Dnevnik 14.mart 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 14. MART 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23016 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

[TO NI JE MO GLO ZA DE SET GO DI NA, MO @E ZA TRI ME SE CA

Restitucija Zavr{ni ~in „na br za ka” ili rekonstrukcije na prevaru?

DA NAS U SKUP [TI NI SR BI JE IZ BOR ^LA NO VA VLA DE

str. 2

str. 5

VLA DA SPRE MA RE FI NA NSI RA WE KRE DI TA

Dve godine rate mawe 100 evra mese~no?

KA KO OTVO RI TI NO VA RAD NA ME STA U SR BI JI?

Za sad bez pravog leka za nezaposlenoststr. 4 Politika 3 ^eka se odgovor iz LSV-a

9 Od srede po~iwe izdavawe kabina na [trandu

Ekonomija

Vojvodina

4 Kuda vodi „Vojvodinaput”?

5 Pivari polako izlaze iz bureta krize

Novi Sad

11 Sami skupqaju pola miliona za ste~aj

Crna 12 Nova `rtva osumwi~enog za silovawe 13 Divjak nije na crvenoj poternici

Foto: B. Lu~i}

NASLOVI

Reporta`e 7 Pro{irewe Kol-centra jo{ na ~ekawu

15 Sen}anska bluz verzija svaki utorak uveseqava

I daqe toplo Najvi{a temperatura 19 ° S

„ D N E V N I K O V A ” T E M A : PRO [I RU JE SE KRUG KAN DI DA TA ZA IN SAJ DE RA

Novi format svedoka-saradnika str. 13

SPORT

str. 16 – 19

PO SLE KA TA STRO FAL NOG ZE MQO TRE SA I CU NA MI JA U JA PA NU SE NA STA VQA I NU KLEAR NA KRI ZA

Vi{e od 10.000 mrtvih, zbrisani ~itavi gradovi, strah od radijacije Ja pan ske vla sti eva ku i sa le su 630.000 qu di u pre~ ni ku od dva de set ki lo me ta ra od cen tra le. Agen ci ja za nu kle ar nu i in du strij sku bez bed nost Ja pa na sa op {ti la je da bi broj ozra ~e nih qu di mo gao da po ra ste na 160.

str. 22 n MIKEC POGODIO DVA ZLATA U AUSTRALIJI

n JECA U INDIJAN VELSU POBE\UJE I U DUBLU

n VOJVODININ PROLE]NI START ZA POHVALU

n I[INBAJEVA MEWA TRENERA

ponedeqak14.mart2011.

VLA DI NA KO MI SI JA ZA BEZ VI ZNI RE @IM OBE ]A VA PRO VE RE PO CE LOJ SR BI JI

Mo gu }a hap {e wa or ga ni za to ra la `nih azi la na ta Pac ka ko ju je Sr bi ja ne dav no do bi la, pre sve ga od Fran cu ske i Ho lan di je, zbog pre ve li kog bro ja la `nih azi la na ta ko ji odav de od la ze u za pad ne ze mqe,

hov zah tev da se na „mno go pri prav ni je, flek si bil ni je i br `e” do no se od lu ke o mo gu }em pri vre me nom sta vqa wu van sna ge re `i ma bez vi za. Vla da je re -

uro di la je plo dom. No vo os no va na Ko mi si ja Vla de za pra }e we bez vi znog re `i ma do ne la je kra jem pro {le ne de qe niz me ra ko ji ma bi po ku {a la da sve de broj

a go va la osni va wem Ko mi si je za pra }e we bez vi znog re `i ma i tek tre ba da se po ka `e mo `e li se na taj na ~in sma wi ti po ve }a ni pri ti sak gra |a na Sr bi je na azi lant ski sta tus u za pad no e vrop skim ze mqa ma.

Da ni lo Ra ki} iz „Gru pe 484” ka `e da la `ni azi lan ti mo gu do ve sti u opa snost bez vi zni re `im. Po we go vim re ~i ma, dr `a va je pro pu sti la da ura di ozbiq nu kam pa wu na kon pot pi si va wa spo ra zu ma s EU o bez vi znom re `i mu i to joj se sa da sve ti.

– Si ro ma {tvo ni ka ko ni je osnov za do bi ja we azi lant skog sta tu sa i dr `a va je to svo jim gra |a ni ma mo ra la da ob ja sni.

Tre ba re }i i da ob ra |i va we zah te va ne kog azi lan ta ko ji odav de ode na za pad evrop ske ze mqe ko {ta vi {e od 15.000 evra. Zbog to ga je pra vi lo da se ze mqi iz ko je do la zi pre ve lik broj zah te va za azil, po no vo uvo de vi ze – ob ja {wa va Ra ki}, uz na po me nu da bi ta kav raz voj si tu a ci je Sr bi ju po no vo gur nuo u izo la ci ju, a da bi ani mo zi tet pre ma Ro mi ma i Al ban ci ma, ko ji su naj ~e {}i tra `i o ci azi la, sa mo ra stao.

Od mah na kon do spe }a Sr bi je na „be lu {en gen li stu„ po ja vi li su se pr vi la `ni azi lan ti. Naj ~e {}e iz pa siv nih kra je va, ma hom s ju ga Sr bi je, po te ra ni si ro ma {tvom, qu di po ku {a va ju da do bi ju po li ti~ ki azil ~im se do mog nu ne ke za pad ne ze mqe, {to u bez vi znom re `i mu vi {e ne pred sta vqa pro blem. Bel gi ja je, uz Ne ma~ ku i [ved sku, naj vi {e na uda ru azi la na ta. Na pro blem azi la na ta `a lio se ~ak i ba var ski mi ni star unu tra {wih po slo va Jo a him Her man, ko ji je ov da {we vla sti upo zo rio na to da je broj mol bi oso ba iz Sr bi je, Ma ke do ni je i Cr ne Go re za do bi ja we azi la pre da tih vla sti ma Ba var ske dra sti~ no po ras tao.

U „Gru pi 484„ ka `u da je me |u azi lan ti ma naj vi {e Ro ma s Ko so va. Oni vi {e od de ce ni je ne uspe va ju da se in te gri {u u sr bi jan sko dru {tvo, za {ta je vi {e kri va dr `a va ne go oni. I dok ne vla di ne or ga ni za ci je upo zo ra va ju na to da pro ble me s la `nim azi lan ti ma dr `a va mo `e re {a va ti is kqu ~i vo po ja ~a nom bri gom o Ro mi ma i Al ban ci ma s ju ga Sr bi je, dr `a va se od lu ~i la za dru ga re {e wa.

Evrop ske ze mqe od pi ta wa mi gra ci je pra ve naj o zbiq ni ju po li ti~ ku pri ~u na ko joj se do bi ja ju ili gu be iz bo ri pa se mo `e o~e ki va ti da sva ko, pa i naj ma we, po ve }a we bro ja azi la na ta odav de, Sr bi ju po no vo do ve de na ivi cu no ve vi zne izo la ci je. S dru ge stra ne, po te zi Vla di ne Ko mi si je za bez vi zni re `im ve ro vat no }e da ti kon kret ne, ali krat ko ro~ ne re zul ta te. Traj no sma we we bro ja la `nih azi la na ta iz ovog pod ne bqa de si }e se ka da se eko nom ski sta tus naj si ro ma {ni jih su gra |a na znat no po pra vi.

P. Kla i}

\e li}: U~i ni }e mo sve Por tpred sed nik Vla de Bo `i dar \e li} je na ja vio da dr `a va ne }e do pu sti ti da bez vi zni re `im za Sr bi ju pro pad ne zbog ova kvih slu ~a je va, a pred lo `io je i jed no kon kret no re {e we: – Mno go je bo qe da mi re a gu je mo pra vo vre me no i da na sa mom po ~et ku sa se ~e mo ta kve ne ga tiv ne to ko ve, da uhap si mo one ko ji or ga ni zu ju te jad ne qu de, da ju }i im ne re al na obe }a wa – sma tra \e li}.

Pro blem pr vog ta la sa la `nih azi la na ta re {en je, ina ~e, u sa rad wi sa srp skim vla sti ma, vra }a wem azi la na ta u Sr bi ju na osno vu Spo ra zu ma o re ad mi si ji. la `nih azi la na ta, na naj ma wu mo gu }u me ru.

Pred sed nik Ko mi si je Vla de za pra }e we bez vi znog re `i ma Ne nad Ba no vi} je po sle pr vog sa stan ka re kao da }e jed na od me ra bi ti po ja ~a na kon tro la gra ni~ nih pre la za, kao i kon tro la svr he pu to va wa u dr `a ve EU. – Za da tak ove ko mi si je bi }e da raz ma tra pi ta wa ko ja se od no se na po ve }a we bro ja la `nih azi la na ta u ze mqa ma EU ko ji do la ze iz Re pu bli ke Sr bi je i na osno vu sve ga pred lo `i Vla di raz ma tra we i do no {e we od lu ka u ve zi s me ra ma usme re nim ka sma we wu bro ja la `nih azi la na ta i bro ja la `nih zah te va za azil – na ja vio je Ba no vi}, uz na po me nu da }e se kon tro la azi la na ta spro vo di ti u ce loj Sr bi ji.

– Pro ve re se vr {e svu da gde na {i gra |a ni ko ji su zlo up o tre bi li vi zni re `im ima ju svo je pre bi va li {te. Sa mim tim, pro ve ra va ju se i sve tu ri sti~ ke agen ci je i pre vo zni ci ko ji svoj po sao oba vqa ju na toj te ti to ri ji. To je slo `en i obi man po sao i zah te va ma lo vi {e vre me na.

Zbog to ga sa da ne mo gu sa si gur no {}u da vam ka `em da li je ne ko uhap {en – do dao je on, i is ta kao da je broj pod no si la ca mol bi iz Sr bi je za azil u za pad nim ze mqa ma ovog me se ca u opa da wu.

Ova kva na ja va do {la je sve ga tri ne de qe po sle sa stan ka mi ni sta ra Evrop ske uni je ko ji su sa slu {a li ka ko funk ci o ni {u po lu ge i me ha ni zmi nad zo ra bez vi znog re `i ma, uz na ja vu po drob nog iz ve {ta ja ko ji }e bi ti pre zen to van u ju nu. Bez vi zni re `im, sre }om, ni je pro me wen ni za jed nu bal kan sku ze mqu ko ja ga ba {ti ni, ali je usvo jen apel pred stav ni ka Fran cu ske i Ho lan di je da se uzme u ob zir i wi -

POLiTikA

dnevnik

c m y

2

DA NAS U SKUP [TI NI SR BI JE IZ BOR ^LA NO VA VLA DE

Za vr {ni ~in re kon struk ci je Skup {ti na Sr bi je tre ba lo bi da nas da iza be re ~la no ve Vla de Sr bi je, ~i me }e bi ti za vr {e na we na re kon struk ci ja.

Re pu bli~ ki par la ment pret hod no }e na sed ni ci, ko ja po ~i we u 10 sa ti, kon sta to va ti ostav k e mi n i s ta r a, ko j i su osta l i bez re s o r a u re k on stru i sa noj Vla di i onih ko ji ma je do de qen no vi re sor, na kon ~e ga }e po ~e ti no va sed ni ca, na ko joj }e po sla ni ci ras pra vqa ti o iz bo ru mi ni sta ra. [pan s ka se r i j a „re k on struk c i j a Vla d e” su t ra }e ko na~ n o do } i do svog epi l o g a.

No v i mi n i s tri na } i }e se pred po s la n i c i m a oko 11 ~a so v a, ~im bu d u usvo j e n e ostav ke mi n i s ta r a ko j i su osta l i bez fo t e q a ili su im do d e q e ni no v i re s o r i u Cvet k o v i } e vom ka b i n e t u. Pred s ed n i c a Skup { ti n e Sla v i c a \u k i}De j a n o v i} iz j a v i l a je za B-92 da o~e k u j e `e s to k u ras p ra v u.

– U 11 sa t i }e m o kre n u t i s tom sed n i c om, o~e k u j em da je za v r { i m o u to k u da n a i da }e po l a g a w e za k le t vi bi t i uve ~e. Po Po s lov n i k u mi ima m o vre m e n a ne k ih pet sa t i, ne o~e k u j em da }e sed n i c a bi t i po pro t o k o l u i mir n a, da k le mi pla n i r a m o kom p le t an rad -

Na kra ju sed ni ce, po sle iz bo ra, mi ni stri bi tre ba lo da po lo `e i za kle tvu.

U re k on s tru i s a n oj Vla d i po j e d i n i mi n i s tri za k le t vu po l a ` u dru g i put: Mi l u t in

|an Sre} ko vi}, dok }e pr vi put to u~i ni ti Zo ran Stan ko vi}, Du {an Pe tro vi}, Ne boj {a ]i ri}, Pre drag Mar ko vi} i, u svoj stvu pot pred sed ni ce Vla de, Ve ri ca Ka la no vi}.

Za kle tva Za 17 ~la no va no vog ka bi ne ta re ~i za kle tve su do bro po znat tekst, a za kle tvu je jed nom ve} po la gao i Du {an Pe tro vi} u ka bi ne tu Vo ji sla va Ko {tu ni ce.

Re ~i za kle tve pro pi su je Za kon o Vla di: „Za kli wem se na oda nost Re pu bli ci Sr bi ji i svo jom ~a {}u se oba ve zu jem da }u po {to va ti Ustav i za kon, da }u du `nost ~la na Vla de vr {i ti sa ve sno, od go vor no i pre da no i bi ti po sve }en o~u va wu Ko so va i Me to hi je unu tar Re pu bli ke Sr bi je”. Bi }e ovo pr va vla da ko ja }e za kle tvu po lo `i ti u zda wu Do ma Nra rod ne skup {ti ne. ni dan su t ra da po s ve t i m o – ka ` e pred s ed n i c a skup { ti n e Sla v i c a \u k i}-De j a n o v i}.

Mr ko wi}, Mi lan Mar ko vi}, Bo `i dar \e li}, @ar ko Ob ra do vi}, Oli ver Du li} i Sr -

U Skup { ti n u su u pe t ak po s le pod n e sti g le i ostav k e 14 mi n i s ta r a: Di a n e Dra g u -

ti n o v i}, Sa { e Dra g i n a, Pe tra [kun d ri } a, Mi l u t i n a Mr k o w i } a, Mi l a n a Mar k o vi } a, Slo b o d a n a Mi l o s a v qe vi } a, Bo ` i d a r a \e l i } a, @ar k a Ob r a d o v i } a, Ja s ne Ma t i}, Oli v e r a Du l i } a, Ne boj { e Bra d i } a, Bo g o q u b a [i j a k o v i } a, Sr | a n a Sre} k o vi } a i Sve t o z a r a ^i p li } a.

Pre m i j er Cvet k o v i} za po ~ eo je re k on s tuk c i j u zah te v om za raz r e { e w e Mla | a na Din k i } a, 14. fe b ru a r a, ko j i je dan ka s ni j e pod n eo ostav k u, kao i Ve r i c a Ka l a no v i}. Ne k o l i k o da n a ka s ni je Skup { ti n a je kon s ta t o v a la wi h o v e ostav k e, kao i ostav k u mi n i s tra To m i c e Mi l o s a v qe v i } a.

Ka bi net pre mi je ra Cvet ko vi }a ubu du }e }e ima ti 17 mi ni star sta va i 21 ~la na.

E. D.

No va pra vi la Po no vom za ko nu, mi ni stri su du `ni da za stu pa ju is kqu ~i vo sta vo ve Vla de i on da ka da ni su sa gla sni s we nim od lu ka ma. U Vla di ka `u da vi {e ne }e bi ti ano nim nih iz vo ra, dok UNS sma tra da }e iz me ne {ko di ti no vi na ri ma, Vla di i gra |a ni ma Sr bi je.

U jav no sti su ve} po ~e le po le mi ke zbog uvo |e wa no vog ~la na u za kon ko ji de fi ni {e istu pa we mi ni sta ra u jav no sti, ko ji su du `ni da za stu pa ju is kqu ~i vo sta vo ve Vla de i on da ka da ni su sa gla sni s we nim od lu ka ma.

U Vla di noj kan ce la ri ji za me di je tvr de da iz me ne za ko na do pri no se bo qoj ko mu ni ka ci ji Vla de i we nih slu `be ni ka s me di ji ma. Sma tra ju da kri ti ke onih ko ji mi sle da iz me ne {te te ra du Vla de ni su osno va ne.

Port p a r ol Vla d e Sr b i j e Mi l i v o j e Mi haj lo vi} ka `e da je stav da sva ki ~lan Vla de i sva ki za po sle ni u Vla di za stu pa po li ti ku Vla de pri ro dan za sve vla de na sve tu i za sve kor po ra ci je, pa i ovu vla du.

– Glav na iz me na je u to me da vi {e iz Vla de ne }e bi ti ano nim nih iz vo ra. Da kle, svi ~la no vi Vla de i svi oni ko ji su ovla {e }e ni da da ju in for ma ci je da va }e in for ma ci je pod pu nim ime nom i pre zi me nom, i to je od go vor ni je i pre ma isti ni, i pre ma jav no sti, i pre ma Vla di – ka `e Mi haj lo vi}.

Za kr {e we tog ~la na Za ko na ne ma sank ci ja, ali po sto ji jo{ jed na iz me na ko ja da je ovla {}e we pre mi je ru da sme ni mi ni stra i do we go vog raz re {e wa ovla sti dru gog ~la na Vla de za tu funk ci ju.

MI NI STAR GO RAN BOG DA NO VI]

No vac za Ko so vo i Me to hi ju pod kon tro lom Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} iz ja vio je ju ~e da su ula ga wa dr `a ve Sr bi je na Ko so vu i Me to hi ji u skla du sa za ko nom i, za raz li ku od ra ni jeg pe ri o da, pod pu nom kon tro lom.

– Ula ga wa na pro sto ru Ko so va i Me to hi je su ne {to ma wa od 250 mi li o na evra na go di {wem ni vou i tu su ura ~u na te i pla te, pen zi je, so ci jal na da va wa, ka pi tal ne in ve sti ci je...

– ka zao je mi ni star Bog da no vi} u in ter vjuu Ta nju gu.

On je is ta kao da se, ot ka ko je on na ~e lu Mi ni star stva, od pr vog da na kre nu lo u kon tro lu tro {e wa nov ca i da ne ma me sta kri ti ka ma da se ne zna ka ko se i gde tro {i no vac na me wen za Ko so vo i Me to hi ju. U jav no sti se po vre me no otvo ri pi ta we gde ide no vac ko ji se iz dva ja za Ko so vo, a od ne dav no je po kre nut i sajt „Ko li ko ko {ta Ko -

so vo”, s obra zlo `e wem da na Ko so vu ne funk ci o ni {u po re ski ili bi lo ko ji dru gi or ga ni Sr bi je, ne ma in spek ci ja, za vr {nih ra ~u na, ni ti iz ve {ta ja o

tro { e w a svih pa r a ko j e su pred vi |e ne za Ko so vo i Me to hi ju.

Bog da no vi} od ba cu je i na vo de po je di nih po sla ni ka opo zi -

Po gre {na sli ka Go vo re }i o re kon struk ci ji Vla de Sr bi je, Bog da no vi} je re kao da se stva ra po gre {na sli ka da je Vla da do sa da bi la tro ma, ali da }e sva ka ko re kon struk ci ja da ti jo{ vi {e „ener gi je, vo qe i ela na da Vla da mo `e da kre ne u ne ke no ve po slo ve i za vr {i za po ~e te”. „Mi }e mo i da qe na sta vi ti bor bu za o~u va we na {e ju `ne po kra ji ne. Na sta vi }e mo da ula `e mo na te pro sto re. I da qe }e mo vo di ti ra ~u na gde sva ki di nar ide”, ka `e Bog da no vi}.

Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju je na veo da }e na sta vi ti sa rad wu sa me |u na rod nim mi si ja ma i or ga ni za ci ja ma ko je de lu ju na pro sto ru Ko so va i Me to hi je i na rav no, sa Al ban ci ma i po ku {a ti da re {i pro ble me ko ji po sto je na sa mom te re nu. re a li za ci ji pro je ka ta. Mi ni star is ti ~e da to ni je ta~ no i da po s to j e stro g e kon t ro l e

ci je da u re kon stru i sa noj Vla di ni je tre ba lo da osta ne Mi ni star stvo za Ko so vo i Me to -

hi ju i da ga je tre ba lo pri po ji ti Mi ni star stvu spoq nih po slo va, uz ar gu men ta ci ju da po slo ve u ve zi s Po kra ji nom vo di MSP. Bog da no vi} je ka zao da je to o~i gled no ne po zna va we Za ko na o mi ni star stvi ma i Za ko na o Vla di.

On je ob ja snio da je u opi su po sla MSP-a spoq no po li ti~ ka bor ba za o~u va we ju `ne srp ske po kra ji ne, a da je Mi ni star stvo ko je on vo di za du `e no za eko nom ski raz voj, za raz voj srp skih in sti tu ci ja, bri gu o svim qu di ma ko ji ta mo `i ve, so ci jal na da va wa...

– To sa mo la i ci ma ni je ja sno.

Ono {to pi {e u Za ko nu o mi ni s tar s tvu mi iz v r { a v a m o.

Ni smo sprem ni da se me {a mo u bi lo ~i je nad le `no sti, ni ti do zvo qa va mo da se na ma ne ko me {a u na {e – po ru ~io je on, is ti ~u }i od li~ nu sa rad wu ta dva mi ni star stva.

politika

dnevnik

O RE DUK CI JI PAJ TI ]E VOG KA BI NE TA SKUP [TI NA APV IZ JA [WA VA ]E SE PO ^ET KOM APRI LA

^e ka se od go vor iz LSV-a

Iako je namera vladaju}ih demokrata u Vojvodini bila da paralelno s rekonstrukcijom kabineta Mir ka Cve t kovi }a u kratkom roku izvedu i rez sekretarijata u Pokrajinskoj vladi, nije izvesno da li }e se ova ambicija zaista i ostvariti ove nedeqe.

Naime, po tvrdwama ve}ine koalicionih partnera, na~elni

pozicije u Vladi Bo ja na Paj ti }a, to se ipak nije dogodilo. U izjavi za „Dnevnik” zamenik predsednika LSV-a Bo ja na Ko stre{ kazao je da }e Predsedni{tvo o predlogu redukcije Vlade APV razgovarati tek krajem ove nedeqe.

– Zbog ranije preuzetih obaveza ~lanova Predsedni{tva, predsednik stranke }e sednicu

Ras po de la re so ra po stran ka ma DS (zamenica predsednika Vlade Ana To ma no va-Ma ka no va) Kultura – Mi lo rad \u ri} Informacije – sekretar Ana Tomanova-Makanova Finansije – sekretar Jo vi ca \u ki} Nauka i tehnolo{ki razvoj – sekretar Dra go slav Pe tro vi} Sport i omladina – sekretar Mo dest Du li} Rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova – sekretar Mi ro slav Va sin Zdravstvo (sekretar Ati la ^en ge ri) i Socijalna politika i demografija (sekretar Nov ka Mo ji}) spajaju se u novi sekretarijat Za{tita `ivotne sredine i odr`ivi razvoj (sekretar Slo bo dan Pu zo vi}) i Arhitektura, urbanizam i graditeqstvo (sekretarka Du {an ka Sre ma~ ki) spajaju se u novi sekretarijat SVM (potpredsednik I{tvan Pa stor) Privreda – sekretar I{tvan Pastor Obrazovawe (sekretar Zol tan Je ge{) i Propisi, uprava i nacionalne zajednice (sekretar An dor De li) spajaju se u novi sekretarijat G17 plus (potpredsednik Bo ris Bar jak ta ro vi}) Me|uregionalna saradwa (sekretar Boris Barjaktarovi})i Lokalna samouprava i me|uop{tinska saradwa (sekretar To mi slav Stan ti}) spajaju se u novi sekretarijat LSV (potpredsednik Du {an Ja ko vqev) Poqoprivreda, vodoprivreda i {umarstvo – sekretar Da niel Pe tro vi} SPS Ener ge ti ka i mi ne ral ne si ro vi ne – se kre tar Radoslav Strikovi} dogovor je postignut, ali se jo{ uvek ~eka na kona~an stav Lige socijaldemokrata Vojvodine. I dok su u Banovini ~ekali da se Liga jo{ tokom ove nedeqe izjasni o ponudi, koja, po saznawima na{eg lista podrazumeva da se ta stranka odrekne jedne od dve

Predsedni{tva zakazati za kraj ove nedeqe – rekao je Kostre{, dodav{i da }e tom prilikom biti zauzet stav LSV-a o predlo`enom smawewu broja resora u Banovini.

Kako je „Dnevnik” ve} pisao, u redukciji kabineta Bojana

Pajti}a demokrate su koalicionim partnerima iz Lige ponudile da zadr`e jedno mesto. Trenutno ta stranka ima potpredsednika Vlade, bez resora, i sekretara za poqoprivredu. Tako|e, i G17 plus }e morati da se odrekne jednog resora, {to su, po na{im informacijama, u toj stranci ve} prihvatili. Tako }e novim sekretarijatom, koji }e objediniti dosada{we resore me|uregionalne saradwe i lokalne samouprave, rukovoditi aktuelni sekretar za lokalnu samoupravu i {ef Pokrajinskog odbora G17 plus To mi slav Stan ti}, dok }e wegov strana~ki kolega, koji je u Vladi APV uz resor me|uregionalne saradwe imao i potpredsedni~ko mesto, da odstupi s ovih funkcija. I lider SVM-a I{tvan Pa stor prethodno nam je potvrdio da na~elno podr`ava predlog vode}eg partnera u koaliciji, navode}i da bi wegova stranka bila spremna na to da se odrekne jednog resora od postoje}a tri. No, kako }e ipak do redukcije do}i, ne ukidawem ve} pripajawem odre|enih resora, na kvoti SVM-a osta}e iste nadle`nosti pa }e tako najverovatnije bitii objediweni sekretarijati za obrazovawe i za upravu. Uz ova dva resora, SVM ima i resor priverede, kojim upravqa Pastor, koji je i potpredsednik u Vladi APV. Nova preraspodela kadrova u Banovini ne}e doticati jedino socijaliste, po{to }e oni zadr`ati poziciju na ~elu Sekretarijata za energetiku.

Najavqena redukcija broja sekretarijata u Vladi Vojvodine trebalo bi da dovede do smawewa broja resora sa 17 na 12, ili pak 13, ukoliko, kako saznajemo, u Demokratskoj stranci, koja kontroli{e deset sekretarijata, ne uspeju da druga~ije namire unutra{we interese. Naime, po zami{qenoj {emi, trebalo bi da budu do spojeni resori zdravstva i socijalne politike, te resora za urbanizam i za `ivotnu sredinu. Ukoliko se jo{ neko od funkcionera DS-a ne „privo-

li” na to da odstupi s funkcije, na kvoti DS-a ostalo bi osam skeretarijata.

Ina~e, u prethodnim sazivima Vlade Vojvodine, odnosno Izvr{nog ve}a APV, posle demokratskih promena 2000. godine (IV \or |a \u ki }a od

Pro me na po kra jin skih pro pi sa Po saznawima na{eg lista, Skup{tina Vojvodine }e se o redukciji Vlade izja{wavati u prvih dana aprila. Me|utim, pre samog imenovawa sekretara koji ostaju u Pajti}evom kabinetu, neophodno je da se promeni nekoliko pokrajinskih propisa: Odluke o Vladi APV, Odluke o pokrajinskoj upravi i Odluke o buxetu APV za 2011. godinu. Procedura nala`e i da se najpre odr`i sednica na kojoj }e se mewati ovi propisi, a potom i druga sednica o promenama u sastavu Vlade Vojvodine.

2000–2004. godine i u IV u prvom mandat Bojana Pajti}a od 2004–2008. godine) u Banovini je bilo 16 sekretarijata. Wihov broj pove}an je na 17 izmenom Odluke o pokrajinskoj upravi 2008. godine. Tim promenama razdvojeni su resori obrazovawa i kulture, te zdravstva i socijalne politike, ~ime su od dva sekretarijata nastala ~etiri.

Tako|e, ukinut je Sekretarijat za privatizaciju, preduzetni{tvo, mala i sredwa preduze}a, a wegove ingerencije prenete su Sekretarijatu za privredu.

Formiran je i novi Sekretarijat za regionalnu i me|unarodnu saradwu, koji je pro{le godine, nakon usvajawa novog Statuta APV, preimenovan u Sekretarijat za me|uregionalnu saradwu.

B. D. Sa vi}

rekli su

\u ri}: Bri sel pa ^a ~ak – Srpska napredna stranka odr`a}e 19. marta u ^a~ku narodni miting za promene, koji }e biti uvod u veliki miting 16. aprila u Beogradu – najavio je ju~e ~lan Glavnog odbora SNS-a Mar ko \u ri} na konferenciji za novinare. – Miting }emo organizovati u saradwi sa svojim koalicionim partnerima u nameri da poka`emo da su Srbiji neophodne promene koje }e zna~iti potpuno druga~iju i novu politiku i promenu na~ina na koji se politika u Srbiji vodi.

Onje najavio da }e delegacija SNS-a, predvo|ena To mi sla vom Ni ko li }em i Alek san drom Vu ~i }em, naredne sedmice posetiti Brisel, gde }e se susresti s najvi{im zvani~nicima EU, ukqu~uju}i komesara za pro{irewe [te fa na Fi lea i predstavnike porodice evropskih narodnih partija s kojima SNS namerava da ostvari tesnu saradwu.

Po po vi}: Pe ti ci ja pro tiv pro da je Te le ko ma Demokratska stranka Srbije }e 15. marta predati Vladi Srbije peticiju pod nazivom „Stop prodaji Telekoma”, koju je do sada potpisalo vi{e od 100.000 gra|ana Srbije, najavqeno je ju~e iz te stranke.

Me|u gra|anima koji su potpisali ovu peticiju su poznati stru~waci, ugledne javne li~nosti i predstavnici razli~itih slojeva dru{tva, ka`e se u saop{tewu. Potpisi }e, prvog radnog dana rekonstruisane Vlade, biti predati ministarstvu nadle`nom za telekomunikacije. „O~ekujemo da }e Vlada posle ove akcije preispitati svoju odluku i odustati od prodaje Telekoma„, izjavio je potpredsednik DSS-a Ne nad Po po vi}, navedeno je u saop{tewu.

Le ~i}: ^e do, vra ti man dat!

Pred sed ni {tvo De mo hri{}anske stranke Srbije s Bra ni sla vom Le ~i }em na ~e lu, ju ~e je po zva lo Li be ral no-de mo krat sku partiju da preispita odluku o dodeqivawu Ma ri ji Bu gar ~i} iz Gu~e poslani~kog mandata pokojnog lidera DHSS-a Vladana Bati}a.

Grubo su poga`eni nekada{we prijateqstvo i odnosi uzajamnog po{tovawa i poverewa Bati}a i lidera LDP-a ^e do mi ra Jo va no vi }a, navodi se u saop{tewu DHSS-a, uz podse}awe na narodnu poslovicu „Oteto–prokleto”.

U ugovoru kojim se mandat dodequje Vladanu Bati}u ^edomir Jovanovi} je prihvatio i obavezu da se DHSS-u garantu je i pri zna je sta tus par la men tar ne stranke, navodi se u saop{tewu.

ponedeqak14.mart2011.

3

JE LE NA TRI VAN (DS)

Ne ma po li ti~ kog uti ca ja na Tu `i la {tvo Potpredsednica i portparolka Demokratske stranke Je le na Tri van odbacila je ju~e tvrdwu predsednika DSS-a Vo ji sla va Ko {tu ni ce da je najava Tu`ila{tva da }e ga pozvati da svedo~i o politi~koj pozadini ubistva premijera Zorana \in|i}a deo kampawe DS-a protiv wega.

– S apsolutnom odgovorno{}u odbacujem svaku ideju politi~kog uticaja na proces koji se vodi i smatram da je gra|anska du`nost svakog od nas, bez obzira na to da li smo u politici ili ne, da po{tujemo pravnu dr`avu i da sara|ujemo s pravosudnim organima da bi se istina rasvetlila – rekla je Jelena Trivan u kratkoj izjavi Tanjugu.

Ona je istakla da je interes „svakog gra|anina Srbije danas, cele Srbije i porodice pokojnog premijera da se istina o wegovoj smrti sazna i u potpunosti razjasni”.

– To je, naravno, u nadle`nosti pravosudnih organa koji su

nezavisni i na koje u pravnoj dr`avi niko ne mo`e i ne treba da uti~e – zakqu~ila je potpredsednica DS-a.

Ko{tunica je ju~e na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da ne postoji odgovornost, niti wegova, niti stranke koju vodi, u politi~koj pozadini ubistva premijera \in|i}a.

Lider DSS-a je ocenio da je Tu`ila{tvo zloupotrebqeno u po~etku kampawe DS-a, i osudio pravosu|e koje se, kako je rekao, ukqu~ilo u pravqewe „montiranih procesa”.

^a vo {ki, Be} ko vi} i ]o si} o „kam pa wi pro tiv Ko {tu ni ce” U prostorijama Demokratske stranke Srbije danas }e biti odr`ana konferencija za novinare povodom „beskrupulozne kampawe” protiv predsednika te stranke Vo ji sla va Ko {tu ni ce, najavio je DSS. Predstavnicima medija obrati}e se akademik Ko sta ^a vo {ki, ~lan Odbora za odbranu slobode misli i izra`avawa, koji je bio aktivan od 1984. do 1989. On }e pro~itati zajedni~ku izjavu koju su, osim wega, potpisali i akademik Do bri ca ]o si}, osniva~ i predsednik Odbora, i akademik Ma ti ja Be} ko vi}, ~lan Odbora. Ko{tunica je ju~e na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da ne postoji odgovornost, niti wegova, niti stranke koju vodi, u politi~koj pozadini ubistva premijera \in|i}a. Lider DSS-a je ocenio da je Tu`ila{tvo zloupotrebqeno u po~etku kampawe DS-a i osudio pravosu|e koje se, kako je rekao, ukqu~ilo u pravqewe „montiranih procesa”.

^E DO MIR JO VA NO VI] (LDP)

Ko {tu ni ca ne ma pra vo da se kri je od prav de – Predsednik DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca nema nikakvo pravo da se krije od pravde pozivaju}i se na navodnu ugro`enost politi~kim progonom – izjavio je ju~e predsednik LDP-a ^e do mir Jo va no vi} povodom tvrdwe lidera DSS-a da je najava Tu`ila{tva da }e ga pozvati da svedo~i o politi~koj pozadini ubistva premijera Zorana \in|i}a deo „montiranih procesa”.

Jovanovi} je istakao da „Ko{tunica ne sme biti iznad zakona i odgovor dr`ave mora biti hitan, odlu~an i beskompromisan”.

– Ko{tuni~ina konferencija za medije, na kojoj je javno odbio da se odazove na najavqeni poziv tu`ioca za organizovani kriminal da pred dr`avnim organima objasni svoju ulogu u oru`anoj pobuni Legijine Jedinice za specijalne operacije, do sada je najdirektnija potvrda optu`bi koje smo godinama iznosili protiv tog tvorca i politi~kog izvr{ioca projekta ru{ewa Vlade Zorana \in|i}a svim sredstvima – rekao je Jovanovi}.

Jovanovi} je ocenio da je Ko{tunica „bahat kao i obi~no, ali i upla{en da je kona~no do{lo vreme, da su stvoreni civilizacijski uslovi da odgovara za svoju ulogu u doga|ajima koji su doveli do \in|i}evog ubistva”.

Taj projekat uni{tewa Srbije operativno je po~eo, kako je navedeno, pobunom „crvenih beretki„ u novembru 2001, a dovr{en je kada su te iste ubice izvr{ile atentat 12. marta, stvoriv{i uslove da, nekoliko meseci nakon toga, Ko-

{tunica i wegovo udru`ewe preuzmu vlast. „On je do{ao na vlast da bi, okupqaju}i oko sebe gomilu saradnika, savetnika, udba{a, antiha{kih profitera, najmra~nije krugove na{eg dru{tva, organizovao hap{ewa, montirane sudske procese, la`ne optu`nice, medijski lin~, otpu{tawa i preme{taje policajaca koji su vodili ‘Sabqu’, politi~ara koji su se borili protiv

wegovog la`nog i koruptivnog patriotizma, sudija i tu`ilaca koji su pravdu cenili vi{e od svemo}i Dra ga na Jo ~i }a, Zo ra na Stoj ko vi }a, Ra de ta Bu la to vi }a, Ace To mi }a i drugih Ko{tuni~inih trabanata”, navodi se u saop{tewu. LDP tvrdi da su Ko{tuni~ini saradnici name{tali optu`nice, „mrcvarili svakog ko im se suprotstavio ili `eleo da se sazna istina o politi~koj pozadini atentata na \in|i}a”. Kontakti sa zlo~incima bili su i li~ni, vezani za wegovo najbli`e okru`ewe, a neki od qudi koji su u tome u~estvovali su u me|uvremenu pobegli iz zemqe, ka`e se u saop{tewu, uz ocenu da je „neprekinuta nit politi~ke za{tite zlo~ina vrlo jasna„.

4

ekonomija

ponedeqak14.mart2011.

dnevnik

PRIVREDA U STALNOM GUBITKU ZBOG ADMINISTRACIJE

MENAYMENT ZREWANINSKE KOMPANIJE VERUJE U OPORAVAK FIRME

Kuda vodi „Vojvodinaput”?

Bez ob zi ra na to {to je mi nu lih me se ci pro la zi lo kroz iz ve sne tur bu len ci je, zre wa nin skom pred u ze }u “Voj vo di na put”, ko je vo di ra ~u na o iz grad wi i odr `a va wu ba nat skih i osta lih pu te va, ne pre ti ni ste ~aj, ni ti ban krot, ka ko se u po sled we vre me mo glo ~u ti u jav no sti. Ta ko bar tvr di ge ne ral ni di rek tor ove fir me Zdrav ko Ili}, i uve ra -

lo ka sni mo s is pla tom za ra da.

Usko ro }e za po sle ni do bi ti i ja nu ar sku pla tu. Ali, s ob zi rom na tre nu tak u ko jem je fir ma i ma we fi nan sij ske pro ble me, mi slim da bi rad ni ci tre ba lo da ima ju raz u me va wa. Po seb no za to {to nas o~e ku je do bra go di na i {to }e u na red nom pe ri o du pla te si gur no bi ti re dov ne – po ru ~io je Ili}, na vo de }i da ni ko u

Nepravedni porezi i doprinosi – Tre nut ni si stem na pla te po re za i do pri no sa na za ra de u Sr bi ji iz u zet no je kom pli ko van i stva ra ve li ke ad mi ni stra tiv ne tro {ko ve za po slo dav ce od bli zu po la mi li jar de di na ra go di {we – iz ja vio je Ta nju gu sa rad nik Fon da za raz voj eko nom ske na u ke (FREN) Ni ko la Al ti par ma kov.

– Po sto je }i si stem stva ra ve li ke tro {ko ve za po slo dav ce jer ih oba ve zu je na to da po rez na za ra de

na ma. Zbog sple ta ad mi ni stra tiv nih okol no sti, ko je su pri li~ no kom pli ko va ne, ne raz vi je ne op {ti ne gu be oko de set od sto pri ho da ko ji bi im ina ~e pri pa da li da se ras po de la pri ho da vr {i na od go va ra ju }i na ~in.

Iako za kon ska re gu la ti va pro pi su je da po slo dav ci upla }u ju po rez na za ra de na po seb ne uplat ne ra ~u ne, u skla du s pre bi va li {tem svo jih za po sle nih

Si stem na pla te po re za i do pri no sa na za ra de iz u zet no je kom pli ko van i stva ra ve li ke tro {ko ve za po slo dav ce od bli zu po la mi li jar de di na ra go di {we svo jih za po sle nih upla }u ju na po seb ne uplat ne ra ~u ne, za vi sno od op {ti ne pre bi va li {ta sva kog rad ni ka. Naj no vi je is tra `i va we FREN-a je, ta ko |e, po ka za lo da je tre nut ni si stem ras po de le po re skih pri ho da od za ra da ne pra vi ~an pre ma ne raz vi je nim op {ti -

rad ni ka, u prak si se ~e sto de {a va da po slo dav ci ne pra te ve ro do stoj no za kon sku re gu la ti vu, na ve de no je u is tra `i va wu Al ti par ma ko va, ob ja vqe nom u no vom bro ju „Kvar tal nog mo ni to ra”. Po slo dav ci ~e sto ne zna ju op {ti nu pre bi va li {ta za sva -

kog svog za po sle nog, ili ih jed no stav no mr zi da po pu wa va ju pa pi ro lo gi ju neo p hod nu za upla tu po re za na za ra de na vi {e stru ke uplat ne ra ~u ne, na veo je on. U tim slu ~a je vi ma, naj ~e {}e upla }u ju deo ili ~i tav iz nos po re za na za ra de svo jih za po sle nih na

uplat ni ra ~un op {ti ne u ko joj je re gi stro van po slo da vac. Ova po ja va pro u zro ku je si stem sku pri stra snost ka raz vi je ni jim op {ti na ma na {te tu ne raz vi je nih jer su po slo dav ci naj ~e {}e lo ci ra ni u nat pro se~ no raz vi je nim op {ti na ma.

KAKO OTVORITI NOVA RADNA MESTA U SRBIJI?

va da “Voj vo di na pu tu” pred sto ji do bra po slov na go di na.

Da li je Ili} u pra vu, osta je da se vi di. Tek, u va zdu hu i da qe vi si om ~a ko ja ste `e zre wa nin ske pu ta re.

me nax men tu ne raz mi {qa o sma we wu li~ nih do ho da ka, ve} da je pred stav ni ci ma sin di ka ta po ru ~e no da }e rad ni ci ma ko ji se vi {e za la `u na po slu za ra de ~ak bi ti i uve }a ne.

Tri vlasnika za {est godina Du {an Bo ro vi ca je tre }i ga zda “Voj vo di na pu ta” u po sled wih ne ko li ko go di na. Fir ma je pri va ti zo va na kra jem 2005. go di ne. Na auk ci ji u No vom Sa du ta da je 70 od sto dru {tve nog ka pi ta la ku pio kon zor ci jum Mi lo mi ra Jok si mo vi }a Mi {e Ome ge. Jok si mo vi} je ka sni je, na u jav no sti ne do ku ~en na ~in, bri gu o zre wa nin skim pu ta ri ma pre pu stio Bo ja nu Sta ni vu ko vi }u i bi zni sme ni ma, vla sni ci ma i me na xe ri ma ~i je su fir me ~i ni le “Du nav gru pu”. Na po slet ku, pred u ze }e je pre u zeo Bo ro vi ca, na vod no ne zna ju }i u ka kvom je sta wu, i to “u pa ke tu” sa svim fir ma ma ko je su ~i ni le “Du nav gru pu”.

Ka ko se mo glo ~u ti na ne dav noj Skup {ti ni ak ci o na ra, ne ka da ve ro vat no fi nan sij ski naj mo} ni ja pu tar ska fir ma u Voj vo di ni da nas ima vi {e od mi li jar du di na ra ban kar skih kre di ta i ve li ke oba ve ze za li zing, me re ne broj kom od 8,5 mi li o na evra. Da ne {to ne {ti ma, po ka za lo je i ka {we we pla ta jer su rad ni ci de cem bar sku za ra du mo ra li da ~e ka ju, za wih ne u o bi ~a je no du go, go to vo do sre di ne fe bru a ra.

– Pred u ze }e je, upr kos sve mu, us pe lo da osta ne sta bil no, ta ko da pri ~e i na pi si u no vi na ma o uvo |e wu ste ~a ja u “Voj vo di na put” ni su ta~ ni. Sve stan sam to ga da tre nut no ma -

Ili} je do dao da su naj ve }i pro ble mi ko ji u ovom tre nut ku op te re }u ju “Voj vo di na put” ne re dov no ser vi si ra we oba ve za dr `a ve pre ma tom pred u ze }u, za tim ve li ka po tra `i va wa, kao i du go va wa ban ka ma.

No vi vla snik fir me, bi zni smen iz Ru me Du {an Bo ro vi ca, za to je na van red noj ak ci o nar skoj skup {ti ni pred lo `io da se do ne se od lu ka o uzi ma wu no vih ban kar skih kre di ta da bi bi li vra }e ni sta ri, ze le na {ki, s ob zi rom na to da “Voj vo di na put” me se~ no na ime ka ma ta pla }a 15 mi li o na di na ra.

Bo ro vi ca je za ta kav ko rak tra `io po dr {ku ma lih ak ci o na ra. @. Balaban

Autoput ne kasni?

– Ra do vi na iz grad wi auto pu ta od No vog Sa da do Hor go {a ne ka sne i ne ma pro bi ja wa ro ko va – iz ja vio je agen ci ji Be ta di rek tor gra |e vin skog pred u ze }a „Pla num„ Ra to mir To do ro vi}.

On je po tvr dio da }e ra do vi bi ti za vr {e ni do 20. ju la i od ba cio te ze da ra do vi ka sne, iako je, po na ja va ma mi ni stra in fra struk tu re Mi lu ti na Mr ko wi }a, tre ba lo da bu du za vr {e ni do 1. fe bru a ra.

– Ne ka sni mo sa ro ko vi ma jer je u ugo vo ru ja sno na ve de no za ko li ko vrad nih da na ra do vi mo ra ju bi ti za vr {e ni. U tom smi slu tre ba ima ti u vi du lo {e vre men ske uslo ve i objek tiv ne pro ble me, ra do ve na te re nu – re kao je on, i do dao da ih sva ki dan odu go vla ~e wa ra do va do dat no ko {ta.

To do ro vi} je ka zao i da }e do kra ja go di ne bi ti za vr {en „ip si lon-krak”, od no sno deo od Su bo ti ce do Ke le bi je. On je ka zao da na tom de lu po sto je imo vin sko prav ni pro ble mi i pro ble mi s da le ko vo dom, ali da o~e ku je da }e ra do vi bi ti za vr {e ni na vre me.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,0360

103,0980

105,4690

100,7260

Australija

dolar

1

73,0976

74,5894

76,3050

72,8738

Kanada

dolar

1

74,9467

76,4762

78,2352

74,7172

Danska

kruna

1

13,5414

13,8178

14,1356

13,5000

Norve{ka

kruna

1

12,9407

13,2048

13,5085

12,9011 11,4113

[vedska

kruna

1

11,4463

11,6799

11,9485

[vajcarska

franak

1

78,3282

79,9267

81,7650

78,0884

V. Britanija

funta

1

117,4560

119,8530

122,6100

117,0960

SAD

dolar

1

73,1771

74,6705

76,3879

72,9531

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 3. 2011. godine

Za sad bez pravog leka za nezaposlenost – Sto pa ne za po sle no sti u Sr bi ji ni je pre sta la ra ste, ali je taj rast sa da oset no ma wi ne go to kom pr ve dve kri zne go di ne – ka `e za „Dnev nik” sa rad nik Eko nom skog in sti tu ta iz Be o gra da i za me nik di rek to ra Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku dr Mi la din Ko va ~e vi}.

On na vo di da }e mo u ovoj go di ni ima ti zna ~aj ni ji pri vred ni rast ne go la ne i da to zna ~i i ma wi pad za po sle no sti ne go pro {le go di ne, a po go to vo u od no su na 2009. go di nu.

– Jo{ uvek je i su vi {e ra no da prog no zi ra mo ka ko }e se kre ta ti sto pa ne za po sle no sti u 2011. go di ni, ali je trend ta kav da jo{ uvek ima mo pad za po sle no sti, pre sve ga kod prav nih li ca, od no sno u pred u ze }i ma. Pad za po sle no sti bi se mo gao za u sta vi ti ne gde na pre la zu u 2012. go di nu, ali sa mo pod uslo vom da se na sta vi rast pro iz vod we i iz vo za i ako se po kre nu re for me i in ve sti ci je – ka `e Ko va ~e vi}, uz opa sku da je re for ma pri vred nog am bi jen ta u ze mqi nu `na jer tre ba da obez be di ve }u si gur nost in ve sti to ra.

Ko va ~e vi} ob ja {wa va da ve} u 2010. pad za po sle no sti bio znat no ma wi ne go u 2009. go di ni.

– Ova pr va go di na je bi la udar na ka da je re~ o ra stu ne za po sle no sti, dok je u 2010. na sta -

Moglo je biti i gore Dr Mi la din Ko va ~e vi} ka `e da su ak tiv ne me re za po {qa va wa ko je spro vo de Vla da i we ne in sti tu ci je, po put sub ven ci ja, ima le od re |e ni efe kat na su zbi ja we ra sta ne za po sle no sti.

– Da ni je bi lo ak tiv nih me ra za po {qa va wa Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we i dru gih in sti tu ci ja, gu bi tak rad nih me sta mo gao je bi ti dra sti~ ni ji, i tre ba na sta vi ti wi ho vo spro vo |e we. Ali odr `i vog ra sta za po sle no sti mo `e bi ti sa mo uz odr `iv rast pro iz vod we, iz vo za i in ve sti ci ja – na vo di on. vi la da ra ste, ali je ba rem ra stao i bru to do ma }i pro iz vod.

Od ukup nog bro ja qu di ko ji su u ove dve kri zne go di ne iz gu bi li po sao, 60 od sto ga je iz gu bi lo u 2009. a 40 od sto la ne – uka zu je

Ko va ~e vi}. On na po mi we da je ci fra od 400.000 rad ni ka ko ji su u ove dve go di ne iz gu bi li po sao do bi je na na osno vu an ke te o rad noj sna zi, ko ja je ste na{ naj pre ci zni ji po ka za teq o tr `i {tu

ra da, ali ni je u pot pu no sti po uz dan.

– ^i we ni ca je da je oko po lo vi ne tog bro ja qu di iz gu bi lo po sao u si voj zo ni, na cr nom tr `i {tu ra da, a ta kre ta wa ni ka da ni je mo gu }e u pot pu no sti sa gle da ti – ka `e na{ sa go vor nik.

Ko va ~e vi} uka zu je na to da je ~i we ni ca gu bi tak 220.000 rad nih me sta for mal ne za po sle no sti u pro te kle dve go di ne. U struk tu ri tih iz gu bqe nih rad nih me sta kri je se i od go vor na pi ta we za {to je u Sr bi ji sto pa ne za po sle no sti to li ko po ra sla u pro te kle dve go di ne, dok je na{ BDP to kom kri ze pao oset no ma we, ne sa mo u po re |e wu sa ze mqa ma u okru `e wu ve} i ka da je re~ o go to vo ce loj Is to~ noj Evro pi.

– Od tih 220.000 qu di ko ji su iz gu bi li po sao, 80.000 je ra di lo u pred u ze }i ma, a mno go ve }i deo od 140.000 ra dio je kod pred u zet ni ka. Stvar je u to me {to pred u zet ni~ ki sek tor bru to do ma }em pro iz vo du do pri no si s ot pri li ke se dam pro ce na ta. Do tle, po qo pri vred na ga zdin stva BDP-u do pri no se s dva de se tak pro ce na ta, a pred u ze }a sa ~ak bli zu 75 od sto. Sto ga se ta ko ve li ka sto pa ne za po sle no sti ni je re flek to va la u ve li koj me ri na kre ta we sto pe BDP-a – ob ja {wa va Ko va ~e vi}.

V. ^vorkov

VLADA SPREMA REFINASIRAWE KREDITA VE] OD APRILA

Dve godine rate mawe 100 evra mese~no?

Vla da Sr bi je, to jest ka bi net pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a, ve} je pri pre mi la i iz ra ~u na la sve va ri jan te i mo gu} no sti za re pro gra mi ra we stam be nih kre di ta, a po sle for mi ra wa no ve vla de po ~e }e i zva ni~ ni raz go vo ri o de fi ni sa wu svih uslo va olak {a va wa gra |a ni ma ot pla te vi {e go di {wih zaj mo va.

Ta ko |e, ozbiq no se raz mi {qa i o to me da re pro gram kre di ta po~ ne ve} od apri la.

Za po zaj mi ce uze te na kra }i pe riod ra te bi bi le tri do ~e ti ri pu ta ni `e dok tra je grejs-pe riod, ali bi se po sle dve go di ne pla }a lo i du plo vi {e ne go sa da.

U sva kom slu ~a ju, di le mu o tme da li da se ukqu ~e u Vla din pro gram pri vre me nog sma we wa ra ta ne }e ima ti oni ko ji ve} ka sne s vra }a wem du go va. Na to mo `e ra ~u na ti go to vo 900.000 onih ko ji za sa da ured no vra }a ju kre di te.

Eko no mi sti upo zo ra va ju na to da bi gra |a ni ma ko ji u|u u ova kav aran `man na kra tak rok to mo glo olak {a ti `i vot, ali da }e se, ka da im se ra te vra te na sta ro, na }i mal te ne u ve }em pro ble mu ne go sa da Po do stup nim in for ma ci ja ma, ra ~u ni ca Vla de je da bi se re pro gra mom stam be nih kre di ta me se~ na ra ta uma wi la u pro se ku 100 evra to kom grejs-pe ri o da, ko ji bi mo gao tra ja ti go di nu ili dve. Po sle dve go di ne, na pri mer, gra |a ni bi se vra ti li na sta re uslo ve i sta ru ra tu, ali bi ta da i me se~ na ot pla ta bi la ma lo ve }a ne go sa da.

Pred vi |e no je i da ban ka ri to kom grejs-pe ri o da i ka sni je ne do bi ja ju no vac iz bu xe ta, ali oni tvr de da }e se ukqu ~i ti u ovaj po sao. I oni na ja vqu ju da bi ve} po ~et kom apri la kli jen ti ma mo gli po nu di ti re fi nan si ra we kre di ta uz grejs-pe riod od go di nu i po do dve. Za to vre me gra |a ni ne bi ot pla }i va li glav ni cu, ve} sa mo ka ma tu.

– Da li }e to bi ti po la ra te ili ne {to vi {e za vi si od to ga ka kav je kre dit. Ako je s du `im ro kom ot pla te, ka ma ta vi {e u~e stvu je u ra ti, ako je s kra }im ro kom ot pla te, kli jent vi {e vra }a glav ni cu pa }e ima ti zna ~aj ni je sni `e we ra te – re kao je Mi ro slav Re bi} iz So si je te `e ne ral ban ke. Eko no mi sti, pak, upo zo ra va ju na to da bi gra |a ni ma ko ji u|u u ova kav aran `man na kra tak rok to mo glo olak {a ti `i vot, ali da }e se, ka da im se ra te vra te na sta ro, na }i mal te ne u ve }em pro ble mu ne go sa da. Po je di ni stru~ wa ci ~ak sma tra ju da je na ja va ova kvih me ra po ka za teq da je sta we s na pla -

ti vo {}u kre di ta znat no go re ne go {to se mi sli, od no sno da ban ka ri o~e ku ju da ve li ki broj du go va gra |a na usko ro ne }e mo }i da na pla te.

Vla da je i ra ni je po ku {a va la da gra |a ni ma olak {a `i vot i vra }a we kre di ta dok ne stig nu bo qa vre me na – ta ko je od mar ta pro {le go di ne bi lo mo gu }e po zaj mi ti do 300.000 di na ra na tri go di ne, a da se pr ve go di ne pla }a la sa mo ka ma ta dok ne pro |e naj go re.

Go di nu da na ka sni je si tu a ci ja u Sr bi ji je go to vo ista, a oni ko ji su se ta ko za du `i li na red nih me se ci po ~e }e da pla }a ju {est pu ta ve }e ra te.

E. Dn.

ekOnOMiJA

dnevnik UBRZAWE INFLACIJE

Ra stu ce ne, ra stu i ka ma te Ubrzawe inflacije na globalnom, ali i na doma}em tr`i{tu, usmeri}e monetarnu politiku u pravcu daqeg ja~awa restriktivnosti, {to }e imati za posledicu daqi rast kamatnih stopa, ocena je uredni{tva okupqenog oko ~asopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) „Kada je Srbija u pitawu, jedna od posledica bi}e ta {to }e ubrzawe inflacije u svetu promeniti obrasce monetarne politike u smeru restriktivnosti. Bazne kamatne stope se ubrzano prilago|avaju ovim promenama. Promenama centralnobankarskih stopa se prilago|avaju tr`i{ne kamatne stope. Posledica }e biti rast doma}ih kamatnih stopa i novih i postoje}ih kredita, koji su ugovoreni prete`no s libor ili euribor bazama”, navodi MAT. Isti~e se i da }e se „ova vrsta reakcije registrovati u relativno kratkom horizontu od nekoliko meseci”, i ukazuje na to da „treba podsetiti na to da se tr`i{ne kamatne stope prilago|avaju inflaciji uvek s izvesnim podba~ajem, {to zna~i da }e rast kamatnih stopa biti br`i od ubrzawa inflacije”. Stru~waci MAT-a ocewuju da za sada ne treba mewati strate{ko opredeqewe NBS-a i wegov osnovni ciq – obezbe|ivawe stabilnosti cena. Eskperti MAT-a ukazuju na to da je inflacija na globalnom nivou u januaru iznosila oko tri posto, {to je najve}e ubrzawe od 2008. godine, i da se u kratkom roku mo`e o~ekivati daqe ubrzavawe rasta cena, pre svega zbog sna`nog udara koji dolazi s tr`i{ta nafte i koji }e se uskoro preneti i na druge energente.

Re sti tu ci ja „na br za ka” ili na pre va ru?

Mada je od demokratskih promena 2000. godine ura|eno vi{e nacrta zakona o restituciji, nijedan zvani~no nije predstavqen kao Vladin predlog ni upu}en na javnu raspravu, a kamoli u redovnu zakonsku proceduru. No, kako je zakon o restituciji jedan od veoma bitnih za evropski put Srbije, on }e, kada ve} nije mogao za deset godina, biti zavr{en u naredna tri meseca, odnosno pre nego {to Evropska komisija bude napravila „presek” onoga {to je Srbija od dogovorenog uradila.

Naime, premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} izjavio je ovih dana da }e zakon o restituciji biti usvojen do juna, ali nije izneo nijedan detaq o tome na koji na~in }e biti vra}ena oduzeta imovina ili kako }e biti obe{te}eni oni koji tra`e da im oduzeto posle Drugog svetskog rata bude vra}eno. U Mre`i za restituciju, koja zastupa interese vlasnika i naslednika oduzete imovine, ne veruju da }e zakon koji premijer obe}ava zadovoqiti wihove zahteve, tim pre {to je Vlada Srbija izostavila va`ne ~iwenice o potra`ivawu i dr`avnoj imovini kada je popuwavala Upitnike Evropske komisije. Oni su pro{log meseca protestovali {to su EK-u dostavqeni neta~ni podaci, a po wima, re~ je o skrivenim podacima o izvr{enom i teku}em vra}awu imovine, kao i mogu}nostima budu}e restitucije.

Koordinator Mre`e za restituciju Mi le An ti} izrazio je sum-

Rasprodali pa kukaju na cenu \eli} ne spori da je zakon o restituciji deo normalne pravne tekove i normalan elemenat svojinskih odnosa u bilo kojoj zemqi, a to je upravo ono o ~emu stari vlasnici i naslednici stalno govore i isti~u u pravi plan: da dr`ava nije smela zapo~eti privatizaciju i rasprodaju zemqi{ta pre nego {to je re{ila pitawe restitucije. Sada, kada je veliki deo nekada oduzete imovine na ovaj ili onaj na~in ve} prodat, ili, kako to \eli} ka`e, „postao predmet pravno utemeqene transakcije, odnosno trgovine”, cena restitucije za srpsko dru{tvo zaista je mnogo ve}a nego {to bi to bila pre trgovawa oduzetim. wu da su u odgovorima EK-u namerno predati nepotpuni podaci da bi dr`avna imovina ostala u monopolu partija, lokalnih samuprava, javnih preduze}a ili partijski povezanih lica i tajkuna koji wome upravqaju.

– Bitno je da javnosti i Evropskoj komisiji dostavimo ~iweni-

Far ba we ne bi spa slo „Ti ta nik” zakqu~ke da se privreda Srbije ne mo`e oporaviti jer ne postoji – kazao je Kne`evi}, koji je i vlasnik tekstilne kompanije „Modus„.

Po wegovim re~ima, poboq{awe likvidnosti privrede mo`e omogu}iti samo pove}ana tra`wa, kroz pove}ani standard gra|ana, pove}awe plata i broja zaposlenih.

– Preporu~ujemo privredi da se ne zadu`uje u vreme kada pada tra`wa. Mi smo na to upozora-

vali pre tri godine, a sada imamo epilog da je Srbije u{la u neku vrstu narkomanskih finansija, {to zna~i da se vi{e ne bira na~in kako da se do|e do nove tran{e kredita, bez obzira na to koja je cena – ocenio je Kne`evi}. – To }e u jednom tre-

Silne milijarde Privreda Srbije je du`na deset milijardi evra u zemqi i gotovo deset milijardi evra u inostranstvu, a za posledwe tri godine dala je 16,5 milijardi evra za otplatu kamata.

Kne`evi} je kazao i da se kroz subvencionisane kredite za dve godine srpske privreda zadu`ila 2,5 miliona evra, vi{e od 80 odsto preduze}e je izgubilo kreditni bonitet, a za 40.000 do 50.000 preduze}a ne postoji na~in za spas. da ode u ste~aj jer su u blokadi du`e od dve godine, a 40.000 preduze}a je trenutno u nekoj vrsti kratkoro~ne ili dugoro~ne blokade mawe od dve godine.

– Kada biste hteli da sagledate sveukupnu finansijsku sliku srpske privrede, dobili biste

nutku dovesti do kolapsa sistema, {to Vlada Srbije uvi|a i poku{ava da re{i na pogre{an na~in. Re{ewe nije mogu}e novom improvizacijom i „dilom„ dr`ave i banaka nego poboq{awem uslova privre|ivawa, poreskom reformom, smawewem

crnog i sivog tr`i{ta i stvarawem ambijenta za dugoro~ni i stabilan opstanak privrede.

Na to da reforme stoje ve} nekoliko godine upozoravaju doma}i ekonomisti, ali vajde do sada nije bilo.

Tako je nedavno ekonomista Bo {ko Mi ja to vi} istakao da se tranzicija u Srbiji zaglavila na pola puta i da je reformski elan nestao pa preovla|uju partijski, politi~ki i li~ni interesi.

Oceniv{i da je pribli`avawe Evropskoj uniji na dugom {tapu, on je rekao da se sporo sprovodi reforma pravosu|a, da se donose zakoni koji nisu u skladu s evropskim, a dosta proevropskih koji su doneti se ne primewuje.

Po mi{qewu ekonomiste Bo ri sa Be go vi }a, Srbija je sve daqe od tr`i{ne privrede, i 85 odsto dela svih investicija ~ine subvencije koje daje nadle`no ministarstvo. On smatra da se kod nas kqu~ne odluke ne donose na tr`i{tu ve} u Vladi Srbije, isti~u}i da je Srbija na lo{em putu koji je udaqava od tr`i{ne privrede.

Ekonomistkiwa Mi li ca Bi si} smatra da se zastoj reformi vidi i u zbrci koja je nastala posledwih meseci u usvajawu zakona u Skup{tini, koji se ~as usvajaju, ~as povla~e. Kao primere, navela je zakone o akcizama, PDV-u, o planirawu i izgradwi...

D. Uro{evi}

ce na osnovu kojih se od dr`avne imovine potra`uje mawe od 3,5 odsto {umskog zemqi{ta, oko ~etiri odsto gra|evinskog i oko 50-60 odsto poqoprivrednog zemqi{ta – nagla{ava Anti}. – Tvrdimo da se sada{wa dr`avna imovina biv{im vlasnicima mo`e vratiti u naturi ili kroz drugu imovinu,

5

ISTI^E TENDER

[TO NIJE MOGLO ZA DESET GODINA, MO@E ZA TRI MESECA

PRIVREDNICI TRA@E KORENITE REFORME, A NE KOZMETI^KO ULEP[AVAWE EKONOMIJE

Poznata je ekonomska ~iwenica da optimizam sam po sebi donosi dva posto ve}i bruto doma}i proizvod, ali, na`alost, sva je prilika da mi ove godine taj adut ne}emo imati. Vlada Srbije, dodu{e, poku{ava da unese malo svetla u sumornu svakodnevicu, ali realnost i blisku budu}nost privrednici vide mnogo druga~ije, a s wima i gra|ani.

Komentari{u}i najavu novih ekonomskih mera, a pre svega reprogram kredita za privredu, potpredsednik Asocijacije malih i sredwih preduze}a Srbije Mi lan Kne `e vi} kazao je za „Dnevnik” da Vlada poku{ava da odsustvo re{ewa koje nosi sistem dr`avne uprave zameni dono{ewem dovitqivih mera za ono {to bi trebalo da re{e strukturne reforme.

– To je isto kao kada bi se mewao name{taj u kabinama potonulog broda – kazao je on, i dodao da je najve}i deo dugovawa vezan za poslovne odnose banaka i privrede i da ne vidi na~in na koji bi Vlada mogla uticati ne daqe refinansirawe i restrukturirawe privrede.

Kne`evi} je ocenio da je privreda Srbije u katastrofalnoj situaciji jer je 80 odsto preduze}a u nekoj vrsti finansijskog problema. Kako je rekao, 18.200 preduze}a ove godine trebalo bi

ponedeqak14.mart2011.

ali i da bi i pored toga dr`avi ostala ogromna imovina kojom bi mogla raspolagati. Uostalom, da je restitucija u naturi mogu}a pokazuje primer vra}awa imovine crkvenih i verskih zajednica, kojima je za dve godine vra}eno 40 odsto potra`ivanih objekata.

Da li }e se barem deo onoga za{ta se zala`u stari vlasnici i pravni naslednici oduzete imovine na}i u zakonu o restituciji trebalo bi da se zna narednih dana. Me|utim, ve} sada je sasvim izvesno da velikog vra}awa i obe{te}ewa ne}e biti jer dr`ava za to, jednostavno, nema para. Naime, potpredsednik Vlade Srbije Bo `i dar \e li} poru~io je da }e biti donet zakon o restiticiji koji }e biti po meri Srbije, a to zna~i da restitucija bude finansijski skromna.

– Nepravda se mora ispraviti, ali, s druge strane, mora se obzbediti da obe{te}ewe nepravde, koja je u~iwena pre nekoliko decenija, ni na koji na~in ne ugrozi budu}nost na{e nacije – naglasio je \eli}.

Po wegovim re~ima, ne mo`e se o~ekivati da se za restituciju u Srbiji odvoji vi{e nego {to je to slu~aj u nekim mnogo bogatijim dru{tvima, a tamo su, isti~e on, naknade bile dosta skromne. Naturalna restitucija, smatra \eli}, nemogu}a je jer je veliki broj tih objekata ve} bio predmet pravno utemeqene transakcije, odnosno trgovine.

Q. Male{evi}

Ni ko ne ma pa ra za Te le kom Tender za prodaju telekoma isti~e za nedequ dana, a na adresu Vlade Srbije jo{ nije stigla nijedna ponuda potencijalnog kupca koji bi platio 1,4 milijardu evra.

Razlog zbog kojeg dr`ava najverovatnije ne}e uspeti da proda svoj paket akcija Telekoma „Srbija„ jeste te{ka ekonomska situacija u zemqi i svetu, ka`u stru~waci.

Predsednik Sindikata Telekoma Miroslav Joksimovi} ka`e da je prodaja 51 odsto akcija propala zbog ekonomske krize, ali i da je to u ovom trenutku dobra stvar. On navodi da „postoji nekoliko razloga zbog kojih se na tender niko nije javio„.

– Jedan je svakako i ekonomska kriza, kursne razlike, kao i ~iwenica da onaj ko kupuje sigurno zna i da je u Srbiji pao standard. Ipak, to nije kraj, i mislim da kupci nisu definitivno odustali. ^ak i ako se desi prekid tendera, to }e i daqe biti otvoren proces – navodi Jolsimovi}.

– Sada{wa cena je mala, a kada bi do{ao novi vlasnik, i investicije bi bile mawe i on bi dr`ao prirodni monopol. Za prodaju je boqe sa~ekati 2013. godinu, kada }e biti zavr{ena isplata kredita za kupovinu Telekoma Srpske i kada }e dobit Telekoma sko~iti duplo i godi{we iznositi oko 300 miliona evra. Ne ka`em da tada treba prodati ve} videti da li se isplati, na koji na~in, i da li da dr`ava ostane ve}inski akcionar – ka`e Joksimovi}, i za 19. mart najavquje protest radnika.

INTERVJU ILIJA [ETKA, PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA APATINSKE PIVARE

Pi va ri po la ko iz la ze iz bu re ta kri ze

– Od po~etka ekonomske krize tr`i{te piva u Srbiji je do`ivelo pad. U 2009. godine taj pad je bio ve}i od deset odsto, a u 2010. oko {est procenata. To nam govori da smo i daqe u negativnom procesu, ali i da se situacija polako stabilizuje. Nadam se da }emo ove i narednih godina po~eti da polako idemo u plus i vratimo se na nivo koje je tr`i{te imalo pre 2009. godine – ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ predsednik Upravnog odbora Apatinske pivare Ili ja [et ka, i navodi da je kriza bila izuzetno te{ka i da je u nekim privrednim granama pad tr`i{ta bio ve}i i od 50 procenata. On obja{wava da je, iako je pivo roba za kojom je potra`wa po pravilu stabilna, potro{wa ~ak i ovog proizvoda u Srbiji neminovno morala da opadne u situaciji u kojoj druga roba poskupquje a vrednost dinara opada, kao {to je to bilo lane, pa je buxet prose~nog potro{a~a bio prili~no optere}en.

– Ipak, ovaj pad od deset odsto nije ne{to {to vidimo kao katastrofu i svakako nije dovoqan da ugrozi celu industriju, ali jeste pokazateq ozbiqnosti krize i naterao nas je na odre|ena restukturirawa.  Da li }e mo`da i pivo poskupeti?

– Nemamo u planu ve}a poskupqewa piva u ovoj godini, ali cene su `iva stvar koja zavisi od brojnih eksternih faktora na tr`i{tu. Devizni kurs je jedan od wih, ali uti~u i cene sirovina.

Vidimo da zbog situacije u nekim zemqama rastu cene nafte i nekih drugih repromaterijala koji su veoma bitni za industriju. Za sada se ne zna u kojem }e se pravcu to kretati, ali }emo se truditi da {to du`e zadr`imo cenu piva na ovom nivou da bi ono na{im potro{a~ima bilo {to pristupa~nije.  Kako, kao prvi ~ovek kompanije u stranom vlasni{tvu, vidite poslovno okru`ewe i uslove za vo|ewe biznisa u Srbiji?

– Svi smo svesni toga da su protekle dve godine obele`ene svetskom ekonomskom krizom, koja se u Srbiji reflektovala i na probleme koje smo imali odranije. Kao velikoj kompaniji u vlasni{tvu stranog investitora, veoma nam je va`no da imamo stabilne uslove

– Najve}e izvozno tr`i{te za Apatinsku pivaru je Bosna i Hercegovina, tamo imamo izuzetno jake pozicije, a izvozimo i u gotovo sve druge zemqe regiona, u Hrvatsku, Albaniju, Crnu Goru i Makedoniju. Dodatno, izvozimo i na neka tr`i{ta izvan regiona, dodu{e tu nije re~ o nekim ogromnim koli~inama, ali je svaki izvoz zna~ajan i za Apatinsku pivaru, ali i za i srpsku privredu u celini. Na primer, izvozimo u zemqe gde `ivi srpski `ivaq, poput Austrije i [vajcarske, pa ~ak i u prekookeanske zemqe, poput Australije. Planiramo da se vi{e okrenemo stranim tr`i{tima i u narednim godinama.  Pro{le godine Apatinska pivara je u svoj proizvodni asortiman uvrstila i ~e{ko pivo „staropramen“. Da li se planira proizvodwa jo{ nekih novih piva?

Dobri i za grad...

– Apatinska pivara zapo{qava veliki broj qudi, tako|e je kompanija s velikim prometom i uspe{nim biznisom, {to zna~i da puni buxet i lokalne samouprave i Pokrajine i dr`ave. Verujem da je za svakog dobro kada postoje firme koje tako dobro privre|uju.

Osim investicije ve}e od deset miliona evra u novu fla{u „jelen“ piva, planiramo da u ovoj godini zapo~nemo ulagawe u fabriku otpadnih voda, i to radimo u saradwi s lokalnom samoupravom. Re~ je o investiciji vi{e od {est miliona evra koja }e omogu}iti da najsavremenijom opremom bude dugoro~no re{eno odvo|ewe i tretman otpadnih voda. Projektom izgradwe fabrike za preradu voda i prate}e infrastrukture za potrebe sopstvene fabrike i gradskog pre~ista~a nastavqamo da aktivno doprinosimo o~uvawu `ivotne sredine u Apatinu. poslovawa. Za planirawe investicija i operativno poslovawe kompanije veoma je va`no da postoje stabilni uslovi, poput stabilnog kursa dinara, odnosno da postoji sled doga|aja koji je predvidiv. Izuzetno mi je drago {to u posledwih nekoliko meseci imamo znatnu stabilizaciju kursa, nakon pro{le godine kada je pad vrednosti dinara negativno uticao na na{e poslovawe.  Kakvu izvoznu pro|u imaju piva Apatinske pivare?

– Toga }e svakako biti. „Staroparamen“ je pokazao da se uspe{no mo`e uraditi jedna takva inovacija i izuzetno smo sre}ni {to se potro{a~ima to vrhunsko ~e{ko pivo toliko svidelo da su rezultati prodaje i boqi nego {to smo o~ekivali. Planiramo da nastavimo inovacije i lansirawe novih brendova i pakovawa. Za ovu godinu planiramo neka iznena|ewa za na{e potro{a~e, ali ne bih da odajem tajne unapred.

V. ^vorkov

6

berza

ponedeqak14.mart2011.

dnevnik PA KET ZA STA BI LI ZA CI JU

RA STE PRO MET NA BE O GRAD SKOJ BER ZI

TA KO JE U OZBIQ NIM DR @A VA MA

^e{ka porasla 16 posto

Tem po ra sta in du strij ske pro iz vod we u ^e {koj ubr zan je u ja nu a ru za 16,7 od sto na go di {wem, a 4,2 od sto na me se~ nom ni vou, ob ja vqe no je u Pra gu Glav na sna ga ~e {ke in du stri je i da qe je pro iz vod wa mo tor nih vo zi la.

Pro duk ci ja auto mo bil skog sek to ra u ja nu a ru je po ve }a na 34,3 od sto u od no su na isti me sec la ne, u a ce loj in du stri ji ima la je udeo od 6,1 od sto. S dru ge stra ne, opa la je pro iz vod wa elek tri~ ne ener gi je, ga sa i to plot ne ener gi je za 5,9 od sto, pre ne li su ~e ski me di ji. ^e {ka eko no mi ja je iz ra zi to iz vo zna, ta ko da po kre ta~ po ro i zvod we osta je ino stra na tra `wa. U ja nu a ru je iz voz po ras tao 20,1 od sto.

Isto vre me no je po ve }a na i do ma }a po tra `wa i to za 16,6 od sto. Upr kos tim do brim re zul ta ti ma, ana li ti ~a ri o~e ku ju da }e tem po ra sta ~e {ke in du stri je, po sle pr vog tro me se~ ja po ~e ti da uspo ra va.

„Lego” {iri fabriku Po zna ti dan ski pro iz vo |a~ igra ~a ka „Le go” je od lu ~io da pro {i ri svo ju fa bri ku u ~e skom me stu Klad no i pri mi jo{ 200 rad ni ka, uz po ve }a we pro iz vod we za 25 od sto, ob ja vqe no je da nas u Pra gu. Iz grad wa dve no ve pro iz vod ne ha le u ^e {koj, u vred no sti 1,2 mi li jar de kru na (50 mi li o na evra), tre ba lo bi da bu de za vr {e na u ma ju 2012. go di ne.

Sve se vrti oko Aerodroma i NIS-a Ber ze u re gi o nu na po ~et ku 2011. go di ne za be le `i le su rast pro me ta i po ve can in te res in ve sti to ra na kon pa da u pro {loj go di ni i taj po zi ti van trend tre ba lo bi da se odr `i to kom ce le go di ne, oce ni li su stru~ wa ci.

Be o grad ska ber za od po ~et ka go di ne ostva ri la je pro met od ukup no 60,2 mi li o na evra od ~e ga su ak ci je Naft ne in du stri je Sr bi je (NIS) i Aero dro ma „Ni ko la Te sla” sa pro me tom vi {im od 18 mi li o na evra od no sno 2,7 mi li o na evra, za jed no ci ni le 34 od sto vred no sti pro me ta. Od po ~et ka 2011. go di ne, na Ber zi je pro sec no dnev no ak ci ja ma tr go va no u vred no sti 1,37 mi li o na evra, od ~e ga je uce sce NIS-a 30 od sto, a bli zu 10 od sto Aero dro ma.

Di rek torka Ber ze Gor da na Do sta ni} is ta kla je da je pro se~ na dnev na vred nost pro me ta ak ci ja ma na tr `i {ti ma Be o grad ske ber ze u pro te klih {est me se ci, iz no si la 1,10 mi lion evra, a da je u istom pe ri o du ak -

Do bit ni ci

ce na na za tva ra wu

pro me na ce ne (%)

vred. pro me ta

AIK banka a.d. Ni{

1.500

+7,14%

367.517

Kredi banka a.d. , Kragujevac

1.899

+5,44%

45.579

Lasta a.d. , Beograd

527

+4,77%

148.222

Gu bit ni ci

ce na na za tva ra wu

BIP a.d. , Beograd Alfa plam a.d. , Vrawe Velefarm a.d. , Beograd

Sa tri litra 800 kilometara

ju auto mo bi le na tr `i {te, ali pro da ja opa da u Fran cu skoj, Ne ma~ koj i Ita li ji. „Fi jat” be le `i pad pro da je od 30 od sto na evrop skom tr `i {tu, ali ame ri~ ki kon cern „Kraj sler” od sko ra deo „Fi ja ta” pro da je u Ame ri ci bo qe ne go pret hod nih go di na.

Stru~ wa ci pro ce wu ju da }e 2015. go di ne u Evro pi sva ki tre }i auto mo bil bi ti na hi brid ni ili elek tri~ ni po gon 2015. go di ne u Evro pi bi ti na hi brid ni ili elek tri~ ni po gon. „Pri pre ma mo auto mo bil ko ji }e sa sve ga tri li tra ben zi na mo }i da pre |e sko ro 800 ki lo me ta ra, ~i ji je po gon sto od sto elek tri~ ni, po gra du vo zi na elek tri ku, a van gra da ko ri sti ma li mo tor kao agre gat”, ka `e Ho fr man [e kler iz BMV-a.

Pro {le go di ne pro da to je 12 mi li o na auto mo bi la vi {e ne go 2009. go di ne. Nem ci ne ma ju pro ble ma da pla si ra -

Broj tran sak ci ja na Be leks vi {e stru ko je po ras tao is kqu ~i vo kao re zul tat vi {e mi li on ske ak ci o nar ske struk tu re NIS-a i Aero dro ma „Ni ko la Te sla”, ka za la je Do sta ni} i is ta kla da je naj li kvid ni ja ak ci ja Be leks, u ovoj go di ni, NIS dok je sle de Aik ban ka, Ko mer ci jal na ban ka, Bam bi, i Aero drom

pro {lo ne deq ni pro met

NO VI MO DE LI AUTO MO BI LA OSVA JA JU TR @I [TE

Tr ` i { te auto m o b i l a u sve t u do ` i v e l o pro c vat u 2010. go di ni, {to se pred vi |a i za ovu.

Stru~ wa ci pro ce wu ju da }e 2011. go di ne bi ti pro iz ve de no i pro da to ~ak osam mi li o na auto mo bi la vi {e i da }e sva ki tre }i auto mo bil

ci ja ma NIS-a pro sec no dnev no tr go va no u vred no sti 270 hi qa da evra. Ukup na ostva re na vred nost pro me ta ak ci ja ma na Be o grad skoj ber zi je za pro te klih {est me se ci iz no si la 139,5 mi li o na evra od ~e ga je uce {}e NIS-a sa pro me tom vi {im od 34 mi li o na evra, bi lo pre ko 24 od sto, do da la je ona.

Po s le raz l a z a sa „Kraj sle rom”, „Mer ce des” je ove go di ne u ja nu a ru pro dao 30 od sto vi {e auto mo bi la ne go la ne. Naj tra `e ni ji su naj luk su zni ji mo de li. „Za h va q u j u } i po v e } a n oj po tra `wi Mer ce des }e ove go d i n e otvo r i t i dve no v e fa bri ke u Ne ma~ koj, gde }e mo kroz pro gram Vla de za po sli t i oko 15.000 rad n i k a.

Naj v e } e ope r a c i j e su nam usme re ne na ki ne sko tr `i {te”, ka `e An dre jas Bin der iz „Mer ce des Ben ca”.

pro me na ce ne (%)

vred. pro me ta

31

-16,22%

17.071

8.567

-15,08%

357.840.225

822

-8,77%

77.167

„Ni ko la Te sla”. NIS sa ukup no 716.000 tran sak ci ja u 2011. go di ni i Aero drom „Ni ko la Te sla” sa 403.000, mi qa ma su da le ko od tre }e pla si ra ne Aik ban ke sa 1.169 tran sak ci ja.

Od 1.500 ku pa ca ak ci ja NISa, 1.355 su fi zic ka li ca do mi nant no do ma }a, dok je 136 prav nih li ca i to 92 iz Sr bi je. Kod ku pa ca ak ci ja Aero dro ma „Ni ko la Te sla” struk tu ra je ne sto bo qa u ko rist prav nih li ca, te ta ko od oko 330 ku pa ca, 55 su prav na li ca, od to ga 39 do ma }a, a 275 fi zi~ ka, na ve la je Do sta ni}.

Bro ker „Sin te za In ve sta” Ne nad Gu ja ni ~i} sla `e se da je na po ~et ku go di ne znat no po pra vqen pro met na Be o grad skoj ber zi ko ji je tri go di ne za re dom bio u pa du. U pr va dva me se ca ima mo so li dan trend ka ko ra sta tr `i {ta ta ko i pro me ta, is ta kao je on i iz ra zio o~e ki va we da }e u 2011. bi ti za u sta vqen taj tro go di {wi pad. Gu ja ni ~i} je uka zao da je po zi ti van trend na Be o grad skoj ber zi ipak da le ko od ne kih ve li kih pro me ta ko ji bi mo gli da go vo re da se tr `i {te, u pot pu no sti, opo ra vi lo i pod se tio da se u 2007. go di ni dnev ni pro met na Be o grad skoj ber zi kre tao iz me |u de vet i 10 mi li o na evra. Pre ma pi sa wi ma za gre ba~ kih me di ja i ber ze u re gi o nu Qu bqan ska, Za gre ba~ ka, Sa ra jev ska za be le `i le su po zi ti van trend pro me ta i po ve }an in te res in ve sti to ra na po ~et ku 2011. na kon pa da u pro {loj go di ni.

Bro ke ri u re gi o nu oce wu ju da u 2011. go di ni ima pro sto ra za rast pro me ta na ber za ma.

E. Dn.

Za evro 500 milijardi evra

Sa svim neo ~e ki va no, na van red nom sa mi tu 17 {e fo va dr `a va i vla da ze ma qa ~la ni ca evro zo ne usvo jen je du go ro~ ni pa ket me ra za sta bi li za ci ju za jed ni~ ke va lu te u vred no sti od 500 mi li jar di evra, ja vqa ju~e ne ma~ ki Ra dio Doj ~e ve le .

Ne ma~ ki ra dio na vo di da je na sa mi tu ~el ni ka „evro len da”, ko ji je tra jao do ju tros, su ma za jed ni~ kog fon da za sta bi li za ci ju je din stve ne va lu te zo ne evra, udvo stru ~e na. Ni ko ni je o~e ki vao ovu od lu ku. Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel je ju ~e sa op {ti la da su se ze mqe ~la ni ce evro zo ne do go vo ri le u ve zi sa me ra ma za sta bi li za ci ju evra.

Od 2013. go di ne bi }e us po sta vqen stal ni fond u vi si ni od 500 mi li jar di evra. Za sa da se ne zna ko li ko }e fi nan sij ski sta bil ne ~la ni ce mo ra ti da u~e stvu ju u we mu, ali je ja sno, iz ja vi la je kan ce lar ka, da }e Ne ma~ ka mo ra ti da pru `i ve }e ga ran ci je, pre no si DV. Sa da {wi pre la zni fond za spa sa va we evra, bi }e bez ma lo udvo stru ~en, na vo di DV, uz na me me nu da je ume sto 250 mi li jar di evra pred vi |e no 440 mi li jar di evra. Cen tral na evrop ska ban ka je zah te va la, pa je ta ko i od lu ~e no, da fond za spa sa va we evra ima pra vo na ku po vi nu dr `av nih ob ve zni ca fi nan sij ski po qu qa nih dr `a va.

MMF UPO ZO RA VA BRIK

Opasan prebrzi rast Brazila, Kine...

Eko no mi je u na glom uspo nu, ko je su bi le glav ni po kre ta~ glo bal nog opo rav ka, mo `da ja ~a ju su vi {e br zo, {to ni je do bro po wih, s ob zi rom na to da se po ve }a va ju in fla tor ni pri ti sci, iz ja vio je pr vi za me nik di rek to ra Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da Xon Lip ski.

Ki na, Bra zil i dru ge eko no mi je u br zom uspo nu na sto je da su zbi ju in fla ci ju i uve du kon tro lu nad obil nim pri li vom in ve sti ci ja. MMF ve} me se ci ma upo zo ra va na ri zi ke od ce nov nih pri ti sa ka u tim ze mqa ma, ali ko men tar Lip skog go vo ri o po ve }a noj za bri nu to sti Fon da.

Lip ski je u in ter vjuu za Roj ters re kao da rast eko no mi ja u uspo nu od 6,5 do se dam od sto pred sta vqa uglav nom gor wi li mit wi ho vog ka pa ci te ta i uka zao na to da se po ja vqu ju pr vi zna ci pre gre va wa. „Za eko no mi je u uspo nu, hla |e we ra sta }e bez na no {e wa ve }e {te te glo bal noj eko no mi ji, zah te va ti iz ve sne de li kat ne ma ne vre”, uka zao je Lip ski.

Ki na, Bra zil i dru ge eko no mi je za slu `ne za glo bal ni opo ra vak, zbog vi so ke sto pe pri vred nog ra sta ri zi ku ju ve }u in fla ci ju, a sto pa eko no mskog ra sta ne sme bi ti vi {a od sedam od sto Ki na je su zbi ja we in fla ci je po sta vi la ove go di ne kao pri o ri tet.

Spe ci jal ni sa vet nik iz vr {nog di rek to ra MMF-a Xu Min oce -

SVET SKA TR GO VIN SKA OR GA NI ZA CI JA

SAD uvele prekomerne carine Kini Ko mi tet za re gu li sa we spo ro va Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je (STO) oce nio je da su SAD uve le pre ko mer ne do dat ne ca ri ne za ki ne ske gu me, ple te ne vre }e i ~e li~ ne ce vi, ob ja vqe no je u @e ne vi. Isto vre me no uvo |e we an ti dam pin {kih i an ti sub ven cij skih ca ri na je, pre ma mi {qe wu ~la no va Ko mi te ta za re gu li sa we spo ro va, ne za ko ni to, kon sta to va no je na ju ~e ra {weg za se da wu tog te la STO. Do dat ne ca ri ne od 20 od sto SAD su uve le 2007. go di ne i ma da se Ki na 2008. obra ti la STO sa mol bom da ove do dat ne na me te osu di, or ga ni za ci ja je u ok to bru iste go di ne od ba ci la taj zah tev, pre no si ru ska agen ci ja Itar Tas. Mi si ja STO u `e nev skom se di {tu or ga ni za ci je je, me |u tim, si no} sa op {ti la da po zdra vqa po sled wu osu |u ju }u od lu ku ko ja „uda ra u sr` ame ri~ ke prak se na uvo |e wu za {tit nih ca ri na za ki ne sku ro bu”. Pred stav nik ame ri~ kog mi ni star stva za tr go vi nu Ron Kirk je iz ra zio „du bo ku za bri nu tost” zbog od lu ke STO. Uvo |e we do dat nih ca ri na ame ri~ ka stra na obra zla `e po tre bom da se ogra ni ~i rast ki ne skog iz vo za i „za {ti te” rad na me sta na te ri to ri ji SAD.

nio je da pre gre va we ki ne ske eko no mi je za bri wa va i da je neo p hod no uspo ra va we eko nom skog ra sta.

Bra zil i ne ke dru ge eko no mi je u uspo nu po di gle su po re ze na stra ne in ve sti ci je ili po ve }a le zah te ve za ni voe oba ve znih re zer vi ba na ka, ka ko bi us po ri le pri liv in ve sti ci o nog nov ca i ot klo ni le in fla tor ne pri ti ske.

Lip ski je oce nio da su te kon tro le to ko va ka pi ta la mo `da po ne kad neo p hod ne i ko ri sne, ali je uka zao da su te me re sa mo ne ke od osta lih me to da, kao {to su pri la go |a va we va lut nih kur se va i mo ne tar ne ili fi skal ne me re ko je tre ba da do bi ju pred nost.

U sa mom MMF-u, u to ku je de ba ta o to me ka da i ka ko tre ba ko ri sti ti kon tro lu ka pi ta la. „Bo qe je ot po ~e ti raz go vo re o do no {e wu iz ve snih po ten ci jal nih smer ni ca ili pra vi la o to me ka ko naj i sprav ni je po stu pi ti da ne ka ze mqa, za ko ju se u~i ni da de lu je na svo ju ru ku u sop stve nim in te re si ma, ne bi stva ra la pro ble me {i roj glo bal noj eko no mi ji ili svo jim su se di ma, ne go osta vi ti sva koj po je di na~ noj ze mqi da sa ma od lu ~u je ka ko }e re a go va ti”, za kqu ~io je Lip ski

PRE LA ZAK DI REK TO RA IZ „MAJ KRO SOF TA” U „NO KIJU”

Transfer od {est miliona

Naj ve }i svet ski pro iz vo |a~ mo bil nih te le fo na „No ki ja” is pla ti }e svom no vom ge ne ral nom di rek to ru Ste fe nu Elo pu vi {e od {est mi li o na do la ra u dve ra te za pre la zak iz ame ri~ kog „Maj kro sof ta”, ob ja vqe no je u Hel sin ki ju. „No ki ja” je to sa op {ti la u spe ci jal nom iz ve {ta ju ame ri~ koj Ko mi si ji za har ti je od vred no sti.

Kao na kna du za gu bi tak pri ho da „No ki ja” je u ok to bru 2010.

go di ne is pla ti la Elo pu vi {e od tri mi li o na do la ra, a jo{ to li ko }e mu da ti u ok to bru ove go di ne, na ve la je kom pa ni ja u in for ma ci ji na me we noj ame ri~ kom re gu la tor nom te lu.

Elo po va bru to go di {wa pla ta je 1,05 mi li o na evra i ne znat no je ni `a od pla te we go vog pret hod ni ka Oli-Pe ka Ka la svu oa. On je 2009. go di ne pri mio 1,18 mi li o na evra.

Od da nas u po go nu as flat na ba za

Kon kurs za „Ri tam Evro pe – po e ti ka gra ni ca”

Prema najavama ~lana Gradskog ve}a za saobra}aj Si ni {e Bub we vi }a ove sedmice po~iwe popravka kolovoza i ulica o{te}enih tokom zime. Porod toga on je kazao i da }e asfaltna baza preduze}a „Put” biti pokrenuta danas, kao i da se popravke ne mogu obavqati kada je asfalt hladan ve} se mora sa~ekati porast temperature.

B. M.

Studentski kulturni centar raspisuje internacionalni umetni~ki konkurs na temu „Ritam Evrope- poetika granica”.

Na konkurs se mogu slati fotografije, plakati i video radovi, a pravo u~e{}a imaju autori starosti od 15 do 35 godina.

Radovi se dostavqaju na mejl ri ta me vro pe@g mail.com ili po{tom u ce-de formatu na adresu Centra, Ulica dr Ilije \u-

ri~i}a 3. Uz rad, pored wegovog naziva, treba da se navedu li~ni podaci autora, kao i adresa i kontakt telefon, a po jedan rad iz svake kategorije bi}e nagra|en sa 300 eura. Konkurs se zatvara 20. aprila, a obave{tewe o rezultatima bi}e do 27. aprila. Sve dodatne informacije mogu se na}i na sajtu www.skcns.org i na broju telefona 021 6350 744.

A. J.

Novosadska ponedeqak14.mart2011.

„Alo” u Ko vi qu me wa pr vu ci fru Od danas do petka 18. marta od 22 do 6 sati, u Koviqu }e do}i do povremenih prekida na telefonskim vezama zbog promene telefonskog pretplatni~kog broja.

Umesto broja 8, telefonski brojevi po~iwa}e sa cifrom 29. Povremeni prekidi na vezama ne bi trebalo da traju du`e od sata.

N. R.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„Kr sto vi No vog Sa da i Pe tro va ra di na” na po klon nu ulicu i predstavqao simbol grada. Pored krsta nalazio se dekorativni bunar Save Vukovi}a, osniva~a Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu. Mermerni krst je o{te}en u bombardovawu Novog

Sada 1849. godine. Marija Trandafil, najve}a novosadska dobrotvorka, obnovila je znameniti pravoslavni krst 1867. godine, o ~emu svedo~i zapis na postamentu: „ Opravqen tro{kom Marije udove Trandafil 1867”...”

A. J.

V remeploV

OPERATERI DOMA ZDRAVQA DNEVNO PRIME DO 6.000 POZIVA

Pro {i re we Kolcen tra jo{ na ~e ka wu Dom zdra vqa „Novi Sad” uskoro planira pro{irewe Kol centra, s ob zi rom na fre kventnost poziva, koji dose`e i do 6.000 dnev no. U raz go vo ru za „Dnevnik” koordinatorka ovog centra Sne ` a n a Bo {kov je pre oko dva meseca najavila da bi adaptirani Kol centar trebalo da po~ne rad krajem ovog meseDom zdravqa „Bulevar”: Sedi{te pro{irenog kol cetra ca i u zgradi na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, je Kol centar tek po~eo rad, kom, izazvala je negodovawe ali ova informacije nam sa- sva ko dnev no su pri sti za le kod sugra|anki, koje ka`u da da nije potvr|ena, jer sve za- pritu`be za{titniku paci- po sle 8 ~a so va ne ma vi {e visi od „tehni~kih uslova jentovih prava, jer je bilo slobodnih termina, pa morakoji treba da se stvore”. Bez gotovo nemogu}e stupiti u ju da zovu narednog petka. obzira {to }e operateri bi- vezu s operaterom.

Koordinatorka Kol centra ti na dve lokacije, gra|ani Ipak, na vrhu liste neza- ukazala je da je najboqe da se }e mo}i da zakazuju preglede dovoqstva i daqe je ~ekawe za pre ven tiv ne pre gle de i dobijaju informacije, bilo na odre|ene specijalisti~ke obrate izabranom lekaru, a da su uspostavili vezu s ope- i di jag no sti~ ke pre gle de. kurativne da zaka`u preko raterom na Limanu ili na Opravdawe se nalazi u maw- Kol centra. Od 5.500 do 6.000 Bu le va ru. Tre nut no u Kol ku lekara specijalista, a i po zi va ko li ko ope ra te ri cen tru ra di 50 ope ra te ra, broj pacijenata je mnogo ve}i dnevno prime, tre}ina se od~iji }e se broj pove}avati u u odnosu na broj termina ko- no si na da va we od re |e nih skladu s potrebama, re~eno jima raspola`u lekari. Zbog informacija, jer prema reje iz Doma zdravqa. toga se de{ava da pacijent ne ~ima Sne`ane Bo{kov, graOtkako su pove}ali broj uspe da zaka`e pregled pri |ani su u nedoumici u vezi s te le fon skih ope ra te ra u prvom poku{aju. odre|enim procedurama, pa ovoj slu`bi, pacijenti lakOdluka da se ginekolo{ki tra`e od wih obja{wewe. {e uspostavqaju vezu. Kada pregledi zakazuju samo petI. Dragi}

SVE VI[E OBOLELIH OD RESPIRATORNIH INFEKCIJA

Le po vre me, lo {e zdra vqe

Tre zve wa ci {tet ni za dr `a vu Oblasna lo`a trezvenosti u Novom Sadu objavila je u novinama 14. mar ta 1933. svoj dopis policiji. Ona je zatra`ila za{titu od razularenih pijanica koji napadaju istaknute trezvewake a ~ak ih i tuku na ulici.

Naveden je nedavni slu~aj iz Kisa~ke ulice gde je jedan poznati gostioni~ar predvodio napad

Predavawe „Jevreji u Jugoslaviji (1944- 1952)- kraj ili novi po~etak” odr`a}e sedanas u 18 ~asova u Klubu jevrejske op{tine, Ulica Jevrejska 11. U programu u~estvuju istori~ari Mla den ka Ivan ko vi} i Ran ko Kon ~ar i predsednik Saveza jevrejskih op{tina Srbije Alek san dar Ne }ak.

A. J.

hronika

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬ne ~etiri nedeqe da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige.

Ove nedeqe daruje se kwiga „Krstovi Novog Sada i Petrovaradina” autora Du {a na V. Sa la ti }a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Autor opisuje zna~aj krsta koji se nalazi na uglu Zmaj Jovine i Mileti}eve ulice: „Najstariji, najlep{i i najznamenitiji krst u Novom Sadu postavqen je najverovatnije u drugoj polovini 18. veka na uglu nekada{we Glavne ulice i Lebarskog sokaka, danas Zmaj Jovine i Mileti}eve ulice. Isklesan od crvenog erdeqskog mermera krst je postavqen na mestu gde su nekada bila ve{ala odnosno stub srama, kako bi se oprali gresi onih koji su tu mu~eni ili pogubqeni. Ogra|en kovanom ogradom i ukra{en fewerima, krst je krasio Glav-

Pre da va we o je vrej skoj za jed ni ci

polupijanih mladi}a na „jednog uglednog gra|anina - trezvewaka”. Napada~i su tvrdili da samo „brane svoj hleb” koji trezvewaci ho}e da im otmu. Uz to, govorili su jo{, da su trezvewaci {tetni za dr`avu, koja od potro{a~a alkohola ubira dosta poreza, a od trezvewaka nema nikakve vajde!

N. C.

Posle izuzetno hladnog vremena, ~ini se da prole}e kona~no na pragu. Spoqne temperature sve su vi{e, pa su ve} dva dana zimske jakne i debeli kaputi suvi{na garderoba. Zato pedijatri apeluju na roditeqe da posebno povedu ra~una o tome kako odevaju mali{ane pre izlaska iz ku}a.

– Deca moraju biti adekvatno obu~ena jer su temperature, pogotovo jutarwe, bli`e nuli, a preko dana su i do 15 stepeni.

Najboqe je mali{ane slojevito obla~iti kako bi u vrti}u mogli da skinu deo po deo ode}e, u zavisnosti od aktivnosti.

Oznojeno dete nikako se ne sme pustiti napoqe jer bi se moglo prehladiti – isti~u lekari.

Roditeqi moraju voditi ra~una i o de~joj ishrani. Treba davati {to vi{e vitaminskih preparata, pogotovo vo}a i povr}a bogatih vitaminom C. Na

pijacama se mogu na}i zelene paprike, kao i vo}e koje obiluje vitaminom C, poput kivija, mandarine, naranxe, grejpfruta. U tur{iji i kiselom kupusu tako|e ima mnogo tog vitamina. Ukoliko deca nisu qubiteqi tog vo}a i povr}a, treba im davati multivitaminske preparate.

Ovih dana su i ordinacije pretrpane pacijentima, kako decom tako i odraslima. Zato lekari savetuju da ukoliko mali{anu procuri nos ili po~ne da ka{qe, ne treba `uriti lekaru. Najpre treba dete izdvojiti iz kolektiva (vrti}a, {kole), a potom mu dati tople ~ajeve, neki sirup ili tablete paracetamola za povi{enu temperaturu, ukoliko ona prelazi 38 stepeni, kao i kapi za nos. Uz konzumirawe dovoqne koli~ine te~nosti, detetu se u usta mo`e lokalno poprskati sprej

koji ima antibakterijsko delovawe (npr. tantum verde). Antibiotik se nikako ne sme dati odmah jer je re~ uglavnom o infekcijama virusne prirode.

Ukoliko se temperatura ne smi ru je, ako se kret iz no sa promeni boju, a grlo je i daqe za`areno – dete se obavezno mora odvesti izabranom pedijatru, koji }e ga pregledati i prepisati mu terapiju. Lekari op{te medicine tako|e ka`u da je sve vi{e odraslih obolelih od respiratornih infekcija, upale grla i bronhitisa.

Naj~e{}e tegobe jesu grebawe u grlu, kijavica, ka{aq, op{ta slabost i malaksalost, a poneko ima i blago povi{enu temperaturu. Tada se preporu~uje upotreba nazalnih sprejova i septoleta, dok antibiotici ne bi smeli da se uzimaju bez konsultacija sa svojim lekarom.

Q. Nato{evi}

VESTI Petrovaradinci bez „alo” Telefonske linije u Petrovaradinu bi}e u prekidu u utorak, 15. marta od 22 do 24 sata. Razlog su planirani radovi na mre`i.

N. R.

Sli ke Sla |a ne \u ka no vi} Izlo`ba studentkiwe ~etvrte godine slikawa Sla |a ne \u ka no vi} „Wal ka way„ odr`a}e se sutra u 12 ~asova u multimedijalnom centru Akademije umetnosti, Ulica \ure Jak{i}a 7.

Ulaz je slobodan.

A. Va.

„Ao, sve te, da lep li si, kle ti...”

Proslava 187. godi{wice ro|ewa Branka Radi~evi}a „Ao, svete, da lep li si kleti...„ odr`a}e se sutra u 19 ~asova u ~itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1. Ovom prilikom promovisa}e se i nove pesni~ke kwige „Brankovog kola” - „I kazna i dar” Ma ri ne Vo ji no vi}, „Prekora~ewa” Iva na De spo to vi }a, „Dvopjev” autorki Alek san dre Ma ri lo vi} i Ire ne Be ra, „PTSP sindrom” @eq ka Pr `u qa, „Anatema hqeba nasu{nog” Ma je Sta no je vi{} i „Plovidba” autorke Bi qa ne Ta si}. Uvodno slovo dr`a}e Ne nad Gru ji ~i}.

A. Va.

Iz lo `ba gra fi ka Izlo`ba grafika „U sivoj masi” autora Alek san dra Bo ti }a bi}e otvorena danas u 19 sati u Galeriji Saveza udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine, Bulevar Mihajla Pupina 9. Galerija je otvorena svakog radnog dana od 10 do 20 sati i subotom od 9 do 13 ~asova, a postavka }e trajati do subote 9. aprila.

N. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8.30 do 10 sati ulice Baje Pivwanina, Branka Ili}a, Nova 70, Pali}ka, Rajka Mamuzi}a, Unska; od 10.30 do 12 [umska neparna strana od broja 5A do 11AB i parna od 4 do 10A, Branka ]opi}a od 1 do 3 i od 2 do 6, Gorana Kova~i}a od 1 do 25 i od 2 do 34, Iliriona Ruvarca od 25 do 31, Jovana Popovi}a od 57 do 63 i od 58 do 68, Kapetana Beri}a, Petefi [andora od 93 do 133A i od 104 do 150A, Restoran GIK „1. maj”. Ka}: od 8.30 do 10.30 ~asova deo naseqa Ka} od ulaska u selo iz pravca Novog Sada do Ulice Svetozara Markovi}a; od 8.30 do 13 Branka Kozareva od 2 do 26 i od 1 do 47, Wego{eva od 1 do 5 i od 2 do 12, Omladinska od 41 do Svetosavske; od 10 do 12 ~asova B. Paleksi}a od Svetosavske do fudbalskog igrali{ta. ^or ta nov ci: od 9 do 13 sati deo vikend naseqa od vile Izvr{nog ve}a prema ^ortanovcima.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak14.mart2011.

dnevnik

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Bli zan ci u ~e ti ri po ro di ce Blizanci Bo tond i @om bor - ^ile Vig-Oros i Loranda Orosa, Mi len ko i @ar ko - Jelene Rad i Slavi{e Kova~evi}a, Ma ri ja i Ni ko la - Tatjane i Sa{e Kova~evi}a, Je le na i Te o do ra - Jasmine i Igora Vujadinovi}-Petrli}a.

De~aci Ser gej - Sne`ane i Igora Dimitrova, Fi lip - Sawe i Du{ana Nikola{evi}a, Vla di mir - Rozalije i Gorana Pavlovi}a, \or |e - Radmile i Zorana Dimitrijevi}a, Ne ma wa - Sla|ane i Stevana Api}a, Ra di vo je - Mirele Skakavac i Predraga Jevti}a, Ste fan - Andree i @eqka Zekanovi}a, Da mjan - Olivere Stankovi} i Slobodana Vasovi}a, Ma te ja - Marije i \or|a Medi}a, Stra hi wa - Kristine i Zorana Nini}a, Stra hi wa - Bojane i Nemawe Mihi}a, Is tokLi am - Mojce i Valentina \uji}a, Vuk Jelene Dragi} i @arka Joji}a, Da mjan Maje i Stefana Stefanovi}a, Amin Enise Morine i Elvisa Damwanovi}a, Lu ka - Tatjane \uki} i Mom~ila Milovi}a, Da rio - An|e Nikoli} i Dobrislava Jovanovi}a, Dra gan - Mirjane i Milenka Stjepanovi}a, Te o dor - Nata{e i Zlatka Ki{a, Veq ko - Tatjane i Predraga Marjanovi}a, La zar - Marije i Milana Milinovi}a, Jo van - Jelene i Dalibora Bogojevi}a, Mi haj lo - Tamare Milanovi} i Nenada Mijanovi}a, Fi lip - Ivane i Stevana Paunovi}a, Sr |an - Mirjane i Stojana Vrhovca, Stra hi wa - Sne`ane Zelen-Popadi} i Vladimira Popadi}a, Da ni lo - Sne`ane i Nikole Hemuna, Dra gan - Ivane Dimovi} i Ramba \or|evi}a, Vu ka {in - Danke i Sr|ana Ru`i}a, Ne ma wa - Marjene i Miqana

Vla~i}a, Ne ma wa - Aleksandre i Aleksandra Rilka, Ne nad - Qubice i Jovice Ki{a, Mar ko - Sawe i Aleksandra Viteza, Aqo {a - Du{ice i Bojana Radovi}a, Mar ko - Maje i Slobodana Jawu{a, De jan - Vesne Toli} i Branislava Mrkowi}a, Te o dor - Maje i Alminka [ap~anina, Jo van - Aleksandre i Dragana Pavlovi}a, Mar ko - Monike i Slobodana Mari}a, Vla di mir - Sowe Bo`ovi}- Romanov i Frawe Romanova, Mi haj lo Mirjane Pavi} i Milana Vranca, Lu ka Branke i Jovana Dubroje, La zar - Aleksandre Nikolin i Milorada Vujnovi}a, Ni ko la - Mirjane i Sr|ana Hadna|eva, Mi lo{ - Marijane i Darka @eraji}a, Ste fan - Vi{we i Dragana Qubovi}a, Ugqe {a - Milke [kundri} i Danila Labana, Mi lan - Dragane Milosavqev i @ivka Popovi}a, Fi lip - Dragice i Olivera Jovani}a, An drej - Danijele i Nikole Kaplarskija, Ro land - Kristine Tot i Lasla Tota, Dra gan - Nata{e i Dejana Veselinovi}a, Zo ran - Jelene Adamovi} i Gorana Stojanovi}a, Mi haj lo Milice i Slavka Pamu~ine, Pe tar - Jelene i Jovana Igri}a, Ne ma wa - Milene i Ivice Sto{i}a, Du {ko - Ivane i Vladimira Martinovi}a, Da vid - Sla|ane i Atile Na|a, La zar - Jelene Mandi} i Gojka Da{i}a, Ma te ja - Dejane i Neboj{e Milakovi}a.

Ni ko la Jan ko vi} i Mi la na Ba bi} sa k}er ki com Ta rom

Devoj~ice Ni ko li na - Doris i Nikole Prpi}a, So fia - Milice Krtini} - Milo{evi} i Vladimira Milo{evi}a, Jo va na - Dragane i Dragomira Luki}a, Ta ma ra - Radmile i Dragana Vukeli}a, Va si li sa - Marine i Davora Soldata, Awa - Aleksandre i Milana Manojlova, Ni ko li na - Mile i \or|a @ivkovi}a, An |e la - Aleksandre i Negoslava Pavlovi}a, Kri sti na Melinde i Bojana Tomi}a, Te o do ra - Sla|ane i Aleksandra Zeqka, Du wa - Tawe i Dragana Kolunxije, Dra gi ca - Bla`enke i Bogdana Kosti}a, Mi li ca - Dragane i Sla|ana ]erti}a, Iva na - Svetlane i Nenada Fajfera, Mag da le na - Tamare i Igora Kise, Alek san dra - Biqane i Aleksandra Kruni}a, Ma {a - Mire i Jove [evi}a, Iva na - Jane i Jana Pavelka, Ni ko li na - Sla|ane i Jelenka Pavlovi}a, Jo va na - Ivane @arkovi}-Petru{evski i Jordan~a Peru{evskog, Mi le na - Svetlane i Aleksandra Telebaka, Du wa - Du{ice i Gorana Zeqkovi}a, So fi ja - Du{ice i Qubomira Jovanova, Bi qa na - Svetlane i Vlastimira Spasojevi}a, Du wa - Jelene i Borislava Mati}a, Una - Danice i Du{ana Zelenkovi}a, Emi li ja - Marije i Gorana Krsti}a, Te o do ra - Biqane i Miroslava Kne`evi}a, Ta tja na -

Martine i Gorana Radi{i}a, Dar ja - Sawe Rista-Popi} i Bojana Popi}a, Ele na - Bojane i Gojka Vla{kija, Ali na - Hatixa Demiri i Nursena Sapija, Sa wa - Radmile i Miladina \uri}a, Mi la - Nata{e i Sr|ana Prosenice, Ja na -Korane i Dragana Mi}evi}a, Alek sa Jelene i Zlatana Eraka, Ma ri ja - Milice i Miroslava Plav{i}a, Dra ga na - Lele i Dragana Bojani}a, Ma ri ja - Nata{e i Stevice Kalapatija, Qi qa na - Teodore Bogi~evi}Ogrizovi} i Alana Ogrizovi}a, Sla vi ca Milke Lakatu{ i Du{ka Jovanovi}a, Ha na Mejre i Mehmeda Ra{ite, Sa {a - Radmile Kulunxi} i Igora Tepi}a, Sa ra - Tawe i Borisa Dragi~evi}a, Ana sta si ja - Sla|ane i Radenka Supi}a, Ka li na - @ane i Milisava Markovi}a, Le na - Milice Mirkovi} i Milana Trkuqe, Ni ko li na - Tijane Suboti} - Uri i Sandija Urija, Isi do ra - Nikoline i Du{ana Jankovi}a, Ta i da - Zuhre i Mefaiqa Mustafe, Ra da - Marijane i Mili}a Vuki}a, Mi la, Ali ce - Milene Pej~i} i Karlos, Antonia Soutela, ]in Hu ji - Jame Van i Liusong ]iua, Mia - Sawe i Milorada \ur|evi}a, Alek san dra - Milice i Radivoja Olui}a, Jo va na Zorice i Nenada Bogojevi}a.

Umrli

Ni na Le ~i}, Alek san dar Mo star ski i sin Lav Alek sej

Ven~ani Ve sna Sva li na i Ju ri ca Sva li na, Er na [em si di ni i Iz mir Li ma no vi}, Iri na Pa le hi na i Zo ran Mi la di nov, Pe tra Jan dri} i Alek san dar Ma ri}, Ja wa Tr ku qa i Kar lo Se ke re{, Je le na Bur na} i Slo bo dan No -

va ko vi}, Na ta {a Kne `e vi} i Sta ni {a Kru {~i}, Su za na Ga {i} i Vla di mir Pa jo vi}, Bi qa na Ve se li no vi} i Vla di mir Ki se la, Iva na Jo ko vi} i Du {an Jef ti}, Na di ca Di mi} i \or |e Vu ~i }e vi}.

Ivan Terquk (1939), Sa{a Kuzmanovi} (1982), [andor Toma (1930), Stanisav Peri} (1936), Milan Kamenarovi} (1935), Mileva Tojaga ro|. Jak{i} (1938), Milica Solarov ro|. Parabucki (1933), Borivoje Spasi} (1952), Borka Ra{kovi} ro|. Krivaja (1942), Vera Galovi} (1926), Jelica Ugrinov ro|. Juri{in (1922), Slobodanka ^oli} ro|. Tolimir (1946), Vojko Velemir (1938), Dragi{a Ivkovi} (1947), Stevanka Nikoli} ro|. Bugarski (1956), Ilona [ubert (1921), Pelka Joki} ro|. Novi~i} (1933), Zora Balog ro|. Randeq (1958), Jo`ef Fodor (1937), Milorad ^u~kovi} (1951), Jan Kuku~ka (1955), Du{an Mavrak (1919), Svetozar Prvulov (1947), Vladeta Pe}inar (1925), Dragica Vasi} ro|. Stanoj~i} (1934), Anica Milanov ro|. Budo{a (1927), Milica Pa{ujkovi} ro|. Mihajlovi} (1936), \ur|ica Jovanovi} (1930), Marija Meqkuti ro|. Kazimi} (1928), Zlatica Josi} ro|. [ustran (1928), Sava Dragomirovi} (1937), Nafije Greku ro|. Emini (1942), Zagorka Nedi} ro|. @ivanovi} (1934), Slobodan Zrni} (1955), I{tvan Toma (1956), Dragoqub Miqkovi} (1947), Milka Dragi} ro|. Jari} (1930), Sredoje Erdeqan (1939), Frawa Cevc (1919), Desa [orak Stoisavqevi} (1936), Slobodan Veseli} (1949), \ur|evka Dan (1957), Danilo Todorovi} (1950), Branislava Popovi} ro|. A~anski

(1925), Jelica Tomi} ro|. Hari{ (1947), Vojin Popovi} (1939), Soka Ra|enovi} ro|.

Rodi} (1929), Draga ^ubrilo ro|. Pu|a (1934), Stevan Kozomora (1950), Zorica Brankovi} ro|. Kolesar (1939), Radivoj ]iri} (1962), Branislav \uki} (1925), Milan Todorovi} (1946), Frawa Farka{ (1935), Dobrila Garunov ro|. ^avi} (1926), Marina Dekani} ro|. Vijatov (1928), Uro{ Modi} (1939), Miroslava Marija{ (1952), Miodrag Gorwakovi} (1942), Du{ica Gombar ro|.

Aleksi} (1946), Simeon Poznanovi} (1932), Dejan Vodalov (1939), Valerija Balaban ro|. Erde{ (1959), Gospava \ukanovi} ro|.

Kne`evi} (1932), Sava Staj{i} (1944), Ana [pergel ro|. Vran~ewak (1950), Monika Fodor Na| ro|. Na| (1983), Geza Kolar (1947), Zorica Rot ro|. Netrovi} (1942), Stevan Famili} (1950), Rajko Zori} (1950), Stanislav Lackovi} (1940), Pavel Sovi{ (1962), Obrad Vrsajkovi} (1935), Milica Stani} ro|. Staji} (1930), Marija Kerac ro|. ^op~i} (1929), Dejan Bjelogrli} (1957), Dragana Karanovi} ro|. Gomirac (1960), Anica Radulovi} ro|. Dumenxi} (1945), Ema Lepar ro|. Bada (1965), \or|e Mudrinski (1945), Jelisaveta Rackov ro|.

Sauli} (1944), Karoq Santo (1930), Frawo Lang (1941), Pavle Ren~evi} (1938), Qubomir Ne{i} (1947), Veselka Mitri} ro|.

Milovac (1934), Bo{ko Vasiqevi} (1946).

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

ponedeqak14.mart2011.

OD SRE DE PO ^I WE IZ DA VA WE KA BI NA NA [TRAN DU

U ^AST 250 GO DI NA KAR LO VA^ KE SA BOR NE CR KVE I WE NE OB NO VE

Monografija, osve}ewe, izlo`be, koncerti...

Osve}ewe Saborne crkve u Sremskim Karlovcima nakon pro{le godine zavr{ene generalne obnove hrama, bi}e odr`ano 22. maja, saznaje „Dnevnik„ u Eparhiji sremskoj. Proslava povodom zavr{etka restauracije po~e}e zapravo dan ranije, 21. maja posle ve~erweg bogoslu`ewa, a o~ekuje se da }e joj prisustvovati i wegova svetost patrijarh srpski Irinej i ~lanovi Sabora Srpske pravoslavne crkve.

Program ove dugoo~ekivane proslave, koja je zbog probijawa roka za zavr{etak radova u vi{e na vra ta od la ga na, jo{ nije utvr|en. U planu je da dan uo~i osve}ewa u Patrijar{ijskom dvoru bude otvorena izlo`ba, ali se ne zna koja }e od tri opcije biti prihva}ena. Spomiwe se mogu}nost da to bude postavka portreta mitropolita i pa tri ja ra ha, iz lo `ba iko na ili pak iz lo `ba o Stevanu ]iri}u.

U okviru ove dvodnevne sve~anosti trebalo bi da bude odr`an i program na centralnom karlova~kom trgu. Prve ve~eri organizator planira da tamo priredi koncert nekoliko vrhunskih horova, a sutradan posle arhijerejske litur-

gije u Sabornoj crkvi i nastup folklornih dru{tava. U pripremu programa ukqu~ena je i Televizija Vojvodine, koja }e i prenositi sve~anost.

U ~ast velikog jubileja, dve i po decenije postojawa Saborne crkve posve}ene Svetom

Nikoli i wene obnove, nedavno je iz {tampe iza{la i monografija o toj katedralnoj karlova~koj crkvi. Gradawa hrama je na inicijativu mitropolita Pavla Nenadovi}a zapo~eta 1758. godine, a zavr{ena 1762. ^etiri godine je trajala i obnova koja je podrazumevala arhelo{ka istra`ivawa unutra{wosti hrama, uvo|ewe podnog grejawa, restauraciju drvenarije i ulaznih vrata, zidnog slikarstva i dekoracije, ikonostasa, vitra`a, polijeleja da bi na kraju svega toga bio oslikan i oltar.

Svi radovi obavqeni su pod nadzorom Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture, ~iji stru~waci su bili zadu`eni i za obnovu slikarstva i ikonostasa, a novac za sve to obezbe|en je u pokrajinskom Fondu za kapitalna ulagawa i Ministarstvu vera. Deo para je sakupqen i na donatorskoj ve~eri pro{le godine.

Z. Mi lo sa vqe vi}

Na startu najpre stari zakupci Kabine na novosadskom [trandu stari zakupci mo}i }e da iznajme 16. marta, od 8 do 18 ~asova, na centralnom platou ove gradske pla`e. Pod starim zakupcima podrazumevaju se oni koji su kabine unajmqivali prethodnih pet ili vi{e godine. Prema podacima ovog preduze}a prioritet }e imati 555 starih zakupaca.

Osobe s invaliditetom kabine }e mo}i da zakupe 17. marta, tako|e na centralnom platou, od 8 do 18 ~asova, uz uslov da do 15. marta predaju molbe i lekarsku dokumentaciju. Nakon toga upravni odbor preduze}a }e odlu~iti koje osobe s invalidite-

tom imaju pravo na zakup kabina. Za wih je obezbe|eno oko 100 kabina, a informaciju da li im je odobrena molba za unajmqivawe mogu dobiti pozivom na broj 4881-622.

Novi zakupci preostale kabine }e mo}i da iznajme 21. marta, a ni ove, kao ni prethodnih godina ne}e se priznava ti ni ka kvi spi sko vi ko ji prave sami gra|ani, tako da iz „Zelenila” apeluju da nema potrebe da prave gu`ve i redove danima ranije ispred [tranda.

Cena izdavawa kabina je ostala ista, za malu je potrebno izdvo ji ti 10.300, a za ve li ku 12.000 dinara.

B. M.

BA HA TO PO NA [A WE SVE ^E []E ME \U OSNOV CI MA

Vi{ak slobodnog vremena vodi u agresiju Bahato pona{awe mladih, pa ~ak i osnovaca, ~est je prizor na na{im ulicama. Socijalni radnici i psiholozi u Centru za socijalni rad svakodnevno rade s problemati~nim maloletnicima.

Psiholog Aleksandra Birta ka`e da ovakvo pona{awe proizilazi iz vi{e razloga.

- Ne mo`e se odrediti samo jedan faktor koji uti~e na ovu pojavu. Razlozi poti~u iz porodice, sredine s lo{im moralnim vrednostima i okru`ewa koje {aqe

problem dok su drugi svesni, ali ne mogu ni{ta da urade pa ih onda prepuste na{oj brizi- ka`e Pilipovi} Koji}.

Stariji maloletnici sve vi{e u krivi~na dela uvla~e i mla|e i to je jo{ jedan od razloga za pojavu osnovaca u ovakvim delima.

Mnogi od wih ugledaju se na poznate mafija{e i smatraju ih svojim uzorima. Kao jedan od razloga Birta navodi dostupnost takvih informacija deci, ali i vi{ak slobodnog vremena koje nije

U maju prazni tawiri?

Ra ste broj pre stup ni ka Prema podacima Centra za socijalni rad do septembra 2010. godine registrovano je 1.010 maloletnih lica sa poreme}ajima u pona{awu. U pore|ewu sa 2005. kada ih je bilo samo 657 broj prestupnika raste, a jo{ vi{e zabriwava ~iwenica da se pove}ava broj te`ih krivi~nih dela kao {to su razbojni{tva, kra|e, telesne povrede ili nasilni~ko pona{awe.

Me|u maloletnim delikventima sve je ve}i broj devoj~ica koje u~estvuju u tu~ama i nasilni~kom pona{awu. poruku da je boqe lako do}i do novca nego se mu~iti i zavr{iti {kolu - ka`e Birta.

Socijalna radnica Mirjana Pilipovi} Koji} ka`e da ima dosta dece koja nemaju pomo} porodice.

- Nekada je te{ko objasniti roditeqima da je ovakvo pona{awe simptom problema u porodici. Jedna grupa wih negira

ispuweno sportom ili nekim drugim aktivnostima zbog nedostatka novca ili zainteresovanosti. Iako postoji predrasuda da su problemati~na deca uglavnom iz socijalno ugro`enih porodica Pilipovi} Koji} je potvrdila da se sve ~e{}e javqaju deca iz privatnih {kola ~iji roditeqi imaju para. Prema te`ini krivi~nog dela odre|uju se

^ITAOCI PI[U SMS

sankcije za maloletnike. Za bla`a dela izri~u se vaspitne mere koje mogu podrazumevati i dru{tveno- koristan rad od 20 do 120 sati. Centar za socijalni rad ka`wene maloletnike {aqe na rad u “Zelenilo”, “Svrati{te za decu”, “Gerontolo{ki centar” i “Centar za omladinski rad”. Koji} smatra da je humanitarni rad kao mera dobar.

U Kazneno popravni i Vaspitno popravni dom {aqu se maloletnici s jednim te{kim ili vi{e krivi~nih dela, ali vreme tu provedeno ne poboq{ava kvalitet wihovog pona{awa.

- Ima dece koja tamo izvuku pouke, ali vi{e je onih koja nastavqaju s krivi~nim delima i posle izlaska. U ovim institucijama dru{tvo ima veliki uticaj, a prihvatawe u to dru{tvo wima je od velikog zna~aja. Tamo se ra|aju ideje i dogovori za nova krivi~na dela. Po izlasku iz ovih ustanova za wih je bitna podr{ka porodice i okoline. Velika gre{ka je i u tome {to nema organizovanog sistema u dr`avi koji bi pomogao u resocijalizaciji ovih lica- ka`e Pilipovi} Koji}.

N. Rad man

065/47-66-452 & 063/366-977

Svaka ~ast ko pro{eta bulevarom!

Pozivam gradona~elnika i direktora ZIG-a da pro|u Bulevarom Kraqa Petra neparnom stranom od ulice Branimira ]osi}a do Mi~urinove, naro~ito kad pada ki{a ili sneg. Neka povedu i staru majku, majku sa detetom u kolicima ili invalida sa problemima u kretawu. Mi iz ovog kraja godinama se mu~imo i{~ekivawu pe{a~ke staze.

063/1100... *** Molimo odgovorne, inspekciju da hitno reaguju i o~iste - operu kolovoz u Ulici Marka Miqanova. Gu{imo se u oblacima pra{ine!

064/3191... *** Na naslovnoj strani velikim slovima „Ima li ministra iz Vojvodine” Pa zar je to toliko va`no? Zar su samo Vojvo|ani va`ni? Zar opet (ko Hrvati) da se razbrojavamo? Nemojte tako „autonoma{ki” mi se ponosimo vi{enacionalizmom, a smetaju nam Srbi! [teta {to urednik dozvo-

Fo to: Z. Ml.

NA ROD NA KU HI WA U KAR LOV CI MA

qava da to ide u {tampu! Sramota za va{ list. Pesimizam je mana a ne vrlina!

064/4015... *** Samo da obavestim narod da }e ne{to para od akcija biti tek pred izbore. 062/1522...

*** Meta cve}e ... istina je! Komunalna policija se navikla na sme}e, a pla}amo ih da jure male prodavce qubi~ica, visibaba kojima se svi radujemo, vesnicima prole}a i koje se prodaju u svim gradovima sveta! Prqave, blatwave ulice, strava oko kontejnera -to nam je ukras grada! Ho}emo poqske qubi~ice uz nasmejana lica na ~istim ulicama pored lepih uniformi komunalnih policajaca!

064/3191... *** Svaka ~ast za gospo|u ili gospodina sa broja 064/2576... U pravu je sto posto. Sve stranke su iste istovetne. Daju pare za razne gluposti a i `ive gospodski, bogami, dok narod gladuje i pre`ivqava. Ali narod nijsu samo ovce nego i kowi sa amovima koji ne gledaju nigde ve} samo pravo i mogu sa wim manipulisati ko kako ho}e. Ni ja ne pripadam tom stadu a ni toj ergeli hvala bogu! I dosta vi{e razlikovawa jer Srbija = Vojvodina i Vojvodina = Srbija!

064/0179...

Narodna kuhiwa u Sremskim Karlovcima presta}e da radi 1. maja ukoliko Crveni krst ne prona|e novog donatora. Od novembra do maja rad narodne kuhiwe nov~ano je podupirala Visoka {kola strukovnih studija za menaxment i poslovne komunikacije iz Sremskih Karlovaca.

Ugovor, po kom se ova {kola obavezala da pomogne u zimskom periodu, isti~e 1. maja, a do kraja marta prestaje i anonimni donator da doprema hranu za pripremu obroka. Donator, koji ne `eli da mu se ime objavi, tri meseca je karlova~kom Crvenom krstu isporu~ivao namirnice u vrednosti od 1.700 evra. To isto

je ~inio u jo{ nekoliko mesta u Vojvodini po sopstvenom izboru.

- Da bismo nastavili da radimo potrebno nam je jo{ novca, osim ovih 80.000 dinara koje nam redovno svakog meseca karlova~ka op{tina daje - ka`e sekretar Crvenog krsta u Sremskim Karlovcima Dragana Kqaji}. - Nadamo se da }e se ponovo javiti neko ko `eli i mo`e da pomogne, ina~e ne}emo mo}i da preuzmemo obavezu da i daqe kuvamo za najugro`enije Karlov~ane.

U narodnoj kuhiwi u Karlovcima dnevno jedan obrok do bi ja 200 si ro ma {nih gra |ana.

Z. Ml.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Posledwi odsjaj” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Posledwi odsjaj” Danijela Levina.

Italijanska jedinica za antikvitete otkriva o~uvan `enski le{ u anti~kom stubu.

Stranice iscepane iz neprocewivo vrednih rukopisa rasute su po napu{tenom skladi{tu. Ilegalna iskopavawa vr{e se ispod jerusalimske Kupole na steni, svetog tla tri religije. Xonatan Markus, mladi ameri~ki advokat i biv{i doktorand klasi~nih nauka, postao je tra`en me|u dilerima antikviteta. Ali kad bude pozvan u Rim da pregleda fragment drevne kamene mape, vlasni{tvo klijenta kog za-

stupa wegova firma, nailazi na zapawuju}u tajnu – skrivenu poruku uklesanu u samom fragmentu. Otkri}e ga otiskuje na opasno putovawe od lavirinta ispod Koloseuma do jerusalimskih tunela iz biblijskih vremena u potrazi za artefaktom starim dve hiqade godina za kojim su vekovima tragala ~itava carstva.

Dok Markus i doktorka Emili Travija, po`rtvovana konzervatorka i slu`benica Ujediwenih nacija, kopaju sve dubqe po pro{losti, sa zaprepa{}ewem otkrivaju ne samo drevnu obave{tajnu operaciju pokrenutu kako bi se za{titio artefakt, ve} i bezobzirnu savremenu zaveru tajanstvenog fundamentaliste.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak14.mart2011.

DNEVNIK

c m y

10

„МЕНСИН” ПРОГРАМ УЧЕЊА У БЕОЧИНСКОМ ВРТИЋУ

Памте кроз игру уз помоћ симбола

У МАНАСТИРУ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА И ГАВРИЛА ПРИВИНА ГЛАВА

Све та ли тур ги ја на То до ро ву су бо ту

ПРИ ВИ НА ГЛА ВА: У фрушкогорском манастиру Привина глава, Саборној цркви светих Архангела Михаила и Гаврила одржана је свечана литургија посвећена Тодоровој суботи. Литургију је водио старешина манастира Игуман Га ври ло уз стручну асистенцију протојереја Ђорђа Хаxиволаревића. На овој литургији присуствовало је преко 650 верника. Велики део верника дошао је из војвођанских градова од Суботице до Зрењанина, од Панчева до Новог Сада, Београда до Крагујевца, Ваљева, Шабца и Републике Српске. На овој литургији праштања, кајања, исповедања и велике љубави према својим укућанима, свеколиком православом народу и другим народима различитих вера истакнуто је кроз молитве, да према свима треба постојати дух толеранције, љубави и праштања. По завршетку литургије и

жеље да нам држава Србија буде економски јака и прихватљива по свим економским питањима и за најсиромашнији народ, у трепезарији манастира одржан је заједнички ручак за који је обезбеђена риба, колачи и пића. Ово је прва недеља поста, па је Игуман Гаврило захвалио се донаторима који су ово све обезбедили за бесплатан ручак велике народне кухиње. После сваке одржане литургије у овом манастиру једноставно речено народ храни народ, који стиже из свих крајева наше државе и Републике Српске да се у овом манстиру помоли Богу и миру. Ова народна кухиња у манастиру ради готово сваки десет до петнаест дана са великим бројем верника којих је од 400 до 800. Зато Игуман Гаврило каже да ће ова кухиња у манастиру Привина глава радити и даље током године после одржаних литургија. Д. Савичин

Danas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (16.30, 19.30, 22.20), „Guliverova putovawa” (13.30), „Medved Jogi” (12.50, 14.45), „Hari Poter i relikvije smrti” (13), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15, 15.30, 16), „Pri~a o igra~kama” (14, 16.15), „Artur i rat dva sveta (13.20), „Kako da zna{„ (17.30), „Upoznajte male Fokerove” (15.20), „Kraqev govor” (16.10, 20), „127 sati” (18.20, 20.20), „Luda vo`wa 3D” (17.45, 22.45), „Agenti sudbine” (22.15), „Neprijateq” (19.45, 22), „^ovek zvani hrabrost” (18, 20.10), „Crni labud” (18.20, 20.30, 22.30).

Ja dran: „^arobni svet Paje Patka” (17.30), „Burleska” (19.15), „Jedi, voli, moli” (21.30).

Art bioskop „Voj vo di na„ na Spensu „@iv zakopan„ (20).

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „]elava peva~ica„ drama (19.30).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”

saHRanE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Zoran Stanoja Krsti} (1954) u 10.30 ~asova, Sowa Alojza Tri{i} (1921) u 11.15, Qubinko Krste Radulovi} (1939) u 12 ~asova, Sarafina Marka Star~evi} (1944) u 12.45, @arko Stojadina Pani} (1949) u 13.30, Hajrudin Ismeta Sorgu} (1948) u 14.15 i Dragan Ne|e Malba{i} (1955) u 15 ~asova.

Na Uspenskom grobqu danas }e biti sahrawena Marija Konstantina Gedo{evi} - ispra}aj (1933) u 11 ~asova a na grobqu u Sremskoj Kamenici u 15 ~asova }e biti sahrawena Jela Jove Bandi} (1924).

БЕОЧИН: Предшколска установа ‘’Љуба Станковић’’ почела је да примењује програма учења аутора др Ранка Рајовића којим се постиже ефикасније и лакше учење код малишана, а односи се на апстрактне појмове. Најважнији период за поимање апстракције и почетни развој функционалног мишљења је период од треће до седме године и у том периоду се мало ради са децом на стимулацији овог важног дела процеса размишљања. У оквиру Менсе– организације која окупља људе високог квоцијента интелигенције годинама се истражује ова проблематика кроз одсек за даровите тзв. НТЦ - Центар Никола Тесла. Аутор програма, др Ранко Рајовић, окупио је еминентне стручњаке и уобличио овај ефикасни програм, са могућношћу праћења и мерења постигнутих резултата. ПУ „Љуба Станковић“ из Беочина укључујући и огранке ове установе примењује овај програм од почетка ове године, након што

је десет васпитача прошли обуку на семинару. Тек када су почели да примењују овај нови систем учења малишани у беочинском објекту су логички повезивали симболе при чему су научили текст песме повезивањем претходно нацртаних симбола. Овим су обухваћене и активности које утичу на развој координације покрета и моторике путем одабране игре са лоптом, игре пре-

скакња, ротације, провлачења, развоја фине моторике што свеукупно утиче на развој брзине размишљања и закчључивања. Тренутно је у вртићу завршена прва фаза и почела је примена друге која је усмерена на активности учења. Према речима васпитачице Зденке Рад веома је важно укључити и родитеље у овој програм јер су овакве игре примењиве и код куће путем упуства које ће за-

интересовани родитељи добијати у виду приручника.

- Једна од идеја је да се успостави ближа сарадња и са основним школама у Беочину, тако што ће учитељи првих разреда проћи идентичну обуку и тако одржати континуитет учења код деце – прича васпитачица Зденка. Имајући у виду број деце и васпитача у беочинском вртићу идеално би било програм спроводити у потпуности јер би то био јединствени случај у Србији – да сва деца из једног вртића уче на тај начин. Аутор програма тврди да би број откривене талентоване и даровите деце био много већи и да би се могли на време усмерити њихови потенцијали. На овај начин утиче се на подизање интелектуалног нивоа свести наше деце, спречавају се поремећаји концентрације и пажње, повећава се капацитет мозга за обраду информација и лакше се усвајају знања. В. Недић

ХОРГОШ ПРОСЛАВИО ДАН СЕЛА

Улагања за равномеран развој ХОРГОШ: Насупрот економске кризе, у Хоргошу се реализују највеће инвестиције у последњих стотину година, истакао је на свечаности поводом Дана села председник Месне заједнице Хоргош Јожеф Такач. Он је констатовао да се у Хоргошу тренутно реализују улагања у обнову и доградњу Дома културе, изградњу индустријског парка и друге инвестиције у вредности 250 милиона динара, захваљујући највише Фонду за капитална улагања АП Војводине. Поводом Дана села Стонотениском клубу Хоргош је предата на употребу нова сала за тренинге. У присуству гостију врпцу су пресе-

кли председник МЗ Хоргош Јожеф Такач и председник кањишке општине Михаљ Њилаш, који су честитали члановима клуба на досадашњим успесима и пожелели још успешнији рад на окупљању деце и омладине, а честитке је упутио и председник Стонотениског савеза Србије Зоран Калинић. Уз поздраве и захвалност за обезбеђење услова за рад председника СТК Хоргош Титуса Рекецког, пригодан програм извели су чланови клуба и видео филмом је приказан досадашњи рад клуба. Њилаш је нагласио да после дужег времена долази до инвестирања у Хоргошу каквих одавно није било,

TELEfOnI

кални празник прославља 11.март 1771. године, када је у посед пустаре Хоргош и Сент Петер дошао сегедински дошао сегедински надбележник, велепоседник и племић Миклош Карас ИИ (1715-1797) који је пре 240 година започео насељавање. Уједно је обележен мађарски национални празник 15.март, мађарска револуција 1848/49. године под вођством Лајоша Кошута, па су положени венци на спомен плочу у Кошутовој улици. Присуствовали су представници Конзулата Републике Мађарске у Суботици, челници кањишке општине и делегације братских места. М. Митровић

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

што је резултат промене у концепцији и стратегији развоја општине.

- Опредељење је да се разлике које су постојале у односу града према селима промени, да се не прави разлика и обезбеди равномеран развој свих девет месних заједница на подручју општине. Инвестиције које су у току су резултат су тог односа и чињенице да је управо Хоргош са 6.000 становника, друго насеље у општини био дуго запостављен. Ми то желимо променити и на том путу ћемо истрајати - рекао је Њилаш. Поводом Дана села венци су положени на крипту племићке породице Карас у римокатоличкој цркви. Од пре две године Хоргош као ло-

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI] - GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Поскупљује грејање? РУМА: На седници румског Општинског већа заказаној за уторак чланови Већа ће разматрати предлог румског ЈП „Стамбено“ о корекцији цена грејања. На разматрању ће бити и статути Туристичке организације Рума, Установе Културни центар, Центра за социјални рад општине Рума, као и измене и допуне статута румске Предшколске установе „Полетарац“. На дневном реду наћиће се и предлог Акционог плана за развој омладинског предузетништва општине Рума од 2011. до 2013, као и Одлука о доношењу Плана детаљне регулације за румско излетиште Борковац. Чланови румског Већа, између осталог изјасниће се и о одлуци о ангажовању екстерне ревизорске институције за ревизију консолидованог завршног рачуна румског буџета за претходну годину, као и о изменама и допунама одлуке о стипендирању студената. Ј. А.

ponedeqak14.mart2011.

ОПОЗИЦИЈА КРИТИКУЈЕ ПОСКУПЉЕЊА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА

Кућни буџет тање смеће и отровна вода ЗРЕЊАНИН: Грешком увећане цене одношења смећа, испостављене на фебруарским рачунима Система обједињене наплате, забезекнуле су грађане. Јавно предузеће “Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина”, задужено за функционисање СОН-а, брзо се извинило корисницима који живе у кућама и објаснило да је, услед пропуста, обрачунат један динар по квадрату више него што је потребно. Та сума ће, како је образложено, бити умањена на мартовским рачунима. Међутим, друга поскупљења која су у последње време запљуснула Зрењанинце нису никаква грешка, већ сурова реалност у доба тешке економске кризе. За разлику од власника кућа, станари у вишеспратницама изношење смећа, уместо досадашњих 3,23 динара по квадрату, плаћаће шест динара. Исто је и са накнадом за чишћење улаза, па сада ове две услуге, за двособан стан, месечно коштају 681 динар. Скупшти-

на града недавно је одлучила и да накнаду за заштиту животне средине, такозвану “еколошку таксу”, за власнике и закупце станова повећа са 0,68 на један динар по квадратном метру, док је вода из градског водовода, која је одлуком инспекције већ седам година забрањена за пи-

месечну таксу од 34 динара за фиксни водоводни прикључак. Српска радикална странка, најбројнија опозициона партија у локалном парламенту, реаговала је на последња поскупљења, оштро осуђујући одлуку градске власти да дозволи повећање цена изношења

Јесмо ли дупло богатији Недавно се огласио и зрењанински огранак Српске напредне странке, критикујући одлуку локалне власти да поскупи еколошка такса. Напредњаци указују на то да је буџетом за заштиту животне средине за 2010. предвиђен приход од 57 милиона динара, а за ову годину 70 милиона динара, што представља пројектовани раст од 23 одсто, а не од 50 до 100 посто колико је поскупела еколошка такса. “Зар градски челници сматрају да смо дупло богатији у односу на прошлу годину, па и да трошимо и загађујемо околину двоструко? Сви показатељи прошлогодишњег пословања привреде нашег региона су лоши”, напомињу овдашњи напредњаци. ће, лане два пута поскупела и достигла цену од 25 динара по кубику. А, грађани су у обавези да плаћају и

смећа, као и најаве да ће доћи до кориговања цена других услуга јавних предузећа.

“Најновија измена цене изношења смећа за станаре у зградама са досадашњих 3,23 на шест динара, која се примењује од 1. фебруара, представља повећање за невероватних 100 посто, уместо предвиђених 9 одсто раста инфлације. У питању је чист безобразлук и доказ да политика “социјалне стабилности” и “бољег живота грађана” коју пропагира актуелна власт није ништа друго него политички маркетинг. Новом ценом изношење

ПО МОЋ ГРА ДА РАД НИ ЦИ МА „БРО ДО РЕ МОН ТА” БЕЗ ЗА КОН СКОГ ОСНО ВА

Са ми ску пља ју по ла ми ли о на за сте чај

Мики у част БЕЧЕЈ: Друштво учитеља Бечеј заједно с Народном библиотеком Бечеј четврту годину заредом на пригодан начин обележава дан рођења великог војвођанског песника Мирослава Мике Антића. Подсећања ради, ове године се навршава четврт века од како Мике нема, а идуће године ће се обележити осам деценија како је Мика рођен 14. марта 1932. године у Мокрину.

- Манифестацијом „Мики у част“ желимо да сачувамо од заборава стваралаштво човека који је био чест гост Бечејаца. На наш позив ученицима виших разреда основних школа интересовање су показали и ученици четвртих разреда, па се за такмичење у рецитовању Микиних песама пријавило укупно 30 учесника. Одвојено ћемо рангирати ученике чији је матерњи језик српски (27) и мађарски (3), рекла нам је председница Друштва учитеља Бечеј Милена Гмијовић. Манифестација „Мики у част“ одржаће се данас, у 17 сати, у свечаној сали Народне библиотеке Бечеј. В. Ј.

11

СОМ БОР: На кон што је чак 129 од укуп но за по сле них 130 рад ни ка бач ко мо но штор ског бро до гра ди ли шта „Бро до ре монт„ под не ло зах тев При вред ном Су ду у Сом бо ру да се над њи хо вим пред у зе ћем отво ри сте чај, це ла ствар је „за пе ла„ око так се за ова кав прав ни по сту пак, ко ју је Суд про це нио на по ла ми ли о на ди на ра. Рад ни ци пред у зе ћа „Бро до ре монт„, ко је је у ве ћин ском вла сни штву бе о град ског „Тер ра треј да„ и ко ји ни су до би ли за ра де од про шлог ле та, ве ли ку су на ду га ји ли у по моћ Гра да Сом бо ра, чи ји су пред став ни ци при ли ком пр вог про шло го ди шњег штрај ка због не ис пла ће них за ра да то ком по се те Бач ком Мо но што ру усме но обе ћа ли по моћ при отва ра њу сте ча ја, та да не ис кљу чу ју ћи ни ону нов ча ну на ме ње ну упра во суд ској так си. Ме ђу тим, при ти сну ти ро ко ви ма ко је је од ре дио Суд за упла ту так се, Син ди кат се пи сме но обра тио и Гра ду, ко ји је при ре дио не ма ло из не на ђе ње рад ни ци ма јед ног од нај ста ри јих срп ских бро до гра ди ли шта. На и ме, сом бор ско Град ско ве ће је кра јем про шле сед ми це за се да ло и до не ло за кљу чак ко јим је од би јен зах тев Са мо стал ног син ди ка та рад ни ка „Тер ра тра де-Бро -

до ре монт„ у Бач ком Мо но што ру за фи нан сиј ску по моћ ра ди по кре та ња сте ча ја у овом пред у зе ћу. Зах тев за по моћ у из но су од 500.000 ди на ра је од би јен ка ко се ка же у за кључ ку про сле ђе ном ме ди ји ма „јер Од лу ком о бу џе ту гра да Сом бо ра за 2011. го ди ну ни су пред ви ђе на сред ства за ова кав вид по мо ћи син ди кал ним ор га ни за ци ја ма, а за

ИЗЛОЖБА „СВЕТО ПИСМО“ ПРИВУКЛА ВЕЛИКУ ПАЖЊУ БЕЧЕЈАЦА

та кве на ме не не по сто ји ни за кон ски основ„. Син ди кал но ор га ни зо ва ни рад ни ци „Бро до ре мон та„ су ова квим ис хо дом оста ли за те че ни, о че му све до че и ре чи пр вог син ди кал ца бач ко мо но штор ског бро до гра ди ли шта.

- У прет ход ном раз го во ру са љу ди ма из Град ског Ве ћа ре кли су

нам да не ће би ти про бле ма и да ће обез бе ди ти по ла ми ли о на ди на ра, ко ли ко је При вред ни суд од ре дио за про гла ше ње сте ча ја у на шој фир ми. На жа лост, дан пре ис те ка ро ка, оба ве сти ли су нас да сред ства не мо гу би ти обез бе ђе на, од но сно да се наш зах тев од би ја ис при чао је Са ша Лу кић, пред сед ник ве ћин ског Са мо стал ног син ди ка та „Бро до ре мон та„ ко ји на ја вљу је да се рад ни ци не ће за у ста ви ти и да ће по ку ша ти са ми да обез бе де сред ства. - Сте чај нам је је ди на, ка ква-та ква шан са и не ће мо од у ста ти. При вред ни суд нам је про ду жио рок за упла ту до 18. мар та, а ве ру је мо да ће уко ли ко бу де по треб но мо ћи да се про лон ги ра за још не ки дан. Дру го ро чи ште је за ка за но за 21. март и уко ли ко ни до та да не бу де мо има ли сав но вац за тра жи ће мо од су да још јед но про ду же ње - на ја вио је Лу кић. У ме ђу вре ме ну рад ни ци „Бро до ре мон та„ по зва ли су су гра ђа не да им по мог ну, јер је за отва ра ње сте ча ја сва ки ди нар до бро до шао. Сред ства се мо гу упла ти ти на ра чун Син ди ка та рад ни ка Бро до ре мон та, 160 - 922743 - 33 (Бан ка Ин те за) - свр ха пла ћа ња: сред ства за сте чај. М. Ми ље но вић

смећа у нашем граду скупље је него у Београду, Новом Саду, Кикинди, Вршцу и многим другим местима”, каже се у саопштењу Градског одбора СРС у Зрењанину. Радикали су запитали да ли би грађани требало да покривају губитке неспособног менаџмента јавних предузећа и плате прекобројних радника који су резултат задовољавања коалиционих апетита странака на власти. Ж. Балабан

Сабор пољопривредника РУМА: У уторак 15. марта Општина Рума биће домаћин првог Сабора пољопривредника. Сабор ће бити одржан у Малој сали румског Културног центра. Очекује се долазак покрајинског секретара за пољопривреду Данијела Петровића, као и професора са новосадског Института за ратарство и повртарство, Пољопривредног факултета и са Института „Земун Поље”. Најупсешнији појединци и предузећа добиће повеље и плакете за остварене резултате. Ј. А.

Опет дозвољене посете ЗРЕЊАНИН: Општа болница “Др Ђорђе Јоановић” у Зрењанину саопштила је да је одлуком Покрајинског секретаријата за здравство стављена ван снаге одредба о потпуној забрани посета болесницима на стационарном лечењу у установама секундарне и терцијарне здравствене заштите, због смањења броја оболелих од грипа Х1Н1 у Војводини.

- Обустава наредбе ступила је на снагу у четвртак, од када је у зрењанинској болници опет почело да важи правило “Једна посета – једна особа”. Сви здравствени радници и даље морају да се придржавају мера спречавања и сузбијања грипа у болницама, како је препоручила Републичка комисија за болничке инфекције – нагласила је портпаролка овдашње болнице Маја Сладојевић. Ж. Б.

ИЗВИЊЕЊЕ ПИСАЦА НАЦИ-ГРАФИТА

Вредна колекција књига Свесни властитог ширења БЕЧЕЈ: Свечана сала Народ- румунском, руском, словеначком, не библиотеке Бечеј била је тесна српском, француском, фризијда прими све заинтересоване на ском, холандском, турском и суботњем отварању атрактивне многим другим језицима - истаизложбе по имену „Свето пи- као је, између осталог, аутор изсмо“. У питању је презентација ложбе Јанош М. Херман. око две стотине Библија писаних У нашу земљу изложба је стина четрдесетак језика, које је систематизовао у целину и приредио изложбу ректор Теолошког факултета и професор историје у румунском месту Велики Варадин др Јанош М. Херман.

- Светску премијеру изложба је имала 2008. године у БрисеДетаљ изложбе „Свето писмо“ лу, а повод је било то што је та година у свету гла крајем прошле године и прво проглашена за Годину Библије. је била презентована у Темерину. Од тада изложба обилази свет и Сада је у Бечеју, где остаје недепочетна колекција се увећава но- љу дана, а потом се сели Кањивим донацијама, тако да има при- жу. Како су многе средине израмерака написаних на албанском, зиле спремност да прихвате арапском, бугарском, грчком, ен- атрактивну изложбу светих књиглеском, индијском, италијан- га, то је непознато колико ће се ском, корејском, латинском, ма- времена задржати у Србији. ђарском, немачком, персијском, - Почаствовани смо што смо

добили прилику да у нашем простору угостимо једни тако вредну колекцију књига и што ће суграђани, поготово школска деца, имати могућност организовано с вероучитељима да се упознају с штивом које је неизбежно у сваком дому, нагласила је в. д. директор Народне библиотеке Ержебет Кинка. Подсећања ради, Ђура Даничић је први превео Стари завет на српском језику, а први превод Новог завета на српски језик потписао је Вук Стефановић Караџић. Поред аутора изложбе, присутнима су се на свечаном отварању надахнутим беседама обратили државни секретар за религију Републике Мађарске Чаба Немеш, потиски архипрезбитер из Бачког Петровог Села Бела Матефи и архијерејски намесник бечејски Дејан Станојев. Свечани програм увеличали су Хор српске православне цркве Свети великомученик Георгије у Бечеју, чланови Културног клуба „Др Имре Киш“ у Бачком Петровом Селу и пригодним рецитовањем делова из Библије ученици ОШ „Север Ђуркић“ и бечејске Гимназије. В. Јанков

мржње

СОМБОР: Након што је недавно исписивање графита нацистичке садржине на здање Јеврејске општине, неколико кућа припадника ромске националне мањине и једно возило, Сомбор поново довело на насловнице штампаних и у „прајм-

тајм„ термине електронских медија, сомборска полиција је (неко би рекао и већ уобичајено када су овакви случајеви у питању) врло брзо оперативно разрешила овај догађај који је окарактерисан као кривично дело распиривања националне и расне нетрпељивости и мржње. Слободе су лишена двојица тек стасалих младића и против њих је покренут одговарајући судски по-

ступак, а ових дана су се житељи Сомбора нашли затечени када су у локалним новинама прочитали јавно обраћање оптужених графиташа. Наиме, иступајући у име својих клијената Филипа Достанића и Николе Комленца, сомборски адвокати Милан Буловић и Жељко Гвојић су објавили писмо у коме двојица младића изражавају жал за тим што су својим „непромишљеним и недоличним радњама, односно писањем графита по Сомбору са поруком мржње могли изазвати нетрпељивост међу припадницима српског и јеврејског народа, те припадницима ромске етничке заједнице„.

- Свесни смо да смо овим неразумним радњама угрозили сигурност припадника јеврејског народа и ромске етничке заједнице у Сомбору, а дубоко се кајући због ових радњи најискреније им се због тога извињавамо као и свим грађанима

Сомбора, те их све заједно уверавамо да смо из овога извукли ваљане поуке, тако да убудуће више нећемо чинити ништа томе слично порука је Комленца и Достанића. Ово је можда и први пут да се овакав случај изазивања међунационалне мржње одвија у правцу јавног „посипања пепелом„ и извињења, што дефинитивно има своје добре стране, али један део Сомбораца се ипак пита да ли би двојици младића икада прорадила савест да их полиција није открила у њиховом гнусном чину. М. Миљеновић

12

ponedeqak14.mart2011.

NO VO SA \A NIN PRE BA ^EN U UGRENT NI CEN TAR KCV-a

Pre tu ~en me tal nom {ip kom Prek si no} oko 23 sa ta u Ur get ni cen tar Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne u No vom Sa du pri mqen je s te {kim te le snim po vre da ma V. S. (45) iz No vog Sa da. Ka ko Ka ko No vo sad ska te le vi zi ja sa zna je od port pa rol ke ove usta no ve Je le ne Ju ri {in, V. S. je na Ode qe wu in te ziv ne te ra pi je, a za do bio je po vre de gla ve, ru ku i no gu.

Pre ma jo{ uvek ne po tvr |e nim in for ma ci ja ma, in ci dent se do go dio u Uli ci La sla Ga la, u bro ju 2. V. S. je u su bo tu uve -

~e, pre 23 sa ta, do {ao u ku }u svo je pri ja te qi ce J. N. (1961).

Ta mo se za te kao i Z. N., ko ji je, po sle ver bal ne sva |e, na vod no na sr nuo na V. S. i tu kao ga me tal nim pred me tom, naj ve ro vat ni je {ip kom. Mo tiv ove sva |e, ko ja je pre ra sla u fi zi~ ki ob ra ~un, ni je po znat, a vi {e in for ma ci ja o ovom do ga |a ju o~e ku je mo po sle zva ni~ nog sa op {te wa PU No vi Sad. Pre ma ne zva ni~ nim sa zna wi ma, Z. N. pri ve den u po li ci ju i da }e pro tiv we ga bi ti pod ne ta od go va ra ju }a pri ja va.

PO SLE DU GOG „[E TA WA” JED NOG PRED ME TA PO BE O GRAD SKIM SU DO VI MA

Pa u ~i na pa da s „pa uk a”

Vi {i sud u Be o gra du je za vr {io do pu nu is tra ge slu ~a ja po zna tog kao “afe ra pa uk”, na lo `e nu u ja nu a ru 2009, na kon {to je pred ta da {wim Voj nim ode qe wem Okru `nog su da u Be o gra du na krat ko otvo ren po no vqe ni po stu pak po op tu `ni ci ko ja u ve zi s pe ri o dom NA TO-ovog bom bar do va wa Sr bi je 1999. go di ne, po je di ne od ukup no pet okri vqe nih sum wi ~i za {pi ju na `u, a ne ke za po ve za nost s ubi stvom dvo ji ce Al ba na ca na Ko sme tu, te kri vi~ no de lo iz nu de i ne do zvo qe no dr `a we oru` ja.

Po na ja va ma ko je se ~u ju u be o- grad skoj Pa la ti prav de, po ~e tak po no vqe nog su |e wa se mo `e o~e ki va ti u na red nih me sec-dva.

Po stup kom su ob u hva }e ni okri -

Ju go slav Pe tru {i}

vqe ni: Ju go slav Pe tru {i}, Mi lo rad Pe le mi{, Bran ko Vla~, Slo bo dan Ora {a nin i Ra de Pe tro vi}, ko ji su, ne gi ra ju }i kriv cu i kri vi~ na de la, u pot pu no sti od ba ci li sve op tu `be.

Po no vqe no su |e we bi lo je na krat ko po ~e lo 22. ja nu ra 2009. go di ne, a po sle pred lo ga ko je su iz ne li bra ni o ci, kao i prav ni

ali do to ga, na vod no, ipak ni je do {lo.

Du go pu to va we pred me ta “pa uk” do po no vqe nog su |e wa, u ovom tre nut ku oko de set go di na, sli ko vi to je i po to me {to je pred met to kom tog pe ri o da pro me nio vi {e nad le `nih sud skih adre sa, shod no fa za ma re for me pra vo su |a ko ja je u me |u vre me nu u pot pu no sti spro ve de na, a ~i je je fi na le us po sta vqa we no ve mre `e pra vo sud nih or ga na po ~et kom pro {le go di ne, kad su ume sto do ta da {wih okru `nih su do va for mi ra ni vi {i su do vi.

Na pr vom su |e wu pre 11 go di na u “afe ri pa uk” je kao pr vo ste pe ni po stu pao sa da biv {i Okru `ni sud u Be o gra du, ~i jom su pre su dom iz no vem bra 2000. go di ne okri vqe ni Pe tru {i}, Pe le mi{ i Pe tro vi} oslo bo |e ni op tu `be za {pi ju na `u i ubi stvo, a osu |e ni su na ka znu od 18 me se ci za tvo ra po op tu `bi za iz nu du 20.000 ma ra ka od Mir sa da i Sa di ka Ni ma ja, dok je Ore {a nin ogla {en kri vim po op tu `bi za ne do zvo qe no dr `a we oru` ja. Pr vo ste pe na pre su da je uki nu ta od lu kom ta da {weg, a sad ta ko |e biv {eg Vr hov nog su da Sr bi je, ko ji je na lo `io po na vqa we po stup ka.

U od lu ci Vr hov nog su da o uki da wu te pr vo ste pe ne pre su de iz 2000. go di ne na lo `e no je da ovaj pred met iz nad le `no sti be o grad skog Okru `nog su da pre |e u nad le `nost ta da {weg, a sad ne po sto je }eg voj nog pra vo su |a i Voj nog su da u Be o gra du. Na log i u po gle du nad le `no sti je is po {to van, me |u tim, do su |e wa u ovom pred me tu pred Voj nim su dom u Be o gra du ni je do {lo, po svoj pri li ci za to {to je u to vre me ve} bi la u je ku re for ma voj nog pra vo su |a ko je je 2005. go di ne uki nu to, a ume sto we ga su for mi ra na voj na ode qe wa pri

Palata pravde u Beogradu

za stup ni ci o{te }e ne stra ne, ta da po stu pa ju }e sud sko ve }e je sa op {ti lo da je zbog „pro ce sne eko no mi~ no sti i efi ka sno sti po stup ka“ od lu ~i lo da pred met bu de vra }en u fa zu is tra ge.

Iz vo ri “Dnev ni ka” ot kri va ju da na kon do pu ne is tra ge ne ma iz me na u po gle du op tu `bi te da su to kom do dat ne is tra ge pri ba vqe na ne ka do ku men ta i ma te ri ja li, ne ka i po pred lo zi ma stran ka u po stup ku.

Po in for ma ci ja ma iz po u zda nih iz vo ra, osum wi ~e ni Pe tru {i} je po ka zi vao vo qu da u to ku do pu ne is tra ge da is kaz,

ta da {wim okru `nim su do vi ma u Be o gra du, No vom Sa du i Ni {u.

Na kon to ga je pred met “pa uk” do speo u nad le `nost sa da biv {eg Voj nog ode qe wa be o grad skog Okru `nog su da. Pre 22. ja nu a ra 2009. go di ne, kad je vra }en na do pu nu is tra ge, po ~e tak po no vqe nog su |e wa u ovom pred me tu je to kom 2008. go di ne od la gan tri pu ta iz oprav da nih raz lo ga.

Po sled wa no va-sta ra nad le `na sud ska adre sa za ovaj pred met je Vi {i sud u Be o gra du, ko ji je for mi ran ume sto biv {eg Okru `nog su da.

J. J.

crna hronika

dnevnik

U JE KU PO LI CIJ SKE PO TRA GE ZA MU HA RE MOM MAN DI ]EM U NO VOM SA DU

No va `r tva osum wi ~e nog za si lo va we

No vo sad ska po li ci ja i da qe in te ziv no tra ga za Mu ha re mom Man di }em (1976) iz No vog Sa da, zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo si lo va wa, ne do zvo qe nih pol nih rad wi i raz boj ni {tva. Po in for ma ci ja ma do ko jih je do {la No v o s ad s ka te l e v i z i j a, on se sum wi ~i da je u no }i iz me |u su bo te i ne de qe, u Uli ci Ste va na Mo kraw ca na De te li na r i si l o v ao jed n u No v o s a |an ku ko ja je tek na pu ni la 18 go di na.

In ci dent se do go dio u mra~ nom de lu uli ce, a osum wi ~e ni za si lo va we je uz pret we svo ju `r tvu na te rao da u|e u je dan ulaz. Iako joj ni je na neo fi zi~ ke po vre de, No vo sad ska TV sa zna je da je mla da No vo sa |an ka u {o ku i da je po li ci ji da la opis li ca za ko jim in spek to ri ve} tra ga ju.

Na i me, sre di nom pro {le sed mi ce Po li cij ska upra va u No vom Sa du ob ja vi la je fo to gra fi ju Mu ha re ma Man di }a, za ko ga je po sta ja la sum wa da je iz vr -

Mu ha rem Man di}

{io si lo va we u po ku {a ju, kao i raz boj ni {tvo. On je u vi {e na vra ta u po sled wih ne ko li ko sed mi ca na uli ci na pa stvo vao i pqa~ kao No vo sa |an ke.

PU u No vom Sa du ape lu je na sve gra |a ne ko ji mo gu ima ti bi lo ka kvu in for ma ci ju o kre ta wu i bo ra vi {tu osum wi ~e nog da se ja ve po li ci ji na broj 92 ili 064/892–40–55. Po li ci ja ujed no po zi va i sve even tu al ne `r tve, ko je do sa da ni su pri ja vi le da su na pad nu te, da to ta ko |e u~i ne {to pre.

NIK [I ]A NIN VE SE LIN VU KO TI], S PRE BI VA LI [TEM U NO VOM SA DU, TERETI SE I ZA LI KVI DA CI JU AN DRI JE LA KO VI ]A U BE O GRA DU 1990.

Is tra ga o ubi stvu u „Na ni” u pre ki du

Is tra ga pro tiv Nik {i }a ni na Ve se li na – Ve ska Vu ko ti }a zbog sum we za je ubio An dri ju La ko ni }a u be o grad skom klu bu „Na na” 1990. go di ne je u pre ki du, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Vi {em su du u Be o gra du. Do pre ki da is tra ge je naj pre do {lo po Vu ko ti }e vom bek stvu iz ze mqe na kon tog ubi stva, a ni je na sta vqe na ni po we go voj eks tra di ci ji, na in si sti ra we Bel gi je ko ja ga je uhap si la i iz ru ~i la Sr bi ji.

– Is tra ga pro tiv Vu ko ti }a po k re n u t a je 5. apri l a 1990. go di ne i za wim je zbog bek s tva ras p i s a n a me | u n a rod na po ter ni ca, ali je jo{ ta da pre ki nu ta dok ne bu de bio do stu pan su du – pre ci zi ra la je za Ta njug port pa rol ka su da Du {i ca Ri sti}.

Vu ko ti} je po sle go to vo 16 go di na skri va wa uhap {en u Bel gi ji zbog sum we da je u~e stvo vao u ne kim li kvi da ci ja ma, ali je kra jem de cem bra 2009. iz te dr `a ve iz ru ~en Sr bi ji. Me |u tim, od lu kom bel g ij s kog mi n i s tra prav de, we go va eks tra di ci ja odo bre na je sa mo ra di iz vr {e wa pre su de od 20 go di na za tvo ra na ko ju je u od stu stvu osu |en u Cr noj Go ri, ali je od bi je na u od no su na kri vi~ ni po stu pak za ubi stvo La ko ni }a, ta ko da je ta is tra ga i da qe u pre ki du, uka za la je Du {i ca Ri sti}.

Vu ko ti} je u Pod go ri~ kom su du u od su stvu osu |en na 20

go di na za tvo ra zbog ubi stva Du {ka Bo {ko vi }a 1997. go di ne u Pr~ wu.

Po ubi stvu La ko ni }a, Vu ko ti} je po be gao iz ze mqe, a za sa u ~e sni {tvo u toj li kvi da ci ji u Okru `nom su du u Be o g ra d u su d i l o se Dar k u A{a ni nu, ubi je nom 1. ju la 1998. go d i n e, dok se ta d a {wem in spek to ru be o grad ske po li ci je Mi ro sla vu Bi `i }u – Bi `i, ubi je nom 21. ma j a 1996. go d i n e, su d i l o zbog zlo u po tre be po lo `a ja jer je po mo gao Vu ko ti }u da po beg ne. A{a nin i Bi `i} oslo bo |e ni su op tu `bi. Vu ko ti} je po iz ru ~e wu iz Bel -

Ve se lin Vu ko ti}

Pri vo |en u Vr {cu Ve sko Vu ko ti} po no vo je uhap {en pre pet da na, i to – u cen tru Vr {ca. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, to kom ru tin ske sa o bra }aj ne kon tro le utvr |e no je da mu je is te kla sa o bra }aj na do zvo la i da je vo zi lo ne re gi stro va no. Sa o bra }aj ci su utvr di li da je za wim ras pi sa na po ter ni ca pa su ga dru gi put u ro ku od dva me se ca pri ve li.

Po sle {est sa ti pri tvo ra, Vu ko ti} je, kao i kra jem de cem bra pro {le go di ne ka da je uhap {en u No vom Sa du – pu {ten na slo bo du. In ter po lo va po ter ni ca za wim, ko ju je ras pi sa la Cr na Go ra, i da qe je na sna zi. Sa da }e osim za ubi stvo, od go va ra ti i za sa o bra }aj ni pre kr {aj. gi je bio upu }en na iz dr `a va we ka zne za tvo ra, ko je mu je, me |u tim, pre ki nu to odo bre wem Mi n i s tar s tva prav d e do apri la ove go di ne jer mo ra da se le ~i od sr ~a nih te go ba.

Vi {i sud u No vom Sa du u me | u v re m e n u je Vu k o t i } u odo brio da mu se po no vi su |e we za ubi stvo Bo {ko vi }a.

U od lu ci ko jom je Bel gi ja odo bri la iz ru ~e we od re |e no je da mu se su |e we za to

ubi stvo mo `e po no vi ti sa mo u Sr bi ji, a po {to on ima pre bi va li {te u No vom Sa du, no vo sad ski sud je od re |en kao nad le `an za po na vqa we po stup ka.

Vi {i sud u No vom Sa du je sto ga u pe tak od bio mol bu Cr ne Go re za iz ru ~e we Vu ko ti }a ra di iz dr `a va wa ka zne od 20 go di na za tvo ra. Ta od l u k a kri v i~ n og van p re tre snog ve }a s kom plet nim spi s i m a po slu ` be n oj du `no sti to kom na red ne sed mi ce bi }e do sta vqe na Ape la ci o nom su du u No vom Sa du, ko ji mo `e da po tvr di ili da uki ne pr vost pe nu od lu ku i na lo `i po nov no od lu ~i va we. Ka da od lu ka o is pu we no sti ili ne is pu we no sti uslo va za iz ru ~e we po sta ne pra vo sna `na, ko na~ nu od lu ku o zah te vu cr no gor skih vla sti za iz ru ~e we Vu ko ti }a do ne }e mi ni star ka prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi}.

Po pi s a w u be o g rad s ke {tam pe, Vu ko ti} je u Bel gi ji bio u pri tvo ru zbog sum wi da je po na lo gu sa ve znog DB-a biv {e SFRJ u Bri se lu ubio sa rad ni ka CIA-e En ve ra Ha dri ja, ko ji je ne ka da ra dio za ju go slo ven ski DB, ali i za so vjet ski KGB. On je u za tvo ru u Bel gi ji bio od fe bru a ra 2006. go di ne, ka da je po po ter ni ci te dr `a ve uhap { en na ma d rid s kom aero d ro m u po po v rat k u iz Pa ri za.

SE DAM GO DI NA SE NE ZNA KA KO JE LI KVI DI RAN KU JO KRI JE [TO RAC

Is tra ga o ubi stvu o~e vi ca puc wa u \in |i }a Se dam go di na vo di se kao ne re {e no ubi stvo Ku je Kri je {tor ca, je di nog sve do ka o~e vi ca ko ji je prak ti~ no na me stu s ko jeg je ubi jen pre mi jer Zo ran \in |i} u Uli ci ad mi ra la Ge pra ta vi deo Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a Bu da lu ko ji je pu cao na pre mi je ra.

– Ku jo Kri je {to rac je prak ti~ no o~e vi dac jed nog de la do ga |a ja iz Uli ce ad mi ra la Ge pra ta. On je sti gao da da svoj is kaz u is tra zi, ali da je sa slu {a van na glav nom pre tre su, bi lo je tu do sta pi ta wa za we ga. Me |u tim, on je ubi jen ta ko da ni je sa slu {an – re kla je port pa rol ka Spe ci jal nog su da Ma ja Ko va ~e vi}.

Iako is tra ga o we go vom ubi stvu go di na ma ni je po kre ta na jer je po li ci ja te 2004. go di ne sa op {ti la da we go va li kvi da ci ja ne ma ve ze sa su |e wem op tu `e ni ma za aten tat ve} da je `r tva re ke ta {a, tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} o~e ku je da ovaj zlo ~in usko ro bu de ra sve tqen.

– Oba vqe ni su raz go vo ri s ve }im bro jem li ca i ostva ren

je zna ~a jan na pre dak u raz ja {we wu okol no sti ovog zlo ~i na, pa i u po gle du mo gu }ih iz vr {i la ca – ka `e Ra di sa vqe -

vi}. – S ob zi rom na to da se in ten ziv no ra di na ovom pred me tu, u ovom tre nut ku bi bi lo kon tra pro duk tiv no iz no {e we

bi l o ka k vih kon kret nih in for ma ci ja do ko jih smo do {li, ka ko o wi ho vim iz vo ri ma, ta ko i o sa dr `i ni.

Ka ko sa zna je RTS, u Spe ci jal nom tu `i la {tvu uve re ni su u to da }e is tra ga za ubi stvo sve do ka-sa rad ni ka Zo ra na Vu ko je vi }a, ko ja se tre nut no vo di pro tiv Alek san dra Si mo vi }a, bi ti za vr {e na po di za wem op tu `ni ce.

Pod se }a mo, Zo ran Vu ko je vi} ubi jen je u ju nu 2006. go di ne i od mah se sum wa lo da su u we mu u~e stvo va li ta da od be gli ~la no vi „ze mun skog kla na„, kao i da je mo tiv ubi stva we go vo sve do ~e we pred Spe ci jal nim su dom pro tiv op tu `e nih za ubi stvo pr vog de mo krat skog pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a.

crna hronika

dnevnik

ponedeqak14.mart2011.

13

GE NE RAL NI SE KRE TAR IN TER POLA RO NALD NOBL

U BE O GRA DU NA PAD NUT PRI PAD NIK GRA NI^ NE PO LI CI JE

Di vjak ni je na cr ve noj po ter ni ci Po li ca jac pre tu ~en u ka fi }u Ne za vi sni po li cij ski sin di kat Sr bi je (NPSS) sa op {tio je da je pret pro {le no }i u Be o gra du, u klu bu „Opu {te no” u Uli ci Ili je Ga ra {a ni na, pre tu ~en po li ca jac ko ji ni je bio na slu `be noj du `no sti.

U MUP-u Sr bi je je po tvr |e no Ta nju gu da je u tom in ci den tu oko je dan sat po sle po no }i po vre |en po li ca jac B. D. (30), rad nik Upra ve gra ni~ ne po li ci je, i da je tom pri li kom za do bio lak {e te le sne po vre de.

TU @I LAC ZA RAT NE ZLO ^I NE VLA DI MIR VUK ^E VI]

Sa ra |i va }e mo s Eulek som

Tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi} iz ja vio je da se u po tra zi za ha {kim op tu `e ni ci ma Rat kom Mla di }em i Go ra nom Ha xi }em „ra di dan i no}„ i da }e na {i sud ski or ga ni, ako UN de fi ni tiv no po ve re man dat Eulek su za slu ~aj tr go vi ne qud skim or ga ni ma na Ko so vu i Al ba ni ji, sa ra |i va ti s wim.

Vuk ~e vi} sma tra da je naj bo qe re {e we ne za vi sni spe ci jal ni is tra `i teq, a ako ga ne bu de, on da za jed ni~ ka is tra ga Eulek sa, Al ba na ca i na {eg tu `i la {tva. „Ose }am ne prav du ka da znam da ima mo do voq no do ka za da je u Do bro vo qa~ koj uli ci u Sa ra je vu ubi je no 39 qu di 1992, a da se go di na ma ni {ta ne pred u zi ma i jo{ nas na kra ju kri ti ku ju”, is ta kao je Vuk ~e vi} u in ter vjuu ju ~e ra {wem „Pre su”. „A da li su na {e sum we oprav da ne mo `e da oce ni sa mo sud.

Ho }u da ve ru jem da su sve `r tve iste, da ne ma se lek ci je i ne }u pri sta ti na to da ime na ubi je nih iz bri {em sa li ste `r ta va”, po ru ~io je on.

Na pi ta we da li }e, i ka da, po ~e ti pro ces od u zi ma wa imo vi ne Mla di }u i Ha xi }u, Vuk ~e vi} je od go vo rio: „Uko li ko se u pred me tu Sre bre ni ca po ja vi Mla di} kao osum wi ~e ni za de la ko ja mu ni su sta vqe na na te ret u Ha gu, po kre nu }e mo fi nan sij sku is tra gu pro tiv we ga i po ve za nih li ca”.

Na pi ta we za {to je Na ta {a Kan di} pro zva la Tu `i la {tvo ba{ ka da je re kao da ne }e da „tr gu je mr tvim gla va ma” u slu ~a ju Do bro vo qa~ ka i po sle we go ve kri ti ke na wen ra ~un, Vuk ~e vi} je od go vo rio da su we ne op tu `be te {ke i mo ra }e da ih do ka `e na su du. „Moj za me nik Dra go qub Stan ko vi} hteo je da je tu `i jo{ u no vem bru. ^im sam do bio pi smo ko je je upu ti la dr `av nim or ga ni ma Sr bi je i stra nim am ba sa da ma, za du `io sam ko mi si ju sa sta vqe nu od za me ni ka tu `i la ca da is tra `e sve

we ne na vo de. Is tra ga je po ka za la ko li ko je wen iz ve {taj li ~an, te re ti la je mog za me ni ka za stva ri u ko ji ma ni je od lu ~i vao”, re kao je Vuk ~e vi}. On je do dao da da qe ne `e li da se ba vi ta kvim stva ri ma – sud }e re }i svo je, a qa gu ko ju je na ne la Tu `i la {tvu i Stan ko vi }u ma te ri jal no }e na dok na di ti po ro di ca ma ubi je nih i ne sta lih s KiM. Vuk ~e vi} je re kao da od NVO-a sa mo s Fon dom za hu ma ni tar no pra vo ima pro blem jer ne mo `e „so ci o log iz ne vla di nog sek to ra vo di ti po li ti ku kri vi~ nog go we wa u Sr bi ji”.

On je ka zao da tri pro vo ka ci je sti `u iz Hr vat ske – pr va je da ima mo li stu od 390 bra ni te qa, {to je la`, dru ga je da smo tra `i li da se sa slu {a Fa ber, is tak nu ti po li cij ski funk ci o ner u Hr vat skoj ko ji je hap sio Gla va {a, {to je pro vo ka ci ja. I ko na~ no, da smo di gli op tu `ni cu pro tiv Ve sne Bo sa nac, {to je ne ta~ no.

Vuk ~e vi} je re kao da je slu ~aj Ti ho mi ra Pur de do kaz da je Sr bi ja prav na dr `a va. „Ne }u dr `a ti u za tvo ru qu de za ko je ne mam do ka za da su u~i ni li kri vi~ no de lo ko je im se sta vqa na te ret. Iz vr {io sam sve pro ce sne rad we da bih utvr dio isti nu.

Ni ko od 44 sve do ka ni je ga te re tio, fo ren zi ~a ri i ob du cen ti ni su po tvr di li da su na te lu ubi je nih bi le ra ne iz stre qa~ kog na o- ru `a wa”, is ta kao je Vuk ~e vi}.

Na pi ta we ka ko ko men ta ri {e ~i we ni cu da su Sr bi osu |e ni za rat ne zlo ~i ne na 1.400 go di na za tvo ra, a Bo {wa ci i Hr va ti na oko 150 go di na, Vuk ~e vi} je od go vo rio: „Kao pre sek po li ti~ ke oce ne o to me ~i ja je po li ti~ ka eli ta vi {e, a ~i ja ma we od go vor ne za u`a se ko ji su se de ve de se tih go di na pro {log ve ka de {a va li na te ri to ri ji biv {e SFRJ”.

Vuk ~e vi} je re kao da su mu pre ti li 68 pu ta do sa da, da mu pre te i da qe, ali to je ri zik ko ji je pri hva tio.

[EF PRAV NOG TI MA ZA OD BRA NU LI DE RA RA DI KA LA NA JA VQU JE

Kraj su |e wa Vo ji sla vu [e {e qu za dva me se ca [ef prav nog ti ma za od bra nu pred sed ni ka Srp ske ra di kal ne stran k e Vo j i s la v a [e { e q a Zo ran Kra si} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je od lu ku Tri bu na la po pra vi li ma su da naj ka sni je za dva me se ca i da se su |e we li de ru ra di ka la bli `i kra ju. Kra si} je na kon fe ren ci je za no vi na re iz ra zio op ti mi zam u po gle du te od lu ke jer, po we go vim re ~i ma, Tu `i la {tvo ni je us pe lo da do ka `e ni je dan od na vo da iz op tu `ni ce.

– Su di je su na ja vi le da }e od lu ku po pra vi lu ‘98 bis’ do ne ti za ne de qu dve, me sec ili even tu al no dva me se ca – po tvr dio je Kra si}.

Pra vi lo „98 bis” omo gu }a va op tu `e nom da, po okon ~a wu do ka z nog po s tup k a, za t ra ` i da bu de oslo bo |en po onim ta~ ka ma za ko je sma tra da ni su pre do ~e ni do voq ni do ka zi o we go voj od go vor no sti.

Kra si} je oce nio da je „u Sr bi ji uz bu na” jer bi ne ki hte li da se [e {eq vra ti tek po sle iz bo ra.

– Ha {ki tru bu nal je u pro ble mu jer ne mo `e da do ka `e [e {e qe vu kri vi cu, ni da ob ja -

sni za {to je li der ra di ka la ve} osam go di na u ha {kom pri tvo ru – re kao je Kra si}.

On je do dao da je za maj za ka zan po stu pak za ne po {to va we su da i da je [e {eq za tra `io sa slu {a we de set sve do ka. [e {e qu se su di za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i po vre de rat nog pra va i obi ~a ja u Hr vat skoj, Voj vo di ni i BiH od 1991. do 1993. go di ne. [e {eq je 21. ja nu a ra 2009. go di ne do dat no op tu `en za ne po {to va we Tri bu na la zbog obe lo da wi va wa ime na i dru gih li~ nih de ta qa tri sve do ka ~i ji je iden ti tet, po na lo gu Pre tre snog ve }a, za {ti }en od jav no sti.

Li der ra di ka la je 24. ju la 2009. go di ne osu |en na 15 me se ci za tvo ra zbog ne po {to va wa su da i ta ka zna mu je po tvr |e na 19. ma ja 2010. go di ne. [e {eq je 4. fe bru a ra 2010. go di ne dru gi put op tu `en zbog ob ja vqi va wa u kwi zi po da ta ka o 11 za {ti }e nih sve do ka. On se do bro voq no pre dao Ha {kom tri bu na lu fe bru a ra 2003. go di ne, a su |e we mu je po ~e lo no vem bra 2007. go di ne.

(Ta njug)

Ge ne ral ni se kre tar In ter po la Ro nald Nobl u pi smu vla sti ma Bo sne i Her ce go vi ne tvr di da ne po sto ji po ter ni ca In ter po la za Jo va nom Di vja kom. „Za pen zi o ni sa nim ge ne ra lom Ar mi je BiH Jo va nom Di vja kom ni je ras pi sa na ni ka kva po ter ni ca, ni ti je on uop {te re gi stro vaan u In ter po lo vim ba za ma po da ta ka„, na veo je Nobl u pi smu, pre no se sa ra jev ski me di ji. Nobl je pre kju ~e upu tio pi -

smo nad le `nim in sti tu ci ja ma Bo sne i Her ce go vi ne, a Mi ni star stvo bez be do sti BiH je sa op {ti lo da je „ta kav od go vor bio o~e ki van„, te da su „op tu `ni ce iz Sr bi je po li ti~ ki mo ti vi sa ne„.

Mi ni star spoq nih po slo va BiH Sven Al ka laj ne dav no je iz ja vio da je Di vjak uhap {en na osno vu po ter ni ce iz Sr bi je ko ju je ona Austri ji upu ti la di rekt no, a ne pu tem In ter po la.

Jo van Di vjak

„DNEVNIKOVA” TEMA

Pen zi o ni sa ni ge ne ral Ar mi je BiH Jo van Di vjak uhap {en je 4. mar ta na aero dro mu u Be ~u, na zah tev Sr bi je.

Di vjak je osum wi ~en za or ga ni zo va we na pa da sna ga vla sti u Sa ra je vu na kon voj JNA u Do bro vo qa~ koj uli ci u Sa ra je vu, 2. ma ja 1992, u ko jem je po gi nu lo vi {e od 40 voj ni ka.

Sud u Be ~u pu stio je Di vja ka iz pri tvo ra, uz ka u ci ju, do do no {e wa od lu ke.

PRO [I RU JE SE KRUG KAN DI DA TA ZA IN SAJ DE RA

No vi for mat sve do ka-sa rad ni ka No vi Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku da je tu `i o cu mo} na do ka zna sred stva u po stup ci ma za kri vi~ na de la or ga ni zo va nog kri mi na la i rat nih zlo ~i na: spo ra zum o sve do ~e wu okri vqe nog, od no sno in sti tut okri vqe ni-sve dok u ne {to {i rem for ma tu od sa da po sto je }eg, te spo ra zum o sve do ~e wu osu |e nog, sred stvo osu |e ni-sve dok, uz ogra ni ~e we da taj sta tus ne mo `e do bi ti li ce ko je je osu |e no kao or ga ni za tor gru pe.

Pro fe sor be o grad skog Prav nog fa kul te ta dr Go ran Ili}, ~lan rad ne gru pe za iz ra du ZKPa, u raz go vo ru za “Dnev nik” na vo di da ova kva re {e wa po sto je i u

Tri vr ste spo ra zu ma Pro fe sor Ili} po ja {wa va da su na cr tom ZKP-a pred vi |e ne tri vr ste spo ra zu ma. Je dan je spo ra zum o pri zna wu kri vi~ nog de la – u ko jem okri vqe ni pri zna je kri vi~ no de lo. U dru goj vr sti spo ra zu ma okri vqe no li ce pri zna je kri vi~ no de lo, te da je is kaz ko ji slu `i kao do kaz u ne kom po stup ku u ko jem se mo `da i we mu su di, a ne mo ra i we mu da se su di, ali mo ra bi ti po stu pak or ga ni zo va nog kri mi na la ili rat nih zlo ~i na.

U tre }oj vr sti spo ra zu ma ve} osu |e no li ce sve do ~i u ne kom po stup ku ko ji se vo di pro tiv dru gog li ca za kri vi~ na de la or ga ni zo va nog kri mi na la ili rat nih zlo ~i na i u tom po stup ku se po ja vqu je kao osu |e ni-sa rad nik. Su {tin ski se, na gla {a va dr Ili}, ni {ta ne mo `e ra di ti bez sud skog pri hva ta wa spo ra zu ma i po tvr |i va wa. dru gim upo red nim prav nim si ste mi ma, a da, kad je re~ o na {em ZKP-u, pred sta vqa ju po boq {a we u od no su na po sto je }a za kon ska re {e wa u po gle du po zna tog in sti tu ta sve dok-sa rad nik.

– Do sa da se, po va `e }em za ko ni ku, u ulo zi sve do ka-sa rad ni ka mo gao na }i sa mo ne ko ko je op tu `en za kri vi~ na de la or ga ni zo va nog kri mi na la ili rat nih zlo ~i na, pod uslo vom da bi sve do ~io da su pri pad ni ci gru pe ~i ji je on bio ~lan u~i ni li kri vi~ no de lo ko je im se sta vqa na te ret – ka `e

da li se ta kav spo ra zum o sve do ~e wu pri hva ta – na gla {a va dr Ili}. – Na kra ju, fil ter je i to {to, uko li ko spo ra zum bu de pri hva }en, sud, ce ne }i zna ~aj tog is ka za i we gov do pri nos ~i ta vom is ho du tog po stup ka, ima mo gu} nost da even tu al no u ne koj ka sni joj fa zi ipak pro ce ni da taj is kaz ni je bio od od lu ~u ju }eg zna ~a ja i da ta kvom is ka zu ne tre ba pri da ti po ve re we.

U ve zi s pi ta wem o za kon skom re {e wu u po gle du ukup nog bro ja spo ra zu ma o sve do ~e wu mo gu }ih u jed nom po stup ku, pro fe sor Ili} uka zu je na to da se „to ne mo `e za kon ski li mi ti ra ti, da je to stvar `i vot ne po tre be“.

– Po mo joj pro ce ni, ni je re al no o~e ki va ti da bi tu `i lac u jed nom po stup ku, re ci mo, s pet-{est ta kvih adu ta, mo gao za i gra ti. Ne is kqu ~u jem mo gu} nost da bu de pred lo `e no jed no ili dva li ca, {to smo ima li pri li ke da vi di mo u ne kim pro ce si ma ko ji su vo |e ni do sad pred Spe ci jal nim su dom.

To je is kqu ~i vo pro ce na tu `i o ~e va i, da ka `em fi gu ra tiv no, te {ka ar ti qe ri ja ko ja se ret ko ko -

bi ti mo gu }e za kqu ~i ti za bi lo ko je de lo, bez ob zi ra na pro pi sa nu ka znu, da kle ne sa mo do 12 go di na za tvo ra, kao {to ka `e va `e }i ZKP – pre ci zi ra dr Ili}. – Ta kvo re {e we i sa da po sto ji u po stup ku za kri vi ~a na de la rat nih zlo ~i na.

No vi Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku, ka `e dr Go ran Ili}, tre ba lo bi da do pri ne se iz la sku iz pro ble ma su |e wa u ra zum nom ro ku, ko ji mu ~i i kon ti nen tal nu Evro pu, a na{ za ko no da vac se, is ti ~e pro fe sor, „ugle dao na re {e wa pri sut na u kon ti nen tal nom pra vu, tra `e }i ono {to je za nas naj bo qe i naj pri me re ni je“.

Kad je re~ o za {ti ti sve do ka, ko ja se spro vo di po Za ko nu o pro gra mu za {ti te u~e sni ka u kri vi~ nom po stup ku, pro fe sor Ili} pod vla ~i da se po tom za ko nu pi ta we pro gra ma re gu li {e spo ra zu mom, a li ce ko je ula zi u spo ra zum mo ra da pri hva ti uslo ve ko je na met ne Je di ni ca za za {ti tu jer je ona od go vor na za we go vu bez bed nost i pro ce wu je {ta je naj bo qe za bez bed nost.

J. Ja ko vqe vi}

Dr Go ran Ili}

~u na ti na to da tu `i lac od u sta ne od da qeg go we wa u od no su na po stu pak ko ji se pro tiv we ga vo di – ob ja {wa va dr Ili}.

Me |u tim, spo ra zum o sve do ~e wu okri vqe nog ni je mo gu} uko li ko se sud s wim ne sa gla si i ne po tvr di ga svo jom od lu kom pa ta ko bez sud ske po tvr de ni je mo gu} ni spo ra zum o pri zna wu kri vi~ nog de la, kao ni spo ra zum o sve do ~e wu osu |e nog li ca.

Po re ~i ma pro fe so ra Ili }a, mo gu} nost da i ne ki sud ski pri hva }en spo ra zum do ne se ne ke po -

Mi le Jer ko vi} ima sta tus sve do ka-sa rad ni ka

dr Ili}. – Po no vom re {e wu u na cr tu ZKP-a, kao okri vqe ni-sve dok mo gao bi bi ti uve den i ne ko ko je op tu `en za ne ko kla si~ no kri vi~ no de lo, ali se is kaz mo `e ko ri sti ti je di no za po stu pak or ga ni zo va nog kri mi na la ili rat nih zlo ~i na.

– Ovo no vo re {e we {i ri mo gu} nost da vi {e li ca, da to na zo vem, kon ku ri {e za sta tus okri -

}e tu `i lac sva ko me po nu di ti ta kvu mo gu} nost ne go sa mo uko li ko se uve ri u to da ne ko li ce uisti nu ras po la `e sa zna wi ma ko ja mo gu bi ti od ko ri sti za pot kre pqe we op tu `ni ce. Za tim, tu je ona sud ska pro ve ra – od lu ka su da

ri sti i ko ja, kad se ko ri sti, to mo ra bi ti ve o ma pre ci zno. Zna ~i, kao tu `i lac ve o ma pre ci zno mo ra te to da po sta vi te i da vr lo ja sno ar gu men tu je te su du zbog ~e ga to nu di te ba{ tom li cu – iz ri ~it je pro fe sor Go ran Ili}.

Kad je re~ o in sti tu tu „osu |e nisve dok“, i na crt ZKP-a de fi ni tiv no za dr `a va po sto je }e za kon sko ogra ni ~e we da taj sta tus ni ka ko ne mo `e do bi ti osu |e no li ce – or ga ni za tor or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe. No vi na u na cr tu za ko ni ka je, ka ko je ob ja snio dr Ili}, {to se ne pred vi |a po sto je }e ogra ni ~e we u po gle du vi si ne ka zne za do bi ja we sta tu sa osu |e nisve dok, a po ko jem se iz ta kve mo gu} no sti is kqu ~u je i osu |e ni na mak si mal nu ka znu za tvo ra.

– Ina ~e, sa da za ko no da vac pra vi ko rak da qe i u prav cu spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce, ka ko se zo ve u va `e }em za ko ni ku, a u na cr tu ZKP-a se na zi va spo ra zum o pri zna wu kri vi~ nog de la. Po no vom re {e wu ta kav spo ra zum }e

vqe nog-sve do ka. Ti me da je mo tu `i o cu {i ri ma ne var ski pro stor, od no sno mo gu} nost da se ne ko ko ima sa zna wa o po stup ci ma ko ji se vo de pred Spe ci jal nim su dom, a ta sa zna wa su ve o ma bit na za do ka zi va we onih na vo da ko ja tu `i lac iz ne se u svo joj op tu `bi, u po stu pak uve de kao sve dok bez ob zi ra na to {to on sam ni je op tu `en za ne ko od ta ko te {kih kri vi~ nih de la ve} ne ko kla si~ no kri vi~ no de lo. On da taj sve dok mo `e ra ~u na ti na po voq nost, a to zna ~i da ka zna bu de u ne kom ra spo nu ko ji je spo ra zu mom pred lo `io tu `i lac, ako sud pri hva ti spo ra zum, ili even tu al no ~ak mo `e ra -

god no sti okri vqe nom-sve do ku ko je su pred vi |e ne u po gle du is ho da po stup ka, ili osu |e nom-sve do ku u po gle du ubla `a va wa ka zne, po sto ji sa mo uko li ko se, po oce ni su da, sve do ~e we po ka `e kao efi ka san, ve ro do sto jan do kaz.

– Ov de je prak ti~ no re~ o pro ce ni {ta je pre te `ni ji in te res.

Tu po sto ji ne ko li ko fil te ra, pre sve ga oni tu `i la~ ki, jer ne -

14

ponedeqak14.mart2011.

USKO RO OD LA GA WE LE KO VA S IS TE KLIM RO KOM U APO TE KA MA

Iz do ma }in sta va le ko vi idu u la nac is hra ne Le ko vi s is te klim ro kom tra ja wa, ko je su gra |a ni do sa da uglav nom ba ca li u kon tej ne re, ubu du }e }e bi ti or ga ni zo va no od la ga ni u po seb ne po su de u apo te ka ma, oda kle }e se od vo zi ti na uni {ta va we.

Po mo} nik mi ni stra `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Alek san dar Ve si} ob ja snio je da se usko ro o~e ku je re {a va we pi ta wa

far ma ce ut skog ot pa da ko ji je za te ~en na od re |e nim me sti ma, ~i je se po re klo ne zna.

– Za sav onaj ot pad ko jem se zna po re klo od go vo ran je uvo znik ili pro iz vo |a~, ko ji mo ra da qe da ga iz vo zi u Austri ju ili Ne ma~ ku na uni {ta va we, {to ko {ta od tri do pet evra po ki lo gra mu – ka zao je Ve si} Ta nju gu.

On je re kao da su do sa da le ko vi s is te klim ro kom tra ja wa vra }a ni

uvo zni ku, od no sno pro iz vo |a ~u ko ji ih je iz vo zio na uni {ta va we, ili su ~u va ni u skla di {ti ma, ta ko da ne pred sta vqa ju opa snost za okru `e we. Po we go vim re ~i ma, pro blem pred sta vqa ju le ko vi iz do ma }in sta va ko ji ma je is te kao rok, a ko je su gra |a ni do sa da ba ca li u kon tej ne re, oda kle taj ma te ri jal do spe va na de po ni je, u pod zem ne vo de i ta ko za vr {a va u lan cu is hra ne.

Pra vil nik o pri ku pqa wu me di cin skog i far ma ce ut skog ot pa da, ko ji je stu pio na sna gu u no vem bru pro {le go di ne, pred vi |a da pro iz vo |a ~i ili uvo zni ci za jed no s apo te kar skom usta no vom tre ba da u sva koj apo te ci obez be de po su de da bi gra |a ni tu mo gli do ne ti i od lo `i ti le ko ve ko ji ni su za upo tre bu.

– Pro iz vo |a ~i ko ji sta ve na tr `i {te te le ko ve oba ve zni su i da ih pre u zmu po is ti ca wu ro ka i u~e stvu ju u re {a va wu tog pro ble ma – ka zao je Ve si}, do da ju }i da je za to neo p hod no vre me jer je or ga ni za ci ja ta kvog po sla u ze mqa ma EU tra ja la go di na ma.

– Do sta to ga je ura |e no i ve} sa da su po ~e le ak ci je u ne kim apo te ka ma u Sr bi ji gde po sto je po su de – ka zao je Ve si}, do da ju }i da se za sa da ra di na edu ka ci ji, ali da o~e ku je da }e u dru goj j po lo vi ni go di ne po ~e ti i kon tro la.

LE KAR SKA KO MO RA SR BI JE UPOZORAVA NA NEPRAVILNOST

Voj vo |an ska ko mo ra iz da la li cen cu Nikoli}u Re {e we Re gi o nal ne le kar ske ko mo re Voj vo di ne po ko jem je dr Ale san dar Ni ko li} is pu nio uslov da do bi je le kar sku li cen cu bez od go va ra ju }e di plo me sup spe ci ja li za ci je kar di o hi rur ga je ne za ko ni to, sa op {te no je ju ~e iz Le kar ske ko mo re Sr bi je. Nad le `ni me di cin ski fa kul te ti u Sr bi ji ni su iz da li di plo mu o za vr {e noj sup spe ci ja li za ci ji kar di o hi rur gi je dr Ni ko li }u, ko ja je neo p hod na da bi do bio li cen cu kar di o hi rur ga u Le kar skoj ko mo ri Sr bi je.

U sa op {te wu se do da je da su na knad nom pro ve rom u cen tral nom in for ma ci o nom si ste mu Le kar ske ko mo re Sr bi je uo~e na ne sla ga we u zva wu, po {to spor ni dok tor u ba zi te ko mo re ima sa mo spe ci ja li za ci ju op {te hi rur gi je.

Pred sed nik Re gi o nal ne le kar ske ko mo re Voj vo di ne dr Bra ni slav Pe rin od bio ja da do sta vi do ku men ta pa ni je ja sno po ko jem

kri te ri ju mu je po me nu ti dok tor do bio li cen cu kar di o hi rur ga.

– Le kar ska ko mo ra Sr bi je ne }e do zvo li ti da bi lo ko do bi je li cen cu za ste pen zna wa ko ji ne po se du je jer u tom slu ~a ju le kar s ta kvom li cen com do vo di u opa snost pa ci jen te le ~e }i ih me to da ma i na ~i ni ma ko ji ni su od go va ra ju }i – iz ja vi la je di rek tor ka Le kar ske ko mo re Sr bi je dr Ta tja na Ra do sa vqe vi}.

U Le kar skoj ko mo ri Sr bi je sma tra ju da u spor nom slu ~a ju od go vor nost za ta~ nost po da ta ka le `i na dr Bra ni sla vu Pe ri nu i pred sed ni ku Iz vr {nog od bo ra Re gi o nal ne le kar ske ko mo re Voj vo di ne dr Zo ra nu Bu la to vi }u ko ji je spor no re {e we pot pi sao.

Le kar ska ko mo ra Sr bi je }e, shod no Za ko nu o ko mo ra ma zdrav stve nih rad ni ka i Sta tu tu Ko mo re, spro ve sti sve po treb ne kon tro le i pred u ze ti me re da bi se ovaj slu ~aj de taq no is pi tao, na ve de no je u sa op {te wu.

dru[tvo

dnevnik

OPI SME WA VA WE OD RA SLIH U SR BI JI

Dru ga {an sa za neo bra zo va ne Od ra sli u Sr bi ji bez za vr {e ne osmo go di {we {ko le do bi }e jo{ jed nu pri li ku da stek nu osnov no obra zo va we i lak {e pro na |u po sao. Ovo je su {ti na pro jek ta “Dru ga {an sa”, pred sta vqe nog u zre wa nin skoj Osnov noj {ko li “Pe tar Pe tro vi} We go{”, ko ji re a li zu je Mi ni star stvo pro sve te, uz fi nan sij sku po mo} Evrop ske uni je. Tro go di {wi pi lotpro je kat, na me wen qu di ma bez za ni ma wa i kva li fi ka ci ja, teh no lo {kim vi {ko vi ma, oso ba ma s in va li di te tom, et ni~ ki ma win skim gru pa ma, kao i li ci ma na iz dr `a va wu ka zne nih sank ci ja, ob u hva ti }e oko 4.000 po la zni ka sta -

ri jih od 15 go di na, a spro vo di }e ga stru~ ni ti mo vi u 80 osnov nih i 75 sred wih {ko la u Sr bi ji.

S pod ru~ ja [kol ske upra ve u Zre wa ni nu pro jek tom je ob u hva }e no {est {ko la. Na sta va }e bi ti ras po re |e na u tri ci klu sa, od pr vog do ~e tvr tog raz re da, dru gi ci klus ob u hva ta pe ti i {e sti raz red, a tre }i – sed mi i osmi.

Po sle za vr {et ka pro gra ma, po la zni ci }e do bi ti di plo me.

– Po po pi su iz 2002. go di ne, u Sr bi ji je bi lo vi {e od 1,3 mi lion sta nov ni ka bez za vr {e ne osno ve {ko le i kva li fi ka ci je za tr `i {te ra da, ko ji ma tre ba pru `i ti dru gu {an su da bi mo gli

ostva ri ti pra vo na rad – iz ja vi la je ko or di na tor ka pro jek ta Mir ja na Mi la no vi} iz Mi ni star stva pro sve te.

Pro fe sor ka Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du Sne `a na Me di} do da la je da je ovaj pro je kat {an sa i za {ko lu – da ra di dru ga ~i je i da se ba vi de lat no {}u ko ja ima ve o ma va `an dru {tve ni zna ~aj, s ob zi rom na ogro man broj qu di bez ste ~e nog osnov nog obra zo va wa. Ona je na gla si la da je sve ma wi broj de ce u {ko la ma i da na stav ni ci na ovaj na ~in, ra de }i s od ra sli ma, ima ju pri li ku da na do me ste tu, uslov no re ~e no, pra zni nu. Ob ja {wa va ju }i zbog ~e ga

je O[ “Pe tar Pe tro vi} We go{” pri hva ti la ovu ide ju, wen di rek tor Mi ro slav Br wo{ po tvr dio je re ~i Sne `a ne Me di}. Na po me nuo je da je na ~e lu ve li ke obra zov ne usta no ve, u ko joj se, iz go di ne u go di nu, broj u~e ni ka sma wu je.

Sa mim tim, na stav ni ci ne ma ju do voq no od ra |e nih ~a so va i ne po sti `u pro pi sa ne nor me.

– Uz to, fra pan tan je po da tak da sa mo na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na ima vi {e od 20.000 od ra slih bez za vr {e ne osnov ne {ko le. Pre ma to me, na ovaj na ~in po ma `e mo da se broj ne pi sme nih mak si mal no sma wi – is ta kao je Br wo{. @. Ba la ban

PO KRA JIN SKI PO SLA NIK TRA @I PO VLA ^E WE ZBIR KE ZA DA TA KA IZ MA TE MA TI KE

Kad se te `i na ne me ri ki lo gra mi ma Po kra jin ski po sla nik Mi lo rad Bo jin (SRS) iz Osto ji }e va, kod ^o ke, ~la no vi ma Od bo ra Skup {ti ne AP Voj vo di ne za obra zo va we, kul tu ru, omla di nu i sport pre do ~io je ne dav no kon kret ne gre {ke, pro pu ste i ne pre ci zno sti u Zbir ci za da ta ka iz ma te ma ti ke za za vr {ni is pit u osnov nom obra zo va wu i vas pi ta wu za {kol sku 2010/2011. go di nu, tra `e }i da se zbog maw ka vo sti ona po vu ~e iz upo tre be dok se ne ura de is prav ke.

– Ova zbir ka za da ta ka iz ma te ma ti ke pu na je maw ka vo sti, {to su po tvr di li pro fe so ri s Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du, a wi ho vo mi {qe we de le i stru~ wa ci iz ove obla sti na uni ver zi te ti ma u Ni {u i Be o gra du – ka `e Bo jin. – Osim to ga, ne do pu sti vo je da se iz Zbir ke ne vi di iz ko jih me sta su auto ri pa se pret po sta vqa da su svi iz Be o gra da. Po sta vio sam i pi ta we ko je, ka da i po ko jem kri te ri ju mu bi rao autor ski tim i zar u dru gim gra do vi ma Sr bi je ne po sto je kom pe tent ni stru~ wa ci ko ji bi mo gli bi ti ukqu ~e ni u pi sa we Zbir ke.

Bo jin uka zu je na to da se ta ko |e ne vi di ko je, gde i ka da odo -

{a ka u za da ci ma i re {e wi ma, pa je ta ko na 15. stra ni u 31. za dat ku lo {e re {e na jed na ~i na pa ume sto re {e wa, ko je je H=28, sto ji da je H=7, ali ima i dru gih za da ta ka ko ji su be smi sle ni.

Ge o me trij ski objek ti ko ji su na ve de ni u za dat ku 51 na 19. stra ni ni su oni ko ji bi tre ba lo da bu du, uz Bo ji no vu opa sku da je za da tak na „ni vou pred {kol ske ma te ma ti ke“, a sli~ no je i u za dat ku 53, ko ji na vo di u~e ni ke na „ni `e ma te ma ti~ ko raz mi {qa we“, ka rak te ri sti~ no za pred {kol ski uz rast, {to je, po we go vom mi {qe wu, u su prot no sti s ci qem ma te ma ti ke u osnov noj {ko li.

– U za dat ku pod bro jem 62 ne do sta je cen tar kru ga pa je za da tak

Mno gi za da ci su ne re al ni pa po ono me {to se na la zi u Zbir ci, ka ko ka `e Bo jin, od Be o gra da je uda qe ni ji Pa riz ne go Lon don, ili se du `i na re ke me ri de ci me tri ma i sli~ no brio za {tam pa we ovo iz da we ko je je pu no gre {a ka i ko }e sno si ti po sle di ce ova ko krup nog pro pu sta. Po sla nik iz Osto ji }e va na vo di i kon kret ne pri me re gre -

be smi slen, kao i kod za dat ka 71, gde ne do sta ju mer ne je di ni ce – pre do ~a va Bo jin. – Dve kar di nal ne gre {ke su i kod za dat ka pod bro jem 81. U pr voj su po br ka ni

poj mo vi ma se i te `i ne pa se u za dat ku te `i na ne me ri ki lo gra mi ma, za {ta se do bi ja je di ni ca iz fi zi ke, a dru ga je lo gi~ ki neo dr `i va jer da bi re ~e ni ce bi le ta~ ne ne ma do voq no po da ta ka o ~i we ni ca ma ko je su iz ne te. Lo{ je i za da tak broj 87 jer u~e ni ci na ovom ni vou zna ju da go di na mo `e bi ti i pre stup na, pa dve go di ne mo gu ima ti 731 ili 732 da na.

Mno gi za da ci su ne re al ni pa je po ono me {to se na la zi u Zbir ci, od Be o gra da je uda qe ni ji Pa riz ne go Lon don, ili se du `i na re ke me ri de ci me tri ma i sli~ no.

Na spi sku ko ji je pre do ~io Bo jin u ~ak 38 pri me ra iz Zbir ke za da ta ka iz ma te ma ti ke za za vr {ni is pit osno va ca za da ci su zbu wu ju }i, ne pre ci zni, s gre {ka ma u re {e wu, ne re al ni, u su prot no sti sa ~i we ni ca ma, bez do voq no me sta za upis od go vo ra, lo {i i be smi sle ni. Ne ki od „zbu wu ju }ih za da ta ka”, ka ko pri me }u je Bo jin, o~i gled no su se po ja vi li pri li kom pre vo da s en gle skog, ne uzi ma ju }i u ob zir kul tu ro lo {ke raz li ke, pa je ta ko u zbir ci di sku ta bil no ko li ko dvo sob ni stan ima so ba i ko li ko ne de qa ima da na.

M. Mi tro vi}

KON SUL TA CI JE S PRE MI JE ROM O ZAH TE VI MA PRO SVE TA RA

Da se re {i pat-po zi ci ja Sin di ka ti pro sve te na ja vi li su da }e da nas Vla di i Mi ni star stvu pro sve te upu ti ti do pis ko jim tra `e na sta vak pre go vo ra o po boq {a wu ma te ri jal nog po lo `a ja za po sle nih, a mi ni star @ar ko Ob ra do vi} re kao je da }e se o wi ho vim zah te vi ma naj pre kon sul to va ti s pre mi je rom Mir kom Cvet ko vi }em.

Ob ra do vi} je u iz ja vi Ta nju gu po no vio da }e se, po {to do bi je zah te ve sin di ka ta, naj -

pre kon sul to va ti s pre mi je rom Cvet ko vi }em jer je, ka ko je is ta kao, re~ o zva ni~ noj po li ti ci Vla de, a ne o od lu ci mi ni stra. Na za jed ni~ koj sed ni ci glav nih od bo ra tri sin di ka ta u {traj ku od lu ~e no je da se da nas upu ti do pis sa zah te vi ma sin di ka ta mi ni stru pro sve te, a s wi ho vim zah te vi ma bi }e upo znat i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}.

– Tra `i mo da se po no vo sed ne za pre go va -

ra~ ki sto i da se ova svo je vr sna pat-po zi ci ja re {i – re kao je pred sed nik Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je Slo bo dan Braj ko vi}, i na veo da je sva ko me sta lo da se si tu a ci ja, u ko joj za po sle ni u pro sve ti {traj ku ju me sec i po, {to pre re {i. – Ne mo `e mi ni star da ka `e da pre go vo ra vi {e ne }e bi ti jer nam ne osta je dru go ne go da {traj ku je mo.

(Ta njug)

PO DOB NI PRE NOS SA ZA DR [KOM

Ne ki su (ipak i uvek) rav no prav ni ji od dru gih Ba uk kru `i Sr bi jom, ba uk – cen zu re. I to ne cen zu re kwi ga ili no vin skih ~la na ka ve} cen zu re tzv. ri ja li ti pro gra ma. Ta kav ba uk ne sme se oma lo va `a va ti jer ako na rod ov da {wi ne {to vo li, to su ba{ ti ri ja li ti {ou pro gra mi. Da ne ko cen zu ri {e (pa i da za bra ni) kwi ge – ra ja ne bi ni trep nu la, da se cen zu ri {u ka kve no vi ne – mo `da bi po ne ko i pro mr mqao re~-dve pro tiv, ali da se cen zu ri {e omi qe na emi si ja za {i ro ku ra ju: e, to ne }e ta ko la ko pro }i!

Jer, ka kva je dra` gle da wa ako se pro gram s far me, iz dvo ra, bo ga tog sa lo na ili gde dru gde, emi tu je sa za dr {kom ({to je lep {e ime za cen zu ru) da bi cen zor imao vre me na da ise ~e sve {to je ne po `eq no? Pa na rod u stva ri to ne po `eq no i ~e ka, zbog to ga se oku pqa pred ma lim ekra ni ma da wu i no }u – da bi u`i vo vi deo tu ~u, pod me ta we i pre va ru, ~uo psov ku ili tra~. I to iz usta ne ko ga ko mu se, ko li ko ju ~e, {e pu rio na na slov nim ko lor stra na ma, na fe sti val skim bi na ma, u spo to vi ma. Obi ~an svet ho }e da vi di ka ko ti u{min ka ni, bo ga ti, na -

vod no ja ko „kul„ gla mu ro zni pe va ~i i pe vaq ke, glum ci, po li ti ~a ri, pred sed ni ci op {ti na i sli~ ni ga ca ju po bla tu, mu zu kra ve, ku va ju ka fu ili ru ~ak, ka ko su pr qa vi, mu sa vi, kr me qa vi, smo ta ni i ni ka kvi (ma da no se na o ~a ri za sun ce i po da nu i po no }i, i na po qu i u ku }i), ka ko pqu ju i psu ju, sva |a ju se oko to ga ko je une re dio klo zet, ko za bu {a va na po slu, ko ne ume ni dr va da na ce pa, ko je uli zi ca, a ko dr ~an...

Re~ ju, na rod ho }e da vi di ka ko su te zve zde i zve zdi ce jad ne i bed ne, i od to ga }e se ose }a ti bo qe u sop stve nom ja du i be di (otu da su ri ja li ti pro gra mi s „obi~ nim qu di ma“ kao ak te ri ma ne sta li – sa da su svi s VIP-u~e sni ci ma). Me |u tim, ako vi {e ne }e bi ti pso va wa i vre |a wa, {a ma ra wa i po li va wa vo dom i so ko vi ma – {ta on da ima da se vi di u tim {ou pro gra mi ma? Ko bi hteo da gle da emi si ju u ko joj su svi pa met ni, le po se po na {a ju, ima ju ma ni re i fin re~ nik? To je ta ko ne nor mal no i – ne na rod no. A ri ja li ti pro gra mi su pra vqe ni za naj {i ri na rod srp ski, zar ne? Ako ni ko ne gle da ta kve pro gra me, ne }e

bi ti sku pih re kla ma ni ve li ke za ra de za ko mer ci jal ne te le vi zi je ko je zbog pro fi ta i po sto je. Na rav no, i da qe }e se gle da ti la ti no-tur ske qu bav ne se ri je, ra zno ra zni sku po vi folk pe va ~a, sport ski pre no si, ali ni je to ono pra vo.

Se ri ja se za vr {i, pe va ~i i spor ti sti po klo ne se i odu, a {a ka oda bra nih u ne kom za bra nu do stup na je i da wu i no }u. Zar da na rod osta ne bez qu bi ma ca i onih ko je mr zi, da mu se odu zme mo gu} nost da za ne -

ko ga na vi ja, a dru gom `e li iz ba ci va we?

I naj ne za in te re so va ni ji `i teq ove dr `a ve zna da je raz log za tre ni ra we stro go }e pre ma ri ja li ti pro gra mi ma vre |a we je vrej skog na ro da ko je je iza zva lo re ak ci je i van Sr bi je. Do ta da je bi lo vi {e in ci de na ta u tim istim pro gra mi ma, od fi zi~ kog na si qa do ni ma lo ne `nog vre |a wa rom skog na ro da ili po je di nih gru pa (ho mo sek su a la ca), ali se to ili ni je za pa `a lo ili je

sa mo de kla ra tiv no osu |i va no. Dr `av ni or ga ni re a go va li su tek na spoq ni pri ti sak, do ta da ni su ra di li svoj po sao. Za {to? Zbog svo je ne spo sob no sti, ne za in te re so va no sti ili zbog ne ~i jih na lo ga? Jer, ri ja li ti pro gra mi ne sa mo {to oda bra ni ma za ra |u ju pa re ve} ima ju zna ~aj no me sto i u {i rem pla nu ko jim se na ov da {we pri li ke pri me wu je mak si ma „hle ba i iga ra“. Ri mqa ni su vo le li da gle da ju ka ko se gla di ja to ri ko qu i ~e re ~e, a na rod srp ski ka ko se estrad ne zve zde pqu ju i psu ju. Isti na, u Sr ba je sve ma we hle ba, ali su bar igre sva ko dnev ne (kod Ri mqa na su bi le po vre me ne).

Mo `da se ~i ni da je ri ja li ti pro gram sla ba ute ha za ne za po slen, gla dan i upla {en na rod, ali sva ka igra~ ka ko ja od vra }a pa `wu od sva ko dnev nih pro ble ma do bro do {la je vla sti ko ja bi da se na tro nu odr `i jo{ ma lo i oba vi {ta je (u svo ju ko rist) na mi sli la. Na `a lost, ka ko to bi va u re a li za ci ji svih ov da {wih pla no va, ne {to uvek po |e po zlu. I sa svim pro se~ ni ka rak te ri str pa ni u uski pro stor pre ili ka sni je bi

„pu kli“, a ka ko ne }e pr ga vi i pre ki, sa mo qu bi vi i su jet ni (ko ji su zbog tih oso bi na i oda bra ni). Sce na ri sti ovih pro gra ma ra ~u na ju na kon flik te i tr za vi ce (ko je i sa mi za ku va va ju) jer to je te meq za ba ve ali, pre ili ka sni je, iz bi ju i u etar odu i po li ti~ ke ne ko rekt no sti. Sve do ci smo da nad le `ni pro blem mi sle da (im pro vi zo va no) re {e cen zu rom (tj. od lo `e nim emi to va wem), ali da li }e to bi ti do voq no? Uvo |e we cen zu re sa mo }e za ta {ka ti pro blem ako se vi nov ni ci in ci de na ta ne ka zne (ali tu na le }e mo na pro blem ne e fi ka snog sud stva itd). S dru ge stra ne, go vo ri bez trun ke ele men tar nog, do ma }eg vas pi ta wa, pri stoj no sti i to le ran ci je i da qe se, iz usta po vla {}e nih per so na, ~u ju sa svih TV-stra na, od de bat nih po li ti~ kih emi si ja do pre no sa skup {tin skih za se da wa, pa ni je zgo re ga za pi ta ti se – ho }e li se ubr zo sve emi to va ti sa za dr {kom? Ili }e i tu (kao i svu da) bi ti po pu sta jer isti na je da smo svi rav no prav ni sa mo, ne ki su (ipak i uvek) rav no prav ni ji od dru gih.

Ili ja Ba ki}

RePORTA@e

c m y

dnevnik

ponedeqak14.mart2011.

15

MAJSTORI SVIRKE IZ CELOG SVETA POHODE ^UVENI „MOYO KLUB” U SENTI

Sen }an ska bluz ver zi ja sva ki uto rak uve se qa va luz je bio je­di­ni ve­li­ki ho­bi Vik to ra Lu ~i }a dok je bio pro­fe­si­o­nal­ni sto­no­te­ni­ser,­ pa je obi­la­zio bluz fe­sti­va­le i klu­bo­ve {i­rom Evro­pe i Ame­ri­ke.­ Tu vr­stu mu­zi­ke Vik­tor je za­vo­leo,­a ka­da je do­{lo vre­me da se opra­{ta od re­ke­ta,­u rod­noj Sen­ti je pro­bao da na­go­vo­ri ne­ke­ od ov­da­{wih ugo­sti­te­qa da osmi­sle i na­pra­ve bluz klub.­Sma­trao je da }e ta­kva mu­zi­ka ima­ti svo­ju pu­bli­ku,­ ali po­{to ni­ko u tom ni­je vi­deo {an­su za bi­znis,­od u{te­|e­vi­ne ste­~e­ne pro­fe­si­o­nal­nim igra­wem sto­nog te­ni­sa, or­ta~­ki je s pri­ja­te­qem An ta lom Fel di jem od te­me­qa do kro­va 1991.­ go­di­ne sa­zi­dao zda­we na­me­we­no za „Mo­xo klub„.­ –­ Or­tak u po­slu An­tal je zbog rat­nih zbi­va­wa ko­ja su u to vre­me za­po­~e­la na tlu ta­da­{we Ju­go­sla­vi­je oti­{ao u Ma­|ar­sku,­ ta­ko da sam ostao sam u po­slu i us­peo da is­tra­jem.­ Za dve de­ce­ni­je „Mo­xo klub„­je po­stao je­dan od naj­po­zna­ti­jih xez-bluz-rok klu­bo­va u ovom de­lu Evro­pe,­ za­hva­qu­ju­}i to­me {to je za ova­kvu vr­stu mu­zi­ke u Sen­ti i re­gi­o­nu Po­ti­sja uvek bi­lo in­te­re­so­va­wa –­ pri­~a ute­me­qi­va~­klu­ba Vik­tor Lu­~i}.­ Kult­ni ku­tak za za­ba­vu Sen­}a­na upra­vo je pro­te­klog vi­ken­da pro­sla­vio ju­bi­lej,­dve de­ce­ni­je po­sto­ja­wa jer se bluz do­bro „pri­mio„ i uko­re­nio u va­ro­{i kraj Ti­se.­ –­Uvi­deo sam da je ovo po­god­no tle za bluz jo{­dok sam bio ti­nej­xer,­ima­li smo od ko­ga da slu­{a­mo i u~i­mo,­ a vre­me je po­ka­za­lo da ima po­tre­be za ova­kvom vr­stom ra­zo­no­de.­Na­rav­no,­za 20­go­di­na ni­je se u „Mo­xo klu­bu„­ slu­{ao sa­mo bluz,­bi­lo je tu vi­{e­od 1.400­kon­ce­ra­ta,­ me­|u­tim, ki~­ma sve­ga je bluz mu­zi­ka,­ali i `an­ro­vi ko­ji su iz­i­{li iz blu­za,­kao {to su fan­-

B

Zna Vik tor da jef ti no pi vo naj bo qe mu {te ri je pri vla ~i

ki,­soul,­ro­ken­rol pa ~ak i pank – za­do­vo­qan je u~in­kom Lu­~i}.­­ Na sce­ni „Mo­xo klu­ba„­ go­sto­va­li su broj­ni iz­vo­|a­~i i ben­do­vi sa svih kon­ti­ne­na­ta iz­ go­to­vo 40 dr­`a­va,­a Lu­~i}­ve­li da je sa­svim ra­zu­mqi­vo da su naj­bo­qi bi­li s one stra­ne Atlan­ti­ka jer je ko­lekvka blu­za u Ame­ri­ci.­Od naj­po­zna­ti­jih s ame­ri~­ke bluz sce­ne na­stu­pa­li su La ri Gar ner,­ Xo ni Mars,­[u gar Blu,­pa sjaj­ni ben­do­vi „Im­pe­ri­jal kra­uns„­iz Los An­|e­le­sa,­„Mid­najt tan­der eks­pres„,

od En­gle­za Dejv Ke li i ~i­ta­va ple­ja­da iz­vo­|a­~a ko­je je te­{ko sve na­bro­ja­ti jer je kroz klub pro­{lo mno­go­vr­hun­skih mu­zi­~a­ra.

Ju­bi­lej je pro­sla­vqen ka­ko i do­li­ku­je,­ne sa­mo u „Mo­xo klu­bu„.

U sen­}an­skom Do­mu kul­tu­re upri­li­~e­na je re­tro­spek­tiv­na iz­lo­`ba umet­ni~­kih fo­to­gra­fi­ja mu­zi­~a­ra ko­ji su na­stu­pa­li u klu­bu, ~i­je je kon­cer­te za po­sled­wih pet­na­e­stak go­di­na sni­mao ^a ba Mi ku{ iz Sen­te.­Iz­lo­`bu je ne­ko­li­ko ve­~e­ri pra­ti­la `i­va svir­ka

aku­sti~­nog blu­za i xe­za pa je ta­ko na we­nom otva­ra­wu na­stu­pao Zo ran Du ki},­Sen­}a­nin ko­ji `i­vi u Su­bo­ti­ci,­a na ro­|en­dan­skom kon­cer­tu­go­to­vo kao pre 20­go­di­na,­sa­mo {to su u me­|u­vre­me­nu sta­sa­le no­ve ge­ne­ra­ci­je po­klo­ni­ka blu­za. „Bluz trio„­ve}­du­go okr­we­nog sa­sta­va na­stu­pa kao duo,­ do­a­je­ni bluz sce­ne Pe ra Xo Mi la di no vi} i Dra gan Ru `i} Ma can,­ do­bro znan i kao Hom sik Mak,­ ve}­ du­go `i­vi i svi­ra u [ved­skoj.­Do­{ao je i bend „Ro Hajd„­ iz Be­o­gra­da,­ po uve­ra­va­wi­ma do­ma­}i­na i po­zna­va­o­ci­ma mu­zi~­ke sce­ne na{­tre­nut­no naj­bo­qi bluz bend,­kao i spe­ci­jal­ni go­sti Fran ko To ro iz Ita­li­je,­~u­ve­ni usni har­mo­ni­ka{­Ma }a{ Pri boj ski iz Ma­|ar­ske i le­gen­da bluz sce­ne Ro bert Ti li iz Su­bo­ti­ce.­ –­U „Mo­xo klub„­do­la­ze da se za­ba­ve sve ge­ne­ra­ci­je,­ ima mno­go pri­me­ra da do­la­ze ro­di­te­qi s de­com ko­ja su sta­sa­la za pro­vod.­Po­sta­lo je sa­svim nor­mal­no­da me­|u stal­nim po­se­ti­o­ci­ma i go­sti­ma ima­mo od ti­nej­xe­ra do onih za­ne­se­wa­ka u {e­zde­se­tim –­kon­sta­tu­je Lu­~i}.­ Po­no­sni Sen­}a­nin ba­si­sta i kon­tra­ba­si­sta Go ran Bo `in,­ka­da god je u rod­nom gra­du, ne pro­pu­{ta da svra­ti,­ pa i za­svi­ra ka­da ima pri­li­ke,­ ali u po­sled­we vre­me ret­ko jer ve}­osam go­di­na pro­fe­si­o­nal­no pre­ko le­ta s ben­do­vi­ma {est me­se­ci uve­se­qa­va tu­ri­ste na Ma­jor­ki,­ a hlad­ni­ja po­lo­vi­na go­di­ne re­zer­vi­sna je za svir­ke u [ved­skoj.­ –­ Se­}am se otva­ra­wa „Mo­xo klu­ba„,­ a stal­ni sam gost po­stao go­di­nu da­na ka­sni­je –­ka­`e Bo­`in.

–­Za­hva­qu­ju­}i uti­ca­ju blu­za i mu­zi­~a­ra ko­je sam ov­de slu­{ao,­gle­dao i upo­znao,­po­~eo sam da svi­ram i za­hva­qu­ju­}i wi­ma sam i kre­nuo u

U ORNITOLO[KOM RAJU SLANO KOPOVO KRAJ NOVOG BE^EJA

Spas ret kih pti ca uz po mo} ova ca dav­noj­pro­{lo­sti,­Ti­sa­se­~e­sto­raz­li­va­la,­ne­pre­sta­no­me­wa­la­tok­i­pla­vi­la­ni­zi­je­Ba­na­ta,­a­to­su­~i­ni­le­i­re­~i­ce­ko­je­su­se sli­va­le­ s­ Kar­pa­ta,­ is­pu­wa­va­ju­}i­ de­pre­si­je­ vo­dom­ i­ na­no­som­ na­tri­ju­ma­ i so­li.­ Po­~et­kom­ 18.­ ve­ka,­ pod­ru~­je

U

Ov ce }e na pa {wa ci ma od me ni ti kra ve

Zbog­svo­jih­oso­be­no­sti­Sla­no­ko­po­vo­ je­ 1989.­ i­ 2000.­ go­di­ne­ pro­gla­{e­no za­ me­|u­na­rod­no­ zna­~aj­no­ sta­ni­{te pri­ca­ po­ IBA-pro­jek­tu­ na­ 2.660­ hek­ta­ra.­ Zbog­ iz­u­zet­nih­ pri­rod­nih­ vred­no­sti,­ SRP­ „Sla­no­ ko­po­vo”­ je­ na­ li­sti­vla­`nih­(mo­~var­nih)­sta­ni­{ta­od iz­u­zet­nog­ me­|u­na­rod­nog­ zna­~a­ja.

Upra­vqa~­ SRP-a „Sla­no­ ko­po­vo„­ je ov­da­{we­ Lo­va~­ko dru­{tvo,­~i­ji­~la­no­vi­ su­ ga­ ~u­va­li da­le­ko­ pre­ ne­go {to­ je­ zva­ni~­no za­{ti­}e­no.­ Ba­ra­ se­ snab­de­va­ vo­dom­ od­ amos­fer­skih­ pa­da­vi­na i­ pod­zem­nih­ vo­da, a­ vo­du­ gu­bi­ sa­mo is­pa­ra­va­wem.­ U to­ku­ vre­lih­ let­wih­ da­na­ Sla­no ko­po­vo­ sa­sa­vim pre­su­{i,­ do­bi­ja­ pu­stiw­ski­ ne­stva­ran be­li­~ast­ iz­gled­ zbog­ ve­li­ke­ kon­cen­tra­ci­je­ so­li,­ za­ ko­ju­ na­rod­ ka­`e­ „is­cve­ta­la­so­da„.­Kad­ki­{a­pad­ne,­Sla­no

Sla­nog­ko­po­va­bi­lo­je­okru­`e­no­re­~i­ca­ma­Ha­ran­ga­i­Cr­na­ba­ra­s­ru­kav­cem Ma­li­ Be­gej,­ a­ ce­lo­ pod­ru~­je­ bi­lo­ je mo­~var­no,­ ob­ra­slo­ {u­mom­ hra­sta­ lu­`wa­ka.­ Isu­{i­va­wem mo­~va­ra­ Ba­na­ta,­ grad­wom­na­si­pa­i­pro­ko­pa­va­wem­ka­na­la­u­17.­i­18 ve­ku,­i­ka­sni­je­iz­grad­wom­bra­ne­na­Ti­si,­ba­re­su­sa­svim­ne­sta­le,­a sud­bi­nu­ isu­{i­va­wa iz­be­glo­je­je­di­no­Sla­no­ ko­po­vo­ kraj­ No­vog Be­~e­ja­ i­ ko­ri­to­ Cr­ne ba­re,­ ko­je­ se­ i­ da­nas­ s pro­le­}e­ pu­ni­ vo­dom.

Ta­ko­je­osta­tak­jed­nog od­pra­sta­rih­me­an­da­ra Ti­se­po­stao­pra­vi­dra­guq­ pri­ro­de,­ cen­tar spe­ci­fi~­ne­ flo­re­ i fa­u­ne,­ sta­ni­{te­ `i­vog­ sve­ta­ ko­ji­ je­ na gra­ni­ci­op­stan­ka.­ Lov ci naj bo qi ~u va ri pri ro de

ko­po­vo­o`i­vi­i­po­sta­je­va­`na­us­put­na sta­ni­ca­ pti~­jeg­ sve­ta­ na­ je­se­wim­ i pro­le}­nim­ mi­gra­ci­ja­ma­ sa­ se­ve­ra­ na jug.­Na­ma­loj­po­vr­{i­ni­za­be­le­`e­no­je pri­su­stvo­160,­ma­hom­ugro­`e­nih­vr­sta pti­ca,­od­ko­jih­po­lov­nu­~i­ne­gne­zda­ri­ce.­ U­ da­ni­ma­ se­o­be­ ov­de­ se­ u­ jed­nom tre­nut­ku­ mo­`e­ vi­de­ti­ vi­{e­ od­ 15.000 si­vih­`dr­lo­va,­5.000­gu­sa­ka,­20.000­ra­znih­ vr­sta­ pa­ta­ka.­ Me­|u­ po­seb­ne atrak­ci­je­ Sla­nog­ ko­po­va­ spa­da­ju­ gne­zda­ri­ce­s­ka­spij­skih­sla­ti­na­i­mor­ske oba­le,­ ko­je­ su­ ati­pi~­ne­ za­ ba­nat­sku rav­ni­cu.­To­su­obi~­ni­gwur­ci,­se­ver­ni gwur­ci,­ kri­vo­kqu­ni,­ a­ po­seb­ne­ or­ni­to­lo­{ke­atrak­ci­je­~i­ne­vi­vak,­mor­ski `a­lar,­ cr­no­no­gi­ prud­nik­ i­ sa­bqar­ka.

Ali,­ pod­ru~­je­ Sla­nog­ ko­po­va­ ni­je­ po­zna­to­sa­mo­kao­sta­ni­{te­pti­ca:­ov­de,­u sla­noj­ vo­di,­ jo{­ odo­le­va­ju­ biq­ke­ iz po­ro­di­ce­ sla­ti­na­stih­ za­jed­ni­ca­ ko­je su­pra­va­ret­kost­u­Evro­pi.

SRP­„Sla­no­ko­po­vo„­je­pot­pi­sao­ugo­vor­ s­ ne­vla­di­nom­ or­ga­ni­za­ci­jom­ EAF iz­Re­pu­bli­ke­Ma­|ar­ske­o­su­fi­nan­si­ra­wu­ ot­ku­pa­ po­qo­pri­vred­nog­ ze­mqi­{ta u­re­zer­va­tu­od­pri­vat­nih­li­ca.­Po­pre­po­ru­ci­Za­vo­da­za­za­{ti­tu­pri­ro­de­Voj­vo­di­ne­i­ma­|ar­skog­part­ne­ra,­to­je­naj­bo­qi­na­~in­da­bi­se­ostva­ri­la­struk­tu­ra­se­tve­ko­ja­naj­vi­{e­od­go­va­ra,­ u­ ko­joj­ bi­ kao usev­ do­mi­ni­ra­la­ lu­cer­ka,­ ko­ja­ bi­ vre­me­nom pre­ra­sla­ u­ tra­vu.­ Ume­sto­ krup­ne­ sto­ke,­ na­ pa­{wa­ci­ma­ bi­ tre­ba­lo­ da su­ov­ce,­zbog­ni­ske­tra­ve na­ pa{wci­ma,­ ali­ i­ za­{ti­te­pti~­jih­gne­zdi­li­{ta­u­okol­nim­tr­{}a­ci­ma.­Do­sa­da­je­ot­ku­pqe­no oko­65­tek­ta­ra­ora­ni­ca­i pa­{wa­ka,­ a­ ot­kup­ se­ na­sta­vqa­pa­va­qa­o~e­ki­va­ti­ da­ usko­ro­ do­|u­ da­ni ka­da­}e,­ka­ko­pri­ro­da­za­po­ve­da,­a­uz­ma­lu­qud­sku po­mo},­ov­ce­po­mo­}i­da­se za­{ti­te­pti­ce!

M. Kiseli~ki

svet.­Bluz klu­bo­vi su svu­gde u sve­tu sli~­ni,­ ali na{­ sen­}an­ski de­fi­ni­tiv­no ima svo­ju ~a­ro­li­ju ko­ju nig­de jo{­ni­sam do­`i­veo,­iako sam svi­rao u mno­go dr­`a­va.­ Kod nas je at­mos­fe­ra pri­sni­ja i opu­{te­ni­ja.

Sen­}an­ski „Mo­xo klub„­ odi­{e at­mos­fe­rom pri­vla~­nom za pro­vo­de,­ne sa­mo ka­da je `i­va svir­ka i tra­di­ci­o­nal­ni me­|u­na­rod­ni bluz fe­sti­val u no­vem­bru ne­go i obi~­nim da­ni­ma.­Sva­ki uto­rak je „ve­se­li uto­rak„,­sva­ki pe­tak je „la­ba­vi pe­tak„,­a naj­te­`e je do­}i do me­sta su­bo­tom u vre­me kon­cer­ta.­Po­nu­da

skim me­ri­li­ma,­ na­ro­~i­to do­wi ni­vo u pri­ze­mqu,­ gde je raz­glas vr­hun­ski,­ ne za­o­sta­je ni en­te­ri­jer.­Je­di­no je ma­lo ma­weg ga­ba­ri­ta u od­no­su na srod­ne u sve­tu,­ali mu­zi­~a­ri ko­ji do­la­ze iz sve­ta pu­ni su hva­le.­ –­Dr­`i­mo do kva­li­te­ta pro­gra­ma,­ a ka­da na­stu­pa­ju svet­ski po­zna­ti mu­zi­~a­ri,­ ula­zni­ce su u Sen­ti tri-~e­ti­ri pu­ta jef­ti­ni­je ne­go u sli~­nim klu­bo­vi­ma u sve­tu –­ ne kri­je Lu­~i}.­ –­ Imam do­sta pri­ja­te­qa i po­zna­ni­ka me­|u mu­zi­~a­ri­ma,­me­na­xe­ri­ma i agen­ci­ja­ma ko­je se ba­ve or­ga­ni­za­ci­jom bluz

Vik tor Lu ~i} i Go ran Bo `in: u sen }an skom bluz klu bu uvek pri sno i opu {te no

ita­li­jan­ske ku­hi­we s 36­vr­sta pi­ca,­{pa­ge­ta­ma,­ali i uku­sno spre­mqe­nim ko­le­ni­ca­ma i pi­le­}im kril­ci­ma,­ma­mac je vi­{e za po­se­ti­o­ce.­ Uve­riv­{i se u {ti­mung bluz klu­bo­va u Ame­ri­ci,­ Ne­ma~­koj, Austri­ji,­ Ita­li­ji i dru­gim ze­mqa­ma, ute­me­qi­va­~i klu­ba su se po­tru­di­li da se na­pra­vi po svet­-

kon­ce­ra­ta pa su oni sve­sni na­{e pla­te­`ne mo­}i.­ Ima­mo pri­vi­le­gi­ju da mno­go mu­zi­~a­ra na­stu­pa po uslo­vi­ma ko­ji su i za nas pri­hva­tqi­vi.­ Sen­ta je ipak pro­vin­ci­ja, a „Mo­xo klub„­je po­znat u ovom de­lu Evro­pe,­pa spu­ste ce­nu,­da bu­de pri­me­re­na na­{im qu­bi­te­qi­ma blu­za.­ Milorad Mitrovi}

KAKO SVE[TENIK POSTAJE KARATE MAJSTOR

Pro gu taj bes, po be di oho lost ­a­da­je­kao­de­~a­~i}­ju­rio­za­lop­tom –­Od­we­ga­sam­vi­{e­na­u­~io­za­pet­go­di­sa­svo­jim­dru­ga­ri­ma­uli­ca­ma­Pri­- na­ne­go­kod­svih­pre­|a­{wih­in­struk­to­ra gre­vi­ce,­ni­ko­ni­je­mo­gao­ni­na­slu­- za­30­go­di­na­tre­ni­ra­wa.­Do­sta­sam­na­u­~io ti­ti­da­}e­od­tog­de­~ar­ca­po­sta­ti­­ka­ra­te od­Raj ka Vu jo {e vi }a iz­Pod­go­ri­ce,­ali­su maj­stor,­ a­ po­go­to­vo­ sve­{te­nik.­ Sve­ je­ to Oki­ja­mi­ne­me­to­de­su­ro­ve­i­do­vo­de­do­qu­da­nas­pe­de­set­{e­sto­go­di­{wi­Du {an Kqa - ti­ne­i­be­sa.­Na­is­cr­pqu­ju­}i­im­tre­nin­zi­ji},­ ko­ji­ go­di­na­ma­ `i­vi­ u­ Ka­na­di,­ gde­ je ma­se­ko­ri­ste­tra­di­ci­o­nal­ne­ja­pan­ske­me­oti­{ao­ na­ post­di­plom­ske­stu­di­je­te­o­lo­gi­je­kao pro­te­stant­ski­ sve­{te­nik.­ Ve­zu­ s­ rod­nim­ me­stom­ ni­je­ iz­gu­bio­ i­ po­znat­je­kao­hu­ma­ni­sta­jer po­ma­`e­ko­li­ko­i­gde­mo­`e,­ a­ mo­`da­ }e­ se,­ ka­ko ka­`e,­jed­nog­da­na­i­vra­ti­ti­u­svo­ju­Pri­gre­vi­cu.

Dok­je­stu­di­rao,­usa­vr­{a­vao­se­i­kao­ka­ra­ti­sta u­ bor­ba­ma­ i­ ka­ta­ma.

Osvo­jio­ je­ zva­we­ maj­sto­ra­ka­ra­tea­„{o­to­kan­sti­la“­ sed­mi­ dan,­ a­ no­si­lac je­ i­ ti­tu­le­ „{i­han“,­ {to je­ u­ pre­vo­du­ in­struk­tor vi­so­kog­ ni­voa.­ ^lan­ je ti­ma­in­struk­to­ra­I.K.A. ko­ju­ vo­di­ Kan ~o Ta ka ma sa Oki ja ma.

Pre­ka­ra­tea­Kqa­ji}­se pri­klo­nio­pro­te­stan­skoj ve­ri­jo{­u­Pri­gre­vi­ci,­u ko­joj­je­bi­lo­ma­lo­ver­ni­ka­ a­ jo{­ ma­we­ qu­di­ tog re­li­gij­skog­usme­re­wa.

–­ Uvek­ sam­ tra­gao­ za no­vom­ isti­nom­ i­ na­{ao Du {an u svom ele men tu sam­je­u­Sve­tom­pi­smu.­Pr­vi­put­sam­se­mo­- to­de­ mal­tre­ti­ra­wa­ i­ po­ni­`a­va­wa­ jer­ se lio­Bo­gu­dok­sam­bio­na­od­slu­`e­wu­voj­nog sa­vla­da­va­wem­oho­lo­sti­stva­ra­ju­vr­hun­ski ro­ka,­a­po­po­vrat­ku­iz­JNA­oti­{ao­sam­u maj­sto­ri­–­pri­se­}a­se­Kqa­ji}.

Pro­te­stant­sko-even­|e­o­sku­ cr­kvu,­ je­di­ni Ka­ra­ti­sta­ u­ odo­ri­ sve­{te­ni­ka­ je­ to hram­ u­ se­lu.­ Ta­da­ u­ se­lu­ ni­je­ po­sto­ja­la shva­tio,­ka­ko­ka­`e,­tek­ka­da­je­do­{ao­we­pra­vo­slav­na­cr­kva.­Po­stao­sam­sve­{te­nik gov­do­xo.­Da­bi­u~e­ni­ke,­po­zna­te­maj­sto­re i­ di­rek­tor­ Pro­te­stant­skog­ te­o­lo­{kog ka­ra­tea,­oslo­bo­dio­oho­lo­sti,­do­hva­tio­je in­sti­tu­ta­„@e­tva“­u­No­vom­Sa­du.­ {tap­ i­ po­~eo­ da­ ih­ tu­~e­ kao­ ne­do­stoj­ne U­Ka­na­di­je­na­sta­vio­da­tre­ni­ra­i­usko­- oso­be. ro­ je­ po­stao­ no­si­lac­ cr­nog­ po­ja­sa,­ sed­mi –­To­je­iza­zva­lo­stra­{an­bes,­ali­ni­ko dan.­Po­be­dio­je­na­dva­svet­ska­ku­pa­i­osvo­- iz­gru­pe­ni­je­na­pu­stio­tre­ning.­Zna­li­smo jio­de­se­ti­ne­me­da­qa­na­naj­ve­}im­svet­skim da,­uko­li­ko­`e­li­mo­da­na­pre­du­je­mo,­mo­ra­tur­ni­ri­ma.­ Naj­vi­{e­ je­ na­u­~io­ na­ ka­ra­te mo­osta­ti­u­sa­li,­te­da­je­to­deo­tre­nin­ga aka­de­mi­ji­~u­ve­nog­Oki­ja­me,­ko­ji­no­si­cr­- –­ka­`e­Du­{an­Kqa­i}. ni­po­jas,­de­se­ti­dan.

J. Prel~ec

K

SPORT

ponedeqak14.mart2011.

OTVO RE NO PR VEN STVO AUSTRA LI JE

dnevnik

c m y

16

PR VA A LI GA: PAR TI ZAN OPET NAD I GRAO VOJ VO DI NU

Ni {ta od der bi ja Va ter po li sti Par ti zan Raj faj ze na ube dqi vo su sa vla da li i sa s vim nad i g ra l i Voj vo di nu (13:5) u No vom Sa du u okvi ru Pr ve A li ge. Za raz li ku od pr vog du e la ove dve eki pe u Be o gra du, ka da je me~ obi lo vao ne iz ve sno {}u i ka da su cr no - be li sla vi li sa mi ni mal nih 5:4, sa da je si tu a ci ja

plej - of. Do kra ja li ga {kog de la tak mi ~e wa osta je da se vi di ko }e sa dru ge a ko sa tre }e po zi ci je u plej - of, Voj vo di na ili Cr ve na zve zda.

Do d u { e, i No v o s a | a n i su na stu pi li osla bqe ni u ovom su sre tu, a ne ko li ko igra ~a ko ji su bi li u ba ze nu ni su tre ni -

li k o - to l i k o is p a r i r a m o.

Ima li smo ja ko do bar pe riod igre kra jem dru ge ~e tvr ti ne, ka da smo se i re zul tat ski vra ti li u igru (4:6), ali re al no od star ta utak mi ce {am pion je do mi ni rao. Ima mo pro blem sa pre no som lop te na dva me tra, pr v en s tve n o sa zgod n e

okre ne mo se oba ve za ma ko je nas o~e ku ju - re kao je Sta no je vi}. @e le li su igra ~i Voj vo di ne mo `da i pre vi {e da se pred do ma }om pu bli kom, ko ja ih je sve vre me `e sto ko bo dri la sa tri bi na, do ka `u i uspe {no is pa ri ra ju Par ti za nu. Ali su,

PR VA A LI GA Re zul ta ti 6. ko la: Voj vo di na Par ti zan Raj faj zen 5:13, Ni{ - Be o grad 6:11, Cr ve na zve zda - @AK 13:3.

1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. Be o grad 5. @AK 6. Ni{

6 6 6 6 6 6

6 4 4 2 1 0

0 0 0 1 1 0

0 2 2 3 4 6

78:27 18 57:35 12 56:40 12 45:56 7 44:69 4 27:80 0

PR VA B LI GA BE LA GRU PA Re zul ta ti 8. ko la: Sin gi du num - [a bac 15:3, Go~ - Du nav 8:5, Spar tak - Ra bot ni~ ki 10:14.

1. Du nav 2. Ra bot ni~ ki 3. Sin gi du num 4. Go~ 5. Spar tak 6. [a bac

U sjaj noj for mi:Da mir Mi kec

Mi ke cu dve zlat ne me da qe Srp ski olim pi jac Da mir Mi kec osvo jio je dve zlat ne me da qe na Otvo re nom pr ven stvu Austra li je i to sa oba pi {to qe – va zdu {nim i MK! - Sti gao sam u Sid nej po sle pu to va wa od 36 ~a so va i ma lo sam se bo jao da me ne stig ne umor – ka `e Da mir Mi kec. – Pr vo sam ga |ao va zdu {nim pi {to qem i za be le `io 580 kru go va u osnov nom de leu, za tim sam ste gao zu be i ga |ao so lid no fi na le 101,8 i sa 681,8 kru go va sam po be dio.

Mi kec je istog da na us peo da tre ni ra MK pi {to qem, pr vi put po sle se dam me se ci jer u Sr bi ji uslo vi ne omo gu }a va ju tre ning pre ko zi me.

- Ma lo sa ma ga |ao i na sve `i nu, u`e leo sam se mi ri sa ba ru -

ta. Us peo sam da do bro od ga |am i da po be dim - za do vo qan je Mi kec.

Mi kec }e u Sid ne ju sa ~e ka ti dru go ve iz re pre zen ta ci je, gde }e 12 srp skih stre la ca u~e stvo a ti na pr vom Svet skom ku pu u se zo ni.

- Uslo vi za tre nin ge su iz van red ni, mi li na je ga |a ti na olimpjskom stre li {tu – is ta kao je Mi kec.

Na svet skim ku po vi ma ove go di ne dva naj bo qa u pla sma nu (ne ra ~u na ju }i strel ce ko ji su pro {le go di ne na SP u Min he nu osvo ji li olim pij sku vi zu za Lon don, me |u wi ma su Zo ra na Aru no vi}, An dri ja Zla ti}, Da mir Mi kec – svi pi {toq i Ne ma wa Mi ro sa vqev - pu {ka ) sti ~u pr va u~e {}a na olim pij skom tur ni ru.

ZO RAN KA LI NI] I LA ZAR KUR TE[ OB I [LI KA WI @U

Po vra tak u sta ru ba zu

Pred sed nik Sto no te ni skog sa ve za Sr bi je Zo r an Ka l i n i} i pred sed nik Stru~ nog sa ve ta STS Sr bi je La zar Kur te{ bo ra vi li su u Ka wi `i ra di do go vo ra o po vrat ku re pre zen ta tiv nih se lek ci ja i kam po va u po zna ti baw ski cen tar.

Oni su o to me po sti gli na ~el ni do go vor sa no vim vla sni kom Ho te la „Akva Pa non” Mi ro sla vom Ra do ma nom i di rek tor kom Gor da nom ^u~ ko vi}, pa bi sve zna ~aj ni je ak ci je ko je or ga ni zu je Sto no te ni ski sa vez Sr -

|ar ske, ko ja je ta da bi la svet ski pr vak, ov de oba vqa le za vr {e pri pre me pred Svet sko pr ven stvo pr ven stvo ko jem je ta da do ma }in bio No vi Sad - ka `e Zo ran Ka li ni}. - Ta da je i po ~e la sa rad wa sa Ka wi `om ko ja je po tra ja la, pa smo ov de spro ve li i ci klus pri pre ma za Pr ven stvo Evro pe odr `a no u Be o- gra du pre ~e ti ri go di ne, ta ko da se s raz l o g om vra } a mo.

Sport ska ha la, sme {taj ni ka pa ci te ti i sve ~i me ras po la `e Ka w i ` a pot p u n o od g o v a r a j u uslo vi ma za pri pre me naj bo qih sto n o t e n i s e ra, pa i odr `a va we me |u na rod nih tak mi ~e wa.

K a l i n i } na p o m i w e da je raz log vi {e da Ka wi `a po no vo bu de sto no te ni ska ba za i to {to je se v er Voj v o d i n e od La zar Kur te{ i Zo ran Ka li ni} s do ma }i ni ma Su b o t i c e do ho te la „Akva Pa non” Sen te iz u zet bi je tre ba lo da se od vi ja ju u Ka - no jak re gion, gde po sto je svi wi `i. pred u s lo v i da se una p re | u j e - Ka w i ` a ima iz van r ed n e kva li tet or ga ni zo va wem kam uslo ve za pri pre me i upra vo za po va za sve uz ra ste, a ta ko |e i me sec da na se na vr {a va tri de - da se odr `a va ju pri pre me re ce ni je ka da su naj bo qe se lek ci - pre zen ta tiv nih se lek ci ja. je ne ka da {we Ju go sla vi je i Ma Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

8 8 8 8 8 8

6 6 5 5 1 0

1 1 0 0 0 0

1 1 3 3 7 8

93:58 19 84:60 19 81:62 15 86:86 15 82:115 3 51:102 0

PLA VA GRU PA Re zul ta ti 8. ko la: Sen ta - Ba wi ca 2:14, Ze mun - TENT 15. mar ta, Mla dost - Be ~e jac 16. mar ta.

1. Ba wi ca 2. TENT 3. Ze mun 4. Be ~e jac 5. Mla dost 6. Sen ta

8 7 7 7 7 8

7 5 3 3 1 0

1 1 3 1 0 0

0 1 1 3 6 8

92:39 22 87:55 16 71:61 12 60:46 10 56:88 3 40:116 0

bi l a pot p u n o dru g a ~ i j a. Od der bi ja ni je bi lo ni {ta. Par ti zan je od star ta, iako je na stu pio bez pr va dva be ka Ni ko le Ra |e na i Mi la na Alek si }a, po ka zao ko je ko u na {em va ter po lu i pot pu no za slu `e no do {ao do no vog tri jum fa, a i obez be |e nog pr vog me sta za

Bo ris Va pen ski (sa lop tom) u du e lu s igra ~i ma Par ti za na

ra li pu nom pa rom. [ef stru~ nog {ta ba De jan Sta no je vi} je is ta kao da je Par ti zan jo{ jed nom po ka zao mo} i za {to je po we go vom mi {qe wu, uz Pro Re ko, naj kva li tet ni ja eki pa u Evro pi.

- Par ti zan je po ka zao u ka kvoj je for mi tre nut no i ka kve su mu am bi ci je. Mi u ne kim ele men ti ma ni smo od ra di li ona ko ka ko smo tre ba li da bi smo po ku {a li da im ko -

stra ne i to mo ra mo da po ku {a mo da re {i mo, jer je di no ako to uspe mo mo `e mo ozbiq ni jim eki pa ma da is pa ri ra mo. Ni smo pu no vi {e od po ka za nog o~e ki va li, osim u ne kim ele men ti ma, kao {to su pri laz utak mi ci, ma lo vi {e bor be no sti i pli va~ ka for ma. No, sve u sve mu ova utak mi ca je po ka za la gde smo, kao i to da uo~e ne gre {ke po ku {a mo da is pra vi mo u na red nom pe ri o du i

Fo to: F. Ba ki}

ka ko je ka pi ten No vo sa |a na Bo ris Va pen ski is ta kao, u toj `e qi iz go re li.

- U{li smo u duel ma lo bez re spek ta i de si lo nam se to {to nam se de si lo. Iz go re li smo u `e qi da po be di mo Par ti zan, pa nam se do go di la ka ta stro fa. Ide mo da qe, na dam se da }e mo se jo{ jed nom sa sta ti sa Par ti za nom u fi na lu plej - ofa - re kao je Va pen ski.

G. Ma le no vi}

SA OP [TE WE FUD BAL SKOG KLU BA IN \I JA

Bo le sni, a nor mal no tre ni ra ju!

Fud ba le ri In |i je i Haj du ka tre ba lo je u su bo tu da od i gra ju me~ 18. ko la Je len Su per li ge, ali je taj me~ od lo `en zbog bo le sti ne ko li ci ne igra ~a klu ba iz Ku le. Ta kvu od lu ku do ne la je Za jed ni ca su per li ga {a, iako je In |i ja tra `i la da se ta od lu ka pro me ni i utak mi ca od i gra u pr vo bit nom ter mi nu. Upra vo zbog to ga je

\u ri}, i Bo {ko vi}. Po red tek sta se na la zi i fo to gra fi ja fud ba le ra FK Haj du ka iz Ku le sa pod na slo vom Gri po zan: Pe tar Mu dre {a.

Me |u tim, na fo to gra fi ja ma ko je po se du je mo, a ko je su na ~i we ne na tre nin gu ko ji je odr `an u 11 ~a so va 12. mar ta u

fud bal ski klub In |i ja u jav nost iza {ao sa no vim sa op {te wu u ko jem tvr di da su Ku qa ni, i igra ~i ko ji su, pre ma in for ma ci ja ma klu ba, bo le sni nor mal no tre ni ra li u su bo tu od 11 ~a so va.

Sa op {te we pre no si mo u ce lo sti. „Iako su fud ba le ri FK Haj du ka iz Ku le tre ning ko ji je odr `an u su bo tu, 12. mar ta, ume sto na otvo re nim te re ni ma na „Va {a ri {tu“ odr `a li na glav nom te re nu sta di o na u Ku li, ko ji je bio za kqu ~an sa svih stra na, te se tre nin gu ni je mo glo pri su stvo va ti, za hva qu ju }i pri ja te qi ma na {eg klu ba us pe li smo da do |e mo do fo to gra fi ja ko je u pot pu no sti do vo de u sum wu is prav nost od lu ke o od la ga wu me ~a i do vo de do to ga da se po no vo za pi ta mo da li su fud ba le ri FK Haj du ka stvar no bo le sni ili ne“. „U iz da wu jed nog sport skog li sta ob ja vqen je tekst u ko jem se na vo di da su se jo{ ~e ti ri fud ba le ra raz bo le la, te da tre nin gu u su bo tu, 12. mar ta, ni su pri su stvo va li Ko va ~e vi}, Mu dre {a,

Ku li, ja sno se vi di da fud ba le ri FK Haj du ka igra ju fud bal na dva go la (za {ta je po treb no ne ma we od 18 igra ~a), dok se na jed noj fo to gra fi ji ja sno vi di ’gri po zni’ Pe tar Mu dre {a, ko ji ina ~e u su bo tu na vod no ni je tre ni rao zbog bo le sti.

Iz po me nu tog tek sta se ta ko |e mo `e sa zna ti da je iz ve sni dr Ve li bor Va so vi} po red to ga {to iz da je le kar ske na la ze u hit noj slu `bi u Ku li i klup ski le kar u FK Haj duk {to do voq no go vo ri o ce lom slu ~a ju.

Zbog sve ga na ve de nog Uprav ni od bor fud bal skog klu ba In |i je }e po no vo odr `a ti sa sta nak, u po ne de qak, 14. mar ta, na ko jem }e do ne ti od lu ku da li }e u sre du, 16. mar ta, fud ba le ri na {eg klu ba iza }i na te ren ili ne, a o~e ku je se i da }e od nad le `nih or ga na u Fud bal skom sa ve zu Sr bi je bi ti za tra `e no da is pi ta kom ple tan slu ~aj“.

SPORT

dnevnik

UZ TRE]U PROLE]NU POBEDU VOJVODINE

Bra na Ili} opet od lu ~io Gol ge ter ski u~i nak to kom zim skih pri pre ma na go ve stio je da bi pro le} na fud bal ska se zo na mo gla da pro tek ne u zna ku na pa da ~a Voj vo di ne Bra ne Ili }a. Po sle po be do no snog go la u Ja go di ni, lop ta u mre `i su par ni ka upu }e na od Ili }a od lu ~i la je i su sret u Iva wi ci. U 59. mi nu tu, po sle kor ne ra, na pa da~ cr ve no-be lih na {ao se na pra vom me stu i sa se dam me ta ra gla vom po go dio ciq. Bio je to gol vre dan tri bo da.

- Ovaj gol po sve }u jem po koj nom uja ku Bo {ku ko ji je pre mi nuo vra }a ju }i se u sre du iz No vog Sa da po sle utak mi ce Voj vo di na - BSK. Bio je da me gle da i na po vrat ku pre ma ku }i sr ce mu je ot ka za lo - s tu gom ka `e Ili}.

I Voj vo di na i Ili} su se na ~e ka li osva ja wu sva tri bo da u Iva wi ci.

- ^e kao sam osam go di na na ovu po be du, a ka ko ~u jem ni Voj vo di na ni ka da ra ni je ni je osvo ji la ceo plen u Iva wi ci. Ti me mi je ovaj po go dak jo{ dra `i.

Do ma }in je po ko zna ko ji put de mon stri rao ~vr stu igru, ali je nad mu dren iz ele men ta ko ji je jed no od we go vih naj ja ~ih oru` ja.

- Da li smo gol iz pre ki da, a upra vo smo stra ho va li da nas do ma }in ne ugro zi po sle slo bod nih uda ra ca i kor ne ra. Ova ko, ka da vra t im film una z ad Ja v or je jed n om ozbiq no pri pre tio u pr vom de lu, a mi smo po red po got ka ima li od li~ nu {an su pre ko Me do je vi }a i ne ko li ko opa snih {u te va.

Sve u sve mu, za slu `e no smo po be di li.Sa mo ta kvom, str pqi vom i di sci pli no va nom igrom mo gli smo do tri jum fa.

U sre du Voj vo di nu o~e ku je duel u po lu fi na lu Ku pa Sr bi je sa Slo bo dom Se voj no Po int u Lu ~a ni ma.

- Ni sam igrao je se nas u pr ven stve nom me ~u, ali svi ka `u da je to bi la naj sla bi ja

Ja vor - Voj vo di na Par ti zan - OFK Be o grad ^u ka ri~ ki Stan kom - Spar tak ZV Ja go di na - Cr ve na zve zda BSK Bor ~a - Sme de re vo Slo bo da PS - Rad Me ta lac - Bo rac In |i ja - Haj duk 16. mar ta

0:1(0:0) 2:1 (0:0) 0:2 (0:0) 0:2 (0:2) 0:0 0:0 0:0 (14.30)

1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad 5. Spar tak ZV 6. Slo bo da PS 7. Ja vor 8. Sme de re vo 9. OFK Be o grad 10. Ja go di na 11. BSK Bor ~a 12. Bo rac

18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

16 14 12 10 6 6 5 4 6 5 4 3

1 2 5 5 8 7 8 10 4 6 7 9

1 2 1 3 4 5 5 4 8 7 7 6

50:13 27:9 28:7 26:9 17:12 21:20 13:14 16:16 15:17 14:17 11:22 11:19

49 44 41 35 26 25 23 22 22 21 19 18

13. In |i ja

17

3

4

10

15:27

13

14. Me ta lac

18

3

4

11

11:27

13

15. Haj duk

17

1

6

10

11:26

9

16. ^u ka ri~ ki Stan kom

18

0

4

14

5:36

4

SUBOTI^ANI ZADOVOQNI

Bra na Ili} (le vo), stre lac je di nog po got ka u Iva wi ci

par ti ja Voj vo di ne u pr vom de lu pr ven stva.

Za to ve ru jem da re cept iz Iva wi ce tre ba da pri me ni mo i u Lu ~a ni ma. Slo bo da Po int Se voj no je ne {to sla bi je star to va la u pr ven stvu, mi, pak, ve o ma do bro, ali Kup je po seb no tak mi ~e we, gde re zul ta ti i igre iz pr ven stva ne mo ra ju ni {ta da zna ~e.

Fo to: F. Ba ki}

Na{ ci qe je fi na le, a do za vr {ni ce tre ba da do |e mo kroz dve utak mi ce. Da kle, ima }e mo i re van{ u No vom Sa du i iz tog ugla i re mi bi ve ro vat no bio do bar re zul tat u Lu ~a ni ma, ali `e li mo da ve} u pr voj utak mi ci re {i mo pi ta we po bed ni ka - is ta kao je Bra na Ili}.

S. Savi}

Smi qa ni} za mir u ku }i pi o nu je do neo tri jumf. Mo `da i vre dan ti tu le.

Dan po sle lak {e se di sa lo u Hum skoj. Ostva ren je tri jumf, vr lo va `an za da qe par ti je {am pi o na. Ve} u sre du Par ti zan je do ma }in Zve zdi u po lu fi na lu Ku pa Sr bi je.

Milan Smiqani} proslavqa pobedu u me~u s romanti~arima

- Do bro je da smo sla vi li – ka `e Smi qa ni}. – Re mi na na {em sta di o nu si gur no bi nas do sta uz dr mao i pi ta we je ka ko bi smo igra li pro tiv kom {i ja. Ova ko, sve je na me stu i epi tet fa vo ri ta je na na {oj stra ni.

Eki pa ni je bi la na svom ni vou rpro tiv ro man ti ~a ra ?

- Do sta fak to ra je uti ca lo na to: utak mi ce sva ka tri da na, uz to dva go sto va wa, de bi pred na {om pu bli kom i bli zi na ve ~i tog der bi ja. Na sre }u, sve je do bro pro {lo i sprem ni do ~e ku je mo Zve zdu.

Kom {i je re |a ju po be de u pr venstvu?

- Pro si ne~ ki je uneo ne ke no vi ne i to se vi di na te re nu. Ta ko |e, tu su i no vi igra ~i. Ipak, ne vi dim da ne {to po seb no bli sta ju i wi ho ve po be de nas ni su upla {i le.

Zna ~i, Par ti zan je fa vo rit?

- Objek tiv no je ste. Is ku sni ji smo, eki pa je du `e na oku pu, a mi -

slim da smo i kva li tet ni ji. Na rav no, ne za no sim se da smo ve} po be di li, bi }e po treb no do sta tru da da bi smo sti gli do fi na la.

Ko ji re zul tat pri `eq ku je te ?

- Bi lo ka kvu po be du, ali ni to ni je mo ra we. Igra ju se dve utak mice i ko iz wih iza |e kao po bednik ide u fi na le – is ta kao je Smi qa ni}.

Tre ner Alek san dar Sta no je vi} bio je qut na igra ~e na me ~u sa OFK- om. Po seb no na Ili e va ko ji je u si tu ac i ji ka da je tre ba lo da {u ti ra od i grao pas i pri li ka je pro pal. Bi lo je to pri re zul ta tu 1:0. Ipak, vre me na za qut wu ne ma.

- Po be di li smo i ide mo da qe.

O~e ku je nas der bi, pra znik na {eg fud ba la u ko jem mo ra mo da za bli sta mo. Pra tim Zve zdu jo{ od pri pre ma i znam ka ko }e mo joj se su prot sta vi ti – re kao je Sta no je vi}.

I. Lazarevi}

SJAJNO IZDAWE ZVEZDE U JAGODINI

Za let za Par ti zan Naj zad se raz i gra la i Zve zda. U fu ri o znom rit mu, po seb no u pr vom po lu vre me nu, cr ve no- be li su pre ga zi li Ja go din ce u sjaj nom de ko ru, pred vi {e od 10.000 gle da la ca. Bi lo je to iz da we Be o gra |a na ko je ohra bru je, ko je je bli zu one vi zi je ko ju kon stant no for si ra tre ner Pro si ne~ ki.

- Mo gu da bu dem za do vo qan igrom ko ju su mo ji igra ~i pru `i li i ~e sti tam im na to me. Ima li smo ini ci ja ti vu, kroz pas smo do la zi li u {an se i bi li smo mno go bo qi tim od Ja go di ne. O~e ku jem da }e mo od ove utak mi ce igra ti

JELEN SUPERLIGA SRBIJE

U sle de }em 19. ko lu (19. mar ta, 14 ~a so va) sa sta }e se: Voj vo di na - ^u ka ri~ ki Stan kom, Spar tak Zla ti bor vo da - Me ta lac, Ja go di na - In |i ja, OFK Be o grad - Haj duk, Cr ve na zve zda - BSK, Sme de re vo - Ja vor, Bo rac - Slo bo da Po int Se voj no, Rad - Par ti zan.

PARTIZAN TE[KO DO BODOVA U ME^U S OFK-om

Gro zni ca ve ~i tog der bi ja ve} se ose }a u Sr bi ji, a sva ka ko naj i zlo `e ni ji su joj sa mi ak te ri. Na igra ~i ma Par ti za na to se le po vi de lo pro tiv OFK Be o gra da ka da u do brom de lu me ~a ni su bi li ,,svo ji„.

Ipak, hi tac Mi la na Smi qa ni }a sa 20 me ta ra u sa mom fi ni {u {am -

17

ponedeqak14.mart2011.

jo{ bo qe i pro duk tiv ni je- kon sta to vao je Pro si ne~ ki.

Start na po sta va iz pr va dva ko la pre tr pe la je ra di kal ne pro me ne. Usled kar to na, po vre da i `e qe da po je di ne igra ~e od mo ri, od no sno ne ke ko ji ni su is pu ni li o~e ki va wa i ohla di, Pro si ne~ ki je u va tru ba cio sed mo ri cu no vih fud ba le ra. Ba{ po let no su de lo va li cr ve no- be li, re |a le su se osmi {qe ne ak ci je, ko man dant pa ra de bio je za pa `e ni Bra zi lac Evan dro, ma da po hva le za slu `u je kom plet na eki pa, u ko ju se po sle du ge pa u ze vra tio i opo ra vqe ni Vi lo ti}.

Ne po slu {ni Ka lu |e ro vi} Is pro ma {i vao se pro pi sno Zve zdin cen tar for An dri ja Ka lu |e ro vi} pro tiv Ja go di ne. U `e qi da raz bi je ma ler sa mo in ci ja tiv no je iz veo pe nal u 23. mi nut i pro ma {io. Tre ner Pro si ne~ ki je za da tak po ve rio Ka duu.

- Qut sam jer se ni smo ta ko do go vo ri li. Ka du je pro tiv Sme de re va {u ti rao i po go dio. Bio bih qut na An dri ju i da je po sti gao gol.

Po {tu jem to {to se ohra brio da pre u zme od go vor nost, vo lim man gu pe, ali do go vo ri mo ra ju da se po {tu ju. An dri ja je po gre {io- gla si ko men tar tre ne ra bez na ja vqe ne mo gu }e ka zne.

Spor nu si tu a ci ju ob ja snio je i sam Ka lu |e ro vi}.

- Za mo lio sam Ka dua da iz ve dem pe nal. Do pu stio mi je, uzeo sam lop tu i skon cen tri sao se na {ut. Ni sam ~uo tre ne ra, bio sam ve} spre man da {u ti ram i ni {ta dru go ni je do pi ra lo do me ne u tom tre nut ku. Pro ma {io sam na mo ju ne sre }u, ali do bro je {to ovaj de taq ni je imao uti ca ja na re zul tat - rekao je Kalu|erovi}.

- Ro ta ci je su nor mal na stvar, a re kao sam da na ras po la ga wu imam 16-17 fud ba le ra ko ji }e u od no su na si tu a ci ju do bi ja ti mi nu ta `u- na po me nuo je Pro si ne~ ki.

Alek san dar Jev ti} sa ka pi ten skom tra kom na ru ci (Nin kov bio na klu pi) ra no je otvo rio od bra nu Ja - Alek san dar Jev ti} hva ta mo pas igru ko ju tra `i Pro go di ne le pim po got kom.

- Do bi ti tra ku u Zve zdi je ve li - si ne~ ki, {to zna ~i da str pqi vo ka stvar, ose }aj je bio sja jan. Do - gra di mo ak ci je. Ta ko mo ra mo i mi ni ra li smo sve vre me, od i gra li pro tiv Par ti za na. Ne }e mo se za kva li tet nu utak mi cu u ko joj smo le ta ti, jer re van{ je na na {oj Ma mo gli da po stig ne mo jo{ ne ko li - ra ka ni- sma tra Ve {o vi}. ko go lo va. Ova kav pri stup tre ba Uz za vi dan ni vo sa mo po u zda wa da za dr `i mo i ubu du }e. Na rav no, cr ve no- be li su po ~e li pri pre me sve mi sli su ve} okre nu te Kup du za meg dan sa kom {i ja ma u Hum e lu pro tiv Par ti za na. Ima mo do skoj u okvi ru po lu fi na la na ci o voq no vre me na da se u do brom ras nal nog Ku pa. Od re |e nih ka drov po lo `e wu pri pre mi mo za ta ko skih pro ble ma ima, jer su po vre zna ~a jan meg dan- kon sta to vao je |e ni Li Adi i ]o si}, ko ji su ~i Jev ti}. ni li na star tu pr ven stva {to Bez ob zi ra na ne shva tqiv pro per ski tan dem, a wi ma su se pri ma {aj u fi ni {u utak mi ce, Mar ko dru `i li Re qi} i Mi ja i lo vi}.

Ve {o vi} se od li~ no sna {ao na de Jo{ uvek je ne iz ve sno na ko ga od snom bo ku. wih }e mo }i da ra ~u na stru~ ni - Mo gao sam da na sta vim gol ge {tab Zve zde za okr {aj s Par ti ter ski niz, ali te ren me omeo u za nom, ko ji je sva ka ko pred sta to me. Bit no je da di `e mo for mu, vqa naj zna ~aj ni ji is pit ovog na pre du je mo, po be |u je mo... Po la ko pro le }a.

Z. Rangelov

Pu {ka ri} ju nak U du e lu s ^u ka ri~ kim Spar tak je sti gao do pr ve po be de u pro le} nom de lu Su per li ge. Su bo ti ~a ni su to kom ~i ta vog me ~a ima li ini ci ja ti vu i dik ti ra li tem po, da bi tek u po sled wih de se tak mi nu ta Pu {ka ri} i Tor bi ca po sti gli go lo ve i svom ti mu do ne li o~e ki va ne bo do ve..

- Po sle dve utak mi ce u ko ji ma ni smo pri mi li, ni po sti gli gol u du e lu sa ^u ka ri~ kim igra li smo pod ime ra ti vom po be de, {to se od ra zi lo na na {u igru. Igra li smo u gr ~u da bi ko na~ no i nas sre }a po gle da la – ka `e tr ner Su bo ti ~a na Qu bo mir Ri stov ski.

Dar ka Pu {ka ri }a je na te ren u{ao u fi ni {u utak mi ce i iz ra stao u ju na ka po be de.

- O~e ki va li smo te `ak duel,jer smo na pret hod nim utak mi ca ma ima li pro ble ma sa re a li za ci jom. I ovo ga pu ta je bi lo pro ble ma, no na na {u sre }u u fi ni {u smo po sti gli go lo ve i sma tram sa svim za slu `e no tri jum fo va li - is ta kao je Pu {ka ri}.

N. S.

PRVA LIGA SRBIJE

Ba bi} odlu~io Srem – Novi Pazar 0:1 (0:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 500, su di ja: Va si} (No vi @ed nik).

Stre lac: Ba bi} u 86. mi nu tu. @u ti kar to ni: Sre} ko vi}, Zec (Srem), a So ~a nac, Pro da no vi} (No vi Pa zar). Cr ve ni kar to ni: Ni ko li} (Srem).

SREM: Ba ji} 8, Ta to mi ro vi} 7, Sre} ko vi} 7, ^a je vi} 6 (Ma nev), Jan ko vi} 6 (Sta ni}), Ne na do vi} 6, Zec 7, Ni ko li} 6, Mi lo sa vqe vi} 7, Vu ji} 6 (@iv ko vi}), [a rac 7.

NO VI PA ZAR: Pu sti wa ko vi} 7, Lo ti nac 7, Ari fo vi} 7 (Se li mo vi}), Pa u no vi} 7, Ba bi} 8, So ~a nac 7, Ka i zi 6 (Bej to vi} 7), Pro da no vi} 7, De li ba -

{i} 6, Ke cap 7 (Spa so je vi}), \a lac 6.

Go sti su od star ta na ja vi li da su do {li po bo do ve. Ve} u 3. mi nu tu, po sle ne do zvo qe ne igre Sre} ko vi }a, No vo pa zar ci su ima li pri li ku da sa be le ta~ ke do |u do vo| stva, me |u tim, \a lac je po go dio pre~ ku. Mi trov ~a ni su se ta da tr gli i kre nu li agre siv ni je, iz gled ne pri li ke ima li su [a rac i Zec, ali bez efek ta.

U na stav ku go sti su stal no ata ko va li na gol do ma }i na, da bi tek u 86. mi nu tu od bi je nu lop tu od pre ~e ke Ivan Ba bi} spro veo u mre `u do ma }i na.

R. Artukov

No vi Sad - Rad ni~ ki 1923 Ba nat - Mla dost (L) Sin |e li} - Te le op tik Na pre dak - Mla di rad nik Ze mun - Rad ni~ ki (S) BASK - Be `a ni ja Srem - Novi Pazar Kolubara - Proleter Dinamo - Big bul Radni~ki 1. BASK 2. Ba nat 3. Rad ni~ ki 1923 4. Sin |e li} 5. No vi Pa zar 6. Pro le ter (NS) 7. Na pre dak 8. Rad ni~ ki (S) 9. Mla di rad nik 10. Mla dost (L) 11. No vi Sad 12. Big bul Rad. 13. Srem 14. Be `a ni ja 15. Te le op tik 16. Ze mun 17. Di na mo 18. Ko lu ba ra

18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

0:1 (0:1) 3:0 (1:0) 0:0 1:0 (1:0) 0:0 0:0 0:1 (0:0) 0:0 0:0 11 9 10 9 9 8 8 6 7 5 6 5 3 4 4 3 2 1

5 8 5 5 5 6 4 8 4 8 4 4 9 6 6 8 3 6

2 1 3 4 4 4 6 4 7 5 8 9 6 8 8 7 13 11

23:7 24:10 28:16 20:12 19:13 27:15 21:19 14:12 20:22 14:15 23:26 18:19 15:19 11:15 18:27 13:18 6:32 9:26

38 35 35 32 32 30 28 26 25 23 22 19 18 18 18 17 9 6

18

sport

ponedeqak14.mart2011.

TUR NIR U IN DI JAN VEL SU

NLB LI GA

Kraj za Tip sa re vi }a Janko Tipsarevi} nije uspeo da se plasira u tre}e kolo Mastersa u Indijan Velsu. Boqi od Tipsarevi}a bio je Sem Kveri sa 6:4, 6:4 po setovima, u me~u koji je trajao jedan sat i 22 minuta.

Dva brejka za dva seta, zvu~i jednostavno, ali doma}i teniser morao je dobrano da se pomu~i protiv Tipsarevi}a koji je jedinu {ansu za oduzimawe servisa protivniku imao na samom po~etku me~a, ali je nije iskoristio.

Kveri, 29.nosilac, je odservirao 11 asova, a Janko samo dva.Amerikanac je imao boqi procenat uspe{nosti iz posle prvog i drugog servisa. Naredni protivnik Kverija je Fernando Verdasko.

Rafael Nadal oduvao je sa terena kvalifikanta De Vusta sa 6:0, 6:2 po setovima.

Janko Tipsarevi}

Jelena Jankovi}

peti i {esti nosioci Endi Marej i David Ferer, kao i branilac titu le Ivan Qu bi ~i}.

Ameri~ki kvalifikant Donald Jang napravio je senzaciju protiv Endija Mareja i pobedio ga u dva se ta 7:6, 6:3. Ivo Karlovi} zaustavio je Da vi da Fe re ra istim rezultatom, dok je pro{logodi{wi pobednik turnira Ivan Qubi~i} ispao od Huana Martina Del Potra, {to ipak nije iznena|ewe - 7:5, 4:6, 2:6.

No le ~vr sto na ze mqi Novak \okovi} ka`e da puca od samopouzdawa, ali i da stoji ~vrsto na zemqi pred nastup na turniru u Indijan Velsu. Novak

osvojena turnira u 2011. ciqevi su mu porasli i namera mu je da napadne prvo mesto na ATP listi.

Puca od samopouzdawa: Novak \okovi}

\okovi} }e startovati protiv 39. igra~a sveta, Kazahstanca Andreja Golubjeva. Posle dva

- Poku{a}u da iskoristim sjajnu formu kojom sam od po~etka godine osvojio gren slem

trofej u Melburnu, a potom odbranio i titulu u Dubaiju - poru~io je najboqi srpski teniser, koji }e u Indijan Velsu probati da se domogne drugog mesta na ATP listi.

Tre }i re ket sveta je istakao da mu od go va ra podloga u Indijan Velsu na kojoj je 2008. godine osvojio trofej.

- @e leo bih ove godine da ponovim taj uspeh iz 2008.

On je istakao da mu na putu ka sa mom svet skom vr hu iz u zet no mno go po ma `e samopozdawe, ali i ~iwenica da stoji ~vrsto na zemqi.

- Samo tako imam {anse da dosegnem najve}e visine - napomenuo je Nole.

PR VEN STVO SR BI JE

Od lu ka u po sled wem ko lu Na prvenstvu Srbije u {ahu u Kragujevcu odigrano je dvanaesto kolo. Ra~uni se privode kraju. Ostalo je jo{ da Ivani{evi} i Damqanovi} razre{e ko }e poneti {ampionski atribut. Perunovi} je tre}i, Miladinovi} ~etvrti, jer ima prednost nad pratiocima u dodatnim kriterijumima. Svi ostali ispali su iz igre.

Dogodine, Jovo – nanovo: kavalifikacije ili visoki rejting, pa da se ponovo vidimo. Iako ubedqivo posledwi, omladinac Lukovi} je postigao o~ekivani rezultat. Nestorovi} je zaradio preko 20 rejting poena. Rejting dobitnici su jo{ Damqanovi}, Perunovi}, Ivani{evi} i [ari}. Wih su poslu`ivali Tadi}, Bogosavqevi} i Milanovi}.

Ostali su tu negde.

Dra`i} i Miladinovi} su brzo zavr{ili svoju partiju i preselili se u gledali{te. Miladinovi}u

}e ta polovina plena, verovatno, biti dovoqna za plasman, a Dra`i} }e imati priliku, i ako }e je imati, da se u julu na Prvenstvu Vojvodine, mo`da i bez vikend popravnog, ili {ta ve} bude, plasira za naredni {ampionat. Perunovi} je protiv Sedlaka osvojio kvalitet u ranoj fazi igre.

I partija Bogosavqevi} - Damqanovi} nije zostajala po dinamici. Ipak, najva`niji doga|aji u partiji de{avali su se u obostranom cajtnotu kada su rivali imali po tri minuta za 20 poteza. Iskusni Damqanovi} `rtvovao je najpre kowa da razgoliti belog kraqa, zatim topa da ukloni belopoqnog lovca, a onda su usledile matne pretwe damom i lovcem. Beli je bio prinu|en da da topa za lovca ali u tom je i vreme na ~asovniku isteklo. Partija Pikula - Nestorovi} bila je jedna od lep{ih na turniru. Tematska `rtva skak~a u sred table (d5) bila je

uvod za neodbrawivi matni napad koji je zavr{en efektnom `rtvom topa.

U partiji [ari} - Abramovi} nije bilo nikakvih `rtava. Rezultati 12. kola: Dra`i} - Miladinovi} remi, Perunovi} - Sedlak 1:0, Lukovi} - Tadi} 0:1, Ivani{evi} Milanovi} 1:0, Bogosavqevi} - Damqanovi} 0:1, Pikula - Nestorovi} 1:0, [ari} - Abramovi} remi.

Stawe pre posledweg kola: 1-2.

Ivani{evi}, Damqanovi} 9,5, 3.

Perunovi} 9, 4. Miladinovi} 7, 5.

Pikula 6,5, 6. Dra`i} 6, 7-9, Bogosavqevi}, Sedlak, [ari{ 5,5,10.

Nestorovi} 5 , 11. - 12.Milanovi}, Abmramovi} 4,5, 13. Tadi} 4, 14.

Lukovi} 2 poena.

Parovi posledweg kola: Abramovi} - Dra`i}, Nestorovi} [ari}, Damqanovi} – Pikula, Milanovi} - Bogosavqevi}, Tadi} - Ivani{evi}, Sedlak - Lukovi}, Miladinovi} - Perunovi}.

B. D.

PRVA A LIGA OKK Beograd - Mega Vizura 98:90

Zve zda bli zu op stan ka Ko{arka{i Crvene zvezde zabele`ili su izuzetno va`nu pobedu nad Olimpijom rezultatom 92:70 u borbi za opstanak u regionalnoj Jadranskoj (NLB) ligi.

Crveno-bele je samo pobeda ostavqala u borbi za opstanak, a motiv se video ve} od prvog minuta, pa je doma}in vrlo brzo stekao prednost, koja je na poluvremenu iznosila i 15 razlike. Do kraja se samo uve}avala, pa pitawe pobednika nijednog trenutka nije postavqeno. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Mar{ sa 30 poena, dok je Baki} ubacio 16.

Za siguran ostanak u takmi~ewu crveno-belima je potrebna i pobeda nad Zagrebom u po-

Je le na po be di la i u du blu Jelena Jankovi} uspe{na je i u dublu u Indijan Velsu. U tandemu sa Anastasijom Pavqu~enkovom domogla se tre}eg kola, kao {to je prethodno i u singlu. Srpkiwa i Ruskiwa bile su boqe od argentinsko-italijanske kombinacije @izela Dulko - Flavija Peneta - 7:5, 7:5. Dulko i Peneta su postavqene za prve nosioce.

Bilo je nekoliko izne na |e wa u In di jan Velsu. U mu{koj konkurenciji eliminisani su

dnevnik

Cibona - Budu}nost Krka - Partizan Igokea - [iroki Radni~ki - Cedevita Nimbirk - Zagreb C. zvezda - Olimpija Zadar - Hemofarm 1. Partizan 2. Krka 3. Olimpija 4. Budu}nost 5. Zagreb 6. Cedevita 7. Hemofarm 8. Nimbirk 9. Radni~ki 10. Igokea 11. [iroki 12. Cibona 13. C. zvezda 14. Zadar

25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25

17 8 17 8 16 9 14 11 14 11 13 12 13 12 12 13 12 13 11 14 11 14 10 15 8 17 7 18

70:80 62:72 71:73 73:79 83:74 92:70 71:88 1985:1722 1928:1794 1913:1816 1907:1836 2034:2019 2045:1996 1984:1982 1933:1967 2033:2095 1856:1881 1901:2050 1916:2012 1909:2028 1909:2055

42 42 41 39 39 38 38 37 37 36 36 35 33 32

sledwem kolu, ili da se nadaju kiksu Zadrana.

Sloga - Crnokosa

94:83

Borac - Novi Sad

69:80

Proleter N. - Tami{ P.

65:70

Vojvodina S. - Superfund

75:64

Napredak R. - Metalac

77:75

FMP - Sloboda

95:68

1. FMP 2. OKK Beog.

3. Metalac 4. Mega Vizura 5. Tami{ 6. Napredak 7. Sloboda 8. Novi Sad 9. Sloga 10. Vojvodina 11. Borac 12. Proleter 13. Crnokosa 14. Superfund

26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26

24 2 19 7 18 8 15 11 15 11 12 14 12 14 12 14 12 14 12 14 11 15 10 16 9 17 1 25

2320:1832 2166:1963 2050:1937 2297:2266 1880:1807 1994:1990 1993:2091 2080:2085 2103:2157 1844:1957 1930:2030 2071:2184 2048:2191 1848:2135

50 45 44 41 41 38 38 38 38 38 37 36 35 26

U Superligu su se plasirali FMP, OKK Beograd, Metalac i Mega Vizura, a iz lige su ispali Superfund i Crnokosa.

SU PER VE LE SLA LOM ZA MU [KAR CE

Di di je Ku{ kla sa za se be [vajcarac Didije Ku{ pobednik je pretposledweg superveleslaloma sezone koji je u okviru Svetskog kupa odr`an u norve{kom Kvitfjelu. Iako je ve} ostao bez {anse za trijumf u generalnom plasmanu Svetskog kupa, koji je obezbedio Ivica Kosteli}, Ku{ je pobedom preuzeo prvo mesto u borbi za Kristalni globus u superveleslalomu. Ku{ je do tre}e pobede ove sezone, a 17. ukupno, do{ao u vremenu od 1:33.05 minuta, ispred Austrijanca Klausa Krela, dok je tre}i stepenik pobedni~kog postoqa zauzeo wegov sunarodnik Joahim Puhner, koji je tako ostvario najboqi plasman karijere.

Upravo Puhner je bio taj koji je vrlo brzo posle starta do{ao do vo|stva u Kvitfjelu, a nisu uspeli da ga nadma{e mnogo iskusniji skija{i kao {to su svetski {ampion u superveleslalomu Kristof Inerhofer iz Italije, Mihael Valhofer, pobednik prethodnog spusta, Kosteli} ili [vajcarac Karlo Janka. Austrijanac je prvo mesto zadr`ao sve dok na stazu nije iza{ao Ku{, koji je bio klasa za sebe u norve{kom ski centru, i za 34 stotinke je nadma{io Puhnera. Vode}oj dvojici niko nije uspeo da pripreti sem Krela, koji je u prvom delu staze imao boqe vreme od [vajcarca, ali je morao da se zadovoqi drugom pozicijom, dok je Puhner pomeren na tre}u. Iza najboqe trojice sledila su jo{ dvojica Austrijanaca Hanes Rajhelt i Valhofer, ispred Hansa Olsona iz [vedske, Inerhofera, Kosteli}a, Janke i Patrika Kinga iz [vajcarske.

Do trke u Kvitfjelu vode}i u poretku superveleslaloma bio je Austrijanac Georg [trajtberger, dok su drugo mesto delili Ku{ i Kosteli}. Ipak, po{to je [trajtberger ve} nekoliko nedeqa odsutan zbog povrede, bilo je pitawe da li }e [vajcarac ili hrvat-

Na pobedni~kom postoqu: Klaus Krel, Didije Ku{ i Joahim Puhner

ski skija{ preuzeti vo|stvo pred finale Svetskog kupa u Lenderhajdeu.

Svetski kup u alpskom skijawu se zavr{ava slede}eg vikenda, a takmi~ewe u Lencerhajdeu po~iwe u sredu, kada je na programu spust, dok su za naredne dane potom zakazane trke u superveleslalomu, veleslalomu i slalomu.

Rezultati superveleslaloma u Kvitfjelu: 1. Didije Ku{ ([vajcarska) 1:33.05, 2. Klaus Krel (Austrija) + 0.30, 3. Joahim Puhner (Austrija) + 0.34, 4. Hanes Rajhelt (Austrija) + 0.42, 5. Mihael

VI NER [TE DI [E MU [KA SU PER LI GA

Do ma }in za slu `e no Mo kra go ra - Cr ve na zve zda 27:23 (14:9)

Mla di rad nik – Voj vo di na NS se me 1:3 (29:27, 22:25, 15:25, 22:25) Su per li ga (m)

M. radnik – Vojvodina @elezni~ar – C. zvezda Radni~ki (K) – Partizan Ribnica – Smederevo Jedinstvo (SP) – Spartak (Q)

0:3 0:3 3:1 3:0 1:3

Su per li ga (`) ^e tvrt fi na le plej-ofa

Jedinstvo (U) – C. zvezda 0:3 (u pobedama 0:2) Vizura – Kolubara 3:0 (1:0) Spartak – Dinamo (P) 2:3 (0:1) TENT – Radni~ki (B) 3:0 (1:0)

Pr va li ga (`)

Novi Sad – Varadin BMG Jedinstvo (SP) – Vizura SN

Didije Ku{ ([vajcarska) 291, 2.

Georg [trajtberger (Austrija) 227, 3. Ivica Kosteli} (Hrvatska) 223, 4. Mihael Valhofer (Austrija) 214, 5. Hanes Rajhelt (Austrija) 207, 6. Karlo Janka ([vajcarska) 205 itd. Generalni plasman Svetskog kupa: 1. Ivica Kosteli} (Hrvatska) 1356, 2. Didije Ku{ ([vajcarska) 906, 3.

Karlo Janka ([vajcarska) 767, 4.

Aksel Lund Svindal (Norve{ka) 729, 5. Silvan Curbrigen ([vajcarska) 723, 6. Romed Bauman (Austrija) 703, 6. Mihael Valhofer (Austrija) 703 itd.

PR VA MU [KA LI GA

Si mul tan ka Ivo vi }a P O @ A R E V A C : Gradska dvorana, gledalaca 800, sudije: Bjeli} i ]uk (oboje Beograd).

MLA DI RAD NIK: Marinkovi}, Panti}, Vulovi} 5, Br|ovi} 1, Vladisavqev 3, N.Petrovi}, Vasi} 19, U. Ili}, Pekovi} (l), P. Petrovi} 14, S. Ili} 8, Grabe` 9.

VOJ VO DI NA NS SE ME: N. ^ubrilo 7, [kundri} (l), Mirosavqevi} 9, Veselinovi} 5, Ivovi} 28, Jovovi} 2, Basta 6, L. ^ubrilo , Mrdak 3, Jovanovi} 18, Kapur.

Odbojka{i Vojvodine NS seme obezbedili su drugo mesto pred po~etak plej-ofa pobedom u Po`arevcu, a u posledwem kolu liga{kog dela prvenstva imaju {ansu da se eventualno domognu liderske pozicije pred doigravawe. Crveno-beli su bili u setovnom zaostatku i gubili 17:19 u drugom i u tom trenutku imali razloga za brigu, ali se tada maksimalno raz-

Valhofer (Austrija) + 0.44, 6.

Hans Olson ([vedska) + 0.51, 7.

Kristof Inerhofer (Italija) + 0.56, 8. Ivica Kosteli} (Hrvatska) + 0.58, 9. Karlo Janka ([vajcarska) + 0.62, 10. Patrik King ([vajcarska) + 0.93 itd. Generalni plasman superveleslaloma: 1.

2:3 3:2

igrao Marko Ivovi} i do kraja gotovo simultankom savladao Mladi radnik. Veliku pomo} imao je u Zoranu Jovanovi}u i wih dvojica bili su dovoqni da se savlada neugodan Mladi radnik koji je do sino} bio u nizu od {est uzastopnih pobeda.

M. R.

ZU BIN PO TOK: Hala SRC Mokra gora, gledalaca 600, sudije: Popovi} i Puri} (Beograd). Sedmerci: Mokra gora 2 (1), Crvena zvezda 2 (2), iskqu~ewa: Mokra gora 14, Crvena zvezda 10 minuta.

MO KRA GO RA: Babi}, Radisavqevi} 5, Jak{i} 4, Milentijevi}, R. Tomovi}, Atanaskovi} 6 (1), Vlaisavqevi}, \uki} 4, M. Popovi}, Kova~evi} 2, Tomovi}, Aleksi}, Kragovi}, N. Popovi} 6.

CR VE NA ZVE ZDA: Hodik, Lazi} 7, Terek 4, Dukatarov 1, Veki}, Stani} 2, Mitreski, Kewalo 2, Veli~kov 5, Stepanov, Goli}, Mi{kov, Pa{i} 4 (2), Babi}.

Doma}i rukometa{i zaslu`eno su osvojili dva boda protiv borbene ekipe Crvene zvezde iz Mokrina. Osvojeni bodovi mnogo zna~e doma}inu u borbi za opstanak.

M. S.

SPORT

dnevnik

KK VOJVODINA SRBIJAGAS NA KRAJU SEZONE

Ram za su mor ni por tret Najra|e se ne bismo bavili Ko{arka{kim klubom Vojvodina Srbijagas na zavr{etku sezone 2010./2011. A jedno od osnovnih pravila novinarstva nala`e obavezu da se liga i klub koji su najavqeni i pra}eni na kraju i odjave, prokomentari{u, pa, sve i da ho}emo, od na~elnih postulata profesije ne bi da pobegnemo.

Da se, kojim slu~ajem, bavimo slikarstvom, posao ne bi bio te`ak. U ram za portret KK Vojvodina Srbijagas smestili bismo sliku sumornih boja, bez trunke optimizma.

Tako je izgledala sezona pre`ivqavawa Novosa|ana u „elitnoj” srpskoj ligi. Namerno smo pridev „elitna” stavili pod navodnike, jer, s izuzetkom FMP-a, pa i OKK Beograda, odnosno Mega Vizure i Metalca, dakle ekipa koje }e igrati elitnu (bez navodnika) Superligu, te{ko da bi se moglo razmi{qati o nekom

takmi~ewu koje zaslu`uje takvu odrednicu. Jednostavno, bilo je to veoma slabo takmi~ewe, u kojem publika {irom Srbije nije mogla (osim na TV-u) da gleda na{e najboqe ekipe na delu. Mo`da je, nekada davno, i Vojvodina Srbijagas pripadala krugu onih za ~ije je igre vladalo pove}ano zanimawe, ali danas sigurno vi{e nije tako. Ni u Novom Sadu crveno-beli nisu bili gledani, naprotiv, a za{to bi onda neko `eleo da ih vidi u ^a~ku, Kru{evcu, Beogradu...? Nekada{wi „grad ko{arke„, kako smo 2005. godine, tokom Evrobasketa, krstili Novi Sad, danas to vi{e nikako nije, ve} je postao siroma{na ko{arka{ka provincija.

Daleka od svih iole bitnijih de{avawa u ovom sportu.

Kako je po~ela sezonu, mislili smo da Vojvodina Srbijagas ne}e ni do~ekati kraj takmi~ewa. Ekipa je skrpqena samo nekoliko dana pred po~etak lige, u{la je u wu bez ikakvih priprema i, ako tu ta~ku uzmemo za upori{te, ~iwenica da su Novosa|ani ostali prvoliga{i ravna je uspehu. Znamo, mnogi }e nas optu`iti za ironisawe, mnogi }e u ovoj konstataciji prepoznati zluradost, ali to je fakat. Trener Radenko Varagi} i igra~i snalazili su se kako su znali i umeli, a samo oni znaju kako im je bilo tokom sezone. Daleko od medij-

ske pa`we, trenirali su i igrali i napravili maksimum u datim uslovima. Taman posla da veli~amo kona~no 10. mesto u ligi, ve} samo poku{avamo objektivno da sagledamo stvari. Klub je malo koga zanimao, wegova sudbina nije bila stvar o kojoj se ozbiqno razmi{qa i zato je to 10. mesto, kada se podvu~e crta, jo{ i dobar rezultat.

E, sada, sudbina crveno-belih, ko zna koji put, ulazi u zonu neizvesnosti. Klub je odavno postao teret (barem tako izgleda) i Javnom preduze}u „Srbijagas„ koji mu je vlasnik, ali, stekli smo utisak, i svima koji u Novom Sadu prate i vole ko{arku. Naravno, JP „Srbijagas„ }e, u skladu sa svojom poslovnom politikom, proceniti {ta daqe vaqa ~initi s KK Vojvodina Srbijagas i {ta }e se s wim de{avati u narednim mesecima. Pro{log leta, bili smo svedoci, niko se nije ogla{avao mesecima i reakcija je usledila tek kada je sezona po~iwala. Taj „recept” nije bio dobar i sada javnost s pravom o~ekuje da sazna kakvi su planovi za budu}nost s ovim sportskim kolektivom. Ako uop{te postoje...

Ne}emo se, kao ni do sada, baviti politikom kluba. Na~in na koji se radilo neodoqivo podse}a na stihiju i, opet }emo upotrebiti tu re~, puko pre`ivqavawe. Ne}emo se baviti ni dugovima koji pritiskaju Vojvodinu Srbijagas, jer o wima moraju da razmi{qaju odgovorni qudi iz kluba i vlasni~kih struktura, a ne novinari. Bavimo se samo sportskim aspektom `ivota ovog gradskog sportskog kluba i samo sa `aqewem mo`emo da konstatujemo kako se Novi Sad, zajedno s crveno-belima, vratio u prvoliga{ko ko{arka{ko mrtvilo i bezna|e.

Prozivati bilo koga da je krivac za to, bespredmetno je i iluzorno, jer znamo da niko od qudi koji klub vode u sebi ne prepoznaje krivca za aktuelno stawe. U dobroj, staroj tradiciji sportskog Novog Sada je da se krivci uvek pronalaze u nekim drugim qudima, ranijim upravama i ko zna u ~emu jo{. A istina je prosta - klub je na ivici svakog vida egzistencije i takva situacija zahteva hitnu reakciju. Naravno, pod uslovom da postoji `eqa da Vojvodina Srbijagas opstane u ko{arka{kom `ivotu Srbije. A ako we (`eqe) nema, re{ewe je jednostavno.

Ipak, zadr`a}emo pravo da mi ne budemo ti koji }e ga glasno izgovoriti (napisati).

Aleksandar Predojevi}

ponedeqak14.mart2011.

19

DU[AN IVKOVI] SKOKNUO DO BEOGRADA

Spre man sam da po mog nem Doskora{wi selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Du{an Ivkovi} potvrdio je da je spreman da pomogne nacionalnom timu, ali nije potvrdio da li to zna~i da }e se vratiti na klupu reprezentacije.

Ivkovi} je izjavio (RTS) da je u Beograd do{ao iz privatnih razloga.

- U Beogradu sam iz privatnih razloga. Izme|u ostalog, do{ao sam da gledam me~ Radni~kog i da se vidim sa dragim qudima. Dru`i}emo se i ispri~ati - rekao je

Ivkovi} a onda ponovio ono {to najvi{e zanima qubiteqe ko{arke u Srbiji: - Tokom boravka u Beogradu ne}u kontaktirati sa qudima iz na{eg ko{arka{kog Saveza. Ja sam uvek tu za na{u ko{arku, to nije sporno. Me|utim, sada ne razmi{qam o bilo kakavim razgovorima.

Mediji, me|utim, tvrde da je realno o~ekivati Ivkovi}ev povratak na ~elo reprezentacije i da }e se on pre povratka u Atinu sigurno sastati sa kandidatom za predsednika KSS i gradona~elnikom Beograda Draganom \ilasom.

Du {an Iv ko vi}

@ENSKA SUPRLIGA

NBA LIGA

Ma ja mi de kla si rao Mem fis Ko{arka{i Majamija deklasirali su Memfis rezultatom 118:85 kod ku}e, {to je wihov najubedqiviji trijumf ove sezone. Hitsi su odigrali fantasti~nu partiju, ne dozvoliv{i gostima iz Memfisa da pri|u ko{u, zadr`av{i ih na jadnih 39 odsto {uta. Memfis je proma{io ~ak posledwih deset poku{aja u drugoj ~etvrtini, a posebnu glavoboqu zadavao im je Dvejn Vejd, sa pet blokada (od 11 timskih). Neverovatan je podatak da je ~ak ~etiri rampe Vejd imao za samo 55 sekundi! Utakmicu je zavr{io sa 28 poena, devet asistencija i pet skokova. ^ikago je kod ku}e bio siguran protiv Jute -118:100. Bulse su predvodili Deng i Rouz sa po 26 poena. Rouz je 17 pogodaka postigao ve} u prvoj ~etvrtini, koja je i odlu~ila pobednika.

Bulsi su sa 18 trojki sru{ili klupski rekord na dan obele`ava wa 20-go di {wi ce osva ja wa

sa 16 poena doprineo pobedi LA Lejkersa u Dalasu - 96:91. U Maveriksima Dirk Novicki i [on Merion su postigli po 25 poena.

Teksa{ki derbi u Hjustonu dobio je San Antonio sa 115:107, dok je Sakramento pao u Wu Orleansu sa 115:103, zahvaquju}i sjajnoj igri Krisa Pola, koji je imao 33 poena i sjajnih 15 asistencija (uz sedam skokova i pet ukradenih lopti).

Rezultati: Majami Memfis 118:85, VaI ka da je po vre |en, naj bo qi je: Ko bi Bra jant {ington - LA Klipers pr ve ti tu le {am pi o na NBA. 101:122, Wu Orleans - Sakramento Me~u je prisustvovala genera115:103, ^ikago - Juta 118:100, ci ja ko ja je osvo ji la na slov, Milvoki - Filadelfija 102:74, predvo|ena Majklom Xordanom Hjuston - San Antonio 107:115, i Skotijem Pipenom. I pored Dalas - LA Lejkers 91:96, Denver povrede ~lanka, Kobe Brajant je Detroit 131:101.

Ube dqi ve go {}e

^elarevo – Vo`dovac 55:72 (10:26, 22:17, 8:2o, 15:9) ^E LA RE VO: Sala O[ ’’Zdravko ^elar’’, gledalaca 100, sudije: Nenad Milojkovi}, Igwatovi} i Veselinovi}. ^E LA RE VO: Vasi} 7, Ciganovi}, [trbac, Stankovi}, Rado{evi} 9, Domazet 11(4-3), Zoloti} 2 (2-2), Prvulovi} 6, Ostoji}, Mari} 2o (10:8), VO @DO VAC: Milutinovi} 19, @ivanovi}, Prqa 13 (2-1), Kova~evi} 2, Papi} 3, Begenisi}, Krstovi} 9 (2-1), Nikoli} 4 (2-2), Belanovi}, Jovanovi} 11 (3-3), Radovi} 11 (1-1) Ko{arka{ice Vo`dovca su zaslu`eno trijumfovale u ^elarevu, s tim {to nisu pru`ili neku posebno kvalitetnu igru, nego su doma}e igra~ice bile ispod svog realnog nivoa. Ni{ta doma}oj ekipi nije polazilo za rukome, {to su go{}e ka`wavale i na kraju ubedqivi trijumfovale.

V. Vu.

I{in ba je va se vra }a sta rom tre ne ru Olimpijska {ampionka i svetska rekorderka u skoku motkom, ruska atleti~arka Jelena I{inbajeva odlu~ila je da promeni trenera.

I{inbajeva }e dosada{weg mentora Vitalija Petrova zameniti svojim starim u~iteqem Jevgenijem Trofimovim. Ruskiwa se na taj korak odlu~ila nakon serije slabih rezultata u prethodne dve godine. Ona je odluku o promeni trenera saop{tila najpre predsedniku Atletskog saveza Rusije Valentinu Balahwi~ovu, koji je u izjavi za medije istakao da }e se 29. godi{wa I{inbajeva u narednom periodu pripremati u rodnom Volgogradu.

- Rekla mi je da se umorila od `ivota daleko od ku}e. Pitala me je za savet, ali ja sam joj poru~io da su to stvari koje mora sama da re{i - naglasio Balahwi~ov.

I{inbajeva je sara|ivala sa Trofimovim u doba najve}e dominacije u skoku motkom, nakon osvajawa zlatne medaqe na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine.

- Bio sam veoma iznena|en kada me je pozvala i sao{tila mi da `eli da ponovo budem wen trener - izjavio je Trofimov, koji je sa I{inbajevom sara|ivao od wene 15. godine.

Me wa tre ne ra: Je le na I{in ba je va

On smatra da je nekada neprikosnovena takmi~arka u skoku motkom mnogo propustila prethodnih godina i dodao da ga je zvala i pro{log leta.

- @elela je da radi sa mnom jo{ pro{le godine, ali sam je tada odbio. Kada me je pozvala drugi put nisam imao srca da je odbijem - bio

je iskren Trofimov. Pod vo|stvom iskusnog stru~waka, najboqa ruska atleti~arka osvojila je titulu prvaka sveta na {ampionatu u Helsinkiju 2005. godine, obaraju}i rekorde vi{e puta, a pritom je postala i prva `ena koja je presko~ila pet metara. Nakon toga, na savet ~uvenog ukrajinskog atleti~ara Sergeja Bupke, odlu~ila je da sara|uje sa wegovim biv{im trenerom Petrovom u ripremnom centru u italijanskom Formiju. U isto vreme preselila se u Monte Karlo, gde `ivi i sada. Serija wene nepobedivosti na velikim takmi~ewima trajala je sve do 2009. godine, kada je na {ampionatu sveta u Berlinu ostala bez plasmana. Po{to nije uspela da se domogne odli~ja ni na svetskom prvenstvu u dvorani pro{le godine u Dohi, I{inbajeva je odlu~ila da propusti ~itavu sezonu i odmori se pred nastavak karijere.

IZ FORMULE JEDAN

Ku bi ca po no vo ope ri san Poqak Robert Kubica ponovo je operisan u bolnici Santa Korone u Pjetra Ligureu. Kubica je do`iveo te{ke povrede u udesu tokom re-

Ro bert Ku bi ca

lija u Italiji, posle kojeg je imao tri operacije. Iako je pre samo nekoliko dana objavqeno da daqe operacije nisu potrebne, voza~u Lotus Renoa je ponovo operisan lakat u ciqu da bi mu

se poboq{ala funkcionalnost, ali i da bi se olak{ao proces oporavka. ^etvrta po redu operacija za poqskog voza~a je bila uspe{na. „Specijalista za operacije lakta Lui|i ]eli odlu~io je da je jo{ jedna operacija potrebna zbog boqe funkcionalnosti lakta. Operacija je protekla dobro, a Robertovo stawe, i sa lekarske strane, ali i generalno, je dobro“, ka`e se u saop{tewu.

Iako je Kubi~ino stawe sve boqe nemogu}e je predvideti kada }e se vratiti na stazu. Do tada }e Poqaka u timu zameniti Nemac Nik Hajdfeld, koji }e zajedno sa Vitalijem Petrovim iz Rusije ~initi dvojac Lotus Renoa u ovogodi{wem {ampionatu Formule 1, koji startuje 27. marta Velikom nagradom Australije.

@ENSKA SUPERLIGA

Ma ra ton Ki kin |an ka ma Novi Sad – Flip 2:3 NO V I SAD: Sto no te ni ska sa la SPC „Voj vo di na”, gledalaca preko 100.

Su di ja: Mir ja na Mi {~e vi} (Novi Sad).

Rezultati: Teke - Vico 3:1 (8, 5, -9, 9), Pavlovi} - Adamovi} 0:3 (-6, -6, -5), Cicmil - K. Kormawo{ 2:3 (-9, 6, -8, 8, - 7), Teke - Adamovi} 3:0 (6, 6, 7), Srem~ev, Cicmil - Vico, Kormawo{ 2:3 (10, -9, 9, -4, -5).

Sto no te ni ser ke Ki kin de osvojile su bodove u prelepoj atmosferi novosadskog Spensa. Bila je to stonoteniska svetkovina, ne toliko prema kva li te tu pri ka za ne igre, iako je i on bio na zavidnom

nivou, koliko zbog ambijenta koji je podsetio na mnogo lep{a vremena kada je ovaj sport u pitawu.

Uz gro mo gla snu po dr {ku doma}em timu, Marta Teke dobila je uvodni me~ s Ninom Vico, ali se ispostavilo da }e iskusna stonoteniserka biti jedini adut Novosa|anki u ovom me~u. Ubrzo je Teodra Adamovi} lako dobila duel s Viletom Pavlovi}, ali treba ima ti u vi du da je do ma }a igra~ica imala {estomese~nu pauzu zbog povrede.

Me~ je trajao dva sata i deset minuta, a maratonu je doprineo i novitet u vidu nagradne igre, koju doma}i klub

organizuje posle druge partije. Kada su podeqena {i{awa, nov~ani vau~eri, kwige i jednomese~no kori{}ewe teretane, Kiti Kormawo{ je u uzbudqivom susretu, koji je o~igledno bio prekretnica, dobila indisponiranu Radmilu Cicmil, da bi Teke donela izjedna~ewe u sudaru s Adamovi}evom.

Doma}in se odlu~io da u dublu igra is ku sna Ma ri na Srem~ev sa Radoslavom Cicmil. Povele su novosa|anke, imale i 2:1, ali je tandem Kormawo{ - Vico imao boqu koncentraciju i doneo slavqe go{}ama.

S. Savi}

20

filmska planeta

ponedeqak14.mart2011.

У БЕОГРАДУ И НОВОМ САДУ 16. И 17. МАРТА

Премијерно „Ма није он такав” Акциона комедија редитеља и дијама из осамдесетих, мада ресценаристе Мирослава Петковића жисер истиче да му недостаје „пет „Ма, није он такав„, у коме главну добрих потера и 20 аутомобила да улогу преваранта и заводника же- одлете у ваздух„. У филму снина игра Драган Бјелогрлић, имаће мљеном још крајем 2007. године, биоскопске премијере 16. марта у а премијерно приказаном летос на београдском Сава центру и 17. Филмским сусретима у Нишу, Бјемарта у „Арени синеплекс„ у Новом Саду. Петковић је рекао на конференцији за новинаре да се нада да ће његовом филмском првенцу помоћи то што су се гледаоци вратили у домаће биоскопе захваљујући успеху Бјелогрлићевог режисерског дебија „Монтевидео, Бог те видео„. „Надам се да ће на таласу ‘Монтевидеа‘ и мој филм имати доста добру гледаност. ‘Ма, није он такав‘ по садржају и карак- Драган Бјелогрлић и Гордан Кичић у филму теристикама типични је „Ма није он такав” биоскопски филм. Био нам је циљ логрлић игра наизглед шармантда пружимо задовољство домаћој ног и поузданог Бошка, заправо публици и да је вратимо у биоско- преваранта који се удвара и извлапе. Надам се да ћемо имати успе- чи новац од усамљених жена. Све ха„, рекао је Петковић. креће наопако када ступи у везу са Причу чешког писца Карела сестром моћног тајкуна која због Чапека (1890-1938) „Авантуре неузвраћене љубави сече вене, а брачног преваранта„ Петковић је желећи освету њен брат шаље прерадио у сценарио „прилагођен опасне типове у потеру за Бонашем времену и околностима„, а шком, кога тражи и инспектор Гафилм је надахнут акционим коме- врић, кога игра Гордан Кичић.

„Сценарио је заиста био један од најзанимљивијих које сам имао прилику да прочитам. Улога Бошка је врло занимљива и нетипична. Карактеристика филма и сценарија су нетипични ликови за нашу кинематографију, то је мени било инспиративно. Уживао сам док сам радио филм, јер нисам играо много љубавнике„, рекао је Бјелогрлић. Поред Белогрлића и Кичића у филму играју Зоран Цвијановић, Искра Брајовић, Бранка Пујић, Александра Симић, Горан Радаковић, Бојан Димитријевић, Ивана Михић, Неда Арнерић, Ана Сакић, Тихомир Арсић и други. Радаковић је изразио наду да ће „Ма није то он„ уз „Монтевидео„ бити „један од филмова који враћа веру у српски биоскопски филм, јер често гледамо домаће филмове који су одбили људе од одласка на биоскоп„. Цвијановић, чија продуцентска кућа „Јоди„ стоји иза „Ма, није он такав„, захвалио је Бјелогрлићу што је његов „Монтевидео, Бог те видео„ вратио у живот биоскопе у Србији и изразио наду да ће то и Петковићевом филму „дати неки ветар у леђа„.

Кира Најтли – глас Звончицe Енглеска глумица Кира Најтли дебитоваће на америчкој телевизији у четворосатној мини серији „Недођија„ у којој ће позајмити глас Звончици. „Недођија„ ће бити преднаставак класика „Петар Пан„ Џ. М. Барија, а у глумачкој екипис су Рајс Ајфанс, Ана Фрил, Боб Хоскинс, Чарлс Денс, Раул Трухиљо и Чарли Роу. Серија „Недођија„, чији је сценариста и режисер Ник Вилинг, прича о Петру Пану (Роу), који са својим другарима, младим џепарошима, по налогу вође групе Џимија Хука (Ајфанс),

краду чаробну куглу која их односи у други свет - Недођију. То је свет пун белих џунгли и необичних градова насељених шумским духовима које предводи Звончица, а ту су и пирати из 18. века који желе да одгонетну тајну вечите младости и Свети човек (Трухиљо) kоји ту тајну чува. Кира Најтли, номинована за Оскара за улогу у филму „Гордост и предрасуда„, играла је и у серијалу „Пирати са Кариба„, „Покајању„ и остварењу „Не дај ми никада да одем„.

Џулијeн Мур као Сара Пејлин Америчка глумица Џулијен Мур глумиће бившу гувернерку Аљаске и председничку кандидаткињу Сару Пејлин у телевизијском филму о изборима одржаним 2008. у САД, саопштила је телевизијска кућа ХБО. Како преносе страни медији, радња филма „Замена игре„ у режији Џеја Роуча (Њени родитељи), заснива се на истоименом бестселеру, с посебним освртом на предизборну кампању републиканског кандидата Џона Мекејна и избор Саре Пејлин као кандидата за његовог потпредседника. Засад се још не зна ко ће играти Барака Обаму и Џона Мекејна. Четири пута номинова за Оскара, Џулијен Мур (50) се тренутно може видети у комедији о лезбијској породици „Деца су у реду„, у којој глуми са Анетом Бенинг и Марком Руфалом.

dnevnik ФЕСТИВАЛ „СИНЕМА СИТИ” РАСПИСАО

Конкурс за програм „Up to 10.000 bucks” Фестивал „Синема сити„, који ће бити одржан од 18. до 25. јуна 2011. године, расписао је конкурс за такмичарски програм „Up to 10.000 bucks„, за филмове снимљене буџетом мањим од 10.000 долара. Конкурс ће бити отворен до 5. априла, а сви који желе да се пријаве могу то да учине путем формулара на сајту фестивала (www.ci ne ma city.org), а победнички филм ове селекције освојиће новчану награду од 2.000 долара, саопштили су организатори. Програм „Up to 10.000 bucks„ представља једну од најатрактивнијих селекција фестивала Синема сити, која уз бројну публику, сваке године открива нове таленте и пружа им шансу за афирмисање у филмској уметности. Аутори изабраних филмова из целог света биће гости фестивала, и имаће прилику да се упознају и едукују кроз учешће у бројним радионицама као и кроз мастер-класе

Дел Торо као редитељ Холивудски глумац порториканског порекла Бенисио Дел Торо нашао се први пут у улози редитеља. Сада је на Куби где заједно са још шесторицом редитеља, међу којима је и Француз Гаспар Ное, снима филм „Седам дана у Хавани„. Реч је о експерименталном остварењу које прати доживљаје јунака у кубанској престоници током седам дана у недељи. Сегмент који обрађује Дел Торо и који треба да делује попут документарца, дешава се првог дана - у понедељак. Џош Хатчерсон, који се може видети у комедији „Деца су у реду„, глуми младог америчког туристу који истражује легендарни град.

еминентних филмских аутора. Селектор програма „Up to 10.000 bucks„ је Срђан Кољевић, редитељ филма „Жена са сломљеним носем„, који је на прошлогодишњем фестивалу освојио награду за најбољи домаћи филм. Филмови снимљени пре 2010. године неће ући у конкуренцију за селекцију „Up to 10.000 bucks„, а на конкурс се могу пријавити филмови свих жанрова, као и кратки, до-

кументарни, анимирани и играни филмови. Програм „Уп то 10 000 буцкс„ до сада је представио ауторе и филмове из Србије, Јапана, Грчке, Израела, Либана, Немачке, Америке, Новог Зеланда, Грузије и других. Награду Ибис за најбољи филм у оквиру тог програма, прошле године је освојио Никола Љуца за филм „Четвртак„ и тиме по традицији фестивала постао први члан жирија за 2011. годину. Интернационални Фестивал филма и медија Синема сити одржаће се од 18. до 25. јуна 2011. у Новом Саду, а овогодишњи фестивал обележиће бројни новитети као и премијере домаћих и страних филмова и угледни гости из света филма.На Фестивалу Синема сити у 14 селекција ће бити приказано преко 150 филмова у пет затворених и два опен аир биоскопа, а биће додељено и 20 награда за домаћи, интернационални и нискобуџетни филм.

Џулијет Луис у два пројекта Америчка глумица Џулијет Луис играће у филмовима „Hick„ и „Sin gle Shot„, који ће се снимати у независној продукцији, пише лист „Варајети„. У глумачкој постави филма „Hick„ биће и Клои Морец, Еди Редмејн и Блејк Лајвли, док ће у филму „Sin gle Shot„ играти Алесандро Нивола, Вилијам Мејси, Џуно Темпл и Емили Мортимер. „Hick„ ће бити прича о тинејџерки из Небраске која одлучује да оде у Лас Вегас. Филм ће режирати Дерик Мартини, по сценарију Андрее Портес. Филм „Sin gle Shot„, у режији Дејвида Розентала, говориће о човеку који, у лову на јелене случајно убија једну жену. Док покушава да прикрије догађај, проналази велику суму новца и убицу који трага за њим. Џулијет Луис нај-

пре ће крајем марта почети рад на филму „Hick„, док ће од краја априла снимати „Sin gle Shot„. Глумица је прошле године играла у филмовима „Кад водењак пукне„, „Замена„ и „Con vic tion„.

Хопкинс негативац у Бонду Британски глумац Ентони Хопкинс у коначној је фази преговора за улогу негативца у новом филму о агенту Џејмсу Бонду. Како је објавио лондонски лист „Сан„, Оскаром награђени глумац за улогу Ханибала Лектора у филму „Кад јагањци утихну„, преговара о улози негативца и противника чувеног британског агента 007. То ће бити

23. филм из серијала о Џејмсу Бонду. Хопкинсов лик би био сличан негативцу Ернсту Ставру Блофелду из првих Бондових филмова. „Једина препрека је број наставака на које би требало да се обавеже„, рекао је листу „Сан„ неименовани извор и додао да продуценти траже да лик који би Хопкинс играо постане сталан. У филму, ко-

ји ће режирати Сем Мендез, играће Данијел Крејг и Џуди Денч а о улогама преговарају и глумци Хавијер Бардем и Рејф Фајнс. Ентони Хопкинс се тренутно појављује у хорор филму „The Ri te„, а почетком маја публика ће моћи да га гледа и у научнофантастичном филму „Thor„ у режији Кенета Бране.

Вуди Ален ће снимати у Риму Амерички режисер Вуди Ален следећи филм ће снимати на лето у Риму, најавио је он у интервјуу италијанском дневнику „Република„. „Не питајте ме за сценарио ни поделу улога, сујеверан сам„, рекао је синеаста чији ће последњи филм „Mid night in Pa ris„ бити приказан на отварању 64. фестивала у Кану 11. маја.

„Тек сам у фази сценарија, било би апсурдно унапред причати„, изјавио је он. Рим је „као Њујорк, Париз, Лондон, Барселона... Волим те рафиниране и цивилизоване метрополе и сматрам да је фантастично што сам имао прилику да тамо радим, као што је то било кад сам у Њујорку

снимао `Менхетн‘, у Лондону `Match Po int‘ а у Барселони `Љубав у Барселони‘„ „То је сваки пут као изјава љубави неким местима, а приказати на великом екрану моја осећања према тим местима, много ми је значило у животу. Надам се да ће исто бити са Римом„, додао је Ален.

REPERTOAR

Film

Akteri

Режија: Том Хупер Сценарио: Дејвид Сајдлер Улоге: Колин Фирт, Џефри Раш, Хелен Бонам Картер, Дерек Џејкоби, Мајкл Гамбон, Гај Пирс, Тимоти Спал

Краљев говор

Sadr`aj

Re~ kritike

На отварању Британске крa љев ске изложбе 1925. године, Алберт војвода од Јорка (Колин Фирт), млађи син краља Џорџа V (Мајкл Гамбон), безуспешно покушава да одржи говор. Он непоправљиво муца и не може да састави ни речницу написаног текsта.Пред окупљеном масом, на спортском стадиону, то је више него понижење не само за Алберта већ читаву краљевску породицу. Девет година касније Алберт се још увек подвргава разним третманима али без успеха. Пошто је чула за једног аустралијског, неконвенционалног логопеда који се настанио у Лондону, Албертова жена Елизабета (Хелен Бонам Картер) га инкогнито посећује. Лајонел Лог својом непосредношћу заинтригира Елизабету која му. доводи свог мужа на третман. Уз Лајонелове методе Алберт коначно почиње полако да напредује. Убрзо краљ отац Џорџ V умире. Наслеђује га Албертов старији брат Дејвид, који ће због свог приватног живота морати да абдицира, па Алберт каоЏорџ VI треба да преузме престо.Лајонел је будућем краљу потребнији него икада...

Шта би ту уопште могло да буде занимљиво, вероватно су се многи упитали поводом истините приче о муцавом члану британске краљевске породице преточене у „Краљев говор’” (King ‘s Spe ach) сад већ овенчан са четири престижна Оскара (најбољи: филм, режија, главни глумац и оригинални сценарио). Ако се изузме и она широко распрострањена, колико чудна толико и разумљива људска потреба да се завири у интиму богатих и славних (да би се уверили да и они понекад плачу), на први поглед као да не остаје пуно тога вредног пажње. Међутим, са делом, интимне историје Краља Џорџа VI, која је постала и јавна, испотавило се, иде и низ занимљиво романсираних детаља и историјских момената, уз интелигентно, прецизно и уверљиво развијан централни наративни ток посвећен односу Алберта и Лајонела. Како сеансе одмичу, то нису само разговори пацијента и логопеда, него и човека у детињству трауматизованог и самоуверног мада из много ниже класе, самоуког психотерапеута, на крају и најбољих пријатеља. Лајонел (као и увек одличан Џефри Раш) у овом компликованом односу, животним искуством, развијеном социјалном и емотивном интелигенцијом и интуицијом савладава низ препрека чије отклањање за Алберта значи његов и говорни али и људски напредак. Колин Фирт је маестрално изнео слојевиту улогу Алберта, односно Џорџа VI, у Рашу имајући изванредног и подстицајног партнера. Иако ни на формалном , ни на садржинском плану „Краљев говор” (као још једна варијација на тему Пигмалиона) не доноси ништа епохално ново, можда и неочекивано нуди врхунску савремену класику на, у најбољем смислу речи, конзервативни, британски начин. В. Црњански

kultura

dnevnik НОВА АСОЦИЈАЦИЈА ВЕЋ ИМА 120 АКТИВНИХ ЧЛАНОВА

Основано јединствено Удружење издавача Управни одбори Српског удружења издавача и књижара и Удружења издавача Србије, на заједничком састанку у Библиотеци града, донели су одлуку о уједињењу у јединствено удружење, које већ има око 120 активних чланова. Након прихватања одлуке о формирању новог Удружења издавача и књижара Србије (УИКС), одржана је прва скупштина, на којој су усвојени Правилник о раду и Статут и изабрана радна тела и челници организације. За председника Скупштине УИКС изабран је Зорана Колунџија (Прометеј) а за председника Удружења Дејан Папић (Лагуна) и три чалана Надзорног одбора ( Maриja Вукосављевић, Миленко Ранин и Драган Стојановић). Генерални секретар УИКС Вук Вукићевић је обавестио скуп да су ново Удружење подржали генерални секретар Међународне асоцијације издавача Јенс Бамел и председник Европске федерације издавача Фергал Тобин, који је изразио наду да ће јединствено удружење допринети да глас српских издавача буде интегрисан на европском нивоу. Он је казао да је генерални секретар ИПС Бамел већ упутио писмо Министраству културе, у коме тврди да у Србији нико није у бољем положају од овог новофомираног Удружења да организује и води колективни штанд српских издавача у Франкфурту.Вукићевић је

истакао да ће од сада УИКС додатним легитимитетом заступати интересе професије у земљи и иностранству и ефикасније штитити интересе својих чланова и промовисати књигу и издаваштво. Папић је, у својству председника УИКС, обавестио учеснике Скупштине да су сви чланови равноправни, иако је Стаутом предвиђено да се чланарине плаћају према висини прихода - у четири категорије, као и једна „екстра„ категорија за чланове УО, који имају највећи промет. Директорка Библиотеке Јасмина Нинков је, у својству домаћина, изразила је задовољство што ће, после предугог периода дезинтеграција, ово бити леп пример интеграције, и најавила да ће та установа, која има скромну али значајну издавачку делатност, приступити новом удружењу. Чланови Управног одбора, поред Папића и Колунџије, су потпредседници Новица Јевтић (Евро-Ђунти), Ненад Шапоња (Агора) и Милан Вулетић (Бели пут) као и Ненад Атанасковић ( Моно и Мањана), Ђезе Бордаш (Мађар со и Удружење издавача и књижара Војводине) Дијана Дерета (Дерета), Момчило Митровић (Партенон), Љубинко Осослија (Bo ok), Зоран Гутовић (Православна реч) и Драган Карановић (Мегатренд). (Танјуг)

НА БИЈЕНАЛУ УМЕТНОСТИ У ВЕНЕЦИЈИ

Рекордних 88 земаља Рекордних 88 земаља учествоваће на 54. Бијеналу уметности у Венецији, од 4. јуна до 27. новембра, саопштили су организатори. Централна изложба Бијенала „IL LU MI na ti ons„ биће постављена у централном павиљону Вртови и у Арсеналу, а на њој ће се представити 82 уметника из целог света, укључујући 32 жене. На Бијеналу ће први пут учествовати уметници из Андоре, Саудијске Арабије, Бахреина, Бангладеша и Хаитија. У Венецији ће боравити и ствараоци из Конга и Индије, који на ту манифестацију нису путовали од 1968, односно 1980. Србију ће ове године представљати ликовни уметник Драгољуб Раша Тодосијевић. Бијенале уметности у Венецији, установљено 1895, одржава се сваке непарне године, док су парне године посвећене Бијеналу архитектуре.

ponedeqak14.mart2011.

21

ЗАВРШЕН 5. ВОЈВОЂАНСКИ ФЕСТИВАЛ КЛАСИЧНЕ ГИТАРЕ

Савремени музички сензибилитет После упечатљивог звучног контраста ране и савремене музике, који је донело прво фестивалско вече, програм овогодишњег, петог Војвођанског фестивала класичне гитаре настављен је у сличном тону, непрестаним сучељавањем класичног и модерног, у којем је ипак доминирао савремени музички израз. То са једне стране представља очекивани одраз актуелних токова динамичног развоја данашње гитаристичке уметности, а са друге стране, овакав естетички сензибилитет свакако и припада фестивалу који је од свог оснивања претежно усмерен ка афирмацији младих солиста и композитора и фокусиран на најзанимљивије данашње појаве и збивања на пољу музике за гитару. За ширу публику вероватно најатрактивнији, концертни програм фестивала друге вечери је обухватио најпре реситал реномираног београдског гитаристе Александра Хаџиђорђевића, који се том приликом определио за обимом сведен, али врло захтеван репертоар у којем су централно место имале композиције аутора двадесетог века. После одмерених и складно тонски и експресивно изнијансираних тумачења двају композиција знаменитог барокног лаутисте, Силвиуса Леополда Вајса: Фантазије и Томбеа, (или надгробне тужбалице), посвећене другом чувеном лаутисти, грофу Логију, уследила су дотерана и убедљиво донета извођења Брауеровог модернистичког комада „Кубански пејсаж са звонима“ и три нумере знаменитог парагвајског композитора и виртуоза Агустина Бариоса Мангореа, инспирисане различитим видовима индиоског и латиноамеричког фолклора, Мазурка апасионада, Аире де Замба и Чоро де саудаде, а потом је београдски солиста концентрисано и сугестивно извео опсежну и променама тонских амбијената и музичких расположења богату свиту „Кујунбаба“ савременог италијанског аутора Карла Домениконија која је закључила овај успели концерт. У наставку вечери у Студију М је наступио грчки гитариста Димитрис

Победник такмичења за нове композиције за гитару Јанко Рашета Фото: Бранко Лучић

Котронакис, који је за своје представљање новосадској публици изабрао ипак преобиман програм, који је укључио и пар композиција нашег савременог аутора Војислава Ивановића. Упоредо са реситалима домаћих и гостујућих уметника, календар фестивалских дешавања укључивао је и семинаре и мајсторске курсеве, такође и Покрајинско такмичење младих гитариста, које је ове године отворено и за такмичаре из других крајева Србије, као и за учеснике из земаља региона, што је резултирало изузетно великим бројем пријављених такмичара. Међутим, у оквиру ове манифестације организована су још два јединствена међународна такмичења, која су Војвођански фестивал класичне гитаре и Нови Сад данас несумњиво ставили на мапу значајних гитари-

стичких догађања у свету. Реч је о Светском гитаристичком такмичењу, које се ове године догађа по други пут, као и о првом Светском конкурсу за нове композиције за гитару, чије одржавање представља занимљив пример успешног сусрета и интеракције класичне уметничке изражајности и изузетних могућности савремене комуникационе технологије информатичког доба. Наиме, оба поменута такмичења организују се уз помоћ интернета, тако што учесници после пријаве организаторима, на интернет постављају снимке својих интерпретација или композиција, од којих жири одабира најбоље младе гитаристе, који после наступају на финалном такмичењу у Новом Саду. За учешће на овогодишњем Светском гитаристичком такмиче-

њу пријавило се осамдесетак врсних младих солиста са свих континената, од којих су за финале одабрани такмичари из Пољске, Русије, Португалије, Аустралије, Грчке, Румуније и других земаља, као и једна учесница из Србије, а за такмичење младих композитора за гитару селектована су три најуспелија остварења аутора из Мађарске, Словеније и Пољске. Финално такмичење Светског гитаристичког конкурса, које је одржано у суботу у Студију М окупило је десет даровитих и перспективних младих гитариста, који су се представили изузетно високим извођачким дометима, тако да међународном жирију, којим је председавао еминентни хрватски гитариста Зоран Дукић, није било ни мало лако да донесе одлуке о награђенима. Прва награда Светског гитаристичког конкурса ове године додељена је сјајном младом гитаристи из Румуније Едуарду Леаци, друга награда припала је Рубену Бетанкуру из Португалије, а треће место припало је младој београдској гитаристкињи Сабрини Влашкалић, иако су о пласману овде збиља одлучивале нијансе, тако да се може рећи да су награде за длаку измакле украјинском гитаристи Марку Топчију, Санелу Реџићу из Босне и Херцеговине и руском солисти Владимиру Гапонцеву, и још неким такмичарима, које све вероватно чека успешна музичка каријера. На Конкурсу за нове композиције, прва награда додељена је младом пољском гитаристи Јанку Рашети, за композицију са називом „Месечева зора“, која ће бити штампана у едицији угледне немачке издавачке куће „Шантарел“, чији је оснивач и власник, Мајкл Мекмикен био председник жирија за композицију. После свечане доделе награда победницима Покрајинског такмичења „Јован Јовичић“, програм Војвођанског фестивала класичне гитаре закључен је у недељу увече у Студију М солистичким концертом загребачког солисте Зорана Дукића. Борислав Хложан

ЗБИРКА „ИШЧЕКУЈУЋИ ПРЕСУДУ” У ИЗДАЊУ „АРХИПЕЛАГА”

Изабране и нове песме Чарлса Симића

Из награђиване представе „Славуј и кинески цар”

(ЈОШ) ДЕСЕТ ГОДИНА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА КИКИНДА ОБЕЛЕЖЕНО МОНОГРАФИЈОМ

Чињенице, без замагљивања Ако би се неко и упитао чему напор на сумирању само деценијског рада, уводничар у нову монографију Народног позоришта Кикинда, „Позоришна деценија 2000-2010“, написао је: „И то је предуг период за све оно што се може видети и доживети у позоришту.“ Колико је то тачно, најбоље се види кад се листа прелепа књижица (дизајн Мила Меланк, фотографије Фото Сретеновић), коју су приредили Сава Савин и Бране Маријановић. Већ на први поглед се примети да је читав живот прохујао од те 1951, из двехиљадите, до данашње, 61. сезоне, иако је реч само о његовом наставку, виталности кикиндског позоришта и након 50. рођендана. Приређивачи су се оределили да док је сећање свеже, чисто, прика-

жу што више чињеница, да богато илуструју документе Народног позоришта Кикинда, јер „једино тада смо поштеђени властите сујете и туђих сећања“. Велики број фотографија, основне информације обогаћене педанто вођеном статистиком о датумима премијера, броју извођења, местима гостовања, публици, учешћу на фестивалима, репризном репертоару, ангажованости глумаца, за сваког истраживача или љубитеља омогућавају знатан ужитак. Једино је штета што није било више текстова, речи редитеља или прегледа штампе, за оног ко би још понешто да сазна о свему што је понуђено. У „коначној“ рекапитулацији, Народно позориште Кикинда је у последњој деценији извело 45 пре-

мијера, што је с претходних 258 укупно 303 продукције. Дочекана је и милионита посета, и чак премашена за још две хиљаде. А у току је нова, још недокументована сезона у којој се нанизало већ неколико премијера, како за децу и младе, тако и на вечерњој сцени. Од прошле године, у Кикинди има још материјала за позоришне монографије. У јуну је одржан Први фестивал малих сцена. Позвана су била позоришта из Цеља, Винковаца, Бањалуке и Суботице, а домаћин је последње вечери фестивала извео представу „Настојник“ Харолда Пинтера, у режији Драгана Остојића. Кратак осврт на ову манифестацију и затвара најновије монографско издање Народног позоришта Кикинда. И. Бурић

Изадавачка кућа „Архипелаг„ објавила је обимну књигу Изабраних и нових песама Чарлса Симића „Ишчекујући пресуду”. Књига „Ишчекујући пресуду„ представља „ретроспективу„ Симићеве поезије и представља најцеловитије издање које се до сада појавило на српском језику. Поред стихова из 17 његових збирки, има и нових песама које су преведене из рукописа. Преводи су дело неколико генерација српских преводилаца а неке је превео и сам аутор, док су нове највише преводили Милан Ђорђевић и Васа Павић из Београда и Војислав Пејовић из Чикага. Поговор за ово издање поезије Чарлса Симића написао је песник, књижевни критичар и уредник „Архипелага„ Гојко Божовић.Он је на промоцији истакао да је „мапа његове поезије мапа свакодневице, а искуство о коме нам песник говори јесте свакодневно искуство обичног и видљивог, једноставног и очекиваног и у том простору тражи своје теме испуњавајући их гласом ироније и меланхолије, а највише гласом проницљиве исповедности” . „У Симићевим песама свакодневица се показује као једино аутентично искуство и као једини простор у коме се могу задовољити обреди индивидуалности„, нагласио је Божовић. Ексклузивни српски издавач Симића објавио је пре две године његову есејистичку књигу „Алхемија ситничарнице„, састављену од пробраних сећања и успо-

мена, поетичких трактата и луцидних есејистичких увида, импресивних и откривајућих слика Њујорка, али и Београда. Амерички песник и есејиста српског порекла, Симић се родио у Београду 1938. али је књижевну каријеру започео у САД и пише на енглеском језику, иако је спреман да понекад преведе сопствене стихове на српски и велики је промотер и преводилац српске поезије у Америци. Данас важи за једног од водећих песника енглеског говорног подручја и преведен је на све веће светске језике. За поезију је до-

био читав низ најважнијих светских признања, међу којима су и Пулицерова награда, „Едгар Алан По„, Награда Америчке академије, Међународна Грифинова награда за поезију, „Валас Стивенс„, Поета Лауреатус Конгресне библиотеке у Вашингтону... Овом низу признања ових дана придружиле се се још две велике награде: Медаља „Роберт Фрост„ за животно дело у поезији и Награда „Вилчек„ за уметност и хуманистику која се додељује Американцима страног порекла. (Танјуг)

22

Svet

ponedeqak14.mart2011.

LIBIJA

dnevnik

PO SLE KA TA STRO FAL NOG ZE MQO TRE SA I CU NA MI JA U JA PA NU SE NA STA VQA I NU KLEAR NA KRI ZA

Vi{e od 10.000 mr tvih, zbri sa ni ~i ta vi gra do vi i se la, strah od ra di ja ci je

Ga da fi za u zeo Bre gu TRI PO LI: Gadafijeve snage potisnule su pobuwenike iz Brege, koji su usled vi{e~asovnog bombardovawa bili primorani da napuste grad i po~nu povla~ewe daqe na istok. Libijske oru`ane snage,napreduju}i sa zapada, navode da su u{le u Bregu i o~istile grad od „naoru`anih bandi”, prenosi dr`avna televizija. Pobuwenici se sada nalaze 80 kilometara isto~no od Brege be`e}i ka Bengaziju i Tobruku, javqa agencija AFP. U me|uvremenu, sti`u izve{taji da se elitna 32 brigada, na ~ijem ~elu je Gadafijev sin Kamis, nalazi na periferiji Misrate, posledweg pobuweni~kog upori{ta na zapadu, prenosi Bi-Bi-Si.

TO KIO: Od razornog zemqotresa i cunamija zbrisani su ~itavi gradovi i sela na severoistoku

poginulih, ukupan broj procewen je prvo na 1.800, ali se sada ve} spomiwe brojka od nekoliko desetina

Po ziv Al Ka i de Komandant Al Kaide Abu Jahia al-Libi, koji je pobegao iz jednog ameri~kog zatvora u Avganistanu, pozvao je Libijce da zbace re`im Moamera Gadafija i uspostave islamsku vladavinu u zemqi. Al-Libi je u videu postavqenom na jedan ekstremisti~ki veb sajt poru~io da je, posle pada re`ima u Tunisu i Egiptu, sada red na Gadafija, i dodao da bi bila „sramota za libijski narod da dozvoli Gadafiju da umre mirnom smr}u”. Libijski lider je vi{e puta do sada rekao da iza demonstracija i zahteva za wegovu smenu stoji Al Kaida, koja pobuwenike koristi kao oru`je za sopstvene ciqeve.

Japana. Samo u mestu Minamisanriku deset hiqada qudi smatra se nestalim, a jo{ toliko spasioci iz ~asa u ~as pronalaze na stotine

hiqada nastradalih. Pozivaju}i se na policijske izvore, agencija Kjodo javqa da }e broj poginulih najverovatnije prema{iti 10.000.

Pro ra dio vulkan na ju go za pa du Ja pa na

Libijske vlasti saop{tile su da su osigurale svoje luke i pozvale strane kompanije da po{aqu svoje naftne tankere po utovar, javila je libijska televizija. Vlasti navode da su libijske naftne luke bezbedne posle razornih sabotirawa i da su sada operacionalne.

U blizini Bengazija ubijen je, iz zasede, snimateq televizije Al Xazira Ali Ha{an al-Xaber. Posle serije poraza moral pobuwenika malo je sko~io odlukom Arapske lige da podr`i plan zone zabrane leta, i da stupi u kontakt sa opozicionim Nacionalnim savetom u Bengaziju. Kako je naglasio generalni sekretar Arapske lige Amr Musa ova odluka ima za ciq da za{titi stanovni{tvo Libije. Omanski {ef diplomatije Jusuf bin Alavi naglasio je da je zona zabrawenog leta preventivna mera i da bi ona posle zavr{etka sukoba u Libiji odmah bila ukinuta i da Arapska liga ne podr`ava vojnu intervenciju.

SAD i Velika Britanija pozdravile su apel Arapske lige. Iz Va{ingtona je poru~eno da se tako poja~ava me|unarodni pritisak na Moamera Gadafija, ali i pru`a podr{ka libijskom narodu.

Vulkan [inomoedake proradio je na jugozapadu Japana, posle dve nedeqe mirovawa, izbacuju}i pepeo i stene do ~etiri kilometra uvis. Za sada nije poznato da li je erupciju izazvao zemqotres. Vlasti su podigle stepen upozorewa u oblasti i zabranile prilaz planini.

Spa sen usred mo ra Jedan Japanac star 60 godina spasen je ju~e nakon {to je dva dana proveo na sred mora zaka~en za krov svoje ku}e koju je uni{tio cunami, saop{tilo je ministarstvo odbrane.

Po saop{tewu, on se dobro ose}a, ali je ipak helikopterom preba~en u bolnicu. Spaseni 60-godi{wak rekao je da je, nakon {to je ~uo da se cunami pribli`acva wegovom gradu na severoistoku Japana, po~eo da be`i, ali da se vratio ku}i da bi uzeo neke stvari. „Cunami je tada poneo ku}u zajedno sa mnom, a ja sam se, da bih se spasao, zaka~io za krov”, rekao je on.

Ina~e, u nuklearnoj centrali Fuku{ima otkazao je sistem za hla|ewe i na reaktoru broj 3, zbog ~ega postoji rizik od nove eksplozije.

Reaktor broj 1 te iste centrale prekju~e je bio u kvaru, zbog ~ega su vlasti nalo`ile ispu{tawe pare iz reaktora. U reaktoru broj dva verovatno je u toku delimi~no topqewe jezgra. Operatori ispu{taju vazduh neznatne radioaktivnosti, a ubacuju vodu u nastojawu da smawe pritisak i temperaturu, kako bi spre~ili topqewe reaktora. „Po{to je to u samom reaktoru, ne mo`emo direktno da proverimo, ali preduzimamo mere pod pretpostavkom mogu}eg delimi~nog topqewa” , rekao je portparol japanske vlade Jukio Edano.

Prema wegovim re~ima, delimi~no topqewe reaktora je veoma mogu}e. Edano je dodao da je radijacija u atomskoj centrali na kratko sko~ila iznad zakonskih limita, ali je zatim zna~ajno opala.

Japanske vlasti evakuisale su 630.000 qudi u pre~niku od dvadeset kilometara od centrale. Agencija za nuklearnu i industrijsku bezbednost Japana saop{tila je da bi broj ozra~enih qudi mogao da poraste na 160. „Devetoro qudi ve} pokazuje znake mogu}e izlo`enosti radijaciji, a procene lokalne vlasti sugeri{u da bi brojka mogla da se kre}e od 70 do 160”, rekao je zvani~nik te agencije, a preneo je Rojters.

Japanska vlada odlu~ila je da udvostru~i broj vojnika poslatih u razoreni severoisto~ni deo zemqe, tako da }e umesto ranije objavqenih 50.000, biti poslato 100.000 vojnika. U pomo} sti`e i ameri~ka vojska. Spasila~ki timovi tragaju za nestalima du` stotina kilometara tog dela obale, a centre za vanredne situacije preplavilo je hiqade gladnih koji su pre`iveli katastrofu. Ti centri

su bez struje, a televizija NHK prenela je da u wima ima oko 380.000 qudi. Procewuje se da je u najte`e pogo|enim oblastima najmawe 1,4 miliona doma}instava bez vode, a oko 2,5 miliona wih bez struje.

licija deli pirina~ i }ebad samo najugro`enijima. Ruski tanker sa 19.500 kubnih metara te~nog gasa isplovio je sa Sahalina prema Japanu, kao pomo} `rtvama cunamija. „Japan je zatra`io pove}awe isporuka energije”, izjavio je potpred-

Kan: Naj ve }a kri za od 1945.

TO KIO: Japan se trenutno nalazi u najve}oj krizi u posledwih 65 godina, ka`e Naoto Kan premijer Japana .„Smatram da je sada{wa situacija, sa zemqotresom i cunamijem i nuklearnim centralama, jedna od najozbiqnijih kriza od Drugog svetskog rata”, ka`e on.

Kan je rekao da zemqi prete restrikcije struje a posebna zabrinutost je zbog situacije u nuklearnoj centrali Fuku{ima 1 na severoistoku zemqe, gde se dogodila eks- Na o to Kan plozija u zgradi gde se nalazi jedan reaktor. Drugi reaktor iste centrale ju~e je pokazivao znake kvara u sistemu za rashla|ivawe. Vlada je upozorila da nije iskqu~ena mogu}nost ekplozije kod reaktora zbog „mogu}e akumulacije hidrogena”, rekao je neimenovani portparol vlade i dodao da sam reaktor ne bi trebalo da bude ugro`en. „Ne mo`emo da iskqu~imo mogu}nost eksplozije. Ako do we do|e, to bi moglo zna~ajno da uti~e na zdravqe qudi”, rekao je portparol.

Nuklearna nesre}a koja se prekju~e dogodila, svrstana je na nivo 4 me|unarodne skale za procenu nuklearnih i radiolo{kih nesre}a (INES). Zna~aj problema nastalih na mestu upotrebe nuklearne energije se ocewuje pomo}u te skale od nivoa 0 koji zna~i da nema anomalija do nivoa 7 {to je najve}a nuklearna nesre}a. Reaktor broj 1 centrale „Fuku{ima 1”, 250 kilometara severno od Tokija, imao je niz problema (nedostatak hla|ewa, porast pritiska), {to je primoralo vlasti da otvore ventil za izbacivawe vi{ka vodene pare. Havarija sovjetske centrale u ^ernobiqu 1986. godine, od koje je umrlo oko 25.000 qudi i koja je kontaminirala tri ~etvrtine Evrope, klasifikovana je kao najte`a - kao nesre}a najvi{eg, 7. stepena te skale.

Ogromni delovi kopna su okru`eni vodom i nedostupni. Benzinske pumpe su zatvorene, a stanovnicima polako nestaje goriva za wihova vozila, {to dodatno pogor{ava ionako te{ku situaciju. U nekim gradovima sve mawe ima i hrane, jer su prodavnice zatvorene, a jo{ uvek nema na vidiku kamiona sa vladinom pomo}i. Lokalna po-

sednik ruske vlade Igor Se~in.

Danas bi Rusija trebalo da uputi jo{ 100.000 kubika te~nog gasa, javqa DPA. Rusko Ministarstvo za civilnu za{titu je saop{tilo da }e poslati u Japan 200 spasilaca, lekara i psihologa. Zemqotres ja~ine 8,9 stepeni Rihtera je najja~i koji je pogodio Japan u posledwih 140 godina.

„@i vi la nac” na pro te sti ma zbog nu kle ar ki [TUT GART, PA RIZ: Nekoliko desetina hiqada qudi protestovalo je u Nema~koj zbog planova vlasti da produ`i radni vek tamo{wih nuklearnih elektrana, dok su u Francuskoj aktivisti „zelenih” pozvali zvani~nike da smawe zavisnost od nuklearki u snabdevawu strujom.

Na protestima u jugozapadnoj Nema~koj demonstranti su formirali „`ivi lanac”

izme|u nuklearne elektrane „Nekarvesthajm” i grada [tutgarta, koji su udaqeni 45 kilometara. Neki od wih su nosili `ute zastave sa sloganom „Nuklearna energija - ne, hvala”, preneo je AP. Po procenama policije, u demonstracije se ukqu~ilo nekoliko desetina hiqada qudi.

Iako je eksplozija na nuklearnoj centrali „Fuku{ima” u Japanu predstavqa-

la neposredan povod za proteste, demonstracije u Nema~koj su, zbog najava da }e rad nuklearnih elektrana biti produ`en, planirane znatno ranije.

Nema~ka vlada je pro{le godine donela odluku o produ`etku roka za zatvarawe 17 nuklearnih postrojewa u zemqi za u proseku 12 godina. „Zeleni” u Francuskoj, zemqi koja ima 58 nuklearnih

reaktora raspore|enih na 19 mesta, pozvali su vladu da odustane od te tehnologije. „Nuklearni rizik nije rizik koji je istinski mogu}e kontrolisati”, rekla je Sesil Duflo iz francuske ekolo{ke partije. Nuklearna postrojewa u Francuskoj obezbe|uju skoro ~etiri petine ukupne elektri~ne energije u zemqi.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SU KO BI U BA HRE I NU

ALEN GROS Kubanski sud osudio je ameri~kog humanitarca Alena Grosa na 15 godina zatvora, jer je, kako je obrazlo`eno, radio na podrivawu vlasti u Havani. Gros (61) je osu|en zato {to je predao savremenu satelitsku opremu za komunikacije sa pristupom internetu, {to se na Kubi smatra vrstom subverzije. Tu`ilac je tra`io zatvorsku kaznu od 20 godina. a SAD da bude oslobo|en.

BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki- mun izuzetno je zabrinut zbog nasiqa u Jemenu i osudio je prekomernu upotrebu sile protiv miroqubivih demonstranata. Ban je pozvao jemenske vlasti da poka`u krajwu uzdr`anost, nakon {to su se ju~e `estoko obru{ile na demonstrante pri ~emu je ubijeno petoro qudi. U demonstracijama {irom Jemena, u kojima je tra`ena ostavka predsednika Alija Abdule Saleha, me|u poginulima je i jedan 12. godi{wak.

SAAD HARIRI Nekoliko desetina hiqada qudi okupilo se ju~e u prestonici Libana Bejrutu, zatra`iv{i razoru`awe pripadnika Hezbolaha. „Nemogu}e je da bilo ko od nas ovde opet prihvati tutorstvo, bilo da je re~ o stranoj dominaciji bilo da je u pitawu oru`ana prevlast u Libanu u slu`bi stranih interesa”, kazao je odlaze}i premijer Saad Hariri, aludiraju}i na oru`je koje poseduje militantni Hezbolah.

Kraq Ha mad ben Isa al Ka li fa po zvao na di ja log

MA NA MA: U najnovijem okr{aju policije sistiraju na velikim reformama. Bahrei demonstranta, osam policajaca povre|eno inski kraq Hamad ben Isa al Kalifa poje u Manami, kada su snage bezbednosti ispazvao je vlasti i opoziciju da {to pre po~lile suzavac da bi rasterale demonstrante, nu dijalog, po{to se poja~ava nasiqe u susaop{tili su zvani~nici. Policija je kobima demonstranata i policije u toj zeuklonila {atore koje su postavili demonmqi. Kraq je izrazio `equ da „sve strane stranti kod bahreinskog Finansijskog lu~sednu za pregovara~ki sto i po~nu naciokog centra, u blizini trga Perl, gde antinalni dijalog sa iskrenim `emaqa kako re`imski protesti traju od 14. februara, bi do{lo do konsenzusa o na~inima izlaprenela je agencija AFP. ska iz krize”, prenela je bahreinska agenBilo je „osam povre|enih me|u policajcija Bna. cima i svi su preba~eni u bolnicu”, saop„Nacionalni dijalog ima za ciq o~uva{tilo je bahreinsko ministarstvo na strawe politi~kih, ekonomskih i dru{tvenih nici „Tvitera”, po{to je javqeno da je pozahteva naroda i otvarawe puta ka jo{ bolicija ispalila suzavac na demostrante, u qim politi~kim reformama i razvoju zenameri da rastera oko 350 okupqenih. mqe”, dodao je bahreinski kraq.

S druge strane demonstranti su najavili On je zadu`io prestolonaslednika Salda }e mirno protestovati kod Finansijskog U okr{ajima s demonstrantima povre|eno 8 policajaca mana ben Hamada al Kalifu da pokrene dilu~kog centra i da }e napraviti lanac od qudi tvrdokorni antire`imski aktivisti intenzijalog sa opozicijom, koju predvode {iiti. Krakako bi blokirali ulaz. AFP podse}a da su snavirali proteste ispred trga Perl uz okupqawa qev apel je do{ao posle incidenta tokom proge bezbednosti izbegavale oblast protesta (trg ispred sedi{ta vlade i kraqevske palate. testa, na kojima je policija upotrebila suzavac Perl) od 17. februara kada je {est demonstranaGlavne opozicione grupe odustale su, na i gumene metke kako bi rasterala antivladine ta ubijeno i sedmi podlegao povredama, ali su kratko, od zahteva za obarawe monarha, ali indemonstante u centru prestonice.

balkan

dnevnik

KO LI KO JE BEZ BED NA JE DI NA BU GAR SKA NU KLE AR KA „KO ZLO DUJ”?

ponedeqak14.mart2011.

23

BAL KAN PRE PO ZNA TQIV KAO MOST KRI MI NA LA

Re ak to ri za tvo re ni, Sa vi ja no: Cr na Go ra ne ma pa ra ne }e iz ru ~i ti za de mon ta `u Dar ka [a ri }a

SO FI JA: Problemi koji su zadesili japansku nukleraku u Fuku{imiju malo su verovatni za bugarsku atomsku centralu „Kozloduj“, najmawe iz dva razloga - izgra|ena je u seizmolo{ki stabilnom regionu i poseduje sasvim druga~iju reaktorsku za{titu. Bugarski reaktori projektovani su tako da mogu da izdr`e zemqotres ja~ine sedam stepeni po Rihterovoj skali, jer je to, kako smatraju stru~waci, maksimum ja~ine potresa koji se mo`e o~ekivati na podru~ju Bugarske.

Stru~waci bugarske nuklearke „Kozloduj” isti~u da postoje razlike izme|u wihove i centrale Fuku{ima u Japanu, i da je verovatno}a da se dogodi havarija sli~na u Fuku{imiju isuvi{e mala.

U eksploataciji u nuklerki „Kozloduj” su dva bloka sa „vodo-vodnim” reaktorima (tipa WR). Reaktorske instalacije te vrste karakteri{u se dvokonturnom toplotnom {emom, odnosno voda, koja se zagreva u reaktoru, beskontaktno isparava drugu voda, koja sa svoje strane pokre}e turbogeneratora. „Ko-

Nuklearna elektrana „Kozloduj” u Bugarskoj

najopasnije „seizmolo{ko ogwi{te” Vran~a u Rumuniji, gde se mo`e o~ekivati zemqotres ja~ine 7,2 stepeni po Rihteru. „Imaju}i u vidu usputne prepreke, ja~ina eventualno takvog zemqotresa u Kozloduju }e biti ispod sedam stepeni, zbog ~ega su i bugarski reaktori projektovani i proizvedeni za takve uslove“, dodao je Co~ev. „Co~ev je naglasio da ja~ina zemqotresa u Bugarskoj nikada nije pre{la {esti stepen Rihterove skale i da se seizmolo-

U sve tu 372 nu kle ar ke Po podacima Me|unarodne agencije za energiju, u svetu postoji 372 nuklearnih centrala, sa ukupno 440 reaktora. Najvi{e nuklearki ima u SAD - 106, zatim u Francuskoj 63, Japanu 55, Rusiji 32, Nema~koj 20, Kanadi 18, a u Kini 11. U neposrednom okru`ewu Srbije najbli`a je bugarska nuklearka “Kozloduj”, a nisu daleko i ”^erne vode’’ u Rumuniji, ”Pak{‘’ u Ma|arskoj i ”Kr{ko” u Sloveniji. zloduj”, tako|e, ima ugra|ena tri sistema bezbednosti sa nezavisnim elektri~nim snadbevawem, a svaki od wih bezbedno mo`e da ohladi reaktor. Tokom modernizacije petog i {estog reaktora, pre pet godina, izga|ena je ~etvrta dizelgeneratorska stanica, koja u potpunosti mo`e da zameni bilo koji nezavisni elektri~ni snadbeva~. [to se ti~e sizmolo{kih rizika, predsednik bugarske Agencije za atomsku regulaciju Sergej Co~ev je rekao da je podru~je Kozloduja stabilno i da se ne o~ekuju nikakvi ve}i zemqotresi. On je naveo da je za Bugarsku

{ka zona u Japanu ne mo`e upore|ivati sa Bugarskom. Bugarska nuklearka je bezbedna i zato {to ima takozvani polustacionarni sistem, u kome su ugra|eni pumpni aparati i mobilna dizelagregatna stanica za havarijsko hla|ewe reaktora, posredstvom sistema II-og kontura. Osim toga, u sistem se mo`e ukqu~iti i nezavisni izvor za hladnu vodu, npr. protivpo`arno vozilo.

Nuklearka „Kozloduj“ raspola`e sa dobro pripremqenim i profesionalno obrazovanim kadrom. Prose~na starost zaposlenih je 39 godina, 21 procenat

poseduje visoku stru~nu spremu, a 69 odsto sredwe sredwe specijalizovano obrazovawe.

Bugarska nuklearka „Kozloduj“ sastavqena je iz {est reaktora ruske proizvodwe. Prva ~etiri reaktora, ja~ine po 440 megavata, su zatvorena iz bebezbedonosnih razloga, dok se u opticaju nalaze peti i {esti, ja~ine od po 1.000 megavata, za koje Evropska komisija smatra da ne prestavqaju bezbedonosni problem. Iako su van upotrebe ve} petu godinu, prva ~etiri reaktora jo{ nisu demontirana, jer dr`avno preduze}e „Radioaktivni otpad“, koje je zadu`eno za taj posao, nema dovoqno sredstava. Po re~ima Georgi \o{eva, glavnog tehnologa u dr`avnom preduze}u, za demonta`u jednog reaktora je neophodno izme|u 200 i 300 miliona evra. To su predvi|awa na bazi me|unarodnih iskustva, jer se cena za Bugarsku jo{ nezna, jer do sada to nije ra|eno.

Za demonta`u ~etiri reaktora potrebno je izme|u 800 miliona i 1,2 milijardi evra, a bugarski nuklarni fondovi trenutno raspola`u sa 1,2 milijarde leva, ili sa polovinom neophodnih sredstava.

U Bugarskoj }e tokom 2015. godine po~eti da radi Nacionalni depo za kratkotrajni niski i sredwi radioaktivni otpad, ~ija se izgrawa procewuje na oko 100 miliona evra. Bugarska }e koristiti francuski model, sli~ni depo postoji u oblasti Laman{, a trenutno se gradi i u Belgiji.

BOSNA I HERCEGOVINA

Pro test ve ha bi ja u Sa ra je vu SA RA JE VO: Oko 150 vehabija protestovalo je u Sarajevu minulog vikenda daju}i podr{ku osobama afroazijskog porekla koje su dve godine zatvo-

Bouldera Haxa, koji je 2001. godine, kao ~lan al`irske grupe, preba~en u ameri~ki zatvor za osumwi~ene teroriste Gvantanamo na Kubi.

U protestima u~estvovalo oko 150 vehabija

rene u Imigracionom centru u BiH. Na skupu su se isticale parole „Ne}emo Gvantanamo u BiH”, „Niko nije kriv dok se ne doka`e”, kao i crne i zelene zastave s natpisom na arapskom, pod kojim su se tokom rata u BiH borili mud`ahedini.

Protest je organizovala kontroverzna Na|a Dizdarevi}, koja se u javnosti BiH godinama predstavqala kao `ena Omara

Dizdarevi}eva, koja je uo~i protesta na svom Fejsbuk profilu postavila otvoreno pismo pod nazivom „Muslimani, ujedinite se”, ponovila je tu poruku na skupu, apeluju}i na ujediwewe svih muslimana, sa bradom i bez brade Dizdarevi}eva je, u izjavi za medije, istakla da je protest organizovan zbog netransparentnih procedura pritvora za naj-

mawe pet osoba, kao i zbog lo{ih uslova u Imigracionom centru „Lukavica”.

Okupqeni su zatra`ili preispitivawe odluke o zadr`avawu svojih ro|aka i saboraca. Po wenim re~ima, muslimani danas ne predstavqaju pretwu za BiH, ve} predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Posle tih re~i Dizdaevi}eve, iz mase se za~uo pokli~: „Alahu ekber!”.

Me|u okupqenim vehabijama na protestu je bilo i `ena.

Navode o nehumanom pona{awu u Imigracionom centru, zamenik direktora Slu`be za poslove sa strancima Izet Nehum najo{trije je demantovao, istakav{i da su uslovi `ivota na nivou evropskih imigracionih centara, preneo je radio „Slobodna Evropa”. „Do sada su kod nas, u Imigracioni centar, dolazili predstavnici 37 nevladinih organizacija i niko od wih nije dao negativnu ocenu, ~ak ni predstavnici Instituta za za{titu qudskih prava iz Strazbura”, istakao je Nehum.

Najpoznatiji me|u stanovnicima Imigracionog centra je Abu Hamza, biv{i vo|a muxahedina u BiH.

POD GO RI CA: Italijanski pisac i publicista Roberto Savijano tvrdi da crnogorska vlada ne}e dozvoliti da narko bos Darko [ari}, koga potra`uje srpski Interpol, bude izru~en ni pod pretwom me|unarodnih sankcija zbog profita koji ostvaruje wegovim nelegalnim poslovima.Savijano je rekao da je [ari} izuzetno „poznat po brojkama” koje je stekao prodajom, da je dugo prisutan na narko tr`i{tu i da ima tajne veze sa qudima koji su na vlasti u Crnoj Gori, prenosi portal „Vijesti”. „Svako zna da je [ari} i sada ukqu~en u prenos droge iz Urugvaja i da je trenutno u Crnoj Gori, ali wihova vlada nema nameru da dozvoli da on bude izru~en, ~ak i ako joj prete me|unarodne sankcije. Tako|e, postoji jednostavan razlog za{to odbija izru~ewe, a u pitawu je profit od ovog nelegalnog poslovawa”, naveo je Savijano.

Ovaj poznati autor romana „Gomora” tvrdi da je italijanska mafija uspela da kolonijalizuje Balkan i isto~nu Evropu i dodaje da u Rumuniji upravqa lancima prostitucije koji su tako|e povezani sa drogom i prawem novca.

„Mafija koja je ina~e zainteresovana za poslove po Parizu, Berlinu i Bukure{tu, Balkan prepoznaje kao ‘most kriminala’ izme|u istoka i zapada’’, rekao je Savijano u intervjuu rumunskom listu „Forin polisi”.

ka za zemqe isto~ne Evrope, jer bi tako oja~ali vladavinu prava. „Iako Srbi i Hrvati vi{e ne sara|uju na kriminalnom nivou, kriminalci iz obe zemqe odr`avaju veze sa albanskim grupama, kao {to su radili tokom ra-

Roberto Savijano

On tvrdi i da se mnoge veze izme|u zemaqa kao {to su Crna Gora i Urugvaj nisu desile slu~ajno, o ~emu govori i slu~aj Darka [ari}a.

Savijano je kazao da bi pro{irewe EU bilo dobra prili-

ta, kada su trgovali oru`jem, benzinom i drogom”, rekao je on i dodao da su ovakve ocene nebrojeno puta isticane u istragama i studijama, poput one koju je radio autor bestselera „Mekmafija” Mi{a Gleni.

CRNA GORA

Po pis bez ma ter weg POD GO RI CA: Na predstoje}em popisu stanovni{tva gra|ani Crne Gore ne}e morati da se izja{wavaju o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i materwem jeziku, kona~an je stav predstavnika crnogorskog Zavoda za statistiku (Monstat).

Ovakav stav Monstata saop{ten je nakon neformalnog sastanka sa novinarima na kojem su ih informisali o metodologiji popisa koji }e u Crnoj Gori biti obavqen od 1. do 15. aprila.

Pomo}nik direktora Monstata Bo`idar Popovi} tvrdi da na ta pitawa lice nije du`no da se izjasni.

„U tom slu~aju popisiva~ je du`an da na predvi|enoj liniji upi{e da lice ne `eli da se izjasni. Nijedno lice u Crnoj Gori zbog takvog odgovora ne}e biti sankcionisano.

Ap so lut no sa statisti~kog aspekta svaki odgovor se smatra ta~nim i mo`e da bude reprezentativan”, naveo je Popovi}, preneli su crnogorski mediji. Gra|ani su du`ni da odgovore na pitawa demografskog karaktera, odnosno na prvih {est u popisnici, objasnio je Popovi}.

Na pitawe kako }e se znati da li je popisiva~ uneo ta~ne podatke gra|ana, Popovi} je kazao da }e popisana lica potpisivati popi-

ALBANIJA

Ro mi op tu `u ju po li ci ju TI RA NA: Nepoznata lica napala su jedno romsko naseqe u predgra|u Tirane, a pripadnici tog naroda optu`ili su policiju da ih nije za{titila. Na udaru se na{lo 40 porodica koje su no}u napala nepoznata lica, tukla {tapovima i na kraju im zapalila uxerice u kojima su dotad `iveli. Romi tvrde da ih policija namerno nije uzela u za{titu, prenosi portal „Balkan insajt”, pozivaju}i se na izjave pripadnika tog naroda objavqene u nekim lokalnim medijima.

Napadnuti Romi, ~ije su ku}e uni{tene, bili su prisiqeni da posle tog incidenta potra`e skrovi{te u drugim naseqima Tirane i obli`wim mestima. Policija jo{ nije prona{la vinovnike ovog incidenta. U Udru`ewu Roma Albanije, kojih u ovoj balkanskoj zemqi prema okvirnim podacima ima oko 150 hiqada, ka`u da su pripadnici tog naroda ina~e izlo`eni diskriminaciji, da se suo~avaju sa masovnom nezaposleno{}u i da prakti~no nemaju mogu}nosti da se {koluju.

U policiji odbacuju optu`be Roma da ne po{tuju zakone protiv diskriminacije i da su ih prepustili na milost i nemilost napada~ima. Pripadnici snaga bezbednosti tako|e tvrde da su ovaj incident izazvali Romi sa wihovim susedima, posle ~ega je sukob eskalirao i poprimio {ire razmere.

(Ta njug)

snicu i na taj na~in prakti~no prihvatiti odgovore koje su dali. „Svako lice iz doma}instva dobi}e kopiju popisnice sa odgovorima koje je dalo, tako|e potpisano. Manipulacija u tom smislu ne mo`e da bude”, rekao je Popovi}.

Za osobe koje imaju crnogorsko dr`avqanstvo, ali godinu ili du`e ne `ive u Crnoj Gori izjasni}e se wihov ~lan porodice, objasnila je Biqana Sekulovi} iz Monstatovog odseka za demografiju. „Studenti, bez obzira na to da li studiraju u Crnoj Gori ili van we, ~lanovi wihovog doma}instva, odnosno roditeqi, da}e podatke na sva pitawa predvi|ena popisnicom”, rekla je ona.

Popis se zavr{ava 15. aprila, a u periodu od 17. do 24. aprila bi}e sprovedeno tzv. postpopisno istra`ivawe, sa ciqem da se izvr{ni kontrola metodologije i qudi od popisiva~a do dr`avnih instruktora.

(Ta njug)

MAKEDONIJA

Slu ~aj „No va ko vi}” se li se iz Ohri da SKO PQE: Apelacioni sud u Bitoqu doneo je odluku da se sudski proces za ubistvo srpskog dr`avqana Dejana Novakovi}a, koje se dogodilo krajem avgusta pro{le godine u centru Ohrida, iz ohridskog suda preseli u sud u Prilepu. U saop{tewu se navodi da je Apelacioni sud u Bitoqu prihvatio Mesto tragi~nog doga|aja odluku Osnovnog suda u Ohridu da bude izuzet iz slu~aja, zbog vi{e razloga, me|u kojima je i taj {to su neki ~lanovi sudskog saveta bili ukqu~eni i u istragu ovog slu~aja.

Predsednik suda u Ohridu prethodno je doneo re{ewe za izuzimawe sudije Milke Taneske iz ovog slu~aja, jer je to zahtevala porodica Novakovi}a, koja je imala zamerke na na~in vo|ewa sudskog procesa. Nakon dva odr`ana ro~i{ta u februaru, Prilepski sud }e proces zapo~eti ponovo i saslu{ati sve optu`ene za ubistvo Novakovi}a, koje se dogodilo krajem avgusta pro{le godine u centru Ohrida.

Osumwi~eni su Mitre Kostoski, suvlasnik kluba „Kuba Libre”, gde je zapo~ela sva|a, Il~e Jonoski, koji je bio gost, zaposlen u klubu Gojko Naumoski i prijateq Novakovi}a Goran Peri}, kao i jo{ 30 svedoka.

Glavni osumwi~eni za Ubistvo Dragan \or|evi} jo{ je nedostupan pravosudnim organima.

24

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak14.mart2011.

dnevnik

I FILOZOFSKI FAKULTET UVODI ELEKTRONSKI SERVIS

On-lajn pri ja va is pi ta, upla te...

– Ovaj servis je mali poku{aj da kori{}ewem savremene teh no lo gi je iz beg ne mo kon takt s administracijom – rekao je pro fe sor Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka dr Bran k o Pe ri {i} upu}uju}i studente Filozofskog fakulteta u rad veb servisa, pro{le srede na pre zen ta ci ji Elek tron skog servisa za studente svih studijskih grupa ovog fakulteta Obuku studenata Filozofskog fa kul te ta za pri me nu elektronskog servisa neophodno je realizovati radi wegovog optimalnog kori{}ewa nakon uvo |e wa pro gram skog pa ke ta za rad Studentske slu`be.

Putem interneta studenti }e biti u mogu}nosti da onlajn prijave ispite za polagawe, uplate za overu semestra, upis godine ili prijavu ispita i da imaju potpuni uvid u svoj dosije koji sadr`i polo`ene i nepolo`ene ispite i dugovawa fakultetu. Veb-servis podr`avaju svi pretra`iva~i osim „Gugl hroma„.

– Krajwe je vreme da se ovo uvede i kod nas. Gotovo svi

ostali fakulteti odavno imaju elektronske servise putem ko jih stu den ti upla }u ju is pite, i nisam ~uo da se iko `ali na taj sistem – ka`e student ~etvrte godine Bra ni mir Ko za rov.

Studenti ne mogu da izbegnu kontakt s bankom, gde moraju

da uplate `eqenu sumu koja se kasnije, preko broja s uplatnice koji student unese u ra~unar, registruje na servisu.

Jo{ nije zvani~no dogovoreno koliko minimalno pre ispita }e studenti morati da ga prijave ovim putem, a za sada je predvi|eni rok nedequ dana. Odjava ispita jo{ nije uvedena.

Studenti Filozofskog fakulteta i daqe moraju da donose prijavu na sam ispit, dok se i taj problem ne bude re{avao elektronskim putem.

– Mislim da je kupovawe prijave velika glupost, to je samo nepotrebno tro{ewe papira. Nadam se da }e servis {to pre po~eti da radi da bar za pri ja vqi va we is pi ta ne bismo morali da idemo na fakul tet – ka `e stu dent ki wa tre}e godine Ma ri ja na Rad mi lo vi}.

Elektronski servis Filozofskog fakulteta bi}e sigurno spreman za junski ispitni rok, ali postoji mogu}nost i da ga studenti koriste ve} u slede}em roku.

A. Varga

Pri ja vqi va we za Ful braj to ve sti pen di je Fulbrajt program za strane studente dodequje studentima {irom sveta 40 stipendija za doktorske studije u SAD iz oblasti nauke i tehnologije.

Stipendija obuhvata tro{kove {kolarine, mese~ni xeparac, kao i sve ostale izdatke u toku tri godine studija. Kandidati koji `ele da apliciraju moraju zavr{iti prethodni nivo studija najkasni-

ANKETA Fakulteti redovno organizuju sistematske preglede, na koje su studenti uglavnom obavezni da odu, jer im se u suprotnom mo`e dogoditi da ne mogu da overe semestar. Svaki fakultet ima svoj termin odr`avawa ovih pregleda pred kraj prvog ili drugog semestra, gde se studenti podele u grupe po danima i satnici. Uglavnom su zakazani u ranim jutarwim satima pa ve}ini ustajawe predstavqa ve}i problem nego odlazak na pregled, koji ne ocewuju kao stra{an ili traumati~an, {to je bio slu~aj prethodnih godina.

Pitali smo novosadske studente da li su ove godine oti{li na pregled u Zavod za zdravstvenu za{titu studenata, ili da objasne za{to su se, eventualno, odlu~ili da ga izbegnu.

Bog dan ka Vla jan kov, Visoka po slovna {ko la strukovnih studija: – Na{ fakultet redovno organizuje sistematske preglede, ali su oni obavezni samo za studente na buxetu, dok oni samofinansiraju}i mogu da odu ukoliko to `ele. Bila sam da ga „odradim” samo da bih mogla da overim semestar.

Nije bilo stra{no, ali je bilo za-

je do avgusta ove godine. Rok za prijavu je 30. april, a vi{e informacija o uslovima stipendije i potrebnoj dokumentaciji mogu se prona}i na linku na sajtu Fakulteta tehni~kih nauka: http://photos.state.gov/libraries/serbia/225474/PDFs/Fulbr ight%20Science%20and%20Technology%20PD%20Prog ram%202012.pdf,.

A. V-a

Mi lan Mi la nov

Pe tar Po po vi}

STUDENTI AKADEMIJE UMETNOSTI RE\AJU NAGRADE

S ~e ti ri pr va me sta oki ti li mart Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu zapo~ela je mart nizom nagrada koje su odneli studenti Muzi~kog departmana s razli~itih studijskih programa. Student tre}e godine osnovnih studija podgrupe kontrabas Mi lan Mi la nov, u klasi profesora Ivi ce Ma ru {e vi }a, osvojio je prvo mesto na 11. otvorenom takmi~ewu memorijala „Du{an Proti}”. Wegov kolega pijanista Alek san dar \er ma no vi}, u klasi profesora Do ri a na Le qa ka, tako|e je osvojio prvo mesto na Memorijalu „Vojislav Vu~kovi}”. Na me|unarodnom takmi~ewu „Davorin Jenko” dva studenta su proslavila Akademiju osvojiv{i prve nagrade: u kategoriji tube pobedio je Bla go je Ga gi} iz klase profesora Bra ni sla va Ak si na, dok je u flauti bio najboqi Pe -

tar Po po vi}, iz klase profesorke La u re Le vai-Ak sin.

Same nagrade, ali i talentovani studenti, podi`u rejting Akademije, studijskog programa, kao i profesora glavnog predmeta. Po re~ima {efice Departmana muzi~kih umetnosti prof.

Iris Ko bal, veoma je zna~ajno to {to su nagra|eni akademci s razli~itih studijskih programa.

– Ovakva takmi~ewa i nagrade donose dobrobit i za Akademiju i za studente. Akademija mo`e konkurisati za umetni~ke projekte na osnovu zna~ajnih referenci, kako profesora, tako i studenata, dok studenti mogu konkurisati za razli~ite univerzitetske nagrade. Tako|e, sti~u reference za dobijawe stipendija tokom studija i za budu}a zaposlewa – ka`e za „Dnevnik” Iris Kobal.

Ona obja{wava da, ukoliko se uka`e potreba za raspisivawem konkursa za asistente ili saradnike, Akademija bira kandidate prevashodno iz redova studenata koji imaju izuzetne umetni~ke rezultate. Jedan od motiva koji se nudi studentima je i mogu}nost dobijawa nagrade „Mali princ” od 1.500 evra, koju ova ustanova daje svake godine onome ko je ostvario najboqi rezultat tokom svih godina studija, uz rezultate na takmi~ewima.

– Kroz razli~ita takmi~ewa stu den ti pre i spi tu ju svo ja ume}a u odnosu na druge studente akademija u Srbiji, iz regiona i {ire. Podr{ka koju pru`amo i nagrade samo su motivacija za daqi umetni~ki rad – zakqu~uje profesorka Kobal.

A. Jerini}

IAKO GA UGLAVNOM DO@IVQAVAJU KAO „DODATNU OBAVEZU”, STUDENTI IDU NA SISTEMATSKI PREGLED

Ni je stra {no, al’ je ra no

Bog dan ka Vla jan kov

kazano suvi{e rano, a do{la sam na red gotovo ~etiri sata kasnije.

Mi lan Sr di}, Fakultet tehni~kih nauka: – Zbog svog statusa vanrednog studenta morao sam i}i na pregled samo prilikom upisa. Zna~i, nemam obavezu da, kao drugi, idem na sistematski da bih overio semestar, {to je odli~no jer je to, za-

Mi lan Sr di}

pravo, samo dodatna obaveza. Mogu re}i da je sve pro{lo OK, doktori su sasvim korektni i qubazni.

Ti ja na Eter, Ekonomski fakultet: – Bila sam jer sam morala, ali ina~e ne verujem da bih i{la. Jednostavno, fakultet nam je nametnuo i tu obavezu i verujem da bi mi debelo naplatili poku{aj ove-

Ti ja na Eter

re semestra da u indeksu nemam pe~at s obavqenog sistematskog.

Mislim da ovakvi pregledi treba da budu ukinuti i da studenti sami odlu~uju da li }e i}i kod lekara i kada.

Zdrav ko Sta ki}, Fakultet tehni~kih nauka: – Moralo se i}i zbog overe semestra. Svake godine se to

Ja go da Jo va no vi}

Zdrav ko Sta ki}

organizuje, odnosno za studente prve i tre}e godine. Ja sam svoj propustio jer sam bio vezan za krevet bole{}u, a kad su kona~no na{li slobodan termin da me prime, samo su mi udarili pe~at u indeks, gotovo da me nisu ni pogledali.

Ja go da Jo va no vi}, Prirodnomatemati~ki fakultet (hemija):

– Svakako idem redovno kod svog lekara na pregled pa mi nije bilo tako stra{no da odem ni na sistematski. To je bilo neophodno i zbog overe semestra. Nisam imala nikakvih neprijatnosti i ne smatram to nekom specijalnom obavezom - do|e{, u|e{, iza|e{, gotovo.

A. Jerini} Fo to: S. [u{wevi}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za {ti te `i vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700.

Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

de^Ji dnevnik

dnevnik

K

ponedeqak14.mart2011.

25

^a mac slo bo de

ao {to pu` ima ku }i cu, we go vu slo bo di cu i ja po se du jem slo bo di cu u ko joj pro vo dim vi {ak vre me na.

Mo je "taj no" me sto je vi dqi vo svi ma, ali ni ko ne zna da je to moj ~am ~i} slo bo de, ~am ~i} pun sno va i `e qa. Ne ki mi sle da moj kre vet na sprat ni je ni {ta po seb no. Wi ma ni je po se ban, za to {to je to mo ja pla va zve zda, ko ja si ja ka da se uga se sob na sve tla. Oko mog ~am ca sam po le pi -

la zve zdi ce i po ste re, ka ko bih mo gla da `i vim sno ve dok se igram. Ret ko ko ga mo gu da pu stim na brod, to su sa mo mo je naj bo qe pri ja te qi ce.

Po ~a stvo va na sam {to mo gu da imam ova kvo me sto. Le po je ne kad ne bi ti u stvar no sti.

Ana Sekuli}, VI-B O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Maj ka Maj ka je kao sun ce, ko je mi gre je li ce.

Ma zi me i qu bi me, i ka `e mi le po ti ce.

Fi lip Mar ja no vi}, IV raz red, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, No vi Sad

O~i joj se sja je, ima ne `an glas.

Do bra je maj ka, i vo li sve nas.

Jovana ^ankovi}, IV-1 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

Pro le }e

I

Ne }u za bo ra vi ti

s pri ~a }u je dan do ga |aj ko ji mi se de sio jo{ ka da sam i{la u vr ti}. Se de }i na sto li ci slu {a la sam vas pi ta ~i cu. Dok je ona pri ~a la pri ~u o `i vo ti wa ma, iz ne na da me je za bo leo sto mak. Ja sam se ose }a la ne u god no, po {to sam pu sti la gas.

Mi sli la sam da }e se sve za vr {i ti na to me,ali mi se ipak de si lo naj go re- ja sam se uka ki la. Istog tre nut ka vas pi ta ~i ca me je po zva la da do |em do we nog sto la. Ja sam je

po slu {a la, dr `e }i ru ku na gu zi. Ta da je ona shva ti la {ta mi se do go di lo, pa sam se pre vu kla u pi xa mu. Ceo dan sam pro ve la u toj pi xa mi i na rav no, de ca su mi se sme ja la.

Bi lo me je stid i taj do ga |aj ne }u za bo ra vi ti.

[ko la

Pti ce cvr ku }u, `a bi ce ska ku }u, ze le na je tra va, pu na ma lih mra va.

Ra do mir Vu ko ti}, III-5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

J

Svi tac

ed n o ve ~ e, pre ne g o {to sam za spa la, ma {ta l a sam da smo brat i ja svi ci.

Le te li smo s na {im fe wer ~i }i ma i od jed nom vi de li da ne {to {u {ka u tra vi. Brat mi je re kao da se jo{ ma lo spu sti mo i po gle da mo. Slo `i la sam se.

Spu s ti l i smo na { e fe wer ~i }e i vi de li jed nog ma log lep ti ra.

Pi ta li smo ga da li `e li da se igra mo. Lep tir je re kao da `e li. Po sle igre,

le te li smo po tra vi i od jed nom, lep tir se se tio da mo ra da ide ku }i. Pi tao nas je da li mo `e mo da mu osve t li m o put do ku } e?

Mi smo re kli da mo `e mo.

Po {to smo mu osve tli li put, lep tir nas je po zvao u ku }u da po pi je mo ~aj. Mi smo pri sta li. Ta da sam se pro bu di la.

Uvek tre b a po m a g a t i dru go me u ne vo qi.

Tamara Mili}, III-2 O[ „Isidora Sekuli}” [ajka{

U {ko li se de ca mu ~e da za dat ke te {ke na u ~e.

To zna we se mu kom stva ra, al' na `a lost - ne ma pa ra.

Po tok `u bo ri, vr ba li sta, to pi se sneg, dr ve }e bli sta.

Mi lom ili si lom u~i ti se mo ra, do pe ti ce sti }i to je no} na mo ra.

P~e li ce pra ve zdrav slad, ~u va ri ~u va ju li vad ski med.

S dru ga ri ma mo jim ni {ta te {ko ni je, kad pe ti ca stig ne to je naj mi li je!

De ca se igra ju na bli sta voj tra vi, a sun ce se sme {ka i sja ji.

U~i te qi ca na {a pe ti ce te {ko pi {e ali je sve jed no vo li mo naj vi {e!

La sta na gra nu sle }e ja vqa se PRO LE ]E!!!

Jelena Jablanov, III-a O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Alek san dra Ja ko vqe vi}, III-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

D

Len ka Ili}, I-6, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

Jovana Kalajyi}, II-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Igor Pal, II-1 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

Pi smo bez od go vo ra

ra gi \e de, bli `e se no vo go di {wi pra zni ci. Ce la ku }a se ukra {a va i ~i sti. Da nas sam spre mao svo ju so bu. Iz vi tri ne sam iz va dio al bu me ko ji su pri vu kli mo ju pa `wu.

Po ~eo sam da gle dam fo to gra fi je sa ko jih su mi se sme {i la dra ga li ca. I ti si na mno gi ma, sli ka li su nas ka da sam bio ma li. Po sle par stra ni ca ne ma vi {e tvog li ka. Po la ko ble di i u mo jim se }a wi ma. Zar je moj de da vre dan ko li ko i par sli ka! Ne raz u mem ka ko ne kog ko ga vo lim, na kon {to ga mno go `a lim, ta ko br zo za bo ra vim, kao da ni je ni po sto jao. Mo `da `i vot is pu wen me lan ho li jom ne bi imao smi sla?

Ja ne `e lim da tu gu jem, `e lim da bu dem ra do stan ka da se se tim ka ko si me u~io da zbra jam kar te, da pe ~em ke sten i pri ~am pri ~e o de tiw stvu. Ne }u te pi ta ti ka ko si i {ta ra di{, jer je

ovo pi smo bez od go vo ra.

Ipak ti pi {em, jer ve ru jem u te be, a ne u De da Mra za.

Znam da me ~u va{ i is pu wa va{ mi `e qe, za to te mo lim da mi po mog ne{ da do bi jem ko ju pe ti cu vi {e. I, ako mo `e, onaj tvoj sin da bu de ma lo po pu stqi vi ji, a ja }u se po tru di ti da ti osta vim {to vi {e mr vi ca na sto lu za Bad we ve ~e. Ma ma ka `e da su mr vi ce na me we ne du {a ma na {ih pre da ka.

Bi }u tu `an ka da bu de mo lo mi li ~e sni cu jer ti ne }e{ bi ti s na ma, ali mo ju tu gu }e po be di ti sre }a i po nos {to sam imao ta kvog de du kao {to si ti. Na dam se da si i ti po no san na me ne.

Pu no te vo li i se }a te se tvoj Paj ~e.

P.S. Sa da sam mno go bo qi u zbra ja wu, pa bih te si gur no po be dio u par ti ji ka ra ta!

Pavle Sutara, VI razred O[ „Milo{ Crwanski” Hrtkovci

26

iz drugog ugla

ponedeqak14.mart2011.

dnevnik

Ирак као туристичка Пионирско школовање ме ђу вер ских ли де ра дестинација У Н Дојче веле

а Међународном сајму туризма (ИТБ) у Берлину први пут се, после 45 година, представља и Ирак, земља у коју политичари и пословни људи путују уз строге мере безбедности. Да ли је Ирак безопасан за туристе? Погледај, каже ми возач на чијем изразу лица може да се примети да се помало досађује. На ауто-путу поред аеродрома у граду Басри управо је експлодирала бомба. То је свакодневица у Ираку. У тој земљи још увек сваког месеца погине око 300 људи. Зато није ни чудо да немачко Министарство спољних послова упозорава на опасност путовања у ту земљу. Чак је и немачки министар спољних послова Гидо Вестервеле провео само шест сати у Багдаду и то у пратњи оклопних возила и добро наоружаног обезбеђења. „Када је реч о безбедности, ситуација је и даље напета. С друге стране мора да се призна да има помака, тако да се тек тада може створити одређена слика“, рекао је Вестервеле. „Као на Канарским острвима“ Једини који тренутно посећују Ирак су шиитски ходочасници из Ирана. Они су често мета смртоносних напада. Упркос томе, Багдад и курдски север и даље имају министарства за туризам. „Леп крајолик, одлично време како лети, тако и зими, стара ирачка историја. Ирак, колевка цивилизације, мултикултурно друштво, великодушни људи који су љубазни према странцима“ – тако подручје око Ербила описује бивши министар Нимруд Јукана поредећи га са аустријским Кернтеном или Канарским острвима. Ираку и његовим становницима недостаје најосновније. Тако је становништво снабдевено стру-

јом само два до шест сати дневно, вода је загађена, градови и околина пуни су смећа, реке личе на одводе за канализацију. „Туристи су последње што нам је потребно“ Наравно да би Ирак имао шта да понуди. Неколицина Немаца који живе у тој земљи, то зна. Један од њих је Гунтер Фелкер који живи у Ербилу на северу. Он је, како каже, открио сакривено благо: „Курдистан има невероватно много знаменитости, природа је задивљујућа. Није ми потребно да летим до Гранд Кањона, овде имам водопаде, брда, полупустиње. Ми смо овде у Месопотамији, колевци цивилизације. То су ствари које су интересантне за туристе.“

Неколико тамошњих хотела су у међувремену постали утврђења ограђена бетонским зидинама како би се гости заштитили од напада наоружаних особа. Нико не сме аутомобилом да се приближи хотелу. Свуда у земљи се због протеклих ратова налазе минска поља. Тако је планинарење у брдима Курдистана непредвидљив ризик. Тренутно стање у Ираку може да се прецизније опише речима које је изрекао један изнервирани археолог. Он је рекао: „Туристи су последње што нам је потребно.“ Улрих Лајдхолд Белма Фазлагић-Шестић

Глас Америке

ју жној Ка ли фор ни ји, у то ку је ам би ци о зни по ку шај из ме не на чи на обра зо ва ња све ште ни ка у Сје ди ње ним Др жа ва ма. Реч је о но вом те о ло шком про гра му, на ко јем се за јед но обра зу ју му сли ман ски, је вреј ски и хри шћан ски све ште ни ци. У учи о ни ци на ју гу Ка ли фор ни је, про фе со ри и сту ден ти из три глав не Авра мо ве ве ре - хри шћан ства, исла ма и ју да и зма – про у ча ва ју све те спи се, усред сре ђе ни на за јед нич ке ду хов не вред но сти. Овај курс ме дју вер ског обра зо ва ња је део но вог по сле ди плом ског про гра ма на Те о ло шком фа кул те ту „Клер монт“, у окви ру ини ци ја ти ве за за јед нич ку обу ку бу ду ћих по по ва, ра би на и има ма, на њи хо вом пу ту ка те о ло шким зва њи ма. „Ми слим да је ово пр ви за јед нич ки про грам ме ђу вер ског раз у- ме ва ња на све ту.“ Ве ле ча сни Џе ри Кем бел је де кан овог те о ло шког фа кул те та, на ко јем се ме то ди стич ки све ште ни ци и те о ло зи шко лу ју ви ше од ве ка. „Хте ли би смо да ве ра бу де ви ше из вор ми ра у све ту, не го кон флик та.“ Пр ви ко рак, ка же Кем бел, би ло је де ље ње те о ло шког обра зо ва ња – чи ме је отво рен пут ка ов да шњем та ко зва ном „Уни вер зи тет ском про јек ту“. То је ко ле ги јум у ко јем су Те о ло шки фа кул тет „Клер монт“, Ка ли фор ниј ска ака де ми ја за је вреј ску ре ли ги ју и Ислам ски цен тар у ју жној Ка ли фор ни ји. Про је кат је још у по во ју. Сту ден ти из „Клер мон та“ и Је вреј ске ака де ми је са да мо гу да би ра ју пред ме те у обе шко ле. Иду ће је се ни, на „Клер мон ту“ тре ба да поч ну три по сле ди плом ска ислам ска про гра ма, што ће при ву ћи до дат ни број му сли ман ских сту де на та. Иако још не ма по себ ну ка те дру за ислам, „Клер монт“ пла ни ра да по мог не у раз во ју ислам ског цен тра, на да ју ћи се да ће се на ње му

отво ри ти и про грам за обу ку има ма – као пр ви та кав про грам у Сје ди ње ним Др жа ва ма. И док се „Уни вер зи тет ски про је кат“ раз ви ја, по ве ћа ва ће се и ње го ва ра зно ли кост. Осни ва чи се на да ју да ће овај мул -

За сту ден та дру ге го ди не, Емри са Сте то на, „Уни вер зи тет ски про је кат“ од сли ка ва плу ра ли стич ку при ро ду Сје ди ње них Др жа ва. „Ме ђу вер ски, мул ти ре ли ги о зно, ра зно вр сно, ко ју год реч да

ти ре ли гиј ски по ду хват да об у хва ти и дру ге ве ре по пут хин ду и зма и бу ди зма. Ра бин Мел Го тлиб је пред сед ник и де кан Ка ли фор ниј ске ака де ми је за је вреј ску ре ли ги ју. “Уни вер зи тет ски про је кат“, ка ко се оче ку је, на ро чи то ће би ти ва жан за му сли ман ску за јед ни цу „Не мо же те истин ски да по шту је те и по зна је те љу де, уко ли ко не учи те са њи ма, уко ли ко не ус по ста ви те од но се са њи ма и док не ма те ја сну иде ју о њи хо вим тра ди ци ја ма, уме сто да их по сма тра те као сте ре о ти пе или ка те го ри ше те на осно ву стра ха или не зна ња.“ „Уни вер зи тет ски про је кат“ ће би ти по себ но ва жан за му сли ман ску за јед ни цу, ка же Џи хад Турк, ди рек тор Од се ка за вер ске по сло ве у Ислам ском цен тру ју жне Ка ли фор ни је. „Му сли ман ска за јед ни ца ће има ти нај ве ћу ко рист од овог ‘Уни вер зи тет ског про јек та’, јер су аме рич ки му сли ма ни у нај ве ћој ме ри не схва ће ни. На рав но, сви уче сни ци ће од то га има ти ко рист, јер ће аме рич ко дру штво у це ли ни би ти бо ље оба ве ште но.“

упо тре би те, то ће би ти свет у ко јем жи ви мо и при пре ма мо се да се у том кон тек сту осе ћа мо угод но и да у то ме бу де мо ком пе тент ни што је, ве ру јем, ве о ма ва жно.“ Сва ка ко, у Аме рич ком дру штву по сто је од ре ђе не вер ске тен зи је. На при мер, спор ко ји је из био про шле го ди не због пла на за из град њу ислам ског цен тра и џа ми је у Њу јор ку, у бли зи ни ме ста на ко јем се до 11. сеп тем бра 2001, на ла зио Свет ски тр го вин ски цен тар. Или уз бу на око на ја ве јед ног па сто ра са Фло ри де да ће да спа ли при мер ке „Ку ра на“ на го ди шњи цу тих на па да. Ве ле ча сни Кем бел ис ти че да, без об зи ра на дру ге мо гу ће про бле ме у бу дућ но сти, уче ње на чи на на ко је они мо гу да се пре ва зи ђу до но си – ка ко се из ра зио - „на пре дак исто ри је“. Кем бел и ње го ви са рад ни ци се на да ју да ће „Уни вер зи тет ски про је кат“ оја ча ти ве ру сва ког по је дин ца и кроз ме дју соб но по што ва ње и раз у ме ва ње оја ча ти Аме ри ку. Монализа Нурмохамади

Канада предњачи у интеграцији имиграната Торонто стар

О Шта сада може да се унесе у авион Торонто стар

М

и ни стар ство са о бра ћа ја уне ло је из ме не на ли сту пред ме та ко је пут ни ци не сме ју уне ти у ави он, та ко да са да за бра на ви ше не ва жи ре ци мо за кли заљ ке, пи ка до, ма ка зи це, игле и оста ле пред ме те за осо бе са по себ ним по тре ба ма, пла стич не пу шке и пи што ље ко ји ни су пре ви ше аутен тич ни, ли си це и слич но, али и ле пљи ва тра ка и ко но пац за пре ска ка ње. Иако су се од мах огла си ли скеп ти ци ко ји до во де у пи та ње ис прав ност ове од лу ке, Ке вин Мек гар, пред сед ник на ци о нал ног те ла за без бед ност у ави о са о бра ћа ју, убе ђен је да је без о па сно да пут ни ци уно се у ави о не пред ме те ко ји су ски ну ти са ли сте за бра ње них. Об ја шње но је, та ко ђе, да је ли ста из ме ње на ка ко би би ла уса гла ше на са ме ђу на род ним стан дар ди ма, што иде у при лог пут ни ци ма. Ис так ну то је и да је вла ди на од лу ка за сно ва на на про це ни прет њи и ри зи ка, кон сул та ци ја ма са стра ним парт -

не ри ма и сек то ром за ави о са о бра ћај, као и на ко мен та ри ма пут ни ка. Ви ши са вет ник при Уни ји за по сле них у јав ном сек то ру, Ри чард Бал нис за тра жио је да пар ла мен тар ни ко ми тет ин си сти ра код вла де да пре и спи та ову од лу ку, јер не ки од ових пред ме та мо гу пред ста вља ти прет њу по без бед ност уко ли ко се на ђу у ру ка ма те ро ри ста. Пред став ни ци Уни је, ко ја за сту па ин те ре се рад ни ка у ави о са о бра ћа ју, стра ху ју и из но се кри ти ке на ра чун ове од лу ке, ко ја ни је ло гич на Ма да је вла да ис та кла да се из ме не про пи са вр ше због уса гла ша ва ња са стан дар ди ма Ме ђу на род не ор га ни за ци је за ци вил но ва зду хо плов ство, ИЦАО, при ме ће но је да ИЦАО до зво ља ва бри тве ду жи не до шест сан ти ме та ра, док Ка на да не до зво ља ва ни ка кве бри тве, ни но же ве. Раз ли ка се по ја вљу је и у код игли ка над ска вла да са да до зво ља ва да сва ко мо же уз се бе да има хи по дер мич ке игле, док је по про пи си ма ИЦАО по треб на по себ на до зво ла на осно ву про це не, а у САД-у су игле до зво ље не је ди но ди ја бе ти ча ри ма.

д у век се твр ди да је Ка на да јед на од зе ма ља ко је пред ња че у при хва та њу усе ље ни ка, а нај но ви ја ме ђу на род на про це на је то и по твр ди ла. Су де ћи по Ин дек су по ли ти ке ин те гра ци је ими гра на та, у кон ку рен ци ји 31 се вер но а ме рич ке и европ ске зе мље, Ка на да се на шла на из у зет но ви со кој тре ћој по зи ци ји. Про це на је оба вље на на осно ву мо бил но сти рад не сна ге, ује ди ња ва ње по ро ди ца, усло ви за обра зо ва ње, мо гућ но сти за до би ја ње стал не до зво ле бо рав ка, уче шће у по ли ти ци, до би ја ње др жа вљан ства и јед на кост пред за ко ном. Је ди ни раз ло зи што су Швед ска и Пор ту га ли ја до би ле пред ност у од но су на Ка на ду су да ва ње би рач ког пра ва и при ли ке ими гран ти ма да уче ству ју у кре и ра њу по ли ти ке.

Европ ске зе мље већ су да ле мо гућ ност ими гран ти ма да гла са ју на ло кал ном ни воу, ко ји је за њих од нај ве ћег зна ча ја јер се ти че сва ко днев ног жи во та. И у Ка на ди има ини ци ја ти ва за уво ђе ње тог пра ва. У из ве шта ју се по себ но по хва љу ју на по ри Ка на де на по љу по ли ти ке мул ти кул ту рал но сти и на ста ви ен гле ског је зи ка за усе ље ни ке, као и фи нан си ра њу еду ка ци је на став ни ка и ча со ви ма је зич ког на сле ђа у про вин ци ја ма, у окви ру по мо ћи тран зи ци је уче ни ка ими гра на та. По ре дак пр вих де сет зе ма ља је Швед ска, Пор ту га ли ја, Ка на да, Фин ска, Хо лан ди ја, Бел ги ја, Нор ве шка, Шпа ни ја, САД и Ита ли ја, док се на за че љу на ла зе Че шка, Есто ни ја, Ма ђар ска, Ру му ни ја, Швај цар ска, Аустри ја, Пољ ска, Бу гар ска, Ли тва ни ја Мал та, Сло вач ка, Ки пар и Ле то ни ја. Про је кат Ин декс по ли ти ке ин те гра ци је ими гра на та фи нан си ра ла је Европ ска ко ми си ја.

Влада разматра пооштравање закона о алкохолу Прајмедија бродкастинг

Т

рговци алкохолним пићима и корисници могли би ускоро да доживе

непријатно буђење из ружичастог сна ако Јужноафричка влада оствари претње и доне-

се строжији закон о точењу и дистрибуцији алкохола. Међуминистарски комитет представио је Парламенту нове мере за сузбијање злоупотребе алкохола и опијата, а његова примена погодиће многе, пошто је алкохол у Јужној Африци трећи главни изазивач болести, несрећа и социјалних проблема. Министри за социјални развој Батабиле Дламини и науке и технологије Наледи Пандор чврсти су у ставовима да Влада Јужне Африке мора да направи заокрет у односу државе и друштва према овим појавама.

Нови предлог, каже Дламини, укључиће и ограничавање рекламирања алкохолних пића, проверу дозвола за производњу, точење и дистрибуцију алкохола, као и снажење улоге полиције у спровођењу казнене политке за прекршиоце. Како се најављује, Влада планира да се сконцентрише највише на ограничавање употребе и забрану алкохола и опијата за младе. Тим који је радио на истраживању открио је да је злоупотреба алкохла и дроге у наглом порасту међу младима старим између 18 и 21 године. Владин предлог новог закона биће представљен на Самиту у Дурбану, посвећеном злоупотреби супстанци.

@enska posla

dnevnik

ponedeqak4.mart2011.

27

ШТА МУ ШКАР ЦИ ПР ВО ПРИ МЕ ТЕ НА ЖЕ НА МА?

СЕКС ТРИКОВИ КОЈЕ МОРАТЕ ПРОБАТИ, I ДЕО

Сјај на ко са ма мац за фра је ре

Н

а ши ро ко је при хва ће но ми шље ње да му шкар ци на же на ма пр во при ме те обли не, ду ге но ге или очи, али ту тврд њу по би ја нај но ви је ис тра жи ва ње, ко је је по ка за ло да ће му шкар ци пре при ћи же ни са сјај ни јом ко сом не го оној у ми ни ћу или с ду бо ким де кол те ом. Му шкар ци, ако је су ди ти пре ма ре зул та ти ма нај но ви јег ис тра жи ва ња, ни ка ко не мо гу одо ле ти же на ма с не го ва ном и сјај ном ко сом. Чак 74 по сто ис пи та ни ка при зна ло је да же на ма углав ном при ла зе због ле пе ко се, док је 44 по сто при пад ни ка ја чег по ла при зна ло да је упра во ко са

Би се ри за н евер ова т ан ужитак

М

ислите да знате већ све о сексу што се може знати? Упознати сте са свим позама и помагалима која се обично користе? То на сву срећу није истина. У животу увек учимо, о свему, па тако и о сексу. Бројни сексперти диљем света стално измишљају нове, узбудљиве и забавне ствари којима можете зачинити своје сусрете у спаваћој соби (или где већ то волите да практикујете). Понављање и надоградња на све оне прокушане технике које већ знате пробудиће нове осећаје и учинити ваш сексуални живот занимљивијим. С обзиром да бисмо били немарни секс “просветитељи“ када вам не бисмо ту и тамо открили неке новости којима можете освежити и зачинити свој сексуални живот, овог пута за вас смо припремили ове идеје...

Задиркивање температуром Заборавите миловање вашег драгог обичним сатенским гаћицама. За праву посластицу убаците те исте гаћице у замрзивач неколико сати пре акције. Онда их извадите и лабаво омотајте око његовог пакета и нежно помичите горе и доље. Хладноћа у комбинацији с сатенском глатком текстуром пружа неверојатан осећај. Али будите брзи јер ће топлина из његових препона брзо загрејати хладноћу. Зато једном кад гаћице достигну собну температуру, преокрените ситуацију и стварно загрејте ствари. Убаците навлажену мекану крпу или тканину у микроталасну на двадесетак секунди, и затим њом поновите исти поступак као и с гаћицама. Загрејавање ће деловати умирујуће, а и побољшаће проток крви у пределу препона, чиме се повећава осећај узбуђења.

Голи кувар Сједињавање хране и сексуалних игрица већ је класика. Али претварање ваших тела у секси шведски сто, нешто је ново. Одаберите неколико омиљених укусних комбинација на прмер шлаг и растопљену чоколаду или воће. Онда рецимо шлаг намажите по једном делу тела, а чоколаду размажите или воће послажите по другом делу тела (избегавајте гениталије јер зашећерене намирнице могу довести до инфекције). Реците драгом да прво мало лизне с једног дела тела, а онда мало с другог и тако наизменично. Ово ће бити чулни ужитак за вас, а укусан за њега. Наставите игрицу и распоредите и друге намирнице/посластице по различитим деловима тела.

Мапа ужитка Ок, ове ће сад звучати мало чудно, али верујте нам, типови кажу да је ово нешто невероватно! Загрејте мало масажног уља и ставите га у пипету за вино (мошт или штавећ). Затим ту пипету искористите како бисте топлим уљем по његовом телу цртали облике, срицали речи или напросто оцртавали неправилне облике - од његова врата, на руке, а затим низ леђа, стражњицу и ноге. Вруће уље у одређеним линијама ће узбудити кожу више него што би то обично утрљавање пре масаже.

ВАЖНОСТ НЕГЕ ОКО ОЧИЈУ

Широка гумица за косу Знате оне гумице за косу од тканине? Оне које смо обожавале у осамдесетима, а сад их се клонимо како год најбоље знамо (па није ли их чак и Кери исмејала у једној епизоди Секс и града)? Е сада смо нашли корисну употребу за њих. Њу можете користити као прстен за пенис – омотајте је (никако немојте превише стегнути) око базе пениса – што ће помоћи да му пенис остане дуже тврд. Уз то памучна или баршунаста тканина ће му пружити осећај на који није навикао. Гумице вам могу помоћи и овако: ставите му неколико гумица на пенис (стегнуто, али не превише) и онда му их скидајте користећи усне и језик. Сваки пут кад скинете једну гумицу то ће мало ослободити притисак на пенис, а све то ће му учинити оргазам интензивнији него икад.

Неваљала бисерна огрлица Веровали или не, овај асесоар може постати ваш омиљени реквизит за секс. Набавите дугачку огрлицу од глатких вештчких бисера (јер би ово могло уништити праве) или глатких перлица. Носите је цео дан унутар мајице да

се перлице загреју, а кад сте спремни за акцију добро их намажите лубрикантом. Омотајте бисере око његовог пениса, не толико да га стеже, али довољно да све перлице приањају уз њега. Испреплетите прсте и дланове ставите с обе стране пениса и покрећите их, заједно с перлицама, горе–доле. Излудићете га тиме, у позитивном смислу. И вероватно ћете морати ову огрлицу увек да имате негде у близини.

Сликање по телу За јединствен осећај, узмите четкицу за сликање и једно другом голицајте кожу. Мазите се њиме по унутрашњем делу руке, по врату, иза колена... свуда где сте јако осетљиви. Испробајте различите величине четкица.

Више нане, више ужитка Можете створити угодну топлои-хладно двоструку сензацију с неколико гутљаја топлог чаја менте. Чај ће загријати ваша уста и усне, па ће бити топла или чак врућа кад их прислоните на нека интимна подручја тела. У међувремену, ментол ће, када одмакнете уста, охладити то подручје, и вама ће ова топло–хладно игра пружити невероватан ужитак. Нека отпије мали гутљај чаја пре него крене да вас истражује устима. Он вас може наизменично љубити топлим уснама и затим дуват хладан ваздух, чинећи те осећаје пуно интензивнијим. Након тога замените улоге, па ви истражујте њега.

оно што пр во при ме те на же ни. Чак око 82 по сто му шка ра ца сма тра да је не го ва на, здра ва и

сјај на ко с а кљу чан еле мент укуп ног жен ског сек си пи ла, а укуп но 78 по сто ис пи т а ни ка при зна ло је да их здра ва и сјај на ко са ите ка ко уз бу ђу је. Ипак, нај ви ше из не на ђу је по да так ко ји ка же да би 60 по сто фра је ра ра ди је хо да ло са же ном ко ја има сјај ну ко су не го с оном ко ја има ве ли ке гру ди. Из гле да да су ства ри “на тр жи шту” знат но дру га чи је не го што смо их пер ци пи ра ли и го то во је не ве ро ват но да би фра јер ра ди је био са же ном ко ја има не го ва ну ко су не го ве ли ке гру ди. Ово је ите ка ко до бра вест, ко ја по ка зу је да му шкар ци ипак ни су то ли ко по вр шни.

Н

Блистав тен чувар младости

ега коже око очију требала би да буде свакодневна, скидање шминке, посебно водоотпорне маскаре, незаобилазан је ритуал пре спавања, а који козметички третман намењен управо том осетљивом подручју такође је добродошао. Тако укратко гласи оно што бисте требали да предузмете ако желите да задржите младеначки изглед, вратите кожи око очију мекоћу, те смањите појаву првих ситних борица. Наравно да не можемо зауставити године нити старење, но, правилном негом можемо да утичемо на ревитализацију коже, задржати здрав и блистав тен. Ко-

жи треба осигурати довољно влаге, која је учвршћује и штити. У супротном ће вас, поготово ако већ имате суву кожу, затезати, бити без сјаја и склонија борама, а поготово подручје око очију.

Противници старења коже Осим због бора, кожа лица често делује уморно и сиво због подочњака, појаве врећица испод очију или пак тамних колутова. Због свега тога можете остављати утисак да сте старији, а нико не воли да му се придаје више година него што заиста има.

Кожа око очију је другачија, осетљивија, тања, треба јој добра храњива крема, која не мора нужно бити и (пре)скупа. За подручје око очију можете користити и лагани хидратантни гел, како је ту кожа најосјетљивија, пазите које ћете препарате употребљавати, али и како ћете их наносити. Било би пожељно да повремено приуштите лагану масажу, маску или који сличан козметички третман за обнову коже лица и подручја око очију. Нега око очију у већини случајева произлази од проблема са подочњацима и борама, те се базира на кућној нези. Од производа за кућну негу издвајамо маску око очију, која се препоручује особама чије су очи и подручје око очију видно уморни. Она даје свежи изглед, те смањује “вречице“ испод очију у само 5-10 минута. Активни састојци су различак, леска и бршљан.

Крема око очију се препоручује особама чије су очи и подручје око очију осетљиви. Својим састојцима делује на боре и тонус коже, те ју видно хидратизира. Активни састојци су протеини пшенице, екстракт квасца, хидрантни комплеx (уље зрна пиринча, комплекс хилаурнске киселине и филагринол), анти-оксидант комплекс, кофеин.Гел око очију је намењен особама које имају проблем “врећи-

ца“ испод очију. Активни састојци су протеини пшенице, регенеративни комплекс (centella asiatica, ginseng), провитамини Б5.

Што ви ше сна, што ма ње УВ зра ка Сан је ва жан за ле по ту, па во ди те ра чу на ко ли ко спа ва те ако не же ли те да се бу ди те с под оч ња ци ма и умор ног те на. На по ја ву бо ра по го то во ути че из ла га ње УВ зра ка ма, те сун ча ње и жмир ка ње ис под не ква ли тет них сун ча них на о ча ла. УВ за шти та бит на је и у зим ским ме се ци ма, по го то во ако иде те на сни јег. Уз сан, ва жан је од мор, ма ње стре са, пра вил на ис хра на те пра вил на, днев на и ноћ на, не га ко же. Осим кре ме, не гу мо же те до пу ни ти ма ском, ге лом, ко ји са др же тер мал ну или мор ску во ду, есен ци јал на уља, пан те нол. Се ру ми се пре по ру чу ју ка ко би по бољ ша ли ре зул та те кре ме, а ко зме тич ке ку ће ну де бо гат из бор та квих кон цен три са них пре па ра та. Про ди ру ду бо ко у ко жу, и ци ља но де лу ју на бо ре, на ли цу или са мо око очи ју. Ма на им је обич но да су ску пљи, иако мо гу ду же по тра ја ти, јер их не тре ба на но си ти не го тек ко ју кап, а де ло твор ни су.

Брз воћни колач Овај колач се припрема брзо и лако и такође се од раног воћа може спремати целе године. Воће може бити свеже или из компота, а такође, бирате га по жељи и укусу. У већу тепсију ставити масни папир, посипати шећером у праху и послагати листиће бадема. Рерну угрејати на 200 степени и ставити мало бадеме да се препрже. Умутити 5 беланаца са 250 г шећера и истрести на охлађене бадеме. Пеците 10 минута, затим смањите на 160 степени и још пећи 10так минута док беланца горе не пожуте. Извадити и охладити. У међувремену смиксати пола литре шлага и истрести на охлађени колач. Горе ставити воће ( јагоде, брескве, кајсије, вишње, ананас - дакле воће по жељи). Уз помоћ масног папира заролати и ставити у фрижидер на хлађење.

28

ponedeqak14.mart2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Nestala je jedna mladost, lepota i na{ ponos

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

23625 VODOINSTALATERSKE usluge odgu{ewa ma{inski snimawe cevi rekonstrukcija kupatila, izrada, popravka, garancija, servis.

Telefoni 6393-737, 064/16047-25.

23765

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

23853 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, ta~na mera.

Telefon: 064/143-34-09 i 6419-439.

24050

Zoran Veqkov Sahrana je danas, 14. 3. 2011. godine, u 13 ~asova na grobqu u \ur|evu.

O`alo{}ena porodica: majka Marija, otac Bo{ko, sestra Divna i zet \eko sa decom.

OG-3

Posledwi pozdrav

Zoranu Veqkovu

od: Radeta, Mileta i Bube.

OG-1

Navr{avaju se 4 godine od kako se iz na{ih `ivota preselio u ve~nost na{ dragi

Milo{ Asurxi} Bata Zauvek si u na{im srcima.

Tvoji: supruga Marica, sinovi Stevica i Tole sa porodicama.

Posledwi pozdrav svom tati

Zoranu Veqkovu od }erke Teodore sa mamom Jovanom.

Mo`da spava sa o~ima iznad svakog zla. Izvan stvari, iluzija, izvan `ivota. Mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna.

Mo`da spava sa o~ima iznad svakog zla.

OG-2

24138

POMEN

Posledwi pozdrav na{em

Dragi Malba{i}u

STAN 46m2, dvosoban, drugi nivo, parno grejawe, ukwi`en, centar Zemun Poqa, 55.000 evra bez PDV-a. Telefon 063/82-30-591.

23608

STAN dupleks, 102m2, parno grejawe, ukwi`en, centar Zemun Poqa, 102.000 evra bez PDV-a. Telefon 063/8230-591.

23607

KU]A na prodaju u centru novog Be~eja. Telefon 011/2334-122.

24018

DVOSOBAN 55m2, drugi sprat, preko puta @elezni~ke stanice, ukwi`en, vlasnik, bez posrednika.

Povoqno. Hitno. Telefoni: 063/518-781, 060/482-10-10.

23629

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

Telefon 063/521-546.

22583

Branislavu Stankovi}u 14. 3. 2009 - 14. 3. 2011. iz Ka}a

od: ujaka Vlade, brata Mom~ila, sestara Jagode, Milene i Jovanke, snaje Miqe sa porodicama.

Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti.

Tvoja supruga Stojanka, }erke Vesna Jugovi} i Danijela Skotovi} sa porodicama.

24139

23841

Sa tugom pomiwemo da }emo dragom i voqenom suprugu i ocu obele`iti 40 dana 16. 3. 2011. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

IN MEMORIAM

dr Sa{i Stojanovi}u Stojan Borojevi} Tvoje toplo srce uvek }e biti u na{im srcima.

O`alo{}eni: supruga Ru`a, sinovi Predrag i Nenad.

24079

14. 3. 2005 - 14. 3. 2011. [est godina od kada si oti{ao putem nebeskim.

U ti{ini poku{avamo da vratimo dane protekle. Na{a qubav i se}awa su ve~na.

Vole te tvoji: baka Ru`ica, Dejan i Vesna.

23882

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tugom i bolom obave{tavamo sve ro|ake, prijateqe i poznanike da je na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda

ponedeqak14.mart2011.

Posledwi pozdrav Draganovoj majci

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Jovanu Petrovi}u

posle kra}e i te{ke bolesti preminuo u 76. godini.

Gojko ^etnik

Jeli Bandi}

Kolektiv Visoke poslovne {kole strukovnih studija u Novom Sadu.

Mihailo Vasovi}

od kolektiva „AGROPANONKA MTZ FINKE�

DOO NOVI SAD.

Sau~estvujemo u tuzi na{eg Bobe za izgubqenim ocem.

24126

24124

907/P

Sahrana je danas, 14. marta 2011. godine, u 14 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Be~eju.

29

Posledwi drugaru

^ETRDESETODNEVNI POMEN

pozdrav

dragom

Kumovi Vojinovi}i.

Posledwi pozdrav kom{iji

O`alo{}eni: supruga Desanka, sin Goran, }erka Dragana, snaja Sawa, zet Branko, unuka Nata{a i unuci Milan i Marko.

24133

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

TU@NO SE]AWE na voqenog supruga i oca

Rajku Novakovi}u obele`i}emo danas, 14. 3. 2011. godine, u 10 sati, na grobqu u Ka}u.

Tvoji najmiliji: supruga Danica, sin, snaja, }erka, zet i unu~ad.

Jovan Nedeqkovi} sa porodicom.

od kom{ija Bulevar Kneza Milo{a 11, Novi Sad.

24123

24119

24122

Qubica Mi}anovi} 1931 - 2011.

Sahrana }e se obaviti 14. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Vladimira ^ubrilo

Posledwi pozdrav voqenom bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

na{em

Posledwi pozdrav ne}aku i bratu

dragom

14. 3. 2009 - 14. 3. 2011.

Ako u ti{ini ve~nog mira oseti{ da nekog srce i du{a boli, znaj da su to oni koji te neizmerno vole.

Mnogo nam nedostaje{.

Zdravko ^eki}

Zdravku ^eki}u

1923 - 2011.

O`alo{}ena porodica Mi}anovi}.

Draganu Malba{i}u

@arku Pani}u

Tvoji: Ivanka, Milo{ i Marko sa porodicom.

24128

Sahrana je u utorak, 15. 3. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Nada i sin Du{an.

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 72. godini preminula na{a majka

Bra}a: Radenko i Danilo.

od: ujaka Ne|e, ujne Nade, bra}e Pante, Slobodana i Svete sa porodicama.

24129

24125

Po~ivaj u miru.

24120

24086

Te{ko je izbrisati tugu i bol koji je ostao u na{im srcima. Zauvek }emo pamtiti tvoj vedar lik i topao osmeh.

Draganu Malba{i}u

Posledwi pozdrav voqenoj priji

na{oj

Melaniji Ki{

Melanija Ki{ Sahrana je danas, 14. 3. 2011. u 14 ~asova, na Grkokatoli~kom grobqu u \ur|evu.

Sin Slavko Ki{ i }erka Marija Trti} sa porodicama.

Tvoj sin Slavko, snaja Rada, unuk Ivan i unuka Ivana Ki{.

Melanija Ki{

od: supruge Danice, }erke Vere, unuka Mladena, Jelene, Milice i zeta Miroslava Milivojevi}a.

Tvoji: }erka Marija, zet Nikola, unuk Mario i unuka Nina Trti}.

24134

pozdrav

voqenom

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, 15. 3. 2011. godine, u 12.45 ~asova, u Novom Sadu.

24130

24127

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Mladenu Pilipovi}u

Mladenu Pilipovi}u

Mladenu Pilipovi}u

od: Ilije, Bate, Borke, Ru`ice i dece.

24136

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, ocu i dedi

sa

Tvoji prijateqi Slavko i Slavica Trti}.

24137

24135

U srcu, uspomenama i mislima ~uva}emo sve ono {to si nas nau~ila.

Nikada ne}emo zaboraviti tvoju neizmernu roditeqsku qubav.

Se}a}emo te se zauvek po{tovawem i qubavqu.

bratu,

Draganu Malba{i}u

iz \ur|eva

Melanija Ki{

Posledwi pozdrav deveru, stricu

od: sestre Doste Milinkovi}, sa sinovima Goranom i Zoranom sa porodicama.

od: sestre Bose Biser~i} sa }erkom Sne`anom, unukom Bojanom, sinom Slavkom i wegovom porodicom.

24132

24131

30

06.30 08.20 08.35 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.25 23.35 01.10

tv program

ponedeqak14.mart2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Тролови На трагу природе Бајко квиз Вести Мозаик Знање имање Кухињица Десило се Вести Излог стратсти Таблоид Вести Чудесни свет Золтана Хорвата На трагу природе Вести Излог страсти Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Кикирики Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија Подунавље Чари риболова Центар света Војвођански дневник Космос Микијева кујна Преслатки Џерзи, филм Музички програм - латино звуци

07.30 08.00 08.30 09.00 09.15 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.27 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко Фип комерц - Витафон Тин ин У огледалу Освета Моје дете Вести укратко Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј Хроника општине Врбас Свет пољопривреде Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Природно из Србије Војвођанске вести Освета Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Бели лук и папричица Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.45 10.02 10.06 10.37 11.05 11.10 12.00 12.15

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот Шта радите бре Вести Лов и риболов Еко караван Вести Очајне домаћице Дневник Спорт плус

07.45 07.50 08.01 08.29 08.40 08.56 09.22 09.49 09.56 10.03 10.33 11.00 11.30 12.00 12.17 12.59 14.03 14.19 14.33 14.45 15.20 15.27 16.00 16.35 17.51 18.28 18.56 19.02 19.07 19.18 19.46 20.01 20.27 21.00 21.48 23.41

Пепа прасе Оливија У ноћној башти Тако је причао Дарвин Тумачење књижевног дела У сенци облака Метла без дршке Досије икс и окс Енциклопедија Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Рециклажа рабљеног уља Живот са музиком Гитар арт фестивал Миленко Пауновић Трезор Тумачење књижевног дела У сенци облака Једна слика, једна прича Метла без дршке Енциклопедија ТВ фељтон Ово је Србија Породични кругови Кад се сан оствари Разгледница Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Тако је причао Дарвин Календар кроз векове Мера за музику Очајне домаћице Дом храбрих, филм Ноћ севдаха

Рада Манојловић

Песма плус Бинго Гледаоце емисије овог понедељка забављаће специјални гости: Рада Манојловић, „Амадеус бенд” и Чеда Марковић. Домаћини-водитељи су Сузана Манчић и Дејан Пантелић. (РТС 1, 21.00) Клои Севињ

Догвил Радња је смештена у месту Догвил у Америци, 1930. године. Становници Догвила су допадљиви људи који поштују грађанске законе. Место је водило један миран живот све до једне судбоносне ноћи када су одјекнули пуцњи у долини, најављујући долазак лепе Грејс, противника од кога становници нису могли да побегну без последица... Улоге: Никол Кидман, Стелан Скарсгард, Лорин Бекoл, Клои Севињ, Жан-Марк Бар Режија: Ларс фон Трир (РТВ 2, 21.30) 06.25 Кухињица (мађ) 06.50 Најлепше бајке света: Покахонтас 07.40 Урбана џунгла (мађ) 08.05 Бразда (мађ) 08.35 Мађарска народна музика 09.05 Свадба из Лендаве, док. емисија (мађ) 10.20 Излог страсти 12.00 Путеви наде 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.05 Микијева кујна 13.15 Судар 13.45 Телеклуб (рум) 15.15 Добро вече Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Верска емисија (мађ) 21.30 Догвил, филм

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Портфолио Вести Жива ватра Вести Др Ху Цртани филм Вести Агро дан Јована суботом Неон сити Вести Московска сага Вести Ленија Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Квадрат вароши Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Спринт Истрага Жива ватра Објектив Московска сага Др Ху

09.00 ТВС 10.00 Фул Тилт покер 11.00 ФА куп: Манчестер Сити – Ридинг 13.00 НБА уживо 13.15 АТП Мастерс Индијан Велс 15.45 Прави НБА 16.15 НБА: Финикс – Орландо 18.00 Премијер лига, вести 18.15 Фул Тилт покер 19.00 АТП Мастерс Индијан Велс 03.00 Преглед холандске лиге 04.00 Премијер лига, вести 04.30 АТП Мастерс Индијан Велс

12.28 12.33 12.48 13.37 14.26 15.00 15.10 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.00 22.10 23.05 23.10 00.00 00.15 00.24 01.09 01.24

Евронет Пелине ђаконије Место злочина Песма Задња кућа Србија Вести Високи напон Вести Мирис кише на Балкану Дневник РТ Војводина Шта радите бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Рањени орао Песма плус Бинго Упитник Вести Место злочина Дневник Евронет Посредник ТВ продаја Добар пуб, лош пуб, филм

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.05 11.00 12.00 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.05 23.15 01.15 01.35 02.00 03.00 04.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм: Операција Шакал Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм: Специјалиста Филм: Пут број 9 Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут Филм: Пут број 9

Џесика Бил

Дом храбрих По повратку у САД из Ирака, за америчке маринце рат тек почиње. Четворица војника очајнички се боре да поврате свој мир који су имали пре одласка на ратиште. Улоге: Семјуел Н. Џексон, Џесика Бил, 50 Сент Режија: Ирвин Винклер (РТС 2, 21.48)

07.30 Вести 07.50 Отворени студио 08.00 Инфо 09.01 Отворени студио 10.00 Вести 10.10 Рејчел Реј 11.05 Љубав у залеђу 12.00 Вести 12.10 Милица² 12.25 Топ шоп 13.02 Отворени студио 13.40 Милица² 14.00 Вести 14.35 Иза вести 15.00 Инфо 15.05 Слике живота 15.30 Копаоник 16.00 Вести 16.05 Љубав у залеђу 17.00 Инфо 17.02 Горштак 18.00 Вести 18.30 Иза вести 19.00 Породица Серано 20.30 Филм: Исплата 22.35 Доктор Хаус 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм: Танго са атентатором

dnevnik

Инсајдер - дебата У последњих 7 година у емисији „Инсајдер” откривено је много чињеница које указују на политичку позадину убиства премијера Србије. Покренута су многа питања која су остала без одговора надлежних институција. Шокантна сазнања која су откривена у „Инсајдеру” остала су без епилога. Шта све не знамо о убиству премијера? Гости: Драган Шутановац - ДС, Ивица Дачић – СПС и Ненад Милић, ЛДП. Водитељ: Југослав Ћосић (Б92, 21.00) 06.00 Радијско дизање 07.00 ТВ дизање 10.00 Вести за особе оштећеног слуха 10.35 Квиз: Супер геније 11.00 Трнавчевићи у дивљини 11.30 Топ шоп 12.10 Најбоље године 13.00 Наша мала клиника 15.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Велики природни спектакли 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Сунђер Боб Коцкалоне 20.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Велики природни спектакли 21.00 Инсајдер - дебата 23.00 Вести Б92 23.35 Тенис: АТП 1000 Мастерс, Индијан Велс

06.00 Тријумф љубави 07.00 Добро јутро 10.00 Велики брат 11.45 Сити кидс 12.00 Забрањена љубав 13.00 Тереза 14.00 Балкан парти 15.00 Велики брат 16.50 Национални дневник 17.15 Тријумф љубави 18.15 Курсаџије 19.30 Национални дневник 20.00 Велики брат-преглед дана 21.15 Гранд - народ пита 23.00 (Не)могућа мисија 00.00 Велики брат 02.00 Филм: Велики напад 03.45 Сити 04.00 Филм: Јахач осветник 05.30 Филм: Велики напад

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 04.00 05.00

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови, уживо прво укључење Луде године Телешоп Вести Картел Парови, уживо поподне Телемастер Из икс у икс Парови, преглед дана Вести Ћирилица Парови, уживо вече Картел Вести Парови, уживо ноћ Картел Забавни програм Из икс у икс

Ми ло мир Ма рић

Ћи ри ли ца Ми ло рад Ву че лић пр ви пут го во ри о свом при ја тељ ству са Сло бо да ном Ми ло ше ви ћем и Зо ра ном Ђин ђи ћем. За што смо и да ље у тра гич ном не спо ра зу м у са чи та вим све том, али нај ви ше са ми са со бом, ни је ја сно ни по сле 20 из гу бље них го ди на ко је ни су по је ли са мо ска кав ци, већ нам је у њи ма про шао жи вот. Аутор и во ди тељ: Ми ло мир Ма рић (Хе пи, 20.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 12.00 Без цензуре, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 04.00 Филмски програм

12.00 Хроника општине С. Митровица, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Пут вина, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Шид, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak14.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Ка та ри на Ра ди во јевћ СЕ РИ ЈА

08.15 08.55 09.50 11.20 12.20 13.00 14.00 14.55 15.55 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.30 23.10 23.25 02.05 03.00 04.00 04.50

Томица и пријатељи, цртани Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш Вести ИН Под срећном звездом Дневник Најбоље године Аси Луд, збуњен, нормалан Вечерње вести Да Винчијев код, филм Др Хуф Езо ТВ, тарот шоу Брачне воде Бели песак, филм

08.00 Бизеовим стопама 09.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз 10.00 Исусов тајни живот 11.00 Дешифранти 12.00 Домаћица број 49.

13.30 Кинематографија Жан Лик Годара 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Героуов закон 16.00 Тајм тим година 17.00 Када је Кина господарила морима 18.00 Охбергови сирочићи 19.00 Крв на нашим рукама 21.00 1066.

22.00 Последњи бастион самураја 23.00 Викторијанска апотека 00.00 Тајм тим година 01.00 Када је Кина господарила морима

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

Гроф Монте Кристо Мала сирена Чудовишта и пирати Живот после смрти Наивко Десант на Дрвар Вавилон Шарада Катастрофа Марш на Дрини Голи скандал Битка у рају

06.00 07.35 09.15 10.40 12.20 14.10 15.55 17.40 19.15 20.05

Крзнена освета Лекције из чоколаде Сурогати Сиви вртови Амелија Алиса у земљи чуда 2010 Да ли сте чули за Морганове 500 дана лета Пацифик Царство порока - Град смарагда Досадно на смрт - Гован Канал има гонореју Гордост и слава Хук сове Десети круг Гитара Проповедници

21.05 21.35 23.45 01.25 02.55 04.30

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.08 Лугарница 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.04 Код Ане 11.15 Треће доба 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Дивља ватра 14.25 Научна петица 15.01 Дарма и Грег 15.25 Глас домовине 16.00 Хрватска уживо 17.26 8. спрат, ток шоу 18.17 Код Ане 18.40 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.34 Грунтовчани 21.35 Свет профита 22.10 Дневник 3 22.51 Лица нације 23.45 Зоран Дукић и Загребачка филхармонија, диригент Александар Марковић 01.01 Ксена - принцеза ратница 01.44 Драги Џоне 02.07 Завршни ударац 02.49 Лажи ми 03.32 Дарма и Грег 03.52 Слеџ Хамер 04.33 Добра жена

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 00.50 01.50 02.50 04.40

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Пандури новајлије Адвокатова казна Поморска патрола Филм: Двоструки живот Еленор Кендал Фојлов рат Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Поморска патрола Браћа и сестре Добра жена Три реке Да ли знате ко сте? Добра жена Филм: Убиство на Плезент драјву Поморска патрола

Нај бо ље го ди не Лу ци ја про на ла зи Ђу ку и Су за ну у по дру му. Ђу ка та ји Су за ни да је већ про на шао ку ти ју са бла гом. Ђу ка са зна је за Зла тин и Ла ле тов пре кид и на сла ђу је се. Су за на про на ла зи кључ са кри вен у Ка та ри ни ном мо ли тве ни ку... Уло ге: Ван да Бо жић, Ка та ри на Ра ди војевић, Јан ко По по вић Во ла рић, Иван Хер цег, Ду шко Ва лен тић (Но ва ТВ, 20.00)

25

31

07.52 08.22 08.50 09.35 09.59 10.46 11.49 12.30 13.00 13.50 15.30 15.45 16.29 17.20 17.45 18.10 18.53 19.48 20.00 20.45 21.30 22.19 23.10 00.46

Мала ТВ Четворо против З Школски програм Хајди Твоја сам судбина Лепом нашом Ритам недеље Мала ТВ Школски програм Девојчица, филм Жупанијска панорама Лугарница Шаптач псима Црно пророчанство Слеџ Хамер Дивља ватра Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Добра жена Гле Завршни ударац Лажи ми Девојчица, филм Ноћни музички програм

Ке ли Ви ли јамс

СЕ РИ ЈА

Ла жи ми Кад се на вод ни те ро рист ИРА-е вра ти тра же ћи од ште ту, Кал на сто ји да от кри је ко је био од го во ран за уби ство ње го ве же не и де те та пре се дам го ди на... Уло ге: Тим Рот, Ке ли Ви ли јамс, Брен дан Хаји нес, Мо ни ка Реј мунд, Ме ки Фај фер (ХРТ 2, 22.19)

07.30 08.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.30 15.00 16.15 17.15 18.10 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

С ветром у леђа Интермецо 1 Студио Шандон Тајни живот Адолфа Хитлера Интермецо 2 Хари и Хендерсонови С ветром у леђа После Меин Кампф-а Студио Шандон Сиквест ДСВ Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Џери и Том Сиквест ДСВ Вештац 2. Армагедон Поноћни полицајац Откупнина

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.40 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Велика зверка Сјај Гуниси Скупље од драгуља Осмоза Џонс 11’09’’01 – 11. септембар Река Балада о малом Џоу Џејсон Икс Бресквице и краљице Лезбејке 4. – еротски дневник

Мег Ра јан

I.Q. Ауто ме ха ни чар Едвард Вол терс на пр ви се по глед за љу би у дра же сну Ке трин Бојд али она је ве ре на и ца ло к ал ног кре те на, Џеј мса Мор лен да. Сре ћом за Еда, њен ујак, ни ма ње ни ви ше но - Ал берт Ан штајн, од лу чи да му по мог не у осва ја њу ње ног ср ца.... Уло ге: Тим Ро бинс, Мег Ра јан, Вол тер Ма хау, Лу Џа ко би, Џин Сакс Ре жи ја: Фред Ше пи си (РТЛ, 04.10) 08.35 Драгон бол З 09.15 Биг брадер 11.30 Ексклузив с Татјаном Јурић 12.10 Вечера за 5 13.05 Аурора 13.55 Наследници 14.45 Судија Ејми, филм 16.25 Закон и ред 17.15 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Хаваји фајв 22.00 Биг брадер 22.55 ЦСИ 23.50 РТЛ Вести 00.05 Увод у анатомију 01.40 Астро шоу 02.40 ЦСИ 03.35 РТЛ Данас 04.10 I.Q . филм

08.10 09.05 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Разоткривање митова Паметњаковић Дрвосече из мочваре Лимарска радионица/Лондон Генералка Прљави послови Дрвосече из мочваре Разоткривање митова Справице будућности Преживљавање Екстремне експлозије Како се прави? Како то ради Човек против рибе са Метом Вотсоном Страствени риболовци Бик ајкула Екстремне експлозије Лимарска радионица/Лондон

08.30 09.30 10.30 11.30 12.30 14.30 16.30 17.15 18.15 20.00 20.45 21.00 22.25 22.30 00.15

Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Тенис Тенис Бициклизам Биатлон Скијашки скокови Фудбал Биатлон Сви спортови Рвање Сви спортови Тенис Скијашки скокови

С

У Шангају радио, а слушају из шерпе

а мо не ко ли ко да на на кон до че ка Но ве 1969, екс рок гру па “Си но ви сун ца” и “Ви ша си ла”, с Ива ном трем но ни ске тем пе ра ту ре бло ки ра ле су жи вот Ка рас, по зна том но во сад ском ле по ти цом. Ми ли ци ја је у Но вом са ду – 12. ја ну а ра је би ло ми нус 27. обез бе ђи ва ла свад бу, ко ју је ор га ни зо вао Ми ли чин Про дав ни це из Тр ста по чи њу да се ре кла ми ра ју у отац, ви це ад ми рал Пе тар Ка рас, та да шеф Реч не мор до ма ћој штам пи, а у “Днев ни ку” нај че шће “Ђо ва ни”. на ри це у Но вом Са ду. Мар ке тинг се ис пла тио јер су ње го ве рад ње по ста ле Но ва “за ба ва” по ја ви ла се на Кор зоу. Не ки за луд ни не за о би ла зна де сти на ци ја ју го сло вен ских “ту ри ста” мла ди ћи по ста вља ју ци глу на плоч ник и ве ли ко је ве чим је ли бе ра ли зо ва но до би ја ње па со ша. Ка ко су за се ље кад се не ка де вој ка са пле те, а још ве ће ако се њен ње го во до би ја ње би ле по треб не фо то гра фи је, оте гли мо мак по бу ни јер ето по во да да му про ме не лич ни су се ре до ви пред пр вим апа ра ти ма по ста вље ним у опис. гра ду. Са са мо јед ним по ра зом у чи та вој се зо ни, пр вен У скла ду с та да пла не тар но по пу лар ном хи пи-мо ство Ју го сла ви је су осво ји ле ко шар ка ши це “Вој во ди дом, мла ди Но во са ђа ни по чи њу да но се гар де ро бу не”. За хва љу ју ћи пре све га Ма ри ји Мал чи ки Ве гер, цвет них де се на, бе џе ве с нат пи си ма “Во ди мо љу бав а не рат”, “Па зи, опа сност” и “Мир у Ви јет на му”, а по је ди ни мом ци пу шта ју бра ди це. По што је ан те на Ра дио Но вог Са да по ста вље на у њи хо вом на се љу, жи те љи Шан га ја мо гу да про грам слу ша ју из ко ри та, шер пе, лон ца или са шпо ре та. Ме ђу тим, она оме та ла је ТВ-сиг на ле и све док ни је пре се ље на у Ср бо бран, на екра ни ма те ле ви зо ра мо гли су да гле да ју са мо снег. Роб на ку ћа “Узор” је вр ло ори ги нал но ре кла ми ра ла те пи хе, ста вља ју ћи у из лог пра ву тка љу, ко ја је сва ки дан упле та ла по 10.000 чво ро ва. Мла ди игра чи Пе тар Ни ке зић и Звон ко Иве зић још се ни су уста ли ли у пр вом ти му “Вој во ди не”, али ре дов но ула Жил ник на су ду од бра нио сво је “Ра не ра до ве” зе у дру гом по лу вре ме ну, што им омо гу ћу је из ме на фуд бал ских пра ви ла. ко ја је да ла 712 ко ше ва на 22 утак ми це или у про се ку У “Бен Аки би” је пре ми јер но од и гран култ ни по зо по 32. ри шни ко мад Зо ра на Пе тро ви ћа “Се ло Са ку ле а у Ба Ма сов но се ку пу ју пе ћи на лож-уље, ну де са чак и у на ту”, у ко јем је Ми ра Ба њац не са мо игра ла јед ну од “сте рео” ва ри јан ти, с два го ри о ни ка. За то је по тро шња глав них уло га већ би ла и по моћ ник ре ди те ља. овог енер ген та би ла чак 80 про це на та ве ћа не го 1968. Но во са ђа ни су по зва ни да ку му ју но вом би о ско пу, Пра у нук Све то за ра Ми ле ти ћа Слав ко ор га ни зо вао ко ји је на кра ју на зван “Аре на”, али су пред ла га на и је 19. но вем бра, на 25 го ди на од ње не смр ти, пре нос име на Ле њин град, Су тје ска, Мо ша Пи ја де, Ме те ор, по смрт них оста так сво је ба ке Ми ли це То мић из Бе о Ле њин... гра да у по ро дич ну гроб ни цу на но во сад ском Ус пен У ве ли кој не сре ћој ко ја се де си ла бли зу нафт не бу ском гро бљу. шо ти не код Бе че ја од отров ног га са је умр ло че тво ро У це лом све ту про сла вље ни мју зикл “Ко са” на сце љу ди. ни СНП-а из вео је ан самбл “Ате љеа 212” 6. и 7. де цем Хра бри су ди ја Окру жног су да у Бе о гра ду Љу бо мир бра. “Днев ни ко вом” уред ни ку кул ту ре, ме ђу тим, сме Ра до вић од био је 25. ју на та што ме ђу из во ђа чи ма има пред лог јав ног ту жи о ца да се и бо сих, глу ме и пе ва ју на при вре ме но за бра ни при ка зи На Фру шкој го ри сни ман је то ком мер ме ру, а на по љу па да ва ње фил ма Же ли ми ра Жил снег. И још за кљу чу је: “За ју ла и ав гу ста 1969. ни ка “Ра ни ра до ви”, ко ји је не ма л е па ре при ре ђен је ко п ро д ук ц иј с ки филм “Рат н и ц и”, у не ко ли ко ме се ци ра ни је до био стрип тиз, и то мно го ску ко јем су глу ми ли Клинт Ис твуд, “Злат ног ме две да” на фе сти пљи не го у би ло ко јем ба ру. ва лу у Бер ли ну. Сво је де би Ис па да да не дро ги ра ни и Те ли Са ва лас и та да не мно го тант ско оства ре ње ве што је они ко ји ни су хи пи ци, ни су ни по зна ти До налд Са дер ленд бра нио сам Жил ник, ина че у ста њу да се бо ре за мир у прав ник по фор мал ном обра све ту”. зо ва њу. По по врат ку из Бе о гра да, где је сту ди рао ар хи тек ту Не за пам ће но не вре ме за хва ти ло је Вој во ди ну 8. ју ру и био члан бен да “Тхе Бест Нот хинг”, у род ни град ла. У Но вом Са ду је око 15 ча со ва ве тар пет ми ну та вра тио се Пре драг – Пе ђа Вра не ше вић и упи сао Ли ду вао бр зи ном до 170 ки ло ме та на сат. Би ло је 50 ла ко ков ну ака де ми ју. Од мах је осно вао “Мед”, јед ну од пр по вре ђе них, тро је те шко, а два гра ђа ни на су по ги ну ла: вих ју го сло вен ских арт-рок гру па. на јед ног се об ру шио зид иза ко јег је по ку шао да се са До ма ће фа бри ке при ти ска ле су да но во сад ски ГСП, кри је, док је дру ги био на кра ну ко ји се пре вр нуо. ко ји је на ме ра вао од сво јих при хо да ку пи 70 но вих То ком ју ла и ав гу ста на Фру шкој го ри сни ман је ко ауто бу са у Мо де ни, од у ста не од уво за. На и ме, та мо про дук циј ски филм “Рат ни ци” у ко јем глу ме Клинт шњи про из во ђач је ну дио ни же це не и бо љи ква ли тет Ис твуд, Те ли Са ва лас и та да не мно го по зна ти До налд од оно га ка кав се мо гао до би ти на ју го сло вен ском тр Са дер ленд. жи шту. За по сао се ипак из бо рио ”Икар бус”, јер се Ре сто ран-сплав “Пр ве нац” на ке ју по чет ком сеп тем оба ве зао на то да ис пу ни це ну и ква ли тет ко је ну де бра био је до ма ћин јед не од нај гла му ро зни јих свад би Ита ли ја ни. тих го ди на. Вен чао се Ђор ђе Јо ва но вић Ђу ка, пе вач Крај

Књи гу Вла ди ми ра Вр го ви ћа “НО ВИ САД 1944–1969” у из да њу “Про ме те ја” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 1.120 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

ponedeqak14.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

По не де љак вам баш и ни је до во љан по вод да се ба ци те на рад не ак тив но сти. Ви ше вас за ни ма ју по ро ди ца и де ша ва ња код ку ће. Не ке на ру ша ва ју ће окол но сти мо ра те узе ти у об зир. Ве за оп ста је.

BIK 20.4-20.5.

Има те ути сак да сто ји те у ме сту, ма ко ли ко ра ди ли. Мо ра те до зво ли ти се би ра зно вр сност и не ка но ва ис ку ства. Има вас и не ма вас, ту и та мо, и то је са свим ОК. Не гу би те ста ре кон так те, а ства ра те но ве.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

14. mart 2011.

Мо же те за по че ти но ве по сло ве и са рад њу на по љу ка ри је ре, али се по тру ди те да бу де те до вољ но бр зи и ефи ка сни да би сте пра ти ли ток до га ђа ја. Мо ра те има ти ја са но за цр тан циљ пред со бом.

Ме сец пло ви кроз ваш знак да нас и су тра па сте емо тив но осе тљи ви и не до вољ но си гур ни на лич ном пла ну. Не до зво ли те да дру ги осе те ва ше про ла зне сла бо сти и ко ле ба ња. Под ло жни сте ту ђим ути ца ји ма. Још је дан лап дан, на по ран или не. Би ће ипак она ко ка ко са ми се би опре де ли те. При вла чи вас опу ште ни ја ат мос фе ра у не кој оази ми ра, у ко јој не зво не мо бил ни те ле фо ни. Чак се не мо ра те ни тру ди ти. Рад не оба ве зе при хва та те озбиљ но, ма да из вр ши о це до жи вља ва те по ма ло при ја тељ ски, као тим ко ји је на истом за дат ку. Не ко би мо гао и да фа ли у да том тре нут ку, али без вид них по сле ди ца.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Но ви рад ни дан је по че так но вих ак тив но сти и са рад ње. Кон так ти у јав но сти су под ста бил ним окол но сти ма, за хва љу ју ћи ва ма, пре све га. Пру жа те га ран ци ју и ста бил ност у од но си ма са сво је стра не.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Ју пи тер, пла не та сре ће и екс пан зи је, да је вам нај бо љи део се бе уко ли ко од мах пре по зна те кон крет не ци ље ве и ис трај но ра ди те на њи ма. Та да ће те ствар но би ти под срећ ном зве здом.

По слов на си ту а ци ја је не ста бил но ста бил на. Од но си у ко лек ти ву су дру гар ски, што је до бра осно ва за раз ви ја ње мо ти ва ци је. Бу ди те опре зни у са о бра ћа ју и ко му ни ка ци ји. Без пре те ри ва ња. Се о ба?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не што или не ко вам не да је ми ра. И шта се ту мо же, сем да при хва ти те иза зов и да те све од се бе да до ве де те си ту а ци ју под кон тро лу, што не ће те ус пе ти у пот пу но сти. Али, то је ја че од вас.

Из гле да да су ва ши да ни у ни зу под јед на ко ак тив ни и за ни мљи ви па вам то што је да нас по не де љак за пра во и не зна чи мно го. Не ке осо бе и окол но сти вас ву ку уна зад и успо ра ва ју у све му.

По слов на си ту а ци ја је обе ћа ва ју ћа и успе шна, та ко да мо же те пло ви ти с ве тром у је дри ма. А тек код ку ће, у сми рај да на, по ста је те сво ји и парт не ро ви, у опу шта ју ћој ат мос фе ри. Штед ња.

TRI^-TRA^

Скан дал за скан да лом V REMENSKA

PROGNOZA

И

Vojvodina Novi Sad

18

Subotica

16

Sombor

17

Kikinda

17

Vrbas

18

B. Palanka

18

Zrewanin

18

S. Mitrovica 19 Ruma

19

Pan~evo

19

Vr{ac

18

Srbija Beograd

19

Kragujevac

18

K. Mitrovica 18 Ni{

20

Evropa

даље топло

Madrid

NOVI SAD: Toplo uz sun~ane periode i prolaznu obla~nost. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura Rim 6, a maksimalna do 18 stepeni.

London VOJVODINA: Toplo uz sun~ane periode i prolaznu obla~nost. Vetar umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna Cirih temperatura od 3 do 9, a maksimalna od 16 na severu do 19 stepeni na Berlin jugu Vojvodine.

SRBIJA: I daqe vrlo toplo za ovo doba godine uz prolaznu obla~Be~ nost pre podne i du`e sun~ane periode popodne. Vetar slab do umeren Var{ava ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od 0 do 7, a maksimalna od 14 u Negotinu do 20 stepeni na jugu Srbije.

Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak toplo uz sun~aMoskva ne periode. U sredu i ~etvrtak tako|e toplo, ali obla~nije uz povremenu ki{u, a mogu}i su i prvi prole}ni lokalni pquskovi. Duva}e umeren Oslo do poja~an ju`ni i jugoisto~ni vetar. U petak i za vikend slabiji vetar, St. Peterburg ali hladnije sa mogu}om ki{om u petak i subotu, a u nedequ suvo.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Hroni~ni bolesnici mogu ose}ati izvesne tegobe usled uticaja vremena, pa im se savetuje adekvatno odevawe i fizi~ke aktivnosti u skladu sa dnevnim temperaturama. Meteoropatske reakcije u vidu glavoboqe i nervoze bi}e izra`ene u bla`oj formi. Svim u~esnicima u saobra}aju je potrebna poja~ana pa`wa.

14 18 12 16 12 16 12

Аме рич ки глу мац Чар ли Шин, ко ме из гле да ни ка ко ни је до ста скан да ла, под нео је да нас ту жбу про тив ком па ни је Вор нер брос вред ну 100 ми ли о на до ла ра. Шин ту жи Вор нер Брос и из вр шног про ду цен та „Два и по чо ве ка” и тра жи 100 ми ли о на до ла ра на док на де за ње го ву пла ту и пла ту еки пе тог сит ко ма. Ту жба је уло же на на су ду у Сан та Мо ни ки због то га што је про дук ци ја се ри је окон ча на ка ко би Шин на вод но био ка жњен. Те ле ви зи ја Вор нер брос је пр во об у ста ви ла се ри ју ка ко би Ши ну омо гу ћи ла вре ме за ле че ње од за ви сно сти, а он да пре ки ну ла сни ма ње се ри је за ову се зо ну по што је глу мац вер бал но на пао из вр шног про ду цен та Чак Ло ри ја. Шин је ове не де ље от пу штен из еки пе „Два и по чо ве ка”, чи ме је да ља суд би на се ри је до ве де на у пи та ње. Из ком па ни је су са оп шти ли да је на ста вак сни ма ња под ве ли ким зна ком пи та ња. У ту жби се на во ди да се Вор нер брос по ви но вао же љи Ло ри ја да Шин бу де ка жњен, а про ду цент и та ком па ни ја су оп ту же ни да су се до го во ри ли да глум ца оп ту же за пре кид сни ма ња. Ту жба је та ко ђе под не та и у име еки пе сит ко ма ко ја је, за јед но са Чар ли јем оста ла без по сла.

VIC DANA Оча јан отац ка же ди рек то ру шко ле: - Овај мој син је та ко лош ђак! Си гур но ће па сти го ди ну! А ди рек тор ће на то: - Ајд‘ у 500 евра да не ће!

10 5 3 0

Atina

17

Pariz

15

Minhen

14

Budimpe{ta

16

Stokholm

2

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

56 (-7)

Slankamen

231 (-5)

Ja{a Tomi}

Apatin

110 (-7)

Zemun

291 (6)

Bogojevo

103 (-8)

Pan~evo

316 (6)

Smederevo

484 (14)

Ba~. Palanka 130 (-7) Novi Sad

146 (-7)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

234 (-4)

S. Mitrovica

198 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

274 (-2)

Beograd

249 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

238 (-6)

NERA

Hetin

162 (6)

TISA

122 (-16)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

76 (18)

Re{ewe iz pro{log broja