Dnevnik 13.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

UTORAK 13. NOVEMbAR 2012. GODINE

GODINA LXX bROJ 23617 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MI NI STAR KA ENER GE TI KE ZO RA NA MI HAJ LO VI]

Mogu} otpis kamata za struju str. 4

INTERVJU: [ANDOR EGERE[I, bIV[I PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE

SA M O STA T I S TI^ K I IMAMO VI [ E ZA P O S LE N IH NE G O PEN Z I O N E R A

Bez ustavnih promena nema napretka ka EU str. 3

Nedeqa {tedwe proma{ila dinare PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE TRA@I IZMENU ZAKONA O KOMORAMA

Srpskom komorskom sistemu preti propast?str. 4

Foto: N. Stojanovi}

DOMA]A VALUTA U DEFANZIVI

U Srbiji se isplati vi{e penzija nego plata str. 5

VELIKA RAZLIKA IZME\U ZARA\ENIH I ZAGARANTOVANIH PENZIJA

Dr`ava dotira 260.000 penzionera

str. 6

NASLOVI

DRU[TVO ZA O^UVAWE SE]AWA NA HOLOKAUST

Identifikovano jo{ 25 jevrejskih `rtava racije

str. 7

Sve`ije i obla~no

Najvi{a temperatura 15 °S

AFERE KOJE POTRESAJU DOMA]U JAVNOST

Sredwi Banat centar zloupotreba slu`benog polo`aja

str. 13

str. 14 – 20

SPORT

n SLATKA PObEDA SLANObARSKOG PROLETERA

n VUJASINOVI] NE]E U SELEKTORE

n IZVE[TAJI I TAbELE NI@ERAZREDNIH LIGA

Politika 2 Umesto dva jaka, izabrali glasawe za favorita 3 Preokret po dogovoru s vi{eg nivoa

Ekonomija 5 Radnike {aqu s odmora na odmor 5 MMF danas sti`e u Beograd

Novi Sad 8 Mali Vuk veliki maher za matematiku 9 Plata pokrije 70 odsto korpe

Vojvodina 11 Traktorima odlo`ili licitaciju 11 „Ladom nivom” na lopove

POLiTikA

utorak13.novembar2012.

SVE KOC KI CE STRA NA^ KOG VR HA SLO @E NE PRED IZ BOR NU SKUP [TI NU DS-a

Ni ko li}: Sr bi ja }e na sta vi ti put ka EU, upr kos evro skep ti ci ma – Srbija }e nastaviti put ka Evropskoj uniji, uprkos tome {to je, pre svega zbog ekonomske krize, pove}an broj evroskeptika – izjavio je predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} u intervjuu za budimpe{tanski list „Ma|ar nemzet”. On je, kako prenosi RTV, naglasio da je normalizacija odnosa Beograda i Pri{tine u interesu svih gra|ana Srbije, pre svega Srba koji `ive na Kosovu i Metohiji, ali i cele Jugoisto~ne Evrope. Predsednik Srbije najavio je nastavak borbe protiv kriminala i korupcije, daqu reformu pravosu|a, ve}u slobodu medija i stvarawe povoqnije klime za ulaga~e. Nikoli} je od sino} u zvani~noj poseti Ma|arskoj. Tokom dvodnevne posete planirani su Nikoli}evi razgovori s predsednikom Ja no {om Ade rom i predsednikom parlamenta La slom Ke ve rom, a poseti}e i srpsko obdani{te i {kolu u Budimpe{ti.

PriSlu[kivawe

Da ~i}: Tra è ni li stin zi i za me ne – Po istoj akciji po kojoj su se nalazili listinzi za Alek san dra Vu ~i }a, nalaèni su i za mene, {to je nedopustivo – izjavio je „Kuriru„ predsednik Vlade Srbije Ivi ca Da ~i}, i upozorio da „ne mogu te slu`be biti iznad dràve”. – Neki misle da ministar unutra{wih poslova treba da podnese ostavku zbog prislu{kivawa. Za{to, kad ja nemam nijedno ovla{}ewe niti me je ikad iko o tome informisao? Zato MUP mora da se dovede u red, da budu du`ni da me informi{u o radu.

Da~i} je za „Blic” rekao da jo{ nije odlu~io koga }e predloìti za novog direktora policije, kao i da ima nekoliko ozbiqnih kandidata i da }e u narednih nekoliko dana odlu~iti kome }e dati podr{ku, odnosno koga }e predloìti Vladi Srbije. On je rekao da je razgovarao sa sada{wim direktorom policije Mi lo ra dom Ve qo vi }em, koji je najavio da }e se ponovo kandidovati za tu funkciju, ali da mu je on predloìo da pre|e u diplomatiju.

Ra ki}: Vu ~i} iz neo kon kret ne po dat ke Nekada{wi {ef kabineta Bo ri sa Ta di }a i biv{i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i predsednik Biroa za koordinaciju slu`bi bezbednosti Mi o drag Ra ki} smatra da je na Tu`ila{tvu i unutra{woj kontroli policije da utvrde da li je bilo osnova za pra}ewe komunikacije zamenika premijera i predsednika Srbije i da li je bilo zloupotreba. – Vu~i} je izneo konkretne podatke. Svaki od tih konkretnih podataka mo`e se proveriti i nadle`ni organi da utvrde da li je

bilo zloupotreba – izjavio je Raki} za „Kurir„. – Da bi se bilo kome zadiralo u tajnost komunikacije, moraju postojati razlozi – napomenuo je Raki}. – Ako je traèn listing, mora da postoji motiv i pisano obrazloèwe za to. Lako se utvrdi da li je neko imao motiv kada je traìo listing ili mere potpune kontrole komunikacija. Po{to se radi o ozbiqnim stvarima, istrage ne treba voditi preko novina ve} treba brzo istraìti o ~emu se zapravo radilo.

Direktor VBA: Zloupotrebe se mogu brzo otkriti i spre~iti Direktor Vojno-bezbednosne agencije Svet ko Ko va~ rekao je da su gotovo nemogu}e zloupotrebe mera nadzora koje ne mogu biti brzo otkrivene i spre~ene. – I ako zataji qudski faktor, tehnika zabele`i ko je, kada i koga ‘listao’ – kazao je Kova~ u intervjuu za „Ve~erwe novosti„, odgovaraju}i na pitawe da li zakonska regulativa onemogu}ava zloupotrebe u prislu{kivawu. On je rekao da pravo da primewuju mere nadzora imaju Bezbednosno-informativna agencija i

VBA, i to iskqu~ivo uz odobrewe suda i u okviru svojih nadle`nosti, a na osnovu Zakonika o krivi~nom postupku to pravo ima i policija. Povodom navoda da pojedine lobisti~ke grupe, kriminalne organizacije, tajkuni, ~ak i partije, poseduju svoje prislu{ne centre, Kova~ je kazao da ure|aji i oprema za prislu{kivawe nisu obuhva}eni Nacionalnom kontrolnom listom robe dvostruke namene, koja je sastavni deo Zakona o spoqnotrgovinskom prometu naoru`awa i vojne opreme.

dnevnik

Ume sto dva ja ka, iza bra li gla sa we za fa vo ri ta Pred izbornu skup{tinu DSa, koja }e se odràti za dve nedeqe, ~lan Predsedni{tva Bra ti slav Tri fu no vi} izjavio je ju~e da je „istorijski bitna za stranku, ali i dràvu“, sve je i po wegovoj oceni jasno. Tako smatraju i analiti~ari, ali gra|ani, koji su pomno, od gubitka predsedni~kih izbora, a potom i mogu}nosti da DS ponovo formira Vladu, pratili razre{ewe sukoba lidera demokrata Bo ri sa Ta di }a i wegovog zamenika Dra ga na \i la sa. Prvi je na posledwoj sednici Glavnog odbora stranke odustao za ra~un drugog, a dogovorena su i imena onih koji treba da budu izabrani od, po podatku funkcionera DS-a Slo bo da na Ho me na, oko 3.500 delegata koji }e se 25. novembra okupiti u beogradskom Centru „Sava”. Pred po~etak vikenda, u petak u pono}, obavqeno je i pretfinale, zakqu~ewe liste za predsedni~ku trku demokrata s dva imena – gradona~elnika Beograda Dra ga na \i la sa i predsednika op{tine Vra~ar Bra ni mi ra Ku zma no vi }a. \ilasovu kandidaturu podràlo je vi{e od 70 odsto op{tinskih odbora DS-a, a Kuzmanovi}evu 33 ~lana GO DS-a. Ume|uvremenu, nakon dogovora Tadi}–\ilas, nekada{wi zamenik predsednika DS-a Zo ran @iv ko vi} odustao je od najavqene liderske utakmice, ali i vratio strana~ku kwiìcu. – Jasno je svima koji prate politiku i situaciju ko je favorit – konstatuje Trifunovi}. – Dogovorili smo se da na strana~-

kim izborima idemo s jednom listom, da nemamo dva jaka kandidata, da ne su~eqavamo ekipu Bori-

tura dugogodi{weg i jednog od najbli`ih Tadi}evih saradnika Mi o dra ga – Mi ki ja Ra ki }a. Za

sa Tadi}a i ekipu Dragana \ilasa, da bi nakon izbora stranka iza{la sa stabilizovanom situacijom, {to }e dati novu energiju

predsednika Politi~kog saveta DS-a Tadi} je predlo`io Dra go qu ba Mi }u no vi }a, koji je i sada na toj funkciji.

Mo ra mo ne ke qu de vra ti ti na klu pu za re zer ve, a pro mo vi sa ti uspe {ne (Bra ti slav Tri fu no vi}, ~lan Pred sed ni {tva DS) koja je potrebna i DS-u i Srbiji, i da na{ kandidat bude \ilas. U Organizacioni odbor za pripremu skup{tine DS-a stigle su i kandidature za potpredsedni~ke funkcije.Za potpredsednike su kandidovani Bo jan Paj ti}, zasigurno budu}i zamenik lidera demokrata, Na ta {a Vu~ ko vi}, Go ran ]i ri}, Jo van Mar ko vi}, Ve sna Mar ti no vi} i De jan Ni ko li}, a kao posledwa, prispela je za vikend i kandida-

Izborna skup{tina treba da izabere devet ~lanova Predsedni{tva, koje, po nekim izvorima, \ilas ne}e kontrolisati jer }e u wemu imati „samo jednog svog ~oveka, Bal {u Bo `o vi }a“, a ostali su bliski ili Tadi}u ili Pajti}u. Me|utim, kako se spekuli{e, ~lanovi Predsedni{tva }e, po dogovoru, biti zameweni do 15. februara 2013. godine predsednicima okru`nih odbora stranke, koji }e biti birani na

neposrednim izborima. Ina~e, po izmenama Statuta, uè Predsedni{tvo DS-a trebalo bi da ima 12 ~lanova, a osim predsednika, wegovog zamenika, potpredsednika, tu uzlaze i po~asni predsednik, novoustanovqena funkcija koju }e prvi zauzeti Tadi}, predsednik Politi~kog saveta i generalni sekretar, mesto rezervisano za predsednika Omladine demokrata Bal{u Boòvi}a, sina Tadi}evog kuma Dra go sla va Ze ke Bo ò vi }a. Tako|e }e skup{tina DS-a izabrati 40 stalnih ~lanova Glavnog odbora, kao i Statutarnu komisiju i Nadzorni odbor. Po na{im saznawima, funciju predsednika IO DS-a dobi}e Du {an Ele zo vi}. ^lan Predsedni{tva DS-a Trifunovi} je mi{qewa da posle skup{tine ne}e biti „nikakvog revan{izma”. – Mi se razumemo, mi smo partijski drugovi, neki i 15 godina, i taman posla da se gledamo popreko posle ove skup{tine – rekao je Trifunovi}. On je dodao da se mora biti objektivan i re}i da je bilo stvari u stranci koje nisu bile dobre. – Zato moramo neke qude vratiti na klupu za rezerve, a promovisati uspe{ne, koji su upe{ni u svojim sredinama i svojim poslovima – zakqu~io je Trifunovi}, ina~e i prvi ~ovek despotova~kih demokrata. Sve u svemu, za DS „kocka je ba~ena“. Dra gan Mi li vo je vi}

SKUP [TI NA SR BI JE

Da nas gla sa we o Sa ve tu NBS-a pa no va sed ni ca Skup{tina Srbije danas }e glasati o izboru Saveta Narodne banke Srbije i direktoru Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, nakon ~ega }e zapo~eti novu sednicu. Skup{tinski Odbor za finansije, republi~ki buxet i kontrolu tro{ewa sredstava za predsednika Saveta na mandat od pet godina predlo`io je Ne boj {u Sa vi }a, a za ~lanove Sto ja na Sta men ko vi }a, ~iji }e mandat trajati ~etiri godine, Mi la di na Ko va ~e vi }a, s mandatom od tri, Ni ko lu Mar ti no vi }a, s mandatom od dve i Iva na Ni ko li }a na mandat od godine. Sve kandidate predlo`ile su zajedno poslani~ke grupe SNS-a, SPS-a i URS-a.

Za direktora Uprave za nadzor NBS-a SNS je predlo`io \or |a Jef ti }a. Poslanici }e se izjasniti i o predlogu za izmenu Odluke o izboru ~lanova i zamenika ~lanova odbora Skup{tine Srbije, a raspravu o sve tri ta~ke poslanici su zavr{ili u ~etvrtak, 8. novembra. Ina~e, predlog odluke za izbor Saveta NBS-a bio je na dnevnom redu prethodne sednice parlamenta, ali ga je predlaga~, skup{tinski Odbor za finansije, povukao da bi Savet bio izabran po novim izmenama Zakona o NBS-u, koje je Skup{tina Srbije usvojila 5. novembra. Po{to zavr{e glasawe, poslanici }e zapo~eti novu sednicu, na ~ijem dnevnom redu je ukupno devet

zakonskih i drugih akata. Poslanici }e tako debatovati o izmenama i dopunama Carinskog zakona i vi{e predloga zakona o potvr|ivawu me|unarodnih ugovora i sporazuma, me|u kojima i ugovora izme|u Srbije i Makedonije o izru~ewu, izme|u Srbije i Slovenije o me|usobnom izvr{avawu sudskih odluka u krivi~nim stvarima, izme|u vlada Srbije i Palestine o izbegavawu dvostrukog oporezivawa u odnosu na poreze na dohodak, kao i Sporazuma izme|u vlada Srbije i Alìra o uzajamnom podsticawu i za{titi ulagawa. Na dnevnom redu sednici su i predlozi odluka o prestanku funkcije javnih tuìlaca u vi{imm javnim tuìla{tvima u Uìcu i Za-

je~aru, koje je podneo skup{tinski Odbor za pravosu|e, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu. Poslanici }e razmatrati i predlog odluke o razre{ewu ~lana Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe, koji je podneo skup{tinski Odbor za obrazovawe, nauku, tehnolo{ki razvoj i informati~ko dru{tvo, ali i davawe saglasnosti na izmenu Odluke o obrazovawu i radu stru~ne slu`be poverenika za za{titu ravnopravnosti i Pravilnika o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta u stru~noj slu`bi poverenika, koji je podneo skup{tinski Odbor za pravosu|e, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu.

TVIT CRTICA Ne ner vi raj Be bu Predsedavaju}em Generalnoj skup{tini UN Vu ku Je re mi }u stiù ~estitke nakon {to su wegovi pradeda i prababa iz porodice Pozderac dobili medaqu „Pravednik me|u narodima„. Na ~estitku Da mi ra Fa zli }a odgovara: „Hvala, druè. Nurija i Devleta su to zasluìli...„ Na Fazli}evu preporuku: „Po{to si ti fini diplomata, ja }u ovo proslijediti Be bi Po po vi }u...“, Jeremi} kaè: „Nemoj. [to da nervira{ ~oveka…”

analiti~ara. Osim Lazanskog, on slavi 22. decembar (nekada{wi dan JNA)„.

Pred sed ni ci i Vi do Funkcioner DSS-a @i vo ta Star ~e vi} se pita: „Je li mogu}e da nijedan predsednik Srbije nije bio na Vidu do danas!?! Ako je tako, onda treba da ih je sramota! #Sloba #Tadic#Milutinovic. Prvi svetski rat nije ideolo{ko ve} nacionalno pitawe. O~ekivao sam da ga tako i tretiraju. Iznena|en sam iako me malo {ta iznenadi„.

Ko (ni)je za po li ti ku

Ukusi su razni

Poslanik LDP-a Bo jan \u ri} komentari{e raznorazne ideje: „Da se u Skup{tinu uvede osmo~asovno radno vreme!? Da parlament radi jo{ mawe nego sada? Ovo je 2012, politika je 24/7…Ko ho}e garanciju da }e raditi osam sati, koristiti „topli obrok”, biti dostupan od 8 do 16, neka se ne bavi politikom„. \uri} dodaje: „U sredu su Sveti vra~i, krsna slava srpskih politi~kih

Novinarka i supruga prvog potpredsednika Vlade Ksenija Vu~i} pri~a svojim fanovima: „ôko(!!) ’smoki’ s ukusom maline, kafa s ukusom jabuke(!!) i cimeta, ledeni ~aj od {qive koji se moè piti i vru}(!!)... Pa, qudi, molim vas...„ Ujedno i savetuje: „Kad vas neko pita kako ste, obavezno kaìte ’Dobro!’ – ako vas je pitao prijateq, obradova}e se, a ako je neprijateq – pu}i }e od muke!!!„

[ta }e{ da ~uje{ Komentator Draga Jawi} je u dilemi: „Po~iwem da verujem da je BIA stvarno utvrdila da je ^ak Noris prislu{kivao. Za{to bi, ina~e, vlasti saop{tavale tako {ture podatke?„ A savetnica PSS-a za medije Blagica Kosti} „savetuje„ svog drugara eksperta za bezbednost Orhana Draga{a: „Sad je fora prislu{kivati kad niko ne sme, kad su se ozbiqni prislu{kiva~i povukli. :-))„ Draga{ joj odgovara: „Na`alost, nema{ {ta pametno da ~uje{, koga god da prislu{kuje{„.

Vera i nevera Savetnik ekspredsednika Srbije Neboj{a Krsti} „priznaje“ na lajni: „Jedina emisija kojoj verujem, na svim kanalima, je TV Shop„. Dodaje i ovo: „Mnogo je politi~ara koji se lo`e na svoje zasluge, al’ nek se zna – gra|anske i demokratske Srbije ne bi bilo bez pojedinih hrabrih novinara.

Devedesetih je bilo perioda kad je opozicija bila u klini~koj komi i kad su pojedini mediji preuzimali odgovornost. Danas je isto„.

Svra ti na ka fu Nije samo gu`va u Novom Sadu. Vuk Je re mi} se „`ali“ „tvitera{ima„: „Kasnim, gu`va na Lexington Avenue…„ [efica Narodne partije Ma ja Goj ko vi} ga savetuje: „Kafa u ’Waldorf Astoriji’ dok gu`va ne pro|e„. Na to }e Jeremi}: „Nismo toliko fancy... ;)„

Makar prodavac semenki Virtuelni „Tviter “ Slobodan Milo{evi} analizira sada{we polit~are: „Ministar kulture poslasti~ar? Direktor Muzeja savremene umetnosti vlasnik picerije? Red je da Narodni muzej vodi makar prodavac semenki„.

Mnogo smo jaki Poslanik u Pokrajinskoj skup{tini Aleksandar Marton ukazuje na lajni: „Neva`no kako }e nam se grad zvati. Nemam ni{ta protiv naziva po @arku Zrewaninu. Va`no je da ponovo budemo jaki. Kao pre 20 i vi{e godina„.

Merak, merak, nego {ta Nisu svi odu{evqeni atmosferom u prestonici. Predsednik Pokreta veterana Srbije i narodni poslanik Sa{a Dujovi} komentari{e na lajni: „U Beogradu ima sve vi{e nervoznih politi~ara, zato idem za Ni{, ka`u da se tamo ide za merak... proveri}emo...”

Poslani~ka visina Narodna poslanica iz stranke Dragana Markovi}a Palme – JS-a Nevena Stojanovi} „skromno“ }e na lajni: „Da bih sagledala problem iz svih uglova, moram ga pogledati i s S. St. visine... ^esto tu i ostanem„.

politika

dnevnik

INTERVJU

[AN DOR EGE RE [I, BIV [I PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

Bez ustav nih pro me na ne ma na pret ka ka EU Funkcioner Saveza vojvo|anskih Ma|ara i biv{i predsednik Skup{tine Vojvodine [an dor Ege re {i izjavio je da bi Vlada Srbije {to pre trebalo da formira radnu grupu koja }e pripremiti platformu za ustavne promene. U intervjuu za „Dnevnik“ Egere{i je ocenio da su promene Ustava Srbije neophodne i radi re{avawa problema u funkcionisawu vojvo|anske autonomije i radi ekonomskih i politi~kih reformi u dru{tvu koje su preduslov za nastavak procesa evropskih integracija zemqe. On je kazao da je Srbiji potreban evropski ustav oko kojeg mora da se postigne naj{iri dru{tveni konsenzus koji je izostao 2006. godine. – Gra|ani Vojvodine zasluùju vi{e od onog {to su dobili aktuelnim Statutom, koji se sad i osporava, kao {to i gra|ani Srbije zasluùju vi{e od Ustava iz 2006. godine. Jer, ako govorimo o pravoj evropeizaciji Srbije, moramo uzeti u obzir interese lokalnih samouprava, regija, pa i Autonomne Pokrajine Vojvodine. Prilikom dono{ewa novog ustava Srbije, koji mora biti evropski, treba da se vodi veoma {iroka javna rasprava i ne sme se ponoviti gre{ka koja je napravqena pre {est godina jer }emo time dobiti i ja~i argument za ubrzawe procesa evrointegracija. Zato smatram da bi ve} sad Republi~ka vlada trebalo da formira radnu grupu koja bi pripremila teren za dono{ewe novog ustava Srbije, i to paralelno uz proces pregovora o pridruìvawu EU. Jer, ti pregovori zahtevaju ozbiqne reforme u na{em dru{tvu, ne samo ekonomske nego i politi~ke, a {to nije mogu}e bez ustavnih promena. I ako èlimo da se {to pre pripremimo za ulazak u EU, moramo ozbiqno da u|emo u proces ustavnih reformi. A u tom radnom timu Vlade Srbije

uz predstavnike politi~kih stranaka i stru~ne javnosti svakako bi morali da budu u predstavnici Vojvodine. Apsolutno dobronamerno to ka`em jer je to u su{tinskom interesu cele Srbije.  Mislite li da je to realno, s obzirom na to da se uskoro o~ekuje i odluka Ustavnog suda

Srbije o Statutu APV, koja najverovatnije ne}e biti pozitivna? – Ne bih èleo da se nastavi proces kojim se poku{ava da se negira sve ono {to smo u prethodnih nekoliko godina u Vojvodini uradili jer je to {to smo radili bilo u interesu evropeizacije Srbije, wene decentralizacije i demokratizacije. Umesto politi~kih odluka kojima se Vojvodini uskra}uju ingerencije, treba da se otvori demokratski dijalog o poloàju Vojvodine. A sve ono {to se de{ava posledwih nekoliko meseci, od dono{ewa odluke Ustavnog suda o ukidawu dela nadle`nosti Vojvodine do danas, posledica je na~ina na koji je donet Ustav Srbije 2006. godine, netransparentno i nedemokratski. Tada nije vo|ena nikakva javna rasprava i umesto dru{tvenog konsenzusa o tom najzna~ajnijem pravnom aktu, dogovor je postignut u uèm krugu qudi koji su predstavqali vrhove tada najja~ih politi~kih partija. E pa, na osnovu tog ustava je donet i vojvo|anski statut, o kojem je rasprava vo|ena vi{e od godinu i po, i u woj su u~e-

stvovali gotovo svi segmenti dru{tva. Uostalom, tada sam kao predsednik pokrajinskog parlamenta, zajedno s tada{wom predsednicom Skup{tine Srbije Sla vi com \u ki}-De ja no vi}, inicirao kampawu u nekoliko gradova u centralnoj Srbiji u kojoj smo predstavqali statut APV. @eleli smo da svim gra|anima Srbije objasnimo u ~emu je zna~aj tog akta. I tek nakon te veoma duge javne rasprave, u okviru koje je bilo razli~itih polemika, pa i veoma neprimerenih i najgrubqih napada i optu`bi za separatizam, Statut je potvr|en u republi~kom parlamentu.  A {ta }e se desiti ako Statut bude osporen pred Ustavnim sudom? – Mislim da takva odluka nikako ne bi i{la u prilog nastavku procesa evrointegracija. Mora se otvoriti dijalog o svim otvorenim pitawima u ovoj zemqi i moramo zajedni~ki na}i re{ewe koje }e biti u interesu i Vojvodine i Srbije u celini. Bez tog dijaloga ne}e biti ni napretka. Zbog toga je va`no i da se iz Vojvodine pokrenu konkretne inicijative prema republi~koj vlasti da bi se re{ila sva otvorena pitawa.  Mislite tu i na ustavnu inicijativu? – Ako Ustavni sud oceni da aktuelni vojvo|anski statut nije dobar, to }e zna~iti da je problemati~an i sam Ustav Srbije. Ja sam ube|en u to da je taj statut donet u skladu s Ustavom. A ako Statut ne vaqa, to zna~i da ne{to nije u redu ni s Ustavom, i to }e svakako biti znak da taj ustav treba da se mewa. I pokrajinska administracija bi u tom slu~aju imala sve argumente da pokrene inicijativu za ustavne promene, a posledi~no – i za dono{ewe novog statuta Vojvodine. Veoma je va`no {to Pokrajina poku{ava da uspostavi komunikaciju s

Voj vo di na ni je pi ta we in ter na ci o na li za ci je ne go pri me ne evrop skih prin ci pa  Nedavne poruke pojedinih evropskih zvani~nika iznete nakon susreta s aktuelnim predsednikom Skup{tine APV i liderom va{e stranke da se mora prona}i ustavni i zakonski okvir za funkcionisawe autonomije Vojvodine nai{ao je na kritike nekih politi~kih stranaka u Srbiji, koje su ocenile da je re~ o poku{aju internacionalizacije vojvo|anskog pitawa? – Takve poruke iz Brisela ni za koga ne bi trebalo da budu iznena|ewe jer, ako je ulazak u EU strate{ki ciq na{e zemqe, onda ne stoje nikakve zamerke o internacionalizaciji. Taj proces podrazumeva odricawe od dela suvereniteta – i u eko-

nomskom i u politi~kom smislu – koji se prenosi na Uniju, a {to su u~inile i sve ~lanice EU. Proces evropskih integracija podrazumeva po{tovawe evropskih principa, me|u kojima su i decentralizacija i regionalizacija. I vojvo|ansko pitawe je upravo pitawe prihvatawa tih evropskih principa, a ne internacionalizacije u nekom negativnom smislu. Vojvodina ima kapaciteta da bude nosilac procesa evropskih integracija Srbije, {to se potvr|uje i kroz veoma {iroku me|uregionalnu saradwu koju smo ostvarili prethodnih godina, i nije u interesu Srbije da se takvi kapaciteti Pokrajine su`avaju.

Vladom Srbije na kvalitetniji na~in nego {to je to bilo ~iweno do sad. O~igledno je da to {to imamo politi~ku situaciju druga~iju nego prethodnih godina – po{to na republi~kom nivou vi{e nemamo istu politi~ku strukturu kao na pokrajinskom – uti~e na to da se vi{e ispoqavaju i politi~ke razlike. Me|utim, samo dijalogom izme|u dva nivoa vlasti mogu}e je premostiti te nesuglasice. I zato je va`no da pokrajinska administracija bude aktivna, da pokrajinski parlament ima zakonske inicijative, da Vlada Vojvodine ima jasnu i otvorenu komunikaciju s Republi~kom vladom. Ali, va`no je i da imamo konkretne inicijative za dono{ewe novog ustava Srbije jer samo tako mo`emo ostvariti na{ strate{ki ciq, a to je evropska Srbija.

Gra |a ni Voj vo di ne za slu ù ju vi {e od onog {to su do bi li ak tu el nim Sta tu tom, ko ji se sad i ospo ra va, kao {to i gra |a ni Sr bi je za slu ù ju vi {e od Usta va iz 2006. go di ne  Iz DSS-a su vas ovih dana o{tro kritkovali zbog zalagawa za ustavne promene? – Te insinuacije ne zasluùju reakciju jer je re~ o zamajavawu javnosti. Me|utim, te optu`be su i veoma opasne jer idu u prilog stvarawu tenzija u Vojvodini i izmi{qawu separatizma, za {ta nema nikakve argumentacije. Pa, {ta zna~i to pitawe koje mi je upu}eno – da li znam da je pitawe Srema, Ba~ke i Banata re{eno jo{ 1918. godine? [ta }emo onda s odlukom Ustavnog suda koja kaè da Ba~ka, Banat i Srem kao teritorijalna odrednica APV nisu ustavna kategorija? To je samo poku{aj ubirawa jeftinih politi~kih poena.  A kako vidite inicijative za ukidawe vojvo|anske autonomije, koje se javqaju posledwih nekoliko nedeqa? – Te ideje propagiraju organizacije koje nemaju zna~ajniji legitimitet na politi~koj sceni Srbije, verovatno traè}i mesto na woj takvim radikalnim nastupima protiv Vojvodine. Ali, toga je bilo i do sada. Me|utim, ve}i problem od toga je to {to neke druge politi~ke strukture koje ne zagovaraju ukidawe autonomije javno ipak rade na wenom uru{avawu. Uveren sam ipak u to da povratak u mra~ne devedesete godine pro{log veka koji se time priziva nije mogu} ako smo opredeqeni za evropski put Srbije. B. D. Sa vi}

REKLI SU

Mi {ko vi}: Po vla ~im se iz vla sni {tva „Pre sa” Predsednik „Delta holdinga„ Mi ro slav Mi {ko vi} saop{tio je ju~e da se povla~i iz dnevnih novina „Pres”, kao najve}i pojedina~ni vlasnik tog lista. „Kao najve}i pojedina~ni vlasnik lista ’Pres’ doneo sam odluku da se povu~em iz vlasni{tva i prestanem da pru`am daqu finansijsku podr{ku tom beogradskom dnevniku”, naveo je Mi{kovi} u saop{tewu medijima. Po wegovim re~ima, to je wegov „li~ni doprinos nastojawima Vlade Srbije da kroz transparentne odnose u medijima i prestanak prikrivenog finansirawa i vlasni{tva uspostavi potpunu slobodu medija i odgovorno novinarstvo”. Mi{kovi} je tako|e zahvalio ~itaocima „Presa” na poverewu, a posebno novinarima koji su tom listu doneli ugled i identitet. „Moj vlasni~ki udeo im nudim besplatno, uz obavezu da izmirim izdate bankovne garancije”, zakqu~io je Mi{kovi} u saop{tewu.

Goj ko vi}: NP na me ti

Sa maryi}: Da ~i} oti {ao da le ko

Predsednica Narodne partije Ma ja Goj ko vi} rekla je da su funkcionere te stranke tokom prethodna dva meseca vrbovale razli~ite interesne grupe. – NP je na meti ve} duè. Preìveli smo otimawe odbornika u Skup{tini Novog Sada. Taj posledwi slu~aj je veoma indikativan, kada se poveè s reakcijama stranaka istog dana u Novom Sadu i Kru{evcu da se radi na ‘prekomponovawu’ sastava u lokalnim parlamentima – kazala je Maja Gojkovi} za „Danas„. – U ponedeqak su NP napustili poslanica Dra ga na \u ko vi} i tri ~lana Predsedni{tva stranke. Ona je rekla da je pre izvesnog vremena dobila informacije da je nekoliko sada ve} biv{ih funkcionera NP-a u kontaktu s ~lanovima jedne od vladaju}ih partija, a s druge strane – s krugovima bliskim ko zna kojim strukturama slu`bi bezbednosti.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slo bo dan Sa mar xi} izjavio je ju~e da je premijer Sr bi je Ivi c a Da ~i} „oti{ao daleko u svojim razgovorima” o Kosovu, dodaju}i da se radi o fini {i ra wu do go vo ra. – To nije bilo kakav tok nekog dogovora koji je na po~etku. On }e se vrlo brzo zavr{iti i na terenu }e se uspostaviti granice, sada u vidu pilot-projekata – rekao je Samarxi}. On je na redovnoj konferenciji DSS-a za novinare ukazao na to da }e, ukoliko se primeni sporazum o integrisanom upravqawu prelazima, Srbija i Kosovo uspostaviti granicu. – Time }e Srbija u~initi jedan stra{no va`an korak u priznavawu nezavisnog Kosova. Budu}i da Srbija u~estvuje u postavqawu granice s jednim delom svoje teritorije, to zna~i da ona taj deo prihvata kao drugu dr`avu – kazao je Samarxi}.

utorak13 . novembar2012.

U TE ME RI NU OD BOR NI CA LDP-a NA PU STI LA SPO I PRI [LA KLU BU DS-a

Pre o kret po do go vo ru s vi {eg ni voa

U Temerinu je lokalna vlast poja~ana odbornicom Sta ni sla vom Var ga (LDP), koja se prikqu~ila odborni~koj grupi „DS – Boris Tadi}”, kaù za „Dnevnik” u temerinskoj op{tini. Ta odbornica je dosad bila u odborni~koj grupi „Preokret” zajedno s De ja nom Mi ha qi com (SPO), koji tvrdi da je ona „prodala svoj mandat”. S druge strane, demokrate kaù da je re~ o dogovoru pokrajinskih odbora DSa i LDP-a o zajedni~kom nastupu u Temerinu. Ju~e se oglasio i Pokrajinski odbor SPO-a koji prenosi Mihaqi~ino saop{tewe u kojem se, izme|u ostalog, navodi: „Dugujemo obja{wewe da je odbornica Stanislava Varga prodala svoj mandat i pristupila koaliciji DS-a, SRSa, NS-a, LDP-a, DSS-a, SVM-a, DSVM-a, SPS-a i GG-a. Koliko je ona stvarno èlela ne{to da preokrene u Temerinu govori podatak da za vreme opozicionog delovawa na {est skup{tinskih zasedawa nijednom nije imala potrebu da se javi za re~”. – Ta~no je da je ona do{la u odborni~ku grupu DS-a, ali to je bio dogovor na vi{em nivou izme|u pokrajinskih odbora DS-a i LDP-a – kaè za na{ list Vla di slav Ca pik, predsednik lokalnog DS-a i op{tine Temerin.

Ina~e, vlast u Temerinu ~ini koalicija DS-a, SPS–PUPS-a, DSS–NS-a, DSVM-a, SVM-a i GGa „Za prosperitet op{tine Temerin”, koji skupa imaju 19, a sada uz odbornicu LDP-a 20 od ukupno 33 odbornika. – Koalicija je stabilna i bez tog mandata – napomiwe Capik, koji o~ekuje da }e ona ostati u istom sastavu ~itav mandat, kako je to bilo i prethodne ~etiri godine. I predsednik SO Temerin An dra{ Gu stow ocewuje da je koalicija stabilna i oja~ana prikqu~ewem Stanislave Varge, od koje je, ka`e, dobio slu`beno obave{tewe s wenim potpisom da }e ubudu}e delovati u odborni~koj grupi DS-a. Sem vladaju}e ve}ine, u SO Temerin su jo{ petoro odbornika iz koalicije SNS–PSS-a, ~etvoro iz SRS-a, troje iz LSV-a i jedan iz SPO-a. Gustow za na{ list ka`e da je wegov DSVM imao nekih kontakata s opozicijom, ali „nije primetio da u Temerinu ima ozbiqnijih razmi{qawa o drugoj skup{tinskoj ve}ini”. Tvrdi da to matemati~ki nije mogu}e. U Temerinu DS ima petoro odbornika, LDP jednog, dok po troje imaju SPS–PUPS, DSVM, SVM, DSS–NS, a dvoje je u odborni~koj grupi GG. S. Ko va ~e vi}

MI NI STAR RA SIM QA JI] O DA ^I ]E VOM KA BI NE TU

Vla da je do bro, zna se ko je {ef – Problema u Vladi nema, a s obzirom na heterogenost koalicije, i za mene je iznena|ewe da toliko dobro funkcioni{e – izjavio je ministar trgovine Ra sim Qa ji} u „Ka`iprstu” B92, dodaju}i da, naravno, nije sve med i mleko. – Naravno da ne}emo govoriti da je sve med i mleko, logi~no je da u ovom vremenu i uz ovakve izazove nastaju nesporazumi, ali ih re{avamo lako. Po wegovim re~ima, postoji jedan premijer, {ef je Ivi ca Da ~i}, i sve se nepotrebno mistifikuje jer je logi~no, kako je ocenio, da najvi{e uticaja ima stranka s najvi{e poslanika i ministara. – Isto bi bilo da ja ka`em da mi imamo isti uticaj kao SPS. Nije su{tinsko pitawe da li ova vlada ima dva premijera, ima jednog premijera, pitawe je kako funkcioni{e, a ona za sada funkcioni{e dobro – rekao je Qaji}. Govore}i o odluci da u|e u Vladu Srbije iako dugogodi{wi partner DS nije me|u strankama koje formiraju vlast, on je istakao da je to u~inio da bi sa~uvao stranku. – Rano je da se daje kona~na ocena da li je odluka o tome da u|emo u Vladu dobra ili ne. S ove distance verovatno je da je na{ ulazak u Vladu imao smisla, postojala je re-

alna opasnost da ostanemo bez qudi i poslanika. Qudi se okupqaju oko ideala, zajedni~kih ciqeva i platforme, ali da se ne la`emo, kriza je veli-

ka, zlo je u qudima, ko }e izdr`ati pritisak. Ako Vlada bude radila dobro, onda }e odluka biti dobra, ako bude lo{e radila, odluka }e biti lo{a – rekao je lider SDPS. On je kazao da se nada da }e wegova stranka pomo}i da se radi ono zbog ~ega je formirana – ubrzavawe evropskih integracija, re{avawe problema Kosova i podizawe ekonomije na nivo kada se „mo`e re}i da je oporavqena”. – Za stranku je odluka po svemu sude}i dobra, morao sam da sa~uvam mladu stranku koja ima potencijala. Li~no za mene je lo{a jer sam posle izbora izgubio deo moralnog kredibiliteta – rekao je Qaji}.

„Dve ri” po zdra vqa ju od lu ku DSS-a o ski da wu za sta va Pokret „Dveri” pozdravqa odluke predstavnika Demokratske stranke Srbije u vlasti grada Novog Sada da s jarbola gradskih javnih preduze}a koja su u nadle{tvu DSS-a skinu zastavu AP Vojvodine, kaè se u saop{tewu za javnost novosadskog povereni{tva „Dveri”. Iz tog pokreta isti~u da se nadaju da skidawe zastava AP Vojvodine s jarbola ispred JKP „Tr`nica” i JGSP „Novi Sad” predstavqa „samo po~etak pridruìvawa DSS-a kampawi Pokreta ’Dveri’ za ukidawe Autonomne Pokrajine Vojvodine”. „Kampawu za ukidawe istorijski neutemeqene, politi~ki nepotrebne i ekonomski {tetne autonomije Vojvodine ne doìvqavamo kao svoju ve} kao vi{edecenijsku èqu srpskog naroda za ukidawem od komunista nametnute, ve{ta~ke i suvi{ne vojvo|anske autonomije”, kaè se u saop{tewu „Dveri”. Na primedbe koje stiù iz Lige socijaldemokrata Vojvodine da je skidawe zastava neustavno, iz „Dveri” odgovaraju da se „ti koji se sada pozivaju na tobo`we po{tovawe Ustava ve} pet meseci oglu{uju o donete i utvr|ene odluke Ustavnog suda Srbije da se isprave neustavne odredbe Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine”.

ekonomija

utorak13.novembar2012.

dnevnik

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE TRA@I IZMENU ZAKONA O KOMORAMA

Srp skom ko mor skom si ste mu pre ti pro past? Za ko nu o ko mo ra ma vr lo la ko i br zo bi od na red ne go di ne po {lo za ru kom da upro pa sti ko mor ski si stem Sr bi je i da we nu pri vre du do ve de u izo la ci ju i iz ba ci je sa kar te Evro pe, upo zo ra va ju u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne. Na i me, Za ko nom o pri vred nim ko mo ra ma, ko ji je Skup {ti na Sr bi je usvo ji la u ma ju 2009. go di ne, s pu nom pri me nom od 1. ja nu ra 2013., uki da se oba ve zno ~lan stvo u ko mo ra ma i uvo di mo gu} nost da pred u ze }a sa ma iza be ru na ~in ka ko }e da se udru è. Ovo }e, oce wu u PKV, na {u pri vre du do ve sti u ne rav no pra van po lo àj sa evrop skom jer, svu da na Sta rom kon ti nen tu, iz u zev En gle ske i skan di nav skih ze ma qa va ì isti si stem kao i u Sr bi ji, a sa da bi se, bez po tre be, oprav da wa i zra ve lo gi ke, pre {lo na ta ko zva ni an glo sak son ski tip. Ko li ko mo è da se za kqu ~i iz in for ma ci ja do stup nih jav no sti, “an glo sak son ski za kon” gu ra re sor fi nan si ja i pri vre de u Vla di Sr bi je, uz obra zlo è we da tre ba pri vred ni ci ma osta vi ti mo gu} nost iz bo ra ~lan -

stva i pla }a wa ~la na ri ne, i mo gu} nost za osni va we no vih ko mo ra, {to kod nas ni je bio slu ~aj. Ali, ipak se po sta vqa pi ta we za {to bi smo se ugle da li na En gle ze, Nor ve `a ne i Ame ri kan ce a ne na naj ve }i broj evrop skih ze ma qa, s ko ji ma naj vi {e tr gu je mo i s ko ji ma tre ba da smo kom pa ti bil ni.

Ita li ji, Fran cu skoj… Ako pre |e mo na “an glo sak son ski” mo del, do bi }e mo si tu a ci ju da }e sve k}er ke kom pa ni ja iz Evro pe pre sta ti da bu du na {i ~la no vi, a osta }e pre ko svo jih maj ki kom pa ni ja ~la no vi u Hr vat skoj, Austri ji, Ne ma~ koj… Ta ko }e wi ho ve pri vred ne ko mo re I wi ho ve vla de ima ti in for ma ci -

Za ~iji interes Za kon o ko mo ra ma pred vi |a i mo gu} nost da se bi lo ko jih sto ti nu su bje ka ta mo è or ga ni zo va ti i for mi ra ti svo ju ko mo ru pot pu no rav no prav no sa po sto je }om. - Ta ko sto ti nu pri vred ni ka iz Ne ma~ ke, sto ti nu pri vred ni ka sa ka pi ta lom iz Hr vat ske, ili sto ti nu pri vred ni ka sa po slov nim od no si ma sa jed nim na {im taj ku nom mo gu da osnu ju ko mo re. î je in te re se oni za stu pa ju? To sva ka ko ni je tr ì {na kon ku ren ci ja - oce wu je Rat ko Fi li po vi}, na vo de }i da je u Ma |ar skoj pre de se tak go di na bio na sna zi slo bo dan ko mor ski si stem pod pri ti skom Ame ri ke, ali ni oni ni su do zvo li li for mi ra we no vih ko mo ra. - Oko 60 od sto na {eg iz vo za je iz voz u Evrop sku uni ju, a ta mo je oba ve zan ko mor ski si stem, ta ko zva ni evrop sko-kon ti nen tal ni, za ko ji se mi za la è mo i ko ji va ì u Ne ma~ koj, Austri ji, [vaj car skoj,

RASIM QAJI]

je o evrop skom tr `i {tu, o od no si ma na we mu, a mi ih ne }e mo ni ima ti ni mo }i da pro sle di mo Vla di Voj vo di ne ili Vla di Sr bi je. Zna ~i, na {a dr `a va se svo jom od lu kom od ri ~e in for ma ci ja sa svo je eko -

nom ske te ri to ri je. Ko me je to ko rist? – pi ta se u raz go vo ru za “Dnev nik” pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Rat ko Fi li po vi}. On pod se }a da se PKV i ceo ko mor ski si stem Sr bi je i pre do no {e wa Za kon o ko mo ra ma iz 2009. go di ne (s od lo è nom pri me nom od 1.1. 2013.) pro ti vio to me, ali se sma tra lo da }e se do sa da si tu a ci ja bit no iz me ni ti, to jest da }e pro }i eko nom ska kri za, da }e mo ot po ~e ti pro ces pre go vo ra sa EU… Na à lost, to se ni je de si lo. - Sta ri tip ko mo ra pred vi |a oba ve zno ~lan stvo. Ce la pri vre da je u ko mo ra ma, a one za stu pa ju pri vre du u ce li ni i kao ta kve su u od no su s vla dom, kre i ra ju pri vred ni si stem. U En gle skoj, Skan di na vi ji i SAD je kon cept do bro voq nog or ga ni zo va wa, ali ceo kon cept dr à ve je kod wih dru ga ~i ji. Kod nas je sve isto kao u kon ti nen tal no – evrop skom si ste mu, sa mo je ko mor ski si stem iz dvo jen – uka zu je Fi li po vi} na gla {a va ju }i da ni je zah tev pri vre de da se ovo do go di, ve} je to zah tev dr à ve, a naj ve }i

gu bit ni ci ovog za ko na su ma la I sred wa pred u ze }a - Rezltat pri me ne Za ko na u Sr bi ji }e bi ti lo{, na {ta uka zu je mo od po ~et ka, ali na{ glas se ne è li ~u ti. Na da li smo se da }e do }i do kri ti~ ne po li ti~ ke sve sti u struk tu ra ma vla sti da za kon ne }e za ì ve ti, jer, ube |e ni smo, we gov re zul tat }e bi ti eko nom sko de va sti ra we ko mor skog si ste ma. Nig de u EU, ni u sve tu, ve li ka pred u ze }a i mul ti na ci o nal ne kom pa ni je ne o~e ku ju i ne do bi ja ju di rekt no uslu ge ili po mo} ko mor skog si ste ma jer one su ja ~e i od dr à va, a ne od ko mo ra. Nor mal no je da }e ve li ka fir ma u Ne ma~ koj raz go va ra ti di rekt no sa ne ma~ kom kan ce lar kom, {to ma la I sred wa pred u ze }a ne mo gu da o~e ku ju, ali i te ve li ke fir me po

DOMA]A VALUTA U DEFANZIVI

Ce ne si la ne oba ra Mi ni star spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja Ra sim Qa ji} iz ja vio je u Be o gra du da nas da }e po sle uki da wa ured be o ogra ni ~e wu mar `i na osnov ne `i vot ne na mir ni ce bi ti is pi ta ne no ve mo gu} no sti po pi ta wu re gu la ci je ce na.

„Kao u Evrop skoj uni ji, svi lan ci }e pot pi sa ti ko deks po na {a wa, ko ji ni je oba ve zu ju}, ali u we mu po sto je od re |e na pra vi la. O~e ku je mo dru {tve nu od go vor nost tr go va ca, a mi ra di mo na uvo |e wu so ci jal ne kor pe”, re kao je mi ni star Qa ji} go stu ju }i na be o grad skoj te le vi zi ji B92. Qa ji} je na veo da }e mi ni star stvo u sa rad wi sa tr gov ci ma obez be di ti da u asor ti ma nu naj va `ni jih pro iz vo da uvek ima onih ko ji su do stup ni naj u gro è ni ji ma. „To su no ve mo gu} no sti ko je is pi tu je mo, a {to se ti ~e od red be o ogra ni ~e wu mar ì, ni za wu ni ka da ni je ka sno. Uvek mo è mo po no vo da je uve de mo, iako to ni je po pu lar na me ra”, re kao je Qa ji}. Pre ma Qa ji }u, dr à va ne ma i ne tre ba da ima kon tro lu nad ce na ma, a je di no pra vo re {e we je po ve }a we kon ku ren ci je.

Ne de qa {ted we pro ma {i la di na re Gra |a ni Sr bi je ko ji ima ju {ta da za {te de ovih da na za do voq no tr qa ju ru ke: ne ki su ve} po di gli ka ma tu za pret hod nu go di nu, a dru gi ra ~u na ju ko li ko }e do bi ti u 2013. Sve u evri ma, a di nar se tek po ne kad sti dqi vo po me ne. Ni je ni ~u do, de vi zna {ted wa je ve} pre {la osam mi li jar di evra, a u do ma }oj va lu ti je po lo è no 17,9 mi li jar di di na ra. Ban ke se ove go di ne ni su utr ki va le u vi si ni ka ma ta ni kod de vi za, a jo{ ma we kod di na ra. Ka ma te za oro ~e wa de vi za oko go di nu da na vr te le su se oko de set po sto, {to je du plo vi {e ne go kod di nar skih. Na de po zi te u do ma }oj va lu ti ne pla }a se po rez na ka mat ni pri nos od 15 po sto, ali upr kos to me, {te di {e ni ka ko da se pri vo le na do ma }u va lu tu. Stru~ wa ci ka ù da je sva ka va lu ta na do brom pu tu da po sta ne sta bil na ka da gra |a ni u woj {te de vi {e ne go u dru gim va lu ta ma na do ma }em te re nu. Su de }i po na {im de po zi ti ma, di nar je jo{ da le ko od do brog pu ta. Sa mim tim, i di na ri za ci ja je pro ces ko ji }e te è i}i. O to me {ta mo è mo o~e ki va ti na tom pla nu Ma li {a \u ki} s Be o grad ske ban kar ske aka de mi je ka è: – Na {i gra |a ni su tra di ci o nal no na vi kli da {te de u de vi za ma, i to ve} de ce ni ja ma – pod se }a \u ki}. – Pro ce wu ju da im to pru à vi {e

[ta je stabilan dinar Ka ko iz me ri ti sta bil nost do ma }e va lu te i ka da }e mo mo }i da ka è mo da je di nar sta bi lan? – Ka da go di {wa in fla ci ja kod nas bu de od pet do se dam po sto, pa ka da tu sto pu odu zme mo od in fla ci je u Evrop skoj uni ji ko ja se sa da kre }e iz me |u dva i tri po sto. Ta da }e mo do bi ti dvoj ku ili ~e tvor ku. Ta broj ka, od no sno pro ce nat, naj vi {i je ni vo za ko li ko bi di nar mo gao pa sti pre ma evru za dva na est me se ci. Ka da di nar i ce ne bu du ta ko po zi ci o ni ra ni ne ko li ko go di na, mo }i }e mo da ka è mo da ula zi mo u pe riod sta bil no sti – ka è \u ki}. Na osno vu broj ki ni je te {ko pro ce ni ti da smo du plo go ri ne go {to bi nam za sta bil nost do ma }e va lu te tre ba lo. si gur no sti ne go di nar ski de po zi ti. To }e se te {ko me wa ti, a do ga |a wa kod nas da ju im za pra vo: Sr bi ja }e ove go di ne ima ti vi so ku in fla ci ju, pre ko de set po sto, di nar je pre ma evru de pre ci rao oko osam

od sto sa da. Tek ka da in fla ci ja bu de dve-tri go di ne u ko ri do ru jed no ci fre ne oko pet po sto a de pre ci ja ci ja pre ma evru ma wa, mo }i }e se go vo ri ti o sta bi li za ci ji di na ra. Da bi se to do go di lo, po treb no je

da sklo pi mo aran `man s MMF-om jer to da je si gur nost, da obez be di mo si gur ne iz vo re fi nan si ra wa bu xet skog de fi ci ta za na red nu go di nu. Ban ka ri ta ko |e sma tra ju da su jed no ci fre na in fla ci ja i mir ni ja kre ta wa na kurs noj li sti pred u- slov da {te di {e vi {e pa `we obra te na do ma }u va lu tu. Fin do me stik ban ka je jed na od onih ko je nu de 11 po sto ka ma te na ulo ge oro ~e ne na 12 me se ci u di na ri ma. – Tra di ci ja je da se kod nas {te di u de vi za ma – ka è ~lan Iz vr {nog od bo ra te ku }e Vla di mir Mar ko vi}. – Tek ka da di nar ostva ri sta bil nost ne ko li ko go di na, bi }e vi {e za in te re so va nih kli je na ta. Mi slim da }e, dok se to ne do go di, pro }i do sta vre me na. Mi ima mo de po zi te u di na ri ma, ali, na rav no, in te re so va we ni je ve li ko. S tim sta vom sla è se i ~lan IO AIK ban ke De jan Te {i}: – Te {ko je pred vi de ti ka ko }e se di nar kre ta ti u na red ne dve-tri go di ne – ka è on. – Do kle god je ta ko, i {ted wa }e bi ti na ni vou kao sa da ili }e pro me ne bi ti mi ni mal ne. Ima pe ri o da ka da di nar ske {te di {e pro la ze ~ak i bo qe ne go de vi zne. Za to kod nas u do ma }oj va lu ti {te de oni ko ji se raz u me ju u fi nan si je i zna ju ka ko da re a gu ju u slu ~a ju na glih pro me na na fi nan sij skom tr ì {tu. D. Vujo{evi}

za ko nu Ne ma~ ke mo ra ju da pla }a ju ko mor ski do pri nos. Re~ je tu i o so ci jal noj ali po go to vo o eko nom skoj od go vor no sti, da se kroz ko mor ski si stem sta ve u jed nak po lo àj i ma la i sred wa pred u ze }a u od no su pre ma vla di. Pre ko ko mor skog si ste ma i wi ho vi in te re si do la ze na dnev ni red vla de i par la me na ta i na taj na ~in dr à va i pri vre da za jed ni~ ki vo de eko nom sku po li ti ku. Ina ~e, ceo ko mo sr ki si stem upu tio je za jed ni~ ko pi smo vr hu vla sti u ko jem se tra ì da se od lo ì pri me na za ko na i for mi ra eks pert ska ko mi si ja u ko ju }e bi ti ukqu ~e na i ko mo ra EU, ka ko bi se iz na {ao mo del po do ban za neo p hod no re for mi sa we ko mor skog si ste ma u Sr bi ji. S. Glu{~evi}

UJEDNA^ITI KRITERIJUME EKSPROPRIJACIJE

Ar {i ni za ze mqi {te ni su isti Mi ni star gra |e vi nar stva i ur ba ni zma Ve li mir Ili} upu tio je ju ~e apel da kri te ri ju mi u pro ce ni ze mqi {ta za eks pro pri ja ci ju bu du ujed na ~e ni. Mi ni star Ili} je u iz ja vi Ta njug u uka zao da pro ce nu vred no sti ze mqi {ta ra de ne da le `ni or ga ni Po re ske upra ve i da oni od op {ti ne do op {ti ne od re |u ju ce ne pre ma evi den ci ji po re skih ob ve zni ka, od -

no sno kva li te tu ze mqi {ta. Pre ma Ili }u, da ne bi bi lo za sto ja u ra do vi ma, ce ne bi od op {ti ne do op {ti ne tre ba le bi ti ujed na ~e ne za istu kla su ze mqi {ta. „Ne vi dim raz log da ti pro ble mi na sta nu, uko li ko su u pi ta wu mi lion ili dva di na ra na ce loj re la ci ji auto pu ta”, na gla sio je Ili}. Ka ko je mi ni star do dao, s ob zi rom da su obez be |e na sred stva i pu {ten avans, ne tre ba zbog par mi li o na di na ra do ve sti u pi ta we tem po ra da. Ili} je da qe na veo da u Sr bi ji ima vi {e od 1.300.000 obje ka ta ko ji ni su le ga li zo va ni i da zbog ne re {e nih prav no-imo vin skih od no sa ve li ki broj ne po kret no sti ni je upi san u ka ta star. Mi ni star je uka zao da je za po je di ne lo ka li te te ve o ma te {ko utvr di ti vla sni {tvo.

MINISTARKA ENERGETIKE ZORANA MIHAJLOVI]

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

112,0000

112,8242

113,5000

111,5000

Australija

dolar

91,3764

92,0488

92,6002

90,9684

Kanada

dolar

87,7331

88,3787

88,9081

87,3414

Danska

kruna

15,0112

15,1217

15,2123

14,9442

Norve{ka

kruna

15,3532

15,4662

15,5588

15,2847

[vedska

kruna

13,1491

13,2459

13,3252

13,0904

[vajcarska

franak

92,6490

93,4904

94,1448

92,0880

V. Britanija

funta

139,8998

141,3129

142,3021

139,0519

SAD

dolar

87,5079

88,3026

89,0090

86,9781

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 11. 2012. godine

Mo gu} ot pis ka ma ta za stru ju Du go vi pri vre de i gra |a na za elek tri~ nu ener gi ju do sti gli su bli zu mi li jar du evra i je dan od na ~i na da se taj pro blem re {i je ot pis ka ma ta, uz oba ve zu da se osnov ni dug za stru ju mo ra pla ti ti, iz ja vi la je mi ni star ka ener ge ti ke, raz vo ja i `i vot ne sre di ne Zo ra na Mi haj lo vi}. „Ra zni su pred lo zi i mi slim da je ot pis ka ma ta jed na od mo gu} no sti, a da oba ve za po osnov nom du gu mo ra da se pre u zme i is pla ti”, re kla je Mi haj lo vi}, za no vi broj ~a so pi sa „kWh”. Po {to je sta nov ni {tvo si ro ma {no, mo gu} nost da se pla ti osnov ni dug mo `e da bu de ure |e na uz po mo} ba na ka i na ra te, ali te oba ve ze po osno vu utro {e ne elek tri~ ne ener gi je mo ra -

ju da se pla te, na gla si la je mi ni star ka. Ona je uka za la da sve dok se ne ura de so ci jal ne kar te u Sr bi ji ne }e bi ti la ko pri me ni ti tr `i {nu ce nu elek tri~ ne ener gi je. Ja sno je da ni je bi lo, pre sve ga, po li ti~ ke vo qe da se so ci jal ne kar te ura de u pret hod nom pe ri o- du. A tre ba lo je da zna ju da ni je mo gu }e go vo ri ti o tr `i {tu elek tri~ ne ener gi je i ga sa bez so ci jal nih ka ra ta, re kla je Mi haj lo vi}. „Da nas ta vo qa po sto ji. Po red so ci jal nih ka ra ta po treb no je iz me ni ti i ta rif ni si stem. Ve ru jem da }e mno ge stva ri u elek tro e ner ge ti ci da iz gle da ju sa svim dru ga ~i je ve} idu }e go di ne”, is ta kla je mi ni star ka. Ona je na ja vi la da }e in si sti ra ti da se

pro me ni na ~in upra vqa wa u jav nim pred u ze }i ma. „In si sti ra }u da EPS, kao i bi lo ko je dru go jav no pred u ze }e, po sta ne efi ka sni je, pro duk tiv ni je i da za ko ju

go di nu mo `e mo da se po hva li mo da se ba vi mo raz vo jem elek tro e ner ge ti ke i ener ge ti ke, a ne da ti me po ma `e mo da se po kri ju du go vi”, na gla si la je Mi haj lo vi}.

ekOnOMiJA

dnevnik JAV NI DUG SR BI JE RA STE

Iz beg nu ta gr~ ka sud bi na?

Sr bi ju je na do brom pu tu za u sta vqa wa ra sta jav nog du ga i oì vqa va wa pri vre de i ne }e je za de sti ti „gr~ ki sce na rio”, ka è dr àv ni se kre tar Aek san dar Qu bi}. On je re kao da me re ko je je do ne lo Mi ni star stvo fi nan si ja vo de ka za u sta qa wu ra sta jav nog du ga i oì vqa va wu pri vre de. „Mi n i s tar s tvo fi n an s i j a je spo sob no da taj pro ces pro ve de od po ~et ka do kra ja. Mi smo si gur ni da Sr bi ju ne }e

za de si ti gr~ ki sce na rio i da smo, na do brom pu tu oì vqa va wa srp ske pri vre de, re kao je Qu bi}. Pre ma we go vim re ~i ma, rast jav nog du ga se ne mo è za u sta vi ti u jed nom da nu ili jed noj go di ni, ali }e se Mi ni star stvo kon stant no bo ri ti da u na red nim go di na ma taj jav ni dug sve de u pri hva tqi ve okvi re. „Ka da ima te rast jav nog du ga ko ji je do sti gao 60 od sto BDP, to ne mo è te pri ko ~i ti u jed noj go di ni”, re kao je dr ` av n i se r e t ar. Qu b i} je pod se tio da je pla ni ra no da se u na red noj go di ni de fi cit bu dè ta spu sti sa 7,2 od sto na 3,6 od sto, od no sno da se de fi cit pre po lo vi. Pre ma pro jek ci ja ma, de fi cit bu dè ta Sr bje bi tre ba lo da bu de sma wen na 1,9 u 2014, od no sno 0,9 od sto u 2015, re kao je on.

utorak13.novembar2012.

SA MO STA TI STI^ KI IMAMO VI [E ZA PO SLE NIH NE GO PEN ZI O NE RA

U Sr bi ji se is pla ti vi {e pen zi ja ne go pla ta blem, ve} mo ra ko ja mu ~i ve }i nu evrop skih eko no mi ja, usled stal nog sta re wa sta nov ni {tva. Sve ve }i broj sta rih qu di ipak ni je i je di ni raz log ova ko te {kog dis ba lan sa u do ma }em pen zi o nom si ste mu. On ko re ne vu ~e i u pot pu no su ma nu tom na ~i nu „re {a va wa“ pro ble ma ta ko zva nih teh no lo {kih vi {ko va za po sle nih u pri vre di to kom de ve -

U Sr bi ji jo{ uvek ima vi {e za po sle nih ne go pen zi o ne ra, ali se raz li ka iz me |u te dve ci fre sve vi {e sma wu je. Uko li ko se na sta vi trend ra sta sto pe ne za po sle no sti, vr lo br zo bi se mo glo de si ti da po sta ne mo ze mqa u ko joj ima vi {e pen zi o ne ra od onih ko ji ra de. Me |u tim, od pre ne ko li ko me se ci smo po sta li eko no mi ja u ko joj ima vi {e pen zi o ne ra ne go onih ko ji pri ma ju pla tu. Na i me, ve li ki broj onih ko ji su u Sr bi ji for mal no za po sle ni ra di ali ne pri ma pla tu. Pro blem je u to me {to bi pen zi o ni fond tre ba lo da se pu ni iz za ra da za po sle nih. Tre nut no je u Sr bi ji, pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za

Tre ba tri na je dan Ka da je kra jem 19. ve ka u Ne ma~ koj stvo ren sa da {wi si stem dr `av nih pen zi ja, sma tra lo se, a i da nas se sma tra, da je po treb no da rad ni ka bu de mi ni mum tri pu ta vi {e ne go pen zi o ne ra da bi si stem mo gao da funk ci o ni {e. Ja sno je da Sr bi ja vi {e ni ka da ne }e do sti }i taj od nos, a vla sti ima ju dva na ~i na da ko li ko to li ko urav no te `e pro blem. Pr vi je po ve }a va we sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zi i ju, {to je ve} po la ko po ~e lo da se ra di. Dru gi je po ve }a we bro ja za po sle nih {to nam ni ka ko ne ide od ru ke – sto pa ne za po sle no sti u Sr bi ji je za po sled wih ne ko li ko go di na po ra sla sa 18 na sa da {wih pre ko 25 od sto. sta ti sti ku za jul ove go di ne, 1.729.000 za po sle nih rad ni ka. S dru ge stra ne, po da ci Fon da za pen zij sko-in va lid sko osi gu ra we po ka zu ju da pen zi ju pri ma 1.639.000 naj sta ri jih su gra |a na. Ipak, si tu a ci ja je za pra vo jo{ go ra s ob zi rom da pre ma ne kim pro ce na ma mo `da i sto hi qa da

za po sle nih ra di a za to ne do bi ja ni ka kvu za ra du. Stvar je jo{ te `a ka da se zna da tek oko 18 od sto do ma }ih po slo da va ca na vre me is pla }u je za ra de svo jim za po sle ni ma, dok kod osta lih pla te ka sne od ne ko li ko ne de qa do ne ko li ko me se ci, pa i mno go du `e.

UVO \E WE NO VIH STAN DAR DA OHRA BRI LO PRO IZ VO \A ^E GRA \E VIN SKOG MA TE RI JA LA

Ko li ki je to su {tin ski pro blem naj bo qe po ka zu je po da tak da se tek ne {to vi {e od po lo vi ne pen zi o nog fon da pu ni iz do pri no sa ko ji se sa pla ta ski da ju za po sle ni ma, dok ~ak 47,5 od sto po treb nog nov ca za is pla tu pen zi ja do la zi iz dr `av nog bu xe ta, po ~e mu smo evrop ski re kor de ri. Ta~ no 13 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, od no sno ukup ne vred no sti ko ju srp ska eko no mi ja stvo ri to kom jed ne go di ne ode na is pla tu pen zi ja. Dru ga ~i je po sma tra no, sa sa da {wim po re skim sto pa ma, a uko li ko bi ima li hi po te ti~ ku si tu a ci ju da se ceo pen zij ski fond pu ni iz do pri no sa za po sle nih, srp skom bu xe tu bi go di {we osta j a l o par mi l i j ar di evra vi {ka. Na rav no, tre ba re }i da ovo ni je spe ci fi~ no srp ski pro -

Od pre nekoliko meseci smo postali ekonomija u kojoj ima vi{e penzionera nego onih koji primaju platu, jer veliki broj onih koji su u Srbiji formalno zaposleni radi, ali ne prima platu de se tih go di na. Ta da je, pod se ti mo, ve li ki broj rad ni ka po slat u pre vre me nu ili in va lid sku pen zi ju ka ko ne bi bi li na te re tu pred u ze }i ma ko ja su gr ca la u rat noj eko no mi ji, ali se o~i gled no ni je raz mi {qa lo ko li ko }e to te {ke po sle di ce ka sni je ima ti po srp ske jav ne fi nan si je. Ta ko da nas ima mo ~ak 21 od sto in va lid skih pen zi o ne ra, uz 57 od sto sta ro snih i 22 od sto po ro di~ nih. Si tu a ci ja je tu po sled wih go di na ipak une ko li ko pro me we na na bo qe, po {to je pre de se tak go di na ~ak tre }i na do ma }ih pen zi o ne ra pri ma la in va lid ske pen zi je. V. ^vor kov

MMF DA NAS STI @E U BE O GRAD

Pre go va ra ~i do la ze do go di ne Mi s i j a Me | u n a r od n og mo ne tar nog fon da (MMF) bo ra vi }e u Be o gra du od da nas do 20. no vem bra da bi sa srp skim vla sti ma raz go va ra la o naj no vi jim eko nom skim kre ta wi ma i na cr tu bu xe ta za 2013. go di nu. Na ~e lu mi si je MMF bi }e kao i do sa da Zu za na Mur ga so va. „Mi si ja }e po ~e ti, ali ne i za kqu ~i ti, raz go vo re o mo g u } em pro g ra m u sa Fon dom. Uko li ko bu de po stig nut do vo qan na pre dak, raz go vo ri o pro gra mu }e bi t i na s ta v qe n i to k om mi si je ko ja }e usle di ti po sle ove”, iz ja vio je stal ni pred stav nik MMF u Sr bi ji Bog dan Li so vo lik. Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je ra ni je da }e sa de le ga ci jom MMF u Be o gra du raz go va ra ti o pla nu sred wo ro~ nih struk tur nih re for mi. „Sa de l e g a c i j om MMF }e mo raz go va ra ti o pla nu sred wo ro~ nih struk tur nih re for mi, jer je va `no da Sr bi ja sma wi svoj dug i spro ve de tu vr stu re for mi. Na kon te mi si je ko ja je pri prem na i bi }e re la tiv no krat ka - tra ja }e se dam da n a, o~e k u j e m o pre g o v a ra~ ku mi si ju kra jem ja nu a ra ili po ~et kom fe bru a ra oko even t u a l n og no v og aran `ma na”, re kao je mi ni o star Din ki}.

FA BRI KA SIN TE TI^ KOG KA U ^U KA PO KRE ]E PO GO NE U DE CEM BRU

Ener get ski pa so {i Rad ni ke {a qu s od mo ra na od mor slam ka spa sa za ci gla ne U Sr bi ji je od 1. ok to bra za sve no ve i sta re objek te oba ve zan ener get ski pa so{, ko ji je uslov za do bi ja we upo treb ne do zvo le. On pod ra zu me va bo qu ter mi~ ku izo la ci ju pa }e in ve sti to ri mo ra ti da po {tu ju no va pra vi la iz grad -

we, ne za vi sno do to ga da li zi da ju po slov ne, stam be ne, obra zov ne, zdrav stve ne, tu ri sti~ ke, ugo sti teq ske ili tr go va~ ke zgra de. Se kre ta ri ja ti u svim op {ti na ma }e ta ko uz teh ni~ ku do ku men ta ci ju za iz grad wu tra ì ti i ela bo rat ener get ske efi ka sno sti. Pro iz vo |a ~i gra |e vin skog ma te ri ja la po zdra vqa ju uvo |e we ener get skih pa so {a jer se na da ju ve }oj pro da ji svo jih pro iz vo da. Pred sed nik Udru è wa gra |e vi na ra Voj vo di ne Qu bo drag Kne è vi}, ko ji je ujed no i di rek tor ci gla ne „Ig ma” u Uq mi, ka è za na{ list da se pro iz vo |a ~i gra |e vin skog ma te ri ja la na da ju po ve }a wu pro iz vod we, bo qem is ko ri {}e wu ka pa ci te ta i ve }oj za po sle no sti,

tim pre {to gra |e vin ska in du stri ja po ~i va na 3 E (ener gi ja, eko lo gi ja, eko no mi ja) jer se ra ci o nal ni jom po tro {wom ener gi je kroz ugrad wu pri rod nih i zdra vih ma te ri ja la po sti `e bo qi eko nom ski efe kat.

ra va li na to da je Sr bi ja ra sip nik ener gi je zbog ne do voq no kva li tet ne iz grad we i da tre ba po sve ti ti pa `wu bo qoj to plot noj izo la ci ji. O~e ku je mo da Vla da Sr bi je stvo ri am bi jent za o`i vo tvo re we no vog pro pi sa i da ban ke po voq nim kre di ti ma omo gu }e bu du }im gar di te qi ma da ko ri ste od go va ra ju }e ma te ri ja le za ener get sku efi ka snost. O~e ku je mo od pro jek ta na ta da pro jek tu ju gra |e vin ske objek te s do ma }im ma te ri ja lom eko lo {kih oso bi na i ve }e upo {qa va we do ma }e in du stri je. Mi sli mo da po kva drat nom me tru tre ba po tro {i ti naj ma we 40 po sto vi {e gra |e vin skog ma te ri ja stan dard nog kva li te ta da bi se po sti gla ener get ska efi ka snost. Na na {u pri med bu da }e ve }a ko li ~i na gra |e vin skog ma te ri ja la po sku pe ti no vo i zgra |e ni kva -

Bru to i ne to kva dra ti Kne è vi} ka è da je neo p hod no re {i ti pro blem bru to i ne to po vr {i ne u ne koj zgra di jer je u pi ta wu raz li ka od ~ak 20 od sto ko ja op te re }u je ce nu iz grad we kroz broj ne na me te ko ji se pla }a ju. Po {to se svi na me ti pla }a ju na bru to po vr {i nu, in ve sti to ri ~e sto be è od ja ~ih spoq nih zi do va, {to ni je do bro, a {to se naj bo qe vi di le ti i zi mi jer sta no ve i dru ge pro sto re u zgra da ma s de bqim zi do vi ma ne tre ba ni hla di ti, ni do gre va ti. – In du stri ja gra |e vin skog ma te ri ja la je go to vo uga {e na, ve lik broj pro iz vo |a ~a je re du ci rao pro iz vod wu, mno gi su u blo ka di, ta ko da je ta pri vred na gra na tre nut no u iz u zet no te {koj, go to vo ne pre mo sti voj si tu a ci ji – ka è Kne è vi}. – Go di na ma smo upo zo -

drat, {to }e te {ko pri hva ti ti i in ve sti to ri i kup ci sta no va, sa go vor nik ka `e da, uko li ko se is po {tu ju pro pi sa ni stan dar di, ku pac }e za pet do {est go di na vra ti ti taj no vac kroz po tro {wu ener gi je za gre ja we i hla |e we. R. Da u to vi}

Za po sle ni u Fa bri ci sin te ti~ kog ka u ~u ka (FSK) u Ele mi ru, ko ja po slu je u okvi ru pan ~e va~ ke kom pa ni je “HIP – Pe tro he mi ja” u re struk tu ri ra wu, jo{ uvek ni su u pro iz vod nim po go ni ma, oda kle su, si lom pri li ka, iza {li pre dva i po me se ca. Oni su, za jed no s osta lim rad ni ci ma “Pe tro he mi je” ko ji ne u~e stvu ju u odr à va wu, od no sno obez be |e wu funk ci o nal nog mi ni mu ma fa bri ke u za sto ju, od 1. sep tem bra upu }e ni na pla }e no od su stvo. Po {to Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke, ka ko se ne zva ni~ no spo mi we, ni je odo bri lo zah tev iz Pan ~e va da se za po sle ni ma u toj kom pa ni ji pla }e no od su stvo pro du ì i pre ko 45 rad nih da na u to ku ove ka len dar ske go di ne, ov de se sna la ze ka ko zna ju i ume ju. Po is te ku pla }e nog od su stva, rad ni ci ele mir ske Fa bri ke sin te ti~ kog ka u ~u ka za ~i jim an ga ò va wem ne po sto ji po tre ba do ula ska u pu ni rad ni re ìm upu }u ju se na re dov ni go di {wi od mor. Oni ko ji su ga ve} is ko ri sti li do la ze na po sao i ra de na pri pre mi fa bri ke za start pro iz vod we. – Ob na vqa we pro iz vod we u ele mir skoj ka u ~u ka ri tre ba o~e ki va ti tek u de cem bru – iz ja vio je zre wa nin skim no vi na ri ma ge ne ral ni di rek tor “Pe tro he mi je” u re struk tu ri ra wu Mi lan Te o fi lo vi}, i ob ja snio da zbog ak ci ze ko ja od 1. ok to bra mo ra da se pla ti dr à vi, iz me |u osta log i na C-4 frak ci ju, ko ja se u Ele mi ru ko ri sti kao si ro vi na, pro iz vod wa u “Pe tro he mi ji” po sku pqu je 4,5 mi li jar de di na ra go di {we.

Ko li ke su u{te de Za ni mqi vo je da fond za ra da za “Pe tro he mi ju” iz no si 195 mi li o na di na ra me se~ no ka da su svi rad ni ci na po slu, a 50 mi li o na ma we ka da su za po sle ni na pla }e nom od su stvu. [to se ti ~e Fa bri ke sin te ti~ kog ka u ~u ka, fond za ra da je 35 mi li o na di na ra ka da su po go ni upo sle ni, od no sno 27 mi li o na ka da su rad ni ci na pla }e nom od su stvu. Taj no vi iz da tak, ka zao je Te o fi lo vi}, pan ~e va~ ka kom pa ni ja ne mo `e da pod ne se jer ve} po slu je s ve li kim gu bit kom. Za to ov de ~e ka ju na iz me nu Za ko na o ak ci za ma, {to je na ja vqe no za kraj no vem bra, pa tek on da pla ni ra ju da po kre nu po go ne u Fa bri ci sin te ti~ kog ka u ~u ka, bez ob zi ra na to {to pe tro he mij ski gi gant iz Pan ~e va na za li ha ma ima 2.000 to na C-4 frak ci je iz Tur ske. U fa bri ci do da ju da je uvoz si r o v i n e po t reb n e za pro iz vod wu u FSK-u ne mi no -

van, po {to eti len sko po stro je we u “Pe tro he mi ji”, gde se pro i z v o d i l a C-4 frak c i j a, ni je u funk ci ji. “HIP – Pe tro he mi ja” u re struk tu ri ra wu je naj ve }i pro iz vo |a~ pe tro he mij skih pro iz vo da u Sr bi ji i zna ~aj na kom pa ni ja he mij ske in du stri je Ju go i sto~ ne Evro pe. Se di {te kom pa ni je je u Pan ~e vu, a pro iz vod na po stro je wa za u zi ma ju 241 hek tar u in du strij skoj zo ni Pan ~e va, u Ele mi ru kod Zre wa ni na i Cre pa ji kod Pan ~e va. @. Ba la ban

tre]e doba

utorak13.novembar2012.

BU YeT Za 2013. PreD VI Deo 600 MI lI Jar DI Za PeN ZI o Ne re

Bi }e pen zi ja, ali bez po vi {i ce Na kon go di ne pu ne tr za vi ca i pret wi da ne }e bi ti no va ca za pen zi je jer je bu xet zbog izbo ra pra zan, za 1,6 mi lion pen z i o n e r a u Sr b i j i tre ba lo bi da usle di mir ni ja go di na. Na i me, u pred lo `e nom za ko nu o bu xe tu za 2013. go di nu pred vi |e no je da se za pen zi o ne re iz dvo ji 594,4 mi li j ar de di n a r a, {to je 5,35 po sto vi {e u od no su na re ba lans pla na za ovu go di nu i {to je su ma do voq na za re dov nu is pla tu to kom ce le na red ne go di ne. Uko li ko po sla ni ci u Skup {ti n i Sr b i j e usvo j e ta k av pred log bu xe ta za na red nu go di nu, za ne to pen zi je }e bi ti iz dvo je no 500,8 mi li jar di di na ra, ili 84,25 od sto nov ca, za is p la t u osta l ih pra v a 21,4 mi li jar da, a za do pri no se za zdrav stve nu za {ti tu pen zi o ne ra 61,7 mi li jar da di na ra. Fond PIO ve} sa da ima u fi nan sij skom pla nu iz dvo jen no vac ko ji ide za pen zi je po dru gim za ko ni ma, {to obez be |u je 58 od sto nov ca za re dov nu is p la t u, a dr ` a v a do t i r a s ne{to vi {e od 42 od sto iz bu xe ta. Ukup ne do ta ci je dr `a ve su, ina ~ e, 47,27 pro c e n a t a, ali raz li ka od pri bli `no pet od -

sto na me we na je za osta la da va wa ko ja dr à va obez be |u je dru gim za ko ni ma u okvi ru so ci jal ne po li ti ke. U fi nan sij skom pla nu Fon da PIO za na r ed n u go d i n u o~e k u j e se 8,22 po s to ve } a napla ta do pri no sa za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we, {to bi zna ~ i l o sma w e w e dràv nih do ta ci ja 2,78 pro ce na ta. No, naj sta ri ji }e i to kom na red ne go di ne, kao i ok to bra ove, bi t i za k i n u t i za uskla | i v a w e pen z i j e. Jer, ume sto ~e ka uve }a nog za re a lan rast za ra da u jav nom sek to ru i po lo vi nu ra sta BDP-a, 1. apri la 2013. go di ne do bi }e po ve }a we od dva po sto. To l i k o im sle d u j e na k on iz me ne Za ko na o PIO, ko ji je pred vi deo da i 1. ok to bra ove go di ne do bi ju uve }a we pen zi je od sve ga dva po sto i da im isto to li ko pri pa da 1. apri la na red ne. Pen zi o ne ri su sva ka ko o~e ki va li vi {e – jer i sa ma ra ~u ni ca to po ka zu je – ali, po ob ja {we wu nad le `nih, u ovoj dr à vi zbog eko nom ske kri ze i pra zne dr àv ne ka se vi {e od dva po sto vi {e ni je mo gu }e ispla ti ti ni ove a ni na red ne go di ne. Q. M.

dnevnik

Ve lI Ka raZ lI Ka IZ Me \U Za ra \e NIH I Za Ga raN To Va NIH PeN ZI Ja

Dr à va do ti ra 260.000 pen zi o ne ra Ot ka ko je 2001. go di ne do net po li ti ke, vi si na naj ni è pen - pred u ze }a kao i sa mo stal ci pri no vi pen zi o ni za kon, po ko jem zi je je usta no vqe no pra vo ne za - ma ju mi ni ma lac od 12.898 di na se za utvr |i va we osnov ne pen zi - vi sno od du ì ne rad nog ve ka i ra, dok pen zi o ni sa nim pa o ri ma je uzi ma ceo rad ni vek a ne de set na taj na ~in se {ti ti so ci jal ni sle du je sa mo 9.000 di na ra. Raz naj po voq ni jih go di na ka ko je to po lo àj sta ri jih gra |a na. log za to je {to je osno vi ca za bi lo ra ni je, mno gi pen zi o ne ri su se na {li u pro ble mu jer je ra ~u ni ca po ka za la da im wi ho ve za ra de to kom ce lo kup nog ra da ne obez be |u ju ni mi ni mal nu, od no sno za gran to va nu pen zi ju. Da bi ipak svi pen zi o ne ri – jer za kon ta ko na la è – do bi li za ga ran to va nu pen zi ju, dr à va sva kog me se ca po seb no do ti ra ~ak 260.000 pen zi ja, {to zah te va iz dva ja we od 16 mi li jar di di na ra. Sta ti sti ka po ka zu je da sva ki {e sti pen zi o ner u Sr bi ji do bi ja vi {e nov ca ne go {to je za - Ceo rad ni vek ne do vo qan za mi ni mal nu pen zi ju ra dio to kom svog rad nog ve ka. Za po kri va we raz li ke No, i po red to ga {to dr à va po qo pri vred ni ke ni à od one iz me |u za ra |e ne i za gran to va ne po za ko nu ga ran tu je naj ni è iz - ko ju pla }a ju za po sle ni i sa mo pen zi je dr à va }e i na red ne go - no se pen zi ja da bi sa ~u va la so - stal ci. Zbog to ga je i naj ve }a do di ne mo ra ti iz re pu bli~ ke ka se ci jal ni po lo àj sta ri jih gra |a - ta ci ja dr à ve na me we na upra vo da iz dvo ji naj ma we 16 mi li jar di na, oni ni su isti za sve pen zi o - pen zi o ni sa nim pa o ri ma jer od di na ra. Po ob ja {we wu Zo ra na ne re. Ta ko biv {i rad ni ci dr - ukup no 216.136 biv {ih ra ta ra za Mi lo {e vi }a iz Mi ni star stva àv ne ad mi ni stra ci je i jav nih ~ak 171.398 dr à va mo ra da do ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne slu `bi, dr àv nih i dru {tve nih pla ti raz li ku iz me |u za ra |e ne

i za gran to va ne pen zi je. Ta oba ve za pre ma pen zi o ni sa nim ra ta ri ma ko {ta la je dr à vu pro {le go di ne 10,86 mi li jar di di na ra a isto to li ko tre ba obez be di ti i za na red nu,2013. go di nu. Iz ra ~u na to je da }e s ra ~u na Mi ni star stva ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke, osim nov ca za pen zi o ni sa ne pa o re, na red ne go di ne bi ti po tro {e ne i do dat ne 4,4 mi li jar de ko ji ma }e se do ti ra ti raz li ka iz me |u za ra |e ne i za gran to va ne pen zi je za 88.088 biv {ih rad ni ka ad mi ni stra ci je, dr àv ne upra ve, Voj ske, po li ci je, jav nih pred u ze }a. Za do ti ra we 2.666 pen zi o ni sa nih pri vat nih pred u zet ni ka, od no sno sa mo sta la ca, do pla ti }e se jo{ 80 mi li o na. Na kra ju, tre ba na gla si ti i to da se i naj ni à pen zi ja, kao i sve osta le, uskla |u je dva pu ta go di {we. Sa da je ona po ve }a na dva po sto, ko li ko iz no si ukup no po ve }a we pen zi ja, a na red no po ve }a we bi }e 1. apri la 2013. go di ne. Q. Ma le {e vi}

VaN reD Na KoN Tro la oT KrI la Ve lI KI BroJ Ne Pra VIl No STI

KI Na Za De SeT Go DI Na Sre DI la PeN ZI o NI SI STeM

Sto pi ra no vi {e od 11.000 ~e ko va

Olak {a na sta rost se o skim pen zi o ne ri ma

Efi ka sni ji rad u Fon du PIO, ko ji je omo gu }i la no va or ga ni za ci ja i opre ma, do veo je do sto pi ra wa de se ti ne hi qa da pen zi ja, pri ~e mu je za sva ku {e stu ob u sta vu kriv sam osi gu ra nik ko ji ni je do sta vio po treb nu do ku men ta ci ju. To kom pro {le go di ne, po auto ma ti zmu je sto pi ra na is pla ta 72.122 pen zi je jer su wi ho vi ko ri sni ci pre mi nu li, ali osim tih ob u sta va, no vac je po dru gim osno va ma pre stao da se {a qe na jo{ 11.842 adre se. Spro ve de nom kon tro lom usta no vqe no je da po sto ji po pri li ~an broj udo vi ca ko je su, upr kos po ro di~ noj pen zi ji od pre mi nu log su pru ga, ra di le sa stra ne, od no sno za ra |i va le no vac iako na to kao po ro di~ ni pen zi o ner ne ma ju za kon sko pra vo. Bez pen zi ja su osta li i oni ko ji ni su do sta vi li oba ve znu po tvr du o `i -

vo tu kao i je dan broj umet ni ka ko ji ni su us pe li da do ka ù da su se iz dr à va li sa mo od svog ta len ta. Po ob ja {we wu di rek tor ke Sek to ra Fon da PIO za jav nost Je li ce Ti mo ti je vi}, tre nut no se naj vi {e re {e wa o ob u sta vi pen zi je iz da je stu den ti ma ko ji do bi ja ju po ro di~ ne pen zi je zbog to ga {to ni su na vre me do sta vi li po tvr de o re dov nom {ko lo va wu iako ih na to za kon oba ve zu je. Do da je da ~im stu den ti do sta ve po tvr du, Fond PIO im na dok na ti za o stak nov ca ko ji ni su pri ma li dok su ima li pri vre me no re {e we o ob u sta vi. Is pla ta se pre ki da la i u slu ~a je vi ma ka da se po ka za lo da je in va lid ski pen zi o ner isto vre me no pri mao i pla tu i pen zi ju. Po ro di~ na pen zi ja se uki da la i ka da se do ka è da je po ro di~ ni pen zi o ner imao ho no rar ni po -

sao i za ra |i vao vi {e od po lo vi ne pro se~ ne re pu bli~ ke za ra de, a ni je se od re kao pri ma wa svo je biv {e su pru ge ili su pru ga. Pen zi je su ob u sta vqa ne i zbog ne do sta vqa wa oba ve znih po tvr da o `i vo tu, kao i ka da se po sled wom kon tro lom po ka za lo da su spor ne pen zi je ne kih ~la no va kul tur no-umet ni~ kih dru {ta va. Na i me, u van red noj kon tro li Fon da PIO po sum wa lo se da su mno ga re {e wa do ne ta na osno vu tan ke do ku men ta ci je pa je tim pen zi o ne ri ma dat na log da je do pu ne. Naj ~e {}e se to od no si lo na one ko ji su do {li do pen zi je osam de se tih go di na pro {log ve ka uz ne ko li ko go di na igra wa i pe va wa u ra znim kul tur no-umet ni~ kim dru {tvi ma. Oni ma ko ji ni su mo gli do sta vi ti do pu we nu do ku men ta ci ju pen zi ja je ob u sta vqe na, a ta kvih je bi lo 717. Q. M.

Ka Ko leKar Ka @e

Si gu ran ko rak uz ne go va na sto pa la Zdra va i ne go va na sto pa la u tre }em do bu zna ~e vi {e od le po te. To je pi ta we zdra vqa. Ve} po sle ~e tr de se te go di ne mno ge oso be po ~i wu da se su o ~a va ju s pro ble mi ma ve za nim za sto pa la. Ka ko se u na ro du ~e sto ka è, sto pa la po ~i wu da se spu {ta ju, sit ne ko sti do bi ja ju dru ga ~i ji po lo àj, {to mo è stvo ri ti po te {ko }e ko je oso b a do ta d a ni j e ima la. Ve} po sle pe de se te go di ne go to vo sva k a tre } a oso b a à li se na ne ki pro blem, a naj ~e {}e se ra di o kur jem oku, ~u kqu, bo lo vi ma u ta ba ni ma i za ra sta wu nok t a, naj ~ e { }e na pal cu. Po seb nu ne gu sto pa la zah te va ju le ti, po sle bo rav ka na pla ì, ka da se ho da bos pa su sto pa la, a na r o ~ i t o pe t e, iz l o ` e n i su{e wu i tre wu. Ko à o~vr sne i la ko pu ca, {to je po godnost za na sta nak ra ga da i pro dor gqi vi ca.

Za to se oso ba ma u tre }em do bu sa ve tu je da re dov no ne gu ju sto pa la, a uko li ko ni su si gur ni da zna ju ka ko se to pra vil no ra di, naj bo qe je da po tra `e sa vet pe di ki ra. To po seb no va `i za one ko ji su obo le li od {e -

}er ne bo le sti jer su kod wih sto pa la sla ba ta~ ka, a la ko se mo gu po ja vi ti i te {ki pro ble mi uko li ko se ne stru~ no ob ra |u ju za de bqa wa na pe ti, `u qe vi i nok ti, ko ji u ovom do bu mo g u bi t i iz u z et n o ~vr s ti,

{to ote ` a v a i naj o b i~ n i j e skra }i va we. Nok te tre ba se }i rav no, ni ka ko ih ne za se ca ti kru `no, a ne sme ju se se }i ni pre krat ko. Za pod se ca we nok ti ju va qa ko ri sti ti spe ci jal na ma la kle {ta. Ra di bo qe cir ku la ci je pri ja }e i ma sa è sto pa la, i to uz po mo} ne kog ete ri~ nog uqa. Pri ti sci ne sme j u da bu d u ja k i, naj b o q i su kru ` ni po kre ti i to od pr sti ju ka pe ti i ~lan ku pre ma ko le nu. Pre bi lo ko jeg tret ma na ve z a n og za sto p a l a sa v e t u j e se to p la kup ka, ni ka ko vru }a, u ko joj no ge va qa dr à ti de se tak mi nu ta da bi nok ti i za de bqa na ko à omek {a li. Ve o ma je va `no da se po sle sva k og pra w a no g u sto p a l a dobro obri {u, po seb no me |u pr sti ma jer vla ga ko ja se tu za dr ` a v a do b ra je pod l o g a za raz voj mi kror ga ni za ma. J. Bar bu zan

U pro te kloj de ce ni ji raz voj me di cin skog osi gu ra wa u Ki ni u zna ~aj noj me ri po pra vio je kva li tet ì vo ta naj sta ri jih sta nov ni ka ove ze mqe, sa op {ti li su pred stav ni ci Vla de pro {le ne de qe. Zva ni~ nik ki ne ske Na ci o- nal ne rad ne ko mi si je za men tal no zdra vqe Li @i hong za „Zdrav stve ne no vi ne“, ko je ure |u je Mi ni star stvo zdra vqa, iz neo je re zul ta te tri is tra ì va wa o uslo vi ma ì vo ta sta ri jih qu di ko ja je ta ko mi si ja or ga ni zo va la 2000, 2006. i 2010. go di ne. Po tim po da ci ma, 44,7 od sto sta ri jih qu di u Ki ni ko ji ì ve u ru ral nim obla sti ma po kri ve no je zdrav stve nim osi gu ra wem u 2006, {to je ogro man po rast u od no su na po dat ke iz 2000, ka da je osi gu ra we ima lo sa mo 8,9 od sto ki ne skih se qa ka. Trend po ra sta bro ja osi gu ra ni ka na sta vqen je i u na red ne ~e ti ri go di ne, te je 2010. do sti gao 98,3 od sto, za hva qu ju }i no vom se tu za ko na, do ne tih 2008, ko ji su naj ve -

}i zna ~aj da li upra vo toj ose tqi voj gru pi sta nov ni ka. Pre tih za kon skih pro me na, ve }i na sta ri jih Ki ne za iz ru ral nih kra je va mo ra la je da se osla wa na po mo} de ce ili mla |ih srod ni ka, ko ji su pla }a li me di cin ske tro {ko ve. Ka ko je po pu la ci o na po li ti ka u Ki ni ve} de ce ni ja ma re strik tiv na, a mi gra ci ja mla |eg sta nov ni {tva u ur ba ne zo ne stal na, to je broj se qa ka ko ji su ima li ne ko ga da im po mog ne u ne vo qi bio ve o ma ma li. Mno gi su pot pu no osi ro ma {i li kad su iz gu bi li zdra vqe jer su mo ra li da ras pro da ju ono ma lo imo vi ne {to su ima li da bi se mo gli le ~i ti. No vim za ko ni ma, broj sta rih se qa ka ko ji su osi ro ma {i li u ka snim go di na ma sve den je na mi ni mum. S dru ge stra ne, ra ta do pri no sa za zdrav stve no osi gu ra we u ur ba nim zo na ma po ve }a na je iz me |u 2000. i 2010. go di ne40 po sto, ali rad no spo sob no sta nov ni {tvo i da qe mo `e da pod ne se te ret fi nan si ra wa

zdrav stve ne za {ti te de ce i sta ri jih u tra di ci o nal no si ro ma {nim i za o sta lim ru ral nim obla sti ma. U me |u vre me nu, Ki na je po kre nu la i pro gram re dov nih zdrav stve nih pre gle da za sve sta ri je od 65 go di na, ko ji su bes plat ni i oba ve zni za sve. Mi ni star stvo zdra vqa pla ni ra i da u pe to go di {wi plan uvr sti du go ro~ ne pro me ne si ste ma me di cin ske ne ge za sta ri je, an ga `u ju }i pa tro na `ne se stre, da bi vi {e sta ri jih qu di do bi lo re dov nu me di cin sku ne gu u ku }i. Ka ko je is ta kao Li, sve te me re pred u ze te su da bi dr `a va od go vo ri la na pro ble me ko je ima s ra pid nim sta re wem sta nov ni {tva. Po zva ni~ noj sta ti sti ci, Ki na ima vi {e od 185 mi li o na qu di sta ri jih od 60 go di na, {to ~i ni 13,7 od sto ukup nog sta nov ni {tva. O~e ku je se da }e do 2053. broj sta ri jih od 60 u Ki ni do sti }i 487 mi li o na, od no sno 35 od sto ukup ne po pu la ci je. Iva na Vu ja nov

SPorT SKI DUH Ne Je Wa Va NI U SeD MoJ De Ce NI JI

Osva ja me da qe i u pen zi ji Na kon {to je po la ve ka po sve tio ru ko me tu i pa ra lel no 25 go di na u [O SO „Brat stvo” bio di rek tor, Ra do van Vu jo vi} (66) iz Be ~e ja bro ji tre }u pen zi o ner sku go di nu, ko je mu, ka ko ka è, pri ja ju iako mu tek sad ne do sta je slo bod nog vre me na. – Je dva sam ~e kao da odem u pen zi ju, ra ~u na ju }i da }u ima ti mno go slo bod nog vre me na, ali tek sa da ga ne mam! Osim ~lan stva i an ga ò va no sti u Udru è wu pen zi o ne ra, ak ti van sam i u bo ra~ koj or ga ni za ci ji, te mno gim hu ma ni tar nim udru è wi ma. Uz to, i da qe pra tim sport, pri su stvom na utak mi ca ma ili uz te le vi zor, a i re kre a ci ja mi je omi qe no „{ti vo“ sva ki dan – ka è Ra do van, me |u Be ~ej ci ma po zna ti ji kao Vuj ke. – Po sle ju tar we gim na sti ke i od la ska do ki o ska po „Dnev nik„ i sport sku {tam pu, sva ko dnev no ho dam. Tu re su raz li ~i te, ~e sto za vi sno od vre men skih pri li ka ili mo jih dnev nih oba ve za, ali ni ka da ni su kra }e od {est ki lo me tra, a Be ~ej je ide a lan grad za ta kvu vr stu re kre a ci je -ka Ra do van. Is pi sni ci ga zna ju kao vr snog ru ko met nog gol ma na, ka da je taj sport bio naj po pu lar ni ji u gra du

Ra do van Vu jo vi}

kraj Ti se, oni ne {to mla |i {i rom ze mqe kao uspe {nog tre ne ra u ne ko li ko klu bo va. – Le po je pri se ti ti se tih da na, ali od pro {lo sti se ne ì vi. ô vek mo ra stal no da ra di na se bi da bi mu sa da {wost bi la za ni mqi va, a sa mim tim stva ra pod lo gu i za uspe {nu bu du} nost. Sa da se ra du jem sva ko dnev nom dru è wu u Do mu pen zi o ne ra ili Sa ve zu bo ra ca, a svi ma su nam dra ga dru è wa s pen zi o ne ri ma iz dru gih kra je va – ka è Ra do van. Po we go vim re ~i ma, od la zak u pen zi ju ne mo ra da zna ~i i sport -

sko pen zi o ni sa we, a sport ski duh sa da ne gu je na olim pi ja da ma tre }eg do ba ko je se tra di ci o nal no odr à va ju u So ko ba wi. – Ove go di ne sam dru gi put u~e stvo vao na Olim pi ja di i eki pa ~i ji sam ~lan se vra ti la sa sre br nom me da qom u di sci pli ni br zo ho da we. Uz me ne, u eki pi su bi li jo{ Na da Mi lo va nov, Mi qan Jo va no vi} i Mir ko Pu ti ca. U ja koj kon ku ren ci ji, osvo ji li smo dru go me sto iza Sa ve znog MUP iz Be o gra da. Ka da se zna da „po li caj ci“ ra ni je od la ze u pen zi ju i da su bi li da le ko mla |i od nas, on da na {e sre bro ima zlat ni sjaj. Me |u tim, bez ob zi ra na re zul ta te, ta kva oku pqa wa su kru na pen zi o ner skih dru è wa – ka è Ra do van Vu jo vi}. Ne à li se na svo ju pen zi ju, ali zna da ima mno go pen zi o ne ra ko ji su na ivi ci eg zi sten ci je. Ra do van sma tra da bi bi lo do bro da je u lo kal noj sa mo u pra vi an ga ò van ne ko iz udru è wa pen zi o ne ra s ci qem da se iz bo ri za ne ke po vla sti ce ~la no vi ma ko ji ni su u mo gu} no sti da sa svo jim pri ma wi ma, pri me ra ra di, ~e {}e pu tu ju ili pra te kul tur na i sport ska de {a va wa u gra du. V. Jan kov

Ka zne se va ju zbog pe {a~ kog pre la za

Iden ti fi ko va no jo{ 25 je vrej skih `r ta va ra ci je

Sa o bra }aj na po li ci ja u No vom Sa du je od po ~et ka go di ne ka zni la ukup no 1.500 gra |a na od ko jih je wih de vet sto ti na mo ra lo da pla ti ka znu zbog pre la ska ko lo vo za van obe le è nog pe {a~ kog pre la za, ja vqa Ra dio 021. U Po li cij skoj upra vi No vi Sad ka ù da su po ~e li kon tro lu pe {a ka, jer su oni naj u gro è ni ji u~e sni ci u sa o bra }a ju. Od ukup nog bro ja po gi nu lih u sa bra }aj nim ne sre }a ma 27 od sto su pe {a ci. Dnev no bu de ka `we no oko sto ti nu pe {a ka ko ji na ~i ne ne ki pre kr {aj, a pre la zak van obe le è nog pe {a~ kog pre la za je naj ~e {}i pre kr {aj. Z. D.

Dru {tvo za o~u va we se }a wa na ho lo ka ust iden ti fi ko va lo je jo{ 25 je vrej skih `r ta va No vo sad ske ra ci je, ge no cid ne ak ci je ma |ar skih na ci sta iz ve de ne u ja nu a ru 1942. go di ne u No vom Sa du i oko li ni, ja vi la je No vo sad ska TV. Iden ti tet ne du `nih `r ta va utvr |en je na osno vu imo vi ne ne sta lih no vo sad skih

Novosadska utorak13.novembar2012.

IZLO@BA U ZAVODU ZA ZA[TITU PRIRODE

Duh Le o nar da u No vom Sa du

Ner vo za u |o no vi ma vu ku pe {a ci. Po o {tre na kon tro la sa o bra }a ja ca tre ba lo bi da uve du red, po go to vo {to se iz ri ~u vi so ke nov ~a ne ka zne i pe {a ci ma. Kon tro le tre ba da bu du stal ne, jer ka zna po yepu je naj bo qi lek za lo {e na vi ke i iz gle da je di ni put za sma we we sa o bra }aj nih use sa. Uz gred, ~u di da i oni ko ji su re {i li da `i vot ni ri tam pra te sto pa li ma sa mi se be tre ti ra ju kao auto mo bil, te `u re i ju re, kao da vo ze yip, a ne se be i svo je te lo kroz grad ski la vi rint. Ner vo za na to~ ko vi ma, |o no vi ma…u gla va ma. Z. De li}

OD DANAS DO ^ETVRTKA

„Troj ka” vo zi dru gom tra som Grad ska auto bu ska li ni ja 3 (Pe tro va ra din - Cen tar - De te li na ra), od da nas do ~e tvrt ka 15. no vem bra sa o bra }a }e dru gim pu tem zbog ra do va na iz grad wi ka na li za ci o nog pri kqu~ ka u Uli ci Jan ka ^mel ni ka. Sa De te li na re „troj ka” }e i}i uli ca ma Jan ka ^mel ni ka, Obla ~i }a Ra da i Mi len ka Gr ~i }a do Uli ce Kor ne li ja sStan ko vi }a, oda kle }e se ukqu ~i ta na re dov nu tra su. Za vre me iz me ne kre ta wa auto bu sa bi }e otvo re no auto bu sko sta ja li {te na po ~et ku Uli ce Obla ~i }a Ra da. Z. D.

Iz lo `ba “Duh Le o nar da u No vom Sa du” otva ra se su tra u 12 ~a so va u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20A. Otva ra wu izo `be pri su stvo va }e di rek tor ka Za vo da dr Bi qa na Paw ko vi}, pot p red s ed n ik Vla d e Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i in for mi sa we Sla vi {a Gru ji}, po kra jin ski se kre tar za urba ni zam, gra d i t eq s tvo i za { ti t u `ivt ne sre di ne dr Slo bo dan Pu zo vi}, di rek tor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni k a kul t u r e Zo r an Va p a, pred sed nik „Park Ada Nord” Ago sti no Ago sti ne li, pred sed n ik Eko-mu z e j a „Ada di Le o nar do” \an pi e ro Na va i di rek tor Ita li jan skog kul tu rog cen tra „Il Bel pa e ze” Pa o lo Mar ku ~i De Ma ri no. Stru~ n i deo iz l o ` be bi } e pri re |en u 16 ~a so va pre da va wem „Ita li jan ska is ku stva u upra vqa wu pri rod nim i kul tur nim do bri ma”. I. D.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE re la zak pre ko uli ce mi mo pe {a~ kog pre la za mo `e se vi de ti sva kog da na {i rom gra da. Kod Fu to {ke pi ja ce to je po sta la nor mal na stvar, ali ne sa mo tu. Put se pre tr ~a va gde god se stig ne, ima mno go pe {a ka ko ji u na me ri da pre |u na dru gu stra nu uli ce ne fer ma ju “ze bre” . Ne po {tu je se ~e sto ni sa o- bra }aj na sig na li za ci ja, pa se ta ko i na pe {a~ kim pre la zi ma tr ~i “pre ko” cr ve nog sve tla na se ma fo ru. @u re pe {a ci, a `u re i ju re auto mo bi li. Ne str pqe we i ner vo za su op {ta stvar i u ta kvim si tu a ci ja ma de bqi kraj iz -

Je vre ja emi gra na ta, ka ko je na ve de no u ma |ar skim advo kat skim do ku men ti ma iz 1942. go di ne, na vo di se u sa op {te wu, ko je je pot pi sao pred sed nik Dru {tva Alek san dar Ve qi}. Na kon ovog ot kri }a, broj iden ti fi ko va nih `r ta va No vo sad ske ra ci je po ve }an je na 2.350 qu di ko ji su, uglav nom, bi li Sr bi i Je vre ji.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

POGLED NADALEKO VOLE I TURISTI I DOMA]INI

Kar lo va~ ki vi di ko vac kao mag net Vi di ko vac na vr hu Ma gar ~e vog bre ga u Srem skim Kar lov ci ma otvo ren je 28. sep tem bra za po se ti o ce, ko ji za sa da, od 7 do 22 sa ta sva kog da na, mo gu oda tle da uì va ju u po gle du ko ji se pru à na sa mo me sto i da le ko pre ko Du na va. Dan pre sve ~a nog otva ra wa, 27. sep tem bra na Kr stov dan, vi di ko vac je i osve }en. Ovaj ~in de sio se na isti da tum kao i 1927. go di ne, ka da je na tom me stu osve }en pr vi dr ve ni krst. Ne po sto je po da ci ko li ko se qu di od tre nut ka ota vra wa po pe lo na vi di ko vac, ali je iz ve sno da sva ko dnev no ima po se ti la ca i da tu ri sti po ka zu ju ve li ko in te re so va we za obi la zak. - Vi di ko vac pred sta vqa je di ni gra |e vin ski obje kat iz gra |en u cen tru Kar lo va ca u po sled wih 150 go di na, ako iz u zme mo tr `ni cen tar, za ko ji se slo bod no mo è re }i da je una ka zio me sto - ka è pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}. - Vi di ko vac je svo je vr sna isto rij ska ~i tan ka, po {to se sa we ga vi de sve ono {to Kar lov ce ~i ni Kar lov ci ma. Sva ki ste pe nik ko ji vo di ka vr hu pred sta vqa me sto sa kog se mest vi di u raz li ~i toj vi zu ri. Am fi te a tar u slo pu objek ta, po sve }en pe sni ku Du {ku Tri fu no vi }u, me sto je na kom }e se odr à va ti niz pe sni~ kih i dru gih kul tur nih ma ni fe sta ci ja, i do pri ne }e da se Kar lov ci iz no -

va pro mo vi {u kao grad srp ske na ko zna ~aj ni kao oni u cen tru, a du hov no sti i kul tu re, ko ji ne ne vi de se oda tle. Ka da se iz gra sum wi vo ima in spi ra tiv nu pro di ste pe ni {te ko je bi sa dru ge {lost i oba ve zu ju }u bu du} nost. stra ne Ma gar ~e vog bre ga vo di lo

Fo to: R. Hayi}

Po Fi li po vi }e vim re ~i ma, ovaj obje kat na me wen pre sve ga tu ri zmu, bi }e uvr {ten u tu ri sti~ ku po nu du gra da ve} na pro le }e. Pr vi ~o vek Kar lo va ca sma tra da tre ba sva ka {kol ska i dru ga eks kur zi ja da po se ti vi di ko vac. - Do sa da su se ta kve po se te Kar lov ci ma svo di le uglav nom na za dr à va we na cen tral nom tr gu po red ~e sme “ê ti ri la va”, oda kle se go vo ri lo o zna ~a ju obje ka ta ko ji su oda tle vi dqi vi – ka è Fi li po vi}. - Sa da ima mo mo gu} nost da tu ri ste na ve de mo da pro {e ta ju Kar lov ci ma i u toj {et wi raz gle da ju i objek te jed -

pre ma Ka pe li mi ra, tu ri sti bi ima li pri li ku da u la ga noj {et wi vi de i Dvor sku ba {tu, Do wu cr kvu, Sa bo vqe vu i ku }u, u ko joj je `i veo Bran ko Ra di ~e vi}, dom po ro di ce ]i ri}, Mu zej p~e lar stva, Vran ge lov i spo me nik Sa vi Vla di sla vi }u, Ka pe lu mi ra. Vi di ko vac je gra |e vin ki pot pu no za vr {en, po sta vqen je po zla }en krst i skulp tu ra Du {ka Tri fu no vi }a. Osta lo je da se obje kat na me wen ugo sti teq stvu sta vi u funk ci ju. Pod da no no} nom je ~u var skom za {ti tom. Mo gu }e je da }e u zim skom pe ri o du bi ti iz me wen ter min za obi la zak. Z. Milosavqevi}

V remeploV

Ma e stro oto pio hlad no }u GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

An ton, uva à van u mu zi~ kom sve tu Evro pe i Ame ri ke, pri re dio je 13. no vem bra 1905. so li sti~ ki vi o lin ski kon cert. No vo sad ska mu zi~ ka pu bli ka, mu zi~ ki obra zo va na, uz bu |e no je o~e ki va la da ~u je svi ra we, ko je su mno gi po ~u vew, iz jed na ~a va li sa zvu ci ma vi o li ne u ru ka ma Stra di va ri ju sa. Ali za vla da la je ve li ka hlad no }a. Za to je sa la Ma je ro vog ho te la u zgra di da na {we Voj vo |an ske ban ke na Tr gu slo bo de bi la po lu pra zna, qu di su se de li u ka pu ti ma i sa {e {i ri ma na gla vi, a kla vir kao da se oka me nio od zi me. Ma e stro ni je hteo da od lo ì kon cert. Ob u ~en u frak, sam je za svi rao sa ma log po di ju ma, sme {te nog me |u re do ve sto li ca. Od svi rao je po lo vi nu pred vi |e nog kla si~ nog re per to a ra, a on da se de si lo ne {to ne ve ro vat no: iz veo je po du ì splet srp skih na rod nih ko la. Pu bli ka je ta da bi la za gre ja na. N. C.

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak13.novembar2012.

ROKOV POTOK U PETROVARADINU DOBIO PRVU POMO]

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

Re {a va we „Is tan bul ske za go net ke” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom, sre dom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se pr vi ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „Is tan bul ska za go net ka“ Lorensa O’Brajana u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Ka da sa zna da je we gov naj bo qi pri ja teq i po slov ni part ner Alek su ro vo ubi jen - we go vo obez gla vqe no te lo pro na |e no je u po dru mu is pod isto rij skog mu ze ja Aja So fi je u Is tan bu lu, na u~ nik [on Ra jan od mah kre }e u Tur sku

ka ko bi ot krio uzrok Ale ko ve uà sne smr ti. Ka da se po ja vi da iden ti fi ku je te lo pri ja te qa, [on uzi ma ko ve rat sa Ale ko vim fo to gra fi ja ma, ne slu te }i da }e ga to do ve sti u smrt nu opa snost. Sa mo ne ko li ko sa ti na kon do la ska u Is tan bul i sam [on mo ra da be ì, pro go wen na o ru à nim i ne mi lo srd nim ne pri ja te qi ma. Uz po mo} Iz a bel [arp, bri tan ske di plo mat ske pred stav ni ce u Tur skoj, [on po ku {a va da raz ot kri je mi ste ri ju mo za i ka ko ji se na la zi na fo to gra fi ja ma. Shva tiv {i da je Alek slu ~aj no na ba sao na za ve ru ko ja pre ti da po pri mi in ter na ci o nal ne raz me re, Iz a bel i [on mo ra ju da uhva te ne pri ja te qa – pre ne go {to se on do ~e pa wih. A. Va.

Dru `e we pen zi o ne ra iz da va~ kog sek to ra „Dnev ni ka” Po vo dom Da na „Dnev ni ka” pen zi o ne ri Iz da va~ kog sek to ra or ga ni zu ju su sret s ko le ga ma, sa rad ni ci ma i ~i ta o ci ma „Ro to bi bi lo te ke”. Su sret je za ka zan za ~e tvr tak 15. no vem bra u 18 ~a so va

u no vo sad skom re sto ra nu „So wa”, na fud bal skom igra li {tu „Ka be la” kod [tran da. De taq ni je in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fo ne 063/545-260, 063/521-221 i 066/468-800. I. D.

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad : od 8.30 do 12.30 ~a so va Uli ca Pol gar An dra {a; od 8 do9.30 uli ce Ti ho mi ra Osto ji }a 2, 4, Pol gar An dra {a 40 a; od 8.30 do 13.30 Uli ca Bo go bo ja Ata nac ko vi }a; Rumenka: od 9 do 13 Uli ca Do si te ja O bra do vi }a od bro ja 100 do 134, No va 10 bro je vi 6 i 8; Rakovac: od 8.30 do 13 deo uli ce Ma na stir ska i Jor go van ska; Ka}: od 8 do13 po vre me no u po je di nim uli ca ma.

DAnAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (16.05), „Hrabra Merida” (12.20, 13.30), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25), „Hotel Transilvanija” (14.05, 16), „Led” (20), „Divqaci” (22.30), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12, 14,16.15), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Pazi koga bira{„ (17.45), „Artiqero” (18, 20.15) „Skajfol” (14.15, 17,19.30, 20, 22.20, 22.45), „razbija~ ralf” (11.30, 15, 12.15, 14.10, 16.10, 18.15), „Hipnotizer” (22.25), „Argo” (22.15), „Valter” (18.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” opera „Pozori{ne zgode i nezgode”, G. Doniceti, dirigent Aleksandar Koji}, (19); Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Lepotica Linejna”, reìja Boris Isakovi} (19.30); Kamerna scena drama „Presre}ni qudi„, reìja i koncept Predrag [trbac (21) Pozori{te mladih: velika sala „Povodom Galeba”, inspirisano „Galebom“ A. P. êhova, reìja Boris Lije{evi} (20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Izlo`beni plakat Muzeja Vojvodine (1847 - 2012)” (do 16. novembra), „100 godina vojnog vazduhoplovstva Srbije (1912 - 2012) (do 11. novembra), „Duh `ita” (do 15. novembra). Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

SAHRAnE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Mika Milo{a Vujkov (1940) u 10. 30 ~asova, Jelena Petra Medi} (1926) u 12, \or|e Daneta Mar~eta (1946) u 12.45, Bo{ko Emila Dragojlov (1939) u 13.30. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Milica \or|a Popovi} (1931) u 13.

DNEVNIK

O~i {}e no 80 me ta ra ru gla Ro kov po tok ve} go di na ma pred sta vqa trn u oku `i te qa Pe tro va ra di na. To kom le ta se iz po to ka {i riO ne sno san smrad, a go mi la smr dqi vog i otrov nog ot pa da za u sta vi la se is pod mo sti }a pre ko ko jeg qu di idu na pi ja cu uda qe nu de se tak me ta ra, `a le se sta nov ni ci ovog na se qa. U {kol skim da ni ma tu da pro la ze i de ca u {ko lu u obli `woj Ma li no voj uli ci. Du` po t o k a u pro s to r u iz m e | u uli c a Fru {ko gor skog i Po du nav skog od re da u blo ku 8 na la zi se trav na to igra li {te za ma li {a ne. I tu se na la zi mo sti} pre ko ko jeg pre la ze hi qa de qu di, a po tok muq i ot pad da qe no si po red na se qa Sa do vi i

dva na si pa ko ja su je di na {e ta li {ta u Pe tro va ra di nu. U po to ku se da nas po red ot pa da svih vr sta mo gu na }i i le {e vi ì vo ti wa. Ipak, ka ko sa zna je mo iz Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve, Ro kov po tok po la ko do bi ja no vo ru ho. -U okvi ru ugo vo ra ko ji Grad ima sa VDP „[aj ka {ka“ ra do vi na ure |e wu dna i ko si na po to ka na lo ka ci ji gde se Bu ko va~ ki uli va u Ro kov po tok za vr {e ni su do kra ja kao {to je i pla ni ra no Pro gra mom odr à va wa otvo re nih ka na la i na si pa za 2012. go di nu. To zna ~i da je pot pu no ure |en deo Ro ko vog po to ka u du ì ni od 80 me ta ra - ka è na ~el ni ca Lidija Toma{.

[to se ti ~e ukla wa wa ì vo tiw skih le {e va gra |a ni Pe tro va ra di na }e pr vo mo ra ti nad le `nim slu `ba ma da ja ve gde se na la ze ovi osta ci. - Stru~ ne slu `be JP „Za vod za iz grad wu gra da“ i VDP „[aj ka {ka“ ni su do bi ja le pri tu `be gra |a na o lo ka ci ja ma na ko ji ma se na la ze na ve de ni ì vo tiw ski osta ci. Neo p hod no je da za in te re so va ne stra ne pri ja ve po sto ja we ugi nu lih ì vo ti wa stru~ nim slu `ba ma ova dva pred u ze }a pa }e ti mo vi VDP „[aj ka {ka“ da iza |u na te ren i uklo ne iste- re kla je na ~el ni ca. A. Varga

DRUGIMA BAUK, DESETOGODI[WAKU IZ O[ „KOSTA TRIFKOVI]” NORMALNA STVAR

Ma li Vuk ve li ki ma her za ma te ma ti ku De se to go di {wi, Vuk Negovanovi} u~e nik ~e tvr tog raz re da osnov ne {ko le „Ko sta Trif ko vi}” po tvr |u je da No vi Sad ima od li~ ne i ta len to va ne u~e ni ke, po seb no ma te ma ti ~a re. De ~ak je osvo jio pr vo me sto na Okru `nom tak mi ~e wu iz ma te ma ti ke {to je za ovaj uz rast naj vi {i ni vo. Vuk ka è da je za we ga sa svim nor mal na stvar da zna ma te ma ti ku, a ka ko to ni sam ne zna da ob ja sni. -Jed no stav no, ka da ra dim za dat ke ide mi ja ko la ko. Do du {e, pre tak mi ~e wa do sta ve `bam, ne kad i po dva do tri sa ta. U na {oj {ko li je odr à no tak mi ~e we na ko jem sam uzeo mak si mal nih 100 bo do va i auto mat ski se pla si rao za Okru `no, i ta mo sam sve znao - ka è de ~ak. Po red {ko le i ma te ma ti ke ima vre me na i za igru, ali i dru ge ak tiv no sti. Naj vi {e vo li da ~i ta, a omi qe ni lik mu je Ha ri Po ter, we ga pro sto obo à va.

Di rek tor {ko le Mi lan Spa so je vi} i Vuk Ne go va no vi}

U~e nik ~e tvr tog raz re da Vuk Ne go va no vi} po tvr |u je da No vi Sad ima ta len to va ne u~e ni ke, po seb no ma te ma ti ~a re. De ~ak je osvo jio pr vo me sto na okru `nom tak mi ~e wu

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

De ~ak be vo li da se hva li, ali smo od we go ve ma me sa zna li da je ve} sa ~e ti ri go di ne na u ~io da ~i ta i pi {e. Dru gi omi qe ni pred met mu je po zna va we pri ro de i dru {tva. Po red {ko le, Vuk vo li i fud bal, a ka da po ra ste vo leo bi da bu de fud ba ler. Di rek tor O[ „Ko sta Trif ko vi}” Milan Spasojevi} ka `e da u ovoj {ko li ima pu no ta len to va nih |a ka, i da je sva sre }a {to ima ju svi do bre u~i te qi ce, u~i te qe, na stav ni ke i na stav ni ce ko ji ume ju da pre po zna ju wi hov ta le nat. Ta len to va na de ca u ovoj {ko li idu na do dat nu, dok oni ma lo sla bi ji idu na do pun sku na sta vu. - Mi slim da }e Vuk uz trud i rad,i ta le nat jed no ga da na oti }i na ma te ma ti~ ku olim pi ja du. Si gu ran sam da }e odan de do ne ti slav ne re zul ta te, kao i ve }i na |a ka iz na {e ze mqe - ka `e di rek tor Spa so je vi}. Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Koc ke u mu zej, Rad ni~ koj uli ci as falt Za vr {a vaj te vi {e tu Rad ni~ ku, uda vi smo se u bla tu i ne do stat ku par kin ga. Ka kvo vra }a we koc ke, to je glu post. Le po as fal ti raj te uli cu, kao i sve dru ge uli ce. 063/5699... *** Pro mo vi {e se „po vra tak na se lo“. Ru ral na sre di na ni je za {ti }e na od lo po va, ula ga wa i rad ni su ma li, a tu je i ne bo ko je ne ma mi qe ni ka. 060/0227...

*** Po dr `a vam br. 064/2419. Za i sta tre ba iz be ga va ti ku po vi nu vo }a i po vr }a na Fu to {koj pi ja ci. Je di no na toj pi ja ci ~o vek ne mo `e da za svo je nov ce iza be re ono {to ho }e. Na svim dru gim pi ja ca ma to je nor mal no, kao i u mar ke ti ma. 064/5838... *** Ka da }e na {i ko mu nal ni in spek to ri spre ~i ti di vqa we vo za -

pret pla ta, ne ma pa ra od ak ci ja, ne ma jef ti ne stru je... 062/263... *** Pred la `em nad le `ni ma da uklo ne ru glo od iz lo mqe nih i po ki da nih klu pa na ke ju kod pri sta ni {ta. Da je ko mu nal na po li ci ja ma lo ~e {}e pa tro li ra la ke jom ve ro vat no bi bi lo ma we {te te na klu pa ma i na li ve nim kan ta ma za sme }e , in for ma tiv nim ta bla ma ko je su iz lo -

*** Zna t e {ta je naj t u ` ni j e? Ka da po sle ne ko li ko go di na rad nog is ku stva, a tek ste u dva de se tim, mo ra te da mo li te da vas za isti po sao na dru gom me stu ne ko ma kar i sa slu {a, a ka mo li da vam da pri li ku da ra di te; to je sed mi ca na lo tou. Idem {to da qe odav de, pre ko oke a na, je di no {to }u pam ti ti je le po ta No vog Sa da. 065/4160...

~a pe {a~ kom sta zom is pred Fa kul te ta fi zi~ ke kul tu re pre ma Spen su, po {to je ne ko uklo nio be ton ske pre pre ke? 063/4309.. *** Da se zna, fa {i zam je bio u Ita li ji a na ci o nal so ci ja li zam u Ne ma~ koj. Il fa so je snop, a i grb im je snop se na. Mo lim pro ve ri te u en ci klo pe di ji . 064/401... *** Sve je isto sa mo Ta di }a ne ma. I da qe Ti ja ni}, i da qe RTV

mqe ne, kao i ogra di oko te re na za ma li fud bal, ko ja je ta ko |e po ki da na. Ka da bi se ma lo po tru di li mo gli bi i da pro na |u i po hva ta ju te hu li ga ne i van da le. Pa vaq da nam je o~u va we te imo vi ne va `ni je ne go da li ne ko pe re uli cu pred svo jom ku }om, ili ne ki ne sret nik ko ga je mu ka na te ra la da pro da je ro bu van pro daj nog pro sto ra po kraj pi ja ce, da bi mo gao se bi hleb da ku pi. 062/ 858...

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ZARADE I TRO[KOVI @IVOTA KA@U DA SU NOVOSA\ANI ALHEMI^ARI

Pla ta po kri je 70 od sto kor pe Ne to sep tem bar ska pla ta u No vom Sa du iz no si la je 45.123 di na ra i u od no su na av gust bi la je ni `a za 3,8 od sto. U Po kra ji ni je pro sek ne to za ra de za sep tem bar bio 39. 613 di na ra, {to je za 3,3 ma we ne go u av gu stu. Po dat ke je iz ra ~u nao Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Pro se~ na po tro {a~ ka kor pa za tro ~la nu po ro di cu u av gu stu je ko {ta la 66.590 di na ra, i u od no su na ju lu bi la je sku pqa za dve hi qa de di na ra, ob ja vi lo je Mi ni star stvo tr go vi ne. Jo{ ne ma po da tka ko li ko je iz no si la ce na po tro {a~ ke kor pe za sep tem bar i ok to bar.

Upo re |u ju }i ove po dat ke, pla ta je do voq na sve ga za 70,5 od sto tro {ko va kor pe. Vi {e od go di nu da na u iz ra ~u va va wu vred nost po tro {a~ ke kor pe ne uzi ma ju se po tre be po ro di ce sa ~e ti ri ~la na ve} sa tri ~la na. Po { to pla t e du ` e vre m e stag ni ra ju, ce ne na ma lo ra stu u kon t i n u i t e t u, a stan d ard gra |a na sva kim da nom je sve ni `i, iz laz je u po kre ta wu in du stri je, ra ci o na li za ci ji jav nog sek tra i po ve }a wu po re za za bo g a t e, ka ` e pred s ed n ik Grad skog ve }a Sa ve za sa mo stal n ih sin d i k a t a No v og Sa da Dra go \o ki}. - Iz laz je i u iz ra di so ci jal nih ka ra ta za po ro di ce i

po je din ce, ali taj po sao za hve ta vre me. Po dat ke o po ro di ca ma dr à va mo è da do bi je kroz po pis, a pri iz ra di so ci jal ne kar te tre ba uze ti u ob zir za po sle nost i po dat ke o imo vi ni - ka è \o ki}. Pre m a we g o v im re ~ i m a osnov ni mi ni mum ko ji tre ba da ima jed na tro ~la na po r odi c a je s te me s e~ n o pri m a w e iz m e | u 800 i 1.000 evra. Su ma is pod tog iz no sa , ka è \o ki}, is pod je so ci jal nog mi mi mu ma. - Sam ci su obi~ no bez sta na, tre ba da pla te i tro {ko ve ki ri je, pa im je po treb no me s e~ n o ukup no oko {est sto ti na evra u di n ari m a. U po ro di ca ma se ku v a, a sa m ac se obi~ no hra ni van ku }e, pa mu je za to po treb n o vi { e ne go po ro di ci - ob j a { wa v a \o ki}. Z. Deli}

SES kona~no dobio mo}? \o ki} je iz ra zio o~e ki va we da }e So ci jal no-eko nom ski sa vet (SES) gra da ko na~ no po ~e ti da ra di ka ko tre ba. Ova grad ska vlast, ka è, po stu pi la je po Za ko nu o so ci jal no- eko nom skom sa ve tu i za ~la no ve SES-a za du ì la pred stav ni ke iz vr {ne vla sti, ~la no ve Grad skog ve }a za bu xet i fi nan si je De ja na Man di }a i za upra vu i pro pi se Mi la na \u ri }a. - Oni }e bi ti u mo gu} no sti da od lu ~u ju. Do sa da su pred stav ni ci iz gra da u SES-u bi li qu di ko ji ni su bi li u iz vr {noj vla sti, pa pre ma to me ni su mo gli sa mo stal no da do no se od lu ke, ve} su za sve mo ra li da pi ta ju ~el ni ke lo kal ne sa mo u pra ve ka è \o ki}.

DANAS [TRAJKA^I U „DUNAV GRUPI AGREGATI” VE]AJU O RADIKALIZACIJI PROTESTA

Se ku Du nav u Be o gra du i ov de, i Sa vu pri de? Za po sle ni u „Du nav gru pi agre ga ti”, ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}, ko ji je ne dav no zdrav stve ne kwi ì ce od ju la ove go di ne, ne ka da {wem pred u ze }u „He roj Pin ki”, ape lo vao na rad ni ke da ne blo ki ra ju Du - a spo ra zum je pred vi deo i so ci jal ni di ja da nas }e to kom pre po dne va od lu ~i va ti o nav, sma tra ju }i da iz laz iz si tu a ci je mo - log zbog kon so li da ci je pre ud ze }a, ali o ra di ka li za ci ji pro te sta. Uko li ko do ne - ra da se pro na |e. to me do sa da ni je bi lo re ~i. su po me nu tu od lu ku to }e zna ~i ti da }e Kri za u “Du nav gru pi agre ga ti” po no Di rek tor pred u ze }a Ma {an Er ce go Du nav kod No vog Sa da bi ti blo ki ran ve} vo je na sta la, jer u po ne de qak 5. no vem - vi} ka è da se ~e ka sa gla snost od Evrop tre }i put, ali i da }e re ka bi ti ske ban ke za ob no vu i raz voj, ko ja pre se ~e na kod Be o gra da, a sa o bra je su vla snik “Du nav gru pe agre ga [traj ka ~i raz ma tra ju blo ka du Du na va kod }aj za u sta vqen i na Sa vi, ka zao je ti”, da se pro da brod i od tog nov No vog Sa da i Be o gra da i za u sta vqa we pred stav nik rad ni ka No vi ca Cvet ca na mi re rad ni~ ka po tra ì va sa o bra }a ja na Sa vi ko vi}. wa. Di rek tor is ti ~e da se o kon Ju ~e se u po me nu toj fir mi ni je so li da ci ji pred u ze }a mo è raz ra di lo, a da nas }e, kao i pro {le sed mi - bra za po sle ni ni su pri mi li dve pla te i go va ra ti tek ka da ban ka ri to odo bre. ce, za po sle ni bi ti za kqu ~a ni i ne }e do - dva ukr ca va wa za de cem bar 2011. i za av - Vla snik pred u ze }a Du {an Bo ro vi ca je u zvo li ti me nax men tu da u|e u fir mu. gust ove go di ne. Te pla te su bi le do go vo - pri tvo ru, a to zbog ~e ga je osum wi ~en ni Cvet ko vi} je ju ~e ka zao da po sto ji mo - re ne spo ra zu mom o is pla ti za o sta lih je u ve zi sa pred u ze }em ”Du nav gru pa gu} nost da da nas rad ni ke obi |e gra do na - pri m a w a. Za p o s le n i ne m a j u ove r e n e agre ga ti” Z. Deli}

U DRU[TVU QUBITEQA CVE]A

Se }a we aso va atle ti ke i no vi nar stva Ne ka da {wa vi ce {am pi on ka u atle ti ci Ol ga Ge re-Pu li} i re pre zen ta ti vac i re kor der \or |e Maj tan go vo ri }e o svo jim sport skim do `i vqa ji ma u 18 ~a so va u Dru {tvu qu bi te qa cve }a u Zmaj Jo vi noj uli ci 3/1. Po vod je se }a we na Evrop sko pr ven stvo u atle ti ci odr `a no

1962. kod nas u Be o gra du. O tom do ga |a ju uti ske }e iz ne ti i atlet ski su di ja Ma ri ca Dra ku li}, on da {wi iz ve {ta~ “Dnev ni ka” Vla di mir Vu jin, ta da {wi ju ni or ski re pre zen ta ti vac Mi lan No `i ni} i ne ka da {wi re pre zen ti vac i no vi nar “Dnev ni ka” u pen zi ji Pa vle Ma le {ev. Z. D.

Sta ri ji bes plat no na en gle ski Oso be sta ri je od 50 go di na za in te re so va ne za osnov ni kurs en gle skog je zi ka tre ba do su tra da se ja ve mej lom u Ame ri~ ki ku tak uUli ci Pe tra Drap {i na 3. Po treb no je da se na pi {u osnov ni po da ci, ime, pre zi me, go -

di na ro |e wa, kon takt te le fon. Mejl adre sa je ame ric ki ku tak@nsca ble.net, a te le fon je 4722 - 840. Kurs je bes pla tan, tra je tri me se ca, broj po la zni ka je ogra ni ~en 20. Kurs vo de vo lon te ri, di plo mir ni an gli sti. Z. D.

Va tro ga sci ju ~e, na sre }u, ni su ima li mno go po sla. Si re nom su se ogla si li oko 15 ~a so va ka da su do bi li do ja vu da go ri auto mo bil na Bu le va ru ca ra La za ra. Va tru su br zo za u sta vi li, {te te po oko li nu ne ma, ali je ima za vla sni ka ko la. Po prav ka sle di, a da nas je sva ka pre sku pa. Z. D.

SINDIKAT TAKSISTA „NEZAVISNOST”

Pro test na vo `wa 20. no vem bra Sin di kat tak si vo za ~a i auto pre vo zni ka “Ne za vi snost” od lu ~io je da 20. no vem bra u 10 ~a so va or ga ni zu je pro test nu vo `wu, ka zao je ju ~e ~lan no vo sad skog po ve re ni {tva Ne nad Vra ne {e vi}. U sa op {te wu za jav nost „Ne za vi snost”na vo di da su se na pro test od lu ~i li po sle sa stan ka sa ~la nom Grad skog ve }a za sa o bra }aj Ne ma wom Vuk ~e vi }em. Pro test na vo `wa se or ga ni zu je u na me ri da Grad sta vi van sna ge od lu ku o tak si pre vo zu u gra du, da bi se utvr di la naj ni `a eko nom ska ce na tak si pre vo za, for mi ra la rad na gru pa za pra }a we i una pre |e we sta wa u de lat no sti i an ga `o va le stru~ ne or ga ni za ci je ra di iz ra de Stu di je o auto tak si pre vo zu, sa op {tio je sin di kat tak si vo za ~a „Ne za vi snost”. Z. D.

Tak su pla }a sa mo krup ni bi znis Iz me nom Za ko na o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve iz bri sa ne su ne ke po zi ci je za ko je su se mo gle uvo di ti i na pla }i v a t i lo k al n e ko m u n al n e tak se. Tu spa da dr `a we re sto ra n a i du g ih ugo s ti t eq s kih obje ka ta na vo di, kao i ~a ma ca i spla vo va. Od re |e ne ka te go ri je pred u zet ni ka i prav nih li ca oslo bo |e ne su pla }a wa lo kal ne ko mu nal ne tak se po osno vu is ti ca wa fir me na po slov nom pro sto ru. In spek ci ja se na te re nu u po sled we vre me su sre la s pi ta wem ko ri {}e wa re klam nih pa noa (re kla ma). Pre iz me neg za ko na se po ja vi la in for ma ci ja da se za to ne }e pla }a ti lo kal na ko mu nal na tak sa i do bar deo pri vat ni ka se ~u dio ka da su ko mu nal ni in spek to ri pro ve ra va li da li po se du je re {e we za po sta vqa we re klam ne ozna ke ko ju iz da je ZIG, jer su mi sli li da vi {e ni je po treb no ni re {e we.

S ob zi rom da je na ve de ni za kon i u po gle du re kla ma oslo bo dio pla }a wa lo kal ne ko mu nal ne tak se pred u zet ni ke i ma la prav na li ca (osim pred u zet ni ka i prav nih li ca u ban kar stvu, osi gu ra wu imo vi ne, pro iz vod wi i tr go vi ni naf tom, ka zi na, koc kar ni ce, bin go sa le, no} ne ba ro ve, di sko te ke...) to je pro iz ve lo stav tih pri vat ni ka da vi {e ni je po treb na ni kon tro la ko mu nal nih in spek to ra. Kon t ro l a po s ta v qa w a re kla ma }e se na sta vi ti. Sva ko me ko po sta vqa re kla mu u na red nom pe ri o du bi }e po treb no da pri ba vi ozna ku i re {e we ZI Ga. Sa mo na ve de ne ka te go ri je }e bi ti oslo bo |e ne pla }a wa lo kal ne ko mu nal ne tak se. I da qe }e re kla me mo ra ti da se po sta vqa ju u skla du sa Od lukom o ure |e wu gra da i pra te}im pra vil ni kom mo di fi kova nim u ko rist pri vred nih su bje ka ta. Q. Na

RADIONICA U ART KLINICI

„Ve ~er wi akt” sva kog ~e tvrt ka Ra di o ni ca Ve ~er wi akt - cr ta wa na gog qud skog te la odr `a va se sva kog ~e tvrt ka od 20 do 22 ~a sa u Art kli ni ci, u Gr~ ko {kol skoj uli ci 5. Pro gram cr ta wa je bes pla tan, a ma te ri jal za rad je obez be |en. Ra di o ni cu vo di po zna ti no vo sad ski umet nik Bo jan Doj ki}. Z. D.

PREDAVAWE U MZ „SALAJKA”

Pre po zna va we in fark ta „Pre po zna va we simp to ma akut nog in fark ta mi o kar da”te ma je pre da va wa prof. dr Slo bo dan Do di} u Me snoj za jed ni ci „Sa laj ka” ve ~e ras u 18 ~a so va. Prof. dr Do di} }e po sle pre da va wa od go va ra ti na pi ta wa gra |a na. Z. D.

Kom pju ter i za na ti za po {qa va ju? Ka ko bi se „skra ti la” li sta ne za po sle nih Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we (NSZ), gde je oko 5.000 No vo sa |a na sa fa kul tet skom di plo mom, u okvi ru Cen tra za in for mi sa we i pro fe si o nal no sa ve to va we (CIPS), or ga ni zu je raz ne obu ke. Tre nut no 40 oso ba sa evi den ci je NSZ po ha |a jed nu od obu ka, po put osnov ne in for ma ti~ ke, sred weg ni voa kur sa en gle skog je zi ka, obu ke za mo le re i bra va re. - Ne za po sle ni se pri ja vqu ju kod svo jih sa vet ni ka za u~e {}e na obu ci za be to nir ce, li ma re i za va ri va ~e, dok je pri ja vqi va we za osnov nu in for ma ti~ ku obu ku i kurs en -

gle skog je zi ka uvek ak tu el no. Sve obu ke za po tre be tr `i {ta ra da Fi li ja la NSZ No vi Sad or ga ni zu je u sa rad wi sa Edu ka tiv nim cen trom u No vom Sad u- na vo di psi ho log i sa vet ni ca za ka ri jer no in for mi sa we CIPS Ma ja Mi li} \or |e vi}. Do da la je da je ove go di ne 360 ne za po sle nih sa evi den ci je NSZ No vi Sad pro {lo kroz ne ku obu ku. Ne za po sle ni su bes plat no po ha |a li osnov nu in for ma ti~ ku obu ku, obu ku za ar hi ked, kurs en gle skog je zi ka, obu ku za pred u zet ni {tvo, mo le re, bra va re, ar mi ra ~e, za va ri va ~e i zi da re. Bu du }i da CIPS po -

[ansa na sajtu Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we ve} ne ko li ko go di na, osim bes plat ne pu bli ka ci je „Po slo vi i in for ma ci ja” na ogla snim ta bla ma, ima u po nu di uslu gu pre tra ge slo bod nih rad nih me sta na svom saj tu www.nsz.gov.rs. Nezaposleni mogu da pretra`uju oglase u odnosu na grupu zanimawa i mesto rada, dok je poslodavcima dostupna pretraga nezaposlenih osoba tra`enih kvalifikacija. Za one koji nemaju ra~unar, brza pretraga slobodnih radnih meta dostupna je u prostorijama CIPS-a ili ra~unarima sme{tenim pored info pultova.

Fu tog u objek ti vu Pla men br zo sa se ~en

NSZ NUDI RAZNE BESPLATNE OBUKE

KONKURS „FOTOGRAFIJA 2012”

Fo to: S. [u {we vi}

utorak13.novembar2012.

Cen tar za omla din ski i dru {tve ni raz voj “Res po lis” ras pi sao je re pu bli~ ki kon kurs za iz lo `bu fo to gra fi ja “Fo to gra fi ja 2012”, a te ma je se lo Fu tog. Pra vo u~e {}a ima ju mla di auto ri do 30 go di na, ko ji se ba ve fo to gra fi jom i ko ji su iz Sr bi je. Kan di da ti tre ba da po {a qu do tri fo to gra fi je u di gi tal nom ob li ku ve li ~i ne 3602 x 2421 pik se la i po pu we nu pri ja vu na mejl fotografija@respolis.com ili

na kompakt disku na adresu Centra, koji se nalazi u Dunavskoj ulici 1 u Futogu. Autor najboqe fotografije osvoji}e digitalni fotoparat. Radovi najboqih 15 autora izda}e se u katalogu izlo`be “Fotografija 2012”. Projekat je osmi{qen kako bi se podstaklo de~je i omladinsko stvarala{tvo putem digitalne fotografije. Konkurs je otvoren do 29. novembra. N. R.

sto ji u okvi ru NSZ, pri o ri tet na ciq na gru pa su oni ko ji ak tiv no tra `e za po sle we. Po seb no je atrak ti van pro gram za po {qa va wa mla dih. - U okvi ru pro gra ma stru~ ne prak se u 2012. go di ni ne za po sle ni sa sred wim, vi {im ili vi so kim obra zo va wem ima li su pri li ku da oba ve vo lon ter ski sta` kod od go va ra ju }eg po slo dav ca u ci qu pri pre me za sa mo sta lan rad u stru ci i po la ga we stru~ nog ili pri prav -

ni~ kog is pi ta. Jav ni po ziv za re a li za ci ju pro gra ma stru~ ne prak se bio je na me wen po slo dav ci ma ko je su u mo gu} no sti da an ga `u ju rad ni ke bez za sni va wa rad nog od no sa uz nov ~a nu po mo} ko ju NSZ is pla }u je ne za po sle ni ma u me se~ nom iz no su od 10.000, 12.000 ili 14.000 di na ra, u za vi sno sti od ste pe na stru~ ne spre me - pre do ~i la je sa go vr ni ca. U na red nom pe ri o du Fi li ja la NSZ No vi Sad, u sa rad wi sa Edu ka tiv nim cen trom, pla ni ra obu ke za fri ze re, ma ni ki re, pe di ki re, ku va re, pe ka re, po sla sti ~a re, me sa re, ko ba si ~a re, ko no ba re, bar me ne, zi da re, be to nir ce, li ma re, ru ko va o ce gra |e vin skim ma {i na ma – ba ge ri ste, sto la re, rad na vi si na ma i kwi go vod stvo. - Pla ni ra ne su obu ke za oso be sa in va li di te tom, kao {to je obu ka za po mo} ni ka mo le ra, po mo} ni ka bra va ra, rad ni ka na auto pra wu i obu ka za {i va ~a - kro ja ~a- na ja vi la je Ma ja Mi li} \or |e vi}. A. Jerini}

VESTI Mo no dra ma u Art kli ni ci Mo no dra ma „Ha qi na za rin gi {pil” u iz vo |e wu mla de glu mi ce Ol ge Si mi} bi }e od i gra na su tra u 20 ~a so va u Art kli ni ci, u Gr~ ko {kol skoj uli ci 5. Pred sta va je re a li zo va na u pro duk ci ji Ogle da la - Cen tra za ini ci ja ti ve u kul tu ri, ko ja su tra obe le `a va 18 go di na po sto ja wa sce ne za rad sa de com i mla di ma. Z. D.

Od bor ni ca raz go va ra s gra |a ni ma Od bor ni ca De mo krat ske stran ke u grad skom par la men tu Sla |a na Kri `a ni} de `u ra }e da nas od 11 do 12 i od 17 do 18 sa ti u Me snoj za jed ni ci „Sa laj ka”, gde joj se mo gu obra ti ti gra |a ni sa ove te ri to ri je. Pro sto ri je MZ „Sa laj ka” na la ze se u [aj ka {koj uli ci broj 26. A. L.

utorak13.novembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ОЏАЧАНИ НА СТАЛНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ГРАДОВА И ОПШТИНА У НИШУ

Еко–покрет Оџака најзад уважен

Концерт у Руми

ПОСЛЕ 10 ГОДИНА „ВРЕЛО“ ПРЕД ДОМАЋОМ ПУБЛИКОМ

Прострујала добра енергија

РУМА: Група „Врело“ је одржала концерт у великој сали Културног центра у Руми која је била попуњена публиком до последњег места. Општина Рума и многобројни спонзори на велику радост домаће публике су помогли реализацију овог концерта. Момци и девојке из овог бенда показали су како за њих не важи правило да је најтеже бити „први у свом селу“ и својим специфичним песмама у којима је музика сведена на само два инструмента и шест изузетних женских вокала, и где се преплиће словенска традиција са модерним формама dub, fusion i punk- rock-a, су освојили суграђане који нису штедели дланове и сваку нумеру су наградили аплаузом. Састав „Врело“ је освојило друго место на такмичењу „The Next Big Thing“ у Лондону, у организацији ББЦ-а, и учествовало у Кустуричиној панк опери „Дом за вешање“ ,сарађивао је са многим извођачима поп и рок сцене, и стална су поставка пратећих вокала на концертима „The No Smoking Orchestra“. Група које ја прво доживала светску промоцију, па тек постала популарна код нас, ка-

ко то код нас обично бива, чине шест девојака Наташа Томић, Бранкица Иванковић, Маријана Бизумић, Маја Мартић, два вокала истог имена, Ивана Јовановић, и два момка Станко Томић, бас гитара и Златко Сакулски бубањ. -Ми смо заиста задовољни како је прошао концерт и како је публика реаговала на нас, повратна енергија коју смо осетили од гледалаца на бини је била одлична, штета што није био простор у коме се стоји, јер тада би се у потпуности осетила енергија коју наши концерти носе. Јако је тешко направити концерт у родном граду, јер је цела организација била на нашим леђима, уз подршку спонзора и скупштине општине Рума, уз додатни притисак како ће нас публика прихватити после 10 година. Овај концерт је снимљен и од материјала са овог концерта ће бити направљен ДВД, који ће представљати промоцију нашег досадашњег рада, и увод у улазак у студио да почнемо да снимамо нови албум- истиће вокал бенда „Врело“ Бранкица Иванковић. М. Марушић

ОЏАЦИ: Дуги низ година Еколошки покрет Оџака покушава да се избори за место које му припада. Од оснивања покрета, нису били уважени на прави начин, пошто се заштити животне средине прилазило на начин који не одговара захтевима урбаних средина. Указивања на лош приступ проблемима и решавању истих, готово увек је наилазио на лош пријем и обично је схватан као атак на личност тадашњих функционера, а не на предлог решавања бројних проблема у области заштите животне средине. Међутим много тога се променило, представници локалне самоуправе у Оџацима су на прави начин схватили труд представника Еколошког покрета Оџака, који у свим местима оџачке општине има организоване подру-

жнице, осим у Лалићу, а ускоро се очекује формирање и у овом селу. На недавно одржаној седници одбора за заштиту животне средине Сталне конференције градова и општина у Нишу, председник и секретар ЕП Оџаци су поред Милоша Пејчића, предсдника СО Оџаци учествовали у раду и имали запажену презентацију сарадње локалне самоуправе Оџаци и ЕП Оџака, као и активности у раду. На посебној тачки дневног реда „НВО и Архуска конвенција – иницијатива ЕПО Оџаци на примени Архуске конвенције“, представљена је активност Еко покрета Оџака на повећању капацитета еколошких организација. У току презентације у више наврата су истакнути примери добре праксе из општине Оџаци.

Пре свега припрема за усвајање два модела правних аката за практичну примену Архуске конвенције, чиме би оџачка општина практично била трећа у Србији која их је прихватила, а такође и доношење одлуке о сарадњи СО Оџаци са невладиним хуманитарним и осталим организацијама, као и формирање Комисије за сарадњу са невладиним организацијама и осталим удружењима грађана. Такође је презентована и припрема Меморандума о сарадњи СО Оџаци са невладиним, хуманитарним и другим организацијама, као и Правилник о финансирању невладиних хуманитарних и других организација, што је изазвалао велико интересовање присутних. Представници ЕП Оџаци су свим представницима градова и општина из читаве Ср-

МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КОЛЕКЦИОНАРСТВА

Вредне ствари за трговање и гледање

БАЧКА ПАЛАНКА: Лепо и повелико здање Словачког дома у Бачкој Паланци, ипак је било тесно да прими све излагаче и посетиоце првог Међународног сајма колекционарства, који је протеклог векенда организовало Друштво за очување културне баштине и колекционарства „Панонија“. На штандовима се нашло на хиљаде старих и занимиљивих колекцијских предмета и антиквитета. Учествовало је преко седамдесет Успео први сајам удружења и појединаца из Србије, уметничких слика, готографија, Хрвтске, Мађарске, БиХ и Руси- старог оружја, као и разних врста је.На једном месту су се нашли ну- старих сатова. Значке, пегле, сломизматичари, филателисти, љуби- вачка и намачка бижутерија, везетељи милитарија, старих књига, ни столњаци, хеклераји, стари на-

мештај, сребрни есцајг и посуђе. Трговало се, а цене су се кретале од пар десетина до пар стотина евра. - Формирали смо екипу независних и познатих стручњака из различитих области за процену свих, а посебно вреднијих предмета – истиче познати нумизматичар и председник бачкопаланачке „Паноније“ Ђорђе Јамушаков. – Процене биле бесплатне, а рађене су у посебној просторији у којој су били проценитељи и власници. Словачки дом био нам је изузетан домаћин са својим лепим просторима, али због великог интересовања, мораћемо да поразмислимо о већем простору. М. Суџум

бије, предложили исте или сличне иницијативе да покрену у својим срединама. - Презентација наших активности на седници одбора и иницијативе које смо ми у Оџацима покренули, је наишла на одличан пријем. Поготово смо задовољни што смо добили прилику да изложимо на овако еминентном скупу све оно што смо покренули у општини Оџаци у сарадњи са локалном самоуправом. Захвални смо Милошу Пејчићу, председнику СО Оџаци, што нам је омогућио да представимо свој досадашњи рад, а уједно се захваљујем Туристичкој организацији општине Оџаци, која нам је помогла у штампању материјала за ову презентацију - рекао нам је др Душан Мирковић, секретар Еко С. Милер покрета Оџаци.

Стари трафо опасан по живот

ПАН ЧЕ ВО: На раскрсници Улице Светозара Марковића и Добровољачке налази се стари трафо који не ради и само ствара проблеме житељима Војловице. Становници овог дела Панчева су се због тога обратили повереништву Српске напредне странке, са молбом да им ова странка помогне у уклањању старе трафо станице. Повереник Градског одбора Српске напредне странке и народни посланик Жељ ко Су шец обећао је да ће се потрудити да проблем реши и да трафо не смета саобраћају на том делу, посебно када је магла и видљивост слаба. - И раније смо потписивали петицију, са захтевом да се уклони трафо станица и да се поставе лежећи полицајци. Било је доста саобраћајних несрећа, па и оних са смртним исходом. Надам се да ћемо овај пут убрзати рушење трафоа и да ће бити боље за све нас - рекао је Ја ро слав Ма рек, становник Војловице. З. Дг.

vojvodina

dnevnik СТОПИРАНА КОМАСАЦИЈА У БОТОШУ

Милион евра за геодетске послове

БОТОШ: Уговор о геодетско - техничким и другим радовима на комасацији и обнови премера у катастарској општини Ботош требало би прогласити ништавним, јер је закључен супротно одредбама Закона о јавним набавкама, објавио је Локални антикорупцијски форум (ЛАФ) у Зрењанину. Координатор ЛАФ-а Дане Машић указао је да се комасација у Ботошу налази у плану набавки услуга града Зрењанина за 2011. годину и да је незаконито дефинисана као јавни радови. Због те правно - формалне грешке, додао је он, штету могу трпети порески обвезници. У Локалном антикорупцијском форуму питају ко је донео одлуку да ангажовање геодетског предузећа буде представљено као извођење јавних радова, а не услуга, како је то предвиђено по плану јавних набавки. Таква формулација, како наводе, омогућила је понуђачу радова да своје референце прикаже за протеклих пет година, а не за три године, како је то предвиђено када су у питању услуге. Од око 7.000 хектара, колико обухвата катастарска општина Ботош, комасацијом би требало да буде обухваћено 6.738 хектара. Уговор о томе је потписан априла ове године са конзорцијумом шест фирми, на челу са београдским “Геопутем”. Вредност посла је 112,8 милиона динара, а паре су обезбеђене из АП Војводине и градског буџета. Планирани рок за завршетак радова је март 2015. године.

- Документацију о својим налазима Локални антикорупцијски форум ће проследити градским челницима и организацијама које се боре против корупције – најавио је Машић. На ове тврдње одмах су реаговали из зрењанинске локалне самоуправе. Председник Скупштине града Радован Булајић, иначе диломирани инжењер агрономије, казао је да су уговор о извођењу геодетско – техничких и других радова на комасацији и обнови премера у катастарској општини Ботош, као и одлука о покретању поступка јавне набавке, већ прослеђени на преиспитивање. - На другој седници Скупштине града била је донета одлука да се започне комасација у катастарској општини Ботош, према одлукама претходне власти. Али, од почетка смо сумњали да ту нису чиста посла, па смо јавну набавку стопирали и дали налог градским службама да преиспитају одлуке – казао је Булајић. Он је оценио да би било јако чудно да практично милион евра оде за комасацију једне катастарске општине. - То би изашло 180 евра по хектару, а логично је да буде између 55 и 60 евра. Иначе, нова градска управа није ни хтела да спроведе комасацију јер је вођена логиком да ако за једно село треба да издвојимо милион евра, онда је боље да му дамо тај новац, него да га потрошимо на глупости – навео је Булајић и додао да, када би катастар радио како треба, комасације у Ботошу не би требало ни да буде. Ж. Б.

ПРОМОЦИЈОМ КЊИГЕ ОБЕЛЕЖЕНЕ 44 ГОДИНЕ ОД БАЧКОГ ВУЛКАНА

Шта то хучи у Бечеју БЕЧЕЈ: Пролетос је Бечеј био у грозници, јер је дошло до ерупције приликом бушења бунара са жутом водом у Доњем граду. А како је било крајем 1968. и првој половини 1969. године, када је ерупција гаса у бечејском атару Медењача претила да изазове еколошку катастрофу не само у граду, већ и ширем региону, подсетила је промоција књиге Видосава Јанковића „Шта то хучи у Бечеју“. Иако је промоција одржана у неуобичајеном термину 14.45 сати, када је 10. новембра 1968. године ерупција почела, свечана сала Народне библиотеке била је попуњена у завидном бро-

свима - рекао је лектор и приређивач књиге мр Бошко Брзић. Аутор Видосав Јанковић је подсетио да је књига настала на необичном месту, Институту за туберкулозу и друге грудне болести у Сремској Каменици током 1970. године, где се лечио од болести задобијених приликом ерупције у Бечеју. - Током ерупције сам водио свакодневни дневник, који ми је касније помогао да све аутентично пренесем на папир, који нисам ни мислио да ће осванути међу корицама књиге. Поготово што се неке ствари не би свиделе ондашњем руководству „Нафтагаса“. Игром случаја, четири деценије касније то се

Измишљају обавезе да би себи повећали примања ЗРЕЊАНИН: Радна група за праћење реализације пројеката од значаја за развој града, коју је формирала локална власт у Зрењанину, није ништа друго него измишљање обавеза да би градски функционери имали оправдање за увећање својих примања, оценио је на конференцији за новинаре потпредседник Окружног одбора Српске радикалне странке и одборник у Скупштини града Горан Тајдић. Он је додао да Радна група тешко може да увери било кога да ће се на плану започетих инвестиције нешто променити. - На реализацији тих пројеката раде надлежна јавна предузећа и – по потреби извођачи радова и инжењеринг куће. Зато је реална бојазан да ће се на овај начин само створити још једна славина за отицање јавног новца у функционерско - чиновничке џепове – казао је Тајдић и истакао да је на снагу ступио Закон о ограничењу зарада у јавном сектору, па би формирање Радне групе могао бити начин да људи из структура власти надокнаде изгубљено. Тајдић је најавио да ће радикали, који у Скупштини града имају четири одборника, као и раније користити право које им даје

Закон о доступности информација од јавног значаја и да ће проверавати чињенице везане за евентуалне принадлежности за чланове Радне групе. Задатак Радне групе, како је наведено у решењу о оснивању,

Видосав Јанковић и мр Бошко Брзић

десило. Искрен да будем, нисам навикао на овакве промоције, јер сам читав радни век провео или као рудар под земљом, или као „нафташ“ на теренима, али ето прегрмео сам и ово - рекаоје Видосав Јанковић Додајмо да је библиотекар Лајош Берта у холу домаћина промоције приредио изложбу написа о „Бачком вулкану“ у тадашњем локалном листу „Бечејске новине“, па су учесници промоције имали прилику да се и из тог угла подсете на догађај којим су у то време све медијске вести почињале. В. Јанков

Новогодишња акција

БЕЧЕЈ: Одлуком Управног одбора ЈП „Водоканал“ у Бечеју, од 1. новембра је покренута Новогодишња акција везана за легализацију нелегалних прикључака и легално прикључење на канализацију отпадних вода. Уместо досадашње цене од 21.000 динара, ко се укључи у акцију до 28. децембра ове године моћи ће да легализује прикључак за 9.999 динара у шта је урачунат и ПДВ. Услов је да постоје технички могућности у делу где треба легализовати прикључак и да се износ уплати у целости до 28. децембра. Више информација о овој легализацији могу се добити на број телефона 6912930 или електронским путем на мејл: vodokanal@stcable.net. В. Ј.

- У протеклом периоду било је много инвестиција које су започете, а које нису завршене. Морамо испитати шта се дешава са вртићем у насељу Граднулица, амбулантом на Зеленом пољу, зградом Комитета, спортским халама

Нека социјалисте питају за Комитет О томе докле се стигло са најављеном реконструкцијом зграде Комитета помоћник градоначелника Дарко Каран могао би да пита своје коалиционе партнере из Социјалистичке партије Србије. Пре неколико месеци започети су припремни радови за темељну реконструкцију овог атрактивног објекта. За тај посао обезбеђено је око 50 милиона динара, а извођачу радова, новосадској фирми “Булевар компани”, већ је пребачено, као аванс, 8,5 милиона динара. Међутим, постављене скеле брже – боље су скинуте, јер су социјалисти забранили радницима фирме “Булевар компани” да започну радове, тврдећи да је Комитет у њиховом власништву и да град нема шта да тражи у њему, упркос правоснажној судској пресуди која говори другачије. биће да прате спровођење већ започетих пројеката у којима као партнери учествују град Зрењанин или јавна предузећа и установе чији је он оснивач. Такође, чланови Радне групе, који ће рачуне полагати градоначелнику, требало би да анализирају како доћи до новца за завршетак послова и како радове ефикасније привести крају.

у Арадцу и Михајлову и другим објектима – рекао је члан ове групе и помоћник градоначелника Дарко Каран. Осим њега, чланови Радне групе су и Ана Ковачки, Еуђенија Бесу, Павле Карлечик, Персида Живанов и Винко Сименуновић, док је за председника именован помоћник градоначелника Иван Девић. Ж. Балабан

Студентске стипендије

РАДИКАЛИ О ФОРМИРАЊУ НОВЕ РАДНЕ ГРУПЕ

КИКИНДА: Општина Кикинда и ове године, ради подстицања талентованих и студената слабијег материјалног стања, расписала је конкурс за доделу стипендија за школску 2012/2013. годину. Право на стипендију имају студенти који су уписали прву годину студија, а испуњавају један од услова: да су добитници титуле ученик генерације средње школе, да су уписали факултет, а финансирају се из буџета, да су чланови Менсе, да су завршили претходну годину школовања са најмањом просечном оценом 4,5 и да су на буџету, да су на пријемном испиту на одабраном факултету остварили прво место на листи. Заменик председника општине Милош Латиновић који је у Општинском већу задужен за образовање каже да су у буџету и претходних година издвојена средства за стипендирање. - Са онима који остваре право на стипендију потписаће се уговори који ће прецизније регулисати међусобне односе. Конкурс траје до 23. новембра.Жеља ми је да што више наших студената покуша да оствари право на стипендију која би им олакшала студирање - рекао је Латиновић. Све информације о конкурсу и документима за пријаву налазе се на сајту www.ki kin da.org.rs или заинтересовани моуг да дођу лично у Одељењу друштвених делатности општине Кикинда. А. Ђ.

НЕЗАДОВОЉНИ РАТАРИ ПОСТИГЛИ КОМПРОМИС У ЧОКИ

Тракторима одложили лицитацију

ЧОКА: Незадовољни чланови Удружења пољопривредника „Потиски ратар„ из Остојићева издејствовали су јуче да се одложи први круг лицитације пољоприврендог земљишта у државном власништву у катастарској општини Остојићево, о чему су постигли договор са Комисијом за спровођење лицитације и општинским челницима Чоке. Постизању компромиса претходио је долазак ратара из Остојићева тракторима на заказани простест, па је њихов долазак испред чоканског Дома културе, пратило појачано присуство полиције. - Циљ нам је био да спречимо лицитацију у катастарској општини Остојићево, што смо и постигли постизањем компромиса. Лицитација

се одлаже до даљнег, али већ сутра ћемо предузети нове кораке, јер ћемо Министарству пољопривреде упутити захтев за израду новог програма за катастарску општину Остојићево, у чијој изради желимо да учествују и представници Удружења „Потиски ратар„ - рекао је председник Удружења „Потиски ратар„ Миодраг Грбин. Председник чоканске општине Ференц Балаж изјавио је да је процедура за издавање државне земље започела пролетос, али да с избори и промена одређених структура у локалној самоуправи допринели да се тек сада спроводи лицитација око 4600 хектара. Балаж тврди да сачињеним програмом и одређивањем лицитационих јединица није наме-

На парцелама се пшеница већ зелени

ју. Очито да је догађај и после 44 године био интересантан за Бечејце, од којих су једни дошли да да се подсете на све, а други да из прве руке чују о ономе што су им други причали. - Ово је истинити роман о једном несвакидашњем догађају, коју је написао човек који ни пре ни после никада ништа није објављивао. Управо због тога изненађују јасне реченице, као „оштром секиром исклесане“. Књига је документ једног догађаја, где су ликови аутентични, и веома је читљива, па је топло препоручујем

utorak13.novembar2012.

У атару Остојићева у 10 лицитационих јединица је око 500 хектара државне земље. Од утврђених лицитационих јединица пет су биле површине изнад 80, а пет испод 30 хектар, што је изазвало одређено незадовољство произођача који траже да се формира више мањих лицитационих јединица, што би одговарало мањих произвођачима, да се укључе у лицитирање државне земље у закуп. Оно што међу ратарима Остојићева заинтересованим да учествују у лицитирању државне земље, изазива незадовољство је да су поједине парцеле већ засејане и да се на њима пшеница зелени. Сетву су обавили досадашњи закупци, јер су унапред рачунали да ће их поново добити у закуп. - Пшеница је засејана на неколико парцела, што је записнички констатовала пољопривредна инспекција, па очекујемо да даље ураде свој део посла - указује

Незадовољни паори Остојићева на протест стигли тракторима

штено да би их велике газде узеле у закуп. - Ако неко сумња у то, постоје надлежни органи који то морају испитиати, а што се тиче примедбе да смо лицитацију заказали на дан празника, пука је случајност, јер смо раније одредили датум - каже Балаж. Након постигнутог компромиса са незадовољним ратарима Остојићева лицитација је спроведена за катастарска подручја осталин насеља чоканске општине. Остојићево је из лицитације изузето пошто су пред-

ставници комисије, општине и Удружења „Потиски ратар„ потписали записник. - У договору са Министарством пољопривреде, предузећемо кораке да се ова ситуација разреши - рекао је Балаж. Балаж напомиње да би отказивање лицитације за подручје целе општине допринело поремећају прилива значајног дела средстава који се од закупа државне земље сливају у општински, покрајински и републички буџет. Текат и фото: М. Митровић

УНАПРЕЂЕН РАД ПОЉОЧУВАРСКЕ СЛУЖБЕ

„Ладом нивом” на лопове

КИКИНДА: Јавна агенција за пољопривреду и малу привреду добила је два возила неопходна за рад пољочуварске службе. Две “ладе ниве” купљене су средствима добијеним од закупа пољопривредног земљишта и за аутомобиле је утрошено 2,5 милиона динара, рекао је председник општине Саво Добранић уручујући кључеве од нових теренских возила. -На овај начин побољшаћемо ефикасност и рад пољочуварске службе. Осим два нова теренска возила, у власништву Јавне агенције постоје и две “ладе ниве” , власништво фирме “Беозаштита” којој је поверен посао пољочуварске службе. Уочен је већи број крађа у атару, те че са четири возила пољочувари брже и ефика-

сније откривати починиоце, те ће и пољопривредни произвођачи бити више заштићени. Нова возила моћи ће да користи и Штаб за ванредне ситуације уколико се за то укаже потреба. Члан Општинског већа задужен за пољопривреду и месне заједнице Имре Кабок додао је да су возила која су купљена најјефтинија која се налазе на тржишту, а биће веома важна у сузбијању крађа на пољима. - Кикиндска општина има доста проблема са бесправном сечом шума, те ће током зиме пољочувари имати посла у атару и након завршетка пољопривредних радоваказао је Кабок. Директор Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду Небојша Лакета истакао је да ова

агнеција стоји на услузи свим грађанима кикиндске општине. - Основни задатак запослених у овој служби јесте да се сачува оно што пољопривредници произведу. Очекујемо да и ове године добијемо бесповратна средства од Владе Војводине за рад пољочуварске службе - рекао је Лакета. Покрајинска владе рад пољочувара у кикиндској општини финансира са 60 одсто средстава и ове године за ову службу укупно је издвојено 17 милиона динара. У кикиндској општини има 21 пољочувар, а служба функционише три године. Они су распоређени у свих девет села и граду. Од 1. јануара до данас забележена је 71 прекршајна пријава од којих је 34 процесуирано. Направљено је 130 службених белешки које подлежу

кривичним делима, као и 28 посредовања у мирењу. Знатно је смањен број пожара у атару те их је ове године забележно 30 што је мање него ранијих година. А. Ђуран

dRU[TvO

utorak13.novembar2012.

(NE)VE RO VAT NA RA ^U NI CA KO ME SA RI JA TA ZA IZ BE GLI CE RE PU BLI KE SR BI JE

Pet od sto po pu sta na qud ski `i vot Po procenama Komesarijata za izbeglice Republike Srbije jedan qudski `ivot vredi ni mawe ni vi{e nego 200 evra. Toliko }e, naime, popusta pri otkupu stanova u izbegli~kom nasequ u Kleku, pored Zrewanina, imati porodice sa poginulim borcima. Oni drugi mora}e da plate punu cenu, odnosno 4.000 evra, za kupovinu stana povr{ine jedva trideset kvadrata. Pre nego {to stek nu uslov da otkupe stanove, u koje su se doselili pre vi{e od jed-

[vajcarske. Izbeglice iz Kleka se zato pitaju kako je mogu}e da Srbija prodaje ne{to {to nije ni gradila, ve} je predstavqalo me|unarodnu pomo}. Pitaju se i {ta }e biti sa onima koji ne budu mogli da otkupe stanove – da li }e ve~ito biti podstanari ili }e se ponovo, posle ratnih strahota, na}i na ulici, bez krova nad glavom. U Komesarijatu za izbeglice u Beogradu ka`u da su stambeni objekti u Kleku podignuti na osnovu sporazuma o pilot pro-

Iz be gli ce iz Kle ka se pi ta ju ka ko je mo gu }e da Sr bi ja pro da je ne {to {to ni je ni gra di la, ve} je pred sta vqa lo me |u na rod nu po mo} ne decenije, izbeglice iz Bosne i Herecgovine i Hrvatske narednih pola godine mora}e da pla}aju kiriju, u mese~nom iznosu od 1.000 dinara. - Ranije se govorilo da }emo, nakon deset godina, stanove dobiti u trajno vlasni{tvo, a sada }emo morati pola godine da pla}amo kiriju. Posle }emo imati {ansu da ih otkupimo po ceni od, kako nam je re~eno, 4.000 evra. Predstavnici Komesarijata za izbeglice, koji su nas posetili ovih dana i sa kojima smo potpisali ugovore o zakupu, rekli su nam da }e porodice sa palim borcima imati popust od pet odsto pri kupovini stanova, {to na sumu od 4.000 evra iznosi 200 evra. Pa, to je neverovatno – ispri~ala je za “Dnevnik” jedna od stanarki izbegli~kog naseqa u Kleku, dodaju}i da je posebno skandalozno {to dr`ava Srbija, odnosno Komesarijat za izbeglice, prodaje stanove u koje nije ni ulo`ila novac, ve} koji su izgra|eni zahvaquju}i donaciji

jektu izgradwe izbegli~kog naseqa, zakqu~enog 20. juna 2000. godine izme|u tog Komesarijata, Visokog komesarijata za izbeglice UN, [vajcarske pomo}i u katastrofama i op{tine Zrewanin. Izgradwa je definisana kao zajedni~ka investicija, s tim da je predvi|eno da objekti predstavqaju dràvnu svojinu sa pravom kori{}ewa Komesarijata. - Sporazumom je, tako|e, navedena mogu}nost za Komesarijat da, nakon dvogodi{weg besplatnog kori{}ewa, stanarima uvede kiriju - re~eno je “Dnevniku” u Komesarijatu, gde napomiwu da je Zakonom o izbeglicama propisano da su sve nepokretnosti koje su pribavqene iz dràvnog buxeta, doma}ih ili inostranih donacija za re{avawe stambenih potreba izbeglica, dràvna svojina. Stan }e, kako nam je re~eno, mo}i da se plati odmah po zakqu~ewu ugovora ili na vi{e godi{wih rata. @. Ba la ban

dnevnik

KA KO RE [I TI PRO BLEM NE ZA PO SLE NO STI MLA DIH

U~i ti prak ti~ ne ve {ti ne – Reforma obrazovnog sistema, te{we povezivawe obrazovnih institutcija s poslovnim okruèwem i potrebama trì{ta rada, kao i ve}a finan sij ska po dr {ka omla din skom preduzetni{tvu neophodni su za re{avawe problema nezaposlenosti mladih u Srbiji – sma tra pro fe sor ka dr Mirjana Radovi}-Markovi} iz Instituta ekonomskih nauka u Beogradu. Tom mi{qewu pridruùje se i portparol Nacionalne sku`be zapo{qavawa Sr|an Andijani}, koji ocewuje da u toku {kolovawa vi{e pa`we treba posvetiti prakti~nim ve{tinama i radu, dok dràvni sekretar u Ministarstvu prosvete Radivoje Mitrovi} nagla{ava neophodnost zajedni~kog, dobro koordinisanog delovawa privrede, dràve i obrazovnih institucija. Mirjana Radovi}-Markovi} navodi da pre svega treba delovati preko sistema obrazovawa, koji mora biti reformisan da bi bio na|en model primereniji zahtevima trì{ta radne snage, a to podrazumeva uskla|ivawe obrazovawa s poslovnim okruèwem. Ona ukazuje na to da se radna snaga u Srbiji sporo prilago|ava promenama na trì{tu rada i da zbog toga postoji razlika izme|u potrebnih ve{tina i znawa i onih koje su u ponudi, ali i na slabu povezanost obrazovnih, istraìva~kih i razvojnih institucija s poslovnim okruèwem, {to spre~ava protok znawa, informacija i ne dovodi do wihove primene u praksi. To umawuje inovacije u

Za jed no i pri vre da i obra zov ne in sti tu ci je U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja isti~u da je pitawe prakse apostrofirano u novoj strategiji razvoja obrazovawa. – Treba re}i i da ne postoji, po pravilu, razumevawe u privredi za prijem qudi na praksu i vrlo ju je te{ko organizovati – naveo je dràvni sekretar Radivoje Mitrovi}. – Da bi se problem nezaposlenosti mladih prevazi{ao, potrebno je zajedni~ko delovawe svih relevantnih faktora i ve}a inicijativa obe strane, i privrede i obrazovnih institucija. biznisu, bez kojih nema razvoja i pro{irewa preduzetni~kih aktivnosti, a samim tim i mogu}nosti za upo{qavawe nove radne snage. Neophodno je, smatra ona, da dràva stvori boqe ekonomsko i poslovno okruèwe za podsticawe preduzetni{tva mladih, prvenstveno da obezbediti vi{e novca, preko doma}ih i stranih programa finansirawa: – Nedavna istraìvawa koja sam sprovela me|u studentima izme|u 20 i 25 godina starosti, pokazala su da mladi imaju izve-

sno interesovawe za samozapo{qavawe – navela je Mirjana Radovi}-Markovi}. – Me|utim, oko 70 odsto nema uzore u biznisu i misli da su mnogi uspe{ni biznisi stvoreni na neeti~ki na~in. Polovina ispitanih, tako|e, misli da je za uspeh u biznisu va`nije imati dobre poslovne kontakte nego dobre biznis-ideje, zbog ~ega se ne odlu~uju da osnuju sopstveni biznis. Oni misle da je potrebno preduzetni~ko formalno obrazovawe prilagoditi individualnim potrebama studenata i boqa komu-

nikacija na relaciji nastavnik – student – lokalno biznis okru`ewe. I u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe su, kako je naveo Andijani}, uo~ili da mladima nedostaju preduzetni~ke ideje. Napomenuv{i da NSZ sprovodi i obuku za zapo~iwawe sopstvenog posla, Andijani} je ukazao na to da me|u osobama koje konkuri{u za subvencije za samozapo{qavawe mladi ~ine izme|u 20 i 35 odsto. On dodaje da subven ci ja za samo zapo {qavawe iznosi 160.000 dinara i da, u stvari, predstavqaja podsticaj za one koji su uspeli da obezbede stabilnu finansijsku konstrukciju: – Svakako da bi taj iznos mogao i trebalo da bude ve}i. Na primer u Sloveniji su subvencije za zapo~iwawe sopstvenog posla oko 4.000 evra – naveo je Andijani}. Kako je dodao, u prvih deset meseci ove godine zaposleno je vi{e od 70.000 mladih s evidencije NSZ-a, ukazav{i na to da oni, posebno ukoliko su zavr{ili fakultet, znatno kra}e ~ekaju na posao u odnosu na prosek za ostale na evidenciji koji je oko 3,5 godine. Od ukupnog broja nezaposlenih na evidenciji NSZ-a mladi ~ine 27,2 odsto, odnosno oko 205.000 – najvi{e ih je sa zavr{enom sredwom {kolom, a oko 26.000 ima fakultetsku diploma. S problemom nezaposlenosti mladih susre}u se i druge evropske dr`ave, a po podacima Evropskog zavoda za statistiku „Evrostat”, u odnosu na 2008. zabele`ne je porast u proseku s 15 odsto na 22,5.

û var ke kul tur nog na sle |a Te{ka vremena i sve ve}a nema{tina naterala su i ène u ruralnim podru~jima da po~nu da se bore za svoju egzistenciju. Mnoge od wih ono {to su prethodnih godina {ile, tkale i {trikale za svoju porodicu nude na trì{tu, i to se pokazalo kao uspe{no. Unikatni proizvodi izra|eni ènskim rukama, koji predstavqaju spoj tradicionalnih tehnika i modernog dizajna, uz luksuzno pakovawe, postali su dobar poklon, kako za partnere iz inostranstva, tako i za mnoge gra|ane Srbije. @ene ve{tih ruku brzo su shvatile da poslovni pokloni zauzimaju zna~ajno mesto u poslovnoj kulturi i da je tu wihova {ansa. Koriste}i tradicionalne i autenti~ne motive uz dodatak savremenog dizajna, ène {irom Srbije organizovane u

„Etnomreù„ po~ele su da izra|uju rukotvorine toliko kvalitetne i vredne da su postale zna~ni pokloni koje visoki zvani~nici dràve koriste za protokol u susretima sa stranim dràvqanima. Po obja{wewu En Pe{i} iz Savetodavnog odbora „Etnomreè Srbije„, na{e ène, kao i one u Irskoj pre vi{e decenija, organizovale su se da bi sebi i svojim porodicama obezbedile izvor prihoda. Povratak tradiciji pruà {ansu velikom broju èna, i to prepoznaje i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe. Kako se igle, konca, razboja, vunice i krpara starije ène ~e{}e late od mla|ih, wihovim udruèwima se kroz javne radove obezbe|uje novac koji donosi ènama zaradu a dràvi ugled. Tako je NSZ kroz projekat javnih radova u saradwi s „Etnomreòm„

ove godine angaòvala 52 ène, a od po~etka saradwe posao je tako imalo 300 èna na razli~itim projektima. Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova i Zavod za ravnopravnost polova Vojvodine pomaù ènama u vojvo|anskim selima da izlaù svoje proizvode i postanu ekonomski nezavisne i tako predstave novu ulogu èna sa sela koje su, kako se to isti~e, najdoslednije ~uvarke na{eg kulturnog nasle|a. U Vojvodini danas ima vi{e od 20 etnoku}a i etnosoba, koje ~uvaju, odràvaju i neguju ènska seoska udruèwa, kao i 75 malih izlo`bi i manifestacija ~ije su organizatorke ène sa sela, {to svedo~i o tradicionalnom organizovawu èna oko zajedni~kih potreba i interesa. Q. Ma le {e vi}

HRO NI^ NA OP STRUK TIV NA BO LEST PLU ]A ^E STA ME \U STA NOV NI CI MA

Po lo vi na obo le lih bez di jag no ze

IZ LO @BOM FO TO GRA FI JA PRO TIV RA KA PLU ]A: U be o grad skom tr `nom centru „Del ta siti” otvo re na je iz lo `ba fo togra fi ja u okvi ru kam pa we „Mo ja plu }a su do bro”, ko ja je po sve }e na {i re wu sve sti i bor bi pro tiv ra ka plu }a. Po se ti o ci ima ju pri li ku da po gle da ju vi {e od 30 fo to gra fi ja na sta lih u to ku kam pa we, na grad skim tr go vi ma pet gra do va u Sr bi ji, me |u ko ji ma je i No vi Sad. Ve li ki ri bon bi ser nobe le

bo je, me |u na rod ni sim bol bor be pro tiv raka plu }a, ta ko |e je po sta vqen u ho lu {o ping mo la. Ide ja je da se ovom za ni mqi vom iz lo`bom obe le `i no vem bar – me sec bor be pro tiv ra ka plu }a. Na fo to gra fi ja ma su gra |a ni No vog Sa da, ali i Be o gra da, Ni {a, Kra gu jev ca i Som bora, kao i jav ne li~ no sti iz tih gra do va, ko ji su to kom av gu sta po dr `a li kam pa wu „Mo ja plu }a su do bro”.

Hroni~na opstruktivna bolest plu}a, od koje u Srbiji boluje svaka deseta osoba starija od 40 godina, naj~e{}a je bolest disajnih organa. Po procenama Globalne inicijative za hroni~nu opstruktivnu bolest plu}a, vi{e od polovine obolelih nema postavqenu dijagnozu i nije svesno toga da je bolesno. Stotine miliona qudi bori se svakodnevno s wenim simptomima, ali je i pored toga ta bolest i daqe me|u onima koje se nedovoqno dijagnostikuju. Glavni faktor rizika za nastanak hroni~ne opstruktivne bolesti plu}a, koja ukqu~uje i osobe s hroni~nim bronhitisom i emfizemom, jeste pu{ewe, zatim pasivno izlagawe duvanskom dimu, udisawe pra{ine i hemikalija na radnom mestu (gasovi, iritansi, isparewa) kao i aerozaga|ewe unutar nedovoqno provetrenih prostorija nastalo od organskih goriva koja se koriste za kuvawe i grejawe. Na tu bolest bi trebalo, savetuju lekari, da pomisli svaka osoba koja je izlo`ena tim faktorima rizika a pri tom ka{qe, iska-

{qava, ima ose}aj nedostatka vazduha pri naporu. Ipak, mnoge osobe s pomenutim simptomima ne obra}aju se za pomo} lekaru pa se zato dijagnoza ne postavqa sve dok se bolest ne pogor{a toliko da onesposobqava bolesnika.

we vazduha stigne do krvnih sudova u plu}ima pa nastaju posledice bolesti. Pribli`ava se sezona gripa, a uskoro }e po~eti vakcinacija potiv virusa influence. Kako savetuje na{ sagovornik, za obolele od opstruktivne bolesti

Op struk tiv na bo lest plu }a je u stal nom po ra stu i, po sle bo le sti sr ca, {lo ga i za pa qe wa plu }a, od no si naj vi {e ì vo ta u sve tu – Oteàno disawe, bol u grudima i malaksalost samo su neki od simptoma bolesti – kaè dr Stanoje Ostoji}. – Ve}ina pacijenata su pu{a~i ili su u pro{losti bili pu{a~i. Opstruktivna bolest plu}a moè se otkri ti jedno stavnim te stom, spirometrijom. Ukoliko ~ovek ima takve faktore rizika i simptome, trebalo bi da uradi spirometriju, kojom se meri brzina protoka vazduha proz plu}a i kapacitet plu}a jer ta bolest podrazumeva suèwe disajnih puteva pa vazduh sporije i teè prolazi prilikom udisaja i izdisaja. Tako ma-

plu}a vakcinacija je obavezna i ne treba razmi{qati o tome da li je potrebna ili ne. Pacijenti koji se vakcini{u, i ako se razbole od gripa imaju mnogo blaù formu bolesti. Kod tih bolesnika to prakti~no moè zna~iti spasavawe ìvota. Opstruktivna bolest plu}a je u stalnom porastu i, posle bolesti srca, {loga i zapaqewa plu}a, odnosi najvi{e ìvota u svetu. Zato je bitno pravovremeno le~iti infekcije plu}a. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, od te te{ke bolesti plu}a godi{we umre tri miliona qudi. J. Bar bu zan

crna hronika

dnevnik

utorak13.novembar2012.

PRET PRO [LE NO ]I U NI [U I OKO LI NI

U puc wa va ma dvo ji ca ubi je na Dve oso be su ubi je ne, a dve su za do bi le te `e i lak {e po vre de u dva odvo je na in ci den ta u Ni {u i se lu Vr ti {tu, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Ni {u. U puc wa vi u bli zi ni Me di cin skog fa kul te ta u Ni {u na Bu le va ru Zo ra na \in |i }a, prek si no} u 20.45 ~a so va, od za do bi je nih po vre da pre mi nuo je Mar ko C.(29) iz Ni {a, dok je lak {e po vre de za do bio Vla di mir S. (29). Puc wa vi je pret ho di la sva |a, a iz vr {i lac je za tim is pa lio vi {e hi ta ca iz va tre nog oru` ja, na ve li su u po li ci ji. Po li ci ja in ten ziv no tra ga za po ~i ni o cem, na po mi wu iz Po li cij ske upra ve. Di rek tor Ur gent nog cen tra pri Kli ni~ kom cen tru u Ni {u dr Mi o drag La zi} re kao je Ta nju gu da je Mar ko C. pri mqen s te {kim po vre da ma grud nog ko -

{a u pre de lu sr ca bez vi tal nih `i vot nih pa ra me ta ra. – Po ku {a na je re ni ma ci ja, ali je mla di} pod le gao te {kim po vre da ma – ka zao je La zi}, i na po me nuo da je Vla di mir S. za do bio po vre du ru ke i da je po sle uka za ne po mo }i ot pu {ten na ku} no le ~e we. Po li ci ja je uhap si la M. V. (23) zbog sum we da je prek si no} oko 20.30 ~a so va u se lu Vr ti {te, u svom po ro di~ nom dvo ri {tu, po sle sva |e, is pa lio dva hi ca iz lo va~ ke pu {ke u S. M. (21) ko ji je pre mi nuo od za do bi je nih ra na, sa op {te no je iz ni {ke Po li cij ske upra ve. U toj puc wa vi te {ko je po vre |en V. M. (44) iz Vr ti {ta. Osum wi ~e ni M. V. uz kri vi~ nu pri ja vu zbog te {kog ubi stva bi }e pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Ni {u, na po mi wu iz po li ci je.

DA NAS NA STA VAK PRO CE SA SVE TLA NI RA @NA TO VI]

Ce ca na sud zbog du ga Po no vqe no su |e we folk-pe va ~i ci Sve tla ni-Ce ci Ra `na to vi} po tu `bi Vo ji sla va \ur ko vi }a iz Bi je qi ne ko ji tvr di da mu du gu je 116.063 evra s ka ma ta ma, bi }e na sta vqe no da nas u Vi {em su du u Be o gra du. Sve tla na Ra `na to vi} ni je u za kon skoj oba ve zi da se po ja vqu je na ovom su |e wu, osim uko li ko je sud po zo ve ra di sa slu {a wa, a we ne in te re se za stu pa advo kat. Pe va ~i ca, ina ~e, ospo ra va dug \ur ko vi }u jer je pa re po zaj mio wen, sa da po koj ni, su prug @eq ko Ra `na to vi} Ar kan, dok \ur ko vi} tvr di da je Ar kan uzeo no vac za po tre be svo je su pru ge, i to u we nom pri su stvu. Sud je u ju lu od bio pred log \ur ko vi }e vih advo ka ta da se na deo pe va ~i ci ne ku }e u Uli ci Qu ti ce Bog da na, ko ja je ve} pod hi po te kom zbog du ga dr à vi, sta vi pri vre me na me ra za za bra nu ras po la ga wa, od no sno da joj se za bra ni pro da ja. \ur ko vi }e vi advo ka ti iz ja vi li su àl bu Ape la ci o nom su du na tu od lu ku. Taj pro ces je, ina ~e, bio u za vr {noj fa zi, po {to je Pr vi osnov ni sud kra jem 2011. go di ne na lo ìo pri nud nu pro da ju de la we ne ku }e ra di na mi re wa du ga \ur ko vi }u. Me |u tim, Vr hov ni ka sa ci o ni sud je zi mus usvo jio wen zah tev za re vi zi ju pro ce sa, uki nuo pra vo sna `nu pre su du ko jom je bi la oba ve za na na to da \ur ko vi }u is pla ti dug od 116.063 evra s ka ma tom i na lo ìo no vo su |e we, ko je je po ~e lo u ju nu. Po sle te od lu ke, po stu pak za pro da ju de la ku }e je auto mat ski ob u sta vqen. Vr hov ni ka sa ci o ni sud je u svo joj od lu ci upo zo rio na to da na sled nik od go va ra za du go ve osta vi o ca sa mo do vi si ne svog na sled nog de la, a na no vom su |e wu sud tre ba da utvr di ko li ki je deo za o stav {ti ne na sle di la Ar ka no va udo vi ca. Me |u tim, osta vin ski po stu pak za ras pra vu Ar ka no ve za o {tav {i ne je u

pre ki du jer se we go vi na sle din ci par ni ~e oko ras po de le imo vi ne. Ku }a u Uli ci Qu ti ce Bog da na je pod hi po te kom ko ja je upi sa na kao ga ran ci ja da }e Ce ca Ra `na to vi} upla ti ti dr `a vi jo{ 500.000 evra, od mi lion i po ko li ko joj je pre su dom od re |e na nov ~a na ka zna zbog pro tiv prav nog pri sva ja wa nov ca od pro da je fud ba le ra klu ba „Obi li}„ na ~i jem je ~e lu bi la. Udo vi ca @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na je u toj ku }i u Uli ci Qu ti ce Bog da na iz dr `a la ka znu ku} nog za tvo ra na ko ju je, po sle spo ra zu -

Sve tla na Ra `na to vi} Ce ca

ma s Tu ì la {tvom o pri zna wu kri vi ce, osu |e na zbog pro tiv prav nog pri sva ja wa de la nov ca od tran sfe ra de set fud ba le ra „Obi li }a” i ne do zvo qe nog dr à wa 11 pi {to qa. Dr à vi du gu je jo{ 500.000 evra, po {to je mi lion evra od ka zne upla ti la. Sve tla na Ra `na to vi} }e na op tu è ni~ ku klu pu Pr vog osnov nog su da se sti i 29. no vem bra, kao i wen zet Pre drag Oco ko qi}, jer im se su di zbog vre |a wa i na sil ni~ kog po na {a wa pre ma vla sni ku fud bal skog klu ba „Mla di pro le ter” Alek san dru Ola re vi }u. (Ta njug)

@AL BA ZBOG PRI TVO RA SPE CI JAL NOM SA VET NI KU U BE O GRAD SKOM BRO DO GRA DI LI [TU

Cep ter odo bra vao ra ~u ne za Ja wu {e vi }evu vi lu?

Bra ni o ci Zo ra na Ja wu {e vi }a, spe ci jal nog sa vet ni ka u pred u ze }u „Kar go lo gi sti~ ki cen tar bro do gra di li {ta Be o- grad” (KLC), i di rek to ra te fir me Pa vla M., osum wi ~e nih za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja od 2006. do 2010. go di ne, pod ne li su àl be Ape la ci o- nom su du pro tiv re {e wa Vi {eg su da u Be o gra du o od re |i va wu pri tvo ra. Advo kat Mom ~i lo Mi ni}, bra ni lac Pa vla M., ka è za „Dnev nik“ da o~e ku je da o àl bi bu de re {e no {to pre, kao i da se u is tra zi efi ka sno po stu pa. U to ku ove ne de qe u is tra zi }e bi ti is pi ta ni sve do ci u ve zi s na vo di ma iz zah te va za is tra gu po ko ji ma je, na vod no, „Pa vleM. od 1. ja nu a ra 2006. do 1. ja nu a ra 2010. go di ne, uz pod stre ki va we Ja wu {e vi }a, da vao na lo ge fi nan sij skoj slu `bi pred u ze }a da odo bra va pla }a wa za ra do ve ko ji su iz vr {e ni na Ja wu {e vi }e voj ku }i u Tol sto je voj uli ci, na be o grad skom De di wu, te da je ta ko fir mi pri ~i we na {te ta oko 800.000 evra“. Me |u broj nim pred lo è nim sve do ci ma je i bi zni smen Fi lip Cep ter, na sta wen u Mo na ku, ko ji je, po jav no do stup nim in for ma ci ja ma, 2003. go di ne na li ci ta ci ji ku pio „Bro do gra di li {te Be o grad“.

Ina ~e, ka ko je pro cu ri lo u me di je, na sa slu {a wu pred is tra `nim su di jom po ~et kom ovog me se ca, Pa vle M. i Zo ran Ja wu {e vi} su ne gi ra li kri vi cu. Po iz vo ri ma, okri vqe ni Miq ko vi} je u od bra ni na veo da je “pred u ze }e ’KLC Bro do gra di li {ta Be o grad’ pla }a we ra ~u na za ra do ve na ku }i Zo ra -

Zo ran Ja wu {e vi}

na Ja wu {e vi }a odo bra va lo po na lo gu Fi li pa Cep te ra”. Na vod no, po toj pri ~i, „Cep ter i Ja wu {e vi} su ima li usme ni do go vor da mu na taj na ~in bu du iz mi re na ne is pla }e ne pa re na ime na kna de za we go vo vi {e go -

di {we rad no an ga `o va we u ’KLC-u Bro do gra di li {ta Be o grad’”. Oba ve {te ni tvr de da je i Ja wu {e vi} u od bra ni ne gi rao sve op tu `be, na vo de }i da je niz go di na ra dio u KLC-u kao spe ci jal ni sa vet nik, a da je sve {to se ti ~e ra ~u na ko je je pred u ze }e iz mi ri lo za ra do ve na we go voj

{te Be o grad„ oti {lo u ste ~aj po ~et kom 2001, Zo ran Ja wu {e vi}, sa vet nik ta da {weg pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, bio je po sta vqen za pr vog ste ~aj nog uprav ni ka, ali se tu ni je du go za dr `ao pa je ubr zo na to me sto do {ao no vi ~o vek. Ne ko li ko go di na ka sni je, na kon {to je Bro do gra di li {te

Fi lip Cep ter

ku }i bi lo u do go vo ru s Cep te rom, da bi se ta ko re gu li sa le do tad ne iz mi re ne na kna de za we gov rad. Po jav no do stup nim in for ma ci ja ma, pre dva na est go di na, na kon {to je „Bro do gra di li -

pri va ti zo va no, no vi vla snik je an ga `o vao Ja wu {e vi }a kao spe ci jal nog sa vet ni ka, a sva je pri li ka da je pre dve-tri go di ne sa rad wa pu kla zbog me |u sob nih ne spo ra zu ma. J. J.

AFE RE KO JE PO TRE SA JU DO MA ]U JAV NOST

Sred wi Ba nat cen tar zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja Pre ne ko li ko da na za vr {e no su |e we biv {em gra do na ~el ni ku Zre wa ni na, a da nas mi ni stru po qo pri vre de Go ra nu Kne è vi }u pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du zbog op tu `be da je, za jed no sa sa rad ni ci ma, u~e stvo vao u ma hi na ci ja ma pri iz da va wu gra |e vin skog ze mqi {ta stra nim i do ma }im in ve sti to ri ma, sa mo je jed na od afe ra ko je su u po sled we vre me po te kle iz sred weg Ba na ta. Jav nost se jo{ ba vi su |e wem po zna tom srp skom bi zni sme nu i pro iz vo |a ~u voj ne i po li cij ske opre me Mi le tu Dra gi }u, okri vqe nom da je, u na me ri da pri ba vi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist za svo je pred u ze }e, po ku {ao da pre va ri Mi ni star stvo od bra ne pri li kom za kqu ~e wa ku po pro daj nog ugo vo ra i o{te ti dr à vu za oko 6,7 mi li o na evra. Po no vqe ni sud ski po stu pak u slu ~a ju ko ji je u jav no sti po znat kao “afe ra pan cir” vo di se pred Osnov nim su dom u Zre wa ni nu. U zre wa nin skoj Pa la ti prav de ve} go di na ma se vo di pro ces i pro tiv biv {eg pred sed ni ka i su vla sni ka kom pa ni je “Agro ìv” Mi ro sla va @i va no va i 19 we go vih sa rad ni ka, okri vqe nih da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo àj. Glav ni pre tres, 69. po re du, ko ji je tre ba lo da bu de odr àn pro {le ne de qe, od lo èn je za 20. de cem bar jer je jed nom od op tu è nih umr la ba ba.

I dok su ne ki pred me ti pri ve de ni kra ju, a dru gi se jo{ raz ma tra ju pred su do vi ma, po sled wih ne de qa otvo re ne su i no ve afe re ko je su se u do ma }oj jav no sti sme wi va le kao na tra ci. Pr vo su uhap {e ni pred sed nik op {ti ne No va Cr wa Pe ra Mi lan -

Sr bi je je, me |u tim, na sta vio hap {e wa u sklo pu te is tra ge pa su pro {le sed mi ce pred is tra `nog su di ju Vi {eg su da u Zre wa ni nu pri ve de ni i di rek tor Jav nog pred u ze }a “Raz voj” iz sred wo ba nat ske op {ti ne @i ti {te J. M. kao i jo{ dve oso be

Pa la ta prav de u Zre wa ni nu

kov i jo{ pet oso ba zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo pri ma wa i da va wa mi ta. Ne {to ka sni je, u na stav ku ak ci je ot kri va wa ne za ko ni tih rad wi u no vo cr wan skoj op {ti ni, slo bo de su li {e ni i vla snik zre wa nin skog pred u ze }a “Voj vo di na put” Du {an Bo ro vi ca i di rek tor te fir me Zdrav ko I. MUP

zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i o{te ti li Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne za oko 1,4 mi lion evra. Pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, osim afe re oko iz da va wa gra |e vin skog ze mqi {ta, na }i }e se jo{ je dan “zre wa nin ski slu ~aj”. Pri pad ni ci rad ne

gru pe Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, u sa rad wi s Tu ì la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal, na i me, dan na kon {to je uhap {en di rek tor ì ti {tan skog “Raz vo ja”, slo bo de su li {i li i biv {eg vla sni ka Fa bri ke le ko va “Ju go re me di ja” Jo vi cu Ste fa no vi }a Ni ni ja i dvo je we go vih sa rad ni ka. I wi ma se sta vqa na te ret da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo àj, od no sno da su o{te ti li zre wa nin sku far ma ce ut sku ku }u za bli zu 7,5 mi li o na evra. Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je sa op {ti lo da je Ste fa no vi }u i we go vim sa rad ni ci ma, na kon sa slu {a wa, od re |en pri tvor do 30 da na zbog opa sno sti od bek stva i uti ca ja na sve do ke u to ku is tra ge. Sa mo dan pre hap {e wa kon tro verz nog ni {kog pri vat ni ka, ko ji je svo je vre me no bio i na In ter po lo voj po ter ni ci, iz Vi {eg su da u Zre wa ni nu sti gla je in for ma ci ja da je do ne to re {e we o pro {i re wu is tra ge pro tiv jo{ jed nog biv {eg di rek to ra “Ju go re me di je” – Zdrav ka De u ri }a, ta ko |e zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja, ali i kri vi~ nog de la ne u pla }i va wa po re za po od bit ku. Pro tiv De u ri }a i tro je we go vih sa rad ni ka, ina ~e, vo di se is tra ga zbog sum we da su o{te ti li “Ju go re me di ju” za oko 600.000 evra. @. Ba la ban

SU \E WE RA DO VA NU KA RA YI ]U U HA GU

Sve dok: Ni smo ga |a li unu tra {wost Sa ra je va MR TAV EKO NOM NA \EN NA STA DI O NU FK „@E LE ZNIK”: Ju ~e oko de vet sa ti na sta di o nu Fud bal skog klu ba „@e le znik” u Be og ra du pro na |en je mr tav eko nom sta di o na tog klu ba Pre drag M., sa zna je Ta njug u MUP-u. Sum wa se, ka ko je re ~e no, da po sre di sa mo ub i stvo ve {a wem. Hit na po mo} je na li cu me sta mo gla sa mo da kon sta tu je smrt, re ~e no je Ta nju gu u toj slu `bi.

Ar ti qe rij ski ofi cir Voj ske RS-a Sa vo Si mi} sve do ~io je na su |e wu Ra do va nu Ka ra xi }u da ni ka da ni je ga |ao ci vil ne ci qe ve u Sa ra je vu. Si mi} tvr di da mu to ni je bi lo na re |e no i da je sa mo od go va rao na va tru mu sli man skih sna ga iz tog gra da. Si m i} je bio ka p e t an pr v e kla s e i na ~el n ik ar t i q e r i j e u Pr v oj sa r a j ev s koj bri g a d i VRS-a. Po n o v io je is k az ra n i j ih sve d o k a Ka r a x i } e v e od b ra n e da je ciq te voj s ke oko Sa r a j e v a bio da spre ~ i pro b oj mu s li m an s kih sna g a iz gra d a i za { ti t i

okol n a srp s ka na s e q a. Sve d ok je oce n io da ni j e bi l o mo g u } e po j e d i n a~ n om mi n o b a c a~ kom gra n a t om po g o d i t i pi j a c u Mar k a l e u dva in c i d en t a u ko j i m a su 1994. i 1995. go di n e po g i n u l e i ra w e n e de s e t i n e gra | a n a, pre n o s i RTS. – Ja ni ka da ni sam dej stvo vao po unu tra {wo sti gra da, osim po va tre nim po lo `a ji ma ko je su mu sli man ske sna ge ve {to sme {ta le uz objek te ko ji bi tre ba lo da bu du za {ti }e ni... – iz ja vio je Si mi}. – Uz vra }a li smo na wi ho vu va tru sa mo u slu ~a ju kraj we nu `de. Nad re |e ni

su ~e sto za bra wi va li da se otva ra va tra, da ne bi bi li po go |e ni ci vi li. Sve dok je re kao i da je, pri uz vra }a wu va tre, „vo dio ra ~u na o to me da se ci vil ne `r tve, ko je su za i sta ne mi nov ne, sve du na mi ni mum”. Dok ga je una kr sno is pi ti vao tu `i lac Alan Ti ger, Si mi} je re kao da je we go va je di ni ca ga |a la ta~ no od re |e ne ci qe ve, a ne ~i ta va grad ska pod ru~ ja. Na su ge sti ju tu `i o ca da bi ga |a we ~i ta vih ~e tvr ti bi lo ne za ko ni to, sve dok je od go vo rio da za ta kvo na re |e we ni je ni ~uo.

SPORT

utorak13.novembar2012.

dnevnik

SVET SKO PR VEN STVO U FUT SA LU

Or lo vi za vr {i li tak mi ~e we Sr bi ja - Ar gen ti na 1:2 (0:2) Fut sal re pre zen ta ci ja Sr bi je is pa la je u osmi ni fi na la Svet skog pr ven stva u Taj lan du od Ar gen ti ne 2:1.Ku co li no i Re {a da li su Ar gen ti ni pred nost u pr vom po lu vre me nu, a sma wio je Raj ~e vi} tri mi nu ta pred kraj. Ne iz ve sni ji fi ni{ iz o stao je zbog is kqu ~e wa Ja wi }a. Sr bi ja je na de bi ju osvo ji la pr vo me sto u gru pi E, sa dve po be de i jed nim re mi jem, dok su Ga u ~o si u gru pi D bi li dru gi, iza Ita li je. Ar gen tin ci }e u ~e tvrt fi na lu na Bra zil, ko ji je u osmi ni fi na la po ~i stio se lek ci ju Pa na me re zul ta tom 16:0. Tok me ~a bio je pot pu no u skla du sa ar gen tin skim pla no vi ma - po sti gli su pr vi gol na vre me, do po lu vre me na i du pli ra li pred nost i u pot pu no sti pre pu sti li kon tro lu nad lop tom na {em ti mu, opre de liv {i se za od bra nu. U de fan zi vi su bi li fan ta sti~ ni, a osim krat -

kih pe ri o da oko 15. mi nu ta oba po lu vre me na na{ tim ni je stvo rio ~i stu pri li ku. Ve} do pr vog go la bi lo je ja sno da }e Sr bi j a vi {e {u ti r a ti, ali ti udar ci ni su bi li pre ci zni. Ka da je Ku co li no is ko ri stio pri li ku i po sti gao gol na po lo vi ni pr vog po lu vre me na, po sao na {eg ti ma znat no je ote `an. Upr kos to me, usle dio je naj bo qi pe riod na {e igre, ne ko li ko pu ta je Eli jas sjaj no od bra nio udar ce ne ko li ko na {ih igra ~a, pre svih Raj ~e vi }a. Ipak, i on je bio ne mo }an u 15. mi nu tu, ka da je sa ma we od me tra lop tu u unu tra {wu stra nu sta ti ve po slao ka pi ten Pa vi }e vi}. Sa mo dva mi nu ta ka sni je to se na {em ti mu osve ti lo, ka da je po sle kor ne ra Re {a upu tio uda rac, ko ja je za ka ~i la dva na {a igra ~a na pu tu ka mre `i. Is po sta vi lo se da je to ne do sti `na raz li ka, a fi ni{ pr vog de la sa mo je na go ve stio tok igre u dru gom po lu vre me nu.

Ar g en t i n a je i do tog tre nut ka bi la sta ti sti~ ki in fe ri or na, ali je po sle 2:0 oda bra la pot pu nu de fan z i v u, na p a d a j u } i is kqu ~ i v o kon t ra m a po s le na {ih gre {a ka na cen tru ili du gim Eli ja so vim lop ta ma, ko je po pra vi lu ni su do n o s i l e re z ul t a t e. Sa dru ge stra ne su svi pu te vi pre ma Eli ja so vom go lu bi li za tvo re ni, ~ak i kod po ku {a ja uda ra ca def na ziv ci su se po `r tvo va no ba ca li. Tek u po sled wih 7-8 mi nu ta po ~e la je pot pu na do mi na ci ja srp skog ti ma, ko ji je sve ~e {}e {u ti rao, a to je na kra ju do ne lo re zul tat, ka da je na pas Bo jo vi }a mi Re pre zen ta ci ja Sr bi je pla sma nom u dru gu fa zu tak mi ~e wa is pu ni la ciq ni mal ni slo bod ni pro stor pro n a { ao Raj ~ e v i}. Svi su po ku {a ja Ja wi }a, ali je sko ro pre kid su |en u tre nut ku pre o~e ki va li da pre o sta la tri mi nut ka sni je, ka da je lop ta kr {a ja, Sr bi ja bi na kra ju me mi nu ta pro |u u op sa di ar gen - iza {la, po ka zao na {em igra ~u ~a vi {e od po la mi nu ta bi la tin skog go la, ali je pe ru an ski dru gi `u ti kar ton i osta vio broj ~a no rav no prav na. Do sa su di ja Ro has ta da {o ki rao sve Sr bi ju sa igra ~em ma we mi nut mog kra ja broj ~a no nad mo} ni ji - on ni je svi rao pre kid zbog i 51 se kun du pre kra ja. Da je ar gen tin ski tim ru tin ski je

NBA LI GA

IGOR RA KO ^E VI] NA KON PO BE DE CRVENE ZVE ZDE NAD PAR TI ZA NOM

Go sti po sti li

Lep je ose }aj

U na stav ku pr ven stva ame ri~ ke pro fe si o nal ne ko {ar ka {ke li ge (NBA) od i gra no je pet utak mi ca i u svih pet uspe {ni ji su bi li do ma }i ni: Bru klin Or lan do 82:74, L.A. Kli pers Atlan ta 89:76, Mem fis - Ma ja mi 104:86, Okla ho ma - Kli vlend 106:91, L.A. Lej kers - Sa kra men to 103:90. LEJ KER SI IZA BRA LI

Majk D’An to ni tre ner

Los An |e les Lej ker si ime no va li su Maj ka D’An to ni ja za no vog tre ne ra i sa wim do go v o r i l i ~e t vo r o g o d i { wu sa rad wu. Lej ker si su to kom le ta na pra vi li je dan od naj ja ~ih ti mo va li ge sa start nom pe tor kom Ne{, Bra jant, Ar test, Ga sol, Ha u ard, ali su se -

Igor Ra ko ~e vi} spu {ta lop tu na ze mqu po sle po be de u ve ~i tom der bi ju. „Va `na utak mi ca, ali ne i pre sud na. Po ka za li smo da nam je for ma u uspo nu”. Ret ko se ra du ju na vi ja ~i Cr ve ne zve zde po be da ma nad Par ti za nom mt:s u ko {ar ci. U ne de qu uve ~e ima li su raz lo ga za sla vqe, jer su nad vi sli cr no - be le(92:78). Po sle du go vre me na, Zve zda je bi la ta ko ja je sve kon ce igre dr `a la u svo jim ru ka ma, ko ja je dik ti ra la ri tam i od pr vog mi nu ta po ka za la da zna {ta ho }e i {to je va `ni je da zna ka ko to da ura di. Igor Ra ko ~e vi} je u svim klu bo vi ma u ko ji ma je igrao pro tiv Par ti za na uvek bio po seb no in spi ri san. Ovo ga pu ta ni je si pao u ko{ Par ti za na, ni ti je bio naj e fi ka sni ji (10 po e na), ali je zna la~ ki ko man do vao. - Re zul tat ski ovaj me~ ni je bio pre su dan, jer je se zo na du ga, ali je zna ~a jan zbog di na mi ke

Igor Ra ko ~e vi}

na {e igre ko ja je u uspo nu - re kao je Ra ko ~e vi}, ko me je ovo mo `da bi la i naj ve }a po be da u der bi ji ma, po sle one u ~e tvrt fi na lu Ku pa 2003/04. u No vom Sa du (po sle pro du `et ka).Igra li smo ozbiq nu od bra nu i ve} u pr vom po lu vre me nu smo

po ka za li da smo ozbi qan tim i da ima mo kva li tet. Ni sam iz ne na |en na {om igrom, u uz la znoj smo pu ta wi. Lep je ose }aj po be di ti u der bi ju, na go sto va wu, u te {koj at mos fe ri za sva ko ga ko igra ov de - is ta kao je Ra ko ~e vi}.

VAS PIT NE ME RE DU [KA VU JO [E VI ]A

Par ti zan tre ni rao u cik zo re Majk D’An to ni

zo nu po ~e li sa 1-4 zbog ~e ga je eks p re s no ot p u { ten Majk Braun. U me |u vre me nu su za be le `i li dve po be de, pa }e D’An to ni ja u svla ~i o ni ci do ~e ka ti ko li ko-to li ko do bra at mos fe ra. D’An to ni je pro {le se z o n e ot p u { ten iz Wu j or Nik sa. Do la zak D’An to ni ja je po ma lo iz ne na |u ju }i, s ob zi rom da se po s led w ih da n a uglav nom spe ku li sa lo o po vrat ku Fi la Xek so na u LA. Na kra ju su vla snik Xe ri Bas, pot pred sed nik Xim Bas i ge ne ral ni me na xer Mil~ Kup ~ak jed no gla sno za kqu ~i li da je D’An to ni naj bo qi tre ner za tim u ovom tre nut ku. Ame ri~ ki me di ji na vo de da je Xek son bio glav na `e qa Lej ker sa, ali da ni su mo gli da pri sta nu da mu da ju go di {wu pla tu od 10-15 mi li o na do la ra. Do la sku D’An to ni ja naj vi {e }e se ob r a d o v a t i Stiv Ne{, ko ji je sa wim sa ra |i vao u Fi niks San si ma. - Svi zna ju ko li ko vo lim Maj ka. Ako on bu de tre ner, to bi bi lo sjaj no za me ne, a mi slim i za tim - re kao je Ne{.

Du {ko Vu jo {e vi} oku pio igra ~e na tre nin gu u se dam uju tru, dok su jo{ sve `e „ra ne” od gre {a ka na p ra v qe n ih u me ~ u sa Cr ve nom zve zdom. Dva ne pri jat na po ra za do `i veo je Par ti zan mt:s u raz ma ku od 48 sa ti.Pr vim su zna ~aj no uma we ne {an se za pla sman u Top 16 fa zu Evro li ge, a dru gi mo `da ne }e ima ti ta ko dra sti~ ne po sle di ce po tak mi ~ar ske ci qe ve, ali je sva ka ko bio ozbi qan udar na po nos Du {ka Vu jo {e - Du {ko Vu jo {e vi} vi }a i klup skih ~el ni ka.Ni je Ka da se iz g u b i od Cr ve n e taj na da se u Par ti za nu sve ove zve zde, a po seb no ako to bu de uz go di ne po seb no po no se tro fej - ne a de kva tan an ga `man po je di nim ni zom u do ma }im tak mi ~e - na ca (ka ko je re ~e no na kon fe wi ma i do mi na ci jom u ve ~i tim ren ci ji za no vi na re), on da mo der bi ji ma. ra da bu de i vas pit nih me ra. Je -

dan ta kav po tez Vu jo {e vi} je po v u k ao ve} u svla ~ i o n i c i, ka d a je svo jim iza bra ni ci ma za ka zao tre ning za po ne de qak u se dam sa ti uju tru! Tro f ej n i tre n er ni je ma rio za dve te {ke utak mi ce u tri da na, ni za to {to su igra ~i na pu sti li Pi o nir ne {to ma lo pre po no }i, pa ni su mo gli po {te no ni da od s pa v a j u. Iz j a v e ko j e ~e s to slu { a m o po s le po ra za - da }e se iz laz iz kri ze tra `i ti u jo{ ja ~em ra du - mno gi auto mat ski kla si fi ku ju kao {u pqu pri ~u. U Par ti za nu o~i gled no mi sle ozbiq no. Ta len ti }e po sta ti igra ~i, ili ih, me ta fo ri~ ki, ne }e bi ti.

sa ~u vao lop tu i iz bo rio dru go ~e tvrt fi na le u isto ri ji. Pr vi na stup na {eg ti ma na svet skim pr ven stvi ma okon ~ao se pla sma nom u dru gu fa zu, {to je pred put i bio ciq.

LI GA [AM PI O NA

Zve zda u Ati ni Va t er p o l i s ti Cr ve ne zve zde da nas od 18.30 sa ti igra ju me~ ~e t vr t og ko l a Li g e {am pi o na u Ati ni s Olim pi ja ko som. Zve zda u Ati nu sti `e na kri li ma ve li ke po be de nad Par ti za nom i to pr vi put u po sled wih 17 go di na. Igra ~i Cr ve ne zve zde i stru~ ni {tab is ti ~u da je cr ve no-be la eki pa iz Ati ne i te ka ko ne zgo dan pro tiv nik. Olim pi ja kos je sa sta vqen uglav nom od re pre zen ta ti va ca Gr~ ke, a na stra ni Ati wa na je i to da su uigra ni ji od be o grad skih cr ve no-be lih. - Po be da nad Par ti za nom nam je uli la do dat no sa mo po u zda we pred su sret sa Olim pi ja ko som. Ovo je za nas ve o ma va `an me~ - re kao je tre ner Zve zde De jan Sa vi}. Bek Ni ko la Ra |en je do dao:

Da nas B gru pa: Olimpijakos - Crvena zvezda Su tra A gru pa: Vuqagmeni - Eger, [urman - Spartak Volgograd, Hanover - Ligamus. B gru pa: Monpeqe - Jug. C gru pa: Marseq - Sintez, Bre{a - Barseloneta. D gru pa: Oradea - Galatasaraj, Seged - Partizan. - Po ku {a }e mo da po be di mo Olim pi ja kos, ka ko bi smo bi li bli `i dru gom me stu na ta be li B gru pe i ka ko bi smo pred re van{ on da kon tro li sa li si tu a ci ju. Par ti zan su tra go stu je kod ma |ar skog Se ge da,a Voj vo di na je slo bod na u ~e tvr tom ko lu.

VLA DI MIR VU JA SI NO VI] O KAN DID ATU RI ZA SE LEK TO RA

Neo zbiq na pri ~a Vla di mir „Ve li ki” Vu ja si no vi} sma tra sme {nim i neo zbiq nim pri ~e o to me da je kan di dat za se lek to ra re pre zen ta ci je Sr bi je. Od raz la za De ja na Udo vi ~i }a sa Va ter po lo sa ve zom Sr bi je tra ju pri ~e o we go vom na sled ni ku.Po mi wu se ra zna ve li ka ime na srp skog va ter po la. Igor Mi la no vi}, De jan Sa v i}, Vla d i m ir Vu j a s i n o -

za na mo gu da bu du mir ni. Po ru ka je: Vla da }e bi ti tre ner pr vog ti ma cr no-be lih du `e vre me. - To je neo zbiq na pri ~a! On je tre ner Par ti za na po stao u ma ju me se cu, a sad je no vem bar. Am bi ci je kod Vla de si gur no po sto je i on to ne }e da ka `e, jer je skro man, ali sve mo ra da ide svo jim to kom - re kao je pred s ed n ik VK Par t i z an

Vla di mir Vuj asi no vi}

Gor di} sti `e me |u cr no-be le? Bo s an s ko h er c e g o v a~ k i re p re z en t a t i v ac u ko {ar ci Ne ma wa Gor di} ras ki nuo je ugo vor sa ukra jin skim Azov ma {om, a pre ma pi sa wu KS BiH ka ri je ru }e na sta vi ti u Par ti za nu mt:s. Gor di} je 24-go di {wi plej mej ker ko ji je bio je dan od naj bo qih igra ~a Azov ma {a na po ~et ku ove se zo ne, a KS BiH na vo di da }e za me ni ti Ame ri kan ca To ri ja To ma sa. Mo sta rac je ove se zo ne od i grao ~e ti ri utak mi ce za Azov ma{ u re gi o nal noj VTB li gi, a pro se~ no je be -

le `io 6.8 po e na uz 2.8 asi sten ci je i 2 sko ka po me ~u. To ri To mas je na de set utak mi ca ove se zo ne pro se~ no po sti zao 4.5 po e na, uz 2.4 asi sten ci je. To mas je sa mo na pr ve dve utak mi ce, pro tiv Za dra i Kr ke bio na ni vou sa 12, od no sno 14 po e na, da bi u na stav ku na ~ak pet utak mi ca, ukqu ~u ji }i i po raz od Zve zde, ostao bez po e na. Gor di} je ka ri je ru po ~eo u pod go ri~ koj Bu du} no sti, a dve go di ne igrao je za Lo to ma ti ku iz Ri ma.

vi}... Wih je po me nuo i pr wed sed nik VSS Ve li bor So vro vi} u pri ~i o raz la zu sa Udo vi ~i }em. Vla d i m ir Vu j a s i n o vi}!?Sva ka ko je dan od naj bo qih va ter po li sta ko je je ova ze mqa ima la, ako ne i naj bo qi, ~o vek ko ji svo jim ka rak te rom, po na {a wem, bi }em za slu `u je da se o we mu raz mi {qa. Ali, ne sa da! To po ru ~u ju iz tro fej nog klu ba sa Ba wi ce. Da kle, na vi ja ~i Par ti -

Alek san dar [o {tar, od go va ra ju }i na no vi nar sko pi ta we. Vu ja si no vi} je po di gao obr ve na po sta vqe no pi ta we o se lek tor skoj kan di da tu ri. - Ma, qu di, to je neo zbiq na pri ~a. Pro vla ~e we mog ime na u tom kon tek stu je ba{ bez ve ze, re kao je Vla di mir. Da kle, ja sno je da }e VSS bi ra ti usko ro iz me |u ne kol ko ime na, ali je iz ve sno da na tom spi sku ne }e bi ti Vla di mi ra Vu ja si no vi }a.

SPORT

dnevnik

LAZAR MARKOVI] UOÎ MEÂ SA ÎLEOM

NA POMOLU NOVI SKANDAL

Na me {tena utak mi ca? Klu`–Ga la ta sa raj Pre ma na vo di ma me di ja, na po mo lu je no vi skan dal sa na me {ta wem utak mi ca u Li gi {am pi o na, po {to se sum wa da je me~ Klu`–Ga la ta sa raj na me {ten. Ka ko pre no se ru mun ski i tur ski me di ji, po ja vi la se ve li ka sum wa u re gu lar nost utak mi ce Klu `a i Ga la ta sa ra ja, ko ja je pro {le ne de qe za vr {e na po be dom Tu ra ka sa 3:1. Ru mu ski no vi na ri ob ja vi li su vest da je me~ ova dva ti ma na me {ten, {to je iza zva lo ve li ki {ok u me di ji ma. S dru ge stra ne, tur ski me di ji pi {u da je UEFA mo men tal no po kre nu la is tra gu. Oni do da ju i da }e UEFA u klu bo ve po sla ti in spek to ra ko ji }e is pi ta ti ceo ovaj do ga |aj, Hr va ta Ro bi na Bok {i }a. Bok {i} je po znat kao ~o vek ko ji je is pi ti vao sum wi ve po slo ve pr vog ~o ve ka za gre ba~ kog Di na ma Zo ra na Ma mi }a, ali i su di je Bru ne Ma ri }a. Ka sni je je sa svo jim {e fom Pe te rom Li ma he rom uklo wen sa svo je po zi ci je zbog to ga {to je za na me {ta we me ~e va op tu `io ba var skog gi gan ta, min hen ski Ba jern. Nem ce je okri vio da su za 50 mi li o na evra pro da li utak mi cu po lu fi na la Li ge Evro pe 2008. go di ne Ze ni tu.

Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e su tra pri ja teq ski me~ pro tiv î lea od 20 ~a so va, a ju ~e su u Sent Ga len ot pu to va li pr vo tim ci ve ~i tih ri va la. Me |u wi ma su 18-go di {wi na pa da~ Par ti za na La zar Ma ko vi} i igra~ Cr ve ne zve zde Sr |an Mi ja i lo vi}. Mar ko vi} is ti ~e da je or lo vi ma neo p hod na po be da. - Mno go nam je po treb na po be da nad î le om, jer bi u bo qem ras po lo è wu ~e ka li na sta vak kva li fi ka ci ja - sma tra ta len to va ni fud ba ler. Sli~ no mi {qe we ima i Mi ja i lo vi}, ko ji je is ta kao va `nost po dr {ke se lek to ra. - Dra go mi je {to imam po dr {ku se lek to ra i {to sam po no vo do bio po ziv za igra we u A re pre zen ta ci ji, jer u po sled we vre me ni sam bio stan dar dan u klu bu. Iako je re~ o pri ja teq skoj utak mi ci, svi }e mo da ti mak si mum na te re nu jer se ov de prak ti~ no bi ra tim za sle de }u kva li fi ka ci o nu utak mi cu u Hr vat skoj - re kao je mla di ve zi sta Zve zde.

Sti mu la ci ja pred der bi na {a ti po sle ne sre} nog po ra za od In ter a, ali mo ji igra ~i su jo{ jed nom po ka za li da su psi hi~ ki ja ki i da ne pa da ju po sle lo {eg re zul ta ta. Jo{ tri ko la da od i gra mo ta ko pa da ide mo na za slu `e ni od mor – re kao je tre ner Vla di mir Ver me zo vi}.

ba ju da do |u do po voq nog re zul ta ta. Cr no – be li su na ta be li od ma kli Zve zdi za osam bo do va. - To je wi hov pro blem. Mi gle da mo sa mo na {u igru i ka ko da iz ko la u ko lo bu de mo sve bo qi. Ni je jo{ ni {ta go to vo, u ovoj li gi

Du nav te sti ra Vo {u

Po sle po be de nad No vim Pa za rom u 12. ko lu Je len Su per li ge, fud ba le ri Voj vo di ne od i gra }e da nas pri ja teq ski su sret s eki pom srp s ko l i g a {a Du n a va iz Sta rih Ba no va ca. [ef stru~ nog {ta ba No vo sa |a na Ne boj {a Vig we vi} po no vo }e {an su pru `i ti igra ~i ma ko ji ima ju ma wu mi nu ta `u, {to }e im bi ti pri li ka da se na met nu. Utak mi ca se igra u FC „Vu ja din Bo {kov”, u 13 ~a so va. A. P.

La zar Mar ko vi}

CRVENO–BELI SISTEM RASPAO SE NA KARABURMI

Ne ma boj ko ta zbog du go va

Zve zda je pr tr pe la jo{ je dan po raz, na Sta roj Ka ra bur mi po lo `e no je oru` je pred mo ti vi sa nim ro ma ti ~a ri ma. Kao na dla nu, ba{ ovaj me~ po ka zao je ne mo} i ras pad si ste ma na Ma ra ka ni. Ak tu el ni tre nu tak na {eg naj tro fej ni jeg klu ba „na sli kao“ je pot pred sed nik klu ba Alek san dar An ti}, uz opa sku da upra va vi {e ne po sto ji. - Ra ~ un je blo k i r an, du g u j e mo mno g i m a, pred s ed n ik Lu ki} ne mo ` e vi {e da se no s i sa ta k vim pri t i s kom, a igra ~ i to ose } a j u...

- Du go sam u Zve zdi, ne pam tim sla bi ju par ti ju. Ne znam {ta se de {a va… Ne {to kon kret ni ji bio je no v o p e ~ e n i re p re z en t a t i v ac Lu ka Mi li vo je vi}. - Ide mo iz gre {ke u gre {ku, mla da smo eki pa ko ja ne zna da se va di. De {a va wa u klu bu i pe riod bez pla te ne od ra `a va ju se na nas. Tru di mo se da ra di mo svoj po sao - re kao je Mi li vo je vi}. Po da tak da na Ka ra bur mi ni je upu } en ni j e d an uda r ac u okvir go la zvu ~i go to vo ne ve -

Ostav ka Fud ba le ri Par ti za na pro sla vqa ju po be du u me ~u s Kra gu jev ~a ni ma

no-be li su po ka za li da su bez prem ca u do ma }em {am pi o na tu. - Ostva ri li smo zna ~aj nu po be du. U pre {al ta va wu sa evrop skog na na {e tak mi ~e we po ka za li smo ka rak ter i za {to smo tre nut no li de ri na ta be li. Pla {io sam se ka ko }e mo se po -

O du e lu sa Kra gu jev ~a ni ma {ef stru ke je re kao: - O~e ki va li smo te `ak me~, ne sa mo za to {to je igran po sle Li ge Evro pe ve} za to {to je i Rad ni~ ki kva li tet na eki pa. Dra go mi je da su do {li da se nad me }u i da kroz igru pro -

Fo to: A. Di mi tri je vi}

sva ko sva kog mo `e da po be di, ta ko da ne }e mo li ko va ti pre vre me na – is ta kao je Ver me zo vi}. Pred nost od ~ak osam bo do va u od no su na kom {i je je sva ka ko sti mu lans za fud ba le re ak tu el nog {am pi o na uo~i ve ~i tog der bi ja. I. Lazarevi}

SINI[A MIHAJLOVI] O DOMA]EM [AMPIONATU

Bez ja kih klu bo va ne ma evrop skih re zul ta ta

Se lek tor Sr bi je Si ni {a Mi haj lo vi} sma tra da je srp skim klu bo vi ma po tre ban kon ti nu i tet do brih utak mi ca u Evro pi ka ko bi bi li re dov ni u~e sni ci.Mi haj lo vi} is ti ~e da kva li tet fud ba la u Sr bi ji ni je na vi so kom ni vou, te da bi Par ti zan bio stal no

u Li gi {am pi o na da ~e {}e igra kao pro tiv In ter a. - Kod nas po sto je dva klu ba, Par ti zan i Cr ve na zve zda, ma da je sa da pr ven stvo ujed na ~e ni je ne go ne ka pret hod na. Sve u sve mu, kva li tet fud ba la ni je na vi so kom ni vou. Da Par ti zan, re ci mo, igra

vi {e utak mi ca kao {to je bi la ona sa In ter om, stal no bi bio u Li gi {am pi o na. Za sve je po tre ban kon ti nu i tet. Na {e pr ven stvo ni je ja ko, jer je ma lo ja kih klu bo va, sa mim tim ima ma lo i pra vih utak mi ca - ja san je Mi haj lo vi}.

Alek san dar Jan ko vi} osvr nuo se i na svo ju deo od go vor no sti po sle po ra za od Ofk Be o gra da. - Da je klub u ne kom dru gom sta wu, ostav ka bi bi la ak tiv na, me |u tim, u ovom tre nut ku ka da je klub u tran zi ci ji, ka da je pred sed nik u od la sku i ka da je, po re ~i ma pot pred sed ni ka Alek san dra An ti }a, upra va u ne koj vr sti pro me ne, ka da ne po sto ji sport ski di rek tor u klu bu, ja ne mo gu da odem. Na pet da na pred ve ~i ti der bi ne }u to ura di ti, jer imam ve li ko po {to va we pre ma mom ci ma sa ko ji ma sa ra |u jem - re kao je Jan ko vi}. Od mah je kre nu la i pri ~a o boj ko tu ne za do voq nih fud ba le ra, ko ji du go ne pri ma ju pla tu. - Ni smo us pe li da se iz dig ne mo iz nad te {kog pe ri o da i lo {e at mos fe re. Ne bih {i rio pri ~u na dru ge te me, tvr dim da ne ma boj ko ta igra ~a, ali ima stre sa, jer fud ba le ri te {ko no se pri ti sak. To su eks trem no po {te ni mom ci i ne ma smi sla da im se sad na ba cu je ne {to {to ne ma ve ze sa isti nom. Sva ka go di na bez ti tu le do dat no po ve }a va pri ti sak. Ni smo li ~i li na tim i ni ko ni je od i- grao do b ro - kon s ta t o v ao je tre ner Jan ko vi}. Gol man Bo ban Baj ko vi} ne mo} no je {i rio ru ke.

DANAS U FC „VUJADIN BO[KOV”

Neo p hod na po be da

PARTIZAN ODMAKAO ZVEZDI OSAM BODOVA

Fud ba le ri Par ti za na pre sko ~i li su jo{ jed nu pr ven stve nu pre pre ku, na svom te re nu sa vla da li su Rad ni~ ki 1923 i u~vr sti li vo| stvo na ta be li.Par ti zan je od i grao od li~ nu utak mi cu pro tiv Kra gu jev ~a, bez mno go eks pe ri me ti sa wa cr -

utorak13.novembar2012.

ro vat no, a u pred ve ~er je ve ~i tog der bi ja. - Ima mno go seg me na ta ko ji ni su do bri a ko je }e mo po ku {a ti da po pra vi mo u na red nih ne ko li ko da na. Sve mi sli usme re ne su ka na red nom du e lu i re {e wi ma da iza |e mo iz kri ze. Du bqe ana li ze sle de u zim skoj pa u zi - pod vu kao je Jan ko vi}. I ta ko na Ma ra ka ni u am bi jen t u op { teg ra s u l a ~e k a j u okr {aj sa kom {i ja ma, ali i na red ne po te ze od la ze }eg pred sed ni ka Lu ki }a, od no sno zva ni~ n e ostav k e, od r e | i v a w e kri znog {ta ba, ko ji }e okon ~a ti po lu se zo nu i vo di ti bri gu o iz bor nom pro ce su. Z. Rangelov

UZ TRIJUMF IN\IJE U ME^U SA BE@ANIJOM

Mla di }i oprav da li po ve re we

Ro vov skom bor bom u od bra ni i br zim kon tra na pa di ma pre ko ras po lo è nih Pe tro vi }a i Iv ko vi }a, ne kom plet na In |i ja, bez Ko la ro va, Ste van ~e vi }a, Tom ~i }a, @iv ko vi }a i Avri }a, po be di la je Be à ni ju(1:0).Kom ple tan tim ze le no-be lih, od Mi li no vi }a do Du ba ji }a, iz ga rao je na te re nu, bo ri li su se kao la vo vi pa is ku sni ji igra ~i go sti ju ni su ozbiq ni je ugr zi o li do ma }eg ~u va ra mre è, iako su ima li te ren sku ini ci ja ti vu svih 90 mi nu ta. Us pe li su ne ko i ko pu ta da po go de okvir go la i da po {a qu pet-{est pro jek ti la pre ko ili po red sta ti va i pre~ ke, pa su iza bra ni ci tre ne ra Zo ra na Go ve da ri ce za slu è no ukwi ì li sva tri bo da. Po be da je mo gla da bu de i ube dqi vi ja da je ar bi tar u 39. mi nu tu dru gi put po ka zao na be lu ta~ ku. Na à lost, pre kr {aj ko ji su vi de li svi na sta di o nu on je, na za pre pa {}e we svih na sta di o nu, oka rak te ri sao kao si mu li ra we Di mi tro va i we mu ni kri vom ni du `nom po ka zao ù ti kar ton. - Be à ni ja je kao {to smo o~e ki va li igra la ~vr sto i di sci plo va no. Sa sta vqe na od kva li tet nih igra ~a i ne ko li ko in ter na ci o na la ca ima la je vi {e od igre, ali ni je upu ti la ni je dan ozbiq ni ji uda rac u okvir go la. Fud ba le ri ko je sam po slao na te ren mak si mal no su se za lo ì li ka ko bi na dok na di li iz o sta nak ~ak pet stan dard nih igra ~a, oprav da li su uka za no po ve re we i za slu è no sti gli do po be de. Do ne dav no omla din ci Du ka nac, Kr sti}, Stan ko vi} i ne ko li ko go di na sta ri ji Di mi trov i Du ba ji} od i gra li su izvnred no pa je, za pra vo, mla dost po be di la. Pre za do vo qan sam igrom kom plet ne eki pe is ta kao je po sle dra ma ti~ ne utak mi ce tre ner In |i ja ca Zo ran Go ve da ri ca. D. Vi}enti}

UZ VA@NU POBEDU SLANOBARACA U DERBIJU SA ^UKARI^KIM

Po lu vre me kao iz baj ke U{li su fud b a l e r i no v o s ad s kog Pro le te ra u me~ sa û ka ri~ kim sa pu no ka drov skih pro ble ma, jer su se spi sku po vre |e nih i bo le snih pri dru ì li pred sam me~ gol man \or |e Je li} i {to per Vla di mir Ko va ~e vi}. I po red pe ho va ostva ri li su u der bi ju zna ~aj nu po be du(3:2) i osta li u tr ci za vi sok pla sman. Bri qi ra li su u pr vom po lu vre me nu, sti gli do ube dqi vog vo| stva(3:0), a on da ne shva tqi vo sta li. Na pra vi li su ne ko li ko gre {a ka i do ve li u pi ta we po be du. Sre} no se po wih sve na kra ju za vr {i lo. Zbog to ga je tre ner Ne nad La la to vi} i po red tri ju fa bio qut kao ris na svo je iza bra ni ke. – Zna li smo pred me~ da za pro tiv ni ka, po me ni uz Na pre dak, ima mo naj kva li tet ni ji tim, do sto jan su per li ga {kog dru {tva, a ja im to i è lim do kra ja pr ven stva. Mo ram da po hva lim mo je igra ~e ko ji su pr vo po lu vre me od i gra li kao iz baj ke. Da ti tri go la ta kvom ri va lu je pra vi pod vig. Pri bo ja vao sam se zbog iz o sta na ka ne ko li ci ne igra ~a, jer sam iz veo sa stav ko ji pr vi put igra za jed no. Pro sto ne znam {ta nam se u na stav ku de {a va lo, mi slim da su se igra ~i za do vo qi li re zul ta tom i

Sla no ba rac Vu ka so vi} (kraj wi de sno) od i grao je ve o ma do bro u me ~u sa ^u ka ri~ kim

na po lu vre me nu sam im skre nuo pa `wu da bi mo glo da bu de po gub no ako pri mi mo gol, po {to nam se u pret hod nih ne ko li ko me ~e va de {a va lo da is pu -

sti mo pred nost. O~it pri mer je Ko lu ba ra ko ja nam je u zad wih pet mi nu ta da la dva go la. I ra ni je su nam se de {a va le sli~ ne gre {ke, evo i pro tiv ^u -

ka ri~ kog smo do ve li po be du u pi ta we na kon tri go la pred no sti. Ipak, za slu `e no smo po be di li – re kao je La la to vi}.

Ono {to bri ne tre ne ra Pro le te ra su gre {ke, od no sno po klo we ni go lo vi ri va li ma. – Mi smo ve }i nu go lo va sa mi se bi da li. U Kru {ev cu smo pri mi li gol sa 25 me ta ra, dru gi ka da je @i gi} è leo da vra ti lop tu gol ma nu. Ra di mo i ra di }e mo mno go na to me da gre {ke is pra vi mo. Mi smo klub ko me je ciq da osta ne u ovom ran gu tak mi ~e wa. Tru di mo se i da je mo sve od se be da ciq i ostva ri mo, za to su sva ki bod i gol od ve li kog zna ~a ja, s ob zi rom da ~ak {est eki pa is pa da iz li ge, ko ja do sa da ni je bi la na ova ko vi so kom ni vou – is ta kao La la to vi}. Po sle po sta od ne ko li ko ko la, gol je po sti gao naj bo qi stre lac Pro le te ra, is ku sni in ter na ci o na lac Dar ko Dri ni}. – Od i gra li smo dva raz li ~i ta po lu vre me na, u pr vom smo bri qi ra li, u dru gom smo ne shva tqi vo pa li i do zvo li li go sti ma da do |u u si tu a ci ju da osvo je bod, {to po igri ne bi bi lo za slu è no. Naj bit ni je je da smo tri jum fo va li, da sam ja po go dio pro tiv ni~ ku mre ù pa }e nam ova po be da bi ti kao ve li ki sti mu lans pred su sret u Gor wem Mi la nov cu – na po me nuo je Dri ni}. M. Popovi}

SPORT

utorak13.novembar2012.

dnevnik

VOJVO\ANSKA LIGA – ISTOK

PODRU^NA LIGA SOMBOR

Vr {~a ni za us ta vqe ni

Li der ru {i re dom

Ba~ka (S) - Vr{ac 2:1 (0:0) SU BO TI CA: Stadion kraj Somborske kapije, gledalaca 100, sudija Arsi} (Staji}evo), strelci: Simovi} u 80. Puhalek u 89. za Ba~ku, a Morariu u 90. minutu za Vr{ac. BA^ KA: Gorjanac 7, Luka~ 7, Kowovi} 8, [arenac 8, Kopunovi} 8, Joveti} 8, Kozo{ 8, Petrovi} 7 (Popovi} -), Kuli} 7 (Luki} -), Simovi} 8, Milovac 7 (Puhalek 8). VR [AC: Donovi} 7, Juga 7, Morariu 7, [esti} 7, Ranko 6, Ivanovi} 7, Stanojlovi} 8, Gavrilovi} 7 (Jovanov -), Kalin 7 (@ivkov 6), Mihajlovi} 7, Popov 6 (Lazarevi} 6). Derbi kola je pripala Ba~koj. Vodila se lavovska borba od po~etka do kraja susreta. Suboti~ani su poku{avali da do|u do gola, a gosti su se odli~no branili. Jovan Simovi} je u 20. minutu imao priliku za prednost ali dobri golman Donovi} je izvanredno intervenisao. Nekoliko minuta kasnije gosti su uzvratili napadom, Stanojlovi} je silovito {utirao sa 18 metara, a lopta je zavr{ila iznad pre~ke. Trener Zoran Milidrag je u igru ubacio mladog Nenada Puhalaka i 80. minutu Simovi} posti`e pogodak da bi minut pre kraja igre Puhalek povisio rezultat. U nadoknadi gosti su preko Morarijua smawili rezultat. S. Stojiqkovi}

koju je zapo~eo Krstini}, Bojan Mati}, sa ivice kaznenog prostora, postigao vode}i gol. Usledila je potom prava opsada gola gostiju, mnogo propu{tenih prilika i odli~nih odbrana Roha~eka, sve do 88. minuta, kada je posle idealne asistencija [ijhanovi}a, prvi strelac doma}ih Vladimir Radi{i} postavio kona~an rezultat. St. Davidovi}

Kolonija – Borac (S) 0:2 (0:1) KO VIN: Stadion Radni~kog, gledalaca 300, sudija: Andreji} (Vr{ac), strelac: \akovi} u 25. i 74. minutu. @uti kartoni: Milo{evi} (Kolonija), Spasi}, Jovanovi}, Miti} (Borac). KO LO NI JA: Kuqanin 6, Ma|arov 6 (Delibla~anin 6), Li~ina 6, (Nikoli} 6), Bicuqevi} 6, Radenkovi} 6, Milo{evi} 6, Vel~anovi} 7, Jovanovi} 6, Lakovi} 6, Tajdi} 6, Bo`in 6 (Vasiqevi} 6). BO RAC: Katani} 7, Radulovi} 7, Krsti} 7, Miti} 7, Jovanovi} 7, Stanisavqevi} 7, Arsenijevi} 7,

Sloboda Budu}nost (SC) 0:1 (0:1) NO VI KO ZAR CI: Stadion „Ilija Panteli}”, gledalaca 300, sudija Biki} (Zrewanin), strelac: Popov u 13. minutu (iz penala). SLO BO DA: Mitrovi} -, \ur|evi} 7, Ostoji} 8, Markovi} 7, Gavrilovi} 7, Kitanovi} 7, Fu}ak 7, ]ulibrk 7 (Jankovi} -), Aramba{i} 7, Grubor 7, Trifunac 7. BU DU] NOST: Magda 8, Vasiqevi} 7, Tica 7, Antin 7, Prpa 7 (Peri} -), Samarxi} 7, Radi{i} 7, Mom~ilov 7, Popov 7 (Prokin -), Rudni~ki 7, Radin 7. Kom{ijski derbi izme|u doma}e Slobode i Budu}nosti iz Srpske Crwe zavr{en je minimalnom pobedom gostziju. Me~ je re{en s penala, a strelac je bio Popov. Ispred kaznenog prostora doma}ina gurali su se doma}i bek Kitanovi} i navalni igra~ gostiju Popov, da bi ovaj drugi pao u kazneni prostor i sudija je pokazao na belu ta~ku. Siguran realizator bio je Popov. U prvom delu igre Sloboda je bila nadmo}nija, imala prilike koje nisu realizovane, a uz sve to bilo je i nekoliko situacija kada je slabi sudija Biki} mogao da poka`e na belu ta~ku. I u nastavku igru Novokozar~ani su bili boqi ali bez prave zavr{nice. U 60. minutu u kaznenom prostoru oboren Markovi}, ali sudija nije pokazao na belu ta~ku. M. Sekuli}

Jedinstvo (NB) – AFK 2:0 (0:0) NO VI BE ^EJ: Stadion kraj Tise, gledalaca: 300. Sudija: Marina Ma{i} (Pan~evo).Strelci: Mati} u 53. i Radi{i} u 88. minutu. @uti kartoni: Mati}, Milakovi}, Stankovi} (Jedinstvo), Peko (AFK). JE DIN STVO (NB): Nem~ev 7, Bicok 8, [kero 8, Stankovi} 7, Milakovi} 6 (Wagrin -), [ijanovi} 7, B. Mati} 7, \uri~in 7 (Lazi} -), Radi{i} 6, Krstini} 6 (Male{ -), Milosavqev 8. AFK: Roha~ek 7, Peko 6, Mihalec 6 (Zivlak -), Latak 6, [etet 7, Kermeci 6, \uki} 7, Fekete 6, Na| 6, Na|pal 7 (Ki{ 6), Sazi 7 U prvom poluvremenu najboqu priliku za gol imali su gosti, iskusni internacionalac Na|pal je, iz slobodnog udarca ga|ao sam gorwi ugao, a Nem~ev krajwim naporom loptu poslao u korner. U nastavku su doma}i krenuli mnogo anga`ovanije da bi posle prve prilike i akcije

Bi le }a nin - Rad ni~ ki (B) 3:1, Za dru gar - Rad ni~ ki (K) 0:3, Pro le ter - Ki kin da 0:1, Slo bo da - Bu du} nost 0:1, Je din stvo (NB) - AFK 2:0, Je din stvo (BK) - Ko za ra 3:2, Ba~ ka 1901. - Vr {ac 2:1, Ko lo ni ja Bo rac 0:2. 1. Jed.(NB) 13 10 2 1 28:13 32 2. Vr {ac 13 9 3 1 31:7 30 3. Ba~ ka 13 9 2 2 25:13 29 4. Bo rac 13 8 4 1 27:9 28 5. Ko lo ni ja 13 8 1 4 29:16 25 6. Bu du} nost 13 8 1 4 19:15 25 7. Ko za ra 13 6 2 5 17:14 20 8. Ki kin da 13 5 5 3 13:11 20 9. Rad.(K) 13 5 3 5 20:16 18 10. Bi le }a nin 13 4 4 5 13:16 16 11. Pro le ter 13 3 3 7 15:21 12 12. Slo bo da 13 4 0 9 10:29 12 13. Je din.(BK) 13 3 1 9 16:25 10 14. Rad.(B) 13 3 0 10 18:26 9 15. AFK(-1) 13 2 1 10 8:35 6 16. Za dru gar 13 0 2 11 7:30 2

-), S. Martinovi} 8, Mar~eti} 7, @u`a 7, Kova~evi} 8 (Kliska -). KO ZA RA: Rodi} 6, Dimitri} 7 (Pani} 7), Belanovi} 7 (Dragosavac -), Labus 7, ^olak 7, Zeqkovi} 7, Reqi} 7, Buni} 8, Krasi} 7, Kresoja 8, Mar~eta 7 (Stupar 7). Kona~no i radost za doma}e navija~e, po{to su savladali neugodnog protivnika ekipu Kozare iz Banatskog Velikog Sela. U 26. minutu Mar~eti} je direktno iz kornera savladao mladog golmana gostiju Rodi}a. Stevan Kresoja je u 34. minutu izjedna~io posle kontranapada. Samo {to je po~elo drugo poluvreme Kova~evi} je naba~enu loptu od Zeqkovi}a plasirao iza le|a golmana Kozare. U 78. minutu Kresoja je postigao svoj drugi pogodak, a dva minuta kasnije Zekanovi} je overio tri boda. M. Sekuli}

Bile}anin Radni~ki (B) 3:1 (2:0)

Zvon ko \a ko vi} (Bo rac)

\akovi} 8, Perovanovi} 7(Babi} 7), Spasi} 7, Makarun 7 (Stanojevi}-). U kom{ijskom derbiju ~ovek odluke bio je dvostruki strelac za Star~evce napada~ Zvonko \akovi}. Doma}i igra~i od prvog minuta imali su incijativu dok su se gosti orjentisali na kontranapade preko \akovi}a i Makaruna. U 25 minutu gosti su posle brze akcije poveli. A u drugom poluvremenu, Makarun i \akovi} su jo{ jednom prevarili odbranu Kovinaca. B. Stojkovski

Proleter – Kikinda 0:1 (0:1) BANAT SKI KAR LO VAC: Stadion Proletera, gledalaca 250, sudija: G. Miklo{ (Subotica), strelac \uki} (Kikinda) u 28. minutu, ùti karton: Tomi} (Proleter). PRO LE TER: Popovi} 6, Milivojev 6, Miok 6, Tomi} 6, Mikovi} 6, Babi} 6, Dobri~i} 6 ([kori} 6), Mo{esku 6, \or|evi} 6, Ivanovi} 6. \uqagi}. KI KIN DA: Atlagi} 8, Laki} 7, ]ulibrk 7, Gra|in 7 (Stepan~ev 7 ), Crnomarkovi} 8, Bodroì} 8, Utrèn 7, \uki} 8, (Iv~i} 7) , Popov 7, Petrov 7, Ruì} 7 (Martinov 7). Od po~etka se igralo èstoko, doma}i su bili ne{to oprezniji. U 28. minutu Neboj{a \uki} je sa desne strane sna`no {utirao i lopta je zavr{la u mreì. Posle gola borba se razbuktala. Miok je desetak minuta pre kraja pogodio pre~ku, u nekoliko prilika doma}i nisu uspeli da sna|u pred golom gostiju. R. Jovanovi}

Jedinstvo (BK) Kozara 3:2 (1:1) BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Stadion Jedinstva, gledalaca oko 200, sudija Nikoli} (Kni}anin), strelci: Mar~eti} u 26. Kova~evi} u 48. Zekanovi} u 80. za Jedinstvo, a Kresoja u 34. i 78. minutu za Kozaru. JE DIN STVO: Medi} 8, Markov 8, Babi} 7, Dap~evi} 7 (Milo{evi} 7), Zekanovi} 8, Ninkovi} 7, A. Martinovi} 8 (Jeli}

SE ^AW: Stadion Bile}anina, gledalaca 200, sudija Vaskovi} (Novi Be~ej), strelci: Vujadinovi} u 10. Tomin u 15. Pejin u 60. za Bile}anin, a Bogunovi} u 75. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Bogunovi}, Crnomarkovi} (Bajmok), Samarxija, \akovi} (Bile}anin). BI LE ]A NIN: Milovanovi} -, Milo{evi} 7, Pr~i} 7, Bogdanovi} 8, Lazi} 7 (Samarxija -), Rogon 7, Tomin 8, Pejin 8, \akovi} 7, Gruboj~i} 8 (Stojisavqevi} -), Vujadinovi} 8. RAD NI^ KI: Sekuli} 6, Bereti} 6, [koro 6, \or|evi} 7, Crnomarkovi} 7, Marinkovi} 6, Jawi} 7, Bogunovi} 7, Babi} 6, Quboj~i} 6, Raji} 6. Doma}i su pogodili pre~ku u 3. minutu preko mladog Grubi~i}a. Gosti su uzvratili preko Raji}a koji je {utirao pored stative. Gostuju}a odbrana je pogre{ila, najboqe se sna{ao Vukadinovi} i loptu poslao u gol. Posle nove gre{ke Tomin je povisio rezultat. Bogunovi} i Raji} su imali prilike, ali je Milovanovi} bio na mestu. Iz brze akcije doma}in je preko Pejina, na asistenciju Tomina povisio na 3:0. Gosti su smawili rezultat preko Bogunovi}a. S. St.

DRUGA FUTSAL LIGA SRBIJE SAS - Kra qe vi }e vo 6:2, Tvr |a va - Fo rum 3:3, De us fut sal - Le te }i Ho lan {a nin 3:4, Haj duk - Ki kin da 1:0. 1. L. Ho lan |a nin 3 3 0 0 14:7 9 2. SAS 3 2 0 1 15:10 6 3. Haj duk 3 2 0 1 8:8 6 4. De us fut sal 3 1 1 1 10:10 4 5. Fo rum 3 1 1 1 13:12 4 6. Tvr |a va 3 0 2 1 10:14 2 7. Ki kin da 3 0 1 2 3:7 1 8. Kra qe vi }e vo 3 0 1 2 9:14 1

FUTSAL LIGA VOJVODINE Te lep - No va Pa zo va 3:2, Ke pa 9 - Kru na 9:4, Som bor - Are na 7:4, [am pion - Vi king 8:12.

1. Vi king 2. N. Pa zo va 3. Som bor 4. Are na 5. Te lep 6. [am pion 7. Ke pa 9(-1) 8. Kru na 9. Ba~ ka

2 3 2 3 3 3 3 3 2

2 2 2 2 2 1 1 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 1 0 1 1 2 2 3 2

22:8 21:9 14:9 13:12 9:8 14:24 14:14 6:13 3:19

6 6 6 6 6 3 2 0 0

Grani~ar (R) - Prigrevica 2:3 (1:1) RI \I CA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 50, sudija Grizer (Crvenka), strelci: Pavasovi} u 38. i 67. za Grani~ar, a ]u}a u 11. Todorovi} u 55. i V. Raki} u 58. minutu za Prigreivcu. @uti kartoni: Gwatovi}, ]iri} (Grani~ar), Radoj~i} (Prigrevica). GRA NI ÂR: \ur|evi}, Torbica, Mi{kovi}. Nik. Koùl, Oluji}, Gwatovi} (Mom~ilovi}), [kori} (]iri}), Vukas, @eèq (Brezbradica). Nem. Koùl Pavasovi}. PRI GRE VI CA: Te{i}-\uri}, ôvi} (Kqaji}), Todorovi}, D. Raki} (Meni}anin), Gavrilovi}, ]u}a, Radoj~i}, Vladeti}, V. Raki}, Ostoji}, N. Raki} (Smiqani}). Lider nemilosrdno ru{i redom rivale. Ovoga puta na te{kom gostovawu u Ri|ici obezbedio je minimalnu pobedu. J. D.

Borac - Omladinac (D) 2:0 (1:0) BA^ KI GRA ÂC: Igrali{te Borca, gledalaca 80. sudija Pan~i} (Karavukovo), strelci: B. Veselinovi} u 41. i B. ]uk u 51. minutu. @uti kartoni: @egarac, ânkovi}, B. ]uk, M. Radakovi} (Borac), Lazi}, Ninkov, Veselinovi} (Omladinac). BO RAC: Vajagi} 7, Kova~evi} 8, Z. Radakovi} 7, ânkovi} 7, Petrovi} 7, D. Veselinovi} 7 (N. ]uk -), Joki} 7 (Dautovi} 7), @egarac 8, B. ]uk 8, B. Veselinovi} 7 (Ili} 7), M. Radakovi} 8. OMLA DI NAC: Niki} 7, Veselinovi} 7, Seqakov 6 (Krsti} 7), Lu~ar 7, Stanisavqevi} 7, Ninkov 7, Ogwenovi} 6 (Miqanovi} 6), Savin 7, Lazi} 6, Bojani} 7, @ivkov 6. Op{tinski rivali prikazali su lepu i borbenu igru a doma}in je zasluèno pobedio. Gosti su nastupili u podmla|enom sastavu i pruìli su ìlav otpor. A. î~i}

PO LET: A. Jovanovi} 7, B. Bogdanovi} 7 (N. Milenkovi}), M. Jovanovi} 7, Stankovi} 7, R. Milenkovi} 8, Mi. Cvetkovi} 7, Ma. Cvetkovi} 7(Spasi}), Popovi} 7(Jov~i} 7), Miki} 8, D. Bogdanovi} 8, Stanojkovi} 8. KOR DUN: Bubawa 6, @ivkovi} 6 (Martinovi}), [aula 6, Cime{a 7, Muti} 7, Kr{i} 6, Grujin 7, Stokrpa 6(Karas 7), Tomi} 6, Zori} 6, Mini} 7. Fudbaleri doma}eg Poleta su napokon obradovali svoje navija~e ubedqivom pobedom. Sav bes zbog lo{ih rezultata ove jeseni je osetio gost iz Kqaji}eva i zasluèno je ispra}en sa pet golova u mreì. Na po~etku utakmice ve} uobi~ajeno je Polet propustio nekoliko dobrih prilika, ali ipak u prvom poluvremenu je uspeo da dva puta savlada golmana Bubawu. U nastavku utakmice napada~i doma}ih su se razigrali i uspeli da zabeleè ubedqivu i zasluènu pobedu. St. Miler

Omladinac (B) - BSK 2:0 (1:0) BU KO VAC: Igrali{te Omladinca, gledalaca 50, sudija Vuji} (Kula), strelci: Jankovi} u 33. i Jovanovi} u 61. minutu. @uti kartoni: Trifunovi}, Raca (Omladinac), S. Stani} (BSK). OMLA DI NAC: Wegomir, Leri} (Topalov), Drezgi}, \ur|ev, N. Halas, Trifunovi}, Jankovi}, R. Halas (Kova~i}), Jovanovi}, Dujmnovi}, Raca (Ron~evi}). BSK: Keki}, Bagi}, Bo`i}, Stankovi}, Pelengi}, Petrovi}, S. Stani}, Milanovi}, Agbaba (Lon~ar), D. Stani}, ]uqak. Bio je to susret dva razli~ita poluvremena. U prvom doma}i su bili boqi, dok u nastavku gosti superiorniji, me|utim u zavr{nici su potpuno zatajali. Imali su barem pet zicera, me|utim ni jednu nisu iskoristili. J. D.

Polet - Kordun 5:1 (2:1)

Grani~ar (G) - Sloga 1:1 (0:1)

KA RA VU KO VO: Igrali{te Poleta, gledalaca 150, sudija Desnica (Apatin), strelci : Stanojkovi} u 35. Miki} u 40. Milenkovi} u 54. Mi. Cvetkovi} u 80. i Jov~i} u 85. za Polet, a Grujin u 10. minutu za Kordun. @uti kartoni: Jovanovi} i Milenkovi} (Polet), a Grujin i Tomi} (Kordun);

GA KO VO: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 500,s udija Mijatovi} (Sombor), strelci: \or|evi} u 55. za Grani~ar, Pustaji} u 36. minutu za Slogu. @uti kartoni: O`bolt, Skobowa, Seki (Grani~ar), Kova~ (Sloga). GRA NI ^AR: Milovi}, Seki, Stoja~i}, Prekrajac, Dubaji},

KA RA VU KO VO: Po let - Kor dun (Kqa ji }e vo) 5:1, GA KO VO: Gra ni ~ar - Slo ga (ô no pqa) 1:1, KU LA: Ku la - Haj duk (Sta par) 0:3, APA TIN: OFK Mla dost - Rad ni~ ki (Rat ko vo) 6:0, KRU [Î]: Mla dost - Za dru gar (Srp ski Mi le ti}) 2:3, BU KO VAC: Omla di nac - BSK (Ba~ ki Bre sto vac) 2:0, RI \I CA: Gra ni ~ar - Pri gre vi ca 2:3, BA^ KI GRA ÂC: Bo rac - Omla di nac (De ro we) 2:0. 1. Pri gre vi ca 13 12 1 0 38:11 37 2. Za dru gar 13 9 3 1 34:13 30 3. Mla dost (A) 13 8 4 1 24:3 28 4. BSK 13 7 2 4 26:16 23 5. Bo rac 13 6 3 4 28:23 21 6. Omlad.(B) 13 7 0 6 29:26 21 7. Gra ni ~ar(G) 13 6 2 5 28:27 20 8. Haj duk 13 6 1 6 22:25 19 9. Slo ga 13 4 3 6 17:27 15 10. Kor dun 13 4 3 6 11:24 15 11. Omlad.(D) 13 4 2 7 21:21 14 12. Mla dost (K) 13 4 2 7 23:29 14 13. Gra ni ~ar(R) 13 4 2 7 17:27 14 14. Po let 13 3 1 9 18:28 10 15. Rad ni~ ki 13 2 3 8 13:37 9 16. Ku la 13 1 2 10 12:29 5

Primorac, O`bolt, Timar, Stupar (\or|evi}), Skrobowa, Tomi} (Krstanovi}). SLO GA: Smoqanovi}, Vejin, Lovri}, Cveti}anin (Svilar), Mra~ina, Kova~, Sadovski, Jezdi} (Dra`i}), Pustaji}, Baki}, Rebi} (Kiti}). U prvom delu susreta gosti su bili boqi. Dobru igru su krunisali pogotkom. Rebi} je pobegao na krilu, idealno centrirao, a Krstaji} je pravovremeno natr~ao i zatresao mre`u. U nastavku doma}i su preuzeli inicijativu, brzo su izjedna~ili. Nesporazum Mra~ine i Smoqanovi}a, \or|evi} je iskoristio i postigao gol. J. D.

Mladost - Radni~ki 6:0 (2:0) APA TIN: Igrali{te Mladosti, gledalaca 70, sudija Kir{ner (Sombor), strelci: Lemaji} u 12. i 60. Stameni} u 45+1. i 62. Mar~eta u 50. i 76. minutu. MLA DOST: M. \umi}, Kne`evi}, Rapaji}, Vujin, Stameni}, Medi}, Jano, Basari} (Uzelac), V. \umi} (Mar~eta), Lemaji} (O`egovi}), Bursa}. RAD NI^ KI: Koci}, M. Aleksi}, [tuli}, Trifunovi}, Mu{iki}, [trbac, Aleksi}, Varga, Kardinal, Preli}, Radoj~i}. Bio je to neravnopravan dvoboj. Doma}ini su bili ubedqiviji. U 82. minutu Jano nije iskoristio jedanaesterac, Koci} je uspeo da odbrani wegov {ut. J. D.

SOMBORSKA ME\UOP[TINSKA LIGA

Re mi s be le ta~ ke Terekve{ - Rusin 2.2 ( 0:1) SVI LO JE VO: Igrali{te Terekve{a, gledalaca 100, sudija: Kir{ner (Sombor), strelci: Rali} u 55. i Rapaji} u 57. za Terekve{, a Farka{ u 44. Hazi u 66. (iz jedanaesterca) za Rusin. @uti kartoni: Boì}, Grmu{a (Terekve{), Sandarevi}, B. Na|, Farka{, êrwek (Rusin), Crveni karton: Filipovi} u 66. minutu (Rusin). TE RE KVE[: Boì}, Rakas, Kaurin, Filipovi}, Vojvodi}, Rali} ( Gal), Radujko, Ra{eta, Grmu{a, Jelisavac, Rapaji} ( Kraja~i} ). RU SIN: N. Oros, Sandaqevi}, Petkovi}, B. Na|, Hardi, Romawski , Farka{, êrwek (Batrovi}), B. Oros, îzmar, ( D. Na| ), Hrn~ar. Poveli su gosti pogotkom svog najboqeg igra~a Farka{a , a Terekve{ je preokrenuo rezultat golovima Rali}a i Rapaji}a. Ipak Hazi je poravnao iz jedanaesterca u 66. minutu. M. Jovi}evi}

Oyaci - @AK 1:1 (0:0) OYA CI: Igrali{te OFK Oxaci, sudija Obradovi} (Kru{~i}),gledalaca 150, strelci: Bo. Stojanovi} u 90. za Oxaci, a Orsi} u 80. minutui za @AK. `uti kartoni: Jovanovi}, N.

Zec i Mogu{ (Oxaci), a Orsi} i Savi} (@AK), crveni karton: N. Zec (Oxaci). OXA CI: Ivanovi} 7, Marjanovi} 6, M. Zec 6, Jovanovi} 7, Bo. Stojanovi} 7, Arsi} 6, [o{ki} 6 (Spasi}), Bu. Stojanovi} 6 (Bradi} 6), N. Zec 6, Mogu{ 6 (Nikoli} 7), Stevanovi} 6. @AK: Cari} 7, Radusin 6, Vukeli} 7 (Budi}), Sazdani} 6, Vukas 7, [u{ilovi} 7, Mijatovi} 6, Jovanovi} 5 (Anti~evi} 7), Savi} 7 (Obradovi}) Raci} Beri} 7, Orsi} 7. Me~ u Oxacima zavr{en je nere{enim rezultatom, koji je bio i najrealniji ishod. Utakmica je bila prili~no `ustra. Uglavnom se igralo na sredini terena, sa veoma malo izglednih prilika. Doma}i fudbaleri su imali blagu terensku incijativu tokom cele utakmice i nekoliko propu{tenih prilika. St. Miler

Metalac Jedinstvo (R) 2:0 (0:0) SOM BOR: Igrali{te Metalca, gledalaca oko 100, strelci:Komazec u 54. i Nikoli} u 70 minutu. @uti kartoni: Kqaji}, Dragi}, Boji}, Mandi} (Metalac), a Mufi} i Mi{kovi} (Jedinstvo).

ALE KSA [AN TI]: Alek sa [an ti} - Li par 1:2, BA^ KI MO NO [TOR: Du nav - Pa no ni ja (La li}) 4:0, SOM BOR: Me ta lac - Je din stvo (Ri ba ro vo) 2:0, KO LUT: Je din stvo - Di na mo (Son ta) 1:2, OYA CI: Oya ci - @AK (Som bor) 1:1, SVI LO JE VO: Te re kve{ - Ru sin (Ru ski Kr stur) 2:2, RAS TI NA: Ras ti na - [i ka ra (Som bor) 1:0. 1. Te re kve{ 12 9 2 1 42:12 29 2. Ru sin 12 8 4 0 41:9 28 3. @AK 12 8 4 0 42:11 28 4. Oya ci 12 8 4 0 32:7 28 5. Li par 12 7 2 3 25:14 23 6. A. [an ti} 12 5 4 3 18:14 19 7. Ras ti na 12 4 4 4 22:17 16 8. Du nav 12 3 3 6 19:22 12 9. Di na mo 12 3 3 6 15:30 12 10. [i ka ra 12 3 1 8 20:34 10 11. Jed. (K) 12 2 2 8 13:43 8 12. Me ta lac 12 2 1 9 11:36 7 13. Pa no ni ja 12 2 1 9 15:43 7 14. Jed. (R) 12 1 3 8 9:32 6

ME TA LAC: Peri}, Atli}, Wegovanovi}, Boji}, Mijatovi} (Pani}), Kqaji}, Juki}, Radakovi} (Mandi}), Nikoli}, (B. Pa~irski), Dragi}. Komazec. JE DIN STVO: ]opi} , Bogunovi}, Damjanovi}, Rodi}, Mufi}, Lerman, Humel (Radi}), Vran~i}, Brkin (Brkin), Ajduk, Mi{kovi} (Balog). Doma}i su u prvom delu bezuspe{no poku{avali da slome otpor gostiju koji su se organizovano branili. U drugom delu Metalac je krenuo dosta odlu~nije {to je i rezultiralo pored nekoliko proma{enih {ansi i sa dva pogodka. M. Jovi}evi}

SPORT

dnevnik

utorak13.novembar2012.

POD RU^ NA LI GA ZRE WA NIN

VOJ VO \AN SKA LI GA – ZA PAD

Der bi do ma }i nu

Stu den ti pred di plo mom

Bo rac - Cr ve na zve zda (RS) 2:0 (0:0) ALEK SAN DRO VO: Sta dion Lu ka re lo, gle da la ca pre ko 400, su di ja: Je rin ki} (Ki kin da), strel ci : Ga ji nov u 71. i Gru ji} u 78. mi nu tu. @u ti ka tro ni: Z. Opa ~i}, Sa mo lo vac, Vu ja ni} (Bo rac), a Kne è vi}, Anu {i} (Cr ve na zve zda), cr ve ni kar to ni: V. Ze ~e vi}(Bo rac). BORAC: Me di} 7, Ko va ~e vi} 7, D. Opa ~i} 7, Z. Opa ~i} 7, Co bor 7, To {kov 6 (Ga ji nov 7), Gru ji} 8, Vu ja ni} 6, Sa mo lo vac 7, Ste pa no vi} 6 (Ze ~e vi}), Bra kus 6. CRVENA ZVEZDA: Haj ro vi} 7, Anu {i} 6, [}e pan ~e vi} 6, Kne è vi} 7, Uze lac 6, Muj ki} 6, Pet ko vi} 6, Va si ~in 6, Mi {i} 6, [i bul 7, Vu ko brat 6. Der bi ko la pri pao je cr ve nopla vi ma ko ji su svo jom igrom, po go to vo u dru gom po lu vre me nu, sa svim za slu è no ostva ri li po be du ko ja je mo gla bi ti i ube dqi vi ja. Go sti su bi li bo qi u pr vom po lu vre me nu, a naj bo qu {an su pro pu stio je Pet ko vi} ka da je po go dio pre~ ku. I u na stav ku se igra lo uglav nom is pred go la Ru sko se la ca, a pr vi po go dak po sti gao je Ga ji nov ko ji se na {ao na pra vom me stu i pu cao pre ci zno pod pre~ ku. U 78. mi nu tu Gru ji} je svo ju do bru igru kru ni sao po got kom. A. Lev na ji}

Na pre dak - Je din stvo 1:1 (1:0) Ê STE REG: Igra li {te Na pred ka, gle da la ca:100. Su di ja: Jef te ni} (Ki kin da). Strel ci: â va ri ka u 18. za Na pre dak, a Sto ji sa vqe vi} u 65. mi nu tu za Je din stvo. @u ti kar to ni: â va -

Rad ni~ ki(S) - Ru san da 1:0, Cr ve na zve zda (VS) - Kra ji na 2:0, Na pre dak - Je din stvo 1:1, Voj vo di na (NM) - Mla dost 0:1, Bo rac(A) - Cr ve na zve zda (RS) 2:0, Bo rac (ZR) Naf ta gas 1:7, Be gej - Voj vo di na 1:0, Rad ni~ ki (ZR) - Grad nu li ca (od lo `e no). 1. Be gej 14 9 3 2 26:11 30 2. C. zve z. (RS)14 10 0 4 33:22 30 3. Rad ni~ ki (S)14 8 3 3 23:10 27 4. Ru san da 14 7 4 3 25:16 25 5. Je din stvo 14 7 3 4 33:28 24 6. Naf ta gas 14 7 1 6 27:21 22 7. Bo rac (A) 14 6 3 5 21:13 21 8. C. zve z. (VS)14 6 2 6 28:28 20 9. Voj vod. (NM) 14 6 2 6 23:24 20 10. Mla dost 14 6 2 6 21:23 20 11. Voj vo di na 14 6 1 7 24:26 19 12. Kra ji na 14 5 1 8 21:26 16 13. Rad. (ZR) 13 4 0 9 16:22 12 14. Na pre dak 14 3 3 8 17:27 12 15. Grad nu li ca 13 3 2 8 8:23 11 16. Bo rac (ZR) 14 2 2 10 9:35 8

ri ka, Gli gi}, Be ki} (Na pre dak), Lu ki} (Je din stvo). NAPREDAK: Bi ki}, Gli gi}, Mu ~i ba bi}, Mi tro vi} (Boj ko vi}), D. Vu kaj li ja, Ko ra}, Du ba ji} (M. Vu kaj li ja), Je li} (Raj li}), Sa vi}, â va ri ka, Be ki}. JEDINSTVO: Mi lo {ev, Mir kov (Ber ba kov), Mi na ko vi}, Ada mo vi}, Ko {ni ~ar, Sto ji sa vqe vi}, Roc kov, Spa hi}, Vu ji} (û bri lo), He |e {i, Lu ki} Po ~et nu te ren sku ini cja ti vu do ma }i su re a li zo va li go lom u 18. mi nu tu, â va ri ka je {u ti rao sa 16 me ta ra, a lop ta uz po mo} ve tra pre va ri la Mi lo {e va i za vr {i la u mre ì. Go sti iz Bo ~a ra su mno go bo qe igra li u dru gom po lu vre me nu, da bi po sle pro do ra Spa hi }a po de snoj stra ni, naj spret ni ji pred go lom is ku snog Bi ki }a bio Ne nad Sto ji sa vqe vi} i iz jed na ~io re zul tat. St. Da vi do vi}

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LI GA – ZA PAD

Efi ka sni Ka ~a rev ci Pan ~e vo - Je din stvo Ste vi} 0:6 (0:3) PAN Ê VO: Sta dion SRC Mla dost, gle da la ca 100, su di ja: Sta ni {ko vi} (Vla di mi ro vac). Strel ci: Pe {ov ski u 6, P. Oku ka u 36. i 39, Traj ~ev ski u 47, Ata na sov u 62. i 67. mi nu tu za Je din stvo Ste vi}. PANÊVO: To {i} 6, Alek si} 5, Ome ro vi} 5, Mr kaq 6, Vu~ ko vi} 6 (Me |ed 6), Vu li} 6, \ur |ev 6, Ni ka 5, Deq ski 5, Olu ji} 6, Po znan 5 (Gvo zde nac 5) JEDINSTVO STEVI]: Kne è vi} 7, N. Oku ka 7, Mom ~i lo vi} 7, Mla de nov ski 7 (\o ko vi} 7), Di mi tri jev ski 7, Ne sto rov ski 7, P. Oku ka 7 (Stoj kov ski 7), S. Pe {ov ski 7, Traj ~ev ski 7, Ata na sov7 (Stoj ~ev ski-). Do ma }i fud ba le ri ni su us pe li da pru è ot por bo qoj i efi ka sni joj eki pi iz Ka ~a re va. Ve} u {e stom mi nu tu le pa ak ci ja go sti ju kru ni sa na je po got kom Ste fa na Pe {ov skog ko ji je do sa da po sti gao 24 po got ka. Po sle vo| stva go sti su stva ra li pri li ke i do kra ja me ~a po sti gli su

jo{ pet go lo va. Da su do kra ja me ~a Ka ~a rev ci igra li u istom rit mu re zul tat je mo gao bi ti i dvo ci fren. B. Stoj kov ski

PR VA JU @NO BA NAT SKA LI GA

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA - IS TOK

Bu du} nost (BB) - Rad ni~ ki (B) 1:0, Do bri ca - Vul tu rul 2:2, Ju go sla vi ja - Slo ga (P) 2:1, Mla dost Bo rac 1:0, Vr {ac ju naj ted - Par ti zan (G) 2:1, Sla vi ja (K) - Slo ga (BNS) 1:3, Tem po - BAK 0:4, Voj vo di na - Po let 0:1. 1. Po let 13 9 2 2 25:8 29 2. Vr {ac j. 13 8 1 4 16:11 25 3. Rad. (B) 13 7 3 3 15:14 24 4. Bo rac 13 7 2 4 17:11 23 5. Slo ga (BNS) 13 6 4 3 24:10 22 6. Slo ga (P) 13 7 1 5 30:18 22 7. BAK 13 7 1 5 27:16 22 8. Vul tu rul 13 6 3 4 17:16 21 9. Mla dost 13 5 1 7 17:19 16 10. Par ti zan (G)13 4 3 6 18:18 15 11. Ju go sla vi ja 13 4 3 6 12:22 15 12. Voj vo di na 13 4 2 7 17:20 14 13. Do bri ca 13 3 5 5 24:31 14 14. Bu du} nost 13 3 3 7 15:24 12 15. Sla vi ja (K) 13 4 0 9 20:30 12 16. Tem po 13 3 0 10 11:38 9

Ka ra{ (K) - Haj duk 1:0, Haj du ~i ca - Du nav 6:0, Bo rac (VS) - Je din stvo 2:0, Vi no gra dar - Bu du} nost (A) 0:0, Par ti zan (U) - Ra tar 1:0, Pot po raw - [e vac 1:0, Ka ra{ (J) - Cr ve na zve zda 0:0, Bo rac (VG) - Vi to rul 6:1. 1. Bu du} n. (A) 13 10 2 1 42:12 32 2. C. zve zda 13 8 3 2 33:6 27 3. Bo rac (VS) 13 7 4 2 23:13 25 4. Vi no gra dar 13 7 2 4 18:11 23 5. Haj du ~i ca 13 7 1 5 31:18 22 6. Je din stvo 13 7 1 5 23:10 22 7. Bo rac (VG) 13 6 3 4 30:21 21 8. Ra tar 13 6 1 6 21:21 19 9. Ka ra{ (J) 13 5 2 6 16:30 17 10. Par ti zan (U)13 4 3 6 25:33 15 11. Ka ra{ (K) 13 4 3 6 17:26 15 12. [e vac 13 3 4 6 17:22 13 13. Haj duk 13 4 1 8 17:31 13 14. Vi to rul 13 3 3 7 14:24 12 15. Du nav 13 3 2 8 23:50 11 16. Po to praw 13 1 3 9 11:33 6

Pan ~e vo - Je din stvo Ste vi} 0:6, Uni rea - Spar tak 1:0, Po let - Mla dost 0:0, Do lo vo - @e le zni ~ar 2:4, Po be da - Pla vi Du nav 3:2, Bo rac - Omla di nac (D) 2:2, Omla di nac (O) - Pro le ter 3:0, Stre la Glo gow 0:1, Sta ri Ta mi{ - BSK Ba va ni {te 2:3. 1. @e le zni ~ar 15 14 1 0 67:13 43 2. J. Ste vi} 15 12 2 1 68:17 38 3. Spar tak (-1) 15 11 1 3 38:13 33 4. Do lo vo 15 10 2 3 44:18 32 5. Mla dost 15 8 3 4 33:18 27 6. Uni rea 15 8 3 4 40:32 27 7. Glo gow 15 7 3 5 34:23 24 8. Po let 15 7 1 7 27:29 22 9. Omlad.(O) 15 6 0 9 35:27 18 10. Po be da 15 5 3 7 19:36 18 11. St.Ta mi{ 15 5 2 8 29:30 17 12. Bo rac 15 5 2 8 27:35 17 13. Omlad.(D)(-1)15 5 2 8 39:44 16 14. BSK 15 5 1 9 33:42 16 15. Pro le ter 15 4 3 8 32:45 15 16. Stre la(-1) 15 3 3 9 15:31 11 17. Pl. Du nav 15 2 3 10 19:42 9 18. Pan ~e vo(-1) 15 0 1 14 7:111 0

In deks - Pr vi maj 3:0 (2:0) NO VI SAD: \a~ ko igra li {te, gle da la ca: oko 250, su di ja: Kan tar (B. Pa lan ka), strel ci: Go li} u 3. i Vu ja no vi} u 32. i 65. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ko la ro vi}, No va ko vi} (Pr vi maj). INDEKS: Ma ri ~i} 7, Bo jo vi} 7, Jo vo vi} 8, Ro di} 7, D. Po we vi} 7, Per vaz 8, \u ki} 7 (^i ~i}), Zlat ko vi} 7, Kla i} 7, Go li} 7 (\u rov ka), Vu ja no vi} 8 (Ami xi} 7).

Stvo ri li su i ne ko li ko le pih pri li ka, ali su strel ci za ta ji li. Od mah u na stav ku, sti gla je ka zna, za pro ma {a je. Ki zi} je pro dro , jo{ bo qe cen tri rao, a Sa vi }u ni je bi lo te {ko da sa ne kih pet me ta ra ma ti ra Ja go di }a. Lop ta je po go di la u sam sa stav sa ta ti ve i pre~ ke. Po sle to ga do ma }i ni su se pro bu di li, ali ja lo vom igr om bez pra vog strel ca ni su mo gli mno go uz ne mi ri ti or ga -

go sti ju, gde se u ve li koj gu `vi naj bo qe sna {ao Mi la din Sr da nov, ko ji je po sti gao po go dak i do neo tri no va bo da eki pi Mla do sti. Sv. Sr da nov

Haj duk - Po let 0:1 (0:1) BE [KA: Sta dion Haj du ka, gle da la ca 150, su di ja Ma ti} (Ti tel). Stre lac: Do bro je vi} u 29. mi nu tu. @u ti ka r to ni: Gla va to vi}, Mu -

BE [KA: Haj duk - Po let 0:1, STA NI [I]: Sta ni {i} - Cr ven ka 1:1, TU RI JA: Mla dost - Cr ve na zve zda 1:0, BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost Ba~ ka 0:0, NO VI BA NOV CI: Omla di nac - Ju go vi} 0:2, NO VI SAD: Bo rac - Slo ga 0:0, MLA DE NO VO: Bu du} nost - Sr bo bran 0:3, NO VI SAD: In deks - Pr vi maj 3:0. 1. In deks 13 10 0 3 25:6 30 2. Slo ga 13 8 3 2 28:9 27 3. Cr.zve zda 13 8 1 4 17:15 25 4. Haj duk 13 8 0 5 27:11 24 5. Mla dost (T) 13 7 3 3 23:19 24 6. Ba~ ka 13 6 5 2 19:8 23 7. Po let 13 7 2 4 22:22 23 8. Sr bo bran 13 6 3 4 22:15 21 9. Ju go vi} 13 4 5 4 14:13 17 10. Pr vi maj 13 4 3 6 16:21 15 11. Sta ni {i} 13 3 5 5 14:17 14 12. Cr ven ka 13 3 4 6 15:19 13 13. Bo rac 13 4 1 8 15:29 13 14. Mla d. (BP) 13 2 3 8 8:23 9 15. Omla di nac 13 1 4 8 9:29 7 16. Bu du} nost 13 1 2 10 7:27 5

ko vi} 7, Ra ji ~e vi} 7, Ko va ~e vi} 7 (Po va àn -, Bo ja ni} -), \or |e vi} 7, Si me u no vi} 8, [a ji} 6, Pen do 7. Us pe li su Kli sa ni da ot ki nu bod jed noj od naj bo qih eki pa Voj vo |an ske li ge. Go sti su to kom ce log me ~a na pa da li, ali u svo jim re do vi ma ni su ima li ras po lo è nog strel ca. Si gur no je i ne re {e nom re zul ta tu ku mo vao od li~ ni gol man Ne ma wa Ro mi} ko ji je u ne ko li ko na vra ta spre ~io na pa da ~e iz Er de vi ka. Mo gla je za go ste da stig ne ka zna za pro ma {a je da je u fi ni {u utak mi ce To mqa no vi} bo qe od re a go vao, ali je uti sak da su igra ~i Bor ca bi li pre sre} ni {to su osa li ne po ra è ni. M. Po.

Gu `va is pred go la Ru mqa na

PRVI MAJ: Ro gi} 6, Mi ka vi ca 6 (Kne è vi} 6), Alem pi} 6, Srem ~e vi} 5, La za re vi} 5, Jo va no vi} 6, Ko la ro vi} 5, Ra di} 5, Mar ~e ta 5, No va ko vi} 5, û pe qi} 6. Li der na ta be li i bez ne ko li ko stan dard nih igra ~a za slu è no je po be dio pred svo jim na vi ja ~i ma. Gol In dek sa za 90 mi nu ta ni je ozbiq ni je bio ugro èn. Go ste je pre se kao ra ni gol Go li }a, ve} u tre }em mi nu tu. Po sle kor ne ra sa le ve stra ne naj vi {i u sko ku bio je de set ka pla vo-be lih. Dru gi gol po sti gao je Vu ja no vi} u 32. mi nu tu. Per vaz je od u zeo lop tu na sre di ni te re na, do dao je le vo do cen tar fo ra In dek sa, a ovaj je lo bo vao is tr ~a log Ro gi }a. Tre }i gol po sti gao je isti igra~ u 65. mi nu tu, po sle pro do ra i {u ta Kla i }a po de snoj stra ni, sa ~e kao je lop tu i po sti gao svoj dru gi gol na utak mi ci. M. Ko va ~e vi}

Omla di nac - Ju go vi} 0:2 (0:0) NO VI BA NOV CI: Igra li {te Omla din ca, gle da la ca 250, su di ja Mi na ko vi} (No vi Sad).Strel ci: Sa vi} u 46. i Mi ja ji lo vi} u 75. mi nu tu. @u ti ka r to ni: Ra ki}, Kne `e vi} (Ju go vi}). OMLADINAC: Ja go di} 7, Ili} 6, Ra dan 6, Ru je vi} 6 (Be ra ko vi}), Me di} 6, Je li} 6 (Xu gur xi}), Ha ka~ 7, Xe pi na 6 (Star ~e vi}), Mra ~a jac 6, Ko va ~e vi} 6, Cvi ja no vi} 7. JUGOVI]: Kne `e vi} 7, Ki zi} 7, Gro zdi} 7, Mi ja ji lo vi} 7, Bje qi} 7 (\o r |e vi} ), Mi qa ni} 7, \u ri} 7, Ra ki} 7 (An to ni} 7), Sa vi} 7 (La ki}), \u ki} 7, Ge li} 7. No vo ba nov ~a ni su bi li bo qi to kom ce log pr vog po lu vre me na.

Fo to: D. Iva ni}

ni zo va nu od bra nu go sti ju. Go sti su se po tom jo{ jed nom od va `i li, i iz te~ ne kon tre, ko ju je pred vo dio Ra ki}, po no vo iz bli zi ne po sti gli gol. Ovo ga pu ta stre lac je bio sna la `qi vi Mi jaj lo vi}. G. Dra go qi}

Mla dost (T) - Cr ve na zve zda 1:0 (0:0) TU RI JA: Sta dion Mla do sti, gle da la ca: 100, su di ja: Sof ti} (Ba ~in ci). Stre lac: M. Sr da nov 93. mi nu tu. @u ti kar to ni: Gla var da nov, Fi li po vi}, Ran ki} (Mla dost) i Spa so je vi}, La za re vi} (Cr ve na Zve zda). MLADOST: Ba ji}, Na u mov (B. Kri vo ka pi}) , N. Sr da nov, Ran ki}, Ga vri lov, Se ku li} (Bo jo vi}), Stan kov, M. Sr da nov, ]uk, Fi li po vi}, Gla var da nov. CRVENA ZVEZDA: Ni ki to vi}, Ba ji}, Jo va no vi}, Spa so je vi} (Mo ra ~a), Ta di}, Oki qe vi}, La za re vi}, @i gi}, \or |e vi} (Ra |en), Sto ji ~i}, Gor da ni}. Pr vi deo utak mi ce obe le ìo je gol man do ma }ih Ba ji}, ko ji je sa ne ko li ko in ter ven ci ja u sti lu naj bo qih {to pe ra, osu je tio kon tre go sti ju is tr ~a va ju }i van svog {e sna e ster ca. Je di nu pra vu pri li ku be le ì mo u 30. mi nu tu, fi li gran ski pre ci znu ak ci ju: Fi li po vi}-Se ku li}-]uk, ovaj po sled wi za vr {a va to pov skim {u tem ko ji na à lost do ma }ih po ga |a sa mo sta ti vu. U na stav ku utak mi ce sli~ na pri ~a, ja lo ve na pa de Tu ri ja ca go sti sa vi dov dan skog na se qa la ko ukro }u ju. U 3. mi nu tu su dij ske na dok na de gol man Ba ji} je sa po lo vi ne te re na iz veo slo bo dan uda rac, uba cio lop tu u {e sna e ste rac

ti}, Tr ti ca, @. Mi tro vi} (Haj duk), Pe ja no vi}, \u ri {i}, Vu ka {i no vi} (Po let). Cr ve ni ka r to ni: Ma r ja no vi} (Haj duk), Do bro je vi} (Po let). HAJDUK: Mi ja to vi} 8, Jo va nov 6, Tr ti ca 6 (Bla go je vi}), Su bo tin 6, Gla va to vi} 7, Kri vo {i ja 6, Du bra vac 7 (M. Mi tro vi}), @. Mi tro vi} 6, Po qak 6, Mu ti} 7, Ma r ja no vi} 6. POLET: \u ri {i} 7, Ra ko ~e vi} 7, Pe ja no vi} 7, [e gan 6, Do bro je vi} 7, Ko ma zec 7 (Vu ka {i no vi}), Jan ~ev ski 6, Plav {i} 7, Ze jak 7, Svr ko ta 7, Ma le ti} 6. Be{ ~an ski ve r ni na vi ja ~i, o~e ki va li su si gur nu po be du, svo jih qu bi ma ca. Do pri mqe nog go la do ma }i ni je su stvo ri li ne ko li ko vr lo po voq nih {an si, ali ni ko od do ma }ih stre la ca ni je bio ras po lo `en da ih re a li zu je. Je dan iz van re dan i ta ~an pas sru {io je sve sno ve do ma }i na. [e gan je na {ao slo bod nog Do bro je vi }a, na 18 me ta ra od Mi ja to vi }a, usle dio je pre ci zan {ut i lop ta se za ko pr ca kla u mre `i. U na stav ku, do ma }i ni, su na pa da li, ali opet ja lo vo. M. Ba ta lo

Bo rac - Slo ga 0:0 NO VI SAD: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 100, su di ja Gro vac (Ru ma). @u ti ka rot ni: A. Pa pri}, \or |i jev ski (Bo rac), ô ba no vi}, Pen do, Po va àn (Slo ga). BORAC: Ro mi} 8, Kr wa ji} 7, S. Pa pri} 7, Mi ri} 7 (Si mi} -, Ku koq 7), A. Pa pri} 7, Go sto ji} 7, Ili} 7, \or |i jev ski 7 (Pe ri no vi} 7), To mqa no vi} 7, [uw ka 7, \or |e vi} 7. SLOGA: To ja gi} 7, Mi lo {e vi} 7, Jo va no vi} 7, ô ba no vi} 7, Miq -

Sta ni {i} – Cr ven ka 1:1 ( 0:0) STA NI [I]: Igra li {te Sta ni {i }a, gle da la ca 180, sdi ja: Ra ki} (Apa tin), strel ci: Dra ~a u 93. za Sta ni {i}, a Mi lan Ma le{ u 84. mi nu tu za Cr ven ku. @u ti kar to ni: [a ri}, Ja wi}, Mu ni `a ba (Sta ni {i}), Ba ta, Ko ma zec, Dra go vi}, Maj ki}, Mar ti no vi}, Svi ti}(Cr ven ka), cr ve ni kar ton: Mi lan Ma le{ u 93. mi nu tu (Cr ven ka). STANI[I]: Mar ti} 7, G. Ja go di} Ku ri xa 6 (Vu ka di no vi} 6), Ter zi ja 6, [a ri} 6, Bo ba nac 7, Ja wi} 6, Vra ~a ri} 6( Dra gi ~e vi} -), A. Ja go di} Ku ri xa 7, Mi ji} 6, (Dra ~a 7), Mu ni `a ba 6, Ku ri xa 7. CRVENKA: Pa va so vi} 8, Vi da ri} 7(Mar ti no vi} 6), Dra go vi} 7, Vuj ~i} 7, Svi ti} 7, Ko ma zec 6( Mi lan Ma le{ 7), Maj ki} 6, Ba ta 7,( Ku zma no vi} 6), \ur |e vi}, 7, Su bo ti} 7, Kon ~ar 6. Pr vom de lu Mi ji} je po go dio pre~ ku, u na stav ku Sta ni {i} je kre nuo agre siv ni je. Ipak, u 84. mi nu tu po sle kon tre Mar ti no vi }a, ko ji je pr o na {ao \ur |e vi }a, a ovaj upo slio Mi la na Ma le {a gpsdti su po ve li. Iz jed na ~io je Dra ~a u tre }em mi nu tu na dok na de. Po sle ce na tr {u ta Dra ~a je gla vom ma ti rao Pa va so vi }a. Mi nut ka sni je ve te ran Dra gi ~e vi} je pr o pu stio ve li ku {an su. M. Jo vi }e vi}

KVA LI TET NE LI GE MLA \IH KA TE GO RI JA FS VOJ VO DI NE Omla din ci Sla vi ja - Voj vo di na 1:0, Pro le ter - In deks 2:0, No vi Sad - Omla di nac 8:0, Po let - Spar tak Zla ti bor vo da 0:4, Rad ni~ ki(S) - Haj duk 1:1, Do wi Srem - Ka bel 1:1. 1. ^SK Pi va ra 2. No vi Sad 3. Spar tak 4. Rad.(S) 5. Voj vo di na 6. Haj duk 7. Sla vi ja 8. D. Srem 9. In deks 10. Omlad. 11. Ka bel 12. Pro le ter 13. Po let

11 12 12 12 11 12 12 12 12 12 12 12 12

9 8 7 7 6 5 3 3 4 3 1 2 1

2 3 3 2 2 4 5 4 0 2 6 2 1

0 1 2 3 3 3 4 5 8 7 5 8 10

33:5 29 32:7 27 23:8 24 25:19 23 35:11 20 20:15 19 9:17 14 18:20 12 11:23 12 9:37 11 6:18 9 9:18 8 5:37 4

Ka de ti Ba~ ka To po la - ^SK Pi va ra 1:2, Di na mo - Pro le ter 2006. 1:2, Be ~ej 1918. - Rad ni~ ki (S) 0:3, Haj duk - Vr {ac 0:0, Spar tak Zla ti bor vo da No vi Sad 2:0, Cr ven ka - Ba nat 0:1, In deks - In |i ja 0:1. 1. Spar tak 13 11 0 2 45:5 33 2. Rad ni~ ki 13 8 4 1 29:10 28 3. Voj vo di na 12 8 4 0 24:5 28 4. Vr {ac 13 7 6 0 20:10 27 5. Haj duk 13 7 3 3 20:12 24 6. Pro le ter 13 8 0 5 24:23 24 7. In |i ja 13 7 1 5 29:24 22 8. ^SK 13 5 4 4 25:22 19 9. B. To po la 13 5 2 6 20:23 17 10. Ba nat 13 5 1 7 18:13 16 11. No vi Sad 13 2 4 7 12:20 10 12. Be ~ej 13 3 1 9 15:39 10 13. Di na mo 13 2 3 8 14:21 9 14. Cr ven ka 13 2 3 8 16:46 9 15. Ba~ ka 13 2 2 9 10:20 8 16. In deks 12 1 2 9 14:42 5

Pi o ni ri Ba~ ka To po la - ^SK Pi va ra 2:0, Di na mo - Pro le ter 2006. 0:0, Be ~ej - Rad ni~ ki 2:0, Haj duk - Vr {ac 2:0, Spar tak Zla ti bor vo da - No vi Sad 1:1, Cr ven ka - Ba nat 0:4, In deks In |i ja 1:2. 1. Voj vo di na 12 11 1 0 50:2 34 2. In |i ja 13 11 1 1 47:16 34 3. Spar tak 13 10 3 0 37:9 33 4. B. To po la 13 8 1 4 30:19 25 5. Pro le ter 13 7 2 4 26:18 23 6. No vi Sad 13 6 4 3 19:12 22 7. Haj duk 13 7 1 5 18:14 22 8. Be ~ej 13 6 2 5 24:16 20 9. Ba nat 13 5 4 4 24:26 19 10. Rad ni~ ki 13 5 1 7 27:21 16 11. Vr {ac 13 3 3 7 12:30 12 12. ^SK 13 2 3 8 13:22 9 13. In deks 12 2 2 8 8:21 8 14. Ba~ ka 13 2 110 12:36 7 15. Di na mo 13 1 4 8 13:38 7 16. Cr ven ka 13 0 1 12 11:71 1

OP [TIN SKA LI GA ALI BU NAR–PLAN DI [TE Cr ve na zve zda - Ba ri ce 6:1, Gra ni ~ar - Voj vo di na 2:4, Slo ga - Ba nat 4:0, Ja no {ik - Lo kve 3:0, Vla di mi ro vac So lu nac 3:1. 1. Voj vo di na 11 9 1 1 40:12 28 2. Gra ni ~ar 11 8 2 1 27:13 26 3. Slo ga 11 7 0 4 31:19 21 4. Vla di mi r. 11 6 3 2 28:17 21 5. Ba nat 11 5 4 2 14:10 19 6. Ja no {ik 11 5 2 4 26:18 17 7. Ba ri ce 11 4 2 5 21:28 14 8. Lo kve 11 4 2 5 21:30 14 9. So lu nac 11 3 1 7 29:31 10 10. N. Kra ji na 10 2 3 5 11:17 9 11. C. zve zda 11 2 0 9 15:38 6 12. Gaj 10 0 0 10 7:37 0

SPORT

utorak13.novembar2012.

dnevnik

SREMSKA LIGA

PODRU^NA LIGA SUBOTICA

No ka u ti rao sa i gra ~a

Der bi za ~i wen cr ve nim kar to ni ma

Partizan - Sloven (S) 9:0 (2:0) VI TO JEV CI: Igrali{te Partizana, gledalaca 100, sudija Qubica ûbrilo (In|ija).Strelci: Pejovi} u 35, Markovi} u 44, 66, 76. i 86, Ili} 57, Petrovi} 63. i \ur|evi} u 70. i 75. minutu. @uti kartoni: Miki} (Partizan), Pet ko vi} (Slo ven). Cr ve ni karton: Bosan~i} (Sloven). PAR TI ZAN: Bo{kovi} 7, Ili} 8 (\ur|evi} 8), Srbinovski 7 (Samarxi} 7), Todorovi} 7, Petrovi} 7, Jovi} 7, Pejovi} 7, Miki} 7 (\or|i} ), Mileti} 7, Radovi} 7, Markovi} 9. SLO VEN: îki} 6, Kokinovi} 5, Petrovi} 5, Markovi} 6, Bosan~i} 5, Nenadov 5, Maì} 6, Mili}evi} 5, Mitrovi} 6, Mihi} 5, Tojaga 6 (Vidakov 5). U Vitojevcima prema o~ekivawu pobeda doma}ih igra~a, koji su sa pola gasa, postigli devet golova i po{teno se is pro ma {i va li. Ina ~e, ova utakimica, }e se pamtiti po tri u~esnika. Du{ko Markovi} je bio nere{iva enigma za gostuju}u odbranu. Zatim, po maladom, Radovanu \ur|evi}u, koji je u 20 minuta igre, kada je u{ao u igru, i prvi put nastupio u senirskoj ekipi, postigao dva gola. A, naàlost, najtu`niji se dogodio u 88. minutu. Posle verbalnog raz go vo ra, go stu ju }i igra~ Milan Bosan~i}, nokautirao je rukom svog saigra~a i kapitena Vladimira Markovi}a, a poku{ao je da ga udari i nogom. Svi koji, su bili na igrali{tu, i radovali, se doma}oj pobedi, u trenutku su zaboravili na radost, jer ovakav gest iskusnog igra~a je bio suvi{an, i zasigurno da }e Bosan~i}, posle u~iwenog, morati re}i zbogom fudbalu. M. Latkovi}

U dinami~noj i zanimqivoj igri gledaoci su videli osam golova, jo{ nekoliko {ansi na obe strane i dosta lepih akcija. V. Veselinovi}

Hajduk ([) - Rudar 1:2 (0:1) [I MA NOV CI: Igrali{te Hajduka, gledalaca 100, sudija Rilak (In|ija).Strelci: Mari} u 67. za Hajduk, a Peri} u 15. i Deji} u 87. minutu za Rudar. @uti kartoni: Ba~i}, Gerbec, ôvi} (Rudar). HAJ DUK: Nini} 6, Svilar 6, Radosavqevi} 6, Kneèvi} 6, Petkovi} 7, Milo{evi} 6, Jovi} 6, Kitanov 7, Mari} 6, Sto{i} 6 (Kliska), To{i} 6. RU DAR: Avramovi} 7, Kongo 7, Ba~i} 8, Boji} 8, Mrvi~in 8, ôvi} 7 (Deji} 7), Popovi} 7, Gerbec 7, Peri} 8, Risti} 7 (Petrovi} 7), Ga}inovi} 7. Vrdni~ani su bili boqi rival i zasluèno su slavili. A, doma}i nisu iskoristili ni penal, i nisu pruìli o~ekivanu igru. S. Krsti}

LSK - Kupinovo 0:0 LA ]A RAK: Igrali{te LSKa, gledalaca 150, sudija Leki} (Vrdnik). @uti kartoni: Raji}, Milan Bosan~i} (LSK), Kalaba, Gruji~i}, \uri~i}, Petrovi} (Kupinovo). Crveni karton: Matijevi} (LSK). LSK: Aleksi}-, Polovina 6 (La|evac ), Vukoli} 6 (Andri}), Boji} 6, Matijevi} 6, Papi} 6, Jovani} 6, Milovan Bosan~i} 6, Savi} 6, Gombar 6 (Milan Bosan~i} 6), Raji} 6. KU PI NO VO: Travica 6, Maho 6, Dra`i} 6, Kalaba 6, Nedeqkovi} 5, \uri~i} 6, Naumov 5, Vu~eti} 5, Nikoli} 5 (Vuj~i}), Petrovi} 5, Gruji~i} 5.

[umar - Sloven 3:5 (1:1) OGAR: Igrali{te [umara, gledalaca 100, sudija Ili} (Stara Pazova).Strelci: Z. Mili~evi} dva i Obradovi} za [umar, a Milovanovi} dva, Milivojevi} dva i Vidakovi} (iz penala) za Sloven. [U MAR: V. Mili~evi} 6, Z. Mili~evi} 7, Kresojevi} 6, [arec 6, Dragojevi} 7, Mitrovi} 6, Obradovi} 6 (Vra~evi} 6), Teodorovi} 6, G. Mili~evi} 7, Obrenovi} 6, \urkovi} 7. SLO VEN: Ba{i} 7, Mandi} 8, Raki} 7, Vidakovi} 7, Maksimovi} 7, Dokmanovi} 8, Gre~ 7, Pazarski 7 (Sekuli} 7), Milojevi} 8, Berowa 8, Milovanovi} 8.

1. Do. Pe trov . 14 2. Gra ni ~ar 14 3. Ja dran 14 4. Par ti zan 14 5. Slo ven (R) 14 6. LSK 14 7. Rad. (I) 14 8. Ru dar 14 9. Pod ri we 14 10. Haj duk (V) 14 11. Sre mac 14 12. [u mar 14 13. Ku pi no vo 14 14. Haj duk ([) 14 15. Qu ko vo 14 16. Slo ven (S) 14

9 9 9 9 7 7 6 5 5 5 5 5 3 3 2 1

4 1 2 3 2 3 1 4 4 3 4 3 4 4 4 5 4 5 3 6 2 7 0 9 5 6 1 10 2 10 2 11

37:11 30:14 24:15 32:9 25:17 18:10 20:15 21:17 22:29 20:21 13:19 17:27 9:20 25:31 9:25 11:53

31 29 29 28 25 25 22 19 19 18 17 15 14 10 8 5

Jadran - Grani~ar (A) 1:3 (0:2)

Doma}ini i pored lo{e igre stvorili su tri {anse, koje na nesre}u, nisu pretvorili u golove. Gosti, {ta su smisli, to su i ostvarili, odneli su bod u Kupinovo. V. Savi}

Dowi Petrovci - Qukovo 4:0 (1:0)

Hajduk (V) - Sremac 3:1 (0:1)

DO WI PE TROV CI: Igrali{te Dowih Petrovaca, gledalaca 300, sudija Dobri} (Jarak).Strelci: Z. Peri} u 30, ^vorov u 74, R. Peji} u 80. i Mudri} u 82. minutu. @uti kar to ni. Z. Pe ji}, Mu dri}, ]ali}, Nikoli}, B. Oparu{i} (Dowi Petrovci), Kajgani}, Katari}, Nedimovi}, Radanovi} (Qukovo). DO W I PE T ROV C I: De li} 8, Nikoli} 7, Z. Peji} 8 (Bosni}), ]ali} 8, Ga{parevi} 8, B. Oparu{i} 8 (Devrwa), Mudri} 7 (Se~anski), R. Peji} 9, [a{a 8, ^vorkov 8, Male{evi} 8. QU K O V O: Mi lo {e vi} 7, Tomi} 6, Miladinovi} 6, Katari} 6, Nedimovi} 7, Novakovi} 6, Dubaji} 6, Radanovi} 6 (Lepoti}), @ivkovi} 6 (Mija to vi}), Vra ~ar 6 (Dr ~a), Kajgani} 6. Samo prvih pola sata Qukov~ani su pru`ali dobar otpor, a kada je Z. Peji} posti-

VI [WI ]E VO: Stadion Hajduk, gledalaca 238, sudija Ivana Ne{kovi} (Rivica).Strelci: Bakajli} u 47. i Veteha u 66. i 79. za Hajduk, a ^ortanova~ki u 36. minutu za Sremac. HAJ DUK: M. Jovanovi} 7, Jankovi} 7, Petrovi} 7, V. Gavrilovi} 7 (Zari} 7), Bakajli} 7, V. Jovanovi} 7, Veteha 8, Gvero 9, S. Gavrilovi} 7, D. Raki} 7 (Hr~ek 7). SRE MAC: Bo{kovi} 6, Pejinovi} 7, Rosi} 7, Radivojevi} 7 (\eki}), Vra~ev 7 (S. Skopqak 7), ^ortanova~ki 7, D. Skopqak 7, Stefanovi} 7, Grujin 8, Kova~evi} 8, Babi} 7. Veliko poja~awe doma}ina, Vladimir Veteha, postigao je veoma lep gol u 79. minutu. Bio je to {ut s 20 metara u same ra{qe. Ina~e, gosti su bili boqi u prvom, a doma}ini u drugom poluvremenu, kada su igrali borbeno i efikasno. Z. Raki}

Fud ba le ri LSK-a

Potisje - Tisa 1:6 (0:2) KA WI @A: Stadion Potisja, gledalaca 100. Sudija: S. Tanovi} (Subotica). Strelci: Bili} u 52. za Potisje, a ^. Z. Bor{o{ u 11. i 26, Tandari u 55, Crkvewakov u 63. (iz jedanaesterca) i 69. i Kara~owi u 73.minutu za Tisu. @uti kartoni: Papdan~o, Muhi, Nedeqkovi} i Aroksala{i (Potisje). Crveni kartoni: Terzin, Sabo (Potisje) i Mandi} (Tisa).

Te{ka povreda golmana doma}ih Darka Toma{eva u 3. minutu, doprineo je porazu ^okana. Zbog povrede glave u jednom duelu Toma{ev je nakon ukazane pomo}i u Op{toj bolnici Senta preba~en u Urgentni centar KC Vojvodine u Novom Sadu. Mada su gosti iz Lov}enca u prvom delu pogocima Savovi}a i M. Kosovi}a poveli sa dva gola razlike, ekipa ^oke uspela je da iz-

Pa no ni ja - Ta van kut 1:2, Pro le ter - Vi no gra dar 3:2, Po ti sje - Ti sa 1:6, ^o ka - We go{ 2:4, Ja dran - ^an ta vir 5:0, Obi li} - Pre po rod 2:1, Ba~ ka (P) - Ba~ ka (M) 7:0, Kri va ja - Baj {a 1:2.

1. Pro le ter 13 2. Ba~ ka(P) 13 3. Ti sa 13 4. We go{ 13 5. Baj {a 13 6. ^o ka 13 7. Ta van kut 13 8. Kri va ja 13 9. Ja dran 13 10. Pre po rod 13 11. Ba~ ka(M) 13 12. Vi no gra dar 13 13. ^an ta vir 13 14. Pa no ni ja 13 15. Obi li} 13 16. Po ti sje 13

8 7 7 7 6 7 6 5 5 4 5 4 4 3 4 1

2 3 4 2 3 3 2 4 4 3 1 5 3 4 3 5 3 5 5 4 1 7 3 4 2 7 4 6 1 8 1 11

30:16 26:16 32:11 23:17 22:13 24:20 24:17 26:21 24:21 18:15 15:34 27:24 15:34 30:22 12:38 12:41

26 25 24 23 22 22 21 18 18 17 16 15 14 13 13 4

PRO LE TER: Gvozdenovi} 6, ]ulibrk 7, Jokanovi} 6 (M. Stani} 7), Radi} 8, Mali} 7, Banovi} 8, Matkovi} 7, êh 6, Gu{i} 7, R. Stani} 9, Krvavac 8. VI NO GRA DAR: Dragosavqevi} 8, Berec 7 (Vukov 7), V. Nagel 6 (Stipan~evi} 7), Ha{ko 7, Radi} 7, Keble{ 6, Na| 6 (Antuni} 6), Vesni} 7, G. Nagel 7, Tumbas 8, Engi 7. U uzbuqivoj utakmica ekipa Proletera je imala vi{e sre}e i zasluèno ostvarila nove bodove, da je ekipa Vinogradara odnela sva tri boda ne bi bilo nezasluèno. S. St.

gao izvanredan gol s 25 metara, kao da su se naglo predali. Ali, doma}ini su proradili golovima tek u samom fini{u. ^vorkov je glavom pogodio mre`u gostiju posle idealnog centar{uta. R.Peji} je pre{ao ~ak petoricu protivni~ kih igra ~a, u we go vom dribling stilu, i tek onda savladao Milo{evi}a. Mudri} je postavio kona~an rezultat. Pokupio je odbijenu loptu i samo je vratio u mre`u. G. Zaki}

GO L U B IN C I: Sta dion Jadrana, gledalaca 200, sudija Samac (Sremska Mitrovica). Strel ci: Ra den kov u 64. za Jadran, Skakavac u 20, Antunovi} u 38. i Jawatovi} u 71. minutu za Gra ni ~ar. @u ti kar to ni: Stan ko vi}, Sa mac, Ra den kov (Ja dran), Vuk mkir, Sta ni{i} (Grani~ar). JA D RAN: Stan ko vi}, Bo{wakovi}, Vunduk, Brankovi}, Bulatovi}, Kova~evi} (Berowa), Radenkov (Malen ~i}), Koj ~i no vi} ([trbac), Samac, Peki}, Milakovi}. GRA NI ÂR: Ili}, An tu no vi}, Kon ~ar (Ma li}), Ska ka vac, Mi ja to vi}, Vuk mir, Pavi} (Vuji}), Stani{i}, Gru ji ~i}, Ja wa tovi}, Kneèvi} (Mili~i}). Golubin~ani su sami sebe pobedili. Gre{ili su, prvo Stan ko vi}, pa Bu la to vi} i Berowa, a gosti, su odmah poga|ali mreù Stankovi}a. S. Nikoli}

Radni~ki (I) - Podriwe 1:0 (1:0) IRIG: Igrali{te Radni~kog, gledalaca 150, sudija Daki} (Vitojevci).Strelac: Gruji} u 20. minutu. @uti kartoni: Stankovi}, Mati}, Ka}anski, Erkanovi}, Gruji} (Radni~ki), Pavlovi}, Radovanovi}, Kuzmanovi}, \uki} (Podriwe). RAD NI^ KI: Vidanovi} 8, Stankovi} 8, Mati} 8 (Grubje{}i} 8), Borojevi} 8, Guzina 8, Ker le ta 8, Er ka no vi} 8, Gruji} 8, [evi} 8 (Marinkovi} 8), Babi} 8, Stri~evi} 8 (Ka}anski 8). POD RI WE: Hristov 7, Dobo 7, Gr{i} 7, Pavlovi} 7, Rado va no vi} 7, Ku zma no vi} 7, Vladisavqevi} 7, Jeremi} 7, \oki} 7 (Todorovi} 7), \uki} 7, Simi} 7. Iriàni su mogli, jo{, u prvom delu voditi sa nekoliko golova razlike. [evi} (dva puta), Erkanovi} i Stri~evi} su bili u velikim prilikama da za tre su mre ù go sti ju. Ipak, Gruji}u, je po{lo za rukom da pogodi mreù Hristova. Bio je to iznenadni {ut s 17 metara. I u nastavku, Marinkovi} i Simi} (za goste) za malo su bili neprecizni. M. Jovi~i}

VI [WI ]E VO: Haj duk - Sre mac 3:1, OGAR: [u mar - Slo ven (R) 3:5, [I MA NOV CI: Haj duk Ru dar 1:2, IRIG: Rad ni~ ki-Pod ri we 1:0, VI TO JEV CI: Par ti zan - Slo ven (S) 9:0, LA ]A RAK: LSK - Ku pi no vo 0:0, GO LU BIN CI: Ja dran - Gra ni ~ar (A) 1:3, DO WI PE TROV CI: Do wi Pe trov ci - Qu ko vo 4:0.

Krivaja - Baj{a 1:2 (0:1) S kom {ij skog der bi ja u Ka wi `i

Fo to: M. Mi tro vi}

PO TI SJE: Nedeqkovi} 6, Sabo 5, Tezin 5, Muhi 6, Barjaktarovi} 5, Apro 5 (Vidovi} -), Papdan~o 6, Aroksala{i 6, Bili} 7, Lon~ar 5 (Buza 5, Niki~i} 5 (âwiga -). TI SA: Ereg 7, Kara~owi 7, Kermeci 7 (Balint 7), Rafai 7 (Kavai -), Ostrogonac 8, Tandari 8, Mandi} 6, Crkvewakov 8, Lacko 8, Kneèvi} 7. ^. Z. Bor{o{ 8 (Bagi -). Kom{ijski derbi ubedqivo je pripao kvalitetnijoj ekipi iz Adorjana, koji su u prvom delu do vo|stva do{li iz dve sli~ne akcije u kojima je Dalibor Crkvewakov proigravao âbu Z. Bor{o{a, a ovaj iz povoqnih pozicija pred golom bio precizan. U 41.minuta do{lo je do ko{kawa, psovki i gu`ve u kojoj su pocrveneli Zoran Terzin i Miodrag mandi}, a u redovima doma}ih u fini{u utakmice zbog dve opomene iz igre je morao i Kornel Sabo. Samo na momente doma}ini su ugroàvali protivni~ki gol, pa je po~etkom drugog dela Igor Bili} uspeo da savlada Tibora Erega i smawi vo|stvo. Seriju je u 55. minutu nastavio @olt Tandari, a potom je Crkvewakov bio siguran realizator iz penala, koji je skrivio Igor Papdan~o oboriv{i Tadarija. Crkvewakov jo{ jedan pogodak postiè u 69. minutu, a ~etiri minuta kasnije ta~ku na pobedu stavqa @olt Kara~owi. M. Mitrovi}

jedna~i. Me|utim, u fini{u utakmice Savovi} je jo{ dva puta uspeo da zatrese mre`u doma}ih. M. Mr.

ôka - Wego{ 2:4 (0:2) Ô KA: Stadion ôke, gledalaca 100. Sudija: Petri~evi} (Subotica). Strelci: Davidov u 57. i Bauk u 75. za ôku, a za Savovi} u 22, 81. i 85. i M. Kosovi} u 42. minutu za Wego{.. @uti kartoni: Bauk (ôka), Pejovi}, M. Kosovi}, Vu~kovi} i P. Kosovi} (Wego{). Crveni kartoni: \ere (ôka) i Perazi} (Wego{) u 88. minutu. Ô KA: Toma{ev - (Harmat 6), \eri 6, @ivkovi} 6, Savi} 7, Sarapa 7, Roganovi} 6 (Rafai 6), \ere 6, Nikolin 7 (@ivkovi} 6), Davidov 7, Bauk 7, Rudi~ 6. WE GO[: Marovi} 7, Vu~kovi} 7, Perazi} 7, Uskokovi} 7, P. Kosovi} 7, Mrvaqevi} 7, Stani{i} 7, Gvozdenovi} 7, M. Kosovi} 7 ([u{i} -), Mi.Pejovi} 7 (Ma. Pejovi} -), Savovi} 8 (Ili} -).

Proleter - Vinogradar 3:2 (2:1) WE GO [E VO: Stadion Proletera, gledalaca 150, sudija Bedi} (\ur|in), strelci: R. Stani} u 3. i 78. Krvavac u 38. za Proleter, a Engi u 30. i Tumbas u 57. minutu za Vinogradar.

KRI VA JA: Stadion Krivaje, gledalaca 60, sudija Nikoli} (Lov}enac), strelci: Borenovi} u 84. za Krivaju, a Z. Rekecki u 24. i 64. minutu za Baj{u. KRI VA JA: Bawanin 6, Petrovi} 6, Bojovi} 6 (A. Majki} 6), M. Majki} 7, Pe{ut 6, Cveti}anin 6 (Lovri} 6), Plav{i} 6, Pani} 7, Jovanovi} 7, Borenovi} 7, Milo{evi} 6 (Vujaklija 6). BAJ [A: Lacko 7, Tot 7, Latak 7, Nestorovi} 6 (Omanovi} 6), R. Rekecki 7, Z. Rekecki 8, Rahi} 7, Duqahi 6 (Mikita 6), Dra{kovi} 7, @emberi 7, Milutin 6. S. St.

SUBOTI^KA LIGA

Obu }a ri po to nu li Subotica - Solid 5:1 (1:0) PA ÎR: Stadion Ba~ke, gledalac 60, sudija Stanti~ (Subotica), strelci: Pe{ta u 10. i 50. Vi{wi} u 65. i 70. Nik{i} u 75. za Suboticu, Jawatovi} u 58. minutu za Solid. SU BO TI CA: Komazec -, Toma{evi} 7, Ilovac 7, Vi{wi} 8, Todorovi} 6 (îko{ 6), Tanasi} 6 (Aran~i} 6), Dr~evi} 7, Pe{ta 8, Tikvicki 7, Nik{i} 7 (\uki} 6), Vu~kovi} 7. SO LID: Spasovski 5, Jawatovi} 6, Boì} 5, Tuti} 5, Tomi} 5, Lazarevi} 5, Brki} 6, @oldo{ 5, Karaxa 5, Ivani{evi} 5, [e{i} 6. Gradski derbi je pripao boqoj ekipi Subotice. Nekompletna ekipa Solida je doìvela veliki poraz. S. St.

Zriw ski - Lo ko mo ti va 1:4, Su bo ti ca - So lid 5:1, Elek tro voj vo di na - Brat stvo 2:0, Ba~ ka B - Haj duk 2:3, Ma la Bo sna - @ed nik 4:0, Du {an Sil ni - \ur |in 8:1, Po qo pri vred nik - Udar nik 4:1.

1. Su bo ti ca 12 2. D. Sil ni 12 3. Haj duk 12 4. M. Bo sna 12 5. So lid 12 6. Ba~ ka 12 7. Udar nik(-3) 12 8. Po qo pr. 12 9. Elek tr ov. 12 10. Lo ko mo ti va 12 11. @ed nik 12 12. Brat stvo(-1)12 13. Zriw ski 12 14. \ur |in 12

10 8 8 8 8 7 8 5 4 3 3 3 1 1

1 2 1 0 0 1 0 1 1 2 1 0 3 1

1 2 3 4 4 4 4 6 7 7 8 9 8 10

30:8 27:15 32:15 28:10 17:14 31:19 24:19 16:18 21:23 17:29 19:29 16:25 7:24 14:51

31 26 25 24 24 22 21 16 13 11 10 8 6 4

OFL SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED)

[i vo qic ki za dru go me sto Borac (R) - Srem 0:1 (0:1) RA D EN K O V I]: Igra li {te Borca, gledalaca 100, sudija ]iri} (Be{enovo).Strelac: [ivoqicki u 38. minutu. @uti kartoni: @.Vladisavqevi}, J.Vladisavqevi} (Borac), Antoni}, Mitrovi} (Srem). BO RAC: Runi} 5 (Jankovi} 5), M.Vladisavqevi} 6, Jezdi} 5, Rudi} 6, Jankovi} 6, Stanisavqevi} 5, J.Vladisavqevi} 5, @.Vladisavqevi} 5 (Sam~evi} ), Mijatovi} 5 (Beri} 5), Gli{i} 6, Jovanovi} 5. SREM: Mitrovi} 7, Jovi} 6, [upuri} 6, Ostoji} 6, Anto-

ni} 7 (Vasiqevi} ), \.Milova no vi} 7 (B.Mi lo va no vi}), Trivuni} 7, Marijanovi} 7, [ivoqicki 8, Bogdanovi} 7, Raji} 7. U odlo`enoj utakmici 9.kola gost iz Sremske Ra~e slavio je golom [ivoqickog.On je {u ti rao neo d bra wi vo sa vi{e od 30 metara.Sa ovom pobedom gosti su izbili na drugo mesto na tabeli, i tako, sa velikim {ansama da se bore i za naslov prvaka, na prole}e, odnosno i prelazak u vi{i rang.

SPORT

dnevnik

utorak13.novembar2012.

NOVOSADSKA LIGA

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Re vi ja go lo va u Be ge ~u Ba~ka - OFK Futog 4:3 (1:2) BE GE^: Igrali{te Ba~ke, gledalaca 200, sudiaj Da{i} (^erevi}), strelci: Le|anac u 6. i 85. Peri{i} u 70. i 75. (iz penala) za Ba~ku, a Topoli} u 28, Milosavevi} u 44. i Popovi} u 80. minutu (iz penala) za OFK Futog. @uti kartoni: Maksimovi}, Pa{}an, Gajdobranski, Krsti} (Ba~ka), Lima~ki, Topoli} (OFK Futog).

toni: A{}eri} (Dinamo), Spasi}, Joka (Sirig). DI NA MO: Bla`i} 7, Joki} 7, Samarxi} 7, Kondi} 7, A{}eri} 8, Milo{evi} 7, V. Mitri} 7 (od 46. M. Mitri} 7), Grbi} 7 (od 64. Kotuqa~ 7), Pa}uk 8, Pintek 7, Mi{ki} 7 (od 64. Perduh 7). SI RIG: Varga 6, Vari}ak 6, Bre`wak 6, Joka 6, Joki} 6, Spasi} 5, Oluji} 6, Daki} 6, Milovanovi} 6 (od 63. Spasi} 6), Vasi} 6

BA^ KA: Todorovi} 6, Pavlov 7, Piva{ 7, Kravi} 7, Maksimovi} 7, Tawik 6 (Krsti} 7), Pa{}an 7, Gajdobranski 7, Le|anac 8, Radowi} 7, Peri{i} 8. OFK FU TOG: Riki} 6, Radovi} 6, Kova~ 6, Buq 7, Lima~ki 6, Todorovi} 7 (Vorkapi} -), Latinovi} 6, Ble{i} 6 (Qubi~i} ), Milosavqevi} 7, Popovi} 8, Trojanovi} 7. Ve} u 6. minutu doma}i su oveli evrogolom Le|anca koji je sa ivice {esnaesterca skinuo je pau~ini iz desnog gorweg ugla. Gosti su do kraja poluvremena preokrenuli rezultat. U 35. minutu Popovi} je iz voleja sa dvadesetak metara pogodio mesto gde se spasaju pre~ka i stativa. Drugo poluvreme bilo je jo{ uzbudqivije. Peri{i} je najpre iz slobodnog udarca, a malo kasnije iz penala preokrenuo rezultat. Najboqi igra~ gostiju Popovi} bio je precizan sa penala u 80. minutu. Pet minuta kasnije Pa{}an je uposlio Le|anca koji je po drugi put bio neumoqiv. Gosti su bili ogor~eni na delewe pravde sudijske trojke. D. Ivani}

Fru{kogorski partizan – @elezni~ar 5:1 (4:0)

BU KO VAC: Igrali{te Fru{kogorskog partizana, gledalaca 150, sudija: Markovi} (Veternik). Strelci: Amixi} u 9, M. Peri} u 30. i 40, V. Vukovi} u 43. i Babi} u 54. za Fru{kogorski partizan, a Binaj u 67. minutu za @elezni~ar. @uti kartoni: B. Peri} i Kaji{ (Fru{kogorski partizan). FRU [KO GOR SKI PAR TI ZAN: B. Peri}, D. Devi}, Boì}, [imulija, @ivkovi}, V. Vukovi}, V. Devi} (Babi}), Amixi} (Dimitrijevi}), Grubi{i}, M. Peri} (Kaji{), Ili}. @E LE ZNI ÂR: Stojanovi}, Dimitri}, Adamovi}, Stoj~i}, Strajin, Rakanovi}, Binaj, Gruji}, Avramovi}, Gvozdenovi}, Dra{kovi} (Nothof). Fudbaleri Fru{kogorskog partizana ne popu{taju. Ostvarili su i sedmu uzastopnu pobedu. Bukov~ani su od prvog trenutka krenuli ofanzivno, a vi|ena su tri izuzetna gola, koje su postigli iskusni Milivoj Peri}, Vladimir Vukovi} i {esnaestogodi{wi Marko Babi}. Doma}i su ve} u prvih 45 minuta pogodili ~etiri puta i pokazali da imaju dobru ekipu, u kojoj preovla|ju mladi igra~i. Gosti iz Novog Sada, iako su se trudili, uspeli su samo da postignu po~asni gol, a mreù doma}ih pogodio je Besion Binaj. M. Pavlovi}

Dinamo – Sirig 4:0 (2:0) BU DI SA VA: Igrali{te „Mala Grbavica„, gledalaca: 200, sudija: Jeli~i} (Futog), strelci: Predrag Pa}uk u 31. i 84. Bogdan Grbi} u 39. i Milo{ Mitri} u 50. minutu, `uti kar-

BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - @e le zni ~ar 5:1, NO VI SAD: Mla dost - Sre mac 2:0, NO VI SAD: Sla vi ja - Bo rac 7:0, LE DIN CI: Vi no gra dar - Su sek 3:4, BE GE^: Ba~ ka - Fu tog 4:3, BU DI SA VA: Di na mo - Si rig 4:0, KI SA^: Ta tra - Pro le ter 2:0, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - ^e nej 6:0. 1. Su sek 13 10 1 2 34:14 31 2. Fru {ko g. 13 10 0 3 43:14 30 3. Ba~ ka 13 9 1 3 37:18 28 4. Fr. par ti z. 13 9 1 3 35:17 28 5. Mla dost 13 9 1 3 29:11 28 6. Fu tog 13 9 1 3 30:18 28 7. Sla vi ja 13 8 0 5 31:16 24 8. Di na mo 13 6 2 5 19:18 20 9. Vi no gra dar 13 5 2 6 29:23 17 10. Ta tra 13 5 1 7 16:17 16 11. Pro le ter 13 3 3 7 24:36 12 12. Si rig 13 4 0 9 16:33 12 13. ^e nej 13 3 2 8 16:35 11 14. Bo rac 13 2 1 10 12:45 7 15. @e le zni ~ar 13 1 2 10 14:40 5 16. Sre mac 13 1 2 10 9:38 5

(od 80. Vasilijevi}), Ovuka 5 (od 46. Cveti~anin 5). Puleni Gorana Nakom~i}a zabeleìli su ~etvrtu uzastopnu pobedu, odnosno {estu u posledwih sedam kola. U prvih pola sata gosti iz Siriga bili su potpuno ravnopravan rival, a doma}i su u vo|stvo do{li u 31. minutu kada je Pa}uk izbegao ofsajd zamku i rutinski matirao Vargu. Osam minuta kasnije Pintek je sa mesta gde se spajaju kazneni prostor i korner linija preko glave uputio loptu u peterac Siriàna, gde je do~ekao odli~no postavqeni Grbi} i glavom prosledio u mreù.Najlep{i momenat na utakmici vi|en je u 50. minutu, kada su „lavovi sa Male Grbavice„ na maestralan na~in izveli slobodan udarac. Pa}uk se zaleteo kao da }e {utirati i potom presko~io loptu, a M. Mitri} je iz trka topovski zakucao u daqe ra{qe golmana Varge. M. Grbi}

laca oko 150, sudija Mani} (Novi Sad), strelci: Vukovi} u 35. (iz penala) i 90. Joksimovi} u 44. Pavlica u 50. Stani} u 75. Trivunxi} u 84. minutu. @uti karton: Dragin (ênej). FRU [KO G O RAC: Bo ro je vi} -, Joksimovi} 8, Tintor 7, Kukuruzo i} 8, Petro vi} 7 (Kraji{nik 7), Vojnovi} 7, Stani} 8, Cvetkovi} 7, Petri} 7, Pavlica 8, Vukovi} 9, Male{evi} 7 (Trivunxi} 7). Ê NEJ: Grubi} 5, ]ur~i} 5, Pekmezovi} 5 (Kuzmanovi} 6), Boì} 6, Kosti} 6, Milo{ev 6, Kuburi} 5, Vilotijevi} 5 (Jovanovi} 6), Ja}imovski 5, Maleti} 6, Dragin 5. Lako i ubedqivo fudbaleri Fru{kogorca deklasirali su goste sa êneja, koji su uspeli da pariraju samo na po~etku razigranim doma}im igra~ima predvo|eni dvostrukim strelcem i kapitenom Savom Vukovi}em. Publika je uìvala tokom cele utakmice a strelci su se nadmetali ko }e posti}i lep{i pogodak. Treba izdvojiti gol Stefana Pavlice u 50. minutu kada je prevario nekoliko protivni~kih igra~a i sa ivice {esnaesterca postigao efektan gol. B. Star~evi}

Tatra - Proleter 2:0 (0:0)

Slavija - Borac 7:0 (3:0)

KI SA^: Igrali{te Tatre, gledalaca 150, sudija Srdi} (Ka}), strelci: O`vat u 57. i Savi} u 67. minutu (iz penala). @uti kartoni: Fun}ik (Tatra) i Deli}, Kozar~i} (Proleter). TA TRA: Muha 6 (Tintor -), Srnka 7, Pauni} 7, \akovi} 7,

NO VI SAD: Igrali{te Slavije, gledalaca 100, sudija Ivkovi} (Novi Sad), strelci: J. Stani{i} u 27. 35. 47. i 83. Todorovi} u 30. i 80. i Bojovi} u 88. minutu. @uti kartoni: Ivkovi} (Slavija), Miladinovi}, Simi}, Sokanovi}, Vebir, Idrizi, Ra-

Le |e nac (Ba~ ka) u pro do ru

Ka vra na (7) Ba no {tor ci za u sta vqa ju na ne do zvo qen na ~in

Savi} 7, Cveti} 6 (Kohut 7), Kavran 7, Vukovi} 7, O`vat 7, Dane~ek 6, Fun}ik 6 (Kulik 6). PRO LE TER: Kova~evi} 6, Mili} 6, Mati} 7, D. Deli} 6, Vidovi} 7, Krsti} 6, Dra`i} 6, ^. Axi} 6, D. Deli} 6, M. Axi} 7, Kozar~i} 6 (Radi{kovi}). U prvom delu igralo se obostrano vrlo oprezno i jedinu pravu priliku su imali gosti ali udarac M.Axi}a pogodio stativu. U drugom delu doma}i su u potupnosti nadigrali goste. Postigli su i dva gola, dodu{e jedan s bele ta~ke, ali to ni malo ne umawuje uspeh Kisa~ana, koji igraju sve boqe. P. Palik

Fru{kogorac - ^enej 6:0 (2:0) SREM S KA KA M E N I C A: Stadion Fru{kogorca, gleda-

pi} (Borac). Crveni kartoni: Idrizi i Rapi} (Borac). SLA VI JA: Drobwak 7, Prole 7, Jak{i} 7, Todorovi} 9, Dra`i} 8, Gaji} 8 (Ivkovi} 8), Xogovi} 8, Rankov 7 (Bojovi} 7), Vola{ 7 (Nikoli} 8), Z. Stani{i} 8, J. Stani{i} 9. BO RAC: Jovi} 7, Andri} 6, Miladinovi} 6, Hamzi} 6, Rapi} 6, Mari~i} 6, Ga{parevi} 6, Sokanovi} 6 (Vebir 6), Idrizi 6, \uki} 6, Simi} 7 (Panteli} -). Prisustvovali smo golejadi na Salajki. Posebno su za igru bili raspolo`eni ~etvorostruki strelac Jovica Stani{i} i {toper Radovan Todorovi}. Potpomognuti od ostalih igra~a mogli su posti}i i vi{e od sedam golova, {to se to nije dogodilo krivac je i solidni golman Bojan Jovi}, ako je i to bilo za utehu Rakov~anima. M. Po.

Der bi bez od lu ke Vrbas - Kabel 1:1 (0:0) VR BAS: Stadion kraj [lajza, gledalaca 220. Sudija: Kexa (Novi Sad), strelci: Vasiqevi} u 82. minutu za Vrbas, a Sekuli} u 71. minutu za Kabel. @uti kartoni: Pekovi} (Vrbas), Stani}, Bubwevi}, Beri}, Zamaklar (Kabel). VR BAS: Jovi~i} 7, Ju{kovi} 7, Durutovi} 7, Stijepovi} 7 (Gagovi} 6), Vasiqevi} 8, Radulovi} (Tepav~evi} 7), Pekovi} 7, Kirti 8, Jovanovi} 6, Ma}iènski 6, Resanovi} 7 (Bodowi -). KA BEL: \urikin 7, Bubwevi} 6, Radoji~i} 7, Stani} 6 (Bari} 6), Krsti} 7, An|i} 7, Uzelac 6, Zamlakar 7, Ha|inac 8 (Mijin -), Beri} 7, Sekuli} 7 (Klincov -). Dva priznata gola, dva poni{tena zbog ofsajda, jedna stativa i sijaset èstokih ali korektnih duela dve odli~ne ekipe, rezime je derbija. Prema svemu prikazano ovakav rezultat je i najrealniji ishod ovog susreta.Doma}ini su mogli do gola u 10. minutu kada Jovanovi} glavom spu{ta loptu na penaltik odakle Ma}iènski {utirao pod pre~ku, a \urikin fenomenalnom intervancijom izbacuje loptu ispod grede u korner. U 42. minutu doma}ini su preko Kirtija pogodili mreù, ali je sudije Kexa na intervenciju pomo}nika svirao ofsajd, mada se sti~e utisak da je sve bilo regularno. U nastavku je i gostima poni{ten gol zbog ofsajda. U 65. minutu na duboko uba~enu loptu u {esnaesterac doma}ina idu dva igra~a gostiju koji su u ofsajdu, ona u ~udnom luku zavr{ava u golu, ali je pitawe da li su je napada~i Kabela dodirnuli pre nego {to je ona odsela u mreì. Novosa|ani su do{li u vo|stvo u 71 minutu, posle kontre u kojoj je dobro izba~en Sekuli}, koji iskosa sa leve strane pogodio gorwi desni ugao golmana Jovi~i}a. Vrba{ani se nisu predali. Tepav~evi} je dobro pro{ao po levoj strani ubacio na prvu stativu odakle iskusni Vasiqevi} glavom poga|a pre~ku, odakle se lopta odbija iza gol linije. U 88. minutu Kabel je mogao do sva tri boda, ali je iznenadan {ut Klincova sa preko 30 metara zaustavila stativa. J. Len|er

Metalac - Ba~ka 1:1 (1:0) FU TOG: Igrali{te Metalca, sudija Reqi} (Vrbas), strelci Latinovi} u 14. za Metalac, a Radanovi} u 77. minutu za Ba~ku. @uti kartoni: Kosi}, Mih. Berowa, Ardali}, Lazendi} (Metalac), Luki} (Ba~ka). ME TA LAC: Jeli~i} 7, Latinovi} 7, Bubuq 6, Ardali} 6, [trbac 7, Kosi} 6, Majki} 6, Jela~a 7, Obradovi} 6 (Kobel 6), Lazendi} 7, Mih. Berowa 7. BA^ KA: Kalajxi} 7, Markovi} 8, Samolovac 7, ]irin 7, Spasojevi} 6, Radanovi} 7 (St. Trivunovi} -), Jankovi} 7, Luki} 6, Mati} 6, D. Trivunovi} 7, Ruì} 7. Odli~no su Futoàni otvorili utakmicu sa \ur|ev~anima i ve} u 14. minutu nakon centar{uta sa leve strane Latinovi} je neometan prihvatio loptu i smestio je iza le|a golmana Kalajxi}a. Naàlost po doma}e navija~e to je bilo sve {to su Futoàni prikazali, jer su u nastavku gosti preuzeli inicijativu pa je na centar{ut Ruì}a Radanovi} uspeo sa nekoliko metara da pove}a rezultat. Imali su \ur|ev~ani u posledwim trenucima me~a priliku

da odnesu ceo plen, ali je Ru`i} nakon centar{uta Du{ana Trifunovi}a oklevao pa je {ansa oti{la u nepovrat. M. Po.

Borac ([) - Veternik 3:1 (1:0) [AJ KA[: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija: K.Fa|o{, strelci: Stanojevi} u 31. i 53. Milanovi} u 56. za Borac, a Kiti} u 84. minutu za Veternik. @uti kartoni: \uri}, Vidovi} (Borac), \oki}, Dragosavac, Bjeli} (Veternik). BO RAC: Ili} 7, Panteli} 7, \uri} 7, N. Rogi} 7, Mihajlovi} 7 (D. Rogi} 6), Ris 7, Stanojevi} 8, Radoji~i} 7, Vidovi} 7, Milanovi} 7, Dam. Rogi} 7. VE TER NIK: Galovi} 7, \uri} 7, Dragosavac 7, Bara}anin 7, Vu~kovi} 7, Surdu~ki 6 (Om~ikus 7), Avdulovi} 6, Felegi 7, \oki} 6 (Kiti} 7), Glinti} 7 (Bjeli} 7), Staki} 6. Malobrojni gledaoci su po hladnom i vetrovitom vremenu prisustvovali odli~noj fudbalskoj predstavi starih sportskih rivala i prijatiqskih timova. Izvanrednom igrom, pre svega iskusnog Stanojevi}a fudbaleri Borca su zaslu`eno osvojili bodove. Mlada i poletna ekipa trenera Krsmanovi}a pokazuje da Veterni~ani imaju potencijala da se vrate na stare staze slave. N. Turajli}

Sutjeska – Jedinstvo 1:1 (1:2) BA^ KO DO BRO PO QE: Stadion „ Kraj Su{are“ , gledalaca 200. Sudija: Kolakovi} ([ajka{). Strelci: Rodi} u 6. za Sutjesku, a Bo{wakovi} u 23. i Saveqi} u 67. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: Eri, Obradovi}, Cicmil, i Mirkovi} (Sutjeska), a Pupovac, Anu{i}, Bo{wakovi}, Mati} (Jedinstvo). SU TJE SKA: Ga{ovi} 6, Tadi} 6, @ugi} 6, Drin~i} 6, Eri 6, Rodi} 7, Obradovi} 6,( Jaki} 6), Mirkovi} 6, Cicmil 6, (Kraq 6), Tom~i} 6, (Koji~i} 6) Zorzi} 6 . JE DIN STVO: Mati} 6, \eki} 6, Pupovac 6, Lisica 6, Savaqi} 7, Uzurov 6, [otra 7, (Lalevi} -), Male{evi} 7, Bo{wakovi} 8, (Baki} -), Mekterovi} 7, Anu{i} 7. Uspeli su fudbaleri Jedinstva da nanesu prvi poraz ekipi Sutjeske u ovom prvenstvu. Vrlo dobra ekipa iz Rumenke, sa~ekala je gre{ke doma}ih u i kaznila ih sa dva pogotka. Doma}i su krenuli ofanzivno od prvog minuta i ubrzo stigli do prednosti. Najvi{i u skoku pred golom gostiju bio je Rodi}. U 23. minutu lopta se odbila do Bo{wakovi}a koji je poklon znao da iskoristi. U drugom delu je doma}a ekipa poku{avala da organizuje igru i pritisne goste. Doma}i su krenuli jo{ otvorenije, {to su gosti kaznili. Saveqi} je preciznim {utem sa distance doveo goste do velike pobede. Zorzi} je u fini{u uspeo da ubaci loptu u mre`u, ali zbog ogfsajda pogodak je poni{ten. I. Vukovi}

TSK – Omladinac 2:1 (0:1) TE ME RIN: Stadion TSK-a, gledalaca: 400, sudija: Erbes (Novi Sad), strelci: M. Rosi} u 65. i Bawanin (autogol) u 80. za TSK, a @ivkovi} u 45. minutu za Omladi-

BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Je din stvo 1:2, VR BAS: Vr bas Ka bel 1:1, TE ME RIN: TSK - Omla di nac 2:1, [AJ KA[: Bo rac - Ve ter nik 3:1, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri grad - Tvr |a va 0:1, GAJ DO BRA: He ce go vac - Obi li} 1:1, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Voj vo di na 1:1, FU TOG: Me talc - Ba~ ka 1:1. 1. Ka bel 13 8 4 1 27:8 28 2. TSK 13 8 2 3 19:10 26 3. Je din stvo 13 7 3 3 25:19 24 4. Vr bas 13 7 3 3 21:15 24 5. Su tjek sa 13 6 6 1 14:8 24 6. Bo rac 13 7 1 5 22:19 22 7. Tvr |a va 13 5 5 3 22:20 20 8. Omlad. 13 5 2 6 20:17 17 9. Ve ter nik 13 4 5 4 10:12 17 10. Pe tro va r. 13 4 4 5 16:12 16 11. Me ta lac 13 4 3 6 15:16 15 12. Ba~ ka 13 4 3 6 20:23 15 13. Her ce go vac 13 3 3 7 10:17 12 14. Voj vo di na 13 3 3 7 13:21 12 15. Obi li} 13 2 2 9 20:34 8 16. Sta ri grad 13 2 1 10 9:32 7

nac. @uti kartoni: Mileti}, Male{evi}, M. Rosi}, S. Rosi} (TSK), Gruji}, Tomi}, Batar, Peceq (Omladinac). TSK: Petkovi} 6, Stojanovi} 7, Mandi} 7, Daki} 8, Male{evi} 7, Gajica 7, [egrt 6 (Kova~evi} 8), M. Rosi} 7, S. Rosi} 7, Simeunovi} 6 (îpe - ), Mileti} 6 ([ere{ 7). OMLA DI NAC: Zeqkovi} 6, Miji} 6, Tomi} 6 (]upina 6), Peceq 7, Gruji} 6, Bawanin 6, Mare{~uk 6 (Ratkov - ), Tomi} 6, @ivkovi} 7, ]eli} 7, Batar 6. Gosti iz Stepanovi}eva, do{li su u vo|stvo lepim golom iskusnog Vlade @ivkovi}a, udarcem sa 25 metara. Scenario za preokret, napisao je raspoloèni Danijel Kova~evi}. Posle samo {est minuta provedenih na terenu, asistirao je Marku Rosi}u, a napada~ doma}ina, udarcem glavom, matirao je golmana Zeqkovi}a. Deset minuta pre kraja, ponovo je Kova~evi} stupio na scenu, odli~no je izveo korner i primorao defanzivca gostiju Milo{a Bawanina da zatrese sopstvenu mreù. M. Meni}anin

Petrovaradin Vojvodina 1:1 (1:1) PE TRO VA RA DIN: Igrali{te Petrovaradina, gledalaca 150, sudija Mati} (Novi Sad), strelci: Spaji} u 27. za Petrovaradin, Jovi} u 7. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Kerkez, Molnar (Petrovaradin), Bubawa, Bjelobaba, Isak (Vojvodina). PE TRO VA RA DIN: Rankov 6, [arac 7, S. Jankovi} 6, Tomi} 6, Kekez 7, Mom~ilov 7, Spaji} 8, Molnar 7, Dragin 6 (Vasi} -), B. Jankovi} 6 (Cvjeti}anin -), Kne`i} 6 (Staj~i} 6). VOJ VO DI NA: Vla{kalin 7, Makaji 6, Biro 7, Lovre 7, Isak 7, Bjelogrli} 6 (Bjelobaba 6), Jovi} 7 (Ili} -), Kova~evi} 6, Lavrwa 7, Jak{i} 7, Bubawa 6. U prvih dvadesetak minuta gosti su se pokazali u boqem svetlu {to je rezultovalo golom ve} u 7. minutu. Nakon prekida na naba~enu loptu natr~ao je Jovi} i savladao golmana Rankova. U 15. minutu Gradi{tanci mogli su da pove}aju rezultat. Lovre je izbio sam ispred golmana koji je krajwim naporom spasao svoju mre`u. Doma}i su uspostavili terensku inicijativu i u 27. minutu Spaji} je retko vi|enim golom sa preko 25 metara skinuo pau~inu sa gola gostiju i izjedna~io rezultat. U nastavku umesto da nastave u istom ritmu neshvatqivo su [arac i drugovi stali pa su omogu}ili gostima da do|u do primarnog ciqa i odnesu bod. M. Po.

Pioniri

Kadeti

Omladinci

Slo ga - Mla dost (BJ) 3:0, Bu du} nost - Mla dost (T) 2:3, Mla dost (BJ) - Pro le ter (NS) 0:1, Sr bo bran - Mla dost (BP) 0:2, Bu du} nost - Ju go vi} 1:4, Ba~ ka - Ce ment 7:1, Slo ga - Mla dost (T) 0:1, Vr bas - Sla vi ja 5:0.

Slo ga - Mla dost (BJ) 1:5, Bu du} nost - Mla dost (T) 6:1, Mla dost (BJ) - Pro le ter (NS) od lo `e no, Sr bo bran - Mla dost (BP) 1:1, Bu du} nost - Ju go vi} 8:4, Ba~ ka - Ce ment 4:0, Slo ga - Mla dost (T) 2:2, Vr bas - Sla vi ja 0:3

1. Ba~ ka 10 2. Sr bo bran 10 3. Vr bas 7 4. Sla vi ja 10 5. Ju go vi} 10 6. Mla dost(BJ) 9 7. Pro le t.(NS) 10 8. Slo ga 10 9. Mla dost(T) 10 10. Mla dost(BP)10 11. Ce ment 8 12. Bu du} nost 8

1. Mla dost(BJ) 8 2. Pro le t. (NS) 9 3. Ba~ ka 10 4. Slo ga 10 5. Vr bas 6 6. Mla dost(BP)10 7. Sr bo bran 10 8. Sla vi ja 9 9. Bu du} nost 8 10. Ce ment 8 11. Ju go vi} 10 12. Mla dost(T) 10

Su tje ska - Je din stvo 3:3, Vras - Ka bel 3:1, TSK - Omla di nac 1:1, Bo rac Ve ter nik 0:0, Sta ri grad - Tvr |a va 0:1, Her ce go vac - Obi li} 3:0, Pe tro va ra din - Voj vo di na 1:1, Me ta lac - Ba~ ka 0:1. 1. TSK 13 11 2 0 48:6 35 2. Omla di nac 13 10 2 1 40:11 32 3. Me ta lac 13 9 1 3 33:14 28 4. Ka bel 13 9 0 4 25:15 27 5. Bo rac 12 8 2 2 47:8 26 6. Ba~ ka 13 8 1 4 33:25 25 7. Ve ter nik 13 7 2 4 33:19 23 8. Voj vo di na 13 7 1 5 33:22 22 9. Vr bas 13 5 0 8 33:41 15 10. Pe trov. 13 4 2 7 26:24 14 11. Tvr |a va 12 4 1 7 11:29 13 12. Su tje ska 13 3 2 8 30:45 11 13. Je din stvo 13 2 2 9 18:32 8 14. Her ce go vac 13 2 1 10 12:37 7 15. Sta ri grad 12 2 0 10 10:37 6 16. Obi li} 12 1 1 10 11:78 4

9 7 6 6 5 3 3 3 3 2 1 1

0 0 1 0 2 2 2 2 1 2 2 0

1 3 0 4 3 4 5 5 6 6 5 7

58:5 27 27:15 21 26:4 19 21:16 18 29:15 17 12:19 11 13:24 11 9:21 11 7:20 10 11:37 8 9:28 5 6:24 3

7 7 6 5 4 4 4 2 2 2 1 1

1 0 2 1 2 2 2 4 1 1 1 1

0 2 2 4 0 4 4 3 5 5 8 8

32:9 22 34:15 21 28:10 20 14:18 16 16:5 14 24:22 14 24:22 14 17:15 10 27:36 7 12:30 7 12:33 4 11:37 4

SPORT

utorak13.novembar2012.

KO[ARKA ABA LI GA Partizan - Crvena zvezda Krka - Split Cibona - Radni~ki Zadar - Igokea Olimpija - Solnok [iroki - Budu}nost MZT Skopqe - Cedevite 1. Partizan 8 6 2 2. Igokea 8 6 2 3. Cedevita 8 5 3 4. Crvena zvezda 8 4 4 5. Olimpija 8 4 4 8 4 4 6. Budu}nost 8 4 4 7. Cibona 8 4 4 8. Radni~ki 8 4 4 9. Krka 8 4 4 10. MZT 8 3 5 11. [iroki 12. Zadar 8 3 5 13. Split 8 3 5 8 2 6 14. Solnok

78:92 79:68 81:85 61:60 83:63 70:76 74:61 626:582 14 595:557 14 584:586 13 660:617 12 603:580 12 555:535 12 594:582 12 635:625 12 547:555 12 549:564 12 572:582 11 596:615 11 578:611 11 566:669 10

PR VA LI GA (M) Borac - OKK Beograd Radni~k FMP - Metalac Tami{ - Sloboda Vojvodina - Sloga M. Vizura - BKK Radni~ki Vr{ac - Jagodina Konstantin - Smederevo 6 6 0 1. Vojvodina 2. M. Vizura 6 5 1 3. Radni~ki FMP 6 4 2 4. Tami{ 6 4 2 5. Vr{ac 6 4 2 6. Sloboda 6 4 2 6 3 3 7. Konstantin 8. Metalac 6 3 3 9. BKK Radni~ki 6 2 4 6 2 4 10. Borac 11. OKK Beograd 6 2 4 12. Jagodina 6 1 5 13. Sloga 6 1 5 6 1 5 14. Smederevo

82:80 77:59 93:68 101:73 84:79 83:73 74:84 543:435 12 519:469 11 477:434 10 471:434 10 483:474 10 435:440 10 442:424 9 406:443 9 474:477 8 409:417 8 472:507 8 455:508 7 422:497 7 451:490 7

DRU GA LI GA (M) 82:65 @elezni~ar - Spartak Plana - Meridijana 80:81 Beovuk - Napredak (K) 75:70 Mladost (^) - Proleter Naftagas 67:62 67:62 Radni~ki - Mladost (Z) Morava - Napredak (A) 73:69 1. Meridijana 7 7 0 568:519 14 2. @elezni~ar 7 5 2 573:507 12 7 5 2 506:499 12 3. Morava 4. Napredak (K) 7 4 3 504:481 11 5. Napredak (A) 7 4 3 552:535 11 6. Mladost (Z) 7 4 3 539:540 11 7. Proleter 7 3 4 508:529 10 8. Mladost (^) 7 3 4 492:526 10 6 3 3 479:470 9 9. Beovuk 10. Plana 7 2 5 524:546 9 11. Partizan 6 2 4 451:455 8 12. Crnokosa 6 2 4 419:433 8 13. Radni~ki 6 2 4 408:434 8 7 1 6 433:472 8 14. Spartak

PR VA LI GA - SE VER (M) Vojvodina - Oyaci 105:48 Mladost - Nova Pazova 90:76 96:72 Akademik - Vrbas Veternik - Dunav 76:85 Jedinstvo - Vojvodina SG danas u 18 sutra u 18.30 Stara Pazova - Topola 1. Vojvodina 6 5 1 543:363 11 2. Akademik 6 4 2 495:442 10 3. Mladost 6 3 3 444:450 9 4. Srem 5 4 1 389:362 9 6 3 3 471:473 9 5. Vrbas 6. St. Pazova 5 4 1 442:420 9 7. Jedinstvo 5 3 2 368:387 8 8. Topola 5 3 2 374:336 8 6 2 4 418:493 8 9. N. Pazova 10. Dunav 6 2 4 424:454 8 11. Vojvodina SG 5 3 2 397:395 8 12. Sveti \or|e 4 2 2 290:305 6 13. Veternik 6 0 6 464:520 6 14. Oyaci 5 0 5 320:439 5

DRU GA LI GA - SE VER (M) Hajduk - V. Kikinda Kadet - ^oka Sport Ki plus - SO Ko{ Mladost Veternik - Apatin Futog Tehnomer - Crvenka 1. Sport ki plus 7 6 1 2. Hajduk 6 6 0 3. Mladost 7 5 2 4. V. Kikinda 6 5 1 5. Crvenka 6 4 2 6. Futog 6 3 3 7. SO Ko{ 6 3 3 8. Kadet 6 3 3 9. Apatin 6 2 4 10. ^oka 18 0 18

105:63 20:0 82:74 107:74 sutra u 16.30 507:428 13 412:251 12 483:402 12 343:300 11 395:382 10 315:298 9 358:338 9 379:358 9 314:389 8 0:360 0

ODBOJKA DRU GA LI GA SE VER/JUG (M)

BNS - Vojka Petrovgrad - Dinamo Omladinac - Ruma LSK - Radni~ki 1. Ruma 5 5 2. Dinamo 5 3. Vojka 5 4. Radni~ki 4 5. Omladinac 4 6. Kris Kros 7. LSK 4 8. Petrovgrad 4 9. BNS 4

4 4 3 2 3 2 1 1 0

1 1 2 3 1 2 3 3 4

59:60 78:79 91:83 69:54 452:361 9 361:375 9 334:361 8 340:368 7 313:294 7 313:286 6 270:290 5 284:321 5 301:312 4

HE BA JLS 53:61 Borac MS - Partizan MTS 99:68 Vr{ac - Polet Ratina @itko Basket - Vojvodina SG 89:87 81:77 Sloboda - Crvena zvezda 76:61 Radni~ki - Nibak Zdravqe - Mega Vizura sutra u 16.30 4 4 0 317:273 8 1. Partizan 4 3 1 274:220 7 2. Borac 4 3 1 300:301 7 3. Sloboda 4 3 1 343:297 7 4. C. zvezda 5. Radni~ki 4 2 2 304:291 6 6. @itko 4 2 2 334:333 6 7. Vojvodina SG 4 2 2 374:347 6 8. Mega Vizura 3 2 1 291:258 5 9. Vr{ac 4 1 3 349:351 5 4 1 3 268:327 5 10. Nibak 11. Polet 4 0 4 260:365 4 12. Zdravqe 3 0 3 223:274 3

M@RK LI GA Partizan - Ilirija ^elik - Radivoj Kora} Vr{ac - Ceqe Vo`dovac - Sloboda 7 7 1. Partizan 2. R. Kora} 8 6 3. ^elik 7 6 7 5 4. Vo`dovac 5. Pe~ 7 5 7 3 6. Vojvodina 7. Ceqe 8 2 8. M. Kraji{nik 6 3 9. Vr{ac 7 1 10. Sloboda 7 1 11. Ilirija 7 0

0 2 1 2 2 4 6 3 6 6 7

110:36 82:72 63:64 69:49 612:409 14 587:486 14 553:434 13 527:473 12 460:459 12 464:461 10 486:582 10 411:387 9 407:483 8 375:542 8 372:538 7

PR VA LI GA (@) Student - [umadija [abac - Stara Pazova Radni~ki - Srbobran ^elarevo - Vrbas Beo~in - Crvena zvezda 6 6 1. Jagodina 2. C. zvezda 6 6 3. [abac 7 5 4. Student 7 3 5. Srbobran 7 3 6. Radni~ki 6 3 6 3 7. Vrbas 8. St. Pazova 7 2 9. [umadija 6 2 10. Beo~in 6 2 11. ^elarevo 6 0

0 0 2 4 4 3 3 5 4 4 6

72:64 69:60 61:54 56:64 69:78 456:394 12 511:372 12 487:465 12 475:500 10 475:480 10 368:382 9 420:418 9 481:512 9 442:467 8 393:422 8 392:488 6

DRU GA LI GA - SE VER (@) Gimnazija - Spartak 48:109 Topol~anka - Basket star 56:62 Vojvod. NIS GAS - Ruma ~etvrtak u 19.30 1. Basket star 5 3 2 323:324 8 2. Topol~anka 5 3 2 307:295 8 3. Spartak 4 4 0 384:197 8 4. Vr{ac 3 3 0 226:148 6 5. Sivac 4 2 2 233:255 6 6. Kovin 4 2 2 276:308 6 7. Vojvodina NG 4 2 2 250:272 6 8. Ruma 4 1 3 285:264 5 9. Proleter 4 1 3 202:234 5 10. Gimnazija 5 0 5 322:421 5

Re zul ta ti 8. ko la, ku gla {i: Ni{ put – Partizan 3.296:3.358 (4:4). Najboqi igra~i: Martinovi} kod Ni{ puta 572 - S. Popovi} kod Partizana 568.Metalac (Gorwi Milanovac) – Car Lazar (Kru{evac) 3.541:3.323 (7:1). Najboqi: Jagli~i} 631 - B. Drami}anin 603.Crvena zvezda BN Bos - Banat (Zrewanin) 3.495:3.492 (5:3). Najboqi. Kova~i} 613 _ Radovan Vlajkov 618. E|{eg – Beograd 3.224:3.465 (1:7). Najboqi: G. Lon~arevi} 571 – Antal 622. Petrovaradin - Senta Visa prom 3.237:3.313 (2:6). Najboqi: B. Ranisavqev 574 – L. Fekete 593. Re zul ta ti 8. ko la, ku gla {i ce: EDB – Apatin 3.212:3.191 (4:4). Najboqe igra~ice: Joki} kod EDB 577 - Savi} i Svilar kod Apatina po 563.SPC Vojvodina – Yambo invest 3.023:3.190 (1:7). Najboqe: Mileti} 530 - Ran|elovi} 551.Pionir - Vrbas Dana 3.222:3.016 (6:2). Najboqe: Santo 577 - Ivanovi} 528.Kristal - Jedinstvo 3.153:3.288 (1,5:6,5). Najboqe:H. Milosav 557 – Vujackov 581.

1. Beograd 2. Senta VP 3. Metalac 4. Partizan 5. C. zvez. BNB 6. Ni{ put 7. Banat 8. Car Lazar 9. E|{eg 10. Petrovar.

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 7 6 4 4 3 3 2 2 0

0 0 0 1 1 1 0 1 0 0

1 1 2 3 3 4 5 5 6 8

Ku gla {i ce 46:18 14 43:21 14 45:19 12 34,5:29,5 9 30,5:33,5 9 35,5;28,5 6 31,5;32,5 6 13:41 5 18:46 4 13:51 0

SU PER LI GA (@) 1:3 3:0 3:2 3:2 0:3 14 12 12 8 7 6 6 4 3 3

SU PER LI GA (M)

0 0 2 3 2 3 3 3 4 5

15:3 15:3 12:9 12:9 10:8 6:10 9:12 8:12 4:12 2:15

3:0 3:1 3:1 3:1 0:3 15 15 9 9 8 6 5 5 3 0

ABC ELEK TRO KLS Zemun - Fle{ 89:69 Sloga - Mega Vizura 57:91 [umadija - Vr{ac 58:75 74:58 Crvena zvezda - Vojvodina SG Aktavis Akademi - Borac MS 69:64 59:78 Mladost (Z) - Mladost (^) 4 4 0 324:252 8 1. Zemun 2. C. zvezda 4 4 0 294:247 8 3. Mega Vizura 4 3 1 306:251 7 4 3 1 308:263 7 4. Vr{ac 5. Mladost (^) 4 3 1 329:257 7 6. Vojvodina SG 4 3 1 304:276 7 7. Borac 4 2 2 274:253 6 8. Mladost (Z) 4 1 3 261:306 5 4 1 3 270:317 5 9. Aktivas A. 10. Fle{ 4 0 4 279:337 4 4 0 4 231:312 4 11. [umadija 12. Sloga 4 0 4 251:360 4

KU GLA [KE SU PER LI GE

Ku gla {i

PR VA MU [KA LI GA – SE VER

Kolubara – Varadin NIS Spartak – Jedinstvo (SP) Vizura – Dinamo (P) @elezni~ar (L) – Jedinstvo (U) TENT – C. zvezda 1. Vizura 5 5 0 15:3 2. NIS Spartak 5 4 1 13:3 3. C. zvezda 5 4 1 14:6 4. TENT 5 3 2 9:8 5. Jedinst. (U) 5 2 3 10:11 6. Jedinst. (SP) 5 2 3 9:12 7. Kolubara 5 2 3 7:10 8. @elezni~ar 5 1 4 7:14 9. Dinamo 5 1 4 6:14 10. Varadin 5 1 4 4:13 Vojvodina – Spartak (Q) C. zvezda – Spartak (S) Radni~ki (K) – Ribnica \erdap – M. radnik @elezni~ar – Partizan 1. C. zvezda 5 5 2. \erdap 5 5 3. Radni~ki 5 3 4. Vojvodina 5 2 5. M. radnik 5 3 6. Spartak (Q) 5 2 7. Ribnica 5 2 8. Spartak (S) 5 2 9. Partizan 5 1 10. @elezni~ar 5 0

1. Pionir 7 7 0 0 43:13 14 2. Jedinstvo 6 6 0 1 41,5:14,5 12 3. Apatin 8 4 1 3 33:31 9 4. Kristal 7 4 0 3 33,5:22,5 8 5. Yambo in. 7 3 1 3 28:28 7 6. SPC Vojvod. 7 3 0 4 27:29 6 7. Vrbas Dana 7 2 0 5 19:37 4 8. Srem 7 1 1 5 20:36 3 9. EDB 7 0 1 6 11:45 1 NAPOMENA: Ekipa ^a~ka istupila je iz lige pred po~etak {ampionata.

dnevnik

Trak to ri sti za u sta vi li la vo ve La vo vi Ba~ ka Pa lan ka – Ti tel Yon Dir 29:30 (13:14) BA^ KA PA LAN KA: Hala Tikvara, gledalaca 250, sudije: Pe{i} i Radojevi} (Crvenka), sedmerci Lavovi 5 (3), Titel 3 (3), iskqu~ewa Lavovi 6 minuta, Titel 8 minuta. LA VO VI BA^ KA PA LAN KA: Porobi} 3 (1), Kozomora 6, Pejak 4, Bokan, B. Ra|enovi}, David Kolesar, D. Ra|enovi}, Kova~evi} 1, Maksimovi} 3, Kraq, Jovi} 5, Novakovi} (osam odbrana), Agi} 1, \uki} (~etiri odbrane), Pu|a 4, A. Kne`evi} 2 (2). TI TEL XON DIR: Todor~evi} (21 odbrana i dva sedmerca), Balog, Petrovi} 7, Ivkovi} 12 (3), Kova~, Kuzmanov, Vojnovi} 4, M. Perleta 2, Ili} 3. U prvih 20 minuta bilo je {est izjedna~ewa, {to samo po sebi govori o izjedna~enosti ri-

vala, da bi se poluvreme zavr{ilo sa golom predno{}u za goste14:13. U 34. minutu, pri rezultatu 16:16, Titeqani su na~inili seriju od 4:0 i stigli do ubedqivog vo|stva. Me|utim, Ba~kopalan~ani se nisu predavali, zaigrali su odlu~nije i u 44. minutu rezultat je ponovo bio nere{en 21:21. Sve do 58. minuta ekipe su se smewivale u vo|stvu, a potom se u{lo u dramati~nu zavr{nicu. U samom fini{u gosti su se boqe sna{li i na kraju zaslu`eno stigli do minimalne pobede. U pobedni~koj ekipi, pored sjajnog golmana Milana Todor~evi}a, boqi od ostalih bili su Du{an Petrovi} i Marko Ivkovi}, a kod doma}ih istakao se Mirko Kozomora. M. \. Kre me no vi}

JA RA ^A NI RE \A JU PO BE DE NA PR VO LI GA [KOJ SCE NI

Po tra ga za tre ne rom

PR VA LI GA (@) Crnokosa – Vojvodina Po{tar – Futog MD Zrewanin – Kraguj Obili} – Takovo Radni~ki (K) – Sme~ 5 Radni~ki (B) – Lazarevac 1. Sme~ 5 5 5 2. Crnokosa 5 4 3. Takovo 5 4 4. Kraguj 5 3 5. Radni~ki (K) 5 3 6. Futog 5 2 7. Vojvodina 5 2 8. Radni~ki (B) 5 2 9. Po{tar 5 1 10. Zrewanin 5 2 11. Lazarevac 5 1 12. Obili} 5 1

0 1 1 2 3 3 3 3 4 3 4 4

15:3 14:5 12:9 10:6 9:9 10:9 8:9 10:12 9:14 7:13 7:13 4:13

3:0 3:2 0:3 0:3 0:3 3:1 14 13 9 9 8 7 7 7 5 4 3 3

PR VA LI GA (M) Smederevo – Dunav volej Jedinstvo (SP) – Borac Sloven – Mladenovac Jagodina – Klek Topli~anin – N. Pazar K. Mitrovica – Obili} 1. N. Pazar 5 5 2. Jedinst. (SP) 5 4 3. Mladenovac 5 4 4. Klek 5 4 5. Borac 5 3 6. Smederevo 5 3 7. Dunav volej 5 2 8. Obili} 5 2 9. K. Mitrovica 5 2 10. Sloven 5 1 11. Jagodina 5 0 12. Topli~anin 5 0

0 1 1 1 2 2 3 3 3 4 5 5

15:2 14:5 13:7 12:8 12:8 11:9 10:9 8:11 7:10 6:12 3:15 0:15

3:1 3:2 1:3 1:3 0:3 1:3 15 12 11 10 9 9 7 7 6 4 0 0

VATERPOLO PR VA A LI GA Rezultati 6. kola: Crvena zvezda - Partizan 8:5, Vojvodina - Singidunum 11:7, @AK Beograd 12:8, Bawica - Dunav 9:7, slobodan je Radni~ki. 1. Radni~ki 2. C. zvezda 3. Bawica 4. Partizan 5. @AK 6. Vojvodina 7. Dunav 8. Singidunum 9. Beograd

5 5 6 5 5 5 5 6 6

5 5 3 3 2 2 2 1 0

0 0 1 0 1 0 0 0 0

0 0 2 2 2 3 3 5 6

87:23 15 62:20 15 47:42 10 57:24 9 37:44 7 44:44 6 28:49 6 29:72 3 23:95 0

RVAWE PR VA LI GA Partizan (B) - Radni~ki (S) Novi Sad - Partizan (T) Senta - Radni~ki (K) Potisje – C. zvezda Proleter – Spartak 1. Spartak 7 6 0 1 2. Proleter 7 6 0 1 3. Partizan (B) 6 6 0 0 4. Senta 7 5 0 2 5. Radni~ki (S) 8 4 0 4 6. Radni~ki (K) 8 3 0 5 7. Potisje 8 3 0 5 8. N. Sad 8 2 0 6 9. C. zvezda 7 2 0 5 10. Partizan (T) 8 0 0 8

6:1 6:1 4:3 4:3 ogo|eno 38:11 19 37:12 19 33:9 18 18:21 17 25:29 16 19:28 14 22:34 14 19:27 12 25:24 11 12:45 8

Pred naletima rukometa{a Mladosti TSK iz Ba~kog Jarka, u nervoznom me~u i sa ~etiri crvena kartona, kapitulaciju je potpisao @SK iz @abqa (27:24). Jara~ani su nastavili da prave lepu bodovnu zimnicu, pa se nalaze uz rame Spartak Vojputu i Proleter Agroìvu, najozbiqnijim kandidatima za popunu Superice. - Lepo je bilo videti veliki broj navija~a na tribinama, privukli su ih na{i dobri rezultati, a nismo im ostali du`ni u kvalitetnom me~u sa @abaqcima. Pobeda je bila imperativ, po{to u preostala tri kola imamo teàk raspored, uz borbenost do posledweg atoma snage, presko~ili smo prepreku – zadovoqan je kapiten Milan Okuka. Posle odlaska trenera Gorana Kurte{a na kormilo Crvene zvezde iz Mokrina, intenzivirana je potraga za wegovim naslednikom. Jara~ani jo{ nemaju licenciranog trenera, minulog vikenda na klupi je bio Jovan Risovi}, u~iteq mla|ih kategorija. Po svemu sude}i, promocija novog stratega usledi}e u zimskoj pauzi. - U opticaju su jo{ {est bodova, gostujemo Titelu i pan~eva~kom Dinamu, dok }emo kod ku}e igrati sa Suboti~anima. Udarili smo temeq visokog plasmana, igra}emo rastere}eno do kraja jesewe trke i verujem da nekom od tri izuzetna rivala moèmo da pomrsimo ra~une – nada se iskusni pivot Milan Okuka. M. Me ni }a nin

RUKOMET Su per li ga (M) Partizan – Vojvodina @elezni~ar – Jugovi} U. Zaje~ar – Vrbas K. Crvenka J. – C. zvezda Radni~ki – Metaloplastika Napredak – PKB Kolubara – Rudar 1. Partizan 8 7 1 0 2. Vojvodina 8 6 0 2 3. M-plastika 8 5 0 3 4. Radni~ki 8 5 0 3 5. Kolubara 8 4 1 3 6. C. zvezda 8 4 1 3 7. PKB 8 3 2 3 8. Zaje~ar 8 4 0 4 9. Napredak 8 4 0 4 10. Vrbas 8 4 0 4 11. Crvenka 8 2 2 4 12. Jugovi} 8 2 1 5 13. Rudar 8 2 0 6 14. @elezni~ar 8 0 0 8

24:23 22:26 29:30 26:28 26:22 28:25 34:28 242:206 15 207:181 12 210:197 10 211:212 10 250:228 9 212:217 9 224:222 8 233:232 8 210:220 8 195:215 8 205:215 6 122:212 5 216:222 4 195:236 0

Su per li ga (@) Milenium – C. zvezda @elezni~ar – Naisa K. Milo{ – Radni~ki (S) Nopal – Radni~ki (K) Radni~ki (B) – Jagodina Zaje~ar – Maks sport 1. Zaje~ar 7 7 0 2. Jagodina 7 7 0 3. Milenium 8 5 1 4. M. sport 7 4 1 5. Radn.(K) 7 4 1 6. Naisa 8 4 0 7. C. zvezda 8 3 1 8. K. Milo{ 8 3 0 9. @elezn. 8 3 0 10. Radn. (S) 8 2 0 11. Nopal 7 1 0 12. Radn. (B) 7 0 0

24:23 21:23 30:27 16. januar 16. januar 16. januar 0 268:160 14 0 200:137 14 2218198 11 2 171:161 9 2 180:187 9 4 228:219 8 4 224:232 7 5 215:235 6 5 185:208 6 6 199:236 4 6 172:234 2 7 193:246 0

Pr va li ga (M) Lavovi – Titel YD Mladost TSK – @SK Somborelektro – Proleter @elezni~ar – C. zvezda N. Pazova – Spartak Metalac – Dinamo 1. Spartak 8 8 0 0 2. Proleter 8 7 0 1 3. Mladost 8 5 1 2 4. Lavovi 8 4 0 4 5. Dinamo 8 4 0 4 6. Titel 8 4 0 4 7. C. zvezda 7 3 0 4 8. @SK 8 3 0 5 9. Sombore. 7 3 0 4 10. N. Pazova 8 3 0 5 11. @elezn. 8 2 1 5 12. Metalac 8 0 0 8

29:30 27:24 20:31 24:27 26:33 27:33 236:174 16 217:169 14 204:201 11 214:208 8 209:208 8 226:231 8 178:183 6 215:228 6 172:187 6 212:233 6 199:217 5 175:218 0

DRU GA MU [KA LI GA – SE VER

Per nar ne za do vo qan Rad ni~ ki ([) - Na pre dak 30:25 (15:12) [ID: Sportska hala, gledalaca 100, sudije: Perendija i Bura (Nova Pazova). Sedmerci: Radni~ki 4 (4), Napredak 4 (2), iskqu~ewa: Radni~ki 10, Napredak 8 minuta. RAD NI^ KI: Mati}, Goli} 2, Hrubik 1, Savi}, N. Jovi} 4, Pernar 1, D. Maukovi} 6, Macura, Miladinovi}, Klisuri} 2, Jankovi} 1, Filipovi} 2, Trifkovi} 11, Gwidi}. NA PRE DAK: Stojanovi}, M. Gligi} 8, Mitrovi} 3, îzma{ev 3, B. Gligi} 6, Cveki} 2, Beki} 3, Kresojevi}. Posle neugodnog poraza u proteklom kolu, [ii|ani su do{li sebi i pobedili iskusnu i fizi~ki sna`niju ekipu iz êsterega. Doma}i su ve} u 7. minutu vodili sa 5:1 i tako nagovestili osvajawe veoma va`nih bodova, {to se i obistinilo. Korektni trener Napretka Miodrag A}imovi} je izjavio da nema nikakve primedbe za poraz svoje oslabqene ekipe. Kod [i|ana, odli~nu igru pruìo je efikasni i izuzetno talentovani levoruki bek Trifkovi} i standardno siguran golman Mati}, a kod gostiju istakli su se dva Gligi}a, koji su zajedno postigli 14 golova protiv izuzetno slabe odbrane [i|ana. Na zatvorenoj sednici, trener \i|ana Mario Pernar najozbiqnije je zbog neobiqnosti pripretio igra~ima radikalnim promene i po cenu ispadawa iz lige. M. ]ur ~i}

Ba nat ski Kar lo vac Dal ma ti nac 32:26 (16:12) BA NAT SKI KAR LO VAC: [kolska dvorana, gledalaca 400, sudije: Dragi{a Stankovski i Aleksandar Stankovski (Pan~evo). Iskqu~ewa: Banatski Karlovac 6, Dalmatinac 8 minuta, sedmerci: Banatski

Karlovac 3 (3), Dalmatinac 3 (3). BA NAT SKI KAR LO VAC: Kamberovi} 8 odbrana, ]irkovi} 6 , \uri}, Lazarevi} , Xamatoski 1, Arnautovi} 2, Veki}, Jovkovi}, Leki} 3, Spasi} 3, Tomi} 1, Joki}, \eki} 2, Golubovi} 4, Sawin 10, Dèlebdì} 6 odbrana. DAL MA TI NAC: Trbojevi} 9 odbrana , Manojlovi} 4, Urukalo 4, Simi} 7, Graovac 5, Marinkovi}, Vulinovi} 2, Macura , Kneèvi} 4, Papi}. Rukometa{i doma}eg tima su stekli prednost na po~etku utakmice i sa~uvali je za va`nu pobedu. No{eni frenetni~nom podr{kom svojih navija~a silovito su napadali, a u tome je sa deset golova predwa~io Mrvo{ Sawin. R. Jo va no vi}

Haj duk - Apa tin 31:28 (15:11) @A BAQ: Sportska hala, gledalaca 100,sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad). Sedmerci: Hajduk 4 (4), Apatin 5 (3), iskqu~ewa: Hajuk 4, Apatin 4 minuta. HAJ DUK: Mandi}, Vujkov 6, Stevanovi} 9, Stepanovi}, Kara} 1, Obrenovi}, Andrin 2, N. Be~ejac 2, \. Be~ejac 1, Spasojev 6, Trnini}, Peri}, Vidakovi}, Labus 1, Babi} 3, Radanovi}. APA TIN: [tetin, Sola} 1, Ma~ki}, Oqa~a 2, Zori}, Kqaji} 8, Krneta, ]iri}, Oreq, Mandi} 4, Plav{i}, Baji} 5, Milivojevi} 8. Pored pobede doma}ina, susret ûruàna i Apatinaca bi}e upam}en po igri nekolicine mladih rukometa{a kojima su treneri, s jedne strane Mihajlo Petkovi} a sa druge Dragan Pejak, pruìli priliku a oni su pokazali da se na wih moè ozbiqno ra~unati. P. Bun da lo

Pr va li ga (@) Temerin – Radni~ki Vojvodna – Srem Pan~evo – Dolovo Kikinda – Spartak Jabuka 95 – Mladost Proleter S. – H. Jo`ef 1. Vojvodina 8 7 0 2. Kikinda 8 7 0 3. Spartak 8 6 0 4. Pan~evo 8 5 0 5. Radni~ki 8 4 1 6. H. Jo`ef 7 4 0 7. Jabuka 7 3 1 8. Temerin 8 3 1 9. Mladost 7 2 1 10. Srem 8 2 0 11. Dolovo 8 1 0 12. Proleter 7 0 0

1 1 2 3 3 3 3 4 4 6 7 7

19:27 28:16 31:27 34:16 nije igrano odgo|eno 241:153 14 234:171 14 208:206 12 203:207 10 204:188 9 185:171 8 180:183 7 193:199 7 177:193 5 183:216 4 192:269 2 155:199 0

Dru ga li ga (M) Radni~ki ([) – Napredak 30:25 Jedinstvo (NB) – Radni~ki (NS) 16:15 B. Karlovac – Dalmatinac 32:26 Hajduk – Apatin 31:28 Potisje P. – Ruma 52:22 Jabuka – Crvenka 2 28:25 Hercegovina – Jedinstvo (K) 31:31 1. Hercegovina 8 6 2 0 258:202 14 2. B. Karlovac 8 5 2 1 219:203 12 3. Radn. (NS) 8 5 1 2 216:201 11 4. Hajduk 8 4 1 3 233:231 9 5. Apatin 8 4 0 4 233:217 8 6. Napredak 7 4 0 3 188:190 8 7. Jedin. (K) 6 3 1 2 171:165 7 8. Jedin. (NB) 8 3 1 4 187:200 7 9. Radn. ([) 8 3 1 4 205:227 7 10. Ruma 7 3 0 4 210:254 6 11. Dalmatinac 8 2 1 5 201:203 5 12. Jabuka 7 2 1 4 203:207 5 13. Crvenka 2 7 2 1 4 177:187 5 14. Potisje 8 1 0 7 213:227 2

Dru ga li ga (@) Unirea – Jadran Apatin – Ravangrad Sloven – Mileti} Topola – Spartak @eqa – Obili} Vrbas – Laki 1. Jadran 8 7 2. Sloven 8 7 3. Topola 8 6 4. Laki 8 4 5. Ravangrad 7 4 6. Mileti} 8 4 7. Apatin 8 4 8. @eqa 8 4 9. Obili} 8 3 10. Spartak 8 1 11. Unirea 7 1 12. Vrbas 8 1

1 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0

0 1 2 3 3 4 4 4 5 7 6 7

26:36 15:16 29:17 30:17 17:16 21:26 239:162 15 228:172 14 211:165 12 199:185 9 166:153 8 173:190 8 166:186 8 149:185 8 146:163 6 140:176 2 148:184 2 200:253 2

kultura

dnevnik

utorak13.novembar2012.

ВЕЧЕ МОЦАРТОВЕ МУЗИКЕ У СИНАГОГИ

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У КОТБУСУ, У НЕМАЧКОЈ

Супериорни пијанизам

„Устаничка улица” најбољи дебитантски филм

Данас већ традиционални А фест, осмишљен превасходно као манифестација чији програм представља уметничке и педагошке домете професора и студената Департмана музичке уметности новосадске Академије уметности, из године у годину приказује и различите начине на које ова угледна високошколска установа пулсира и резонира са овда-

ји је уз академски Камерни оркестар извео Концерт у А-дуру, са каталошким бројем КВ 414, ведре и пријемчиве мелодике и елегантних тонских визура. Динамично Мартиновићево тумачење овог дела, остварено у успешној сарадњи са диригенткињом Жељком Милановић и прецизно вођеним оркестром пленило је префињеном разно-

занимљивом преплету искричавих мелодијских акцената клавирског парта и озбиљног, торжестзвеног призвука, преко лаганог, распеваног другог става до комплексног и бурном градацијом наглашеног завршног става, овај концерт у интерпретацији Рите Кинке и Камерног оркестра Академије уметности добио је целовито и убедљиво звучно уобличење.

Филм Мирослава Терзића „Устаничка улица„ проглашен је за најбољи дебитантски филм на недавно завршеном 22. филмском фестивалу у Котбусу (Немачка). Како су саопштили продуценти филма, на међународном фестивалу у Котбусу, који је трајао од 6. до 11. новембра, приказано је преко 150 филмских остварења из 36 земаља и, према процени организатора, бележи нови рекорд, јер је фестивал посетило преко 19.500 гледалаца. „Драго ми је што су схватили поруку и емоцију нашег филма, препознајући да је тема универзална, иако се дешава код нас. ‘Устаничка улица‘ је антиратна прича коју може да разуме свако, што је потврђено и на фестивалима које смо до сада посетили. Људи су нам прилазили видно узнемирени и разговарали са нама о

сличним причама које се односе на њихове земље„, рекао је поводом награде Терзић. Срећан због награде на фестивалу у Котбусу, другој до сада до сада на интернационалним фестивалима глумац о продуцент Гордан Кичић указује да му то јако значи као потврда да је филм препознат у иностранству, јер говори о деликатној и компликованој теми која је за све нас јако важна Током јесени „Устаничка улица„ приказана је на два међународна филмска фестивала. На 36. Мостра фестивалу (Сао Пауло, Бразил), одржаном од 19. октобра до 1. новембра, филм је, према оцени публике, био међу 10 најбољих остварења од 350 приказаних филмова. Такође, „Устаничка улица„ је приказана и на Филмском фестивалу у Мумбају у Индији, а почетком следеће године учество-

ваће на фестивалу у Гетеборгу у Шведској. На међународним фестивалима, „Устаничка улица„ је до сада освојила награду „Срце Сарајева„ за најбољег глумца Уликс Фехмиу. „Холивуд рипоретер„ је навео да су „Кичић и Терзић паметно схватили да недавне историјске трауме прилагоде у формат криминалистичке истраге, са закопаним тајнама и сумњивим лојалностима„, напомињући да је то изузетан трилер заснован на људској трагедији. Филм продуцентске куће „Филмкомбајн„ у Србији је током дистрибуције видело преко 50.000 гледалаца, а ускоро ће стићи у биоскопске дворане у Хрватској и Словенији. „Устаничка улица„ ће премијерно бити приказана у Загребу 20. новембра, а у Љубљани почетком децембра.

СА БИОСКОПСКОГ РЕПЕРТОАРА: „SKYFALL” СЕМА МЕНДЕСА

Потпуни успех

Фото: Р. Хаџић

шњим културним и музичким животом. Томе је посвећен и овогодишњи академски фестивал, обухватајући бројна предавања и концерте, међу којима је овога пута централно место припало гала концерту Моцартове музике за клавир у Синагоги, на којем су, уз Камерни оркестар наставника и студената АУ са диригентом Жељком Милановић, наступили двоје наших еминентних пијаниста, професора Академије, Рита Кинка и Ратимир Мартиновић. Потпуно је разумљиво да су имена солиста, као и атрактиван, али притом и захтеван концертни репертоар, који је обухватио три Моцартова клавирска концерта, привукли велику пажњу публике. Вече је отворено наступом Ратимира Мартиновића, ко-

врсношћу тонских боја клавирског звука и сувереним извођачким ставом, креирајући сугестивно и спонтаним, дубоко личним виђењем обележено извођење ове Моцартове музике прозрачне лиричности и анђеоске лепоте. Понешто другачији приступ захтевало је извођење Клавирског концерта у Ц дуру, КВ 415, донекле комплексније фактуре и суздржаном драматиком наглашених звучних токова, који је у проживљеној и ангажованој интерпретацији Рите Кинке зазвучало деликатно и полетно, уз инспиративне дијалоге клавирских деоница и интонативно стабилних, гипких тонских обриса деоница гудачких и дувачких оркестарских група. Од уводног Алегра изграђеног на

У другом делу концерта на програму се нашао Моцартов младалачки Концерт за два клавира и оркестар број 10 у Ес дуру, са ознаком КВ 365/316а, уз учешће обоје пијаниста, Рите Кинке и Ратимира Мартиновића, чије су солистичке деонице, у односу на претходна дела, овде још више биле истакнуте у први план. Изводећи овај концерт разигране мелодиозности и заносне тонске поетике, обоје солиста, Рита Кинка и Ратимир Мартиновић испољили су одлике врхунског, супериорног пијанизма, у блиском извођачком дослуху пруживши присутним слушаоцима узбудљњиво и доречено тумачење овог особеног Моцартовог дела, креирајући тако целовит и импресиван музички доживљај. Б. Хложан

ОТВАРАЊЕ РЕТРОСПЕКТИВНЕ ИЗЛОЖБЕ У ЧЕШКОЈ ПРЕСТОНИЦИ

Коњовић поново у Прагу Ретроспективна изложба слика Милана Коњовића (1898-1993) „Коњовић поново у Прагу„, биће отворена у чешкој престоници, у Музеју Карловог моста, 14. новембра, саопштено је на интернет страници Владе Војводине. Изложбу дела тог истакнутог српског сликара рођеног у Сомбору, који је студирао у Прагу и Бечу, а 20-их година прошлог века живео и стварао у Паризу, отвориће потпредседник покрајинске владе и покрајински секретар за културу

и јавно информисање Славиша Грујић. Како је најављено, на свечаном отварању говориће и конзул Србије у Чешкој Мирјана Јеремић, директор сомборске Галерије „Милан Коњовић„ Петар Мраковић, члан Градског већа Сомбора Саша Табаковић и аутор изложбе, ликовни критичар Сава Степанов. Почасни гост на свечаном отварању изложбе, коју ће посетиоци моћи да виде до 27. новембра, биће прослављени редитељ Емир Кустурица.

„Skyfall“ је 23. наставак серијала о Џејмсу Бонду, и трећи од када је 2006. „Касино Ројал“ покренуо ту франшизу из почетка, представивши нови уметнички концепт и новог главног глумца, Даниела Крејга. Истовремено, „Skyfall“ је обележио и педесетогодишњицу преласка овог супер-шпијуна из романа Јана Флеминга на филм. В и с о ко н а г р а ђ и ва н и британски режисер Сем Мендес и његов креативни тим су, према многим проценама, са новим Бондом тријумфовали. Са великим позоришним и филмским искуством (пре филмске каријере успешно је постављао, поред осталог, Шекспира и Чехова), Мендес је Бондовом лику открио нову прошлост и психолошку дубину које до сада нису постојале. У строгим оквирима жанра, али ипак паметно и провокативно, новооткривени Бонд и поред бројних општих места успева да шокира, са невероватном ласцивношћу. Ово је најмањи, највећи, и најоригиналнији Бонд до сада, а како су продуценти потврдили, то је и нови почетак. Мендес је дигао зграду МИ6 у ваздух па после објаснио дана-

шњу улогу те тајне службе у свету, појаснио одакле долазе највеће глобалне претње, решио се М и поставио новог директора Службе (глуми га Ралф Фајнс), Кју ће од сада бити симпатично-озбиљни супер-штребер, „справице“ су „реалније“

страсти прогања М (Џуди Денч), на измаку њене каријере, док се заштитник, остарели Бонд, суочава са сопственим границама снаге. „Skyfall“ је филм за свакога. Пронаћи ће публику жељну забаве, фанове, али и Мендесове

одавно, а оригинални астон мартин из 1962. и првог Бонда симболично је и хладнокрвно заувек уништен. Бондов супер-непријатељ је најбизарнији непријатељ до сада. Супер-кемпи бивши 00-агент, кога изванредно глуми Хавијер Бардем, кроз уништитељски вртлог освете и

поштоваоце. Обилато али без злоупотребе, он на карактеристичан начин богати текстуалност овог филма духовитим омажима и пастишима, свестан да данас пут у прошлост води кроз носталгију и спектакл. Потпуни успех. Даниел Мандић

ОБЈАВЉЕНА СТУДИЈА ИСТОРИЧАРА СТЕВАНА К. ПАВЛОВИЋА

Повест о Божидару Карађорђевићу У едицији “Клепсидра”, издавачка кућа “Клио” објавила је књигу историчара Стевана К. Павловића “Божид‘арт” (Београд, 2012). Ради се о биографији кнеза Божидара Карађорђевића, једном од заборављених чланова владарске породице. Необично име у наслову књиге - Божид’арт (буквално ”уметнички накит”, игра речи према имену Божидар) односи се на Божидарев париски надимак, с обзиром да се у Француској бавио књижевношћу и уметничком обрадом накита. Био је свестрани уметник, пријатељ познатих писаца, сликара, музичара, занатлија и луталица ”бел епока”, како су популарно називали период последњих година 19. и првих година 20. века. Божидар је био најпознатији од невладајућих Карађорђевића. Његово име се налази у енциклопедијама и каталозима уз имена познатих личности тог времена, од глумице Саре Бернар и интимистичких сликара, до Марије Башкирцеве и композитора Антона Брукнера. Праунук Карађорђев, члан породице која је владала Србијом а потом и Краљевином Југославијом, изазивао је радозналост савременика, историчара, књижевника, историчара уметности. Први помен о њему налазимо у “Дневнику” Марије Башкирцеве из 1890. (књига је 1996. објављена у издању Матице српске). У јесен 1883. Башкирцева је урадила Божидарев портрет (слика

се налази у Народном музеју у Београду). Најсигурнији траг по коме можемо пратити и даље изводити животни пут Божидара Карађорђевића пружа нам дело Виљема Ритера “Едмон де Пири” (Женева, 1913). Занимљива сведочанства о личности Божидара Карађорђевића, налазимо у текстовима Косте Ст. Павловића и Милана Јовановића Стојимировића. Свеобухватну биографију српског принца као и драгоцене податке о његовој заоставштини, написала је Босиљка Јанковић у каталогу изложбе посвећене Божидару Карађорђевићу (Београд, 2010). О његовој уметничкој делатности писано је доста, а међу ауторима се помињу - Богдан Поповић, Милан Кашанин, Леонтије Павловић, Лазар Трифуновић, Никола Кусовац, Драгутин Тошић. Божидар, млађи син потпуковника Ђорђа Карађорђевића (унука Карађорђевог), и Сарке, најмлађе кћери КапетанМише Анастасијевића, родио се 1862. у Београду. Кад су присталице Обреновића свргле његовог стрица Александра са престола, Божидар је добио титулу кнеза. Разочаравши се у политику, времешни Капетан-Миша се преселио у Румунију да се стара о својим имањима. Тамо су му се придружили и Ђорђе и Сарка са децом који ће наредне године провести у Букурешту и Јашију. Напустивши лагодан живот на имањима свог таста, Ђорђева по-

родица се почетком 1869. настанила у Паризу, изнајмивши вилу на Јелисејским пољима.Божидар и брат Алекса су знали да измире своју бившу величину са сиромаштвом, које није престајало да их притиска. Титуле (“принцеза”, “принц”) које су

упорно носили сви чланови породице и славно презиме, могли су отварати многа врата и осигурати приступ у друштво, али нису могли бити извор прихода члановима свргнуте династије. Уметничким радом као и својим књижевним стваралаштвом Божидар је издржавао мајку, а повремено и брата, до краја свог живота. Почео је да ради у једном резбарском атељеу у предграђу Сент Антоан. Божидар је често ручао са својим друговима у малим народним ресторанима, па чак и на јавним скверовима, показујући им своју скромност и склоност ка умереношћу. Дани када је друговао са Маријом Башкирцевом били су, како су забележили Божидареви савременици, најведрији и најбезбрижнији у његовом животу. Са 22 године био је већ доктор права. Очигледно се није само проводио и забављао, него је и учио. Млади доктор показао је већу склоност према лепим вештинама него према сувим параграфима, те је уписао Академију лепих уметности. Чудесно обдарен, он је био истовремено уметник, песник, романсијер и уметнички критичар. У области примењене уметности, дао је неколико проналазака који су са успехом остварени у париској уметничкој изради рукотворина. Полиглота и неупоредиви козер, био је истовремено цењен у монденским, као и у уметничким и литерарним круговима (Ги де Мопасан, Ана-

тол Франс и други). У нашим листовима и часописима поново ћемо читати о Божидару 1908. године, али не уметничке критике и књижевне приказе - него некрологе. Сарка Карађорђевић је Српској омладини поклонила Божидареву библиотеку, која се данас чува у Универзитетској библиотеци у Београду. Усвојеник и наследник Виљема Ритера понудио је 1967. заоставштину Божидара Карађорђевића, чији је откуп одобрио Секретаријат за просвету и културу. Тако се данас у Народном музеју чува неколико акварела, цртежа, уља, фотографија и један његов портрет, рад Матилде де Пири. Независно од овога што је купљено из поменуте заоставштине, у депоу Музеја чува се и “Венеција”, слика која је била изложена на Првој југословенској изложби (1904). Најзад, ту је и Божидарев портрет што га је радила Марија Башкирцева. Прво издање књиге “Божид‘арт” појавило се на француском језику (Лозана, 1978), а 1990. објављено је следеће. Захваљујући Павловићевој књизи читаоци ће моћи да упознају “кнеза уметника“ чији су таленти једнако укључивали ликовне уметности, златарство, писање. Њена универзалност и јасноћа омогућују јој да буде једнако разумљива не само стручњацима историје и културе 19. века, већ и широј публици. Синиша Ковачевић

svet

utorak13.novembar2012.

POSLE SERIJE ZEMQOTRESA U MJANMARU

Svo de se bi lan si stra da lih JAN GON: U seriji zemqotresa u Mjanmaru poginulo je najmawe 13 qudi, na desetine se vodi kao nestalo, a vi{e od 50 je povre|enih, saop{tili su ju~e ujutro mjanmarski zvani~nici. Oni su naveli da je pri~iwena zna~ajna materijalna {teta, da je sru{en jedan most, o{te}ena 21 drevna budisti~ka pagoda, ~etiri {kole, nekoliko desetina vladinih zgrada i oko 100 ku}a. Potpredsednik Mjanmara Sai Mauk Ham posetio je ju~e pogo|eno podru~je, koje je ju~e pogodio zemqotres ja~ine 6,8 Rihtera, na oko 60 kilometara severozapadno od Mandalaja, drugog po veli~ini grada koji se nalazi u centralnom delu zemqe. Zemqotres se osetio u celom Tajlandu i susednim zemqama, javila je agencija AP. U narednih nekoliko sati bilo je niz mawih potresa, a najja-

~i pretpro{le no}i posle pono}i, ja~ine 5,7 Rihtera. Kancelarija Ujediwenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova saop{tila je da su mjanmarske vladine slu`be navele da je po~iwena „zna~ajna {teta na ku}ama, infrastrukturi i javnim zgradama, ukqu~uju}i osnovne i sredwe {kole, manastirima i pagodama na raznim lokacijama”. Rojters prenosi da su mjanmarski dr`avni mediji preksino} javili da su o{te}ene 102 ku}e, 21 verski objekat, 48 vladinih kancelarija i ~etiri {kole. Most Radana Tinga u oblasti epicentra zemqotresa sru{io se i pet radnika se vodi kao nestalo, dok se strahuje da je ostalo zatrpano na desetine rudara u rudnicima u regionu grada Mandalaja koji je bio najbli`i

epicentru potresa. Jak zemqotres pogodio je Mjanmar uo~i posete ameri~kog predsednik Baraka Obame. Obama bi u

Mjanmar trebalo da doputuje tokom azijske turneje od 17. do 20. novembra, kada }e posetiti i Tajland i Kamboxu.

U cr nom do ~e ka li kan ce lar ku Mer kel

Mu ral sa An ge lom Mer kel i por tu gal skim „ma ri o ne ta ma”

wewu potro{we i po ve }a wu po re za, na kojima insistira por tu gal ski pre mi jer ka ko bi is pu nio uslo ve evropskog zajma od pro{le godine za du bo ko za du `e ni Por tu gal, na vo di Rojters. Portugal je dobio pohvale od Nema~ke {to je uveo eko nom ske re for me i smawio potro{wu, kako je i obe}ao, za pomo} od 78 milijardi evra. Nema~koj i ostalim davaocima pomo}i, zapravo drugim zemqama evrozo ne, Me |u na rod nom mo ne te ra nom

fodnu i Evropskoj centralnoj banci, stalo je da se Portugal toga dr`i. Merkelova je uo~i dolaska pohvalila tu zemqu {to ne odustaje od obe}awa. „Qudi ne mogu jo{ videti rezultate, ali rezultati }e do}i”, izjavila je ona za portu gal sku ra dio te le vi zi ju uo~i dolaska. I mada se nije o~ekivalo da }e biti do~ekana nacisti~kim rugawem i suzavcem, kao pre mesec dana u Atini, ~iwenica je da Portugalci gube strpqewe i pripremili su protestne mar{eve, jer su izgubili svoja radni~ka prava i opao im je standard. Portugalska vlada predvi|a da }e 2013. biti tre}a godina zaredom u recesiji. Nezaposlenot je ve} porasla na 16 posto, navodi agencija Aso{ijeted pres.

Iran te sti ra no vi si stem PVO TE HE RAN: Vojska Irana se sprema da testira svoj novi sistem protivavionske odbrane, napravqen po ugledu na ameri~ki sistem „houk”, javqa iranska dr`avna televizija Ova vest je objavqena u vreme kada rastu tenzije u odnosima Zapada sa Iranom u vezi sa nuklearnim programom te zemqe za koji se sumwa da nije samo mirnodopski, kako tvrde vlasti u Teheranu, ve} da je za proizvodwu atomske bombe. Kako je televizija izvestila, {ef iranske protivavionske odbrane gene-

POQSKA

Ne re di obe le `i li Dan ne za vi sno sti VAR [A VA: Proslavu poqskog dr`avnog praznika Dana nezavisnosti pratili su sukobi radikalne nacionalisti~ke poqske omladine, huligana i policije. Neredi i sukobi nastali su na jednom od tri glavna mar{a u Var{avi. Hitna pomo} se odazivala na pozive na trasi tog pohoda 13 puta, a prema nezvani~nim informacijama povre|ena su ~etiri policajca, a petoro qudi je prevezeno u bolnice. Policija je intervenisala upotrebiv{i suzavac i plasti~ne metke, a kordonom je odvojila u~esnike mar{a od grupica huligana sa simbolima poq-

PORTUGALCI GUBE STRPQEWE I PRIPREMAJU PROTESTNE MAR[EVE

LI S A B ON: Pro tiv ni ci mera {tedwe zavili su statue u Lisabonu u crne plasti~ne trake, povodom dolaska nema~ke kancelarke Angele Merkel Ina~e, Merkelovu je jedan por tu gal ski po slov ni list osudio za „Franken{tajn-politiku” koja vodi Portugal u siroma{tvo. U onlajn kampawi na Portugalce je apelovano da i sami nose crnu ode}u tokom {esto~asovne posete Merkelove, a na ulicama su osvanuli posteri sa fotografijama portugalskog premijera Pasu{a Kue qa, Mer ke lo ve i {e fa Evrop ske cen tral ne ban ke Maria Dragija u kazinu uz poruku: „Mi pla}amo, oni igraju, banka pobe|uje”. Merkelova je doputovala u Lisabon ju~e oko podneva i izrazila podr{ku o{trom sma-

dnevnik

ral Farzad Esmaili je rekao da je novi sistem zemqa-vazduh dobio naziv „mersad” - zaseda. Sistem je, navodno, sposoban da „uhvati” lete}u metu udaqenu 80 kilometara i da je pogodi kada se pribli`i na 45 kilometara. Protiv mete se dejstvuje projektilom iranske proizvodwe „{ahin” - soko. Televizija navodi da }e „mersad” biti testiran tokom vojne ve`be koja je u toku, a po~ela je pro{le sedmice. U jednonedeqnoj ve`bi, za koju se navodi da je „masivna”, u~e-

stvuju iranski ratni avioni, bespilotne letelice i oko 8.000 vojnika. Ve`ba se odràva u gotovo ~itavoj isto~noj polovini Irana. Tokom we }e biti isproban i protivavionski i antiraketni sistem S-200, ruske proizvodwe, koji je prvi put prikazan u septembru. Na manevrima je ju~e predstavqen prvi iranski hoverkraft – vozilo koje moè da ide po kopnu i po vodi. Naziv mu je „tondar” grom, a moè da ispaquje projektile i lansira bespilotne letelice, javila je televizija.

skih fudbalskih klubova. Huligani su napadali policiju fla{ama, kamenicama, petardama i pirotehnikom, a zatim se krili u masi u~esnika mar{a. U Var{avi je odr`ano 11 manifestacija, uglavnom pohoda centrom prestonice povodom Dana nezavisnosti, kada je Poqska do~ekala ujediwewe i stekla nezavisnost posle Prvog svetskog rata, 1918. godine. Predsednik Poqske Browislav Komorovski apelovao je na Poqake da iskoriste taj dan da poka`u jedinstvo i sam je u 13 ~asova stao na ~elu najve}eg Mar{a nezavisnosti.

SIRIJA

Iza bran vo |a opo zi ci je DO HA: Predstavnici sirijskih opozicionih grupa u Dohi preksino} su izbrali lidera te {iroke koalicije svih pobuweni~kih frakcija koje èle da sru{e reìm Ba{ara el-Asada. Za predsednika Nacionalne koalicije Sirije izabran je {eik Ahmed Muaz el-Hatib. Wegov zamenik }e biti Rijad Sejfi Suhejr el-Etesi, dok je za generalnog sekretara novoformiranog predstavnickog tela, koje ukqu~uje predstavnike svih pobuwenickih grupa, izabran Mustafa el-Sabag. Ahmed Muaz el-Hatib, inèwer geofizike, ro|en je 1960. u Damasku, bio je imam u xamiji Emeviji u tom gradu i prisustvovao je simpozijumima u Nigeriji, BiH, Velikoj Britaniji, SAD i Holandiji. El-Hatip je jedna od istaknutijih li~nosti sirijske opozicije, a u pro{losti je vi{e puta bio zatvaran i progla{avan neprijateqem A{adove vlasti. Sirijske opozicione grupe potpisale su ranije inicijalni spo-

razum o formirawu nove koalicije snaga koje se bore da okon~aju vladavinu predsednika Ba{ara al-Asada. Novo telo, koje }e biti sa~iweno od grupa unutar i izvan Sirije, zva}e se Sirijska nacionalna koalicija opozicionih i revolucionarnih snaga, rekli su delegati. Sirijski nacionalni savet, koji je predvodio aktivnosti opozicije u posledwih godinu dana, izgubio je poverewe SAD i drugih sila, koje smatraju da je on neefikasan i da je u wemu do{lo do razdora usled li~nih nesuglasica. Zapad je pozdravio ujediwewe svih grupa koje se protive sirijskom re`imu, a Rusija ih pozvala da te`e okon~awu krize kroz dijalog i bez me{awa iz inostranstva. Glavni kriterijum za nas je da pripadnici ovog saveza deluju na osnovu platforme mirnog re{avawa sukoba, koji }e izdejstvovati sami Sirijci, bez me{awa spoqa, i kroz dijalog i pregovore”, saop{tilo je rusko ministarstvo spoqnih poslova, javila je agencija Frans pres.

Po no vo ra ke ta iz Izra e la TEL AVIV: Izraelska vojska ponovo je ju~e ispalila rakete upozorewa na Siriju po{to je na izraelsku teritoriju pala sirijska granata, saznaje se iz bezbednosnih izvora. Zalutala granata, kako se veruje, pogodila je pustu Golansku visoravan koja je pod kontrolom Izraela. Izrael ne veruje da je granata bila usmerene na izraelske mete, ali su zvani~nici najavili da }e `estoko odgovoriti ukoliko se napadi nastave. Prekju~e je Izrael ispalio raketu upozorewa.

FRANCUSKA

[traj k zbog grad skih du go va PA RIZ: Stefan Gatiwon, gradona~elnik Sevrana, malog mesta pored Pariza, postavio je {ator ispred zgrade Parlamenta i otpo~eo {trajk gla|u. Kako ka`e, svetska ekonomska kriza upropastila je male gradove i on sada nema odakle da plati op{tinske ra~une, koji su se nagomilali do pet miliona evra. Gatiwon stoga tra`i hitnu pomo} francuske vlade, po{to rok za pla}awe ra~una isti~e danas.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HE LEN BO DEN Urednica „Vesti” Bi-Bi-Sija Helen Boden i wen zamenik Stiv Mi~el suspendovani su po{to je predsedavaju}i upravqa~kog tela te ku}e ocenio da je potrebno „radikalno preispitivawe kako bi mreà preìvela skandal” o seksualnom zlostavqawu dece. Od Bodenove je zatraèno da preda sve svoje uredni~ke i menaxerske du`nosti vezane za emitovawe doma}ih i svetskih vesti.

AN DERS FOG RA SMU SEN NATO }e braniti Tursku koja se ose}a ugro`enom zbog granata iz Sirije, koje zavr{e na teritoriji Turske, poru~io je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen. „NATO kao organizacija }e u~initi {to god je potrebno da za{titi i odbrani Tursku, na{eg saveznika. Imamo sve planove na raspolagawu, rekao je Rasmusen na sastanku Alijanse u Pragu.

BA RAK OBA MA Devojka iz Kalifornije dobila je otkaz na poslu jer je na Fejsbuk profilu rasisti~ki vre|ala Baraka Obamu. Denis Helms (22) napisala je: „Jo{ ~etiri godine s tom crn~ugom. Mo`da }e ga tokom ovog mandata neko ubiti”. Kompanija je saop{tila da je Helmsova posle komentara na Fejsbuku dobila otkaz, oceniv{i wene stavove kao sramne i u potpunosti neprihvatqive.

Spe ci jal ni ko fe ri ko ka i na sa Ka ri ba sti za li u Ho lan di ju AM S TER D AM: Holandska àndarmerija razbila je lanac krijum~arewa kokaina sa Kariba u kom su u~estvovali zaposleni na aerodromu „Shipol”, nedaleko od Amsterdama. Uhap{eno je ukupno 20 qudi u okviru istrage koja je po~ela u aprilu”, rekao je Robert van Ka pel, port pa rol ho land ske kraqevske àndarmerije zaduène za carinsku kontrolu za AFP. „Neki od osumwi~enih radili su na odeqewu rukovawa prtqa gom na aero dro mu „Shi pol”, ali iz takti~kih razloga u ovoj fazi ne moèmo da otkrijemo o kom broju zaposlenih se radi”. Krijum~ari droge bi obavestili rukovaoce prtqagom da specijalni koferi napuweni

drogom sti`u na „Shipol”, a onda bi ih aerodromskih radnici izneli odatle, preneli su holandski mediji. U sep tem bru je uhap {e no osam osoba, u oktobru 10, a pro{le nedeqe jo{ dvoje. Policija je, tako|e, zaplenila oko 60 kilograma kokaina, dodao je Van Kapel i podsetio da je u martu ve} zapleweno 300 kilograma kokaina iz Ju`ne i Centralne Amerike, ~ija je vrednost u uli~noj prodaji procewena na 12 miliona evra. „Shipol” je ~etvrti evropski aerodrom po veli~ini, kojim dnev no pro |e iz me |u 120.000 i 140.000 putnika. Najve}i je aerodrom u Holadiji i nalazi se 17, 5 kilometara jugozapadno od Amsterdama.

BALkAn

dnevnik

PO VO DOM NA SIL NI^ KOG PO NA [A WA PRI PAD NI KA EUFO RA

Do dik: Srp ska }e za {ti titi svo je gra |a ne BA W A L U K A: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik osudio je ju~e nasilni~ko pona{awe pripadnika Eufora u Bawaluci i upozorio da institucije Srpske vi{e ne}e tolerisati takvo pona{awe i da }e prona}i mehanizme da efikasno za{tite svoje gra|ane od bilo ~ije samovoqe i nasilni~kog pona{awa. Predsednik RS poru~io je da }e o{te}enim gra|anima pruìti najboqu pravnu i svaku drugu podr{ku i pomo} u sastavqawu tu`be, koja }e rezultirati najo{trijom kaznom za po~ionice i odgovaraju}im obe{te}ewem za gra|ane zbog nanesenih povreda i trauma koje su doìveli u svom gradu. On je zatraìo od komande Eufora da po~inioce kazni i da ih udaqi iz svojih redova. „Isto vre me no, tra ì mo da ko man da Eufo ra obelo da ni o

ko jim voj ni ci ma je re~, te da se o{te }e nim gra |a ni ma pru`i pri li ka da sud skim pu tem tra `e za {ti tu svo jih pra va, ako tre ba i u ze mqi iz ko je na -

sil ni ci do la ze“, sa op {te no je iz Do di ko vog ka bi ne ta. On je na gla sio da je neo p hod no da po ~i ni o ci bu du o{tro sank ci o ni sa ni, jer }e u su prot nom

bi ti osna è no uve re we da stran ci u BiH mo gu ne ka `we no da ra de {ta ho }e i da spro vo de prav no i fi zi~ ko na si qe ko je je kul mi ni ra lo iì vqa va wem nad ne du `nim gra |a ni ma. Predsednik Republike istakao je da je divqa~ko premla}ivawe devojke u centru Bawaluke, koje su po~inili pripadnici snaga koje bi ovde trebalo da garantuju mir, neshvatqivo sa ci vi li zacij skog i qudskog aspekta. Dvojica pripadnika Eufora iz LOT tima stacioniranog u Tuzli ju~e ujutro fizi~ki su napala devojku i mladi}a u centru Bawaluke. Povre|ena Ana \uri} primqena je u Klini~ki centar Bawaluka. Vojnici su, nakon kra}eg zadràvawa u policiji i posle pozivawa na imunitet, pu{teni na slobodu.

Od iz bo ra, 500 od ja va pre bi va li {ta iz Sre bre ni ce BA WA LU KA: Prema podacima Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srpske, od zavr{etka lokalnih izbora do ju~e u Srebrenici je evidentirano 500 odjava prebivali{ta. Portparol MUP-a Republike Srpske Mirna [oja rekla je Srni da je zbog fiktivnih prijava mesta prebivali{ta do izbora 7. oktobra izdato 16 re{ewa o poni{tewu, a u toku je izdavawe jo{ 185 re{ewa. Proverava se jo{ oko 500 osoba. „U slu~ajevima u kojima je utvr|eno da prijava prebivali{ta nije izvr{ena u skladu sa zakonom sprovodi se upravni postupak, ~iji je rezultat dono{ewe re{ewa o poni{tewu prebivali{ta koje po pravosna`nosti ima za posledicu i poni{tewe li~nih dokumenata izda-

tih po osnovu prebivali{ta”, kazala je [oja. Po wenim re~ima, MUP RS }e kao i do sada, postupaju}i po zahtevu Centralne izborne komisije BiH i u skladu sa zakonskim ovla{tewima, proveravati prijave prebivali{ta u svim op{tinama u Republici Srpskoj kako bi se utvrdile eventualne prijave koje nisu u skladu sa Zakonom o prebivali{tu u BiH. Od raspisivawa lokalnih izbora u BiH u maju do zakqu~ewa bira~kih spiskova 23. avgusta samo u Srebrenici evidentirano je 2.100 prijava. Zbog toga je Koalicija srpskih stranaka zatra`ila ponavqawe lokalnih izbora u Srebrenici, ali je Centralna izborna komisija preglasavawem takav zahtev odbila.

Glasa~ko mesto u Srebrenici

Predsednik Republike Srpske i lider SNSD Milorad Dodik najavio je da ta stranka ne}e u~estvovati u formirawu vlasti na lokalnom nivou u

op{tini Srebrenica, jer smatra da je izborni rezultat neregularan. Dodik je pozvao i ostale srpske stranke da u~ine isto.

utorak13.novembar2012.

Is tra ga o Mi {ko vi }e voj fir mi u BiH SA R A J E V O: Tu`ila{tvo Kantona Sarajevo nalo`ilo je istragu kompanije „Standard” ~iji je ve}inski vlasnik privrednik iz Srbije Miroslav Mi{kovi}. Kako pi{e sarajevski nedeqnik „Slobodna Bosna”, deoni~ari, nadle`ne institucije i policijske agencije upozorili su na kriminal rukovodstva i ve}inskog vlasnika tog sarajevskog preduze}a za proizvodwu i prodaju name{taja. Mali deoni~ari terete rukovodstvo firme i Miroslava Mi{kovi}a za nestanak dvadesetak miliona maraka (desetak miliona evra). „Standard” je bio jedan od najve}ih proizvo|a~a name{taja u BiH. Krajem 2007. godine tada{wi ve}inski vlasnik, nema~ka kompanija „[ider”, proglasila je bankrot. Septembra 2008. go-

Pa hor i Tirk u dru gom kru gu QU BQA NA: Na predsedni~kim izborima u Sloveniji, nijedan od trojice kandidata nije dobio potrebnu natpolovi~nu ve}inu glasova, pa }e se u drugom krugu nadmetati aktuelni {ef dràve Na osnovu 99,9 odsto prebrojanih glasova, Pahor je dobio 40,02 odsto, Tirk 35,89, a Milan Zver, kandidat najbliì vladi Janeza Jan{e, 24,09 odsto glasova. Drugi krug predsedni~kih izbora odrà}e se 2. decembra. Tirk je nakon zatvarawa birali{ta u svom izbornom {tabu u Qubqani rekao da }e u naredne tri nedeqe „uraditi sve kako bi se videla razlika izme|u wega i protivkandidata”. On je, tako|e, naglasio da se zalaè za „po{tenu dràvu”, i dodao da je „Slovenija jedina dràva u Evropi u kojoj je predsednik vlade

No va {tedwa, sma we we pen zi ja i za ra da Zakonodavci su izglasali smawewe buxetskih izdataka, pove}awe poreza i mere koje }e olak{ati zapo{qavawe i otpu{tawe radnika. Taj paket stroge {tedwe u visini od 13,5 milijardi evra prethodio je zakonu o buxetu za 2013. koji je usvojen. Gr~ka bi tako trebalo da dobije tran{u od 31,5 milijardi evra od MMF i Evropske unije koja joj je neophodna radi podr{ke doma}im bankama i za otplatu dugova. Analiti~ari ukazuju da }e ministri finansija zone evra mo}i da na sastanku u ponedeqak u Briselu dogovore produ`ewe roka za ostvarewe gr~kih buxetskih ciqeva za dve godine, do 2016. To }e, pak, omogu}iti Evropskoj centralnoj banci da tako|e preduzme mere za pomo} Gr~koj, a nakon toga }e biti mogu}e vratiti se razmatrawu na~ina za smawewe gr~kog duga koji }e najverovatnije prema{iti 190 odsto bruto doma}eg proizvoda u 2014.

HRVATSKA

Hap {e we far ma ce ut ske ma fi je, pod is tra gom 600 le ka ra ZA GREB: Hrvatska policija privela je ~lanove uprave i 27 terenskih radnika farmaceutske firme „Farmal„ iz Ludberga, koja je deo velike nema~ke farmaceutske kompanije „Dermafarm„, prenose mediji. Po navodima lokalnih medija, pod istragom je navodno ~ak 600 lekara op{te medicine iz cele Hrvatske, ali je ministar zdravqa Hrvatske Rajko Ostoji} izjavio da je istragom obuhva}eno oko 350 lekara op{te prakse. „Ne}u tolerisati bilo kakav oblik korupcije u zdrav-

stvu. Ovakve stvari najvi{e {tete po{tenim lekarima i, {to je najgore, ru{e poverewe pacijena-

ta u zdravstveni sistem”, rekao je Ostoji} novinarima u Splitu. Ocenio je da je „ovo dobar dan za celo hrvatsko dru{tvo” - jer je borba protiv korupcije kqu~ni ciq Vlade. Mediji navode da je naj{okantnije to {to nije re~ o izuzetku, ve} o sistemskoj praksi, da lekari uzimaju novac od farmaceutskih kompanija kako bi favorizovali wihove proizvode. Akcija Kancelarije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala nosi naziv „Hipokrat„.

Sa na de ro va od bra na ZA GREB: Biv{i premijer Hrvatske Ivo Sanader po~eo ju~e na sudu da iznosi svoju odbranu u slu~ajevima Hipo banka i Ina-MOL. Time je postupak, koji se protiv wega vodi u zagreba~kom sudu, u{ao u zavr{nu fazu. Po{to je sudsko ve}e @upanijskog suda, kojim predsedava sudija Ivan Turudi} odbilo dokazne predloge koje je na pro{lom ro~i{tu predlo`ila Sanaderova odbrana, biv{i premijer po~eo je da iznosi svoju odbranu u kojoj je ponovo odbacio optu`be.

dine, kompanija Mirosava Mi{kovi}a „Delta ril istejt”, preuzela je ve}inski udeo u tom preduze}u - 63,83 posto deonica „Standarda”, za oko deset miliona maraka (pet miliona evra). „Na{a fabrika podigla je vi{emilionske kredite da bi pomogla Mi{kovi}u da zatvori tender za preuzimawe fabrike {to je moralo biti ura|eno po Zakonu o preuzimawu deoni~arskih dru{tava. Za uslugu koju smo svojevremeno u~inili Mi{kovi}u, mi deoni~ari sada vra}amo te kredite koji su dizani pod vrlo sumwivim okolnostima”, pi{e u pismu malih deoni~ara. Oni navode da su direktori „Standarda” prebacili „na neku kompaniju na Kipru oko {est miliona maraka za potrebe Miroslava Mi{kovi}a, iako za ovaj transfer ne postoje odluke organa Dru{tva”.

SLOVENIJA

USVO JEN GR^ KI BU yET, UPR KOS PRO TE STI MA 15.000 DE MON STRA NA TA

ATI N A: Poslanici gr~kog parlamenta, uprkos masovnim uli~nim protestima, usvojili su u nedequ uve~e buxet za 2013. godinu, koji predvi|a nova smawewa penzija i zarada. Novi buxet podr`alo je 167 poslanika, dok je 128 bilo protiv Usvajawe buxeta bio je uslov da vlasti u Atini dobiju pomo} od EU i MMF-a u iznosu od oko 31 milijarde evra, kako bi spre~ile bankrot. Jo{ jedan paket mera {tedwe usvojen je pro{le nedeqe, podsetio je Bi-Bi-Si. Uo~i glasawa u parlamentu, na glavnom atinskom trgu Sintagma okupilo se oko Gr~ki parlament 15.000 qudi, nose}i transparente kao {to je „MMF napoqe!”. je u Brisel, gde }e imati niz sastanaka. ParGr~ki premijer Antonis Samaras upozolament Gr~ke je 7. novembra tesnom ve}inom rio je ranije da }e bez novog zajma, Gr~ka ve} odobrio program mera stroge {tedwe, koji u petak po~eti da tro{i i posledwe zalihe je neophodan da bi Gr~ka dobila preko ponovca. Ministri finansija evrozone treba- trebnu inostranu finansijsku pomo} i izlo je da se sastanu ju~e, a Samaras da otputubegla bankrot.

Danilo Tirk

u krivi~nom postupku”, aludiraju}i na proces koji se u Qubqani vodi povodom slu~aja finske firme Patria, koja je prodala oklopna vozila slovena~koj vojsci. Tirk je naveo da je sada zavr{eno „prvo poluvreme”, i pozvao bira~e da se odazovu masovnije u glasawu u drugom, jer „izborno u~e{}e mora biti ve}e”.

Protivkandidat sada{wem predsedniku u drugom izbornom krugu Borut Pahor, kojeg podr`ava stranka Socijalnih demokrata, zahvalio je bira~ima iz svog {taba na „izuzetnom poverewu” koje su mu ukazali.

Borut Pahor

„Poruka svih izbora je da smo zajedno u stawu prevazi}i sve te{ko}e i, tako|e, izna}i put iz sada{we ekonomske krize”, rekao je Pahor.Poslanik u Evropskom parlamentu Milan Zver je gubitnik ovih izbora, sa najmawim brojem glasova bira~a, i on nije dao izjavu za javnost. Po podacima Dr`avne izborne komisije, izlaznost na izborima iznosila je 47,51 odsto od 1,73 miliona onih sa pravom glasa. Kona~ni rezultati izbora bi}e poznati do 23. novembra, posle prebrojavawa preostalih glasova, kao i glasova primqenih po{tom iz inostranstva. Ovo su peti izbori za predsednika dr`ave od samostalnosti Slovenije. Pobedu u prvom krugu izbora do sada je ostvario samo prvi predsednik Slovenije Milan Ku~an 1992. i 1997. godine. Sada{wi predsednik Danilo Tirk pobedio je na izborima 2007. godine u drugom krugu.

BUGARSKA

Smrt pa tri jar ha ob no vi la ras kol SO FI JA: Smrt bugarskog patrijarha Maksima obnovila je raskol u crkvi, jer je vo|a „alternativnog sinoda“ podneo zahtev nadle`nim organima za upis u registar. Raskol u pravoslavqu te zemqe nastao je jo{ 1989. godine. Vo|a nepriznatog „alternativnog sinoda” mitropolit Inokentije podneo gradskom sudu u Sofiji i dràvnoj Direkciji za veroispovesti zahtev za upis u registar. Mitropolit Inokentije, koji predvodi iz dràvnog registra izbrisanu pravoslavnu crkvu, naslednik je „paralelnog” patrijarha Pimena, koji je umro pre vi{e godina. On se u zahtevu za upis u registar pozvao na odluku Evropskog suda za qudska prava, javila je Verska informativna agenicja (VIA). Evropski sud je jo{ 2009. godine, postupaju}i po àlbi Inokentija, doneo odluku da „alternativni sinod”, kako ga u Bugarskoj nazivaju, ima pravo da postoji. Istom presudom dràva je du`na da isplati od{tetu za hramove i objekte koje je

oduzela od Inokentijevih parohija i predala zvani~noj crkvi. Inokentije je od dràve na ime od{tete zatraìo 700 miliona evra. Raskol 1989. je nastao osporavawem izbora sada pokojnog patrijarha Maksima koga je, kako se tvrdi, postavila komunisti~ka vlast na ~elu sa tada{wim predsednikom Todorom @ivkovim. Podelu je podràla i prva demokratska vlada, pa je tako nastao novi sinod sa ve}im brojem episkopa koji je preuzeo va`ne hramove u Sofiji i unutra{wosti. Vaseqenski patrijarh kao duhovni vo|a svetskog pravoslavqa, sazvao je kasnije svepravoslavni susret u Sofiji, koji je ujedinio dve strane, ali je sporazum bio kratkog veka. Po nalogu dràve, crkva pod patrijarhom Maksimom je preuzela sve hramove, a u tome im je pomogla i policija. Evropski sud je konstatovao da dràva nema pravo da nekom uskra}uje postojawe i da mu se oduzme imovina.

utorak13.novembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 64207 FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon: 063/239-411. 63799

Ivana Kraqik POTREBNE ozbiqne, vredne, komunikativne osobe do 30 godina starosti za poziciju ofice sales manager. Visoko ili vi{e obrazovawe. Prijave na 063/516-154 ili majapns@sbb.rs Zarada zagarantovana. 63747 POTREBNI radnici: komercijalista, voza~, magacioner i radnica za pakovawe. Sredwa stru~na sprema, do 35 godina, po`eqno iskustvo. Razgovor 17. 11. 2012. od 9-12, Svetozara Markovi}a 11, @abaq. 64204

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 64010

Sahrana }e se obaviti 13. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Kisa~u. O`alo{}ena porodica. 64205

Posledwi pozdrav

Stevi Kremenovi}u

od porodice [ebez.

Posledwi pozdrav stricu 64211

Posledwi pozdrav dragom kumu

@ivku Ubiparipu Stevi Kremenovi}u od: Dragice, Gojka, Sr|ana, Dragana i Mirka. od kumova Trkuqa.

64206

64216

Posledwi pozdrav prijatequ

@ivku Ubiparipu

Posledwi pozdrav

Stevi Kremenovi}u

od prijateqa Ivanke i Ninoslava Popov.

od Goranovih drugara iz Veterana Borca.

64214

64213

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Voqena mama

Leona Stojanovi} ro|. ^izmar 10. 1. 1924 - 12. 11. 2012. Ve~no u na{im srcima, tvoja deca: }erka Qubica i sin Qubinko.

Jeli

Porodica ]ur~i}.

Sahrana je u sredu, 14. 11. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. 64217

64215

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

utorak13.novembar2012.

Preminuo je na{ otac, deda i pradeda

POMEN

Jovici \uki}u od zaposlenih u Stru~noj slu`bi za realizaciju programa privrednog razvoja.

Branka Radi} 13. 11. 2007 - 13. 11. 2012.

64191

Tugujemo za tobom i ~uvamo uspomenu na tvoj plemeniti lik, dobrotu i qubav koju si nam nesebi~no poklawala.

U znak zahvalnosti

Tvoja porodica.

64093

Radi A~anski POMEN {to je svojom dobrotom i neizmernom kulturom, decenijama ~inila da na{u zajedni~ku ku}u, ose}amo kao svoj dom. Uvek }e je pamtiti wene kom{ije iz Du{ana Vasiqeva 6.

13. 11. 2002 - 13. 11. 2012.

Posledwi pozdrav na{em dugogodi{wem i istaknutom ~lanu

Danas se navr{ava 10 godina od kako nije sa nama na{a draga mama, baka i ta{ta

@ivko (Jove) Ubiparip Sahrana je danas, 13. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na ^enejskom grobqu. Polazak ispred ku}e `alosti u 13 ~asova. Tuguju: supruga Miqa, sin Jovo, snaha Vera, unuci @ivko sa suprugom Draganom Pejovi}, Dragana sa suprugom Nemawom Popov i praunuci Jovan i Duwa, }erka Nada, zet Branko Vasi} i unuci Branka i Jovan.

64209

64190

Posledwi pozdrav prijatequ

Dana, 9. 11. 2012. godine preminula je u 81. godini na{a draga

SE]AWE

Milinka Maravi}

Stevi Kremenovi}u

Zauvek te ~uvamo u na{im srcima.

Simo @drwa sa porodicom.

Tvoje }erke Milena i Qiqana sa porodicama.

64199

64195

dr Cvijetku Novakovi}u

Srpska radikalna stranka Gradski odbor Novi Sad.

Miroslav ^onki} Mile 13. 11. 2009 - 13. 11. 2012. S qubavqu i tugom: tvoja deca, supruga, sestra Milanka i zet Milo{.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

ro|. Tankosi} profesor univerziteta u penziji

64116

64210

Posledwi pozdrav

Milica Popovi}

Posledwi pozdrav, iskrenom ~oveku i prijatequ

Sahrana je danas, 13. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}ena porodica Zeremski.

64192

Stevi Kremenovi}u

od porodice Krivoku}a.

Stevo Kremenovi} Sahrana }e se obaviti 13. 11. 2012. godine, na ^enejskom grobqu, u 15 ~asova. O`alo{}eni: supruga Stana, }erka Gordana, sin Goran, snaha Vesna, unuci Nikola, Nina, Gorana i Stefan.

Preminula je na{a draga i voqena mama i baka

S po{tovawem, Milan Bubwevi} i Slobodan Kizi}.

64197

64198

Posledwi pozdrav mojoj dobroj, hrabroj i po`rtvovanoj teti

Stevi Kremenovi}u

1938 - 2012.

64200

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 75. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Jelena Medi} ro|. 1926. godine

Sahrana }e se obaviti 13. 11. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Stevi Kremenovi}u

Stojanki Petakov

Bo{ko Dragojlov ^uva}u je u svojim uspomenama. Wena Mira sa porodicom. 64196

Sahrana je danas, 13. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Gvozdenovi}.

O`alo{}eni: deca Mirjana i Mi{a, unuci Milo{, Milana, Mioqub, praunuk Luka, snaja Caja i zet Milan kao i Nina i Slavko.

Wegovi najmiliji. 64203

64201

64202

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 15.00

tv program

utorak13.novembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Конструкторске катастрофе Вести Палета Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Таблоид Грување Вести Здравље пре свега Вести за особе са оштећеним слухом

Агропарламент Ова емисија истражује теме у пољопривреди. Она је специфична на српском медијском простору. Даје шансу свим актерима да кажу, да изнесу шта их мучи. Да активно узму учешће у креирању своје судбине. Осим тога, Агропарламент је јединствен по томе, што удара и у срце корупције и криминала у пољопривреди. (Па но ни ја, 20.30) 08.00 09.00 11.00 12.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 00.30

Лола Панонско јутро Е ТВ Простор Без цензуре Документарни програм Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке Ноћни програм

Грување Погледајте још једну емисију о домаћој рок сцени, као и најновије стање на топ листи домаћих бендова. Водитељ: Ду шан Мај кић (РТВ 1, 13.05) Преживели С друге стране Временска прогноза ТВ Дневник 1 Један на један Разгледнице Државни посао Документ ТВ Дневник Преживели Радар Војвођански дневник Један на један Лутер Строго платонски Документ Радар ЈУ група андерграунд

06.30 Кухињица – мађ. 06.55 Миљеница 08.40 Здравље пре свега о здрављу 09.35 НОМУС 2012. 11.00 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 11.30 Еко 12.00 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Додати живот годинама 14.05 Добар посао 14.35 Све(т) око нас 15.00 Потрошачки репортер 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Голи оток- исповест (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Лутер 22.20 Грување 23.10 Палета-колажна емисија словачком са титл.на српски 00.00 ТВ Продаја

15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.02 21.55 23.04 23.50 00.05 00.13 00.58

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 22.20 00.30

Ду шан Мај кић

15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.20 00.50 01.40

08.00 08.15 09.05 10.05 10.30 11.10 11.28 11.50 12.00 12.15 12.28 13.13

09.05 09.30 10.30 11.05 11.30 12.00 13.05 14.00 14.30 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 19.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.20

Јутарњи дневник Јутарњи програм Повратак отписаних Квадратура круга Путопис Чопор Како се то ради Евронет Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Нушић, наш савременик: Мистер долар Ово је Србија Војна академија Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Војна академија РТС караван Упитник Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Понуда, филм

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Будва на пјену од мора Филм: Опасне везе Ноћни журнал

Храна и вино Серијски програм Украдена срца Азбука родитељства Све што желим Обалска стража Опчињени Истрага Спринт Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а НС поподне Објектив Опчињени ИЦТ плус Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи са Менхетна

06.00 Рели – Бугарска 06.30 Премијер лига. Арсенал – Фулам 09.30 Преглед белгијске лиге 10.30 Преглед Евролиге 11.30 АТП Мастерс куп Лондон Финале дублова 13.30 НБА уживо 13.40 АТП Мастерс куп Лондон Финале синглова 15.15 НБА: Чикаго – Минесота 17.00 Преглед Шпанске лиге 18.15 Премијер лига вести 18.30 На данашњи дан 18.40 НБА уживо 18.45 Преглед Премијер лиге 19.45 Преглед руске лиге 20.30 Шпански рукомет. Арагон – Барселона 22.00 Преглед португалске лиге – Португол 22.30 Фудбал пријатељска У21: Енглеска – С. Ирска

Еко-рецепт за здрав живот Данас су органски производи постали хит, продају се у посебним маркетима па иако су скупљи њихова потражња вртоглаво расте. Србија иде у корак са савременим трендовима и код нас почиње нова ера у органској пољопривреди. Фарма у Чуругу коју ћете моћи да видите у нашој емисији, на 1200 хектара производи органску храну за око 1000 крава, а од јануара на тржишту ће се појавити и прво органско млеко. Поред тога у емисији ћете видети које воће је перспективно за органску производњу, а чућете шта о органској пољопривреди у Србији мисле стручњаци из Аустрије, земље која је најнапреднија у развоју органске пољопривреде у Европи. Уредник АлександраШарковић Срдацан поздрав, Љубица Круљ (РТС 2, 16.44)

14.01 14.29 14.34 14.46 15.07 15.14 15.26 16.11 16.44 17.14 18.18 18.32 18.54 19.28 19.33 19.43 20.00 20.26 21.00 21.53 00.02 00.39

Датум Верски календар Викинг Вики Томас и другари Ози бу Добро вече, децо Енциклопедија за радознале Зебра, знак, семафор Српска уметност 18.века Математика у срцу Датум Верски календар Све боје живота Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос Енциклопедија за радознале Зебра, знак, семафор Српска уметност 18.века Математика у срцу Датум Верски календар Као мехур од сапунице Време је за бебе Еко-рецепт за здрав живот Елиза из Ривомброзе Од ти до Ви Ликовна колонија РТС Викинг Вики Ози бу Добро вече, децо Верски календар ТВ мрежа Хит либрис Елиза из Ривомброзе Варијанов рат, филм Београд вејб фестивал Трезор

07.00 11.00 13.30 13.50 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Добро јутро Звезде Гранда Први национални дневник Скривена камера Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Папарацо лов Амиџи шоу Прељубници Ђавоља вечера

07.18 07.25 07.37 08.00 08.10 08.15 08.25 08.53 08.58 09.10 09.31 09.38 09.49 10.00

dnevnik

07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 12.00 12.55 13.05 14.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.10 00.20 01.00

Најбоље године Топшоп У здравом телу Топшоп Кажипрст Вести Цртани филмови Нинџа ратници Топшоп Амерички топ-модел Дневни магазин Спортски преглед Два и по мушкарца Приљатељи Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Инсајдер Филм: Немогућа мисија Вести Спортски преглед

Немогућа мисија Итан Хант је вођа јединице тајних оперативаца, који добијају задатак да спрече крађу листе на којој се налазе кодирана имена и прави идентитети свих америчких тајних агента. Улоге: Том Круз, Џон Војт, Емануел Беар Режија: Брајан де Палма (Б92, 22.10)

Божије оружје Тридесета је година владавине династије Сејонг. Мешање династије Минг у домаће послове иде у крајност и Сејонг тајно планира да развије Сингијеон. То је оружје проистекло из фабрике оружја Гореyо. Минг династија долази до тог сазнања и брзо шаље убице које нападају истраживачку лабораторију. Улоге: Јеонг Јае-Јеонг, Хан Еун-Јеонг, Ксео ЈуонХо (Хепи, 01.15) 05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25

Емануел Беар

08.00 09.00 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00

Хан Еун-Јеонг

Цртани филмови Шопингхоличарке Тријумф љубави Туркан Сити вести Невина Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Маријана и Скарлет Филм: Оно мало душе Сити вести Гледај мајку бирај ћерку Собарица са Менхетна Туркан Филм: Мрежа Тријумф љубави

13.40 13.55 14.10 15.00 15.55 16.05 16.20 17.55 18.30 19.30 20.10 20.25 20.30 22.00 23.00 01.15

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Барби и 12 принцеза, цртани филм Телешоп Вести Цвени орао, серија Неочекивани живот, серија Вести Телешоп Ћирилица Телемастер Црвени орао, серија Стаљин уживо, серија Насловна страна, квиз Вести Граница Долина вукова, серија Црна мачка, бели мачор, филм Божанско оружје, филм

Љи ља на Бла го је вић

СЕРИЈА

Будва на пјену од мора Нађа испитује Бојану о томе са ким се Саво дружи на Дурмитору и предаје јој новац намењен Луњу. Али, Бонини мења планове и сада поставља нове услове. . Улоге: Ми ма Ка ра џић, Љи ља на Бла го је вић, Са ња Јо ви ће вић (Пр ва, 21.15)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 08.30 Изблиза, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран , 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

utorak13.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Медијум са Лонг Ајланда Најбоље из породилишта Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Велики пројекти Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Екстремни преображај Најбоље из породилишта Како сам изгубио 50 кг Ургентни центар Мајами инк Екстремни преображај Најбоље из породилишта

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Прохоровка: Кроћење тигра 10.30 Деца Стаљинграда 11.00 Русија кроз векове 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Импресионисти 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Тајм тим година X 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Човекова историја 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Ратнички краљеви из Сибира 20.00 Русија кроз векове 21.00 Дешифровање мајанског кода 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Човекова историја 00.00 Жртве и заводници – судбина кастрата 01.00 Чаим Сутин

08.00 Ви ле ња ци 09.30 Срећ ни клин ци 11.00 Свет ду хо ва 13.15 Нај леп ше до ба твог жи вот 16.00 Ме ха ни зам 18.00 По љу бац 20.00 Збо гом, Ба фа на 22.00 Цр на во да 00.00 Ерот ски филм 01.00 Ерот ски филм

Цр на во да Грејс, ње ни муж и се стра су на од мо ру у се вер ној Аустра ли ји и од лу чу ју се на реч ну ту ру. При ли ком ула ска у мо чва ру њи хов ча мац се пре вр не, а во дич ви ше не из ра ња... Уло ге: Да ја на Глен, Ме ве Дер мо ди, Ен ди Ро до ре да Ре жи ја: Деј вид Нер лих (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путевима , док. серија 11.10 Кључ у руке 1, док. серија 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Културна баштина 14.55 Међу нама 15.35 Како је Војтјех тражио истину, док. филм 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.59 Спорт 20.10 Параван 21.10 Циклус хрватског филма: Вила Орхидеја 22.50 Дневник 3 23.30 Опаки играчи, филм 01.20 Секс и град 01.50 Регионални дневник

06.00 07.35 09.20 09.50 11.30 12.55 14.30 16.15 18.15 20.05 21.50 22.50 23.45 01.35 03.30

Опасне девојке 2 Аутомобили 2 Филмови и звезде ИВ Лото тикет Титеф Додела награда Европске академије за филм 2011. Срцоломац Бурлеска Монте Карло Без обавеза Царство порока Игра престола Само га доведи Водени живот са Стивом Зисуом Свештеник

Браћа и сестре Филм: Све најбоље Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Проговори Монк Видовњак Краљевски болесници Пандури новајлије Хаваји 5-0 Вокер, тексашки ренџер

08.10 Галилео 09.15 Флешпојнт 11.30 Ексклузив таблоид 11.55 Крв није вода 13.05 Ружа ветрова 14.00 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.10 РТЛ Вести 22.30 Мрачна тајна, филм 00.35 Хитман - агент 47, филм 02.20 Астро шоу

Мрач на тај на

Ен ди Мек да у ел

Ха ри со но во цве ће Фо то ре пор тер Ха ри с он Лојд од лу чио је да пре ки не ка ри је ру, огор чен на си љем ко је је за бе ле жи ла ње го ва ка ме ра. Ње гов по след њи за да так во ди га у Хр ват ску то ком па да Ву ко ва ра, где уско ро и не ста не. Ње го ва су пру га Са ра кре ће на пут пре ма Ву ко ва ру, а дру штво су јој фо то ре пор те ри Је гер, Кајл и Марк... Уло ге: Ен ди Мек да у ел, Ели ас Ко те ас, Брен дан Гли сон, Едри јен Бро ди, Деј вид Стрет хе јрн Ре жи ја: Ели Ку ра ки (ХРТ 2, 21.00) 07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 12.10 13.00 13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.05 17.45 20.10 21.00 23.05 23.50 00.35 01.20 02.05 02.55 03.15

Да ја на Глен

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Мала ТВ Хотел Зомби Телетабис Девојчица из будућности Олујни свет Школски сат Филм: Љубав и празници Идемо на пут с Гораном Милићем Обртник и партнер Мали Џон,филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама У уреду Потрошачки код Ф.И.С.Т.,филм Др Хаус Харисоново цвеће, филм Вајтчапел Заштитница сведока ЦСИ: Мајами ЦСИ: Лас Вегас Којак Дарма и Грег Ноћни музички програм

07.30 До ли на све тло сти 09.00 Би о гра фи ја - Кри сти јан Бејл 10.00 10.000 цр на ца по име ну Џорџ 11.30 Про ту ве са три би на 13.00 Би о гра фи ја - Би ли Боб Тор нтон 14.00 Упо знај те Џоа Бле ка 16.00 Ср це и ду ше 17.30 Би о гра фи ја - Кејт Мидлтон 18.30 Про ту ве са три би на 20.00 Мом ци с Ма ди со на 21.00 Змај: При ча о Бру су Ли ју 23.00 Је ди ни

06.10 08.30 10.30 13.00 15.00 16.30 18.40 20.00 22.00 00.00 01.10

Осум њи че ни Пе ги Су се уда је Злат на ри би ца Не без мо је ћер ке Ел мо ве аван ту ре у зе мљи гун ђа ња На ша ку ћа из сно ва Пун ме сец Страх Же на под уце ном Ерот ски филм Ерот ски филм

По сле смр ти су пру ге стра да ле у по жа ру, са мо хра ни отац, Вил Рид и ње гов син ти неј џер Сет има ју све ло ши ју ко му ни ка ци ју и ско ро ни ка кав од нос. Кон флик ти су све че шћи и се жу да ље од уоби ча је них про бле ма с ко ји ма се ро ди те љи су сре ћу... Уло ге: Трит Ви ли јамс, Лин да Ха мил тон, Џо на тан Џек сон Ре жи ја: Веј не По верс (РТЛ, 22.30)

Лин да Ха мил тон

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Пресек машине Најбољих пет на свету Кризне ситуације Пецање голим рукама

08.30 09.15 10.15 13.15 14.00 16.15 17.00 20.00 21.00 23.00 23.15 23.45

Фудбал Сви спортови Футсал Фудбал Уметничко клизање Фудбал Футсал Сви спортови Бокс Мотоспортови Аутомобилизам Футсал

Шарм хладног нарциса

„Хладни нарцис“, како је Милошевића описао псиДаница, његова жена, која има толико изразите црте холог др Жарко Требјешанин, чији је недостатак емо- лица да су јој и примедбе драматичне, изнела је изнеција изазивао језу других људи, па и амбасадора САД нађујуће пророчанство да очекује да ће за три месеца, Цимермана, ипак је био кадар да шармира. Памтио је до јуна, улицама Београда тећи крв. Као да се радованајситније детаље из приватног живота неких људи. ла грађанском рату. Срећом по остатак становништва, Мог младог колегу Дејвида Остина, иначе тврдог пре- њено пророчанство се није обистинило. Оно је ипак говарача, редовно је питао како напредује његова ћер- било жив знак да се екстремне изјаве, па чак и поступкица Грејс. С друге стране, није никад изразио тугу ци, на Балкану често сматрају нормалним или пролазе због судбине хиљада погинулих, без обзира на то да ли непримећено. су Срби, муслимани или Хрвати. Као да је њихова судбина ствар бирократске статистике, а не личне трагедије. Историчар академик Милорад Екмечић описао га је као „генија за мале маневре“. Човека без икакве стратегије и с мало смисла за предвиђање. Реаговао је брзо на догађаје кад се де се, али није имао никакве дугорочне визије па је његов укупан биланс катастрофалан. Ишао је из крајно сти у крајност. Одлазио је предалеко, ослањајући се на срећу, а онда узмицао превише, правећи непотребне уступке кад блеф пропадне. Славољуб Ђукић описао га је као „истовремено пиромана и ватрогасца, краља Ибија Балкана“. Можда је био увелико невидљив, али је његово мучно присуство прожимало сваки део Београда. Изреку „држава, то сам ја“ могао је и он да смисли. Било је немогуће одржати било какву политичку расправу а да се он одмах не помене. Као Да ли је Ти то, као и Ђи лас, ве ро вао у ко му ни стич ки рај што каже Ђукић: „Постоје све нормалне институције, али само једна функционише: Слободан Као супротности овом промонархистичком, прочетМилошевић“. Изгледало је као да је у српској полити- ничком пару, обратио сам се једном од хероја партизанци он једина тродимензионална фигура, док су све ске борбе Миловану Ђиласу. Титов бивши ратни друг, друге од картона. који је постао његов најљући критичар, био је човек ком Изразито недводимензионалан био је Вук Драшко- сам се дуго дивио издалека. Дисидентски ветеран – у вић. Кад смо Елизабет и ја изашли на вечеру с њим и ствари, човек који је био оличење дисидента пре него његовом женом Даницом, изгледао је као да игра глав- што је та реч почела да се користи – био је у осамдесену улогу у Зефирелијевом филму „Исусов живот“. Био тим годинама, али је задржао оштрину и проницљивост је апологета Драже Михаиловића, бивши новинар и које су тако очигледне у његовим политичким списима. писац, чије су неке књиге језиво националистичке. Но, Нарочито ме је интересовало да чујем његове ставове о он се преобратио у борца за мир и припадници тајне значају авнојевских граница унутар република, које је полиције затварали су га и тукли током демонстраци- цртао с Ранковићем и Кардељем по Титовим смерницаја. Бруталан Милошевићев ма 1943. Ђилас је рекао да су однос према њему није га он и Тито увек сматрали да ће спречио да се састану уочи Да ни ца Дра шко вић је оче ки ва ла да републичко и национално ули ца ма Бе о гра да по те че крв, као осећање нестати у новом сосрпских парламентарних избора децембра 1993, кад цијалистичком рају. Помисао да се ра до ва ла гра ђан ском ра ту. Милошевићев СПС није да би то могле бии међунаЊе но про ро чан ство се, сре ћом, успео да извојује потпуну родне границе није им пала на ни је об и сти ни ло, али екс трем не победу. Драшковић је слипамет. из ја ве, па и по ступ ци, на Бал ка ну ковито описао тај састанак. Касније сам опет читао се че сто сма тра ју нор мал ним Одговарајући на Драњегов опис расправа о међушковићево реторичко пирепубличким границама на тање: „Како сте?“ – Милосастанцима ЦК КПЈ у Јајцу, шевић је одговорио врло енергично: „Заиста врло до- у новембру 1943. Моша Пијаде предложио је да Срби бро“. Драшковић није могао да се уздржи па је про- у Хрватској добију аутономију. Показао је карте на коментарисао да Милошевић спада у веома малу ма- којима су биле уцртане границе. Ђилас пише: „Ова њину у Србији. Милошевић је брзо прешао на разгоидеја била је нова, а Срби у Хрватској су храбро слувор о могућно сти да уђе у владу. Кад је добо размижили у устанку. Видео сам утученост чак и на Титослио, Драшковић је одбио отровно пиће. Да је његовом лицу: можда му је, као Хрвату, било непријатно ва странка могла да добије министарство полиције, да се успротиви.“ Ђилас записује да се он први суто би прихватио. Ништа друго. Милошевић није жепротставио Пијадеовим идејама, тврдећи да би то лео ни да разговара о томе јер је био превелики комуподгревало хрватски национализам. Његови сарадниниста да разматра предају полуга полицијске власти ци на цртању карата, Кардељ и Ранковић, сложили су невернику какав је Драшковић. Узалуд му је нудио се. „Тито је мирно прихватио наш став, убацујући де сет ре сора. Милошевић је тад другим аранжманом класну мотивацију: ’То ће бити више административобезбедио парламентарну већину – превукао је Нову на подела, уместо чврстих граница, како је код буржодемократију, малу странку по словних људи, из лабаазије’.“ Ђилас узгред помиње да је оригинална намеве коалиције с Драшковићем у свој табор. Драшковић ра комунистичке хијерархије била да БиХ буде аутоје радије остао у опозицији. Само је један период био номна регија Србије. Но, због борби које су се одиграминистар спољних по слова у постмилошевићевско ле у Босни и апела локалних комуниста, републички време. статус Босне је потврђен следеће године. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak13.novembar2012.

dnevnik

13. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

По што се ваш по слов ни жи вот од ви ја са свим до бро, мо жда ће те се упу сти ти у са ња ре ње у ко јем се на ла зи те на свом вр хун цу, мо жда чак као по зна та осо ба. То је до бро ме сто за по че так но вог на прет ка.

BIK 20.4-20.5.

Ваш ум мо жда раз ми шља о ду хов ним или фи ло зоф ским те ма ма и узи ма у об зир но ве фа сци нант не иде је. Не ке од тих иде ја мо жда до ла зе из не ке да ле ке зе мље, што би вас мо гло под стак ну ти на раз ми шља ње.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ро ман са би да нас мо гла би ти на пр вом ме сту у ва шем раз ми шља њу. Мо жда ће те има ти не ке нео бич не сно ве. Они мо гу би ти ве о ма ро ман тич ни или ће се по ка за ти као ин спи ра тив ни за умет ност.

Да нас ће ва ше раз ми шља ње би ти усме ре но на ро ман ти ку. Ако сте у бра ку, би ће те мно го бли жи са сво јим парт не ром. Ако има те парт не ра, од нос би мо гао пре ћи на ви ши ни во по све ће но сти.

Осе ћа ће те се да нас див но и из гле да ће те фан та стич но. Оче куј те да ће те при ву ћи за ди вље не по гле де. Је ди на ло ша стра на то га мо же би ти што ће те се осе ћа ти сна жни је не го што за и ста је сте. Ро ман тич на из ма гли ца окру жу је љу бав не од но се. Мо гу ће је да ми сли те да је ваш ро ман тич ни парт нер иза шао из бај ке. Ипак, чак и ли ко ви из бај ки, хе ро ји и хе ро и не, има ју сво је ма не, али те ма не мо гу би ти сим па тич не.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ако сте раз ми шља ли о пи са њу, да на шњи дан је ве о ма по го дан за то. Ваш ум је по себ но оштар, а ма шта из у зет но бо га та. Нео би чан раз вој до га ђа ја, углав ном по зи ти ван, мо гао би се до го ди ти у ва шем окру же њу. Прет ход но не ис ко ри шћен та ле нат, мо жда за умет ност, ле че ње, рад с тех но ло ги јом или све то, мо гао би иза ћи на све тлост да на. Ве ро ват но ће те по же ле ти да уса вр ши те те спо соб но сти.

Да нас би тре ба ло да се осе ћа те по себ но иде а ли стич ки, ма што ви то, ин ту и тив но и ду хов но скло ни. Про јек ту је те нат при род ну ауру, ко ја при вла чи за ди вље не по гле де и ви ше па жње не го што сте на ви кли.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Мо жда ће те би ти до ма ћин груп ног са стан ка или не ког дру гог дру штве ног до га ђа ја. Ва ши го сти мо гу има ти скло ност пре ма ду хов но сти или умет но сти. Ве че би тре ба ло да до не се ин спи ра тив но ис ку ство.

Мо жда ше та те око ло у ро ман тич ном, ма што ви том и ду хов ном рас по ло же њу с гла вом у обла ци ма. Све мо же из гле да ти са вр ше но и див но, мо жда су ви ше са вр ше но да би би ло исти ни то.

Ро ман тич но ви ђе ње при ја те ља до не ће да нас енер ги ју ко ја ће вас но си ти кроз дан. Мо жда ће те ду го го ди шњег при ја те ља ви де ти у са свим но вом све тлу као мо гу ћег парт не ра.

TRI^-TRA^

Смр ша ће због сек са V REMENSKA

PROGNOZA

Свежије

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 14 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 18 Niш

Пе ва чи ца Адел је на кон број них про зив ки но ви на ра и по зна тих лич но сти на ра чун ње не пре ко мер не те жи не, из ја ви ла да ће др жа ти ди је ту са мо ако ње на де бљи на бу де ути ца ла на њен сек су ал ни жи вот. Еле гант но по пу ње на пе ва чи ца твр ди је да је срећ на што но си ве ћи кон фек циј ски број и да је не бри ну ко мен та ри јав но сти. - Чи та ла сам ко мен та ре на ин тер не ту и ми сли ла сам да ћу се из нер ви ра ти, али је све ис па ло океј. Смр ша ћу са мо ако то бу де ути ца ло на мо ју ак тив ност у кре ве ту - ре кла је пе ва чи ца. Оштре кри ти ке је ни су за о би шле ни од мод них ма го ва, па је Карл Лагерфилд опи сао као „баш де бе лу, али да је ва ди пре див но ли це и ма ги чан глас”, да би јој ка сни је упу тио из ви ње ње због ру жних ре чи. Ни Лејди Гага се није устручавала да прокоментарише њен изглед: „Не знам што мене прозивате због тежине, па погледајте Адел”.

Evropa

и облачно

НО ВИ САД: Све жи је и пре те жно облач но. Ве ћи део да на су во, а по сто ји ма ња шан са за крат ко трај ну ки шу по сле под не. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 6 до 12 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ма ло све жи је уз на о бла че ње већ ују тру ко је сти же са се ве ра. По сле под не је мо гу ћа крат ко трај на ки ша. У ве ћи ни пре де ла ипак оста је су во. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4, а мак си мал на 15 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ма ло све жи је уз на о бла че ње. По сле под не и уве че је мо гу ћа крат ко трај на ки ша. У ве ћи ни пре де ла ипак оста је су во. Ве тар слаб до уме рен се вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 2 до 18 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У сре ду још ма ло хлад ни је уз про мен љи ву облач ност и ма лу шан су за крат ко трај ну сла бу ки шу. У дру гој по ло ви ни сед ми це су во са сла бим ју тар њим мра зе ви ма по не где и днев ним тем пе ра ту ра ма од 9 до 14 сте пе ни. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: За др жа ва се пе ри од са по вољ ном би о ме те о ро ло шком си ту а ци јом за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка и ме те о ро па та. Ср ча ни бо ле сни ци мо гу осе ти ти бла ге те го бе. Ме те о ро пат ске реaкције су мо гу ће у бла жој фор ми.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 4 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Је дан се љак је ку пио ко ња на пи ја ци. Не про ђу ни три да на, он га вра ти и ре че про дав цу: - Ево ти, ку ме, твој коњ на траг, јер он има фе лер на оку. Про да вац оши ну ко ња и про де ре се: - Изем ти коњ ску..., је сам ли те ле по опо ми њао да не чи таш то ли ко!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

160 (4)

Slankamen

345 (21)

Jaшa Tomiћ

Apatin

362 (8)

Zemun

386 (14)

Bogojevo

351 (11)

Panчevo

384 (16)

Smederevo

516 (8)

Baч. Palanka 332 (21) Novi Sad

311 (21)

Tendencija stagnacije i porasta

SAVA

N. Kneжevac

199 (-2)

S. Mitrovica

362 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

256 (-3)

Beograd

330 (13)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i porasta

Titel

338 (20)

NERA

Hetin

66 (0)

TISA

-58 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa, stagnacije i porasta

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe:

DUNAV