Dnevnik 14.januar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 14. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22957 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DA BI PENZIONI FOND BIO PUN, POTREBNO ZAPOSLITI JO[ 1,8 MILION QUDI

Penzijama fali duplo vi{e radnika str. 5

RADNICI ZREWANINSKE SKROBARE ZAUSTAVILI SUDSKE IZVR[ITEQE

INTERVJU

Spre~ena plenidba imovine IPOK-a

JELENA TRIVAN, POTPREDSEDNICA DS-a

Da~i}u, bez brige, ne}emo Tomu

Radnici zrewaninske Industrije prera|evina od kukuruza spre~ili su ju~e ~etvoricu poverilaca i sudske izvr{iteqe da zaplene ranije popisanu imovinu najve}e skrobare na Balkanu radi namirivawa dugova. Kada su videli da im ne}e po}i za rukom da obave ono zbog ~ega su do{li, sudski izvr{iteqi su oko 11 ~asova napustili fabriku. Nije bilo incidenta, niti je vo|ena bilo kakva polemika.

str. 3

„DNEVNIK” POMOGAO MLADOJ SON]ANKI VAWI PILIPOVI] DA SE OPERI[E

str. 4

NAJPAMETNIJE JE PROMENITI TEK USVOJENI ZAKON O NAMETIMA NA STANOVE

Vawa u Be~u dobila srce, a tata posao str. 14

Porez na imovinu u{ao u lavirint

str. 4

Malo toplije

Najvi{a temperatura 12 °S

NASLOVI

Politika 2 Za promenu Ustava 304.580 potpisa 3 \eli}: Dvopartijski sistem najboqi za Srbiju

Ekonomija

STASAVA LI GENERACIJA ZAVISNIKA OD DIGITALNIH DROGA

4 Tekstil skrojen 20 posto skupqe

MP-3 plejer umesto heroinskog {prica

6 Prvi slu~aj novog gripa u Novom Sadu

str. 6

Foto: B. Lu~i}

SPORT

Dru{tvo

Novi Sad 8 Internisti samo u ~etiri ambulante 9 Deset kandidata za Februarsku nagradu

Vojvodina 11 Seku most i prodaju u staro gvo`|e

Lov 15 Ba~vani precizni na Zlatiboru

str. 16 – 20

ILI]: KOP^E ZA USPOMENU

URE\EWE ZGRADE SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA

Sa publikom 25. januara

str. 22

NA[I RUKOMETA[I STIGLI U [VEDSKU, SPREMNI ZA PRVU POBEDU

POMO] KLADIONI^ARIMA

POLITIKA

petak14.januar2011.

DNEVNIK

c m y

2

NAPREDWACI S PUNIM RUKAMA U SKUP[TINI SRBIJE

Za promenu Ustava 304.580 potpisa

ODGOVORI NA UPITNIK: Vlada Srbije je pripremila odgovore na sva pitawa iz Upitnika Evropske komisije, u toku je wihova redaktura i prevo|ewe, da bi ih Srbija zvani~no predala Evropskoj komisiji 31. januara, saop{tila je ju~e Vladina Kancelarija za saradwu s medijima. Kako je navedeno, Vlada je ju~e usvojila predloge i re{ewa iz svoje nadle`nosti, razmotrila informaciju o teku}im aktivnostima sprovedenim u procesu pribli`avawa Srbije Evropskoj uniji, konstatuju}i da su pripremqeni odgovori na sva pitawa iz Upitnika Evropske komisije.

Srpska napredna stranka predala je ju~e Skup{tini Srbije 304.580 potpisa gra|ana koji podr`avaju inicijativu da se promeni Ustav, kako bi se broj poslanika u republi~kom parlamentu smawio za polovinu. Nakon predaje potpisa, predsednik SNS-a Tomislav Nikoli} rekao je da }e napredwaci inicirati zakazivawe vanredne sednice parlamenta na kojoj bi bilo re~i o toj inicijativi, i ocenio da }e taj zahtev podr`ati

sve stranke koje `ele promene u Srbiji.

Nikoli} je rekao da se inicijativi da se broj poslanika smawi s 250 na 125 prikqu~ila Nova Srbija, a da }e uskoro biti odr`ani i razgovori s predstavnicima Demokratske stranke Srbije, kao i sa svima koji „ne `ele da administracija pojede ceo buxet“.

On je rekao da je SNS spreman na to da razgovara i o mogu}nostima da se Ustav promeni i u ne-

Po`ar u Skup{tini U Domu narodne skup{tine, u poslani~kom klubu mawina, oko 13.30 ~asova izbio je po`ar, potvrdio je za „Dnevnik“ sekretar republi~kog parlamenta Veqko Odalovi}.

- Ovo je ispala za novinare vest dana, jer novine nemaju {ta drugo da pi{u. Zabavqaju se sa Skup{tinom koliko god im treba. Ne mo`e ~ovek sa wima da iza|e na kraj, ali se vi{e i ne trudi- ka`e Odalovi} za na{ list. On obja{wava da je prostorija u kojoj je po`ar izbio bila zatvorena.

- Sve je sanirano i vide}emo {ta je prouzrokovalo po`ar u kancelariji u kojoj nikoga nije bilo. Sve drugo }e biti u reduzakqu~uje sekretar Skup{tine Srbije.

Po`ar je izbio u jednoj od dve kancelarije poslani~kog kluba mawina. [ef te poslani~ke grupe Balint Pastor ka`e da u vreme po`ara u kancelarijama nije bilo poslanika, a po wegovim informacijama, izgoreli su kompjuter, foteqa i sto. Pastor nije mogao precizirati kada je po`ar izbio, ali je rekao da je ubrzo lokalizovan i da je u toku istraga nadle`nih organa.

U poslani~kom klubu mawina, koji ima sedam poslanika, jednu kancelariju koriste poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara, a drugu, u kojoj je do{lo do po`ara, preostali poslanici iz sanxa~kih i albanske partije.

D. M.

VESTI Otapawe irskog leda Ministar spoqnih psolova Srbije Vuk Jeremi} razgovarao je ju~e u Dablinu s irskim parlamentarcima o procesu evrointegracija Srbije, i ocenio da taj sastanak predstavqa korak napred ka ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu Evropske unije sa Srbijom u irskom parlamentu. Jeremi} je u izjavi FoNetu, posle sastanka sa ~lanovima Zajedni~kog odbora Parlamenta Irske za evropske poslove, rekao da je u tom telu do{lo do zastoja procesa ratifikacije SSP-a sa Srbijom. „U obra}awu ~lanovima irskog parlamenta poku{ali smo da taj led otopimo, predstavimo na{e prioritete i va`nost procesa integracija celog Zapadnog Balkana u EU“, objasnio je Jeremi}, koji misli „da smo napravili korak unapred“.

Gvineja Bisao priznala Kosovo Predsednik Alijanse za novo Kosovo Bexet Pacoli saop{tio je ju~e da je Gvineja Bisao priznala nezavisnost Kosova. Na vanrednoj konferenciji za novinare u Pri{tini Pacoli je kazao da je dobio potvrdu vlasti Gvineje Bisao da je ta dr`ava odlu~ila da prizna nezavisno i suvereno Kosovo. Po Pacolijevim re~ima, ovo je 20. priznavawe nazavisnosti Kosova koje dolazi wegovom zaslugom i zaslugom wegove stranke. Gvineja Bisao je 74. dr`ava koja priznaje nezavisnost Kosova jednostrano progla{enu pre skoro tri godine. Pre Gvineje Bisao, ove godine je Kosovo priznao Katar.

KPS oduzima nove srpske tablice Pripadnici Kosovske policijske slu`be na severu Kosova po~eli su ju~e da primewuju uredbu kosovskog MUP-a kojom se u Pokrajini zabrawuje kretawe vozilima s novim registarskim tablicama MUP-a Srbije koje na sebi imaju po~etna slova gradova na Kosovu. Regionalni portparol KPS-a Besim Hoti izjavio je Tanjugu da su gra-

ni~ni policajci na prelazu Jariwe, na severu Kosova, oduzeli jedne tablice s oznakom KM s vozila koje je imalo nameru da napusti teritoriju Kosova. Iz Euleksa je tim povodom upu}en apel obema stranama da se uzdr`e od provokacija.

Stevi}: Preurawena odluka Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Zvonimir Stevi} ocenio je ju~e da je odluka privremenih pri{tinskih institucija da zabrani upotrebu tablica koje izdaje MUP Srbije, jo{ jedna u nizu preurawenih odluka kojima Pri{tina `eli da kupi vreme i odlo`i po~etak pregovora Beograda i Pri{tine. Takve preurawene odluke, naglasio je on, ne doprinose stabilizaciji ukupnog stawa na prostoru Kosova i Metohije, niti pribli`avaju dogovorima i razgovorima na Kosovu, koji su pre svega u interesu gra|ana. Stevi} je u izjavi Me|unarodnom radiju „Srbija“ rekao da je o~igledno da albanska strana ho}e da stvara probleme, a ne da ih re{ava. „U svakom slu~aju, pitawa li~nih dokumenta i registracija bi}e nu`no predmet razgovora za po~etak dijaloga i pregovora Beograda i Pri{tine“, istakao je Stevi}.

Marti prvo u SE Izvestilac Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope o trgovini qudskim organima na Kosovu Dik Marti prihvatio je da se obrati ~lanovima Komiteta Evropskog parlamenta za spoqne poslove, ali tek po{to izve{taj predo~i Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope, saop{teno je ju~e iz Strazbura.

Marti }e prvo govoriti na Parlamentarnoj skup{tini SE 25. januara, a naknadno }e biti odre|eno kada }e se obratiti ~lanovima Komiteta EP za spoqne poslove u Strazburu, saop{tilo je Odeqewe za medije te organizacije. Martijev izve{taj bi trebalo da bude usvojen na sednici Parlamentarne skup{tine 25. januara.

Skup{tinske slu`be broje potpise

Za dvopartijski sistem Tomislav Nikoli} rekao je ju~e da je wegov ciq uspostavqawe dvopartijskog sistema u Srbiji, ali da na tome ne radi s Demokratskom strankom. Nikoli} je novinarima u Skup{tini Srbije rekao da je dvopartijski sistem wegova `eqa, da se on za to zala`e jo{ od pre dve godine, ali da to ne radi s demokratama. „Dok se to ne desi, Srbija ne mo`e da napreduje. Dok god bude imala 17 stranaka u vlasti, Srbija ne mo`e i}i napred“, rekao je Nikoli}.

kim drugim delovima, poput onog koji bi omogu}io da se lokalnim samoupravama daju ve}e ingerencije, ali je dodao da je regionalizacija „izmi{qena da bi Mla|an Dinki} dobio stranku“.

– U nama ne treba da tra`e partnera za promenu preambule Ustava ili da Dinki} dobije regionalizaciju Srbije, pa da siroma{ni regioni ostanu siroma{ni a da oni bogati da mogu odmah da sara|uju s Evropom – rekao je on.

Govore}i o nameri SNS-a da promeni sistem u Srbiji, Nikoli} je kazao da su slede}e na redu, kako se izrazio, „stotine agencija koje su osnovali dosovci“, kao i ozbiqno razmatrawe procedura po kojima se obavqaju javne nabavke. On je ocenio da je pitawe javnih nabavki veoma zna~ajno i da se, po procenama predstavnika me|unarodne zajednice, u Srbiji

ukrade ~etvrtina ukupne sume koja se izdvaja za te namene. Predsednik napredwaka je dodao da je smawewe broja poslanika svojevremeno predlagala i Demokratska stranka, ali da na tom planu ni{ta nije ura|eno, zbog ~ega su nekorektne izjave iz te partije koje akciju SNS-a nazivaju populisti~kom.

– Stranka koja je narodu obe}ala 1.000 evra od akcija da bi wen predsednik pobedio na predsedni~kim izborima svakako ne mo`e nikoga optu`ivati za populizam – rekao je Nikoli}.

Novinarima se u ime predlaga~a promene Ustava obratio i rudar „Kolubare“ Mom~ilo Ne{kovi}, koji je ocenio da je inicijativa veoma dobra jer ima za ciq su{tinske promene „od vrha“, a ne mawe zna~ajne na lokalnom nivou.

LIDER LDP ^EDOMIR JOVANOVI]

Opasna inicijativa SNS-a Lider Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je ju~e da je inicijativa Srpske napredne stranke za promenu Ustava Srbije opasna i da se iza we krije „potpuno ru{ewe politi~kog sistema dr`ave“.

Inicijativa napredwaka, koji zahtevaju promenu Ustava da bi broj poslanika bio smawen na 125, „obi~no je politikantstvo“ koje sa sobom nosi „i dve velike nacionalne opasnosti za demokratiju u Srbiji, koje SNS poku{ava da prikrije parolom o borbi za ukidawe politi~kih privilegija“, rekao je Jovanovi} Tanjugu.

Lider LDP-a je upozorio na to da bi realizacijom predloga SNS-a mnoge nacionalne mawine ostale van republi~kog parlamenta, budu}i da bi se smawe-

wem broja poslanika dvostruko pove}ao prirodni cenzus za stranke mawina. Tako bi, po Jovanovi}evim re~ima, za ulazak u republi~ki parlament strankama mawina bilo potrebno nedosti`nih 35.000 glasova.

– Vi{enacionalni parlament nije nikakva privilegija, nego potreba srpskog dru{tva, koje }e propasti ako dozvolimo stvarawe ovog sistema za dve partije, jednu naciju i nikakvu politiku – kazao je Jovanovi}.

Po wegovim re~ima, predlog napredwaka je uvod u jo{ ve}u

SRS: Obmana Zamenik generalog sekretara Srpske radikalne stranke Vladan Jeremi} ocenio je ju~e da se Srpska napredna stranka pridru`ila kampawi vlasti za promenu Ustava Srbije „da bi se iz preambule izbrisalo da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije“. Su{tinski razlog za ovu inicijativu le`i u zahtevu Va{ingtona i Brisela da

se Ustav Srbije promeni da bi se iz preambule i teksta Ustava izbrisalo da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, navodi se u saop{tewu SRS-a s konferencije za novinare. Po Jeremi}evoj oceni, SNS obmawuje gra|ane ra~unicom o navodnoj u{tedi od 4,7 miliona evra ukoliko se smawi broj poslanika.

centralizaciju koja bi Srbiju potpuno ugu{ila.

– Predlog o redukciji parlamenta na 125 poslanika je samo svo|ewe na marginalnu ispostavu stranaka i prakti~no je uvod u jo{ ve}u centralizaciju

koja bi Srbiju potpuno ugu{ila. Nama ne treba dodatna koncentracija mo}i na nivou jedne ili dve stranke, nego wena distribucija i {irewe na nezavisne institucije, gra|ane, lokalnu samoupravu, poslovni sektor, privatne i gra|anske institucije i organizacije – rekao je Jovanovi}.

LDP smatra, istakao je Jovanovi}, da umesto prepolovqavawa broja poslanika, kroz ustavne promene treba ja~ati za{titu i afirmisati qudska prava i slobode, redefinisati odnos Srbije prema problemima Srba na Kosovu, razvijati demokratske institucije kroz podizawe wihove nezavisnosti, regulisati vra}awe imovine i prihoda pokrajini i lokalnim samoupravama...

Jugovi}: Svi za sto Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugovi} poru~io je ju~e ~elnicima napredwaka da treba da sednu za sto s ostalim partijama da bi se dogovorili o izmenama Ustava Srbije.

Jugovi} je pozdravio to {to je Srpska napredna stranka krenula putem koji SPO zagovara ve} du`e vreme. Jugovi} je u izjavi dostavqenoj Tanjugu podsetio na to

da je SPO prvi pokrenuo inicijativu za promenu najvi{eg pravnog aka zemqe, i to radi regionalizacije i decentralizacije vlasti da bi bili stvoreni uslovi za ekonomski oporavak zemqe.

Funkcioner SPO-a je napomenuo da je zahtev SNS-a za smawewe broja poslanika „demago{ka i sitnopolitikantska pri~a u nedostatku politi~kih ideja“.

URS: Ustav mewati zbog decentralizacije Ujediweni regioni Srbije ocenili su ju~e da je dobro da se smawi broj poslanika, ali da je to najmawe bitna stvar koju treba promeniti u Ustavu Srbije i da poenta ustavnih promena ne bi trebalo da bude smawewe centralnih institucija, ve} decentralizacija vlasti. Srpskoj naprednoj stranci izgleda nije va`no da se gradona~elnici i predsednici op{tina biraju direktno, ve} `ele da se Srbijom i daqe upravqa iz jednog centra, saop{teno je iz

URS-a povodom inicijative napredwaka za promenu Ustava. Po oceni URS-a, Ustav Srbije treba mewati iz su{tinskih razloga, a ne zbog pukog politi~kog marketinga.

Nije sporna potreba da se {tedi gde god se mo`e, ali je u{teda od 500 miliona dinara o kojoj SNS pri~a zapravo najmawe {to se mo`e ostvariti, navedeno je u saop{tewu.

Kada bi lokalnim samoupravama od poreza na plate ostajalo 90 odsto, umesto sada{wih 40 odsto, buxet grada veli~ine

Kragujevca svake godine bi bio 800 miliona dinara ve}i, isti~u u URS-u. Decentralizacija bi, po proceni URS-a, donela desetine milijardi dinara u buxete gradova i op{tina, a SNS pri~a o pet stotina miliona kao da }e to gra|anima promeniti `ivot. Ne mo`e i ne treba Beograd da se pita {ta da se radi u Vlasotincu ili Loznici, svi se moraju razvijati, ne samo Beograd i Novi Sad, zakqu~uje se u saop{tewu.

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

JELENA TRIVAN, POTPREDSEDNICA DS-a

Da~i}u, bez brige, ne}emo Tomu – Najkasnije do juna Srbija bi morala da dobije izmene zakona ili novi zakon o izboru narodnih poslanika zato {to tim zakonom detaqno treba da se uredi, shodno ustavnoj normi, pitawe blanko ostavki. One ne treba vi{e da postoje i o tome postoji saglasje. Da li }emo se tom prilikom odlu~iti na to da uvedemo neke izmene u izborni sistem zavisi od politi~ke voqe, pre svega stranaka koje sede u Vladi – izjavila je u intervjuu „Dnevniku“ potpredsednica DS-a Jelena Trivan, rasvetqavaju}i dilemu o tome da li }e u predizbornoj godini DS kao okosnica vlasti i}i na izmene izbornog zakona i sistema. z Zbog ~ega se demokrate zala`u za ve}inski sistem, protiv kojeg su se o{tro borile u doba Slobodana Milo{evi}a?

– Zato {to svako vreme nudi i tra`i razli~ita re{ewa. Nisam za to da sve {to je bilo u doba Milo{evi}a i protiv ~ega smo se borili, danas ne treba da postoji.

Sada su neka druga vremena, mehanizmi kontrole i sli~no. Ho}e li i za{ti}ene namirnice, kao {to je p{enica, prestati to budu jer su bile i u doba Slobodana Milo{evi}a ili neke banalne stvari? Re~ je o slede}em: nema DS nekakav alternativni sistem koji poku{ava da sprovede. Samo je predsednik Tadi} rekao re~enicu o kojoj razmi{qaju i govore svi gra|ani, da im ovakav izborni sistem ne omogu}ava dovoqnu kontrolu i svest o tome ko su wihovi direktni predstavnici. U takvom izbornom sistemu stranke preuzimaju vi{e nadle`nosti nego {to im pripada, a wegov proizvod su bile blanko ostavke, da stranka preuzima kompletnu odgovornost za kampawu i izbor kandidata, a pojedinac

da se u Srbiji razmi{qa o tome kako da svi podignemo kredibilitet pojedinaca koji sede u parlamentu, i samih stranaka. To je sve.

Ukoliko ne postoji saglasje i interes, izborni sistem se ne}e ni mewati. z U vladaju}oj koaliciji je i Jedinstvena Srbija, koja je izri~ito protiv ukidawa blanko ostavki, tvrde}i da time velike stranke ho}e da omogu}e sebi kupovinu nekoliko poslanika, koliko im nakon izbora nedostaje za vlast.

– To je besmislica! Nema tu velikih i malih. Svaka stranka mo`e biti kupac, a poslanik roba, ukoliko tako razumemo politi~ki sistem. To se ne mo`e regulisati blanko ostavkama ve} boqim i kvalitetnijim odabirom kadrova, kao u svim evropskim zemqama, javnim i druga~ijim odnosom pre-

SNS spreman na odricawe od Kosova z S najavama ustavnih promena prvi je „sko~io“ DSS, a onda i drugi, koji su rekli da preambula o Kosovu ne sme biti izba~ena, {to tra`e neki va{i partneri u vlasti?

– To {to je DSS iza{ao s takvim pitawem je dosta zanimqiv indikator, koji govori o tome da ne samo vlast nego i opozicija percipira SNS kao stranku koja je spremna na sve, pa ~ak i odricawe od svoje teritorije. Pravo pitawe za analizuje je za{to je, iako SNS to nije pomenuo, upravo opozicija, a ne vlast, u wima videla inicijatore ustavnih promena sa skrivenim ambicijama i skrivenim dejstvom. z Kakav je stav DS-a prema preambuli o Kosovu i Metohiji?

– Nemamo nikakvu dilemu o tome da takva kakva jeste odgovara dr`avnom ure|ewu i dr`avnoj politici koju vodimo, i nema nikakvog razloga da preambula bude razmatrana, a kamoli promewena.

se mnogo ne pita. O~ito je da takav sistem ne dozvoqava dovoqno kontrolnih mehanizama gra|anima, niti garantuje veliku neposrednost, ve} samo ja~a stranke, koje se ne trude da iznedre {to boqe kandidate. Tu treba ne{to promeniti i Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu je pre godinu dana izradilo nacrt zakona o lokalnim izborima, koji je proporcionalni sistem s elementima ve}inskog. Predsednik Tadi} je samo pohvalio takvu ideju i motiv i otvorio prostor

ma poslanicima i strankama koje to rade, pa }e i u Srbiji trgovina mandatima biti nemogu}a. U drugim zemqama kada neko to uradi, a retko se de{ava iako ne postoje blanko ostavke, time zavr{ava svoju politi~ku karijeru. z Ako ne bude dovoqno glasova za to u Skup{tini, po{to JS najavquje da ne}e podr`ati takve izmene, gde }ete na}i ve}inu?

– S obzirom na to da je JS stranka koja jasno, dnevno potvr|uje svoju politi~ku orijentaciju da

Srbija bude deo EU, pretpostavqam da na kraju ne}e dozvoliti sebi da bude ko~nica Srbiji da dobije status kandidata za ~lanstvo u Uniji. To je jedan od jasnih briselskih uslova. z Koliko je ta~na i zaista medijski spektakularna izjava lidera SPS-a Ivice Da~i}a da DS sara|uje sa SNS-om?

– Zavisi od toga kako se razume re~ saradwa, po{to je vrlo dobro poznato da je dolaskom predsednika Borisa Tadi}a na vlast po~ela era politi~ke kulture u kojoj se s opozicionim strankama i liderima komunicira o svim dr`avnim pitawima, kao {to je Kosovo. U tom smislu je bilo saradwe i razgovora o kojima su svi upoznati.

Bilo je i incijativa SRS-a da bude primqen kod premijera Mirka Cvetkovi}a, i bili su kod wega.

Ako mislite da li postoji strana~ka saradwa sa SNS-om, po{to se na to ciqa, svima je poznato da smo mi apsolutni politi~ki protivnici, me|u kojima ne postoji nikakav zajedni~ki imeniteq koji bi nas u~inio bli`im. z Postoji li dogovor demokrata i napredwaka o stvarawu dvostrana~ke Srbije kroz izmene izbornog sistema, na {ta upu}uju izjave lidera SPS-a Ivice Da~i}a?

– Stvarawe dvopartijskog sistema je pitawe politi~ke evolucije za koju su potrebni vekovi, a ne izborni sistemi. Imali smo mi razli~ite izborne sisteme u zemqi, pa to politi~ku scenu nije homogenizovalo. Sve da neko i ima takav interes, on se ne mo`e tako jednostavno ostvariti, ina~e bi u protivnom bilo mogu}e realizovati i jednopartijski sistem kada bi nekom palo na pamet. Dvopartijska Srbija nije mogu}a, niti postoji interes za tim, ali je normalna te`wa svih stranaka da budu {to ve}e i sna`nije. To `ele sigurno i Da~i} i wegova stranka, {to je legitimno, ali ne postoje nikakve zakulisne radwe koje bi dovele do toga da, osim snagom programa i ideja, bilo ko postane sna`niji nego {to jeste. z SNS je danas podneo Skup{tini inicijativu za promenu Ustava, da se smawi broj poslanika u Skup{tini. Podr`avate li tu incijativu, protiv koje su se ve} izjasnili neki partneri u vlasti?

– DS ne podr`ava inicijativu koja je originalno wegova. Predsednik Tadi} je iza{ao s inicijativom da se smawi broj poslanika, s razlikom u odnosnu na SNS u tome {to mi smatramo da ustavne re-

forme ne smeju da budu deo politi~kog marketinga, niti se na ustavni referendum mo`e i}i svakog meseca, zavisno od toga koju politi~ku platformu podnese koja stranka. Ustavne reforme moraju da budu proizvod javne debate, izja{wavawa stru~ne javnosti, i analize {ta je sve to u Ustavu Srbije {to treba dopuniti, poboq{ati, izmeniti. Tek onda se ide s celovitim re{ewem sveobuhvatnih promena. U tom smislu, DS se zala`e za ustavne reforme, celovite, logi~ne i promi{qene, a smawewe broj poslanika samo je wihov deo. z Protiv takve ustavne reforme, smawewa broja poslanika, ve} su se izjasnili socijalisti i jo{ neki?

Nisam za to da sve {to je bilo u doba Milo{evi}a i protiv ~ega smo se borili, danas ne treba da postoji – Mislim da je Srbiji to potrebno, ali razumem negodovawe onih koji to ne misle, s obzirom na to na koji je na~in inicijativa SNS-a sprovedena. Tu se jasno vidi da interes SNS-a nije da se promeni Ustav, dobije efikasnija uprava, ve} dnevnopoliti~ka tema i kampawa cele godine na tom pitawu. Za po~etak se napredwaci nisu ni potrudili da na|u argumente o tome kako su do{li do broja 125, da li je to teritorija, broj stanovnika, s kojom ve}inom izlaze, kakva je to pri~a o u{tedi ako {est do deset miliona evra ko{ta ustavni referendum? Sve su to stvari koje ukazuju na to da je ova inicijativa SNS-a duboko demago{ka, a ne istinska, i zato je izazvala toliko protivqewa. z Ima li ne{to skriveno u odnosima demokrata i socijalista, koji su progla{eni strate{kim, s obzirom na to da Da~i} sve ~e{}e navodi da „{urujete“ sa SNS-om?

– Nema razloga za bojazan SPSa da bi DS ikada u budu}nosti na{ao partnere, ni tajne ni javne, u SNS-u. Mi smo se, ~ak po cenu da budemo kritikovani od sopstvenih bira~a, pokazali kao vrlo lojalan koalicioni partner, koji veoma po{tuje interese svojih partnera i tako }e biti i u budu}nosti. z A odnos sa socijalistima?

– To su na{i koalicioni partneri, sada{wi, budu}i ili, kako ka`e na{ me|ustrana~ki sporazum, strate{ki. Mi smo upravo, a to je Ivica Da~i} i potvrdio: u partnerstvu, ne ad hok radi stvarawa jedne vlade, nego strate{ki, radili smo s tom strankom u `eqi da je vidimo u Socijalisti~koj internacionali, da na evropskoj sceni budemo partneri koliko i u Srbiji. To smo radili za budu}nost Srbije i bi}emo u budu}nosti strate{ki partner sa socijalistima.

Dragan Milivojevi}

REKLI SU

Vukadinovi}: Nema tu dogovora

Orlovi}: Tajming i akteri

\ilas: Jo{ jedan mandat

Da iz ideje napredwaka o inicijativi za promenu Ustava stoji `eqa te partije da poka`e svoju snagu u bira~kom telu, veruje i politi~ki analiti~ar \or|e Vukadinovi}.

On, me|utim, ocewuje da je pri~a o promeni najvi{eg pravnog akta zemqe prevazi{la te motive i, kako ka`e, otvorila Pandorinu kutiju.

– Na tu inicijativu su se naka~ili i mnogi drugi koje SNS ne bi rado videli na istom frontu. Od SPO-a, pa do razli~itih gej-lezbo udru`ewa. SNS je tu malo olako uleteo u tu pri~u, ponovo razbuktao polemike, iritirao DSS, i otvorio sumwi~ewa da to radi u nekom dosluha s DSom. Ne verujem da tu ima nekog dogovora, barem ne po tom pitawu i u ovom trenutku – ka`e Vukadinovi}.

Za promenu preambule bi na referendum morali da iza|u gra|ani Srbije, podse}a politi~ki analiti~ar Slavi{a Orlovi}. On isti~e da je, s druge strane, za promenu drugih odredbi neophodnih za prikqu~ivawe Srbije Evropskoj uniji neophodna dvotre}inska ve}ina u Skup{tini.

– Osim neminovnosti promene Ustava, bitan je tajming, bitni su akteri, ali bitno je i kako do}i do dvotre}inske tre}ine. DS }e sve ono {to su prepreke ne evropskom putu nastojati da ukloni, a to su odredbe Ustava o ukidawu imperativa mandata, blanko ostavi, neku vrste promene izbornog sistema i na promenu ~lanova koje se odnose na supremaciju me|unarodnog prava – ka`e Orlovi}.

Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas najavio je da }e se wegovo politi~ko anga`ovawe na toj funkciji zavr{titi nakon isteka drugog mandata na ~elu prestonice. „Ja sam uveo princip da u Beogradu niko ne mo`e ostati na jednoj poziciji vi{e od dva mandata, bez obira na to koliko je dobar u tome, jer jednostavno treba omogu}iti da dolaze neki novi qudi“, naveo je \ilas u intervjuu najnovijem broju nedeqnika „Vreme“, koji ga je izabrao za li~nost 2010. godine. \ilas je naveo da su mu politi~ke ambicije da bude gradona~elnik jo{ jedan mandat, da neke projekte koje je zapo~eo privede kraju i da se povu~e posle drugog mandata. „Nemam nikakvih ambicija da s pozicije gradona~elnika idem na bilo kakvu drugu funkciju. @elim da stranke koje danas ~ine vlast nastave da to budu i nakon slede}ih izbora“, rekao je \ilas.

petak14.januar2011.

3

BO@IDAR \ELI]

Dvopartijski sistem najboqi za Srbiju Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli} ocenio je da je dvopartijski sistem najboqe re{ewe za Srbiju na du`i rok. „Tome }e se usprotiviti mawe partije, ali neminovno idemo ka koncentraciji na srpskoj politi~koj sceni. S ve}im partijama, koje odgovaraju veoma {irokom bira~kom telu, bi}e i mawe populizma, nerealnih obe}awa i

instrumentalizacije u korist nekih tajkuna ili stranih zemaqa“, kazao je on za najnoviji broj „Ekonomista“.

Po wegovim re~ima, u 2011. godini ne bi trebalo o~ekivati prevremene izbore. „Opozicija mo`e skupqati potpise na ulici, ali su jedino relevatni potpisi 126 poslanika, koliko je potrebno da bi se Vlada oborila“, rekao je \eli}.

LIDER SPS-a IVICA DA^I]

Jesmo fini, ali...

– Dobro je da se dve najve}e stranke u dr`avi dogovaraju o va`nim nacionalnim pitawima, pa pretpostavqam da je koalicija DS-a i SNS-a mogu}a jer oni `ele da stvore dvostrana~ku Srbiju, ali ja im u tome ne}u pomagati – rekao Ivica Da~i}, gostuju}i u emisiji „Svedok“ na RTS-u.

Govore}i o mogu}im izbornim kombinacijama, Da~i} je rekao da mu politi~ko iskustvo govori da bi bilo mogu}e da DS i SNS poku{aju da sa svojim partnerima naprave ve}inu, i da postoji mogu}nost da nastane Vlada dve najve}e partije u Srbiji.

On je ocenio da te dve stranke imaju sli~nosti, „a to je prirodno usa|ena te`wa da se stvori dvostrana~ki sistem i ravnote`a u kojoj bi se odlu~ivalo ’za’ ili ’pro-

tiv’, {to je i Milo{evi} poku{avao s Dra{kovi}em“, rekao je Da~i}.

– DS i SNS mogu stvoriti dvostrana~ki sistem, ali im u tome ja ne}u pomagati, ja zastupam interese SPS-a i svako ko pre|e cenzus ima pravo demokratskog predstavni{tva – ka`e ministar policije.

O tome da je logi~no da ga obe velike stranke vide kao svog koalicionog partnera, ali da bi SPS, do|e li do velike koalicije, mogao ostati van igre, Da~i} je rekao da je i na izborima 2002. bilo opijenosti da }e svako biti dovoqan sebi za ve}inu.

– Jesmo mi fini, ali sve ima svoju granicu. Da je Milo{evi} devedesetih godina pro{log veka imao ve}inski sistem, znate kada bi pao...?

– rekao je Da~i}.

DO KRAJA JANUARA DRI POKRE]E POSTUPKE

Ministri pod lupom – Dr`avna revizorska institucija }e do kraja januara pokrenuti postupke protiv korisnika republi~kog buxeta za 2009. godinu koji su kr{ili propise – najavio je ju~e predsednik Saveta DRI-ja Radoslav Sretenovi}. – Izve{ataj o reviziji buxeta za 2009. godinu danas }e biti razmatran na sednici Odbora Skup{tine Srbije za finansije, posle ~ega }e DRI pokrenuti odgovoraju}e postupke protiv svih koji su radili nezakonito i nisu po{tovali utvr|ene procedure.

On nije `eleo da navodi kakve }e prijave biti podnete protiv odgovornih za kr{ewe propisa, ali je podsetio na to da su nepravilnosti utvr|ene u svim kontrolisanim ministarstvima.

Kontrola tro{ewa buxeta za 2009. godinu, koja je obuhvatila oko 70 odsto izdataka iz dr`avne kase, sprovedena je u Upravi za Trezor, Narodnoj banci Srbije i u sedam ministarstava – finansija, poqoprivrede, rada i socijalne politike, nauke, infrastrukture, prosvete i omladine i sporta. Pozitivno mi{qewe dr`avnih revizora dobio je samo NBS. Dr`avni revizori su utvrdili da su u raspolagawu buxetom

za 2009. godinu naj~e{}e kr{eni Zakon o buxetskom sistemu i Zakon o javnim nabavkama.

Suprotno Zakonu o buxetskom sistemu, kontrolisani buxetski korisnici su za odre|ene namene tro{ili vi{e novca nego {to je bilo odre|eno.

Krivi~nim delom se smatra svaka isplata buxetskog novca koja za milion dinara prema{uje odobrenu svotu, a, po nalazima DRI-ja, takvih je bilo u 2009. godini. Dr`avni revizori su procenili da su kontrolisani buxetski korisnici neopravdano sprovodili postupke hitnih javnih nabavki robe, pru`awa usluga i izvo|ewa gra|evinskih radova ukupno vrednih 303,1 miliona dinara.

Ugovori o delu sklopqeni mimo propisa bili su, po nalazima DRI-ja, vredni oko 77 miliona dinara. Utvr|eno je da su u 2009. godini zaposleni u kontrolisanim ministarstvima, kao {to je bio slu~aj i u 2008, prekora~ili limite za kori{}ewe slu`benih telefona, ali su u toku revizije taj novac vratili u buxet. U izve{taju DRI-ja navedeno je i da je za pla}awe naknada za rad u komisijama i radnim grupama potro{en novac koji je bio opredeqen za druge namene, i to 64,2 miliona dinara.

Preletawa Socijalisti~ka partija Srbije se posle nekoliko godina vratila u vlast u op{tini @itora|a iako na tamo{wim lokalnim izborima 2008. nije osvojila nijedan mandat. Predsednik op{tine Dobrivoje Miti}, koji je u SPS pre{ao iz grupe gra|ana „Da radimo i gradimo“, ka`e da je od ju~e u toj op{tini na vlasti nova vladaju}a koalicija, u kojoj su i socijalisti, sa {est odbornika. Socijalistima su pri{la dva odbornika Nove Srbije, jedan odbornik Demokratske stranke Srbije i jo{ trojica

iz grupe gra|ana „Da radimo i gradimo“.

Osim SPS-a, u vlasti u @itora|i, rodnom mestu predsednika socijalista Ivice Da~i}a, u~estvuju i novosnovani Nezavisni klub i Srpska radikalna stranka, koji imaju po sedam mesta u lokalnom parlamentu. Novi Nezavisni odborni~ki klub u lokalnoj skup{tini formiralo je {est odbornika Nove Srbije i jedan iz Demokratske stranke Srbije. U opoziciji su sada Demokratska stranka s devet i G17 plus s dva odborni~ka mesta u SO.

4

EKONOMIJA

petak14.januar2011.

RADNICI SKROBARE ZAUSTAVILI SUDSKE IZVR[ITEQE

Spre~ena plenidba imovine IPOK-a Radnici zrewaninske Industrije prera|evina od kukuruza IPOK spre~ili su ju~e ~etvoricu poverilaca i sudske izvr{iteqe da zaplene ranije popisanu imovinu najve}e skrobare na Balkanu radi namirivawa dugova. Kada su videli da im ne}e po}i za rukom da obave ono zbog ~ega su do{li, sudski izvr{iteqi su oko 11 ~asova napustili fabriku. Nije bilo inci-

]opi}, koga MUP Srbije sumwi~i da je u sprezi s narkodilerom Darkom [ari}em, kao i da je o{tetio IPOK za nekoliko stotina miliona dinara.

Dok policija poku{ava da ]opi}a privede licu pravde, dotle fabrika propada. Proizvodwa je obustavqena pre nekoliko meseci, silosi za kukuruz su prazni, radnici potra`uju vi{e plata, a poverioci

Radnici zrewaninske Industrije prera|evina od kukuruza spre~ili su ju~e ~etvoricu poverilaca i sudske izvr{iteqe da zaplene ranije popisanu imovinu najve}e skrobare na Balkanu denata, niti je vo|ena bilo kakva polemika.

Predsednica Samostalnog sindikata u IPOK-u Lidija Radin kazala je da zaposleni nisu dozvolili poveriocima da u|u u fabriku i sudske presude sprovedu u delo, i da }e tako biti sve dok ne vide kakva }e biti sudbina ovog preduze}a koje se ve} mesecima spomiwe u javnosti.

– Stalno nam govore da budemo strpqivi, da je re{ewe na vidiku i da }e imovina privremeno ili trajno biti oduzeta od ve}inskog vlasnika, kao {to je bio slu~aj sa “@itoproduktom” – rekla je Lidija Radin.

Gazda zrewaninske skrobare je odbegli biznismen Zoran

zahtevaju da im se namire dugovi. Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Milorad Vasin posle jednog od sastanaka odr`anih u Zrewaninu najavio je da }e se predstavnici Vlade Vojvodine, lokalne samouprave i IPOK-a ovih dana obratiti za pomo} Republi~koj vladi, sa zahtevom da se imenuje zastupnik dr`avnog kapitala koji bi upravqao skrobarom dok se ne re{i wen pravnoformalni status. Vasin je objasnio da bi se time omogu}ilo pokretawe proizvodwe koja je u IPOK-u obustavqena pre nekoliko meseci. @. B.

SPOQNOTRGOVINSKI BILANS NA PODRU^JU RPK KIKINDA

Devizni pazar trostruko nadma{io uvoz

Privrednici tri op{tine severnog Banata s podru~ja Regionalne privredne komore Kikinda ostvarili su za prvih jedanaest meseci pro{le godine devizni pazar od 147,68 miliona evra, {to je pove}awe od 55,5 posto u odnosu na isti period 2009. Istovremeno, za uvoz je utro{eno 47 miliona evra ili 22 posto vi{e. Gene-

Pogon „Aleve” u Novom Kne`evcu

ralni sekretar RPK Kikinda Sa{a Tanackov isti~e da izvoz s ovog podru~ja prema{uje uvoz vi{e od tri puta i da je u spoqnotrgovinskom poslovawu ovda{wih privrednika evidentan suficit ve}i od 100 miliona evra.

Op{tina Kikinda ubedqivo predwa~i, s izvozom od 140,7 miliona evra, iz Novog Kne`evca pazar je 5,1 i iz ^oke 1,8 milion evra. Iz sve tri op{tine u izvozu je u~estvovala 61 firma, a na vrhu liste izvoznika su kikindske kompanije DOO „Livnica Kikinda AI“ sa 43,8 miliona evra, AD

„Metanolsko-sir}etni kompleks“ s pazarom od nepuna 42, livnica DOO „Le Belije“ s 25,5, AD „Toza Markovi}“ s 10,5, i DOO EMMEPI sa 7,5 miliona evra.

Kikindske izvoznike dobrim deviznim pazarom prati najuspe{nije preduze}e u novokne`eva~koj op{tini AD „Aleva“ iz Novog Kne`evca, koje je na inostranom tr`i{tu inkasiralo 4,4 miliona evra. Iz ~okanske op{tine tu je AD Duvanska industrija „^oka“ s ostvarenim 1,3 milionom evra.

Devize je u ovom periodu tro{ilo 87 preduze}a, me|u kojima je na prvom mestu najve}i izvoznik, DOO „Livnica Kikinda AI“ sa 14,8 miliona evra, a slede mahom ostali veliki izvoznici.

Najvi{e izvoza ostvaruje se u Sloveniju, Nema~ku, Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu, Ma|arsku, [paniju, Austriju, Belgiju, Francusku, Crnu Goru i Italiju. Najvi{e se uvozi iz Rumunije, Ma|arske, Slovenije, Italije, Nema~ke, Rusije i Velike Britanije. Sir}etna kiselina, metanol, delovi i pribor za motorna vozila, delovi za klipne motore na paqewe pomo}u sve}ica, ko~nice, servo-ko~nice i wihovi delovi za disk-ko~nice, ostali delovi za karoserije i motore, crepovi i kerami~ke plo~ice, ~arape, za~inska paprika i drugi proizvodi iz pogona „Aleve“, izvozni su aduti ovog podru~ja. Uvozile su se najvi{e sirovine za potrebe ovda{wih livnica i proizvodwu ~arapa koje zavr{avaju na inostranoj pijaci.

M. Mitrovi}

DNEVNIK FABRI^KE CENE DEBELO PORASLE

Tekstil skrojen 20 posto skupqe Proizvo|a~ke cene industrijskih proizvoda u decembru su pove}ane 1,2 posto u odnosu na novembar, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Najvi{e su pove}ane proizvo|a~ke cene tekstilnih prediva i tkanina – 19,3 posto, zatim u va|ewu sirove nafte i gasa – devet i va|ewu rude metala – 3,5 posto. Kod izrade proizvoda od ostalih minerala cene su mawe 0,3 odsto i ostalih saobra}janih sredstva 0,2.

Od izabrane grupe proizvoda najvi{e je poskupela ode}a – 0,5 posto, dok je pojeftiwewe zabele`eno kod drumskih saobra}ajnih sredstava – 0,5 odsto. Cene ostalih proizvoda ostale su na istom nivou.

U toku 2010. godine proizvo|a~ke cene pove}ane su ukupno 16,2 posto. Kod proizvoda cene su najvi{e pove}ane kod te~nih goriva i maziva – 22,2 posto, drvenog name{taja – 15,9 i metalnih aparata za doma}instvo – 11,3 posto.

NAJPAMETNIJE JE PROMENITI TEK USVOJENI ZAKON O NAMETIMA NA STANOVE

Porez na imovinu u{ao u lavirint Slede}eg meseca gra|ani Srbije plati}e prvu od ~etiri rate poreza na imovinu, po pro{logodi{wem obra~unu. Nakon toga, ovaj namet }e gradovi i op{tine, ~iji je to izvorni prihod, razrezivati po novom zakonu. On bi trebalo da bude znatno vi{i nego {to se to ra~unalo kada je predstavqena prva verzija zakona. Glavni krivci su poslanici, koji su osmislili amandmane koji su usvojeni i u{li u zakon. Oni slu`benicima poreskih uprava znatno komplikuju obra~un. Ove izmene najvi{e }e platiti gra|ani koji `ive u starim gradskim jezgrima jer su tu kvadrati najskupqi. Ve} sada se ~uje da bi bilo najcelishodnije da se jo{ neprimeweni zakon vrati u Skup{tinu na doterivawe.

Kada je zakon predstavqen, nadle`ni iz Ministarstva finansija objasnili su da }e se porez ubudu}e pla}ati po jedinstvenoj stopi od 0,4 posto. Amandmanima poslanika porez je stepenovan. Tako }e se za nekretninu koja vredi deset miliona pla}ati pomenuta stopa. Ali kod skupqih, na scenu stupa veoma komplikovan sistem obra~una. Na nekretninu koja vredi vi{e, stopa se razla`e. Na prvih deset miliona ona je 0,4 posto i na dodatnih do 25 miliona iznosi 0,6 posto. Na vrednost iznad 50 miliona je dva procenta. Na razliku izme|u dve sume poreznici su du`ni da obra~unaju i jedan odsto poreza.

Ciq predlaga~a je bio da bogatiji snose ve}i teret. A dobili smo komplikovan sistem ~ija primena }e biti mogu}a ako se u op{tinskim i gradskim poreskim administracijama zaposli jo{ dosta slu`benika koji }e ovo sve ra~unati i prera~unavati. Ho}e li se ve}i prihod potro{iti na zapo{qavawe novih slu`benika?

Sume poreza na imovinu bi}e ve}e i zbog toga {to zakon koji je usvojen koncem pro{le godine predvi|a da se po osnovu starosti vrednost nekretnine mo`e umawi-

znici? To je te{ko re}i. Tr`i{nu vrednost po kojoj }e se obra~unavati porez odredi}e Ministrastvo finansija. Dok se to ne sazna, gra|ani na osnovu procena ra~una-

[to je brzo, to je i kuso O~igledno, lepe ideje lak{e je osmisliti nego sprovesti u delo.

Zato se moglo ~uti da je ceo paket poreskih zakona donet u `urbi pred Novu godinu da ga ni sama ministarka ne prepoznaje... Izgleda da ovde va`i ono „[to je brzo, to je i kuso“. Zakon vezan za oporezivawe imovine nije jedini koji je zbog `urbe usvojen u obliku koji predlaga~i nisu predvideli. Ne treba zaboravti da je odmah posle do~eka 2011. kabinet predsednika Republike vratio na doradu nadle`nima ve} usvojen zakonski tekst koji se odnosi na izmene kod poreza na dodatu vrednost. Stopa pove}awa PDV-a s osam na 18 posto bila je predlo`ena za hotelske usluge, kompjutere i ju`no vo}e Pove}ana je samo za ovo posledwe. U tekstu koji je ponu|en na potpis gre{kom je neko limun, banane i sli~no oslobodio pove}awa. Ali su zato trgovci po`urili da podignu cene, pravdaju}i se nepostoje}im pove}awem poreza. ti najvi{e do 40 odsto, a pre je bilo do 70. Olaka{ice su umawene i po osnovu ~lanova doma}instva: popust ne mo`e biti ve}i od 20.000 dinara. [ta na prole}e kada im stignu prva re{ewa mogu o~ekivati obve-

ju {ta bi ih moglo sna}i. Tako bi se u ve}im stanovima u centru grada porez koji je lane bio sto evra ove godine mogao duplirati, a naredne sti}i/pre}i 1.500 evra.

Gra|ani poreze po re{ewu moraju da plate u zakonskom roku.

Potom mogu da se `ale. Ako ne plate razrezano, o~ekuje ih prinudna naplata – plenidba. Mnogi penzioneri koji `ive u nasle|enim stanovima u starim gardskim jezgrima ve} vide poreznike kako im iz ku}e plene slike, kristalne vaze, nakit i posle ih na licitaciji prodaju da bi namirili porez.

Najbogatjii }e se, kao i obi~no izvu}i, jer mogu svoje vi{espratne ku}e i ogromne stanove da registruju kao imovinu preduze}a ili radwi i za wih u tom slu~aju va`i kwigovodstvena vrednost pri obra~unu, {to je daleko povoqnije od tr`i{ne, a stopa je ista – 0,4 posto. [ta se mo`e zakqu~iti kada se o svemu razmisli hladne glave?

– Porez na imovinu nikada nije donosio u kasu velike prihode – ka`e stru~awak za ovu oblast \er| Pap. – Najve}i prihodi slivaju se od poreza na dodatu vrednost, na dobit i akciza. Oporezivawe bogatih po imovini vi{e je u ovom trenutku reklamni potez nego {to stvarno mo`e doneti znatno vi{e novca onima koji ga prikupqaju. Za nove komplikovane obra~une poreska administracija nema dovoqno kadrova.

A kako }e to sve i}i vide}emo na prole}e, kada treba da stignu prva re{ewa po novom zakonu.

D. Vujo{evi}

12. 01. 2011.

1.325,67239

Poskupquje i somborsko mleko „Somboled“ }e od danas pove}ati cenu mleka dva dinara po litru, dok }e cene mle~nih proizvoda ostati iste, re~eno je u toj somborskoj mlekari. Kako su naveli u „Somboledu“, odluka o poskupqewe doneta je po{to je u de-

cembru 2010. otkupna cena mleka pove}ana od deset do 12 posto, odnosno u proseku 2,7 dinara po litru. „’Somboled’ prati kretawa otkupnih cena mleka na tr`i{tima u regionu i Evropskoj

uniji, koje posledwu godinu bele`e neprekidan rast, a predvi|awa industrije govore da }e otkupne cene mleka nastaviti da rastu i u prvom kvartalu 2011. godine“, naveli su u „Somboledu“.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (675,20 1,19)

Promet

AIK banka, Ni{

3,78

3.817

14.531.720

Metalac, Gorwi Milanovac

3,30

2.285

274.170

AIK banka, Ni{

3,78

3.817

14.531.720

Veterinarski zavod, Subotica

3,28

599

186.560

Komercijalna banka, Beograd

0,00

26.000

40.170.000

Univerzal banka, Beograd

2,35

4.401

1.324.703

Energoprojekt holding, Beograd

0,33

904

1.573.930

2,30 Promena %

1.380 Cena

552.000 Promet

Agrobanka, Beograd

0,79

7.444

2.843.418

Imlek, Beograd

-1,79

1.866

3.635.414

Soja protein, Be~ej

1,42

857

2.838.105

Univerzal banka, Beograd

2,35

4.401

1.324.703

Metalac, Gorwi Milanovac

3,30

2.285

274.170

Privredna banka, Beograd

0,00

600

279.695

Tigar, Pirot

0,00

700

1.567.129

AIK banka PB, Ni{ Pet akcija s najve}im padom Autoventil, U`ice

-11,96

1.023

153.450

Institut za strane jezike, BG

-11,76

13.500

13.500

Galeb GTE, Beograd

-11,67

265

2.650

Soko Nada [tark, Beograd AMS Osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-10,00 -10,00 Promena % -0,21 1,42 0,10

1.800 900 Cena 478 857 3.003

Naziv kompanije

90.000 24.300 Promet 18.434.409 2.838.105 1.579.427

Karneks, Vrbas

0,00

1.550

649.450

Mlekara, Subotica

-0,07

1.452

232.320

Promena %

Cena

Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,10

3.003

1.579.427

Meser Tehnogas, Beograd

-0,47

5.967

89.500

Alfa plam, Vrawe

-1,42

8.138

284.827

Veterinarski zavod, Subotica

3,28

599

186.560

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK GARANCIJE SVETSKE BANKE ZA NA[E ZADU@IVAWE

DA BI PENZIONI FOND BIO PUN, POTREBNO ZAPOSLITI JO[ 1,8 MILION QUDI

Penzijama fali duplo vi{e radnika

Uzimamo „jeftino” 400 miliona dolara

Srbija }e uskoro mo}i da se zadu`uje u inostranstvu uz garancije Svetske banke, saop{tilo je Ministarstvo finansija.

To zna~i, kako se navodi u saop{tewu, da }e Srbija, u vreme kad je smaweno intresovawe stranih in-

vestitora, mo}i da obezbedi 400 miliona dolara komercijalnih kredita na me|unarodnom tr`i{tu sa znatno ni`om kamatnom stopom i du`im rokom otplate.

Garancije Svetske banke za lak{e i br`e dobijawe povoqnih inostranih kredita mo}i }e da budu kori{}ene po{to ih odobri Odbor izvr{nih direktora te me|unarodne finansijske institucije i ratifikuje Skup{tina Srbije.

Taj vid saradwe Srbije i Svetske banke dogovoren je u Va{ingtonu tokom zvani~nih pregovora delegacije Srbije koju je predvodio savetnik ministarke finansija Vladan Mani}.

Srbija je tre}a dr`ava s kojom je Svetka banka dogovorila davawe garancija za zadu`ivawe.

Lizing u ~abru?

Broj lizing ugovora gra|ana smawen je u prvih 11 meseci 2010. godine 18,5 odsto, a samo tokom novembra 2,1 odsto, pokazuju podaci Udru`ewa banaka Srbije. Broj korisnika lizing ugovora od januara do novembra mawi je 18,7 odsto. Iznos ostatka duga gra|ana po lizingugovorima smawen je tokom 11 meseci devet odsto, sa 7,38 milijardi dinara na 6,72 milijardi, a tokom novembra smawen je 1,9 odsto.

Mada je Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe pre nekoliko dana saop{tila da je na kraju pro{le godine u Srbiji bilo 729.620 nezaposlenih, {to je 852 osobe mawe nego u istom mesecu 2009. godine, ~ak i zvani~ki statisti~ki podaci pokazuju da je broj onih koji rade, dakle zaposlenih, mawi, i to za vi{e od 50.000. Kako je mogu}e da opada broj zaposlenih i u isto vreme nezaposlenih – te{ko da bilo ko osim statistike mo`e objasniti.

No, kako drugih mera nema, mora se vratiti statistici, a ona govori da je u decembru 2009. godine bio 1.857.291 zaposleni. Samo devet meseci kasnije broj zaposlenih bio je mawi za 51.105 jer je, po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u avgustu pro{le godine radno mesto imalo 1.806.186 qudi. U posledwem kvartalu pro{le godine broj zaposlenih dodatno se smawio za vi{e od 10.000, tako da sada u Srbiji radi oko 1.800.000 qudi. ^ak i kada bi za sve wih – a nije tako, i to se tako|e statistikom mo`e dokazati – poslodavci redovno upla}ivali penzione doprinose, para za penzije ne bi bilo dovoqno ve} bi i daqe gotovo polovina novca potrebnog za redovnu isplatu 12 penzija u godini morala da se dodaje iz buxeta Srbije. Statistika bele`i da svakom {estom od ovog 1,8 miliona zaposlenih poslodavci ne upla}uju doprinose za penziju, dok ih za jo{ 600.000 upla}uju neredovno ili na minimalac. Dakle, penzioni fond ne mo`e ra~unati na to da }e godi{we prihodovati doprinose od trenutno zaposlenih, mada ra~unica pokazuje da mu ni to ne bi mnogo pomoglo. Da zlo bude ve}e – a ceh pla}aju svi gra|ani Srbije kroz ve}e poreze i cene svega i sva~ega – poslodavci na osnovu neupla}enih doprinosa za socijalno osigurawe duguju

U sre}no vreme U sre}no vreme, a bilo je to od sedamdesetih godina pro{log veka do po~etka devedesetih, u nekada{woj zajedni~kom dr`avi SFRJ na jednog penzionera bilo je ~etiri radnika. Fond PIO bio je prepun novaca i wime su izgra|ene mnoge bolnice, rehabilitacioni centri, zgrade, bawe, putevi... Pri tom su penzije za onda{we prilike bile vi{e nego dovoqne za pristojan i dostojanstven `ivot najstarijih, a za obra~un je uzimano deset najpovoqnijih godina u kojima su im primawa bila najboqa. Onda nijedan poslodavac, mada je ve}inom svima dr`ava bila gazda, nije smeo ni da pomisli na to da ne plati doprinos radniku. S tog odnosa do{li smo dotle da se broj radnika i penzionera izjedna~i, s tendencijom da budemo jedina dr`ava u Evropi koja ima vi{e onih koji primaju penzija nego onih koji imaju radno mesto.

Fondu PIO oko 170 milijardi dinara, na {ta }e se dodati dug koji je nastao pro{le godine jer on jo{ nije iskazan.

Sve u svemu, od 1,8 miliona zaposlenih penzioneri imaju malo ili nimalo vajde. Prosta ra~unica govori da, ukoliko bi se dr`ava oslonila samo na uplate koje dolaze od doprinosa na plate zaposlenih, pa ~ak i pod uslovom da se pla}aju za sve zaposlene, 1,8 milion, ve} u ovom trenutku bi oko 300.000 penzionera ostalo bez

VLADA USVOJILA PROGRAM MERA ZA UBLA@AVAWE EFEKATA KRIZE

Sedam milijardi za zapo{qavawe, razvoj...

Vlade Srbije je, na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ju~e usvojila Program mera za ubla`avawe negativnih efekata svetske ekonomske krize, za koji je iz buxeta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja izdvojeno sedam milijardi dinara u 2011. godini.

Na sednici je, na predlog Ministarstva ekonomije, usvojeno 20 ta~aka, koje se odnose na programe podsticaja privredi, zapo{qavawu i razvoju turizma.

Program podrazumeva nastavak realizacije mera kroz odobravawe kredita privredi i gra|anima sa subvencionisanim kamatnim stopama, i to: za likvidnost, finansirawe trajnih obrtnih sredstava i za izvozne poslove, zatim kredita za investicije, potro{a~kih kredita, subvenci-

ja za podsticawe proizvodwe i remonta {inskih vozila za potrebe Javnog preduze}a „@eleznice Srbije“.

Ovaj program obuhvata i nastavak sprovo|ewa subvencionisane kupovine automobila proizvedenih u Srbiji zamenom „staro za novo“, zatim mere podr{ke gra|evinskoj industriji kroz subvencionisawe kamate za stambene kredite, podsticawe proizvodwe, remonta i prodaje gra|evinskih ma{ina, kamiona, specijalnih nadgradwi na kamionskim {asijama, proizvodwe i prodaje traktora i prikqu~nih ma{ina proizvedenih u Srbiji, a usvojen je i Program o kreditnoj podr{ci privredi preko Fonda za razvoj.

U 2009. i 2010. godini ovaj program je doprineo zaustavqawu

naglog pada proizvodwe i odr`avawu nivoa zaposlenosti, pove}awu op{te likvidnosti u privrednom sistemu i pove}awu tra`we za odre|enim trajnim potro{nim dobrima proizvedenim u zemqi.

Na predlog Ministarstva ekonomije, usvojeni su i programi u oblasti zapo{qavawa: subvencije za preduze}a i organizacije i dotacije za organizacije obaveznog socijalnog osigurawa, a sve za potrebe profesionalne rehabilitacije i zapo{qavawa osoba s invaliditetom.

U oblasti turizma usvojena je uredba o kreditima za podsticawe kvaliteta ugostiteqske ponude, kao i program subvencija namewenih za razvoj turizma u ovoj godini, navedeno je u saop{tewu.

Nemci u Aleksincu KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

petak14.januar2011.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,1920

105,2980

107,7200

102,8760

Australija

dolar

1

78,3599

79,9591

81,7982

78,1200

Kanada

dolar

1

79,8454

81,4749

83,3488

79,6010

Danska

kruna

1

13,8499

14,1325

14,4575

13,8075

Norve{ka

kruna

1

13,2999

13,5713

13,8834

13,2592

[vedska

kruna

1

11,6297

11,8670

12,1399

11,5941

[vajcarska

franak

1

81,2473

82,9054

84,8122

80,9986

V. Britanija

funta

1

124,0290

126,5600

129,4710

123,6490

SAD

dolar

1

78,7847

80,3926

82,2416

78,5436

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 1. 2011. godine

Potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} potpisao je ju~e sa nema~kom kompanijom „Gramer“ ugovor o drugoj fazi investirawa te kompanije u Srbiji, koji predvi|a dodatno ulagawe od 1,07 miliona evra i zapo{qavawe novih 211 radnika.

Kompanija „Gramer“ donela je odluku da pro{iri svoje kapacitete u Aleksincu, za {ta joj je Ministarstvo ekonomije, preko Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA), kroz Program finasijske podr{ke investitorima, odobrilo 4.000 evra po novom radnom mestu, odnosno ukupno 844.000 evra.

penzije jer bi upravo toliko novca nedostajalo u penzijskoj kasi da nije dotacija iz buxeta.

Dr`ava, dakle, zbog toga {to ni ova {aka jada zaposlenih u Srbiji nema upla}ene doprinose, mese~no gubi minimum milijardu dinara. Ali to nije jedino zlo.

Naime, po podacima Fonda PIO, samo tokom pro{le godine podneto je ~ak 630.000 zahteva za penzionisawe, od ~ega je re{eno 561.000 {to zna~i da je za toliko pove}an broj penzionera, tako da

su se broj onih koji svakog meseca ~eka penziju i broj onih koji rade izjedna~ili a u petini srbijanskih op{tina ~ak je broj penzionera uveliko prema{io broj onih koji rade! E takve statistike nema nigde, ne samo u regionu nego ni u celoj Evropi.

S druge strane, ovi podaci ukazuju na jo{ jedan alarmatan podatak: da je, pod uslovom da su statisti~ki podaci ta~ni, broj onih koji su zbog ekonomske krize ostali bez posla vi{estruko ve}i jer sasvim je izvesno da je me|u onih 600.000 koji su se pro{le godine penzionisali vi{e od polovine pre toga bilo na evidenciji nezaposlenih i da su penzioneri postali s Tr`i{ta rada. Wima je dr`ava sve do prvog ~eka godinu ili dve ispla}ivala mese~nu nadoknadu za nezaposlene, za {ta se novac tako|e obezbe|uje iz doprinosa koje pla}aju zaposleni. Kada se sabere broj penzionera u Srbiji, a to je vi{e od 1,6 miliona, i broj nezaposlenih koji dobijaju mese~nu nadoknadu dok ~ekaju ili da na|u posao ili da se penzioni{u, to je daleko iznad 1,8 miliona, odnosno broja qudi koji trenutno rade.

Najprostija ra~unica govori da bi za ovoliki broj penzionera, kao i onih koji }e to postati tokom ove godine, Srbija morala imati najmawe duplo vi{e zaposlenih jer trenutno polovinu para za penzije mora da izdvaja iz buxeta. Odnosno, radi redovne isplate penzija potrebno je pod hitno zaposliti ne samo one koji su sada nezaposleni, dakle onih 729.520 koje dr`ava zvani~no priznaje, ve} jo{ toliko. Samo pod tim uslovim penzije bi se – ali na sada{wem nivou – mogle ispla}ivati iz doprinosa koje upla}uju zaposleni, {to zna~i da bi i dr`ava morala strogo kontrolisati da sve gazde izvr{avaju svoju obavezu. Q. Male{evi}

5

PROMEWENO SAMO 68 PROPISA

Giqotina paragrafa zaribala Rukovoditeqka Vladinog tima za sveobuhvatnu reformu propisa (SRP) Andrea Maru{i} izjavila je ju~e da je trenutno sprovedeno i primeweno oko 68 preporuka za ukidawe zastarelih i izmenu propisa koji ote`avaju poslovawe privrede Srbije, i da je ostalo jo{ dosta da se uradi u toj oblasti.

Andrea Maru{i} je rekla da se jo{ sabiraju podaci, koji su pozitivni u odnosu na procene ukupnih u{teda. Ona je istakla da je ostalo da se uradi ono {to nije ura|eno do kraja 2010. i da bi trebalo da sva ministarstva dostave izve{taje o tome {ta su dodatno ura-

dili od neusagla{enih preporuka.

Andrea Maru{i} je rekla da postoji politi~ka podr{ka, koja je jedan od osnovnih preduslova da bi se ovakav postupak uop{te i sproveo, ali da su problemi nastali na nivou dr`avne administracije i birokratije gde postoji borba da se zadr`e procedure i ovla{}ewa.

Po wenim re~ima, neopravdana je bojazan da bi ukidawe propisa zna~ilo smawewe broja zaposlenih jer ono zna~i efikasniji rad dr`avne administracije.

Andrea Maru{i} je ukazala na to da qudi u praksi imaju probleme s procedurama s Poreskom upravom i da su se o~ekivale br`e reforme na tom planu, a da je uspostavqawe elektronskog {altera za prijem poreskih prijava preneto u 2011. i planirano da se zavr{i do juna.

Ona je najavila daqe unapre|ewe sistema zapo{qavawa jer je tokom pro{le godine uspostavqen jedan {alter, a bilo ih je tri, i omogu}avawe elektronske predaje tih prijava.

JAVNI DUG SRBIJE POVE]AVA SE DRAMATI^NIM TEMPOM

Dr`ava se neozbiqno igra s opasnim dugovima Javni dug Srbije u posledwe vreme pove}ava se veoma brzo i preti da pre|e granicu koju je dr`ava sama sebi propisala kao limit visoke zadu`enosti. Naime, po Zakonu o buxetskom sistemu, usvojenom u decembru, dug dr`ave ne bi smeo biti vi{i od 45 odsto bruto doma}eg proizvoda, ali ozbiqni ekonomisti upozoravaju na to da }emo ve} ove godine najverovatnije prekora~iti tu granicu.

Naime, ekonomista dr Stojan Stamenkovi} ka`e da je u novembru javni dug Srbije dostigao 38,5 odsto BDP-a i da je 5,6 posto vi{i nego u decembru 2009.

Pri tom }e se bitno promeniti strategija finansirawa deficita buxeta jer }e se smawiti prodaja trezorskih zapisa a pove}ati direktna zadu`ivawa, i to zna~i da }emo vrlo verovatno ve} u 2011. godini prema{iti granicu zadu`enosti dr`ave od propisanih 45 odsto BDPa, obja{wava Stamenkovi}.

Kada je u Zakon o buxetskom sistemu, odnosno u wegove odredbe koje se odnose na fiskalnu odgovornost, uneta granica o maksimalnoj zadu`enosti od 45 odsto BDP-a, vodilo se ra~una o tome koji nivo javnog duga bi zna~io previsoke tro{kove servisirawa, {to bi moglo ugroziti normalno funkcionisawe dr`ave.

– Jedan od kriterijuma od kojih smo po{li u na{im projekcijama odnosi se na visinu duga i kamata, koje se na godi{wem nivou kre}u oko 15 posto. Ako bi javni dug iznosio 50 odsto BDP-a, plus 2,5 posto koliko bi se dodatno pla}alo na kamate, to bi zna~ilo da bi

tro{kovi servisirawa bili veoma visoki. A procenili smo i da }e se posle primene zakona o denacionalizaciji formirati dodatni javni dug – objasnio je jedan od autora zakonskih odredbi o fiskalnoj odgovornosti profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsi}.

Kada se govori o javnom dugu, ekonomisti navode da uvek treba imati u vidu i wegovu strukturu, odnosno na~in na koji su tro{ene pare koje je dr`ava pozajmila.

Naime, neke od najbogatijih i najrazvijenijih zemaqa sveta, poput SAD, Francuske i Velike Britanije, imaju veoma visoka zadu`ewa koja ~esto prelaze i svih 100 odsto godi{weg BDP-a.

Ipak, po pravilu, te zemqe novac dobijen zadu`ivawem koriste efikasno, na primer za izgradwu autoputeva ili brzih pruga, pa se ne mo`e govoriti o tome da sada{we generacije zadu`uju budu}e da bi otpla}ivale dana{wu potro{wu. Tako|e, ja-

sno je da bogate zemqe dobijaju kredite po kamatama znatno ni`im od onih na koje mo`e ra~unati Srbija.

Problem s javnim dugom Srbije je upravo u tome {to se mi zadu`ujemo ne da bismo ulagali ve} da bismo tro{ili i odr`avali `ivotni standard koji nam snaga na{e privrede realno ne mo`e obezbediti. Buxetska potro{wa Srbije je ve} godinama ve}a od onoga {to dr`avna kasa prihoduje, {to automatski zna~i i pove}awe dr`avnog duga. Ali te pare nisu oti{le u investicije, naprotiv: u 2008. godini u buxetu je bilo planirano 65,8 milijardi dinara namewenih za investicije, a realizovano 30,9. U 2009. ista stvar; za investicije je planirano 27,8 milijardi, a investirano je 14,9.

Mawe dr`avne investicije, na`alost, nisu zna~ile {tedwu, ve} je taj novac preusmeren u potro{wu.

Tako Stamenkovi} upozorava na to da i u dr`avnom buxetu za 2011. godinu nedostaje oko 13 milijardi dinara za investicije neophodne za ostvarivawe planova o rastu BDP-a.

Ina~e, jo{ na kraju 2008. javni dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra ili, iz sada{we perspektive, sasvim umerenih 26,3 odsto BDP-a. Sada se popeo na 11,5 milijardi evra. To je, mora se re}i, i daqe osetno mawe od 14,2 milijardi evra, koliko je dug iznosio 2001. godine, pogotovo ako se uzme u obzir da je privreda Srbije danas ipak neuporedivo ja~a nego pre deset godina.

V. ^vorkov

6

DRU[TVO

petak14.januar2011.

SUBOTICA GRAD DEPRESIJE I SAMOUBISTAVA

STASAVA LI GENERACIJA ZAVISNIKA OD DIGITALNIH DROGA

MP-3 plejer umesto heroinskog {prica Razvoj novih tehnologija, ta~nije – slobodan pristup {ire populacije tim tehnologijama – doveo je do toga da je danas u potrazi za dnevnom dozom droge dovoqno oti}i na popularni sajt “Youtube”. Naime, kako upozoravaju brojni zvani~nici, na Zapadu stasava ~itava nova generacija takozvanih “elektronskih”, odnosno I-dozera ili I-xankija, koji makar kratkotrajni beg od svakodnevih problema tra`e u digitalnim drogama.

Iako je ova vrsta elektronskog mo`danog stimulansa lako dostupna na internetu, doma}i zdravstveni radnici se jo{ nisu uhvatili u ko{tac s ovom pojavom i nema nikakvih podataka o tome koliko korisnika digitalnih droga ima u Srbiji, dok se u Americi uveliko vode polemike o tome koliko one uop{te mogu biti

stimulativne, a naro~ito o tome da li su i koliko adiktivne i, posledi~no, {tetne po one koji su im se odali.

zacije u qudskom mozgu i telu.

Samim tim, ako bukvalno prihvatimo va`e}u definiciju droge kao supstance koja se mora uneti u telo, gde mewa uobi~ajene telesne funkcije, binauralni ritam se ni ne mo`e smatrati drogom, bar ne u klasi~nom smislu. Isto va`i i za konstataciju da sli~ne frekvencije emituje i sam mozak, tako da dodatna izlo`enost wima ne mewa uobi~ajene telesne funkcije ve} samo, eventualno, stimuli{e tranziciju trenutno negativnih emocija u one pozitivne, koje su mozgu jednako poznate i normalne, koje ga umiruju i prebacuju u blago meditativno stawe. Dakle, bez neuobi~ajene euforije svojstvene poznatim drogama. Tako|e, nije utvr|eno ni razvijawe zavisnosti prema izlagawu binauralnim ritmovima. Tako je bar u teoriji, dok se na pomenutom sajtu “Youtube” mogu na}i i klipovi na kojima mladi}i sa slu{alicama prolaze kroz zastra{uju}e napade panike dok slu{aju binauralni ritam poznat kao “Gates of Hades”...

Iako su nau~nici proveli decenije u istra`ivawu uticaja binauralnih ritmova i u nekim trenucima tvrdili da oni mogu pospe{iti pam}ewe, u~ewe, ostavqawe pu{ewa ili odricawe od prekomerne hrane, pa ~ak i da podlo`enom pacijentu mogu vratiti izgubqena se}awa ili izle~iti erektilnu disfunkciju, sva ova istra`ivawa i tvrdwe su ostali nedore~eni i jo{ nema nepobitnih dokaza o tome da binauralni ritmovi zaista doprinose i~emu od navedenog. Pa ~ak ni opu{tawu,

Na crnom tr`i{tu se mogu na}i nosa~i zvuka koji kod korisnika, navodno, mogu izazvati iste efekte kao marihuana, kokain ili opijum

O ~emu se zapravo radi? Takozvane digitale droge se slu`e dvotonskom tehnologijom binauralnog ritma, koji stimuli{e mozak pomo}u zvukova razli~itih frekvencija, da bi se izazvale razli~ite emocije i stawa svesti. Efekte binauralnog ritma otkrio je jo{ davne 1839. godine Hajnrih Vilhem Dav, ali su oni ve}e interesovawe izazvali tek krajem 20. veka, kada su se pojavile tvrdwe da izlo`enost ~oveka ovim tonovima mo`e proizvesti neka po`eqna stawa svesti. Naime, merewe mo`danih talasa je pokazalo da u zavisnosti od toga {ta ~ovek radi ili u kakvom je mentalnom stawu, wegov mozak oda{iqe razli~ite frekvencije – od potpune opu{tenosti, lu~ewa korisnih hormona i regeneracije organizma pri niskim frekvencijama, do gladi, iznena|ewa, napetosti, zabrinutosti i straha pri onim vi{im i ekstremno visokim. Binauralni ritam se raspoznaje kao pulsiraju}i ili vibriraju}i zvuk i posti`e se tako {to se preko stereo-slu{alica korisniku u svakoj slu{alici pu{ta ton razli~ite ali opet relativno bliske frekvencije. Ta mala razlika izme|u dve frekvencije stvara binauralni ritam {to, kako ka`u, izaziva razli~ite, pretpostavqeno opu{taju}e i umiruju}e sen-

zbog ~ega neki stru~waci tvrde da je najverovatnije u pitawu ~ist placebo efekat kod onih koji su podlo`niji sugestiji. Sni`avawe mo`danih talasa definitivno dovodi do opu{tawa, ali nikada nije dokazano da se oni mogu kontrolisano spustiti na niske frekvencije kori{}ewem binauralnih ritmova.

Na crnom tr`i{tu se mogu na}i nosa~i zvuka koji kod korisnika, navodno, mogu izazvati iste efekte kao marihuana, kokain ili opijum, s tim {to se na Zapadu, za razliku od uobi~ajenih opijata, ove “digitalne droge”, koje se lako prebacuju na mp-3 plejer i nose svuda sa sobom, mogu kupiti skupa s uputstvom za pravilno kori{}ewe na cca 40 strana teksta. Me|utim, iako {tetne posledice (ba{ kao ni korisne) nisu jasno dokazane, a prodavci svoju “drogu na CDu” reklamiraju kao “potpuno bezbedan binauralni ritam koji ne izaziva zavisnost a kod slu{aoca podsti~e zadovoqstvo i samopouzdawe”, pojedini zvani~nici na Zapadu strahuju da bi te “digitalne droge”, ako ni{ta drugo, kod onih labilnijih i `eqnih istra`ivawa mogle predstavqati uvod u kori{}ewe ozbiqnih, te{kih droga, ~ije posledice svi dobro znamo...

A. Grube{a

DNEVNIK

Panonska bolest Subotica se svrstava u gradove s visokom stopom samoubistava i u tome je rame uz rame sa Segedinom u susednoj Ma|arskoj ili Berlinom u Nema~koj. Subotica ima prose~nu stopu samoubistava izme|u 50 i 60. Stopa samoubistava se izra~unava po broju samoubistava na 100.000 stanovnika u toku godine.

Prema re~ima stru~waka, qudi naj~e{}e odlu~uju da dignu ruku na sebe u vreme praznika. Na Odeqewe psihijatrije Op{te bolnice u Subotici izme|u dva Bo`i}a prijavilo se 50 pacijenata od kojih je 12 poku{alo sebi da oduzme `ivot. Prema istra-

ma pravi odgovor. Neki nau~nici smatraju da je to uticaj ravnice, jer ona depresivno deluje na qude. Drugi veruju da je u pitawu ru`a vetrova i podzemne vode koje nas okru`uju, dok se pre nekoliko godina pojavila i nova teza koju zastupa dr Branko \or|evi}, koji veruje da je za pove}an procenat samoubistava u Subotici uzrok arsen u vodi, koji je geolo{kog porekla.

U posledwih pedeset godina broj samoubistava u svetu je porastao za 60 odsto. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije godi{we u svetu oko milion qudi izvr{i samoubi-

Na Odeqewe psihijatrije Op{te bolnice u Subotici izme|u dva Bo`i}a prijavilo se 50 pacijenata, od kojih je 12 poku{alo sebi da oduzme `ivot `ivawima, prose~an samoubica na severu Ba~ke je Ma|ar, star oko 50 godina, poqoprivrednik je, o`ewen i naj~e{}e bolestan.

Najve}a stopa suicida u Evropi se upravo bele`i u Ma|arskoj i mnogi psihijatri to nazivaju panonska ili ma|arska bolest. [ta to nagoni Suboti~ane da spas potra`e “skokom u ambis”, pitawe je na koje zasada niko ne-

stvo - 3.000 qudi dnevno - tj. to u~ini jedna osoba svaka dva minuta. Ne tako davne 1950. godine u svetu je 60 odsto suicida zabele`eno kod osoba starijih od 45 godina. Od 1950. godine u svetu se zapa`a kontinuirani porast stope smrtnosti suicida kod mu{karaca u vidu linearnog porasta – sa 17 na preko 25 na 100.000 stanovnika. Kod

`ena su u istom periodu stope ostale na nivou 5 - 7 na 100.000 stanovnika. Najve}i broj suicida se bele`i u Aziji (Kina, Indija, Japan) i oni ~ine oko 60 odsto svih suicida u svetu.

Najvi{e stope samoubistava

kod mu{karaca su zabele`ene u zemqama isto~ne i severne Evrope i Azije – ka`e na~elnica Odeqewa prevencije u Zavodu za javno zdravqe u Subotici Nada Kosi}-Bibi}.

A. A.

IZ POGONA „GALENIKE” PRVI DOMA]I CITOSTATICI

Cena i kvalitet pobe|uju na tenderu Farmaceutska kompanija “Galenika” proizvela je prve koli~ine dve vrste citostatika u svojim pogonima u Ivawici. Ta kompanija }e tokom ove godine zapo~eti proizvodwu jo{ deset vrste citostatika, {to }e, kako navode, obezbediti kontinuirano i dovoqno snabdevawe doma}eg tr`i{ta neophodnim lekovima. Novi citostatici ve} se nalaze u veletrgovinama.

– Novi doma}i citostatici na}i }e se na tenderu za nabavku citostatika s liste A i

B ravnopravno s ostalim proizvo|a~ima i ukoliko budu po ceni povoqniji od drugih i odgovaraju}eg kvaliteta, svakako }emo se opredeliti za wih – ka`e direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{an Jovanovi}.

Po wegovim re~ima, Institut trenutno ima svih neophodnih citostatika, ali ukoliko u najskorije vreme Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe ne zavr{i tender za nabavku citostatika s C-liste, za 15 do 30

dana do}i }e do nesta{ice pojedinih. Ina~e, pozitivna lista lekova, odnosno oni koji se izdaju na teret zdravstvenog osigurawa, obuhvata tri grupe lekova svrstanih u tri liste: A, B i C. U grupu A svrstani su preparati koji se propisuju i izdaju na lekarski recept, u grupi B lekovi se izdaju zdravstvenim ustanovama na nalog, a u tre}u grupu C su svrstani skupi medikamenti koji se izdaju po posebnom re`imu.

J. Barbuzan

PROGRAM ^OKANA ZA POMO] STARIMA

„Help centar” za susret generacija Centar za socijalni rad op{tine ^oka zapo~eo je sprovo|ewe projekta “Susret generacija”, ~iji je glavni ciq pru`awe usluga pomo}i u ku}i starima i osobama s invaliditetom.

Projekat je podr`alo Ministarstvo rada i socijalne politike s 5,8 miliona dinara, a osim pru`awe pomo}i socijalno ugro`enima, ciq je i promocija volonterizma, s posebnim akcentom na mlade i me|ugene-

racijsko u~ewe. Projekat traje do kraja ove godine i realizova}e se u tri faze. Usluge obuva}ene ovim programom }e vr{iti obu~ene gerontodoma}ice i gerontonegovateqice, izradi}e se baza podataka korisnika usluga pomo}i u ku}i i otvarawe “Help centra” ~iji zadatak }e biti promocija volonterizma, izrada baze podataka volontera i wihova obuka za rad.

– Novina u odnosu na prethodno realizovane projekte Centra za socijalni rad op{tine ^oka je u tome {to osim stru~nih lica ove institucije na wemu zajedni~ki rade stru~ni saradnici iz organizacija civilnog dru{tva, kulturno-umetni~kih dru{tava i drugih institucija, {to je novi pristup aktivaciji {ire zajednice na re{avawu dela problema u oblasti socijalne za{tite – ka`e Vesna Bawac iz tog centra.

U toku je prva faze prikupqawa prijava osoba koje imaju potrebu za uslugama pomo}i u ku}i, a do kraja januara }e se realizovati promotivne aktivosti o va`nosti volonterizma i obuke za rad volontera i gerontodoma}ica i gerontonegovateqica.

Ure|ewe i opremawe “Help centra” treba da se obavi do 10. marta, kada je predvi|eno wegovo otvarawe.

lom u jednoj velikoj zdravstvenoj ustanovi ve} utvrdio kr{ewa prava pacijenata u dopunskom radu, {to ne smatra izuzetkom, i obavestio sagovornike da je u toku jo{ jedan sli~an postupak kontrole u drugoj ustanovi. Jankovi} je istakao da nesavesni medicinski radnici obilato koriste strah pacijenata da }e im le~ewe biti ugro`eno ako prijave nezakonitosti.

kivawa od 2011. godine, dok je svaki tre}i stanovnik sveta pesimisti~an. Optimizam je najve}i u zemqama Afrike i Azije (Nigerija, Vijetnam, Kina i Gana) kao i u Brazilu. Me|u optimistima su i gra|ani Kosova, koji su na osmom mestu u svetu.

Skandinavske zemqe i [vajcarska, tako|e, o~ekuju ekonomski prosperitet u 2011. godini, dok su ostale evropske zemqe, kao i SAD i Japan, mnogo vi{e zabrinute. Gra|ani Isto~ne Evrope i biv{e sovjetske zemqe uglavnom imaju negativna o~ekivawa.

Pravo da u~estvuju u takmi~ewu imaju svi zainteresovani izme|u 18 i 30 godina, a moraju da budu i jasni, glasni, da besedu ne ~itaju, da govorom, izgledom i gestom budu pristojni i da ni~im ne vre|aju druge qude.

VESTI Prvi slu~aj novog gripa u Novom Sadu U Novom Sadu je potvr|en prvi slu~aj novog gripa u ovoj godini, a obolela pacijentkiwa se le~i u Klini~kom centru Vojvodine. Predstavnica za medije KC-a Jelena Juri{in rekla je da je potvr|eno prisustvo virusa H1N1 i da je zdravstveno stawe pacijentkiwe “stabilno”. U Klini~ki centar su ju~e primqene jo{ dve osobe za koje se sumwa da su obolele od novog gripa i u toku su analize ~iji rezulatati }e biti poznati uskoro.

Kr{ewe prava pacijenata Predstavnici Sindikata lekara i farmaceuta obavestili su republi~kog ombudsmana Sa{u Jankovi}a o brojnim kr{ewima prava pacijenata u dosada{wem dopunskom radu, i zatra`ili od wega da se zalo`i za su`avawe ovog vida pru`awa medicinskih usluga.

Sindikalni predstavnici istakli su i da bi najavqene izmene na~ina obra~una plate lekara tako|e bile na {tetu prava pacijenata. Za{titnik gra|ana podsetio je na to da je kontro-

Srbi najve}i pesimisti u svetu Gra|ani Srbije su najve}i pesimisti u svetu kada su u pitawu o~ekivawa za 2011. godinu, pokazalo je istra`ivawe asocijacije “Galup”. Srbija je pro{le godine bila na tre}em mestu na listi pesimista. Odmah nakon Srbije, na listi pesimista ove godine je Rumunija.

Istra`ivawe sprovedeno u 53 zemqe sveta pokazalo je da su najve}i optimisti gra|ani Nigerije. Kada je re~ o ekonomskim o~ekivawima, najve}i pesimisti su stanovnici Francuske, Islanda i Rumunije, dok su Srbi na ~etvrtom mestu. Oko 40 odsto svetskog stanovni{tva ima pozitivna o~e-

Besede u Zoranovu ~ast Demokratska stranka i Fond “Dr Zoran \in|i}” organizova}e i ove godine, {esti put zaredom, takmi~ewe u besedni{tvu pod nazivom “Besede u Zoranovu ~ast”, u sklopu obele`avawa osam godina od ubistva i deset godina od izbora prvog demokratskog premijera Srbije – Zorana \in|i}a. Tema ovogodi{weg takmi~ewa, koju su izabrali gra|ani putem internet-ankete, je \in|i}ev citat: “Pre nego {to baci{ kamen na drugog, reci {ta si uradio”.

Priznawe UNS-u za promociju Ivanova Predsednik Saveta mesne zajednice Ivanovo i glavni i odgovorni urednik lista “Ivanova~ki dobo{ar” Josif Vasil~in uru~io je ju~e generalnom sekretaru UNS-a Ninu Brajovi}u Povequ za doprinos razvoju i promociji ovog multinacionalnog i multikulturnog mesta.

Pi{u}i o listu “Ivanova~ki dobo{ar” na svom sajtu, UNS je uveliko doprineo promociji ovog multikulturnog, multijezi~kog periodi~nog izdawa.

– Preko UNS-a je za “Ivanova~ki dobo{ar”, a samim tim i za Ivanovo, saznao profesor slavistike na Univerzitetu u Hiro{imi, gospodin Matoki Nama~i, koji se odmah zainteresovao za prou~avawe multikulturnosti na ovom prostoru, a naro~ito za Pal~ene i pal~enski jezik za koje nije ni znao da postoje – ka`e Vasil~in.

Besplatni kursevi za osobe sa invaliditetom Kako bi {to kreativnije proveli svoje slobodno vreme i lak{e do{li do zaposlewa, Resursni centar za osobe sa invaliditetom „Eho“ pokre}e besplatne kurseve za sve invalidne osobe, kao i ~lanove organizacija i institucija osoba sa invaliditetom. U ponudi su kursevi engleskog jezika, rada na ra~unarima, gestovnog govora, aran`ira-

wa cve}a, {ivewa, ve`ewa, slikawa, kulinarstva, novinarstva kao i kursa asertivnosti.

Svi ~asovi se odvijaju od 8 do 15 sati, jednom ili dva puta nedqno, u trajawu od sat i po vremena. Vode ih edukovani volonteri sa iskustvom, senzibilisani za rad sa osobama sa invaliditetom i onima sa smetwama u razvoju. Mogu se prija-

NA POTESU IZME\U KA]A I AUTOPUTA

Gradi}e se centar za obuku voza~a

viti svi zainteresovani, bez obzira na vrstu invaliditeta, pol, godine, nacionalnost ili veroispovest, a grupe }e se formirati prema zajedni~kim afinitetima i broja}e najvi{e pet ~lanova.

Prijave su svakim radnim danom od 8 do 15 sati na telefone 466-588, 469-616 i 062 469 650 ili na mejl centra infors@ehons.org.

D. B.

Prema re~ima ~lana Gradskog ve}a sa saobra}aj Sini{e Bubwevi}a, gradski centar za obuku voza~a, na potesu izme|u Ka}a i autoputa, mogao bi da po~ne da se gradi ove godine ukoliko se sredi sva dokumentacija. Na pomenutoj lokaciji za ovu namenu ve} postoji deo zemqi{ta dok ostatak treba da obezbedi Zavod za izgradwu grada i na tome se trenutno radi.

Do tada kao privremeno re{ewe koristi se parking kod Najlon pijace jer ni Grad a ni jedna auto{kola nema prostor za ovu namenu. Bubwevi} dodaje da }e se centar za obuku voza~a sigurno graditi jer zakon tako nala`e. Ovakav centar mora}e da ispuni i odre|ene standarde, a kako }e on izgledati zavisi}e od zakonskih propisa, potreba auto {kola i mogu}nosti Grada.

B. M.

Novosadska petak14.januar2011.

Dug dobar drug?

I

}e pro}i? Banke ne daje kredit na lepe o~i , ve} se krediti prodaju i kupuju. Spensu, a i Gradu, koji nema ni{ta protiv dizawa kredita, bitno je da tehnolo{ki vi{ak dobro pro|e.

Ovakvom na~inu razmi{qawa ne treba zameriti, da se javnim resursima Grada ba{ uvek u raznim proteklim vremenima doma}inski upravqalo. Tada bi tih stotinu miliona dinara, koliko je potro{eno za otpremnine, moglo da se iskoristi za neko trajno dobro, i na korist svih Novosa|ana. Z. Deli}

Uskoro promocija „Doktora Arona” Promocija kwige „Doktor Aron“ Vuka Dra{kovi}a, povodom progla{ewa naj~itanije kwige na odeqewu „\ura Dani~i}“ u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu odr`a}e se u utorak, 18. januara, u 18 ~asova u ^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska 1.

Gost promocije je, pored autora kwige, kwi`evni kriti~ar Qiqana [op.

T. L.

V REMEPLOV

Voleli pak i tenisku lopticu Prva utakmica u hokeju na ledu u Novom Sadu prema me|unarodnim pravilima odr`ana je 14. januara 1940. Tih dana temperatura je bila minus 15 do minus 20 stepeni, pa je teniski teren u Dunavskom parku pretvoren u idealno klizali{te. Ovu priliku iskoristili su ~lanovi Starobe~ejskog teniskog kluba, koji su ve} nekoliko zima ostavqali rekete i

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

z gradske kase je na kraju pro{le godine izdvojeno oko stotinu miliona dinara za blizu 130 radnika „Stana“ i „Zelenila“, koji su kao tehnolo{ki vi{ak oti{li iz ovih gradskih firmi. Novcem iz gradskog nov~anika bilo je planirano da se finansiraju i otpremnine prekobrojnih na Spensu. Od toga se sada odustalo, po{to je prona|en drugi model, kredit. Takav na~in finansirawa je povoqniji za radnike, ka`u na Spensu. Dobi}e, ka`u ve}e otpremine. Kako }e preduze-

c m y

uzimali hokeja{ke palice i novosadski teniseri koji su sada prvi put nastupali kao hokeja{i. Gosti su pobedili sa 7:2. Sportski izve{ta~ lista „Dan“, napisao je da su pred „puno omladine“ najve{tiji bili Starobe~ejac dr [umaher i Novosa|anin Tur{li}, mla|i, koji je postigao i prvi, istorijski gol za Novi Sad. N. C.

PONOS GRADA NAGRIZLI VREME I NEBRIGA

U Podgra|u sad dimwak pao u dvori{te Stanovnici Podgra|a, ta~nije oni koji `ive na adresi Lisinskog 1 , ju~e su kao i nemali broj puta do sada bili svedoci propadawa okru`ewa u kom `ive, a ono, ina~e, predstavqa ponos i diku grada, zajedno sa Petrovaradinskom tvr|avom. U dvori{tu na ovoj adresi sru{io se dimwak, {to je samo jo{ jedan u nizu dokaza o propadawu spoqa{wosti, ali i unutra{wosti delova Podgra|a.

Do sada su padali crepovi, ru{ili se oluci i krovovi, a obe}awa o kojima se ve} najmawe deset godina pri~a nikada nisu do~ekala realizaciju. Stanari su revoltirani, {to nije novost, jer borbu za

vrebaju cigle, crepovi, oxaci i oluci. Zar treba neko da pogine da bi se ne{to uradilo? Nas nekoliko planira da ove godine postavi table sa natpisom „Staro gradsko jezgro-opasnost od uru{avawa“ i da delimo qudima kartonske {lemove - ka`e Marinkovi}.

Kako ka`e, qudima najvi{e smeta uverenost da svi apeli, molbe, `albe i pisawe medija ne}e imati nikakvog efekta. Isto smatraju i u Dru{tvu za za{titu Petrovaradinske tvr|ave, Podgra|a i kulturnog nasle|a Petrovaradina „Petrovaradin“ koje dopisom izra`ava nezadovoq-

U Ulici Lisinskog 1 ju~e je u dvori{te pao dimwak.

Do sada su padali crepovi, ru{ili se oluci i krovovi, a obe}awa o kojima se ve} najmawe deset godina pri~a nikada nisu do~ekala ostvarewe rekonstrukciju i obnovu Podgra|a vode ve} godinama, bez ikakvog pomaka.

- Ovo nije pitawe estetike, ve} iskqu~ivo pitawe bezbednosti i nije odraz ne~ije svojeglavosti, ve} preke potrebe da za{titimo sebe i objekte u kojima `ivimo.

Obra}ali smo se raznim gradskim institucijama a odgovora nigde.

Ovo ide na ra~un gradskih vlasti, jer je o~ita nebriga za istoriju, arhitekturu i gra|ane - obja{wava jedan od stanara ovog dvori{ta Du{an Marinkovi}.

Dodaje da su qudi u Podgra|u potpuno prepu{teni sami sebi kada se radi o ovakvim problemima.

Gra|ani sami ne mogu da interveni{u, jer je ovaj deo Petrovaradina pod za{titom kao spomenik kulture a sa druge strane ve}ina stanovnika nema novca za potrebne popravke.

- Mi ve} godinama, naro~ito od kada se Egzit odr`ava, nastojimo da upozorimo na to da ovim ulicama u tih nekoliko dana prodefiluje hiqade qudi a sa zgrada

stvo nebrigom ve} pomenutih gradskih vlasti koje su, kako ka`u iz Dru{tva, odlu~ile da ove godine ne izdvoje novac za odr`avawe Tvr|ave. Uputili su otvoreno pismo predstavnicima gradskih vlasti kao i predstavni-

{tvu „Puteva Srbije“ u Novom Sadu, „Tr`nici“ i Zavodu za iz-

gradwu grada jer su to nadle`ne institucije za goru}e probleme stanovnika ne samo Podgra|a, ve} celog Petrovaradina.

- Nas zanima ko je kriv jer hodamo u magli, niko nije nadle`an a nama ne samo {to smeta propadawe Podgra|a, ve} u Petrovaradinu postoje hroni~ni problemi poput teretnog saobra}aja koji prolazi pored ku}a koje se tresu a zbog neadekvatne pijace qudi iz Petrovaradina moraju da idu u grad - obja{wava predsednik Upravnog odbora Dru{tva Slobodan Lali}.

Podse}a da je Petrovaradinska tvr|ava zavr{ena 1780. godine a da je Novi Sad nastao tako {to je na drugoj obali Dunava nakon useqewa Tvr|ave nastalo naseqe Petrovaradinski {anac.

J. Zdjelarevi} Foto: N. Stojanovi}

Koncert studenata violine Koncert studenata violine Akademije umetnosti bi}e prire|en u utorak 18. januara u 19 sati. Muzi~ko ve~e odr`a}e se

u sve~anoj sali novosadskog Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti, Nikole Pa{i}a 6.

I. D.

Iskqu~ewa struje Ka}: od 8.30 do 13.30 ~asova povremeno u pojedinim ulicama od ulaza iz Novog Sada do centra Ka}a, ^ortanovci: od 10 do 13 ~asova deo vikend naseqa Banstol, Koviq: od 8.30 do 13.30

~asova Ulica 7 Jula i Ulica vojvo|anskih brigada od 7 Jula do kraja, Futog: od 8.30 do 12 ~asova Prvomajska od M. Bursa} do R. Kondi}a i R. Kondi}a od Prvomajske do Industrijske.

Foto: R. Hayi}

Nastavqena obnova lica palate

Obnova fasade na Adamovi}evoj palati nastavqena je posle novogodi{wih i bo`i}nih praznika. Podsetimo, radovi na ovoj gra|evini ko{ta}e preko 12 miliona dinara. Sre|ivawe oluka sa figuricama nije planirano jer predstavqa dodatni tro{ak od oko tri miliona. Rok za zavr{etak fasade je 120 kalendarskih dana od po~etka izvo|ewa radova.

N. R.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak14.januar2011.

DNEVNIK

c m y

8

NA „RASPUSTILI[TU” DECA U@IVAJU

Zabava uz lego kockice

Foto: S. Mileti}

Sudar sme}a i Bulevara Evrope Da je kultura pojedinih Novosa|na na veoma niskom nivou, govori i fotografija raznog rasutog sme}a kod Bulevara Evrope. Sugra|ani koji bacaju sve i sva{ta po ulicima, zelenim i javnim povr{inama i

(ne)svesno prave divqe deponije i na taj na~in ru`e grad, ne shvataju da novac koji se iz gradske kase svake godine izdvaja za uklawawe divqih deponija, ide preko le|a svih poreznih obveznika u gradu.

Q. Na.

Lego igraonica jedna je od popularnijih na ovogodi{wem „Raspustili{tu“. Program deci omogu}ava odlazak i na radionice gde se prave vitra` i kola`, skulpture od gline, materijala za recikla`u, ali su lego kockice, ipak, ono {to mali{anima privla~i pa`wu. Popularnost programa raste te ga ne pose}uju samo Novosa|ani, ve} se za wega pro~ulo i u drugim gadovima. Lego igraonicu posetio je i petogodi{wi Tadija Ivanica iz Zrewanina.

- Moj brat je oti{ao da igra hip-hop, a ja sam odlu~io da se igram ovde. Lego kockice imam i u zabavi{tu i volim da pravim robote - rekao je mali gost iz Zrewanina.

Wegova majka Tatjana Ivanica rekla je da wihov grad ne nudi ni sli~an program, pa se deca uglavnom tokom raspusta dosa|uju i dodala da bi Zrewanin trebao da uvede ovakve

Foto: N. Stojanovi}

Rokenrol koncert za kraj Danas je predvi|eno posledwe dru`ewe na „Raspustili{tu“ zbog kraja zimskog raspusta.

Program po~iwe projekcijom crtanih filmova u 9.30 ~asova, a nakon toga slede bon-ton, dramska, novinarska, lego radionica i {kola slikawa.

Izlo`ba de~ijih radova, koji su pravqeni tokom ovih dana, bi}e odr`ana u 11 ~asova, a

u 11.15 predvi|en je rokenrol koncert grupe mladih muzi~ara „Jokers“. Za kraj bi}e pu{ten film iznena|ewa. Program se odr`ava u organizaciji Novosadskog otvorenog univerziteta, ulica Radni~ka 20, a sve dodatne informacije mogu se dobiti na brojeve telefona 021/529-861 i 021/521-866 i na sajtu www.nou.edu.rs.

A. J.

programe, gde se najmla|i istovremeno mogu zabaviti, opustiti i u~iti.

- Volim da sla`em zamkove, ku}ice, pravim dvori{ta za wih i uvek se igram lego kockicama kod ku}e. Bila sam i na drugim radionicama, pravila sam lutke od plastike i figure od gline, ali mi je ovde boqe - ka`e devetogodi{wa Jana Rodi}.

A. Jerini}

MAWAK LEKARA SPECIJALISTA U DOMU ZDRAVQA Foto: R. Hayi}

Divqa deponija „ukras” Telepa Divqu deponiju na javnom zemqi{tu na uglu Ulice Feje{ Klare i Pitagorine na Telepu, preko puta firme „Tehnoalat“, a u neposrednoj blizini de~jeg vrti}a, godinama niko ne odnosi.

- Ve} 21 godinu ja svakoga dana gledam u ovo sme}e preko puta.

Jednom u godinu dana do|e ekipa nekog komunanog preduze}a i odnese travu i li{}e, ali niko ne odnosi {ut i sme}e, a svima sam se obra}ao za pomo} - nemo}no ka`e vlasnik firme „Tehnoalat“ Novica Mi{kov i dodaje da je ~ak

nekoliko puta pla}ao pojedince da odnesu makar ne{to, jer, kako ka`e, sramota ga je od stranih klijenata koji mu dolaze.

Iz „^isto}e“ su nam rekli da regulisawe te divqe deponije nije wihova nadle`nost i da oni postupaju samo prema nalogu Komunalne inspekcije, uz odobrewe ZIG-a. Komunalna policija je ju~e iza{la na teren, uslikala deponiju, a svi podaci bi}e prosle|eni Komunalnoj inspekciji, koja }e odlu~iti o daqoj akciji i re{avawu ovog problema.

T. L.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Grad lopova”

Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Grad lopova ” Dejvida Beniofa.

Re~ izdava~a: Lav Beniov smatra sebe „gra|enim za gladovawe“. Sitan je, pametan i nesiguran u sebe, Jevrejin je, nevin i premlad za vojsku, a no}i provodi kao dobrovoqni vatrogasac s drugovima iz zgrade.

Patrola ga hvata kako pqa~ka telo mrtvog nema~kog padobranca i odvla~i ga u zatvor, gde upoznaje {armantnog i ma{tovitog Koqu, privla~nog mladog vojnika optu`enog za dezerterstvo.

Umesto uobi~ajenog metka u poti-

qak, Lav i Koqa dobijaju priliku da spasu glave ako ispune nezamislivo nare|ewe – moraju na}i tuce jaja za svadbenu tortu k}eri svemo}nog pukovnika NKVD-a. U potpuno opkoqenom gradu koji umire od gladi, Lav i Koqa kre}u u lov na nemogu}e. Na putu kroz najdubqe bezakowe i razorenu okolinu Lewingrada, izme|u naivnog, po`udom ispuwenog mom~i}a i neodoqivog slatkore~ivog zavodnika ra|a se duboko i ~vrsto prijateqstvo.

Iako sme{ten usred ogromnih istorijskih doga|aja, roman “Grad lopova“ je potpuno savremena intimna pri~a o preobra`aju de~aka u mu{karce. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Internisti samo u ~etiri ambulante Da mogu da mewaju, uz kra}e boravke ispred ordinacije lekara op{te prakse i ponekad qubazniji odnos prema pacijentu, Novosa|ani bi znatno skratili i period zakazivawa specijalisti~kih pregleda. A jedan od razloga za{to operateri iz Kol centra ka`u da slobodan termin ima tek za tri nedeqe jeste mawak lekara, naro~ito specijalista. Tako je stanovnicima Novog Sada dostupno samo devet specijalista interne medicine i {est radiologa. U ambulanti na Novom nasequ radi samo jedan lekar specijalista interne medicine, isti problem imaju i stanovnici Petrovaradina, dok je broj internista u Domu zdravqa „Liman“ tri, a u Zmaj Og-

wena Vuka u objektu „Jovan Jovanovi} Zmaj“ radi ~etiri lekara - internista. Ostali, iz drugih delova grada, mora}e da se upute u jednu od ovih ambulanti kako bi obavili specijalisti~ki pregled.

^ITAOCI PI[U SMS

Upravo zbog nedostatka radiologa, kada je neplanirano jedan radiolog oti{ao u penziju, pro{le godine je povu~eno odeqewe rendgena na Novom nasequ i preba~eno je na Liman i u Zmaj Ogwena Vuka. Za-

kazivawe pacijenata za rendgentsku dijagnostiku obavqa se pozivawem pacijenata iz Kol centra, a na osnovu spiskova dobijenih od strane izabranih lekara i specijalista razli~itih grana koji tra`e odgovaraju}e preglede. Ina~e, na ovo odeqewe je ogroman pritisak, naveli su iz Odseka za komunikacije Doma zdravqa, jer osim stanovnika Novog Sada na snimawe dolaze i svi stanovnici Ju`noba~kog okruga, kao i gra|ani koji se le~e u “Signalu” i Zavodu za zdravstvenu za{titu studenata. Rendgensko odeqewe na Novom nasequ bi}e ponovo dostupno do polovine ove godine, kada se nekoliko radnika vrati sa specijalizacije.

I. D.

065/47-66-452

Benzin na ka{i~icu Zorana Mihajlovi} Milanovi}, funkcionerka SNS-e, re~e na konferenciji za {tampu da se ponovo vra}amo na kantice, aludiraju}i na pove}ane cene benzina. Vrlo mogu}e.

064/4615... *** Da nije tu`no, bilo bi sme{no!

U najprometnijoj i najbu~nijoj (Partizanskoj) ulici desetak dana pre kraja prethodne godine „ura|en“ je {aht (ko zna ve} koji put) koji se nalazi na kolovozu i do danas nije zavr{en!

Ajde bili su praznici, ali da niko od odgovornih „ne primeti“ da na tako prometnoj saobra}ajnici nema ni jednog saobra}ajnog znaka, upozorewa, sem na samom {ahtu (plasti~na ograda) to ne mo`e da shvati niko, pa verovatno ni oni koji primaju platu za to, ali nemare! A vi voza~i pa`wa, dok se nadle`ni ne probude iz zimskog sna! Mawih udesa je ve} bilo, a nadamo se da ve}ih ne}e biti, jel }e mo`da nad-

le`ni posle ovih praznika po~eti da rade svoj posao!

065/5206... *** Pitam se da li Vuk Dra{kovi} i wegovi iz SPO-a uop{te `ive u sada{wosti?!! Jedina te-

Poskupelo ovo, pa onda ono, a obrazlo`ewe, bra}a Marks da pozelene od zavisti! Znate, mi bi da se razvijamo, a sad je ba{ prilika, dobro, kriza je, ali te efemerije ne smeju da nas skrenu sa (samo) na{eg puta! Bo`e, ba{ duboko, stru~no, a ose}ajno? U ovoj zemqi ima puno politi~kih ekonomista, pa vaqda je osnovni kriterijum za pove}awe bilo kojih cena, ekonomske zakonitosti i stawe i mogu}nosti ze-

ma i zalagawe su im iskopavawe mrtvih i ~eprkawe po bu|avoj arhivi... Uporno zatvaraju}i o~i pred o~ajnim stawem gra|ana u Srbiji. Da nije mo`da i wih zavela neka “Zabluda”?

Otrezni se Vu~e sa mrtvima i izgladnelima se ne mo`e u Evropu!!!

062/1296... *** Uskoro }e se u Srbiji raditi 16 ~asova dnevno... 062/1522...

mqe, a (usput) i inflacija, eskontna stopa N .B. i sli~ni aksiomi ekonomije.

064/4210... *** Video i ~uo sam rokera Dejana Cuki}a kako ka`e za Jelenu Karleu{u da je kulturna, pametna i jako inteligentna. Dejan Cuki} me podsetio na Borisa Tadi}a kako kako lepo zbori o Ivici Da~i}u. U ~emu li je raz-

lika izdme|u Jelene Karleu{e i Vendi, pa Cuki} ne pohvali i Vendi, pitam se ja. Ra{a gra|anin, a ne gra|anka. 065/5305... *** Gospodine Ivane iz S. Branova~kog, nemojte vodu piti ba{ svaki dan, hocu re}i, kada je crvena, crna... Pijte je samo kada je `uta! O~igledno je tada naj~istija! A, da li ste videli kadgod bezbojnu, bistru vodu? E, tu, nemojte piti nipo{to! To je fatamorgana! Ja to iz iskustva. S’po{tovawem!

063/523... *** TVB92 objavila je, ko zna po koji put, informaciju pojedinih ministara da je u svemu od na{e Srbije lo{ije rangirana Albanija i Makedonija u Evropi. Zna~i, mi smo tre}i - ali od pozadi!

Takmi~imo se sa banana dr`avama! Nekada „trula“ Jugoslavija je bila 5-6 zemqa na svetu (kako izgleda nemogu}e). Bili smo u dru{tvu SAD, Engleske, Francuske, Nema~ke... A da li je to va`no da li smo od napred ili od pozadi?

Ma, idi begaj, va`no je da smo me|u prvima!

063/523... *** U Zigu neradan dan 14.januar!

A ostale ko {isa? Svaka ~ast Pavli~i}u!

062/1522...

Informati~ari {timaju parking sistem

Po~etkom godine po~elo je izdavawe novih registarskih tablica uskla|enih sa propisima Evropske unije, a jedna od briga Novosa|ana je da li }e ubudu}e imati problema sa pla}awem parkinga SMS porukama, jer se na novim tablicama pojavquju latini~na slova [, ^, ], @ i \. Portparol „Parking servisa“ Radovan Jekni} ka`e da neki mobilni tele-

foni poseduju latini~ne karaktere a neki ne, i da zato wihovi informati~ari rade na prilo0go|avawu sistema kako ne bi bilo nikakvih problema. Proba prilago|enog sistema obavi}e se ovog vikenda, a ve} od naredne nedeqe sistem }e biti upotrebqiv. Zna~i, umesto latini~nih slova sa kva~icama sugra|ani }e kao alternativu u porukama kucati S, C, Z i D. B. M.

Svira}e guda~ki kvarteti Koncert guda~kih kvarteta odr`a}e se u subotu, u 19 ~asova u Multimedijlnom centru Akademije umetnosti, Ulica \ure Jak{i}a 7. Na programu }e biti dela

Betovena, Mocarta, Glazunova, [uberta, [umana i Hajdna. Koncert }e realizovati klasa profesorice Jelene Filipovi} i Aleksandre Kr~mar ]ulibrk.

A. J.

SNS: Grad }e bankrotirati Najava gradona~elnika Igora Pavli~i}a da }e grad pokrenuti privatizaciju javnih komunalnih preduze}a “Lisje”, “Zelenila”, Spensa i “Stana”, kao i ve} ranije odluka Skup{tine grada da dozvoli ulazak privatnog kapitala u “Vodovod i kanalizaciju”, neosporan je dokaz da je gradska kasa prazna, re~eno je ju~e na konferenciji za medije odr`anoj u Srpskoj naprednoj stranci.

- Za nas ovo je objava bankrota grada. Ovakva situacija odra`ava se i na kase politi~kih stranaka, koje su na vlasti, {to je jedan od razloga za{to su se na ovu privatizaciju odlu~ili 12 meseci pre isteka mandata, iako prodaja preduze}a nije stajala u wihovim predizbornim programima - rekao

Premer lokala smawi}e kiriju?

Sednica Komisije za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu u zemqi i inostranstvu Skup{tine grada danas }e razmatrati inicijative za dodelu ove nagrade, koja se dodequje pojedincu za objediwene napore koji su u duhu slobodarskih tradicija grada, za negovawe me|uqudske tolerancije i jedinstva svih gra|ana Novog Sada, kao i za doprinos u kulturi, umetnosti, kwi`evnosti. Dajese i za doprinos u izu~avawu istorijske gra|e i nau~noistra`iva~ke delatnosti u celini i za istaknuti anga`an u humanitarnim, socijalnim i zdravstvenim oblastima.

J. Zdjelarevi}

NOVE TABLICE PRAVI]E ZABUNU KOD PLA]AWA SMS-om?

je koordinator Povereni{tva SNS-a za Novi Sad Milo{ Vu~evi}.

Kako je Vu~evi} rekao, formirawe zajedni~kog preduze}a JKP “Vodovod” i stranog partera putem javnoprivatnog partnerstva je potpuno nezakonit ~in, jer u Srbiji ne postoji pravni osnov i zakonska regulativa koja dozvoqava formirawe takvog preduze}a.

- S obzirom da je vlast odbila da postupi po odluci Ustavnog suda i vratiti mandate na{im ~lanovima, te nismo u prilici da o ovim najavama i odlukama raspravqamo u Gradskoj skup{tini, pozivam gradona~elnika na su~eqavawe mi{qewa. Samo neka odabere mesto i vreme - dodao je Vu~evi}.

A. L.

„Put” asfaltira Radnici Javnog komunalnog preduze}a “Put” koriste povoqne vremenske uslove kako bi popravili saobra}ajnice u gradu i okolini. Ekipe su od srede na terenu i kolovoz prekrivaju recikliranim asfaltom.

U zimskim uslovima ovaj na~in sanacije se izvodi zbog zatvarawa postrojewa asfaltne baze. Na magistralnim i regionalnim putevima pere se horizontalna signalizacija, a u toku je i redovno i vanredno odr`avawe svetlosne signalizacije na svim gradskim saobra}ajnicama. I. D.

9

SPENS TRA@I RE[EWE ZA NEZADOVOQNE ZAKUPCE

Deset kandidata za Februarsku nagradu Februarsku nagradu- priznawe koje Skup{tina grada dodequje povodom Dana grada - 1. februara, ove godine }e dobiti jedan od deset kandidata koje su do 31. decembra pro{le godine mogli da predlo`e gra|ani, grupe gra|ana, preduze}a, ustanove, politi~ke i druge organizacije, udru`ewa i drugi oblici organizovawa gra|ana kao i dr`avni organi i organi lokalne samouprave. Predlo`eni kandidati su predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu ^edomir Popov, zatim novosadski Centar za regionalizam, slikar Giga \uragi}Dile, novinar Bora Oti}, glumica Emina Elor, dr Vladimir Jokanovi}, mr Radivoj Mra~evi}, dr Du{an Popov, Dragan Kosanovi} i primabalerina Oksana Storozuk.

petak14.januar2011.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

Nastavqaju se pregovori rukovodstva Spensa i predstavnika zakupaca zbog re{avawa dugogodi{weg trvewa, a kako ka`e direktor pomenutog preduze}a @ivko Popov i daqe ima oko dvadesetak praznih lokala {to je oko deset procenata od ukupnog broja. Dodao je da uskoro sledi premeravawe svih lokala kako bi se utvrdilo stvarno stawe tih prostora, odnosno da se vidi {ta su prodajni delovi, magacini i ostale prostorije.

Kada se utvrdi ta~no stawe stvari, situacija }e se sagledati i utvrditi da li je Spens, i koliko, u mogu}nosti da svim za-

kupcima smawi cenu. Podse}amo, menaxment Spensa i predstavnici zakupaca imali su krajem pro{le godine dva sastanka na kojima su razgovarali o na~inima re{avawa pomenutog problema koji bi zadovoqili obe strane. Spens im je tada ponudio model za otplatu dugovawa uz mogu}nost otpisa kamata i pla}awe dela dugova na rate. Kako je ranije kazao Popov zakupci su tra`ili i smawewe kirije za 50 procenata {to je mnogo, ali }e se svakako gledati da se kirija umawi ukoliko za to bude bilo mogu}nosti.

B. M.

NOVI ZAKON O SAOBRA]AJU U NEKIM DELOVIMA NEPRECIZAN

Taksiste zbunile TH tablice Taksista kojem istekne registracija ove godine, dobi}e novu registarsku oznaku sa slovima “TX”. To }e biti znak prepoznavawa za sve taksi voza~e u Srbiji, ali i jedan od na~ina da se divqim prevoznicima stane na put. Najve}a korist od uvo|ewa novih taksi oznaka o~ekuje se upravo prilikom otkrivawa ilegalaca na novosadskim ulicama. Naime, kada svi taksisti dobiju oznake sa „TX“ simbolima, saobra}ajna inspekcija i komunalna policija }e golim okom mo}i da zakqu~i ko ima, a ko nema taksi dozvolu odnosno legitimaciju.

Takve oznake na registraciji ima}e svi legalni taksisit sa taksi dozvolom izdatom od Grada i potvrdom od Agencije za privredne registre, da su registrovani za ovu delatnost. Prilikom registracije vozila taksista mora da prilo`i jedinstvenu taksi dozvolu koju izdaje grad i pomenutu potvrdu kako bi mu bila izdata nova tablica.

Taksisti se sla`u da je ovo u neku ruku dobra ideja, ali ipak smatraju da je zakon, bar kada su taksi oznake u pitawu nedore~en.

Predsednik taksi udru`ewa „Vojvo|ani“ Radoslav Krsti} ka`e za „Dnevnik“ da su pojedini taksisti u gradu ve} registrovali automobile, ali da su stavili gra|anske oznake, a ne ove koje su preporu~ene.

- Ideja jeste sjajna i radujem se {to }e inspekcija napredovati u „lovu“ na ilegalce. Me|utim, kada se u obzir uzme na{ standard, pitam se kako }e sve to funkcionisati. Primera radi, na Zapadu,

taksisti imaju kola za rad i privatne automobile, a kod nas situacija nije takva - ka`e Krsti}.

Navodi da vozilo koje koristi kao sredstvo za rad, privatno vozi wegova supruga, pa se sada pita kako }e na wu reagovati inspektori ukoliko je zaustave na ulici. Tako|e smeta mu i {to }e sada svi znati kojim se poslom bavi.

- [ta }e biti kad odem na godi{wi odmor ili na svadbu u neki drugi grad. Svi }e znati da sam

taksista, jer }u uzeti tablice s tom oznakom. Recimo kada lekar ide na odmor ne mora da se {eta u ulici u belom mantilu, a mi smo ipak na neki na~in legitimisani - obja{wava Krsti}.

Tako|e pita se i {ta }e biti s tim tablicama ukoliko re{i da prestane da se bavi taksirawem i da li }e u tom slu~aju morati da pla}a nove gra|anske table. [ef saobra}ajne inspekcije Mladen Ba{i} ka`e za „Dnevnik“ da jo{ ne zna na koji na~in }e se kontrolisati taksisti u novonastloj situaciji, jer }e prvo morati da se donese odluka grada.

- Po{to je re~ o novom Zakonu o bezbednosti u saobra}aju za sada }e sve u~esnike u saobra}aju kontrolisati saobra}ajna policija. Kako }e oni tretirati taksiste van radnog vremen to ne znam. Mi recimo sada samo kontroli{emo taksi vozila dok obavqaju svoj posao, a ~im skinu zvani~nu oznaku, kola mo`e da vozi ko ho}e od familije - zakqu~io je Ba{i}.

Q. Nato{evi} Foto: F. Baki}

EBRD RAZMATRA KREDIT TOPLANI

Finansijskom injekcijom do grejawa po utro{ku Kako je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) najavila, trenutno se razmatra odboravawe kredita za Novosadsku toplanu od 18,5 miliona evra. Toplana je za ovaj kredit aplicirala pro{le godine, a s tim novcem bi se finansirala tri projekta.

Milion evra bilo bi nameweno rekonstrukciji toplane u Petrovaradinu, gde bi jo{ bio izgra|en i kotao na biomasu. Celih 15 miliona evra bilo bi ulo`eno u automatizaciju toplotnih podstanica, kako bi se omogu}io daqinski nadzor i upravqawe. Do

sada je Toplana automatizovala 700 podstanica, a ostalo je da to bude u~iweno na preostalih 3.000.

Za ostatak kredita od 2,5 miliona evra Toplana bi nabavila termostatske ventile i deliteqe toplote, koje bi ugradila u zgrade koje }e se na}i u pilot projektu ocene obra~una grejawa po utro{ku za pojedina~ne stanove. U preduze}u navode da }e se ova oprema, ~ija se vrednost procewuje na oko 50 evra po radijatoru, ugraditi u zgrade i stanove u kojima `ive socijalno ugro`ena doma}instva.

Kako je ranije najavio gradona~elnik Igor Pavli~i} do februara }e biti usvojena odluka o prelasku na obra~un grejawa po utro{ku, da bi ovakav na~in naplate za`iveo do 2012. godine. U prvoj fazi grejawe bi se napla}ivalo na osnovu utro{ene energije na podstanici, da bi se iznos delio srazmerno kvadraturi stanova koje podstanica greje. U drugoj fazi gra|ani bi se odlu~ivali da nabave termostatske ventile i deliteqe toplote, ~ime bi bili u mogu}nosti da reguli{u temperaturu, a time i potro{wu u svojim stanovima.

S. K.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak14.januar2011.

c m y

10

PREDSEDNIK OP[TINE PE]INCI O PLANOVIMA ZA 2011.

Nadaju se stabilnijoj godini

Mali{ane darivali vr{waci iz EU SREMSKA MITROVICA: U Mesnoj zajednici Hesna u Sremskoj Mitrovici, deca iz naseqa Hesna dobila su novogodi{we paketi}e. Najmla|e Hesnerce obradovali su wihovi vr{waci iz Nema~ke, Austrije, Engleske i drugih zemaqa Evropske unije.

Ve} nekoliko godina, uz pomo} Udru`ewa „Dete i Svet” iz Sremske Mitrovice, ~iji je predsednik Miroslav Radovanovi}, deci u Hesni se prire|uju najlep{e novogodi{we radosti, zahvaquju}i deci iz zemaqa Evropske unije, u kojima je obi~aj da najmla|i sami pripreme novogodi{wi paket za vr{wake u siroma{nijim zemqama Evrope.

Paketi se sastoje od pribora za higijenu, {kolskog pribora, rukavica, kapa, {alova, igra~aka i slatki{a. U svakom paketu nalazi se slika de~aka ili devoj~ice koji su pripremili i poslali paket u Srbiju.

Zanimqivo je da su svi paketi}i razli~iti i da je u pripremawu i odabiru poklona ulo`eno puno truda i qubavi. Deca u Hesni su bila odu{evqena poklonima.

Ova plemenita akcija, u kojoj je u~estvovao ~lan Saveta Mesne zajednice Jovica Stevi}, bi}e nastavqena i u narednim godinama.

E. D.

Besplatni pravni saveti BE^EJ: Prva novina tokom tek zapo~ete 2011. godine u radu be~ejske lokalne samouprave je uvo|ewe besplatnih pravih saveta za sugra|ane. Zainteresovani `iteqi be~ejske op{tine mogu sredom i ~etvrtkom, od 16 do 19 sati, u kancelariji broj 3 Gradske ku}e da porazgovaraju s ~etvoro pravnika Skup{tine

op{tine Be~ej, ali ne i da dobiju konkretnu uslugu.

Prema sada{wem rasporedu rada, sredom }e pravne savete davati Tamara Peri{i} i Dimitrije Nikoli}, a ~etvrtkom }e se u ulozi savetodavalaca na}i Or{oqa Mom~ilovi} i Ksenija Popov.

V. J.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Montevideo, Bog te video!” (sala 5 - 15.00, 18.00, 21.00; sala 1– 19.00,22.00), „Upoznajte male Fokerove” (sala 2 – 16.30, 20.30), „Megaum” (sala 1 – 14.30), „Turista” (sala 2 – 18.30, 22.45), „Guliverova putovawa” (sala 3 – 13.30, 15.30), „Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore (sala 3 – 17.30), „Tron” (sala 3 – 20.00, 22.30), „Hari Poter i relikvije smrti (sala 1 – 13.00, 16.00), „Pri~a o igra~kama 3 (sala 5 – 12.30), “Grin hornet” (17.30) Jadran: “Artur 3 - rat dva sveta” (18), “[i{awe” (19.45), “Kad vodewak pukne” (21.30) Art bioskop “Vojvodina” na Spensu: “Beli, beli svet” (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka “Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Izlo`ba Zorana Tairovi}a “Moment of muvment” (do 1. februara).

Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Danijela Vehabovi}, Branislava Vukosavqev, Nada Beki}, Marina Stanimirovi}, Jelena Kne`evi}, Vawa \uki} i Jelena Ple}a{ iz Novog Sada, Dragana Ki{ i Iva Bani~ek - Vukovi} iz Petrovaradina, Helena Nemethova iz Sremske Kamenice, Desanka Nikoli} iz Kara|or|eva, Jasmina Jovanovi} iz Ledinaca i Ana Tot iz Ka}a, DE^AKE: Katarina Drap{in, Marjana ]uzovi}, Ana Beqka{, Bojana Mi{i} i Ilijana Vrani} iz Novog Sada, Biqana Gu`vica iz Sremsih Karlovaca, Ivana Privizer iz Kisa~a, Dijana Kesi} iz Temerina, Maja Spasi} iz Kule, Branislava Davidovi} iz Rume, Violeta Andri} iz ^uruga i Radmila Novkovi} iz Rumenke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni I{tvan Josipa Kalo~ai (1939) u 10.30 ~asova, Darinka Veqka Andri} (1923) u 11.15 i Mileva Dragoquba Matejin (1928) u 12 ~asova.

PE]INCI: Da je 2010. godina protekla u znaku krize, osetili su i gra|ani op{tine Pe}inci, ka`e predsednik Op{tine Sini{a Vukov nagla{avaju}i da je iza nas izuzetno te{ka godina u kojoj se kriza o~itovala kroz smawewe privrednih aktivnosti. Redefinisawe ugovora o radu zaposlenih s jedne strane i smawewe broja zaposlenih s druge, imalo je veliki uticaj na rad lokalne samouprave, zbog smawenih porihoda i pove}anih zahteva gra|ana i udru`ewa gra|ana prema lokalnom buxetu, a lokalna samouprava je poku{ala da ubla`i efekte krize kroz odre|ene aktivnosti. Predsednik pe}ina~ke Op{tine je posebno ponosan {to je op{tina uspela da, uprkos krizi, odr`i odre|enu dinamiku investicionih radova na teritoriji op{tine i poslove koji uti~u na kvalitet `ivota.

- Premda su ti radovi tekli ne{to usporenijim tempom, uspeli smo da ih odr`avamo i da zavr{imo vi{e od 60 odsto planiranih poslova. Interesovawe investitora je bilo na visokom nivou, ali se, na`alost, nije odrazilo kroz konkretne efekte na lokalni buxet, {to

Sini{a Vukov

i jeste osnovni razlog ka{wewa velikih infrastrukturnih poslova, koji }e biti nastavqeni u narednoj godini. Mislim, pre svega, na projekat asfaltirawa ulica u svim mestima, kako bismo kona~no stavili ta~ku na tu pri~u - ka`e Vukov.

- Naredna godina bi trebalo da donese pre svega stabilnost sistema, zaustavqawe negativnog trenda i blagi porast privrednih aktivnosti. Ne o~ekujem da }e biti znatno boqe – pokazateqi jednostavno ne idu u tom smeru – ali se nadam da }e

se najpre interesovawe investitora pretvoriti u konkretne projekte, koji }e rezultirati otvarawem radnih mesta i zapo{qavawem qudi, i to ne samo iz pe}ina~ke Op{tine, jer smo postali regionalni centar za zapo{qavawe i veliki broj qudi iz okolnih op{tina ve} radi u firmama na na{oj teritoriji. U svakom slu~aju, mi planiramo da u 2011. godini uradimo sve ono {to smo propustili u protekle dve godine, kada je kriza po~ela. Planiramo da izgradimo lokalne puteve, da zavr{imo ure|ewe centara naseqenih mesta, da saniramo put [imanovci – De~, zapo~nemo izgradwu puta Suboti{te – Karlov~i} i zavr{imo put [imanovci – Sremski Mihaqevci, kao i da zavr{imo izgradwu puteva kroz industrijsku zonu u [imanovcima - ka`e Vukov.

Obja{wava da je naro~ito zna~ajno sanirawe deponija na teritoriji op{tine.

- Trebalo bi da 70 odsto deponija potpuno uklonimo - sa optimizmom iznosi predsednik op{tine koji ka`e da je, ipak, kqu~ni projekat izgradwa pre~ista~a u [imanovcima.

A. Mali

Kwi`evno ve~e u @abqu @ABAQ: U organizaciji Udru`ewa penzionera invalida rada, u sali ONB „Veqko Petrovi}” u @abqu, odr`ano je kwi`evno ve~e. Ve~e je osmi{qeno kao ve~e poezije, satire, aforizama i proze. Gosti kwi`evnici su bili Spasenija Cana Sladojev pesnikiwa rodom iz @abqa, a `ivi i radi u Novom Sadu, te An|elko Erdeqanin iz Novog Sada i Milutin @. Pavlov iz Zrewanina. Posle uvoda koji je dala Zorka Dobromirov Kosti} koja je vodila program prisutnima se obratila Cana

Sladojev. Ona je prvo kazivala deo iz svoje pesme „Racija”, uz obrazlo`ewe da je januar mesec se}awa na zloglasnu raciju, iz januara 1942. godine, zatim je govorila pesme posve}ene zavi~aju. An|elko Erdeqanin je pro~itao nekoliko svojih pesama, a zatim i nekoliko aforizama.

Pavlov je govorio tekstove iz kwige „Dobo{ari”. Cana je zamolila Dubravku Mijoqkovi} da pro~ita svoju pesmu o ocu, {to je ova sa zadovoqstvom u~inila.

L. K.

TELEFONI

Do vode samo iz eko-~esme MLADENOVO: Kraj ove godine doneo je probleme u vodosnabdevawu me{tana Mladenova kod Ba~ke Palanke jer se s vodom za pi}e mogu snabdevati samo sa eko-~esme koja se nalazi u centru sela. Svojevremeno je ustanovqeno da voda iz seoskog vodavoda nije za pi}e, a do pre mesec dana pored vode sa ~esme `iteqi Mladenova imali su na raspolagawu i dve cisterne.

Wihovim uklawawem najvi{e su pogo|eni oni s periferije sela. Nadle`ni ka`u da je osnovni problem u tome {to ~esma ima malu proto~nost – svega 40 litara vode u toku jednog sata, a potrebe su daleko ve}e.

Tako|e, pojavile su se i glasine da voda nije ispravna, ali su nadle`ni u Mesnoj zajednici, ali i sanitarni inspektor u ovoj op{tini Vladimir Ili} to demantovali.

- Prema dosada{wim analizama Instituta za javno zdravqe Vojvodine voda je bila ispravna, a ~eka se najnovija analiza – ka`e Ili}. – Ina~e, u selima na{e op{tine ima vi{e ovakvih ~esmi, jer je jo{ ranije utvr|eno prisustvo arsena ili nekih drugih {tetnih sastojaka.

U 99 odsto slu~ajeva analiza je pokazala da je voda sa ~esmi ispravna za qudsku upotrebu. Retki problemi nastaju ukoliko se filteri na ~esmama ne promene na vreme, a u mesnim zajednicama ka`u da su skupi i da prelaze cenu od 50.000 dinara.

M. Suyum

Novo ruho Doma kulture BINGULA: Privode se kraju radovi na ure|ewu Doma kulture u Binguli. Oni se finansiraju sopstvenim sredstvima iz buxeta mesnog samodoprinosa.

Vrednost ove investicije iznosi 350.000 dinara.

D. S.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK NASTAVQA SE OBNOVA FASADA U SUBOTICI

Zgrade u novom ruhu SUBOTICA: U Subotici }e mnogi objekti dobiti novo ruho.

Za nastavak rekonstrukcije fasada u centru grada Subotice JP „Direkcija za izgradwu grada” je ove godine izdvojila oko 10 miliona dinara. Nakon restauracije zgrada na brojevima 7 i 12, po~ela je rekonstrukcija

Fasade ~ekaju obnovu

objekta broj 3 u Ulici Dimitrija Tucovi}a. U obnovi objekata grad i vlasnici stanova dele tro{kove.

Projekat rekonstrukcije i revitalizacije fasada u centru grada zapo~eo je pre pet godina na ideju Me|uop{tinskog zavoda za za{titu spomenika. Tada je dogovoreno da se urede fasade u centru i na taj na~in uvu~e privatni kapital u ure|ewe grada. Direktor Me|uop{tin-

skog zavoda ka`e da je sa Neboj{om Jawi}em, koji je tada radio u Direkciji za izgradwu grada osmislio projekat koji se i danas realizuje. Direktor, JP „Direkcije za izgradwu grada” Josip Kova~ struko ka`e da su za rekonstrukciju pomenutog objekta izdvojili 2,2 miliona dinara, a vlasnici objekta }e isto toliko. Ove godine je u planu revitalizacija fasade nekoliko objekata od kulturnog zna~aja za grad. U planu je rekonstrukcija zgrade Muzi~ke {kole, kao i postavqawe novog osvetqewa na zgradu Biblioteke.

U proteklih pet godina obnovqeno je oko 10 fasada u centru grada.

- Pre pet godina, kada smo zapo~eli projekat revitalizacije objekata krenulo je dobro. Pro{le godine se malo radilo zbog ekonomske krize. Prvo smo radili pojedina~ne palate poput palate „Manojlovi}” i zgrade „Putnika”, a potom je po~ela obnova objekata u nizu, kao i ulici Dimitrija Tucovi}a - ka`e direktor Me|uop{tinskog zavoda za za{titu spomenika Geza Va{.

A. A.

OD DANAS REFERENDUM O SAMODOPRINOSU U NOVOBE^EJSKOJ OP[TINI

Decenijsko solidarno finansirawe NOVI BE^EJ: @iteqi tri mesne zajednice u novobe~ejskoj op{tini - Novi Be~ej, Bo~ar i Kumane do nedeqe, 23. januara, od 7 do 20 ~asova izja{wava}e se na referendumu o uvo|ewu samodoprinosa. U Novom Be~eju samodoprinos bi va`io u od 1. februara 2011. do 31. decembra 2020. godine i planirano je da se na ovaj na~in sakupi 350 miliona dinara. U Kumanu i Bo~aru, s druge strane, gra|ani }e, ukoliko tako odlu~e, novac iz svog xepa izdvajati u narednih pet godina.

- Sportska hala, Dom kulture, Radni~ki univerzitet, vodovodna i kanalizaciona mre`a, putevi, staze… To su objekti u koje su od 1966. godine do danas ulagane pare od mesnog samodoprinosa u Novom Be~eju. Sredstva od samodoprinosa udru`ivana su sa ostalim fondovima koje je obezbe|ivala lokalna samouprava pa se Novi Be~ej iz godine u godinu modernizovao i gra|anima obezbe|ivao boqe uslove svakodnevnog `ivota – ka`e Nevena Suboti}, zadu`ena za odnose sa javno{}u u op{tini Novi Be~ej.

Kako navodi, bez ovog vida solidarnog finansirawa ne bi mogla da funkcioni{u ni folklorna, sportska i druga udru-

`ewa gra|ana, kao ni ustanove kulture.

- Na inicijativu gra|ana koji su svesni da bez samodoprinosa sledi infrastrukturno i dru{tveno „umirawe” Novog Be~eja, Mesna zajednica je raspisala referendum za wegovo ponovno uvo|ewe. Planirano je da 60 odsto sredstava bude utro{eno na izgradwu i odr`avawe infrastrukturnih objekata - puteva, staza, kanalizacije, objekata od javnog zna~aja, 25 odsto novca }e biti ulagano u druge korisnike mesnog samodoprinosa kao {to su razna sportska i kulturno umetni~ka dru{tva i udru`ewa gra|ana, deset posto odvaja}e se za u~e{}e u projektima a ostatak se planira za tro{kove samog referenduma. Novina je da }e u izdvajawima za samodoprinos u~estvovati i poqoprivrednici sa oko 300 dinara po hektaru obradive zemqe. Izdvajawe }e iznositi umesto ranijih pet samo tri odsto od ukupnog prihoda zaposlenih gra|ana – obja{wava Suboti}eva.

Svim gra|anima }e biti omogu}eno da prate utro{ak prikupqenih sredstava od samodoprinosa putem lokalnih medija, gde }e biti objavqivan precizan izve{taj o ulagawima. @. Balaban

Grejawe skupqe za 15 posto VRBAS: Usluge gradskog grejawa koje pru`a vrbaski JKP „Standard” od poskupelo je za 15 odsto. Time je op{tinsko ve}e delimi~no usli{ilo zahtev lokalnog komunalnog preduze}a koje je jo{ pre nekoliko meseci zatra`ilo odobrewe za poskupqewe grejawa od 30 odsto. U JKP „Standard” ka`u da je poskupqewe ove usluge neophodno kako bi ovo preduze}e uspelo da pokrije osnovne tro{kove nabavke energenata i teku}eg odr`avawa sistema. Do sada su gra|ani koji koriste usluge gradskog grejawa pla}ali po ceni od 69,17 dinara po kvadratnom metru stambenog prostora i to svih 12 meseci u godini, dok od

1. januara ta cena iznosi 80 dinara.

- Op{tinsko rukovodstvo nije spremno da iza|e u susret zahtevu JKP Standard jer bi poskupqewe od 30 odsto znatno uticalo na ionako slabu plate`nu mo} gra|ana. Pored toga, smatramo da se u{tedama i racionalnijom organizacijom u komunalnom preduze}u mogu smawiti tro{kovi i time umawiti uticaj porasta cene energenata na sveukupno poslovawe preduze}a - rekao je ~lan op{tinskog ve}a Aleksandar Kruni}. Usluge grejawa JKP „Standarda” u Vrbasu koristi oko 1.100 doma}instava, koji }e ra~une sa novom cenom dobiti ve} u februaru.

N. P.

petak14.januar2011.

11

ZAPOSLENI U „RASADNIKU” ^EKAJU BOQE VREME

Bez plate devet meseci KIKINDA: Zaposleni u kikindskom „Rasadniku” devet meseci su bez zarada.

Predsednica sindikata @ivana Qubinkovi} ka`e da nemaju posla, a ni proizvodwe za koju je neophodnu ulo`iti novac.

- Zaposlenima je te{ko, jer devet meseci nisu primili platu i nalaze se u nezavidnom polo`aju. Dugovi firme su vi{emilionski - dodaje Qubinkovi}.

Agencija za privatizaciju pro{le godine u aprilu, na inicijativu zaposlenih, raskinula je Ugovor o privatizaciji „Rasadnika”.

Vlasnica 70 odsto kapitala bila je Marijana Buri} iz Beograda, a ugovor je raskinut zbog nekontinuirane proizvodwe. Nakon to-

ga na sednici Skup{tine op{tine Kikinda doneta je odluka da ova firma dobije status javnog preduze}a i ova inicijativa upu}ena je Agenciji za privatizaciju, ali jo{ uvek nema nikakvih odgovora od nadle`nih.

Predsednica sindikata je optimisti~na i o~ekuje da }e u ovoj godini do}i boqa vremena, za nekada uspe{nu firmu.

- Zajedno sa lokalnom samoupravom o~ekujemo da }emo u ovoj godini imati posla i tako zaraditi sebi plate i otplatiti dugovawa. „Rasadnik” je firma koja ima i mogu}nosti i kapaciteta.

Ovo preduze}e raspola`e odnosno ima pravo na kori{}ewe 125 hektara zemqi-

{ta. Ve}inski paket akcija „Rasadnika” prodat je 2007. godine. Inicijativa za prevo|ewe u status javnog preduze}a, zasniva se na ~iwenici da je kikindskoj op{tini neophodno preduze}e koje bi se bavilo odr`avawem zelenih povr{ina u op{tini, po{umqavawem i sli~nim poslovima, a preliminarne analize pokazuju da bi „Rasadnik” bio ekonomski odr`iv. Osim toga op{tina Kikinda pokrenula je inicijativu za dobijawe statusa grada, a za dobijawe ovog statusa po`eqno je imati firmu koja }e se baviti brigom o zelenim povr{inama.

A. \uran

LOPOVI PO^ELI DEMONTA@U MOSTA NA SUVOM

Seku ogradu i prodaju je u staro gvo`|e ZREWANIN: Kad ne}e nadle`ni, ima ko ho}e. Vise}i pe{a~ki, ili Most na suvom, kako su ga Zrewaninci popularno krstili, iako je predvi|en za uklawawe, jer je odavno izgubio osnovnu funkciju, jo{ uvek stoji na starom mestu. Ali, ovih dana, umesto nadle`nih slu`bi, most su po~eli da demontiraju nepoznati lopovi. Naime, oni su, pod okriqem no}i, odneli delove ograde.

Portparolka Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu i ure|ewe grada Zrewanina” Biqana Jovanovi} izjavila je ju~e za „Dnevnik” da su, kako se pretpostavqa, nesavesni gra|ani sekli ogradu na mostu, da bi je prodali u staro gvo`|e.

- Apelujem na gra|ane da to ne ~ine, jer ovo mo`e da bude opasan posao, po{to je Most na suvom ve} neko vreme zabrawen za kori{}ewe, zbog toga {to je nestabilan – poru~ila je Jovanovi}eva.

Ona je potvrdila da je ve} du`e vreme u planu wegovo demontirawe, ali to }e biti u~iweno tek kada se steknu finansijski uslovi, jer u ovakvim prilikama naj~e{}i problem je upravo nedostatak novca.

Sme{ten kod Kapetanije, nedaleko od Palate pravde, Most

Most na suvom ocewen kao opasan

na suvom prestao je da slu`i svrsi 1985. godine, kada je izgradwom Begejske petqe pregra|en re~ni tok Begeja. Posle toga ovaj most se na{ao na prostoru izme|u dva novonastala jezera. U saobra}aj je pu{ten davne 1962. godine i po re~ima arhitekata, predstavqa jedinstven objekat ove vrste od ~elika i betona.

Most je sada zatvoren za pe{a~ki saobra}aj, postavqene su i fizi~ke barijere. Pre nekoliko godina, kada je pregledan po-

sle du`e vremena, utvr|eno je da nije bezbedan i da mu je neophodna sanacija. Wegovo stawe oceweno je kao „izrazito lo{e”.

Ranije je spomiwana opcija preseqewa na drugu lokaciju, {to je, ipak, oceweno kao ekonomski neopravdano. Za 50 odsto bi bilo jeftinije izraditi novi most. Uklawawe bi, prema nekim prognozama, trajalo tri nedeqe, ali potraga za novcem traje daleko du`e. @. Balaban

ZREWANINKA ALEKSANDRA NEDI] IZRA\UJE SUVENIRE ZA NOVOSA\ANE

Udahwuje `ivot predmetima ZREWANIN: Pre pet godina Zrewaninka Aleksandra Nedi} odlu~ila je da zatvori trgovinsku radwu i po~ne da zara|uje restauracijom starih predmeta. Najpre su to bili delovi name{taja, a kasnije se opredelila za izradu suvenira. Predmeti upotrebne vrednosti se posebnim postupkom obla`u korom drveta i tako dobijaju novu umetni~ku notu.

Tako|e, u Aleksandrinoj umetni~koj radionici oslikavaju se fla{e i tegle, kojima ona, na taj na~in, poklawa novi `ivot.

– Koristim iskqu~ivo prirodne materijale, koru drveta ili jutu, a trudim se da proizvod ne bude {aren, jer sve mora da izgleda prirodno. Prilikom oblagawa kwiga, kutija ili fla{a korom od drveta, dodajem i neke detaqe, kao {to su kqu~evi ili stare mape. Tako neki predmeti, koji su naizgled nepotrebni, postaju lep ukras - obja{wava osnove svoje umetnosti Aleksandra.

Najpre su za ove proizvode saznali Novosa|ani, a odskora je po~ela saradwu i sa zrewa-

BEOGRADSKI LEKARI ISPOMO] KIKINDSKIM KOLEGAMA

Domu zdravqa nedostaju ~etiri lekara KIKINDA: Nakon razdvajawa Zdravstvenog medicinskog centra „Kosta Sredojev [quka” u Kikindi na Dom zdravqa i Op{tu bolnicu, Domu zdravqa pripali su [kolski i De~ji dispanzeri, Antituberkulozni dispanzer, Slu`ba ku}nog le~ewa, Patrona`na i Hitna slu`ba, kao i ginekolo{ka ambulanta u Bolnici. Domu zdravqa koji se sada nalazi pod okriqem lokalne samouprave trenutno nedostaju ~etiri lekara, jo{ jedan sanitet i automobil za Slu`bu ku}nog le~ewa.

- Za vozila, dva saniteta i za kupovinu opreme, Dom zdravqa je konkurisao kod japanske ambasade za sredstva u iznosu od

65.000 evra – ka`e direktorka Doma zdravqa dr Jelica Kalaba – Ono {to je jo{ neophodno da bismo dobro funkcionisali jesu kadrovi. Od Ministarstva zdravqa jo{ uvek nisamo dobili odobrewe da zaposlimo jednog ginekologa i tri lekara op{te prakse u Hitnoj slu`bi. Odobrewe od Ministarstva za zaposlewe tri lekara tra`ili smo jo{ u junu, tada nam je re~eno da }e na{ problem biti re{en najverovatnije do februara.

Medicina rada koja tako|e pripada Domu zdravqa koristi bolni~ku laboratoriju, dok lekari specijalisti iz Bolnice dopunski rade u Medicini rada.

Na mamografu koji postoji u

Op{toj bolnici bi}e mogu}nosti da se rade i preventivni pregledi.

- Sa lekarima iz Instituta za onkologiju i radiologiju iz Beograda, dogovoreno je da dolaze u Kikindu i obavqaju preglede – objasnila je dr Kalaba. – Preventivni pregledi su pregledi bez uputa i sve `ene }e mo}i da urade klini~ki pregled, dok }e `enama preko 40 godina biti dostupna i mamografija.

Ovi pregledi su va`ni jer je rak dojke najve}i uzro~nik smrtnosti `ena u kikindskoj op{tini. Prema podacima, u 2009. godini rak dojke ustanovqen je kod 226 `ena.

A. \uran

Provera zdravqa u selima SUBOTICA: Predstavnici Zavoda za javno zdravqe u Subotici, Doma zdravqa, Crvenog krsta i Apoteke, u toku godine obilazi}e prigradska seoska naseqa, gde }e gra|ani mo}i da obave preventivne preglede. Akcija nosi naziv „Selu u pohode” i ima za ciq da promovi{e zdravqe me|u stanovnicima seoskih podru~ja. Akcija po~iwe u subotu, kada }e u ^antaviru gra|ani imati priliku da prekontroli{u svoje zdravqe, kao i faktore rizika.

- Planirano je da tokom 2011. godine svakog meseca bude odr`ana jedna ili dve akcij, kako

bi se obuhvatila sva ruralna podru~ja na{eg grada. Prvi }e svoje zdravqe mo}i da prekontroli{u gra|ani MZ ^antavir i to ve} u subotu, od 9 do 12 ~asova u Vatrogasnom domu.

Dok }e za stanovnike Malog Radanovca preventivna akcija biti odr`ana u ponedeqak 17. januara, od 9 do 12 ~asova u Mesnoj zajednici – ka`e na~elnica Zavoda za javno zdravqe u Subotici, Centra za promociju zdravqa mr sc. med. Nada Kosi} Bibi}.

A. A.

Aleksandra Nedi}

ninskim Turisti~kim centrom. Turisti~ki radnici Zrewanina `ele poslovno povezivawe sa zanatlijama i kreativnim qudima, ali oni moraju prethodno da se registruju kao preduzetnici, a to znatno poskupquje gotov proizvod.

– Moje iskustvo govori da dobro osmi{qeni i dizajnirani suveniri mogu da na|u kupca, pre svega zbog kvaliteta i kao {to je to slu~aj sa mojim radom, zato {to su unikati i svaki je pri~a za sebe - ka`e Aleksandra Nedi}.

Delatnost pravqewa suvenira se tretira kao i svaka druga preduzetni~ka aktivnost. Optere}ena je istim porezima i doprinosima, {to zanatlije koje se bave ovim poslom smatraju da je te{ko izdr`ati.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe nudi mogu}nost da nezaposleni zavr{e obuku za proizvo|a~e rukotvorina, a za po~etak novog posla mo`e se dobiti i subvencija, koja je po konkursu za 2010. godinu, iznosila 160.000 dinara. @. Balaban

12

CRNA HRONIKA

petak14.januar2011.

DNEVNIK

OTKRIVENA DEVETO^LANA BANDA IZ SRBIJE I BiH

[vercovali cigarete u Nema~koj Carinska slu`ba u Minhenu uhapsila je deveto~lanu bandu koja je mesecima {vercovala cigarete iz BiH i Srbije u Nema~ku i time o{tetila nema~ku carinsku poresku slu`bu za pola miliona evra, objavio je „Zidvest prese“.

Re~ je o osobama izme|u 22 i 57 godina, prete`no bosanskog odnosno srpskog porekla, na-

veo je list iz Ulma, dodaju}i da je u akciji anga`ovano oko 130 slu`benika carine i policije.

Pretpostavqa se da je u prethodna ~etiri meseca prokrijum~areno 3,5 miliona cigareta. Postao je bio unosan jer boks cigareta u balkanskim dr`avama ko{ta oko deset evra, dok je u Nema~koj prodavan za

STRAVI^NO OTKRI]E POSLE DVE GODINE U OKOLINI ]UPRIJE

Maloletnici ubili starce?

Policijska uprava u Jagodini saop{tila je ju~e da su uhap{eni D. D., S. I. i D. B., za koje se sumwa da su 2008. godine ubili bra~ni par Stani{u (82) i Mariju (81) Radulovi} iz sela Isakova u op{tini ]uprija. Osumwi~eni su bili maloletni, a s wima je bio „i ~etvrti izvr{ilac – trinaestogodi{we dete“, stoji u saop{tewu. Oni su taj zlo~in izvr{ili izme|u 2. i 4. februara 2008. godine, a Radulovi}i su „perminuli nakon prebijawa u porodi~noj ku}i“, navodi se u saop{tewu.

„Izvr{ioci su u ku}i ubijenih i pomo}nim prostorijama izvr{ili premeta~inu i odneli odre|enu koli~inu deviznog novca“, saop{tila je PU, uz napomenu da se „osumwi~enima, osim ovog, na teret stavqa jo{ oko 20 drugih krivi~nih dela razbojni{tva, kra|e, te{ke kra|e i izazivawa op{te opasnosti“.

Uhap{enima je odre|ena mera zadr`avawa do 48 sati, posle ~ega }e uz krivi~nu prijavu da su po~inili krivi~no delo te{kog ubistva, biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Jagodini.

(Tanjug)

PRAVNI EKSPERTI O NAJNOVIJIM IZMENAMA SETA PRAVOSUDNIH ZAKONA

Pravno nedopustive mawkavosti

Vi{e od dvadeset profesora sudstva i Dr`avnom ve}u tu`ipravnih fakulteta i pravnih laca da ih re{avaju. eksperata u Srbiji napisalo je U apelu se u vezi s tim re{ezajedni~ki apel nezadovoqstva wem ocewuje da je ono „suprotno povodom najnovijih, 28. decemsvakoj ideji prava i elementarbra usvojenih, izmena seta zakonoj pravnoj sigurnosti, kao i na u oblasti pravosu|a: zakona ideji podele vlasti“. o izmenama i dopunama Zakona o „To je potirawe pravno vaqasudijama, o Visokom savetu sudne voqe pojedinaca retroaktivstva, o Javnom tu`ila{tvu i o nom neustavnom kolektivnom Dr`avnom ve}u tu`ilaca. voqom zakonodavca. To je sve„Pozdravqaju}i nastojawa mo} zakonodavca, to jest samovlasti da otklone neke od velivoqa, suprotnost mogu}nosti kih propusta pri ostvarivawu konstituisawa Srbije kao moreforme pravosu|a u Srbiji, derne pravne dr`ave vladavine pripadnici pravni~ke struke prava. To je negirawe osnovnih upozoravaju na to da ta nastojaindividualnih prava – izme|u wa opet sadr`e pravno nedopuostalog, prava na efektivni stive mawkavosti“, pi{e, izmepravni lek – i osnovnih prin|u ostalog, u apelu koji potpicipa – izme|u ostalih, zabrane suju profesori: Danilo Basta, retroaktivnosti koja ugro`ava Mom~ilo Gruba~, Marijana pravnu sigurnost“, pi{u potpiPajvan~i}, Vladimir Vodinesnici apela, od kojih su mnogi li}, Kosta ^avo{ki, Zoran profesori ustavnog prava i teIvo{evi}, Vesna Raki}-Vodioreti~ari dr`ave i prava. neli}, Radmila Vasi}, Jovica Tako|e se navodi da se „oneTrkuqa, Dragica Vujadinovi}, mogu}ava pravo glasa nereizaJasminka Hasanbranim sudijama begovi}, Ratko i tu`iocima, o Propisuju se Markovi}, Mir~ijem statusu nerazumno kratki jo{ nije doneta jana Stefanovski, Qiqana Rapravnosna`na rokovi za izbore dulovi}, Mioodluka, da u~e~lanova VSS-a drag Jovanovi}, stvuju u izborii DVT-a Neboj{a [arma za Visoki saki}, Vladan Pevet sudstva i Drtrov, Tanasije Marinkovi}, `avno ve}e tu`ilaca. PropiMarija Karaniki}-Miri}, Svesuju se nerazumno kratki rokotlana Mir~ov, predsednica vi za izbore ~lanova VSS-a i Udru`ewa za ustavno pravo SrDVT-a i predla`e na~in izbobije profesor dr Lidija Basta, ra koji ne mo`e dati legitimite dr Vida ^ok, vi{a savetnica tet iz temeqa poquqanom Instituta za uporedno pravo, ugledu ovih tela“. kao i advokati dr Slobodan BeU apelu se isti~e da je „pravqanski i dr \or|e Sibinovi}. ni na~in nesporan u pravnoj mo„Pojedina~ne izjave voqe vidernosti i civilizovanosti za {e stotina lica koje sadr`i jeotklawawe ovih i drugih dan pravni lek ulo`en Ustavogromnih propusta u reformi nom sudu zakonodavac ho}e svopravosu|a u Srbiji: da Ustavni jom voqom da pretvori u drugi, sud donese odluku o predlozima do sada nepostoje}i pravni lek ovla{}enih predlaga~a iz deulo`en najvi{em organu pravocembra 2009. godine o ustavnosudne uprave“, pi{e u apelu posti Ustavnog zakona koji prekivodom zakonske izmene kojom se da stalnost sudijske funkcije, stotine `albi vi{e od 800 neda Visoki savet sudstva i Drreizabranih sudija i oko 200 tu`avno ve}e tu`ilaca rasporede `ilaca, podnetih Ustavnom susudije i tu`ioce prema novoj du protiv odluka Visokog savereformisanoj mre`i sudova i ta sudstva i Dr`avnog ve}a tutu`ila{tava i da nedostojni, `ilaca kojima im prestaje pranestru~ni i neosposobqeni povosudna funkcija, pretvaraju u jedinci budu razre{eni na prigovore i kao takvi daju u osnovu obrazlo`ene odluke o nadle`nost Visokom savetu tome“.

J. J.

oko 25 evra, navedeno je u tekstu. U ranim jutarwim ~asovima u ponedeqak tome se stalo na kraj. Posle dugotrajne istrage, bavarska carinska slu`ba je u blizini Augzburga zaustavila dva autobusa, opremqena sofisticiranim skrovi{tima za cigarete, i u toj akciji oduzela 1.500 boksova cigareta prete`no marke „vest“.

Autobusi su jednom nedeqno saobra}ali na liniji izme|u balkanskih zemaqa i Minhena, a list pi{e da je po mi{qewu portparola carinske slu`be u Minhenu Kristijana [itenkofa, preure|ewe tih autobusa bilo toliko zahtevno da je za to bio potreban profesionalac. Putovawe autobusom iz Srbije i

BiH zvani~no se zavr{avalo u Minhenu, ali bi nakon {to putnici iza|u, autobus nastavqao za Augzburg, gde se ilegalni tovar pretovarivao u autobomile i kombije da bi bio otpremqen kupcima. Po podacima carinske slu`be, najve}i kupac je bio jedan nema~ki dr`avqanin u Gajclingengu koji je trgovinu cigare-

tama obavqao u svom stanu. [itenkof je naveo da je prevoz putnika autobusima slu`io samo kao paravan za {vrec cigareta, a da je cena karte slu`ila samo za smawewe tro{kova prevoza.

– Pravi posao je bio trgovina {vercovanim cigaretama – istakao je [itenhof.

(Tanjug)

MINISTARKA PRAVDE SNE@ANA MALOVI] O SLU^AJU HRVATSKOG RATNOG VETERANA

Ako Zagreb ne}e Purdu, Beograd ho}e Ministarska pravde Srbije Sne`ana Malovi} izjavila je ju~e da, ukoliko Hrvatska u narednih deset dana od Bosne i Hercegovine ne zatra`i izru~ewe Tihomira Purde, to }e u~initi Srbija.

Isti~u}i da prepu{tawe dokaza hrvatskom pravosu|u ne zna~i da se srpsko pravosu|e potpuno povla~i iz tog slu~aja, ona je precizirala da }e Dr`avnom tu`ila{tvu Hrvatske biti prosle|ena na razmatrawe dokumentacija o predmetu „Purda“, koji se s jo{ dvojicom qudi sumwi~i za ratni zlo~in nad Srbima u Borovo Nasequ kod Vukovara. Po{to razmotri spise predmeta, hrvatsko tu`ila{tvo trebalo bi da odlu~i o tome da li }e da procesuira Purdu i uhapsi i ostale osumwi~ene.

– Ukoliko u narednih deset dana Hrvatska ne zatra`i izru~ewe Purde, koji je u ekstradicionom pritvoru u Bosni i Hercegovini, to }e u~initi Srbija – rekla je Sne`ana Malovi} za B-92.

Ona je objasnila da prepu{tawe dokaza hrvatskom pravosu|u ne zna~i da se srpsko pravosu|e potpuno povla~i iz tog slu~aja.

– Slu~aj je, na neki na~in, ovde u fazi mirovawa i mi imamo pravo i nadzora i sagledavawa {ta je u~iweno na nivou wihovog pravosu|a. Ukoliko ne budemo zadovoqni samom odlukom ili ishodom postupka, mi taj postupak mo`emo ponovo aktivirati ovde – ukazala je ministarka Malovi}.

Na sastanku Me{ovite komisije za razmenu spiskova okrivqenih lica prekju~e u Zagrebu,

Bo{wakovi}: Hrvatska o~ekuje spiskove za sedam dana – Hrvatska o~ekuje da }e u narednih sedam dana dobiti spiskove do sada sistematizovanih podataka o hrvatskim dr`avqanima protiv kojih je pred nekada{wim vojnim sudovima u SFRJ i SRJ pre 2003. vo|en postupak i doneta presuda ili se vodi istraga za krivi~na dela ratnih zlo~ina, {to je rezultiralo raspisivawem me|unarodne ili interne poternice – izjavio je hrvatski ministar pravde Dra`en Bo{wakovi}.

– O~ekuje se da se na razmatrawe i daqu odluku hrvatskom tu`ila{tvu dostavi i kopija spisa u slu~aju hrvatskog branioca Tihomira Purde, kao i izmena srpskog Zakona o amnestiji po primeru onog {to je Hrvatska uradila – rekao je on, komentari{u}i za Hrvatsku televiziju prekju~erawi sastanak s ministarskom pravde Srbije Sne`anom Malovi}.

Srbija je jo{ 2007. raspisala poternicu za Purdom, ali i jo{ dva hrvatska vojnika, Petrom Jawi}em i Dankom Maslovom, zbog sumwe da su u novembru 1991. pucali u rawene vojnike i dva ubili, dok je tre}i umro u bolnici. MUP Hrvatske je sve vreme imao tu poternicu, ali nije reagovao.

tra`iteq vi{e nema razloga da tra`i izru~ewe.

Sud BiH nije komentarisao zahtev da Purda, koji je osumwi~en za ratni zlo~in u Vukovaru, 1991. godine, bude pu{ten na slobodu.

Purda je u pritvoru u Zenici, gde je sme{ten posle hap{ewa na grani~nom prelazu Ora{je

Hrvatski spisak kona~an

Tihomir Purda

kojim su predsedavali ministri pravde Hrvatske i Srbije, zakqu~eno je, pored ostalog, da srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine dostavi hrvatskom tu`ila{tvu spise predmeta „Purda“ na razmatrawe.

Mostarski advokat Josip Muselimovi}, branilac vukovarskog veterana Tihomira Purde, koji je na osnovu poternice iz Srbije 5. januara uhap{en u Ora{ju u BiH, podneo je ju~e zahtev za Purdino osloba|awe iz ekstradicionog pritvora.

Zahtev je podnet na osnovu rezultata razgovora koje su prekju~e u Zagrebu vodili ministri pravde Srbije i Hrvatske Sne`ana Malovi} i Dra`en Bo{wakovi}, preneli su hrvatski elektronski mediji.

– Dve strane su postigle dogovor da Srbija Purdin slu~aj prepusti hrvatskom sudstvu radi mogu}eg procesuirawa – rekao je Muselimovi}, i dodao da je jasno da Srbija kao dr`ava

Spisak osu|enih i osumwi~enih za ratne zlo~ine koji je Hrvatska pro{le godine dostavila Srbiji je kona~an, izjavila je ministarka Malovi}. „Imam uveravawa da je spisak dobijen tokom leta pro{le godine kona~an. To je spisak od 1.534 osobe koji su u istrazi, u fazi glavnog pretresa ili osu|eni“, rekla je Malovi}eva televiziji B92. Ona je navela i da je Hrvatska promenila zakon tako da Srbi koji su u odustvu osu|eni za ratne zlo~ine imaju mogu}nost da tra`e ponavqawe su|ewa.

Na pitawe da li ti qudi mogu da tra`e da revizija postupka protiv wih bude u Beogradu, a ne u Zagrebu, Sne`ana Malovi} je rekla da i za to postoji mogu}nost. pri uslasku u BiH. Sud BiH tada je informisao vlasti Srbije o Purdinom privo|ewu i odredio pritvor od 18 dana, {to je ujedno rok ostavqen Srbiji za dostavqawe zahteva za izru~ewe i potrebne dokumentacije.

(Tanjug)

ODEQEWE ZA RATNE ZLO^INE VI[EG SUDA U BEOGRADU

Presuda gwilanskoj grupi 21. januara Odeqewe za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu izre}i }e u petak, 21. januara, presudu devetorici pripadnika gwilanske grupe Oslobodila~ke vojske Kosova, re~eno je ju~e Tanjugu u tom sudu. To }e biti tre}a presuda koju to odeqewe izri~e albanskim teroristima, po{to je prvom presudom Anton Lekaj osu|en na 13 godina zatvora, a Sinan Morina oslobo|en optu`be za ratne zlo~ine.

Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine predlo`ilo je sudu u zavr{noj re~i, krajem decembra, da pripadnike gwilanske grupe oglasi krivim jer je dokazano da su svirepo ubijali i mu~ili civile u Gwilanu 1999. godine. Tokom su|ewa dokazano je da su optu`eni od juna do decembra 1999. godine, kao pripadnici OVK, mu~ili, ubijali, silovali i ne~ove~no postupali prema civilima srpskog i nealbanskog porekla, rekao je u zavr-

{noj re~i tu`ilac Mioqub Vitorovi}.

Sudsko ve}e sudije Sne`ane Nikoli}-Garoti} izre}i }e presudu Fatonu Hajdariju, Sametu Hajdariju, Selimonu Sadikuu i Agu{u Memi{iju, kao i okrivqenima koji se brane

sa slobode Ahmetu Hasaniju, Nazifu Hasaniju, Feratu Hajdariju, Kamberu Sahitiju i Burimu Fazlijuu. Oni su uhap{eni 26. decembra 2008. godine u Pre{evu. Srpsko tu`ila{tvo za ratne zlo~ine tereti ih da su kao pripadni-

ci gwilanske grupe OVK od juna do septembra 1999. godine na podru~ju Gwilana, na svirep na~in, ubili vi{e desetina Srba, Roma i Albanaca, dok se 35 civila vode kao nestali.

Po optu`nici, jo{ 153 civila je uhap{eno, mu~eno, a zatim pu{teno.

Fazlija Ajdari, Rexep Aliji i [a}ir [a}iri, koji su bili {tapski oficiri operativnog centra OVK za Gwilane, su u bekstvu i sudilo im se u odsustvu, a optu`eni su da su naredili ove zlo~ine. Oni su, po optu`nici, kao stare{ine gwilanske jedinice OVK, nare|ivali ostalim pripadnicima jedinice da hapse Srbe i zatvaraju ih u podrumske prostorije sredwo{kolskog internata u Gwilanu, gde su im kle{tima ~upali nokte, ubadali jezike no`em, zakucavali upaqa~ u lobawu, davili ih kesom i `icama. Da bi prikrili zlo~in, tela su sekli na komade, potom ih stavqali u xakove i ubacivali u kontejnere pored internata, ili bacali u Livo~ko jezero.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak14.januar2011.

13

ZAMENIK POMO]NIKA AMERI^KOG DR@AVNOG SEKRETARA RAZGOVARAO S MINISTROM UNUTRA[WIH POSLOVA IVICOM DA^I]EM

Kantrimen: SAD ozbiqno shvataju izve{taj Dika Martija

Zamenik pomo}nika ameri~kog dr`avnog sekretara Tomas Kantrimen izjavio je ju~e da SAD ozbiqno shvataju izve{taj specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, ali da smatraju da je to pitawe sprovo|ewa zakona i vladavine prava, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova.

Kako je navedeno u saop{tewu, visoki zvani~nik ameri~ke administracije je na sastanku sa zamenikom premijera i ministrom unutra{wih poslova Ivicom Da~i}em naveo da je Euleks odgovoran organ za istragu i da je to problem koji

oni treba da istra`e pored problema kao {to su trgovina qudima, oru`jem i drogom. U saop{tewu je navedeno i da najve}u prepreku u istrazi Euleksa Kantrimen vidi u za{titi svedoka.

Ministar Da~i} se slo`io da to nije politi~ko pitawe, nego pitawe vladavine prava i dodao da je zvani~an stav Vlade Srbije da se pitawe predstoje}ih pregovora na relaciji Beograd Pri{tina odvaja od Martijevog izve{taja.

Da~i} je najavio Kantrimenu svoj dolazak na molitveni doru~ak u Va{ington, gde je predvi-

|eno da odr`i i sastanak sa zvani~nicima Agencije za borbu protiv narkotika (DEA).

U saop{tewu je navedeno i da su ministar Da~i} i zamenik pomo}nika ameri~kog dr`avnog sekretara istakli da su zadovoqni konstantnim unapre|ewem me|usobnih politi~kih odnosa.

Zamenik pomo}nika dr`avnog sekretara SAD Tomas Kantrimen izjavio je sino} da odnose Srbije i SAD kvari to {to jo{ nema optu`be protiv onih koji su organizovali napad na ameri~ku ambasadu u Beogradu 2008, izraziv{i uverewe da je

srpska vlada anga`ovana oko tog pitawa.

Kantrimen je, gostuju}i na Prvoj srpskoj televiziji, rekao da “ima napretka po tom pitawu, ali da jo{ nema rezultata”.

Na pitawe da li je o procesuirawu onih koji su organizovali paqewe ambasade bilo re~i tokom susreta u Beogradu s ministrom policije Ivicom Da~i}em, Kantrimen je odgovorio da “Da~i} ni{ta nije obe}ao po tom pitawu”. On je ipak ocenio da je zadovoqan odnosima Srbije i SAD, istakav{i da je u prethodnih nekoliko godina napravqen veliki napredak. (Tanjug)

Ivica Da~i} i Tomas Kantrimen

FINALE SU\EWA OPTU@ENIMA ZA PREBIJAWE NASMRT BRISA TATONA

U utorak zavr{ne re~i iznose okrivqeni

PRO[LOGODI[WI U^INAK SRPSKE POLICIJE

Lane zapleweno vi{e od 1,6 tona narkotika Srpska policija zaplenila je u pro{loj godini 1.687,9 kilograma raznih vrsta narkotika, me|u kojima i 242,8 kilograma heroina, saop{teno je ju~e iz Ministarstva unutra{wih poslova.

U ukupno 5.686 realizavanih zaplena oduzeto je 1.352 kilograma marihuane, 7,6 kilograma kokaina, kao i 23,4 kilograma tableta ekstazija. Zapleweno je

i oko {est kilograma amfetamina, 375 grama ha{i{a, a me|u oduzetim narkoticima bilo je i 11 komada sinteti~ke droge LSD. Krivi~ne prijave zbog kr{ewa zakona u vezi s narkoticima podnete su protiv 5.783 osobe, mera zadr`avawe bila je odre|ena za 1.148, dok je uhap{eno 249 osoba, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

POTPREDSEDNIK ZAJEDNICE SRPSKIH OP[TINA NA KOSOVU MARKO JAK[I] OCEWUJE:

Sramna odluka o Sonmezu

– Odluka turskog suda da Jusufu Sonmezu dopusti da se brani sa slobode je sramna – izjavio je potpredsednik Zajednice srpskih op{tina na Kosovu Marko Jak{i}.

Po wegovim re~ima, ovakva odluka je jo{ jedna potvrda da je u igri veliki politi~ki ulog.

Jak{i} je dodao da sada, u vreme kada se mnogo govori o izve{taju Dika Martija i zlo~inima u

Pred Vi{im sudom u Beogradu u utorak, 18. januara, trebalo bi da bude zakazano objavqivawe presude ~etrnaestorici navija~a FK “Partizan”, optu`enih da su 17. septembra 2009, pre po~etka fudbalske utakmice izme|u „Partizana“ i francuskog „Tuluza“ u kafi}u na Obili}evom vencu u Beogradu u~estvovali u prebijawu francuskog navija~a Brisa Tatona, koji je 12 dana posle toga u bolnici podlegao povredama.

U utorak }e se zavr{nim re~ima sudu neposredno obratiti okrivqeni koji su, ina~e, u odbranama iznetim na glavnom pretresu, energi~no odbacili optu`be Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu koje im optu`nicom stavqa na teret krivi~no delo te{kog ubistva.

Svi okrivqeni su apsolutno odbacili optu`bu za u~e{}e u tu~i Tatona, a branioci su u zavr{nim re~ima ocenili da je odbrana wihovih klijenata dokazana.

Advokati koji su ju~e izneli zavr{ne re~i, ocenili su da „nema nijednog dokaza da je bi-

Bris Taton

Mesto stradawa mladog Francuza

lo ko od optu`enih pipnuo Tatona“, {to su tvrdile i wihove kolege koje su zavr{ne re~i iznele prekju~e, tra`e}i osloba|aju}u presudu za svoje klijente.

U zavr{noj re~i Tu`ila{tva, iznetoj pre tri dana, zastupnica optu`nice Gordana Jani}ijevi} je ocenila da su dokazi za optu`be izvedeni, i pred-

lo`ila sudu da okrivqene oglasi krivim i izrekne im najstro`e kazne propisane zakonom za krivi~no delo koje im se stavqa na teret.

U utorak }e se, pre zavr{ne re~i optu`enih, peto~lanom sudskom ve}u obratiti jo{ dva advokata odbrane. Svi ostali branioci su zavr{ne re~i izneli u protekla tri dana, s jedin-

stvenim ocenom da „za optu`be nema nijednog dokaza“.

Optu`eni su: Stepa Petrovi}, Stefan Veli~kovi}, Milan Tarla}, Dragan Tomasovi}, Jovan Karbi}, Bojan Matijevi}, Milan Vujovi}, Ivan Grkovi}, Vladan Suvajac, Qubomir Markovi}, Branimir ^etnik, Dejan Stankovi}, te odbegli \or|e Preli} i Dejan Puziga}a.

J. J.

KIKIN\ANIN OSUMWI^EN ZA TE[KU KRA\U

U RADENKOVI]IMA, KOD SREMSKE MITROVICE

Danijelu R. (1988) iz Kikinde pripadnici Policijske uprave u Kikindi odredili su zadr`avawe zbog osnova sumwe da je po~inio te{ku kra|u na {tetu D. K. iz Novog Sada.

Osumwi~eni Danijel R. se tereti da je provalio u ku}u o{te}enog u Kikindi te odneo elektromotore, sanitarije, ku}ne aparate i razne druge predmete vredne oko 250.000 dinara.

M. Mr.

Slavoqub V. (52) iz Radenkovi}a tereti se da je, posle kra}e rasprave, ranio no`em Mihajla S. (41) u grudi i naneo mu te{ku telesnu povredu opasnu po `ivot, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica.

Mihajlo S. zatekao je osumwi~enog u blizini svoje ku}e dok je sekao kablove za struju.

Povre|eni je zbrinut u Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici, a Slavoqub S. je osumwi~en za poku{aj ubistva i priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici koji mu je, posle saslu{awa, odredio pritvor do mesec dana.

(Tanjug)

Poharao ku}u Novosa|anina

Poku{aj ubistva no`em

PO^IWE SU\EWE OSNIVA^U FIRME „MEDIJA MAKS” ZBOG SUMWE DA JE SA SARADNICIMA UTAJIO POREZ VE]I OD 2,7 MILIONA DINARA

Boris Stajkovac u sudnici 25. marta

Jusuf Sonmez

On je u izjavi za KiM radio ocenio da to ne}e doprineti rasvetqavawu zlo~ina koji su se dogodili srpskim civilima.

– Imaju}i u vidu da je veliki broj qudi stradao i da su im va|eni organi, {to je te`ak zlo~in, odluka da se Sonmezu dozvoli da se brani sa slobode dokaz je da je put do pravde stvarno te`ak – naveo je Jak{i}.

“`utoj ku}i”, ovakva odluka ~udi.

Turski lekar Jusuf Sonmez u sredu je privremeno pu{ten na slobodu do eventualnog su|ewa po{to je u Pri{tini osumwi~en da je u~estvovao u ilegalnoj trgovini i presa|ivawu qudskih organa na Kosovu.

(FoNet)

– Su|ewe osniva~u firme “Medija maks” Borisu Stajkovcu, zbog sumwe da je zajedno sa saradnicima utajio porez ve}i od 2,7 miliona dinara, zakazano je za 25. mart u Prvom osnovnom sudu u Beogradu – izjavila je ju~e Tanjugu portparolka suda Ivana Rami}.

Na optu`eni~koj klupi, pored Stajkovca, trebalo bi da se na|e wegova supruga Milica, vlasnik agencije “Jevtovi}” Predrag Jevtovi}, Nata{a Stanisavqevi} i biznismen Mi{a Stojanovi}, poznatiji kao Mi{a Protekta, koji je procesuiran i kao pripadnik “naftne mafije”.

Prvo osnovno tu`ila{tvo u Beogradu tereti Stajkovca i saradnike da su, uz la`nu dokumentaciju, od 1. januara 2006. do

Boris Stajkovac

31. decembra 2008. godine, u nameri da izbegnu pla}awe poreza, koriste}i platne kartice raznih banaka, za svoje li~ne

potrebe i potrebe ~lanova svojih porodica, a ne u poslovne svrhe, bez pravdawa ra~una i uz la`ne podatke potro{ili 9,5

miliona dinara. Na taj na~in su utajili porez od oko 2,3 miliona dinara, a u okviru drugog krivi~nog dela utaje poreza za koje se tereti Stajkovac, jo{ oko 450.000 dinara.

Stajkovac je uhap{en 3. marta 2008. godine zbog, kako je tada saop{tio MUP Srbije, sumwe da je utajio 12 miliona dinara poreza, {to je ~etiri puta vi{e nego {to ga Tu`ila{tvo tereti. U pritvoru je bio dva meseca, posle ~ega je pu{ten da se brani sa slobode.

Javnosti je poznat kao lekar, biv{i predsednik UO De~je bolnice u Tir{ovoj ulici u Beogradu. Bio je ~lan Demokratske stranke, pa je pre{ao u tabor Pokreta “Snaga Srbije” Bogoquba Kari}a kada je on bio na vrhuncu mo}i.

14

REPORTA@E

petak14.januar2011.

DNEVNIK

HALOGENE SIJALICE UBILE VEKOVNU PATINU ISTORIJSKE SALE KARLOVA^KOG MAGISTRATA

Poslanici Vojvodine stare pretpla}eni na kafansku hranu S halogenim plafonskim i ostalim vrstama savremene rasvete, gipsanim ukrasima, spu{tenim plafonom i elektronskim ure|ajima, velika sala u zgradi karlova~kog Magistrata dosta je izgubila na vekovnoj

{wa i nekada{wa funkcija se u velikoj meri poklapaju. Dodu{e, u woj ne}e vi{e biti narodnocrkvenih sabora, niti }e se ba{kariti carski izaslanici, ali nije iskqu~eno da se pod wenim svodovima ponovo organizuju ba-

borovawe je preme{teno u wegovu veliku salu, koja je za tu svrhe je upotrebqavana sve do 1892.

U Arhivu SANU u Karlovcima ~uvaju se zapisnici s tih skupova, od kojih neki zavre|uju epitet istorijskih.

skusije. Bonton dostojan engleskog Doma lordova!

Osim velikog politi~kog, verskog i kulturnog zna~aja, sabori su imali i znatan ekonomski zna~aj jer su donosili velike prihode me{tanima. U gradu koji je, re-

Sprema se za prijemni na be~kom univerzitetu

„DNEVNIK” POMOGAO MLADOJ SON]ANKI VAWI PILIPOVI] DA SE OPERI[E

Vawa u Be~u dobila srce, a tata posao

Odbornici na mestu vladika i plemi}a

patini. Dugo su u woj odr`avani veliki crkveno-narodni sabori, ali je tek lane obnovqena na Dan grada 16. septembra i posle vi{edecenijske zapu{tenosti koriste je naslednici nekada{wih poslanika pre~anskih Srba, lokalni odbornici i ostali koji imaju nekakvog posla u reprezentativnom prostoru ovog drevnog zdawa.

Poptuno je promewen izgled nekada{we sabornice, ali dana-

lovi. Jer, sad, kao i nekad, ona je otvorena za sve javne, kulturne, politi~ke i druge skupove. Novina je i to {to se danas u woj na vernost do groba obavezuju i romanti~ne neveste i mlado`ewe.

Prvi crkveno-narodni sabori, nakon preseqewa sedi{ta Karlova~ke mitropolije iz manastira Kru{edol, odr`avani su u tada{woj Sabornoj crkvi.

Kada je podignut novi Magistrat, zidan od 1806. do 1811, sa-

Saborsko zasedawe iz 1837.

O tome kako je sala izgledala u prvoj polovini 19. veka svedo~i litografija sa sabora iz 1837. Na`alost, orginal nije sa~uvan, a reprodukcija je prvi put {tampana izme|u dva svetska rata. Najpoznatiji sabori, koji su u woj odr`ani, svakako

cimo, 1847. imao tek 5.000 stanovnika, radilo je 48 kr~mi, a pride je svaka ku}a imala svoje podrume i lagume, gde je ~uvano vino. Crkveni velikodostojnici, u~esnici zasedawa, hranili su se u Patrijar{ijskom dvoru, a ostali u kr~mi, koja je bila ujedno i ~ita-

Qubomorni pivar ubio aristokratu Direktor Arhiva SANU u Karlovcima @arko Dimi} podse}a na to da se tokom Blagove{tenskog sabora desio skandal o kojem su pisale sve novine ovog dela Evrope. Naime, Karlovci tada nisu imali veliki hotel gde bi odsedali poslanici, nego kr~me s malim brojem le`ajeva, a oni koji nisu uspeli tu da se smeste, boravili su kod uglednih karlova~kih porodica.

Zato je pored spiska poslanika {tampano i ko je kod koga u gostima.

Izvesni poslanik, ina~e plemi} iz Kikinde, zajedno sa svojim slugom, odseo je kod ~uvenog karlova~kog pivara [obera. Jedne no}i je qubomorni doma}in pobesneo videv{i svoju suprugu kako razgovara s gostom i iz pi{toqa te{ko ranio slugu i aristokratu, koji je izdahnuo posle nekoliko dana. Izbio je veliki skandal i malo je nedostajalo da prouzrokuje i verske sukobe. Jedan budimpe{tanski list je ve} napetu atmosferu dodatno naelektirsao objaviv{i la` da je zapravo poslanik ubio [obera. Vest je brzo demantovana, a Sabor nastavqen.

I carski ~inovnici se ba{karili po Magistratu

su ~uvena Majska skup{tina 1848, kada je progla{ena autonomija Vojvodine, i Blagove{tenski sabor iz 1861, odr`an u vreme kada je ona definitivno izgubila atribute samouprave.

A po mi{qewima mnogih istori~ara, bio je to i prvi oblik organizovanog parlamentarizma kod Srba – svaki poslanik je dobijao propusnicu za ulaz u sabornicu, bila su im odre|ena sedi{ta i preciziran na~in di-

onica, otprilike na mestu gde je sada kafe “Bermet”, i tzv. sabora{koj gostionici, u kojoj je danas kafana “^etiri lava”.

Sabori su nekada bili svojevrsne gradske svetkovine. Qudi su dolazili da vide i ~uju poslanike, ali se naveliko igralo i veselilo. Bilo je tada vrlo va`no imati prijateqa u Karlovcima, kod koga se moglo kona~iti nekoliko saborskih dana.

Zorica Milosavqevi}

„Mnogo vam hvala {to ste mi pomogli da kro~im u novi `ivot, boqi `ivot, da stanem na svoje noge. Puna sam pozitivne energije, snage i voqe za `ivotom i stoga se zahvaqujem {to ste doprineli da kro~im u budu}nost bez bola i suza, ali `elim da uputim qude dobre voqe da ima jo{ mnogo qudi kojima treba pomo}“. Ovo su re~i koje je uputila Vawa Pilipovi} svim ~itaocima „Dnevnika“, a posebno onima koji su pomogli da se prikupi 100.000 evra za transplataciju srca.

Pro{lo je ne{to vi{e od sedam meseci od onoga 3. maja 2010. kad je Vawa u klinici AKH u Be~u dobila novo srce, i od tada s porodicom `ivi u ovom austrijskom gradu, odakle je pred novogodi{we i bo`i}ne praznike poru~ila da svi treba da se raduju `ivotu, ali i da ga cene, jer je on ne{to najvrednije {to ~ovek ima.

Vawa iz Sonte obolela je neposredno nakon 18. ro|endana i jedino re{ewe bila je transplantacija srca. Nakon operacije Vawa vodi normalan `ivot, pridr`avaju}i se svih saveta lekara. [eta, tr~i, vozi bicikl.

– Lekari su jo{ uvek oprezni i uz terapiju imam i redovne kontrole krvne slike i, na moju sre}u, za sada je sve u redu – ka`e Vawa.

Ovoj nadasve hrabroj devojci osmeh se vratio na lice jer, kad joj je bilo najte`e, imala je nesebi~nu podr{ku roditeqa i sestre, ali i {kolskih drugova, brojnih gra|ana Srbije, pa i iz inostranstva. Nedavno je

zavr{ila Sredwu ekonomsku {kolu u Somboru s vrlo dobrim uspehom. Zahvaquju}i razumevawu Ministarstva prosvete, direktora {kole i profesora, polo`ila je sve predmete i maturu putem interneta.

Zahvaquje i drugarima koji su joj ustupili svoje bele`nice i pomagali u pripremawu ispita, ali najve}a `eqa joj je da se svima i li~no zahvali kad do|e u Sontu.

– Sad me ~ekaju novi izazovi, a me|u wima je najve}i priprema prijemnog za filolo{ki fakultet u Be~u. Nema~ki jezik me zanima i do sada sam dosta nau~ila, a u tome mi poma`e i sestra Jelena koja u Be~u ide u prvi razred Gimnazije.

Obe smo uporne i verujem da }emo savladati i ovu komunikacijsku prepreku. ^esto {etamo gradom jer ovde ima mnogo toga da se vidi i sazna. A Be~ je prelep – govori Vawa.

Zbog `eqe da budu {to bli`e Vawi, roditeqi i setra krenuli su s wom u austrijsku prestonicu jer se problemi lak{e re{avaju zajedni~ki.

– Pomo} smo dobili i od nepoznatih qudi. Porodica @ivkovi} nam je ustupila stan, dobio sam zaposlewe. Sre}ni smo, opet vidimo osmeh na Vawinom licu. Ponosan sam na wu, jer kada je pitaju da li joj treba pomo}, odgovara da ona i porodica imaju sve, a pomo} treba uputiti onima koji prolaze te{ke trenutke koje je prolazila ona i cela porodica pre operacije – ka`e Vawin otac Perica.

J. Prel~ec

@enska rakija `e`e `e{}e od mu{ke

KAKO UDATI RAZROKU OPOSUMKU: Osobqe zoolo{kog vrta u Lajpcigu, osim svakodnevnih problema, ima i jedan delikatan: da re{i psihoemotivnu ravnote`u jedne od svojih {ti}enica – dvogodi{wa `enka oposuma zvana Hajdi je razroka, pa kako je takvu udati? Eksperti veruju da je weno stawe prouzrokovano masno}om, koja se nakupila zbog lo{e ishrane.

Ina~e, oposumi su torbari iz grupe najstarijih i najprimitivnijih sisara Novog sveta, i mogu biti te{ki od 40 grama do dva kilograma.

Da u Potisju i dame umeju da u kazanu ispeku vrhunsku `estinu potvr|eno je i na nedavnom [estom me|unarodnom festivalu rakije “Panalko” u Adi. Stru~ni `iri je me|u 44 uzorka kao najboqu u minuloj godini ocenio duweva~u doma}ice Monike Ru{ak iz Ade. Svi koji su je probali, sla`u se u tome da je od plodova svog vo}waka spravila pravi melem pa je zaslu`ila {ampionske diplome, pehare i 20.000 dinara nagrade pride.

– Bitno je da vo}e bude kvalitetno, zdravo i zrelo, ali je kunst i u svakom detaqu – ka`e Monika. – Na ~etiri kvadrata vo}waka koji sam dobila od mame, porodi~no negujemo oko 200 stabala. Po~eli smo vi{e zbog rekreacije i imamo kajsije, breskve, du-

we, {qive... Kad rodi, bude i koristi od ulo`enog truda.

Monika ne zaboravqa da pomene da joj poma`e i suprug Zoltan, zaposlen u jednoj privatnoj ta{narskoj firmi.

– On ima mawe vremena zbog obaveza na poslu, a ja, uz ku}ne obaveze, u sezoni sazrevawa i berbe vodim ra~una o tome da sve bude ura|eno tako da ispe~em dobru rakiju, mada je ne pijem. Zolika i drugi degustatori, ali ni `iriji, nemaju primedbe na kvalitet – zadovoqna je Monika.

Nije gospo|a Ru{ak jedina u posledwe vreme pobe|ivala rivale na ovda{wim festivalima palinke. U Senti je pre tri godine me{tanka Brirgita Fir na “Nikoqdanskom festivalu” svojom viqamovkom zasenila sve ostale.

M. Mitrovi}

Ne pije, ali ume s kazanom: Monika Ru{ak

PREDLOG LOVA^KE KOMORE O VISINI NAKNADE ZA KORI[]EWE LOVOSTAJEM ZA[TI]ENIH VRSTA DIVQA^I

INTERVJU SEKRETAR LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE MILENKO ZEREMSKI

Bi}e ovo prelomna godina U predstoje}ij godini doma}e lovstvo pretrpe}e najozbiqnije promene u posledwih pola veka.

O prognozama kako }e izgledati lovstvo u Vojvodini razgovarali smo sa sekretarom LSV Milenkom Zeremskim. z Kakva je bila lawska godina, a {ta o~ekuje vojvo|anske lovce u 2011.?

- Ova godina je sigurno prelomna za lovstvo u celoj Srbiji, samim tim i u Vojvodini, jer nakon usvajawa Zakona o divqa~i i lovstvu i Zakona u udru`ewima gra|ana, nastupaju nova “pravila igre”. Pla}a}e se nadoknada dr`avi za divqa~ jer je ona definisana kao dr`avno vlasni{tvo, a toga do sada nije bilo. Tako|e, dr`ava izdaje lovne karte, to je sada van ingerencije lova~kih saveza. Predstoji nam novo ustanovqewe lovi{ta u skladu sa Zakonom, {to predstavqa veliki posao, a na korisnicima lovi{ta je kakav }e model izabrati. Sve navedeno jasno pokazuje da se moramo {to boqe prilagoditi promenama, jer od toga u najve}oj meri zavisiti budu}nost vojvo|anskog lovstva. [to se ti~e lawske godine, bila – ne ponovila se! Znamo da su poplave i niske temperature tokom prole}a i leta desetkovale sitnu divqa~, zaista, te{ko da je moglo gore. Savez je dao prepo-

ruke u vezi sa odstrelom i ko ih se bude pridr`avao ima}e vi{e divqa~i. z U toku je cepawe brojnih lova~kih udru`ewa i polako se ustanovqavaju nova. Dokle se stiglo u tom poslu?

- Trenutno, u Vojvodini egzistira 57 lova~kih udru`ewa, a na kraju transformacije verovatno }e ih biti stotinak. Stav LSV, kao i moj li~ni je, da ko misli da mo`e sam – neka izvoli. Ne postoji idealno ni univerzalno re{ewe, niti bilo kome treba nametati gotova re{ewa. z Kakva }e biti uloga Lova~kog saveza Vojvodine u novim okolnostima?

- Poznato je da je formirano preduze}e “Vojvo|anski lovac” , {to nam je bila obaveza po Zakonu o udru`ewima gra|ana.

Ipak, i u novim okolnostima LSV }e, kao i do sada, biti krovna organizacija lovaca u pokrajini, neko ko }e lovcima biti partner u razgovorima i odnosima sa dr`avom, a naravno, nastavi}emo da pru`amo usluge lova~kim organizacijama. z Va{ komentar na cenovnik koji je Lova~ka komora prelo`ila na usvajawe ministru poqoprivrede?

- Mislim da je realan i solidno ura|en. Stimuli{e se rad: dr`avi }e se isto pla}ati, recimo, jelen ~iji je trofej ocewen sa 50 ili 250 poena. Na onima koji gazduju nekim lovi{tem je da stvore i sa~uvaju visokotrofejna grla, pa }e na wima vi{e zaraditi, bez pla}awa procenta dr`avi. z [ta po va{em mi{qewu nedostaje lovstvu na ovim prostorima, {ta treba uraditi da bio se privukao ve}i broj turista?

- Sada nema izvoza mesa sitne divqa~i, sve dok se ne urade prihvatne i sabirne hladwa~e za ovu vrstu mesa. To je jedan od najpre~ih zadataka, kako bisnmo iskoristili prednosti koje imamo.

Tako|e, treba intenzivno raditi na tome da se poboq{a i brojno stawe i trofejna vrednost srne}e divqa~i. U posledwoj deceniji napravqen je pomak u oba pravca, ali prostora za napredak i te kako ima. Mo`e i mora boqe!

D. Kne`i}

OVOG VIKENDA U VLADIMIROVCU

Lov na banatsku lisicu Ve} devet godina Lova~ko udru`ewe „Srnda}“ iz Alibunara i Turisti~ka organizacija pod pokroviteqstvom op{tine Alibunar organizuju lovno-turisti~ku manifestaciju „Lov na banatsku stepsku lisicu“: danas, prvog dana, na programu su u velikoj sali u Alibunaru razgovori i predavawa lovaca o besnilu lisice, a u~estvuju profesori sa Medicinskog fakulteta iz Novog Sada i predstavnici Lova~kog saveza Vojvodine. Doma}ini su veterinar Dragan Trajkovi} i kinolog Nenad Glumac. U subotu ujutru je u Vladimirovcu do~ek lovaca i gostiju, zatim banatski doru~ak, po planu organizatora oko 8.30. Kotizacija je 500 dinara, a za ~lanove dome}eg lova~kog dru{tva 300 dinara. Sledi vi{esatna potera za banatskom lisicom, a oko 14 sati je progla{ewe pobednika i uru~ivawe priznawa, potom lova~ki ru~ak i veseqe u Domu lovaca iz ovog mesta.

Okupi}e se qubiteqi lova i pe{a~ewa po Deliblatskoj pe{~ari. Lova~ko dru{tvo „Fazan“ iz Vladimirovca o~ekuje dolazak preko 300 lova-

\akonije za banatski doru~ak

ca iz cele Srbije. Organizatori isti~u da }e ovo prilikom do}i i lovci iz bratskih dru{tava iz Ribarske i Soko bawe, kao i iz susedne Rumunije.

R. Jovanovi}

DIVQE SVIWE

I wuh i sluh Divqe sviwe imaju najrazvijenije ~ulo wuha od sve divqa~i. Imaju i veoma istan~ano ~ulo sluha, ali veoma slabo vide, tako da nepomi~nog lovca ne mogu da zapaze ni na udaqenosti od nekoliko desetina metara. Ipak, sve nadokna|uju nosom, pa su u stawu da opasnost nawu{e i na nekoliko stotina metara. ^im registruje nepo`eqan miris, sledi beg u suprotnom pravcu do prvog zaklona. Kada su nepoverqive, one prvo bu~no izdi{u, a zatim prodorno groknu. Tokom sezone parewa, veprovi jakim groktawem upozoravaju suparnike. „^ari prirode”

Pripremio: Du{an Kne`i}

15

petak14.januar2011.

c m y

LOV

DNEVNIK

Red. br.

Vrsta divqa~i Krupna divqa~

1

jelen ko{uta telad lopatar ko{uta telad muflon muflonka jagwe srnda} srna lane vepar krma~a nazimad divokoza

2

3

4

5

6

za lovi{ta posebne za lovi{ta LU Vrednost odstrela namene (JP) i privatna lovostajem za{ti}enih vrsta divqa~i (u evrima) 5% 10% 850 100 50 500 50 30 400 30 20 150 50 30 175 50 30 400

42.5 evra 5 2.5 25 2.5 1.5 20 1.5 1 10 2.5 1.5 12.5 2.5 1.5 20

85 evra 10 5 50 5 3 40 3 2 15 5 3 17.5 5 3 40

100 20 20 10 10 10 10 10 5 5 5 5 3 2 2 1

5 1.15 1 0.5 0.5 0.5 0.5 0.5 0.25 0.25 0.25 0.25 0.15 0.1 0.1 0.05

10 2 2 1 1 1 1 1 0.5 0.5 0.5 0.5 0.3 0.2 0.2 0.1

Sitna divqa~ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

vuk zec poqska jarebica divqa guska lisasta d. guska glogovwa~a d. patka ri|oglava d. patka gluvara {umska {quka d. patka zvi`dara d. patka krkavac d. patka krya liska crna d. golub grivna{ prepelica grlica gugutka

PREDLOG VISINE NAKNADE ZA LOVNU KARTU Red. br.

Naziv

Visina naknade (u evrima)

1 Lovna karta 1000 din bruto sa distribucijom sa PDV fazan se ne pla}a

10

LOV NA CRNU DIVQA^

Ba~vani precizni na Zlatiboru Da su Futo`ani precizni strelci odavno se zna, a na samom izmaku stare godine stigla je jo{ jedna potvrda o tome, kada je grupa lovaca iz ovog mesta uz pomo} nekolicine kolega iz vojvo|anske prestonice lovila divqe sviwe na Zlatoboru, u okolini sela Stublo: za nepunih sedam sati uz asistenciju 20 pogoni~a odstreqeno je 10 grla, me|u kojima i vepar te`ak 150 kilograma, a prve prognoze ka`u da }e najverovatnije biti “bronzan” sa 111 – 112 poena. Vukova nije bilo, ali s obzirom na fantasti~an ulov crne divqa~i za brdskoplaninske prilike, na wih niko nije ni pomi{qao.

Ekipu koju je predvodio Du{ko Bjelobrk iz agencije “Diana” sa~iwavali su i Futo`an @eqko Kerezovi} koji je od-

Raspolo`ena lova~ka dru`ina

strelio pet grla, me|u kojima i vepra te{ka{a, Novosa|anin Marko Slijep~evi}, koji je ~etiri puta bio precizan, Radan Spasi} je odstrelio nazime, a lovili su i \or|e Petrov,

Mirko Bjelobrk, Milan Marinkovi} i Zlatiborac Neboj{a [opalovi}, koji je gostima priredio sjajan do~ek u lepo ura|enim objektima u zlatiborskom selu Ma~kat.

D. Kn.

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA Ko ka`e da nema gusaka

SPORT

petak14.januar2011.

DNEVNIK

c m y

16

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR)

Orlovi stigli, spremni za prvu pobedu Svetsko prvenstvo za rukometa{e po~elo je utakmicom doma}e selekcije [vedske i ^ilea i traja}e do 30. januara, u~estvova}e 24 reprezentacije, a titulu brani selekcija Francuske, prva koja je u rukometu objedinila sve tri titule - olimpijskog, svetskog i evropskog {ampiona. Francuska je osvojila zlatnu medaqu na OI u Pekingu 2008, na SP u Hrvatskoj 2009. i na EP u Austriji 2010. Na posledwem SP u finalu u Zagrebu pobedila je selekciju Hrvatske.

Me|u najboqim svetskim reprezentacijama nalazi se i srpski nacionalni tim, koji na prvenstvu ima ciq da bude me|u prvih osam reprezentacija kako bi mogao da u|e u kvalifikacije za Olimpijske igre 2012. u Londonu. Prvak sveta direktno }e se plasirati na OI 2012, a ostalih sedam sedam najuspe{nijih selekcija ste}e }e pravo da se kroz kvalifikacije izbori za odlazak u London.

Na{i rukometa{i svoje utakmice igra}e u Malmeu i Lundu, u Grupi C sa Al`irom, Australijom, Hrvatskom, Danskom i Rumunijom, a takmi~ewe po~iwu ve~e-

@arko [e{um

ras od 20.45 ~asova me~om sa Al`irom. Srbija je ju~e doputovala u [vedsku i odsela u Malmeu, ali }e utakmice igrati u gradu Lundu, udaqenom oko 15 kilometara. Selektor reprezentacije Srbije Veselin Vukovi} susreo se sa novinarima u hotelu „Blu Radion“, gde su sme{teni na{i reprezentativci, sa kojima je podelio prve utiske i najavio utakmicu sa Al`ircima.

Vukovi} je tom prilikom rekao da ne bi izabrao ba{ Al`ir za prvog rivala na Svetskom prvenstvu u [vedskoj, ali i da veruje da }e wegovi igra~i zabele`iti pobedu u dana{wem me~u.

- Mo`da bih prvo izabrao Australiju, pa Al`ir. Ali, {ta je - tu je. Tipi~an su predstavnik afri~kog rukometa, ali nisu na nivou Tunisa, s kojim smo igrali u pripremnom periodu. Osmorica igraju u francuskim timovima, ali ne u onim najboqim. Verujem, ipak, da }emo pobediti.

Pogleda}emo utakmicu protiv Slova~ke, koju su igrali 7. januara. Gaje takav stil igre sa afri~kim za~inima, agresivno{}u i borbeno{}u, ali i takti~ke nediscipline. Naravno da bi trebalo da tra`imo {ansu za pobedu, {to je mogu}e ranije - rekao je Vukovi}.

Jedna od nepoznanica u timu bi}e prisustvo najiskusnijeg Mladena Bojinovi}a, koji ima probleme sa povredom. On bi trebalo danas da se prikqu~i saigra~ima.

- O~ekujemo ga. Mislim da treba ostati pri onome {to smo ranije pri~ali, a to je da on bude xoker reprezentacije.

Moramo da vidimo koliko mo`e da se spremi za utakmice i koliko }e biti spreman posle pauze.

Selektor danas do devet sati ujutru treba da prijavi 16 igra~a, ali ju~e novinarima nije `eleo da ka`e za koga }e se odlu~iti.

- Prijavi}emo 16 igra~a, a rok je do tehni~kog sastanka. Imam u glavi ko je taj, koji je prekobrojan, ali bih to prvo voleo da saop{tim igra~ima - rekao je Vukovi}.

Na{ reprezentativac @arko [e{um je rekao da se ekipa sprema za po~etak turnira.

- Put je bio malo naporan jer smo rano ustali. Odbrojavamo posledwe sate do po~etka {ampionata, vi{e nema vremena za sabirawe utisaka. Po~iwe Svetsko prvenstvo - naglasio je [e{um.

Dana{wi program Grupa A Francuska - Tunis [panija - Bahrein Nema~ka - Egipat

(18) (20.15) (18.15)

Grupa B Island - Ma|arska Norve{ka - Japan Austrija - Brazil

(17) (19.10) (21.30)

Grupa C Hrvatska - Rumunija (18) Danska - Austrija (20.15) Srbija - Al`ir (20.45) Grupa D Poqska - Slova~ka Koreja - Argentina

(20.15) (18.15)

Malo je ostalo vremena da se odmorimo, ali sa nestrpqewem ~ekamo start.

Al`ir?

- Prva utakmica – najva`nija i najte`a. Ali, dobro je da igramo sa relativno slabijim protivnikom na papiru prvi duel. Spremni smo i tu ulogu favorita, moramo da opravdamo. Dok sam igrao u Francuskoj, poznavao sam wihove pojedince, ali sada stvarno ne znam ni jednog.

PROBLEMI S ORGANIZATORIMA: Najboqi srpski rukometa{i, doputovali su u Malme. U hotel „Blu Radion“, srpska ekspedicija je stigla ju~e oko 14 ~asova, a umesto u sobe, stru~ni {tab i igra~i su se uputili na ru~ak. Probleme oko sme{taja i organizacije prvog radnog dana, opisao je selektor orlova Veselin Vukovi}: - Ve} na startu su po~eli problemi. Umesto treninga u Lundu, ve} nam nude neki termin u dvorani u Malmeu. Hrana, koliko sam video, nije ni{ta posebno. ^ekamo, prvi je dan i nadam se da ne}emo imati ovakvih problema u nastavku. Momci su raspolo`eni, `eqni su da se poka`u i malo nam smetaju ovi prvi detaqi.

U me|uvremenu smo saznali da je hala u Lundu zauzeta zbog nekog regionalnog derbija (nismo otkrili, koji je sport u pitawu), a da su tokom prijavqivawa u hotel, organizatori srpskoj delegaciji dodelili jednu sobu mawe! Tako|e, tri igra~a nisu dobili zvani~ne akreditacije, kako bi, bez problema, mogli da se kre}u po hotelu i dvorani. Orlovi su pristigli, kada i reprezentacija Danske, pa je do{lo i do gu`ve, zbog koje se stru~ni {tab opredelio da prvo ode na ru~ak, a tek kasnije, smesti se u sobe.

Vujin zvezda Rukometa{ Vesprema i srpski reprezentativac Marko Vujin mogao bi da bude potencijalna zvezda predstoje}eg Svetskog prvenstva u [vedskoj, prenosi tamo{wi list „Kvals posten“. Ovaj list je stavio Vujina na drugom mesto potencijalnih zvezda SP iza Francuza Vilijama Akambreja. „Vujin (26) je jedan od najboqih igra~a ma|arskog Vesprema, a brojni stru~waci tvrde da }e ovo SP da bude wegovo. Ovaj desni spoqni bek je pravi lider i jedan od najboqih igra~a sveta na toj poziciji. On je prvo napada~ko oru`je srpske reprezentacije, rukometa{ koji re{ava me~eve i donosi pobede“, navodi {vedski list.

Iza Vujina su Danac Mikel Hansen i Hrvat Bla`enkovi} Lackovi}, golman [panije i biv{i reprezentativac na{e zemqe Arpad [terbik, Islan|anin Aron Palmarson i [ve|anin Magnus Jernemir.

Sredwi bek orlova ispoqio je vi{e sigurnosti od selektora u prognozi me~a sa Al`irom.

- Mislim da smo kvalitetniji.

Tu nema govora i toga smo svi svesni. Bitno je da prvi utakmicu odigramo {to boqe i, naravno, pobedimo. Igrali smo sa wima letos na Mediteranskim igrama. Igraju duboke odbrane, jako su prqavi i agresivni. Ali, mi smo spremni za to - smatra [e{um.

Sredwi bek Nenad Vu~kovi} potvrdio je da je put bio izuzetno naporan.

- Ustali smo rano, ~ekali u Minhenu dva sata let za Kopenhagen, {to nas je dodatno iscrpelo.

Srbija deveti favorit Mu{ka rukometna reprezentacija Srbije deveti je favorit za osvajawe titule na Svetskom prvenstvu, koji po~iwe u [vedskoj, prenosi sajt „Handball-Planet.com“.

Ovaj sajt tvrdi da najve}e {anse za osvajawe planetarne titule ima Hrvatska, a na drugoj poziciji je Francuska, koja je aktuelni svetski, evropski i olimpijski {ampion. Iza Francuske slede [panija, Poqska, [vedska, Island, Danska i Norve{ka.

Srbija je deveti favorit SP, a iza na{e selekcije nalaze se Ma|arska i Nema~ka.

Ima li treme?

- Nema, samo mo`e da bude pozitivna i to do prvog sudijskog zvi`duka - naglasio je Vu~kovi}.

Zanimqivo je to da Al`irci od 2000. godine u~estvovali su na pet SP, propustiv{i samo ono 2007. u Nema~koj. Na posledwem prvenstvu u Hrvatskojbili su 19.

J. Gali}

SASTAV A GRUPE

HRVATSKA 1 Marin [ego 16 Ivan Pe{i} 25 Mirko Alilovi} 4 Ivano Bali} 5 Domagoj Duvwak 6 Bla`enko Lackovi} 7 Vedran Zrni} 8 Marko Kopqar 9 Igor Vori 10 Jakov Goruj 11 Jerko Matuli} 14 Drago Vukovi} 21 Denis Bunti} 24 Toni~i Val~i} 26 Manuel [tlek 28 @eqko Musa 29 Ivan Nin~evi}

AUSTRALIJA Zagreb Zagreb Ceqe Zagreb Hamburg Hambur Gumbersbah Zagreb Hamburg Zagreb Split Gumbersbah Ademar Zagreb Zagreb Gorewe Berlin

(26, 194) (22, 193) (26,200) (32,191) (23,197) (31, 195) (32,188) (25, 210) (31, 202) (25, 203) (21, 187) (28, 194) (29, 198) (33,194) (23,181) (25,200) (30, 185)

DANSKA 1 Niklas Jakobsen Landin 12 Soren Rasmusen 9 Lars Kristijansen 11 Andres Egert Jensen 17 Lase Svan Hansen 18 Hans Lindberg 15 Jesper Nodezbo 19 Rene Toft Hansen 24 Mikel Hansen 4 Lase Boesen 2 Tomas Mogensen 13 Bo Spelerberg 3 Mads Kristiansen 26 Kasper Nilsen 22 Kasper Sondergard

1 Ogwen Latinovi} 2 Bojan Stojanovi} 3 Yejms Blondel 4 Beren Kalvert 5 Toni Fle~er 6 Yejson Hopner 8 Mihael Tomas 10 Kristijan Gronintvud 14 Mi{el Hedges 15 Daniel Keli 17 Jo{ua Parmenter 20 Luka Krawc 21 Ogwen Mati} 22 Nejc Kodri} 27 Paskal Vinkler 31 Nemawa Suboti}

SRBIJA Tajgers Tajgers Stavstens Altenholc Meteuspojkarma Un. Kvinsland Harbudsajd Un. Sidnej Harbursajd Kvinsland Harbursajd Hils UTS Viktorija Un. Sidnej BASK

(25, 180) (15,187) (25, 176) (24,177) (20, 186) ( 35,184) (24,188) (37,194) (19, 176) (22, 176) (28, 178) (21, 178) (21, 197) (20, 189) (38, 183) (27, 194)

RUMUNIJA Sileborg Flensburg Kolnding Flensburg Flensburg Hamburg Barselona Kopenhagen Kopenhagen Flensburg Flensburg Kolnding Kopenhagen Silkeborg Kolding

(22, 200) (34,193) (28, 182) (28,179) (27, 184) (29,188) (30, 199) (26,200) (23, 192) (31, 196) (27, 186) (31, 192) (24, 194) (35,191) (29, 192)

12 Mihail Popesku 3 Jonut Kobanu 6 Alin Florin Sanija 8 Marijus Stavrositu 9 Rares Jurka 12 Valentin Jonea 13 Aleksandru Simicu 14 Laurentiju Toma 17 Julijan Stamate 20 Danijel Mure{an 21 Aleksandru Stamate 23 Marius Novanc 24 Jonut Georgesku 25 Kristijan Feniciji 27 Juliju ^epre|i 28 Andrijan Petrea

16 Dimitrije Pejanovi} 1 Darko Stani} 12 Dragan Marjanac 14 Mladen Bojinovi} 5 @arko [e{um 6 Marko Vujin 13 Momir Ili} 3 Nemawa Pribak 26 Ivan Stankovi} 23 Nenad Vu~kovi} 20 Momir Rni} 9 Danimir ]urkovi} 7 Ivan Nik~evi} 15 Dobrivoje Markovi} 17 Rajko Prodanovi} 11 Alem Toski} 8 Rastko Stojkovi} 22 Uro{ Vilovski

Torevijeha Koper Toledo Monpeqe Leven Vesprem Kil Nant Aragon Melsungen Ceqe Antekjera Granoqers Kuensa Vardar Ceqe Kielce Vesprem

(37,198) (33, 192) (26, 192) (34, 201) (25, 195) (27, 196) (30, 200) (27, 188) (29, 192) (31,192) (24, 197) (27,194) (30, 181) (25, 191) (25, 186) (29, 190) (36, 190) (27, 193)

GSP Al`ir GSP Al`ir GSP Al`ir GSP Al`ir GSP Al`ir GSP Al`ir GSP Al`ir El Bijar Baraki Boufarik Prevence Provence Istr Souze Cezon TRB Al`ir

(25, 189) (27, 190) (26, 185) (21, 189) (28, 186) (33, 185) (23, 185) (27,184) (32,188) (25,188) (35, 187) (33, 190) (27, 191) (22,191) (29, 190) (21,192)

AL@IR Konstansa Eneryi Melcungen Konstanca Kadeten Re{ice Timisoara Konstanca Bukure{t Konstanca Re{ice Eneryi Re{ice Re{ice Konstanca Re{ice

(25, 196) (26, 202) (27, 196) (30, 182) (27,184) (26,195) (22, 200) (29,1899 (27,200) (24,196) (28, 208) (30, 191) (28, 188) (24, 187) (23,195) (32,196)

1 Hi~em Feli`a 12 Abdelmalek Sila|i 7 Omar [ebur 10 Mesad Berkos 8 Mesad Lajadi 9 Ni~em Bodrali 11 Hamza Zoauji 13 Salah Edin ^ejk 22 Samir Karbou~e 24 Adel Bousmal 18 Abderazak Hamad 19 Tahar Labane 20 Saci Boultif 21 Abderahim Berijah 25 Elhadi Bilom 27 Zine Edine Boumen|el

SPORT

DNEVNIK

PETAR ILI] NAJBOQI STRELAC „DNEVNIKOVOG” TURNIRA

Tri kop~e za uspomenu Da je kojim slu~ajem ove godine, kako je to u par navrata bio slu~aj prethodnih sezona, neka od kladionica uvrstila u program i 48. Dnevnikov turnir u malom fudbalu, sumwamo da bi uplate pqu{tale na ekipu Gaga plast. Bukov~ani su, me|utim, sve prijatno iznenadili, plasirav{i se u polufinale, da bi na kraju osvojili visoko ~etvrto mesto.

Jo{ je sna`nije odjeknula vest da je najboqi strelac turnira sedamnaestoipogodi{wi Petar Ili}, koji je u finalnoj zavr{nici (ra~unao se u~inak o ~etvrtfinala) postigao pet golova, od kojih se ne zna koji

Fudbalski talenat, brzinu, eksplozivnost i dr~nost nasledio je od oca Mi}e, koji je nekada bio udarna igla Fru{kogorskog partizana iz Bukovca.

- Mnogi mi to ka`u, ali celu na{u ekipu na Dnevnikovom turniru krasila je borbenost, ~ime smo delom nadoknadili nedostatak iskustva. I slede}eg decembra publika }e gledati ekipu Gaga plast, a za moj uspeh zaslu`ni su i saigra~i Baji} i Miji} iz Novog Sada, golman Broj~in koji sada radi kao trener, reprezentaivac Crne Gore Batak, Kara} iz Slavije i Slijep~evi} iz omladinaca Partizana - nabraja Ili}.

Kao klinac je bio na pragu prelaska u Partizan, ali ga je te{ka povreda, zadobijna van fudbala, za godinu dana odvojila od terena.

- Bio sam tu`an, jer sam igraju}i za Olimpik trenera Manojla Radinovi}a svojevremeno s Ugqe{om Radinovi}em i Slijep~evi}em trebao da pre|em u Partizan, kom sam crno-belima dao dva gola u prijateqskom me~u.

No, put me je kasnije odveo u RMR Vojodinu, pa FK Vojvodinu, gde su me trenirali Vasa Tep{i} i Zoran Vasiqevi} - ka`e Ili}.

Ovog prole}a je kao talentovani mla|i omladinac Vojvodine Petar Ili} Foto: F. Baki} imao nekoliko poziva raznih klubova, ali se opredelio za beo~inski Ceje bio lep{i i efektniji. I to ment. nije sve: pogledom na dugu li- Verujem da }u uz trenera stu najboqih strelaca, uo~avaZorana Gruji}a, koji me dobro mo da je Ili} najmla|i golgepoznaje, nastaviti da napreduter u 48-ogodi{woj istoriji.

- Prelep je to ose}aj kada vam jem. @elim da budem standaraplaudira preko 1.000 gledaladan u tre}eliga{u iz Beo~ina ca, pravi melem na ranu koju }u i da se golovima ponovo namedugo pamtiti, posle duela i sutem Vojvodini. @arko `elim dara s fudbalkim internacioda jednoga dana potpi{em pronalcem Qubi{om Dun|erskim fesionalni ugovor sa crvenoiz Carigrada. Reagovao sam imbelima iz Novog Sada, {to je pulsivno, ali kada me je oblila verovatno san svakog de~aka krv, nisam mogao da verujem da koji ovde igra fudbal - naje startovao tako noprezno. gove{tava ambicije Petar Ipak, na kraju smo se sportski Ili}, de~ko koji je iprkos popozdravili, a ja sam prihvatio ekotini stisnuo zube i sa ~alda je i to deo fudbala. Dobio mom na glavi stekao epitet sam tri kop~e, koje }u, nadam se, prvog golgetera 48. Dnevnikoskinuti u ponedeqak - ka`e u vog turnira u malom fudbalu. razgovoru za na{ list Ili}.

S. Savi}

MFELA SPREMAN ZA EVROPU

Partizan pravi klub Nije dugo trebalo da Partizanu stigne odgovor iz Ju`ne Afrike na nezvani~nu vest o tome da su crno-beli poslali zvani~nu ponudu od milion i po evra za Katlega Mfelu.

Napada~ Mamelodi Sandaunsa poru~io je preko ju`noafri~kih medija da spremno ~eka eventualni transfer.

- Mislim da bi odlazak u Partizan bio prava stvar za mene, jer je beogradski klub poznat po tome {to igra~i odande idu daqe u najboqe evropske timove.

Partizan bi bio odli~na polazna ta~ka za mene, a ako budem davao golove primeti}e me evropski velikani - rekao je Mfela za lokalne medije u Ju`noj Africi.

Partizan je nekoliko meseci pratio igre Mfele, a prema nezvani~nim informacijama ju`noafri~kom klubu je poslao ponudu od milion i po evra za 26godi{weg napada~a. Reprezentativac Ju`ne Afrike je 2004. ve} poku{ao da igra u Evropi, ali se nije najboqe sna{ao u francuskim klubovima Strazburu i Remu. Nakon toga usledio je povratak u Mameludi.

- Zahvalan sam Sandaunsima zbog svega {to su uradili za mene,

petak14.januar2011.

17

DRAGAN STOJKOVI] PRED SRPSKIM NOVINARIMA

Robija o~ekuje te`ak zadatak Trener japanskog {ampiona Nagoje Dragan Stojkovi} Piksi rekao je da mu je drago {to je wegov biv{i saigra~ Robert Prosine~ki postao trener Crvene zvezde i dodao da ne razmi{qa o preuzimawu nekog evropskog kluba.

- Drago mi je {to je jedan igra~ iz onako dobre generacije Zvezde postao wen trener i preuzeo odgovornost. Sama wegova pojava na trenerskoj klupi me raduje, ali ~eka ga vra{ki te`ak posao. Ne poznajem wegov trenerski rad, ali i wemu i Zvezdi `elim sve najboqe rekao je Stojkovi}.

Prosine~ki i Stojkovi} su igrali zajedno krajem 80-tih godina pro{log veka u Crvenoj zvezdi.

- Robi predstavqa osve`ewe za srpski fudbal. Vide}emo kakvi }e mu biti rezultati, a nadam se da }e Zvezda po~eti da igra dobar fudbal. - dodao je on.

Stojkovi} je rekao i da zna da je stawe u srpskom fudbalu daleko od idealnog, ali da se nada boqoj budu}nosti.

Ovakvo stawe nikoga ne ostavqa ravnodu{nim. Potrebno je mnogo znoja i truda da se sve dovede na neki zadovoqavaju}i nivo. Mora i da postoji po{tovawe me|u svim akterima u takmi~ewu. - istakao je Piksi.

Biv{i fudbaler i predsednik Crvene zvezde, pro{le godine je kao trener Nagoje postao prvak Japana.

- U`ivam u ovom poslu koji je kreativan i radim u zemqi koji po~iva na po{tovawu. Drago mi je {to mogu da sprovodim u delo neke svoje ideje i zamisli - kazao je on.

Dragan Stojkovi}

Nagoji je to bila prva titula {ampiona Japana, a Stojkovi} je u tom klubu proveo i veliki deo igra~ke karijere. Uspeh iz pro{le godine je i obaveza za novu sezonu jer smo postavili neke nove standarde. @elim da ponovimo uspeh u prvenstvu Japana, a ve} u martu nas ~eka i Liga {ampiona Azije. Bilo bi lepo da se okitimo i tom titulom. - istakao je Stojkovi}.

Srpski trener priznao je da su mu na nedavnoj sve~anosti u sedi{tu FIFA u [vajcarskoj

~estitali mnogi poznati qudi iz ovog sporta.

- Prijale su mi sve ~estitke. Lepo je kada vam ~estitita (Pep) Gvardiola koji je hit u svetu sa i Barselonom postavqa nove standarde. Qudi su pokazali po{tovawe prema na{im rezultatima. - rekao je Stojkovi} i dodao da mu je na uspehu ~estitao i predsednik FIFA Jozep Blater.

Uspeh sa Nagojom za sobom je povukao i logi~no pitawe o nastavku trenerske karijere.

- Nisam previ{e razmi{qao o trenerskoj budu~nosti. Neki eventualni, novi klub mora da mi predstavqa izazov i da nam se poklope ambicije. Ne bih i{ao da treniram bilo koji klub u Evropi, jer trenutno u`ivam u japanskoj ligi - zakqu~io je Stojkovi}.

Stojkovi}u je posao u Nagoji prvi u trenerskoj karijeri, a pored funkcije predsednika Crvene zvezde bio je i predsednik nacionalnog fudbalskog saveza.

Blater: Primera najboqa

PROSINE^KI ^EKA RASPLET OKO TRANSFERA SLOVAKA SALATE

Potreban kvalitetan {toper Uvodni deo priprema fudbalera Crvene zvezde na Marakani posve}en je silnim medicinskim i testovima fizi~kih sposobnosti.

Novi trener Beogra|ana Robert Prosine~ki sa asistentom za „fizikalije“ Sr|anom Zirojevi}em ima pune ruke posla.

- Danas }e biti kompletirani svi rezultati testova pa }u biti vi{e upu}en u trenutni stepen spremnosti fudbalera. Ujedno, bi}e nam to i putokaz u kom smeru da kreiramo nastavak rada. Za po~etak, zadovoqan sam ali sigurno da to mo`e da izgleda i puno boqe.

Zna~i nije sve fenomenalno, ali nema ni katstrofe. Cela pri~a ide ka nekakvoj zlatnoj srediniistakao je Prosine~ki nakon ju~era{weg prepodnevnog treninga.

Ekspedicija crveno - belih u ponedeqak se seli u Budvu.

- Imamo dovoqno vremena da se spremimo vaqano u svakom pogledu. Lopta }e u Budvi biti u prvom planu. U naredna dva dana bi}e poznat i spisak od 25 igra~a koji kre}u na put - najavio je Prosine~ki.

Neizvesnost oko anga`ovawa dvojice igra~a Slovoana, Salate i Bo`i}a, i daqe traje.

- Raspola`emo samo jednim pravim {toperom (Li Adi), to je deficitarna pozicija, koju }emo morati da krpimo. Naravno, pregovo-

Kornel Salata

ri i daqe traju, verujem u pozitivan epilog pa makar se to dogodilo i pred drugu fazu priprema koju }emo od 1. februara obaviti u Turskoj. Prema mojim informacijama vezista Bo`i}, koji me tako|e zanima, mogao bi brzo da se na|e na Marakani - konstatovao je Prosine~ki.

Dakle, Kornel Salata komandant odbarne slova~ke reprezentacije, je i daqe prvi pik, iako je cena transfera paprena za na{e uslove.

- Mo`emo mi da dovedemo 100 {topera, reda radi, da na papiru

popunimo to mesto. Ali, treba nam profil defanzivca koji je istinsko poja~awe, koji mo`e odmah da se uklopi u sistem i pomogne nam u prole}nom delu sezone.

Logi~no, ako ne uspemo da ga anga`ujemo ne}e se desiti ni{ta stra{no. Improvizova}emo, tra`iti nova re{ewa - objasnio je hrvatski stru~wak.

Postoje i alternativne solucije, licitacija oko anga`mana stranaca koji bi zamenili Salatu uveliko traje.

- Vidim to u medijima, ali iskreno bio sam skoncentrisan na Salatu jer je aktuelan ve} dvadesetak dana, tako da nisam na diskovima gledao potencijalne nove akvizicije - iskreno }e Prosine~ki.

U prvi plan izbija Ivan Ivanov, bugarski reprezentativac ~lan Alanije.

- ^uo sam puno lepih stvari o wemu, moram da ga vidim, potom porazgovaram sa rukovodstvom kluba. Ponovi}u, treba nam {toper koji bi predstavqao poja~awe za na{ defanzivni red - zakqu~io je Robert Prosine~ki.

Bitka za Salatu i daqe traje, a da li }e je Zvezda dobiti ili se okrenuti nekim novim transferima, bi}e poznato za nekoliko dana.

Z. Rangelov

Predsednik Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) Sep Blater izjavio je da smatra da je {panska Primera najboqa liga na svetu. Blater tvrdi da je nedavni izbor za igra~a godine dokazao da je Primera najboqa liga sveta, jer se u najboqih 11 fudbalera za pro{lu godinu na{lo ~ak osam iz Primere. Prvi ~ovek FIFA-e je podsetio i da je [panija pro{le godine osvojila Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi.

KABELOVCI MISLE I NA BUDU]NOST

Brki} zadu`en za mlade Dugogodi{wi prvotimac i kapiten Kabela jo{ iz drugoliga{kih dana Radoslav Brki} je od Upravnog odbora imenovan za koordinatora rada s mla|im kategorijama podru~nog liga{a. Isto tako na mesto trenera kadeta do{ao je Miodrag Stan~eti}.

- Mada se prozivka prvog tima o~ekuje krajem ovog meseca, Upravni odbor na ~elu sa predsednikom Goranom Tankosi}em ve} sada razmi{qa o potezima za budu}nost - ka`e sekretar tima Miodrag @ivkovi}. - Vrata kluba {irom su otvorena za sve uzraste a ovim putem pozivamo sve zainteresovane momke od 1994. godi{te i mla|ih da se jave.

M. Po.

NAPADA^ HAJDUKA NIKOLA KOMAZEC VRATIO SE IZ SLOVA^KE

Sedam golova najboqa preporuka Katlega Mfela

ali ose}am da je pravo vreme da se ponovo oprobam u Evropi.

Postigao sam sve {to sam mogao u Ju`noj Africi i vreme je za korak daqe u karijeri. Zamolio bih upravu da me pusti da ostvarim svoj san - istakao je Mfela.

Uprava Mamelodi letos je ve} odbila tri ponude iz Zapadne Evrope za Mfelu, koji je do sada za Ju`nu Afriku odigrao 37 utakmica i postigao 18 golova.

U prih nekoliko dana priprema Hajduka za prole}ni deo superliga{kog prvenstva primetno je bilo odstustvo najbqeg strelca u jesewem delu prvenstva Nikole Komazeca.

- Bio sam osam dana u Slova~koj na probi u Spartaku iz Trnave, ekipi koja u slova~kom prvenstvu juri{a na titulu prvaka. Qudi iz Spartaka su pratili moje igre i sada su `eleli da me jo{ malo vide na delu. U toku boravka u Trnavi odigrao sam i tri utakmice u kojima sam po-

stigao sedam golova i qudi iz Spartaka su prezadovoqni mojim u~inkom. Sada je sve na klubovima da se dogovore o uslovima u vezi sa mojim eventualnim prelaskom i u slede}ih par dana }emo videti {ta }e biti - ka`e nakon povratka iz Slova~ke napada~ Hajduka Nikola Komazec.

Sam podatak da je u tri utakmice postigao sedam golova govori da je Komazecova levica radila i prekovremeno.

- Bilo je zaista sjajno i sve mi je dobro i{lo. U Slova~koj se

igra malo druga~ije, br`e, forsira se pas igra, vi{e se pa`we posve}uje ofanzivi. U taj sistem igre sam se dobro uklopio, svi su me dobro prihvatili, pa se nadam da sam im se odu`io golovima - isti~e Komazec.

Mladi napada~ Hajduka nije previ{e optere}en time ho}e li se klubovi dogovoriti ili ne.

- Ukoliko se klubovi ne dogovore ostajem igra~ Hajduka, u subotu se prikqu~ujem pripremama i bi}e mi zaista zadovoqstvo da pomognem da moj klub sa~uva

superliga{ki status u {ta sam siguran. Ni{ta ne mogu da izgubim jer mi na leto isti~e ugovor, slobodan sam igra~ i mo`da tada odem u Trnavu ili na neku drugu stranu, jer ima jo{ otvorenih opcija - rekao je fudbaler Hajduka Nikola Komazec.

Najbitnije je da je Komazec potpuno zdrav, da predstoje}e pripreme iskoristi na najboqi na~in i dobro se spremi, kako bi sevala wegova levica i re{etala mre`u bilo u Slova~koj ili Srbiji. \. Bojani}

18

SPORT

petak14.januar2011.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA–SERIJA A

Subota Napoli - Fiorentina Inter - Bolowa Nedeqa Kaqari - Palermo Juventus - Bari Katanija - Kjevo Bre{a - Parma ]ezena - Roma Lacio - Sampdorija \enova - Udineze Le}e - Milan

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

1. Milan 19 12 4 3 34:17 40 2. Napoli 19 11 3 5 30:20 36 3. Lacio 19 10 4 5 25:18 34 4. Roma 19 9 5 5 27:24 32 5. Palermo 19 9 4 6 32:22 31 6. Juventus 19 8 7 4 33:24 31 7. Inter 19 8 5 4 25:16 29 8. Udineze 19 8 3 8 27:25 27 9. Sampdorija18 6 8 4 20:17 26 10. Bolowa 19 6 7 6 19:24 24 11. Kaqari 19 6 5 8 21:18 23 12. Fiorentina18 6 5 7 20:20 23 13. \enova 18 6 5 7 13:15 23 14. Kjevo 19 5 7 7 19:21 22 15. Parma 19 5 7 7 19:23 22 16. Katanija 19 5 6 8 17:24 21 17. ]ezena 18 5 4 9 13:21 19 18. Le}e 19 5 3 11 18:36 18 19. Bre{a 19 4 3 12 15:26 15 20. Bari 19 3 5 11 12:28 14

ITALIJA–SERIJA B

Danas Sijena - Peskara Subota Vi}enca - Atalanta Empoli - Frosinone Askoli - Groseto Sasuolo - Livorno Pja}enca - Modena Novara - Padova Citadela - Portosumaga Vareze - Torino Albinolefe - Triestina Ponedeqak Krotone - Re|ina 1. Novara 2. Atalanta 3. Sijena 4. Vareze 5. Livorno 6. Torino 7. Re|ina 8. Peskara 9. Vi}enca 10. Padova 11. Krotone 12. Empoli 13. Modena 14. Sitadela 15. Albinol.

16. Groseto 17. Sasuolo 18. Pja}enca 19. Askoli 20. Triestina 21. Frosinone 22. Portos.

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

21 12 6 3 40:17 42 21 13 3 5 29:17 42 21 11 7 3 35:20 40 21 9 8 4 24:15 35 20 9 7 4 30:20 34 21 9 6 6 26:24 33 21 9 5 7 26:23 32 21 8 7 6 25:23 20 21 9 3 9 25:27 23 20 7 7 6 31:24 28 21 6 9 6 22:24 27 21 5 11 5 23:20 26 21 5 9 7 22:30 24 21 6 5 10 27:36 23 21 6 5 10 27:36 23 21 5 7 9 22:28 22 21 5 6 10 23:27 21 21 4 9 8 26:32 21 21 6 7 8 21:27 20 21 4 8 9 16:27 20 21 4 7 10 21:33 19 21 4 6 11 19:35 18

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Bajer (L) - Borusija (D) Subota Volfsburg - Bajern (M) Verder - Hofenhajm Nirnberg - Borusija (M) Sent Pauli - Frajburg [tutgart - Majnc Nedeqa Ajntraht - Hanover Kajzerslautern - Keln 1. Borusija (D)17 14 2. Majnc 17 11 3. Bajer (L) 17 9 4. Hanover 17 10 5. Bajern (M) 17 8 6. Frajburg 17 9 7. Ajntraht 17 8 8. Hofenhajm 17 6 9. Hamburger 17 7 10. [alke 17 6 11. Nirnberg 17 6 12. Kajzersl. 17 6 13. Volfsburg 17 4 14. Verder 17 5 15.Sent Pauli 17 5 16. Keln 17 4 17. [tutgart 17 3 18. Borusija (M)17 2

1 0 6 1 5 1 2 7 3 4 4 3 7 4 2 3 3 4

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 2 6 2 6 4 7 7 4 7 7 7 8 6 8 10 10 11 11

39:10 30:19 35:25 25:27 31:20 25:25 24:21 32:22 27:28 25:24 22:28 27:27 24:25 23:35 16:30 18:33 32:35 26:47

43 33 33 31 29 28 26 25 24 22 22 21 19 19 17 15 12 10

NEMA^KA CVAJTA

Danas Karlsrue - Grojter (18) Union Berlin - Alemanija (18) Aue - Paderborn (18) Subota Fortuna D. - Kotbus (13) Minhen 1860 - Bohum (13) Augzburg - Inlg{tad (13) Diusburg - Osnabrik (13.30) Bilefeld - FSV Frankfurt (13.30) Ponedeqak Oberhauzen - Herta (20.15) 1. Augsburg 17 10 3 4 34:16 33 2. Herta 17 10 3 4 25:13 33 3. Kotbus 17 9 4 4 35:23 31 4. Aue 16 9 4 3 19:18 31 5. Duizburg 17 9 3 5 28:16 30 6. Grojter F. 17 9 3 5 25:14 30 7. Frankfurt16 9 1 6 25:18 28 8. Bohum 17 9 1 7 21:21 28 9. Minhen (-2) 17 7 6 4 22:17 25 10. Alemanija 17 6 6 5 25:24 24 11. Fortuna 17 7 1 9 14:18 22 12. Paderborn 17 6 3 8 16:22 21 13. U. Berlin 17 5 4 8 18:22 19 14. Osnabrik 17 5 3 9 25:31 18 15. Oberhausen17 5 3 9 14:28 18 16. Karlsrue 17 4 4 9 22:34 16 17. Ingl{tad 17 3 3 11 19:28 12 18. Arminija 17 2 1 14 12:36 7

[PANIJA–PRIMERA

NA[ PREDLOG

Vidi} juri{a na London (3.00) Totenhem - (3.20) M. junajted (2.30) U derbiju 23. kola Premijer lige, fudbaleri Man~estera gostuju u Londonu na Vajt Hart Lejnu gde ih ~eka ekipa Totenhema. Izabranici trenera Rednapa u pro{lom kolu do`iveli su prvi poraz od Evertona 2:1, nakon dva vezana trijumfa.

Na drugoj strani, |avoli su pobedom nad Stoukom (2:1) nastavili sigurnim hodom i u~vrstili se na liderskoj poziciji. Povre|eni su Runi, Valensija, Skols i O [ej. U prvom delu {ampionata slavio je Man~ester (2:0) golovima Vidi}a i Nanija. Zanimqivo je da Totenhem nije slavio na posledwa 23 duela protiv Man~estera, a posledwu pobedu nad rivalom ostvarili su daleke 2001. godine.

Na{ predlog: 2

(6.00) Vest Hem - (4.00) Arsenal (1.50) Tobxije s Emirata gostuju na Bolejn Roudu u Londonu gde ih o~ekuje fewera{ Vest Hem. Izabranici Arsena Vengera remizirali su sa Man~ester sitijem (0:0) i tako nastavili seriju dugu ~etiri kola bez poraza. U redovima tobxija ne}e biti Gibsa, Diabija, Vermalena i golmana Almunije. U taboru ~eki}ara, kojima ne cvetaju ru`e ove sezone, povre|eni su Ilunga, Edgar, Kolison, da Kosta i Hic{igler.

U jesewem delu {ampionata slavili su fudbaleri Arsenala 1:0, a zanimqivo je da su na posledwih devet duela, doma}i igra~i slavili samo jednom, uz ~etiri remija i ~etiri trijumfa Arsenala.

Na{ predlog: 2, 3+

(1.80) Marsej - (3.20) Bordo (4.50) Derbi susret 20. kola francuskog prvenstva igra se u Marse-

Nemawa Vidi} (u skoku)

ju na Veledromu, gde }e snage odmeriti fudbaleri Marseja i Bordoa. Velikani francuskog fudbala ove sezone nisu u top formi, pa ~e ovaj duel biti od velikog zna~aja za obe ekipe kako bi se probili u sam vrh tabele. Izabranici trenera De{ampa u{li su u seriju od tri nere{ena duela, nakon remija sa Brestom 0:0, a sli~na situacija je i u taboru `irondinaca koji su odigrali (2.2) protiv Lansa i tako nanizali ~ak peti uzastopni remi, u seriji od 10 duela bez poraza.

Na{ predlog: 2 - 3

(1.75) Napoli - (3.30) Fiorentina (4.80) Fudbaleri Fiorentine dugo }e pamtiti duel sprotiv Bre{e i pobedu do koje su stigli posle preokreta i pobednosnog pogotka Adema Qaji}a za 3:2. Ovog vikenda viole gostuju na stadionu San Nikola u Napoqu, odakle je stara dama iz Torina ispra}ena sa tri komada u mre`i.Trener doma}ina, Mazari ni ovoga puta

ne}e puno mewati. Uz Kavanija, tu }e biti Ham{ik, Ma|io i veteran Kanavaro. Pobeda u pro{lom kolu protiv Juventusa bila je peta uzastopa pobeda na doma}em buwi{tu. Qubi~asti iz Firence poku{a}e da naprave iznena|ewe i prekinu seriju Napolitanaca a u jedno upi{u prvi trijumf na gostovawima u ovoj sezoni. U tome bi kqu~nu ulogu treblo da imaju \ilardiwo, Santana, Markioni, Seri i Qaji}. Pro{le godina slavila je Fiorentina 1:0, dok je u revan{u u Firenci boqi bio Napoli 3:1.

Na{ predlog: 1, 3+

(2.35) Bajer (L) - (3.20) Borusija (D) (2.90) Ve} na startu drugog dela Bundes lige, igra se derbi izme|u Bajera i Borusije iz Dortmunda.

U prvom delu {ampionata slavili su farmaceuti (2:0), golovima Barnete i Augusta. Trener Bajera Jup Hajnkes uzda se u proverene snage.U taboru milionera `ele da se revan{iraju doma}inu za

poraz iz prvog dela i nastave pohodo ka salatari. Poraz od Ajntrahta 1:0 bio je prvi kiks Suboti}a i drugova nakon 15 uspe{nih kola. Na{ predlog: 2 - 3

(1.70) Seviqa - (3.50) Espawol (4.80) Fudbaleri Seviqa lo{e su po~eli novu sezonu u Primeri, pa trenutno desetoplasirani tim {panskog {ampionata nema vi{e prava na kiks ukoliko `eli da naredne sezone igra u Evropi. Izabranici trenera Manzana u pro{lom kolu savladali su Sosijedad 3:2, i tako vezali ~etvrtu pobedu u nizu. Na redu je duel protiv Espawola koji ove sezone pru`a dobre partije. Bi}e puno varnica na stadionu Migel San~ez Pichuan, pogotovo {to Katalonci predvodi ubijiti strelac Osvaldo, koji je do{ao glave Andalu`anima u prvom ovosezonskom duelu kada je sa dva gola potopio Seviqu.

Na{ predlog: 3+ I. G.

KARLING KUP

Ipsvi~ pobedio Arsenal

Mesi dokazao da je najboqi Fudbaleri Barslelone deklasirali su Betis na „Kamp Nou“ rezultatom 5:0 (1:0) u prvom me~u ~etvrtfinala {panskog kupa Kraqa Zvani~no najboqi fudbaler planete Argentinac Lionel Mesi postigao je „het-trik“ (28 golova u sezoni), {esti u dresu Barselone, i tako po ko zna koji put izmamio ovacije navija~a na „Kam Pou“. Pogotke su jo{ postigli Rodrigez i Keita. U prvom poluvremenu gosti su bili ravnopravan protivnik sa daleko ja~im rivalom, ali je Mesi u zavr{nici ipak odveo doma}e na odmor sa predno{}u.

Me|utim, u trenutku kada su gosti re{ili da se nadigravaju sa ekipom Pepea Gvardiole i potpuno se otvorili, Chavi i Inijesta (neverovatna asistencija Inijeste kod petog gola Keiti) su potpuno preuzelu kontrolu nad sredini terena, sa lako}om su osvajali prostor i u posledwih pola sata, uz asistenciju Mesija, Pedra i Alve{a, navija~ima prikazali pravu egzibicionu predstavu kakva se se samo mo`e videti u izvedbi „ma|onara sa loptom“ iz Katalonije.

U drugom me~u ~etvrtfinala Viqareal i Seviqa odigrali su nere{eno 3:3 (2:1). Oba revan{ me~a zakazana su za 18. januar.

Fudbaleri Intera savladali su \enovu rezultatom 3:2 (2:0) i tako izborili plasman u ~etvrtfinale Kupa Italije. Goleadu na „\uzepe Meaci“ 11. golom u sezoni otvorio je Samjuel Eto u 15. minutu.

Isti fudbaler je pred kraj prvih

45 duplirao prednost „neroazura“.

Palermo je golom Mikolija iz penala savladao Kijevo na Siciliji, dok je Parma jo{ 14. decembra plasman u 1/4 finale izborila pobedom u produ`ecima nad Fiorentimom (2:1).

PORTUGAL

GR^KA

FRANCUSKA

[KOTSKA

1. Porto 15 13 2. Benfika 15 11 3. Sporting (L)15 8 4. Leirija 15 7 5. Gimarae{ 15 6 6. Nacional 15 6 7. Braga 15 6 8. Beira Mar 15 4 9. Olhanense 15 4 10. Akademika 15 5 11. Maritimo 15 3 12. P. Fereira 15 3 13. V. Setubal 15 4 14. Rio Ave 15 3 15. Portimon. 15 2 16. Naval 15 2

2 0 4 3 4 4 2 8 7 4 7 7 4 5 3 2

0 4 3 5 5 5 7 3 4 6 5 5 7 7 10 11

(21.15) (20.15) (22.15) (17) (17) (17) (19) (21.15) 36:6 30:14 22:14 17:17 20:19 14:15 26:21 17:18 12:13 20:25 14:14 12:18 12:20 15:21 16:29 9:28

41 33 28 24 22 22 20 20 19 19 16 16 16 14 9 8

(18) (18) (18) (20) (22) (17) (17) (17) (21) 57:10 46:16 34:18 27:20 23:24 28:23 28:25 23:21 27:30 25:29 22:26 25:31 15:24 14:24 15:21 23:37 19:29 15:27 16:31 16:32

(21) 49 47 36 34 31 27 27 27 26 26 22 22 21 20 18 17 15 13 13 13

[PANIJA–SEGUNDA

KUP KRAQA

Danas Portimonense - Braga Subota Gimarae{ - Olhanense Sporting (L) - P. Fereira Nedeqa Nacional - Rio Ave V. Setubal - Maritimo Leiria - Beira Mar Porto - Naval Akademika - Benfika

Subota Hetafe - Sosijedad Saragosa - Levante Hihon - Herkules Atletik(B) - Rasing Seviqa - Espawol Nedeqa Viqareal - Osasuna Valensija - Deportivo Almerija - Real (M) Barselona - Malaga Ponedeqak Atletiko (M) - Majorka 1. Barselona 18 16 1 1 2. Real (M) 18 15 2 1 3. Viqareal 18 11 3 4 4. Valensija 18 10 4 4 5. Espawol 18 10 1 7 6. Atlet. (M) 18 8 3 7 7. Hetafe 18 8 3 7 8. Majorka 18 8 3 7 9. Atletik (B) 18 8 2 8 10. Seviqa 18 8 2 8 11. Herkules 18 6 4 8 12. Sosijedad 18 7 1 10 13. Deportivo 18 5 6 7 14. Rasing 18 5 5 8 15. Osasuna 18 4 6 8 16. Malaga 18 5 2 11 17. Levante 18 4 3 11 18. Hihon 18 2 7 9 19. Almerija 18 2 7 9 20. Saragosa 18 2 7 9

Subota Atromitos - Kerkira Olimpijakos - Panseraikos Volos - PAOK Nedeqa Larisa - Iraklis Aris - Panionios Asteras - AEK Panatinaikos - Kavala Ksanti - Ergoletis 1. Olimpijakos17 14 0 2. Panatinaikos1711 4 3. PAOK 17 8 3 4. AEK 17 8 3 5. Kavala 17 6 6 5. Ksanti 17 6 6 7. Aris 17 7 2 8. Etnikos 17 4 10 8. Iraklis 17 5 7 10. Ergotelis 17 6 3 11. Kerkira 17 5 5 12. Tripolis 17 4 7 12. Atromitos 17 4 7 14. Panionios 17 4 4 14. Panseraikos17 4 4 16. Larisa 17 2 5

3 2 6 6 5 5 8 3 5 8 7 6 6 9 9 10

(16.15) (16.15) (18.30) (14) (16.15) (16.15) (18.30) (18.30) 33:7 26:11 18:17 26:17 16:14 17:18 11:14 16:15 14:15 16:22 14:20 13:15 17:19 9:20 14:24 10:22

42 37 27 27 24 24 23 22 22 21 20 19 19 16 16 11

Fudbaleri Ipsvi~a savladali su Arsenal rezultatom 1:0 (0:0) u prvom me~u polufinala Karling kupa. Jedini gol na me~u postigao je Tama{ Pri{kin u 78. minutu me~a i tako svom timu doneo minimalnu prednost

pred revan{ koji je na programu 25. januara na „Emirejts“ stadionu.

U drugom polufinalu Vest Hem je u Londonu dobio Birmingem u utorak sa 2:1. Revan{ je zakazan za 26. januar.

KUP ITALIJE

Inter u ~etvrtfinalu

Subota Okser - Monako Brest - Kaen Lans - Sent Etijen Lion - Lorijen Monpeqe - Valensijen Nica - Lil PS@ - So{o Ren - Aviwon Tuluz - Nansi Nedeqa Marsej - Bordo 1. Lil 18 2. PS@ 19 3. Ren 19 4. Lion 19 5. Marsej 19 6. Sent Etijen19 7. Brest 19 8. Bordo 19 9. Tuluz 19 10. Monpeqe 19 11. So{o 19 12. Lorijen 19 13. Nansi 18 14. Okser 19 15. Nica 19 16. Valensijen 19 17. Monako 19 18. Kaen 18 19. Lans 18 20. Aviwon 19

8 8 8 8 7 7 7 6 8 7 7 7 7 4 5 5 3 4 3 1

8 7 7 7 8 8 7 9 3 6 4 4 4 11 8 7 10 6 7 5

(21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) 2 4 4 4 4 4 5 4 8 6 8 8 7 4 6 7 6 8 8 13

33:21 30:21 18:12 26:21 27:17 26:20 20:15 24:21 21:20 15:19 29:23 22:24 21:26 25:22 14:18 21:21 19:20 17:26 17:32 10:35

32 31 31 31 29 29 27 27 27 27 25 25 25 23 23 22 19 18 16 8

Subota Hibernijan - Seltik Aberdin - Sent Miren Dandi - Harts Kilmarnok - Sent Yonston Madervel - Invernes Renxers - Hamilton 1. Seltik 2. Renyers 3. Harts 4. Kilmarnok 5. Invernes 6. Madervel 7. Dandi 8. St. Yonst.

9. Aberdin 10. Hibernijan 11. St. Miren 12. Hamilton

(13) (16) (16) (16) (16) (16)

20 14 4 2 42:14 46 17 13 2 2 39:19 41 19 12 3 4 33:15 39 19 9 3 7 32:21 30 20 7 6 7 30:26 27 19 7 3 9 24:25 24 17 6 6 5 20:23 23 18 6 3 9 13:25 21 19 5 2 12 19:38 17 19 4 4 11 21:32 16 19 4 4 11 17:33 16 18 2 6 10 12:31 12

Danas Hirona - Numansija Subota Betis - Alkaron Vaqadolid - Hueska Albasete - Himnastik Las Palmas - Kordoba R. Vaqekano - Kartagena Selta - Kserez Nedeqa El~e - Granada Rekreativo - Viqareal 2 Ponferadina - Tenerife Salamanka - Barselona 2

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17)

1. Betis 19 13 4 2 43:17 43 2. Selta 19 11 6 2 35:18 39 3. R. Vaqek. 19 11 4 4 30:19 37 4. Kartagena 19 9 5 5 29:22 32 5. Kserez 19 9 3 7 30:27 30 6. Barsel. B 19 7 7 5 29:22 32 7. Viqareal B19 8 4 7 24:29 28 8. Numansija 19 8 3 8 29:22 27 9. Granada 18 7 5 6 32:22 26 10. El~e 19 6 8 5 18:19 26 11. Salamanka 19 7 3 9 21:24 24 12. Vaqadolid 19 6 5 8 26:27 23 13. Albasete 19 5 8 6 17:19 23 14. Hirona 19 5 7 7 25:26 22 15. Hueska 19 4 10 5 14:18 22 16. Las Palmas19 5 7 7 29:38 22 17. Kordoba 19 4 9 6 25:27 21 18. Alkoron 19 6 3 10 22:28 21 19. Rekreativo19 3 10 6 17:21 19 20. Himnastik 19 3 7 9 14:23 16 21. Ponferad. 19 3 7 9 16:36 16 22. Tenerife 19 3 5 10 14:29 14

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota ^elzi - Blekburn Man~ester siti - Vulvs Stouk - Bolton VBA - Blekpul Vigan - Fulam Vest Hem - Arsenal Nedeqa Birmigem - Aston Vila Sanderlend - Wukasl Liverpul - Everton Totenhem - Man~ester j.

1. Man~est. j. 20 12 8 0 2. Man~est. s. 20 12 6 4 3. Arsenal 21 12 4 5 4. Totenhem 21 10 6 5 5. ^elzi 21 10 5 6 6. Sanderl. 22 8 9 5 7. Bolton 22 7 9 6 8. Wukasl 21 8 4 9 9. Blekburn 22 8 4 10 10. Blekpul 20 8 4 8 11. Stouk 21 8 3 10 12. Everton 21 5 10 6 13. Liverpul 21 7 4 10 14. Fulam 21 4 10 7 15. Birmingem 20 4 10 6 16. VBA 21 6 4 11 17. Vulvs 21 6 3 12 18. Aston Vila 21 5 6 10 19. Vigan 21 4 9 8 20. Vest Hem 22 4 8 10

(16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (13) (13) (15.05) (17.10) 43:19 44 33:16 42 42:22 40 31:25 36 36:19 35 25:22 33 34:29 30 34:31 28 29:35 28 29:33 27 26:26 27 23:25 25 25:29 25 22:24 22 20:25 22 26:39 22 21:34 21 23:38 21 18:33 21 22:38 20

ENGLESKA – ^EMPION[IP

Subota Svonsi - Kristal P. Votford - Derbi Milvol - Ipsvi~ Preston - Lester Barnli - Kvins Park Bristol - Midlzbro Donkaster - Reding Hal - Barnsli Koventri - [efild j.

Lids - Skantorp Nori~ - Kardif Notingem F. - Portsmut 1. Kvins Park 25 2. Kardif 25 3. Nori~ 25 4. Svonsi 26 5. Lids 26 6. Votford 24 7. Noting. F. 23 8. Reding 25 9. Milvol 25 10. Barnli 24 11. Koventri 26 12. Lester 26 13. Derbi 25 14. Donkaster 23 15. Hal 25 16. Barnsli 24 17. Bristol 25 18. Portsmut 24 19. Ipsvi~ 24 20. Midlzbro 25 21. [efild j. 25 22. Kristal P. 25 23. Skantorp 23 24. Preston 24

13 13 12 13 11 11 9 9 9 9 10 10 10 9 8 9 8 8 8 7 7 7 7 5

9 4 7 4 8 6 10 10 9 8 5 5 4 7 9 6 7 6 4 5 5 4 2 4

3 8 6 9 7 7 4 6 7 7 11 11 11 7 8 9 10 10 12 13 13 14 14 15

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) 44:17 40:30 41:33 31:25 46:43 47:35 32:21 37:27 31:23 39:33 31:32 36:43 39:35 38:37 26:29 30:35 31:37 34:37 26:32 26:35 25:41 26:44 26:40 27:45

48 43 43 43 41 39 37 37 36 35 35 35 34 34 33 33 31 30 28 26 26 25 23 19

SPORT

DNEVNIK VAWA PLISNI] ODLAZI U ITALIJU

Sardinija novi izazov Pre nekoliko dana u sredstvima informisawa u Srbiji pojavila se informacija kako je nekada{wi ko{arka{ NAP-a, Vojvodine, FMP-a i Hemofarma, krilni centar Vawa Plisni}, dobio otkaz u ruskom Ni`wem Novgorodu.

Kao razlog za ovakav potez menaxmenta ruske ekipe navedeno je nezadovoqstvo poslodavaca igrama plavokosog ko{arka{a.

Vawa Plisni} je samo jedan boravio u Novom Sadu i susret s wim iskoristili smo da saznamo {ta se zapravo dogodilo...

- Mislim da mi je potpisivawe ugovora s Ni`wim bio jedan od najlo{ijih poteza u karijeri - rekao je Plisni}. - Pre ovog kluba igrao Vawa Plisni} sam i za Ural u ruskom {ampionatu i to je bio Sada sam bio u Zagrebu, a obasjajan, izvrsno organizovan veze zovu daqe i opet moramo klub. Me|utim, kada sam stigao da se rastanemo, s tim da }emo u Ni`wi Novgorod, zatekao uskoro, ube|en sam, kona~no bisam drugu krajnost i nije mi biti zajedno. lo svejedno. Ipak, profesionaGde }e se to dogoditi, odnolac sam i uvek sam se pona{ao u sno gde nastavqa{ karijeru? skladu sa zahtevima sporta i - Postojala je opcija da preposlodavaca, pa je tako bilo i u |em u Cibonu, jer je wen trener novoj sredini. Istina je da ova Dra`en Anzulovi} po svaku ceekipa ima skroman igra~ki ponu `eleo da pre|em u ovaj klub. tencijal, ali to nije omelo vlaSara|ivali smo u Uralu, dobro snike da postave izuzetno visose znamo i zato je toliko insike, mogu da ka`em i nerealne stirao da potpi{em za zagreciqeve. Trudio sam se da u svaba~ki klub. Me|utim, kako je koj utakmici ulo`im maksimum Cibonu preuzeo grad Zagreb i sebe i mislim da sam u tome i kako su dugovawa velika, nisu uspeo, ali smo se, na kraju, domogli da ispo{tuju ono {to govorili da sporazumno raskisam tra`io. Da se razumemo, nemo ugovor. E, onda su Rusi pobio sam spreman da igram i za kazali pravo lice i objavili da mawe pare, kada mi se javio mesu mi dali otkaz, a sada vidim i naxer Mi{ko Ra`natovi} i reda mi na zvani~nom sajtu kluba kao mi da su mi Italijani, odumawuju statistiku. Ne razunosno klub Dinamo Sasari sa mem ih, ali to je sada zavr{ena Sardinije ~lan prve italijanpri~a. ske lige, ponudili odli~ne Dosta dugo si igrao u Rusiji? uslove i potpisao sam na kraju - Jesam, jer mi ta zemqa odgoza wih. Verujem da }e mi se Ana vara i volim Rusiju. Nau~io i Lav uskoro pridru`iti na sam i jezik i mnogi su mislili ovom ostrvu u Tirenskom moru da sam pravi Rus. i da }u, potpuno rastere}en, Da li ti je odgovarala i kliigrati jo{ boqe nego do sada. ma u toj velikoj zemqi?

Ko{arka mi je daqe velika qu- To je jedan od faktora, pobav, u`ivam u woj i, kada stignu gotovo u Ni`wem, koji mi je domoji, bi}u potpuno ispuwen. sta smetao. Zaista je hladno, tePrivatno, Vawa je veoma zaperature idu i ispod minus 30 nimqiva li~nost. U stanu u Nostepeni, ali navikne se ~ovek vom Sadu nema televizor, sam na sve, pa i na to. ka`e da ne ~ita ni novine. VoKrajem novembra dobio si sili da ~uje dobru xez muizku, a na u braku sa suprugom Anom najve}a qubav su mu putovawa i koje je model i iz Zagreba je? fotografisawe. Kratak bora- Jesam, to mi je jedan od najvak u Novom Sadu iskoristio je radosnijih trenutaka u `ivotu. da se vidi s brojnim prijateqiAna i ja smo zajedno ve} punih ma, a onda su ga obaveze odvele pet godina, a sin Lav se rodio daqe. krajem novembra. I to mi je do- Ne}e mi ovo biti debi u sta smetalo u Ni`wem, jer niItaliji, jer sam ve} igrao za smo imali slobodnih dana i niBjelu. Znam kakav je kvalitet kako nisam uspevao da skoknem lige i siguran sam da }u se veodo Zagreba i budem s porodima brzo aklimatizovati na nocom. To me je optere}ivalo, vo takmi~ewe - zakqu~io je sjajali, rekoh, profesionalac sam, ni ko{arka{. stezao sam zube i i{ao daqe.

A. Predojevi}

NOVOSA\ANKE NA MINI–TURNEJI PO HRVATSKOJ

Crveno-bele na Jadranu

Samo dva dana nakon gostovawa u Zagrebu, gde su u okviru 14. kola Jadranske lige odnele pobedu u duelu protiv Medve{~aka 80:59, ko{arka{ice novosadske Vojvodine ukrsti}e kopqa sa jo{ jednim predstavnikom Hrvatske u regionalnoj ligi.

Ovoga puta, rival crveno-belima bi}e vice{ampion Hrvatske, ekipa [ibenik Xolija, koja ove sezone ne pru`a partije u skladu sa ambicijama koje je uprava kluba zamislila uo~i starta IVBL lige. [iben~anke sa klupe vodi biv{i trener Vojvodine Momir Bulatovi}, a ulo-

ga favorita sigurno je na strani doma}ina. Izabranice trenera Mirkovi}a u [ibenik su stigle direktno iz Zagreba, `eqne nadigrava i poku{aju da pariraju doma}im ko{arka{icama, koje su propustile da matiraju u Novom Sadu, kada su u samoj zavr{nici susreta ispistile pobedu i dozvolile Xoliju da od izgubqnog me~a do|u do celog plena.

Utakmica 15. kola IVBL lige [ibenik Xoli - Vojvodina NIS igra se danas u dvorani Baldekin sa po~etkom u 18 ~asova.

I. Grubor

petak14.januar2011.

19

Srbija nosilac na EP u Litvaniji Ko{arka{ka reprezentacija Srbije nalazi se u prvom {e{iru pred `reb za sastav grupa na ovogodi{wem Evropskom prvenstvu u Litvaniji.

Pored Srbije, nosioci }e biti selekcije [panije, Gr~ke i Slovenije. U drugom „{e{iru“ nalaze Francuska, Hrvatska, Rusija i Turska, u tre}em Nema~ka, Litvanija, Crna Gora i Belgija, a u ~etvrtom }e biti Velika Britanija, Makedonija, Izrael i Gruzija. Peti „{e{ir“ ~ine Italija, Bugarska, Poqska i Bosna i Hercegovina, a u {estom su Ukrajina, Letonija i dve selekcije koje do Evropskog prvenstva stignu preko dodatnih kvalifikacija u kojima }e igrati Finska, Ma|arska i Portugal. @reb za Evropsko prvenstvo zakazan je za 30. januar u Viqnusu, a takmi~ewe }e biti odr`ano od 31. avgusta do 18. septembra.

Evropsko prvenstvo u Litvaniji je prvo na kojem }e se umesto 16 takmi~iti 24 reprezentacije koje }e u prvoj fazi biti podeqene u ~etiri grupe. Plasman u drugu fazu izbori}e po tri najboqa tima koji }e potom biti podeqeni u dve nove grupe od po {est ekipa. Najboqe ~etiri ekipe iz obe grupe u drugoj fazi obezbedi}e nastup u ~etvrtfinalu.

UZ VISOK PLASMAN NOVOG SADA U PRVOJ LIGI

Iznenadili i sebe Ko{arka{i Novog Sada sa devet pobeda i {est poraza za sada su jedno od najprijatnijih iznena|ewa Prve lige. Nalaze se `uti na deobi tre}eg mesta, iako je predsezonski plan bio opstanak u ligi i afirmacija mladih igra~a.

Mladi}i Vujo{evi}, Kalini}, Joki}, \umi} i ostali za sada imaju zapa`ene minuta`e, a rezultati su iznad o~ekivawa, u ~emu im mnogo poma`e iskusni trio Buni}-Suboti}-\ogo, pa vaqda zato ve} sada novosadskom ~ar{ijom kolaju pri~e o eventualnom superliga{u.

- Imamo veoma mlad tim, a po~etak sezone nam nije i{ao na ruku zbog mnogobrojnih povreda. Kako su se vra}ali na teren, tako smo igrali sve boqe i sada smo na deobi tre}eg mesta, {to je veliko iznena|ewe za sve, pa i za nas. I pro{lih sezona smo lo{ije kretali, ali je sve dolazilo na svoje me-

Du{ko Buni}

Povratak Petkovi}a Od po~etka sezone povre|eni su bra}a Strahiwa i Vuka{in Petkovi}, koji su pro{le sezone po osvajawu juniorske lige Srbije prekomandovani u prvi tim. Strahiwa se vratio treninzima i o~ekuje se da uskoro bude u timu, dok je sa Vuka{inom situacija ne{to komplikovanija.

- Strahiwa se oporavio i trenira, pa mislim da }e uskoro biti u sastavu, a Vuka{in i daqe ima delikatnu povredu le|a. Sada je na terapijama u Beogradu i mislim da }e oporavak trajati jo{ mesec dana, tako da je najverovatnije za wega sezona zavr{ena. Ne `elimo ni{ta da rizikujemo,treba nam potpuno spreman za slede}u sezonu - rekao je Mati}.

Majami u blatu Ni Rijana, ni Xesika Alba u prvim redovima nisu inspirisale Lebrona Xejmsa, Dvejna Vejda, Krisa Bo{a i ostale. Posle 13 uzastopnih pobeda na gostovawima, najvreliji tim NBA lige u posledwih mesec i vi{e dana zaustavqen je u „El-Eju“, ali ne u sudaru sa {ampionima, ve} u duelu sa Erikom Gordonom, Blejkom Grifinom i Beronom Dejvisom.

Klipersi su dobili Hit sa 111:105 i tako vratili Boston Seltikse na prvo mesto Istoka.

- Delovalo je kao da tr~imo u blatu. - prokomentarisao je trener Majamija Erik Spoelstra ~iwenicu da su Klipersi vodili tokom ~itave utakmice.

Trojkom Marija ^almersa, Majami je stigao na „minus tri“ (98:95), ali je onda Grifin ubacio ~etiri, a Dejvis jo{ dva poena, za mini seriju od koje se gosti nisu oporavili do kraja.

Gordon je ubacio 26, Grifin 24, uz 14 skokova, a Dejvis 20 poena za pobedni~ki tim, dok je Majami prvi put izgubio ove sezone kada je „Big 3“ sakupio 84 i vi{e poena.

Vejd je imao 31, Xejms 27, Bo{ 26, uz 13 skokova. Pobedite Vrelinu!.

- skandirali su navija~i Klipersa kada je postalo jasno da }e wihov tim dobiti zvu~nog protivnika. I drugi tim iz Los An|elesa dobio

je utakmicu u no}i izme|u srede i ~etvrtka.

Dvostruki uzastopni {ampioni, Lejkersi, {esti put uzastopno pobedili su u Ouklendu, iako su „ve~ite mu{terije“ Golden Stejt Voriorsi, vodili sa 14 poena razlike u prvom poluvremenu. Ko{arka{ Golden Stejta Vladimir Radmanovi} kao rezervista ubacio je biv{em klubu 11 poena i dve asistencije.

Oklahoma Siti Tander dobila je u Hjustonu doma}e Roketse 118:112, a kapiten na{e reprezentacije Nenad Krsti} u~estvovao je sa 11 poena, sedam skokova i asistencijom za 20 minuta u igri.

U poku{aju da o`ivi NBA karijeru, Sa{a Pavlovi} odigrao je prvi me~ za Dalas Meverikse od kada je potpisao desetodnevni ugovor. U porazu od Indijane Pejsersa, nesu|eni reprezentativac Srbije u~estvovao je sa dva poena, dve blokade i asistencijom za 16 minuta.

Rezultati: Indijana - Dalas 102:89, Toronto - Atlanta 101:104, [arlot - ^ikago 96:91, Boston Sakramento 119:95, Detroit Memfis 99:107, Wu Orleans - Orlando 92:89 ( 81:81), Milvoki - San Antonio 84:91, Hjuston - Oklahoma Siti 112:118, Finiks - Wu Xersi 118:109 (103:103), Juta - Wujork 131:125, Lejklersi -Golden Stejt 110:115, LA Klipers - Majami 111:105.

sto kako je sezona odmicala. Od ovih mladih momaka se puno o~ekuje u narednim sezonama, a oni su ve} skrenuli pa`wu na sebe. Idemo utakmicu za utakmicom i ne razmi{qamo mnogo unapred. Najva`nije je da nas zaobi|u povrede, da mo`emo da nastavimo dobar niz, a za to ve} imamo priliku u slede}m kolu kada do~ekujemo Kosjeri} - rekao je Du{ko Buni}, jedan od igra~a s najdu`im sta`om u Novom Sadu.

Trener Sini{a Mati} je zadovoqan dosada{wim u~inkom.

- Mislim da nas niko nije shvatao ozbiqno, pre svega {to smo s mladom ekipom krenuli u novu sezonu. Na{ koncept je afirmacija mladih igra~a, no za sada sve funkcioni{e boqe od o~ekivanog, jer hteli smo opstanak a na tre}em smo mestu. Najva`nije je da ostanemo na zemqi, da ne poletimo i da u svaki me~ ulazimo maksimalno ozbiqno - rekao je Mati} i prokomentarisao predstoje}i me~ s Kosjeri}em.- Od gostovawa u Kosjeri}u je sve krenulo na boqe, dobili smo ih tesno, jer su oni mnogo boqa ekipa nego {to to pokazuje tabela.

Od posledwih sedam utakmica dobili smo {est i `elimo da nastavimo niz, ali drugi deo sezone je tek po~eo i o~ekuje nas veliki posao - zakqu~io je Mati}.

M. Risti}

NLB liga Cibona - Cedevita 73:71 Krka - Olimpija 75:80 Zadar - Zagreb 71:81 Igokea - Nimburk 82:70 Budu}nost - Hemofarm sino} (19) Partizan - [iroki sino} (18) Radni~ki - C. zvezda sino} (20.15) 1. Olimpija 2. Krka 3. Partizan 4. Budu}nost 5. Cedevita 6. Zagreb 7. Igokea 8. [iroki 9. Nimburk 10. Cibona 11. Hemofarm 12. Zadar 13. Radni~ki 14. C. zvezda

16 16 15 15 16 16 16 15 16 16 15 16 14 15

11 10 9 9 8 9 7 8 7 7 7 5 6 5

5 6 6 6 8 6 9 7 9 9 8 11 8 10

1220:1146 1223:1148 1185:1065 1137:1079 1264:1231 1162:1156 1198:1193 1162:1196 1266:1306 1212:1282 1197:1226 1249:1293 1163:1212 1128:1238

27 26 24 24 24 24 23 23 23 23 22 21 20 20

U slede}em kolu (15/16. januara) sastaju se: Radni~ki - Budu}nost, Crvena zvezda - Igokea, Nimburk - Zadar, Zagreb - Krka, Olimpija - Cibona, Cedevita - Partizan, [iroki - Hemofarm.

Prva A mu{ka liga Vojvodina S. - Napredak R. 1. FMP 2. Beograd 3. Metalac 4. M. Vizura 5. Novi Sad 6. Napredak 7. Sloboda 8. Tami{ 9. Sloga 10. Proleter 11. Vojvodina 12. Borac 13. Crnokosa 14. Superfund

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

15 11 9 9 9 8 8 7 6 6 6 6 4 1

0 4 6 6 6 7 7 8 9 9 9 9 11 14

61:79

1344:1009 1214:1120 1192:1176 1328:1315 1208:1200 1183:1153 1155:1205 1017:1050 1232:1223 1206:1265 1035:1103 1082:1177 1197:1273 1121:1255

30 26 24 24 24 23 23 22 21 21 21 21 19 16

U slede}em kolu (15. i 16. januara) sastaju se: Novi Sad - Crnokosa, OKK Beograd - Vojvodina Srbijagas, Napredak - Proleter Naftagas, Tami{ - Sloga, Sloboda - Mega Vizura, Superfund Borac, Metalac - FMP.

20

SPORT

petak14.januar2011.

DNEVNIK

TURNIR U SIDNEJU

Troicki u polufinalu Srpski teniser Viktor Troicki plasirao se u polufinale ATP turnira u Sidneju, po{to je u ~etvrtfinalu savladao 30. tenisera sveta Francuza Ri{ara Gaskea rezultatom 2:0, po setovima 6:4, 6:4. Ovo je bio drugi

me|usobni duel srpskog i francuskog tenisera i drugi trijumf Troickog. Oba tenisera su sigurno u{la u me~, ali je Troicki pri rezultatu 2:2 iskoristio {ansu da oduzme gem na servis protivnika.

Srpski teniser je dr`ao prednost od dva gema i prvi

Viktor Troicki

AUSTRALIJAN OPEN

\okovi} tre}i nosilac

Srpski teniser Novak \okovi} postavqen je za tre}eg nosioca uo~i `reba prvog kola prvog gren slem turnira sezone Australijan opena, koji po~iwe 17. januara u Melburnu. Prvi nosilac bi}e najboqi teniser sveta [panac Rafael Nadal, a drugi pro{logodi{wi pobednik [vajcarac Roxer Federer.

Viktor Troicki je postavqen za 29. „kostura{a“.

U `enskoj konkurenciji prvi nosilac bi}e Dankiwa Karolina Voznijacki, a potom slede Ruskiwa Vera Zvonareva i Belgijanka Kim Klajsters. Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} je sedma „kostura{ica“, dok je Ana Ivanovi} postavqena za 19. nosioca. Amerikanka Serena Vilijams zbog povrede ne}e braniti titulu osvojenu pro{le. @reb glavnog turnira, koji }e voditi legendarni teniser Ivan Lend, bi}e odr`an danas.

set dobio rezultatom 6:4.

Troicki je prvi napravio brejk u drugom setu i poveo 2:1, ali je Gaske uzvratio ribrejkom i izjedna~io na 2:2.

Oba tenisera su potom osvojila po dva gema, a onda je srpski teniser pri rezultatu 4:4 napravio brejk. Troicki je poveo 5:4, a onda je na svoj servis stigao do zaslu`ene pobede.

Srbin }e u polufinalu igrati sa Nemcom Florijanom Majerom koji je nadigrao Italijana Potita Stara}ea 6:4, 6:1.

Srpski i nema~ki teniser odigrali su samo jedan me|usobni duel u karijeri pre godinu dana na Australijan openu, a slavio je Nemac 4:6, 6:4, 7:6, 6:1. Troicki je 30. teniser sveta, dok je Majer na 37. mestu ATP liste.

U drugom polufinalu sasta}e se Francuz @il Simon i Letonac Ernests Gulbis. ATP turnir u Sidneju igra se za nagradni fond od 422.300 dolara.

Jovanovska zaustavqena Srpska teniserka Bojana Jovanovski nije uspela da se plasira u finale VTA turnira u Sidneju, po{to je u polufinalu pora`ena od 11. teniserke

Bojana Jovanovski

sveta Kineskiwe Na Li rezultatom 2:0, po setovima 7:6 (5), 6:3.

Kineskiwa }e u finalu igrati sa Belgijankome Kim Klajsters. Belgijanka je u polufi-

nalu savladala Ruskiwu Alisu Klejbanovu 4:6, 6:3, 7:6 (1).

Jovanovska je trenutno 77. teniserka sveta, ali }e sigurno napredovati na narednoj VTA listi za oko 20 mesta. Srpkiwa je plasmanom u polufinale turnira u Australiji napravila najve}i uspeh u karijeri. Ona je plasman u glavni `reb izborila kroz kvalifikacije. Jovanovska je na turniru u Sidneju odigrala sedam me~eva, a ostvarila je {est pobeda.

Srpska teniserka je plasmanom u polufinale turnira u Australiji obezbedila nov~anu nagradu od 29.500 dolara i 200 bodova za svetsku rang listu.

ZIMSKO PRVENSTVO SRBIJE DO 14 GODINA

Ivana i Du{an prvaci Na terenima u Impuls hali na Novom Beogradu, u kojoj se nalazi novo sedi{te Teniskog saveza Srbije ove nedeqe odr`avano je pojedina~no Zimsko prvenstvo Srbije u konkurenciji do 14 godina za devoj~ice i de~ake. U mu{kom finalu snage su odmerili Filip Grbi}, ~lan TK Elit Novi Sad i Du{an Vuki~evi}, ~lan TK Grin set Beograd. Pobedu od 6:2, 6:4, zabele`io je Du{an Vuki~evi} i poneo naziv {ampiona Srbije u kokurenciji do 14 godina za 2011. godinu. U `enskom finalu borile su se Ivana Jorovi}, ~lanica TK Elit Novi Sad i Nikolina Jovi}, ~lanica TK Gemaks. [ampionski pehar oti{ao je u ruke Jorovi}eve nakon pobede od 6:4, 6:4.

Ivana Jorovi} s peharom i Slobodan @ivojinovi}

DAKAR RELI

Sagmajster 54. u desetoj etapi Koma je u konkurenciji motora pobedio i na desetoj etapi relija, po{to je te{ku deonicu od 97 kilometara, na visini od 4.000 metara pre{ao za tri sata, {est minuta i 35 sekundi. [ampion relija Dakar iz 2009. godine je tako u ukupnom plasmanu uve}ao prednost u odnosu na Francuza Sirila Desprea koji sada zaostaje 18 minuta i 10 sekundi. ^ileanac Fransisko Lopes Kontardo je tre}i sa 45 minuta i 16 sekundi zaostatka.

Jedini voza~ iz Srbije na reliju Dakar, Gabor Sagmajster 10. etapu zavr{io je na 54. mestu sa

vremenom od ~etiri sata, 47 minuta i 26 sekundi.

Sagmajster je u ukupnom plasmanu 63. sa 20 sati i 19 minuta zaostatka za Komom. Ukupno je 67 takmi~ara jo{ u trci u konkurenciji motora.

Al-Atijah je vode}i me|u voza~ima automobila, iako je 10. etapu zavr{io na ~etvrtom mestu sa osam minuta i 54 sekundi sporijim vremenom od pobednika @inijela de Vilqea. Aktuelni {ampion Karlos Sains, ipak, bio je jo{ sporiji, pa u ukupnom plasmanu sada ima 12 minuta i 37 sekundi zaostatka za Al-Atijom.

Nenad Simeunovi}

Foto: F. Baki}

SA DVA PORAZA OD POSOJILNICE, VOJVODINA SE OPROSTILA OD EVROPE

Bez lidera i iskustva Odbojka{i NIS Vojvodine ispali su iz evropskih takmi~ewa, a u osmini finala ^elenx kupa boqa je bila austrijska Posojilnica, po{to je oba me~a dobila 3:1 i oti{la me|u osam najboqih. Novosa|anima }e sigurno nekoliko utakmica u Evropi pomo}i u prikupqawu neophodnog iskustva za nastvak nadmetawa u doma}em prvenstvu i na finalnom turniru Kupa Srbije, ali nikako se ne mo`e oteti utisku da su crveno-beli mogli da odu barem korak daqe u tre}em po rangu evropskom klupskom takmi~ewu. @eleli su Novosa|ani prolaz u ~etvrt finale, ali nisu pokazali, izuzev u prvom setu, ni deli} ume}a i svojih real-

nih mogu}nosti u dvome~u sa starijim i iskusnijim protivnicima. Ponovo su osnovni odbojka{ki elementi bili problem. Slab prijem, dobar servis samo u prvom setu, ne najboqa igra tehni~ara i slaba realizacija kontra- napada nisu ni mogli boqe da donesu Vojvodini osim poraza.

- Odigrali smo sjajno prvi set, jo{ jednom se pokazalo da Vojvodina mo`e sa svakim da igra kada ima motivisanosti i anga`ovanosti. No, kada toga nema ne mo`emo da igramo rutinski, jer imamo samo dva iskusna igra~a. Jo{ jednom nismo uspeli da se vratimo kad smo krenuli slabo i boqe jednostavno nije moglo - rekao je trener Vo{e Nikola Salati}.

Prvi set Vojvodina je odigrala u dahu, skoro savr{eno i ostavila Ausrijance na 16 poena, ali se onda slika na terenu potpuno promenila. Dodu{e, u neizvesnoj zavr{nici drugog seta Vo{a je imala nekoliko prilika za izjedna~ewe (23:23), ali ih nije iskoristila, a kada su kola krenula nizbrdo, nije bilo nikoga da promeni situaciju na terenu i da probudi saigra~e.

- Dobro smo odigrali prvi set, servis nas je slu`io pa je bilo lak{e i u napadu, kontra napadu, odbrani. Ne znam gde se taj servis kasnije izgubio.

Eto, oni su uzvratili na isti na~in i totalno nas poremetili - rekao je kapiten Nenad Simeunovi}.

M. Risti}

JUGOVI] UNIMET PO^EO PRIPREME ZA PROLE]NI DEO SEZONE

I Jo{i} u stroju

U ponedeqak su rukometa{i Jugovi} Unimeta po~eli sa pripremama za nastavak takmi~arske sezone. Posle prve poluetape usidrili su se u samoj sredini prvenstvene lestvice, sa pedesetpostotnim u~inkom i egal gol razlikom. S obzirom na kvalitet igra~kog kadra, mo`da su Jugovi}i mogli uzburkati vode bli`e gorwem domu, ali, imaju}i u vidu povrede nekih bitnih igra~a, sredina tabele je bila i realnost ka}kog superliga{a.

Pripreme izabranici Vladana Jordovi}a obavi}e u dvorani Hram i na Sportskom centru Siget, onako kako to ve} godinama ~ine. Posle operacije meniskusa, u trena`ni proces se ukqu~io i levoruki bombarder Qubomir Jo{i}, tako|e rekonvalascent Lazar Stejin radi punom parom, a za nagradu, kao primer nadolaze}em talasu, u rad prve ekipe ukqu~eni su {esnaestogodi{waci Nemawa Belo{, Aleksandar Kurte{ i Nikola Vrgovi}, reprezentativci Srbije u svom uzrastu. Jugovi} je rukometna reka koja te~e, {to

Vladan Jordovi}

samo potvr|uju mla|ani Vrgovi} i Kurte{, ~iji su o~evi, svojevremeno, veoma uspe{no nosili dres Ka}ana.

U odsustvu Vladana Jordovi}a, pripreme Jugovi} Unimeta }e realizovati wegov pomo}nik Mile Ze~evi} i nekada uspe{ni trener prve ekipe Jugovi}a Dragan Vrgovi}. Ka}ani su sa puno emocija i ponosa

Alonso se pla{i [umahera Voza~ Ferarija [panac Fernando Alonso izjavio je da }e mu najve}i konkurent u borbi za titulu u predstoje}oj sezoni u {ampionatu Formule jedan biti Nemac Mihael [umaer.

- Sezona }e biti te{ka, ali smatram da mo`emo do titule.

Pro{le godine je bilo vi{e konkurenata za titulu, ali smatram da mi najve}a opasnost preti od [umahera, koji je ve} sedam puta bio najboqi u F1 rekao je {pasnki voza~.

Alonso se potom osvrnuo na nove bolide za koje smatra da su

suvi{e komplikovani i te{ki za upravqawe.

- Na{e sposobnosti i sama vo`wa padaju u drugi plan. Sve je te`e voziti ovakve bolide, jer vi{e ne po`emo da pohvatamo sve promene - naveo je voza~ Ferarija.

Alonso je pro{le godine osvojio drugo mesto u generalnom plasmanu voza~a iza pilota Red bula Nemca Sebastijana Fetel, koji je postao najmla|i {ampion u istoriji F1. Nova sezona u F1 po~iwe 13. marta trkom za Veliku nagradu Bahreina.

ispratili svog trenera Jordovi}a u [vedsku, na Svetsko prvenstvo, gde }e biti desna ruka selektora na{e reprezentacije Veselina Vukovi}a.Stigao je popularni Jorda u Ka} pre {est godina, stekao poverewe kao ~ovek i trener, afirmisao se kao stru~wak i osavremenio rad u jednoj od najboqih rukometnoj akademiji u Srbiji.

Pre polaska u [vedsku rekao nam je: - Imam puno poverewe u svoje saradnike, koji }e kvalitetno sprovesti trena`ni proces u mom odsustvu. Ima}emo i oko sedam-osam kontrolnih utakmica, a veoma nas je obradovao poziv rukometnih radnika iz Apatina, gde }emo u~estvovati na „Stambolijinom memorijalu“.

Ako nas sre}a i zdravqe poslu`e, u nastavku prvenstva }emo pomrsiti konce vode}im klubovima, a, kako tradicija nala`e, u nacionalnom kupu }emo juri{ati na plasman na zavr{ni turnir.

J. Gali}

Vilijams predstavqa novi bolid Ekipa Vilijamsa saop{tila je da }e 1. februara na stazi „Rikardo Tomo“ u Valensiji predstaviti novi bolid za predstoje}u sezonu u {ampionatu Formule jedan. Novi bolid }e istog dana na stazi u Valensiji testirati Brazilac Rubens Barikelo. Novi bolid }e imati oznaku FV33, a trebalo bi prema najavama i Vilijamsa da ponudi ne{to novo, radikalnije nego pro{le sezone.

Vilijams je pro{le sezone osvojio {esto mesto u generalnom plasmanu konstruktora sa 69 bodova.

SVET POZNATIH

DNEVNIK

petak14.januar2011.

Nagra|en {pijun

Ana Yepman

A

na ^epman, koja je pro{le godine pod optu`bom da je ruska {pijunka deportovana iz SAD-a u Rusiju, ovih dana ima pune ruke posla.

Naime, 28-godi{wa Ruskiwa dobila je sopstveni {ou na privatnoj ruskoj televiziji „Ren”.

Lepa crvenokosa devojka, za koju su ameri~ki detektivi utvrdili da je „vrhunski obu~en manipulator”, k}i je ruskog diplomate i jo{ se kao 22-go-

21

PAPARACO

di{wakiwa po~ela uvla~iti u britanske poslovne krugove.

Ve} tada je postala miqenica svetskih tabloida, a za popularne mu{ke magazine, poput „Plejboja” i „Maksima”, snimila je seksi editorijale. Jednom joj je bila ponu|ena i uloga u pornofilmu, ali lepa Ana ju je odbila. Sada je dobila svoj vlastiti {ou „Tajne sveta s Anom ^epman”, u kojem }e lepotica re{avati najve}e misterije sveta.

Betmenove devojke Novi nastavak filma o Betmenu re`isera Kristofera Nolana privukao je mnoga zvu~na imena. U filmu „The Dark Knight rises”, novom nastavku serijala o ~oveku-{i{mi{u glavnu ulogu }e reprizirati Kristijan Bejl. Dru{tvo }e mu, pored Majkla Kejna, praviti i dve lepotice. Trenutno se u trci nalaze devojka Yastina Timberlejka Yesika Bil, „ledena kraqica” En Hatavej, „kraqica pirata” Kira Najtli i mawe poznate Kejt Maru i [arlot Rajli.

Yesika Bil

Glumica Hali Beri i }erka Nala {etaju se Holivudom.

Slomqena i sama G

Novi smisao luma~ki par Yon Travolta i G Keli Preston s veseqem su predstavili svetu sedam nede-

Yon Travolta i Keli Preston

qa starog sina Benyamina, a ka`u da im je „doneo novi po~etak”.

- Poput Yeta, definitivno li~i na tatu. Ali, svakoga dana se mewa i ~esto u wemu vidimo i majku - ponosno ka`e 56-godi{wi Travolta.

Glumac je izjavio da je Benyamin, ro|en 23. novembra, wihovoj porodici dao novu snagu i smisao, te da je „najboqi poklon koji su mogli dobiti” nakon {to im je pre dvije godine preminuo 16-godi{wi sin Yet. Travolta i Preston vi{e su godina bezuspe{no poku{avali da dobiju dete, tako da je wena trudno}a bila prijatno iznena|ewe.

Wihova desetogodi{wa k}i Ela Blu, „mamina pomaga~ica”, tako|e je presre}na zbog dolaska brata, koga stalno obasipa poqupcima.

IN

Gven Stefani

Trejssi Bingam

lumica Kira Najtli neposredno pre bo`i}nih praznika raskinula je petogodi{wu vezu s glumcem Rupertom Frindom. Prekid joj je te{ko pao iako je odluka, navodno, bila obostrana.

Vest o raskidu Kire (25) i Ruperta (29) potvrdio je za „San” wen otac Vil Najtli.

- Da, raskinuli su. Ali, tako to ide, na`alost.

U takvim situacijama treba prona}i na~in kako se nositi s tim - rekao je bri`ni tata.

Keira je upoznala Ruperta pre {est godina na snimawu „Ponosa i predrasuda”, a prema navodima wihovih prijateqa, vezi je presudila prevelika zainteresovanost medija za wihovu vezu, {to Rupert nije podnosio.

Talentovana glumica u me|uvremenu je postala jedna od najprofitabilnijih britanskih glumica mla|e generacije u SAD-u, s nominacijama za nagrade Oskar i BAFTA, a uz ugovor za [anel Rupert weno se bogatstvo procewuje Frindom na 30 miliona funti.

OUT

Kira Najtli

Otkopali ratnu sekiru

Kejti Holms, Tom i Suri Kruz

G

lumac Tom Kruz i wegova supruga Kejti Holms opet su na ratnoj nozi. Najnoviji kamen spoticawa izme|u holivudskih supru`nika je, ni vi{e ni mawe, ve} obrazovawe wihove k}eri Suri. I dok poznati glumac insistira da se wegova najmla|a k}er podu~ava kod ku}e od strane privatnog profesora, ba{ kao i wegova starija deca, 16-godi-

BISERI

Veoma je neprijatno masturbirati pred 50 qudi. Tu scenu sam odglumila za film „Crni labud” pred pedeset ~lanova ekipe. Snimawe takvih scena jako je neprijatno, a svako ko ka`e druga~ije nije iskren

Natali Portma, glumica

{wi Konor i 18-godi{wa Izabela, Kejti `eli da Suri ide u privatnu {kolu.

- Suri }e navr{iti 5 godina u februaru, i vreme je da zapo~ne svoje sajentolo{ko obrazovawe. Upravo je weno obrazovawe unelo pometwu i izazvalo pravu

krizu u braku poznatih supru`nika - tvrdi jedan od izvora. Osim na~ina na koji }e {kolovati k}er, Kejti i Tom neprestano se sva|aju i oko wegovog izbivawa iz ku}e i ~estih putovawa, koja glumici nikako ne odgovaraju.

22

kultura

petak14.januar2011.

dnevnik

УРЕЂЕЊЕ ЗГРАДЕ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Са публиком поново 25. јануара У Српском народном позоришту представе се ових дана не играју, јер још увек траје пауза започета пред божићне и новогодишње празнике, искоришћена да тих дана коначно започне прва озбиљнија реконструкција овог тридесетогодишњег здања. Тако ће бити све до 25. јануара, када ће публика поново моћи да гледа представе у овом нашем најстаријем позоришту, које управо 2011. обележава јубиларних 150 година постојања. По великој сцени „Јован Ђорђевић“ сада се, уместо глумаца, певача и балетских играча, крећу радници који мењају дотрајали дрвени под на њој, док уместо музике одјекује чекићање и тестерисање. Тако је било и јуче, када су их обишли новинари и управник СНП Александар Милосављевић.

- Радови су почели пре неколико недеља, а обухватају пре

свега оно што нам је у овом тренутку најургентније, а то је замена подова на сценама, најпре на великој сцени, на којој наступа балет – каже управник СНП-а Александар Милосављевић. Осим тога, радови се обављају и у тоалетима фоајеа велике сцене и сада очекујемо да монтажа прва два тоалета буде комплетирана ових дана. Трећа ствар коју чекамо, а која још није почела, јесте санација крова. То је јако важно и мислим да је током зимског периода реално да завршимо само замену подова на великој сцени, затим све тоалете у фоајеима, и да завршимо или бар започнемо рад на реновирању туш кабина, тоалета, гардероба... Неизоставно очекујем да кров буде готов до пролећа а онда, кад се заврши Стеријино позорје почетком јуна, стављамо кључ у браву, затварамо позориште и

радимо све остало, што значи сале, седишта и фоајее. Долази, ја се надам, и нова техничка опрема и на тај начин ћемо до краја септембра имати практично потпуно реновирано позориште. По речима Милосављевића, друга фаза би била у 2012. години, но за њу сада нема новаца, али интензивно уз помоћ Владе АП Војводине требало би да буде обезбеђено најмање још седамдесетак милиона, да би били комплетирани такозвани техничко–технолошки ресурси, односно да би била обезбеђена техника, пре свега озвучење и осветљење. За прву фазу је 180 милиона обезбедио Фонд за капитална улагања, а за другу је потребно поменутих 70 милиона.

- Динамика радова тече онако како је одређују извођачи с једне стране, а с друге ми смо донели чврсту одлуку да у јубиларној се-

Замена пода на великој сцени СНП

зони не прекидамо рад. Највише што смо могли да урадимо је да продужимо период такозване зимске паузе. Већина позоришта је већ почела да ради. Ми смо нашу паузу продужили до 25. јануара, а онда морамо да кренемо с репертоаром. Неопходно је да почнемо да зарађујемо неке паре

Фото: Б. Лучић

у овој години, а неопходно је и да одржимо динамику проба у све три уметничке јединице, јер без тога не можемо реализовати оно што је планирано у јубиларној години. Према томе, ми морамо ту да нађемо неки компромис са извођачима, предлагали смо и ноћни рад, и они су то прихватили,

тако да ћемо све начине користити само да не угрозимо динамику рада, да некако догурамо до краја сезоне, а онда нам на лето предстоји период од два и по месеца када може јако пуно тога да се уради – износи Александар Милосављевић. Н. Пејчић

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА „ВИТАЛОВЕ” НАГРАДЕ

Г ИТАР АРТ ФЕСТИВАЛ ОД 8. ДО 13. ФЕБРУАРА У БЕОГРАДУ

Четири књиге у ужем избору

Повратак класичној гитари

Жири „Виталове„ награде, у саставу: Јован Зивлак (председник), Никола Страјнић и Владимир Гвозден одабрао је четири књиге које су ушле у ужи избор за ово угледно књижевно признање. Награда се додељује за најбољу књигу на српском говорном подручју, у жанровима романа, приповетке, поезије, књижевне критике, есеја и књижевне публицистике, објављену у току претходне године.Mеђу збиркама приповедака одабране су „Преживљавање” Драгослава Михаиловића (Завод за уџбенике, Београд) и „Врло мало светлости” Владана Матијевића (Агора, Зрењанин), а од романа „Господска улица” Владана Матијевића (Матица српска, Нови Сад) и „О местима тужним и дубокој ноћи” Видосава Стевановића (Дерета, Београд). По оцени жирија, књига Драгослава Михаиловић, једног од најзаначајних приповедача нашег послератног доба, сачињена је од седам прича које тематизују, из угла особене уметничке осетљивости, судбине људи, у размерама препо-

знатљиве историје друге половине прошлог века и почетка новог миленијума. Приповедач скоро у једнаким интензитетима, у чеховљевским истраживачким заплетима, открива најдубље моменте људске природе у вртлозима друштвених и политичких веза. Матијевићева необична књига сачињена је од три приче са доминацијом снова који за његове јунаке чине принудни и грчевити оквир за перцепцију стварности. Ранко Рисојевић исписује роман у чијем је средишту Бања Лука у првој половини двадесетог века, као сцена драматске еманципације, између осталог, српске трговачке породице, испуњене жртвовањем и патњом, чији чланови у узаврелој друштвеној клими траже одговоре на многа судбинска питања, где се мешају одјеци и удари неколико култура које су одређивале судбину појединца и народа у нашим просторима. Видосав Стевановић је написао роман – параболу о рату, љубави и болу, у чијим оквирима израста митска слика узалудног от-

пора друштвеном и историјском бесмислу и библијска сага о трпљењу. Ове четири књиге, како указује жири Виталове награде откривају неколико битних аспеката савремене књижевности у Србији, њену одређеност екстремним тренуцима историје и тамним аспектима човекове судбине, њена формална и уметничка средства која иду од обновљених концепата реалистичког приповедаштва, до прихватања језика као неуротског и драматског одговора на људску ситуацију и параболичког дискурса који нас враћа пред најтамније оквире могућег разговора о нашем људском свету. Петнаести пут фабрика „Витал“ из Врбаса, чији је већински власник компанија „Инвеј“ из Београда, додељује традиционалну књижевну награду „Златни сунцокрет„. Добитнику награде припада новчани износ у динарској противвредности од 5000,00 евра, као и штампање награђене књиге. Добитник Виталове награде биће познат најкасније до прве половине фебруара.

Овогодишњи 12. међународни фестивал гитаре “Гитар aрт” одржаће се под слоганом „Inside„ од 8. до 13. фебруара у Коларчевој задужбини и Центру “Сава”, најављено је на конференцији за новинаре. Оснивач и директор “Гитар aрта” Бошко Радојковић је казао да се фестивал, после неколико година излета у друге области и масов-

класична гитара”, казао је Радојковић. Фестивал ће свечано отворити 8. фебруара квартет Лос Ромерос, славног гитаристе Пепеа Ромера кога се публика у Србији сећа са Гитар aрт фестивала 2007. године. У Коларчевој задужбини 9. фебруара одржаће се два концерта: први пут на “Гитар aрту” насту-

ЗАВРШЕНО СНИМАЊЕ ПРВОГ ИГРАНОГ ФИЛМА ДЕЈАНА ВУКА КОВАЧЕВИЋА

„Вир” о мрачним деведесетим После више од три месеца од када је почело, ових дана је завршено снимање филма „Вир”. Реч је о дебитантском остварењу ре-

дитеља Дејана Вука Ковачевића, чија прича говори о мрачним деведесетим годинама. Улоге тумаче позната имена као што су: Емир Кустурица, Драган Николић, Мирјана Карановић, а поја-

вљују се и Иван Ивановић, Иван Зељковић, певач Иван Гавриловић и многи други. Премијера се очекује средином године.

Главни глумац и један од продуцената Ненад Окановић, очекује да ће филм “Вир” имaти велики успех. По његовим речима продукција филма је врхунска. У прилог томе говори и снимање

сцена масовне гробнице испод Калемегданске тврђаве, са маскама убијених које је урадио један од наших највећих мајстора тог заната Мирослав Лакобрија. У филму ће место наћи и екслузивна сцену скакања са моста у Саву, као и подводно снимљени кадрови девојке у базену, коју је фантастично одиграла Ивана Јовановић. Сада су на реду монтажа и постпродукција, на којој ће се како каже Окановић радити до остварења перфекције. Филм „Вир” говори о деведесетим годинама прошлог века и састављен је од три приче које се преплићу. Прва говори о вођи банде скинхедса, друга о криминалцу који је био идол тадашње омладине, а трећа о сликару Спасену Контићу, званом Гроф. У филму осим поменутих играју и Милорад Мандић Манда, Марина Воденичар и други.

Квартет „Лос Ромерос”

них концерата у Београдској арени, враћа својим коренима - класичној гитари. „Концепт овогодишњег фестивала је повратак класици, од шест концерата четири ће бити у Коларчевој задужбини а два у Центру “Сава” и чак пет концерата биће

пиће кинеска гитаристиња Ксуефеј Јанг, затим наш гитариста Огњен Грчак а на другом концерту исте вечери, необични дуо, лаутиста Един Карамазов и виолиниста Стефан Миленковић који ће такође први пут свирати у овом саставу.

У Центру “Сава” 10. фебруара гала концерт класичне музике одржаће квартет Лос Ромеро и Дивас (четири сопрана из Италије, пратећа група славног тенора Андреа Бочелија), наш Симфонијски оркестар “Serbica Camerata” под диригентском управом Марчела Рота. Први пут на Гитар Арту наступиће Мариза, аутентични представник португалске гитаре, коју наша публика већ добро познаје са претходних неколико гостовања у Београду. Мариза ће промовисати свој нови албум на коме се после три године враћа изворном фаду. Радојковић је као посебну „посластицу” најавио концерт чувеног бразилског композитора, пијанисте и гитаристе Егберта Жисмонта, у свету познатог по необичном стилу свирања на десетожичаној, дванаестожичаној и на четрнаестожичаној гитари. Егберт ће на концерту 12. фебруара у Коларчевој задужбини са својим сином, гитаристом Александром, одржати концерт за љубитеље џеза, Бразила и импровизације. Фестивал ће 13. фебруара, на Коларцу, затворити наш Дарко Карајић и Роман Вијазовски из Украјине, соло гитаре, а на другом концерту заврше већери наступиће Анђело Дизидерио са својим „Фуриозо квартетом”. На првој конференцији за новинаре представљен је и нови сарадник “Гитар aрта”, певач и композитор Владо Георгиев који је ове године задужен за квалитет звука. Он је испред продукцијске куће „VGArt“, студија „Барба” и тима експерата за звук, светло и видео најавио да ће ове године у добром звуку уживати извођачи и публика. (Танјуг)

О ЗБРИЦИ МЕДИЈСКИХ ПРАКСИ МСУВ У БЕОГРАДУ

Дигитално и мрежно У Салону Музеја савремене уметности Београд вечерас у 18 часова биће одржана презентација Збирке медијских пракси Музеја савремене уметности Војводине и Центра за нове медије „Куда.орг” из Новог Сада. На презентацији ће говорити кустос МСУВ Кристијан Лукић и директор „Куда.орг” Зоран Пантелић. Они ће објаснити разлоге за настајање ове јединствене збрике која се везује за дигиталне медије и уметност произашлу из логике дигитал-

них медија и мрежних технологија. Подсећања ради, Збирка медијских пракси МСУВ формирана је у новембру прошле године, када је одржана и изложба радова из овог фонда. Тренутно се у њему налазе остварења асоцијације „Апсолутно”, Хита Бантинга, Вука Ћосића, Владана Јолера, Стевана Којића, Богданке Познановић, групе „ПП”, Пеђе Шиђанина, Андреја Тишме, Владимира Тодоровића, групе „Вакуум пак”. И. Б.

KWIGA

DNEVNIK

petak14.januar2011.

ME\UNARODNI CENTAR ZA KWI@EVNE PREVODIOCE U SREMSKIM KARLOVCIMA

Brod „Radecki” dom evropskih pisaca e|unarodni centar za kwi`evne prevodioce u Sremskim Karlovcima, ~ije opremawe se tek sada privodi kraju zbog ka{wewa u pla}awu, sva je prilika, prve prevodioce primi}e na prole}e. Dok o~ekuju da im Ministastvo kulture odobri pare za takozvane rezidencijalne projekte, koji su zami{qeni kao stalne aktivnosti, u prevodila~kom centru pripremili su tri programa za ovu godinu od kojih jedan treba da bude realizovan ve} u aprilu.

Prema re~ima rukovodioca projekta Sretena Stojanovi}a, u Centru u Sremskim Karlovcima po~etkom aprila treba da borave na{ kwi`evnik Vladan Matijevi} i palestinski prevodilac [adi Isa. Wihov boravak u Centru sastavni je deo projekta u okviru kojeg dela evropske kwi`evnosti treba da budu prevedena na palestinski jezik i obrnuto.

Bi}e zastupqene rumunska, bugarska, kiparska, gr~ka i srpska kwi`evnost. Ideja je da u sklopu tog projekta bude prevedeno stvrala{tvo Vladana Matijevi}a, kao i da nakon boravka u Sremskim Karlovcima, on otputuje u Palestinu i tamo gostuje na kwi`evnim skupovima. Pojedinosti projekta bi}e utvr|eni slede}e sedmice na sastanku koji }e biti odr`an u Sofiji.

Otprilike mesec dana kasnije treba da startuje drugi prevodila~ki projekat, koji }e delom finansirati na{e Ministarstvo kulture. Re~ je o razmeni prevodilaca izme|u Srbije i Katalonije. Dogovor je da u okviru ove razmene po tri prevodioca iz Katalonije i Srbije provedu izvesno vreme u centru u Stremskim Karlovcima, prevode}i dela iz te dve kwi`evnosti. U to }e osim na{eg, biti ukqu~en i prevodila~ki centar „Ramon Quq“ iz Katalonije.

M

Najzna~ajniji projekat Me|unarodnog centra za kwi`evne prevodioce iz Sremskih Karlovaca ove godine nosi naziv „Kwi`evnost u toku“.

- Projekat te`i da stvori privremeni kulturni prostor na Dunavu, u kom }e se susresti savremene kwi`evnosti sa Balkana i drugih evropskih zemaqa, {to treba

zati sa Turskom. U wemu }e kao ~lanice Hlama mre`e u~estvovati centri iz Rumunije, Bugarske, Srbije, Ma|arske i Austrije, a kao partneri pojavi}e se kwi`evni centri iz Splita u Hrvatskoj, Izmira u Turskoj i „Robert [varc“ iz Tirane u Albaniji.

Vrednost projekta je 400.000 evra, s tim da je 275.000 za to ve}

Budu}i izgled sobe za prevo|ewe

Stalna adresa u Magistratu Me|unarodni centar za kwi`evne prevodioce nastao je na inicijativu Zorana Stojanovi}a i wegove izdava~ke ku}e. Pro{le godine uz pomo} Ministarstva kulture i saglasnost sremskokarlova~ke op{tine, dobio je stalnu adresu- sme{ten je u desnom krilu zgrade Magistrata u Sremskim Karlovcima. Sve~ano je otvoren lane na Svetski dan kwige, 23. aprila. da rezultira nastankom novog i trajnog partnerstva izme|u wih obja{wava Sreten Stojanovi}. - U drugoj godini, po{to se projekat nastavqa dogodine, „Kwi`evnost u toku“ se seli sa Dunava na ~itav Balkan, gde }e se kroz niz manifestacija stvoriti kwi`evni tok, koji }e ovo poluostrvo pove-

izdvojila Evropska komisija.

Obaveza svakog centra je da snosi tro{kove u svojoj zemqi. Mi u tom pogledu o~ekujemo finansijsku potporu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Ministarstva kulture. „Kwi`evnost u toku“ po~iwe u septembru i traja}e do kraja okto-

bra, s tim da slede}e godine treba da bude prezentovan u Albaniji, Turskoj i Hrvatskoj. Prethodi}e mu dve pripremne radionice, jedna }e biti u Sremskim Karlovcima, a druga u Austriji, na kojima }e se prevoditi uglavnom dela pisaca s nema~kog govornog podru~ja. Prevodi nastali u ovim radionicama bi}e ~itani na kwi`evnim ve~erima u septembru, a deo tog materijala ~ini}e i kwigu posve}enu projektu, koja }e biti objaqena dogodine.

Kuriozitet projekta predstavqa ~uveni brod „Radecki“, koji }e imati funkciju privremenog kwi`evnog centra. On }e ploviti Dunavom i na svom putu stati i povezati dr`ave u~esnice. Na wemu }e u svakom trenutku biti deset pisaca, intelektualaca i novinara i oni }e se na svakoj stanici susretati sa piscima i prevodiocima iz zemaqa koje posete. Preko skajpa }e se stupiti u kontakt i sa piscima iz drugih krajeva sveta, koji }e na taj na~in, virtuelno, u~estvovati na kwi`evnim ve~erima na brodu. „Radecki“ }e na putovawe krenuti iz bugarskog grada Ruseu, gde }e se razgovarati i o kulturnim odnosima izme|u novih ~lanica Evropske unije. U Srbiji }e brod pristati u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i Beogradu. Kwi`evne susrete kod nas organizova}e Me|unarodni centar za kwi`evne prevodioce u sradawi sa centrom „Kurs“ iz Splita, a uz podr{ku Halma mre`e. Na wih }e biti pozvani i pisci Bosne, Albanije, Makedonije. Zavr{nica ovogodi{weg dela projekta, odnosno posledwa stanica „Radeckog“ bi}e u Be~u. Tamo }e biti u organizaciji ~uvene institucije kulture „Alte [mide“ biti prire|en trodnevni festival, na kom }e se predstaviti svi u~esnici projekta.

Zorica Milosavqevi}

23

TOP-LISTA Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Mala velika kwiga” 1. „Najboqe od Patrika Besona”, Patrik Beson - “Zepter Book World” 2. „Po~etak bune protiv dahija”, Svetislav Basara -“Dereta” 3. “IQ deteta - briga roditeqa”, Ranko Rajovi} - Agencija NTC 4. “Split”, Slavoqub Stankovi} - “Geopoetika” 5. “Posmatra~ ptica”, Vida Ogwenovi} - “Arhipelag” 6. “[ekspir - svet kao pozornica”, Bil Brajson - “Laguna” 7. “Ni razli~iti”, Veselin Markovi} - “Stubovi kulture” 8. “Jedi, moli, voli”, Elizabet Gilbert - “Alnari” 9. “Otac”, Miqenko Jergovi} - “Rende” 10. “Gospodin pogre{ni”, Mirjana Bobi}- Mojsilovi} - “^igoja”

PRIPOVEDA^KA PROZA

Dramatika i dokument vremena lobodan Elezovi} (Vrbas, 1952) zbirku pri~a “ Jedanaesta zapovest” zapo~iwe re~enicom o qudima u ko`nim mantilima i time nagla{ava i nagove{tava si`e svoje ~etvrte kwige pripovedaka. U prvoj pri~i “Qudi iz kaveza” data je potresna slika vremena Informbiroa, dugog jezika a kratke slobode, kao i dolazak crnogorskih doseqenika u vojvo|ansku ravnicu. Kwigu je pro{le godine izdao novosadski “Prometej”.

Elezovi} se na ve{t na~in slu`i ironijom i groteskom, tako u pri~i “Plavi voz” ismeva i parodira sliku {tafete u Vrbasu, nekada{wem Titovom Vrbasu. Na Titovom putu ka Ma|arskoj u poseti Jano{u Kadaru, okupqeni svet, pioniri sa titovkama, bacaju cve}e po {inama, dok voz prole}e a na prozorima se niko ne pojavquje, iza zavesa se ne vide likovi, a narod se tu`no, izigrano, razilazi ku}ama. A za tu sve~anost, jedan od junaka pozajmio je lakovane crne cipele od kom{inice Lutke.

Pripoveda Elezovi} u nekoliko pri~a o qudima koji su ostali bez posla, kao u pri~i “Sre}kovi}”. Da bi ironija bila ve}a, ne-

S

sre}nik se te{i ~iwenicom: “Koliko godina ima{, toliko minuta hodaj dnevno, pa se ne boj za zdravqe”, a ponaj~e{}e hoda tamo gde su da}e, gde zapravo, ima hrane i pi}a. Jer ko `ivi u nadi, umre od gladi. “^ovek je ono {to jede, re~e Fojerbah. Hvala umrlim sugra|anima na svemu”. Dovoqno da se pre`ivi, zar ne? A za kraj kwige ispripovedao je pri~u o “Tranziciona{ima”.

Ova zbirka pri~a po tematskoj preokupiranosti, povezanosti, mogla bi se, uslovno re~eno, pribli`iti i romanu, gde se potenciraju eti~ke vrednosti kao vrhunsko na~elo ~ovekovog `ivota. To je stvarnosna proza sa nizom poslovica pro`etih narodnim iskustvom i mudro{}u starih qudi. O vlasti: “Kad se obori stablo, svi cepaju drvo od wega”, preko nacionalizacije, informbiroa, pa do tranzicije, ispisana je ~itava jedna dokumentarna a dramati~na lirika.

Slobodan Elezovi} do sada je objavio dva romana, tri zbirke pri~a, pet kwiga dramskih tekstova, ~etiri zbirke anegdota, petk kwiga monodrame i tri kwige scenarija.

R. G. P.

DAVID KECMAN DAKO, KWI@EVNIK

KWIGA ZAUVEK

Bajke me nisu izdale imalo slu~ajno, svoj pristup veoma provokativnoj temi „Kwiga zauvek“ , zbog koje ne zaboravqam da petkom prelistam „Dnevnik“, kao {to sam to nekad ~inio zbog tesktova svog prijateqa Mike Anti}a i wegove fantasti~ne rubrike „Obi~no petkom“, ispovedno pisawe, koje je, dakako, deo moje intime, zapo~eh slikama iz davnih vremena.

Kad bih se svemu pro~itanom uz obaveznu selekciju, stro`iji izbor, zbog dobijawa u vremenu i zbog ~itala~kog zadovoqstva mogao ili morao vratiti, prvi izbor bio bi kwiga za decu i o deci.

Vratio bih se najpre bajkama, ali samo dobrim bajama, onim na{im a svetskim, koje napisa{e Gro-

N

zdana Oluji}, Laza Lazi}, Ahmed Hromaxi}, Ranko Pavlovi}...

Ili svetske a na{e, kwigama koje naspisa{e Xejms Metju Bern„Petar Pan“, Gabrijel –Suzan Barbo Vilev - „Lepotica i zver“, bajci „Uspavana lepotica“ koju je 1697. godine napisao [arlo Peroa, genijalnom Viqemu Sarojanu ( „Zovem se Aram“, „Tata ti si lud“), Marku Tvenu, Viktoru Igou, ^ehovu, Oskaru Vajldu, Lavu Tolstoju, ^arlsu Dikensu, Alfonsu Dodeu, Henriku Sjenkijevi~u, Radjardu Kiplingu, Hemingveju („Pri~a o Niku“ i „ Starac i more“)...

Vratio bih se onom koji me je me|u prvima op~inio svojim smelim, i te kako promi{qenim avanturisti~kim duhom, Xeku

Londonu i wegovom „Divqem o~waku“, kao i meni najdra`ij kwizi u vreme studijskih dana „ Martin Idn“. I sada se se}am zavr{ne re~enice u wemu: „Tek {to je saznao, prestao je da zna“, a re~ je o spoznaji su{tine `ivota tek u trenu kada ~ovek dodirne dno beskraja, ili po~etak bezizlaza, kad spozna smisao, su{tinu onog {to se imenuje wegovim `ivotom.

Kako sam od onih koji i pi{e kako za takozvane odrasle ~itaoce, tako i za takozvanu decu ( Ne re~e li na{ nobelovac Ivo Andri} da su deca mali qudi?), kwi`evnost i ne delim na onu za male i velike qude, ili za malu i veliku decu. Postojana je ( ~itaj: trajna je, za nezaborav) samo dobra kwiga. Kwiga zauvek

KWI@EVNA BA[TINA

Prva zbirka stihova D

elo Aleksija Vezili}a „Kratkoje napisanije o spokojnoj `izni“, objavqeno u Be~u 1788, predstavqa prvu zbirku stihova u novoj srpskoj kwi`evnosti. Kwiga ima dva dela. Prvi deo sadr`i dvadeset i dve pesme moralno-pou~nog karaktera, u kojima se opevaju prosvetiteqske teme, a u drugom delu su pohvale znamenitim Srbima – vojnim, duhovnim i svetovnim licima. Tu se pomiwu Dositej Obradovi}, Jovan Mu{katirovi}, Teodor Jankovi} Mirijevski i druge li~nosti. U Biblioteci Matice srpske postoje primerci ove kwige, ~iji autor se po nekim mi{qewima smatra za~etnikom srpskog u~enog stihotvorstva. Oni oni su obra|eni u elektronskom katalogu ove ustanove, a wihovi opisi publikovani su u seriji “Katalog starih i retkih kwiga Biblioteke Matice srpske” (kw. 2).

U

ili Kwiga za nikad vi{e. Pravi odgovor na pitawe, kako treba pisati za decu, glasi: Pisati isto kao i za odrasle, samo malo boqe!

Iz mog velikog, pa i s brda s dola nagomilanog / prenatrpanog prtqaga „Kwiga zauvek“, po kome su se ve} nagomilali neminovni slojevi zaborava, uvek proviruje „Malo princ“ Antoana de Sent Egziperija sa ~ijih se stranica ~uje nauk za sva vremena: - Dobro vidimo samo srcem.

Vaqa se se}awem vratiti i mudrom i lepom nezaboravu na stranicama vanredno dobre kwige „Galeb Xonatan Livingston“ Ri~arda Be~a, romanu posve}enom „ galebu koji je postojan u svima nama“. Pri~a o hrabrosti i genijal-

nosti, o nemirewu sa postoje}im, nametnutim. O izuzetnom bi}u, mogu}em u svakom jatu, pti~ijem ili ~ove~ijem.

Kwiga se ne zavr{ava rukom pisca i u `ivot ne odlazi izlaskom iz {tamparije. Kwiga se nastavqa, iznova o`ivqava mi{qu, srcem, damarima onog koji je vrhovima prstiju miluje/prelistava, koji je i okom i srcem, u bilo kom vremenu i na bilo kojem mestu, svako na svoj na~in i{~itava. I ma kakvog da su `anra, kwige koje su nas odabrale za svog poverqivog / t(r)ajnog ~itaoca – takve kwige nas nikad ne}e izdati.

A one koje su istina i koje su riznica bezmerne melemne mudrosti, lepote, jednostavnosti,

Predaj daqe, ne vra}aj

avgustu 2004. godine Oksfordski re~nik engleskog jezika postao je bogatiji za jednu re~: “bookcrossing.” Rezultat je to skoro decenijskih napora idejnog tvorca buk krosinga Rona Hornbejkera i wegovih poklonika da sa svetom podele qubav prema kwizi, elimini{u}i ideju “privatnog vlasni{tva”. Tri godine ranije Ronu Hornbejkeru dosadilo je da stalno pozajmquje kwige iz biblioteke i re{io je da osmisli na~in na koji }e qudi mo}i da uzmu kwigu, pro~itaju je i proslede daqe, bez ikakvih obaveza. Sve {to je potrebno jeste da pro~itate kwigu, registrujete kwigu na sajtu bookcrossing.com i na koricama nalepite gotovu nalepnicu.

Kwigu mo`ete da ostavite na javnom mestu, odre|enom kao buk krosing zona, gde mo`e da je pokupi bilo koji zainteresovani ~italac, ili da je date na ~itawe prijatequ, poznaniku ili nekom drugom raspolo`enom

za ~itawe.Odsustvo bilo kakve obaveze vezane za ~uvawe i distribuciju kwige pokazalo se kao dobitna kombinacija, te je prisvajawa kwiga sve mawe, a sve je vi{e onih koji koriste buk krosing, dele}i pro~itane i uzimaju}i nepro~itane kwige.

Do 2003. Internet stranica imala je 113 hiqada ~lanova {irom sveta, a buk krosing je, osim u re~nik, u{ao i na televiziju, gde su ga 2004. prvi put spomenuli u australijskoj TV sapunici “Neighbours”. Iste godine buk krosing je stigao i u Hrvatsku, ali je na srpsku premijeru ~ekao vi{e od {est godina. Do jula 2010. Bookcrossing.com imao je vi{e od 871 hiqade ~lanova, i oko {est i po miliona kwiga.

Godine 2007. Singapur je postao prva zvani~na buk krosing dr`ava usvetu. Zahvaquju}i inicijativi Nacionalne biblioteke Singapura, na dve hiqade loakcija u zemqi bile su organizovane buk krosing zone, a

lirske pitkosti, zovu se bajke.

Bajke, prave bajke-ne la`u. Bajke me nisu izdale. Uz wih ili sa wima siguran je put u nevidno i ne~ujno, ka onom {to je odista, oduvek tako - Savr{enstvo.

[E O ] NET

sli~nu stvar uradio je i Abu Dabi, u Ujediwenim Arapskim Emiratima, u zajedni~koj akciji sa Odeqewem za kulturu i nasle|e.

Od pro{le godine i na{i ~itaoci mogu da razmewuju kwige, za sada u Beogradu i Kikindi, ali se o~ekuje da }e se akciji pridru`iti i drugi gradovi. Buk krosingu se u Srbiji prvi prikqu~io Kulturni centar Kikinde, a potom i „Slu`beni glasnik“, koji je do sada bibliotekama i drugim ustanovama kulture poklonio oko 1.500 kwiga. U me|uvremenu su ~lanovi „Bookcrossing“ zone postali i Udru`ewe „Tre}i trg“, Biblioteka Doma kulture „Studentski grad“, Kulturni front „Grad“, „Parobrod“, „Vuk Karayi}“ i Novobeogradska kulturna mre`a, kao i neki beogradski barovi.

I. Vujanov

24

SVET

petak14.januar2011.

DNEVNIK

Poplave {irom sveta, u Brazilu 260 `rtava Na Rajni potonuo tanker s kiselinom BERLIN: Brod tanker sa oko 2.400 tona opasne sumporne kiseline prevrnuo se i potonuo ju~e na reci Rajni, izme|u gradova Koblenca i Majnca, a dva ~lana posade su nestala, dok su dva spasena, javile su agencije pozivaju}i se na izjave predstavnika re~ne policije u Bingenu.

Nesre}a se dogodila oko ~etiri ~asa ujutru kod mesta Sankt Goarshausena a uzrok jo{ nije

poznat. Rajna je, kako je saop{teno, odmah posle nesre}e u potpunosti zatvorena za saobra}aj.

Sre}a u nesre}i je {to tanker nije o{te}en i {to se opasni tovar nije razlio u reku, tvrde stru~waci. Brod tanker „Valdhof“ je pripadao jednoj nema~koj kompaniji i plovio je iz Ludvigshafena u jugozapadnoj Nema~koj do Antverpena u Belgiji.

Nesre}a se dogodila u blizini ~uvene stene Lorelaj, nazvane po imenu nimfe iz nema~ke mitologije koja je zanosnim pesmama privla~ila mornare i potapala brodove, podse}aju agencije. AP navodi da su na terenu ekipe koje nastoje da obezbede opasni tovar u potopqenom brodu i prona|u nestala dva ~lana posade.

(Tanjug)

AMERI^KI POTPREDSEDNIK BAJDEN U IRAKU

SAD `ele demokratski Irak BAGDAD: Ameri~ki potpredsednik Xozef Bajden rekao je ju~e ira~kim liderima da SAD `ele da Irak bude slobodna i demokratska zemqa posle odlaska ameri~kih vojnika, ali nije kazao da li }e odre|eni broj ameri~kih vojnika ostati u toj zemqi i posle 31. decembra, roka za povla~ewe.

Ovo je prva poseta jednog visokog ameri~kog zvani~nika od formirawa nove vlade u Iraku, pro{log meseca. To pitawe je bilo na dnevnom redu tokom susreta Bajdena sa predsednikom Xalalom Talabanijem, premijerom Nurijem Malikijem i kurdskim predsednikom Masudom Barzanijem. „Na{a najve}a `eqa je da Irak bude prosperietna, demokratska zemqa“, rekao je Bajden posle sastanka sa Talabanijem, prenosi AP. Prema bezbednosnom aran`manu izme|u Va{ingtona i Bagdada, sve ameri~ke tru-

pe trebalo bi da napuste Irak do kraja godine.

Komandant ira~ke armije, general Babaker [avkat Zebari izjavio je da ameri~ke trupe treba da ostanu dok ira~ke snage ne budu bile u stawu da brane svoje granice, {to bi moglo potrajati i do 2020. godine. Za razliku od toga, antiameri~ki orijentisani ver-

ski vo|a Muktada al Sadr, koji se pro{log vikenda vratio u Irak posle gotovo ~etvorogodi{weg egzila, rekao je da „ameri~ki okupatori moraju da odu na vreme, ili da se suo~e sa odmazdom wegovih sledbenika“.

Pod uticajem tvrdokornih {iita i Al Maliki je signalizirao da je po`eqno da ameri~ke snage odu u predvi|enom roku, dok je Talabani prilikom susreta sa Bajdenom naglasio zna~aj odnosa sa SAD. „Mi smo vam zahvalni, vi ste na{i najboqi prijateqi“, rekao je on. I Va{ington i Bagdad, zasad, odbijaju da javno govore o mogu}nosti da ameri~ke trupe ostanu u Iraku posle predvi|enog roka.U Iraku se nalazi jo{ 47.000 vojnika, a ameri~ki vojni funkcioneri nezvani~no ka`u da }e od prole}a morati da po~nu planirawe povla~ewa ukoliko im ne bude nalo`eno druga~ije.

(Tanjug)

BRIZBEJN, RIO DE @ANEIRO, KOLOMBO, MANILA: Najmawe 15 osoba je poginulo, a vi{e desetina qudi se vode kao nestali u poplavama koje danima traju u Brizbejnu i okolini, u australijskoj dr`avi Kvinslend. Muqeviti vodeni talas koji je pro{ao kroz Brizbejn pre dva dana bio je visok 4,46 metara. Najte`e je u gradi}ima Ipsvi~u i Tulumbi, zapadno od Brizbejna, gde je od sredine decembra izbrojano 13 `rtava i jo{ najmawe 70 nestalih osoba.

Najmawe 260 qudi je dosad izgubilo `ivot u poplavnom talasu i sna`nom nevremenu koji vladaju u oblastima oko brazilskih gradova Rio de @aneiro i Sao Paolo, kao i u tim megalopolisima, javqaju agencije.Najte`a situacija je u gradu Teresopolisu, u oblasti severoisto~no od Rio de @aneira, gde je od utorka uve~e poplava usmrtila 147 qudi, od kojih je 114 stradalo u klizi{tima, dok je u obli`wem Petropolisu dosad izbrojano najmawe 20 `rtava.

U poplavama u [ri Lanki `ivot je dosad izgubilo najmawe 13 qudi, 195.000 je eva-

vode kao nestali, ukqu~uju}i tri ribara.

Poplave i klizi{ta, izazvani dvonedeqnim ki{ama u drugoj polovini decembra i u januaru, primorale su na evakuaciju oko 400.000 qudi.Tre}ina od 80 provincija na Filipinima je pogo|ena ki{ama, koje su uni{tile puteve i mostove, farme sitnog pirin~a i kukuruza, kao i ku}e izgra|ene od lakih materijala, ali sever zemqe, gde su najve}a zasejana poqa pirin~a i kikuruza, sre}om je po{te|en katastrofe.

(Tanjug)

Gejts: U Koreji raste rizik od rata TOKIO: Ju`na Koreja bi imala puno pravo da odgovori ukoliko bude napadnuta od Severne Koreje, izjavio je ju~e ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts tokom razgovora sa zvani~nicima u Tokiju, u okviru azijske turneje tokom koje nastoji da prenese stav SAD da zvani~ni Seul i zemqe u susedstvu treba da poku{aju da spre~e mogu}e izbijawe rata dve Koreje.

SAD strahuju da raste rizik rata izme|u ameri~ke savezni~ke dr`ave Ju`ne Koreje i wenog suseda Severne Koreje koja se „sna`no militarizuje i ~iji se

re`im pona{a nepredvidivo, pa Pentagon smatra da to predstavqa i pretwu SAD“, navela je agencija AP. Japanski ministar odbrane To{imi Kitazava iskazao je punu japansku podr{ku Ju`noj Koreji.

Te dve ezemqe su u ponedeqak imale razgovore na nivou vojnih predstavnika koji su posvetili pa`wu Granica izme|u dve koreje razmeni obave{tajnih podataka dogovore zbog mogu}ih pretwi i i dogovoru o punoj podr{ci u provokacija iz Severne Koreje, podmirivawu potreba za nafpodse}a AP. tom i medicinskim tretmanom, U okviru azijske turneje, {to analiti~ari ocewuju kao Gejts je po~etkom sedmice bora-

kuisano i sme{teno u vi{e od 100 privremenih kampova, dok je blizu milion qudi ugro`eno. Oko 125.000 hektara pirin~anih poqa je uni{teno u poplavama, a strahuje se da bi ostrvo moglo da se suo~i sa mawkom hrane.

U~estale jake ki{e i poplave u centralnim i ju`nim delovima Filipina usmrtile su dosad 42 osobe i o{tetile useve i infrastrukturu, vrednu vi{e od milijardu pezosa (23 miliona dolara).Ve}ina stradalih udavila se ili je zatrpana u klizi{tima, a jo{ petoro qudi se i daqe

vio u Kini u nameri da izdejstvuje da Peking poku{a da ubedi Severnu Koreju da se uzdr`ava od vojnih provokacija prema Ju`noj Koreji. „Zadatak svih nas je da na|emo na~in kako da spre~imo nove provokacije“, rekao je tada Gejts. On je u Kini rekao i da Severna Koreja, „nastavqawem razvoja nuklearnog oru`ja i interkontinentalnih balisti~kih raketa, postaje direktna pretwa SAD“.

(Tanjug)

Proradio vulkan Etna RIM: Italijanski vulkan Etna na Siciliji ponovo je proradio prepro{le no}ii. Izbacuje lavu i oblake pra{ine i pepela, zbog ~ega je bio zatvoren obli`wi aerodrom, saop{teno je iz vulkanolo{kog instituta u Kataniji. Najaktivniji evropski vulkan izbacivao je dva sata tanak mlaz lave niz svoju isto~nu padinu. Niko nije povre|en, dodaje se u saop{tewu.

Zbog oblaka pra{ine i pepela koje je u vazduh izbacivao vulkan, nakratko je zatvoren aerodrom Fontanarosa u Kataniji. Aerodrom je ju~e ponovo otvoren.

Posledwa velika erupcija Etne zabele`ena je 1992. godine.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SERGEJ LAVROV [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je ju~e da su spekulacije oko istrage avionske nesre}e kod Smolenska u aprilu pro{le godine, neeti~ke, pa ~ak i uvredqive.Brat blizanac nastradalog predsednika i lider opozicione stranke „Pravo i pravda“ Jaroslav Ka~iwski rekao je da je ruski izve{taj koji tvirdi da je za nesre}u kriv qudski faktor, jednostran i da vre|a Poqsku.

KARLA BRUNI–SARKOZI Karla Bruni–Sarkozi demantovala je {pekulacije medija da ~eka bebu. Nakon obilaska tokom nedavne posete Indiji jednog hrama u kojem se navodno molila da ostane trudna i dobije de~aka, u Francuskoj su po~ele da kru`e glasine da je prva dama u drugom stawu. Da Karla nije trudna otkriva nedeqnik „Pari ma~“.“Nemojmo me{ati `equ i realnost“, podvukla je Karla.

REYEP TAJIP ERDOGAN Turski premijer Rexep Tajip Erdogan ozna~io je vladu izraelskog premijera Bewamina Netanijahua „mo`da najgorom“ u istoriji Izraela, naglasiv{i da ta zemqa treba da se oslobodi ministra spoqnih poslova Avigdora Libermana. „Sve dok Netanijahuova vlada ne izmeni svoju politiku, ne mo`e o~ekivavati da mi izmenimo na{u“ .Turska nema intreresa da obnovi sporazume sa Izraelom.

Tibet sve atraktivnija turisti~ka destinacija Kine PEKING: Kina `eli da do 2015.godine udvostru~i broj turista koji pose}uju Tibet nadaju}i se da }e ovaj udaqeni nemirni region godi{iwe posetiti ~ak 15 miliona posetilaca, javili su ju~e dr`avni mediji. „Tibet }e se fokusirati na izgradwu u novu svetsku turisti~ku destinaciju“, rekao je dr`avnoj novinskoj agenciji Sinhua izvor iz tibetanske vlade, prenosi Rojters.

Tibet se tako|e nada da }e udvostru~iti svoj prihod od turizma do 2015. godine na oko 16 milijardi juana (2,42 milijarde dolara) godi{we, stvaraju}i 300.000 novih radnih mesta. Tibet je ekonomski napredovao br`e od ostatka Kine zahvaquju}i zavr{etku `eleznice do Lase, regionalne prestonice Tibeta, i velikih rudarskih projekata.

Etni~ke tenzije na Tibetu su izazvale me|unarodnu zabrinutost, ali novi projekti su doveli vi{e kineskih migranata u Tibet,

koji sada optu`uju centralnu vlast u Pekingu da najve}i deo investicija primarno ide u korist Han kineskim migrantima i dr`avnim kompanijama, koje dominiraju ekonomijom.

Peking odbacuje ove optu`be i dodaje da samo poku{ava da donese razvoj siroma{noj

i nazadnoj regiji, ukqu~uju}i i nove saobra}ajnice - puteve, `eleznice i aerodrome. Od krvavih demonstracija 2008, vlada je poja~ala programe obuke, subvencije i investicije ~ime, kako navodi Rojters, implicitno priznaje ekonomski koren nemira na Tibetu.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

Kolona {lepera na bugarsko-srpskoj granici SOFIJA: Na grani~nom prelazu Kalotina-Gradina i daqe na ulazu u Srbiju sa bugarske strane ~eka kolona {lepera, dok se promet putni~kog saobra}aja odvija bez problema. Ote`an je saobra}aj na i prelazima “Kapetan Andrejevo” i “Lesovo” na bugarsko-turskoj granici, saop{teno je iz bugarskog MUP-a.

Kao glavni razlog stvarawa nepreglednih kolona navodi se {to bugarski prevoznici nisu, iako su bili u obavezi, popunili elektronske izjave koje od wih tra`i Uprava bugarskih carina, pa ih sada popuwavaju ru~no na licu mesta, {to odnosi dosta vremena.

(Tanjug)

Proslava Vasilice u Makedoniji SKOPQE: Paqewem vatre i karnevalima, u Makedoniji je sino} tradicionalno obele`ena pravoslavna Nova godina ili, kako

se jo{ zove, Vasilica. Najpoznatiji od wih je karneval u Vev~anima, selu u blizini Struge, kome svake godine prisustvuje oko 200.000 qu-

Skopqe u novogodi{wem ruhu

di, me|u kojima i veliki broj inostranih turista. Na sli~ni na~in je dolazak Nove godine prema starom kalendaru odbele`en i u Prilepu. Re~ je o obi~ajima koji su stari vi{e od 14 vekova i predstavqaju spoj paganskih obi~aja da bi se otreralo zlo na po~etku godine, a ujedno je i parodija dana{wice, jer su na karnevalu dominirale maske koje ironi~no predstavqaju aktuelno stawe u zemqi.Svake godine karnavali se zavr{avaju tradicionalnim paqewem maski.

Pravoslavna ili kako se u Makedoniji jo{ naziva Stara nova godina, organizuje se i u restoranima, ali mawe nego proslava Nove godine po novom kalendaru.Pravoslavna Nova godina se tretira vi{e kao verski praznik i nije na listi praznika vlade za koji se odre|uje neradni dan.

(Tanjug)

U Hrvatskoj i Bosni raste broj `rtava virusa H1N1 ZAGREB, BAWALUKA : U Hrvatskoj je od virusa novog gripa H1N1 umrla je ~etvrta osoba, potvrdio je ju~e ministar zdravqa Darko Milinovi}. Napomiwu}i da je i ~etvrta `rtva, kao i tre}a, bila vakcinisana, Milinovi} je rekao da svako druga~ije reguje na vakcinaciju.

“On nije razvio dovoqno antitela jer je imao bolest policitemija”, izjavio je on novinarima posle sednice vlade.Ministar je iskoristio priliku da pozove gra|ane da se vakcini{u, jer ni sada nije kasno.

Novi grip je naro~ito opasan za rizi~ne grupe i hroni~ne bolesnike, tako da je tre}a `rtva te bolesti u Hrvatskoj, iako je vakcinisana, bila dijabeti~ar i imala preko sto kilograma.

Pedesetdevetogodi{wa `ena iz Gora`da kod koje je potvr|en virus H1N1 preminula je u Klini~kom centra u Sarajevu, javili

su ju~e lokalni mediji. U Jedinicu internisti~ko intenzivne terapije, kako prenose lokalni mediji, ona je primqena 8. januara, a preminula je preksino}. Radilo se o hroni~nom bolesniku i od dolaska je imala izuzetno te{ku klini~ku sliku, a weno stawe pored velikih napora koje je medicinsko osobqe ulagalo nije se mewalo naboqe.

Trenutno stawe drugog pacijenta iste klinike i daqe je te{ko, bez bitnijih promena, a nastavqa se konstantan monitoring i sprovo|ewe svih neophodnih medicinskih procedura.

Prema izve{taju Klinike 22 pacijenta hospitalizovana su pod sumwom ili s potvr|enim virusom H1N1.

Na Klinici za infektivne bolesti je od ovog broja deset pacijenata s potvr|enom H1N1, tri pacijenta s influencom A i devet pacijenata je u radu. Na toj

U Predsedni{tvu BiH prona|eno skriveno oru`je BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i predsedavaj}i Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} ocenili su ju~e kao nedopustivo i neverovatno {to je u zgradi Predsedn{tva BiH u Sarajevu prona|eno oru`je i vojna oprema.

U najvi{oj instituciji dr`ave BiH prona|eno je oru`je koje je moglo da poslu`i ‘’da se neko sa nekim obra~una, ali, o~igledno se za to oru`je nije znalo’’, rekao je Dodik. U jednoj prostoriji u podrumu zgrade Predsedni{tva BiH u sredu je prona|eno oru`je, vojna oprema i tehni~ka sredstva. Posle sprovedene istrage, MUP Federacije BiH je saop{tio da se najverovatnije radi o zaostav{tini iz ratnog perioda.

Predsedavaju}i Predsednsistva BiH Neboj{a Radmanovi} je kazao da se nigde u svetu ne mo`e zamisliti da u objektu u kojem su najva`nije dr`avne institucije postoje pro-

storije koji nisu kontrolisane.

“Prona|eno oru`je pokazalo je niz slabosti institucija BiH i wihovo nefunkcionisawe, {to neki poku{avaju zanemariti. Sre}a je da se nije desio neki ozbiqniji problem”, rekao je Radmanovi}. On ka`e da ovaj celi slu~aj postavqa po-

Neboj{a Radmanovi}

sebne obaveze pred Predsedni{tvo BiH i pred institucije zadu`ene za za{titu li~nosti i objekata, jer je re~ o objektu u koji ulaze najzna~ajnije li~nosti koje dolaze u Bosnu i Hercegovinu.

(Tanjug)

Darko Milinovi}

klinici dosad je pregledan 281 pacijent sa simptomima gripa.

Obolelih od virusa H1N1 ima i u Republici Srpskoj i taj broj se kre}e oko 15 pacijenata, kod kojih je brzim testom utvr|en virus novog gripa.

(Tanjug)

petak14.januar2011.

KORUPCIJA

Vicepremijer Albanije pod istragom TIRANA: Dr`avni tu`ilac u Tirani pokrenuo je istragu o video snimku na kojem je potpredsednik vlade Iqir Meta prikazan kako name{ta posao oko izgradwe jedne hidroelektrane, posle ~ega je Meta saop{tio da se odri~e imuniteta.Pravni postupak bi}e pokrenut zbog krivi~nog dela primawa mita i zloupotrebe polo`aja, navedeno je ju~e u saop{tewu kancelarije tu`ila{tva, izdatom po{to je televizijska stanica “Top ~anel” objavila u utorak snimak razgovora Mete i biv{eg ministra energetike Dritana Priftija.

Kancelarija }e uzeti video traku da bi je koristila kao dokaz dokom pravnog postupka, prenela je albanska novinska agencija ATA. Meta je negirao sve optu`be i saop{tio da se odri~e poslani~kog imuniteta da bi omogu}io da bude sprovedena istraga o navodnoj korupciji, navela je agencija Rojters.

“Radi transparentnosti posle optu`bi za korupciju i kr-

{ewe zakona, zvani~no izjavqujem da se odri~em poslani~kog imuniteta”, rekao je Meta, ~ija je stranka Socijalisti~ki pokret za integraciju mawinski koalicioni partner u albanskoj vladi. Meta je odbacio sni-

Iqir Meta

mak kao “izmi{qotinu” i “ru`nu politi~ku i moralnu obmanu”.

Albanski premijer Sali Beri{a pozdravio je odluku Mete da se odrekne poslani~kog imuniteta i da se suo~i sa istragom, prenela je ATA. (Tanjug)

Uhap{eno 14 rumunskih policajaca BUKURE[T: Sud u Bukure{tu odredio je ju~e jednomese~ni pritvor za 14 policajaca i instruktora vo`we zbog sumwe da su uzimali mito za izdavawe voza~kih dozvola u tom gradu, prenosi agencija „Mediafaks“. Mre`a koju ~ine pet policajaca i devet instruktora za vo`wu je funkcionisala od juna do decembra 2010. godine. Za jednu voza~ku dozvolu se uzimalo u proseku od 200 do 300 evra, a tokom pretresa u stanovima osumwi~enih je prona|eno 30.000 evra.

Tu`ioci su saop{tili da je kriiminalna mre`a uzimala mito za polagawe testa vo`we u ~emu su glavnu ulogu imali intsruktori koji je trebalo da ocene pripremnost kandidata da voze u saobra}aju.

U Rumuniji je pre dve godine otkrivena jo{ jedna afera oko uzimawa mita za voza~ke dozvole u gradu Pite{ti, na jugu zemqe, gde je 3.500 kandidata dobilo dozvolu.

Do sada je samo jednom od wih oduzeta dozvola, a sudski proces je u toku.

MLADI HO]E PUNU ISTINU O PRO[LOM RATU

Istraga o zlo~inima nad Srbima u Vukovaru ZAGREB: Inicijativa mladih za qudska prava dostavila je ju~e dr`avnom tu`ila{tvu Hrvatske {est transkripata izjava ~lanova porodica uhap{enih, ubijenih i nestalih osoba iz Vukovara 1991. godine, traze}i da tu`ila{tvo tu dokumentaciju iskoristi u istrazi i oblikovawa optu`nice protiv Tomislava Mer~epa, ali i drugih koji su u~estvovali u zlo~inima nad srpskim civilima u Vukovaru.

“Ovi su zlo~ini, po izjavama na{ih sagovornika, po~iweni u periodu od juna do avgusta 1991. godine, a prema informacijama, po~inili su ih pripadnici Zbora narodne garde i Sekretarijata za narodnu odbranu u Vukovaru”, saop{tila je Inicijativa.

“Inicijativa tra`i da tu`ila{tvo ovu dokumentaciju iskoristi u istrazi i prilikom oblikovawa optu`nice protiv Tomislava Mer~epa, ali i drugih osoba koje su u~estvovale u zlo~inima po~iwenim nad civilnim stanovni{tvom srpske narodnosti u Vukovaru 1991. godine.

Iz optu`nice protiv Mer~epa ne sme izostati wegovo delovawe u Vukovaru pre osnivawa rezervne jedinice MUP-a koja je pod wegovom komandom delovala od septembra 1991. godine”, navodi se u saop{tewu i isti~e da istraga Inici-

jative ukazuje na to da je u Vukovaru u ovom periodu provo|en teror nad gra|anima srpske narodnosti.

“U transkriptima postoje i tvrdwe da su neke osobe iz vojnog i politi~kog vrha iz tog

Tra`i se odgovornost mitropolita Amfilohija li su ju~e krivi~nu odgovornost mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija zbog politi~kih izjava.

Mari} i Mitri} smatraju da je od Amfilohijevog prokletstva “problemati~nija” wegova izjava da poslanik Demokratskog saveza (Albanaca) u Crnoj Gori Mehmed Bardhi, navodno, vodi rat protiv metalne crkve na Rumiji, “kao {to su to uradili Turci osvaja~i, kada su osvojili Bar i kada su sru{ili ~asni krst na Rumiji”. Amfilohije je tom izjavom po~iono akt protiv verskog i me|unacionog sklada na podru~ju Bara i u Crnoj Gori, rekli su Mari} i Mitri} podgori~koj “Pobjedi”. Ovom izjavom, tvrde oni, mitropolit Amfilohije je Bardhija uvredio “po pitawu verske pripadnosti” i tako prekr{io jednu od osnovnih zabrana u Ustavu Crne Gore - zabranu propagirawa verske i nacionalne netr-

{wih poslova Ivana Veki}a i tada{weg predsednika Kriznog {taba za Slavoniju i Barawu Vladimira [eksa”, istakla je Inicijativa.

U saop{tewu se izra`ava nada da }e hrvatsko tu`ila{tvo

Tomislav Mer~ep (ratna fotografija)

vremena, a od kojih neke i danas obavqaju visoke dr`avne du`nosti, imale informacije o zlo~inima i rezolutno odbijale da deluju na wihovom spre~avawu i sankcionisawu, iako su za to imali mogu}nost i obavezu. Ovo se u prvom redu odnosi na tada{weg ministra unutra-

DRUGI PI[U

PODGORICA: Sedam dana od kako je najvi{i velikodostojnik Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, mitropolit Amfilohije (Radovi}) u Baru {irio vjersku i nacionalnu mr`wu ni jedan dr`avni organ Crne Gore nije se oglasio, pi{e ju~e crnogoski dnevnik „Pobjeda“ i precizira da je redakcija ovo lista zatra`ila od pravosudnih organa da se izjasne: da li smatraju da navedene izjave predstavqaju govor mr`we i da li sadr`e elemente krivi~nog dela {irewa rasne, nacionalne i vjerske mr`we ili netrpeqivosti ili nekog drugog krivi~nog |ela. Odgovor ~ekamo. Redakcija Pobjede zatrpana je reakcijama javnih li~nosti i „obi~nih gra|ana“ pi{e ovaj list.

Prema pisawu „Pobjede“ predsednik Senata Udru`ewa pravnika i advokata Crne Gore Stanko Mari} i biv{i predsednik Ustavnog suda Blagota Mitri} zatra`i-

25

peqivosti.Oni su podsetili i da je Amfilohije istom prilikom uputio kletvu onom ko sru{i crkvu na Rumiji.

“Ko sru{io taj hram, Bog ga sru{io, i wega i wegovo potomstvo, ~asni krst mu sudio”, rekao je mitropolit Amfilohije. Mitri} je ocijenio da je kletva “crkveno-kanonski institut”, ali da “u okviru kletve postoje dve strane medaqe”.

“Jedna je kad Amfilohije kune neposredno one koji zagovaraju ru{ewe crkve i to bih mogao da uklopim u tu wegovu crkveno-kanonsku nadle`nost, ali moralna refleskija je pogubna, jer Amfilohije kroz kletvu kune i potomstvo, {to je nedopustivo i neshvatqivo”, rekao je Mitri}.

Mitri} smatra da je pravna sudbina metalne crkve na Rumiji “potpuno ~ista”, jer, kako je rekao, postoji pravosna`ni pravni akt o uklawawu tog objekta.

(Tanjug )

detaqno obraditi te i druge slu~ajeve i omogu}iti adekvatno procesuirawe odgovornih za zlo~ine. Mer~epa je osumwi~en za zlo~ine nad Srbima u Zagrebu i Pakra~koj Poqani, ali ne i zbog Vukovara, iako je sud u Hagu i o tome predao dokumentaciju hrvatskim vlastima.

(Tanjug)

Atina u {trajku ATINA: Radnici gradskog prevoza u Atini stupili su ju~e u 24~asovni {trajk, uprkos sudskoj zabrani i upozorewima da }e vlada preduzeti disciplinske mere protiv zaposlenih koji budu u~estvovali u {trajku. Gra|ani Atine ne mogu da se voze autobusima, trolejbusima, tramvajima i metroom, a u gradu je sve ve}a saobra}ajna gu`va.Radnici {trajkuju protiv kontroverznog nacrta zakona o reorganizaciji gradskog saobra}aja, koji je objavqen ju~e.

Ministar za infrastrukturu i saobra}aj Dimitris Repas upozorio je {trajka~e da }e biti suo~eni sa disciplinskim i drugim kaznenim merama ukoliko budu {trajkovali, uprkos odluci suda koji je {trajk proglasio nelegalnim, javila je gr~ka novinska agencija ANA. Nacrt o reorganizaciji javnog saobra}aja predvi|a osnivawe Gradske agencije u Atini, {to podrazumeva spajawe postoje}ih preduze}a javnog prevoza, obavezno preme{tawe dela zaposlenih i izmene kolektivnih radnih ugovora.

(Tanjug)

26

GLOBUS

petak14.januar2011.

DNEVNIK

Padajte, padajte... kamermani R

eporterka iz [panije snimala zabavan prilog u parku sa klincima koji

Blam prosidba aprosio devojku pred punim stadionom, a ona rekla „ne”... Navija~ belgijskog fudbalskog kluba Serkl Bri` iskoristio je zagrevawe fudbalera pred po~etak utakmice kako bi svojoj devojci Natali postavio „jedno va`no pitawe”.

Mladi} je isplanirao prosidbu do posledweg detaqa - uspeo je da dobije dozvolu i si|e na teren pred

Z

utakmicu, „dobio” je voditeqa da objasni publici {ta }e videti pre golova svog omiqenog tima, napisao je na papir {ta mu sve wegova voqena zna~i, a onda kleknuo i ~uo „NE”. Natali je stajala u {oku i odmahivala glavom, a onda briznula u pla~ i pobegla sa terena. Nesre}nom mladi}u je voditeq pomogao da napusti teren, a publika je zvi`dala.

Najboqe seksi vesti 2010. godine eks u metrou ili na stadionu, ili na radnom mestu... Za nama je uzbudqiva godina!

Vesti vezane za sme{ne ili ~udne dogodov{tine u seksu koje su najvi{e interesovale na{e ~itaoce ti~u se neobi~nih mesta za vo|ewe qubavi, neverovatnih situacija ili najseksepilnijih `ena. Na prvom mestu po popularnosti na{la se ameri~ka studentkiwa koja je u {ali napravila „Pauer point” prezentaciju svih svojih seksualnih partnera, sa sve ocenama i komentarima. Problem je nastao kada je wen „rad” dospeo na Internet.

Nepoznati par koji je svojom „vrelom“ igrom u be~kom metrou uveselio putnike, ali i ~itaoce {irom sveta na{ao se na drugom mestu. Par koji se prepustio strastima i vodio qubav na sedi{tu voza ovekove~en je kamerama mobilnih telefona.

Zanimalo vas je i ko je osvojio titulu „Naj guze 2010”, a to je ameri~ka rijaliti starleta Kim Karda{ijan, kao i da li je Mis SAD uspela da se „opere” od striptiz skandala.

O~ekivanu pa`wu izazvala je i vest o porno glumici koja je planirala seks sa 999 mu{karaca u istom danu, kao i guza takmi~arke u bobu koja je „sevnula” ba{ kada nije trebalo.

S

Da metro nije jedino „pogodno” mesto za seks, dokazao je i par koji je zate~en usred vo|ewa qubavi na sredini terena nema~kog stadiona „AVD Arena”. Ples najseksepilnije `ene na svetu Marise Miler za reklamu

za igricu „Gitarski heroj“ doveo je do zabrane reklame, a na{u listu „sve~ano“ zatvaraju dvoje koji su odlu~ili da dosadno popodne na poslu prekrate tako {to }e voditi qubav na poslu, u piceriji u Man~esteru.

Najuvrnutije svadbe u pro{loj godini udbonosno „da” qudi su izgovarali sa psima, ma~kama, uz ~izburgere i pomfrit...

U februaru je neimenovani ambasador u Ujediwenim Arapskim Emiratima tra`io poni{tewe braka i od{tetu pred sudom, jer je tek kada je doveo mladu ku}i shvatio da ona ispod vela krije bradu, brkove i zrikave o~i.

U martu ove godine, jedan Japanac je o`enio „jastuk za grqewe”, jastuk sa likom svoje omiqene crtane junakiwe.

Veliku pa`wu javnosti izazvao je novi {ou „Brajdalplasti”, u kom se 12 devojaka pred udajom takmi~ilo u raznim ve{tinama vezanim za organizovawe svadbe. Pobednica je dobila plasti~ne operacije po izboru,

S

a caka je bila i u tome {to wen verenik nije znao koje je sve „promene” napravila na sebi.

Nema~ka {tampa u maju je pisala o po{taru koji je nakon desetogodi{we „qubavi” odlu~io

da se ven~a sa svojom ma~kom Sesilijom.

U oktobru je devojka sa Tajvana odlu~ila da se ven~a sama sa sobom, po{to nije uspela da prona|e adekvatnog partnera.

^en Vej Ji (30) uprili~ila je ceremoniju pred oko 30 zvanica, i uplatila sebi medeni mesec za jednu osobu.

Oktobar je obele`ila i ponuda restorana Mekdonalds u Hongkongu zaqubqenih parovima koji sudbonosno „da” `ele da uprili~e uz ~izburgere i pomfrit.

Britanci Ri~ard i Sara imali su neobi~nog gosta na svojoj svadbi u maju - po{to su veliki qubiteqi serijala „Ratovi zvezda”, wihovi prijateqi unajmili su „Darta Vejdera” da upadne na svadbu sa svojom zlom vojskom. „To je bio najemotivniji trenutak u na{im `ivotima”, rekli su oni za „San”.

Nedavno je Xozef Xuzo (20) uprili~io svadbenu ceremoniju sa svojom `enkom `utog labradora po imenu Hani.

nimalo nije bio sme{an kamermanu. Sneg, sanke, de~ija radost, kamerman koji pada na

zadwicu... ima li i~eg lep{eg?

Novinarka Lidija Kamon i wen kamerman radili su prilog u parku prepunom dece koja se sankaju.

Kratko ukqu~ewe u studio i reporterka zavr{ava prilog tako {to seda na sanke i spu{ta se niz breg zajedno sa klincima... i kablom od mikrofona koji joj se zapetqao oko noge...

Slede}a scena koju vidimo je kro{wa drveta i nebo, jer kamerman pada i daqe prikop~an za kabel mikrofona. Da zlo bude jo{ ve}e, klinci prilaze kamermanu i po~iwu da ga ga|aju grudvama...

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

petak14.januar2011.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

27

Posledwi pozdrav

Jovanki Jovan~evi}

Nikici Petrovi}u Nikici Petrovi}u

[vowa Qubica sa porodicom.

Deda Mile, stri~evi Mladen, Milan i Rade sa porodicama.

19496

19420

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Baba Joka, stri~evi Qubomir i Mirko i tetka Stojanka sa porodicama.

Posledwi pozdrav

19422

Jovanka Jovan~evi} ro|. 1943. godine IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, Novosadskog sajma ulici 7-9. Telefon 064/169-09-48.

19178

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

19199

Nikici Petrovi}u

Sahrana je 14. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

O`alo{}ena porodica Jovan~evi}: suprug Rade, sinovi Miroslav i Dragan, snaja Nada, unuci Todor i Jovan.

od brata Dejana i Ivane.

19427

19494

Posledwi kom{inici

pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

dragoj

Vera Popovi}

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, izno{ene koke nosiqe, dostava na adresu, povoqno. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

19371

Mati moja, bakice, nedostaje{ nam u svakom danu, svakom trenutku. Ne postoji ni{ta {to mo`e nadomestiti tu prazninu u na{im `ivotima bez tebe.

Magdi

Jovanki Jovan~evi} POTREBNA `ena za ~uvawe starije osobe u Podgorici. Stan i hrana obezbe|eni, plata po dogovoru. Telefon: 0038220880256 i 068/418417.

19292

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

18650 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/66109-16.

18877 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900.

Telefoni: 066/950-51-67, 062/86706-30.

19242 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni:066/95052-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

19243

Volimo te! od porodica: Kuzman, Majki}, Simi}, Sekuli}, [apowa, Kova~evi} i Kvrgi}.

19497

Posledwi sestri

pozdrav

Tvoje Goga i Tea.

od: Katice i Er`ike sa porodicom.

19478

19481

dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baka i svekrva

Jovanki Jovan~evi}

Magdolna Prekop Sahrana je u subotu, 15. 1. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od sestre Mande [vowe.

O`alo{}eni: sinovi Robert i Jo`ef, snaje Sowa i Icuka i unuci Andrea, Barbara, Bobi{a i Dajana.

19480

19495

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deda

U subotu, 15. januara 2011. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{eg voqenog supruga, oca, dede i pradede

Petar Kantarxi} preminuo u 68. godini.

Sahrana }e se obaviti 15. 1. 2011. u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

\oke Kalu|erskog

O`alo{}eni: supruga Bogdanka, }erka \ur|ica, zet Vladimir i unuci Lazar i Milo{.

Velika praznina, bol i tuga. Te{ko je stisnuti srce da ne boli, du{u da ne pati, suze da ne teku. Mnogo nam nedostaje{...

Tvoji najmiliji.

19498

19482

28

^ITUQE z POMENI

petak14.januar2011.

Obave{tavamo da je 13. januara 2011. godine preminula na{a voqena majka i baka

DNEVNIK

Dana 15. 1. 2011. godine, navr{ava se 40 dana od smrti moje drage supruge, na{e voqene majke, bake i prabake

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj snaji i nini

Sne`ana Kaji{

Olga \akov 1925 - 2011.

Toga dana poseti}emo wen grob u 10.30 ~asova, na ^enejskom grobqu, polo`iti cve}e i zaliti ga suzama.

Sahrana je u subotu, 15. januara, na Gradskom grobqu, u 14.15 sati.

O`alo{}ena porodica.

19451

Posledwi {ogoru

pozdrav

dragom

Milevi Matejin

Vreme brzo prolazi, ali lepe uspomene i se}awa na Tebe ostaju ve~no.

Bosiqke Kresi}

Ovom prilikom `elimo da se zahvalimo Gerontolo{kom centru „Novi Sad“, a posebno RJ Domu penzionera na Novom nasequ na ~elu sa upravnicom Milicom Tucakov, dr Judit \akovi}, dr Katicom Stankovi}, dr Sne`anom Deloik, odeqenskim sestrama, negovateqicama i ostalim stru~nim radnicima na ~elu sa glavnom sestrom Danilkom Tatomirovi}.

Ovu Ustanovu sam velikim delom ja izgradio, ne sawaju}i da }e u woj moja majka zavr{iti svoj `ivot pa, kao dugogodi{wi direktor Centra, predla`em na{im starim sugra|anima da u sli~noj situaciji ne zaobilaze ovu elitnu Ustanovu jer im na svom primeru garantujem punu profesionalnost u medicinskom, socijalnom i psiholo{kom pristupu u le~ewu bolesnih osoba u starijim godinama.

\uka, Duka i Dragan.

Tvoji Bla`i}i: Jovana, Ogwen, Mirjana i Zoran.

19490

Posledwi pozdrav

19448

Opra{tamo se od na{eg dragog kuma i prijateqa

Milanu Erceganu Pere Mojaka prijatequ, donatoru i osniva~u Sportske zbirke Muzeja Vojvodine.

Ksenija, Jo{ka, Sibila i Tea sa porodicom.

Kolektiv Muzeja Vojvodine.

Porodica Kresi}.

19362

Sla|ana Brestovac ro|. Hini}

Miroslavu Kli{ani}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminula na{a draga

19393

920/P2

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e

Jo{ uvek su sve`e uspomene na Tvoj dragi lik, toplu du{u i vedro raspolo`ewe.

od porodice Balaban: Rade, Radeta i Dalibora.

Iako danas nisi sa nama, prisutna si u na{im mislima i svetla uspomena na Tebe osta}e ve~no u na{im srcima.

Sla|ane Brestovac

Sowa Gavranovi}

ro|. Hini}

1943 - 2011.

Kolege i prijateqi iz Sektora investicija i izgradwe.

19492

O`alo{}eni: }erka Dragana, unuka Qiqana i unuk \or|e.

Zaposleni u Direkciji za trgovinu kolektiv „Elektrovojvodine” doo.

19453

5918/P

19471

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

U subotu, 15. januara, ~etrdesetodnevni pomen

Posledwi pozdrav

u

11

~asova

dava}emo

Sowi Gavranovi}

Radomiru ^ankovi}u

Sahrana je 14. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, u Beo~inu, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Jela, sin Goran i k}i Gabrijela.

Tvoje postojawe bilo je na{ ponos. Tuga za tobom osta}e ve~na, a praznina nenadoknadiva. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Tvoji: }erka Dragana, unuka Qiqana i unuk \or|e.

Zahvaqujemo se Hematolo{kom odeqewu interne klinike na ~elu sa dr Rai}em, zaposlenima u Odr`avawu usluge, Elektrovojvodini, wegovim Stepanov~anima, rodbini i kom{ijama koji su bili uz nas do wegove ve~ne ku}e.

S ponosom te pomiwemo i ~uvamo u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: supruga Vera sa decom.

19491

19454

19444

Miroslav Kli{ani} preminuo 12. 1. 2011. godine.

Sa po{tovawem se opra{tamo od kolege, dugogodi{weg istaknutog ~lana SULUV-a

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je posle kratke bolesti u 83. godini preminula na{a draga

Petra Mojaka slikara

Qubinki Prodanovi}

Savez udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine.

921/P

obele`i}emo u subotu, 15. januara, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u krugu u`e porodice.

Svojom qubavqu, plemenito{}u i dobrotom plenila si i ispunila na{e `ivote.

Osta}e u srcu tuga i lepo se}awe na tebe i tvoj lik.

Nosi}emo te u mislima i srcima.

Tvoji: suprug Milan, k}er Oqa, zet Boban i unuk Nemawa.

19441

Mileva Matejin ro|. Perku~in Sahrana mile nam pokojnice je danas, 14. 1. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice Perku~in i Ragu{.

19440

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

^ETVOROGODI[WI POMEN

DVADESETDVOGODI[WI POMEN voqenom sinu i bratu

POMEN

petak14.januar2011.

POMEN

Danas, 14. 1. 2011. godine navr{avaju se tri godine od kako nas je napustila supruga i baka

29

Pro{lo je pet godina bez na{eg voqenog

Prof. dr Predrag Vuleta Vojislavu Stanekovi}u Vojkanu

Milan Jovanov Decenija bez tebe.

Vasi Mati}u

Pomen na{em Vojkanu odr`a}emo danas, 14. 1. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu.

Pro{le su ~etiri godine...

Qubav prema tebi i uspomene su neprolazne.

Tvoji Stanekovi}i.

iz Rakovca Sa te{kim suzama u o~ima, bolnim ranama na srcima dozivamo Tvoje ime, mili sine.

Tvoji: mama Lepa i voqeni brat Sa{a.

19449

Sin Du{an sa suprugom Jelenom i k}erkama Oliverom i Kristinom.

Posledwi pozdrav

Posledwi prijatequ

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 61. godini zauvek napustio na{ mili otac, suprug i deda

Bogdanu Buzarskom

Bogdan Buzarski

Danas su dve godine dana od kako nisi sa nama.

Uspomene na Tebe `ive}e ve~no u na{im srcima.

Tvoji: supruga Zora, k}i Bogdanka, zet Branimir i unuk Filip.

19386

19368

\oke Buri}a

14. 1. 2009 - 14. 1. 2011.

pozdrav

Saveta Vu~eti}

1935 - 2006.

Draga Saveta, hvala ti na vernosti i svemu ostalom.

Ostavila si nas kada si nam bila najpotrebnija.

Pomen obele`avamo u subotu, 15. 1. 2011. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji.

Porodice Buri} i Masla}.

19405

19327

19266

dragom

Danas, 14. 1. 2011. godine navr{ava se {est meseci od smrti na{eg oca

POMEN Dana, 14. 1. 2011. godine navr{ava se deset godina od kada vi{e nisi sa nama.

Vukomana Jankovi}a

Gordan Mil~i} Gode

Bogdanu Buzarskom

Sahrana je danas, 14. 1. 2011. godine, u 14 sati.

Za wim tuguju: supruga Branka, sin Milorad, k}erka Ivana, snaha Ilinka, zet Dragan i wegovi an|el~i}i Ivan, Du{an, Bogdan, Duwa i Danica.

Porodice: Panti}, Polovina, Ivkovi} i Isakov.

19416

19435

Porodice Peji}.

19315

Pro{lo je ve} jedanaest godina od kako nije sa nama na{a draga

Brankica @ivki}

ro|. Mandari}

1950 - 2011.

Hvala ti za svu qubav kojom si nas obasipao.

Neute{na k}erka Ivana, zet Dragan i tvoji mali an|eli Du{an, Duwa i Danica.

preselila u ve~nost.

Te{ko je prihvatiti ~iwenicu - nikada vi{e re~, osmeh, dodir... Ostaju samo suze i se}awa.

Plaka}emo i se}ati se dok di{emo.

Pomen }emo odr`ati danas, u 10.30 ~asova.

Porodica.

19415

Ujice moj,

Tata Dragan i brat Zvezdan sa porodicom.

U subotu, 15. januara 2011. godine, u 10 ~asova, u crkvi na Paragovu odr`a}emo godi{wi pomen na{oj dragoj supruzi i majci

Milena Krwetin

Bogdan Buzarski

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

19291

19434

^ETRDESET DANA je kako se na{a mila

Zauvek je zaspao moj tatica i dedika

Dragi tata, uz se}awe i po{tovawe, tvoji sinovi Predrag i Igor.

19378

DVOGODI[WI POMEN

jo{ ne verujem jecaju moje majke, a tvoje sestre da si se vinuo me|u zvezde.

Radmili Bosni}

U subotu, 15. januara, u 11 ~asova poseti}emo wenu ve~nu ku}u i polo`iti cve}e.

Porodice @ivki} i Pejovi}.

Seti}emo se wene qubavi i dobrote koja nam tako nedostaje.

19326

Dragi uja~e,

O`alo{}eni suprug i deca.

19340

Tamajka Gabor Bogdane, hvala ti za sve, za svu tvoju qubav kojom si nas nesebi~no obasipao.

Pro|o{e, dragi Gabore, dve najtu`nije godine u na{im `ivotima. Ne izbrisa{e nam tvoj dragi lik, prelepi osmeh i nenadma{nu dobrotu.

Ne umawi{e na{u tugu i bol.

Uvek }e{ ostati u na{im mislima i srcima.

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{ voqeni sin, brat, dever i ~i~a

Radomire ^ankovi}u ostavio si neizbrisiv trag u na{em `ivotu.

Hvala ti za bezgrani~nu qubav. @ive}e{ sa nama zauvek.

Tvoja supruga Dana i najmiliji.

Tvoje Nata{a i Maja - Mrcun.

19413

19255

19390

Jedini brate, iskrao si se iz na{ih `ivota tiho i hrabro kako si i `iveo.

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je iznenada i zauvek napustio na{ dragi

Tvoj Jocika sa suprugom i Gagicom.

Ivan Atlas Bogdan Buzarski 1950 - 2011.

Qubavqu, dobrotom i plemenito{}u ispunio si na{e `ivote.

Zauvek u mislima i srcu sestre Smiqke sa decom.

19412

Tim povodom okupi}emo se i polo`i}emo cve}e na wegov grob, u znak neizmerne qubavi, duboke tuge i trajnog se}awa.

Zahvaqujemo se svima koji su nam uputili re~i sau~e{}a, zajedno sa nama ga ispratili i svima koji su ga iskreno o`alili i sa~uvali u se}awu.

Porodica.

19431

^etrdeset dana bola i tuge bez mog dragog brata

Radomir S. ^ankovi} Velika praznina, bol i tuga.

Te{ko je stisnuti srce da ne boli, du{u da ne pati, suze da ne teku. Toplina tvoje du{e, tvoj osmeh i dobrota uvek }e nam nedostajati.

Radomira ^ankovi}a Ra{e

O`alo{}eni: majka Marija, brat \uro i snaja Gordana sa decom.

Svaki dan bez tebe ispuwen je tugom i bolom. Mili brate, ve~no }emo te voleti i `ive}e{ u srcima tvojih najmilijih.

Sestra Gordana sa porodicom.

19392

19391

30

Andre Vilijams

Folder kultura Emisija donosi prikaze gostovawa Somborskog teatra sa predstavom “@enidba”, utiske sa premijere Montevidea, detaqe sa koncerta Andre Vilijamsa, upoznaje sa dobitnikom nagrade Dejan Medakovi} i izve{tava o novoj ediciji Orfeus.

(RTV 1, 21.30) 06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.18 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.40 23.50 01.30 02.15

06.30 07.00 07.15 08.50 10.05 10.30 12.15 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 19.50 20.00 21.30 22.30 00.05

TV PROGRAM

petak14.januar2011.

Jutarwi program Mikijeva kujna Fortepiano Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Spomenici Vojvodine Nikad dosta [tikla papu~a Kuhiwica Desilo se Vesti Iz na{eg sokaka Dokolica Vesti TV bajt Slon Benyamin Vesti Renyeri u Ju`noj Americi, film Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Sviwetina Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija – kviz Faca Folder kultura Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Mikijeva kujna Sneg, film Koncert Milana Mumina Tabloid

Kuhiwica (ma|) Hajde sa mnom u obdani{te Najlep{e bajke sveta Petkazawe Svjetionik (hrv) Renyeri u Indiji, film Muzi~ki program – ma|arska muzika Vesti (ma|) Poslovni uspeh, emisija (ma|) sa titl.na srpskom Mikijeva kujna Jermolovi Portreti vojv. umetnika narodne muzike Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco – ma|arska muzika Kapqica (slov) Bambuqkine avanture Dobro ve~e, vojvodino (slov) ^i~a Regan, film (slov) Bo`e, blagoslovi dete, film TV Prodaja

06.00 Muzi~ko svitawe 07.30 Glas Amerike 08.00 Jutarwi novogodi{wi program 08.30 Vesti ukratko 09.00 U ogledalu 09.20 Tin in 09.30 Vesti ukratko 10.00 Qubav na prodaju 11.00 Lice s naslovnice 12.00 Vesti ukratko 12.05 Zdravqe je lek 12.30 Tin in 12.40 Bila jednom jedna nedeqa 13.00 Sve {to mi pripada 14.00 Vesti ukratko 14.05 Beli luk i papri~ica 14.30 Art-boks 15.30 Vojvo|anske vesti 16.00 U ogledalu 17.00 Baldini i Simoni 17.30 Vojvo|anske vesti 18.00 Qubav na prodaju 19.00 Na{ gost 20.00 Vojvo|anske vesti 20.30 Bez cenzure 22.30 Filmski program 00.15 Glas Amerike 00.45 No}ni program-reprize

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 12.29 12.59 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.20 17.30 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.30

Hrana i vino Put za Ejvonli Koncert Objektiv Nemi svedok [esto pitawe Kursna lista Kursna lista Objektiv Izme|u redova Razglednice Svet divqine Objektiv Put za Ejvonli Korak po korak Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program ICT plus Objektiv Prepoznaj Evropu Hrana i vino Lenija Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

06.05 08.00 09.02 09.44 10.05 10.38 11.10 12.00 12.15 12.30 13.34 15.09 16.01 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.59 21.50 23.04 00.00 00.23 01.05 02.40 03.34 04.03 04.33 05.10 05.48

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Boqi `ivot U zdravom telu Razglednica Na skriveno te vodim mesto O~ajne doma}ice Dnevnik Sport plus Gastronomad Drugari na snegu, film TV lica.. kao sav normalan svet Bela la|a [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Miris ki{e na Balkanu Visoki napon, kviz Da, mo`da, ne Prevaranti Dnevnik Sjaj trulog novca Sudija Mastran|elo, film Miris ki{e na Balkanu Na skriveno te vodim mesto Oko Razglednica TV prodaja Verski kalendar

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.15 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.30 00.00 00.30 01.00 02.00 03.00

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Film: Troja Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Vajpaut Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Film: Made in Ju Eksploziv Ekskluziv Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil ^ari

Ceca Ra`natovi} 10.00 11.00 13.00 13.30 15.15 15.30 17.00 17.15 18.45 20.15 23.00 00.30 02.00 04.30 04.45

Ful Tilt poker Kopa Italija: Inter – \enova NBA Kopa del Rej: Viqareal - Seviqa NBA u`ivo Kopa Italija: Juventus – Katanija Premijer liga NHL: Wujork Renyers – Vankuver Kopa del Rej: Real Madrid - Atletiko Madrid ATP Sidnej 1/2 finale Ful Tilt poker Kopa del Rej NBA: San Antonio - Dalas NBA u`ivo Premijer liga

Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Prvi put posle veoma uspe{ne turneje u Australiji, Ceca Ra`natovi} gostuje na televiziji i to kod Ivana Ivanovi}a! Folk zvezda otkri}e {ta je istina, a {ta tra~, da li se umorila od tabloida, kad }e novi album.

Punu sliku Cecinog odnosa sa `utom {tampom da}e balkanski kraq tabloida, Robert ^oban.

(Prva, 21.00)

07.35 07.40 07.52 08.12 08.21 08.30 09.43 10.11

Pepa prase Metro Erni Spajdermen Aleks u ~arobnom vo}waku Novogodi{wi spotovi Maks i dru{tvo, film Novogodi{wa klackalica Kocka {e}era - Novogodi{wi kolibri 10.22 Metropolis 11.20 @ivot i standardi 11.46 Put humanizma

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.35 12.00 14.00 15.00 16.00 16.35 16.50 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.05 23.35 01.10

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti za osobe o{te}enog sluha Kviz: Super genije Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija Top {op Film: Udar 1. deo Robinzon Kruso Najboqe godine Vesti B92 Sportski pregled Najboqe godine Kviz: Super genije Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Robinzon Kruso Film: Udar 2. deo Vesti B92 Film: Prerijska groznica Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

RUKOMET – SP

Srbija–Al`ir Direktnim prenosom prve utakmice prvog kola na{e reprezentacije protiv selekcije Al`ira, ve~eras po~iwu prenosi sa Svetskog rukometnog prvenstva u [vedskoj. Komentatori prenosa su Predrag Strajni} i Nedeqko Koviwalo.

(RTS 2, 20.38) 12.17 P. I. ^ajkovski 13.00 Trezor 14.02 Halo, Beograd zove: pone{to u Novoj godini 14.32 Ku}a oblaka 15.03 Ars praktika 3 15.18 Novogodi{wa klackalica 15.46 Kocka {e}era - Novogodi{wi Kolibri 16.00 Ovo je Srbija 16.30 Pokretna pro{lost 17.06 Kalendar kroz vekove 17.29 Trag u prostoru 17.55 Ko{arka: PS, Metalac - FMP, prenos 20.38 Rukomet: SP, Srbija - Al`ir, prenos 22.10 Gala novogodi{wi koncert SO RTS 23.31 Festival festivala: Mrtva priroda, film 01.25 Reli: Dakar serija Argentina - ^ile 01.55 Trezor 02.55 Rukomet: SP, Srbija - Al`ir (r) 04.10 Ko{arka: PS, Metalac - FMP (r)

07.30 07.50 08.00 08.01 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.05 12.00 12.15 12.45 13.00 13.02 13.30 13.50 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 15.50 16.00 16.00 17.00 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Info Otvoreni studio Top {op Vesti Rej~el Rej Qubav u zale|u Vesti Milica na kvadrat Top {op Info Zdravqe i Vi Milica na kvadrat Otvoreni studio Vesti ^ist ra~un Info Slike `ivota Kopaonik Otvoreni studio Info Qubav u zale|u Info ^arolije, ~ar na dar: Pravoslavna Nova godina Vesti Iza vesti Porodica Serano Film: Nedeqni ru~ak Bumerang, Pravoslavna nova godina Vesti Milica na kvadrat Film: Gnev iz ~asti Iza vesti Slike `ivota

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.45 16.00 16.50 17.00 18.00 19.10 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 23.00 00.45 01.00 03.00

Valentina Dobro jutro Film: Tigar Siti kids Zabrawena qubav Petkom u dva Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Tereza U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Kursayije Loto Grand {ou Film: Na lepom plavom Dunavu Siti Film: Anakonda Film: Tigar

Put ka vatrenom ringu Rijaliti {ou koji prati dve grupe amaterskih MMA boraca u poku{aju da se izbore za „Put ka vatrenom ringu” i {ansu za profesionalni ugovor sa promocijom „Ring of Fire”. Dva tima od po 10 boraca, izabrana na egzibicionoj audiciji, vodi}e kapiteni, \or|e Vlaji}, MMA menayer i promoter i Milan Strongman, svetski {am(Hepi, 20.30) pion u snazi.

08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 14.00 15.30 16.30 17.55 18.25 20.00 20.30 21.00 22.00

Nodi Mala princeza Sa Boom u avanturu Megaminimals Zdravo, Kiti Kliford An|elina balerina Jugio Bakugan Zdravo Kiti Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Parovi, u`ivo Jelena 7 `ivota Telemaster Parovi u`ivo Zadr`i dah Put ka vatrenom ringu Parovi, prazni~ni pregled Parovi Srpska nova godina Specijal 23.00 TNT 00.00 Parovi u`ivo

Ana Frani}

Na lepom plavom Dunavu Preplitawe pri~a koje po~iwu u sumrak, isplovqavawem broda, a kulminiraju u svitawe, stvara sliku Vavilonske kule na vodi. Iako naizgled `estoko sukobqeni, qudi Istoka i Zapada dele istovetne malogra|anske snove i potro{a~ku utopiju...

Uloge: Miki Manojlovi}, Ana Frani}, Branislav Le~i}, Dragan Nikoli} Re`ija: Darko Baji} (Pink, 23.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 11.00 Travel, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Da li znate, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Srbija i svet, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Zoo hobi, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Marfijev zakon, 00.30 Ku}a sedam `ena

12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 ETV, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

petak14.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

15

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav – Bubi{a Simi}

Lusi Lu

Opaki igra~i Slevin se useqava u stan prijateqa Nika i pri~a veseloj kom{inici Lindzi kako su ga nedavno opqa~kali i uzeli mu isprave. Odjednom dolaze razbija~i koji misle da je Slevin Nik i odvode ga mafija{kom gazdi zvanom [ef…

Uloge: Yo{ Hartnet, Brus Vilis, Lusi Lu, Morgan Frimen Re`ija: Pol Mekgijan (Nova, 00.45) 08.00 08.15 08.30 09.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 21.45 00.45 02.40 04.25

Bumba, crtani Graditeq Bob, crtani Roari, crtani Slomqeno srce Gumus Asi IN R Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Provereno Gumus IN Dnevnik Asi Ukleti let 1 i 2, film Opaki igra~i, film Bladrejn 2, grani film Na rubu zakona

08.00 Van Gog – kompletna pri~a 09.00 [ta je zaista potopilo Meri Rouz 10.00 Pokahontas i kapetan Yon Smit – qubav i spasewe u Novom svetu 11.00 No} slomqenog stakla 12.00 Atina. istina o demokratiji 13.00 Podzemni rat 14.00 Torinski pokrov: Novi dokazi 15.00 Tajm tim godina 16.00 Raj na zemqi 17.00 Tajne dubina 18.00 Kazanovin posledwi poduhvat 19.30 Velike britanske vojskovo|e 20.00 Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci 21.00 Kolonija 22.00 Bob Marli. wegovo putovawe 23.00 Tajm tim godina 00.00 Raj na zemqi 01.00 Tajne dubina

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Kraqevi} i prosjak Simbad Uspavana lepotica Putuju}e pri~e 19.

Yek London Krv na suncu Korak do dna Istinita la` Film [inobi Studentkiwa Keli Studentkiwa Keli 2 2 Druga `ena

06.00 07.25 08.55 10.25 12.25 14.20 15.55 17.45 18.15 20.05

Lopovi sa Harvarda Septembarsko izdawe Smrt na sahrani @ivot sa Helen Gran Torino Spas je u po{ti 2 Zaposlena devojka Filmovi i zvezde Belami Vaspitawe za po~etnike - Mrtav zub Na istok i dole Carstvo poroka - Pilot Prava krv - Sve je pokvareno Idi brzo Zub i kanya Ikarus Yoni Mnemonik

20.30 21.00 22.15 23.15 00.45 02.20 03.50

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.10 Iz pti~je perspektive, dok. serija 11.00 Kod Ane 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.30 More qubavi 13.20 Puna ku}a Raftera 14.17 Drugo mi{qewe 14.55 Moja porodica 15.25 Smotra pu~kih igrokaza u Sikirevcima 16.00 Hrvatska u`ivo 17.17 Petar Guberina, dok. film 17.45 Iza ekrana 18.39 U istom loncu 19.30 Dnevnik 20.10 Mesec superjunaka, film 21.40 Dnevnik 3 22.20 Peti dan, tok {ou 23.15 Filmski maraton: Vreme osvete, film 01.35 Filmski maraton: Dolazak srevrnog leta~a, film

Bred Pit

Vreme osvete Odrastaju}i u zloglasnoj wujor{koj ~etvrti Hel´s Ki~en {ezdesetih godina, Lorenco, Majkl, Yon i Tomi vreme provode u igri, obavqawu sitnih poslova za lokalnog gangstera „Kraqa” i zbijawu nedu`nih {ala. Ali jedna wihova {ala pretvori}e se u tragediju…

Uloge: Yejson Patrik, Bred Pit, Kevin Bejkon, Robert de Niro, Mini Drajver, Dastin Hofman Re`ija: Beri Levinson (HRT 1, 23.15)

08.25 Lagodan `ivot Zeka i Kodija 08.50 [kolski program 09.30 Paulino leto 10.20 Vengen: Svetski skija{ki kup - superkombinacija (M), prenos 11.45 Pola ure kulture 12.15 Nacionalni park -qet 13.15 Mala TV 13.50 Vengen: Svetski skija{ki kup - superkombinacija (M), prenos 14.50 [kolski program 15.35 @upanijska panorama 15.50 Koko Bil 16.10 Briqantin 16.50 Ritam nedeqe 17.25 Pastel 17.30 Svetsko prvenstvo u rukometu (m) - emisija 17.50 Svetsko prvenstvo u rukometu (m): Hrvatska - Rumunija, prenos 19.30 Svetsko prvenstvo u rukometu (m) - emisija 19.50 Hit dana 20.00 Svemirska istra`ivawa, dok. film 20.50 Mu{karci na stablima 21.50 Ubistva u Midsameru 23.30 Na rubu nauke 00.05 Gara`a

07.30 10.30 13.10 13.30 15.00 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.45

S vetrom u le|a Ve} vi|eno Hari i Hendersonovi S vetrom u le|a U raqama `ivota Trava Hari i Hendersonovi Ose}aj gospo|ice Smile za sneg Zemqa 2 Deli} zadovoqstva No} ve{tica 2 Hladna soba

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Enyi Svi pravi potezi Sablasni okean Lepi i blesavi Zajedni~ka tu`ba Dim ^vorovi Kako sam upoznao Saru Breskvice i kraqice Jedna divqa i luda no}

00.00 ^iwenice i la`i: Dosijei i paranormalnom 01.00 Zakon i red 02.00 Film: Savr{en plan 03.50 Film: Ubistva u Midsameru: Elektri~na osveta 06.10 Advokatova kazna 07.10 Meklaudove }erke 09.10 Bra}a i sestre 11.10 Advokatova kazna 12.10 Ne{ Brixiz 13.10 Film: Van kontrole 15.00 Film: Ubistva u Midsameru: Ko je ubio Robina 17.00 Dobra `ena 18.00 Zakon i red 19.00 Ne{ Brixiz 20.00 Dobra `ena 21.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 22.00 Opasna tajna

07.00 09.00 09.40 10.20 11.25 12.10 13.05 14.35 16.10 16.35 17.00 17.25 18.00 18.30 19.05 20.00 22.35 00.20 00.35

RTL ritam zona Bibin svet Kraq Kvinsa Ve~era za 5 1001 no} Ezel Klon An|eo i |avo Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 Firma, film Lovci na blago, film RTL Vesti Lov na Crveni oktobar, film 02.55 Astro {ou

Firma Mi~u svi predvi|aju uspe{nu advokatsku karijeru. Tokom polagawa zavr{nog ispita sti`e mu ponuda koju ne mo`e da odbije. Zaslepqen novcem i poklonima, on ne vidi pravo lice firme za koju radi. Sve se mewa kada dvoje saradnika biva ubijeno…

Uloge: Tom Kruz, Yin Hekman, Yeni Triplhorn, Ed Haris, Holi Hanter Re`ija: Sidni Polak (RTL, 20.00)

Yeni Triplhorn

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri Generalka Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Razotkrivawe mitova Pograni~na policija SAD Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a Kako to rade?

U potrazi za zabavom Razotkrivawe mitova Ta~ka pucawa Pograni~na policija SAD Auta po meri: Berlin Prqavi poslovi U potrazi za zabavom

08.30 09.00 10.00 12.00 13.00 14.45 16.00 17.30 19.00 20.15 20.45 23.00 23.30 00.30 00.45

Reli Skija{ki skokovi Tenis Biatlon Alpsko skijawe Biatlon Bilijar Fudbal Biatlon Reli Bilijar Reli Biatlon Ekstremni sportovi Fudbal

[pijuni iz no}ne smene ad je posle oslobo|ewa pro{la euforija pravi {pijuni nisu bili naivni, pa su u „Kleopapartizanskog slavqa, mitinga, priredbi tri“ mogli jedino uhvatiti lopove, utajiva~e, neza narod i masovnih pesama, sve je po~elo po{tene blagajnike koji bi, ~im bi do{li do pada dolazi u normalu. Proradila su pozori{ta, bira, oti{li u bar, razbacivali se, ~astili ogromoskopi, odr`avani su koncerti ozbiqne muzike i nim bak{i{ima kelnere i tako odmah pali u o~i. kwi`evne ve~eri, ali je i do{lo vreme da se miMnogi su tu odmah i uhap{eni. sli na lak{u zabavu: no}ni `ivot. U gradu je bilo *** stranaca, a i na{i qudi su bili `eqni provoda.

Radio-drama, koju je pedesetih godina obnovio Tu je nastao problem. Sama re~ „bar“ imala je loRadio Beograd, omogu}avala je qubiteqima pozo{u konotaciju kod tada{wih vlastodr`aca: u ri{ta da ~uju mnoga zna~ajna dela koja ina~e ne bi predratno vreme povezivana je s „raskala{nom mogli u pozori{tu. Imala je odli~ne rediteqe i bur`oazijom koja se razbacuje parama, dok radni na{e najboqe glumce. Po~eo sam 1950. da radim narod jedva pre`ivqava“.

Jo{ gore: u okupacijsko vreme u barove su odlazili Nemci, wihovi saradnici, ratni profiteri i prostitutke. Ipak, `ivot je pobedio i ve} 1947. otvoreni su no}ni klubovi. Sem „Lotosa“, koji je radio pre i tokom rata, otvoren je u „Ma`estiku“, tad najboqem beogradskom hotelu, i novi bar „Kleopatra“.

Otvarao se u devet uve~e i u po~etku je orkestar svirao popularnu salonanimir muziku, dok su gosti pijuckali tada otmena pi}a: {ampawac, razne koktele i likere – {arUvek je Dobrica bio velika zverka trez, kru{kovac, vermut, „vajt ledi“, ajer-kowak... Vino, ako nije bilo neko kao honorarni muzi~ki ilustrator radio-drame. izuzetno, nisu slu`ili. U deset bi po~iwao umetDa ~ovek uspe{no radi taj posao, trebalo je dobro ni~ki program, koji su izvodili razni artisti: da zna pre svega klasi~nu muziku, ali i pozori{te `ongleri, ma|ioni~ari ili plesni parovi. Bili i literaturu. Meni to nije bilo te{ko jer sam i su ve}inom na{i qudi, ali su najavqivani straodranije dobro poznavao i jedno i drugo, pa sam nim imenima: @ak, @an, Alfredo, Greta ili Adepostao vrlo tra`en muzi~ki ilustrator. Radilo la, a bilo ih je i iz Bugarske, Rumunije i Ma|arse, ina~e, vrlo primitivno, s magnetofonima, zaske. Bilo je i dobrih i lo{ih, ali se to tad nije ostalim jo{ od Nemaca, ali za tri godine sreo sam strogo ocewivalo. Va`no je da je uvek bila ponena snimawima mnoge zanimqive glumce, rediteka zgodna, seksi igra~ica, da ve} pripitim gostiqe, pisce, ali uvek i po tri-~etiri partijska kama izmami uzdahe. Mi mla|i bismo dolazili ponedra gradskih ili republi~kih komiteta, koji su kad da fasciniramo neku devojku otmenim ambibdeli nad na{im radom. jentom, koji se znatno razlikovao od uobi~ajnih Po~etkom pedesetih godina Vjekoslav Afri} je igranki. U prvom delu svirali su stari predratni adaptirao i re`irao tada ~uveni roman Dobrice muzi~ari. Posle programa ]osi}a “Daleko je sunce”. koji se zavr{avao u 23 ~asa, Kao Dalmatinac i Hrvat, Ve}ina personala bara, pa i po~iwao je ples, svirali su nije najboqe znao duh Srxez-muzi~ari. Kad bi se bije, a naro~ito kraja gde kelneri, radila je za policiju. igra~i umorili od plesa, se roman doga|a, ali mu je Posleratna vlast naivno je negde oko jedan-dva sata po prvoborcu i proslaverovala da su strani obave{tajci kao pono}i, stari muzi~ari bi vqenom reditequ, autoru naivni, pa }e podle}i ~arima i{li od stola do stola i na{eg prvog igranog filsvirali gostima „na uvo“ zgodnih dama ili pi}u i obelodaniti ma “Slavica”, dato da to ne{to po `eqi. Tu bi pao realizuje. Ja sam se trudio zaveru protiv Titovog re`ima i dobar bak{i{. Od starih da odaberem prigodnu mubarsko-kafanskih „pacoziku, kombinovanu od parva“, najve}i majstor bio je prima{ violinista tizanskih pesama i neke prate}e muzike atmosfeMile Stojanovi} Trawa. Imao je rendgenske o~i re, ali kad sam ~uo da glumci re~ „Jastrebac“ poda vidi ko od gostiju ima novca i koliko je spregre{no nagla{avaju, na drugom, umesto prvom sloman da potro{i, kao i koja mu je omiqena pesma. gu, upozorio sam na to Afri}a, rekav{i mu da taj Nekad bi pri{ao nekom zaqubqenom paru, nekad kraj dobro poznajem. On mi je malo nabusito kazao razmetqivcu koji je hteo da galantno{}u o~ara da je u svom dalmatinskom odredu imao dva borca svoju novu damu, a nekad usamqenom mu{karcu koiz tog kraja i oni su uvek Jastrebac nagla{avali ji bi sedeo u uglu i zbog mo`da neuzvra}ene qubana drugom slogu. O}utao sam i nastavio da radim. vi, razo~aran pio i tro{io pare. Trawa bi uvek Posle nedequ dana do{la je komisija da ~uje nepogre{ivo „ubo“ onog pravog. na{ rad, a, na Afri}evu nesre}u, i sam pisac. DoGosti su bili razni qudi: policajci, udba{i, brica je tada bio velika zverka, visoki partijski dobro nafatirani trgovci, kao i poneki stranac. funkcioner. Kad je ~uo kako izgovaraju „JastreRazume se, i mnogo bar-dama. Ve}ina personala, bac“, qut je prekinuo snimawe. „Zar ho}ete da mi ukqu~uju}i i kelnere, radila je za policiju. Naise borci iz tog kraja, kojima je delo posve}eno, me, kod nas je vladalo mi{qewe da }e neki va`an smeju?“ Svi su }utali, Afri} je poku{ao da polestrani {pijun podle}i ~arima zgodnih mladih mi{e s Dobricom, no ovaj je to prekinuo i iza{ao. bar-dama ili prekomernom pi}u, i izdati va`ne Opet smo morali da snimamo. Afri} je bio besan tajne, da bi policija otkrila neku zaveru protiv kao ris i povremeno me mrko gledao, no ja sam }ure`ima. To je, naravno, bilo sme{no i naivno, jer tao i likovao u sebi.

K

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

petak14.januar2011.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas je povoqna situacija za qubav i u`ivawe. Dodatno, mo`ete pajati po radwama, tro{iti novac s velikim zadovoqstvom. Deca imaju pozitivan uticaj na vas pa i wih mo`ete povesti.

BIK 20.4-20.5.

Petak je va{ omiqeni dan. Oni koji su sino} i jutros do~ekivali Novu godinu, po drugi put, ne}e rano ni rado ustajati iz kreveta.

Ipak, poneke `ene i devojke nisu zadovoqne u potpunosti.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

14. januar 2011.

Ukoliko se povu~ete u skriveni prostor i smirenu atmosferu, izvu}i }ete najvi{e i najboqe od dana{weg dana. Svako tro{ewe energije u poslu, pogotovo onom privatnom, iscrpquje vas.

Mesec danas plovi kroz znak Bika, koji sedi. Dakle, te{ko se pokre}ete na rad, ali kada krenete, ne zaustavqate se do kasnih sati.

Dru{tvo dragih prijateqa vam ulep{ava i olak{ava dan.

U karijeri su mogu}e pozitivne promene. No, neophodno je da osvojite simpatije odre|enih osoba, ali ne i da oslonite u potpunosti na wih. U privatnom poslu morate biti aktivni i a`urni.

Komunikacija je nagla{ena ovih dana pa se mo`ete mentalno prezasititi razgovora i poslovawa. Kra}i put u vidu izleta bi vam prijao, pogotovo u dru{tvu osobe koja otvara nove mogu}nosti.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Veoma ste dru{tveni, spremni na sve pozitivne izazove, ali u osnovi stabilni i odgovorni. Bilo da radite neki intelektualni posao ili ste anga`ovani na sastancima, imate uspeha u tome.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Danas se ne}ete najboqe slo`iti sa `enskim bi}ima pa izbegavajte nepotrebne razgovore, a sastanke odlo`ite za ponedeqak.

Uostalom, petak je, po~etak produ`enog vikenda.

Qubavni odnos je stabilan i uliva vam samopouzdawe i sigurnost.

Ne}ete `aliti truda i novca za lep zajedni~ki provod i ugo|aj. Zaslu`ili ste ru~ak u fensi restoranu.

Aktivni ste.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Finansijska situacija se popravqa, uprkos tro{kovima. Atmosfera na poslu je zanimqiva i optimisti~ka, bez obzira na to da li vi to priznajete ili ne. Poneki saradnici su vam veoma nakloweni.

Mo`ete imati utisak da vas neke tajne i neprijatne sile ugro`avaju i imati lo{e snove zbog toga.

Ukoliko mnogo radite u zatvorenom prostoru, ne}ete imati vremena za taj luksuz.

Petak je dan bogiwe Venere, koja uti~e na va{u kreativnost i senzitivnost, pa je ovo dan za umetnost i qubav, za hedonisti~ko i usporeno u`ivawe u svakom trenutku. Duhovno ispuwewe.

TRI^-TRA^

Voli, ne voli V REMENSKA

Iako [eril Kol i plesa~ Derek Hju jo{ uvek nisu definisali svoj odnos, Derek tvrdi da je zaqubqen u peva~icu poput malog psi}a. Na`alost, [eril prema zgodnom plesa~u ne ose}a isto.

Od kada su se vratili iz Kejp Tauna gde su zajedno do~ekali Novu godinu, 25-godi{wi Derek Hju ne prestaje da pri~a o [eril.

- Otkad se vratio u Los An|eles, Derek se pona{a kao tu`ni psi} kojem nedostaje neko koga voli najvi{e na svetu. Ne mo`e ni da zamisli da se zaqubi u neku drugu `enu - ispri~ao je Derekov prijateq za strane medije.

I cela bi pri~a bila jedna sre}na qubavna romansa da [eril nije toliko hladna. Naime, za razliku od zaqubqenog Dereka, ona je svojim prijateqima poverila da uop{te ne voli Dereka.

Iako ga jako po{tuje jer je bio uz wu i u najte`em periodu `ivota, [eril ga voli samo kao prijateqa.

PROGNOZA

VIC DANA

MALO

Vojvodina Novi Sad

10

Subotica

10

Sombor

11

Kikinda

8

Vrbas

10

B. Palanka

10

Zrewanin

9

S. Mitrovica 11 Ruma

12

Pan~evo

11

Vr{ac

8

Srbija Beograd

11

Kragujevac

12

K. Mitrovica 10 Ni{

12

Evropa

TOPLIJE

NOVI SAD: Temperatura i daqe iznad proseka uz naobla~ewe sa severozapada. Vetar slab zapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna do 10 stepeni.

VOJVODINA: Relativno toplo uz prolazno naobla~ewe koje se preme{ta sa severozapada i mo`e usloviti kratkotrajnu ki{u na severu i istoku Vojvodine. Vetar slab do umeren zapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 2, a maksimalna 12 stepeni po Sremu.

SRBIJA: Relativno toplo uz prolazno naobla~ewe koje se preme{ta sa severozapada i mo`e usloviti kratkotrajnu ki{u na severu Srbije.

Vetar slab, zapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -1, a maksimalna 14 stepeni u Loznici i Vaqevu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend toplo za ovo doba godine i ve}inom suvo vreme. Toplo i po~etkom naredne sedmice uz jutarwu maglu ponegde. Postepeno zahla|ewe se o~ekuje od 19. januara.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike mogu imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike. Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima, kao i osobama sa disajnim problemima se naro~ito preporu~uje da primene savete lekara. Mogu}i su reumatski bolovi i glavoboqa. Potrebno je adekvatno odevawe, naro~ito u jutarwim ~asovima, kao i dodatna opreznost u saobra}aju.

Madrid

15

Rim

15

London

11

Cirih

9

Berlin

10

Be~

12

Var{ava

5

Kijev

2

Moskva

-1

Oslo

-6

St. Peterburg -3 Atina

16

Pariz

12

Minhen

11

Budimpe{ta

8

Stokholm

-6

Ka`e Sosa Lali: - Ajde da ti zadam jednu zagonetku, pa ako pogodi{, vodi}emo qubav, a ako ne pogodi{, ne}emo.

- Ajde - ka`e Lala.

- [ta je to: crno je, ima ~etiri noge i rep, lovi mi{eve i vrapce, mjau~e i pije mleko - pita Sosa.

- To je, Soso, krokodil - ka`e Lala.

- Ta ti, Lalo, uvek pogodi{.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

205 (25)

Slankamen

416 (-7)

Apatin

262 (21)

Zemun

436 (-15)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

438 (-16)

Smederevo

550 (-18)

Ba~. Palanka 252 (13) Novi Sad

310 (-2)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

616 (-5)

S. Mitrovica

352 (-8)

Tendencija opadawa

Senta

605 (-7)

Beograd

386 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

480 (-8)

Tendencija stagnacije

Titel

463 (-9)

NERA

Hetin

168 (-12)

TISA

168 (22)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

58 (0)

Re{ewe iz pro{log broja