Dnevnik 13.novembar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 13. NOVEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

c m y

N

GODINA LXIX BROJ 23257 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

FINANSIjSKA KRIzA OzbIqNO TRESE zDRAVSTVENI SISTEm SRbIjE

Ka da ne ma pa ra, za ki ni na zdravqu Koliko para toliko muzike – a para nema. To bi u najkra}em bio raport iz zdravstvenih ustanova i celog zdravstvenog sistema koji se suo~ava s ozbiqnom finansijskom krizom. Po re~ima direktora Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Dragana Dra{kovi}a, ova ustanova je dovedena u nemogu}u finansijsku situaciju zbog ogromnog priliva bolesnika iz cele Vojvodine, posebno za one intervencije koje spadaju u tzv. sekundarni nivo zdravstvenih usluga. Dug dr`avnih ustanova prema KCV je 150 miliona dinara, a kako sve one te{ko posluju, nije realno o~ekivati da }e ta dugovawa biti izmirena u dogledno vreme.

Kriza je sve dubqa i o~igledno je da ponovo dolazimo u opasnost da se u bolnicama, ne samo u Vojvodini, ve} u ce-

loj zemqi, „hladne” intervencije odla`u, da se liste ~ekawa produ`uju. Dolazi u pitawe izvo|ewe brojnih skupih procedura le~ewa, a „na sto” dolaze samo hitni slu~ajevi.

Na`alost, ne samo {to se kasa Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawene ne puni doprinosima onako kako je planirano, nego se i sama dr`ava pojavquje kao du`nik.

– Dug proizvo|a~ima za lekove izdate na recept do kraja }e se godine popeti na ~ak 24 milijarde dinara, {to RFZO ne mo`e sam da re{i i o~ekujemo pomo} dr`ave – ka`e za „Dnevnik” direktor Republi~kog fonda za zdravstvo prof. dr Aleksandar Vuksanovi} i potvr|uje da se u ovu godinu u{lo s dugom od 14,5 milijadi dinara. str. 6

NASLOVI @arko Kora} Preti nam nova izolacija

Milan Ivanovi} Stefanovi}u izglasano nepoverewe

INTERVjU NEDEqE

Vitomir Simurdi}

str. 7

Ima Vo{a seqake za EU str. 5

Teofil Pan~i} TOPLICA SPASOjEVI]

Iz krize ne milostiwom

str. 4

Bilme{ka internacionala

\or|e Randeq @iveo @ivot Tola Kraq

Foto: N. Stojanovi}

PAORI I KRITIKE

Od sarmi dO ^varaka: Qu bi te qi do brog za lo ga ja iz na rod nih ku hi wa svih fe la ju ~e su ima li pri li ku da na jed nom me stu pro ba ju spe ci ja li te te sa mno go broj nih „ija da” ko je se {i rom Voj vo di ne odr `a va ju to kom ce le go di ne. Go to vo po lo vi na wih, ta~ ni je 30 iz ~i ta ve Voj vo di ne, sa bez ma lo 300 u~e sni ka, oku pi lo se na Spen su na ma ni fe sta ci ji pod na zi vom „Ro gaq”. Re dak ci ja „Dnev ni ka”, ko ji je me dij ski spon zor ove manifestacije, ogla snim }e pro sto rom na gra diti naj u spe {ni je: po bed nika „Ro gqa”– Pa su qi ja du „Bin fe sti val” iz Te me ri na, kao i „[un ka fest” iz Kr ~e di na, „Rim ske da ne” iz Hrt ko va ca i Tu rin sku ko ba si ci ja du. str. 21

Hladno

Najvi{a temperatura 8°S

DVADESET GODINA PADA VUKOVARA

„Mr `wa je po sta la ne ka vr sta vr li ne”

str. 12

2

dnevnik

nedeqa13.novembar2011.

CITATI

„

Va `no je da svi sa ~u va mo je din stvo i tre zve nost u ovoj te {koj si tu a ci ji i da gra |a ni raz u me ju da smo se tru di li Bo ri slav Ste fa no vi}, {ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da u di ja lo gu sa Pri {ti nom

”

Mi li jar da za za po {qa va we

Vu ~i} kan di dat za gra do na ~el ni ka

Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} na ja vio je ju ~e da }e od Vla de Sr bi je za tra `i ti da se bu xe tom za 2012 . obez be di jo{ jed na mi li jar da di na ra za za po {qa va we 600 zdrav stve nih rad ni ka, {to je pet od sto od ukup nog bro ja ne za po sle nih u toj obla sti, te da bi oni za po sle we mo gli da do bi ju do 1. apri la. Mi ni star zdra vqa je na sa stan ku sa ne za po sle nim zdrav stve nim rad ni ci ma, ko jem je pri su stvo va lo oko 2.000 ne za po sle nih le ka ra, na ja vio for mi ra we ko mi si je ko ja }e de fi ni sa ti kri te ri ju me, na ~in ran gi ra wa kan di da ta i da }e je dan od kri te ri ju ma za za po {qa va we bi tu du `i na ~e ka wa za po sao. Vid no ne za do voq ni le ka ri po vre me no su bur no re a go va li na vo de }i da go di na ma ne ma ju po sao, da se su o ~a va ju sa ne pra ved nim ar {i ni ma pri li kom za po {qa va wa, ko rup ci jom...

Alek san dar Vu ~i}, kan di dat na pred wa ka za gra do na ~el ni ka Be o gra da, po ru ~io je ju ~e da je oba ve za pr vog ~o ve ka glav nog gra da da obez be di uslo ve za otva ra we {to vi {e rad nih me sta, a da Be o grad po sta ne mo tor raz vo ja ce le Sr bi je. Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke je na sku pu u no vo be o gra da koj Ha li spor to va, gde je pred sta vqen tim za Be o grad, po ru ~io da glav ni grad ima oba ve zu pre ma ce loj dr `a vi da bu de mo tor raz vo ja, jer „bez ja kog Be o gra da ne ma ni ja ke Sr bi je”. On je na gla sio da }e na pred wa ci bi ti ti ko ji }e, u no vom ~e to vo ro go di {wem man da tu ka da po be de na pred sto je }im iz bo ri ma, iz gra di ti me tro. Pre ma we go vim re ~i ma, ta da }e grad ska vlast po {to va ti sve ko ji su pre wih do bro ra di li, ali i „u~i ni ti od go vor nim one ko ji su kra li”.

PO GLED IZ KOSOVSKE MI TRO VI CE: MI LAN IVA NO VI]

Stefanovi}u izglasano nepoverewe r be sa se ve ra Ko so va ni je iz ne na di lo {to jo{ uvek unu tar vla da ju }e ko a li ci je ni je po stig nu ta sa gla snost o tek stu no ve de kla ra ci je o KiM, ko ju bi to kom sle de }e sed mi ce tre ba lo da usvo ji Na rod na skup {ti na.

– O~i gled no je da vla da ju }a ko a li ci ja ni je ho mo ge na i da ne mo `e da sta ne iza po sto je }eg pred lo ga de kla ra ci je. A taj tekst ne mo `e mo da pri hva ti mo ni mi, jer ne ke od ta mo na ve de nih for mu la ci ja ugro `a va ju vi tal ne in te re se ko sov skih Sr ba.

I za to o~e ku je mo da }e de kla ra ci ja bi ti pro me we na – ka `e je dan od li de ra Sr ba sa se ve ra KiM Mi lan Iva no vi}. l [ta je za vas spor no?

– U pr vom re du to {to bi Skup {ti na tre ba lo da am ne sti ra Bor ka Ste fa no vi }a za sve {to je ura dio skla pa ju }i sa Pri {ti nom ne ka kve do go vo re na {te tu Sr ba. Tre ba lo bi, da kle, da ami nu je uvo |e we al ban skih do ku me na ta, ma ti~ nih kwi ga, sa o bra }aj nih do zvo la, re gi star skih ta bli ca, kao i wi ho ve ca rin ske pe ~a te, od no sno da se sa gla si sa ne ka kvim in te gri sa nim gra ni~ nim pre la zi ma na ko ji ma bi bi li i ko sov ski po li caj ci i ca ri ni ci. A to je ubr za no pri zna we ne za vi sno sti Ko so va ko je, na da mo se, ~ak ni ak tu el na vlast u Be o gra du ne }e pri hva ti ti. l Na pa da te Bor ka Ste fa no vi }a kao da je on u svo je ime vo dio di ja log sa Pri {ti nom?

– Na rav no da on ima svog men to ra, Bo ri sa Ta di }a, ba{ kao {to je i spor na de kla ra ci ja pi sa na u pred sed ni ko vom ka bi ne tu. Ne bih da ula zim u to da li je Ta di} ti me zlo u po tre bio svo ja Usta vom pred vi |e na ovla {}e wa, ali sam je pri znao da su we go vi zah te vi u tek stu de kla ra -

S

ci je is po {to va ni. U sva kom slu ~a ju, po li ti ka ko ju vo de Bo ris Ta di} i ak tu el na vla da ju }a ko a li ci ja dra sti~ no je ote `a la po lo `aj ko sov skih Sr ba, ugro ziv {i mak si mal no i sam na{ op sta nak i osta nak u dr `a vi Sr bi ji. l Ko sov ska ne za vi snost je, me |u tim, pro gla {e na dok je vla du vo dio Vo ji slav Ko {tu ni ca?

– Ni je to pro gla {e we ugro zi lo na{ po lo `aj, ve} pot pi si va we Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu sa EU. Ti me je pre u ze ta oba ve za o us po sta vqa wu do bro su sed skih od no sa sa Pri {ti nom. Po tom je prak ti~ no is ti snut Un mik i Euleks je ras po re |en na Ko so vu kao kqu~ ni ele ment fun di ra wa ne za vi sno sti i na ve li ka vra ta je uve den Ah ti sa ri jev plan, ko ji ma se stva ra ju in sti tu ci je te kva zidr `a ve. A za vr {ni su nam uda rac za da li raz go vo ri sa Pri {ti nom, ko je vo di Vla da Sr bi je, a za pra vo pred sed nik Ta di} pre ko svog iza sla ni ka Bo ri sla va Ste fa no vi}, i ko ji ma su pri hva }e ni ne ki atri bu ti na vod ne ko sov ske dr `av no sti. l Ste fa no vi}, me |u tim, tvr di da po stig nu ti do go vo -

ri ni su pro tiv ni in te re si ma ko sov skih Sr ba, kao i da mo ra ju bi ti is po {to va ni?

– Mi ne }e mo pri hva ti ti ni {ta {to ugro `a va na {e naj vi tal ni je in te re se, {to ugro `a va na{ op sta nak na Ko so vu, {to nas te ra da bu de mo umre `e ni u {ip tar sku bo dqi ka vu `i cu.

Uosta lom, da ni je isti na to {to tvr di Ste fa no vi} ja sno sve do ~i i ~i we ni ca da su se od bor ni ci ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Ko so va jed no gla sno, bez ob zi ra na stra na~ ku pri pad nost, sa gla si li da su ne pri hva tqi vi do go vo ri ko je je on po sti gao sa Pri {ti nom na na {u {te tu, kao i da ni po ko ju ce nu ne }e mo pri hva ti ti do la zak al ban skih ca ri ni ka na Br wak i Ja ri we. Da kle, sa mim tim ~i nom ne pri hva ta wa we go vih aran `ma na, Ste fa no vi }u je iz gla sno ne po ve re we. l Ipak, zar ko sov ski Sr bi ne stra hu ju da po no vo mo gu bi ti pred met ma ni pu la ci je u be o grad skom pred iz bor nom nad gor wa va wu?

– Za sa da po sto ji sa mo po ku {aj raz ra ~u na va wa sa Sr bi ma sa se ve ra Ko so va i Me to hi je iza ko jeg sto ji deo vla da ju }e ko a li ci je ko ji je o~i gled no pod di rekt nim uti ca jem Pri {ti ne.

Mi se sa ta ni zu je mo, dis kva li fi ku je mo, im pu ti ra nam se kri mi nal, na zi va ju nas bal va ni ma...

Na `a lost, o~i gled no su ogrom ne pa re ko je Ha {im Ta ~i ula `e u lo bi ra we za ko sov sku ne za vi snost na {le i u Be o gra du plod no tle. Ali, mi smo ov de je din stve ni, naj bo qe zna mo {ta nas ugro `a va i na ma se ne mo `e pri pi sa ti ni ka kvo stran ~a re we. Ova na {a dva na e sto go di {wa bor ba ni je bor ba za vlast, za fo te qe, ve} je to bor ba za ostva ri va we na {ih osnov nih qud skih pra va, bor ba za slo bo du, za `i vot, za na ci o nal ne in te re se, za Sr bi ju. n Miroslav Staji}

RS za ukidawe visokog predstavnika za BiH Re pu bli ka Srp ska je i zva ni~ no od Sa ve ta bez bed no sti UN za tra `i la uki da we po zi ci je vi so kog pred stav ni ka u Bo sni i Her ce go vi ni, s ci qem ob no ve ustav ne vla da vi ne i vla da vi ne za ko na.[e sti Iz ve {taj RS do sta vqen je ge ne ral nom se kre ta ru Ban Ki-mu nu za jed no za pi smom ko je mu je upu tio pred sed nik RS Mi lo rad Do dik. Sa ra jev ski me di ji pre no se da je u iz ve {ta ju is tak nu to da je vi so ki pred stav nik u BiH na sta vio sa ne za ko ni tim rad wa ma i da je „dra ma ti~ no pre ko ra ~io” svoj man dat ko ji pro is ti ~e iz An ke sa 10 Dej ton skog spo ra zu ma. Taj aneks, ka ko se pre ci zi ra, vi so kom pred stav ni ku da je ovla {}e wa kao ko or di na to ru ak tiv no sti me |u na rod ne za jed ni ce i po sred ni ku iz me |u do ma }ih stra na. „Re pu bli ka Srp ska sma tra da, na kon 16 go di na mi ra, jed no stav no ne ma oprav da wa za da qe pri su stvo vi so kog pred stav ni ka u BiH, ko ji kr {i qud ska i de mo krat ska pra va gra |a na BiH, spre ~a va eko nom ski raz voj, uspo ra va EU in te gra ci je i pod ri va po sti za we kon sen zu sa u dr `a vi”, na vo di se iz ve {ta ju.

Suspendovano ~lanstvo Sirije Arap ska li ga je su spen do va la u~e {}e Si ri je na sa stan ci ma te or ga ni za ci je dok Da mask ne spro ve de spo ra zum o pre ki du na sil nog su zbi ja wa an ti vla di nih pro te sta. Arap ska li ga je na van red nom sa stan ku u Ka i ru ta ko |e za tra `i la i sank ci je za re `im pred sed ni ka Ba {a ra Asa da i po zva la na pre go vo re s opo zi ci jom. Ta or ga ni za ci ja 22 arap ske dr `a ve je ta ko |e po zva la ~la ni ce da po vu ku svo je am ba sa do re iz Da ma ska. Si ri -

ja je pro {le ne de qe pri hva ti la plan Arap ske li ge za okon ~a we ne re da, ali je na sta vi la da spro vo di na si qe. No vem bar bi mo gao bi ti naj kr va vi ji me sec po bu ne pro tiv Asa do vog re `i ma, po {to je vi {e od 250 ci vi la ubi je no za sve ga 11 da na u gra du Hom su, `a ri {tu po bu ne. Od lu ka o su spen zi ji Si ri je sa sa sta na ka Arap ske li ge ima i sim bo li~ ki zna ~aj, bu du }i da se Si ri ja hva li svo jim arap skim na ci o nal zi mom.

HO ]E LI NO VO U STA NO VQE NA PRO GRAM SKA BLI SKOST NA PRED WA KA

Samo Ivica a kon {to je Srp ska na pred na stran ka po ~et kom sed mi ce ob na ro do va la svoj pro gram, ne ma li broj ana li ti ~a ra se sa gla sio da se on ne raz li ku je pu no od ono ga {to za go va ra De mo krat ska stran ka, po go to vo u ne kim kqu~ nim ta~ ka ma: i Ko so vo i Evrop ska uni ja; no vi pre go vo ri o sta tu su KiM; SAD, Ru si ja, Ki na i EU kao stu bo vi spoq ne po li ti ke; voj na ne u tral nost... Otu da i ne ~u di da je po no vo ak tu e li zo va na pri ~a o sa svim mo gu }oj ko a li ci ji ovih dve ju stra na ka na kon sle de }ih iz bo ra. Isti na, mo o gu} nost pra vqe wa za jed ni~ ke vla de od ba ci ju i u DS-u i u SNS-u, ali u du hu flo sku le da je u po li ti ci sve mo gu }e, ~i ni se da ni gra |a ne ko a li ci ja Ta di} – Ni ko li}, uz ne iz be `nog Da ~i }a, ne bi iz ne na di la.

S dru ge stra ne, funk ci o ner De mo krat ske stran ke Sr |an Mi li vo je vi} u iz ja vi za „Dnev nik“ je ka te go ri ~an: „Ne vi dim ni se be ni DS u ko a li ci ji sa SNS!“ – To mi slav Ni ko li} i Alek san dar Vu ~i} ni su ne ka no va li ca na po li ti~ koj sce ni Sr bi je, oni su oba vqa li naj vi {e dr `av ne funk ci je u vre me vla sti i ko a li ci je SRS i SPS i u vre me naj ve }eg stra da wa ove ze mqe. To su qu di ko ji su se ola ko od re kli svo je ide o lo gi je, obe }a wa i po li ti~ kih pro gra ma, ali to ni su ura di li za to {to `e le da se pro me ne i bu du dru ga ~i ji, ve} zbog `e qe za vla {}u. Ko me ni ga ran tu je da se ko li ko su tra ti isti qu di, ko ji su se vr lo la ko od re kli svo jih po li ti~ kih prin ci pa, ne }e od re }i i te ri to ri je za rad vla sti. Wi ma ni {ta ne ve ru jem, jer iz me |u ono ga {to pri ~a ju i wi ho ve prak se po sto ji

N

ogrom na raz li ka. Da kle, se be ni ka ko ne vi dim u ko a li ci ji sa SNS – ka te go ri ~an je Mi li vo je vi}.

Is ti ~u }i da }e od lu ku o to me ko }e for mi ra ti vlast do ne ti gra |a ni, Mi li vo je vi} na vo di i da u DS-u ne ma ju vi {e vre me na da tu ma ~e {ta je i ko je SNS. – Po stru ci sam di plo mi ra ni in `e wer po qo pri vre de i raz mi {qam ma lo bi o lo {ki. Ako ima mo kra vu ko ja se zo ve Bel ka i ima ge net ski po ten ci jal da da je je dva tri li tre mle ka, a i te tri li tre uda ri no gom i pro spe... i kad toj kra vi Bel ki pro me ni mo ime u [ar ka po sle 20 go di na mu `e – da li }e ona da ti 200 li ta ra mle ka da na hra ni sav ovaj na rod? Pa ne }e. Ona i da qe ima po ten ci jal da da je sa mo tri li tre mle ka i da ga pro spe. Mo `e te da me wa te ime na, ode lo, po li ti~ ki pro gram, ne ke re ~i u svom vo ka bu la ru, ali ono {to je su {tin sko u bi }u ~o ve ka osta je ne pro me we no. Ta ko je i sa SNS – kon sta tu je Mi li vo je vi}.

Li der na pred wa ka To mi slav Ni ko li} ne dav no je iz ja vio da je ube |en da ne }e bi ti ko a li ci je SNS i DS, ~ak ni u slu ~a ju da ve li ki broj po klo ni ka we go ve stran ke ta ko od lu ~i.

– Si gu ran sam u to jer znam ko li ki auto ri tet u`i vam u stran ci. Ali ako stran ka od lu ~i da ide bez me ne, i to je mo gu }e. Ipak, da se sru {i sav moj po li ti~ ki svet i da mo ji sa rad ni ci, wih sto ti nu, od lu ~e da ide mo u vlast sa de mo kra ta ma, i da ja osta nem sam na dru goj stra ni, e to je ne mo gu }e – utvr dio je Ni ko li}.

Isti na, do dao je, ne ko mo ra da for mi ra vla du, ili SNS ili DS. Ali, po we go vim uve ra va wi ma, ~ak i ako si tu a ci ja bu de

zah te va la da obe te stran ke bu du u vla sti, Ni ko li} ka `e da on sam se be ne mo `e da za mi sli u po zi ci ji da „am ne sti ra sve ono pro tiv ~e ga se gra |a ni Sr bi je bo re ve} de set go di na“.

Na u sprot ta ko tvr dim od bi ja wi ma de mo kra ta i na pred wa ka, pot pred sed ni ca so ci ja li sta i ~el ni ca re pu bli~ kog par la men -

ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, na na {e pi ta we mo `e li da za mi sli ne ku vla du DS-SNS, od go va ra: “Sve se mo `e za mi sli ti, pa i SPS iz me |u dve va tre, s tim {to u tom slu ~a ju mi mo `e mo bi ti i opo zi ci ja“.

– Zna te, ni to ni je stra {no. U na {oj par ti ji su zre li qu di, spo sob ni da sva ku dr `av nu i po li ti~ ku funk ci ju pri hva te u in te re su gra |a na. Da li }e se ne ki po je di nac, ili par ti ja po -

MAR KO \U RI [I], PRED SED NIK IO DS, ZA „DNEVNIK”:

„Preokret” ne}e sru{iti Vladu o dr {ka ko ju su “Pre o kre tu” pru `i le po je di ne stran ke vla da ju }e ko a li ci je – pot pi som (SPO), ili vr lo ja sno iz ra `e nom bli sko {}u sta vo va ka da je re~ o evro in te gra ci ja ma i zva ni~ noj dr `av noj po li ti ci pre ma Ko so vu (SVM i LSV) – ne }e ugro zi ti sta bil nost Vla de Sr bi je, oce nio je za “Dnev nik” pred sed nik Iz vr {nog od bo ra DS-a Mar ko \u ri {i}.

– Od no si unu tar vla da ju }e ko a li ci je ni ka da ni su bi li do kra ja jed no stav ni; ta ko i ova si tu a ci ja sa po dr {kom “Pre o kre tu” no si no ve iza zo ve. Ipak, mi ne sma tra mo da je “Pre o kret” u svo joj osno vi usme ren pro tiv po li ti ke De mo krat ske stran ke. Raz li ke u po gle di ma na rav no po sto je, ali DS je uvek bio spre man da ~u je dru ga ~i je mi {qe we i uva `i od re |e ne su ge sti je. Ba{ kao {to i mi od ko a li ci o nih part ne ra o~e ku je mo da uva `e na {e ar gu men te.

I uve ren sam u to da }e mo, bez ne po treb nih ten zi ja unu tar ko a li ci je, za jed no na sta vi ti pu tem evrop skih in te gra ci ja uz isto vre me no o~u va we le gi tim nih na ci o nal nih in te re sa ka da je re~ o Ko so vu i Me to hi ji – ka `e \u ri {i}. l Ali ka ko iz be }i ten zi je ka da po je di ni vi so ki funk ci o ne ri DS-a, po put Vu ka Je re mi }a, op tu `u ju SPO i Vuka Dra{kovi}a da za go va raju ka pi tu la ci ju Sr bi je?

– Tre ba ima ti u vi du da smo u vre me nu ka da se re to ri ka ma lo za o {tra va i ka da se na iz gled te `e po sti `u do go vo ri. Ali ipak ve ru jem da }e svi bi ti sve sni ozbiq no sti si tu a ci je u ko joj se Sr bi ja da nas na la zi. Ni ko ne tre ba da ura di ni {ta {to bi ugro zi lo in te re se dr `a ve Sr bi je i ka da je re~ o Ko so vu i Me to hi ji, i ka da se ra di o sti ca wu sta tu sa kan di da ta 9. de cem bra i, na dam se, ubr zo po tom ot po ~i wa we pre go vo ra o pri stu pa wu EU. U sva kom slu ~a ju, si gu ran sam da }e mo pri li kom do no {e wa od lu ka ko je su pred na ma po ka za ti zre lost i ozbiq nost, te i da }e ove od lu ke, kao i sve do sa da {we, bi ti do ne te kroz di ja log i uz naj {i ru mo gu }u po dr {ku. l Ho }e li bi ti van red nih iz bo ra ako Sr bi ja ne do bi je 9. de cem bra sta tus kan di da ta?

– Iz bo ri }e bi ti u apri lu ili ma ju sle de }e go di ne. Uosta lom, ne mo gu ni da za mi slim sce na rio po ko me ne bi smo do bi li sta tus kan di da ta. Jer, sa teh ni~ ke stra ne, ka da je u pi ta wu spro vo |e we re for mi, uslo ve smo is pu ni li pot pu no u skla du sa o~e ki va wi ma Evrop ske ko mi si je i za to smo od wih do bi li naj vi {e mo gu }e oce ne. Ka da se, pak, ra di o po li ti~ kim pro ble mi ma ko je ima mo, pa ni Evrop ska uni ja ne ma je din stven stav pre ma KiM, s ob zi rom na to da pet ~la ni ca EU ni je pri zna lo sa mo pro gla {e nu ko sov sku ne za vi snost, ta ko da je

P

be smi sle no da ma {ta i sli~ no tra `e od zva ni~ nog Be o gra da. S dru ge stra ne, Sr bi ja je ne sa mo po ka za la vo qu i `e qu da se kroz di ja log do |e do re {e wa, ne go je upra vo to put na ko jem in si sti ra mo, a ni ka ko ne jed no stra ni po te zi ko ji ma je Pri {ti na vi {e ne go sklo na. U sva kom slu ~a ju, ~ak i ako ne do bi je mo sta tus kan di da ta, to DS ne }e de mo ti vi sa ti; na sta vi }e mo da se bo ri mo za na sta vak re for mi, ko je nas vo de ka EU, ne od u sta ju }i pri to me od dr `av nih in te re sa, a pre sve ga in te re sa Sr ba ko ji `i ve na pro sto ru Ko so va i Me to hi je. l Me |u tim, uo~i 9. de cem bra iz Ber li na i Pa ri za sti `u ja sne po ru ke da se od Be o gra da ni ne tra `i pri zna we ne za vi sno sti Ko so va, ve} pri o ri tet no da na se ve ru KiM obez be di slo bo du kre ta wa kao jed nu od ele men tar nih evrop skih vred no sti, a to zna ~i da obez be di ukla wa we ba ri ka da?

– Te ba ri ka de ni su na sta le da bi se ome la slo bo da kre ta wa, ve} kao od go vor na jed no stra ne po te ze Pri {ti ne, ko ji ma se po ku {a lo upra vo ogra ni ~e we slo bod nog pro to ka qu di i ro be po sta vqa wem tzv. ko sov ske ca ri ne. A po zi ci ja Sr bi je svih ovih me se ci bi la je da ka da ne bu de te pret we, od no sno uzro ka wi ho vog po sta vqa wa, on da vi {e ne }e bi ti ni ba ri ka da. Na pro sto, mo ra se raz u me ti strah gra |a na ko ji `i ve na se ve ru Ko so va i Me to hi je od ono ga {to im se po ru ~u je iz Pri {ti ne.

Na rav no, ni je in te res Sr bi je da ne bu de deo di ja lo ga; na pro tiv, otvo re ni smo za pro na la `e we re {e wa, ka ko za pi ta we slo bo de kre ta wa, ta ko i za sve dru ge `i vot ne pro ble me gra |a na Ko so va i Me to hi je, ali te meq tih re {e wa ne mo gu bi ti jed no stra ni ko ra ci Pri {ti ne. n Miroslav Staji}

nedeqa13.novembar2011.

c m y

dnevnik

I DE MO KRA TA NA KRAJU DO VE STI DO STVA RA WA „VE LI KE KO A LI CI JE”

mirno spi zicionirati na jedan, ili drugi na~in, nije va`no, koliko je va`no to da sa pozicije koju budemo imali radimo u interesu gra|ana. Vlast je u prilici da to ~ini mnogo vi{e i energi~nije, ali to, naravno, mo`e i opozicija. Dakle, ako se dogovore, na primer, DS i SNS da prave sutra koaliciju, mi im verovatno

ne}emo trebati. Mi bismo onda bili lideri opozicije, {to uop{te nije lo{a pozicija – obja{wava Slavica \uki}-Dejanovi} u izjavi „Dnevniku”.

Na opasku da je malo verovatno da bi i jedni i drugi „ispustili“ SPS, predsednica Narodne skup{tine nagla{ava da nema sumwe da su socijalisti, „u~e{}em u vlasti u 111 lokalnih sredina, kao i na republi~kom i pokrajinskom nivou, dali

doprinos da `ivot gra|ana bude boqi“: – Ipak, presudna }e na kraju biti ocena tih istih gra|ana! – zakqu~ila je Slavica \uki}Dejanovi}.

Poslanik Bo{wa~ke liste Esad Xuxevi} prime}uje da se i u Srbiji nazire trend stvarawe dvostrana~kog politi~kog sistema, uz opasku da su stranke mawina po`eqni partneri i jednima i drugima.

– To u su{tini jeste stabilizacija politi~kih prilika, i za dr`avu u tranziciji predstavqa po`eqan model koji ima pozitivna iskustva. A koliko je to mogu}e u Srbiji, vide}emo nakon slede}ih parlamentarnih izbora. [to se ti~e Bo{wa~ke liste, koristi}emo zakonski model da iza|emo na izbore kao mawinska lista. U posledwih deset godina, od oktobarskih promena, na{ strate{ki partner je DS, ali vide}emo nakon slede}ih izbora ko }e formirati vladu. I u tom }u kontekstu ponoviti svoj stari stav: mawinske stranke imaju takav generalni pristup da sara|uju s onim strankama koje dobiju ve}insku podr{ku gra|ana Srbije, jer s wima moraju da sara|uju zbog neposrednih interesa zajednice koju predstavqaju i specifi~nog politi~kog delovawa – obja{wava Xuxevi}.

A iz LDP-a poru~uju: „Nemamo vi{e vremena da se bavimo poku{ajima DS i SNS da nas ubede da se drasti~no razlikuju i da napredwaci nisu samo senka demokrata, i to u najgorim elementima wihove politike izbegavawa stava“.

INTERVJU

3

KARMA KOMA

Bilme{ka internacionala

– To je zamajavawe oko narcizama malih razlika – kategori~an je poslanik LDP-a Bojan \uri}. – Naravno da }e i DS i SNS govoriti da je wihova koalicija nerealna, ali kada pogledamo u kakvoj atmosferi oni uvode zemqu u kampawu i {ta su teme, zakqu~ujemo koliko su bliske wihove politike.

Ukratko, dana{we parole kojima se koriste Nikoli} i Vu~i} su bajata repriza poruka DS-a iz 2008. godine. I Kosovo i Evropa, besmislene mantre o ~etiri stuba spoqne politike na sve ~etiri strane sveta, mnogo socijalne demagogije, razumevawe za ekstremiste koji zloupotrebqavaju Srbe na severu Kosova, sto milijardi evra investicija i prokopavawe kanala do Soluna, {to je sve pandan obe}awima Tadi}a i DS-a o 200.000 radnih mesta, spektakularnim investicijama kroz NIP, Fijat, Ju`ni tok...

Ipak, poru~uje \uri}, na gra|anima je da ka`u kakvu Srbiju `ele.

– Su{tina je u politici Srbije do 9. decembra – nedvosmislen je sagovornik „Dnevnika”.

– Na`alost, sa samo vidim da su i DS i SNS krenule opasnim putem zao{travawa retorike prema Evropi. Tri nedeqe dr`e Narodnu skup{tinu i `ivot u Srbiji u blokadi insistiraju}i da ponovo paradiraju u parlamentu ispraznim deklaracijama o Kosovu, umesto da se obe stranke izjasne da li su spremne da promene kosovsku politiku.

U svakom slu~aju, od napredwaka i ne o~ekujem da ka`u ili urade bilo {ta korisno za zemqu, ali Demokratska stranka je obaveza da to u~ini. n Svetlana Stankovi}

U

nekim drugim i druga~ijim vremenima, vesti iz sveta, one lo{e, glasile bi ovako: „u zemqotresu (poplavi, po`aru, padu aviona...) stradalo je toliko-i-toliko qudi, me|u kojima nema na{ih gra|ana“. Ili ih, pak, ima, tih i tih. Tako je to, velim, bilo nekad, dok smo mislili, ~ak podrazumevali, da gra|ani ove zemqe negde tamo u belom svetu mogu stradati samo nekom glupom slu~ajno{}u koja spada u onaj metafizi~ki domen Vi{e Sile, i protiv koje se ne mo`e ni{ta. A da bi oni prouzro~ili tu|e stradawe, bilo je nekako van pameti, osim ako tu ne ubrojimo pnekog nesre}nog kamionyiju koji bi gdegde zaspao za volanom i pokosio ~etvoro~lanu porodicu u muzejskom opelu, sa sve psom ili ma~kom, koja se kotrqala iz gastarbajterluka ka zavi~aju.

Sada su neka druga vremena, pa se nesre}e ne doga|aju nu`no same od sebe, nego se na wima vredno radi. Eto, recimo, u Var{avi su se odigrali veliki nemiri u organizaciji ekstremne desnice, i sve se to „nas“ ba{ i ne bi preterano ticalo – imamo mi ovde dovoqno problema i bez tamo nekakvih poqskih }elavaca – da u dodatku ove vesti ne stoji i to da „me|u uhap{enim strancima“ (wih stotinak, op.a.), „nema na{ih gra|ana“. Odli~no je {to ih nema, ali za{to bi to uop{te bila vest? Te{ko mi je da poverujem da su mediji sa Fiyija ili Mauricijusa s olak{awem, ako ne i slavodobitno, javili da u Var{avi nije bilo uhap{enih gra|ana Fiyija i Mauricijusa.

Zar nije vest da se ne{to dogodilo, a ne da se ne{to NIJE dogodilo?

Naizgled je nu`no tako i tako bi moralo biti, ali ne treba odve} `uriti sa zakqu~cima. To da u Var{avi NEMA uhap{enih gra|ana Srbije relevantna je vest naprosto zato {to ih je vrlo lako moglo biti, {to se u neku ruku i o~ekivalo da ih bude, jer nije tajna ni za koga da se nekoliko ultradesni~arskih organizacija spremalo da po{aqe „svoje delegacije“ na taj skup sebi sli~nih u Poqskoj. Isto kao {to je sve samo ne tajna i to da fa{isti~ke i sli~ne falange iz beloga sveta odavno inspiri{u re~i i dela ovda{wih fa{istoida, kao i wihovih idola iz ratnih vremena devedesetih.

Zato su probrane ekipe odavde i dobile poziv da se pridru`e var{avskom neonacisti~kom pohodu, i zato je taj poziv radosno prihva}en, i zato su ponosno saop{tili da }e oti}i u Var{avu, da bodre poqsku bra}u. Bra}u u ~emu? Eh, te{ko je to opisati u dve-tri re~i. Recimo ovako: bra}u u svemu onome ~ega bi se stideo pametan, i dobar, i naprosto ~ove~an. Verujem da ovo nije te{ko razumeti onako kako je napisano. Ili jeste?!

Ute{no je znati da jo{ ima poneke sramote na ovom preumornom kontinentu koja mo`e da pro|e bez odvi{e vidqivog „na{eg“ u~e{}a, ali reklo bi se da smo tu imali vi{e sre}e nego ~ega god drugog. [to opet zna~i da ve} neki slede}i put uop{te ne mora da bude ovako.

Potencijala, naime, imamo u izobiqu. Kako? Evo kako.

Kada treba da se brukamo ovde, na doma}em buwi{tu, onda pomo}i sa strane, koliko je poznato, ba{ i nema, ne zato {to se ne bi na{lo uvoznih bilmeza voqnih da do|u ovamo i da ureduju po na{im `ivoti-

ma (i na{im bubrezima), nego zato {to je i ovde ponuda te sorte mnogo ve}a od potra`we. Prostije re~eno, doma}eg je, prirodnog i neprskanog bilmezluka toliko da bi narednih sto godina mogao beri}etno da se samooplo|uje, bez ikakvih uvoznih supstanci. Odgajili smo nara{taje Mozgopranih koji ne samo da }e u nedogled pokrivati i daleko prema{ivati ~ak i najrasko{nije doma}e poltrebe za svakojakim Srawima Na Otvorenom Prostoru, nego }e i sve uspe{nije nuditi svoje usluge na stranim, po mogu}nosti konvertibilnim tr`i{tima. Jer ti glasni i naporni mladci, ne treba zaboraviti, ne vole samo ~vrste pesnice, nego i ~vrste valute. A naj~vr{}e su, gle, ba{ valute onih zemaqa u kojima takve kakvi su oni niko niza{ta ne pita. I gde ih niko ne teto{i i ne naziva „na{om decom“ koja „`ele dobro, samo ne umeju ba{ najboqe da se izraze“. O, izra`avaju se oni ba{ onako kako `ele, i sasvim je precizna wihova re~ i misao: „ubij, zakoqi“.

U tim je re~ima sadr`an ceo jedan skudoumni „pogled na svet“, i on ba{ takav nalazi sre}nu rezonancu me|u sli~nima na drugim stranama ovog, za wihov nastran ukus ina~e pre{arenog sveta.

Kako god, vest je ovaj put dobra, ili ta~nije, postoji jedna dobra pod-vest u okviru jedne generalno lo{e vesti. Navikli smo se posledwih dvadesetak godina da se radujemo malim stvarima, sve mawim i mawim, pa eto, ko mo`e, neka se i ovome raduje. Ionako ne}e dugo. n Te o fil Pan ~i}

@AR KO KO RA], PRED SED NIK SO CI JAL DE MO KRAT SKE UNI JE I U^E SNIK „PRE O KRE TA“

Ako se vlast ne prene, preti nam nova izolacija a budemo na~isto: mi tra- realnosti u tome, jer je upravo zabriwava {to te izjave dolaze `imo preokret u dr`av- Milo{evi} izgubio rat s NAod lidera stranke koja u ovom noj politici, jednu rea- TO paktom a Kumanovski sporatrenutku ima najve}e upori{te listi~niju politiku prema Ko- zum je bio potpis na kapitulau bira~kom telu. U jednom sam sovu i nastavak evropskih inte- ciju, i vojnu i politi~ku. Drurazgovoru rekao, parafraziragracija – ka`e u razgovoru za gim re~ima, Jeremi} nastavqa ju}i Marksa – koji je, kao odgo„Dnevnik“ prof. dr @arko Ko- kontinuitet politike koja je vor Prudonovoj „Filozofiji ra}, predsednik Socijaldemo- dovela do kapitulacije, a optubede“, napisao pamflet „Beda kratske unije i potpisnik pro- `uje one koji tra`e promenu te filozofije“ – da mi u Srbiji {lonedeqne deklaracije za politike da je to kapitulacija!? imamo bedu politike: {to zva„Prekoret“ grupe stranaka ni~ne, {to najve}e opozicione l I pred sed nik na pred wa predvo|enih LDP-om, te nevla- ka To mi slav Ni ko li} da je stranke. Umesto suvislih ideja, dinih organizacija i uglednih pri o ri tet Ko so vu u ide ji „i pu{taju da se stvari polustihijjavnih li~nosti. Kora} tvrdi da Ko so vo i EU“ i ka `e da }e, ski odvijaju na severu Kosova, s je malo vremena ostalo „da se ako do |e na vlast, in si sti ra potencijalno veoma te{kim povlast, koja klizi i vu~e sa sobom ti na di ja lo gu o sta tu su. sledicama.

Srbiju u izolaciju na na~in de– Poruka Tomislava Nikolil Ka ko bi on da iz gle da la vedesetih, prene i preokrene }a je: „Ja bih boqe sprovodio postvar na al ter na ti va? Ka ko politiku pasivnog srqawa u ka- litiku Borisa Tadi}a od wega za mi {qa te da se va {a de kla tastrofu”. Jer, upozorava, sve su samog. Dakle: i Kosovo i Evrora ci ja pre to ~i u ne ka kvu ope sna`nije antievropske snage i u pa, ali ja bih to uradio kako ra tiv nu po li ti ku?

Srbiji i van we koje bi se jako treba”. Na`alost, ja mislim da – Pod jedan: voditi politiku obradovale da ne dobijemo sta- je Tadi} uradio ta~no onako kakoja ima veze s realno{}u. Ova tus kandidata, koje ne `ele Sr- ko je hteo, i u{ao je u ovaj }orsoTadi}eva nema nikakve veze s rebiju u Evropskoj uniji, ve} `ele kak u kome se sada nalazi. Sada alitetom, ona podse}a na Milobliskost sa Rusijom {evi}evu politiili ne{to sli~no, ku, u smislu da mi Sve su sna`nije antievropske snage i u `ele izolaciju, ma ne mo`emo da izgukoliko to bila kratbimo Kosovo. A Srbiji i van we koje bi se jako obradovale kovida politika.

Kosovo je ve} izguda ne dobijemo status kandidata, koje ne bqeno! Pa dve trel Ko ji je va{ od `ele Srbiju u Evropskoj uniji, ve} `ele }ine Srba tamo `igo vor na tvrd wu bliskost sa Rusijom ili ne{to sli~no, `ele vi ju`no od Ibra, a {e fa di plo ma ti je ni vladaju}a koaliVu ka Je re mi }a da je izolaciju, ma koliko to bila kratkovida cija ni glavne opoapel za pre o kret politika zicione stranake o po ziv na ka pi tu la wima uop{te ne voci ju? de ra~una, {to predstavqa stra– Zabriwavaju}e je da minismo vrlo blizu politike „ni star spoqnih poslova daje izjaEvropa ni Kosovo“, ali se nadam {an cinizam. Uzgred, svi na{i kulturni spomenici se nalaze ve koje jako podse}aju na one da, ipak, na kraju ne}e tako i bikrajem 90-tih godina pro{log ti. Kosovo smo ve} izgubili, a izvan severa Kosova.

Slede}e: odmah bi Srbi koji veka: da se svaki alternativni sada mo`emo da izgubimo i politi~ki predlog defini{e Evropu, da 9. decembra ne dobi- `ive na severu trebalo da budu kao kapitulacija, odnosno, u sujemo formalni status kandidata pozvani da uklone barikade. Ne samo {to one i su{tinski i {tini, izdaja. To je jo{ neobi~za prijem u EU. nije s obzirom na to da se upraPred nama krahira jedna po- formalno podse}aju na ono {to vo Jeremi} u svojoj politici litika, a Nikoli} ka`e da bi on se zbilo u Hrvatskoj i BiH – a oslawa na ono {to je bila i Mitu istu obnovio. E to samo poka- znamo kako se to zavr{ilo, kalo{evi}eva politika – da je Kuzuje koliko ozbiqnosti ima kod kvom katastrofom za sve, ve} je manovski sporazum velika pobewega, koliko on i wegova SNS to i direktna konfrontacija s da i da smo sa~uvali suvereniimaju zrelu politi~ku ideju {ta onim politi~kim sporazumima tet Srbije na Kosovu. To se tada raditi s Kosovom i kosovskom koje je potpisala sama Srbija, tvrdilo, iako ne postoji ni gram politikom. Pri tome jo{ vi{e odnosno Beograd, u kojima se ga-

D

rantuje sloboda kretawa. Drugim re~ima, Srbi sa severa direktno naru{avaju ne{to {to je Beograd potpisao, a Beograd ih istovremeno finansira, pa je zanimqivo to da finansirate qude za koje tvrdite da ih ne kontroli{ete. I do{li smo do toga da jedan predsednik op{tine na severu Kosova odre|uje da li Kfor mo`e ili ne mo`e da pro|e nekim putem!?

Tre}e: nema nikakve sumwe da }e Srbi koji `ive na Kosovu u dijalogu izme|u Beograda i Pri{tine morati da na|u za{titu svojih nacionalnih, kulturnih i drugih prava. Ali, nigde se u proglasu „Preokreta“ ne pomiwe Ahtisarijev plan, ve} samo ’nova politika’. A ona ne mo`e vi{e da ra~una s tim da je sever Kosova fakti~ki deo Srbije. To je su{tina onoga o ~emu govorimo: mora se po}i od realiteta i posti}i dogovor izme|u Beograda, Pri{tine i Srba koji `ive na severu, a bilo bi po`eqno i Srba koji `ive i u ostalim delovima Kosova. To je sve {to se tra`i: dogovor uz prisustvo me|unarodne zajednice. Jer ako se to ne dogodi, onda Srbiji preti potpuna izolacija i vrlo verovatno ne}e dobiti status kandidata. l Ko sov sko pi ta we i va {e in si sti ra we na no voj po li ti~ koj plat for mi su ipak ne ka ko u{li u pred iz bor nu kam pa wu...

– Uop{te ne mislim da je taj dokument predizborni. Pa qudi koji su potpisali deklaraciju za „Preokret“ u su{tini ne podr`avaju samo jednu politi~ku opciju. I meni je jako `ao {to se u na{oj javnosti to vidi kao nekakva predizborna koalicija ili izborna platforma. Uostalom, kada izborna kampawa krene, siguran sam da }e se pojaviti mnoge druge teme: standard gra-

|ana, nezaposlenost, te`ak `ivot qudi, kod vas u Vojvodini potpuna devastacija Pokrajine koja je sada postala jedan od najsiroma{nijih delova Srbije...

Ali sada je trenutak da se qudi, kada je u pitawu Kosovo, prenu, da shvate opasnost s kojom se Srbija suo~ava, a to je ponovo izolacija. I, s druge strane, a ~iwenicom da dobitkom statusa kan-

didata Srbija i formalno ulazi u ozbiqnu fazu svojih evropskih integracija nezavisno od toga {to jo{ ne}e dobiti datum za po~etak pregovora. Ovo je, u stvari apel, qudima u Srbiji i opomena, molba i pritisak na vlast – da promeni politiku, a ne da ovako pasivno gleda katastrofu na severu Kosova. n Reqa Kne`evi}

4

dnevnik

nedeqa13.novembar2011.

ko li ko ]e nam jo[ mmF gle da Ti kroZ pr STe?

SVE SMO BLI @I PRI VAT NIM IZ VR [I TE QI MA KO JI TRE BA

Do {li smo da vas Dok god ima go rih, od nas, ne }e mo u E ma ga re }u klu pu Pi{e: Pavle Mihajlovi} storija odnosa Me|unarodnog monetarnog fonda i Vlade Srbije u posledwoj deceniji je stalna igra {tapa i {argarepe. Toga su svesne obe strane. Vlasti pre potpisivawa nekon novog aran`mana obe}aju smawewe deficita i reforme, kao i prihvatawe stalnog nadzora, da bi nakon toga ispuwavale minimum zahteva – a i to samo delimi~no.

MMF za uzvrat nudi otpis dugova i stend baj aran`mane, sve prave}i se da ne vidi neiskrenost i nespremnost vlasti da se ispune obe}awa. Istovremeno ne obra}a pa`wu ni na to {to vlasti koriste Fond kao babarogu pravdaju}i i ono malo reformi „obavezama prema stranim partnerima”.

U tim koordinatama i sada delegacija Me|unarodnog monetarnog fonda boravi u Beogradu u okviru prve revizije „aran`mana o predostro`nosti”, a kqu~ne teme su po{tovawe Zakona o buxetskom sistemu i dogovorenih fiskalnih pravila. Podsetimo, kao rezultat pete revizije prethodnog aran`mana sa MMF-om iz 2009. dogovoreno je dono{ewe Zakona o buxetskom sistemu, ~ija je primena bila preduslov za potpisivawe novog aran`mana. U wemu je predvi|en limit zadu`ivawa od 45 posto BDP-a, isti onaj koji smo, kako tvrde pojedini analiti~ari, ve} probili. Uz to, i pred potpisivawe novog aran`mana bilo je jasno da nema {anse da se deficit spusti na dogovorenih 4,1 procenata BDP u 2011, {to zbog smawewa procena stope rasta sa 3 na oko 2 posto, {to zbog rashoda buxeta koji prevazilaze planirane. Tako }e deficit i ove godine biti 4,5 odsto BDP-a.

Ipak, Bord izvr{nog direktorata MMF je 29. septembra ove godine odobrio novi aran`man sa Srbijom u trajawu od 18 meseci, vrednosti od oko jedne milijarde evra. Vlada, pak, isti~e – a stru~na javnost uglavnom klima glavom – da }e ova sredstva najverovatnije ostati netaknuta.

Jer, doma}i bankarski sistem „u odli~nom je sta-

I

rbiji preti novi udar ekonomske krize koji mo`e da bude mnogo opasniji od prvog koji je krenuo 2008, upozorio je koncem nedeqe Boris Tadi}. Me|utim, po re~ima Toplice Spasojevi}a, predsednika kompanije ITM i ~lana Srpskog poslovnog kluba, Srbija je ve} godinama u krizi i tako bi bilo i da nije ove svetske.

– I te 2008. smo znali da je to kriza sa duplim dnom, odnosno da }e nakon kratkotrajnog oporavka uslediti jo{ jedan udar. Ono {to, me|utim, nismo predvideli, to je da centralne vlasti ne}e preduzete neophodne mere da bi se ubla`ila posledice krize. Tu pre svega mislim na monetarnu politiku i ve}e upumpavawe novca u privredu, a paralelno sa tim i mere u{tede u onim oblastima koje nisu relevatne za privredi sistem.

Umesto toga mi smo imali obrnut proces: kod nas su pare izvla~ene iz sistema i zato nismo ni iza{li iz krize a nova ve} sti`e – ka`e Spasojevi} za „Dnevnik”.  pred sed nik Sr bi je ka `e da bi 2013. mo glo da nam bu de bo qe?

– Kao {to je na{a kriza dvostruka, tako i oporavak mo`e biti dvostruko br`i ili dvostruko sporiji. Unutra{wi oporavak mo`e biti br`i ako smognemo snage i najzad priznamo koji su na{i problemi i po~nemo da ih re{avamo. A to pre svega zna~i da kre{emo javnu potro{wu koja je nesrazmerna snazi na{e privrede, i da uvedemo mere koje }e pomo}i kako doma}im tako i stranim investitorima da br`e dolaze u Srbiju. Nama je nacionalni dohodak po glavi stanovnika 4.500 dolara; u Hrvatskoj je 10.000 a u Sloveniji 18.000 dolara. Ako se ne trgnemo, ne pokrenemo, ne promenimo na~in razmi{qawa, od politi~ara do obi~nih gra|ana, onda ne nama, nego ni na{oj deci ne}e biti boqe. A mo`emo i daqe da ~ekamo milostiwu. do bar deo pri vred ni ka vi ~e na sav glas da ih ubi ja ne li kvid nost i da su zbog to ga pri nu |e ni da ga se fir me?

S

wu” u pore|ewu sa ve}inom Evrope: kapitalna adekvatnost je na visokom nivou kao rezultat relativno restriktivne politike NBS u domenu obaveznih rezervi; i dodatno, depresijacija dinara i{la je na ruku bankama koje su svoje plasmane osigurale od valutnog rizika indeksirawem kredita u devizama.

Prethodni aran`man sa MMF-om iz 2009. godine, „te`ak” tri milijarde evra, bio je namewen deviznim rezervama NBS. Kao rezultat tog aran`mana i Be~kih pregovora s bankama poslat je jasan signal da }e tokom krize depoziti gra|ana ostati sigurni, krediti dostupni, te da nema potrebe za povla~ewem kapitala iz zemqe. Sada, pak, ukoliko u narednih godinu i po – koliko traje aran`man – do|e do novog udara krize, na primer zbog nekontrolisanog bankrota Gr~ke ili Italije, Vlada Srbije mo`e da povu~e milijardu evra iz MMF-a kako bi pokrila neplanirani rast buxetskog deficita, koji bi mogao da se javi kao rezultat tog udara. Kako je povla~ewe sredstava od MMF-a uvek povoqnije, br`e i lak{e nego zadu`ivawe na tr`i{tu kapitala, ovaj dogovor predstavqa sigurnosni ventil. Naprosto, novi aran`am potreban je kao garancija fiskalne stabilnosti.

Me|utim, zabriwava drasti~no pove}awe javnog duga, od ~ega je 6 milijardi evra zadu`eno u mandatu ove Vlade. Treba ista}i da je nivo ukupnog duga i daqe podno{qiv i dugoro~no odr`iv, ali... pod uslovom da se prestane sa daqim zadu`ivawem – {to, sve su prilike, nije i ne}e biti slu~aj. Ali, koliko god da smo realno lo{i |aci, jo{ uvek nam gledaju nam kroz prste jer su drugi delikventi, poput Gr~ke i Italije, dobili ukor pred iskqu~ewe. I sve dok je situacija u drugim zemqama alarmantna, Me|unarodni monetarni fond ne}e previ{e mariti za po{tovawe dogovora ukoliko ne bude ugro`ena fiskalna stabilnost. A to prakti~no zna~i da nam, uz sada{we stawe javnih finansija i nivoa javnog duga – ostaje jo{ nekoliko godina do zao{travawa wihove retorike i novih zahteva. n (autor je eko nom ski ana li ti ~ar)

INTERVJU

tako bi mogla, otprilike, da glasi no}na mora brojnih gra|ana Srbije, koji strepe od izvr{ewa neke, u sudskom postupku utvr|ene, materijalne obaveze, i to pod pretwom zaplene nepokretnosti, pokretnih stvari, prihoda i priliva na bankovni ra~un, hartija od vrednosti... Jer, po novom Zakonu o izvr{ewu i obezbe|ewu, koji je stupio na snagu, uz dosada{we sudske izvr{iteqe, „naplatu” }e, na osnovu odluke nadle`nog suda, mo}i da obavqaju i privatni izvr{iteqi. Procedura izbora privatnih izvr{iteqa i uspostavqawa te nove pravosudne profesije ve} je po~ela, a o~ekuje se do sredine slede}e godine bude i potpuno zaokru`ena.

Ve} su se, me|utim, ~ule najave da }e privatni izvr{iteqi najvi{e posla imati u pogledu izvr{ewa presuda povodom dugovawa gra|ana za komunalne usluge. Za sprovo|ewe ostalih izvr{ewa prinudne naplate, poverilac }e se sam opredeqivati za sudskog ili privatnog izvr{iteqa. U iskqu~ivoj nadle`nosti sudova }e, ipak, ostati sprovo|ewe odluka u vezi s porodi~nim odnosima, kao i odluka koje se ti~u vra}awa zaposlenog na rad. Namera dr`ave je, ina~e, da se uvo|ewem i privatnih izvr{iteqa pove}a procenat izvr{enih sudskih presuda. No, i daqe tu temu prati niz otvorenih pitawa.

Recimo, kako }e to uop{te funkcionisati u jo{ uvek tranzicionoj Srbiji, uzimaju}i u obzir sve aspekte aktuelne socijalno-ekonomske situcije u na{oj zemqi?

Ili, na koji na~in dr`ava misli da spre~i eventualne zloupotrebe, odnosno da se pojedini izvr{iteqi ne pretvore u nekakve „uteriva~e dugova“?

Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoqub \or|evi} ipak je uveren da su te i sli~ne dileme u vezi s privatnim izvr{itewima –predimenzionirne.

– Privatni izvr{iteqi postoje ve} dugo u brojnim zemqama u svetu i oni moraju da se pona{aju potpuno u skladu sa zakonom. I mnogo rizikuju ako u~ine ma {ta protivzakonito. Oni rade po strogo predvi|enoj proceduri, koja i postoji zbog toga da ne bi do{lo do zloupotreba. U skladu sa tim, ne bojim da }e na tom planu biti problema, mada su, kao i svuda, uvek mogu}i izuzeci. Ali oni koji zloupotrebe posao privatnog izvr{iteqa, suo~i}e se s licem pravde – ka`e advokat \or|evi} za „Dnevnik”.

Ve}i problem je, po wegovim re~ima, u naru{enosti principa ’pristup pravdi’, jer svi gra|ani nemaju finansijsku mogu}nost da anga`uju privatnog izvr{iteqa.

– To prakti~no zna~i da }e oni koji budu imali dovoqno novca da anga`uju privatnog izvr{iteqa, u tom smislu biti u povla{}eni, favorizovani. Kao {to je, na`alost, to formalno ili neformalno ve} i priznato u dru{tvu, jer ko god ima vi{e para, mo`e sebi da priu{ti i vi{e prava – ocewuje \or|evi}.

On ka`e da nikakvih incidenta u kojima su akteri privatni izvr{iteqi ne sme biti, ali se, upozorava \or|evi}, mogu o~ekivati ne-

`eqene reakcije duge strane, odnosno gra|ana-du`nika.

– Incidenata ima i sada kada dolaze sudski izvr{iteqi: qudi ka~e bombe na kvake, polivaju se benzinom... E, toga }e biti. I privatni izvr{iteqi }e morati da o tome vode ra~una, pa ako treba, i da anga`uju i druge stru~wake, poput pregovara~a s onima nad ~ijom

imovinom treba da se izvr{i sudska odluka – navodi predsednik Advokatske komore Srbije.

Po wegovom mi{qewu, moglo bi da bude problema i u vezi s tim

Iz vr {i te qi do la ze i no }u U zakonu se postupak izvr{ewa i obezbe|ewa defini{e kao hitan, pri ~emu odlagawe nije dozvoqeno, osim ako zakonom nije izri~ito propisano druga~ije. Izvr{ewe se sprovodi svakog dana od 7 do 22 ~asa, ali i van ovog vremena – ako postoji izbegavawe obaveze ili opasnost usled odlagawa. Kad se radi o nekretninama, zakonom je predvi|eno da }e, posle dono{ewa zakqu~ka o predaji nepokretnosti, sud, odnosno izvr{iteq, nalo`iti du`niku da doti~nu nepokretnost isprazni i preda kupcu. Ukoliko je, pak, u pitawu izvr{ewe na du`nikovoj zaradi, penziji ili naknadi, ono se po slovu zakona mo`e sprovesti do iznosa od dve tre}ine iznosa, odnosno wegove polovine, ukoliko je u pitawu minimalna zarada. Ako je za utehu, kada je re~ o pokretnoj imovini, predmet izvr{ewa ne mogu biti: ku}ni qubimac, ordewe, li~na pisma i porodi~ne fotografije...

To pli ca Spa So je vi], pred Sed nik kom pa ni je iTm i ^lan Srp Skog po Slov nog klu ba

Mi lo sti wa nas ne }e iz vu }i iz kri ze – Na po~etku pro{le krize obe}avali su nam 200.000 novih radnih mesta, dok su privrednici upozoravali da }e se, uz ovakvu fiskalnu politiku, desiti upravo obrnuto, odnosno da }e qudi masovno ostajati bez radnih mesta. To nas o~ekuje i u budu}nosti ako ne uzmemo recept od zemaqa koje br`e izlaze iz krize, koje bele`e stope rast i pored toga {to su u ekonomskim te{ko}ama i {to se nisu sasvim “izle~ile”. Hitno je potreb-

no napraviti da se promene kriterijumi NBS, u dogovoru sa poslovnim bankama, i da se omogu}i da banke kapital koji imaju plasiraju u privredu. A kada se to desi, onda }e privreda uspeti da sa~uva ovo {to ima, ali i po~eti da razmi{qa ofanzivno i kr~i put na tr`i{te i doma}e i strano, a to otvara nova rada mesta i garantuje o~uvawe postoje}ih. Druga~ije ne ide, jer privreda nema novca i sama se ne mo`e izvu}i bez pomo}i banaka ili dr`ave. Pri tome na-

ravno da dr`ava mora pratiti tokove tog novca namewenog o`ivqavawu privrede, jer samo tako mo`e biti sigurna da }e injekcija doneti rezultate na polzu celog dru{tva a ne samo pojedinaca. ka kav bi tre ba lo da je kurs di na ra?

– Stabilan kurs je najva`niji, jer ako se on slede}e godine ne unormali, Srbija }e izgubiti i ovo malo preduze}a {to ima. Politi~ari eskiviraju tako {to

obore kurs i narod i ne primeti da mu je na taj na~in smawena plata, umesto da se otvoreno ka`e da penzije i plate ne mogu biti na nivou na kojem su danas, da moraju da se prilagode realnosti. na osno vu ovog {to ka `e te mi zna mo {ta tre ba i ima mo stru~ wa ke ko ji bi to mo gli da ura de a ipak smo na eko nom skom dnu evro pe?

– Zato {to svest o tome da su promene nu`ne jo{ nije u Srbiji dovoqno sazrela, ne samo u poli-

tici ve} i kod dobrog dela gra|ana. Oni na krizu gledaju da je to ne{to {to je do{lo pa }e i pro}i.

To je pogre{no uverewe, jer bez aktivnog rada svih u dru{tvu oporavka nema. Moramo stvoriti nacionalni konsezus oko toga {ta ho}emo: dobar i udoban `ivot, dobre nau~ne institucije, obrazovawe, zdravstvo... Ali to zna~i da iza svih tih na{ih `eqa mora biti jaka privreda, koja }e pla}ati velike poreze. Ujedno zna~i i da moramo imati bogate privrednike, koji }e tako|e pla}ati poreze i puniti buxet. E taj konsenzus nama treba. va pi mo i za stra nim in ve sti ci ja ma?

– Ali neko mora re}i gra|anima Srbije i da to {to dolaze strani investitori ne zna~i da su oni tu zbog nas ve} zbog sebe. Ovde }e se koristiti niska cena rada i stimulans koji dr`ava daje, a profit }e se iznositi. A ta niska cena rada ne omogu}ava niti razvoj dru{tva niti civilizacijske potrebe qudi kao {to su bioskop, pozori{te, bazeni... sve ono {to ~oveka ~ini normalnim i daje mu voqu da radi i doprinosi. Sa prose~nom platom od 200-300 evra ne mo`e se izgraditi moderna infrastruktura niti dru{tvo koje ide napred.

Zato mi, paralelno sa stranim investicijama, moramo razvijati doma}a preduze}a koja nemaju gde da odu, pa da onda dobrim privrednim ambijentom privla~imo strane investicije. Singergija stranog i doma}eg kapitala, stranih i doma}ih biznismena, koji otvaraju nove pogone i zapo{qavaju nove qude, mo`e se stvoriti odli~na osnova da celom dru{tvu bude boqe u budu}nosti. Zato svi zajedno, bez obzira na politi~ka opredeqewa, treba da uti~emo na vlast i

poru~imo da ovakvim putem kojim idemo toliko dugo godina ne mo`emo da napredujemo.  da li je vlast ta ko ja nas je do ve la do to ga da ~e ka mo da i ovo “~u do” od kri ze pro |e?

– Svi zajedno snosimo krivicu {to dopu{tamo da se sve to tako de{ava, {to }utimo i nemo posmatramo ono {to je toliko vidqivo i {to nanosi ogromnu {tetu. Pa ne mo`e ni privrednicima biti dobro ako je celo dru{tvo na dnu.

U stvari, privrednici i nisu }utali, ukazivali su na probleme i nudili re{ewa. Ali to, na`alost, nije dalo nikve rezultate, jer je i me|u gra|anima, koji danas pla}aju najve}u cenu, stvorena “fama” o tome da su privrednici ne{to lo{e i r|avo, da su oni krivi {to je danas svima gore ne-

Stru~ wa ci i tvr de da mi ne }e mo mo }i jo{ du go ova ko da op sta je mo i upo zo ra va ju da }e mo se bez kon stant nog pri vred nog ra sta od 4 do 5 od sto za ne ku go di nu na }i u pro ble mu u ko me je da nas gr~ ka?

– Na{a je prednost to {to je javni dug na realativno niskom nivou u odnosu na Gr~ku. Ali kao dru{tvo mi smo u tom nivou da nam je javna potro{wa visoka, da je odnos penzionera i zaposlenih skoro jedan prema jedan, da je javni sektor neefikasan... Na tim su poqima neophodne strukturne reforme, jer bez wih zaista preti opasnost da se uru{imo. Na{i unutra{wi potencijali nisu takvi da mo`emo jo{ dugo da izdr`imo. Va`no je da politi~ka elita hrabro iza|e – a pravi mo-

no va vla da mo ra za u sta vi ti gan gre nu ko li ko nam ova ko te {ku eko nom sku si tu a ci ju i no vi ta las kri ze ote `a va to {to se Sr bi ja na la zi pred iz bo ri ma i {to }e na red nih po la go di ne pro }i u kam pa wi a jo{ to li ko dok se ne for mi ra no va vlast?

– Kriza traje du`e od {est meseci, tako da ne mo`emo ni da je re{imo za ovih pola godine. S druge strane, poznato je i to da vlasti pred izbore ne ulaze u dubqe strukturne promene. I to niko u ovom momentu ni ne o~ekuje, ali za tih pola godine mogu se odraditi dobre pripreme i pripremiti osnova na kojoj }e nova vlada ve} u prvoj godini svog mandata hrabro iza}i sa merama koje su neophodne i bez kojih nam preti kolaps. Jer, {to vi{e vremena prolazi a ni{ta se ne ~ini, lekovi koje }emo morati da popijemo bi}e gor~i, a gangrena koju smo ve} zapatili obuhvati}e jo{ ve}i deo tela pa }e tim i odsecawe biti radikalnije. go {to je bilo ju~e. A to je jedva do~ekala politi~ka elita, i umesto da nas prihvati kao partnera koji `eli da pomogne da se sprovedu neophodne reforme, a koje su uvek bolne i nepopularne, ona nas je progla{avala katastrofi~arima koji `ele da iz krize izvuku li~nu korist.

menat je mo`da upravo posle izbora – i prizna gra|anima istinu: Mo`emo da preokrenemo na{u ekonomiju s tim i tim merama i tim i tim odricawima; ili mo`emo da nastavimo kao do sada, ali onda nam je kraj puta veoma blizu. n Qu bin ka Ma le {e vi}

c m y

dnevnik

nedeqa13.novembar2011.

5

DA OBEZBEDE EFIKASNIJE IZVR[EWE SUDSKIH PRESUDA

iz ba ci mo na uli cu... kako }e se sami izvr{iteqi snalaziti u situaciji ako im se, nakon zaplene pokretne imovine du`nika u ciqu prodaje, nakupi ogromna koli~ina tih stvari. A kupaca ne bude.

– Kod nas je logika izvr{nog postupka do sada bila takva da je imala jednu nedopustivu socijalnu crtu: do krajwih je granica {titila

du`nika, a poveriocu beskrajno komlikovala wegovo pravo da naplati ne{to {to mu pripada. U svetu je, pak, praksa da se {tite prava poverilaca, jer su du`nici oni koji su u krivu: ako ne mo`ete ne{to da platite, nemojte onda sebe ni dovoditi u situaciju da dugujete. Na`alost, gra|ani Srbije, zahvaquju}i ranijoj politici, smatraju da je ba{ to u redu – upozorava \or|evi}.

I vlasnici poznatih detektivskih agencija smatraju da je dobro re{ewe {to se uvode privatni izvr{iteqi, ali su prili~no disonantni u oceni da li je za to pravi trenutak. Vlasnik beogradske detektivske agencije „Diza“ Slobodan Paji} tako veruje da, u principu, zamisao s uvo|ewem privatnih izvr{iteqa nije lo{a, ali je skepti~an da oni mogu u nekom relativno kratkom periodu da re{e nago-

milan ogroman broj neizvr{enih predmeta, ako dr`ava kao sistem nije mogla s tim da se izbori.

– Sada }e to natovariti na le|a privatnim izvr{iteqima, koji ~ak po zakonu ima obavezu da bude preduzetnik, da obezbedi slu`beni prostor gde }e skladi{titi predmete oduzete od du`nika, da ih on u ime dr`ave prodaje i izmiruje potra`ivawa koja ima neki poverilac. To mo`da jeste dobro zami{qeno, ali u nekom ure|enom sistemu, gde prvo dr`ava funkcioni{e kako treba, pa onda i privatnik u tim uslovima mo`e da funkcioni{e. Me|utim, kako }ete da funkcioni{ete u situaciji ako dobijete na postupawe sudsko re{ewe koje nemate {anse da izvr{ite jer je du`nik „neko ko zna nekog” i ospori ceo predmet. Mislim da smo mi suvi{e korumpirano dru{tvo da bismo mogli da pri~amo o nekom ure|enom sistemu narednih dvadestak godina – navodi Paji}.

O pitawu da li eventualno postoji opasnost od manipulacija ovla{}ewima, a koja po zakonu ima privatni izvr{iteq, Paji} isti~e da je to stvar individualne odgovornosti.

– Pa ne verujem ba{ mnogo i da je neko, samo zato {to radi u dr`avnom organu, sto posto ispravan i da }e ne{to mnogo boqe i ispravnije uraditi nego privatnik. Uostalom, s obzirom na to da, po slovu zakona, privatni izvr{iteq odgovara svojom imovinom za pri~iwenu {tetu ukoliko neadekvatno postupa, pre }e s krajwom namerom i}i neko ko ve} ima obezbe|enu platu, socijalno i penzijsko osigurawe i za svoj postupak mo`e samo disciplinski da odgovara – ocewuje Paji}.

On se, s druge strane, sla`e s ocenama da bi privatno izvr{iteqstvo moglo da se poka`e u praksi kao profesija pove}anog rizika i dilemom da li tu profesiju u

zakonu prate adekvatne bezbednosne garancije.

– Me|utim, kakav god da je zakon, on ne mo`e garantovati bezbednost ako nema sistema vrednosti u dru{tvu. A nama je dr`ava neozbiqna, i zato u ovoj Srbiji nikome ni ne mo`ete garantovati bezbednost – decidan je Paji}.

Vlasnik detektivske agencije „357“ Mladen Lojovi} tako|e smatra da je ideja uvo|ewa privatnih izvr{iteqa dobra i da bi mogla da za`ivi – ali u nekoj ure|enijoj situaciji.

– Ali nisam optimista kada je re~ o ovom trenutku, jer je op{ta besparica, vlada velika nelikvidnost u privredi, u celoj dr`avi. Da ne{to ovde te~e, da qudi imaju neku egzistenicjalnu sigurnost, imalo bi to re{ewe mnogo vi{e {anse da profunkcioni{e kako vaqa.

No, u ovoj situciji to }e biti veoma tu`an posao, koji ne}e mnogo pove}ati efikasnosti izvr{ewa, ali }e zato zna~ajno pove}ati nepoverewe, netrpeqivost i mogu}nost zloupotreba – ka`e Lojovi}.

Po wegovim re~ima, plenidba imovine, iseqavawe qudi iz stanova, ku}a... uvek je nezahvalan posao, koji prati razumqiva nepoverqivost gra|ana u pogledu nepristrasnosti izvr{iteqa.

– Kad je re~ o gra|anima-du`nicima, verujem da je tu u velikom broju slu~ajeva prisutna dilema da li bi trebalo da uzima{ nekome ko nema da bi naplatio neki sudski dug – ukazuje Lojovi}. – Istovremeno je na mestu i razmi{qawe u pravcu pove}anog bezbednosnog rizika, po{to qude koji su egzistencijalno ugro`eni udara{ tamo gde ih najvi{e boli. Jer, da li je, na primer, realno o~ekivati racionalnu reakciju od nekog ko je ostao bez posla pa je zato zaronio u dugove, vi{e nema ~im da izdr`ava najmilije, a onda do|e izvr{iteq da ga sa sve porodicom izbaci na ulicu... n Jaska Jakovqevi}

Raspodela sredstava iz petpristupnih fondova po projektnim oblastima na teritoriji APV

2010. godina

Ne ma ne {to za ni {ta

i{~ekivawu 9. decembra i dobijawa statusa kandidata, polako se sumiraju rezultati dosada{weg povla~ewa novca iz evropskih fondova. Prema preliminarnim izve{tajima u koje je „Dnevnik” imao uvid, lane je samo iz pretpristupnog IPA programa na podru~ju Vojvodine odobrena realizacija 103 projekta vredna 33,776 miliona evra. Pore|ewa radi, u periodu izme|u 2006. i 2008. godine iz programa CARDS prihva}ena su 72 projekta, ukupno „te{ka” – 6,1 miliona evra.

Izgradwa infrastrukture najizda{nije je finansirano iz IPA instrumenata. Na toj listi najve}i buxet – od 1,7 miliona evra – ima projekat za koji su zajedni~ki konkurisali Sombor i Baja, a odnosi se na izgradwu puta izme|u dva bratska grada, odnosno rekonstrukciju puta od Baje do dr`avne granice sa Srbijom, kao i izradu projektnotehni~ke dokumentacije za put od Sombora do granice sa Ma|arskom, sa trasama obilaznica oko naseqenih mesta Bezdan, Kolut i Ba~ki Breg.

Kada je re~ o upravqawu vodnim resursima, odobrena je realizacija 6 projekata koji ko{taju 4,4 miliona evra. Me|u wima se izdvajaju 1,17 miliona evra vredan projekat za{tite vode za pi}e u reonu Tisa-Maro{, te 850 hiqada evra vredna rekonstrukcija kanala Baja-Bezdan, na kojoj

U

su partneri JP „Vode Vojvodine” i ma|arska Uprava za za{titu okoline i voda Podunavqa. U oblast za{tite `ivotne sredine i za{tite od vanrednih situacija potvr|eno je 8 projekata vrednih 4,3 miliona evra, a najobimniji se odnosi na monitoring i sistem obave{tavawa u slu~aju prirodnih katastrofa, koji su zajedni~ki pripremili Vr{ac i rumunski Timi{.

Va`no je, me|utim, ista}i da su zavidnu pa`wu zavredeli i projekti iz niza drugih oblasti, od obrazovawa, kulture i zdravstva, preko istra`ivawa i razvoja, pa sve do turizma i sporta.

Tako|e, treba ista}i i da nisu nosioci projekata s na{e strane samo dr`avne institucije, preduze}a ili Univerzitet; na primer, Dru{tvo za za{titu i prou~avawe ptica Vojvodine partner je u projektu vrednom skoro 250.000 evra, Udru`ewe gra|ana „Civilni centar Ci-Fi” iz Sente u projektu vrednom 140.000 evra, dok je Udru`ewe ba{tovana iz iste varo{i ukqu~eno u realizaciju prekograni~nog projekta vrednog skoro 350.000 evra.

Kada je re~ o teritorijalnoj zastupqenosti, o~ekivano najvi{e projekata odobreno je na podru~ju Ju`noba~kog okruga, wih 26 vrednih 7,6 miliona evra. No, to je dobrim delom posledica ~iwenice da su u ovom okrugu sedi{ta pokrajinskih sekretari-

jata, javnih preduze}a, privrednih komora... koji su se s na{e strane pojavili kao nosioci projekata ili partneri. Zama{an broj projekata, 21, odobren je u Severnoba~kom okrugu, a u Severnobanatskom je potvrdu evropskih partnera dobilo 18 projekata.

– Sama ~iwenica da Vojvodina, u ovom momentu, na godi{wem nivou, mo`e da ralizuje oko 200 mawih i ve}ih evropskih projekata, svedo~i o kapacitetu Pokrajine, ali i o zna~ajnom naporu koji je ve} ulo`en kako bi se partnerstva uspostavila – re~i su direktora Fonda „Evropski poslovi” i {efa vojvo|anske kancelarije u Briselu Predraga Novikova. – Me|utim, veoma je va`no da i drugi delovi zemqe {to pre krenu u proces evropskih projekata, jer ukoliko se sami ne potrudite, niko vam evropska sredstva ne}e doneti. U ovom poslu nema „ne{to za ni{ta”. Sami morate da obu~ite administraciju, sami morate da kreirate projekte, sami morate da profili{ete svoju razvojnu politiku... Naravno, uva`avaju}i ~iwenicu da je, po pitawu evropskih projekata, Vojvodna svakako lider u zemqi, takva pozicija nas i obavezuje da pomognemo drugima. I zato smo odavno ruku saradwe pru`ili i ostalim delovima na{e zemqe, a proces obuke }e se nastaviti kako u Novom Sadu, tako i u Briselu. n Miroslav Staji}

U PREDIZBORNOM KRBAWU ZA PAORSKE GLASOVE STIGLE I OCENE DA VOJVO\ANSKI POQOPRIVREDNICI „I NISU NEKI”

Ima Vo {a se qa ke za evrop sku tr ku e}e biti da u Vojvodini ima samo pedesetak vaqanih poqoprivrednika koji posti`u evropske rezultate, kako se mo`e ~uti u ve} razigranoj predizbornoj utakmici za seqa~ke glasove. Naprotiv. U svakom ve}em vojvo|anskom selu, tvrde stru~waci koji su ceo vek proveli ula`u}i sebe, svoje znawe i energiju u ovda{we wive, vo}wake i staje, barem desetak doma}ina mogu rame uz rame s farmerima u Evropi. Ali, kada se u ovda{we brazde zaoru i lo{a agrotehnika, kilava, to jest nedosledna agrarna politika (jer svaki ministar svoju vodi), pa se sve to prihrani paorskim nemarom za nova znawa, na kraju, na`alost – `awemo prosek.

Ako jedni mogu da s hektara uberu osam tona p{enice, 70 tona luka, ako nekom krava daje 8.500 litra mleka godi{we – za{to to ne mogu i drugi?

– Elementarna stvar je znawe i edukacija. Ne znam zbog ~ega, ali qudi u Srbiji jako te{ko prihvataju nove stvari. Nemaju potrebu da mewaju na~in i pristup poslu i idu logikom „kako su moji baba i deda, tako }u i ja„.

Jedno je baviti se proizvodwom mleka za li~ne potrebe ili za dve kom{inice, a drugo biti deo mlekarske industrije. Tu vam treba ogromno znawe. I nije to vi{e toliko ni nedostatak novca, jer wega }e uvek da fali, ve} je pre svega u pitawu znawe – ka`e za „Dnevnik” predsednica Centralne asocijacije proizvo|a~a mleka Vojvodine Sawa Bugarski, s kojom se, u farmerskoj bran{i ne mogu meriti ni evropski dobri proizvo|a~i.

Na{a sagovornica trenutno na mu`i ima 60 grla i pride oko 80 grla podmlatka i godi{we proizvede po grlu 8.500 litara mleka.

– Rezultati koje posti`em daleko su iznad evropskog proseka. Ali, daleko i od toga da se ne mo`e i boqe i kvalitetnije.

Postoje qudi koji znaju da proizvode, i u sto~arstvu i u ratarstvu, ali to nije broj koji bismo mi `eleli. Me|utim, vaqa imati na umu i da veli~ine na{ih poseda nisu ni blizu evropskog nivoa – ukazuje Sawa Bugarski i dodaje da, recimo, „Suboti~ka mlekara” ima pet-{est proizvo|a~a rekordera, „Imlek” desetak-petnaestak, a „Somboled” tri-~etiri; svi oni imaju 50 krava i vi{e.

Vojvodina ima i izuzetne povrtare. Stevan Beqanski iz Pivnica odli~an je u proizvodwi luka, a ka`e da u ovom delu Vojvodine sigurno ima jo{ tridesetak poqoprivrednika koji su mu uz rame. Beqanski samo luk gaji na 17 hektara i ostvaruje od 50 do 65 tona po hektaru, a i{ao je, veli, i do 70 tona.

N

– Vrhunski rezultati mogu se posti}i, ali pre svega nedostaje agrotehnika. Ona obuhvata i mehanizaciju, koja podrazumeva kvalitetne sejalice, |ubrivo... a sve to je opet u vezi s agrarnom politikom. Ako je subvencionisano, ako je dr`ava dala svoj doprinos, onda imamo boqu agrotehniku. Ako agrarne mere u tom pogledu nisu adekvatne – nema ni vaqane agrotehnike. Tako|e, prinosi su povezani i sa klimatom i zemqi{tem, pa Vojvo|ani, recimo, ostvaruju dobre rezultate u proizvodwi luka, dok u centralnoj Srbiji imaju boqe uslove za krompir ali je wihova agrotehnika znatno lo{ija – obja{wava Beqanski.

Posebna je pri~a p{enica.

Ima je kod Vojvo|ana i po devet

rezultat agrarnih mera koje smo imali u proteklih nekoliko godina. Iz agrarne kase pomagalo se paorima u ozbiqnim investicijama, imali smo povoqne kratkoro~ne i dugoro~ne zajmove. Pro{le godine sam, recimo, u mehanizaciju ulo`io 700.000 evra kako bih mogao da radim vi{e, kvalitetnije. Lane sam ostvario vi{e od dva puta boqi prinos od prose~nog u Srbiji, zahvaquju}i najnovijoj tehnologiji, saradwi sa novosadskim Institutom za ratarstvo, stalnom usavr{avawu… – napomiwe Nenadovi}.

I dodaje da je p{enici mo`da dao i vi{e nego {to je tra`ila, ali da mu je ona to vratila.

– Nije ta~no da Vojvodina ima tek 50 izuzetnih poqopri-

Na 14. mestu u Evropi U vrhu evropske lestvice po prinosu p{enice je Irska sa devet tona po hektaru, ali seje zanemarqive povr{ine – tek 100.000 hektara. Holandija, Belgija, Engleska, Danska i Francuska bele`e vi{e od sedam tona. S prosekom od oko ~etiri tone po hektaru, mi smo uz rame Slova~koj, Poqskoj... Na 14. smo mestu, ako se merimo sa zemaqama EU. Na za~equ su Portugalija, Gr~ka, Kipar, [panija, Letonija. Recimo, u Rumuniji se u proseku p{enica skine sa dva miliona hektara, ali uz prinos od 2,8 tone.

tona po hektaru, ali kad statistika sabere ovda{we rekorde i lo{ije prinose, i doda im prinose u drugim delovima zemqe – kao rezultat imamo oko ~etiri prose~nih tona po hektaru.

Pavle Nenadovi} iz Vogwa rekorder je u proizvodwi hlebnog `ita u rangu s najboqim evropskim. Sa 230 hektara “digao” je 7,6 tona p{enice po hektaru, a najboqe parcele dale su 8,6 tona. U razgovoru za “Dnevnik” i on ukazuje na tanke finansije, staru tehnologiju i nezainteresovanost proizvo|a~a za nova znawa, {to su glavni razlozi zbog kojih ne posti`u svi dobre rezultate.

– Nije u redu da se pod vojvo|anske prinose podvla~i prosek za celu Srbiju, jer `ito s ovda{wih wiva odbacuje daleko boqe rezultate; u drugim delovima zemqe boqe uspevaju neke druge kulture. Recimo, vogawski prosek je oko {est tona po hektaru, {to je svakako odli~no i u evropskim razmerama. Daleko smo boqi od dobrog dela EU – ka`e nam Nenadovi}.

Ovaj vrhunski proizvo|a~ ne misli da dr`ava nosi lavovski deo odgovornosti za prose~ne rezultate na wivama. To je i do poqoprivrednika koji se previ{e oslawaju na dr`avu, ne stvaraju svoj ambijent, ne kuju svoje planove pa “vise u vazduhu”.

– Tek kada daju sve od sebe i ozbiqno u|u u ovaj ozbiqan posao, mogu da o~ekuju pomo} od dr`ave i poslovnih banaka. I moji su prinosi dobrim delom

vrednika, barem ih je triput toliko. Problem je, me|utim, u hroni~nom nedostaku para, neadekvatnoj mehanizaciji, nedovoqnim ulagawima. Ekonomski faktor je, dakle, presudan. Taj kontinuitet, kada je, recimo, o ulagawima u p{enicu re~, izgubqen je jo{ devedesetih i sada je te{ko vratiti ~ak i taj nivo. U svakom slu~aju, na{i ratari sve mogu ali agrarna politika ne vidi wihove potrebe – ka`e za na{ list stru~wak za strna `ita prof. dr Miroslav Male{evi} sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Profesor ocewuje da je veliki problem {to se na{i najboqi ratari ne bave i sto~arstvom, jer ratarska proizvodwa nema smisla ako nema i sto~arske. Ceni da bi se, samo da se poslovi na wivama obavqaju blagovremeno i u rokovima, bez ikakvih dodatnih ulagawa prinosi pove}ali za najmawe 500 kilograma po hektaru, da ne govorimo o investicijama u proizvodwu, odnosno agrotehniku.

U Vojvodini je od 2000. godine naovamo p{enica ostvarila prosek od 3,9 tona po hektaru, s prose~nom godi{wom povr{inom od 308.000 hektara. U 2008. prebacili smo pet tona {to je zapravo realan prinos, ali smo 2003. imali smo svega 2,3 tone.

To je razlika od tri tone izme|u najrodnije i najslabije godine u protekloj deceniji. E to je nedopustivo. n Sla|ana Glu{~evi}

6

dnevnik

nedeqa13.novembar2011.

INTERVJU

zo ran mi ja to vi], biv [i za me niK na ^el ni Ka rdb–a

Po bu na „be ret ki” ko na~ no ni je u ru ka ma po li ti ~a ra Fi nan sij sKa Kri za ozbiq no tre se zdrav stve ni si stem sr bi je

Ka da ne ma pa ra, za ki ni na zdravqu oliko para toliko muzike – a para nema. To bi u najkra}em bio raport iz zdravstvenih ustanova i celog zdravstvenog sistema koji se suo~ava s ozbiqnom finansijskom krizom. Uplata doprinosa za zdravstveno osigurawe je znatno mawa od o~ekivane, a prelivawe pacijenata iz regionalnih bolnica u velike zdravstvene centre sve je ve}e. Uz sve to, apotekarske ustanove u Vojvodini najavquju, ukoliko se pod hitno ne{to ne preduzme, ozbiqnu krizu snabdevawa lekovima, pogotovo zdravstvenih ustanova, jer su dugovawa prema veledrogerijama ogromna.

Po re~ima direktora Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Dragana Dra{kovi}a, ova ustanova je dovedena u nemogu}u finansijsku situaciju zbog ogromnog priliva bolesnika iz cele Vojvodine, posebno za one intervencije koje spadaju u tzv. sekundarni nivo zdravstvenih usluga. Dug dr`avnih ustanova prema KCV je 150 miliona di-

K

jed nak po lo `aj pa ci je na ta – Iz godine u godinu vodimo ra~una da sve zdravstvene ustanove budu u jednakom polo`aju. To zna~i da pacijent u Vrawu ne mo`e da ko{ta vi{e nego pacijent u Somboru.

Ili pacijent u KC Vojvodine ne mo`e da ko{ta vi{e nego pacijent u KC Ni{u. A na menaxmentu zdravstvenih ustanova je da novac koji im se da koriste racionalno i {tedqivo, i da u skladu sa strukom defini{u i dijagnosti~ke i terapijske puteve – ka`e dr Vuksanovi}.

do bro voq no do dat no osi gu ra we Kada se govori o u{tedama u zdravstvenoj kasi, i dobrovoqno zdravstveno osigurawe predstavqa va`nu stavku. Kod nas ono jo{ nije za`ivelo u pravoj meri, a kako stvari stoje, uz obavezno izdvajawe doprinosa za zdravstvo, mora}emo ozbiqno da se pozabavimo i uplatom dobrovoqog zdravstvenog osigurawa. Kako su to re{ile neke okolne zemqe govori primer Hrvatske, gde svi pacijenti koji ne upla}uju dobrovoqno zdravstveno osigurawe moraju da uplate 20 odsto od cene dijagnosti~kih i terapijskih procedura. To obezbe|uje boqe puwewe kase zdravstvenog osigurawa. nara, a kako sve one te{ko posluju, nije realno o~ekivati da }e ta dugovawa biti izmirena u dogledno vreme.

– Svake godine broj izvr{enih usluga u KCV-u se pove}ava izme|u tri i pet posto, a novac koji dobijamo ne prati taj rast, ve} ~esto ne pokriva ni korekciju inflacije – ka`e dr Dra{kovi}. – A kako i daqe o~ekujemo pove}awe broja pacijenata iz cele Vojvodine, i to ne samo za usluge tercijarnog nivoa, ve} i za sekundani nivo zdravstvene za{tite, ovo stawe je odr`ivo samo na kratak rok, najdu`e do tri meseca.

Primera koji govore o te{kom polo`aju KCV, ali i regionalih bolnica, zaista je mnogo. Uzmimo samo kao primer operaciju katarakte, {to je intervencija za sekundarni nivo zdravstvene za{tite, odnosno regionalne bolnice. No, kako je pre nekoliko godina po~eo odliv oftalmologa iz tih bolnica u privatnu praksu, pacijenti za ovu intervenciju iz cele Vojvodine pojavili su se na listama ~ekawa KCV-a.

– To {to Ministarstvo zdravqa pravi jedinstvenu listu ~ekawa za operaciju katarakte ne}e re{iti problem, jer se stalno kao problem pojavquje nedovoqno novca – obja{wava dr Dra{kovi}. – Drasti~no pove}awe pacijenata sada imamo i na klinikama za hematologiju, nefrologiju i imunologiju, za ginekologiju i aku{erstvo... Pacijenti iz Vojvodine dolaze po uhodanom mehanizmu: upu}uju se kod nas zbog navodnih komplikacija, ve}inu wih ne mo`emo da vratimo, dajemo im skupe lekove, pa se i na taj na~in kod nas prakti~no prelivaju dugovi drugih zdravstvenih ustanova i KCV se sve vi{e zadu`uje.

Kriza je sve dubqa i o~igledno je da ponovo dolazimo u opasnost da se u bolnicama, ne samo u Vojvodini, ve} u celoj zemqi, „hladne” intervencije odla`u, da se liste ~ekawa produ`uju. Dolazi u pitawe izvo|ewe brojnih skupih procedura le~ewa, a „na sto” dolaze samo hitni slu~ajevi.

Na`alost, ne samo {to se kasa Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawene ne puni doprinosima onako kako je planirano, nego se i sama dr`ava pojavquje kao du`nik. Naime, za tro{kove zdravstvenog osigurawa nezaposlenih, izbeglih lica i drugih socijalnih kategorija, Fondu je dr`ava isplatila samo 600 miliona dinara – od 11 milijardi dinara duga!

– Dug proizvo|a~ima za lekove izdate na recept do kraja }e se godine popeti na ~ak 24 milijarde dinara, {to RFZO ne mo`e sam da re{i i o~ekujemo pomo} dr`ave – ka`e za „Dnevnik” direktor Republi~kog fonda za zdravstvo prof. dr Aleksandar Vuksanovi}.

– U kontaktu smo sa veledrogerijama i zajedno s Ministarstvom zdravqa poku{avamo da prona|emo re{ewe. Stoga ne verujem da nam preti nesta{ica lekova.

Kada je re~ o obavezama prema apotekarskim ustanovama, Vuksanovi} potvr|uje da se u ovu godinu u{lo s dugom od 14,5 milijadi dinara.

– To je cifra koja me je sa~ekala kada sam do{ao na mesto direktora RFZO. A ta dugovawa su se iz godine u godinu duplirala. Recimo, u finansijskoj projekciji za lekove na recept bilo je predvi|eno 23,5 milijarde dinara, {to zna~i da smo ove godine bili u mogu}nosti da damo apotekama samo oko 8,5 milijardi, {to je nedovoqno. Zapravo, uspeh Fonda je {to taj dug nije i ve}i od 30 milijardi dinara. To smo postigli pregovorima s farmaceutskom industrijom, koja je smawila potra`ivawe prema nama za 10 odsto, a nabavku najskupqih lekova smo centralizovali i postigli znatno ni`e cene – navodi na{ sagovornik.

Profesor Vuksanovi} istovremeno tvrdi i da u isplatama Fonda prema zdravstvenim ustanovama gotovo da nema ka{wewa. No, daqa racionalizacija bi ipak bila neophodna, da se kapaciteti ne dupliraju, da se najskupqe intervencije koncentri{u u pojedinim centrima... Ipak, ono {to pacijente najvi{e brine jeste najava da }e biti preispitana odre|ena prava osiguranika.

– Bojim se da }emo svega onog {to na neki na~in predstavqa luksuz – morati da se odreknemo – ka`e dr Vuksanovi}.

– Ve} smo razgovarali s udru`ewima pacijenata i udru`ewima invalida kako bi nam pomogli da defini{emo {ta je to na ~emu ne smemo da {tedimo i {ta je neophodno, a gde mo`emo da re`emo.

Iako se na prvi pogled ~ini da prostora za u{tedu nema, ima ga i te kako. A ciq je da se novac ne daje tamo gde nema potrebe, jer racionalno le~ewe ne podrazumeva lo{u terapiju, ve} naprotiv, optimalnu u smislu onoga {to pacijentu treba, kada treba i koliko treba. n Jasna Barbuzan

iv{i zamenik na~elnika Resora dro politi~kim aspektima, politi~kim mo- meta, videli bismo da je zaista te{ko da bi `avne bezbednosti Zoran Mijatotivima, od prvog je dana zloupotrebqena i ta dvojica imali sad ne{to novo da ka`u, a vi}, ~iju su ostavku u novembru 2001, izneta iskqu~ivo na teren politike, ne- {to prethodno nije ve} na sudu dokazano i iznudili pripadnici tada{we Jedinice za prekidno je dobijala mesto u politi~kim presu|eno. Zapravo, kad je krenuo taj ponospecijalne operacije tokom pobune, nakon raspravama, obra~unima me|ustrana~akim vqeni postupak, mediji su previ{e o~ekiodlaska u penziju objavio je kwigu „Opelo i strana~kim, i mislim da je to ne{to {to vali. Ali „Zemunski klan“ je ispri~ana za dr`avnu tajnu“ u kojoj je obelodanio po- ju je mistifikovalo, a da se nikada nije pri~a. datke koje je Srbija jo{ pre deset godina do- objektivno sagledala. Mo`da je ovo prva l u svo joj kwi zi „ope lo za dr `av nu stavila Ha{kom tribunalu o zlo~inima prava prilika, pa kad se to i uradi, onda se taj nu“ ve o ma ste kri ti~ ni zbog to ga {to OVK nad kosmetskim Srbima. Ove nedeqe mogu analizirati i nekakvi politi~ki modo ka zi ko je je sr bi ja do sta vi la Ha {kom je Mijatovi} pet sati svedo~io u istrazi tivi. tri bu na lu o zlo ~i ni ma ovK nad ko smet koja je pred Specijalnim sudom u Beogradu skim sr bi ma, ni su ima li opi pqiv efe l dvo ji ci pri pad ni ka „ze mun skog pokrenuta o pobuni sada rasformiranog kla na“ mi lo {u si mo vi }u i sret ku Ka kat. da li ste sa da ma we skep ti~ ni s JSO–a. Insistiraju}i na principu da je is- li ni }u, uhap {e nim pro {le go di ne, ne ob zi rom na to da po ~i we is pi ti va we tra`ni postupak slu`bena tajna, Mijato- dav no je u po no vqe nom po stup ku iz re ~e na vo da iz iz ve {ta ja is tra `i te qa di ka vi} u ekskluzivnom intervjuu „Dnevniku” na ista pre su da po op tu `ba ma za u~e mar ti ja? isti~e da je pod sna`nim utiskom – I daqe sam skepti~an kad je da }e taj slu~aj kona~no biti rare~ o zlo~inima nad kosmetskim Slu `ba dr `av ne bez bed no sti je 2001. svetqen.

Srbima, naro~ito u slu~aju „trpo sla la Ha {kom tri bu na lu, u 64 re gi stra to ra govina qudskim organima“, zato – Istra`ne radwe, koje je sada{wi istra`ni sudija preduzeo, bi{to mi se ~ini da imamo kams ne ko li ko de sti na hi qa da stra ni ca, do ka ze le su izuzetno korektne. Pru`io pawski pristup. Mislim da smo o zlo ~i ni ma OVK, o te {kim ubi stvi ma, o mi je mogu}nost da celu pobunu do zasad postigli samo jedan efesi lo va wi ma, pro tiv prav nim za tva ra wi ma... tan~ina objasnim, da govorim o kat, a to je da se u javnosti malo Me |u tim, Tri bu nal ni ka da po sle ni smo pi ta li vi{e zna o zlo~inima OVK nad stvarima koje su prethodile, o samom ~inu pobune, kao i o onim za- {ta ra de po do ku men ta ci ji ko ju smo im po sla li Srbima na Kosmetu. Ali to }e vr{nim elementima i da obrazlase na kraju pokazati kao nedo`em malo {ire svoju ostavku na voqno, ako ne budu ura|ene i nefunkciju zamenika na~elnika RDB–a, neko{}e u aten ta tu na pre mi je ra sr bi je zo - ke konkretne stvari. A stekao sam utisak da liko dana nakon pobune. To me unapred uvera na \in |i }a. Ka ko ko men ta ri {e te ne radimo dovoqno da oja~amo na{u pozicirava da sada{wi pravosudni organi zaista pret hod ne spe ku la ci je i o~e ki va wa u ju u dokazivawu da se ne{to tako stra{no `ele da na profesionalan, pa moram re}i i jav no sti o to me {ta bi oni mo gli da iz - mo`da dogodilo. po{ten na~in, rasvetle ne{to {to se dogo- ne su?

Slu`ba dr`avne bezbednosti je 2001. podilo pre 10 godina. I da }e, kakva god da bu– Nisam o~ekivao ni{ta novo u ponovqe- slala Ha{kom tribunalu, na wihov zahtev, de wihova odluka, biti korektna i po{tena nom postupku protiv te dvojice „zemunaca“. u 64 registratora s nekoliko destina hiqa– ka`e Mijatovi}.

Naime, u svakoj kriminalnoj grupi postoji da stranica, dokaze o zlo~inima OVK, o tehijerarhija i zna se ko je na wenom ~elu, kao {kim ubistvima, o silovawima, protivl ve ru je te li da }e se do }i do od go vo ra na sva pi ta wa po vo dom tog do ga |a - {to je, kako je utvr|eno, bilo u tom „zemun- pravnim zatvarawima... Istina, nismo tada ja? skom klanu“ – da su glavni bili Legija, Du- imali nijedan podatak koji bi ukazivao na – Zaista verujem, jer ovog puta tu stvar u {an Spasojevi} i Mile Lukovi}, a ovo su to da je bilo „trgovine organima“, ali to ne rukama ima pravosu|e, a ne politi~ari. sve bili qudi ni`eg nivoa. Zna~i, ne{to su zna~i da se to nije desilo. Me|utim, TribuMogu da ka`em samo jedno: cela pobuna je u znali, a ne{to nisu znali. Mislim da je sud nal nikada posle nismo pitali {ta rade po {iroj javnosti politizovana od prvog do izuzetno dobro vodio glavni proces „zemun- dokumentaciji koju smo im poslali u Hag. A posledweg dana, do danas. Stalno se govori skom klanu“ i kad bi uzeli spise tog pred- i sada, kad postavqamo pitawe o „trgovini

B

Ko li Ko dru [tve ne mre @e do pri no se bo qoj

Tvit ni mi za {to ciqem da upozna gra|ane sa mogu}nostima Tvitera kao dru{tvene mre`e, ali prevashodno u ulozi kanala komunikacije, op{tina Vra~ar je nedavno organizovala Tviter konferenciju - prvu takve vrste u Srbiji. ^iwenicu da je Tviter u posledwih godinu dana do`iveo umerenu ekspanziju u Srbiji, u op{tini Vra~ar prepoznali su, otvarawem naloga po~etkom ove godine pod sloganom – „Aktivno, efikasno, uspe{no“, kao mogu}nost da se obogati ve} postoje}a neposredna komunikacija sa gra|anima.

To {to su gra|ani Vra~ara prihvatili Tviter i koriste ga za direktnu komunikaciju sa op{tinom, a {to ~ine i na li~nim nalozima zvani~nika op{tine, predsednik te op{tine Branimir Kuzmanovi} obja{wava u prvom redu povoqnom okolno{}u da, iako po strukturi stanovni{tva ubedqivo najstarija op{tina na teritoriji Beograda, 60 posto gra|ana Vra~ara ima internet, te da je me|u onima do 27 godina u toj kategoriji ~ak 95 posto s nalogom na Fejsbuku; prema nekim podacima, naloge na Tviteru imao oko 3.600 Vra~araca.

– Mi se i ina~e ve} godinam trudimo da poboq{amo komunikaciju s gra|anima – navodi Kuzmanovi} u razgovoru za „Dnevnik”. Uz obi~aj da svake druge subote organizujemo „Kafu sa predsednikom“, koja i daqe nailazi na veliki odziv gra|ana, pre pet godina uveli smo mogu}nost da nam gra|ani putem mms-a {aqu fotografije i tako ukazuju na odre|eni problem, koji o~ekuju od nas da re{imo. Tviter je, u tom pogledu, prirodni sled stvari, jer omogu}ava postovawe fotografija, ali i direktnu komunicirawe s qudima iz op{tine, pritom u sa`etih 140 karaktera.

Kuzmanovi}, i sam korisnik Tvitera, nema dilemu o tome da li }e se niska raznih oblika komunikacije s gra|anima Vra~ara nastaviti: – ^im se pojavi ne{to novo u sferi komunikacija, prihvati}emo! U ovom poslu veoma je va`no da ste u stalnom kontaktu sa gra|anima, da biste znali {ta `ele da se realizuje i koji problemi imaju da se re{e.

Dru{tvene mre`e su samo jedna od alatki u spektru savremenih vidova ko-

S

munikacija koje su posledwih godina u Srbiji ozbiqno na~ele vi{edecenijsku praksu da se sa gra|anima op{ti kao sa podanicima, da je kvalitet usluga koji se nudi gra|anima neupitan, te da se samo imaju platiti. Tu distancu je podra`avao upravo nedostatak neposredne komunikacije; izuzeci od ovakve prakse obi~no su samo potvr|ivali nare~eno pravilo.

Sa preko 3 miliona otvorenih naloga na Fejsbuku, Srbija je, makar po tome, u svetskom vrhu. Dragan Varagi}, internet konsultant, precizira da je u pitawu 2,2 miliona korisnika Fejsbuka, {to, po wegovim re~ima, svakako ilustruje ~iwenicu da su svi postali svesni zna~aja dru{tvenih mre`a.

Sve ve}e prisustvo ovda{wih dr`avnih organa, javnih preduze}a i firmi na dru{tvenim mre`ama govori u prilog nare~enoj tezi. Ipak, smatra na{ sagovornik, samo prisustvo na mre`ama je tek po~etak procesa koji bi za svoj ciq trebalo da omogu}i boqu komunikaciju sa gra|anima/korisnicima, a na koncu stvari i da poboq{a kvalitet usluga koji im se nudi.

– Nasuprot sve ve}em broju naloga na dru{venim mre`ama je ~iwenica da je veoma malo onih koji ozbiqno shvataju su{tinu interneta, i u tom pogledu, kada je re~ o procentu takvih koji uspe{no prihvataju dru{tvene mre`e, ne razlikujemo od svetskog proseka. Za mene je, ipak, kqu~no pitawe koliko su, recimo, kompanije spremne da, koriste}i dru{tvene

– U odnosu na 2008. godinu, promena svesti o zna~aju interneta je drasti~na.

Tada niko nije mario o tome, ali }e vam zato danas svi re}i da je internet veoma va`an. Razlog je jednostavan: danas svako zna bar nekoliko qudi iz svog okru`ewa koji koriste internet.

mre`e i internet, mewaju svoje poslovawe, dakle da se i sami mewaju – napomiwe Varagi}.

A oni ~ija je aktivnost na dru{tvenim mre`ama i te kako vidqiva, isti~u da neposredna komunikacija sa korisnicima mre`a donosi obostranu korist.

c m y

dnevnik

INTERVJU NEDEQE

nedeqa13.novembar2011.

7

Vi To mir si mur Di], noVinar

Umno`ili smo samo palana~ki duh K

qudskim organima“, zaboravqamo da su i druga ubistva, mu~ewa, silovawa... tako|e zlo~ini. Imam utisak da se, osim u nekim izuzetnim situacijama, nekorektno pona{amo i prema `rtvama na{eg naroda i prema porodicama tih `rtava. l s ob zi rom na to da je glav ni tu `i lac za is pi ti va wa na vo da o tr go vi ni or ga ni ma na ko so vu spe ci jal nog is tra `nog ti ma Eu Xon klint Vi li jam son, ve} po se tio al ba ni ju, da li ste op ti mi sta u po gle du kraj wih do me ta te is tra ge?

– Mislim da }e istra`iteq Vilijamson, koji bi istra`ne radwe trebalo da sprovede na podru~ju Kosova i Metohije i Albanije, imati velike te{ko}e da na|e materijalne dokaze posle deset i vi{e godina, a da }e te{ko obezbediti i svedoke o tim krivi~nim delima. Pa i u Ha{kom tribunalu je ve} vidqiv problem da se dovedu validni svedoci o ratnim zlo~inima OVK. Skepti~an sam i zbog ~iwenice da od Unmika do Euleksa, svi ti qudi koji su trebali da oja~aju privremene institucije na Kosovu, nisu uspeli da rasvetle prakti~no nijedno kidnapovawe, nijedno ubistvo ili neki drugo te{ko krivi~no delo, da otkriju qude koji su u tome u~estvovali. Uostalom, da li neko danas zaista misli da gospodin Vilijamson kad do|e na Kosmet mo`e sve sam da istra`i i prona|e izvr{ioce tih krivi~nih dela? Da bi se taj posao do kraja obavio neophodno je da mu pomo} pru`e i istra`ni organi iz Srbije, da neposredno to radi i na{e Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine, a ono je iz toga prakti~no iskqu~eno.

Dakle, objektivno sagledavawe svih ~iwenica me upu}uje na skepticizam, a ima ne{to {to bih dao kao primedbe nekog su-

bjektivnog karaktera. Ukazao bih na to da je istra`iteq Vilijamson bio na Kosmetu du`i period ispred UN kao ekspert izaslanik za pravosudna pitawa. Zar je mogu}e da, dok je bio ekspert za takve stvari, ba{ ni{ta nije nije otkrio, da nije do{ao do saznawa o qudima iz OVK, izvr{iteqima najte`ih krivi~nih dela nad Srbima? istovremeno, bio je istra`iteq u Ha{kom tribunalu i u predmetu Milo{evi}a, Arkana, radio je na predmetima Vukovar, Dubrovnik... Rekao bih da je radio samo na slu~ajevima koji se ozna~avaju kao „zlo~ini srpske strane“. I mo`da bi perfekcionisti me|u pravnim ekpertima mogli da postave pitawa da li pod uticajem tih istraga ima predrasudu prema Srbima? U nekom krivi~nom postupku branilac bi verovatno tra`io wegovo izuze}e. l kad je re~ o is tra ga ma, ve li ka se na da wa po la `u i u pri vre me ne i me |u na rod ne in sti tu ci je na ko sme tu?

– Kad je re~ o privremenim i me|unarodnim institucijama na Kosmetu, prvobitno Unmiku, mislim da su to najve}i ko~ni~ari potraga za ratnim zlo~incima nad Srbima. Mi smo Ha{koj kancelariji jo{ 2001. godine dostavili podatke o nekih 20 ili 30 logora, privatnih zatvora za Srbe na podru~ju Kosmeta i Albanije. Tamo gde smo imali saznawe, dostavili smo i spisak qudi koji su pobijeni i ko je izvr{ilac tih krivi~nih dela... Ali kad biste oti{li sad i tra`ili {ta su me|unarodne institucije po tom pitawu uradile, na{li biste mo`da neke dve-tri fascikle s imenima i prezimenima. Bojim se da ni Euleks ni{ta boqe ne}e raditi po tim pitawima za koja smo mi zainteresovani, jer on danas ima sasvim neku drugu ulogu. n Jaska Jakovqevi}

ko mu ni ka ci ji s gra \a ni ma?

ne ma vo de – Svi vidovi komunikacije sa korisnicima daju rezultate, ali se mo`e re}i da je veza sa korisnicima preko na{ih stranica na dru{tvenim mre`ama dodatno ubrzala i unapredila tu komunikaciju – ka`e nam Milica Markovi}, direktor sektora za PR Telekoma Srbije. – Do sa-

ma komuniciramo s klijentima, pove}avamo izbor kanala posredstvom kojih klijenti mogu s nama da komuniciraju, {to sve doprinosi poja~avawu veza sa postoje}im klijentima, ali tako ostvarujemo kontakte s potencijalnim klijentima i osna`ujemo komunikaciju sa {irom javno{}u –navodi Vladimir Todorovi} iz Sekupra va na iz vol’te tora za komunikacije Erste banke.

Bez obzira na veliku popularnost dru{tveOn ocewuje da je priroda nih mre`a, Srbija, sa mawe od tre}ine stanovdru{tvenih mre`a omogu}ila ni{tva koje svakodnevno koriste internet i sa gra|anima da savet ili odgovor ne{to vi{e od 40 posto doma}instava sa interkoji tra`e mogu da dobiju odnetom, spada tek u informaciono dru{tvo u pomah. Pritom, isti~e na{ sagovoju. Imperativ u br`em razvoju informaciovornik, takva komunikacija nog dru{tva, smatra Jasna Mati}, mo`e da bude mo`e i da bude zanimqivija i to {to nove tehnologije poboq{avaju komunimawe formalna nego {to je to kaciju, ali, kada je re~ o dr`avnim organima, i kod nekih „klasi~nijih“ na~iwihovu efikasnost. na komunikacije.

– Ministarstvo za telekomunikacije i inAli dru{tvene mre`e donoformaciono dru{tvo je jo{ od mog dolaska, pose u Srbiji jo{ jednu vrednost, stavilo za svoj ciq da se unapredi komunikacigotovo revolucionarnog gabaja sa gra|anima, ali i da unapredi transparentrita: direktnu komunikaciju nost, smawi prostor za korupciju i pove}a efiizme|u gra|ana i do ju~e nedokasnost dr`avnih organa putem novih tehnolodirqivh: qudi iz vlasti, digija, a svima nam je jasno da je jedini na~in za to rektora velikih kompanija... upotreba informacionih tehnologija – navodi Ovde je, naime, re~ o onima kosagovornica „Dnevnika”, uz podse}awe da je Diji li~no upravqaju svojim nagitalna agenda napravila portal eUprava lozima na dru{tvenim mre`a(www.eupra va.gov.rs) na kojem se, iz meseca u mema, pre svega Tviteru, i koji ne sec, nalazi sve ve}i broj usluga javne adminibe`e od komunikacije s ostastracije namewene gra|anima i privredi. lim korisnicima. Me|u takvim se isti~u Branko Radujko, dida je dvosmerna komunikacija sa korisni- rektor Telekoma Srbije, Jasna Mati}, drcima bila mogu}a samo u poslovnicama `avna sekretarka u Digitalnoj agendi, ili putem Kontakt centra, a danas sve ili Oliver Duli}, ministar za `ivotnu sredinu, rudarstvo i prostornog planiravi{e qudi na dru{tvenim medijima i blogovima opravdano `eli da izrazi wa.

– Direktan kontakt sa gra|anima, koje stav o mnogim pitawima, proizvodima ili uslugama koje koriste. Mi takav na- imam na Tviteru i Fejsbuku, pru`a mi ~in komunikacije vidimo iskqu~ivo kao mnogo jasniju sliku o tome {ta su priorina~in da br`e razumemo potrebe kori- teti i problemi u sektoru kojim se bavim snika, odr`imo kvalitet i unapredimo – ka`e za „Dnevnik” Jasna Mati}. – Sa druge strane, gra|anima omogu}ava konna{e usluge.

Zarad boqe komunikacije s klijentima takt sa mnom, daje im jasniju sliku o meni i Erste banka je „upregla“ sve raspolo`ii tome {ta radim. I ono {to je najva`nive i ovde prihva}ene alatke: Fejsbuk, Tvije, mogu}nost da bez komplikovane proceter, blog, ~ak i sopstveni kanal na Jutjubu. dure postave pitawe i dobiju odgovor u – Prisutno{}u na dru{tvenim mre- najkra}em roku. `ama pro{irujemo spektar tema o kojin Denis Kolunyija

a`e da je xez festival bitan za grad jo{ od 1979. i „Dana xeza u Novom Sadu”, odr`avanog do 1988. godine. Aktuelni „Novosadski xez festival” pokrenut je 1999. i neka je vrsta naslednika. „Sedamdesete su iznedrile bitne evropske xez festivale, jer to je vreme kada xez neopozivo gubi estradnu trku sa rokom i drugom popularnom muzikom. Tada zapo~iwe neka vrsta akademskog `ivqewa xeza, on poku{ava da prona|e druga uto~i{ta i forme estradnog ispoqavawa.

Festivali su ponajboqi model ali nijedna svetska scena ne postoji bez stalne klupske svirke – to je su{tina!„, govori nam Vitomir Simurdi}, dugogodi{wi muzi~ki urednik Radija Novi Sad, spiritus movens „Studija M” i xez festivala. „Vrlo verovatno znam 50 odsto publike po imenu. Dolazimo do ne~ega {to bi ~istunce moglo zgroziti – da se xez festivali prave za klub posve}enih. BEMUS, NOMUS, BITEF – sve je to mawe vi{e ista publika, koja se generacijski smewuje. U pitawu je naravno ma wi na koja , kao i svaka druga ma wi na, zaslu`uje posebnu pa`wu i za{titu. Ocewivati xez festivale po poseti, pa to staviti u kontekst dominiraju}e ovda{we estrade, bilo bi pogubno. Da ne bude zabune, isto je i u Wujorku, Moskvi, Dablinu...”, pri~a nam sagovornik kog prvo pitamo koliko su mediji odgovorni za skrajnutost xeza?

– Medije trenutno samo pitaju (a sami su za to krivi!) za procenat ~itanosti, gledanosti, slu{anosti. Kada se to uspostavi i kao iskqu~ivi vrednosni kriteriju, onda xez tu nema {ta da tra`i. Na svu sre}u, tehnologija je u~inila svoje, ne samo za xez – internet, kablovski kanali. Nikada vi{e informacija nije bilo dostupno. Tu nema odbrane ! l Za {to je ra dio no vi sad iz gu bio pri mat?

– (uzdah)... Nostalgi~ari se po pravilu pozivaju na ~iwenice da je ta ku}a mnogo toga prva uradila u Jugoslaviji. Ta~no.

Da ne ulazim u politi~ku analizu vremena kada je pokrenut, da parafraziram – „Sre}na nova 1949 !“ ali Radio Novi Sad je bio privilegovan, bar u muzi~kom smislu, bio je bitno mawe „dr`avni“ od Radio Beograda, Zagreba....Antologijska je ure|iva~ka sloboda i tzv. „prozapadna“ (!) orijentacija „Randevua sa muzikom“, muzi~ki arhiv pedesetih i {ezdesetih je bio neverovatan, sopstvena produkcija najbla`e re~eno impresivna....Studio „M“ je u trenutku otvarawa bio najboqi tonski prostor jugoisto~no od Minhena. Izgledalo je nemogu}e da to propadne. Ali, trajalo je do devedesetih. l ubi le vas lo vo ri ke?

– Tako je. A ima i drugih stvari. l Po li ti ka?

– Apsolutno ! Xez je u ku}i umro onog trenutka kada je eutaniziran big bend i to u trenutku kada je bitno podmla|en i osve`en odli~nim klincima. Ali, kome je xez devedesetih bio potreban? l „stu dio m”, pak, umi re uz „jo gurt”?

– Mo`ete misliti {ta su baca~i jogurta mislili o Azri, Filmu, Haustoru, La~nom Franzu, ali i o Idolima, Ekaterini Velikoj, Elektri~nom orgazmu (koji je 1992. ba{ u wemu snimio „Seks, droga, nasiqe i strah“ rokerski koncentrat o zlu oko nas i u nama–wima)...Pa oni su gotovo ukinuli tamburu u programu Radio Novog Sada jer je, navodno, tambura slavonski instrument, a Slavonci su Hrvati, a Hrvati su.... l Par re ~i o me dij skoj stra te gi ji?

– Medijska strategija, Evropa, Unija...Osamdesetosme, devete i devedesete (poslovi~no kulturno ludilo pre svakog sloma) producirao sam tri uzastopna festivala pod pokroviteqtsvom Evropske radio–difuzne unije (EBU–UER). Sva relevantna radijska Evropa bila je te tri godine u Novom Sadu, od Bi-Bi-Sija, RAI–ja do {vedskog, holandskog, belgijskog, irskog radija (svi o svom tro{ku !). Nikakva stra te gi ja mi za to nije trebala osim sopstvene po–etike, informisanosti i ukusa (kakav god bio). Qudi nisu verovali {ta je bilo u stawu da uradi pet qudi ! Bez strategije, bez pi-arova, bez manaxmenta (ali sa pametnim direktorom koji je ta da verovao saradnicima!). I to je bio, iako se tako nije zvao, pravi posao javnog servisa – ne biti najslu{aniji, ali biti referentan, otvarati, ne biti zadovoqan, uraditi ono {to drugi ne `ele ili ne znaju...

Umesto toga, danas je pitawe svih pitawa procenat slu{anosti, bez obzira {to se zna da je vrednosni sistem koji donosi slu{anost, da nas i ov de, palana~ka katastrofa. A {to se novinara ti~e, sva strategija sadr`ana je u re~enici „..da za pisawe nisu dovoqna samo velika muda“... zavr{noj u Ki{ovoj „Grobnici za B.D.“ l Za {to smo upa li u tu zam ku?

– Zbog politike. Imaju uticaj na javni servis i ako im uspe da je najslu{aniji, onda je wihov uticaj ubedqivo najve}i. l ne }u ni da vas pi tam za uvo |e we re gi o nal nih jav nih ser vi sa...

– Apsolutno nemam komentar.

Lo {e, a na {e Prethodni gost „Intervjua nedeqe” stonoteniser Zlatko Kesler pitao je „na nevi|eno” Vitu Simurdi}a da li turbo-folk `alopojke ~ine slu{aoce pesimisti~nim i depresivnim?

– @alopojke su imanentne nebeskom narodu. Zaodenite ih u turbo-folk i dobijate kulturni doprinos za koji su u pravu oni koji ka`u da je to je di ni na{ autenti~an muzi~ki brend. Moj dodatak je – wi hov. l Pru `a li sa da {wa po stav ka me di ja na ci o nal nih ma wi na pro stor za ma ni pu la ci ju?

– Sigurno, ali je pretpostavka uticaja pogre{na. Odavno ti mediji nisu iskqu~ivi izvor informacija. Internet, kablovska TV, [engen....izvora nikada vi{e i nikada raznovrsnijih.

Podse}awe da je berlinski zid sru{en i ovde se ~ini neophodnim. Pretpostavka da Ma|ari, Slovaci, Rumuni, Rusini....vrednosne sudove donose is kqu ~i vo slu{aju}i, gledaju}i i ~itaju}i ovda{we medije (... „pa }emo mi, ako ih kontroli{emo”...) zapravo je glava u pesku. l opet re ci di vi mi lo {e vi }e vog dru {tve nog ure |e wa?

– Da. Ovde je uticaj medija neverovatan, evo vam primer: pro{le godine producirao sam koncert Lene Kova~evi} u Studiju M. Mlada peva~ica, zanimqiva, koliko-toliko korespondira sa sli~nim stvarima u svetu, nema agresije, jedan gra-

|anski smiren nastup. Uz relativno pristojnu propagandu na koncert je do{lo 50 qudi. Pre pet dana, Lena je sa orkestrom otvorila Xez festival nastupom u Kulturnom centru, a prethodnih mesec dana pojavquje se dva puta nedeqno na televiziji kao ~lan `irija „Prvog glasa Srbije„, u udarnom terminu.

Zahvaquju}i tom, vanmuzi~kom razlogu, na wen nastup nije se moglo u}i. Pola u {ali, pola zbiqi, to je bio test stati~ke izdr`qivosti nove zgrade KC. Na trenutke je bilo na ivici opasnog. Kontrola nad medijem koji to mo`e da uradi tako brzo je po`eqna! l Vaq da su i kon zu men ti za slu `ni za to?

– Ovaj narod je o~igledno navikao da tome bezrezervno veruje, predstavqawu i u~estalosti neke osobe u medijima. Za{to se to ne bi odnosilo i na politi~are. l i{ ~i ta va te li tu pa la na {tvo?

– Nije to samo novosadski. Sad sam se vratio Konstantinovi}evoj „Filozofiji palanke„, tu`nim povodom. Nemate {ta

oduzeti kwizi koja o tome pi{e 1969. Naprotiv, mo`ete da dodate. l a grad se udu plao?

– Ni{ta se nije promenilo od vremena kada je ovde `ivelo 150.000 qudi. Palan~ki duh je umno`en u posledwe dve decenije. Negovan je. l kad ve} pri ~a mo o pa la na {tvu, mul ti kul tu ra li zam je...

– Tu sam jako kriti~an. Multkulturalizam, kojim se neverovatno di~imo, isti~e se kao parola u o~ekivawu da posle toga nema nikave diskusije, da sve prmedbe padaju u vodu insistirawem na wemu i vi{ejezi~nosti. Multikulturalizam nije paralelena egistencija vi{e kultura i jezika na odre|enom prostoru u istom vremenu, ve} pitawe da li se tu i{ta, kako i koliko pro`ima. l jed na ki smo sa mo po raz bi je no sti i otu |e no sti?

– Svojevremeno sam pitao kolege iz mawinske redakcije da li su emitovali snimak neke dobre pesme druge nacionalne zajednice? Nije to nikakav {ok, niti doprinos, prosto da li ste emitovali, kao informaciju? Nema teorije. Postoje festivali koji u prefiksu imaju „vojvo|anski„ i na kojima imate muziku samo jedne etni~ke gupe. Ko to mo`e da objasni? l ka ko smo qu bav pre tvo ri li u to le ran ci ju?

– [ta zna~i tolerancija u ovakvom kulturnom miqeu? Potpuno nepotreban termin. Tolerantnost prema ~emu, kome? Kao da se ve} pretpostavqa postojawe zla i mi polazimo od wega. l Po ziv na pra zne gla sa~ ke li sti }e sr bi jan ke Tu raj li}?

– Savr{eno sam saglasan sa wenim stavovima, a prazan listi}.....pa, ja ne}u ubaciti prazan listi}, ali nema ni{ta protiv. l Do bra ide ja, ali za ci vi li zo va na, od go vor na dru {tva?

– Jasno, ovde se bojim da je to opasan gest. Fantasti~a je ideja tamo gde ima kriti~na masa da to izvede. l iz bo ri su odav no po sta li va `ni sa mo za „wih”, ne i za „nas”?

– Ose}am se nemo}no, naravno. A da li su wihovi... Jesu, wihovi su izbori. To su isti qudi, `ivimo 20 godina sa istim listama, tu i tamo se promene ukoliko se formira nova partija. l ko li ko je gra |an ska neo d go vor nost ku mo va la stva ra wu ova kve po li ti~ ke „eli te”?

– Od svih zna~ewa tog pojma za ovda{we politi~are va`i samo onaj najizvorniji – da su izabrani. ^itam odli~nu kwigu – „Hamer{tajn“ Hansa Magnusa Encesbergera u kojoj glavni junak ka`e „Strah ne mo`e biti pogled na svet“. Odoleti strahu, pokazati hrabrost je u podtekstu Va{eg pitawa. Sve na{e definicije hrabrosti vezane su za agresivni patriotizam. Dodajte mu neoromanti~no–folklorni prizvuk i rezultat potra`ite, ako smete, u kwizi „Romantizam“ Ridigera Zafranskog.

U`asavaju}e. Izvan tog i takvog patriotizma hrabrosti nema, ne mo`e je ni biti, a ako se slu~ajno i pojavi, nepotrebna je. Za Hemingveja hrabrost je dostojanstvo u nevoqi. To je ovde gotovo nezamislivo. Umesto dostojanstva (hrabrosti) na delu su nezamislivi kompromisi l iz gu bi smo i em pa ti ju?

– Zbog nedostatka sopstvenog dostojanstva. Unutar ove pri~e uvesti medije – bilo bi pogubno. n Igor Mihaqevi}

8

dnevnik

nedeqa13.novembar2011.

[ O R O M

Ume sto da ih bu de gu {}e kad se od li ju, mo zgo vi su kod nas sve re |i a ta mo kud se od li va ju sve su gu {}i i br `e za bo ra vqa ju.

Ne za bo ra ve na u ~e no, na o pa ko, sa mo za bo ra ve oda kle su i ~i ji su de kod nas svako dete, ~im se rodi, zna {ta zna~i odliti i doliti. ^uje to od matere il od babe, dok ga jo{ u pelenama ~uvaju i dok mu hranu spremaju. Ako treba da se {togod zgusne, treba odliti, ako treba da bude re|e, treba doliti. Rasla na{a deca s tim ube|eweme da sve znaju, sve dok nije po~elo da se divani na sredwa zvona (velika jo{ niko zaquqo nije) o odlivu mozgova. Sad su de~urlija u ~udu, kako sad to za mozgove ne va`i. Umesto da ih bude gu{}e kad se odliju, kod nas su sve re|i a tamo kud se odlivaju sve su gu{}i i br`e zaboravqaju. Ne zaborave nau~eno, naopako, samo zaborave odakle su i ~iji su.

Odavno je ode kod nas posao postao privilegija. O poslu se danas divani ko kadgod o fudbalu, kad su svi gledali svoja posla tokom radne nedeqe, pa kad do|e taj blagi dan da se posle `ute supe {uta lopta na velike golove, na onim velikim stadionima i da to preko radija prenose, svi su nedeqom na uvetu dr`ali tranzistore i sa zebwom

O

S

i{~ekivali sa sudija dune u pi{taqku trired. Nije to bilo „triput bog poma`e“ ve} je to kraj utakmice i ko je dao vi{e golova taj je pobednik. Jedni su slavili, drugi su priznavali pobedu. Ti {to su primili vi{e golova su navek imali neko “ali“ kao opravdawe.

Lopta je okrugla, sportska sre}a je nepredvidiva, qudi su tada uz rad, da proizvodwa ne trpi, do srede analizirali pobede i poraze, od srede do subote sastavqali timove umesto trenera i selektora a nedeqom su slu{ali komantatore, ~ak i kad su sedeli na tribinama, dr`ali su tranzistor na uvetu, da boqe ~uju to {to vide.

Danas su nam zgadili i fudbal, dali smo autogol, posao su nam odavno ogadili pa i u jajetu na|emo dlaku, malo je qudi koji danas s voqom rade to {to im se nudi kao posao. Uglavnom su sve to prevare i smicalice, kako da se izbegne socijalno, kako da se eskiviraju doprinosi, najmoderniji je probni rad a najsla|e za gazde je volontirawe.

To volontirawe me neodoqivo asocira na jednu izreku koju smo davno, dok {kolstvo i poslovodstvo nisu bili zava|eni, ~uli barem jedared nedeqno. Divanilo se kao pouka „Vuci vole, kad nema{ {kole“. Volontirawe me, nekako, asocira na ba{ na te volove iz davne i sre}ne pro{losti. Jedino {to ne vaqa je {to dana{wi volonteri imaju velike {kole i debele diplome, al im to mlogo ne va`i ovde.

Kad je pao Berlin i kad su po sred srede u toj varo{i nazidali bedem, po~elo je ode kod nas novo vreme, da nam svima bude boqe. U to doba su deci divanili: „U~i, da ne bi radio“. Ej, naopako, al su pogre{no divanili u toj SFR Jugoslaviji. I ona se raspala, ko i onaj bedem {to su zidali pa posle poru{ili, al jedan od onih {to je nisu pre`alili, suboti~ki gospodin Bla{kovi}, onaj {to je u svojoj avliji namestio onu mini Jugoslaviju, kona~no je obelodanio istinu, pre par godina. Umesto da smo

B O R O M

Od li va we deci divanili: „U~i da bi biqe radio, mi smo ih navodili da u~e da ne bi radili“ kazo je jedared.

Kanda da smo zato i o{inuli buxom o ledinu. Dok smo ustali, otresli pra{inu, na{li papu~u koja nam je tri koraka ranije spala, drugi su nas prestigli.

Sve je kod nas stalo, sem velikih {kola. Danas deca u~e i studiraju za svoje (roditeqske) ili za dr`avne novce, kako ko ima i kolko je pametan. Ovi {to su odliveni su studirali i {kolovali se za

najboqe vino iz najlo{ijeg bureta. ^uva{ ga, ~uva{, za posebne prilike, pa kad re{i{ da ga tro{i{ vidi{ da je bure bilo bu{no, popila ga zemqa. I ove na{e pametne mozgove popila je zemqa, ali tu|a, na{oj nisu trebali.

Ima sad tu i matematike, kolko ko{ta {kolovawe jednog „odlivenog“, al kome sad treba taj ra~un, kad su samo odliveni mozgovi u funkciji i kad mozgaju za druge, pametnije. Xaba i ti’ silni novaca, kad ode kod nas deca kubure za

Nedavno sam video reklamu: Diplomiraj i pali

dr`avne novce, al kad su smotali diplome u one tobolce, ko da pakuju gu{~ija pera za plovke, da se ne pokrjaju, svatili su da od biroa, sizova i dopisivawa s konkursnim komisijama nema vajde. Onda su, ko pametni qudi, po~eli da koriste znawe i jezike koje su izu~ili, pa su napisali jedno pismo u beli svet. Drugo nisu ni morali, oma su im javili da furtom do|u, da ne pakuju kofere, ni{ta im ne treba, sve imaju tamo kod wih, samo neka do|u. Znaju oni spoqa da se pravo znawe nosi u glavi a ne u torbi.

Kad je od nas o~o prvi pametan, mlad i voqan da radi, kazali su: „Nek ide, ako mu ode ne vaqa, imamo mi taki’ kolko o}e{“. I imali smo takvih kolko ’o}e{ al ih niko teo nije. Zato su se o odlili, ko

poso. Nedavno sam video reklamu za jednan fakultet u kojoj poru~uju: „Diplomiraj i pali“! Jelil ode ostalo malko mozga, nepolivenog?

O~la su nam pametna i {kolovana deca, ima ih i koji su jo{ tu, a kolko }e jo{ biti – ne zna se. Niko trepno nije, svi su `murili, da ne bi trep}ali. Sad kad su progledali, o~o voz.

Bogu fala, ima i male dece, rastu, imaju pametne i bistre o~i, bi}e {togod od wih, vidi se. Jedne smo pro}erdali a ove nove {titi zakon. ^ujem da sad ni otac ni mater ne smu da }u{e svoje dete, da ne smu da podviknu, naopako da mu obe}aju: „Bi}e{ bijen, samo da do|emo ku}i“, ni slu~ajno da bi nekom palo na um da uvredi dete, da ga mete u radwu neke basne, to se

sad ne sme po zakonu, strogo je zabraweno. Za tako ne{to se ide na robiju, sad je taki propis. Kako }emo od sad decu da vaspitavamo, bi}e to ve}a komendija od svih do sada napisanih o na{im ministarkama i popadijama.

Sve do skoro je va`ilo pravilo da je „batina iz raja iza{la“. Ima ona i dva kraja, znam, ne zagovaram da treba sve i samo tako da se re{ava i sprovodi. Znam da lepa re~ i gvozdena vrata otvara, al da li samo lepa re~ mo`e da vaqano vaspita decu, vide}emo za desetak godina, mo`da i pre. Danas ni one probisvete po buvarama vi{e niko ne }u{ne, zatvori su postali ko hoteli, milicija samo {to se ne izviwava ako treba nekog da hapsi.

Kanda da }emo se sa setom se}ati vremena kad je prut stojo u svakoj u~ionici, kad se kle~alo na kukuruzu i kad u~iteq delio packe, kao zalog za budu}nost.

Kadgod je bilo nobles da guvernanta u~i i vospitava decu, sad }e nam kanda trebati posmatra~i, tuma~i zakona, pravni savetnici, psiholozi, pedagozi, sudije i veliki za{titnici male dece, sedam na jednoga, da ih odbrane i za{tite od bri`nih roditeqa koji preteruju u `eqi da od dece naprave qude, kr{e}i zakon.

A {ta }emo sa batinom rajskom, ko }e wu da vrati u raj, sad kad nam vi{e ni~emu ne slu`i? Imal’ kogod da je tamo naumio, da je ponese usput? Mo`da ipak da je zabodemo digod u kraj ba{te, mo`da }e se ona primiti i ostati ovde, sunce tu|eg neba ne}e je grejati ko {to na{e greje.

Uostalom, jo{ davno, dok odliveni mozgovi nisu ni bili ro|eni, Du{ko Radovi} je jednog jutra napisao i na radiju rekao: „Tucite decu ~im po~nu da li~e na vas“. Druk~iji je ondak zakon bio, al nam se ~inilo da su na{a deca pametnija od nas, samo {to ni to niko nije ozbiqno shvatio i dolio ih ovde, da nam bude gu{}e i pametnije. n Bora Oti}

FANTAST: DVORAC OD QUBAVI I POSVE]ENOSTI

Bog da no va se na i da nas nad ku lom ao kakav gordi labud, koji se {epuri sred nepreglednih crnih oranica, ka`u najplodnosnijih u svetu preko kojih se propiwu to~kovi sna`nih traktora, uzdi`e se “Fantast”, dvorac Bogdana Dun|erskog, veleposednika s kraja devetnaestog i po~etka dvadesetog veka. Dvorac podignut u `eqi da se i na taj na~in potvrdi pripadawe najvi{em sloju dru{tva koje je priznavalo, pored plave krvi, samo uspeh koji je morao biti vidqiv. Isto tako “Fantast” je materijalizovan san o mo}i i uticaju, ~uvar najdubqih ose}awa qubavi i prijateqstva, odanosti i privr`enosti, oholosti i slabosti... Spomenik po{tovawa izuzetnosti.

Jer, ako je, a jeste, podignut za obelodawivawe uspeha i mo}i koja uz wega ide, Fantast je postao li~na pri~a Bogdana Dun|erskog, kutak gde je mogao da bude ono {to jeste rawivi qubavnik, boem, odan prijateq, strastveni zaqubqenik u kowe, u`ivalac u sitnim `ivotnim radostima, vinu, `eni, zvuku ravnice... Da je tako potvr|uje i ~iwenica da je dvorac dobio ime po najslavnijem kowu Ergele koju je sam Bogdan osnovao, ali i u ~iwenici da je bio povremeni dom wegovom velikom prijatequ i po{tovaocu, jednom od ponajboqih na{ih slikara Uro{u Predi}u ~ijih ikona na predivnom ikonostastu Kapele Svetog \or|a vi{e nema jer su lopovi, jo{ jednom, demonstrirali svoju ne~asnu ve{tinu. Dela su netragom nestala a na wihovom mestu zjape 63 puste praznine.

Dvorac je me{avina bola i sre}e, mr`we i qubavi. Podizan na temeqima ma{te, nadahwivao se velikom qubavqu prema Mari Diwa~ki, `enom Bogdanovog kova~a.

Pisanih tragova o do`ivotnoj odanosti i neizmernoj qubavi nema ali iz mno{tva usmenih predawa, oki}enih fantazmagori~nim ukrasima da se naslutiti da je kova~evu bol za preotetom `enom ute{ilo dvadeset i jedno jutro najplodnije

K

zemqe i da je du{a vreme{nog vlastodr{ca neumorno lebdela nad Marom, koju nikada nije o`enio mada je bila uz wega sve do svoje smrti. A voleo ju je do obo`avawa.

Pa i vi{e.

I danas, u no}i pomra~ewa meseca mo`e se videti tamna sena zanesenog qubavnika koji sa isto~ne kule nadgleda radnike dok celu no} pune bazen mlekom za Marino prvo jutarwe kupawe tokom koga }e ga weni uzdasi zadovoqstva milovati poput povetarca koji sa juga donosi dah prole}a i nagove{tava novo bu|ewe usnule ravnice. Isto tako, govore upu}eni, na senku vlastelina se spu{ta bela labudica i nakon veli~anstvenog kru`ewa, koje podse}a na ples u ritmu sawivih melodija, nad dvorcem i parkom lagano ali odlu~no odle}e u

svetlosnu pukotinu koja preseca pomra~enu lunu ka severnom, labudovom, sazve`|u iz koga }e se ponovo otisnuti put Fantasta za novog pomra~ewa meseca.

I svaki put, ka`u, ~uje se ~udesna melodija koja se vi{e naslu}uje nego razaznaje iz ovla{ otvorenog kquna. Mahawe velikih krila podse}a na veselo pquskawe nogu po mle~noj povr{ini kojim lepotica Mara, ~iji lik nosi Bogorodica u ovda{woj Kapeli a po `eqi veleposednika, obelodawuje silno u`ivawe i radost. ^arolija, ka`u, traje tek toliko da ponovo raspali ma{tu i uvre`i se u uverewu da duh Bogdana Dun|erskog nikada ne}e i{~eznuti sa Fantasta bez obzira ko ga i koliko pusto{io i svojatao.

Pripadnik najbogatije porodice u Vojvodini, poslanik Ugarskog

Ko su Dun|erski?

Porodica Dun|erski doselila se u Vojvodinu iz Hercegovine krajem 17. veka iz sela Vi{wica kraj Gacka. Nakon Rakocijevog ustanka porodica se iz Subotice seli u Srbobran. Prvi je, po preduzetnosti i ume}u privre|ivawa postao poznat Gedeon Geca Dun|erski, koji je od oca Avrama nasledio nekoliko stotina jutara srbobranske zemqe.

Polovinom 19. veka Gedeon od porodice Gorjup kupuje kamendinsku zemqu koja se tada prostirala na preko 2000 jutara. Ne{to ranije je od porodice Semze kupio Kulpin, nekada{we dobro Stratimirovi}a.

Sna`ewe porodice jo{ je izrazitije od 1876. godine kada je Gedeon podelio imawe svojim sinovima Aleksandru, ocu Bogdana Dun|erskog kojem je dao srobransku zemqu, dok su mla|em Lazaru pripali Kamendin i Kulpin koje je ovaj pro{irio posedima u ^elarevu, Novom Be~eju, Hajdu~ici. Bogdan Dun|erski zavr{io je poqprivrednu {kolu u Be~u gde je i nau~io nema~ki jezik. Iako mu je Agrarnom reformom iz 1918. godine oduzet veliki deo zemqe to nije ugrozilo wegovo bogatstvo.

Remedi for lav Posledwih godina o ~uvenoj porodici napisano je vi{e kwiga a najsveobuhvatnija je „Saga o Dun|erskima“ Qubi{e Nikolina. Nedavno je {tampano tre}e izdawe romana „Remedi for lav“ (ime po porodici ~uvenih grla ~iju krv je imao i slavni „Inkvizitor“), Vawe ^obanova. To je bilo inspiracija iri{kom vinaru Savi Joji}u da jednom vinu iz svoga podruma dodeli upravo ime „Remedi for lav“ pa je na taj na~in legenda o tajanstvenom Bogdanu Dun|erskom dobila jo{ jedno, novo, ruho iz koje }e sa svakom novootvorenom fla{om dobijati i novi lik i raspaqivati ma{tu qubiteqa dobre kapqice i do kraja neotkrivene pro{losti.

Dvorac je dobio ime po najslavnijem kowu Ergele

parlamenta, proizvo|a~a p{enice od ~ije je voqe zavisila cena ove `itarice u ~itavoj “crno-`utoj” monarhiji Bogdan Dun|erski (18621943), potomak Gedeona Dun|erskog rodona~elnika familije nije `alio para ne bi li sred 2.600 jutara plodne zemqe podigao dvorac za vjeki vjekov.

Gra|en u vi{e faza odlikuje ga razli~itost stilova. Toraw i ~etiri ugaone kule napravqeni su u stilu neogotike, a sve~ana sala i oba ulaza ura|eni u neoklasicisti~kom stilu.

Kapela Svetog \or|a, krsne slave Dun|erskih podignuta je u neovizantijskom stilu. Ikonostas je gradio ~uveni beogradski majstor Karbiner a oslikao ga, kao i tri mozaika na portalu i Tajnu ve~eru, jedan od na{ih najslavnijih slikara Uro{ Predi}.

Sem zidova, koji su uz vrata i dve vitrine, jedini dokaz nekada{we rasko{i i lepote dvorca, ni~ega vi{e nema. Jer, oslobodioci su ve} 1945. godine sa svojim komunisti~kim znamewima razneli, ni malo gadqivi na ono {to je predstavqalo wihove ideolo{ke protivnike, sve {to se moglo odneti, tepihe, name{taj, kristalne lustere, ogledala, umetni~ke slike, srebrwake ... i nastanili ovce. Treba li i re}i da su podovi i deo zida bili uni{teni.

Kapeli je namewena uloga elektri~ne centrale ali je uticaj Uro{a Predi}a i wegova pismena molba Mo{i Pijade, odvratila vlast od sulude nakane.

Fo to: N. Jovi}e vi}

Bogdan Dun|erski

Uz dvorac je i ergela, sa osamdesetak kowa, koja zauzima vi{e od polovine celokupnog kompleksa.

Za Bogdanovog `ivota, brojala je i ~itavih 1400 rasnih grla, nonijusa i lipicanera koja su, nakon rata, prodata italijanskim klanicama budza{to. Slavu nekada{weg {ampiona „Fantasta“ (lobawa i butna kost ~uvaju se u vitrini dvorca) koji je davne 1932. na beogradskom hipodromu, kao trogodi{we grlo, pobedio u sve tri trke i osvojio sve titule. Ni{ta mawe slavan nije bio ni Inkvizitor, naslednika ina~e najtrofejnijeg pastuva, Kazanove, li~nog kowa Bogdana Dun|erskog koji je, tvrde, umro najsla|om smr}u, prilikom skoka na kobilu. I kojem je gazda podigao spomen plo~u sred ure|enog ru`i~waka. n Nenad Jovi}evi}

P O V O D I : BATINS

Dani k bi l

K

ad mu je ba ba La la pri ~ao da se u zo ru lak {e umi re, ni je mu ve ro vao. I sad, dok je dr `ao okr va vqe nu gla vu Ana sta sa Jer mo len ka u kri lu, Alek sa je bio sve stan na {ta je we gov otac, ve te ran Ga li ci je i So lun skog fron ta mi slio.

Dok je sa is to ka, ta mo sa dru ge, ba~ ke, stra ne Du na va tek na go ve {ta jem ru di la zo ra, Sta {ew ka se sa mo na sme {io i sklo pio svo je pla ve o~i. ^ud no!? I ta ko mr tav imao je u se bi vi {e `i vo ta ne go mno gi ko je po zna jem, mi slio je Alek sa, dok je o blu zu ru skog auto ma ti ~a ra bri sao svo je ve li ke {a ke umr qa ne we go vom kr vqu. Iza ovog mla di }a, tek ko ju go di nu sta ri jeg od we ga, de vet na e sto go di {wa ka, osta lo je tek kow sko }e be i ra nac sa par {a ka qu te, krup no re za ne ma hor ke, ko ju je po vla sti tom pri ~a wu, Sta {ew ka po neo jo{ iz da le kog Sa ra to va. A to li ko se bo jao da mu mut ni Du nav ne po kva si taj du van, ko ji je pr qa vim pr sti ma pa `qi vo, sko ro pa bo go bo ja `qi vo, mo tao u no vin sku har ti ju, ve li ku ret kost tih da na ra ta na smi ra ju.

Evo ih ve} ~e tvr ti dan ka ko su pre ko, na ba raw skoj stra ni, a bum ba po wi ma sa svih stra na. Dok su onaj pr vi dan, kad su ~ak i iz bi li na Kr va vu ba tin sku ko tu, u tre nu ci ma za ti{ ja pre vr ta li mr tva ce ob u ~e ne u raz ne uni for me i ba bra li po wi ho vim voj ni~ kim bu kvi ca ma, shva ti li su sa kog ko ca i ko nop ca je sku pqe na ova voj ska ko ja se ta ko upor no bra ni i ne da im pre }i pre ko tog za {tra {u ju }e vi skog br da. Ni je ta be lo ma na stir ska gre da ba{ to li ko vi so ka, a i ka kvo }e bi ti br do u rav noj Ba ra wi, ali kad si za le gao u du nav sko bla to, a onaj te o’zgo tu ~e u te me ~e li kom....Ima tu, me |u uko ~e nim le {i na ma i ma |ar skih hon ve da i stre la stih kr sto va {to su mu jo{ do pre ko ji dan La lu kao „~et ni ka” na ga wa li po som bor skom ata ru, pan cir li ja ese sov skih, Qo ti }e vih za {ti ta ra, ba raw skih usta {a a sva ko ma lo na le ti i na cr ve ni fes ne kog han yar li je iz Bo sne. Bo `e bla gi, pa ka kav se to olo{ oku pio da im ne da pre ko re ke.

Le `i Alek sa jo{ uvek dr `e }i u kri lu, ko li ko do ju ~e na sme ja nog mla di }a iz sa ra tov skog re o na, sa da ne mo} no opu {te nog. [}u }u rio se iza ne kog po lu sru {e nog zi da od na bo ja, ka kve su sve ku }e i po dru mi u Ba ti ni, i ~e ka kad }e i we ga kur {um u ~e lo da po go di, gla vu da mu una ka zi. [to od stra ha, {to od no vem bar ske zi me ko ja se pod ko `u uvla ~i, drh te po red we ga vr {wa ci sa [pr ki nog }o {ka u som bor skom Pr wa vo ru. Tu, od mah po red we ga su Sa va Stoj kov-[e bi ka i @a ra Ma ta ru ga, ta mo ma lo da qe [en da Va si qe vi} i Da wa Kru par po ku {a va ju ba jo ne tom da otvo re ne ku {vap sku kon zer vu, pot pu no ne sve sni da on, Alek sa No ga vi ca, u na ram ku dr `i mr tva ka. Sa mo Pe ra Bir val ski spo koj no spa va, kao da ni je ju ~e, u ovo zlo vre me, Du nav pre pli vao. I to jo{ sa ra dio sta ni com na le |i ma. Eeee... la ko je we mu kad sva ko le to na onoj we go voj ja mu ri vey ba pli va we. A da di }e Alek sa, ako ih sa te ra ju u vo du?

Bo qe mu je da se sam ubi je, ne go da se da vi na te na ne!

U to, sa dru ge stra ne, iz ro va na ko ji bi se ma lo ja ~i de ran ka me nom

dnevnik

nedeqa13.novembar2011.

U P O T R E B A

9

@ I V O T A

Na betonskim obalama potoka [idine

su ve i tru le qu ske, je zgra di vqeg ke ste na ra su ta po put {qun ka, ras pa da ju se u li {}u i ka fe noj, fe kal noj, smr dqi voj vo di (gu me, kon zer ve, fla {e, naj lon ske ke se...). I pi tam se s lak to vi ma oslo we nim na `u to ofar ba nu me tal nu ogra du iz nad [i di ne, da li je Ili ja Ba {i ~e vi} Bo siq, pla ne tar ni {id ski brend i “na i vac” ko ji je u zim skim in ter me ci ma – iz me |u dve ber be ku ku ru za i dva uspa vqi va wa svi wa – ro div {i sam se be u po znim go di na ma, stvo rio sli kar ski uni ver zum ni sa ~im upo re div pod ne bom, da li je, da kle, taj ne ve ro vat ni Bo siq – ~i ju za stra {u ju }u ori gi nal nost kao da ne mo `e mo da pod ne se mo – da li je, da kle, svo je ko {mar ne ap strak ci je, kri la te, ro ga te i bo dqi ka ve “van ze maq ce”, na ka ze, spo do be i fi gu re, “in sek te”, “ri be” i “pti ce”, pr vo vi deo u {i ka ri i xum bu su po to ka [i di ne?

Jed nom, sto go di na po sle ob ja vqi va wa ove re por ta `e, ka da se po red po to ka [i di ne – ~i stog i po {to va nog kao po to ci u Fu lin ge nu i Kra gu jev cu – bu du {e ta li ne ki, mo `da, bo qi Srem ci od nas, pri ~a }e se po [i du ka ko su pre sto go di na qu di mal tre ti ra li po tok [i di nu, pqu va li u vo du, tro va li ga, ka `wa va li ga i vas pi ta va li be ton skom krag nom. Ver ti kal ni be dem pro du bqe nog i po plo ~a nog ko ri ta [i di ne, po dig nut s obe stra ne oba le u zo ni naj ni `e ta~ ke gu sto na se qe nog Do weg {o ra (okru `e we Slo va~ ke cr kve i Slo va~ kog do ma), oko vao je, “« kul ti vi sao” i, fak ti~ ki, one spo so bio fru {ko gor ski vo do tok da se na naj ri zi~ ni jem de lu, kao ne kad u bu ji~ noj fa zi (1911, 1954), dok je jo{ ko ri to bi lo plit ko, ze mqa no i ne u re |e no, iz li je na uli ce u ro vi toj po to~ noj de pre si ji “naj sta ri je” ~e tvr ti [i da. Za go vor ni ci be ton ske op ci je, ve ru ju da je po tok [i di na, na svom pro pu to va wu (do Bo su ta) kroz Do wu va ro{, ro bu snim be ton skim pro fi lom ko mu nal no ure |en i este ti zo van, ukro }en za na red nih sto go di na. Pro tiv ni ci be ton ske op ci je, pak, ~la no vi Brat stva slo bod nih po to ka (taj na, eks tre mi sti~ ka }e li ja ko ja de lu je u {u ma ma po vi {e [i da), ve ru ju da je po tok [i di na – za li ven i za ro bqen be to nom i plo ~a ma – za pra vo na ru `en, ba na li zo van, po ni `en i «“otu |en” od [i da, pre tvo ren u ka na li za ci o no cre vo, ume sto da kao `i vi or ga ni zam i ogle da lo `i vo ta, sli ka qud skog li ca, slo bod no te ~e i di {e u oba la ma i ko ri tu ob lo `e nim kr znom od tra ve. I cve }em. I ka me nom. Kao po to ci u Fu lin ge nu i Kra gu jev cu, na rav no. n @eq ko Mar ko vi}

l Кандидатура надохват руке, а нога надомак тура.

l Ако је уговор са страним партнером тајна за Владу, није Влада за нас.

NAOPA^KE

Ova ko je to 15-to no vem bar sko ju tro 1944. go di ne do ~e kao Alek san dar Ka nu ri}, bo rac pr vog ba ta qo na Dva na e ste voj vo |an ske bri ga de 51. voj vo |an ske di vi zi je, je di ni ce ko ja je us po sta vi la pr vi ma li mo sto bran NOVJ i Cr ve ne ar mi je na ju `nom obo du Ba ti ne, se la na de snoj oba li Du na va, ~i me je ot po ~e la Ba tin ska bit ka, po sle Srem skog fron ta naj kr va vi ja bit ka Dru gog svet skog ra ta u Voj vo di ni. Naj ve }i broj pri pad ni ka ove par ti zan ske je di ni ce bio je tek dva de se tak da na ra ni je uno va ~en u tek oslo bo |e nom Som bo ru i oko li ni, ali po let som bor skih mla di }a na dok na dio je rat ni~ ko is ku stvo, pa je osta lo za be le `e no da su u ala skim ~am ci ma 11. no vem bra pre ko Du na va pr vi pre {li do bro voq ci 12. voj vo |an ske bri ga de, {to im je kod cr ve nar mej skih sa bo ra ca do ne lo i rat ni~ ki po ~a sni na ziv „raz vi jot ka”.

Ma da je i ovu bit ku pra tio epi tet kon tror verz ne, pre sve ga zbog to ga {to je de sant zdru `e nih par ti zan sko-so vjet skih je di ni ca iz vr {en u pod no` ju je di nog br da na oba li ovog de la Du na va, ~vr sto po sed nu tog od fa {i sti~ kih je di ni ca, ~i we ni ca je da je sa tak ti~ ke stra ne ovo bio i naj bo qi iz bor. Upra vo u Ba ti ni su se gra ni ~i le zo ne od go vor no sti Vr hov ne ko man de Ver mah ta i Vr hov ne ko man de kop ne ne voj ske Tre }eg Raj ha, na {ta je Fi re ra upo zo ra vao i pro sla vqe ni na ci-ge ne ral i stra teg Blic kri ga Gu de ri jan. Ovaj de taq je do veo do to ga da je br zo for si ra we Du na va upra vo kod Bez da na sa ba~ ke i Ba ti ne sa ba raw ske stra ne, do ve lo do pot pu nog iz ne na |e wa fa {i sti~ ke ko a li ci je ko je su znat no ve }im sna ga ma za po se le dru ge mo gu }e prav ce pre la ska na de snu stra nu Du na va, kao {to su apa tin ski, baj ski i mo ha~ ki pra vac.

Uspe {no us po sta vqa we mo sto bra na kod Ba ti ne za sna ge Cr ve ne ar mi je, ta~ ni je Tre }eg ukra jin skog fron ta, bi lo je stra te gij ska pret po stav ka za ot po ~i wa we Bu dim pe {tan ske ope ra ci je, po {to su se cr ve no ar mej ci na kon pre la ska ve li ke evrop ske

Fo to: S. [u {we vi}

l Не би се луфтигузи винули у небеса, да се нису ослободили терета одговорности.

Nije ta belomanastirska greda ba{ tako visoka, ali kad te onaj o’zgo tu~e u teme ~elikom...

re ke u ro ku od sve ga ne ko li ko da na po ja vi li na Ba la to nu i kod Na| ka wi `e ~i me je i ot po ~e la ope ra ci ja ula ska u glav ni grad Ma |ar ske. Do dat ni raz log for si ra wa Du na va upra vo na ovom de lu pa non ske ni zi je, Vr hov na ko man da SSSR-a, Stav ka, je vi de la i u po tre bi {to hit ni jeg spa ja wa sa sa ve zni ci ma u Austri ji, ~i me bi bi li pre se ~e ni prav ci po vla ~e wa sa ju go i sto ka Evro pe ne ma~ kih ar mij skih gru pa „E” i „F” pred vo |e nih Alek san de rom fon Le rom. S dru ge stra ne, par ti zan ske je di ni ce NOVJ su iz la skom na oba le Dra ve iz vr {i le pri ti sak na bo ko ve ne ma~ kih je di ni ca uko pa nih na Srem skom fron tu, kao {to su i for mi ra wem vi ro vi ti~ kog mo sto bra na na pra vi li uver ti ru za ko na~ no oslo bo |e we ze mqe.

Sa ma Ba tin ska bit ka ot po ~e la je 11. no vem bra 1944. i ma da su do bro voq ci 12. voj vo |an ske bri ga de ve} pr vog da na us pe li da za po sed nu ~u ve nu ba tin sku Kr va vu ko tu 169, pro tiv u- dar oklop no-me ha ni zo va nih ne ma~ kih je di ni ca iz sa sta va SS di vi zi ja „Bar nden burg” i „Lom bard” ih je od ba cio na sa mu oba lu Du na va, na po lo `a je ko je su, ma da de set ko va ni za jed no sa sa bor ci ma iz 8. voj vo |an ske bri ga de i 703. pe {a dij skog pu ka Cr ve ne ar mi je, dr `a li sle de }a tri da na. U zo ru 15. no vem bra, na kon, po sve do ~e wu o~e vi da ca, stra vi~ ne ar ti qe rij ske pri pre me pre ko 1.200 oru |a Cr ve ne ar mi je u ko joj su pa ni ku u ne pri ja teq skim re do vi ma po seb no iza zi va le „Sta qi no ve or gu qe”, ~u ve ni ra ket ni ba ca ~i „Ka }u {a”, sve sna ge 51. voj vo |an ske di vi zi je NOVJ i 233. stre qa~ ke di vi zi je Cr ve ne ar mi je su jur nu le pre ko Du na va, pro {i ri le mo sto bran i od ba ci le {a re no li ku fa {i sti~ ku sol da te sku ka Pe ~u ju, ~i me je okon ~a na Ba tin ska bit ka. U ovoj epo pe ji, pre ma ni do sa da pot pu no sre |e nim po da ci ma, `i vot je iz gu bi lo pre ko 1.200 voj ni ka Cr ve ne ar mi je i oko 1.000 par ti zan skih bo ra ca, od ko jih su mno gi, ne i me no va ni, za vr {i li u le de nim vo da ma Du na va.

Drhtavom, sada ve} stara~kom rukom, Aleksa Nogavica je {pahlom nanosio posledwe slojeve boje na sliku. Kad god sedne pred ovo platno, seti se krvave glave veselog momka iz saratovske oblasti, Sta{ewke Jermolenka. Seti se Aleksa i drugara @are, Pere Birvalca, [ende i [ebike koji je post’o ba{ dobar slikar. Nije ‘teo Aleksa da se koristi ranama iz {vapskog meser{mita zadobijenim tamo kod Virovitice, da sedne negde k’o op{tinski }ata, ve} je zavr{io taj svoj zanat, floderovawe, i sad samo za svoju du{u obno} slika a dawu name{taj moleri{e.

Samo mu uvek nekako u san dolazi otac Lazar-Lala, onako bosonog u papu~ama, zbog ~ega su i nadimak Nogavice dobili, starina ufitiqenog brka, su`aw iz Galicije i solunski borac, koji se kao vaspitan ~ovek izuvao i pre nego {to u|e u @upaniju. Znao ~ovek reda ! A onda, kad ga neki komitetlija zbog papu~a nagrdi, do|e ku}i pa wega i wegovu \u|u psuje i proro~anski opomiwe „ Lebac vam se ogadio, pa ovo nije ni po~elo kak’ treba, a na {ta }e iza}’, samo sveti Bog zna !”. n Mi li} Mi qe no vi}

l Паразити свих фела и политичких начела, саберите се! Зборно место је изборно.

mogao baciti, a u koji su oni ve} tri dana frqali bombe kapislare, zakre~i neki promukao glas. „Alaaahuuu Ekber....Alaaahuuu Ekber....”. Uuuu.... oca im winog, pa to hoxa iz „Hanyar” divizije poziva svoje verne na prvu jutarwu molitvu, in}idiju. A onda, kroz polumrak sa preko strane,iz Francjozefove {ume, kao da se hoyi odazivaju, polete{e svici, prvo daleki i ne~ujni, pa sve krupniji i do urlika gromoglasniji. Ba}u{kine orguqe! Kao da se otvori i nebo i zemqa ! U tren oka jutarwi sumrak se pretvori u najsvetliji dan i on samo u magnovewu, dok je grabio „{pagin” iz Sta{ewkinih hladnih i uko~enih ruku, ugleda na Dunavu bezbroj ~amaca koji, kao gusto opalo jesewe li{}e, plove sa preke strane. Urraaaaa......

Ilija Markovi}

kad su deca li divovi

Mi {ko Fran ci sti pri ~a mi o po ro di ci iz ko je po ti ~e»: – «“Moj otac Mi {ko po re klom je iz So qa na, se lo kod Ja me ne, pri pa lo je Hr vat skoj po sle ovog ra ta. U So qa ni ma sam ro |en. Ima li smo i sa la{, bli zu se la, od ra sto sam na tom sa la {u. A ma ti mo ja Er ka odav de je iz [i da.

Kad sam na pu nio pet na est go di na... nas je pe to ro de ce, tri bra ta i dve se stre... pre se li li smo se iz So qa na u Ki sa~, i u tom me stu sam za vr {io mo ler ski za nat. I on da do {o u [id, za po slio se u ’Ukra su’, upo zno Er ku u Slo va~ kom do mu na igran ki...”

Fran ci sti su ku }u su sa gra di li po red [i di ne. – “Sad, kad se osvr nem, is pa da da sam ce li `i vot pro ve la po red ovog po to ka”, pri ~a Er ka. “Se }am se, bi la sam de voj ~i ca, [i di na je po ku qa la, iz li la se iz ko ri ta, ta ko da je ceo Do wi {or, sve ovo oko lo {to vi di te, sve je to bi lo pod vo dom... Mi smo do na {e ku }e na bre gu do la zi li u ~am cu. Po sle su pro du bi li ko ri to, be to ni ra li ga i po plo ~a li. A {ta sve to vre di, kad su po je din ci neo d go vor ni, pa u [i di nu ba ca ju |u bre, fe ka li je... Sa da je jo{ do bro, po se kli su {i ka ru i tra vu ovi iz ko mu na lo nog, pa po tok na ne {to i li ~i, ali da zna te ka ko [i di na le ti smr di, pa sve za ra slo, pa co vi, zmi je... A ja jed nom bi la u Ne ma~ koj kod se stre i u Fu lin ge nu vi di la wi hov po tok, sav ob lo `en ka me nom, pa se si ja od ~i sto }e, ni opu {ak da vi di{ u vo di. Pa, bi la u Kra gu jev cu, da na me {tam ki~ mu, i wi hov po tok od ka me na, ~ist ko onaj u Fu lin ge nu...”

“Ne ka da je uz vod no bi la far ma”, ka `e Mi {ko Fran ci sti. “I sep ti~ ke ja me pra zni li su u [i di nu. Kad vi de da }e ki {a, a oni otvo re ce vi ka na li za ci je, pa fe ka li je iz ru ~e u po tok. A ki {a oma ne. Ka ko je to smr de lo, qu di mo ji!... Pre dva me se ca su ~i sti li po tok, {i {a li tra vu, po se kli {i ka ru. Eno |u bre ta opet u vo di.”

Gla vi wam po red ko ri ta [i di ne. Ve je ora ho vo li {}e. I ve je li {}e di vqeg ke ste na. Bo dqi ka ve, ras puk nu te kap su le ne je sti vih plo do va,

l Бог високо, Русија далеко, а ЕУ даље ни макац.

SKA BITKA, VOJVO\ANSKA RATNA EPOPEJA

Sa mo su Sun ce, Va zduh i Vo da uvek u pra vu!

Me sec ni je.

Mr tvo li {}e bo je vi wa ka, za hva }e no elek tri ci te tom sun ~a nog po to~ nog ve tra (za vi tla nog iz {u me, od o zgo, s Pla ni ne), ot pa da, pa i ve je – usled ja ~ih ve tro vi tih mo men ta – oslo bo |e no sa uz drh ta le i pro re |e ne fri zu re bra da vi ~a vog ora ho vog sta bla, iz ra slog na obri ja nom ka i {u “ni ~i je ze mqe”, i nad ne tog nad ge o me trij sku be ton sku vo do de ri nu cur ka vog po to ka mu {kog i ko ~o per nog (sre ma~ kog) ime na: [i di na. Pod se ti }u ver ne i ne ver ne kon zu men te ovog (re por ter sko-kwi `ev no-pu to pi snog) “srem skog ro ma na”, ka ko je ovo lo kal no {ti vo de fi ni sao moj omi qe ni pri vat ni kri ti ~ar dr Ted fon Gop ~e vi}, re cen zent ko ji prin ci pi jel no pi {e sa mo po zi tiv ne re cen zi je, pod se ti }u, da kle, ~i ta o ce na to da na kon ti nen tu Sre mu, osim po to ka [i di na, po sto ji sa (sre ma~ kim) za vr {et kom “ina”, i po tok Jar~-ina, Jar ~i na, jed nim de lom ka na li sa ni (od Do wih Pe tro va ca do Jar ka na Sa vi) i u stva ri naj du `i unu tra {wi vo do tok srem skog kon ti nen ta, rav ni ~ar ska re ~i ca ko ja je u ne ko li ko na vra ta gr go qi la i kroz ovu “ko lum nu”. [i di na je, pak, ar he tip ski pla nin ski po tok ju `nog pro fi la Pla ni ne pro men qi ve iz da {no sti, s iz vo ri {tem po vi {e So ta, let wih me se ci, {to je ne ka ko i nor mal no, osku dan vo dom, lew, sko ro ne po kre tan u de pre si ji {id ske Do we va ro {i, s usta ja lim, ka fe nim, smr dqi vim lo kva ma u ra sti wu, vra go last (kod So ta), ne `an i ro man ti ~an (kod Bi ki} Do la), za gu qen (kod Ber ka so va), za ga |en i bo le stan (kod [i da).

Vla da [i mek, ko no bar bir cu za pod pla fo nom Slo va~ kog do ma, na oba li [i di ne, po ve ra va mi, pre ko {an ka, ka ko upra vo sre |u je pa pi re i pra {i na rad u Slo va~ ku. U [i du mu je do zlo gr di lo bez po sla. Sta ri ne `e wa i in va lid ski pen zi o ner \u ra Go lub, je di ni sta nov nik svo je de ve de se to go di {we ku }e u \u re Da ni ~i }a, sto ji pred ka pi jom i po ka zu je mi de be lu ze le nu “kra stu” na cre pu: ~u var ku }a. Biq ka ko ja ku }u ~u va od bo le sti, gro ma i ve {ti ca. Na obli `wem zi du za le pqe ne smr tov ni ce i tri mr tva `i vo ta: Ka ta ri na Hru bik, Ve ra Iv ko vi}, Ste van Bu zek.

Ve je pa pir na to li {}e. U jed noj od tih ku }a Do we va ro {i, po red [i di ne, je di noj ku }i u tom, ka ko ga na zi va ju, Slo va~ kom kra ju, ko ja je svoj slo va~ ki iden ti tet po ka za la na fa sa di ukra {e noj ne na me tqi vom go lu bi je pla vom «»gra fi~ kom ~ip kom gu me nog vaq ka s bor du rom ru `a na ho ri zon tal noj lajs ni, raz go va ram za sto lom na ve ran di s auto rom «“mu ra la” Mi {kom Fran ci sti jem, mo le rom u pen zi ji i go lu ba rom, ko ji je ku }u, ukqu ~u ju }i i zi do ve otvo re ne ve ran de, o « sli kao pro {le go di ne po `e qi }er ke Sve tlu {ke. Tre nut no je u gra du, «fri zi ra ne ku `e nu u ku} nom aran `ma nu: Sve tlu {ka je, na Erka i Mi{ko Francisti i me, fri zer ka – vi {e od de set go di na bez stal nog za po sle wa – pa fri zi ra po ku }a ma po zna ni ke i rod bi nu. Er ka Fran ci sti, ro|. Ko lar, Sve tlu {ki na ma ma i, lo gi~ no, Mi {ko va su pru ga, ta ko |e je s na ma za sto lom; sa hra ni la je maj ku pro {le ne de qe i, ka ko na la `e emo ci o nal no sta we i uobi ~a je na pro ce du ra u ta kvim pri li ka ma, `e na je u cr ni ni, glas joj je slab i pri gu {en...

Mi {ko i Er ka Fran ci sti, osim Sve tlu {ke, ko ja je s wi ma pod kro vom, stvo ri li su i dva si na: Mir ka, ko ji se o`e nio cu rom iz Bin gu le, pa ta mo i `i ve, i ^a sla va, ko ji `i vi s ro di te qi ma i se strom i, dok mi raz go va ra mo na ve ran di, dru `i se s per na tom me na `e ri jom u zad wem dvo ri {tu...

“Za bri nu ti smo za ^a sla va i Sve tlu {ku”, `a li mi se wi ho va maj ka i ka `e da joj tri de set ~e tvo ro go di {wi ne za po sle ni sin ima sve ga dve go di ne rad nog sta `a, dok }er ka fri zer ka ne ma ni je dan je di ni dan, prem da obo je ve} vi {e od de set go di na tra `e po sao u [i du. – “A ja sa dva de set ~e ti ri go di ne ve} ima la se dam go di na rad nog sta `a.” “@i ve li ste u dru gim vre me ni ma.”

“I, da zna te, ne ka ka `e ko {ta o}e, na ma je bi lo bo qe... De ca su nam bi la na bi rou i ni ka kve vaj de od to ga. ^a slav se okre nuo ze mqi. Zna te, na ma Slo va ci ma je rad na ze mqi pri ra stao za sr ce. Se }am se, se stra i ja se vra }a mo iz {ko le, a po ru ka na sto lu: ’Na je di te se... Mo ti ke smo vam po ne li!’ Mo ti ka mi je sud bi na.”

Er ka Fran ci sti pri ~a mi o po ro di ci iz ko je po ti ~e»: – “Mo ji su ov de, u Slo va~ kom kra ju, i po o~e voj i po maj ~i noj li ni ji, pi taj Bo ga od ka da... I uvek su `i ve li po red [i di ne. Ta ko sam i ja od ra sla, a evo, bo ga mi, i osta ri la, po red ovog po to ka. Moj ta ta Mi {ko Ko lar je iz ku }e, eto, tu na bre gu, pre ko pu ta Slo va~ kog par ka, uli ca Sve tog Sa ve, biv {a Le wi no va, po gi no osam de set {e ste...”

“Po gi nuo. Pa, ka ko?”

“Po gi nu li wih tro je, je dan je sa mo pre `i vio... Bi la ne de qa, ju tro, kli zav put, a oni se kom bi kom vo zi li iz me |u Mi tro vi ce i Ru me, i{li br zo, e sad, da l’ je pu kla gu ma na kom bi ki, da l’ su se za ne li na kli za vi ci, ni ko ne zna... I su da re se sa ’La sti nim’ auto bu som. Ta ko smo osta li bez ta te. A ma ma mi je iz uli ce Alek se [an ti }a. Umr la je pro {le ne de qe. @i vi la je u o~e voj ku }i na bre gu u Sve tog Sa ve sa mo jom ro |e nom se strom. Pe to ro nas je de ce: ja sam naj sta ri ja, pa An ka, Zu ska... Zu ska je u Ne ma~ koj... pa Jan ko i Mi {ko. Svi smo `i vi.”

S

tva ra wem bor be nih gru pa, auto nom ni voj ni ka pa ci te ti Evrop ske uni je po me re ni su s mr tve ta~ ke. Naj pre je, stva ra wem tri no ve in sti tu ci je pri dru `e ne Sa ve tu EU to kom 1999. go di ne, usta no vqen in sti tu ci o nal ni okvir Evrop ske bez bed no sne i od bram be ne po li ti ke (EBOP). Za tim je, tzv. Ber lin plus spo ra zu mi ma, od re |en sta tus ko ji EBOP ima u od no su na NA TO; naj zad, Evrop skom stra te gi jom bez bed no sti dat je smi sao even tu al nom an ga `o va wu ovih auto nom nih ka pa ci te ta, i to na taj na ~in {to je de fi ni sa no ko je vi tal ne vred no sti EU `e li da za {ti ti ti.

U sva kom slu ~a ju, bor be na gru pa Evrop ske uni je (BG) vi so ko je ob u ~e na voj na for ma ci ja pod ko man dom EU. We no broj no sta we pro jek tu je se na 1.500 qu di, gde struk tu ru ~i ni vi {e ele me na ta ran ga ba ta qo na, ukqu ~u ju }i u to i sve po treb ne ob li ke bor be ne po dr {ke, kao i neo p hod na osnov na sred stva za raz me {ta we i odr `i vost. Sma tra se naj ma wom sa mo o dr `i vom voj nom je di ni com ko ja mo `e bi ti br zo ras po re |e na u zo nu iz vo |e wa voj -

wa voj ne in ter ven ci je NA TO u SR Ju go sla vi ji, a na te me qu pret hod nih De kla ra ci ja iz San Ma loa (de cem bar 1998) i Kel na (jun 1999), do ne ta je de kla ra ci ja o po tre bi us po sta vqa wa je din stve ne voj ne sna ge EU. Tom de kla ra ci jom je pred vi |e no da Uni ja ima i sop stve ne Sna ge za br za dej stva. Sa ~i wa va le bi ih do 15 bri ga da, ko je bi bro ja le iz me |u 50.000 i 60.000 voj ni ka, uz 400 bor be nih avi o na i 100 rat nih bro do va.

Sna ge an ga `o va ne u bor be nim gru pa ma obez be |u ju se, ina ~e, iz sa sta va na ci o nal nih oru `a nih sna ga dr `a va ~la ni ca EU, a ma ti~ ne dr `a ve obez be |u ju opre ma we i obu ku. One de lu ju pod di rekt nom kon tro lom Sa ve ta EU, a Sa vet od lu ~u je i o even tu al nom po kre ta wu ne ke ope ra ci je.

U okvi ru Voj nog {ta ba EU oform qen je, pak, stal ni ope ra tiv ni cen tar za ko man do va we ope ra ci ja ma, tzv. [tab ope ra ci ja.

Bor be ne gru pe EU pr vi put su upo tre bqe ne u Kon gu, gde je 2003. go di ne iz ve de na ope ra ci ja „Ar te mis“. Ova je ope ra ci ja pred sta vqa la pr vi

ne ope ra ci je pod vo| stvom EU, a ko ja se mo `e odr `a ti u toj zo ni i ko ja mo `e bi ti in ter o pe ra bil na uko li ko de lu je u {i rem me |u na rod nom for ma tu.

Obi~ no je ~i ni vi {e kom bi no va nih pe {a dij skih je di ni ca ja ~i ne ba ta qo na. Ipak, po sto je i spe ci fi~ ni ob li ci pri pre me za u~e stvo va we u mi si ja ma pri li kom ko jih se po mor ske i va zdu ho plov ne sna ge in te gri {u u sa stav bor be nih gru pa, pa ta da broj wi ho vih pri pad ni ka mo `e na ra sti na pre ko 2.000 qu di.

Pri mar no, ali ne i is kqu ~i vo, bor be ne gru pe mo gu bi ti an ga `o va ne u mi si ja ma ko je EU pred u zi ma pod okri qem UN. One mo gu bi ti upo tre bqe ne u auto nom nim ope ra ci ja ma, ali i kao sna ge za ini ci jal no dej stvo: ta da pri pre ma ju te ren za do la zak ve }ih sna ga, ko je su ustro je ne u skla du sa tra di ci o nal nom ulo gom mi si je o~u va wa mi ra. Je dan od mo gu }ih ob li ka an ga `o va wa bor be nih gru pa je ste i iz vo |e we tzv. „ope ra ci ja pre mo {}a va wa“. One tra ju ono li ko ko li ko je UN po treb no da stvo re svo je sna ge za upra vqa we od re |e nom me |u na rod nom kri zom, a ko ja je do sti gla ta~ ku kul mi na ci je i zah te va neo d lo `an od go vor.

U to ku Sa mi ta EU odr `a nog u Hel sin ki ju de cem bra 1999. go di ne, {est me se ci na kon okon ~a -

kon kre tan ob lik sa rad we UN i EU to kom ko je su an ga `o va ne bor be ne gru pe. Ipak, kon cept BG EU do sti gao je osnov nu ope ra tiv nu spo sob nost 2005, a ja nu a ra 2007. on do sti `e pu nu ope ra tiv nu spo sob nost. Od tog tre nut ka, dr `a ve ~la ni ce su za jed ni~ kim na po ri ma us pe le da u~i ne to da EU ima stal no do stup ne dve bor be ne gru pe (broj no sti od 1.500 do 2.500 qu di). Pri to me, kao spe ci fi ~an ob lik sna ga za br zo re a go va we, BG osta ju u pri prav no sti po {est me se ci i sprem ne su da se po kre nu u bi lo kom tre nut ku u okvi ru svo je {e sto me se~ ne ro ta ci je.

Ni je zgo reg na po me nu ti da pu no prav no ~lan stvo u EU ni je pred u slov za u~e stvo va we voj nih efek ti va od re |e ne dr `a ve u Bor be nim gru pa ma EU. Dr `a ve ko je ni su ~la ni ce EU (po put Nor ve {ke) ili ko je jo{ uvek ~e ka ju da bu du pri mqe ne u ~lan stvo Uni je i na la ze se u sta tu su kan di da ta (ka kav je slu ~aj Tur ske), mo gu u~e stvo va ti u bor be nim gru pa ma. Ta ko |e, i one dr `a ve ko je su pu no prav ne ~la ni ce EU, a ko je su se po li ti~ ki opre de li le da ne pri stu pe NA TO (Austri ja), ima ju svo je efek ti ve u bor be nim gru pa ma.

U okvi ru EU tre nut no ima 18 bor be nih gru pa. n Milan Bozokin

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Projekcija kretawa BDP-a u ~lanicama Evropske unije prema proceni EK

BorBEnE grUpE, UdarnE snagE EU

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

D

ra ma ti~ ne su po ru ke sti za le ovih da na iz Pa ri za i Ber li na dok su se dra ma ti~ ne stva ri do ga |a le u Ri mu i Ati ni. „Ova ko se vi {e ne mo `e - EU se mo ra pro me ni ti ka ko bi do ka za la da mo `e re {i ti kri zu”, po ru ~i la je ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel. Fran cu ski pred sed nik Ni ko las Sar ko zi je, pak, po no vio te zu o „Evro pi u dve br zi ne”, u ko joj bi se one dr `a ve ko je `e le i mo gu kre ta le br `e i in te gri sa le du bqe, dok bi osta le bi le u dru goj gru pi – ako ne `e le ili ne mo gu i}i br `e.

Ide ja ni je no va, a ako se po gle da ju po li ti ke EU, ja sno se vi di da ta Evro pa dve ju br zi na ve} po sto ji. Po sto ji u fi nan sij skom smi slu, jer ve} se odvo je no sa sta ju pred stav ni ci dr `a va evro zo ne i onih ko je to ni su.

osta le iz van we, za pra vo u bo qoj si tu a ci ji, i kad je re~ o fi skal noj si gur no sti, ali i eko nom skom ra stu.

No, s ob zi rom na to da Ne ma~ ka i Fran cu ska `e le pro me ne Ugo vo ra, a ka da one ne {to `e le, to }e se kad tad do go di ti. E sad, dru ga je stvar {to te pro me ne ve ro vat no ne }e i}i ono li ko da le ko ko li ko bi Ber lin i Pa riz `e le li, jer se ipak sva ka pro me na Ugo vo ra mo ra pri hva ti ti jed no gla snim pri stan kom svih po sto je }ih ~la ni ca.

Ali, i po red to ga, go to vo je si gur no da }e se u Ugo vor mo ra ti ugra di ti mo gu} nost „pro te ri va wa” ili „iz la ska” iz evro zo ne, pa ~ak i Uni je. Sre di nom sle de }e go di ne, ula skom Hr vat ske, EU }e ima ti 28 ~la ni ca, a ka da se jed no ga da na, za ot pri li ke 15 go di na, ostva ri

Transformacija EU po UEfinom modElU Po sto ji i u si gur no snom smi slu, jer ni su sve dr `a ve EU u zo ni slo bod nog kre ta wa [en ge na.

Ta ko |e, iako je stvo re no ne {to {to se zo ve „za jed ni~ ka spoq na i bez bed no sna po li ti ka EU”, ona ne de lu je, jer Uni ja ne mo `e ni o jed nom svet skom pro ble mu go vo ri ti istim gla som. Ta ko |e, EU ne mo `e raz vi ti `e qe ne od no se ni s NA TO-om, ~i je je se di {te uda qe no sve ga ko ji ki lo me tar od Evrop ske ko mi si je, po {to Ki par to blo ki ra; ne mo `e se do go vo ri ti ni o uvo |e wu po re za na ban kov ne tran sak ci je, jer su o to me opre~ na mi {qe wa dr `a va ~la ni ca. Jed no stav no, {to je vi {e dr `a va ~la ni ca, to je te `e po sti }i kon sen zus, a ka da se on i po stig ne, uvek je ta kav stav ne do re ~en.

Sto ga bi sa da, ka ko i ka `e Sar ko zi, tre ba lo stvo ri ti ne ke no ve mo gu} no sti, te ih ugra di ti i u pro me ne Li sa bon skog ugo vo ra, ka ko se u po je di nim pro ce si ma ipak ne bi mo ra lo ~e ka ti sve. Je zgro ta kve „dvo br zin ske” ili, ne ki bi re kli, ~ak „vi {e br zin ske” Evro pe, tre bao bi bi ti ne ka kav elit ni klub ka kav je sa da evro zo na. No, pi ta we je da li je sa da {wa evro zo na za i sta elit na, s ob zi rom na to da su dr `a ve Uni je, ko je su

ciq o ula sku svih bal kan skih dr `a va, uz Island, a mo gu }e i Tur sku, Uni ja }e ima ti vi {e od 35 ~la ni ca. I, re al no, sa sa da {wim si ste mom od lu ~i va wa, te {ko }e mo }i funk ci o ni sa ti. Sto ga bi bu du }a EU mo gla iz gle da ti, sport skim re~ ni kom go vo re }i, kao evrop ska fud bal ska tak mi ~e wa: ne ke bi dr `a ve bi le u „Li gi pr va ka”, dru ge u „Evro li gi”, a tre }e u re gi o nal nim li ga ma.

Uosta lom, i ar hi tek ta pro pa log Evrop skog usta va, je dan od Sar ko zi je vih pret hod ni ka Va le ri @i skar De sten, svo je vre me no je upo zo rio na to da }e jed nog da na „dr `a ve biv {e Ju go sla vi je u EU ima ti za jed no vi {e gla so va i vi {e evro po sla ni ka od jed ne Fran cu ske”. Ali ide ja o dvo br zin skoj Evro pi ni po {to ne is kqu ~u je ciq do vr {et ka pro ce sa pro {i re wa, jer i An ge la Mer kel i Ni ko la Sar ko zi, bez ika kve sum we `e le ce li re gion Za pad nog Bal ka na u EU, {to su ja sno i re kli. Na rav no, pod uslo vom da i te dr `a ve sa me to `e le, kao i da do ka `u da su u mo gu} no sti da is po {tu ju pra vi la klu ba ko jem se pri dru `u ju. n Augustin Palokaj

dnevnik

nedeqa13.novembar2011.

11

MrA^nA StrAnA VrloG noVoG SVetA do@iVotnA robijA zA nAredniKA KelVinA GibSA, ^oVeKA Koji je u AVGAniStAnu uziMAo prSte KAo trofeje

Pre da tor pod za sta vom SAD o vo rio je da su Av ga ni stan - pro vo dio pi ju }i pi vo i igra ju }i ci „pr qa vi di vqa ci”, na vi deo igre u ko ji ma pu ca{ i ubi veo je pod re |e ne iz svog vo ja{ do be sve sti. Na in ter ne tu se, da da ubi ja ju ci vi le iz za ba ve i pak, dru `io sa skin he di ma. sku pqao je wi ho ve pr ste i zu be Gibs je bio ti pi ~an pred stav nik kao tro fe je s ko ji ma se sli kao nad ge ne ra ci je ame ri~ kog „white trasha„, mr tvim te li ma. Zbog ovo ga, ali i naj ni `eg dru {tve nog slo ja. O`e zbog li~ nog u~e {}a u li kvi da ci ji nio se mlad, za de voj ku iz voj ske. ci vi la na pod ru~ ju Kan da ha ra, voj - Ona sad ka `e da je za wu Kel vin ni sud u zdru `e noj ba zi Lu is-Me - he roj. Ali hi qa da ma ki lo me ta ra kord, ju `no od Si je tla, osu dio je da le ko od Mon ta ne, wen dra gan bi pre dva da na na red ni ka Kel vi na u Av ga ni sta nu, na kon ak ci je ubi ja Gib sa (26) na do `i vot nu ro bi ju. wa, jo{ ko ji tre nu tak ostao uz le To kom de se to dnev nog su |e wa voj - {e ve. Pri {ao bi te lu ubi je nog... i ni tu `i lac ma jor An dre Le blank od se kao mu pr ste. Ti {i nu bi pre pri ka zao je Gib sa kao kr vo `ed nog ki dao sa mo stra vi~ ni zvuk pu ca wa ubi cu, a za sve do ke je po zvao Gib - qud ske ko sti. Pre to ga, sve je fo so ve sa bor ce iz bri ga de, od ko jih to gra fi sa o za uspo me nu. On i le{. je pe to ri ca ta ko |e okri vqe na za We go vi voj ni ci i le{. ubi stva.

Pu na rat na opre ma, sun ~a ne na Gibs je da nas sra mo ta za ame o ~a re da {ti te od ja kog pu stiw kog ri~ ku voj sku. Cr na mr qa ko ju tre sun ca, tri jum fal ni osmeh rat ni ba ka zni ti za pri mer dru gi ma. ka, a u po za di ni av ga ni stan ski A m e r i k a n c i Xon Doe, ne po ne ubi ja ju ci znat i ne bi tan vi le i ne na o ne ko, iz mr cva ru `a ne qu de. ren me ci ma, raz Ne, ne. Ame ne sen bom ba ma, ri~ ki voj ni ci le `i u pra {i ni su u Av ga ni sta osa ka }e nih {a nu da bi asi ka. Jer to je Gib sti ra li u us po sov rat ni tro sta vqa qu de fej. Qud ski pr mo kra ti je, za sti. I ka sni je, {ti te qud skih te to va `a na no pra va. Ina ~e, zi. Dva pre kr sam Kel vin {te na pi {to qa Sna `an, go lem, opa san ve} i mr tva~ ka gla Gibs ~o vek je na pr vi po gled, od u vek je od ko jeg bi sva va. Po jed na za ko ustuk nuo. sa mo `e leo da bu de voj nik. sva kog ubi je nog.

Sna `an, go - Ni je bio am bi ci o zan, je dva Iz Ira ka tri lem, opa san tva~ ke gla ve, je za vr {io sred wu {ko lu: mr ve} na pr vi po u cr ve noj bo ji. od 20 bo do va ko li ko se gled, od u vek je To je bi la ne vi tra `i za ma tu ru, Gibs je sa mo `e leo da na ira~ ka po ro bu de voj nik. di ca na ko ju je imao sa mo je dan!?

Ni je bio am bi Gibs ba cio bom ci o zan, je dva je bu. @i vi su iz za vr {io sred wu {ko lu: od 20 bo go re li u auto mo bi lu. Po sle je do va ko li ko se tra `i za ma tu ru, tvr dio da su bi li na o ru `a ni. Iz Gibs je imao sa mo je dan!? Ni je de Av ga ni sta na su sti gle jo{ tri lo lo vao ni na ro ~i to bi stro, da ne je ba we. Ovo ga pu ta cr ne. Opet qu di

G

Adam Vinfild tri godine zatvora

Andrju Holms sedam godina

ko ji su se u po gre {no vre me za te kli na po gre {nom me stu. Gib so no vim qu di ma na pu tu.

A on sam je uvek uspe vao da iz beg ne su vi {na pi ta wa, jer bi po red le {e va ne ka ko us peo da pod met ne oru` je da iz gle da kao da je na pad za pra vo bio sa mo od bra na.

Pro la zio je ne ka `we no pa se osi lio. Uosta lom, rat je u pi ta wu, i is ku sni jim mom ci ma se sva {ta na te re nu mo `e do go di ti, a sve je ma we onih ko ji su sprem ni da kre nu u sred wu Azi ju da bi se igra li voj nih iga ra. U ra tu, s obe stra ne, sa da osta ju sa mo oni ko ji su za i sta `eq ni ak ci je. I ne za ni ma ih ni {ta osim oru` ja. Da bi sa ~u vao di sci pli nu u vo du, da slu ~aj no ne kom cin ka ro {u ne bi pa le na pa met po mi sli o zlo ~i nu i ka zni, Gibs je znao da „tro fej ne pr ste” po raz ba ca oko svo jih voj ni ka da vi de na {ta je sve spre man. Kao opo me nu. Ni je tre bao pre vi {e da ob ja {wa va. Ko nor ma lan sku pqa qud ske pr ste? „Di vqa ci }e pla ti ti”, obe }ao je svo jim qu di ma. Stvo rio je svoj „kill team„, eki pu ko ja }e ga slu {a ti, rat ni ke `eq ne ak ci je. Sve kon ven ci je, pra va za ro bqe ni ka, za {ti tu ci vi la, sve je to na red nik Gibs sma trao sra wem. Ni su oni

Yeremi Morlok dvadeset i ~etiri godine

do {li u ovo sle po cre vo sve ta da bi se ba vi li di plo ma ti jom. Do {li su da pu ca ju. I ubi ja ju. Gle da li su ga za di vqe no. Uz ha {i{, Gibs je de lo vao jo{ ve }i, va `ni ji, sna `ni ji. Kao pra vi vo |a. „Po ka za }e mo im, oh yeah„.

Na rav no, ni su svi bi li odu {e vqe ni {to mo ra ju da ubi ja ju. Ali za one ko ji su se su prot sta vi li, ili mo `da raz mi {qa li o to me da ne ko me is pri ~a ju {ta se u Gib so no vom vo du do ga |a, za wih je ve} imao smi {qen plan ka ko }e ih se re {i ti. Jed nom cin ka ro {u tre bao je slu ~aj no is pu sti ti ve li ki teg na gla vu, za vre me re dov ne ve `be u te re ta ni. To se do ga |a, zar ne? Dru ga ide ja pod ra zu me va la je da cin ka ro {u slu ~aj ne pad ne na gla vu ku ka od voj nog vo zi la i ta ko ga u}ut ka za u vek.

E taj i ta kav na red nik Gibs je, na `a lost, stva ran. Ni je ne ga ti vac iz ne kog no vog ho li vud skog spek ta kla. A zlo ~i ni za ko je se te re ti po ~i we ni su po ~et kom 2010. Gibs je u je di ni cu do {ao tek ne ko li ko me se ci ra ni je. Od mah je po ~eo da uve ra va voj ni ke da ne ma ni {ta lak {e i jed no stav ni je od ubi ja wa ci vi la. A skan dal, ko ji se us po re |i vao s ame ri~ kom sra mo tom mu ~e wa za tvo re ni ka u Abu Ghra i bu,

Majkl Venon ~eka su|ewe

ot kri ven je kad su ob ja vqe ne fo to gra fi je na ko ji ma su Gib so vi voj ni ci tri jum fal no po zi ra li po red ma sa kri ra nih le {e va. Pri ~u su pr vi ot kri li Nem ci, od no sno no vi na ri „[pi gla”. Kad su ob ja vi li fo to gra fi je, ame ri~ ka voj ska je bi la pri nu |e na da se iz vi ni.

I na red nik Gibs je prompt no uhap {en i op tu `en kao glav ni or ga ni za tor ubi ja wa.

We go va de sna ru ka, kr vo lo~ ni Xe re mi Mor lok, pri znao je da je kriv, is pri ~ao ce lu pri ~u i do bio 24 go di ne za tvo ra. No, Mor lok, tek 22-go di {wak, ni je na glo po stao sve stan. Ne. Na go dio se s tu `i o ci ma. Is pri }a }e pri ~u, do bi }e vi so ku ka znu, ali kad se stvar sleg ne, ka da svi po ma lo za bo ra ve na ubi ce iz Kan da ha ra, na kon se dam go di na, mo }i }e da tra `i uslov ni ot pust. Ali Mor lok je ve} traj no o{te }en. S gla va ma mr tvih Av ga ni sta na ca po zi rao je kao da je upra vo upu cao je le na. I uvek na fo to gra fi ja ma taj isti smeh. Mor lok je u tim tre nu ci ma bio za i sta sre tan. Bi tan.

Ume sto da se - pre ma ono me {to ih u voj ni~ kim ux be ni ci ma u~e ame ri~ ka voj na i po li ti~ ka dok tri na u Av ga ni sta nu - spri ja te qe s mi ro qu bi vim de lom av ga ni stan -

Kalvin Gibs do`ivotna robija

skog sta nov ni {tva i za {ti te ih Gibs, Mor lok i jo{ de se to ri ca op tu `e nih ra di je su ubi ja li. I svi su ne ~a sno ot pu {te ni iz voj ske. Gib su, ko ji je sma trao da je ro |en za voj sku, to naj te `e pa da. Tvr dio je da ni je kriv. We gov advo kat je pri znao da je Gibs vo leo `r tva ma da od se ca pr ste... Da, ni je to ba{ ne {to naj nor mal ni je... ali, zna te ka ko je... rat, bo ji {te... qu di ma lo puk nu, pro me ne se... Osim to ga, svi su pu {i li ha {i{, a ta da qu di go vo re i ono {to ne mi sle ili se hva le onim {to ni su ura di li...

Ta ko je tvr di la od bra na. Ali tu `i o ci ima ju is ka ze voj ni ka po kaj ni ka ko ji su kroz su ze pri zna li da ni su `e le li da u~e stvu ju u ubi stvi ma, ali da ni su mo gli od bi ti Gib sa, bo je }i se za svo ju ko `u. „Mla di smo qu di. A za pra vo smo ma {i ne za ubi ja we. Ali Gibs, on je bio naj go ri. Taj je u jed nom tre nut ku mo gao go vo ri ti o ne ~em sa svim obi~ nom, o po ro di ci ili za ba vi, a on da bi od jed nom po stao pot pu no lud, tre sao bi se od `e qe da ne kog sre di, da kre ne u ak ci ju. Bi lo je stra {no to gle da ti. Kel vin Gibs za i sta je bio ote lo vqe we zla. Naj go ri ~o vek ko ga sam ikad sreo”, re kao je je dan od po kaj ni ka. n „Glo bus”

SMrtonoSnA iGlA HAroldA [ipMenA ubolA Vi[e od 200 putA

Ne vi dqi vo lu di lo ti hog ubi ce u di lo u na {oj kul tu ri de fi ni sa no je svo jom vi dqi vo {}u. U po pu lar nim {tam pa nim me di ji ma, te le vi zij skim sa pu ni ca ma i fil mo vi ma opis lu di la uvek je na ivi ci eks tre ma: na sil ni is pa di, na pa di, ha lu ci na ci je. No, {to ako lu di lo ni je za pra vo ono {to mi mi sli mo da je ste i {to bi tre ba lo da bu de? [ta ako je to pre pra vi lo ne go iz u ze tak – is pi tu je en gle ski psi ho a na li ti ~ar i pi sac Da rian Li der u svo joj no voj kwi zi „What is Madness?” («[ta je lu di lo?) ko ja je upra vo ob ja vqe na u Ve li koj Bri ta ni ji.

U toj pro vo ka tiv noj kwi zi Li der se ba vi slu ~a jem dr Ha rol da [ip me na, naj o zlo gla {e ni jeg bri tan skog se rij skog ubi ce ko ji je ubio ba rem 215 qu di. [ip men, ko ji je `i vot okon ~ao 2004. go di ne (obe sio se u svo joj do bro ~u va noj }e li ji u za tvo ru Vej kfild gde je slu `io do `i vot nu ka znu), je dan je od naj kom plek sni jih slu ~a je va u bri tan skoj i svet skoj psi hi ja tri ji.

Upr kos to me {to je na kri mi na li sti~ ku i psi hi ja trij sku is tra gu po tro {e no je vi {e od 20 mi li o na fun ti i is pi sa no 270.000 stra ni ca, psi hi ja tri ni su mo gli da za kqu ~e da je [ip men bio men tal no bo le stan ~o vek.

– Sma tra se da je [ip men imao cr tu za vi sno sti, po kva re nu svest, ri gid nu i op se siv nu na rav i du bo ku po tre bu da kon tro li {e qu de i do ga |a je, a to su za pra vo oso bi ne ko je ve ro vat no ka rak tri {u mno ge od nas. One nam ne ka `u ap so lut no ni {ta o [ip me nu ili za {to je po ~i nio svo je zlo ~i ne. Mno go je zna ~aj ni je to {to kod [ip me na ni je mo gao da se ot kri je znak psi ho ze – utvr dio je Li der.

Ha rold [ip men ro |en je 1946. go di ne u rad ni~ koj po ro di ci u No tin ge mu. O we go vom de tiw stvu ne zna se mno go, no sve do ci tvr de da je bio bi star i sa mo u ve ren de ~ak ko -

L

ji je s 11 go di na do bio sti pen di ju za {ko lo va we. To je po seb no ob ra do va lo we go vu maj ku Ve ru ko ja je u ma log Ha rol da po la ga la ve li ke na de.

Kad je Ha rold na pu nio 17 go di na, Ve ri je di jag no sti ko van rak plu }a i umr la je za ma we od {est me se ci. Tih me se ci le ka ri su re dov no do la zi li u [ip me no vu ku }u ka ko bi in jek ci ja ma mor fi ju ma Ve ri olak {a li pat we. Mla di Ha rold sva ki slo bo dan tre nu tak je pro vo dio u raz go vo ri ma s maj kom, ~i ja smrt ga je do slov ce slo mi la.

Mno gi psi hi ja tri ka sni je su sma tra li da su maj ~i na bo lest i smrt bi li tra u ma ti~ ni do ga |a ji ko ji su uti ca li na [ip me na da po sta ne le kar, ko ji je s jed ne stra ne pre da no le ~io svo je pa ci jen te, a s dru ge stra ne ih ubi jao in jek ci ja ma, le ko vi ma pro tiv bo lo va.

si na. Na kon {to je 1970. go di ne di plo mi rao, [ip man je po ~eo da ra di u Op {toj bol ni ci Pontfrakt gde je ostao ~e ti ri go di ne. To kom ra da u Pontfrak tu po stao je za vi snik od pe ti di na, le ka ko ji je sli ~an mor fi ju mu i ko ri sti se za ubla `a va we bo lo va. U me |u vre me nu spe ci ja li zo vao je pe di ja tri ju i gi ne ko lo gi ju i 1974. go di ne pri hva tio no vi po sao u Me di cin skom cen tru „Abra ham Or me rod” u Tod mor de nu. Bio je stru ~an, mar qiv i po `r tvo van le kar ko ga su pod jed na ko ce ni li i ko le ge i pa ci jen ti.

– Bio je sve tac, za i sta do bra oso ba – pri se tio se je dan od [ip me no vih pa ci je na ta iz Tod mor de na.

Ba{ u to vre me ugled ni le kar je po ~eo da ubi ja svo je pa ci jen te. No, we go ve ko le ge ta da ni su uvi de le da je ubi ca ne go da je nar ko man. Ka -

Po sle za vr {et ka sred we {ko le [ip men se 1965. go di ne upi sao na Me di cin ski fa kul tet na Uni ver zi te tu Lids. Bio je do bar stu dent, ali se si tu a ci ja za kom pli ko va la ka da je we go va 17–go di {wa de voj ka Prajm ro uz, aran `er ka iz lo ga, za trud ne la.

Ven ~a li su se 1966. go di ne i ima li su ~e tvo ro de ce, k}i i tri

da se ot kri lo da sam se bi pre pi su je ve li ke ko li ~i ne pe ti di na, naj u ri li su ga s po sla. Na pu stio je grad i oti {ao na od vi ka va we u psi hi ja trij ski cen tar u Wu jork. Iako je we go va ka ri je ra bi la ozbiq no na ru {e na, [ip men ni je od u sta jao od le kar ske prak se pa je 1977. go di ne do bio po sao u or di na ci ji u gra di }u Hajd u bli zi ni Man ~e ste ra. En -

tu zi ja sti ~an i po sve }en po slu, dr [ip men je po no vo ste kao po {to va we pa ci je na ta i ko le ga.

Ne du go po sle {to je po ~eo no vi `i vot u Haj du [ip man je na sta vio da ubi ja pa ci jen te.

– We go ve `r tve bi li su sta ri ji mu {kar ci i `e ne ko ji su ~e sto pa ti li od hro ni~ nih bo le sti. Ubi stva u Haj du po ~e la su la ga nim tem pom. Naj ~e {}e je ubi jao jed nog pa ci jen ta me se~ no. No, osam de se tih go di na ubi stva su eska li ra la pa je sva kog me se ca ubi jao ~e ti ri do pet pa ci je na ta. Ubi stva su po seb no bi la u~e sta la u raz do bqu od de cem bra do fe bru a ra sva ke go di ne – utvr dio je Le a der.

Ubi stva su se uvek do ga |a la pre ma is toj {e mi. Dr [ip men bi to kom po sle po dne va sti gao u po se tu pa ci jen tu, naj ~e {}e sta roj i bo le snoj `e ni ko ja je `i ve la sa ma.

Na kon pre gle da `r tvi bi dao in jek ci ju di a mor fi na, sna `nog opi ja ta ko ji bi pro u zro ko vao smrt ve} na kon ne ko li ko mi nu ta. Pa ci jen ta bi obu kao, a za tim sta vio da se di u fo te qi. Po ne kad bi po zvao ro |a ke, dru gi put kom {i je, a de {a va lo se da is pre tu ra stva ri po sta nu ka ko bi sve iz gle da lo kao sit na pro va la.

U sva kom slu ~a ju, po zvao bi po li ci ju pri ja viv {i da je na {ao mr tvog pa ci jen ta ko me je do {ao u po se tu. Uvek je imao spre man le kar ski kar ton iz ko ga se mo glo vi de ti da je pa ci jent te {ko bo le stan, pa se we go va smrt o~e ki va la.

U ju nu 1985. go di ne [ip me nu je umro otac ko ji je u te sta me nu osta vio ro di teq sku ku }i }er ci Po lin. Iz ba ci va we iz te sta men ta ja ko ga je uz dr ma lo i we go ve ko le ge pri me ti le su da je po stao grub i aro gan tan pre ma bol ni~ kom oso bqu.

Na kra ju, po ~et kom de ve de se tih go di na, otvo rio je sop stve nu or di na ci ju i pri vu kao oko 3.100 pa ci je na ta ko ji su ja ko ce ni li dok to ra.

Na sta vio je da ubi ja ne sma we nim tem pom sve do 1998. go di ne, ka da je uhap {en. Da je ugled ni i omi qe ni le kar ubi ca, sa zna lo se sple tom bi zar nih okol no sti.

Ko zna ko li ko bi pa ci je na ta dok tor ubio da }er ka we go ve po sled we `r tve, 81–go di {we Ke tlin Gran di, ni je po sum wa la u iz ne nad nu smrt svo je maj ke. To kom fa tal ne ku} ne po se te [ip men je pri mo rao sta ri cu da na pi {e no vi te sta ment u ko joj svu imo vi nu osta vqa we mu.

Na kon {to je ubio `r tvu, taj te sta ment po slao je u advo kat sku kan ce la ri ju. Advo ka ti su za tim na zva li An xe lu Vu druf, }er ku Ke tlin Gran di ko ja je, ta ko |e, bi la advo ka ti ca i po se do va la je ko pi ju pra vog te sta men ta u ko joj joj je maj ka osta vi la ce lo kup nu imo vi nu. ]er ka advo ka ti ca je od mah zna la da je te sta ment na stao pod pri nu dom i po ve za la to s dok to ro vim ku} nom po se tom. Po zva la je po li ci ju, a ob duk ci ja sta ri ~i nog te la ot kri la je tra go ve di mor fi na.

Ka da se po ka za lo da je tip slo va u sta ri ~i nom te sta men tu iden ti ~an onom na [ip me no voj pi sa }oj ma {i ni, dok tor je uhap {en. Klup ko se po ~e lo od mo ta va ti i ubr zo su pro na |e ni ne sum wi vi do ka zi ko ji su po ka za li da je [ip men od go vo ran za smrt 15 svo jih pa ci je na ta.

Po dig nu ta je op tu ni ca, a to kom idu }e tri go di ne ot kri ve no je da je „Dok tor smrt”, ka ko su ga na zva li bri tan ski no vi na ri, od go vo ran za 215 od 493 sum wi ve smr ti we go vih pa ci je na ta. Osu |en je na do `i vot nu ro bi ju. Za ni mqi vo je da je to kom za tvor skih go di na [ip men na sta vio da le ~i za tvo re ni ke, pa ~ak i za tvor ske ~u va re.

– Ja sam do bar le kar – ~e sto je go vo rio tra `e }i i od vla sti te `e ne Prajm ro uz da ga zo ve „dok tor”.

Me di cin ska je ka ri je ra bi la od vi tal ne va `no sti za [ip me na.

We go va za tvor ska ko re spon den ci -

ja po ka zu je da je bio o~a jan, usa mqen i de pre si van i da je pre u zeo ulo gu do brog le ka ra, {to je bi la je di na stvar ko ja ga je dr `a la – za pi sao je Li der ko ji se pi ta da li je iden ti fi ka ci ja s do brim le ka rom gu ra la ili spre ~a va la [ip me na da ubi ja.

– [ip me no va pri ~a je fa sci nat na ne sa mo kao case study ti hog lu di la ne go i za to {to po ka zu je ka ko dru {tvo re a gu je na pro ble me ko ji se od no se na lu di lo i ubi stvo.

Ne ma sum we da je lu di lo po ne kad pra }e no upa dqi vim simp to mi ma, no {ta re }i o slu ~a je vi ma qu di ko ji vo de mi ran `i vot iz me |u po ro di ce i po sla, a za tim jed nog da na jav no ubi ju ne ku po zna tu li~ nost?

Ni je bi lo ni {ta pri met no ab nor mal no u po na {a wu tih qu di, bi li su od go vor ni, uzor ni i po {to va ni gra |a ni sve do od re |e nog tre nut ka ka da bi po ~i ni li ubi stvo. Mi slim da lu di lo i nor mal nost ni su nig de bo qe iz jed na ~e ni kao u slu ~a ju Ha rol da [ip me na, ko ji je go di na ma kom bi no vao `i vot do brog gra |a ni na i neo b u zda nog ubi ce – tvr di je Li der i za kqu ~u je da na {e ide je o nor mal no sti i lu di lu iz i sku ju hit nu re vi zi ju. n Ta wa Ru de`/EPH

nedeqa13.novembar2011.

DVA DE SET GO DI NA PA DA VU KO VA RA

c m y

12

INTERVJU

PROF. Dr QIQANA GEREKE, PO^ASNA PREDSEDNICA EVROPSKOG DOMA U VUKOVARU

olema ratna stradawa u Domovinskom ratu jesu osnovni uzrok mr`we i duboke etni~ke podele vukovarske zajednice, ocena je prof. dr Qiqane Gereke, po~asne predsednice Evropskog doma u Vukovaru.

– Me|utim, ~iwenicu {to i 20 godina posle rata ova mr`wa nije prevazi|ena i {to je vukovarska zajednica jo{ uvek podeqena, mo`emo da zahvalimo s jedne strane gotovo opsesivnom nastojawu da se ova stradawa zadr`e u `ivom se}awu, a s druge selekciji ~iwenica i nedostatku dijaloga u okviru kojega bi se do{lo do zajedni~ke interpretacije uzroka i prirode samog rata. Hrvati u Vukovaru i dan danas imaju jednu, a Srbi drugu istinu o ratu.

Podela nekada{we zajednice po etni~kom kriterijumu i `ivot „jednih pored drugih“ bili su posle rata jedino mogu}e re{ewe za prekid otvorenog sukoba. Danas je, me|utim, ova podela postala kontraproduktivna, po{to blokira normalno odvijawe procesa u svim oblastima `ivota – obja{wava dr Gereke u intervjuu „Dnevniku”. Odavno ste upozorili da je mr`wa osnovna prepreka obnovi i napretku Vukovara. ^ini li se s obe strane dovoqno da bar kod mladih generacija ta mr`wa ne bude dominantno ose}awe?

– Da, mr`wa je osnovna prepreka obnovi i napretku Vukovara. Uz retke izuzetke, ni hrvatska ni srpska strana ne ~ine gotovo ni{ta da se ona prevazi|e. A ne ~ini se gotovo ni{ta zato {to zvani~nici obeju strana uglavnom pori~u weno postojawe. Ako Vukovar posmatrate povr{inski, onda }ete se slo`iti s konstataciom da mr`we nema, po{to u Gradu gotovo i nema otvorenih fizi~kih sukoba. Ali ako zavirite u du{e qudi, ako s wima zapo~nete razgovor o ratu, vide}ete da je mr`wa jo{ uvek dominantno ose}awe, koje se ispoqava ne samo u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji, ve} i u stereotipima koje gra|ani imaju jedni o drugima.

Mr`wa se te{ko mo`e sasvim sakriti, pa se tako ~esto doga|a da ona izbije i iz pojedinih izjava zvani~nika, pojedinih radio-emisija i napisa u lokalnim novinama, {to zapravo pod-

G

O

peraciju Vukovar otpo~ela je tada{wa JNA, uz pomo} srpskih dobrovoqaca, 25. avgusta 1991. godine, a grada je pao 18. novembra iste godine. Vukovar je, po nekim srpskim izvorima, branilo oko 6.000 pripadnika Zbora narodne garde, dok hrvatska istoriografija barata s ciframa od 1.300 do 2.000 boraca. Na strani JNA je, pak, bilo oko 30.000 qudi pod oru`jem, uz podr{ku avijacije, te velikog broj tenkova i artiqerijskog oru|a. Ta~an broj vukovarskih `rtava jo{ nije poznat: u zvani~nim hrvatskim statistikama se mo`e na}i podatak da je u toku operacije u gradu `ivot izgubilo 1.100 gardista, a oko 2.600 braniteqa i civila je nestalo, dok se srpski gubici procewuju na 1.100 mrtvih i jo{ 2.500 rawenih vojnika i dobrovoqaca, 110 uni{tenih tenkova i transportnih vozila, te tri aviona. Vukovar je potpuno razru{en, a grad je napustilo vi{e od 12.000 stanovnika, s tim da je deo wih zavr{io u logorima u Staji}evu, Begejcima, Sremskoj Mitrovici...

Posebno poglavqe je zlo~in na poqoprivrednom dobru Ov~ara, kada je u no}i izme|u 20. i 21. novembra streqano 200 vukovarskih zarobqenika. Zbog ovog masakra je Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Republike Srbije podiglo optu`nicu protiv 18 lica, od kojih je na kraju 13 pravosna`no osu|eno na ukupno 190 godina zatvora, dok je petoro oslobo|eno. Zbog zlo~ina u Vukovaru pred sudom u Hagu osu|ena su i dvojica pripadnika Gardijske brigade nekada{we JNA: komandant Mile Mrk{i} na 20 godina zatvora, a oficir za bezbednost u toj brigadi Veselin [qivan~anin najpre na pet godina zatvora, da bi mu u drugom stepenu kazna pove}ana na 17 godina robije. Ipak, posle ponovnog su|ewa, Tribunal je [qivan~anina osudio na deset godina zatvora i on se, posle odslu`ene dve tre}ine kazne, po~etkom jula ove godine vratio u Beograd.

Za ratne zlo~ine protiv civila i ratnih zarobqenika u logorima Begejci, Staji}evo, Sremska Mitrovica, Ni{ i Stara Gradi{ka optu`nice protiv biv{eg generala JNA Aleksandra Vasiqevi}a i potpukovnika Miroslava @ivanovi}a podiglo je Hrvatsko dr`avno tu`ila{tvo.

S druge strane, ovog leta su iz srpskog tu`ila{tva u Hrvatsku stigle optu`nice za ratne zlo~ine i genocid nad Srbima na podru~ju Vukovara, za {ta se tereti 40-tak vukovarskih braniteqa, te ratni ministar unutra{wih poslova Hrvatske Ivan Veki}, kao i rukovodioci kriznih {tabova u Slavoniji Vladimir [eks, u Osijeku Branimir Glava{ i u Vukovaru Tomislav Mer~ep. Kao svojevrstan odgovor na ove optu`nice, poslanici Hrvatskog sabora izglasali su pro{log meseca Zakon o ni{tavnosti pojedinih pravnih akata JNA, SFRJ i Srbije.

dnevnik

Mr `wa je po sta la ne ka vr sta vr li ne stala neka vrsta vrline. Patriotizam se kod nas u Hrvatskoj u prvom redu ispoqava putem mr`we prema drugim nacijama, posebno prema srpskoj i romskoj. Ne samo {to u zajednici ne postoji organizovani napor na prevazila`awu mr`we, ve} se u mnogim porodicama mr`wa svesno prenosi na mlade, zahvaquju}i zabludi da se mr`wom mo`emo za{titi od „neprijateqa“. Mo`e li se spre~iti daqe bujawe mr`we?

– Svaka silom zatomqena mr`wa buja ispod povr{ine. I to se, na`alost, nikako ne mo`e spre~iti. Kao {to se nikom ne mo`e narediti da voli, tako se nikome ne mo`e zabraniti da mrzi. Niko ne mrzi bez razloga, samo je pitawe da li je taj razlog racionalan ili nije. Koliko god da je sada{we stawe, u kome gra|ani mawe ili vi{e otvoreno ispoqavaju svoju mr`wu, neprijatno, ono je zdravije od stawa u kome bi se, pod uticajem nekih prinudnih mera, ova mr`wa morala zatomiti. Jedni na~in da se ova opaka emocija prevazi|e jeste podizawe nivoa svesti qudi, edukacija i trening.

Kad qudi budu svesni ~iwenica da wihova mr`wa ni najmawe ne {teti objektu mr`we, ve} da truje wih same i podriva wihovo zdravqe, i kad nau~e i uve`baju proceduru osloba|awa od energije koja uzrokuje ose}awe mr`we, svi sukobi i podele u zajednici automatski }e nestati. Svi se sla`u da se mora nastaviti sa rasvetqavawem ratnih zlo~ina, ali inicijativa za Rekom nije nai{la na o~ekivanu podr{ku.

Da li se radi o nespremnosti gra|ana regiona i ovda{wih politi~ara da se suo~e sa zlo~inima po~iwenim u wihovo ime?

– Va{e pitawe upravo lepo osvetqava na{ kqu~ni problem, a to je na{a unutra{wa raspolu}enost, na{a

Sa mo {te ta od me |u sob nih tu `bi  U predizborno vreme, najpre u Hrvatskoj a potom u Srbiji, te{ko da }e Zagreb i Beograd povu}i optu`nice za genocid. No, mislite li da }e neke nove vlade imati hrabrosti da to u~ine?

Ili }e i wima biti potreban taj „adut” za povremeno me|usobno natezawe?

– Me|usobne optu`nice za genocid predstavqaju dobar primer pomenute politi~ke klackalice, odnosno primer kako poku{aj da se problem re{i putem reciprociteta redovno vodi u slepu ulicu. Dobro bi, recimo, bilo da neko izra~una koliko bi se radnih mesta u Hrvatskoj i Srbiji moglo otvoriti i koliko nau~nih projekata finansirati sredstvima koja }e se platiti Me|unarodnom sudu za vo|ewe sudskog procesa za dokazivawe genocida. Pritom, ho}e li presuda o izvr{enom genocidu izle~iti na{e kolektivno pam}ewe i doneti toliko `eqeni trajni mir u ove nemirne krajeve? Za povla~ewe optu`nica uop{te nije potrebna hrabrost, ve} mudrost. Ako budemo imali sre}u da na izborima pobede mudri politi~ari, visoke svesti i jasne, dugoro~ne vizije, optu`nice }e biti povu~ene. U protivnom, ogromni tro{kovi za sudski postupak }e jo{ vi{e osiroma{iti ionako prezadu`ene zemqe, a obi~ni gra|ani na ~ija ple}a }e se svaliti teret podmirewa sudskih tro{kova, ne}e od tih presuda imati ba{ ni{ta. greva i produbquje ve} postoje}u mr`wu. Me|utim, to, na`alost, nije samo specifi~nost Vukovara. Mr`wa je posle rata i na nacionalnom planu po-

otu|enost od nas samih, kao qudskih bi}a, koja je rezultat nedovoqno razvijene svesti. Svi smo mi za rasvetqavawe ratnih zlo~ina i strogo ka`wa-

vawe po~inilaca, ali pod uslovom da se iz ovoga izuzmu „na{i“. Svi smo mi za borbu protiv korupcije i strogo ka`wavawe korumpiranih, ali pod uslovom da se iz ovoga izuzme mito koje mi primamo ili dajemo. I tako redom.

Otu|en ~ovek uvek ima dvostruke kriterijume: jedni va`e za druge, a drugi va`e za wega. Ali tako se ne mo`e ni odr`ati, a kamoli razvijati jedna zajednica. Na`alost – a mo`da i na sre-

}u – nemam vremena da se dovoqno informi{em o politi~kim previrawima u ~itavom na{em regionu. Me|utim, na osnovu malobrojnih informacija koje do mene sti`u, zakqu~ujem da je nama svima, u ovom delu sveta, ova dihotomija zajedni~ka osobina.

Ina~e, inicijativa za osnivawe Rekoma je sjajan projekt, koji predstavqa jedinu mogu}nost da na qudski na~in okon~amo pri~u o proteklom ratu, da se otrgnemo od zaglavqenosti u pro{lost i da se okrenemo budu}nosti, koja }e nas, ovako nespremne, bolno iznenaditi. No, dobro ste rekli da su gra|ani nespremni da se suo~e sa zlo~inima koji su po~iweni u wihovo ime. Za{to smo nespremni? Nespremni smo zato {to nemamo svest o tome da zlo~in nikada ne mo`e po~initi jedna nacija, nego samo organizovani pojedinci, i da „ja“ nije isto {to i „moja nacija“. Problem je u tome {to qudi, s jedne strane, zlo~in organizovane grupe qudi pripisuju ~itavoj naciji (a nacija je samo misaona konstrukcija sa~iwena od qudi koji jedino predstavqaju ne{to realno), a s druge {to se identifikuju sa „svojom“ nacijom. Zbog toga se doga|a da zlo~inca poistovetimo s nacijom, pa ako je to „na{a“ nacija, ose}amo se i sami ugro`eni, te – brane}i zlo~inca – branimo u stvari sebe.  Koliko je u pitawu nepoverewe da }e predstavnici „onih drugih” nepristrasno gledati na wihove `rtve?

– U svakom dru{tvu koje je podeqeno i u kojem postoji „mi“ i „oni“, vlada nepoverewe. Poverewa ili uop{te nema, ili je ono osaka}eno. Ako u jednom dru{tvu vlada nepoverewe, onda to i nije zajednica.

Pre godinu dana je na Me|unarodnoj konferenciji doneta Vukovarska deklaracija, u ~ijoj je osnovi proces pomirewa Hrvata i Srba na evropskom putu. Da li ste zadovoqni do sada u~iwenim u realizaciji tog dokumenta?

– Vukovarska Mirovna konferencija, koju spomiwete, a u kojoj su u~estvovali predstavnici devet evropskih zemaqa, organizovana je upravo s ciqem da podupre otvarawe dijaloga izme|u dve susedne zemqe, Srbije i Hrvatske, u ciqu konstruktivnog re{avawa svih trenutno otvorenih pitawa.

Meni nije poznat ni jedan drugi metod za re{avawe postoje}ih problema, bilo izme|u qudi ili izme|u dr`ava, osim dijaloga. U Deklaraciji su bile pobrojane najva`nije mere koje bi i hrvatska i srpska strana trebale da sprovedu u ciqu unapre|ewa dijaloga.

Po{to se Konferencija odr`avala samo nekoliko dana pre ~uvene nezvani~ne posete Hrvatskoj predsednika Tadi}a, sama Deklaracija je odisala velikim optimizmom. Me|utim, Deklaraciju nije donela ni Skup{tina Srbije, ni Sabor Hrvatske, ve} obi~ni gra|ani devet evropskih zemaqa. Zbog toga je wena realizacija pratila trend politi~kih odnosa izme|u na{ih dveju dr`ava. A oni su, u ~itavom regionu kao klackalica. Metod „reciprociteta“ koji je ne samo kod nas, ve} i u ~itavom svetu, dominantni metod komunikacije na dr`avnom nivou, samo produbqava problem i prolongira wegovo re{ewe. Zahvaquju}i tom metodu, ubrzo nakon na{e konferencije do{lo je do novog zahla|ewa odnosa izme|u Hrvatske i Srbije, a to je, naravno, osujetilo i mogu}i pozitivan uticaj Deklaracije na „otopqavawe“ odnosa izme|u dve zemqe i otvarawe toliko potrebnog konstruktivnog dijaloga. [to je za Vukovar jo{ tragi~nije, svako zahla|ewe odnosa na dr`avnom nivou prenosi se i na odnose me|u politi~kim partijama i verskim zajednicama, produbquje postoje}u podelu, unosi nemir me|u gra|ane i pove}ava i onako prisutnu napetost u me|usobnim odnosima. Zato Deklaracija, na`alost, nije postigla `eqeni u~inak.  Da li je blizina EU dovoqno jak motiv da se elimini{e uticaj podgrevawa me|usobnih za|evica zarad (zlo)upotrebe na doma}oj politi~koj sceni?

– Sasvim je sigurno da bi ulazak svih zemaqa jugoisto~ne Evrope u EU preusmerio pa`wu gra|ana regiona s bliske pro{losti i me|usobnih za|evica na rad i suradwu i da bi to doprinelo stabilizaciji i u~vr{}ewu mira. Isto tako, mogu re}i da gra|ani evropskih zemaqa, kako oni koji su u~estvovli na Mirovnoj konferenciji u Vukovaru, tako i oni s kojima dolazimo u dodir u okviru na{ih me|unarodnih projekata, svim srcem podr`avaju normalizaciju situacije i izgradwu dobrih, miroqubivih i produktivnih susedskih odnosa u ovom delu Evrope. n Mi ro slav Sta ji}

P O Z A J M Q E N I I N T E R V J U : KOSTAS AZARIADIS, GR^KI EKONOMISTA IZ SRCA SAD

Ni ko ne bi iz klu ba bogatih O Grcima evropski mediji posledwih nedequ dana pi{u na prili~no brutalan na~in. ^ini se kao da su „lewi Mediteranci” krivi za sve. Tako se pre nekoliko dana vrteo cirkularni mejl: „Usvojite Grka. Za 500 evra mese~no radi}e sve ono {to vi ne stignete – odmara}e se, izle`avati i gledati televiziju”.

O, da. Grci su ovih dana de`urni krivci. Dobro, naravno da u tome ima istine. Ipak, od udarawa posrnule gr~ke ekonomije nema previ{e koristi. Nisu ni Grci krivi za sve. Odnosno, toliko dugo se pona{aju na isti na~in da ih je odavno trebalo upozoriti, a ne praviti se da je sve u redu. No, niko nije `eleo otvoreno re}i da je car go.

Profesor ekonomije Kostas Azariadis, jedan od sedih eko-

nomskih mudraca iz Gr~ke koji je akademsku karijeru izgradio u SAD, sada je okupio grupu prijateqa sa idejom da pomogne domovini.  Za{to je Gr~ka toliko problemati~na? Za{to ne mo`e po~eti s procesom ekonomskog oporavka, uprkos silnoj nov~anoj potpori?

– Grci su tro{ili vi{e nego bilo ko drugi u Evropi, a proizvodili mawe. Prema podacima, bili su 20 posto ispod nivoa proizvodwe, a bili su 10 posto iznad potro{we. Problemi se nisu re{avali, nego su se gomilali. No, nije Gr~ka dugoro~no najopasnija za evrozonu, nego je to Italija. Ako Gr~ka ne bude mogla da otpla}uje svoje dugove, to }e biti, naravno, problem, jer se radi o 360 milijardi evra; ali ako se kriza nastavi s Ita-

lijom i wenih 2.500 miliajrdi evra duga, e onda }e biti katastrofa. Kako se to mo`e spre~iti?

– Mo`ete svaki dan gledati podatke o italijanskim dr`avnim obveznicama s rokom otplate od 10 godina. Ako prinosi budu od 3 do 6 posto, to je jo{ u redu. Ali ako do|u do 7 posto, tad po~nite da pani~ite. I to jako. Treba li Gr~ka da iza|e iz evrozone?

– Ja sam me|u onima koji smatraju da to nije nikakva katastrofa. Jedno je iza}i iz evrozone, a drugo je iza}i iz EU. Gr~ka i Italija u{le su u evrozonu zapravo i zato {to su se wihovi ekonomski podaci dosta {iroko, benevolentno tuma~ili.

Gr~ka je imala puno dobrih prijateqa u Evropi, a Italija je

jedna od utemeqiva~a Evropske unije, velika i va`na dr`ava i bilo bi glupo da je ostala izvan tog projekta. No, ako se mi vratimo na drahmu, a Italijani na liru, to nije ni{ta stra{no. To ne zna~i da }emo zauvek ostati izvan evrozone. Neka pro|e koja godina, neka se situacija sredi, ekonomija stabilizuje i dr`avne finansije dovedu u red, i onda opet mo`emo u}i u evrozonu.

Mislim da to nije tragedija.

Problem se dogodi zato {to nije bilo mogu}e imati samo monetarnu uniju, a ne i fiskalnu. Tu je svako vodio svoju politiku. A Gr~ka je pri tome bila i poreski nedisciplinovana i na{la se u krizi. Ali, po istra`ivawima, ve}ina Grka ne `eli iza}i iz evrozone i vratiti se drahmi.

– Pa naravno! Niko ne voli da ga izguraju iz kluba bogatih, a evrozona je upravo to.

Grci su bili sre}ni jer su bili deo tog projekta. @iveli su boqe, tro{ili su, imali su boqi standard nego ostali i to im je godilo. Sada su te{ka vremena. A {ta ako vi ispadnete iz evrozone, a Italija sa svim svojim problemima ostane?

Ko }e onda wih spa{avati?

– Ako ove problemati~ne zemqe ostanu u evrozoni, a tu su, osim Gr~ke, i Portugalija, Irska, ne i [panija, ali naro~ito Italija, onda }e iz we

iza}i Nema~ka, Austija i Holandija. Jake zemqe ne}e ovo stawe odr`avati, jer im ono ni ekonomski ni politi~ki ne odgo vara. Ne mo `e An gela Merkel dopustiti inflaciju u Nema~koj. Naro~ito je ne mo`e dopustiti zato {to su drugi za wu krivi. No, ako Evropska centralna banka po~ne otkupqivati italijanske dugove i tako sebi napravi puno problema, to }e se odraziti na zdravije ekonomije, pre svega na Nema~ku. A Nemci se onda u tom dru{tvu ne}e du`e zadr`avati. n Bi se ra Fa brio

dnevnik

nedeqa13.novembar2011.

13

DREVNA cRKVA U IZNIKU PONOVO YAMIjA

]u ta we ni je od go vor P

ro te kle je sed mi ce na {a jav nost sa zna la da je jed na od va `ni jih cr ka va hri {}an ske isto ri ji, ko ja se na la zi u Tur skoj, pre tvo re na u xa mi ju. Ver ska in for ma tiv na agen ci ja (VIA) iz Be o gra da se, ja vqa ju }i to, po zi va la na tur ske me di je, ko ji su da ni ma na ja vqi va li da }e od mu sli man skog pra zni ka Kur ban Baj ram drev na cr kva Sve te So fi je (pre mu dro sti Bo` je) u Ni ke ji po no vo bi ti xa mi ja. Pod se ti mo, ona je od 1922, da kle od vre me na Ke ma la Ata tur ka, bi la mu zej. Pre to ga je 680 go di na bi la xa mi ja.

Drev na ba zi li ka je iz 6. ve ka. Ona je zna ~aj na za sve hri {}a ne po {to je u woj 787. go di ne odr `an Sed mi va se qen ski sa bor, ko ji je je dan od te me qa ve re ka ko pra vo sla va ca, ta ko i ka to li ka i pro te sta na ta. We go ve od lu ke su za hri {}an stvo uni ver zal nog ka rak te ra.

Za srp sku na ci o nal nu isto ri ju ovaj hram je od po seb nog zna ~a ja. Na i me, sve to gor ski mo nah Sa va Ne ma wi} bo ra vio je u Ni ke ji 1219, gde je

u to vre me bi lo se di {te vi zan tij skih ca re va i pa tri ja ra ha. On je tu po stao ar hi e pi skop cr kve ko ja je do bi la sa mo stal nost. Hi ro to ni ja se oba vi la u sa bor nom pa tri ja {ij skom hra mu sve te So fi je na pra znik Ve li ke Go spo ji ne.

Ni ke ja je od Tu ra ka osvo je na 1331. i po sta je Iz nik, ka ko se i da nas zo ve. Sul tan hram pre tva ra u xa mi ju, uosta lom kao i ve }i nu dru gih hra mo va u osman skoj im pe ri ji, me |u ko ji ma i jo{ ~u ve ni ju Sve tu So fi ju u Ca ri gra du.

Ipak, Tur ska po sled wih go di na te `i u~la we wu u Evrop sku uni ju, pa za to po boq {a va po lo `aj hri {}a na – Gr ka, Jer me na, Si ro hri {}a na, Ara me ja ca. I do pu sti la je da se na kon osam de ce ni ja u ne kim drev nim hra mo vi ma po no vo, bar jed nom go di {we, slu `i. Ina ~e su oni, go to vo bez iz u zet ka u sta tu su mu ze ja. Ca ri grad ski pa tri jarh Var to lo mej, ko ji je rav no 20 go di na na va se qen skom tro nu, na to me je vla di u An ka ri za hva lan. U tom smi slu je po ru ~io i da se hri {}a ni sve ma we ose }a ju kao

Patrijarh Vartolomej obi{ao je crkvu, ali nije `eleo da daje izjave

Bajramska proslava u Aja Sofiji

gra |a ni dru ge kla se, te da se ne bo je vla sti u toj me ri kao do sko ra.

No, pa tri jarh ni je ni slu tio da }e ne du go za tim „Aja so fi ja” u Iz ni ku bi ti pre tvo re na u xa mi ju. Sa znav {i za to, gla sno ni je pro te sto vao, pred u zi ma ju }i dru ge ko ra ke ko ji za sa da ni su po zna ti jav no sti. Ali za wih }e se usko ro sa zna ti. U me |u vre me nu, oti {ao je ovih da na do Iz ni ka, ob i {ao cr kvu sa svo jim sa rad ni ci ma, ne mo i po tre {e no raz gle dao je spo qa, ne `e le }i no vi na ri ma ni {ta da iz ja vi.

Tur ski li sto vi bi li su pu ni ~la na ka o baj ram skoj pro sla vi u Aja So fi ji - pu no na ro da, dr `av nih i lo kal nih funk ci o ne ra, ~ak pot pred sed nik Vla de Tur ske go vo ri se da se sa da „i Alah ra du je”... Na pod cr kve ras pro str ti su le pi te pi si, na br zi nu je po sta vqe na pro po ve da o ni ca za ima ma (mim bar). Pri to me ni je zgo reg na po me nu ti da mu sli ma ni ma Iz ni ka ova xa mi ja ap so lut no ni je bi la neo p hod na, jer ih u gra du ima dva de se tak. Uz to, je dan od va `ni jih iz vo ra pri ho da gra da je tu ri zam, a go di {we do |e sto ti ne gru pa stra nih po se ti la ca upra vo da vi de drev nu cr kvu.

Ni jed na dr `a va hri {}an ske tra di ci je do sa da ni je pro te sto va la, ta ko |e ni jed na cr kva. U ov da {wim me di ji ma iz ne to je i da srp ski mi ni star ino stra nih po slo va ima do voq no raz lo ga da se za in te re su je za ovaj slu ~aj. Me |u tim, re ak ci je do sa da ni je bi lo, kao da hram ne ma po se ban zna ~aj i za srp sku na ci o nal nu isto ri ju. Ana li ti ~a ri, pak, sma tra ju da se di plo mat skim pu tem mo ra za tra `i ti in for ma ci ja od An ka re – to je uobi ~a je na di plo mat ska prak sa, uz obra zlo `e we da Be o grad za to ima kon kre tan raz log. A sva ka ko da i SPC ima po vod za re ak ci ju, ba{ kao {to bi i obe islam ske za jed ni ce Sr bi je tre ba ovim po vo dom da iz ne su svoj ja san stav, a ne da po mi wu da „ne ma ju in for ma ci je o to me {ta se de si lo”.

Mno go pu ta je re ~e no da „ver ska to le ran ci ja” pred sta vqa pred u slov su `i vo ta raz li ~i tih re li gi ja, ci vi li za ci ja i na ro da, ti me i mi ra u sve tu. Po {to va wu sve tih i zna ~aj nih me sta po je di na~ nih re li gi ja pri pa da u ovo me pr vo me sto. To se uvek na gla {a va na me |u re li gij skim su sre ti ma, a i UNE SKO in si sti ra na to me. Na Tur skoj je da to uva `a va, tim pre {to `e li da ima sve zna ~aj ni ju ulo gu u {i rem re gi o nu, ukqu ~u ju }i Bal kan. n @i vi ca Tu ci}

PUT OKO SVETA

KO SE NADA, DO^EKA: Automobil „por{e 911 turbo”, ~iji je nestanak prijavqen 1988. godine u Las Vegasu prona|en je nedavno na brodu koji je trebao iz Amerike da krene prema Holandiji. Carinski slu`benici su istakli da je automobil u odli~nom stawu, iz wega je izva|en motor koji policija jo{ nije uspela da locira.

BRZINA: Belgijska policija je u{la u trag nemarnom voza~u koji je na autoputu izme|u Antverpena i Genta vozio svog Aston Martina gotovo 300 km/h. Wegov suvoza~ je snimio ~itavu vo`wu, a usput je i objasnio o kojem se modelu auta radi. Policiji je samo preostalo da sledi uputstva i uhapsi voza~a, koji mo`e biti sudski gowen.

SLEPI PUTNIK: Jedan Marokanac je vi{e od nedequ dana proveo u prtqa`niku bugarskog autobusa nadaju}i se da }e ga on odvesti u neku zapadnu zemqu.

Slepog putnika slu~ajno je primetio mehani~ar u gara`i autobuske kompanije u bugarskoj prestonici Sofiji. Ispostavilo se da se 21godi{wi severnoafrikanac „uselio” u autobus u Atini i da nije izlazio iz wega sedam dana misle}i da }e wime sti}i do neke zapadnoevropske zemqe.

111111: Mati~ari {irom sveta su, zbog datuma koji navodno donosi sre}u - 11.11.2011, bili suo~eni sa navalom mladenaca koji su odlu~ili ba{ tog dana da se ven~aju. U stajawu na ludi kamen predwa~ili su Kinezi: wih na hiqade je videlo taj datum kao najpovoqniji za zajedni~ku sre}u u ovom veku. Ostatak sveta je verovao da nam sleduje „smak sveta”.

POSLE „NUKLEARNOG PROLE]A“ SVET OPSEDNUT „NUKLEARNOM ZIMOM“

Po ja ~a ni strah od sa mo u ni {te wa o di na 2011, ~i jem se kra ju ne u min to te ro ri sti~ kog na pa da 11. sep tem bra 2001. pri bli `a va mo, osta }e u isto ri ji kao go di ne na Wu jork, pred sed nik Xorx Bu{ tre nu tak su o ~a va wa qud skog ra zu ma go vo ri o upo tre bi nu kle ar nog oru` ja u s re al nom opa sno {}u od {i re wa nu kle ar ne spre ~a va wu opa sno sti od na pa da he misjkim ener gi je. Mar tov ska eks plo zi ja u ja pan skoj i bi o lo {kim oru` jem ili od na pa da kon nu kle ar ki „Fu ku {i ma“ je, po sle dve de ce - ven ci o nal nim oru` jem {i rih raz me ra. ni je od okon ~a wa hlad nog ra ta, po no vo su o - Ame ri~ ki do ku men ti po zna ti pod na zi vom ~i la pla ne tu sa stra hom od sa mo u ni {te wa. Nuc le ar Po stu re Re vi ew 1994. i 2002. go vo re o Ze mqo tres u Ja pa nu od 11. mar ta pro u zro - evo lu ci ji sta vo va Va {ing to na. Nu kle ar no ko vao je ve li ka o{te }e wa nu kle ar ne elek - oru` je, ko je je bi lo sred stvo za obes hra tra ne „Fu ku {i ma“ : usled cu re wa ra di ja ci - bri va we ne pri ja te qa za vre me pred sed ni ka je do {lo je do naj o bim ni jeg zra ~e wa od dru - Bu {a, pre tvo re no je u efek tiv no oru` je u gog svet skog ra ta do da nas, ve }eg od nu kle - slu ~a ju ra ta. ar ne ka ta stro fe u ^er no bi lu, apri la 1986.

Ad mi ni stra ci ja sa da {weg pred sed ni ka go di ne. Ra ~u na se da je do da nas u Ja pa nu od Ba ra ka Oba me je apri la pro {le go di ne or po sle di ca ze mqo tre sa i ra di ja ci ja stra da - ga ni zo va la u Va {ing to nu dvo dnev ni sa mit lo de se tak hi qa da `r ta va, a vi {e od po la po sve }en nu kle ar noj bez bed no sti da na mi li o na qu di je pri vre me no ili traj no {weg sve ta. Smi sao ras pra ve je bio da se eva ku i sa no. Ka kvo je wi ho vo zdra vqe, po - de mo krat ske ze mqe mo bi li {u u spre ~a va ka za }e vre me. wu kri mi nal nih i te ro ri sti~ kih gru pa da Od mah po sle eks plo zi je u „Fu ku {i mi“ do |u do ma te ri ja la i teh no lo gi je za pro iz mno ge ze mqe pro iz vo |a ~i atom ske stru je vod wu oru` ja za ma sov no uni {te we. Na sa po ~e le su da se pre i spi tu ju da li im je za i - mi tu je do go vo re no da sve ze mqe ko je po se sta neo p hod na ta kva ener gi ja. Dve na ci je, du ju obo ga }e ni nu kle ar ni ot pad sta ve to ko je su se to kom isto ri je po ka za le kao do - pod me |u na rod nu kon tro lu. Iden ti fi ko va bro or ga ni zo va ne i di sci pli no va ne, za u ze - no je dva de se tak re ak to ra u ce lom sve tu ko le su pro ti vu re~ ne po zi ci je: Ne ma~ ka je ji po se du ju ta kav ura ni jum ko ji bi mo rao da ozbiq no po ~e la da raz mi {qa o al ter na - bu de pod kon tro lom. Ukra jin ski pred sed tiv nim ob no vqi vim iz vo ri ma ener gi je, dok nik Vik tor Ja nu ko vi} je me |u pr vi ma pri se Ki na za la `e za po vi {e we hva tio do go vor i oslo bo dio stan dar de bez bed no sti nu Ukra ji nu opa snog nu kle ar kle ar nih elek tra na i ne mi nog ot pa da.

No vi sa mit sli da od u sta ne od grad we Ame ri~ ki pred sed nik Ba o nu kle ar noj no vih re ak to ra. Ka ta stro rak Oba ma je u svo jim go vo bez bed no sti fe, po put ze mqo tre sa u Ja ri ma na po ~et ku man da ta na na ja vqen je za pa nu, su iza zva ne vi {om si sva zvo na obe }a vao svet bez lom. ^o vek tu mo `e je di no nu kle ar nog oru` ja. Usle di 2012. go di nu da pri li kom iz grad we ta lo je pot pi si va we stra te kvih iz vo ra ener gi je una {kog spo ra zu ma o sma we wu pred ra ~u na na mo gu }i ste pen ri zi ka i da se nu kle ar nog na o ru `a wa 8. apri la pro {le to kom eks plo a ta ci je odo gvor no i sa ve sno go di ne u Pra gu i do de qi va we Oba mi No be bri ne o wi ho voj bez bed no sti. Ana li ze o lo ve na gra de za mir, na osno vu obe }a wa da ste pe nu bez bed no sti u nu kle ar ki „Fu ku {i - }e okon ~a ti ra to ve ko je je za po ~eo we gov ma“ po ka za le su da je na tom pla nu bi lo do - pret hod nik Bu{. Sve to za jed no je uti ca lo sta pro pu sta. da svet ska jav nost go vo ri o ta ko zva nom nu U sve tu u kom su re gi o nal ni i lo kal ni kle ar nom pro le }u. ra to vi po sta li sva ko dne vi ca, slu ~aj Ja pa na Me |u tim, upo re do s ovim pro ce si ma, je po ja ~ao i strah od rat ne upo tre be nu kle - SAD su uvu ~e ne u rat ni su kob u Li bi ji , a ar ne ener gi je. Ta je te ma stal no ak tu el na pret we Tel Avi va Ira nu ta ko |e su sra ~u sa mo {to se wo me u pr vom re du op te re }u ju na te na po mo} Ame ri ke i NA TO. Zna ~i, voj ni eks per ti i stra te zi u svo jim uskim tri go di ne od na ja vqi va wa „nu kle ar nog kru go vi ma. Atom ska bom ba po sta je te ma pro le }a“ ume sto da se sma wi strah od nu {i re jav no sti sa mo u kri znim tre nu ci ma, kle ar ne ka ta stro fe, svet sve vi {e po ~i kao {to su po sled wih da na sve otvo re ni je we da se pla {i „nu kle ar ne zi me“. Sam po rat ne pret we iz me |u Izra e la i Ira na. Iz - jam „nu kle ar na zi ma“ je na stao 1983. go di rael na vod no ras po la `e ra ke ta ma s nu kle - ne i ve zu je se za si mu la ci je ne kih eks pe ar nim pu we wem, ali po ~i we ozbiq no da ra ta, pre o ku pi ra nih upo tre bom di ma ili stre pi od Ira na ko ji upor no raz vi ja svoj atom skih eks plo zi ja za za u sta vqa we za nu kle ar ni pro gram. gre va wa pla ne te. Pre ma ne kim po da ci ma Tvrd we zva ni~ nog Te he ra na da je re~ o do stup nim jav no sti, osam ze ma qa sve ta iz grad wi nu kle ar ki za pro iz vod wu stru je po se du je 20.500 nu kle ar nih bo je vih gla va, ni su do voq no ube dqi ve, zbog ~e ga SAD, pr - od to ga 5.000 sprem nih za upo tre bu i jo{ vi kon tro lor ne {i re wa oru` ja za ma sov no 2.000 u sta wu funk ci o nal ne pri prav no uni {te we, mo bi li {u me |u na rod nu za jed ni - sti. cu u vr {e wu pri ti sa ka na Iran da na pu sti No vi sa mit o nu kle ar noj bez bed no sti je nu kle ar ni pro gram. SAD su kao je di na su - na ja vqen za 2012. go di nu i ima }e do sta ma per si la po sle okon ~a wa hlad nog ra ta ~ak te ri ja la, od po sle di ca ra di ja ci je u Ja pa nu, dva pu ta re vi di ra le svo ju voj nu dok tri nu iran skog ne po ko ra va wa zah te vi ma me |u na ka da je re~ o nu kle ar nom na o ru `a wu. Kao i rod ne za jed ni ce, do po ja ve po ve }a nih ra di sva ka dru ga na ci o nal na dok tri na, ame ri~ - ja ci ja na tlu Evro pe. Ovih da na ~e {ka i ma ko vi |e we kon tro le i even tu al no ko ri - |ar ska jav nost pre o ku pi ra ne su po ja vom ra {}e we A-bom be je pro `e to eko nom skim i di o ak tiv nog jo da. Re~ je o ra di ja ci ja ma ko dru gim in te re si ma da ve ~i to osta ne do mi - je ni su opa sne, ali za bri wa va ju za to {to nant na si la. Otu da sva ko upo zo re we Va - ne ma ob ja {we wa oda kle po ti ~u i gde su iz {ing to na na opa snost od na sto ja wa eks tre - vo ri. Ma |ar ski i ~e {ki eks per ti tvr de da mi sti~ kih po kre ta da se do ko pa ju oru` ja za je i to uti caj „Fu ku {i me“, ali ne ma sa zna ma sov no uni {te we ima uma we nu re ak ci ju wa o stru ja wi ma va zdu ha ko ja su ra di o ak ostat ka de mo krat skog sve ta. tiv ni jod no si la to li ko da le ko od iz vo ra.

Po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log Sa mit 2012. bi, da kle, imao do sta te ma za ve ka, u vre me ta da {weg pred sed ni ka Bi la kva li tet nu ras pra vu, ali san ~o ve ~an stva o Klin to na, ame ri~ ka voj na dok tri na je de - sve tu bez nu kle ar nog oru` ja jo{ du go }e fi ni sa la upo tre bu nu kle ar nog oru` ja kao osta ti ne do sti `ni ciq. sred stva obes hra bri va wa . Ka sni je, po sle n Pe tar To mi}

G

nedeqa13.novembar2011.

c m y

14

dnevnik

ZEMAQSKI DANI TEKU

S

T R E N D R A P O R T : IZABERI KOMBINACIJU ZA REKREACIJU

„Lov” u te re ta ni, sa mo {ti kle fa le vako malo na|em se na muci, jer treba izabrati izme|u dva ili vi{e ponu|ena re{ewa ono za koje verujem da je za mene najboqe. Pritom mi ne smeta sama mogu}nost izbora, naprotiv, to je jedna od najdra`ih mi i najdragocenijih sloboda, ali ba{ kao i svaka druga vrsta slobodnog delawa i odlu~ivawa u svetu odraslih sobom nosi i odgovornost, odnosno, `ivot s posledicama pogre{nog odabira. U nekim je slu~ajevima beskrajno lako izabrati: to za koju }u se kafu odlu~iti u datom trenutku ba{ i nije ne{to zbog ~ega

S

bih mogla dugoro~no patiti, a i vrlo je lako predomisliti se.

Me|utim, postoje i situacije u kojima nam se od birawa najboqe opcije `ivot mo`e poprili~no iskomplikovati.

Pogre{na {kola ili fakultet, lo{e izabrani posao ili partner, verovawe pogre{nim qudima za koje smo mislili da su nam pravi i iskreni prijateqi... Tek, jedna od ovakvih gre{aka neretko je sasvim dovoqna da vam `ivot krene u pravcu u kojem niste planirali, a kamoli ma{tali.

Sre}om, izme|u ove dve krajnosti – lo{e kafe i `apca koji se nikada ne pretvori u princa – postoji i svojevrsna „siva” zona izbora, koji nas, dodu{e, mogu ko{tati uzaludno potro{enog vremena i novca, ali bar nismo osu|eni da ih godinama okajavamo. U ovoj grupi bi svoje mesto mogle da prona|u brojne propale „investicije”, zatrpane po garderoberima i cipelarnicima, mawe ili vi{e skupe i naporne dijete koje nikada nisu dale `eqene rezultate, ili, recimo, vi{egodi{we nastojawe da se kona~no prona|emo u nekoj od ponu|enih rekreacija i po~nemo da `ivimo zdravo. E, upravo sam na

tu temu godinama lutala. Nema {ta nisam poku{avala, od aerobika i pilatesa, preko teretane, pa do joge. Sve mi je to bilo previ{e komplikovano i na kraju sam se odlu~ila za varijantu „duge {etwe za duge noge”. I, moram priznati, vi{e sam nego zadovoqna svojim kona~nim izborom – em sam na sve`em vazduhu a ne u nekoj pra{wavoj sali, em mogu da {etam kad meni to odgovara a ne kada mi neko zaka`e termin, em je xabe, em mi ne treba nikakva posebna oprema i, {to je najva`nije, ne postoji opasnost da ovaj vid rekreacije postane monoton. Jer kod ovog izbora, za razliku od, recimo, ve`bawa u jednoj te istoj teretani, meni ~itav grad stoji na raspolagawu za rekreaciju.

No, da se vratim malo na period svojih lutawa i tra`ewa. Ono {to me je prili~no zbuwivalo u svim tim poku{ajevima jeste odabir „stajlinga” za ve`bawe pojedinih dama, mojih, u tim trenucima, sestrama po sportu. Ne samo {to sam ih u teretani ili sali za ve`bawe nagledala na{minkanih, naparfi-

devojke koje na zatvorenom bazenu {etaju namazane uqem za sun~awe i to sa sve mirisom kokosa, a ni{ta mawe tragi~ni nisu ni „ansambli” ~ipki, {tikli, vise}ih min|u{a i mini}a koji, naro~ito vikendom, rasteraju s Keja ve}inu rekreativaca koji tokom nedeqe svakodnevno marqivo treniraju i ve`baju pored Dunava.

Da ne bude zabune, jasno je meni da je puno devojaka koje s obzirom na stil i na~in `ivota, zapravo nemaju gde da pro{etaju sav taj stajling, pri ~emu su s TV ekrana i iz novina bukvalno bombardovane vazda skockanim selebritijima, no i tu bi trebalo malo iza}i iz ove na{e „kocke” i pogledati kako se to radi u nekim normalnijim i sre|enijim dru{tvima. Stoga (a i da ne bude da pri~amo samo o tome kako ne bi trebalo) evo nekoliko konstruktivnih predloga, uz pomo} kojih bi va{ sportski autfit mogao zna~ajno da se popravi.

Muka nije mala – trebalo bi izabrati opremu u kojoj }ete izgledati seksi i moderno, a opet (i prvenstveno) ne ose}ati se sputano dok ve`bate. A da biste u tome bili {to uspe{niji, evo nekoliko osnovnih saveta i trikova koje }e vam biti od koristi prilikom kupovine ode}e za trening.

Za po~etak bi bilo dobro da zaboravite na vre}astu/xakastu ode}u. S jedne strane, nema {anse da }ete tako apadrapa obu~eni biti dovoqno motivisani da radite na sebi i svom izgledu, a s druge ovakva bi ode}a mogla da (daleko bilo) prouzrokuje padove ili povrede. Prilikom izbo-

Ne, nikako Evo i nekoliko stvari i kombinacija koje bi trebalo zaobilaziti u {irokom luku. Na prvom mestu su mu{karci u helankama, zatim je tu ve`bawe samo u dowem ve{u ili odlazak na trening bez grudwaka. Slede retro komadi, poput greja~a i raznoraznih {qoki~astih ukrasa, a jedno od ne ba{ sjajnih re{ewa je i oskudno odevawe. Osim {to ne izgleda ba{ pristojno, predubok dekolte i previ{e plitak {orts mogu da dovedu da umesto ve`bawa, muku mu~ite u nastojawu da „stvari vratite na svoje mesto“. Dok ve`bate bilo bi zgodno i da zaboravite na parfem (miris se poja~ava kad se znojimo), kao i na nakit, potencijalno opasan kako za vas, tako i za qude s kojima ve`bate. misanih i sve sa frizurama, ve} se tu moglo videti i takvih „kreacija” da bi me glava zabolela ve} od brzinskog skenirawa, te sam naj~e{}e u takvim situacijama zapravo trenirala kako da ih ne prime}ujem kad krenu da se tako stisnute i utegnute bore sa spravama. Jasno je da je u ovim sve samo ne romanti~nim vremenima, kada je pravog frajera gotovo nemogu}e prona}i, svako (pa i ovo sportsko) poqe vi{e nego pogodan poligon za „lov”, ali ne mogu da verujem da neke devojke misle da }e doterane kao za kafi} (samo im jo{ {tikle fale) prona}i qubav u teretani. Podjednako me zbuwuju lepe i zgodne

ra krpica u kojima }ete trenirati, trebalo bi da imate svo vreme na umu za koji se tip rekreacije opremate. Tako je, recimo, za xoging, vo`wu bicikla ili neki drugi vid ve`bawa koji podrazumeva aktivne noge, najboqe da izaberete {orts ili helanke. Za jogu, ve`be istezawa, dizawe tegova ili druge vrste ve`bi koje ne zahtevaju brze pokrete, najboqe je birati trenerku odgovaraju}e veli~ine. [to se majice ti~e, preporu~qivo je da bude pamu~na i bez rukava, a pare nemojte {tedeti prilikom kupovine dobrog sportskog grudwaka i patika. n Ja sna Bu di mi ro vi}

@iveo @ivot

vi }e se danas raspisati na jednu jako, ali ba{ jako tu`nu vest - da je otpao jo{ jedan veliki, a naizgled mladi, svetlo-zeleni i jo{ uvek hlorofilni list sa one ogromne, ~ini nam se ve~ne, ili bar zimzelene kro{we srpskog glumi{ta... da se zalelujao, pa tek lagano, krivudavo i malaksalo, aterirao na kraju – videlo se to tek odole – ve} i po`uteli suvi list sa likom (i imenom!) tu`nog Pjeroa. I tek kad protrqa{ o~i shvati{ – umro je Petar Kraq.

Kroz uska vrata koja ne vode u propast pro{ao je onomad jo{ jedan junak na{e nacionalne drame (one sa pozori{nih dasaka, koju dakle ne predvode oni kojima fali jedna daska u glavi), pro{ao je ~ovek sa imenom Tu`nog Pjeroa i kraqevskim prezimenom, na{ veliki Petar Kraq, kojem je vaqda jedinom u ona polupismena i dr`avno-administrativna vremena izri~ito bilo zabraweno da se potpi{e prvo prezimenom, pa tek onda imenom, da nas ne podseti na Kraqa Peru kojeg }emo „o banderu“... Oti{ao je, dakle, Kraq Petar u ono veli~anstveno dru{tvo na{ih pokojnih gluma~kih legendi, dru{tvo ~ika Milivoja @ivanovi}a, Slobodana Cice Perovi}a, brkatog Zorana Radmilovi}a, glavatog Qube Tadi}a, velikog, ako ne i najve}eg me|u wima Bate Stojkovi}a, pa Mije i ^kaqe, Radeta Markovi}a i mnogih drugih u tom gluma~kom zanatu, u toj umetnosti koja kao da nam le`i vi{e nego sve ostale.

Za {ta, usput da reknem, obja{wewa nemam, jer jedino obja{wewe koje u ovom mom, srpskom, narodu uvek pije vodu je linija maweg otpora i lezi-lebu-da-te-jedem konformizam – a to, dakle, de`urno obja{wewe ovde ne pasuje: jer gluma je veliki dar, ali je neizostavan i veliki rad.

Za koji mi jednostavno nemamo ni talenta, ni navike, ni gena. A ako rekoh gen, hajde da to i objasnim, kroz istoriju bolesti: na Kosovu je na Vidovdan pre 622 godine pose~ena sva na{a vlastela. A mi smo zacelo potomci nekih dezertera. I otad to datira, i spasa nam nema.

Svi }e to velim pisati danas, pa }u ja probati druga~ije: mo`da je to samo @iveo @ivot Tola Manojlovi}, ili }e to biti potraga za tipi~nim Srbinom na vratima Jevrope.

Dakle, ako je ~e{ki nacionalni junak bio dobri vojnik [vejk, simulant i dezerter, a flamanski Til Ojle{pigel, varalica i gotovan, kad }e onda jednom i „na{i qudi i narodi“ ste}i dovoqno smelosti i samopouzdawa da prvo sebi, pa onda i drugima, priznaju da je na{ nacion obele`io Nasradin Hoxa ili siroti Petrica Krempuh pre nego Kraqe-

vi} Marko i Milo{ Obili}, i pre Petrija, odnosno dubrova~ki Petruwela – pre nego Carica Milica, quba Damjanova ili ba{ i Jugovi}a majka? Kako su to ~ak i oni sumanuto egocentri~ni Francuzi sebi dozvolili preko Fransoa Rablea i rane renesansne umetnosti i kwi`evnosti? Ne znam, Bog zna. I Mihail Bahtin.

Ili to ba{ mo`e da prizna samo onaj ko ima dovoqno samopo{tovawa, ko se u sebe uzda, pa mo`da ~ak, a na osnovu merqivog minulog rada, ima i u {ta

da se uzda. A to u sre}nijim narodima vaqda i nema ko nema i u {ta da se uzda i na {ta da se osloni, sve dok je `iv i di{e, pa ako i ne mo`e da kosi, mo`e koscima vodu da nosi. U nesre}nijim, sve }e se svesti na hiqadu i jednu [eherezadinu pri~u u 1001 no}i o nepravdama celog marqivog sveta prema nama gotovanima i stoga tra`ewu 1001 rupe u zakonu, po{to je svaki Srbin specifi~an slu~aj, „preciznije“ re~eno: slu~aj - za sebe. A mo`e i: sam po sebi. I on onda, razume se, kao takav vi{e i ne potpada ni pod jedan ~lan nijednog zakona pod kapom nebeskom, jer je wegov slu~aj – specifi~an. Pa oslu{nite razgovore u ~ekaonicama ili {alter-salama svih na{ih nadle{tava za sir ili za vojnu muziku.

Svako svoj slu~aj predstavqa argumentacijom qubavnih pesama: ja sam druga~iji od ostalih, a ti si jedina na svetu, „pozn’o bih te me|’ hiqadu `ena...“ Pa kad smo se ono raspucali ili „raspi{toqili“ svom mogu}om epikom od Marice i Kosova do Ov~ara i Kablara, od Neretve do Sutjeske i dojadilo

ISTRA U NOVEMBRU

Gu {te ri sa we kod Are ne vih dana, dok se neobi~no dugo odugovla~i kraj glavne sezone u Istri, najve}em poluostrvu na Jadranu i turisti~kom raju s ne tako |avolskim cenama, mo`e se zate}i sijaset stranaca koje s poslu{no{}u {kolarca u parovima obilaze uli~ice iz snova poplo~ane anti~kim plo~ama, slavoluke i bazilike, tek puno kasnije izgra|ene austrougarske arsenale, ranohr{}anske crkvice i mnogo toga jo{ {to se ure`e u pam}ewe. Ovde je istorija ostavila svoj beleg u kamenu, i on je svuda naokolo lep, doteran i gotovo uvek s nekom porukom. Pula je predivna po mnogo ~emu, a pre svega bogata kulturom, bajkovitim legendama, istorijom, a pride su i osmesi opu{tenih i gostoqubivih me{tana. U to je mogla da se uveri i delegacija koja je s predstavnicima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu boravila u okviru manifestacije „Dani Vojvodine u Istri”.

Tokom ovog doga|aja koji je ove godine proslavio deceniju postojawa, izme|u ostalog predstavqene su izlo`be, muzi~ka i likovna dela, ~asopisi, izdava~i i razni drugi sadr`aji koji ja~aju saradwu dve regije bliske po toleranciji, o ~emu je „Dnevnik” ve} pisao. „Dani Vojvodine u Istri„ zna~ajna je tradicionalna manifestacija u okviru regionalne saradwe i jedan od najuspe{nijih primera saradwe regija u jugoisto~noj Evropi. Ove godine manifestaciju je organizovao Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisawe Vlade AP Vojvodine, pod pokroviteqstvom predsednika Srbije Borisa Tadi}a i predsednika Hrvatske Ive Josipovi}a.

Pula je sva u godinama, vekovima i brojkama. Vaqa pomenuti da je ona od 2.000 stanovnika narasla na 60.000 `iteqa za samo 60 godina. Turisti~ke grupe dolaze mahom iz Evropske unije, tako da se mogu videti na svakom }o{ku u

O

{etwi pored arheolo{kih iskopina i brojnih spomenika.

U Areni kojoj su do petog veka okretali palac nadole kao znak za smrt gladijatorima ali i dreserima ~iji lavovi bi se upla{ili klicawa publike, sada nastupaju \or|e Bala{evi}, Xiboni, gledaju se filmovi... Pre osam godine izvedena je umetni~ka instalacija za Ginisa „Kravata oko Arene”.

Najve}oj kravati na svetu svezan je ~vor uz pomo} velikog broja alpinista i gra|ana volontera. Du`ina kravate je bila 808 metara.

Stalno, skoro svake nedeqe se odr`avaju fe{te svega i sva~ega, mladog vina, rakije, raznih specijaliteta... svega onog {to privla~i qude na dru`ewe, smeh i zabavu, kazala je delegaciji Bojvodine u Istri turisti~ki vodi~ Branka Perkovi}. I na izmaku godine ima kome da opisuje svu rasko{ i u`ivawe zarad koga su dolazili carevi i plemi}i, a sada penzioneri koji obi~no prethodno pohode Sloveniju, a putovawe zavr{e u Crnoj Gori.

U Pulu ne dolaze vi{e veliki teretni brodovi, luka nije trgova~ka, pa se na talasima posvuda ququ{kaju barke, jahte i gliseri, a nai|e i poneki mawi kruzer. Kada smo pitali za bezbednost na{e doma}ine, rekli su nam da se slobodno opustimo – Istarska `upanija je nabezbednija u Hrvatskoj.

“Pa ni ove lepe automobile vam ne kradu”, pitali smo u neverici i dobili odgovor da ne pamte kada se to desilo, i naglasili nije va`no odakle su registarske tablice.

Hoteli poput „Histrije„ u Verudeli funkcioni{u kao gradi-

}i – cele godine danono}no, stalno imaju goste, a bazeni s morskom vodom su veoma primamqivi za rekreaciju. Hotel „Histrija”, ~etiri kilometra udaqen od Pule, simbol je turisti~ke ponude.

U wemu su u`ivali izme|u ostalih, Sting, Xo Koker, Hoze Kareras, Monserat Kabaqe, Orhan

Pamuk, Xon Malkovi~, Ben Kingsli, Umberto Eko... i naravno – Vojvo|ani.

Za razliku od hotela u gradskom jezgru ve}ina lokala i radwi radi do devet uve~e radnim danima, a no}u ima i dobro osvetqenih tezgi na pijaci s ponudom sve`eg ju`nog vo}a. Vikendom i u sezoni, naravno sve je druga~ije.

Spomenici su bri`qivo ~uvani, pa i onaj borcima NOB -a koji se nalazi na predivnom mestu s pogledom na rivu. Na wemu i na klupama po obli`wim parkovima no}u se okupqa mlade` koja s konzervama u rukama veselo ~avrqa, {to daje poseban {arm tom delu grada kod Arene.

Stenovite obale s pitomim krajolikom zale|a su obi~no iza hotela. Putevi su takvi da se u vo`wi autobusom mo`e pisati bez problema. Nema truckawa. Sve do prelaza Batrovci. n Mi {a Vu ja ~i}

dnevnik

nedeqa13.novembar2011.

15

To la Kraq nam se dam-osam ofan zi va, oga di li nam socre a li sti~ ke ro ma ne ti pa „Ka ko se ka lio ~e lik“ pa tre ba lo da stva ra mo i „stvar no snu pro zu“ o mir no dop skom `i vo tu na Bal ka nu sre di nom XX ve ka, u atom sko do ba, da kle, kad je ce la Evro pa ve} uve li ko `i ve la pro te stant sku rad nu eti ku u du hu zdra vog ka pi ta li zma, mi smo i da qe ima li sa mo sli ku cr nog ta la sa, mar gi na la ca, si ro ti we i va {ar skih pre va ra na ta. On da je je dan mla di stu dent fi lo zo fi je sa 18,5 go di na na pi sao ma li ka mer ni ro man o pro se~ nom Sr bi nu. Stu dent se zvao Mo ma Di mi}, pro se~ ni Sr bin To la Ma noj lo vi}, a mo no dra mu po tom ro ma nu je 40 go di na pro iz no sio Kraq Pe tar, sa {aj ka ~om na gla vi i opan ci ma {iq ka ni ma na no ga ma, pro iz no sio i na te ri vao nas i na su ze i na smeh, isto vre me no.

I taj moj ve li ki pri ja teq i drug, pa i sa put nik u hi lan dar skom ho do ~a {}u Mo ma Di mi} oti {ao je jo{ pre ~e ti ri go di ne, mlad i ne do re ~en, a bio je ~e ti ri go di ne mla |i od na {eg (no vo sad skog gim na zi jal ca!) Pe re Kra qa ko ji je sad ta ko |e umro mlad, al vaq da i do re ~en.

I ko je ko na~ no bio i ka ko je `i veo taj wi hov ~u ve ni To la Ma noj lo vi}, ka me no re zac, ko va~ i ze mqo rad nik iz Ne me ni ku }a? Da li je bio dru ga po lo vi na one iste ja bu ke ko je je `en ska po lo vi na bi la Pe tri ja iz „Pe tri ji nog ven ca“ Dra go sla va Mi ha i lo vi }a i fil ma \i |e Ka ra no vi }a?

Ni ka ko ni je `i veo. Bo lo vao je To la bo le sti od gla ve. Gla vo bol ne. Od sto ma ka. Tr bo bol ne. Od ko sti ju. Ko sto bol ne. Ijo. Pi jo. Pa i qu ba vio. Lip sa vao, a ni je lip sao. I, {to mu bi lo naj cr we, bo lo vao od o~i ju. Kao da se u svo je o~i kri vo kleo. I sti gla ga kle tva. „De sno oko va li ~an i na le vo sla bo vi dim.

Isto i na uvo sla bo vi dim.

Zu bi ne mam, ni jed no ga. Ovo {to no sim – to su ve {ta~ ki zu bi.

Jo{ ma lo pa ni pa me ti ne mam...

No ge me bo lu oba dve na ko je je dva idem...

Imam ma ra mi cu pre le pqe nu za plu }a i za ki~ mu.

Imam vo du u le voj stra ni. Jel, eve, bu} ka kad ne ki put mrd nem. Imam sto mak spu {ten {e sna est san ti me ta ra. No sim po jas, te po di `em sto mak...

Me rio sam se u Mla de no vac i imao ~e tres i pet ki la. Kad op si gu je{ ove pan ta lo ne, ova gu wi ca, xem per, ka pa, opan ci i dru go, mo ram da me rim ma we od ~e tres ki la...“ I da li ve} slu ti te na ko ga nas je neo do qi vo vu kao Pe ra Kraq onih dav nih se dam de se tih kad je ceo stu dent ski Be o grad hr lio na sto tu ili ~e tir sto tu pred sta vu To le Ma noj lo vi }a? Na jed nog [ar la skit ni cu iz ho li vud skih kom pa ni ja, ~i ji su li~ ni pot pis bi la sa mo ~e ti ri re kvi zi ta: br ~i }i, {tap, po lu ci lin dar (me loun) i ogrom ne ci pe le. Na ^ar li ja ^a pli na, tvor ca naj ve }e pred sta ve na sve tu, kao {to je Pe tar Kraq bio tvo rac naj ve }e pred sta ve u Sr bi ji, je di ne vaq da na na {em je zi ku ko ja je jo{ pre po ja ve na {eg pri vat nog Ve li kog Dik ta to ra ima la pre ko hi qa du iz vo |e wa. Pred sta ve ko ja se igra la po la ve ka i za vr {i la tek u ~e tvr tak, ono mad, {to }e re }i: pre ne ki dan.

I na sa mom kra ju, sve no vi ne }e da nas bi ti pu ne pro kqu ~a lih i ne ras hla |e nih iz ja va Pe ri nih ko le ga sa sce ne i po {to va la ca we go ve glu me, ~i ji glu ma~ ki stil: onaj pro sto ux be ni~ ki mi ni ma li zam du go ni su uspe va li da ob ja sne, za se we ni vaq da stal nim i na me tqi vim glu ma ta wem, te ci kom i vri skom na be |e nih se o skih ili sre skih ve li ~i na. Za to }u vas ja da nas pod se ti ti na ne {to {ta je o we mu go vo ri la i pi sa la na {a Vi da Og we no vi} jo{ za `i vo ta, da kle – „na lad no“, pa }e i bli `e isti ni bi ti. I pra voj oce ni Pe ri nog da ra: „Kad god po mi slim na ovog je din stve nog glum ca – pi sa la je svo je vre me no Vi da, i na onu ogrom nu sku pi nu ra zno vr snih qu di ~i je je li ko ve pro `i veo na na {im sce na ma, uvek mi u se }a we do |e ~u ve na ne do u mi ca ki ne skog fi lo zo fa ko ji je sa wao da je lep tir, a kad se pro bu dio, ni je vi {e znao da li je ~o vek ko ji je bio usnio da je lep tir, ili je lep tir ko ji upra vo sa wa da je ~o vek. Pi tam se ozbiq no da li to Pe tar Kraq sa wa da je na iz me ni~ no ~ud ni me lan ho li~ ni princ, pa {e grt, pa vla di ka, pa set ni gar de ro ber, pa glu mac me fi stov ske am bi ci je, pa za ba vqa~, pa ne `ni stra dal nik. Ili to svi oni isto vre me no sa wa ju da su Pe tar Kraq. Ko zna, u stva ri, gde i ka da pre sta je Pe tar Kraq, a po ~i wu oni.

Eto, to je ta za go net ka.“ n \or |e ran deq

Li kov Na seN Za Ci ja U LoN DoN skoj Na Ci o NaL Noj Ga Le ri ji

Kroz gu `vu do Le o nar da

e dan od naj hra bri jih pro je ka ta lon don ske Na ci o nal ne ga le ri je mo gao bi po sta ti naj po se }e ni ja iz lo `ba svih vre me na: Iz lo `ba „Le o nar do da Vin ~i: Sli kar na mi lan skom dvo ru”, ko ja je otvo re na sre di nom sed mi ce, pr vi je put na jed nom je stu sku pi la svu ras ko{ Le o nar do vog ge ni ja.

Me |u vi {e od 90 we go vih naj va `ni jih de la, ukqu ~u ju }i „Po sled wu ve ~e ru” – ma da bez „Mo na Li ze”, ko ja vi {e ne na pu {ta „Lu vr” – te in ter ak tiv ne mo de le we go vih izu ma, fan ta sti~ ne be le `ni ce, ski ce, trak ta te, dnev ni ke... iz lo `e no je i jed no od naj va `ni jih ot kri }a po sled wih ne ko li ko de ce ni ja, sli ka „Sal va tor mun di”.

Ne kad u vla sni {tvu kra qa ^ar lsa Pr vog, sli ku je sre di nom 2000-ih ku pio ame ri~ ki di ler Aleks Pa ris, a tre nut no je de li s jo{ dva tr gov ca umet ni na ma. Pro ce wu ju je na 200 mi li o na do la ra i vi {e ni je na pro da ju. Me |u stru~ wa ci ma po sto ji jak kon sen zus da je ta sli ka Isu sa Hri sta s kri stal nom ku glom za i sta Le o nar do va. U pi ta wu je jed no od sa mo 15 Da Vin ~i je vih uqa ko ja su pre `i ve la, a po ti ~e s kra ja XV ili pr ve go di ne XVI, ka da je na sta la i „Mo na Li za”.

Go di ne 1958. na auk ci ji su je pro da li na sled ni ci ko lek ci o na ra Fre de ri ka Ku ka.

Opi sa li su je ta da kao de lo Le o nar do vog sled be ni ka Bol tra fi ja i za wu su do bi li ne ve ro vat nih – 45 fun ti. Ne ko je vre me sli ka za tim pro ve la u jed noj ame ri~ koj zbir ci,

J

da bi pre ne ko li ko go di na Pa ris do {ao do we na auk ci ji na ko joj se ras pro da va la imo vi na zbir ke. Kad su uklo we ni gor wi slo je vi, ot kri ve na je ti pi~ na Le o nar do va kom po zi ci ja i vred nost joj je od mah sko ~i la na 200 mi li o na do la ra. Vla sni ci su do sa da ima li sa mo jed nu po nu du, i to na 100 mi li na ze le nih nov ~a ni ca, ali su je glat ko od bi li.

Pod se ti mo, do sad naj sku pqa pro da ta sli ka je „No.5” Xek so na Po lo ka iz 1948, za ko ju je iz bro ja no 140 mi li o na do la ra; re kord ka da su u pi ta wu sta ri maj sto ri dr `i Ti ci jan, ~i ji su „Di ja na i Ak teon” ko {ta li 50 mi li o na fun ti.

U sva kom slu ~a ju, „Sal va tor Mun di” se u lon don skoj Na ci o nal noj ga le ri ji pr vi put u jav no sti po ka zao u pu nom sja ju, pot pu no re sta u ri ran. I ta ~i we ni ca, kao i raz me re iz lo `be, te ne spor na Le o nar do va ha ri zma, pri mo ra le su Na ci o nal nu ga le ri ju da ogra ni ~i broj po se ti la ca. Jer, ova kvi blok ba ste ri na pro sto stva ra ju ta kve gu `ve u ko ji ma je, ka ko se `a le i sa mo po se ti o ci, go to vo ne mo gu }e po gle da ti iz lo `bu. Sto ga }e se kar te ku po va ti pre ma oda bra nim ter mi ni ma ko ji su po de qe ni u slo to ve od po la sa ta, pri ~e mu upra va ga le ri je to plo sa ve tu je za in te re so va ne da kar te ku pe una pred. Da kle, ako vas do 9. fe bru a ra sle de }e go di ne put od ve de do Lon do na – obi |i te Le o nar da. Ali pret hod no re zer vi {i te ula zni cu ko ja ko {ta 16 fun ti. n E. P. H.

Naj bo qi bok sek ski me ^e vi svih vre me Na

Ova ci je za ple me ni to ta ba we do kra ja P

ro {le ne de qe na pu stio nas je je dan od naj bo qih bok se ra svih vre me na, Xo Frej zer, u~e sni ka me ~a ko ji, po iz bo ru ~i ta la ca emi nent nog ma ga zi na „Tajm“, no si ti tu lu zva ni~ no naj bo qeg u isto ri ji, tzv. tri le ra u Ma ni li. Tog 1. ok to bra 1975. Frej zer je po tre }i put ukr stio ru ka vi ce sa Mu ha me dom Ali jem. Na kon {to su iz pret hod na dva okr {a ja i Ali i Frej zer iza {li sa po jed nim tri jum fom, ovo je bio me~ u ko me „po bed nik uzi ma sve“. Pa kle na vru }i na ko ja je tih da na vla da la na Fi li pi ni ma, stvo ri la je at mos fe ru na lik na pa kao, a sli ko vi to je to po tvr dio i le gen dar ni „Br bqi vac” – na kon {to mu je su di ja na kra ju me ~a po di gao ru ku u vis, pri znao je: „Bi lo su ovo tre nu ci ka da sam bio smr ti bli `e ne go ika da“.

Ve} od pr vog udar ca gon ga bi lo je ja sno da to ne }e bi ti obi ~an me~. Oba bok se ra su po put glad nih zve ri jur nu li je dan na dru go ga, na tre nut ke ~ak i za bo ra viv {i da se ra di o xentlmen skom spor tu. Me~ je bio pred vi |en na 15 run di, ali mno gi od sve do ka tvr de, da kra jem pret po sled we run de Frej ze rov tre ner Edi Fu~ ni je ba cio pe {kir u znak pre da je we go vog pu le na, bor ba bi ve ro vat no tra ja la jo{ i da nas. Iako je raz o ~a ra ni Frej zer po sle tre ne ro vog ge sta vi kao „[e fe, mo gu jo{!“, Fu~ mu je smi re no od go vo rio „Go to vo je si ne.

Ni ko ne }e za bo ra vi ti {ta si ura dio ov de da nas“. Ali je jo{ pro ko men ta ri sao, u svom ti pi~ nom ma ni ru: „Upra vo sam po be dio naj bo qeg bok se ra svih vre me na, po sle me ne na rav no“.

Krat ko i slat ko, ta ko je u naj kra }em gla sio opis sle de }eg me ~a iz Taj mso ve li ste naj bo qih svih vre me na: Xek Demp si se dav ne 1923. bo rio sa Lu i som An ge lom Fir pom pred 80.000 qu di na „Po lo Gra un du“ u Wu jor ku. Demp si je na pod Fir pa slao ~ak se dam pu ta, dok su Demp si ju su di je od bro ja va le sa mo jed nom – i to se de {a va lo sa mo u pr voj run di! U to vre me bi lo je do zvo qe no da se pro tiv nik uda ra i dok po ku {a va da usta ne i otud Firp se dam pu ta u nok da u nu, no ipak je na kra ju Demp si za vr {io kao po bed nik, ve} u dru goj run di.

Mno gi po sma tra ~i pro gla si li su me~ spor nim jer su sma tra li da je Firp tre ba lo da po be di ve} u pr voj run di, a uz to ovaj me~ je u{ao u isto ri ju i kao pr vi u ko me je je dan bok ser iz La tin ske Ame ri ke imao pri li ku da se bo ri za ti tu lu {am pi o na u su per te {koj ka te go ri ji.

Bor ba iz me |u Re ja [u ge ra („[e }e ra“) Le o nar da i To ma sa Hern sa iz 1981. bi la je za uje di we we po ja se va dve ju fe de ra ci ja, VBC i VBA. Ulog za oba bok se ra ni je mo gao bi ti ve }i, i to su obo ji ca ja sno po ka za la od sa mog star ta.

Fr ca lo je na sve stra ne, a bok se ri su se pre ma bo do va wu su di ja ne pre sta no me wa li u vo| stvu. Na pa u zi iz me |u 12. i 13. run de „[u ge rov“ tre ner An |e lo Dan di je re kao svom bok se ru: „Ako ga sad ne sre di{ iz gu bi }e{“. Ba{ kao u fil mu ove su re ~i Le o nar du une le do dat nu sna gu i od sa mog star ta usle di la je ka no na da uda ra ca u Hern so vo te lo, ko ji je na kra ju za vr {io na ko nop ci ma.

Ka sni ji uvid u za pi snik bo do va wa su di ja po tvr dio je da je za i sta Herns bio u pred no sti na kon 12. run di.

Ma ja 2002. Mi ki Vord i Ar tu ro Ga ti pri re di li su spek takl od 10 run di na kon ko jih je, od lu kom su di ja, tri jum fo vao Vord. De ve ta run da ovog me ~a, u ko joj je Vord o{trom le vi com pr vi put

no ka u ti rao Ga ti ja, ne zva ni~ no je pro gla {e na za „run du ve ka“ a ~i tav me~ do bio je epi tet naj bo qeg te 2002. go di ne. Vor da je ka sni je u fil mu „Bo rac“ glu mio Mark Vol berg, a Ga ti je pre mi nuo na kon tra gi~ ne ne sre }e.

Di je go Ko ra les i Ho ze Lu is Ka sti qo su 7. ma ja 2005. pri re di li spek takl za pam }e we. U 10. run di je Ko ra les, na kon {to je pre to ga dva pu ta za vr {io na po du, iz vu kao sna gu iz pe ta i ni zom uda ra ca pra vo u vi li cu pro tiv ni ka, po slao Ka sti qa u car stvo sno va. U ovom me ~u je ostao spo ran bi za ran slu ~aj ka da se Ko ra les na kon dru gog nok da u na na vod no skli znuo o gu me nu za {ti tu za zu be ko ja je pri li kom uda ra ca is pa la iz we go vih usta, na kon ~e ga je su di ja do su dio tajm aut od 30 se kun di.

Ka sni je se is po sta vi lo da je to bio pre su dan tre nu tak da Ko ra les po vra ti sna gu i za da za vr {ni uda rac ne sre} nom Ka sti qu.

Ina ~e, ve ro vat no naj bo qi po ~e tak boks me ~a od i grao se 15. apri la 1985. u bor bi iz me |u Mar vi na Ha gle ra i To ma sa Hern sa. Jo{ uvek se pam ti uz bu |e ni glas le gen dar nog ko men ta to ra na HBO-u, Be ri ja Tomp kin sa: „Qu di, ovo je tek pr va run da!“. Na kon dve i po run de me ~a, u ko me je ve ro vat no za be le `e na naj ve }a raz me na uda ra ca u isto ri ji bok sa, Ha gler je ko na~ no no ka u ti rao Hern sa, a oba pro tiv ni ka su iz gle da la kao da je pre ko wih pre {ao par ni va qak.

Dra ma ti ~an za vr {e tak me ~a po put onog iz me |u Hu li ja Ce za ra ^a ve za i Mel dri ka Tej lo ra iz mar ta 1990. te {ko da }e se ika da vi {e po no vi ti.

Me~ je no sio na slov „Grom upo zna je mu wu“, alu di ra ju }i na ^a ve zo vu sna gu udar ca i Tej lo ro vu br zi nu kre ta wa u rin gu. Tej lor je str pqi vo gra dio pred nost, run du po run du, broj we go vih uda ra ca bio je vi {e stru ko ve }i, no ^a ve so vi udar ci su udar ci bi li ne sum wi vo sna `ni ji. Po ~et kom 12. run de Tej lor je kod sve tro ji ce su di ja imao bo dov nu pred nost, no iz ne kog raz lo ga we gov tre ner je svom bor cu re kao da mo ra da do bi je 12. run du ako mi sli da po be di.

Is po sta vi lo se da je to bio lo{ po tez: Tej lor je ve} to li ko bio iz mo ren da je prak ti~ no ostao bez ga sa i sa mo je dr `ao po dig nut gard, a i to je dva, dok ga je ^a ves ne mi lo srd no ka `wa vao udar ci ma te {kim po put ma qa. Tej lor je ko na~ no za vr {io na po du i sve ga ne ko li ko se kun di pre po sled weg gon ga, ka da ga je su di ja upi tao da li mo `e da na sta vi me~, ni je imao sna ge ni da pro mr mqa po tvr dan od go vor. Su di ja ni je imao iz bor i pre ki nuo je me~ pro gla siv {i po bed ni kom Ce za ra ^a ve sa teh ni~ kim no ka u tom. Po sle ta kvog ras ple ta ne ~u di {to je 20 go di na ka sni je ^a ves svo ju auto bi o gra fi ju na zvao „Ne ko li ko se kun di do sla ve“.

Dva bri tan ska bok se ra, Kris Ju benk i Naj xel Ben ima li su okr {a je ne ko li ko pu ta, ali naj u pe ~a tqi vi ji je ostao onaj pr vi 18. no vem bra 1990. Ka ri je re oba bok se ra su i{le go to vo iden ti~ no, a vr hu nac kod obo ji ce upra vo je bio taj me~. [ou je po ~eo jo{ i pre pr vog udar ca gon ga ka da je Ju benk, po znat po svom ula sku u are nu uz pe smu Ti ne Tar ner „Jed no stav no naj bo qi“, bio spre ~en da svoj per for mans iz ve de do kra ja – ne str pqi vi Ben je jed no stav no utr ~ao za wim u ring, spre ~iv {i pre po tent nog Ju ben ka da se uobi ~a je no {e pu ri, {to je po di glo eufo ri ju me |u na vi ja ~i ma do mak si mu ma. Sam me~ je ne -

ko li ko pu ta me wao svoj pra vac i ~as se ~i ni lo da je bo qi Ju benk, a ~as Ben. Na kra ju je po jas ipak za vr {io u Ju ben ko vim vi tri na ma, po {to je u de ve toj run di su di ja pre ki nuo me~ sma trav {i da Ben ne pru `a ade kva tan ot por, iako je na po ~et ku iste run de i Ju benk bio na po du.

Dru gi me~ iz me |u Maj ka Taj so na i Ivan de ra Ho li fil da iz ju na 1998. mo `da se ne }e pam ti ti po le po ti i vi te {tvu bor be, ali }e po svo joj {o kant no sti i bro ju opre~ nih ko men ta ra ko ji su usle di li po we go vom za vr {et ku, za mno ge osta ti me~ broj je dan ika da. Na kon dve iz jed na ~e ne run de, „Gvo zde ni“

Majk je od lu ~io da pre u zme stvar u svo je... zu be! Dok je Ho li fild ska ku tao u na me ri da eski vi ra Taj so no ve udar ce, ni je mo gao ni da na slu ti {ta }e mu se de si ti pri li kom gu ra wa gla va ma ko jih je bi lo iz me |u dva bor ca. Ne ko li ko tre nu ta ka ka sni je Ho li fild se uhva tio za uvo i po ~eo da ur la od bo la, a Taj son je s po gle dom ubi ce u prav cu gle da li {ta – is pqu nuo ne {to kr va vo!

Ne ko li ko tre nu ta ka je ~i ta va dvo ra na, ukqu ~u ju }i i su di ju osta la smr znu ta, po ku {av {i shva ti ti {ta se upra vo de si lo. [o kan tan pri zor po la ko je do la zio k sve sti i po sta ja lo je ja sno da je Taj son od gri zao par ~e uve ta Ho li fil du. Po gu bqe ni su di ja ume sto da od mah dis kva li fi ku je qu do `de ra Taj so na, do de qu je mu sa mo od u zi ma we dva po e na zbog ne do zvo qe nog „udar ca“. I tu ni je kraj, ve} u sle de }oj run di Taj son je ura dio istu stvar, ali s ma lom raz li kom – gric nuo ga je za dru go uvo! Me~ je ta da ko na~ no pre ki nut, a Taj son ne sa mo da je dis kva li fi ko van s tog me ~a, ve} je to bio i po ~e tak su no vra ta we go ve do tad bes pre kor ne ka ri je re. n Aleksandar Devetak

SPORT

nedeqa13.novembar2011.

SVET SKI KUP ZA OD BOJ KA [I CE U JA PA NU

dnevnik

c m y

16

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA ABU DA BI JA

Fe tel iz jed na ~io Men se lov re kord Ni u Abu Da bi ju ni {ta no vo. Ne mac Seb sti jan Fe tel na sta vqa po sta rom, pa }e ta ko i da nas na sta zi „Jas Ma ri na”, gde se vo zi Ve li ka na gra da Abu Da bi ja star to va ti sa pol po zi ci je.

Vo za~ Red Bu la je na zva ni~ nom tre nin gu iz ve zao vre me od 1:38,481 i ta ko za 0,141 se kun de nad ma {io vre me Lu i sa Ha mil to na iz Me kla re na, ko ji }e mu u pr vom re du pra vi ti dru {tvo.

Ovo je Fe te lu bi la 14. pol po zi ci ja ove se zo ne, ta ko da je iz je dan ~io re kord ko ji je od 1992. dr `ao Naj xel Men sel. Uko li ko tri jum fu je da nas u Abu Da bi ju Fe te lu }e to bi ti 12. po be da ove se zo ne i on da }e mu do iz jed na ~e wa re kor da Mi ha e la [u ma he ra po bro ju po be da u jed noj se zo ni fa li ti jo{ je dan tri jumf, a do kra ja {am pi o na ta osta la je i Ve li ka na gra da Bra zi la. [u mi ju je to po {lo za ru kom 2004. go di ne. Iz dru gog re da }e star to va ti Ha mil to nov ko le ga Xen son Ba ton i Fe te lov ko le ga Mark Ve ber. Pe to i {e sto vre me na tre nin gu iz ve zli su Fe ra ri je vi pi lo ti Fer nan do Alon so i Fe li pe Ma sa, a sed mo i osmo vo za ~i Mer ce de sa Ni ko Ro zberg i Mi hael [u ma her. Pr vu de se to ri cu su kom ple ti ra li Adrian Su til i Pol di Re sta iz Fors In di je.

Bo ja na @iv ko vi} i Na ta {a Kr sma no vi} u blo ku

Ki ne ski zid ipak pre vi sok

Se ba sti jan Fe tel u Red Bu lu

Ina ~e, kroz sve tri se si je zva ni~ nog tre nin ga do mi ni rao je dvo jac Me kla re na, Ha mil ton Ba ton, ali je Fe tel, ipak, bio naj bo qi ka da je bi lo naj va `ni je.

U fi ni {u naj br `i je bio Ba ton, ali ga je sa mo ne ko li ko tre nu ta ka ka sni je nad ma {io pr vo Ha mil ton, a on da i Fe tel. Osta li vo za ~i ni su us pe li da ugro ze ovaj vo de }i trio. Naj ve `e iz ne na |e we de si lo se u pr vom de lu tre nin ga ka da je eli mi ni san Ru bens Ba ri ke lo iz Vi li jam sa, ko ji ni je us peo da za vr {i ni je dan krug i da nas }e star to va ti sa po sled we po zi ci je. Za tim, u dru gom de lu kva li fi ka ci ja u jed nom tre nut ku je bi la is tak nu ta cr ve na za sta vi ca, jer je je dan od

Sr bi ja - Ki na 1:3 (25:21, 19:25, 23:25, 23:25) SA PO RO: Ha la SC „Ho ka i- do“, gle da la ca: 4.500, su di je: Sa ka i de (Ja pan), Var ta li tis (Gr~ ka).

SR BI JA: Bra ko ~e vi} 1, @iv ko vi} 2, Kr sma no vi} 3, Ma le {e vi} 6, Mol nar 16, An to ni je vi}, Ve so vi}, Bje li ca 15, Nin ko vi}, Ra {i} 18, Veq ko vi} 10, Po po vi} (l).

KI NA: Vang 3, Mi, \. Jang, Hui 15, @ang (l), Vei 4, J. Jang 19, Xu 2, ^en, Ma 12, @ang 14, Fan 7.

Od boj ka {i ce Sr bi je po ra `e ne su od Ki ne i sa da su ve o ma da le ko od pr va tri me sta i pla sma na na Olim pij ske igre sa Svet skog ku pa. Ne do sta tak is ku stva u bit nim tre nu ci ma me ~a kri vo je za po raz na {ih la vi ca, mad su Ki ne ski we od i gra le ve o ma do bro i za slu `e no se na la ze na tre }em me stu sve u kup ne ta be le.

Ve} je po zna to da Sr bi ja na Svet skom ku pu na stu pa bez Og we no vi}, Ni ko li}, Ma la gur ski i Bra ko ~e vi} i u me ~u s Ki ne ski wa ma se ose ti lo wi ho vo od su stvo.

Iako je ima la do sta osvo je nih po e na, Mol na ro va po no vo ni je bi la na vr hun skom ni vou ko ji se o~e ku je od we, a mla da Bje li ca igra la je ko li ko je to mo gu }e pro tiv is ku sni jih Ki ne ski wa.

Sa mo su pr vi set set Srp ki we od i gra le na vi so kom ni vou. Iako je bi lo gre {a ka i iako su bi le u za o stat ku to kom ~i ta vog se ta, Sr bi ja je do brim ser vi si ma i vi so kim pro cen tom is ko ri {}e no sti kon tra na pa da do {la do vo| stva u za vr {ni ci. Sa pet po e na ma we iz blo ka, ali sa ~ak 11 od bra na i kon tri, us pe la je Sr bi ja da po ve de, ali su se Ki ne ski we br zo re van {i ra le. Za i gra le su mno go br `e igra ~i ce iz naj mno go qud ni je ze mqe na sve tu i do brim ser vi som i blo kom iz jed na ~i le. Ras po lo `e ne su bi le Ki ne ski we, a na{ pri jem je ni je iz dr `ao da osta ne na vi so kom ni vou i iz jed na ~e we je bi lo ne mi nov no.

Tre }i i ~e tvr ti set od i gra ni su „ na no`“ i pre su di lo je sa mo is ku -

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Ter zi}: Ki na je bi la bo qa Na{ se lek tor Zo ran Ter zi} ni je bio ne za do vo qan upr kos po ra zu, jer je sve stan da we go ve iza bra ni ce ni su bi le na uobi ~a je nom ni vou.

- Naj va `ni ji raz log po be de Ki ne je taj {to je igra la bo qe od nas. Ni smo do bro od i gra li, mno go smo gre {i li, ka ko u na pa du ta ko i sa moj or ga ni za ci ji.

Do bro smo se pri pre mi li za me~, ali ni smo to po ka za li na te re nu. De {a va nam se to s vre me na na vre me, mo `da je to do mla do sti eki pe - re kao je Ter zi}.

Pi tan je se lek tor za Jo va nu Bra ko ~e vi}.

- Ve} smo na vi kli da igra mo bez Jo va ne, ni je to na{ naj ve }i

pro blem, i naj va `ni je je da se ona opo ra vi do te me re da mo `e da od i gra me~ bez ri zi ka da se po vre da ob no vi. Ako ne bu de mo gla da igra na red ne me ~e ve, on da je to sve {to mo `e mo da pru `i mo na tur ni ru. Sva ka ko se na dam da }e mo je ima ti u ti mu u na red nim tur ni ri ma - is ta kao je Ter zi}.

Mi le na Ra {i} bi la je na{ naj bo qi po en ter.

- ^e stit ke Ki ni na po be di, ali mo ram da ka `em da ni smo ima le sre }e u za vr {ni ca ma tre }eg i ~e tvr tog se ta i ne ke po e ne smo iz gu bi li, a ni smo tre ba le.

Od bra na je bi la do bra, ali su nas gre {ke uda qi le od po be de i to je re {i lo me~ - krat ko je re kla Ra {i }e va.

A gru pa (Sa po ro) Sr bi ja - Ki na Ita li ja - Bra zil Ja pan - Ko re ja

1:3 3:0 3:0

B gru pa (Oka ja ma) Do mi ni k. R. - Ne ma~ ka Ar gen ti na - Ke ni ja Al `ir - SAD

3:2 3:0 0:3

1. Ita li ja 7 2. SAD 7 3. Ki na 7 4. Ne ma~ ka 7 5. Ja pan 7 6. Bra zil 7 7. Sr bi ja 7 8. Ar gen t. 7 9. Do mi n. R. 7 10. Ko re ja 7 11. Ke ni ja 7 12. Al `ir 7

7 6 5 5 4 5 3 3 3 1 0 0

0 1 2 2 3 2 4 4 4 6 7 7

21:3 20 18:4 18 19:10 16 18:8 15 15:9 13 16:13 12 14:13 11 9:14 9 11:15 8 5:18 4 2:21 0 1:21 0

Da na {wi pro gram A gru pa Ita li ja - Sr bi ja (3) Ki na - Ko re ja (7) Ja pan - Bra zil (10.20) B gru pa Ar gen ti na - Ne ma~ ka (3) Al `ir - Ke ni ja (7) Do mi ni ka sna R. - SAD (10.20) stvo Ki ne ski wa. Oba se ta bi la su u ega lu sve do pred kraj, a u oba slu ~a ja su se Ki ne ski we bo qe sna {le u za vr {ni ci. Do bar ser vis i blok bi li su pre sud ni ele men ti po ra za Sr bi je, kao i po je di ne gre {ke u ne vre me. Fa li li su i po e ni Ma le {e vi }e ve ko ja je do sta bi la op te re }e na ser vi som, pa ni je ima la za pa `en po en ter ski u~i nak. S dru ge stra ne, Ki ne ski we su ima le vi {e ras po lo `e nih igra ~i ca, pa je za to Sr bi je osta la u po zi ci ji gde te {ko mo `e da ra ~u na na pla sman u Lon don iz Ja pa na, ali }e sva ki sku pqe ni FIVB ran king bod bi ti od ve li ke va `no sti za sle de }e dve run de kva li fi ka ci ja za olim pij ski tur nir.

M. Ri sti}

Po gi nu la ne ma~ ke su di je bra }a Me te Dvo j i c a me | u n a rod nih ru ko met nih su di ja po gi nu la su u sa o bra }aj noj ne sre }i u Ne ma~ koj, sa op {ti la je

Bun de sli ga. Bli zan ci Bernd i Raj ner Me te ima li su 47 go di na, a po gi nu li su u pe tak u su da ru wi ho vog auto mo bi la sa ka mi o nom, na pu tu za utak mi cu

Bun de sli ge ko ju su tre ba li da su de.

Utak mi ca Ba lin gen - Mag de burg ot ka za na je jer se su di je ni su po ja vi le.

Kr sti}: Igra }u za orlove Ka pi ten ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je i ~lan mo skov skog CSKA Ne nad Kr sti} iz ja vio je da }e igra ti za na ci o nal ni tim „or lo va” i u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo u Slo ve ni ji 2013. go di ne. On je de man to vao na vo de gr~ kih me di ja, ko ji su pre ne ko li ko da na pre ne li in for ma ci ju da pla ni ra da se po vu ~e iz re pre zen ta ci je, raz o ~a ran svi me {to se de si lo to kom Euro ba ske ta u Li tva ni ji.

- Gr~ ki no vi nar je lo {e pre neo mo ju iz ja vu. Na ras po la ga wu sam se lek to ru i stru~ nom {ta bu. Ne po sta vqam pi ta we ka da je igra we za re pre zen ta ci ju u pi ta wu, pa }u ta ko bi ti spre man i da na stu pam u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo u Slo ve ni ji. - re kao je Kr sti}.

On je bio je dan od ju na ka po be de CSKA u Ati ni nad Pa na ti na i ko som 78:76 u ve li kom der bi ju 4. ko la Evro li ge sa 14 po e na i 11 sko ko va.

Trip ko vi} na ope ra ci ji ku ka Srp ski ko {ar ka{ Uro{ Trip ko vi} mo ra }e da ope ra ci ju ku ka ko ji }e ga odvo ji ti van te re na pet me se ci. Re pre zen ta ti vac Sr bi je ve} du go ima pro ble ma sa ku kom, a s ob zi rom da je u dru gom pla nu kod tre ne ra Uni ka he ^u sa Ma tea od lu ~e no je da ode na ope ra ci ju i re {i pro blem ko ji ga mu ~i. On je zbog po vre de pro pu stio i ne dav no Evrop sko pr ven stvo u Li tva ni ji.

stu bo va po red sta ze u ko jem se na la zi la ka me ra pao na sta zu.

Po sle Ba hre i na Abu Da bi je dru ga ze mqa sa Bli skog Is to ka ko ja je do bi la or ga ni za ci ju tr ka For mu le je dan. I ovu pi stu „Jas Ma ri na”, kao i sev dru ge no ve sta ze ra dio je ne ma~ ki ar hi tek ta Her man Til ke. [e i ci ko ji su i omo gu }i li da se ova tr ka odr `i Til keu su da li od re {e ne ru ke, a on je na pra vio od li~ nu pi stu, a bio je i za du `en i za pra te }e objek te kraj sta ze. Ova pi sta je Til ke ov od go vor na naj gla mu ro zni ju pi stu ka ra va na For mu le je dan u Mon te Kar lu. Sta za ima 21 kri vi nu, a vo zi se i po na men ski iz gra |e nom ostr vu, kao i kroz „Jas Ma ri na” ho te la. Sta za je du ga 5,554 ki lo me tra, vo zi se 55 kru go va ili 305,470 ki lo me ta ra. Do sa da su vo `e ne dve i oba pu ta je sla vio Se ba sti jan Fe tel.

Po {to on ima i pol po zi ci ju, naj ve }i je fa vo rit za jo{ je dan tri jumf, ~i me bi za be le `i het trik na ovoj pi sti. Tr ka u Abu Da bi ju je spe ci fi~ na po to me {to po ~i we u su mrak, a za vr {a va se no }u, pa }e vo za ~i mo ra ti da no se dru ga ~i je vi zi re na ka ci ga ma od onih pred vi |e nih za dnev nu vo `wu. Na pi sti u Abu Da bi ju vo zi se u obr nu tom sme ru od ka zaq ke na sa tu.

Tr ka za Ve li ku na gra du Abu Da bi ja vo zi se da nas u 14 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu.

G. Ma le no vi}

Di vac kan di dat za Ku }u slav nih u Spring fil du Pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je i je dan od naj bo qih evrop skih igra ~a u NBA li gi no mi no van za ula zak u Ku }u slav nih u Spring fil du.

Vla de Di vac, je di ni je Evro pqa nin, uz Li tvan ca [a ru na sa Mar ~u qo ni sa, ko ji se na {ao me |u broj nim kan di da ti ma u NBA kla si 2012.

Me |u no mi no va nim ko {ar ka {i ma tu su, iz me |u osta lih, Mi~ Ri~ mond, Tim Har da vej, Mark Ri ~ards, Re xi Mi ler, Mo ris ^iks, Spen ser Hej vud, Ber nard King, dok su me |u tre ne ri ma kan di da ti Ru di To mja no vi}, Don Nel son i Vlade Divac Rik Pi ti no.

Di vac je u NBA li gi pro veo 16 1989. go di ne u Los An |e les Lej go di na, po sti gao je ukup no 13.398 ker se, u ko ji ma je igrao do 1996. po e na, uz 9.326 sko ko va, 3.541 asi - Na kon to ga pro veo je dve go di ne u sten ci ja i 1.631 blo ka da. Draf - [ar lo tu, {est se zo na u Sa kra to van je kao 26. pik u pr vom kru gu men tu, a ka ri je ru je okon ~ao u Lej 1989. go di ne od stra ne Los An |e - ker si ma, 2005. go di ne.

Vla de Di vac (43) pro {le go les Lej ker sa. Je dan od naj bo qih ju go slo ven skih ko {ar ka {a svih di ne primqen je u FIBA Ku}u vre me na u NBA li gu sti gao je slavnih.

Maq ko vi} osta je na klu pi Lo ko mo ti ve Srp ski stru~ wak, upr kos pi sa wi ma po je di nih me di ja, ne }e na pu sti ti klu pu ti ma iz Ku ba na. Lo ko mo ti va iz Ku ba na ne be le `i re zul ta te ka kve je `e le la ove se zo ne, ali upr kos to me na klu pi ti ma osta }e Bo `i dar Maq ko vi}.

Iako je pla si ra na in for ma ci ja da su se ~elnici ruskog kluba zahvalili srpskom stru~waku na saradwi, pres slu`ba Lokomotive demantovala je te navode.

Generalni direktor kluba iz Kubana Andrej Vedi{~ev naveo je da Maqkovi} ne}e biti otpu{ten, jer u`iva veliko poverewe.

On je potvrdio da je i sam video da su vest o smeni preneli neki strani mediji, ali da za tako ne{to nema osnova.

Selektor Slovenije Bo`idar Maqkovi} preuzeo je Lokomotivu u julu ove godine.

c m y

dnevnik

HR VA TI JED NOM NO GOM VE] U POQ SKOJ I UKRA JI NI

Je di no jo{ Bi li} opre zan Ube dqiv tri jumf Hr vat ske na „Turk Te le kom Are ni” u Is tan bu lu i ve li ki ko rak ka Evrop skom pr ven stvu u Poq skoj i Ukra ji ni.Hr vat ska je po be di la Tur sku 3:0, go lo vi ma Ivi ce Oli }a u 2. mi nu tu, Ma ri ja Man xu ki }a u 32. i Ve dra na ^or lu ke u 51. mi nu tu i re van{ u uto rak se mo `e na zva ti for mal no {}u.

Sla ven Bi li} je do ne dav no ve} bio sma tran biv {im se lek to rom. Str pqi vo je slu {ao kri ti ke, slu {ao ka ko mu se spre ma „gi qo ti na”. Ali, u naj va `ni jem i naj kri ti~ ni jem mo men tu od li~ no je pri pre mio eki pu ko ja

do Europ skog pr ven stva hr vat ski stru~ wak ni je bio pre te ra no ras po lo `en. Dru `e we s no vi na ri ma bi lo mu je po put mu ~e wa.

- ^e sti tam mom ci ma na od li~ noj utak mi ci, u sva kom de lu te re na za to i je re zul tat bio ta kav. Na rav no da nas je po ma zi la i sre }a - da smo u pra vom tre nut ku da li go lo ve. Ipak, ~e ka nas pa kle nih 90 mi nu ta u Mak si mi ru i sva ki dru gi pri stup bi bio po gu ban. - re kao je Bi li}. Olak {a we je ve li ko, na pra vi li smo pra vi po sao, no po na vqam, ima mo ve li ku pred nost ko ji ne

Hr va ti sla ve vo de }i po go dak u Is tan bu lu

mu je vra ti la na te re nu. Hr vat sku od pla sma na na EURO sa da de le cen ti me tri. U fud ba lu su ~u da mo gu }a, ali Tur ska u Is tan bu lu ni je ni {ta po ka za la, ta ko da bi u Za gre bu tre ba lo da se do go di ~u do da na dok na de tri go la mi nu sa.

Dan na kon ve li ~an stve ne po be de u is tan bul skom gro tlu pred no vi na re je uobi ~a je no iza {ao iz bor nik Sla ven Bi li}.

Iako je ostva ren tri jumf ko ji je Hr vat sku pri bli `io ko ra ~i}

`e li mo ne gi ra ti, ali mo ra mo bi ti u naj ma wu ru ku jed na ko mo ti vi ra ni i kva li tet ni u re van {u.

O slat koj osve ti Tur ci ma ni je `e lio po le mi zi ra ti.

- Onaj po raz u Be ~u se ne mo `e se iz bri sa ti ovom po be dom, ali ne bi opet go vo rio o osve ti. Po na vqam, to je te {ka re~, pre bi re kao re van{, od no sno po la re van {a, s ob zi rom da nas o~e ku je jo{ dru gih 90 mi nu ta do dat nih kva li fi ka ci ja.

SPORT

nad ja ~a mo sna gu Hr vat ske. Ovo je na {a sna ga, ka da ovaj tur ski tim za i gra pro tiv eki pe po put Hr vat ske, do bi je te ova kav re zul tat.

On se osvr nuo i na kri ti ke sa tri bi na, gde je po seb na me ta bio gol man Vol kan De mi rel, , ali ni je `e leo da se upu {tat u spe ku la ci je o svo joj bu du} no sti na sa da {woj funk ci ji.

- Mo ja od go vor nost je ja sna, ja sam pla ni rao stva ri. Tur ska je vr lo emo tiv na ze mqa i raz u mem re ak ci je. Da li }u na sta vi ti da ra dim kao se lek tor Tur ske? Fo ku si ra }e mo se u pot pu no sti na utak mi cu u uto rak, a ugo vor imam do sle de }eg je ta.

S ob zi rom na o~a jan na stup igra ~a, te ne ko li ko su spen zi ja, po sta vqa se pi ta we ka kav }e sa stav Hi dink iz vez si na Mak si mir.

- Za i gra }e oni ko ji }e igra ti za svo ju ~ast, ~ast svo je ze mqe i re pre zen ta ci je. Ve ru jem da }e igra ti do sto jan stve no. - od go vo rio je Hi dink.

Vol kan De mi rel vre |an Tur ci su do `i ve li te `ak po raz od Hr vat ske (3:0) u pr vom me ~u ba ra `a za EP, a be sni do ma }i na vi ja ~i oko mi li su se na gol ma na Vol ka na De mi re la.

Na vi ja ~i na „Turk Te le kom Are ni”, sta di o nu Ga la ta sa ra ja, po ~e li su da vre |a ju gol ma na ko ji je ~lan naj ve }eg ri va la Fe ner bah ~ea.

To kom me ~a ~ak je i ka pi ten Emre Be lo zo glu po ku {ao da smi ri be sne na vi ja ~e, ve ro vat no Ga la ta sa ra ja, a u we go vu od bra nu stao je sa i gra~ iz Fe ner bah ~ea Urug Bo ral ko ji je pre ko „tvi te ra” osu dio je po na {a we pu bli ke na zvao jad nim i sra mot nim.

- Ono {to Vol kan do `i vio od na {ih na vi ja ~a pra va je sra mo ta.

Ta ko ne {to ne mo `e se do go di ti nig de osim kod nas. - na pi sao je Bo ral do dav {i: - Da vid je istin ska gol man ska kla sa, a da po gre {i ti mo `e bi lo ko ji dru gi ~o vek. Ume sto da su na vi ja li, oni su vre |a li.

Sra mo ta.

Da bi is ka za li po dr {ku svom mi qe ni ku, Fe ne ro vi na vi ja ~i, ko ji ni su oti {li na utak mi cu or ga ni zi ra nu na „ne pri ja teq skoj te ri to ri ji”, po kre nu li su ne ko li ko in ter net stra ni ca i „fa ce bo ok” gru pa ko ji ma bo dre De mi re la uo~i za gre ba~ kog re van {a.

17

OR LO VI PRO TIV MEK SI KA DO @I VE LI NO VI PO RAZ

Ni {ta od re ne san se Mek si ko - Sr bi ja 2:0 (1:0) KE RE TA RO: Sta dion Ko re hi do ra, gle da la ca: 35.000, su di ja: Val ter Lo pez (Gva te ma la).Stre lac: ]i }a ri to u 3. i 87. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Nin ko vi}, Iva no vi}, Raj ko vi}, Ko la rov (Sr bi ja), Hu a rez (Mek si ko). Cr ve ni kar ton: Ko la rov (Sr bi ja) u 86. mi nu tu.

MEK SI KO: Ta la ve ra 7, Hu a- rez 7 (od 90. Ma ga qon), Ro dri gez 7, Mo re no 6, Sal si do 7, Ka stro 7, Za va la 7, Dos San tos 7 (od 52. Na el son 6), Gvar da do 7 (od 85. Aki no), Ba re ra 7 (od 60. An dra de 7), Er nan dez ]i }a ri to 8 (od 88. Pe ral ta).

SR BI JA: Stoj ko vi} 6, Nin kov 6 (od 83. To mo vi}), Iva no vi} 6, Raj ko vi} 6, Ko la rov 6, Ka ~ar 7, Ku zma no vi} 5, Nin ko vi} 6 (od 77.

Pe tro vi} ), Kra si} 5 (od 60. Jan ko vi} 6), Jo va no vi} 5 (od 68. Qa ji} 5), @i gi} 6 (od 74. Mr |a, od 80. Ka lu |e ro vi}).

Ni {ta no vo ka da je re~ o na {oj fud bal skoj re pre zen ta ci ji. Na kon kra ha u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo, po seb no bol nog po ra za u Ma ri bo ru od Slo ve ni je, tur ne ja po Cen tral noj Ame ri ci ko ja je za ka za na sa mo usled po voq nih fi nan sij skih efe ka ta, tre ba la je fi gu ra tiv no da okre ne stran cu i iza se be osta vi tu rob ni sa dr `aj. Ali, opet su or lo vi bi li na ko le ni ma u meg da nu sa ras po lo `e nim Mek si kan ci ma. Igra bez igre, sa na ru {e nim kon cep tom, spo rim prot kom lop te, bez pra vih ide ja u ma ne vru uz ne do pu sti vo ja lov u~i nak u za vr {ni ci. Ve} u uvo du me ~a, u pa kle -

Ra dost Mek si ka na ca

nom am bi jen tu „Ko re hi do ra” do ma }in je pre ko svo je pr ve zve zde ]i }a ri ta sti gao do vo| stva.

- Pri mi li smo gol na po ~et ku {to se lo {e od ra zi lo na eki pu.

Stoj ko vi} je ne ko li ko pu ta do bro re a go vao, spa sao nas. Bi li smo spo ri, sla bi, pro tiv hi trih Mek si ka na ca, ni smo mo gli da pa ri rar mo wi ho voj agre siv no sti. Po ja vi li su se pro ble mi na fi zi~ kom, po tom teh ni~ kom i tak ti~ kom pla nu- mir no je kon sta to vao pri vre me ni se lek tor Ra do van ]ur ~i}. Bi lo je „pro ma je” u na {oj od bra ni, Nin ko vi} i Ka ~ar de lo va li su kon fu zno, a Ku zma -

no vi} je sta ti rao, for si ra ju }i ali bi pa so ve i igru una zad. Ni je bi lo pro fi ta ni od ata ka pre ko kri la, ali su Jo va no vi} i Kra si} pre te ra nim za dr `a va wem lop te i ne re zon skim dri blin mzi ma jo{ vi {e ubi li ri tam igre.

- Si gur no da Kra si} i Jo va no vi} mo gu i mo ra ju mno go bo qe. Ne tre ba tra `i ti u wi ma kriv ce, mo `da ni su ima li do voq no upo tre bqi vih lop ti iz ve znog re da...

Ne bih sa da o to me ko ni je is pu nio o~e ki va wa, ne ka sve pre no }i.

Igra ~i po ne kad pru `e sla bi ju par ti ju i ne }u ni za ko ga da ka `em da je bio lo{, jer su se svi

STOJ KO VI] I RAJ KO VI] PO RU ^U JU

Mo `e mo i mo ra mo bo qe

Hi dink: Sve je od lu ~e no Tur ska je do bi la ve li ki {a mar od Hr vat ske u pr vom ba ra` me ~u za EP 2012, a se lek tor Gus Hi dink kao da se ve} pre dao u ovom dvo me ~u.

Hi dink je sve stan ko li ko je te `ak za da tak pred we go vim ti mom u uto rak na “Mak si mi ru”.

Is tan bul skih 3:0, ka `e, pred sta vqa raz li ku we go vog i Bi li }e vog ti ma.

- Sve je prak ti~ no od lu ~e no, bi }e go to vo ne mo gu }e vra ti ti se. Bi lo nam je mno go te {ko na kon {to je Hr vat ska po sti gla gol ve} u dru gom mi nu tu. - kon sta to vao je Hi dink.

Ho lan |a nin je upu tio ne ko li ko kom pli me na ta na ra ~un hr vat ske re pre zen ta ci je.

Hr vat ska je od i gra la tim si sa ~vr stom i or ga ni znva nom od bra nom. Zna li smo da }e ta ko da bu de, a na kon vo| stva su mo gli da se bra ne i sa svih de set igra ~a. Mi smo stva ra li pri ti sak sa lop tom u no ga ma, ali bez stva ra wa pra vih opa sno sti. Ni smo mo gli da

nedeqa13.novembar2011.

Duel Nin ko vi }a i Dos San to sa

So lid no je oba vio po sao na go lu po vrat nik u re pre zen ta ci ju Vla di mir Stoj ko vi}.

- Po sle na por nog pu to va wa i te {kog te re na za do vo qan sam bor be no {}u i za la ga wem.Po na {a li smo se kao da je zva ni~ na utak mi ca i po sle onog ne sre} nog is pa da wa od Slo ve ni je po ka za li mo tiv, da smo do voq no ve li ki. Su di ja je pre te rao u ne kim od lu ka ma, ali do bro pred nost do ma }eg te re na u~i ni la je svo je. Ne zgod na su re pre zen ta ci ja, do sta su br zi. Vo de }i gol nam je po di gao kon cen tra ci ju, i po sle smo dr `a li lop tu do voq no du go, ma da svo je {an se ni smo is ko ri sti li. Si gur no je da mo `e mo bo qe- oce nio je gol man Stoj ko vi}.

Sli~ no raz mi {qa i Slo bo dan Raj ko vi}.

- ^i ni mi se da smo pr vo po lu vre me po ~e li ma lo upla {e no. Ka sni je ni smo bi li do voq no agre siv ni u ve znom re du, ra no smo pri mi li gol. Dru gi deo me ~a je re cept za bu du }e utak mi ce. Kod pr vog go la lop ta je ne zgod no od sko ~i la, svi smo bi li za te ~e ni. Dru gi gol je de lo su di je, pe nal ni je po sto jao.

Po ka zao nam je ar bi tar i pre vi {e kar to na. Ve ru jem da }e nam i ova utak mi ca do ne ti ko rist, da smo je is ko ri sti li za uigra va we, da }e mo sve bo qe funk ci o ni sa ti, da }e se to vi de ti ve} pro tiv Hon du ra sa.

BO SNA I HER CE GO VI NA I POR TU GA LI JA IGRA LI NE RE [E NO U ZE NI CI

Su {i} o~e ku je 2:2 u re van {u

Re pre zen ta ci je Bo sne i Her ce go vi ne i Por tu ga la od i gra li su bez go lo va pr vi me~ ba ra `a za EP 2012, a se lek to ri dva ti ma raz li ~i to su oce ni li kraj wi re zul tat. Se lek tor BiH Sa fet Su {i} za do vo qan je re zul ta tom uve ren da we go vom ti mu da je re al ne {an se da se kva li fi ku je na Evrop sko pr ven stvo.

We gov ko le ga sa klu pe Por tu ga la Pa u lo Ben to sma tra da re zul tat ni je re a lan i da ga je do neo lo{ te ren na “Bi li nom po qu”.

- Por tu gal je pa kle na eki pa i vi de lo se to u pr vom po lu vre me nu. Stvo ri li su nam do sta pro ble ma, ali ka da u eki pi ka kva je Por tu gal ima te ne ko li ko vr hun skih igra ~a, on da je nor mal no da se mo ra{ na mu ~i ti. Re zul tat je re a lan. Ima li smo svo je {an se, ali su i oni. - re kao je Su {i} i do dao da je za igra ~e BiH ve o ma va `no {to su us pe li da sa ~u va ju gol.

I Por tu gal ci su, ka `e Pa pe, za do voq ni re zul ta tom.

- Naj o zbiq ni je su shva ti li tu utak mi cu i re al no je da se sud bi na od lu ~i na pra vom te re nu. Oni je su fa vo ri ti jer igra ju kod ku }e, ali bi li su i Fran cu zi pa ni su us pe li da nas do bi ju. Mom ci su da li sve od se be, ja sam op ti mi sta. - re kao je Su {i} do dav {i da u Li sa bo nu o~e ku je re zul tat 2:2.

Se lek tor Por tu ga la ca Pa o lo Ben to ni je za do vo qan re zul ta tom i te re nom na ko jem je we go va eki pa igra la.

- „Pe pe je od i grao od li~ nu utak mi cu, bez gre {ke. Bi li smo bo qi 90 mi nu ta, bi li smo hra bri i bo qe or ga ni zo va ni. Re zul tat je stvar no ne re a lan. -re kao je Ben to ko ji ve ru je da }e Por tu gal po be di ti u uto rak u Li sa bo nu i oti }i na EURO. -Mo ra mo osta ti pri seb ni jer je ovaj re zul tat ve o ma opa san. Igra li smo pro tiv do brog ti ma i slab te ren do neo je ne re a lan re zul tat. Mi slim da UEFA ne bi tre ba lo da do zvo li da se ova ko va `ne utak mi ce igra ju na ova ko lo {em te re nu.

bo ri li. Ali, si gur no da }u po je din ci ma skre nu ti pa `wu na so li ra we. Ta ko |e, o~i gled no je da smo ve} po sta li pro ~i ta ni s igrom po bo~ nim po zi ci ja ma sma tra ]ur ~i}.

Ka pi ten Ni ko la @i gi}, upr kos is ka za noj `e qi i tru du, sve do sre di ne dru gog po lu vre me na ni je do bio ni jed nu ko ri snu lop tu. Bio je i od li~ no ~u van ...

- U dru gom po lu vre me nu iz gle da li smo da le ko bo qe. Re {i li smo ne ke stva ri ko je ni su va qa le, br `e smo se oslo ba |a li lop te, bo qe se kre ta li, a i Mek si ko je ma lo fi zi~ ki pao. Us po sta vi li smo kon tro lu po se da lop te - kon sta to vao je ]ur ~i}.

Kva li te tu igre do pri neo je i ula zak ras po lo `e nog Bo {ka Jan ko vi }a, dok Adem Qa ji} ni je pro sla vio. Tr gli su se ve zi sti Ka ~ar i Nin ko vi}, stvo ri li smo ne ko li ko pri li ka, ali opet je za ta ji la re a li za ci ja. Re zer vi sta, ma le ro zni Mr |a bio je ve o ma agi lan iako je na te re nu pro veo tek ne ko li ko mi nu ta, po {to je zbog po vre de ko le na mo rao u svla ~i o ni cu. U eki pu se opet use li la ner vo za, ko la su kre nu la niz br do. Ta~ ku je sta vio ]i }a ri to, po go div {i u fi ni {u su sre ta sa be le ta~ ke, na kon sum wi vog pe na la i is kqu ~e wa Ko la ro va.

- Ka ko ve} u fud ba lu bi va, na kon so lid nog dru gog po lu vre me na, sti gla je su ro va ka zna- za kqu ~io je v.d. se lek to ra Ra do van ]ur ~i}.

U no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka (2,30) na ci o nal ni tim Sr bi je o~e ku je dru gi me~ na tur ne ji, pro tiv Hon du ra sa, u San Pe dru Su li. Iz da we pro tiv Mek si ka ne uka zu je na br zu re ne san su na ci o nal nog ti ma Sr bi je ko ji je upao u du bo ku kri zu re zul ta ta i igre.

Z. R.

UPR KOS PO RA ZU U PRA GU CR NO GOR CI O^E KU JU PRO LAZ NA EP

^e he ~e ka pa kao u Pod go ri ci

^e {ka je na do mak pla sma na na Ev srop sko pr ven stvo 2012, jer je u pr vom me ~u ba ra `a sa vla da la Cr nu Go ru 2:0 (0:0). Ni je do ma }in u Pra gu bio to li ko bo qi, ali je ste kao ube dqi vu pred nost za hva qu ju }i po got ku u su dij skoj na dok na di vre me na. Ta ko je „so ko lo ve” po slao ku }i utu ~e ne, sa ma lim iz gle di ma da se do mog nu Poq ske i Ukra ji ne. U pr vom po lu vre me nu To ma{ Ro sic ki za da vao je do sta pro ble ma go stu ju }oj od bra ni i, iz me |u osta log, pri pre mi {an su To ma {u Pe har tu.

Iza bra ni ci Bran ka Br no vi }a od lu~ ni je su iza {li na te ren u dru gom po lu vre me nu. Si mon Vuk ~e vi} je u 47. mi nu tu po ku {ao da pla si ra lop tu iza le |a Pe tra ^e ha, ali je is ku sni ~u var mre `e kraj wim na po rom spre ~io biv {eg igra ~a Par ti za na da do ve de go ste u vo| stvo. Ne du go po sle to ga „so ko lo vi” su jo{ jed nom iza zva li kon fu zi ju u {e sna e ster cu do ma }ih, ali Da mja no vi }ev {ut ni je bio pre ve li ka pret wa za is ku snog ~u va ra mre `e.

A on da su ^e si po ~e li da po sti `u go lo ve. Ro sic ki je u 63. mi nu tu do dao lop tu do Vac la va Pi la `a na dva de se tak me ta ra od go la go sti ju, fud ba ler Plze na je „vu kao” par ko ra ka i ja ko spro veo u le vi ugao mre `e Mla de na Bo `o vi }a.Si gur no je da bi mi ni mal na po be da do ma }i na osta vi la re al nu na du obe ma eki pa ma pred re van{ u uto rak u Pod go ri ci, ali je gol man Cr ne Go re Mla den Bo `o vi} ka pi tli rao jo{ jed nom, pa su {an se ^e ha u ko na ~an uspeh vi {e stru ko po ra sle. Stre lac dru gog go la bio je de fan zi vac To ma{ Si vok, na jo{ jed nu asi sten ci ju Ro sic kog, iz slo bod nog udar ca.

Upr kos po ra zu Cr no gor ci ne gu be na du da }e za i gra ti na EURO 2012.- Bu di te si gur ni da ^e he o~e ku je pa kao na sta di o nu pod Go ri com. Ube |en sam da su igra ~i ve} qu ti na se be i da }e re van{ od i gra ti sa hi qa du od sto. Pu bli ka }e vi de ti pot pu no dru ga ~i ju eki pu ne go u Pra gu. - iz ja vio je Br no vi} za Te le vi zi ju Cr ne Go re od mah po sle me ~a.

18

sport

nedeqa13.novembar2011.

dnevnik PRI JA TEQ SKE UTAK MI CE

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA

Pra zne pu {ke u der bi ju ^SK Pi va ra – Rad ni~ ki (NP) 0:0 ^E LA RE VO: Stadion Pivare, gledalaca 400, sudija: Gogi} (Novi Sad), `uti kartoni: Bajat, Momi} i Jankov (^SK Pivara), Baji} i Bale{evi} (Radni~ki). ^SK PI VA RA: Tankosi} 7, Zeqkovi} 8, Jevi} 7, Vukanovi} 7, Jovani}7 (Kupre{ki 7), Vukmir 7, Tepi} 7 (Jankov 7), Bajat 8, Popin 7, Stankovi} 7, Momi} 7 (Tomi} ).

RAD NI^ KI: Uro{evi} 7, Sara~evi} 7, Zagorac 7, (Ivi} -), Puni{i} 8, Pavlovi} 7, Isailovi} 7, Baji} 6 (Romi} -), Rni} 6, Bo{kovi} 6, ^e~ari} 7 (Stojanovi} 6), Bale{evi} 7.

Veliki derbi zavr{en je remijem, doma}in je u{ao u me~ znatno oslabqen, bez omladinskog reprezentativca Radoje koji je u Izraelu, Veselinovi}a i Powevi}a koji su povre|eni i Moji}a koji je imao parne `ute kartone. Lider nije uspeo da savlada desetkovani doma}i sastav.

Pazov~anmi su ve} ve} u tre}em minutu zapretili iz slobodnog udarca sa oko 25 metara. Biv{i pivarac Pavlovi} je odli~no tukao ali je i Tankosi} bio na mestu iako je lopta i{la u dowi desni ugao. Doma}ini su prepustili sredinu terena gostima i preko kontri brzih Momi}a, Tepi}a i robusnog Popina poku{avali ne{to vi{e. U takvoj igri malo je vi|eno, sve se svodilo na proma{aje Momi}a, Popina i Jovani}a.

Drugi deo po~eo je i boqom igrom doma}ih igra~a ~iji su napadi postali opasniji. Lepu priliku imao je Popin na dodavawe Jovani}a, a {ansu utakmice proma{io je rezervista Vladimir Jankov u drugom minutu nadoknade kada je sa oko dvadesetak metara iz slobodnog udarca za malo proma{io gol. Imali su i gosti prili-

ku posle jednog otpatka ali je na mestu bio mladi kadetski reprezentativac Kupre{ki i otklonio opasnost.

V. Vu ja no vi}

godak. Vredno je ista}i da je sudija Sarka u nadoknadi vremena dodelio ~ak ~etiri `uta kartona od ~ega tri doma}inu. M. Se ku li}

Ki kin da - Tek sti lac Ites 2:1 (1:1)

Rad ni~ ki ([) - Ve ter nik Vi skol 1:0 (0:0)

KI KIN DA: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija Sarka (Vr{ac), strelci: Kresoja u 36. i Malinovi} u 72. za Kikindu, a Paunovi} u 42. minutu za Tekstilac Ites. @uti kartoni: Kresoja, Buni}, Spahi}, Kuburovi}, Crnomarkovi}, Rosi} (Kikinda), Mara{, Tripkovi} (Tektilac Ites).

KI KIN DA: @ivkov 7, Meji} 7, Kne`evi} 7, Beleuc 7, Kavari} 7 (Rosi} 7), Plav{i} 7, Kresoja 8, Spahi} 8, Geci} 8, Buni} 7 (Crnomarkovi} -), Malinovi} 7 (Kopunovi} -).

TEK STI LAC ITES: Igwatovi} 7, Kr{i} 7, Ismaili 7, Vukovi} 6, Top~agi} 7, Medi} 7, Kaurin 7 (Danojevi} -), Trivkovi} 7, Mara{ 6 (Vukovi} -), Paunovi} 6, Peruni~i} 6.

Sudar starih poznanika fudbalera Kikinde i Tekstilca iz Oxaka zavr{eno je u lepoj i borbenoj igri zaslu`enom pobedom doma}ina. Kikin|ani su poveli u 46. minutu. Malinovi} je nabacio loptu u kazneni prostor gostiju, a Stefan Kresoja je glavom sa peterca loptu poslao iza le|a golmana Igwatovi}a.

Tri minuta pre kraja prvog dela igre gosti iz Oxaka su izjedna~ili na 1:1. Dosu|en je slobodan udarac sa nekih 25 metara a Paunovi} je poput Sini{e Mihajlovi}a isti izveo i pogodio pravi ciq.

Do pobede, odnosno tri boda Kikin|ani su do{li u 72. minutu. Buni} je u kaznenom prostoru Tekstilca dobro uposli Geci}a, a ovaj o{tro {utirao, a golman gostiju kratko odbio loptu na koju je natr~ao Malinovi} i postigao po-

[ID: Gradski stadion, gledalaca 100, sudija Maksimovi} (In|ija), strelac \oki} u 90. minutu. @uti kartoni: Bani} (Radni~ki), Belajac (Veternik Viskol).

RAD NI^ KI: Vujasinovi} 7, Aperli} 7, Petrovi} 7, Bjele{ 6, Bani} 7, Simiki} 7, Grumi} 6 (Nedi} -), Zec 6, \oki} 7, Vu~i} 6 (Stojiqkovi} -), ]iri} 7.

VE TER NIK VI SKOL: Andrija{evi} 7, Be~eli} 7, Bjelajac 7, Dragojevi} 6, [vowa 7, Mijakovi} 6 (Vukajevi} -), Kalinov 7, Markovi} 6, @igi} 6, Babi} 7, Faber 6 (Vukanac -).

Golom Gorana \oki}a u posledwim trenucima utakmica, slavqe [i|ana na Gradskom stadionu. Sama utakmica je protekla u vrlo dobroj igri obe ekipe, a doma}i su propustili priliku da re{e me~ ve} u 38. minutu. Goste iz Veternika doma}ini su do~ekali s velikim respektom, {to su opravdali u prikazanoj igri, a {to su izgubili sami su krivi.

M. ]ur ~i}

Vr {ac - Pa li} 1:0 (1:0) VR [AC: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija M. Mi{i} (Zrewanin), strelac Anti} u 40. minutu (autogol). @uti kartoni: Mihajlovi}, Dubi}anin, Kowevi}, Belin (Vr{ac), Anti}, Petkovi} (Pali}).

VR [AC: Zogo 6, Kowevi} 6, Beqin 7, Rajda 7, Babi} 7, Stija~i} 6, Dubi~anin 6, Popov 7 (Sarajlin -), Ranimirov 6 (Kalin -), Mihajlovi} 6, Petrovi} 7 (Motorov -).

PA LI]: Jovanovi} 6, Hoxi} 6, Anti} 5, Jagodi} 6, Stojanovi} 6,

Ja ra ~a ni ma ti ra li kom {i je Mla dost (BJ) - Slo ga 4:1 (0:0) BA^ KI JA RAK: Stadion Livadica, gledalaca 1.000, sudija Gajdobranski (Novi Sad), strelci: Grahovac u 64. N. Rati} u 73. Zuki} u 89. i Radoja u 90. za Mladost, a Sviti} u 85. minutu za Slogu. @uti kartoni: Mudrini}, Grahovac, Babi}, Kraguqac (Mladost), Mijin, Suvajxi} (Sloga).

MLA DOST: Drini} 7, Dragoqevi} 7 (Bude~evi} ), S. Rati} 7, Babi} 8, N. Rati} 8, Radoja 9, Kozomora 8, Jovanovi} 8, Grahovac 8 (Kraguqac 7), Zuki} 9, Mudrini} 8 (Vi{ekruna -).

SLO GA: Jorgi} 6, Bubwevi} 7, Uzelac 6, Miqanovi} 7, Stanojev 7, Sankovi} 7, Suvajxi} 6 (Ekme~i} ), Simi} 6 (Sviti} 8), Popin 7, Mijin 7 (Kosi} 6), Desnica 6.

Deveti srpskoliga{ki dvoboj kom{ija okon~an je ~etvrtom pobedom Jara~ana, a u op{tinskom der-

biji klupko koji je po~eo da se odmotava tek u nastavku. Srpqiva igra doma}inima se isplatila u 64. minutu, akciju je kreirao Radoja, ulogu asistenta odigrao je prvi strelac Mudrini}, dok je ta~ku stavio Petar Grahovac. Devet minuta kasnije Jovanovi} je izveo korner, a kapiten Nemawa Rati} udarcem glavom zakucao loptu pod pre~ku. Gosti iz Temerina kratkotrajno su se vratili u igru pogotkom talentovanog Nikole Sviti}a posle dodavawa Popina. Iskusni majstor Zoran Zuki} u 89. minutu protutwao je po strani, u{ao u kazneni prostor i upisao se u listu strelaca. Urnebes na tribinama nastao je u slede}em napadu, kada je sjajni vezista Stefan Radoja sa ivice kaznenog prostora postavio kona~an rezultat.

M. Me ni }a nin

Rad ni~ ki ([) - Ve ter nik Vi skol 1:0 Vr {ac - Pa li} 1:0 ^SK Pi va ra - Rad ni~ ki (NP) 0:0 Mla dost (BJ) - Slo ga (T) 4:1 Ki kin da - Tek sti lac Ites 2:1 Da nas Do li na - Du nav (13.30) Za dru gar - Ce ment (13.30) Sen ta - Ba~ ka To po la (13.30) 1. Rad ni~ . (NP) 13 9 4 0 22:7 31 2. ^SK 13 9 1 3 18:10 28 3. Mla dost (BJ)13 6 2 5 18:11 20 4. Rad ni~ ki ([)13 6 2 5 14:13 20 5. Ki kin da 13 6 2 5 18:20 20 6. Tek sti lac 13 5 4 4 14:12 19 7. Sen ta 12 5 3 4 18:18 18 8. Do li na 12 5 2 5 14:18 17 9. Pa li} 13 4 4 5 16:15 16 10. Du nav 12 5 1 6 14:17 16 11. Ve ter nik 13 4 3 6 22:19 15 12. Ce ment 12 4 3 5 11:14 15 13. Slo ga (T) 13 4 2 7 12:16 14 14. B. To po la 12 3 3 6 8:12 12 15. Vr {ac 13 4 0 9 9:16 12 16. Za dru gar 12 4 0 8 16:26 12 U sle de }em ko lu (19/20.no vem bra) sa sta ju se: Ve ter nik Vi skol - Ba~ ka To po la, Tek sti lac Ites - Sen ta, Ce ment - Ki kin da, Slo ga - Za dru gar, Rad ni~ ki (NP) - Mla dost (BJ), Du nav ^SK Pi va ra, Pa li} - Do li na, Rad ni~ ki ([) - Vr {ac.

Salati} 6, Cvetkovi} 7, Tripkovi} 6, Varga 6, Jovanovi} 6, Pavlovi} 6.

Po izuzetno hladnom vremenu fudbaleri Vr{ca i Pali}a odigrali su nu fer i korektnu utakmicu, ali bez izglednijih prilika za pogodak. Kvalitet igre na me~u je bio daleko od o~ekivanog {to je donekle i razumqivo s obzirom da Vr{~anima pobeda bila veoma bitna, a gosti su poku{ali svim snagama da izvuku bod iz Vr{ca.

Me~ je odlu~en autogolom Anti}a pet minuta pred kraj prvog poluvremena. Petrovi} je dobro pro{ao, uspeo da centrira na drugu stativu ali je lopta presko~ila sve igra~a i na sre}u Vr{~ana i na nesre}u Pali}ana do{la do Anti}a koji je naleteo na loptu i ubacio je u mre`u. Sem ovog auto gola vredi spomenuti jo{ po koju priliku na obe strane ali je do bilo daleko od ne~eg konkretnog koje bi zna~ajnije uticalo na daqi tok utakmice.

J. Tur ko a ne

Voj vo |an ska li ga Is tok Bu du} nost (SC) - Obi li} 3:0, Pro le ter (BK) - Di na mo 2:2, Je din stvo - Bo rac (S) 2:1, Slo bo da (NK) - Ba~ ka 1901 1:2, Ko lo ni ja - Voj vo di na (NM) 2:1.

Voj vo |an ska li ga Za pad Sta ni {i} - Bu du} nost (M) 0:3, Po let (S) - Omla di nac 0:1, Slo ga (E) - Rad ni~ ki (SM) 2:1, Ju go vi} - Ba~ ka (BP) 2:0, Cr ve na zve zda - Bo rac (NS) 0:1.

Fe no me nal ni pr ve nac Ba lo te li ja Pored me~eva bara`a za EP 2012, u petak ve~e odigrano je i nekoliko interesantnih prijateqskih me~eva, a obele`io ih je Mario Baloteli. Nesta{ni de~ko Man~ester stija postigao je svoj prvi gol u dresu reprezentacije Italije, ali na fenomenalan na~in sa skoro 30 metara.

Baloteli prima ~estitke od saigra~a

Italija je dobila Poqsku sa 2:0, a najinteresantniji bio je duel doma}ina slede}eg EP Ukrajine i Nema~ke koji su remizirali 3:3. Francuska je sa 1:0 dobila SAD, Danska je sa 2:0 pobedila [vedsku, dok su Holan|ani igrali bez golova za [vajcarskom.

Baloteli je gol protiv Poqske postigao u 30. minut, a pobedu “azura” potvrdio je \ampaolo Pacini pola sata pre kraja me~a.

Joakim Lev je eksperimentisao u Kijevu, pa je wegov tim igrao 3:3. Nemci su igrali u formaciji 3-4-3, {to su Ukrajinci razbili ve} u prvom poluvremenu golovima Jermolenka, Konopqanka i Nazarenka. Toni

Ko {ar ka

Voj vo |an ska li ga Is tok - PA^IR: Ba~ka - Jedinstvo (BK), ZREWANIN: Radni~ki - AFK, BAJMOK: Radni~ki - Kozara.

Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad - NOVI SAD: Indeks - Obili} (10 ~asova), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Mladost (T), BA^KI PETROVAC: Mladost - Prvi maj.

Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da STEPANOVI]EVO: Omladinac - Sutjeska, RUMENKA: Jedinstvo - Metalac AV, GAJDOBRA: Hercegovac - Ba~ka 1923, PETROVARADIN: Petrovaradin - Slavija (P, BA^KA PALANKA: Stari grad - Slavija (NS).

Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Grad ska li ga No vog Sa da - SUSEK: Partizan - Fru{kogorski partizan, TEMERIN: TSK - Vinogradar, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - Futog, BANO[TOR: Proleter - Sirig, BEGE^: Ba~ka - ^enej, ^EREVI]: Sremac - Dinamo, KISA^: Tatra - Borac.

Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova.

ABA mu {ka li ga - DOM@ALE: Helios - Crvena zvezda Beograd (18), [IROKI BRIJEG: [iroki - Partizan MTS (20).

M@RKL `en ska li ga - BEOGRAD: Partizan Galenika - Sloboda (19.30), Vo`dovac - Radivoj Kora} (20.30).

Pr va A mu {ka li ga - IN\IJA: @elezni~ar - Radni~ki FMP (19).

Pr va A `en ska li ga - [ABAC: [abac - ^elarevo (18.30), JAGODINA: jagodina - Spartak (17).

Pr va B mu {ka li ga - KOSJERI]: Crnokosa - Viva Basket (18).

Pr va B `en ska li ga - QUBOVIJA: Qubovija - Moravac (14), KRAQEVO: Kraqevo - Plej of (16).

Pr va `en ska li ga KSV - RUMA: Ruma 92 - Gimnazija (16), VRBAS: Vrbas Medela MT - Kovin (18).

Dru ga srp ska mu {ka li ga - Se ver - SUBOTICA: Spartak MT BNS (17), PAN^EVO: Dinamo Top (15.30).

He ba ju ni or ska li ga Sr bi je ZEMUN: Mega Vizura - Novi Sad (13), NOVI BEOGRAD: Partizan MTS - Hemofarm [tada (15), LESKOVAC: Zdravqe 09 - Beovuk 72 (16), KWA@EVAC: Kwa-

`evac - Mladost (^) (16), KRAGUJEVAC: Radni~ki KG - Crvena zvezda Beograd (13).

ABS Elek tro ka det ska li ga Sr bi je - N. BEOGRAD: Partizan MTS - [umadija 1991 (12), PROKUPQE: Prokupqe - Sloga (13).

Od boj ka Pr va mu {ka li ga - NOVI SAD: Dunav volej - Ni{ (17.30).

Pr va `en ska li ga - KRAQEVO: Gimnazijalac - Po{tar (17), NOVI SAD: Novi Sad - @elezni~ar (L) (15).

Dru ga `en ska li ga - se ver SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo - Ruma (17), VRBAS: Ba~ki zmaj - Mladost (I) (13).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - cen tar - NOVI SAD: Vojvodina 2 - Novi Sad 2 (18), Varadin 2 Partizan (15).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - se ver - VRBAS: Vrbas - Be~ej (12.30), SOMBOR: CVS - Merkur (18).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Srem - SREMSKA MITROVICA: Radinci - Dunav (12), NOVI BANOVCI: Omladinac - Prvi tempo2 (16).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - ZREWANIN: MD Zrewanin 2 Proleter (17).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga se ver - VRBAS: Vrbas - Kikinda

stio’ je Lars Jakobsen. Zlatan Ibrahimovi} igrao je do 64. minuta za [ve|ane.

Francuska je minimalnim rezultatom savladala Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, a jedini gol u me~u u kojem je Loran Blan isprobao nekoliko potencijalnih reprezentativaca iz francuske Lige 1 postigao je Lorik Remi.

Prijateqske utakmice: Gruzija – Moldavija 2:0, Gvineja – Senegal 1:4, Burkina Faso – Mali 1:1, Alabanija – Azerbejxan 0:1, Ma|arska – Lihten{tajn 5:0, Kipar – [kotska 1:2, Danska – [vedska 2:0, Gr~ka – Rusija 1:1, Belgija – Rumunija 2:1, Poqska – Italija 0:2, Ukrajina – Nema~ka 3:3 Francuska – SAD 1:0, Holandija – [vajcarska 0:0.

KVA LI FI KA CI JE ZA SP

No va bru ka Ar gen ti ne Fudbalska reprezentacija Argentine jo{ jednom je razo~arala svoje fanove odigrav{i samo 1:1 protiv Bolivije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine. Gosti su poveli golom Martinsa, koji je na najboqi na~in iskoristio katastrofalan kiks Martina Demikelisa, ali je u fini{u „gau~osima” bod doneo Ezekijel Laveci.

Urugvaj, ta~nije Luis Suarez, nastavqa da briqira. Maestralni napada~ Liverpula postigao je sva ~etiri gola u trijumfu nad ^ileom 4:0! U ostalim utakmicama, Paragvaj je savladao Ekvador rezultatom 2:1, dok su Kolumbija i Venecuela podelili bodove - 1:1.

Na tabeli, lider je Urugvaj sa sedam bodova, slede Argentina, Kolumbija, Venecuela i Paragvaj sa po ~etiri.

FUT SAL LI GA

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Fud bal

Kros odr`ao je “Elf” u igri, a poraz su izbegli golovima Simona Rolfesa i Tomasa Milera u posledwih pola sata me~a.

U skandinavskom derbiju Danska je nadigrala [vedsku 2:0.

Niklas Bentner je nastavio seriju golova u nacionalnom timu, a prikqu~io mu se i Mihaek Kron-Deli. Oba gola ‘name-

(16), BE^EJ: Be~ej - Mladost (BP) (18).

Ku gla we

Ru ko met

Su per li ga (m) - KQAJI]EVO: E|{eg - Kraqevo (14.30), ARAN\ELOVAC: Ni{ Put Crvena zvezda (12), ZREWANIN: Banat - Beograd (11), BEOGRAD: Partizan - Senta Visa Prom (14).

Su per li ga (`) - SUBOTICA: Pionir - E|{eg (11), ZREWANIN: Toza Markovi} - SPC Vojvodina (14.30).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (m) - NOVI BE^EJ: Jedinstvo Apatin (10), ZREWANIN: Kristal - Dolina (11), NOVI SAD: Vojvodina - Hajduk (11), RUMA: @elezni~ar - Toza Markovi} (10).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (`) - NOVI SAD: Novi Sad Spartak (13), NOVI SAD: Petrovaradin - Radni~ki (14).

Pr va voj vo |an ska li ga (m) KOVA^ICA: Slavija - Sloven (13), KQAJI]EVO: Vihor Ada Kompjuters (11), BE^EJ: TSK - Matica Spartak (11).

Dru ga voj vo |an ska li ga (m) BE^EJ: Be~ej - Jadran (F) (15), KIKINDA: Radni~ki LK - Jadran (G) (13).

Su per li ga za mu {kar ce - BEOGRAD: Obili} - Radni~ki (17.30), Crvena zvezda - Metaloplastika (18).

Pr va mu {ka li ga - KIKINDA: Crvena zvezda - Mokra Gora (20), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Mladost TSK (19).

Pr va `en ska li ga - NOVI SAD: Војводина - Напредак (20, mala sala Spensa).

Dru ga mu {ka li ga, se ver [ID: Radni~ki - Potisje Pleteks (16), JA[A TOMI]: Napredak - Metalac Asko Vidak (18), RUMA: Ruma - Radni~ki (NS) (20), KA]: Titel XD Dalmatinac (18).

Dru ga `en ska li ga, se ver PAN^EVO: Pan~evo - Srem (17.30), KOVIN: Radni~ki Mladost (18).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - SOMBOR: Kqaji}evo - Ba~ka Palanka (17), BAWA KAWI@A: Obili} - Grafi~ar (15), BE[KA: Hajduk - Slavija (17).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - @ABAQ: @eqa - Mileti} (18), BAWA KAWI@A: Obili} - Jedinstvo (E) (16.45), UZDIN: Unirea - Jadran Lider (19.30).

Va ter po lo Kup Sr bi je za `e ne - KIKINDA: Senta - Vra~ar (11).

Ra ki} je di ni ras po lo `en Tan go Li man - Ko lu ba ra 2:5 (0:2)

NO VI SAD: Hala SPC „Vojvodina”, gledalaca 100, sudije: Bili} (Ruma), Kara~owi (Sombor).

Nagomilavawe prekr{aja: Tango Liman 7 (2+5), Kolubara 7 (2+5). @uti kartoni: @eravica (27. minut ), ^izmar (37. minut) Kolubara. Strelci. 0:1 Suru|i} (14. minut), 0:2 Markovi} (19. minut), 1:2 Markovi} (22. minut), 2:2 Raki} (23. minut), 2:3, ^i`mar (39. minut), 2:4 @ivi} (39. minut) i 2:5 Tomin (40. minut).

TAN GO LI MAN: Vorgi} 7, Pokrajac 6, Stankovi} 6, Prijovi} 7, Lu~i} 6, Bu~i}, Rati} 7, Lazi} 7, \uri} 7, Markovi} 7, Beli} 7.

KO LU BA RA: \urkovi} 7, @eravica 6, Tadi}, Marijanovi} 6, Markovi} 6, @ivi} 8, Stanojevi} 7, Tomin 7, Suru|i} 7, ^i`mar 7, Josimovi}.

U dosta zanimqivoj utakmici, sa dva razli~ita poluvremena boqe se sna{la, ipak kvalitetnija ekipa iz Lazarevca i zaslu`eno pobedila. Igra~i gostuju}e ekipe zaslu`uju pohvale a naro~ito Milan @ivi}. Doma}in sa samo jednim raspolo`enim igra~em Milanom Raki}em, pru`io je otpor koliko je bilo u wihovim mogu}nostima.

J. Ga li}

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa13.novembar2011.

RE GI O NAL NA LI GA

PR VA LI GA SR BI JA

Sla no bar ci kon tra ma do sla vqa Ba nat - Pro le ter 1:2 (0:1) ZRE WA NIN: Sta dion u Ka ra |or |e vom par ku, gle da la ca 300, su di ja D. Fi li po vi} (Be o grad), strel ci: Pe {i} u 60. za Ba nat, Dam wa no vi} u 33. i Bo gu no vi} u 67. mi nu tu za Pro le ter. @u ti kar to ni: Je re mi}, Ri sto vi}, Vu ko vi} (Ba nat), Asa ni, T. Bo gu no vi}, Ra {i o van, Vi slav ski (Pro le ter).

BA NAT: Kne `e vi} 7, Zo ni} 6, Pe {i} 7, Ko sti} 6, Je re mi} 6 (La le vi} -), Ca vri} 5, Ri sto vi} 6, \u ro vi} 6 (Rni} 7), Mi lo je vi} 6, Vu ko vi} 6, An ta na si je vi} 6 (Sa mar xi} -).

PRO LE TER: D. Bo gu no vi} 6, Kra si} 6, Asa ni 6, Ra da ko vi} 7, @i gi} 7, S. Bo gu no vi} 7, Vu ka so vi} -, Ra {i o van 7, Vi slav ski 6, Dam wa no vi} 8 (^i ~ak -), Se ku li} 7, Zec 6 (Ga li} 7).

Zre wa nin ci su jo{ jed nom pro pu sti li pri li ku da se tri jum fom na do ma }em te re nu pro bi ju u vrh ta be le, a pot pu no za slu `e no sa vla da la ih je eki pa iz No vog Sa da. U pr vom po lu vre me nu do ma }i tim je imao sto po stot nu pri li ku u 25. mi nu tu ka da je \u ro vi} sa sa mo ne ko li ko me ta ra {u ti rao po red go la.

U 33. mi nu tu go sti su do {li do vo| stva. Sa 25 me ta ra Se ku li} je {u ti rao, lop ta se od bi la od

Te le op tik - Srem 3:1 (1:0) BE O GRAD: Sta dion u Ze mu ne lu, gle da la ca: 150, su di ja: Ili} (]u pri ja). Strel ci: Jo ji} u 22, Xu gur di} u 82, \o ko vi} u 92. za Te le op tik, a Ne na do vi} u 72. mi nu tu za Srem. @u ti kar to ni: Po pa ra (Te le op tik), Mi li}, Va si qe vi}, Jan ko vi}, Ob ra do vi} (Srem).

TE LE OP TIK: Fi li po vi} 7, @iv ko vi} 6, Po pa ra 7, Mar ko vi} 6 (Xu gur di} 7), Pe tro vi} 6 (\o ko vi} 8), Jo ji} 7, Mi lo va no vi} 7 (Qu ji} -), Cr no gla vac 7, Osto ji} 7, Vu jo vi} 7, A{kov ski 7.

SREM: Ba ji} 6, Mi li} 6, Va si qe vi} 6, Ba qak 6 (Ne na do vi} 7), Ta to mi ro vi} 7, Mi lo sa vqe vi} 6, Jan ko vi} 7, Mi lo {e vi} 6, Vu ka {i no vi} 6, Ob ra do vi} 7, Tre bo vac 6 (Sta ni} -).

Op ti ~a ri su na svom ze le nom te pi hu oprav da li ulo gu fa vo ri ta i ru tin ski sa vla da li ri va la iz Srem ske Mi tro vi ce. Do mi na ci ja Par ti za no vih be ba na svim po qi ma je u~i ni la svo je, ta ko da su iza bra ni ci Vu ka Ra {o vi }a i u 15. ko lu po tvr di li da su ap so lut ni hit u ovo go di {woj tr ci za bo do ve.

Mi lo{ Jo ji}, pr vi stre lac Te le op ti ka u 14. mi nu tu iz veo je slo bo dan uda rac, sa 20 me ta ra {u ti rao je iz nad pre~ ke. Se dam mi nu ta ka sni je isti igra~ je tu kao sa ivi ce {e sna e ster ca, ali se Ba ji} is ta kao od bra nom, me |u tim u sle de }em mi nu tu bio je ne mo }an ka da je Jo ji} `e sto ko tu kao sa iste uda qe no sti.

Ono {to je u pr vom de lu okr {a ja naj vi {e bo lo o~i je da go sti iz Sre ma ni su upu ti li ni je dan {ut u okvir go la i ne zna se {ta im je tre ner Mi ro slav ^av ka re kao na po lu vre me nu, ali u na stav ku su pri ka za li kva li tet ni ju igru, me |u tim ni to im ni je po mo glo da sa vla da ju bes pre kor no or ga ni zo va ne „op ti ~a re“.

Do ma }i ni su i u dru gom po lu vre me nu bi li usred sre |e ni na ofan zi vu. Pe tro vi} je u pr vom mi nu tu dru gog po lu vre me na tu kao po red go la, a mi nut ka sni je pra vo u gol ma na Ba ji }a, ko ji je i na is te ku 71. mi nu ta od bra nio uda rac istog igra ~a. Na is te ku 72. mi nu ta go sti su anu li ra li pred nost Te le op ti ka. Ne na do vi} je na od li ~an na ~in is ko ri stio asi sten ci ju Ob ra do vi }a i efekt nim {u tem ma ti rao Fi li po vi }a.

Re zer vi sta Xu gur di} je osam mi nu ta pre kra ja, po sle od li~ nog do da va wa \o ko vi }a, Par ti za no vim be ba ma vra tio osmeh na li ce, a ko na ~an re zul tat po sta vio je Alek san dar \o ko vi}, u dru gom mi nu tu na dok na de vre me na.

J. Ra di sa vqe vi}

Novi Sad - Be`anija 0:0 Banat - Proleter 1:2 Dowi Srem - Kolubara 3:0 Teleoptik - Srem 3:1 Mladenovac - ^ukari~ki 3:2 Napredak - In|ija 2:1 Radni~ki (N) - Ml. radnik 2:0 Da nas Mladost (L) - Sin|eli} (13) Sloga (K) - Radni~ki (S) (13)

Strelac odlu~uju}eg gola: Sa{a Bogunovi} (Proleter)

de fan ziv ca Ba na ta Ko sti }a, a gla vom ju je Dam wa no vi} pro sle dio u mre `u. Na sta vak je do neo bo qu igru do ma }i na. Po sle ve li ke gre {ke gol ma na Bo gu no vi }a do ma }i su iz jed na ~i li.

Gol man Pro le te ra je is pu stio lop tu,a Pe {i} je sa ne ko li ko

me ta ra us peo da po go di ne bra we ni deo mre `e.

Tre nu tak od lu ke usle di lo je 67. mi nu tu ka da su po sle sjaj ne kon tre, Ga li} pra vo vre me no upo slio Bo gu no vi }a, a ovaj sa de se tak me ta ra ma ti rao Kne `e vi }a.

N. Jo wev

1. Radni~ki (N)15 9 3 3 22:13 30 2. Teleoptik 15 8 4 3 24:8 28 3. Dowi Srem 15 7 5 3 15:6 26 15 8 1 6 17:17 25 4. Kolubara 5. Proleter 15 8 0 7 15:16 24 6. Banat 15 6 5 4 16:12 23 7. Novi Sad 15 6 4 5 18:17 22 8. Mladenovac 15 6 4 5 21:22 22 15 4 9 2 10:6 21 9. Be`anija 10. Sloga (K) 14 6 3 5 13:13 21 15 5 3 7 18:20 18 11. In|ija 12. M. radnik 15 4 4 7 12:16 16 13. Sin|eli} 14 4 3 7 18:21 15 14. Mlad. (L) 14 3 6 5 9:12 15 15. Radn. (S) 14 3 6 5 9:13 15 15 2 8 5 14:17 15 16. Srem 17. Napredak 15 2 8 5 7:13 14 18. ^ukari~ki 15 2 4 9 14:30 10 U slede}em kolu (19/20.novembra) sastaju se: Srem - Mladi radnik, In|ija - Radni~ki (N), Proleter Napredak, ^ukari~ki - Banat, Radni~ki (S) - Mladenovac, Be`anija Sloga (K), Kolubara - Novi Sad, Sin|eli} - Dowi Srem, Teleoptik Mladost (L).

Ka na rin ci i la vo vi isti No vi Sad - Be `a ni ja 0:0

NO VI SAD: Sta dion De te li na ra, gle da la ca: 300, su di ja:Mi li }e vi} (Iva wi ca). @u ti kar to ni: Rok sa, Tu feg xi} (No vi Sad), Ma to vi}, Sta nov ~i}, Ne deq ko vi}, Do bra {i no vi} (Be `a ni ja).

NO VI SAD: Ri sti} 7, Sko pqak 8, Mr |a nin 7, Ja ko vqe vi} 7, Ma go~ 7, Kav ~i} 7, Mi {an 7, Rok sa 6 (od 77. \o ko vi} - ), Mi lo vac 6 (od 65. Ra ki} -), Tu feg xi} 8 (od 86.

Jo va no vi} -), Fi li po vi} 7.

BE @A NI JA: Pu le ti} 7, Ra du lo vi} 7(od 51. \u ri ~i} 7), Ma to vi} 7, Sta nov ~i} 8, Ja ni ~i} 7, Pu tin ~a nin 7, Ne deq ko vi} 8, Do bra {i no vi} 8(od 88. Skok na -), @iv ko vi} 7, Le ~i} 7, An teq 7.

U su da ru sta rih fud bal skih zna la ca No vog Sa da i Be `a ni je ni {ta no vo, su sret je za vr {en po de lom bo do va u tvr doj i bor be noj utak mi ci, u ko joj su oba ri va la ima la svo je {an se, a vi |e na je i jed na pre~ ka.

Od star ta su do ma }i igra ~i kre nu li ofan ziv no. Pr vu {an su su ipak stvo ri li go sti u 8.mi nu tu.

Do bra {i no vi} je du bin skom lop tom pro na {ao An te qa, a ovaj upo slio Ne deq ko vi }a na pet me ta ra, ali je we gov {ut za vr {io u ru ka ma si gur nog Ri sti }a. Tri mi nu ta ka sni je po no vo je Do bra {i no vi} bio u pri li ci, ali je we gov uda rac s 20 me ta ra za vr {io po red sta ti ve No vo sa |a na. U 30. mi nu tu pr va iz gled na pri li ka za No vi Sad. Mr |a nin je pro na {ao Fi li po vi }a ko je je krat kim pa som upo slio Tu feg xi }a u pu nom tr ku ali je lop ta za vr {i la tik po red le ve sta ti ve Be o gra |a na.

Naj bo qu pri li ku da do |u do vo| stva, fud ba le ri No vog Sa da ima li su u 42. mi nu tu. Tu feg xi} je uma kao od bra ni go sti ju po le voj stra ni, Mi lo vac je si lo vi to tu kao po ze mqi, a sa gol li ni je lop tu je iz ba cio Sta nov ~i}.

Na sta vak su sre ta do neo je ro vo sku bor bu pre sve ga na sre di ni te re na, a pr vu {an su u na stav ku po no vo su stvo ri li go sti. Igrao se 51. mi nut ka da je @iv ko vi} po go dio pre~ ku, da bi An teq sa ~e ti ri me tra po slao lop tu vi so ko pre ko go la Ri sti }a. Se dam mi nu ta ka sni je uz vra ti li su ka na rin ci.

Sko pqak je uma kao po de snoj stra ni i cen tri ao, a Fi li po vi} je tra qa vao {u ti rao po red go la. U sa moj za vr {ni ci me ~a na De te li na ri obe eki pe su ima le pri li ku da stig nu do po be de. U 87. mi nu tu, Fi li po vi} od li~ no pro na {ao usa mqe nog Jo va no vi }a , ali je we gov {ut za u sta vio Pu le ti}. Sa mo mi nut ka sni je, Ne deq ko vi} je uma kao od bra ni No vo sa |a na, cen tri rao na dru gu sta ti vu, ali je re zer vi sta Skok na za ka snio de li} se kun de.

I. Gru bor

Gu`va pred golom Be`anije

Na pre dak – In |i ja 2:1 (2:0) KRU [E VAC: Sta dion po Bag da lom, gle da la ca 200,su di ja: Ko sti} (Pa ra }in), strel ci: De li ba {i} u 26. i Dra gi }e vi} u 40. za Na pre dak, a Ke ki} u 49. mi nu tu za In |i ju. @u ti kar to ni: Dra gi }e vi}, Mi lo {e vi}, Ri sti}, De li ba {i} (Na pre dak).

NA PRE DAK: Jan ko vi} 7, M. Mi lo sa vqe vi} 6, Pa u no vi} 7, Dra gi }e vi} 7, S. Mi lo sa vqe vi} 6, Mi lo {e vi} 6, Mi lu no vi} 6, Miq ko vi} 7 (Zdrav ko vi} -), Ri sti} 6, Pe tro ni je vi} 6 (Po po vi} -), De li ba {i} 6 (Smiq ko vi} -).

IN \I JA: Di zda re vi} 6, Jak {i} 6, @i va no vi} 6, Ro di} 6, Ko la rov 6 (Ja ga wac -), Cvet ko vi} 6, Ko sti} 6, Di mi trov 6, Vu koj ~i} 6 (Ke ki} 6), To do ro vi} 6 (Tom ~i} 6), Le ma ji} 6.

Kre nu li su do ma }i si lo vi to od star ta, po ku {ao je Miq ko vi} da u 12. mi nu tu ot kqu ~a bra vu Di zda re vi }e vog go la, ali pod met nuo je le |a @i va no vi} i lop ta je za vr {i la u kor ne ru U zvra ti li su In |ij ci u 21. mi nu tu, po sle cen tar {u ta Di mi tro va, gol man Jan ko vi}, je po ku pio lop tu is pred Le ma ji }a. Pet mi nu ta ka sni je, uz po mo} Pa u no vi }a, ko ji je amor ti zo vao Le ma ji }ev {ut, sa ~u vao je Jan ko vi} svo ju mre `u.

Usle di la je jo{ `e {}a ofan zi va na su prot noj stra ni i u 26. mi nu tu se za tre sla mre `a I In |i je. Ne ma wa Mi lo sa vqe vi} je uma kao ~u va ri ma po de snoj stra ni, o{tro cen tri rao, lop ta je pro {la is pod Di zda re vi }a i sti gla do usa mqe nog De li ba {i }a, ko me ni je bi lo te {ko, sa sa mo dva me tra, da do ve de Na pre dak u vo| stvo. Dva mi nu ta ka sni je Pa u no vi} je po go dio sta ti vu.

19

Foto: N. Stojanovi}

Na 2:0 po di gao je is ku sni in ter na ci o na lac Ivan Dra gi }e vi}, ko ji je i od li~ no ko man do vao od bra nom. Bio je to evrogol iz slo bod nog udar ca sa 20 me ta ra, a lop ta je po ku pi la pa u ~i nu u uglu gde se spa ja ju sta ti va i pre~ ka.

Ula skom Ke ki }a i Tom ~i }a u dru gom po lu vre me nu In |ij ci su po sta li mno go opa sni ji i ve} u 49. mi nu tu sev nuo je vo lej Ke ki }a, is ko sa sa 16 me ta ra, za 2:1!

S. Mi lu ti no vi}

Do wi Srem – Ko lu ba ra 3:0 (1:0) PE ]IN CI: Sport ski cen tar Su va ~a, gle da la ca: 350, su di ja: Ko ci} (Vla so tin ce). Strel ci: Pet ko vi} u 44. i 51. i ^or da {i} u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Bu ko rac (Do wi Srem), Sre do je vi}, Va si qe vi} i Sa vi }e vi} (Ko lu ba ra).

Cr ve ni kar ton: N. Ran ko vi} (Ko lu ba ra). DO WI SREM: Star ~e vi} 8, To {i} 8, Jo si mov 8, Pr qe vi} 8, La ki} Pe {i} 8, Bu ko rac 7, Pet ko vi} 9 (Ri stov ), Zeq ko 7 ([u {war), Jo va no vi} 7 ( Ko {u ti}), ^or da {i} 8, La ki }e vi} 8.

KO LU BA RA: N. Ran ko vi} 6, Jan ko vi} 6, Sre do je vi} 6, Di mi tri je vi} 7, M. Ran ko vi} 6, Va si qe vi} 7, Ili} 7, Sa vi }e vi} 6, Ob ra do vi} 6, Me di} 7, Sto ja no vi} 7 (od 60. Ma rin ko vi} 6).

Ne u pu }e ni gle da lac, na osno vi pri ka za ne igre ak te ra utak mi ce, ni ka ko ne bi za kqu ~io da je re~ o der bi me ~u Pr ve li ge. Jed no stav no, na te re nu je po sto ja la sa mo jed na eki pa, a u toj eki pi fe no me nal ni Mi {a Pet ko vi}. We gov u~i nak je iz van re dan: dva go la, po go |e ni pre~ ka i sta ti va, pro i gra va wa, a na mo men te i „igra za svo ju du {u!“. U naj bo qem smi slu pra ti li su ga sa i gra ~i, po seb no ^or da {i} i u po sled we vre me sve bo qi La ki }e vi}. @. Ra di vo je vi}

Sre }a okre nu la le |a Voj vo di na NIS - Bu du} nost 62:65 (8:18, 16:12, 21:13, 17:22) NO VI SAD: Ma la dvo ra na SPC „Voj vo di na”, gle da la ca 200, su d i j e: Vla h o v i} i Ar se ni je vi} (Be o grad), Iva na [u ta lo-Me zei (No vi Sad).

Iz u zet no uz bu dqi va i ne iz ve sna bor ba vi |e na je u ma loj dvo ra ni Spen sa. Tri de set de vet mi nu ta eki pe su se sme wi va li u vo| stvu, raz li ka od naj vi {e ~e ti ri po e na bi la je ~as na jed noj ~as na dru goj stra ni, da bi se dam se kun di pre kra ja La tin ka Du {a ni} {u tem za tri po e na iz jed na ~i la na 62:62, ali je Ni ko li na Po po vi} us pe la je da pre ne se lop tu i da sa osam me ta ra po stig ne troj ku i omo gu }i go {}a ma po be du.

Sve igra ~i ce ko je su igra le za slu `u ju re ~i po hva le, iako je vi |e no do sta ne re zon skih do da va wa, {u te va u ~e mu su pred wa ~i le do ma }e igra ~i ce.

I. Gru bor

He mo farm [ta da - Atlet Ce qe 65:58 (20:17, 15:20, 15:11, 15:10) VR [AC: Sport ska dvo ra na „Mi le ni jum”, gle da la ca 300, su di je: Ben kov ski, Vu ka no vi} (Be o grad), Pa ni} (No vi Sad).

HE MO FARM [TA DA: ^or da, Man di} 6, Mr {i}, Jak {i}, Ker kez, Stan ko vi} 17, Kr we tin 4, Mi ni}, Ra di}, Ma ri ja no vi} 10, Aj du ko vi} 8, ^a xo 20.

CE QE: Abra mo vi} 3, Ga ji} 4, Oro zo vi} 2, Oblak 9, Klav zar 6, Ka brov {ek 8, Ma cu ra 5, Ja go di} 2, Tre bec 19, Bo {wak.

U der bi ju 6. ko la re gi o nal ne li ge ko {ar ka {i ce He mo far ma sa vla da li su eki pu Atlet iz Ce qa i @estok duel pod ko{em za be le `i le pe tu po be du Foto: N. Stojanovi} u ovom tak mi ~e weu. Vr VOJ VO DI NA NIS: Mi lo - {~an ke su do bro otvo ri le igru {e vi}, ^a bar ka pa 8 (2-2), ^or - i uz po got ke Bi qa ne Stan ko vi} to 2, Bo {ko vi}, @i va di no vi}, i Sa {e ^a xo ve} u pr voj ~e tvr Po po vi} 14 (8-6), Vu~ ko vi} 4 ti ni ima li dvo ci fre nu pred (2-2), ^e li}, \u ki}, Ra do vi} 2, nost. Usle di la je gre {ke do ma Du {a ni} 16 (8-8), Erak 16 (9- }ih igra ~i ca {to su go {}e is 8). ko ri sti le. Utak mi ca je re {e na BU D U] N OST: Be g o v i} 20 u po sled wim mi nu ta ma ka da su (4-4), Na ta {a Po po vi} 4 (10-2), do ma }e ko {ar ka {i ce na pra vi Vu ja di no vi} 12 (4:4), ]a le ti}, le se ri ju od 7:0 i ne pun mi nut Mi h a i l o v i}, So f ra n ac, Do - pret kraj vo di le sa 65:56. Za bro vi}, Mu go {a, Mi lo {ev 7, krat ko vre me go {}e ni su ima le Vu ja ~i}, Ni ko li na Po po vi} 16 sna ge za even tu al ni pre o kret.

(2:2), Mi lu ti no vi} 6 (4-3).

J. Tur ko a ne

MA STERS TUR NIR U PA RI ZU

Fe de rer i Con ga u fi na lu U fi na lu po sled weg Ma sters tur ni ra u te ni su u Pa ri zu igra }e Ro xer fe de rer i @o Vil fred Con ga. [vaj ca rac je sa vla dao ^e ha To ma {a Ber di ha sa 6:4, 6:3. Dok je Con ga pol sle pra vog ma ra to na bio bo qi od Xo na Iz ne ra 3:6, 7:6, 7:6.

Re kor der po bro ju osvo je nih Grend slem ti tu la Fe de rer do sa da ni jed nom ni je sla vio u Pa ri zu, a naj bo qi re zul tat do sa da mu je bi lo pro {lo go di {we po lu fi na le.

SU PER LI GA - @E NE

O~e ki va ni bo do vi No vi Sad - Obi li} 4:1 NO VI SAD: Sto no te ni ska sa la SPC „Voj vo di n a”, su di j a Mi tri} Mi la na (No vi Sad), gle da la ca 100.

Re zul ta ti: Cic mil - B. Vig we vi} 1:3 (-7, 6, 8, 4), Va si qe vi} - D. Vig we vi} 3:1 (6, -10, 9, 3), Kr sma no vi} - Ha las 3:0 (7, 8, 8), Cic mil - D. Vig we vi} 3:1 (6, 6, -10, 3), Kr sma no vi} - B. Vig we vi} 3:0 (4, 9, 5).

Ka da se vi de lo da je Obi li} u No vi Sad sti gao bez is ku sne Ka ta ri ne Go li}, bi lo je ja sno da su go {}e ot pi sa le bo do ve iz du e la s fa vo ri zo va nim No vo sa |an ka ma i da je wi hov tre ner Pre drag Go li} od lu ~io da {an su uka `e pod mla |e nom sa sta vu.

Do ma }e sto no te ni ser ke su me~ shva ti le ozbiq no, ni je bi lo opu {ta wa i po be da je usle -

di la kao o~e ki va ni sled do ga |a ja.

- Za do vo qan sam od no som mo jih sto no te ni ser ki pre ma me ~u krat ko je po sle po be de iz ja vio tre ner No vog Sa da Dan Fra ci le.

S. S.

FLIP - Voj vo di na 1:4 KI KIN DA: Sa la „Par ti zan”, gle da la ca 10, su di ja Va dle ve (Ki kin da).

Re zul ta ti: Ada mo vi} - Di na ni} 0:3 (-3, -5, -6), Vi co - Mi jin 2:3 (-2, 2, 4, -7, -2), Or ma wo{ Sa vi} 0:3 (-4, -8, -3), Vu jin - Mi jin 3:0 (2, 5, 3), Or ma wo{ - Di na ni} 1:3 (4, -5, -2, -2).

Sto no te ni ser ke no vo sad ske Voj vo di ne za slu `e no su sa vla da li eki pu FLIP-a.

M. S.

20

sport

nedeqa13.novembar2011.

ODR@AN @REB ZA EP U AJNDHOVENU

Sr bi ja u gru pi „smr ti” U gradskoj ku}i u holandskom gradu Ajndhovenu sino} je odra`n `reb za Evropsko prvenstvo u vaterpolu. Srbija, kao svetski vice{ampion, }e se voqom `reba takmi~iti u B grupi sa braniocem evropske krune Hrvatskom, Crnom Gorom, [panijom, Rumunijom i Nema~kom. U A grupi su svetski prvak Italija, olimpijski {ampion Ma|arska, Turska, Gr~ka, Makedonija i doma}in Holandija. Ve} na prvi pogled se vidi da je B grupa, daleko ja~a i da }e u toj grupi smrti biti veoma te{ko izboriti se za drugu fazu takmi~ewa. Naime, prvoplasirane ekipe u grupama idu direktno u polufinale, dok }e drugoplasirane i tre}eplasirane u ~etvrtfinalu razigravati za polufinale. Pre `reba u Ajndhovenu na{ selektor Dejan Udovi~i} je rekao da je Srbiji Evropsko prvenstvo u Ajndhovenu samo provera pred najva`nije takmi~ewe slede}e godine, a to su Olimpijske igre u Londonu, ali da delfini ne}e u Holandiju i}i na izlet.

Delegaciju Srbije u Ajndhovenu su predstavqali sportski direktor reprezentacije Darko Udovi~i} i generalni sekretar Vaterpolo saveza Srbije Marko Stefanovi}. Obojica su konstatovala da grupa nikada nije bila te`a i da postoji malo razo~arewe, ali bez sumwe, u regularnost `rebawa.

- Reprezentacija }e se pripremati po planu slektora Dejana Udovi~i}a, a najva`nije je da svi igra~i budu zdravi. Ovo Prvenstvo je va`no zbog analiza koje }e uslediti za Olimpijske igre u Londonu – rekao je Darko Udovi~i}.

Ina~e, reprezentacija Srbije }e se okupiti u Beogradu na prvim pripremama od ponedeqka, 14. novembra. Pripreme }e trajati do 17. novembra i odr`a}e se na bazenu SC „Milan Gale Mu{katirovi}“.

Selektor Crne Gore Ranko Perovi} je istakao da sama grupa govori sve i da je wegova selekcija dobila najgoru mogu}u kombinaciju.

- Grupa u kojoj su Srbija i Hrvatska, te uvek neugodni [panci mo`e se re}i da je „atomska“, ali je to ujedno i izazov vi{e za sve nas da poka`emo koliko vredimo – rekao je Perovi}, koji je prisustvovao `rebu.

Kod `ena u A grupi }e igrati Holandija, Rusija, Ma|arska i Velika Britanija, a u B grupi su Gr~ka, Italija, [panija i Nema~ka.

G. M.

Ge ra si men ko sve bli `e OI Srpski xudista Dmitri Gerasimenko (do 90 kiligrama) osvojio je bronzanu medaqu na Svetskom kupu u Samoi. i tako se zna~ajno pribli`io plasmanu na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine.

U me~u za bronzanu medaqu reprezentativac Srbije pobedio je Parviza Sobirova iz Taxikistanka i tako osvojio ukupno tre}u medaqu od kada nastupa za Srbiju. Gerasimenko je u prvom kolu pobedio Kineza \i`ao @enga iponom, a u drugom me~u savladao je olimpijskog vice{ampiona Romana Gon}uka iz Ukrajine, tako|e iponom. U polufinalu srpskog reprezentativca pobedio je Englez Vinston Gordon.

- Zaista sam zadovoqan i sre}an zbog ostvarenih rezultata.

Posebno mi je drago da sam sa jo{ jednom medaqom obradovao sve u Srbiji. Ovo je tre}e takmi~ewe na kome sam izborio privilegiju da se na|em na pobedni~kom postoqu. - rekao je Gerasimenko.

On je kazao da je u dobroj formi i na pravom putu.

- Ovo takmi~ewe je iza mene i sada sam potpuno fokusiran na slede}i sportski izazov , Gran pri u Amesterdamu. - istakao je Gerasimenko.

MU[KA SUPERLIGA

ZAVR[ENO PRVENSTVO EVROPE

Ar se ni} ulo vio ve ve ri ce Vojvodina - Crvenka Jafa 32:25 (18:10) imali dosta problema protiv zaslu`an ~uvar mre`e Luka ArNO VI SAD: SC ”Slana bara” gledalaborbenih gostiju. seni} (18). Vrlo brzo se goloca: 300, sudije: TrifNa drugoj strani, novom - stabradi Novosa|anin razbranio, kovi} i Milosavqerom treneru Crvenke, Svetoza{to su najboqe iskoristili Vuvi} (Be{ka). Iskqu~ewa: Vojru Jovovi}u ostaje da do nared- kovi} i Radosavqevi}, pa je Vovodina 14, Crvenka Jafa 12 minog kola na|e dobitnu kartu i {a za tili ~as povela 12:8 (18. nuta. Sedmerci: Vojvodina 2 (2), pokrene svoj tim, ina~e }e misi- minut) i do kraja poluvremena Crvenka 1 (1). stekla ubedqivu predVOJ VO DI NA: L. nost od osam golova Arseni} (11 odbravi{ka (18:10). na), Radosavqevi} 6 Kod gostiju jedina (2), Vukovi} 6, Damsvetla ta~ka u prvom wanovi}, Popov 5, M. delu igre bili su ProRadni{i} 1, Barile i Gruji~i}. Crven{i} 3, Veselinov, ka je boqe otvorila Stjepanovi} 1, Abadrugi deo susreta i mixi}, Lon~ar, B. Radini serijom 2:0 uspela {i} 3, ^upkovi} 1, da smawi na 18:12. I to Marjanac 3, Milo{eje bilo sve {to su govi} 3. sti do kraja utakmice CR VEN KA JA uradili. Ni dobre inFA: Mjerima~ka tervencije Vitca, kao (jedna odbrana), Toni 10 golova Prolea, mi} 1, @egarac 1, Ranisu pomogle Crvendowi}, Jolovi} 3, Ra~anima da ozbiqnije ~i} 3, Gugleta, Nikougroze prednost domali}, Kova~evi}, Pro}ina, koja je iz minuta le 10 (1), Gruj~i} 3, u minut bila sve ubeVitac 1 (devet odbradqivija. Lagani golona), Mili} 1, Holvi Branislava Radipert, Stankovi} 2.

Milo{ Milo{evi} {utira na gol crven~ana Fo to: F. Ba ki} {i}a, bombe oporavSlavili su rukoqnog Bari{i}a i simeta{i Vojvodine u nekad velija zvana opstanak u eliti biti gurne realizacije sa crte kapikom vojvo|anskom derbiju proskoro nemogu}a misija za veve- tena Popova, bile su dovoqne za tiv fenera{a Crvenke (32:25), i rice. rutinski trijumf Novosa|ana, bez mnogo muke stigli da {este Crven~ani su u prvih petnae- koji su tako nastavili seriju prvenstvene pobede. Ruku na srstak minuta uspe{no parirali bez poraza i napravili uvertice Novosa|ani su igrali onoliuspavanim crveno -belima, a na- ru pred gostovawe u Kostolcu, ko koliko im je bilo potrebno, kon minimalnog vo|stva u dva dok gostima ostaje mnogo razloali ne i odu{eve malobrojnu punavrata, stvari su ubrzo do{le ga za brigu u nastavku {ampiobliku, mada su u prvih 12 minuta na svoje mesto, a za to je najvi{e nata.

I. Grubor

JADRANSKA LIGA

He mo farm pao po sle pro du `et ka Cibona - Hemofarm 90:86

Ko{arka{i Cibone su posle velike borbe i produ`etka uspeli da u sedmom kolu Jadranske lige savaladaju eki pu He mo far ma (90:86,

79:79). Vr{~ani su u u prve dve ~e tvr ti ne ima li pre nost,a Zagrep~ani su se tek u nastavku me~a razigrali. U egal zavr{nici cibosi su bili smireniji i stigli do po-

bede. U ostalim me~evima Jadran ske li ge po stig nu ti su slede}i rezultati: Radni~ki Cedevita 80:83, Zlatorog - Zagreb 83:86, Budu}nost - Makabi 69:81.

SRBIJA GRAN PRI – KUP ZREWANIN 2011

Na |a Higl naj br `a Drugog dana me|unarodnog pliva~kog mitinga Srbija Gran pri – Kup Zrewanina 2011 najboqi rezultat isplivala je biv{a svetska prvakiwa iz Rima Na|a Higl na 200 metara prsno.

Pan~evka je o~ekivano slavila u ovoj disciplini s vremenom od 2:24,68 minuta i zaradila 897 FINA bodova ispred Slovenke Tjase Vozel sa 2:27,57 (845) i na{e pliva~ice Jovane Bogdanovi} sa 2:30,65 (794). Vozelovoj je ovo druga medaqe u Zrewaninu po{to je prvog dana osvojila

Na |a Higl

zlato na 50 prsno, kao i Bogdanovi}evoj, koja iz iste trke ima jo{ jednu bronzu. Po medaqama najuspe{nija dama drugog dana je Slovenka Nastja Govej{ek sa dve zlatne medaqe. Ona je prvo slavila na 100 slobodno sa 56,43 (802) ispred Awe Tri{i} (Zagreba~ki pliva~ki klub) sa 56,87 (783) i sunarotkiwe Nine Drolc sa 57,03 (777). U ovoj trci

je najboqa na{a takmi~arka bila Jovana Nikolovski iz novosadske Vojvodine na ~etvrtom mestu sa 57,11 (773). Zatim, je Govej{ek pobedila i na 50 delfin sa 27,60 (793) ispred Andrijane Ben~i} (Zagreba~ki pliva~ki klub) sa 27,81 (775) i Tijane Vukanovi} iz novosadske Vojvodine sa 28,45 (724). Na 800 slobodno zlatnu medaqu je osvojila Gaja Natla~en iz slovena~kog Fuzinara (8:49,77, 799), srebro je pripalo wenoj sunarodnici [peli Perse (8:58,25, 762), a bronza Aleksandri Crevar iz pan~eva~kog Dinama, koja je sa vremenom 9:17,41 (686) postavila novi nacionalni rekord za devojke do 14 godina.

Wena mla|a sestra Awa Crevar u istoj trci je sa vremenom 9:40,14 (608) osvojila osmo mesto i postavila novi dr`avni rekord do 12 godina. [peli Perse je ovo druga medaqe, po{to je prvog dana osvojila zlato na 200 delfin. Na 100 le|no pobedila je Ivana Bolanca (Zagreba~ki PK) sa 1:01,71 (771) ispred na{e Marice Stra`me{ter (1:03,08, 757) i Katarine Draganov iz zrewaninskog Proletera (1:03,99, 726).

Kod momaka najuspe{niji je drugog dana bio Sa{a Gerbec iz hrvatskog Primorja sa zlatom i srebrom. On je na 50 le|no pobedio sa 25,74 (757) ispred Miroslava Udickog iz Kikinde (26,27, 712) i Gorazda Cepi{evskog iz makedonskog Vardara

dnevnik

(26,80, 671. Cepi{evskom je ovo drugo odli~je, jer je prvog dana uzeo srebro na 200 le|no. Gerbec je na 100 prsno uzeo srebro sa 1:01,68 (824) iza na{eg ^abe Sila|ija, ~lana zrewaninskog Proletera sa 1:01,53 (830), a ispred sunarodnika Ante Kri`ana (Zagreba~ki PK) 1:01,97 (812). U odsustvu najboqeg srpskog pliva~a Milorada ^avi}a, koji je nastupio prvog dana samo u kvalifikacijama, na 100 delfin je slavio drugi na{ najboqi takmi~ar u ovoj disciplini Ivan Len|er iz zrewaninskog Proletera sa 53,46 (828). On je ubedqivo savladao hrvatskoog {ampiona Maria Todorovi}a (Zagreba~ki PK), koji je isplivao vreme od 55,03 sekunde (759), dok je tre}i bio Bojan Udicki iz Kikinde sa 56,03 (719). Na 400 me{ovito slavio je Italijan Filipo Ton, ~lan Veneta sa 4:24,72 (772) ispred Filipa @ica iz Primorja sa 4:29,54 (731) i Marka Milenkovi}a, ~lana Ni{a 2005 sa 4:31,51 (716). Tonu je to druga medaqa, po{to je prvog dana uzeo srebro na 200 me{ovito, a @icu tre}a, jer je prvog dana osvojio dve bronze, na 400 slobodno i 200 me{ovito.

U {tafeti 4h50 slobodno za mu{karce pobedili su Kikin|ani sa 1:33,63 (795) ispred italijanskog Veneta sa 1:35,21 (756) i zrewaninskog Proletera sa 1:35,84 (741). U trci za pliva~e do 14 godina {tafeta Novog Sada je postavila novi pionirski dr`avni rekord sa 1:44,58 (571) i osvojila prvo mesto. Danas se takmi~ewe nastavqa. Kvalifikacije i trke za mla|e kategorije su od 10, a polufinala i finala u apsolutnoj kategoriji od 17 ~asova. Ulaz na bazen je besplatan.

G. M.

Zla to za Nem ce i Ru ski we Spu{tena je zavesa na Ekipnom prvenstvu Evrope (Porto Karas, Gr~ka). Slave neo~ekivano Nemci u mu{koj konkurenciji i o~ekivano Ruskiwe u `enskoj.

Ako posmatramo na{e plasmane samo kroz prizmu brojki onda su mu{karci napravili povoqan rezultat u odnosu na startne brojeve (rejting) a `ene slab. Me|utim, ako posmatramo ekipne rezultate u pojedinim me~evima onda je slika sasvim druga~ija. No, nemojmo se zavaravati brojkama, ima vremena za analize. Jednostavno: {ah je - {ah! Srbija (18) – (25) Crna Gora 2,5:1,5 (Ivani{evi} - \uki} remi, [olak – Blagojevi} remi, Damqanovi} – Kosi} 1:0, Kova~evi} – Kalezi} remi). Rezultati 9. kola: Nema~ka – Jermenija 2,5;1,5, Azerbejxan – Rumunija 3:1, Ma|arska – Bugarska 1:3, Slovenija – Rusija 1:3, Holandija - ^e{ka 2,5:1,5, Francuska - [panija 1,5:2,5, Hrvatska – Poqska 1:3, Gr~ka – Italija 1,5:2,5, Engleska – Ukrajina 1,5:2,5, [vajcarska – Izrael 1,5:2,5, Gruzija - [vedska 3:1, Srbija - Crna Gora 2,5:1,5, Moldavija – Austrija 2,5:1,5, Letonija – Litvanija 2:2, Turska – Norve{ka 1,5:2,5, Island - [kotska 4:0, Kipar – Danska 0:4, Finska – Luksemburg 3,5:0,5, Makedonija – Vels 4:0.

Kona~an plasman (mu{karci): 1.

Nema~ka 15 (22,5), 2. Azerbejxan 14 (23), 3. Ma|arska 13 (23), 4. Jermenija 13 (22,5), 5. Rusija 13 (21,5), 6. Holandija 12 (19), 7. Bugarska 12 (18,5), 8. Poqska 11 (22), 9. Rumu-

nija 11 (20), 10. [panija 11 (19,5), 11. Italija 11 (19), 12. Srbija 10 (22), 13. Gruzija 10 (22), 14. Izrael 10 (20), 15. Ukrajina 10 (19), 16. ^e{ka 10 (18,5), 17. Slovenija 10 (17,5), 18. Moldavija 9 (20,5), 19.

Francuska 9 (19), 20. Gr~ka 9 (19), 21. Hrvatska 9 (17), 22. Engleska 8 (18,5), 23. [vajcarska 8 (18,5), 24.

Letonija 8 (18), 25. Crna Gora 8 (18), 26. Island 8 (18)... @ene: Slovenija (11) - (14) Srbija 2,5:1,5 (A. Muzi~uk - Bojkovi} 1:0, Krivec - ^oqu{kina 1:0, Srebrni~ - Stojanovi} 0:1, Ro`i~ Drqevi} remi). Rezultati 9. kola: Rusija – Austrija 3:1, Jermenija – Poqska 2:2, Francuska – Ukrajina 3:1, Rumunija – Gruzija 1,5:2,5, Izrael - Nema~ka 2:2, ^e{ka – Bugarska 1:3, Slovenija – Srbija 2,5:1,5, Ma|arska – Azerbejxan 2:2, Holandija – Engleska 3:1, Turska – Hrvatska 1,5:2,5, [panija – Litvania 3,5:0,5, Gr~ka – Letonija 2,5:1,5, Italija – Crna Gora 2,5:1,5, Norve{ka – [vajcarska 1,5:2,5. Kona~an plasman: 1. Rusija 17 (25,5), 2. Poqska 14 (23), 3.

Gruzija 14 (22,5), 4. Ukrajina 12 (21,5), 5. Francuska 12 (21), 6. Bugarska 11 (19,5), 7. Jermenija 11 (19), 8. Nema~ka 10 (20,5), 9. Izrael 10 (19), 10. Slovenija 10 (19), 11. [panija 9 (19,5), 12. ^e{ka 9 (18), 13. Holandija 9 (18), 14.

Austrija 9 (17,5), 15. Ma|arska 9 (17), 16. Hrvatska 9 (17), 17. Rumunija 9 (16,5), 18. Srbija 8 (19,5), 19.

Italija 8 (18), 20. Azerbejxan 8 (17,5)...

B. D.

VINER [TEDI[E MU[KA SUPERLIGA

No vo sa |a ni pre bo le li Klek Vojvodina NS seme - Spartak (Q) 3:1 (21:25, 25:21, 25:17, 25:17) NO VI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 400, sudije: Miqkovi} i Zotovi} (oboje Beograd).

VOJ VO DI NA NS SE ME: N. ^ubrilo, Martinovi}, Stefanovi}, Mirosavqevi} 9 (7-3, 5 bl, 1 as), Veselinovi} 13 (20-11, 2 bl), Ivovi} 14 (24-12, 1 bl, 1 as), Vrban, Kati} 19 (36-15, 3 bl, 1 as), Geri} 9 (11-8, 1 as), L.

Mi ro sa vqe vi} i Ka ti} u blo ku

^ubri lo, Stan ko vi}, Kapur (libero).

SPAR TAK (QIG): Majcan, Ra`natovi} 14 (20-11, 2 bl, 1 as), [atora 4 (3-1, 2 bl, 1 as), Gaji}, Kari{ik 4 (8-2, 2 bl), Palibrk 9 (15-9), Risti} (libero), Stevovi} 9 (21-6, 1 bl, 2 as), Spasojevi}, Milosavqevi}, Baldjiev 18 (30-15, 1 bl, 2 as), To{ni}.

Odbojka{i Vojvodine NS seme preboleli su poraz od Kleka u pro{lom kolu i zaradili tri boda u duelu sa Spartakom iz Qiga. Iako se u igri Novosa|ana ose}a neigrawe startnog ko-

rektora Milije Mrdaka, crveno-beli su na individualni kvalitet nadvisili Qi`ane.

Fanati~no su igrali gosti u prvom setu i posle boqe odigrane zavr{nice uspeli da povedu.

Dobri su bili Ra`natovi} i Baldjiev, a po{to Vojvodinin prijem nije najboqe funkcionisao, nisu ni mogli da ra~unaju na vo|stvo. Na suvi individualni kvalitet Vojvodina je izjed-

Fo to: F. Ba ki}

na~ila. Raspucali su se Kati} i Ivovi}, blokeri su odradili veliki posao, ali su tek u zavr{nici slomili otpor gostiju.

Iako rezultatski deluje da su doma}i lagano dobili tre}i i ~etvrti set, nije tako bilo u ~etvrtom peridou igre. Dr`ao se Qig u igri poen za poen, ~ak poveo 15:13, ali je Vo{a serijom 10:2 re{ila me~ i uzela tri boda. Na kraju je blesnuo Veselinovi} (pre svega na bloku), a ispratio ga je Ivovi} i uz gre{ke Spartaka, me~ je re{en.

M. Risti}

Novosadska nedeqa13.novembar2011.

DANAS U grADU poZorI[TA po zo ri {te mla dih ma la sa la „Vuk i ja ri }i„ (11) No vo sad sko po zo ri {te go sto va we Na rod nog po zo ri {ta „^i ki Ger geq” iz Te mi {va ra „Vi {wik„ (19)

BIoSKopI Are na: „Kung fu pan da 2 3D” (12), „[trump fo vi” (13.45), „Auto mo bi li „ (13.45), „Yo ni In gli{: po no vo ro |en” (16.10), „Bu di ma lo ja” (15.45) „Tri mu ske ta ra” (17.25), „Pa ra nor mal na ak tiv nost 3” (22.15), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (11.30, 11.45), „Pre o sta lo vre me” (18), „Za ra za” (20.10), „Pa ra da” (12.30, 15, 17.30,19.30 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” 12.10, 14.10, 15.30, 16), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.10), „Ano ni mus” (17.50, 20.15, 22.40), „Pqa~ ka s vr ha” (18.10, 20.20, 22.25), Si ne ma ni ja (14, 16.30, 19, 21.30)

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vez po pi smu, pi smo po ve zu”; „[est de ce ni ja od boj ka {kog klu ba u Srem skim Kar lov ci ma” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

JU ^E NA „RO GQU” OBI QE VOJ VO \AN SKE HRA NE

Od grofovskih sarmi do ka}kih ~varaka Qubiteqi dobrog zalogaja iz narodnih kuhiwa svih fela, ju~e su imali priliku da na jednom mestu probaju specijalitete sa mnogobrojnih “ijada” koje se {irom Vojvodine odr`avaju tokom cele godine. Gotovo polovina wih, ta~nije 30 iz ~itave Vojvodine, sa bezmalo 300 u~esnika, okupilo se na Spensu na manifestaciji pod nazivom „Rogaq”. Za veliki broj Novosa|a-

Najve}u pa`wu privukli su {tandovi Poqoprivredne {kole u Futogu koji su svoje proizvode delili {akom i kapom. Kod wih su posetioci dobijali grofovsku sarmu, {trudle i krofne. Kuvarice iz ove {kole nisu `elele da otkriju kulinarsku tajnu, ali su rekle da je sve spremqeno po originalnim receptima grofa Koteka. Tako|e veliko interesovawe

Fo to: N. Sto ja no vi}

nije vladalo ni za tortu od pasuqa i keksa.

Predstavila se i manifestacija, najmla|a za sada, “[unka fest”, koja se obele`ava u junu na sala{u na je to bila {ansa da na jednom mestu vide sve {to Vojvodina u ovoj oblasti nudi. Sem dobrog zalogaja, spremqenog po starinski, putnici namernici su mogli da

je bilo i na {tandu temerinske Pasuqijade, gde su sugra|ani mogli da kupe i degustiraju razne proizvode od pasuqa. Najve}u pa`wu tu je privukla ogromna pita

Te me rin ska pa su qi ja da naj u spe {ni ja V remeploV

Dva sata smeha U veselom teatru „Ben Akiba”, u zgradi dana{weg Novosadskog pozori{ta, ansambl Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}” iz Zrewanina izveo je 13. no vem bra 1962. Nu{i}evu komediju „O`alo{}ena porodica”. Iako publici dobro poznata, ova igrarija izazvala je grohotan smeh u gledali{tu, koji je trajao bezmalo ~itava dva sata. Ve} samo po tome nastup Zrewaninaca je bio uspe{an, a posle predstave u {tampi je postavqeno pitawe za{to pozori{ta iz Vojvodine gostuju u Novom Sadu tek onda kada Srpsko narodno pozori{te ode na kakvu du`u turneju, kao {to je upravo tada bio slu~aj.

N. C.

c m y

Redakcija „Dnevnika”, koji je medijski sponzor „Rogqa”, i ove godine nov~anim nagradama, odnosno oglasnim prostorom nagradila je najuspe{nije vojvo|anske manifestacije. Pobednik „Rogqa” je „Pasuqijada Bin festival„ iz Temerina. Ova manifestacija je dobila najve}i prostor za ogla{avawe u „Dnevniku”, a ujedno je progla{ena i za najuspe{niju u Vojvodini. Nagra|ene su i manifestacije “Rimski dani” iz Hrtkovaca i “^varak fest” iz Ka}a. Dobitnicima je nagrade uru~io glavni i odgovorni urednik na{eg lista Alek san dar \i vuq skij. probaju i pi}a lokalnih rakija{a i vinara. Sve to za~inila su brojna kulturno - umetni~ka dru{tva.

od pasuqa i {ampiwona. Za pravqewe pite utro{eno je tri sata truda. Ni{ta mawe interesovawe

27 godina. Sekretar u organizaciji „Kobasicijade„ Mi o drag Ve lic ki ka`e za na{ list da su veoma ponosni {to su prvi krenuli s ovom vrstom manifestacija.

Po se ban du }an za vi no U posebnom du}anu, koji je otvoren za posetioce, vina su ponudile vinarije i podrumi iz Vojvodine i Hrvatske. Tu su se mogla probati vina vinarija: „Axi}” iz ^ortanovaca, „Ilo~ka vina” iz Ba~ke Palanke, „[krbi}” iz Ne{tina, „Prekoga~i}” iz Beo~ina, „Kurjak” iz Sremskih Karlovaca i „Bur~el Todorova” iz Petrovaradina, „A~anski” iz Bano{tora, „[ukac” iz Sremske Kamenice, „Ma~kovog podruma” iz Iriga, kao i rakije iz podruma „Jano{ev” iz Jasenova.

“Staji}”, izme|u Be{ke i Kr~edina. Qubitqi ove vojvo|anske poslastice mogli su da u`ivaju u ukusu i mirisu srema~ke {unke i pr{ute. Naravno da ova svetkovina nije mogla da pro|e bez ~uvenih ka}kih ~varaka, ali ni turijske kobasice. Naime, turijska kobasicijada je i glavni krivac za sve kasnije “ijade”, jer ona postoji

- Kada su drugi videli kako mi to radimo, zapitali su se, kad mogu Turijci, {to ne bi mogli i mi.

I eto danas u Vojvodini ima sigurno 50 manifestacija ovog tipa.

Ipak, oti{li smo korak daqe, jer se s na{im proizvodima takmi~imo u zemqama Evroske unije – ponosno pri~a Velicki.

Q. Na to {e vi} SU TRA U FU TO GU

Bez saobra}aja u delu Ulice cara Lazara Zbog proslave crkvene slave, Svetih Kozme i Damjana, u Futogu }e sutra od {est ~asova do pono}i, biti zabrawen saobra}aj u delu Ulice cara Lazara, {to }e privremeno izmeniti trasu prigradskih linija 53 i 55.

Autobusi iz Novog Sada na ovim linijama saobra}a}e tokom dana redovnim putem do Futoga, odnosno raskrsnice ulica cara Lazara, bra}e Bo{wak i Svetozara Markovi}a, odakle nastavqaju Ulicom Svetozara Markovi}a. Potom }e skrenuti desno u Ulicu Branka Radi~evi}a, pa levo u Ulicu Rade Kondi}a i iz te ulice se vratiti na uobi~ajen put, u Ulicu carice Milice.

Iz Futoga autobusi }e tako|e voziti izmewenim putem.

Tokom dana bi}e otvorena privremena stajali{ta u oba smera, u Futogu, u Ulici Svetozara Markovi}a - Industrijska, Ulica Branka Radi~evi}a - Povrtarska, kao i stajali{ta iz pravca Novog Sada, neposredno posle raskrsnice ulica Svetozara Markovi}a, bra}e Bo{wak i cara Lazara.

Z. D.

De`ura apoteka „Sajmi{te” Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj 106 de`ura danas od 7.30 do 20.30 sati. No}no de`urstvo je od 20 do 7 sati u apoteci „Bulevar”. Ova apoteka nalazi se na Bulevaru Mihajla Pupina 7.

22

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa13.novembar2011.

dnevnik

RETKI SE ODLU^UJU NA PREKVALIFIKUJU

Svi bi u ad mi ni stra ci ju In te re so va we za pre kva li fi k a c i j e po s led w ih go d i n a, pa i od uda ra svet ske eko nom ske kri ze, po re ~i ma na ~el ni ka za po sre do va we Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we Miodraga Dra`i}a, ni je se bit no po ve }a lo. Ipak, u o{troj kon ku ren ci ji pro na la ska rad nih me s ta, ne k i gra | a n i su sve sprem ni ji da usvo je ne ko no vo zna w e ili u da pot p u n o s ti pro me ne esnaf.

Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we je ta ko u to ku ove go di n e u Ju ` no b a~ k om okru g u spro ve la {est obu ka, od ~e ga je de set su gra |a na iz No vog Sa da usvo ji lo zna wa elek tro za va ri va ~a, isto to li ko se ospo so bi lo za elek tron sko po slo va we, a pet oso b a sa in va l i di te tom

pro {lo je obu ku za kwi go ve za~ ke po slo ve.

Ta ko je i Zdravko Rodi} po sle za vr {e ne gim na zi je i po ~et ka stu di ja na eko no mi ji, na |en u va ku u mu i bez mo gu} no sti za po sle wa, pri li ku da se ob u ~i i ra di kao ob ra |i va~ me ta la u „FKL Te me rin”, pri hva tio bez mno go dvo u mqe wa.

- Sa gim na zi jom ni sam mo gao da ra dim to {to sam `e leo, a ovo je bio kon kre tan po sao i to je naj bit ni je. Po sle ~e ti ri me se ca obu ke ima li smo za ga ran to van ugo vor na od re |e no, a nas dva de set, po sle je do bi lo i ugo vor za stal no. Po slom sam za do vo qan i raz mi {qam da upi {em teh ni~ ki fa kul tet - ka `e Ro di}.

Pre ma po da ci ma sa ko ji ma ras po la `e no vo sad ska fi li ja -

la NSZ - a, oko 25 od sto ne za po sle nih li ca ko ja pro |u obu ku se za po sli u na red nih {est me se ci, dok je efe kat za po {qa va wa u obu ka ma za po zna tog po slo dav ca mno go ve }i, oko 80 od sto. Ko li ko wih po sle osta ne u fir mi za stal no, po {to is tek ne prob ni ugo vor i za kon ski rok ko ji pri mo ra va po slo dav ca da za dr `i rad ni ka, ni je po zna to.

- Ve }i nom qu de vi {e za ni ma pre kva li fi ka ci ja u ne ke ad mi ni stra tiv ne po slo ve, kao {to su elek tron sko po slo va we i vo |e we po slov nih kwi ga, dok za pro iz vod nu de lat nost po ka zu ju ma we in te re so va wa, ve ro vat no {to su u pr vom re du tu i ma we pla te. Sa da se tru di mo da pre kva li fi kuj mo qu de u pod ru~ ja

ra da gde po sto je ve li ke fluk tu a ci je da bi na {i ne za po sle ni u toj di na mi ci na {li svo je uhle bqe we - ob ja {wa va Dra `i}.

Vi s o k o obra z o va n e oso b e naj vi {e se za ni ma ju za sta re za na te i za sti ca we ser ti fi ka ta o zna wu elek tron skog po slo va wa, a sta ri jim gra |a ni ma sa vi so kom stru~ nom spre mom in te re sant ne su i obu ke za sti ca we ser ti fi ka ta o po zna va wu stra nih je zi ka.

- Ima mo i fa kul tet ski obra zo va nih oso ba ko je se pre kva li fi ku ju za ku va ra, po sla sti ~a ra ili bar me na. U tim za ni ma wi ma kao, re ci mo i u umet no sti, mo gu da is ka `u ne ke svo je kre a- tiv no sti i afi ni te te - za kqu ~u je na ~el nik NSZ-a.

A. Latas

POSAO VATROGASCA PREPUN IZAZOVA

Tu su kad je naj te `e

oba vqa, ka `e da je bor ba sa psi hom naj te `a.

-Pre ne ko li ko go di na bi la je ve li ka sa o bra }aj na ne sre }a kod Saj ma u ko joj su po gi nu le mla de

Naj~e{}i uzrok po`ara - nepa`wa Od po ~et ka go di ne va tro ga sci su in ter ve ni sa li oko 2.400 pu ta na ni vou Ju `no ba~ kog okru ga, a po sto ji mo gu} nost da }e se do kra ja go di ne taj broj pri bli `i ti re kor du po sta vqe nom 2008. ka da je bi lo oko 2.900 in ter ven ci ja. Pre ma iz ve {ta ju iz ok to bra ove go di ne, u No vom Sa du su za be le `e ne 142 in ter vnci je, od ko jih 113 po `a ra. Uzrok to me, u naj ve }em bro ju slu ~a je va je ne pa `a wa, od no sno ve li ka ne za in te re so va nost No vo sa |a na ka da je re~ o za {ti ti od po `a ra. sam se u tim vo da ma od u vek, znao sam {ta me ~e ka i u {ta se upu {tam - ka zao je Bu. S dru ge stra ne, vo |u vo za ~a Branislava Gavrilovi}a `i vot ne pri li ke do ve le su 2000. go di ne me |u va tro ga sce. Iako se o~i gled no po no si po slom ko ji

oso be. Se }am se oca ko ji je do {ao na me sto ne sre }e i pla kao, uda rao ru ka ma o gla vu... Na vik ne se ~o vek na sve, ali ovi pri zo ri tu ge i bo la ne za bo ra vqa ju se ni kad - na vo di Ga vri lo vi}.

Bi ti va tro ga sac zah te va po se ban sklop li~ no sti i iz i sku je

spe ci fi~ nu pro ve ru kan di da ta.

Ka ko Kli su ra ob ja {wa va, tra `i se kom plek sna li~ nost ko ja mo `e da od go vo ri iza zo vi ma.

Na kon raz go vo ra i po pu wa va wa do ku men ta ci je, pro ve ra va se da li je kan di dat pre kr {aj no ili kri vi~ no ka `wa van. Od re |e ni pa pi ri se {a qu MUP-u, pa se ~e ka i na wi hov sud. Ko man dant na gla {a va va `nost le kar skog pre gle da gde se pro ve ra va ju psi ho - fi zi~ ke spo sob no sti, a na osno vu re zul ta ta ko mi si ja do no si ko na~ nu oce nu. Kan di dat mo ra ima ti mi ni mum tri raz re da sred we {ko le, a po `eq no je da to bu de ne ka teh ni~ ka {ko la, po put ma {in ske, sa o bra }aj ne, gra |e vin ske ili elek tro teh ni~ ke.

- Opre ma ko ju mi ko ri sti mo ve o ma je spe ci fi~ na i ve }i na onih ko ji su po ~i wa li ni su ima li pri li ka da se pre sret nu sa wom, osim even tu al no mo ma ka

ko ji su bi li ~la no vi ne kog va tro ga snog dru {tva. Qu di ko ji su se ve} ba vi li ne kim za na tom ima ju do bre pre di spo zi ci je da se br `e uklo pe - ob ja {wa va Kli su ra osvr nuv {i se i na to da se va tro ga sci ~e sto pe wu po zgra da ma, dr ve }u, ske li {to je spe ci fi~ no za, na pri mer, gra |e vin ce, a da ne po sto ja we tre ning cen tra one mo gu }a va kva li tet ne uslo ve za obu ku.

Kli su ra ni je mo gao da ka `e na ~e mu kan di da ti naj ~e {}e „kik snu„, jer je di ni ca ne do bi ja ta kve in for ma ci je. Ne po sto ja we `e na u bri ga di ob ja snio je ti me da u sta rom za ko nu, ko ji je i da qe na sna zi, po sto ji kla u zu la da onaj ko `e li bi ti va tro ga sac mo ra ima ti od slu `en voj ni rok. Na pro me nu za ko na se ~e ka, a za `e ne ko je `e le da se ba ve ovim po slom, vra ta su otvo re na, ali su uslo vi pro ve re spo sob no sti, isti.

A. Jerini}

KAD ADRENALIN PRORADI

Na ti ket ode i vi {e od pla te Ako se pro {e ta te bi lo ko jim de lom gra da, na le te }e te na bar dve, tri kla di o ni ce, ko je su pu ne onih ko ji sa ne str pqe wem ~e ka ju ve li ki do bi tak.

Iz gle da da, {to je sta nov ni {tvo si ro ma {ni je, to je vi {e onih ko ji po ku {a va ju da br zo i la ko do |u do nov ca, na ra znim igra ma na sre }u ili na sport skoj prog no zi. Kao i sve kod nas i ovo smo do ve li do eks tre ma, pa ta ko po sto je qu di ko ji su ceo `i vot po sve ti li kla di o ni ci, ra znim stra te gi ja ma i „si gu ri ca ma”. Sa mim tim po sto je i oni ko ji ceo svoj te {ko ste ~e ni no vac osta vqa ju rad ni ci ma sport skih kla di o ni ca, sa na dom da }e im se jed nom po sre }i ti.

Tri de se to go di {wi N. T. po red re dov nog po sla, do sta vre me na pro vo di is pred te le vi zo ra na ko jem je ukqu ~en te le tekst, pre ko ko ga pra ti re zul ta te.

- Kla |e we mi vi {e pred sta vqa ho bi, ko jim se ba vim u slo bod no vre me. Vo lim da gle dam fud bal, pa mi bu de za ni mqi vi je ka da u isto vre me mo gu i da za ra dim. Ne ula `em ve li ke svo te nov ca, ali kad do bi jem, tih ne ko li ko hiq da di na ra mi ja ko do bro do |e.

Gra |e vin skih do zvo la vi {e ne go la ne Broj iz da tih gra |e vin skih do zvo la u od no su na la ne po ras tao je za oko 15 od sto, {to mo `e da uka `e na ~i we ni cu da se ove go di ne vi {e zi da lo ne go u 2010. Pre ma po da ci ma Grad ske upra ve za ur ba ni zam, od No ve go di ne do kra ja ok to bra iz da to je 359 gra |e vin skih do zvo la, dok je to kom law ske go di ne do zvo lu za grad wu do bi lo 307 in ve sti to ra. Me |u tim, ako se uzme u ob zir po da tak da se ove go di ne na do zvo lu ~e ka lo 45 da na, a la ne do zvo la do bi ja la u ro ku od tri me se ca, mo `e se re }i, da su ova i pro {la go di na u gra |e vi nar stvu No vog Sa da pri bli `no iste.

Upra va za ur ba ni zam sa op {ti la je da je la ne u po stup ku le ga li za ci je iz da to 945 do zvo la za bes prav no sa gra |e ne objek te, a ove 1.070. Zbog du plo skra }e nog ro ka za do bi ja we gra |e vin ske do zvo le na{ grad je na pr vom me stu u od no su na dru ge po br zi ni iz da va wa do zvo le za grad wu.

[ta se to vi {e gra di lo ove go di ne u od no su na la ne u Upra vi za ur ba ni zam ne zna ju da ka `u, jer ne ma ju elek tron sku ba zu po da ta ka, ko ja bi raz vr sta va la objek te po na me ni i vr sti do zvo le. Na vo de sa mo da se do zvo la do bi ja la za grad wu po ro di~ nih obje ka ta, stam be no - po slov nih gra |e vi na, po slov nih zgra da i obje ka ta in fra struk tu re, te da je iz ra da no vog elek tron skog pro gra ma za vo |e we ba ze po da ta ka u to ku i da }e bi ti za vr {e na do go di ne.

U grad skoj Upra vi za ur ba ni zam is ti ~u da se do zvo la mo `e do bi ti za osam da na pod uslo vom da su pa pi ri ured ni, a uko li ko to ni je slu ~aj, rok je in di vi du a lan i va ri ra od dve sed mi ce do 45 da na.

Raz lo zi za ~e ka we za vi se i od sa mog in ve sti to ra, we go ve a`ur no sti, u ko joj se me ri pri dr `a va uput sta va po zah te vi ma nad le `nih slu `bi.

Z. Deli}

Grad po zdra vqa na ja vu po ve }a wa bro ja po li ca ja ca

Fo to: R. Ha yi}

Bro je im se mi nu ti za ko li ko stig nu na me sto in ter ven ci je, a ni kad sa ti ko li ko na we mu osta nu. I po red svih pre pre ka, kao {to su ma wak qud stva, ne po sto ja we tre ning cen tra, za sta re la opre ma, qu di ma ko ji ne tra `e me da qe i po hva le, tre ba re }i da je za da tak ura |en ka ko tre ba, jer oni u we ga, ne ta ko ret ko, ula `u i svoj `i vot.

-To je po sao za ko ji smo se opre de li li. Ni je na iv no, ali ne ma `a qe wa. Ma da qu di ve }i nom ni su sve sni {ta je na{ po sao, za mi sli te da se su sret ne te o~i u o~i sa va trom, ko ja je svu da oko vas - ka `e ko man dat va tro ga sne je di ni ce u No vom Sa du Dragoslav Klisura.

Ne ke od va tro ga sa ca po ro di~ no sta blo do ve lo je do da na {weg po sla, kao {to je slu ~aj sa vo |om va tro ga sne spa si la~ ke gru pe Lorant Buom.

-To je, ta ko re }i, po ro di~ na tra di ci ja, sa ko jom sam upo znat od ma lih no gu, te se mo `e re }i da je mo tiv za {to sam po stao va tro ga sac upra vo u to me - kre tao

ZBOG UBRZANOG POSTUPKA ILI POVE]AWA GRADWE?

Uglav nom od i gram ne ko li ko ti ke ta na ko je sta vim 100, 200 di na ra za vi kend ka da se igra ve }i na evrop skih li ga, pa sam ma we vi {e uvek u ega lu. Vo lim da se kla dim i ne tro {im mno go pa ra, ali po sto ji mno go kli na ca ko ji ne mo gu da se kon tro li {u, pa po tro {e sav xe pa rac ili u{te |e vi nu. Ve o ma ~e sto se

de si i da se za du `u ju, pa na kon {to opet iz gu be, ne mo gu da vra te no vac ka `e N. T. Po sto je i dru ge vr ste igra ~a ko ji se ret ko kla de, ali za to ula `u ve li ki no vac. Ti iz no si su u ran gu ne ~i je pro se~ ne pla te, a ~e sto i mno go ve }i. Du{an P. ka `e da vo li da se kla di zbog nov ~a nog do bit ka, ali i riz ka i po vi {e nog adre na li na.

- Naj vi {e vo lim ka da se utak mi ca „lo mi” u po sled wim mi nu ta ma, ka da u ne ko li ko tre nu ta ka od naj ve }e tu ge do |e{ do pot pu ne sre }e. Tru dim se da uvek igram jed nu ili dve utak mi ce, jer je ta ko ve }a ve ro vat no }a da }u do bi ti. Do bro za ra |u jem na po slu, pa mi to do zvo qa va da ula `em ve li ke svo te, ali se ~e sto de si i da iz gu bim do sta nov ca. Ne ret ko vi |am qu de ko ji ula `u mno go vi {e ne go {to ima ju i ti me stva ra ju ve li ke pro ble me se bi i svo joj po ro di ci - ka `e Du {an P. Do da je da se na da da ni kad ne }e do }i u ta kvu si tu a ci ju, da se za du `u je zbog kla |e wa i da }e mu po sao, od no sno, pla ta do zvo qa va ti da se ba vi ovim, sku pim ho bi jem.

G. ^etnik

Pred sed nik Skup {ti ne gra da Aleksandar Jovanovi} po zdra vio je na ja vu mi ni stra unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivice Da~i}a da }e se broj po li ca ja ca u No vom Sa du po ve }a ti i is ta kao na da wa da }e ta od lu ka bi ti pri me we na u prak si u {to kra }em ro ku.

- Pi ta we bez bed no sti od kru ci jal nog je zna ~a ja za na{ grad. No vi Sad, kao i Po li cij ska upra va du `e vre me tra `e po ve }a we bro ja po li ca ja ca, ko je bi si gur no do ve lo do vi {eg ni voa bez bed no sti u na {em gra du. Za to na ja va mi ni stra Unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ce Da ~i }a o po ve }a wu bro ja po li ca ja -

ca ohra bru je i ja se na dam da }e ta od lu ka bi ti do ne ta vr lo br zo - is ta kao je Jo va no vi}.

No vi Sad je u pret hod ne tri go di ne iz bu xe ta gra da iz dvo jio vi {e od 90 mi li o na di na ra za ku po vi nu vo zi la, mo to ra, sku te ra i opre me pri pad ni ci ma Po li cij ske upra ve u No vom Sa du. Grad je obez be dio je i opre mio pro stor na Bu le va ru oslo bo |e wa za no vu {al ter sa lu za iz da va we li~ nih do ku me na ta, ustu piv {i za po sle ne iz no vo sad ske upra ve kao is po mo} po li ci ji, isto vre me no po kri va ju }i tro {ko ve wi ho vih pla ta.

Q. Na.

POVODOM SVETSKOG DANA BORBE PROTIV DIJABETESA

Kon ven ci ja u Skup {ti ni Voj vo di ne

Za vr {na kon ven ci ja pod slo ga nom „Bo ri se pro tiv di ja be te sa sa da” po vo dom 14. no vem bra, Svet skog da na bor be pro tiv di ja be te sa bi }e odr `a na su tra u 17 sa ti, u sve ~a noj sa li Skup {ti ne AP Voj vo di ne. Kon ven ci ji }e pri su stvo va ti 25 udru `e wa Sa ve za dru {ta va Voj vo di ne za bor bu pro tiv {e }er ne bo le sti, pod po kro vi teq stvom Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju i Mi ni star stva ra da

i so ci jal ne po li ti ke. Pla ni ra no je da se od 16 do 17 sa ti me ri ni vo {e }e ra u kr vi, a po tom sle di uvod na re~ pred sed ni ka Sa ve za dru {ta va Voj vo di ne mr Radivoja Mra~evi}a. Na kon to ga bi }e odr `a na pre da va wa prof. dr Dragana Te{i}a i prof. dr Dragana Katani}a, te pre zen ta ci ja Spe ci jal ne bol ni ce „Mer kur” iz Vr wa~ ke Ba we - Na ci o nal nog cen tra za pre ven ci ju i edu ka ci ju oso ba sa di ja be te som.

Q. Na.

Go re li auto mo bi li u Uli ci voj vo de [u pqik ca Jed no vo zi lo je iz go re lo, a dva su o{te }e na va trom u no }i iz me |u pet ka i su bo te, u Uli ci voj vo de [u pqik ca is pred bro ja 26. Ka ko “Dnev nik” sa zna je, pot pu no je igo reo auto mo bil mar ke “ni san”, a de li mi~ no su o{te }e na vo zi la mar ke

Iz la `e tri de set umet ni ka Ko lek tiv na iz lo `ba sli ka Udru `e wa li kov nih umet ni ka „LU KUM”, na ko joj }e ra do ve iz lo `i ti tri de set ~la no va udru `e wa, bi }e otvo re na su tra u 18 sa ti na Spen su, u ga le ri ji „Ma cut”. Iz lo `ba }e tra ja ti do 18. no vem bra.

B. M.

“golf”i “opel ka det”. Va tro ga sna eki pa je re a go va la ve o ma br zo, a na te ren je iza {lo jed no va tro ga sno vo zi lo i {est va tro ga sa ca. Po `ar je uga {en za tri mi nu ta. Va tro ga sci su do ja vu do bi li oko 1 sat iza po no }i.

Q. Na.

GO SPO DIN 50 godina, iz inostranstva upoznao bi gospo|u do 45 godina iskqu~ivo radi braka. Telefon 061/621-501.

41326 PEN ZI O NER KA, 62 godine, lepog izgleda, upoznala bi penzionera situiranog do 70 godina, Novi Sad i bli`a okolina. Telefon 061/621-501.

41327

c m y

dnevnik

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

41120 BR ZO I PO VOQ NO vr{imo usluge legalizacije. Besplatni saveti i pomo} u vezi sa izgradwom i legalizacijom. Telefon 061/727-01-97.

41329

ME WAM nov dvosoban stan u centru Sremskih Karlovaca za ve}i u Novom Sadu, uz moju doplatu. Telefon 063/548-906.

41122 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

41118 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

41119 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49 41139 ^A SO VI engleskog jezika za osnovce. Telefon 064/2457-086.

41314 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika.

Prijemni, matura. Povoqno.

Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.

41421

ME DI CIN SKI TEH NI ^AR penzioner, sa iskustvom u gerijatriji nudi pomo} i negu jednoj osobi ili bra~nom paru. Telefon 063/7414710.

40998 KU] NA NE GA, gerontolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih, starih, dece sa posebnim potrebama, usamqenih baka, deka, kurirske usluge. Telefon: 021/400148.

41339

IZ DA JE SE stan 60m2 u centru za poslovni prostor ili za stanovawe, porodica, studenti, kompletno opremqen. Cena 200 evra. ({ifra 13636), 065/2019-004, www.so lis-ne kret ni ne.com.

541680

IZ DA JEM jednoiposoban 30m2, strogi centar, Modene, V sprat sa liftom, kompletno name{ten, renoviran, centralno grejawe, lepa terasa sa pogledom na Trg, 180 evra. Tel. 063/517846.

542811 IZ DA JEM ekskluzivan ~etvorosoban 136m2, Liman „Park siti�, I sprat, gleda na Narodnog fronta, potpuno prazan, useqiv, 700 evra.

Tel. 063/517-846.

542812 IZ DA JEM kod Socijalnog name{ten dvoiposoban stan 57m2, sva bela tehnika, slobodan od 01. decembra. Telefon 063/811-7331.

541992 IZ DA JEM nov stan 70m2, mo`e da bude poslovni prostor sa kablovskom tv, klima uz dogovor. Telefoni: 6398-007, 504-214, 064/3212497.

40875

oglasi IZ DA JE SE dvoiposoban name{ten, uredan stan, odmah useqiv, u Gagarinovoj 10/VII kod @elezni~ke stanice, 150E. Telefon 6433991.

41114 IZ DA JE SE dvosoban name{ten stan na Satelitu, Stevana Mom~ilovi}a 18a, I sprat, odmah useqiv, 100E. Telefon 064/0272-161.

41116 JED NO SO BAN, name{ten, dvori{ni stan u blizini centra, izdajem. Telefoni: 021/466-367, 064/304-7832, 064/1217-214.

41171 IZ DA JEM dvosoban stan, Cara Lazara, 58m2, drugi sprat, kablovska, telefon, topla voda, plakari, 180 evra. Telefoni: 021/66-19943, 064/160-91-40.

40737 IZ DA JEM dvoiposoban stan u Gagarinovoj ulici u Novom Sadu. Stan je delimi~no name{ten. Cena 150E. Telefon 021/455-420.

40800 IZ DA JEM lepo name{ten dvosoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/765-3632.

41053 IZ DA JEM nov jednosoban, name{ten stan, komplet name{ten, Bulevar Evrope, drugi sprat, 150E, pla}awe unapred tri meseca. Telefoni: 864-673, 2301-322, 064/059-60-79.

41066 IZ DA JEM jednosoban stan 30m2, na Limanu I. Telefon 021/540-771, posle 14 ~asova.

41255 IZ DA JE MO jednosoban poluname{ten stan 30m2 u Milenka Gr~i}a, 100E. Telefon 064/26-86-727.

41266 IZ DA JEM prazan nov stan, 170m2 za stanovawe ili tihu delatnost, u centru. Telefon 063/560-087.

41279 IZ DA JEM jednosoban potpuno name{ten stan, 37m2, na Novom Nasequ. Telefon 069/2854333.

41282 IZ DA JEM stan 34m2, Ul. Do`a \er|a br. 8. Telefoni: 021/845-916, 064/3177-927.

41288 IZ DA JEM name{tenu garsoweru (dva le`aja), Ul. Pasterova, III sprat, kod Novosadskog sajma, cena 130E. Telefoni: 063/8453-577, 021/6369-400.

41319 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan, drugi sprat kod Satelitske pijace. Telefon 063/243723.

41335

IZ DA JEM dvosoban stan 50m2, kod Sajma. Telefoni: 021/444-258, 064/111-35-61.

41345 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, novogradwa, kod {kole u Petrovaradinu, cena 140E i depozit. Telefon 064/4646945.

41401 IZ DA JEM stan 46 m2, kod Sajma, poluname{ten. Telefon 060/6433-772.

41402 IZ DA JEM prazan klasi~an dvosoban stan 50m2, na Bulevaru oslobo|ewa, kod Stadiona za 160E. Telefon 063/540-165.

41411 VU KA KA RA XI ]A 47m2, nov, odvojena kuhiwa, dvori{ni, visoko prizemqe. Mo`e i za kancelariju. Telefon 063/523-625.

41423 GR BA VI CA - izdajem dvosoban stan sa gara`om, na du`e vreme.

Telefon 064/8266691.

41424 TE LEP, izdajem od novembra dvosoban kompletno name{ten stan 100m2, terasa 21m2 na mansardi, CG na gas, cena -dogovor. Telefoni: 021/504-118, 062/8337-987.

41428

nedeqa13.novembar2011.

SREM SKI KAR LOV CI, izdajem prazan, dvosoban stan sa centralnim grejawem. Telefon 063/548-906.

41123 DAJEM u zakup sobu u ku}i u centru sa cg, upotreba kuhiwe, kupatila, telefona.

Mogu} svaki dogovor na telefon 063/7120-200. 41458 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

41459

PO TRE BAN name{ten stan. Telefon 069/555-0595.

41286 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu.

063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 41457 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800-1000E. Telefon 063/519-533.

41458

23

PO TREB NI ~etvorosobni i ve}i luks opremqeni stanovi, za inostranu kompaniju. Telefon 063/519-533.

41456

KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom do ku men ta ci jom, ne bitna spratnost. Telefon 528-137.

541993 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

541720 TRA @I MO hitno za poznatog kupca dvoiposoban-troiposoban na svim Limanima.

Povoqno!!! Pozovite!!! Tel. 021/6363-307.

542796 KU PU JEM stan u Novom Sadu, bez posrednika, do 25.000E. Telefon 490-042.

40756

BU LE VAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 113.000 evra! Mo`e i na rate! Telefon 064/2003103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

541697

24

nedeqa13.novembar2011.

oglasi

dnevnik

PRO DA JEM veoma povoqno stan, na IV spratu, 80m2, u strogom centru grada, u Prezidentovoj zgradi. Telefon 063/47-57-65.

41397 BE O GRAD, Dor}ol, 53m2, dvosoban, II, CG, lift, u izgradwi, direktno od investitora, 104.000. Telefon: 063/112-5689.

41373 SREM SKI KAR LOV CI, centar, prodajem nov, ukwi`en dvosoban stan. Telefon 063/548-906.

41121

EKS TRA lokacija kod Futo{ke pijace u novijoj zgradi, ukwi`ena garsowera, III sprat, cena 30.900. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

541721 NO VA DE TE LI NA RA, zgrada „Budu}nosti” mawa ukwi`ena garsowera, cena 22.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

541722 KOD „MI NA KVE”, prodajem noviju ukwi`enu garsoweru, cena 20.600. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

541723 NO VO NA SE QE, u novijoj zgradi prodajem ukwi`enu garsoweru od 27m2, po ceni od 27.800. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

541724 CA RA DU [A NA, ukwi`ena garsowera na III spratu za 29.700. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

541725 GAR SO WE RA - 22m2 - useqiva odmah - ukwi`ena, gradila Budu}nost, terasa, CG, cena - 22.500 evra. Tel. 064/823-6618, 021/66-14-200.

541711 NO VA DE TE LI NA RA 19m2 - useqiv odmah, 3. sprat, grejawe, stan u zgradi, cena - 17.500 evra. Tel. 064/823-6621, 542-779.

541712 BU LE VAR EVRO PE - 25m2 - brzo useqiva garsowera, odvojena kuhiwa, 3. sprat, terasa, lift, CG, cena sa PDV-om 29.500 evra. Tel. 064/823-6621, 021/542-779.

541704 SO CI JAL NO, nova garsowera sa prirodnom ventilacijom u kuhiwi i u kupatilu, sa povratom PDV-a, useqiva, uredna dokumentacija, mogu}nost kredita. Telefoni: 060/018-94-22, 021/520231, ({ifra: 14220), www.so lis-ne kret ni ne.com.

541682 GAR SO WE RA na Novoj Detelinari u dvori{nom krilu zgrade. Prizemqe, veoma lepo dvori{te sa sopstvenom ba{tom, idealno za starije qude, 23m2 - cena 24.000 evra. Telefoni: 065/2019010, 021/520-231, ({ifra 13477), www.so lis-ne kret ni ne.com.

541683 MO KRAW ^E VA!!! Odli~na, preslatka garsowera od 27m2 sa prozorom u kuhiwi, terasom, liftom, ukwi`ena, brzo useqiva!!! Tel. 063/86803-35.

542797 KO SOV SKA!!! U novoj zgradi odli~an stan od 29m2 okrenut na dvori{te, ukwi`en useqiv!!! Tel. 063/86803-35.

542798 GUN DU LI ]E VA ulica, na prodaju nov, odmah useqiv stan od 25m2. Cena 17.500E. Tel. 060/621-1685.

542011

NO VA DE TE LI NA RA ukwi`ena garsowera 25m2, ima terasu, odmah useqiva.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

541994 KO STE [O KI CE, 29m2, novo, odli~na garsowera, 29.000E. Odmah useqivo!

Tel. 522-177, 064/215-60-90.

541778 GAR SO WE RA, centar, 29m2, visoko prizemqe, cena: 35.000 evra, ekskluzivna prodaja, „Kvart”.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

541769 NO VA useqiva garsowera, 29m2, VI sprat, zgrada „Zoned”, na Suboti~kom bulevaru. Cena 33.000E. Tel. 522177, 063/780-99-09.

541774 NO VA DE TE LI NA RA, odli~na ukwi`ena garsowera, 22.500. Gradila „Budu}nost”.

Tel. 522-177, 064/25-18-752.

541775 STA RA DE TE LI NA RA, 19m2-17.500E. Odmah useqiva. Potkrovqe. Name{tena.

Preko puta Tozine {kole.

Tel. 522-177, 063/441-663.

541776 NOV, odmah useqiv stan od 28m2 u Ulici Heroja Pinkija. Uredni papiri. Hitno i povoqno, 23.000E. Tel. 063/775-9121.

542013 U NO VOJ ZGRA DI, {iri centar, 28m2 na II spratu, cena 29.000, {ifra 1001476.

Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Tel. 451-318, 523-193 543641 GAR SO WE RA sa odvojenom kuhiwom 23,3m2 u novoj ukwi`enoj zgradi na drugom spratu kod Stanice, cena 26.500. Slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001651. Tel. 451-318, 523193, 063/532-243.

543642

GR BA VI CA, garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici, 25.950, nova zgrada gleda na dvori{te. Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523193 543643 U STRO GOM CEN TRU kod Srpskog narodnog pozori{ta u novijoj zgradi klasi~an jednosoban stan 30m2, ukwi`en, lift, terasa, 33.000. Tel. 451-318, 060/53224-33. Kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com 543644 NA NO V OM NA S E Q U jednosoban stan, 28m2, na tre}em spratu, lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prozorom, 27.000. Tel. 451-318, 523-193. www.ne k ret n i n emoj d om.com, {i fra 1001897.

543645 NA BU LE VA RU, 44m2, jednosoban stan sa pogledom na stadion Vojvodine i Bulevar. Cena 39.900, ukwi`en, lift, terasa. Tel. 451318, 523-193. Po nu da na w w w . n e k r e t n i n e - m o j dom.com 543646 NA BU LE VA RU EVRO PE u novoj zgradi sa upotrebnom dozvolom, 31m2, korisne i 46m2 podne povr{ine kom bi na ci ja re dov nih i krov nih po zo ra, ce na 24.300. Tel. 451-318, 523193. Ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com 543647 PRO D A J EM nov, od mah useqiv, jednosoban stan od 28m2, III sprat, lift, terasa. Ce na 27.000E. Tel. 063/510-604.

542014 UKWI @ EN, re no vi ran jed no so ban stan od 33m2 kod Du nav skog par ka, I sprat. Tel. 063/692-917.

542015

NO V I BU L E V AR, 28m2, III sprat, „Zoned”, useqivo 33.000 evra. Tel. 423-208, 063/111-4142.

542823 JED NO SO BAN, Liman II, 40m2, mo`e jednoiposoban, ukwi `en, od mah use qiv, cena: 45.000 evra, ekskluziv na pro da ja, „Kvart”.

Tel. 021/450-417; 064/18938-87.

541770 NO VA DE TE LI NA RA, odmah useqiv jednosoban stan, povrat PDV, 33.000E. Tel. 522-177, 064/215-60-90.

541772 LI MAN III, fasadna cigla, ukwi `en jed no so ban stan 41m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban, u dobrom stawu, povoqno. Telefon 6624-218.

541987 [EK S PI R O V A jed no so ban stan 42m2, od li~ nog ras po re da, od li ~an po lo `aj, ukwi `en. Te le fo ni: 528-137, 063/538-166.

541995 NO VO NA SE QE lep jednosoban stan 38m2, ukwi`en, ima terasu, u blizini {kole i vrti}a. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

541997 CA R A DU [ A N A, 31m2, ukwi `en kom fo ran stan no vi je grad we. IV sprat, lift, terasa. Cena sa name{ta jem 32.000E. Tel.452942.

542012 DE TE LI NA RA, 26m2, jednosoban, terasa, ukwi`en, 24.000, ni je fik sna ce na.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

542024

LI MAN IV, Ive Andri}a, 40m2, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, 41.200.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

542025 STA N I C A!!! Jed no so ban stan zgodan za pregra|ivawe vi {qe sprat no sti, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Tel. 063/868-03-35.

542799 KLA SI ^AN jednosoban 40m2, Liman II, [ekspirova, VII sprat sa liftom, nije posledwi, mogu}e jednoiposoban, ukwi`en, 41.500. Tel. 063/517-846.

542813 KLA SI ^AN jednosoban stan na [onsiju, Ulica Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orjentisan, dve terase, ukwi`en. Mo`e kredit, cena 35.000 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 21121), www.so lisne kret ni ne.com.

541684 PRO DA JEM jednosoban stan, mogu}e je prepraviti ga u jednoiposoban. Na Limanu 4, povr{ine 38m2, ukwi`en, dvori{na mirna strana, zelenilo, prvi sprat, Ul. Narodnog fronta, kod Univera. Cena veoma povoqna!! Telefoni: 064/1340459, 021/520-231, ({ifra: 21295), www.so lis-ne kret ni ne.com.

541685 HIT NA PRO DA JA! Ukwi`en, komplet renoviran, komforan jednosoban stan na Satelitu. 33m2, cena samo 27.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra 21910), www.so lis-ne kret ni ne.com.

541686 UKWI @EN, 40m2 - jednosoban - mogu} jednoiposoban, 2. sprat, terasa, CG, useqiv, cena - 33.000 evra Tel. 064/823-6610, 021/542-779.

541718 GAR SO WE RA 16m2, prizemqe u novoj zgradi, Somborski bulevar. Cena 16.000 evra. Telefon 064/100-45-75.

41275 PRO DA JEM garsoweru 15.500E u Novom Sadu. Telefon 063/598-878.

41300 HIT NO prodajemo odmah useqivu garsoweru 24m2 kod Sajma, 25.000. Telefon 6447622, 063/540-165.

41412 PRO DA JEM novu ukwi`enu garsoweru na prvom spratu u J. ^melika za 29.000. Telefoni: 6447-622, 063/540165.

41415 PRO DA JEM odli~an jednosoban stan 36m2, Cara Du{ana 8a, veliki parking, mala zgrada, ~ista, tiha. Cena 43.000E. Telefon 063/531121.

41174 PRO DA JEM stan, 9 Jugovi}a, 33m2, vlasnik. Telefoni: 063/89-70-668, 065/89-70-668.

41189 PRO DA JEM name{ten jednosoban stan, 33m2, terasa, odvojena kuhiwa, 2. sprat.

Telefon 063/560-087.

41278 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 550E/m2 Novi Sad, bulevar Evrope. Telefon 063/105-0-105.

41302 JED NO SO BAN 33m2, Omladinskog pokreta, peti sprat, bez lifta. Telefon 062/8901199.

41366 JED NO SO BAN 37m2, na Bulevaru Kraqa Petra, peti sprat, lift, ukwi`en, cena 34.000.

Telefon: 060/0557924, 060/4183223.

41388

oglasi

dnevnik

JED NO SO BAN 31m2, kej, peti sprat, lift, ukwi`en, cena 36.000.

Telefon: 060/418-3223, 064/1143730.

41391 [I RI CEN TAR, ukwi`en 1.5 stan od 41m2 na I spratu, cena 42.200. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

541731 BU LE VAR, kod @. stanice, ukwi`en 1.5 stan od 40m2.

Telefon 063/742-2180.

541726 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an, ukwi`en 1.5 stan od 37m2 po ceni 39.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

541727 SO C I J AL N O, no vi ji ukwi`en stan, u kvalitetnoj zgradi 47m2 cena 52.750.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

541729 GR BA VI CA, nov odli~an i ukwi`en 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na IV spratu sa liftom, cena 50.500. Tele fon 636-8429, www.bo mil.rs.

541735 CEN TAR - Stari grad, Vojvode Mi{i}a, 39m2, jednoiposoban, III sprat, useqiv, vlasni{tvo, ugra|eni plakari, kuhiwa i klima za samo 41.000 evra. Telefoni: 064/112-62-39, 021/520-231, ({i fra 21584), www.so lisne kret ni ne.com.

541687 CEN T AR - [a fa ri ko va ulica, 1,5-soban stan sa terasom, III sprat, odvojena ku hi wa, 37m2. ({i fra 21595). Telefoni: 063/7726845, 021/520-231, www.so lisne kret ni ne.com.

541688 OD M AH USE Q I V O, 1. sprat, 27m2, kao mali jednoiposoban, Grbavica, dvori{no okrenut. Cena 33.000 evra. Te le fo ni: 064/1126239, 021/451-570, ({ifra: 21823), www.so lis-ne k ret n i ne.com.

541689 NO V A DE T E L I N A R A, 37m2 - jednoiposoban - 2. sprat - od mah use qiv ukwi `en, od li ~an ras po red, terasa, CG, lift, cena - 41.200 evra. Tel. 064/8236601, 021/6614-200.

541701 BU LE VAR EVRO PE - bli`e Limanu - jednoiposoban 31m2 - perfektan raspored neprolazne sobe - brzo useqiv, 2. sprat, terasa, CG, ce na sa PDV-om: 35.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963.

541707 NO V I J I jed no i po so ban 42m2, {iri centar, Jug Bogdana, IV sprat sa liftom, lep i funkcionalan stan, grad sko gre ja we, ugrad ni pla ka ri, te ra sa, 45.000.

Tel. 063/517-846.

542814 LI MAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2, ni `e spratnosti, okrenut na dvori{te, hitno i povoqno!!!

Tel. 063/500-213.

542800 \OR \A NIK [I ]A JO HA N A, 54m2 jed no i po so ban stan na prvom spratu, lift, terasa, odmah useqiv 47.300 slike na www.tref ne kret n i n e.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

542026 GUN DU LI ]E VA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2, zgrada novija za 37.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

541998

GR BA VI CA U Tolstojevoj jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

542000 LI MAN DVA klasi~an stan 40m2 na petom spratu sa liftom, lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

541996 LEP, ukwi`en jednoiposoban stan 44m2, bez ulagawa, Novo naseqe, cena - 39.000.

Telefon 6624-218.

541988 NOV, useqiv jednoiposoban stan na Podbari 42.5m2, terasa, lep raspored. Telefon 6624-218.

541989 JO VA NA HRA NI LO VI ]A, ukwi`en 1,5-soban stan, II sprat, 43.000 evra.

Tel. 528-599, 063/111-8085.

542826 NA NO VOM NA SE QU mawi jednoiposoban stan 42m2.

Hitno i povoqno, 34.000.

Tel. 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com 543648 NA GR BA VI CI mawi jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, ukwi`en, potrebno renovirawe, cena 35.100. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001867 543649 LI MAN IV lep dvosoban stan, 54m2, ukwi`en, okrenut ka istoku, cena 53.500.

Tel. 451-318, 523-193. Kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com 543650 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina, investitor Moj dom, pozovite!

Tel. 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com 543651

U MI LE TI ]E VOJ ulici u zgradi od belog mermera dvosoban stan, 63m2, na tre}em spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 1200/m2. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1000193 543656 NA FU TO [KOM PU TU dvosoban stan, 48m2, na prvom spratu, ukwi`en, renoviran, cena 37.000. Tel. 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com 543657 KOD SUP-a u Bra}e Jovandi}, dvosoban stan, 51m2, sre|en, ukwi`en, 49.500, {ifra 1000694, www.ne kret ni nemo jom.com. Tel. 451-318, 523-193.

543658 VOJ VO DE [U PQIK CA, 53m2, u zgradi pred useqewem, nov dvosoban stan, sa odvojenom kuhiwom koja ima prozor, cena 1130 evra/m2 sa PDV-om. Tel. 451-318, 523193, www.ne kret ni ne-moj dom.com 543659 CEN TAR - Ribqa pijaca, I sprat, 60m2, cena ispod tr`i{ne.

Tel. 423-208, 063/111-8085.

542827 CEN TAR, 51m2+terasa, nov dvosoban stan, 46.300 evra.

Tel. 528-599, 063/111-8085.

542824 NO VO SAD SKOG SAJ MA, 47m2, II sprat, ukwi`en, bzo useqiv, zgrada iz 2002. godine. Tel. 423-208, 063/1114142.

542825 SA JAM, Dr \. Joanovi}a, renoviran, ukwi`en, odmah useqiv dvosoban stan stan 51m2. I sprat, lift, terasa.

Odli~na ponuda, povoqno!

46.500E. Tel. 063/775-9121.

542016

OD LI ^AN dvosoban stan 60m2 dve lepe velike sobe, odvojena kuhiwa, u novo ukwi`enoj zgradi kod Stanice na III spratu, cena 51.500, slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001653. Tel. 451-318, 523193, 063/532-243 543653 NO VO NA SE QE, 55m2, na tre}em spratu, cena 50500.

Tel. 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com 543654 NO VO NA SE QE Ulica Ka}e Dejanovi} dvosoban stan na drugom spratu 59m2, lift, terasa, ukwi`en, cena 51.500. Tel. 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com 543655

UKWI @EN, komforan dvosoban stan od 57m2, renoviran, kao nov! Hitna prodaja.

Cena 46.500E. Tel. 063/510604.

542017 LI MAN I, ukwi`en dvosoban stan 49 m2, cena - 41.200.

Telefon 6624-218.

541990 NO VI SAD, Du{ana Vasiqeva, odli~an ukwi`en stan, 64m2-63.000E. Tel. 063/780-99-09, 522-177.

541773 BU LE VAR OSLO BO \E WA dvosoban odmah useqiv stan 54m2, ukwi`en za 50.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

541999 DVO S O B AN, Li man II, 61m2 odli~an stan, ukwi`en, mo `e dvo i po so ban, eks klu ziv na pro da ja, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

541766

PA R I S KE KO M U N E 53m2, kla si ~an dvo so ban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444107, 633-7853 542027 MAK S I M A GOR K OG 48m2, dvosoban, lift, dvori {na stra na. Sli ke na www.tref n e k ret n i n e.co.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.

542028 LI MAN IV 52m2, odli~an dvo so ban, lift, te ra sa, ukwi`en, zgrada od fasadne cigle 46.400 slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

542029 DE TE LI NA RA 53m2, klasi~an dvosoban bez ulagawa, dvo stran, ukwi `en, dve terase 38.500. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

542030 NO V A DE T E L I N A R A, Janka ^melika, 44m2 dvosoban, prvi sprat, terasa, ukwi `en, od mah use qiv 46.350. Tel. 444-107, 6337853.

542031 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Lutrije dvosoban stan 60m2 preure|en u dvoiposoban za 52.500. Telefoni: 528-137, 661-2262.

542002 NO V O NA S E Q E kla si ~an dvosoban stan 60m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwi `en za 56.600.

Te le fo ni: 528-137, 063/538-166.

542003 KOD SU D A!!! Od li ~an dvosoban klasi~an stan na drugom spratu okrenut na mir nu stra nu, ukwi `en zgodan i za kancelariju!!!

Tel. 063/868-03-35.

542801 NOV dvosoban stan na Limanu III od 65m2 na drugom spratu u ekstra zgradi!!!

Tel. 063/500-213.

542802 LI M AN II!!! Dvo so ban stan od 64m2 dvostran, prostran, svetao, ukwi`en i brzo useqiv!!! Povoqno!!!

Tel. 063/868-03-35.

542803 KOD SU DA I SPEN SA!!!

Dvosoban stan od 68m2 na perfektnom mestu u zgradi sa liftom, ukwi`en, useqiv po dogovoru!!! Tel. 063/86803-35.

542804

nedeqa13.novembar2011.

HIT NO prodajem komforan dvosoban, 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, VI sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, ukwi `en, 49.000. Tel. 063/517-846.

542815 STRO GI CEN TAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban, 43m2, II sprat, u odli~nom stawu, bez ulagawa, ukwi `en, kom plet no na me {ten, 45.000. Tel. 063/517-846.

542816 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba, lepa terasa, dvo ri {na stra na, 45.500.

Tel. 063/517-846.

542817 NOV dvosoban 53m2, ugao Bu le va ra oslo bo |e wa i Novosadskog sajma, „Aleksandar” III sprat, gleda na dvo ri {te, pr vo kla sna gradwa i oprema, useqiv 65.000. Tel. 063/517-846.

542818 [ON SI, dvosoban - 57m2 ukwi `en - use qiv, 1. sprat, terasa, CG, cena 51.500 evra. Tel. 064/8236618, 021/542-779.

541700 @. STA NI CA, 50m2 - dvosoban - renoviran - neprolazne sobe - dvostrano orjentisan, terasa, CG, ukwi`en - odmah useqiv, cena 46.400 evra. Tel. 064/8236621, 6614-200.

541713 UKWI @EN, 50m2 - useqiv, dvosoban stan - klasi~an raspored - odvojena kuhi wa, te ra sa, is to~ na strana, CG, sre|en - bez ulagawa, cena - 36.000 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/6614200.

541702 DVO SO BAN, 49m2 - brzo useqiv, 3. sprat od 5 sprato va, lift, te ra sa, CG, sendvi~ zid - gradwa, isto~ na stra na ce na sa PDV-om 47.950 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6610.

541705 NO V A DE T E L I N A R A odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost par ki ra wa u dvo ri {tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({i fra:21347), www.so lis-ne kret ni ne.com.

541690

25

HIT NO!!!! 60m2 - ukwi`en - od mah use qiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, ce na - 49.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/66-14-200.

541703 KVA L I T E T AN stan od 42m2 na Bulevaru, kod Lutri je, 4. sprat, ce na 42.000.- ({ifra 21803). Tele fo ni: 064/2003-103, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

541691 LI MAN, ukwi`en stan od 52m2 na II spra tu, ce na 49.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

541736 NO V A DE T E L I N A R A, zgrada „Budu}nosti” ukwi`en noviji stan na II spratu u pe{a~koj zoni, cena 45.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

541737 DE TE LI NA RA, ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 47m2, kompletno renoviran bez ika kvih ula ga wa, ce na 41.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

541738 KOD @E L E Z NI^ K E STA N I C E pro da jem ukwi`en 2.0 stan, preure|en u 2.5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 43.500. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs.

541739 CEN T AR, 2.0 ukwi `en stan od 51m2, na I spratu, cena 55.000. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

541730 NO VO NA SE QE, [onsi, pro da jem od li ~an ukwi `en i od mah use qiv 2.0 stan od 54m2 na I spratu, cena 50.000. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

541733 NO V A DE T E L I N A R A, nov ukwi `en stan od 52,5m2 na IV spratu sa liftom, cena 52.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

541734 MO LI JE RO VA ULI CA, 51m2 - sre|en - renovirano kupatilo, dvosoban - mogu} dvo i po so ban, ukwi `en useqiv, 1. sprat, CG, cena 42.200. Tel. 064/823-6618, 021/424-963.

541716 UKWI @EN - zgrada stara 5 godina - useqiv odmah dvosoban, 52m2 - 2. sprat, te ra sa, eks tra ras po red, ce na - 43.800 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779.

541717 HIT NO!!!!! 55m2 - dvosoban - mogu} dvoiposoban useqiv - ukwi`en, @elezni~ka stanica, 2. sprat, terasa, sre|en - bez ulagawa, cena - 50.500 evra. Tel. 064/823-6621, 021/661-4200.

541710 JED NO I PO SO BAN stan, 35m2 u novoj zgradi sa upotrebnom dozvolom od investitora. Mo`e na kredit.

Cena 36.500 evra. Telefon 064/100-45-75.

41277 PRO D A J EM jed no i po so ban stan u man sar di 450E/m2, brzo gotov. Telefon 063/598-878.

41301 PE TRO VA RA DIN - stan 48m2, nov, useqiv, 3. sprat, lift, terasa, parking, cena 870e/m2.

Te le fon 063/585-076.

41317

26

nedeqa13.novembar2011.

U NO VI JOJ zgradi prodajem ili me wam za ve }i, ukwi `en jed no i po so ban stan 40m2 na Bulevaru Kraqa Petra, dvori{no orjenti san. Te le fon: 063/502526.

41379 PRO DA JE MO lep jednoiposoban 43m2 stan, blizu @. stanice, za 46.000 sa PDV, odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165.

41414 PRO DA JEM ili mewam stan u Kawi`i za ku}u u Novom Sadu - cena dogovor. Telefon 061/7222928.

38626 PRO DA JEM dvosoban stan, 59m2, Liman 3, [ekspirova 5, ~etvrti sprat, sa dve terase. Fiksno 61.000 evra. Telefon 021/372-587.

41140 UKWI @EN, dvosoban na Bulevaru oslobo|ewa 66, blizu Dnevnikove zdgrade, 52m2, IV sprat, dvori{na strana, cena 53.000. Telefon 064/1325417.

41210 PRO DA JEM nov, 2.0 stan, 53.50m2, Grbavica, Hopovska 2/II ima lift, cena 65.300E. Telefon 063/511-001, iskqu~ene agencije.

41305 HIT NO prodajem dvosoban stan, 68m2 plus dve terase.

Moderno renoviran i opremqen. Beogradski kej. Cena povoqna. Kontakt telefon 021/456-448.

41309 JAN KA ^ME LI KA Avijati~arsko naseqe, prvi sprat, ukwi`eno, prodaja a mo`e i za izdavawe, name{ten komplet, osim ve{ ma{ine. Telefon 062/8901199.

41364 TOL STO JE VA 50m2 visoko prizemqe, ukwi`en. Telefon 062/543-816.

41365 PRO DA JEM dvosoban kompletno renoviran stan na Detelinari 53m2. Telefon 064/819-5065.

41372 DVO SO BAN sa gara`om kod Sajma 64m2, ~etvrti sprat, lift, ukwi`en, cena 57.500. Telefon: 064/1143730, 060/4183223.

41390 PRO DA JE MO dvosoban stan od 51m2 na Limanu tri za 49.000 drugi sprat. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

41418 BEZ PO SRED NI KA prodajem dvosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa 51m2 ukwi`en, useqiv, ima lift, bez ulagawa.

Telefon 064/1284749.

41434

KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

541749 RAD NI^ KA ULI CA, ukwi`en, odmah useqiv 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 77.250. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

541750 DVO I PO SO BAN, 54m2 Bulevar Evrope, 1. sprat, terasa, CG, useqivo - mo`e kredit, cena sa PDV-om 58.500 evra. Tel. 064/8236621, 542-779.

541719

oglasi PRO D A J E SE od li ~an ukwi`en 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 59.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

541746 NO VI BU LE VAR, odli~an nov i odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, cena 56.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

541747 „ABC” CEN TAR, ukwi`en ori gi nal no 2.5 stan od 53m2, odli~nog rasporeda, cena 50.000. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

541740 GR BA VI CA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 80.000. Telefon 063/516-478, www.bo mil.rs.

541741 OD LI ^AN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwi`en, idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kre dit, bli zu Bu le va ra oslobo|ewa. Cena vi{e nego povoqna - 42.000 evra.

Te le fo ni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 21285), www.so lis-ne kret ni ne.com.

541692 U BLI ZI NI BU LE VA RA, Ulica Devet Jugovi}a, nov dvoiposoban stan, 48m2, odli~an raspored, pred useqewem. ({ifra 21942). Tele fo ni: 064/200-3103, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

541693

OD LI ^AN 2.5-soban porodi~an stan 68m2 na 2. spratu, Liman 2, u blizini {etali{ta [trand, Merkatora. Ku hi wa odvo je na sa ostavom, terasa, svetao, odli ~an ras po red. ({i fra 21847). Telefoni: 060/0189422, 021/520-231, www.so lisne kret ni ne.com.

541694 HIT NA PRO DA JA. Noviji dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa.

Drugi sprat, terasa, hrastov parket, alu stolarija.

Ukwi `en. 60m2 - sa mo 54.600 evra. Te le fo ni: 065/2019-010, 021/520-231, ({i fra 10193), www.so lisne kret ni ne.com.

541695 NOV, 53m2 - centar - dvoiposoban - odli~an raspored, prazan - odmah useqiv, terasa, CG, mo`e kredit, ce na sa PDV-om: 54.600 evra. Tel. 064/823-6610, 021/424-963.

541706 HIT NO!! 62m2 - dvoiposoban perfektan raspored ju`na strana - nov - odmah use qiv, 3. sprat, te ra sa, lift, CG, ce na - 63.800 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779.

541714

DVO I PO SO BAN, 61m2 - 2. sprat, CG, terasa, lift, prazan - useqiv odmah, dvostrano orjentisan, Majevi~ka ulica, hitno!!!!! Cena dogovor.

Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

541709 BE O GRAD SKI KEJ odmah useqiv, ukwi`en dvoiposoban stan 68m2 na drugom spratu, za 64.000. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

542004 LI MAN TRI dvoiposoban stan 66m2, odli~nog rasporeda, veoma korektan, peti sprat, lift. Telefoni: 528137, 661-2262.

542007 MI [E DI MI TRI JE VI ]A, 55m2, IV sprat, DIS, ukwi`en, noviji - 62.500E. Tel. 526-622, 063/780-9909.

541777 DU [A NA VA SI QE VA odli~nog rasporeda stan 64m2, odvojena trpezarija kao tre}a soba, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

542001 U BLI ZI NI PO RO DI LI [TA, odmah useqiv dvoiposoban stan od 61m2. II sprat, terasa. Uredni papiri, hitno i povoqno! Tel. 063/1088017.

542018 NOV, odmah useqiv dvoiposoban stan od 70m2 sa terasom. Uredna dokumentacija.

Cena 65.000E. Povrat PDVa! Tel. 063/510-604.

542020

GUN DU LI ]E VA 2,5-soban, odmah useqiv, 60m2, ukwi`en, 56.500 evra. Tel. 528599, 063/111-4142.

542828 KOD STA NI CE u novoj, ukwi`enoj, zgradi, 61,3m2 na drugom spratu, cena 54.500.

Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001914.

543660 U BO RE PRO DA NO VI ]A dvoiposoban stan, 67m2, na tre}em spratu, cena 66.000.

Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001854 543661 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Lutrije, dvoiposoban stan, 60m2, za renovirawe, lift, terasa, ukwi`en, cena 850/m2. Tel. 451-318, 523-193, ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com 543662 NA LI MA NU III u Balzakovoj ulici, 66m2, na drugom spratu, ukwi`en, 61.000, terasa. Tel. 451-318, 523-193.

Hitno ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com 543663 KOD STA NI CE Ul. Kraqevi}a Marka 51m2 na III spratu, lift, terasa, ukwi`en u funkciji dvoiposobnog, cena 46.500. Tel. 451-318, 523-193, {ifra1001310, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com 543652

dnevnik

OD LI ^AN trosoban stan na Limanu III kod Limanskog par ka i Mer ka to ra, 71m2, na III spratu, lift, terasa, cena 69.000. Slike na www.ne k ret n i n e-moj dom.com, {i fra 1000629.

Tel. 451-318, 523-193, 063/532-243 543664 KLA S I ^ AN tro so ban stan kod Sta ni ce, 70m2, ukwi`en, odvojena kuhiwa, cena 57.500. Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523193 543665 KOD SAJ M A ukwi `en stan, 73m2, na prvom spratu, lift, terasa, ukwi`en, posebno kuhiwa, dva sanitarna ~vora, komplet renoviran, prazan, useqiv, cena 68.000. Tel. 451-318, 523-193, kom plet na po nu da na www.ne kre ni ne-moj dom.com 543666 LI MAN kod Doma zdravqa, nova zgrada, 88m2, stan + gara`a, dogovor. Tel. 423-208, 036/111-4142.

542829 STRA @I LOV SKA ulica, izuzetno komforan trosoban salonski stan od 100m2.

I sprat, dva kupatila. Renoviran. Ekstra cena 93.000E! Tel. 063/692-917.

542021 HIT NO!!! Grbavica, nov, ukwi `en, od mah use qiv stan od 86m2 za sa mo 51.500E. Pozovite 060/6211685.

542019 TRO S O B AN, Li man II – Ravani~ka, 83m2, bez ulagawa, „Kvart”. Tel. 021/450417; 064/189-38-87.

541762 TRO SO BAN, {iri centar, nov, bez ulagawa 71,50m2, cena sa kompletnom kuhiwom 62,000 evra, ekskluzivna pro da ja, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

541764 BAL ZA KO VA u odli~noj zgradi, trosoban stan, odli~nog rasporeda 80m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwi `en. Te le fo ni: 528137, 661-2262.

542005 LI M AN TRI tro so ban stan 71m2 na tre}em spratu, ukwi`en za 69.000. Telefoni: 528-137, 661-2262.

542006 MAK SI MA GOR KOG, odli~an trosoban, kompletno renoviran, ukwi`en, odmah use qiv, dve te ra se, dvo stran 72.100 nije fiksno.

Tel. 444-107, 633-7853.

542032 POT P U N O nov tro so ban 75m2, He ro ja Pin ki ja, I sprat, prvoklasna gradwa i oprema, upotrebna dozvola, useqiv po isplati 69.500.

Tel. 063/517-846.

542819 LI MAN, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en, prazan 3.0 od 79m2 stan bez ulagawa. Telefon 063/82883-77, www.bo mil.rs.

541742

@. STA NI CA, ukwi`en 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000.Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

541748 PRO DA JEM trosoban stan na Novom nasequ, 79m2, cena 900evra/m2, na 1. spratu. Mogu}nost zamena za mawi. Telefon 021/498-667.

41289 PRO DA JEM stan dvoiposoban od 64,5m2, blizu Merkatora, mo`e zamena za mawi, uz doplatu. Bez posrednika.

Telefon 064/143-8024.

41145 PRO DA JEM bez agencija dvoiposoban stan 65m2 u Joakima Vuji}a 14. Telefon 066/941-68-67.

41265 DVO I PO SO BAN stan 50m2, Socijalno, lift, terasa, ukwi`en, cena 44.300. Telefon: 060/0557924 i 060/418-3223.

41392

LI MAN 3, prodajem ukwi`en 3.5 stan na I spratu od 77m2, cena povoqna. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

541751 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2.

Te le fon 63-66-952, www.bo mil.rs.

541755 CEN T AR!!! Kod osnov ne {kole troiposoban stan na prvom spratu od 92m2 sa odli~nom terasom na mirnom mestu, ukwi`en useqiv po dogovoru. Tel. 063/500-213.

542806 LI MAN III, troiposoban, ukwi`en, lift, terasa, odli ~an ras po red, kod Li man skog par ka. Sli ke www.tref n e k ret n i n e.co.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.

542033 IZ U ZET NA ponuda ukwi`enog, troiposobnog stana od 70m2 na Limanu II za samo 59.000E. Lift, terasa, hitno! Tel. 063/777-6233.

542022 LI MAN TRI izuzetno lepog originalnog rasporeda troiposoban stan 80m2 na drugom spratu sa liftom.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

542010 HIT NO prodajemo salonski stan u centru, 143m2, na pr vom spra tu, ukwi `en, cena 105.000. Tel. 523-193, 451-318, kompletna ponuda w w w . n e k r e t n i n e - m o j dom.com 543668 GR BA VI CA, 4-soban stan, 135m2+te ra sa, ukwi `en, dogovor o prodaji ili zameni. Tel. 528-599, 063/1114124.

542830 LI MAN DVA ~etvorosoban stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa lif tom, ukwi `en. Te le foni: 528-137, 661-2262.

542008

oglasi

dnevnik

CEN TAR u blizini Spens-a kompletno renoviran stan 101m2 na drugom spratu sa liftom u odli~noj zgradi.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

542009 PARK SI TI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Tel. 063/500213.

542807 SA LON SKI STAN!!! U blizini Radni~kog univerziteta odli~an ~etvorosoban stan!!! Tel. 063/500-213.

542808 KOD OSNOV NE [KO LE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Tel. 063/868-03-35.

542809 ^E TVO RO SO BAN stan, Ba~ka ulica, 110m2, ekstra luks, odmah useqiv, mo`e sa gara`om, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

541763 ^E TVO RO SO BAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno, „Kvart”. Tel. 021/450417; 063/128-97-97.

541759 BU DU] NOST, Nova Detelinara, ukwi`en ~etvorosoban stan 86 m2, ni`a spratnost, bez ulagawa. Telefon 6624-218.

541991 NO VA DE TE LI NA RA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 94m2, cena 72.500 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita...

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

541752 CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

541753 GR BA VI CA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 6366952,www.bomil.rs.

541754 GR BA VI CA, 95m2 - ukwi`en - useqiv, 4-soban, lift, terasa, CG, cena - 78.300 evra. Tel. 064/823-6601, 021/661-4200.

541715 VE LI KI, porodi~an stan 92m2, sa gara`om, ~etvorosoban, dve terase, ukwi`en i dobro odr`avan, cena samo 103.000 evra. Pogledajte na{ sajt. Telefoni: 065/20-19010, 021/520-231, ({ifra:21774), www.solis-nekretnine.com.

541698

KA TO LI^ KA POR TA, strogi centar, 154m2, nov ukwi`en ~etvorosoban stan, terasa 45m2, vrhunski kvalitet, jedini na spratu. Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra:20196), www.solis-nekretnine.com.

541699 PO VOQ NO! ^etvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema. Cena samo 154.000 evra.

Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:14647), www.solis-nekretnine.com.

541696 NOV ~etvorosoban dupleks 86m2, iza Sajma, Branka Baji}a, III sprat, dva kupatila, lepa terasa, puno opreme ostaje. Hitno! 65.000. Tel. 063/517-846.

542820 CEN TAR, nov, odmah useqiv, dupleks, 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna, pozovite 523-193, 451318, www.nekretnine-mojdom.com 543667 PRO D A J EM od li ~an nov 3,5 - soban stan 104m2, Nova Detelinara, upotrebna dozvo la, 85.000E. Te le fon 065/23-03-038.

41322

HIT NO!!!! 89m2 - stambeno ku}a, plac 360m2 - ogra|en bedemom, useqiva odmah, voda, struja, gas, cena: 36.000 evra. Tel. 064/823-6618, 021/542-779.

541708 TE LEP, novija ukwi`ena ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Telefon 064/220-9565, www.bomil.rs.

541758 NO VI SAD, Slana Bara, ukwi`ena ku}a 215m2, plac 480m2-98,000E, nije fiksno.

Prizemqe+Sprat, fasadna cigla, 4 odvojene stambene jedinice, 2 el. brojila, 3,5 km do centra grada. Blizu {kole, vrti}a, po{te, gradskog prevoza. Odli~na gradwa. Tel. 065/5454-038, 526622.

541771 VI LA u okolini Cara Du{ana. Tel. 423-208, 065/57275-27.

542832 ADI CE 60m2 ku}a odli~nog rasporeda, plac 520m2, legalizovana, 62.000. Tel. 423208, 063/111-8085.

542833 FU TOG, ukwi`ena ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000, slike na www.bomil.rs. Telefon 063/828-8377.

541757

PRO D A J EM tro i po so ban stan sre|en na Limanu IV. Telefon 021/6369-008.

40676 PRO D A J EM od li ~an 4,0 stan u Vase Staji}a na 2. spra tu. Te le fon 063/504124.

41313 PRO DA JEM ~etvorosoban stan, 1. sprat u naj u `em centru Novog Sada, 90m2, plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569046.

41330 PRO DA JE MO luksuzan petosoban stan od 105m2 u Danila Ki{a. Dva kupatila i dve terase. Dogovor. Telefon 6447-622, 063/540-165.

41416

KU ]A, Sremska Kamenica, ukwi`ena, 110m2 + 60m2, hitno, cena 55.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

541760 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

542023 U KA ME NI CI, prodajem dvojnu ku}u, 110m2, stambenog prostora, 40m2 suterena na placu od 250m2 na odli~nom mestu, blizu centra Kamenice, cena 55.000. Tel. 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretninemojdom.com 543639

KU ]A Bocke, 200m2, 80% zavr{ena, bazen, plac 600m2, pogled na Novi Sad i Dunav, cena 67.000 evra, „Kvart”.

Tel. 021/450-417; 064/189-3887.

541768 NO VI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na autoputu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

541681 \UR \E VA^ KO - MO [O RIN SKI ATAR, 14 hektara, hitna prodaja. Tel. 526622, 064/215-60-90.

541779 PLAC, Rakovac – Arsin do, 22.700m2 pogled na Novi Sad, ravan, hitno, povoqno, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

541761 GRA \E VIN SKI PLAC Popovica 1006m2, kod Mo{ine vile, cena: 35.000 evra, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Tel. 021/ 450-417; 063/128-97-97.

541765 GRA \E VIN SKI PLAC, Bocke, 3100m2, asfalt, veliki front i fantasti~an pogled, jedinstvena parcela, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Tel. 063/128-97-97.

541767 KOM FOR NA ku}a na Salajci, 125m2, pomo}ni objekat i gara`a, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/6494-367.

40843 TE LEP: dve spratne ku}e na placu od cca 700m2 sa komplet infrastrukturom. Legalizovano. Prodaja, zamena za stanove, dogovor. Telefon 063/200-512.

41195 PRO DA JEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

41263 PRO DA JEM ili izdajem ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 063/1050105.

41303 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375.

41321 PRO DA JEM prizemnu ku}u u centru Sremskih Karlovaca na palcu od 438m2. Veliko dvori{te i kolski ulaz.

Telefon 064/49-16-088, 063/76-84-757.

41143 PE TRO VA RA DIN - stare ukwi`ene ku}e za renovirawe i gotove prazne novije na dobroj lokaciji. telefon 063/152-052-1.

41318 PRO DA JEM spratnicu 9h11. Mogu}a zamena za Novi Sad i okolinu. Telefon 730509.

40697 PRO DA JEM dva jutra zemqe oranice u Karlovcima 7000 jutro, 2ha, na Banstolu, 11.000E, vikendicu na Stra`ilovu, 10.000E. Telefon: 064/043-8702.

41393 PRO DA JEM gra|evinske placeve na ulasku u Sremske Karlovce iz Novog Sada. Zamena za auto uz va{u doplatu. Telefoni: 063/76-84-757, 021/60-43-654.

41144

nedeqa13.novembar2011.

VRD NIK, ravan plac od 1.200m2 - 6.000m2 u komadu, posle 19 ~asova. Telefoni: 061/654-5-668, 021/310-57-46.

41156 PLAC u Rakovcu - Salaksije 8, 47ari, pogled na Novi Sad, blizu puta, pored puta prolazi: voda, telefon, gas, kanalizacija. Telefon 064/48926-74.

41243 TE LEP, u Ul. Stanoja Glava{a, prodajem ku}u za ru{ewe na lepom, velikom placu veli~ine 700m2. Tele fo ni: 021/6360-119, 064/2373-768.

41264 PRO DA JEM industrijski plac od 4.000m2 na Ka}koj pe tqi, te le fo ni, stru ja.

Telefon 063/504-124.

41316 PRO DA JEM placeve u Petrovaradinu asfalt, struja, voda, gas, 10E/m2 i na Popovici 15E/m2. Mo`e i ne ka za me na. Te le fon 064/14654-74.

41362 PRO DA JEM jutro zemqe u Futogu pravo vlasni{tva, ukwi`eno 1/1 cena 2Em2 i plac od 1000m2 ogra|en za vikendicu 6E/m2. Telefon 063/514-558 41383 PRO DA JEM plac 556m2 i 595m2 u Veterni~koj ulici u Ve ter ni ku. Te le fon: 063/516-844.

41385 PRO D A J EM ze mqu K.O. Novi Sad - 4, Gorwe Sajlovo 15h385- 5.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za izgradwu objekata, u funkciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra gra da.

Te le fo ni: 021/66-17-415, 063/811-4340.

41389 PRO DA JEM vikendicu na ^erevi}koj skeli, mo`e jedan deo kompenzacija. Tele fo ni: 063/89-70-668, 065/89-70-668.

41188 PRO D A J EM vi ken di cu, Sremska Kamenica, Grigovac, ogra|ena, struja, voda, telefon, asflat, legalizovan. Telefon 6311-171.

41268

GR BA VI CA, na odli~nom mestu prodajem u ekstra zgradi, ugaoni uli~ni lokal od 66m2, po ceni od 62.000.

Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

541756 CA RA LA ZA RA, lokal.

38m2-48,000E. Odmah useqiv! Tel. 522-177, 064/5454038.

541780 IN V E S TI T OR pro da je lo kal na uglu Ve se li na Masle{e i Koste Racina, Bulevar Evrope, u jednoj eta `i 150m2, vi si na 4m.

Tel. 021/523-193, 021/451318, www.ne kret ni ne-moj dom.com 543640 IZ D A J EM lo kal 25m2 Som bor ski bu le var 24, pri pre mqen za fri ze re, pekare ili pe~ewara pili}a. Telefon 063/511-001.

41306 IZ DA JEM lokal idealan za agencije, tihu delatnost 30m2, prvi sprat, poslovna zgra da, Bul. Oslo bo |e wa 30 A. Telefoni: 498-775 i 445-919.

41394

27

PRO D A J EM vr lo po voq no raz ra |en, kom plet no opre mqen ko zme ti~ kofri zer ski sa lon le po te hit no, po voq no. Te le fo ni: 021/423-188, 063/8213288.

41242 PRO D A J EM sto va ri {te kod Naj lon pi ja ce, grad sko gra |e vin sko ze mqi {te, stru ja, vo da, gas. Te le fon 063/500-081.

41283 EKS K LU Z IV N O, ve o ma po voq no!!! Pro da je se use qiv lo kal 200m2, kom plet no opre mqen (ha lo ge na ra sve ta, gra nit no ste pe ni {te {i ri ne 2m, gra nit ni stu bo vi, ugra |e na i raz vu ~e na in sta la ci ja za ni sku stru ju (ka me ra, ozvu ~e we, alarm, ka blov ska, te le fon, vi deo nad zor) vi si ne 3,5m uz bu du }i ho tel „HOLYDAY INN” ide a lan za sve vr ste de lat no sti na uglu Fu to {kog pu ta br. 1 i Bu le va ra Evro pe - zgra da „Pre zi dent”-a. In for ma ci je na te le fon 063/475-765.

41396 LO K AL u cen tru gra da 16m2, kom plet no opre mqen u „Pre zin den to voj” zgra di. Te le fon 063/47-5765.

41398 LO K AL u cen tru gra da 19m2, kom plet no opre mqen u „Pre zi den to voj” zgra di. Te le fon 063/47-5765.

41399 BEZ PO S RED N I K A pro da jem lo kal na bu le va ru kra qa Pe tra I, 27m2. Te le fon 6215-338.

41435

IZ DA JEM gara`u na Limanu II, Ul. Bo{ka Buhe 10.

Telefon 454-934.

41287 IZ D A J EM ga ra `u, Ul. Obla~i}a Rada. Telefoni: 021/6365-690, 064/328-0318.

41376

KU PU JEM sve vrste automobila. Mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na li cu me sta. Te le fo ni: 064/3377695, 063/170-6171, 824-611.

40819 KU P U J EM auta no vi ja starija do 4000e. Mo`e i ha va ri sa na, mak si mal no pla}am. Telefoni: 822-714, 063/7081939.

40809 PRO DA JEM mazdu-karavan 1.600 kubika 323, 90. godi{te, u voznom stawu. Telefo ni: 6330-891, 062/8586667.

41386

PE ]I kamini, {poreti na dr va, ve li ki iz bor, be la tehnika sa spoqnim o{te}ewem, veoma povoqno. Telefon 021/528822.

40667

HI DRO I ZO LA CI JA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/454-157, 063/540596.

40763

28

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa13.novembar2011.

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industriskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23.

Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135.

40770 JOR GAN XI NI CA, ru~no {ijem nove i renoviram va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon 021/463362 40971 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

41089 TA PE TAR SKE USLU GE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica.

Telefoni: 021/6394-686, 064/170-18-63.

41134 MAJ STOR za krov, popravqam sve vrste krovova. Dugogodi{we iskustvo. Telefoni: 064/157-14-04, 6434-33.

41204 RO LE TAR, popravqam i izra|ujem sve vrste roletni i venecijanera.

Telefon 064/1127-141.

41235

PRO DA JA PO KRET NE IMO VI NE FRAN KA JU RA JA I FRAN KO VE MI LO TE 17. 11. 2011. godine u 9 ~asova, Ba~ki Petrovac, Ul. prvomajska 25, po~etna cena 30% od procenjene vrednosti.

Poverilac - Aleksandar, mob. 063/325-799.

41482

PRO DA JEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

40691 KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore!

Dolazak, isplata odmah!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

40692

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

41220

PRO DA JEM vo}ne sadnice kajsije, tre{we, vi{we, {qive i ostalih vo}nih vrsta. Telefoni: 021/6619-236, 063/8351-900.

40934 SAD NI MA TE RI JAL za vi{egodi{wi rasad mente i melise. Telefon 063/1100872 41103 MA [IN SKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, non-stop garancija. Telefoni: 021/6393-737, 064/160-4725.

41261 KA DE SER VIS, obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefoni: 6321332, 500-155, 065/543-68-96.

41304 KU]NI MAJ STOR - monta`e, demonta`e, nema{teja, sanitarija, popravke, vrata, prozori, roletne, brave, {arke, kre~ewe, farbawe, rasveta. Telefon 065/6824398.

41367 DIH TO VA WE prozora, vrata, fleksibilnim alu lajsnama, za{titite se od hladno}e, vetra, buke i vode.

Telefoni: 062/367-376, 064/261-3610.

41107 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu.

Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 15 19.

41461

PO TRE BAN jedan mesar i jedan pomo}ni radnik za rad u klanici u Beo~inu. Telefoni: 063/500-418, 021/6275241, 021/870-604.

39661 PO TREB NA `ena od 60 godina za pomo} u ku}i. Telefon 730-509.

40698 PO TRE BAN komercijalista za promociju usluga speci ja li sti~ ke or di na ci je (interna medicina, estetska hirurgija). Zvati posle 14 ~asova. Telefon 063/536088.

40729 PRI MAM autoelektri~ara ili elektroni~ara sa iskustvom na putni~kim vozili ma. Tel ~e fon 063/1305952.

40762 PO TREB NI konobari za rad u restoranu. Telefon 064/16-12-358.

41168 PO TRE BAN mla|i automehani~ar, do 21 godine.

Zvati radnim danom od 8 - 15 ~asova. Telefon 021/66-11740.

41194

PO TREB NO 10 radnika za rad u Nema~koj. Uslov odli~no poznavawe nema~kog jezika. Telefon 063/8065238.

41230 EVRO PA, Dubai, Novi Sad, potrebni ugostiteqski radnici, bebisiterke, doma}ice ku}e, gerontonegovateqice, medicinske sestre. Poslodavcima nudimo sve profile radnika. Telefon 021/400-148.

41342 SPRE MA LA bih, kuvala svaki dan ili jednom nedeqno kod starije gospo|e. @ena sredwih godina, ne pijem, ne pu{im. Telefon 062/8272-156.

41154

SA JAM, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa, cg, 20m front, povoqno, zamena. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74.

41084 ^I STIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

40872 KU PU JEM kwige. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945-002, Mile.

41133 RAS PRO DA JA kwiga sa 50% popusta zbog zatvarawa kwi`are, Gimnazijska 2 kod Ribqe pijace.

41363 PRO DA JEM bukova drva mo`e i usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/61722-19.

41381 UGAQ Kostolac 5300 dinara, drva sa Fru{ke Gore meka 2800 dinara, tvrda 3500 sa prevozom. Banovi} kocka 12.500 din. Su{eni vreoci 11.900 din. Telefon: 063/514558 i 063/536-386.

41384 ELEK TRO-RA DI O NI CA, usluge - proizvodwa, elektri~no grejawe kaqevih pe}i i kamine, izrada kupole za kaqeve pe}i, plo~e za termo pe}i, elektri~na lemila 400 - 500W. Novi Sad, Futo{ka 30, telefon 021/548-140.

41419

dnevnik

DESETOGODI[WI POMEN

Jela Jovan~evi}

Suprug Jovan sa decom.

Danas se navr{ava tu`nih {est meseci od kada nas je napustila na{a draga mama i majka

Ve~no o`alo{}ene: supruga An|elka, }erke Sowa i Zorica i wegova Tawa.

ro|. Savanovi}

od porodice Ajdukovi}.

41478

Posledwi pozdrav

41408

POMEN

Du{anka Petrovi}

Stevanu

Sa bolom u srcu ~uva}e je od zaborava weni: sin Milanko i }erka Biqana sa porodicama.

od: tetke i te~e Jari} sa porodicom.

41285

41477

Posledwi pozdrav kumu

POMEN

Slavko Bjelica

Zauvek zahvalni: unuk Dragan, }erka Gorica, sin Radojica i supruga Milica.

41380

Karoqa - Karla Veli{eka

Stevanu

Godine prolaze, ti si uvek u na{im srcima, na{im mislima u trenucima sre}e i tuge.

1942 - 2001.

Tvoja supruga Milena, k}i Brankica i sin Zoran sa porodicama.

od kume Kaje.

S qubavqu, tugom i po{tovawem ga se se}a o`alo{}ena porodica.

41474

41273

41284

Posledwi pozdrav dragom zetu

Godina je pro{la od kako nisi sa nama. Rado te se se}amo i puno nam nedostaje{ ti, tvoja dobrota i plemenitost.

Navr{ava se deset godina od smrti

13. 11. 1986 - 13. 11. 2011.

3

Posledwi pozdrav

SE]AWE

Stevanu Radovanovu od mame Milosave i brata Miroslava Radovanov.

Miroslav ^onki} Mile 13. 11. 2009 - 13. 11. 2011.

Ve~no o`alo{}eni, {ogorica Smiqka i {ogor Joakim.

Sahrana je danas, 13. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, u Futogu.

S qubavqu i tugom, Tvoja deca, supruga i sestra Milanka.

41485

41475

41453

Posledwi pozdrav

POMEN

Miroslav Radoni}

Jugoslavu Milenkovi}u

2002 - 2011.

Stevanu

od: {ogorice Julke i {ogora Slavka sa decom Slavicom i Danicom.

od porodice Vuk{a.

Mili na{ Bato, godine prolaze, ni`u bol koja je sve ve}a, ali jedino qubav na{a je ve~na.

Tvoji: sestra Jaca sa mamom i porodicom.

Hvala ti za sve.

41483

Iako vreme prolazi tvoj lik je uvek sa nama.

Pera ]iri}

Posledwi pozdrav zetu

preminuo je 11. 11. 2011. godine, u 77. godini. Opra{tamo se od tebe sa velikim bolom i tugom.

Sahrana je u ponedeqak, 14. 11. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Du{anka To{i}

Stevanu

41191

Neka ti je ve~na slava i hvala.

Jugoslav Milenkovi}

Danas, 13. 11. 2011. navr{ava se 11 godina od kako nije sa nama

Tvoji najmiliji: suprug i sinovi sa svojim porodicama.

Jugoslavu Milenkovi}u

Na{ voqeni suprug i otac

Posledwi pozdrav kom{iji

41484

41476

41407

^iTUQe l POMeni

dnevnik

nedeqa13.novembar2011.

29

JEDNOGODI[WI POMEN

Simo Predojevi} 1942 - 2010.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da }emo u subotu, 19. 11. 2011. godine, u 11.00 ~asova davati godi{wi pomen.

O`alo{}eni: supruga Stoja, sinovi Bo`o i Milan, sa porodicama.

253-P

GODI[WI POMEN voqenom bratu

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Umro je na{

Simi Predojevi}u Brat Mi}a Predojevi} sa porodicom iz Bukovca.

41443

Slavko Prekajac

Pro{le su dve godine od kako nije sa nama, na{ voqeni

Spase Kolunxija

Branka Radi}

1935 - 2011.

13. 11. 2007 - 13. 11. 2011.

Sahrana je u ponedeqak, 14. 11. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dragiwa, Beba, Milica, Jelena i Neboj{a.

S qubavqu ~uvamo uspomenu na tvoj plemeniti lik i dobrotu.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Porodica.

41196

Sahrana }e se obaviti dana, 14. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

Triva Pura} iz Nadaqa ^uva}emo se}awe na lepe trenutke provedene sa Tobom, `ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Vreme prolazi, tuga ostaje.

POMEN Danas, 13. 11. 2011. godine, navr{ava se devet godina od kako nije sa nama na{a draga mama, baka i ta{ta

O`alo{}ena porodica.

Na \ur|ic, 16. novembra navr{i}e se 10 godina otkako nije sa nama na{a draga

41489

[ESTOMESE^NI POMEN

Milinka Maravi}

Pena

Slavko Stanimirov

13. 4. 2011 - 13. 11. 2011.

13. 11. 2004 - 13. 11. 2011.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 10. 11. 2011. godine, u Radojevu, u 88. godini preminula

Tvoja mama Mara i sestra Buba sa porodicom.

41083

SE]AWE

41480

Katica Prodanovi} baba Kaja

Magdolna Mati} Pro{lo je {est meseci otkako nisi sa nama.

Sa qubavqu i po{tovawem, }erka Qiqana sa porodicom.

Wen osmeh i wenu dobrotu ~uvaju u se}awima: najmiliji, rodbina, prijateqi i kom{ije.

Suprug Vlada, deca Vesna i Pavle, unuke Quba i Vukica.

41269

41488

41486

Mama, neka te an|eli ~uvaju u tvom ve~nom snu, a mi te ~uvamo u srcima.

Sa ponosom i tugom te se se}aju: }erke Milena i Qiqana sa porodicama.

41479

Mirjana Jovanov

Sahrana je obavqena u Radojevu, 11. 11. 2011. godine.

O`alo{}eni: }erka Qubinka, zet Mitar i unuk Du{an sa porodicom.

41481

tv program

nedeqa13.novembar2011.

Ток шок

07.30 09.00 10.00 11.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Глас Америке Портрет привредника Музичка емисија Више од откоса Филм: Хартови са Запада Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Путоманија Дискавери Војвођанске вести Улови трофеј Врбаска хроника Војвођанске вести Лице с насловнице Вино и виноградарство Војвођанске вести Филм: Највреднији поклон

Во ди тељ ски пар Ма ри на Бу љов чић и Не ма ња Гру јин пред ста вља ју шо кант не аутор ске при че Та ње Са во вић, Ксе ни је Јо ва но вић, Мир ка Сло ка ра и Ива не Нађ. У овој еми си ји го во ри мо о раз ли чи тим по ре ме ћа ји ма у ис хра ни; ве за ма из ме ђу ста ри јих же на и мла ди ћа; мо бил ном те ле фо ну ко ји ша ље по љу бац и све че шћим СМС ве за ма и о зе ле ним згра да ма у Ита ли ји на су прот си ви лу ко је пре о вла ђу је у на шим гра до ви ма. Го сти у еми си ји су ма не кен ка Сла ђа на Те сла и не у роп си хи ја тар Јо ван Ма рић. (РТВ 1, 21.00) 07.00 08.05 08.07 09.39 10.33 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.05 16.30 17.00 17.30 19.05 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.50

ТВ Баштина Стање на путевима Најлепше бајке света Колико се познајемо Кад зазвони Бразде Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Центар света ТВ Дневник Мистерија близанаца, док.филм Музички програм ТВ Дневник Из птичје перспективе, док. серија Ток шок Војвођански дневник Спортска хроника Грување Из птичје перспективе, док. серија Таблоид НС

07.30 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 08.00 Агро мозаик 08.30 Спортска Војводина 09.00 Концерт хора „Звончићи“ 09.30 Фаца 10.20 Музички програм 10.45 Цртани (слов) 10.50 Програм (слов) 11.00 Духовка (слов) 11.30 Емисија за пензионере (слов) 12.00 ТВ Магазин (рум) 13.00 Бразда (мађ) 13.30 Мађарска народна музика 14.00 Заједно 14.30 Јоан Баба у дијалогу са Аном Бладијаном, док. емисија на рум. са титл.на српском 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Емисија на украјинском 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Емисија на мађарском 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Бразда (мађ) 20.00 ТВ Магазин (рус) 21.00 Телеклуб (рум) 22.30 ТВ Спорт (мађ) 23.00 Не боли ме, филм

06.05 08.00 09.05 10.57 12.33 13.00 13.15 13.22 14.10 14.51 15.15 16.03 17.00 17.30 18.27 19.00 19.30 20.05 21.00 23.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Цват липе на Балкану Задња кућа Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Туђе је слађе, филм Промена пола - погрешно тело 23.55 Дневник 00.11 Егзит 02.04 Балканском улицом

07.45 08.00 09.00 09.26 09.29 09.44 10.00 10.29 11.00

Време одлуке Дозволите.. Тролови Бернард Поштар Пат Занимање дете 2 Играј фудбал,буди срећан Мој љубимац Бразде

Испред Старог Двора на Де-

Сасвим природно дињу, песмом и игром предстаТема нове емисије Јована Мемедовића је „Црно и бело злато Србије”, а односи се на тартуфе који се могу наћи на овим просторима и искористити за лечење бројних болести. За тартуфима трага Витомир Игић уз помоћ малих коврџавих италијанских паса. (РТС 1, 18.30) 08.10 08.30 09.00 10.00 10.15 10.30 11.00 12.00 12.30 13.05 13.30 14.00 14.05 16.05 17.00 17.05 17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Цртани филм Спорт нетворк Док. програм Сокаче Неон сити Време је на мојој страни Серијски програм Најбољи лек Седам НС дана Вреле гуме Лична грешка Вести Инспектор Морс Серијски програм Вести Време је на мојој страни Храна и вино Неон сити Серијски програм Објектив Документарни програм Ево нас код вас Серијски програм Објектив Инспектор Морс

09.30 АТП Мастерс Париз 1/2 Финала 12.00 Фудбал пријатељска: Енглеска – Шпанија 14.00 Спорт Клуб 15.00 АТП Мастерс Париз, финале 17.15 Спорт Клуб 17.30 Евролига, магазин 18.30 Премијер лига, магазин 19.00 ФА куп 20.45 Евролига 21.30 Ин мемориам: Марко Симончели 22.00 Спорт Клуб 22.30 АТП Мастерс Париз, финале 01.00 Квалификације за ЕП У21: Енглеска – Исланд

Без Цензуре Критичари истичу чињеницу да су две странке социјалдемократске оријентације значајнији део владајуће коалиције, али то није било довољно да се успостави социјално одговорна власт. Зашто је то тако?, Шта је заједничко за српску Социјалдемократију, шта може да је споји у јединствени покрет? Одговоре ће нам понудити народна посланица ЛСВ-а Александра Јерков, народни посланик СПС-а Зоран Касаловић и председник Социјалдемократског савеза Небојша Лековић. (КТВ, 20.00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

виће вам се КУД Термоелектране Никола Тесла из Обреновца. Уз игре из Обреновца и Шумадије као и Владичиног Хана , гледаоци ће уживати и у лепоти добре старе изворне песме. У емисији учествују Душица и Недељко Билкић, брачни пар Селимова-Желчевски, Јасна Кочијашевић, Чеда Марковић, Јована Хаџић. Водитељка је Дијана Стефановић-Срећковић. (РТС 2, 19.30) 12.00 12.25 13.00 13.30 14.00 14.20 15.00 16.22 17.00 17.30 17.55 19.30 20.33 21.29

Јован Мемедовић

22.34 23.19 00.13 00.58 01.26 02.45 03.45

08.45 09.50 11.00 13.00 14.00 15.00 17.00 19.00 19.15 21.00 00.15 01.10

Жене Галилео Филм: Ловци на убице Став Србије Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Филм: Гас до даске Филм: Господар прстенова: Дружина прстена Досије Топ спид

Став Србије: Борис Тадић Председник Србије Борис Тадић гостоваће први пут у 2011. години пред публиком и са гостима уживо у студију као специјални гост Драгана Бујошевића. Председник ће са домаћином емисије разговарати на тему „Србија између Европске Уније и Косова”. (Прва, 13.00)

07.00 07.30 08.00 10.30 11.00 11.35 12.00 12.50 15.00 16.35 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.30 00.00

Играле се делије насред земље Србије

04.45

Европа на делу Водич за родитеље Знање на поклон Кућне мајсторије Вести Б92 Два и по мушкарца Пријатељи Филм: Чоколада АТП МАстерс 1000 Париз, финале Филм: Доктор Младен Вести Б92 Само вечерас Наша мала клиника Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Неваљали Деда Мраз

07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Национална безбедност 12.00 Шопингхоличарке 13.30 Гранд хит године 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.00 Шоу снова 19.30 Национални дневник 20.00 Папарацо лов 21.00 Тренутак истине 22.00 3 х да 23.30 Поглед одоздо 00.30 Филм: Жили 02.30 Филм: Животи су у питању 04.30 Филм: Национална безбедност

УНХЦР - Повратак: Косово Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Магазин Србије на вези Одбојка - Светски куп: Србија - Италија (ж), снимак Живот и каријера Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Рукомет: Црвена звезда-Металопластика, пренос Играле се делије на сред земље Србије Мапе света кроз историју Портрет Слободана Стојановића „Више од игре” Јелен топ десет Велика жетва на земљи Мариза Викенд Евронет Одбојка - Светски куп: Србија - Италија (ж) (р) Рукомет: Црвена звезда-Металопластика (р) Портрет Слободана Стојановића „Више од игре” Јелен топ десет

ВОА Слике живота Маратон Универзум Топ шоп Филм: Нека врста чудесног Топ шоп Улови трофеј Мајсторски Здравље и Ви Кефалица Фуснота Милица², специјал Вести Слике живота Откопчано Филм: Острво искушења Вести Двоугао Кефалица Милица², специјал Слике живота Филм: Убијаш ме Откопчано Филм: Божији дар Филм: Острво искушења Откопчано

Самер Глен

Смртоносни Медени месец Згодни Тревор Форест не може да контролише своје склоности ка флертовању и коцки, чак и на меденом месецу док крстари Тахитијем са Линдзи. Можда је то узрок његовог мистериозног нестанка. Капетан брода тражи да агент ФБИ Гвен Мерцед крене на крстарење и да дискретно истражи сумњиве околности под којима Тревор нестаје... Улоге: Самер Глен, Крис Кармак, Зои Мекхелан, Ерик Паладино, Емили Фокслер Режија: Пол Шапиро (Хепи, 16.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15

Ивана Балтић 06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 22.00 23.00 01.00 03.00

dnevnik

c m y

30

Ја то тако Гледаоци емисије „Ја то тако” ће имати прилику да виде јавно помирење Анабеле Букве и Слађе Делибашић. Свака ће говорити о свом љубавном животу. Рада Раденовић ће први пут открити више детаља о свом љубавном животу. Водитељка је Ивана Балтић. (Пинк, 15.00)

13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 00.00 00.30 02.30 04.00

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Мали меда Чарли Телешоп Вести Сабрина – заувек пријатељице Срећна звезда – Први српски таленат Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Филм: Смртоносни медени месец Телемастер Хепи микс Срећна звездица - Пст! Припреме Једна жеља, једна песма Филм: Смртоносни медени месец Хепи микс Сузе Босфора Граница Једна жеља једна песма

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa13.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пише: Милан Живановић 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Јединствене куће за одмор Шта не треба обући Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Породилиште Исповести сакупљача животиња Највећи губитник Уштедети купујући Аљаска са Саром Пејлин Полицајке округа Брауард Л.А. Инк Највећи губитник Уштедети купујући

На ивици Холивуда Заборављене поплаве Шопеновим стопама Хероји, култ и кухиња Рим. последња граница Колонија Комеда – музика једног живота Ко си заправо ти? Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону Како је размишљао средњовековни интелектуалац Вердијевим стопама Пројекат Мендела Героуов закон Импресионисти Породица која је преживела Хитлера Ко си заправо ти? Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону Како је размишљао средњовековни интелектуалац

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Дигсвил Завера Рузвел Путујуће приче Хајдук Чоколада Црна Марија Хаос Мр 73 Замена Еротски филмови

Мр 73 У Марсеју, дискредитовани детек тив и алкохоличар Шнајдер отима аутобус и пиштољем приморава возача да га довезе кући. Хапси га тим специјалаца и његова пропала каријера у полицији је завршена. Скидају га са случаја истраживања серијског убице... Улоге: Да ни јел Аотел, Оли ви ја Бо на ми, Фи лип На хон Режија: Оли вер Мар шал (Си не ма ни ја, 20.00)

07.18 08.00 08.56 09.24 10.14 11.04 11.32 12.00 12.11 12.27 13.21 14.00 14.58 15.29 17.14 17.47 19.30 19.56 20.10 21.10 22.30 23.04 00.31 01.21 02.23 02.49 03.31

06.00 07.30 09.15 11.00 13.15 14.45 16.30 18.00 18.30 20.05 22.20 23.20 01.35 03.10

Преваранти Карлитос и животна шанса Чувар моје сестре Командант и војсковођа: Далека страна света Мармадјук Постање Девојка на лошем гласу Холивуд на снимању Шпијун из комшилука Народни непријатељи Права крв Рок барка Мали велики војник Народни непријатељи

06.40 Филм: Било једном једно венчање 08.30 Закон и ред 09.30 Све по закону 11.30 Закон и ред 12.30 Добра жена 13.30 Калифорнијанци Седам 15.20 Филм: Синбадових авантура 17.10 Филм: Моби Дик 19.00 Вокер, тексашки ренџер 20.00 Хаваји 21.00 Плаве крви 22.00 Добра жена 23.00 Последњи Мохиканац

07.50 Поп Пикси, цртани 08.45 Ружа ветрова 10.50 Сумрак у Форксу (2. део), док. филм 12.30 Степфордске супруге, филм 14.20 Сумрак, филм 16.40 Дискавери: Северна Африка, док. серија 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Шафт, филм 21.50 ЦСИ Мајами 00.30 Астро шоу 01.30 РТЛ Данас 02.05 Паукова завера, филм

Шафт Хладнокрвни детектив њујоршке полиције Џон Шафт хапси Волтера Вејда због убиства које је расистички мотивисано. Очевидац је нестао, а Вејд бежи. Две године после Вејд се враћа да би се суочио с правдом... Улоге: Са му е ле Л. Џек сон, Кре и си тјан Бејл, Џе фри Рајт, То ни Ко лет Режија: Гор дон Паркс (РТЛ, 20.00)

На о ми Вотс

Кинг Конг Незапослену њујоршку глумицу Ен Дароу, присиљену да краде због глади, из невоље избави Карл Денхам и наговара је да прихвати главну женску улогу у филму који се снима у Азији. Она прихвати и њих двоје с екипом крену на пут бродом... Улоге: На о ми Вотс, Еј дри јен Бро ди, Џек Блек, Ко лин Хенкс, Џеј ми Бел, Еван Парк, Ло бо Чан Режија: Пи тер Џек сон (ХРТ 2, 20.05) 08.44 Златна кинотека: Најдражи ученик, филм 10.40 Библија 10.50 Портрет Цркве и места 11.00 Ситно Доње. Миса, пренос 12.00 Фотографија у Хрватској 12.42 е-Хрватска 15.01 Магазин фудбалске лиге првака 15.30 Вуковар: Тенис - хуманитарни меч: Г. Иванишевић И.Љубичић, пренос 17.00 Олимп 17.55 Рукометна Лига првака (Ж): Подравка - Виборг, пренос 19.30 Музика, музика... евергрин 20.05 Циклус филмског спектакла: Кинг Конг, филм 23.11 Филмски бутик: Непознати заштитник, филм 00.58 Ноћни музички програм

06.05 07.45 09.20 11.00 12.30 14.00 15.45

Оли ви ја Бо на ми

Мала ТВ Пријатељи Веселе тројке Хамтаро Поаро Опера бокс Мањински мозаик Дневник Спорт Плодови земље Сплит: Море Недељом у два Мир и добро Очеви и деца Баштованка Певај моју песму, музички шоу Дневник Спорт Све у 7!, квиз Лоза Око глобуса Очеви и деца Поаро У канцеларији Скица за портрет Призма Лепом нашом

17.20 19.00 20.30 22.10 23.45 01.20 02.50 04.30

08.10 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Деца судбине Основне ствари Боље мртав него жив Преговарач Кад анђели наврате у град Живот пијанице Бекство са десет милиона долара У име народа Господин Шав Четврти спрат Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили Кроз очи убице Управник ред рока Пространо је море Игра са замишљеним другом

На чају са Мусолинијем Круклин Очајнички тражећи Сузан Роштиљ Спитфајер Дач Дивља вожња Риба звана Ванда Мрачна половина Хотел за љубавнице Бездан

То ни Ко лет

10.00 Врхунско градитељство 10.55 Нафта, зној и нафтне платформе 11.50 Прљави послови 12.45 Опасан лов 13.40 Разоткривање митова 14.35 Амерички чопери 15.30 Аутомобили 16.25 Моћни бродови 17.20 Шокантни снимци преживљавања 18.15 Чудовишта из реке 19.10 Страствени риболовци 20.05 Обалски спасиоци 20.35 Погранична полиција 21.00 Сам у дивљини 21.55 Преживљавање удвоје 22.50 Тренуци ужаса 23.45 Како извући живу главу 00.40 Шокантни снимци преживљавања 01.40 Сам у дивљини

08.30 10.00 11.00 11.30 12.15 13.00 14.00 17.00 18.30 20.00 23.00 23.15 01.15

Аутомобилизам Алпско скијање Тенис Аутомобилизам Фудбал Алпско скијање Билијар Дизање тегова Дизање тегова Билијар Мотоспортови Стони тенис Мотоспортови

Н

Пре ста ре ла свад ба де це ни је

а те за ња око Ко сти ће вог по врат ка у Сом бор пој и ве ли кој ку ћи на глав ном сом бор ском тр гу, ње на ста ви ла су се све до сре ди не или по чет ка го ва вер на су пру га Ју ли ја на Па ла нач ки. О њи хо вој дру ге пло ви не 1896, „али као не ка ко услов но, свад би Вељ ко Пе тро вић пи ше: с ре зер вом„. До пра во га и пот пу но га ње го ва пре се „То је би ло, за оно до ба, за ону на шу гра ђан ску ље ња у Сом бор до шло је тек по сле смр ти Јул чи не ма - сре ди ну, кру пан, уз бу дљив до га ђај. И ми, у тој при те ре, а то се де си ло ја ну а ра 1897. Од та да тек по че ће ли ци, мо жда ви ше де чур ли ја не го де ца, узру ја но смо Ко сти ћу до ла зи ти у го сте у Сом бор и ње гов нај ин - оп тр ча ва ли та да шњи Све то ђур ђев ски трг, пор ту, и тим ни ји при ја тељ Ма та вуљ. С Јул чом и Ла зом би ће у са мо да гле да мо у ту ве ли ку го спо ду и га ва не; ни је ле пој Јул чи ној ку ћи са мо тет ка Ми ца. У љу ба ви и би ло спо ред но ни то што смо оче ки ва ли ујед но да ће пот пу ној хар мо ни ји са ста ром, па мет ном де вој ком ку мов ски но вац ко ји ће се про си па ти на на ше ’кец, жи ве ће од та да Ко сти ку ме’, би ти из у з ет н о ће ви све до тет ка-Ми бо гат. А и био је јер Ла ци не смр ти, 1904. Од за Дун ђер ски, из ван смр ти Јул чи не ма те ре ред но леп и ви сок ста њи хов брак не ће има ти рац, пре гр шти ма је ба озбиљ ни јих не спо ра зу цао. За се бе знам да ни ма; на про тив. Си мо но сам ухва т ио ни ш та, вић при ча и ово: „са же ваљ да баш за то што сам ном се це лог жи во та ко се ди вио и чу дио фи ним шкао и пре пи рао, али го сти ма. Но, још ви ше све у ша ли, јер су јед но мла до же њ и и мла дој. дру го увек по што ва ли и Би ли су ста ри ји, за нас по во љи чи ни ли„, бе ле пре ста ре ли љу ди: Ла за жи Мла ден Ле ско вац. с про гру ша ном чу па вом Још је дан пут ће Ла за ко сом, збр чак н их већ до ћи у ма на стир Кру обра за, а мла да у див ној ше дол. Ово га пу та на сви ле ној пе на стој бе ли са хра ну кра ља Ми ла на ни, с по ве ли ким под Обре н о в и ћа. Иако с вољ ком, ве о ма уго је на, Обре н о в и ћи ма ни је сва ма сно обла, са спу имао нај бо ље од но с е, ште н им, сти дљи в им иако га је сам краљ у очи ма с бла же н им Па ри зу 1893. ни п о да осмеј ком до бро ћуд ног шта вао ре чи ма „ко је и ство ре ња. Ко стић по ред шта је Ла з а Ко стић„, ње чи нио је ути сак, у пе сник на ла зи сна ге да нај бо љу ру ку стран ца – усред зи ме 1901. оде на за ме ни ка не ком да ле ко по след њ и ис п ра ћај и од сут н и јем же н и ку. ти ме по ка же пле ме ни Жми рио је на јед но око тост свог ко ва. О то ме и као гле дао у стра ну, у ће пи са ти Си ми Ма та ву ни шта. Ипак, у овом, по Ку ћа Па ла нач ких у цен тру Сом бо ра љу: „На у мио сам пра ти све му елит ном, већ и ти су тра те ло пр вог кра ља Ср би је по сле Ко со ва, од због са мог об ре да до не кле ушто гље ном дру штву, и Кар ло ва ца до... Кру ше до ла. У том слу ча ју мо рао бих ова кав, по ма ло згу жван, на хе ро, од из ве сне ме ре сме пре но ћи ти у Гр ге те гу. На рав но да ћу ићи ма ло пе ши - шно оду ран, Ла за Ко стић се одва јао от ме но шћу...” це...” Је ди ни ца Ди ми три ја и Ма ри је Па ла нач ки ро ђе на је Оста је за бе ле же но да је Ко стић пе ши це, по фе бру - у Сом бо ру 13. сеп тем бра 1849. Отац јој уми ре вр ло ар ској ци чи, го ло глав, ишао уз ков чег, пре ко бр до ви - ра но, али ту је бо га ти зе мљо по сед ник ујак Сте ван, из тог Бан сто ла, а да је кон тро по ро ди це По пи ћа, и ме зи ми ца верз ни краљ са хра њен у ма је та ко би ла ег зи стен ци јал но Док је Јулијана своју на сти ру Кру ш е дол, по ред за шти ће на, чак и бо га т а за кне ги ње Љу би це Обре но вић. она шње при ли ке. Иако се ни је заљубљеност најпре тајила, а Кру ше дол ће оста ти и у Ла зи од ли ко ва ла из у зет ном, па чак касније поверила најближима, ном те ста мен ту, пи са ном у ни про сеч ном ле по том, Ју ли ја Костић о томе није ни сањао. Бе чу 10. но вем бра 1910. Ту је ни се не мо гу од ре ћи две вред Откад га је уметност узела под но сти: про сто ду шност и по ове ко ве че н о да је Ко стић своје, он је сав свој либидо оста вио „ма на сти ру Кру ше сто ја на упор ност. Са мо та ква дол и Врд ник-Ра ва ни ци ле гат, пси хо ло шка кон сти ту ци ја мо трошио на стваралаштво сва ко ме по 1.000 кру на да се гла је под не ти све пре пре ке сва ке го ди не чи та мо ли тва за ко је су од по чет ка би ле је ди на спас ду ше они ма за ко је је он же лео„. Та ко су се уста - из ве сност у осва ја њу ср ца пот пу но рав но ду шног Ко но ви ла зво на за Лен ку и Ју ли ја ну. О то ме су се ста ра - сти ћа. И док је Ју ли ја на сво ју за љу бље ност нај пре та ли Ге де он Дун ђер ски, као глав ни на след ник по кој ног ји ла, а ка сни је по ве ри ла при ја те љи ма и ро ђа ци ма, др Ла зе Ко сти ћа, и Ра ди вој Си мо но вић. Да ли су, и Ко стић о то ме ни је ни са њао. до кле, зво ни ла зво на за спас ду ша Лен ке и Ју ли ја не, От кад га је умет ност узе ла под сво је, а то је би ло по у зда но се не зна. Да нас би мо гла зво ни ти за ду шу по о дав но, он је сав свој ли би до тро шио на ства ра ла и Ла зе Ко сти ћа, бар на го ди шњи це ње го ве смр ти. Био штво и за но се дру ге вр сте. Ко стић по сле не ко ли ко би то је дан од на чи на вра ћа ња за бо ра вље ног ду га... мла да лач ких, не срећ но за вр ше них љу ба ви (Јо ван ка По след ња ета па и ста ни ца у Ла зи ном бур ном жи - Кир ко вић, Љу би ца Ме да ко вић, Ми ле ва Ку ман ди, Па во ту би ла је Сом бор. Ра ван град, ка ко Сом бор зо ву ва Стан ко вић, се стра Кор не ли је ва) ни је ви ше та ко ста ро се де о ци, по да ри ће већ по ма ло оста ре лом и из - екс пли ци тан удва рач и хи тар ђу ве ги ја. За то је си гур му че ном пе сни ку нај мир ни је и нај си гур ни је да не, а на Ју ли ја на ко ја је, по сле не ко ли ко по нов них ви ђе ња он ње му сво је из у зет но при су ство, ин те лек ту ал ни и шар мант ног ко зе ра, са оп шти ла број ним удва ра чи ма, кул тур ни до мет, ко ју би по же лео сва ки ам би ци о зни - али и свом окру же њу „да ће се уда ти за Ла зу Ко сти ји и ци ви ли зо ван град. Од та да је с њим, у ње ној ле - ћа, или се ни ка ко уда ва ти ни не ће„.

Књигу Милана Живановића „ЛА ЗИН КРОС ЖИ ВО ТУ УЗ НОС 1841–1910”, у издању “Прометеја” и „Тиског цвета” можете уз попуст од 20 одсто купити за 640 динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22, тел. 021/ 529–899).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa13.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Трошите новац и своје време на оно што вам се допада или особе које су вам драге. Можете се играти с децом, укућанима, дружити се с друштвом или учити, читати, писати било шта. Планови.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 13. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Недеља је, али уместо да се одмарате, радите кућне послове и све оне услужне делатности које су актуелне у датом тренутку. Савет је да се што више шетате по свежему ваздуху, здравља ради.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Осећате се хај, мозак бај-бај! Месец пролази кроз ваш знак и доноси вам променљиве околности. Причате оно што осећате. Чувајте се сплетки. Пазите да не закомпликујете партнерски однос.

Потрудите се да се што боље комуницирате са својом децом, с пријатељима. Не морате данас радити свој свакодневни посао јер је недеља, викенд! Али се можете припремити за сутрадан.

Данас се нећете моћи извући из друштва, које ће вас окупирати. Може то бити сасвим пријатна ситуација, чак да вас неко импресионира својом духовитошћу и виспреношћу. Размислите о заједничком послу.

Будите данас практични и припремите неку вечерицу за драгу особу. Позовите друштво кући, приредите живу журку. Уосталом, недеља је. Заборавите на посао и каријеру. Бавите се својим хобијем.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Кризан и напет дан за вас, у извесном смислу. Имате вишак енергије па је усмерите у продук тивном правцу. Немојте превише драматизовати ситуацију ако не морате. Страсти у љубави.

Викенд полако протиче, а само ви знате како да га најбоље искористите и проведете. Немојте ризиковати, нити се упуштати у препирке с партнером, једним или више њих, истовремено. Искреност?

Следите своје снове које имате, признајте, само сте их можда потиснули у неки други план. Данас бисте се могли повући у свој идеалан простор или отпутовати негде с вољеном особом.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Кажу да се све враћа, све плаћа. Самим тим, и доброта се враћа, кад-тад. Па и љубав. Уколико сте сами, радите на себи. Уколико имате сталног партнера, радите на тој вези уз обострани труд.

Све је лакше кад си млад... каже песма. Може бити, не мора да значи. Све је лакше кад си Водолија, кажу астролози. Може бити, може да значи. Потрудите се у том правцу и маниру.

Растрзани сте између обавеза у каријери и атмосфере у свом дому, укућана и породице. Чак и ако можете да „запалите„ у непознатом правцу, не значи да је то најпаметније решење. Смирите се.

TRI^-TRA^

Опет у сосу V REMENSKA

Ла у ра Бе ли зи (35), трудна звезда ријалити шоуа која је кратко била у вези с Ме лом Гиб со ном током лета, пријатељима је открила да је глумац отац њеног нерођеног детета. Мел Гибсон (55) тврди да то није истина, али Лаурини пријатељи кажу да је сте.

Mеђутим, она му је обећала да то неће открити јавно сти. Стога чланови Лаурине породице говоре да је отац детета позната особа. Ако је истина да је Мел отац, то ће му бити девето дете. С бившом супругом Ро бин Мур има седморо деце, а с Ок са ном Гри го ри је вом, која га је тужила за физички напад, има кћер Лу ци ју. Лаура је мајка троје деце, а тренутно је у четвртом ме сецу трудноће.

PROGNOZA

VIC DANA

ХладнО

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

6

Sombor

7

Kikinda

7

Vrbas

7

B. Palanka

7

Zreњanin

7

S. Mitrovica

7

Ruma

8

Panчevo

8

Vrшac

6

Srbija Beograd

8

Kragujevac

7

K. Mitrovica

7

Niш

7

Evropa

NOVI SAD: Ujutru slab mraz. U toku dana hladno uz du`e sun~ane periode. Vetar slab severni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -3, a maksimalna do 7 stepeni.

VOJVODINA: Ujutru mraz. Tokom dana hladno uz sun~ane periode. Vetar slab severni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -6, a maksimalna do 8 stepeni.

SRBIJA: Ujutru mraz. U toku dana hladno uz sun~ane periode i umerenu obla~nost. Vetar slab severnih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -6, a maksimalna 9 stepeni.

Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Po~etkom idu}e sedmice i dalje hladno i suvo sa jutarnjim mrazevima. Od utorka sledi manji porast dnevne temperature. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Zadr`ava se relativno povoqan uticaj biometeorolo{kih prilika na ve}inu hroni~nih bolesnika. Izvestan oprez se i daqe savetuje astmati~arima i kardio i cerebro-vaskularnim bolesnicima. Meteoropatske reakcije se mogu javiti u bla`em obliku. Potrebno je adekvatno odevawe i aktivnosti u skladu sa dnevnim temperaturama kao i oprez u saobra}aju.

Madrid

17

Rim

17

London

15

Cirih

9

Berlin

8

Beч

7

Varшava

4

Kijev

4

Moskva

3

Oslo

3

St. Peterburg 6 Atina

14

Pariz

14

Minhen

7

Budimpeшta

8

Stokholm

5

Муж и жена седе за столом, на прослави матуре. Она је непрекидно гледала пијаног човека који је седео сам за столом, близу њих.

- Познајеш ли га?

- Да. Он је некада давно био мој момак. Чула сам да се пропио чим смо се растали, и чујем да од тада се није трезнио - рече она - Боже мој. Ко би поверовао да особа може тако дуго да слави.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-22 (-7)

Slankamen

121 (-7)

Jaшa Tomiћ

Apatin

34 (-8)

Zemun

201 (-13)

Bogojevo

40 (-7)

Panчevo

238 (-10)

Baч. Palanka

69 (-6)

Smederevo

430 (-14)

Novi Sad

61 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

154 (1)

S. Mitrovica

39 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

225 (1)

Beograd

157 (-15)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa

Titel

106 (-10)

NERA

Hetin

60 (-2)

TISA

24 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja