Dnevnik 13.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 13. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23287 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NOVA CENA GASA ZALEDILA MNOGA DOMA]INSTVA

Umesto deset posto, grejawe skupqe i za ~etvrtinu

str. 5

NASLOVI

ZAHUKTAO SE PRAZNI^NI PROGRAM U NOVOM SADU

Politika

Buyet APV ~eka dogovor u Beogradu

2 Trajkovi}: Diskriminacija je ovde na~in `ivota

Ekonomija 4 Italijani i [panci krivi za „@e`eqa”?

str. 3

Tre}e doba 6 Ima li za mantije jo{ mesta u buyetu

Novi Sad 8 Programa trenutno mawe, sledi poskupqewe

Vojvodina 11 Studentska praksa me|u pili}ima

Dru{tvo 14 Lak{e je platiti penale nego zaposliti invalida

Foto: R. Hayi}

Crna 13 Pretu~en narodni heroj Jovo Kapi~i}

Centar u ritmu karnevala, vina i meda

U porodici ubijeno 28 `ena

str. 14

str. 7

PRESUDA ZA UBISTVO GRUJICE MITROVI]A NA NOVOM NASEQU U NOVOM SADU

Mar ku Po po vi }u 20 go di na ro bi je, a Go ra nu Mi tro vi }u 13

str. 13

NOVOSADSKA SAOBRA]AJNA INSPEKCIJA RIGOROZNA

Od u ze to 25 tak si vo zi la

str. 16 – 21

SPORT

str. 9

Suvo i sun~ano

Najvi{a temperatura 11 °S n CIQEVI OSTVARENI, VUKI]EVI] NEZADOVOQAN

n VU^KOVI]: IMA NADE ZA MEDAQU NA EP

n SRBIJA U NOVOM SADU OSVOJILA 39 MEDAQA

Most ~uva ve~nu qubav

str. 7

POLiTikA

utorak13.decembar2011.

Mi }u no vi}: O sta tu su Ko so va na me |u na rod noj kon fe ren ci ji Pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta De mo krat ske stran ke Dra go qub Mi }u no vi} oce nio je ju ~e da }e pro blem sta tu sa Ko so va na kra ju bi ti re {en me |u na rod nom kon fe ren ci jom pod okri qem Sa ve ta bez bed no sti UN. – „To re {e we je jo{ mo gu }e i na kra ju }e do to ga do }i. Da ni je bi lo Dej to na, Ka ra xi} i Izet be go vi} ili wi ho vi po tom ci bi i da nas ra to va li. Po tre ban je me |u na rod ni auto ri tet za traj no re {e we, a bi la te ral ni raz go vo ri tra ju dok tra je vla da – re kao je Mi }u no vi} u de ba ti u Be o gra du o Evrop skoj uni ji po sle 9. de cem bra i sa mi ta Evrop skog sa ve ta. Do dao je da bi na me |u na rod noj kon fe ren ci ji u~e stvo va li

Be o grad, Pri {ti na, Bri sel, Euleks... a kon fe ren ci ja bi bi la pod okri qem Sa ve ta bez bed no sti UN. Mi } u n o vi} je is ta k ao da „de fi cit prav de da nas iza zi va su fi cit na si qa su tra” i da bi za to traj no re {e we za Ko so vo mo ra lo da bu de pra ved no. – Mo ra se vo di ti ra ~u na o prav di u me |u na rod nim od no si ma. Ako je Ko so vo 50 go di na ima lo auto no mi ju u Sr bi ji i Ju go sla vi ji, po ko joj lo gi ci se ne mo è raz go va ra ti o auto no mi ji ne ko li ko op {ti na na se ve ru Ko so va? – re kao je Mi }u no vi}. On je ka zao da Sr bi ja, po {to je da va we sta tu sa kan di da ta za EU od lo è no, ne mo è

od u sta ti evrop skih in te gra ci ja i pro jek ta mo der ne i de mo krat ske dr `a ve, i upi tao „~e mu za va ra va we ka da i Azer bej xan ho }e u Evrop sku uni ju?„ Mi }u no vi} je od ba cio sta vo ve opo zi ci je, re kav {i da o wi ma ne bi tre ba lo tro {i ti re ~i jer ne obe }a va ju ra ci o- nal no i upo tre bqi vo re {e we, ali ni je po me nuo na ziv ni jed ne opo zi ci o ne stran ke. – Pr va al ter na ti va je hi ber na ci ja i da sve sta vi mo u za mr z i va~. Za ~ u | en sam ta kvim za k qu~ k om, po g o to vo onih ko ji su pro {li nor ma lan put evro pe i za ci je – kri ti ko vao je Mi }u no vi} stav De mo krat ske stran ke Sr bi je, i na veo da „ni jed nog tre nut ka ne

do la zi u ob zir” po re |e we pro ble ma Ko so va i Ki pra. Mi } u n o vi} je po l i ti k u Srp ske ra di kal ne stan ke od ba cio kao eks tre mi sti~ ku i de struk tiv nu, i na veo da ne bi tre ba lo tro {i ti re ~i na one ko ji „pa le za sta ve” i mo sto ve za so bom. – Po sto je i kon ver ti ti (Srp ska na pred na stran ka) ko ji, pro me niv {i re to ri ku, po ku {a va ju da su ge ri {u da su pro me ni li i stav, ali u sva kom kon kret nom slu ~a ju ka da je po treb no iz ja sni ti se o iz bo ru prav ca, on da „ni su odav de„. Iz be ga va we od go vo ra i nu |e we od go vo ra tek ka da bu du iza bra ni ne do la zi u ob zir za raz ma tra we – re kao je Mi }u no vi}.

De le vi}: Ne tre ba da ~e ka mo Di rek tor ka Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi} re kla je da je Sr bi ja od lu ~i la ko jim }e pu tem i}i i da se ne bi tre ba lo iz ja {wa va ti sva ki put ka da po sto je iza zo vi. – Ni je to per ma nent na Osma sed ni ca na ko joj je po treb no stal no iz ja {wa va we

i di fe ren ci ra we. Put ko ji smo iza bra li je put ko ji nas te ra na re for me, i to je pra vi put – re kla je Mi li ca De le vi}. Do da la je da pro ces evrop skih in te gra ci ja ni ka da ne }e bi ti na sta vqen ako se po li ti ka „i Ko so vo i Evro pa” shva ti kao ~e ka we da se pre do mi sle 22 ze mqe EU ko je su pri zna le Ko so vo, a da ta po -

li ti ka ne }e bi ti is kqu ~i va ako se shva ti kao za {ti ta Sr ba na Ko so vu. Mi li ca De le vi} je, po vo dom re gi o nal nog pred sta vqa wa Ko so va, re kla da je za Sr bi ju bo qe da u~e stvu je i bu de pri sut na na fo ru mi ma va `nim za wu i da je, ako u~e stvu je, bo qe da pa `wu po sve ti te ma ma, a ne na ~i nu u~e {}a dru gih.

SR BI U KO SOV SKIM EN KLA VA MA U SEN CI BLO KA DA NA SE VE RU

Dis kri mi na ci ja je ov de na ~in ì vo ta Si tu a ci ja na gra ni~ nim pre la zi ma na se ve ru Ko so va, osim {to se od ra à va na evrop sku po zi ci ju Sr bi je, di rekt no uti ~e i na Sr be ko ji ì ve u en kla va ma. Ne pre sta ni kon flik ti ote à va ju iona ko te àk ì vot Sr ba ju `no od Ibra, a po sla ni ca u ko sov skom par la men tu Ra da Traj ko vi} za „Dnev nik” ka è da me |u na rod na za jed ni ca po ku {a va sna `nim pri ti sci ma da kon tro li {e al ban sko sta nov ni {tvo i da one mo gu }i od ma zdu nad Sr bi ma. – To funk ci o ni {e sa mo do ne kle jer je do sa da, u no vem bru, bi lo ne ko li ko ra we nih i ubi je nih Sr ba – ka è Ra da Traj ko vi}. – Od 1. ja nu a ra o~e ku je mo za bra nu kre ta wa za vo zi la sa srp skim re gi stra ci ja ma ~i ji su vla sni ci s te ri to ri je Ko so va. To }e va ì ti i za li~ ne kar te, ko je }e mo ra ti da bu du ko sov ske. Po we nim re ~i ma, pro ces re {a va wa pro ble ma na se ve ru Ko so va }e i}i ka sta bi li za ci ji jer qu di è le da ì ve u mi ru i da ì ve kao svi osta li.

Rada Trajkovi}

– Ni sam ba{ op ti mi sta da }e se to ta ko br zo za vr {i ti. Bi }e to pro ces ko ji }e i}i na na vi ka va we Sr ba na ne ku no vu re al nost, pra }en, na `a lost, i mo gu} no {}u od -

la ska de la Sr ba s ovih pro sto ra. Mo gu }e je da }e od la zi ti i qu di ko ji su iz kri mi nal nog mi qea, a ko ji se pla {e po ~et ka in te gra ci je se ve ra Ko so va i Me to hi je. Vo le la bih da pro ces ide po la ko, mir no, sa {to ma wim gu bit kom sta nov ni {tva jer smo do sta qu di ov de iz gu bi li od 1999. go di ne do da nas – ob ja {wa va sa go vor ni ca „Dnev ni ka”. Ona na po mi we da su iz me |u na rod ne za jed ni ce, iz Sr bi je i ko sov skih in sti tu ci ja jed no vre me sla te po ru ke ko je su bi le agre siv ne. – Ka da se {a qu ta kve po ru ke, ja sno je da se nu de su ko bi i de sta bi li za ci ja. Mi slim da je me |u na rod na za jed ni ca ma lo us pe la da smi ri Vla du Ko so va, ali pro blem je {to se sve te pret we smi ru ju ba{ tim pri ti skom. To sa mo go vo ri da }e oslo ba |a we od pri ti sa ka tra ja ti sa mo dok je me |u na rod na

za jed ni ca pri sut na ov de – tvr di Ra da Traj ko vi}. Li de re Sr ba sa se ve ra Ko so va deo po li ti~ ke jav no sti ovih da na di rekt no kri vi za od bi ja we EU da Sr bi ji odo bri sta tus kan di da ta. Po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, ta ko sna `ne osu de Sr ba sa se ve ra Ko so va, bez shva ta wa re al no sti u ko joj oni ì ve i stra ho va ko je ima ju, ni ma lo ne do pri no si smi ri va wu stra sti. – Dis kri mi na ci ja je ov de na ~in ì vo ta. Ima te ov de Vla du Ko so va ko ja se tru di dnev no da nas dis kri mi ni {e sa mo za to {to smo Sr bi. S dru ge stra ne, bo jim se po ne kad da ta ve li ka kam pa wa Sr ba na se ve ru Ko so va ne iz gu bi onu pra vu i is kre nu wi ho vu bor bu za osta nak do sto jan ~o ve ka. Na se ve ru ima sve ga, ima ra znih gru pa ci ja i zlo u po tre ba, ali sam na rod ì vi u re al nom stra hu od pro mo vi sa wa qu di oda bra nih od al ban ske ve }i ne i ne ma ju me ha ni zam ko jim }e mo }i da za {ti te svo je in te re se – ob ja {wa va Ra da Traj ko vi}. P. Kla i}

Kfor: Ve se li no vi }i or ga ni zo va li na pad na Ja ri wu Ko man dant Kfo ra Er hard Drevs tvr di da su iden ti fi ko va ni or ga ni za to ri i vo |e na si qa pro tiv me |u na rod nih voj ni ka na ba ri ka da ma u Ja ri wu i Jag we ni ci, i da iza to ga sto je Zvon ko Ve se li no vi} i we gov brat. – Na sil ni na pad na Ja ri wu je or ga ni zo vao i vo dio li~ no Zvon ko Ve se li no vi}. Ima mo sni mak to ga, a na Jag we ni ci je vo dio i or ga ni zo vao we go vo brat, i ima mo sni mak i to ga – re kao je on.

Drevs je do dao da Ve se li no vi} ni je imao sre }e jer je po go |en gu me nim met kom u vrat i da je, ka ko ka `e, „tre nut no van igre”. Kfor, po we go vim re ~i ma, ima snim ke de {a va wa s ba ri ka da, i za hva qu ju }i wi ma ve} se zna od re |e ni broj qu di ko ji je u~e stvo vao u or ga ni zo va wu in ci de na ta. Ti snim ci su, ka ko je ob ja snio, pro sle |e ni Eulek su, ko ji bli sko sa ra |u je sa srp skim vla sti ma. U raz go vo ru sa srp skim no vi na ri ma, ko ji su na

Ko so vu u or ga ni za ci ji Me |u na rod ne ci vi le kan ce la ri je, on je re kao da su voj ni ci Kfo ra ima li do zvo lu da ko ri ste bo je vu mu ni ci ju u oba slu ~a ja. Drevs je ka zao da su pri li kom in ci den ta na Jag we ni ci bo je vu mu ni ci ju ko ri sti li is kqu ~i vo oni ko ji su de lo va li pro tiv Kfo ra, i da voj ni ci Kfo ra ni su po go |e ni sa mo bo je vom mu ni ci jom ve} i ru~ nim gra na ta ma ti pa M-75 i Mo lo to vqe vim kok te li ma.

„Ku rir” ku pu je VAC-ov udeo

Vla snik „Ku ri ra”: La `ne op tu `be

Funk ci o ner LDP-a Zo ran Osto ji} sa op {tio je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re da je be o grad ski list “Ku rir” do bio no vac od dr à ve iz Fon da za po mo} me di ji ma u kri zi, da ku pi udeo ne ma~ kog VAC-a u “Dnev ni ku”, “Po li ti ci” i “No vo sti ma”. Zbog to ga je LDP ju ~e upu tio zah tev Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je i Tu ì la {tvu da is tra ì na ~in tro {e wa pa ra iz tog fon da u ve zi s, ka ko tvr de, “ku po vi nom VAC-ovog ude la od stra ne vla sni ka ’Ku ri ra’ Alek san dra Ro di }a i s wim po ve za nih li ca i fir mi”. Osto ji} tvr di da na slov na stra na “Ku ri ra” u po ne de qak, na ko joj se LDP op tu ù je da je wi hov ~o vek iz dao do zvo lu se stri }u su pru ge li de ra SPO-a za po sta vqa we zim ske ba {te ka fi }a u cen tru Be o gra da ne ko li ko da na na kon {to je Vuk

Vla snik „Ku ri ra” Alek san dar Ro di} od ba cio je ju ~e na vo de Li be ral no-de mo krat ske par ti je da je taj list do bio no vac iz Fon da za po mo} me di ji ma u kri zi da pre u zme udeo VAC-a u li sto vi ma „Ve ~er we No vo sti”, „Po li ti ka” i „Dnev nik” i oce nio da su to la `ne op tu `be. „Od go vor no tvr dim da pri vred no dru {tvo Ku rir in fo ni kad ni je pod ne lo zah tev, a ka mo li do bi lo na ve de na sred stva i po zi vam sve nad le`ne in sti tu ci je da se o to me jav no iz ja sne”, na veo je Ro di} u sa op {te wu do sta vqe nom agen ci ji Be ta. Ka ko je na veo, na Tr gu Re pu bli ke u cen tru Be o gra da, pred gra |a ni ma ce le Sr bi je po je {}e do ku ment ko jim se po tvr |u ju na vo di LDP da je „Ku rir” nov cem Evrop ske uni je za po dr {ku me di ji ma ku pio ude le VAC-a u na ve de nim me di ji ma. Ro di} je ka zao da o~e ku je od pred sed ni ka LDP ^e do mi ra Jo va no vi }a da „Ku ri ru” do pet ka do sta vi po tvr du o do de li sred sta va.

LDP OP TU @IO DR @A VU

Dra {ko vi} po dr ào „Pre o kret„ “po ka zu je da }e i ovi me di ji po sta ti ’Ku ri ri’ u pred iz bor noj kap ma wi”. Ta na slov na stra na, do da je Osto ji}, re zul tat je pri ti ska da LDP o to me }u ti. – Po sle tri i po go di ne ove ta ko zva ne pro e vrop ske vla de – a zna mo ka ko se to za vr {i lo 9. de cem bra – do {li smo u si tu a ci ju da „Ku rir„ ku pu je dr àv ne me di je kao {to su „Po li ti ka„, „No vo sti„ i „Dnev nik„. Ap surd no je da dr à va dr àv nim, ili evrop skim pa ra ma sve jed no, ma ni pu li {e, ume sto da ona, a ne “Ku rir”, ot ku pi osta tak vla sni {tva – upo zo ra va Osto ji}, tvr de }i da iza sve ga to ga sto ji “De mo krat ska stran ka, ko ja è li da sta vi ova tri va `na me di ja pod kon tro lu uo~i pre i zbor ne kam pa we”. S. St.

dnevnik PRE STO NI^ KI @I VOT SA VE ZA VOJ VO \AN SKIH MA \A RA

Po ru ka Be o gra du iz Be o gra da Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra na{ list da sva ka stran ka ima od sko ro u Be o gra du ima svoj me - pra vo na za stu pqe nost na te ri sni od bor u ko jem, po re ~i ma to ri ji ce le Sr bi je. Ne boj {e Mar ja no vi }a ko ji ga – Pi ta we je, sa mo, da li SVM vo di, 80 od sto ~la no va ni je ma - è li da bu de ma |ar ska na ci o |ar ske na ci o nal no sti. Ali taj nal na ili gra |an ska stran ka – od bor, ob ja {wa va on za „Dnev - do dao je Ili}. nik”, ne }e se ni ba vi ti pi ta wi Za so ci ja li stu prof. dr Ne ma ma |ar ske za jed ni ce, ni ti }e na da Vu wa ka iz Su bo ti ce, SVM za iz la zak na lo kal ne iz bo re je osni va wem svog od bo ra u Be o ko ri sti ti ma win ski cen zus, ne - gra du po slao „ne ku po ru ku”. go je usme ren pre sve ga na ko mu – Ve ro vat no je to po ru ka vla nal ne, sa o bra }aj ne i dru ge pro - sti. Mo `da je to i nu |e we ne kog ble me Be o gra da, gde se da nas, ob li ka sa rad we ili ne ka uce na sma tra, ì vi lo {e. – Kao Be o gra |a nin, uop {te ni sam za do vo qan ak tu el nom vla {}u. Sma tram da lo {e ì vim, da bi tre ba lo da ì vim bo qe i da ima mno go me sta gde bi tre ba lo da se ura di do sta to ga u Be o gra du – ka è Mar ja no vi}. Sem 20 qu di ko ju su ovaj od bor SVM-a pre de se tak da na osno va li, pri {lo ih je jo{ ne ko li ko. Sva ko od wih je, do da je Mar ja no vi}, upo znat s pro gra mom i ci qe vi ma SVM-a, po de qen im je pri me - Neboj{a Marjanovi} rak Sta tu ta ili su ve} sti gli da se jo{ ne {to do bi je – ka è on in for mi sa ni pu tem stra na~ ke za „Dnev nik”, i pod se }a na to da in ter net-stra ne. Me |u tim, SVM u Su bo ti ci ne u~e stvu je u skre nu ta im je pa `wa na to da se vla sti, a to, sma tra, „ni je u re taj od bor ne }e ba vi ti za {ti tom du”. pra va voj vo |an skih Ma |a ra jer – Po ru ka sva ka ko je ste – od go za to, ka ko ka è, po sto je od bo ri va ra Mar ja no vi}. – SVM je iza stran ke u Voj vo di ni. {ao iz Voj vo di ne i, pa zi te: ima

Pre te ri va we Pred sed nik no vo o sno va nog od bo ra SVM-a u Be o gra du Ne boj {a Mar ja no vi} ka è da se taj od bor ta ko |e ne }e ba vi ti pi ta wi ma te ri to ri jal ne auto no mi je ne ko li ko op {ti na na se ve ru Voj vo di ne. – Na{ po sao ve zan je, pre sve ga, za Be o grad. Na rav no, za la è mo se za te ri to ri jal no o~u va we i po {tu je mo Ustav, ali ima mno go pre te ri va wa ka da se opi su ju sta vo vi SVM-a. To je uglav nom po sle di ca ne u po zna va wa s ce li nom pro ble ma i ce li nom wi ho vih re ak ci ja. Kad ka èm wi ho vih, on da pre sve ga po sma tram rad od bo ra na se ve ru, od no sno u cen tra li stran ke – ka è on. – Skre nu ta im je pa `wa na to da je ide ja stva ra wa me snog be o- grad skog od bo ra, iz me |u osta log, i u za la ga wu za gra |an sku op ci ju, mul ti et ni~ nost i mul ti kul tu ral nost kao ci vi li za cij ske vred no sti ko je EU, ko joj te ì mo, pre fe ri ra i po seb no po {tu je – ka è on, do da ju }i da su to uglav nom i bi li mo ti vi da se pri kqu ~e SVM-u. Mar ja no vi} je ra ni je bio u La bu ri sti~ koj par ti ji, ko ju je 2003. osno vao ta daw {i mi ni star ra da Dra gan Mi lo va no vi}. Ra dio je i u ci vil nom sek to ru, oda kle ka è da po ti ~e po znan stvo i sa rad wa s qu di ma iz SVM-a.

pri sta li ce u cen tral noj Sr bi ji, evo, u sr cu Sr bi je, u glav nom gra du. To je ne {to {to tre ba shva ti ti mo `da i kao opo me nu da qu di ì ve lo {e i da tra è ne ke sve è po li ti~ ke op ci je ko ji ma bi se mo gli pri klo ni ti. Ta~ no je, na vo di Mar ja no vi}, da je SVM u Voj vo di ni u vla sti od 2000. go di ne, ali u vla sti su, po we go vim re ~i ma, „i qu di za ko je smo gla sa li pre ne go {to smo se u~la ni li u SVM pa ne mo è te pro na }i ni jed nog po li ti ~a ra ko ji mo è da se am ne sti ra od even tu al ne od gvor no sti za ì vot ko ji se vo di”. – SVM je, bar na ma, osta vio uti sak stran ke ko ja ipak ve o ma

Ago {ton: In spi ra tiv na te ma bez ko men ta ra Pred sed nik De mo krat ske stran ke voj vo |an skih Ma |a ra An dra{ Ago {ton sma tra da je te ma o osni va wu be o grad skog od bo ra SVM-a „pri li~ no in spi ra tiv na”, ali ni je è leo da je ko men ta ri {e. – Ne, mi ne }e mo ima ti od bor u Be o gra du. Ima mo na{ pro gram, a to wim ni je pred vi |e no – ka zao je krat ko Ago {ton za „Dnev nik”. Ovaj pr vi is ko rak SVM-a van te ri to ri je Voj vo di ne po li ti ~a ri dru gih stra na ka pre sve ga vi de u pra vu bi lo ko je par ti je da bu de te ri to ri jal no za stu pqe na u Sr bi ji, ali po sta vqa ju i ne ka pi ta wa. – Pra vo sva ke stran ke je da se or ga ni zu je ka ko è li. I Li ga ima svo je ~lan stvo u Be o gra du, ali ne i or ga ni za ci ju – ka è za „Dnev nik” port pa rol ka LSV-a Alek san dra Jer kov. – Mo `da je ~ak do bra stvar {to i u Be o gra du ne ko pre po zna je rad voj vo |an skih stra na ka. Je di na di le ma je ko li ko na ci o nal ni ka rak ter SVM-a mo è bi ti do vo qan i in te re san tan Be o gra du. I pred sed nik no vo sad skog od bo ra DSS-a Bor ko Ili} ka è za

po {te no ra di svoj po sao – do dao je on. Na pi ta we o sa rad wi sa SNSom ko ji ih u~e sta lo po zi va, Mar ja no vi} je ka zao da su o to me ve} go vo ri li i pred sed nik SVM-a I{tvan Pa stor i po sla nik Ba lint Pa stor, a da je u po li ti ci „sve, na rav no, mo gu }e”. – Re al ni smo, ne mo è se o~e ki va ti da na pra vi mo ~u do u Be o gra du, ne ki neo ~e ki va ni re zul tat. Tek smo se kon sti tu i sa li, a bi }e ot po ra i qu di ko ji }e tra ì ti sva ka kve ma ne ovom na {em an ga `ma nu, od ime na i pre zi me na pa na da qe. Sma tra mo da }e vre me po ka za ti da se, ako se ~a sno i po {te no ra di, mo è do }i do re zul ta ta – ka è Mar ja no vi} za „Dnev nik”. S. Ni ko li}

c m y

politika

dnevnik

MOGU]E ODLAGAWE RASPRAVE U POKRAJINSKOM PARLAMENTU O BUYETU APV ZA 2012. GODINU

Ba no vi nu us po ri le kon sul ta ci je u Be o gra du Vla d a Voj v o d i n e ju ~ e ni j e raz m a t ra l a pred l og bu x e t a Voj vo di ne za 2012. go di nu iako je to bi lo zvan ~no na ja vqe no, a pi ta we je i da li }e se taj akt na }i pred po kra jin skim po sla ni ci ma 21. de cem bra, za ka da je za k a z a n a sed n i c a Skup { ti n e Voj vo di ne. Ko or di na tor ko a li ci je vla da ju }e u Po kra ji ni i funk ci o ner Vla de APV Dra go slav Pe tro vi} ju ~e je „Dnev ni ku” iz ja vio da je utvr |i va we pred lo ga bu xe ta od lo `e no jer su se „pro du `i le kon sul ta ci je s re sor nim se kre ta ri ja ta ma u Vla di Sr bi je”. – Iako je po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Jo vi ca \u ki} pri pre mio na crt pred lo ga bu xe ta, u Vla di Sr bi je jo{ tra ju kon s ul t a c i j e po { to do ju ~ e jo{ ni je po stig nut do go vor o svim fi ne sa ma oko re pu bli~ kog bu xe ta, {to ima od ra za i na de lo ve po kra jin skog bu xe ta – ka zao je Pe tro vi}. On je do dao da zbog to ga ne is kqu ~u je ni mo gu} nost od la ga wa ve} za ka za ne sed ni ce po kra jin skog par la men ta na ko joj }e se od -

Raz lo zi od la ga wa utvr |i va wa pred lo ga voj vo |an skog bu ye ta teh ni~ ke su pri ro de, ne ma ni ka kvih ne spo ra zu ma iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je (Dra go slav Pe tro vi}) lu ~i va ti o bu xe tu za na red nu go di nu. – Bu xet je pri pre mqen i on }e sva ka ko bi ti usvo jen, a da li }e se to de si ti 21. de cem bra ili ne ko li ko da na ka sni je, za -

vi si od di na mi ke kon sul ta ci ja ko je se vo de u Vla di Sr bi je – re kao je on. Pe tro vi} tvr di da su raz lo zi od la ga wa utvr |i va wa pred lo ga voj vo |an skog bu xe ta teh -

ni~ ke pri ro de, te da ne ma ni ka kvih ne spo ra zu ma iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je o pla ni ra wu nov ca u po kra jin skoj ka si za na red nu go di nu. – Ne o~e ku jem ni ka kve pro blem u kre i ra wu bu xe ta, ni smo ni do sad ima li ta kve ne spo ra zu me. Pro ble mi su se do sad ja vqa li u re a li za ci ji na {eg bu xe t a, po { to ve } i n a pri h o d a APV ni su iz vor ni. Ta ko da u pla ni ra wu bu xe ta ni ovaj put ne o~e ku jem ni ka ve ne spo ra zu me, ali kad je re~ o we go vom iz vr {e wu, su de }i po do sa da {woj prak si, ne bih mo gao da ka `em da sam pot pu no spo ko jan – ka `e Pe tro vi}. Da je na crt po kra jin skog bu xe ta bio pri pre mqen i do sta vqen Vla di APV na raz ma tra we, no vi na ri ma je pro {le ne de qe ka zao i po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Jo vi ca \u ki}. On je tad re kao i da je tim na cr tom pla ni ran „ne {to ma wi iz nos” u po kra jin skoj ka si od ovo go di {weg, ko ji je pred vi |en na ni vou od 61,8 mi li jar de di na ra. B. D. Savi}

REKLI SU

Ko {tu ni ca: Za stra {u ju gra |a ne Pred sed nik DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca iz ja vio je da je Sr bi ja tre ba lo „Bri se lu da sa op {ti da wen dr àv ni ciq vi {e ni je pri stu pa we EU”, ume sto {to je EU od bi la Sr bi ju za kan di da tu ru u we nom ~lan stvu. – Ume sto da ju ri mo da za dva me se ca uhva ti mo tu ma glu ko ja se zo ve sta tus kan di da ta, Sr bi ja tre ba tre zve no da sa gle da svoj po lo àj i da se pro na |e pra vi put za no vu na ci o nal nu po li ti ku i no vi dr àv ni ciq. Ume sto {to je EU od bi la Sr bi ju za kan di da tu ru, tre ba lo je da Sr bi ja sa op {ti Bri se lu da na{ dr àv ni ciq vi {e ni je pri stu pa we EU – re kao je Ko {tu ni ca za „Da nas„. On je op tu ìo vlast da je „po ni zi la” svoj na rod ta ko {to je „me se ci ma upor no od bi ja la da se u Skup {ti ni Sr bi je ras pra vqa o Ko so vu”. Ko men ta ri {u }i oce ne ana li ti ~a ra da bi zbog iz o stan ka sta tu sa kan di da ta Sr bi ju mo gli da pre u zmu eks tre mi sti, Ko {tu ni ca je re kao da vlast ne pre sta no za stra {u je gra |a ne da }e po sle wih bi ti po top.

Pe tro vi}: Ne vi dim po raz Pot pred sed nik DS-a Du {an Pe tro vi} iz ja vio je da od lu ku Sa ve ta EU ne vi di kao po raz, i re kao da se dr àv na po li ti ka ne }e me wa ti. On je do dao da je „ozbi qan na go ve {taj” to {to }e pi ta we sta tu sa kan di da ta Sr bi je u EU bi ti po no vo otvo re no u fe bru a ru. – Ura di li smo sve {to je oko re form skih pro ce sa bi lo su {tin ski po treb no. U po gle du pred sta vqa wa Pri {ti ne na re gi o nal nim sku po vi ma Re zo lu ci ja 1244 je ste ta~ ka is pod ko je dr àv na po li ti ka ne }a i ne mo è da ide – re kao je Pe tro vi}. – Ne vi dim po raz, ne ma va `ne ta~ ke u dr àv noj po li ti ci od ko je je ova vla da i si stem od stu pio. Ono {to ni smo us pe li da nas, us pe }e mo u ne ko do gled no vre me da ura di mo. On je oce nio da ni ko me ni je tre nut no u in te re su da se odr è pre ve re me ni iz bo ri, ali da je to pi ta we ve }i ne u par la men tu.

Ba ra}: Spre ga par ti ja, taj ku na i kri mi na la Pred s ed n i c a Sa v e t a za bor bu pro tiv ko rup ci je Ve ri ca Ba ra} iz ja vi la je ju ~e da pri ~e o bor bi pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji ni su isti ni te, i oce ni la da je su {ti na pro ble ma spre ga par ti ja, taj ku na i kri mi na la, ko ja je ne sa mo op sta la iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka ve} je i oja ~a na. – Bor ba se ne vo di na taj na ~in. Mo ra mo ima ti re for me i do bre za ko ne, ka pa ci tet i sna gu in sti tu ci ja ko ja }e ga ran to va ti pri me nu tih za ko na – re kla je Ve ri ca Ba ra}. Ona je iz ja vi la da se u Sr bi ji ne zna ko fi nan si ra stran ke, ka ko se bu xet ski no vac tro {i, ko li ko se dr `a va za du `u je i {ta se de {a va u jav nim pred u ze }i ma, ja vio je B-92. Ve ri ca Ba ra} je oce ni la da bi se o ko rup ci ji pri ~a lo kao o dru ga ~i jem fe no me nu da se re {i lo ne ko li ko va `nih pi ta wa, po put ras pu {ta wa taj nih slu `bi, otva ra wa svih taj nih do si jea, lu stra ci je i do no {e wa do brih za ko na.

utorak13.decembar2011.

ZAKAZANA NOVA SEDNICA SKUP[TINE

Bi ra~ ki spi sak pod lu pom Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} za ka za la je za ~e tvr tak, 15. de cem bar, no vo za se da we par la men ta na ko jem }e po sla ni ci kao pr vu ta~ ku dnev nog re da raz ma tra ti pred log iz me na i do pu na Za ko na o je din stve nom bi ra~ kom spi sku. Ovaj pro pis usvo jen je u par la men tu jo{ pre dve go di ne, ali Sr bi ja jo{ uvek ne ma je din stven bi ra~ ki spi sak. Iako je upu }i va we ovih za kon skih iz me na u par la ment po hit nom po stup ku za mno ge bi lo znak sko rih iz bo ra, u we mu sto ji da }e se no va re {e wa pri me wi va ti tek na re dov ni iz bor ni ci klus. U slu ~a ju odr `a va we pre vre me nih, va `i }e ak tu el ni bi ra~ ki spi sko vi. Na dnev nom re du ove sed ni ce na }i }e se i pred lo zi iz me na za ko na o Agen ci ji za pri vred ne re -

gi stre, o pre u zi ma wu ak ci o nar skih dru {ta va, o osi gu ra wu, o sta no va wu... Po sla ni ci }e se iz ja sni ti o de se tak me |u nar do nih spo ra zu ma, me |u ko ji ma je i po tvr |i va we spo ra zu ma o zaj mu za re ha bi li ta ci ju da qin skog si ste ma gre ja wa u Sr bi ji, vred nog 45 mi li o na evra, kao i ugo vo ra o zaj mu od 25 mi li o na evra za iz grad wu vo do vo da i ka na li za ci je u op {ti na ma sred we ve li ~i ne. Skup {ti na bi na ovom za se da wu tre ba lo da po tvr di i Fi nan sij ski plan Agen ci je za ener ge ti ku za ovu i na red nu go di nu. Na ko {to se okon ~a ova sed ni ca, u par la men tu }e bi ti odr `a na no va se si ja na ko joj }e se po sla ni ci iz ja {wa va ti o pred lo gu bu xe ta Sr bi je za 2012. go di nu, s pra te }im pro pi si ma. S. St.

Qa ji}: Za vi kend od lu ka s kim }e mo Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} oce nio je ju ~e da su vla da ju }e stran ke naj vi {e iz gu bi le od lu ko ma Sa ve ta EU da Sr bi ji ne do de li sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU, a da su pro fi ti ra le an ti e vrop ske sna ge u ze mqi. – Ka kva god od lu ka da bu de u fe bru a ru i u mar tu, mi mo ra mo da na sta vi mo re for me. Si gur no da bi bi lo do bro da do bi je mo sta tus, ali kao {to ne ma me sta tra ge di ji sa da, ne ma me sta ni tri jum fa li zmu ako ga do bi je mo – ka zao je Qa ji} za Ra dio-te le vi zi ju Sr bi je. On je is ta kao da Sr bi ja ni je od u sta la od pri me ne Re zo lu ci je 1244 Sve ta bez bed no sti UN o Ko so vu ni u mno go go rim si tu a ci ja ma. Po we go voj oce ni, bi lo bi po gre {no da se stran ke oslo ne na to da }e im even tu al no do bi ja we sta tu sa kan di da ta do ne ti po li ti~ ke po e ne, i na veo pri mer HDZ-a u Hr vat skoj, ko ji je do `i veo de bakl

na iz bo ri ma, iako je, ka ko je ka zao, uveo ze mqu u EU. – Tre ba da u~i ni mo sve {to je do nas da nastavimo pregovore i da poboq{amo uslove ìvota Srba na Kosovu, ali postoje linije ispod kojih se ne moè i}i. Stranke gre{e ako misle da }e im dobijawe statusa obezbediti boqi izborni rezultat – rekao je ministar. Qaji}, koji je predsednik Socijaldemokratske partije Srbije, najavio da }e na konvenciji u Leskovcu, 18. ili 19. decembra, najverovatnije biti odre|eno da li }e ta stranka nastupiti na izborima sama ili u koaliciji. – Gra|ani èle nove qude u politici. Mi nastojimo da predstavimo nove qude, ali i novi plan i pristup politici – rekao je Qaji}, i istakao da najsiroma{niji moraju biti prioritet.

Sto jiq ko vi}: Opo zi ci ja ne }e do bi ti od go vor Na po zi ve opo zi ci je da se iz bo ri odr è mno go pre ne go {to su pla ni ra ni ne }e bi ti za wih o~e ki va nog od go vo ra, sma tra pro fe sor na Fa kul te tu po li ti~ kih na u ka u Be o gra du Zo ran Sto jiq ko vi}. – Te {ko da bi se iko od lu ~io na ras pi si va we iz bo ra pre kra ja fe bru a ra – po lo vi ne mar ta, pre ne go {to u ovom od lo è nom ter mi nu bu de mo do bi li stav EU – ka è Sto jiq ko vi}. Even tu al no po gor {a we od no sa ko a li ci o nih part ne ra ko je bi do ve lo do uru {av wa ko a li ci je mo glo bi do ve sti do pre vre me nih iz bo ra, ali je ta kav sce na rio, po we go vim re ~i ma, ma lo ve ro va tan.

ekonomija

utorak13.decembar2011.

U SRBIJI 735.000 QUDI ^EKA POSAO

INFLACIJA OPET KRENULA

Ko mu na li je uda ri le po ye pu

Ce ne pro iz vo da i uslu ga za li~ nu po tro {wu u no vem bru su u pro se ku po ve }a ne 0,9 po sto u od no su na ok to bar, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Po sma tra no po glav nim gru pa ma pro iz vo da i uslu ga, naj ve }i rast ce na u od no su na ok to bar za be le `en je u gru pa ma – stan, vo da, elek tri~ na ener gi ja, gas i dru ga go ri va – 1,4 po sto, hra na i bez al ko hol na pi }a – 1,2 po sto, ode }a i obu }a i tran sport po 1,1 pro ce nat. Isto vre me no, 0,9 od sto su po jef ti ni li al ko hol na pi }a i du van. Ce ne osta lih pro iz vo da i uslu ga ni su se bit ni je me wa le. Po tro {a~ ke ce ne u no vem bru su, u od no su isti me sec 2010. go di ne, po ve }a ne 8,1 po sto, dok su od po ~et ka go di ne po ra sle 7,7 po sto.

dnevnik

Ne za po sle nost nam tri put ve }a ne go u Slo ve ni ji Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je ju ~e da se na {a ze mqa mo è iz bo ri ti s ve li kom ne za po sle no {}u je di no si stem skim me ra ma i ak tiv no {}u vi {e re so ra, od ko jih je naj va `ni ja pro me na obra zov nog si ste ma. – Na à lost, i da nas mo ra mo da kon sta tu je mo da je Sr bi ja jed na od ze ma qa s naj ve }om sto pom ne za po sle no sti, {to je je dan od naj ve }ih eko nom skih i dru {tve nih pro ble ma – is ta kla je Ve ri ca Ka la no vi} na dru gom fo ru mu „Ar gu men ti”, u or ga ni za ci ji Fon da ci je „Kon rad Ade na u er” i Bi znis in fo-gru pe, na te mu „Za po {qa va we i kri za”, ko ji je odr àn u No vin skoj agen ci ji Ta njug.

Ve ri ca Ka la no vi} je is ta kla da Evro pi tre ba da se pri bli `i mo i u stan dar di ma, na vo de }i da je u Nor ve {koj sto pa ne za po sle no sti tri i po od sto, Austri ji 4,4, Slo ve ni ji 7,3, Hr vat skoj i

na ve la da je na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we 30. no vem bra bi lo 735.000 qu di. Ve ri ca Ka la no vi} je re kla da tre }i na po slo da va ca ka `e da ne mo `e da na |e od go va ra ju }u rad nu

Tre }i na po slo da va ca ka è da ne mo è da na |e od go va ra ju }u rad nu sna gu na tr ì {tu ra da i da su neo p hod ne pro me ne u obra zov nom si ste mu Ma |ar skoj oko 11 od sto, a u Sr bi ji je u apri lu bi lo 22,2 od sto. Tre nut no sma we we po re za i do pri no sa na pla te ne bi, po we nim re ~i ma, po ve }a lo za po sle nost, ve} do to ga mo è do }i sa mo pri me nom si stem skih me ra. Ona je

sna gu na tr `i {tu ra da i da su neo p hod ne pro me ne u obra zov nom si ste mu. Ona je ka za la da je dru ga si stem ska me ra – bor ba pro tiv si ve eko no mi je, pod se tiv {i na to da je na we nu ini ci ja ti vu osno va na me |u re sor na rad na gru pa za re for -

Vlast, ga zde i ban ka ri raz me ni li le pe `e qe Pri vred ni ke su pred sta vqa li vla snik „Del ta hol din ga” Mi ro slav Mi {ko vi}, vla snik „MK-

is po ru ci ma dra ca i de lo va na me {ta ja. Pred sed nik „Sim pa” Dra gan To mi} pre ci zi rao je u iz ja vi za kom pa nij ske no vi ne da }e „Ikei” 2012. go di ne bi ti is po ru ~e no 100.000 ma dra ca, sa -

jan Ra dun, pred sed nik upra ve „Me tal ca” Dra go qub Vu ka di no vi}, vla snik „Fe{n kom pa ni ja„ Mi li ja Ba bo vi}, ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi}... – Ono {to je usa gla {e no ni je do voq no, ali je bar do bro {to se raz go va ra lo – oce nio je Dra go qub Vu ka di no vi}, do da ju }i da pri vre du ne mu ~i sa mo ne li kvid nost ve} i po tre ba da se krat ko ro~ ni kre di ti pre ve du u jef ti ni je du go ro~ ne zaj mo ve. Dok je Bra ni slav Gru ji} po hva lio skup, tvr de }i da su se u su bo tu za istim sto lom na {li svi u~e sni ci pri vred nog ì vo ta, s dru ge stra ne u Aso ci ja ci ji ma lih i sred wih pred u ze }a tvr de da to ni je ta~ no jer je dr àv ni vrh raz go va rao sa mo s ga zda ma ko ji za po {qa va ju je dan od sto rad ni ka u Sr bi ji. – Pro blem srp ske pri vre de ni je ka ko do bi ti {to vi {e kre di ta i obi~ na je pred sta va za jav nost to {to na vod no dr àv ni vrh po ku {a va da po mog ne pri vre di ta ko {to }e bi ti do ne te me re za olak {a no kre di ti ra we – re kao je pot pred sed nik Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a i pred u zet ni ka Sr bi je (APPS) Mi lan Kne è vi}. On je uka zao na to da „po voq ni je uslo ve za kre di ti ra we tra ì od re |e ni broj pri vred ni ka ko ji su se za du ì va li da bi ku po va li ne kret ni ne i na wi ma ubi ra li pro fit”. – Ako pred stav ni ci vla sti è le da po mog nu pri vre di, tre ba da iz ve du re for mu po slo vog am bi jen ta i sma we si vo tr ì {te. U ta kvim uslo vi ma }e se vi de ti ko je spo so ban da pri vre |u je i za po {qa va rad ni ke, a ko tra ì kre di te da bi se jo{ vi {e za du ì vao – uka zao je Kne è vi}. D. V. – D. U.

Stiglo obe}ano olak{awe Iz vr {ni od bor Na rod ne ban ke Sr bi je usvo jio je ju ~e od lu ku ko jom su re lak si ra ni kri te ri ju mi za oce nu kre dit ne spo sob no sti du `ni ka, {to bi tre ba lo da omo gu }i ma wa iz dva ja wa ba na ka i po ve }a atrak tiv nost kre di ti ra wa za ban ke. Gu ver ner De jan [o {ki} je na kon fe ren ci ji za no vi na re iz ja vio da }e od lu ka o kla si fi ka ci ji bi lan sne ak ti ve i van bi lan snih stav ki ban ke du `ni ci ma sred we ka te go ri je omo gu }i ti jed no stav ni je fi nan si ra we i re fi nan si ra we kre dit nih oba ve za. Gu ver ner je re kao da }e ova od lu ka uti ca ti na to da kre di ti ra we bu de atrak tiv ni je za ban ke i omo gu }i }e da lak {e odo bra va ju kre di te i po ten ci jal no sni ze ka mat ne sto pe. [o {ki} je na gla sio da je do ma }i ban kar ski si stem li kvi dan i da ima 1,9 mi li jar du evra na de vi znim ra ~u ni ma, kao i 125 mi li jar di di na ra u har ti ja ma od vred no sti NBS-a, {to je do voq no za wi ho vu kre dit nu ak tiv nost. Po sle pri me ne ove od lu ke op te re }e we ka pi ta la ba na ka bi }e sma we no 57 mi li jar di di na ra, od no sno to li ka }e bi ti raz li ka u ni vou iz dva ja wa ba na ka, ob ja sni li su pred stav ni ci NBS-a. Gu ver ner je na gla sio i da cen tral na ban ka ve ru je da ne ma iz ra zi tih ri zi ka da }e ta ko oslo bo |en no vac ban ke za me ni ti u de vi ze. Od go va ra ju }i na pri med be pri vred ni ka, on je ob ja snio i da NBS ne mo `e di rekt no ubri zga va ti no vac pri vre di jer bi to bi lo u su prot no sti s do brom prak som ure |e nih fi nan sij skih si ste ma u sve tu.

„Sim po” i „Ikea” do bro ra de Vraw s ka kom p a n i j a „Sim po” ugo vo ri la je sa {ved skom „Ike om” iz vo zne po slo ve za na red nu go di nu vred ne 20 mi li o na evra, a re~ je pre sve ga o

gru pe” Mi o drag Ko sti}, vla snik pred u ze }a „Far man” Bra ni slav Gru ji}, di rek tor „Nek ta ra” Bo -

mo za tr `i {te Ru si je. Zbog tih po slo va po kre nu ta je mo der ni za ci ja fa bri ke u Bu ja nov cu, ~i ji }e ka pa ci tet bi ti po ve }an na po la mi li o na ma dra ca go di {we. To mi} je u in ter vjuu, po v o d om po n ov n og iz bo ra za pred sed ni ka kom pa ni je, re kao da je po seb no va `no {to „Sim p o” „Ikei” ne is po ru ~u je de lo ve ve} fi nal n e pro i z v o d e, ko ji su de lo do ma }ih di zaj ne ra i mo de la ra On je pod se tio na to da je sa rad wa sa [ve |a ni ma po ~e la pre 35 go di na, ka da su od „Sim pa” ku p i l i plo ~ a s ti na m e {taj, a sa da naj ve }i deo is po ru ka iz Vra wa ~i ne gar ni tu re i so fe.

re zul ta te u pret hod nih pet go di na. Ona je uka za la na to da je u tom pe ri o du za po sle no 33.000 qu di kroz pri me nu pro gra ma Agen ci je za pod sti ca we stra nih ula ga wa i iz vo za (SI E PA).

OBE]AWE MINISTRA DU[ANA PETROVI]A

MR[AV BILANS VELIKOG SKUPA O EKONOMSKIM MERAMA ZA POMO] PRIVREDI

[ta je do go vo re no na su bot wem, sa da ve} ~u ve nom sa stan ku dr àv nog vr ha, ban ka ra i ne kih pri vred ni ka, ni je ni ka ka va taj na jer ni {ta kon kret no i ni je uta na ~e no ka da su u pi ta wu kqu~ ni pro ble mi srp ske eko no mi je, po put ne li kvid no sti ili sku pih kre di ta, a kon kret ne me re }e ve ro vat no usle di ti do kra ja go di ne i to tek na kon {to se usvo ji no vi bu xet. Na kon vi {e ~a sov ne se si je iza za tvo re nih vra ta si gur no je sa mo to da je do go vo re no da NBS iz me ni kla si fi ka ci je bi lan sne ak ti ve i van bi lan snih stav ki ba na ka da bi se olak {a lo fi nan si ra we i kre di ti ra we sred wih pred u ze }a u Sr bi ji. Ovu oba ve zu ili do go vor NBS je ju ~e i is pu nio. Ka ko tvr de ban ka ri, to u su {ti ni zna ~i da }e ban ke ima ti ma wa iz dva ja wa za ri zi ke kod odo bra va wa kre di ta, i to }e naj vi {e po mo }i kom pa ni ja ma ko je uspe {no po slu ju i ima ju tr ì {te te }e za wih i kre di ti mo `da bi ti jef ti ni ji. Ta ko |e, na sku pu je za kqu ~e no i da se oba ve zna re zer va ba na ka ne }e me wa ti, a re fe rent na ka mat na sto pa NBS-a }e se sma wi va ti u skla du s kre ta wem in fla ci je. Uz to, za kqu ~e no i da se for mi ra ju rad ne gru pe ko je }e se sa sta ja ti jed nom me se~ no da bi se na {lo re {e we za na go mi la ne pro ble me. Po no vo je za tra è no i da se raz mo tri re pro gra mi ra we kre di ta pred u ze }a na dve go di ne, a za to vre me bi se pla }a la sa mo ka ma ta. Pred sed nik i pre mi jer, Bo ris Ta di} i Mir ko Cvet ko vi}, raz go va ra li su, da pod se ti mo, u su bo tu s gu ver ne rom Na rod ne ban ke Sr bi je De ja nom [o {ki }em, pri vred ni ci ma i ban ka ri ma o me ra ma za sma we we ne li kvid no sti pred u ze }a.

mu in spek ci ja. Pot pred sed ni ca je re kla da je Vla da uve la olak {i ce po slo dav ci ma kroz sma we we po re za i do pri no sa, kao i da je po dr {ka di rekt nim in ve sti ci ja ma za otva ra we no vih rad nih me sta da la

Ne sta {i ce ne ma i ne }e je bi ti Mi ni star tr go vi ne, po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de Du {an Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da ne sta {i ca ne ma i da ih ne }e ni bi ti jer Sr bi ja pro iz vo di do voq no osnov nih na mir ni ca. Pe tro vi} je pod se tio na to da je u no vi na ma bi lo pi sa wa

– Ot kup mle ka u 2011. je po ve }an oko de set po sto u od no su na 2010. i ove go di ne }e bi ti ot ku pqe no vi {e od 800 mi li o- na li ta ra i za to je obez be |e no sta bil no snab de va we – re kao je Pe tro vi}, do da ju }i da se dnev no u Sr bi ju uve ze 70 to na si ro vog mle ka.

Sr bi ja navodwava sa mo sto ti nak hi qa da hektara, zbog ~e ga go di {we gu bi oko po la mi li jar de evra jer ima ma we prinose p{e ni ce, ku ku ru za, so je... da }e hleb ti pa „sa va” da po sku pi na 70 di na ra i da je do ne to ne k o l i k o me r a i od l u k a da hleb te vr ste ne mo è da bu de sku pqi od 44 di na ra. Mi ni star je do dao da se da nas ce na te vr ste hle ba for mi ra u ra spo nu od 29 do 44 di na ra i da je snab de va we hle bom sta bil no. On je, ta ko |e, pod se tio na to da je ne ko vre me {e }er u pro dav ni ca ma ko {tao i 130 di na ra, a da da nas pre o vla |u je ce na od 95 di na ra, ko ja je po ne gde i ni à. Ve le pro daj ne ce ne su bi le i ve }e od 100 di na ra, a da nas su 80 di na ra i ni è, re kao je Pe tro vi}.

Mi ni star je upo zo rio na to da ume sto 1,1 mi lion hek ta ra ze mqi {ta, ko li ko bi tre ba lo da bu de pod na vod wa va wem, Sr bi ja ima sa mo sto ti nak hi qa da, zbog ~e ga go di {we gu bi oko po la mi li jar de evra jer ima ma we p{e ni ce, ku ku ru za, so je, sun co kre ta, {e }er ne re pe. On je re kao da je u bu xe tu za 2012. pred lo `io da se naj pre sre di po sto je }a ka nal ska mre `a, za {ta je po treb no vi {e od 30 mi li o na evra, od no sno 3,25 mi li jar de di na ra, i da bi na taj na ~in Sr bi ja ima la 130.000 hek t a r a ze m qi { ta pot p u n o sprem nog za na vod wa va we.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Biqur, Ni{

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (497,36 -1,61)

20,00

408

81.600

Filip Moris Operej{ns, Ni{

3,33

1.055

51.560

AIK banka, Ni{

-2,77

1.581

34.528.442

Alfa plam, Vrawe

1,39

7.300

36.500

NIS, Novi Sad

-0,48

619

5.239.947

Komercijalna banka, Beograd

0,29

1.700

129.200

0,02 Promena %

20.003 Cena

140.020 Promet

Industrijske nekretnine, Beograd

-12,12

319

1.595

Rudnik, Rudnik

-11,98

1.595

191.400

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-11,29

1.415

-8,25

Bambi Banat, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Dunav osigurawe, Beograd Neoplanta, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,29

1.700

129.200

Imlek, Beograd

-3,78

2.288

1.366.504

Soja protein, Be~ej

-4,38

480

550.237

Energoprojekt holding, Beograd

-1,25

395

445.975

Agrobanka, Beograd

-3,77

3.828

1.278.649

49.525

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,02

486

1.778.533

1.101

88.080

Jubmes banka, Beograd

0,00

13.780

0,00

-5,56 Promena %

255 Cena

100.470 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.200

990.000

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,18

1.647

609.560

-0,48

619

5.239.947

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-1,56

5.000

150.000

Alfa plam, Vrawe

Ratar, Ja{a Tomi}

0,00

465

2.810.925

1,39

7.300

36.500

Soja protein, Be~ej

-4,38

480

550.237

Tigar, Pirot

-3,04

446

144.428

Pobeda, Boka

0,00

400

196.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

329

3.290

Budu}nost grafika, Novi Sad

0,00

1.300

127.400

Svi iznosi su dati u dinarima

Pred sed nik hra bri ita li jan ske in ve sti to re „Da ni je li” je je dan od tri naj ve }a svet ska pro iz vo |a ~a opre me i pro iz vod nih li ni ja za in du stri ju gvo `|a i ~e li ka. Kom pa ni ja, ko ja za po {qa v a osam i po hi q a d a rad ni ka, ima {est pro iz vod nih po go na, u Ita li ji, Ne m a~ k oj, Fran c u s koj, [ved skoj, Taj lan du i Ki ni, a u 2010. go di ni ostva ri la je pri hod od pro da je od 2,58 mi li jar de evra.

„El ze ro” u Kra gu jev cu Pred sed nik i pre mi jer Sr bi je Bo ris Ta di} i Mir ko Cvet ko vi} obi }i }e da nas no vi pro iz vod ni po gon fa bri ke Fi jat auto mo bi li Sr bi ja u Kra gu jev cu, na ja vi la je Pres slu `ba Pred sed ni ka Re pu bli ke. Ta di} je Fi ja to vu fa bri ku auto mo bi la u Kra gu jev cu po se tio i 6. de cem bra. Pre ma ra ni jim na ja va ma po slo vod stva fa bri ke Fi jat auto mo bi li Sr bi ja, no vi mo del „el ze ro” (l-ze ro), ko ji }e se pro iz vo di ti u Kra gu jev cu, iz vo zi }e se na tr `i {ta Evro pe i SAD. Mo del bi tre ba lo da bu de pred sta vqen jav no sti na saj mu auto mo bi la u @e ne vi u mar tu 2012. go di ne. di na di plo mat skih od no sa, Sr bi ja i Fri u li – Ve ne ci ja \u li ja ima ju ~ak i du `u tra di ci ju od no sa. Na i me, srp ske po ro di ce su pre dva ve ka u Tr stu u~e stvo va le u stva ra wu i raz vi ja wu ban kar skog i osi gu ra va ju }eg sek to ra, kao i tr go vin skih od no sa. Pred sed nik Ta di} je, po sle krat kog bo rav ka u Tr stu, ot pu to vao u Udi ne, gde se sa stao s pred sed ni kom bor da di rek to ra kom pa ni je „Da ni je li” \an pje trom Be ne de ti jem.

Pred sed nik Sr bi je sa stao se u Tre vi zu i s pred sed ni kom kom pa ni je „Be ne ton” Lu ~a nom Be ne to nom. „Be ne ton” je, ina ~e, ve} pri su tan u Sr bi ji, na kon {to je u ma ju ove go di ne na li ci ta ci ji ku pio biv {i „Ni teks” za tri mi li o na evra. Ita li ja je go di na ma pr vo ra zred ni spoq no tr go vin ski part ner Sr bi je. Po o~e ki va wu Pri vred ne ko mo re, u 2011. go di ni bi raz me na dve ju ze ma qa mo gla do sti }i re kord ne tri mi li jar de do la ra.

Po sku pqe we ga sa za le di lo mnoga do ma }in stva Po s le pri s ti z a w a no v em bar skih ra ~u na za utro {e ni gas po ka zu je se da je Sr bi ja ze mqa u ko joj de set pro ce na ta po sku pqe wa u stva ri zna ~i da je ku bik sku pqi i do 25 po sto. Na i me, za in di vi du al ne po tro {a ~e pri rod nog ga sa od 1. no vem bra ovaj ener gent po sku peo je ba{ de set po sto, ali broj ke na ra ~u ni ma za po tro {wu ga sa za me sec ko ji je za na ma go vo re da je pro ce nat po ve }a wa ce ne da le ko vi {i. To po tvr |u je i pre ded nik Udru `e wa za za {ti tu pra va po tro {a ~a „Pro spe ri tet” Ra do mir ]i ri lo vi}, do da ju }i da pro ce nat po sku pqe wa ide i do 25 po sto. – Ra ~u ni za po tro {e ni gas u no vem bru za po tro {a ~e ko je snab de va DP „ No vi Sad gas„ vi {i su oko 21 po sto od do ta da {wih, po tro {a ~i u Su bo ti ci, ko je snab de va JKP „Su bo ti ca gas„, ovaj ener gent pla }a ju 16 po sto sku pqe, a sli~ no je i u dru gim me sti ma u Voj vo di ni, a u ne ki ma je pro ce nat po sku pqe wa do sti gao i 25 po sto – ka `e ]i ri lo vi}. – Bu du }i da je od bo re no po sku pqe we od de set po sto, po zi va mo Vla du Sr bi je da ar gu men to va no ob ja sni jav no sti ili da to ni je ta~ no ili da jav no pri zna ob ma wi va we jav no sti, po seb no in di vi du al nih po tro {a ~a pri rod nog ga sa u Sr bi ji. A da je po ve }a we ce ne ga sa za i sta vi {e od naj vqe nih i od bo re nih de set po sto, po ka zu je i uvid u ra ~un iz ok to bra i no vem bra. Na i me, ce na kub nog me tra pri rod nog ga sa po tro {e nog u ok to bru za po tro {a ~e ko je snab de va DP „No vi Sad gas” bi la je 33,78 di na ra, bez ob ra ~u na tog po re za na do -

ZA [TO PO LA GO DI NE KA SNI IZ GRAD WA MO STA PRE KO DU NA VA KOD NO VOG SA DA

Ita li ja ni i [pan ci kri vi za „@e è qa”? Od go vor nost za ka {we we u iz grad wi no vog @e è qe vog drum sko-è le zni~ kog mo sta pre ko Du na va u No vom Sa du sno se iz vo |a ~i ra do va – fir me „Azvi”, „Ta dei” i „Kon sal di” iz [pa ni je i Ita li je, na ve de no je u ju ~e ra {wem sa op {te wu „@e le zni ca Sr bi je”. U srp skim è le zni ca ma is ti ~u da ka {we we pre da je glav nog pro jek ta za iz grad wu mo sta, ipak, ne mo ra da ugro zi kraj wi rok (no vem bar 2013), uko li ko se po ja ~a di na mi ka i na |u re zer ve u pla nu re a li za ci je pro jek ta. „Po sto ji evi dent no ka {we we u re a li za ci ji pro jek ta iz grad we @e è qe vog mo sta pre ko Du na va na è le zni~ kom Ko ri do ru 10”, na vo di se u sa op {te wu, i pod se }a na

UME STO DE SET PO STO, GRE JA WE SKO ^I LO I ZA ^E TVR TI NU

BO RIS TA DI] NA APE NI NI MA

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ju ~e je sa stan kom s pred sed ni kom re gi je Fri u li – Ve ne ci ja \u li ja Ren com Ton dom za po ~eo jed no dnev nu po se tu Ita li ji, to kom ko je se, osim sa zva ni~ ni ci ma te ita li jan ske po kra ji ne, sa stao i s me nax men tom kom pa ni ja ko je su pri sut ne ili }e in ve sti ra ti u Sr bi ji. Ta di} se u Tr stu sa stao s pred sed ni kom re gi je Fri u li – Ve ne ci ja \u li ja, bu du }i da je de kre tom Mi ni star stva ino stra nih po slo va Ita li je ona od re |e na da odr `a va spe ci jal ne od no se sa Sr bi jom. Dok se Sr bi ja i Ita li je mo gu po hva li ti s vi {e od 130 go -

utorak13.decembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

to da su fir me – iz vo |a ~i ra do va glav ni pro je kat pre da le 7. de cem bra, {to je znat no ka sni je od ugo -

vo re nog ro ka. „@e le zni ce Sr bi je„ na vo de da je u to ku teh ni~ ka kon tro la pre da te do ku men ta ci je, kao i utvr |i va we raz lo ga za ka {we we we ne pre da je. Po sle pri hva ta wa

glav nog pro jek ta ste }i }e se uslo vi za pri ja vu po ~et ka iz vo |e wa ra do va. Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} iz ra zio je pre kju ~e ne za do voq stvo zbog ka {we wa u iz grad wi obi la zni ce oko No vog Sa da i naj zna ~aj ni jeg objek ta na è le zni~ kom Ko ri do ru 10 – no vog @e è qe vog mo sta pre ko Du na va. – Na @e è qe vom mo stu ra do vi ka sne {est me se ci. Ugo vo ri s iz vo |a ~i ma, {pan skim i ita li jan skim fir ma ma, pot pi sa ni su jo{ u ja nu a ru 2011. na osno vu idej nog pro jek ta i oni su bi li oba ve zni da u ro ku ura de glav ni pro je kat – re kao je Mr ko wi} pri li kom obi la ska gra di li {ta.

Me na ye ri u Vr {cu KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

101,0172

103,0788

105,4496

100,7080

Australija

dolar

76,9890

78,5602

80,3671

76,7533

Kanada

dolar

74,1465

75,6597

77,3999

73,9195

Danska

kruna

13,5847

13,8619

14,1807

13,5431

Norve{ka

kruna

13,1222

13,3900

13,6980

13,0820

[vedska

kruna

11,1977

11,4262

11,6890

11,1634

[vajcarska

franak

81,6697

83,3364

85,2531

81,4197

V. Britanija

funta

118,3010

120,7153

123,4918

117,9388

SAD

dolar

75,7251

77,2705

79,0477

75,4933

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 12. 2011. godine

Pr vi Sa mit ener get skih me na xe ra Sr bi je bi }e odr `an su tra u Vr {cu, na ja vio je ju ~ e Cen t ral n o e vrop ski fo rum za raz voj CE DEF. Skup }e, ka ko je na ja vqe no, otvo ri ti pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} i po mo} nik mi ni stra in fra struk tu re i ener ge ti ke Mi lo{ Ba wac. Na sa mi tu u Vr {cu bi }e osni va na i mre `a ener get skih me n a x e r a Sr b i j e – MEMS, ~i ji je ciq ostva ri va we da le ko se `nih re zul t a t a od in t e r e s a za pri m e n u ukup n e ener g et ske stra te gi je Sr bi je.

Za ra da i bez is po ru ke ga sa – To {to di stri bu te ri pri rod nog ga sa do bro za ra |u ju, ~ak i ako uop {te ne is po ru ~u ju gas, za slu `na je na pla ta me se~ ne na kna de – ka `e Ra do mir ]i ri lo vi}. Po we go vim re ~i ma, ra ~u ni ca je pro sta: u ka su, re ci mo DP „No vi Sad ga sa„, na pla tom me se~ ne fik sne na kna de od 121,92 di na ra i oko 60.000 po tro {a ~a, sli je se vi {e od se dam mi li o na di na ra. da tu vred nost, a u no vem bru je ob r a ~ u n a t a ce n a ku b i k a od 40,92 di na ra, ta ko |e bez PDVa. Ni je po treb no bi ti ve li ki ma te ma ti ~ar pa utvr di ti da je ku bik za i sta zna ~aj no sku pqi od odo bre nih de set po sto i da se opa sno, bez stav ke za PDV, pri bli `io pro cen tu od 20 od sto. Jer, da je ku bik po sku peo de s et po s to, ce n a bi bi l a 37,56 di na ra, ali ni je, po {to je go to vo 41 di nar.

Uz to, tre ba re }i i da ce na ku bi ka ni je je di na stav ka ko ju pla }a ju po tro {a ~i ga sa jer se uku pan ra ~un is ka zu je do da va wem PDV-a od osam po sto, te na kna de po mer nom me stu, ko ja je fik sna i iz no si di nar 121 di nar. Osim to ga, ni broj po tro {e nih ku bi ka ni je osnov na stav ka za ob ra ~un jer se po tro {wa ob ra ~u na va uz ura ~u na va we ko rek ci o nog fak to ra te je broj ku bi ka ko ji se pla }a

uvek ve }i od onog ko ji je po tro {en. Ob ra ~u na va wem ko rek c i o n og fak t o r a, ko j i je odo bri la Re pu bli~ ka agen ci ja za ener ge ti ku, ce na ku bi ka, ko ju na pla }u je DP „ No vi Sad gas„ do dat no ra ste i sti `e do iz nad 45 di na ra, uka zu je ]i ri lo vi}. Ta ko je, re ci mo, za po tro {wu 25 ku bi ka ga sa, a zbog ko rek ci o nog fak to ra ob ra ~u n a t ih 26 kub n ih me t a r a, ce nu ga sa od 40,92 di na ra, te PDV i na kna du po me stu is po r u k e ra ~ un za no v em b ar 1.288 di na ra. To po ka zu je da za do voq stvo {to ne ko ima i ko ri sti gas, za 25-26 ku bi ka (ka ko ko ra ~u na) po tro {e nih u me se cu tre ba da pla ti go to vo 1.300 di na ra, ili, pre ra ~u na to po ku bi ku – 50 di na ra sva ki. D. Mla |e no vi}

VLA DA OD NO VE GO DI NE UVO DI RED

Jav ni dug pre la zi sve gra ni ce? Pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da je na Vla di Sr bi je da pred lo ì me re za sma we we jav nog du ga, a da }e tek na kon to ga Fi skal ni sa vet oce ni ti da li su te me re odr ì ve i kre di bil ne. – Ni je oba ve za Fi skal nog sa ve ta da pred la è me re, oba ve za je Vla de da, ka da jav ni dug pre |e 45 od sto BDP-a, pred lo ì me re, a on da te me re do la ze na oce nu Fi skal nom sa ve tu – re kao je Pe tro vi} no vi na ri ma na Eko nom skom fa kul te tu u Be o gra du. Sa vet nik pre mi je ra Sr bi je Ju rij Ba jec iz ja vio je ju ~e da Sr bi ja for mal no ni je u kri zi jav nog du ga, ali bi od No ve go di ne Vla da tre ba lo da do ne se pro gram me ra ko ji ma bi se taj jav ni dug dr ào pod kon tro lom. – Sr bi ja for mal no ni je u kri zi jav nog du ga, s ob zi rom na to da se dr ì te gra ni ce, ali ne sme da do zvo li – i to je va àn test za dr à vu – da taj dug pre |e ogra ni ~e we kroz kon ci pi ra we re pu bli~ kog bu xe ta za na red nu go di nu, ali i do no {e we pro gra ma eko nom ske po li ti ke pre iz bo ra – re kao je no vi na ri ma Ba jec. On je is ta kao da }e ve ro vat no bi ti po treb ne u{te de u jav nim ras ho di ma da bi gra ni ca jav nog du ga osta la na za da tom ni vou. – Spo sob nost dr à ve da odr ì ni vo jav nog du ga je ve o ma va `na – iz ja vio je Ba jec, i na veo da bi u su prot nom mo gao bi ti ugro èn wen kre di bi li tet, {to bi do ve lo do to ga da se do ve de u pi ta we funk ci o ni sa we aran `ma na s MMF-om, ali i we no bu du }e za du ì va we, s ob zi rom na to da bi ce na tog za du ì va wa ve ro vat no po ra sla.

Sva ko ima svo ju ra ~u ni cu Ba jec je upu tio apel Na rod noj ban ci Sr bi je i Mi ni star stvu fi nan si ja da me to do lo {ki uskla de na ~in ob ra ~u na i u~e {}a jav nog du ga u BDP-u, ob ja {wa va ju }i da su raz li ke na sta le, iz me |u osta log, zbog raz li ~i tog ob u hva ta in fla ci je. NBS ko ri sti me |u na rod nu me to do lo gi ju, ali je stvar u to me {to wu ko ri ste raz vi je ni je ze mqe gde je sto pa in fla ci je ni ska i sta bil na, dok kod nas fluk tu i ra to kom go di ne. Upra vo zbog te raz li ke u sto pa ma do la zi do raz li ~i tog ob ra ~u na te ku }eg BDPa pa se on ne kad ve {ta~ ki po ve }a va a ne kad sma wu je. Ba jec je na veo da su zah te vi ne kih pri vred ni ka da se jav ni dug po ve }a na 60 od sto BDP-a ne re al ni jer bi u tom slu ~a ju no va po zaj mi ca dr à ve na tr ì {tu bi la po ka mat noj sto pi ve }oj od se dam po sto, a to bi se sve na kra ju od ra zi lo na po re ske ob ve zni ke u Sr bi ji jer bi oni mo ra li da fi nan si ra ju ta kvo za du ì va we. Go vo re }i o me ra ma za sma we we du ga, Ba jec je re kao da Vla da ne }e i}i na po ve }a we ne kih po re skih sto pa do na red nih iz bo ra.

Po we go vom mi {qe wu, Vla da se u tom smi slu mo è pre o ri jen ti sa ti na ne ke dru ge od lu ke, kao {to su po boq {a we na pla te so ci jal nih do pri no sa, ostva re we u{te da u jav nim na bav ka ma, ogra ni ~e we ku po vi ne ro be i uslu ga, a mo è da se „dir ne” u ne ke ne po qo pri vred ne sub ven ci je, ali i u ne ke dru ge obla sti. – To je za dr à vu va `ni je ne go da ide u ne kon tro li sa no po ve }a we jav nih pri ho da – re kao je Ba jec.

TRe]e dOBA

utorak13.decembar2011.

PAORI U PENZIJI DOBIJAJU S TRI GODINE ZAKA[WEWA PO 30.000 DINARA

dnevnik

DR@AVA PRIMORANA DA I OSTARELIM SVE[TENICIMA POPUWAVA RUPE U STA@U

Ima li za man ti je jo{ me sta u buyetu

I smrt je br à od dr àv nog du ga Po sled wu ra tu jav nog du ga pen zi o ni sa ni pa o ri do bi }e u pe tak, 16. de cem bra. U pro se ku oko 30.000 di na ra, a ovom is pla tom dr à va }e naj zad pot pu no iz mi ri ti oba ve ze zbog ~ak 20,5 pen zi ja ne is pla }e nih to kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka.

Na i me, na po sled wu ra tu du ga po qo pri vred ni ci ~e ka ju ve} ne ko li ko go di na. Ot pla ta jav nog du ga za po ~e ta je pre pet go di na, a po sled wu ra tu do bi li su 2008. Obe }a no im je da }e je do bi ti la ne, ali zbog eko nom ske kri ze is pla ta je od lo `e na. Po {to na po sled wu ra tu du ga sva ke go di ne ide ka ma ta od 8,5 po sto, biv {i pa o ri }e sad do bi ti vi {e ne go {to bi da je is pla ta bi la on da je tre ba lo. Sa da }e vi {e od 200.000 pa o ra u ostav ci do bi ti pro se~ no 9.000 di na ra vi {e ne go da je is pla ta bi la 2008. Na i me, pr va, dru ga i tre }a ra ta u pro se ku su iz no si le 21.000 di na ra, a sad }e pro sek bi ti 30.000. Me |u tim, odu go vla ~e we s is pla tom ni je sa mo o{te ti lo pa o re ve} je i su ma za jav ni dug od po ~et ka go di ne po ve }a na sa {est na se dam mi li jar di di na ra. No, da je dr `a va is po {to va la ono na {ta je sa ma se be za ko nom iz 2006. oba ve za la, ~ak 15.000 pen zi o ni sa nih pa o ra bi do ~e ka lo i po sled wu ra tu. La ne ih je to li ko umr lo pa }e no vac do bi ti wi ho vi na sled ni ci. Q. M.

Dr à va raz ma tra mo gu} nost ne sa mo da ubu du }e upla }u je 50 od sto do pri no sa za zdrav stve no i pen zij sko osi gu ra we za sve {te ni ke i ver ske slu `be ni ke ve} i da im po ve è sta`, po {to oni, kao za po sle ni i sa mo stal ci, ima ju ru pe u svom rad nom ve ku. Na i me, ni cr kve i ver ske za jed ni ce ni su re dov no upla }i va le pen zi o ne do pri no se za svo je za po sle ne pa ne ki, i po red na vr {e nih go di na sta à, ne mo gu da odu u pen zi ju jer ne ma ju i pen zi o ni sta`, ko ji ne mo ra bi ti jed nak ukup nom rad nom sta ù a sa mo je on bi tan za pen zi ju. Dr à va je ve} po ve za la sta` za sve {te ni ke i ver ske slu `be ni ka za pe r iod od po ~ et k a 1991. do kra j a 2003, kad je to ~i ni la za sve za po sle ne kroz Za kon o upla ti do pri no sa. U ra ni jem pe ri o du dr à va je s 50 od sto u~e sto va la u re fun da ci ji do pri no sa za sve {te ni ke i ver ske slu `be ni ke, ali je u jed nom tre nut ku pre sta la da da je no vac iz bu xe ta za to, a ver ske

M-4 jer se bez we ga ne mo è po ve za ti sta`. Da li }e dr à va na se be pre u ze ti po ve zi va we sta à za sve {te ni ke i ver ske slu `be ni ke, kao i da li }e bi ti usvo jen za kon po ko jem }e na se be pre u ze ti re fun da ci ju 50 od sto do pri no sa za

Nedodirqive vojne beneficije

Po sla ni ci ma na dnev nom re du i wi ho vi du hov ni ci

za jed ni ce ni su ima le do voq no pa ra da sa me upla }u ju sve do pri no se. Je dan od raz lo ga su, po oce na ma ver skih za jed ni ca, i vi so ke osno vi ce, ali i od lu ka dr à ve da vi {e ne da je pa re iz bu xe ta. Na ~el ni ka Ode qe wa za ma ti~ nu evi den De è la traì po tvr du ci ju Fon da PIO da si ìv @eq ko Si mi} ka è da Do kra ja me se ca ko ri sni ci slo ve na~ kih pen zi ja ko je je dan od osnov nih ji ì ve u Sr bi ji mo ra ju u de è lu do sta vi ti po tvr de da pred u sla va za re {a va su ì vi da bi pen zi ju u da qe pri ma li. we pro ble ma s upla Ina ~e, za pro te klih go di nu da na od pri me ne Spo ra tom do pri no sa za sve zu ma o so ci jal nom osi gu ra wu sa Slo ve ni jom srp ski {te ni ke i ver ske slu pen zij ski fond po kre nuo je oko 7.500 po stu pa ka za po `be ni ke, uz iz me nu nov no od re |i va we pen zi ja pre ma slo ve na~ kim pen zi o Za ko na o do pri no si ne ra. Od to ga je slo ve na~ ki fond ob ra dio oko 1.720 ma, ustro ja va we wi ho po stu pa ka a srp ski skon ~ao 1.250. Isto vre me no slo ve aùr ne evi den ci je ve na~ ki Fond po kre nuo je oko 2.200 po stu pa ka za po kao i spi ska du go va wa. nov ni pre ra ~un pre ma srp skom fon du. – Do 31. av gu sta 2004. ova evi den ci ja je

vo |e na u Fon du PIO, a na kon to ga u Po re skoj upra vi. Kra jem mar ta po sla li smo do pis svim ver skim za jed ni ca ma, a u okvi ru SPC i epar hi ja ma, i tra `i li da nam do sta ve spi sak ak tiv nih sve {te ni ka i slu `be ni ka. Za tim smo ih usa gla {a va li s po da ci ma iz ma ti~ ne evi den ci je za sva kog po na o sob. Po tom sa ~i ni li spi sko ve s ime ni ma onih za ko je po sto ji ne sla ga we na {e evi den ci je i one ver skih za jed ni ca i do sta vi li ih, za jed no s upu stvom ka ko da nam ta li ca pri ba ve neo p hod nu do ku men ta ci ju. Isti na, ni je nam do sta vqe na za sva li ca, ali je a`u ri ra no oko 95 od sto – ob ja snio je Si mi}. Osim upla te do pri no sa za sve {te ni ke, isti pro blem po sto ji i kod dru gih za po sle nih u SPC. Fond PIO je, na osno vu po da ta ka u ma ti~ noj evi den ci ji, Pa tri jar {i ji do sta vio in for ma ci je o go di na ma za ko je ni je pre dat obra zac

Od No ve go di ne voj ni pen zi o ni fond „uto pi }e” se u je din stve ni si stem za jed no s ci vil nim, kao {to je pre di vi |e no iz me na ma i do pu na ma Za ko na o PIO, ko je su stu pi le na sna gu po ~et kom 2011. No, za kon pred vi |a da voj na li ca, ma da ula ze u ci vil ni fond, za dr è be ne fi ci ra ni rad ni sta` i spe ci fi~ ne uslo ve. Da kle, uslov za sta ro snu pen zi ju pro fe si o nal nog voj nog li ca je i do go di ne 53 go di ne i ~e ti ri me se ca ì vo ta i 20 go di na i osam me se ci sta à osi gu ra wa, od ~e ga naj ma we de set go di na i osam me se ci efek tiv no pro ve de nih na rad nim me sti ma na ko ji ma se ra ~u na be ne fi ci ra ni rad ni sta`. Ina ~e, u Sr bi ji ima oko 50.000 voj nih pen zi o ne ra i 37.000 voj nih osi gu ra ni ka. Pro se~ na pri ma wa su 38.000 di na ra me se~ no. sve osi gu ra ni ke zna }e se usko ro, kad iona ko ta nak bu xet za na red nu go di nu stig ne na dnev ni red po sla ni ka Skup {ti ne Sr bi je. Qubinka Male{evi}

SOMBORSKA POKRETNA ROBNA KU]A ^IKA PETRA LI^INE

Do pun ski rad s Ti tovom do zvo lom Ne ma Som bor ca, a pre sve ga Som bor ke, ko ji ne zna ju Pe tra Li ~i nu, ~e sti tu sta ri nu ro |e nu pre 83 go di ne on kraj Bo san ske Kru pe, u se lu Du bo vi ku, ko me je naj ve }i deo ì vo ta ipak pro te kao ve zan za za pad Ba~ ke. î ka Pe ru, iako u po od ma klim go di na ma, i da nas, kao i pro te klih de ce ni ja, go to vo sva ki dan, bio sneg ili let wa ja ra, mo è te pro na }i pred Grad skom ku }om, ka ko na po kret noj te zgi pro da je sit ni ce, rav no wih 130 raz ne fe le, ko je su po tre bi te sva koj ku }i i za ~i ju na bav ku bi tre ba lo da ob i gra te ve li ki deo gra da. Ova ko, kod Pe re i cib za ra raz li ~i te du ì ne i ko na ca sva ko ja ke fe le i bo je, a ve} o per tla ma, ba te ri ja ma, zi her na dla ma i osta lom do ma }i~ kom espa pu da se i ne pri ~a. – Odav no je Pe ra u pen zi ji, i to in va lid skoj, slo bod no na pi {i, jer mi je uma lo al ko hol do {ao gla ve – za po ~i we pri ~u Pe ra Li ~i na, ~e sto pre ki dan mu {te ri ja ma na ma loj te zgi s to~ ko vi ma, ko ju ~e sto

kra si i sli ka dru ga Ti te, ka ko ga on fa mi li jar no zo ve. – Po sla lo me u pen zi ju jo{ 1970. jer ni je ve ro va lo da }u s ta kvom je trom, uni {te nom vi wa kom, jo{ ko ju ne de qu, a ka mo li go di nu pre gu ra ti, ali eto, vi {e od 40 go di na ni jed na je di na kap al ko ho la ni je mo je usne pre {la i vi di{!? – i sam se ~u di Pe ra ka ko je us peo da po sta ne jed no od ~u da ap sti nen ci je i se bi ì vot pro du ì. U bi o gra fi ji Pe tra Li ~i ne, kao i sva koj ì vot noj pri ~i sta ri jeg ~e qa de ta, tu {ta i tma za ni mqi vih pri ~a. Po ~ev od slu `be u Na rod noj mi li ci ji 1948, kad A na te zgi 130 ar ti ka la raz li ~i te fe le se, ka ko sam Pe ra ka è, jo{ uvek po bo san skim gu du ra ma „s rak, le po ti com ro dom iz Le me {a, ban dom“ na go ni lo, i re gu li sa wa {to }e re }i Som bo ru bli zog Sve sa o bra }a ja po Sa ra je vu i Mo sta ru, to za ra Mi le ti }a, po vrat ka u Kru pre ko ski da wa pla ve uni for me pu sve do pen zi o ni sa wa u ta mo 1956. i za po sle wa u som bor skom {wem su du, ali i ko na~ nog „smi su du, ali i è nid be s Ma ri jom Ba re wa“ u Pe ri omi qe nom Som bo ru.

– Ni je mo ja Ma ri ja sa mnom ve} pet go di na, ali hva la bo gu de ca nam, Alek san dar i Ve ra, na pre du ju, unu ke iz ro di li, pa sta rost i ni je sa mot na – tvr di Pe ra, i kao na uk vr {wa ci ma na gla {a va da je za sva kog pen zi o ne ra naj stra {ni je da se za tvo ri u ~e ti ri zi da. – U re du, ra dim pre sve ga za to {to mi je pen zi ja mi zer na, imam i ne {to ba {te, na ze le noj pi ja ci ni sam bio ne pam tim od kad, ali stvar no mi slim da mi i ova sva ko dnev na pri ~a i sre ta we s qu di ma pro du à va ì vot. Ne ma ti, bra te mi li, go reg ne go da se u ovim go di na ma ule ì{. Pa {ta ako si u pen zi ji!? Iza |i me |u qu de, po pri ~aj, evo ja ti se go di na ma bo rim s ovim in spek ci ja ma i upor no im do ka zu jem da je me ni jo{ ona SFRJ do zvo li la do pun ski rad zbog mi ze ri je od in va lid ni ne. Ta ko, do |u, na pi {u ne ku pri ja vu, ode mo na sud, ja ih ta mo do bi jem. Pa ni je Pe ra xa be iz su da u pen zi ju oti {ao! M. Miqenovi}

KAKO LEKAR KA@E

Be li luk ja ~i od an ti bi o ti ka Ve} od sre di ne je se ni da le ko vi {e vre me na pro vo di se u za tvo re nim pro sto ri ja ma i ta da po ~i we pe riod re spi ra tor nih vi ru snih in fek ci ja pra }e ne nih po vi {e nom tem pe ra tu rom, gla vo bo qom, gu {o bo qom, ki ja wem, ka {qem, bo lo vi ma u mi {i }i ma... Ove in fek ci je ~e sto do vo de i do kom pli ka ci ja, kao {to su upa la plu }a ili grip, po seb no kod sta ri jih oso ba, ~i ji imu ni tet je sla bi ji ne go kod mla |ih. Da li je mo gu }e za {ti ti ti se? Pre sve ga va qa oja ~a ti imu ni si stem – pri rod ni te le sni me ha ni zam ko ji re a gu je na na pa de sve ga {to je or ga ni zmu stra no, po seb no vi ru se i bak te ri je. Kad ovi mi kro or ga ni zmi u|u u or ga ni zam, be la krv na zrn ca po ku {a va ju da uhva te na pa da ~e ta ko {to be lan ~e vi na ma okru `e vi rus i uni {te ga. Ali ako je imu ni si stem slab, }e li ja ne }e ima ti sna gu da uni {ti

Smeh ga ran to va no ja~a imu ni si stem

vi rus pa }e se on br zo ugra di ti u }e li ju i na te ra ti je da ra di po we go vim pra vi li ma. Na pi ja ca ma je jo{ uvek obi qe vo }a i po vr }a. Vi ta mi ni, po seb no C, kao i mi ne ra li zna ~aj ni su za ja ~a we imu ni te ta. Mno ga is tra -

`i va wa uka zu ju i na bla go tvor no dej stvo cin ka. Ume sto slat ki {a, ma snih je la, al ko ho la, pu {e wa i ko fe i na, sa ve tu je se uzi ma we po vr }a, ri be, pi le }eg me sa, `i ta ri ca i me da. Vo }e, po seb no agru mi, ta ko |e su neo p hod ni or ga ni zmu da

se za {ti ti od pre hla de. Po sto je i biq ke ko je mo gu po mo }i ja ~a wu imu nog si ste ma. Vr lo je po pu lar na ehi na cea. Od we se pri pre ma ju pre pa ra ti ko ji se mo gu na ba vi ti u apo te ka ma, a tre ba ih uzi ma ti ~im se ose te pr vi simp to mi pre hla de. Sta ri na rod ni lek, be li luk, ta ko |e je do bar u ja ~a wu ot por no sti or ga ni zma jer we go vi sa stoj ci ima ju an ti vi ru sna i an ti sep ti~ ka svoj stva pa va qa uzi ma ti po dva ~e {wa dnev no. Do voq no ga je isec ka ti, osta vi ti ne ko li ko mi nu ta da od sto ji i je sti ga kao do da tak je lu. Sem re dov ne, ume re ne fi zi~ ke ak tiv nost, bo rav ka na va zdu hu i do voq no sna, i ras po lo `e we uti ~e na spo sob nost te la da se iz bo ri s vi ru si ma. Smeh ja ~a imu ni si stem jer pod sti ~e oslo ba |a we imu no glo bu li na, a po ve }a va i broj vr lo ko ri snih T-lim fo ci ta. J. Barbuzan

Ble rov na sled nik uga sio zve zdi ce

UPRAVE BRITANSKIH GERONTOLO[KIH CENTARA STREPE KAKO ]E IH KORISNICI OCENITI

Skan dal za tvo rio rad we pri vat ni ci ma

Bri tan ska vla da od lu ~i la je da omo gu }i svo jim gra |a ni ma da u on lajn an ke ti oce ne do mo ve za sta re da bi do bi la re al nu sli ku o sta wu u usta no va ma za bri gu o naj sta ri jim gra |a ni ma. Oni, kao i wi ho vi ro |a ci, mo }i }e da ko men ta ri {u pri mqe ne uslu ge, a oce ne }e se ka sni je pre tvo ri ti u pro cen te, sli~ ne oni ma ka kve se do bi ja ju na ~u ve nom saj tu za oce nu ho te la i tu ri sti~ kih de sti na ci ja Tri pA dvi sor. Oce ne }e bi ti ob ja vqe ne na veb-stra ni ci ko ja }e sa dr `a ti i

di ti tek kad oce nu o do mo vi ma da do vo qan broj qu di, pre {av {i ta ko kri ti~ nu ma su, i ta ko ove eks trem ne slu ~a je ve do ve de na ni vo sta ti sti~ ke gre {ke. Ove or ga ni za ci je is ti ~u i da je tre nut ni si stem in spek ci je ne za do vo qa va ju }i i da je po treb no pre sve ga una pre di ti kon tro lu do mo va. U Ve li koj Bri ta ni ji si stem bri ge o sta ri ji ma uglav nom je u pri vat nom sek to ru. U no vem bru su audi to ri usta no vi li da je ma we od po lo vi ne do mo va pod vrg nu to in -

Or ga ni za ci je ko je bri nu o sta ri ma stra hu ju da }e u on lajn an ke ti za po sle ni u do mo vi ma da va ti vi so ke oce ne usta no vi u ko joj ra de, a rod bi na i ne za do voq ni sta na ri neo sno va ne i ne pro ver qi ve op tu `be zva ni~ ne iz ve {ta je in spek ci je i sva ku zva ni~ no pri mqe nu àl bu ili tu `bu pro tiv do mo va ili wi ho vih za po sle nih. Ovaj plan, do net po sle se ri je skan da la ko ji su ot kri li ozbiq ne pro pu ste u sek to ru bri ge o sta ri ma, kao i pro past naj ve }eg lan ca od 750 do mo va za sta re u Bri ta ni ji So ut hern Cross, ra di ka lan je za hvat u po ku {a ju da se une se red u ovu oblast i obez be di ve }a si gur nost uslu ga spe ci ja li zo va nih do mo va u Uje di we nom Kra qev stvu. Ne vla di ne i do bro tvor ne or ga ni za ci je ko je se bri nu o sta ri ji ma stra hu ju da }e ova on lajn an ke ta omo gu }i ti za po sle ni ma u do mo vi ma da, pod la `nim ime ni ma, da ju vi so ke oce ne svo jim do mo vi ma i ta ko na ru {e objek tiv nost ak ci je. Ali mo è se de si ti i da rod bi na ili ne za do voq ni ko ri sni ci „oka ~e“ neo sno va ne i ne pro ver qi ve op tu `be. Ceo si stem mo è pro ra -

spek cij skom nad zo ru. Ume sto da po se }u ju do mo ve, in spek to ri su sna ge usme ri li na to da na te ra ju po je di ne do mo ve da s wi ma pot pi {u ugo vo re o sa rad wi. Ne vla di ne or ga ni za ci je is ti ~u da pod u pi ru ovu re for mu, ali da je ona mo ra la da kre ne od in spek cij skog nad zo ra, kao i da u op {toj oce ni do mo va tre ba da po sto ji i objek tiv na in spek cij ska pro ce na. Oce wi va we zve zdi ca ma uki nu la je ak tu el na Ka me ro no va vla da ko ja je nad zor nad do mo vi ma sta vi la pod op {ti in spek cij ski zdrav stve ni si stem, ~i me je sma wi la broj in spek to ra, ali i do mo va pod vrg nu tih pro ce ni kva li te ta. Svi se sla `u da je uki da we zve zdi ca bi lo lo{ po tez te da je oce na ko ri sni ka do bra ide ja, ali ne do voq no, jer je po treb no da i zva ni~ ni ci re a gu ju i vi {e vo de bri gu o kva li te tu uslu ga do mo va za sta re. I. Vujanov

[TRAJK NE ZA VI SNOG SIND IKA TA PO LI CI JE BEZ PO SLE DI CA ZA GRA \A NE

Lop ta na pra vom me stu

Do do ku me na ta bez gu `ve Na {al te ri ma za iz da va we li~ nih do ku me na ta ju ~e je bi lo uobi ~a je no, ma da je tra jao {trajk ko ji je or ga ni zo vao Ne za vi sni sin di kat po li ci je. Na i me, u sa li na Bu le va ru Oslo bo |e wa 145 ju ~e, oko 14 ~a so va, ra di li su svi {al te ri, a oko 40 qu di ~e ka lo je svoj red. Red ne bro je ve za li~ ne kar te i pa so {e bi lo je la ko do bi ti, dok bro je va za re gi stra ci ju vo zi la i iz ra du vo za~ kih do zvo la ni je bi lo.

Ka ko je re ~e no u Ne za vi snom sin di ka tu, {trajk je or ga ni zo van uz po {to va we mi ni mu ma pro ce sa ra da. Od Vla de Re pu bli ke Sr bi je zah te va se po boq {a we ma te ri jal nog po lo `a ja svih za po sle nih u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va, is pla ta za o sta lih put nih pro {ko va, dnev ni ca i ju bi lar nih na gra da… A. J.

Ve li ka pro mo lop ta Evrop skog ru ko met nog pr ven stva do ko tr qa la se i do Spen sa, me sta na ko me }e za 34 da na kre nu ti pr vi meg da ni u ovom spor tu. Ru ko met ni ugo |aj lop ta }e ta ko pra vi ti u am fi te a tru ovog zda wa, za {ti }e na u sit nim sa ti ma od, ka ko iz oba ve {te nih iz vo ra sa zna je mo, ve se lih No vo sa |a na ko ji su vre me po sle ka fa ne u cen tu gra da kra ti li u za le ta wu na wu i za ni mqi vom od bi ja wu po za ko ni ma gra vi ta ci je po tom. A. L.

Novosadska utorak13.decembar2011.

Vo qa kao pu to kaz

Re~ je o grup nom tret ma nu od vi ka va wa od pu {e wa, po me to du pe to dnev nog pla na ali je kurs usme ren na po je din ca. Sa mo oni naj u por ni ji i s naj ja ~om mo ti va ci jom uspe va ju da se iz bo re sa za vi sno {}u od ci ga re ta. Mo ti va je obi qe, tre ba pro na }i svoj, a vi di mo da stvar no upor nih me |u oni ma ko ji su re {i li da pre se ku ima ~ak 70 po sto, a ne po ko le bqi vih 60 po sto. Na rav no, ma lo je to u mo ru pu {a ~a, a i na kurs iona ko odu ja ki i upor ni, pa na pro ve ri vaq da za to ve li ka ve }i na ne klec ne. Ipak, pri mer je pri mer. I. Dragi}

U „VO DO VO DU”

Bes pla tan po ziv za `al be Su gra |a ni ko ji ima ju `al be na rad Jav nog ko mu nal nog pred u ze }a „Vo do vod i ka na li za ci ja” mo gu da se obra te na broj te le fo na 0800333-021. Po zi vi su bes plat ni. J. Z.

„^I STO ]A” UKLA WA DI VQU DE PO NI JU U FU TO GU

Bi}e odneto 20.000 ku bi ka sme }a Po na lo gu Upra ve gra da za ko mu nal ne po slo ve i Za vo da za iz grad wu gra da, „^i sto }a“ an ga `o va na je na ukla wa wu di vqe de po ni je ko ja se na la zi u Fu to gu, iza Cen tral nog gro bqa. Rad ni ci i me ha ni za ci ja }e sa ove lo ka ci je na grad sku de po ni ju

od ne ti oko 20.000 ku bi ka raz li ~i tog ot pa da. Iz ovog pred u ze }a ape lu ju na gra |a ne Fu to ga da se po na {a ju od go vor ni je pre ma okru è wu u ko me ì ve i da svoj ot pad od la ù na ade kva tan na ~in u svo je kan te i kon tej ne re. Q. Na.

Deo Pe tro va ra di na bez vo de Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i bez vo de }e da nas bi ti tri uli ce u Pe tro va ra di nu. U pe ri o du od 8 do 13 ~a so va bez vo de }e osta ti uli ce Din ka [i mu no vi }a, Ma `u ra ni }e va i Me du li }e va. A. Va.

V remeploV

Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a Osni va~ po zna te po klonzbir ke li kov nih de la u No vom Sa du, Raj ko Ma mu zi}, ro |en je 13. decembra 1914. u se lu Kra qev ci ma u Sre mu. U~e stvo vao je u NOP-u, a po sle ra ta rad ne oba ve ze one mo gu }i le su ga da se po sve ti na u ci. Us peo je, ipak, da ostva ri svoj san. Da osnu je iz u zet no vred nu ga le ri ju do ma }e li kov ne umet no sti ko ju je 1972. po klo nio gra du No vom Sa du. A spo sob nost ga le ri ste po ka zao je jo{ kra jem Dru gog svet skog ra ta ka da je ra de }i u Agit pro pu Tre }e ar mi je JNA us peo da pri re di iz lo `bu ~e tr na e sto ri ce bo ra ca sli ka ra, ka sni je po zna tih umet -

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o sto ji sta ra {a la „Naj lak {e je osta vi ti pu {e we. To sam po ku {ao ba rem sto pu ta”. Pot pu no osta vqa we ni ko ti na mu ko tr pan je po sao, a to naj bo qe zna ju pu {a ~i. Bez stvar ne vo qe, tru da i pra vog mo ti va uvek }e se na }i no vi iz go vor i pri li ka da se „za pa li ko ja” i ta ko iz no va za po~ ne taj za ~a ra ni krug. U Sa ve to va li {tu za od vi ka va we od pu {e wa Do ma zdra vqa „No vi Sad” {e zde set od sto po la zni ka kur sa us pe lo je da se oslo bo di ove na vi ke, a jo{ de set od sto se po no vo vra }a lo na kurs, jer ni su is tra ja li u pr vom po ku {a ju. Ali su se ipak vra ti li…

Fo to: R. Ha yi}

ni ka, Sto ja na ]e li }a, Mi la na Ke ~i }a i dru gih. Ma mu zi} je umro u Ze mu nu 1994. N. C.

KA TAN CI IZ NAD DU NA VA, KQU ^I ]I U RE CI

Most ~u va ve~ nu qu bav Za qu bqe ni No vo sa da |a ni su po sled wih go di na po ~e li, po uzo ru na evrop ske i svet ske gra do ve, da na vr lo sim bo li ~an na ~in iz ja vqu ju qu bav i ver nost. Na i me, na Va ra din skom mo stu po ~e li su da se po ja vqu ju za kqu ~a ni ka tan ci ko je pa ro vi za jed no za kqu ~a ju i ba ce kqu~ u Du nav, ka ko bi po ka za li ve~ nu ver nost i za jed ni {tvo. Iako je ovaj trend po ~eo tek pre ko ju go di nu, sve je vi {e i vi {e onih ko ji se od lu ~u ju za ova kav gest, a dok ve }i na qu di gle da na ovo kao sim pa ti ~an i ro man ti ~an obi ~aj, po sto je i

oni ko ji se `a le da ka ~e we ka ta na ce na ru {a va iz gled mo sta. U Sr bi ji po sto ji jo{ je dan most qu ba vi i na la zi se u Vr wa~ koj Ba wi, iz nad Vr wa~ ke re ke. U tom me stu qu bav ni ka tan ci po ~e li su da se po sta vqa ju jo{ pre pet-{est go di na i od ta da su po sta li ve o ma po pu lar ni. Ina ~e, ovaj obi ~aj vo di po re klo iz Ita li je, naj ve ro vat ni je iz Fi ren ce, a je dan od po zna ti jih je i `e le zni~ ki most u Kel nu, ko ji je bu kval no pre tr pan lo ko ti ma. G. ^. Fo to: S. [u {we vi}

Kwi èv ni por tret DA NAS U FU TO GU Fra we Pe tri no vi }a Sta ru am bu lan tu ru {e, no vu gra de Pro gram iz ci klu sa „Por tre ti”, ko ji or ga ni zu je Kul tur ni cen tar po vo dom ro ma na „Al ma {ki kru ì o ci le ~e nih me se ~a ra” Frawe Petrinovi}a, bi }e odr àn ve ~e ras u 20 sa ti u Klu bu „Tri bi na mla dih” u Kul tur nom cen tru, Ka to li~ ka por ta 5. Go vo ri }e \or|e Pisarev, Vladimir Gvozden i Fra wa Pe tri no vi}. N. R.

Ru {e we zgra de am bul qan te Do ma zdra vqa „No vi Sad” u Fu to gu za po ~e }e da nas, a na we nom me stu bi }e iz gra |en no va. Pred vo |e no je da no va am bu lan ta ima 1.200 me ta ra kva drat nih. Tu }e se na la zi ti ode qe wa op {te me di ci ne, pe di ja tri je, sto ma to lo gi je, la bo ra to ri je, gi ne ko lo gi -

je, kao i pro sto re za pa tro na `u i ku} no le ~e we. Iz grad wa no vog objek ta je in ve sti ci ja Gra da No vog Sa da a do sa da no ve am bu lan te su do bi li Srem ska Ka me ni ca i [an gaj, dok je u Ki sa ~u re kon stru i sa na. Pla ni ra no je da ra do vi bu du go to vi u pr voj po lo vi ni 2012. go di ne. A. Va.

ZA HUK TAO SE PRA ZNI^ NI PRO GRAM

Cen tar u rit mu kar ne va la No v o g o d i { wi pra z ni~ n i pro gram ko ji se or ga ni zu je u okvi ru ak ci je „No vi Sad sr cem„ ju ~e je u okvi ru „Zim ske `ur ke„ na po ~et ku Zmaj Jo vi ne uli ce oku pio No vo sa |a ne uz ~aj i kar ne val ski ples. Ma ni f e s ta c i j a „No v i Sad sr -

ni pro gram, a naj mla |i }e mo }i da u`i va ju u broj nim pred sta va ma. Ovo je pr vi put da No vi Sad ima na Tr gu ~i ta vih me sec da na ova kvih de {a va wa, ko ja ovog de cem bra uve li ~a va ju pra zni~ no ras po lo `e we. Do sa da su na Tr gu po se ti o ci mo -

Ma ò ret ki we i „Tam bu ri ca fest” Hu ma ni tar nom ak ci jom Dru {tva p~e la ra „Jo van @i va no vi}” u 14 sa ti na Tr gu slo bo de po ~e }e da na {wi pro gram no vo go di {we pro sla ve „No vi Sad sr cem”. Na ovom me stu No vo sa |a ni }e mo }i da ku pe ili pro ba ju med i p~e li we pro iz vo de, ko je pra ve ~la no vi ovog dru {tva, a pri hod ide u hu ma ni tar ne svr he. Od 17 do 18 sa ti u ho lu Vla de AP Voj vo di ne, ko ja se na la zi na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 16, su gra |a ni }e mo }i da po gle da ju iz lo `bu fo to gra fi ja i sli ka li kov ne ko lo ni je „Tam bu ri ca fest” De ro we. Da nas od 18 do 19 sa ti je de fi le ma ò ret ki wa, ko je }e pro }i Tr gom slo bo de, Zmaj Jo vi nom i Du nav skom uli com, Ka to li~ kom por tom, uli ca ma Mo de ne i Kra qa Alek san dra. Na bi ni na Tr gu slo bo de odr à }e se dva kon cer ta. Od 19 do 20 sa ti na stu pi }e „Tam bu ri ca fest” De ro we, a od 20.30 sa ti gru pa „Uver ti ra”. N. R. cem“ tra ja }e sve do pra vo slav nog Bo ì }a i odr à va }e se is pred Grad ske ku }e. Uz pro d av c e ru k o t vo r i n a, kar lo va~ kih vi na i ku glo fa, ~e stit ki i ukra sa, tu je i bi na na ko joj }e sva ko dnev no bi ti pri re |i va ni mu zi~ ki i za bav -

gli da vi de na stu pe u~e sni ka „Pr vog srp skog ta len ta”, slu {a ju bend „Je uNS”, u~e stvu ju u hu ma ni tar nim ak ci ja ma i po se te ra di o ni ce. Do do ~e ka na glav noj bi ni na stu pi }e „Or to doks Kelts”, „Drum n zez”, „Old fishermans blues„, „Vlat ko

Ste fa nov ski trio” i mno gi dru gi. Uz ukra se ko ji ulep {a va j u glav n e uli c e, i sva k o dnev n i pro g ram, gra | a n i m a ovog me se ca ni ka ko ne }e po ne sta ja ti za ba ve. Na glav noj bi -

ni za do ~ek No ve go di ne na Tr gu slo bo de }e na stu pi ti Bajaga, Zvonko Bogdan, Ana Peri{i} i „Per pe tu um mo bi le“, kao i DJ Fanatik. A. Va. Fo to: N. Sto ja no vi}

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8.30 do 12.30 ~a so va Uli ca Ar ka di ja Va ra |a ni na, deo Uli ce Ba je Pi va qa ni na od sta rog Vu ja di na do Uli ca Ar ka di ja Va ra |a ni na; od 9 do 12 ~a so va Bu le var kra qa Pe tra 26, Bu le var oslo bo |e wa 9 i 27, de~ je usta no ve „Pla vi ~u pe rak” i „Zvon ~i ca”, Fe le gi Ti va da ra 6 i 8, Sa ve Ko va ~e vi }a od 5 do 15, 14. Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre -

me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Petrovaradin: od 7.30 do 13.30 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Rakovac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je. ^erevi}: od 8.30 do 12 ~a so va deo vi kend na se qa Wi ve. Koviq: od 9.30 do 13.30 ~a so va deo na se qa od Tr ga So lun skih do bro vo qa ca pre ma auto pu tu.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak13.decembar2011.

SE ZO NA ZA VR [E NA, PRI PRE MA SE NO VA

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Po ro di~ ne sto ri je” Go ra na Pe tro vi }a Iz¬ d a¬ v a~ k e ku¬ } e “Mo n o i Ma wa na” i “Al na ri” u sa ¬rad¬- wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge

utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit n i c i, bi t i da r i v a n i po pri¬me¬rkom kwi ge „Po ro di~ ne

sto ri je” Go ra na Pe tro vi }a u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre uz i ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. I onaj ko me po ro di ca da nas de lu je sta rin ski ili stra no ~i ta }e „Po r o d i~ n e sto r i j e„ kao ne { to {to mu je bi lo po treb no iako to ni je ni znao. Gra ni ca bli sko sti je za pra vo uda q e n ost, a ve l i k i maj stor pri po ve da~ Go ran Pe tro vi} to u sva koj pri ~i po ka zu je na nov, ma {to vit i neo ~e ki van na ~in. Po r o di~ n e te me ja vqa ju se u svim kwi ga ma ovog pi sca na raz li ~i te na ~i ne, a u sva koj zbir ci, pa i iz van wih, ob li ko va ne su si tu a ci je ko je go vo re o qud skoj bli sko sti i ve za ma ko je nas spa ja ju, o na pe to sti ma i te go ba ma ko je nas uda qa va ju jed ne od dru gih. To se po seb no do bro vi di u Pe tro vi }e vim po ro di~ nim pri ~a ma ko je su ov de, u di ja lo gu ured ni ka i auto ra, ob je di we ne na jed nom me stu. Sva k o ko ose } a po r o d i cu kao me sto `i vo ta, na }i }e u wi ma kwi gu za se be. A. Va.

„Dnev nik” vo di na pred sta vu „Pro fil: Va wa” Pre mi je ra pred sta ve “Pro fil: Va wa” odr `a }e se da nas u 20 ~a so va u stu dent skom kul tur nom cen tru “Fa bri ka”, Bu le var De spo ta Ste fa na 5, a ko mad je ra |en po mo ti vi ma dra me “Uj ka Va wa” An to na Pa vlo vi ~a ^e ho va. Ula zni ce za pre mi je ru ko {ta ju 700 di na ra a mo gu se ku pi ti u cd {o pu “Mun gos”, Uli ca We go {e va 14. Pred sta va }e re pri zno bi ti igra na 14, 15. i 16. de cem bra, a ce na ula zni ce bi }e 500 di na ra. Pr va tri ~i ta o ca ko ja se ja ve da nas od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po dve kar te za pred sta vu. A. Va.

Rentabaj k i na De te li na ri i Na se qu Se zo na ren ti ra wa grad skih bi ci ka la za vr mi we da od ka da je ova uslu ga uve de na ni je bio {i la se kra jem no vem bra i pre ma sve mu su de }i ni je dan slu ~aj kra |e dvo to~ ka {a, a da je sa mo ova no vo ta ri ja je na i {la na od li ~an pri jem na oko 20 bi ci ka la bi lo ma we {te te ko ja je sa kod No vo sa |a na, ko ji su vr lo ra do ko ri sti li ni ra na. ovaj vid pre vo za kroz grad. Ka ko ka è di rek Za ovu na me nu “Par king ser vis” je na ba vio tor Par king ser vi sa Ivan Fer ko ve li ko in te 125 bi ci ka la, ali je ove go di ne ko ri {}e no sa re so va we za ko ri {}e we bi ci ka la po ka za li su mo 70. Sle de }e se zo ne na uli ca ma No vog Sa da i tu ri sti, stran ci, ko ji su bi }e jo{ vi {e bi ci ka la, po se ti li na{ grad, ta ko jer no vi punk to vi za iz Ve li ko in te re so va we za da je „rent a bajk” ve} sa da najm qi va we tre ba da bu du ko ri {}e we bi ci ka la va àn seg ment tu ri sti~ po sta vqe ni na De te li na po ka za li i stra ni tu ri sti ke po nu de na {eg gra da. ri, No vom na se qu i jo{ Jo{ ra ni je je na ja vqe no jed noj lo ka ci ji. Do sa da su da }e sav no vac za ra |en od ove uslu ge bi ti is - se bi ci kli mo gli ren ti ra ti na [tran du, ko ri {}en u hu ma ni tar ne svr he, pa je sa da oko Spen su, kod ga ra è u bli zi ni Srp skog na rod 500 hi qa da di na ra na ras po la ga wu gra du za hu - nog po zo ri {ta, na è le zni~ koj sta ni ci i u ma ne na me ne. Bi ci kli se tre nut no na la ze u ma - kam pu su Uni ver zi te ta, a do go di ne }e se mre à ga ci nu gde ~e ka ju sle de }u se zo nu, a Fer ko na po - punk to va pro {i ri ti. B. M.

KDS OD JU ^E IMA PO NU DU KA NA LA KAO SBB

Pro gra ma tre nut no ma we, sle di po sku pqe we Ras po red i broj ka na la kod ka blov skog di stri bu te ra KDS je od ju ~e iz me wen. S ob zi rom da je SBB po stao vla snik KDS-a od no sno ve }in ski udeo u oba ka blov ska pro vaj de ra ima bri tan ski in ve sti ci o ni fond „Mid Evro pa part ners” o ~e mu je „Dnev nik” ra ni je pi sao, do {lo je i do pro me na u osnov noj po nu di te le vi zij skih ka na la KDS-a. Pre ba ci va wem pro gra ma na te le vi zo ru kod oba pro vaj de ra mo `e se za kqu ~i ti da je u gra du sa da iz bor ka na la iden ti ~an od no sno ko ri sni ci KDS-a ima ju pro gra me kao No vo sa |a ni ko ji ko ri ste SBB. U KDS-u su nam sa mo re kli da je ras po red ka na la iz me wen jer se pro {i ru je po nu da, da je pro me na tra ja la sa mo je dan dan, da gra |a ni tre ba na no vo da me mo ri {u

ka na le i da }e se me wa ti ce nov nik. Ni smo us pe li da sa zna mo ko li ko }e po sku pqe we bi ti, ko je su to no ve ka na le do bi li ko ri sni ci KDS-a, kao i ko li ko osov na po nu da ima te le vi zij skih pro gra ma. Tre nut na pret pla ta za KDS je 895, a za SBB 910 di na ra. Osta je ne po zna ni ca da li }e se pret -

SBB po stao vla snik KDS-a te je do {lo i do pro me na u osnov noj po nu di te le vi zij skih ka na la pla te iz jed na ~i ti na vi {u ce nu ili }e do }i do znat nog po sku pqe wa. S ob zi rom da SBB ima zna ~aj no u~e {}e na srp skom tr `i {tu ka blov skih di stri bu te ra ili bo qe re }i mo no pol, sva ko po sku pqe we uslu ga mo ra da odo bri Re pu bli~ ka agen ci ja za te le -

Sen ka od me ta la Ne ka da si no nim za si gur nost i pra vi po ro di~ ni auto mo bil, ovaj „vol vo” je sa da tek ble da sli ka sve ga to ga, jer sto ji na pu {ten i uni {ten. Raz bi je nih fa ro va, pro zo ra i bez to~ ko va, sa da ~a mi kod Spen sa pru `a ju }i uto ~i {te je di no ma~ ka ma i psi ma bes ku} ni ci ma ko ji tra `e sklo ni {te od zi me, ki {e i ve tra. Ja sno je da olu pi ni ni je me sto, ta ko re }i, u cen tru gra da ali je isto ta ko ja sno da se ona ne }e uklo ni ti sa ma od se be. Pi ta we je sa mo ko }e to ura di ti. Vla snik, pa uk, ili ne ko tre }i. B. M.

VESTI [ti vo za de voj ke i mom ke „Kwi ga za de voj ke i wi ho ve mom ke” Vi o le te Ba bi} bi }e pred sta vqe na da nas u 17 ~a so va u ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, u Du nav skoj 1. Autor ka }e raz go va ra ti sa ~i ta o ci ma i pot pi si va ti kwi ge. A. Va.

O so ci jal nim fe mi ni na ti vi ma Pre da va we „O so ci jal nim fe mi ni na ti vi ma u slo ven skim je zi ci ma” bi }e odr `a no su tra u 18 ~a so va u sve ~a noj sa li Ogran ka SA NU u No vom Sa du, Uli ca

Ni ko le Pa {i }a 6. Pre da va~ je do pi sni ~la na SA NU prof. dr Pre drag Pi per. G. ^.

Pe sme iz Or fe li na Kwi ga „Pe sme iz Or fe li na”Ste va na Mi li vo je vi }a bi }e pred sta vqe na su tra od 18 sa ti u No vo sad skom klu bu, u Zmaj Jo vi noj 3/1. U pro gra mu po red auto ra u~e stvu ju Pe ro Zu bac, mr Slav ko Ma ti}, dr Mla den Dra `e tin, Dra gan Ko ji} i Ra den ko Ga ji}. Pe sme }e ~i ta ti glu mac Mi o drag Pe tro vi}. U mu zi~ kom de lu na stu pi }e vo kal na gru pa No vo sad skog klu ba. Z. Ml.

na wi ho vom saj tu, ili in fo ka na lu. Na saj tu sto ji „pro ces una pre |e wa mre `ne in fra struk tu re }e tra ja ti ne ko li ko me se ci i u tom pe ri o du mo `e do la zi ti do krat ko traj nih osci la ci ja u ra du ser vi sa. No va po nu da se pri me wu je od 12. de cem bra i ob u hva ta no vu

pro gram sku {e mu ana log ne te le vi zi je, uvo |e we no ve di gi tal ne plat for me sa vi {e od 110 ka na la i no vih in ter net pa ke ta sa start nim br zi na ma od 6Mb/s„, pi {e u oba ve {te wu. Ta ko |e, na saj tu je i sta ri broj te le fo na ko ji ne ko ri sti vi {e KDS, ve} dru ga fir ma, kao i raz li ~i ti po da ci da osnov ni pa ket bro ji vi {e od 60, vi {e od 80 od no sno 75 ka na la. U sva kom slu ~a ju spi sak ka na la ni je ta ~an. Osnov na po nu da SBB-a ima 70 pro gra ma. Ko ri sni ci KDS-a sa mi }e pri me ti ti ko jih ka na la ne ma, uglav nom je re~ o re gi onal nim i ko la `nim pro gra ma. No vi na su ka na li SK prajm, Si ne star, Mi ni ul tra, Ul tra, ESPN Ame ri ka, Mi ni maks, Spor tklub+... D. Ig wi}

Uslu gu ot ka za li, ra ~un pla }a ju na pla }u je uslu ge za “Ha us maj stor i hi gi je nu”, iako je o sve mu oba ve {te na. ]a li} je na ve la da je ot ka zni rok is po {to van, a oba ve ze ured no iz mi re ne. Pi ta we }e bi ti upu }e no po me nu tom jav nom pred u ze }u, od ko jeg se od go vor o~e ku je usko ro. @i teq Kra ji {ke uli ce u Pe tro va ra di nu Ili ja Pap tra `io je da se u woj ura di tro to ar. U do pi su je ob ja snio da je to jed no smer na uli ca,

^ITAOCI PI[U SMS

BLI STAO, PRO PAO I ZA U VEK SE PAR KI RAO

ko mu ni ka ci je. Po sled wi po da ci po ka zu ju da je vi {e od 60.000 No vo sa |a na na ka blu kod ova dva di stri bu te ra, a za o~e ki va ti je da je taj broj mno go ve }i. Ope ra ter KDS-a nam je re kao da oni ne ma ju oba ve zu jav nog ob ja vqi va wa iz me ne pro gra ma i da se sve in for ma ci je mo gu pro ~i ta ti

@AL BE KO MI SI JI ZA PRED STAV KE I PRED LO GE

Gru pa gra |a na `a li la se Ko mi si ji za pred stav ke i pred lo ge Skup {ti ni gra da na rad “In for ma ti ke” na vo de }i da im se ob ra ~u na va ~i {}e wa zgra da iako je ugo vor sa fir mom “Ha us maj stor i hi gi je na” ras ki nut. U svo joj `al bi pred sed ni ca skup {ti ne sta na ra Ve sna ]a li} ob ja sni la je da su ras ki nu li sa rad wu sa po me nu tom fir mom i ostva ri li no vu sa “Klir ser vi som”, ali da im “In for ma ti ka”

Fo to: R. Hayi}

dnevnik

ve o ma pro met na i da pred sta vqa naj kra }i put od Pre ra do vi }e ve uli ce. Tro to ar tra ì jo{ je dan ì teq Pe tro va ra di na, Pa vle Zo ri}, ko ji pred la è da se po sta vi pe {a~ ka sta za kroz Uli cu Ma rin ka Dr ì }a do vr ti }a “Cvr ~ak”. Alek san dar Zi mo wi} za tra ìo je da se ure di par king i ze le na po vr {i na Tr ga vla di ke Ni ko la ja. Ove pred stav ke bi }e upu }e ne Upra vi za ko mu nal ne po slo ve.

Sta nov ni ci Ali be gov ca i Ka r a ~ e tra ` e da se uve d e {kol ska auto bu ska li ni ja za pre v oz |a k a iz pe r i f er n og dela Pe tro va ra di na do O[ “Jo van Du ~i}”, a Ko mi si ja }e o to m e oba v e s ti t i Upra v u za sao b ra } aj. Ko m i s i j a pri m a gra | a n e sva k e pr v e sre d e u mese cu, a do tle joj se mo gu obra t i t i sla w em do p i s a na adre su Uli ca @ar ka Zre wa nina 2. A. J.

065/47-66-452

Kam pa wa do ne la bu se ve i sta zu Po ~e le su pred iz bor ne kam pa we. Gra |a ni âr da ka do bi li bus li ni ju 69 , po sle tro de ce nij skog pe {a ~e wa i sto pi ra wa!!! Uz uli cu ma jo ra Te pi }a ne dav no ni kla, u isto vre me ka da i bus, obe }a na pe {a~ ka sta za, da olak {a gra |a ni ma i pe {a ci ma sa âr da ka, iz Sta rog i No vog se la. 062/8248... * * * Ka kva je sli ka ofi ci ra JNA i VS? Da na {wa vlast ove, ne ka da po {to va ne, gra |a ne ba ca u ka qu gu, bez osnov nih sred sta va za ì vot. Dok na sve stra ne zvr je pra zne ka sar ne u ko ji ma ca ru ju pa co vi, ofi ci ri se bi obez be |u ju „sta no ve” na gro bqu! Naj no vi ji pri mer je po ro di ca Po wi ger iz Bin gu le. Mi ni star [u ta no vac sa da obe }a va re {a va we stam be nih pro ble ma - kad je ka sno! [ta je do sa da sve ove go di ne ra dio? Evo, vi di se! Uàs! S po {to va wem! 063/5230... * * * Re~ je re~, a ~est je ~est, bez ob zi ra {ta je ko i o ko me ko mi slio ovo ili ono, bi tan je gest, a po to me i mo è mo ne {to da ce ni mo. Bo à \e li} je odr ào re~ i to je po {te no. 060/6394... * * * Go spo din â nak ka è da je od la ga we kan di da tu re po be da za go vor ni ka evro in te gra ci ja. Bo jim se da je ta po be da ista kao i po be da Sr bi je nad NA TO ali jan som 1999. go di ne. 060/4468...

Jed n o je si g ur n o, pro t e k le su b o t e dogodi l a su se dva po m ra ~ e w a. E, sad...{to je bi lo ma lo sve do ka, to ne zna~i da se ni je de si lo. Pro cve ta la cr veno-be la la la, ra sti jo{ si ma la! 064/4615... * * * [ta gra | a n i Sr b i j e da n as obi~ no ra de? Pa, ku ka ju za EU i op tu `u ju tu istu EU

za to {to su nas „osta vi li da se ki se li mo” do pro le }a. Ali, ni ko ne go vo ri do kog pro le }a! Op tu `i li smo sve od Mer ke lo ve, pa do por ti ra. Svi su nam kri vi, sa mo mi ni smo! Pa, qu di bo` ji, mi ni smo is pu ni li ni je dan wi hov zah tev ko ji va `i za sve, pa i za nas! Da li smo za u sta vi li ko rup ci ju,

kri mi nal, pre va re vla sti, glad, bo lest? Ni smo! Pa on da?! S po {to va wem! 063/5230.. * * * „Par king ser vi su” }e us pe ti ono {to Slo bi ni je, a to je da }e sve ma we ì teqa Li ma na gla sa ti za DS! Mal tre tira ju gra|a ne, ku pe auto mo bi le qu di ma is pred ula za i na pla }u ju pre vi so ke ka zne na ove bed ne pla te. 064/1701... * * * Pot p u n o se sla ` em sa bro j em 064/2576, go spo da iz ko mu nal nih pred u ze }a ne }e da me wa ju ni {ta, jer je ta mo po lit ka, ra di li ne ra di li, pla ta pr vog le è, a da su oni ser vis gra |a na to im ni je ni u gla vi. 065/2707... * * * Mo li la sam „Elek tro voj vo di nu” iz @a b qa da do | u da pre k on t ro l i { u stru ju na ban de ri u Ba~ kom Jar ku. Ve li ke ra ~u ne do bi jam, kao da sam fir ma. Pret hod ni vla snik je ra dio u „Elek tro voj vo di ni”, a se stra mu je tu dr à la tra fi ku. Ne sta ne stru je u tra fi ci, ne sta ne kod me ne. Su prug mi je po gi nuo na Ko so vu kao po li ca jac, osta la sam da se bo rim sa svo ja dva si na i unu ~i }i ma. Ni ko ne do la zi da se pop ne na ban de ru i sve pre kon tro li{e. Mo lim sme nu svih od go vor nih iz @a bqa. 065/5503...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak13.decembar2011.

SA O BRA ]AJ NA IN SPEK CI JA RI GO RO ZNA

Od u ze to 25 tak si vo zi la Sao bra}aj na in spek ci ja je po~ela intenzivno da kontroli{e taksiste, jer kako ka`u imali su pet meseci fore da usklade svoj posao sa zakonom i Odlukom grada o taksi prevozu. Glavni saobra}ajni inspektor Mla den Ba {i} ka`e za “Dnevnik” da je neprijatno iznena|en onim {to su inspektori zatekli na terenu, jer su se taksisti dosta opustili. Zbog toga svaki dan napi{u pet do {est prekr{ajnih prijava, a oduzeli su 25 vozila. - Kontrole su u odnosu na prethodni period poja~ane, jer smatramo da su taksisti imali dosta vremena da reguli{u po-

rez i papire i legitimacije. Iznena|uje da smo dosta wih uhvatili da rade na crno. De{ava se da su pojedini taksisti ugasili radwe, a da i daqe rade, {to spada pod rad na crno - isti~e Ba{i} i dodaje da dosta problema ima i oko vlasni~kih odnosa ko ~ija kola vozi. Kontroli{e se i da li su taksisti izba`darili svoje taksimetre, po{to je Gradsko ve}e donelo odluku da najni`a ekonomska cena takstista u gradu bude 40 dinara start i 40 dinara kilometar. Ba{i} obja{wava da takstisti mogu da dr`e vi{e cene od 40 dinara, ali ne smeju da budu mawe.

- Uglavnom je ve}ina ba`darila takimetre i tu nema ve}ih problema. Me|utim problem je {to ne isuwavaju sve uslove da bi mogli da voze taksi, kao i tehni~ku ispravnost vozila ka`e sagovornik. Upitan u kakvom su stawu vozila kada je re~ o tehni~koj ispravnosti, sagovornik navodi da su sada dosta lo{ija u odnosu na prethodne godine. - Kada je promewena Odluka grada o uvo|ewu motora euro 3 odnosno pomerena za mart 2013. godine, na ulici su po~ela da se pojavquju stara i lo{a kola. Ona dodu{e izgledaju lepo, ali u pitawu je samo {minka. Ipak,

2013. godina nije tako daleko, pa }e se i ova oblast dovesti u red - ka`e Ba{i}. Podsetimo, taksisti ve} godinama poku{avaju preko gradsih vlasti da stanu na rep nelojalnoj konkurenciji koja taksira po gradu, a iz drugih je op{tina. Novi Sad ima sopstvenu odluku o kori{}ewu taksi prevoza, kojom su predvi|eni strogi uslovi, ali problem je u tome {to isti slu~aj nije u susednim op{tinama. Naime, zakon dozvoqava taksistima iz drugih op{tina da rade i u Novom Sadu, {to dovodi do nelojalne konkurencije. Q. Na to {e vi}

ZBOG UPA DA U SKUP [TI NU GRA DA

Grad tu ìo ne ko li ko ì te qa Boc ki Slu`ba za zajedni~ke poslove Novog Sada ju~e je podnela tu`bu protiv nekoliko ìteqa Bocki koji su 25. novembra upali u Skup{tinu grada i odloìli odràvawe sednice. Ovu informaciju potvrdio je za “Dnevnik” predsednik gradskog parlamenta Alek san dar Jo va no vi}. On kaè da jo{ nije video tekst

Pro te sto va }e opet - Protestova}emo opet ispred Skup{tine grada, to je odlu~eno na zboru gra|ana, jer nam je ja~e pravo da ne trujemo decu, pa makar i u zatvor morali. Nek nas do|e 500, pa bar }e 50 uspeti da u|e u skup{tinsku zgradu. Ne}emo praviti nerede. Jedino ako vlast ne ubaci svoje qude da nas isprovociraju. Nije gradska skup{tina tajna zona, ve} otvorena za sve gra|ane. Skup }emo prijaviti policiji. Nijedna vlast nije radila za nas, a aktuelna je najgora - rekao je predstavnik `iteqa Bocki Miroslav Ili}.

VESTI An dri }u u spo men Program „Andri}u u spomen” bi}e odr`an danas u 12 ~asova u sve~anoj sali Matice srpske. Besednici su predsednik Matice srpske akademik ^e do mir Po pov i potpredsednik Matice srpske prof. dr Slav ko Gor di}. Odlomak iz teksta „O pri~i i pri~awu” ~ita}e mr Isi do ra Po po vi}. Izlo`bu „Ivo Andri} i Matica srpska” priredila je stru~na saradnica Rukopisnog odeqewa Alek san dra Jo va no vi}. I. D.

„Is ku {a va wa slo bo de” Promocija kwige „Isku{avawa slobode” Ne boj {e Po po va bi}e odr`ana ve~eras u 18 ~asova u Plavoj sali Skup{tine grada. Gradski parlament se nalazi u Ulici @arka Zrewanina broj 2. A. L.

Pro mo ci ja kwi ge u Ste ri ji nom po zor ju Kwiga „Aristotel ili vampir zapadnog pozori{ta” Flo rans Di pon bi}e predstavqena danas u 13 sati u Sterijinom pozorju, u Zmaj Jovinoj 22/1. U~estvova}e prevodilac i teatrolog Mir ja na Mi o ~i no vi}, pozori{ni rediteq Ne boj {a Bra di} i glavni urednik izdava~kog preduze}a „Klio” Zo ran Ha mo vi}, a doma}in }e biti direktor Sterijinog pozorja Mi li vo je Mla |e no vi}. N. R.

Fo to: F. Ba ki}

tu`be, jer su je pisale skup{tinske slu`be. -O~ekujem da tu`ba ima vi{e stavki, jer je re~ o nasilnom pona{awu me{tana Bocki i napadu na slu`beno lice koje je zaposleno u dr`avnoj upravi. Tu`ba nije podneta protiv NN lica, ve} su identifikovane osobe koje su napale obezbe|ewe. Grad }e pred sudom zastupati Slu`ba za zajedni~ke poslove, ili Javno pravobranila{tvo grada - rekao je Jovanovi}. Jovanovi} je napomenuo da `iteqima Bocki nije odobreno prisustvo na narednoj sednici Skup{tine grada, jer wihov pro-

blem nije na dnevnom redu, a oni ne mogu da odre|uju {ta }e biti na dnevnom redu. Kako ka`e, ta~no se po poslovniku zna ko mo`e

}e glasati deputati Skup{tine grada. Jovanovi} smatra da je pravo URS-a {ta }e predlagati za dnevni red. - S obzirom da su me{tani Bocki najavili novi protest u vreme odràvawa decembarske sednice, skup{tinsko obezbe|ewe }e se boqe spremiti i traì}emo prisustvo policije. Tako|e, dobili smo od policije izve{taj u kojem stoji da su protiv 10 lica podnete prekr{ajne prijave za reme}ewe javnog reda i mira i ugroène sigurnosti druge osobe. Pored nov~ane kazne, mogu} je i zatvor do 20 dana - objasnio je Jovanovi}. S druge strane, predstavnik ì te qa Boc ki Mi r o s lav Ili} kaè za na{ list da ne zna zbog ~ega grad podnosi tu`be protiv wih kao i da od policije nisu dobili prekr{aj-

Re~ je o nasilnom pona{awu i napadu na slu`beno lice, rekao predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}. Predstavnik `iteqa Bocki Miroslav Ili} tvrdi da su se oni branili da predla`e dnevni red. Ipak, odborni~ka grupa Ujediweni regioni Srbije podnela je zahtev da se problem s vodom u nasequ Bocke na|e pred odbornicima, o ~emu

ne prijave. On tvrdi da su se oni branili, da je wih napalo obezbe|ewe i da stalno pla}aju gradu komunalije, a ni{ta ne dobijaju. D. Ig wi}

SO CI JAL NO-EKO NOM SKI SA VET PI TA GRAD

[ta }e bi ti s ko mu nal ci ma - Zahtevamo promenu strukture upravqawa u javnom sektoru grada - kazao je ju~e na Socijalno - ekonomskom savetu grada (SES) predsednik Gradskog ve}a Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Dra go \o ki}. Naglasio je da gradska vlast treba odmah da obelodani Novosa|anima {ta smera sa komunalnom privredom u Novom Sadu, jer sindikat, kako je istakao, „ne}e dozvoliti da ovaj sektor pro|e u privatizaciji kao dru{tevena preduze}a, gde je sve rastureno, a niko nije odgovarao „. Naveo je da u na{em gradu ne postoji politi~ka voqa da se otvori pitawe upravqawa javnim dobrima. - Grad je najavio javno - privatno parterstvo u JKP „Vodovod i kanalizacija” pre nego

{to je za to imao zakonsko upori{te.Sada je usvojen Zakon o javno - privatnom partnerstvu, a grad }uti - istakao je \oki}. Ovo je \oki} izneo povodom rasprave o situaciji u privredi i rastu nezaposlenih u gradu. O tome je SES ju~e informisao {ef Kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj grada (KLER) Zo ran Ivo {e vi}. Kazao je, da je Strategijom privrednog razvoja grada, usvojenom pre tri godine, predvi|eno 225 projekata, od kojih je 44 ve} realizovano, i da se radi na 50, ali Ivani{evi} nije detaqnije govorio o wima. Naveo je , da je Novi Sad najboqe pozicioniran u zemqi u odnosu na druge gradove po kreditnom rejtingu. Naglasio je da je u toku formirawe Industrijske zone na Rim-

skim {an~evima i da je lokalna samouprava dala povlastice stranim investitorima pri pla}awu ra~una za komunalno opremawe zemq{i{ta. -To su za sada iskoristile dve firme, iz Izraela BIG CEE, koja gradi Tr`ni centar, i {panska kompanija vlasnik „Koteksprodukt” za izgradwu objekta - podsetio je Ivani{evi}. Prema wegovim re~ima, uskoro }e biti pokrenut sajt namewen investitorima gde }e biti predstavqeni potencijali Novog Sada. - Po{to je uo~ena sporost u radu ovda{we administracije dobili smo novac na osnovu projekta od fondova iz EU da se ona a`urira - kazao je Ivani{evi}. Z. De li}

Usko ro grad ski tu ri sti~ ki vo di ~i Obuka lokalnih turisti~kih vodi~a Novog Sada, po uzoru na Svetsko udru`ewe turisti~kih vodi~a, po~ela je ju~e i traja}e sedam dana. Ova obuka deo je projekta „Podizawe kvaliteta turisti~kih vodi~a u Novom Sadu i organizacija lokalne vodi~ke slu`be”, koji je pokrenula Nacionalna asocijacija turisti~kih vodi~a Srbije i prva je te vrste u na{oj zemqi. - Novi Sad je, pored op{tine Sremski Karlovci, prvi grad u Srbiji koji }e ubudu}e imati veliku lokalnu slu`bu vodi~a.

Novi Sad beleì porast posetilaca od gotovo 20 odsto. âk 50 odsto vi{e stranaca je ove godine boravilo u gradu i registrovano je 32 odsto vi{e no}ewa - rekla je direktorka Turisti~ke organizacije Novog Sada Ja dra ka Be qan-Ba la ban. Obuku }e pro}i 30 polaznika, koji }e pored teorijskog dela imati i prakti~ni deo vo|ewa na otvorenom, u autobusu i u muzeju. Obuke }e voditi vode}i trener Svetskog udruèwa turisti~kih vodi~a iz [kotske Me ri Kemp-Klark i predsedni-

ca Nacionalne asocijacije turisti~kih vodi~a Srbije Iva na ]u ru vi ja. Uspe{ni }e dobiti sertifikat Svetskog udruèwa turisti~kih vodi~a. Kada pogledate logo Svetskog udruèwa turisti~kih vodi~a, vidite dve ruke, jedna pokazuje prstom, a druga je ispruèna, {to simboli{e da vodi~i brinu o svojim klijentima, istakla je Meri Kemp Klark. Projekat su finansijski podràli Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Turisti~ka organizacija Novog Sada. I. D.

NA [TRAN DU LO [E KRE NU LA SE ZO NA KLI ZA WA

Vru} de cem bar pra zni kli za li {te Sezona klizawa na otvorenom na [trandu krenula je traqavo, jer lepo vreme za ovo doba godine otapa led, stvaraju se barice, a klizali{te je naàlost prazno. Portparol u ovom preduze}u Ivan No ì ni} kaè za na{ list da u ve~erwoj smeni ima sveta, jer je ipak hladnije u odnosu na dnevne temperature. - Na{i radnici su po ceo dan na poslu, bez obzira da li ima ili nema posetilaca. Nadam se da }e uskoro zahladiti i da }e biti vi{e sugra|ana. O~ekujem da se situacija porpaviti kad po~ne raspust - naveo je Noìni}. Za smenu u trajawu od sat i po potrebno je izdvojiti 160, a za

iznajmqivawe klizaqki 100 dinara. Radnim danima klizali{te radi u pet smena - od 10 do 19.30 sati, a vikendom se organizuje i dodatna smena od 20 do 21.30 ~asova. ^etvrtu godinu uzastopno bi}e organizovana i {kola klizawa „Prvi koraci„, namewena deci uzrasta od pet do deset godina. Petodnevni kurs staja}e 1. 000 dinara. Prvi kurs po~iwe 19. decembra, drugi od 26. tre}i od 9. do 13. januara i posledwi ~etvrti, od 16. do 20. januara. Termin rezervisan za obuku mali{ana je od 9 do 10 ~asova. Prijavqivawe je na blagajni klizali{ta, a informacije se mogu dobiti telefonom na 455-719. Q. Na.

INI CI JA TI VA ZA OSNI VA WE DRU [TVE NOG CEN TRA

Tra `e ku tak za zdrav raz voj

U gradu grada postoji veliki broj objekata koji su prazni i propadaju, a sa druge strane mnogobrojni pojedinci, grupe i organizacije koje se bave dru{tveno korisnim aktivnostima nemaju prostor za rad. Zato je nastala inicijativa za Dru{tveni centar, koja se od nedavno razvija u gradu. Pokrenuli su je pojedinci, predstavnici neformalnih grupa i nevladinih organizacija, koji su aktivni na poqu humanitarnog rada, edukacije, ekologije i odrìvog razvoja, stvarala{tva, aktivizma i mnogih drugih oblasti. Kako kaù, osnovni ciq je ukazati na potrebu za stvarawem Dru{tvenog centra koji bi bio kreativna civilna zona. - U gradu ne postoji prostor koji bi koristio pojedincima i grupama za rad u oblastima koje su od zna~aja za zajednicu. Dru{tveni centar bio bi mesto pristupa~no svim gra|anima koji èle da se bave najrazli~itijim aktivnostima - sportskim, obrazovnim, kulturnim... Javne debate, kreativne i

edukativne radionice, izlo`be, koncerti i predstave, samo su neki od sadràja koji bi ispunili prostor Dru{tvenog centra - obja{wava jedan od ~lanova Inicijative, De jan [o la ji}. Da bi se ideja Dru{tvenog centra realizovala potreban je prostor u kome bi svi ovi sadràji zaìveli. U gradu se nalaze mnogobrojni vojni i industrijski objekti koji su napu{teni, a upravo oni predstavqaju idealno mesto za aktivnosti. Kako bi se ova ideja promovisala, ~lanovi Inicijative organizova}e niz doga|aja. Projekcija filma „Otvorene kasarne„ koji se izme|u ostalog bavi i temom dru{tvenog centra, odrà}e se danas u 17 ~asova u Klubu „Sterija„, Pozori{ni trg 1. Nakon filma, usledi}e diskusija u kojoj u~estvuju Mi o drag Po ~u~ iz Centra „@iveti uspravno„, umetnik Si ni {a Tu ci} i asistent na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Bo ris Po pov. J. Zdje la re vi}

URS: Ne za po sle nim po ro di qa ma 20.000 me se~ no Odborni~ka grupa Ujediwenih regiona Srbije predala je ju~e gradona~elniku Igo ru Pa vli ~i }u Inicijativu za preduzimawe neophodnih mera i obezbe|ewe para za pruàwe pomo}i nezaposlenim porodiqama, saop{tili su iz URS-a. Iznos od 20.000 dinara mese~no, do navr{ene prve godine ìvota deteta, treba da se obezbedi u buxetu grada za 2012 godinu. U saop{tewu URS-a podse}aju da }e nedavno usvojena izmena Zakona o finansirawu lokalne samouprave, koju su oni inicirali, slede}e godine pove}ati buxet grada za 2,3 milijarde evra. Iz ovih sredstava URS predlaè obezbe|ivawe novaca za nezaposlene porodiqe. A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak13.decembar2011.

Азил ће у марту примити псе БЕЛА ЦРКВА: Средствима општинског буџета саграђен је први азил у Белој Цркви за псе и мачке луталице. У објекат је до сада уложене око шест милиона динара, а како је рекао директор Фонда за грађевинско земљиште и путну привреду Милан Радојев, да би добили потребне дозволе за рад потребно је уложити још око два милиона динара. Главни објекат је урађен и прилагођен намени, а направљено је и тринаест боксова за псе, који могу да приме највише до шездесетак паса. У потпуности је сређен и простор у коме ће бити ветеринарска амбуланта, а остало је да се опреми овај простор, да се ураде унутрашњи боксови у које се смештају животиње ако температура ваздуха падне испод петнаест степени. Предвиђен је и простор за мачке, и карантин за животиње које погранична полиција

Боксови спремни за напуштене љубимце

плени приликом илегалних прелазака државне границе са Румунијом. Поред грађевинског дела који је још потребно завршити, ради се и на сређивању папира који су неопходни за почетак рада. Све би то требало да буде завршено до

пролећа, када се очекује почетак рада и пријем првих паса. Поред овог простора налази се парцела на којој је предвиђена градња другог азила који ће уредити невладине организације које се баве заМ. В. штитом животиња.

НАРОДСКА ФЕШТА ПОВОДОМ ЗАВРШЕТКА ГРАДЊЕ СОМБОРСКЕ ГЛАВНЕ УЛИЦЕ

Сомборце загрејали Звонко Богдан и „Атомци”

СОМБОР: Баш као што су из локалне самоуправе и најављивали, недељно поподне су, захваљујући и релативно лепом предвечерју, Сомборци могли искористити за породични излазак на главну варошку Улицу краља Петра Првог, што су многи од њих и учинили. Наиме, најављени улични концерт посвећен завршетку радова на реконструкцији градске пешачке зоне, у коме су поред локалних музичара главне звезде вечери били рођени Сомборац а вишедеценијски житељ Суботице Звонко Богдан и чувени рок-бенд „Атомско склониште“ на главну сомборску штрафту извукао је неколико хиљада житеља овог града. Уз бесплатно послужење, пециво, кувано вино и чај, као и пиво, огроман број Сомбораца је уживао у музици, а гости су имали прилику да се увере у истинитост тврдњи не само архитектонске струке да се у случају сомборске пешачке зоне ради о бисеру

необарокне средњоевропске архитектуре. Сомборска централна пешачка зона реконструисана је по својевремено изабраном и награђеном про-

јекту д.и.а. Симе Јанчића, у шта је покрајински Фонд за капитална улагања инвестирао суму од око четири милиона евра. Радови на Ули-

СПОРТСКИ ЧАС ПОД НАЗИВОМ „ИСПРАВИ СЕ” ЗА ЂАКЕ У КЛЕКУ

Вежбом исправљају кичму

КЛЕК: Спортски час под називом “Исправи се” биће одржан данас, у 11 сати, у фискултурној сали Основне школе “Јован Дучић” у Клеку. Ово је национална едукативна акција коју, од октобра 2011. до маја 2012. године, у школама широм Србије спроводи “Винер штедише осигурање”, уз подршку Министарства омладине и спорта и у сарадњи са Одбојкашким савезом Србије и Удружењем одбојкашких клубова првих лига. Ђацима ће о узроцима настанка деформитета кичме и значају физичке активности за правилан развој говорити спортски лекар Иван Лукић, играчица Женског одбојка-

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, Kamerna scena: drama „Godo na limenom usijanom krovu” (20.30) Po zo ri {te mla dih velika sala: „Testosteron” (20) No vo sad sko po zo ri {te: „^ongor i Tinde” (19)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.15, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (16), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili 2” (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15.15, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13), „Sumrak saga: praskozorje” (15.20, 17.40, 20.10), „Ma~ak u ~izmama” (12.30, 13.20, 15.05, 16.10, 16.50, 18.30), „Elita ubica” (22.20), „Formula uspeha” (21.50), „Nova godina u Wujorku” (17.30, 20, 22.25), „Konan Varvarin 3D” (18, 22.35), „^udesno putovawe jedne korwa~e 3D” (10.50), „Prakti~ni vodi~ kroz Beograd sa pevawem i plakawem” (18.10), „Ku}a snova” (20.05)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Edi ta Br ki}, Alek san dra Ra pa ji}, Le la Ko va ~i, Ja smi na ô li}, Sla |a na Bla go je vi}, Bi qa na Di mi tri je vi}, Bo ja na Ko mlen ski, Sve tla na Ku qi} i Da ni je la Tu bi} iz Novog Sada, Alek san dra Go lu bo vi} iz Be{ke, Sla |a na Ni ko li} iz Melenaca, Ka ta ri na Lon ~ar iz êrevi}a, Sla |a na Di mi tri je vi} iz Magli}a, Je le na Ko va ~e vi} iz Ba~a, Je le na \e mrov ski iz Ba~kog Dobrog Poqa, Ma ri ja Na sa |i iz Kisa~a, Na ta {a Kri à ni} iz Luga, Emi na Fra zi iz Ba~ke Palanke, An dre ja Ba ji} iz In|ije i Kve to sla va Va len }ik iz Kulpina, DEÂKE: Na ta {a Sta ji}, Hri sti na Ka u rin, Je le na A}i mo vi}, Mi li ca Nov kov, Bi qa na Vi {e kru na, Zan fi re Mak su ti, Je le na Jan ~i}, An ka Mi ja no vi}, \ur |i ja Ra ki}, Ta ma ra Lu ki}, Dra ga na Ate qe vi} i Tin de Ne met iz Novog Sada, Sa ne la Lu ki} i Su za na Tor daj iz Sremskih Karlovaca, Ve sna Mi li vo jev iz Turije, Je le na Su bo ti} iz Novih Banovaca, Je le na Kam pel iz Ba~a, Je le na La god i Na ta {a Pi qi} iz Ka}a, Mi len ka Gru ba~ iz Stepanovi}eva, Ve sna Ba ceq iz Ba~ke Palanke, Dra ga na Kri~ ko vi} iz Be{ke i Sne à na Mar ko vi} iz Stare Pazove.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jozefina Fridriha Bajin (1923) u 10.30 ~asova, Milka Du{ana Bolta (1926) u 11.15, Radoslava ^edomira Radenkovi} (1948) u 12 ~asova, Lazar Adama Zgomba (1942) u 12.45, Zoran Milana Tati} (1964) u 13.30, Danica Ilije Zovko (1935) u 14.15 i Qubica Milorada Pejak (1926) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu }e biti sahrawena Jovanka Qubomira Jovanovi} (1930) u 13 ~asova. U Futogu }e na Gorwem starom grobqu biti sahrawen Jovan Zorana Despot (1996) u 13 sati, a na Centralnom Sretko Milutina Stankovi} (1937) u 15 ~asova. Na grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Nada Nikole Alavawa (1934) u 15 ~asova.

шког клуба “Клек Србијашуме” Тијана Ћурић и члан Мушког одбојкашког клуба “Клек Србијашуме” Зоран Атељевић. Након едукативног дела, ученици, одбојкаши и професори одиграће егзибициони одбојкашки меч. “Систематски прегледи спроведени у основним школама показали су да у неким срединама чак 70 до 90 одсто деце има криву кичму. Свесни проблема, покренули смо овај пројекат да би деци школског узраста представили важност бављења спортом, али и одбојку као спорт који се препоручује за правилан развој”, кажу у “Винер штедиша осигурању”. Ж. Б.

ци краља Петра Првог су започели још давних деведесетих година прошлог века, да би, након обезбеђења средстава из покрајинског буџета били настављени 2007. а завршени ове године постављањем урбаног мобилијара и изградњом новопројектоване фонтане. Обележавање завршетка радова на сомборској пешачкој зони није окончано овим концертом, пошто ће се нешто формалнији део одиграти данас, када ће након шетње главним варошким сокаком врха покрајинских власти предвођених војвођанским премијером Бојаном Пајтићем, у великој сали сомборског Народног позоришта одржати и пригодна свечаност којој ће присуствовати представници политичког, привредног и друштвеног живота овог краја. М. Миљеновић

Трећи ребаланс буџета

БЕЧЕЈ: Данашње заседање локалног парламента највеће потиске општине је јубиларно 40. и предвиђено је да одборници од 9 сати разматрају укупно 15 тачака. У центру збивања требало би да буде Одлука о трећем ребалансу општинског буџета. Али, дужну пажњу привући ће и друга питања, као што с Одлука о ауто-такси превозу, затим усвајање Извештаја о извршењу буџета у првих девет месеци ове године, о полугодишњем раду Општинског савета за безбедност или Пољочуварске службе... Ваља нагласити да је данашња седница бечејског локалног парламента предпоследња у текућој години, те да ће у смирај године бити још једна. В. Ј.

VODI^

TelefONI VA@NIJI BROJeVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTeKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

c m y

420-374

ZDRAVSTVeNA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik САРАДЊА „АГРОЖИВА” И ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У СУБОТИЦИ

Студентска пракса међу пилићима

ЖИТИШТЕ: Компанија „Агрожив” из Житишта и Економски факултет у Суботици потписали су уговор о сарадњи, по којем ће студенти ове образовне установе праксу стицати у поменутој фабрици, која се бави производњом пилећег меса. Генерални директор „Агрожива” Предраг Амижић изјавио је да у години у којој је обновљена производња, компанија све своје акције спроводи плански, а од првог дана од када је прешла у руке државе труди се и да буде друштвено одговорна фирма. - Прешли смо један развојни пут и сада нам није циљ да радимо у оквиру постојећих капацитета који су максимално освојени, баш као и тржиште. Данас смо пред развој-

жда по завршетку студирања, ако се покажу као добри, у „Агроживу” нађу и запослење. С друге стране, домаћи лидер у производњи пилећег меса имаће велику помоћ људи од науке, у свим оним пословима који фабрику чекају на будућем развојном путу о коме је говорио генерални директор – у областима инвестиција, финансија, међународних уговора, маркетинга, менаџмента… - Да бисмо играли једну озбиљну утакмицу, сад не само на српском, већ и на међународном тржишту, морамо за њу бити спремни на свим аспектима - додао је Амижић. Декан Ненад Вуњак нагласио је да се на суботичком факултету по-

Од лане у власништву „Србијагаса” Стопроцентни власник „Агрожива” децембра 2010. године постало је Јавно предузеће „Србијагас” које је ову фабрику купило за 11,3 милиона евра, иако је почетна цена за преузимање водећег лидера у производњи пилећег меса, кога су после хапшења бившег власника Мирослава Живанова потресале пословне афере, била четири милијарде динара. У међувремену, седиште „Агрожива” је из Панчева пресељено у Житиште, где ова компанија поседује кланицу. ним периодом, новом инвестицијом, повећањем капацитета, новим производима, другим тржиштима, и тренутак је да се до краја повежемо са науком. Да будемо потпуно јасни и отворени, оваквих протокола о сарадњи има пуно, али га ми не доживљавамо ни рутински, нити формално. Компанија ће инсистирати да он има своју садржину која ће бити од обостране користи поручио је Амижић након што је са деканом суботичког Економског факултета Ненадом Вуњаком потписао уговор. За факултет, појаснио је Амижић, ова сарадња значи да ће студенти моћи да у Житишту, на лицу места, уоче одређену разлику између теорије и праксе. Биће у прилици да овде обављају праксу, а мо-

себна пажња посвећује примени економске теорије у пракси. Опредељење руководства је, истакао је он, да факултет мора бити повезан са привредом. - На факултету имамо усмерења агроекономије, финансија, маркетинга, пословне информатике, и логично је било да такву везу направимо. Очекујемо да ће први резултати сарадње са „Агроживом” бити видљиви већ 2012. године – напоменуо је Вуњак, и подсетио да је Економски факултет раније потписао уговор са „Меркатором”, што се показало као веома корисно, а слична сарадња очекује га и са зрењанинским „Млекопродуктом”, кикиндским „Банинијем”, суботичким „Пиониром” и другим фирмама. Ж. Балабан

Иницијатива за повезивање стажа радницима АПАТИН: Предлогом Одлуке о буџету општине за наредну годину укупни приходи и примања буџета планирани су у износу од 799,7 милиона динара, што је за 1,5 одсто мање у односу на планирана средства буџета за ову 2011. годину.У структури планираних прихода од 426,7 милиона динара, планиран је приход од пореза на доходак, добит и капиталне добитке. Повећано учешће ових прихода везано је за повећање учешћа општина у порезу на зараде.Трансфери од других нивоа власти планирани су у износу од 150 милиона динара, фок су текући трансфери планирани на нивоу ове године. Од пореза на имовину планиран је приход од 57,6 милиона, од имовине 54 милиона и на добра и услуге 42,2 милиона динара. Изузетно низак проценат остварења прихода у односу на годишњи план, резултат је планираних а нереализованих прихода по основу капиталних трасфера општинама,

планираних средстава по основу закупа пољопривредног земљишта који се реализује крајем године, планираних, а нереализованих,

Уједињени региони Формирана је нова одборничка група Уједињени региони. Чине је одборник Буњевачке странке Војводине Бранко Францишковић и два одборника Г 17 плус, Хрваљко Стантић и Хомоља Левенте. клони земљиште инвеститору, а о документу ће се изјаснити и Влада Србије. У усвојеном документу се наводи да ће инвеститор у првој фази у периоду од три године од дана закључења финалног уговора запослити око 600 радника, а након тога још 300. - Фабрика ће се градити на површини од око осам хектара, тржишне вредности 79 милиона динара. Предвиђена је производња и обрада кристалних компоненти. Почетак изградње објекта прве фазе, завршетак објекта и почетак производње прве фазе планирани су за 2011/12.

Удружују се чурушки сликари ЧУРУГ: Сликар аматер Ђорђе Ненадов -Дорипа из Чуруга покренуо је иницијативу за оснивање Удружења ликовних уметника из Чуруга, које би претежно окупљало сликаре аматере, али је могуће да му приступе и „академци”. Оснивачком састанку су, поред домаћина, присуствовали сликари Ђурица Риђички, Предраг Божић, Далибор Кекић, Радица Петровић, мајка и кћи Драгица и Драгана Мршић, Живка и Стеван Ћирић. Гости су били Ранко Антонић из Новог Сада, Мира Анишић-Миличевић и Мирјана Миливојев. Обећавши помоћ при оснивању, Ранко Антонић је рекао да је очекивано да поред толико уметника Чуруг добије и овакво удружење. Одлучено је да се ових дана у просторијама ДОНКТ-а „Прело” у Чуругу одржи састанак иницијативног одбора и уметника (сликара, вајара) и да се крене са оснивањем удружења. Од овог удружења очекује се да покрене са мртве тачке културна дешавања у селу. Л. К.

општинског буџета, констатовано је на седници Општинског већа. Сачињен је и протокол о реализацији финансирања капиталних про-

Одрекли се једномесечне накнаде Чланови Општинског већа донели су одлуку да се одрекну једномесечне накнаде које добијају као чланови овог тела у висини од 240.000 динара, колико је потребно за лекове за месец дана Бели Хорвату из Свилојева. Постоји одлука Републичког фонда да ће преузети трошкове, међутим, због озбиљности болести, неопходно је да лечење почне што пре. Донета је одлука да се за лечење Милице Халаи такође из Свилојева, које се не финансира из средстава Републичког завода за здравствено осигурање, издвоји 70.000 динара. осталих прихода општине, у висини од 52 милиона динара, смањене исплате зарада итд. Низак проценат остварења планираних прихода, као и промене у финансирању локалних самоуправа, уведене 1.октобра, указало је на потребу израде и доношење ребаланса овогодишњег

јеката између апатинске општине и Фонда за капитална улагања АП Војводине, а реч је о пет таквих пројеката. Према протоколу, Фонд ће одобрена средства уплатити по приливу средстава у покрајински буџет, док ће општина своје обавезе извођачима у укупном износу од

ЗАВРШЕНА ПРВА ФАЗА КОМПЛЕКСА БАЗЕНА

Од пролећа бициклом на купање СТАРА ПАЗОВА: У Старој Пазови је јуче означен завршетак прве фазе комплекса базена, површине преко 1.300 квадратних метара, што обухвата три базена за децу и два за одрасле, са пратећим објектом и садржајима за одмор и рекреацију. Пред бројним новинарима,

На питање новинара да ли је Фонд за капитална улагања измирио обавезе и према другим извођачима радова у Покрајини, Небојша Маленовић је одговорио да је из републичке касе стигло две милијарде динара и да према приливу тече и измирење обавеза, а председник

Отворена врата „Сваровском”

годину. Вредност инвестиције прве фазе износи од 13 - 15 милиона евра. Елаборат доноси и процену јавних прихода буџета Града Суботице за период до 2017. године од ове инвестиције по основу пореза на зараде, пореза на имовину, накнаде за коришћење грађевинског земљишта и екологију. Укупан планирани износ ових прихода је преко 1,6 милиона евра. Нето зарада запослених за првих пет година рада фабрике износила би око 11,2 милиона евра - рекла је правник ЈП „Привредно технолошких паркова” Аида Брант. На одборничко питање - ко гарантује да ће инвеститор да испоштује уговор, уследио је одговор да ће инвеститор да положи банкарске гаранције и да град ништа не поклања. Са 52 гласа за и три уздржана од стране одборника СНС-а, елаборат је усвојен. Донет је и Закључак о утврђивању накнаде за уређивање грађевинског земљишта за реализацију инвестиције-производног објекта компаније „Сваровски” у привредној зони Мали Бајмок, а донето је и Решење о давању сагласности на употребу имена града Суботице у пословном имену привредног друштва у оснивању „Сваровски Суботица”. Након завршетка 10 ванредне седнице настављена је 28.седница која је прекинута 17.новембра. Одборници су за директорку Арт биоскопа „Александар Лифка” изабрали Викторију Шимон Вулетић. С. Иршевић

НАРЕДНЕ ГОДИНЕ СИРОМАШНИЈА ГРАДСКА КАСА

СУБОТИЧКА СКУПШТИНА УСВОЈИЛА ЕЛАБОРАТ О УСTУПАЊУ ЗЕМЉИШТА ПОЗНАТОМ ИНВЕСТИТОРУ

СУБОТИЦА: На јучерашњој десетој ванредној седници суботичке Скупштине, одборници су усвојили елаборат о оправданости отуђења земљишта у државном власништву и уступању компанији „Сваровски холдинг интернешнел”. Елаборатом је јасно показано због чега је економски оправдано да град по-

utorak13.decembar2011.

Задовољни изграђеним

велико задовољство што је ова капитална инвестиција за општину Стара Пазова завршена са само месец и по дана закашњења, изразили су в.д. директор Фонда за капитална улагања АП Војводина Небојша Маленовић, као и председник општине Стара Пазова Горан Јовић и директор Дирекције за изградњу која је носилац инвестиције Јован Тишма.

општине Стара Пазова Горан Јовић је, захваливши Влади Војводине на подршци за изградњу базена, изразио оптимизам да ће се идуће године градити олимпијски базен и да ће се 2016. године, када Београд буде домаћин европског првенства у ватерполу, играти утакмице и у Старој Пазови. Када су инвестиције у питању, Јовић се похвалио да је план оп-

штине премашен, да се жури са завршетком радова на свим градилиштима, а да ће све бити резимирано у јануару идуће године. Оптимизам да ће идуће године кренути друга фаза радова, која подразумева изградњу олимпијског базена од 1.250 квадратних метара површине, са бетонским трибинама за 1.450 и монтажним за 2.050 гледалаца, изразио је и директор Дирекције за изградњу општине Стара Пазова Јован Тишма. Он је подсетио да су радови текли од маја, да се радило и викендом, па и ноћу, уложено је 325 милиона динара, капацитет купалишта ће бити 1.500 људи, има 80 уређених паркинг места и пет за особе са хендикепом. Поред тога што очекује да наредног лета базени буду прави спектакл у старопазовачкој општини, Тишма је најавио да је план за идућу годину Дирекције спреман, иде пред одборнике Скупштине општине Стара Пазова на наредној седници, а предвиђа да већ на пролеће буде изграђена осветљена бициклистичко-пешачка стаза између Старе и Нове Пазове Пазове до базена, који се налази код петље магистралног пута М22 са локалним путем Војка-Стари Бановци, а биће и 310 места за паркирање бицикла у комплексу базена. А. Мали

СВМ и ДС за до вољ ни ре зул та ти ма СУ БО ТИ ЦА: Град ска из бор на ко ми си ја ни је са оп шти ла још ре зу ла та те о из бо ри ма за че ти ри ме сне за јед ни це: Бај мок, Пе шча ра, Ми ши ће во и Ке ле би ја у Су бо ти ци. Пре ма ре зул та ти ма СВМ-а убе дљи во су по бе ди ли у три ме се не за јед ни це у ко ји ма су уче ство ва ли и то: Бај мо ку, Ке ле би ји и Пе шча ри. Пред сед ник Град ског од бо ра СВМ-а Је не Ма глаи је ис та као да су убе дљи во по бе ди ли у све три ме сне за јед ни це. У Бај мо ку је иза шло пре ма по да ци ма СВМ-а 3.161 гла са ча и би ло је 78 не ва же ћих ли сти ћа. Стран ка СВМ-а осво ји ла че ти ри ман да та, СНС три, ли сте „ДСДСХВ„, ДСС,СПС, УРС-СДПС по два ман да та, а СДС и БНЛ по је дан ман дат. На из бо ре у Ке ле би ји је иза шло 878 гла са ча и би ло је 11 не ва же ћих ли сти ћа.СВМ је осво јио се дам ман да та, ДСС три, ГГ два, а ли сте „ДС -ДСХВ„, СНС и СПС по је дан ман дат. У Пе шча ри иза шло је 1.766 гла са ча и би ло је 33 не ва же ћа ли сти ћа, а СВМ је осво јио че ти ри ман да та, ДСС три, „ДС-ДСХВ„ и СНС по два ман да та, а СПС, СДПС, ЛСВ и ГГ по је дан ман дат. С. И.

Сове саме изабрале Кикинду за зимовник

ИЗЛОЖБА ПОСВЕЋЕНА КИКИНДСКОЈ УТИНИ

Замисли да си сова КИКИНДА: У Народном музеју отворена је изложба посвећена кикиндској сови утини под називом „Замисли да си сова“. Ауторка је виши кустос биолог Љубица Војводић, која је истакла да је изложба названа по стиховима песме Мирослава Антића „Пробаш и успеш“. -Жеља ми је била да симболично укажем на способност и жељу сове утине за прилагођавањем као и нагон за преживаљавањем. Од новембра до марта сове зимују у Кикинди и тада их има највише у нашем граду. Циљ изложбе јесте да приближи сову утину грађанима - каже Љубица Војводић.

Орнитолог др Војислав Васић честитао је Народном музеју на занимљивој изложби: -Сове су у Кикинду дошле саме и оне су изабрале ваш град. Зато је Кикинда благословен град, јер има нешто што други немају. И даље треба улагати и енергију и средства у проучавање ове птице. Кикинда је највеће зимско станиште сове ушаре на земљи. У децембру 2009. године избројане су 743 сове утине, што је и рекорд. Аутор поставке је кустос источар Владислав Вујин. Изложба је обогаћена анимираним филмом „Мудри зимују у Кикинди“ и отворена је до 15. јануара. А. Ђ.

21,4 милиона динара, уплатити до краја ове године. О свим овим документима изјасниће се и одборници Скупштине општине на седници која ће, како се очекује, бити 23. децембра. Општинско веће је усвојило предлог да се настави финансирање послова на повезивању стажа радницима у предузећима на подручју апатинске општине који су остали без посла, због неуспешних приватизација, нити су за рад добијали зараду. Да би се тим грађанима омогућило стицање пензије, покренута је иницијатива за прикупљање података, а ти послови би се радили у Општинском већу савеза самосталних синдиката. Реч је о некадашњим радницима Фабрике чарапа „Вукица Митровић“ њих око 130, а исто толико и из Корпаре- Констанција и грађевинског предузећа „Марко Орешковић“, 127 радника ППК „Сонта“ и о 350 радника „Апатекса“. Ј. Прелчец

Цела плата и зрењанинским породиљама

ЗРЕ ЊА НИН: За ме ник пред сед ни ка Ли ге со ци јал де мо кра та Вој во ди не и по сла ник у Скуп шти ни Ср би је Бо јан Ко стреш, на кон фе рен ци ји за но ви на ре одр жа ној у Зре ња ни ну, под се тио је на пред лог ЛСВ да труд ни ца ма од на ред не го ди не, из град ског бу џе та, бу де ис пла ћи ва на раз ли ка из ме ђу из но са за ра де из сред ста ва оба ве зног здрав стве ног оси гу ра ња, до пу ног из но са пла те, ка да ни су на бо ло ва њу, од но сно да се по ве ћа на кна да за труд нич ко бо ло ва ње са 65 на 100 од сто. -Ли га је од у век упо зо ра ва ла на ло шу со ци јал ну и здрав стве ну за шти ту труд ни ца. У не ким гра до ви ма Вој во ди не ова ини ци ја ти ва је већ спро ве де на, а у Зре ња ни ну је ушла у скуп штин ску про це ду ру. Сто га, оче ку је мо по др шку на ших ко а ли ци о- них парт не ра, а ми ће мо ин си сти ра ти на то ме да се тај по сао што пре за вр ши у ко рист гра ђа на – ре као је Ко стреш, оце њу ју ћи да би на тај на чин би ла по ка за на од го вор ност пре ма бу ду ћим ге не ра ци ја ма у гра ду Зре ња ни ну. Под се ти мо, од бор нич ка гру па ЛСВ у Скуп шти ни гра да по зва ла је све од бор ни ке да по др же ову ини ци ја ти ву. По др шку су, од мах за тим, да ли пред сед ник ло кал ног пар ла мен та Алек сан дар Мар тон, као и опо зи ци о на Де мо крат ска Ж. Б. стран ка Ср би је.

Но ви си стем за чи сти ју во ду БАЧ КА ТО ПО ЛА: Нај но ви ју тех но ло ги ју у обла сти пре чи шћа ва ња от пад них во да пред ста ви ли су ју че не мач ки струч ња ци на сед ни ци Оп штин ског ве ћа у Бач кој То по ли. У при су ству пред сед ни ка Скуп шти не АП Вој во ди не Шан до ра Еге ре ши ја раз мо тре на је мо гућ ност из град ње та квог по стро је ња у овој оп шти ни. Пред сед ник Еге ре ши је ис та као да је пре зен та ци ја и за ин те ре со ва ност не мач ких струч ња ка за из град њу по стро је ња у Вој во ди ни још је дан у ни зу ре зул та та до брих при ја тељ ских и парт нер ских од но са Вој во ди не и Ба денВир тем бер га, и до дао да је ва жно ство ри ти усло ве за из град њу по стро је ња за пре чи шћа ва ње от пад них во да. На са стан ку је кон ста то ва но да Бач ка То по ла не ма пре чи стач от пад них во да, те да је по ред еко ло шког аспек та ко ји је ја ко ва жан, из град ња ова квог по стро је ња бит на и из фи нан сиј ских раз ло га, јер ова оп шти на пла ћа ве ли ке на кна де због из ли ва ња от пад них во да. В. Х.

utorak13.decembar2011.

NA KON PO @A RA U TEH NI^ KOJ [KO LI U BA^ KOJ PA LAN CI

Policija prona{la osumwi~enog piromana Po l i c i j a je ju ~ e li { i l a slo bo de Milo{a M. (1983) iz Ba~ ke Pa lan ke, osum wi ~e nog da je iza zvao po `ar u Sred woj teh n i~ k oj {ko l i „9. maj„ u Ba~ koj Pa lan ci, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. Pro tiv Mi lo {a M. je pod ne t a kri v i~ n a pri j a v a zbog po sto ja wa sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo iza zi va wa

op {te opa sno sti, a sa slu {an je pred is t ra ` nim su d i j om Osnov nog su da u No vom Sa du. Pod se }a mo, po `ar je iz bio u ne de qu pre pod ne, a va tra je za hva ti la por tir ni cu, ad mi ni s tra c i j u i jed n u po m o} n u pro sto ri ju. Po vre |e nih ni je bi lo, a za hva qu ju }i br zoj in ter ven ci ji va tro ga sne je di ni ce, iz beg nu ta je ve }a ma te ri jal na {te ta. N. Pr.

PR VO STE PE NA PRE SU DA VI [EG SU DA U ZRE WA NI NU

Krijum~arima droge 32 godine zatvora Vi {i sud u Zre wa ni nu, u prvo ste pe nom po stup ku, osu dio je Arta B. (49) iz Bu ja nov ca i Bla{ka M. (33) iz Le skov ca na po osam go di na za tvo ra, Peru Z. (50) iz Sr bo bra na na {est go di na, a Dragana P. (47) iz Lov }en ca i Milana P. (38) iz Fe ke ti }a na po pet go di na zatvo ra jer je ne pra vo sna `nom pre su dom usta no vqe no da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neovla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Op tu `ni com zre wa nin skog Vi {eg jav nog tu `i la {tva wi ma je sta vqe no na te ret da su u to ku av gu sta 2010. go di ne, ra di da qe pro da je, ku pi li, dr `a li i pre no si li 11.830,43 gra ma he ro i na. Po na vo di ma pre su de, Art B. je, ko ri ste }i ve ze i po znan stva u Tur skoj, or ga ni zo vao ku po vi nu ve }e ko li ~i ne nar ko ti ka, da bi 8. av gu sta pro {le go di ne, oko 23.55 ~a so va, on i Bla {ko M. na pu sti li Sr -

bi ju pre ko gra ni ~a nog pre la za Gra di na, kod Di mi trov gra da, i za pu ti li se u Tur sku, gde su s ne po zna tim oso ba ma ugo vo ri li ku po vi nu he ro i na po ne u tvr |e noj ce ni. Za tim je Bla {ko M. kon tak ti rao Pe ru Z. i na lo `io mu da do |e po dro gu i or ga ni zu je kri jum ~a re we ro be iz Tur ske u Sr bi ju. U ovu ak ci ju bi li su ukqu ~e ni i osta li okri vqe ni. He roin je ot kri ven 17. av gu sta 2010. na gra ni~ nom pre lazu iz me |u Sr bi je i Ru mu nije, kod Srp s ke Cr w e, u automo b i l u u ko j em je bio Mi lan P. s po ro di com, od no sno su pru gom i ma lo let nom de com. U auto mo bi lu se na lazio spe c ijal n o iz r a | e n i bun ker, u rezer vo a ru za ben zin, u kojm je bi lo 12 pe ke ti }a he ro i na, oble pqe nih se lo tej pom. Pa ke ti su bi li pre ma za ni pa stom ko ja mi ri som pod se }a na men tu da bi kri jum ~a ri za va ra li tra go ve. @. B.

U BE O GRAD SKOM NA SE QU ME DA KO VI]

Samoubistvo skokom sa sedmog sprata – Sta ri ji mu {ka rac sko ~io je ju ~e uju tro sa sed mog spra ta u na se qu Me da ko vi} 3 u Be o gra du i tom pri li kom smrt no stra dao – iz ja vi la je Ta nju gu port pa rol ka Hit ne po mo }i dr Nada Macura. – Ne sre }a se do go di la u 7.17 ~a so va, u Uli ci Bo ri vo ja Ste va no vi }a 33.

Sa mo dan ka sni je br zom in ter ven ci jom po li ci je spre ~en je po ku {aj sa mo u bi stva sko kom s Bran ko vog mo sta. – Broj sa mo u bi sta va u Sr biji iz no si 19 na 100.000 sta nov ni ka i po to me je na 13. mestu u sve tu. Taj broj se iz go -

crna hronika

dnevnik

c m y

PRE SU DA APE LA CI O NOG SU DA U BE O GRA DU

Zbog gre{ke doktora s VMA, dr`ava pla}a 1,2 milion dinara Ape la ci o ni sud u Be o gra du pra vo sna `no je pre su dio da je dr `a va Sr bi ja od go vor na zbog gre {ke dok to ra s Voj no me di cin ske aka de mi je u Be o gra du, i oba ve zao je na to da pa ci jen tu, ko j i je po s le ope r a c i j e krv nih su do va na no zi ostao bez bu bre ga, is pla ti 1,2 mi lion di na ra s ka ma tom. Do le kar ske gre {ke do {lo je ni zom pro pu sta dok to ra na VMA, po ~ev od to ga da ni su u ce li ni is pi ta li da li pa ci jent ima ne ku ano ma li ju. Ovaj slu ~aj se do go dio de ve de se tih go di na pro {log ve ka i vi {e od de ce ni je ~e kao je svoj epi log na su du. U~i we ni pro pust uzro ko vao je ka sni je iz li va we uri na u or ga ni zam pa ci jen ta, a kao po sle di cu to ga i od stra wi va we

zdra vog i funk ci o nal nog bu bre ga, {to je we go vu fi zi~ ku spo sob nost uma wi lo 30 od sto. Ta ko |e, ni po sto pe ra tiv ni tok na kon pr ve ope ra ci je ni je

te kao u skla du s pra vi li ma stru ke, gde je gru bim za ne ma ri va wem pa ci jen ta i we go vih uka z i v a w a na te g o b e po s tu pqe no su prot no pa `wi do brog

stru~ wa ka. Utvr |e no je i da me di cin ska do ku men ta ci ja ni je vo |e na na na ~in ko ji je za ko nom pro pi san, ~i me je ta ko |e po vre |e no pra vo pa ci jen ta. „U kon kret nom slu ~a ju, po ka zan je vi sok ste pen ’le èr no s ti’ po s tu p a j u } ih le k a r a, {to se mo è pod ve sti pod gru bu ne pa `wu istih”, na vo di se u obra zlo è wu od lu ke Ape la ci o nog su da ko ja je ob ja vqe na na saj tu. Ovom od lu kom sud je po tvr dio pre su du ne ka da {weg Pr vog op {tin skog su da u Be o gra du od 8. ju la 2009. go di ne ko jom je Re pu bli ka Sr bi ja, od no sno Mi ni star stvo od bra ne – VMA oba ve za na na to da o{te }e nom pa ci jen tu na ime na kna de ne ma t e r i j al n e {te t e is p la t i po me nu ti iz nos. (Ta njug)

PRO CES ZA UBI STVO DVO JE STA RIH NA NO VO SAD SKOM TE LE PU

Optu`eni bio frustriran zbog besparice Su |e we po vo dom ubi stva Jo si pa Di we {a (76) i Ro za li je Pa li} (70), po ~i we nog 30. de cem bra pro {le go di ne na no vo sad skom Te le pu, na sta vqe no je ju ~e u no vo sad skom Vi {em su du iz ja vom okri vqe nog Alekasandra Slankamenca, zva nog Ceping (45) iz No vog Sa da, ko ji je ovog pu ta od lu ~io da iz ne se od bra nu, po sle vi {e pre ki da zbog na vod nih zdrav stve nih te go ba. On je ne ko li ko pu ta do sa da ne gi rao spo sob nost da to u~i ni i od go va rao na pi ta wa sa mo po ne kad, dok su ve {ta ci sve vre me tvr di li da je on spo so ban. Na ju ~e ra {wem pre tre su u ime ti ma stru~ wa ka me di cin ske stru ke prof. dr Branislav Budakov iz neo je da su ve {ta ci – kar di o log, va sku lar ni hi rurg i ne u r op s i h i j a t ar, na osno vu pre gle da i zdrav stve nog sta wa utvr di li da je op tu `e ni spo so ban da pra ti pre tres i u~e stvu je u po stup ku po 45 mi nu ta uz pa u ze od de se tak mi nu ta i za u zi ma we po god nog se d e } eg po l o ` a j a za no g u (okri vqe ni je ula zio u sud ni cu po ko ji put na {ta ka ma). – Iz vi wa vam se za mo je do sa da {we po na {a wa, zdrav stvew no sta we mi do sa da ni je do -

zvo qa vo lo da se dru ga ~i je op ho dim, sa da sam re la tiv no do bro – ka zao je ju ~e okri vqe ni Slan ka me nac, obra }a ju }u se pred sed n i c i pe t o ~ la n og ve }a su di ji Zori Jamu{akov. Usle di lo je ~i ta we iz ja ve osum wi ~e nog da to u po li ci ji na kon hap {e wa, u ko joj je na ve de no da je on, po sop s tve n om pri zna wu, kon zu ment ma r u h u a n e od svo j e 14. go di ne. Osum wi ~e ni je na veo da je di plo mi rao Pa la ta prav de u No vom Sa du na Aka de mi ji za pri me we nu umet nost u Min he nu, dao da je bio u bes pa ri ci i da te da je bio se dam go di na na je bio fru stri ran zbog to ga. ro bi ji, {to mu je pred sta vqa – Ot ka ko je u de cem bru pro lo pro blem da se za po sli, kao {le go di ne po ~e lo sla vqe u i da ima 11-go di {we de te, i po ro di ci dru go kri vqe ne zbog do dao da su ga ne ki qu di pre - ro |e wa unu ke, do kob nog do ga va ri li za za slu `e nu ve li ku |a ja ret ki su bi li tre nu ci gde za ra du i osta vi li ga u bes pa - sam bio sav svoj, zbog ma ri hu a- ri ci. On je opi sao ka ko je upo - ne i al ko ho la – re kao je Slan znao dru go o kri vqe nu Jelenu ka me nac. – Sve to me je bo le Diwe{, ko joj je u ovom zlo ~i - lo. Bio sam utu ~en {to ni sam nu ubi jen sve kar, otac wen po - mo gao da stvo rim di nar za mo koj nog mu `a. Ka zao je da je pre ju k}er ku, ko ja je ve o ma do bra hap { e w a sta n o v ao u we n om i uspe {na de voj ~i ca. Mo ja za sta nu, uz we nu de cu. On je do - ra da je bi la sme {na za bra~ ni

`i vot. Lak {e sam pro la zio uz ko r i { e } e w e ma r i h u n e, ko j u kon zu mi ram od 14. go di ne. Po zaj mio sam pa re, ko je sam mo rao vra ti ti. Ina ~e, u iz ja vi pred po li ci jom ovaj okri vqe ni je na veo da se ka je zbog to ga {to je ura dio i na po me nuo da ni je imao na me ru da ubi je ve} da uzme pa re od do bro sto je }eg Je le ni nog sve kra. Glav ni pre tres se na sta vqa da n as sa s lu { wem pr v o o k ri vqe nog. M. Vu ja ~i}

HAP [E WE U RA [KOJ

Sudija osumwi~en za prodaju robe iz sudskog depoa Me sto ne sre }e

Pro {le ne de qe u be o grad skoj Ba tu to voj uli ci do go di la se te {ka po ro di~ na tra ge di ja, ka da su su pru `ni ci s ma lo let nim de te tom sko ~i li sa {e stog spra ta sa ma~ kog ho te la i osta li na me stu mr tvi, a de te je te {ko po vre |e no.

di ne u go di nu po ve }a va, {to po ka zu je da se qu di sve vi {e otu |u ju jed ni od dru gih – iz javi l a je di r ek t or k a Te l e fonskog save t o v a l i { ta za pre ven ci ju su i ci da psi ho log Branka Kordi}.

U SE LU RA DI NAC, KOD SME DE RE VA

Samospaqivawe zbog izvr{ewa sudske presude – Radi{a J. (55) iz sme de rev s kog pri g rad s kog na s e q a Ra di nac po ku {ao je ju ~e u dvo ri {tu po ro di~ ne ku }e da iz vr {i sa mo u bi stvo sa mo spa qi va wem i s ope ko ti na ma tre }eg ste pe na pre ba ~en je u bol ni cu u Be o gra du – po tvr dio je Ta nju g u port p a r ol Po l i c ij s ke upra ve Sme de re vo Sa{a Nikoli}. Po we go vim na vo di ma, a na osno vu uvi |a ja ko ji su iz vr {i li pri pad ni ci PU Sme de re vo,

me {ta nin se la Ra di nac je po ku {ao da iz vr {i sa mo u bi stvo zbog „iz vr {e wa sud ske pre sude da sru {i ogra du ko jom je za gra dio pro laz pre ma kom {i ji”. Dok su se iz vr {i te qi ras pra vqa li sa si nom, Ra di {a J. je iza {ao iz ku }e, po lio se ben zi nom i za pa lio. Uku }a ni su po ku {a li da uga se va tru, po z va n a je Hit n a po m o}, a Radi {a J. je s ope ko ti na ma tre } eg ste p e n a pre b a ~ en u Beo grad.

Su di ja u Ra {koj Sre}ko T. (55) uhap {en je zbog sum we da je pro da vao ro bu iz sud skog de poa ko ja je od u ze ta jer je ste ~e na kri vi~ nim de lom, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Sr bi je. Osim Sre} ka T., uhap {en je i ma ga ci o ner sud skog de poa u Ra {ki Milomir N. (69), kao i Valid H. (27) i Abdulah M. (54) iz No vog Pa za ra, vla sni ci pred u ze }a „SMS-trejd”. U sa op {te wu se na vo di da je hap {e we spro ve de na u sa rad wi s Tu `i la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal.

Po li ci ja je sa op {ti la da su Sre} ko T. i Mi lo mir N. od 2008. do 2011. go di ne, su prot no Za ko nu o iz vr {nom po stup ku, pro da va li sud sku ro bu – ci ga re te, tek stil, bez al ko hol na pi }a, vo zi la – ko ja je bi la od u ze ta kao pred met iz vr {e wa kri vi~ nog de la i uskla di {te na u ma ga ci nu sud skog de poa. Oni su ti me o{te ti li bu xet za oko 6,5 mi li o na di na ra. Od Va li da H. i Ab du la ha M. su to kom ove go di ne na ime is po ru ke ro be pri mi li no vac u, za sa da utvr |e nom iz no su, ve }em od 70.000 di na ra.

Sre} ko T. je ta ko |e, u svoj stvu pred sed ni ka ta da {weg Op {tin skog su da u Ra {koj to kom 2008. i 2009. go di ne, u vi {e na vra ta Sre}ku R. iz tog me sta ne za ko ni to od la gao iz vr {e we ka zne od osam me se ci za tvo ra, usled ~e ga je na stu pi la za sta re lost we nog iz vr {e wa. Osum wi ~e ni ma je od re |e no za dr `a va we do 48 sa ti, na kon ~e ga }e bi ti pri ve de ni de ` ur n om is t ra ` nom su d i j i Po s eb n og ode qe wa Okru `nog su da u Be o gra du. (Ta njug)

OSNOVNO TU@ILA[TVO U ZREWANINU

@enu vukao za kosu Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv S. J. (53) iz Zre wa ni na. Ka ko se na vo di u op tu `nom ak tu, on je osum wi ~en da je 10. sep tem bra ove go di ne, oko 22 sa ta, ru ka ma od gur nuo su pru gu M. J. a po tom je pe sni com uda rio po le voj ru ci. Na kon {to je `e na po ku {a la da uzme svo ju tor bu i kqu ~e ve da bi iza {la iz ku }e, mu` ju je uhva tio za ru ke i po ~eo

da je vu ~e na zad, ka so bi, pri tom je vre |a ju }i. Ka da je o{te }e na opet kre nu la ka iz la znim vra ti ma, S. J. ju je uhva tio za ko su i vu kao na zad, na nev {i joj ta ko la ke te le sne po vre de.

Ciglom poslao poruku Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv Sretena T. (30) iz Bo ~a ra, zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ugro `a va wa si gur no sti. Po do zre va se da je okri vqe ni od po ~et ka 2009. do ju la

2011. go di ne, u Zre wa ni nu, u vi {e na vra ta, ugro `a vao si gur nost o{te }e nih G. P., M. P. i F. P., pret wom da }e ih ubi ti i za pa li ti im ku }u. U no vem bru 2010. u wi ho vu ku }u je uba cio ci glu s po ru kom po sla tom o{te }e noj G. P., raz biv {i pri tom pro zor.

La`na prijava Pro tiv Marije P. (57) iz Zre wa ni na ov da {we Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log ko jim joj se na te ret sta vqa da je po ~i ni la kri vi~ no de lo la `nog pri ja vqi va wa.

Sum wa se da je ona 1. no vem bra 2010. go di ne, u Zre wa ni nu, de `ur noj slu `bi Po li cij ske upra ve pri ja vi la da je ne po zna ti po ~i ni lac, na we nu {te tu, po ~i nio kri vi~ no de lo pre va re, ta ko {to je, na vod no, is ko ri stio we nu li~ nu kar tu ko ju je iz gu bi la apri la te go di ne, te u we no ime i bez we nog zna wa, za kqu ~io dva ugo vo ra s mo bil nim ope ra te ri ma i po di gao dva te le fon ska apa ra ta, a wu za du `io da me se~ no pla }a te le fon ske uslu ge. Is po sta vi lo se da Ma ri ja P. ni je iz gu bi la do ku men ta i da je li~ no pot pi sa la po me nu te ugo vo re. @. Ba la ban

CRnA HROnikA

dnevnik

Biv{i general JNA i narodni heroj Jo vo Ka pi ~i} pretu~en je ju~e u Beogradu i, kako je sino} rekao wegov sin, u bolnici je na pregledima. Wegov sin Dra gan Ka pi ~i}, biv{i ko{arka{, izjavio je da je wegov otac napadnut ju~e u Ulici Stanoja Glava{a u Beogradu, kada ga je nepoznata osoba udarila s le|a u glavu. – On je pao na zemqu i izgubio svest. Podigli su ga neki qudi i sada smo na pregledima – rekao

U MUP-u je agenciji Beta samo re~eno da su upoznati sa slu~ajem. Portparol Urgentnog centra u Beogradu Dra go Jo va no vi} rekao je agenciji Beta da je toku dijagnostika Jova Kapi~i}a i da jo{ ne mo`e da da preciznije informacije o povredama koje je zadobio. – Znam da je re~ o povredi glave, ali o te`ini te povrede zna}emo nakon zavr{ene dijagnostike – kazao je Jovanovi}.

PRESUDA NOVOSADSKOG VI[EG SUDA

JU^E POSLE PODNE U BEOGRADU

Na pad nut na rod ni he roj Jo vo Ka pi ~i}

utorak13.decembar2011.

ê tvo ri ci za he roin 372 meseca za tvo ra U no vo sad skom Vi {em su du, pred ve }em ko jim je pred se da va la su di ja Zo r a Ja m u { a k ov, ju ~e su ~e tvo ri ca okri vqe nih za neo vla {}e no sta vqa we u pro met opoj nih dro ga – he ro i na, udru ì va wem u gru pu, osu |e na na 31 go di nu za tvo ra. Za udruìvawe u grupu radi prodaje heroina u Novom Sadu osu|eni su: Da mir Ra ma da nov -

ski (1979) iz Be~eja, s boravi{tem u Novom Sadu, na deset godina zatvora, Di la ver Fa zli ju (1961) iz sela Oraovica kod Pre{eva i Ki ra Ko te ski (1978) iz Prilepa, s boravi{tem u Novom Sadu, na po osam godina kao i Su li man Zul fi ju (1972) iz Miratovca kod Pre{eva na pet godina robije. Po navodima optu`nice, Fazliju i Zulfiju su preneli dro-

gu radi prodaje iz Pre{eva u Novi Sad, gde su je predali Ramadanovskom koji je „robu„ stavqao u promet tako {to ju je dao Kiri Koteskom, a ovaj je u stanu u Ulici Branislava Nu{i}a, koji je iznajmio Ramadanovski, me{ao s pra{kom protiv bolova koji je nabavqao u apoteci. Po nalogu Ramadanovskog je razmeravao tu supstancu, a nakon merewa na digitalnoj vagi i

prodavao narkomanima u Novom Sadu. Prilikom pripomrpedaje heroina u Novom Sadu trojica okrivqenih li{eni su slobode 9. novembra pro{le godine, dok je tom prilikom utekao Damir Ramadanovski, koji je uhap{en krajem januara ove godine. U izre~enu kaznu zatvora ura~unava se vreme provedeno u pritvoru. M. V.

PRESUDA ZA UBISTVO GRUJICE MITROVI]A NA NOVOM NASEQU U NOVOM SADU

Mar ku Po po vi }u 20 go di na ro bi je, a Go ra nu Mi tro vi }u 13

Jovo Kapi~i}

je Dragan, i dodao da wegov otac nije opqa~kan i da je slu~aj prijavqen policiji. – Vra}ao se ku}i kao starac od 93 godine i odjednom je osetio sna`an udarac s le|a. Pao je i izgubio svest. Podigli su ga neki qudi i bio je sav u krvi – rekao je Dragan Kapi~i}.

Jovo Kapi~i} je posle Drugog svetskog rata bio na visokim du`nostima u ministarstvima unutra{wih i inostranih poslova, bio je ministar unutra{wih poslova u prvoj posleratnoj vladi Crne Gore, a obavqao je i du`nosti vezane za logor na Golom otoku.

SUSRET ^ELNIKA SRPSKE I MA\ARSKE POLICIJE U SUBOTICI

Ile gal ni mi gran ti za jed ni~ ki pro blem

Broj imigranata koji poku{avaju da pre|u granicu ove godine je pove}an 27 posto u odnosu na raniji period, re~eno je ju~e u Subotici na sastanku predstavnika policija Srbije i Ma|arske. Na osnovu sporazuma o readmi si ji, ma |ar ska po li ci ja je uhvatila i vratila u na{u zemqu 4.859 imigranata. U borbu pro tiv ile gal nih mi gra na ta ukqu~ene su, osim pograni~ne policije, i druga odeqewa.

de{avawa u zemqama poput Libije, Avganistana, Egipta i drugih. Glav ni ka pe tan po li ci je u Ma|arskoj Jo èf Ha ta la je istakao da su ma|arska i srpska policija sara|ivale u najteìm trenucima i uspe{no re{avale problem ilegalnih migracija. – Izrazit priliv la`nih azilanata je bio u julu i avgustu ove godine, dok ih je u novembru bilo mawe – rekao je Joèf Hata-

Zbog ubistva Grujice Mitrovi}a (1988) u septembru pro{le godine na novosadskom Novom nasequ, ju~e su u Vi{em sudu u Novom Sadu na jedinstvenu kaznu nepravosna`no osu|eni Novosa|ani Mar ko Po po vi} (1984) na 20 godina zatvora za te{ko ubistvo i posedovawe i no{ewe oru`ja, na jedinstvenu kaznu od 13 godina Go ran Mi tro vi} (1983) za ubistvo i posedovawa i no{ewa oru`ja, dok je na godinu osu|en Bo jan Du ki} (1983), okrivqen za pomo} u~iniocu posle u~iwenog krivi~nog dela. Po optu`nici, Marko Popovi} je iz bezobzirene osvete sa svojim prijateqem Goranom Mitrovi}em ubio Grujicu Mitrovi}a, ispaliv{i u wega tri hica, a potom je dao pi{toq svom prijatequ Goranu Mitrovi}u, koji je ispalio jo{ jedan hitac u butinu, dok je raweni mladi} le`ao na tlu. Povre|enom, koji je premunuo u bolnici, tom prilikom nanete su dve ustrelne i dve prostrelne rane.

Mesto obra~una

- Sud je ocenio da je Marko Popovi} nameravao da se osveti Grujici i zbog toga je nabavio pi{toq, kazala je pri obrazlagawu presude predsednica ve}a sudija Sve la na To mi}-Jo ki}.

Na su|ewu je Popovi} priznao da je ubio Grujicu, ali ne smi{qeno i iz osvete, ve} je tvrdio da je pucao u samoodbrani, brane}i sopstveni `ivot.

– Sud na osnovu nepristrasnih svedoka i ve{ta~ewa nije poverovao u ovakvu odbranu – navela je ju~e predsednica ve}a. – Nesumwivo je utvr|en raniji sukob izme|u Marka i Grujice. Kako je zastupnik optu`nice kazao u zavr{noj re~i, postoji nesrazmera zla koje je okrivqeni Marko Popovi} naneo Grujici Mitrovi}u, koji mu je u avgustu naneo lake telesne povrede. Okrivqeni je nabavio pi{toq u èqi za osvetom i time pokazao upornost za to. Va{a odbrana nije bila uverqiva, za razliku od iskaza nepristrasnih svedoka. Napomiwem da je okrivqeni Goran Mitrovi} bio optuèn za te{ko ubistvo, ali je delo prekvalikifikovano u obi~no. Okrivqeni za zlo~in su se sakrili u Duki}evom stanu, gde su li{eni slobode dan posle kobne pucwave. Marko Popovi} i Goran Mitrovi} oste}e u pritvoru do izdràvawa kazne. M. V.

U NOVOSADSKOM SUDU OPET NIJE ZAPOÊTO SU\EWE RADOSAVU VUJAÎ]U ZBOG PRO[LOGODI[WE NESRE]E U KOJOJ JE STRADAO DEÂK

Pro me na advo ka ta od lo `i la pro ces Ju~e po ~etvrti put nije otvoren glavni pretres u novosadskom Vi{em sudu protiv Ra do sa va Vu ja ~i }a (59) iz Novog Sada, koji se tereti da je pro{le godine u avgustu, na novosadskom nasequ Kamewar, usmrtio na licu mesta svojim „audijem 4” petnaestogodi{weg Milana Lutovca dok je vozio bicikl ispred svoje ku}e. Okrivqeni je, po krivi~noj prijavi, imao nedozvoqenu ve}u koli~inu alkohola u organizmu. Vuja~i}u je stavqeno na teret te{ko delo protiv bezbednosti saobra}aja, po~iweno neprilago|enom brzinom. Ju~e se okrivqeni pojavio pred ve}em, za razliku od ro~i{ta u ok-

tobru, kada nije pristupio iz zdravstvenih razloga, ali je ovom prilikom naveo da se on koncepcijski razmimoi{ao s dosada{wim advokatima oko odbrane, pa je dao punomo} beogradskom advokatu Si ni {u Si mi }u, koji je ju~e odmah zatraìo odlagawe su|wa uz obrazloèwe da je tek angaòvan, i napomenu da je predmet sloèn i kompleksan i da mu treba vremena da pripremi odbranu. – Moramo dati puno pravo na odbranu, ali i da spre~imo svaku zloputrebu - prokomentarisla je predsednica ve}a sudija Sve tla na To mi}-Jo ki}, i zakazala glavni pretres za prvi slobodan termin, a to je 22. mart naredne go-

dine, uz obrazloèwe da su bukvalno svi termini do tada zauzeti zbog velikog broja pretresa. – Nije re~ o intenciji da se sud opstruira. Moj brawenik je ~astan i ozbiqan ~ovek, to mu nije namera – kazao je advokat Simi}. Zastupnica optu`nice Je le na Ba ni}, zameninica vi{eg tuìoca, napomenula je pred ve}em i odbranom da o~ekuje blagovremeno predlog za sporazumno priznawe krivice, ako do wega do|e, po{to je takvih najava ve} bilo. Ina~e, ovo su|ewe nije zapo~eto u februaru ove godine, tako|e zbog zdravstvenih tegoba optuè-

nog, a mesec dana kasnije je odloèno zbog mogu}e nagodbe o krivici, koja, ispostavilo se, ipak, nije sklopqena s Tuìla{tvom. Na ju~era{wi pretres od deset svedoka nije pristupilo sedam uredno pozvanih, koji nisu pravdali svoj izostanak. Radosav Vuja~i} je diplomirani pravnik. Ve}i deo svog staà proveo je u Izvr{nom ve}u Vojvodine, odakle je, s mesta sekretara, pre oko tri godine postavqen na mesto zamenika generalnog direktora „Srbijagasa”. Tako|e, u trenutku nesre}e bio je i na funkciji predsednika Upravnog odbora „Azotare„ u Pan~evu, nezvani~no smo saznali. M. V.

BIV[I NA^ELNIK UPRAVE BEZBEDNOSTI VJ ACO TOMI] OBELODANIO

Pro tiv Ta di }a pri ja va 2003. zbog sme ne Jo`ef Hatala i Milorad Veqovi}

– Uhap{eno je vi{e organizovanih kriminalnih grupa koje se bave prebacivawem ilegalnih mi gra na ta u ze mqe Evrop ske unije – rekao je direktor policije Mi lo rad Ve qo vi}. – Zbog toga smo ukqu~ili i kriminalisti~ko odeqewe policije u na{e akcije. Ciq je da se smawi broj imigranata i fokusirani smo na granicu s Makedonijom jer na toj ta~ci najvi{e prelaze i dolaze u na{u zemqu. Onog trenutka kada zatra`e azil, moramo da po{tujemo zakon i da im odredimo lokaciju gde }e da budu, ali ne mo`emo kretawe. Pove}an broj migranata o~ekuje se i naredne godine zbog svih ovih

la. – Me|unarodna policijska or ga ni za ci ja za kon tro lu dr `avnih granica Fronteks na sastanku u Poqskoj je istakla da su obe policije ostvarile dobre rezultate po pitawu imigranata. Fronteks je obe}ao pomo} u vidu qudstva i tehnike, a na prole}e planiramo jo{ jedan zadatak da bismo sumirali rezultate. Problem ostaje vidqiv po{to je samo ove godine Prekr{ajni sud u Subotici procesuirao oko 3.000 prijava protiv imigranata i jo{ oko 500 lica s Kosova. Me|u wima, gotovo tre}ina su povratnici. S. I.

Penzionisani general nekada{we Vojske Jugoslavije (VJ) Aco To mi} je, zbog smene s mesta na~elnika Uprave za bezbednost Vojske Jugoslavije tokom 2003. godine, kako li~no tvrdi, „podneo nekada{wem Prvom op{tinskom, a sada Prvom osnovnom sudu u Beogradu krivi~nu prijavu protiv tada{weg ministra odbrane Bo ri sa Ta di }a“. Ovu tvrdwu general Tomi} je izrekao krajem pro{le nedeqe upravo pred Prvim osnovnim su-

dom u Beogradu, tokom su|ewa po wegovoj tu`bi za klevetu protiv nekada{weg {efa Vladinog biroa za informisawe Vla di mi ra Be be Po po vi }a. Naime, na Popovi}evo pitawe kada je i za{to smewen s mesta na~elnika Uprave bezbednosti Vojske, Tomi} je odgovorio da je „smewen tokom 2003. godine, dok je bio u pritvoru, u vreme policijske akcije ‘Sabqa’”. – Smewen sam posle hap{ewa, protivzakonito, od tada{weg mi-

Danas o tu`bi protiv Vekari}a U Prvom osnovnom sudu u Beogradu danas bi trebalo da po~ne su|ewe po privatnoj tu`bi za klevetu koju je nekada{wi na~elnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije penzionsinai general Aco Tomi} podneo protiv zamenika tu`ioca za ratne zlo~ine Bru na Ve ka ri }a. Tomi} je tu`bu podneo zbog navoda koje je Vekari} o wemu izneo u emisiji “Problem” emitovanoj na Televiziji „Studio B„ 15. novembra pro{le godine.

Aco Tomi}

nistra odbrane Borisa Tadi}a koji za to nije bio nadle`an. Zbog toga sam tada protiv Tadi}a podneo krivi~nu prijavu, koja je jo{ uvek u postupku pred ovim sudom – kazao je na sudski zapisnik general Tomi}.

Ina~e, tako|e odgovoraju}i na pitawa Popovi}a i wegovog branioca, general Tomi} je naveo da jo{ uvek nije okon~an postupak koji je pokrenuo u vezi s naknadom {tete povodom pritvarawa u toku policijske akcije „Sabqa“. – Dobio sam nov~anu naknadu od Vlade Srbije zbog neosnovanog i nezakonitog hap{ewa i vremena provedenog u pritvoru. Taj postupak jo{ nije okon~an – kazao je neodre|eno general Aco Tomi}. Presudom koju je Prvi osnovni sud izrekao u petak, Vladimir Popovi} je ogla{en krivim po Tomi}evoj tu`bi za klevetu, zbog ~ega bi trebalo da mu plati od{tetu od 150.000 dinara, po pravosna`nosti presude. J. J.

dru[tvo

utorak13.decembar2011.

TIM ZA PODR[KU DRU[TVENOM UKQU^IVAWU DECE I MLADIH S INVALIDITETOM U ZREWANINU

Uklo ni ti fi zi~ ke i dru {tve ne ba ri je re Zre wa nin ski Tim za po dr {ku dru {tve nom ukqu ~i va wu, oform qen da bi se ba vio una pre |e wem kva li te ta `i vo ta de ce i omla di na ca s in va li di te tom, u ~e tvr tak }e, u Do mu u~e ni ka “An ge li na Ko ji} Gi na”, odr `a ti ra di o ni cu na ko joj bi tre ba lo da bu du od re |e ni krat ko ro~ ni i du go ro~ ni

pla no vi i stra te gi ja da qeg ra da, na ja vqe no je na ju ~e ra {woj kon f e r en c i j i za no v i n a r e odr `a noj u Mul ti me di jal noj sa li Grad ske ku }e. Se kre tar ka Cr ve nog kr sta u Zre wa ni nu Alek san dra Ta na si je vi} ka za la je da je ova in sti t u c i j a pre po l a go d i n e ofor mi la po me nu ti tim ko ji oku pqa po je din ce i pred stav -

ba v i ovom pro b le m a t i k om. Ali sa Ha lak iz CRCD-a pod se ti la je ju ~e na to da, po pro ce n a m a Svet s ke zdrav s tve n e or ga ni za ci je, de set od sto sta nov ni {tva ima ne ku vr stu in va l i d i t e t a, {to je, ka k o je oce ni la, zna ~a jan deo po pu la ci je ko jem bi tre ba lo pru ì ti od re |e nu po dr {ku. – Ova po pu la ci ja se u na {em gra du, ali i u ce loj Sr b i j i, sre }es dru {tve nom i s k q u ~ e n o { } u , naj pre zbog ba ri je ra ko je po sto je u dru { tvu. Pr v o fi zi~ kih, s ob zi rom na ne pri stu pa~ n ost jav n im objek t i m a, sa o - b r a } a j n i c a m a , pre v o z u, uslu g a ma, za tim i dru {tve n ih jer su ove oso b e iz l o è ne pred ra su da ma. Vr lo ~e sto su ne s hva } e n e i ne do bi ja ju po dr {ku ko ja im je po treb na. Va `no je na gla si ti da to ni su qu di ko ji ho }e hu ma ni tar nu i so ci j al n u po m o}, ve} è l e po d r {ku da bi se ukqu ~i li u dru {tvo na jed n a k im osno v a m a kao i svi dru gi – ob ja sni la je Ali sa Ha lak, i do da la da su de ca i mla di ne ret ko iz o sta vqe ni iz pro ce sa {ko lo va wa upra vo zbog na ve de nih ba ri je ra, jer se sma tra da ni su u sta wu da se {ko lu ju. Ali, ona je na gla si la da je u sve tu ve} prak sa da se si stem {ko lo va wa pri la go |a va po je -

Ova po pu la ci ja u Zre wa ni nu, ali i u ce loj Sr bi ji, sre }e se s dru {tve nom is kqu ~e no {}u, naj pre zbog ba ri je ra ko je po sto je u dru {tvu ni ke dr `av nog sek to ra i ne vla di nih or ga ni za ci ja, a ko ji mo gu da do pri ne su una pre |e wu `i vo ta de ce i mla dih s in va li di te tom. – Tre nut ni na{ za da tak je po sta vqa we ci qe va i od re |i va we stra te gi je, a da bi smo to po sti gli, neo p hod no je da za jed ni~ ki de fi ni {e mo po tre be ko ri sni ka – po ru ~i la je Alek san dra Ta na si je vi}. – Sto ga smo do {li na ide ju da or ga ni zu je mo za jed ni~ ku ra di o ni cu pa po zi va mo oso be s in va li di te tom, wi ho ve ro di te qe i sta ra te qe, pred stav ni ke lo kal ne sa mo u pra ve i po ten ci jal ne do na to re, da kroz pe to ~a sov ni ra d i o n i ~ ar s ki rad u~i n i m o od re |e ne ko ra ke u tom prav cu. Ti mu za po dr {ku dru {tve nom ukqu ~i va wu pri kqu ~i la se i ne vla di na or ga ni za ci ja “Cen t ar za raz v oj ci v il n og dru {tva” ko ja se, ve} ne ko li ko go di na, kroz svo je pro gra me

din cu, a ne da se po je di nac ukla pa u ve} po sto je }i si stem. Kon fe ren ci ji za no vi na re pri su stvo vao je i po mo} nik gra d o n a ~ el n i k a Zre w a n i n a Pre drag Stan kov, ko ji je is ta kao da je lo kal na sa mo u pra va uvek sprem na da iza |e u su sret ka da su u pi ta wu ova kvi pro jek ti. – To smo po ka za li vi {e pu ta, pre sve ga pri li kom iz grad we Dnev nog cen tra za de cu i mla de s in va li di te tom “Al ter n a t i v a”, ve r o v at n o pr v e in sti tu ci je te vr ste u Sr bi ji, a sa da smo an ga `o va ni i na pro jek tu adap ta ci je de la Spe ci jal ne osnov ne i sred we {ko le “9. maj”. Ovo su te me o ko ji ma tre ba da pri ~a mo kroz jav ne ras pra ve, da bi smo do {li do za jed ni~ kog, {to bo qeg re {e wa. Mi slim da je Zre wa nin do bar pri mer ka ko se to ra di – za kqu ~io je Stan kov. @. Balaban

dnevnik

c m y

^AK I DR@AVNI ORGANI IZBEGAVAJU ZAPO[QAVAWE HENDIKEPIRANIH

Lak {e je pla ti ti pe na le ne go za po sli ti in va li da Ma da je na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we pri ja vqe no oko 18.000 oso ba s in va li di te tom, za dve go di ne, ko li ko je na sna zi Za kon o pro fe si o nal noj re ha bi li ta ci ji i za po {qa va wu oso ba s in va li di te tom, do po sla je do {lo sa mo 7.000 li ca jer se ve }i na srp skih po slo da va ca, pa i dr à va kao po slo da vac, ra di je opre de qu je za to da pla ti ka znu ne go da za po sli ta kvu oso bu. Po red to ga, i obra zov na struk tu ra oso ba s in va li di te tom do pri no si to me da ma wi broj wih do |e do rad nog me sta jer je go to vo po lo vi na bez stru~ nih kva li fi ka ci ja, 47 od sto ima sred wu {ko lu, a sa mo pet od sto ima za vr {e nu vi {u {ko lu ili fa kul tet. Za kon o pro fe si o nal noj re ha bi li ta ci ji i za po {qa va wu oso ba s in va li di te tom je i do net upra vo zbog to ga da bi se ta kva li ca br è i lak {e za po {qa va la jer je pre we go vog usva ja wa go di {we do po sla do la zi lo sve ga wih 200-300. Po re zul ta ti ma in stra ì va wa ko je je spro veo sajt „In fo stud” na uzor ku od 250 po slo da va ca, sa mo 40 od sto srp skih ga zda na plat nom spi sku svog pred u ze }a ima oso bu s hen di ke pom. Ob ja {wa va ju }i raz lo ge zbog ko jih ni su za po sli li oso bu s in va li di te tom naj ve }i broj po slo da va ca is ta kao je da im se na kon kurs ni su ja vi le oso be sa spe ci fi~ nim po tre ba ma, a sva kom pe tom po slo dav cu rad ni pro stor ni je pri la go |en ovim qu di ma, {to is ti ~u kao pre pre ku za za po {qa va we. S dru ge stra ne, ja sno je da je po slo dav ci ma lak {e da pla te ka znu zbog ne za po {qa va wa oso ba s in va li di te tom ne go da za po sle ove oso be i da su na to od mah i ra ~u na -

In spek to ri Po re ske upra ve pod ne li su pro tiv 965 po slo da va ca pre kr {aj ne pri ja ve zbog ne po {to va wa Za ko na o pro fe si o nal noj re ha bi li ta ci ji ko ji oba ve zu je sva kog ga zdu ko ji ima iz me |u 20 i 49 za po sle nih da za po sli jed nu oso bu s hen di ke pom, a onaj ko ji ima vi {e od 50 rad ni ka ba rem dve li ka da im je za kon na met nuo oba ve zu da ili za po sle ova kve oso be ili pla te u bu xet Sr bi je za po mo}. Po da ci Po re ske upra ve Mi ni star stva fi nan si ja po ka zu ju da je na ime pe na la zbog ne za po {qa va wa oso ba s in va li di te tom od ma ja do ok to bra ove go di ne u bu xet upla }e no 954 mi li o na di na ra. U isto vre me, in spek to ri Po re ske upra ve pod ne li su pro tiv 965 po slo da va ca pre kr {aj ne pri ja ve zbog ne po {to va wa Za ko na o pro -

fe si o nal noj re ha bi li ta ci ji ko ji oba ve zu je sva kog ga zdu ko ji ima iz me |u 20 i 49 za po sle nih da za po sli jed nu oso bu s hen di ke pom, a onaj ko ji ima vi {e od 50 rad ni ka ba rem dve i na sva kih na red nih 50 jo{ jed no li ce. Naj ve }i broj ne sa ve snih po slo da va ca na la zi se u Be o gra du, No vom Sa du, Kra gu jev cu i Ni {u. Ga zda ko ji ne iz vr {a va oba ve zu za po {qa va wa oso ba s in va li di te tom, ina ~e, pla }a pe na le u vi si ni

tro stru kog iz no sa mi ni mal ne za ra de utvr |e ne u skla du sa Za ko nom o ra du za sva ku oso bu s in va li di te tom ko ju ni je za po slio. Ovaj no vac upla }u je se u fond za pro fe si o nal nu re ha bi li ta ci ju i za po {qa va we. Po kra jin ski om bud sman je ta ko |e spro veo is tra ì va we o za po {qa va wu oso ba s in va li di te tom u voj vo |an skim or ga ni ma upra ve na lo kal nom i po kra jin skom ni vou i za kqu ~io da Za kon o pro fe si o nal noj re ha bi li ta ci ji i za po {qa va wu oso ba s in va li di te tom kao po slo dav ci ne do voq no po {tu ju i bu xet ski ko ri sni ci, od no sno op {ti ne i po kra jin ski or ga ni. S dru ge stra ne, na vo di po kra jin ski om bud sman, po da ci Po kra jin ske na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, po ko ji ma je broj no vo za po sle nih oso ba s in va li di te tom u Voj vo di ni ove go di ne udvo stru ~en u od no su na pro {lu uka zu ju na to da za kon u ve }oj me ri pri me wu ju pri vat ni po slo dav ci u Voj vo di ni. Sa mo je 12 po kra jin skih or ga na i or ga na lo kal ne sa mo u pra ve u Voj vo di ni, od no sno jav nih pred u ze }a, za sno va lo rad ni od nos s oso bom s in va li di te tom, uka zu je po kra jin ski om bud sman. Re zul ta ti is tra ì va wa uka zu ju i na to da se u si tu a ci ja ma ka da bi dr à va, oli ~e na u po kra jin skoj i op {tin skoj vla sti, tre ba lo da bu de po slo da vac, ona je ra di je pri be gla upla }i va wu u fond za za po {qa va we oso ba s in va li di te tom ne go da ih pri mi u rad ni od nos. Ova kvim po stu pa wem oso ba ma s in va li di te tom se us kra }u je jo{ jed na mo gu} nost dru {tve ne afir ma ci je, {to je u su prot no sti s ci qe vi ma i na me rom za ko no dav ca. Q. Male{evi}

BORBA PROTIV SEKSUALNOG I RODNO ZASNOVANOG NASIQA

U okri qu po ro di ce ubi je no 28 è na – To kom ove go di ne u Sr bi ji je pri ja vqe no vi {e od 6.000 slu ~a je va na si qa u po ro di ci, a 28 è na je ubi je no kao `r tve tog na si qa – iz ja vi la je ju ~e dr àv na se kre tar ka Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke Sne à na La ki }e vi}. – Uku pan broj è na ko je su u ovoj go di ni iz gu bi le ì vot u raz li ~i tim vi do vi ma na si qa je 48, a kad se do da ju i de ca, shva ta mo ko li ko je ta te ma ozbiq na – re kla je ona u Be o gra du na na ci o nal noj kon fe ren ci ji o spre ~a va wu na si qa nad è na ma u po ro di ci, oce niv {i da je u Sr bi ji, kad je re~ o na si qu nad è na ma, si tu a ci ja ozbiq na i da svi mo ra ju da se ukqu ~e u re {a va we tog pro ble ma. Am ba sa dor Nor ve {ke u Sr bi ji Nils Rag nar Kam svag re kao je da je sva ka dru ga è na u Sr bi ji pre ì ve la ne ki ob lik na si qa to kom svog ì vo ta – sek su al no, fi zi~ ko, psi ho lo {ko ili eko nom sko. On je ka zao da je neo p hod no da se me wa per cep ci ja o tom pro ble mu jer je na si qe nad è na ma u po ra stu. – To kom ove go di ne 28 è na je ubi je no u slu ~a je vi ma po ro di~ nog na si qa, a 44 su

ukup no ubi li mu {kar ci – re kao je Kam svag. Za me ni ca jav nog tu ì o ca Sr bi je Ta ma ra Mi ro vi} re kla je da po ro di~ no na si qe pred sta vqa je dan od naj dra sti~ ni jih ob li ka kr {e wa qud skih pra va. Ona je na ve la da je u 2010. go di ni Jav no tu ` i la {tvo pod ne lo pri ja ve pro tiv 6.000 na sil ni ka u po ro di ci. U~e sni ci kon fe ren ci je su oce ni li i da u si ste mu obra zo va wa u Sr b i j i ni j e do v oq n o ob u hva }e no spre ~a va we na si qa nad è na ma, a Sne à na La ki }e vi} je na ja vi la da }e ta oblast u na red nom pe ri o d u bi t i oba v e z na na svim ni v o i m a {kol stva. Kon fe ren ci ja u Pa la ti „Sr bi ja” or ga ni zo va na je u okvi ru pro jek ta Mi ni -

star s tva ra d a i so c i j al n e po l i t i k e „Bor ba pro tiv sek su al nog i rod no za sno va nog na si qa”, ~i ji je ciq ja ~a we usta no va i or ga ni za ci ja ko je se ba ve `r tva ma na si qa.

U DU[EVNIM BOLNICAMA – ALARMANTNO Si tu a ci ja u spe ci jal nim bol ni ca ma za du {ev ne bo le sni ke u Sr bi ji je alar mant na, ka ko zbog lo {ih uslo va i ne do stat ka sme {taj nih ka pa ci te ta, ta ko i zbog ne do stat ka le ko va, za kqu ~ak je ju ~e ra {weg sa stan ka mi ni stra zdra vqa Zo ra na Stan ko vi }a i pred sed ni ce par la men ta Sla vi ce \u ki}-De ja no vi} s di rek to ri ma tih usta no va. Ka ko su sa op {ti li na kon obi la ska Spe ci jal ne bol ni ce za psi hi ja trij ske bo le sti „Dr La za La za re vi}„ u Pa din skoj Ske li i sa stan ka s di rek to ri ma, u Sr bi ji ima vi {e od 5.000 bo le sni ka, {to je vi {e od ras po lo `i vog bro ja po ste qa, a na wih se ~e sto gle da kao na pa ci jen te dru gog re da. Mi ni star zdra vqa je uka zao na to da sme {taj ni ka pa ci te ti u

Pa ci jen ti dru gog re da psi hi ja trij skim usta no va ma po ti ~u iz pro {log ve ka, da su ula ga wa od ta da bi la mi ni mal na, ili su, pak, po put bol ni ce u Ko vi nu, na ni vou iz 1924. go di ne. – Uslo vi `i vo ta i ra da, ne sa mo za pa ci jen te ve} i za zdrav stve ne rad ni ke, na ni skom su ni vou. Ta ko |e, i me di cin ski apa ra ti su za sta re li, ne do sta ju le ko vi, a ino va tiv ne te ra pi je u le ~e wu ni su za stu pqe ne – na veo je Stan ko vi}. Naj ur gent ni je je, ka ko je re kao, da se lek li ti jum-kar bo nat iz re zer vi sta vi na tr `i {te, a po tom da se na pra vi plan ak tiv no sti da bi se po boq {a li uslo va u tim

usta no va ma, ali i po ve }ao broj ka dro va, bu du }i da je u ne kim bol ni ca ma sa mo je dan me di cin ski

nih bo le sti ko ja pred vi |a sma we we bro ja po ste qa u psi hi ja trij skim usta no va ma, ni je pri me wi va

Depresija u porastu Mi ni star Stan ko vi} i Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} osvr nu li su se i na uti caj eko nom ske kri ze i gu bi tak po sla na po rast psi hi~ kih bo le sti, pa je ta ko dr De ja no vi} uka za la na to da su u po ra stu de pre si ja, bo le sti za vi sno sti, kao i te {ke bo le sti psi ho ze, a Stan ko vi} je is ta kao da je va `no da u vre me ni ma kri ze qu di bu du usme re ni jed ni na dru ge da bi se spre ~i li tra gi~ ni do ga |a ji, po put sa mo u bi sta va. teh ni ~ar za du `en za 80 bo le sni ka. On je na po me nuo da ra ni je do ne ta Stra te gi ja za le ~e we du {ev -

po {to ni su obez be |e we usta no ve so ci jal nog sta ra wa gde bi ti pa ci jen ti bi li sme {te ni.

– [to pre tre ba da kre ne mo u re {e va we svih tih pro ble ma. Ta ko |e, ~e sto se du {ev ni bo le sni ci tre ti ra ju kao pa ci jen ti dru gog re da, {to ne sme da se do zvo li – na gla sio je Stan ko vi}, i do dao da je iz dvo je no oko de vet mi li o na di na ra da bi se obez be di lo gre ja we u Spe ci jal noj bol ni ci u Pa din skoj Ske li. Pred sed ni ca par la men ta, ko ja je psi hi ja tar po pro fe si ji, re kla je da su ovim obi la skom od {kri nu ta vra ta da se o tim pro ble mi ma vi {e go vo ri, uka zu ju }i na to da su du {ev ni bo le sni ci ~e sto pa ci jen ti dru gog re da ko ji ne do bi ja ju sa vre me ne te ra pi je. Ona je na ve la da u Sr bi ji 1,5 od sto bu xe ta ide za le ko ve za du {ev ne bo le sni ke, dok je taj pro ce nat u ze mqa ma re gi o na iz me |u 4,5 i osam od sto.

dRU[TvO

dnevnik

utorak13.decembar2011.

SPRE MAN I NA CRT ZA KO NA O OBRA ZO VA WU OD RA SLIH

NO VI NA RI NI SU DU @NI DA ^U VA JU DR @AV NU TAJ NU

For mal no, ne for mal no, in for mal no Usko ro pred Vla dom Sr bi je, a za tim, za jed no sa za ko ni ma o osnov noj i sred woj {ko li i pred po sla ni ci ma Skup {ti ne, na }i }e se i za kon o obra zo va wu od ra slih. Na crt ovog za ko na, ko ji }e pr vi u na {oj ze mqi ure di ti oblast obra zo va wa od ra slih, ura di lo je Mi ni star stvo pro sve te, kao je dan od pri o ri tet nih re form skih za da ta ka, s ci qem da i na taj na ~in do pri ne se po boq {a wu obra zov ne struk tu re, a ti me i za po sle no sti sta nov ni {tva. Po re ~i ma po mo} ni ka mi ni stra pro sve te i na u k e za {kol s ke upra ve, stru~ n o p e d a g o { ki nad z or i sred w e obra zo va we i vas pi ta we mr Zo ra na Ko sti }a, pri kre i ra wu na cr ta za ko na vo di lo se ra ~u na o svim spe ci f i~ n o s ti ma ove de lat no sti, ali i o to me da se is ko r i s te po sto je }e in sti tu ci je, sred stva ko ja su pret hod nih go di na ulo `e na u ka dro ve i opre mu u obra zov nom si ste mu, kao i o to me da se po ve `u svet obra zo va wa i svet ra da. Osim re sor nog mi ni star stva, ova oblast bi }e u nad le `no sti

i po sto je }ih re pu bli~ kih in sti tu ci ja, od Na ci o nal nog pro svet nog sa ve ta, Sa ve ta za stru~ no obra zo va we i obra zo va we od ra slih, pa do za vo da za una pre |e we obra zo va wa i vas pi ta wa i za vred no va w e kva l i te ta obra zo va wa i vas pi ta w a. Me | u tim, na c r tom je pred vi |e no i for mi ra we no vih te la, i to na lo kal nom ni vou. Za da tak lo k al n ih sa ve ta za obra zo va we od ra slih bi }e da na svom pod ru~ ju pra te i ana li zi ra ju sta we u pod ru~ ju qud skih re sur -

sa, za po {qa va wa i obu ke od ra slih, da iden ti fi ku ju po tre be tr `i {ta ra da i pri o- ri te te u ovom obra zo va wu i da u sa r ad w i s nad l e ` nom {kol skom upra vom do sta vqa ju nad le `nom or ga nu je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve pred lo ge za raz voj pro gra ma.

Osim re g u l ar n og osnov n o {kol skog ili sred wo {kol skog obra zo va wa, od ra sli }e u ovom si ste mu mo }i i da stek nu kva li fi ka ci ju za oba vqa we, usa vr {a va we ili pro me nu po sla, ali }e mo }i i da se li~ no raz vi ja ju, na u ~e da bu du dru {tve no

Na cr tom za ko na pred vi |e no je da se obra zo va wem od ra slih mo gu ba vi ti osnov ne i sred we {ko le, cen tri za stru~ no usa vr {a va we, ali i dru ge usta no ve re gi stro va ne za obra zov nu de lat nost or ga ni zu je u na cr tu su se na {li pre da va wa, obu ke, kur se vi, se mi na ri i ra di o ni ce, tri bi ne, sa ve to va wa i ra zni dru gi ob li ci u~e wa i obra zo va wa. Osim re dov ne na sta ve, pred vi |e no je da se ovi pro gra mi mo g u iz v o d i t i kon sul ta tiv no in struk t iv n om, do pi s no kon s ul ta t iv n om ili na sta vom na da qi n u, ali i prak t i~ n im ra dom. Na crt de fi ni {e i po stu pak pri zna va wa pret hod nog u~e wa, a na kra ju, bez ob zi ra na na ~in na ko ji su se {ko lo va li, pred vi |e no je da svi po la zni ci pro gra ma obra zo va wa od ra slih po la `u is pit.

od go vor ni, da una pre de kva li tet svog `i vo ta... Osim for mal nog obra zo va wa po pla n o v i m a i pro g ra m i m a osnov ne ili sred we {ko le pri la go |e nim po tre ba ma i mo gu} no sti ma od ra slih ili po po seb no do ne tim pla no vi ma i pro gra mi ma, ovo obra zo va we mo `e bi ti i ne for mal no, u ko jem se od ra sli po po seb nim pla no vi ma i pro gra mi ma usa vr {a va ju i spe c i j a l i z u j u do p u w a v a j u } i svo ja zna wa, ve {ti ne i spo sob no sti. Na crt pre po zna je i in for mal no u~e we kao ak tiv nost u ko joj od ra sli iz sva ko dnev nog is ku stva i raz li ~i tih dru gih uti ca ja i iz vo ra iz svo je oko li ne sti ~u zna wa i ve {ti ne i pri hva ta ju po zi tiv ne sta vo ve i vred no sti. D. De ve ~er ski

USKO RO URU ^E WE NA GRA DA „DR ZO RAN \IN \I]” U VLA DI VOJ VO DI NE

Pred sta vqe ni ra do vi u uèm iz bo ru raz li ke do in va lid no sti u sa vre me noj Sr bi ji: iz me |u dis kur sa i is ku stva“, kao i di plom ski ra do vi Bo ja ne Spa so je vi} „Ze ni ti sti~ ki po jam bar ba ro ge ni ja“ i Ra do {a Vi da ko vi }a „Osnov ni do ho dak: raz voj ide je i od re |e we poj ma“. Jav no pred sta vqa we oda bra nih ra do va odr à no je ju ~e na no vo sad skom Fi lo zof skom fa kul te tu. Pra vo da kon ku ri {u za do de lu ove na gra de na kon kur su, ko ji su za jed ni~ ki ras pi sa li Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj i Uni ver zi tet u No vom Sa du, ima li su dr à vqa ni Sr bi je ko ji su di plom ski, ma ster ili ma gi star ski rad iz fi lo zof skih i so ci o lo {kih na u ka od bra ni li na uni ver zi te ti ma u na {oj ze mqi u 2011. Do bit ni ku na gra de, ko ja se do -

TRI BI NA „NA ROD NA SKUP [TI NA, OTVO RE NO”: Bez kva li tet nog obra zo va wa Sr bi ja ne }e ima ti bu du} nost jer ima mo lo {u de mo krat sku si tu a ci ju i je di ni na ~in da po mog ne mo se bi je ste da po dig ne mo ni vo obra zo va wa sta nov ni {tva, re kao je ju ~e na tri bi ni „Na rod na skup {ti na, otvo re no” odr à noj na Fa kul te tu za me nax ment u Srem skim Kar lov ci ma mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi}. On je is ta kao da se kva li tet no obra zo va we sti ~e na vi so ko o bra zov nim in sti tu ci ja ma, a bi lo da je re~ o pri vat nim ili dr àv nim, one mo ra ju da ima ju od re |e ne stan dar de ko ji po sto je svu da u sve tu – kva li te tan stu dij ski pro gram, kom pe ten te na stav ni ke i pro stor u ko jem se na sta va iz vo di. Po re ~i ma de ka na FAM-a dr Du {a na Ri sti }a, fa kul te ti ni ka ko ne bi tre ba lo da se de le na pri vat ne i dr àv ne ve} na do bre i lo {e: – Ima do brih pri vat nih fa kul te ta, iako se u dru {tvu sma tra da oni ne va qa ju – re kao je Ri sti}. – Ta pri ~a je iz mi {qe na i pred sta vqa ira ci o nal ni strah dr àv nih fa kul te ta od kon ku ren ci je. Pri pre ma se ran gi ra we svih fa kul te ta u Sr bi ji, i to }e bi ti pra vi po ka za teq ko va qa a ko ne. A. Var ga

de qu je osmi put za re dom, pri pa {}e di plo ma i nov ~a ni iz nos od 300.000 di na ra. Na gra da }e do bit ni ku bi ti uru ~e na ovog me se ca, na sve ~a no sti u Vla di Voj vo di ne, ka da se, ve} tra di ci o nal no, do de qu je i Na gra da „Dr Zo ran \in |i} za mla dog na u~ ni ka i is tra ì va ~a„ u Voj vo di ni. Ko na~ nu od lu ku o to me ko me }e od pred lo è nih kan di da ta pri pa sti ovo zna ~aj no pri zna we za 2011, ko je la u re a tu do no si di plo mu i nov ~a nu na gra du od mi lion di na ra, do ne }e Po kra jin ska vla da. Ina ~e, na sve ~a nom uru ~e wu ovih „\in |i }e vih” na gra da, Vla da Voj vo di ne na gra |u je, i to s 200.000 di na ra, i naj bo qeg stu den ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du u pret hod noj aka dem skoj go di ni. V. ê ki}

Fo to: N. Sto ja no vi}

U u`i iz bor za go di {wu na gra du „Dr Zo ran \in |i} za naj bo qi di plom ski rad, za vr {ni rad na di plom skim aka dem skim stu di ja ma – ma ster ili ma gi star ski rad iz fi lo zof skih i so ci o lo {kih na u ka„, oda bra no je pet od ukup no pri sti glih 20 ra do va, sa op {tio je Uni ver zi tet u No vom Sa du. Od bor za do de lu tog pre sti `nog pri zna wa od lu ~io je da u kon ku ren ci ju za na gra du uvr sti ma ster rad Bran ka Mi {o vi }a „Mo gu} no sti so ci o lo {kih ana li za dru {tve nih ma kro fe no me na: upo red na ana li za mo der ni za ci je za pad nih dru {ta va“ i di plom ski rad Mar ka Ko wo vi }a „Kan tov sa vez na ro da i Or ga ni za ci ja uje di we nih na ci ja“. Za na gra du rav no prav no kon ku ri {u i ma ster rad So we Tri fu qe sko „Od te le sne

U skla du sa Za ko nom o ra ti fi ka ci ji Op ci o nog pro to ko la uz Kon ven ci ju pro tiv tor tu re i dru gih su ro vih, ne qud skih ili po ni `a va ju }ih ka zni ili po stu pa ka, za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} i po kra jin ska om bud sman ka AP Voj vo di ne Ani ko Hajn rih Mu {ki wa, pot pi sa li su ju ~e Me mo ran dum o sa rad wi. Do ku men tom se bli `e ure |u je sa rad wa Za {tit ni ka gra |a na u oba vqa wu po slo va Na ci o nal nog me ha ni za ma za pre ven ci ju tor tu re i Po kra jin skog om bud sma na, sto ji u sa op {te wu Za {tit ni ka gra |a na.

- Sa rad wa Za {tit ni ka gra |a na sa Po kra jin skim om bud sma nom u po slo vi ma Na ci o nal nog me ha ni zma za pre ven ci ju tor tu re ostva ri va }e se ta ko {to }e Po kra jin ski om bud sman u~e stvo va ti u po se ta ma mo ni to ring ti ma Na ci o nal nog me ha ni zma za pre ven ci ju tor tu re usta no va ma na te ri to ri ji AP Voj vo di ne u ko ji ma su sme {te na li ca li {e na slo bo de - na vo di se u sa op {te wu.

Bol ni ce do bi le no vac za so lar ne ko lek to re Voj vo |an ski se kre ta ri jat za ener ge ti ku uru ~io je ju ~e 14,3 mi li o na di na ra spe ci -

[a bi}: Za vr {e na pri ~a U~e sni ci sku pa „Dr àv na taj na i pra vo jav no sti da zna – slu ~aj Je le ne Spa si}” oce ni li su da je za ~u va we dr àv ne taj ne od go vor na dr à va i da no vi na ri ne mo gu kri vi~ no od go va ra ti za ob ja vqi va we tih in for ma ci ja. Na okru glom sto lu u Udru è wu no vi na ra Sr bi je oce we no je da dr àv na taj na pre sta je to da bu de ako do |e u po sed „neo vla {}e nog li ca”, u ovom slu ~a ju no vi na ra, i da za to no vi na ri ne mo gu kri vi~ no od go va ra ti za we no ob ja vqi va we. Osnov no tu ì la {tvo u No vom Sa du po di glo je u sep tem bru ne po sred nu op tu `ni cu pro tiv no vi -

– U sva kom nor mal nom dru {tvu mo ra ju da po sto je taj ne i qu di ~i ji je po sao da ih utvr |u ju i ~u va ju, ko ji su pla }e ni za to, a po mom du bo kom uve re wu, ni je po sao no vi na ra da ~u va ju te taj ne ne go da ih sa zna ju i ob ja vqu ju – ka zao je [a bi}. Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu od bra ne Igor Jo vi ~i} re kao je da to mi ni star stvo ni je pod ne lo kri vi~ nu pri ja vu pro tiv no vi nar ke. On je na veo da je Mi ni star stvo, po na lo gu Tu `i la {tva, pred u ze lo me re da se usta no vi da li je ne ko od za po sle nih u si ste mu od bra ne u~e stvo vao u ob ja vqi va wu po da ta ka iz iz ve {ta ja i da je

nar ke „Gra |an skog li sta” Je le ne Spa si} i ured ni ka Mi lo ra da Bo jo vi }a jer je u ju nu taj list ob ja vio stro go po ver qiv „Iz ve {taj o sta wu pri pre ma za od bra nu u Sr bi ji u 2010. go di ni”, o ko jem se ras pra vqa lo na za tvo re noj sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je. Wi ma se sta vqa na te ret da su neo vla {}e no pri ba vi li i ob ja vi li stro go po ver qi ve po dat ke, kao i da su pru `i li po mo} u~i ni o cu kri vi~ nog de la za ko je je pro pi sa na ka zna za tvo ra pre ko pet go di na. Tu `i la {tvo je na ve lo da je taj tekst „na neo {te tu bez bed no sti Sr bi je”. Po ve re nik za za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Ro do qub [a bi} re kao

utvr |e no da ni ko od wih ni je dao po dat ke. Za me nik re pu bli~ kog tu ì o ca Go ran Ili} ni je è leo da ko men ta ri {e u ko joj fa zi je tre nut no slu ~aj jer je, ka ko je re kao, „u to ku i o we mu se ne zna do voq no po da ta ka”. On je na veo da je sud ska prak sa u toj obla sti ne pot pu na, za sta re la i da ne mo è pru ì ti od go vo re na pi ta we ka ko bi se slu ~aj Je le ne Spa si} mo gao re {i ti na „pra vi lan na ~in”. Advo kat Zden ko To ma no vi}, ko ji za stu pa Je le nu Spa si}, re kao je da „dr àv na taj na ni je taj na kad do |e u ru ke neo vla {}e nog li ca, u ovom slu ~a ju no vi na ra”, i da za to op tu `ni ca ne sto ji.

Bit ka (jo{) ni je do bi je na Pred sed ni ca Udru è wa no vi na ra Sr bi je Qi qa na Smaj lo vi} sma tra da Sr bi ja mo ra da bu de dr à va u ko joj no vi na ri ko ji ob ja vqu ju in for ma ci je od jav nog in te re sa mo gu bi ti si gur ni da ne }e za vr {i ti na su du: – Bit ka jo{ ni je do bi je na jer ni smo do bi li od go vor na pi ta we da li je ovo za stra {i va we no vi na ra jer za i sta ima ta kav efe kat – re kla je ona. je da ve ru je da }e Tu ì la {tvo od u- sta ti od kri vi~ nog go we wa no vi nar ke Je le ne Spa si}. – Ja ve ru jem da je ta pri ~a za vr {e na. Tu ì la {tvo je do bi lo rok da pre ci zi ra svoj zah tev za spro vo |e we is tra ge, pro pu sti lo je rok i ja ve ru jem da je sle de }a pri ~a od u sta je we od kri vi~ nog go we wa – ka zao je [a bi}. On je pod se tio na to da je od re pu bli~ ke tu ì te qi ce Za gor ke Do lo vac do bio uve ra va wa da ne }e bi ti su |e wa po po dig nu toj op tu `ni ci i da }e pred met bi ti vra }en u fa zu is tra ge, ko ja }e bi ti pro {i re na i na li ca ~i ji je po sao bio da ~u va ju dr àv nu taj nu, i uka zao na to da po sao no vi na ra ni je da ~u va taj ne ve} da ih sa zna je i ob ja vqu je, do da ju }i da ne ma „ni ka kvog re zo na” da u de mo krat skom dru {tvu no vi na ri bu du kri vi~ no go we ni:

– Je le na Spa si} je do {la u po sed do ku men ta s ozna kom “stro go po ver qi vo”. Prav no ire le vant no je da li je to vi de la jed na oso ba, de set ili 105 qu di, jer to vi {e ni je taj na – re kao je To ma no vi}. On je na veo da no vi nar ni je du àn da ~u va dr àv nu taj nu i da ne ma di le me o to me da dr à va ne mo è kri vi~ no go ni ti no vi na ra ko ji je in for ma ci je ob ja vio. Ured nik li sta „Blic” Ve se lin Si mo no vi} re kao je da se no vi na ri ~e sto su o ~a va ju s pri ti sci ma da ot kri ju iz vor svo jih in for ma ci ja, ali da se ti slu ~a je vi za vr {e na pred is tra `nim rad wa ma. – Ili je ne ko qut i è li da za stra {i no vi na ra, ili pre ko no vi na ra è le da sa zna ju iz vor, od no sno in saj de ra – re kao je Si mo no vi}, i do dao da se na da da }e pro ces pro tiv Je le ne Spa si} usko ro bi ti pre ki nut.

[trajk po li ci je

VESTI Sa rad wa om bud sma na Sr bi je i Voj vo di ne

jal nim bol ni ca ma za pro du è nu re ha bi li ta c i j u za pro j ek t e ko r i { }e w a so l ar n e ener gi je. Ka ko je sa op {te no u No vom Sa du pri li kom pot pi si va wa ugo vo ra sa pred stav ni ci ma pet spe ci jal nih bol ni ca, sred stva }e bi ti ulo è na u pro jek te ko ri {}e wa so lar ne ener gi je za pri pre mu to ple po tro {ne vo de i osta le po tre be gre ja wa u bol ni ca ma. Sred stva su da nas do bi le spe ci jal na bol ni ca za re ha bi li ta ci ju „Ju na ko vi}„ Apa tin, „Ru san da„ Me len ci, „Ba wa Ka wi à„ Ka wi à, „Ter mal„ Vrd nik i Spe ci jal na bol ni ca za ne u ro lo {ka obo qe wa i post tra u mat ska sta wa „Dr Bo ri vo je Gwa ti}„ Sta ri Slan ka men.

^lan Pred sed ni {tva Ne za vi snog sin di ka ta po li ci je Bla `o Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da je vi {e od 90 od sto za po sle nih u po li ci ji na te ri to ri ji Sr bi je stu pi lo u {trajk, i do dao da ni ko u sin di ka tu ni je o~e ki vao ta ko do bar od ziv. – Ono {to svi tre ba da shva te da je NSP sa mo or ga ni za tor ovog {traj ka i da smo sa mo sta li na ~e lo pro te sta, a da je ovaj {trajk stvar svih za po sle nih u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va – re kao je Mar ko vi} agen ci ji Be ta. On je iz ja vio da je u Be o gra du u {traj ku vi {e od 90 od sto svih za po sle nih, dok je u No vom Sa du, Ni {u, Ki kin di i ve li kom de lu osta lih ve }ih gra do va ta broj ka i svih 100 od sto.

[trajk je or ga ni zo van uz po {to va we mi ni mu ma pro ce sa ra da, od no sno po li caj ci ko ji {traj ku ju oba vqa ju sa mo hit ne in ter ven ci je i iz da ju do ku men ta sa mo u ur gent nim slu ~a je vi ma. Mar ko vi} je do dao da da nas o~e ku je da }e se pred stav ni ci sin di ka ta sa sta ti s ne kim iz Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, kon kret no s mi ni strom Ivi com Da ~i }em, da bi raz go va ra li o svo jim zah te vi ma. Pri pad ni ci MUP-a Sr bi je po ~e li su ju ~e {trajk zah te va ju }i po boq {a we ma te ri jal nog po lo `a ja. Osnov ni zah te vi sin di ka ta su is pla ta za o sta lih put nih tro {ko va, dnev ni ca i ju bi lar nih na gra da, kao i strikt na pri me na po seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra za po li cij ske slu `be ni ke.

SPORT

utorak13.decembar2011.

c m y

dnevnik

PRED TRADICIONALNI 49. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Prijave se mnoè Po ~e tak 49. tra di ci o nal nog Dnev ni ko vog tur ni ra u ma lom fud ba lu je sve bli ì, do pr vih utak mi ca pre o sta lo je jo{ ne {to vi {e od ne de qu da na.In te re so va we je ve li ko, po sled wih ne ko li ko da na te le fo ni u na {oj re dak ci ji su se usi ja li, zo vu iz Zre wa ni na, Be ~e ja, Be o gra da, [i da, No ve Pa zo ve... A i pro met no je bi lo ju ~e i u na {oj re dak ci ji. Iz me |u osta lih, u~e {}e na tur ni ru po tvr di li su: Ga ga plast, Ka fe Apo lon NB (Bu di sa va), So ci ja li sti, For tu na (Be ~ej), Ka fe Re ne, Akva Teh ni ka Zo ri}, Xu gla {i... - Igra }e mo u istom sa sta vu ka èPe tar Ili}, ko ji je u dre su Ga ga pla sta pro {le go di ne osvo jio ~e tvr to me sto, uz to bio pr vi stre lac tur ni ra. - Ne ma raz lo ga da bi lo {ta me wa mo. Za go di nu da na smo is ku sni ji i uve re ni smo da mo è mo opet do za vr {ni ce.

Pr vi me ~e vi na tur ni ru igra }e se 21. de cem bra, se ni o ri i ve te ra ni, a mla |e ka te go ri je ukqu }i }e se ka da se za vr {i {kol ska go di na- 25. de cem bra.@reb gru pa oba vi }e mo 16. de cem bra (pe tak) u Ka feu In dek so va tri bi na na \a~ kom igra li {tu u 12 sa ti. Ve} ne ko li ko go di na na grad ni fond na na {em tur nir naj ve }i je u Sr bi ji, ta ko }e bi ti i ove go di ne. Naj bo qi tim do bi }e 400.000 di na ra, pod uslo vom da se pri ja vi oko sto ti nak eki pa. Nov ~a nu na gra du do bi }e i naj bo qi u kon ku ren ci ji ve te ra na. Naj mla |i }e do bi ti rob ne na gra de, a na gra di }e mo i naj bo qe po je din ce u svim ka te go ri ja ma. Za po ten ci jal ne u~e sni ke naj va `ni je je to da }e se igra ti po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na - pet igra ~a u po qu i gol man, a jed nu eki pu sa ~i wa va ju de set fud ba le ra. Eki pe za sva ku utak mi cu mo gu pri ja vi ti no vih de set

igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi o ni ri. Pri ja ve za tur nir pri ma mo sva kog rad nog da na(do pet ka) u sport skoj ru bri ci Dnev ni ka (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un broj 340 – 2511 -60 [a hov skog klu ba “Dnev nik”, a ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon ski broj: 021/480 - 6827. Za ka de te mo gu na stu pa ti igra ~i ro |e ni 1995. i mla |i, za pi o ni re 1997. i mla |i, a za mla |e pi o ni re ro |e ni po sle pr vog ja nu a ra 1999. go di ne. Kod ve te ra na osta je po sta rom - na tur ni ru mo gu na stu pi ti igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ju 35 go di na. G. K.

Momenat s pro{logodi{weg turnira

PARTIZAN ISPRATIO KALENDARSKU 2011.

Bi}e trofeja i u narednoj godini Sve ~a nim kok te lom u Sport skom cen tru Te le op tik u Par ti za nu su is pra ti li uspe {nu ka len dar sku 2011. go di nu. Cr no be li su u woj osvo ji li du plu kru nu, a je sen za vr {i li na pr vom me stu, sa 10 bo do va vi {e od Cr ve ne zve zde. Kok te lu su pri su stvo va li ru ko vo di o ci i stru~ ni {tab klu ba, sa kom plet nim igra~ kim po go nom. Ta ko |e, bio je tu i pred sed nik Sport skog dru {tva Du {ko Vu jo -

{e vi}, ge ne ral ni se kre tar FSS Zo ran La ko vi}, prd stav ni ci Za jed ni ce su per li ga {a, po zna ti glum ci, na vi ja ~i ... - Po {tu je mo srp sku tra di ci ju da sta ru go di nu is pra }a mo u sre }i - obra tio se oku pqe nim pred sed nik klu ba Dra gan \u ri}. Od na red ne o~e ku je mo da nam do ne se no ve uspe he, sta bil nost, ra dost i naj va `ni je zdra vqe. Na ma u Par ti za nu je ra dost po sled wih go di na po sta la na vi ka.

Opra {ta ju }i se sa sta rom go di nom se }a mo se go lo va, po be da i tro fe ja. Hva la bo gu ima mo ~e ga da se pod se }a mo, a ima }e mo i u bu du} no sti. Mo ja no vo go di {wa po ru ka je da se ne }e mo za u sta vi ti, pu ni smo op ti mi zma i to sa raz lo gom. Ve ru je mo u se be i ne pot ce wu je mo dru ge. Svi ma je po zna to da smo ove go di ne uze li ~e tvr tu uza stop nu ti tu lu i obo ga ti li je sa na ci o nal nim Ku pom, za o kru `i li niz od se dam

Iza Partizana je godina velikih uspeha

od mo gu }ih osam tro fe ja. Na zi mu se ne }e mo pre pu sti ti sne gu i le du, pre se li li smo Sr bi ju u to pli je kra je ve i kod nas se tem pe ra tu ra ne }e spu {ta ti is pod plus 10 ste pe ni - pec nuo je ma lo ve ~i tog ri va la pr vi ~o vek cr no- be lih. \u ri} je is ta kao da je klub sta bi lan i da ga ni ka kve ne fud bal ske rad we sa stra ne ne }e ome sti. - Na {i us pe si se oma lo va `a va ju, ne bi ra ju sred stva da nas sklo ne sa tro na. Ali, u to me ne }e us pe ti. Gle da mo se be, ne ko pa mo dru gom ja mu, za to u wu ne }e mo upa sti. Us pe si nas mo bi li {u i uje di wu ju. Ve ru je mo u na {e tre ne re, igra ~e i omla din sku {ko lu. \u ri} ni je za bo ra vio i eli mi na ci ju iz Evro pe. - Tu smo oma nu li. Genk i [a mrok su nam na su rov na ~in po ka za li da ne po be |u je uvek bo qi. Mi iz klu ba zna mo ko li ko nam je bi lo te {ko. Ipak, sa ~u va li smo pri seb nost i sna gu da iza |e mo iz pro ble ma i na sta vi li nor mal no da ra di mo. Sta li smo iza tre ne ra i bi li smo u pra vu. Ili, mo gu slo bod no da ka `em, bio sam u pra vu - re kao je \u ri}, po tvr div {i da su ,rat ne se ki re sa Alek san drom Sta no je vi }em za ko pa ne. I. Lazarevi}

Ferguson ne traì zamenu za Vidi}a Me na xer Man ~e ster ju naj te da Ser Aleks Fer gu son re kao je da ne }e tra ì ti za me nu za Ne ma wu Vi di }a u ja nu ar skom pre la znom ro ku. Ka pi ten Ju naj te da do ì veo je te {ku po vre du ko le na u po sled wem ko lu Li ge {am pi o na

do mi nan tan ka rak ter - re kao je Fer gu son. Fer gu son }e za me nu za Vi di }a po tra `i ti u svo jim re do vi ma. Kris Smo ling, Fil Xo uns i Xo ni Evans su kon ku ren ti za me sto po red Ri ja Fer di nan da. Me |u -

pro tiv Ba ze la i ne }e si gur no igra ti do kra ja se zo ne. - Mi sli li smo da je po vre da te {ka u tre nut ku, a ka da smo vi de li uspo re ni sni mak zna li smo da je ste. Vi di} ne }e igra ti do kra ja se zo ne i to je ve li ki uda rac za nas jer on po se du je ta ko

tim, Fer di nand ta ko |e ve} go di na ma una zad ima pro ble ma sa po vre da ma. - Mo ra mo da uzme mo u ob zir da on ima 33 go di ne i da je u pro te kle dve ili tri se zo ne imao do sta pro ble ma sa po vre da ma, pre sve ga le |a - do dao je Fer gu son.

PROSINE^KOM PUNA AUTONOMIJA ZA REKONSTRUKCIJU TIMA

Precrtana polovina igra~kog kadra Neo ~e ki va no sla be igre i re zul ta ti is pod klup skog re no mea to kom je se weg de la se zo ne po tvr di li su gre {ke u se lek ci ji eki pe ko ju je pred vo dio tre ner Ro bert Pro si ne~ ki. Iz bo ra jed no stav no ne ma, sle di du bo ka re kon struk ci ja ti ma. Zah te van po sao po ve ren je mla dom stru~ wa ku jer me sto sport skog di rek to ra je upra `we no na kon ostav ke Iva na Axi }a. Pro si ne~ ki je na pra vio plan ko ji }e se na }i pred ru ko vod stvo cr ve no- be lih, ko je }e naj ve ro vat ni je za se da ti u ~e tvr tak. - Pro si ne~ ki }e ima ti naj {i ru auto no mi ju u po gle du tran sfer po li ti ke ove zi me. Bu xet mo ra da po sto ji, od spon zo ra ili pro da je igra ~a, ka ko bi ostva ri li `e qe tre ne ra za na sta vak se zo ne. Po ku {a }e mo da an ga `u je mo ono naj bo qe sa na {ih pro sto ra, a po tom }e mo se okre nu ti ino stran stvu - po ru ~io je ge ne ral ni se kre tar Zve zde \or |e Ste fa no vi}.

Pro si ne~ ki je za su kao ru ka ve. - Za sva kog tre ne ra ovo je naj go ri deo po sla, ali u pro fe si o na li zmu ne ma sen ti men tal no sti. Klub je stao iza mo jih od lu ka i ni je ni ka kva fra za da }e mo se za lo ì ti da svi oni na ko je ne ra ~u na mo pro na |u ade kvat ne no ve sre di ne, po ce nu da bez obe {te }e wa do bi ju pa pi re- is ta kao je Pro si ne~ ki. Sle di blic ana li za, ka ko je am bi ci o zni stru~ wak i na ja vio. Na iz la znim vra ti ma Ma ra ka ne su Ka lu |e ro vi}, Li Adi i Vi lo ti}. - Zve zda i In ~on su se do go vo ri li oko pro da je Ka lu |e ro vi }a, na dam se da }e i An dri ja po sti }i do go vor. Adi je iz ra zio è qu da ode, pu {ta mo ga na obo stra no za do voq stvo. Re~ je o klu bu iz Ki ne Da li je nu. Ve ru jem da }e i Vi lo ti} pro na }i do bar klub, na pu tu smo da re {i mo i ovo pi ta we - kon sta to vao je Ro bi. Sa vio, Ig wa ti je vi} i Je re mi} ni su ima li mi nu ta ù,lo gi~ no je da su vi {ak. Ma ra ka nu bi mo gao da na pu sti i mla di Go ran â u {i~,

ali pri vre me no ra di ka qe wa. Ima tu igra ~a ko ji su na pro da ju, ali }e osta ti ako ne do bi ju po nu de ko je im od go va ra ju. - Ka du je imao do bru po lu se zo nu, ali ni je igrao u fi ni {u zbog po vre de. Re qi} mi je naj dra `i mo mak, sa wim ni ka da ni je bi lo pro ble ma. Do bar je igra~, ali smo na we go voj po zi ci ji do ve li mla dog re pre zen ta tiv ca Mla de no vi }a, a mo `da nam se vra ti i Du {ko To {i}. I ka pi ten Ko va ~e vi} mi je vr lo drag, ali i on ima mo gu} nost da ode, kao i Ka du. Da ni jel Mi haj lo vi} je du go pa u zi rao zbog po vre de, vi de }e mo da li }e mo mo }i da ra ~u na mo na we ga za na red ne pri pre me. Ka kav je sta tus Bru na Me zen ge ko ji ni je oprav dao o~e ki va wa ? - Po zajm qen je od Fla men ga do kra ja se zo ne, vi de }e mo da li }e mo ra ~u na ti na we ga za pro le} ni deo. @e li mo da osta ne mo u do brim od -

no si ma sa svi ma u in ter su svih nas. Kvar tet ko ji ni je na pro da ju, ko ji bi tre ba lo u bu du }oj vi zi ji Pro si ne~ kog da ~i ni oko sni cu ti ma je : Mi ki}, La zo vi}, Mi ja i lo vi} i Evan dro. Ni je spo ran ni Mi lo{ Di mi tri je vi}. - Mi ki} je je dan od naj bo qi bo~ nih igra ~a u dr `a vi. Ni sam za to

Fo to: F. Ba ki}

da ode, pu sti }e mo ga za 10 mi li o na! [to se La zo vi }a ti ~e, dra go mi je {to do la ze me na xe ri da ga gle da ju, to zna ~i da smo ne {to do bro ura di li. On je bu du} nost klu ba, ali ako ne ko do |e i iz dvo ji ve li ku su mu, ja tu ne mo gu ni {ta. Isto va `i za Mi ja i lo vi }a i Evan dra - ogra dio se Pro si ne~ ki. U pr vi tim cr ve no-be lih pre ko man do va ni su klin cii Jo van Kr ne ta i Pe tar \u ri~ ko vi}. No vi ~la no vi sa pot pi sa nim ugo vo ri ma su Fi lip Mla de no vi} i Mar ko Pe ro vi}, a u to ku su pre go vo ri s Fi li pom Ka sa li com i Lu kom Mi li vo je vi }em. Pri pre me cr ve no-be lih po ~i wu 10. ja nu a ra. Po sle uvod nog ra da u Be o gra du eki pa se se li u Bu dvu (19.-29. ja na u a ra), dok }e dru ga fa za bi ti oba vqe na u Tur skoj. Z. Rangelov

El Klasiko mamac za gledaoce Su bot wi El kla si ko iz me |u Real Ma dri da i Bar se lo ne pra ti lo je 12.124.000 gle da la ca u [pa ni ji, pi {u ta mo {wi me di ji. Ve li ki der bi {pan skog i svet skog fud ba la pre no si la je na ci o nal na TV „La Sex ta„, kao i ne ko li ko ma wih te le vi zi ja – IB3, TPA i TV3. [pan ska „Mar ka„ pi {e da je „La Sex ta„ ima la pro se~ nu gle da nost oko 10 mi li o na gle da la ca, {to je udeo od sko ro 50 pro ce na ta gle da no sti u tom tre nut ku. Bar se lo na je po be di la Real 3:1 i ta ko naj ve }em ri va lu o~i ta la jo{ jed nu fud bal sku lek ci ju.

Muriwo bi Lamparda @o ze Mu ri wo `e li da u Real Ma drid do ve de Fran ka Lam pa r da. U za me nu za en gle skog ve zi stu, Mu ri wo je spre man da po nu di {pan skog mla dog re pre zen ta tiv ca Ho zea Gra ne ra. Gra ne ro je pro ce wen na {est mi li o na fun ti,a za we ga su za in te re so va ni Li ver pul i Ar se nal.

SPORT

c m y

dnevnik

utorak13.decembar2011.

TRENER VOJVODINE DEJAN VUKI]EVI] O JESEWOJ POLUSEZONI

Ci qe vi ostva re ni, ni sam za do vo qan Spu{tena je zavesa na jesewi deo fudbalske sezone u Jelen Superligi, a tabela ka`e da su fudbaleri Vojvodine u woj osvojili tre}e mesto s 12 bodova mawe od lidera Partizana i dva poena zaostatka u odnosu na drugoplasiranu Crvenu zvezdu. Uz to, plasirali su se u polufinale Kupa Srbije i s ne str pqe wem o~e ku ju su tra -

su Medojevi} i Stevanovi}, a onda i centralne bekove Trajkovi}a i Mojsova. U prelaznom roku poku{a}emo da dovedemo tri ili ~etiri igra~a i ja sam predlog s imenima pripremio ~lanovima Upravnog odbora. @ivimo za utakmice Kupa na prole}e i treba}e nam istinska poja~awa, ali smo svesni da takvi igra~i

Vojvodine na Marakani u istoriji, peta od kada je ovo rukovodstvo na ~elu kluba, a nije na{ problem to {to nije bilo publike. Znali smo {ta nam je ciq i {ta nam vaqa ~initi da ga ispunimo i pobedom smo ostvarili zacrtani rezultat, odnosno stigli smo do tre}eg mesta na tabeli. O tome koliko je on kao trener zadovoqan u~iwenim to-

Da nas po ~i we od mor

Vo leo bih fi na le s Par ti za nom

Fudbaleri Vojvodine ju~e i danas bili su na okupu, a o planu za period do 3. marta kada sledi nastavak prvenstva, Vuki}evi} je rekao: - Igra~i su, u saradwi s Pokrajinskim zavodom za sport, obavili testirawa, da znamo u kakvom su trenutnom stawu i te rezultate uporedi}emo s onim kada se ponovo okupimo. Do 25. decembra insistira}u da se ba{ odmaraju, a dobi}e plan i program rada posle toga, kako bi s odre|enim nivoom spremnosti stigli na po~etak priprema. On je zakazan za 16. januar u 10 sati, a onda }emo par dana trenirati u Novom Sadu, da bismo se 20. januara preselili najverovatnije u Budvu na desetak dana. Pripreme smo ve} isplanirali do detaqa, tako da znamo da }emo 5. februara oti}i u Antaliju. Ukupno }e nam period rada potrajati 46 dana, {to je sasvim dovoqno da po~etak prole}a do~ekamo spremni za velike i ambiciozne planove koje imamo.

Sutra je u Beogradu `reb za polufinale Kupa Srbije. Koga biste voleli da dobijete za rivala? - Koga god da dobijemo, na{ ciq je plasman u finale - kategori~an je bio Vuki}evi}. - @elimo da osvojimo trofej, a kada bih mogao da biram- rekao bih dajte Zvezdu, iako sam svestan da }e ona na prole}e druga~ije izgledati nego danas. Daleko je jo{ do tih utakmica, u Kupu nema pravila i favorita. Znam da bih voleo da u finalu igramo s Partizanom, u Novom Sadu. {wi `reb za prole}ni nastavak u ovom takmi~ewu. O u~iwenom tokom jeseni, iz ugla Novosa|ana ju~e je s novinarima pri~ao {ef stru~nog {taba Vojvodine Dejan Vuki}evi}. - Krenuo bih od posledwe utakmice, na{eg duela s Crvenom zve zdom na Ma ra ka ni i zna~ajne pobede nad velikim rivalom - po~eo je analizu Vuki}evi}. - Malo mi je zasmetalo to {to se u medijima potencirala lo{a igra Zvezde, a ne na{e odli~no izdawe. Beogra|ani su igrali onoliko koliko smo im dopustili i nisu mogli da u~ine ni{ta vi{e. Oti{li smo u Beograd po tri boda i jedino smo o tome razmi{qali. Spremili smo do u tan~ine ovaj susret, svaki detaq smo proanalizirali {to se i videlo na terenu. Odigrali smo ~itavu utakmicu na izuzetnom nivou i potpuno onemogu}ili suparnika. Koncentracija nam je bila vrhunska od prvog do posledweg minuta, igrali smo jednostavno i lako, s malim brojem dodira, a u kontranapade smo i{li i sa pe to ri com-{e sto ri com igra ~a. Bila je ovo sedma pobeda

zna~ajan za na{u igru. Naravno, poku{a}emo da dovedemo jo{ jednog kreatora, zbog onoga {to mo`e da se dogodi, poput povreda, problema s kartonima i sli~nog. Qubinkovi} je bio projektovan za to mesto, ali je do{ao u veoma lo{em stawu i tek pred kraj jeseni po~eo da igra onako kako smo i o~ekivali.

kom jeseni, a od trenutka kada je preuzeo tim Vojvodine, Vuki}evi} je rekao: - Trebalo nam je vremena da se upoznamo i da igra~i usvoje zahteve i prihvate moje shvatawe fudbala. Uspeli smo u tome u fini{u polusezone, a ovo je bila na{a peta pobeda u nizu, pa smo fantasti~no zaokruìli ovaj deo prvenstva. Sigurno je da smo mogli i vi{e tokom jeseni, jer uvek stremim ka boqem i u fudbalu i u ìvotu. Iako smo ostvarili ciqeve, nisam zadovoqan, jer sam ube|en da Vojvodina moè i mora jo{ boqe i da bude uvek konkurentna u borbi za trofeje. U hodu smo se podizali, a verujem da }emo, uz zajedni~ke pripreme i poja~awa, na prole}e biti jo{ boqi.

Hva la na vi ja ~i ma Do~ekali su simpatizeri Vojvodine autobus s igra~ima i stru~nim {tabom posle pobede nad Crvenom zvezdom na autoputu, a kasnije i ispred hotela Park, da zajedni~ki proslave pobedu nad velikim rivalom. - Bila je to spontana reakcija navija~a i ose}am potrebu da im se iskreno zahvalim na tome {to su nas bodrili i kada nismo igrali onako kako oni `ele. Ovaj do~ek bio je neka vrsta potvrde da su i oni zadovoqni - kazao je trener.

Ima}e crveno-beli iz Novog Sada priliku da napadnu trofej u Kupu, a trener je ovako ocenio {ta je to {to je Vojvodini potrebno da prigrli pobedni~ki pehar: - Osnovna pretpostavka je da zadr`imo kostur tima. Tu mislim na dva, po meni, najboqa stranca u srpskom fudbalu Mereba{vilija i Abubakara, zatim na dvojicu bisera kakvi

imaju veliku cenu i da ih je te{ko dovesti. Poku{a}emo da zadrìmo iskusne Branu Ili}a i Vuli}evi}a, kao i grupu igra~a koja èli da ode u neki inostrani klub i problem je kako to ostvariti ako se pojavi ozbiqna ponuda za wih. Kona~no, postoji grupa fudbalera koji retko dobijaju priliku i wima treba omogu}iti da promene sredinu, jer karijera kratko traje. Ne bih ovog puta o wi ho vim ime ni ma, è lim prvo da popri~am s wima, a ne da ovakve stvari saznaju iz medija. Giorgi Mereba{vili je odigrao, posebno u drugom delu polusezone, na izuzetnom nivou i nametnuo se kao jedan od vo|a tima. - Istina je, ali je istina i to da ra ni je ni je igrao ova ko. Osetio je moje poverewe u wega i fantasti~no je uzvratio. Moramo da poku{amo da ga zadrìmo po svaku cenu, jer je jako

Tokom jeseni punu afirmaciju doìveo je mladi Miroslav Stevanovi}, momak koji se nametnuo sjajnim igrama i velikom borbeno{}u. Planirate li da i na prole}e {ansu pruìte jo{ nekom mla|em igra~u? - Sve velike transfere Vojvodinaje pravila, uz mawe izuzetke, od igra~a iz wene {kole. I danas imamo Medojevi}a i Stevanovi}a koji su na ceni, ali nisu oni jedini, jer mora i moè mnogo vi{e Vuk Mito{evi}, mladi reprezentativac, od kojeg o~ekujem da se izbori za status prvotimca. Tu je i [kuleti}, Mito{evi}ev vr{wak, koji je tako|e ogroman potencijal. Melega smo ve} prikqu~ili prvom timu, tako da danas imamo mlad, a iskusan igra~ki kadar u kojem mladi igra~i dobijaju priliku da se nametnu za kraj analize rekao je Deajn Vuki}evi}. Aleksandar Predojevi}

ZAJEDNICA SUPERLIGA[A DODELILA PRIZNAWA NAJBOQIMA

La u re a ti Mar ko vi}, La zo vi} i Kra gu jev ~a ni

KRA SI], IPAK, NI JE NAJ GO RI: Fud ba ler Sr bi je i Ju ven tu sa Mi lo{ Kra si} do bio je „bron za nu kan tu” za tre }eg naj go reg igra ~a go di ne u Ita li ji po iz bo ru ita li jan ske Ra dio te le vi zi je RAI 2. Kra si} je do bio 2.180 gla so va, dok je”zlat na kan ta” pri pa la fud ba le ru In ter a, Ar gen tin cu Di je gu Mi li tu sa 3.099 gla so va. Dru gi naj go ri igra~ Ita li je je ta ko |e ~lan Ju ven tu sa Bra zi lac Ama ur i sa 2.991 gla som. Kra si} se na ovom spi sku na {ao po ma lo ne za slu `e no, s ob zi rom na broj pru `e nih {an si ove se zo ne. Od i grao je sve ga {est utak mi ca i po sti gao je dan gol.

Ba je vi} pre u zi ma BiH? Selektor BiH Safet Su{i} ugovor ima do isteka godine. Posle eliminacije od Portugala u bara`u za EP, Ivica Osim, predsednik Komiteta za normalizaciju stawa u NFSBiH, je izjavio kako `eli da Su{i} i daqe ostane selektor. Su{i} je trenutno u Parizu i rekao je kako ga za sada niko nije kontaktirao oko nastavka saradwe.

Mediji u BiH ve} se bave Su{i}evim naslednikom. Tako u javnosti najboqe kotiraju Du{ko Bajevi}, Amar Osim, Serger Barbarez i Faruk Haxibegi}, koji je ve} jednom bio selektor reprezentacije BiH. Ukoliko bi Bajevi} eventualno bio izabran, bio bi prvi Srbin na klupi A reprezentacije BiH.

Na ve} tradicionalnoj sve~anosti Zajednica Superlige, u saradwi sa generalnim sponzorom Apatinskom pivarom, prigodnim koktelom i izborom najboqih stavqena je ta~ku na proteklu sezonu. Po mi{qewu trenera, titulu najboqeg debitanta poneo je napada~ Partizana Lazar Markovi} (17). Talentovani ^a~anin je svojim igrama i pona{awem skrenuo pa`we na sebe, pa je ve} krenulo interesovawe bogatih evropskih klubova. - Po~etak iz snova za mene. Krenulo je dobro, va`no je i da Partizan ~uva ubedqivo vrh tabele. Priznawe mi daje dodatni motiv za rad i napredovawe. Verujem da }u se sna}i i u mladoj reprezentaciji. Uop{te me ne zanima sve ono {to se de{ava oko mene, a tu mislim na silne ponude i transfere koji se spomiwu u proteklim mesecima. Svi moji planovi vezani su za Partizan- istakao je Markovi}. Za najboqeg mladog fudbalera, u konkurenciji do 21. godine, izabran je desnokrilni napada~ Zvezde Darko Lazovi}. - Prijaju ovakva priznawa, znak su dobrih partija u Zvezdi i mla doj se lek ci ji Sr bi je. Ipak, ne mogu da budem potpuno zadovoqan jer jesenas moj tim nije bio na o~ekivanom nivou, izgubili smo olako mnogo bo-

Do bit ni ci pri zna wa Za jed ni ce su per li ga {a

dova i umawili {anse da osvojimo titulu- smatra Lazovi}. Na gra da za fer -plej, na osnovu tabele Jelen Superlige, pripala je Radni~kom iz Kragujevca, koji se okitio i jo{ jednim priznawem- najprijatnije iznena|ewe jeseweg dela sezone. Sve ~estitke novaj-

liji u elitnom dru{tvu koji je visoko pozicioniran na tabeli, a pretpreo je tek u fini{u prvenstva jedan poraz i to od Partizana. - Polusezona je bila vrlo interesantna, igrao se dobar fudbal, uz zna~ajno pove}awe broja gledalaca, {to je dopri-

nelo promociji na{eg fudbala. Zahvalnost i Apatainskoj pivari na uspe{noj saradwi, uz nadu da }emo je na obostrano zadovoqstvo i daqe nastaviti- konstatovao je predsednik Zajednice Branimir Babarogi}. Z. Rangelov

sport

dnevnik

PADINCI PRVI DEO SEZONE ZAVR[ILI U DOWEM DOMU

DEBITANT IZ BA^KOG PETROVCA NIJE RAZO^ARAO

utorak13.decembar2011.

Do li na raz o~ a ra la na vi ja ~e Fud ba le ri srp sko li ga {a Do li ne je se wi deo se zo ne za vr {i li su na 13. me stu sa 18 bo do va. Po sled wih ne ko li ko ko la Ba na }a ni su igra li ne {to sla bi je pa je na kra ju po lu se zo ne

upra va klu ba na ~e lu sa pred sed ni kom Mi ro sla vom Ko va ~om odr `a la je sa sta nak sa igra ~i ma. - Pret hod nih se zo na klub je be le `io sjaj ne re zul ta te, a to kom je se ni ni smo igra li ka ko smo to o~e ki va li, na rav no ni re zul ta ti ni su bi li ade kvat ni. Pred sto ji nam te {ko i ne iz ve sno pro le }e ka ko bi ostva ri li pla sman u sre di nu ta be le. Si gur no je da nas o~e ku je ve li ki po sao

to kom pa u ze da se igra~ ki po ja ~a mo ka ko bi na dok na di li od la zak ne ko li ko igra ~a ko ji su to kom pr ven stva na pu sti li na {e re do ve - ka `e Mi ro slav Ko va~. Pre po ~et ka se zo ne am bi ci je klu ba su bi le da se klub pla si ra

u sam vrh ta be le, {ta su raz lo zi sla bih re zul ta ta iako je ko stur ti ma ostao isti. - Ima li smo ve li ke am bi ci je, ali smo osta li bez udar nih igra ~a ko ji su no si li igru ti ma pr vo smo po sle ne ko li ko po zi va od lu ~i li da Staj ~i} i Osto ji} mo gu ka ri je ru na sta vi ti u ino stran stvu i dra go mi je da je to ta ko jer su svo jim do brim igra ma pro te klih se zo na to i za slu `i li. Ta~ -

no je da je ve }i na igra ~a osta la u klu bu, ali je tim pre tr peo ne ko li ko iz me na osta li smo bez ne ko li ko igra ~a ko ji su bi li no si o ci igre i slo bod no mo gu re }i da su oni osta vi li du bok trag u na {em klu bu i za wih su vra ta klu ba

uvek otvo re na - ka è pred sed nik Ko va~. Na klu pi od sed mog ko la na klu pi je ume sto tre ne ra \o ki }a do {ao Du {an Hil ko ji }e ima ti te àk po sao da Do li nu vra ti u gor wi deo ta be le. - Uz ma lo sre }e mo gli smo po sti }i bo qe re zul ta te jer smo kod ku }e iz gu bi li ne ko li ko bo do va zbog sla be re a li za ci je. Sa da nam pred sto ji te àk rad to -

Za ve sa na je se wi deo pr ven stva u Voj vo |an skoj li gi is tok je pao, a fud ba le ri Bu du} no sti iz Srp ske Cr we na la ze se na za slu `e nom od mo ru. Cr wa ni su iz 15 od i gra nih me ~e va ostva ri li osam po be da, dva re mi ja i pet pu ta su te ren na pu sti li po gnu te gla ve. Oni }e pro le} ni deo pr ven stva do ~e ka ti sa pe te po zi ci je s 26 bo do va, ko li ko ima ju Bo rac i Je din stvo iz No vog Be ~e ja. Bu du} nost je u 15 od i gra nih me ~e va po sti gla 27 go lo va, a pri mi la 18 {to je za do v o q a v a j u } e. Pla s ma n om u gor wi deo ta be le eki pa Slo bo da na @iv ko va is pu ni la je za c r t a n i plan pre po ~ et k a tak m i ~ e w a. Slo b o d an @iv kov je ro | e n i Cr w a n in, a igra~ ku sla vu je ste kao u re do vi ma OFK Ki kin de i u me snom klu bu ~i ji je tre ner.

- Za do vo qan sam ka ko smo je se nas igra li - ka `e Slo bo dan @iv kov -Tre }epla si ra na eki pa Di na ma nam be `i ~e ti ri bo d a, a dru g o p la s i r a n i Rad n i~ k i iz Baj m o k a {est. Mi ne ma mo mo gu} no sti da se bo ri mo za ula zak u vi {i rang, jer nam fi nan sij ska si ta ci ja to ne do z vo q a v a. Me | u t im, igra ~i na te re nu igra ju do bro i to je naj va `ni je. Po hval no je {to u eki pi imam do sta igra ~a iz se la a ima i mla dih ko ji }e za ne ko li ko go di na za me ni ti svo je sta ri je dru go ve iz eki pe - re ~i su tre ne ra Bu du} no sti. Naj ~e {}i sa stav Bu du} no sti u je se wem de lu bi li su: ]ir ko vi}, Gr ban, Va si qe vi}, An tin, \u ka no vi}, To pa lov, Ra di {i}, Ni ni}, Pr pa, Lu kin, Po pov, Ili}, @. Ra din, S. Ra din, Ma noj lo vi}. M. S.

RADNI^KI ZIMUJE NA DRUGOM MESTU

Ras po red adut Baj mo ~a na Po b e d om nad AFK-om iz Ade u po sled wem ko lu je se weg de la pr ven stva Voj vo |an ske li ge, is tok Baj mo ~a ni su za dr `a li dru gu po zi ci ju s 32 bo da. Jed nim ma we od vo de }eg Pro le te ra iz Ba nat skog Kar lov ca. - Za do voq ni smo re zul ta ti ma, mo glo je bi ti bo qe, ali se na d am da }e m o na pro l e } e igra ti jo{ bo qe i da }e mo na kra ju sla vi ti. Svi vo de }i ti mo vi li ge do la ze nam u go ste: Di n a m o, Ba~ k a 1901. Je d in stvo iz No vog Be ~e ja. - ka `e tre ner Zo ran Mi li drag. U ta b o r u pla v o-cr v e n ih ana li zi ra li su je se wi deo pr ven stva, u sal du je 10 po be da, dva re mi ja i tri po ra za, a gol raz li ke je 33:22. - Naj vi {e nas bo li po raz kod ku }e od Pro le te ra i re mi pro tiv Rad ni~ kog iz Zre wa ni na. Kod ku }e smo iz gu bi li

zna ~aj ne bo do ve, ve ru jem da }e mo uz do bre pri pre me da im se ra van {i ra mo. - ka è Dra go slav Sa vi}. Baj mo ~a ni su za tre sli mre ù 32 pu ta a gol man Dar ko Sto j a n o v i}, je d an od naj b o qih u Voj vo |an skoj li gi. Naj za pa è ni ji su bi li Pre drag To mi} i Alek san dar Ko pu no vi} ko ji su ne ko li ko pu ta re {i li utak mi cu. Dres Rad ni~ kog u je se wem de lu no si li su gol ma ni Sto ja no vi} i Se ku li}. Igra~ ki ka dar ~i ni li su jo{: Vu~ ko vi}, Ma slo va ra, V. Ko pu no vi}, Ba ~i}, B. Ta ta lo vi}, Ma ra vi}, To mi}, Ra du lo vi}, A. Ko pu no vi}. Sta ni {i}, \or |e vi}, Mi len ko vi}, Ra |e no vi}, Po po vi}, Ba bi}, Ja wi}, La zi ni ca i S. Ta ta lo vi}. Baj mo ~a ni po ~e tak pri pre ma za ka za li su za 20. ja nu ar. S. Stojiqkovi}

De o bom de ve tog me sta de bi tant iz Ba~ kog Pe trov ca Mla dost za vr {io je je se wu se zo nu u Voj vo |an skoj li gi, za pad . Bi l ans od ~e t i r i po b e d a i isto to li ko po ra za i se dam re mi ja, uz 19osvo je nih bo do va i po zi tiv nu gol raz li ke je u~i nak ~e te tre ne ra Si ni {e Sta ni vu ka za ko ga su ve za ni po sled wi us pe si pla vo-be lih.

smo u pret hod nim ko li ma sa mi se bi da li tri go la - po ja {wa va stra teg Mla do sti Si ni {a Sta ni vuk. Ni ste bi li mi qe ni ci qu di u cr nom? - Pro tiv nas su svi ra na tri je da na e ster ca, a sa mo je dan u na {u ko rist. Ve ro vat no za to {to smo no vaj li je, pa nas ni su do voq no upo zna li. Da nas je

Pu pa vac od i grao sve me ~e ve To kom je se weg de la pr ven stva je di no je Pu pa vac od i grao svih 15 utak mi ca, sle de sa me ~em ma we Ko bi la rov, Ko ka no vi}, Uze lac i Ru par, Ka wa je kao i Ja ku{ i Sta ki}, Zbu~ no vi} i Pa vlis od i grao 13 utak mi ca. Gol man Fej |i na svoj kon to je sta vio 12 me ~e va, Plav {i} (11), Ala va wa (10), Ra da ko vi} (8), Erak (6), Ta tqak (4), Ve se li} (3). Naj bo qi stre la ci su: Zbu~ no vi}, Ko ka no vi} (4), Pa vlis, Pu pa vac, Ja ku{ i Ka wa (2) dok su po je dan gol da li Ra da ko vi}, Ko bi la rov i Sta ki}. - Od i gra li smo je dan me~ vi {e na stra ni (7) svi igra ~i ko ji su igra li to kom je se ni da li su do pri nos, ne ko vi {e, a ne ko ma we. O~e ki va lo se mno go od Plav {i }a ko ji je kao ofan ziv ni igra~ za ka zao u re a li za ci ji, ni je po sti gao ni je dan gol. Igra li smo bez ve }ih osci la ci ja, u ne kim utak mi ca ma gu bi li bo do ve. O~i ti pri mer to me su utak mi ce sa sta ro p a z o v a~ k im Je d in s tvom u ko jem smo do bi li gol iz jed ne je di ne {an se go sti ju. Mla dost iz Tu ri je upu ti la je sa mo je dan je di ni uda rac na na{ gol i to s pe na la i od ne la bod. Pro ma {i va li smo pu no, a pri to me

sre }a ma lo po slu `i la, pla si ra li bi se me |u pet naj bo qih eki pa u li gi, ali su ne is ku stvo uti ca li na ko na ~an bi lans. [to je naj va `ni je eki pa }e osta ti na oku pu, bi }e mo is ku sni ji za jed nu po lu se zo nu, pa }e i na pro le }e si gur no uz ne ko li ko po ja ~a wa bi ti pu no bo qe. Isto ta ko mo ram da na gla sim da shod no for mi ra wu sta bil nog voj vo |an skog li ga {a ozbiq n o ra d i m o na po boq { a w u in f ra s trut k u r e ka `e stre teg Mla do sti Sta ni vuk. No vo oku pqa we Pe tro va ~a ni su za ka za li za 15. ja nu ar. M. Popovi}

OFK BIKI] JESEWI PRVAK OP[TINSKE LIGE [ID

VOJVO\ANSKA LIGA â&#x20AC;&#x201C; ISTOK

Cr wa ni ostva ri li plan

kom pri pre ma i si gur no da uz ne ko li ko po ja ~a wa mo è mo po no vo bi ti tim ko ji }e be le ì ti do bre re zul ta te. Pri pre me }e mo po ~e ti sre di nom ja nu a ra i u raz go vo ru sa vo de }im qu di ma klu ba vi de }e mo ko ga }e mo an go à va ti to kom zim skog pre la znog ro ka - ka è tre ner Hil. Za pa è ne par ti je ove je se ni pru ào je ve zi sta Pa di na ca Da mir \o ko vi} (26 ) ko ji je kao mla di igra~ pro {ao i na stu pao za sve mla |e se lek ci je Par ti za na i Te le op ti ka. Na ne ko li ko me ~e va \o ko vi} je bio je dan od kqu~ nih igra ~a za po be du svog ti ma i ve} tre }u se zo nu sa ve li kim uspe hom no si dres srp sko li ga {a Do li ne, a po sle sla be je se ni na ja vqu je bo qe pro le }e svo jih dru go va. - Sa mi smo kri vi {to ni smo ostva ri li bo qe re zul ta te i pla sman na ta be li ko ji se od nas o~e ki vao. To kom je se ni do sta do bro smo ra di li i at mos fe ra u klu bu je od li~ na, ali u mno gim me ~e vi ma ove je se ni ni smo ima li do voq no sre }e i do sta bo do va smo ne sre} no iz gu bi li. Bez ob zi ra na sve {to nam se de {a va lo to kom po lu se zo ne, ima mo kva li tet i do bar ras po red na pro le }e i ve ru jem da }e mo do brim igra ma u na stav ku pr ven stva po vra ti ti po bed ni~ ki men ta li tet ko ji nas je kra sio to kom pro te klih se zo na - ka è ve zi sta \o ko vi}. B. Stojkovski

Be ri }et na pro le }e

Do bri} pe va i tre se mre ù Ni ko ni je ve ro vao da }e OFK Bi ki},tre ne ra Si ni {e [ar ca, pre zi mi ti na pr vom me stu u Op {tin skoj li gi [id, s bo dom vi {e od fa vri zo va nog Na pret ka iz Va {i ca, dva bo da od Sin |e li }a iz Gi bar ca i i ~ak tri bo da vi {e od {id ske Jed no te. - Mo gli smo i vi {e, ali tre ba da se zna da se lo Bi ki} Do, ima sve ga 270 ì te qa, da ima ma lo de ce i od ra slih mo ma ka, i da je zbog to ga te {ko sa sta vi ti se ni or sku eki pu. To su okol no sti sa ko ji ma smo se odav no po mi ri li. I dru go, je di ni kiks smo ima li u Qu bi, od Je din stva ka da smo ne za slu è no iz gu bi li -ka è pred sed nik OFK Bi ki }a, biv {i igra~ klu ba, Da li bor Hnat ko. Sum wi ~a vo je {id ska fud bal ska jav nost gle da la na mo gu} nost eki pe. - Ovo je dru gi ve li ki uspeh u isto ri ji klu ba. OFK Bi ki} je igrao u Srem skoj li gi, u raz do bqu od 2000. do 2005. go di ne. U to vre me spon zor je bi la Ze mqo rad ni~ ka za dru ga Li be lu la i ta da su svi fud ba le ri bi li pla }e ni. Me |u tim, da nas je to dru ga ~i je, sve je na ama ter skoj osno vi. Na pr vom me stu je dru è we uz pe smu i mu zi ku, uz do bru hra nu sa ro {ti qa i iz ora ni je. Po seb no is ti ~em i dru è -

Fud ba le ri OFK Bi ki }

wa na tre nin zi ma, ko je je uspe {no spro vo dio tre ner Si ni {a [a rac. Sa stav je za to, uvek, bio spre man da se nad i gra va sa ri va lom, uz no ve uve `ba ne tak ti~ ke za mi sli. Sva ka im ~ast, iz dr ` a l i su je s en, u go to vo istom rit mu. A, mno g o pu ta igra je bi la n za vid nom teh ni~ kom ni vou. Ka s ni j e, to k om pr ven s tva, mno gi u {id skoj op {ti ni, pri zna li su, da je klub do bro or ga ni zo van na svim ni vo i ma, iako je sve na ama ter skoj osno vi.

Bez po ra za kod ku }e OFK Bi ki} je is ko ri stio pred nost do ma }eg te re na. Po be dio je {est pu ta i sa mo od i grao bez go lo va s Je din stvom iz Mo ro vi }a. U go sti ma je po ra `en od Je din stva (u Qu bi) i dva su sre ta je igrao re mi. U Mo lo vi nu s Omla din com je bi lo 1:1, dok je bez go lo va za vr {e no u [i du pro tiv Jed no te. U je se wem de lu pr ven stva ostva re no je de vet po be da, tri re mi ja i po raz, uz gol raz li ku39:9 i 30 osvo je nih bo do va. De jan Do bri} je po sti gao 15 go lo va i pr vi je stre lac li ge.

Ko stur od 13 igra ~a Tre ner Si ni {a [a rac imao je 21 igra ~a na ras po la ga wu, sa dvo ci fre nim bro jem me ~e va u 13 je se wih ko la je sa mo wih 13. Na svim utak mi ca ma igra li su Go ran Bu gar ski, Mi ro slav Maj her, Dra gan Te sli}, Slo bo dan So la ko vi}, Alek san dar Mr va qe vi}, Bo jan Ba srak Ni ko la Ge or di ni, Go ran Ko va ~e vi}, Zo ran Vra nov, De jan Do bri}, Sla |an Ce ti}, Dra go qub Gle di} i Spa so je Ma li vuk. Po vre me no su ula zi li u igru Mir ko Ro ma wak, Vla di mir Siv~, Si mo Ce ti}, Mi haj lo @iv ko vi}, Vla di mir Vu~ ko vi}, Sre} ko Ma ri}, Bo jan Vu~ ko vi}.

- U se lu ima do sta do bro na mer nih qu di, po ~ev od pred sed ni k a me s ne za j ed n i c e De j a n a Bo ba qa (we gov po koj ni otac Ste van je je dan od osni va ~a klu ba uz pr vog pred sed ni ka Bran ka Ru di }a), se kre ta ra klu ba Bo {ka Cve ti no vi }a, eko no ma Bo ri sa Cin kov skog, a ima mo i pro fe si o nal nog ku va ra Ja ro sla va Ha c i j a, ko j i pri p re ma uku snu hra nu po sle sva ke utak mi ce. U upra vi klu ba ra de Ivi ca Kri vi}, Ivi ca Kr `i}, Jan ko Hnat ko i La zar Jak {i}. A, po ma ga ~i su Jan ko Ro ma wak (Sto la r i j a), Mi r o s lav Non k o vi} (po zna ti advo kat iz [i da) i Bran ko Ra do {e vi}. Mno gi se sku pqa ju i `i ve za sve {to se de {a va kod nas, kao {to su Ste va Ja{ (po qo pri vred nik), mo ler Zo ran Hnat ko (ku pio je deo sport ske opre me), vul ka ni zer Ce ti}, kre ~ar Spo men ko Ni ko li}, Zo r an Ku ti}, Zvon k o Hnat ko, Dar ko Bo baq, Pe ra Je {i} iz Pri bi ne gla ve, Mir ko Ro ma wak, ve te ri nar Te ra ji}. Ni je iz o sta la ni po dr {ka na vi ja ~a. - Ni je dan klub, bez ver nih na vi j a ~ a, ni j e ni {ta. Ni na pro le }e ne }e mo mo }i da za {ti ti mo klub ske in te re se i po tvr di mo am bi ci je bez wih. Mo gu i da ime nu jem na {e naj va tre ni je na vi ja ~e iz se la. To su pre svih Bo jan Har di, Mi ra slav Boc ko, Zo ran La zor, Da ni jel Ste fan -

~ik, Alek san dar Iki}, Dra gan âj ka, Ste va i Va sa Hnat ko, a iz So ta do la ze i grom ko na vi ja ju za nas, Pe ra, Zo ran, Sve ta i Qu bi {a. Op {ti na [id po ma è, ali i dru gi. - Op {ti na [id po ma è, oko pre vo za na go sto va wi ma i pla }a sve su dij ske tak se. I po kra ji na je u~e sto va la nov ~a no oko uvo |e wa u po sta vqa wu sa ni tar nog ~vo ra u svla ~i o ni ce. Is ko pan je i bu nar iz ko jeg za li va mo trav n a ti te r en. Ku p qe n a je trak tor ska ko sa ~i ca, a obe }a no nam je da }e as fal ti ra ti put do igra li {ta, ima }e mo raz lo ga da jo{ bo qe sre di mo. Tu je i pre le pa ka fa na (sa mo der nim ro {ti qom). U woj se sve de {a va {to je le po.Fud ba le ri se dru è, uz pe smu i dru gar sku mu zi ku. Pr vi stre lac li ge De jan Do bri} uvek je spre man da ot pe va po ko ju pe smu za svo je sa i gra ~e. Zna ~o vek da pe va, ali i da tre se pro tiv ni~ ke mre è. U stva ri, mi svi, ì vi mo u zdra voj sre di ni, {to je da nas ret kost, i to mo ra mo da ne gu je mo i ubu du }e. Pro le }e do no si do dat na op te re }e wa, ali bez ve }ih pro ble ma. - Po tra ì }e mo i ve ru jem na }i po tre ban pro fil igra ~a da bi smo za o {tri li kon ku ren ci ju u ti mu. Tra ì mo bo qa re {e wa za jed nog ve znog igra ~a kao {to je re ci mo Ni ko la Kr ti ni} (iz Va {i ca) i jed nog pro dor nog za igru po bo ko vi ma (kao {to je Zo ran \a ~a nin, Ma mi ja, ta ko |e iz Va {i ce). To je na{ iz bor, to su na {a opre de qe wa. Ve ru jem, da }e ova dva igra ~a, na pro le }e, no si ti na {e dre so ve. Bez po je di na~ nog kva li te ta ne ma vr ha, ma da je i ko lek tiv na igra va `na. I jed no i dru go je na {a sna ga, ali iza svih iga ra i re zul ta ta, sto ji na po ran i od go vo ran rad. Pru à mo igre za rang dva vi {e. Ta ko }e mo i da na sta vi mo, sve sni smo da ima mo do voq no vre me na da se spre mi mo za na sta vak pr ven stva, ve} i za us pe {an za vr {e tak tr ke i po vra tak me |u srem sko li ga {e ja san je Da li bor Hnat ko. B. Rokni}

SPORT

c m y

dnevnik

utorak13.decembar2011.

LI GA [AM PI O NA: VOJ VO DI NA SU TRA DO ^E KU JE JUG

Du brov ~a ni in s pira ti van iza zov

OD BOJ KA [I VOJ VO DI NE NS SE ME DA NAS PU TU JU U AUSTRI JU NA UTAK MI CU ^E LENY KU PA: Od boj ka {i Voj vo di ne igra }e su tra pr vi ovo se zon ski me~ u Evro pi u 2. ko lu ^e leny ku pa, a pro tiv nik je austrij ski Am {te ten. No vo sa |a ni su da nas kre nu li put Austri je, a o Evro pi su, zbog ve li kih oba ve za i zgu snu tog ras po re da utak mi ca, tek po ~e li da raz mi {qa ju ju ~e. Igra li su cr ve no-be li u ne de qu pr ven stve ni der bi s Par ti za nom (iz gu bi li 3:2), a Am {te ten je za wih ve li ka ne po zna ni ca. - Ne ma mo pu no po da ta ka o pro tiv ni ku, iz u zev to ga {to zna mo da se ra di o do broj eki pi, kao i da je ne ko li ci na igra ~a igra la pro {le se zo ne u Po so jil ni ci s ko jom smo igra li u Evro pi. U sa -

sta vu je mno go stra na ca i sva ka ko su eki pa za re spekt. Ako bi smo us pe li da u dvo me ~u bu de mo bo qi, u tre }em ko lu ^e leny ku pa bi smo za pro tiv ni ka ima li eki pu Lo za ne, pa sma tram da smo ima li po vo qan `reb - re kao je sport ski di rek tor No vo sa |a na Ni ko la Ma ri}. Ju tros je cr ve no-be la eks pe di ci ja auto bu som kre nu la put Austri je, a do Am {te te na se pu tu je be za ma lo osam sa ti( grad se na la zi oko 100 ko li me ta ra od Be ~a). Su tra {wa utak mi ca je za ka za na za 18.30 , a re van{ je 20. de cem bra u 19 ~a so va. Dru gi srp ski pred stav nik u ^e leny ku pu Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca u pr vom me ~u da nas do ~e ku je bel gij ski Me nen, a re van{ je 21. de cem bra. M. Ri sti}

ê tvr to ko lo Li ge {am p i o n a za va t er po li ste na pro gra mu je su tra. Voj vo di na }e u B gru pi do ~e ka ti du bro va~ ki Jug, dok }e Par ti zan u B gru pi go sto va ti Ege ru. I dok Du brov ~a ni na svom kon tu u do sa da {wa tri ko la ima ju sve tri po be de ([pan dau 9:8, Mla dost 10:8 i Voj vo di na 9:6), No vo sa |a ni su do sa da ukwi ì li sa mo je dan bod i to re mi jem na svom ba z e n u sa [pan d a u o m (6:6), a po ra è ni su od Mla do sti (9:14) i Ju ga. U pr vom me ~u

na meg dan jed nom ta ko ja kom ti mu. Od ele men tar nog zna ~a ja je za mo je igra ~e da ra de ono {to tre ner po sta vi pred wih i da is pu ne sve zah te ve ko je on sta vi pred wih, da ima ju po bed ni~ ki ka rak ter i da uvek da ju mak si mum u sva koj utak mi ci. Ta ko mo ra bi ti i u du e lu sa Ju gom, bez ob zi ra na re zul tat i na sta we u ba ze nu mo ra ju da da ju mak si mum. Va ter po l o je ko l ek t iv n i sport, pro blem ko lek tiv nog spor ta je u to me {to ako je dan igra~ ne da sve od se be osta li }e is -

iza b e r u svoj put, da odvo j e pri v at n o od po s lov n og, jer oni su mla di i ne si ku sni i mo gu da ih po ne su raz ne pri ~e. To nam je tre nut no naj ve }i pro blem i te {ko je re {iv, jer ka da ne ide i ka da su igra ~i ne za do voq ni uvek je kriv i tre ner i klub i svi dru gi. Sta no je vi} je do dao da bi `e leo da ba zen na Spen su bu de is pu wen, jer se igra utak mi ca Li ge {am pi o na i za hva lio se na fan t a s ti~ n om pri j e m u i bo rav ku eki pe Voj vo di ne u Du brov ni ku.

sa Du brov ~a ni ma pre dve ne de qe Voj vo di na je ne {to lo {i je od i gra la pr ve dve ~e tvr ti ne, ali se u dru ge dve mno go bo qe no si la sa is ku snim sa sta vom Ju ga, za ko ji na stu pa ju ve li ka ime n a va t er p o l o spor t a. Trener No vo sa |a na De jan Sta no je vi} je re kao da je svi ma ko ji pra te va ter po lo sport ja sno o ka kvoj se eki pi ra di i da je za we ga iza zov, kao i za we go ve mom ke da se nad me }u sa ta kvim ti mom. - Iza zov je za sve nas ve li ki da igra mo sa Ju gom, ali tre ba i da otvo re nog gar da iza |e mo

pa {ta ti zbog to ga. Sa mo bor ci mo gu da igra ju za ovaj klub i igra ~i to mo ra ju da shva te re kao je Sta no je vi}. On je upu tio apel svo jim igra ~i ma, ko ji se po sle po ra za u po lu fi na lu Ku pa od Cr ve ne zve zed na la ze u mi nus fa zi: - @e leo bih da mo ji igra ~i po gle da ju gde su bi li pre ne ko li ko go di na, ka ko su do {li do ovo ga gde su sa da i {ta je sve uti ca lo na wih da do |u tu gde su. Uz to bih `e leo da sve do bro na mer ne sa ve te ko je do bi ja ju sta ve sa stra ne, re al no sa gle da ju stva ri, raz mi sle i

- Ceo na{ bo ra vak u Du brov ni ku pro te kao je bez ijed nog in ci den ta, at mos fe ra na ba ze nu u Gru `u, ko ji je bio goto vo pun, bi la je iz van red na, {to po hva qu jem i vo leo bih da ta ko bu de i na Spen su, da na vi ja we bu de fer i ko rekt no, uz po {to va we sve ga ono ga {to Jug pred sta vqa u va ter po lo spor tu - is ta kao je Sta no je vi}. Utak mi ca iz me |u Voj vo di ne i Ju ga igra se su tra na ba ze nu Spen sa u No vom Sa du u 19 ~a so va, a ulaz je bes pla tan. G. Ma le no vi}

PRED NO VO GO DI [WI FE STI VAL OD BOJ KE U NO VOM SA DU

O~e ku je se 2.500 tak mi ~a ra Dru gi me |u na rod ni No vo go di {wi fe sti val od boj ke u No vom Sa du nad ma {i }e po sve mu su de }i pre mi jer ni po bro ju u~e sni ka i sva je pri li ka da }e u na red nim go di na ma ova svet sko vi na u Srp ksoj Ati ni po sta ti ne zva ni~ no pr ven stvo Evro pe za mla |e ka te go ri je. Pod po kro vi teq stvom Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je, Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za omla di nu i sport, Upra ve za sport gra da No vog Sa da i Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je, Od boj ka {ki sa vez Voj vo di ne i No vog Sa da or ga ni zo va }e od 3. do 5. ja nu a ra tak mi ~e we za pi o ni re, pi no ir ke, ka de te i ka det ki we. Pla ni ra se da na tur ni ru u~e tvu je 144 eki pe, od ~e ga naj ma we 24 iz ino stran stva, {to }e oku pi ti vi {e od 2.500 od boj ka {a i

od boj ka {i ca. Na pre mi je rom Fe s ti va lu u~e s tvo va lo je 96 eki pa (12 iz ino stran stva) i or ga ni za to ri su ve o ma po no sni na ovaj pro je kat.

Ipak, or ga ni za ci ja na i la zi na ma li pro blem. - Stu dent ski cen tar nam je iz ne ra zu mqi vih raz lo ga ot ka zao is hra nu u~e sni ka, pa se sa da do vi ja mo ka ko da pre mo sti mo taj pro blem i, po {to }e is hra na bi ti or ga ni zo va na po re sto ra ni ma u gra du, ima }e mo pro blem s pre -

vo zom u~e ni ka Fe sti va la. Stu dent ski cen tar je is hra nu na pr vom tur ni ru or ga ni zo vao iz van red no, uz ma li pri go vor da su o~e ki va li vi {e u~e sni ka. Sa da, kao raz log za ne sa rad wu, is ti ~u da su im ka pa ci te ti pu ni i da ne mo gu na {te tu stu de na ta da or ga ni zu ju is hra nu za u~e sni ke na {e pri red be, iako zna mo iz is ku stva od pro {le go di ne da u do ba pra zni ka ve o ma ma li broj stu de na ta ko ri sti wi ho ve uslu ge. Kom ple tan pro gram Fe sti va la je ve} ob ja vqen i ima }e mo ve o ma mno go po sla u or ga ni za ci ji, ali }e mo u~i ni ti sve da ne obru ka mo Sa vez i na{ grad, jer `e li mo da tur nir po sta ne naj ma sov ni ji u Evro pi - re kao je pred sed nik Skup {ti ne OSV Raj ko Ki jac. M. Ri sti}

ME MO RI JAL „LA ZA KR STI] I MA RI CA YE LA TO VI]”

Sr bi ja osvo ji la 39 me da qa U No vom Sa du je odr `an dru gi po re du Me mo ri jal „La za Kr sti} i Ma ri ca Xe la to vi}” u mu {koj i `en skoj sport skoj gim na sti ci. Or ga ni za tor tak mi ~e wa, na ko jem je na stu pi lo oko 170 tak mi ~a ra iz 11 ze ma qa, bi lo je So kol sko

- Svi u~e sni ci bi li su odu {e vqe ni uslo vi ma i go sto prim stvom i na da ju se da }e mo se opet vi de ti sle de }e go di ne - ka `e tre ner u SD Vla di mir Dra ku li}. - Na {a ze mqa na ovom Me mo ri ja lu je osvo ji la naj vi {e me da qa, 39, a od to ga ve }i deo je uze lo na {e Dru {tvo.

De taq s tak mi ~e wa u sa li Gim na zi je „Isi do ra Se ku li}”

dru {tvo Voj vo di na. Pred sed nik Dru {tva Miro slav Ko va ~ev je iz ra zio po seb nu za hval nost Gim na zi ji „Isi do ra Se ku li}” {to im je us ti pi la sa lu za tak mi ~e we, kao i po kro vi te qi ma i spon zo ri ma tak mi ~e wa.

Fo to: R. Ha yi}

Iza nas po od li~ ji ma su Bu ga ri sa 29 i Ru mu ni sa 26. Uglav nom smo za do voq ni na stu pom na {ih tak mi ~a ra, ma da uvek mo `e i bo qe. Dru {tvo je po de li lo i pla ke te za do pri nos u raz vo ju sport ske gim na sti ke Po kra jin skom

se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu Grad skom se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu No vog Sa da, Gim na sti~ kom sa ve zu Sr bi je i Gim na sti~ kom sa ve zu Voj vo di ne. Spe ci jal ne pla ke te do bi li su Mo dest Du li}, po kra jin ski se kre tar za sport i omla di nu, we gov za me nik Alek san dra Ri sti}, Alek san dar Kra vi}, ~lan Grad skog ve }a No vog Sa da za du èn za sport i Sne à na La ki }e vi}. Po red Me mo ri ja la, odr àn je i DKMT Kup za mu {kar ce. U pr voj ka te go ri ji u vi {e bo ju po be dio je Ste fan Ve se li no vi} (SD Voj vo di na) sa 69,450. U fi na li ma po spra va ma naj u spe {ni ji je bio Ve se li no vi}, ko ji je osvo jio pet zlat nih me da qa (par ter, kow s hva taq ka ma, ka ri ke, raz boj, vra ti lo). U dru goj ka te go ri ji pr vi je bio Ra fael Sa bo (Lu go{) sa 70,550, dok je na{ naj bo qi tak mi ~ar bio Ni ko la Jur ko vi} (SD Voj vo di na) na tre }em me stu sa 66,700. U fi na li ma po spra va ma Sa bo je uzeo ~e ti ri zla ta (kow s hva taq ka ma, ka ri ke, pre skok, vra ti lo). U tre }oj ka te go ri ji u vi {e bo ju je po be dio Lu ka Ob ra do vi} (SD Voj vo di na) sa 64,050. U fi na li ma po spra va naj u spe {ni ji je bio Ru mun To dor Raz van (Lu go{) sa tri zla ta (par ter, ka ri ke, raz boj), a na{ Lu ka Ob ra do vi} je osvo jio dva zla ta (vra ti lo, pre skok). U ~e tvr toj ka te go ri ji u vi {e bo ju je sla vio Ru mun Ar man do ]u }u (Lu go{) sa 66,600, a na{ naj bo qi tak mi ~ar bio je Ni ko la Mr |e no vi} (SD Voj vo di na) na ~e tvr tom me stu sa 51,000. U fi na li ma po spra va ma naj bo qi je bio Mr |e no vi} sa tri zla ta (raz boj, pre skok, par ter). G. Ma le no vi}

sport

utorak13.decembar2011.

KO[ARKA[KI SEMAfOR ABA mu{ka liga Par ti zan – Olim pi ja Rad ni~ ki – Zla to rog He mo farm – Bu du} nost Kr ka – He li os Za greb – Ma ka bi Ci bo na – Cr ve na zve zda Ce de vi ta – [i ro ki 1. Ce de vi ta 11 9 2. Ma ka bi 10 9 11 8 3. Par ti zan 4. Bu du} nost 11 7 11 7 5. Olim pi ja 6. Ci bo na 11 7 7. Za greb 11 6 8. [i ro ki 11 5 11 5 9. Rad ni~ ki 10. He mo farm 10 4 11 3 11. Kr ka 11 2 12. C.zve zda 11 2 13. He li os 14. Zla to rog 11 2

2 1 3 4 4 4 5 6 6 6 8 9 9 9

93:69 88:71 77:78 84:64 81:74 87:73 74:60 963:794 20 844:729 19 869:757 19 834:818 18 862:871 18 883:909 18 873:899 17 835:823 16 890:902 16 761:794 14 819:855 14 920:943 13 786:902 13 785:928 13

M@RKL ènska liga M. Kra ji {nik – Vo `do vac Ce qe – Voj vo di na NIS ê lik – Bu du} nost Slo bo da – R. Ko ra} He mo farm – Par ti zan 1. Partizan G. 9 9 0 2. R. Kora} 10 7 3 3. Hemofarm [.10 6 4 4. êlik 9 7 2 5. Ceqe 10 6 4 6. Vo`dovac 10 6 4 7. Budu}nost 10 5 5 8. M. Kraji{nik 10 2 8 9. Vojvodina NIS10 1 9 10 0 10 10. Sloboda

52:56 79:72 72:63 49:69 63:70 771:593 18 729:696 17 704:614 16 648:590 16 742:704 16 671:662 16 672:711 15 699:700 12 636:710 11 594:886 10

Prva A mu{ka liga Voj vo di na – Bo rac Pro le ter – Slo bo da OKK Be o grad – Sme de re vo Na pre dak – Me ta lac @e le zni ~ar – Slo ga Rad ni~ ki FMP – M. Vi zu ra Ta mi{ – BKK Rad ni~ ki 1. Vojvodina S. 11 9 2 11 8 3 2. Sloga 3. BKK Radni~ki11 8 3 4. Mega Vizura 11 8 3 5. Borac MS 11 7 4 6. Tami{ 11 7 4 7. Smederevo 11 7 4 8. Radni~ki FMP10 5 5 9. Metalac 11 4 7 11 3 8 10. Sloboda 11. OKK Beograd 9 4 5 12. Proleter N. 11 2 9 13. @elezni~ar 10 2 8 14. Napredak R. 11 1 10

92:84 76:85 73:83 74:76 95:100 77:79 72:52 927:836 20 998:924 19 936:908 19 925:909 19 850:780 18 800:772 18 924:898 18 771:756 15 844:879 15 820:900 14 700:691 13 836:915 13 826:883 12 812:918 12

Prva A ènska liga Stu dent – ê la re vo Rad ni~ ki – [a bac S. Pa zo va – Cr ve na zve zda Pro le ter – Vr bas Me de la Ja go di na 2001 – Be o ~in 11 10 1 1. C. zvezda 2. Jagodina 11 9 2 3. Vrbas M. 11 9 2 4. [abac 11 7 4 11 6 5 5. êlarevo 6. Radni~ki 11 5 6 7. Proleter 11 4 7 8. Student 11 4 7 9. S. Pazova 11 3 8 10. Beo~in 11 3 8 11. Loznica 10 3 7 12. Spartak 10 2 8

78:68 62:48 63:88 68:74 90:73 871:645 21 915:835 20 824:784 20 794:751 18 737:749 17 763:729 16 760:802 15 718:759 15 803:830 14 744:839 14 646:738 13 628:742 12

Prva B mu{ka liga Viva Basket – Vojvodina Jedinstvo NB – Konstantin Mladost (Z) – Spartak Crnokosa – Mladost (^) Napredak M. – [abac Jagodina – Radni~ki (O) Beovuk – Radni~ki St. 1. Mladost (Z) 10 8 2 2. Konstantin 10 7 3 3. Jagodina 10 6 4 4. Radni~ki (O) 10 6 4 5. Mladost (^) 10 5 5 6. Spartak 10 5 5 7. Crnokosa 10 5 5 8. Viva Basket 10 5 5 9. Napredak M. 10 5 5 10. Jedinstvo NB10 4 6 11. Beovuk 10 4 6 12. Vojvodina 10 4 6 13. [abac 10 3 7 14. Radni~ki St. 10 3 7

80:81 76:79 65:56 82:90 67:62 101:73 84:77 783:731 18 803:741 17 859:846 16 854:863 16 813:751 15 783:775 15 805:801 15 891:904 15 737:782 15 855:867 14 849:867 14 790:831 14 753:782 13 800:834 13

Prva B `enska liga Basket St. – Plej of 100:34 Srbobran R. – R. Kora} MT 65:54 Qubovija – Bor 67:57 Moravac – Para}in 44:72 Sivac – @elezni~ar 64:39 Trep~a – Kraqevo 0:20 (sr) 1. Basket St. 11 10 1 848:439 21 2. R. Kora} 11 10 1 696:408 21 3. Srbobran 10 10 0 678:383 20

4. Qubovija 5. Para}in 6. Plej of 7. Bor 8. @elezni~ar 9. Moravac 10. Sivac 11. Kraqevo 12. Trep~a

10 10 10 10 10 10 9 9 22

ODBOJKA 8 6 6 4 4 3 3 2 0

2 4 4 6 6 7 6 7 22

637:425 573:542 495:556 560:536 459:585 397:657 360:535 329:526 0:440

18 16 16 14 14 13 12 10 0

Prva srpska mu{ka liga – Sever Srem – Akademik S. Pazova – N. Pazova Vrbas – Oyaci Veternik – Dunav V. Kikinda – Meridijana Topola – Mladost T. Radni~ki – Vojvodina S. MT 11 11 0 1. Srem 2. Meridijana 11 10 1 3. S. Pazova 11 8 3 4. Mladost T. 11 8 3 5. Vojvod. S. MT 11 6 5 6. N. Pazova 11 6 5 7. Vrbas 11 6 5 8. Akademik 11 5 6 11 5 6 9. Veternik 11 4 7 10. Oyaci 11. Topola 11 4 7 12. Dunav 11 2 9 13. Radni~ki 11 1 10 14. V. Kikinda 11 1 10

85:80 113:83 89:80 89:82 68:78 93:75 64:77 977:830 22 969:838 21 981:839 19 914:873 19 951:906 17 867:839 17 912:924 17 868:853 16 942:948 16 825:873 15 805:866 15 857:931 13 763:896 12 751:966 12

Zajedni~ka KSV ènska liga Ruma – Vojvodina NIS MT 17.decembar Proleter (NS) – Hemofarm MT 41:74 êlarevo MT – Gimnazija 107:46 Kovin – Jugobanat 20:0 (sr) 1. Hemofarm MT10 9 1 585:425 19 2. Vrbas M. 8 7 1 515:333 15 8 7 1 524:350 15 3. Ruma 92 4. Vojvodina MT 9 6 3 510:448 15 5. êlarevo MT 8 6 2 518:330 14 6. Topol~anka 9 5 4 470:476 14 7. Kovin 10 4 6 558:598 14 10 4 6 523:645 14 8. Gimnazija 10 2 8 464:702 12 9. Proleter 10. Jugobanat 18 0 18 0:360 0

Druga srpska mu{ka liga – Sever Dinamo – Vojka Spartak MT – ^oka Krajina Grme~ – Top Apatin – Sv. \or|e B. Palanka – BNS Futog T. – Hajduk 1. Hajduk 12 2. Dinamo 12 12 3. BNS 4. Spartak 12 5. Sv. \or|e 12 6. Ruma 11 7. Futog T. 11 8. Top 13 9. Vojka 12 10. Krajina G. 12 12 11. Apatin 12. ^oka 12 13. Crvenka 11 14. B. Palanka 26

dnevnik

10 10 9 8 8 8 8 6 6 6 5 3 3 0

2 2 3 4 4 3 3 7 6 6 7 9 8 26

70:63 92:66 69:62 93:76 0:20 (sr) sreda, 14.12. 868:733 22 828:736 22 817:728 21 889:800 20 840:760 20 847:729 19 756:673 19 859:840 19 818:812 18 788:815 18 808:829 17 793:875 15 710:771 14 0:520 0

SUPERLIGA (@) Varadin BMG – Dinamo (P) Jedinstvo (U) – Vojvodina Kolubara – TENT Vizura – NIS Spartak C. zvezda – Radni~ki (B) 1. Spartak 10 9 1 2. TENT 10 7 3 3. C. zvezda 7 5 2 4. Kolubara 9 5 4 5. Vizura 9 5 4 6. Varadin 10 5 5 7. Jedinstvo 9 4 5 8. Dinamo 10 3 7 9. Radni~ki 10 3 7 10. Vojvodina 10 1 9

29:12 24:11 18:8 19:14 21:17 18:19 18:19 17:25 11:28 5:28

1:3 3:0 0:3 3:2 3:0 25 22 16 16 16 14 12 10 6 4

SUPERLIGA (M) Partizan – Vojvodina NS seme C. zvezda – Radni~ki (K) M. radnik – Jedinstvo (SP) Spartak (Q) – Klek S. Ribnica – @elezni~ar 1. Radni~ki 10 8 2 27:12 2. M. radnik 10 7 3 24:16 3. Vojvodina 9 6 3 23:13 4. C. zvezda 7 6 1 20:10 5. Spartak 10 5 5 19:20 6. Partizan 8 5 3 18:13 7. Jedinstvo 8 3 5 14:16 8. Klek 10 2 8 10:25 9. Ribnica 8 3 5 13:18 10. @elezni~ar 9 0 9 5:27

3:2 2:3 3:0 3:0 3:2 24 20 20 17 14 13 10 7 8 2

PRVA LIGA (@) Novi Sad – Radni~ki (K) Klek S. – Gimnazijalac Crnokosa – Jedinstvo (SP) Sme~ 5 – Student @elezni~ar (L) – Po{tar Lazarevac – MD Zrewanin 1. Jedinstvo 10 10 0 2. @elezni~ar 10 9 1 3. Crnokosa 10 8 2 4. Radni~ki 10 7 3 5. Po{tar 10 5 5 6. Lazarevac 10 4 6 7. Sme~ 5 10 4 6 8. Zrewanin 10 4 6 9. Student 10 3 7 10. Klek 10 2 8 11. Gimnazijalac 10 2 8 12. Novi Sad 10 2 8

30:6 29:5 26:9 23:13 18:19 18:23 14:20 14:21 11:23 12:25 14:24 6:27

3:2 3:1 1:3 1:3 3:0 2:3 29 28 23 21 14 12 12 11 10 8 7 5

PRVA LIGA (M) Dunav volej – Sterija VGSK – Novi Sad Smederevo – Spartak (S) Borac – Jagodina Ni{ – Novi Pazar Obili} – \erdap 1. Spartak 10 8 2. Borac 10 8 3. Obili} 10 7 4. \erdap 10 8 5. Novi Pazar 10 7 6. Jagodina 10 6 7. D. volej 10 5 8. Smederevo 10 4 9. Novi Sad 10 3

2 2 3 2 3 4 5 6 7

27:10 24:8 24:15 26:13 25:15 22:20 19:22 18:20 10:24

3:1 2:3 1:3 3:0 1:3 2:3 25 24 22 21 20 16 14 13 8

RUKOMET

10. VGSK 11. Ni{ 12. Sterija

10 10 10

2 1 1

8 9 9

13:26 13:27 8:29

8 6 3

DRUGA LIGA – SEVER (@) Kikinda – Futog Prvi tempo – Srem Mladost (I) – Ruma NS volej tim – Ki 0230 Ba~ki zmaj – @iti{te 1. Futog 9 9 2. P. tempo 9 7 3. Srem 9 7 4. Mladost (I) 9 6 5. Ruma 9 5 6. Kikinda 9 4 7. Ki 0230 9 3 8. NS v. tim 9 3 9. B. zmaj 9 1 10. @iti{te 9 0

0 2 2 3 4 5 6 6 8 9

27:1 23:8 21:9 22:10 15:21 12:18 13:21 9:23 10:24 5:27

0:3 3:0 3:0 3:2 3:0 27 22 20 19 13 11 10 7 5 1

DRUGA LIGA – SEVER (M) Srem – Vojvodina NS seme 2 Apatin – In|ija Partizan – Sloven RFU – Bavani{te Mladost E. – FOK 1. Sloven 9 9 0 2. In|ija 9 7 2 3. Mladost E. 8 5 3 4. Vojvodina 9 5 4 5. Apatin 9 5 4 6. Bavani{te 9 4 5 7. Srem 9 4 5 8. Partizan 9 2 7 9. RFU 9 3 6 10. FOK 8 0 8

1:3 0:3 0:3 3:2 (ju~e) 27:8 25 25:8 23 20:14 16 20:15 15 16:17 14 15:17 12 17:22 10 11:23 8 14:24 7 7:24 2

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – BANAT (@) Vr{ac – Klek 2 MD Zrewanin 2 – Koral Proleter – Banat Hercegovina – Kraji{nik 1. Vr{ac 8 8 2. Proleter 8 6 3. Banat 8 6 4. Zrewanin 8 5 5. Radni~ki 8 5 6. Hercegovina 8 3 7. Koral 8 2 8. Kraj{nik 8 1 9. Klek 7 0

0 2 2 3 3 5 6 7 7

24:2 20:9 19:8 18:10 16:11 9:20 9:18 4:22 5:21

3:0 3:0 3:1 3:1 23 19 17 16 14 7 7 3 2

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – CENTAR (M) Stra`ilovo – Vo{a 3:1 Kulpin – Sloven 23:0 Botagofo – Vojvodina NS seme 3 1:3 1. Stra`ilovo 7 7 0 21:3 21 2. Vo{a 7 5 2 18:8 16 3. Vojvodina 7 5 2 17:9 15 4. Kulpin 7 5 2 16:9 14 5. [id 7 3 4 10:13 9 6. Botafogo 7 2 5 10:16 6 7. Sloven 7 1 6 5:20 2 8. Mladost E. 7 0 7 2:21 1

Superliga (M)

Druga liga (M)

Kolubara – Vojvodina 24:32 Jugovi} U. – Rudar 23:23 Obili} – Crvenka J. 31:28 PKB – Smederevo 25:22 Dinamo – Metaloplastika 27:28 Radni~ki – Napredak 30:27 Partizan – Naisus 31:29 C. zvezda – Po`arevac 21. decembra 1. Partizan 12 12 0 0 387:323 24 2. Vojvodina 11 9 2 0 327:273 20 3. Metalop. 12 8 1 3 352:316 17 4. Radni~ki 11 7 2 2 305:277 16 5. C. zvezda 11 6 1 4 296:272 13 6. PKB 12 6 1 5 318:313 13 7. Jugovi} 12 5 3 4 299:299 13 8. Kolubara 11 5 2 4 282:273 12 9. Napredak 12 5 2 5 339:345 12 10. Naisus 11 4 1 6 310:340 9 11. Rudar 12 3 2 7 285:313 8 12. Dinamo 12 3 1 8 331:351 7 13. Po`arevac 11 3 0 8 289:315 6 14. Smederevo 12 3 0 9 268:303 6 15. Obili} 12 3 0 9 320:365 6 16. Crvenka 12 2 0 10 317:347 4

Dalmatinac – Potisje 26:14 Jedinstvo – Jabuka 28:28 Hajduk – Metalac AV 32:22 Titel YD – Radni~ki (NS) 32:26 Radni~ki ([) – Somborelektro 23:30 Hercegovina – B. Karlovac 35:31 @SK – Napredak 37:28 Ruma – Apatin 27:32 1. @SK 15 13 0 2 462:393 26 2. Somborel. 15 12 0 3 437:369 24 3. Metalac AV 15 11 1 3 465:406 23 4. Titel YD 15 11 1 3 460:406 23 5. Jabuka 15 10 2 3 489:426 22 6. Radn. (NS) 15 8 1 6 463:445 17 7. Jedinstvo 15 7 2 6 468:445 16 8. Apatin 15 7 1 7 415:396 15 9. Hajduk 15 7 0 8 482:463 14 10. Hercegovina15 6 1 8 410:415 13 11. Ruma 15 5 2 8 460:496 12 12. Dalmatinac15 5 1 9 400:438 11 13. B. Karlovac 15 4 2 9 460:481 10 14. Napredak 15 3 0 12 431:503 6 15. Radn. ([) 15 2 0 13 379:468 4 16. Potisje 15 1 2 12 381:493 4

Prva liga (M) Vojput – @elezni~ar Bane – Mladost TSK Vrbas – M. Gora Proleter A. – Zaje~ar Priboj – Zlatar N. Beograd – N. Pazova N. Pazar – C. zvezda 1. Zaje~ar 13 13 0 2. Vojput 13 10 0 3. Vrbas 13 9 1 4. Priboj 13 8 1 5. Proleter 13 7 1 6. Bane 13 6 1 7. Zlatar 13 5 3 8. @elezni~. 13 5 2 9. N. Pazar 13 5 1 10. N. Pazova 13 5 0 11. M. Gora 13 4 1 12. N.Beograd 13 4 1 13. C. zvezda 13 4 1 14. Mladost 14 3 1 15. Jagodina 13 2 2

0 3 3 4 5 6 5 6 7 8 8 8 8 10 9

30:25 37:26 32:31 21:28 23:22 20:30 31:27 412:312 26 386:306 20 367:362 19 302:296 17 335:310 15 346:331 13 393:395 13 349:347 12 339:375 11 353:400 10 387:386 9 348:363 9 326:354 9 311:364 7 332:385 6

Druga liga (@) Temerin – Jabuka 95 Spartak (D) – Srem Spartak (S) – Lehel Vrbas – Ravangrad Radni~ki (B) – Radni~ki (K) Kikinda – Mladost Pan~evo – Apatin 1. Kikinda 2 13 13 0 0 2. Spartak (D) 13 10 0 3 3. Temerin 13 10 0 3 4. Mladost 13 9 1 3 5. Pan~evo 12 8 0 4 6. Jabuka 95 13 8 0 5 7. Radni~. (B) 13 7 0 6 8. Srem 13 6 1 6 9. Lehel 13 5 0 8 10. Apatin 12 4 0 8 11. Vrbas 13 3 1 9 12. Ravangrad 13 2 1 10 13. Spartak (S) 13 2 0 11 14. Radn. (K) 13 1 0 12

28:22 23:20 24:25 23:23 40:16 37:20 odgo|eno 468:301 26 374:270 20 325:301 20 389:362 19 399:360 16 387:349 16 363:345 14 330:311 13 362:349 10 245:331 8 318:374 7 327:399 5 323:396 4 334:496 2

PR VA MU [KA LI GA

Su bo ti ~a ni bez pro ble ma Spar tak Voj put – @e le zni ~ar 30:25 (16:11) SU BO TI CA: Sportska hala „Dudova {uma”, gledalaca 400, sudije Pe{i} i Radojevi} (Crvenka). Sedmerci: Spartak Vojput 4 (4), @elezni~ar 8 (6), iskqu~ewa: Spartak Vojput 10, @elezni~ar 10 minuta. SPAR TAK VOJ PUT: Vukoslavovi}, Kosovi}, Vru~ini} 3, Pavlovi} 2, Ratkovi} 1, Rojevi} 2, ôvi}, Todorovi}, Ristovski 1, Abazovi}, Kuki} (15 odbrana), Distol 2, Pato~kaji 8, Papi} 4, Veselinovi} 7 (4), \ukanovi} 8. @E LE ZNI ÂR: Kozomora 4, Kuki}, Tavri} 2, Savi} 5, Radosavqevi} 6 (3), Slep~evi}, Duki}, [akini} (7 odbrana), Bali} 1, Andeseli}, Kriànovski, Pavlovi}, Jezdimirovi} (10 odbrana), Pili} 7 (3), Pernar. S. St.

Heba juniorska liga C. zvezda BGD – Vojvodna S. 66:67 Kwa`evac – Hemofarm 68:87 Partizan MTS – Mega Vizura 72:70 Zdravqe – Sloga 80:70 Radni~ki KG – Sloboda 72:77 Mladost – Beovuk 67:83 1. Hemofarm [. 8 8 0 742:596 16 2. Vojvodina S. 8 7 1 705:582 15 3. Partizan MTS 8 6 2 645:525 14 4. C. zvezda BGD 8 6 2 669:578 14 5. Beovuk 8 5 3 689:675 13 6. Sloboda 8 4 4 528:618 12 7. Mladost 8 3 5 631:646 11 8. Radni~ki 8 3 5 527:556 11 9. Mega Vizura 8 2 6 679:717 10 10. Kwa`evac 8 2 6 612:679 10 11. Zdravqe 8 2 6 545:652 10 12. Sloga 8 0 8 565:713 8

ABC Elektro kadetska liga Star – Sloga Hemofarm – Mladost {abac – Fle{ Nibac – [umadij Prokupqe – Zemun 1. Hemofarm 8 6 2. C. zvezda BGD 7 7 3. Mladost 8 6 4. Partizan MTS 7 6 5. Zemun 8 5 6. Fle{ 8 5 7. Nibac 8 3 8. Sloga 8 3 9. Star 8 2 10. [abac 8 2 11. [umadija 8 1 12. Prokupqe 8 1

2 0 2 1 3 3 5 5 6 6 7 7

106:103 65:69 67:76 73:64 50:98 691:502 14 588:445 14 603:565 14 576:463 13 701:640 13 526:538 13 543:541 11 667:760 11 577:649 10 556:629 10 599:673 9 499:721 9

SU BO TI^ KI SPAR TAK USPE [NO OR GA NI ZO VAO KA RA TE TUR NIR: Ka ra te klu b Spar tak iz Su bo ti ce bio je do ma }in i or ga ni za tor 14. po re du Mi ku la{ (pra znik u Su bo ti ci) tur ni ra, na ko me je u~e stvo va lo 550 tak mi ~a ra iz 11 dr à va. Po red pe ha ra i me da qa svi tak mi ~a ri su do bi li i po klon pa ke ti }e. Na tur ni ru je or ga ni zo va no i po la ga we za in struk to re i za po ja se ve od pr vog do de ve tog da na, a bi lo je 57 kan di da ta. Mla di ka ra ti sti do {li su u Su bo ti cu iz Austri je, Iz re a la, Ru si je, Ma |ar ske, Ukra ji ne, BiH, Cr ne Go re, Ma ke do ni je, Mek si ka, Ne ma~ ke, Hr vat ske, Slo ve ni je i Ru mu ni je. Pred sed nik Spar ta ka @i ka Be }a no vi} ve o ma je za do vo qan ka ko je tur nir pro te kao, a na ro ~i to zbog ve li ke ma sov no sti. „U ka ra teu sam 47 go di na, imam cr ni po jas de ve ti dan, na stu pao sam u 128 dr à va na pre ko 2.500 tur ni ra i osvo jio vi {e od 1.800 tro fe ja. Ve o ma sam sre }an {to svo je is ku stvo pre no sim na mla de i {to ovu tra di ci ju or ga ni za ci je tur ni ra pro du à va mo”, na gla sio je Be }a no vi} i za hva lio se svi ma ko ji su u~e stvo va li u ovoj le poj ma ni fe sta ci ji spor ta i mla do sti. S. Si gu lin ski Fo to: J. Mir ce ski

PR VA B VATERPOLO LI GA

Ras pu ca ni Cve ti} Be ~e jac – Na is 11:8 (3:2, 2:1, 2:3, 4:2) BE ÊJ: Plivali{te OSC Mladost, gledalaca: 100. Sudije: Jovanovi} i Teodorovi} (iz Novog Sada). Igra~ vi{e: Be~ejac 7(3), Nais 10(4). Peterci: Be}ejac –, Nais 1(1). BE Ê JAC: Doboànov (8 odbrana), Cveti} 5, Brkqa~, Strainov 1, Bokun, Boì} 1, Terzi}, Na}uk 2, Korovqev, Tomi}evi} 2, Pelengi}, Popovi}, Markovi}. NA IS: @ivkovi} (9 odbrana), Kosti}, M. Stevanovi}, Mili}, Brkovi}, Sadikovi},

@ivi} 1, Jovanovi}, N. Stevanovi} 2(1), [iq 4, Vasi}, D. Milo{evi} 1, M. Milo{evi}. Mnogi su pomislili da }e i u drugoj utakmici pred svojim navija~ima momci trenera Darka Pesla}a pognute glave iza}i iz vode. Ali, ne i raspolo`eni Vladimir Cveti}. Sa pet golova isplivao je u junaka okr{aja. Wemu uz rame bili su golman Lazar Dobo`anov i dvostruki strelac Stefan Na}uk. V. J.

Li der ne po su sta je Du nav – Go~ 14:8 (4:2, 3:2, 2:2, 5:2) NO VI SAD: Bazen Slana bara, gledalaca 100. Sudije: Virijevi} i Ba~awi. DU NAV: Peti}, [iman, Mitrovi} 3, Joksimovi} 4, Tohoq, Komar 1, Prepoga~i}, ]atovi} 1, Piqi}, Vasi} 2, Jovanovi}, Petrovski 2, Grba 1. GO^: ]alisan, Sajko, ^avi} 1, Milenkovi}, Peri} 3, Pavlovi}, Balti} 1, \or|evi}, Du¬manovi}, Jovanovi} 2, Nikolen~i} 1, Radomirovi}.

Re zul ta ti 4. ko la: Du nav – Go~ 14:8, Be ~e jac – Na is 11:8, Sin gi du num – Ra bot ni~ ki 8:2, Par ti zan 2 – TENT 19:5, Ze mun – [a bac 15:6, Spar tak je slo bo dan. 1. Du nav

Vaterpolisti Dunava nastavili su pobed2. Par ti zan 2 ni~ku seriju u Prvoj B ligi. Izabranici 3. Sin gi du num Marka Orlovi}a ovoga puta su ubedqivo 4. Ze mun 5. TENT nadigrali ekipu Go~a sa 14:8. Od po~etka do 6. Be ~e jac kraja dr`ali su konce igre u svojim rukama 7. Go~ tako da pitawe pobednika nijednog momenta 8. Spar tak nije do{lo u pitawe. Posle tre}e deonice 9. Ra bot ni~ ki vodili su 9:6, a onda u posledwoj tu prednost i znatno uve}ali. Najefikasniji na me~u 10. Na is 11. [a bac bio je Joksimovi} sa ~etiri pogotka. G. M.

4 4 3 4 4 3 3 3 4 4 4

4 3 3 2 2 1 1 1 0 0 0

0 1 0 1 0 1 0 0 2 1 0

0 0 0 1 2 1 2 2 2 3 4

47:27 12 53:24 10 28:10 9 41:34 7 43:58 6 23:26 4 32:37 3 27:31 3 20:30 2 24:48 1 30:53 0

c m y

sport

dnevnik

utorak13.decembar2011.

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

Be ri }et na `a baq ska je sen @SK – Napredak 37:28 (21:14)

REPREZENTATIVAC NENAD VU^KOVI] UO^I EP

Le pa pri li ka za me da qu R e p r e z e n t a t i v a c Sr bi je Ne nad Vu~ ko vi}, ko ji ve} go di na ma sa uspe hom na stu pa u dre su ne ma~ kog Mel sun ge na ve ru je da or lo vi mo gu da bu du iz ne na |e we pred sto je }eg Evrop skog ru ko met nog pr ven stva u na {oj ze mqi. - Mno go se pri ~a o me da qi. Na rav no da è li mo da je osvo ji mo. Ono {to je do bro je to {to je ova ge ne ra ci ja igra ~a ve} du è vre me za jed no i {to ima mo istog tre ne ra dve go di ne, sa ko jim smo pro {li i Svet sko pr ven stvo u [ved skoj. Ima mo le pu pri li ku pred svo jom pu bli kom i tre ba je is ko ri sti ti, ali mo ram da is tak nem da ima jo{ de set re pre zen ta ci ja ko je è le da se bo re za sam vrh. Bi }e ja ko te {ko sma tra Vu~ ko vi}.

U pr voj fa zi tak mi ~e wa ri va li Sr bi ji bi }e Poq ska, Dan ska i Slo va~ ka. - Sve tri re pre zen ta ci je su ve o- ma opa sne. Ne sme mo da pot ce ni mo Slo va ke. Oni su po ka za li ka kav kva li tet po se du ju ka da su po be di li Fran cu ze u pro {loj EHF ne de qi. Pr va utak mi ca je naj va `ni ja i mo ra mo da bu de mo sprem ni za to. Ako po be di mo Po qa ke na star tu, to }e bi ti ve tar u le |a i ta da }e mo mo }i da se na da mo do brom re zul ta tu u gru pi. Mno gi ovo EP sma tra ju i kao bi ti ili ne bi ti za srp ski ru ko met? - Ne bih se slo `io s tom kon sta ta ci jom. Vi {e bih re kao da je to bi ti ili ne bi ti za ovu ge ne ra ci ju srp skih ru ko me ta {a. Na kon nas, do la ze ne ki no vi mom ci i to je naj va `ni je - uve ra va Ne nad Vu~ ko vi}.

CRVENO-BELI EKSPRES PROTUTWAO LAZAREVCOM

Pa {}e i ni {ka tvr |a va

Na kon uspe ha na evrop skoj sce ni i pla sma na u osmi nu fi na la Ku pa ku po va, pa `wa ru ko me ta {a Voj vo di ne je fo ku si ra na na za vr {ni cu je se weg de la Su per li ge, gde na kon 11 od i gra nih utak mi ca, sa sko rom de vet po be da i dva re mi ja, u sto pu pra te li de ra, ta ko |e ne po ra `e ni Par ti zan. Do spu {ta wa su per li ga {ke za ve se i od la ska na za slu `en od mor cr ve no -be li ma su osta le jo{ dve utak mi ce, go sto -

Od li ~an pri stup utak mi ci do neo nam je ve} u 15. mi nu tu le pu pred nost od ~e ti ri go la i sma tram da je jo{ ta da re {e na ne po zna ni ca oko po bed ni ka. Od bra na i gol man Aba xi} od ra di li su la vo ski deo po sla, {to je otvo ri lo mo gu} nost da i u ofan zi vi po stig ne mo ve li ki broj la kih go lo va. Na ru ku nam je i{lo i to {to je do ma }in imao vi {e po vre |e nih i bo le snih igra ~a, {to smo mi ume li da is ko ri sti -

@A BAQ: Sport ska ha la, gle da la ca: 300, su di je: Man di} i Ko va ~i} (No vi Sad). Sed mer ci: @SK 2 (2), Na pre dak 5 (3), is kqu ~e wa: @SK 8, Na pre dak 2 mi nu ta. @SK: Bo si} (10 od bra na), Ke zi ja 9, Xa ja 1, Mi tro vi} 3, Bo sni} 3, Zu ki}, Mi lu ti no vi} 3, Mar ko vi}, Jo va no vi} 3, Vu ~i}, Tr ni ni}, Bo ja ni} 6, Mi ja to vi} 2, Ra doj ~i} 7 (2), Po li} (12 od bra na, 1 sed me rac). NA PRE DAK: Mi lo {e vi} (12 od bra na), M. Gli gi} 8, B. Gli gi} 4, Ke si}, Iv ko vi} 6, Sto ja no vi} 1 (1), Lu ka~ 2, Mu ~i ba bi}, Ba la ban 2, Mi tro vi} 3 (2), Ma ni go da 2. Sa mno go ve }im am bi ci ja ma i kom plet ni jim sa sta vom do {li su ê ste re à ni u do no su na pret hod no go sto va we u @a bqu ka da su igra li pro tiv û ru à na. Li der na ta be li kao da ni je obra }ao pa `wu na aspi ra ci je go sti ju i od pr vog mi nu ta @a baq ci su u ta la si ma na pa da li na su par ni~ ki gol. Ve} od 10. mi nu ta je bi lo ja sno da ne }e bi ti ni ka kvog iz ne na |e wa. Sve za mi sli tre ne ra \u ra |a Tr bo je vi }a Mi lu ti no vi} je spro vo dio na te re nu upo {qa va ju }i li nij ske igra ~e omo gu }iv {i da i be ko vi do |u do iz ra à ja, a na ro ~i to Ke zi ja sa do brim sta ti sti~ kim u~in kom, kao i Uro{ Bo ja ni}, ko ji je po brao apla u ze {u te vi ma s de set i vi {e me ta ra. I ovo ga pu ta à baq ska mla |a ri ja je is ko ri sti la svo ju {an su u po sled woj ~e tvr ti ni utak mi ce, ka da su uz od bra ne gol ma na Bo si }a po ve }a li do ta da {wu pred nost. Do bro po pu we nom gle da li {tu osta }e u se }a wu za vr {na sli ka po

okon ~a wu utak mi ce ka da su igra ~i, stru~ ni {tab i ru ko vod stvo, s pred sed ni kom Jo vom Ba var ~i }em

Me tal cem iz Fu to ga ^u ru `a ni su u ve li kom sti lu za vr {i li je se wi deo pr ven stva. Iz u zet no za ni mqi vo bi lo je pr vo po lu vre me, ko je je za vr {e no bez i~i je pred no sti.

Ti tel XD 10, Rad ni~ ki 10 mi nu ta. TI TEL XON DIR: Se le {i 7, Iv ko vi} 10 (3), Kur te{ 4, Mi li ~i}, Ko va~ 1, To dor ~e vi}, Mar ja -

Je se we po ~a sti pri pa le ru ko me ta {i ma @SK-a

na ~e lu, ot po zdra vqa li sim pa ti ze ri ma ko ji ni su {te de de li dla no ve. J. G. - P. B.

Hajduk – Metalac AV 32:22 (12:12) @A BAQ: Sport ska ha la, gle da la ca 200, su di je: Ban ~ov (Pan ~e vo), Ivan kov (Star ~e vo). Sed mer ci: Haj duk 2 (1), Me ta lac AV 2 (1), is kqu ~e wa: Haj duk 8, Me ta lac AV 4 mi nu ta. HAJ DUK: Ge re, Vuj kov 5, Vje {ti ca 3, Ka ra}, Obre no vi}, Ili} 7, Be ~e jac 3, Spa so jev 8, Vr go vi} 6, Vu ko vac, La bus, Man di}, Ra da no vi}. ME TA LAC AV: Ani ~i}, Ili} 2, Ko ki}, Ra di} 2, To ja gi}, \u ki} 6, Mi lo {e vi} 2, Jo ji} 6, Ja wi} 2, Ka ran, Ma noj lo vi}, Zo ri} 1, Kor ~ok 1, Pe tro vi}. Sjaj nim iz da wem i ube dqi vom po be dom nad jed nom od naj bo qih eki pa na dru go li ga {kom se ve ru

Kom {i je po de li le plen Jedinstvo – Jabuka 28:28 (14:11) KA Â RE VO: Ha la spor to va, gle da la ca: 800. Su di je: Triv ko vi} i Mi lo sa vqe vi} (obo ji ca iz Be {ke). Sed mer ci: Je din stvo 4 (3), Ja bu ka 3 (3), is kqu ~e wa: Je din stvo 14, Ja bu ka 12 mi nu ta. JE DIN STVO: Mi ta nov ski, Mi la no vi}, Ve li~ kov ski , Ra do sa vqe vi} 6, û bri lo, D.Cvet ko vi} 4, S.Cvet ko vi} 8, Di mi tri jev ski 1, Da ki} 1, \o ki}, Jov ~i} 2, Mi lu ti no vi} 6, Bre ti. JA BU KA: Stoj kov ski, Ko ~e vi}, Ka li ni}, Ko nev ski 1, Ta si}, Pe {ko, Jov ~i}, Pa vi} 2, N.Traj ko vi} 8, Ko sti} 3, S.Traj ko vi} 4, Go sti} 9, Mir ~ev ski, Kr stev ski, Ra do ski, Ja nov ski 1. To kom ce lom me ~a do ma }i igra ~i vo di li su dva – tri go la raz li ke i bi li na do mak osva ja wu dva bo da. Gol man Mi ta nov ski je sjaj nim od bra na ma do no sio pre va gu za Je din stvo, a sa i gra ~i, Ra do sa vqe vi}, bra }a Cvet ko vi}, Jov ~i} i Mi lu ti no vi}, dr à li su pred nost. U sa moj za vr {ni ci me ~a do ma }i ru ko me ta {i do zvo li li su da go sti iz Ja bu ke, naj vi {e za hva qu ju }i go lo vi ma Go sti }a i N.Traj ko vi }a, u|u u ne iz ve snu za vr {ni cu i da se iz bo re za po sled wi na pad, kod ne re {e nog re zul ta ta, i even tu al nu po be du. Do ma }i su na za do voq stvo pu bli ke us pe li da se od bra ne i da op svo je ma kar bod. B. Stojkovski

U pr vih de se tak mi nu ta na stav ka Haj duk je pro sto bli stao, po sti gao je ~ak de vet go li va a go sti je dan(21:13) ka da je i re {e no pi ta we po bed ni ka.Kod ^u ru `a na ni je bi lo sla bog me sta, od De ja na Man di }a, pa pre ko Iva na Spa si je va, Mi la na Ili }a, Pe tra Vuj ko va i svih osta lih, dok su u ti mu go sti ju bo qi od osta lih bi li Sr |an Jo ji} i Sr |an \u ki}. P. Bundalo

Radni~ki ([) – Sombor 23:30 (9:10) [ID: Sport ska ha la, gle da la ca oko 100, su di je: Pe ren di ja i Bu ra (No va Pa zo va). Sed mer ci: Rad ni~ ki 4 (2), Som bor 1 (1), is kqu ~e wa: Rad ni~ ki 18, Som bor 12 mi nu ta. RAD NI^ KI: Ma ti}, N. Jo vi}, Hru bik 1, Go li} 4, Ma u ko vi} 1, Pe {i}, Trif ko vi} 8, M. Jo vi} 2, Jan ko vi} 3, Sa vi}, Kli su ri} 1, Fi li po vi} 1, [a lov 1, Gr ~i} 1. SOM BOR: Do bri je vi}, Ne na di}, Dra {ko vi} 7, Pen ze{ 3, Ni ko li} 4, Uru ka lo 2, L. Ko ji}, Bu la to vi} 8, Mi jo vi} 1, @iv ko vi}, Smi qa ni} 2, Gar di jan 2, Bo {ko vi} 1, Be sla}. Ru ko me ta {i {id skog Rad ni~ kog iz gu bi li su utak mi cu od Som bo ra, ali se mo ra pri zna ti da igrom ni su raz o ~a ra li. Po sle rav no prav nog pr vog po lu vre me na, is ku sni ja eki pa Som bo ra je ve} u 45. mi nu tu ima la 10 go lo va pred no sti (22:12) i bez pro ble ma me ~e pri ve la kra ju, pa joj ma la po mo} de li o ca prav de ba{ ni je tre ba la. M. ]ur~i}

Titel YD - Radni~ki (NS) 32:26 (16:13)

KA]: Dvo ra na Hram, gle da la ca: 50, su di je: Ra da ko vi} i Bak maz (No vi Sad), sed mer ci: Ti tel XD 4 (4), Rad ni~ ki 2 (2), is kqu ~e wa:

no vi} 1, Voj no vi} 3 (1), Cr no gla vac 6. RAD NI^ KI: Jo va no vi}, Stra `i vuk, @e pi na, Ili}, Vik 1, Mi }o vi} 5, Ra ni to vi}, Jo vi} 3, Gra ho vac 2, A{}e ri} 3 (1), Vi {ni} 1, Ste va no vi} 7 (1), Kan di} 4. Su sret Ti te qa na i No vo sa |a na sa mo je na pa pi ru imao pred znak jed nog od der bi ja dru go li ga {kog se ve ra, me |u tim, na te re nu to je bi lo da le ko od to ga. Ru ko met ni po klo ni ci, ko ji su se ne pri me re no za der bi oku pi li u iz u zet no ma lom bro ju, osta li su us kra }e ni za sve ono {to su o~e ki va li od ove dve eki pe. Iako znat no osla bqe ni (sa sve ga dve za me ne), Ti te qa ni su bez ve }ih pro ble ma iza {li na kraj s go sti ma iz No vog Sa da, ko ji su im sa mo do ne kle pa ri ra li to kom pr vog po lu vre me na. J. Gali}

Dalmatinac – Potisije Pleteks 26:14 (13:7) RI \I CA: Sa la O[ „Pe tar Ko ~i}„, gle da la ca 400, su di je: ]ir ko vi}, Vi {e kru na ( oba Ba~ ka Pa lan ka ). Sed mer ci: Dal ma ti nac 5(4), Po ti si je Ple teks 4(1), is kqu ~e wa Dal ma ti nac 10 mi nu ta, Po ti si je Ple teks 10 mi nu ta. DAL MA TI NAC: Ma ti je vi}, Tr bo je vi}, Ba qak, Ma noj lo vi} 2,Ba i} 1, Ma rin ko vi} 3, Va gi} 2, Si mi} 4(2), Gra o vac 3, Bo kun 6 (1), Kon stan ti no vi} 1(1), Vu li no vi}, Ma cu ra, Sa bo 1, Kne è vi} 2, Pu po vac 1. PO TI S JE PLE TEKS: Mol nar, Ju has 3, Da bus, To bi ja{, Ili} 6 (1), Pin ter 4, Kri àn, Ba lint 1, Ba ji}, Moj si lov, Per gel. Dal ma ti nac je bez pro ble ma osvo jio bo do ve. Am bi jent je bio ve o ma lep, {to je sva ka ko in spi ri sa lo do ma}e ru ko me ta {e da od i gra ju do bru par ti ju i za be le è ube dqi vu po be du. M. Jovi}evi}

DRUGA @ENSKA LIGA – SEVER

Sve u zna ku da ma Kikinda - Mladost 37:20 (17:11)

Mi lo{ Ba ri {i}, je dan od naj i sku sni jih ru ko me ta {a Voj vo di ne

va we ni {kom @e le zni ~a ru i do ma }in stvo Par ti za nu. Iza bra ni ci tre ne ra \or |a ]ir ko vi }a su u pro {lom ko lu sru {i li jed nu ne u god nu tra di ci ju, tri jum fo va li su u La za rev cu(32:24), gde su pro te klih pet go di na re dov no pre po {ta li bo do ve do ma }i nu.Ozbi qan pri stup utak mi ci i do sled nost stru~ nog {ta ba u in si sti ra wu na agre siv noj i ~vr stoj od bra ni bi li su kqu~ uspe ha pro tiv Ko lu ba re. Je dan od naj bo qih po je di na ca u re do vi ma Vo {e, gol man Stan ko Aba xi}, sjaj nim in ter ven ci ja ma pro sto je dao im puls sa i gra ~i ma da bu du na ni vou i u na pa du i u od bra ni. - Od li~ no smo se pri pre ma li za duel s Ko lu ba rom ima ju }i na umu i ne u god nu tra di ci ju po nas.

mo - ka zao je isu sni Mi lo{ Ba ri {i}. Pred Voj vo di nom je jo{ jed no is ku {e we, go sto va we u Ni {u. - Do bro po zna je mo kva li te te Ni {li ja, ve o ma su ne zgod na eki pa, po go to vo na do ma }em te re nu. Mi slim da tre nut ni pla sman @e le zni ~a ra ne osli ka va we go ve re al ne mo gu} no sti i to mo ra mo da ima mo na umu. Re cept za uspeh u Ni {i je igra iz La za rev ca.Ako po no vi mo ta kvu par ti ju uve ren sam da }e mo sru {i ti i ni {ku ru ko met nu tvr |a vu - op ti mi sta je Ba ri {i}. î ni se da su è qe upra ve, stru~ nog {ta ba i igra ~a da ne po ra è ni do ~e ka ju der bi s Par ti za nom bli zu ostva re wa, ali za to je neo p ho dan tri jumf u Ni {u. I. Grubor

KI KIN DA: SC Je ze ro, gle da la ca 300, su di je: Da ni je la Ko va ~e vi} (Cr ven ka) i Mi li ca Xa ji} (Ba~ ka Pa lan ka). Sed mer ci: Ki kin da 4 (4), Mla dost 1 (1), is kqu ~e wa: Ki kin da 6, Mla dost 6 mi nu ta. KI KIN DA: Vin ~i}, Rad no vi}, So le {a 4, Be lu{ 1, @iv ko 4, Mi tro vi} 7, Mi haj lov 2, M. Ag ba ba 8 (2), J. Ag ba ba, Vu ~e ti} (12 od bra na), Gru mi} 1, Ar da la 1, Pa vlo vi} 3, Axi} 1, Ko mqe ni} 5 (2), Alek si} (10 od bra na). MLA DOST: Tr ni ni} (12 od bra na), ^o li} 9 (1), So lo mun, Dra ku li}, Kan di} 1, D. La ko vi}, Ar sin, Sa vi} 2, Po po vi}, Me sa ro{ 3, Lat ko vi} 5. Ru ko me ta {i ce Ki kin de, ko je su i pre ovog me ~a osvo ji le ti tu lu je se weg pr va ke, ostva ri le su tri na -

e stu uza stop nu po be du u me ~u sa eki pom Mla do sti iz Srp ske Cr we. Ki kin |an ke su to kom svih 60 mi nu ta do mi ni ra le na te re nu i bi lo je sa mo pi ta we sa ko jom raz li kom }e sa vla da ti go {}e. Ovaj su sret bio je ap so lut no u zna ku da ma, po red ru ko me ta {i ca na te re nu prav du su de li le Da ni je la Ko va ~e vi} i Mi li ca Xa ji}, a za za pi sni~ kim sto lom bi le su Na ta {a Le ji} i me ri lac vre me na Smi qa na Kon stan ti nov. M. S.

Temerin – Jabuka 28:22 (13:10) TE ME RIN: Dvo ra na JKP Te me rin, gle da la ca: 400, su di je: Bog da no vi} (No vi Sad) i Sa vi} (Ka}). Sed mer ci: Te me rin 6 (6), Ja bu ka 7 (6), is kqu ~e wa: Te me rin

14, Ja bu ka 4 mi nu ta. Cr ve ni kar to ni: Bla nu {a u 48. i Ma ri ~i} u 59. mi nu tu (Te me rin). TE ME RIN: Iva nov (17 od bra na, sed me rac), Ma ri ~i} 4, M. Jan ko vi}, Ob ra do vi}, Mi la ko vi}, Vu ko vi} 2, Ni ko li} 13 (5), Bla nu {a, Te {a no vi} 1, Pa ni}, Kre me no vi}, Mo ra ~a 4 (1), Mi tro vi} 3, J. Jan ko vi} 1. JA BU KA 95: Cvet ko vi} (7 od bra na), [kr bi}, Ja ki mov ski, Na u mov ski, Mi ti} 4, B. Ma ti ja {e vi} 2, De ja nov ska (5 od bra na), Se ku lov ski, T. Ri sti} 10 (4), M. Ri sti} 4 (2), La zo vi}, S. Ma ti ja {e vi} 2. Eki pa tre ne ra Mi la na Vje {ti ce po tvr di la je da je pre ra sla ovaj rang tak mi ~e wa i sa zre la za po vra tak u pr vo li ga {ko dru {tvo. Po sle po be de pro tiv Mla do sti iz Srp ske Cr we, za huk ta le Te me rin ke nad vi si le su jo{ jed nog kon ku ren ta u bor bi za naj vi {i pla sman, do bar tim Ja bu ke. Za hva qu ju }i sjaj noj par ti ji ka pi te na Ni ko le te Ni ko li} i re vi ji od bra na Ma re Iva nov go {}e su bi le lak {i za lo gaj od o~e ki va nog. M. Meni}anin

Spartak - Lehel 24:25 (7:12)

Eki pa Ki kin de je sen je za vr {i la sa mak si mal nim bro jem bo do va

SU BO TI CA: Sport ska ha la, gle da la ca 200, su di je: Pan ti}, An xa lu {i} (No vi Sad). Sed mer ci: Spar tak 1 (1), Le hel 2 (1), is kqu ~e wa: Spar tak 2, Le hel 8 mi nu ta.

SPAR TAK: He rold, Ru din ski, Ba {i}, Ma rin ko vi}, Kri vo ka pi}, Sa va no vi} 3, M. Ha rak 6, M. Be re{ 2, Mak si mo vi} 6, Mi ha qik, Me. Be re{ 3, B. Be re{ 4. LE HEL: Ke re ke{, Ma. I{pan vi} 9, M. Sav ko vi}, Pap di, M. I{pa no vi} 1, Hor vat, Kne `e vi} 2, T. Sav ko vi} 5, Po cik 3, To ko vi}, Tot, Jo vi ca 4. Su bo ti ~an ke su do `i ve le jo{ je dan po raz na svom te re nu, ovo ga pu ta od eki pe Le he la iz Mu `qe. Go {}e su pr vo po lu vre me ube dqi vo do bi le, me |u tim u na stav ku do ma }e ru ko me ta {i ce su za i gra le ma lo bo qe i ma lo im je fa li lo da ma kar osvo je bod. S. St.

Radni~ki (B) - Radni~ki (K) 40:16 (17:10)

BAJ MOK: Sport ska ha la, gle da la ca 150, su di je: An ti}, Ku koq (Cr ven ka). Sed mer ci: Rad ni~ ki 4 (4), Rad ni~ ki (K) 2 (1), is kqu ~e wa: Rad ni~ ki (B) 8, Rad ni~ ki (K) 4 mi nu ta. RAD NI^ KI (B): Ko sa no vi}, Ste fa no vi}, Ma ku lo vi} 1, Ra du lo vi}, Bo ki} 2, @ig mund 4, Ko men da 4, Ro tluk 11, Tum bas 8, Xa vi} 3, Sa ka~ 1, Pe tri} 5. RAD NI^ KI (K): Iv ko vi}, Bo `i} 7, Mi lu ti nov, Sto ja no vi} 9, Ka mja nac, Ran ko vi}, Vu ja no vi}, Sta ni {i}. S. St.

utorak13.decembar2011.

kultura

dnevnik

„ЛАГУНА” ОБЈАВИЛА ТРИ КЊИГЕ ПОРТУГАЛСКОГ НОБЕЛОВЦА ЖОЗЕА САРАМАГА

Смрт и њени хирови

Анђелина Џоли на снимању филма у Босни

АНЂЕЛИНА ЏОЛИ О СВОМ ФИЛМУ О БОСНИ И НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА

У земљи крви и меда Редитељски првенац холивудске диве Анђелине Џоли „In The Land of Blood and Ho ney” (У земљи крви и меда), који јепрошле седмице приказан у САД, изазвао је похвалне реакције критике која је очекивала љубавну лимунаду, а добила суров филм о насиљу над женама у рату. Представљајући свој филм, који у дистрибуцију у САД улази 23. децембра премијером у Њујорку, Џолијева је навела да је остварење резултат њених размишљања о насиљу на женама и недостатку реакција међународних организација. „Размишљала сам о овим међународним темама насиља над женама, недостатку интервенције и томе како рат мења људска бића и како неки људи из свега тога изађу сломљени, а други снажнији„, рекла је глумица америчким медијима. Филм, за који је Џолијева написала и сценарио, љубавна је прича између Србина и муслиманке који се упознају пре рата у Босни 1992-95 и потом поново срећу током рата, овога пута на супротним странама - он је војник, а она заробљеник. „Мислим да ће филм бити различит од онога што многи очекују„, рекла је Џолијева о филму, који су критичари назвали „снажним, сировим, искреним и по-

тресним„ са „ужасно бруталним„ сценама насиља и силовања. „Ово је филм о љубави која је на тесту, о љубави према земљи, осећају лојалности, љубави према себи, преживљавању... и о томе како рат може да раздвоји људе који осећају нежност и љубав. Изабрала сам Босну, јер сам била тамо и веома ме привлачи тај регион, а у време избијања рата у Босни нисам имала појма шта се дешава. Сада сам осетила да морам да сазнам много више о њему и да је потребно подстаћи дискусију о томе„, навела је глумица која је награђена Оскаром за своју улогу социопате у филму „Неприлагођена”. „Што сам се више упознавала са ситуацијом у Босни, била сам све љућа због недостатка реаговања и све емотивнија због насиља над женама. Желела сам да снимим филм који ће помоћи да се сагледају односи не само између пара, већ и између сестара, очева, синова, мајки и деце”. Џолијева је рекла да се нада да ће њен филм подстаћи расправу о рату, али и постојећим напорима Босне да се избори с последицама рата. „Желим да се људи присете Босне, да запамте шта се догодило и да одају почаст свима који су преживели и да схвате да је овој

А ФЕСТ НА НОВОСАДСКОЈ АКАДЕМИЈИ УМЕТНОСТИ ОД 16. ДО 20. ДЕЦЕМБРА

Фестивал студената музике У петак, 16. децембра, у Мултимедијалном центру Академије уметности у 19 часова, почиње АФест, Фестивал студената Департмана музичке уметности Академије уметности у Новом Саду. На програму фестивала , који ће трајати до 20. децембра и који ће обухватати предавања и концерте студената Академије уметности у Новом Саду, али и гостију из региона, студената Музичке академије из Загреба, Умјетничке академије из Осијека и Музичке академије из Сарајева, биће одржано укупно 8 концерата и 2 предавања. Сваки дан са почетком у 19 и 20.30 часова представиће се студенти следећих студијских програма: гудачки инструменти, соло певање заједно са студентима соло певања Умјетничке академије у Осијеку (петак 16. 12); дувачки инструменти, етномузикологија (субота 17. 12); камерна музика (недеља 18. 12); клавир, харфа и гитара (понедељак 19. 12), док ће се последњег дана фестивала (уторак 20. 12) заједно са студентима Академије уметности представити и студенти Музичких академија из Загреба и Сарајава. Куриозитет вечери биће извођење композиције „Јубилус“ Иве Јосиповића, председника Републике Хрватске.

Осим концерата, у оквиру А-Феста одржаће се представљање радова студената студијског програма Композиција (недеља, 18. 12), предавање „Александерова техника вс. „музички хаос““ Наталије Јовић, професорке флауте и Александерове технике које почиње у 12 часова у понедељак 19. 12. и као посластица за крај, за све љубитеље џеза, Владимир Самарџић, чувени новосадски џез басиста и композитор, одржаће наративни концерт „У сусрет џезу“ у Студију М у уторак 20. 12 у 21 час. А-Фест као фестивал студената и професора Академије уметности који се традиционално одржавао у време прославе њене годишњице оснивања временом се профилисао и постао манифестација која негује музичко стваралаштво. У организацији студената Департмана музичке уметности, А-Фест се редовно одржава од 2007. године. Овогодишњи Фестивал су подржали Градска управа за културу Новог Сада и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање. Сви студентски концерти и предавања, осим наративног концерта „У сусрет џезу“ (Студио М), одржавају се у Мултимедијалном центру Академије уметности, а улаз на концерте и предавања је слободан.

земљи још потребно да залечи ране„, објаснила је она. Глумица, чији је филм најпре изазвао критике жена жртава насиља због теме филма, али је, после приватног приказивања у Сарајеву прошле недеље, побрао све похвале, рекла је и да филм није „амрички филм о Босни„, већ филм који су радили људи који су живели и преживели рат у БиХ. Џолијева је новинарима „Блица„ рекла и да јој је веома стало како ће њен филм бити прихваћен у Србији. „Важно ми је да публика протумачи филм на прави начин. Ово је универзална прича о насиљу над женама на међународном нивоу и о томе како још не постоји довољно иницијативе да се она спречи„, рекла је она новинарима београдског листа на премијери у САД. Холивудска дива открила је недавно и да намерава да сними још један ратни филм, овога пута са фокусом на Авганистан који је посетила више пута као амбасадор добре воље УНХЦР-а. У међувремену, један хрватски новинар оптужио је глумицу да му је украла причу за филм. Џејмс Џ. Бредок тврди да је чланак који је он 2007. године написао и објавио послужио као основа за филм Анђелине Џоли, што је она одбацила као неистину. (Танјуг)

„Лагуна„ је на крају ове године објавила три, до сада непреведене, изванредне књиге португалског нобеловца Жозеа Сарамага (1922-2010) путопис кроз Португалију, историјски роман „ Путовање једног слона„ и роман -фантазију „Смрт и њени хирови”. Сарамаго је Нобелову награду за књижевност добио 1998, што је био шок за нашу средину, јер књиге овог аутора нису до тада превођене код нас. Први контакт са Сарамагом био је преко лошег, аматерског, превода његовог романа „Балтазар и Блимунда„ који се појавио под насловом „Седам сунаца и седам месечина”. Нешто касније су преведени и „Година смрти Рикарда Реиша„ и „Слепило„, који нису били медијски пропаћени да би се просечан читалац „загрејао„ за овога аутора који је стигао на наше тржиште праћен фамом да је нобеловац, што такође може пре да одбије просечног читаоца, него да га привуче. „Лагуна„ је одабрала да читаоцима покаже ону „лакшу„ страну Сарамага, поготово преко шармантне, забавне, али не мање оштре сатире као што је „Смрт и њени хирови„. Написана је 2005. када је Сарамаго могао себи да дозволи „ хирове„ као овенчани нобеловац, а и у позним годинама (83), па је

могао да се нашали са смрћу. Определио се да читаоцима покаже да је је он „види„ као згодну, заводљиву, помало уморну

жену од 30 година која се једнога дана одлучи да престане да „ради„, а то је значило да у једној неименованој земљи нико више не умире. Како ће се то одразити на становнике те земље који су, разумљиво, у првом часу еуфиорчни, јер им се смеши бесмртност, али то доноси толике проблеме да сви од

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК И ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ ПЛАНИРАЈУ ОБЈАВЉИВАЊЕ 17 ТОМОВА ИЗ ОПУСА ВЕЛИКОГ ПИСЦА

Сабрана дела Станислава Винавера „Службени гласник„ представио је издавачки подухват првога реда - „Сабрана дела„ Станислава Винавера (1891 - 1955) у 17 томова, који ће реализовати у тандему са Заводом за уџбенике

прошлости”, рекао је Гавриловић. Он је захвалио уреднику проф. др Гојку Тешићу што се више од три деценије бавио Винавером показавши велику по-

и који би требало да буде завршен до београдског Сајма књига 2012. године. Директор „Службеног гласника„ Слободан Гавриловић је казао да се овај велики, капитални пројекат најављује јер је њему веома значајан и јер сматра да је и обавеза „Гласника„ да сакупи и објави Винаверов опус. Подсетивши на мото „Гласника„ да је „чувар прошлости и весник будућности„, Гавриловић је говорио о деловању „Службених новина„ које су претходиле „Гласнику„ у 19. веку па све до 1919. и које су поред значајних државних докумената објављивале књижевна дела па им је сарадник био и Винавер. „Можемо да га сматрамо нашим аутором и зато нам је част што ћемо штампањем његових Сабраних дела сачувати један важан сегмент наше културне

свећеност чувању успомене на овог великана српске културе. Према мишљењу Гавриловића, Винаверу се до сада нису одужиле државне институције и за-

ДО МА ЋИ БИ О СКО ПИ

Сти же „Не мо гу ћа ми си ја 4”

Су пер агент Итан Хант и ње гов тим вра ћа ју се на ве ли ко плат но, овог пу та у че твр том на став ку по пу лар не фран ши зе „Не мо гу ћа ми си ја„ ко ји ће у до ма ћим би со ко пи ма по че ти да се при ка зу је од сре де, 14. де цем бра. У но вом фил му, „Не мо гу ћа ми си ја - Про то кол дух„, Том Круз по но во пре у зи ма уло гу опе ра тив ца Ита на Хан та, у ве чи тој ми си ји спа са ва ња све та. Филм је пре пун ак ци о них и ка ска дер ских сце на, од ко јих не ке из во ди сам 46-го ди шњи глу мац. На ро чи то атрак тив не су оне на нај ви шем не бо де ру на све ту, Бурж Ка ли фи у Ду ба ју. У че твр том на став ку, Хант и ње гов тим су осум њи че ни за те ро ри стич ки на пад на Кремљ и при ну ђе ни на бег. Без сред ста ва и по ја ча ња, мо ра ју да про на ђу на чин да до ка же сво ју не ви ност и спре че не са мо још је дан на пад већ и ну кле ар ни рат. Ве ћи део фил ма сни мљен је у Ду ба и ју, где је зва нич но при ка зан 7. де цем бра. Рад ња фил ма Хан та од во ди и у Мо скву, Бу дим пе шту и Бом ба ју. Филм је ре жи рао дво стру ки Оска ро вац Бред Бирд, а у ње му, по ред То ма Кру за, глу ме и Џе ре ми Ре нер, По ла Па тон, Сај мон Пег, Том Вил кин сон, Џош Ха ло веј и Леа Сеј ду.

политичара, премијера, научника, до црквених поглавара траже решење, јер „ ако не почну поново да умиру, земља нема будућности”. Као што је одлучила да се привремено повуче, тако се Смрт неочекивано одлучује да обавести народ да се враћа „на посао„ и да је она претходна одлука била грешка. Међутим, свима ће који су предвиђени за умирање на време послати обавештење када да је очекују и то барем недељу дана унапред.То не значи да Смрт , ако се заљуби, неће остати са вољеним човеком у кревету, уместо да похади оне који је очекују ...док нови талас панике преплављује житеље земље. Смрт смишља нешто ново, пошто је хировита као све жене... Роман је дочекан као тотални преокрет када је реч о Сарамагу и критичар лондонског „Градијана„ је упозорио читаоце, „оне који су читали Сарамаг раније„ да ће бити запрепашћени од прве реченице романа „Следећег дана нико није умро”. Озбиљни „Њујоркер„ је препознао да роман „преиспитује низ теолошких и метафизичких питања о пожељности утопије, могућности раја и правим основама религије„, док је „Обзервер„ кратко констатовао да је то „брилијантна сатира која задире у природу смртности„. (Танјуг)

пољима науке и уметности, од Николе Тесле и Милутин Миланковића до Николе Рота и Милоша Ђурића, којима ће се сада прикључити и Винавер. Он је задужио нас, ми ћемо му се одужити и тако задужити будућа поколења, нагласио је Албијанић. Директор Завода је оценио да је „ово подухват од националног и државног интереса око кога су се успешно окупиле две државне издавачке куће дајући пример како може да се сарађује„. Представница породице Винавер, снаха Нада је испричала читав низ занимљивих и драгоцених анегдота из живота есејисте, критичара (књижевни, музички, позоришни, ликовни), полемичара, пародичара, песника, преводилоца с немачког, енглеског, руског, шпанског, пољског, италијанског, приповедача и путописца, новинара и репортера, књижевног историчара, уредника о коме се истовремено зна пуно али о неким његовим активностима се на зна ништа. Нада Винавер је захвалила Тешићу што је стрпљиво и са

Магична појава српске авангарде „Винавер је блиставо име српске модерности, магична стваралачка појава српске авангарде, језички маг и чудотворац, преносилац вредности које су светској и европској поетској модернистичкој традицији најсветије, најплодотворније, најживље у матици највреднијега„, констатовао је Тешић. „Његов повратак у матицу српске културе у новом веку је исправљање велике, неопростиве неправде„, закључио је Тешић. то ће „Гласник„ као државна издавачка кућа у што краћем року исправити овај пропуст. Директор Завода мр Милољуб Албијанић је подсетио да је овај издавач до сада објавио већи број изабраних или сабраних дела српских великана на свим

великом оданошћу одржавао у животу сећање на Винавера. Тешић је одушевљено изјавио да се овим остварује његов животни сан да прикаже у пуном сјају најевропскијег интелектуалца модерне српске књижевности и културе XX века.

kULTURA

c m y

dnevnik

Мртва врела страст Саболч Толнаи, Живела љубав!, по мотивима дела Гезе Чата, Милоша Црњанског, Рајнера Марије Рилкеа, „Костолањи Деже” синхаз/позориште/казалиште, Суботица могла да се опише нечија жеља да воли и да буде вољен. Композиција представе у позоришту „Костолањи Деже“, њена атмосфера, колоквијално би се могла назвати чудном. Ликови оживљавају из пепела и добар део тог пепела носе на лицима, оделима. Светло је пригушено, звуци наглашени. Композиције Силарда Мезеија углавном делују симфонично, помпезно као и сама тема – мелодраматични сјај и беда салона, забава и грађанског духа на издисају, на преласку у нове ратове, у ново доба. Али, један други тонски оквир избија у први план

СУТРА ПРЕМИЈЕРНО ПРЕДСТАВА „ПАРАСТОС У БЕЛОМ” У СНП-у

ПОЗОРИШТЕ

Све приче су о нечему што је било, чак и кад је догађај записан у далекој будућности. Саболч Толнаи се крстарећи кроз поезију и текстове Чата, Црњанског и Рилкеа, баш разиграо стварајући вербално ткиво за представу „Живела љубав!“, коју је реализовао у добро познатом позоришту „Костолањи Деже“ у Суботици. Суботица сама и јесте део центраног мотива (универзалног дела приче), а као што је на почетку наговештено, не данашњи град, него Сабатка с почетка 20. века. „Некад и сад“ повезује

utorak13.decembar2011.

ноћ, да би пробудила духове прошлости – представа се развија тако што све брже и сигурније из ћошкова и задимљених кафана, дворана, ликови освајају центар сцене, просценијум (Марта Береш, Хермина, Г. Ердељи, Залан Грегуш, Арпад Месарош, Габор Месарош, Имре-Елек Микеш, Золтан Плетл). Тако све уочљивија постаје лудистичка намера самог редитеља, јер се у славу живота, у здравље испијања бокала слатког вина, све распојасаније и духовитије развијају слике које и непосредно и посредно асоцирају на пропадљи-

Увек актуелни Мика Антић Представа „Парастос у белом“ по тексту Мирослава Мике - Антића, у режији Петра Јовановића, премијерно ће бити изведена сутра у 19.30 часова на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта. У представи играју глумци СНП-а Радоје Чупић, Гордана Ђурђевић-Димић и Јована Балашевић, као и глумац Народног позоришта у Сомбору Марко Марковић. Ова представа, настала у копродукцији Центра за извођење позоришних представа „Врбак“ и СНП–а, имала је своје прво извођење током протеклог Стеријиног позорја на отвореном простору Салаша 137 на Ченеју, а сада ће премијерно бити изведен и на позоришној сцени. Драматург ове представе је наша позната глумица Мира Бањац, како је напоменуо управник СНП Александар Милосављевић на јучерашњој конференцији за новинаре, додајући да је управо она говорила да се овај текст Мике Антића одавно морао наћи на сцени. Цео овај пројекат је и настао на иницијативу Мире Бањац која је, по речима редитеља Петра Јовановића указала на то зашто је овај текст толико битан, и потврђује да Мика Антић може много тога данас да нам каже, опомиње нас, али и храбри. „Парастос у белом“ је прва драма Мике Антића, који ју је написао за Српско народно позориште, где је први пут и изведена 1959. Како пише Мирослав Радоњић, ова „драма о ритовима и пу-

старама“, ма колико се чинила егзистенцијалном, ипак је поетска игра у којој „људи сањају да би живели и живе да би досањали своје померене и ишчашене сне. Ове особе залутале, рекло би се, у мноштву тог изгубљеног времена битишу да би се лагале данима, да би једна другој поверавале мале, ситне тајне, да би се препирале и измишљале приче о докучивости среће, свесне да човек никада не остари за жеље“. Ово је прича о људима који живе неке своје лажи, желе да им се живот тако настави и да се у њему ништа не промени, напоменуо је Радоје Чупић, указујући да је у томе и веза с данашњим временом, јер и ми живимо у великим лажима. Једино у лажима смо уједињени, приметио је Марко Марковић и изразио наду да ће с овом представом моћи да се скрене пажња на тај проблем у друштву. О самом тексту Марковић је рекао да се чини да је као предложак, односно као енигма коју је требало разрешити. Антић није првенствено драмски писац, подсетио је Чупић, али је истакао да је

овај наш познати писац понудио и у овом тексту обиље материјала и за глумце, да би се без великих интервенција споља и глумачки задатак могао обавити. О промени простора извођења „Парастоса у белом“ Јована Балашевић је рекла да колико год је салаш својим амбијентом допринео овој представи, ипак је добро што ће бити постављена и извођена на позоришној сцени. Аутор сценског дизајна је Вања Тодорић, композитор је Ђорђе Балашевић, а продуцент Јелена Беба Балашевић. Н. Пејчић

НАГРАДА „ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ” МАНОЈЛУ ГАВРИЛОВИЋУ И ДРАГОСЛАВУ ДЕДОВИЋУ сценско присуство Пауле Хек, некадашње примадоне суботичког Непсинхаз (Народног позоришта), ретке даме за коју се још увек уживо може да осети оно о чему је у представи реч. Позната и као „краљица чардаша“, Паула Хек је у улози својеврсног наратора, уводничара и затварача књиге успомена, или „носталгичног сновиђења“, како сам аутор, Саболч Толнаи, поднасловљава своје дело. Захваљујући личној историји Пауле Хек, отвара се заиста снолико остварени свемир страсти оваплоћене кроз глуму, песму, игру, свемир у чијем је центру заправо позориште. Сам град, локалне приче о официрима, баронесама, кафанама, песме о пловидби Дунавом до Пеште, које свакако дају сентименталан, присан тон, ипак су у другом плану кад је на сцени жива ватра – љубав – како би метафорично и

– вокална оркестрација глумаца који туђе реплике често понављају стварајући одјек, ехо, сличан ономе у пећини. Кад се томе дода макабрична визуелност (костимографија Ерика Јанович, сценографија Золтан Перович), у најкраћем описана као бартоновска (Тим Бартон), добије се резултат да драматика и не почива на драмском (иако фрагментарно приказана, све време прича се врти око глумице и баронице, као антипода жеље мушког дела живља – официра и господе), него на дисперзивном, рапсршеном осећају театра као поезије, хармоније слике, звука и физичког, материјализованог присуства глумаца као ликова који нешто говоре, изводе. Из прилично спорог ритма на почетку – интимно осветљена, Паула Хек за столом, у мраку сале, као да чита причу за лаку

ПРИ ЗНА ЊЕ ЗА ЖИ ВОТ НО ДЕ ЛО ГЛУМ ЦУ КО МИ ЧА РУ

Ну ши ће ва на гра да Бра ни ми ру Бр сти ни Ну ши ће ва на гра да за жи вот но де ло глум цу ко ми ча ру би ће до де ље на Бра ни ми ру Бр сти ни, са оп ште но је ју че у Сме де ре ву. Ну -

ши ће ва на гра да би ће уру че на на 29. фе сти ва лу, у апри лу 2012. го ди не, ре као је Тан ју гу умет нич ки ди рек тор „Ну ши ће вих да на„, Са ва Ђу ри чић. Жи ри по зо ри шне ма ни фе ста ци је Ну ши ће ви да ни, у са ста ву Све тла на - Це ца Бој ко вић, Ми ло -

сав - Бу ца Мир ко вић и мр Та тја на Ла за ре вић Ми ло ше вић, од лу чио је да Ну ши ће ву на гра ду за жи вот но де ло глум цу ко ми ча ру 2012. го ди не до де ли Бра ни ми ру Бр сти ни. На гра да за раз вој Ну ши ће ве ко ме ди о гра фи је и но во чи та ње срп ске кла си ке, ко ја се од ове го ди не до де љу је би је нал но, уру че на је ре ди те љу Его ну Са ви ну. Са ви ну је ова но во у ста но вље на на гра да на кнад но уру че на ми ну лог ви кен да, по што због про фе си о нал них оба ве за ни је био у Ср би ји у вре ме одр жа ва ња ово го ди шње ма ни фе ста ци је. На гра ду је уру чи ла за ме ни ца гра до на чел ни ка др Ја сна Авра мо вић. Фе сти вал „Ну ши ће ви да ни„ по кре нут је 1984. го ди не у Сме де ре ву, с ци љем по пу ла ри за ци је ве ли ког ко ме ди о граф ског де ла Бра ни сла ва Ну ши ћа, ко ји је ва жан део жи во та (де тињ ство и мла дост) про вео у Сме де ре ву.

вост, смртност, чак и експлицитно инсценирану у два наврата. У једном, евоцира се чувена сцена Беле Лугошија као грофа Дракуле (Лугоши је неко време живео у Суботици), а у другој се оперативним захватом из човека вади осећај за време и – ствар је решена. Ако се, мимо артистичких или емотивних разлога, и може питати зашто/ чему оваква тема и начин њеног представљања, „камера обскура“ коју Толнаи евоцира сценом у сцени – рупом у дну позорнице кроз коју се „пројектују“ илустрације, подсећа да свака уметничка игра има циљ и да забави, да поетизује и профанизује оно што је њен стални предмет и суштина – свет око и унутар себе, што је у овом случају свет старе Суботице и увек младе глумачке (љубавне) страсти. Игор Бурић

Јединствени лирски бревијари Награда Бранковог кола „Печат вароши сремскокарловачке“ за најбоље песничке књиге на српском језику објављене између две јесење манифестације, равноправно је припала Манојлу Гавриловићу за књигу песама ‘’Црна плавет’’ (Српска књижевна за-

ном опусу овога песника. Рођен у Златиборском округу, песник је из детињства понео знамење завичајног поднебља и населио га у својој поезији. Отворен за музичку лепоту језика у разноликим песничким формама – све до слободног стиха, Гавриловић

„ПАНК НИЈЕ МРТАВ” ПРЕДСТАВЉЕН У ТИРАНИ

Најбољи филм фестивала Играни филм „Панк није мртав” редитеља и сценаристе Владимира Блажевског добио је две награде на међународном фестивалу у Тирани, саопштио је јуче београдски дистрибутер те македонско-српске копродукције „Октобар филм”. На фестивалу одржаном у главном граду Албаније од 5. до 10. децембра „Панк није мртав” освојио је главну награду за најбољи филм Best fe a tu re of TIFF и „Me dia Award” - награду посебног жирија за најбољи филм. Овај филм се од прошле недеље приказује у Београду, у новом биоскопу „Синеплекс”, а добио је позитивне оцене српске публике на недавном Ауторском фестивалу у Дому омладине. Претходно је са успехом приказиван на фестивалима у региону и Европи, почев од премијере у Карловим Варима, где је и награђен. У тој црној комедији, са елементима роуд мувија и друштвене драме, главни ликови су панкери који су својевољно остали на маргини у тешком времену транзиције.

Драгослав Дедовић

друга, Београд) и Драгославу Дедовићу за књигу изабраних и нових песама ‘’За клавир и диџериду’’ (Алтера, Београд). Ову одлуку јуче је једногласно донео жири Кола у саставу: Крстивоје Илић, Јелена Алексић и Ненад Грујичић. Књига ‘’Црна плавет’’ Манојла Гавриловића (1945) представља нови зрели резултат у завид-

Манојле Гавриловић

пева и окрилаћује готово сваку песму митским сликама и призорима. Инсистирајући на реченом обрасцу, у споју лирског и епског, овај песник гради својеврсну реку-поему која, из књиге у књигу, тече као јединствен лирски бревијар. Ако је ‘’матерња мелодија’’ у језику одлика сваког истинског песничког рукописа,

онда је Манојле Гавриловић један од репрезентативних примера тако схваћеног песничког манифеста, нагласио је жири. Књига ‘’За клавир и диџериду’’ Драгослава Дедовића (1963), представља чудесну песничку мапу једне несвакидашње судбине. Дедовић је подједнако мајстор слободног и римованог стиха, он нашироко захвата тематска поља, увек украшавајући сиже поетске ‘’приче’’ суптилном иронијом, сарказмом или хумором. Ова поезија калеми завичајну и светску ауру искуства, лирски пулсира изнуђеним укрштајем једнога и другога. Драгослав Дедовић у сусрету са странствовањем и егзилом, дубински анализира узрочно-последичне линије балканског удеса. И Дедовићеве изузетне љубавне песме нагрижене су драмом борбе за опстанак. Као и у самом наслову књиге, спојивши клавир и диџериду (абориџински музички инструмент од гране еукалиптуса), Драгослав Дедовић збраја опречне феномене и удаљене амплитуде стварности творећи тако особену симбиозу новооткривеног звука на мапи српског песничког језика. .Награда ‘’Печат вароши сремскокарловачке’’ биће, по четрдесет трећи пут, свечано уручена лауреатима у марту наредне године, на дан рођења Бранка Радичевића, у најстаријој српској, Карловачкој гимназији у којој се велики песник школовао од 1835. до 1841. године. Р. Л.

Признања Удружења филмских уметника Награда за филмско стваралаштво у 2011. години додељено је Олегу Новковићу, за режију филма „Бели, бели свет“ саопштило је Удружење филмских уметника Србије. Награде за целокупно стваралаштво и допринос српској кинематографији припале су доајенима српског филма Влатку Гилићу и Гордану Михићу. Како је саопштило Удружење филмских уметника, диплому је добила Гордана Давид за допринос

примени и остваривању ауторских права у области филма. Комисија за награде донела је једногласну одлуку. Председник је био Божидар Зечевић, а чланови Мирослав Лекић, Милан Кнежевић, Димче Стојановски, Раде Владић. Признања ће бити уручена 15. децембра на свечаности у Дому синдиката.

svet

utorak13.decembar2011.

Si ri ja op tu `e na za ra wa va we Fran cu za

UKRATKO Eks plo zi ja u Ira nu TE HE RAN: Se dam rad ni ka je po gi nu lo, a naj ma we 12 po vre |e no ka da je u iran skog fa bri ci ~e li ka”Ga di re Jazd”, eks plo di ra la vi so ka pe} za to pqe we me ta la, sa op {ti le su ju ~e vla sti. „Me |u po gi nu li ma je bi lo stra nih dr `a vqa na”, re kao je Azi zo lah Sej fi, gu ver ner ce tral nog re gi o na Jazd, u ko jem se prek si no} do go di la ne sre }a. Pre ma we go vim re ~i ma, u eks plo zi ji je po vre |e no 12 qu di, dok je glav ni is tra `i teq Ali Su lej ma ni re kao da je po vre |e no 14 rad ni ka.U to ku je is tra ga o uzro ku eks plo zi je. (Ta njug)

Na pad na mi ni stra SRI NA GAR: U na pa du ka {mir skih po bu we ni ka na in dij skog mi ni stra prav de Ali ja Mo ha me da Sa ga ra, po gi nuo je je dan pri pad nik po li cij skog obez be |e wa, a tro ji ca su ra we ni, sa op {ti li su ju ~e pred stav ni ci po li ci je. Do na pa da je do {lo u Sri na ga ru, u in dij skom de lu Ka {mi ra, dok je mi ni star Mo ha med do ~e ki vao i po zdra vqao go ste ko ji su do la zi li na pro sla vu ve rid be we go ve ro |a ke, pre ne la je agen ci ja AP. Tro ji ca ~la no va obez be |e wa ko ji su ra we ni pre ba ~e ni su u grad sku bol ni cu gde se opo ra vqa ju. Za sa da ni jed na gru pa ni je pre u ze la od go vor nost za na pad. Mu sli man ski po bu we ni ci u Ka {mi ru se od 1989. go di ne bo re za ne za vi snost od In di je. U do sa da swim su ko bi ma `i vot je iz gu bi lo vi {e od 68.000 qu di.

[pi jun ski sa te lit TO KIO: Zbog sve di na mi~ ni jeg raz vo ja ra ket nog pro gra ma Se ver ne Ko re je ju ~e je sa ko smo dro ma Ta ne ga {i ma Ja pan lan si rao ra ke tu ko ja no si no vi {pi jun ski sa te lit, iz ja vi li su zva ni~ ni ci.

„Ra ke ta je uspe {no lan si ra na, a sa te lit je odvo jen i sa da je u or bi ti Ze mqe”, re kao je port pa rol Mi cu bi {i Te {ke In du stri je To {i ju ki Mi u ra, pre ne la je agen ci ja AFP. Ja pan po se du je vi {e op ti~ kih sa te li ta u or bi ti, a ovo je pr vi ra dar ski apa rat na kon kva ra pret hod na dva sa te li ta. Ra dar ski sa te lit ko ji mo è da sni ma bez ob zi ra na vre men ske uslo ve, na stao je sa rad wom pri vat nog sek to ra i dr à ve, a slu ì }e ne sa mo za {pi jun ske ak tiv no sti ve} i pra }e we po ten ci jal nih ka ta stro fa kao {to je mar tov ska u Fu ku {i mi. (Ta njug)

PA RIZ, DA MASK: Mi ni star spoq nih po slo va Fran cu ske Alen @i pe iz ja vio je ju ~e da iza na pa da na ju gu Li ba na, u ko jem su ra we na pe to ri ca fran cu skih voj ni ka iz mi rov ne mi si je UN u toj ze mqi, ve ro vat no sto ji Si ri ja, i do dao da za sa da ne ma do ka ze za tu tvrd wu. „Ima mo ja ke raz lo ge da ve ru je mo da je na pad is pla ni ran oda tle”, re kao je @i pe za TV5 i list Mond, is ta kav {i da je u pro {lo sti Si ri ja za ta kve na pa de ko ri sti la li ban sku pa ra voj nu or ga ni za ci ju He zbo lah. Na pad na pri pad ni ke mi rov ne mi si je UN u ju `nom Li ba nu, u ko jem je pet fran cu skih voj ni ka ra we no a dvo ji ca ci vi la po vre |e na, po ~i wen je u pe tak. Si ri ja je ju ~e de man to va la da je ume {a na u bom ba {ki na pad u

ko me je ra we no pet fran cu skih pri pad ni ka mi rov ne mi si je UN u ju `nom Li ba nu. De man ti je usle dio dan po {to je Fran cu ska sa op {ti la da Da mask ve ro vat no sto ji iza na pa da. „Si ri ja ni je ni na ko ji na ~in po ve za na sa ovim de lom ko je mi osu |u je mo”, na veo je u sa op {te wu port pa rol si rij skog mi ni star stva spoq nih po slo va Xi had Mak di si. On je kri ti ko vao {e fa fran cu ske di plo ma ti je Ale na @i pea ko ji je upe rio prst na Da mask zbog na pa da, pre ne la je agen ci ja AFP. Po li ti ~a ri i di plo ma te, ka ko je na ve la fran cu ska agen ci ja AFP, upo zo ra va ju da bi se ne mi ri u toj ze mqi mo gli pro {i ri ti na Li ban, u ~i joj vla di do mi ni ra pro si rij ski ori jen ti san He zbo lah. (Ta njug)

dnevnik

Na pad nut kon voj NA TO u Pa ki sta nu ISLA MA BAD: U ju go za pad nom de lu Pa ki sta na na pad nut je kon voj ci ster ni naf te NA TO sna ga, dru gi put za ne ko li ko da na, dok je Isla ma bad upo zo rio da bi blo ka da pu te va za sna de va we ame ri~ kih tru pa u Av ga ni sta nu mo gla da po tra je ne de qa ma. Na pa da ~i su u ne de qu uve ~e ubi li jed nog vo za ~a i za pa li li se dam ci ster ni, u dru gom na pa du za ~e ti ri da na u pa ki stan skom re gi o nu Ba lu xi stan, upo ri {tu se pa ra ti sta i ta li ban skih po bu we ni ka, ja vi la je agen ci ja AFP. Kon voj je na pad nut u gra du Da dar, 90 ki lo me ta ra ju go za pad no od Kve te, glav nog gra da Ba lu xi sta na, sa op {ti la je po li ci ja. Za sa da ni ko ni je pre u zeo od go vor nost za ovaj na pad. Ju ~e je 17. dan ka ko je

RU SKI IZ BO RI – DEMONSTRANTI TRA @E IS TRA GU

Pri go vo ri opo zi ci je ne do voq ni da se ospo ri le gi ti mi tet MO SKVA: Pred stav ni ci ru skih opo zi ci o nih par ti ja za tra ì li su ju ~e od ru skog pred sed ni ka Dmi tri ja Me dve de va da na lo ì pro ve ru tvrd wi o iz bor nim ne re gu lar no sti ma i utvr |i va we kri vi~ ne od go vor no sti zbog, ka ko tvr de, fal si fi ko va wa re zul ta ta. Oni su iz ra zi li raz o ~a re we re a go va wem Me dve de va ko ji je na pro fi lu dru {tve ne in ter net mre è na pi sao da je na lo ìo da se is pi ta ju „sve pri med be sa bi ra~ kih me sta ko je se od no se na po {to va we za ko na o iz bo ri ma” odr à nim 4. de cem bra. Li der par ti je „Ja blo ko” Ser gej Mi tro hin sma tra da je iz ra à va we pred sed ni ko vog mi {qe wa pu tem dru {tve nih mre à „ne do voq no”, pre ne la je agen ci ja Ria No vo sti. Mi tro hin sma tra da je Me dve dev, kao ga rant

vi ma Ru si je ve} da ni ma se odr `a va ju pro te sti zbog ne za do voq stva re zul ta ti ma par la men tar nih iz bo ra od 4. de cem bra.

Ostav ka gu be rna to ra Gu ber na tor obla sti Vo log da, Vja ~e slav Po zga qov, po nu dio je ju ~e ostav ku na do sa da {wu funk ci ju, jer ka ko je ob ja snio, sma tra da je ne mo gu }e ru ko vo di ti ob la {}u sa sa da {wom po dr {kom jav no sti. Je din stve na Ru si ja, ~i ji je on ~lan, do bi la je u obla sti Vo log da 33,4 od sto gla so va. Pre ma istim iz vo ri ma ostav ke se o~e ku ju i od gu ber na to ra u obla sti ma Ka qi nin gra da i Ja ro sla vqa, ko ji su na par la men tar nim iz bo ri ma ko ji su odr à ni 4. de cem bra ta ko |e ostva ri li lo {e re zul ta te u od no su na iz bo re pre ~e ti ri go di ne. Usta va, du àn da na lo ì tu ì la {tvu i Is tra `nom od bo ru da po dig nu kri vi~ ne tu `be u slu ~a je vi ma fal si fi ko va wa re zul ta ta gla sa wa. U mno gim gra do -

De se ti ne hi qa da qu di oku pi lo se ju ~e u Mo skvi, a vi {e hi qa da u ne ko li ko gra do va {i rom Ru si je. Gu ber na tor obla sti Vo log da po nu dio ostav ku

Ko na~ ni re zul ta ti par la men tar nih iz bo ra u Ru si ji se ne }e pro me ni ti bez ob zi ra na is hod even tu al ne is tra ge i ma sov ne uli~ ne de mon stra ci je, iz ja vio je ju ~e port pa rol ru skog pre mi je ra Dmi trij Pe skov. „^ak i kad uz me te u ob zir ta ko zva ne do ka ze, oni ne pre la ze 0,5 od sto ukup nog bro ja gla so va”, re kao je Pe skov agen ci ji AFP. „Ta ko da kad bi i hi po te ti~ ki (re zu la ti) bi li ospo re ni na su du, u sva kom slu ~a ju to ni na ko ji na ~in ne bi do ve lo u pi ta we le gi ti mi tet gla sa wa ili ukup nog re zul ta ta”, na veo je on. Iz ja va Pu ti no vog port pa ro la usle di la je po {to je pred sed nik Dmi trij Me dve dev za tra `io da se is pi ta ju sve pri med be o ne re gu li ra no sti ma. (Ta njug)

Isla ma bad za tvo rio svo ju gra ni cu sa Av ga ni sta nom za kon vo je NA TO, zbog ~e ga su ka mi o ni pri si qe ni da se vra te u lu ku na Arap skom mo ru, Ka ra ~i. Pro {log ~e tvrt ka, na pad ~i su uni {ti li naj ma we 34 ka mi o na u ar ti qe rij skom i ra ket nom na pa du na pri vre me ni

ter mi nal NA TO za tran sport u Kve ti. Ta li ba ni su u pro {lo sti tvr di li da su iz vo di li ta kve na pa de da bi ome li snab de va we 140.000 me |u na rod nih tru pa na ~e lu sa SAD ko je se bo re u Av ga n i s ta n u.Pre m i j er Ju suf Ra za Gi la ni re kao je za Bi-bi-si da pa ki stan ska blo ka da gra ni ce ne }e bi ti uki nu ta dok se sa Va {ing to nom ne do go vo re „no va pra vi la sa rad we”. Pa ki stan ski sa vez sa SAD ugro `en je po sle 26. no vem bra, ka da su u va zdu {nom na pa du NA TO ubi je na 24 pa ki stan ska voj ni ka {to je Isla ma bad na zvao na mer nim na pa dom. (Ta njug)

EVRO PA PO SLE MA STRIH TA – SVI NE ZA DO VOQ NI

Kri zni me nayment nu `no zlo

BER LIN, PA RIZ, LON DON, BRI SEL: Kri zni me nax ment An ge le Mer kel i Ni ko le Sar ko zi ja je nu `no zlo ko je su Bri tan ci od bi li u star tu, a Fran cu zi, uko li ko po be de so ci ja li sti, }e tra `i ti no ve pre go vo re. Ve }i na Ne ma ca ni je za do voq na ti me {to je An ge la Mer kel u Bri se lu us pe la da u bor bi za spas evra spro ve de svo je zah te ve za o{tri jim sank ci ja ma i vi {e bu xet ske di si pli ne i pri vred ne har mo ni je, po ka zu je an ke ta In fra test, spro ve de na za te le vi zi ju ARD. Pre ma toj an ke ti, 55 od sto Ne ma ca je ma we, ili uop {te ni je za do voq no kri znim me nax men tom An ge le Mer kel, od no sno 37 od sto je ma lo, dok je 18 pro ce na ta ni ma lo za do voq no an ga `ma nom u kri zi svo je kan ce lar ke. Sve ga pet od sto Ne ma ca je re klo da je ve o ma za do voq no, a 37 od sto da je za do voq no kri znim me nax men tom Mer ke lo ve. Oko 51 od sto Ne ma ca vi di ne ga tiv no bu du} nost evra, a 44 pro cen ta sta nov ni {tva ve ru je u po zi ti van raz voj.Upr kos ja snoj skep si u pi ta wu evra, ogrom na ve }i na Ne ma ca, ~ak 60 od sto, ne ve ru je da }e do }i do ras pa da Evrop ske uni je. Mi {qe we Ne ma ca o to me da li bi im bi lo bo qe ili lo {i je bez EU je po de qe no. Sko ro sva ki dru gi Ne mac, oko 46 od sto wih, ve ru je da bi Ne ma~ koj, bez EU, bi lo bo qe, a 45 od sto da ne bi bi lo. Kan di dat so ci ja li sta na pred sto je }im pred sed ni~ kim iz bo ri ma u Fran cu skoj Fran soa Oland iz ja vio je ju ~e da }e, ako sle de }e go di ne bu de iza bran za pred sed ni ka, tra `i ti da se po no vo pre go va ra o spo ra zu mu ko ji je po -

stig nut pro {le ne de qe na sa mi tu li de ra Evrop ske uni je. „Taj spo ra zum ni je pra vi od go vor. Ako bu dem iza bran za pred sed ni ka, ja }u pre go va ra ti, po no vo pre go va ra ti o tom spo ra zu mu”, iz ja vio je Oland ra di ju RTL. Pre ma we go vom mi {qe wu, spo ra zum se svo di na sank ci je, ume sto da omo gu }a va ve }u ulo gu Evrop ske cen tral ne ban ke i iz da va we za jed ni~ kih vla di nih ob ve zni ca u zo ni evra. „Bez eko nom skog raz vo ja ne }e mo ostva ri ti ni je dan ciq ve zan za sma we we de fi ci ta”, do dao je Oland. Bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron tvr di da je ve to deo na po ra da se za {ti ti lon di on ski si ti od in ter ven ci je EU, ali opo zi ci ja na ~e lu sa la bu ri sti~ kim li de rom Edom Mi li ban dom tvr di da to ni je po stig nu to, {to }e, ka ko se o~e ku je bi ti te ma {i ro ke ras pra ve u par la men tu. Ka me ron na sa mi tu EU u pe tak u Bri se lu ni je pri hva tio pro me ne Li sa bon skog spo ra zu ma ko je ima ju za cilq da re {e kri zu evra, uve du stro à bu xet ska pra vi la i spre ~e po na vqa we kri ze u bu} no sti. Za me nik pre mi je ra, li der Li be ral no- de mo krat ske stran ke Nik Kleg, u pr vom tre nut ku je re kao da je vla da ju }a ko a li ci ja je din stve na oko upo tre be ve ta, ali je ju ~e iz ja vio da je ja sno sta vio do zna wa Ka me ro nu da ne mo è da po zdra vi we go vu od lu ku jer je ona „lo {a za Bri ta ni ju.” Ko me sar Evrop ske uni je za eko nom ska i mo ne tar na pi ta wa Oli Ren iz ra zio je da nas à qe we zbog od lu ke Bri ta ni je da se na pro {lo ne deq nom sa mi tu li de ra EU ne pri dru ì no vom spo ra zu mu o ja ~em fi skal nom po ve zi va wu. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MA RIN LE PEN Ma rin Le Pen (43), li der ka fran cu ske eks trem ne de sni ce, iz ja vi la je ju ~e da je Fran cu skoj po treb na no va re vo lu ci ja.”Pred sta vqam ti hu ve }i nu. One ko je ni ko ne `e li da ~u je, o ko ji ma se ne go vo ri na te le vi zi ji, ko ji ne de mon stri ra ju, ko ji su su vi {e obi~ ni za eli tu”, re kla je ona u in ter vjuu za dnev nik „@ur nal di Di man{„.”Po zi vam ih na re vo lu ci ju – pa tri ot sku.

MA NUEL NO RI JE GA Biv {i pa nam ski dik ta tor Ma nuel No ri je ga vra tio se u do mo vi nu i od mah je pre ba ~en u za tvor gde }e slu `i ti ka znu od 20 go di na za tvo ra na ko ju je u Pa na mi osu |en zbog kr {e wa qud skih pra va. Po sle vi {e od dva de set go di na pro ve de nih u za tvo ri ma u Flo ri di i Pa ri zu zbog tr go vi ne dro gom i pra wa nov ca, Fran cu ska je No ri je gu iz ru ~i la vla sti ma u we go voj do mo vi ni.

ME RIL STRIP Le gen dar na ame ri~ ka glu mi ca Me ril Strip, ko ja je ve ro va la da }e glu ma~ ku ka ri je ru za vr {i ti jo{ pre 20 go di na, sni ma no vi film i na }i }e se na na slov noj stra ni ja nu ar skog iz da wa mod nog ame ri~ kog ~a so pi sa Vog. Stri po va igra biv {u bri tan sku pre mi jer ku Mar ga ret Ta ~er u fil mu „^e li~ na da ma” (Iron Lady), ~i ja se svet ska pre mi je ra ~e ku je 13. ja nu a ra.

Kri zni Bo ì}, bez ble {ta vog sja ja LI SA BON, BER LIN: Uli ce u cen tru Li sa bo na obi~ no ble {te uo~i Bo ì }a, ali ove go di ne, tmur ne uli ce od ra à va ju isto ta kvo ras po lo è we ko je je iza zva la eko nom ska kri za. Grad ska vla da u Li sa bo nu sma wi la je bu xet za bo ì} ne pro sla ve {est pu ta, zbog ~e ga su mno gle uli ce u por tu gal skoj pre sto ni ci osta le bez bo ì} nih de ko ra ci ja. Da bi duh pra zi ka ipak bio pri su tan, umet ni ci su se do se ti li pa su pro la zni ci ma po kla wa li sve tlu ca ve {a re ne ki {o bra ne i sve tle }e igle za re ve re. „S ob zi rom da je bu xet ma li, nu di mo qu di ma ne {to dru ga ~i je da bi smo im iz ma mi li osmeh”, iz ja vi la je za AP Ka ta ri na Pe sta na, ko ja je di zaj ni ra la sve tle }e ki {o bra ne. Ume sto kom plet nog bo nu sa ko ji do bi ja ju za Bo ì} i No vu go di nu, por tu gal ski rad ni ci }e ovo ga pu ta pri mi ti po lo vi nu nov ca sa ko jim }e mo ra ti da po kri ju sve tro {ko ve.

U Ati ni su za de ko ri sa we gr~ ke pre sto ni ce us pe li da iz dvo je de se ti deo ono ga {to su po tro {i li pro {le go di ne, dok je u [pa ni ji, gde sto pa neza po sle no sti iz no si 21,5 pro ce na ta, ta ko |e sma wen

ce ne su pre po lo vqe ne, ali ku pa ca go to vo da ne ma, iako je osta lo sa mo dve ne de qe do Bo `i }a. Sli~ na si tu a ci ja je i u Ir skoj, gde kom pa ni je ma sov no iz be ga va ju da pri re |u ju po slov ne pro sla ve u

De da Mraz dro gi rao ti nejyer ku Ne ma~ ka po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da je mu {ka rac ob u ~en u De da Mra za dro gi rao jed nu 15-go di {wu de voj ~i cu na va {a ru or ga ni zo va nom po vo dom Bo `i }a u Ber li nu. De voj ~i ca je bi la osma ta kva `r tva pro te kle sed mi ce. Mu {ka rac je po nu dio de voj ~i ci i we noj pri ja te qi ci kar ton sku ~a {u sa al ko ho lom u su bo tu uve ~e na va {a ru na Alek san der pla cu. Jed na de voj ~i ca je od bi la, ali dru ga je po pi la obe ~a {e i usko ro po ~e la da po vra }a, po sle ~e ga je ho spi ta li zo va na. U dru gim slu ~a je vi ma ne i den ti fi ko van mu {ka rac je nu dio ma le fla {i ce al ko ho la. Po li ci ja je sa op {ti la da su ne ke `r tve, uglav nom mla de `e ne, iz gu bi le svest, a da su mno ge krat ko ho spi ta li zo va ne. pra zni~ ni bu xet, pa su za pra zni~ no de ko ri sa we Ma dri da upo tre bqe ni de li mi~ no i pro {lo go di {wi ukra si, a osve tqe we je vid no sma we no. U rad wa ma u Ma dri du

tre nut ku ka da sve vi {e qu di osta je bez po sla, a o~e ku je se jo{ go ra si tu a ci ja u 2012. go di ni. U Ir skoj, bo `i} na po tor{ wa je pa la za 9,4 pro ce na ta, u Por tu ga lu za 7,8, dok

je u Gr~ koj sma we na za sko ro 25 od sto. Ima i onih ze ma qa gde se kri za ma we ose }a. U Ne ma~ koj, naj bo ga ti joj evrop skoj dr à vi, za be le èn je po rast bo ì }e po tro {we za pet pro ce na ta, dok se zna ci kri ze ne ose }a ju ni u [ved skoj ili Dan skoj. U Fran cu skoj je do {lo do skro mnog po ra sta od 1,85 pro ce na ta, a Ita li ja ni, iako su im me re {ted we usvo je ne pred Bo ì} po kva ri le pra znik, jo{ ni su re {i li da steg nu ka i{, na i me, ka ko po ka zu ju po da ci tu ri sti~ kih agen ci ja, no vo go di {wi aran `ma ni u Ita li ji su go to vo ras pro da ti. Jed na pro dav ni ca oru` ja u gra du Skot sdejl u Ari zo ni iza bra la je po ma lo neo bi ~an na ~in pro mo ci je bo ì} ne ras pro da je - De da Mra za na o ru à nog ma {in kom. Na de se ti ne odu {e vqe nih po se ti la ca fo to gra fi sa lo se sa De da Mra zom okru è nim po klo ni ma i te {kim na o ru à wem. (Ta njug)

BALkAn

dnevnik

utorak13.decembar2011.

U SLO VE NI JI „PO RA @E NI” NE ]E VLAST

Uz Jan ko vi }a je di no Pu si}: EU i re gion Par ti ja pen zi o ne ra te me qi spoq ne po li ti ke PO LI TI^ KA SCE NA HR VAT SKE PO SLE IZ BO RA

QU BQA NA: Predsednik partije „Pozitivne Slovenije” Zoran Jankovi}, koja je osvojila najvi{e glasova na nedavnim vanrednim parlamentarnim izborima, nastavqa neformalne konsultacije sa liderima drugih stranaka oko formirawa koalicione vlade po{to }e on, kako se o~ekuje, dobiti mandat za weno formirawe. Predsednik Narodne partije Slovenije Radovan Zerjav je, posle susreta sa Jankovi}em, izjavio da wegova stranka ne}e u}i u koalicionu vladu. „Dve partije imaju razli~ite poglede oko budu}nosti zemqe”, objasnio je on, prenosi agencija STA. Predsednika „Pozitivne Slovenije”, koji je osvojio 28 od ukupno 90 poslani~kih mesta, zasad je podr`ala Partija penzionera Slovenije. Jankovi} je nai{ao na hladan prijem u Socijaldemokratskoj partiji

Boj kot Ho lan di je BU KU RE[T: Predsednik Rumunije Trajan Basesku pozvao je sunarodnike na bojkot povr}a uvezenog iz Holandije - jer se ta zemqa protivi ulasku Rumunije u zonu [engena. „Mislim da je dobro ne kupovati povr}e iz Holandije”, rekao je Basesku dok je kupovao u supermarketu, dodaju}i da je boqe uzimati proizvode iz Turske ili [panije, prenela je ju~e agencija AP. Nakon {to je holandska vlada u septembru rekla da }e staviti veto na mogu}i ulazak Bukure{ta u zonu [engena, vlasti u Rumuniji su zatvorile granicu za neke proizvode iz Holandije. Holandija zahteva da Rumuni re{e akutni problem korupcije pre nego {to se pridru`e zemqama {engenske zone. (Ta njug)

biv{eg premijera Boruta Pahora kao i u partiji Gra|anska lista. U Sloveniji se, kako prenosi agencija, posledwih dana sve ~e{}e iznosi inicijativa o stvarawu velike koalicije u koju bi

u{le najve}e partije. Posle objavqivawa zvani~nih rezultata, {to se o~ekuje ove nedeqe, i konstituisawa parlamenta, predsednik Danilo Tirk }e i zvani~no odrediti mandatara za sastav vlade. (Ta njug)

Stra te {ka sa rad wa Ru mu ni je i Tur ske BU KU RE[T, AN KA RA: Predsedni ci Rumuni je i Tur ske, Trajan Basesku i Abdulah Gul, potpisali su ju~e deklaraciju o us po stavqawu strate{kog partnerstva dve susedne zemqe u vi{e oblasti. Deklaracija se odnosi na strate{ko partnerstvo u spoqnoj politici, ekono mi ji, ener geti ci, za{ti ti okoline kao i izme|u armija dve zemqe koje su deo antiraketnog {tita NATO koji }e biti instaliran i na teritoriji Rumunije i Turske. Basesku, koji se nalazi u dvodnevnoj poseti Turskoj, u Istanbulu }e danas u~estvovati u radu Tursko-rumunskog biznis foruma. Tokom posete posebno }e biti re~i o unapre|ewu trgovinske saradwe koja je u ovoj godini dostigla 3,5 milijarde evra, kao i zajedni~kom u~e{}u u izgradwi gasovoda.

Tra jan Ba se sku

ZA GREB: U naredne ~etiri godine temeqi hrvatske spoqne politike bi}e Evropska unija i region - odnosno pozicionirawe u novom evropskom okru`ewu i uticaj na odluke u i prema regionu, izjavila je potpredsednica Hrvatske narodne stranke Vesna Pusi}. Pusi}eva, verovatno budu}i {ef hrvatske diplomatije, je izjavila da }e u hrvatskoj politici prema regionu weno ~lanstvo u EU biti vrlo va`na komponenta. „Susednim zemqama }e hrvatsko iskustvo u evropskom procesu u proteklih deset godina, kad je re~ o institucionalnoj izgradwi i politi~kom sazrevawu, biti najkorisnije”, rekla je Pusi}eva, dodaju}i da u tom pravcu treba da ide regionalna komunikacija. Ona je napomenula i da Hrvatska ima razli~ita otvo-

Ve sna Pu si}

rena pitawa sa susedima. Sa Srbijom ima niz pitawa vezanih uz rat u biv{oj SFRJ, a to su nestali, zatim pitawe, kako je kazala, opqa~kane imovine i ratnih zlo~ina. „Ako oko toga uspemo da se dogovorimo na nivou me|udr-

Pu po vac: Sr bi ve ro vat no i u no voj vla di BE O GRAD: Potpredsednik Samostalne srpske demokratske stranke (SSDS) u Hrvatskoj Milorad Pupovac veruje da }e predstavnici Srba u~estvovati i u novoj hrvatskoj vladi. „O~ekujemo da i u novoj vladi budemo u nekoj koaliciji, bez obzira na to {to izborni pobednici imaju mogu}nost da sami formiraju kabinet. O svemu }emo zvani~no razgovarati kada predsednik Ivo Josipovi} poveri manadat za sastav vlade Zoranu Milanovi}u. To }e se dogoditi uskoro”, kazao je Pupovac . On je rekao da je o u~e{}u Srba u novoj vladi ve} razgovarao sa kandidatom za budu}eg premije-

Predsednik Rumunije }e, kako se najavquje, posetiti premijera Tajipa Erdogana koji se posle nedavne operacije oporavqa kod ku}e. Basesku }e u utorak, kako prenosi agencija A|erpres, obi}i Vaseqensku patrijar{iju u Istanbulu gde }e se sresti sa patrijarhom Vartolomejom Prvim. (Ta njug)

DRA STI ^AN PAD STRA NIH IN VE STI CI JA U BU GAR SKOJ

Ni ski po re zi atrak tiv ni jedino za Ki ne ze SO FI JA: Strane kompanije su od po~etka godine u Bugarskoj investirale 534,5 miliona evra, {to je znatno mawe u odnosu na 1,03 milijardi evra pro{le godine. Glavni razlog za opadawe stranih investicija je

ekonomska kriza koja je najvi{e zahvatila dr`ave ~lanice EU, koje su i najve}i investitori u Bugarskoj. Investicije dr`ava ~ije su ekonomije nastavile da rastu i u uslovima krize - Rusija, Kina i

Idu }e go di ne pr vi ki ne ski auto mo bi li iz Bu gar ske

Japan, na Bugarskom tr`i{tu u~estvuju samo sa 0,1 odsto. Prema statistici najvi{e su opale investicije u sferi finansija, nepokretne imovine i trgovine, iako su pre dve godine te oblasti bile najzna~ajnije. Najve}i investitor u Bugarskoj u slede}oj godini bi}e kineska kompanija Gre at Wall Mo tors, koja }e otpo~eti proizvodwu automobila u Love}u zajedno sa lokalnom kompanijom Liteks Motors. Fabrika kre}e sa proizvodwom slede}e godine i proizvodi}e 70.000 vozila godi{we. Bugarska je interesantna za investitore zbog niskih poreza, ekonomske i politi~ke stabilnosti, malog dr`avnog duga i buxetnog deficita. Prose~na plata u Bugarskoj iznosi oko 350 evra, a nezaposlenih ima 10,2 odsto. (Ta njug)

U Ma ke do ni ji uhap {en vla di ka ohrid ski Jo van SKO PQE: Pravoslavna ohridska arhiepiskopija ju~e je saop{tila da je na makedonsko-gr~koj granici, na prelazu Medzitlija, uhap{en vladika ohridski Jovan Vrani{kovski. Pravoslavna ohridska arhiepiskopija je u pisanom saop{tewu dostavqenom novinarima navela da je vladika Jovan uhap{en pri poku{aju da iz Gr~ke u|e u Makedoniju. Prema POA, Vrani{kovski je preme{ten u skopski zatvor Idrizovo. Vladika Jovan je osu|en na zatvorsku kaznu zbog pronevere crkvenog novca dok je bio mitropolit MPC. Vrani{kovski je 16. novembra pro{le godine bio uhap{en na bugarskoj granici, po poternici Interpola, ali sud u Bugarskoj je odlu~io da ga ne izru~i Makedoniji i pustio ga na slobodu.

Policija se jo{ uvek nije oglasila ovim povodom. Vladika je, kako se navodi, preba~en nakon hap{ewa u skopski zatvor Idrizovo. Vrani{kovski je 2009. godine osu|en na zatvorsku kaznu u trajawu od dve godine, zbog, kako se tvrdi, pronevere crkvenog novca dok je bio mitropolit. Sud je tada nalo`io da isplati od{tetu Makedonskoj pravoslavnoj crkvi oko 240.000 evra. Vladika Jovan prvi put je osu|en 2003. na pet dana zatvora zbog „reme}ewa javnog reda i mira i pru`awa otpora policijskom slu`beniku“ po{to je poku{ao da obavi svetu tajnu kr{tewa u crkvi koju MPC smatra svojom. (Ta njug)

`avnog sporazuma onda po mom mi{qewu treba staviti na dnevni red i pitawe me|usobnih tu`bi za genocid”, rekla je Pusi}eva. Najavila je da }e joj prvi potezi, ako bude imenovana za ministarku, biti priprema referenduma i kampawe o referendumu za pristupawu Hrvatske Evropskoj uniji. Sledi posao oko formirawa Arbitra`nog suda vezanog za Sloveniju i dogovor s evropskim institucijama o statusu hrvatskih posmatra~a koji idu u Evropski parlament. Pusi}eva je naglasila da }e Hrvatska u prvih {est meseci 2013. za prilago|avawe EU na raspolagawu imati oko 200 miliona evra, a 449 miliona evra iz kohezionih fondova, ali to }e zavisiti od hrvatske sposobnosti kori{}ewa sredstava. (Ta njug)

Mi lo rad Pu po vac

ra Milanovi}em i drugim predstavnicima „Kukuriku koalicije”, koja je pobedila na izborima 4. decembra. Prema wegovim re~ima, naredne sedmice trebalo bi da bude odràna sednica hrvatskog Sabora, a vlada izabrana do Boì}a. Pupovac o~ekuje da predstavnici Srba u~estvuju na niìm nivoima vlasti, i smatra da je „najbitnije da vlada ponudi funkcionalna re{ewa za mesta koja su va`na za srpsku populaciju”. Nova vlada bi, kako je kazao, trebalo da definitivno re{i probleme izbeglica, obezbedi stambena prava, na|e re{ewe u vezi sa penzijama, da ima posebne instrumente za razvoj povratni~kih sredina, da otvori prostor za primenu zakona o zapo{qavawu, da prizna ulogu Srba u hrvatskom kulturnom i istorijskom ìvotu, unapredi toleranciju i oslobodi nas govora mr`we. Govore}i o odnosima Srbije i Hrvatske i mogu}nosti povla~ewa tu`be za genocid koju je Hrvatska podnela protiv Srbije, Pupovac je kazao da }e „re{ewe osetqivih pitawa zavisiti od socijalnog i ekonomskog stawa u obe dràve”. „Ako se zadrè sada{we politi~ke okolnosti, moèmo o~ekivati povla~ewe tu`be. Ako se socijalne i ekonomske prilike pogor{aju, tu`ba bi mogla da ostane „na ~ekawu” ili ~ak da je re{ava sud”, naveo je Pupovac, ~ija je stranka na proteklim izborima osvojila tri poslani~ka mandata. (Ta njug)

CRNA GORA PO KU [AJ VLA STI DA SPRE ^I DE MON STRA CI JE

Hoyi}u nu di li po sao da od u sta ne od pro te sta POD GO RI CA: Crnogorski studenti }e ipak organizovati protest 15. decembra, sa ciqem, kako je saop{teno, da poka`u da `ele „boqu budu}nost” studenata. Organizator protesta - Studentski parlament ju~e je u Podgorici saop{tio da }e protest biti organizovan ispred zgrade tehni~kih fakulteta, ali da ne}e biti uli~nih demonstracija. Demir Hoxi} iz Studentske unije Crne Gore tvrdi da mu je vladaju}a Demokratska partija socijalista Crne Gore ponudila posao i rad na neodre|eno vreme ukoliko odustane od studentskih protesta, pi{u podgori~ke „Vijesti”. Kako je rekao Hoxi}, na wega su iz DPS-a po~eli da uti~u nakon protesta koji je organizovan pro{log meseca. „Posle prve najave studentskog protesta 3. oktobra dobio sam ponudu za posao na neodre-

De mir Ho yi}, li der Stu dent ske uni je

|eno vreme od osobe iz DPS-a koju ne `elim da imenujem”, ispri~ao je Hoxi}. Tada mu je, kako je kazao, ponu|ena plata koja je mnogo ve}a od prose~ne zarade u Crnoj Gori iako, kako je re-

kao, opis radnog mesta nije bio sasvim precizan. Hoxi}, biv{i ~lan DPS-a, ka`e da mu je nu|en posao “toliko lak da }e otvarati i zatvarati nogom vrata”. (Ta njug)

Al ban ski pre mi jer Be ri {a da nas u Pod go ri ci POD GO RI CA: Predsednik Vlade Albanije Sali Beri{a boravi}e danas u zvani~noj poseti Crnoj Gori, gde }e imati niz susreta sa crnogorskim zvani~nicima, najavqeno je ju~e u Podgorici. Beri{a }e, kako se navodi, razgovarati sa crnogorskim premijerom Igorom Luk-

{i}em, predsednikom dr`ave Filipom Vujanovi}em i predsednikom Skup{tine Ranko Krivokapi}em. Iz crnogorske Vlade je najavqeno da }e Luk{i} i Beri{a odr`ati konferenciju za medije. (Ta njug)

utorak13.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki

Jovanki od porodica: Radoni} i Arsenovi}.

43397

Posledwi pozdrav sestri i tetki

SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici i zimski odmor. Sobe i apartmani. U`i centar povoqno. Telefon 063/81-54-200, 018/880-100. 43227

voqenoj

Jovanki (Qubomir) Jovanovi} Voqena moja Seko! Uvek }e{ biti u na{im srcima i nikad zaboravqena. Tvoja sestra Bojana, {ogor Branko, sestri~ina Brankica sa porodicom. 43400

IZDAJEM dvokrevetnu garsoweru, kompletno opremqenu odmah useqivu ul. Haxi Ruvimova. Telefoni: 6398950 i 064/157-1213. 43307

PRODAJEM gra|evinski plac u Rakovcu, Salaksije, 8.47 ari, pogled na Novi Sad. Blizu je struja, telefon, gas, voda. Telefon 021/540-620. 43147

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42885 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non -stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/16047-25. 43128

Posledwi pozdrav dragoj priji

Joki Jovanovi} Po~ivaj u miru. Porodice Radowi} i Trajbar.

43399

Posledwi pozdrav prijatequ i kumu

dragom

Zoranu Tati}u KUPUJEM kwige, stare vojne ~asopise, stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/99-45-002, Mile. 42882

Neka tvoja plamenita du{a po~iva u miru. Miroslav i Tawa sa porodicom. 43398

Posledwi pozdrav na{em

Jovanu od porodice Sekuli}.

43401

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Upokojila se u Gospodu moja voqena supruga

utorak13.decembar2011.

Sa neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od na{e voqene supruge, majke i bake

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je na{a svekrva i baka

Milka Bolta ro|. Stoisavqevi}

preminula 10. 12. 2011. u 86. godini.

Jovanke Qubomira Jovanovi} Jovanka Jovanovi}

1930 - 2011.

Sahrana }e se obaviti u utorak, 13. 12. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Simo, }erka Mirjana, sin Jovan, zet Milorad, snaha Zorka i unuci Milo{, Stefan, Jovana i Andrea.

Ne postoje re~i koje mogu opisati koliko sam te voleo, koliko mi nedostaje{. Bila si i ostaje{ moja jedina velika qubav. Hvala ti {to si svojom qubavqu i dobrotom ulep{ala moj `ivot. Nikada te ne}u pre`aliti.

O`alo{}ena porodica Bolta. 43371

43391

Posledwi pozdrav jedinom voqenom sinu i bratancu

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav

Tvoj suprug Simo.

43393

Obe}ala si jednom u detiwstvu da }e{ biti ve~na, odakle god da se vra}ali da }emo te zate}i kao senku ispod ku}ne strehe, kao ku}ni prag... I kada si umirala ~inilo se da se ose}a{ krivom {to nas napu{ta{. Uvek }e{ biti moja mama.

Zoranu Tati}u

od brata Mi}e i snaje Lepe sa porodicom.

U se}awu i srcima zauvek }e{ ostati sa nama. Tvoji: mama, tata i stric Bane.

43385 43356

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od na{eg

Posledwi pozdrav milom i voqenom sestri}u

Jovanka Jovanovi}

Re~i ne mogu da iska`u svu qubav i bol. Napustio si nas prerano i tuga je neizreciva. Nesebi~no si nam darivao sebe i ostavio nam samo lepe uspomene. Bi}e{ zauvek u na{im srcima i se}awu, na{ an|eo ~uvar, moj voqeni suprug i voqeni otac na{ih sinova. Sahrana je danas, 13. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoji najmiliji: supruga Jasna i sinovi Marko, Mom~ilo i Mihajlo.

Tvoja }erka Mirjana, zet Milorad i unuk Stefan. 43390

43355

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon duge i te{ke bolesti preminuo na{ otac, deda i sin

Zorana

Posledwi pozdrav majci, svekrvi i baki

Zoranu

a tu`an je i otok detiwstva, Lastovo.

tvog

Danica, Mikica i Martin.

Porodice: Grkovi}, Raj{i}, Lampret, Mari}, Samarxi} i Topalski.

43396

43367

Jovanki Jovanovi}

Zoranu Tati}u od teta Marije sa obiteqi.

43358

Posledwi pozdrav dragoj priji i plemenitoj `eni

Posledwi pozdrav

1930 - 2011. Majko, ve~no }e{ `iveti likom, tvojim veselim pesmama i {alama,

Zgomba Lazar 1942 - 2011.

u srcima i bi}u tvog sina Jovana, snahe Zorke, unuka Milo{a i tvoje unuke Jovane i Andree.

Milki Bolta

43389

OSMOGODI[WI POMEN Pro{lo je osam tu`nih godina od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda, brat i tast

Zagorka Trajbar

40 dana minu{e u beskraj, u daqini pro|o{e mnoge lepote, svenu{e mnogi cvetovi, jedino Ti ostaje{ nam negde u oku, u nekim obi~nim stvarima, u uspomenama. Uvek }emo te voleti.

Ru`ica Popovi}

Posledwi pozdrav tetka Ru`i od porodice Jovanovi}.

Osta}e se}awu.

Zoranu Tati}u Osta}e{ srcima.

ve~no

nam

najlep{em

Sahrana }e se obaviti 13. 12. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

na{im

Sestra Dragana i zet Milutin sa porodicom.

S po{tovawem, prijateq Nedeqko Jankov sa porodicom.

43388

43357

43369

Bio si kao ~lan na{e porodice, kao Mi}in i Stevicin brat, Zorane na{!

Opra{tamo se sa tugom i bolom od na{eg voqenog zeta i te~e

O`alo{}eni: }erka Zorica, zet Zoran, unuka Isidora i majka Helena.

43374

Posledwi pozdrav dragoj snaji i strini

Posledwi pozdrav

Stevan Pap 2003 - 2011.

S qubavqu na tebe.

~uvamo

Milki Bolta se}awe

Zoran Tati}

Tvoj brat Mi{ko, snaha Mirjana i brati} Stefan.

Supruga Ru`a, }erke Ema i Mira sa porodicama i sestra Emica.

43395

43394

Radi

Zorana Tati}a od kom{ija ulaza zgrade Dragi{e Bra{ovana 14.

Nikada te ne}e zaboraviti: tetka Nada, Mi}a i Stevica sa porodicom.

Porodice: Miti} i Pajki}.

43361

43359

Porodice: Radenkovi} i Ristivojevi}.

43370

43373

^iTUQe l POMeni

utorak13.decembar2011.

Posledwi pozdrav kumi}u

Posledwi pozdrav drugu

Posledwi pozdrav

dnevnik

Posledwi pozdrav

Jovanu Despotu

Milorad i Rosa A}imovi}.

Dragica i Jovica Zavi{a.

43331

43333

Jovanu

Ne mo`emo da prihvatimo da te nema i da daqe moramo bez tebe. Ti si deo nas i uvek sa nama. Posledwi pozdrav dragom bratu

Joci

od kumova Radeta i Sla|ane sa decom.

od odeqewa VIII 2 i razredne Svetlane.

43322

43345

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{

Jovan Despot

Posledwi pozdrav na{em

1996 - 2011. tragi~no nastradao u saobra}ajnoj nesre}i. Sahrana je danas, 13. 12. 2011. godine, u 12.30 ~asova, na Gorwem grobqu u Futogu. O`alo{}en otac Zoran. 43332

Opra{tamo se od na{e bake

Posledwi unuku

Posledwi pozdrav

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom

Joci Joci

Jovanu Despotu

Qubice

od Kaje, uje i ujne. Unuka Maja, zet Gojko i praunuka Mila.

od: strica Petra, strine Oqe, sestara Anite i Maje i babe \ur|e.

43353

43335

Bako, ostaje{ zauvek u mom srcu.

od: baba Vide, tetke Branke, tetke Tomislave, te~e Milana i brata Alekse.

43330

Jovanu

Jovanu od dede Jovice.

Tetka Milica i brat Milan.

43334

43336

43327

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav

3 Oti{la je na{a mama.

Qubica Gligori}

Jovan Despot

Qubica Gligori}

Joci

ro|. 1936. god. Unuk Vladimir.

Sahrana je u sredu, 14. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. Tuguju za wom, }erke Jelena i Zorica sa porodicama. 43354

od kumova Trkuqa. Mi{ure na{, nemoj da brine{, mirno spavaj, baba i deda }e te ve~no ~uvati u svojim srcima. 43325

43352

Bako, ostaje{ zauvek u mom srcu.

od wegovog strikana, strine, Mi}ka i Bobe.

Nikad te ne}u zaboraviti.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kumu

43324

Posledwi pozdrav na{em

Baba Ivana i deda Miroslav.

43329

Zoranu

Qubica Gligori} Qubica Gligori} Hvala ti za sve {to si za mene u~inila. Neka te an|eli ~uvaju.

Posle tebe ostaje velika praznina u na{im srcima, gde }e{ uvek i ostati.

Tvoja unuka Dragana.

Kum Krca, kuma Slavica, kumi}i Aleksandar, Nemawa i Mirjana.

43349

43360

Unuk Dejan.

43351

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu

Joci

Joci od porodice Nedimovi} i Deli}.

od porodice Maksimovi} i bake Mire iz Stepanovi}eva.

43320

43321

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Ru`i Popovi} tetka Ru`i

Posledwi pozdrav dragom

Iskrala se tiho, neprimetno, neo~ekivano. Neka je an|eli ~uvaju.

Qubica Pejak

Josipu Kli{ani}u Joci Qubica Gligori} Unuka Dragana, zet Goran, praunuke Jelena i Lena.

43350

Joci

1926 - 2011.

iz Beo~ina O`alo{}eni: sestre Ru`a i Anica sa porodicama, bra}a Stanislav i Slavko sa porodicama.

Weni Stojanovi: Mirjana, Radivoj - Capek, Senka i Stevan.

Sahrana dragog nam brata Joce, je danas, 13. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na gradskom grobqu, u Beo~inu. 43348

Sahrana }e se obaviti 13. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena deca: Ankica i Sa{a sa porodicama.

43347

43383

od porodice Milorada Gligori}a.

43323

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav ocu

Posledwi pozdrav bratu

utorak13.decembar2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

POMEN

13. 12. 1996 - 13. 12. 2011.

Posledwi pozdrav poslovnom saradniku

Milutin Popov Ranku Milanovi}u

1941 - 1996.

Ranko Milanovi} Ranku Milanovi}u

od: }erke Sla|e, zeta i unu~adi.

od brata Gruje i sinovke Qubice.

iz Ka}a 15. 4. 1943 - 12. 12. 2011. Sahrana je danas, 13. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}eni: supruga Borka, sin Du{an i }erka Sla|ana. 43310

43312

Posledwi pozdrav stricu

Pro{lo je 15 godina od kako si postao na{a uspomena. Od tada je u na{im `ivotima bilo te{kih dana, koje bismo zajedno sigurno lak{e prebrodili i lepih trenutaka koji bi uz tebe bili radosniji. Supruga Marija, }erke Maja Petrovi} i Marina Vulovi} sa porodicama.

43311

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Zoranu Tati}u od zaposlenih DOO „Elektromaterijal” Novi Sad.

59723/P

43287

Posledwi pozdrav

Na{a voqena mama, baka i ta{ta

Gordani - Goci Lazanski Zoran Tati} Ranku Milanovi}u

Ru`ica Popovi} od sinovke Leposave Eji} sa porodicom.

43313

Posledwi prijatequ

pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kolegi.

1932 - 2011.

od: sina Du{ana, snaje Borke, unuka Marka sa porodicom i unuka Mladena.

43314

Posledwi pozdrav ~i~i

Osta}e u ve~nom se}awu Slu`be u kojoj je ostavila deo svog `ivota.

Ranku Milanovi}u na{em

Sindikalna organizacija „Odr`avawe i usluge”.

preminula je 11. 12. 2011. godine. Sahrana je u Bogati}u, danas, 13. 12. 2011. godine, u 14 ~asova.

dragom

Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

59720/P

Posledwi pozdrav u~eniku

59719/P

Posledwi pozdrav sestri

Opra{tamo se sa velikom tugom i qubavqu, }erke: Branka i Emilija, unuci: Milo{, Nikola, Milica i Mila i zetovi Zlatko i Vojin.

Qubici Gligori} ro|enoj Subi} od sestara: Danice, Ka}e, Eve i Mirjane sa porodicama.

43316 43305

Sretku Stankovi}u od sinovca Vjekoslava Stankovi}a sa porodicom.

Sretku Stankovi}u od zemqaka i prijateqa Dragoquba i Leposave Gruji~i} sa porodicom.

43317

43315

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana bez tebe draga na{a

Posledwi pozdrav bratu

Sretku Stankovi}u

Navr{ava se ~etrdeset dana od kada je na{a voqena supruga i majka prestala da hoda ovom zemqom, ostaviv{i neizbrisiv trag. Pomen }e biti odr`an na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u sredu, 14. 12. 2011. godine, u 11 ~asova.

Mnogo nam nedostaje{.

Jovanu Despotu od u~enika i nastavnika Poqoprivredne {kole sa domom u~enika iz Futoga.

59721/P

Zagorka Trajbar ro|. Radowi} Zagorka, oprosti {to je osmeh nestao sa na{ih lica. Oprosti {to su nam obrazi vla`ni i {to nas samo}a bez tebe vre|a i boli. Bila si na{ oslonac i most koji spaja. Hvala ti za neizmernu dobrotu i qubav kojom si nas obasipala. Bila si i bi}e{ na{ ponos i dika, nikada se iz na{ih srca ne}e izbrisati qubav prema tebi i tvoja slika.

Zago

Opra{tamo se s velikim po{tovawem od na{eg penzionera

od sestre @ivke Po`gaj i brata \ure sa porodicama.

Tvoje tetke: Ru`ica, Miroslava, Spomenka, Sowa i sestra Mikica sa porodicama.

Neute{ne porodice: Trajbar, Radowi}, Hrwak i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi.

43326

43340

43344

Sretka Stankovi}a Zagorka Trajbar 5. 11. 2011 - 14. 12. 2011. Tvoja du{a u na{im du{ama, tvoj pogled u na{im o~ima, tvoje re~i u na{im srcima zauvek.

Jovan Despot Kako da te pustimo? Ti si sve {to nam od we osta... Spavaj sa o~ima izvan svakog zla u zagrqaju svoje majke.

Tvoji, Tomislav i Bojana.

Posledwi pozdrav od maminih prijateqa.

43337

43303

Zaposleni i penzioneri JKP „Novosadska toplana”.

59718/P

Posledwi pozdrav dragom ~i~i

Posledwi pozdrav deveru

Posledwi pozdrav na{em penzioneru

Sretku Stankovi}u

od snaje Milke Stankovi}.

Sretku Stankovi}u

od sinovice Vesne Kri~kovi} sa porodicom.

Radoslava Radenkovi}

Zoranu Tati}u

1948 - 2011. Sahrana je danas, 13. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoj odlazak ostavqa veliku tugu i prazninu. O`alo{}eni sin Vladimir.

43319

43318

43306

od zaposlenih u Privrednom dru{tvu za odr`avawe i za{titu objekata i ugostiteqstvo „Odr`avawe i usluge” d.o.o. Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa br. 100. 59722/P

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.10 11.20 11.30 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 15.00 15.10 16.10 16.15 16.20 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 00.35 01.00

tv program

utorak13.decembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Агро мозаик Вести Стање на путевима Кад зазвони Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Таблоид НС Здраво живо Вести Грување Вести за особе са оштећеним слухом Без упута Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Љубавници и тајне Радар Војвођански дневник Политбиро-страначка хроника Крваво злато, филм Један на један Музички програм – етно

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30

Глас Америке Панонско јутро Аналија Е ТВ Била једном једна недеља Простор

За корак испред (Панонија, 20.30) 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00

Без цензуре Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу И-вести Војвођанске вести Аналија Војвођанске вести За корак испред Војвођанске вести Дискавери

Радар У другом делу емисије кроз инсерте из документарних репортажа подсетићемо се догађаја на Косову 1998, потом бомбардовања и егзодуса Срба 1999, али и насилних демонстрација 17. марта 2004, као и проглашења независности 2007. Екипа емисије почетком децембра била је у Дреници, у којој је настала ОВК и у којој је било највише злочина над Албанцима, али и у Косовској Каменици у којој петком на истом месту тргују и Срби и Албанци Уредница: Марина Фратуцан (РТВ 1, 21.00)

06.55 07.20 07.45 08.40 09.35 10.00 11.20 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.05 14.40 15.10 16.10 16.42 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.25

Кухињица (мађ) Здраво живо Ток шок Колико се познајемо-квиз Нижњи Новгород, док. серија Оперски гала концерт Мали концерт Еко: Миша са Засавице Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) ТВ Баштина Еко: Миша са Засавице Хроника Славоније, Барање и западног Срема Наши дани (мађ) Мађари у Врбасу, док. емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (ром) Авантура је авантура, филм ТВ Баштина

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 10.03 10.29 11.00 11.07 12.00 12.15 12.30 12.36 13.22 14.46 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 22.56 23.00 23.50 00.05 00.11 00.59 02.25 03.00 03.18 03.52 04.24 04.50 05.48

08.30 09.05 10.00 10.05 10.30 11.05 12.00 12.07 12.30 12.40 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Интерна истрага Вести Витраж Славни парови Крајња сила Вести Године пролазе Цртани филм Неон сити Интерна истрага Вести Време је на мојој страни Спринт Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Истрага Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Најбољи лек Вреле гуме Интерна истрага Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

10.00 Холандска лига: АЗ – Де Графшап 11.30 Премијер лига: Челзи – Манчестер Сити 13.15 Бајерн ТВ 15.10 Премијер лига 16.00 Холандска лига 17.00 Швајцарска лига 17.30 Ускијавање 18.00 Барса ТВ: Реал Мадрид – Барселона 20.30 Преглед Шампионата 21.00 Мулти пренос: Копа дел Реј 23.00 Преглед Шампионат 23.30 Португалска лига 00.45 Ајакс ТВ

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.10 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приче из радионице Вести Квадратура круга Путопис Вести Велика раседна долина Дневник Спорт плус Евронет Место злочина Џејн Доу: Око посматрача, филм И ја имам таленат Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Породично благо Трећа срећа, филм Вести Место злочина Дневник Евронет Посредник Ноћни биоскоп: Џејн Доу -Око посматрача, филм Приче из радионице Вести (04.00,05.00) Путопис Око магазин Квадратура круга Породично благо Верски календар

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Аси Кад лишће пада Моје ново ја Вампирски Дневници Експлозив Ексклузив Моје ново ја

Моје ново ја Зорица Младеновић (45) из Великог Градишта живи у класичној српској породици. Ради као продавачица у бутику, а физички изглед јој само одмаже у послу, јер се не осећа пријатно док разговара с муштеријама. (Прва, 22.00)

06.49 07.24 07.30 07.35 07.47 08.09 08.19 08.23 08.52 09.57 10.27 10.59 11.30 11.58 12.34 13.03 14.00 14.04 14.33 15.23 15.53 16.33 17.03 18.07 19.11 19.25 19.49

Слагалица Мунзи Ози бу Велики и мали Вич Томас и другари Број Енциклопедија за радознале Руска дивљина Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин Чајковски: Концерт за клавир у б-моллу Савремено тумачење српске историје Трезор Број Енциклопедија за радознале Руска дивљина Да ти кажем Каменко Време је за бебе Еко рецепт за здрав живот Породица Сопрано Ја имам таленат Ликовна колонија РТС Арт зона Верски календар

Руска дивљина: Камчатка На далеком истоку Русије налази се полуострво Камчатка. Камчатка је простор екстремних појава - лава избија из вулкана стварајући нови пејзаж, али зими, лед и снег знају да окују ове пределе. (РТС 2, 08.52) 20.00 20.30 21.00 21.57 22.30 22.40 23.03 23.42 00.01 01.01 01.55 02.23 02.57

ТВ мрежа Хит либрис Породица Сопрано Живот са музиком Историја науке Одгонетање Метрополис у Врбасу И ја имам таленат Самертајм џру фестивал Трезор Да ти кажем Каменко Време је за бебе Чајковски: Концерт за клавир у б-моллу

06.15 07.00 07.05 07.30 08.00 08.30 09.30 10.00 11.05 11.30 11.55 13.50 14.45 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 23.20 00.00 00.05 00.35 01.35

Долина сунца Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Наша мала клиника Истражитељи из Мајамија Топшоп Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Нова полицијска прича Вести Б92 Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк

Добро јутро Скривена камера Звезде гранда Градске вести Тајна љубав Двоструки живот Сестре Квиз: Породични обрачун Гојковићи Чаролија Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Наслеђе једне даме Туркан Гранд парада Мултимилионер Добро вече Србијо Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Филм: Састанак са непознатим 04.00 Филм: Друга жена 05.45 10.00 10.10 12.00 12.15 13.00 14.00 14.45 15.15 15.50 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.15 22.15 23.15 00.15 01.15 02.15

Пинар Огун 06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 С.О.С 08.45 Милица² 09.00 Слике живота 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Последњи замак 14.00 Вести 14.30 С.О.С 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.40 Двоугао 18.45 Милица² 19.00 Доктор Хаус 20.00 Иза вести 20.30 Милица² 20.45 Филм: Успомене једног бегунца 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Ошамари је... она је Францускиња 03.00 Милица² 03.30 НЦИС 04.30 Филм: Ошамари је... она је Францускиња

dnevnik

c m y

СЕРИЈА

Давор Јањић

Граница Прича се одвија у Војводини, на југословенско-мађарској граници у раздробљу од 1945.до 1948.године. Две породице, једна мађарска староседелачка, а друга српска досељеничка. Заједно, ове две породице проживљавају прве дане слободе. Улоге: Мирјана Јоковић, Марко Ратић, Давор Јањић, Лазар Ристовски, Зоран Цвијановић, Бранко Цвејић, Ева Рас, Љиљана Благојевић Режија: Зоран Маширевић (Хепи, 20.00) 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50

Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Поп Пикси Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Неочекивани живот Телешоп Вести Ћирилица Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Граница, филм Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ-1

Туркан Истинита прича, инспирисана животом проф. др Туркан Саилан, коју су сматрали еквивалентом Мајке Терезе данашње Турске. Прича почиње шездесетих година 20. века, док је Туркан Саилан још била студент Медицинског факултета. Тада је добила животну прилку да испуни своје снове. Улоге: Пинар Огун, Сајгин Сојсал, Дамла Сонмез, Мурат Гоксу, Несрин Казанкаја (Пинк, 20.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Водич кроз уметност и науку, 23.30 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak13.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Моја грчка кухиња Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Мајами инк 24 сата у Ургентном центру Породилиште Згоднија од ћерке Др Џи Л.А. Инк 24 сата у Ургентном центру

08.00 Најгори послови у историји 09.00 Древни пластични хирурзи 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 Царство мора 12.00 Заборављена убиства 13.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 14.00 Последњи лет поручника Естила 15.00 Други светски рат у боји 16.00 Мистерије историје 17.00 Исус пре Исуса 18.00 Ловци на нацисте 19.00 Црна смрт 20.00 Ко си заправо ти? 21.00 Изгубљена крсташка тврђава 22.00 Гуге – изгубљено краљевство Тибета 23.00 Други светски рат у боји 00.00 Мистерије историје 01.00 Исус пре Исуса

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел На путу за Санта Фе Више од игре Освајање слободе Побуна Тајна у њиховим очима Узбуркане воде Лептирица Дворана греха

Тај на у њи хо вим очи ма Слу чај уби ства мла де же не под ве ом а чуд но ва тим окол но сти ма ће оста ви ти стра шан ути сак на суд ког ис тра жи те ља ко ји је био за ду жен да слу чај ис пи та. А љу бав пре ма же ни и бол због ње ног гу бит ка ко ји је пре по знао у очи ма ње ног ве ре ни ка, ће од ре ди ти ње гов да љи жи вот... Уло ге: Со ле дад Ви ла мил, Ри кар до Да рин, Кар ла Ку е ве до Ре жи ја: Ху ан Хо зе Кам па не ла (Си не ма ни ја, 20.00)

07.00 08.57 10.11 11.01 11.12 12.00 12.32 13.20 14.18 14.52 15.37 16.25 17.40 18.33 19.30 20.06 20.59 21.32 22.11 23.00 23.35 02.03 02.59 03.41

Жи ли јет Би нош

Чо ко ла да Мир ну сва ко дне ви цу по бо жних гра ђа на по ре ме ти до ла зак Ви ја не Ро шер, ко ја је по сле мно го број них пу то ва ња од лу чи ла да се скра си упра во у фран цу ској про вин ци ји. Уло ге: Жи ли јет Би нош, Џу ди Денч, Ал фред Мо ли на, Ле на Олин, Џо ни Деп, Ке ри-Ен Мос, Хју О‘Ко нор Ре жи ја: Ла се Хал стром (ХРТ 2, 20.05) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.30 12.20 13.15 14.40 15.05 15.30 16.05 16.15 16.45 17.00 17.55

06.45 07.20 08.45 10.45 12.45 14.15 15.45

06.00 07.40 09.10 10.25 12.50 14.55 16.55 18.40 20.05 21.40 23.55 00.30 02.05 04.35

Сам у кући Ко је Кларк Рокфелер? Скуби Ду Баариа 63. додела Еми награда (скраћена верзија 2011) Трон. Легат Момци су се вратили Џеси Стоне. Без кајања Избацивач Телохранитељи и убице Обдарен Створени једно за друго Девојка са тетоважом змаја Кери Фишер

06.20 07.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Дијагноза: Убиство ви Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Закон и ред иx Убиства у мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Филм: Проговори Филм: Мрежа лажи

06.50 07.25 07.55 08.05 10.15 10.45 11.35 13.15 14.10 15.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.55 00.10 01.10 03.15 04.15

РТЛ Данас Драгон Бол З Поп Пикси Кобра 11 Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова ТВ евент Голфбрејкер, филм РТЛ Вести ТВ евент Сахара, филм Астро шоу РТЛ Данас

Гол фбреј кер

20.05 22.15 23.00 23.55 00.40 01.10 01.50

Кар ла Ку е ве до

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави На воденом путу, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Међу нама Алиса, слушај своје срце Научна петица Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Од Ларк Рајса до Кендлфорда Дневник Све у 7!, квиз То је Европа У Европи: 1917. - Русија, док. серија Отворено Дневник 3 Циклус европског филма савремени румунски филм: Цалифорниа дреамин’ Жица ЦСИ: Лас Вегас Скица за портрет

17.20 18.50 20.30 22.10 23.40 02.10 03.30 05.30

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Призма Глас домовине Евромагазин Марлоу, пас полицајац, филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Наврх језика Мала ТВ Хеј, Кити Шаптач псима Кошаркашки Еврокуп: Цедевита - Спартак, пренос Чоколада, филм ЦСИ: Лас Вегас Жица Хитна служба Трава зелена Без трага Ноћни музички програм

Трамвај звани жеља Светилиште Изван сумње Јуда Последња дебата Викенд на селу Ватрени обрачун 5: Правда за једног Убиство пута седам На златном језеру Музика у крви Одбрана домовине Трамвај звани жеља Светилиште Изван сумње Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде

04.00 Признање 06.00 Милерово раскршће 08.00 Утакмица 10.00 Чувај се лепих отмичарки 12.00 Оги Роуз 14.00 Новине 16.00 Боб Робертс 18.00 Бејб 20.00 Голо купање 22.00 Признање 00.00 Позив за девојке 02.00 Врућа романса

Хе пи Гил мур ни по че му ни је тип мла ди ћа ког би сва ка мај ка по же ле ла за зе та. Овај нео те са нац има са мо је дан ве ли ки сан, а то је да по ста не про фе си о нал ни хо ке јаш... Уло ге: Адам Сен длер, Кри сто фер Мек до налд, Џу ли Бо вен, Френ сис Беј, Ро берт Сми гел Ре жи ја: Де нис Ду ган (РТЛ, 22.00)

Џу ли Бо вен

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Трговци аутомобилима Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Чари путовања У потрази за забавом Разоткривање митова Како то раде? Желели сте да знате

08.30 09.30 11.00 12.15 13.15 13.45 15.15 17.15 18.30 19.00 20.00 23.00 23.15 00.15 01.15

Фудбал Пливање Билијар Фудбал Крос-кантри скијање Скијашки скокови Биатлон Билијар Тенис Фудбал Бокс Мотоспортови Аутомобилизам Картинг Сви спортови

Ни зрно жита домаћину

ба ве зни от куп за Вој во ди ну био је пре ве лик по сле уви да кон трол них ко ми си ја, у 23.000 слу ча је ва јер је 1945. уку пан род жи та ри ца био ма њи од об у ста вљен. Ипак су се мно ги, пре све га Ба чва ни и раз ре за них 35.000 ва го на. Због под ба чај у от Ба на ћа ни, ис ку ша ли на руд ни ци ма Бо ра и Треп че.” ку пу 1945. (тек око 20.000 ва го на) чак и ПК КП-а је Вре ме от ку па за пам ће но је у Вој во ди ни као нај ор га ни зо вао по себ не еки пе ко је ће на те ре ну по др жа стра шни је вре ме пљач ке, бе за ко ња и те ро ра, а нај че ва ти „аги та ци ју”. „По љо про мет” је у Вој во ди ни 1945. шће су та кву по ли ти ку спо ро во ди ли по ли циј ски ор ус пео да „от ку пи” 18.413 ва го на пше ни це, 12.014 ку га ни ре гру то ва ни из ван Вој во ди не. Ко му ни сти су из ку ру за, 1.850 јеч ма, 2.821 зо би, 1.230 бра шна, 105 ме гу би ли по др шку вој во ђан ског се ла, ко јем је уте ран са и 70 ва го на ма сти, али ни то ни је би ло до вољ но. страх од сва ке про ме не. То ће би ти коб но за Вој во ди Ни 1946. ни је оства рен от куп пре ви со ко раз ре за них ну кра јем 20. ве ка. ко ли чи на па је од пла ни ра них 38.400 ва го на ку ку ру за Ка ко је углед КПЈ-а у Вој во ди ни, сте чен то ком ра от ку пље но ма ње од по ло ви не. И Ти то је на пао Вој во та бр зо сро зан, у цен тру вла сти у Бе о гра ду са зре ва ђа не: У Вој во ди ни уви јек има мо от пор. Ку лак у Вој уве ре ње да се у Но вом Са ду мо ра ју осло ни ти на вој во ди ни је за ја шио Пар ти ју, а ви сте му на ре пу. Ва ша „се љач ка” по ли ти ка је у ства ри ку лач ка.” За ше фа по ли тич ко-по ли циј ске опе ра ци је про тив се ља ка, као „по ве ре ник ЦК КПЈ-а за от куп у Вој во ди ни по ста вљен је Осман Ка ра бе го вић (као да ни је би ло до вољ но по у зда них вој во ђан ских пар тиј ских ка дро ва). Он ни је крио да је от куп и при ли ка да се у Вој во ди ни „про чи сти” пар тиј ска ор га ни за ци ја”. Про цес, у по чет ку за ми шљен као бор ба да се обез бе ди хра на глад ним кра је ви ма Ју го сла ви је, сад је до био ка рак тер „рас ку ла чи ва ња” се ља ка и ди сци пли но ва ња вој во ђан ских ко му ни ста. Уме сто њи ва, па о ри ко па ли ба кар у Бо ру Због не до вољ ног за ла га ња у от ку пу из Пар ти је је од мах ис кљу че но 757 чла но ва. Не во ђан ске ка дро ве јер су они по ка за ли да су спрем ни ке је Не шко вић „лич но из ба цио и на са стан ци ма у да ди сци пли но ва но спро во де утвр ђе ну, ма да те шку ПК-у кад ни је био за до во љан њи хо вим ди ску си ја ма. по ли ти ку за Вој во ди ну. По вра так До роњ ског у Но ви На те рен из ла зе и при пад ни ци спе ци јал не по ли Сад је ве ро ват но од лу ка Пе тра Стам бо ли ћа. Сам До тич ке по ли ци је Озне у крак те ри стич ним „ко жним ка роњ ски је не го до вао што је „ду го сма тран Стам бо ли пу ти ма”. Две тре ћи не је по ре клом из уже Ср би је. ће вим чо ве ком у Вој во ди ни. Ства ра се ат мос фе ра оп штег сум њи че ња, ано ним них О си ту а ци ји ко ју је по по врат ку за те као у Вој во ди при ја ва, ком шиј ских на ме штаљ ки и пре све га бру тал ни, До роњ ски ће у днев ни ку за пи са ти: „Као ор га ни ног при ти ска. Они ко ји су кри ли хра ну, би ли су из ло за ци о ни се кре тар КП-а, об и шао сам 1949. не ке сре зо же ни ра зно вр сној тор ту ри, па и чу па њу бр ко ва да би ве у Сре му. Ско ро сва се ла сам до бри знао из ра та. ода ли скро ви шта. По је ди ним бо га ти јим се ља ци ма Ста ње у пар тиј ским ор га ни за ци ја ма би ло је сла бо. Је „оба ве за” је стал но по ве ћа ва дан број чла но ва Пар ти је до на, чак и кад би је ис пу ни ли, шао је на глав не по ло жа је у Политику пљачке и терора па су мо ра ли на цр ној бер зи оп шти на ма и за дру га ма. Не ки током откупа у Војводини да до ку пљу ју ро бу да би на су се пот пу но оту ђи ли од на ми ри ли стал но ра сту ћу оба ве ро да. При сва ја ли су се би оно углавном су спроводили зу и из бе гли хап ше ње. што им ни је при па да ло. Око полицајци доведени са стране. Пре ма раз ре зу за 1947, у њих су се оку пи ли ро ђа ци и Комунисти су изгубили подршку још не ки љу ди. Не пра вил но це лој Ју го сла ви ји је тре ба ло да се от ку пи 633.240 ва го на сти и не прав де мно го. Ве ли ки села, којем је утеран страх од жи та, од че га у Вој во ди ни го љу ди, на ро чи то мла дих, сваке промене. То ће бити кобно број то во по ло ви на – 303.421 ва по ги нуо је у бор ба ма. До ста за Војводину крајем 20. века гон (ужа Ср би ја 180.000, це ла их се ни је ви ше вра ти ло у се Хр ват с ка 108.000). Кра ј ем ла, по љо при вре ди. Оста ли су 1947, кад је Вој во ди на „ду го ва ла” још са мо по де се у гра до ви ма. На ро чи то је би ло те шко ста ње у по па так хи ља да ва го на пше ни це и ку ку ру за, от куп је стао ље ним се ли ма. Ку ће ни су об на вља не, до ма ћин ства, јер, ка ко при ча Иса Јо ва но вић, „по чи сти ли смо ама - она ко ра том ра зо ре на и оси ро ма ше на, укљу чи ла су се ба ре, ма га ци не, ко тар ке”. У том тре нут ку Јо ва но вић у за дру ге, еко ном ски сла бе. је по зван у ЦК КПЈ. За пи та ше ме за што је стао от Оста вио сам ова се ла у нај ви шем сте пе ну ен ту зи куп. – Не ма жи та – од го во рих – ис те ра ли смо до кра - ја зма и ве ре да ће мо бр зо пре ва зи ћи по сле ди це ра та, ја, не ма ви ше вој во ђан ски се љак ни про је. – Ни ку - а на шао их су мор на. А ми ни смо има ли ви ше у Сре ку ру за? – Не ма. – Е, кад ка жеш да не ма, он да вам се му ста ре ка дро ве из ра та. До шли су но ви, не ки из до да је још то ли ко и то ли ко жи та, не се ћам се ви ше дру гих сре ди не, без угле да у на ро ду. Али не ки кра је ко ли чи на.” ви су те шко стра да ли. Сад тај на род, нор мал но, оче Но вом уред бом ухва ћен је и оштри ји ка зне ни курс ку је по моћ и мо ра је до би ти. Ни ко не сме умре ти од па је уско ро кроз за тво ре про шао 8.821 вој во ђан ски гла ди. Сва ки та кав слу чај био би наш по ли тич ки и се љак, 720 осу ђе но на ро би ју, при нуд ни рад па и кон - мо рал ни по раз. Та ко смо ре зо но ва ли. Ту се чак ни су фи ска ци ју це ле не по крет не имо ви не, док су у Ср би ји би ра ли ни ме то ди. Не рет ко и су ро ви. То ни кад ни сам и Хр ват ској пре те жно из ри ца не ме ре де ли мич не кон - одо бра вао. Го ни ли смо по чи ни о це, али тек од 1948. фи ска ци је. То ком от ку па у Вој во ди ни је осу ђе но До тле се гле да ло кроз пр сте. Чак су не ки го во ри ли 13.000 се ља ка. По кре нут је по сту пак по тив 27.000, а ’не ка, тре ба сла ма ти от пор ку ла ка’.”

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539–668–520) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak13.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Има те до бре од но се с ино стран ством и мо гућ ност за на пре дак, на осно ву соп стве ног тру да. Да кле, ко ли ко ра ди те, то ли ко ће те и да за ра ди те, ди рект но или ин ди рект но, са ку пља ју ћи за слу ге и утвр ђу ју ћи ста тус.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 13. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Уто рак је зва нич но ра дан дан, али не са свим и у пот пу но сти за вас. ра ди је би сте оста ли код ку ће, ба ви ли се сво јом де цом и уку ћа ни ма ко ји ма сте по треб ни. У ка ри је ри на и ла зи те на по др шку прет по ста вље них.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Мо ра те пр во за цр та ти пра вац и циљ свог де ло ва ња па се он да упу ти ти пра вим пу тем ка ње му. Су ви ше при че вам не до но си ре а ли за ци је. Ра ди је ћу ти те и ра ди те. Тро ши те но вац и ре су се. Из ла зак?

Емо тив ни сте и де лу је те по ма ло не си гур но. Парт нер има мо гућ ност да ути че на ва ше рас по ло же ње и усме ре ње. По треб на вам је по др шка. Ужи вај те у свом то плом до му с уку ћа ни ма.

Мо же те се по ву ћи у не ки свој про стор и опу сти ти. Ни је дан за ве ли ке по ду хва те. Мо же те и пу то ва тие да ле ко, уко ли ко по же ли те. Та мо вас не ко че ка и во ли на свој на чин. Не мој те бри ну ти.

Пу ни сте енер ги је, и то је оно што се ви ди. Ипак, без ис цр пљи ва ња и пре те ри ва ња. Об у здај те свој за нос и ен ту зи ја зам да би сте са чу ва ли здра вље. Љу бав ни од нос је ста би лан. Обо стра на вер ност и са рад ња.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја и ат мос фе ра се убр за ва ју, за хук та ва ју, ка ко се бли жи крај го ди не. То вам пру жа мо гућ ност да ви ше ра ди те и са ра ђу је те. По штуј те усме ре ња и ин те ре се прет по ста вље них.

Ваш Ју пи тер је до шао на нул ти сте пен уте ме ље ног зе мља ног зна ка Би ка, што пред ста вља по у зда но по ла зи ште за све оно што на ме ра ва те да за поч не те од Но ве го ди не. Опу сти те се до та да.

Фа тал на љу бав има сми сла и мно го вам зна чи у овом пе ри о ду, би ло да сте за јед но или одво је но због ви ше си ле. Мо же те ко му ни ци ра ти те ле пат ски, осе ћа ти рас по ло же ње во ље не осо бе. Су ге сти бил ност.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Из гле да као да сте са ми се би до вољ ни и си гур ни у се бе. Ме ђу тим, ни су сви та кви у по љу ка ри је ре. Не ко се пре до ми шља и нећ ка. Вре ме чи ни сво је, а оно ра ди за вас. Оста ни те упор ни и ис трај ни.

Га ји те од ре ђе не иде а ле ко јих се не ће те од ре ћи. Ни је вам са свим ја сна ва ша по зи ци ја, и мо же те би ти збу ње ни у од но су на дру ге, парт нер ски од нос и оно што до но си но ви дан. Али, жи вот је иза зов!

Има те по во љан уплив Ме се ца из во де ног зна ка Ра ка па и на кло ност во ље не осо бе. Да нас се мо же те пре пу сти ти љу ба ви и ро ман ти ци јер су тра је већ са свим но ви дан. Вар љи ви при ја те љи.

TRI^-TRA^

Дру ги брак у 22. го ди ни V REMENSKA

Пи чес Гел доф, ћерка Бо ба Гел до фа, открила је да ју је запро сио њен дечко То мас Ко ен, певач британске групе SCUM. - Верили смо се. Али, не очекујте ме тако скоро у венчаници изјавила је Пичес, која има тек 22 године. Иначе, го спођица Гелдоф већ има један брак иза себе, а развела се кад је имала само 19 година. За првог супруга Мак са Дра ме ја удала се у Лас Вегасу само ме сец дана након што су се упознали, али брак није потрајао. По сле шест ме сеци су се развели.

PROGNOZA

VIC DANA

Суво

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 10 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 14 Niш

Evropa

и Сунчано

Madrid

НОВИ САД: Суво уз сунчане периоде током дана. Ветар слаб Rim западни и северозападни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 6, а максимална око 10 степени. London ВОЈВОДИНА: Ујутру понегде слаба киша, а затим следи разCirih ведравање и суво време током дана уз сунчане периоде. Ветар слаб западни и северозападни. Притисак мало изнад нормале. Berlin Температура од 3 до 11 степени на југу Војводине. Beч СРБИЈА: Ујутру понегде слаба киша, а затим суво уз делимично разведравање и сунчане периоде током дана. Ветар слаб заVarшava падни и северозападни. Притисак мало изнад нормале. ТемпераKijev тура од 3 до 14 степени на југу Србије. Прогноза за Србију у наредним данима: У среду сунчаније и Moskva топлије. У четвртак такође топло, али уз наоблачење и кишу поподOslo не и крајем дана. У петак хладније уз разведравање. За викенд су могуће нове падавине у виду кише, а на планинама снег. St. Peterburg

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Благо погоршање временских прилика изазваће уобичајене тегобе код хроничних болесника, па им се зато саветује редовно узимање терапије и придржавање савета лекара. Опрез се саветује особама са повишеним притиском. Опрезно у саобраћају.

12 16 9 5 7 8 5

Про те сти у Цр ној Го ри. Не ма по сла и љу ди се оку пи ли пред скуп шти ном. Про ла зи ми ни стар кроз ру љу, ухва ти чо ве ка за ру ку и по ве де га на би ну. - Ка ко не ма по сла? Ре ци шта же лиш да ра диш и до би ћеш по сао. А овај ће на то: - Па, ђе ме не на ђе од то ли ке ма се, ја до?

3 0 5 2

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

1 (33)

Slankamen

122 (9)

Jaшa Tomiћ

Apatin

37 (34)

Zemun

211 (6)

Bogojevo

29 (25)

Panчevo

254 (8)

Baч. Palanka

59 (16)

Smederevo

456 (8)

Novi Sad

34 (14)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

176 (-5)

S. Mitrovica

68 (18)

Tendencija stagnacije

Senta

239 (-1)

Beograd

174 (9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

116 (8)

NERA

Hetin

82 (-4)

TISA

50 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja