Dnevnik 14.januar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 14. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23316 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PUMPA[I I NAFTA[I I AKCIZE PI[U NOVE CENOVNIKE

Gorivo poskupquje za ~etiri dinara?

str. 4

I N T E R V J U : ^EDOMIR JOVANOVI], PREDSEDNIK LIBERALNO-DEMOKRATSKE PARTIJE

^LANOVI INICIJATIVE ZA DRU[TVENI CENTAR NAPUSTILI KASARNU „DR AR^IBALD RAJS”

LSV i DS krivi za jeftinu imitaciju autonomije Vojvodine str. 3 NA LISTI LEKOVA O TRO[KU DR@AVE

Pet novih citostatika

str. 13

Vojna policija naredila, aktivisti oti{li

NASLOVI

Ekonomija 4 U Srbiji mawe i zaposlenih i nezaposlenih

Novi Sad

Vojvodina 11 Temeqac za jo{ jednu fiskulturnu salu

Dru{tvo 13 Izvor zaraze jo{ uvek zagonetka

Crna

8 Satima pred „Informatikom” 15 Tu~a i pucwava kod „Lazinog sala{a” 9 Veternik dobija kanalizaciju

KOMPANIJA IZ SREMSKE MITROVICE PRAVI POSAO U CRNOJ GORI

Italijani iz Srema kupuju nik{i}ku @eqezaru? str. 5

Foto: R. Hayi}

Politika 2 ^lanstvo u EU podr`ava 51 odsto gra|ana

str. 7

Hladno i vetrovito

str. 16 – 19

SPORT

n AVRAM GRANT TRENER PARTIZANA

n ORLOVI SPREMNI DA PI[U ISTORIJU

Najvi{a temperatura 5 °S

n PREMINUO MIQAN MIQANI]

n NOLE ODBRANU TITULE PO^IWE PROTIV LORENCIJA

POLiTikA

subota14.januar2012.

Dobri}: Referendum ne deli Srbe Pred stav ni ci lo kal nih sa mo u pra va is ta kli su ju ~e da odr à va we re fe ren du ma na se ve ru Ko so va ne pred sta vqa odva ja we od Sr ba ju `no od Ibra.Pred sed nik skup {ti ne op {ti ne Zve ~an Do bro sav Do bri} iz ja vio je na kon fe ren ci ji za no vi na re i da re fe ren dum ne ma ni ka kve ve ze sa ot ce pqe wem od ne pri zna te Re pu bli ke Ko so vo jer bi u su prot nom re fe ren dum sko pi ta we bi lo dru ga ~i je.„Re fe ren dum sko pi ta we je ja sno i wi me se po tvr |u je sa mo da na rod ko ji ì vi u op {ti na ma na se ve ru Ko so va è li ili ne è li in sti tu ci je tzv.Re pu bli ke Ko so vo. Ja sno je da to po tvr |u je da mi osta je mo i bo ri mo se za in sti tu ci je Re pu bli ke Sr bi je u na {im op {ti na ma, za {ta se za la ù i Vla da i pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je”, re kao je Do bri}.Pred sed ni ci skup {ti na op {ti na na se ve ru Ko so va sa op {ti li su da ko mi si je za spro vo |e we re fe ren du ma

ra de na aù ri ra wu bi ra~ kih spi sko va ka ko bi se utvr dio uku pan broj bi ra ~a u sva koj op {ti ni. Ko mi si je }e ime no va ti bi ra~ ke od bo re i od re di }e broj bi ra~ kih me sta.Od bor ni ci skup {ti na op {ti na Ko sov ska Mi tro vi ca, Zu bin Po tok i Zve ~an su na van red nim sed ni ca ma kra jem de cem bra do ne li od lu ke da se u tim op {ti na ma ras pi {e re fe ren dum na ko jem }e se gra |a ni iz ja sni ti da li pri hva ta ju in sti tu ci je tzv. Re pu bli ke Ko so vo sa se di {tem u Pri {ti ni, dok su od bor ni ci Skup {ti ne op {ti ne Le po sa vi} od lu ku do ne li po ~et kom ja nu a ra. Re fe ren dum bi, ka ko je na ja vqe no, u Le po sa vi }u tre ba lo da bu de odr àn 15. fe bru a ra, dok bi u osta le tri op {ti ne tre ba lo da se gla sa i 14. fe bru a ra. Na gla sa~ kom li sti }u gra |a ni tre ba da se iz ja sne za o kru ì va wem jed nog od dva po nu |e na od go vo ra - „da” ili „ne”.

Kurti: Miran protest bez blokade puteva Li der Po kre ta „Sa mo o pre de qe we” Aq bin Kur ti iz ja vio je da }e da na {wi pro test na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Mer da re i Be la ze mqa bi ti mi ran i da ne }e bi ti blo ka de pu te va. Po kret „Sa mo o pre de qe we” ja na ja vio da ne }e blo ki ra ti pu te ve i da ne }e pro vo ci ra ti na si qe, ali }e sa mo spre ~i ti ula zak ka mi o na sa srp skom ro bom na te ri to ri ju Ko so va. Na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re Kur ti je re kao da }e bi ti pri su tan na pre la zu kod Mer da ra i do dao da ne o~e ku je bi lo ka kav in ci de nat, na ja vqu ju }i da }e oko 200 ak ti vi sta „Sa mo o pre de qe wa” vo di ti ra ~u na da pro test bu de mir nog ka rak te ra. Li der „Sa mo o pre de qe wa” je na veo da je svr ha pro te sta sa mo da se pri me ni od lu ka Skup {ti ne Ko so va za re ci pro ci tet sa Sr bi jom, ko ju ne spro vo di ko sov ska vla da.

U PONEDEQAK U BEOGRADU

Ambasadori na okupu U Be o gra du }e u po ne de qak bi ti odr `a na am ba sa dor ska kon fe ren ci ja na ko joj }e se di plo mat skim pred stav ni ci ma Sr bi je u sve tu obra ti ti pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i mi ni star spoq nih po slo va Vuk Je re mi}. Ka ko je na ja vi lo je Mi ni star stvo spoq nih po slo va Sr bi je, na am ba sa dor skoj kon fe ren ci ji }e kao spe ci jal ni gost go vo ri ti mi ni star ino stra nih po slo va Por tu ga li je Paul Por ta{. Do sa da su odr `a ne tri am ba sa dor ske kon fe ren ci je, a na me ra je da oku pqa we srp skih di plo ma ta po sta ne tra di ci o nal no, kao {to je to slu ~aj u mno gim ze mqa ma sve ta. Na pr vom sku pu srp skih am ba sa do ra u Be o gra du spe ci jal ni gost je bio {ef {pan ske di plo ma ti je Mi gel An hel Mo ra ti nos a na dru gom Jor gos Pa pan dreu, kao {ef gr~ ke di plo ma ti je, a pro {le slo va~ ki mi ni star spoq nih po slo va Mi ku la{ Dzu rin da. Obra }a ju }i se u~e sni ci ma sku pa pro {le go di ne, Ta di} je po ru ~io da Sr bi ja ne ma bo qu al ter na ti vu od u~la we wa u Evrop sku uni ju i da evrop ske in te gra ci je osta ju naj va `ni ji po li ti~ ki ciq Sr bi je u toj i svim bu du }im go di na ma.Kao dru gi ciq Ta di} je na veo od bra nu na ci o nal nih in te re sa na Ko so vu i Me to -

hi ji, a uka zao je i na zna ~aj re gi o nal ne sa rad we. Kao is ku {e wa pred ko ji ma }e se dr à va na }i u 2011. go di ni, pred sed nik Sr bi je je pro {le go di ne na veo i eko nom sku ob no vu i za vr {e tak pra vo sud nih re for mi. Je re mi} je me |u glav ne ci qe ve za pro {lu go di nu ta ko |e na veo na pre dak ka ~lan stvu u EU, mi ro qu bi vu od bra na ustav nog po ret ka Sr bi je, ja ~a we re gi o nal ne sta bil no sti i sa rad we i eko nom skih od no sa {i rom sve ta. Stra te {ki pri o ri te ti za pro {lu go di nu bi li su, ka ko je re kao ta da, sti ca we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU, od re |i va we da tu ma po ~et ka pre go vo ra o pri stu pa wu Uni ji, kao i to da Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu ra ti fi ku ju i one dr à ve ~la ni ce EU ko je to ni su. Zbog kri ze na se ve ru Ko so va, kao i kri ze u evro zo ni, na de cem bar skom sa mi tu u Bri se lu ipak ni je do ne se na od lu ka o do de qi va wu sta tu sa kan di da ta Sr bi ji, a jo{ ra ni je je bi lo ja sno da }e od lu ka o da tu mu za po ~e tak pre go vo ra mo ra ti da sa ~e ka. Ka da je re~ o ra ti fi ka ci ji SSP taj pro ces je u{ao u za vr {nu fa zu i sa da su osta le ~e ti ri ze mqe ko je tre ba da ra ti fi ku ju taj do ku ment - Ru mu ni ja, Bel gi ja, Ho lan di ja i Li tva ni ja.

NS: Patolo{ko pona{awe vlade Funk ci o ner No ve Sr bi je Bo ri slav Bo ro vi} iz ja vio je ju ~e da Vla da Sr bi je „na sta vqa sa pa to lo {kim po na {a wem” i da se ve} na po ~et ku 2012. go di ne za du `i la za no vih 160 mi li o na evra.„U pr vih 13 da na u 2012. go di ne, od ko jih su tri ili ~e ti ri bi li rad ni, Vla da je lu da~ kim tem pom us pe la da se za du `i za 160 mi li o na evra pro da jom krat ko ro~ nih har ti ja od vred no sti”, re kao je Bo ro vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Taj dug, na po me nuo je, do la zi na na pla tu u ju nu, a ak tu el na Vla da je bu du }oj Vla di osta vi la jo{ ve }i dug, ko ji je „dav no pro bio” gra ni cu od 45 od sto bru to do ma }eg pro -

iz vo da, ~i me je ova vla da „u{la i u pro tiv za ko ni to po na {a we”. „Ko god da for mi ra no vu Vla du ima }e ve li ke i ne pre mo sti ve pro ble me. Ipak, mi sli mo da }e mo sa na {im part ne ri ma u no voj Vla di us pe ti da po~ ne mo u nor ma lu da vra }a mo dr à vu ko ja je na pra gu gr~ kog sce na ri ja”, upo zo rio je Bo ro vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, ob ja vqi va we spi ska naj ve }ih po re skih du `ni ka je „ne vi |e na bru ka i bla ma à”, a NS, ka ko je re kao, zah te va od go vor nost di rek to ra Po re ske upra ve, ali i mi ni stra fi nan si ja Mir ka Cvet ko vi }a ko ji je, „naà lost, i pre mi jer”.

dnevnik

ISTRA@IVAWE KANCELARIJE VLADE SRBIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

^lanstvo u EU podr`ava 51 odsto gra|ana Da gra |a ni Sr bi je da nas od lu ~u ju o u~la we wu ze mqe u EU, 51 od sto wih gla sa lo bi za, {to po ka zu je po rast po dr {ke tom ci qu, pr vi put na kon {to je ona pro {le go di ne pa la is -

{e od 30 od sto gra |a na. Uko li ko bi su tra bio ras pi san taj re fe ren cum, pre ma re zul ta ti ma is tra `i va wa, ne bi gla sa lo 18 od sto gra |a na. Na pi ta we za {to bi gla sa li pro tiv u~la -

pod 50 od sto, po ka za lo je re dov n o is t ra ` i v a w e jav n og mwe wa ko je je spro ve la Kan ce la ri ja Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je. Isto is tra ì va we po ka za lo je i da 53 od sto is pi ta ni ka sma tra da su vlast i ru ko vod stvo dr à ve od go vor ni {to Sr bi ja ni je do bi la sta tus kan di da ta, a wih ~ak 75 od sto da od no se Be o gra da i Pri {ti ne tre ba re {a va ti ne za vi sno i bez ob zi ra na evrop ske in te gra ci je ze mqe. Spram 51 od sto gra |a na ko ji bi gla sa li za ~lan stvo u EU, pro tiv bi gla sa lo 28 od sto, {to je sma we we u od no su na pret hod na is tra ì va wa, na ko ji ma je ta kav od go vor da lo vi -

vlast, a sma wio onih ko ji za to „okri vqu ju” EU. U skla du sa tim, 53 od sto gra |a na za ne do bi ja we sta tu sa kan di da ta u de cem bu bru od go vor nim sma tra vlast, pet od sto si tu a ci ju na Ko so vu, ~e ti ri od sto sam na rod, a 32 od sto EU. Iako, pre ma ovom is tra `i va wu, 70 od sto gra |a na sma tra da je Ko so vo glav ni uslov {to Sr bi ja ni je do bi la kan di da tu -

lo eko nom sku pro past i za du ì va we, 10 od sto sma tra da EU ne ma bu du} n ost, a {est kao raz l og na v o d i uslo v qa v a w e Ko so vom... Di rek tor ka kan ce la ri je Mi li ca De le vi} re kla je na kon fe ren ci ji za no vi na re da je is tra ì va we po ka za lo i da gra |a ni Sr bi je ra ci o nal ni je gle da ju na pro ces evrop skih in te gra ci ja ze mqe, da ne ide a li zu ju EU, ali da shva ta ju da bi ~lan stvo do ne lo ko rist dr à vi. U tom smi slu, is tra ì va we je po ka za lo da u~la we we u EU ko ri snim sma tra 39 od sto gra |a na, lo {im 26, a ni ti do brim ni ti lo {im 35 od sto. Me |u onim gra |a ni ma ko ji u~la we we u EU sma tra ju ko ri snim, 41 od sto is ti ~e da }e to do ne ti vi {e mo gu} no sti za po {qa va wa, isto to li ko da }e vo di ti bo qoj bu du} no sti mla dih qu di, 35 od sto zbog mo gu} no sti da slo bod no pu tu je po ze -

Pove}ao se broj gra|ana koji odgovornim za de{avawe na poqu evropskih integracija smatraju vlast, a smawio se broj onih koji za to okrivquju EU ru, wih ~ak 75 od sto is tu ~e da bi pro ble me Be o gra da i Pri {ti ne tre ba lo re {a va ti ne za vi sno od evrop skih in te gra ci ja. Ta ko |e, 19 do sto gra |a na sma tra da se sa Pri {ti nom ne tre ba do go va ra ti o bi lo ~e mu, dok o ovoj te mi stav ne ma pet od sto gra |a na. Is t ra ` i v a w e Kan c e l a r i j e po ka za lo je i da ~ak 85 od sto gra |a na sma tra da bi struk tur ne re for me dru {tva tre ba lo spro vo di ti i da ni su uslov za in te gra ci je. Ra di se o re dov nom is tra `i va wu ko je Kan ce la ri ja spro vo di dva pu ta go di {we, spro ve de no je 22 de cem bra, na kon od lu ke Evrosp kog sa ve ta da se od lo `i do de qi va we sta tu sa kan di da ta Sr bi ji, a ob u hva }e no je 1.031 is pi ta nik.

[vajcarska, Nema~ka i Norve{ka kao uzori Na pi ta we ko je bi mo de le Sr bi ja tre ba lo da sle di u iz grad wi sop stve ne bu du} no sti, gra |a ni is ti ~u mo del [vaj car ske, Ne ma~ ke i Nor ve {ke, sa ukup no 65 od sto. Gra |a ni Sr bi je su ma wi ide a li sti ka da je u pi ta wu bu du} no sti Uni je i wih 37 od sto sma tra da ona ne }e us pe ti da pre va zi |e pro ble me, da }e se pot pu no za tvo ri ti ili ~ak ras pa sti. we wa ze mqe u EU, 23 od sto gra |a na sma tra da bi im to do ne lo vi {e {te te ne go ko ri sti, 15 od sto kao raz log na vo di uce ne, pri ti ske i uslo vqa va wa, 13 od sto is ti ~e da to ni je naj bo qe re {e we, 12 od sto da bi to do ne -

mqa ma EU, a 28 od sto da }e po mo }i se ure di sta we u dr `a vi. Za ni mqi vo je da se u ovo go di {wem is t ra ` i v a w u po v e } ao broj gra |a na ko ji od go vor nim za de {a va we na po qu evrop skih in t e g ra c i j a sma t ra j u

OD OVE GODINE U RESTORANU SKUP[TINE SRBIJE

Zabraweno to~ewe alkohola Od No ve go di ne po sla ni ci ma i za po sle ni ma u Skup {ti ni Sr bi je vi {e ne }e bi ti do zvo qe no da kon zu mi ra ju al ko hol u skup {tin skom re sto ra nu. U pro te klih me sec i po da na u tom re sto ra nu po pi lo se 30 li ta ra al ko ho la. Slo bo dan Kne è vi}, {ef re sto ra na Skup {ti ne Sr bi je, ka è da se do sa da naj ~e {}e pi lo vi no, pi vo, pe lin ko vac. „Zna ~i, ni {ta stra {no, u su {ti ni pre ru~ ka, mo `da po sle ne ko pi vo„, na vo di Kne è vi}. Se kre tar Skup {ti ne Veq ko Oda lo vi}, me |u tim, re {io je da za ve de red u ku }i i za bra nio to ~e we al ko ho la. O od lu ci je oba ve stio po sla ni ke. Ka ko ka è, o~e ku je da }e se na red ba po {to va ti i da }e to do pri ne ti ugle du par la men ta. Kap ko ja je pre li la ~a {u za za bra nu al ko ho la ipak je bio in ci dent u skup {tin skim pro sto ri ja ma, ka è To mi slav Ni ko li}, li der na pred wa ka, ko ji je po sla nik ve} dve de ce ni je.

U proteklih mesec i po dana u skup{tinskom restoranu popilo se 30 litara alkohola „^u jem da je bi lo ne kog eks ce sa, ne gde oko No ve go di ne, da se ne ko od oso bqa ozbiq no na pio, za to je i uve de na za bra -

na. Po me ni je to u re du, ja al ko hol ne ko ri stim u rad no vre me”, ka `e Ni ko li}. „Za ovu 21 go di nu bo ga mi vi |ao

sam sva {ta, ~ak i za go vor ni com po sla ni ke u al ko ho li sa nom sta wu„, na vo di li der na pred wa ka. Dra gan To do ro vi} iz Srp ske ra di kal ne stran ke ka è da }e se oni ko ji kon zu mi ra ju al ko hol pre po zna ti. „Zna ju i po sla ni ci i za po sle ni ko su qu bi te qi ~a {i ce u par la men tu, ne sa mo u ovom sa zi vu, ve} i u pret hod nim„, na vo di To do ro vi}. Alek san dar Ju go vi} iz Srp skog po kre ta ob no ve ka è da kod ko le ga ni je pri me tio „ni ~a {i cu vi {e ni ~a {i cu ma we„. „Pri me tio sam u ne ko li ko na vra ta da ne ke ko le ge, na pri mer, po pi ju fla {u pi va„, is ti ~e Ju go vi}. U skup {tin skom re sto ra nu sa da se mo è sa mo po pi ti ka fa ili sok. A, osim za bra ne al ko ho la, no vi po sla ni~ ki sa ziv sa ~e ka }e i no vi ko deks po na {a wa, ko ji je u pri pre mi. (RTS)

Ristivojevi}: Katastrofalni rezultati vladavine LSV i DS Re zul ta ti du go go di {we vla da vi ne Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i De mo krat ske stran ke u Voj vo di ni su ka ta stro fal ni i te par ti je bi tre ba lo da sno se od go vor nost za „ka ta stro fal no eko nom sko sta we” po kra ji ne i we no pro pa da we, iz ja vio je ju ~e pred sed nik Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Bra ni slav Ri sti vo je vi}. Ra ~u na ju }i od 2000. go di ne, stran ke ko je se sa da „tak mi ~e u qu ba vi pre ma Voj vo di ni” - LSV i DS, u po kra ji ni vla da ju ne pre kid no 12 go di na a na re pu bli~ kom ni vou su u vla sti od 2000. do 2004. i od 2008. do da nas, na veo je Ri sti vo je vi} u sa op {te wu. To zna ~i, do dao je on, da su „od 24 mo gu }e go di ne po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti LSV i DS bi li vlast 20 go di na, pa ko on da tre ba da od go va ra za sta we u Voj vo di ni osim wih sa mih”. „Ako ne ko tre ba da sno si od go vor nost za ka ta stro fal no eko nom sko sta we u Voj -

vo di ni i we no pro pa da we on da su to sva ka ko LSV i DS, a za tim i we ni po kra jin ski i re pu bli~ ki part ne ri SPS, SVM, LDP i sli~ ni”, na veo je Ri sti vo je vi}.On je oce nio da me |u tim stran ka ma ne ma ni ka kve raz li ke „bez ob zi ra na to ko li ko su na re ~i ma ve li ki u qu ba vi pre ma Voj vo di ni i ko li ku su ka ri je ru u ‘pro fe si ji Voj vo |a nin’ do sa da na pra vi li” i po zvao gra |a ne u po kra ji ni „da ne na se da ju na no ve la ì Voj vo |a na po pro fe si ji”. Te „pro fe si o nal ne Voj vo |a ne” }e pre po zna ti po to me {to su „naj gla sni ji u na vod noj qu ba vi pre ma Voj vo di ni, ko ja je sa mo pa ra van za wi ho vu stvar nu qu bav pre ma vla sti, pri vi le gi ja ma i nov cu”, na veo je Ri sti vo je vi}.On je do dao da se ovih da na me |u sob no na pa da ju pr va ci stra na ka ko je dr è po kra jin sku vlast u ovom man da tu, Ne nad â nak i

Alek san dra Jer kov iz LSV s jed ne i Bo jan Paj ti} i Du {an Ele zo vi} iz DS s dru ge stra ne. „Oni se me |u sob no op tu `u ju ko je iz dao in te re se Voj vo di ne a pri to me se ku nu da su ve }i Voj vo |a ni od onih dru gih”, is ta kao je Ri sti vo je vi}.

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

^E DO MIR JO VA NO VI], PRED SED NIK LI BE RAL NO-DE MO KRA TSKE PAR TI JE

I Li ga i DS su kri vi za jef ti nu imi ta ci ju auto no mi je Voj vo di ne Li der Li be ral node mo krat ske par ti je ê do mir Jo va no vi} op tu ìo je vla da ju }e stran ke u Voj vo di ni, a pren stve no Li gu so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i De mo krat sku stran ku, da su ide ju voj vo |an ske auto no mi je sve le na at mos fe ru bu vqe pi ja ce u ko joj ra tu ju me |u sob no dve stru je iste vla sti u Po kra ji ni i Be o gra du. U in ter vjuu za „Dnev nik” Jo va no vi} je ka zao da je LDP u{ao u jav nu po le mi ku s voj vo |an skim po li ti~ kim ak te ri ma s na me rom da se „raz dr ma ta à bo kre ~i na”, za {ta su, ka ko je na veo, neo p ho di ne ustav ne pro me ne, od no sno po li ti~ ki pre o kret i u Voj vo di ni i u Sr bi ji. - Sme ta nam {to se Voj vo di na, a iz me |u osta lih je i LSV deo vla sti ve} 12 go di na, na lo ka lu i du è, sve la na fra zu, vic i kom pen za ci ju za iz gu bqe nu ko sov sku bit ku sa da {we vla sti. Za to je Po kra ji na u me mli, ce la je pre tvo re na u muq Ve li kog ba~ kog ka na la, iz we od la ze fir me, cu ri ì vot. I Voj vo di ni i we noj unu tra {woj po li ti~ koj sce ni je po tre ban du bin ski pre o kret na iz bo ri ma. Pr vo po li ti~ ki, a on da i per so nal ni, po {to je,

zna ~aj, uce wi va~ ki po ten ci jal i bor bu za kvo te u vla sti - oce nio je Jo va no vi}.  U kojoj meri je aktuelna medijska polemika motivisana predstoje}im izborima, s obzirom da unazad ~etiri godine nismo mogli da ~ujemo kritike i optu`be koje sad me|usobno iznose i LDP i LSV? - Na rav no da se ra di o iz bo ri ma, to je sred stvo LDP da afir mi {e svo ju po li ti ku, za wu do bi ju po dr {ku i po tom je spro ve de. Sve osta lo je sta ti ra we u cir ku su bez i dej -

Evro pu da vra ti mo u Voj vo di nu  S obzirom da LSV-u, DS-u, odnosno pokrajinskoj Vladi zamerate da nisu uspeli da defini{u model vojvo|anske autonomije koji bi mogao dobiti politi~ku podr{ku i u Vojvodini i na nivou ceqe zemqe, ima li LDP takav predlog? - Ima, ali taj mo del ni je mo gu }e odvo ji ti od pre o kre ta i re for me ce le Sr bi je, we nih in sti tu ci ja, od no sa pre ma gra |a ni ma, te ri to ri jal nim, eko nom skim ili na ci o nal nim za jed ni ca ma i ce li na ma. Mo ra se od mah po ~e ti rad na iz me ni Usta va, ali ne na prin ci pi ma fra za. Ubr za na tran sfor ma ci ja Sr bi je u evrop sku ze mqu mo ra da bu de naj e fi ka sni ja u Voj vo di ni i to je pr vi prin cip. Ta Evro pa ni je sa mo fond za po mo}, ko me sa ri ili voj vo |an ska kan ce la ri ja u Bri se lu. Na pro tiv, ona je si stem vred no sti ko ji je, pre ne go {to je na pra vqe na Za jed ni ca za ugaq i ~e lik, pre 60 go di na po sto jao u Voj vo di ni. To je taj isto rij ski i kul tur ni kon ti nu i tet sa za pad nim sve tom ko ji je na ma va `an. Mi Evro pu tre ba da vra ti mo ta mo gde je ona od u vek po sto ja la, u Voj vo di nu, na pro stor gde su i }i ri li ca i la ti ni ca, sve ver zi je hri {}an stva, islam i ju da i zam bi li rav no prav ni pre ne go {to su po sta li rav no prav ni {i rom mo der ne Evro pe. Tu ide ju dru ga ~i je po zi ci o ni ra na i oja ~a na Voj vo di na tre ba da une se u za tro va nu Sr bi ju. Za to mi, za raz li ku od cen tra li sta ili voj vo |an skog DS, LSV ili SVM, kao po la znu osno vu vi di mo afir ma ci ju tr `i {ta, efi ka snog upra vqa wa, pri vat nog vla sni {tva, na pu {ta wa sa da {weg mo de la po li ti~ ki mo ti vi sa nog ula ga wa kroz Fond za ka pi tal ne in ve sti ci je ko ji je pro to~ ni boj ler i voj vo |an ska imi ta ci ja NIP-a. sa ove mar gi ne na ko joj se na la zi, Voj vo di na dav no pre sta la da bu de po li ti~ ki re le vant na u srp skoj po li ti ci, Vla di, par la men tu, pri vre di i eko no mi ji, me di ji ma, in sti tu ci ja ma. Do sta nam je po de qe nih ka ra ta po prin ci pu „Re ci mi pro tiv ko ga si, la ko }e mo da qe.“ Jed ni su, kao, pro tiv Be o gra da, a oni iz Be o gra da su pro tiv Voj vo di ne – i eto stal nog su ko ba i osno ve za wi hov iz ma {ta ni po li ti~ ki

nih fra za ko je slu {a mo iz me |u iz bo ra, pla {e wa ve }im zlom, za kla wa we ne spo sob nih i udob no za va qe nih voj vo |an skih po li ti ~a ra i mo no po li sta na pi ta wa auto no mi je iza ne ~e ga {to je bi lo to li ko ne u spe {no kao kon cept u pret hod nih 20 go di na, a na kra ju se sve lo na ^an ko vo po dr `a va we ba ri ka da na se ve ru Ko so va. Kad se vo di ta ko krat ko vi da po li ti ka, kad se „auto no ma {ka“ stran ka sa ma po nu di da

bu de raz glas DS u od bra ni gu bit ni~ ke po li ti ke pre ma Ko so vu, on da je ovo za i sta po sled wi tre nu tak da se ta kvom {tet nom pri stu pu su prot sta vi mo i po ku {a mo da na iz bo ri ma, iz bor nim re zul ta tom LDP, de fi ni {e mo dru ga ~i ji pra vac za Sr bi ju, ali i za Voj vo di nu.  No, vama zameraju da se Vojvodine setite pred izbore. Da li ste, iako opoziciona stranka, i sami zatajili unazad ~etiri godine na promovisawu re{ewa koja sad zagovarate za Vojvodinu? - Voj vo di na je ta lac dve vr ste po li ti~ kog pri mi ti vi zma. Uni tar nog, ko ji bi da Po kra ji ni uzme pra vo da o bi lo ~e mu od lu ~u je, i dru gog, lo kal nog, ko ji za sve {to je lo {e kri vi Be o grad. Po li ti ku pre ma Voj vo di ni, kao i ge ne ral nu po li ti ku ze mqe, ko ja je bru tal no osa ka ti la Voj vo di nu, de fi ni sa le su i tvr do gla vo vo di le stran ke ko je su na vla sti. Oni su me ru auto no mi je na {le i na met nu le kroz in ter pre ta ci ju Usta va ko ji je po ni zio Voj vo di nu ta ko {to je sveo na tu `nu i jef ti nu imi ta ci ju auto no mi je, kroz pu ze }i pre nos nad le `no sti u ko jem jed nu ne e fi ka snu ad mi ni stra ci ju za me wu je dru ga, lo ci ra na u No vom Sa du. Pa ni ta kav Sta tut ni su us pe li da spro ve du do

to je naj ve }a gre {ka i Bo ja na Paj ti }a i voj vo |an skih re gi o nal nih par ti ja. Bu xet Voj vo di ne je 650 mi li o na evra, to je mno go ma we ne go {to iz re pu bli~ kog bu xe ta ode sa mo na sub ven ci je pro pa lim gu bi ta {i ma ili na po mo} za ne ko li ko de se ti na hi qa da Sr ba na Ko so vu. A Voj vo di ma je tre }i na Sr bi je, dva mi li o na qu di `i vi, ra di i pla }a po re ze u woj. Wih ni ko po li ti~ ki ne pred sta vqa u Be o gra du. To ne mo gu da ra de po je di na~ ni po sla ni ci, ne ma za kon skih pred lo ga Po kra ji ne, ne ko ri ste se ~ak ni mi ni mal ne mo gu} no sti sa da {wih Usta va i za ko na. Za to je je dan od uzro ka atro fi ra wa Voj vo di ne u od u mi ra wu i sa mo cen zu ri po li ti ke i po li ti~ kih ide ja u woj sa moj, bo ja `qi vo sti for mal no vi so ko po zi ci o ni ra nih qu di u upra vi, ru ko vod stvi ma stra na ka i u Voj vo di ni i na cen tral nom ni vou.  Kakvu korist gra|ani Vojvodine mogu imati od toga {to }e se u predstoje}oj kampawi politi~ki akteri dokazivati u autnoma{ewu, dok pokrajina, prema zvani~nim ekonomskim pokazateqima, sve vi{e siroma{i? - U po li ti ci je ko ren eko nom skog osi ro ma {e wa, izo lo va no sti Voj vo di ne, mar gi na li za ci je we ne

Sme ta nam {to se Voj vo di na, a iz me |u osta lih je i LSV deo vla sti ve} 12 go di na, na lo ka lu i du è, sve la na fra zu, vic i kom pen za ci ju za iz gu bqe nu ko sov sku bit ku sa da {we vla sti kra ja, ne go ih da nas pred Ustav nim su dom i me di ji ma raz vla ~i uko pa ni i gla sni front cen tra li sta sa ko ji ma su za jed no i usva ja li taj Ustav, ili jo{ go re, u slu ~a ju LSV, bi li pro tiv Usta va ali on da ~e ti ri go di ne upor no u~e stvo va li ~ak i u we go vom kr {e wu.  [ta su po vama trebali da urade predstavnici pokrajinske vlasti da bi omogu}ili da APV zaista preuzme nadle`nosti koje su joj zakonski poverene, ili pak da uti~u na promenu politike koja je dovela u pitawe proces evropskih integracija Srbije? - Po kra jin ski pre mi jer mo ra bi ti ak ter, sna àn li der, ne ko ko od lu ~u je i u po li ti ci ce le ze mqe, bez ko ga ne ma kqu~ nih stra te {kih i ope ra tiv nih dr àv nih od lu ka. Ume sto to ga, pre mi jer Voj vo di ne je da nas pot pred sed nik naj ve }e vla da ju }e stran ke po kqu ~u, uz ne po ver qiv od nos sop stve ne stran ke i pre ma we mu i pre ma ce loj Voj vo di ni. Voj vo |an ski par la ment je ma we uti ca jan od onog u Mi lo {e vi }e vo vre me, sa sta je se tri pu ta go di {we, jer za di na mi~ ni ji rad i ne po sto ji pro stor. U we mu uglav nom se de po li ti ~a ri ogra ni ~e ni na pred sta vqa we svo jih op {ti na u in ter nim voj vo |an skim pre pu ca va wi ma i po ku {a ji ma da se iz mo li {to vi {e od ina ~e bed nog voj vo |an skog bu xe ta. Sa mi su se sve li na tu ulo gu, i

eko no mi je, agra ra, svih dru gih po ten ci ja la ko ji ubr za no pro pa da ju. Po li ti ka „gle da wa svog po sla i dvo ri {ta“ je olak {a la si ste mu iz Be o gra da da kra jem osam de se tih slo mi ki~ mu Voj vo di ni, za tim je pre tvo ri u pre dvor je rat ne zo ne, us put nu sta ni cu za Er dut i Vu ko var, ma pu ka sar ni i lo go ra za rat ne za ro bqe ni ke, iz vor re sur sa, hra ne i naf te za vo |e we po li ti ke Ve li ke Sr bi je, a na kra ju sve de na naj bli è uto ~i {te za sto ti ne hi qa da ne sre} nih iz be gli ca i `r ta va po li ti ke ko ja se slo mi la na voj vo |an skim ko li ma. Va `no je da Voj vo di na u~e stvu je u eman ci pa ci ji ce le Sr bi je. Ne ma ni {ta od mo der ne auto no mi je ako Sr bi ja osta ne fe u dal na. Ne ma ni po li ti~ ke auto no mi je, jer se ona ne mo è de li ti po ba bu i stri ~e vi ma, ni eko nom ske, dok se u Sr bi ji iz dr à ve kon tro li {e 60 od sto ce na. Dok je ta ko, ne ma auto no mi je, ne go }e re fleks bor be za le gi tim ne in te re se bi ti osu |en na po vre me ne va ri jan te „bu ne pro tiv da hi ja“, kao u pro {lo go di {woj po bu ni se qa ka. Za to mi po ku {a va mo da iz ve de mo i Sr bi ju i Voj vo di nu iz tog ra ta pa ro la ma „auto no ma {a“ i „cen tra li sta“ ko je ap so lut no ni {ta ne zna ~e, osim {to stal no an ta go ni zu ju dru {tvo gu ra ju }i qu de u ro vo ve, na be smi sli ca ma i raz me ni sa op {te wa. B. D. Sa vi}

REKLI SU

Vu ~i}: O kan di da tu SNS za pre mi je ra 23. ja nu a ra Glav ni od bor Srp ske na pred ne stran ke 23. ja nu a ra do ne }e od lu ku ko }e bi ti kan di dat na pred wa ka za pre mi je ra na pred sto je }im par la men tar nim iz bo ri ma, na ja vio je da nas za me nik pred sed ni ka te stran ke Alek san dar Vu ~i} ko ji se za la è za odr à va we iz bo ra na svim ni vo i ma isto vre me no. Vu ~i} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da se li~ no na da da }e kan di dat za pre mi je ra SNS bi ti wen li der To mi slav Ni ko li}, do da ju }i da }e kan di dat za pred sed ni~ ke iz bo re bi ti po znat on da ka da ti iz bo ri bu du na pra gu.On je re kao da na pred sto je }e par la men tar ne iz bo re na pred wa ci iz la ze s ci qem da po be de i omo gu }e pro me ne u Sr bi ji i is ta kao da SNS zah te ve od vla sti da se „ne igra ju s na ro dom i da iz bo re ras pi {u {to pre, jer je {te ta ko ju na no se dr à vi iz da na u dan sve ve }a”.Vu ~i} je, od go va -

ra ju }i na pi ta wa ve za na za EU i da li SNS ima ka pa ci tet da uve de ze mqu u tu or ga ni za ci ju, na veo da se u pret hod nih 12 go di na „po ka za lo da je De mo krat ska stran ka za to ne spo sob na”, a da }e na pred wa ci to u~i ni ti {ti te }i na ci o nal ne i dr `av ne in te re se.Obe }av {i da }e SNS, uko li ko na kon iz bo ra for mi ra vla du, sma wi ti broj agen ci ja, upra va i di rek ci ja sa 150, ko li ko ih ima sa da, na ma we od 50, on je na veo pri me re Ne ma~ ke ko ja ima {est, Slo va~ ka osam, ^e {ka 11 i Hr vat ska 40 agen ci ja. Vu ~i} je re kao i da je alar man tan po da tak da je uprav nim od bo ri ma 571 jav nog pred u ze }a, ko ji na go di {wem ni vou ko {ta ju po re zni ke 155 mi li o o na evra, se di oko 12.000 par tij skih ka dro va i da je to neo p hod no pro men ti i pred nost da ti stru~ no sti, zna wu i obra zo va wu.On je re kao da bi sva kog u ze mqi tre ba lo da za -

bri ne i po da tak da 70 od sto za po sle nih ra di u jav nom dr `av nom sek to ru, a sve ga 17 od sto u pri zvod nim de lat no sti ma i na veo da zbog ne po sto ja wa e-upra ve pri vre da tro {i iz me |u 450 i 520 mi li o na evra na ne po treb ne ad mi stri ta tiv ne pro ce du re. Vu ~i} je po no vo iz neo kri ti ke na ra ~un me di ja, tvr de }i da je ana li za ve sti na Stu di ju B, ko ju je spro ve la ta stran ka, po ka za la da je gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las, u po sled wi ih {est me se ci pro {le go di ne bio za stu pqen sa dva sa ta, 17 mi nu ta i 42 se kun de, dok je on do bio u tim ve sti ma 30 se kun di u no vem bru.

subota14.januar2012.

RE PU BLI^ KA IZ BOR NA KO MI SI JA PO TRA @U JE 39,1 MI LION DI NA RA ZA IZ BOR NI MA TE RI JAL

Ku pu ju se ku ti je, lam pe, pa ra va ni... Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja usvo ji la je ju ~e Od lu ku o utvr | i va w u go di {weg pla n a na bav ki ko jom je pred vi |e no 39.100.000 di na ra za na bav ku ma te ri ja la i soft ve ra po treb nog za spro vo |e we iz bo ra u 2012. go di ni. Od lu kom je za na bav ku i is po ru ku 2.000 gla sa~ kih ku ti ja pred vi |e no 13 mi li o na di na ra, a za 9.000 UV lam pi i 25.000 fla {i ca spre ja za obe le `a va we pr sta bi ra ~a 20 mi li o na di na ra. Za 36.000 se to va kar ton -

skih pa ra va na dva mi li o na di na ra, za 20.000 vre }a za tran sport iz b or n og ma te r i j a l a 1.100.000 di n a r a i za iz r a du kom pju ter skog soft ve ra za po dr {ku ra da RIK-a pred vi |e no je tri mi li o na di na ra. RIK je od re dio i sed mo ~la nu ko mi si ju za spo ro vo |e we tih na bav ki u ko joj su i pred stav ni ci opo zi ci o nih stra na ka, a na ~i jem ~e lu je Ve sna ]i ri} iz De mo krat ske stran ke. Ka ko je re kao se kre tar RIKa Veq ko Oda lo vi}, sve se ra di u sklo pu pri pre ma za pred sto je }e par la men tar ne iz bo re i ob ja snio da su ovom od lu kom stvo -

re ni uslo vi da se kre ne u taj po stu pak. Oda lo vi} je po vo dom pri med bi ~la na RIK-a iz SNS da se stal no ku pu ju no ve stva ri kao {to su ku ti je ili pa ra va ni, re kao da se ku ti je ko ri ste i za iz bo re ko ji su se de {a va li u me |u vre me nu od ~e ti ri go di ne, da je deo uni {ten u tom pro ce su ili pri li kom tran spor ta i da je o~i to da su se ne gde neo d go vor no po na {a li pre ma tom ma te ri ja lu, ali da se one mo ra ju na ba vi ti. Na pri med b e iz SNS da je soft ver pre skup Oda lo vi} je re kao da i ta stran ka ima pred stav ni ka u Ko mi si ji ko ja }e se ba vi ti na bav ka ma pa mo `e da kon tro li {e pro ce{ na bav ke, ali i da je soft ver po tre ban ne sa mo za pred s to j e } e iz b o r e ve} i za pred s ed n i~ k e i za dru ge ko ji }e ka sni je usle di ti ta ko da on pred sta vqa „traj no do bro”. Pre ma we g o vim re ~ i ma, UV lam pe i spre je vi ko ji }e se na ba vi ti ima }e rok tra ja wa od 12 me se ci pa }e se ko ri sti ti i za pred sto je }e pred sed ni~ ke iz bo re ~i me }e bi ti na pra vqe na u{te da. Pri li kom gla sa wa za soft ver 16 ~la no va RIK-a bi lo je za, a ~lan iz SNS pro tiv, dok su za sa stav Ko mi si je za jav nu na bav ku svi bi li jed no gla sni Vre me za po kre ta we po stup ka za na bav ke je ja nu ar, a za re a li za ci ju mart, dok je za iz ra du soft ve ra taj rok mart - sep tem bar.

PO NO VO SVA \A U SPO

Gru pa ko ja ne }e Vu ka Se dam funk ci o ne ra Srp skog po kre ta ob no ve iz be o grad skog op {tin skog od bo ra SPO za tra ì lo je ju ~e ostav ku pred sed ni ka stran ke Vu ka Dra {ko vi }a, sa op {ti li su ovi funk ci o ne ri u pi sa noj iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma.Ostav ku Dra {ko vi} ju ~e su za tra ì la i ~e ti ri funk ci o ne ra SPO iz Bo ra. Ostav ku su za tra ì li pred sed nik op {tin skog od bo ra (OO) SPO Vo `do vac Qu bo mir So ko lo vi}, pred sed nik OO SPO Ra ko vi ca Mom ~i lo [a ji}, pred sed ni ca OO SPO Vra ~ar Ru ì ca Ve mi}, pred sed nik OO Mla de nov ca Vla dan Iva no vi}, od bor ni ca SPO u Skup {ti ni op {ti ne Mla de no vac Ma ri ja Ob ra do vi}, od bor ni ca SPO u SO Pa li lu la Alek san dri ja Ko va ~e vi} i od -

bor nik SPO u SO Vo `do vac Zo ran Ve li sa vqe vi}. Oni su Dra {ko vi }e vu ostav ku za tra `i li zbog, ka ko na vo de, „ kr {e wa sta tu ta i pro gra ma stran ke kao i sve op {teg sta wa u SPO”.”Po sle 21 go di ne od osni va wa SPO da nas ima naj ma wu po dr {ku i po ve re we gra |a na {to je pre sve ga od go vor nost pred sed ni ka stran ke. Vo |e wem po gre {ne po li ti ke, su prot ne pro gra mu SPO kao i stal nom kr {e wu sta tu ta i ob ra ~u na va wa sa ne is to mi {qe ni ci ma unu tar stran ke do ve li su stran ku na ivi cu op stan ka”, na vo di se u sa op {te wu.Sa op {te we sa istim na vo di ma i raz lo zi ma za Dra {ko vi }e vu ostav ku pre kju ~e su da li i funk ci o ne ri SPO iz Bo ra.

Ju go vi}: Fal si fi kat i haj ka Pot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Alek san dar Ju go vi} iz ja vio je ju ~e da zah tev za neo po zi vu ostav ku li de ra stran ke Vu ka Dra {ko vi }a pred sta vqa fal si fi kat i la `no pred sta vqa we, jer su ne ki od pot pi sni ka ve} sme we ni, dok su ne ki de man to va li da su bi lo {ta pot pi sa li. „U pi ta wu je me dij ska i po li ti~ ka haj ka ko ja se vo di pro tiv SPO zbog Pre o kre ta, pot pu no ista kao i de ve de se tih go di na za vre me Mi lo {e vi }e ve vla da vi ne”, re kao je Ju go vi} u iz ja vi Fo Ne tu. On je na po me nuo da je faks sa zah te vom za ostav ku Dra {ko vi }a pu {ten sa pri vat nog bro ja te le fo na, a ne iz slu `be nih pro sto ri ja stran ke. Ju go vi} o~e ku je „sva ka kva pod me ta wa” i o~e ku je

da pred sto je }a kam pa wa bu de naj pr qa vi ja kam pa wa u isto ri ji Sr bi je, jer mno gi ma ne od go va ra ula zak ze mqe u Evrop sku uni ju.

ekonomija

subota14.januar2012.

POSKUPQUJU CIGARETE OD PONEDEQKA

BROJ RADNIH MESTA NASTAVIO PAD, ALI...

Pu{ewe skupqe od 5 do 10 dinara Ci ga re te ni {ke kom pa ni je „Fi lip Mo ris ope rej{ns” od po ne deq ka }e bi ti sku pqe za pet do 10 di na ra po pa kli ci zbog po ve }a wa mi ni mal ne ak ci ze. No va ce na pa kli ce cr ve nog „marl bo roa” iz no si }e 170 di na ra, ume sto sa da {wih 160 di na ra, a cr ve nog i sre br nog „bond stri ta” 105 di na ra, ume sto sa da {wih 95 di na ra. „Best blue” ~i ja je ce na sa da 110 di na ra, ko {ta }e 120 di na ra, a „kla sik 100 s” pla vi i cr ve ni 110 di na ra ume sto sa da {wih 105 di na ra. „Dri na” tvr do pa ko va we ko {ta }e 105 di na ra po pa kli ci, me ko pa ko va we 100 di na ra, a „fi lip mo ris” sil ver i red 140 di na ra. Sta ra

va ne ne za po sle no sti ko ja je u no vem bru 2011. iz no si la je 27,21 od sto u po re |e wu sa ok to bar skih 27,13 od sto. Sve ve }a ne za po sle nost de fi ni tiv no je glav ni eko nom ski

pro blem ne sa mo Sr bi je ve} i ze ma qa {i rom sve ta. U Evrop skoj uni ji je ta ko u ok to bru za be le `e na re kord na ne za po sle nost, pa je tre nut no bez po sla ~ak 23,6 mi li o na qu di.

Po ~et kom ove go di ne, ce ne po je di nih pro iz vo da oti {le su za ne ko li ko pro ce na ta na ni è, ali taj trend, po sve mu su de }i ne }e pra ti ti ce ne de ri va ta. Na i me, ce na go ri va na pum pa ma u Sr bi ji pra ti ce ne de ri va ta u okru è wu, pa su ne ke naft ne kom pa ni je ko je po slu ju na na {em tr ì {tu, zbog po ve }a wa ve le pro daj nih ce na, za ne ko li ko di na ra po ve }a le ce ne go ri va. Uz one ko je su to u~i ni le, ima i onih ko je to ni su ure di le, pa iz Naft ne in du stri je Sr bi je is ti ~u da se ce ne go ri va na wi ho vim pum pa ma ni su me wa le u od no su na one iz pro {le go di ne. Ono {to se do ga |a na na {em tr ì {tu de ri va ta do ga |a se i u Evro pi, jer je na go to vo svim tr ì {ti ma u Evro pi, li tar u pro te klih ne ko -

va Te he ra na da }e blo ki ra ti kqu~ nu ru tu za tran sport naf te, Or mo {ki mo re uz. Ta ko |e, kri vac mo `e bi ti i ja ~a we do la ra.

go ri vo s pro {lo go di {wom in fla ci jom za se dam po sto. Iako se jo{ uvek ne zna ka da }e ak ci ze bi ti po ve }a ne, to }e se de si ti re la tiv no

Spoqni dug 23,77 milijarde evra

ri di na ra, tre ba o~e ki va ti i za dru ge vr ste go ri va, pa bi ta ko na do ma }em tr `i {tu evro pre mi jum 95 mo gao da ko {ta i iz nad 142 di na ra, dok bi li tar evro di ze la pro se~ no ko {tao oko 140,50 di na ra. Uz po ve }a nu ak ci zu sa mo li tar di ze la D2 pro da vao bi se za ma we od 130 di na ra, ko li ko bi pro se~ no li tra ovog go ri va mo gla da ko {ta. Ge ne ral ni se kre tar Udru `e wa naft nih kom pa ni ja Sr bi je To mi slav Mi }o vi} uka zu je da bi te ce ne tre ba lo o~e ki va ti uko li ko se ak ci za po ve }a za se dam od sto i uko li ko naft ne kom pa ni je ce lo kup no uve }a we ak ci za pre ne su na kup ce, od no sno ukal ku li {u ga u ce nu li tre na pum pa ma. - U ovom tre nut ku naft ne kom pa ni je ne ma ju do voq no pro sto ra da

PRO ME NA I STRUK TU RA CE NE GO RI VA UZ RAST AK CI ZE OD SE DAM OD STO (sve ce ne da te u di na ri ma) Kom pa nij ski deo ce ne

Sa da {wa ak ci za

No va ak ci za

PDV (18 po sto)

Sa da {wa ce na

No va ce na

Pro me na ce ne

Evro pre mi jum BMB 95

68,04

49,50

53,00

21,79

138,69

142,83

4,14

Evro di zel

79,50

37,00

39,60

21,44

137,47

140,54

3,07

Di zel D2

70,31

37,00

39,60

19,78

126,63

129,69

3,06

Pre mi jum BMB 95

63,82

49,50

53,00

21,03

133,72

137,85

4,13

li ko da na po sku peo. Uti caj na ce nu go ri va ima niz fak to ra, a me |u wi ma su, sva ka ko i po li ti~ ki. Me |u naj zna ~aj ni jim raz lo zi ma za po skup wew go ri va na vo di se ten zi ja iz me |u Ira na i Za pa da oko nu kle ar nog pro gra ma i po o {tra va wa sank ci ja SAD pro tiv Ira na i na ja -

kom ma ja” , ka `e Ne boj {a Zdrav ko vi}, za me nik gra do na ~el ni ka Kra gu jev ca. U Mi ni star stvu eko no mi je, “Fi jat” i u Sr bi ji spro vo di po slov nu po li ti ku ko ja je iden ti~ na za sve we go ve kom pa ni je u sve tu. Wi hov in te res je da kom po nen ta {i bu du {to bli `e i uglav nom na sa moj ma ti~ noj lo ka ci ji fa bri ke. Za to su svi pro iz vo |a ~i ve li kih i vi tal nih de lo va za we go va vo zi la ve} pri kra ju grad we po go na u kru gu od par ki lo me ta ra. Pre ma re ~i ma mi ni stra Ne boj {e ]i ri }a, u kru gu Fi ja ta su lo ci ra ne dve fa bri ke gru pa ci je “Ma we ti” ko je pra ve iz duv ne si ste me i kon trol ne ta ble, i “Xon son kon trol“ ko ji iz ra |u je en te ri jer.

Da kle, da li je to, ili ne {to dru go, go ri vo je u Sr bi ji ma hom je sku pqe za ne ko li ko di na ra, a ono {to po tro {a ~i si gur no ne bi `e le li da ~u ju je da je usko ro mo gu }e do dat no po sku pqe we. Na to, me |u tim, ne }e uti ca ti svet sko tr `i {te ili ce na naf te, ve} uskla |i va we ak ci za na

br zo, pa se usko ro, na `a lost, mo gu o~e ki va ti i ve }e ce ne li tre go ri va. Ta ko bi li tar bez o lov nog ben zi na ko ji sa da pro se~ no ko {ta oko 133 di na ra, mo gao da bu de sku pqi za 4,13 di na ra i da se pro da je po pro se~ noj ce ni od go to vo 138 di na ra. Sli~ no po ve }a we ce ne - od oko tri do ~e ti -

Naj ve }u sto pu ne za po sle no sti, od 22,8 od sto, ima [pa ni ja, a sa sve ve }im bro jem qu di ko ji su osta li bez po sla su o ~a va ju se i mno ge ze mqe iz re gi o na. Ta ko Ma ke do ni ja ku bu ri sa sto pom ne za po sle no sti od ~ak 30,9 od sto, a BiH od 27,6 od sto. U Gr~ koj, ko ju tre se du `ni~ ka kri za, ne za po sle nost je po ve }a na na 18,3 od sto, Le to ni ja je ube le `i la 16,2 od sto ne za po sle nih, dok su naj ni `u sto pu ima le Austri ja - 4,1 od sto, Luk sem burg 4,7 i Ho lan di ja 4,8 od sto. In te re sant no je i to {to je u po re |e wu sa pret hod nom go di nom u EU po ve }an broj mla dih ko ji su bez po sla, i to za 222.000, pa je u ok to bru ove go di ne ova sto pa bi la ~ak 22 od sto.

SMAWENO ZADU@EWE PREKO GRANICE

Naftna kriza di`e cene goriva za ~etiri dinara?

Zavr{ene fabrike za kooperante Fijata U Par ku Gro {ni ca, ko ji kao i fa bri ka “Fi jat auto mo bi li Sr bi ja” ima sta tus slo bod ne ca rin ske zo ne, pro iz vod ne ha le su za vr {i le ~e ti ri kom pa ni je. Fa bri ke su iz gra |e ne na 35.000 kva dra ta, a sa ra dom }e po ~e ti do kra ja ja nu a ra. Ina ~e, na ma ti~ nu lo ka ci ju fa bri ke auto mo bi le do {le su jo{ tri ve li ke fir me ko je pra ve de lo ve za pr vu ugrad wu “Fi ja ta” a svoj do la za ka su na ja vi le jo{ tri kom pa ni je. “Ce la in du strij ska zo na Gro {ni ca ima po vr {i nu od 29,7 hek ta ra, a do sa da je za u ze ta sa mo po lo vi na. U ~e ti ri ha le je in sta li ra na i opre ma sa svim ma {i na ma i sve je go to vo za po ~e tak pro iz vod we no vog auto mo bi la “l ze ro” ko ja tre ba da kre ne kra jem apri la ili po ~et -

Uku pan broj za po sle nih u Sr bi ji kra jem no vem bra 2011. go di ne pro ce wu je se na 1.743.411, {to pred sta vqa sma we we u od no su na pret hod ni me sec za 1.261, na ve de no je u ~a so pi su „Ko wuk tur ni tren do vi Sr bi je”, ko ji iz da je Pri vred na ko mo ra Sr bi je. U po re |e wu s ja nu a rom 2011. go di ne, broj za po sle nih u Sr bi ji je sma wen za 1,8 od sto. Ne za po sle nih je po sled weg da na no vem bra 2011. go di ne ukup no bi lo 735.053, {to je za 2.817 qu di ma we u od no su na pret hod ni me sec. U po re |e wu sa no vem brom 2010. go di ne, uku pan broj ne za po sle nih ve }i je za 1,8 od sto. S dru ge stra ne, ono {to po seb no za bri wa va je sto pa re gi stro -

PUMPA[I I NAFTA[I I AKCIZE PI[U NOVE CENOVNIKE

Inflacija }e padati

u 2011. go di ni, me re na in dek som po tro {a~ kih ce na, bi la je se dam od sto, dok je u de cem bru za be le `en pad ce na od 0,7 od sto. Ka k o je na v e l a NBS, kqu~ n i dez i n f la t or n i fak to ri u na red nom pe ri o du bi }e osla bqe ni tro {kov ni pri ti sci po osno vu re gu li sa nih ce na i ce na hra ne, ni ska agre gat na tra ` wa, kao i na s ta v ak pa da in fla ci o nih o~e ki va wa. Br zi na pa da in fla ci je za vi si }e od ostva ri va wa ri z i k a u me | u n a r od n om okru `e wu i u obla sti fi skal ne po li ti ke, uka za la je cen tral na ban ka.

U Srbiji mawe i zaposlenih i nezaposlenih

ce na tih ci ga re ta iz no si re dom 95 di na ra, 90 di na ra i 130 di na ra. U Slu `be nom gla sni ku iz da tom 23. de cem bra kom pa ni ja „Fi lip Mo ris” ob ja vi la je ma lo pro daj ne ce ne du van skih pre ra |e vi na ko je stu pa ju na sna gu 16. ja nu a ra 2012. go di ne. Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je 29. de cem bra iz me ne Za ko na o ak ci za ma, pre ma ko ji ma }e mi ni mal na ak ci za po pa kli ci ci ga re ta od 1. ja nu a ra bi ti po ve }a na sa do sa da {wih 61 na 71 di nar. Mi ni star stvo fi nan si ja pred vi |a da }e iz me na ma ak ci za na ci ga re te go di {wi pri ho di bu xe ta bi ti po ve }a ni za oko 1,3 mi li jar de di na ra.

NBS

Pad me | u g o d i { we in fla ci je }e se, pre ma pro ce ni Na rod ne ban ke Sr bi je, na sta vi ti i u na red nom pe r i o d u i me | u g o d i { wa in fla ci ja }e se u gra ni ca ma do zvo qe nog od stu pa wa od ci qa na }i u pr vom tro me se~ ju 2012. go di ne, ob ja vi la je cen tral na ban ka. Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, in fla ci ja u Sr bi ji

dnevnik

po ve }a we ak ci ze amor ti zu ju sma we wem svo jeg de la ce ne u go ri vu, kao {to je to ura |e no u ju nu pro {le go di ne, ka da po ve }a we ak ci za ni je u is toj me ri uti ca lo na po ve }a we ma lo pro daj ne ce ne go ri va - ka `e Mi }o vi}. D. Mla|enovi}

Spoq ni dug Sr bi je po sled weg da na ok to bra 2011. go di ne iz no sio je 23,77 mi li jar di evra, {to je sma we we od 86 mi li o na evra u od no su na pret hod ni me sec, na ve de no je u ~a so pi su „Ko n junk t ur n i tren d o v i

Sr bi je”, ko ji iz da je Pri vred na ko mo ra Sr bi je. Od ukup nog spoq nog du ga do spe la glav ni ca na na pla t u je 1,28 mi l i j ar d i evra, a re d ov n a ka m a t a 253,6 mi li o na. Jav ni sek tor du gu je 10,42 mi li jar de, a pri v at n i sek t or 13,35 mi l i j ar d i evra. Go t o v o dve tre }i ne pri vat nog du go ro~ nog du ga od no si se na pred u z e } a, a sa m o jed n a tre }i na na ban ke. Krat ko ro~ ni dug, u iz no s u od 804,4 mi l i o n a evra, u ce lo sti se od no si na pri v at n i sek t or, u okvi r u ko j eg dug ba n a k a iz no si 735,3 mi li o na evra, a dug pred u ze }a sve ga 69,2 mi li o na.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (486,67 -0,09)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

@itopromet Mlinpek, St. Pazova

18,06

340

17.814.300

Go{a monta`a, Velika Plana

11,49

2.260

15.820

AIK banka, Ni{

0,78

1.543

169.748

Napred Razvoj, Beograd

11,11

3.000

60.000

NIS, Novi Sad

0,00

600

7.227.477

8,97

1.700

326.360

2,78 Promena %

925 Cena

32.375 Promet

-7,69

1.200

132.000

Vital, Vrbas Filip Moris Operej{ns, Ni{ Pet akcija s najve}im padom PIK Kovin, Kovin Agrobanka, Beograd

-5,80

2.599

5.928.570

Telefonija, Beograd

-5,45

520

20.280

^a~anska banka, ^a~ak [ajka{ka {e}erana, @abaq Vojvo|anskih top-pet akcija @itopromet Mlinpek, St. Pazova

-5,00

9.500

-3,70 Promena %

1.300 Cena

39.000 Promet

18,06

340

17.814.300

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.701

0,00

Imlek, Beograd

-1,08

2.371

1.209.300

Soja protein, Be~ej

-1,89

520

3.279.640

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,42

499

7.763.986

Energoprojekt holding, Beograd

2,28

404

14.016.718

Jubmes banka, Beograd

0,02

12.980

129.800

Agrobanka, Beograd

-5,80

2.599

5.928.570

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.570

183.690

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.300

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.700

0,00

NIS, Novi Sad

0,00

600

7.227.477

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

Soja protein, Be~ej

-1,89

520

3.279.640

Tigar, Pirot

0,00

490

39.200

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-3,48

916

1.210.064

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

322

32.200

Danubius, Novi Sad

0,00

10.600

381.600

Svi iznosi su dati u dinarima

FOND PIO

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota14.januar2012.

CMA OB JA VIO SPI SAK DR @A VA KO JE BI MO GLE ZA PA STI U OZBIQ NE PRO BLE ME

Prodaja firmi ko~i doprinose Di rek tor ka Re pu bli~ kog fon da za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we Dra ga na Ka li no vi} re kla je da nas da po je di ni pro ce si ko ji su do ne ti ka ko bi se olak {a la pri va ti za ci ja ko ~e i sma wu ju mo gu} no sti za na pla tu do pri no sa za so ci jal no osi gu ra we. „Ma li je ma ne var ski pro stor za na pla tu do pri no sa, a na ro ~i to je te {ko oba vi ti na pla tu ako je pred u ze }e u ste ~aj nom po stup -

ku”, ka za la je Ka li no vi} no vi na ri ma u Be o gra du. Ona je pre ci zi ra la da su po je di ni pro pi si do ne ti ka ko bi se olak {a la pri va ti za ci ja, jer, ka ko je re kla, „ni je mo glo dru ga ~i je za to {to ni ko ne bi ku pio pred u ze }a sa to li kim du go va wi ma”. Fi nan sij ski di rek tor fon da Ivan Mi mi} na ja vio je da bi od fe bru a ra voj ni pen zi o ne ri tre ba lo da do bi ja ju pen zi je o|ed nom, a ne, kao do sa da, iz dva pu ta, kao i da }e pri ma wa bi ti is pla }i va na {e stog u me se cu. Plan fon da je, pre ma we go vim re ~i ma, da do 2015. go di ne na mi ri sva du go va wa pre ma voj nim pen zi o ne ri ma ko ja su na sta la iz me |u 2004. i 2006. go di ne upla }i va wem ma wih iz no sa pen zi ja od onih ko ji su po sto ja li u re {e wi ma.

Srbija za dlaku izbegla bankrot listu Kom pa ni ja CMA (Cre dit Mar ket Analysis) ob ja vi la je glo bal ni iz ve {taj o ri zi ci ma za ban krot za tre }i kvar tal ove go di ne i u we mu, me |u 68 ze ma qa, ne ma Sr bi je. Na {i eko nom ski stru~ wa ci po ru ~u ju da joj na ne slav noj li sti ni je ni me sto, ali da bi vr lo la ko na wu mo gla do spe ti na red ne go di ne. Po iz ve {ta ju CMA naj ve }e {an se da ban kro ti ra ima Gr~ ka 90,6 po sto, dok Nor ve {ka ima naj ma we {an se za ban krot 4,4 po sto. Dru ga ze mqa s ve li kim {an sa ma za ban krot ta ko |e je iz euro zo ne Por tu gal sa 61,3 po sto. Sle de, pre ma pro ra ~u ni ma CMA, Ve ne cu e la sa 58,7 od sto {an si da ban kro ti ra, Ar gen ti na sa 53,2 i Pa ki stan sa 51,8. - Sr bi ja ni je ugro è na i ve ro vat no ne }e bi ti to kom ce le ove go di ne, ali ve} je 2013. go di na ka da }e ima ti sve vi {e oba ve za, to jest bi }e joj po treb no sve vi {e fi nan sij skih sred sta va za iz mi ri va we oba ve za pre ma ino stra nim kre di to ri ma - ka è za „Dnev nik” sa rad nik IZIT-a Sa {a \o go vi}. - Pret po sta vqa se da }e no va vla da po kre nu ti pro da ju „Te le ko ma„ da bi mo gla da od go vo ri no vim iza zo vi ma u smi slu vra }a wa ra ni je pre u ze tih oba ve za. I ako se na sta ve ta kve ten den ci je da qeg za du ì va wa dr à ve, a iz o sta ne tran sfor mi sa we jav nog sek to ra, upra ve jav nih pred u ze }a, nestvra wa kli me po ve re wa kroz efi ka snu dr àv nu ad mi ni stra ci ju, za i sta }e mo i do }i sa pre dvor ja na glav nu po zor ni cu na ko joj se igra gr~ ki sir ta ki. Na{ sa go vor nik uka u je da po sto ji mo gu} nost da iza |e mo iz pre dvor ja ban kro ta, od no sno da ustuk -

[ta je to... U prak si ban krot dr `a ve pre sve ga zna ~i udar na {ted wu u ban ka ma, od no sno da gra |a ni ne }e vi {e mo }i da po di `u svoj no vac, ogro man rast ne za po sle no sti te ra di kal no sma we we ku pov ne mo }i obi~ nih gra |a na. To ujed no zna ~i da }e, re ci mo, gra |a ni iz vla sti tih sred sta va pla }a ti uslu ge zdrav stva, a pla }a }e se i {ko lo va we. Pen zi o ne ri }e se osla wa ti na vla sti tu {ted wu, od no sno sop stve ne za li he... ne mo ko rak una zad uko li ko bu de mo ima li auto ri ta tiv ne kr te a to re eko nom ske po li ti ke ko ji ima ju va qa nu stra te gi ju. U su prot nom, bi }e mo uba ~e ni na glav nu po zor ni cu, {to bi mo glo da no si sve kon se kven ce ko je da nas ima Gr~ ka igra ju }i svoj ples Ta stra te gi ja bi, ve li on, tre ba lo da se za sni va na kre sa wu jav ne po tro {we i to ta ko {to }e na po kon da se re vi ta li zu ju @e le zni ce Sr bi je, {to }e se Elek to pri vre di Sr bi je na }i stra te {ki part ner

KOM PA NI JA IZ SRE MS KE MI TRO VI CE PRA VI PO SAO U CR NOJ GO RI

Italijani iz Srema kupuju nik{i}ku @eqezaru?

Kom pa ni ja „Me tal fer stil mil” iz Srem ske Mi tro vi ce za in te re so va na je za ku po vi nu nik {i} ke @e qe za re, za ko ju je ras pi sao ten der, a po ~et ka pro daj na ce na je 30 mi li o na evra. Ste ~aj ni uprav nik @e qe za re Ve se lin Pe ri {i} ka zao je da je de le ga ci ja kom pa ni je Me tal fer Stil Mil ob i {la nik {i} ku fa bri ku, {to je pra va po se ta @e qe za ri od 5. ja nu a ra ka da je ob ja vqen oglas za pro da ju. Pe ri {i} je, ka ko pre no se pod go ri~ ki me di ji, re kao da je „Me tal fer stil mil” re spek ta bil na kom pa ni ja, te da su ozbiq no za in te re so va ni za nik {i} ku @e qe za ru, ali da tre ba sa ~e ka -

ti za vr {e tak ogla sa i pre gle da ti even tu al ne po nu de. „Me tal fer stil mil”, ko ji po slu je u okvi ru Me tal fer gru pe, ~i ji je ve }in ski vla snik ita li jan ska kom pa ni ja STG grup,

ima va qa o ni cu u Srem skoj Mi tro vi ci, a ba ve se i uvo zom i ve le pro da jom ro be cr ne me ta lur gi je. Na te ri to ri ji Sr bi je, gde su pri sut ni od 2002. go di ne, ima ju vi {e svo jih pred stav ni {ta va kao i u ne ko li ko ze ma qa re gi o na. Iz @e qe za re, ko ja se ve} osam me se ci na la zi u ste ~a ju, ra ni je je sa op {te no da je ciq ~e tvr te pri va ti za ci je da fa bri ka do bi je stra te {kog part ne ra, a za in te re so va nih ku pa ca ima iz Ne ma~ ke, Ukra ji ne, Tur ske, Slo va~ ke, In di je i Ru si je. Po sled wi vla snik je ho land ska kom pa ni ja Mon te ne gro spe {li ti stils, ko ja je na pu sti la fa bri ku u pro le }e pro {le go di ne.

Jeftinije JAT-om KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

102,2712

104,3584

106,7586

101,9582

Australija

dolar

82,2116

83,8894

85,8189

81,9599

Kanada

dolar

78,1412

79,7359

81,5698

77,9020

Danska

kruna

13,7470

14,0276

14,3502

13,7050

Norve{ka

kruna

13,2491

13,5195

13,8304

13,2086

[vedska

kruna

11,5007

11,7354

12,0053

11,4655

[vajcarska

franak

84,3405

86,0617

88,0411

84,0823

V. Britanija

funta

122,2317

124,7262

127,5949

121,8575

SAD

dolar

79,4525

81,0740

82,9387

79,2093

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 1. 2012. godine

Jat Er vejz sa op {tio je ju ~e da od 16. do 31. ja nu a ra tra je pe riod pro mo tiv nih ce na avi o ka ra ta, pa se za 103 evra mo gu ku pi ti po vrat ne kar te za pu to va wa do So lu na, Di sel dor fa, [tut gar ta, Pod go ri ce, Tiv ta, Sa ra je va, Sko pqa, Ohri da, Du brov ni ka i Is tan bu la. U sa op {te wu se na vo di da to kom ovog pe ri o da po vrat na kar ta do Be ~a ko {ta 99 evra, dok po vrat ne kar te po ce ni od 133 evra va `e za pu to va wa do Ati ne, Ri ma, Mi la na, Ci ri ha, Ber li na, Frank fur ta, Ko pen ha ge na, Stok hol ma, Ge te bor ga i Bri se la. Za 163 evra Ja to vi put ni ci mo gu ku pi ti kar tu za let do Pa ri za, Lon do na i Am ster da ma. Za po vrat no pu to va we iz gra do va u re gi o nu Pod go ri ce, Sa ra je va i Sko pqa, ka de sti na ci ja ma u Evro pi, put ni ci bi tre ba lo da iz dvo je 203 evra.

ko ji }e po kre nu ti no va ula ga wa a ne da se isi sa va ju iz bu xe ta sred stva kroz in ve sti ci je. Ta ko |e, pod ra zu me va se i re {e we pro ble ma JAT-a, ka ko se ne bi da qe op te re }i vao bu xet, a tu je i kre sa we jav ne ad mi ni star ci je i na re pu bli~ kom, i na po kra jin skom, i lo kal nom ni vou. - Ni ka ko ne bi sme lo da se do |e u si tu a ci ju ko ju sa da ima mo, re ci mo, u Kr {u mli ji, gde su lo kal ne vla sti, na ba zi za ko na o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve ko jim se

naj ve }i deo sred sta va iz re pu bli~ kog bu xe ta po osno vu po re za na do pri no se odva ja op {ti na ma, do de li li se bi 13 pla tu, a ni su pre u ze li ni ka ve oba ve ze - po ru ~u je \o go vi}. - Na rav no, nep hod na je prav na in fra struk tu ra, ne za vi sno, kre di bil no sud stvo ko je }e {ti ti ti po ve ri o ca a ne du `ni ka, kao i po {to va we ro ko va pla }a wa, a dr `a va tu tre ba da da pri mer. To je dav no tre ba lo da se u~i ni. Po go to vo je tre ba lo da vo di ra ~u na ova vla da u po sled wem aran `ma nu s MMF-om Jer, ka da do bi je te kre dit tre ba da ga is ko ri sti te da ne {to ura di te a ne da stvo ri te pri vid ma kro e ko nom ske sta bil no sti uz ko zme ti~ ke pre prav ke. Pri nu |e na }e sto ga bi ti no va vla da da na pra vi kla si ~an „stend baj„ ara `mnan sa MMF-om, ka ko bi mo gle da kre nu pre ko po treb ne re for me. Vra ti mo se na svet ski iz ve {taj o bran ko tu. Hr vat ska se pre ma CMA gru pi za po sqed wi kvar tal 2011. go di ne, na la zi na vi so kom 11. me stu na sve tu po ve ro vat no }i da }e upa sti u ban krot. Na i me, CMA gru pa pred vi |a ka ko po sto ji 32,5 od sto {an si da Hr vat ska usko ro pre sta ne da pla }a svo je fi nan sij ske ob ve ze pre ma kup ci ma dr `av nih ob ve zni ca. Ovi su se di sto je ne {to ne {to ma lo bo qe od Ma |ar ske gde se ve ro vat nost od ban kro ta pro ce wu je na 35,3 od sto i Ita li je ko ji su na 34,9 od sto, ali sto ji ne {to lo {i je od [pa ni je ko ja ima 28,6 od sto {an se da pro pad ne. Na vr hu le stvi ce i da qe je Gr~ ka sa 93,8 od sto ve ro vat no sti ban kro ta, a sle de Por tu gal s 60,8 po sto i Pa ki stan s 50,9 po sto. S. Glu {~e vi}

MRE @A ZA RE STI TU CI JU

Ko }e vra}ati oteto

Mre à za re sti tu ci ju u Sr bi ji sa op {ti la je da }e upu ti ti pre mi je ru Sr bi je Mir ku Cvet ko vi }u i osta lim ~la no vi ma Vla de iz ri ~it zah tev da u no vo for mi ra nu Agen ci ju za re sti tu ci ju ne sme ju da se za po {qa va ju ka dro vi po sto je }e Agen ci je za pri va ti za ci ju. Oni }e ta ko |e tra ì ti, ka ko se na vo di u sa op {te wu, da u no vo for mi ra nu Agen ci ju za re sti tu ci ju ne sme ju da se za po {qa va ju ni oso be ko je su na bi lo ko ji na ~in kao sa rad ni ci Agen ci je za pri va ti za ci ju bi le ukqu ~e ne u pro ce se ta ko zva ne pri va ti za ci je dru {tve ne svo ji ne u po sled wih 15 go di na.U sa op {te wu pi {e da }e Mre à za re sti tu ci ju taj zhtev upu ti ti u skla du sa naj no vi jim na cr tom Re zo lu ci je o Sr bi ji, o ko jem je ras pra vqao spoq no po li ti~ ki Ko mi tet Evrop skog par la men ta. Oni sma tra ju da }e Vla da Sr bi je do 1. mar ta, ka da }e Evrop ski par la ment gla sa ti o ovoj Re zo lu ci ji, ima ti do voj no vre me na da po stup ci ma u pro ce su re sti tu ci je do ka è svo je spo sob no sti da za po~ ne istin sku bor bu pro tiv si stem ske ko rup ci je kao pro iz vo da is pre ple ta nih in te re sa po li ti~ kih stra na ka i taj ku na. Ima }e, ta ko |e, do voq no vre me na i da stvo ri uslo ve za sma we we mo no po la, de taq no is tra ì i pre i spi ta broj ne ne re gu lar no sti u po stup ci ma ta ko zva nih pri va ti za ci ja i jav nih na bav ki i po mog ne nad le `ni ma da se od go vor ni pri ve du prav di.

PRI VRED NI CI O USVO JE NIM ME RA MA DR @AV NE PO MO ]I

Paket dobar, ali poluprazan Pri vred na ko mo ra Sr bi je (PKS) po dr à la je me re Vla de Sr bi je za po mo} in du stri ji oce niv {i da, {to pre, tre ba stra te {ki tre ba re {a va ti sta tus do ma }ih pro iz vo |a ~a mo tor nih i {in skih vo zi la. „Pri vred na ko mo ra Sr bi je u pot pu no sti da je po dr {ku me ra ma Vla de do ma }im kom pa ni ja ma ko je se ba ve pro iz vod wom ka mi o na, auto bu sa, trak to ra kao i {in skih vo zi la, ali su to krat ko ro~ ne me re i mo ra se po hit nom po stup ku stra te {ki re {a va ti wi hov sta tus”, re kao je Qu bi {a Ob ra do vi}, se kre tar Udru è wa PKS za me tal sku i elek tro in du stri ju. Vla da Sr bi je usvo ji la je ju ~e pa ket me ra po mo }i pri vre di, ko ji za jed no sa o~e ki va nom po dr {kom in du stri ji va go no grad we idu }e ne de qe, pred vi |a ukup nu po mo} od se dam mi li jar di di na ra. Usvo je ni su i pa ket kre dit ne po dr {ke pri vre di od 2,5 mi li jar di di na ra pre ko Fon da za raz voj, kao i pro gram me ra za ubla à va we ne ga tiv nih efe ka ta eko nom ske kri ze vre dan 600 mi li o na di na ra ko ji ob u hva ta po mo} do ma }im kom pa ni ja ma ko je se ba ve pro iz vod wom ka mi o na, auto bu sa i trak to ra.

„Ge ne ral no, sva ki po tez ko ji olak {a va po slo va we pri vre de je do bro do {ao i pri vre da }e to po zdra vi ti. Sub ven ci o ni sa ni kre di ti su bi li in ter vent na me ra ko ja je u jed nom tre nut ku da la od re |e ne

da ta ko |e tre ba sma wi ti obim nu dr `av nu ad mi ni stra ci ju. Pod sti caj ne me re ni su ni {ta no vo i ne }e re {i ti su {tin ske pro ble me sa ko ji ma je su o ~e na srp ska pri vre da, oce nio je po ~a sni

re zul ta te ali sva ka ko na te kre di te ni je mo glo du go ro~ no da se ra ~u na, na ro ~i to sa da, ka da ima mo pro blem sa fi nan si ra wem re pu bli~ kog bu xe ta”, re kao je To do ro vi} . Ovaj pred u zet nik je na veo da su pri vred ni ci u vi {e na vra ta ape -

pred sed nik kom pa ni je „Tar ket” iz Ba~ ke Pa lan ke Ni ko la Pa vi ~i}, na vo de }i da se sa mo ko re ni tim re for ma ma mo `e po boq {a ti pri vred ni am bi jent u Sr bi ji. „Ceo pa ket me ra ni je no vost ni za po qo pri vre du ni za in du stri ju. Po qo pri vre di se da je ono {to je pred vi |e no bu xe tom, ne {to ma lo vi {e ne go la ne, ali je i da qe po qo pri vred ni bu xet ma li, dok je ma wi obim po mo }i za in du stri ju ne go la ne”, re kao je on Ta wu gu . Pred stav ni ci Vla de Sr bi je, Na rod ne ban ke Sr bi je i ba na ka mo ra da sed nu za sto i da se do go vo re ka ko bi se na {lo kon kret no re {e we za fi nan si ra we pri vre de i op ti mal ne ka mat ne sto pe, do dao je on. „Ako ka ma te i da qe bu du vi so ke ima }e mo pro blem fi nan si ra wa pri vre de i ma wu za po sle nost”, upo zo rio je Pa vi ~i} . On je do dao da se pre ble mi u Sr bi ji re {a va ju vr lo spo ro jer za to ne po sto ji po li ti~ ka vo qa, na vo de }i da tre ba da se ugle da mo na EU u ko joj se re a gu je od mah i pred u zi ma ju se kon kret ne me re ko je do no se re {e wa. E. Dn.

Tre ba lo vi {e pa ra Pred sed nik Udru `e wa kor po ra tiv nih di rek to ra Sr bi je To pli ca Spa so je vi} iz ja vio je da je do bro {to je Vla da Sr bi je usvo ji la pa ket me ra po mo }i pri vre di i oce nio da je me ha ni zam kre di ti ra wa pre ko Fon da za raz voj bo qi od sub ven ci o ni sa nog kre di ti ra wa pre ko ba na ka. „[to se ti ~e iz no sa od se dam mi li jar di di na ra po mo }i, on je mo gao da bu de i ve }i, ali ima ju }i u vi du ve li ke pro ble me sa de fi ci tom u bu xe tu, tre ba da bu de mo u ovom mo men tu za do voq ni po stig nu tim”, ka zao je on. Vla snik mod ne kon fek ci je „To dor” Mir ko To do ro vi} po zdra vio je do no {e we no vog pa ke ta po mo }i pri vre di i mo del kre di ti ra wa pre ko Fon da za raz voj, ali je is ta kao da bi bi lo uput ni je da dr `a va kre ne u prav cu ras te re }e wa pri vre de i sma we wa tro {ko va po slo va wa.

lo va li da se uve de ~vr sta mo ne tar na i fi skal na di sci pli na i da da qe in si sti ra ju na to me. „Ne mo `e se do zvo li ti da ne ko mi li o ne i mi li jar de din ra du gu je i da za to ne od go va ra.Tre ba da vi di mo za {to se to to le ri sa lo, jer sve na te ret onih ko ji funk ci o ni {u i ra de”, ka zao je To do ro vi} i na veo

POQOPRivRedA

subota14.januar2012.

PRO DA JE SE SU BO TI^ KI „AGRO KOM BI NAT”

„Ko lu ba ra” na se ve ru Ba~ ke za se dam mi li o na? Ne ka da {wi po qo pri vred ni gi gant “Agro kom bi nat” 18. ja nu a ra na }i }e se na jav noj li ci ta ci ji ko ja }e bi ti odr `a na u Tr go vin skom su du u Su bo ti ci. Kom bi nat je po sle ne u spe {nih re or ga ni za ci ja iz ste ~a ja pro {le go di ne, 24. mar ta, pre {ao u ban krot. Pred stav nik Skup {ti ne ma lih ak ci o na ra Jo sip Ivan ko vi} is ti ~e da se ne na da mno go da }e kom bi nat bi ti pro dat i da je do ne kle za do vo qan jer pro ce we na vred nost

Pra va na ak ci je ima 1.366 ak ci o- na ra, a ima pre ko 22.000 ak ci ja. Ivan ko vi} ka `e da ne zna ju da li je ne ko upla tio 1,5 mi li o na evra de po zi ta za ku po vi nu „Agro kom bi na ta“, ko li ki je dug pre ma „Agro ban ci“, is ti ~u }i da iako su pod ne li kri vi~ ne pri ja ve pro tiv ru ko vo di o ca fir me 2009. go di ne, ali one do da nas ni su pro ce su i ra ne. - Kom bi nat je bio ve li ko pred u- ze }e. Imao je si lo se i oko 8.000 hek ta ra ze mqe. Ni ko ne zna da li

dnevnik

RA STU CE NE NA PRO DUKT NOJ BER ZI

Ku ku ruz 17 di na ra, p{e ni ca 20 Po ~e tak go di ne ka rak te ri {e op {ti rast ce na svih ro ba ko jim se tr go va lo na „Pro dukt noj ber zi“ u No vom Sa du. Rast je o~i gle dan, ali i o~e ki van. Naj zna ~aj ni je pro me ne su se de si le na tr ì {tu ku ku ru za, ka ù na Ber zi i pod se }a ju da je tr go va we u pro {loj go di ni je za tvo re no ce nom od 15,50 di na ra ki lo gram bez PDV, dok je ve} u pr voj rad noj ne de qi 2012. go di ne ku ku ru zom tr go va no i po ce ni od 17,00 di na ra. Ce na ove ro be se ta ko po la ko usa gla {a va sa ce na ma na me |u na rod nim tr ì {ti ma. - Za ~i tav ovaj sce na rio u naj ve }oj me ri za slu `na je po ve }a na iz vo zna tra `wa, od no sno vo do staj Du na va ko ji je ko na~ no omo gu }io iz vo zni ci ma ko ri {}e we ove tran sport ne ko mu ni ka ci je. Iz vo zni ci sa svim oprav da no sma tra ju da bi bez ob zi ra na rast kur sa evra, tre nut na di nar ska ce na po no vo mo gla da uspo ri iz voz, {to bi mo glo da pro iz ve de po -

vrat ni efe kat na sma we we tra `we, od no sno za u sta vqa we da qeg ra sta ce ne. Ina ~e pro se~ na ce na tr go va wa u ovom ne deq nom iz ve {taj nom pe ri o du je iz no si la 18,01 di na ra ki lo gram (16,68 bez PDV), a to je za ~ak 8,08 od sto vi {e ne go u po sled woj ne de qi 2011. go di ne - na vo di se u sa op {te wu Ber ze. P{e ni ca je ta ko |e pri jat no no vo go di {we iz na ne |e we za na {e po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e. Ce na je na glo sa 18,50 di na ra ki lo gram bez PDV do {la ~ak do 20,00 di na ra kra jem dru ge ne de qe ja nu a ra. Po no vo ova ro ba za vre |u je epi tet jed ne od naj sku pqih u re gi o nu. Pro se~ na ce na tr go va wa u ne de qi za na ma je iz no si la 21,13 di na ra ( 19,57 bez PDV), a to je ce nov ni skok od 4,98 od sto u od no su na po sled wu ne de qu u pro {loj go di ni. So ja je ta ko |e u po ra stu. Pro se~ na ce na tr go va wa iz no si la je 38,50 di na ra ki lo gram (35,65 bez PDV), {to je rast od 2,72 od sto

VLA DA SR BI JE USVO JI LA URED BU O IS PLA TI LAW SKIH SUB VEN CI JA

iz no si 7,6 mi li o na evra. Ak ci o na ri sma tra ju da je vred nost mno go ve }a, ba rem 10 mi li o na evra. „Agro kom bi nat” je 44 od sto u vla sni {tvu dr `a ve, a pre ko 54 po sto su vla sni ci ma li ak ci o na ri. - Na li ci ta ci ji se pro da je 1.358 hek ta ra ze mqe ko ja pri pa da „Agro kom bi na tu“, a osta la imo vi na je ras pro da ta od 2004. go di ne od ka da je po kre nut ste ~aj. Ne ka da je pred u ze }e ima lo oko 600 rad ni ka, a sa da sve ga 24 za po sle na. Mi ne zna mo da li su du `ni ci is pla }e ni, a i sa mo po kre ta we ste ~a ja je bi lo su mqi vo, a po lo vi na pred u ze }a je ras pro da ta. Kom bi nat je opqa~ ka na fir ma i ve ru je mo da su u pqa~ ku ume {a ne mno ge oso be sa vr ha vla sti, ka ko po li ti ~a ri, ta ko i po li ci ja i sud stvo. Mi smo po gre {i li {to ih on da, pre ne ko li ko go di na, ni smo ote ra li mot ka ma – ka `e Ivan ko vi}.

se na pla }i va la ren ta za ze mqu i gde taj no vac za vr {a va, a ka mo li pa re od dru gih ov bje ka ta ko ji su pro da ti. Ka da je pro gla {en ste ~aj pro ce we na vred nost je iz no si la 16 mi li o na evra, a sa da je pro ce we na vred nost 7,6 mi li o na evra. Ovo je “Ko lu ba ra” na Se ve ru-ba~ ke – re kao je pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta Mi lan Po po vi}. Sa dru ge stra ne, ma li ak ci o na ri ob ja {wa va ju da u pla nu re or ga ni za ci je je pred vi |e no da se upla ti no vac ste ~aj nom uprav ni ku, ali po {to je pro gla {en ban krot re~ je o ne u spe {noj pri va ti za ci ji. Ra di voj Be lan ~i} iz fir me „Bro kers“ je is ta kao da ce na ak ci ja za “Agro kom bi nat” ne po sto ji i da su otva ra wem ste ~a ja ak ci o na ri iz gu bi li svo ja pra va. Ka da pred u- ze }e bu de pro da to, uko li ko osta ne nov ca, on da }e se ono ras po de li ti ma lim ak ci o na ri ma, ob ja {wa va Be lan ~i}. S. I.

Po sku pe la pa or ska ro ba Pro iz vo |a~ ke ce ne ro ba iz sek to ra po qo pri vre de i ri bar stva za je da na est me se ci 2011. bi le su vi {e za 19,9 od sto u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, sa op {tio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku (RZS). Pro iz vo |a~ ke ce ne u po qo pri vre di su od ja nu a ra do no vem bra bi le vi {e za 20 od sto, ra tar stvu za 26,5 od sto, sto ~ar stvu za 18,8 od sto, do ma }oj pre ra di za 40,4 od sto i ri bar stvu za 5,2 od sto. Pad ce na za be le `en je je di no u sek to ru vo }ar stvo i vi no gra dar stvo - za 18,1 od sto. Naj ve }e po sku pqe we u osma tra nom pe ri od u, 43,7

od sto, evi den ti ra no je kod p{e ni ce, dok je naj vi {e po jef ti ni lo po vr }e, i to za 35,9 od sto. Ce na ì ta, kao gru pe pro iz vo da, ve }a je za 35,2 od sto, a po red p{e ni ce je i po sku peo ku ku ruz, i to za 33,1 od sto. In du strij sko bi qe bi lo je sku pqe za 19,8 od sto - krom pir za 21,3 od sto, pa suq za 16,4 od sto, dok je ce na vo }a za 11 me se ci bi la ni à za 19,6 od sto. Pro iz vo |a~ ka ce na sto ke za kla we bi la je vi {a za 12,6 od sto, i to go ve da za 18,1 od sto i svi wa za 10,3 od sto. Mle ko i mle~ ni pro iz vo di bi li su sku pqi za 23,9 od sto, dok je ce na ì vi ne i ja ja bi la vi {a za 20,9 od sto.

Dr `a va se qa ci ma pr vo pla }a 14.000 di na ra, pa on da... Do kra ja ja nu a ra ove go di ne, kao {to je ra ta ri ma i obe }a no, bi }e pla }e ne sub ven ci je po hek ta ru. Na i me, na osno vu Za ko na o bu xe tu za 2012. go di nu Vla da Re pu bli ke Sr bi je je na pre kju ~e ra {woj sed ni ci usvo ji la Ured bu ko ja je osnov da po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma bu de is pla }en pre o sta li no vac na ime re gre sa za ra tar sku pro iz vod wu za 2011. go di nu u iz no su od 14.000 di na ra. Na ovaj na ~in bi }e iz mi re ne oba ve ze u skla du sa do go vo rom ko ji je po stig nut sa po qo pri vred ni ci ma. U Mi ni star stvu po qo pri vre de za „Dnev nik” je po tvr |e no da }e ce lo kup na po qo pri vred na po li ti ka za 2012. go di nu bi ti utvr |e na kroz ured be i dru ge od lu ke Vla de Re pu bli ke Sr bi je do kra ja me se ca. U tom mi ni sa tr stvu pod se }a ju da je wi hov bu xet ve }i za 47 od sto od law skog i na taj na ~in je stvo re na pret po stav ka za uve }a we po qo pri vred ne pro iz vod we i bo qu za ra du po qo pri vred ni ka. Aagrar nim bu xe tom za 2012., na i me, od re |e na je su ma od ukup no 30,3 mi li jar de di na ra za funk ci o ni sa we re sor nog mi ni star stva i sub ven ci o ni sa we i re gre si ra we po qo pri vred ne pro iz vod we. - To je za 40 od sto vi {e ne go pro {le go di ne, a tre ba lo da bi,

Ce lo kup na po qo pri vred na po li ti ka za 2012. go di nu bi }e utvr |e na kroz ured be i dru ge od lu ke Vla de Re pu bli ke Sr bi je do kra ja me se ca ako se u pot pu no sti re a li zu ju i ako vre men ski uslo vi ne bu du to li ko eks trem no ne po voq ni kao pro {le go di ne, da obez be de di na mi~ nu sto pu ra sta po qo pri vred ne pro iz vod we od tri do 3,5 od sto u 2012, kao i po ve }a we iz vo za ko ji ve} be le `i od li~ ne re zul ta te, oce nio je stru~ wak PKS Vo ji slav Stan ko vi}.

DA SE DR @A VA PO ZA BA VI ZA DRU GAR STVOM

U MLI NU „KA WI @A” [TRAJ KU JU ME SEC DA NA

Te {ko je se lu ko je za dru gu ne ma - Osni va we ze mqo rad ni~ kih za dru ga naj lak {i je na ~in da mla di osta nu da `i ve u ru ral nim sre di na ma i da na |u po sao u za dru ga ma ili u ko o pe ra ci ja ma. Za dru ge mo ra ju bi ti ne za o bi la zan fak tor u ma lim sre di na ma - oce nio je pred sed nik Za dru `nog sa ve za Voj vo di ne (ZSV) Ra di slav Jo va nov na pred sta vqa wu pro jek ta „Osni va we, raz voj i re vi ta li za ci ja ze mqo rad ni~ kih za dru ga u Voj vo di ni”. On je na gla sio da je `e qa ZSV da u sva kom me stu u po kra ji ni ra di bar jed na za dru ga. U Voj vo di ni ih je tre nut no ak tiv no 440, a osni va we no vih omo gu }i lo bi or ga ni zo va ni ju pro iz vod wu i pla sman ro be po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, po ru ~io je Jo va nov na vo de }i da po sto je }e ima ju oko 5.000 za po sle nih. ^la no vi za dru ga su 20.000 in di vi du al nih po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a i oko 100.000 ko o pe ra na ta. - Iz u zet no je va `no da za po~ ne mo re a li za ci ju ovog pro jek ta, jer je Ge ne ral na skup {ti na Uje di we nih na ci ja pro gla si la 2012. za go di nu za -

dru gar stva, kao naj bo qeg vi da udru ì va wa po qo pri vre dih pro iz vo |a ~a, re kao je Jo va nov. Di rek tor Ze mqo rad ni~ ke za dru ge Ku zmin Du {an Ta di} re kao je da bi dr àv na po li ti ka u obla sti po qo pri vre de tre ba la da pod sti ~e osni va we i raz voj za dru gar stva. - Gde ne po sto je za dru ge po qo pri vred ni ci mo ra ju da idu u dru ga me sta i nu de svo je pro iz vo de, {to im mo è stvo ri ti po te {ko }e. Za da tak za dru ga je da sve po slo ve oko pla ni -

ra wa pro iz vod we i pro da je ura di za svo je ~la no ve, re kao je Ta di}. Voj vo |an ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin re kao je da }e Vla da Voj vo di ne po ~e ti re a li za ci ju pro je ka ta za o`i vqa va we se la i or ga ni zo va ne or gan ske pro iz vod we se o skih `e na, za ko je je pred u slov po sto ja we ze mqo rad ni~ kih za dru ga. - Za dru ge mo ra ju bi ti in stru ment ko ji }e ob je di ni ti ot kup po qo pri vred nih pro iz vo da, sub ven ci je ko je

On je ka zao da }e pod sti caj ne me re za po qo pri vre du ove go di ne bi ti pra vo vre me ne i pr vi put }e ra ta ri ma omo gu }i ti da pro iz vod wu pla ni ra ju pre pro le} ne se tve. - Za raz li ku od pret hod nih go di na one bi tre ba lo da od mah na po ~et ku go di ne omo gu }e pro iz vo |a ~i ma da na po ~et ku go di ne

na pra ve do bru ra ~u ni cu ko jom }e se biq nom ra tar skom pro iz vod wom ba vi ti, jer pr vi put u ja nu a ru do bi ja ju od re |e na sred stva pla ni ra na bu xe tom, na gla sio je on. Stan ko vi} je uka zao da }e po qo pri vred ni ci mo }i da pra vo vre me no do ne su po slov ne od lu ke, {to bi tre ba lo da obez be di di na mi~ ni ji raz voj po qo pri vred ne pro iz vod we i obim ni ju po nu du ro be znat no vi {eg kva li te ta, ali i obez be |i va we zna ~aj nih rob nih fon do va za iz voz ra di o~u va wa po sto je }ih spoq no tr go vin skih bi lan sa. Pre mi ja za mle ko i pod sti ca ji za ge net sko una pre |e we sto ~ar stva omo gu }i }e sta bil nu, ~ak i pro {i re nu pro iz vod wu mle ka, da qu sta bi li za ci ju po nu de na do ma }em tr `i {tu, kao i zna ~aj ne ko li ~i ne mle ka i mle~ nih pre ra |e vi na za iz voz, re kao je on. Ge net sko una pre |e we sto ~ar ske, pre sve ga go ve dar ske pro iz vod we, do pri ne }e una pre |e wu i po ve }a wu bro ja ste o nih ju ni ca, mu znih kra va, a ti me se obez be |u je i pod mla dak za tov, ob ja snio je Stan ko vi}. Uka zao je i na zna ~aj iz dva ja wa sred sta va za an ga `man stru~ wa ka ko ji tre ba da do pri ne su sa vre me nom raz vo ju po qo pri vred ne pro iz vod we i una pre |e wu i raz vo ju {u mar stva u Sr bi ji. S. Glu {~e vi}

da je dr à va za se tvu i ko or di ni san rad svih we nih ~la no va, ka ko bi i ma li pro iz vo |a ~i bi li uspe {ni, re kao je Va sin. Uz na ja vu da }e Vla da Voj vo di ne ove go di ne pod sta }i za po {qa va we pri prav ni ka u ze mqo rad ni~ kim za dru ga ma, Va sin je oce nio da je ve o ma va `no da dr à va {to pre do ne se no vi Za kon o za dru gar stvu. Pre ma we go vim re ~i ma, za dru ge bi tre ba le da or ga ni zu ju i pre ci znu evi den ci ju o pro iz vod wi i pro da ji po qo pri vred nih pro iz vo da u Voj vo di ni, {to }e ve ro vat no pro me ni ti i sli ku o Voj vo di ni kao ne raz vi je nom re gi o nu u Sr bi ji. Glav ni ci qe vi pred sta vqe nog pro jek ta su stva ra we mre è ak tiv nih ze mqo rad ni~ kih za dru ga, ko ja po kri va sva na se qe na me sta u Voj vo di ni i po ve }a we bro ja za po sle nih, za dru ga ra i ko o pe ra na ta u za dru ga ma u ru ral nim sre di na ma. No si o ci pro jek ta su ZSV i Po kra jin ski se kre ta ri jat za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va. S. G.

Po ~e }e da me se kad do bi ju pet pla ta

Zah te vi rad ni ka u Mli nu „Ka wi à” DOO u Ka wi ì ko ji {traj ku ju ve} me sec da na sa mo su ma wim de lom is pu we ni, jer su od za o sta lih pri ma wa uo~i pra zni ka do bi li pla tu sa mo za je dan me sec. Ne za do voq ni mli na ri su od lu ~i li da na sta ve sa ob u sta vom ra da dok im se ne iz mi re i pre o sta la po tra ì va wa od pet za o sta lih za ra da. U Mli nu „Ka wi à” od 13. de cem bra {traj ku je 20 rad nik iz pro iz vod we, ne za do voq ni zbog ka {we wa pla ta i {to di rek tor i vla snik Jo van Ne deq ko vi} iz No vog Sa da ni je is pu nio obe }a wa da }e za o sta la pri ma wa bi ti is pla }e na. ^la no vi [traj ka~ kog od bo ra i ne za do voq ni rad ni ci su ka te go ri~ ni da }e pro iz vod wu na sta vi ti tek ka da do bi ju i pre o sta lih pet pla ta ko je im fir ma du gu je. Oni

ka `u da im je u do pi su di rek to ra i vla sni ka 14. de cem bra naj pre sa op {te no da se ra di na re {a va wu wi ho vih zah te va i da }e im za o sta le pla te bi ti is pla }e ne na red ne ne de qe, do ~e ga ni je do {lo, a da su je di ni su sret sa Ne deq ko vi }em ima li 19. de cem bra, ka da ni su pri hva ti li we go vo in si sti ra we da se {trajk pre ki ne i ot po~ nu sa ra dom po sle is pla te jed ne me se~ ne za ra de. Ka {we wa u is pla ti za ra da rad ni ci ma bi lo je i u vre me pret hod nog vla sni ka Ru dol fa Do mon ko {a iz Sen te, ko ji je ka wi {ku fir mu ku pio u po stup ku pri va ti za ci je 2005. go di ne. Po sle je u Mli nu „Ka wi `a” vo |en i ste ~aj ni po stu pak ko ji je ob u sta vqen 26. ma ja 2009. go di ne, da bi po tom fir mu pre u ze la no vo sad ska fir me „Who le mark„ Jo va na Ne deq ko vi }a. M. Mi tro vi}

Skulp tu re u Kul tur nom cen tru Izlo`ba skulptura Go ra na Ma ri ni }a „Tekst - objekti” odrà}e se u ponedeqak u Likovnom salonu Kulturnog centra u 20 sati. Autor za svoj po~etak rada na skulpturama kaè da je krenuo „na nekim ostacima starih sesija koje su bile me{avina nadahnutog istraìvawa i o~aja, kada se pojavio i svojevrstan zapis”. Izlo`ba }e trajati do 28. januara, a Kulturni centr se nalazi u Katoli~koj porti 5. A. L.

TOKOM VIKENDA

[al te ri za re gi stra ci ju ra de do po no }i Zbog velikih gu`vi koje se stvaraju ispred {alter sale policije na Bulevaru kraqa Petra Prvog, radno vreme {altera do ponedeqka bi}e produ`eno do pono}i. Na vratima sale istaknuto je obave{tewe da }e svim gra|anima biti omogu}eno da obave svoje obaveze od 7 ~asova do pono}i danas i sutra. Kako }e raditi {alteri od nedeqe, za sada nije poznato.

Redovi za registraciju vozila bili su svakodnevne pojava, a gu`ve su se pove}ale nakon {trajka policije i praznika. Kako je pre Nove godine najavio vr{ilac du`nosti na~elnika PU Novi Sad Ste van Kr sti} policija }e „imati razumevawa” za gra|ane koji zbog {trajka nisu stigli da izvade novu saobra}ajnu dozvolu i zamene stare registarske

Novosadska

ciju mogu zakazati putem interneta na sajtu www.euprav.gov.rs, a gra|ani mogu zakazati jedan termin u 14 dana. Detaqnije informacije o potrebnim dokumentima i taksama mogu se na}i na sajtu www.mup.gov.rs i na oglasnoj tabli policijske uprave na Bulevaru kraqa Petra Prvog 11. A. J.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ne }e ve tar nosi ti ke se i ni se da su se pod zem ni ^ kon tej ne ri, ko ji su po sta vqe ni na ne ko li ko grad skih

lo ka ci ja, po ka za li kao do bro re {e we jer }e “^i sto }a” na ba vi ti jo{ 110 ova kvih “kan ti”. Iz gle da da po la ko kla si~ ni kon tej ne ri od la ze u pro {lost jer no vi na ~in od la ga wa sme }a ima vi {e stru ke pred no sti. Eli mi ni {e se ra su to i is pre tu ra no sme }e na sve stra ne, ukla wa ju se ne pri jat ni mi ri si, a ge ne ral no sve iz gle da estet ski je. Da se mi pi ta mo, ova kvi kon tej ne ri na la zi li bi se po ce lom gra du jer je raz li ka u od no su na kla si~ ne po su de, ne -

bo i ze mqa. Ako uz to do da mo i ~i we ni cu da su obi~ ni kon tej ne ri ~e sto me ta, zbog pre vr ta wa, lo mqe wa i pa qe wa on da pod zem ni kon tej ne ri za slu `u ju jo{ je dan plus. Ka da se sve sa be re ra ~u ni ca je ja sna, jer sve ide u pri log po me nu toj no vo ta ri ji. Osta je nam sa mo da ape lu je mo na su gra |a ne da ~u va ju no ve kon tej ne re ka da stig nu jer oni do pri no se i ukup noj sli ci ~i sto }a u gra du. A oni ma ko ji se za ba vqa ju ti me {to ih {a ra ju i lo me `e li mo da ne ga tiv nu ener gi ju utro {e pa met ni je i kre a tiv ni je. B. Markovi}

La ga nim ho dom od Pa ra go va Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar” organizuje sutra pe{a~ewe od Paragova preko Vage, Srebra, Kraqeve stolice do Popovice. Staza je duga oko 15 kilometara, a vodi~ }e biti Mi li voj Ma li ~e vi}.

Polazak je u 8.50 sati ispred @elezni~ke stanice autobusom sa linije broj 72 za Paragovo. Sve bli`e informacije mogu se dobiti na broj telefona 064-810-6178. A. L.

[ko la kli za wa Na Spensu je po~eo upis u {kolu klizawa i umetni~kog klizawa a ~asovi po~iwu u utorak. [kola podrazumeva 12 nastavnih ~asova koji }e se odr`avati utorkom i ~etvrtkom od 16 do 17 i subotom i nedeqom od 8.30 do 9.15 sati. Cena {kole je 2.000 dinara. B. M.

V remeploV

„@e na” pred ~i ta o ci ma Prvi broj mese~nika „@ena”, prevashodno namewen ènskom ~itala{tvu, sve brojnijem i obrazovanijem, pojavio se u Novom Sadu 14. ja nu a ra 1911. Ure|ivala ga je Milica Tomi}, k}i Svetozara Mileti}a i supruga Ja{e Tomi}a. âsopis je obuhvatao sve oblasti dru{tvenog ìvota. Veliku podr{ku ~asopisu, ta~nije supruzi, pruào je Ja{a Tomi}, koji se u politici zala-

c m y

Fo to: F. Ba ki}, R. Ha yi}

subota14.januar2012.

tablice, i ne}e ih rigorozno ka`wavati. Krsti} je ranije izjavio da su se, za vreme {trajka, nagomilali zahtevi za registrovawe vozila {to je uzrok velikim gu`vama, ali je i dodao da smatra da }e za desetak dana situacija biti normalizovana. U Ministarstvu unutra{wih poslova podsetili su da se termini za registra-

gao za bezrezervnu jednakost polova. „@ena” je po~etkom prvog svetskog rata kao i sva ostala srpska {tampa bila zabrawena, ali se prva pojavila posledwih dana rata i izlazila jo{ dve godine. Tada je i Vidovdanskim ustavom Kraqevine SHS ukinuto `ensko pravo glasa, koje je u Vojvodini progla{eno po oslobo|ewu krajem 1918. N. C.

^LANOVI INICIJATIVE ZA DRU[TVENI CENTAR NAPUSTILI KASARNU „AR^IBALD RAJS”

Voj na po li ci ja na re di la, ak ti vi sti oti {li Aktivisti i ~lanovi Inicijative za Dru{tveni centar ju~e su prinu|eni da napuste kasarnu „Dr Ar~ibald Rajs„, u koju su u{li i u woj boravili i radili od 22. decembra pro{le godine. Ta kasarna Vojske Srbije pre tog 22. decembra bila je napu{tena. Ju~e oko devet ~asova ujutro u kasarnu je do{la vojna policija zajedno sa pripadnicima MUP-a, legitimisala prisutne aktiviste i naredila im da zajedno sa stvarima napuste kompleks. Policajci su zatvorili ulaz u kasarnu iz Ulice Branislava Nu{i}a i postavili znakove za zabrawen ulaz. Kapija je ostala zatvorena, a tokom dana ispred we okupqali su se oni koji podràvaju ideju Dru{tvenog centra. Iznena|eni aktivisti iz Inicijative prili~no su emotivno reagovali, jer su u protekle tri nedeqe uloìli trud i energiju za ure|ewe prostora i organizovawe celodnevnih programa koji su dali ìvot Dru{tenom centru. - Pokazali smo i dokazali da je ideja legitimna i za wu }emo nastaviti da se borimo. êkamo rekacije i obja{wewe, pa }emo onda odlu~iti {ta da radimo. Ovo nikako nije kraj Dru{tvenog centra ve} po~etak - rekla je Ja smi na Bo {ko vi} iz Inicijative za Dru{tveni centar. Ju~e se naga|alo odakle je potekla odluka o iseqavawu Dru{tvenog centra, a iz Inicijati-

ve ka`u da su dobili informacije da nije Vojska Srbije odlu~ila, ve} neko iz civilnog sektora. Kako ka`u, neko ko ima novac.

Dru{tveni centar je, pored mno{tva pojedinaca i organizacija iz Novog Sada, Srbije i gradova u regionu, podr`ala i beogradska Gradska uprava, od-

Ju ~e oko de vet ~a so va u ka sar nu je do {la voj na po li ci ja za jed no sa pri pad ni ci ma MUP-a, le gi ti mi sa la pri sut ne ak ti vi ste i na re di la im da za jed no sa stva ri ma na pu ste kom pleks - Prikupqa se dokumentacija kako bi se kasarna prodala. Prema na{im informacijama, prvo }e biti ponu|ena Gradu, a ako Grad odbije, bi}e na tenderu. Za sada ne znamo kakav je stav Grada povodom preuzimawa objekta - dodaje Bo{kovi}eva.

nosno Agencija za evropske integracije i saradwu. Dru{tveni centar podr`ao je i Grad Novi Sad, ali sve je ostalo na re~ima. ^lanovi Inicijative ju~e su se obratili gradona~elniku Igo ru Pa vli ~i }u, ~lanu Gradskog ve}a zadu`enom za kulturu, An dre ju Bur sa }u i predsedniku

Skup{tine grada Alek san dru Jo va no vi }u. Jovanovi} je izjavio da podrà va Ini ci ja ti vu i iz ra zio àqewe {to su ostali bez prostora za rad. Me|utim, dodao je da ne moè da podrì bezakowe, odnosno situaciju u kojoj neko zauzima ne{to {to nije we go vo vla sni {tvo, u ovom slu~aju kasarnu Vojske Srbije. - U gradu ima drugih prostora koji bi odgovarali Dru{tvenom centru, kao {to je, na primer, Kineska ~etvrt. Grad ve} godinama ima problem nedostatka javnih prostora, me|utim re{avawu tog problema mora se pristupiti strate{ki - rekao je Jovanovi}. Iz Inicijative za Dru{tveni centar kaù da se nisu borili da osvoje ili uzurpiraju kasarnu, ve} su èleli da pokaù da Dru{tveni centar ima mnogo programa koje moè da ponudi gra|anima. - Nastavi}emo sa programima na nekom drugom mestu i pokaza}emo da je Dru{tveni centar potreban gradu. Dru{tveni centar nije luksuz ve} treba da bu de sto èr ci vil nog dru{tva - kaè Bo ris Po pov iz Dru{tvenog centra. ^lanovi Inicijative proveli su dan ispred zatvorene kapije kasarne u znak mirnog protesta zbog izbacivawa. Pozvali su sugra|ane da im se prikqu~e i podrè ideju Dru{tvenog centra. J. Zdjelarevi}

„î sto }a” ure |u je oko Spen sa Radnici „îsto}e” ure|iva}e rejon oko Spensa, gde }e se od 15. do 29. januara odràti Evropsko prvenstvo u rukometu. Sakupqa}e sme}e, a ~istilicama }e se uklawati pra{ina i zemqa sa ivi~-

waka i kolovoza, od Bulevara oslobo|ewa do Stra`ilovske ulice. Sve povr{ine bi}e oprane cisternama, a ure|ewe }e se obavqati u tri smene i tokom prvenstva. A. J.

„Kos i li si ca” u Po zo ri {tu mla dih Na sceni za decu Pozori{ta mladih danas }e, umesto “An|eoske bajke”, biti odigrana predstava “Kos i lisica”. Predstava po~iwe u 11 sati. G. M.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota14.januar2012.

dnevnik

NISKOPODNI AUTOBUSI S RAMPOM ZA LAK[I @IVOT OSOBA S INVALIDITETOM

Svi ma pri stu pa~ no 26 bu se va GSP-a

Fo to: S. Mi le ti}

Sa ti ma ~e ka li is pred „In for ma ti ke” Na Novom nasequ ju~e se mogao primetiti duga~ak red ispred JKP „Informatika”. Kako se polako pribli`ava 20. januar, a sa wim i rok za pla}awe ra~una, sugra|ani su po`urili da bi na vreme izmirili svoje obaveze. Da li zbog plave ra~unaqke i skupqawa ta~kica koje }e im jednog meseca smawiti tro{kove, gra|anima nije smetalo

U okviru akcije „Javni prevoz pristupa~an za sve” ju~e su na liniji broj 12 promovisani niskopodni autobusi sa rampom, koji omogu}avaju osobama sa invaliditetom da bez i~ije pomo}i u|u u autobus. Predsednik Skup{tine grada Alek san dar Jo va no vi} istakao je da postoji jasna vizija, ciq i strategija Grada i gradskih institucija da se ispravi svaka nepravilnost koja se ti~e pristupa~nosti. -Treba konkretno raditi da bi imali ravnomerne uslove `ivota za svakog u gradu. Ovo je samo jedna

od akcija koje je Centar „@iveti uspravno” uradio zajedno sa Gradskim saobra}ajnim preduze}em, postigli su da se kupuju niskopodni autobusi, {to }e se nastaviti i ubudu}e. Pozdravqam ovu akciju i nadam se da }e grad nastvaviti nego i drugim, da pru`a usluge kako bi se svi ose}ali ravnopravnim gra|anima ovog dru{tva- rekao je Jovanovi}. Promotivnoj vo`wi prisustvovala je i zamenica predsednika Skup{tine grada Ma ri ja Vre ba lov koja je izrazila zadovoqstvo {to sada i korisnici invalid-

da na hladno}i provedu dosta vremena. Stari, mladi, penzioneri i roditeqi sa decom strpqivo su ~ekali svoj red ispred „Informatike”. Ipak, kako nezvani~no saznajemo, u jednom trenutku su u redu izbili i mawi neredi, ~iji uzrok nije poznat. Ali jedno je sigurno, nikom ~ekawe u redu ne predstavqa prijatno iskustvo. A. Va.

KOMISIJA ZA PREDSTAVKE I PREDLOGE GRA\ANA

Mu ke oko vo do me ra i nad stre {ni ce

@iteqi zgrade u Ulici Maksima Gorkog 50a trebali bi da podnesu zahtev „Vodovodu i kanalizaciji” za novi prikqu~ak ili ugradwu drugog vodomera, re~eno je u odgovoru ovog preduze}a koji je ju~e analizirala Komisija za predstavke i predloge gra|ana, u Skup{tini grada. Kako se navodi u dopisu „Vodovoda” prijava novog vodomera se mo`e primiti, a naplata uro{ene vode i{la bi preko „Informatike”, s tim da pre ugradwe treba proveriti postoje li tehni~ki uslovi za izmenu trenutnog na~ina isporuke i merewa utro{ene vode. Skup{tina stanara pomenutog objekta treba da se obrati slu`bi „Operativna priprema „ u sektoru „Tehni~ka priprema sistema” u vezi sa ovim problemom. Komisija je dobila i odgovor Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove u vezi sa `albom gra|ana u Ulici Vladimira Nikoli}a 2, koji su smatrali da

investitor nije ispo{tovao odredbe urbanisti~ke dozvole izgradiv{i nadstre{nice pod podu`nim terasama. Kako je Uprava navela, tvrdwa stanara ne stoji, jer je izdata upotrebna dozvola u skladu sa urbanisti~kim uslovima, nakon {to je investitor priloìo dopunu glavnog arhitektonskog projekta. Na sednici je razmatrana àlba Iva ne ân ko vi} iz Gogoqeve ulice 22, u kojoj ona ima cve}aru.ânkovi} je navela da joj firma „Zlatibor invest” i „Haus majstor i higijena”, preko “Informatike”, napla}uju usluge odràvawa zgrade, koju ona ne koristi jer u objekat ne ulazi, s obzirom na to da joj je lokal „uli~ni”. Komisija }e ovu àlbu uputiti Upravi za komunalne poslove koja treba da objasni na osnovu ~ega se vr{i naplata i navede odluku koja ovo defini{e. Rok za odgovor je 25. januar. A. J.

Kon cert u Aka de mi ji umet no sti Koncert kamerne muzike u izvo|ewu studenata Akademije umetnosti, kao i koncert studenata violine odr`a}e se u ponedeqak u 18 ~asova u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, Ulice \ure Jak{i}a 7. Na programu }e se na}i dela Hendla, Mocarta, Vjewavskog i drugih. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

Fo to: R. Hayi}

skih kolica mogu nesmetano da se voze gradskim prevozom. - Strategija pristupa~nosti Grada Novog Sada je ne{to {to bi trebalo da bude doneto marta 2012. godine. Pove}avawem nivoa usluga Grad ide dobrim putem, ja sam time zadovoqna i mislim da }e strategija u 2012. godini doprineti tome da Novi Sad bude jedan od prvih gradova u Srbiji koji je napravio ovakav jedan korak- rekla je Vrebalov. Predsednica Centra „@iveti uspravno” Mi li ca Mi ma Ru `i ~i}Nov ko vi} potvrdila je da je grad sada mnogo pristupa~niji u odnosu na prethodne godine. GSP trenutno u svom voznom parku ima 92 niskopodna autobusa, od kojih je 26 pro{le godine opremqeno rampom. Osim za osobe sa invaliditetom ulazak u ove autobuse olak{an je i roditeqima sa decom, kao i svima koji koriste pomagala. Direktor ovog preduze}a Bra ni slav Bo ga ro {ki istakao je da GSP u ovoj godini planira kupovinu jo{ niskopodnih autobusa.

- U redu vo`we ozna~eni su polasci niskopodnih autobusa. Potrebno je samo da putnik, kome je potrebna rampa za ulazak u vozilo, ode do prvih vrata kod voza~a i zamoli ga da spusti rampu - istakao je Bogaro{ki i dodao da se od dispe~erskog centra mogu dobiti informacije na kojim linijama }e saobra}ati autobusi sa rampom. N. R.

NA LINIJI GSP-a ZA SUR^IN PREKJU^E BIO 16. JANUAR

Sku pqu kar tu pro da li pre po sku pqe wa Cena autobuske karte Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad” iz na{eg grada do aerodroma u Sur~inu ko{ta}e u jednom pravcu od sutra 15. januara 950 dinara, umesto sedam stotina dinara. Poskupqewe se obrazlo`e time da stara cena od sedam stotina dinara nije bila ekonomska, dok }e sada nova pokrivati tro{kove preduze}a, odnosno prevoza. A u pri~i {to sledi nije toliko bitan razlog za poskupqe we, ko li ko po slov nost preduze}a. Uprkos tome {to novi cenovnik stupa na snagu tek 16. januara, GSP je ve} u ~etvrtak (12. januara) po`urio da prodaje karte do aerodroma u Sur~inu po novoj ceni.

Na to nam je ukazao Novosa|anin, ~ije ime je poznato Novosadskoj hronici. - Bio sam neprijatno iznena|en, kada mi je u ~etvrtak

rao da izbrojim 250 dinara vi{e - ka`e na{ sagovornik. U gradskom prevozniku to opravdavaju ~iwenicom {to vo`wa putnika za Sur~in ni-

No vi ce nov nik va `i }e od po ne deq ka, a GSP ve} u ~e tvr tak pro da vao kar te do aero dro ma u Sur ~i nu po vi {oj ce ni. Pred sed nik Na ci o nal nog udru `e wa za za {ti tu po tro {a ~a Go ran Pa po vi} sma tra da je GSP pre kr {io Za kon o za {ti ti po tro {a ~a blagajnica na {alteru naplatila kartu po 950 dinara, dok sam na internet prezentaciji gradskog prevoznika video da karta ko{ta sedam stotina dinara. Kartu sam kupio za put u nedequ 15. januara, ali to mi nije vredelo, pa sam tako mo-

je deo poslovawa preduze}a koji se odnosi na linije u gradskom i prigradskom prevozu na podru~ju Novog Sada. Po sredi su, ka`e, portparolka u GSP-u Sne `a na Ja ko vi}, komercijalni poslovi predze}a. Ona isti~e da nema ni{ta

sporno {to je karta putniku napla}ena po skupqoj ceni, jer je to isto „ kao kada hleb unapred naru~i{, pre dva, tri dana, i odmah tu namirnicu mora{ da plati{ po ceni koja se primewuje na dan kada ti treba”. Predsednik Nacionalnog udruèwa za za{titu potro{a~a Go ran Pa po vi} druga~ijeg je mi{qewa. Smatra da je to “nepo{tewe u trgova~koj praksi” i da Novosa|anin koji nam se àlio treba da se obrati Trì{noj inspekciji. - Gradski prevoznik je prekr{io Zakon o za{titi potro{a~a i to ~lanove od 19. do 23. pomenute regulative, bez obzira na to {to je javno preduze}e - rekao je Papovi}. Z. Deli}

065/47-66-452

Zna ko vi pro tiv di vqa wa na pu tu Molimo saobra}ajnu policiju da na Novosadskom putu (prema Futogu) postavi znake za ograni~ewe brzine, jer voza~i „divqaju”, blicaju, trube itd. 064/1701... *** Redovno nas izve{tavate o sramoti ispred MUP-a, za dobijawe dokumenata. [ta je sa kol centrom Doma zdravqa ili sa zakazivawem u Klini~kom centru? To je prava lutrija dobiti jednom mese~no termin za pregled. I lutrija i sramota od organizacije. Dobiti telefonom je ravno bingu, a nisu svi u mogu}nosti da do|u li~no u KCV. A, oni se hvale savr{enim sistemom zakazivawa. 065/4057... *** Konkurs za radno mesto menaxer za mahinacije, izvo|a~ {tosova na ko`noj fruli, broj izvr{ilaca 1. Sve po zakonu. Ba{ takvog ste traìli. Sre}na 2012. godina. ]ao 062/8578... *** Da li postoji neko da za{titi neduàn narod? Policija se smeje dok narkomani bacaju petarde i kamewe na ku}u u kojoj ìvi malo dete. 060/3011... *** êkaju}i u redu ispred SUP-a moj suprug umalo ne dobi batine od policije, zato {to nije dozvolio èni ispred wega da uzme brojeve za desetoro. Ona je, naime, ~ekala red za wih 10. Pa moè li se tako? Sa kim radi policija? 064/1202...

*** Gde su sad oni {to tvrde kako je Srbija prezaduèna zemqa, kako nema iz ~ega vratiti ono {to je pozajmqeno i kako }e na{a deca i unuci sve to morati vra}ati do kraja ìvota. I jo{ kaù kako ova vlast ne vaqa, da nema viziju, da je treba pod hitno mewati. A ova vlast na{la pare! Svaki doma}in u Srbiji, duàn je na ime poreza, od par hiqada do nekoliko miliona dinara! A kad se sve to lepo slije u buxet, i haaa, ko }e nam biti ravan?! 063/1050... *** Oboàvam policiju Novog Sada! Najboqi su u stvarawu haosa u narodu! Niko ne zna kao oni da brqaju! Kad bi ih ocewivali od 1 do 5, ja bi dao duplu nulu! Oboàvam ih zato, jer da wih nema, neko drugi bi bio najgori u gradu i okolini! Kad ne znaju da rade svoj posao, neka budu po{teni pa neka ustupe poslove onima koji znaju, zarad sigurnosti gra|ana! Onda }emo ih po{tovati jo{ vi{e! S’po{tovawem! 063/5230… *** U Srbiji je registrovano Udruèwe nam}ora, baksuza i ugursuza. E ba{ me ìvo interesuje ho}e li neko od wih u petak 13 - g, na lotou dobiti sedmicu?! 063/1050... *** Oko podneva, 11. januara. Autobus 68. Sve lepo. Qubazan voza~, kontrolori. Svi putnici

imali kartu. Voza~ na pitawe odgovara da ne ide u Institut Kamenice. Kulturni putnici iza|o{e, idu uzbrdo prema Institutu, zaduvali se, a autobus, ipak, ide u dvori{te pomenute ustanove, da li zbog nekog svog ili da se nama pe{acima smeju. Sram vas bilo i voza~u i kontrolori! Broj autobusa i ta~no vreme nisu zapisani zbog neverice! 063/5549… *** „Agencije za registraciju vozila angaùju batina{e i ~eka~e” je naslov u novinama. Znao sam, ali nisam verovao sam sebi. Oti{ao sam ispred policije i uverio se u to! Kad ima{ novaca, moè sve! Pitao sam koliko? Kaè: 3.000 dinara. Pitam, a koliko dobija policija od toga? Kaè: za ovo moè{ da dobije{ batine! Au, ba{ lepo! A policije - nigde! Vaqda zato da se ne blamira. S’po{tovawem! 063/5230… *** Ko je to nacionale u ovom posustalom dru{tvu gde su jedni nostalgi~ni i hteli bi na staro, a ovi koji su za novo dru{tvo nisu na~isto {ta je to nacionalno, a vredno i da li ga ima, najboqi poznavaoci teme su oni koji su se provukli do nacionalne penzije, bez da su na{u naciju ne~im obasjali, a ima ih popril~no, uglavnom su nostalgi~ari. îka Krkobabi} je krenuo na te zaslu`ne, da li na vreme i {ta se krije u tom `bunu? 064/5447...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota14.januar2012.

PE TI CI JA UDRU @E WA „SPANS”

Kad }e vi {e azil za pse?

PO ^E LA IZ GRAD WA KO LEK TO RA SA CRP NIM STA NI CA MA

Ve ter nik do bi ja ka na li za ci ju Ra do vi na iz grad wi ko lek to ra sa crp nim sta ni ca ma, u Uli ci Dra go sla va Sre jo vi }a po ~e li su ju ~e. Pri li kom obi la ska gra di li {ta gra do na ~el nik Igor Pavli~i} je re kao da po sle Saj lo va po ~i we i iz grad wa ka na li za ci je u Ve ter ni ku. - Ko lek tor pro fi la fi 500 bi }e du `i ne 2.250 me ta ra, a crp ne sta ni ce po ve za }e no vu mre `u sa po sto je }im ka na li za ci o nim si ste mom No vog Sa da. Ra do vi na ko lek to ru i ka -

na li za ci ji bi }e go to vi u to ku go di ne i to }e Ve ter ni ~a ni ma omo gu }i ti nor ma lan `i vot. As falt }e se od mah po sta vqa ti ka ko ko ja de o ni ca bu de go to va. Oko to ga ne }e bi ti za sto ja jer su me {ta ni do zvo li li da se as fal ti ra ju uli ce pre ko wi ho vog ze mqi {ta - ob ja snio je Pa vli ~i}. Di rek tor ka Za vo da za iz grad wu gra da Mirjana Dejanovi} na gla si la je da se iz grad wom ko lek to ra sa crp nim sta ni ca ma

stva ra osnov ni pred u slov za iz grad wu ka na li za ci je za na se qe Ve ter ni~ ka ram pa i uli ce u Ve ter ni ku ko je se na la ze se ver no od No vo sad skog pu ta. De ja no vi} je is ta kla da }e po za vr {et ku ovog po sla, ula ga wa u Ve ter nik do sti }i 300 mi li o na di na ra. Vred nost in ve sti ci je je 31,5 mi li o na di na ra, a iz vo |a~ ra do va je „Gra di teq NS”. Rok za za vr {e tak je 120 ka len dar skih da na. D. Ig. Fo to: F. Ba ki}

Tu `ba iz Ku vaj ta zbog za bo ra vqe nog „25. ma ja”

IZ LO @BA U MU ZE JU VOJ VO DI NE

Stra da we u Pan ~e vu 1941. Iz lo `ba „Pan ~e vo 1941-me sta stra da wa” Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re iz Pan ~e va, Na rod nog mu ze ja iz Pan ~e va i Isto rij skog ar hi va Pan ~e va odr `a }e se u uto rak,17. ja nu a ra, u 12 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 37. Auto ri iz lo `be su vi {i kon zer va tor Slobodanka Perovi}, vi {i ku stos isto ri ~ar Sr|an Bo`ovi} i ar hi vi sta mr Irena Spasovi}. Iz lo `bu }e otvo ri ti pred sed nik Skup {ti ne gra da Pan ~e va Tigran Ki{. A. Va. NA PRED LOG RAZ VOJ NE BAN KE VOJ VO DI NE

Sud o ste ~a ju u „Mo tin su”

U Pri vred nom su du za ~e tvr tak 19. ja nu ar za ka za no je pr vo ro ~i {te za otva ra we ste ~a ja u AD „Mo tins„. Pred log za uvo |e we ste ~a ja pod ne la je Raz voj na ban ka Voj vo di ne kao naj ve }i po ve ri lac. Uko li ko se pri hva te pr dlo zi ban ke, Pri vred ni sud }e ime no va ti ste ~aj nog uprav ni ka. Fa bri ka mo tor nih de lo va „Mo tins„ ne ra di od po ~et ka ju na pro {le go di ne, a sre di nom de cem bra 2011. go di ne od lu ~e no je da se po kre ne ste ~aj. „Mo tins„ je bi la naj u spe {ni ja fa bri ka u me tal skom kom plek su No vog Sa da, pa i {i re, a sko ro ce la pro iz vod wa bi la je za kup ce na stra nim tr `i {ti ma. Pre kid pro iz vod we na stao je zbog du ga za stru ju ka da je ovaj enr gent pred u ze }u is kqu ~en, a pre ko tri sto ti ne rad ni ka je la ne, kra jem de cem bra upu }e no na Tr `i {te ra da. Z. D.

sum po ra ra |e nog u Ira ku, u lu ci Sha u i ba. Pre ma zah te vu tu `i o ca vred nost spo ra je 280,2 mi li o na ku vaj tskih di na ra. Spor je is ka zan u ku vaj tskim di na ri ma, jer je prav no li ce iz Ku vaj ta, sa ko -

po r u ~ u j u da su 15. de c em b ra pro {le go di ne za pri mi li pre su du Pri vred nog Ape la ci o nog su da, od 1. de cem bra 2011. go di ne, ko jom je od bi je na `al ba tu `i o ca kao neo sno va na i po tvr -

Tu ìlac Ja sem Mo ha med Al -Khars, tu èn Grad, prav ni sled be nik ATRO „25. maj”, zbog ne is ko ri {}e nog vre me na an ga ò va ne ma {i ne ri je, opre me i qud stva pri li kom uto va ra i is to va ra sum po ra u Ira ku. U par ni~ ni po stu pak Grad u{ao 1993. jim je ATRO „25. maj” za kqu ~io ugo vor i is pla tu u ku vaj tskim di na ri ma. U par ni~ ni po stu pak No vi Sad, je u{ao na kon za vr {et ka ste ~aj nog po stup ka nad ATRO „25. maj”, 1993. go di ne. Iz Grad skog jav nog pra vo bra ni la {tva

|e na pre su da Tr go vin skog su da u No vom Sa du, od 5. ok to bra 2009. go di ne, ko jom je od bi jen tu `be ni zah tev tu `i o ca kao neo sno van. Do no {e wem pre su de Pri vred nog ape la ci o nog su da pre su da Pri vred nog su da u No vom Sa du je po sta la pra vo -

sna `na. Me |u tim, Grad sko jav no pra vo bra ni la {tvo upo zo ra va da pro tiv ove pre su de tu `i lac ima pra vo da pod ne se van red ni prav ni lek od no sno re vi zi ju, u ro ku od 30 da na, od da na ka da mu na ve de na pre su da bu de do sta vqe na. Ka ko ob ja {wa va ju u gra du, re~ je o spi ci fi~ nom spo ru gde je do {lo do prav nog sled be ni {tva na obe stra ne. Ta ko |e, u vi {e na vra ta bi lo je po treb no an ga `o va we sud skog tu ma ~a za arap ski je zik, ra di pre vo |e wa ku vaj tskih pro pi sa, do ku men ta ci je i pre pi ske ko ja je vo |e na iz me |u par ni~ nih stra na ka, a i pred met ni po stu pak je po prav nim le ko vi ma stra na ka vi {e pu ta vra }an na po nov ni po stu pak. To su raz lo zi zbog ~e ga je ovaj par ni~ ni po stu pak to li ko du go tra jao. D. Ig wi}

„STAN” PRO [I RU JE SA RAD WU SA STRA NIM PART NE ROM

Sti `e jo{ be lo ru skih lif to va Pro gra mom po slo va wa za ovu go di nu „Stan”je pred vi deo da ugra di 20 no vih lif to va u stam be nim i po slov nim zgra da ma, a ve} sa da ima osam sklo pqe nih ugo vo ra o ugrad wi be lo ru skih lif to va iz ta mo {we fa bri ke „Lit fma{„ , s ko jom ovo pred u ze }e sa ra |u je du `e od po la go di ne. Pre ma re ~i ma di rek to ra Rajka Boj~i}a u pla nu je da se po slov na ve za „Sta na”i „Lift ma {a„ una pre di for mi ra wem Cen tra za kon sig na ci o ne po slo ve, kao {to

U na red nom pe ri o du „Stan” pla ni ra da se ba vi i ~i {}e wem i odr à va wem dim wa ka je to pri mer u ov da {woj po slov noj ve zi sa be lo ru skim trak to ri ma iz fa bri ke „Be la rus”. Ra di pre ci zi ra wa, ili bo qe re }i pro {i ri va wa sa rad we, ka è Boj ~i}, za ka zan je sa sta nak u be lo ru skoj am ba sa di u Be o gra du. Pro se~ na sta rost oko hi qa du lif to va ko je „Stan„ odr à va u gra du je oko tri de ce ni je, pa s „Lift ma {om” vre di ra di ti, jer

osim {to fa bri ka pro iz vo di i ugra |u je lif to ve, obez be |u je i re zrev ne de lo ve za tr ì {te. U na red nom pe ri o du „Stan” pla ni ra da se ba vi i ~i {}e wem i odr à va wem dim wa ka. For mi ra na je eki pa za te ko mu nal ne po slo ve, ali se od Gra da ~e ka ce nov nik, te jo{ uvek ne mo gu da kre nu s no vom de lat no {}u. - Vi {e eki pa ve} ne ko vre me ra di na ter mo graf skom sni ma wu zgra da, a pri o ri tet su de~ ji vr ti }i i grad ske usta no ve. Ra di se u po sle po dnev nim sa ti ma i za sa da se pra ve sa mo fol de ri, jer In è wer ska ko mo ra Sr bi je, pod nad zo rom Mi ni star stva ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, ni je jo{ iz ra di la soft ve re. Do sa da {wa ener get ska is pi ti va wa po ka za la su da se ener gi ja ras pi pa, da du va na spo je vi ma zi do va i kod pro zo ra - is ta kao je di rek tor Boj ~i}. Pred u ze }e „Stan” za vr {i lo je 2011. go di nu u bla gom mi nu su, ali

da je to po sle di ca lo {eg po slo va wa fir me od pre ne ko li ko go di na. - Vra ti li smo sko ro sve du go ve iz 2009. i 2010. go di ne i upla ti li do pri no se i po re ze za rad ni ke iz 2004. i 2005. Ove go di ne”Stan” tre ba da do bi je 35 mi li o na di na ra iz bu xe ta gra da za ka pi tal ne sub ven ci je, {to je do voq no za pla ni ra nu na bav ku opre me - na veo je Boj ~i}. Z. De li}

LSV ZAH TE VA HIT NO RAZ JA [WE WE

Zbog ~e ga je pre tu ~en Ba hri ja Bu li} Grad ski od bor Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne zah te va da se hit no raz ja sni {ta se ta~ no do go di lo i zbog ~e ga je pre tu ~en Bahrija Buli} na Ada mo vi }e vom na se qu, ka `e se u sa op {te wu ove stran ke. Uko li ko se za i sta is po sta vi da je, kao {to je ob ja vqe no u me di ji ma, pre bi jen zbog

grad wi i udru è wa. Ta ko |e, tra ì se spre ~a va we na pu {ta wa i evi den ci ja vla sni ka i ~i po va we qu bi ma ca i da se Za kon o do bro bi ti ì vo ti wa do sled no pri me wu je, kao na pri mer, za kon ska oba ve za grad skih vla sti da pru è ve te ri nar ske uslu ge na pu {te nim i iz gu bqe nim ì vo ti wa ma. Pe ti ci ju su po dr à la ra zna dru {tva za za {ti tu ì vo ti wa iz Mla de nov ca, Be o gra da i Sr bo bra na, a mo gu je pot pi sa ti i gra |a ni na ra znim lo ka ci ja ma u gra du po put rad wi za ku} ne qu bim ce u We go {e voj uli ci 13, Ca ra Du {a na 32, Kra qa Pe tra Pr vog 28, Ki sa~ koj 38, Zmaj Jo vi noj 18, na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a 1, kao i u ve te ri nar skim am bu lan ta ma u Ma ti ce srp ske 16, Bra ni sla va Bo ro te 19 i Dra ge Spa si} 2a. A. J.

U NA ROD NOJ KU HI WI U KAR LOV CI MA

KO JE OD GRA DA TRA @IO 95 MI LI JAR DI DI NA RA

Pro tiv gra da No vog Sa da se vo di 360 spo ro va ukup ne vred no sti 3,4 mi li jar de di na ra i je dan spor vred no sti 316.589.527 ku vaj tskih di na ra, po ka zu ju po da ci Grad skog jav nog pra vo bra ni la {tva od ma ja 2011. go di ne. Iz nos ku vaj tskih di na ra pre tvo ren u na {u va lu tu po ka zu je da je re~ o spo ru vred no sti 95 mi li jar di di na ra, {to je rav no ci fri od ~e ti ri bu xe ta gra da. Iz Grad ske ku }e su obe lo da ni li da je re~ o spo ru pred Pri vred nim su dom u No vom Sa du, gde je tu ì lac Ja sem Mo ha med al Khars, ko ji je prav ni sle de be nik Mu sta fe Ak- Khars iz Ku vaj ta. Tu èn je No vi Sad, kao prav ni sled be nik ATRO „25. maj” iz No vog Sa da u ste ~a ju, a zbog ne is ko ri {}e nog vre me na an ga ò va ne ma {i ne ri je, opre me i qud stva pri li kom uto va ra i is to va ra

Udru è we za za {ti tu ì vo ti wa „Spans” od lu ~i lo je da po kre ne pe ti ci ju, ka ko bi se ne e fi ka sno re {a va we pro ble ma na pu {te nih pa sa u No vom Sa du pre ki nu lo, nav de no je u sa op {te wu ove or ga niz ci je. Iz ovog Udru è wa na vo de da su pro te klih me se ci pri ma li broj ne ape le dru gih udru è wa i gra |a na i da su zbog to ga or ga ni zo va li pri ku pqa we pot pi sa, ne bi li uti ca li na grad ske vla sti. U sa op {te wu je re ~e no da po ti sni ci tra è sa se sa da {we pri hva ti li {te za tvo ri, jer ne za do vo qa va osnov ne uslo ve za sme {taj na pu {te nih ì vo ti wa, da se utvr di od go vor nost nad le `nih ako se pri hva ti li {te u iz grad wi ne otvo ri u za kon skom ro ku i da se ostva ri sa rad wa pri hva ti li {ta u iz -

svo je na ci o nal no sti i da su zbog to ga uz ne mi ra va na i we go va de ca, li ga {i zah te va ju naj te `e ka zne za na pa da ~e. No vi Sad je bio i bi }e grad ko ji se po no si svim na ci o nal nim za jed ni ca ma ko je u we mu `i ve. A. L.

Ta wir pun ce le 2012. Za hva qu ju }i ano nim nom do na to ru iz Be o gra da na rod na ku hi wa u Srem skim Kar lov ci ma ra di }e to kom ~i ta ve 2012. go di ne. Ka ko sa zna je mo od se kre ta ra kar lo va~ kog Cr ve nog kr sta Dragane Kqaji}, pre ma ne dav no sklo pqe nom ugo vo ru sa ovim da ro dav cem, me se~ no }e za is hra nu naj u gro `e ni jih Kar lov ~a na do na tor da va ti na mir ni ce u vred no sti 1.026 evra, a 1.000 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti }e upla }i va ti na ra ~un

sa wu na rod ne ku hi we dao i Fa kul tet za me nax ment sa ukup no 600.000 di na ra. - Ve li ku za hval nost du gu je mo FAM-u za to {to je pro {le go di ne da ju }i 50.000 di na ra me se~ no po mo gao da za na {ih 200 ko ri sni ka pri pre ma mo po je dan to pli obrok dnev no - ka `e Dra ga na Kqa ji}. - Ove go di ne ne }e mo mo }i da ra ~u na mo na po mo} ovog fa kul te ta, ali je la ne su ma ko ju nam je dao bi la vi {e ne go dra go ce na.

Od op {ti ne 90.000 di na ra me se~ no Me |u oni ma ko ji po ma ù Cr ve nom kr stu u Kar lov ci ma je ste i lo kal na sa mo u pra va. Kar lo va~ ka op {ti na na sta vi }e i ove go di ne me se~ no da iz dva ja od re |e nu svo tu. Pro {le go di ne je to bi lo 80.000 di na ra, a ove je ta su ma za 10.000 ve }a. Te pa re, po re ~i ma Kqa ji }e ve, ko ri sti }e za re dov ne ak tiv no sti or ga ni za ci je i re ìj ske tro {ko ve. ove or ga ni za ci je za te ku }e tro {ko ve. Pod tim se pod ra zu me va ju tro {ko vi stru je, vo de, od no {e wa sme }a, sred sta va za hi gi je nu, dve pla te i ku po vi na za ~i na, od no sno na mir ni ca ko je ne do sta ju za pri pre mu obro ka. Kqa ji }e va ka è da je ovaj do na tor i pro {le go di ne, od sep tem bra, fi nan si rao pri pre mu obro ka so ci jal no ugro è ni ma u Kar lov ci ma upla tiv {i 400.000 di na ra. La ne je do pri nos funk ci o ni -

Na spi sku ko ri sni ka je 200 qu di, a 15 wih je na li sti ~e ka wa. Kqa ji }e va ka `e da }e ovih da na na pra vi ti pre sek sta wa i one ko ji ne do la ze re dov no po obrok ski nu ti sa li ste, a uba ci ti one ko ji ~e ka ju da po sta nu ko ri sni ci. Na po mi we da je pro {le go di ne bi lo znat no vi {e onih ko ji su ~e ka li me sto u na rod noj ku hi wi, ali ni je zna la da ka `e {ta je raz log sma we wa li ste ~e ka wa. Z. Ml.

AK CI JA NO VO SAD SKOG PO ZO RI [TA

Za sta ri okvir – ula zni ca No vo sad sko po zo ri {te po klo ni }e gra |a ni ma bes plat ne kar te za pred sta ve uko li ko do ne su sta re okvi re za fo to gra fi je. Svi ko ji do ne su ram, je dan ili vi {e wih, do bi ja ju ula zni cu za jed nu od dve pred sta ve: „^a rob wak iz Oza”, ~i je su pro jek ci je 16. i 17. ja nu a ra, i „^o ve ko vu tra ge di ju” ko ja se iz vo di 19. i 21. ja nu a ra. Ova ak ci ja or ga ni zu je se u sklo -

pu obe le à va wa 37. ro |en da na No vo sad skog po zo ri {ta, ko je pri pre ma iz lo `bu fo to gra fi ja pred sta va i glu ma ca ko ji su obe le ì li ì vot ove po zo ri {ne ku }e. Pu bli ku po zi va ju da se pri dru ì na sta ja wu iz lo `be, ta ko {to }e u ovaj te a tar do ne ti sta re okvi re. Okvi ri se mo gu do ne ti 16. i 17. ja nu a ra od 9 sa ti do uve ~e, u hol ovog te a tra. A. J.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota14.januar2012.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Ro do qup ci” (19.30) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Kos i li si ca” (11) No vo sad sko po zo ri {te: „On i mi” (19)

BIOSKOPI Are na „Pa ra da” (15, 17.15, 22.30, 22.20), „Naj mra~ ni ji sat” (18, 20.30, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (20.10, 22.40), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 15.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.30, 20, 22.35), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 14.10 13.45, 15.30, 17.45), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol duh” (19.45), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Po no} u Pa ri zu” (22.15), „Kung fu pan da 2” (12), „De da Mra zov ma li po mo} nik” (13.15), „He pi fit 2” (11.15,12.10, 13.10, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.15, 18.15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Dra ga na Kne è vi} iz Ba~ke Palanke (obe devoj~ice), DEVOJÎCE: Bo ja na Va gi}, Mi le na Stan ~i} i Mir ja na Mi la no vi} iz Novog Sada, Sa wa Pa ra vi na iz Ba~ke Palanke, Je le na Ra duj ko vi} iz Veternika, Ne ve na Sre ti} iz Sombora, Mi lup ka Ku ku~ ka iz Silba{a i Mar ta Me sa ro{ iz Malog I|o{a, DEÂKE: Je le na Jo vin, Alek san dra Sta ki}, Ma ja Tar buk Ro kvi}, Iva na Gu {i} i Iva na Zlat ko vi} iz Novog Sada, Mi li ca Bran ko vi} Je le ~a nin iz Petrovaradina, Ve sna [qi var Bo {ko vi} i Da ni je la Mla |an iz Sremske Kamenice, Ma ri ja na Sto ja no vi} iz Titela, Kri sti na To pa lo vi} iz Iriga i Vla di mi ra Dor ~o va Valt ne ro va iz Magli}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Valentina Viktora Zasedateleva (urna) (1948) u 9.45 sati, Ban Milivoja ^eli} (urna) (1931) u 10.30 ~asova, Pavle Grgura Kalmar (1953) u 11.15, Dobrila Cvete Krsti} (1930) u 12 ~asova, Nikola Damjana A~anski (1926) u 12.45, Mara Save Nedeqkovi} (1928) u 13.30 i Qubi{a Aleksandra Georgijevi} (1921) u 14.15 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Nikola Jozefa Brenesel (1939) u 13 ~asova.

c m y

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik НЕЈАСНОЋЕ ОКО ПРЕНОСА ВЛАСНИШТВА НАД НЕКРЕТНИНАМА ЈОШ НИСУ РЕШЕНЕ

Опет на почетку СУБОТИЦА: Пресудом Вишег Суда у Суботици утврђено је да је препис имовине, односно пословних простора у граду извршен на незаконит начин, рекао је Мирко Бајић, који се јавности обратио као грађанин.Бајић ће поднети писмени захтев министру полиције Ивици Дачићу и министарки правде Снежани Маловић да се спроведе поступак утврђивања одговорности Жељка Шуковића, тада судије Основног суда у Суботици и других лица који су у наведеним радњама учествовали. - Када сам ово питање покренуо 2003. године, као председник Анкетног одбора града Суботице, било је око 100 пословних простора у самом центру који су отуђени на незаконит начин. Ја ћу министрима послати документацију за Прву предузетничку банку, Народно позориште и простор на адреси Матије Гупца број 17. У сва три случаја ради се о незаконитом преносу власништва у корист приватних лица и фирми. Пословни простори су били у власништву државе и без сагласности Владе Републике Србије није био могућ пренос власништва. На тај начин отуђен је, у само ова три случаја, где постоје егзактни докази о незаконитом оту-

ђењу, 21 пословни простор и један двособан стан укупне површине од 2.500 квадратних метара и то у најстрожем центру града.Верујем да је реч о спрези криминалаца који у вези са отуђењем пословних простора у Суботици и поред налаза надлежних државних органа, полиције и Управе за борбу против организованог криминала, до данас није предузето ништа по питању утврђивања одговорности. Виши суд у Суботици је укинуо пресуду Основног суда и сада се враћа на првобитни поступак. Што значи да се враћамо на почетак од пре 10 година. Требало је да се пресуда прогласи ништавном, што значи да би били у обавези да плате заостале кирије - рекао је Мирко Бајић. Овим проблемом се бави и Удружење за заштиту права грађана Суботице, СПАС које је оптужило запослене у Општинском и Вишем суду у Суботици да не раде по закону. Сматрају да Виши суд у Суботици није био у праву када је укинуо пресуду Основног суда који је 2001. донео решење којим је у земљишне књиге уписано да је општина са Првом предузетничком банком, данас НЛБ банка мењала непокретности и због тога се предмет враћа на првостепени поступак. С. И.

УСПЕЛА АКЦИЈА „ЗА НАШЕ БЕБЕ”

Сто за термореанимацију КИКИНДА: Почетком децембра Црвени крст Кикинда покренуо је акцију „За наше бебе”. Циљ је био сакупљање новца ради купиовине термореанимационог стола, неопходног Одељењу неонатологије кикиндске Болнице. Иако се новац и даље прикупља, извесно је да је акција успела: - Прикупили смо новац од донатора и спонзора у нашим предновогодишњим и празничним акцијама - каже секретарка кикиндског Црвеног крста Аранка Фелбаб. - Продавали смо честитке настале у ликовној радионици, млади волонтери организовали су акцију „Чај од срца”, а драмска секција припремила је новогодишњу представу и сакупљени су добровољни прилози. Очекујемо

да ће, у току овог месеца, бити прикупљен потребан износ и да ћемо уплатити термореанимациони сто. Наши суграђани су заиста хумани имају потребу да помогну, и ми смо им захвални. На одељењу неонатологије у кикиндској Болници постоји термореанимациони сто стар 20 година, и у веома лошем стању. Уређај се користи за новорођенчад која имају проблема са адаптацијом па им се на овом столу одржавају температура и остали витални параметри. Цена боље опремљеног термореанимационог стола је око милион динара, а у Црвеном крсту очекују да ће овог месеца сакупити довољно за куповину скромније варијанте, вредне 718.000 динара. А. Ђ.

УРЕ ЂУ ЈЕ СЕ РАД НА ЗО НА У ОЏА ЦИ МА

Ин ве сти то ри ма на ме ње на 23 хек та ра ОЏА ЦИ: Планови развоја малих и средњих предузећа у општини Оџаци, створили су потребу за уређењем радне зоне, која је урбанистичким планом зацртана још давне 1974. године. Спровођење овог пројекта поверено је Дирекцији за изградњу општине Оџаци. - Реч је о наставку парцелације и инфраструктурног опремања блока 46, који се налази у непосредној близини града, тачније поред пута 410, према Бачком Грачацу и захвата 23 хектара земљишта. До сада је изграЗо ран Пе рак на пу ту ка рад ној зо ни ђена саобраћајница широка шест метара, а дуга пола киломе- ског завода у Оџацима - рекао нам тра кроз улични коридор за потре- је дипл.инг. Зо ран Пе рак, дирекбе парцела. Парцеле унутар радне тор Дирекције за изградњу. Наставак радова подразумева зоне су величине од 1-2,5 ха и уредно су уведене у Катастар не- изградњу једне велике монтажнопокретности Републичког геодет- бетонске трафо станице, затим изградњу водовода, као и атмосферске и фекалне канализације. У оквиру радне зоне се такође налази и главна мерно-регулаторна станица оџачког гасовода. По речима директора Перака, инве ститор овог веома значајног објекта је Фонд за капитална улагања АП Војводине. Завршетак радова на уређењу радне зоне и предаја на коришћење се очекује у јуну. Осим зоне у Оџацима и у свим другим местима ове општине, одређене су локације радних зона, а њихово уређење ће зависити од заинтересованости потенцијалних инвеститора. С. Ми лер

subota14.januar2012.

ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ВОЈВОДИНЕ БОЈАН ПАЈТИЋ У МИХАЈЛОВУ

Камен темељац за још једну фискултурну салу МИХАЈЛОВО: Након полагања камена темељца за нову фискултурну салу у Основној школи “Братство” у Арадцу, председник Владе Војводине Бојан Пајтић и градоначелник Зрењанина Милета Михајлов исто то јуче су учинили и у Основној школи “Соња Маринковић” у Михајлову. За изградњу ове две спортске хале, преко потребне тим сеоским образовним установама, локална самоуправа у Зрењанину издвојила је око 57 милиона динара.Пајтић је јуче изјавио да је покрајинска Влада инвестирала у преко 300 објеката на територији Војводине и да је готово свако село добило важне грађевине. -Посебно желимо да улажемо у оне средине које су мање, из којих људи одлазе и којима треба додатна подршка за развој. Похвалио бих градоначелника и руководство града Зрењанина који настављају такву политику и улажу управо у насељена места којима је потребна подршка, како би

млади људи остајали у њима. Јер, тужно је да у 21. веку деца обављају физичко и баве се спортом у школском холу. То просто није прихватљиво – рекао је Пајтић. Градоначелник Михајлов је казао да је полагањем камена те-

мељца у Михајлову практично настављена, пре неколико дана у Арадцу започета акција “ниједна школа без фискултурне сале”. -Очекујемо да ће деца у следећој школској години фискултуру радити у новој сали – додао је

Михајлов и нагласио да је предрачунска вредност радова 29,4 милиона динара. Задовољство због јуче започетог посла изразила је и директорка школе “Соња Маринковић” Гизела Катона. Она је напоменула да су деца изузетно активна када је реч о спорту и да је управо због тога веома важно да наставу физичког васпитања не похађају у школском холу, већ у адекватном простору. Основна школа у Михајлову истурено је одељење ОШ “Соња Маринковић” из Зрењанина, у којој се настава одвија на српском и мађарском језику. У михајловачком објекту смештено је и забавиште. У склопу школе, изграђене пре тридесетак година, није постојала фискултурна сала, па су деца, њих близу стотинак, до сада часове физичког васпитања, у зависности од временских услова, имали у школском холу или на спортском терену у дворишту школе. Ж. Балабан

КАНЦЕЛАРИЈА ЛОКАЛНОГ САВЕТА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ ПРОУЗРОКОВАЛА ТИХИ РАТ ИЗМЕЂУ ДС И ЛСВ

Новозапослени изазвали реплику

ЗРЕЊАНИН: Предизборне трзавице између коалиционих партнера Демократске странке и Лиге социјалдемократа Војводине са покрајинског нивоа очито су се пренеле и на локал. Почетку тихог препуцавања градских функционера из редова ДС и ЛСВ допринело је овонедељно отварање канцеларије Локалног савета за запошљавање у просторијама Културног центра Зрењанина. Свечаности је присуствовао председник Скупштине града и високи функционер Лиге Александар Мартон, а у очи је одмах упало да су са овог догађаја изостали функционери локалне самоуправе који носе дрес ДС. Мартон је, том приликом, изјавио да је прошле године у граду на Бегеју отворено неколико десетина нових радних места, што је већ наредни дан, чим су медији објавили ову информацију, изазвало реакцију градоначелника Милете Михајлова (ДС). Наводећи да је отварање канцеларије Локалног савета за запошљавање, прве те врсте у Србији, “вредан и користан пројекат који ће допринети повећању броја запослених у нашем граду у наредном пе-

Милета Михајлов

риоду”, Михајлов је кориговао Мартона, када је реч о досадашњем учинку локалне самоуправе на пољу отварања нових радних места. -Колега Мартон је био скроман када је, на отварању канцеларије, рекао да је крајем прошле године у Зрењанину отворено неколико десетина нових радних места. Подсећам га, као и целокупну јавност, да је лане у нашем граду посао добило више од 1.000 људи. Начини запошљавања били су различити: кроз

Александар Мартон

реализацију нових инвестиција, субвенције покрајинске владе за додатно запошљавање, као и кроз оживљавање неколико великих зрењанинских предузећа која су била у приватизационом или неком другом спору – истакао је зрењанински лордмер у реакцији на говор спикера локалног парламента и додао да су доказ његовим тврдњама и подаци Регионалне привредне коморе који бележе пад незапослености за 2,5 одсто у Зрењанину и околини.

Михајлов је изразио веровање да ће тај тренд пада бити и нешто виши када се укалкулишу и прошлогодишњи подаци. Наводећи да пад незапослености мора бити заједнички циљ, градоначелник је поручио да новој канцеларији Локалног савета за запошљавање жели много успеха у раду и обећао “отворену сарадњу са наше стране”. -У то име, подржавам ову иницијативу коалиционог партнера Демократске странке у извршној власти Зрењанина - Лиге социјалдемократа Војводине, која је овај пројекат и реализовала и за чији ће успех, самим тим, сносити највећу одговорност – закључио је Михајлов. Канцеларију су у среду свечано отворили Мартон и координаорка Локалног савета за запошљавање Ливиа Хартих, која је казала да очекује да ће канцеларија оправдати своје постојање, јер ће омогућити активније учешће свих социјалних партнера, како би објединили све ресурсе и заједничким снагама и радом допринели стварању амбијента и услова за већу стопу запошљавања. Ж. Балабан

УШТЕДА НА ГРЕЈАЊУ КРОЗ АЛТЕРНАТИВНА РЕШЕЊА

Соларна енергија у друштвеним објектима

КИКИНДА: Покрајински секретар за енергетику и минералне сировине Радослав Стриковић посетио је јуче Кикинду и обишао Дом ученика и Спортски центар „Језеро” где су прошле године постављени соларни колектори. Истичући добру сарадњу са представницима локалне самоуправе Стриковић је известио намерама неколико мађарских компанија, као и НИС-а да искористе алтернативне изворе енергије које има кикиндска општина. - Могућа су и два инвестициона подухвата у кикиндској општини. Познато је да су Секретаријат и кинеска компанија потписали протокол о сарадњи у изградњи соларне електране од 30 киловата. У наредних месец дана биће формирано заједничко предузеће Покрајине и кинеске компаније које ће моћи да реализије изградњу соларне електране. У Кикинди постоји велика шанса за когенерацију-комбиновану производњу електричне и топлотне енергије путем геотермалних ресурса. Постоји бушотина која има температуру воде вишу од 85 степени тако да су за њу заинте-

ресоване мађарска компанија и НИС, а крајем јануара биће одржан састанак у Кикинди ради договора о даљој сарадњи - рекао је Стриковић. Председник Општине Кикинда Илија Војиновић подсетио је на пројекте којима је Општина успешно конкурисала код Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине. Реч је о уградњи соларних колектора на Дому ученика и Спортском центру „Језеро” и санацији језера у Банатском Великом Селу. - Намера нам је да конкуришемо за средства за постављање соларних колектора у Општој болници, Народној кухињи и Геронтолошком центру јер желимо да што више искористимо алтернативне изворе енергије - најавио је Војиновић. У Дому ученика соларни колектори раде три месеца и за то време забележена је уштеда од 30 процената. Директор Спортског центра „Језеро” Милован Ранђић додаје да су колектори у функцији тек неколико дана те да ће се њима грејати санитарна вода:

Обилазак СЦ „Језеро”, где се планира соларно грејање и воде у базенима

-Уштеда ће бити 60 до 70 одсто. Ове године требало би да реализујемо и другу фазу пројекта грејање воде у затвореним и отвореним базенима соларним колекторима, за шта нам је неопходно 3,5 милиона динара. Из буџета општине Кикинда за енергенте издваја се око 300 милиона динара, а намера је да се уз по-

моћ соларних колектора издвајања умање за 100 милиона динара. За соларне колекторе у Дому ученика и Спортском центру „Језеро” утрошено је 6,5 милиона динара. Средства су обезбеђена преко Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине и у локалној самоуправи. А. Ђуран

subota14.januar2012.

c m y

vOJvOdinA

dnevnik

РАДНО АНГАЖОВАЊЕ ОСОБА С ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА

Отворена продавница „Плаве птице”

Полицији ново теренско возило ТЕМЕРИН: Полицијска станица у Темерину добила је данас ново теренско возило Лада-Нива, које је на основу предлога општинског Савета за безбедност обезбедила локална самоуправа. -Имамо велики број салаша, нажалост и крађа у атару. Недавно формирана пољочуварска служба није имала адекватну подршку од полиције, па ће им обострана сарадња бити од значаја – истакао је

председник општине Темерин Андраш Густоњ. Командир Полицијске станице у Темерину Лајош Мишколци се захвалио локалној самоуправи, која је набавком новог возила реализовала један од закључака општинског Савета за безбедност у Темерину и грађанима на разумевању на превазилажењу застоја у радовима полицијске станице на управним пословима. М. М.

Заштита опљачкане породичне гробнице АПАТИН: Општински одбор Демократске странке у Апатину покренуо је иницијативу и пронашао донаторе који ће омогућити да се заштити породична гробница Виендлових на Градском гробљу са које су прошле године непознати лопови однели бакарни кров. Главни извођач радова је грађевински предузимач Миленко Гнендингер. - Док локална самоуправа настоји да подигне што више нових споменика постојећи пропадају. Тако није реаговала ни када су лопови однели бакарни кров са гробнице породице Виендл, која представља изузетан Споменик покривен захваљујући донаторима примерак сакралне архитектуре у нашем граду, јединствен ња одлучили смо да окупимо донаје у Војводини, па тако представља торе који су вољни да набаве матеобјекат од изузетног културно исто- ријал и раде како би се објекат заријског значаја. Како локална само- штитио - рекао је Горан Орлић, управа није ништа учинила да се председник Општинског одбора објекат заштити од даљег пропада- ДС. Ј. П.

Пензионери се радо окупљају у свом дому

Успешан рад Дома пензионера

ТЕМЕРИН: На данашњи дан 2011. године пензионери из Месне заједнице Старо Ђурђево добили су нови дом од стотинак квадрата, који користи шест стотина чланова. Више од једне деценије старији из овог дела Темерина окупљали су се у подруму испод бине Дома културе, који је у неколико наврата био поплављен. - Иницијативу за изградњу Дома пензионера покренули су наши најстарији чланови, који су добили подршку од МЗ Старо Ђурђево. Добровољни рад и прилози, помоћ у средствима, грађевинском матери-

јалу, посебно предузетника обезбедили су услове за нове, топле и светле просторије. Тако је квадратни метар Дома пензионера, са централним грејањем, стајао мање од 200 евра – каже председник МО пензионера Стојан Дондур. Дом пензионера у овој Месној заједници је отворен сваког дана од 8 до 22 часа. Бољим условима за рад приметна је већа ангажованост руководства месне организације, чланова, па и жена пензионера. Овај пријтни кутак користе и чланови других цивилних организација. М. М.

Добар одзив давалаца крви ТЕМЕРИН: У првој овогодишњој акцији добровољног давања крви у Темерину, позиву на хуманост одазвало се 106 суграђана, а крв је дало њих 94. У Црвеном крсту Темерина и Заводу за трансфузију крви су изузетно задовољни. - Имајући у виду да смо последњу акцију имали 26. децембра, а хуманост је исказало 109 грађана, Темерин одскаче и у овој години - истиче др Ванеса Убавин из Завода за трансфузију крви. - Општина Темерин је на добром путу да по трећи пут узастопно и за 2011. годину буде проглашена за најхуманију средину. М. М.

КУЛА: За чланове Друштва за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Плава птица“ из Куле, који су већ неко време радно ангажовани на различитим пословима, отворена је продавница у којој ће они продавати производе са радне терапије, али и пружати услуге фотокопирања. Захваљујући пројекту „Инклузија особа са инвалидитетом”, у новоотвореној продавнци је ангажовано пет особа са посебним потребама, док још пет људи који су чланови удружења МНРО ради у мобилном тиму у кулском ЈКП „Комуналац“, као и у црвеначком ЈКП „Водовод“. Општина Кула је обезбедила простор и предвидела одређена средства за подршку радног ангажовања у јавним предузећима, а пројекат је финансирао Балкански фонд за локалне иницијативе и Делегација Европске уније у Србији. - Поред Дневног центра, становања уз подршку „Предах”, раног третмана и дијагностике, превоза

Чланови удружења „Плава птица” испред продавнице

особа са инвалидитетом, кулска општина овим пројектом пружа подршку и запошљавању лица са посебним потребама - рекао је председник Привременог органа Жељко Ковач и додао да су радно ангажоване особе задовољне и поносне, јер

сада имају своју улогу у друштву, као и осећај да су друшвено корисни и одговорни. Према речима председника Друштва за помоћ МНРО „Плава птица“ Марка Кошутића, успостављена је веома добра сарадња са ко-

муналним предузећима у Кули и Црвенки у којима чланови овог друштва обављају послове разврставања ПЕТ амбалаже и сортирање, фарбање канти за смеће и шахтова. Запослени чланови Удружења „Плава птица“ у овим комуналним предузећима раде самостално уз надзор инспектора који је са њима на терену. Чланови „Плаве птице“ раде и у пластенику у коме узгајају различите пољопривредне клутуре, али и у отвореној башти где узгајају сезонско поврће и зачинско биље, затим обављају послове кројења и шивења и тако израђују одевне предмете, торбе, јастучнице, салвете и многе друге ствари, а баве се и грнчарством и уз помоћ радног инструктора самостално припремају глину и израђују предмете који имају естетску и употребну вредност. Од када је отворена продавница која се налази у згради општине Кула, све производе са ових радионица сада имају где и да продају. М. Кековић

НОВА ТУРИСТИЧКА ДЕСТИНАЦИЈА У СРЕМУ

Плажа и камп на језеру Јарковци

ЈАРКОВЦИ: Блатњав пут, неочишћена обала и шибље, прва су слика на коју наилазите када ових дана прилазите језеру Јарковци, које се налази на територији општине Иђија. Ово језеро лоцирано је четири километра југоисточно од језера Шеловренац и исто толико од центра Инђије. Ширина му је око 300 метара, а дужина око два километра и захвата површину од 35 хектара. Користи се за наводњавање пољопривредних површина, за снабдевање индустријских погона техничком водом, као рибњак, али и за лов и риболов. Године неодржавања допринеле су да се смањи број оних који уживају у чарима овог природног добра, а како би се то променило и ружна слика овог природног добра постала прошлост, Општина

Инђија преузела је надлежности и у току 2012. године у плану је да се од овог места направи прави туристички центар. - До сада смо се само ми из Месне заједнице са нешто мало средстава борили да прелепо језеро не зарасте у коров и амброзију. Тако да смо, колико смо имали могућности, а имали смо веома мало, неколико пута уклонили око језера флаше, папире и оне отпатке које су риболовци остављали и покушавали да покосимо нешто од амброзије и траве - каже председник МЗ Јарковци Драган Стојаковић. Надлежни тврде да ће овај будући туристички центар бити потпуно комунално и инфраструктурно опремљен, а очекује се да ће поред уређења плаже бити изграђен и камп за

Од запуштене баре до туристичког центра

све оне који буду хтели да се дуже задрже. Сви планови везани за будући туристички центар у Јарковцима допринеће развоју туризма у инђијској општини. Овај пројекат биће ве-

ЈУЧЕ СВЕЧАНО ОТВОРЕН СЕТВЕНИ САЈАМ У БЕЧЕЈУ

Представили се семенари и заштитари биља БЕЧЕЈ: Покрајински секре- унапређења пољопривредне де- сајамску манифестацију Сајам тар за рад, запошљавање и рав- латности у Војводини. пољомеханизације, који ће се ноправност полова Мирослав Директор актуленог троднев- одржати од 16. до 18. марта, реВасин јуче је свечано отворио ног сајма Давор Бошковић за- као је Давор Бошковић. Сетвени сајам у Бечеју. То је пр- хвалио се свим излагачима, генеПосетицима се у име Асоцијава у низу овогодишњих бечеј- ралном спонзору водећој компа- ције пољопривредних произвоских сајамских манифестација у нији у производњи семена „Пио- ђача Војводина Аграра обратио области пољопривреде, чиме се Бечеј доказује као регионални пољопривредни центар Потисја. - Бечеј је одувек важио за пољопривредни центар, па је разумљива идеја да и путем сајамских активности израсте у регионални пољопривредни центар - нагласио је Васин. - Томе у прилог иде чињеница да успешно реализујемо пројект опоравка ПИК Бечеј и његовог повратка на старе стазе успеха. Томе ваља додати да су овдашњи пољопривредници вредни и узорни домаћини, који миран период на њивама користе за едукацију. Новосадски сајам као светски признату манифестацију овог профила, неопходно је да прати низ мањих мани- Велик одзив гостију на свечаном отварању Сетвеног сајма фестација сличних садржаја. Актуелни Сетвени сајам у Бе- нир дупонт”, и није крио задо- истакнути бечејски пољопричеју је наменски посвећен јед- вољство што се већ на свечаном вредник Блажа Стајић, а о саном од најважнијих процеса у отварању окупио завидан број радњи пољопривредника са мепољопривредној делатности, ко- посетилаца, чиме је уложени дијима говорио је уредник телејој Влада АП Војводине посве- труд организатора добио одгова- визијске емисије о пољоприврећује велику пажњу. рујућу сатсфакцију. ди „Откос“ Славиша ДабижљеСекретар Васин осврнуо се и - Ово је изложбено-едукативна вић. Поред презентација водена значај пројекта гајења произ- манифестација намењена пољо- ћих фирми семенске и заштитарводње органске хране у Војводи- привредним произвођачима, који ске производње, овог викенда ни, чиме се отвара могућност из- су добили прилику да на једном под кровом спортског центра воза оригиналних производа на месту сазнају све што их интере- „Младост” у Бечеју су своје проевропско тржиште. Он је подсе- сује о долазећој сетви од најква- изводе изложили винари и протио да се интензивно ради на ре- литетнијих произвођача семена извођачи хране, па има шта и да афирмацији задругарства, јед- и фирми које се баве заштитом се дегустира. ном од основних процеса у циљу биља. Већ сада најављујем нову В. Јанков

ома значајан и за локално становништво, а већ од ове године можемо очекивати Јарковце на туристичкој мапи Европе. Ј. Антић

Изложба бачких писмоноша

БЕЧЕЈ: Удружење одгајивача расних голубова, живине и кунића „Голуб 72“ из Бечеја ове године обележава вредан јубилеј – четири деценије постојања и успешног рада. Тим поводом, биће организовано низ пригодних манифестација. Прва је данас у бечејском Дому „Славко Симин“, где ће се одржати специјална изложба бачких изложбених голубова писмоноша. У питању је специјална врста голуба писмоноше, коју су бечејски одгајивачи створили пре пола века и која се раширила широм Војводине, па и шире. - Пријављено је 128 младих и старих голубова из Кикинде, Ковиља, Новог Бечеја, Сомбора, Суботице и, Бечеја. Долазак излагача очекујемо између 8 и 10 сати, троје судија ће до 12,30 сати оцењивати голубове, а онда ће до 14 сати суграђани моћи да разгледају изложбу, после чега ћемо уручити признања најуспешнијима - рекао је у име организатора Жарко Грчић. В. Ј.

Чокански сувенир ЧОКА: Општина Чока је у циљу препознатљивости туристичког потенцијала и промовисања ове средине као туристичке дестинације расписала јавни позив за избор чоканског уникатног сувенира. Могу се јавити грађани, који могу допринети да Чока добије свој први званични сувенир. Позив је отворен до 6. фебруара ове године, а идејна решења у електронској форми достављају се на адресу co kan ski su ve nir@g mail.com или лично на адресу општине Чока, Потиска улица 20, 23320 Чока. У критеријумима је назначено да идејно решење треба да обухвати симболе који се повезују са Чоком, или уради иновативно ново решење, да реплика може бити урађена у глини, а да у случају да сувенир садржи текст он буде двојезичан на српском и мађарском. Комисија за избор сувенира резултате ће објавити 16.фебруара ове године. М. Мр.

dru[tvo

dnevnik USKO RO LI STA LE KO VA O TRO [KU DR @A VE

Pet no vih ci to sta ti ka

Od naredne nedeqe, 19. januara, primewiva}e se nova lista lekova koji }e se tokom ove godine prepisivati i izdavati na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osigurawa. Listu lekova ~ine oni koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta - lista A, zatim oni koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta a koji imaju terapijsku paralelu lista A 1, lekovi koji se izdaju na nalog - lista B, lekovi sa posebnim re`imom izdavawa - lista C i lekovi koji nemaju dozvolu u Srbiji a neophodni su u dijagnostici i terapiji takozvani neregistrovani lekovi lista D. - Novim pro{irewem liste lekova koji se izdaju na teret sredstava RFZO, a koja }e stupiti na snagu 19. januara, paci-

}aju pacijenti u iznosu od 50 dinara za svaku koli~inu izdatog leka. Za lekove sa liste A 1 participacija se odre|uje u procentualnom iznosu od 10 do 90 odsto od cene leka na malo i wu pla}aju sva lica. Izuzetno participaciju za lekove sa internacionalnim neza{ti}enim imenom diklofenak ne pla}a se participacija. Za ampulirane lekove sa liste B koji se aplikuju u zdravstvenim ustanovama na primarnom nivou utvr|uje se participacija od 50 dinara po jednom nalogu. Za lekove sa lista A i A 1 koji se koriste tokom bolni~kog le~ewa pacijenti ne pla}aju participaciju. Za lekove sa lista C i D pacijenti ne pla}aju participaciju. Za lekove sa liste onih koje je osigurano lice nabavilo u inostranstvu utvr|uje se participacija u iznosu od 20 odsto od dinarskog iznosa cene leka po jednom pakovawu. Participacije za lekove sa lista A i B oslobo|eni su ratni i civilni invalidi rata, slepa lica i trajno nepokretni, kao i oni koji ostvaruju nov~anu naknadu za tu|u pomo} i negu drugog lica, deca, u~enici i studenti do kraja {kolovawa a najkasnije do navr{enih 26 godina `i-

Kon ku ren ci ja pro iz vo |a ~a sma wi la ce nu le ka Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe pro{le godine je pro{irio Listu lekova i sa takvom praksom nastavio i ove, i to zahvaquju}i zna~ajnim u{tedama koje su pro{le godine ostvarene kao i pove}awem konkurentnosti me|u proizvo|a~ima lekova. To je omogu}ilo da se kona~no na listi lekova na|u savremeni, inovirani lekovi kojima su pokrivena i nova indikaciona podru~ja. Lista lekova je sa~iwena tako da pospe{uje konkurenciju pa su se mnogi proizvo|a~i, kako bi se upravo wihovi lekovi na{li na woj, smawili cenu. Na`alost, neki to nisu hteli pa je to uticalo da se lekovi sa A liste prebace na listu A1, odnosno na one sa doplatom. jentima obolelim od glaukoma omogu}uje se kombinovana terapija kapima - obja{wava za „Dnevnik” Sa wa Mi ro sa vqe vi}, potparol Republi~kog fonda zdravstvenog osigurawa. Prvi put se, nagla{ava Mirosavqevi}, uvodi revolucionarni lek „rilutek“ u le~ewu ALS - amiolateralne skleroze (te{kog neurolo{kog oboqewa). Tako|e, pacijentima u terminalnoj fazi bubre`ne insuficijencije bi}e omogu}en lek „mimpara“, a obolelima od astme, kao i hroni~ne opstruktivne bolesti plu}a, omogu}ena je ve}a dostupnost lekova. Bolesnicima na parenteralnoj ishrani pro{iren je broj lekova koje mogu koristiti. Prema Pravilniku, za odre|ene lekove koji se propisuju utvr|uje se ograni~ewe, a pri uvo|ewu novog leka u terapiju na jedan lekarski recept mo`e se propisati najvi{e jedno pakovawe tog leka. Za lekove sa liste A, kojih je najvi{e i pokrivaju skoro sve bolesti, utvr|uje se participacija koju pla-

vota i `ene u toku trudno}e, poro|aja i godinu dana nakon wega. Na ovom novom spisku lekova koje obezbe|uje dr`ava na}i }e se oni koji su uvedeni u julu pro{le godine kada je RFZO pro{irio listu za 238 novih lekova od kojih su 106 potpuno nove aktivne supstance, razli~itih oblika, ja~ina i pakovawa. Stavqeni su lekovi za le~ewe esencijalne hipertenzije, hepatitisa B, lekovi koji se koriste kod aktivnog infarkta miokarda, karcinoma bubrega, vakcina protiv oboqewa disajnih puteva koje izaziva respiratorni virus kod dece sa visokim rizikom od nastanka novog oboqewa, kao i nova generacija lekova protiv epilepsije i depresije. Tako|e, lista je pro{irena i sa pet potpuno novih citostatika za bolesti koje se do sada nisu le~ile. Pro{irena je i indikacija za lek „pegilovani interferon alfa“ koji se do sada koristio u le~ewu hepatitisa C a od sada }e se koristiti i za obolele od hepatitisa B. Q. Ma le {e vi}

Iz ve {taj o smr ti be be u po ne de qak Izve{taj Komisije novosadske Klinike za ginekologiju i aku{erstvo o smrti bebe Mi li ce @de ro i Sa {e Stan ko vi }a nije ju~e, kako je bilo najavqeno, predat Zdravstvenoj inspekciji rekao je za „Dnevnik” v.d. upravnika primarijus dr Dra gan Bu da kov. - Izve{taj }e biti poslat po{tom u ponedeqak. Narednih dana u Klinici za ginekologiju i aku{erstvo odr`a}e se konferencija za novinare na kojoj }e javnost dobiti vi{e informacija o ovom slu~aju - rekao je dr Budakov. Ina~e, Klinika za ginekologiju i aku{erstvo dobila je 6. januara nalog od Zdravstvene inspekcije da formira komisiju i ispita uzrok smrti bebe Milice @dero. Komisija je razmatrala dokumentaciju koja se nalazila u porodili{tu kao i onu koju je naknadno dostavila pacijentkiwa i sa~inila izve{taj koji }e biti predat Zdravstvenoj inspekciji. Pored ovog izve{taja Zdravstvena inspekcija ~eka i obukcioni nalaz bez kojeg ne mo`e utvrditi da li je re~ o lekarskoj gre{ci ili su na nesre}an ishod uticale neke druge okolnosti. Q. M.

subota14.januar2012.

U SEN TI DO SA DA OD HE PA TI TI SA B OBO LE LO 11 PA CI JE NA TA, A KOD WIH 49 OT KRI VEN VI RUS

Iz vor za ra ze jo{ uvek za go net ka Op{ta bolnica u Senti u saradwi sa Zavodom za javno zdravqe Kikinda i Institutom za javno zdravqe Vojvodine u Novom Sadu sprovela je sve protivepidemijske mere u skladu sa Zakonom o za{titi stanovni{tva od zaraznih bolesti za suzbijawe epidemije hepatitisa B, koja je registrovana me|u pacijentima koji su le~eni u Onkolo{kom dispanzeru. Izvor infekcije virusom hepatitisa B me|utim jo{ uvek predstavqa zagonetku za epidemiologe. Pokrajinski sekretar za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju AP Vojvodine dr Ati la ên ge ri i direktor Op{te bolnice u Senti dr Mi haq Va {a{ predo~ili su ju~e na konferenciji za novinare da se sve naloène mere i daqe sprovode jer jo{ uvek traje epidemiolo{ko ispitivawe. Preduzimaju se mere kontrole, strogo asepti~an rad i kontrola sterilizacije instrumenata, organizovawe rada Onkolo{kog dispanzera u dve smene, kontrola vakcinalnog statusa zaposlenih, a tako|e i dodatna edukacija zaposlenih. Mada je osniva~ Op{te bolnice Vlada Vojvodine, predsednica sen}anske op{tine Ani ko [ir ko va je rekla da i op{tinsko rukovodstvo budno prati situaciju nastalu u Onkolo{kom dispanzeru, tako da }e op{tina kao osniva~ Doma zdravqa u ~ijim prostorijama se nalazi dispanzer, pruìti neophodnu pomo} u pronalaèwu re{ewa za prevazilaèwe nastale situacije. Saop{teno je da je od juna 2011. godine do sada od hepatitisa B obolelo 11 pacijenata, a da je kod jo{ 49 pacijenata ustanovqeno prisustvo virusa hepatitisa B koji do sada nisu oboleli. êngeri je rekao da je ciq posete Op{toj bolnici u Senti bio da se proveri kako se sprovode naloène mere, kao i da se sagleda koja su re{ewa mogu}a da Onkolo{ki dispanzer nastavi sa radom, pa su u nalaèwu re{ewa ukqu~eni direktor Doma zdravqa Senta i predsednik sen}anske op{tine, jer je osniva~ Doma zdravqa lokalna samouprava op{tine Senta. Svi pacijenti koji su le~eni u Onkolo{kom dispanzeru u prethodne dve godine, wih 256 iz Sente i okolnih potiskih op-

{tina, podvrgnuti su testirawu na prisustvo virusa hepatis B. Samo mali broj pacijenata jo{ se nije odazvao pozivu na ispitivawa. Rad Onkolo{kog dispanzera je reorganizovan da bi se

Kom pli ko va nim ana li za ma do isti ne: dr Mi haq Va {a{, dr Ati la ^en ge ri i Ani ko [ir ko va

obezbedili savremeni uslovi rada i maksimalna bezbednost pacijanata, a sprovode se dodatna ispitivawa da bi se utvrdili uzroci koji su doveli do infekcije. - U radu dispanzera kod novih pacijenata sada se ve} sprovodi

lekularna inspitivawa na tipizaciju virusa, kako bi se utvrdilo da li postoji zajedni~ki izvor zaraze ili su pacijenti ve} bili pozitivni. Problem je tim ve}i jer se radi o obolewu koje ima dosta dug period inkubacije, od dva do devet meseci, a me|u is-

Ne ma raz lo ga za pa ni ku U Op{toj bolnici u Senti ju~e je nagla{eno da zbog epidemije hepatitisa B nema razloga za paniku i izbegavawe pacijenata da dolaze na le~ewe. Na le~ewe u Op{toj bolnici u Senti pored pacijenata iz sen}anske upu}eni su i ìteqi kawi{ke, ~okanske, a|anske i novokneèva~ke op{tine. - Pacijenti koji dolaze u Op{tu bolnicu na bolni~ko le~ewe i ispitivawe su bezbedni, te ne treba da strahuju od mogu}nosti dobijawa infekcije hepatitisa B. Op{ta bolnica }e u~initi sve neophodno da se pomogne svim pacijentima i da se spre~e teè posledice obowewa - kaè dr Mihaq Va{a{, koji tvrdi da je i pre pojave epidemije sve ra|eno prema propisanim standardima, da jo{ uvek nije poznat izvor infekcije, te da }e se kod svih novih pacijenata dispanzera pre terapije ubudu}e raditi ispitivawe na prisustvo antitela, kako bi se utvrdilo da li su ve} bili u kontaktu sa virusom hepatitisa B. Dr Atila êngeri je rekao da se rade dodatne genetske analize pa }e se na osnovu kompletnog antigenog statusa virusa odrediti da li su pacijenti bili nosioci virusa hepatitisa B, odnosno da li je za sve inificirane jedan ili vi{e izvora zaraze. Zbog toga {to nije utvr|en izvor zaraze, jo{ se ne moè gvooriti o odgovornosti za propuste, jer je ve}ina pacijenata pored Onkolo{kog dispanzera u Senti le~ena i u drugim zdravstvenim ustanovama. testirawe da se utvrdi eventualno prisustvo infekcije virusom hepatitisa B, jer me|u onima koji su se le~ili u Onkolo{kom dispanzeru u Senti ne znamo da li su neki on wih inficirani ranije ili su se ovde infi-

JE DIN STVE NA SA RAD WA UNI VER ZI TE TA U NO VOM SA DU I MA RI BO RU – ZA JED NI^ KE MA STER STU DI JE

Lo gi sti ka va `na i u eko no mi ji Univerziteti u Novom Sadu i Mariboru svoju vi{egodi{wu saradwu konkretizova}e, pro{iriti i u~initi jedinstvenom uvo|ewem zajedni~kog programa akademskih master studija Logistika sistema u ekonomiji, koji su zajedni~ki pripremili i realizova}e ga, verovatno ve} od {kolske 2012/13. godine (predstoji da program akredituju nadle`ne nacionalne komisije Slovenije i Srbije) Ekonomski fakultet u Subotici (ali na svom Odeqewu u Novom Sadu) i Fakultet za logistiku u Cequ. Sporazum o izvo|ewu zajedni~kog master programa ju~e su na UNS-u potpisali wegov rektor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, dekan EF prof. dr Ne nad Vu wak i dekan Fakulteta za logistiku prof. dr Mar tin Ivan Li pi~ nik. Ovaj sporazum utvr|uje i postojawe zajedni~ke diplome, a svr{eni masteri mo}i }e u zemqama EU da se zaposle bez nostrifikacije tog dokumenta. Podsetiv{i da je UNS „samo delimi~no integrisan univerzitet, a da je Univerzitet u Mariboru potpuno integrisana institucija, rektor Veskovi} naglasio je „da zajedni{tvo na na{em Univerzitetu funkcioni{e na dobar

cirali prilikom le~ewa - ukazao je ^engeri. - Da bi se dobila precizna slika o stawu epidemije organizovali smo da Institut za javno zdravqe Vojvodine obavi i dodatna testirawa, mo-

na~in i da je inicijativnost svakog pojedina~nog fakulteta, u ovom slu~aju Ekonomskog, veoma va`na”. - Zato je na{ univerzitet u na{em regionu, Podunavskom, pa i {ire prepoznat kao univerzitet koji donosi akcije, na kojem se ne{to de{ava - istakao je rektor i dodao da }e saradwa kakvu je EF iz Subotice ostvario s Fakultetom za logistiku iz Ceqa biti ponu|eno kao model i drugima u sastavu UNS-a. Dekan Lipi~nik posebno je zadovoqan {to je uspe{no zaokruèn zajedni~ki program koji su dva fakulteta uspe{no napravila u posledwih godinu dana i tako|e podsetio na duge korene saradwe i prijateqstva ova dva univerziteta. - I kada smo postali dràvqani dve razli~ite dràve znali smo da za obrazovawe i nauku nema granica i traìli smo re{ewe koje bi bilo dobro za studente i u Srbiji i u Sloveniji - istakao je Lipi~nik i naglasio da su u ovom zajedni~kom masteru zdruèna dva dobra programa: ekonomije (posebno finansija i bankarstva i biznisa ) i logistike, te }e se „na{a znawa dopuwavati”. V. ê ki}

pitanim pacijentima najve}i broj je asimptomatski. Epidemija je registrovana posle pet slu~ajeva i broj obolelih se kasnije pove}ao. Reorganizacijom posla i pro{irewem prostora ste}i }e se savremeni uslovi za le-

~ewe pacijenata i smatramo da }e se preduzetim merama lanac obolevawa prekinuti, ako je problem bio u radu Onkolo{kog dispanzera u Senti. Onkolo{ki dispanzer nalazi se u zgradi Doma zdravqa Senta, ali od reorganizacije Zdravstvenog centra „Dr Gere I{tvan”, organizaciono pripada i radi u sklopu Internog odeqewa Op{te bolnice. Onkolo{ki dispanzer funkcioni{e preko 20 godina i do sada su u wemu le~ene stotine pacijenata. U posledwe vreme prime}eno je da se broj obolelih od hepatitisa B koji su le~eni u sen}anskom dispanzeru pove}ao u odnosu na uobi~ajen slu~aj ili dva godi{we, pa je zbog toga odmah i alarmiran Zavod za javno zdravqe Kikinda i Institut za javno zdravqe Vojvodine. Direktor sen}anske bolnice Va{a{ konstatuje da je, od kada je dispanzer po~eo da radi, pove}an broj malignih obolewa, pa se veliki broj le~ewa sprovodi na sekundarnom, pa i primarom nivou zdravstvene za{tite, a ranije se to uglavnom radilo na klinikama. On je dodao da je frekvencija u dispanzeru prevelika, te da je prilikom sagledavawa stawa evidentno bilo da u postoje}im sku~enim uslovima ne}e mo}i daqe da se radi, tako da je na|eno privremeno ali odgovaraju}e re{ewe za nastavak rada dispanzera: ubudu}e }e se raditi u dve smene i na pro{irenom prostoru. - Ako je gre{ke bilo i do nas, onda }e ovim merama sigurno propust biti otklowen. Kod infekcije virusom hepatitisa B period inkubacije je dug i nije lako da se utvrdi kretawe zaraze, zato je u epidemiolo{ko ispitivawe ukqu~en {irok krug stru~waka, a meni kao direktoru bolnice je najva`nije je da pacijenti koji su oboleli i inficirani budu na odgovaraju}i na~in le~eni uz pomo} infektologa iz Kikinde. Kad se aktivno traì bolest, kao {to je to slu~aj sa ispitivawem pacijenata le~enih u dispanzeru, onda se vi{e bolesti i otkrije pa su prona|eni uglavnom lak{i slu~ejavi hepatitisa B, a neki su ve} prakti~no i izle~eni. Po{to je re~ o podmukloj infekciji moèmo o~ekivati jo{ obolelih - kaè Va{a{. M. Mi tro vi}

PRI PREM NA NA STA VA ZA PRI JEM NI IS PIT NA FTN-u

Ma te ma ti ka za bu du }e bru co {e Na pojedinim studijskim programima i departmanima fa kul te ta Uni ver zi te ta u Novom Sadu pripremna nastava za polagawe prijemnih ispita za upis na studije u 2012/13. startovala je jo{ u zimskom semestru, ali }e ve}ina fakulteta koja organizuje neki od vidova pripreme maturanata za prijemni ispit – kon sul ta ci je, kra }a ili duà nastava... to uraditi u let wem se me stru 2011/12. Fakultet tehni~kih nauka, koji prose~no upisuje 1.500-1.600 bru co {a(!) na razli~ite inèwerske programe osnovnih akademskih i osnovnih strukovnih studija, tra di ci o nal no or ga ni zu je pripreme iz matematike, pa }e to u~initi i ove godine, u dva termina, po~ev od 11. februara. Predavawa }e dràti profesori i asistenti Katedre za matematiku FTN-a, a nastava za maturante koji name ra va ju da kon ku ri {u za upis na ovaj fakultet bi}e organizovana vikendom. Po-

laznici }e biti podeqeni u tri grupe, zavisno od programa koji nameravaju da upi{u, pa }e u grupi A biti oni koji bi na: elek tro teh ni ku, gra|evinu, saobra}aj, mehatroniku, geodeziju, animaciju u inèwerstvu, ma{instvo ili menaxment; u grupi B: grafi~ko inèwerstvo i dizajn ili za {ti tu ì vot ne sredine, dok }e u C biti poten ci jal ni bru co {i ar hi tekture. Grupa A poha|a}e ciklus od ukupno 40 ~asova, B od 30, a C – 20 ~asova. Prvi termin pripremne nastave je od 11. februara i namewen je maturantima koji se prijave za A, odnosno B grupu, dok }e 10. marta startovati drugi ciklus priprema koji }e biti organizovan za sve tri grupe polaznika. Cena kursa je 9.500 dinara (A grupa), 7.800 (B) i 4.800 dinara (C). U junu }e se, ako bude zainteresovanih, odràti dodatni kursevi matemati~kih priprema za polagawe prijemnog na FTN-u. V. ^.

crna hronika

subota14.januar2012.

dnevnik

c m y

KRI VI^ NA PRI JA VA PRO TIV PRI PAD NI KA MUP-a U KI KIN DI

Po li ca jac se te re ti za neo vla {}e no po di za we tu |eg nov ca Protiv policajca D. L. (1974) iz Kikinde policija u tom severnobanatskom gradu podnela je krivi~nu prijavu, zbog osnova sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela iz oblasti privrendog kriminala. Iz Policijske uprave Kikinda ju~e je saop{te-

no da je osumwi~eni krajem decembra 2011. godine, na bankomatu u Kikindi, koriste}i prona|enu platnu karticu, neovla{}eno s tu|eg ra~una podigao novac. U PU Kikinda saznali smo da je osumwi~eni policajac D. L., koji je u slu`bi ne{to vi{e od deset

godina, suspendovan s posla. On je na ulici u Kikindi na{ao nov~anik u kojem se nalazila i platna kartica zajedno s pin kodom, pa je umesto da na|eni nov~anik s dokumentima bude vra}en vlasniku, pao u isku{ewe i na bankomatu podizao gotovinu.

Saznajemo da je osumwi~eni policajac prona|enom karticom s tu|eg ra~una podigao gotovinu u iznosu od 50.000 dinara, ali da je, dok nije otkriven u nezakontoj raboti, registrovano i vi{e neuspelih poku{aja podizawa novca iz bankomata. M. Mr.

OD PO NE DE QKA PRI ME NA OD RED BI NO VOG ZA KO NI KA O KRI VI^ NOM PO STUP KU

APA TIN OD PO ^ET KA GO DI NE PO TRE SLE TRA GE DI JE

Tri sa mo u bi stva za se dam da na

Tri mu{karaca oduzela su sebi ìvot u Apatinu, a sva tri samoubistva dogodila su se u samo nedequ dana, {to je dodatno {okiralo stanovnike tog grada u Vojvodini. Re~ je o tri osobe razli~ite starosne dobi, a wihove odluke predstavqaju svojevrsnu tragediju koja se ne pamti u ovom mestu, pi{e lokalni nedeqnik „Novi glas komune”. Razlozi ovih nesre}a se jo{ uvek utvr|uju. êtvrtog dana ove godine, prvo je sebi oduzeo ìvot Marko Lovri} (34) tako {to je popio ve}u koli~inu lekova. Telo mladi}a u porodi~noj ku}i na{ao je wegov prijateq Bran ko Zo ri}, kome je Marko posvetio jedno od tri opro{tajna pisma. U wemu je napisao samo „Izvini”, a opro{tajna pisma je ostavio i biv{oj devojci i policiji. Prema re~ima wegovih prijateqa i kom{ije, Marko je imao teàk ìvot i velike finansijske probleme, radio je u preduze}u „Dunav”, gde radnici nekoliko meseci nisu dobili plate, a mu~ile su ga, tvrde, i uspomene s rati{ta na Kosovu. Samo dva dana kasnije, na Badwe ve~e, malo iza pono}i, Du-

{an Kraguqac (59), pucao je pi{toqem sebi u glavu, a u opro{tajnom poruci je napisao da ga sahrane pored roditeqa. Wegova snaja Mi le na, koja ga je prona{la mrtvog kada je do{la da mu ~estita Boì}, kaè da je Du{an te{ko prihvatao siroma{tvo, a da se ve~e pre samoubistva prijatequ poverio da ne moè vi{e da izdrì svoju nemo} i nema{tinu. U {esto~lanoj porodici Kraguqac, kako se navodi, niko nije zaposlen i ìve od socijalne pomo}i, koja iznosi 12.000 dinara, po{to su, nakon privatizacije fabrika u kojima su radili, postali tehnolo{ki vi{kovi. Sedmog dana od prvog samoubistva, grad je potresla jo{ jedna tragedija. Zdravko Guzijan (84) oduzeo je sebi ìvot ve{awem. Telo Zdravka, koji se obesio o rog drvene konstrukcije krova garaè iza porodi~ne ku}e, prona{ao je wegov sin Dra gan. Zdravkove kom{ije su za „Novi glas komune” ispri~ali da se on ve} neko vreme borio s opakom bole{}u. (Ta njug)

ME [O VI TO VE ]E OKRU @NOG SU DA U PRI ZRE NU

Osmo ri ca osu |e na zbog tr go vi ne ma lo let ni ci ma

Osmoro lica s Kosova progla{eno je krivim i osu|eno na ukupnu kaznu zatvora u trajawu od 12 godina zbog trgovine maloletnicima iz Albanije, saop{tio je ju~e Euleks. Me{ovito ve}e, kojim je predsedavao Euleksov sudija, donelo je u Okru`nom sudu u Prizrenu, 11. januara, ovu presudu u predmetu trgovine qudima, navodi se u saop{tewu dostavqenom Tanjugu. Kako je navedeno, jedna maloletnica je bila prinu|ena da radi kao plesa~ica i naterana da

|ih od 16 godina i kr{ewe prava iz radnog odnosa, osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od dve godine. En ver Kru e zi ju i Mu sqa Ka stra ti, progla{eni krivim za krivi~no delo trgovine qudima i kr{ewe prava iz radnog odnosa, osu|eni su na kaznu zatvora u trajawu od 15 meseci, odnosno 13 meseci. Sa me din Be ri {a, progla{en krivim za krivi~no delo trgovine qudima i seksualno zlostavqawe lica mla|ih od 16 godina, osu|en je na kaznu zatvora u trajawu

Pri zren

vr{i seksualni ~in na vi{e lokacija u Kamenici i na prostoru Prizrena, izme|u novembra 2010. i po~etka 2011. godine. Za to vreme, ona je poku{ala da pobegne ali je vra}ena pod prisilom i uskra}ena joj je sloboda. [}i pron Ga {i, progla{en krivim za krivi~no delo trgovine qudima, protivpravno uskra}ivawe slobode i kr{ewe prava iz radnog odnosa, osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od ~etiri godine i mesec dana. Di ja mant Be ri {a, progla{en krivim za krivi~no delo trgovine qudima, seksualno zlostavqawe lica mla-

od 13 meseci. Iz mir Ise ni i Ra bit Ka stra ti, progla{eni krivima za krivi~no delo trgovine qudima, pojedina~no su osu|eni na kaznu zatvora u trajawu od godinu dana. Vi sar Meh me ti, progla{en krivim za krivi~no delo nemarnog omogu}avawa trgovine qudima, osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od sedam meseci. Jo{ jedno lice, koje je delovalo kao sau~esnik, jo{ uvek je na slobodi i istraga je u toku. Ina~e, istragu je vodio me{oviti tim Euleksovih i doma}ih tu`ilaca, navodi se u saop{tewu.

Tu ì la~ ka is tra ga za zlo ~i ne i kri mi nal Tuìla{tvo za organizovani kriminal i Tuìla{tvo za ratne zlo~ine od ponedeqka, 16. januara, postupa}e po odredbama novog Zakonika o krivi~nom postupku koji }e im pre svega omogu}iti da od istra`nih sudija „u svoje ruke” preuzmu sprovo|ewe i rukovo|ewe istra`nim postupkom. Ostala vi{a i osnovna javna tuìla{tva u Srbiji sa~eka}e jo{ godinu dana (do 15. januara 2013.) na preuzimawe pune

}e odlu~ivati da li }e da podignu optu`nicu protiv nekog lica, i u tom poslu ne}e imati pomo} istra`nog sudije, kao {to je sada slu~aj. Ovaj model istrage bio je karakteristi~an za dr`ave u anglosaksonskom pravnom sistemu, ali postaje sve dominantni-

brana traì prikupqawe nekih dokaza, a tuìlac to odbije da u~ini. Sudija tada ima mogu}nost da, ukoliko predlog odbrane uvaì, naredi tuìocu da takav dokaz pribavi. Svaka optu`nica }e biti sudski kontrolisana i samo ona koja bude potvr|ena od suda mo}i

ji u svetu. Susedne dràve Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i druge ve} postupaju po tom modelu vi{e godina unazad. Istra`ni sudija u konceptu tuìl~ke istrage prerasta u sudiju za prethodni postupak i stara se o za{titi slobode i prava osoba protiv kojih postupak vodi, odlu~uje o ograni~ewima tih sloboda i prava i daje „zeleno ili crveno svetlo” za neke aktivnosti javnog tuìoca koje zadiru u ta prava. Sudija za prethodni postupak }e izuzetno mo}i da se ukqu~i u „dokaznu pri~u”, i to kada od-

}e da bude osnov za glavni pretres, odnosno su|ewe. To bi trebalo da bude „filter” za neutemeqene optu`nice, koje imaju neke nedostatke. Na pripremnom ro~i{tu, koje se uvodi kao novina, tu`ilac i odbrana }e se izja{wavati koje }e dokaze da izvedu, koje su ~iwenice za wih sporne, a koje nisu. Nesporne ~iwenice i za stranke i za sud ne}e biti predmet dokazivawa na glavnom pretresu, i samo ono {to je ostalo kao otvoreno pitawe, bi}e predmet dokazivawa, pre svega tu`ila{tva.

Ku} ni pri tvor Zakon, tako|e, predvi|a da bi osumwi~eni i optu`eni za krivi~na dela mogli da se, po odluci suda, tokom krivi~nog postupka, umesto iza re{etaka, na|u u ku}nom pritvoru, {to je humanije re{ewe za pritvorenika, a donosi i u{tedu dr`avnom buxetu od vi{e miliona evra godi{we.

kontrole u istrazi, kao i primene ostalih re{ewa ZKP. Tuìla~ka istraga iz korena mewa krivi~ni postupak i najbitnija je novina u pravosudnom sistemu Srbije, ali ZKP uvodi niz novih re{ewa koja bi krivi~ni postupak trebalo da u~ine brìm i efikasnijim u korist optu`be i odbrane, ali i suda. Tuìoci za organizovani kriminal i ratne zlo~ine od polovine januara bi}e zaduèni za prikupqawe dokaza (materijalnih dokaza, ve{ta~ewa i saslu{awa svedoka) na osnovu kojih

Samo su|ewe, odnosno glavni pretres, je ure|eno na na~in koji je sli~an dana{wem glavnom pretresu, mada su uvedeni mehanizmi pomo}u kojih je mogu}e izbe}i klasi~no su|ewe i predmet re{iti na pojednostavqen, ubrzan na~in. Ubudu}e }e s tu ì la {tvom spo ra zu me o svedo~ewu u postupcima za krivi~na dela organizovanog kriminala i ratnih zlo~ina mo}i da zakqu~e lica koja su okrivqena ili osu|ena za bilo koje krivi~no delo, a ne, kao {to je to sada slu~aj, samo okrivqeni ili osu|eni za dela organizovanog kriminala i ratne zlo~ine. Umesto dosada{weg naziva „svedok saradnik”, zakonodavac pravi razliku izme|u okrivqenog saradnika i osu|enog saradnika. Osu|eni za bilo koje krivi~no delo mo}i }e da zakqu~i sporazum s tuìocem i kada se ve} nalazi na izdràvawu sankcije i tako izdejstvuje ublaèwe kazne. Ova re{ewa tako|e bi trebalo da doprinesu brèm i lak{em rasvetqavawu mnogih krivi~nih dela. Zakonik uvodi i vi{e mera koje bi trebalo da obezbede prisustvo okrivqenog bez wegovog boravka u pritvoru. Tako }e se jemstvom ubudu}e garantovati za okrivqenog da }e se odazivati na pozive suda, ne samo kada postoji opasnost od wegovog bekstva, kao {to je do sada bio slu~aj, ve} i ako postoji opasnost da }e okrivqeni na slobodi da u~ini novo krivi~no delo ili zavr{iti poku{ano. (Ta njug)

PO SLE VI [E OD TRI GO DI NE, BLI @I SE KRA JU SU \E WE OP TU @E NI MA U SLU ^A JU „BA YI NA GRU PA”

Za vr {ne re ~i u fe bru a ru? Su|ewe u predmetu “Baxine grupe”, koje je pred Specijalnim sudom u Beogradu po~elo pre vi{e od tri godine, devetorici optu`enih za navodno u~e{}e u {vercu cigareta tokom 1997. godine, primaklo se finalu, pa bi se u terminu glavnog pretresa zakazanom od 1. do 3. februara moglo o~ekivati izvo|ewe posledwih dokaza. Kako saznaje „Dnevnik“, nije iskqu~eno da bi u tom prvom ovogodi{wem terminu su|ewa moglo po~eti izlagawe zavr{nih re~i Tu`ila{tva i odbrane. Podsetimo, krivi~ni postupak traje od jula 2007. godine, kada je pokrenuta istraga u vezi s nelegalnim prometom cigareta tokom 1997. godine, protiv devetorice okrivqenih, a na ~elnom mestu se na{ao Si ni {a Stoj ~i}, koji je ozna~en kao organizator sa sada pokojnim bratom Radovanom Stoj~i}em–Baxom, koji je tokom devedestih godina pro{log veka bio na~elnik Resora javne bezbednosti.

Specijalno tu`ila{tvo je u decembru 2007. godine podiglo optu`nicu na kojoj su se pored vlasnika firme „R 5 kompani” iz Ni{a Sini{e Stoj~i}a na{li i vlasnik sokobawske firme „Deks” De jan Mi le no vi}, te biv{i direktor Carine Mi haq Ker tes, wegov savetnik Pe tar Mi len ko vi}, pripadnik ekipe vanrednih mera kontrole Carine Ne boj {a Ni ko li}, nekada{wi pomo}nik ministra policije Sto jan Mi {i}, biv{i na~elnik SUP-a Ni{ Ra di sav Gvo zde no vi}, biv{i na~elnik SUP-a Zaje~ar Ne nad @i va di no vi}, kao i Zdrav ko Hri stov. Optu`ba je iznela sumwu da su Stoj~i}i za sporni promet cigareta koristili poslovnu strukturu preduze}a „R 5 kompani”. Nekada{wim funkcionerima MUP-a Mi{i}u i Gvozdenovi}u, optu`ba pripisuje navodno spre~avawe kontrole poslovawa preduze}a „R 5 kompani” u relevantnom periodu.

Spe ci jal ni sud

Izneta je sumwa da su , u periodu obuhva}enom optu`nicom, cigarete koje su tada bra}a Stoj~i} uvozili preko firme „R 5 kompani” „deklarisane kao toalet papir“. Optu`ba je iznela procenu da je nelegalnim prometom cigareta navodno pribaviqena protivpravna imovinska korist oko 1,8 miliona ameri~kih dolara.

Proces u predmetu u javnosti nazvanom „Baxina grupa“ jedan je od najdu`ih u Specijalnom sudu, odmah iza su|ewa u slu~aju „ste~ajna afera“. Svi okrivqeni su u odbrani pred sudom u postupnosti odbacili sve navode optu`nice i negirali bilo kakvu vezu s krivi~nim delom i spornim radwama koje im se stavqaju na teret. J. J.

BA WA LU KA DE MAN TU JE NA PI SE HR VAT SKIH ME DI JA

Pa ra vi wa ni je pre tu ~en u za tvo ru Dra gan Pa ra vi wa (43), optu`en za ubistvo Antonije Bili} (17) iz Drni{a, nije pretu~en u Kazneno-popravnom zavodu (KPZ) Bawaluka, izjavili su ju~e ministar pravde Republike Srpske Xe rard Sel man i direktor tog zatvora Pe ro Du wi}. Bawalu~ke „Nezavisne novine” pi{u da je Paravawa u zatvoru na Tuwicama sme{ten na-

kon {to je u Okru`nom sudu u Sokocu osu|en na dve godine i deset meseci zatvora zbog poku{aja silovawa u Palama 2002. godine. Na taj na~in nadle`i su prakti~no demantovali pisawe pojedinih hrvatskih medija prema kojima je Paraviwa navodno pretu~en u sukobu s pritvorenikom Je len kom Sje ni com ]e lom (39),

jednim od, kako se navodi, najopasnijih bawalu~kih kriminalaca s debelim me|unarodnim dosijeom. Zagreba~ki „Jutarwi list” preneo je ju~e da je Paraviwa pretu~en u zatvoru u Bawaluci. List navodi da je se to dogodilo ove nedeqe. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik ZRE WA NIN SKA PO LI CI JA RA SVE TLI LA LO PO VLUK U MU @QI

Na|eno 40 ukradenih znakova

Zre wa nin ska po li ci ja je pri li kom pre tre sa sta na Pa vla K. (51) na {la 40 sa o bra }aj nih zna ko va, ko je je, na vod no, ukrao kra jem pro {le i po ~et kom ove go di ne, sa op {ti la je ju ~e po li ci ja, pre no si Ra dio-te le vi zi ja Voj vo di ne. Ka ko se na vo di, sum wa se da je Pa vle K. ukrao oko 40 tabli saobra}ajnih znakova na teritoriji mesne zajednice Mu`qa u Zrewaninu. Protiv osumwi~enog }e biti podneta krivi~na prijava nadle`nom tu`ila{tvu. Stru~na slu`ba javnog preduze}a Direkcija za izgradwu i ure|ewe grada Zrewanina je prilikom redovnog obilaska terena u utorak, 10. januara registrovala

ve}a o{te}ewa vertikalne saobra}ajne signalizacije. To preduze}e je u saop{tewu navelo da je na teritoriji Mu`qe sa stubova skinuto oko 50 aluminijumskih saobra}ajnih znakova i da je time pri~ewena materijalna {teta od oko 150.000 dinara. Zamena i postavqawe jednog novog saobra}ajnog znaka ko{ta 3.000 dinara. Referent za odnose s javno{}u u Direkciji Biqana Jovanovi} kazala je za RTV da se u tom preduze}u svakodnevno susre}u s raznim o{te}ewima saobra}ajne signalizacije, ali da je ovo bio prvi put da se to de{ava u tolikom obimu.

UHAP [E NO TRO JE OSUM WI ^E NIH BE O GRA \A NA

Lisice zbog pqa~ki banaka

Be o grad ska po li ci ja je ju ~e uhap si la tro je osum wi ~e nih za pqa~ ku eks po zi tu re „Voj vo |an ske ban ke“ u Uli ci Ju ri ja Ga ga ri na u No vom Be o gra du, iz ko je su raz boj ni ci, pre kju ~e, uz pret wu va tre nim oru` jem, ote li oko tri mi li o na di na ra. Po li ci ja je obe lo da ni la da su uhap {e ni Fi lip M. (24), Da ni jel G. (22) i Mi li ca G. (23), za ko je po sto ji sum wa da su iz vr {i li raz boj ni {tvo u sa i zvr {i la {tvu. Sum wa se da su Fi lip M. i Da ni jel G. na te ri to ri ji Be o gra da, od av gu sta 2011. go di ne do ja nu a ra ove go di ne, po ~i ni li jo{ ~e ti ri raz boj ni {tva u ban ka ma, ta ko {to su ma ski ra ni i uz pret wu va tre nim oru` jem ula zi li u eks po zi tu re , oda kle su od u zi ma li no vac i oru` je od rad ni ka obez be |e wa. Na spi sku raz boj ni {ta va za ko ja su osum wi ~e ni Fi lip M. i Da ni jel G. su pqa~ ka eks po zi tu re

ban ke «In te za u Be o gra du u Uli ca Ju ri ja Ga ga ri na 30. av gu sta pro {le go di ne, iz ko je je, uz pret wu va tre nim oru` jem, ote to oko 250.000 di na ra. Za tim sle di raz boj ni {tvo po ~i we no 15. sep tem bra 2011. go di ne, kad je iz eks po zi tu re „Srp ske ban ke», u Uli ci Alek si na~ kih ru da ra uz pret wu va tre nim oru` jem od ne to oko 410 evra i 516.000 di na ra. Na spi sku su i dva raz boj ni {tva po ~i we na pro {le go di ne u dve eks po zi tu re „Al fa“ ban ke u Bo e gra du: 17. ok to bra u eks po zi tu ri u Uli ci Pi lo ta Mi haj la Pe tro vi }a iz ko je je, uz pret wu va tre nim oru` jem, ote to oko 300.000 di na ra, dok je 11. no vem bra u eks po zi tu ri u Gan di je voj uli ci ote to oko 250.000 di na ra. Pol ci ja je na ve la da }e osum wi ~e ni uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du. J. J.

BE O GRA \A NIN LI [EN SLO BO DE

Osumwi~en za nedozvoqenu trgovinu preko interneta Slu `ba za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, u sa rad wi s kra qe va~ kom po li ci jom, li {i la je slo bo de Pe tra R. iz Be o gra da, osum wi ~e nog za ne do zvo qe nu tr go vi nu, pra we nov ca, da va wa mi ta i neo vla {}e no dr `a we opoj nih dro ga, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni stra stvo unu tra {wih po slo va. Sum wa se da se Pe tar R. vi {e od 10 go di na neo vla {}e no ba vio pro da jom ro be pre ko In ter ne ta i da je na taj na ~in ostva rio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist u iz no su vi {em od 100.000 evra. Ka ko je na ve de no, po sto je osno vi sum we da je taj no vac de lom tran sfe ri sao na ra ~u ne oso ba ko je su ne pri ja vqe no ra di le za we ga, a de lom de po no vao u ino stran stvu. Na taj na ~in je, u sa rad wi s nad le `nim or ga ni ma Austri je, Pe tru R. na ra ~u nu fir me „MCL In ter na ti o nal ltd” sa se di {tem na Sej {el skim Ostr vi ma, ko ja je ima la otvo ren ra ~un u jed noj ban ci u Austri ja, blo ki ra no 80.000 evra. Osum wi ~e ni, kod ko ga je pri li kom li {e wa slo bo de na |e no oko

75.000 evra u raz li ~i tim va lu ta ma, po {to je za wim ve} bi la ras pi sa na po tra ga, po ku {ao je da pod mi ti po li cij skog slu `be ni ka nu de }i mu 500 evra, la `no se pred sta vqa ju }i, sve u ci qu da se ne utvr di we gov iden ti tet i da osta ne na slo bo di. Pri li kom pre tre sa dva iz najm qe na sta na u Be o gra du ko je je osum wi ~e ni Pe tar. R ko ri stio, pro na |e ni su i ma wa ko li ~i na sup stan ce za ko ju se sum wa da je opoj na dro ga, ve }a ko li ~i na ro be ko ja je bi la sprem na za sla we kup ci ma u ino stran stvu, evi den ci je o ku pqe noj ro bi (fak tu re, do stav ni ce), kao i ve }i broj ra ~u na ra ko je su ko ri sti le oso be ko je su kod osum wi ~e nog ra di le ne pri ja vqe no. Po red osum wi ~e nog Pe tra R, zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo po mo} u~i ni o cu po sle iz vr {e nog kri vi~ nog de la li {e ni su slo bo de i Kri sti na V. i Ste vi ca M. iz Be o gra da. Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du. (Ta nug)

Tu~a i pucwava kod „Lazinog sala{a” Za sa da ne po zna ta oso ba is pa li la je u no }i iz me |u ~e tvrt ka i pet ka vi {e hi ta ca iz va tre nog oru` ja is pred re sto ra na „La zin sa la{„ u Novosadskoj Uli ci La ze Te le~ kog. Pre ma sa op {te wu no vo sad ske po li ci je, u puc wa vi ni ko ni je po vre |en, a pret ho di la joj je sva |a i tu ~a is pred lo ka la. U ovom ugo sti teq skom objek tu ni su `e le li da ko men ta ri {u ne mi li do ga |aj od prek si no}, a lo kal je ju ~e to kom da na nor mal no ra dio i pri pre mao se za pro sla vu pra vo slav ne No ve go di ne. Ka kav je bio po vod tu ~e i puc wa ve ni su zna li ni u okol nim ka fi }i ma, jer se in ci dent od i grao oko 2.40 po sle po no }i, ka da je ve }i na lo ka la u ovoj uli ci ve} bi la za tvo re na. Po li ci ja in ten ziv no ra di na ra sve tlqa va wu svih okol no sti ovog do ga |a ja i o~e ku je se da }e ovaj do ga |aj usko ro bi ti ra sve tqen. N. P.

NA KON TRA GI^ NE SMR TI NE NA DA BO RO JE VI ]A

Postupak za oduzimawe imovine nastavqa se protiv naslednika Po s tu p ak za od u z i m a w e imo v i n e biv { eg di r ek t o r a In s ti t u t a za ra d i o l o g i j u i on ko lo gi ju Ne na da Bo ro je vi }a, pr vo o op tu `e nog u afe ri „ci t o s ta t i c i”, bi } e na s ta vqen u od no su na we go ve na sled ni ke po {to je pre mi nuo, iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu por ta -

za traj no od u zi ma we sta na od Bo ro je vi }e ve po ro di ce za vi si od od lu ke Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, na gla si la je Ko va ~e vi}. Ko va ~e vi} je uka za la da }e zbog smr ti Bo ro je vi }a, ko ji je

smr ti zna mo sa mo iz me di ja, a na osno vu to ga sud ne mo `e do no si ti ni ka kve od lu ke - ka za la je Ko va ~e vi}. Pre ma we nim re ~i ma, kri vi~ ni po stu pak }e re {e wem su da bi ti ob u sta vqen sa mo u

Da nas sa hra na Dok tor Ne nad Bo ro je vi} (52), ne ka da {wi di rek tor In sti tu ta za on ko lo gi ju, ~i je je te lo na |e no pre tri da na u Ko {ut wa ku, da nas u pod ne }e bi ti sa hra wen u Be o gra du. prol Spe ci jal nog su da Ma ja Ko va ~e vi}. Ko va ~e vi} je uka za la da na od lu ku Spe ci jal nog su da u Be o gra du, ko jim je od Bo ro je vi }a i we go ve su pru ge, pri vre me no od u zet je dan stan u cen tru Be o gra da, ~la no vi we go ve po ro di ce, ima ju pra vo da ulo è àl bu i na po me nu la da àl be ni rok jo{ ni je is te kao. Da li }e bi ti po kre nut i po stu pak

Dr Borojevi}u oduzet stan u centru Beograda

u sre du pro na |en mr tav u {u mi Ko {ut wa ku obe {en o dr vo, bi ti ob u sta vqen sud ski po stu pak ko ji je u fa zi su |e wa, po {to sud do bi je zva ni~ ni iz ve {taj o we go voj smr ti. - Mi u su du o Bo ro je vi }e voj

od no su na Bo ro je vi }a, dok }e se u od no su na osta le op tu `e ne na sta vi ti. U Spe ci jal nom su du Bo ro je vi }u se su di lo zbog op tu `bi da je u vi {e na vra ta na pla tio 11,2 mi li o na di na ra. On se op -

tu `ni com tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal te re ti da je s jo{ osmo ro op tu è nih od mar ta 2007. do 2009. go di ne, s pred stav ni ci ma far ma ce ut skih ku }a do go vo rao da im una pred da ju po dat ke o po tro {wi ci to sta ti ka, kao i o pla ni ra nim po stup ci ma jav nih na bav ki. Na po ~et ku su |e wa u Spe ci jal nom su du on je ne gi rao da je pri mao mi to kao i da je bio na ~e lu gru pe op tu è nih za na me {ta we ten de ra pri li kom na bav ki ci to sta ti ka. Bo ro je vi} je uhap {en 30. ju na 2010. go di ne u okvi ru po li cij s ke ak c i j e „Kra b a”, zbog sum we da je pri mao mi to od far ma ce ut skih ku }a. Ba nio se sa slo bo de od op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja, ali uz elek t ron s ki nad z or Upra ve za pu tem elek tron ske na ru kvi ce. We mu je pret hod no uki nut pr ti vor i od re |e na za bra n a na p u { ta w a me s ta bo rav ka, od no sno bi lo mu je do zvo qe no kre ta we po Be o gra du uz elek tron ski nad zor Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja, ume sto za bra ne da na pu {ta ku }u od no sno ku} nog pri tvo ra.

PRO FE SOR KA PRAV NOG FA KUL TE TA „UNION” VE SNA RA KI]-VO DI NE LI] OCE WU JE

Rad VSS-a nelegitiman

Pro fe sor ka Prav nog fa kul te ta „Union” Ve sna Ra ki}-Vo di ne li} ka `e da je iz ja va za {tit ni ka pra va

kom sa ve tu sud stva, Skup {ti ni i Vla di Sr bi je mi {qe we ko jim je su ge ri sao da je rad Vi so kog

Izru~en SAD zbog krijum~arewa qudi pre ko mek si~ ke gra ni ce u SAD sva ke go di ne. Jed na od Nik }i je vih ope ra ci ja kri jum ~a re wa re zul ti ra la je smr }u sta nov ni ka Ko so va u Tek sa su 2010. go di ne, na vo di se u sa op {te wu. Pa ra lel no s ovim is tra ga ma, ko je su spro vo di li or ga ni SAD, Eulek so vi tu `i o ci spro vo de sop stve nu is tra gu o kri jum ~a re wu qu di, po ve za nu s Nik }i jem. Nik }i i we go vi po ma ga ~i su osum wi ~e ni da su pro kri jum ~a ri li ne po znat broj sta nov ni ka Ko so va u Se ver nu Ame ri ku da ju }i im la `ne pa so {e i upu }u ju }i ih ko je pu te ve tre ba da pra te. (Ta njug)

PRO VOD ZA VR [EN PO TE ZA WEM PI [TO QA U CEN TRU NO VOG SA DA

VLA STI U TI RA NI DE POR TO VA LE KO SOV SKOG AL BAN CA

Osum wi ~e ni za upra vqa we me |u na rod nom mre `om kri jum ~a re wa qu di De me Nik }i iz Pe }i iz ru ~en je iz Al ba ni je u SAD, gde }e se su o ~i ti s po dig nu tim op tu `ba ma, sa op {tio je ju ~e Euleks. Euleks je pru `io po mo} sud skim or ga ni ma u SAD na osno vu svo je is tra ge vo |e ne pro tiv Nik }i ja, ~i je je iz ru ~e we spro ve de no u pro {li pe tak. Nik }i ja su 4. ok to bra uhap si li nad le `ni or ga ni Al ba ni je, na osno vu cr ve ne po ter ni ce In ter po la, pri li kom pre la ska s Ko so va u Al ba ni ju. Pre ma sud skim do ku men ti ma SAD, Nik }i je osum wi ~en da je pro kri jum ~a rio na sto ti ne oso ba

subota14.januar2012.

Vesna Raki}-Vodineli}

gra |a na Sa {e Jan ko vi }a da je rad VSS-a ne le gi ti man, isti ni ta. Pod se ti mo, za {ti nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} upu tio je Vi so -

sa ve ta sud stva po stao ne le gi ti man i pre po ru ~io da bi tre ba lo da pre sta ne s ra dom u sa da {wem, ne pot pu nom sa sta vu.

Jankovi} je ukazao i da odluke koje je Vrhovni savet sudstva doneo bez ve}ine sudija u svojim redovima treba da budu poni{tene. Prema mi{qewu za{titnika gra|ana, u sada{wim uslovima, Vrhovni savet sudstva ne moè da garantuje nezavisnost sudova i sudija. Vesna Raki} Vodineli} kaè za B92 da su Jankovi}eve tvrdwe potpuno istinite i zasnovane na zakonu i da je Visoki savet sudstva postao nelegitiman i nelegalan jo{ onog trenutka kada je po~etkom oktobra pro{le godine u pritvor odveden sudija iz reda prekr{ajnih sudova Blagoje Jak{i}. - Kako ta izjava politi~ki zvu~i nekome, da li }e ona oteàti, olak{ati ili u~initi ne znam ni ja {ta u vezi s pridruìvawem Srbije EU, to nema nikakvog zna~aja. Va`no je suo~iti se s onim {ta su ~iwenice i onim {to je stvarnost, a to je da Visoki savet sudstva radi ne samo nelegitimno, nego i nelegalno, {to dovodi u pitawe

punova`nost wegovih odluka i da je wegova dosada{wa delatnost u takozvanoj reformi sudstva bila veoma {tetna - kazala je ona. Profesorka Raki} Vodi neli} isti~e i da pomenuta reforma sudstva nije uspela, odnosno da stawe u pravosu|u nije ni{ta boqe, a da ima indicija i da je gore. Prema wenim re~ima, to je ono {to treba da se prihvati kao ~iwenica i da se vidi {ta sve treba da se uradi da se uklone svi nedostaci dosada{we reforme. Ona tako|e podse}a da u ovom trenutku Visoki savet sudstva nema dva ~lana iz reda sudija i da je jo{ jedan ~lan sporan sa stanovi{ta Agencije za borbu protiv korupcije, {to rad ovog tela ~ini neustavnim. Podse}amo, po Ustavu Republike Srbije, Visoki savet sudstva ~ini 11 ~lanova, od kojih ve}ina moraju biti sudije. Do hap{ewa jednog od ~lanova i podno{ewa ostavke drugog sudije bilo ih je {est, a sada ih je samo ~etvoro.

subota14.januar2012.

SPORT

c m y

dnevnik

U PONEDEQAK PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO ZA VATERPOLISTE U AJNDHOVENU

1. Slobodan Soro Po zi ci ja: gol man Klub: Par ti zan

2. Aleksa [apowi} Po zi ci ja: le va stra na Klub: Ber kli ko ley

Am bi ci je Sr bi je uvek naj vi {e Pr vi put }e va ter po li sti od i gra ti Evrop sko pr ven stvo u zi mu, a tak mi ~e we naj bo qih re pre zen ta ci ja po ~i we u po ne de qak, 16. ja nu a ra, u ho land skom gra du Aj ndho ve nu. Ti tu lu }e bra ni ti Hr va ti, ko ji se na tron po pe li 2010, na {am pi o- na tu odr `a nom u wi ho voj ze mqi. Dru gi su bi li Ita li ja ni, a Sr bi tre }i. Na do sad odr `a nim pr ven stvi ma na {i re pre zen ta tiv ci, ko ji su na stu pa li pod ime nom Ju go sla vi je, Sr bi je i Cr ne Go re i od 2006. go di ne Sr bi je osvo ji li su do sa da

u gru pi, a po sle to ga }e sve za vi si ti od na ~i na raz i gra va wa - re kao je Udo vi ~i} pred put u Aj ndho ven. On je oce nio da su pri pre me pro te kle do bro, ali i da po sto je pro ble mi sa zdrav stve nim sta w em ka p i t e n a Va w e Udo v i ~ i } a, Ni k o l e Ra | e n a, Du { ka Pi j e t lo v i } a, @iv k a Go ci }a i gol ma na Slo bo da na So ra. No, to ne }e uti ca ti na am bi ci je re pre zen ta ci je. Vo qom `re ba re pre zen ta ci ja Sr bi je na {la se u ve o ma te {koj B gru pi sa [pa ni jom, Cr -

psi ho fi zi~ ki sprem ni da se pod re de ko lek ti vu. Udo vi ~i} je kao po seb no te `ak za d a t ak na g la s io pr v u utak mi cu pro tiv [pa ni je i do dao da }e ve o ma va `an fak tor bi ti su |e we. - Imam ose } aj da [pan c i pro tiv nas uvek igra ju sa 200 po sto sna ge. Bi }e to otvo re na utak mi ca i naj va `ni je je da ima mo isti tret man u do su |i va wu fa u lo va na pet me ta ra. Is pa da da smo mi naj gru pqi tim, a tvr dim da smo teh ni~ ki naj pot ko va ni ji.

do sta pe ho va. Ipak, bo ri }e mo se ko li ko god bu de mo mo gli. On je do dao da igra ~i ne tre ba da se op te re }u ju su |e wem, ne go sa mo onim {to se de {a va u ba u e nu. - Ne è li mo da se op te re }u je mo ti me da li nas ne ko vo li ili ne, ma da smo to kom pri pre ma naj vi {e ve `ba li od bra nu sa igra ~em ma we - na po me nuo je Fi li po vi}. Pred sed nik Sa ve za Ve li bor So vro vi} je re pre zen ta tiv ci ma po è leo da bu du zdra vi i da pru è mak si mum, kao i uvek do

3. @ivko Goci} Po zi ci ja: de sna stra na Klub: Sol nok

4. Vawa Udovi~i} Po zi ci ja: bek Klub: Mla dost Za greb

5. Milo{ ]uk Po zi ci ja: le va stra na Klub: Par ti zan

Dejan Udovi~i} se lek tor

Vladimir Pavlovi} tre ner

Dejan Stanojevi} tre ner

18 me da qa (~e ti ri zlat ne, de vet sre br nih, pet bron za nih). Od osa mo sta qi va wa 2006. Sr bi ja je osvo ji la zla to u Be o gra du, sre bro u Ma la gi (2008) i bron zu u Za gre bu (2010). Se l ek t or De j an Udo v i ~ i} od lu ~io je da za ovo Evrop sko pr ven stvo ma lo pro me {a kar te, pa }e ta ko ume sto Goj ka Pi je tlo vi} na go lu, uz Slo bo da na So ra, bi ti Bra ni slav Mi tro vi}, a ume sto Mar ka Avra mo vi }a {an su je do bio Alek sa [a po wi}. - Za ove igra ~e sam pro ce nio da su tre nut no naj sprem ni ji. Mi sli mo ma lo i na bu du} nost, ali svi igra ~i ko ji su bi li na pri pre ma su deo ti ma. Na pri pre mam sam pro bao mla de igra ~e i do bio sam ono {to sam o~e ki vao. Na{ pr vi ciq je da se na |e mo me |u pr ve tri eki pe

nom Go rom, Hr vat skom, Ne ma~ kom i Ru mu ni jom. U A gru pi }e se nad me ta ti Ma |ar ska, Ita li ja, Gr~ ka, Ma ke do ni ja, Tur ska i do ma }in Ho lan di ja.

Naj bo qi va ter po li sta sve ta za pro te klu go di nu Fi lip Fi li po vi} is ta kao je da je eki pa sprem na i da je naj va `ni je da zdra va ode na tur nir.

Sa sta vi gru pa A grupa Ma ke do ni ja Gr~ ka Ma |ar ska Ita li ja Ho lan di ja Tur ska - Gru pa je ste te {ka, ali tu i je ste dra` spor ta da oni ko ji su fa vo ri ti na pa pi ru ne ma ju za ga ran to va ne po be de. U sva ku utak mi cu ula zi mo kao da je po sled wa, a igra ~i su voq ni i

B grupa Sr bi ja Ne ma~ ka Hr vat ska Ru mu ni ja Cr na Go ra [pa ni ja - Zna se ko ji su na {i ci qe vi i {ta Evrop sko pr ven stvo zna ~i za sva kog spor ti stu. Ne }e nam bi ti la ko u gru pi. @e le li smo da ode mo zdra vi na pr ven stvo, ali na `a lost ima li smo

sa da. Ge ne ral ni se kre tar Mar ko Ste fa no vi} do dao je da u Aj ndho ve nu vla da ve li ko in te re so va we za Evrop sko pr ven stvo, da su pro da te sve kar te za po lu fi na le i fi na le, kao i da je na ja vqen do la zak na {ih na vi ja ~a iz Ho lan di je i okol nih ze ma qa. Va t er p o l o re p re z en t a c i j e da nas pu tu je u Aj ndho ven, {am pi o nat po ~i we u po ne de qak i tra je do 29. ja nu a ra. Bez ob zi ra {to je EP us put na sta ni ca do Olim pij skih iga ra u Lon do nu, am bi ci je re pre zen ta ci je Sr bi je su uvek po bed ni~ ke, pa }e ta ko bi ti i sa da. - Mi slim da smo do sta pri ~a li, ide mo na naj vi {i pla sman i vi de }e mo do kle }e mo sti }i po ru ~io je pred put u Aj ndho ven naj bo qi va ter po li sta sve ta Fi lip Fi li po vi}. Gordana Malenovi}

13. Branislav Mitrovi} Po zi ci ja: gol man Klub: De bre cin

12. Stefan Mitrovi} Po zi ci ja: le va stra na Klub: Par ti zan

DOSADA[WI OSVAJA^I MEDAQA

6. Du{ko Pijetlovi} Po zi ci ja: cen tar Klub: Pro Re ko

7. Slobodan Niki} Po zi ci ja: cen tar Klub: Ka mo qi

8. Milan Aleksi} Po zi ci ja: bek Klub: Par ti zan

1926. (Bu dim pe {ta): 1. Ma |ar ska, 2. [ved ska, 3. Ne ma~ ka 1927. (Bo lo wa): 1. Ma |ar ska, 2. Fran cu ska, 3. Bel gi ja 1931. (Pa riz): 1. Ma |ar ska, 2. Ne ma~ ka, 3. Austri ja 1934. (Mag de burg): 1. ma |ar ska, 2. Ne ma~ ka, 3. Bel gi ja 1938. (Lon don): 1. Ma |ar ska, 2. Ne ma~ ka, 3. Ho lan di ja 1947. (Mon te Kar lo): 1. Ita li ja, 2. [ved ska, 3. Bel gi ja 1950. (Be~): 1. Ho lan di ja, 2. [ved ska, 3. JU GO SLA VI JA 1954. (To ri no): 1. Ma |ar ska, 2. JU GO SLA VI JA, 3. Ita li ja 1958. (Bu dim pe {ta): 1. Ma |ar ska, 2. JU GO SLA VI JA, 3. SSSR 1962. (Laj pcig): 1. Ma |ar ska, 2. JU GO SLA VI JA i SSSR 1966. (Utreht): 1. SSSR, 2. DR Ne ma~ ka, 3. JU GO SLA VI JA 1970: (Bar se lo na): 1. SSSR, 2. Ma |ar ska, 3. JU GO SLA VI JA 1974. (Be~): 1. Ma |ar ska, 2. SSSR, 3. JU GO SLA VI JA 1977. (Jen ~e ping): 1. Ma |ar ska, 2. JU GO SLA VI JA, 3. Ita li ja 1981. (Split): FR Ne ma~ ka, 2. SSSR, 3. Ma |ar ska 1983. (Rim): 1. SSSR, 2. Ma |ar ska, 3. [pa ni ja 1985. (So fi ja): 1. SSSR, 2. JU GO SLA VI JA, 3. FR Ne ma~ ka 1987. (Stra zbur): 1. SSSR, 2. JU GO SLA VI JA, 3. Ita li ja 1989. (Bon): 1. FR Ne ma~ ka, 2. JU GO SLA VI JA, 3. Ita li ja 1991. (Ati na): 1. JU GO SLA VI JA, 2. [pa ni ja, 3. SSSR 1993. ([e fild): 1. Ita li ja, 2. Ma |ar ska, 3. [pa ni ja 1995. (Be~): 1. Ita li ja, 2. Ma |ar ska, 3. Ne ma~ ka 1997. (Se vi qa): 1. Ma |ar ska, 2. JU GO SLA VI JA, 3. Ru si ja 1999. (Fi ren ca): 1. Ma |ar ska, 2. Hr vat ska, 3. Ita li ja 2001. (Bu dim pe {ta): 1. JU GO SLA VI JA, 2. Ita li ja, 3. Ma |ar ska 2003. (Kraw): 1. SR BI JA I CR NA GO RA, 2. Hr vat ska, 3. Ma |ar ska 2006. (Be o grad): 1. SR BI JA, 2. Ma |ar ska, 3. [pa ni ja 2008. (Ma la ga): 1. Cr na Go ra, 2. SR BI JA, 3. Ma |ar ska 2010. (Za greb): 1. Hr vat ska, 2. Ita li ja, 3. SR BI JA

11. Andrija Prlainovi} Po zi ci ja: le va stra na Klub: Pro Re ko

10. Filip Filipovi} Po zi ci ja: de sna stra na Klub: Pro Re ko

Filip Filipovi}, najboqi vaterpolista sveta u 2011.

9. Nikola Ra|en Po zi ci ja: bek Klub: Hi os

SPORT

c m y

dnevnik

subota14.januar2012.

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 â&#x20AC;&#x201C; 2 9 . J A N U A R )

Or lo vi sprem ni da pi {u isto ri ju Evropsko prvenstvo za rukometa{e, koji se odràva u ~etiri srpska grada, samo {to nije po~elo. Do zvani~nog starta i duela Srba i Poqaka, odnosno Nemaca i êha ostalo je jo{ ne{to vi{e od 20 sati. Reprezentacije polako pristiù, kao i navija~i, zvani~nici i predsednici rukometnih federacija Evrope i sveta. U taboru orlova, kaù, ~ekaju nedaqu u nikad boqoj atmosferi. - U ime reprezentativaca mogu da potvrdim da svi funkcio-

Kovilovu i spremni do~ekati me~ sa Poqskom - naveo je selektor i dodao: - Pripreme su bile izuzetno kvalitetne i posebno me raduje ~iwenica da smo bez povreda do~ekali po~etak {ampionata. Spremni smo i motivisani da osvojimo prve bodove protiv Poqske. Realno je za o~ekivati da ostvarimo san i osvojimo medaqu. Realno je o~ekivati da imamo pravo da sawamo. Nenad Vu~kovi} rekao je da bi uspeh za reprezentaciju na EP predstavqao plasman na Olimpijske igre u Londonu, {to zna~i igrawe u polufinalu. - Sigurno da bi uspeh bio plasman na Olimpijske igre. To u nekom smislu garantuje igrawe u polufinalu. Tako da jedna stvar ide sa drugom. Igrawe u polufinalu bi zadovoqilo sve nas, ali mislim da nas ne bi zaustavilo. Gledali bismo da odemo korak, dva daqe - izjavio je Vu~kovi}. Prema wegovim re~ima, reprezentacija Srbije se ne boji nijednog protivnika. - Nekako bih, ipak, voleo da iz beg ne mo Fran cu ze. Ako je

DAN SKA SPREM NA ZA EP

Vi l bek iza brao

Reprezentacija Danske kompletirala je sastav pred put u Srbiju. Selektor Ulrik Vilbek najverovatnije }e za prvu fazu prijaviti 15 igra~a, a po potrebi, u zavisnosti od situacije sa povredama, kao i formom bekovskog dvojca Boa Spelerberga i Lase Boesena, 16. igra~ }e biti pridodat. Sastav Danske - golmani: Niklas Landin (BSV), Markus Kleverli (KS Vive Kilce), krila: Lase Svan Hansen (Flensburg), Hans Lindberg (HSV Hamburg), Anders Egert (Flensburg), Lars Kristijansen (KIF Kolding), pivotmeni: Mihael V. Knudsen (Flensburg), Rene Toft Hansen (Kopenhagen), bekovi: Tomas Mogensen (Flensburg), Mads Kristijansen (TVIS Holstebro), Nikolaj Markusen (Atletiko Madrid), Kasper Sondergard Sarup (Skjern), Mikel Hansen (Kopenhagen), Kasper Nilsen (BSV), Rasmus Lauge (Silkeborg).

Kar te ras pro da te Rukovodstvo Rukometnog saveza Srbije izrazilo je zadovoqstvo dosada{wom organizacijom EP i saop{tilo da su karte za sve me~eve rasprodate, sem u Vr{cu, gde je u prodaji jo{ mawi kontigent. - Mogu da ka`em da }e sve biti kako je EHF (Evropska rukometna reprezentacija) zahtevao. Za utakmice postoji ogromno interesovawe, sve karte za me~eve u Ni{u, Beogradu i Novom Sadu su rasprodate, a uskoro }e biti i za vr{a~ku halu Milenijum. U Srbiju }e do}i vi{e od 300.000 navija~a - rekao je generalni sekretar RSS Bo`idar \urkovi}.

\urkovi} je dodao i da }e utakmice jubilarnog 10. prvenstvo Evrope biti emitovane u 70. zemaqa i najavio da }e se na tribinama na}i i mnogi uvaèni gosti iz sveta. Predsednik Saveza Velimir Marjanovi} potpisao je ugovore o sponzorstvu reprezentacije sa Ministarstvom odbrane i kompanijom Vino @upa, ~ime je zaokruèn sponzorski pul, u kome se nalaze i Telekom Srbija, EPS, Po{ta i Srbijagas. Prvi ~ovek Saveza pozvao je navija~e da navijaju fer i korektno i da na utakmice dolaze na vreme. - Reprezentacija zasluùje veliku podr{ku, neka navija~i navijaju korektno i neka pozdravqaju i svoj i protivni~ki tim. Da prihvatimo goste kako dolikuje i da dokaèmo tradicionalno srpsko gostoprimstvo - istakao je Marjanovi}. Francuska reprezentacija je aktuelni evropski, svetski i olimpijski {ampion i na EP u

I Po qa ci ot kri li kar te Ne nad Vu~ ko vi} pri `eq ku je igra we Sr bi je u po lu fi na lu EP

ni{emo besprekorno, kolektivno kao nikad do sad. Ovo je veliki izazov za generaciju i mislim da mo`emo da napi{emo istoriju srpskog rukometa - rekao je Momir Ili}. Efikasni bek jo{ jednom je apelovao na navija~e da pomognu orlovima i poguraju ih do dobrog plasmana. - Imamo veliku {ansu i nadam se da }e nam publika pomo}i da odigramo tih par procenata iz-

nad na{ih mogu}nosti - dodao je on. S wim se slo`io i selektor Veselin Vukovi}. [ef stru~nog {taba reprezentacije rekao je da je na pripremama u~iweno i vi{e od planiranog. - Ura|eno je dosta, i vi{e od planiranog. Ju~e smo trenirali dva puta, a za naredne dane proveri}emo zauzetost hale Pionir. U svakom slu~aju, sigurno }emo trenirati u na{oj bazi u

Selektor reprezentacije Poqske Bogdan Venta objavio je 16 putnika za Srbiju. U Srbiju sti`u - golmani: Marcin Vihari (Orlen Visla Plok), Pjotr Vizomirski (Azoty Pulavi), krila: Toma` Tlu~inski (Libeke), Adam Vi{wevski (Orlen Visla Plok), Patrik Kuharski (Vive Targi Kielce), Robert Orzehovski (MMTS Kvidzin), bekovi: Bartolomej Ja{ka (Berlin), G`ego` Tka~ik (Vive Targi Kielce), Mihal Jurecki (Vive Targi Kielce), Marius Jurkievi~ (Atletiko Madrid), Karol Bielecki (RNL), Mateu{ Zaremba (Vive Targi Kielce), K{i{tof Lijevski (RNL), pivotmeni: Barto{ Jurecki (SC Magdeburg), Zbigwev Kvatkovski (Orlen Visla Plok), Kamil Siprzak (Orlen Visla Plok). mogu}e da se sa wima sretnemo {to kasnije. Ako bog da u finalu.

Srbiji dolazi kao glavni favorit za zlatnu medaqu. Rukome ta {i Sr bi je igra }e pr vi

me~ sutra sa selekcijom Poqske. - Pripreme privodimo kraju. Ostaje nam da jo{ neke detaqe doteramo i da se osve`imo, kako bismo Poqake do~ekali {to spremniji. Treba ostati koncentrisan i, naravno uz publiku, sigurno je da se nadamo najboqem. O~ekujem prvu pobedu u nedequ. Reprezentativac Srbije istakao je da je relativno zadovoqan svojom formom, koju je dostigao do kraja polusezone u Bundesligi. - Na po~eku sezone bio sam povre|en i zbog povrede ramena propustio sam prvih pet utakmica. Drago mi je da sam do okupqawa reprezrntacije uspeo da se oporavim i vratim u tu neku formu, u kakvoj sam bio recimo pro{le godine - rekao je Vu~kovi}.

OTVO RE NO PR VEN STVO AUS TRA LI JE

No vak star tu je s Lo ren ci jem @rebom u Melburnu odre|eni su parovi prvog kola Otvorenog prvenstva Australije, na kojem }e branilac titule u mu{koj konkurenciji i prvi reket sveta Novak \okovi} igrati protiv Italijana Paola Lorencija. Uko li ko pre bro di start nu prepreku \okovi} bi se u na-

stavku sastao sa pobednikom me~a izme|u Kolumbijca Santjaga \iralda i kvalifikanta, a potom bi wegovi rivali mogli da budu ^eh Radek [tepanek, u 4. ko lu En di Ro dik (SAD, 15), Milo{ Raoni} (Kana da, 23) ili Lej ton Hju it (Australija), a u ~etvrtfinalu David Ferer ([panija, 5), Jan-

Alek san dra Kru ni}

Kru ni }e va na ko rak do eli te

Aleksandra Kruni} (18) plasirala se u tre}e kolo kvalifikacija za Australijan open, po{to je pobedila veteranku Xil Krejbas sa 6:3, 7:6 (7-5). Za prolaz u glavni `reb Kruni}eva }e se boriti sa 11. nositeqkom Varvarom Lep~enkom iz SAD. Varvara Lep~enko ima 25 godina, ro|ena je u Ta{kentu u Uzbekistanu i igra levom rukom. Najboqi plasman u karijeri joj je 74. mesto na VTA listi, a trenutno je na 127. poziciji. Amerikanka je u prve dve runde dobila Elitsu Kostovu iz Bugarske i Marijanu Duke-Marino iz Kolumbije. Ukupno je osvojila 10 ITF titula, a Aleksandra Kruni} do sada se nije sastajala sa Lep~enkovom. Mlada Srpkiwa trenutno je 225. na svetu.

ko Tipsarevi} (Srbija, 9) ili Ri{ar Gaske (Francuska, 17).[panac Rafael Nadal i [vajcarac Roxer Fede rer su na dru goj strani `reba i sa wima \okovi} ne moè da se sretne pre finala.Potencijalni rivali najboqeg tenisera sve ta u po lu fi na lu bili bi Endi Marej (Velika Britanija, 4), @o-Vil frid Con ga (Fran cu ska, 6), @il Si mon (Fran cu ska, 12) i Viktor Troicki (Sr bi ja, 19).Ako bi sve pro te klo pre ma o~e ki va wi ma, \o ko vi} bi u borbi za odbranu tilule trebalo da se sastane sa Rafaelom Nadalom ([panija, 2), Roxerom Federerom ([vajcarska, 3), To ma {em Ber di hom (ê{ka, 7) ili Mardijem Fi{om (SAD, 8). Jan ko Tip sa re vi} se na startu sastaje sa Rusom Dmitrijem Tursunovim, dok je rival No vak \o ko vi} bra ni ti tu lu Vik to ra Tro ic kog [pa nac Huan Kar los Fe re ga verovatno ~ekali Francuz ro.Tipsarevi}a je `reb odreGael Monfis i Britanac Endi dio za potencijalnog \okoviMarej.Tre}i reket Srbije je u }evog protivnika u ~etvrtfi- pred i gri Austra li jan ope na nalu. Prethodno bi, pored Turdoìveo dva poraza. Naime, na sunova, Janko morao da presko- startu turnira u Sidneju izgu~i verovatno Francuza Ri{ara bio je od Aleksa Bogomolova, a Gaskea, [panca Davida Ferera onda se na brzinu prijavio za ili Argentinca Huana Ignasi- takmi~ewe pripremnog karakja êlu.Troicki bi u drugom tera u Kujongu (nema ATP poekolu mogao da se sastane sa jo{ na) gde je tako|e poraèn, sajed nim [pan cem, Gi qer mom vladao ga je Amerikanac Sem Garsijom Lopezom, a potom bi Kveri - 3:6, 3:6.

U konkurenciji teniserki Jelena Jankovi} u prvom kolu igra protiv kvalifikantkiwe, dok se Ana Ivanovi} sastaje sa Lurdes Domingez Liwo iz [panije. Protivnica Bojane Jovanovski je Australijanka Kejsi Delakva.Jankovi}eva bi, ukoliko pobedi na startu, mogla da igra u nastavku sa Hrvaticom Petrom Marti} i eventualno kasnije sa ^ehiwom Lusi Safarovom i Dankiwom Karolinom Vozwac-

ki. Anu Ivanovi} bi u slu~aju pobede u prvom kolu ~ekala pobednica me~a izme|u Nemice Kristine Barois i Holan|anke Mihaele Kraji~ek, a potom eventualno Ruskiwa Anastasija Pavqu~enkova i ^ehiwa Petra Kvitova. Jovanovski }e, ukoliko pobedi Delakvu, u nastavku turnira najverovatnije igrati sa tre}om teniserkom sveta, Beloruskiwom Viktorijom Azarenkom.

sport

subota14.januar2012.

RE PRE ZEN TA CI JA U SLO VE NI JI

Mi sle na Fin sku Tur nir u slo ve na~ kom gra du Ru {e (da nas i su tra) je dan je od po sled wih kon trol nih pred [am pi nat Evro pe (od 14. do 18. fe bru a ra) u Fin skoj, na ko me }e evrop ski str le ci ima ti pri li ku

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS VE ^E RAS GO STU JE OKK BE O GRA DU

Ras te re} eni i mo ti vi sa ni Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja gas, li de ra na ta be li Agro ìv mu {ke ko {ar ka {ke li ge Sr bi je, ve ~e ras igra ju pr vu ovo go di {wu pr ven stve nu utak mi cu. Ri val }e im, od 20.30 ~a so va, bi ti OKK Be o grad i ovaj me~ je si gur no der bi 15. ko la, po {to }e sna ge od me ri ti dva ti ma ko ja ra ~u na ju na pla sman u Su per li gu. Do du {e, No vo sa |a ni su mno go bli ì tom ci qu, dok su Be o gra |a ni ima li ne ko li ko kik se va u pr vom de lu i sa da ih o~e ku je è -

mi u pre sto ni cu pu tu je mo ras te re }e ni, ali i mo ti vi sa ni da na sta vi mo se ri ju od pet ve za nih po be da. Ima li smo ma wih zdrav stve nih pro ble ma, ali o~e ku jem da }e mo na par ket is tr ~a ti u kom plet nom sa sta vu. Da li to zna ~i da je na sta vqe na sa rad wa sa Stra hi wom Mi lo {e vi }em? - Da, Mi lo {e vi} je pro du `io ugo vor do kra ja se zo ne i to je za nas ve li ko po ja ~a we, ka ko zbog we go vih igra~ kih, ta ko i zbog qud skih kva li te ta.

Da nas

Go ran Mak si mo vi}

da iz va de vi ze za Olim pij ske igre. Ju ~e je auto bus sa 38 put ni ka kre nuo u Slo ve ni ju, a od pri ja vqe nih je iz os ta la sa mo Li di ja Mi haj lo vi}, po sa ve tu le ka ra. Mi haj lo vi }a voj je pre go di nu da na pre sa |en bu breg. - Ru {e je za me ne pri li ka da re {im ne ke ma le di le me oko sa sta va i ka da se vra ti mo po sla }u pri ja vu za Pr ven stvo Evro pe, a re pre ze na ta tiv ci }e po sled wi me |u na rod ni test ima ti na tur ni ru u Min he nu kra jem me se ca – ka `e v. d. sel ke to ra Go ran Mak si mo vi}. - Na ovom tur ni ru u~e stvu ju o tro {ku OKS svi strel ci ko ji su osvo ji li olim pij ske vi ze, kao i olim pij ski kan di da ti, dok za osta le tro {ko ve pla }a ju klu bo vi. SPAR TAK VOJ PUT PO ^EO PRI PRE ME

Do {li Bo `o vi} i Jo va no vi}

Tre ner ru ko me ta {a Spar ta ka Voj put Vuk Ro ga no vi} oba vio je pro ziv ku i kre nuo sa pri pre ma ma za na sta vak pr ven stva u Pr voj li gi. Po red sta ro se de la ca, na pro ziv ci su bi li i no vaj li je Mom ~i lo Bo `o vi} (do {ao iz Cr ven ke) i Ba ne Jo va no vi}(do {ao iz Po `a rev ca).To kom pa u ze klub je na pu stio Mi li vo je Aba zo vi}(oti {ao u zre wa nin ski Pro le ter). - Pri pre me }e mo oba vi ti u Su bo ti ci. Ve ru jem da }e mo do pr ve pr ven stve ne utak mi ce bi ti sprem ni za iza zo ve ko ji nas o~e ku ju i da }e mo sti }i do ci qa, a to je osva ja we jed nog od pr va dva me sta ko ja vo de u elit nu li gu. Ima mo uslo ve, eki pu, stru ku i am bi ci je i sma tra mo da }e se od je se ni u Su bo ti ci igra ti su per li ga {ki ru ko met - op ti mi sta je di rek tor klu ba Rat ko Vu jo vi}. S. St.

ABA mu{ka liga - KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Par ti zan MTS (19, TV Are na sport), DOM @A LE: He li os - He mo farm [ta da (17, TV Are na sport), Bu du} nost - Za greb (20), [I RO KI BRI JEG: [i ro ki - Kr ka (19), ZA GREB: Ci bo na - Ma ka bi (18) M@RKL ènska liga - NO VI GRAD: Slo bo da - He mo farm [ta da (19.30) Agroìv mu{ka liga - BE O GRAD: OKK Be o grad - Voj vo di na Sr bi ja gas (20.30), SME DE RE VO: Sme de re vo - Rad ni~ ki FMP (17), Â ÂK: Bo rac - BKK Rad ni~ ki (19), KRA QE VO: Slo ga Me ga Vi zu ra (19.30), KRU [E VAC: Na pre dak Ru bin - Slo bo da (20) Prva A ènska liga - Ê LA RE VO: ê la re vo - Lo zni ca (19), STA RA PA ZO VA: Sta ra Pa zo va - [a bac (18), SU BO TI CA: Spar tak - Vr bas Me de la (20), BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Be o ~in (17), KRA GU JE VAC: Rad nip~ki - Pro le ter (16) sto ka bor ba na pu tu ka is pu we wu ci qa. - Ima li smo pa u zu od ~i ta vih pet da na, ko jom smo na svo je vr stan na ~in na gra di li igra ~e za u~i nak u pr vom de lu li ge - ja san je bio Si ni {a Ma ti}, tre ner Voj vo di ne Sr bi ja gas. - Na sta vi li smo s ra dom i pot pu no sprem ni do ~e ku je mo utak mi cu. OKK Be do grad je, do la skom tre ne ra \u ro vi }a, po di gao for mu i u po sled we vre me igra ve o ma do bro, ta ko da je si gur no da nas o~e ku je te àk po sao. Me |u tim,

Slo bo dan Dun |er ski je kre a tor igre cr ve no-be lih, ali je do pro {le se zo ne no sio dres upra vo OKK Be o gra da. - Na{ ri val ima do bru eki pu i igra sve bo qe - re kao je on. Ne ma mo op te re }e we u ve ~e ra {wem du e lu, ali }e mo na sto ja ti da ne pre ki ne mo niz po be da. Li~ no, ~i we ni ca da sam no sio dres OKK Be o gra da da je mi do dat ni mo tiv da od i gram do bro i po mog nem dru go vi ma na pu tu ka is pu we wu ci qa. A. P.

Novi Sad - ^oka Stonoteniserke Novog Sada i ^oke odigra}e danas me~ desetog kola u Spensu. Po~etak je u 17 sati.

S. S.

IN MEMORIAM

Pre mi nuo Mi qan Mi qa ni} Biv {i pred sed nik Fud bal skog sa ve za Ju go sla vi je i se lek tor na {e re pre zen ta ci je Mi qan Mi qa ni} pre mi nuo je u pe tak, 13. ja nu a ra 2012. go di ne, u 82. go di ni ì vo ta. Po pu lar ni î ~a pre mi nuo je u Be o gra du, po tvr |e no je MON DU u Fud bal skom sa ve zu Sr bi je. Mi qa ni}, biv {i fud ba ler i tre ner Cr ve ne zve zde, ali i Re a- la iz Ma dri da i Va len si je, ro |en je 4. ma ja 1930. go di ne u Bi to qu, a za ì vo ta od li ko van je or de nom za hra brost, or de nom Ne ma we dru gog re da, kao i or de nom FI FA za za slu ge u raz voj fud ba la. Mi qa ni} je za so bom osta vio su pru gu Oli ve ru, si na Mi lo {a i k}er ku Zor ku. Sa Zve zdom (1966 1974) je osvo jio de set tro fe ja (~e ti ri ti tu le, tri ku pa) dok je sa „kra qev skim klu bom” (1974 - 1977) osvo jio „du p lu kru n u” u se z o n i 1974/1975. Urp kos do brim re zul ta ti ma ko je je imao u pret hod nim klu bo vi ma, sa Va len si jom (1979 - 1982) je u se zo ni 1982/83 za vr {io tek na 17. me stu {pan skog pr ven stva. Bio je pr vi tre ner sa ovih pro sto -

ra ko ji je tre ni rao Real Ma drid. Kao se lek tor ju go slo ven ske re pre zen ta ci je u~e stvo vao je na dva svet ska pr ven stva, u Ne ma~ koj 1974. i [pa ni ji 1982. go di ne.

Na klu pi „pla vi” bio je u dva na vra ta od 1973. do 1974. i od 1979. do 1982. go di ne. Na Mun di ja lu 1974. za u zeo je osmo me sto, dok je u [pa ni ji Ju go sla vi ja is pa la od mah na kon utak mi ca po gru pa ma. Mi qa ni} je upam }en i kao pred sed nik Fud bal skog sa ve za Ju go sla vi je. Na ~el no me stu FSJ do {ao je 1992. go di ne

i ostao sve do od la ska u pen zi ju 2001. Autor je vi {e kwi ga, a ne ke od wih su oba ve zna li te ra tu ra u naj bo qim {ko la ma ko je su spe ci ja li zo va ne za edu ka ci ju fud bal skih stru ~ wa ka. Va `ni ja de la su: „Prak ti kum za fud bal ske su di je”, „Edu ka ci ja u pri me ni psi ho lo gi je na fud bal”, „Fud bal ski tre ning: me tod ski pri stup ; pe ri o di za ci ja - prak ti ~an pri kaz”, „Ju go slo ven ska {ko la fud ba la”... Pod okri q em UEFA i FI FA dr ào je se mi na re na go to vo svim kon ti nen ti ma gde se igra fud bal, ra me uz ra me sa le gen da ma evrop skog i svet skog fud ba la. Jo zef Bla ter, pred sed nik FI FA, pred lo ìo je mar ta 2002. go di ne po ~a snog pred sed ni ka FSJ Mi qa na Mi qa ni }a za od li ko va we „Or den za slu ga” svet ske ku }e fud ba la. Mi qan Mi qa ni} je na gra du pri mio na kon gre su FI FA, 29. ma ja iste go di ne u Se u lu. Mi qa no vo ime se ta ko na {lo uz naj ve }a ime na svet skog fud ba la, po put ser Sten li ja Ra u sa, dr @o ao Aven lan à, ser Bo bi ja ârl to na, Di na Zo fa, Pe lea, La va Ja {i na...

MI RO SLAV RA DU QI CA PO SLE SJAJ NE PAR TI JE U DOM @E LA MA

Pobeda donela sa mo po u zda we Cen tar Par ti za na mt:s Mi ro slav Ra du qi ca iz ja vio je da je od li~ na par ti ja u po be di nad He li o som uti ca la da mu se po boq {a sa mo po u zda we. - Ne raz mi {qam o pri ~a ma sa stra ne, sva ko ima pra vo na svo je

{io. Na rav no, He li os je sa mo jed na utak mi ca u ni zu i na osno vu tih 40 mi nu ta ne mo `e da se su di o bi lo ~e mu, po go to vo {to ve} za dva da na Par ti zan ~e ka ju no va is ku {e wa - re kao je cen tar Par ti za na, ko ji je u Dom `a la ma

Ro nal di wo ide iz Fla men ga? Bra zil ski fud ba ler Ro nal di wo mo gao bi da na pu sti Fla men go jer mu taj klub du gu je oko dva mi li o na do la ra, re kao je we gov agent i brat Ro ber to de Asi{. - @e lim da se po stig ne do go vor ka ko bi Ro nal di wo mo gao da se fo ku si ra na Ko pa li ber ta do res ka zao je Asi{. On je is ta kao da Ro nal di wo ima po nu de klu bo va iz [pa ni je, Ita li je i dru gih ze ma qa. - Ne ko }e is ko ri sti ti ovu si tu a ci ju ako oni ne pla te. Pro {lo je pet me se ci ko li ko ~e ka mo i ~i ni se da }e bi ti te {ko po sti }i do go vor. Ni {ta za sa da. Tri ~e tvr ti ne Ro nal di wo ve pla te fi nan si ra ju mar ke tin {ke agen ci je. Pred sed ni ca Fla men ga Pa tri si ja Amo rim ne dav no je oce ni la da stva ri idu na pred .

dnevnik

Dvajt Ha uard (Or lan do)

NBA LI GA

Mi ro slav Ra du qi ca

mi {qe we. Dra go mi je da sam pru `io do bru par ti ju zbog Par ti za na i se be ka ko bih do {ao do ne ke si gur no sti. Si gur no je da sam iz gu bio ma lo sa mo po u zda wa i ru ti ne, ko ji bi po la ko tre ba lo da mi se vra }a ju. Ve ro vao sam u sva kom tre nut ku da }e sve do }i na svo je me sto i da ni sam po gre -

imao 31 poen i osam sko ko va. - Ose }ao sam se stvar no do bro, kre nu lo me je od sa mog po ~et ka, a i osta li mom ci od i gra li su va `nu ulo gu. Vi de li su da sam do bro ras po lo `en, pa su sko ro sve lop te spu {ta li do le, a me ni je ostao lak {i deo po sla - do dao je sjaj ni cen tar.

Ej si Lo u Olim pi ja ko su? Ame ri~ ki ko {ar ka{ i biv {i ~lan Par ti za na Ej si Lo ka ri je ru bi mo gao da na sta vi u pi rej skom Olim pi ja ko su. Lo je do speo u `i `u in te re so va wa eki pe Du {a na Iv ko vi }a, na kon {to je pro pao po sao sa Li e tu vos Ri ta som, iz ko jeg je tre ba lo da do |e srp ski re pre zen ta ti vac Alek san dar Ra {i}. Ej si Lo je pred po ~e tak se zo ne do {ao u Par ti zan iz NBA li ge, gde je pro {le se zo ne no sio dres Gol den Stejt Vo ri or sa. Ni je is pu nio o~e ki va wa ~el ni ka klu ba iz Hum ske, a po is pa da wu iz Evro li ge od bio je da na sta vi sa igra wem za cr no-be le iako mu ugo vor is ti ~e na kra ju se zo ne. Na kon to ga, su spen do van je od stra ne Par ti za na, ko ji je na ja vio da }e za {ti ti ti svo je in te re se u ovom slu ~a ju.

Ne u hva tqi vi Dvajt Ha u ard Na NBA te re ni ma od i gra no je pet utak mi ca, ali je udar na vest po vre da Ala Hor for da. Sku pu ce nu pla ti la je Atlan ta u o~e ki va noj po be di nad [ar lo tom (111:81). Od li~ ni kril ni cen tar po vre dio je ra me jo{ to kom pr ve ~e tvr ti ne i pre ma pr vim prog no za ma od su stvo va }e naj ma we tri, a mo `da ~ak i ~e ti ri me se ca! Xo{ Smit je bio naj u be dqi vi ji u eki pi Atlan te sa 30 po e na i 13 sko ko va, dok je Xo Xon son do dao 23. Vla di mir Rad ma no vi} pro veo je u igri 36 mi nu ta, uba cio se dam po e na i uhva tio osam lop ti. Na dru goj stra ni Baj ron Ma lens je bio naj e fi ka sni ji - 21. Naj u be dqi vi ju par ti ju da na pru `io je Dvajt Ha u ard. Cen tar Or lan da dao je 45 po e na i imao ~ak 23 sko ka! Ujed no, obo rio je

re kord Vil ta êm br le na star sko ro 50 go di na po bro ju iz ve de nih slo bod nih ba ca wa na utak mi ci. Ha u ard je po go dio 21 iz 39 po ku {a ja. êm br le nov re kord iz no sio je 34.Ma gi~ ni su tri jum fo va li na go sto va wu Gold nen Stej tu - 117:109. Mon ta Elis je za do ma }i na uba cio 30 po e na i imao 11 asi sten ci ja, ali je we gov u~i nak, na rav no, ostao u sen ci Ha u ar do vog. Po vre dio se i Kar me lo En to ni, ali we go va po vre da ni je ozbiq na kao Ho for do va. Naj bo qi stre lac Wu jor ka iz vr nuo je zglob to kom tre }e de o ni ce me ~a sa Mem fi som. Ni je se vra }ao na par ket, a we gov tim je po ra èn kao gost - 83:94. En to ni ni je è leo da pred vi |a ka da }e opet za i gra ti, sa mo je re kao da ne }e for si ra ti po vra tak. Naj -

ve }e za slu ge za uspeh Gri zli ja pri pa da ju Ru di ju Ge ju - 26 po e na, pet sko ko va. En to ni se za u sta vio na 14 po e na, ko li ko je do kra ja za Wu jork po sti gao i Bil Vo ker.Mil vo ki je kod ku }e sa vla dao De tro it 102:93 naj vi {e za hva qu ju }i 25 po e na i po {est sko ko va i asi sten ci ja Ste fo na Xek so na, dok je kod go sti ju iz gra da mo to ra naj bo qi bio Greg Mon ro - 32 po e na i 16 sko ko va.Kli vlend je bio us pe {an u Fi nik su - 101:90 uz re kord ka ri je re Kaj ri ja Ir vin ga. No vaj li ja u NBA li gi je ve} u svom de se tom na stu pu us peo da uba ci 26 po e na (uz {est asi sten ci ja). Re zul ta ti: Atlan ta - [ar lot 111:81, Mi vo ki - De tro it 102:93, Mem fis - Wu jork 94:83, Fi niks - Kli vlend 90:101, Gol den Stejt - Or lan do 109:117.

SPORT

c m y

dnevnik

VA RA DIN KE DO ^E KU JU BE O GRAD SKI RAD NI^ KI

Trener traì ozbiqnost Od boj ka {i ce Va ra di na BGM grad we u pr vom de lu se zo ne su do brim igra ma skre nu le pa `wu na se be i za ra di le na ziv jed nog od naj ve }ih iz ne na |e wa pr ven stva. Ni za le su do bre igre i re zul ta te, pa su pr vi deo za vr {i le na vi skom pe tom me stu. Iako no vaj li je u li gi, tre ner Ca ko vi} je od li~ no pri pre mio eki pu za iza zo ve u srp skoj od boj ka {koj eli ti, pa su pred Va ra din ka ma oru` je po lo ì li Vi zu ra, Je din stvo iz Uì ca, Ko lu ba ra ...

Ne ve na Iri ~a nin uzda ni ca Va ra din ki

- U pr vom de lu se zo ne u~i ni li smo vi {e ne go {to smo mo gli da o~e ku je mo i ve o ma smo za do voq ni. Po ka za li smo kon stant nost i is pla ti li su se ulo èn trud i rad, ali ne è li mo da se za u sta vi mo. Po ku {a ti da osta ne mo na istom ni vou i da {to du è pru -

Danas Vi ner {te di {e èn ska su per li ga - NO VI SAD: Va ra din BMG grad wa - Rad ni~ ki (B) (20), PAN Ê VO: Di na mo Azo ta ra - TENT (18), U@I CE: Je din stvo Vi zu ra (19) Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - BE O GRAD: Par ti zan - @e le zni ~ar (18), PO @A RE VAC: Mla di rad nik Spar tak (Q) (19) à mo igre kao u pr vom de lu se zo ne - re kao je tre ner Va ra din ki Jo vo Ca ko vi}. Da nas Va ra din do ~e ku je be o- grad ski Rad ni~ ki, eki pu ko ja je pre ì ve la mno go tur bu len ci ja u po sled we vre me i na la zi se na pret po sled wem me stu li ga {ke ta be le. - Mno go }e za vi si ti od na {e igre. Rad ni~ ki je so lid na eki pa, sa da s no vim tre ne rom Ra di vo je vi }em, a do {la im je i pri ma~ ser vi sa Ko sti} iz Cr ve ne zve zde. Bez ob zi ra na wi hov tre nut ni lo{ pla sman, mo ra mo da osta ne mo ozbiq ni i da od i gra mo na naj vi {em ni vou, jer sa mo ta ko mo è mo da se na da mo no vim bo do vi ma is ta kao je Ca ko vi}. U Va ra di nu ne }e bi ti sred weg blo ke ra Sne à ne Jo viv ~i} ko ja je ne dav no ope ri sa na, a no vo pri do {la Ni ko li na A{}e ri} iz Voj vo di ne od li~ no se uklo pi la i bi }e u kon ku ren ci ji za sa stav ti ma. Utak mi ca Var din - Rad ni~ ki igra se u ha li na Sla noj ba ri u 20 ~a so va. Dru gi no vo sad ski su per li ga{ Voj vo di na go stu je Cr ve noj zve zdi u Be o gra du. M. R.

subota14.januar2012.

UPRAV NI OD BOR PAR TI ZA NA OD LU ^IO

Grant umesto Stanojevi}a Na sed ni ci Uprav nog od bo ra Par ti za na sme wen je {ef stru~ nog {ta ba Alek san dar Sta no je vi} ~i je }e me sto za u ze ti izra el ski stru~ wak Avram Grant.UO Par ti za na iz dao je sa op {te we u ko me je ob ja {we no za {to je Sta no je vi }u uru ~en ot kaz: „Uprav ni od bor Par ti za na raz re {io je Alek san dra Sta no je vi }a du `no sti tre ne ra pr vog ti ma. Od lu ka je do ne ta usled po vre da Sta tu ta i op {tih aka ta klu ba i ugo vo ra o ra du iz vr {e nih od stra ne Alek san dra Sta no je vi }a iz no {e wem i po dr `a va wem iz no {e wa ne ta~ nih po da ta ka o ra du klu ba. Te `i na po vre de rad nih i ugo vor nih oba ve za je ta kve pri ro de da je do {lo do traj nog i pot pu nog na ru {a va wa od no sa i sa rad we iz me |u or ga na klu ba i Alek san dra Sta no je vi }a i we gov rad u Par ti za nu vi {e ni je mo gu}”. U sa op {te wu se da qe pod se }a da je Sta no je vi} iz ja vqi vao da je „biv {i tre ner” po sle sme ne sport skog di rek to ra Mla de na Kr sta ji }a. „Svo jim iz ja va ma da tim jav no sti 24. i 26.12.2011. go di ne, ka da je iz vr {io po vre du rad nih i ugo vor nih oba ve za, Alek san dar Sta no je vi} je ja sno i ne dvo smi sle no sa op {tio da vi {e ni je

tre ner Par ti zan, ~i me je ozbiq no ugro zio funk ci o ni sa we klu ba. Uprav ni od bor klu ba je do ve den u si tu a ci ju da u krat kom vre me nu pro na |e ade kvat no re {e we za jed no od naj zna ~aj ni jih rad nih me sta u klu bu. Pro me na tre ne ra pr vog ti ma u ovom tre nut ku ni je bi la pla ni ra na i pro u zro ko va na je is kqu ~i vo po na {a wem Alek san dra Sta no je vi }a”. Da kle, uza lud je Sta no je vi} po ru ~io ~la nu UO Al ber tu Na |u da è li da osta ne na klu pi. „Od mah na kon uvi da u iz ja ve Alek san dra Sta no je vi }a Uprav ni od bor je ot po ~eo sa in ten ziv nim ak tiv no sti ma na pro na la Avram Grant i Alek san dar Sta no je vi} è wu ka drov skog re {e wa ko je bi obez be di lo ostva ri va - me i me sto pro mo ci je bi }e na we tak mi ~ar skih ci qe va klu ba. knad no od re |e ni. Iz ja va da ta jed nom od ~la no va „Uprav ni od bor je od lu ~io Uprav nog od bo ra pre se dam da da za tre ne ra pr vog ti ma po na od stra ne Alek san dra Sta sta vi Avra ma Gran ta, izra el no je vi }a da je pro me nio od lu ku skog stru~ wa ka, biv {eg tre ne i da è li da osta ne u klu bu ni ra en gle skih klu bo va êl si ja, je uti ca la na te ak tiv no sti, jer Por tsmu ta i Vest He ma, vi {e ni je ot klo ni la po sle di ce i dej izra el skih klu bo va, kao i se stvo iz vr {e nih po vre da rad nih lek to ra naj bo qe se lek ci je te oba ve za”. ze mqe. Uprav ni od bor je uve U no vog {e fa stru ke bi }e ren da }e Par ti zan sa Avra mom pro mo vi san Avram Grant, a vre Gran tom na ~e lu stru ke ostva -

DO GO VO RI LI SE VOJ VO DI NA I BO RAC

Bilbija u Bawaluci Na pa da~ Voj vo di ne i ka p i t en mla d e re p re zen ta ci je BiH Ne ma wa Bil bi ja pro ve {}e na red nih {est me se ci u dre s u svog ma t i~ n og klu ba Bor ca iz Ba wa lu k e kao ustu p qen igra~, ozva n i ~ e n o je klup skom saj tu no vo sad skog su per li ga {a. Upra ve dva pri ja teq ska klu ba slo `i le su se da je za Bil bi ju naj bo qe re { e w e da pro l e} n i deo se zo ne pro ve de u ti mu iz svog rod nog gra da, ka ko bi imao kon ti nu i tet iga ra. Ugo v or o ustu p a w u ta l en t o v a n og igra ~ a pot pi sa li su ge ne ral ni se kre tar Voj vo di ne Ra di s av Ra b re n o v i} i direk t or Bor c a Rad milo [i po vac. A. P.

TA DI JA KA ^AR O DU GO GO DI [WOJ KRI ZI NA [EG BOK SA

Nema mesta optimizmu Srp ski boks je ve} de ce ni ja ma u ve li koj kri zi. Tek po ne kad po ja vi se ne ka iskri ca u mra ku, a tre nut no je to Alek san dar Dre no vak, ko ji je obez be dio u~e {}e na OI u Lon do nu, a {an su ima i Bra ni mir Stan ko vi}. Me |u tim, me da qa s ve li kih tak mi ~e wa u se ni or skoj kon ku ren ci ji odav no ne ma u ri ni ca ma. Na tu te mu raz go va ra li smo s le gen dar nim Ta di jom Ka ~a rom. Zbog ~e ga je ova kvo sta we u na {oj ple me ni toj ve {ti ni? - Za to {to su ras pa dom biv {e SFRJ, a ti me i ve o ma funk ci o- nal nog si ste ma u obla sti spor ta, „ma li” spor to vi osta li bez pra ve po dr {ke sma tra Ta di ja. Ko ji je raz log iz o stan ka po dr {ke? - Pao nam je stan dard, a ti me i ula ga wa u sport. Sve to iza zva lo je ne rav no prav ne ras po de le i ono ma lo sred sta va ko je dru {tvo iz dva ja za sport. Da li po sto ji na da da pe sni ~ewe, ipak, kre ne uz la znom pu tawom? - Za sa da ne! Go di na ma pri ~am da se stru kom mo ra ju ba vi ti mla di i obra zo va ni qu di, ko je tre ba ade kvat no na gra di ti. U ovom tre nut ku tre ne ra ko ji ra de u bok su

Ne ma wa Bil bi ja

RU SKE BA HA NA LI JE

Ta di ja Ka ~ar

u~e {}a na ade kvat nim tak mi ~e wi ma i ade kvat nu opre mu. Me |u tim, osta lo je sve po sta rom, a mo `da je i go re ne go {to je bi lo. Zar to ni je su vi {e pe si mi si~ no gle da we? - Na `a lost ni je. Ne mo gu da ka `em za ne {to da je le po i do bro ako ni je ta ko. Re ci mo, pro {le go di ne pet na {ih de vo ja ka osvo ji le su me da qe na Pr ven stvu Evro pe i jed nu na svet skoj smo tri. Ume sto da za to bu du na gra |e ne i sti pen di ra ne, sa me se bi po sta vqa ju pi -

Za Yuàka 19 miliona Le te do la ri i evri po ru skim fud bal skim te re ni ma. I ni je sa mo An ì je va ka sa do voq no du bo ka da ku pu je, a da ne pi ta za ce nu. Na {ao se klub ko ji ku pu je od An ì ja.Mo skov ski Di na mo je ku pio Ba la à Xu à ka za 19 mi li o na evra. Ma |ar ski re pre zen ta ti vac je pre sa mo po la go di ne do {ao u Ma ha~ ka lu iz PSV-a za 14,5 mi li o na evra, a ve} sa da se se li na na red nu sta ni cu.

U profi boksu uspe{ni qudi Pro fi boks je u eks pan zi ji na ovim pro sto ri ma. Ka ko na to gle da te? - Pro fe si o nal ni boks je uvek bio atrak ti van i me dij ski pra }en, jer na {a pu bli ka vo li istin ske {am pi o ne, po i sto ve }u ju }i se s wi ma. ^e sti tam spo sob nim i uspe {nim po slov nim qu di ma, ko ji jo{ bes po vrat no ula `u li~ ni sred stva da bi se bok se ri afir mi sa li i ura di li ne {to ko ri sno i za se be i za ple me ni tu ve {ti nu - re kao je Ka ~ar. ima ma we ne go pr sti ju na jed noj ru ci. Dru gi su bjek tiv ni pro blem je ni zak ni vo kul tu re ve }i ne qu di, ko ji su tre nut no u ovom spor tu. Wi ma ni je ciq da ne {to una pre de i na pra ve bo qim, ne go ka ko ne kog li~ no da uvre de, ili ote ra ju. Na dao sam se da }e pri me na no vog Za ko na o spor tu oba ve za ti ~el ne qu de bok ser ske aso ci ja ci ja da ga pri me wu ju i da bu xet ska sred stva usme ra va ju u do brom prav cu. Ti me bi obez be di li ta len to va nim bok se ri ma i bok ser ka ma sti mu la tiv ne sti pen di je,

ta we da li ima smi sla da se i da qe ba ve ovim te {kim olim pij skim spor tom. Sa ma ~i we ni ca da sre di nom ja nu a ra ne ma mo ka len dar tak mi ~e wa za ovu go di nu go vo ri sve o za in te re so va no sti i zna wu vo de }ih qu di u bok su. Ka ko pla ni ra ti pri pre me za tur ni re, po je din ~na pr ven stva i osta la tak mi ~e wa ka da se jo{ ne zna kog da tu ma }e se odr `a ti. U ure |e nim sa ve zi ma ka len dar se usva ja ve} u no vem bru ili de cem bru pret hod ne go di ne is ta kao je Ta di ja Ka ~ar. M. Pa vlo vi}

Ba la` Yu `ak

Na i me, na me ra 25-go di {weg kril nog na pa da~ je da igra u Li gi {am pi o na, {to je An ì ju van do ma {a ja, pa je iz ra zio è qu da na pu sti klub, ko ji mu je iza {ao u su sret. Sa Di na mom je pot pi sao ugo vor na ~e ti ri go di ne.Di na mo, za ko ji igra srp ski in ter na ci o na lac Mar ko Lo mi}, na la zi se na tre }em me stu pr ven stve ne ta be le, sa 58 bo do va, po sle 32 ko la i de o be li ge na Gru pu za pr va ka i Gru pu za is pa da we (po osam klu bo va). An ì je sed mi sa 52 bo da.Li der je Ze nit sa 65 bo do va, dru gi je CSKA sa 59...

ri ti re zul ta te ko ji su pla ni ra ni i o~e ki va ni od ar mi je na vi ja ~a. Na kon sed ni ce Uprav nog od bo ra pri stu pi }e se za kqu ~e wu ugo vo ra sa go spo di nom Gran tom. Vi si na ugo vo ra }e bi ti uskla |e na sa re al nim mo gu} no sti ma klu ba, me ri li ma pri m e w i v a n im u pret h od n oj de ce ni ji i ne u po re di vo ma wa od ne ta~ nih in for ma ci ja ko je su se po ja vi le u jav no sti”, za kqu ~u je se u sa op {te wu. IZ FK VOJ VO DI NA

Okupqawe u ponedeqak [ef stru~ nog {ta ba fud ba le ra Voj vo di ne De jan Vu ki }e vi} pro ziv ku i pr vi tre ning za ka zao je za po ne de qak, 16. ja nu a ra, ka da }e i zva ni~ no cr ve no-be li po ~e ti pri pre me za pro le} ni deo pr ven stva Je len Su per li ge. Po la sa ta pre zva ni~ nog oku pqa wa, ko je je za ka za no za 10 ~a so va, Vu ki }e vi} }e se obra ti ti pred stva ni ci ma me di ja i pre do ~i ti im plan pri pre ma, ko je }e, kao {to je po zna to, u pr vom de lu No vo sa |a ni od ra di ti u svom FC „Vu ja din Bo {kov, a po tom }e se na dve ne de qe pre se li ti u An ta li ju. U Tur skoj }e, ka ko je pred vi |e no, od i gra ti pet kon trol nih utak mi ca, a on da sle di po vra tak u No vi Sad i ge ne ral na pro ba na wi ho vom te re nu. Pr vi tre ning Voj vo di ne u ovoj go di ni po ~e }e u po ne de qak, u 14 ~a so va, na te re ni ma FC „Vu ja din Bo {kov“. A. P.

MAR KO PAN TE LI] DO @I VEO TE [KU PO VRE DU

Bog me spasao Mar ko Pan te li} je dao dva go la u po be di Olim pi ja ko sa nad Tra si vu lo som (3:0) u Ku pu Gr~ ke, a on da je bio `r tva neo pre znog star ta pro tiv ni ka. - Mo gao sam da po vi sim na 4:0, a on da mi je igra~ Tra si vu lo sa sa obe no ge u{ao u ko le no. Ko `a se po ce pa la go to vo 15 cen ti me ta ra na pre vo ju ka mi {i }u, otvo ri la se kao {to se usta otva ra ju. Br zo sam uhva tio to me sto i ste gao ga. Sva {ta mi se mo ta lo po gla vi dok su igra ~i okre ta li le |a ne `e le }i da me gle da ju - is ta kao je is ku sni na pa da~ i do dao: - Bog me spa sao. Ra na je u{i ve na, sta vqe no mi je de vet kop ~i. Ski nu }u ih za se dam da na i vra }am se u tre na `ni pro ces. Pan te li} je u od li~ noj for mi ove se zo ne. Po sti gao je 13 go lo va, de vet u pr ven stvu i ~e ti ri u Ku pu.

Mar ko Pan te li} (u sre di ni)

Ipak, i da qe ni je stan dar dan u ti mu {pan skog tre ne ra Val ver dea. - U`i vam u le pim stva ri ma... Jo{ ka da bih iz ko la u ko lo do bi -

jao {an su da igram od pr vog mi nu ta za do voq stvo bi bi lo pot pu no. Uvek po sto ji ali - is ta kao je Mar ko Pan te li}.

Monako ho}e Radovi}a Pred sva ki pre la zni rok i to kom we go vog tra ja wa go di na ma una zad pri ~a se da }e Mi ro slav Ra do vi} na pu sti ti Le gi ju, a on je sta nov nik Var {a ve ve} pet i po go di na.Po sle jed ne od naj bo qih po lu se zo na od pre la ska iz Par ti za na u Poq sku, za srp skog in ter na ci o nal ca in te re so va we je po ka zao Mo na ko. Pre ma pi sa wu poq skih me di ja, kne `e vi nu de 1,3 mi li o na evra, a Le gi ja tra `i dva mi li o na za igra ~a ko -

Mi ro slav Ra do vi}

me ugo vor va ì do 2014. go di ne.Pre go vo ri su u to ku. Mo na ko je tre nut no fe we ra{ u fran cu skoj Dru goj li gi. Ima sa mo 13 bo do va po sle 18 ko la, ali op sta nak ni je ne do sti àn, jer no vi vla snik klu ba, ru ski mi li jar der Dmi trij Ri bo lo vqev, è li da ulo ì sred stva ka ko bi is pu nio taj ciq. Le Man, pr vi iz nad cr te za is pa da we, be ì Mo na ku sa mo tri bo da.

GLOBUS

subota14.januar2012.

dnevnik

Има једну годину, а зна све холивудске фаце

Лего просидба

ушкарац из Атланте запросио девојку помоћу видеа у којем главне улоге „играју” Лего фигурице Шта све можеш са Лего коцкицама? Можеш да направиш шефу ауто, направиш пометњу на плажи, али и запросиш девојку. Управо ово последње је урадио Волт Томпсон из Атланте који је помоћу Лего фигурица, с којима је снимио филм, запросио девојку.

Волт је данима сликао фигурица, а онда их монтирао у романтичан филм. Када је првенац био снимљен, на премијеру је позвана само његова девојка Нили. Волт је обратио пажњу на све детаље - јунаке је обукао у одећу која наликује оној коју су носили када су се упознали. Ипак, на крају видеа је мало претерао, јер им је на венчање дошао и Индијана Џоунс... Рекла је „да”.

Црква светог „скидања”

Ра то в и п о р н о - з ве з д а В

Шведској је званично призната религија дељења информација путем интернета. Црква копимизма, која слави „копи-пејст” као светињу и сматра шеровање фајлова светим чином, званично је призната од стране шведских власти. Оснивач Исак Герсон (19) рекао је локалној штампи да жели да скрене пажњу на значај поделе информација.

„За нашу цркву, информација је светиња која садржи вредност по себи, и по ономе што садржи у себи. Та вредност се умножава дељењем преко интернета, и копирање је централни свети чин”, објаснио је он. Међутим, стручњаци из индустрије сматрају да Герсон и његови следбеници једноставно славе пиратерију. „Шведска власт јесте их признала, али то не значи да ће црква копимизма успети да нелегално даунлоудовање учини легалним. Призната је и црква џедаја, па не видите хиљаде људи како трчкарају наоколо наоружани светлосним сабљама”, рекао је музички аналитичар Марк Малиган за „НМЕ”.

Што је добар овај Индијана Џонс

обро чувана тајна је напокон откривена - Харисон Форд никада није погледао филм о Индијани Џонсу! На Jутјуб каналу се појавио шаљиви видео у којем холивудска легенда Харисон Форд открива „тајну коју је годинама чувао”, а то је да није погледао ниједан од филмова о славном авантуристи у којима је играо главну улогу. На смешном снимку се види како Харисон Форд нетремице буљи у телевизор и гледа самог себе говорећи „ово је невероватно” и „никада нисам видео овако нешто”.

о је беба која се појављује на црвеном тепиху сваки пут када нека холивудска фаца дође на премијеру свог филма у Велику Британију? Једна од насликанијих личности на црвеном тепиху у Лондону ове године нису били ни „Бонд”, ни „Форест Гамп”, ни „Џек Спероу”, већ једногодишња Тајлер коју мама води на све могуће премијере холивудских блокбастера. Захваљујући мами, Тајлер Серкромб (1) има фото-албум другачији од њених вршњака. Док остали једногодишњаци на породичним сликама „показују” како се једе, спава и хода, Тајлер показује како је дружити са Томом Крузом, Ен Хатавеј, Џонијем Депом, Џорџом Клунијем... Мама Дона (31) почела је да води ћеркицу на премијере холивудских филмова када је Тајлер имала само месец дана. Од тада су њих две одгледале 60 филмова и упознале око 130 познатих личности. Наравно, Тајлер се сликала са свима њима.

родукцијска кућа филмова за одрасле Вивид Ентертаинмент, снимила порно пародију легендарних „Ратова звезда”. Филм је режирао Алекс Браун, принцезу Леју глуми Ели Хејз, Лука Скајвокера Сет Гембл, а из компаније „Вивид” поручују да је ово један од

идео трогодишње Софије Вокер испред кавеза са лавовима постао хит на Интернету. Клинци се баш ничега не боје. Већина нас се згрози и саме помисли да у зоолошком врту држи змију или стоји мирно испред лава

због тога што „огромна цицамаца” у једном тренутку почиње да бесни, риче и канжама гребе по стаклу, покушавајући да допре до Софије. Док гледамо лава како луди, ни не приметимо да је Софија једва устукнула.

који риче, али не и једна мала Софија са Новог Зеланда. Снимак трогодишње девојчице која се, преко заштитног стакла, гледа очи у очи са лавом, обишао је свет не због тога што је видео „сладак”, већ

Она све време, и даље са рукама на стаклу, гледа у „нервозну мацу”. Овај видео је постао вест и на локалној ТВ станици, за који је храбра девојчица изјавила да једва чека поново да види лава.

најскупљих филмова из њихове продукције. Као и оригинал Џорџа Лукаса, филм „Ратови звезда XXX” почиње добро познатим текстом исписаним преко екрана у којем се говори о „далекој, далекој пародији”. Улоге су „репризирали” и Р2Д2, Чубака, Хан Соло...

Мама, срам те било

мериканка на бизаран начин „ућарила” још недељу дана одмора - јавила је шефовима да јој је умрла измишљена ћерка. Џоан Барнет из Њујорка по закону има више од два месеца одмора у школи у којој ради, али јој то очигледно није било довољно. Била је са две ћерке на одмору на Костарики, када је одлучила да ипак продужи уживанцију још недељу дана. Она је најпре једну од својих ћерки натерала да позове њене послодавце у Њујорку, и каже им да је њена трећа ћерка, која не постоји, доживела срчани удар. И сама Барнетова касније је позвала школу, и саопштила им да због неочекиване трагедије мора да остане још недељу дана на Костарики, како би средила папирологију и организовала бдење и сахрану.

Што се љутиш, цица-мацо

Ево шта ја мислим о уметности

А Она је по повратку са одмора донела умрлицу на име непостојеће ћерке Синије Дејли Барнет, али су у школи постали сумњичави јер је било очигледно да на документу нису коришћени исти словни фонтови.

мериканка голом задњицом оштетила слику вредну 30 милиона долара. Кармен Тиш (36) била је под утицајем алкохола када је у музеју у Денверу скинула панталоне и голом задњицом неколико пута протрљала слику америчког апстрактног им-

проценили да је пијана авантура Тишове нанела штету од око 10.000 долара. Кармен је ухапшена и одређен јој је притвор, потврдила је ПР тужитеља Денвера Лин Кимбро. Она је додала да ће штета нанета слици бити санирана, али

пресионисте Клифорда Стила „1957-Ј но. 2”. Вредност слике је око 30 милиона долара, а стручњаци су

да власник сматра да јој је нанета непоправљива штета јер ће јавност запамтити шта се слици догодило.

Барнетова је касније признала да јој се баш остајало на егзотичном одмору, па је зато „сахранила” ћерку коју и нема. Добила је отказ, и одговара пред судом због преваре и фалсификовања.

Будала на шофершајбни

а Јутјуб каналу објављен видео мушкарца који сурфује на шофершајбни аутомобила у покрету. „Пијана будала” је направила пометњу на Интернету након што је објављен видео у којем се показује како можете сурфовати после пар пића. Потребно је, пише „Сан” бити будала и пустити музику „до даске”, а онда изаћи кроз кров аутомобила у покрету како би сурфовање могло да почне. Младић који је поставио видео на Јутјуб, „сурферов” пријатељ, написао је да је било тешко возити и снимати у исто време.

kultura

c m y

dnevnik

subota14.januar2012.

ЛИКОВНИ УМЕТНИК ИЗ НОВОГ САДА ДОБИО ПРИЗНАЊЕ ЗА ИЗЛОЖБУ „ЛЕПУС ИН ФАБУЛА”

Николи Џафу „Политикина” награда Уметник из Новог Сада Никола Џафо добитник је „Политикине„ награде за 2011. годину за ликовну уметност, основану као Награда из Фонда „Владислав Рибникар”.Никола Џафо ( Нови Сад, 1950) је награду добио за изложбу под називом „Лепус ин фабула„ (лепус-зец), која је приређена у Музеју савремене уметности Војводине, у фебруару прошле године. Награђена изложба, како пише „Политика„, објединила је многобројне сегменте Џафовог вишедеценијског рада, мада је уметник избегавао да је назове ретроспективом. Никола Џафо је 69. добитник „Политикине„ награде, коју је донео жири у саставу Љиљана Ћинкул (историчарка уметности и ликовна критичарка листа), Саша Јањић (историчар уметности) и уредница Културне рубрике „Политике„ Марија Ђорђевић. Изложба, чији је кустос био Живко Грозданић, компонована је од неколико елемената: Зечје опере (драма с музиком), изведене на отварању, и инсталације зечева, које се могу покренути као да скачу уз пратеће фотографије с истом тематиком. Изложба је

одржана у години зеца, а ова животиња је стални мотив и живи актер у Џафовом стваралаштву од 1994. године. Никола Џафо је културној јавности познат пре свега по својим уметничким акцијама које је доследно спроводио од 90-их година прошлог века до данас. Дипломирао је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1978, магистрирао 1981. Од 1990. пасивизира бављење сликарством и максимално се активира у борби за друштвене вредности. Идејни је творац и покретач групе „Лед арт” (1993), суоснивач је Центра за културну деконтаминацију у Београду (1995) и Мултимедијалног центра „Лед арт” у Новом Саду (2000). Исте године покреће Арт клинику, с како је говорио утопијском идејом да уметност може да мења и лечи свет. Изложба слика Николе Џафа је тренутно у току у београдској галерији „Нова” на Андрићевом венцу у Београду. Свечано уручење „Политикине” награде је 25. јануара, на Дан „Политике”.

ПРЕДСТАВА „ОН И МИ„ ПРЕМИЈЕРНО ВЕЧЕРАС У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА ФИЛМОВИ И РАЗГОВОР

Зашто не обраћамо пажњу једни на друге На Ђачкој сцени „Шарене искрице“ Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз вечерас ће премијерно бити изведена представа „Он и ми”, инспирисана делом Душка Радовића. Редитељ ове представе је Роберт Ожвар, један од чланова ђачке сцене, иначе студент Факултета техничких наука. Ожвар је до сада играо у неколико представа Ђачке сцене Ново-

постигну сами, без моје и помоћи мојих колега, који смо ових петнаест година утирали тај њихов пут − каже Терезија Фигура. − Одатле је потекла та идеја, која се надовезала на пројекат с конкурса Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, а тиче се полних односа, то јест како млади виде разлике између полова. Сетила сам се да смо давно на академији на вежба-

С пробе нове представе на Ђачкој сцени

садског позоришта, између осталог и у мјузиклу „Фолк енд свинг“, као и на омладинској сцени у Суботици у „Лету изнад кукавичијег гнезда“. Већ четири године члан је „Шарених искрица“, а ово му је прва режија у животу. У цео овај пројекат укључени су средњошколци и студенти, њих 18, старости од 15 до 23 године. Они су сами превели текст, глуме у представи, такође су и сценографи и костимографи, и ово је заправо први пут да све раде сами. Глумица Новосадског позоришта Терезија Фигура, која води ову сцену, каже да је идеја била да се у овој представи позабаве дана-

ма користили Душана Радовића који заиста има фантастичне текстове базиране на односима међу половима. То је била нека база одакле су кренули ови млади глумци. Ја сам им задала задатак, имали су на располагању финансијску потпору коју смо добили од поменутог покрајинског секретаријата и Бетлем Габор фондације, и остало је само да покушају да на ову тематку ураде нешто сами, без наше помоћи, без професионалаца, да видимо где су и шта су научили од нас свих ових година. Редитељ Роберт Ожвар добро познаје све који играју у представи. Он указује да је можда баш

Тридесетак представа на Ђачкој сцени На Ђачкој сцени Новосадског позоришта је током петнаест година настало тридесетак представа, међу њима и: „Ноћ животиња”, „Много буке ни око чега”, „Негде у Европи”, „Удовице”, „Јерма”, „Ишла бих кући а код куће сам”, такође и прошлогодишњи врло успешни мјузикл “Фолк енд свинг” који је још увек на репертоару Новосадског позоришта. шњим односом међу половима који су константно у некој врсти несклада и сукоба. − Поента овог пројекта била је, пошто ђачка сцена постоји већ петнаест година, да овог пута урадимо представу на нешто другачији начин. Мене је веома интригирало да видим шта ће се догодити ако професионалци не раде са овом омладином, ако није све на тацни стављено пред њу, односно који уметнички ниво они могу да

због тога помало стрепео како ће сарађивати са њима. − Бринуо сам се хоћемо ли се озбиљно схватити, јер ово је уистину био велики рад и посао. Али врло одговорно смо сви прионули да истражујемо то деликатно питање мушко-женских односа. Поставили смо гомилу питања, покушали да нађемо одговоре и пронашли само један, да универзалног одговора нема. Зашто не обраћамо пажњу једни на друге у

љубавним везама, питање је питања а одговор је увек у нама самима, у сваком појединачно – закључује Ожвар. Како он објашњава, истраживали су различите карактере и стављали их разне у ситуације у којима су мислили да би се могли наћи. − Неке сцене сам измислио, а затим смо одредили карактере,

Сусрет са редитељем Милчом Манчевским Културни центар Новог Сада и Завод за културу Војводине приређују овог викенда сусрет са познатним македонским и светским редитељем и сценаристом Милчом Манчевским (Скопље, 1959). Публика ће вечерас и сутра имати прилике да види три његова филма, а затим и да присуствује разговору са овим истакнутим филмским аутором. Вечерас од 19 часова у Културном центру Новог Сада, у Католочкој порти, биће прво приказан филм „Пре кише“ из 1994, по сценарију и у режији Манчевског. Његов фокус је на ратном фотографу Александру, који је изгубио илузије и који, пошто је био сведок погубљења у Босни, одлучује да се врати у своје македонско село... У филму играју Катрин Кертлиџ, Раде Шербеџија, Лабина Митевка и други. Филм „Пре кише“ је био номинован од америчке Академије за најбољи страни филм, а награђен је са преко 30 награда, укључујући “Златног лава” за најбољи филм у Венецији, награде Индепендент спирит, ФИПресци, Унеско, најбољи филм године у Аргентини, Италији, Швед-

Фото: Б. Лучић

причали о њима, о томе какав је који, како се понаша у неким ситуацијама, и тако смо полако напредовали. Мој задатак није био само да режирам, него мало и да их учим да глуме и да лепо причају. Требало је да их координирам, јер има ту и деце којој треба рећи шта да се ради. Наш циљ је био да не останемо на истом нивоу, него да подигнемо ниво глуме - истиче Ожвар за наш лист. Међу глумцима је и Дуња Субашић, која признаје да јој се у почетку чинило да јој је то о чему се ради у овој представи доста страно. − Ми смо још сви помало млади за тако озбиљне односе између мушкараца и жена, али како смо почели да анализирамо текст и да се мало више бавимо њиме, схватила сам да је то ипак нека свакодневица и нешто што нас све окружује. Све те ситуације могу се приметити око нас. То нам је пуно значило у анализи и карактера и текста – каже Дуња Субашић. − Глумим на мађарском језику, члан сам Ђачке сцене већ седам, осам година, тако да сам играла у више представа, чак и на мађарском. Већина нас овде је већ од малих ногу, али то сада није била нека велика предност, будући да ова представа јесте мало другачија. Онај ко је режира, успут је и наш пријатељ, и то нам је можда доста помогло у раду. Али, било је другачије, зато што ми се чини да је овај карактер доста другачији од досадашњих које је требало да интерпретирам. Н. Пејчић

ској, Турској, и остале награде у Аустрији, Белгији, Бразилу, Пољској, Порторику, Русији итд. “Њујорк тајмс” уврстио га је на листу 1000 најбољих филмова свих времена. У УПИДИВ-у ЗА НОВЕ ЧЛАНОВЕ

Конкурс за пријем Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине - УПИДИВ објављује конкурс за пријем нових чланова у 2012.години. Пријава кандидата обавиће се од 16. до 30. јануара уз потребну документацију. Пријем радова по правилнику и пропозицијама је у термину од 6. до 20.фебруара. Пријаве се подносе у просторијама УПИДИВ-а у Новом Саду, Илије Огњановић 3, на телефон 021/ 524-481 и 427-630, и-мејл office@upidiv.org.rs од 11 до 13 часова сваког радног дана до затварања конкурса.

Вечерас од 21 час на програму је филм „Прашина“ из 2001, такође по сценарију и у режији Милчевског, чија је радња смештена у 1900. годину, на америчком Западу, где се два брата заљубљују у француску проститутку Лилит. Сто година касније, у Њујорку, пљачкаш Еџ покушава да украде животну уштеђевину једне старице. Али она се не одваја лако од своје збирке древних златника, све док он не саслуша причу о два брата који су се заљубили у исту жену, једном давно на Дивљем западу... Улоге тумаче Давид Венхам, Џозеф Фајнс, Николина Кујача, Владо Јовановски и други. Сутра у 18 часова премијерно ће бити приказан нови филм Манчевског „Мајке“ Филм се састоји од три приче смештене у три града – Скопљу, Мариову и Љубици – и приказује судбине три мајке. Улоге тумаче Ана Стојановска, Владимир Јацев, Димитар Георгиевски, Ратка Радмановић, Салаетин Билал, Емилија Стојковска, Милијана Богданоска, Диме Илијев, Ма-

рина Панкова и други. Филм „Мајке“, као и претходни „Сенке“ били су македонски кандидати за “Оскара”, а филм „Мајке“ је приказан у селекцији “Панорама” Берлинског филмског фестивал 2011. По завршетку филма у 20 часова одржаће се разговор са редитељем Милчом Манчевским, у коме ће учествовати мр Андрија Димитријевић, Биљана Мицков, др Даница Аћимовић, Ђорђе Каћански, Драгана Латиновић, Бранислава Ловре. Филмови Манчевског приказивани су на више од 100 међународних фестивала, а дистрибуирани у 50 земаља за приказивање у биоскопима, ТВ, кабловским системима и видеу. Његови филмови су саставни део универзитетског проучавања широм света, као и бројних тематских конференција. Објављивао је чланке и есеје у престижним часописима. Аутор је књиге “Дух моје мајке” и две књиге фотографија “Улица” (1999) и “Пет капи сна” (2010), које обухватају и изложбе, од којих је “Пет капи сна” реализована децембра прошле године у Новом Саду у Музеју савремене уметности. Предавао је на бројним универзитетима, кинотекама, музејима уметности и уметничким институтима.

ПОСЛЕ ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА РАДА

Удружење композитора проглашено репрезентативним На недавно одржаној годишњој скупштини Удружења композитора Војводине, његов председник, Јован Адамов, саопштио је да је уредбом Министарства културе Републике Србије, после четрдесет година постојања ово удружење проглашено „репрезентативним“. Ова ласкава титула није само слово на папиру, већ статус који обезбеђује бројне бенефиције, између осталог, предност у конкурсним процедурама министарства, могућност обезбеђења положаја „слободних уметника“ у пољу музичког

стваралаштва и многе друге. Захваљујући вишедеценијском успешном раду и важном јубилеју који се ове године обележава, управни одбор овог удружења, кога чине председник Мирослав Штаткић и чланови Јован Адамов, Стеван Дивјаковић, Милан Прунић, Милован Мишков, Дубравко Исаков, Ладо Леш, Александра Степановић и Ира Проданов Крајишник, најављује бројне активности као што су концерти, публикације и серије предавања и презентација о стваралаштву војвођанских композитора. И. П. К.

svet

subota14.januar2012.

KA ZAQ KA NA „SA TU ZA SUD WI DAN” PO ME RE NA MI NUT UNA PRED

AME RI^ KI MI NI STAR OD BRA NE LEON PA NE TA

Svet bli `i nu kle ar noj pro pa sti

Î KA GO: Ka ta stro fa u ja pan skoj nu kle ar ki Fu ku {i mi, pro me na vla sti u Se ver noj Ko re ji i da qi raz voj nu kle ar nog pro gra ma u Ira nu uz ne mi ri li su svet sku jav nost, ali i gru pu na u~ ni ka iz Sje di we nih Ame ri~ kih Dr à va ko ji me re ko li ko smo bli zu sma ka sve ta. Pre ma na vo di ma Bil te na atom skih na u~ ni ka iz î ka ga svet, je za mi nut bli ì nu kle ar noj pro pa sti. Ame ri~ ki na u~ ni ci po me ri li su ka zaq ku na ta ko zva nom sa tu za sud wi dan, ko ji sim bo li~ no me ri nu kle ar nu opa snost, mi nut una pred, zbog ne do voq nog na pret ka u re {a va wu nu kle ar nih i kli mat skih pro ble ma. Eli son Mek far lan

iz Bil te na atom skih na u~ ni ka ka `e da je na sa tu pro pa sti sa da pet mi nu ta do po no }i. Bil ten je sat na pra vio 1947. go di ne, a u za vi sno sti od ste pe na nu kle ar ne opa sno sti, ka zaq ke se po me ra ju na pred ili na zad.

U je ku Hlad nog ra ta sti gle su do dva mi nu ta do po no }i. Da nas na u~ ni ci tvr de da su Ame ri ka i Ru si ja po sti gle na pre dak o tom pi ta wu, ali da ne ke ze mqe za o sta ju. „Mo ra mo od vra ti ti dr à ve po put Ira na, Pa ki sta na i Se ver ne Ko re je od è qe da pri ba ve, pa ~ak i upo tre be nu le ar no na o ru à we. One sma tra ju da je to do bro, a ni je”, ka è Lo rens Kra us iz Bil te na atom skih na u~ ni ka. Ipak, ni je sve ta ko cr no. Na u~ ni ci ka ù da ve li ko ohra bre we pred sta vqa ju pro te sti {i rom sve ta, kao {to su ta ko zva no „arap sko pro le }e” i de mon stra ci je u Ame ri ci i Ru si ji, u ko ji ma gra |a ni tra è da ì ve u bo qem sve tu. Bil ten na vo di da ima na de da se sat po no vo po me ri una zad.

dnevnik

SAD po vla ~e 7.000 voj ni ka iz Evro pe VA [ING TON: SAD pla ni ra ju da po vu ku oko 7.000 od ukup no oko 81.000 svo jih voj ni ka iz Evro pe, na ja vio je ame ri~ ki mi ni star od bra ne Leon Pa ne ta. U in ter vjuu „Voj noj pres slu `bi” Pa ne ta je re kao da }e 7.000 voj ni ka, od no sno dve bri ga de bo be nih ti mo va, bi ti po vu ~e no iz Evro pe, dok }e osta le je di ni ce odr `a ti sna `no pri su stvo SAD u re gi o nu. Port pa rol Pen ta go na Xorx Litl je s tim u ve zi, ka ko pre no si AFP, re kao da su mi ni star od bra ne i dru gi zva ni~ ni ci oba vi li te sne kon sul ta ci je sa evrop skim sa ve zni ci ma o no voj stra te gi ji. On je do dao da pri vr `e nost SAD Evro pi i NA TO-u osta je ne pro me we na. Po vla ~e we voj ni ka je deo de se to go di {we od bram be ne stra te gi je pred sed ni ka Ba ra ka Oba me, u ko joj se stra te {ki pri o ri tet pre u -

@O ZE MA NUEL BA RO ZO U KO PEN HA GE NU

U Ju `nom Su da nu 57 mr tvih

Ma |ar ska da po {tu je za ko ne EU

YUBA: Naj ma we 57 qu di je po gi nu lo u naj no vi jim et ni~ kim su ko bi ma u Ju `nom Su da nu, sa op {ti la je vla da te naj mla |e dr `a ve na sve tu. Ka ko je sa op {tio mi ni star in for mi sa wa Bar na ba Ma ri jal Ben xa min, od ubi j e n ih su sa m o 11 mu {kar ci, a osta li su `e ne i de c a, uglav n om, ~la n o v i po ro di ca, pre neo je Frans pres. Pre ma we go vim re ~i ma, jo{ 53 oso be su po vre |e ne u na p a d u na se l o Vek u okru g u Uror, u sre d u. Fran cu ska agen ci ja na vo di da je 60 pri pad ni ka ple me na Mur le u obla sti Xon glej, ob u ~e nih u voj ne uni for me, iz ve lo taj na pad, otev {i 20.000 gr la sto ke od su p ar n i~ k og ple m e n a Nu er u znak osve te. „Ovo je de f i n i t iv n o osve ta”, re kao je Ben xa min za naj no vi ji na pad. Ju `ni Su dan pro gla sio je Xon glej na ci o nal nom ob la {}u po g o | e n om ka t a s tro f om, dok su Uje d i w e n e na c i j e na ja vi le da }e po kre nu ti obim nu ope ra ci ju po mo }i za pri bli `no 60.000 qu di po go |e nih na si qem. UN su sa op {ti le pro {le go di ne da je u na si qu iz me |u dva ple me na po gi nu lo oko 1.100 qu di, a da su de se ti ne hi qa da ra se qe ne, kao i da se ne vi di da su kob je wa va.

KO PEN HA GEN: Pred sed nik Evrop ske ko mi si je @o ze Ma nuel Ba ro zo iz ja vio je da }e u~i ni ti sve {to je u we go voj mo }i ka ko bi na veo Ma |ar sku da po {tu je za ko ne Evrop ske uni je. „U~i ni }e mo sve {to mo è mo ka ko bi Ma |ar ska po {to va la pro pi se EU”, re kao je on na kon fe ren ci ji za no vi na re u Ko pen ha ge nu, gde se obe le - @oze Manuel Barozo à va po ~e tak pred se da va wa Dan {ao na uda ru me |u na rod ne i do ma ske EU, pre ne la je agen ci ja AFP. }e jav no sti zbog re for mi Usta va Ba ro zo je do dao da je u isto vre me ko je je we go va skup {tin ska ve }i ohra bren sig na li ma iz Bu dim pe - na usvo ji la kra jem de cem bra, a {te da je kon zer va tiv na vla da Evrop ska ko mi si ja je ju ~e za pre ti pre mi je ra Vik to ra Or ba na sprem - la da }e Ma |ar sku tu ì ti ako ne na da ras pra vqa o naj spor ni jim uki ne te pro me ne. Kri ti ~a ri ka ta~ ka ma. Pre mi jer Or ban se na - ù da su pro me ne Usta va, ko je su

stu pi le na sna gu 1. ja nu a ra, na ru {i le rav no te `u iz me |u tri stu ba vla sti i po ve }a le kon tro lu pre mi je ra Or ba na nad pra vo su |em i cen tral nom ban kom, da su iz me ni le iz bor ni si stem u ko rist we go ve stran ke i ogra ni ~i le slo bo du {tam pe. Ma |ar ska je ra ni je zbog eko nom skih pro ble ma za tra `i la kre dit od EU i Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF) vre dan iz me |u 15 i 20 mi li jar di evra (20-25 mi li jar di do la ra). Pre go vo ri su, me |u tim, u za sto ju po {to su pro {log me se ca pre ki nu ti zbog za bri nu to sti EU po sle no vog ban kar skog za ko na Ma |ar ske. (Ta njug)

No vo ve {ta ~e we za Brej vi ka OSLO: Nor ve {ki sud za tra `i }e no vo psi hi ja trij sko ve {ta ~e we psi hi~ kog sta wa An der sa Be rin ga Brej vi ka, ko ji je pro {log ju la,u te ro ri sti~ kim na pa di ma, ubio 77 qu di Ra ni ji psi ho lo {ki te sto vi po ka za li su da Brej vik ni je ura ~un qiv.On je, pro {log le ta, u odvo je nim na pa di ma, na se di {te vla de i ostr vo Uto ja, ubio 77 qu di. Sud u Oslu od re di }e dva no va psi hi ja trij ska stru~ wa ka, ko ji bi tre ba lo da pro ce ne men tal no zdra vqe 32-go di {weg eks tre mi ste, ob ja vio je list „Ver dens gang”. Brej vik je pri znao ubi stva 77 qu di 22. ju la, tvr de }i da je ta ko po kre nuo rat pro tiv „mu sli man ske in va zi je” u Evro pi. On je 22. ju la, naj pre is pred vla di ne zgra de u Oslu ak ti vi rao eks plo ziv u auto mo bi lu, ka da je po gi nu -

lo osam qu di, a po tom je na Uto ji - oko 40 ki lo me ta ra se ve ro za pad no od Osla, pred sta vqa ju }i se kao po li ca jac, ubio iz va tre nog oru` ja jo{ 69 oso ba, u~e sni ka let weg omla din skog po li ti~ kog kam pa. Ve }i na `r ta va na ostr vu bi la je ma lo let na, pod se }a Frans pres. U ra ni ju di jag no zu, po ko joj Brej vik pa ti od pa ra no id ne {i zo fre ni je, sum wa ju advo ka ti ko ji pred sta vqa ju 56 pre `i ve lih i po ro di ce `r ta va na pa da. Oni su po ~et kom me se ca upu ti li pi smo su du u Oslu, u ko jem su na ve li da tro ji ca psi ho lo ga i je dan psi hi ja tar, ko ji su po sma tra li Brej vi ka u za tvo ru, pre ma ve sti ma u me di ji ma, ni su uo~i li zna ke pa ra no id ne {i zo fre ni je ili sa mo u bi la~ ke te `we, zbog ~e ga su za tra `i li no vo ve {ta ~e we.

Leon Paneta

sme ra va na Azi ju i Pa ci fik, kao i re gi o ne Sred weg is to ka. „Mi }e mo na sta vi ti da odr `a va mo na {e pri su stvo ka ko na Sred wem is to ku, ta ko i u Azi ji”, ob ja snio je Pa ne ta do da ju }i da }e se za dr `a ti pri su stvo mor na ri ce

i va zdu ho plov nih sna ga, ali da is ku stvo po ka zu je da su po treb ne i kop ne ne sna ge. Stra te gi ja, ko ju je pred sta vio Oba ma, pred vi |a voj ni od go vor na ra stu }u mo} Ki ne i iza zo ve ko ji bi mo gli do }i iz Ira na.

Iden ti fi ko va ni ma rin ci sa snim ka VA [ING TON: Naj ma we dvo ji ca od ~e tvo ri ce ame ri~ kih ma ri na ca, ko ji se vi de na snim ku ka ko skr na ve te la mr tvih ta li ba na u Av ga ni sta nu, su iden ti fi ko va ni. Ka ko je sa op {tio zva ni~ nik mor na ri ce SAD voj ska sma tra da je sni mak, ko ji je po sta vqen na in ter ne tu, auten ti ~an, zbog ~e ga je po kre nu ta is tra ga. Na snim ku na „Ju tju bu”, ko ji tra je kra }e od 40 se kun di, vi de se ~e tvo ri ca ame ri~ kih voj ni ka ka ko uri ni ra ju po tro ji ci mr tvih ta li ba na. Dvo ji ca iden ti fi ko va nih voj ni ka sa snim ka pri pa da ju je di ni ci 3. ba ta qo na, 2. mor na ri~ kog pu ka, ko ji je u~e -

stvo vao u broj nim bor be nim i mi rov nim mi si ja ma u Ira ku, Av ga ni sta nu i ba zi Gvan ta na mo na Ku bi, kao i u ga {e wu po à ra u Aj da hu. Ba ta qon je sme {ten u voj noj ba zi Le èn u Se ver noj Ka ro li ni, u ko joj se na la zi oko 40.000 ma ri na ca. Ta je di ni ca je po sla ta u Av ga ni stan po ~et kom 2011. go di ne, a vra ti la se u sep tem bru ili ok to bru, pre no se me di ji. Pred sed nik Av ga ni sta na Ha mid Kar zai o{tro je osu dio do ga |aj za be le èn na vi deo snim ku i na zvao ga ne hu ma nim ~i nom. Ame ri~ ke voj ne vla sti su obe }a le da }e te meq no i do kra ja is tra ì ti taj in ci dent.

TURSKA

Uhap {e ni zbog po dr {ke Kur di ma AN KA RA: Tur ska po li ci ja uhap si la je ju ~e {i rom ze mqe vi {e od 30 oso ba za ko je se sum wa da po dr à va ju kurd ske se pa ra ti ste i te ro ri ste. Ova ak ci ja je iz ve de na u okvi ru {i re ope ra ci je, ko ja tra je me se ci ma, pro tiv pri pad ni ka Uni ja kurd skih za jed ni ca, or ga ni za ci je za ko ju se sum wa da je po li ti~ ko kri lo za bra we ne po bu we ni~ ke Rad ni~ ke par ti je Kur di sta na (PKK). U 17 gra do va li {e na su slo bo de 33 li ca. U An ka ri tvr de da ta gru pa po ku {a va da or ga ni zu je po bu nu i da ras tu ri dr àv ne in sti tu ci je na is to ku i ju go i sto ku ze mqe, gde pre te `no ì ve Kur di. To kom ak ci je uhap {e na su dva biv {a po sla ni ka, a

pre tre se ne su i kan ce la ri je Lej le Za ne, kurd skog po sla ni ka, ko ja je od ra ni je po zna ta kao ve li ki bo rac za ve }a pra va i ne za vi snost Kur da ko ji ì ve u Tur skoj. Na uda ru su se na {le i kan ce la ri je pro kurd ske Par ti je mi ra i de mo kra ti je u Di jar ba ki ru, me stu na ju go i sto ku Tur ske u ko me ve }i nom ì ve Kur di. U pro kurd skoj Par ti ji mi ra i de mo kra ti je su iz ja vi li da iza ju ~e ra {wih hap {e wa sto ji vla da od no sno vla da ju }a par ti ja. Sna ge bez bed no sti Tur ske ve} du è vre me hap se kurd ske ak ti vi ste, ko ji na vod no odr à va ju kon tak te sa pri pad ni ci ma PKK ko je op tu ù ju za te ro ri zam i se pa ra ti zam.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AUNG SAN SU ]I Fran cu ski pred sed nik Ni ko la Sar ko zi oba ve stio je li de ra opo zi ci je u Mjan ma ru Aung San Su ]i da }e pri mi ti od li ko va we ko man dant Le gi je ~a sti. Pred sed nik Fran cu ske re kao je do bit ni ci No be le o ve na gra de za mir da }e joj od li ko va we bi ti uru ~e no za dva da na ka da je bu de po se tio mi ni star ino stra nih po slo va Alan @i pe. Sun ]i je pro ve la 15 go di na u ku} nom pri tvo ru na ko ji je osu di la voj na hun ta.

YIMI KARTER Biv {i pred sed nik SAD Xi mi Kar ter sma tra da }e voj ni vrh u Egip tu ve ro vat no za dr à ti deo mo }i i na kon odr à va wa pred sed ni~ kih iz bo ra u ovoj ze mqi.” Ka da sam se su sreo sa voj nim li de ri ma, ste kao sam uti sak da oni o~e ku ju po vla {}en po lo àj i spe ci jal ne pri vi le gi je ~ak i na kon iz bo ra pred sed ni ka”, re kao je Kar ter re por te ri ma u Egip tu.

@IL @AKJE U Fran cu skoj je po ~e la is tra ga o ubi stvu no vi na ra te le vi zi je „Frans 2” @i la @a kjea u si rij skom gra du Hom su, ko ji je epi cen tar de se to me se~ nih an ti vla di nih pro te sta, @a kje o vo (43) te lo je vra }e no u Fran cu sku ju ~e uju tro, a ob duk ci ja je oba vqe na ka sni je u to ku da na. On je po gi nuo u gra nat nom na pa du, dok je bio u prat wi voj ni ka si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al-Asa da.

Gur ke, rat ni ci pred ot ka zom LON DON: Oko 4.500 pri pad ni ka Oru `a nih sna ga Uje di we nog Kra qev stva bi }e pro gla {e no teh no lo {kim vi {kom. Broj pri pad ni ka Bri tan ske ar mi je bi }e ma wi za 2.000 do 3.000, Kra qev skih va zdu {nih sna ga za 1.000, a mor na ri ce za 500. Bri tan ska ar mi ja je pod naj ve }im pri ti skom i o~e ku je se da ove go di ne wen broj bu de sma wen za 2.000 do 3.000 me sta, dok bi do 2020. go di ne svo ju bor be nu sna gu sa vi {e od 100.000 tre ba lo da sma wi na 82.000 voj ni ka, pi {e lon don ski „Gar di jan”. Pre ma pi sa wu tog li sta, Gur ke su bi le na uda ru pr vog ta la sa ot pu {ta wa u voj sci pro {le go di ne i oni ve ro vat no ni Za{titni znak no` kukri ovog pu ta ne }e bi ti po {te |e ni, jer mi ni star - wi ma ni je bi lo onih ko ji su se do bro voq no stvo od bra ne sma tra da je ta bri ga da po sled pri ja vi li da bu du teh no lo {ki vi {ak, a ista wih go di na po sta la pre ko broj na. Vi {e od si tu a ci ja o~e ku je se i ovog pu ta. Gur ke su u~e po lo vi ne pro {lo go di {wih vi {ko va bi le su stvo va le u ope ra ci ja ma u Av ga ni sta nu i od i Gur ke, ko je su re gru to va ne sa Ne pa la. Me |u gra le kqu~ nu ulo gu u obu ci av ga ni stan ske po -

li ci je, po {to su lo kal ni re gru ti bo qe pri hva ta li wih ne go ofi ci re iz dru gih ze ma qa NA TO-a, na vo di list Me |u tim, mi ni star stvo od bra ne tvr di da je bri ga da od 3.500 voj ni ka pre ko broj na, jer je na sta vi la da re gru tu je istom br zi nom i po {to je du ì na slu `be za Gur ke po ve }a na u skla du sa ostat kom voj ske, na vo di „Gar di jan”. Gur ke su na rod iz Ne pa la, ko ji je po zna ti po svo joj hra bro sti i di sci pli no va no sti u bri tan skoj i in dij skoj voj sci, ~i ji su elit ni de lo vi. Mi ni star stvo od bra ne po tvr di lo je da }e pro gram oslo ba |a wa od teh no lo {kog vi {ka u voj sci u}i u dru gu fa zu sle de }eg utor ka. Pri pad ni ci voj ske ko ji tre nut no slu è u Av ga ni sta nu ili ko ji su se sko ro vra ti li iz ope ra ci ja u ino stran stvu ve ro vat no }e bi ti iz u ze ti iz pro gra ma, osim ako ne è le do bro voq no da na pu ste voj sku.

balkan

c m y

dnevnik

VLA DA HR VAT SKE UVO DI RED ME \U PO VLA []E NI MA

Vra }en ekstrapo rez na mo bil nu te le fo ni ju ZA GREB: Hrvatska vlada usvojila je odluku o uslovima kori{}ewa slu`benih automobila, mobilnih telefona, poslovnih kreditnih kartica, redovnih avionskih linija, sredstava za reprezentaciju i na~inu odobravawa slu`benih putovawa. „Vlada }e insistirati na transparentnosti i jasno}i u poslovawu. Kako }emo se pona{ati, tro{iti, kako }emo to pravdati, koliko }emo biti transparentni, samo po tome }e nas vrednovati, a ne po onome {to pi{e u ovoj odluci, koja je opravdano predmet interesa javnosti”, rekao je hrvatski premijer Zoran Milanovi}. „Kartica ne sme biti privilegija. Ona je sredstvo transparentnog pla}awa i traga novca, i moderne dr`ave prakti~no izbacuju gotovinsko pla}awe”, rekao je Milanovi}, prenose hrvatski mediji. Odlukom vlade, funkcioneri su podeqeni u grupe. U prvoj su ~lanovi vlade, u drugoj {ef kabineta vlade, sekretar i zamenici ministara, a u tre}oj grupi su direktori poreske, carinske i policijske uprave, pomo}nici ministra, portparol vlade i glavni dr`avni blagajnik. Po novom pra-

Zoran Milanovi}

vilniku, samo prve dve grupe imaju pravo na 24-~asovno kori{}ewe slu`benih automobila sa slu`benim voza~em. ^lanovi vlade imaju pravo na kori{}ewe slu`benog vozila gorwe klase, a {efovi i zamenici na automobil gorwe sredwe klase. Tre}a grupa iskqu~ivo mo`e da koristi automobile za slu`bene potrebe. Prva i druga grupa mogu da koriste mobilne telefone bez ograni~ewa dok je tre}a ograni~ena sa potro{wom od ne{to vi{e od 50 evra mese~no. Tro{kovi iznad tog iznosa bi}e odbijeni od plate.

Poslovne kartice ostaju samo drugoj grupi dr`avnih zvani~nika i slu`benicima koji za to dobiju posebne dozvole. Premijer Milanovi} nagla{ava da }e wegova vlada insistirati na transparentnosti i jasno}i u poslovawu i da }e sve javne nabavke biti objavqene na internetu. Mobilni operatori ponovo }e pla}ati porez od {est odsto na SMS i MMS usluge. Tu naknadu, operatori su pla}ali i ranije, ali ju je prethodna vlada ukinula na jednoj od svojih posledwih sednica.

subota14.januar2012.

EU po zdra vqa iz bor Be van de u BiH SA RA JE VO: Delegacija Evropske unije u BiH pozdravila je u ~etvrtak odluku o imenovawu Vjekoslava Bevande na du`nost predsedavaju}eg Saveta ministara. Delegacija je izrazila nadu da }e raspodela ministarskih mesta biti ekspeditivna da bi novi Savet ministara mogao da po~ne rad na dugo o~ekivanim i neophodnim reformama u vezi sa evropskim integracijom BiH. „Novim vlastima BiH i daqe }emo pomagati da bi se ostvario napredak u ispuwavawu programa EU”, poru~io je portparol Delegacije EU Endi Mekgafi.

Vjekoslav Bevanda

Poslanici Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{t-

Sta ni {qe vi} se te re ti za te ro ri zam BA WA LU KA: Bo`idar Stani{qevi}, ~ije je oru`je prona|eno u bawalu~koj hali „Bo-

rik”, dan uo~i proslave Dana RS, osumwi~en je za krivi~no delo terorizma

Luk {i} ne ma taj ni o privatizaciji „Telekoma” mene, Andrija Mandi} i Neboj{a Medojevi}, saop{tili su ranije da }e opozicija pokrenuti parlamentarnu istragu o koruptivnim radwama prilikom privatizacije „Telekoma Crne Gore”. Mandi} i Medojevi} su naveli da }e opozicija predloìti da se u okviru parlamentarne istrage saslu{aju svi mogu}i akteri afere, me|u kojima i Luk{i}, kao i wegov prethodnik na funkciji premijera Milo \ukanovi}. Ameri~ke finansijske vlasti utvrdile su da je „Doj~e telekom”, preko svoje podru`nice „Ma|ar telekoma”, pri kupovini „Telekoma Crne Gore” podmitio vi{e crnogorskih zvani~nika sa ukupno 7,35 miliona evra. Crnogorsko tuìla{tvo ranije je saop{tilo da se ve} godinu vodi istraga o privatizaciji „Telekoma”. Ma|arski „Telekom” je 2005. godine za paket dràvnih akcija Vladi Crne Gore platio 114 miliona evra i skoro 23 miliona mawinskim akcionarima.

slovenija

Vla da jo{ ne iz ve sna QU BQA NA: Sloveniji se nastavqaju konsultacije oko formirawa nove vlade, ali jo{ nije jasno kome }e predsednik Danilo Tirk poveriti novi mandat. Qubqanski dnevnik „Delo” u ju~era{wem komentaru kritikuje politi~are - kojima su puna usta obe}awa o transparentnosti i politi~koj principijelnosti - da vode ra~una samo o tome kako }e wima biti boqe. „Neki `ele da izbegnu kriminalne optu`be i da zadovoqe manija~nu glad za vla{}u, dok drugi ovo vide kao veliku priliku da u~estvuju u distri-

buciji onoga {to je jo{ preostalo”, isti~e „Delo”. Lider Slovena~ke demokratske stranke Janez Jan{a i predstavnici stranaka koje su bliske wemu optu`io je preksino} Zorana Jankovi}a da je „neuspe{no poku{ao da kupi glasove wihovih poslanika”. Sada je na potezu predsednik Tirk koji posle konsultacija sa liderima politi~kih partija treba da odredi novog mandatara. U ovom ~asu jo{ nije jasno ko }e uspeti da obezbedi ve}inu u parlamentu. Alternativni kan-

didat je Jan{a ~ija partija je na izborima 4. decembra dobila 26 poslanika, ali do kraja se ne mo`e iskqu~iti ni Zoran Jankovi} ukoliko obezbedi dovoqnu podr{ku u skup{tini. Nedeqnik „Mladina” predvi|a da }e novu vladu formirati Janez Jan{a, a da }e predsednik „Pozitivne Slovenije” Jankovi} biti lider opozicije. Predsednik Tirk }e, kako se najavquje, idu}e sedmice saop{titi svoju odluku, mada se do kraja ne mogu iskqu~iti ni novi parlamentarni izbori.

Jan ko vi} za re for me i iz opo zi ci je QU BQA NA: Zoran Janko- zabrinutost situacijom u Slovi}, koji nije dobio podr{ku veniji. Peterle je izrazio nadu parlamenta za mandatara, rekao da }e u dr`avi biti okon~ano je da }e wegova stranka biti saglasna sa neophodnim reformama i ako bude u opoziciji. Jankovi} je razgovarao sa liderima Socijalnih demokrata Borutom Pahorom i Stranke penzionera (Desus) Karelom Erjavecom o politi~koj situaciji u zemqi nakon {to nije izabran mandatar za sastav vlade. Ju~e je odr`ana i konferencija za novinare slovena~kih po- Zoran Jankovi} slanika u Evropskom parlamentu Lojza Peterlea, Iva takvo stawe i izabrana nova Vajgla, Tawe Fajon i Romane vlada kao i da }e prestati opaJordan Cizeq koji su izrazili dawe boniteta Slovenije u ino-

stranstvu. „U vremenu smo kada su nam potrebne brze odluke”, rekla je Tawa Fajon. Evropski poslanici su ju~e izrazili uverewe da }e referendum Hrvatske o ulasku u EU biti okon~an pozitivnom odlukom bira~a kao i da }e Srbija uskoro dobiti datum za pocetak pregovora o ulasku u EU. Kada je re~ o BiH, poslanici su izrazili nadu da }e ona dobiti operativnu vladu, ugledati se na susede i ubrzati proces evroatlantskih integracija. Prema op{tem mi{qewu poslanika, Crna Gora je najbli`a tome da nakon Hrvatske postane ~lanica EU.

ine BiH potvrdili su u ~etvrtak u Sarajevu imenovawe Vjekoslava Bevande, kandidata Hrvatske demokratske zajednice BiH, za predsedavaju}eg Ve}a ministara BiH. Ve}e ministara BiH nije imenovano od o p{tih i zb ora u BiH, odr`anih pre 15 meseci - oktobra 2010. godine. Bevanda je u ~etvrtak predstavio program svog rada, u kojem je istakao „ekonomsko ja~awe, rast standarda, sigurnost, stabilnost, zdravqe gra|ana, te o~uvawe i za{tita okoline”, uz rad budu}e vlade na evrointergraciji BiH.

SLU ^AJ „BO RIK”

crna gora

POD GO RI CA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} poru~io je da }e se odazvati eventualnom pozivu za davawe podataka o privatizaciji „Telekoma”, ukoliko do|e do parlamentarne istrage o toj aferi. Ukoliko se formira posebno skup{tinsko telo i pokrene parlamentarna istraga o korupciji u privatizaciji Telekoma, odazva}u se eventualnom zahtevu za davawe podataka u ovom slu~aju, rekao je Luk{i} za podgori~ki „Dan”. Crnogorski premijer je, me|utim, ukazao da aferu „Telekom” treba da re{ava Tu`ila{tvo, a ne Skup{tina Crne Gore. Uva`avaju}i ingerencije Skup{tine i institut parlamentarne istrage, smatram da, po ovim pitawima, pre svega, treba da postupaju nadle`ne pravosudne institucije, koje treba da utvrde osnovanost navoda koji se iznose, a potom daju svoj sud i o tome donesu kona~nu odluku. Lideri opozicionih Nove srpske demokratije i Pokreta za pro-

Kako je Tanjug u rekao direktor srpske policije Milorad Veqovi}, Stani{qevi}u je produèn pritvor do 30 dana. Veqovi}, koji u Bawaluci boravi radi zajedni~kog rada s kolegama iz Srpske na toj istrazi, kaè da je Stani{qevi}u u podne istekao pritvor od 72 sata i on je predat Tuìla{tvu BiH na daqe postupawe. Stani{qevi}, me|utim, poku{ava da negira bilo kakvu povezanost oru`ja i skupa koji je u ponedeqak odràn u sportskoj hali „Borik”, kome su prisustvovali dràvi vrh Srbije, Republike Srpske i Srpske pravoslavne crkve, rekao je Veqovi}.

Ve ha bi ja pu {ten iz pri tvo ra BA WA LU KA: Vehabija Nexad Ke{ko, osumwi~en da je pomagao teroristima odgovornim za napad na policijsku stanicu u Bugojnu juna pro{le godine, pu{ten je ju~e iz pritvora. Sud BiH ukinuo je optu`enom pritvor i odredio mere zabrane napu{tawa mesta boravi{ta. Tako|e, oduzeti su mu li~ni dokumenti i izre~ene mere zabrane kontaktirawa sa odre|enim osobama. Optu`eni je obavezan da se sedmi~no javqa nadle`noj policijskoj stanici, saop{teno je iz suda, preneli su bawalu~ki mediji.

Ke{ko se tereti za pomo} teroristima Harisu ^au{evi}u, Adnanu Hara~i}u i Naseru Palislamovi}u, nakon napada na policijsku stanicu u Bugojnu 27. juna pro{le godine. U ovom teroristi~kom napadu poginuo je policajac Tarik Qubu{ki}, a vi{e qudi je povre|eno. Kao pripadnik vehabijskog pokreta Ke{ko ne priznaje institucije BiH, {to je pokazivao tokom procesa kada je na pitawe sudije da li se ose}a krivim odgovorio pitawem: „[to vas to zanima?”

Po mi lo van Na ser Ori} SA R A J E V O: Ne ka da {weg komandanta muslimanske vojske u Srebrenici Nasera Ori}a pomilovao je predsednik Federacije BiH @ivko Budimir i ukinuo mu uslovnu kaznu od ~e ti ri go di ne za tvora zbog nelegalnog no{ewa oru`ja i municije Budimir je tako omogu}io Ori}u da ponovo nosi oru`je bez straha da }e ponovo zavr{iti iza re{etaka, s obzirom da je uslovna ka zna pred vi |a la da, ako „okrivqeni” ponovi krivi~no delo, odmah ide u zatvor, pi{e „Pres” u izdawu za Republiku Srpsku. Uz Ori}a, Budimir je pomilovao jo{ nekoli ko za tvo re ni ka, me |u ko jima su i ubice, pqa~ka{i i seksualni prestupnici, navodi „Pres”. Obrazla`u}i odluku, Budimir je rekao da su svi pomilovani u potpunosti rehabilitovani i da „ne predstavqaju nikakvu opasnost za dru{tvo”.

^lan Odbora Narodne skup{tine Republike Srpske za pra vo su |e Ne nad Ba {ti nac ka`e da pomilovawe ratnog komandanta u Srebrenici govori o pravoj prirodi vlasti

u Federaciji BiH i da se takvom odlukom {aqe ru`na poruka `rtvama svih zlo~ina u kojima je u~estvovao Ori}. Bawalu~ki advokat Miroslav Mike{ smatra da Budimir u obrazlo`ewu o pomilovawu Ori}a i ostalih, narodski re~eno, me{a babe i `abe

i da mu se ~ini, kada je re~ o Ori}u, da iza svega stoje politi~ki i drugi ciqevi. Ratni komandant srebreni~kim muslimana, kojem je zbog ratnog zlo ~i na bi lo su |e no u Ha {kom tribunalu gde je pro gla {en ne vi nim, osu|en je u junu 2009. godine u sarajevskom op{tinskom sudu na dve godine zatvora. Godinu dana kasnije ta odluka je preina~ena na ~etiri godine uslovno. Naser Ori} je biv{i bo {wa~ ki ko man dant koga je Ha{ki tribunal osu dio za rat ne zlo~ine po jednoj ta~ki optu`nice na 2 godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt 7 i mu~ewe 11 srpskih zarobqenika u peri o du od 1992. do 1993. godine. Kasnije, nakon `albe na presudu, Ori} oslobo|en i progla{en nevinim, {to je izazvalo veliko negodovawe u srpskoj javnosti koja je i prvu presudu smatrala sramno blagom.

Vo zio 247 ki lo me ta ra na sat ZA GREB: Hrvatska policija je na autoputu Beograd-Zagreb zaustavila motociklistu iz Srbije koji je vozio 247 kilometara na sat. Motociklista je zaustavqen u ~etvrtak kod Brodskog Stupnika u Slavoniji, na delu autoputa gde je brzina ograni~ena na 130 km na sat. Kako je saop{tila policija, motociklista je ka`wen sa 10.500 kuna (1.394 evra) i zabranom kori{tewa voza~ke dozvole u Hrvat-

skoj narednih godinu dana. Ka`weni motociklista je tako „oborio rekord kolege” iz Srbije koji je po~etkom septembra pro{le godine uhva}en kod @upawe jer je vozio 237 kilometara na sat. Rekord u toj „disciplini” ipak dr`i poqski motorista koji je sredinom avgusta 2010. na autoputu A4 (od Zagreba do ma|arske granice) vozio 248 kilometara na ~as.

porodica

subota14.januar2012.

И очеви пате од постпорођајне депресије

ост по ро ђај на де пре си ја и бебy ве же се уз мај ке, но но ви ја ис тра жи ва ња су по ка за ла ка ко од њих па те и му шкар ци. Аме рич ки на уч ни ци су от кри ли да ско ро сва ки де се ти мла ди отац па ти од ове вр сте де пре си је, док је код же на број ка ипак не што ве ћа. Но во пе че не оче ве не и спа ва ност, из не над на од го вор ност и ве ли ке про ме не у жи во ту мо гу учи ни ти не срет ним, а та ко ђе до ла зи до по ја ве но вих стра хо ва. До тих ре зул та та су до шли на уч ни ци Ме ди цин ске ви со ке шко ле у Нор фол ку на кон што су про у чи ли чак 43 ис тра жи ва ња ко ја су про ве де на на ову те му. На тај на чин су нач ни ци про у ч и л и и упо р е д и л и чак 28.000 ро ди те ља из 16 раз ли чи тих зе ма ља. Ти пич ни симп то ми пост по ро ђај не де пре си је су раз дра жљи вост, фи зич ка ис цр пље но сти, страх да се ви ше ни шта не ће у жи во ту по сти ћи, ма њак апе ти та, али и на па ди пре је да ња, ма њак кон цен тра ци је, про -

бле ми са спа ва њем и ло ше рас по ло же ње. Као и код же на пост по ро ђај на де пре си ја се и код му шка ра ца ве ћи ном ја вља тек на кон че ти ри не де ље па до шест ме се ци на кон по ро да, но ни је нео бич но да се ја ви и на кон го ди ну да на. Струч ња ци та ко ђе на гла ша ва ју да ако мај ка па ти од пост по ро ђај не де пре си је, ве ро ват но ће од истог про бле ма па ти ти и отац. „Ако се је дан ро ди тељ ле чи од пост по ро ђај не де пре си је, он да би и дру ги тре бао да по се ти ле ка ра„, са ве ту ју аме рич ки на уч ни ци. За ни мљи во је да му шкар ци па те од пост по ро ђај не де пре си је без об зи ра што ни су ро ди ли и не па те од про ме не ни воа хор мо на. Струч ња ци сма тра ју да се код мла дих оче ва ова бо лест ја вља јер ни су у мо гућ но сти да се но се се с при ти ском те се бо је да не ис пу не оче ки ва ња, по пут за ра ђи ва ња до вољ не ко ли чи не нов ца, али и стра хо ва по ве за них око вас пи та ња де те та и оп ште бу дућ но сти.

dnevnik

Је ли моје дете хиперактивно

о ве игри це, ска ка ње, пе ва ње...де ци сва ко ма ло не што но во пад не на па мет. То је чу де сно и за ни мљи во, но по не кад зна би ти ите ка ко на пор но. По го то во ка да де те ни је са мо „жи во” – не го је хи пе рак тив но. Мо гућ ност кон цен три са ња и тра ја ње са ме кон цен тра ци је код де це је ма ња не го код од ра слих осо ба. Че сто смо за ди вље ни ко ли ко енер ги је и ма што ви то сти по се ду ју. Би ти то га све сни је ве о ма ва жно ка ко би де те ту по мо гли у про це су уче ња. Имај те на уму да де ца по сте пе но раз ви ја ју кон цен тра ци ју. Што су ста ри ја то се лак ше и успе шни је кон цен три шу. Кон цен три са ни смо ка да се по све ћу је мо јед ној ак тив но сти и при то ме се ис кљу чи мо од све та око се бе и у пот пу но сти се по све ти мо до тич ној ак тив но сти. Ова спо соб ност нам је уро ђе на. На рав но, не мо же мо упо ре ђи ва ти моћ кон цен тра ци је код дво го ди шњег де те та и оног на пра гу адо ле сцент ске до би.

Узро ци хи пе рак тив но сти До сад се за пра во не зна ју тач ни узро ци хи пе рак тив но сти, но на уч ни ци сма тра ју да узро ци мо гу би ти ге нет ски и пси хо со ци јал ни . Узрок мо гу би ти и про ме не у ме та бо ли зму, од ре ђе не алер ги је и зло ста вља ње. Не ки на уч ни ци иду то ли ко да ле ко да као узрок на во де и пре те ра но гле да ње те ле ви зи је и игра ње ви део игри ца, но тре ба на по ме ну ти да ти ни су на уч но до ка за ни. Симп то м е овог по р е м е ћ а ј а мо же мо свр ста ти у три гру пе, а то је по ре ме ћај па жње, хи пе рак тив но сти и им пул сив ност.

Кон крет ни симп то ми?

Ду жи на кон цен тра ци је за ви си од го ди на На при мер, код ма ли ша на до три го ди не ни је по треб но тра жи ти ви ше кон цен т ра ци је од де сет ми ну та. По треб но је или ме ња ти ак тив ност, или де те ту пру жи ти до вољ но па у за. Струч ња ци на гла ша ва ју ка ко је ва жно да се игра те са сво јим де те том, те пу тем за ба ве учи те ка ко се по све ти ти јед ној ак тив но сти. Де ца у до би из ме ђу три до шест го ди на спо соб на су одво ји ти 10 ми ну та за од ре ђе ну оба ве зу и 20 ми ну та за сло бод не ак тив но сти. У овом пе ри о ду де цу тре ба те да на у чи те да по сто је и за да ци ко је мо жда не во ле и ни су за б ав н а, али их мо р а ј у оба вља ти. Де ца од шест до де сет го ди на спо соб на су кон цен три са но се по с ве т и т и јед н ој ак т ив н о с ти пу них по ла са та, а то га су све сни и учи те љи ко ји ће тих 30 ми ну та ис ко ри сти ти за уче ње, а с ма лим па у за ма ће се де ца од мо ри ти и при пре ми ти за но ве за дат ке.

Ка ко би зна ли ко ли ко је ва ше де те спо соб но да се скон цен три ше, мо ра те га про ма тра ти. Нај бо љи на чин је да га гле да те док не што чи та. Ко ли ко је спо соб но по све ти ти се тек сту без да му не што скре не па жњу? Не мој те већ при пр вом ме ре њу за кљу чи ти ка ко оно па ти од хи пе рак тив но сти. По но ви те тест ви ше да на за ре дом, јер на на шу па жњу ути чу и од ре ђе ни спољ ни фак то ри. Ис тра жи ва ња су по ка за ла да ско ро две тре ћи не де це, ко ја па те од по те шко ћа с уче њем, су за пра во де ца с де фи ци том па жње. Док се још не кад сма тра ло ка ко су за та кво по на ша ње кри -

ви ро ди те љи или је де те јед но став но „зло че сто” да нас је хи пе рак тив ност при зна та као ре ал ни про блем. Сва ко де те је то ком од ра ста ња би ло у не мир ном пе ри о ду, но то не зна чи да је оно хи пе рак тив но. Тек ка да се симп то ми про те жу кроз ду жи пе ри од и ни су по ве за ни с де те то вом до би, го во ри мо о та ко зва ном де фи ци ту па жње, од но сно хи пе рак тив ном по ре ме ћа ју. По ре ме ћај се нај че шће от кри је кад де те по ста не део јед ног ко лек ти ва, на при мер кад кре не у шко лу. Ис тра жи ва ња су та ко ђе по ка за ла ка ко је де фи цит па жње чак че ти ри пу та че шћи код де ча ка не го код де вој чи ца.

Ва ше де те пре ла зи с јед не ак тив но сти на дру гу, а при то ме не за вр ша ва оно што је за по че ло. Има про бле ма при ли ком пам ће ња упу та. На пи та ња од го ва ра бр зо и без раз ми шља ња. Че сто осо бе пре ки да у раз го во ру. Ва ше де те је све вре ме у по кре ту и не мо же да се ди мир но на јед ном ме сту. У шко ли има про бле ма про во ди ти вре ме у клу пи и зна на пу шта ти сво је рад но ме сто. Има про бле ма по све ти ти се де та љи ма. Че сто ра ди по гре шке из пу ког не ма ра. Не слу ша упу те ко је су му ди рект но усме ре не. Те шко из вр ша ва до ма ће за дат ке, по с еб но оне пи сме не, ко је из гле да ју збрч ка но и не у ред но. Увек је у „по го ну”, тр чи, пе ње се и вр по љи на јед ном ме сту. Че сто ро ди те љи ни су спо соб ни објек тив но раз мо три ти по на ша ње свог де те та. Због то га бу ду кон фрон ти ра ни с овим про бле мом од стра не те те у вр ти ћу или учи те ља. Ако сма тра те да ва ше де те па ти од де фи ци та па жње, обра ти те се пси хо ло гу, а по моћ мо же те за тра жи ти и од вр ти ћа или шко ле ко ју ва ше де те по ха ђа. Не мој те иг но ри са ти овај про блем, јер уз струч ну по моћ свом де те ту ће те олак ша ти про цес уче ња.

Одабир имена утиче на наш карактер

арија, Владимир, Марина – име говори много о особи. А, како га носимо са собом цео живот, родитељи би при одабиру имена требали добро да размисле. Јер кривим одабиром рескирате доживотно незадовољство вашег детета. Класична имена, дуга или кратка, нова и модерна – многа имена нуде се као одабир. Управо због тога је тешко бити сигуран јесмо ли донели исправну одлуку. Но хоће ли Томислав уистину бити успешан, а Лола бити права заводница која ломи срца, су чиста нагађања... Или? Бројни стручњаци, попут Немца Јоакима Шафера који се специјализовао за истраживања имена и њиховог утицаја, наглашавају да име има итекако велико значење у животу сваке особе. Он иде толико далеко да објашњава како име утиче и на наш карактер. По његовом мишљењу само име поседује карактер и на тај начин утиче на живот носитеља тог имена. Истраживања проведена од стране америчких научника, подржавају Јоакимово стајалиште. Студије су показале да имена имају врло велики утицај на наш живот. На пример жене с именом Лоуиз често се селе у Лоуизијану, а мушкарци с именом Филип бирају Филаделфију. Резултати истраживања иду чак толико далеко, да говоре како власници имена Марша бирају чоколадицу

Марс, уместо било које друге сластице, а жене с именом Корина пију Кока колу, а мушкарац са именом Петар чешће бира Пепси. Психолози и маркетиншки

стручњаци објашњавају да људи радо бирају производе који су слични њиховим именима. Тај феномен се назива и „Нем летер брендинг“. Уз имена се вежу и одређене карактеристике. Неким именима дајемо властита и приватна значења и особине. На пример ако се наша мајка зове Марија, а увек је брижна, драга и нежна, уз то име ћемо увек везати дотичне карактеристике. Једнако је за имена која нас подсећају на особе које су нас изневериле или нису оставиле најбољи утисак. Можда име

Данијела је лепо и популарно, но ако се наша најљућа непријатељица зове тим именом, мала је вероватност да ћемо своје дете назвати тако.

Особине уз имена не вежемо само из властитих искустава. Велики утицај има и култура и окружење у којем живимо. Бројна истраживања су потврдила да и пре него што упознамо одређену особу, приписујемо јој особине које повезујемо с њеним именом. Једно истраживање је тражило од испитаника да оцене 60 типичних мушких и женских имена, и да на темељу њих одреде године, атрактивност и интелигенцију власника имена. Резултати су итекако занимљиви. Носиоци модерних имена опи-

сивани су редом као млађи, док они с традиционалним именима су оцењени као особе старије доби. А како су испитаници власнике модернијих имена оценили као млађе, то је са собом повлачило и већу атрактивност, па чак и интелигенцију. Психолози такођер наглашавају да родитељи требају бити опрезни при одабиру имена јер оно подсвесно утиече на власника. Наиме, како се уз имена вежу одређене особине тако се од власника нешто и очекује. Такозвана снажна и утицајна имена, уједно стварају притисак, а то на неке особе може негативно деловати. Одређена имена се годинама држе на листи популарности. Стручњаци објашњавају да то могу захвалити њиховој повезници са социоекономским статусом. Истраживања су показала да родитељи који су образовани и добростојећи, редом бирају имена уз које се вежу те карактеристике, а не она модерна и тренди. Можда вам се чини симпатично назвати сина по лику ваше најдраже турске сапунице, но колико оно има за вас интимнијег и дубљег значења и колико ће бити тренди за 10-так година је упитно. Приликом одабира имена имајте на уму да ће ваше дете са њим живети цели свој живот. А чини се да оно утиече на наш карактер и живот више него што смо мислили.

Исхрана може да промени ДНК ваше бебе

вака мајка жели да пружи само оно најбоље свом детету: Здравље, весеље, образовање. А један од важних фактора здравља је и идеална и здрава тежина сваког појединца. Чини се да оно што једете током трудноће можете итекако утицати на ДНК вашег детета. Није реткост да током трудноће мање пазимо на килограме и често у налету глади једемо све што нам стиже под руку, тачније у уста. Не може шкодити? Боље јести што више. То одавно није нит водиља трудничке прехране. Истраживања су показала да напади глади и преједања будућих мама утече и на здравље те килограме још нерођеног детета. Стручњаци наглашавају како намирнице које уносимо тоеком трудноће имају моћ модификације генетике вашег детета.

Према резултатима истраживања проведеног на америчком Универзитету у Саутхемптону у сарадњи са стручњацима из Сингапура, прехрана труднице утиче на ДНК бебе. Наравно, главна структура остаје непромењена, но повећавају се ризици оболевања од одређених болести, али дете има уједно и повећан ризик од претилости током свог живота. Резултати су показали да је чак 25 посто деце, чија мајка је неконтролирано јела током трудноће, било склоније дебљању и проблему с килограмима. Због тога ипак припазите што једете током трудноће. Једите здраво и разнолико, а клоните се оне хране која можда јест слатка и укусна, али нема састојке неопходне за развој вашег малишана.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

subota14.januar2012.

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, auto{koqke, bakar, mesing, aluminijum, el. motore, anlasere. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649-000. 44973 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 44983

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom kom{iji

KUPUJEMO stanove, ku}e, sala{e, zemqu na ^eneju, lokaciju za zgradu gde je iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 063/598-463, 021/621-52-60, 021-66-21-797. 45167

GARSOWERA, Valentina Vodnika, 1. sprat, 25.000e, jednosoban, Temerinska, visoko prizemqe, idealan za lokal, 28.000e, Cvi ji}eva, 36m2, 29.000. Te lefoni: 061/601-93-93, 021/6621-797. 45168 PRIPREMNA nastava za polagawe prijemnog ispita za arhitekturu. Predava~i sa iskustvom!. Telefoni: 063/8-941-058, 063/8-441-538. 45157 ^ASOVI matematike i fizike. Profesor dolazi ku}i. Telefoni: 021/526-774, 064/953-83-78. 45123

VEOMA POVOQNO useqiv stan, 77m2, na prvom spratu, ugao Suboti~kog Bulevara i Futo{kog puta, Prezidentova zgrada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45104

VEOMA POVOQNO useqiv stan 80m2, tri spava}e sobe, strogi centar sa predivnim pogledom u Prezidentovoj zgradi. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45102

IZDAJEM lokal od 30m2 u Ul. Vuka Karaxi}a za sve vrste delatnosti. Te lefon: 6571-844 i 0621596585. 44985 LOKAL izdajem ili prodajem, ful 43m2, Ul. Zmaj O. Vuka. Telefon 065/5510-655. 45068

IZDAJEM poslovni objekat 720m2 na Novom nasequ. Telefoni: 0049-17-6968-25-856. 45147

KUPUJEM auta, sve vrste novija i starija, mo`e i havarisana, maksimalno pla}am. Telefoni: 021/822714, 063/70-81-939. 45185

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 44990 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 45045 POPRAVQAM: slavine, kotli}e, bojlere, elektri~ne {porete, brave, {arke, TA pe}i, plafowere, sitne elektri~ne popravke. Telefon 062/972-08-41. Stojan. 45148

Qubi{i Georgijevi}u od kom{ija zgrade Stevana Musi}a 6, Novi Sad.

45267

Poslednji pozdrav dragom

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 44672

Nikoli PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe sedam dana, deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 45049

od Bebe i Zdenka.

45265

^iTUQe l POMeni

subota14.januar2012.

dnevnik

POMEN

Posledwi pozdrav mojoj sestri

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da nas je zauvek napustila 13. 1. 2012. godine na{a voqena i nikad pre`aqena majka, svekrva i baka

Milica Vezmar - \armati Navra{ava se 2. godina od kako nisi sa nama majko, bako, suprugo. Se}a}emo se tebe, zauvek. Kristian, Aleksandra, Silvia, }erke Maja i Ru`ica i suprug, zetovi Sa{a i Djon. 45247

Posledwi pozdrav mojoj seji

Nevenka Miodragovi} Nevenki Miodragovi}

ro|. Brzak 1932 - 2012.

ro|. Brzak ro|ena 1932. u ^eneju

Mari Nedeqkovi} iz Novog Sada

Sahrana je danas, 14. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Hvala ti za sve {to si mi pomogla u `ivotu, neka te an|eli ~uvaju.

Mila moja i voqena, od tvoje Dragice.

Ve~no o`alo{}eni: sin Miodrag, snaja Milija i unuci Aleksandar i Slobodan.

Sestra Jelica, Pera i Gordana sa porodicom.

45257

45234

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

POMEN

45270

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Branko Po~ek

Preminula je na{a draga sestra

Mara Nedeqkovi} 1928 - 2012. Sahrana je danas, 14. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 45235

Dobrila Krsti}

Pavle Kalmar

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

1953 - 2012.

2007 - 2012.

Mara Radi}

Qubav i se}awe ~uvamo u svojim srcima. An|ele moj, ~etrdeset dana nisi sa nama, ku}a prazna najve}a je kazna. Za sve ti hvala, {to si me rodila i boqi `ivot mi dala. O majko maj~ice, o du{o du{ice, o bajko baj~ice, o princezo moja, s Tobom je umro deo mene.

Tvoji najmiliji. 45255

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav stricu i deveru

Sin tvoj, tvoj Ranko. Sahrana je danas, 14. 1. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Draga Selo, po~ivaj u miru, a mi koji smo te voleli ~uva}emo uspomenu na tebe.

45246

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Qubica Kotur

Dobrili Krsti}

Brenesel Nikoli

1940 - 2012. O`alo{}eni: supruga Zuzana i sin Petar.

Tvoje sestre Radoslava i Qubica sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti 14. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Novim Ledincima.

od: Qubi{e, Dragice i Mladena Kowovi}a sa porodicom.

Porodice Topi} i Brenesel iz Titela.

45260

45258

O`alo{}eni sin sa porodicom. 45248

45253

Posledwi pozdrav

45262

POMEN suprugu, ocu i dedi

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog kuma i prijateqa

GODI[WI POMEN

Marijana Dubravac ro|. Nikoli}

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Pavle Kalmar

Milovanu Pavlovi}u 1937 - 2011.

Ranku Spasojevi}u Posledwi pozdrav od porodice Ili}.

45251

Brenesel Nikole

od porodice Grubni}.

Porodice: @ur`ul i Haben{us.

45233

45261

Tvoji tata Du{an i Cuka.

45254

Navr{ava se ~etrdeset dana tuge i bola za tobom. Pomen }e se odr`ati u Mo{orinu, 14. 1. 2012. godine, u 10.30 sati. Tvoji: supruga, k}eri, sin, unuci, praunuci, zetovi i snaja. 45269

Draganu Roganovi}u Gagi 16. 1. 2010 - 16. 1. 2012. Ni posle dve godine ne mo`emo se pomiriti sa surovom istinom da smo te zauvek izgubili. Nikada te ne}e zaboraviti: tvoja tetka Anka, te~a Pavle i bra}a Zoran i Bojan Simeonov. 45268

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi voqenoj

Tu`nog srca javqamo da je na{a majka

preminula 12. 1. 2012. godine, u 88. godini Sahrana }e se obaviti 14. 1. 2012. u 13 ~asova, na Mesnom grobqu, u Ka}u. O`alo{}eni: sinovi Niko i Milan sa porodicama. 45242

Posledwi pozdrav dragoj baki

An|i

An|i Jovi~i} od: unuka Jovi~i} Aleksandra, Gabriele, Milana i Marka.

45241

45243

An|i Jovi~i}

[ESTOMESE^NI POMEN

Dana V. Reqin

1930 - 2012.

Pavle @ivanov

koja nas je ostavila iznenada, bez re~i. Ve~na tvoja slika }e ostati u na{im srcima. Sahrana }e se odr`ati 14. 1. 2012. u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji: Perica, Zorica, Mira i Duca.

iz Koviqa U subotu, 14. 1. 2012. godine, u 10 ~asova, na [ana~kom grobqu, u Koviqu poseti}emo wegovu ve~nu ku}u.

45219

45226

na{oj

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se 20. 1. 2012. godine navr{ava godina od kako nas je napustila na{a majka, ta{ta i baka

Posledwi voqenoj

pozdrav

Dobrili Krsti} Bobiki

od sina Nike i wegove porodice.

Posledwi pozdrav dragoj mami

na{oj

Dobrili Krsti}

An|a Jovi~i}

Posledwi pozdrav majki

pozdrav

subota14.januar2012.

Posledwi pozdrav dragoj baki

Porodica @ivanov.

Dana, 15. 1. 2012. godine, u 11.15 sati, na Alma{kom grobqu dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj voqenoj supruzi, mami i baki. Ve~no o`alo{}eni: suprug Du{an, sin Proka sa porodicom i }erka Milica sa porodicom. 45200

Dana, 15. januara 2012. godine, navr{ava se tu`nih godinu dana od kada nije sa nama

\uja Radi{i}

Quban Reli} 1951 - 2011.

od porodica Bukinac i Mr{i}.

Pomen obele`avamo u nedequ, 15. 1. 2012. godine, na Gorwem starom grobqu, u Futogu, u 11 ~asova. Osta}e deo na{eg `ivota i na{ih uspomena. Weni najmiliji.

45220

45232

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi tata, deda i pradeda

SE]AWE Danas, 14. 1. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, poseti}emo ve~nu ku}u na{eg prijateqa

Ve~no sa nama, tvoji: Verica, Mile i Mima. 45197

POMEN

2004 - 2012. Sa puno qubavi i po{tovawa, ~uvamo te od zaborava, dragi na{

Nikola A~anski

An|i Jovi~i}

od sina Milana i snajke Mioqke.

od: unuke Jevti} Bo`ane, Gorana, An|ele, Aleksandre i Andreja.

Sahrana je danas, 14. 1. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Veca, Milica, Branislav, Nada, Qubomir i Andrej.

45244

45245

45229

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. 1. 2012. godine, u 73. god. preminuo na{ dragi

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ plemeniti

Milane M. Drezgi}u Radovana Gavrilova Magile

Tvoja porodica: supruga Petronela, }erka Smiqka i unuka Tamara. 45188

Navr{ava se ~etrdeset dana od kada je oti{ao u jedan drugi svet na{ dragi Magila ali uspomena na na{e zajedni~ke trenutke osta}e zauvek u na{im srcima.

JEDNOGODI[WI POMEN

Drugari Grbavica, Rotkvarija, Panda.

45221

Danas se navr{avaju 3 godine od kako je moja supruga

Ranko Spasojevi} Sahrana je u ponedeqak, 16. 1. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Radoslavu Veqkovi}u obele`i}emo danas, 14. 1. 2012. godine, u ^erevi}u, na Novom grobqu. S qubavqu, po{tovawem i tugom, porodice Veqkovi} i Su`wevi}.

Wegovi najmiliji. 45191 45231

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

Saveta Vu~eti}

Nikola Brenesel Sahrana je na Uspenskom grobqu, u subotu, 14. 1. 2012. godine, u 13 ~asova.

Qubi{a Georgijevi} O`alo{}eni: supruga Milica, }erka Mirjana, sin Dragan, snaja Maja i unuci Nikola i Aleksandar.

POMEN

1921 - 2012. Sahrana je danas, u subotu, 14. 1. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

oti{la u ve~nost, kod na{eg sina. Nije mogla da podnese da wega nema i tuga je pobedila. Hvala Ti za 50 godina zajedni~kog ìvota, za vernost, za qubav, za po{tovawe. Hvala za sve. Sad je u meni tuga, ìvot bez tebe je teàk, ìvim za unuke i za uspomene. Tvoj Zoran.

@ivan Kozarski @ika 14. 1. 2011 - 14. 1. 2012. S qubavqu, tvoji: Dejan, Milan i Ro`a.

O`alo{}ena porodica. 45237

45236

45223

45228

^iTUQe l POMeni

subota14.januar2012.

DESETOGODI[WI POMEN

Dana 15. 1. 2012. godine navr{avaju se ~etiri godine od kada nije sa nama na{

dnevnik

POMEN

ZAHVALNICA Zahvaqujemo se ro|acima, kumovima i prijateqima koji su pokojnika ispratili do wegove ve~ne ku}e.

Pro{lo je sedam tu`nih dana od kako nije sa nama otac i suprug

Vasa ^e~uk

Devet godina je od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

Uro{ Simi}evi} Ve} deset godina nosimo bol u srcu i se}awe na dan kada si nas napustio. Sa qubavqu i setom ~uvamo uspomenu na tebe i sa suzama u o~ima listamo na{e fotografije. Sestra Sowa sa porodicom. 45216

\ura| Antoni}

Petar Krajnovi}

iz Koviqa

Posebno se zahvaqujemo Domu zdravqa Koviq i â&#x20AC;&#x17E;ku}nom le~ewuâ&#x20AC;? Doma zdravqa Novi Sad. Sin Stevan i supruga Tinka. 45119

Sa qubavqu i ponosom ~uvamo te u na{im srcima.

DESETOGODI[WI POMEN Majka Vida, supruga Bo`ana, }erke Milica i Vesna i bra}a Zdravko i Savo sa porodicama.

O`alo{}eni: sin Stevan i supruga Tinka.

Se}awe na tvoj dragi lik i tvoju dobrotu nikad ne}e izbledeti. Tvoji najmiliji: supruga Milica, sin Milan i }erka Jelena sa porodicama. 44946

45121

Danas je deset godina od kako nije sa nama na{ dragi

POMEN

GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i tastu.

45208

Uro{ Simi}evi} Praznina je velika. Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede i qubav koja }e ve~no trajati u na{im `ivotima.

^ETRDESET DANA nije sa nama na{ dragi suprug i otac

Radoslav Veqkovi}

Milan Jovanov

2011 - 2012.

14. 1. 2009 - 14. 1. 2012.

Voqeni na{, vreme prolazi, a tuga za tobom ostaje ve~no. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima jer voqeni nikad ne umiru. Pomen }emo davati u subotu, 14. 1. 2012. u ^erevi}u, na Novom grobqu, u 11.30 ~asova. Supruga sa decom.

Tvoji roditeqi.

Uspomene i se}awe na Tebe ~uva porodica.

Vasilije Vujovi} Zauvek }emo Te pamtiti i ~uvati u na{im srcima. Tvoja porodica.

45138 45143

44835

GODI[WI POMEN Pro{la je tu`na godina od kada nas je napustila na{a voqena mama - majkica

Navr{ava se godina dana od smrti na{eg supruga, oca i dede

Danas se navr{ava ~etrdeset dana od kako nije vi{e sa nama na{a mila i voqena

Zora Stoj{i}

Milana Pa{i}a

ro|. Sre}kov 26. 1. 2011 - 26. 1. 2012.

1950 - 2011.

45215

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragoj sestri, {ogorici, tetki i baki

Jovanki Jovanovi} ro|. Ogwenovi} Voqena seko, kako re}i srcu da ne boluje, du{i da ne tuguje kada smo te izgubili, a neizmerno voleli. Voqeni nikada ne umiru ve} u na{im srcima `ive dok je nas. Tvoja sestra Bojana sa porodicom.

Tomislav Olu{ki dipl. in`. elektrotehnike Pomen obeleàvamo u ponedeqak, 16. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu. Izraàvamo zahvalnost svim dragim qudima koji su bili uz nas u najteìm trenucima. Posebno se zahvaqujemo svim zaposlenim na Urolo{koj i Neurohirur{koj klinici na nesebi~noj brizi i nezi tokom bolesti. Hvala i kolegama iz SUP-a na dirqivim re~ima opro{taja. Supruga sa decom.

Danas, 14. 1. 2012. godine navr{ava se jedanaest godina od kada vi{e nisi sa nama.

iz \ur|eva

Gordan Mil~i} Gode Sa tugom u srcu i mislima ~uvamo te od zaborava.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Tata Dragan i brat Zvezdan sa porodicom.

45217

45149

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milanu Pa{i}u

obele`i}emo danas, 14. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Ka}u. Uvek }e{ biti u na{im srcima voqena i nezaboravqena. Tvoji najmiliji: suprug Dejan, sin Du{an, }erka Teodora, svekar Du{an, svekrva Nena, dever Sa{a, snajka Vesna i Mihajlo. 45176

Vasa Mati} iz Rakovca

Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav, ve} istinu da sa bolom `ivimo. ^uvamo te u mislima i na{im srcima. Neute{na majka Lepa i brat Sa{a. 45214

JEDNOGODI[WI POMEN

Slavko Duki}

Tvoja unu~ad: Slavko, Sawa i Vawa. 45163

iz Stepanovi}eva Sa qubavqu i ponosom ~uvamo te od zaborava. Tvoja sestra Mira, zet Milorad, sestri} Predrag i sestri~ina Dragana sa porodicama.

44995

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Mara Radi} Vreme neumitno te~e, a mi s mnogo qubavi, ponosa i tuge ~uvamo uspomenu na tvoju dobrotu, plemenitost i qubav koju si nam podarila. Hvala ti majko na svemu. Po~ivaj u miru, i neka te an|eli ~uvaju. Tvoja }erka Rada sa porodicom.

45132

JEDNOGODI[WI POMEN

Dragi na{ deda, svaki dan te spomiwemo, `eqni tvoga zagrqaja i toplih re~i. Bio si i ostaje{ voqen, nikad pre`aqen.

Tvoji najmiliji: suprug Mitar, sin Ranko, }erka Rada.

45131

GODI[WI POMEN mom voqenom bratu

Marijani Dubravac

Todor ]ur~i}

DVADESET TROGODI[WI POMEN

Tvoji najmiliji: supruga Nada, sin Neboj{a i }erka Tawa sa porodicama.

45184

POMEN

Mara Radi} Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa na tebe. Tuga zbog rastanka ne prolazi. I daqe nam puno nedostaje{.

Po~ivaj u miru!

45153

45230

DEVETOGODI[WI POMEN

Pomen }emo obele`iti danas, 14. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, u ^enejskoj crkvi. Sa bolom u srcu, weni najmiliji.

POMEN

44994

POMEN

POMEN Navr{ava se godina od kako nema na{e najdra`e

Branislav Gajinov

iz Ka}a

Mirjane Vlaovi}

iz Turije 16. 1. 1988 - 16. 1. 2012.

Mnogo je suza palo kada je tvoje srce stalo, a bol i tuga su postali jo{ ve}i jer nam ni zbogom nisi uspeo re}i.

Pomen obele`avamo u nedequ, 15. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na ^enejskom grobqu.

U na{im srcima i mislima osta}e{ zauvek.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoji: supruga Ru`ica, sinovi Zoran i Slobodan, snaja Jovanka i unu~ad, Slavko, Sawa i Vawa. 45162

Tvoji najmiliji: }erka Vesna, unuci Milan, Milo{ i Marko i zet Aleksandar.

Tvoji najmiliji.

44961

44997

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Navr{ava se 40 tu`nih dana od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac, deka i tast

JEDNOGODI[WI POMEN

Cvetanu Bati}u

Lazar Lukaji} 1934 - 2011.

obele`avamo danas, 14. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Mo{orinu.

Ostaju qubav i se}awa...

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni: majka Anica, supruga \ur|ija i sinovi Sima i Miroslav sa porodicama.

45083

45069

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN

subota14.januar2012.

TU@NO SE]AWE Pre godinu dana, na Bogojavqewe zauvek nas je napustio na{ dragi

Paja Moga

Uvek }e{ srcima.

biti

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Jovanki Jovanovi}

Jovanka Jovanovi}

I posle 40 dana - svuda kud mi oko krene, ja te vidim dobra mati, tvoju }erku usamqenu, svuda tvoja slika prati.

Po~ivaj u miru. ^uvamo te od zaborava. Tvoja porodica.

obele`i}emo danas, 14. januara u 11 ~asova. Jovanka, najve}a moja sre}o i qubavi, oprosti {to je osmeh nestao sa moga lica, oprosti {to su moji obrazi vla`ni i {to me samo}a bez tebe vre|a i boli. Bila si moj ponos i dika. Hvala ti za neizmernu dobrotu i qubav kojom si me obasipala. Tvoj o`alo{}eni suprug Sima. 45109

45112

na{im

TU@NO SE]AWE Navr{ava se osam godina od kako nije sa nama na{

SE]AWE

]erka Mirjana, zet Mi{ko, unuk Stefan.

45146

\ur|inka Stanojevi} Mer|anovi}

Lazaru Lukaji}u 1934 - 2011.

SE]AWE na moje drage roditeqe.

Milica Novakovi} Milan Vidi} 13. 1. 2004 - 13. 1. 2012.

1932 - 1977. Se}awe na po{tovanog kom{iju ~uvaju stanari Bulevara oslobo|ewa 48.

Uvek si u na{im mislima, svakog dana u na{im pri~ama. Tvoja porodica. 45115

45116

ro|. Grujin

Dana, 14. januara navr{ilo se deset godina od smrti na{eg dragog brata

Pro{la je godina od smrti na{e drage i plemenite sestre

Stojan Svilar

Milorada Biki}a

Stojanke Radoj~i} Ilinke

45011

POMEN Navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{ suprug otac i deda

Vinka Svilar Petar Stanojevi} Dajka

Dve godine bez tebe i nepregledna praznina, jer ni{ta vi{e nije kao pre. Ostala su samo se}awa kao prozori kroz koje te mogu videti kad god poèlim. Za prazninu u mojoj du{i i srcu, vreme nije lek ve} tiha patwa. @ivim od uspomena na sre}ne dane na{eg zajedni~kog ìvota. ûvam Te u srcu svom zauvek. Tvoj Radomir.

1899 - 1977.

Du{an Gostoji} Velika praznina je u srcima nas koji smo te voleli. Voqeni nikad ne umiru. @ive}e{ ve~no u na{im mislima. Tvoja supruga Jelena, }erke Maja, Sne`a, zet Gara, unuke Jelena, Dragana, Du{anka, Sara.

Jovanka Stanojevi} 1911 - 1983.

Uvek ih se se}aju wihovi najmiliji.

^uvaju Vas od zaborava va{i najmiliji.

45035

44949

15. 1. 2007 - 15. 1. 2012.

Tamajka Gabor Pro|o{e, dragi Gabore, tri najtu`nije godine u na{im `ivotima. Ne izbrisa{e nam tvoj dragi lik, prelepi osmeh i nenadma{nu dobrotu. Ne umawi{e na{u tugu i bol. Uvek }e{ ostati u na{im mislima i srcima.

Brat Pero i sestre Zora i Vera sa porodicama.

Stevan ^onki} Popa

Sa po{tovawem, porodica Barjaktarov.

Tvoja supruga Dana i najmiliji.

ro|. Beli} Weni: sestre Danica i Bisa, brat Svetislav i snaja Julkica sa porodicama. 45117

45091

45137

SE]AWE

TROGODI[WI POMEN

Vreme prolazi, a ti si uvek u na{em se}awu.

Navr{ava se tu`na godina od kako vi{e nije sa nama na{a draga mama i baka

Stojanka Radoj~i} ro|. Beli} 1933 - 2011.

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je zauvek napustila na{a draga

Olgica Krsti} Vreme ne moè da ublaì prazninu i tugu od kada nisi sa nama. ûvamo te u mislima i u na{im srcima.

Nedostaje{ nam puno. Sa qubavqu i po{tovawem sinovi Miroslav i Dragan sa porodicama.

Tvoji: suprug Stevan, }erke Du{ica i Qubica sa porodicom. 45072

44815

45055

45082

Prolazi ~etvrta godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda i svekar

Na dana{wi dan navr{avaju se 4 tu`ne godine od kada nije sa nama na{

Navr{ava se 40 dana od kako vi{e nisi sa nama

GODI[WI POMEN

Vojislav - Voja Dankuc

Mirko Suji}

Olga Krsti}

Rajko Panteli} Pr`a

ro|. Arsenov

2008 - 2012.

U nedequ, 15. januara 2012. godine, u 11 ~asova, odr`a}emo ~etvorogodi{wi pomen. S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u nosimo ga u srcima i ~uvamo od zaborava. Wegovi najmiliji. 45053

ali si u mom srcu zauvek. Velika praznina je u srcima nas koji smo te voleli. Tvoja supruga Qiqana, sin Neboj{a i }erka Mirjana. 45089

Tvoja sestra Quba sa porodicom. 45080

Ostavio si veliku prazninu, ali se}awem na veliku radost i qubav koju si nam dao, ispuwen nam je svaki dan. Tvoj osmeh `ivi u na{im srcima i ve~no nas prati. Majka Ana i }erka Gabrijela sa porodicom. 44817

tv program

subota14.januar2012.

07.00 Кухињица 08.00 Вести 08.10 Коњић грбоњић, позоришна представа за децу 08.45 Цртани филмови 09.00 Вуков видео буквар-слово „Ђ“ 09.30 Хајде са мном у обданиште 10.00 Питам се,питам се: Село селу „Ђурђево“ 10.30 Зимзарије, дечији програм 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.00 Вести 12.10 Знање-160 година српске читаонице у Иригу 12.35 Плави круг 13.05 Без упута 14.00 Биографије 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Петказање 16.20 Све о животињама 17.00 ТВ Дневник 17.20 Политбиро 17.55 Златни глас, филм 1. део 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Рим 21.00 Фаца 22.00 Војвођански дневник 22.30 Из нашег сокака 23.25 Серија недеље: Рим 00.10 Златни глас, филм 1. део 01.45 Политбиро 02.10 Путеви наде

08.15 09.00 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Приче из књижаре Буди родитељ Е ТВ Е-ТВ Ноге на путу Хало, председниче Простор Бели лук и папричица Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Барометар Филм: Испод вулкана

06.05 08.00 09.05 11.05 12.19 12.48 13.05 13.20 13.35 14.10 15.05 15.57 16.50 18.30 19.00 19.30 20.05 21.00 22.42 01.15 02.03 02.50 03.20 03.50 04.25 04.53

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак ТВ лица...као сав нормалан свет Непобедиво срце Поаро: Трећа девојка, филм Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Непобедиво срце Механичар, филм Миленијум: Мушкарци који мрзе жене, филм Ви и Мира Адања Полак ТВ лица...као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Лети, лети песмо моја мила Непобедиво срце

Златни глас У празничном расположењу погледајте дирљиву причу о таленту, успонима и падовима, лажима и обманама, смештеним између чаробног француског сеоцета и великог канадског пространства зачињену добром музиком и златним гласовима главних протагонисткиња. Љубав и упорност и прави таленат доводе до... Улоге: Селин Боније, Сами Божила, Софи Долче Режија: Мишел Ален, Патрик Волсон (РТВ 1, 17.55)

06.30 10.00 10.30 11.00 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Филм: Лепа прича Без визе Време је на мојој страни Филм: Пишчеви злочини Неон сити Вести Ево нас код вас Вести Инспектор Морс Вести Серијски програм Вести Филм: Мани и Ло Седам НС дана Објектив Документарни програм Најбољи лек Седам НС дана Серијски програм Објектив Лична грешка Инспектор Морс

Нуми Рапас

АТП Сиднеј, финале Ускијавање Копа Италија: Наполи – Цесена Први део триологије „МиПремијер лига, класик: Ливерпул – Челси ленијум”. Пре четрдесет го14.00 Премијер лига, Магазин дина Харијет Вангер је неста14.30 Најава Премијер лиге ла с породичног окупљања 15.15 Прави НБА на острву које поседује моћ16.00 Премијер лига: ТВ Баштина ни клан Вангер. Њен ујак је Челси – Сандерленд Кухињица – мађ. 18.15 Премијер лига, Магазин уверен да је у питању убиДобро вече, Војводино (лов) 19.00 НБА акција Калвадов дар, словачки ство и да је убица неко из 19.30 Португалска лига: филм са титлом на српски круга породице. Бенфика – Сетубал Вести (мађ) Улоге: Мајкл Нигвест, Ну21.30 Португалска лига: Осећајте се као код куће, Порто – Рио Аве ми Рапас, Лена Ендре, Пена мађ.са титл.на српском 23.30 Премијер лига: тер Хабер Концерт-Мораитика Ливерпул – Стоук Режија: Нилс Арден Карла, филм 01.15 Фудбал пријатељска: Програм за децу Оплев (РТС 1, 22.42) Палмеирас – Ајакс Хајде са мном у обданиште Вуков видео буквар-слово „Ђ“ Питам се,питам се:Село селу „Ђурђево“ Треће доба: Добринка и Бранко 05.30 Дођи на вечеру ТВ Дневник (хрв) 08.00 Домаћин ТВ Дневник (слов) 09.00 Филм: Само преко ње мртве ТВ Дневник (рус) 10.30 Филм: Манекенка и дектив ТВ Дневник (рум) 12.15 Филм: Хари Потер ТВ Дневник (ром) У новом издању емисије, пои затвореник из Аскабана ТВ Дневник (мађ) 15.00 Жене Спортске вести (мађ) ред редовних рубрика вести и 16.00 Жене са Дедиња Кухињица – мађ. продуктна берза, гледаоци ће 17.00 Радна акција Добро вече, Војводино (мађ) видети и прилоге о најзначај18.00 Галилео Културни магазин на нијим догађајима у години која 19.00 Вести мађарском (Јелен-лет) је иза нас: прилог о Данима па19.15 Аси Емисија на мађарском 20.00 Кад лишће пада радајза, прилог о компанији Музички програм (мађ) 21.00 Будва на пјену од мора Новогодишњи концерт Агрожив и још много тога. 22.00 Филм: Џингис Кан-Ратник Војвођанских симфоничара (КТВ, 12.00) и владар ТВ Продаја

Селин Боније

06.30 09.00 10.00 11.25 12.30 12.40 13.10 14.00 15.40 15.45 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.00

Миленијум: Мушкарци који мрзе жене

09.00 11.00 11.30 13.15

Зрно по зрно

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Водич кроз уметност и науку, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек , 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Руски кубањски козачки ансамбл Државни ансамбл руске федерације, кубањски козачки хор је најсветлији представник хорске, музичке и фолклорне козачке културе чију славу је пронео сталним гостовањима широм планете. Кубањски козачки хор се представио београдској публици 21. октобра у Сава центру. (РТС 2, 16.35) 06.17 Бразде 07.15 ТВ лица: Немања Радуловић 08.00 Колибри, новогодишња честитка 08.01 Ајрон мен 08.21 Бернард 08.24 Срећни клинци 08.46 Блеја 2 08.59 Колибри, новогодишња честитка 09.10 Руске бајке 09.23 Вилењаци 09.45 Верски мозаик Србије 10.29 Колибри, новогодишња честитка 10.30 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Свет здравља 12.40 Моја лепа Србија 13.10 Грађанин 13.40 Лети, лети песмо моја мила 14.19 Колибри, новогодишња честитка 14.20 Студеница - бисер културе 14.50 Дивљи дечаци, филм за децу 16.35 Руски кубањски козачки ансамбл, 1. део 17.25 Вреле гуме 17.55 Тотал тенис 18.10 Рукометна фантазија 18.25 Олимпијски кругови 18.55 Играле се делије...играле (Српска нова година) 19.54 Колибри, новогодишња честитка 20.00 Београдски новогодишњи концерт Симфонијског оркестра и хора РТС 22.00 Хоризонт 22.56 Концерт групе Галија 23.58 Рели: Дакар серија АргентинаЧиле, преглед 00.25 Вреле гуме 00.55 Олимпијски кругови 01.39 Играле се делије.. играле, играле 02.09 Књига утисака

06.00 06.30 06.45 07.00 08.00 09.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.30 14.30 16.00 18.00 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Кефалица Фуснота Маратон Здравље и Ви Фуснота Филм: Шарлотина мрежа Топ шоп Сваштарица Здравље и Ви Улови трофеј Мајсторски Прљави полицајци Шарено Филм: Војникова љубав Лажи ме Универзум Филм: Како изгубити момка за 10 дана Филм: Нестанак Алис Крид Фринџ Филм: Војникова љубав Шарено Филм: Како изгубити момка за 10 дана

dnevnik

c m y

05.30 08.00 09.00 11.00 11.35 13.15 13.55 16.00 16.35 17.00 18.30 19.00 21.00 21.20 23.00 23.35 23.55 02.10 02.55

Индија Знање на поклон Цртани филмови Вести Б92 Пријатељи Штребери Филм: Бетмен заувек Вести Пријатељи Филм: Роде у магли 2. део Вести АБА лига: Олимпија - Црвена звезда Штребери Филм: Полицијска академија 6: Опсада града Вести Б92 Спортски преглед Филм: Циганска магија Саут Парк Филм: Како је Хари постао дрво

Миломир Марић 07.00 10.00 11.30 12.30 13.30 14.30 16.00

Добро јутро Викендвизија Гранд загревање Немогућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Мала невеста

Голи живот Др Милован Милутиновић, некадашњи Младићев помоћник за информисање и пропаганду, сада је као декан Факултета политичких наука у Бањалуци, докторирао на српском медијском поразу, који је изгледа био неупоредиво судбоноснији од свих војничких битака. Аутор: Миломир Марић (Хепи, 21.30) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.00 03.30 04.55 05.30

Јутарњи програм Торк Метеор и пријатељи Мегаминималс Меда Чарли Телешоп Вести Барби у модној бајци Хорсленд Магична чигра Фантастично путовање Подивљали диносауруси Пресовање Телешоп Вести Филм Телешоп Вести Парови – уживо Тајна нечисте крви Телемастер Моја Србија Парови – преглед дана Парови – уживо Голи живот Парови – Ноћ Филм Голи живот Моја Србија Мој подвиг

Концерт Лепе Брене (Пинк, 21.00) 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.30 01.30 03.30 05.00

Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Концерт Лепе Брене Филм: Иди ми дођи ми Пелјбој Филм: Гоустрајдер Филм: Мотел ужаса Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota14 . januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.10 01.40

08.00 09.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30

Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедети купујући Краљ посластичара као кувар Нисам знала да сам трудна Храна - Од задовољства до зависности Дечији рођендани за памћење Четири венчања - Америка Необичан секс Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк Храна - Од задовољства до зависности Дечији рођендани за памћење Четири венчања - Америка

Проблем са Толстојем Велике британске војсковође Вајат Ерп Силверадо Египат Колонија Дан када је умро Џемс Дин Тајм тим година X Севдах У крупном кадру Звезде сребрног екрана Једнакост за све: Тусен Лувертир и Хаићанска револуција Човекова историја Рим није изграђен за један дан Како су направљени „Мајмуни“ Тајм тим година X Севдах У крупном кадру

Гра ни ца При ча се од ви ја у Вој во ди ни, на ју го сло вен ско-ма ђар ској гра ни ци, у раз до бљу од 1945. до 1948. го ди не. Две по ро ди це, ма ђар ска ста ро се де лач ка, и срп ска, до се ље нич ка, за јед но пре жи вља ва ју пр ве да не сло бо де... Уло ге: Мирјана Јоковић, Давор Јањић, Ла зар Ристовски, Зоран Цвијановић Ре жи ја: Зоран Маширевић (Синеманија, 16.00)

07.58 Кинотека - циклус класичног вестерна: Ступови неба, филм 09.28 Док. филм 10.09 Кућни љубимци 10.43 Азијске разгледнице: У граду Таџ Махала, док. серија 11.13 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.15 Духовни изазови 13.45 Призма 14.32 Мањински мозаик 14.48 Јеловници изгубљеног времена

Мајкл Најквист

Ми ле ни јум: Де вој ка ко ја се игра ла ва тром По што је про ве ла го ди ну да на на пу то ва њу, са да вр ло имућ на Ли збет Са лан дер вра ћа се у Сто колм и жи ви у но вом рас ко шном ста ну, оста вив ши ста ри на ко ри шће ње по вре ме ној љу бав ни ци Ми ри јам Ву... Уло ге: Нуми Рапас, Мајкл Најквист, Лене Ендре, Петер Андерсон, Георги Стајков Ре жи ја: Данијел Алфредсон (ХРТ 1, 23.20)

19.40 20.00 22.05 23.35 00.20

Опера бокс Патак Фрка Девојчица из будућности Мала ТВ Балтазар Даница и медведићи Чаробна плоча Тролови Господин Атлас, филм Венген: Светски скијашки куп - спуст, пренос Документарни филм КС Аутомагазин Мењам свет 4 зида Звук грмљавине, филм Кошарка, АБА лига: Цибона Макаби, пренос Музика, музика... Циклус Мајкла Мура: Фаренхајт 9/11, док. филм Транспортер 2, филм Љубавнице Фринге - на ивици

Мирјана Јоковић

06.00 08.00 09.40 10.10 11.45 13.15 14.50 16.45 18.25 20.05 21.45 23.20 00.50 02.25 03.40

Ослони се на мене Срећно до краја живота Холивуд на снимању Драга, смањио сам децу Викинг Вики Како да дресирате свог змаја Вечера за глупане Права љубав Тамо где су дивље ствари Најбољи тата на свету Кад водењак пукне Паранормална активност 2 Сусрети четврте врсте Тантра Генсбур: Херојски живот

РТЛ Данас Емператриз Икс-Мен Поп Пикси Училица, квиз за децу Ружа ветрова Божићни духови, филм Пројекат Икс, филм Спасавајући Сару Кејн, филм Бетовен 5, филм РТЛ Данас Галилео Умри мушки 4, филм Рат светова, филм Изгубљено у неповрат, филм Астро шоу, емисија уживо РТЛ Данас Зора живих мртваца, филм

По сле из не над ног гу бит ка су пру га Сти ве на, Од ри се осе ћа из гу бље но и не мо же да се но си с не сре ћом. Нео че ки ва на по моћ сти же од Џе ри ја, ста рог Сти ве но вог при ја те ља и бив шег за ви сни ка од хе ро и на, ко ји је због дро ге из гу био све... Уло ге: Дејвид Ду ховни, Хале Бери, Бенисио дел Торо Ре жи ја: Сузан Биер (РТЛ, 00.25)

15.08 Еко зона 15.34 Експедиција тигар, док. серија 16.29 Евромагазин 17.21 Репортери 18.21 Потрошачки код 18.50 Глобално село 19.30 Дневник 20.00 Дневник плус 20.11 Звезде певају 21.55 Најмоћније жене света: Мадам Чанк Каи-Шек, док. серија 22.50 Дневник 3 23.20 Вечерња премијера: Миленијум: Девојка која се играла ватром, филм 01.26 Филмски маратон: Повратака Једноруког, филм 03.08 Филмски маратон: Дечки за повјест, филм

13.39 14.35 15.08 15.35 16.10 17.55

Дигсвил Покемон 7: Судбина деоксис Путујуће приче Суперкрос Било једном у Кини 2 Граница Интервју са убицом Рикошет Три амигоса Еротски филмови

06.10 06.45 07.35 08.00 08.40 09.15 11.10 12.55 14.55 16.45 18.30 19.10 20.00 22.20 00.25 02.30 03.30 04.05

Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Монк Краљевски болесници Филм: Ејс вентура Филм: Наћи срећу

Из гу бље но у не по врат

08.31 09.04 09.27 09.50 09.55 10.05 10.10 10.20 10.47 12.25

08.00 09.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.00 10.00 15.00 20.00 21.00 23.00

06.20 Осамнаести анђео 08.00 Викенд на селу 09.30 Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили 11.05 Једно убиство 12.40 Боље мртав него жив 14.15 После Џимија 15.45 Основне ствари 17.20 Повратак на улице Сан Франциска 18.55 Смртна опасност 20.55 Господин Шав 22.30 Четврти спрат 00.00 Бекство са десет милиона долара

06.00 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Телма и Луиз Само Синатра Новине Неконтролисана моћ Боб Робертс Експлозивна мисија Момци Обучена да убије Бронсон Изгубљен међу звездама Женско вече

Хале Бери

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Људских руку дело – Азије Невероватна брзина Велике селидбе Потрага за природним гасом Браћа из мочваре Мегаградитељи У потрази за забавом Како се прави? Како се то прави Људских руку дело – Азије Врхунско градитељство Велике селидбе Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Позадина авионских несрећа Обнова Њујорка Велике селидбе Човек, жена, дивљина

08.30 09.15 10.15 12.00 12.30 13.45 15.45 16.15 17.30 18.45 19.45 22.00 23.00 23.45 01.15

Рели Скијашки скокови Алпско скијање Скијашки скокови Алпско скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Сви спортови Пикадо Борилачки спорт Рели Скијашки скокови Рели

Udruèni malogra|ani, liberali i nacionalisti svom dnevniku Dorowski beleì kako je o federacije“, jer je ona u realno-politi~kom smirazgovoru sa Titom i wegovom nezadovostvu slu zna~ila potpunu podre|enost srpskom polistawem u Srbiji informisao i Marka Ni- ti~kom centru sa poznatim posledicama. Zato i kezi}a. „Bio sam korektan i prema Titu i wemu. nije bilo iznena|ewe {to je Dorowski bio protiv Marko se boji da }e sa uspostavqawem sekretara u tada{we, ina~e liberalne ekipe na ~elu SKS u BeIzvr{nom birou do}i do koncentracije vlasti u ogradu. SK i kako je to mogu}nost da se razvije borba za Dorowski je u svom govoru napomenuo: „Kod nas vlast. Ne delim wegovo mi{qewe. Svi se boje da se je sve teè da se izrazi kriti~ko mi{qewe, a da vra}amo na stare odnose, a ne vide da partija nestaje, gubi sposobnost rukovo|ewa“. Samo sedmicu kasnije, na Brionima, 8. januara 1972. Dorowski je podneo Titu izve{taj o politi~koj situaciji posle 21. sednice Predsedni{tva SKJ: „U Srbiji su oìvele razne konzervativne snage. Srpski nacionalisti ne mogu da se elemini{u sa konzervativnih pozicija. Oni se javqaju kao saveznik jugoslovenskog centralizma, a ne separatizma. Jedan talas srpskog nacionalizma javqa se kao ’spasilac Jugoslavije’. Napada se, navodno, srpsko rukovodstvo da je ’srbijansko’, jer se odreklo ostalih Srba. Govori se da je do{lo vreme da se vodi u Jugoslaviji i jedna srpska politika. I u Makedoniji su prisutne nacionalisti~ke pojave. Teì se reviziji 1941. i glorifikuje ideja [arla [atorova.“ Dorowski je celim tokom 1972. vrlo aktivan, naro~ito kada su na dnevnom redu privredna pitawa. Na sednici Izvr{nog biroa SKJ, upozorio je na negativno stawe u poqo- Titov gnev se obru{io i na Latinku Perovi} privredi, izazvano op{tim prilikama u privredi: to ne nai|e na intrige. Neki krugovi ~ak i kriti„Mi smo 27 godina navikli da jeftino jedemo. Mi ku druga Tita tako do~ekuju, sa ve} poznatim pitawem: a {ta stoji iza toga? Seju sumwu i u Titove smo to tada stvarno podredili ciqevima na{e rere~i i namere. Ako taj korov pusti dubqe korene volucije i nismo pogre{ili, jer smo svesno podru SK, ne}e biti politi~ke aùrnosti. A delova}e àvali industrijalizaciju. Ali sada u izmewenim destimulativno na qude, {kopiti dijaloge, miuslovima i SKJ zauzeo je jasan stav, da prelivawa sao, ideje i stvarala{tvo. Tavorili bi u razlikadohotka nema“. ma, sve dok opet drug Tito ne bi pokrenuo raspraIzgleda da mu je Dolanc protivre~io, pa je Dovu. Do ovakvih situacija i dolazi jer nisu dovoqrowski nastavio: „Ne moè se poqoprivreda razno razvijeni demokratski vijati na niskim cenama svoodnosi u na{im forumima. jih proizvoda.“ Dorowski je zazirao od U takvim uslovima pojedine U julu 1972. odràna su dva grupe se bore za funkcije, zna~ajna sastanka na osnovu koncepcije koju je Mirko teè}i da kroz izbor kadrokojih se moglo zakqu~iti da ânadanovi} izrazio stavom va obezbe|uju tzv. jednomiraste pritisak na rukovodda „Vojvodina ne treba da {qeni{tvo, a u stvari prestvo Srbije. Drè}i se ~vrkomunicira sa Srbijom preko vagu u odnosu snaga. A da bi sto Titovog politi~kog kur{altera federacije”, jer je to se u~vrstio monopol, plete sa, Dorowski }e se uz wega svrstati i prilikom krupvodilo potpunoj podre|enosti se svim mogu}im sredstvima mit o progresivnosti jednog obra~una sa srpskim posrpskom politi~kom centru nih, od kojih navodno zavisi liti~kim rukovodstvom. Zasudbina nacije, i konzervavr{na faza po~ela je tokom tivnosti drugih. Doista su jake pozicije tehnopoznatog „razgovora“ Tita sa pro{irenim polibirokratizma u Srbiji. To, dodu{e, nije iskqu~iti~kim aktivom Srbije, 9 -11. oktobra 1972. nakon vo wena specifi~nost, ali ovde su te snage ja~e koga su Nikezi} i Perovi}eva, odmah podneli nego u drugim republikama. Te snage mogu, ako ve} ostavke. Tito je o{tro kritikovao partijsko rukonisu, da postanu realni politi~ki oslonac nacivodstvo Srbije. Na ovom obra~unu sa „liberalionalizma. Ne znam za{to se toliko okleva u akcisti~kim kursom“ u Beogradu, Dorowski je bio uz ja protiv institucija koja su àri{ta tehnokragrupu kriti~ara Nikezi}a i Perovi}eve, a koju su, tizma i nacionalizma? U proteklom periodu bio {to je paradoksalno, predvodili qudi sa kojima se je karakteristi~an forumski na~in rada. Sve je odavno nije slagao: Draà Markovi} i Petar to dovelo do razo~arewa radnika, pa mnogi izlaze Stamboli}, i koja je, zapravo, bila u mawini. iz SK. Zanimqivo je da kad god èlimo da povedeMada je potpuno na Titovoj generalnoj politi~mo bitku za rehabilitaciju vrednosti SK, na{a koj liniji, Dorowski je bio na ovom odlu~uju}em htewa se progla{avaju birokratskim, zavo|ewem sastanku srpskog politi~kog aktiva veoma o{tar u ~vrste ruke, staqinizmom. Nije ni ~udno. Ovakvo kritikama Nikezi}eve politike - i jer je wegov stawe u SK upravo odgovara birokratima, naciotakti~ki ciq u tom trenutku bio da do|e do kanalistima, malogra|anima. Oni èle da potisnu drovskih promena i u Vojvodini, jer nije ima poveSK na periferiju dru{tveno-politi~kog ìvota. rewa u ânadanovi}a i wegovu ekipu. A Dorowski Popustiti malogra|anskoj stihiji, tehnobiroje znao da je smena u Beogradu, pretpostavka one u kratizmu, anarholiberalizmu i drugim klasnim Novom Sadu. Naime, Dorowski i wemu bliski quprotivnicima, zna~ilo bi izloìti na{u revoludi u Vojvodini pre svega su zazirali od koncepcije ciju i radni~ku klasu najve}im isku{ewima i pokoju je ânadanovi} izrazio re~ima „da Vojvodina razima.“ ne treba da komunicira sa Srbijom preko {altera

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota14.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ви кенд је, а ва ша Ве не ра је упра во упло ви ла у ро ман тич ни знак Ри ба, где ма ни фе сту је сво је нај леп ше ути ца је. Да кле, за вас на сту па мно го бо љи пе ри од, у све му. Ро ман тич ни сте, кре а тив ни и за љу бље ни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

14. januar 2012.

То ком пре по дне ва се не мо ра те жу ри ти у но ве ак тив но сти јер се не ће ле по и ла ко ре а ли зо ва ти. Ра ди је на ми ру по пиј те сво ју ју тар њу ка фи цу или то пли чај па до бро раз ми сли те о то ме шта вам је чи ни ти од по не дељ ка.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Вра ћа вам се оп ти ми зам и бо ља си ту а ци ја у ка ри је ри јер ће те има ти по др шку и сим па ти је од ре ђе не осо бе. Да нас се опу сти те у свом до му и не оче куј те ни шта пре те ра но. По тре бан вам је од мор од све га.

Те шко ће те укло пи ти оба ве зе и оче ки ва ња ва ма дра гих осо ба. Љу бав из и ску је адап та ци ју и при ла го ђа ва ње, ко је ни је ла ко ре а ли зо ва ти. Из гле да да не ко не зна тач но шта и ка ко хо ће. Кра ћи пут.

Пру жа те и тро ши те ви ше но што је ра ци о нал но. Не ки вид за во дљи во сти и ин спи ра ци је у парт нер ском од но су по ла ко бле ди да би усту пио ме сто аван ту ри зму и про ме на ма. Има те мно го по сла, чак и ви кен дом.

Ак тив ни сте, и фи зич ки и мен тал но. Парт нер ски од нос се раз ви ја у љу бав ну по е му, би ло с ак ту ел ном или не ком но вом осо бом. Ни сте и не ће те би ти са ми. При ме ти те и це ни те оно што вам се пру жа.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У свом до му мо же те ор га ни зо ва ти пра зник, без по во да или с њим. Не ка сви уку ћа ни бу ду за до вољ ни. Дру штве ни сте и да ље па увек на ђе те на чи на и вре ме на за сво је при ја те ље. Кон цен тра ци ја.

Ни је вре ме за по сао ни ка ри је ру, већ за не што са свим дру га чи је. Мо же те се на ћи с дру штвом у не ком ка фи ћу, на ча ши ци раз го во ра, или тр ча ти дуж ке ја, ба ви ти се спор том, уко ли ко не пу ту је те.

Ста бил ни сте на лич ном пла ну, сми ре ни и сво ји. Али, ни су сви та ко. По не ко би вас мо гао раз о ча ра ти сво јим на сту пом или по на ша њем. Имај те у ви ду да сви има ју сво је раз ли чи те ни вое мо гућ но сти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Све до ђе и про ђе, а ви оп ста је те као стуб и осно ва свог жи во та, парт нер ског од но са, по ро ди це и по сла. Ни је ла ко, али има сво јих пред но сти. Да нас би тре ба ло да ослу шне те сво је здрав стве но ста ње.

Окре ће те се оно ме што вред ну је те као при о ри те те, а то су љу бав, про вод и но вац. Пу то ва ња се под ра зу ме ва ју. По ве ћа ње при хо да и при лив нов ца ће вас ора спо ло жи ти и рас те ре ти ти. Же ли те у шо пинг?

Дра га осо ба се да нас по ма ло гу би у оно ме шта би и ка ко би. Али, за то сте ви ту да осми сли те ле по и ко ри сно. У ваш знак је ушла Ве не ра и до не ла вам љу бав, до те ри ва ње, есте ти ку, умет ност, ро ман ти ку...

TRI^-TRA^

Опа сан микс V REMENSKA

PROGNOZA

ХладнО

Vojvodina Novi Sad

Глу ми ца и зве зда се ри је Мел ро уз Плејс Хе дер Ло клир за вр ши ла је у бол ни ци по што јој је по зли ло од ме ша ња ал ко хо ла и та бле т а у ње ном до му. Ка ко ја вља ју стра ни ме ди ји, хит ну по моћ по зва ла је глу ми чи на се стра, а ка да су бол ни ча ри ви де ли у ка квом је ста њу, Хе дер Ло клир су бр зо пре ве зли у бол ни цу, где је и за др жа на. Из во ри из по ли ци је по твр ди ли су ка ко се сум ња да је зве зда Мел ро уз Плеј с а узе ла ком би на ци ју та бле т а и ал ко хо ла. Ово је, на жа лост, са мо је дан у ни зу ин ци де на т а по зна те глу ми це. Пре че ти ри го ди не би ла је на ре ха би ли т а ци ји због де пре си је и анк си о зно сти, не ду го на кон че га је и ухап ше на док је во зи ла у пи ја ном ста њу. Глу ми ца је пре два ме с е ца об ја ви ла ка ко је рас ки ну ла ве рид бу с ко ле гом из се ри је Џе ком Ваг не ром, с ко јим је би ла од 2007.

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

и ветрОвитО

Madrid

НО ВИ САД: Хлад ни је и ве тро ви то уз про мен љи ву облач ност. Мо гу ћа је крат ко трај на су сне жи ца и снег, пре све га на Фру шкој го ри. Ве тар уме рен до Rim по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра London ту ра -1, а мак си мал на 4 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: По сте пе но за хла ђе ње уз про мен љи ву облач ност са ма Cirih њом шан сом за крат ко трај ну су сне жи цу и снег на ју гу и ју го и сто ку Вој во ди не и на Фру шкој го ри. У ве ћи ни пре де ла ипак оста је су во. Ве тар уме рен до по ја Berlin чан се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, а Beч мак си мал на 5 сте пе ни. СР БИ ЈА: По сте пе но за хла ђе ње уз про мен љи ву облач ност са шан сом за Varшava крат ко трај ну су сне жи цу и снег, пре све га у за пад ним, цен трал ним и ју жним пре де ли ма. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма Kijev ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на 5 сте пе ни. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на све хлад ни је и ве ћи ном облач но са по вре ме ним сла бим сне гом. Ве ћа шан са за снег је у цен Oslo трал ним и ју жним пре де ли ма Ср би је у не де љу и по не де љак, док је у уто рак снег мо гућ у ве ћи ни кра је ва. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни. Од по - St. Peterburg не дељ ка ће мо има ти ле де не да не јер днев на тем пе ра ту ра не ће пре ла зи ти 0 Atina сте пе ни у мно гим ме сти ма.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја и да ље ће не по вољ но ути ца ти на све хро нич но обо ле ле. По себ на опре зност пре по ру чу је се це ре бро и кар дио ва ску лар ним бо ле сни ци ма. Ре у мат ски бо ло ви и не рас по ло же ње мо гу се ја ви ти као ме те о ро пат ска ре ак ци ја код осе тљи вих осо ба. У са о бра ћа ју се са ве ту је опре зност.

12 12 7 1 7 6 1

VIC DANA Сти же ма ли Пе ри ца ку ћи и го во ри ма ми: - На став ни ца исто ри је ми је да ла је дан са мо за то што ни сам хтео да бу дем цин ка рош. - А ко га је тре ба ло оцин ка ри ти? - Оне ко ји су уби ли Ју ли ја Це за ра.

1 -2 -3 -2 14

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-1

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

241 (2)

Slankamen

260 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

297 (2)

Zemun

292 (-4)

Bogojevo

252 (3)

Panчevo

310 (0)

Baч. Palanka

247 (4)

Smederevo

470 (0)

Novi Sad

226 (4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

180 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

241 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

250 (1)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 167 (-15) Beograd

Kusiћ

244 (0)

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja