je osumwi~eni isekao jastuke u spava}oj sobi i prona{ao devize.

Posle je devojku vratio u kuhiwu i svezao joj noge kai{em. U trenutku kada je optu`eni Vi}o Ostoji} seo da se odmori, Sne`ana ka`e da je imala ose}aj da se ne}e `iva izvu}i.

U me|uvremenu, majka Marija, koja je pretu~ena le`ala na dvori{tu, uspela je da alarmira kom{ije da pozovu policiju i Hitnu pomo}. Kada se za~ula sirena Hitne pomo}i i na dvori{tu pojavila interventna jedinica policije, objasnila je Sne`ana, Vi}o je pobegao na tavan wihove ku}e, gde je i uhva}en.

Sne`ana je demantovala tvrdwe Vi}e Ostoji}a da je wena majka sama pala na pragu kod kotlarnice.

– Mamino oko, koje joj je pqa~ka{ iskopao tuku}i je i maltretiraju}i, na{la sam na sredini na{eg dvori{ta, a ne kod kotlarnice, gde bi trebalo da je u strahu pala i povredila se, kako on tvrdi – rekla je Sne`ana Skelan.

Posle saslu{awa svedoka sudsko ve}e donelo je odluku da Vi}u Ostoji}a uputi na neuropsihijatrijsko posmatrawe u jednu od referentnih ustanova ove vrste.

S. Bojevi}

VI[I SUD NAREDIO VE[TA^EWE OBNOVQENIH MANASTIRA NA KOSMETU

^ime su Vilovski i Suboti~ki zaista gradili Kako saznaje „Dnevnik“, Vi{i sud u Beogradu je ju~e izdao naredbu da beogradski Gradski zavod za ve{ta~ewe obavi ve{ta~ewe radova izvedenih na obnovi i rekonstrukciji srpskih manastira na Kosmetu, za potrebe postupka koji se pred tim sudom vodi protiv, sada ra{~iwenog, arhimandrita Eparhije ra{ko-prizrenske Simeona Vilovskog i biv{eg direktora eparhijskog gra|evinskog centra Predraga Suboti~kog. Oni su optu`eni za finansijske zloupoterbe prilikom obnove manastira i crkava, koje su albanski ekstremisti razorili i spalili u teroristi~kim aktima.

Po saznawima na{eg lista, ve{taci gra|evinsko-arhitektonske i ekonomsko-finansijske struke trebalo bi da obave ve{ta~ewe koje obuhvata obnovu i rekontrukciju manastira Zo~i{te, Devi~ i Sveti arhangeli, konaka metoha na Plo~niku, kao i nabavku monta`nih ku}a u Osojanu, Kormiranu i Plemetini u porti manastira Gra~anica.

Sud je ve{ta~ewe naredio po{to su se na samom po~etku su|ewa, 9. novembra, ukrstile dve suprotne vrste ~iwenica: navodi u optu`nici da su okrivqeni „izdavali priznanice za navodno izvedene, fiktivne, radove na obnovi objekata i tako prisvajali gotovinu iz blagajne Eparhije ra{ko-prizrenske“, te na drugoj strani – video-snimci

i fotografije obnovqenih objekata, pra}eni obimnom materijalno-tehni~kom dokumentacijom za sve pozicije od projekata i ponuda do prijema izvedenih radova, koju je dostavila odbrana.

Po informacijama „Dnevnika“, postupaju}i zamenik tu`ioca je, protive}i se predlogu odbrane da sud po slu`benoj du`nosti naredi ve{ta~ewe, izneo obrazlo`ewe da „niko ne spori da su objekti, jedan, vi{e ili eventualno svi koji su bili predvi|eni za rekonstrukciju, zaista i obnovqe-

ni, ali je pitawe na koji na~in, od kakvog materijala, kao i da li su prilo`ene fotokopije priznanica verne originalu“.

Odmah iza takvog stava u sudskom zapisniku se na{la opaska advokata Sa{e Milovanovi}a, branioca Predraga Suboti~kog: “Imaju}i u vidu ovakvo obrazlo`ewe Tu`ila{tva za protivqewe predlozima odbrane, sti~em utisak da je u ovoj zemqi po~elo da se sudi pod pretpostavkom krivice, a ne nevinosti“.

Optu`enog Suboti~kog, koji je u pritvoru, i Simeona Vilov-

skog, koji je u Gr~koj, gde je pre nekoliko meseci bio uhap{en po srpskoj poternici, ali je gr~ki Vrhovni sud odbio da ga izru~i, optu`nica Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu tereti za prisvajawe oko 350.000 evra namewenih rekonstrukciji svetiwa.

Ina~e, zanimqivo je da je u rekonstruisani manastir Devi~ u sklopu obnove ugra|ena prva solarna elektrana, odnosno prvi sistem za solarno zagevawe sanitarne vode.

J. Jakovqevi}

NASTAVQENO SU\EWE TU@IOCU RADETU TERZI]U

Saslu{ani posledwi svedoci Saslu{awem svedoka ju~e je u Osnovnom sudu u Smederevu nastavqeno su|ewe biv{em beogradskom okru`nom javnom tu`iocu Radetu Terzi}u. Na glavnom pretresu saslu{ana je Aleksandra Zlati}, nekada{wi sudija ^etvrtog op{tinskog suda u Beogradu, koja je ostala pri izjavi datoj pred istra`nim sudijom Posebnog odeqewa za borbu protiv organizovanog kriminala. Ona je posledwa u nizu svedoka koje je predlo`io zamenik osnovnog javnog tu`ioca optu`nim aktom.

Sudija Slobodan Igwatovi} je na pretresu konstatovao da Vi{i sud u Beogradu nije na uvid dostavio tra`ene spise na predlog odbrane. Re~ je o postupku protiv Milorada Lukovi}a i Branka Veqkovi}a zbog incidenta u beogradskom restoranu „Stupica“ na proslavi ro|endana folk-peva~ice Svetlane-Cece Ra`natovi}, u junu 2001. godine.

Optu`eni Terzi} je kao okru`ni tu`ilac navodno nalo`io postupaju}em zameniku da odustane od krivi~nog gowewa bez zakonskog osnova, pa je re{e-

wem sudije Okru`nog suda u Beogradu postupak protiv wih obustavqen. Odbrana je na ju~era{wem su|ewu predlo`ila da se,

na okolnost da li je optu`eni davao usmene naloge da se okrivqenima ukine pritvor i odustane od krivi~nog gowewa Lu-

kovi}a, kao svedoci saslu{aju Nenad Mili}, Sini{a Simi} i Goran Ili}.

Branilac optu`enog advokat Sead Spahovi} je tako|e predlo`io da se od specijalnog javnog tu`ioca tra`i zahtev za prikupqawe potrebnih obave{tewa u kojem se tra`i da policija obavi razgovor s Radetom Terzi}em kao osumwi~enim.

Zamenik osnovnog javnog tu`ioca se ovim predlozima nije protivio. Nastavak glavnog pretresa zakazan je za 17. decembar. Terzi} je uhap{en 2007. godine, a optu`nica proti wega je podignuta 2008. godine. Postupak protiv biv{eg beogradskog okru`nog javnog tu`ioca vodi se za produ`eno krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja, zato {to je u vi{e navrata 2001. i 2002. godine, usmeno nalo`io da se pripadnicima „zemunskog kriminalnog klana“ ukine pritvor i odustane od krivi~nog gowewa bez zakonskog osnova. Na taj na~in je omogu}io Du{anu Spasojevi}u i Miletu Lukovi}u da izbegnu krivi~nu odgovornost.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota13.novembar2010.

13

OBJAVQEN IZVE[TAJ BEOGRADSKOG CENTRA ZA QUDSKA PRAVA O ZATVORIMA

Pretrpane }elije ~uva premalo stra`ara Zatvori u Srbiji su prenaseqeni, ustanove u kojima su sme{tena lica li{ena slobode su neodgovaraju}e, a broj zaposlenih u zatvorima je vrlo mali, navodi se u prvom izve{taju Beogradskog centra za qudska prava o postupawu prema licima li{enim slobode. Urednik izve{taja @arko Markovi} naglasio je da su timovi lekara i pravnika od avgusta 2009. godine do jula ove obilazili zatvore po Srbiji, imali neograni~en pristup prostorijama unutar zatvora i razgovorali, nasamo, s osu|enicima.

– Zatvori u Srbiji pate od problema prenaseqenosti. Ako su optimalni kapaciteti od 6.000 do 7.000 osu|enika, u zatvorima boravi oko 11.000 – rekao je Markovi}.

Po wegovim re~ima, u pojedinim ustanovama na jednom spratu, bez pregrada, je po 150 osu|enika, a desi

se da ih ~uva po jedan zatvorski ~uvar.

– Objekti u kojima su sme{teni osu|enici su ~esto veoma neodgovaraju}i, u centru grada, stare zgrade, gde osu|enici ne mogu da borave na vazduhu onoliko koliko bi trebalo, a ~esto takvi objekti nemaju nikakve sisteme grejawa – dodao je Markovi}.

Markovi} je upozorio na to da je veoma mali broj zaposlenih u zatvoru, zbog ~ega ~esto nastaju bezbednosni problemi u situacijama kada osu|enika treba odvesti u bolnicu, zdravstveni centar ili prevesti do mesta su|ewa. Poseban problem, rekao je Markovi}, je Specijalna zatvorska bolnica, u okviru Centralnog zatvora u Beogradu, gde su bolesnici sme{teni u krevetima na sprat.

– Otkaze u ovoj bolnici, zbog uslova rada, dalo je 30 lekara specijali-

sta i medicinskih sestara – rekao je Markovi}, i naglasio da osobqe vrlo ~esto radi prekovremeno. – Iznu|eno re{ewe je i da oni koji treba da budu u policijskom pritvoru, ~esto budu sme{teni u zatvore. Problem prenaseqenosti se mo`e donekle re{iti ukoliko bi se na one, osu|ene na zatvorske kazne do {est meseci, a wih je 43 odsto ukupno osu|enih, primenile alternativne mere.

On je ocenio da takav pristup zahteva anga`ovawe sudova, koji bi izricali alternativne mere, ali i lokalnih samouprava, koje bi morale da organizuju dru{tveno koristan posao za takva lica.

Markovi} je naveo da se pritvorenici uglavnom `ale na nedostatak boravka na vazduhu, neodgovaraju}u zdravstenu za{titu i postupawa slu`be obezbe|ewa.

(FoNet)

EVROPSKA UNIJA NA KOSOVU POVELA ISTRAGU O TRGOVINI ORGANIMA

La`ima o pla}awu mamili `rtve Tu`ilac Evropske unije Xonatan Ratel podigao je optu`nicu protiv sedmoro qudi, od toga petorica s Kosova, zbog sumwi da pripadaju me|unarodnoj mre`i trgovine qudskim organima. Ratel je u optu`nici istakao da je organizovana kriminalna grupa ilegalno dovodila qude na Kosovo s ciqem da im odstrani organe za nov~anu nadoknadu radi transplantacije.

Istraga je otkrila da je 20 stranih dr`avqana dovedeno 2008. godine na Kosovo s la`nim obe}awima o nov~anoj nadoknadi, prenela je agencija AP navode optu`nice. Po Ratelovim saznawima, `rtvama je bilo obe}ano do 14.500 evra, dok je primaocima organa tra`eno izme|u 80.000 i 100.000 evra. @rtve su dr`avqani Moldavije, Kazahstana, Rusije i Turske, koje su „ekstremno siroma{ne“. “@rtve su regrutovane u drugim zemqama, potom su prebacivane u Pri{tinu gde im je dato la`no obe}awe o nov~anoj nadoknadi za odstrawivawe wihovih bubrega“, naveo je Ratel u optu`nici.

Optu`nica je podignuta protiv petorice qudi s Kosova: Iqira Re~aja, biv{eg visokog zvani~nika ministarstva zdravqa, kosovskog hirurga Luftija Dervi{a, wegovog sina Arbana Dervi{a, lekara Sokola Hajdinija i Dritona Jilte i dvojice stranih dr`avqana, turskog doktora Jusufa Sonmeza i Izraelca Mo{e Harela, koji su na Interpolovoj poternici, navodi AP. Oni su optu`eni s po pet ta~aka optu`nice, od trgovine qudima do izvo|ewa nezakonitih medicinskih zahvata i zloupotrebe vlasti. Protiv Sonmeza vodi se nekoliko postupaka u drugim zemqama, ukqu~uju}i i Tursku, zbog optu`bi za trgovinu qudima i

odstrawivawe organa. Kosovski hirurg Lufti Dervi{ ozna~en je kao lider kriminalne grupe zajedno sa Sonmezom i Harelom.

U optu`nici se navodi da je Dervi{i tra`io na kongresu lekara u Istanbulu 2006. godine nekoga ko bi mogao raditi transplantaciju organa i da je {est meseci kasnije stupio u kontakt sa Sonmezom. Dervi{i i Sonmez su operacije ra-

dili na privatnoj klinici „Medikus“ u Pri{tini, koju je vodio Dervi{ijev sin Arban, navodi ameri~ka agencija.

Istra`iteqi su 2008. godine zatvorili tu privatnu kliniku, a policija je sprovela raciju nakon sumwi da je jedan turski dr`avqanin prodao svoj bubreg jednom Izraelcu.

Posle racije je Re~aj otpu{ten iz kosovske vlade, a osumwi~eni su negirali krivicu.

Vekari}: Postoji turska veza Zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari} pozdravio je procesuirawe osumwi~enih za trgovinu qudskim organima.

Vekari} je podsetio da se me|u optu`enima nalaze dva turska dr`avqanina, napomiwu}i da Tu`ila{tvo za ratne zlo~icne odavno ukazuje na takozvanu „tursku vezu“.

- U izve{taju dostavqenom specijanom izvestiocu Saveta Evrope Diku Martiju upravo smo pomenuli i taj segment - naglasio je on. Vekari} je ukazao da Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine i Tu`ila{tvo za organizovani kriminal zajedno rade na slu~aju trgovine qudskim na podru~ju Kosova i Metohije, jer su zlo~ini te vrste ~iweni i posle rata na Kosovu i Metohiji.

Tu`ilac je napomenuo da su predstavnici Tu`ila{tva za ratne zlo~ine pre tri dana u Ni{u imali sastanak sa Euleksom, gde je jedna od tema upravo bila i trgovina qudskim organima.

AP podse}a na to da je ubrzo posle te racije, dnevni list „Blic“ pisao da je Dervi{i povezan s ~lanovima Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK) koji su kidnapovali srpske civile i ubijali ih radi uzimawa wihovih organa radi prodaje.

Optu`be o trgovini qudima potvrdila je u kwizi i biv{a glavna tu`iteqica Ha{kog tribunala Karla del Ponte, koja je navela da postoji organizovana trgovina qudskim organima u udaqenom podru~ju severne Albanije, a istraga nakon toga nije mogla da doka`e te tvrdwe.

U optu`nici nije navedeno da li su `rtve, koje se i daqe ispituju, primile bilo kakav novac. Optu`nica je podignuta u jednom lokalnom sudu, rekao je za AP neimenovani zvani~nik EU, koji je `eleo da ostane anoniman zbog „osteqivosti predmeta“. O~ekuje se da prvo saslu{awe bude odr`ano krajem novembra, rekao je neimenovani zvani~nik EU. (Tanjug)

ZVEZDAN TERZI] U SAMICI

Branioci tra`e ukidawe pritvora Odbrana biv{eg predsednika Fudbalskog saveza Srbije Zvezdana Terzi}a, predlo`ila je ju~e Krivi~nom vanpretresnom ve}u Vi{eg suda u Beogradu da mu ukine pritvor, te da se brani sa slobode u postupku koji se protiv wega vodi po optu`bi za zloupotrebe prilikom transfera trojice fudbalera OFK „Beograd“ u vreme dok je bio direktor tog kluba. Odbrana je, kako saznajemo, u obrazlo`ewu predloga istakla da „ne stoje razlozi za pritvor jer se Terzi} prijavio dobrovoqno“.

Nakon sednice KV ve}a, koja je trajala dvadesetak minuta, advokat Ante Bo{kovi} je ispred zgrade beogradske Palate pravde izjavio da „ne stoji razlog za pritvor Terzi}u, s obzirom na to da se dobrovoqno javio, te da je re{ewe o pritvoru doneto pre dve godine,

a jedini razlog je bila opasnost od bekstva, {to vi{e ne stoji“.

– Ukoliko ne bude doneta odluka, odbrana }e u ponedeqak predlo`iti ukidawe pritvora uz jemstvo. O tome }e onda odlu~ivati predsednik sudskog ve}a kojem je dodeqeno da vodi glavni pretres – najavio je Bo{kovi}.

Terzi}, koji je od ~etvrtka u beogradskom Centralnom zatvoru, ju~e je u pratwi dvojice zatvorskih stra`ara sproveden u beogradsku Palatu pravde kako bi prisustvovao sednici vanraspravnog ve}a Vi{eg suda koje }e doneti odluku o predlogu branilaca da mu bude ukinut pritvor.

Uz odobrewe stra`ara, Terzi} se na hodniku ispred sudnice pozdravio sa svojim braniocima, advokatima Vladanom Bati}em i An-

tom Bo{kovi}em i sa suprugom. Oni koji su im bili bli`e, mogli su ~uti kad je Terzi} advokatima rekao da je sme{ten u samicu. Terzi} se u ~etvrtak u jutarwim ~asovima u pratwi svog advokata Bo{kovi}a, posle tri godine bekstva, predao u Odeqewe za potrage Policijske uprve Beograda, a posle uobi~ajene procedure preba~en je u Centralni zatvor.

Su|ewe u postupku protiv Terzi}a i jo{ trojice biv{ih funkcionera OFK „Beograd“ zakazano je za 17.januar 2011. godine.

Terzi}u se na teret stavqa zloupotreba slu`benog polo`aja prilikom transfera trojice fudbalera OFK „Beograd“, te protivpravno prisvajawe oko ~etiri miliona evra. Pored wega, saokrivqeni su Milovan Ikodinovi}, Vladimir Bulatovi} i Dra`en Podunavac.

J. J.

ODLO@EN [TRAJK POLICAJACA

Obe}ani Zakon o policiji i nov~ana pomo} Radnici Ministarstva unutra{wih poslova obavqali su ju~e redovne radne zadatke, po{tuju}i dogovor o zamrzavawu {trajka koji su no} pre s resornim ministrom Ivicom Da~i}em postigli predstavnici [trajaka~kog odbora Sindikata policije. Ovu informaciju potvrdio je Lazar Ranitovi}, generalni sekretar Sindikata srpske policije, jednog od sedam udru`enih sindikata policije s oko 22.000 ~lanova, koji su zbog nere{enog materijalnog polo`aja policije zakazali {trajk koji je trebalo da po~ne ju~e.

Ministar policije je, kako isti~e Ranitovi}, obe}ao da }e svim radnicima policije biti ispla}eno po 10.000 dinara jednokratne pomo}i za novembar i decembar. Predstavnicima [trajka~kog odbora sindikata policije, na sastanku s ministrom Da~i}em, obe}ano je, tako|e, da }e se od 1. januara

naredne godine primewivati Zakon o policiji koji im omogu}ava pravo na uve}awe zarade od 30 do 50 posto u odnosu na radnike ostalih dr`avnih organa, zbog ote`anih uslova rada i pla}awe prekovremenog rada, rada no}u, vikendom i dr`avnim praznicima.

Predsednik Sindikata srpske policije (SSP) Gli{o Vidovi}, koji je ~lan [trajka~kog odbora, rekao je da su {trajka~ki zahtevi udru`enih sindikata policije pove}awe zarade od 40 posto, izmene Zakona o policiji i potpisivawe kolektivnog ugovora, koji sada ne postoji.

Da~i} je posle sastanka rekao da je opredeqewe da se prilikom razmatrawa i usvajawa buxeta za slede}u godinu vodi ra~una o tome da policijski slu`benici, odnosno pripadnici MUP-a, treba da budu izjedna~eni u svom polo`aju s drugim dr`avnim slu`benicima.

(Tanjug)

DIREKTOR POLICIJE MILORAD VEQOVI]:

[ari} nije mozak „Balkanskog ratnika” Direktor srpske policije Milorad Veqovi} ocenio je da Pqavqak Darko [ari}, za kim je Begrad raspisao me|unarodnu poternicu zbog {verca 2,4 tone kokaina iz Latinske Amerike, nije mozak operacije „Balkanski ratnik“. Direktor Veqovi} je Televiziji „Vijesti“ preksino} rekao da bi se tek posle privo|ewa [ari}a moglo do}i do ~elnika te kriminalne organizacije.

– [ari} nije vrh. Siguran sam u to da, da je [ari} vrh, ovaj predmet ne bi imao ovako {iroko dejstvo. Ali, dok [ari} ne bude tu gde treba da jeste, verovatno }e on biti neka rampa za daqe korake – rekao je Veqovi}.

On je kazao i da niko ne mo`e osporiti da je Ro`ajac Safet Kali} „narkobos“.

– Sla`em se (da to sud utvr|uje), ali odre|ena operativna saznawa ukazuju da je vezan za to – dodao je Veqovi}.

On je izjavio i da je Beograd zainteresovan za to da Goran Sokovi}, Dejan [ekularac i Dra{ko Vukovi} budu {to pre uhap{eni, odnosno da se na|u u Srbiji.

Po Veqovi}u, „bitno je da saradwa policije bude iskrena.“ – Ukoliko se pojavimo u javnosti i ka`emo: mi }emo sara|ivati, a od te saradwe nema rezultata, onda nismo ni{ta dobro uradili – zakqu~io je direktor Veqovi}.

Privrednici uhap{eni zbog utaje poreza Policija u Kru{evcu uhapsila je dva privrednika zbog sumwe da su zloupotrebili slu`beni polo`aj, falsikovali slu`bene isprave i utajili porez i na taj na~in pribavili protivpravnu imovinsku korist od 3,3 milona evra, saop{teno je ju~e iz MUP-a.

Uhap{eni su Slavimir A. (33) iz Ra`wa, osniva~ i direktor privrednih dru{tava „DS-procesor“, „Deiva komerc“ iz Ra`wa i „AVD-tim“ iz ]i}evca, kao i zastupnik kru{eva~kog privrednog dru{tva „Maneko“ Boban J. (33) iz Para}ina.

Osumwi~eni su, od 3. novembra 2009. godine do septembra

ove godine napravili fiktivne fakture o prodaji cementa i gra|evinskog materijala Jevti}evim preduze}ima i tako razdu`ili magacin firme „Meneko trejd“. Jevti} je robu prodao „na crno“ raznim kupcima za gotov novac, koji je zadr`ao za sebe, navedeno je u saop{tewu.

Jevti} i Aleksi} uhap{eni su u nastavku akcije na suzbijawu korupcije, koju zajedni~ki sprovode pripadnici MUP-a i Uprave kriminalisti~ke policije u Kru{evcu, u saradwi s Ministarstvom finansija, Poreskom policijom i Vi{im tu`ila{tvom u Kru{evcu.

subota13.novembar2010.

KULTURA

c m y

14

DNEVNIK

ZAVR[ENA TRILOGIJA \OR\A PISAREVA U IZDAWU „AGORE”

Mapa izgubqenog sveta Zrewaninska izdava~ka ku}a „Agora“, prepoznatqiva po veoma visokim estetskim kriterijumima prilikom odabira naslova doma}ih i stranih pisaca, predstavila je beograd-

skoj publici posledwi deo trilogije „Mapa izgubqenog sveta“ \or|a Pisareva. Trilogija ~iji je prvi deo naslovqen „Pono} je u sobi uspomena“,

sledi „A ako umre pre nego {to se probudi?“, zavr{ava se „Na stazi suza“ a to zna~i da je saga o tragawu za smislom do{la do kraja a da odgovor nije dobijen.

Pisarev, autor 15 kwiga objavqenih tokom 27 godina, po obrazovawu istori~ar i teoreti~ar kwi`evnosti, po zanimawu novinar, dobitnik je vi{e zna~ajnih kwi`evnih nagrada („Laza Kosti}“, stipendija „Borislav Peki}“, Pokrajinskog fonda za kulturu, Dru{tva kwi`evnika Vojvodine) a dve prve kwige ove trilogije imale su po dva izdawa.

Kako je Tanjugu izjavio izdava~ Nenad [apowa „Pisarev je pisac osobenog nelinearnog pripovedawa i tako da sve tri kwige na potpuno razli~ite na~ine ulaze u na{u stvarnost koja se multiplicira kao stvarnost wegovih junaka“. Prema oceni [apowe, koji je stekao ugled kao kwi`evni kriti~ar dnevnika „Politika“ kwige ove trilogije svojom „igrivo{}u“ u kwi`ev-

nom smislu otkrivaju brojne kwi`evne i egzistencijalne svetove skoro na na~in koji to Sent Egziperi ~ini u „ Malom princu“ i sli~nim kwigama koje sada na prvi pogled deluju kao naivne, jednostavno pisane kwiga za mlade.

Prema tuma~ewu autora trilogija prati jedan qubavni par od mladosti do poznog zrelog doba a svi ostali likovi su deo sveta u koji oni `ele da u|u jer im je te`wa da `ive kao sav normalan svet. Jedina stabilna relacija je ona izme|u wih dvoje i sveta koji su kreirali dok im je poimawe onog sveta „ izvan“ nejasno i nestabilno iako fizi~ki egzistiraju u wemu, tuma~i Pisarev tragawe wegovih junaka za univerzalnim kodom qudske vrste i kada partner dosegne taj ciq on i{~ezava u neki svet , koji nije ni wihova ni ona prava realnost ve} ne{to tre}e.

Pisarev je trilogiju definisao kao „potragu za smislom , neuspelo putovawe u realni svet“. On je uveren da je savremeni ~ovek pa i pisac izgubio ne samo odnos prema stvarnosti ve} i samu stvarnost a „svako nastojawe da se do we dopre je odjek potrebe i nu`nosti svih nas, koji `ivimo u vremenu bez orijentira i putokaza“.

(Tanjug)

ODJECI IZLO@BE „SRBIJA KAO KULTURNA SPONA ISTOKA I ZAPADA” U BE^U

Ba{tina za ponos Krajem pro{log meseca u Be~u je zavr{ena ~etvoromese~na reprezentativna izlo`ba “Srbija-kulturna spona Istoka i Zapada”, na kojoj je predstavqeno dvanaest vekova srpske kulture. Ova postavka je pobudila ogromno interesovawe austrijske javnosti i otvorila nove mogu}nosti za saradwu. Tim povodom u Matici srpskoj ju~e je odr`ana konferencija za novinare, na kojoj su govorili glavni koordinator ovog projekta, generalni sekretar MS prof. dr Du{an Nikoli} i kustoskiwa izlo`be dr Branka Kuli}.

Izlo`ba je prire|ena povodom 150. godi{wice Srpske crkvene op{tine u Be~u, a eksponati su stigli iz Narodnog muzeja, Galerije SANU, Muzeja SPC, Istorijskog muzeja, Muzeja Grada Beograda, Galerije i Biblioteke MS iz Novog Sada, kao i iz Nacionalne biblioteke Austrije. Postavku su ~inili fresko-slikarstvo i ikone iz najzna~ajnijih sredwovekovnih srpskih manastira, primeri umetnosti barokne epohe, tako|e i znamenite li~nosti srpske kulture i nauke (Pupin, Tesla, Milankovi}, Andri} i drugi).

Matica srpska je objavila posebnu monografiju-katalog “Srbija-kulturna spona Istoka

i Zapada”, na srpskom, engleskom i nema~kom jeziku. Ovo izdawe je i danas veoma tra`eno, a blizu deset hiqada posetilaca izlo`be najboqe govori o wenoj vrednosti. Tako|e i kwiga utisaka, ispisana na nekoliko jezika. Posebno su va-

da se u Be~u otvori srpski kulturni centar. Matica ina~e {aqe brojne publikacije biblioteci Srpske crkvene op{tine “Sveti Sava”, a osnivawem kulturnog centra, mogu}nosti za promociju srpske kulture i kulturnu razmenu, bile

„^ovekova tragedija“ s uspehom predstavqena budimpe{tanskoj publici

NOVOSADSKO POZORI[TE / UJVIDEKI SINHAZ GOSTOVALO U POZORI[TU „BARKA” U BUDIMPE[TI

Aplauz i u Mada~evoj domovini ^uveno delo ma|arske kwi`evnosti „^ovekova tragedija“ nacionalnog klasika Imrea Mada~a, u adaptaciji i re`iji, moglo bi se re}i i u verziji Kokana Mladenovi}a, Novosadsko pozori{te /Ujvideki sinhaz, imalo je ovih dana prilike da izvede upravo na sceni jednog ma|arskog pozori{ta u Budimpe{ti, i s pravom pobralo sasvim dobre utiske publike koja je odgledala ovu predstavu. Dug aplauz i vi{e naklona celog ansambla samo su jedan od dokaza da je i ova predstava, kao i ovo delo, „pro{lo“ i kod publike u pozori{tu „Barka“ u Budimpe{ti, na ~ijoj sceni ga je izvelo Novosadsko pozori{te / Ujvideki sinhaz.

Utisak je da je mo`da ova moderna verzija klasi~nog dela ma|arske kwi`evnosti, koje su morali da savladaju i |aci u {kolama, bila, upravo zbog toga {to ga veoma dobro poznaju, pomalo iznena|uju}a za neke, ali su glumci pobrali nesumwive pohvale i predstava je svakako dobila velikom ve}inom pohvale. O tome postoji i sasvim merqiv dokaz, po jednom simpati~nom obi~aju vrlo dobrih namera u ovom pozori{tu,

da publika nakon predstave glasa za ili protiv predstave ubacivawem kuglica u ~inije koje se mere, tako da je „^ovekova tragedija“ ubedqivo te`ila „za“ oko 1, 3 kilograma, naspram „protiv“ s dvesta, trista grama.Namera pozori{ta „Barka“ s ovim obi~ajem je da upozna tamo{we Ministarstvo kulture koliko te`i dobra kultura i da vredi ulagati u wu.

Upravo je ovu predstavu pozvao upravnik pozori{ta „Barka“, glumac i rediteq Zoltan [ere{, koji ju je i gledao u Novom Sadu, i smatrao da je sasvim prikladno da u~estvuje na trodnevnom festivalu u Budimpe{ti na kojem se izvodi ovo Mada~evo delo.

- Meni je zapravo bila zanimqiva ideja koju je Kokan Mladenovi} imao postavqaju}i ovu predstavu, kada je kompletno ostavio po strani celokupnu tradiciju, i sve ono {to smo mi mislili, smatrali da znamo i `eleli da dobijemo iz ovog dela. Meni li~no je blisko takvo vi|ewe teatra, u kojem rediteq poku{ava da pru`i ne{to neobi~no, ako ima talenta i ako je hrabar. Ali, meni nije bilo zanimqivo to {to je

ovo moderna verzija pomenuto g dela, ve} to {ta rediteq Kokan Mladenovi} misli o |avolu, i to {to ga u ovoj predstavi postavqa u sredi{te. Pritom nije najva`nije to {to ga glumi `ena , ve} {to je rediteq,stavqaju}i je u situaciju da po`eli da spava sa Adamom, bio sasvim dosledan u toj svojoj ideji - obja{wava Zoltan [ere{.

U ulozi Lucifera bila je, kao i dosad Emina Elor, koja je i ovog puta zaista sijala u toj ulozi, oven~ana sa tri nagrade kod nas upravo za ovo gluma~ko ostvarewe, a potvrdila ih je sada i u Ma|arskoj, mo`da jo{ te`oj sredini da se doka`e u tome. Naravno, tu je bio i wen partner na sceni Aron Bala` kao Adam, koga pozori{na javnost u Ma|arskoj poznaje, i koje mu je dodelilo priznawe „Mari Jasai“.U ulozi Eve bila je Agota Ferenc, a u ostalim ulogama je i ovog puta bio vi{e nego pouzdani gluma~ki ansambl bez kojeg ni ova ni ostale predstave Novosadskog pozori{ta / Ujvideki sinhaz jednostavno ne bi bile ono {to jestu.

Nata{a Pej~i}

PO^ELI 34. KWI@EVNI SUSRETI „MILICI U POHODE”

Pesni~ke re~i opomene `ni zapisi qudi koji ~ine brojnu srpsku dijasporu u Be~u i Austriji: oni svedo~e da su ponosni na kulturnu istoriju sopstvenog naroda koji je oduvek evropski.

Organizatori ovog izvanrednog kulturnog doga|aja ju~e su naglasili da je jedan od prvih rezultata izlo`be- budu}a saradwa be~kog Muzeja Katedrale Svetog Stefana i novosadske Galerije MS. Iz Matice srpske tako|e je potekla ideja

bi daleko ve}e, ~ulo se na ju~era{woj konferenciji za novinare. Tako|e je planirano da ova izlo`ba bude predstavqena i u nekoliko drugih zemaqa u kojima `ive Srbi.

Za ovakav poduhvat, ~iji su pokroviteqi bili predsednici dveju dr`ava, potreban je novac- iako je pre godinu dana Ministarstvo za dijasporu obe}alo finansijsku pomo} organizatorima, ona jo{ nije stigla.

R. Lotina

MINISTARSTVO KULTURE ]E OBJAVITI REZULTATE KONKURSA

Otkup kwiga do kraja meseca Rezultati ovogodi{weg konkursa za otkup kwiga iz 2009. godine bi}e saop{teni do kraja meseca, a posle toga raspisan i novi konkurs za otkup publikacija iz 2010, saop{tilo je Ministarstvo kulture Srbije. Odgovaraju}i na otvoreno pismo Udru`ewa izdava~a Srbije (UIS), iz Ministarstva kulture su naveli da je zavr{ni deo otkupne procedure u toku i da je Narodna biblioteka Srbije uputila javnim bibliotekama u Srbiji spisak kwiga, te o~ekuje wihove odgovore.

Komisija, koja je ove godine odlu~ivala o otkupu kwiga, razmotrila je sve pristigle naslove i utvrdila, kako je navedeno, da izdava~i nisu slali samo prva izdawa kwiga, ve} i ponovqena, {to je suprotno kriterijumima otkupa. Kako prema proceni Komisije za otkup neki od naslova ponovqe-

nih, izmewenih ili dopuwenih izdawa zavre|uju pa`wu, predlo`eno je da se takvi naslovi otkupe u okviru dodatnog konkursa Ministarstva kulture.

Upravni odbor UIS-a je pre toga upozorio da Konkurs Ministarstva kulture za otkup kwiga iz produkcije 2009, koji se realizuje zajedno sa Narodnom bibliotekom Srbije, jo{ nije zavr{en i da nema ni pomena o otkupu kwiga iz ovogodi{we produkcije. „Bibliotekama i ~itaocima na taj na~in ostaju nedostupne najzna~ajnije kwige objavqene u ove dve godine, a izdava~ima, u ovim godinama krize, posebno }e biti ote`an rad na novim projektima“, konstatovao je UO UIS. Udru`ewe izdava~a Srbije zatra`ilo je od Ministarstva kulture da „u Godini kwige i jezika poka`e istinsku brigu o kwizi i u~ini je u ve}oj i kvalitetnijoj meri dostupnom ~itaocima“.

Ono {to je Milica Stojadinovi} Srpkiwa zapo~ela jo{ u 19. veku, nije se ugasilo. To su ju~e bile pozdravne re~i direktora Zavoda za kulturu Vojvodine Tibora Vajde, na otvarawu 34. kwi`evnih susreta “Milici u pohode”, na kojima }e se dva dana razgovarati o umetnosti re~i, kroz se}awa na “vrdni~ku vilu”, jednu od prvih srpskih pesnikiwa.

O woj je u besedi “Angel mog `ivota”govorila kwi`evnica Tawa Kragujevi}, pro{logodi{wa dobitnica nagrade “Milica Stojadinovi} Srpkiwa”. Niko nije kao Milica voleo i opisao “plavetna brda Srema i Serbije”.

Wen `ivot i stvarala{tvo bili su “~isto sabesedni{tvo sa prirodom”, “odraz velike i tajanstvene lire nebesa”. Milica je bila `ena-pejza`, zakqu~ila je besednica.

Potom je Ani Ristovi} predsednik `irija Zoran \eri} uru~io nagradu “Milica Stojadinovi} Srpkiwa” (wen reqef u bronzi, rad Mladena Marinkova i nov~ani iznos). O wenom stvarala{tvu govorio je Frawa Petrinovi} i istakao da je poezija Ane Ristovi} zahteva ~ita~a-sau~esnika, a ne samo obi~nog ~itaoca.

Zahvaquju}i se na priznawu, Ana Ristovi} je potom izgovorila re~ opomene, nagla{avaju}i da je u tradiciji srpskog skromnog pam}ewa- zaboravqawe pesnika, kojih se obi~no setimo kada umru. O tome svedo~i tegoban `ivot Mili~in, nerazumevawe savremenika za obrazovanu, lepu, neudatu `enu, koja nije bila stvorena za preslicu, a kuvala je “ru~kove od stihova”. Ristovi}eva je naglasila da se

Ani Ristovi} nagradu uru~io Zoran \eri}, predsednik `irija Foto: N. Stojanovi}

do danas ni{ta nije promenilo, da su pesni~ke kwige proterane iz izloga i kwi`ara, i da svetom kulture i pisane re~i tako|e vladaju mu{karci.

U umetni~kom programu nastupio je pijanista Mihajlo Zurkovi}. Tokom ve~eri u ZKV su pro-

movisane kwige pro{logodi{we i ovogodi{we laureatkiwe: “Ru`a, odista” Tawe Kragujevi} i “PS” Ane Ristovi}. Kwi`evni susreti se zavr{avaju danas, razgovorom na temu “@ensko pismo kao sociolo{ko-kulturolo{ka pojava”.

R. Lotina

DRU[TVO

DNEVNIK

U IZGRADWU „KAMENICE 2“ ULO@ENO 20 MILIONA EVRA

Radioterapija ne}e proraditi na vreme?

Izgradwi „Kamenice 2“, objekta koji se gradi u sklopu tri instituta u Sremskoj Kamenici, te~e po planu i predvi|a se da bi trebalo da bude zavr{en krajem naredne godine ili po~etkom 2012. Izme|u ostalog, u novom objektu }e se nalaziti u Centar za radioterapiju Instituta za plu}ne bolesti, koji }e biti opremqen najnovijim aparatima za terapiju zra~ewem. Me|utim, iako radovi odmi~u i uveliko se s dobavqa~ima pregovara o opremi, iz dana u dan raste strepwa rukovodstva Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine da po zavr{etku radova u Centru za radioterapiju ne}e imati ko da radi.

Odluka o izgradwi „Kamenice 2“ doneta je jo{ 2005. godine i u skladu sa svim procedurama koje su bile neophodne, iste godine u

2007. godine, Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine je odobrio novac, a Vlada Vojvodine se obavezala na to da }e da napravi Centar za radioterapiju. Odmah posle obezbe|ivawa novca i po~etka radova, Institut za plu}ne bolesti Vojvodine je podneo zahtev Ministarstvu zdravqa za odobrewe zapo{qavawa novih kadrova.

Kako se radi o potpuno novoj opremi, koja nije postojala na Institutu, Kamenica 2 Dr Milan Antoni} i o kadrovima koji ne postoje na Birou rada – a radi se o zapo{qavawa 36 qudi za potrebe radioterapeutima, specijalistibudu}eg Centra za radioterapiju ma medicinske fizike koji su ob– ka`e direktor Instituta za u~eni da rade na ovakvim aparaplu}ne bolesti Vojvodine prof. tima za zra~ewe, radiolo{kim dr Milan Antoni}. – Od tada smo se u ~etiri navrata pismeno obra}ali Komisiji, svaki put Pribli`ava se trenutak nabavke opreme signaliziraju}i da se izgradwa i mo`emo do}i u situaciju da se objekat zavr{i „Kamenice 2“ izvodi svojom dinai nabavi oprema, a da nemamo obu~enih qudi mikom, da se pribli`ava trenuza rad na novim aparatima tak nabavke opreme i da mo`emo do}i u situaciju da se objekat zaseptembru je dobijena saglasnost tehni~arima koji rade na linearvr{i, oprema nabavi, a da nemaMinistarstva za zdravqe i pozinim akceleratorima – procewemo obu~enih qudi za rad na notivno mi{qewe Komisije za nono je da je neophodno zaposliti vim aparatima. U posledwem ve tehnologije da Institut za nove qude koji bi se do otvarawa obra}awu Komisiji, pre dva meplu}ne bolesti Vojvodine mo`e Centra edukovali za rad na noseca, kao i u razgovoru s pomo}da se bavi i zra~nom terapijom vim aparatima. nicom ministra zdravqa dr Ivabolesnika s karcinomom. Posle – Jo{ novembra 2007. godine nom Mi{i}, ponovo smo dostavidobijene saglasnosti krenulo se podneli smo zahtev Komisiji li svu potrebnu dokumentaciju u te`ak posao prikupqawa para.

Ministarstva zdravqa za raciojer nam je re~eno da se prethodna Posle dve godine, septembra nalizaciju kadrova za odobrewe zagubila. Tra`ili smo da se u ka-

drovskom planu Instituta za 2011. godinu obavezno vodi ra~una o potrebama za novim kadrovima. Po{tuju}i te{ku situaciju u zdravstvu, prepolovili smo prvobitan spisak i od 36 kadrova procenili smo da ih je neophodno 16. Odgovor jo{ uvek nemamo. Sa~eka}emo da se zavr{i plan za slede}u godinu, a ako ne bude razumevawa za na{e zahteve koji ~ekaju re{ewe tri godine, iza}i }emo u javnost i objaviti istinu o na{im trogodi{wim naporima da obezbedimo rad budu}eg Centra za radioterapiju. Neshvatqivo je da se u „Kamenicu 2“ ula`e 20 miliona evra, ula`u se svakodnevni napori da izgradwa te~e po planu, a krivicom drugih dovodi se u pitawe funkcionisawe Centra.

J. Barbuzan

subota13.novembar2010.

15

NEZADOVOQSTVO REFORMOM PRAVOSU\A U NOVOM KNE@EVCU I ^OKI

Jo{ im samo selidba falila Nezadovoqstvo reformom u pravosu|u tiwa u op{tinama Novi Kne`evac i ^oka, posle ukidawa Op{tinskog suda i uspostavqawa Sudske jedinice Novi Kne`evac u okviru Osnovnog suda u Kikindi. Dodatno je stawe zakomplikovano odlukom parlamenta Novog Kne`evca da se Sudska jedinica iz dvorca nekada{we plemi}ke porodice Servicki preseli u deo zgrade novije gradwe, biv{i Komitet, gde su bile sme{tene politi~ke stranke, za koju advokati s podru~ja Novog Kne`evca i ^oke i grupa novokne`eva~kih odbornika smatraju da je neodgovaraju}a za te namene.

Advokati Jovan Mi{~evi}, Isidor Lazi}, Qubomir Arnovqev, Stevan Tikvicki, Sever Zaki} i Gabor Siveri i vi{e op{tinskih odbornika, mahom opozicije, obra}ali su se sa za-

gu}e obezbediti pristup osobama s posebnim potrebama, dok je to u postoje}oj zgradi, gde je sud bio ~etiri decenije, mogu}e. Kao osnovni razlog za preseqewe navedeno je grejawe. U sada{woj zgradi suda, koja je u celosti u dr`avnom vlasni{tvu, podnosioci pritu`be smatraju da bi se boqom organizacijom i rasporedom prostorija mogli zna~ajno smawiti izdaci grejawa, dok bi se preostali deo zgrade mogao ustupiti drugim dr`avnim organima. U istoj zgradi ve} je nalazi Republi~ki geodetski zavod, a mesta bi bilo i za druge republi~ke institucije, pa bi stranke mogle sve poslove obavqati na jednoj lokaciji.

Iz prostorija biv{eg Komiteta namewenih preseqewu Sudske jedinice, neke politi~ke stranke se nisu iselile, zapo~eta je i adaptacija bez gra-

SRBIJA U BORBI PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

Sti`u li surove zime i te{ke su{e - Srbija je spremna da preuzme svoje obaveze u oblasti za{tite `ivotne sredine - rekao je ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} na Me|unarodom skupu u Be~u, gde }e biti utvr|ena pozicija evropskog regiona pred 16. konferenciju potpisnica Okvirne konvencije UN o promeni klime koja }e se odr`ati u Meksiku. -Skupovi poput ovog slu`e da ministri Evropske unije i zapadnog Balkana kreiraju zajedni~ku strategiju za predstoje}i skup u Meksiku, na kojem }emo poku{ati da prona|emo zajedni~ku strategiju i globalni odgovor na klimatske promene i smawewe emisije gasova sa efektom staklene ba{te.

Prema wegovim re~ima, region u koji spada na{a zemqa izuzetno je osetqiv na posledice klimatskih promena, a Srbija je prvi put, zbog toga {to je zavr{ila Nacionalni inventar gasova sa efektom staklene ba{te, u prilici da ravnopravno razgovara sa drugim zemqama, znaju}i ta~no u kojim segmentima na{e privrede se nalaze najve}i proizvo|a~i gasova sa efektom staklene ba{te.

- Prvi put smo i u mogu}nosti da preuzmemo obaveze i planiramo na{u budu}nost. Prema najnepovoqnijim scenarijima, Srbija bi mogla u budu}nosti da bude ze-

Pu{e po ulicama Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas izjavio je ju~e da }e gradske vlasti nakon uvo|ewa zabrane pu{ewa razmotriti na~ine da se pove}a broj kanti za opu{ke: Iskreno, nismo o tome razmi{qali, ali izda}emo neke naloge i vide}emo {ta mo`e da se uradi.

Nakon {to je uvedena zabrana pu{ewa u zatvorenim prostorijama, sve vi{e Beogra|ana pu{i na trotoarima i ulicama ispred ulaza u svoje firme, a kanti za odlagawe opu{aka nema dovoqno.

Prema najnepovoqnijim scenarijima, Srbija bi mogla u budu}nosti da bude zemqa u kojoj }e vladati ekstremne meteorolo{ke razlike: od veoma hladnih zima do veoma te{kih su{a, prekidanih periodima dugih ki{a, koji }e izazvati posledice u svim sferama `ivota mqa u kojoj }e vladati ekstremne meteorolo{ke razlike. Od veoma hladnih zima do veoma te{kih su{a, prekidanih periodima dugih ki{a, koji }e izazvati posledice u svim sferama `ivota - naveo je ministar Duli}.

On je ukazao da postoje predvi|awa da }e na{e reke presu{iti i pretvoriti se u potoke, da }emo u budu}nosti morati da promenimo strategiju poqoprivrede, zbog

toga {to bi ona u budu}nosti mogla potpuno da nestane.

- Mi moramo da postanemo deo globalne porodice koja se bori protiv klimatskih promena, kao mali emiter gasova staklene ba{te, moramo u budu}nosti da preuzmemo svoju ulogu i da obezbedimo dodatna materijalna sredstva - naglasio je ministar Duli} i dodao da je jedan od razloga sazivawa skupa u Be~u i

pregovori o na~inu finansirawa dodatnih tro{kova u borbi protiv klimatskih promena.

Na sastanku u Be~u, ministar Duli} potpisa}e sa austrijskim kolegom Nikijem Berlakovi}em Memorandum o razumevawu o saradwi u oblasti za{tite `ivotne sredine, koji }e omogu}iti daqi razvoj partnerskih odnosa i realizaciju konkretnih projekata na poqu upravqawa otpadom, za{tite prirode i kori{}ewa obnovqivih izvora energije.

- Sa Berlakovi}em }u potpisati sporazum kojim }e se Srbija prikqu~iti najve}em rezervatu biosfere u svetu. Re~ je o za{ti}enim podru~jima du` reke Dunav, a Sporazum su do sada potpisale Hrvatska, Ma|arska, Slovenija i Austrija. Prikqu~ewem Srbije formiramo najkomplikovaniji multilateralni sporazum za{tite prirode i pridru`ujemo se jednom presti`nom klubu zemaqa koji na visokom nivou brinu o svojoj prirodi - rekao je ministar Duli}.

Na sastanku u Be~u u~estvuju i predstavnici Evropske komisije, kao i ministri i visoki dr`avni predstavnici Slova~ke, Hrvatske, Lihten{tajna, Slovenije, [vajcarske, ^e{ke, Belgije, Maldiva, Egipta, Meksika i Ujediwenih Arapskih Emirata.

A. Brzak

NAREDNE NEDEQE SABOR SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Kona~an sud o vladiki Artemiju Jesewe zasedawe Sabora Srpske pravoslavne crkve po~e}e naredne nedeqe, 17. novembara, u manastiru Svetog Arhangela Mihaila u Rakovici, ali za sada jo{ uvek nije utvr|en dnevni red. Jedino je izvesno da }e najvi{e telo SPC raspravqati o slu~aju vladike Artemija koji je odbio poslu{nost crkvenom vrhu. Izvesno je da }e crkveni velikodostojnici ponovo razmotriti polo`aj umirovqenog vladike Artemija i wegove posledwe istupe u javnosti. Wega }e Sabor, najverovatnije, ponovo pozvati da se izjasni o vernosti Crkvi i odlukama wenih tela, pa ukoliko to u~ini, status penzionisa-

nog episkopa bi}e mu potvr|en.

Ukoliko, pak, odbije da se povinuje odlukama Sinoda i Sabora, crkva }e prema wemu primeniti rigoroznije mere, poput crkvenog suda. Upravo zbog toga {to se ne zna kako }e se pona{ati vladika Artemije, analiti~ari ocewuju da bi on mogao biti odgovoran za raskol u SPC koji su najavili ~ak i neki od srpskih vladika. Da su wihove slutwe bile ta~ne potvr|uje i pismo kojim je proteklih dana penzionisani vladika Artemije i grupa biv{ih monaha manastira Crna reka, koje jeSPC tako|e ra{~inila, uputio Sinodu u kojem upozorava da }e, ukoliko im se ne omogu}i

povratak u Ra{ko prizrensku eparhiju, osnovati novu „istinsku Svetosavsku crkvu“.

Najavquje se i da bi Sabor mogao raspravqati o podeli pojedinih eparhija SPC, postavqewu novih episkopa i drugim pitawima iz `ivota Crkve. Ima nagove{taja da, iako je to prethodnih meseci najavqivano, Sabor ipak ne}e doneti odluku o podeli Ra{koprizrenske eparhije.

Sabor }e, tvrde poznavaoci prilika u SPC, odlu~ivati i o budu}nosti Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke, koja bi mogla biti reorganizovana kroz vi{e novih eparhija. Q. Male{evi}

Plemi}ki dvorac Servickih, iz kojeg sud treba da se seli

merkama, primedbama i predlozima Ministarstvu pravde Republike Srbije i Visokom savetu sudstva u Beogradu, Pokrajinskom sekretarijatu za propise, upravu i nacionalne zajednice i Advokatskoj komori Vojvodine, tako|e i Osnovnom sudu u Kikindi, ali do sada se svelo na igru „gluvih telefona“. Najvi{e trpe gra|ani koji su prinu|eni na to da putuju u Kikindu, a nepotrebnim putovawima izla`u se svedoci, advokati i drugi u~esnici u sudskim postupcima.

– U Sudskoj jedinici u Novom Kne`evcu ne obavqaju se sva su|ewa, ve} samo neka, po izboru nadle`nih u Osnovnom sudu u Kikindi, a u me|uvremenu je doneta odluka o preseqe-

|evinske dozvole i projektne dokumentacije, pa su radovi morali biti obustavqeni. Iznad ulaza vijori se zastava Srpske radikalne stranke, koja ne `eli da se iseli. Na drugoj strani, zgrada u kojoj je sud jo{ uvek, u me|uvremenu je ostala bez grejawa, pa samo sticajem sre}nih okolnosti, zbog toplog vremena, u woj mo`e da se radi.

Pisali su advokati prigovor vr{iocu funkcije predsednika Osnovnog suda u Kikindi Nata{i Iveti}, raspituju}i se za{to se sva su|ewa ne obavqaju u Novom Kne`evcu, a ona im je odgovorila da je za ovu godinu predvi|eno da se u krivi~noj materiji postupa iskqu~ivo u sedi{tu suda u Kikindi. Novokne`eva~ke i ~okanske advokate i stranke u postupku ne te{i ~iwenica da se po krivi~nim predmetima ne postupa i u Sudskoj jedinici u Novoj Crwi i da odgovaraju}i uslovi za su|ewa postoje u sedi{tu suda. Odgovoreno im je i da su sada{wi sme{tajni kapaciteti Sudske jedinice u Novom Kne`evcu ispod zadovoqavaju}eg minimuma, te da je u toku preseqewe u odgovaraju}e prostorije Zgrada biv{eg Komiteta, iznad ~ijeg koje zadovoqavaju orulaza su radikalska znamewa ganizaciju rada suda. wu u zgradu u kojoj, izuzev nekoKonstatovan je i dobar odziv liko prostorija, nema uslova stranaka u istra`nim i prvoza normalan rad Sudske jedinistepenim postupcima, a da bi ce i Odeqewa prekr{ajnog sudodatno putovawe jo{ troje suda. Ne samo {to nema prostora dija pove}alo tro{kove sudu nego je i zgrada tri ~etvrtine u koji nema dovoqno automobila, vlasni{tvu Vojvo|anske banke, niti novca da podr`ava ta pu~etvrtina je ukwi`ena kao drtovawa. Advokati, odbornici i `avno vlasni{tvo, ali nije gra|ani se, pak, `ale na to da se sprovedena fizi~ka deoba – kau Novom Kne`evcu ne sude krizuje u svoje ime i ime kolega novi~ni predmeti, nego ni svi vokne`eva~ki advokat Jovan predmeti gra|anske materije Mi{~evi}. iz oblasti radnog i porodi~Napomiwe se i da poslovne nog prava, {to u~esnicima u prostorije namewene preseqesporu donosi dodatne tro{kowu suda nisu pogodne ni po pove prevoza do Kikinde, koja je vr{ini, ni po rasporedu da se od Novog Kne`evca udaqena 55, od wih formiraju sudnice, pria od pojedinih mesta i vi{e od jemne kancelarije, ~ekaonice, 70 kilometara, a imaju veoma gruntovnica, izvr{no odeqeslabe saobra}ajne veze. Na taj we i arhiva, a iznose se i sumna~in, smatraju oni, gra|anima we da se u wih uop{te mo`e op{tina Novi Kne`evac i ^osmestiti arhiva gruntovnice ka zna~ajno je smawena mogu}koja je jo{ u funkciji za opnost ostvarewa prava na pravdu {tinu ^oka. Osim toga, prozbog te`e dostupnosti sudova. storije su na spratu pa je nemoM. Mitrovi}

SPORT

subota13.novembar2010.

FIFA jo{ jednom odbila Kosovo Svetska fudbalska federacija jo{ jednom je poru~ila ~elnicima FS Kosova da im ne}e omogu}iti u~e{}e u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu. ^elnici Kosova bili su u poseti FIFA i zatra`ili da nastupe u narednom kvalifikacionom ciklusu za plasman na Mondijal 2014. u Brazilu.

FIFA je jasno poru~ila FS Kosova da je to nemogu}e, jer

u Ujediwenim nacijama samoprogla{ena nezavisnost Kosova nije dobila potrebnu podr{ku.

Kosovo mo`e da postane ~lan FIFA samo kada bude priznato od ve}ine ~lanica Ujediwenih nacija - izjavio je sekretar FIFA Xerom Valck.

Tek kada, i ako Kosovo bude priznato od strane FIFA, mo`e da zatra`i i ~lanstvo u UEFA.

NA KAZNU UEFA

FSS se ne}e `aliti Fudbalski savez Srbije ne}e se `aliti na kaznu koju mu je Evropska fudbalska unija (UEFA) izrekla zbog prekida utakmice sa Italijom u \enovi. „Detaqna analiza i procena pravnog tima Saveza ukazuju da `alba ne bi imala pozitivnog efekta“, obrazlo`io je FSS u saop{tewu.

Me~ kvalifikacija za Evropsko prvenstvo prekinut je u {estom minutu zbog divqawa srpskih huligana, pa je registrovan slu`benim rezultatom 3:0 za Italiju. Srbija je ka`wena igrawem naredne utakmice u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, sa Severnom Irskom,

pred praznima tribinama u Beogradu. Jo{ jednu utakmicu Srbija bi igrala pred praznim tribinama u slu~aju da se problemi ponove u naredne dve godine.

Navija~i iz Srbije do kraja kvalifikacija ne}e mo}i da putuju na utakmice na gostovawima, a FSS }e morati da plati i nov~anu kaznu od 120.000 evra. „Odluka o prihvatawu izre~enih kaznenih mera usledila je posle detaqne analize iscrpno dostavqenog obrazlo`ewa kontrolne i disciplinske komisije UEFA, procene pravnog tima Saveza i niza konsultacija i razgovora ~elnika FSS-a“, navodi se u saop{tewu.

Istraga protiv Vlatka Markovi}a Evropska fudbalska unija (UEFA) pokrenu}e istragu protiv predsednika Hrvatskog nogometnog saveza Vlatka Markovi}a zbog izjave da nikada ne bi dozvolio igra~u homoseksualne orjentacije da zaigra za reprezentaciju wegove zemqe, objavio je britanski „Gardijan“.

Engleski medij podse}a da se Markovi} izvinio zbog izjave koju je dao, ali navodi da su ~elnici evrospke ku}e fudbala, koji se izri~ito protive bilo kakvim oblicima diskriminacije, ipak, odlu~ili da pokrenu istragu protiv, kako se navodi, homofobi~nog Markovi}a.

Juventus dovodi Milanovi}a Omladinski reprezentativac Srbije i sada{wi ~lan Lokomotive iz Moskve Milan Milanovi} postigao je dogovor sa slavnim italijanskim fudbalskim klubom Juventusom, u koji }e pre}i na leto, kada mu istekne ugovor sa ruskim timom.

Milanovi} je ro|en u Kosovskoj Mitrovici i ima samo 19 godina i visok je 184 santimetra. Pro{ao je sve mla|e kategorije Lokomotive i va`i sa jednog od najboqih mladih bekova u svom godi{tu.

Iako nije uspeo da se izbori za startno mesto u postavi Lokomotive, Milanovi} je skrenuo pa`wu velikih klubova. On je bio u pregovorima sa Milanom, ali }e se na leto, kao slobodan igra~, prikqu~iti zemqaku Milo{u Krasi}u u Juventusu.

Juventus nije saop{tio koliko je novca obe}ao Milanovi}u za prelazak u Seriju A, ali se zna da je ceo transfer zavr{io sportski direktor \uzepe Marota.

DNEVNIK

c m y

16

REPREZENTACIJA SRBIJE U [ARENOM SASTAVU PROTIV BUGARA

Pi`on tra`i alternativna re{ewa Vi{a sila naterala je fudbalskog selektora Vladimra Petrovi}a da promeni planove pred prijateqski okr{aj sa Bugarskom (17. novembar u Sofriji) i odustane od namere da {ansu pru`i najboqem timu. Jednostavno, povrede, rovitost ili slaba forma u~inile su svoje, pa }e sastav biti osve`en i {aren.

- Kako sam najavio, umesto Stojkovi}a `elim da vidim

terena ne funkcioni{e sve kako treba, ho}u da ga vidim na delu. Nismo imali pravog dodava~a lopti protiv Estonije, dugo sam razmi{qao o tom problemu i opredelio se da pru`im {ansu iskusnom Veseqku Trivunovi}u (30) iz Ofk Beograda. Jeste stariji, ali treba ga pogledati. O Qaji}u ne treba tro{iti re~i, hvali ga trener Mihajlovi}, mo`e da ispuni zahteve na ne-

Podr{ka Jovanovi}u

Petrovi}ev izbor

Selektor Petrovi} nije uvrstio na spisak reprezentativaca Laneta Jovanovi}a koji ne igra u Liverpulu.

- Razgovarali smo telefonom dugo, vidim da mu je poquqano samopouzdawe.

Lane }e do}i u Beograd, iako ne}e putovati u Sofiju. Ho}u da mu pru`im moralnu podr{ku, da to u~ine i wegovi saigra~i, da mu ka`em da ra~unamo na wega.

Mora da bude odva`niji, da nastavi sa dobrim treninzima i vrati se u staru formu - istakao je selektor.

Golmani: Jorga~evi} (Gent) i Brki} (Vojvodina).

Odbrana: Ivanovi} (^elsi), Ninkov (C.zvezda), Vidi} (M.junajted), Suboti} (Borusija, Dortmund), Lukovi} (Zenit), Rajkovi} (Vitese) i Kolarov (M. siti).

Sredina terena: Ka~ar (HSV), Milija{ (Vulvs), Petrovi} (Partizan), Miri} (Spartak), To{i} (CSKA), Qaji} (Fiorentina), Trivunovi} (OFK Beograd), Radovanovi} (Bolowa), Dimitrijevi} (Rad) i Sulejmani (Ajaks).

Napada~i: @igi} (Birmingem) i Mr|a (Sion). jo{ nekog talentovanog golmana (Jorga~evi}), zatim Krasi} zbog povrede pauzira mesec dana, Ninkovi} je imao potres mozga, Kuzmanovi} se ozledio na treningu, rovit je Stankovi}, a zamolio me Lazovi} da ga oslobodim obaveza jer se ne ose}a dobro - istakao je najpre selektor Petrovi} na preskonferenciji.

Ne krije popularni Pi`on da se raduje predstoje}em megdanu.

- Posle svega {to nas je zadesilo u \enovi, okre}emo se lepim stavrima, igri, fudbalu.

Izabarli smo korektnog protivnika koji je nedavno savladao Vels u gostima pa o~ekujem zanimqivu utakmicu. Ujedno, nekoliko novih fudbalera dobi}e priliku da poka`u svoju vrednost, uvere me da li na wih mogu i daqe ozbiqno da ra~unam.

Prakti~no, po~iwemo pripreme za naredna isku{ewa u kvalifikacijama - dodao je selektor.

Debitant Marko Miri}, prvotimac Spartaka Zlatibor vode

Na spisku Vladimira Petrovi}a nalazi se {est debitanata, a selektor je ukratko obrazlo`io ~ime su zavredili pozive.

- Golman Jorga~evi} (Gent) dugo i solidno brani u Belgi-

ji, treba pro{iriti krug kandidata za ovu specifi~nu poziciju u ekipi. Ivan Radovanovi} je bio ~lan mlade selekcije, preporu~ile su mi ga kolege, vezao je {est utakmica u Bolowi a po{to na sredini

Superliga{i poma`u Kraqevu Izvr{ni odbor Zajednice Superliga{a doneo je odluku da se svi ~lanovi elitnog fudbalskog dru{tva ukqu~e u akcijui iska`u solidarnost sa gra|anima Kraqeva i okoline koje je pogodio razorni zemqotres. U fond za otklawawe posledica zemqotresa bi}e upla}eno 550.000 dinara.

koliko pozicija, uz to popravio je defanzivu. Od doma}ih snaga tu su jo{ Miri} (Spartak) i Dimitrijevi} (Rad) koji poseduju talenat, ali imaju i oscilacija u igri, pa ovo treba da im bude podstrek kako bi daqe napredovali - objasnio je Petrovi}.

Pre dve godine na stadionu Partizana orlovi su pregazili Bugare (6:1).

- Ozbiqno se spremaju za me~, a tome u prilog i ~iwenica da je selektor Mateus pozvao sve raspolo`ive snage, da }e u sastavu imati samo reprezentativce iz inostranstva.

Dobro guraju u kvalifikacijama, bi}e `eqni revan{a. Mi nemamo onaj takmi~arski imperativ koji mo`e da nas sputa, ho}emo da pru`imo dobru partiju uz pozitivan rezultat zakqu~io je Petrovi}.

Reprezentativci }e se okupiti u ponedeqak, a u podne kre}u put Sofije gde }e u ve~erwim sastima odraditi prvi trening.

Z. Rangelov

LAMIN DIJARA, BIV[I IGRA^ PARTIZANA

Nedostaje mi Beograd Napada~ Partizana na pozajmici u Al [ababu Lamin Dijara oporavqa se od loma leve noge, zbog kojeg ne}e mo}i da igra naredna ~etiri meseca. Te{ka povreda nije ubila raspolo`ewe uvek nasmejanog Senegalca, koji redovno prati de{avawa u Partizanu, ali se pomalo setno pita da li su ga u Srbiji ve} zaboravili.

Golgeter koji je harao na{im terenima rekao je da bi se odmah vratio u Humsku, ukoliko ga crno-beli `ele, jer mu nedostaju Beograd, Partizan i wegovi navija~i.

- Do`iveo sam prelom kada mi je protivni~ki igra~ uklizao na stajnu nogu. Morao sam da idem na operaciju u Pariz i sada mi predstoji du`a pauza. Na teren se ne}u vratiti jo{ ~etiri meseca sigurno, a i doktor mi je rekao da ne `urim da ne bih pogor{ao situaciju - pri~a Diara. ^ini se da vam takva povreda, ipak, nije naru{ila raspolo`ewe?

- Nije mi bilo lako, mnogo sam plakao prvog dana. Posle sam shvatio da je sve to sudbina.

Kako ste se privikli na Dubai?

- @ivim blizu trening centra, tako da sam uglavnom bio na relaciji centar-ku}a.

Nekoliko puta odlazio sam u grad, koji je prelep, a i qudi su qubazni. Mnogo mi zna~i {to sam ovde sa svojom suprugom. Bilo mi je te{ko u po~etku. Tada su ovde bile ogromne vru}ine i bio je Ramazan. Nismo trenirali dawu, nego samo no}u. Budili smo se u dva ujutro da idemo na trening i to mi je potpuno poremetilo ritam. Nisam mo-

gao da se naspavam, ~ak sam i tablete za spavawe koristio, ali nije bilo pomo}i. Naspavao sam se tek sad u Parizu.

Kakva je liga u Ujediwenim Arapskim Emiratima i mo`e li da se poredi sa Superligom Srbije?

- Sve je mnogo druga~ije u odnosu na Srbiju. Ovde nema klubova poput Partizana ili Zvezde, koji su apsolutni favoriti. Al Xazira je prva, ali nije iznena|ewe kada izgubi kod ku}e od posledweg na tabeli. Svako svakog dobija, nema nikakve logike. Ko vi{e tr~i, ko mo`e vi{e da izdr`i po ogromnoj vru}ini, taj dobija utakmice.

Nedostaje li vam Beograd?

- Mnogo! Tamo sam `iveo tri godine i nigde nisam proveo toliko vremena osim u mom Senegalu. Svakog dana slu{am srpsku muziku, prise}am se kako je bilo u Beogradu. Odr`avam kontakt s pojedinim qudima iz Srbije. Od saigra~a naj~e{}e se ~ujem s Moreirom.

Da li pratite de{avawa u Partizanu?

- Odgledao sam sve utakmice u Ligi {ampiona i ve~iti derbi, a preko interneta pratim sve {to se de{ava u klubu. Igrali smo opet sa [ahtjorom koji je mnogo jak, a protiv Arsenala je bilo za u`ivawe. Nismo

Odmah bih se vratio u Partizan Da li biste se vratili u Partizan?

- Ako bi klub pokazao interesovawe da me opet vidi u Beogradu, ne bih se razmi{qao nijednog momenta. Pa, gde }u drugo da odem nego u Partizan, zar postoji boqi klub? Partizan do`ivqavam kao svoj dom, jer se nigde nisam toliko zadr`ao i nigde nisam imao toliko uspeha. Partizan je od mene stvorio ovo {to sam sada.

Klub i navija~e crno-belih nikada ne}u zaboraviti.

Kako ste se sna{li u tim uslovima?

- Postigao sam tri gola u prvenstvu i jedan u kupu na pet odigranih utakmica. Ovde ima mnogo stranaca, ali od wih se najvi{e tra`i. Ako si do{ao iz inostranstva, onda mora{ da daje{ golove, da asistira{, dribla{, da bude{ najboqi na terenu. Nije kao u Partizanu, gde zna{ da }e Moreira da ti namesti {ansu za gol, ovde sve mora{ sam.

mogli vi{e u ovom trenutku. Ali, vrati}emo se i slede}e godine u Ligu {ampiona i tada }emo da pobe|ujemo. Sawao sam tri godine da s Partizanom igram u Ligi {ampiona, pa mi je malo `ao {to nisam tamo sada.

Kako vam je izgledao ve~iti derbi protiv Zvezde?

- Partizan je dobro odigrao, dao gol i rutinski pobedio. Videlo se da smo boqi, ali

Voli Partizan: Lamin Dijara

ova Zvezda nije ozbiqna kao ona od pro{le, ili pretpro{le godine. Videlo se koliko su nam utakmice u Ligi {ampiona pomogle da pobedimo u derbiju.

Grobari i daqe povremeno skandiraju va{e ime?

- Nisam ~uo da mi skandiraju ime ni da me bilo gde neko pomiwe. Moram da budem iskren, upla{io sam se da ste me svi zaboravili. Rekoh sebi, samo {to sam okrenuo le|a, a oni svi zaboravili da je Dija bio u Partizanu - naglasio je Dijera.

SPORT

c m y

DNEVNIK

subota13.novembar2010.

STEFAN BABOVI], VEZISTA PARTIZANA

Pobedi}emo Javor Partizan privodu kraju paklenu jesen.

Borbe na tri fronta crno – beli }e okon~ati posle ~etiri kola u prvenstvu i dva u Ligi {ampiona. Za to su potrebne sve`e snage ukoliko se `eli kontinuitet dobrih rezultata.

Stefan Babovi} (23), letwe poja~awe Beogra|ana, upravo je to.

Mladi vezista sve ~e{}e dobija priliku i ~ini se sve je boqe koristi. Prenuo je Partizan u Beogradu protiv Brage, a i protiv BSK se istakao. Nema sumwe, po~e}e i dana{wi me~ sa Javorom. Posle lutawa po Evropi sebe je na{ao u starom jatu.

- Partizan je uvek bio moja ku}a, pa i posle mog onakvog odlaska. Znao sam da }u se jednom vratiti i da }e strasti smiriti.

To se i desilo i `elim da dobrim igrama pomognem i sebi i klubu – ka`e Babovi}.

Kasno prikqu~io pripremama Partizana i to je mo`da razlog {to je tek sada dobio {ansu.

- Imao sam kombinaciju za Gr~ku, ali je ona u posledwem trenutku propala. Zamolio sam crno–bele da treniram sa wima, a oni su procenili da mogu i da im pomognem i ponudili mi ugovor. Naravno, oberu~ke sam ga prihvatio.

Pola miliona za postradale Upravni odbor FK Partizan doneo je odluku da pomogne postradalima od zemqotresa u Kraqevu. Uplati}e 500.000 dinara a ukqu~i}e se i u akciju Zajednice klubova Jelen Superlige Srbije. Partizan }e pored ove jednokratne pomo}i nastaviti da poma`e postradalima u kontinuitetu i na druge na~ine.

Sve ~e{}e starter: Stefan Babovi} (levo)

Za dve godine u Partizanu (20046) odigrao je 36 utakmica i postigao ~etiri gola. Usledio je neslav-

ni rastanak i odlazak u Nant pa u Fejnord. Pitamo ga koliko se klub promenio za ~etiri godine?

- Duvaju boqi vetrovi. Tim je jak, trener mlad i ambiciozan, a ciqevi su jasni. Klub je stabilan, pa je i to razlog za{to sam se vratio.

Malo o Javoru ?

- Jedan od najboqih klubova kod nas u posledwe vreme. Imali su malu krizu, ali su se dolaskom trenera Wegu{a prenuli.

Bi}e te{ko, ali ciq se zna – pobeda – zakqu~io je mladi vezista.

Pred dana{wi me~ sa Ivawi~anima Partizan nema zna~ajnih kadrovskih problema.

I. Lazarevi}

VOJVODINA MEWA TIM ZA SUTRA[WI DUEL U SUBOTICI

Poverewe Vuku Mito{evi}u

Vuk Mito{evi}

U sutra{wem prvenstvenom me~u 12. kola Jelen superlige {ef stru~nog {taba FK Vojvodina Zoran Milinkovi} najavio je druga~iji tim naspram onog koji je u sredu pobedio Jagodinu u ~etvrtfinalu Kupa Srbije.

- Primoran sam da rotiram tim.

Ne `elim da zvu~i kao alibi, ali u ritmu sreda-nedeqa do{lo je do zamora pojedinih igra~a. Uz to, Pavlovi} je i daqe povre|en, a Mojsov }e morati da pauzira zbog `utih kartona – napomiwe Milinkovi}.

Dobra okolnost za Vojvodinu je to {to ima duga~ku klupu.

- Od prvog minuta u postavi }e biti Vuk Mito{evi}, a mesto {topera umesto makedonskog reprezentativca zauze}e iskusni Milovi}. Mogu}e je da od prvog minuta u postavi bude i povratnik

u tim Janko Tumbasevi}, a blizu sam odluke da osve`ewa potra`im i u {picu – nabraja trener crvenobelih.

Uo~i vojvo|anskog derbija uglavnom se pri~a o Spartakovom napadu i Vojvodininoj odbrani, ali se lako mo`e dogoditi da odluka padne na sredini terena.

- Mi iz veznog reda da}emo sve od sebe da olak{amo drugovima iz posledwe linije da spre~imo napada~e suboti~kog tima. Na drugoj strani spremni smo da budemo kreativni i da u fazi napada doprinesemo ostvareweu dobrog rezultata. Znamo da nas ~eka odli~an rival, silno motivisan, pa su stvoreni svi preduslovi za dobru utakmicu – ka`e Vuk Mito{evi}, koji }e ove jeseni prvi put biti u startnoj postavi u prvenstvenom me~u.

S. Savi}

17

JELEN SUPERLIGA – 12. KOLO Subota IN\IJA: In|ija – Metalac LU^ANI: Sloboda Sevojno Point - ^ukari~ki Stankom BEOGRAD: OFK Beograd – Jagodina ^A^AK: Borac – Smederevo BEOGRAD: Partizan – Habitfarm Javor

13 13 13 13 18

Nedeqa SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Vojvodina KULA: Hajduk – BSK BEOGRAD: Rad – Crvena zvezda 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

Partizan Crvena zvezda Rad Vojvodina Sloboda Spartak ZV OFK Beograd Jagodina Javor Smederevo Borac In|ija BSK Hajduk Metalac ^ukari~ki

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

9 8 7 6 4 4 4 4 3 2 2 2 2 1 1 0

1 1 3 4 5 5 3 3 5 7 6 4 4 2 2 3

1 2 1 1 2 2 4 4 3 2 3 5 5 8 8 8

13 13 13 23:6 14:5 14:5 14:2 8:8 13:9 10:10 10:10 8:7 12:10 6:12 10:14 6:14 7:17 5:16 2:17

28 25 24 22 17 17 15 15 14 13 12 10 10 5 5 3

U slede}em kolu (20/21. novembra) sastaju se - NOVI SAD: Vojvodina – In|ija, SMEDEREVO: Smederevo – Spartak Zlatibor voda, BEOGRAD: Crvena zvezda – Borac, JAGODINA: Jagodina – Rad, BEOGRAD: BSK – OFK Beograd, IVAWICA: Habitfarm Javor – Hajduk, BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom Partizan, KRAGUJEVAC: Metalac – Sloboda Point Sevojno.

ITALIJANSKA SERIJA A

Fudbaleri zapretili {trajkom Fudbaleri italijanske Serije A, udru`eni u Asocijaciju italijanskih igra~a (AIC), najavili su {trajk ukoliko se do 30. novembra sa Ligom ne postigne dogovor oko kolektivnog ugovora. Italijanski igra~i su i u septembru najavili obustavu utakmica na jedan dan, ali su od toga odustali. „Aasocijacija igra~a }e ~ekati do 30. novembra, a onda }e objaviti datum stupawa u {trajk“, ka`e se u saop{tenu AIC.

14. KOLO SRPSKE LIGE VOJVODINA Pali} - Mladost (A) Trener Pali}a, Vlada @iki}: Najte`e je igrati unapred dobijene utakmice. Duel protiv Apatinaca shvatili smo najozbiqnije kao da nam u goste dolazi prvak.

Igra~i su spremni i motitivisani da kvalitet potvrde na terenu.

Povre|en je Karaxi}, dok je Radulovi}ev nastup zbog prehlade pod znakom pitawa, dok su ostali fudbaleri spremni. O~ekujem dobru igru i novi trijumf svojih izabranika.

Trener Mladosti, Qubomir Kasalovi}: Doma}in je favorit, ali to ne zna~i da }emo se mi unapred predati. Prvi put smo u sezoni kompletni i idemo da odigramo po{teno i jako, pa {ta bude.

Maksimalnim zalagawem }emo poku{ati da pariramo kvalitetnom rivalu i ukoliko nam se uka`e prilika da u~inimo ne{to vi{e.

Oni su pod imperativom pobede, a ako ponovimo igru kao iz drugog poluvremena protiv Sloge, mislim da mo`emo da iznenadimo.

Dowi Srem - Vr{ac Trener Doweg Srema, ^eda Mati}: @elimo pre svega da popravimo utisak i igru iz Oxaka iz pro{log kola, gde smo do pred kraj imali tri boda u xepu. Nikome ne pretimo, a Vr{ac je ekipa koja veoma dobro igra u gostima ove jeseni i zaslu`eno je tu gde je. @elimo da odigramo maksimalno anga`ovano i da pobedimo kako bismo ostali na vrhu tabele, {to nam je primarni ciq u ovoj polusezoni. Ne}e nam sigurno zaigrati [u{war, a Bukurac se vratio

posle povrede, mada jo{ nije na ranijem nivou, konkurisa}e za sastav.

Trener Vr{ca, Zoran Lon~ar: Idemo u goste timu koji igra veoma efikasan fudbal. Nama generalno taj stil igre ne odgovara, ali smo na nekoliko dosada{wih gostovawa pokazali da mo`emo da odigramo disciplinovano i ~vrsto, bez obzira na to ko nam je protivnik. Pe}in~ani sada imaju breme favoritai {to mo`e da bude na{a potajna {ansa. Dobro za nas je to {to nemamo povre|enih igra~a, ali imamo nekolicinu s pravom birawa zbog parnih `utih kartona.

pa svaki igra~ treba da poka`e {ta ume. Idemo da se nadigravamo, pa ako osvojimo i neki bod tim boqe za nas.

Veternik Viskol - Dolina Trener Veternika, Du{an Miji}: Dolazi nam Dolina, protivnik za respekt i tim koji je do sa-

de}ima i bili bismo daleko od prva dva mesta kojima te`imo.

Svi }e konkurisati za tim, nemamo kartona, vratio se Milanovi}, a ka`weni Vukanac }e sada izdr`ati i posledwi me~ suspenzije.

Trener Doline, Branko \oki}: Igramo sve derbi do derbija, ali takav je raspored. Gostujemo Ve-

odigramo kvalitetno, pa da vidimo za koliko }e to biti dovoqno.

Solunac - Senta Trener Solunca, Milan Tintor: Posle iznena|uju}eg i previsokog poraza u Kikindi, o~ekuje nas duel protiv sjajne ekipe Sente, koja igra sve boqe o ~emu svedo~i pobeda nad Veter-

Mladost (BJ) - Kikinda

^SK Pivara - Tekstilac Ites Trener Pivare, Dragan Ivanovi}: Nemamo vi{e prava na gre{ku, {to ne zna~i da smo automatski upisali pobedu. Tekstilac je dobra ekipa i odigrali su nekoliko kvalitetnih me~eva na strani. Po{tujemo ih, ali prihvatamo ulogu favorita i `elimo tri boda. Bi}emo u najja~em sastavu, sa izuzetkom Moji}a koji je zaradio crveni karton na pr{lom me~u.

Trener Tekstilca, Zoran ]iri}: ^SK je veliki favorit, tre}i je na tabeli i `eli povratak u Prvu ligu. U situaciji smo da moramo da odmorimo dvojicu igra~a zbog parnih `utih kartona, iz {pica povre|en nam je Stevanovi}, ali ne idemo da se predamo.

Imamo dosta kvalitetnih igra~a na klupi pa je ovo wihova prilika da se iska`u, jer }e uskoro prvenstvena pauza i prelazni rok,

Trener Sente, Branko Bulatovi}: Na redu je gostovawe u Rastini, protiv doma}ina koji je neo~ekivano pora`en u Kikindi i sigurno je da }e u duelu sa nama tra`iti bodove iskupqewa. Uloga favorita je na na{oj strani, ali to }emo morati da potvrdimo na terenu. Mi smo pobedom na doma}em buwi{tu protiv Veternika pokazali da mo`emo mnogo , o~ekujem da }emo u istom ritmu nastaviti i ovog vikenda.

Detaq s ranijeg susreta Veternik–Kikinda

da pokazao zavidan kvalitet. Odigra}emo ofanzivno, od prvog minuta, jer `elimo da kroz nadigravawe stvaramo {anse i pobedimo. Nemamo prava na kiks, a to je i nere{en ishod, jer bismo u tom slu~aju mnogo zaostali za vo-

terniku, kvalitetnom protivniku koji iza sebe ima lepu tradiciju i poznat je kao uvek dobar doma}in. Imamo velikih kadrovskih problema i u svakom kolu je na terenu {arenolik sastav, ali imamo dosta igra~a i `elimo samo da

nikom. Zbog povrede ne}e nastupiti Kova~evi} i Muni`aba, a susret }e propustiti zbog kartona Bogunovi} i Koji}. O~ekujem te`ak susret, borben, a veliki uspeh bi bio osvajawe jednog boda.

Trener Mladosti, Tibor Kova~: Igramo i drugu utakmicu na doma}em terenu, {to je velika prednost ali i obaveza za nas. Nakon trijumfa nad Slobodom `elimo da ponovimo igru i rezultat, a to }e biti veoma te{ko s obzirom da je Kikinda, iako u dowem delu tabele, posle pobede od 5:1 u pro{lom kolu osokoqewa i sigurno je da }e motivisana poku{ati da do|e do bodova. Mi smo protekle nedeqe vredno radili i nadam se da }emo nametnuti svoju igru i slaviti.

Trener Kikinde, Milan Kovrlija: Uo~i gostovawa u Ba~kom Jarku imamo sve igra~e na raspolagawu, osim dvojice koji imaju pravo da biraju zbog parnih kartona. Poku{a}emo da napravimo pozitivan rezultat, dosta smo napredovali u fazi napada, ostaje da poradimo na defanzivnim zadacima. U~ini}emo sve da iznenadimo doma}ina i poku{amo da otkinemo koji bod kako bi olaka{ali sebi nastavak prvenstvene trke.

Pripremili: M. R. - I. G.

18

SPORT

subota13.novembar2010.

ZREWANINCI NA ISPITU U ^A^KU

EVROLIGA

A grupa Himki - Makabi 76:78 Prokom - Partizan 62:69 K. Laboral - @algiris 88:92

1. Makabi 2. @algiris 3. K. Laboral 4. Himki 5. Partizan 6. Prokom

4 4 4 4 4 4

3 3 2 2 2 0

1 1 2 2 2 4

309:294 309:304 322:307 290:286 257:270 279:305

7 7 6 6 6 4

B grupa Real - Brose 83:81 (73:73) Olimpijakos - [arlroa 86:80 Unikaha - Virtus 104:83

1. Olimpijakos 2. Real (M) 3. Brose Basket 4. Unikaha 5. Virtus 6. [arlroa

4 4 4 4 4 4

3 3 2 2 2 0

1 1 2 2 2 4

322:285 291:275 298:296 310:317 286:298 277:313

@eqni pobede U 5.kolu Prve ko{arka{ke lige igra~i FMP-a demonstrirali su silu u novoj dvorani u Zrewaninu. Proleter je pru`ao otpor u skladu sa svojim mogu}nostima, ali u ovom trenutku neuspeh je bio realnost 71:90. Doma}i tim imao je sve

simo i sa daleko boqim timovima od na{eg. @ao mi je Obrenovi}a, wegova povreda iziskuje operaciju i sigurno je da }e oporavak trajati minum {est meseci. On je bio po ko{arka{kim parametrima na{ najboqi igra~ u dosada{wem toku takmi~ewa i te{ko da }emo na-

7 7 6 6 6 4

C grupa Cibona - [ole 71:84 Barselona - Lijetuvos R.69:55 Fenerbah~e - Sijena 81:68

1. Fenerbah~e 2. Sijena 3. Barselona 4. [ole 5. L. Ritas 6. Cibona

4 4 4 4 4 4

4 3 3 2 0 0

0 1 1 2 4 4

309:266 303:257 294:267 278:300 268:307 262:317

8 7 7 6 4 4

D grupa Valensija - Armani 69:80 Panatinaikos - Efes 84:61 CSKA - Union Olimpija 65:55

1. Panatinaikos 2. Olimpija 3. Armani 4. Efes P. 5. Valensija 6. CSKA

4 4 4 4 4 4

3 3 2 2 1 1

1 1 2 2 3 3

282:262 311:311 314:300 312:316 270:288 255:299

7 7 6 6 5 5

MU[KA SUPERLIGA Vojvodina @. - Radni~ki 32:35 Jugovi} U. - C. zvezda 26:27 Crvenka - Dinamo 23:24 Partizan - Po`arevac 36:29 Smederevo - PKB 30:27 Kolubara - Priboj 29:25 Metalopl. - Vrawe 31:26 Planinka PV - Naisus 24:23 1. C. zvezda 9 2. Kolubara 9 3. Partizan 8 4. Metalopl. 8 5. Radni~ki 9 6. PKB 9 7. Planinka 9 8. Jugovi} 9 9. Po`arevac 9 10. Priboj 9 11. Dinamo 9 12. Crvenka 9 13. Vojvodina 9 14. Naisus 9 15. Vrawe 9 16. Smederevo 9

8 8 7 6 6 5 4 4 3 3 3 3 2 2 2 1

0 0 0 1 1 1 2 0 1 0 0 0 1 0 0 1

1 1 1 1 2 3 3 5 5 6 6 6 6 7 7 7

290:253 248:218 249:199 224:202 246:226 227:211 234:237 222:224 223:229 248:268 239:268 221:256 236:258 224:245 220:247 211:245

16 16 14 13 13 11 10 8 7 6 6 6 5 4 4 3

U slede}em kolu (13/14. novembra) sastaju se: Naisus - Vojvodina @elezni~ar, Jugovi} Unimet - Crvenka, Vrawe - Planinka PV, Priboj - Metaloplastika, Dinamo Kolubara, Radni~ki - Smederevo, PKB - Partizan, Crvena zvezda Po`arevac.

Druga liga (M) Titel YD - Radni~ki ([)37:25 Radni~ki C. - Apatin 28:28 Metalac AV - Ruma 28:27 Jabuka - Potisje P. 34:30 @elezni~ar - Hajduk 34:24 Hercegovina - Sombor 32:26 Jedinstvo - @SK 34:29 1. @elezni~ar9 2. Apatin 9 3. Jedinstvo 9 4. Radni~ki C. 9 5. @SK 9 6. Titel YD 9 7. Metalac AV 9 8. Potisje P. 9 9. Hercegov. 9 10. Radn. ([) 9 11. Jabuka 9 12. Hajduk 9 13. B. Karlovac 8 14. Ruma 9 15. Sombor 9 16. RKS (-2) 8

7 7 6 6 6 5 4 4 3 3 3 3 2 1 1 1

1 1 2 1 0 1 3 1 2 1 0 0 0 2 1 2

1 1 1 2 3 3 2 4 4 5 6 6 6 6 7 5

281:248 260:223 258:246 313:276 280:251 280:252 242:226 233:244 223:239 261:276 270:272 229:266 240:253 262:284 245:292 181:201

15 15 14 13 12 11 11 9 8 7 6 6 4 4 3 2

Dru`ili se Temerinci i Bobi}ani Dru`ewe fudbalera- veterana Sloga iz Temerina i wihovih vr{waka iz srpskog sela Bobota kod Vukovara traje gotovo jednu deceniju. Sportski prijateqi su se nedavno dru`ili u Temerinu.

- Nakon utakmice( 4:4) nastavili smo dru`ewe u Domu kulture u MZ Staro \ur|evo. Saradwa je po~ela 2001. godine. Po pravilu mi u Bobotu putujemo u prole}e, a oni nam uzvra}aju posetu u jeseni - podse}a veteran Sloge Predrag Vojvodi}.

Ina~e,veterani Sloge uspe{no se takmi~e u ligi. Lane su bili drugi u Vojvodini, a i ove sezone dobro igraju.

M. M.

Detaq iz duela Proleter-FMP

vreme podr{ku vernih navija~a Indijansa, me|utim, kvalitet pantera je do{ao do izra`aja.

Pored poraza, nafta{e je zadesio jo{ jedan veliki peh, povreda ligamenata kolena talentovanog Obrenovi}a koji }e du`e vreme odsustvovati sa parketa.

- Ovo je za nas bio praznik ko{arke u Zrewaninu, bar ja tako do`ivqavam utakmicu sa FMP-om – iskren je Zoran Bajin, trener Proletera. - Naravno da su Beogra|ani u ovom trenutku boqa ekipa od nas, ali smo i mi pokazali u pojedinim periodima da mo`emo da se no-

}i zamenu za tako kvalitetnog igra~a.

Ovog vikenda nafta{i igraju u ^a~ku sa ekipom Borca, {to }e uz susret FMP - OKK Beograd biti derbi kola.

- U ^a~ak idemo sa `eqom da se nadigravamo, `elimo da seriju od tri vezana poraza prekinemo. Naravno da o~ekujemo te{ku i neizvesnu utakmicu, poku{a}emo da kvalitetnom igrom osvojimo bodove. Verujem u moje momke, trenutna rezultatska kriza je prolazna, opet }emo biti u vrhu tabele – nada se Bajin.

N. J.

TEMERINKE NE ODUSTAJU OD PRVE LIGE

Probu|en i inat Ne odustaju rukometa{ice Temerina od borbe za povratak u prvoliga{ko dru{tvo, pobedile su Radni~ki iz Bajmoka (22:18) i izbrisale ru`nu epizodu iz Jabuke (21:28), gde su zaradile modrice, povrede i tri crvena kartona. Nepravda je probudila inat mla|arije trenera Milana Vje{tice, pa je protiv Radni~kog, bez dve sjajne igra~ice, ostvarena va`na pobeda. Za prvu violinu nekada{weg superliga{a Nikoletu Nikoli}, posle povrede ligamenata, zavr{ena je jesewa trka. Iako nije iza{la na megdan go{}ama iz Bajmoka, potvrdila je odanost klubu, kao i ka`wena Jovana Mora~a.

U ulogama produ`ene ruke trenera, bodrile su saigra~ice i dale zna~ajan doprinos da se takti~ke zamisli sprovedu u delo. Veliko srce ima i Maja Vukovi}, stisnula je zube i sa povre|enim ramenom odigrala svih 60 minuta.

Komplimente zaslu`uje i ostatak ekipe, izostanak va`nih igra~ica nadome{ten je borbeno{}u do posledweg atoma snage. Igra~ki kadar, ~iji je prosek nepunih 17 godina, u`iva poverewe uprave i sigurnim koracima grabi ka realizaciji postavqenih ciqeva. Sve igra~ice, od kapitena Sowe Kqaji}, pa do najmla|ih Tawe Obradovi} i Slobodanke Milakovi}, di{u istim plu}ima i poseduju potencijal za vi{i rang takmi~ewa.

M. Meni}anin

DNEVNIK BE^EJSKI KAJAKA[ DEJAN TERZI] OSTVARUJE SVOJE @EQE

London i diploma realnost Kajak u Be~eju ima tradiciju Jedina briga na{em sagovordugu preko {est decenija. Tome niku sada je da vredno radi s su doprineli prirodni uslovi, preostalom trojicom ~lanova reka Tisa i Veliki ba~ki kanal, srpskog ~etverca, Milenkom ali i vredni entuzijasti koji voZori}em, Edvinom Holpertom de ovaj sport. Me|utim, Kajak i Aleksandrom Aleksi}em. Prkanu klub Be~ej, i pored znatno vog, kao aktuelnog ~lana ba~kopoboq{ane situaciju u posledpalana~kog Sintelona, ~eka we vreme, materijalnu situaciju sli~na sudbina promene klupnikako ne uspeva da dovede na skog dresa. Drugi je ve} prebri`eqeni nivo. U takvom ambijennuo dvostruku brigu na tom platu najboqi takmi~ari primoranu, jer ima dvojno dr`avqanni su da, radi ispuwewa sportstvo i vi{e ne}e veslati u maskih ambicija, potra`e nove sredine. Svojevremeno je to uradio prvi be~ejski olimpijac u kajaku Jo`ef [oti, sada trener u klubu, pre par godina je istim putem krenuo trenutno na{ najperspektivniji kajaka{ Marko Tomi}evi}, a ovih dana je na putu re{avawa klupskog statusa i najboqi be~ejski kajaka{ Dejan Terzi}.

- Za mene je u ovom trenutku najva`nije da sam uvr{ten u sastav ~etverca koji }e poku{ati Srbiji da donese start na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine. Shodno tom ciqu, ve} smo po~eli pripreme za ono {to nas ~eka naredne godine, kada vaqa izboriti finale na Svetskom prvenstvu u Segedinu i na taj na~in ispuniti olimpijsku normu za London. Naravno, bi}e tu jo{ takmi~ewa, od kojih izdvajam Evropsko prvenstvo narednog juna u Beogradu, pa se vaqa {to boqe pripremiti. Klupska takmi~ewa }e naredne godine, ipak, biZagledan u London: Dejan Terzi} ti u drugom planu. Ali, mislim da }e se do kraja godine re|arskom, ve} srpskom ~etvercu {iti i pitawe mog klupskog stai kajaku {aba~ke Zorke Kolor. tusa - ka`e Dejan Terzi}.

Jedino tre}i saborac nije imao Kako sada stvari stoje, Dejan takvih briga, jer i daqe ostaje Terzi} bi iz mati~nog Be~eja i s u mati~nom klubu.

Tise trebalo da se preseli na - Sada nam predstoji realizaSavu i ubudu}e vesla u kajaku cija programa priprema u okvi{aba~ke Zorke Kolor. Ako se ru kojeg }emo u tri navrata, po ima na umu da je prvi ~ovek {a25 dana, provesti u Antaliji. ba~kog kajaka Miroslav AlekSa nama }e biti i dvojac Dejan si}, svojevremeno i sam olimpijPaji} – Du{ko Stanojevi}, koji ski kandidat pred Seul 1988. goje osvajawem bronze na minulom dine, preuzeo brigu o srpskom Svetskom prvenstvu ve} skre~etvercu, to je logi~an sled nuo pa`wu sportske javnosti na okolnosti. Kako u Be~eju tresebe. Znamo {ta nas ~eka, ali zveno gledaju na aktuelnu situaako `elimo da ostvarimo ciju i znaju da nemaju mogu}nosti sportski san, onda vaqa ulo`ida trenutno svom najboqem ~lati maksimum truda. Bez obzira nu Dejanu Terzi}u omogu}e uslo{to je, kako mnogi nagla{avaju, ve za napredak na sportskom plate`e izboriti olimpijsku nornu, to je dogovor dva kluba realmu nego kasnije na samim Igranost. ma izvaditi vizu za finalnu

trku, mi smo spremni za izazov koji je pred nama. Realno gledano, samo da nas zdravqe poslu`i i povrede mimoi|u, verujemo u nas i qude koji sa nama rade, pa }e sportski san biti pretvoren u javu i na}i }emo se na startu olimpijske trke u Londonu. A onda je ciq finalna trka, pa ako se uka`e prilika i borba za medaqu. Neko mo`e da ka`e prvo sko~i, pa onda reci hop. Svesni smo toga, ali i na-

{e snage. Optimizam nije na odmet. On nam daje voqu da `estoko radimo, a u plodu takvog rada }emo, verujem, u`ivati posle Londona- ne krije optimiizam Terzi}.

Mladi Be~ejac je na putu ostvarewa i druge `ivotne `eqe. U pitawu je obrazovawe.

Preostala su mu jo{ dva ispita i diplomski rad na novosadskom Fakultetu za sport i fizi~ko vaspitawe. Bez obzira na velike obaveze na sportskom planu, ne}e Dejan zapostaviti fakultet. Pogotovo {to su na tome oduvek insistirali roditeqi, prerano preminula majka Verica i otac \or|e, koji ga je uveo u kajak i sve vreme bio mu trener.

Vlastimir Jankov

MEMORIJAL „BORA KOSTI]”

Ivani{evi} uz Kova~evi}a Trener ^au{evi} sa svojim izabranicama

Zrewaninke u punom naletu Rukometa{ice Proletera su uspele da savladaju veoma iskusnu i neugodu ekipu Napredka iz Kru{evca rezultatom 31:27 i tako nastavile uspe{an niz pobeda, pogotovo na doma}em parketu. Boqi tokom ve}eg dela me~a, predvo|en efikasnom Dijanom ^eti} i golmanom Jovanom Misailovi}, tim iz grda na Begeju uspeo je da nadvisi rivala u svim elementima rukometne igre. Iskusna Zorica Gruji} je davala ton igri doma}ina, na golu je proradila Misailovi}, dok je trener ^au{evi} takti~ki nadmudrio kolegu Vukeli}a, pa su bodovi ostali u Zrewaninu.e bilo je jasno da bodovi ne mrdaju iz hale Medison. Tri-

jumf od ~etiri gola (31:27) u korist Proletera je pravo merilo odnosa snaga na parketu i dokaz da ima kvalitet za sam vrh tabele.

- Bila je ovo izuzetno bitna i te{ka utakmica za nas, uspeli smo da realizujemo sve {to smo se dogaovarali, pa je do{la zaslu`ena pobeda – re~i su Zlatka ^au{evi}a, trenera Proletera.

– Na dobrom smo putu da se ponovo ume{amo u borbu za sam vrh tabele, serijom pobeda do{li smo ponovo u situaciju da sami odlu~ujemo o svojoj sudbini.

Sledi nam gostovawe u Adi, pa ako pobedimo ni borba za prvo mesto nije nemogu}a misija.

N. Jowev

U hotelu “Srbija”, u Vr{cu, odigrano je deveto kolo memorijalnog turnira „Bore Kosti}a“. Kolo pre kraja Kova~evi} je dobio dru{tvo na vode}oj poziciji jer je remizirao sa Bogosavqevi}em dok je Ivani{evi} svoju partiju sa Nevedni~ijem dobio. U Francuskoj odbrani srpski olimpijac je, kao crni, rano razbio pe{a~ki centar belog da bi u sredi{wici osvojio va`nog pe{aka na c3, a kada je, zatim, zatvorio protivni~kog crnopoqnog lovca na poqu h2 jasno je bilo da je predaja rivala pitawe vremena. U potpuno izgubqenoj poziciji Nevedni~i je zadovoqio gledaoce svesno u{av{i u samo-mat. Simpati~ni bugarski velemajstor Spasov nikako da zabele`i pobedu. Ovaj turnir zapo~eo je kao drugi favorit, ali su ga dva poraza u prva tri kola izbacile iz ravnote`e pa je do kraja, u stilu svog prezimena, nastojao da {to bezbolnije zavr{i turnir i preboli izgubqeni rejting.

Rezultati 9. kola: Bogosavqevi} – Kova~evi} remi, Spasov – Sedlak remi, Nevedni~i - Ivani{evi} 0:1.

Vasil Spasov

Stawe pre posledweg kola: 1-2.

Kova~evi}, Ivani{evi} 5,5, 3.

Sedlak 5, 4. Nevedni~i 4, 5-6. Bogosavqevi}, Spasov 3,5 poena.

Parovi posledweg kola: Kova~evi} – Nevedni~i, Ivani{evi} – Spasov, Sedlak – Bogosavqevi}.

B. Dankovi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

subota13.novembar2010.

19

SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U JAPANU

Srbija i Italija jure peto mesto Po{to su porazi od Japana i Turske ko{tali odbojka{ice Srbije polufinala i ponavaqawa uspeha od pre ~etiri godine na Svetskom prvenstvu (bronzana medaqa), na{im devojkama ostalo je da igraju za {to boqi plasman i ostanaka u vrhu svetske odbojke. Malo ko je mogao da o~ekuje da Italijanke, na{e dana{we protivnice u prvom me~u u borbi za plasman od 5. do 8. mesta, ne}e u}i u polufinale ( tamo im je po kvalitetu i rejtingu mesto), ali su i one, kao i Srpkiwe, napravile nekoliko propusta i ostale bez medaqe.

Dobile su na{e devojke mo`da i najte`eg protivnika, ali te{ki me~evi nose i posebnost u tome da se doka`u i {to boqe u Japanu plasiraju. Ve} dugo na{a selekcija uo~i va`nih takmi~ewa igra pripremne utakmice sa Italijankama, {to se desilo i uo~i ovog Svetskog {ampionata kada su ih pobedile sa 3:2.

- Ovo je ipak Svetsko prvenstvo. Wima nije lako, jer se nisu plasirale u polufinale, i pitawe je kako }e igrati. Ali, to je ekipa sastavqena od odli~nih igra~ica. @ao mi je {to Italijanke nisu u{le u polu-

DANA[WI PROGRAM Polufinale Rusija - SAD Brazil - Japan

Od 5. do 8. mesta Nema~ka - Turska Srbija - Italija

Poqska - Holandija Kuba - Kina

finale, jer to zaslu`uju, a polufinale bez wih nema dra`i.

Ipak, dra`e mi je da igramo protiv wih nego protiv Nemica, jer su Italijanke ja~e i ve}i je na{ motiv. Mislim da }e pobednik ovog me~a obezbediti peto mesto. Ima mnogo faktora zbog kojih je va`no biti peti rekla je na{ kapiten i najiskusnija igra~ica Jelena Nikoli}.

M. R.

Nije svejedno biti peti ili osmi: odbojka{ice Srbije

|eg sela sigurno u Ka}u da poku{aju da nadoknade izgubqeno.

- Svesni smo mi toga. Proteklih sezona de{avalo se da s Crven~anima igramo te{ke i neizvesne utakmice. Radi se o ekipi koja je sastavqena od starih i mladih igra~a, koje sjajno

Nikola Vugdragovi}, organizator igre Ka}ana

predvodi iskusni lisac Vladan Ra~i}. Neke nedostatke u igri koje imaju nadokna|uju visokim stepenom motivacije i borbenosti. S druge strane mi imamo obavezu da pred na{om publikom ponovimo dobru partiju od pre tri dana sa Zvezdom. Jesmo izgubili, ali smo odigrali dobro i delovali smo kao kolek-

tiv. Jedina na{a obaveza ve~eras je da damo maksimum i da bodovi ostanu u Ka}u - rekao je Nikola Vugdragovi}.

Ho}e li se va{i saigra~i oporaviti od prethodnog poraza?

- Kao tim smo sazreli i mo`emo da prevazi|emo psiholo{ke probleme, ako postoje. Ve} tri ~etiri godine na{i mladi igra~i igraju zajedno na superliga{koj sceni i uz nas iskusnije uspevamo i sposobni smo da mnogo lak{e prebrodimo takve situacije. Ritam sreda-subota siguno ostavqa traga, ose}a se umor i isrpqenost, ali nas utakmice inspiri{u, daju nam novu snagu i energiju. Jednostavno, volimo rukomet i nikada nam nije dosta utakmica.

Odli~no se u igri dopuwujete s Nikolom Radakovi}em?

- Od kako je on do{ao u Jugovi} meni je mnogo lak{e, jer zajedno delimo teret i obaveze.

Radakovi} je sjajan igra~, odli~an organizator, veliki motivator i borac, s kojim smo podigli nivo igre. Mnogo smo dobili u timskom duhu - naglasio je Radakovi}.

Utakmica Jugovi} Unimet Crvenka igra se ve~eras u 19 ~asova u ka}kom Hramu.

J. Gali}

CRVEN^ANI NA POPRAVNOM U KA]U

Bodovi motivisanijem Nisu rukometa{i Crvenke opravdali ulogu favorita u susretu s Dinamom i neuspeh je bio neminovan. Iako su u nekoliko prilika imali prednost od tri gola, {to je ukazivalo da }e kona~an ishod biti prema o~ekivawu, u odlu~uju}im trenucima platili su danak slabostima koje su posledica neredovnog i zajedni~kog trenirawa, nekih poreme}enih odnosa, a pre svega nedostatak odgovoraju}eg kvaliteta na pojedinim pozicijama. Ovo se posebno odnosi na igru u napadu. Izuzev reprezentativca Holperta, svi ostali su u punoj meri podbacili i to u kqu~nim trenucima kada je svaki pogre{an potez odlu~ivao ishod. Po~elo je gre{kom najiskusnijeg Vlada Ra~i}a u poku{aju da asistira Holpertu pa zatim tri nerezonska udarca Nikoli}a i na kraju zicer @egarca, koji je bio u prilici da u posledwim trenucima sa~uva bar bod, ali se ispre~io najboqi pojedinac ovog susreta golman Dinama

(4.30) (5)

Sve utakmice igraju se u Tokiju, polufinala i me~ za plasman od 9. do 12. mesta Poqska - Holandija u hali Jojogi, a me~evi za plasman od 5. do 8. mesta i utakmica Kuba - Kina u hali Metropoliten.

Zaboravili poraz od Zvezde

pru`io je zapa`enu partiju, pa simpatizeri nebeskoplavih s pravom o~ekuju da i u ve~era{wem duelu sa Crven~anima ispoqi sposobnosti organizatora igre i realizatora.

Crven~ani su do`iveli neugodan poraz od Dinama i to na svom terenu. Predo~avamo Vugdragovi}u da }e rukometa{i iz najsla-

(7.30) (10)

Od 9. do 12. mesta

EVROLIGA: VOJVODINA GOSTUJE U BUDVI

NIKOLA VUGDRAGOVI] O VE^ERA[WEM SUSRETU SA CRVENKOM

Rukometa{ Jugovi} Unimeta Nikola Vugdragovi} se vratio na teren posle povrede i u tandemu sa imewakom Radakovi}em predstavqa oslonac u kreirawu ka}kog napada. Na utakmici sa Crvenom zvezdom

(7) (10)

]u}uz. Kada je re~ o odbrani woj mawe na du{u ide ovaj poraz, mada su prvi trenuci nagove{tavali promaju. Do sada neprikosnoveni Mladen Mjerima~ka na golu nije imao dan, ali ga je na vreme zamenio Nemawa Ra~i} i sjajno obavio posao, tako da je ukupan golmanski u~inak bio na zavidnoj visini.

- Napravili smo mnogo tehni~kih gre{aka, brzopletih poteza, a i na psiholo{kom planu nismo bili na visini kada je bilo najpotrebnije, mada nije izostala `eqa za pobedom i anga`ovawe u granicama mogu}nosti. Me|utim, te{ko}e na treninzima, zbog izostanka ve}eg broja igra~a (obaveze {koli i fakultetu) sve vi{e dolaze do izra`aja. Nakon odlaska Gruji~i}a i Me{tera poptuno je otvoreno pitawe pivota i levog beka i tu smo stvarno za sada nemo}ni - vi|ewe je trenera Radosava Kova~evi}a, koji je imao i odre|enih primedbi na ra~un sudija neposredno po zavr-

{etku utakmice. Kada je o wima re~, Radomiru Ostoji}u i Danijelu Rajkovi}u, realan utisak je da oni nisu direktno uticali na neuspeh Crvenke, odnosno zaslu`en podvig Dinama.

Dana{we gostovawe u Ka}u je veliko isku{ewe za Crven~ane.

Rane od Dinama svakako bi najbr`e bile isceqene pobedom, koja ne bi bila ne{to novo, jer se i do sada de{avalo da Crven~ani u Hramu pobe|uju kada nisu bili favoriti, ili obratno kada je re~ o susretima u crvena~koj dvorani.

- Sigurno je da ne odlazimo pomireni s neuspehom. Odli~no se me|usobno poznajemo. I mi i oni smo do sada imali neo~ekivanih uspona i padova, a prevagu }e odneti trenutna ve}a motivisanost, `eqa i anga`ovawe, a ja se nadam da to bude na na{oj strani - ka`e Mladen Mjerima~ka, ~iji bi u~inak u ovom susretu ponovo mogao da bude presudan.

T. Jovovi}

Bez bele zastave Vaterpolisti Vojvodine evroliga{ku sezonu kre}u iz Budve.

Naime, Novosa|ani }e prvi susrte B grupe u Evroligi odigrati protiv crnogorskog predstavnika Budve. Ekipa koju sa klupe vodi Veselin Krivoka-

Program Danas A grupa: Seged - Va{a{ (18) B grupa: Budva - Vojvodina (19) Pro Reko - Spartak Volgograd (20.30) C grupa: Barselona - Olimpijakos (13.15) D grupa: Barseloneta - Eger (11.45)

skovi}, Milan Ti~i}, Damjan Danilovi}. Budvani su favoriti u ve~era{wem duelu, kako po igra~kom kadru, tako i po iskustvu, ali Novosa|ani ne isti~u belu zastavu. I Vojvodina je promenila sastav u odnosu na pro{lu godinu. Oti{li su Uro{ Kalini}, Petar Filipovi}, Milo{ Vuki}evi} i Igor Kova~evi}, a do{li Nemawa Ubovi} i Marko Matovi}. Mladi sastav Vojvodine ide u Budvu kako bi pokazao da nije slu~ajno

na{eg prilaza utakmici, ali i od rivala. Mladoj ekipi Vojvodine zna~ajno je u~e{}e u Evroligi. Pro{le godine smo napredovali iz me~a u me~, a ove ne}emo ~ekati kraj sezone, ve} }emo poku{ati da iznenadimo ve} sada. Nemamo {ta da izgubimo, poku{a}emo da se nadigravamo - rekao je najiskusniji u redovima Novosa|ana Marko Ovuka.

S wim se sla`e i golman Milo{ Marinkovi}.

Sutra

A grupa: Primorac - Jadran Herceg Novi (19) C grupa: Mladost - Partizan (16) D grupa: Jug - Primorje (17.20)

pi} ima ozbiqne ambicije u ovogodi{wem izdawu Evrolige i shodno tome znatno se poja~ala. Iz kluba su oti{li Gojko Pijetlovi} (Crvena zvezda), Sr|an Antonijevi} (Mornar), Marino Frani~evi} (Bre{a), Aleksandar ]iri} (Barseloneta), Branko Pekovi} ([turm) i Petar Ivo{evi}. Do{li su Predrag Joki} (Jadran), Nikola Vuk~evi} (Jadran), Ivan @aneti} (Kataro) i Kana|anin Xastin Bojd. Tu su jo{ i nekada{wi reprezentativci Srbije Denis [efik i Petar Trbojevi}, kao i sada{wi reprezentativci Crne Gore Vjekosalv Pa-

Milo{ Marinkovi}, golman Vojvodine

u Evroligi ve} drugu godinu za redom, a kako igra~i tvrde oni nemaju {ta da izgube, mogu samo da dobiju iz ovakvih me~eva.

- Budvani su favoriti i sve sem wihove pobede bilo bi pravo iznena|ewe. Ali, mi smo ~esto igrali protiv favorita i uspeli da napravimo iznena|ewe. U duel ulazimo bez bele zastave. Znamo kako mo`emo da im takti~ki pariramo, a da li }emo uspeti u tome zavisi od

Foto: F. Baki}

- Znamo snagu Budve, ali idemo da poka`emo {ta znamo. Nikada nam rival nije bio problem, ve} kako smo mi prilazili me~evima i kako smo ispo{tovali dogovore iz svla~ionice. Nemamo presiju pobede, ni{ta nije iskqu~eno, mo`da mo`emo i da iznenadimo - rekao je Marinkovi}.

Utakmica izme|u Budve i Vojvodine igra se ve~eras u 19 ~asova.

G. Malenovi}

NA MITINGU U ZAGREBU

Len|er predvodi srpske pliva~e Reprezentativci Srbije u plivawu u~estvova}e ovog vikenda na me|unarodnom mitingu u Zagrebu. Nastupi}e: Ivan Len|er, ^aba Sila|i, Rado-

Ivan Len|er

van Siqevski, Stefan [orak, Boris Stojanovi}, Marica Stra`me{ter i Tijana Vukanovi}. Pored reprezentativaca, od na{ih pliva~a }e u Zagrebu plivati jo{ i Nikola Trajkovi} iz Proletera. Najve}e {anse za medaqu imaju Ivan Len|er (100 i 200 delfin), Radovan Siqevski (200 slobodno) i ^aba Sila|i (100 prsno). Ovo takmi~ewe }e biti ozbiqna provera pred Evropsko (Ajndhoven, 25 - 28. novembar) i Svetsko (Dubai, decembar) prvenstvo u malim bazenima. Naime, od srpskih pliva~a koji u~estvuju u Zagrebu na EP u Ajndhovenu }e nastupiti Siqevski, Stojanovi} i Stra`me{ter, dok }e Len|er i Sila|i biti na SP u Dubaiju.

Na mitingu u Zagrebu nastupi}e oko 300 pliva~a iz osam dr`ava (SAD, Rusija, Italija, Slovenija, BiH, Makedonija, Srbija i Hrvatska).

Danas su kvalifikacije u 9, a finala u 17, a sutra su kvalifikacije u isto vreme, a finalna nadmetawa po~iwu u 18.45.

G. M.

20

SPORT

subota13.novembar2010.

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS (18) DOMA]IN SLOGI

Da se ne ponovi Borac

Iako je u 7. kolu Ko{arka{ke lige Srbije Vojvodina Srbijagas trebala da gostuje kod Sloge u Kraqevu, zbog zemqotresa koji je nedavno pogodio ovaj grad, do{lo je do zamene do-

Kapiten Vo{e Nenad Toma{evi}

ma}instva, pa }e crveno-beli danas biti doma}ini Kraqev~anima.

- Iz KS Srbije stigla nam je molba da se zamenimo doma}instava sa Slogom zbog situacije u tom gradu i mi smo to prihvatili - objasnio je sportski direktor Novosa|ana Igor Kova~evi}.

Posle katastrofalnog izdawa Vojvodine Srbijagas u me~u s Borcem i neo~ekivanog poraza, situaciju nije ba{ sjajna?

- Zaista je taj poraz bio {okantan za sve nas i posle wega

odr`ali smo niz sastanaka na kojima su napravqeni odre|eni dogovori i siguran sam da }e pristup utakmicama na{ih igra~a ubudu}e biti druga~iji istakao je Kova~evi}. - Me~ s Borcem je u svakom pogledu bio katastrofalan i mislim da je to bilo najgore izdawe na{eg tima u posledwe dve sezone. Vide}emo kako }e ekipa funkcionisati u periodu koji nam dolazi, a on po~iwe upravo ve~eras utakmicom sa Slogom.

Kraqev~ani su odli~no startovali u prvenstvu i veoma su ozbiqan rival?

- Re~ je o zaista odli~noj i iskusnoj ekipi koju s klupe vodi mladi i veoma perspektivni trener Bojan Kusmuk, dok su mu na terenu uzdanice iskusni Bo`ovi} i Razi} - analizirao je rivala Kova~evi}. - Pokazala je Sloga da igra dobro i kod ku}e, ali i na strani, {to u nekim ranijim sezonama i nije bila odlika ove ekipe. Ne}e nam biti lako da do|emo do pobede, toga smo svesni, ali verujem da nam se Borac ne}e ponoviti i da }emo uspeti da zabele`imo pobedu.

Novosa|ani dosta kubure sa zdravstvenim biltenom, odnosno povredama igra~a. Ho}e li crveno-beli biti kompletni u ve~era{woj utakmici?

- Ne}emo biti kompletni, jer i daqe je, zbog povrede kolena, izvan ekipe kapiten Ivan Bo{wak - rekao je Kova~evi}. Neizvestan je i nastup zamenika kapitena Stefana Hajdukovi}a koji ima problem s primica~em, pa }e ekipu na teren izvesti tre}i kapiten u ovoj sezoni, a to je Nenad Toma{evi}.

Duel Vojvodina Srbijagas Sloga igra se u maloj sali Spensa u 18 ~asova, uz besplatan ulaz.

A. Predojevi}

JADRANSKA LIGA ZA DAME

Srpski derbi u Beogradu Sedmo kolo Jadranske lige za ko{arka{ice obele`i}e ve~era{wi okr{aj aktuelnog prvaka Srbije Partizan Galenike i Vojvodine NIS. Uo~i derbija u Beogradu trener crveno -belih Zoran Mirkovi} mo`e da ra~una na najja~i sastav.Na pitawe odakle wegovom timu preti najve}a opasnost strateg Novosa|anki ka`e: - Dobro poznajemo ekipu Partizana. Re~ je o kvalitetnom timu, koji na svim pozicijama ima po dve sjajne ko{arka{ice. Pored Amerikanki Mur i Stoun, tu su i sjajni bekovi Butulija, Dabovi} i Jankovi}. Uloga favorita je na strani doma}ina, mi }emo poku{ati da pariramo wegovoj agresivnoj igri i da minimalnim brojem gre{aka ostanemo {to du`e u me~u - kazao je Mirkovi}.

Utakmica se igra u SC Vizura u 17.30 ~asova.

I. G.

DNEVNIK

Duda tra`io tajm-aut Selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Du{an Ivkovi} najverovatnije }e uporedo voditi Olimpijakos i nacionalni tim, op{ti je utisak predsednika KS Srbije Dragana Kapi~i}a posle razgovora sa trofejnim stru~wakom. Ivkovi} je najzaslu`niji za to {to se Srbija ponovo na{la na ko{arka{koj mapi, ali je wegov ostanak na klupi doveden u pitawe kada je letos odlu~io da preuzme Olimpijakos.

- Definitivni dogovor nije postignut, ali iz Atine nosim dobre vesti. Objektivno, on tokom ovog razgovora nije mogao da donese kona~nu odluku. Mi to od wega nismo ni o~ekivali, ni tra`ili. Me|utim, iz razgovora sam mogao da naslutim da on i daqe ima ambicije da bude selektor preneo je utiske iz razgovora Kapi~i}.

Ostanak selektora ne zavisi samo od wega i KSS, ve} i od Olimpijakosa, koji bi trebalo da aminuje eventualni dogovor iskusnog stru~waka i srpskog Saveza. ^iwenica je da KS Srbije duguje Ivkovi}u devet plata (180.000 evra), potom premije za osvojenu srebrnu medaqu na

Du{an Ivkovi}

Evropskom prvenstvu (300.000 evra). Ali, prema tvrdwama Kapi~i}a to nije kamen spoticawa u razgovorima sa selektorom.

- Selektoru smo sve objasnili i kakvo je realno stawe u Savezu. On prepoznaje probleme sa kojima se suo~avamo i ima

Denver pobedio Lejkerse Ko{arka{i Bostouba~enih poena. U timu iz Kalina savladali su Majafornije najefikasniji je bio mi 112:107 u derbi meKobi Brajant sa 34 poena, dok je ~u NBA lige. U dresu Pau Gasol opet bio na nivovu, Seltiksa brqirao je sa 17 poena i ~ak 20 skokova. ^iveteran Rej Alen koji kago je bio ubedqiv protiv Golje Hitsima ubacio 7 den Stejta (120:90). Luol Deng trojki iz devet poku{aja i duel ubacio je 24 poena sa Bulse, a zavr{io sa 35 poena. Asistirao Rouz je dodao dva mawe. Na drumu je Pol Pirs sa 25 poena. ^etvrti poraz Hitsa u devetom me~u nije mogao da spre~i ni fantasti~ni Lebron Xejms koji je ubacio tako|e 35 poena, uz deset skokova, devet asistencija i tri ukradene lopte. Poraz tima sa Floride treba tr`iti u tome {to je Dvejn Vejd potpuno razo~arao sa osam poena, uz samo dva pogo|ewa {uRej Alen (Boston) ta iz igre.

Iznena|ewe je priredio Dengoj strani Elis je bio najefikaver koji je {ampionima LA Lejniji sa 24 poena, a Vladmir Radkersima naneo prvi poraz u semanovi} je imao u~inak od 9 pozoni (112:118). Denver je do pete ena i 6 skokova ({ut 4/9) za 23 pobede u sezoni predvodio Karminuta. melo Entoni sa 32 poena, 13 skoRezultati: ^ikago - Golden kova i dve asistencije, a pratistejt 120:90, Majami - Boston li su ga Nene (18 poena), Taj Lo107:112, Denver - LA Lejkers son (17) i ^onsi Bilaps sa 15 118:112.

razumevawa. Od finansijske situacije wemu je mnogo bitnija struktura KSS - dodao je Kapi~i}.

NEBOJ[A ^OVI], VLASNIK FMP

Mo`emo i bez Partizana Predlog novog koncepta Ko{arka{ke lige Srbije nije blizu realizacije ni posle sastanka Udru`ewa prvoliga{a po{to udru`ewe klubova nije imalo kvorum za izja{wavawe po tom pitawu. U diskusiji su u~estvovali FMP, Hemofarm, Crvena zvezda, Metalac, Borac i Crnokosa, dok su svoj nedolazak pismenim putem opravdali samo Partizan, Radni~ki i Mega vizura. Vlasnik FMP Neboj{a ^ovi} izjavio je da i bez crnobelih mo`e da se pravi firma.

- Mo`emo i bez wih da pravimo firmu, ni u NBA ligu nisu

odmah svi u{li. Niko nije protiv NLB lige, niti se bavimo uni{tavawem regionalnog takmi~ewa. Ako nastavimo po starom, spa{}emo jednog ili dva predstavnika u Jadranskoj ligi.

Upamtite {ta sam rekao - istakao je ^ovi}.

Generalnom menaxeru Crvene zvezde Mirku Pavlovi}u jasni su stavovi crno-belih.

- Razumem qude iz Partizana, devet godina zaredom su {ampioni ovakve lige, ali mi nisu jasni ostali. Zar ne shvataju koliko gube - zapitao se Pavlovi}.

EVROLIGA

Rodrigez najboqi Kapiten Unikahe Berni Rodrigez progla{en je za najboqeg igra~a ~etvrtog kola Evrolige. Tridesetogodi{wi bek postigao je li~ne rekorde od 24 poena i 10 asistencija ~ime je bio najzaslu`niji za pobedu wegovog tima nad Virtus Romom od 104:83. Rodrigez, koji igra desetu sezonu u Evroligi za svoj mati~ni klub, {utirao je 6-9 za tri poena, uz pet skokova i tri ukradene lopte za ukupan indeks korisnosti od 36.

To je bio Rodrigezov najboqi indeks u karijeri, ali i najvi{i ostvareni indeks za bilo kog igra~a ove sezone. Na drugom mestu na{ao se centar Cibone Leon Rado{evi} sa 19 poena i deset skokova, za indeks 31. Tre}e mesto podelili su Radoslav Nesterovi} iz Olimpijakosa, Mirza Begi} iz @algirisa i Jonas Macijulis iz Armani Xinsa sa indeksom 28.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal

Ko{arka

Prva liga Srbije - NOVI SAD: Novi Sad - Mladost (L), ZREWANIN: Banat Teleoptik, BEOGRAD: Be`anija - Radni~ki (S), BASK - Novi Pazar, ZEMUN: Zemun - Mladi radnik, KRU[EVAC: Napredak - Proleter.

Utakmice po~iwu u 13 ~asova.

Srpska liga Vojvodina - NOVI KOZARCI: Sloboda - Sloga (T), ^ELAREVO: ^SK Pivara - Tekstilac Ites, NOVA PAZOVA: Radni~ki - Cement, VETERNIK: Veternik Viskol - Dolina, RASTINA: Solunac - Senta, BA^KI JARAK: Mladost - Kikinda.

Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Vojvo|anska liga, istok - PAN^EVO: Dinamo - Budu}nost (SC), BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Radni~ki (Z), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Ba~ka Topola, N. KNE@EVAC: Obili} - Proleter.

Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Vojvo|anska liga, zapad - BA^KA PALANKA: Ba~ka - Indeks, FUTOG: Metalac AV - Obili}, KA]: Jugovi} - Crvena zvezda, ERDEVIK: Sloga Radni~ki - Radni~ki (I), RUMA: 1. maj - Omladinac, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki Budu}nost (M).

Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Podru~na liga Novog Sada - NOVI SAD: @elezni~ar - Tvr|ava.

Utakmica po~iwe u 13.30 ~asova.

Gradska liga Novog Sada - BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Tatra, NOVI SAD: Mladost - Ba~ka.

Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova.

NLB liga (m) - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Krka (19, TV Arena sport)), ALEKSANDROVAC: Igokea - Zadar (20.15), NIMBURK: Nimburk - Partizan (16), QUBQANA: Olimpija - [iroki (17), ZAGREB: Cedevita - Budu}nost (17).

NLB liga (`) - CEQE: Ceqe [ibenik (18), BEOGRAD: Partizan - Vojvodina NIS (17.30), MARIBOR: Maribor - Jedinstvo (17).

Prva liga (m) - BEOGRAD: FMP OKK Beograd (18), ^A^AK: Borac Proleter Naftagas (19), KRAQEVO: Sloga - Vojvodina Srbijagas (18), BEOGRAD: Mega Vizura - Napredak (19.30), KOSJERI]: Crnokosa - Metalac (19.30), U@ICE: Sloboda - Tami{ (19).

Prva liga (`) - ZREWANIN: Proleter - Loznica (19), ^ELAREVO: ^elarevo - Crvena zvezda (19), SUBOTICA: Spartak - Student (19.30).

Prva B liga (m) - SMEDEREVO: Smederevo Vizura - Sin|eli} (16), SUBOTICA: SPartak - Radni~ki 06 (17.30), NI[: Ni{ - Viva Basket (19), BEOGRAD: BKK Radni~ki Vojvodina (13).

Prva B liga (`) - BOR: Bor - Basket Stars (14), STARA PAZOVA: Stara Pazova - Moravac (18).

Prva srpska liga, sever (m) - NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Radni~ki (17), BELEGI[: Dunav - Je-

dinstvo (19), OXACI: Oxaci - Stara Pazova (19), VETERNIK: Veternik - Vrbas (17), TEMERIN: Mladost Teletehnika - Meridiana (16.30).

Zajedni~ka liga Vojvodine (`) ^ELAREVO: ^elarevo - Topol~anka (15), NOVI SAD: Proleter - Hemofarm (12.30), TURIJA: Srbobran Reahem - Vojvodina NIS (16).

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga BEOGRAD: @elezni~ar - Jedinstvo (SP) (19).

Viner {tedi{e `enska superliga - PAN^EVO: Dinamo azotara - Crvena zvezda (18), OBRENOVAC: TENT - Radni~ki (B) (19), LAZAREVAC: Kolubara - Klek (20).

Prva mu{ka liga - BEOGRAD: Obili} - Ni{ (19), KLEK: Klek Srbija{ume - Bavani{te (19), KOSJERI]: Crnokosa - Mladost (16).

Prva `enska liga - NOVI SAD: Novi Sad Pionir petrol - Sme~ 5 (17), STARA PAZOVA: Jedinstvo Radni~ki (K) (19).

Druga mu{ka liga - sever - RUMA: Sloven - Srem 2006 (17), FUTOG: FOK - Mladost Ekspans (20), NOVI SAD: Petrovaradin - RFU (14).

Druga `enska liga - sever - FUTOG: Futog - MD Zrewanin (17), SREMSKA MITROVICA: Srem Ki 0230 (18), Prvi tempo - Klek 2 (20), RUMA: Ruma - Novi Sad 2 (14.30).

Prva vojvo|anska `enska liga centar - NOVI SAD: NS tim - Varadin BMG gradwa 2 (12), SREMSKI KARLOVCI: Partizan - Sloga (18), [ID: Maks - NS volej tim (18).

Prva vojvo|anska `enska liga sever - APATIN: Apatin - CVS (15.30), BA^KI PETROVAC: Mladost - Volejstars (17), VRBAS: Ba~ki zmaj - Merkur (17), Vrbas - Be~ej (19), BA^KA PALANKA: Blok aut - Spartak 2 (15).

Prva vojvo|anska `enska liga jug - NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans - @iti{te (19.30), VR[AC: Vr{ac - Proleter (16).

Prva vojvo|anska mu{ka liga centar - [ID: [id - Vo{a (17.30).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - sever - KIKINDA: Kikinda - Partizan Megal (16), BE^EJ: Be~ej Spartak 2 (19).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - jug - ZREWANIN: Proleter - Radni~ki (19.30), PAN^EVO: Borac 2 Hercegovina (12), Gorwi grad - Banat (14).

Rukomet

Prva liga za mu{karce - KRU[EVAC: Napredak - Vojput (19), KIKINDA: Crvena zvezda - Nova Pazova (20), ZAJE^AR: Zaje~ar - Bask Soko (18), NOVI PAZAR: Novi Pazar Zlatar (18), KOSTOLAC: Rudar - Jagodina (19), ZUBIN POTOK: Mokra Gora - Mladost TSK (19).

Prva liga za `ene - KRU[EVAC: Napredak - Radni~ki Resavac (17), BEOGRAD: ORK Beograd - @elezni~ar Metal Cinkara (20), KU^EVO: Ku~evo - Kikinda (18).

Druga mu{ka liga, sever - RUMA: Ruma - Hercegovina (20), APATIN: Apatin - Metalac (18), @ABAQ: Hajduk - Radni~ki Cement (19).

Druga `enska liga, sever - JABUKA: Jabuka 95 - Lehel (19.30), VRBAS: Vrbas - Temerin (17).

Prva vojvo|anska mu{ka liga BAJMOK: Dalmatinac - Grafi~ar (16), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Radni~ki (19), SOMBOR: Kqaji}evo Napredak (19).

Prva vojvo|anska `enska liga BUDISAVA: Mileti} - Rusin (15), SUBOTICA: Spartak - Jedinstvo (15).

Superliga za mu{karce - KA]: Jugovi} Unimet - Crvenka (19), NI[: Naisus - Vojvodina @elezni~ar (18), PRIBOJ: Priboj - Metaloplastika (18), PAN^EVO: Dinamo - Kolubara (20.30).

Superliga za `ene - ARAN\ELOVAC: Kwaz Milo{ - Crvena zvezda (19), ^A^AK: ^a~ak - JP Radni~ki (17.30).

Mu{ka superliga – ZREWANIN: Stenses – Kikinda (18), Banat – Crvena zvezda (18), BEOGRAD: IMT – Partizan (18), VR[AC: Vr{ac – Vojvodina (18). @enska superliga – VR[AC: Vr{ac – Senta (14).

Stoni tenis

SVET

c m y

DNEVNIK

TURSKI PREMIJER USKORO U BRISELU

premijer Erdogan je, me|utim, odbio da govori o pojedinostima vezanim za taj plan za re{ewe kiparskog problema.

Predsednik turske vlade je potvrdio da }e uskoro posetiti Brisel, gde }e sa Barozom i drugim funkcionerima Evropske unije razgovarati o re{ewu „kiparskog pitawa“, kao i drugim problemima vezanim za pribli`avawe Ankare Uniji, koja je zapo~ela pristupne pregovore jo{ krajem 2005.

godine. U najnovijem izve{taju Evropska komisija je kritikovala Ankaru zato {to nije priznala Republiku Kipar i zatra`eno je od we da hitno otvori svoje luke i arerodrome za kiparske brodove i avione. Pregovori o Kipru, koji pod pokroviteqstvom UN traju decenijama, zapali su u krizu i generalni sekretar svetske organizacije Ban Ki-mun je pozvao u Wujork lidere dve zajednice, s kojima }e razgovarati idu}e sedmice.

Rusija isporu~ila 20.000 „kala{wikova” policiji u Kabulu KABUL: Rusija je ju~e okon~ala isporuku automatskih pu{aka i municije Ministarstvu unutra{wih poslova Avganistana, u okviru koje je isporu~eno ukupno 20.000 „kala{wikova“ i vi{e od 2.5 miliona metaka. Posledwa partija oru`ja dopremqena je avionom „iqu{in-76“ iz Orenburga na me|unarodni aerodrom glavnog gra-

Neslagawa razvijenih razvodnila kominike

Lideri najrazvijenijih zemaqa na skupu u Seulu

uzdr`avati od „konkurentne devalvacije“ valuta, stava koji dele druge zemqe, zabrinute da bi ciq monetarnog labavqewa ameri~ke

Za saop{tewe cela no} Lideri Evropske unije su usred samita odr`ali sopstveni mini sastanak kako bi razmotrili produbqivawe kreditne krize u Irskoj, {to je sna`an znak da posledice najdubqe finansijske krize od Velike depresije iz 1930-ih godina jo{ predstavqaju ozbiqnu pretwu globalnoj stabilnosti, preneo je Rojters. U zavr{nom zajedni~kom saop{tewu, koje je zbog dubokih neslagawa zvani~nika sastavqano cele no}i, lideri su obe}ali da }e se zalagati za takve valutne kurseve koji }e biti zasnovani na tr`i{nim principima. Mada je taj stav, pre svega, direktno uperen protiv stroge kineske kontrole juana ~iji kurs SAD odavno smatraju potcewenim, on ostavqa zna~ajan prostor za interpretaciju, budu}i da je re~nik maglovit i neodre|en i ne postavqa nikakve rokove za uvo|ewe kurseva, zasnovanih na ponudi i tra`wi.

Uprave federalnih rezervi (Fed) mogao biti slabqewe dolara.

SAD su `elele da bude upotrebqen druga~iji re~nik - „konkurentna potcewenost“ valuta, koji bi pokazao da G20 zauzima ~vr{}i stav prema kineskoj kursnoj politici. Analiti~ari ukazuju da neprihvatawe tog ameri~kog stava govori o smawenom uticaju Va{ingtona na me|unarodnoj sceni, naro~ito po pitawima ekonomije.

Ameri~ki predsednik Barak Obama ove sedmice tako|e nije uspeo da zakqu~i sa Ju`nom Korejom sporazum o slobodnoj trgovini, podse}a agencija AP. Kako bi udovoqili zemqama u usponu i wihovim naporima za suzbijawe ogromnog priliva kapitala, G20 su odobrile uvo|ewe „pa`qivo

sa~iwenih“ mera kontrole. Lideri su tako|e postigli saglasnost da postoji presudna, mada mala mogu}nost za dugoodlagani zavr{etak pregovora o liberalizaciji trgovine u okviru Runde iz Dohe, pokrenutih 2001. godine. „Rad koji ovde obavqamo nije uvek takav da odmah dovodi do promena u svetu, ali, korak po korak, gradimo ja~i me|unarodni mehanizam i institucije koji }e pomo}i u stabilizaciji ekonomije, osigurati ekonomski rast i smawiti neke tenzije“, ukazao je Obama.

Lideri, usled dubokih neslagawa, nisu uspeli da postignu konsenzus o tome kako odrediti kada globalne neuravnote`enosti predstavqaju pretwu ekonomskoj stabilnosti, obavezav{i se samo da }e razmotriti niz indikatora u prvoj polovini 2011. ^lanice G20 su se razjedinile otkad je sinhronizovana globalna recesija otvorila put oporavku, ali razli~itim brzinama. Razvijene ekonomije s usporenim rastom zadr`avaju svoje kqu~ne kamatne stope na rekordnim minimumima u nastojawu da podstaknu rast, dok privrede u usponu rastu takvom brzinom, da mnogi strahuju od pregrejavawa. Premijer Kanade Stiven Harper je ukazao da je „neophodno nastavqawe koordinacije na{ih akcija jer je oporavak jo{ krhak“.

(Tanjug)

Medvedev potvrdio medijske navode o {pijuna`i SEUL: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev potvrdio je ju~e medijske navode da je raskrinkavawe mre`e agenata u SAD u junu ove godine posledica izdaje jednog visokog zvani~nika ruske obave{tajne slu`be. „To nije bilo novo za mene. Znao sam za to na dan kada se dogodilo“, rekao je Medvedev na pitawe povodom pisawa lista „Komersant“. Rusko-ameri~ki {pijunski skandal bio je, po priznawu vlasti Rusije, posledica izdaje, objavio je ju~e moskovski dnevnik, dodaju}i da istraga mo-

`e dovesti do smena u ruskoj Spoqnoj obave{tajnoj slu`bi (SVR). Ameri~ke slu`be otkrile su letos grupu ruskih {pijuna koji su kasnije zameweni za ~etvoricu Rusa optu`enih za {pijuna`u u korist SAD i Velike Britanije.

Komersant je naveo, pozivaju}i se na izvore u SVR i drugim ruskim dr`avnim strukturama, da je izdajnik bio izvesbni „pukovnik [erbakov“, koji je dugo radio u toj slu`bi kao {ef ameri~kog odeqewa. Medvedev, ko-

da Avganistana, javila je agencija RIA Novosti iz Kabula. U Avganistan je iz Rusije stiglo ukupno devet partija sa oru`jem i municijom za avganistansku policiju, u okviru besplatnih isporuka koje su ostvarene prema bilateralnim sporazumima Moskve i Kabula.

Kako je RIA Novostima rekao predstavnik avganistanskog

MUP-a, oru`je se ne}e predavati jedinicama u provinciji, ve} samo policajcima u centralnom aparatu u Kabulu i kabulskoj provinciji. Agencija podse}a da trenutno avganistanska policija poseduje zastarele sojvetske automate i pu{ke „kala{wikov“ ili wihove ~e{ke modele, koji se ne mogu porediti sa ruskim originalom.

JAPAN I KINA

OKON^AN SAMIT GRUPE 20 U SEULU

SEUL: Lideri Grupe 20 najrazvijenijih zemaqa sveta i privreda u naglom usponu (G20) okon~ali su ju~e samit u Seulu, ali su mnogobrojna neslagawa razvodnila obe}awa za nadgledawe opasnih neuravnote`enosti u svetskoj ekonomiji, pru`iv{i investitorima malo dokaza da je svet sada za{ti}eniji od ekonomskih katastrofa.

Posle razjediwenog po~etka punog nesuglasica, ~lanice G20 su dogovorile maglovite „indikativne smernice“ za procenu neuravnote`enosti me|u svojim ekonomijama koje se razvijaju razli~itom brzinom. Zatra`iv{i predah kako bi se nesporazumi smirili, ostavile su razmatrawe pojedinosti za prvu polovinu idu}e godine. Najve}e razo~arewe za SAD je obe}awe lidera da }e se

ji boravi u Seulu na samitu G20, rekao je novinarima da Rusija treba da uzvu~e pouku iz te afere. Premijer Vladimir Putin u julu je ve} govorio o „izdaji“. „Izdajice uvek lo{e zavr{e“, rekao je tada Putin. Komersant je naveo da se istragom neuspeha SVR sada bavi ceo niz ruskih slu`bi, ukqu~ujiu}i Federalnu slu`bu bezbednosti (FSB). List je tako|e naveo da se zbog skandala ponovo razmi{qa o reformi SVR i wenom vra}awu pod kontrolu FSB.

Prvi susret od spora zbog brodova JOKOHAMA: Kineski predsednik Hu \intao doputovao je ju~e u Japan, prvi put otkako je izme|u Pekinga i Tokija u septembru do{lo do spora koji je doveo do zna~ajnog zao{travawa odnosa izme|u dve ekonomski vode}e azijske zemqe. Hu }e u Japanu prisustvovati dvodnevnom samitu Azijskopacifi~kog ekonomskog foruma (APEC), koji }e se tokom vikenda odr`ati u Jokohami, dok japanski zvani~nici jo{ uvek poku{avaju da ugovore zvani~an sastanak izme|u kineskog predsednika i japanskog premijera Naoto Kana, naveo je AP. Odnosi Pekinga i To-

kija i daqe su napeti po{to je Japan 7. septembra uhapsio kapetana kineskog ribarskog broda koji se sudario sa dva japanska patrolna broda u blizini ostrva u Isto~nom kineskom moru na koje obe zemqe pola`u pravo. Japan je kineskog kapetana oslobodio, ali je Peking zahtevao izviwewe i nadoknadu, dok je Tokio od Kine tra`io da plati {tetu pri~iwenu wegovim brodovima.

Kina i Japan vode dugogodi{wi spor oko suvereniteta nad malom grupom ostrva koju u Kini zovu Diaoju, a u Japanu Senkaku, a koja su pod kontrolom Tokija.

EU I IRAN

E{tonova predlo`ila pregovore za 5. decembar BRISEL: Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton predlo`ila je glavnom iranskom pregovara~u o nuklearnom programu Saidu Xaliliju da se sastanu po~etkom idu}eg meseca, izjavio je ju~e jedan evropski diplomata. Nakon konsultacija {est svetskih sila koje u~estvuju u pregovorima sa Iranom - SAD, Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije i Nema~ke, E{tonova }e napisati pismo Xaliliju u kojem }e predlo`iti da se sastanak odr`i 5. decembra, najverovatnije u [vajcarskoj, rekao je neimenovani evropski di-

plomata agenciji Rojters. Xalili je ove nedeqe uputio pismo E{tonovoj u kojem je predlo`io da se sastanak odr`i ili 23. novembra ili 5. decembra u Istanbulu. „E{tonova bi Iranu trebalo da odgovori do kraja dana{weg dana i trebalo bi da se saglasi sa predlogom da se sastanak odr`i 5. decembra, ali ne u Istanbulu“, rekao je ovaj diplomata. Ukoliko se postigne dogovor o pregovorima, o kojima se diskutuje ve} skoro {est meseci, to bi bio prvi sastanak u vi{e od godinu dana sa iranskim zvani~nicima o nuklearnom programu ove zemqe.

(Tanjug)

POQSKA

Skup parlamentaraca NATO-a VAR[AVA: Redovno jesewe petodnevno 56. zasedawe Parlamentarne skup{tine NATO-a po~elo je ju~e u Var{avi, na kome }e se razgovarati i o Zapadnom Balkanu. Kao glavne teme za raspravu vi{e od 300 delegata, predstavnika parlamenata zemaqa ~lanica NATO-a nekoliko dana uo~i samita tog saveza u Lisabonu najavqeni su Avganistan i solidarnost zapadnih saveznika. Na zasedawu }e u~estvovati i ~lanovi Stalne delegacije Skup{tine Srbije pri Parlamentarnoj skup{tini NATO-a, a danas }e se u okviru rasprave o civilnoj dimenziji bezbednosti na dnevnom redu na}i i Zapadni Balkan. Parlamentarna skup{tina NATO-a treba da usvoji izve{taj „Zapadni Balkan, 15 godina od Dejtona, dostignu}a i izgledi.“ Me|u glavne teme ovog jeseweg zasedawa, koje se odr`ava u Sejmu poqskog parlamenta, spadaju i odnosi NATO-a s Rusijom, najavila je Jadviga Zak{evska, koja predvodi poqsku delegaciju.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BIL KLINTON Biv{i ameri~ki predsednik Bil Klinton pohvalio je ju~e kwigu „Trenuci odluke“ biv{eg predsednika SAD Xorxa Bu{a, kao „veoma dobro napisanu i interesantnu“ i preporu~io je „qudima svih politi~kih uverewa“ On je naveo da bi kwiga mogla da pomogne drugim demokratama da shvate za{to on voli Bu{a, ina~e republikanca, preneo je AP.

ALEKSANDAR LUKA[ENKO Predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko izjavio je ju~e da je mogu}e prevladati nesuglasice izme|u Belorusije i Rusije.“Od toga se ne mo`e pobe}i, jer smo mi fakti~ki isti narod, najbliskiji narodi - beloruski i ruski, prakti~no se uop{te ne razlikuju jedan od drugoga“, rekao je Luka{enko u intervjuu nema~kim medijima a prenele su ruske agencije.

BARAK OBAMA Ameri~ki predsednik Barak Obama pozvao je ira~ke lidere da obrazuju vladu u kojoj }e, po principu podele vlasti, biti zastupqene sve politi~ke grupacije u zemqi. Poziv predsednika SAD usledio je posle burnog dana u ira~kom parlamentu tokom kojeg je ranije postignuti dogovor o podeli vlasti ozbiqno doveden u pitawe, javio je Bi-Bi-Si.

21

AVGANISTAN

Barozo priprema specijalan plan za Kipar ANKARA: Premijer Turske Tajip Erdogan je izjavio da predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo priprema specijalni program za re{ewe kiparskog problema. Premijer Erdogan je rekao da je u Seulu, gde je u~estvovao u radu samita G-20, razgovarao s Barozom, koji je rekao da „priprema novi projekat za re{ewe kiparskog problema“, prenosi istanbulski dnevnik „Zaman“. U razgovoru s turskim novinarima,

subota13.novembar2010.

NOVI BRAKOVI ME\U MEDIJSKIM MAGNATIMA

Gubitnik „Wuzvik” tra`i spas na internetu WUJORK: Ameri~ki nedeqnik „Wuzvik“ koji je tokom 77 godina postojawa bio me|u vode}ima u svetu u politi~koj analizi i izve{tavawu, tra`i spas u poslovnom naru~ju jednog novog internet-sajta koji se formira od pre dve godine.

Magnat sektora audio-opreme Sidni Harman , koji je pre tri meseca kupio Wuzvik za samo jedan dolar, zavr{io je pregovore o povezivawu tog nedeqnika sa sajtom „Dejli bist“ (The Daily Beast, http://www.thedailybeast.com/). „Brakom“ starog i novog medija nasta}e zajedni~ko preduze}e (The Newsweek DailyBeast Company) uz podelu direktorskih mesta. Dve strane nisu objavile kako }e deliti prihod. Mada „Wuzvik“ stabilno gubi ~itaoce i prihod od reklame, sektor {tampanih magazina u na~elu ima znantno ve}e prihode nego internet-mediji. „Wuzvik“ je 2009. godine izgubio 30 miliona dolara, a gubitak }e ove godine verovatno biti ve}i. Magazin „Forbs“ koji je tako|e u krizi, pro{log leta je kupio internet firmu „Tru/slant“ te sada ona renovira „Forbs“ da bi mu povratila ~itanost. Na sli~nom putu je i „Wujork tajms“ koji se povezao sa interent izdawem „Teksas tribjun“.

22

BALKAN

subota13.novembar2010.

UPOZOREWE EVROPSKE KOMESARKE SESILIJE MALSTROM

DNEVNIK

HRVATSKA

Spre~iti zloupotrebu Decenija i po vizne liberalizacije Erdutskog sporazuma

SARAJEVO: Evropska komeji rezultat napornog rada qudi sarka za unutra{we poslove Sei vlasti u BiH, ~ime su ubrzane silija Malstrom izjavila je ju~e zna~ajne reforme u zemqi koja u Sarajevu da je liberalizacija se pribli`ila evropskim stanviznog re`ima za gra|ane BiH dardima u oblastima pravosu|a, istorijska i va`na odluka, ali da slobode i bezbednosti. Ona je je tokom wenog sprovo|ewa vanaglasila da }e Komisija pa`no spre~iti slu~ajeve zloupotrebe.

"Ovo je fantasti~na mogu}nost, ali je nemojte zloupotrebiti, molim vas. Ako Komisija smatra da postoji sistematsko zloupotrebqavawe viza, liberalizacija viznog re`ima se moze povu}i", istakla je Malstromova na konferenciji za novinare. Ona je objasnila da }e u Evropsku uniju bez viza mo}i da putuju samo gra|ani Sesilija Malstrom BiH koji imaju biometrijske pa`qivo pratiti sprovo|ewe viso{e i da }e u Uniji mo}i da bozne liberalizacije u BiH, a da rave najvi{e tri meseca u okviru }e prvi izve{taj mehanizma mo{estomese~nog perioda, prenela nitoringa biti izra|en za {est je agencija Fena. meseci i podnet Savetu EU na Malstromova je naglasila da razmatrawe. Malstromova je raje odluka o viznoj liberalizacinije ju~e, govore}i na predavawu

studentima sarajevskog Fakulteta politi~kih nauka o temi "Evropa bez granica", izrazila nadu da je vizna liberalizacija tek po~etak puta koji }e se zavr{iti punopravnim ~lanstvom BiH u EU, a da }e potpun ideal Evrope biti ostvaren tek kad sve zemqe budu u istom prostoru.

Predsedavaju}i Saveta ministara BiH Nikola [piri} izjavio je ranije ju~e u razgovoru sa komesarkom EU, kojem su prisustvovali i ministri bezbednosti Sadik Ahmetovi} i pravde Bari{a ^olak, da vizna liberalizacija za gra|ane BiH nije pravo bez obaveza i da bezvizni re`im podrazumeva odgovorno pona{awe. [piri} je rekao da odluka o liberalizaciji viznog re`ima, koja stupa na snagu 15. decembra, predstavqa sna`an podsticaj daqem napretku BiH na putu evropskih integracija.

CRNA GORA

Bulatovi}: Deportacija gre{ka dr`ave PODGORICA: Nekada{wi predsednik Crne Gore Momir Bulatovi} rekao je ju~e na su|ewu optu`enima za deportaciju bosansko-hercegova~kih civila iz Crne Gore u BiH da u slu~aju deportacije iz 1992. godine nema

Momir Bulatovi}

pojedina~ne odgovornosti i da, ukoliko gre{ke ima, ona je "dr`avna". "Istina je da nema gre{ke i pojedina~ne odgoovornosti i da, ukoliko je napravqena, to je bila dr`avna gre{ka, a ne pojedina~na. Dokumenti koje sam predao sudu to neposredno utvr|uju. Nije u pitawu nikakva kriminalna

grupa, wih osam ili devet koji su odlu~ili i smislili da nekome napakoste niti neki li~ni motiv da naprave bilo {ta zlo Muslimanima ili Srbima. Zlo vreme je donelo zle prilike", kazao je Bulatovi} novinarima nakon svedo~ewa u Vi{em sudu u Podgorici.

"U pitawu je gre{ka, ali je bila dr`avna gre{ka za koju mi svi snosimo ogromnu odgovornost, a ti qudi niti su imali motiv, ni nameru ni ciq da tako ne{to urade", dodao je on.

Devet policajaca, me|u kojima trojica visokih slu`benika tada{weg MUP-a, optu`eni su za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva muslimanske i srpske nacionalnosti. Oni su uhapsili i deportovali 79 dr`avqana BiH i predali ih sekretarijatima za unutra{we poslove Sokolac, Srebrenica i Fo~a. Ve}ina deportovanih je ubijena u improvizovanim logorima. Bulatovi} je sudu predao dvadesetak dokumenata iz vremena deportacije, za koje tvrdi da dokazuju da biv{i slu`benici Ministarstva unutra{wih poslova, me|u kojima su i pomo}nici ministra za tajnu i javnu bezbednost, nisu krivi.

Predsednik Crne Gore iz vremena deportacije je saop{tio da je akcija privo|ewa imala za ciq

"spre~avawe prelivawa terorizma" iz BiH u Crnu Goru i "o~uvawe gra|anskog mira".

Naveo je da su tokom 1992. godine privo|ene sve osobe iz biv{ih jugoslovenskih republika i da je na severu Crne Gore bilo pripadnika paravojnih formacija "zara}enih strana u BiH i 'vikend ratnika'".

Bulatovi} je saop{tio da je samo u Pqevqima privedeno i saslu{ano vi{e od 3.000 qudi, zadr`ano 40, a deportovano devet.

Dodao je da su saslu{avani i gra|ani BiH srpske nacionalnosti koji su izbegavali vojnu obavezu, kao i da je jedan broj wih tako|e deportovan.

"Sa svim aktivnostima policije bili su upoznati svi dr`avni organi, a posebno tada{wi dr`avni tu`ilac s kojim su obavqewe konsultacije", rekao je Bulatovi} uz tvrdwu da je deportacija sprovedena u skladu za ustavom i tada{wim zakonima, kao i da dr`avni organi "nisu mogli da predvide kava }e sudbina zadesiti deportovane". Akcija je prekinuta 27. maja na sastanku dr`avnog vrha kojem su prisustvovali predsednici dr`ave, vlade, vojni ministar i ministar policije.

(Tanjug)

Voda se povla~i, situacija stabilizuje PODGORICA: Situacija u gradovima na severu Crne Gore pogo|enim poplavama ju~e je po~ela da se stabilizuje i opada vodostaj reka koje su poplavile pojedine krajeve, zbog ~ega je evakuisano oko 1000 qudi. "Situacija je stabilna i voda se povla~i", rekao je agenciji Beta na~elnik Sektora za vanredne situacije u crnogorskom ministarstvu unutra{wih poslova Zoran Begovi}, koji danas obilazi poplavqena podru~ja na

severu Crne Gore. U Beranama i Gusiwu je zbog izlivawa Lima i wegovih pritoka evakuisano 960 qudi. Pored tih gradova kriti~na je situacija u Ro`ajama, Plavu i Andrijevici, gde se sitacija danas stabilizuje, jer se voda povla~i nakon prestanka padavina, kazao je na~elnik Operativno-komunikacionog centra u Sektoru za vanredne situacije crnogorskom MUP-a Danilo Miqevi}. Obilne padavine koje su od ponedeqka po-

Obama kandiduje novog ambasadora VA[INGTON: Predsednik SAD Barak Obama predlo`io je Sju Kej Braun za novog ameri~kog ambasadora u Crnoj Gori, objavqeno je na sajtu Bele ku}e. Ukoliko Senat bude potvrdio ovu kandidaturu, Sju Kej Braun bi}e drugi ambasador SAD u Crnoj Gori od kako je postala samostalna dr`ava 2006. godine. Prvi ambasador SAD u Crnoj Gori bio je Roderik Mur, koji je jula ove godine oti{ao na novu diplomatsku du`nost u Sarajevo.

Sju Kej Braun je dugogodi{wi diplomata. U Stejt departmentu je od 2009. godine bila direktor odeqewa za Ju`nu Afriku, a pre toga slu`bovala je, kao zamenik {efa misije, u ambasadama SAD u Gani i Eritreji. Kao ameri~ki diplomata radila je i u Indoneziji, Francuskoj, Liberiji, Keniji, Nigeriji i Obali Slonova~e.

godile Crnu Goru izlile su reke iz wihovih korita. Poplavqena su naseqa, lokalni putevi, pojedina naseqa su bez struje i vode, a materijalna {teta se procewuje. Miqevi} je rekao da je i daqe "ugo`en" @abqak Crnojevi}a u cetiwskoj op{tini. Stanovnici ovog mesta na Skadarskom jezeru do svojih ku}a dolaze ~amcima, a u prekidu je i snadbevawe strujom, jer je vodena bujica oborila stubove na niskonaponskoj mre`i.

ZAGREB: U selu Erdut na Dujedni~kog ve}a op{tina Dragan pisan na osnovu dogovora Frawe navu ju~e je u prisustvu hrvatCrnogorac, {ef Samostalne deTu|mana i tada{weg srpskog skog dr`avnog vrha, predstavnimokratske srpske stranke Vojipredsednika Slobodana Miloka me|unarodne zajednice, predslav Stanimirovi} i drugi ma{evi}a na mirovnoj konferenstavnika Srba iz Hrvatske i diwinski i strana~ki aktivisti. ciji u Dejtonu. plomatskog kora po~elo obelePrisutan je i ambasador Srbije U 14 ta~aka tim je sporazu`avawe 15. godi{wice potpisiu Hrvatskoj Stanimir Vuki}emom, izme|u ostalog, utvr|en vawa Temeqnog sporazuma o podvi}. Pre po~etka sve~anosti u prelazni period od jedne do dve ru~ju Isto~ne Slavonije, Baradvori{tu dvorca Adamovi} u godine pod kontrolom UN-a, we i Zapadnog Srema, odnosno Erdutu hrvatski ministar poqoprelazna uprava UNTAES-a i Erdutskog sporazuma kojim je zaprivrede Petar ^obankovi} otformirawe vi{enacionalne povr{eno ratno stawe i po~ela krio je spomen-plo~u postavqelicije, organizovawe lokalnih mirna reintegracija izbora i demilitatih krajeva u Hrvatrizacija u roku od 30 sku. dana nakon razmeSporazum je potpisan na osnovu dogovora Sve~anosti pod {tawa me|unarodFrawe Tu|mana i tada{weg srpskog nazivom "Budu}nost nih snaga. Sedam predsednika Slobodana Milo{evi}a Isto~ne Slavonije, stavki sporazuma odna mirovnoj konferenciji u Dejtonu Barawe i Zapadnog nosilo se na za{titu Srema" prisustvuju qudskih prava, pohrvatski predsednik vratak izbeglica i Ivo Josipovi}, premijerka Janu povodom 15 godina potpisivaprognanih, povra}aj imovine ili dranka Kosor, predsednik Hrwa Erdutskog sporazuma. od{tetu. Sporazumom je predvatskog sabora Luka Bebi} i Sporazum koji su 12. novemvi|ena adekvatna zastupqenost potpredsednik Vladimir [eks, bra 1995. u Erdutu i Zagrebu Srba u organima lokalne uprave biv{a predsednica Nacionalpotpisali tada{wi {ef kabii dr`avnih i javnih slu`bi, konog odbora za uspostavqawe poneta predsednika Frawe Tu|mari{}ewe srpskog jezika i pisma, verewa Vesna [kare-O`bolt, na Hrvoje [arini} i {ef srpsrpske vaspitne, obrazovne i prelazni upraviteq UNTAES-a ske pregovara~ke delegacije kulturne ustanove, ukqu~uju}i i za hrvatsko Podunavqe @ak Pol Milan Milanovi} otvorio je srpske osnovne i sredwe {kole Klajn i biv{i ameri~ki ambasaput mirnoj reintegraciji tih po posebnim programima. Preddor u Hrvatskoj Piter Galbrajt. podru~ja u Hrvatsku. Svedoci vi|eno je i formirawe ZajedNa sve~anosti su i predstavsporazuma bili su ameri~ki amni~kog ve}a op{tina koje su ~inici srpske zajednice - predsedbasador Piter Galbrajt i minile op{tine sa srpskom ve}inik Srpskog narodnog ve}a Mirovni posrednik UN-a Torvald nom kao zna~ajan oblik politi~lorad Pupovac, predsednik ZaStoltenberg. Sporazum je potke autonomije.

Delegacija Ustavnog suda Srbije u Zagrebu ZAGREB: Predsednice ustavnih sudova Srbije i Hrvatske, Bosa Nenadi} i Jasna Omejec, izrazile su u Zagrebu zadovoqstvo saradwom te dve institucije.

pred Evropom i svetom", rekla je novinarima Bosa Nenadi}, koja predvodi delegaciju Ustavnog suda Srbije u poseti Hrvatskoj. Nenadi}eva je ukazala da ustavnim sudovima Hr-

Jasna Omejec i Bosa Nenadi}

"Ustavni sudovi su postali `albeni sudovi, ali oni brane pravni integritet obe dr`ave

vatske i Srbije nije lako, zbog velikog broja predmeta u vezi sa za{titom osnovnih qudskih

prava i sloboda. "Nadamo se da svojim radom pokazujemo da se qudske slobode i prava moraju ostvarivati i po{tovati na na{im prostorima u skladu sa evropskim standardima", istakla je Nenadi}eva.

Predsednica Ustavnog suda Hrvatske istakla je da se razgovaralo i o slu~ajevima pojedina~ne za{tite qudskih prava, kao i o postupcima koji se pokre}u ustavnim tu`bama, odnosno `albama. ^lanovi srpske delegacija razgovarali su i sa potpredsednicom Sabora @eqkom Antunovi}. Antunovi}eva je istakla da su Zagrebu "jako va`ni odnosi suseda sa EU i da }e pru`iti svaku podr{ku nastojawima Srbije na putu ka evropskim integracijama".

Na susretu je oceweno da su bilateralni odnosi Srbije i Hrvatske u posledwe vreme znatno napredovali i da to uliva nadu da }e uspe{no biti re{ena preostala otvorena pitawa, saop{teno je iz hrvatskog Sabora.

RUMUNIJA

Velika otpu{tawa u javnom sektoru BUKURE[T: U okviru mera {tewe za smawewe buxetskog deficita rumunska vlada }e do kraja ove godine otpusti 26 hiqada zaposlenih u javnom sektoru. Prema vladinom programu {tedwe u javnom sektoru }e ove godine otkaze dobiti ukupno 70 hiqada radnika i slu`benika. I pored mnogobrojnih otpu{tawa, u glomaznom rumunskom javnom sektoru }e, krajem godine, ostati zaposleno skoro milion i 300 hiqada radnika i slu`benika.

Predsednik Trajan Basesku je najavio da }e vlada i u 2011. godini nastaviti politiku sma-

wewa javne potro{we i restruktuirawa dr`avnog sektora, prenela je novinska agencija A|erpres.

Rumunija se suo~ila sa slo`enom ekonomskom krizom, najte`om u posledwih nekoliko decenija.

Kako bi u ovoj godini svela buxetski deficit ispod sedam procenata, u julu su smawene plate zaposlenih u javnom sektoru za 25 odsto i pove}an PDV za pet procenata. To je uslov da bi se dobile nove tran{e zajmova od Me|unarodnog monetarnog fonda i evropskih finansijskih institucija.

Objavqena Antologija srpskog aforizma TEMI[VAR, BEOGRAD: U Rumuniji je ju~e objavqena Antologija srpskog aforizma, u kojoj su, u izboru Aleksandra Baqka, predstavqeni aforisti~ari iz Srbije i Republike Srpske, saop{tila je Sekcija satiri~ara Udru`ewa kwi`evnika Srbije.

Antologiju su na rumunski jezik preveli Valeriu Butulesku i Goran Mraki} iz Temi{vara, a u woj su zastupqeni aforizmi Milan

Be{ti}a, Brane Crn~evi}a, Aleksandra ^otri}a, Ratka Dangubi}a, Vesne Den~i}, Ranka Guzine, Radeta Jovanovi}a, Pavla Kova~evi}a, Petra Lazi}a, Ive Ma`urani}, Dejana Milojevi}a, Dragutina Mini}a Karla, Mom~ila Mihajlovi}a, Ninus Nestorovi}, Jova Nikoli}a, \or|a Ota{evi}a, Ra{e Pape{a, Srbe Pavlovi}a, Zoran T. Popovi}a, Du{ana Pua~e, Milivoja Radovanovi}a,

Dragana Raji~i}a, Slobodana Simi}a, Vitomira Teofilovi}a, Milana Todorova, Milovana Vitezovi}a, Rastka Zaki}a i Baqka.

Antologija srpskih aforizama koje, po oseni prevodioca i pisca predgovora Butuleskua, odlikuje bogata tematika i eksplozivan humor, rumunskoj javnosti }e biti predstavqena 19. novembra u Temi{varu, u okviru manifestacije „Dani srpske kulture u Rumuniji“.

c m y

MOJA KU]A

DNEVNIK

subota13.novembar2010.

23

Dom u bojama jeseni asko{na paleta jesewih boja uvek je inspirativna za ure|ewe doma. Tople boje stvaraju prijatnu atmosferu i ku}u ~ine posebno privla~nom i intimnom. Raspon boja, koje se u jesen pojavquju u prirodi, zaista je fascinantan, kao i nijanse koje upotpuwuju prelaze izme|u dve boje. Ukoliko ste u postupku ure|ewa ili preure|ewa ku}e, iskoristite prirodu

R

oko sebe kao izvor inspiracije.

Primenom tipi~nih jesewih boja, koje se prote`u kroz nijanse `ute, naranxaste, crvene, zelene i sme|e, posti}i }ete opu{taju}i, ali i dinami~an efekat,u zavisnosti od odabranih kombinacija boja i na~ina primene u prostoru. Ambent „toplog“ doma bi}e nagla{en i kroz pomalo hladne minimalisti~ke na~ine ure|ewa. Primenom jese-

Pravo vreme za radove u vrtu a qubiteqe cve}a jesen je doba kada ima najvi{e posla u ba{tama. Osim spremawa biqa za zimsko mirovawe i mnogobrojnih jesewih radova, sada je vreme da isplaniramo prole}ni izgled svog vrta i u skladu s time kupimo i posadimo biqke koje cvetaju u rano prole}e.

Tu se pre svega misli na dvogodi{we biqke i lukovi~aste biqke koje se sade u jesen da bi cvetale rano u prole}e. To su uglavnom biqke koje je vrlo lako uzgojiti, a mo`emo ih saditi svuda, u `ardiwerama, na cvetnim ivi~wacima ili na me{ovite gredice gde ih kombinujemo s jednogodi{wim ili dvogodi{wim vrstama, na travwake ili ispod listopadnih stabala, gde }e imati dovoqno sunca i toplote dok drve}e ne prolista.

Najlep{e deluju posa|ene u velike grupe gde izborom vrsta i boja mo`ete stvoriti prekrasne ma{tovite proletne kreace. Glavno razdobqe cvetawa za ve}inu lukovi~astog biqa je od ranog prole}a do po~etka leta.

Osim nekoliko vrsta koje se sade u prole}e, ve}inu vrsta sadimo u jesen, pre prvih mrazeva, pa iskoristite ove tople novembarske dane ako jo{ niste sredili ba{te.

ska i organskih gnojiva (treset, kompost), a peskovitim zemqi{tima dodajte kompost ili stajsko |ubrivo. Tlo je potrebno dobro prekopati na dubinu od oko 30 cm, ukloniti sav korov i ume{ati organsko |ubrivo. Tek tada sadite lukovice. U te{kim glinastim zemqi{tima dobro je ispod svake lukovice dodati {aku peska ili {qunka.

Z

Priprema tla Sve vrste lukovi~astog biqa tra`e rastresito i propu-

Sadwa lukovica

sno tlo jer u te{kim vla`nim zmqama dolazi do truqewa lukovica i do wihovog propadawa. Zato je te{ku glinastu zemqu korigovati dodavawem pe-

Jednostavno je pravilo da se lukovice sade na dubinu koja je 2 – 3 puta ve}a od wene visine, dok isto tako va`i pravilo da se lukovice u peskovitoj zemqi sade dubqe, a u te{koj glinastoj pli}e. Preduboko posa|ene lukovice kasnije }e cvetati na taj na~in mo`ete isplanirati ritam cvetawa, sade}i neke lukovice pli}e, a neke dubqe.

Ipak, ne sadite lukovice preduboko. Razmak me|u lukovicama treba da bude 2–3 puta ve}i od {irine lukovice. Pri sadwi lukovica svakako vodite ra~una o visini biqke koja }e izrasti iz lukovice kako se ne bi dogodilo da visoke biqke posadite ispred niskih. Isto tako, imajte na umu da posadite lukovice na sun~ana mesta u vrtu jer }e biqke pre ni}i i ranije procetati u prole}e.

wih boja u enterijeru posti}i }ete razli~ite efekte: opu{taju}e, glamurozne, ambijentalne ili elegantne.

Dekorativne tkanine u prostoru su odli~an medij za igru jesewim bojama. Nijanse iz palete ovih boja mo`ete primeniti kroz detaqe, na primer dekorativne jastu~i}e, naslone sede}ih garnitura, ukrasne stoqwake.

Ukrasite jesewim bojama zidove razli~itih prostorija.

Iako mnogi nemaju dovoqno hrabrosti za igru bojama, ne`ne nijanse ne}e razo~arati ni one verne klasici.

Pa`qivim nijansirawem boja poja~a}ete toplinu doma, a oblici i materijali name{taja do}i }e jo{ vi{e do izra`aja u prostoru. Uz tople boje uklopi}e se sve vrste materijala, a

naro~ito prirodni, poput kamena i drveta.

Za sve hrabre, preporu~ujemo da odaberu tamne ili intenzivne boje, kao {to su sme|a ili bordo. Ovakvom bojom mo`ete naglasiti odre|eni zid ili vi{e wih u prostoru. Ukoliko se odlu~ite za drugu kombinaciju, odaberite name{taj svetlijih tonova kako bi kao kontrast uneo sve`inu i dodatno naglasio odabranu boju zidova. Uz name{taj, primenite svetle detaqe i zavese.

Tepisi i ostale vrste podnih prostirki mogu upotpuniti jesewu atmosferu u ku}i. Odaberite motive i kombinacije boja koje }e verno oslikati trenutna doga|awa u prirodi. Podne prostirke u ovakvim nijansama su zahvalne za odr`avawe i prijatne za oko.

Kolorit u trpezariji mo`ete istaknuti na stolu i stolicama, tepihu, dekoraciji stola, zidovima i zidnim ukrasima. S obzirom na to da je ovo mesto ru~avawa i okupqawa porodice, izuzetno je bitno da se ba{

tu oseti topla atmosfera doma, koju poja~avaju jesewe boje.

Sli~no je i u kuhiwi. Tople boje jeseni mo`ete primeniti na frontovima kuhiwskih elemenata, podnim i zidnim oblogama i dekorativnim tkaninama.

Poseban {arm svakoj kuhiwi da}e dodatne dekoracije kuhiw-

skim krpama i stoqwacima.

Dnevni boravak }ete ista}i izborom koloristi~ki dominantne boje sede}e garniture. Odaberite otvorene, `ive boje kao {to su `uta, sme|a ili nijanse crvene, a ostale elemente name{taja i zidove obradite u ne`nijim i mirnijim tonovima.

Na taj }e na~in jesewe boje do}i do punog izra`aja.

24

GLOBUS

subota13.novembar2010.

DNEVNIK

^estitamo, mo`ete poqubiti – sebe @

Kidnapovan sam, ali ne brini M

u{karac iz Malezije javio je `eni da je kidnapovan, samo kako bi du`e mogao da ostane u kazinu da se kocka.

Malezijska policija saop{tila je da je re{ila slu~aj kidnapovawa tako {to je navodnu `rtvu otmice prona{la kako se kocka u jednom

kazinu. Policija ju`ne dr`ave Johor pokrenula je istragu kada je jedna `ena prijavila otmicu svog supruga.

Ona je ispri~ala da joj je mu` poslao SMS poruku, navode}i da su ga kidnapovali zelena{i koji za wegov otkup tra`e 25.000 ringita (8.000 dolara) i da novac

treba da uplati na wegov bankovni ra~un. Policija je ipak uspela da ustanovi odakle je poruka poslata - iz kockarnice.

Okoreli kockar bi lako mogao da bude optu`en za krivi~no delo iznude, za koje je zapre}ena kazna od 10 godina zatvora.

ena sa Tajvana uda}e se za samu sebe, jer nije prona{la idealnog mu{karca, a napunila je 30 godina. ^en Vej Ji organizuje svadbu za 30 zvanica u sve~anoj sali. Ima}e ven~anicu, tortu, ali ne i mlado`ewu. Po{to je napunila 30 godina, daktilografkiwa iz Tajpeja ose}a veliki pritisak okoline da se uda, ali nije na{la odgovaraju}eg udvara~a. „Nisam protiv braka, ve} samo `elim da se zabavim i iska`em druga~iju ideju tradicije”, rekla je ona lokalnoj {tampi.

Ceremonija }e je ko{tati oko 5.500 dolara, a uplatila je i medeni mesec u Australiji - za jednu osobu. @ene na Tajvanu udaju se sve kasnije i sve re|e, po{to sve vi{e napreduju u karijeri, ali vlada brine zbog smawewa radne snage i bele kuge.

Samo 40 odsto wih izjasnilo se u jednoj anketi da smatra da je `ivot u braku na bilo koji na~in boqi od `ivota neven~anih qudi.

Po{to ^enin brak ne}e biti priznat pred zakonom, ona priznaje da }e se „stvarno” udati u budu}nosti, ako bude na{la odgovaraju}eg mu{karca.

Svekrvi od snaje rekord na poklon o|endanski poklon jedne Britanke u{ao u Ginisovu kwigu rekorda. Lora Hedland i wenih 40 prijateqa uradili su portret Lorine svekrve Sandre dug dvanaest, {irok devet metara i to od hleba.

R

Meksi~ka klopa za Ginisa ajve}a en~ilada na svetu napravqena je u Meksiko Sitiju. Na Festivalu en~ilada u Istapalapi predstavqen je gastronomski „xin” dug 70 metara i te`ak skoro tonu i po.

Za izradu tradicionalnog specijaliteta utro{eno je ukupno 1.416 kilograma kukuruznih tortiqa, luka, qutih papri~ica, paradajza, avokada, sira, pa-

N

Ukrao laptop, vratio USB evnosni {vedski lopov vratio je vlasniku sve fajlove sa ukradenog laptopa na USB memoriji. Profesor Univerziteta Umea u [vedskoj bio je o~ajan kada mu je ukraden prenosivi ra~unar, na kom je ~uvao produkte svog desetogodi{weg rada.

Prijavio je kra|u i „digao ruke” od laptopa, ali se zaprepastio kada mu je nedequ dana kasnije po{tom stigao USB, na kom je prona{ao kompletan sadr`aj svog kompjutera. „Bio sam potpuno {okiran!

Osoba koja je ukrala mora da je provela sate prebacuju}i podatke na prenosivu memoriju. Iako mi je kompjuter ukraden, ovo je gest koji mi vra}a nadu u ~ove~anstvo”, rekao je on {vedskoj {tampi.

Profesor je dodao da je na USB memoriji zatekao „ceo svoj `ivot”, i zahvalio se lopovu.

R

Najve}i skejtbord na svetu inovska daska sa to~kovima 12 puta je ve}a od obi~nog skejta. Ogromni skejtbord dug je 11,15 metara, i na wemu mo`e da se vozi desetoro qudi. Umesto

X

to~ki}a ima to~kove trka~kog automobila, i te`ak je 1.615 kilogram. Xo ^aqa, direktor „Kalifornija skejtparka” dizajnirao je ogromni skejt, ~ija je izrada ko{tala vi{e od 20.000 dolara. ^aqa i jo{ dva dizajnera radili su vi{e od mesec dana da bi napravili gigantski skejt od ~elika i drveta, a sada se nadaju da }e u}i u Ginisovu kwigu rekorda.

vlake i za~ina. Zvani~nici Ginisove kwige rekorda potvrdili su da je ova en~ilada najve}a na svetu, a nakon zavr{etka zvani~ne ceremonije, posetioci su navalili i pojeli je. „@eleli smo da skrenemo pa`wu na na{ kraj Istapalapu, kao atraktivnu turisti~ku destinaciju”, rekao je Alehandro Rohas iz Turisti~kog biroa Meksiko Sitija.

Portret je izlo`en u muzeju Vorington u Velikoj Britaniji, gde Lora (27) radi kao kustos, a za wegovu izradu je bilo potrebno 600 vekni hleba i devet tostera. „Divno je oboriti svetski rekord, ali i priu{titi posebnoj osobi ro|endanski poklon koji niko nikada nije dobio”, rekla je Lora, prenosi „Dejli mejl”.

Video sam jednoroga M

A od suda i paketi} droge ema~ki sud je, vra}aju}i jednoj slova~koj porodici li~ne stvari osu|enog Slovaka u paketu poslao sve {to je kod wega na|eno, ~ak i drogu.

Slovakiwi iz mesta Bidovjec na istoku zemqe kurir je doneo paket, zvani~nu po{iqku od suda u Nema~koj sa li~nim stvarima wenog brata koji se nalazi u nema~kom zatvoru.

Me|u wima je bila i droga, beli pra{ak, po svemu sude}i metamfetamin. „U paketu je uz pra{ak bio i nov~anik i telefon a na paketu su bili i pe~ati nema~ke policije”, kazala je ta Slovakiwa.

Nema~ki ~inovnici, pedantni kakvi jesu, poslali su uz pet doza metamfetamina i ostale li~ne stvari i precizan spisak {ta sve se nalazi u paketu. „Policija je zatra`ila zvani~ni prevod tog spiska i analizu pra{ka koji se nalazio u paketu”, kazala je portparolka policije u Ko{icama Jana Demjanovi~ova i dodala da }e slova~ka policija tra`iti zvani~no obja{wewe od nema~kih kolega otkud to da u paketu vra}aju i drogu.

Metamfetamin je najverovatnije spadao u dokazni materijal u istrazi.

N

Kad telefon ispadne u WC

u{karac iz Toronta snimio je mitsko bi}e kako tr~i kroz {umu. Amaterski snimak na kojem se vidi jednorog, napravio je Piter Hiki Xouns u {umi Don Veli u Torontu, dok je poku{avao da snimi ptice.

Zumirao je kro{wu, a onda mu je pa`wu privukao zvuk kopita... ispred wega je protr~ao beli kow sa rogom na glavi.

Piter je svoj snimak odneo u nau~ni centar u Ontariju kako bi ga pregledali stru~waci.

Dok se ne proveri da li je snimak montiran ili ova legendarna bi}a postoje, vlasti Toronta su izdala upozorewe gra|anima da primene sve mere opreza ukoliko ugledaju jednoroga.

eimenovani Kinez iz provincije \angsu ispustio je svoj mobilni telefon u WC {oqu u toaletu jednog restorana. U panici, poku{ao je da ga dohvati, ali je gurnuo ruku preduboko u cevi i zaglavio se.

Morao je da sa~eka pomo}, a kada su spasioci do{li, zatekli su ga iscrpqenog i presami}enog preko {oqe. Vatro-

N

Ne buqi u moju mamu inejxer iz Bruklina postao Internet senzacija sa pesmom „Stop looking at my mom”. Brajan Bredli (14) repuje od svoje desete godine, trenutno snima ~etvrti album i imao je vi{e od sto `ivih nastupa. Repuje pod nadimkom Astronomical Kid, a wegov spot ve} je pogledalo vi{e od 200.000 qudi.

U spotu, Bredlijevi drugari gledaju slike u mobilnom telefonu i smeju se, a onda on shvata da gledaju wegovu mamu. Kre}e pesma… „Samo zato {to sam mali, nemoj da misli{ da ne mogu da te povredim, znam da je dobra riba, ali nemoj da je gleda{ ili pokazuje{ prstom na wu, nemoj

T

da poku{a{ da je poqubi{ ina~e }u morati da te prebijem”… „Znam da izgleda kao da mi je starija sestra, ali nemoj da joj

tra`i{ broj ili da je zove{ da iza|ete, ina~e }e{ imati frku samnom”, repuje Brajan. On je za „Wujork dejli wuz” objasnio da

je pesmu napisao zato {to ga je vre|alo {to mu{karci zagledaju wegovu mamu. „Nisu `ene komadi mesa, nego qudska bi}a. Moram da branim svoju mamu, stalno je gledaju kada idemo ulicom.

Odlu~io sam da ne budem nasilan, nego da im sve {to imam ka`em kroz pesmu”, objasnio je on.

Brajanova mama, koja nije `elela da otkriva svoje ime, rekla je listu da je izuzetno ponosna na svog sina. „Pokazao je da me voli, ali i da zna {ta zna~i po{tovawe.

On poku{ava da nau~i druge da po{tuju i mene, i wega”, rekla je ponosna majka.

gasci su polomili {oqu i pa`qivo po~eli da razbijaju cevi, a tek nakon deset minuta posla, nesre}ni Kinez je mogao da polako izvu~e ruku.

Spasioci su mu izvukli i mobilni telefon, a wemu je u bolnici ukazana prva pomo} zbog posekotina i modrica.

DNEVNIK

OGLASI

subota13.novembar2010.

25

MEWAM stan 85m2 - za dva mawa - Novosadskog sajma br.

10 kod Futo{ke pijace. Telefon: 064/2616-475.

14889

IZDAJEM name{tenu garsoweru ispred Spensa, M. Gorkog br. 6, Novi Sad. Telefon 063/511-939.

14812 IZDAJEM poluname{ten dvosoban stan, KTV, eta`no grejawe, povoqno, Ul. Nizijska. Telefon: 021/6416-743, 063/581-960.

14901 IZDAJEM garsoweru - name{tenu, KTV, zajedni~ka ve{ ma{ina, Ul. Nizijska. Telefon: 063/581-960 i 6416-743.

14902 GRBAVICA, izdajem name{ten jednoiposoban stan, Mi{e Dimitrijevi}a br. 1, 36m2, II sprat. Telefoni: 021/6-616-212, 063/8-23-23-17 .

14951 IZDAJEM mawi poluname{ten trosoban stan sa CG, telefonom i kablovskom blizu Satelitske pijace za ozbiqnu porodicu, 170E. Telefoni: 064/43-603-42, 021/511-793.

15035 DVOSOBAN stan, blizu Pokrajinske bolnice, za dve osobe, telefon, kablovska, grejawe gas, 150E i depozit.

Od 1. decembra. Telefon 021/371-346.

15062 IZDAJEM garsoweru luksuzno name{tena, nova, u blizini sajma zaposlenoj osobi na minimalno 12 meseci. Cena 150E+depozit.

Telefon 064/222-73-63.

15074 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7-9. Telefon 064/169-09-48.

15131 NOVO NASEQE, izdajem jednosoban prazan komforan stan, 40m2, zatvorena terasa, cg, Partizanskih baza. Telefon 6360-644, posle 16 ~asova.

15136

DVOSOBAN 55m2, drugi sprat, ukwi`en, vlasnik, preko puta @. stanice, 54.000E, ekstra lokacija. Telefon 063/518-781.

14855

26

subota13.novembar2010.

OGLASI z ^ITUQE DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni: 066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

15087 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-5167, 062/867-06-30.

15088 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

15187

DNEVNIK

DESETOGODI[WI POMEN dragoj i nikad pre`aqenoj

SE]AWE

Mila

Joca Krsti}

Du{anki To{i} ro|. Savanovi} Sin @eqko, snaja Vesna, unuci Nikola, Jelena i Aleksandar.

2000 - 2010.

1976 - 2010.

Sa po{tovawem pamtimo qubav i dobrotu koju ste nam darivali i zato }ete ve~no ostati u na{im srcima i mislima.

Va{e }erke Milica i Vukica, unuci i zet.

Parastos }emo odr`ati 14. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu.

15183

15169

Posledwi pozdrav dragom uji

JEDNOGODI[WI POMEN

An|a Ke{eq

Anica Savin - Ze~evi}

Majko draga i mila, dani idu brzo a godina je 30, samo je ostao ve~ni nezaborav.

@eqi

Gordana, Vesna, Igor i Ivana.

Za tobom tuguju tvoji: unuci, praunu~ad, snaja i }erka Dobrila.

15185

15167

Sedam godina je pro{lo od kada nas je napustio na{ dragi

Vreme prolazi, ali na{e se}awe i tuga nikada.

Na{oj dragoj majci i supruzi odr`a}emo pomen u nedequ, 14. 11. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u 10 ~asova.

Tvoji najmiliji: suprug Momo sa decom Markom, Tijanom i Nikolom.

15177

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ dragi deda, tata i tast

Nikola Miri} 1947 - 2009.

Dobrivoj Stoji}

Navr{ava se godina dana od kako nisi sa nama.

PRODAJEM nov, luks, ukwi`en dvosoban stan 53m2, IV sprat, Bulevar oslobo|ewa 68a. Telefoni: 021/6-616-212, 063/8-23-23-17.

14950

VETERNIK, Novi Sad, prodajem ku}u 300m2 sa dva stana po 150m2 sa name{tajem i pomo}ni objekat 120m2 160.000E. Telefon 064/9366858.

14208 PRODAJEM placeve u Veterniku. Agencija. Telefon 011/2440 - 656 Beograd 14126 10 JUTARA ZEMQE u komadu 800metara od asfalta i fabrike vode, ispitana za vo}e u Jasku kod Vrdnika. Telefon 064/401-41-80.

14579

IZDAJEM lokal u Dunavskoj br. 2 sa telefonom. Predwa strana cela u staklu. Zvati na telefon 6391-069.

14904

PEGLICA, iz 1990. godine, registrovana, cena 350E. Telefon: 021/882-132.

14988

PRODAJEM traktor Yto X 904, potpuno nov, povoqno.

Telefon: 062/8880-555.

14922

Tvoja supruga Jelica i }erke Marta i Qiqana sa porodicama.

Uspomene na wegovu qubav i dobrotu u srcu nose i od zaborava ~uvaju: supruga Milevka i }erke Marica i Slavka sa porodicama.

15176

15161

Zdravko Ubiparip Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 13. novembra 2010. godine, u 10 ~asova posetiti wegovo ve~no prebivali{te na ^enejskom grobqu.

Wegovi najmiliji: }erka Dragica, sin Gojko, unuci Sr|an i Dragan i zet Mirko.

15162

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

14981

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 037/490797, 064/240-55-49.

14921

GODI[WI POMEN

POMEN

POMEN

20. 11. 2009 - 20. 11. 2010.

Dragan Va{ali} Pro{la je godina a kao da je ve~nost. Odvojio si se od na{ih o~iju ali ne i od na{ih srca.

Nikad te ne}emo zaboraviti jer voqeni nikad ne umiru.

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.

Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

3792 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta.

Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

11836 PRODAJEM drva: bukva, bagrem jasen, prevoz gratis mogu}a usluga rezawa i cepawa.

Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19 14704 BUKVA, hrast i bagrem cer povoqna cena sa prevozom.

Telefoni: 064/144-25-33, 061/6740173.

14471

^ETRDESETODNEVNI POMEN Navr{ilo se tu`nih ~etrdeset dana otkako nije sa nama na{a draga supruga, majka i baka

Tvoji najmiliji.

Nikola Miri} Dragan Du{ani} Marija Paunovi}

14. 11. 2000 - 14. 11. 2010.

Danas, 13. novembra 2010. godine, u 11 ~asova, poseti}emo wenu ve~nu ku}u. Neka je an|eli ~uvaju.

Suprug Paun, }erke Zorica i Biqana sa porodicama.

S qubavqu ga se se}aju i od zaborava ~uvaju porodice: Du{ani}, Simendi}, Laki} i [tevin.

15171

Iznenada ostajemo zauvek tu`ni za dragim

15014

^ETRDESETODNEVNI POMEN

@eqkom

Kata, Mika, Pera i Maja.

15165

Tvoja Jelica Te nikada, nikada ne}e zaboraviti.

15179

15180

POMEN

13. 11. 2002 - 13. 11. 2010.

na{em dragom

Milinka Maravi}

Rimski Radi ^iki

Dragi moj Niki, iznenada, u trenu, prestalo je da kuca Tvoje plemenito i hrabro srce. Ostala je stra{na praznina i samo se}awe na Tebe.

ro|. Kne`evi}

obele`i}emo danas, 13. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u \ur|evu.

Draga mama, vreme ne bri{e uspomene na tebe. Uvek }emo te voleti i sa ponosom se se}ati.

O`alo{}eni: supruga Slavica, sin Milan i snaha Jasna.

Tvoje }erke: Milena i Qiqana sa porodicama.

15067

15142

POMEN Danas, 13. 11. 2010. navr{ava se {est meseci od smrti

Rade Luburi}a oca, svekra, dede i pradede.

O`alo{}eni: sin Mom~ilo, snaja Mirjana, unuke Jelena i Jovana, zet Goran, praunuci Nemawa i Tara.

15184

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

^etiri godine su pro{le od rastanka sa dragom mamom, ta{tom, babom i prababom

Leksom Kapetanov ro|. ^onki} iz @abqa Te{ko je meriti bol, vreme ne bledi se}awe i qubav. ]erke: Zora i Qubica sa porodicama.

DESETOGODI[WI POMEN

Milivoj Milutinov Bra{a Godine prolaze, se}awa ne blede.

Porodica.

Mara Rudovi}

Posledwi pozdrav dragom

Jefti Teodorovi}u

ro|. Tankosi} Nastavqa{ da `ivi{ u srcima svojih najbli`ih i voqenih.

Suprug Ilija, sin Zoran, }erka Qiqana i unuci Uro{, Nikola, Martina, Neboj{a i Matija.

15149

referentu MZ „Vera Pavlovi}�

Kolege i koleginice iz Gradske uprave.

Bo{ka Hrwakovi}a

Posledwi pozdrav dragom

@eqku Oqa~i

@eqku Oqa~i

od koleginica i kolega iz Sekcije ZOVS.

od koleginica i kolega iz Sekcije za vu~u vozova.

15146

15150

15152

Posledwi pozdrav na{em dragom ~lanu odbora sindikata, drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav Mikicinom tati

Jefti Teodorovi}u

veterinara u penziji Uspomenu sa tugom i qubavqu ~uvaju: supruga Sofija, }erka Ivana i sin Jovan sa porodicama.

15100

dragoj

POMEN 17. 11. 2006 - 17. 11. 2010.

Pro{le su tu`ne ~etiri godine na{oj voqenoj supruzi, majki, svekrvi i baki

Kolege sa Limana: \uro Usti}, Danica Ivanovi}, Qubica Niketi}, Miodrag [}opi}, Zorica Stankov, Qubica U`ar, Kaica Bara}, Pe|a Jakovqevi}, Zorica Ostoji}, Dragomir Qubinac, Smiqa Cocek, Sava Pa{i}, Stojan Mrk{i} i Dobrila Bogosavqevi}.

15139

Nadi Markovi}

27

Posledwi pozdrav dragom kolegi

POMEN Navr{ava se godina dana od smrti na{eg dragog

15153

Posledwi pozdrav prijateqici

Posledwi pozdrav

[ESTOMESE^NI POMEN

15143

subota13.novembar2010.

@eqku Oqa~i

~ika Duletu

Gradski odbor Saveza samostalnih sindikata `elezni~ara Grada Novog Sada.

od: Nikole, Igora, Mi}e, Bojana, Gelera i Bobana.

59175/P

15126

JEDNOGODI[WI POMEN

Danici Zagor~i} ro|enoj Bogdanov

od porodice Jan~i}: Bogdanke, Bogdana, Mladena i Du{ana.

Draga Danice, vreme ne mo`e ubla`iti bol i tugu za tobom. Ti i daqe `ivi{ u na{im srcima voqena i nezaboravqena. Po~ivaj u miru.

Suprug Stevan, sin Miroslav, snaja Ana, unuci Bojan i Marko.

15155

15157

Pro{la je tu`na godina od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda i svekar

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. novembra 2010. godine preminuo na{ dragi sin, brat i ujak

Nadi Markovi}

od Mirjane i Dragane Stojanovi}.

@eqko Oqa~a 17. 2. 1959 - 11. 11. 2010.

Sahrana je danas, 13. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, iz kapele u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: majka Danica, sestra Sne`ana i sestri}i Jelena i Aleksandar.

15159

15154

Posledwi pozdrav mojoj dragoj drugarici i prijateqici

Nadi Markovi}

Tuguje Nada Veli~kovi} sa porodicom.

15156

Bogdan Grba 2009 - 2010.

Ne postoje re~i koje mogu opisati koliko smo te voleli, koliko nam nedostaje{. Sa ponosom te pomiwemo i sa qubavqu ~uvamo se}awe na tebe, na tvoju beskrajnu qubav i sve dobro koje si nam pru`io.

U subotu, 13. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na mesnom grobqu u Ba~kom Jarku, poseti}emo tvoju ve~nu ku}u i zaliti je suzama.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

@eqku Oqa~i Srbo, [kembo, Tozo, Kica i Mi}o.

15160

S' qubavqu: supruga Mira, sinovi Veqko i Branko, unu~ad: Bogdan, Rade, Na|a i Nikola, snaje: Radmila i Du{ica.

59174/P

28

^ITUQE z POMENI

subota13.novembar2010.

POMEN povodom desetogodi{wice smrti

Dana, 10. 11. 2010. godine preminula je na{a draga sestra i tetka

Vladimira Barana{i}a

Qubica Popov

Milanu Vujasinovi}u

udata Jotanovi} ro|. 1945. u Gospo|incima

1955 - 2000.

Wegova supruga Jelena, }erka Jasmina i sin Stevan.

Nedostaje{ nam.

@alimo i tugujemo za na{om Qubom: brat Joca, sestre Anica, Smiqa i Plana i sva na{a deca.

15133

DVOGODI[WI POMEN voqenom

obele`i}emo u nedequ, 14. 11. 2010. godine, u 9.30 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

Ve~no }e `iveti u na{im srcima.

Wegovi najmiliji: supruga Mirjana, sin Aleksandar i }erka Simonida sa porodicama.

15148

DESETOGODI[WI POMEN

Krstanu Slep~evi}u Krletu

^ETRDESETODNEVNI POMEN suprugu, ocu i dedi

Du{anka To{i} 2000 - 2010. ro|. Savanovi}

Vreme prolazi, a bol, tuga i praznina su sve ve}i.

Zauvek `ivi{ u srcima tvojih najmilijih.

Uspomenu na tebe ~uvaju: supruga Mirjana sa sinovima Draganom i Darkom.

Suprug i sinovi sa svojim porodicama.

15114

15125

POMEN

Miroslava Peni} Nikada te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji: Slavko, sin sa porodicama i k}i sa porodicama.

Jovanki Milo{ev Pro{lo je {est meseci od kako je tvoja du{a napustila tvoje telo. Taj rastanak kao eho tuge odjekuje u nama i pri svakom se}awu na tebe nam ste`e srca.

Sin Jovan i snaja Sla|ana.

Jovanka Milo{ev ro|. Zagor~i}, diplomirani fizi~ar Tu`ni i bolni {to smo te izgubili, u neverici da vi{e nisi sa nama obele`i}emo polugodi{wicu tvog tihog odlaska u ve~ni mir.

Pomen u prisustvu tvojih najbli`ih odr`a}e se danas, 13. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Tvoja mama, sestra Qiqa i zet Ivica sa porodicom.

14980

14979

Dana, 9. 11. 2010. godine umrla je na{a draga i voqena sestra i tetka i sahrawena u Pe}incima.

GODI[WI POMEN

Marija Nikoli}

Soki Buzarski

ro|. Poqi~ak sudija

S ponosom Te spomiwemo i s qubavqu ~uvamo u na{im srcima.

S qubavqu i po{tovawem, porodice: Vukasovi}, Jovanovi}, Mari} i Opa~i}.

Tvoja deca.

14903

15009

15004

PETOGODI[WI POMEN

POLUGODI[WI POMEN

dragoj

14984

[ESTOMESE^NI POMEN

DNEVNIK

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN

dragoj sestri i keki

Bogdan Jovana Krajnovi}

Branka Radi}

9. 1. 1933 - 17. 5. 2010.

Tu`ni smo i bolni {to smo te izgubili i {to vi{e nisi sa nama.

Obele`i}emo polugodi{wicu Tvog tihog odlaska u ve~ni mir u nedequ, 14. 11. 2010. godine.

Unuci: Qubica i Kosta, }erka Jelena, zet Slobodan i supruga Radmila.

15140

2007 - 2010.

Momir B. Qumovi} Danas, 13. 11. 2010. godine poseti}emo tvoju ve~nu ku}u, okititi cve}em, zaliti suzama.

Sa ponosom te spomiwemo, sa qubavqu u srcima ~uvamo.

Dana, 11. 11. 2010. godine, nakon duge i te{ke bolesti, prestalo je da kuca plemenito srce na{e majke i bake.

Tvoji najmiliji.

Zori Jovanov

1950 - 2010.

14772

Sestra Desa, zet Jovo i sestri}i Mirjana, Nada i Marko sa porodicama.

14808

[ESTOMESE^NI POMEN

SE]AWE

Tvoja porodica.

Sa qubavqu i se}awem ~uvamo te od zaborava.

14995

Nada Markovi}

Vreme ne mo`e ubla`iti na{u tugu i bol za tobom. S ponosom ~uvamo uspomenu na tvoju beskona~nu qubav i dobrotu.

Hvala ti za sve lepe trenutke koje si nam pru`ila.

Po~ivaj u miru!

Sahrana }e se obaviti u subotu, 13. 11. 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji: sin Vladimir, snaja Gordana i unuk Milo{.

15137

Mirko Srdi}

Mirko Srdi}

Sremski Karlovci Pre {est meseci nebo se otvorilo, Bog je ruke ra{irio, za~uo se an|eoski glas. Mirko ti treba da si na{, pozivamo te u an|eoski zbor, jer nam nedostaje glas tvoj.

Tuguju za tobom: tetka Zdenka, bra}a Miroslav i Igor i bratanci Helena, Davor i Valentina.

14885

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

Gojko Bugarski Goja

POMEN Dve godine tuge kako nije sa nama na{ dragi

Sa qubavqu i setom, ~uvam uspomenu na tebe.

[ESTOMESE^NI POMEN

Da je na{a qubav mogla da Te sa~uva, podarila bi Ti ve~nost.

Uvek }e{ `iveti i trajati u srcima onih koji Te vole.

Nadi Markovi} 1950 - 2010. ]erka Qiqana.

Tvoji: supruga Ankica, sin Jovica, }erka Gordana, zet Andrej i unuk Sergej, porodice Kri{, A}imov, Milovanov i Piger.

Brat Du{ko Jovi~i} sa porodicom.

15138

14887

1959 - 2010.

Velizar ^avi}

Draga sestro, ni{ta vi{e nije isto bez tebe. Zauvek }e{ `iveti u mojim mislima i srcu.

Najdra`i sine moj, kako da ka`em du{i da ne boluje, srcu da ne tuguje, suzama da ne padaju kada mama obilazi ve~nu ku}u svoje dece i posledwa nada me ostavila samu.

Prona|i ve~ni mir pored svog oca Joce, sestre Verice i brata Zvonka.

Slomqena od tuge mama Reska.

Jovan \ur|evi} Joca 2008 - 2010.

Uvek si u na{im srcima.

Supruga Danica, }erka Buba i zet Nikola.

15033

14968

14862

Miroslav Srdi} Mirko Jesewe li{}e mokro od ki{e, sudbina zla tugom pi{e. Delio si sa mnom i dobro i zlo. Nisi pru`ao qubav za dan ili dva, najdra`i ujo, ve~no }u da te volim ja.

Jedina sestri~ina Valerija, zet Ra{a i Dujini Dejana i Veqko Maksimov.

14890

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Danas, 13. 11. 2010. godine, u 11 sati, na grobqu, u ^urugu dajemo {estomese~ni pomen

Jagodi Savkov

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN

subota13.novembar2010.

3

POMEN

Prolazi ~etrdeset najtu`nijih dana bez na{e drage i voqene Goce

29

3 POMEN Navr{ava se {est meseci od kad nas je napustila na{a draga majka i baka

O`alo{}eni suprug Todor sa familijom.

15008

Du{an Jevrosimov Dule

POMEN na{oj dragoj kom{inici

Dosti Lon~ar Hvala joj za svu qubav i pa`wu koju nam je nesebi~no poklawala.

Ve~no }e `iveti u na{em se}awu: Dara, Jovana, baka Dara, @eqko i Sowa.

Gordane Sladojevi} Osta}e{ u lepom se}awu: majki, bratu, tvojim sinovima i suprugu.

Neka te an|eli ~uvaju.

14974

3 PETOGODI[WI POMEN

1998 - 2010.

Stanko Jevrosimov Batica 1988 - 2010.

Zauvek u na{im srcima.

Zauvek u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

14970

14919

GODI[WI POMEN

POMEN

na{em dragom ocu, dedi i svekru

13. 11. 1986 - 13. 11. 2010.

Jelica Dra`i}

Tvoji najmiliji.

14969

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Jelica Dra`i}

ro|. Kucurac

1952 - 2010.

Navr{ava se {est meseci od kada ~ekamo da te vidimo, da ti ~ujemo glas, ali uzalud.

Na{oj Uvek }e{ biti u srcu i mislima: tvoje mame i brata sa porodicom.

Tim povodom }emo danas, 13. 11. 2010. godine, u 10.30 sati, na Ka}kom grobqu obele`iti pomen u prisustvu rodbine i prijateqa.

Sa ponosom i qubavqu uvek }emo te nositi u srcu.

Tvoja deca Mirjana i \or|e i unuk Stefan.

15041

Stevanu Radovanovu

Vujica Leti} 18. 11. 2005 - 18. 11. 2010.

2009 - 2010.

Slavko Bjelica Uvek si u srcu i mislima tvojih najmilijih.

Vreme ne mo`e izbrisati uspomene na tebe. Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo.

odr`a}emo 14. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji.

Sin sa porodicom.

14915

15037

15070

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci i baki

SE]AWE [esnaestog novembra navr{i}e se dve godine od rastanka sa na{om

Vera Tabak

Jovankom Mihajlov Jovkom

Zori Jovanov

Pro{le su godine, a tuga i bol za tobom ostaju.

Uspomenu na tebe i tvoj lik ~uva, tvoj sin Dragan.

14897

SEDMOGODI[WI POMEN

13. 11. 2003 - 13. 11. 2010.

ro|. Dutina dajemo u nedequ, 14. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

O`alo{}eni: suprug Svetozar, sinovi Jovan i Slobodan, snaje Du{anka i Sawa, unuci Nenad i Duwa.

14913

[ESTOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Gordani Jovanovi} Marija [ubara{ iz Beo~ina Ve~no }e{ biti ~uvana od zaborava i uvek te se se}aju tvoje }erke Katica i Qubica.

14888

Supruga Milena, k}i Brankica i sin Zoran sa porodicama.

iz Mo{orina Ni protekle godine nisu izbrisale se}awe na tebe, tvoju vedrinu, dobrotu i plemenitost. @ive}e{ ve~no u na{im srcima i mislima.

Tvoji najmiliji: suprug Lazar, }erka Katica, zet Feri i unuci Igor i Lena.

Nadi Josimovi} - Dragi{i}

Dana, 17. 11. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je napustio na{ an|eo ~uvar i na{a radost

Do posledweg ~asa smo se nadali, do zadweg udaha smo verovali, da }e{ ozdraviti i krenuti nasmejana u nove pobede, i u nove nedosawane snove. Ka`u, Nada posledwa umire. Na{a je na`alost umrla, ali jo{ uvek ne verujemo, jo{ uvek ne mo`emo da se priviknemo na pora`avaju}e saznawe da te nema, jo{ uvek te nesvesno o~ekujemo da }e{ nai}i, onako usput i obradovati tvoje male sestrice koje su te obo`avale.

Mila Dado, nisi vi{e sa nama, ali zauvek si u na{im mislima i srcu.

ro|. Sa~i} iz ^uruga Wenu qubav, plemenitost i vedrinu koje je imala za sve nas sa~uva}emo u trajnom se}awu.

Weni najmiliji: sin Du{ko sa porodicom, sestre Nevenka, Spasenka, Marija i snaha Radmila sa porodicama.

15040

Tvoja tetica Goca, te~a Mom~ilo i sestrice Emilija i An|elina Mi}anovi}.

15172

15023

IN MEMORIAM

Prim. dr Teodor M. Kova~ev 15. 11. 2002 - 15. 11. 2010.

Godine bez Tebe, ali u nama i sa nama do kraja na{ih `ivota.

Nada Josimovi} - Dragi{i} diplomirani in`ewer elektrotehnike U na{a srca se uselila tuga i bol, ali wen osmeh i dobrota, velikodu{nost i qubav, koju je nesebi~no pru`ala, daje nam snagu sada kada je najte`e. Nau~ila nas je da volimo i pra{tamo, da se radujemo `ivotu i svakom novom danu, ali nas nije nau~ila kako da se radujemo sada, kada ona vi{e nije tu, i kako da `ivimo sa tugom.

Ponosni smo i zahvalni jer je bila, i ostala, na{a }erka, i najboqa sestra na svetu. Iako nisi tu, pored nas, u mislima i u tu`nom srcu, zauvek }e{ ostati...

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe, i ovim putem pozivamo da do|u do wene ve~ne ku}e 17. 11. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, i prisustvuju parastosu.

Tvoja porodica.

O`alo{}eni: majka Qiqana, otac Miroslav i sestra Maja iz Veternika.

15015

15045

14892

GODI[WI POMEN

SE]AWE

GODI[WI POMEN Pro{la je godina dana od kada nije sa nama na{a draga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 7. 11. 2010. godine napustio na{

Bo{ko ^i~akin Bora Stevan Jovanovi} Navr{ile su se dve godine od smrti na{eg dragog supruga, oca, dede.

Wegovi najmiliji.

14871

Danas, 13. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Bege~u odr`a}e se parastos u prisustvu rodbine i prijateqa.

Po~ivaj u miru i nezaboravu.

Tvoji najmiliji: supruga An|elka, sin Milan, snaha Biqana i unuci An|ela i Bojan.

14880

Slavomir Buila

Ilinka Gaji}

4. 9. 1941 - 7. 11. 2010.

Sin Goran sa porodicom.

O`alo{}eni: supruga Jelica, sinovi Miroslav i Vladimir, snaje Ana-Marija i Sandra, unuci Vladimir, Viktor, Ivan, Aleksa i Elena.

15026

15048

Pomen obele`avamo danas, 13. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

TV PROGRAM

subota13.novembar2010.

06.30 Kuhiwica 07.20 Moja pri~a: Gordana Simi} 07.30 Sibirske razglednice -Novosibirsk 07.45 Jutarwa gimnastika 08.00 Vesti 08.05 De~ji program 08.45 Hajde sa mnom u obdani{te 09.00 Ta divna stvorewa 09.30 Trolovi 10.00 Pitam se, pitam 10.30 Zvrk 11.00 Bez uputa 12.00 Vesti 12.10 Slobodna tema 12.35 Wu{kawe 13.00 Agro mozaik 13.30 Eko - Roja 14.00 Gruvawe 15.00 Vesti 15.20 5kazawe 16.30 Ples no stres 17.00 TV Dnevnik 17.30 Zamak u [kotskoj, film 18.55 Vaterpolo - Liga {ampiona: Budva - Vojvodina, prenos 20.10 Ra~unica 20.30 Muzi~ki program 21.00 Nevidqivi protivnik 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Muzi~ki program 23.00 Preokret 00.00 Progowena, film 01.25 Muzi~ki program

07.30 08.05 08.50 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.45 22.00 22.30 23.00

Glas Amerike An|elo, an|eo ~uvar O~istimi Srbiju Moje dete Stari zaati Travel Ulovi trofej Svet poqoprivrede Bez cenzure Ku}a u 5 poteza Tojotin svet prirode Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Razgoli}eni Vojvo|anske vesti Nagradna igra - Samba kafa Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Sajam infonet Vojvo|anske vesti Barometar Filmski program: Mis Italije, film 1. deo 00.10 Glas Amerike

08.00 08.15 09.06 11.05 11.55 13.00 13.15 13.27 13.58 14.15 15.10 16.03 16.50 18.30 19.00 19.30 20.05 20.57 22.55 00.54 01.43 02.15 03.03 03.49 04.14 04.40 05.15 05.37 05.48

06.25 06.15 07.45 08.45

Du{an Majki}, Tamara Ciceri i David Stojanovi}

Gruvawe Kompletno 73. izdawe Gruvawa posve}eno je {aba~koj sceni - u posledwe vreme jednoj od najdinami~nijih u Srbiji...

Voditeqi: Du{an Majki}, Tamara Ciceri i David Stojanovi} (RTV 1, 14.00)

06.30 08.00 09.00 10.00 11.20 12.30 12.40 13.30 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.00

Iz na{eg sokaka TV Ba{tina Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Kontrabas, pozori{na predstava (slov) Vesti (ma|) Imam jednu `equ Faca Izlog strasti Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) Takmi~ewe horova, emisija ma|arske muzike Razgovor s povodom Zamak u [kotskoj, film TV Prodaja

09.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.29 14.30 15.00 16.45 16.59 17.00 17.15 17.45 18.30 19.00 19.29 19.30 20.00 21.40 22.00 22.30

Put za Ejvonli Azbuka roditeqstva Lenija Evo nas kod vas Drum Kursna lista Vitra` Ubistva u Midsameru Neon siti Kursna lista Objektiv Ugro`eni Svet divqine Portfolio Objektiv Kursna lista Kvadrat varo{i Ubistva u Midsameru Neon siti Objektiv Ubistva u Midsameru

06.30 10.00 11.00 11.30 13.30 14.00 18.45

ATP Masters Pariz 1/4 finale Pregled Evrolige Najava Premijer lige NBA: Oklahoma – Portland Pravi NBA ATP Masters Pariz 1/2 finale Holandska liga: PSV–Ekscelzior Pravi NBA Pregled Evrolige NBA akcija Portugalska liga: Akademika–Sporting TVS NHL: Bafalo – Va{ington Pravi NBA Premijer Liga: Aston Vila - Man~ester Junajted

20.45 21.00 21.45 22.15 00.15 01.00 03.45 04.00

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Kontranapad, 20.00 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @iveti svoj `ivot, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas, 00.00 Top 10

09.45 10.45 12.45 14.00 15.10 16.50 18.00 18.15 20.00 22.00 23.00 01.15 02.15 03.15

Jutarwi dnevnik Jutarwi program @ikina {arenica Dizni na RTS Zdravo Evropo, kviz Dnevnik Sport plus Zelena trava Gastronomad Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Selo gori a baba se ~e{qa Poaro: Tre}a devojka, film Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Policajac sa Beverli Hilsa, film Selo, film Selo gori a baba se ~e{qa Zelena travazi Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan Svet ribolova Kvadratura kruga Leti, leti pesmo moja mila Slagalica Gastronomad Verski kalendar

e-TV Do|i na ve~eru-Omnibus Doma}in Kviz: @elite li da postanete milioner?

Paklena kuhiwa Survajver Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Formula 1 trening Hiqadu i jedna no}-Omnibus Gumu{ Vesti Film: Manatu Film: Pod opsadom Survajver -povratak u civilizaciju Film: Qubav i akcija u ^ikagu Top spid Ameri~ko rvawe-Bez milosti Survajver-bez cenzure

Stiven Sigal

Pod opasadom Posada jednog od najve}ih vojnih brodova na svetu Misuri organizuje zabavu na svom posledwem putovawu.

Ubrzo se ispostavqa da grupu muzi~ara i zabavqa~a zadu`enih za provod ~ine pripadnici biv{e elitne jedinice komandosa, sada teroristi koji nasilno preuzimaju kontrolu nad brodom. Ali, ~eka ih neprijatno iznena|ewe kada se pojavi biv{i pripadnik specijalnih jedinica ameri~ke vojske.

Uloge: Stiven Sigal, Tomi Li Yons, Gari Dejvis Re`ija: Endru Dejvis (Prva, 20.00)

Jelena Vlahovi}

@ivot i karijera: Jelena Vlahovi}

DNEVNIK

c m y

30

07.00 Znawe na poklon 08.15 Vodi~ za roditeqe 08.40 Film: Dru`ina sa slatkog potoka - Trka sa vremenom 10.00 Indija 14.10 Popodne 15.30 Bu|elar 16.00 Vesti B92 16.35 Film: Kil Bil 2 18.30 Vesti B92 19.05 Na{a mala klinika 20.00 Ta divna hrana, dok. serija 21.05 Film: Nebeska udica 23.00 Vesti B92 23.35 Fe{n vik 00.05 Film: Neophodne stvari 02.15 Top gir 03.15 Ukqu~ewe u B92 Info

Jelena Vlahovi}, primadona Beogradske opere nastupala je {irom biv{e Jugoslavije, ali i na operskim i koncertnim scenama Gr~ke, Norve{ke, Rumunije, Kipra, Francuske i Izraela...

(RTS 2, 18.25) 05.43 07.05 07.29 07.51 08.06 08.38 09.26 09.55

Znawe imawe Mobil fest Ben ten Pobednik, EBU drama Klinika vet Verski mozaik Srbije Profil i profit Odbojka (`)-SP: Srbija–Italija, prenos 11.30 Kwiga utisaka 12.12 Vreme odluke 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.30 Gra|anin 14.00 Tenis: BNP Paribas masters (Pariz) polufinale 1, prenos Total tenis (u pauzi me~eva) 16.00 Tenis: BNP Paribas masters (Pariz) polufinale 2, prenos 17.50 Leti, leti pesmo moja mila 18.25 @ivot i karijera 18.57 Al`ir izbliza 19.32 Bunt 20.06 Narodi sunca 21.01 Vrele gume 21.30 Svet sporta 21.55 Jelen super liga 22.20 Svet ribolova 22.45 Horizont 23.38 Samertajm festival 00.32 Vrele gume 01.00 Odbojka (`)-SP: Srbija–Italija (r) 02.20 Tenis-BNP Paribas masters (Pariz), polufinale 1 (r) 03.50 Tenis-BNP Paribas masters (Pariz), polufinale 2 (r) 05.10 Horizont

06.45 07.05 07.15 07.20 10.00 10.10 10.25 11.45 12.00 12.15 12.35 13.00 13.30 13.45 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 17.40 18.00 18.30 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.30 03.00 04.00 05.00

Top {op Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Milica na kvadrat Top {op Vesti u 12 Simpsonovi Otvoreni studio Zdravqe i Vi Otvoreni studio Top {op Vesti u 14 Milica na kvadrat Otvoreni studio Univerzum Sedma kategorija Otvoreni studio Vesti u 18 Terminator Milica: Specijal ^ak Otvoreni studio Film: Rat svetova Kalifornikacija Vesti Ve~e sa Yulsom Holandom Mini-serija Dok. serija Milica na kvadrat Ve~e sa Yulsom Holandom

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije

12.00 Kuhiwica, 13.00 Vi{e od igre, 14.00 ZOO Hobi, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dok. program, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 11.00 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 14.30 15.00 15.45 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 23.00 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00

Jutarwi program Nodi Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Mali heroji Vinks Kilari Jaha~i senke Konan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op U realnom `ivotu, rijaliti {ou Iz iks u iks Beverlii Hils, 90210 Tele{op ]irilica Telemaster VIP taksi Beverli Hils, 90210 Vikend film: Nasirija, istinita pri~a o Iraku 1. deo Iznajmi zvezdu Iz iks u iks Riko{et Vikend film Dokumentarac Zabavni program Beverli Hils, 90210

Ta divna hrana Padma Lak{mi kre}e na putovawe po ju`noj [paniji, upoznaju}i se usput sa regionalnim gastronomskim specijalitetima i kulturom. Weno putovawe zapo~iwe u Seviqi, prestonici Andaluzije...

(B92, 20.00)

06.30 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.15 01.00

Farma Dobro jutro Farma Vikendvizija Siti @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Javna tajna Farma Magazin in Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Farma - izbor duelista Zvezde granda Farma Film: Razbija~ 3: Usamqena pravda 02.45 Siti 03.00 Film: Ratnik tame 04.30 Film: Du`nost ili pravda

Klaudija Pandolfi

Nasirija: Istinita pri~a o Iraku Grupa policajaca, u sklopu mirovne misije, poslata je u Nasiriju. Vo|a grupe, mar{al Stefano Karboni sa svojim timom, organizuje obuku lokalnih policajaca…

Uloge: Raul Bova, Klaudija Pandolfi, Libero de Rienzo Re`ija: Mikele Soavi (Hepi, 20.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota13.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

31

GLASINE KOJE SU STVARALE I MEWALE ISTORIJU

Pi{e: Hans-Joahim Nojbauer

Katerina Murino

Zavera 1 i 2 Prva predsednica SAD-a ubijena je tokom govora na Dan veterana. Wen ubica je pobegao, no pripadnici dr`avne sigurnosti za su mu u{li u trag. Tri meseca posle, stariji par na drvetu pronalazi rawenog padobranca...

Uloge: Stiven Dorf, Val Kilmer, Katerina Murino, Greg Brik, Stiven Mekheti, Lusinda Dejvis Re`ija: Dvejn Klark (Nova TV, 20.05) 08.20 08.45 08.55 09.20 09.35 10.05 10.15 10.45 11.45 12.45 13.45 15.25 17.00 17.30 19.15 20.05 23.25 01.25

Dora istra`uje, crtani Timi Tim, crtani Vinks, crtani ^ugington, crtani Ben 10: Ejlijen fors, crtani Kinder surprajz memori kviz Televizijska posla Frikovi Smalvil Zbogom, biv{i Ne kao svi drugi, film Gas do daske Vesti Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Zavera 1 i 2, film Posledwi posao, film Ubojite ma{ine, film

08.00 Mendelson, nacisti i ja 09.00 Gra|evinska ~udesa: Yinovski Buda 10.00 Telo…

11.00 Abrahamova deca 12.00 Tajm tim godina 13.00 Ku}a iz 40-ih 14.00 Revolucija na srebrnom platnu: Nova lica u Holivudu 15.00 Mi, Evropqani 16.00 Bizeovim stopama 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Misterije mumija 18.00 Jedna no} u Torinu 19.30 Svet novca: Kako se obogatiti u recesiji 20.00 Tajm tim godina 21.00 Turnir 22.00 Genije fotografije 23.00 Mi Evropqani 00.00 Bizeovim stopama 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Crna ma~ka beli ma~or Mortadelo i Filemon Ni na nebu ni na zemqi Sijaj sijaj sre}na zvezdo O{trica kopqa Daleko od we Qubav prema velikom crnom 01.00 Nole {ou

07.35 09.15 11.00 12.00 13.40 15.10 16.50 18.30 20.05 22.00 23.30 00.25 01.15

Ispovest kupoholi~arke Na samom dnu okeana Pink: Fanhaus Svici u ba{ti Ledeno doba 3: Dinosaurusi dolaze Dan kada je zemqa stala A onda me je prona{la Muwa Yoova palata Xft - katran Spartak: Krv i pesak Crvena otrovnica Spartak: Krv i pesak Sacramentum gladiatorum Luda bra}a

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Bel Star, film 10.08 Ku}ni qubimci 10.40 Normalan `ivot 11.20 Opera boks 11.52 Pastel 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 Veterani mira 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.40 Skica za portret 14.50 Eko zona 15.20 @ivot, dok. serija 16.15 Evromagazin 16.45 Pastel 17.00 Reporteri 18.10 U istom loncu 18.45 Potro{a~ki kod 19.30 Dnevnik 20.15 Ples sa zvezdama, 1.deo 21.45 Ples sa zvezdama, 2. deo 22.05 Momci s Medisona 23.25 Neustra{ivi, film 01.10 Filmski maraton: Empajer rekords, film 02.40 Filmski maraton: Doma}in, film 04.35 Filmski maraton: Operacija Strah, film

00.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 02.00 Bra}a i sestre 04.00 Fajlov rat 06.00 Karmin 08.00 Ne{ Brixis 11.00 Doma}ice iz okruga Oranx 13.00 Prevarena 15.00 Igraj do finala 17.00 Bra}a i sestre 19.00 Panduri novajlije 20.00 Misterija Hejvena 21.00 Mini samit

07.45 08.10 08.40 09.10 10.05 11.00 12.05 13.45 15.35 17.25 18.30 19.10 19.50 20.00 22.40 00.35 02.20 03.20

Crvene kapice, crtani U~ilica, kviz za decu Sinovi i k}eri Bibin svet Malkolm u sredini Slu~ajni turist Ezel Specijalci, film Alibi, film Zvezde ekstra: A{er RTL danas Bibin svet @uta minuta Hari Poter i kamen mudrosti, film Dru`ba pravih yentlmana, film Smoki i bandit, film Astro {ou U ma{ini, film

Hari Poter i kamen mudrosti

Debi Mazar

Empajer rekords

Empajer rekords mala je prodavnica plo~a u gradi}u u Delavareu. Poslovo|a je dobrodu{ni Yo koji se prema svojim zaposlenicima odnosi kao otac. Me|u wima su Kori, u wu potajno zaqubqen Ej Yej, zatim Debra, te Lukas.

Sklad poremeti namera vlasnika da proda radwu.

Uloge: Entoni Lapagljia, Maksvel Kolfild, Debi Mazar, Rori Kokrejn, Yoni Vitvort, Liv Tajler, Robin Tjuni, Rene Zelveger Re`ija: Alan Mojl (HRT 1, 01.10)

08.00 Trolovi 08.30 Plesne note 09.00 Vreme je za Diznija: Moj prijateq Tigar i Pooh 09.50 Levi: Svetski skija{ki kup (@) - slalom, prenos 1. vo`we 11.15 Ni da ni ne 12.10 Briqantin 12.50 Levi: Svetski skija{ki kup (@) - slalom, prenos 2. vo`we 13.55 Abu Dabi: F1 - kvalifikaciona trka za VN Abu Dabija, prenos 15.10 Dani domovinskog ponosa 17.00 Pliva~ki Miting Mladosti, prenos 18.15 Rukomet, LP (@): Krim Podravka, prenos 20.00 HNL: Split – Dinamo, prenos 21.55 HNL - emisija 22.45 Nebo - japanska ratnica 00.15 Vreme je za yez

10.40 13.00 15.10 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Bagdadski lopov Re`ija: Endrju Birkin Horor ekspres Fenirawe Upravo pred no} Put na jug Klasa ’61.

Pet uglova Crni gavran

10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Gol! Muqatori Zaqubqeni de~ak Osmoza Xons Divqe ma~ke Rogovi u vre}i Opasna {ifra Cena po`ude Me|u `enama

Kamen mudrosti donosi pri~u o de~aku koji na svoj jedanaesti ro|endan saznaje da je siro~e dvoje mo}nih ~arobwaka i da poseduje jedinstvene magi~ne mo}i. Pozvan je u {kolu ~arobwaka...

Uloge: Danijel Redklif, Ri~ard Haris, Megi Smit, Robi Koltrejn, Yon Hrt, Fiona [ou Re`ija: Kris Kolumbus (RTL, 20.00)

Danijel Redklif

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Qudskih ruku delo Na temequ iskustva Megagraditeqi To mogu i ja Limarska radionica Peta brzina Trgovci automobilima Kako se to pravi Kako to rade?

U srcu ma{ine Qudskih ruku delo Megagraditeqi Peta brzina Trgovci automobilima To mogu i ja Pre`ivqavawe udvoje Opasan lov Kako pre`iveti katastrofu 01.40 Borba sa silama prirode

08.30 08.45 09.00 10.00 11.00 12.00 12.15 13.00 14.00 15.30 17.30 18.30 19.30 21.30 23.00 01.00

Ekstremni sport Svi sportovi Alpsko skijawe Alpsko skijawe Svi sportovi Svi sportovi Alpsko skijawe Alpsko skijawe Kuglawe Kuglawe Ma~evawe Alpsko skijawe Bilijar Kuglawe Borila~ki sport Svi sportovi

Trgovina krvqu dece obe{ene u {umi K

ada su se jednog vedrog utorka ujutro septemGlasine nisu ni la`i. Dodu{e, wima se mo`e kobra 2001. sru{ile kule Svetskog trgovinmandovati pod odre|enim sticajem znawa i okolnoskog centra, kucnuo je ~as za famu. Glasine, sti. Rekla-kazala nema individualan subjekat. naga|awa i teorije zavere kru`ile su internetom Onaj ko ~uje neku glasinu i prenese je daqe svrstapoput duhova i bile deo pri~a strave i u`asa, ali va se u red „qudi“ koji „pri~aju“, agente kolektivi nekontrolisanih spekulacija. Razmi{qawe o tonog govorkawa. me {ta se sa sigurno{}u mo`e smatrati la`nim a Glasine ~esto upozoravaju na predrasude, a `r{ta je sigurno ta~no, od tad vi{e nije isto. “Najntve glasina ~esto slu`e kao de`urni krivci.

Ileven” zapo~iwe novo poGlasine strukturom uvodglavqe u dugoj kulturnoj ne fraze upu}uju na ono {to istoriji Fame, anti~kog „qudi“ pri~aju. Zato ih je bo`anstva govorkawa. Bite{ko demantovati. Glavnu lo da dolaze s periferije u re~enicu „qudi pri~aju“ ne centar ili obrnuto, glasimo`ete pobiti, a poruka ne izazivaju paniku i poglasine da „predsednik grome, strah od rata ili Klinton ima aferu“ imuna opijenost pobedom, {to je na demanti jer on ne pogazna~i – tvore istoriju. |a logiku iskaza cele re~eA glasine nisu „prosto nice. Glasine je te{ko tu“: kao slo`ene tvorevine, uhvatiti, one su vru}i one tuma~e istoriju iz koje krompir na kojem svako greproizlaze i na koju uti~u. je dlanove pre nego {to ga Kao i wihovi ro|aci „vest“ brzo preda daqe. Da budemo i „ogovarawe“, pojavquju se precizni, svaka glasina gou svim mogu}im medijima: u vori o nekoj glasini. govoru, novinama, na radiju, Glasine su sugestivne i televiziji i internetu. uverqive, i imaju snagu (u Pri tom je mawe va`no da tome su sli~ne ogovarawu), li su „istinite“ ili „lada ~esto ja~e oblikuju sta`ne“. Odlu~uju}e je da su vove i pona{awe qudi nego aktuelne i da se legitimipouzdane informacije. Po{u kao glasine, vesti bez put smejawa nekom tre}em, poznatog autora. Formulatako i pri~a o navodnim cijama tipa „pri~a se“, planovima, gre{kama ili „qudi govore“ ili „kru`i nedelima nekog drugog o`iglasina“, fama sebi obezbevqava napetosti u dru{tvu. |uje pristup u{ima i srciKolektiv koji prenosi glama qudi. sine li~i na skup qudi koji „Svaka je istorija izse nekome smeju. Ni u glasibor“, ka`e Lisjen Fevr. Kule na udaru i teorije zavere nama ~ovek nije sam. One su Onaj ko ho}e da tuma~i glasine mora poznavati wiuvek povezane sa strahovima, nadawima i o~ekivahov istorijski kontekst. A glasine su paradoksalwima qudi, koje treba podeliti s drugima. Kako i ne – istovremeno i proizvode javnost i predstaza{to to u stvarnosti funkcioni{e, najboqe se vqaju je. S druge strane, „glasina“ je informacija mo`e videti u fikciji: koja trenutno kru`i unutar jedne grupe koriste}i „Pri~alo se jo{ i da su deca uhva}ena, obe{ena medij rekla-kazala ili sli~ne forme. Ono {to svi u {umi i rasporena no`evima, a wihova krv sakupri~aju jo{ uvek nije glapqena u retorte“. sina, ve} je glasina ono „Za{to?“ za {ta se ka`e da svi pri- Fotografska fama „Turista na vrhu „Zato da bi se predala Svetskog trgovinskog centra”, ~aju. Glasine su citati stanici za transfuziju ili varijacije citata, postavqena na internet, svakako je krvi i za wu dobio ogroali ostaje neodre|eno koman novac“. naj~uveniji falsifikat ga. „Kakva glupost!“ svoga vremena Glasine se ogledaju u „Za{to glupost! Pa ~uanegdotama, biografijaje{ da su deca uhva}ena, ma, dramama, epovima, obe{ena u {umi i raspopripovetkama, filmovima, istra`iva~kim belerena no`evima, a krv sakupqena u retorte“. {kama, upitnicima, pesmama, istorijskim kwigaProtiv onog „jesi li ~uo da...“ nema argumenta. ma, internet-stranicama, ratnim se}awima, pamDa glasine osvajaju i moderno doba, dokazuje fletima, policijskim izve{tajima, propagandPrvi svetski rat. S dovo|ewem ubijawa do pernim instrukcijama, romanima, statistikama, profekcije i revolucijom u tehnici obave{tavawa, pisima, pozori{nim kostimima, re~nicima, noevropski vojnici i istori~ari bivaju iznenada vinskim ~lancima... Svako mo`e imati posla s vra}eni u zastra{uju}a vremena mitske usmenoglasinama, bilo kao wihov predmet, bilo kao nesti. Antisemitski pogromi svedo~e o vi{eveko ko ih prima ili {iri daqe. Fotografska fakovnoj pronicqivoj mo}i glasina. U ameri~kim ma na internetu: „Turista na vrhu Svetskog trgo„Klinikama za glasine“, od ~etrdesetih godina vinskog centra“ postao je naj~uveniji falsifi20. veka, nastaju mehanizmi medijske kontrole kat svoga vremena. neformalnog govora. Oni odra`avaju u digitalGlasine nisu nu`no neta~ne, op{te uzev{i, ninoj stvarnosti jo{ uvek prisutnu potrebu da se su definisane logikom, iako se na osnovu toga monestaju}i dru{tveni centar odbrani od bujawa gu podeliti na „istinite“ i „la`ne“. Nisu ni properiferije. Nau~nici decenijama operi{u ne bi sto ogovarawe na veliko, ali ogovarawe mo`e, nali se izborili s glasinama, koje im se ~ine kao ravno, poprimiti oblik glasine. Isto va`i i za dodu{e iracionalne. Upravo tu se vidi da je duga mobing, svesnu verziju ogovarawa me|u zaposlenikulturna istorija glasina pre svega istorija zama. bluda.

Kwigu Hans-Joahima Nojbauera “Fama – istorija glasina” mo`ete, uz popust od 30 odsto, naru~iti po 1.134 dinara od izdava~a “CLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili mejla: info@clio.co.yu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota13.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Trinaesti jeste, ali petak nije, tako da ne morate brinuti. Hrabro se borite na svim poqima i pobe|ujete s lako}om. To mo`ete i sami sebi priznati, bez la`ne skromnosti. Putovawe?

BIK 20.4-20.5.

Vikend }e prote}i vi{e burno nego smireno, iako ste po`eleli sve vreme samo za sebe i voqenu osobu. Okolnosti su uznemiravaju}e, kako za vas, tako i za partnera.

Nemojte preterivati ni u ~emu.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

13. novembar 2010.

Imate mogu}nosti da otputujete bilo gde, na bli`u ili daqu destinaciju. Lep provod je izvestan, ~ak i ako se nigde ne pomerite, {to je malo verovatno. Partner vas motivi{e ili vam stvara probleme.

Haoti~no i neorganizovano pona{awe nije preporu~qivo, danas kada Mesec plovi kroz vazdu{ni i intelektualni znak Vodolije. Pozitivna strana je sloboda izbora i dru`ewe s prijateqima.

Partner je nepredvidqivog pona{awa, pa se mo`e desiti da vam vedri i obla~i vikend. Dr`ite se dostojanstveno. Neko nekoga zavodi, {to je inspirativni ton u vezi ili van veze. Sre|ujete nekretnine?

Bilo da radite ili imate neki drugi vid obaveza, izgleda da ta~no znate {ta i za{to ~inite. Putevi vas vode nekud po isplaniranoj trasi. Brzinu prilagodite. U qubavi ste ozbiqni. Opu{tawe.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Qubav je svuda oko vas. Ovog vikenda mo`ete se na miru odmarati, ali i u`ivati u prijatnom dru{tvu dragih osoba. S partnerom ste u harmoni~nom odnosu i me|usobnom razumevawu.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Mo`ete kako ho}ete ovog vikenda. Dru{tveni ste, i kao da vam sve polazi za rukom. Lako i spontano ube|ujete sagovornike u ono {to `elite. Dobar je dan i za posao, ako imate voqe.

Tro{ite novac neplanirano, ali nemojte se zbog toga mnogo uzbu|ivati jer, to je tako. Mo`ete se dobro provesti ukoliko s dru{tvom iza|ete na ru~ak ili ve~eru, uz pi}e i muziku, tambura{e.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Aktivni ste i nadaqe, ispuweni entuzijazmom i voqom da uspete. To vam daje mladala~ki polet i izgled, bez obzira na godine. Imate dobre odnose s inostranstvom. Planirajte u tom pravcu.

Sve je neizvesno, za vas, ali sve je i mogu}e, samo ako dovoqno `elite i istrajete u svojim naporima.

Nemojte se preopteretiti da ne biste izgubili kontinuitet onoga na ~emu radite i {to `elite.

Jo{ jedan vikend, i jo{ jedna prilika da se opustite i odmorite. Aktivan odmor! Neke okolnosti }e uticati na promenu planova i raspolo`ewa, ali, ne morate im neminovno i odgovoriti. [etwa, sport?

TRI^-TRA^

Najbogatija dama V REMENSKA

Ve} godinama prvo mesto po zaradi u {ou-biznisu me|u `enama rezervisano je za Opru Vinfri, koja je inkasirala 315 miliona dolara. Opet je o~ekivano sledi Bijonse (87 miliona), ali tre}e mesto je iznena|ewe - Britni Spirs sa 64 miliona.

Britni je lane imala petu najisplativiju turneju godine, koja joj je donela bruto zaradu od 130 miliona dolara.

Dodatnu zaradu donela joj je prodaja propratnih sadr`aja na turnejama, albuma s najve}im hitovima, parfema i ugovor sa „Candie’som�. Sa samo dva miliona dolara mawe, iza Britni je Lejdi Gaga. Madona se i daqe dr`i na petom mestu sa zaradom od 58 miliona.

PROGNOZA

VIC DANA

JUTRO

Vojvodina Novi Sad

18

Subotica

17

Sombor

17

Kikinda

18

Vrbas

17

B. Palanka

18

Zrewanin

18

S. Mitrovica 18 Ruma

18

Pan~evo

20

Vr{ac

18

Srbija Beograd

20

Kragujevac

20

K. Mitrovica 19 Ni{

22

HLADNO . DAN TOPAO

Evropa

NOVI SAD: Toplo uz sun~ane periode i malo oblaka. Jutro hladno uz sumaglicu i maglu. Vetar slab ju`ni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 5 ujutru do 18 stepeni Celzijusa po podne.

VOJVODINA: Toplo i prete`no sun~ano. Jutro }e biti hladno i ponegde sa maglom. Vetar slab ju`ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 20 stepeni.

SRBIJA: Toplo uz sun~ane periode i malo oblaka. Jutro }e biti hladno i maglovito. Magla }e se ponegde zadr`ati i pre podne pa }e u tim mestima i biti sve`ije. Vetar slab ju`ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 22 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i po~etkom idu}e sedmice prete`no sun~ano i vrlo toplo vreme za ovo doba godine. Maksimalna temperatura oko 20 stepeni, ponegde i nekoliko stepeni iznad 20. podeoka.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike mogu imati uticaja na sr~ane bolesnike i astmati~are. Potrebno je uskladiti fizi~ke aktivnosti sa o~ekivanim dnevnim temperaturama i pridr`avati se saveta lekara. Mogu}i su glavoboqa i vrtoglavica.

Madrid

18

Rim

20

London

13

Cirih

15

Berlin

14

Be~

13

Var{ava

12

Kijev

14

Moskva

8

Oslo

1

U~iteqica u jednoj osnovnoj {koli u U`icu dala je test iz predmeta Svet oko nas. \aci su u~ili rodbinske odnose u familiji.

Jedno pitawe je bilo: Otac moga dede mom ocu je ______, a meni je _____.

Odgovor jednog u~enika: Otac moga dede mom ocu je umro, a meni je `ao.

SUDOKU

St. Peterburg 5 Atina

22

Pariz

16

Minhen

17

Budimpe{ta

15

Stokholm

4

1

6 2

8

9

3

9

4

2

6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

6 2 7 9 5 1 8 3 4 TISA

Slankamen

238 (0)

Apatin

188 (5)

Zemun

296 (10)

Tendencija porasta

Senta

237 (4)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

302 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (10)

Tendencija porasta

Smederevo

466 (6)

Titel

234 (0)

NERA

Novi Sad

191 (-3)

Tendencija porasta

-4 (2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

114 (6)

Hetin

66 (0)

8

Bezdan

Ba~. Palanka 184 (-1)

Ja{a Tomi}

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

185 (17) S. Mitrovica 338 (118) Beograd

3

6

4

Kusi}

1

9 4 3 6 2 8 1 5 7 1 8 5 3 7 4 6 9 2

5

3 5 8 2 4 9 7 1 6

247 (13)

7

Tendencija porasta

7

2

9 8

7

4 9 2 7 1 6 5 8 3

4

7 1 6 5 8 3 2 4 9 2 7 4 1 9 5 3 6 8

38 (0)

7 8

6

3

9 1

6

5 3 9 8 6 2 4 7 1 8 6 1 4 3 7 9 2 5 Re{ewe iz pro{log broja