Dnevnik 14.mart 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 14. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23375 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

JU^E RASPISANI PARLAMENTARNI, POKRAJINSKI I LOKALNI IZBORI

Sr bi ja gla sa na \ur |ev dan

str. 3

NASLOVI

Ratari pre te kli Ko sti }a, Ma ti je vi }a, Mi {ko vi }a...

str. 6

DA LI [ALTERI I DOKUMENTI PRESTAJU DA KO^E @IVOT

Foto: R. Hayi}

Na po mo lu kraj ~i nov ni~ kog {traj ka? str. 7

NASILNA SMRT PENZIONERKE U SUBOTI^KOJ ULICI U NOVOM SADU

Politika 3 Glasa}e se i na Kosovu

Ekonomija 4 Bojkotovati pumpe zbog preskupog goriva

Poqoprivreda 6 Po regresirani dizel do 15. aprila 6 Seqaci u klin, seqaci u plo~u

Novi Sad 8 Virusi haraju, epidemije gripa nema

Vojvodina 11 Sneg okopneo, {tete ostale

Dru{tvo 13 Incident u Zrewaninu, razgovor na ma|arskom povod za batine

Crna 14 Lisice osumwi~enim narkodilerima 15 [e{eq, uprkos bolesti, u sudnici?

Foto: S. [u{wevi}

Promenqivo obla~no

Ubis tvo iz kor is toq ub qa na Telepu? str. 15

SPORT

n VOJVODINA NA OZBIQNOM ISPITU U NOVOM PAZARU

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

str. 16 – 21

n NOVAK I ANA USPE[NI U INDIJAN VELSU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Najvi{a temperatura 13 °S

Foto: N. Stojanovi}

NOVOBE^EJCI SE IZBORILI ZA WIVE

U VOJVODINI OTVORENA KANCELARIJA REGIJE FRIULIJA–VENECIJA–\ULIJA

Am ba sa da ita li jan ske pri vre de u No vom Sa du str. 4 JO[ JEDNA VELIKA SVETSKA KOMPANIJA STI@E U VOJVODINU

Ka na |a ni se le fa bri ku iz ^e {ke u Oya ke str. 5

U MEDICINSKOJ [KOLI ZBOG PET LA@NIH DOJAVA O POSTAVQAWU BOMBE

Kri vi~ ne pri ja ve pro tiv osam u~e ni ka str. 9

POLiTikA

sreda14.mart2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Gr gi}: RIK spre man, usko ro uput stvo Re pu bli~ ka iz bor na Ko mi si ja sprem na je za iz bo re ko ji }e bi ti odr `a ni 6. ma ja, a wen pred sed nik Pre drag Gr gi} pod se }a na to da od ju ~e te ku ro ko vi za do no {e we po treb nih aka ta i na ja vqu je da }e vr lo br zo za ka za ti pr vu „pred iz bor nu” sed ni cu Ko mi si je. – Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja se spre ma ve} ne ko li ko me se ci, ta ko da smo do ne li sve ono {to smo mo gli da do ne se mo na

DE VE TI VI [E STRA NA^ KI IZ BO RI U SR BI JI

Ka ko je gla sa la Sr bi ja Gra |a ni Sr bi je }e 6. ma ja de ve ti put od uvo |e wa vi {e stra na~ kog si ste ma, 1990. go di ne, bi ra ti po sla ni ke za Skup {ti nu Sr bi je, ali po no vim pra vi li ma.

11. maj 2008. Na pret hod nim par la men tar nim iz bo ri ma, odr `a nim 11. ma ja 2008. go di ne, naj vi {e man da ta u re pu bli~ kom par la men tu osvo ji la je Ko a li ci ja „Za evrop sku Sr bi ju” (102), ko ju su, iz me |u osta lih, ~i ni li DS i G17, Srp ska ra di kal na stran ka (78), iz ~i je po sla ni~ ke gru pe su se sep tem bra 2008. go di ne iz dvo ji li po je di ni po sla ni ci s To mi sla vom Ni ko li }em na ~e lu i for mi ra li no vi klub „Na pred, Sr bi jo!„, ko ji sa da bro ji 21 ~la na. Na tim iz bo ri ma De mo krat ska stran ka Sr bi je i No va Sr bi ja su do bi le 29 man da ta, So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je – Je din stve na Sr bi ja – Par ti ja uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je 20, a Li be ral no-de mo krat ska par ti ja 12, Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra ~e ti ri...

21. ja nu ar 2007. Pre to ga odr `a ni su iz bo ri 21. ja na u ra 2007. go di ne, a iz bor nu tr ku „tr ~a lo” je 20 iz bor nih li sta, a „kroz ciq” ra di ka li su „pro {li” s 81 man da tom, de mo kra te sa 64, Ko a li ci ja DSS–NS-a sa 47, G17 plus s 19, so ci ja li sti sa 16, a Ko a li ci ja LDP–GSS–SDU–LSV-a s 15 osvo je nih po sla ni~ kih man da ta. Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra do bio je tri, Ko a li ci ja „Li sta za San xak2 dva, a Uni ja Ro ma Sr bi je, Ko a li ci ja Al ba na ca Pre {ev ske do li ne i Rom ska par ti ja po jed nog po sla ni ka u par la men tu.

28. de cem bar 2003. Na {e stim par la men tar nim iz bo ri ma, odr `a nim 28. de cem bra 2003. go di ne, za 250 po sla ni~ kih me sta tak mi ~i li su se kan di da ti s 19 li sta, od ko jih je u par la ment u{lo {est, a man da te su ras po de li li po sla ni ci iz 12 stra na ka.

23. de cem bar 2000. Iz bo ri pre tih odr `a ni su 23. de cem bra 2000. go di ne, po sle po be de Ko a li ci je De mo krat ska opo zi ci ja Sr bi je (DOS) na lo kal nim i sa ve znim iz bo ri ma u sep tem ba ru, ko ja je oku pi la 18 naj zna ~aj ni jih opo zi ci o nih stra na ka. U iz bor noj utak mi ci ta da je u~e stvo va lo sve -

ga osam par ti ja i ko a li ci ja. U par la ment je u{ao DOS sa 176 man da ta, SPS je osvo jio 37 po sla ni~ kih me sta, ra di ka li 23, a Stran ka srp skog je din stva 14 man da ta. Od 2000. go di ne na par la men tar nim iz bo ri ma u~e stvo va lo je ma we iz bor nih li sta u od no su na pret hod nu de ce ni ju zbog re strik tiv ni jeg iz bor nog za ko na ko ji je iz tr ke iz ba cio sla be par ti je, pro pi su ju }i da par tij sku iz bor nu li stu mo ra da po dr `i naj ma we 10.000 bi ra ~a.

Od 1990. do 2000. Pr vi vi {e stra na~ ki iz bo ri u Sr bi ji su odr à ni 9. de cem bra 1990. go di ne, ka da je za 250 po sla ni~ kih me sta kon ku ri sa lo 1.707 kan di da ta ko je su pred lo ì le 44 stran ke, od no sno udru è wa gra |a na. Ta da je u Sr bi ji bi lo re gi stro va no 53 po li ti~ ke par ti je. Naj vi {e man da ta, 194, pri pa lo je So ci ja li sti~ koj par ti ji Sr bi je, a u par la ment je u{lo jo{ 12 stra na ka, me |u ko ji ma SPO, DZVM i DS. Na na red nim, pre vre me nim iz bo ri ma za par la ment Sr bi je, 20. de cem bra 1992. go di ne, u iz bor noj tr ci za re pu bli~ ki par la ment u~e stvo va lo je ~ak 205 pod no si la ca iz bor nih li sta. U par la ment su u{li SPS, SRS, De mo krat ski po kret Sr bi je (DE POS), sa ~i wen od 14 stra na ka, DZVM i DS, kao i jo{ ~e ti ri ma we stran ke. U iz bor nu tr ku 19. de cem bra 1993. go di ne u{le su 84 stran ke, ko a li ci je i dru è wa gra |a na s 216 iz bor nih li sta, a na li sta ma je bi lo ukup no 5.094 kan di da ta. Cen zus su pre {li SPS, (123) DE POS (45), ra di ka li su osvo ji li 39 me sta, a DS 29 po sla ni~ kih me sta. Na tim iz bo ri ma DSS je iza {ao iz DE POS-a i sa mo stal no u~e {}e za vr {io sa se dam man da ta, DZVM s pet, a Par ti ja za de mo krat sko de lo va we i De mo krat ska par ti ja Al ba na ca do bi le su dva po sla ni~ ka man da ta. Na red ni iz bo ri odr à ni su 21. sep tem bra 1997. go di ne, a iz bor ne li ste pod ne lo je ~ak 89 stra na ka i ko a li ci ja. SPS, ko ji je u iz bor nu tr ku u{ao u ko a li ci ji s Ju go slo ven skom le vi com (JUL) i No vom de mo kra ti jom (ND), osvo jio je 110 man da ta, SRS 82, SPO 45, a pre o- sta lih 13 man da ta po de li lo je pet ma wih stra na ka i ko a li ci ja. Na tim iz bo ri ma ni su u~e stvo va li DS, DSS i GSS.

vre me u ovom tre nut ku, pre ras pi si va wa iz bo ra –re kao je Gr gi} Ta nju gu, i pre ci zi rao da od da nas te ku ro ko vi za do no {e we dru gih aka ta, o spro vo |e wu iz bo ra, obra sci ma... – Rok nam je pet da na i bi }e u ro ku sve go to vo. Po we go vim re ~i ma, rad ne gru pe ra de, a ra di lo se i ju ~e, ra di }e se i su tra po pod ne... – O~e ku jem da za dan-dva za ka `em i sed ni cu RIK-a i bi }e sprem ni i obra sci i uput stvo o

spro vo |e wu iz bo ra... – re kao je Gr gi}, i na veo i da je fi nan sij ska kon struk ci ja za o kru `e na bu xe tom usvo je nim u Skup {ti ni Sr bi je. On je po no vio da je pet da na za kon ski rok za iz vr {e we po treb nih rad wi i da se ne }e ~e ka ti taj pe ti dan, pa se usa gla {a va we oba vqa u rad nim gru pa ma da se na sed ni ci RIK-a „ne bi se de lo 12-15 sa ti”, ve} da bi se ra ni je po sti gao kon sen zus o tek stu uput stva i osta lom.

Kre }e kam pa wa Ve } i n a stra n a k a ko je }e u~e stvo va ti u pred s to j e } oj iz bor noj tr ci po ~i we iz bor nu kam pa wu go to vo od mah po {to su iz bo ri ras pi sa ni za 6. maj, a uglav nom su sve i osmi sli le na ~in na ko ji }e je vo di ti i pri do bi ja ti gla so ve bi ra ~a. Uje di we ni re gi o ni Sr bi je star to va li su s kam pa wom sat na kon {to je pred s ed n ik Sr b i j e ras p i s ao par l a m en t ar n e iz bo r e, bu d u } i da su ta d a odr ` a l i mi ting u cen tru Lo zni ce. Stran ka Mla |a na Din ki }a }e se bi ra ~i ma u iz b or n oj tr c i pred s ta v i t i slo ga nom „Ja ki re gi o ni, ja ka Sr bi ja”. De mo krat ska stran ka }e na kon fe ren ci ji za no vi na re, ko ju }e odr `a ti u ~e tvr tak, sa op {ti ti de ta qe o kam pa wi ko ju }e vo di ti. Pre ne ko li ko da na za m e n ik pred s ed n i k a DS-a Dra g an \i l as na j a v io je da kam pa wa DS-a kre }e iz Kra gu jev ca. I ra di ka li na ja vqu ju po ~e tak kam pa we mno go broj nim ak tiv no sti ma od mah po ras pi si va wu iz bo ra, s tim {to }e mi tin ge, ka ko je re kla {e fi ca Iz bor nog {ta ba SRS-a Vje ri -

Pret hod ni iz bo ri odr à ni su 11. ma ja 2008. go di ne. Na wi ma su u~e sto va le 22 iz bor ne li ste, od ko jih je bi lo de set ma win skih. Za ma win ske li ste ne va ì cen zus od pet od sto za ula zak u par la ment, ve} pri rod ni prag ko ji za vi si od bro ja iza {lih, a na pret hod nim je bi lo po treb no oko 15.000 gla so va za jed no po sla ni~ ko me sto. Iz bo ri za 250 po sla ni ka Skup {ti ne Sr bi je odr à va ju se po pro por ci o nal nom iz bor nom si ste mu s jed nom iz bor nom je di ni com na te ri to ri ji ce le ze mqe. Na pred sto je }im iz bo ri ma pr vi put od uvo |e wa vi {e stra na~ kog si ste ma bi }e ko ri {}en je din stve ni bi ra~ ki spi sak kao elek tron ska ba za po da ta ka. ca Ra de ta, po ~e ti da odr à va ju me sec da na pred iz bo re. – Jo{ ni smo do go vo ri li u ko jem gra du }e mo po ~e ti s mi tin zi ma, ali si gur no je da }e to bi ti ili Ni{ ili No vi Sad – iz ja vi la je Vje ri ca Ra de ta. Ra di ka li }e na ove iz bo re iza } i s osnov n im slo g a n om „Bi ram Sr bi ju”, a pla ni ra ju da po tro {e 100 mi li o na di na ra za pred iz bor nu kam pa wu. – DSS }e kam pa wu po ~e ti za dva da na sed ni com Glav nog od bo ra u Cen tru „Sa va”, na ko joj }e i do ne ti od lu ke o no si o cu iz bor ne li ste i po sla ni~ kim kan di da ti ma – re kao je Ta nju gu {ef Iz bor nog ti ma te stran -

ke Mi lo van Mi lo {e vi}. DSS }e to kom kam pa we pro mo vi sa ti kwi gu pred sed ni ka stran ke Vo ji sla va Ko {tu ni ce „Za {to Sr bi ja, a ne EU”, ko ja je ujed no i pro gram na rod wa ka. Srp s ka na p red n a stran k a kam pa wu za par la men tra ne iz bo r e po ~ i w e pr v im pred i z bor nim mi tin gom u ze mun skoj ha li „Pin ki”. Ka ko je na ja vqe no, pred sed nik SNS-a To mi slav Ni ko li} go vo ri }e o pro g ram s kim smer n i c a m a stran ke za bo qi `i vot gra |a na i za pre po rod srp ske pri vre de, a ka ko je ra ni je re ~e no, li ste }e no si ti na ziv „Po kre ni mo Sr bi ju”.

Ana li ti ~ar Vla di mir Go a ti iz ja vio je ju ~e da }e zbog ve }eg ko a li ci o nog po ten ci ja la ak tu el na vla da ju }a ko a li ci ja ima ti ve }e {an se da for mi ra bu du }u vla du, a da }e Srp ska na pred na stran ka ve ro vat no osvo ji ti naj ve }i broj gla so va na iz bo ri ma. Po we go vim re ~i ma, SNS u od no su na DS, po do sa da {wim is tra `i va wi ma, ima pred nost od ne ko li ko pro cent nih po e na, ali je ne u po re di vo sla bi ji u ko a li ci o nom po ten ci ja lu, od no sno spo sob no sti da pri vu ~e i pri hva ti dru go ga s ko jim }e da for mi ra vla du.

Go a ti je Ta nju gu ka zao da }e na pred wa ci zbog su prot sta vqe nog sta va o na stav ku evrop skih in te gra ci ja ima ti ve li ki pro blem da u|u u ko a li ci ju s DSS-om, dok je sa rad wa s ra di ka li ma prak ti~ no ne mo gu }a. Me |u tim, Go a ti is ti ~e da se do iz bo ra mo `e mno go to ga pro me ni ti, iako em pi rij ska is tra `i va wa po ka zu ju da su SNS i DS dve „me ga stran ke” u par tij skom si ste mu Sr bi je.

Pred sed ni~ ki? Iz vr {ni di rek tor Cen tra za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju

Pra vi la RRA U kam pa wi za par la men tar ne iz bo re, ras pi sa ne za 6. maj, va `i }e no va pra vi la za pred sta vqa we stra na ka u elek tron skim me di ji ma, po ko ji ma }e par ti je, u skla du s ne dav nim od lu ka ma Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je, mo }i da za ku pe naj vi {e pet mi nu ta dnev no na te le vi zij skim i ra dio-sta ni ca ma. Emi te ri }e u jed nom da nu mo }i da emi tu ju mak si mal no 90 mi nu ta pla }e nog pred iz bor nog pro gra ma, po de qe nog u blo ko ve od po 30 mi nu ta, i to is kqu ~i vo van udar nih ter mi na. Op -

Sva ka tre }a `e na Par la men tar ni iz bo ri bi }e spro ve de ni po iz me we nom Za ko nu o iz bo ru na rod nih po sla ni ka ko jim je uki nu ta blan ko-ostav ka po sla ni ka, ko ji je po stao su ve re ni vla snik man da ta, a uve de no je da naj ma we tre }i na kan di da ta na iz bor noj li sti

ô tri}: Srp ski „Ku ku ri ku” – Uve ren sam u to da }e „Pre o kret„ bi ti naj pri jat ni je iz ne na |e we par la men tar nih iz bo ra i srp ska va ri jan ta „Ku ku ri ku ko a li ci je„, ko ja je u Hr vat skoj osvo ji la naj ve }i broj gla so va – iz ja vio je u in ter vju Fo Ne tu pot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Alek san dar ô tri}. On sma tra da }e „Pre o kret„ bi ti ne za o bi la zni fak tor u for mi ra wu no ve vla de Sr bi je i bit no uti ca ti na de fi ni sa we spoq ne i unu tra {we po li ti ke ze mqe. – An ke te po ka zu ju da po dr {ka „Pre o kre tu„ ne pre sta no ra ste – is ta kao je ô tri}, i po tvr dio da }e SPO u toj ko a li ci ji na stu pi ti na par la men tar nim, po kra jin skim i lo kal nim iz bo ri ma. – Bi lo bi ra ci o nal no, uz par la men tar ne, po kra jin ske i lo kal ne, ras pi sa ti i pred sed ni~ ke iz bo re, ali je to, pre sve ga, pi ta we za naj ve }u stran ku u vla da ju }oj ko a li ci ji i pred se di ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a.

mo ra ju bi ti `e ne. Po li ti~ ke par ti je po sle iz bo ra ne }e mo }i da od re |u ju ko ji kan di da ti za po sla ni ke }e u}i u par la ment jer }e se man da ti de li ti po re do sle du s iz bor ne li ste, po ~ev od pr vog na li sti.

Ili}: Pred sed ni ~e, iza |i na cr tu – No va Sr bi ja o~e ku je da, osim par la men tar nih, po kra jin skih i lo kal nih, bu du ras pi sa ni i pred sed ni~ ki iz bo ri – iz ja vio je ju ~ e pred s ed n ik NS-a Ve l i m ir Ili} na pres kon fe ren ci ji, i po zvao pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da „iza |e na cr tu”. – O~e ku je mo ozbiq nost i od lu~ nost pred s ed n i k a Sr b i j e da ras p i { e i pred sed ni~ ke iz bo re, ka da je ve} to na ja vio na stra na~ kim or ga ni ma we go ve par ti je. Ne mo è Sr bi ja da ~e ka dok on ra di is tra ì va wa jav nog mwe wa, da gle da ka kve su mu {an se i ka ko je od lu ka o kan di da tu ri uti ca la na gra |a ne. Pred sed ni ~e, re kao si da si uvek spre man da iza |e{ na cr tu: iza |i na cr tu, do stojan stve no, od go vor no, i ne igraj se sa na ro dom! Ili} je do dao da je ko a li ci ja ko ju pred vo di Srp ska na pred na stran ka sprem na za iz bo re, ali je, ka ko je re kao, sprem na i da obe }a gra |a ni ma da }e ì ve ti bo qe.

ANALITI^ARI Vlast i SNS

Je din stve ni bi ra~ ki spi sak

(Ce SID) Mar ko Bla go je vi} iz ja vio je ju ~e da even tu al no ras pi si va we i pred sed ni~ kih iz bo ra za vi si od pro ce ne pred sed ni ka Re pu bli ke, po {to je za wi ho vo odr à va we neo p hod no da on pret hod no pod ne se ostav ku. Bla go je vi} je uka zao na to da bi po sled wi rok za ras pi si va we iz bo ra za pred sed ni ka bio 7. april, ako bi pr vi krug bio odr àn 6. ma ja, isto vre me no s par la men tar nim iz bo ri ma, od no sno 23. mart, uko li ko bi pr vi krug bio odr àn 22. apri la, a dru gi krug za jed no s iz bo ri ma za par la ment 6. ma ja.

– Si tu a ci ja u ko joj se dru gi krug odr `a va istog da na kao i par la men tar ni iz bo ri ide na ru ku DS-u i SNS-u jer }e se ta da naj ve ro vat ni je bi ra ti iz me |u kan di da ta te dve stran ke. Pred sed ni~ ki iz bo ri su naj pre po zna tqi vi ji iz bo ri, i mo gu }e je da bi se to u iz ve snoj me ri pre sli ka lo i na par la men tar ne iz bo re, i to u ko rist dve naj ve }e par ti je – sma tra Bla go je vi}.

Pa ta-kar ta Ana li ti ~ar Slo bo dan An to ni} iz ja vio je ju ~e da su DS i

SNS do sta iz jed na ~e ni, ali da bi de mo kra te ipak mo `da lak {e mo gle for mi ra ti bu du }u vla du. – Jo{ je ra no re }i ko bi mo gao for mi ra ti vla du. Na pred wa ci i de mo kra te su iz jed na ~e ni, ali ogra ni ~e we za na pred wa ke kad su u pi ta wu ko a li ci o- ni part ne ri je to {to SAD i EU ne gle da ju do bro na De mo krat sku stran ku Sr bi je kao part ne ra, a ra di ka li sa mi ne `e le s wi ma u vla du, ta ko da imam uti sak da bi de mo kra te lak {e for mi ra le vla du – re kao je An to ni}.

{tim oba ve zu ju }im uput stvom ra dio i te le vi zij skim sta ni ca ma u pred iz bor noj kam pa wi de fi n i s a n o je da te l e v i z i j e stran k a m a ne mo g u ustu p i t i ter mi ne iz me |u 6 do 9 i od 19 do 23 sa ti, a ra dio-sta ni ce od 6 do 9 i 15 do 19 sa ti. Ter min stran ke ko ja ni je za in te re so va na emi ter ne }e mo }i da ustu pi dru goj, a jed nom u to ku kam pa we iz bor na li sta se mo `e opre de li ti za pri log od 30 mi nu ta, ali u da nu ka da se emi tu je ne }e ima ti pra vo na pe to mi nut ni pri log. Stra na~ ki pro gra mi ko ji se emi tu ju u za ku pqe nim ter mi ni ma mo ra ju bi ti ozna ~e ni kao „pla }e ni pred iz bor ni ter min”. Jav ni ser vi si ne ma ju pra vo da iz najm qu ju ter mi ne par ti ja ma. Tra j a w e in f or m a t iv n ih emi si ja u ko ji ma go stu ju pred stav ni ci iz bor nih li sta ni je ogra ni ~e no i stvar je ure |i va~ ke po li ti ke me di ja, ali one mo r a j u bi t i ozna ~ e n e kao „pred iz bor ni pro gram”. Stra na~ ki funk ci o ne ri, ko ji su na iz bor nim li sta ma, u to ku kam pa we ne }e mo }i da u~e stvu ju u za bav nim pro gra mi ma. Re kla me po li ti~ kih stra na ka jav ni ser vi si mo gu emi to va ti u tra ja wu do {est mi nu ta po sa tu, a ko mer ci jal ni emi te ri u tra ja wu do 12 mi nu ta, dok se is tra `i va wa jav nog mwe wa mo gu ob ja vqi va ti uz uslov da se ime nu je na ru ~i lac i ne u udar nim ter mi ni ma in for ma tiv nih emi si ja.

c m y

politika

dnevnik

sreda14.mart2012.

PRED SED NIK BO RIS TA DI] RAS PI SAO PAR LA MEN TAR NE IZ BO RE

Sr bi ja gla sa na \ur |ev dan Pred s ed n ik Sr b i j e Bo r is Ta di} ras pi sao je ju ~e par la men tar ne iz bo re za 6. maj i po zvao gra |a ne da iza |u i svo jim gla som po tvr de de mo krat ski i slo b o d ar s ki ka r ak t er dru {tva, a po li ti~ ke par ti je da u iz bor nom pro ce su afir mi {u de mo kra ti ju i pro mo vi {u svo je pro gra me. Iz la zak na bi ra li -

{te na \ur |ev dan ozna ~i }e de ve te par la men tar ne iz bo re u Sr bi ji od po nov nog us po sta vqa wa vi {e par tij skog si ste ma 1990. go di ne. Pred sed nik Ta di} je ju ~e po ru ~io da }e iz bo ri bi ti pri li ka da se u Sr bi ji jo{ jed nom afir mi {e de mo kra ti ja, a da gra |a ni iza be ru bo qu bu du} nost.

– Iz bo ri su uvek sve ~a ni tre nu tak, go di na ma i de ce ni ja ma smo se bo ri li da us po sta vi m o de m o k ra t i j u u Sr b i j i, ali da nas ima mo dru ga ~i ju at mos fe ru i ve ru jem da u iz bor nom pro ce su mo `e mo da se ob je d i n i m o oko cen t ral n ih stra te {kih ci qe va – re kao je Ta di} no vi na ri ma. Iz bo ri }e, ka ko je is ta kao, bi t i jo{ jed n a pri l i k a za

Bu du }a vla da Sr bi je mo ra }e da do no si te {ke i kom plek sne od lu ke da bi obez be di la bo qu bu du} nost za gra |a ne afir m a c i j u de m o k rat s kih prin ci pa i pri li ka da gra |a ni Sr bi je se bi i dru gi ma do ka `u da je wi ho va dr `a va ze mqa slo bo de. Gra |a ni }e, ka ko je do dao, ima ti pri li ku i da u~vr ste in sti tu ci je, a vla da bi tre ba lo da se for mi ra od m ah po za { et k u iz b or n og

Izvor: RTS

pro c e s a da bi se {to pre uhva ti la u ko {tac s te {kom si tu a ci jom. – Ovi iz bo ri su i pri li ka da u~vr sti mo in sti tu ci je bez ko jih ne ma na pret k a Sr b i j e. Ovi iz bo ri su pri li ka da se od mah po sle wih for mi ra vla da ko ja }e se uhva ti ti u ko {tac s ve li kim te {ko }a ma, ko je ne po ga |a j u sa m o Sr b i j u ve} ~i t av svet – re kao je Ta di}, uz opa sku da }e bu du }a vla d a Sr b i j e mo ra ti da do no si te {ke i kom plek sne od lu ke da bi obez be di la bo qu bu du} nost za gra |a ne. – Zbog to ga ovi iz bo ri ima ju iz u zet no ve li ki zna ~aj – oce nio je Ta di}, i po zvao bi ra ~e da iza |u na par la men tar ne iz bo re i jo{ jed nom svo jim gla som po tvr de de mo krat ski ka -

PRED SED NI CA SKUP [TI NE RAS PI SA LA LO KAL NE IZ BO RE U SR BI JI

Gla sa }e se i na Ko so vu Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ras pi sa la je ju ~e lo kal ne iz bo re za 6. maj ove go di ne, i to na ce loj te ri to ri ji Re pu bli ke, ukqu ~u ju }i i Ko so vo i Me to hi ju. Re~ je o iz bo ri ma za od bor ni ke u skup {ti na ma op {ti na, gra do va i Be o gra da. Od lu ka o iz bo ri ma ne va ì za op {ti ne Aran |e lo vac, Bor, Vr bas, Vr wa~ ka Ba wa, Kwa è vac, Ko vin, Ko sje ri}, Ko sov ska Mi tro vi ca, Le po sa vi}, Ne go tin, No vo Br do, Oxa ci, Pe}, Pri je po qe i Ru ma i od bor ni ke skup {ti ne gra da Pri {ti ne, u ko ji ma su odr à ni van red ni iz bo ri iz me |u 2008. i 2012. go di ne. SO Ku la, za ko ju su iz bo ri ve} ras pi sa ni 29. fe bru a ra, ta ko |e ne }e ima ti iz bo re ka da i svi osta li. Iz bo ri za tu op {ti nu od re |e ni su za 29. april. Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je ras pi sa la je sino} naknadno za 6. maj lo kal ne iz bo re u jo{

~e ti ri op {ti ne u Sr bi ji, sa op {te no je iz Ka bi ne ta Sla vi ce \u ki} De ja no vi}. Pred sed ni ca par la men ta ras pi sa la je iz bo re za lo kal nu sa mo u pra vu u Vr wa~ koj Ba wi, Kwa `ev cu, Pri je po qu i Ru mi. Go vo re }i o iz bo ri ma na KiM, pred sed ni ca Skup {ti ne je na ja vi la da }e „Vla da Sr bi je, u skla du s Re zo lu ci jom 1244 SB UN, u sa rad wi s UN MIK-om pred u ze ti sve neo p hod ne rad we u ve zi s iz bo ri ma na te ri to ri ji AP Ko so vo i Me to hi ja“. – Mi smo u oba ve zi da po {tu je mo i na{ ustav i Re zo lu ci ju 1244. O~e ku jem da }e Vla da opre de li ti dr `av no te lo ko je }e u sa rad wi s UN MIK-om raz ma tra ti sve ak tiv no sti ve za ne

Pred sed nik }e ovih da na od lu ~i ti Iako se spe ku li sa lo mo gu} no {}u da se u ju ~e ra {wem “iz bor nom pa ke tu“ na |u i pred sed ni~ ki iz bo ri, Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ih ni je ras pi sa la. Ona ni na in si sti ra we no vi na ra ni je mo gla da iz ne se vi {e de ta qa o to me da li }e se 6. ma ja bi ra ti i pred sed nik Sr bi je. – U ovom tre nut ku, naj i skre ni je, ne mam sa zna wa o to me, ali sam uve re na da pred sed nik Ta di} ovih da na od lu ~u je i da }e mo vr lo br zo zna ti i

to – na ja vi la je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. No vi na re je in te re so va lo da li se iz ko men ta ra li de ra so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a mo è na slu ti ti da bi pred sed ni~ ki iz bo ri mo gli bi ti odr à ni pre par la men tar nih. – Za kon ski, od da na ras pi si va wa iz bo ra do da na odr à va wa mo ra pro }i zme |u 30 i 60 da na, ta ko da je te {ko da }e se ta ko ne {to do go di ti – od go vo ri la je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

za pi ta we iz bo ra na KiM. To sto ji i u od lu ci o ras pi si va wu iz bo ra – na ve la je ~el ni ca par la men ta. Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} po zva la je gra |a ne da u {to ve }em bro ju iza |u na iz bo re da bi do pri ne li da bu de iza bra na ta kva lo kal na sa mo u pra va ko ja }e se naj bo qe sta ra ti o in te re si ma svih gra |a na. – Po seb no me ra du je {to }e na kon ovih iz bo ra pr vi put me |u od bor ni ci ma u sa zi vi ma svih lo kal nih sa mo pra va, bi ti ba rem tre }i na `e na – po ru ~i la je pra va da ma Skup {ti ne. Na mol bu da iz ne se stav SPS-a, ~i ja je pot pred sed ni ca, da li je do bro da svi iz bo ri u Sr bi ji bu du odr `a ni u istom da nu – 6. ma ja, Sla vi ca \u ki}De ja no vi} je re kla da je stav so ci ja li sta da je „naj bo qe ka da su svi iz bo ri po seb ni jer je vo qu gra |a na naj bo qe mo gu }e ta ko iz ra zi ti“. A na ko joj li sti }e bi ti pr va da ma Skup {ti ne? – Ja }u bi ti, pret po sta vqam, na po sla ni~ koj li sti. Skup {ti na je po sta la i deo mo je du {e – tvr di pred sed ni ca. S. Stan ko vi}

REKLI SU

Vu ~i}: Za po sli }e mo Sr bi ju Za me nik pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da }e pri o r i t et na p red w a k a na pred s to j e } im iz b o r i m a bi ti eko no mi ja i da je naj va `ni je da se „Sr bi ja i Be o grad za po sle”. On tvr di da je u Be o gra du da nas naj vi {i ste pen ne za po sle no sti u isto ri ji te da 25 od sto Be o gra |a na tra `i po sao. U pret hod nih 12 go di na, sma tra Vu ~i}, sve {to je bi lo „ki~ ma raz vo ja Be o gra da i Sr bi je je uni {te no”, za {ta su, po we mu, od go vor ni DS i we go vi ko a li ci o ni part ne ri. Po we go vim re ~i ma, ako SNS do |e na vlast, is pi ta }e sve, po wi ma, spor ne pri va ti za ci je, za po sli }e gra |a ne Sr bi je i obez be di ti bo qi in ve sti ci o ni am bi jent. Oba ve za na pred wa ka, po Vu ~i }u, je da se iz bo re pro tiv ak tu el ne vla sti i da po~ nu da me wa ju stva ri u Ra ko vi ci i Be o gra du, Sr bi ji.

Jo va no vi}: Na ma je sta lo do vas Li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ê do mir Jo va no vi} po ru ~io je ju ~e da Po kret „Pre o kret” ne ide na iz bo re da bi po be dio dru ge stran ke, ve} s ci qem da Sr bi ja na kon 6. ma ja bu de to le rant ni ja ze mqa. – Ne ide mo na iz bo re da bi smo po be di li Ta di }a, Ni ko li }a, Da ~i }a, Ko {tu ni cu, ve} ide mo sve sni ci qa da smo ge ne ra ci ja ko ja mo ra da za vr {i po sao. @e li mo da na kon 6. ma ja zna mo gde je ste na na ko joj }e mo iz gra di ti na {u ze mqu – re kao je Jo va no vi} obra }a ju ju }i se mla di ma u Bi tef te a tru. On je na po me nuo da „Pre o kret” ni je fa vo rit u ovoj kam pa wi jer, ka ko je re kao, „ima onih ko ji ima ju vi {e nov ca i ko ji su da le ko is pred ’Pre o kre ta’, bu du }i da ni smo ~e ka li 12 sa ti da bi smo zna li ka da }e iz bo ri bi ti odr à ni”. – Za {to bi on da ne ko po dr ào na {u ko a li ci ju? Pa za to {to je na ma vi {e sta lo do vas, a wi ma je vi {e sta lo do vla sti nad va ma – na gla sio je Jo va no vi}.

Din ki}: Raz bi ti cen tra li zam Li der Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} oce nio je ju ~e u Lo zni ci da je Sr bi ji po treb na no va vla da s ja kim pre mi je rom, ko ja }e raz bi ti cen tra li zam i da ti jed na ke {an se svim gra do vi ma i re gi o ni ma u ze mqi. Din ki} je oce nio da Sr bi ja ne mo `e i}i na pred ako na ~e lu vla de se de cen tra li sti ko ji ni su u sta wu da vo de ra ~u na o svim de lo vi ma Sr bi je. On je uka zao na to da zbog cen tra li zma qu di na pu {ta ju rod na me sta, i za pi tao se da li }e ~i ta va ze mqa da se pre se li u Be o grad. – Za {to bi Lo zni ca, Kra qe vo, Som bor bi li sle po cre vo Sr bi je? Ko li ko qu di od la zi odav de kad za vr {i {ko lu jer ne ma {an se kao u Be o gra du? Je di no URS ho }e da se bo ri za to da svi gra do vi u Sr bi ji do bi ju jed nak tret man. Znam da to ni je lak po sao, ali je po treb no da ti {an su qu di ma ko ji ima ju i pro gram i vo qu da taj po sao i za vr {e – re kao je Din ki}.

rak ter srp skog dru {tva, i da na ~i ne iz bor za bo qu bu du} nost. – Po zi vam gra |a ne da na pra ve vla sti ti iz bor, iz bor za bo qu bu du} nost, za bo qi `i vot, iz bor ko ji obez be |u je no ve po ten ci ja le i {an se za sve na {e qu de.

Od lu ke o ras pi si va wu iz bo ra za na rod ne po sla ni ke i o ras pi si va wu iz bo ra za od bor ni ke skup {ti ne op {ti na, skup {ti na gra do va i gra da Be o gra da za 6. maj ove go di ne, ob ja vqe na je si no} u naj no vi jem bro ju „Slu `be nog gla sni ka”. D. Mi li vo je vi}

PRED SED NIK SKUP [TI NE APV RAS PI SAO PO KRA JIN SKE IZ BO RE

Ege re {i: Pred gra |a ni ma va `na od lu ka Pred sed nik voj vo |an ske skup {ti ne [an dor Ege re {i ras pi sao je ju ~e re dov ne iz bo re za po sla ni ke po kra jin skog par la men ta za 6. maj, za ka da su za ka za ni i lo kal ni i re pu bli~ ki par la men tar ni iz bo ri. On je sa op {tio i da }e, zbog kom bi no va nog iz bor nog si ste ma, u

ga mo `e ura di ti i po boq {a ti, ali i po gor {a ti i po kva ri ti. – Za to ne moj te do zvo li ti da u va {e ime od lu ~u je ne ko dru gi, ne go iza |i te na iz bo re i gla saj te po svo joj sa ve sti i `e qi – po ru ~io je Voj vo |a ni ma pred sed nik Skup {ti ne APV.

Foto: S. [u{wevi}

Voj vo di ni bi ti or ga ni zo van i dru gi iz bor ni krug, 15 da na na kon pr vog kru ga iz bo ra za po sla ni ke ko ji se bi ra ju po ve }in skom mo de lu. Na i me, po po kra jin skom iz bor nom si ste mu, po lo vi na od 120 po sla ni ka bi ra se po pro por ci o nal nom, a po lo vi na po dvo kru `nom ve }in skom si ste mu. Ege re {i je iz ja vu o ras pi si va wu iz bo ra sa op {tio na svih {est slu `be nih je zi ka ko ji su u upo tre bi u Skup {ti ni APV, te po zvao gra |a ne da is ko ri ste svo je bi ra~ ko pra vo i ta ko uti ~u na bu du }a kre ta wa na voj vo |an skoj po li ti~ koj sce ni. – Gra |a ni su je di ni ko ji ima ju pra vo da od lu ~e ko }e u na red nom man da tu do bi ti pri li ku da ih pred sta vqa u Skup {ti ni Voj vo di ne. A od od lu ke ve }i ne svih gra |a na Voj vo di ne ko ji iza |u na iz bo re za vi si i ko }e u na red nom man da tu vo di ti Vla du Voj vo di ne – is ta kao je Ege re {i. Oce nio je da se u to ku jed nog ~e tvo ro go di {weg man da ta mno go to -

Po li ti~ ke stran ke i dru ge u~e sni ke iz bo ra Ege re {i je po zvao da vo de do sto jan stve nu i to le rant nu kam pa wu, te da ne za bo ra ve da Skup {ti na APV „za slu ù je po sla ni ke ko ji }e na sta vi ti da ne gu ju do stig nu te vred no sti i uvo de no ve”. – Ako se ne ko u iz bor noj kam pa wi bu de slu ìo kle ve ta ma i po ni à va wi ma, otvo re no }u re }i da taj ne za slu ù je da bu de pred stav nik gra |a na u ovoj skup {ti ni – pod vu kao je Ege re {i. On je ta ko |e po è leo i da u na red nom sa zi vu ve }i nu man da ta do bi ju è ne, ko je ina ~e po no vim pro pi si ma mo ra ju da do bi ju naj ma we tre }i nu me sta na iz bor nim li sta ma. Na pred sto je }im po kra jin skim iz bo ri ma pu no let ni gra |a ni APV bi ra }e ~e tvr ti sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne od de mo krat skih pro me na 2000. go di ne. Sva tri pret hod na iz bor na ci klu sa odr à na su u re dov nom iz bor nom ter mi nu. B. D. Sa vi}

Bri sel: Iz bo ri na Ko so vu ni su u skla du s Re zo lu ci jom Port pa rol pot pred sed ni ce Evrop ske ko mi si je Ke trin E{ton Ma ja Ko ci jan ~i~ iz ja vi la je si no} da ras pi si va we iz bo ra na Ko so vu ni je u skla du sa me |u na rod nim oba ve za ma Sr bi je i Re zo lu ci jom 1244 Sa ve ta bez bed no sti Uje di we nih na ci ja.”Pri -

mi li smo k zna wu ras pi si va we par la men tar nih, po kra jin skih i lo kal nih iz bo ra za 6. maj”, re kla je Ko ci jan ~i~ u pi sa noj iz ja vi. Ona sma tra da su iz bo ri pri li ka da gra |a ni Sr bi je is ko ri ste svo je de mo krat sko pra vo i da od lu ~e o sud bi ni svo je ze mqe.

ekonomija

sreda14.mart2012.

dnevnik

POZIV VOZA^IMA DA SUTRA KAZNE PUMPA[E ZBOG REKORDNIH CENA BENZINA I DIZELA

Boj ko to va ti pum pe zbog pre sku pog go ri va

Li zing ma lo ìv nuo „VB-li zing” je pro {le go di ne sklo pio 1.162 ugo vo ra, 85 vi {e ne go 2010. go di ne, a tr ì {no u~e {}e je iz no si lo 15,09 od sto, {to je svr sta lo tu fir mu na vo de }u po zi ci ju po bro ju sklo pqe nih ugo vo ra. Kom pa ni ja je u obla sti fi nan sij skog li zin ga za dr à la dru gu po zi ci ju na rang-li sti fi nan sij skih li zing kom pa ni ja Sr bi je, s re zul ta tom od 31 mi lion evra na bav ne vred no sti, s ukqu ~e nim PDV-om, uz tr ì {no u~e {}e od 12,08 od sto. Ma da je tr ì {te auto mo bi la to kom 2011. za be le ì lo pad od 22 od sto, „VB-li zing” je i u obla sti no vih put ni~ kih auto mo bi la ostva rio fi nan sij ski re zul tat od 5,4 mi li o na evra.

Na ci o nal na aso ci ja ci ja po tro {a ~a Sr bi je po zva la je po tro {a ~e da su tra, 15. mar ta, ne ku pe ni li tar go ri va i ta ko is ka ù pro test zbog po sku pqe wa naft nih de ri va ta. NOPS na vo di da je ce na go ri va od po ~et ka go di ne po ra sla de set po sto, {to je po ve }a we od ~ak pet po sto na me se~ nom ni vou, jer ni ko ne è li da se od rek ne ogrom nog de la do bi ti, bi lo kroz ak ci ze i po re ze, bi lo kroz mar è. Za to ne ka Svet ski dan po tro {a ~a bu de dan ka da }e sve ben zin ske pum pe bi ti pra -

zne – ma kar na je dan dan, po ru ~u je NOPS. „Raz u me mo i svet sku kri zu i rast ce na si ro ve naf te na svet -

skom tr ì {tu, ali ne mo è mo i ne }e mo da raz u me mo sop stve nu dr à vu i tr gov ce naft nim de ri va ti ma ko ji ne ma ju ni ma lo slu ha

NIS i ju~e pove}ao cene Naftni derivati u Srbiji od ju~e su poskupeli na pumpama Naftne industrije Srbije i cene evrodizela i evropremijuma BMB95 dostigle su 149 dinara po litru. Dizel D-2 kod NIS-a ko{ta 141 dinar, a premijum BMB-95 oko 144 dinara. Na pumpama razli~itih naftnih kompanija u Srbiji u protekle dve-tri nedeqe gorivo je poskupelo pet puta, oko deset dinara po litru. Od po~etka godine gorivo je poskupelo vi{e od 13 dinara po litru

Sprem ni nov ci za 20.000 rad nih me sta

Am ba sa da ita li jan ske pri vre de u No vom Sa du

Po kra jin ska slu `ba za za po {qa va we o~e ku je da }e ni vo za po {qa va wa u Voj vo di ni, po jav nim po zi vi ma i kon kur si ma, u 2012. go di ni bi ti kao i u pro {loj, od no sno da }e, za hva qu ju }i pro gra mi ma ko je fi nan si ra ju Re pu bli ka, Po kra ji na, Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we i lo kal ne sa mo u pra ve, u ovom de lu Sr bi je bi ti otvo re no 20.000 rad nih me sta. Ko or di na tor ak tiv nih me ra za po {qa va wa u Po kra jin skoj slu `bi Dra gan Pe tro vi} re kao je ju ~e, na pre zen ta ci ji jav nih po zi va za do de lu sub ven ci ja, odr `a noj u pro sto ri ja ma Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re u Zre wa ni nu, da je na ni vou Sr bi je, za re a li za ci ju ovih pro gra ma iz dvo je no 3,4 mi li jar de di na ra, {to je ma we ne go la ne.

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} i pred sed nik ita li jan ske re gi je Fri u li ja-Ve ne ci ja-\u li ja Ren co Ton do ju ~e su otvo ri li kan ce la ri ju re gi je Fri u li ja-Ve ne ci ja-\u li ja u zgra di „Dnev ni ka„, a ovoj sve ~a no sti je pri su stvo vao i am ba sa dor Ita li je u Sr bi ji Ar man do Va ri kio. Pre to ga, Paj ti} i Ton do pot pi sa li su spo ra zum o sa rad wi, ko ji va `i na red ne ~e ti ri go di ne. – Ovaj spo ra zum je iz uz et no zna ~a jan za nas – re kao je pred sed nik voj vo |an ske vla de. – S jed ne stra ne, pot pi sa li smo spo ra zum o sa rad wi s Po kra ji nom Fri u li ja-Ve ne ci ja-\u li ja, ko ji se od no si na re a li za ci ju 19 za jed ni~ kih pro je ka ta ve za nih za ma la i sred wa pred u ze }a, ener ge ti ku, so -

– Do go vo re no je da se u na red nom pe ri o du odr ì za jed ni~ ka sed ni ca obe po kra jin ske vla de, ko ja }e omo gu }i ti da qe de fi ni sa we za jed ni~ kih pro jek te i ide ja da bi smo kon ku ri sa li u fon do vi ma Evrop ske uni je – re kao je Bo jan Paj ti}. – Na taj na ~in stvo ri li bi smo okru è we ko je bi bi lo pri vla~ no ne sa mo za pri vred ni ke iz Ita li je ve} i pri vred ni ke iz te ze mqe ko ji su ve} u ze mqa ma okru è wa, kao {to je Ru mu ni ja, a ko ji su za in te re so va ni za do la zak na na {e tr ì {te. Zbog to ga je sa rad wa Voj vo di ne s re gi jom Fri u li ja-Ve ne ci ja-\u li ja po seb no zna ~aj na, a we nom ja ~a wu }e otva ra we pred stav ni {tva u No vom Sa du da ti do dat ni im puls. ci jal nu za {ti tu i kul tu ru, a isto vre me no je otvo re no i pred stav ni {tvo ove re gi je u No vom Sa du, od no sno Voj vo di ni. To }e omo gu }i ti br zu re a li za ci ju pla ni ra nih pro je ka ta, a isto v re m e n o }e ova kan c e l a r i j a pred sta vqa ti ne ku vr stu am ba sa de wi ho ve pri vre de ov de. Paj ti} je na gla sio da su od no si iz me |u Sr bi je i Ita li je iz ra zi to pri ja teq ski, a Voj vo di na i Fru i li ja-Ve ne ci ja-\u li ja su, na ne ki na ~in, pi o ni ri te do bre sa rad we. Po we go vim re ~i ma, spo ra zum }e omo gu }i ti za jed ni~ ko de -

fi ni sa we da qeg raz vo ja na {ih ma lih i sred wih pred u ze }a, ali i stva ra we po voq nog okru `e wa za do la zak ma lih i sred wih pred u ze }a iz ove ita li jan ske re gi je jer se raz voj ne ba zi ra na ve li kim kom pa ni ja ma ve}, su prot no, na ma lim i sred wim pred u ze }i ma. Za hva qu ju }i spo ra zu mu, bi }e de fi ni sa ni ge o ter mal ni po ten ci ja li, ko ri {}e we po ten ci ja la bi o ma se, usa vr {a va we si ste ma so ci jal ne i zdrav stve ne za {ti te, a sve to za hva qu ju }i is ku stvi ma, sred stvi ma i za jed ni~ kim na po ri ma stru~ wa ka obe re gi je.

ju ove ze mqe„, na veo je NOPS. Benzinske pum pe pr et hodno s u 5. marta bo jko t ovali t aks isti i prevoznic i iz Repub li ke Sr pske, do k je s li~na a kci ja spro v edena 22. februara u Hrvatskoj, ali je, sude}i po izve{tajima novinara, bila bezuspe{na. Naime, promet na hrvatskim benzinskim pumpama je pao zbog pove}awa cene goriva, a ne zbog poziva na 24-~asovni bojkot kupovine benzina. E. Dn.

POKRAJINSKA SLU@BA PREDSTAVILA MERE ZAPO[QAVAWA U 2012.

U VOJVODINI OTVORENA KANCELARIJA REGIJE FRIULIJA–VENECIJA–\ULIJE

Uskoro zajedni~ka sednica

za obi~ nog po tro {a ~a”, na vo de u toj or ga ni za ci ji. Po zi va ju }i gra |a ne na boj kot ku po vi ne go ri va, NOPS je uka zao na to da se ta ko po ka zu je od go vor nost, so li dar nost i {to je naj va `ni je – sprem nost da se re a gu je jer je to je di ni na ~in na ko ji gra |a ni mo gu da de lu ju. „Ovaj po ziv zna ~i isto vre me no i is pit zre lo sti za sve nas da bi smo raz u me li su {ti nu sop stve ne sna ge kroz or ga ni zo va no de lo va we. Ja sna po ru ka ko ju }e mo po sla ti ima }e traj ne po sle di ce po sve ko ji kre i ra ju tr `i {nu eko no mi -

– Na {a da qa sa rad wa je ve o ma zna ~aj na jer se ogle da u ~e ti ri obla sti ob je di we ne u 19 pro je ka ta – ener ge ti ka, so ci jal na za {ti ta, kul tu ra i ma la i sred wa pred u ze }a – re kao je pred sed nik Ton do. – Ita li jan ski pri vred ni ci sve sni su pred no sti ko je Sr bi ja ima zbog mo gu} no sti slo bod ne tr go vi ne s Ru si jom i Tur skom. Uz to, sve sni smo vi so kog kva li te ta rad ni ka u Sr bi ji i do brog upra vqa~ kog ka dra, kao re zul ta ta do brog obra zov nog si ste ma. Da je Ita li ja za in te re so va na i sprem na da ula `e u Sr bi ju po ka za lo se ne dav no, pri li kom po se te pre mi je ra ita li jan ske vla de Ma ria Mon ti ja, ko ji je raz go va rao s pred sed ni kom Re pu bli ke Sr bi je Bo ri som Ta di }em, a to po tvr |u je i ~i we ni ca da je se dam mi ni sta ra iz ita li jan ske vla de do {lo s wim. Oni su po hva li li sa rad wu na {e dve po kra ji ne, a pot pi si va wem ovog spo ra zu ma ona }e bi ti po dig nu ta na jo{ vi {i ste pen i do ne ti no vi kva li tet za obe ze mqe. D. Mla|enovi}

Ka k o je na v eo na pre z en t a c i j i upri li ~e noj za zre wa nin ske pred u zet ni ke, ove go di ne po sto ja }e ~e ti ri seg m en t a u za p o { qa v a w u, od n o s no me re ko je spro vo di sa ma Na ci o nal na slu `ba, za tim one ~i ji su no si lac ta slu `ba i lo kal ne sa mo u pra ve, on da

Zaposlena 981 osoba u sredwem Banatu Di rek tor zre wa nin ske fi li ja le Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we Pe ro Kne è vi} iz ja vio je ju ~e da je pro {le go di ne, po re pu bli~ kim, po kra jin skim i lo kal nim pro gra mi ma, u sred wem Ba na tu za po sle no ukup no 981 li ce. – Broj oso ba na evi den ci ji ne za po sle nih, me |u tim, sma wio se za sve ga sto ti nak, po {to su otvo re ni ste ~a je vi u “Luk so lu”, GIK-u “Ba nat”, skro ba ri IPOK, ko je su ot pu sti le zna ~a jan broj rad ni ka – po ja snio je Kne è vi}. – Ali, uz po mo} lo kal nih sa mo u pra va i za hva qu ju }i su fi nan si ra wu, do }i }e mo do su me od bli zu pet mi li jar di di na ra. Ta ko |e, i po kra jin ska Vla da je iz dvo ji la 316 mi li o na di na ra na ni vou Voj vo di ne. Me re ko je }e bi ti spro ve de ne na pod ru~ ju Voj vo di ne su sa mo za po {qa va we, no vo za po {qa va we, ali i kroz obu ke, za po {qa va we oso ba s in va li di te tom i kroz jav ne ra do ve – do dao je Pe tro vi}, na po mi wu }i da do sa da {wa is ku stva go vo re da ne ma do voq no nov ca da bi se po kri la sva in te re so va wa za u~e {}e u tim pro gra mi ma ko ja iz ra à va ju ne za po sle ni, pri vred ni su bjek ti i po slo dav ci.

me re ko je spro vo di Vla da Voj vo di ne di rekt no pre ko Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad i za po {qa va we, i na po slet ku me re ko je }e bi ti pred u zi ma ne u sa rad wi iz me |u op {ti na i Po kra jin ske vla de. – To su ~e ti ri ni voa fi nan si ra wa za sve pro gra me za po {qa va wa u Po kra ji ni ko ja }e, ti me, bi ti u pred no sti u od no su na dru ge de lo ve Sr bi je. Bit no je da se {to vi {e ne za po sle nih oda zo ve po zi vu po slo da va ca ko ji bi tre ba lo da, uz na {u fi nan sij sku po dr {ku, za po sle {to ve }i broj li ca – ka zao je Pe tro vi}. @. Balaban

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija Kanada

Valuta

evro dolar dolar

Va`i za

1 1 1

Kupovni za devize

108,7008 87,0791 83,3723

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 110,9192 88,8562 85,0738

113,4703 90,8999 87,0305

108,3681 86,8125 83,1171

Danska

kruna

14,6174

14,9157

15,2588

14,5726

Norve{ka

kruna

14,5662

14,8635

15,2054

14,5216

[vedska

kruna

12,1587

12,4068

12,6922

12,1214

Cena

Promet

Jo{anica a.d. , Novi Pazar

12,54%

799

2.397

Elan a.d. , Izbi{te

11,11%

2.000

16.134.000

Dunav Grocka a.d. , Grocka

10,00%

110

11.000

9,72%

1.095

200.350

4,44% Promena %

329 Cena

4.606 Promet

Kelebija a.d. , Kelebija

-12,05%

774

7.740

Simpo a.d. , Vranje

-10,00%

180

2.106.000

Agrobanka a.d. , Beograd

-7,75%

1.739

325.205

Privredna banka a.d. , Beograd

-6,25%

240

113.181

Jadran a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-5,44% Promena %

400 Cena

43.20 Promet

Agroseme a.d. , Kikinda

0,00%

1.000

25.185.000

Razvojna banka Vojvodine a.d. Veterinarski zavod Subotica a.d. Pet akcija s najve}im padom

[vajcarska

franak

90,1483

91,9881

94,1038

89,8724

V. Britanija

funta

129,2211

131,8583

134,8910

128,8256

Elan a.d. , Izbi{te

SAD

dolar

82,5931

84,2787

86,2171

82,3403

Urbisprojekt a.d. , Novi Sad

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 3. 2012. godine

Promena %

BELEX 15 (550,38 Naziv kompanije

-0,73)

Promena %

Cena

Promet

Imlek a.d. , Beograd

0,43%

3.012

845.000

AIK banka a.d. , Ni{

-2,79%

2.022

506.795

Agrobanka a.d. , Beograd

-7,75%

1.739

325.205

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,05%

12.188

121.880

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,67%

906

36.250

Veterinarski zavod Subotica a.d.

4,44%

329

4.606

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

708

5.771.684

Energoprojekt holding a.d.

0,00%

499

2.929.239

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,60%

501

353.162

Soja protein a.d. , Be~ej

1,63%

562

337.707

Tigar a.d. , Pirot

0,41%

490

4.900

Metalac, Gorwi Milanovac

0.00

1.700

0.00

0,00

1.878

0,00

11,11%

2.000

16.134.000

Univerzal banka, Beograd

0,00%

1.350

1.298.700

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0.00

4.733

0.00

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

Ratar a.d. , Ja{a Tomi}

0,00%

504

1.008.000

Razvojna banka Vojvodine

9,72%

1.095

200.350

Svi iznosi su dati u dinarima

„DEL TA” UPLA TI LA PO REZ ZA „MAK SI SR BI JA”

Pa tri o ti zam od 25 mi li o na evra Kom pa ni ja „Del ta hol ding„ upla ti la je u bu xet Re pu bli ke Sr bi je po rez na ka pi tal nu do bit od 2,63 mi li jar de di na ra, sa op {ti la je u Be o gra du ta kom pa ni ja. Po rez je upla }en na osno vu pro {lo go di {we pro da je lan ca „Mak si„ u Sr bi ji bel gij skoj

Od lu kom „Del ta hol din ga„, for mi ra no je prav no li ce „Del ta ka pi tal„ sa se di {tem u Be o gra du i ta ko je stvo ren prav ni osnov da na ve de ni po rez bu de pla }en u Sr bi ji, na ve la je Je le na Kr sto vi} u sa op {te wu ko je je „Del ta hol ding„ do sta vio Ta nju gu.

Kom pa ni ja „De lez” po sta la je vla snik „Del ta–Mak si ja” pot pi si va wem ugo vo ra 3. mar ta 2011, a u ce nu od 932,5 mi li o na evra ukqu ~e na su i ne to du go va wa „Mak si ja” do ba vqa ~i ma, vredna 300 mi li o na evra kom pa ni ji „De lez„ za 932,5 mi li o na evra. – Kom pa ni ja „Del ta hol ding„ iz mi ri la je po re ske oba ve ze po osno vu pro da je kom pa ni je „Del ta–Mak si„ u skla du s va `e }im za kon skim pro pi si ma Re pu bli ke Sr bi je. Po ovom osno vu, kom pa ni ja „Del ta ka pi tal„, na ko ju je pre net udeo u pri vred nom dru {tvu „Del ta–Mak si„, upla ti la je ju ~e u bu xet Re pu bli ke Sr bi je po rez na ka pi tal nu do bit od 2,63 mi li jar de di na ra – iz ja vi la je u po ne de qak uve ~e pot pred sed ni ca za kor po ra tiv ne ko mu ni ka ci je „Del ta hol din ga„ Je le na Kr sto vi}. Kom pa ni ja „Del ta–Mak si„ bi la je u vla sni {tvu kom pa ni je „Hem sla de„ s Ki pra ko ja ni je po re ski ob ve znik Re pu bli ke Sr bi je.

Kom pa ni ja „De lez„ po sta la je no vi vla snik 100 od sto be o grad skog tr go vin skog lan ca „Del ta–Mak si” pot pi si va wem ugo vo ra 3. mar ta 2011, a u ce nu od 932,5 mi li o na evra ukqu ~e na su i ne to du go va wa „Mak si ja„ do ba vqa ~i ma od 300 mi li o na evra. U tre nut ku pro da je, la nac „Del ta–Mak si„ imao je oko 450 ma lo pro daj nih obje ka ta – od Sr bi je, pre ko Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re, Bu gar ske i Al ba ni je, do se dam di stri bu tiv nih cen ta ra „Del ta–Mak si„. Sre di nom 2011, ka da su po ~e ti raz go vo ri o pro da ji, usle dio je pri go vor i po ziv pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a kom pa ni ji „Del ta„ da „iz ra zi pa tri o ti zam” ta ko {to }e tran sfer po re za pla ti ti u Sr bi ji, a ne pre ko „of-{or” zo na, ka ko je ta da po mi wa no.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

SFRJ u istom avi o nu

– Avio-pre v o z ni c i s pod ru~ ja biv {e Ju go sla vi je tre ba lo bi da se po ve ù i osnu ju jed n u re g i o n al n u kom p a n i j u uko li ko è le da op sta nu – iz ja v io je ge n e r al n i se k re t ar Evrop skog udru è wa za va zdu {ni pre v oz (AEA) Ul r ih [ul te [trat ha us. On je pre ci zi rao da mi sli na avi o kom pa ni je „Adri ja er vejz” iz Slo ve ni je, „Ko ra ci ja er lajnz” iz Hr vat ske, srp ski „Jat er vejz„, bo san ski „BH er lajnz” i „Mon te ne gro er lajnz” iz Cr ne Go re. – To bi tre ba lo u~i ni ti i za to {to je u Evrop skoj uni ji re gi stro va no pre vi {e aviokom pa ni ja – vi {e od 500 – re kao je [trat ha us, a pre no si por tal „Se e biz”. – î we ni ca je da je biv {e za jed ni~ ko ju go sla ven sko avio-tr ì {te sa da frag men ti ra no, a po je di na~ ni pre vo zni ci pre ma li i ne e fi ka sni. Re gi o nu je, po we go vim re ~i ma, po treb na kom pa ni ja ko ja bi po kri va la lo kal ne po tre be i de lo va la glo bal no, po ve zu ju }i se s ino stran stvom pre ko me |u na rod nih va zdu {nih ~vo ri {ta.

Uvoz {i {a iz voz pa tre se i di nar i pro iz vod wu Ja nu ar ski re zul ta ti spoq no tr go vin ske raz me ne upo zo ra va ju na to da srp skom iz vo zu u naj ma wu ru ku na cve ta ju ru `e jer, iako je po ras tao 1,9 po sto ra ~u na to u evri ma, za bri wa va to {to je uvoz po ras tao mno go vi {e – to jest 5,4 po sto. Na taj na ~in, ume sto da se spoq no tr go vin ski de fi cit sma wu je, on se po ve }a va te su di rekt no ugro `e ne sve eko nom ske pro jek ci je za ovu go di nu, i to od sta bil no sti di na ra, ra sta BDP-a pa do raz vo ja, otva ra wa rad nih me sta... Za de set go di na u spoq no tr go vin skoj raz me ni iz gu bi li smo 77 mi li jar di do la ra i po sr ta we se na sta vqa. Pro {le go di ne, ta~ no u ovo vre me, pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je da je ciq Sr bi je da du go ro~ no ostva ri sto pe ra sta iz vo za od de set po sto i da u 2020. go di ni kroz go di {wi pri vred ni rast od bli zu {est po sto du pli ra sa da {wi ni vo bru to do ma }eg pro iz vo da. Sve u sve mu, ovi ci qe vi }e te {ko bi ti do sti `ni. Ba rem za sa da.

evra i ve }i je 9,8 po sto ne go u ja na u ru 2011. go di ne. Spoq no tr go vin ska raz me na Sr bi je u ja nu a ru je iz no si la 1,58 mi li jar du evra, {to je 4,2 po sto vi {e ne go u istom me se cu pro -

U do la ri ma jo{ lo {i je Ka da se na{ iz voz i uvoz ra ~u na ju u do la ri ma, on da je si tu a ci ja jo{ lo {i ja jer nam je on da iz voz u pa du. Ukup na spoq no tr go vin ska rob na raz me na Sr bi je u ja nu a ru je iz no si la 2,04 mi li jar de do la ra, {to pred sta vqa po rast od 0,6 po sto u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, ob ja vio je ju ~e Re pu bli~ kci za vod za sta ti sti ku. Iz ve ze no je ro be za 713,3 mi li o na do la ra, {to ~i ni sma we we od 1,5 od sto u od no su na pro {lo go di {wi ja nu ar, a uve ze no za 1,33 mi li jar du do la ra, {to je 1,8 po sto vi {e. De fi cit je iz no si 614 mi li o na do la ra, {to je po ve }a we od 5,8 po sto, a po kri ve nost uvo za iz vo zom iz no si 53,7 od sto i ma wa je od po kri ve no sti u istom me se cu la ne. Ni je sa mo pre mi jer taj ko ji ka `e da je iz voz na {a slam ka spa sa ve} to go vo re i MMF, Pri vred na ko mo ra Sr bi je, eko no mi sti, stra ni in ve sti to ri... Elem, de fi cit u tr go vin skoj raz me ni srp ske pri vre de sa sve tom bio je u ja nu a ru 476,3 mi li o na

{le go di ne, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Iz voz je po ve }an 1,9 po sto i iz no sio je 552,3 mi li o na evra, dok je uvoz bio vre dan 1,02 mi li jar du evra, {to je po ve }a we od 5,4 po sto. Po kri ve nost uvo za iz vo zom iz no si la je 53,7 od sto i 55,5 od sto je ma -

wa ne go u istom pe ri o du pret hod ne go di ne. Glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri Sr bi je u iz vo zu bi li su Ne ma~ ka, Ita li ja i Ru mu ni ja, a u uvo zu Ru ska Fe de ra ci ja, Ne ma~ ka i Ki na. Spoq no tr go vin ska rob na raz me na bi la je naj ve }a sa ze mqa ma s ko ji ma Sr bi ja ima pot pi sa ne spo ra zu me o slo bod noj tr go vi ni, a vi {e od po lo vi ne raz me ne bi lo sa ze mqa ma ~la ni ca ma Evrop ske uni je. Ze mqe CEF TA re gi o na su dru gi po va `no sti spoq no tr govn ski part ner Sr bi je, gde je su fi cit u raz me ni bio 54 mi li o na do la ra, uglav nom za hva qu ju }i iz vo zu po qo pri vred nih pro iz vo da, gvo `|a i ~e li ka. Iz tog re gi o na naj vi {e se uvo zio ka me ni ugaq, koks i bri ke ti, gvo `|e i ~e lik, elek tri~ na ener gi ja, kao i po vr }e i vo }e. U ukup nom iz vo zu je naj ve }a za ra da bi la od pro da je ku ku ru za, dok je pri rod ni gas pr vi na li sti uvo zne ro be. Na kra ju, tre ba pod se ti ti i na ja nu ar sku ana li zu Svet ske ban ke, u ko joj je ja sno kon sta to va no da, ka da pro |e kri za, Sr bi ja mo ra da dvo stru ko uve }a iz voz i po ve }a

Ka na |a ni se le fa bri ku iz ^e {ke u Oya ke pa ni ji je 110.000, a po sto je na svim kon ti nen ti ma, s po go ni ma u naj ra zvi je ni jim ze mqa ma Evro pe. Po gon u Ne ma~ koj pro iz vo di za MAN, „Mer ce desbenc„, „Vol vo„, „Bom bar dir„, VDL, GAZ, a i za naj po zna ti je pro iz vo |a ~e auto bu sa u Evro pi. „Mag na si ting” iz ^e {ke Re pu bli ke in ve sti ra u po gon u Oxa ci ma za pro iz vod wu pre svla ka i ta pa ci run ga za pr vu ugrad wu se di {ta za auto mo bi le. Pla ni ra no je za po {qa va we ukup no 444 rad ni ka od 2012. do 2015 go di ne, po sle de }oj di na mi ci: u 2012. – 132, u 2013. – 256, u

Na kon pri li~ no du gih pre go vo ra, ve li ka svet ska kom pa ni ja „Mag na si ting” otva ra pro iz vod ni po gon u Oxa ci ma, {to }e bi ti pr va grin fild in ve sti ci ja u ovoj op {ti ni i {an sa za za po {qa va we 444 rad ni ka. Op {tin sko ru ko vod stvo je za po ~e lo pre go vo re s ovom kom pa ni jom jo{ u to ku pret pro {le go di ne. U to ku pre go vo ra po nu |e na je lo ka ci ja u pro iz vod nim ha la ma ne ka da -

Pla ni ra no je za po {qa va we 444 rad ni ka od 2012. do 2015, a ove go di ne bi po sao tre ba lo da do bi ju pr va 132 {we Mod ne kon fek ci je ,,Stil“ u Oxa ci ma. Me |u tim, na kon raz ma tra wa lo ka ci je i pred ra ~u na za adap ta ci ju po nu |e nog po slov nog pro sto ra, pred stav ni ci ove ugled ne svet ske kom pa ni je su se od lu ~i li za grin fild in ve sti ci ju u Blo ku 46 u rad noj zo ni u Oxa ci ma, ko ja }e bi ti pot pu no opre mqe na za naj vi {e me sec da na. Pre go vo ri su do de ta qa raz ja sni li od no se ove ugled ne kom pa ni je i op {tin skog ru ko vod stva.

JA NU AR SKA ROB NA RAZ ME NA SA SVE TOM NE SLU TI NA DO BRO

JO[ JED NA VE LI KA SVET SKA KOM PA NI JE STI @E U VOJ VO DI NU

PRED LOG IZ EVRO PE

sreda14.mart2012.

Za do voq stvo op {tin skih ~el ni ka je oprav da no po {to je ovo pr va grin fild in ve sti ci ja u oxa~ koj op {ti ni, po go to vu {to se ra di o iz u zet no ugled noj svet skoj kom pa ni ji. Kom pa ni ja „Mag na si ting” je deo svet ske kom pa ni je „Mag na in ter ne {e nel” ~i je je se di {te u To ron tu u Ka na di i ko ja se ima 11 seg me na ta pro iz vod we od ko jih je je dan se di {ta za auto mo bi le. „Mag na in ter ne {e nel” INC je ino va tiv ni li der u raz vo ju i pro iz vod wi vi so ko kva li tet nih se di {ta, kom plet nih si ste ma se di {ta, me ha ni za ma i struk tu ra re {e wa, kao i trim i pe na pri o zvo da za glo bal nu auto mo bil sku in du stri ju. Mo gu} no sti ove kom pa ni je do se `u

Svi ma ve li ka ko rist Po ugo vo ru ko ji tre ba da bu de za kqu ~en, op {ti na Oxa ci da je 2,5 hek ta ra grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta bez na kna de. Vred nost ze mqi {ta je 125.000 evra. Vi si na ula ga wa op {ti ne, Po kra ji ne i Re pu bli ke u rad nu zo nu iz no si oko 500.000 evra. O~e ki va ni pri hod op {ti ne na osno vu po re za na pla te i na kna de ko je }e bi ti na pla }e ne u na red nih pet go di na je 1,6 mi lion evra. Ne to pla te za po sle nih u na red nih pet go di na iz no si }e oko 8,6 mi li o na evra. od kup ca i is tra ì va wa tr ì {ta, pun kon cept raz vo ja, pro jek to va wa i in è we rin ga, kao i te sti ra wa i va li da ci ja, da bi se po sti gla pro iz vod wa svet ske kla se se di {ta i kom po nen ti i kom plet nih sklo po va se di {ta. Uku pan broj za po sle nih u kom -

2014. – 404 i u 2015. go di ni 444 za po sle na. Na rav no, osim sa mog za po {qa va wa qu di, ogrom na do bit }e bi ti to {to op {ti na Oxa ci ko na~ no iz la zi na kar tu de sti na ci ja s po zi tiv nom po slov nom kli mom. S. Mi ler

Voj vo di na Naj ve }e u~e {}e u iz vo zu Sr bi je imao je re gion Voj vo di ne (38,9 od sto), sle di Be o grad ski re gion (21,1 od sto), re gion [u ma di je i za pad ne Sr bi je (19,9 od sto), re gion ju `ne i is to~ ne Sr bi je (18,1 od sto). U uvo zu je naj ve }e u~e {}e imao Be o grad ski re gion (44,6 od sto), za tim re gion Voj vo di ne (31,2 od sto), re gion [u ma di je i za pad ne Sr bi je (11,6 od sto), re gion ju `ne i is to~ ne Sr bi je (8,9 od sto). pro duk tiv nost da bi na {la odr ìv put ra sta. “Ka da kri za pro |e, ve li ko je pi ta we ka ko Sr bi ja mo è pro na }i odr ìv put ra sta. Naj bo qa {an sa je ~lan stvo u Evrop skoj uni ji i pri stup ino stra nim tr ì {ti ma”, pi {e u naj no vi joj ana li zi Svet ske ban ke „Eko nom ski me mo ran dum za Sr bi ju – put ka na pret ku“. E. Dn. SU TRA IS TI Ê ROK ZA PRI JA VU PO RE ZA NA DO HO DAK GRA \A NA

Bo ga ti ma jo{ dan za sa bi ra we

Gra |a ni ko ji su la ne za ra di li ma kar di nar vi {e od 1.898.388 di na ra, {to je tro stru ka srp ska pro se~ na pla ta, tre ba da pod ne su pri ja vu za po rez na do ho dak. Rok is ti ~e u po no} 15. mar ta, a kao re dov no pod ne te ra ~u na }e se sve ko je se do su tra u po no} pre da ju po {ti. U po re sku osno vi cu ula ze pri ho di ste ~e ni od 1. ja nu a ra do 31. de cem bra 2011 go di ne. Osim pla te, tu su i pri ho di od ren te, spor ta, ho no ra ri, no vac od ~lan stva u uprav nim od bo ri ma, autor ski ho no ra ri, no vac ste ~en pre ko osi gu ra wa. Pri ho di ste ~e ni u ino stran stvu ula ze u osno vi cu sa mo u de lu ko ji ni je ve} opre zo van u stra noj ze mqi. Ob ve zni ci ko ji su ne pod ne su pri ja vu ri zi ku ju ka znu od 5.000 do 50.000 di na ra. Me |u tim, ne }e svi ko ji pod ne su pri ja ve pla tit ti po rez na tu su mu auto mat ski. Ob ve zni ci ima ju pra vo na od bit ke. Pre sve ga, tu je su ma ko ja se pla }a za oba ve zno so ci jal no osi gu ra we – taj od bi tak ne mo `e bi ti ve }i od 3,16 mi li o na di na ra, {to je naj ve }i iz nos osno vi ce za do pri no se i so ci jal no osi gu ra we. Tu su olak {i ce za iz dr `a va we sa mog obez ni ka te za ~la no ve po ro di ce. Sve olak {i ce u zbi ru ne mo gu bi ti vi {e od po lo vi ne do hot ka ko ji se opo re zu je. Kraj wa su ma ko ja se opo re zu je je raz li ka iz me |u ukup nih pri ho da i neo po re zi vog de la. Sto pa je pro gre siv na i do su me od 3,79 mi li o na pla }a se de set od sto, a pre ko to ga se opo re zu je s 15 pro ce na ta. D. V.

POQOPRivRedA

sreda14.mart2012.

dnevnik

NOVOBE^EJCI SE IZBORILI ZA WIVE

Ratari pretekli Kosti}a, Matijevi}a, Mi{kovi}a...

TREZOR PRIMA ZAHTEVE ZA REGRESIRANO GORIVO

Po dizel do 15. aprila

Po qo pri vred ni ci od ju ~e do 9. apri la mo gu pod no si ti zah te ve za re gre si ra no di zel-go ri vo za pro le} nu se tvu. Ka ko nam je re ~e no u Mi ni star stvu po qo pri vre de, mo gu da se pri ja ve u 145 fi li ja la Upra ve za tre zor {i rom ze mqe ili kod 1.300 asi ste na ta po qo pri vred nih sa ve to da va ca. Go ri vo }e, shod no Ured bi Vla de Sr bi je, bi ti re gre si ra no sa 60 di na ra po li tru, a po qo pri vred ni ci }e ukup no mo }i da uzmu 80.000 to na di zel-go ri va za pro le} nu se tvu, i to 60.000 to na di zel-go ri va D2 i 20.000 to na evro di ze la. Za te na me ne obez be |e no je 4,8 mi li jar di di na ra. Za je se wu se tvu ta ko |e }e bi ti re gre si rang go ri va. Re~ je o 90.000 to na, za {ta }e

bi ti iz dvo je no pet mi li jar di di na ra. Pod se ti mo, pra vo na re gre si ra we di zel-go ri va D-2, od no sno evro di ze la, ima fi zi~ ko li ce, no si lac ak tiv nog re gi stro va nog ga zdin stva, a PIO ni je uslov. Za `i ta ri ce }e bi ti re gre si ra no do 40 li ta ra di zel-go ri va, in du strij sko bi qe do 40, krm no bi qe do 30, po vr }e do 75, vo }e i gro `|e do 100 li ta ra, aro ma ti~ no bi qe i le ko vi to bi qe do 50, a za sad ni ma te ri jal i hor ti kul tu ru do 100 li ta ra. Pro da ju di zel-go ri va D-2, od no sno evro di ze la, oba vqa }e ovla {}e ni di stri bu ter, a bo no vi u vred no sti od 60 di na ra po li tru iz da ju se s ro kom va `e wa do 15. apri la 2012. go di ne. S. G.

Poqoprivreda nas vodi u Evropu Po qo pri vre da je kom pa ra tiv na pred nost srp ske pri vre de ko ja je ve o ma ma lo is ko ri {}e na i ko ja je naj lak {i i naj br ì put ula ska na evrop sko tr ì {te, oce we no je na Fa kul te tu za prav ne i po slov ne stu di je “Dr La zar Vr ka ti}”, gde je odr àn okru gli sto na te mu „Mo de li fi nan si ra wa do ma }e po qo pri vre de i pro mo ci ja do ma }ih pro iz vo da u ino stran stvu“. U~e stvo va li su doc. dr Aleksandar Vasiqevi}, doc. dr Miodrag Koprivica, Ranko Babi} iz BMP Pa ri bas ban ke, prof. dr Veqo Radojevi} iz Azo ta re „Pan ~e vo„ i doc. dr Milica Radovi}. Re ~e no je da je fi nan si ra we po qo pri vre de ve} du ì niz go di na (ne)ak tu el na te ma i ono se mo ra re {i ti kroz for mi ra we dr àv nih raz voj nih ba na ka jer bez re {a va wa mo da li te ta fi nan si ra wa na {e stra te {ke pri vred ne de lat no sti ne mo gu se ni o~e ki va ti za do vo qa va ju }i re zul ta ti. Kao naj kva li tet -

ni je re {e we vi |e no je for mi ra we dr àv ne raz voj ne ban ke, ko ja bi uz po sto je }u Raz voj nu ban ku Voj vo di ne, bi la glav ni oslo nac raz vo ju po qo pri vre de. Uz oce nu da upra vo pro iz vo di ma mo è mo naj lak {e i naj br è po sta ti deo uje di we nog evrop skog tr ì {ta, uka za no je na to da kva li tet na {ih pro iz vo da ni je do vo qan da bi smo bi li pre po zna tqi vi u Evro pi te je neo p hod na sna `na i in ten ziv na mar ke tin {ka kam pa wa. Da bi smo bi li kon ku rent ni na tr ì {ti po qo pri vred nih pro iz vo da, sa da ka da smo na pra gu EU, mo ra se in ten ziv no ra di ti na ukrup wa va wu po qo pri vred nih ga zdin sta va i stva ra wu uslo va za za dru `no de lo va we. Za dru `no udru ì va we je osnov ni i ne za o bi la zni vid tr ì {nog na stu pa po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a u EU, i to je osnov bez ko jeg se ne mo gu ni o~e ki va ti bi lo ka kva raz voj na sred stva, re ~e no je na ovom sku pu. S. G.

[e zde se tak no vo be ~ej skih po qo pri vred ni ka us pe lo je da se or ga ni zu je i ot ku pi 1.700 hek ta ra ze mqe po qo pri vred nog ga zdin stva „BD-agro„, ume sto za in te re so va nih taj ku na. To je pr vi put u isto ri ji Sr bi je da se na ta kav na ~in oba vi ot kup po qo pri vred nog ze mqi {ta, po ru ~u ju iz Op {ti ne No vi Be ~ej. – Fir ma „BD-agro” bi la je u pro ble mi ma, iz me |u osta log i zbog to ga {to joj dr `a va ni je da la pre mi je za mle ko te je na pro da ju da la ima we „So ko lac”, od no sno 1.700 hek ta ra. Sa da je ta ze mqa u vla sni {tvu na {ih qu di. Ukup no je za wu da to oko 7,5 mi li o na evra. Sve je oba vqe no ko rekt no, a uspeh pa o ra je tim ve }i ako se ima u vi du da su u igri bi le „MK-gru pa„, „Del ta agrar”, „Ma ti je vi}” i dru gi – iz ja vio je za

On je na gla sio da je In sti tut od ove go di ne po di gao stan dar de u toj obla sti i pro da je sa mo se me s kli ja vo {}u ve }om od 90 pro c e n a t a, tre t i r a n o fun gi ci di ma i od re |e nim in sek ti ci dom i u pa ko va wi ma od

40.000 zr na za ju tro, a 70.000 za hek tar. – Kva li tet se me na je ne {to na ~e mu mno go in si sti ra mo – na gla sio je Mi kli~, i do dao da je sve la ne pro iz ve de no se me sun co kre ta is pi ta no na „ge net sku ~i sto }u“ u Ar gen ti ni i sa mo one naj kva li tet ni je par ti je bi }e pla si ra ne, pre sve ga na tr `i -

jo{ imo vi ne u ovoj op {ti ni. Ina ~e, re~ je o pred u ze }u ko jem je osnov na de lat nost pro iz vod wa mle ka. Po sed je uve }a la akvi zi ci jom po qo pri vred nog ga zdin stva u No vom Be ~e ju, ukup ne po vr {i ne 2.124 hek ta ra u ok to bru 2008. go di ne. @. B. – S. G.

PAORSKE PREMIJE IZME\U PROTESTA I DOGOVORA U MINISTARSTVU POQOPRIVREDE

Seqaci u klin, seqaci u plo~u Dok jed ni po dr à va ju me re ko je je do ne la dr à va, kao i one ko je je na ja vio pred sed nik Sr bi je, a ti ~u se pa or skih kre di ta, re gre si ra wa go ri va, od no sno uki da wa pre mi ja po hek ta ru, dru gi ne go du ju i pri pre ma ju se za no vu se qa~ ku bu nu. Po sle pre kju ~e ra {wih pro te sta u ne ko li ko voj vo |an skih gra do va, ko je je or ga ni zo va la Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka, pa o ri, ne za do voq ni onim {to su do sad vi de li i ~u li, po ru ~u ju da }e sa ~e ka ti sle de }i po tez Vla de, to jest ured bu o sub ven ci o ni sa wu biq ne pro iz vod we, pa }e shod no to me od lu ~i ti o sle de }im ko ra ci ma. Me |u tim, sve bi se mo glo okon ~a ti do go vo rom, s ob zi rom na to da je Mi ni star stvo po qo pri vre de ju ~e po zva lo pred stav ni ke Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka, kao i svih osta lih re le vant nih udru è wa po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, da se ja ve u {to kra }em pe ri o du i do sta ve ime na svo jih ~la no va da bi na sta vi li za jed ni~ ki rad u za vr {noj fa zi iz ra de ured bi za ovu go di nu. „Ciq za jed ni~ kog ra da je iz na la è we naj bo qih mo gu }ih re {e wa da bi se po spe {i lo po ve }a we pri no sa po za se ja noj po vr {i ni, a sa mim tim i po di za we ni voa efi ka sno sti po qo pri vred ne pro iz vod we u Sr bi ji, {to je u in te re su svih ~i ni la ca u pro ce su po qo pri vred ne pro iz vod we„, na ve de no je u pi smu upu }e nom po qo pri vred nim udru è wi ma. U sva kom slu ~a ju, go to vo je iz ve sno da pa o ri mo gu o~e ki va ti uki da we sub ven ci ja po hek ta ru i da va we

Suncokreta vi{e nego lane – Sr bi ja ima ve o ma po voq ne agro e ko lo {ke uslo ve za ga je we sun co kre ta pa se o~e ku je da tom uqa ri com ovog pro le }a bu du po se ja ne po vr {i ne ne {to ve }e od pro {lo go di {wih – iz ja vio je stru~ wak no vo sad skom In sti tu tu za ra tar stvo i po vr tar stvo dr Vladimir Mikli~. Pod se tiv {i na to da je la ne sun co kret za u zeo od 150.000 do 160.000 hek ta ra do ma }ih ora ni ca, Mi kli~, uprav nik Ode qe wa za uqa ne kul tu re pri In sti tu tu, is ta kao je u iz ja vi za Ta njug da do ma }i ra ta ri po sti `u ve o ma do bre pri no se ko ji su na evrop skom ni vou, a da je 2011. bi la jed na od naj bo qih u pro iz vod wi te in du strij ske kul tu re. In sti tut je i za pred sto je }u se tvu, ko ja bi tre ba lo da po~ ne kra jem mar ta ili po ~et kom apri la, pri pre mio do voq no ve o ma kva li tet nog se me na ve} do ka za nih i naj no vi jih no vo sad skih hi bri da, ko ji su „u sa mom vr hu svet ske se lek ci je“, re kao je uprav nik Mi kli~.

„Dnev nik” pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej Milivoj Vrebalov, do da ju }i da je ak ci ja zah te va la mno go vre me na, pa ra i ì va ca. Ide ja je, ve li on, bi la da se na taj na ~in {to vi {e mla dih po qo pri vred ni ka za dr ì u svom rod nom me stu i da se pri ho di od ze mqe ta ko |e sli va ju u op {ti nu, a ne u bu xe te fir mi bi zni sme na, ko ji su po ka za li ve li ko in te re so va we za te po qo pri vred ne po se de. Op {ti na No vi Be ~ej pred sta vi }e ak ci ju jav no sti su tra, ka da }e no vi na ri mo }i da obi |u ot ku pqe ne par ce le i sret nu se s po qo pri vred ni ci ma ko ji su u~e stvo va li u ot ku pu, a po è qi, mo }i }e da po se te i do ma }in stva ne kih ku pa ca. Ka ko nam je re kao pr vi ~o vek No vog Be ~e ja, fir ma „BD-agro” iz Do ba no va ca ima

{te Sr bi je, a po tom i u dru ge ze mqe. Zbog ta kve po slov ne po li ti ke In sti tut „ve} ~e ti ri go di ne ni je imao ni jed nu re kla ma ci ju na kva li tet se me na, ka ko u ze mqi, ta ko i bi lo gde u sve t u“, is t a k ao je Mi kli~. On je na po me nuo da se, u za vi sno sti od re gi o na, od no sno vr ste i kva li te ta ze mqi {ta, do ma }im pro iz vo |a ~i ma pre po ru ~u ju raz li ~i ti hi bri di kao {to su „no vo sa |a nin“, „bran ko“ i „ba }a“, ko ji su ot por ni na pa ra zit sku cvet ni cu vo lo vod, a uz to i ve o ma do bro pod no se su {u i ima ju vi sok sa dr `aj uqa. U po nu di su i osta li hi bri di, me |u ko ji ma i oni ko ji su to le rant ni na od re |e ne her bi ci de, kao i oni ot por ni na pla me wa ~u, po put „srem ca“ i „du {ka“, re kor de ra ne sa mo u Sr bi ji ne go i u Ukra ji ni. Ukra ji na je vo de }i svet ski pro iz vo |a~ sun co kre ta, a u woj je sun co kre to vo „NS se me“ naj za stu pqe ni je.

pre mi ja po pri no su, kao i uki da we do sad oba ve znog PIO, ali jo{ uvek ni je po zna to da li }e se sub ven ci je da va ti sa mo za in du strij sko bi qe, a ne za `i ta ri ce, te na {ta mo gu ra ~u na ti po vr ta ri, vo }a ri... Mi ni star po qo pri vre de Du{an Petrovi} iz ja vio je da }e u 2012. za sub ven ci o ni sa we biq ne pro iz vod we bi ti iz dvo je no naj ma we 22 mi li -

le} na se tva ve} po ~e la, a da ured bi za sub ven ci o ni sa we re pro ma te ri ja la, od no sno se me na i |u bri va, po treb nog za kva li tet no za sni va we no vog ro da jo{ uvek ne ma, iako ih je re sor no mi ni star stvo obe }a lo za kraj ja nu a ra ove go di ne. – Se tva po ~i we, in pu ti su 40 po sto sku pqi, a jo{ se ni {ta ne zna. Re ~e no je da }e naj va `ni ja ured ba

jar de di na ra, 3,5 mi li jar de vi {e ne go la ne. On je ka zao da je u 2011. pra vo na re gres za ra tar sku pro iz vod wu ostva ri lo 82.000 po qo pri vred nih ga zdin sta va, a da }e ove go di ne svih 450.000 ga zdin sta va ima ti pri li ku da u|u u si stem sub ven ci o ni sa wa. Isto vre me no, Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka je ovih da na pro te sti ma na grad skim tr go vi ma jav no sti skre nu la pa `wu na to da je pro -

bi ti ob na ro do va na za ne ko li ko da na, sa mo da to ne bu de jo{ 30 da na. I ured ba za go ri vo je tre ba lo da iza |e pre me sec da na a ne sa da – ka è za „Dnev nik” pred sed nik Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka Miroslav Ki{, na po mi wu }i da ova pa or ska or ga ni za ci ja ne è li da kon tri ra ve} da bu de part ner dr à vi i Mi ni star stvu. Po qo pri vred ni ci oku pqe ni u ovom udru è wu na ro ~i to su ne za -

IZ PROKREDIT BANKE:

Paorima roba, trgovcima kamata Pro K r t e d it ban k a je pri pre mi la kre di te za pred sto je }u pro le} nu se tvu. Na me we ni su svim po qo pri vred ni ci ma a mo gu se ko ri sti ti za na bav ku se m en s kog ma t e r i j a la,go ri va o dru gih vr sta re pro ma te ri ja la. Kli jen ti mo gu da bi ra ju di nar ske ili in dek si ra ne zaj mo ve .Rok ot pla te je 36 me se ci,a kli jen ti ko ji se od lu ~e za ro~ nost od 12 me se ci mo gu ceo kred ti is pla ti ti u jed noj ra ti na kra ju pe ri o da ot pla te. Ban ka nu di jo{ jed nu po god nost ,tro {ko ve ka ma t e mo ` e na se b e da pru zme pro da vac a po qo pri vred ni ku u tom slu ~a ju osta je da pla }a sa mo glav ni cu kre di ta. D. V.

do voq ni na ja vom da }e bi ti uki nu te sub ven ci je po hek ta ru, na po mi wu }i da je pre mi ja po pri no su za pra vo uvek po dr {ka oni ma ko ji ot ku pqu ju wi ho vu ro bu jer im oni sma we ce nu ono li ko ko li ko iz no si pre mi ja. S dru ge stra ne, pre la zak na sub ven ci o ni sa we po pri no su a ne po hek ta ru za ne ka udru `e wa po qo pri vred ni ka je do bra ide ja jer bi se ti me sta lo na kraj ma hi na ci ja ma i omo gu }i lo da no vac za po ve }a we po qo pri vred ne pro iz vod we ko ri ste oni ko ji ma je i na me wen. Pred sed nik Udru `e wa „Star ~e va~ ki pa o ri” Nemawa Petrovi} oce nio je da je do sa da {wi na ~in sub ven ci o ni sa wa po qo pri vred ne pro iz vod we sa 14.000 di na ra po hek ta ru imao broj ne ne do stat ke. – Naj ve }i deo ze mqe ide u za kup, ta ko da su nas za ku po dav ci uce wi va li da te pa re u naj ma wu ru ku de li mo s wi ma, a bi lo je slu ~a je va i ka da su dve tre }i ne od tih 14.000 di na ra da va ne za ku po dav ci ma, a sa mo tre }i na osta ja la je onom ko ob ra |u je ze mqu, od no sno za ku po prim cu – tvr di on, do da ju }i da je pro blem bio {to mno go qu di ni je mo glo da ostva ri pra vo na tu vr stu sub ven ci ja jer ni su is pu wa va li uslov da su u si ste mu pen zij sko-in va lid sko osi gu ra wa (PIO). Ka ko je ob ja snio, po qo pri vred ni ci ma s re la tiv no ma lim po se di ma ni je bi lo is pla ti vo da u|u u taj si stem jer tu ni su mo gli pro na }i svo ju ra ~u ni cu. S. Glu{~evi}

Mladi treba da se okrenu poqoprivredi Me |u na rod na stu dent ska or ga ni za ci ja AIESEC, s lo kal nom kan ce la ri jom u No vom Sa du, or ga ni zu je to kom mar ta pro je kat „Agro plus”. Ciq pro jek ta je pri bli ì ti mla dim qu di ma po qo pri vre du i po di }i im svest o zna ~a ju i po ten ci ja lu po qo pri vre de u na {oj ze mqi. Re a li za ci ja }e se od vi ja ti to kom mar ta, i to do 15. mar ta, kroz ra di o ni ce i tri bi ne iz re le vant nih agrar nih te ma. Pre da va wa }e vo di ti pro fe so ri s Eko nom skog i Po qo pri vred nog fa kul te ta. Pr va tri bi na odr à na je 3. mar ta i ujed no je bi la i pr vo in ter na ci o nal no pre da va we na na {em pro jek tu, a vo dio ju je pro fe sor Bren de ste iz Austri je. Pro jek tu }e pri su stvo va ti i stu dent prak ti kant AIESEC-a iz Ja pa na. Kao pro ve ra zna wa, 19. mar ta bi }e or ga ni zo va no tak mi ~e we za u~e sni ke u stu di ji slu ~a ja s na gra da ma za naj bo qe. Osim pri bli à va wa po qo pri vre de i we nih po ten ci ja la

mla di ma, pro je kat je okre nut i ka qu di ma iz agrar nog bi zni sa. Na i me, 23. mar ta bi }e odr `an „Bu si ness 2 Bu si ness Day„. Kom pa ni je u~e sni ci }e bi ti u mo gu} -

no sti da se me |u sob no upo zna ju, raz me ne is ku stva kao i da pred sta ve svo je po slo va we. Na kon to ga, 27. mar ta bi }e odr `an „Com pany Day„, ka da }e stu den ti i u~e ni ci mo }i da stu pe u kon takt s kom pa ni ja ma, da do bi ju in for ma ci je o za po sle wu kao i o dru gim bit nim te ma ma. Kom pa ni je u~e sni ci }e ima ti pri stup elek tron skoj ba zi po da ta ka svih u~e sni ka pre da va wa, ra di o ni ca i stu di je slu ~a ja, kao i wi ho vim CV-je vi ma.

@ITEQIMA SALAJKE I PODBARE PROVERENO ZDRAVQE

Grad ski pri stan ~e ka bro do ve

Mast i {e }er glav na mu ka U okvi ru ak ci je „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, odr `a noj na Sa laj ci i Pod ba ri, zdra vqe je pre kon tro li sa lo oko 350 gra |a na. Ak ci ji je pri su stvo vao ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq, ko ji je iz ra zio za do voq stvo zbog ve li kog od zi va su gra |a na. - Ak ci ja spro ve de na na Sa laj ci i Pod ba ri tre }a je ovo go di {wa u okvi ru „Otvo re nih vra ta Do ma zdra vqa”- re kao je Ki raq. - U po sled we dve go di ne zdra vqe je pro ve ri lo sko ro 1.000 qu di, a u pret hod nih 76 ak ci ja po se ti lo nas je

pre ko 30.000 su gra |a na. Dra go mi je da su se Sa laj ~a ni i Pod bar ci oda zva li u ve li kom bro ju, jer je to do bra pri li ka da bes plat no i bez za ka zi va wa pro ve re svo je zdra vqe. Svi ko ji su se oda zva li ak ci ji iz me ri li su te `i nu, vi si nu i in deks te le sne ma se, a osnov ne pa ra me tre krv ne sli ke pro ve ri lo je 339 su gra |a na. Po vi {e ne vred no sti {e }e ra u kr vi ima lo je 79 sta nov ni ka ovih de lo va gra da, 91 gra |a nin ima po vi {en ho le ste rol, dok je kod 106 su gra |a na utvr |e no po vi {en ni vo tri gli -

ce ri da. EKG mo ni to ring ura di lo je 310 me {ta na, a 41 je, zbog vred no sti ko je od stu pa ju od uobi ~a je nih, upu }en na do dat ne ana li ze. Od 339 su gra |a na, ko ji su iz me ri li pri ti sak, 79 je ima lo po vi {e ne vred no sti. Gu sti nu ko sti ju pro ve ri lo je 50 po se ti la ca ak ci je, a kod 33 je usta no vqe na oste o po ro za i oste o pe ni ja. Za sa mo pre gled doj ke edu ko va ne su 82 su gra |an ke, bes pla tan pre ven tiv ni ma mo graf ski pre gled za ka za la je 21 `e na, a gi ne ko lo {ki pre gled wih 23. N. R.

Novosadska sreda14.mart2012.

Pra zan nov ~a nik na kro vu

jer sva ka ki {a, oni ma ko ji sta nu ju na po sled wem spra tu, pred sta vqa pra vo lu di lo. Ako se to po mno `i sa go di na ma pa da vi na do bi ju se o{te }e ne fa sa de, uru {e ne ku hi we i vla `ni zi do vi na ne ko lo ko spra to va zgra da. Za ovaj pro blem po sto je tri re {e wa: iz ra da la ke krov ne kon struk ci je, na do grad wa ta va na, ili no va hi dro i zo la ci ja. Me |u tim, ni jed no od re {e wa ni je jef ti no, pa se zbog to ga qu di na ovaj ko rak ne od lu ~u ju ba{ ~e sto.

Sve na ve de no je po sle di ca op {te bes pa ri ce, ali ~i ni se da ipak ima spa sa u vi du kom pro mi snog re {e wa. Na i me, za zgra de ko je odr `a va pred u ze }e „Stan”, a ko je ima ju rav ne kro vo ve, re {e we je pla }a we po me nu tog po sla na ra te, {to je mno go bez bol ni je od dre {e wa ke se u ce lo sti. Mu ke ko je ra |a bes pa ri ca zna mo; ne mo gu }a po prav ka rav nih kro vo vo va “sa mo” je jed na od wih. A ka kve su te mu ke za li ve ne vla gom zna ju sa mo sta na ri pot kro vqa, ko ji na kon sva ke ja ~e ki {e gle da ju ka ko im se pla fo ni upro pa {}a va ju. N. C.

„Dan Te mi {va ra u No vom Sa du” Sve ~a no obe le `a va we 188. go di {wi ce ro |e wa Bran ka Ra di ~e vi }a, „Dan Te mi {va ra u No vom Sa du”, odr `a }e se su tra u 19 ~a so va u Grad skoj bi bli o te ci, u Du -

nav skoj 1. U~e stvu ju: Ste van Bu gar ski, Sla vo mir Gvo zde no vi}, Go ran Mra ki}, Bo {ko Pe trov, So wa Mla de nov, Ve ri ca Ni ko li} i Ne nad Gru ji ~i}. G. ^.

„Trag” Spa se ni je Sla do jev Pro mo ci ja kwi ge „Trag” Spa se ni je Sla do jev odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska

Pod se }a mo da se na grad skom pri sta nu, ko ji je u in ge ren ci ji „Grad skog ze le ni la“ na la zi i kom plet na is po sta va re~ ne ca ri ne, a usko ro bi tu tre ba lo da bu de sta ci o ni ran i deo gra ni~ ne po li ci je. Na taj na ~in bi kom ple tan lo gi sti~ ki ser vis bio ob je di wen na jed nom me stu, ka `e se na kra ju sa op {te wa. Q. Na.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

av ni kro vo vi mu ka su za R sta na re ko ji `i ve u zgra da ma sta rim i ~e ti ri de ce ni je,

Lu~ ka ka pe ta ni ja ju ~e je po no vo do zvo li la rad grad skom pri sta nu, na kon sa ni ra wa {te te ko ja je pod na le tom le da na sta la 16. fe bru a ra, sa op {te no je iz „Grad skog ze le ni la”. Sva {te ta na si la znom mo stu, ko ji je bio naj vi {e o{te }en, je ot klo we na. Pri stan je pot pu no spre man za pred sto je }u tu ri sti~ ku se zo nu, a pr vi bro do vi o~e ku ju se ve} za ne ko li ko da na.

1. U~e stvo va }e Mi lu tin @. Pa vlov, @ar ko Di mi}, Du brav ka Jo va no va Miq ko vi} i autor ka. A. Va.

V remeploV

DA LI [ALTERI I DOKUMENTI PRESTAJU DA KO^E @IVOT

Na po mo lu kraj ~i nov ni~ kog {traj ka? Ge n e r al n i {trajk rad n i k a u Grad s koj upra vi mo gao bi da nas da bu de pre ki nut uko li ko su ta~ ne ne zva ni~ ne in for ma ci je da je Vla da Sr bi je pri hva ti la pred log Sin di ka ta rad ni ka u upra vi, pra v o s u | u i dru {tve nim or ga ni za ci ja ma Sr bi je da se iz me ni de cem bar ska Ured ba o ob ra ~u nu za ra da za po sle nih u dr àv nim or ga ni ma. To je ju ~e iz ja vio pred sed nik sin di ka ta u Grad skoj upra vi La zar [ko ri}. [trajk je po ~eo za to {to je Ured bom Vla de za r a d a ~i n ov n i k a sa ni ` om i sred w om stru~ nom spre mom uma we na za ne k o l i k o hi q a d a di n a r a. [traj ka ~i tra è da im se pla ta ko ju su do bi ja li pre Ured be uve }a za 15 od sto. Re pu bli~ ki od bor sin di ka ta, pod se tio je [ko ri}, tra ìo je od Vla de Sr bi je da se u ob ra ~u nu za ra da pri m e w u j u du p lo uve } a n i osnov ni ko e fi ci jen ti, a to bi od go va ra lo {traj ka ~i ma u No vom Sa du. Pred s ed n ik Re p u b li~ k og sin di ka ta Od bo ra rad ni ka u upra vi, pra vo su |u i dru {tve nim or g a n i z a c i j a m a We g o{ Po t e ` i c a re k ao je ju ~ e za

{i ce ka ko bu de za ko nom re gu li sao. [ko ri} je od go vo rio da je to za sin di kat u Grad skoj upra vi ne pri hva tqi vo, jer sin di kat tra ì po vi {i cu de cem bar ske za ra de za 15 od sto za rad ni ke sa ni òm i sred wom stru~ nom spre mom. Po me nu ti sin di kat se ne pro ti vi da se Ured ba Vla de pri me wu je za ime no va na, po sta vqe na i iza bra na li ca, jer oni, na veo je [ko ri}, pre ma Ured bi od ja nu a ra ima ju znat ne po vi {i ce li~ nog do hot ka. - I mi tra ì mo po ve }a we pla te. Pri me nom ured be sa da na ~el ni ci Fo to: R. Ha yi} grad skih upra va pri ma ju oko 97.000 di na ra bez mi nu log ra da, dok bi pla ta rad ni ka Ge ne ral ni {trajk rad ni ka u Grad skoj upra vi sa osnov n om {ko l om sa to mo gao bi da nas da bu de pre ki nut. Ju ~e su plim obro kom i re gre som bi sin di kal ci ima li ne zva ni~ ne in for ma ci je la, pre ma ju ~e ra {wem pred lo gu Gra da, kao i do sa da, oko da je Vla da Sr bi je pri hva ti la pred log za iz me nu 22.000, od no sno do 33.000 di na de cem bar ske ured be o ob ra ~u nu za ra da ra za one sa sred wom {ko lom pre do ~io je [ko ri}. “Dnev nik” da je li~ no oba ve - li. ^lan Grad skog ve }a za fi î nov ni ci su ju ~e pri ma li {ten iz Mi ni star stva fi nan - nan si je @iv ko Ma ka ri} ka zao sa mo stran ke ko je hit no tre ba si ja da je pri hva }en pred log je ju ~e da je sin di ka tu po nu |e - da za vr {e po sao (pri ja vu smr sin di ka ta, ali da ni je vi deo no da za ra de osta nu na de cem - ti, pri ja vu de ce i ra ni je za ka in te gral ni tekst. bar skom ni vou za one ko ji su za na ven ~a wa).Iz la zi lo se u êl ni ci gra da i [traj ka~ - o{te } e n i (ni ` a i sred w a su sret i sta rim qu di ma i oni kog od bo ra su ima li ju ~e sa - stru~ na spre ma) i da }e za po - ma ko ji ni su iz No vog Sa da. sta nak, ali se ni su do go vo ri - sle ni ubu du }e do bi ja ti po vi Z. D.

Fo to mo no gra fi ja „Ga vri lo Gru ji}” Fo to mo no gra fi ja “„Ga vri lo Gru ji}” bi }e pred sta vqe na da nas u 18 ~a so va u No vo sad skom klu bu, Zmaj Jo vi na 3, na pr vom spra tu. O fo to mo no gra fi ji ne ka da {weg fo to re por te ra

“Dnev ni ka” go vo ri }e maj stor fo to gra fi je i pri re |i va~ kwi ge Bo ri voj Mi ro sa vqe vi} i pred sed nik No vo sad skog klu ba Dra gan Ko ji}. J. Z.

Skup {ti na Dru {tva le ka ra Voj vo di ne

Vre me kad su stru go vi iz la ga ni U liv ni ci Pre dra ga Jo va no vi }a otvo re na je iz lo `ba no ve se ri je od de set stru go va za ob ra du me ta la. Za wi ho vu iz ra du fa bri~ kim nor ma ti vi ma je pred vi |e no 9.500 rad nih ~a so va, a iz ra |e ni su to kom ne pu nih 4.700 rad nih sa ti. Iako su na sta li u bor bi rad ni ka s vre me nom, stru go vi su bi li ve o ma kva li tet ni. Ta ko

je pi sa lo na oba ve {te wu is tak nu tom na ula zu na iz lo `bu. O iz gle du ovih ma {i na i wi ho voj sna zi, i uop {te o va `no sti da ova kvi stru go vi stig nu u ju go slo ven ske me tal ske fa bri ke, ka ko bi se raz ru {e na in du stri ja {to br `e i bo qe opo ra vi la, pi sa no je u „Slo bod noj Voj vo di ni” 14. mar ta 1946. N. C.

Go di {wa skup {ti na Dru {tva le ka ra Voj vo di ne Srp skog le kar skog dru {tva odr `a }e se da nas u 11 ~a so va u am fi te a tru SPEN SA. Skup {ti na ima rad ni i sve ~a ni deo, a bi }e uru ~e ne i go di {we na gra de. O ju bi le ju

le kar skog esna fa, 140 go di na Srp skog le kar skog dru {tva i Sre tew skom or de nu dru gog ste pe na, go vo ri }e pred sed nik Srp skog le kar skog dru {tva prof. dr Ra do je ^o lo vi}. I. D.

Pre mi je ra dra me „Slu ~a je vi” Pre mi je ra pred sta ve „Slu ~a je vi” odr `a }e se su tra u 20 ~a so va na „Sce ni 34” Te a tra 34, u Uli ci Ni ko le Pa {i }a 34. Dra ma je na ~i we na po mo ti vi ma jed -

no ~in ki Mu ze Pa vlo ve „Idi ot”, „Ro bot” i „Pred ki o skom sa pi vom”. Igra ju Og wen Pet ko vi}, Mi li ca Tri fu no vi} i Bog dan Tri fu no vi}. A. J.

Fo to: R. Hayi}

„PUT” PREDSTAVIO PROLE]NE ADUTE

No ve ma {i ne za li va ju ru pe

Rad ni ci “Pu ta” pred sta vi li su ju ~e na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na no vi set ma {i na za za li va we pu ko ti na na ko lo vo zu ko je su po ~e le da se ko ri ste za sa na ci je o{te }e wa na sa o bra }aj ni ca ma. Set ~i ne dve ma {i ne, od ko jih jed na gre je i ~i sti as falt, dok dru ga za li va spoj ni ce ra di pre ~a va wa pro do ra vo de kroz pu ko ti ne ~i me se spre ~a va da qa ero -

zi ja as fal ta. Ova kvim po prav ka ma }e se uma wi ti stva ra we no vih o{te }e wa i pro du `i ti vek tra ja wa ko lo vo za. Ka ko ka `e Je le na Stoj sa vqe vi} iz „Pu ta” ova kav na ~in po prav ke ko lo vo za se pr vi put pri me wu je kod nas i za o~e ki va ti je da }e efek ti ra da bi ti uo~ qi vi na sa o bra }aj ni ca ma. B. M.

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda14.mart2012.

DE CA PRE PU NI LA OR DI NA CI JE

MA DA U RU MEN KI TRA @E JO[ „BE LIH MAN TI LA”

Ma lo pa ci je na ta za tre }eg le ka ra Od 27. februara u Rumenki za re vi} objasnio da su izabrajedan lekar je oti{ao na boloni lekari raspore|eni u sklavawe, a jedan ostao da radi s du sa normativima, odnosno u pa ci jen ti ma pre pod ne. Zbog skladu s brojem opredeqenih velikog broja pacijenata koji pacijenata.S obzirom na to da su se u ove dve nedeqe javqali, dva lekara op{te prakse u Rupreba~en je kao ispomo} lekar menki imaju 2.614 pacijenata, iz drugog odeqewa Slu`be opodnosno potpisanih ugovora, {te medicine, te su svi pacito nije dovoqan broj za zapojenti bili zbrinuti, navode u slewe jo{ jednog lekara. NorDomu zdravqa. ma tiv za jed nog Mno gi sta le ka ra je 1.600 Pot pi sa nih 2.614 nov ni ci ovog ugovora. na se qa, uda qe - ugo vo ra ni je do vo qno Kada u Rumennog osam ki lo ki bude bilo vida bi se za po slio metara od grada, {e od 3.200 pacijo{ je dan le kar. sva kog vi ken da je na ta, u am bu Nor ma tiv za le ka ra lanti }e po~eti i u poslepodnevnim ~a so vi ma da radi i tre}i je 1.600 ugo vo ra moraju da potrale kar op {te è zdrav stve nu prak se, ka ù u za{titu u drugim ambulantaovoj zdrav stve noj usta no vi. ma. Tako|e, zbog toga {to peDodaju da se zamene obezbe|uju dijatar, kao i de~ji stomatoza bolovawa duà od 30 dana i log, rade samo odre|enim daza porodiqska odsustva, i to nima, prinu|eni su da odlaze u 28 dana pre planiranog termigradske ambulante, te neretko na po ro |a ja. Zbog ve li kog ta mo otva ra ju zdrav stve ne broja pacijenata koji su se u kartone. ove dve nedeqe javqali lekaPred sed nik Sa ve ta Me sne ru, kao ispomo} preba~en je jezajednice Bra ni slav Po po vi} dan lekar iz drugog odeqewa kaè da je nedostatak lekara Slu`be op{te medicine, te su uo~en jo{ pro{le godine. Tasvi pacijenti bili zbrinuti, da im je direktor Doma zdranavode iz Doma zdravqa. vqa „Novi Sad” dr @i vo ta La I. D.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” DA RU JU ^I TA O CE

Le gen da o Sti vu Yob su

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruju ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se prvi ja¬ve danas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili

dobitnici, dobi}e kwigu „Ja, Stiv” Xor xa Bi ma u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. „Nije moj posao da budem pristojan prema qudima. Moj posao je da ih na~inim boqim”. Izdava~ka ku}a “Alnari” objavila je

kwigu Xorxa Bima „Ja, Stiv”, koja je trenutno me|u najtraènijim u svetu. U ovoj kwizi prona}i }ete vi{e od dve stotine pou~nih citata Stiva Xobsa, koji }e vam pruìti neverovatan uvid u inovativna re{ewa jedne od najve}ih kompanija dana{wice, ali koji }e vam istovremeno pomo}i i da unapredite sopstvene poslovne strategije. Stiv Xobs ostavio je neizbrisiv trag na savremenu tehniku i tehnologiju i odigrao kqu~nu ulogu u razvoju informatike. Wegova jedinstvena vizija oblikovala je nastanak modernih ra~unara, ra~unarskih aplikacija i animacije (kroz kompaniju “Piksar”), muzike (ajtjuns), telekomunikacija (ajfon), lako prenosvih digitalnih ure|aja (ajpod, ajped), kwiga (ajbuks)... „Ja, Stiv” prava je poslastica za sve qude fascinirane delom jednog od najve}ih poslovnih vizionara dana{wice. Stiv Xobs od 1976. slobodno izraàva svoje mi{qewe, na zadovoqstvo pristalica, a na nevoqu klevetnika. Iako se dva puta pozvao na „vizionarsku stvar” u radnoj biografiji, nesumwivo je da je izrekao neke od najupe~atqivijih misli o prorodi dana{weg poslovawa. A. Va.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GU

Stu di ja o bra ku u 21. ve ku

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Supruga 22” Me la ni Gi dion. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Pristav{i da anonimno u~estvuje u studiji o braku u 21. veku, Alis Bakl i ne sawa koliko }e joj ta odluka korenito promeniti `ivot. Tru-

de}i se da daje iskrene odgovore na pitawa koja joj dostavqa istraìva~ poznat kao 101, kao da se budi iz dugog sna. Pro{le su godine otkako joj je iko postavqao tako intimna pitawa i tako pa`qivo slu{ao {ta ona misli i ose}a, ~emu se nada, ~ega se pla{i i o ~emu sawa. Wen mu` Vilijam je odavno odustao od toga... Ispovest je snaàn afrodizijak i s vremenom se wena ose}awa prema Istraìva~u 101 produbquju. Ali to je samo bezopasan flert, zar ne? Zato {to komuniciraju samo preko pisama. Me|utim, Alis shvata da se zaqubquje u „wega“ i mora da donese veoma te{ku odluku... N. R.

dnevnik

Vi ru si ha ra ju, epi de mi je gri pa ne ma U novosadskom Domu zdravqa u ordinaciji pedijatra pove}an je broj obolelih mali{ana, naro~ito su zastupqene respiratorne infekcije i stawa sli~na sezonskom gripu, a pojedina~no se javqaju i zbog proliva i povra}awa. Epidemiolozi Instituta za javno zdravqe Vojvodine registrovali su bla`i porast virusa gripa, izra`en u mla|em uzrastu, kod dece do ~etiri godine. Iako je trend obolevawa u porastu, op{ta zahva}enost populacije virusom gripa je mala i ne predvi|a se epidemija. Ranijih sezona najvi{e gripabilo je krajem februara i sredinom marta, a ve} u aprilu grip se ne o~ekuje. - Jedan pedijatar dnevno pregleda 40 do 50 mali{ana. Dominiraju respiratorne infekcije

gorwih disajnih puteva, kod kojih retko dolazi do komplikacija kao {to su upale uha i plu}a kaè na~elica pedijatrijske slu`be Doma zdravqa dr Mil ka Bu da kov. Napomiwe da se stawa sli~na gripu {aqu u Institut kako bi se uzorkovali i dokazao virus. Simptomi virusnih infekcija, odnosno prehlade i sezonskog gripa se razlikuju u tome {to je op{te stawe znatno lo{ije kada je u pitawu grip. Izrazito visoka temperatura koja ne prolazi po nekoliko dana i malaksalost organizma znaci su da je najverovatnije u pitawu sezonski grip, kaè specijalista op{te medicine dr Sve tla na Ma le {e vi}. Ukoliko je temperatura blaà, postoji grebawe u grlu, kijavica, u pitawu je prehlada koja

traje od pet do sedam dana i le~i se paracetamolom za spu{tawem temperature, uno{ewem {to vi-

{e te~nosti, ali bez uzimawa antibiotika, ukazuje dr Male{evi}. I. Dra gi}

IAKO DO US KR SA IMA VRE ME NA

Ce na ja ja sve vi {a Cena koko{ijih jaja ska~e iz nedeqe u nedequ, a trgovci na Futo{koj pijaci kaù da pro{lonedeqno poskupqewe nije i posledwe. Prema wihovim re~ima, jaja }e biti najskupqa pred katoli~ki Uskrs, kada se moè o~evivati da najkrupniji komadi ko{taju 20 dinara. - Uobi~ajeno je da cena sko~i pred Uskrs, tako je svake godine - kaè trgovkiwa Du {i ca Po pr èn. - Ako odete u velike markete, jaja su mnogo skupqa nego na pijaci. Posledwe poskupqewe, koje je bilo pre nekoliko dana, uzrokovano je nedostatkom koka nosiqa. Sva jata su poklana, a nova jo{ nisu formirana, pa se moè re}i da je nesta{ica. Na{a sagovrnica isti~e da se novo, uskr{we, poskupqewe moè o~ekivati za dve nedeqe

te da }e se komad prodavati i za 20 dinara. Ona ukazuje da su prodavci svesni da su plate su-

gra|ana male, ako ih uop{te i imaju, ali i da oni mi moraju podi}i cenu, jer se ne mo`e sta-

jati na pijaci a ni{ta ne zaraditi. Iako su i sada jaja skupa, jer komad ko{ta od 14 do 17 dinara, prodavci ove namirnice kaù da posao dobro ide. Prema wihovim re~ima, mudre doma}ice poùrile su da kupe jaja za Uskrs i tako izbegle poskupqewe. - Jo{ pre neki dan jedna èna je traìla da joj izaberem 60 jaja sa svetlijom quskom, {to zna~i da ih kupuje kako bi ih farbala za Uskrs. Po{to su plate i penzije male, ovaj korak je potpuno razumqiv jer se time moè malo u{tedeti i tako koji dinar prebaciti za kupovinu ne~eg drugog - isti~e Du{ica Poprèn. Ona kaè da ih najvi{e posla o~ekuje pred Veliki petak, jer se tada jaja najvi{e i traè. N. R.

NA MA NI FE STA CI JI „AN TI ]E VI DA NI”

Dru `e se de ca i pe sni ci U okviru manifestacije „Anti}evi dani” u Kulturnom centru danas po~iwe likovna kolonija „MA 2012”, a tema je ilustracija, dok je za 12 ~asova zakazano dru`ewe osnovno{kolaca sa pesnicima Qu bi vo jem R{u mo vi }em, Ni ko lom Vuj ~i }em i Pe rom Zup cem. Usledi}e izvo|ewe monodrame „Gde je moje najmoje” po motivima poezije Miroslava Anti}a, koju govori Alek san dra Pa vlo vi}. U Klubu „Tribina mladih„ u 19 ~asova po~iwe poetsko-muzi~ki program akusti~arske grupe „Prkos drumski„.

^ITAOCI PI[U SMS

Cve }e Miki u ~ast U okviru manifestacije „Anti}evi dani”, danas u 10 ~asova bi}e polo`eno cve}e na wegov grob. Predstavnici Zavoda za kulturu Vojvodine polo`i}e cve}e pored biste pesnika Miroslava-Mike Anti}a u Dunavskom parku, a povodom osamdesetogodi{wice wegovog ro|ewa. Program po~iwe u 12 ~asova, a u nastupi}e u~enici Osnovne {kole „Miroslav Anti}”.

Pesniku To mi sla vu Ma rin ko vi }u sutra u 12 ~asova u Velikoj sali KCNS bi}e uru~ena nagrada „Miroslav Anti}” za 2011. godinu, za zbirku pesama „Obi~an ìvot”. Istog dana u 18 ~asova u klubu „Tribina mladih”bi}e odràna i promocija kwige pesama pro{logodi{weg dobitnika ove nagrade Ni ko le Vuj ~i }a. „Anti}evi dani” traju do 17. marta, a svi pro gra mi odr à va ju se u Kul tur nom centru Novog Sada, u Katoli~koj porti. J. Z.

065/47-66-452

Je dan klik 400 di na ra Pokradena sam. Ukrali su mi vizu i kreditnu karticu. Banka mi je za blokadu naplatila 800 dinara za dve kartice. Jedan klik na ra~unaru banke ko{ta 400 dinara. 060/4468... *** Dobili smo i za Pokrajinu toliko dugoo~ekivane pare iz buxeta Republike, ali kome u Pokrajini? Pri~a se da to nije ono pravo. Drugo ne{to, ne ~ujemo ono ~uveno: a gde su na{e pare! 060/0227... *** Uvek su krivi neki poqoprivrednici, taksisti, policija, pa sad i ova sirotiwa u Gradskoj upravi koja {trajkuje? 064/3078... *** “Razglednice” dobile novog voditeqa, ali sve je ostalo isto. 063/8368... *** Nije mi jasno kako mo`e da tra`i glas ~ovek

koji nam je obe}ao lepu sumu za deonice, a ni{ta od toga nije ispunio. Nije mi jasno {ta o~ekuju. 061/2367... ***

Gradska uprava {trajkuje zbog umawewa plata zaposlenima sa niòm stru~nom spremom. Postavqa se pitawe da li su visoke plate postavqenim licima dobro izra~unate? Treba proveriti da li su male plate sniène da bi ove plate funkcionera bile vi{e od plata propisanih Uredbom. 064/8249... *** Dokle ministar policije misli da ignori{e problem seoskih sredina od napada sve osionijih lopova. 063/5243.. *** [ta su to „ci vil ne straè”? Kroz istoriju, u ekonomsko- politi~kim krizama formiraju se C.S. za „za {ti tu ugro è nog na ro da”. Pravi ciqevi su prikri ve ni, na ci o na li sti~ki. Eto, to se de{ava u Vojvodini ovih dana, to narod Srbije treba da zna. 063/5230..

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda14.mart2012.

ZA LO KAL NE IZ BO RE GLA SA^ KI LI STI] BE LE BO JE

Od subote predaja izbornih lista

ble ma. Sve in for ma ci je i od lu ke GIK }e ob ja vqi va ti na saj tu Skup {ti ne gra da www.skup sti nans.rs, a i obra sci }e mo }i sa we ga da se pre u zmu - ob ja snio je Za gor ~i}.

S pra vom gla sa 316.000 No vo sa |a na Pre ma po da ci ma „In for ma ti ke” u No vom Sa du sa pri grad skim na se qi ma `i vi 384.380 qu di. Gra do na ~el nik je ne dav no obe lo da nio da pra vo gla sa ima 316.000 su gra |a na. Je din stve ni bi ra~ ki spi sak ko ri sti }e se za par la men tar ne iz bo re, ali ne i lo kal ne. Gra |a ni bi od su tra tre ba lo da mo gu pu tem in ter ne ta i SMS-a da pro ve re da li su i gde upi sa ni u bi ra~ ki spi sak.

Milo{ Vu~evi} nosilac liste SNS Na sed ni ci Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke jed no gla sno je usvo je na li sta kan di da ta za od bor ni ke u Skup {ti ni gra da, po sla ni ke za Skup {ti nu APV i po sla ni ke za Na rod nu skup {ti nu Sr bi je. No si lac li ste kan di da ta za od bor ni ke u grad skom par la men tu bi }e pred sed nik GO SNS i kan di dat za no vog gra do na ~el ni ka No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi}. B. M. GO STI U SKUP [TI NI GRA DA

Saradwa s meksi~kom Tolukom

GIK je ve} do neo od lu ku da }e gla sa~ ki li sti} za lo kal ne iz bo re bi ti be le bo je, a we gov for mat za vi si }e od bro ja iz bor nih li sta ko je }e se na }i na we mu. Na kon pre da je iz bor ne li ste GIK ima rok od 24 sa ta da se iz ja sni o woj, od no sno da je usvo ji, ili vra ti na do ra du. U za vi sno sti od br zi ne stra na ka ve} sle de }e sed mi ce mo `e mo o~e ki va ti usva ja we pr vih iz bor nih li sta. Red ni broj je dan na gla sa~ kom li sti }u za od bor ni ke Skup {ti ne gra da za u ze }e ona li sta, ko ja bu de pr va usvo je na re {e wem

U RAD NI^ KOJ ULICI JU ^E NIJE BILO GRE JA WA

Bager izle~io havariju

U Rad ni~ koj uli ci ju ~e u pre po dnev nim ~a so vi ma ni je bi lo gre ja wa, jer je pu kla cev, a vre la vo da iz li va la se na uli cu. Eki pa „No vo sad ske to pla ne” kvar je po pra vi la oko 14 sa ti i od mah po sle to ga pu {te no je gre ja we.

U ME DI CIN SKOJ [KO LI PET LA @NIH DO JA VA O PO STA VQA WU BOM BE

- Do ha va ri je u Rad ni~ koj uli ci do {lo je zbog do tra ja lo sti ce vi, a ~im je cev po pra vqe na, za po ~e to je re dov no gre ja we sta no va – re kla je port pa rol ka „No vo sad ske to pla ne” Je le na Vu jin. N. R.

Krivi~ne prijave protiv osam u~enika No vo sad ska po li ci ja ra sve tli la je pet la `nih do ja va o po sta vqa wu bom be u sred woj Me di cin skoj {ko li “7. april”. Ka ko se na vo di u sa op {te wu Po li cij ske pra ve u No vom Sa du, zbog osno va ne sum we da su to kom mar ta pet pu ta po zi va li te le fo nom {ko lu i po li ci ju i la `no pri ja vqi va li bom be u po me nu toj {ko li, po li ci ja je pod ne la kri vi~ ne pri ja ve pro tiv osam u~e ni ka iz No vog Sa -

da, Mo {o ri na, No vog Kne èv ca, Ba~ ke Pa lan ke i Vr ba sa. Tri u~e ni ce su iz Ba~ ke Pa lan ke, No vog Kne èv ca i Mo {o ri na a pe to ri ca u~e ni ka iz No vog Sa das i Vr ba sa. Di rek to ri ca Alek san dra Ber-Be ri} zbog is tra ge ko ja je u to ku ni je mo gla da nam da vi {e in for ma ci ja o ovom slu ~a ju. - î we ni ca je da smo u po sled wih ne ko li ko me se ci ima li vi {e ano nim nih do ja va da je

u {ko li po sta vqe na bom ba. Ka ko na la è pro ce du ra mi smo sva ki put pre ki da li na sta vu, a ~ak se i de si lo da u jed nom da nu dva pu ta iz vo di mo u~e ni ke iz {ko le, i u pr voj i u dru goj sme ni. Zbog sne ga i van red ne si tu a ci je pro {log me se ca mo ra }e mo da na dok na |u je mo na sta vu, ta ko da nam ova si tu a ci ja vr lo ote à va da za vr {i mo {kol sku go di nu - ka è Ber-Bo ì}. A. Va.

Pred stav ni ci mek si~ kog gra da To lu ke po se ti li su ju ~e Skup {ti nu gra da i sa pred sed ni kom Skup {ti ne Alek san drom Jo va no vi }em raz go va ra li o mo gu }oj sa rad wi u obla sti kul tu re i spor ta, ali i po qo pri vre de. - Pret hod nih go di na in ten zi vi ra li smo kon tak te s ovim gra dom iz Mek si ka i o~e ku jem da u na red nom pe ri o du ostva ri mo kon kret nu sa rad wu u obla sti ma kul tu re i spor ta - re kao je Jo va no vi}. Zva ni~ ni ci To lu ke dru gi put za po sled we ~e ti ri go di ne bo ra ve u No vom Sa du, a da nas }e se pred stav ni ci ovog mek si~ kog gra da sa sta ti s ~la nom Grad skog ve }a za du `e nim za sport i omla di nu Alek san drom Kra vi }em. N. R.

PO ^EO PO SAO U FU TO [KOM PAR KU

Kona~no popravka staza Re kon struk ci ja pr vog de la od ukup no 3.245 kva drat nih me ta ra be ton skih sta za u Fu to {kom par ku par ku po ~e la je ju ~e, a ra do ve fi nan si ra Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne. Be ton ske sta ze ~i ne po lo vi nu sta za u ovom spo me ni ku pri ro de, a po sled wa po prav ka iz ve de na je

2005. go di ne. To kom ra do va park }e bi ti otvo ren za po se ti o ce, a po je di ni de lo vi }e bi ti za tva ra ni ka ko po sao bu de od mi cao. Fu to {ki park pro sti re se na osam hek ta ra, a od lu kom Skup {ti ne gra da od 2006. je kao pri rod no do bro svr stan u tre }u ka te go ri ju za {ti te. B. M.

Fo to: S. [u {we vi}

DI SKU SI JA U GRAD SKOJ BI BLI O TE CI

Pred sudijom zbog zastave No vo sad ska po li ci ja pri ve la je pre kr {aj nom su di ji, u skra }e nom po stup ku, Ste fa na P. (1991) iz No vog Sa da, zbog osno va ne sum we da je pre kr {io ~lan 12. Za ko na o jav nom re du i mi ru, ta ko {to je, 10. mar ta, oko 23,15 za pa lio za sta vu Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. On se te re ti da je za pa lio za sta vu Po kra ji ne i 2. sep tem bra 2011. go di ne, na Tr gu slo bo de u No vom Sa du. Po li ci ja je iden ti fi ko va la i oso bu ko ja je, ka ko se osno va no sum wa, pi sa la gra fi te na stam be noj zgra di is pred ko je je za pa qe na za sta va. Re~ je o Sr |a nu B. (1970), iz No vog Sa da ko ji je ti me, po kva li fi ka ci ji tu `i la {tva, iz vr {io kri vi~ no de lo uni {te we i o{te }e we tu |e stva ri.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Partijsko nadmetawe za ulazak u Skup{tinu grada ve} traje

GIK-a, i on da ta ko re dom. Pre ma Za ko nu o lo kal nim iz bo ri ma kan di da te za od bor ni ke mo gu pred la ga ti po li ti~ ke stran ke, ko a li ci je i gru pe gra |a na ~i je iz bor ne li ste svo jim pot pi si ma po dr `i naj ma we 30 bi ra ~a po pred lo gu za sva kog kan di da ta na iz bor noj li sti. S tim da pred la ga~ mo ra na iz bor noj li sti ima ti naj ma we jed nu tre }i nu kan di da ta od ukup nog bro ja od bor ni ka ko ji se bi ra. To zna ~i da iz bor na li sta za no vo sad sku skup {ti nu mo ra da ima naj ma we 26 kan di da ta i da je po treb no sa ku pi ti 780 pot pi sa, a za 78 od bor ni~ kih kan di da ta tre ba sa ku pi ti 2.340 pot pi sa. Iz bor na li sta do sta vqa se GIK-u naj ka sni je 15 da na pre odr `a va wa iz bo ra i na woj mo ra bi ti naj ma we 30 od sto kan di da ta ma we za stu pqe nog po la na li sti. Pri ras po de li do bi je nih od bor ni~ kih man da ta, oni se do de qu ju kan di da ti ma po re do sle du po ko jem su wi ho va ime na na ve de na na iz bor noj li sti. D. Ig wi}

Fo to: R. Hayi}

Od ju ~e ra {weg ras pi si va wa lo kal nih iz bo ra, ko ji }e bi ti odr `a ni 6. ma ja, Grad ska iz bor na ko mi si ja (GIK) ima rok od tri da na da spre mi obra sce za pri ku pqa we pot pi sa za iz bor ne li ste, po tvr dio je za „Dnev nik” pred sed nik GIK-a Pre drag Za gor ~i}. On je na ja vio da }e GIK iz da ti se dam raz li ~i tih obra za ca za pred sto je }e lo kal ne iz bo re. - Obra sci }e u~e sni ci ma iz bo ra bi ti do stup ni od pet ka, {to zna ~i da }e pr va iz bor na li sta mo }i da se pre da u su bo tu, jer }e GIK i tim da nom de `u ra ti. Stran ke }e pot pi se mo ra ti da ove re, a za to }e im bi ti na ras po la ga wu qu di iz su da i grad ske upra ve. Ni je od re |en broj ove ri va ~a po iz bor noj li sti, ve} se par ti ja ma obez be di ono li ki broj qu di za ko li ko apli ci ra ju i ne ve ru jem da }e oko to ga bi ti pro -

Plac na uglu ulica Vaska Pope i Marije Bursa}

SVE ^A NOST U SU BO TU NA ADI CA MA

Temeqac za objekat Islamske zajednice Po sta vqa we ka me na te meq ca ver sko-pro svet nog objek ta Islam ske za jed ni ce odr `a }e se na Adi ca ma u su bo tu, 17. mar ta, u 12 ~a so va, na uglu uli ca Vas ka Po pe i Ma ri je Bur sa}. Sve ~a nost po ~i we u 11.45 ~a so va, ko ji mi nu ta ka sni je pri -

sut ni ma }e se obra ti ti zva ni~ ni ci Islam ske za jed ni ce, a po tom }e bi ti po sta vqen ka men te me qac. Ka ko je na ja vqe no, o~e ku je se do la zak pred stav ni ka po kra jin skih i grad skih vla sti. . A. J.

Gimnazijalci u Skup{tini U~e n i c i Gim n a z i j e „La z a Ko sti}” po se ti li su ju ~e Skup {ti nu gra da gde su se in for mi sa li o ra du Skup {ti ne i Grad ske upra v e i raz g o v a r a l i s pred s ed n ik Skup {ti n e gra da Alek san dar Jo va no vi}. Po we -

go vim re ~i ma, su sret s u~e ni ci ma sred wih {ko la i gim na zi ja od vi ja se ve} ~e ti ri go di ne i ostva ren je ciq - mla di qu di upo zna li su se s ra dom i funk ci o ni sa wem lo kal ne sa mo u pra ve.

Gim na zi jal ce je naj vi {e in te re so vao stav nad le `nih u gra du o Dru {tve nom cen tru, da li }e pro ce som re sti tu ci je bi ti vra }e ne ka sar ne, ali i da li }e bi ti iz gra |e na sa la u wi ho voj gim na zi ji. N. R.

„[ta se sve od mene o~ekuje” Di sku si ja „[ta se sve od me ne o~e ku je” odr à }e se da nas u 20 ~a so va na ode qe wu Grad ske bi bli o te ke „\u ra Da ni ~i}”, Du nav ska 1. Go stu je po mo} ni ca za oblast rav no prav no sti po lo va Ani ta Be re ti} i kwi `ni ~ar ka u bi bli o te~ kom ogran ku „La za Ko sti}” u Ko vi qu Ka ti ca Po pov. Di sku si ja se odr à va u okvi ru pr o jek ta „Uz ~aj i kwi ge-pra vo u pr o me ne”, ko ji po dr à va Po kra jin ski se kre ta ri jat za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va AP Voj vo di ne. Pr o je kat se re a li zu je u sa rad wi Cen tra za rod ne al ter na ti ve „Al ter” i Grad ske bi bli o te ke. A. Va.

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda14.mart2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Tartif„ (19.30), Kamerna scena drama „Dobar de~ak” (20.30) Po zo ri {te mla dih: velika sala „Buba u uhu” (20)

BIOSKOPI Are na:„Parada” (16.10, 20.30), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (12, 16), „Misija spasiti Boì}” (11.50), „Ma~ak u ~izmama” (12.10, 13), „Kung fu panda 2” (12.15), „Hepi fit 2” (11, 14), „Mapetovci” (14.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (12.30, 15, 17.30, 20), „I u dobru i u zlu” (22.40), „Kupili smo zoo vrt” (13.45), „Putovawe 2: tajanstveno ostrvo” (13.50, 15.45), „Ovo zna~i rat” (18.30), „@u}ko - pri~a o Radivoju Kora}u” (15.50), „Ratni kow” (17.35), „Drvo ìvota” (17.25), „Yej Edgar” (22.30), „Voza~” (20.20, 22.20), „Potomci” (20.10, 22.25), „Koà u kojoj ìvim” (22.35), „Yon Karter” (14.45, 17.15, 19.45, 22.20), „Ustani~ka ulica” (20.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: Qi qa na Ma {i} iz Sombora (dva de~aka i devoj~ica), BLIZANCE: Sa wa @a rin iz Novog Sada (de~ak i devoj~ica), DEVOJÎCE: Je le na No va ko vi} i Slo bo dan ka Gru ji} iz Novog Sada, Ja sni~ ka Mi len ko vi} iz Kulpina, Mir ja na Ga vra ni} iz Futoga, So wa Mar ti nov iz Koviqa, Gor da na Pa vlo vi} iz @abqa, Je le na An |el ko vi} iz Be~eja i Bo ja na Ro di} iz In|ije, DEÂKE: An dre ja Ara li ca i Va le ri ja ]ur ~i} iz Novog Sada, Mi la na Dra gi ~e vi} iz @abqa, Adri a na Dub ski iz Apatina, Da ja na Do ki} iz Vrbasa, Gor da na Ar vai iz Mladenova, Ma ja Mi ja to vi} iz Ba~kog Jarka, Ma ri ca Mi li sa vqe vi} iz Kule, So wa Kr stin iz ûruga, Sne à na ]ur ~i} iz Siriga i Kor ne la Piv ni~ ki Kut iz Be~eja.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Qubica Mirka Guberini} (1940) u 9.45 sati, Marija Lorenca ]osovi} (1937) u 10.30 (urna), Radoslav Branka Igwi} (1964) u 11.15, Stanko \ura Drekovi} (1948) u 12, Milica Bo{ka Ili} (1930) u 12.45, Sreto Milo{a Kerkez (1939) u 14.15 i \uro Milijana Stojakovi} (1949) u 15 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Katica Konrada Bur~er (1922) u 15 sati. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Vukica Mihajila Mari} (1951) u 13 sati.

DNEVNIK

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ЈКП „6. ОКТОБАР” ДЕМАНТУЈЕ КИКИНДСКО УДРУЖЕЊЕ ПОТРОШАЧА

sreda14.mart2012.

Непотврђене вести муте воду КИКИНДА: Чланови Удружења потрошача у Кикинди јавности су представили нетачне и непотврђене информације о квалитету пијаће воде у Кикинди, тврди директор Јавног комуналног предузећа „6.октобар” Милан Караћ. - Представници тог удружења рекли су да је вода отровна, да не може да се пије и да је треба забранити за употребу, што су неистине. Градски Завод за заштиту здравља Суботице уз помоћ београдског Завода урадио је анализе по којима је кикиндска вода хемијски неисправна, а микробиолошки је исправна. Јавно комунално предузеће никада није тврдило да воду не треба третирати и сваке године предлажемо да се уради пројектна документација за изградњу фабрику воде - рекао је Караћ.

По добијању резултата тражено је мишљење покрајинског Завода за заштиту здравља у којем стоји да је утврђена вредност арсена у

прекорачује предвиђену вредност прописану актуелним Правилником о здравственој исправности воде за пиће од 0,01 милиграм или

Правилник диктира опасност - У Правилнику о здравственој исправности воде, који је важио донедавно, стоји да арсена у флашираној води може бити 0,5 грама односоно 50 микрограма, а новим правилником су пооштрене мере. Литар минералне воде платите 30 динара са дозвољеном количином арсена од 50 микрограма, а литар пијаће воде платите три паре, где има 20 микрограма арсена. До јуче је било безопасно пити кикиндску воду, јер је према старом правилнику било дозвољено два и по пута више арсена него што је новим правилником предвиђено и колико га и има у кикиндској води - појаснио је Стеван Грбић. контролисаном узорку воде за пиће 0,02 милиграма или 20 микрограма и представља вредност која

10 микрограма. Наведена концентрација не представља акутно-токсичне концентрације арсена. Ки-

киндска пијаћа вода има мањкавости, хемијски је неисправна и треба да се прерађује, али не треба стварати панику код грађана и дезинформисати их. Заменик директора ЈКП Стеван Грбић, додао је да се налаз узорака пијаће воде тумачи као последица минералног састава тла, а не спољњег или органског онечишћења воде. Он је додао да се пијаћа вода у Кикинди хлорише већ 50 година и да ниједна релевантна институција то није забранила. Решењем санитарног инспектора, а на основу налаза, утврђене су мере које ће ЈКП предузети у року од 60 дана. Захтеви су да се прати количина арсена и утрошка калијумпермангана, што се како наводе у Комуналном предузећу и иначе А. Ђуран ради.

ПОСЛЕ УПОЗОРЕЊА ПОЧИЊЕ ШТРАЈК У КЛАНИЦИ „СРЕМ ШИД”

Месари немају више стрпљења

ШИД: Штрајкачки одбор и незадовољни радници индустрије меса „Срем Шид” д.о.о. након прошлонедељног штрајка упозорења због неисплаћених 11 личних доходака, заседали су у кругу фабрике и одлучили да 19. марта потпуно обуставе рад. Одзив запослених на позив у штрајк упозорења био је задовољавајући, али до договора са послодавцем није дошло, па је одлучено да се штрајк радикализује, а захтеви су остали исти: да послодавац исплати заостале зараде, уплати доприносе за тај период, да исплати надокнаде за прековремени рад, рад за време

празника и ноћни рад. У саопштењу за јавност седмочлани Штрајкачки одбор истиче да у штрајк до испуњења захтева, у петак у 9 сати ступају запослени чланови синдиката као и остали у фирми „Срем Шид” ДОО Шид. Радици ће прекинути рад, али ће остати на радном месту, а они који буду одређени да обављају послове ради обезбеђења минимума процеса рада за време штрајка, дужни су да раде сагласно решењу издатом од стране генералног директора. Д. С.

БОРБА ЗА ОПСТАНАК ,,ИТЕС РИЛОН ЛОРИСОНA” У ОЏАЦИМА

Ре про грам оба ве за за још го ди ну на де Же не на се лу

ЗРЕ ЊА НИН: Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин отворио је у Културном центру Зрењанина изложбу фотографија „Жене на селу у Војводини” која приказује три генерације сеоских жена и послове које оне обављају. Изложбу је осмислило удружење „Војвођанка - регионална женска иницијатива” из Новог Сада, уз подршку Покрајинског секретаријата и Завода за равноправност полова. Аутори фотографија приказаних на овој изложби су професори и студенти Академије уметности у Новом Саду Жељко Шкрбић, Предраг Узелац, Рина Вукобратовић, Борис Кочиш и Дубравка Лазић. - Ако је ишта животно у Војводини онда су то села, сеоске же-

не које показују све оно што је најлепше и оно што ми у Покрајини највише волимо, а то су наша различитост, мултикултуралност, мултиетничност, мултиконфесионалност. То је оно чиме се и највише поносимо - рекао је Васин. Он је истакао да ће Влада Војводине ускоро реализовати два велика пројекта, један од капиталног значаја – ревитализација војвођанског села, где ће кроз низ значајних садржаја бити праћен живот у руралним местима како би се спречио одлазак људи у градове. - Другим пројектом покушаћемо да велики број жена са села упослимо кроз гајење органске хране на парцелама земље које поседују - објаснио је Васин. Ж. Б.

ОЏА ЦИ: Некада је oџачки ,,ИТЕС Лола Рибар” био гигант у европским и балканским оквирима, а сада је остао један мали део фирме, који се бори за опстанак. Од некадашњих 1.600 радника, остао је погон за производњу синтетичких влакана ,,ИТЕС Рилон Лорисон” са педесетак радника, оптерећен дуговањима из прошлости. Ранији стечај и план реорганизације су превазиђени, па руководство и радници овог погона очекују да се план ревидира, пошто постоје потенцијали да погон опстане. Планом реорганизације који ће се наћи пред Привредним судом у Сомбору, предвиђено је да се обавезе овог произвођача синтетичких влакана репрограмирају за још годину дана. Тиме би „ИТЕС Рилон Лорисон” добио шансу да стане на ноге. - Што се тиче статуса предузећа, функционишемо по Плану реорганизације. Имали смо одређених кадровских промена и сада тражимо од поверилаца да нам пролонгирају отплату старих дуговања. Расправа на Привредном суду је заказана за 22. март, али мислимо да ће бити одложена. Морамо да исплаћујемо заостале зараде радницима, пореске оба-

везе и заостале отпремнине радницима, који су напустили фирму по разним основама и наравно, намирујемо добављаче. Мислим да усвајањем новог предлога реорганизације, можемо успети да измиримо ове обавезе - каже директор ,,ИТЕС Рилон Лорисона” Милорад Брека. Највећи проблем предузећа, по речима директора, је сужавање тржишта и недостатак обртних средстава. Фирма је прошле године имала промет новчаних средстава на текућем рачуну око 280 милиона динара, а за ову годину очекују много више. - Закључили смо уговор са бачкопаланачким „Синтелоном” о дорадним пословима за 1.400 тона штапел влакна, што нам улива сигурност, имамо и друге купце, али морамо их пронаћи више. Нисмо задовољни са производњом филамента, који има одличне капацитете, али произведених само 50 тона за целу прошлу годину, је занемарљиво и ту морамо пронаћи сигурно тржиште, за бар десет пута већу производњу, што би онда задовољило наше потребе. Политика пословних банака је таква да ми не можемо добити ни динара дозвољеног минуса и поред тако великог проме-

та, што банке одобравају и обичним само сталним трговинским радњама. То је једна нелогичност и уједно сметња решавању ликвидности - истиче Брека.

Од велике фирме остао мали део

Добра сарадња са „Синтелоном”, пре свега у дорадним пословима, где „Синтелон” даје сировину, а заузврат добија готово штапел влакно, је основа коју треба надградити и самосталним

ЈОШ СЕ СУМИРАЈУ ПОСЛЕДИЦЕ ЈАКЕ ЗИМЕ У СРЕДЊЕМ БАНАТУ

Фото: М. Митровић

Снег окопнео, штете остале

Градилиште спортске хале у Сенти

НАСТАВЉЕНА ДРУГА ФАЗА ИЗГРАДЊЕ СПОРТСКЕ ХАЛЕ У СЕНТИ

Модерно здање за спортисте

СЕНТА: Интензивирани су радови на другој фази градње спортске хале у Народној башти у Сенти, током које ће бити изграђени зидови, кровна прекривка и радови на унутрашњем бетонирању. Извођач друге фазе радова, вредних 140 милиона динара, је новосадско предузеће „Бест-изградња”, којe je обавило и прву фазу изградње, започету априла 2010. године. У хали укупне површине од 5.000 квадратних метара, сместиће се терени за рукомет, кошарку, одбојку и гледалиште са 1.700 места. Градња спортске хале је једна од највећих инвестиција започетих у последње време у Сен-

ти. Овим улагањем спортистима и житељима ове потиске вароши, која има веома развијен спорт, оствариће се вишедеценијски сан да добију модеран кров над главом. Предузеће „Бест изградња” је, одмах после ванредне ситуације, услед обимних падавина и хладног таласа, наставило извођење радова. - У међувремену смо се ангажовали на подизању инфраструктуре наопходне за халу. Поред гасних водова, водоводне мреже и изградње канализације, крај спортске хале треба изградити и нову трафо-станицу - каже председница сенћанске општине Анико Ширкова. М. Мр.

ЗРЕЊАНИН: Још се сумира штета у средњем Банату настала у условима великим снежних наноса и изузетно ниских температура у фебруару. Већ сада је, међутим, извесно да она није мала. О томе је било речи и на првој овогодишњој седници Савета Средњобанатског управног округа, на којој је разматран извештај о протеклој ванредној ситуацији и активностима спроведеним у циљу отклањања последица од снежног невремена. Закључено је да је Окружни штаб за ванредне ситуације, на чијем је челу Тања Дуловић, начелница Средњобанатског округа, успешно координирао рад градског и општинских штабова и свих осталих субјеката који су учествовали у пружању помоћи. За сада је установљено да су током ванредне ситуације, на подручју средњег Баната, оштећена 93 стамбена објекта, од чега највише у Зрењанину, а срушено их је дванаест, од тога по-

ловина у Сечњу. Било је и 25 оштећених пословних и чак 56 пољопривредних објеката. Понајвише су страдали пластеници. - То су пријављене штете, а још се утврђује колико су сибирски дани коштали овај део Баната. Предстоји нам

да тек сагледамо податке о вредности материјалних средстава и новца која је свака локална заједница ангажовала у превентивним мерама и приликом отклањања последица елементар-

не непогоде - рекла је Тања Дуловић, и напоменула да је граду и општинама помоћ стизала и из Покрајинског штаба за ванредне ситуације, углавном гориво, храна, огревно дрво... Штету од близу 1,8 милиона динара, због замрзавања водоводне инсталације и оштећења на лименом крову претрпела је зрењанинска Општа болница „Др Ђорђе Јоановић”, пренела је Гордана Козловачки, директорка ове установe. Начелник овдашњег одељења Сектора за ванредне ситуације при МУП-у Србије Горан Марјановић предочио је да су припадници ватрогасно - спасилачког батаљона у Зрењанину стално били ангажовани, највише на скидању леденица са објеката. У овом периоду забележена су и 32 пожара и две експлозије. Ж. Балабан

Мерење без здравствене књижице БЕЧЕЈ: Друштво за борбу против шећерне болести општине Бечеј имаће више акција данас и сутра. Чланови Друштва, предвођени Велимиром Чиплићем, организоваће данас на пијаци у Бачком Градишту, од 7 до 9 сати, бесплатну акцију, у оквиру које ће мештани, без здравствене књижице, моћи да измере ниво шећера у крви.

- Захваљујући нашим акцијама, Бачкоградиштанци могу данас, а Бечејци сутра бесплатно да провере ниво шећера у крви. Јер, за сутра у 17 сати заказана је у великој сали Градске куће Бечеј редовна седница Скупштине Друштва, а пре тога у холу на спрату новосадска фирма „Спектол” обавиће мерење нивоа шећера у крви и крвног телесног притиска. После Скупштине, на ко-

пословима, а и вероватна припрема за евентуалну приватизацију, додатни је мотив за превазилажење ове ситуације. Свакако да је потребна помоћ и банака и

јој ће бити презентовани извештај за прошлу и план рада за ову годину, одржаћемо предавање на тему: „Значај самоконтроле у дијабетесу“. Предавач ће бити др Срђан Танурџић из фирме „Спектол“, који ће потом представити глукомер Процесион и нове траке за апарат - каже председник бечејског Друштва за борбу против шећерне болести Радослав Ивановић. В. Ј.

локалне самоуправе у лобирању за бољи третман овог погона, у коме су запослени показали изузетну жељу и залагање за опстанак. С. Милер

Фелинијеви филмови

ЗРЕЊАНИН: Културни центар у Зрењанину понудио је својим посетиоцима да бесплатно погледају антологијске филмове Федерика Фелинија. Већ је приказан „Сладак живот”, данас и сутра приказује се „Улица”, 21. и 22. „Фелини Сатирикон”, а 28. и 29. марта „Амаркорд”. Све пројекције у Малој сали Културног центра почињу у 20 сати. В. Х.

Успа ва на ле по ти ца

БЕ ЧЕЈ: Позориште младих из Новог Сада гостује данас у Бечеју, с представом „Успавана лепотица“, коју је адаптирао и режирао Ве селин Бајдев. Млади Новосађани ће извести две представе у Градском позоришту Бечеј и то од 9 и 11 сати, а улазнице, по цени од 150 динара, су у продаји. В. Ј.

sreda14.mart2012.

reporta@e

c m y

dnevnik

TO TO VO SE LO, KOD KA WI @E, IMA SVO JU GIM NA ZI JU I FUD BAL SKU AKA DE MI JU, SA MO MU JO[ FA LI FA KUL TET

@up nik po sle li tur gi je nad zi re dri blin ge i vo le je otovo Selo, jedno od 13 naseqa kawi{ke op{tine, po mnogo ~emu je jedinstveno i mada je lane popisano svega 613 du{a u 228 doma}instava, osipawe `iteqa je mawe nego u drugim mestima. Jer, u posledwe vreme dosta je ulagano pa su izgra|eni novo zabavi{te, osnovna {kola, duhovni centar pri rimokato-

venog {ahovskog velemajstora Petera koji `ivi u Budimpe{ti, decenijama je predano vodio Dru{tvo pa se u wegovu ~ast pri re |u je me mo ri jal ni turnir u malom fudbalu. Kad ve} nema visoko{kolsku ustanovu, u Totovom Selu je osnovana Fudbalska akademija, zahvaquju}i agilnim ~elnicima mesne zajednice i `upniku

Talenti za metamatiku i fudbal

Monsiwor Jene Uta{i

li~koj crkvi Sveti Josip radnik, a zahvaquju}i novim zdawima, u okviru kojih je i internat, ve} drugu godinu radi is tu re no sport sko ode qe we sen }an ske Gim na zi je za ta lente prirodno-matemati~kog smera „Boqai”! Malenom selu, nastawenom gotovo iskqu~ivo Ma|arima, za obrazovawe podmlatka na ma|arskom, dakle, nedostaje samo fakultet! Gimanzijska filijala je fudbalskog usmerewa pa okupqa talente iz vojvo|anskih mesta. Sportsko dru{tvo „Olimpija” je ranije okupqalo sto no te ni se re, {a hi ste i strelce, igrao se i mali fudbal jer uslova za veliki nije bilo. Jano{ Leko, deda sada ~u-

Ferenc Bata

Jeneu Uta{iju! On je i predsednik nedavno utemeqenog FK „I{tvan Wer{„, a potpredsednici su prvi ~ovek MZ Ferenc Bata i mladi fudbalski stru~wak Atila Apro, koji trenerska iskustva sti~e u susednoj Ma|arskoj. Akademija je, ina~e, dobila ime po jednom od deset neprevazi|enih igra~kih legendi „Intera„ iz Milana. – @elimo da negujemo se}awe na wega, pre svega u radu s talentima. Za podr{ku }emo se obratiti i upravi „Intera„, gde je Wer{ proveo svoje najboqe igra~ke godine – ka`e Ba ta. – Oku pi li smo mla de fudbalske talente iz Vojvodine, koji u Totovom Selu borave u internatu, poha|aju sredwu

{kolu na ma|arskom i intenzivno treniraju fudbal. Osim nastavnih predmeta po programu za talente, 12 do 14 ~asova nedeqno provedu na fudbalskom te re nu. Uz 34 u~e ni ka upisana u prvi i drugi razred, u na{u akademiju ukqu~eni su osnovci iz vi{ih razreda, pa okupqamo 50 talenata. Spre-

mamo se da na{e timove ukqu~imo u redovna takmi~ewa, ve} smo osposobili jedan teren, a zahvaquju}i donaciji iz Ma|arske, priprema se i drugi teren koji odgovara FIFA-inim standardima. U okviru {kole o~ekujemo da se na ve} udarenim temeqima izgradi fiskulturna sala jer je investiciju

odobrio Pokrajinski fond za kapitalna ulagawa. @upnik Uta{i veli da je, dok je bio mla|i, voleo s decom da igra fudbal, ali nije pomi{qao na to da }e kao predsednik predvoditi akademiju. – Jo{ kada smo krenuli da gradimo novu osnovnu {kolu, po~eli smo da razmi{qamo o

Pa riz–Su bo ti ca a pre ko Mi la na I{tvan Stefano Wer{, ro|en 1924. u Francuskoj, potomak je ma|arskih emigranata. Karijeru je po~eo u suboti~kom „Spartaku” i odatle 1948. pre{ao u „Inter„. Tokom {est blistavih sezona odigrao je 182 utakmice, postigao 133 gola i osvojio dve titule {ampiona Italije. Posle je nastupao za „Romu„ i nekoliko mawih evropskih klubo-

va, a karijeru zavr{io 1961. Pozne godine je proveo u Subotici, gde se i upokojio 2005. Nije ga zaboravio wegov „Inter„. Zahvaquju}i inicijativi aktuelnog predsednika Masima Moratija, anga`ovawu na{eg reprezentativca Dejana Stankovi}a i FS Srbije, nekada{wem asu je podignut dostojan nadgrobni spomenik na suboti~kom grobqu.

oku pqa wu de ce na da re ne za sport. Po{to imamo na jednom mestu {kolu, internat, terene, talente, pedagoge i fudbalske stru~wake iz Sente, Subotice, Ade i ^oke, ne moramo da brinemo za budu}nost na{e akademije – optimista je s pokri}em monsiwor Uta{i. Po{to je jedan teren osposobqen, timovi fudbalske akademije u pionirskoj i kadetskoj konkurenciji mo}i }e na prole}e najzad da igraju na svom terenu jer su do sada bili primorani na to da „doma}ini” budu u obli`wem Adorjanu, Oromu i Kawi`i. Da se takmi~e mo}i }e i seniorske ekipe jer }e idu}e jeseni prva generacija sportskog odeqewa upisati tre}i razred, kada su na programu ~asovi fudbalskog su|ewa, dok se u ~etvrtom obu~avaju i za trenere. Mi lo rad Mi tro vi}

APA TIN SKI UMET NIK MI LAN ZU LI] NA GRA \EN ZA DI ZAJN „DELOVOG” LAP TO PA

„Qu bav na pri ~a” u Wu jor ku – Svaka izlo`ba i pohvala Na Bar se lo na Zuli} se predstavio s „Le soart kontemporari lej„, sklopqenim od animi- meni je zaista podstrek, nafestivalu, po izranog kolaà starih foto- ro~ito kad su radovi iz moje boru stru~nog ì- gra fi ja mon den skih po ro - ko lek ci je „Lav sto ri”, po ri ja, na {ao se u di~nih letovawa s po~etkom mi{qewu kriti~ara i galeZuli} u eliti od Barselone do Los An|elesa dru{tvo umetnika pro{log veka. Dao im je pot- rista u Wujorku, uvr{}eni u a na grad ni kon kurs iz [panije, Amerike, Japa- puno novi konkest i ìvot, kwizi s jo{ dvesta svetskih kom pa ni ja „Del„ i slikara, skulputora i fona, Velike Britanije... Tema ali i svest o prolaznosti i „PIN kom pju te r„ ove 11. me|unarodne smotre zaboravu kao neminovnosti. tografa, kao trenutno najinstiglo je ~ak 5.800 likovnih teresantnijih na aktuelnoj bilo je vreme na paleti, a Taj rad bi}e u julu prikazan re{ewa poklopca za 15,6-in~ni laptop, a najboqim je progla{en dizajn apatinskog mul ti me di jal nog umet ni ka Milana Zuli}a. – Za moju umetnost je ovo veliki uspeh i dokaz da kvalitet toga {to radim prepoznaju qudi koji i treba da ga prepoznaju. Odnosno, da nije uvek potrebno da neko stoji iza tebe ve} je dovoqan talenat i kreativnost – kaè laureat Zuli}, kome je ovo sa mo jed na u ni zu na gra da koje je osvojio posledwu godinu na me|unarodnim konU galeriji izlaè i sebe Laureat s kreatorkom Draganom Ogwenovi} kursima.

Mo è se (pre)ì ve ti i bez si ne ku re – Dobio sam nedavno nekoliko mejlova od londonske „Brik lejn galerije”, koja ugo{}ava najboqe svetske umetnike mla|e generacije kao {to je Banksi. Smatraju da mogu posti}i me|unarodnu karijeru i zato èle da kod wih postavim samostalnu izlo`bu. Ukoliko sam zainteresovan. Naravno da jesam, ali, iako je poziv jo{ jedan dokaz da sam na dobrom putu, nisam u mogu}nosti da platim transport eksponata, carine, vize i tro{kove boravka – kaè Zuli}, koji ìvi za umetnost i od we jer drugih prihoda ni sinekura nema, ali je sre}an {to nagradama moè da finansira svoje slede}e delo.

i na samitu savremene umetnosti u Marsequ. Lane je Zuli}a, kao jedinog umetnika iz Srbije, `iri sastavqen od eminentnih kustosa, pozvao na me|unarodni festival savremene umetnosti u Sankt Peterburgu. U Galeriji udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine je za svoju nedavnu 23. samostalnu izlo`bu odabrao radove na platnu i oslikani name{taj.

planetarnoj umetni~koj sceni – ka`e Zuli}. Vi{e od 2.000 umetnika prijavilo se na internacionalni konkurs „Artslant” u Los An|elesu, a Zuli} je drugi put uvr{}en u wegov elitni deo. Ponovo kolekcijom „Lav stori”, kojom je podsetio na ~ovekovu potrebu da voli i bude voqen, ~ak i u vreme drasti~no ubrzanog `ivotnog ritma. J. Prel ~ec

Som bor ske le gen de u ku }i na la kat nomad, na prelazu dva veka, jedan od najve}ih novovekovnih gradi teqa SPC, ro|ewem i obrazovawem Somborac, svojevremni nastojateq naslednice Mrazovi}eve Norme, potowi patrijarh srpski Georgije Brankovi}, svome zavi~aju i prosveti srpskoj zave{tao je impozantno novo zdawe Preparandije, narodne u~iteqice i prosvetiteqke. I danas ova zgrada-lepotica na lakat krasi somborsku varo{, prevashodno wen glavni sokak imenom kraqa Petra Prvog, ali mada i danas u wemu obitava prosvetna struka, odnosno Pedago{ki fakultet, Preparandija je proteklih godina postala prava „ku}a od slika“. Sve je po~elo pre dve godine, kada se u ovo zdawe, pored eksponata Pedago{kog muzeja, ateqeom i stalnom galerijskom postavkom svojih slika „uselio“ znameniti Sava Stojkov, slikar vojvo|anske du{e i wenog ~ove-

ka. Kako ve} Somborci vole svoje slikare, o ~emu svedo~i i nedaleka Galerija Kowovi}, posve}ena neumrlom ekspresionisti, razbaru{enom Maestru Milanu, nije se dugo ~ekalo da ovde svoj stalni galerijski prostor zimus dobije i Pavle Blesi}, jo{ jedan u nizu slikarskih poeta ravangradskih, da bi se wemu i Stojkovu s prvim prole}nim danima, bogatim opusom, tako|e stalnom postavkom, pridru`io i slikar izma{tanih kosmi~kih prostranstava, Zoran Sto{i} Vrawski, koji je, mada ro|ewem sa srpskog juga, vi{edecenijsko stvarala{tvo posvetio Somboru, gde je stasao i kao umetnik. Tako se somborsko preparandijsko zdawe, prvobitno nameweno suplentima U~iteqske {kole, vi{e od veka nakon upokojewa wegovog neimara, izrodilo u jedinstven galerijski prostor, gde se ba{ ima {ta videti. M. Mi qe no vi}

dRU[TvO

dnevnik

BI RO KRA TE ]E MO RA TI DA PRI ZNA JU PRO ME NU PO LA

No va kr {te ni ca uz do ku men ta ci ju s ope ra ci je Ustav ni sud Sr bi je ne dav no je usvo jio àl bu oso be ko ja po sle pro me na po la ni je do bi la pra vo da u ma ti~ noj kwi zi pro me ni ime, i na lo ìo pro me nu u ro ku od 30 da na. Na i me, USS je utvr dio da se pod no si lac àl be, ko ji je u ma ti~ noj kwi zi po ro |e wu upi san kao è na, pod vr gao ope ra ci ji pri la go |a va wa po la i da ì vi kao mu {ka rac, ali se u prav nom smi slu i da qe tre ti ra kao è na. Sud je utvr dio da je op {tin ska upra va, do no {e wem za kqu~ ka o stvar noj ne na dle `no sti, po vre di la pra vo pod no si o ca ustav ne àl be na do sto jan stvo i slo bo dan raz voj li~ no sti, i na lo ìo da se u ro ku od jed nog me se ca iz me ne po da ci u ma ti~ noj kwi zi ro |e nih. Po oce ni prav ni ka za qud ska pra va i {e fa Re gi o nal ne kan ce la ri je or ga ni za ci je Ci vil rajts vo~ Go ra na Mi le ti }a, ova kva od lu ka srp skog Ustav nog su da ve o ma je zna ~aj na i u skla du je s ne dav nim pre su da ma Evrop skog su da prav de, ko je

na vo de da su dr `a ve oba ve zne da, ako po sto ji pro me na po la, po {tu ju i sve prav ne po sle di ce tog ~i na. Dru gim re ~i ma, oso ba ka da pro me ni pol ne sme tr pe ti prav ne po sle di ce, od no sno ne sme po sto ja ti raz li ka iz me |u fak ti~ kog sta wa i prav nog sta tu sa i po da ta ka u ma ti~ nim kwi ga ma.

dru ga do ku men ta – li~ nu kar tu i pa so{. U Sr bi ji je u pro te klih 20 go di na le ~e no vi {e od 200 oso ba ko je su `e le le da pro me ne pol. Pa ci jent na kon psi ho i hor mon ske te ra pi je od la zi na za vr {nu re kon struk ci ju ge ni ta li ja po la ko jem te `i. Go di {we se u Sr bi ji ope ri {e de set do 12 oso ba, a ne -

Kod nas postupak uno{ewa podataka o promeni pola u li~na dokumenta nije regulisan zakonom, ali je ipak ustanovqena izvesna praksa Kod nas po stu pak uno {e wa po da ta ka o pro me ni po la u li~ na do ku men ta ni je re gu li san za ko nom, ali je ipak usta no vqe na iz ve sna prak sa. S le kar skim uve re wem ko je po tvr |u je da su me wa li pol oni ko ji su to u~i ni li od la ze u op {ti nu kod ma ti ~a ra da iz va de no vu kr {te ni cu i ta ko do bi ju no vi ma ti~ ni broj. Taj do ku ment im je osno va da u ro ku od 15 da na iz va de i sva

dav no iz me nom za ko na Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we od ove go di ne po kri va tro {ko ve pro me ne po la. Osim `e ne ko ja se `a li la Ustav nom su du Sr bi je, ov de tre nut no po sto je jo{ dva slu ~a ja ko ja ~e ka ju na isto ovo pra vo. Jed na oso ba je iz Le skov ca i we ni pro ble mi su na sta li jer ni je ima la svu me di cin sku do ku men ta ci ju ko jom bi do ka za la no vi iden ti -

tet, a dru ga je iz [i da i ta ko |e ima ku bu re s pa pi ri ma i sud skim spo rom. Da bi ne ko pro me nio ime na osno vu po la pr vo mo ra da upi {e no vi pol i do bi je ma ti~ ni broj ko ji od go va ra we go vom no vom sek su al nom sta tu su, zbog to ga {to se ti bro je vi de le na mu {ke i èn ske. Tek na osno vu to ga se tra ì pro me na po la. Ina ~e, ni je sa mo pro me na po la raz log zbog ko jeg se tra ì no vi iden ti tet i no vo iz da va we dru ga ~i je kr {te ni ce. Go di {we se u No vom Sa du pod ne se iz me |u 500 i 600 zah te va u ko ji ma se od op {tin ske upra ve tra ì pro me na li~ nog ime na ili pre zi me na. Ne ki to ~i ne zbog raz vo da, ne ki zbog uda je u ino stran stvu da im ime ne bi od u da ra lo od no vog pre zi me na, a ima i onih ko ji se na to od lu ~u ju za to {to im se ne do pa da ime ko je su im ro di te qi po ro |e wu od re di li. Po pra vi lu, ma ti ~ar ska slu `ba, ako zah tev ni je spo ran, u ro ku od me sec da na do no si re {e we. Q. Ma le {e vi}

NO VI ME \U NA CI O NAL NI IN CI DENT U ZRE WA NI NU

Raz go vor na ma |ar skom po vod za ba ti ne Ko li ko god grad ski oci i po li ci ja uve ra va li u to da su me |u na ci o nal ni od no si u Zre wa ni nu na za vid nom ni vou, uvek se na |u hu li ga ni ko ji, s vre me na na vre me, na ru `e tu sli ku, bi lo kroz fi zi~ ke na pa de na pri pad ni ke dru gih na ro da, uni {te we spo me ni ka na Je vrej skom gro bqu ili is pi si va we ra si sti~ kih i dru gih pri mi tiv nih gra fi ta po fa sa da ma. Po sled wi ta kav in ci dent na me |u na ci o nal noj osno vi, ka ko ga je kva li fi ko va la i zre wa nin ska Po li cij ska upra va, do go dio se 3. mar ta, ka da su dvo ji ca srp skih mla di }a, u jed nom lo ka lu br ze hra ne po kraj grad ske ma gi stra le, pre tu kla dvo ji cu stu de na ta ma |ar ske na ci o nal no sti, sa mo za to {to su pri ~a li na svom ma ter wem je zi ku. Zre wa nin ska po li ci ja je sa op {ti la da je pri ve la Bo ja na S. (23) i Mar ka S. (22), zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo {i re wa na ci o nal ne, ra sne i ver ske mr `we i pro tiv wih je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu, na kon ~e ga ih je is tra `ni su di ja sa slu {ao i od re dio im pri tvor. Ju ~e je, tim po vo dom, re a go vao i za me nik za {tit ni ka gra |a na za du `en za za {ti tu pra va na ci o- nal nih ma wi na u Zre wa ni nu Tra jan Pa na kri }an, ko ji je naj o {tri je osu dio in ci dent i pod se tio na to da je, po we go vim sa zna wi ma, ovo dru gi na pad na

pri pad ni ke na ci o nal nih ma wi na ko ji se od po ~et ka go di ne do go dio na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na. – Po hval no je {to je, u ovom slu ~a ju, MUP br zo iden ti fi ko vao i pri veo po ~i ni o ce kri vi~ nog de la, ali o~e ku jem od pra vo su |a da po ~i ni o ci bu du pri me re no ka `we ni. Ni ko ne bi ola ko smeo pre }i pre ko ~i we ni ce da se sve ovo do ga |a u vi {e na ci o nal noj sre di ni ko ja je du go bi la pre po zna tqi va upra vo po kul tu ri di ja lo ga, to le ran ci ji i od su stvu mr `we dru gih i dru ga -

~i jih. Upra vo zbog to ga pred sta vqa kraj we za bri wa va ju }i raz voj do ga |a ja da ne ko, u ta kvoj sre di ni, bu de na pad nut sa mo za to {to go vo ri dru gim je zi kom – na gla sio je Pan ka ri }an. U po li cij skom sa op {te wu, ko je je usle di lo od mah na kon hap {e wa dvo ji ce osum wi ~e nih srp skih mla di }a, ni su na ve de na ime na `r ta va na pa da ni ti wi ho va na ci o nal nost, ali su me di ji ubr zo sa zna li da se ra di o mla di }i ma ma |ar ske na rod no sti – stu den ti ma A. \. (23) iz Ki kin de i A. A. (24) iz Sko re nov ca.

Na pad nu ti A. A. je iz ja vio da je s pri ja te qem u lo ka lu br ze hra ne raz go va rao na ma |ar skom i da je wi ho vom sto lu pri {ao je dan od na pa da ~a ko ga ni ka da ra ni je ni je sreo i ko ji ih je opo me nuo da “ne go vo re na ma |ar skom jer ga ner vi ra”. – Od go vo ri li smo da ima mo pra vo da go vo ri mo na ma |ar skom je zi ku i na to je po ~eo da nas uda ra, a od mah mu se pri dru `io i we gov pri ja teq ko ji ni je re kao ni {ta, sa mo je uda rao. Mi smo se bra ni li ka ko smo ume li. U lo ka lu su bi li pri sut ni i dru gi, ali su svi po be gli na uli cu. O~i gled no su oba ve sti li po li ci ju i ona je br zo sti gla na li ce me sta. Na pa da ~i su do ta da ve} po be gli, ali su za po sle ni u lo ka lu pri hva ti li da sve do ~e, a i si gur no sne ka me re su za be le `i le slu ~aj i o~i gled no su za hva qu ju }i to me na pa da ~i uhva }e ni – is pri ~ao je A. A. On je do dao da je sred wu {ko lu za vr {io u Zre wa ni nu i da ga za osam go di na ni ko ni je opo me nuo ka da je go vo rio na svom ma ter wem je zi ku. @. Ba la ban

S PR VIM TO PLIM DA NI MA DO LA ZE PRO BLE MI QU DI ZBOG AERO A LER GE NA

Po le n izaziva gu {e we

Ve} kra jem ove ne de qe sti è nam pra vo pro le} no vre me s dnev nim tem pe ra tu ra ma i oko 20 ste pe ni. Za naj ve }i broj qu di to je ra do sna vest, ali sve vi {e je i onih ko ji sa strep wom do ~e ku ju pr ve to ple da ne. Na i me, iz go di ne u go di nu ra ste broj onih ko ji su pre o se tqi vi na po len, zbog ~e ga po ne kad ima ju i ozbiq ne zdrav stve ne pro ble me. Gu {e we i ote à no di sa we, ka {aq, cu re we iz no sa, svrab ko è i o~i ju... sa mo su ne ki od simp to ma po len ske aler gi je. Pro ce wuj se da u sve tu od po len skih aler gi ja pa ti i do 40 od sto qu di. U pe ri o du ve ge ta ci je, od sre di ne fe bru a ra do kra ja ok to bra, u va zdu hu je obi qe po le na raz li ~i tih bi qa ka, ko ji su ne sum wi -

vo naj ve }i aero a ler ge ni. Ve} kra jem fe bru a ra u va zdu hu se mo gu na }i po le no va zr na dr ve }a, od apri la tra ve, a od av gu sta do kra ja ok to bra – po len ko ro va. Po le no va zr na su ve o ma ma la (30 do 50 mi kro na) pa la ko do spe va ju u di saj ne pu te ve i pri mir nom di sa wu. Sa ma re~ aler gi ja ozna ~a va iz me we no re a go va we or ga -

ni zma. Ka da po le no vo zr no do |e u kon takt sa slu zo ko òm ili ko òm aler gi~ nih, wi hov imu ni si stem pre po zna je po len kao stra nu sup stan cu i za po ~i we ~i tav la nac re ak ci ja. U osno vi aler gi je je po gre {no usme ren imun ski od go vor, a ne, kao {to se ~e sto mi sli, sla bi ji od go vor, od no sno pad imu ni te ta. – Glav ni iza zi va ~i po len skih aler gi ja su po le ni bi qa ka ko ji se raz mno à va ju ve trom – ka è dr Ne ve na Jo vi ~i}. – Svi po le ni ne ma ju isti po ten ci jal za iza zi va we aler gi ja. Ja ki aler ge ni su po le ni bre ze, le ske, jo ve, ja se na, pla ta na i pi to mog ke ste na... Tu su i po le ni tra va, a po seb no jak aler gen je ko rov am bro zi ja, ~i ji je po len ak ti van od kra ja av gu -

sta do ok to bra. Aler gi je ne tre ba za ne ma ri va ti i sa mo le ~i ti jer one ne }e ne sta ti sa me od se be. Po na vqa }e se iz odi nu u go di nu, i to sve u ja ~oj for mi. Po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, le ~e we za vi si od simp to ma po len ske aler gi je, ali je pr vo pra vi lo iz be ga va ti kon takt s po le ni ma ko li ko je to mo gu }e. Osim le ko va pro tiv aler gi je, ko jih u na {im apo te ka ma ima, a po je di ni od wih se mo gu do bi ti o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa, te ra pi ja pod ra zu me va i in ha la ci ju, spre je ve za nos, pum pi ce, ma sti... Sva ko dnev no se va qa in for mi sa ti o ko li ~i ni po le na u va zdu hu. Naj vi {e ga je ka da je to plo i su vo s ve trom. U vre me se zo ne cve ta wa bi qa ka na ko je ste aler gi~ ni bo ra vi te {to vi {e u za tvo re nom pro sto ru, a neo p- hod ne ak tiv no sti tre ba oba vqa ti ne po sred no po sle ki {e. J. Bar bu zan

sreda14.mart2012.

VLA DA VOJ VO DI NE USA VR [A VA VAS PI TA ^E I NA STAV NI KE

Stru kom pot ko va ne bi lin gval ne ka te dre Po mo} nik po kra jin skog se kre ta ra za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce pro fe sor dr Zol tan Je ge{ uru ~io je ju ~e u Vla di Voj vo di ne vas pi ta ~i ma i na stav ni ci ma iz tri voj vo |an ska gra da ser ti fi ka te o za vr {e noj me to di~ koj obu ci za iz vo |e we dvo je zi~ ne na sta ve na srp skom i en gle skom je zi ku. Od ju na do ok to bra pro {le go di ne tra ja la je obu ka 26 vas pi ta ~a i na s tav n i k a iz pred {kol s kih usta no va u No vom Sa du, Srem skoj Mi tro vi ci i Vr ba su ko ji dvo je zi~ nu srp sko-en gle sku na sta vu ve} dr `e za oko 300 pred {ko la ca, osno va ca i gim na zi ja la ca, a za hva qu ju }i Vla di Voj vo di ne, ko ja je ovaj pro je kat po kre nu la pre dve go di ne, sa da ima ju i me to di~ ku osno vu za po sao ko ji ra de. – U no vo sad koj Pred {kol skoj usta no vi “Ra do sno de tiw stvo” i srem sko mi tro va~ koj “P~e li ci” ove go di ne ima mo dru gu bi lin gval nu ge ne ra ci ju pred {ko la ca, a od ove go di ne bi lin gval na na sta va odr `a va se i u ode qe wi ma pr vog i {e stog raz re da u osnov nim {ko la ma “Pe te fi [an dor” u No vom Sa du, “Jo van Jo va no vi}

Zmaj” u Srem skoj Mi tro vi ci i Osnov noj {ko li “20. ok to bar” u Vr ba su, kao i u Gim na zi ji “Jo van Jo va no vi} Zmaj” u No vom Sa du – re kla je ru ko vo di lac ovog pro jek ta Vla de Voj vo di ne Iva na Kropf-Gli go ro vi}. – Mre `u bi lin gval nih ode qe wa i da qe {i ri mo i ove go di ne ima li smo kon kurs za pri kqu ~i va we no vih {ko la i pred {kol skih usta no va, za ko ji je in te re so va we bi lo iz u zet no. Po re ~i ma po mo} ni ka po kra jin skog se kre ta ra za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce dr Je ge {a, uvo |e we bi lin gval ne na sta ve u voj vo |an ske pred {kol ske usta no ve i {ko le iz u zet no je va `no, pre sve ga zbog eko nom skog raz vo ja na {e po kra ji ne i ukqu ~i va wa u evrop ske to ko ve. – Na{ ciq je da jed nog da na sva de ca u Voj vo di ni ima ju mo gu} nost da se {ko lu ju u bi lin gval nim ode qe wi ma jer mi ve} ima mo sto go di {wu tra di ci ju mul ti kul tu ral nog obra zo va wa i ovo je lo gi ~an na sta vak to ga, ko ji je do ne lo vre me – re kao je dr Je ge{. D. D.

SR BI JA NA GLO GU BI STA NOV NI [TVO

Ne ma uslo va ni za pro stu re pro duk ci ju U Sr bi ji je u 2010. umr lo 34.907 oso ba vi {e ne go {to je bi lo no vo ro |e nih, a u oko 1.140 na se qa ni je ro |e no ni jed no de te, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Na kon fe ren ci ji za no vi na re Za vo da is tak nu to je da je u 2010. ro |e no 68.304 de ce, da je umr lo 103.211 oso ba i da je, od 165 op {ti na, u sa mo osam za be le `en po zi ti van pri rod ni pri {taj, od no sno da je broj no vo ro |e nih ve }i od bro ja umr lih. Na pred sta vqa wu pr vi put ob ja vqe ne pu bli ka ci je „Pri rod no kre ta we sta nov ni {tva u Re pu bli ci Sr bi ji od 1961. do 2010. go di ne”, is tak nu to je da je u 2010. go di ni u op {ti ni Cr na Tra va ro |e no sa mo {e sto ro de ce. Po zi ti van pri rod ni pri {taj u 2010. go di ni za be le `en je u op {ti na ma Groc ka i Zve zda ra, kao i u No vom Sa du, Sje ni ci,

No vom Pa za ru, Tu ti nu, Bu ja nov cu i Pre {e vu. – U Sr bi ji je 2010. go di ni bi lo 7.291.436 sta nov ni ka, ~i ja pro se~ na sta rost je iz no si la 41,4 go di na – re kla je {e fi ca Od se ka za de mo gra fi ju Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Gor da na Bje lo brk. Ona je na ve la da je o~e ki va no tra ja we ì vo ta za mu {kar ce je 71,6 go di na, a za è ne 76,6 go di na, do dav {i da je u raz vi je nim dr à va ma po put Ja pa na i [ved ske o~e ki va no tra ja wa ì vo ta za è ne iz me |u 85 i 86 go di na, a za mu {kar ce 79 go di na. Pri rod ni pri {taj u Sr bi ji, od 2002. do 2010. go di ne sma wen je za 280.000 oso ba. Ona je, pred sta vqa ju }i niz sta ti sti~ ki po da ta ka iz pu bli ka ci je, po zo ri la na to da „u Sr bi ji ne mo è da se obez be di ni pro sta re pro duk ci ja sta nov ni {tva”.

PRED STA VQE NA KON VEN CI JA O BOR BI PRO TIV NA SI QA NAD @E NA MA

Usko ro i ra ti fi ka ci ja

Na si qe u po ro di ci pred sta vqa kr {e we osnov nih qud skih pra va i do sto jan stva, a efi ka sni joj bor bi pro tiv we ga do pri ne }e Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o spre ~a va wu i bor bi pro tiv na si qa nad è na ma i na si qa u po ro di ci, re ~e no je ju ~e pri li kom pred sta vqa wa ovog do ku men ta. Pred sta vqa ju }i tekst Kon ven ci je, dr àv na se kre tar ka Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke Sne à na La ki }e vi} oce ni la je da je po stig nu ta pro me na u sve sti gra |a na Sr bi je o na si qu u po ro di ci, ali da ni je bi lo la ko ‘na met nu ti’ te mu na si qa. Ona je is ta kla da je i sam Za kon o rod noj rav no prav no sti iz gla san tek iz ~e tvr tog pu ta, te da to po ka zu je da za i sta ni te mu na si qa ni je la ko na met nu ti u dru {tvu.

– Ovo je pr vi put da se u Sr bi ji na si ste mat ski na ~in pri stu pa re {a va wu pro ble ma na si qa nad è na ma i na si qa u po ro di ci. Po sled wih go di na za be le èn je po rast bro ja onih ko je to na si qe pri ja vqu ju, i to je do bro, jer to zna ~i da qu di ve ru ju nad le `nim in sti tu ci ja ma – is ta kla je Sne à na La ki }e vi}. Vla da Sr bi je je, ka ko je re kla, pro {le go di ne usvo ji la Na ci o nal nu stra te gi ju za spre ~a va we i su zbi ja we na si qa nad è na ma u po ro di ci i part ner skim od no si ma, i do da la da je Stra te gi ja uskla |e na s Kon ven ci jom, i to za hva qu ju }i ~i we ni ci da je Sr bi ja ak tiv no u~e stvo va la u iz ra di tek sta Kon ven ci je. O~e ku je se, ka ko je is ta kla Sne à na La ki }e vi}, i sko ro pri stu pa we Sr bi je Kon ven ci ji i ra ti fi ka ci ja u Na rod noj skup {ti ni Sr bi je.

Skup {ti na da usvo ji iz me ne Za ko na o om bud sma nu Po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i} ape lo va la je ju ~e na Skup {ti nu Sr bi je da u ak tu el nom sa zi vu bez od la ga wa pri stu pi usva ja wu pred lo `e nih iz me na Za ko na o za {tit ni ku gra |a na i iz bo ru za {tit ni ka gra |a na. Ona je u sa op {te wu do sta vqe nom me di ji ma iz ra zi la za bri nu tost zbog na ja va da }e o to me od lu ~i va ti na red ni sa ziv par la men ta, oce niv {i da bi ti me bio ugro `en rad om bud sma na. „Ne sum wi vo je da bi sva ki ob lik dis kon ti nu i te ta osla bio auto ri tet te ugled ne ne za vi sne in sti tu ci je i ne ga tiv no se od ra zio na do stig nu ti ni vo za {ti te qud skih i ma win skih pra va u Sr bi ji”, na ve la je Ne ve na Pe tru {i}.

crna hronika

sreda14.mart2012.

DVE OSO BE IZ DOO „LA NE M DERM” U ADI UHAP [E NE ZBOG NE PLA ]A WA PDV-a

Terete se za utaju milijardu dinara Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va sa op {ti lo je ju ~e da su u na stav ku ak ci je su zbi ja wa fi nan sij skog kri mi na la, na pod ru~ ju Be o gra da li {i li slo bo de dva li ca zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i la kri vi~ no de lo po re ske uta je. Pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve u Ja go di ni, u sa rad wi s Po re skom po li ci jom i Osnov nim jav nim tu `i la {tvom iz Su bo ti ce, na pod ru~ ju Be o gra da li {i li su slo bo de Qu bo sla va U. (43) iz Pa ra }i na, di rek to ra i vla sni ka pri vred nog dru {tva „La ne M Derm” DOO Ada, i Du {a na L. (44) iz Kra qe va, ovla {}e no li ce u istom pri vred nom dru {tvu. Osum wi ~e ni su od 1. ok to bra do 31. de cem bra 2011. go di ne u po re skim pri ja va ma pod ne tim Po re skoj upra vi – fi li ja la Ki kin da, is ka za li ne ta~ ne po dat ke o na vod no iz vr {e -

nom pro me tu do ba ra u iz no su ve }em od 7,5 mi li jar di di na ra i po dat ke o pret hod no pla }e nom po re zu od vi {e od mi li jar du di na ra. Ovo pri vred no dru {tvo ni je po se do va lo po slov ne kwi ge, ra ~u ne iz da te od ku pa ca ili do ba vqa ~a, ni je vr {i lo de lat nost na pri ja vqe noj adre si, ni ti ima lo za kqu ~en ugo vor o pru `a wu kwi go vod stve nih uslu ga, a re {e wem Po re ske upra ve Ki kin da 9. de cem bra 2011. go di ne im je od u zet PIB. Na taj na ~in osum wi ~e ni su o{te ti li bu xet Re pu bli ke Sr bi je na ime ne pla }e nog PDV-a za 1.024.938.500 di na ra. Pri pad ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Sr bi je na sta vqa ju rad na ra sve tqa va wu svih ne za ko ni to sti u po slo va wu na ve de nog pri vred nog su bjek ta i li ca. (Ta njug)

ZBOG NA VOD NOG DU GA VE ]EG OD 100.000 EVRA VO JI SLA VU \UR KO VI ]U IZ BI JE QI NE

Novo su|ewe Ceci po~etkom juna Po no vqe no su |e we folk-pe va ~i ci Sve tla ni-Ce ci Ra `na to vi} po tu `bi Vo ji sla va \ur ko vi }a iz Bi je qi ne, ko ji tvr di da mu du gu je 116.063 evra s ka ma ta ma, za ka za no je za 5. jun pred Vi -

Sve tla na-Ce ca Ra `na to vi}

ka da {weg Dru gog op {tin skog su da po ko joj je Sve tla na Ra `na to vi} bi la oba ve za na da \ur ko vi }u is pla ti na vod ni dug116.063 evra i pri pa da ju }e ka ma te po {to je usvo jio wen zah tev za re vi zi ju. Su |e we po \u r ko vi }e voj tu `bi sa da }e, zbog vred no sti spo ra, od no sno vi si ne du ga, bi ti po no vqe no pred Vi {im su dom u Be o gra du, a po stu pak }e vo di ti su di ja Je le na Ki li bar da, ob ja vqe no je na saj tu tog su da. Ku }a Sve tla ne Ra `na to vi} u Uli ci Qu ti ce Bog da na je pod hi po te kom ko ja je upi sa na kao ga ran ci ja da }e upla ti ti dr `a vi iz nos ko ji joj je od re |en pre su dom na ime vra }a wa pro tiv prav nog pri sva ja wa nov ca od pro da je fud ba le ra „Obi li }a”. Udo vi ca @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na je u toj ku }i u iz dr `a -

Spo ro vi s Kar le u {om i Ola re vi }em Ce ca Ra `na to vi} }e se pred Vi {im su dom na }i ve} idu }e sed mi ce, u sre du, 21. mar ta, zbog spo ra s ko le gi ni com Je le nom Kar le u {om. Na op tu `e ni~ ku klu pu Pr vog osnov nog su da se {}e dva da na ka sni je, u pe tak, 23. mar ta, kao i wen zet Pre drag Oco ko qi} jer im se su di zbog vre |a wa i na sil ni~ kog po na {a wa pre ma vla sni ku fud bal skog klu ba „Mla di pro le ter” Alek san dru Ola re vi }u.

{im su dom u Be o gra du. Taj pro ces bio je u za vr {noj fa zi, po {to je Pr vi osnov ni sud kra jem pro {le go di ne na lo `io pri nud nu pro da ju de la Ce ci ne ku }e ra di na mi re wa du ga, ali je kra jem ja nu a ra po stu pak iz vr {e wa ob u sta vqen po {to je pre su da uki nu ta i na lo `e no no vo su |e we. Vr hov ni ka sa ci o ni sud uki nuo je pra vo sna `nu pre su du ne -

la ka znu ku} nog za tvo ra na ko ju je, po sle spo ra zu ma s Tu ì la {tvom o pri zna wu kri vi ce, osu |e na zbog pro tiv prav nog pri sva ja wa de la nov ca od tran sfe ra de set fud ba le ra „Obi li }a” i ne do zvo qe nog dr à wa 11 pi {to qa. Dr à vi du gu je jo{ 500.000 evra, po {to je mi lion evra od ka zne upla ti la. (Ta njug)

OD BI JEN ZAH TEV ZA PRI VRE ME NO OD U ZI MA WE IMO VI NE RA DO SLA VU SA VA TI JE VI ]U

Kenetu ostaje bogatstvo

Ape la ci o ni sud u Be o gra du je po tvr dio re {e we Spe ci jal nog su da ko jim je Tu `i la {tvu od bi jen zah tev za pri vre me no od u zi me imo vi na, ne ko li ko vo zi la i ne kret ni na, okri vqe nom Ra do sla vu Sa va ti je vi }u, zva nom Ke ne, biv {em ~la nu Uprav nog od bo ra „Elek tro pri vre de Sr bi je„, jed nom od osum wi ~e nih u afe ri biv {eg di rek to ra JP „Pu te vi Sr bi je“ Bran ka Jo ci }a. Po po u zda nim in for ma ci ja ma „Dnev ni ka“, sa da pra vo sna `no od bi je nim zah te vom za pri vre me no od u zi ma we imo vi ne Sa va ti je vi }u, bi la su ob u hva }e na: ~e ti ri auto mo bi la, apart man u Vr wa~ koj ba wi, po slov ni obje kat u La zrev cu i stam be ni obje -

kat s ba ze nom u Vre o ci ma, za tim jed no te ret no vo zi lo, dve pri kqu~ ne ma {i ne, te oko 2.155 do la ra i 100 evra. Pod se ti mo, po ~et kom no vem bra pro {le go di ne, Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je op tu `ni cu ko jom je, osim Jo ci }a i Sa va ti je vi }a, ob u hva }e no jo{ 15 okri vqe nih. Op tu `ni ca ih sum wi ~i za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja od 2005. do 2008. go di ne, u ve zi s ras po la ga wem nov cem pri li kom iz vo |e wa ra do va na iz grad wi pu ta Po à re vac–Ko sto lac i po ja ~a nog odr à va wa re gi o nal nih i ma gi stral nih pu te va u Bra ni ~ev skom okru gu. J. J.

dnevnik

c m y

NO VA PRI JA VA PRO TIV DI REK TO RA ZZ „BA [AID”, KOD KI KIN DE

Sumwa na stvarawe crnog fonda u blagajni Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Ki kin di pod ne li su no vu kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra Ze mqo rad ni~ ke za dru ge „Ba {aid” Mla de na D. (1958) iz Ki kin de, zbog osno va sum we da je po ~i nio vi {e kri vi~ nih de la iz obla sti pri vred nog kri mi na la. Iz PU Ki kin da ju ~e je sa op {te no da je osum wi ~e ni di rek tor ZZ „Ba {aid” od ju la do sep tem bra 2011. go di ne, u vi {e na vra ta, od ko o pe ra na ta pre u zeo sun co kret i p{e ni cu vred ne oko 500.000 di na ra, ko ji im do sa da ni su is pla }e ni. U sa op {te wu po li ci je se na vo di da od ok to bra do de cem bra 2011. go di ne Mla den D. ni je upla }i vao pri liv go to vog nov ca od na pla te po tra `i va wa na ra ~un za dru ge ve} ga je vo dio u po seb noj bla gaj ni pa je na taj na ~in stvo rio ne do zvo qen nov ~a ni fond u ukup nom iz no su od 1,1 mi lion di na ra.

Po li ci ja mo li gra |a ne ko ji su o{te }e ni pri li kom po slo va wa s Mla de nom D. da se ja ve PU Ki kin da ili na te le fon 0230/412–130. Ki kind ska po li ci ja je po ~et kom ovog me se ca ve} pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv osum wi ~e nog di rek to ra ZZ „Ba {aid”, ko jom se te re ti za mal ver za ci je po ~i we ne u pret hod nom pe ri o du. Tom pri ja vom sum wi ~i se da je od ja nu a ra 2009. do sep tem bra 2011. go di ne, is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo `a ja, s ra ~u na fir me u vi {e na vra ta na ime ot ku pa po qo pri vred nih pro iz vo da po di gao 1,8 mi lion di na ra i pro tiv prav no za dr `ao, ne is pla tiv {i po qo pri vred ni ke ko o pe ran te pa su oni osta li „krat kih ru ka va”. Mla den D. je ta ko |e u istom pe ri o du za ZZ „Ba {aid” pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od 30 mi li o na di na ra, na taj na ~in {to prav nim li ci ma ni je

Se di {te ZZ „Ba {aid”

is po ru ~io i pla tio ugo vo re ne ko li ~i ne ra tar skih kul tu ra i re pro ma te ri ja la, ne go je sa ~i nio fik tiv nu do ku men ta ci ju o la ge -

ru p{e ni ce, ko ju ne ma na za li ha ma, jer je pre u ze tom p{e ni com ko o pe ra na ta pla tio deo du ga du gim prav nim li ci ma. M. Mr.

ZA DVA DA NA U NO VOM SA DU UHAP [E NA ^E TIRI MLA DI ]A

Hap {e we na Bu le va ru oslo bo |e wa i kod RTV-a

Lisice osumwi~enim narkodilerima

U ak ci ji no vo sad ske po li ci je ju ~e su uhap {e ni Zlat ko J. (1982) i Ili ja I. (1983), obo ji ca iz Fu to ga, zbog sum we da su se ba vi li tr go vi nom nar ko ti ci ma. Po li ci ja je na no vo sad skom Bu le va ru oslo bo |e wa, kod zgra de „Dal ton ka”, pre sre la si vi „ford fi je sta„ i uhap si la vo za ~a na li cu me sta, dok je dru gi osum wi ~e ni li {en slo bo de u Uli ci Mak si ma Gor kog, u ne po sred noj bli zi ni zgra de u ko joj se sa da na la zi Ra di o- te le vi zi ja Voj vo di ne.

Pre ma na {im ne zva ni~ nim sa zna wi ma, osum wi ~e ni je po ku {ao da po beg ne ka da je ugle dao pri pad ni ke po li ci je. Na uglu uli ca Mak si ma Gor kog i Su tje ske ga je po li ca jac su sti gao i li {io slo bo de. Ne ko li ko pr o la zni ka, ko ji su bi li o~e vi ci hap {e wa, re kli su da je po li ca jac po ka zao ve li ku spret nost i pr o fe si o nal nost. Na li ce me sta je ubr zo sti gla i po li cij ska ma ri ca. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, kod dvo ji ce Fu to `a na je pr o na |e no ne ko li ko ke si ca pra -

{ka ste ma te ri je, za ko ju se sum wa da je he roin. Po red ove dvo ji ce, Po li cij ska upra va u No vom Sa du je sa op {ti la da je Kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la za dr `a va we Go ra nu R. (1976) i Vla di mi ru V. (1968), iz No vog Sa da, zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e no sta vqa we u pr o met opoj nih dr o ga. Vla di mir V. je uhap {en pre kju ~e, s iz ve snom ko li ~i nom nar ko ti ka ko ju je, ka ko se osno va no sum wa, ne po sred no pre to ga ku pio od Go ra na R.

Pre gle dom osum wi ~e nih i pre tre som wi ho vih sta no va, po li ci ja je pr o na {la ukup no oko 100 gra ma biq ne ma te ri je za ko ju se pret po sta vqa da je ma ri hu a na, 10 pa ke ti }a sa pra hom za ko ji se pret po sta vqa da je am fe ta min, dve va gi ce za pre ci zno me re we i znat nu su mu nov ca, za ko ji se osno va no sum wa da po ti ~e od pr o da je nar ko ti ka. Obo ji ca }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve de na na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du, do da je se u sa op {te wu. N. P.

SPE CI JAL NI SUD U PRED ME TU JAK [I] UKI NUO PRI TVOR JO[ JED NOM OKRI VQE NOM

I ^urovi} na slobodi

Spe ci jal ni sud u Be o gra du je, po sle upi sa jem stva, uki nuo pri tvor Bla go ju û ro vi }u, re fe ren tu biv {eg Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci, okri vqe nom za jed no s ko le gom Dra ga nom Ga vri lo vi }em, da su 1998. go di ne ove ri li je dan spo ran ugo vor, „po na lo gu ta da {weg pred sed ni ka su da, op tu è nog Bla go ja Jak {i }a“, sa da ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva i su di je Vi {eg pre kr {aj nog su da u Be o gra du. Ka ko „Dnev nik“ sa zna je, û ro vi}, ko ji je, kao i Ga vri lo vi} i su di ja Jak {i}, bio u pri tvo ru od po kre ta wa is tra ge 23. sep tem bra pro {le go di ne, pu {ten je iz be o grad skog Cen tral nog za tvo ra na kon {to je upi sa na hi po te ka na stan od 40 kva dra ta u â~ ku, ko ji je od bra na po nu di la za jem stvo. U pri tvo ru je ostao je di no okri vqe ni Dra gan Ga vri lo vi}, ko me je sud od re dio jem stvo u vi si ni 10.000 evra {to, ka ko tvr di od bra na, we go va skrom na po ro di ca ne mo è da obez be di. Okri vqe nom Ga vri lo vi }u je 8. mar ta, na po ~et ku su |e wa, pro du èn

pri tvor. We gov advo kat Dra gan Pa li brk je, bur no re a gu ju }i, tvr dio pred Spe ci jal nim su dom da su„i u no vom re {e wu o pro du `e wu pri tvo ra isti na vo di kao u pret hod na ~e ti ri ko ja je uki nuo Ape la ci o ni sud – da po sto ji opa snost od Ga vri lo vi }e vog bek stva jer `i vi i ra di u ju `noj

ci i dvo ji ci re fe re na ta „na lo `io da ove re fik tiv ni ugo vor ko ji su za kqu ~i li pred u zet nik Qu bo mir Bi {e vac i di rek tor dru {tve nog pred u ze }a ‘Luks‘ Mi lo rad La ke ti} o ku po pro da ji jed nog ’Luk so vog’ lo ka la“. Od bra na je is ta kla pro ziv ke da su „po je din ci u iz vr {noj vla sti na -

Dr à va tra ì od {te tu Za stup nik Re pu bli ke Sr bi je kao o{te }e ne, sa mo stal ni sa vet nik u Re pu bli~ kom pra vo bra ni la {tvu Pre drag Ko va ~e vi} se iz ja sio pred Spe ci jal nim su dom da je dr à va pod ne la od {tet ni imo vin ski zah tev na iz nos od 20.040.000 di na ra s pri pa da ju }im ka ma ta ma od 2002. go di ne. srp skoj po kra ji ni Ko so vu i Me to hi ji gde dr àv ni or ga ni Sr bi je ote à no vr {e vlast“. Okri vqe ni û ro vi} i Ga vri lo vi} su u od bra ni iz ne toj pred su dom ne gi ra li sve na vo de iz op tu `ni ce. Pod se ti mo, i su di ja Jak {i }a je od ba cio op tu `be ko je ga te re te da je 1998. go di ne zlo u po tre bio ta da {wi po lo àj pred sed ni ka su da u Ko sov skoj Mi tro vi -

sto ja li da uda qe Jak {i }a iz Vi so kog sa ve ta sud stva jer im je sme tao we gov rad, su pro tan vo qi iz vr {ne vla sti, pre sve ga ve zan za re {a va we o `al ba ma ne re i za bar nih su di ja“. Okri vqe ni Jak {i} je kra jem pro {le ne de qe pu {ten iz pri tvo ra po sle upi sa jem stva – hi po te ke na stan pri ja te qa u Be o gra du. Op tu `e ni Bi {e vac i La ke ti} su ta ko |e ne gi ra li op tu `be i

kri vi cu. Je dan od advo ka ta od bra ne Zo ran Pe ro vi} je is ta kao da u spi si ma po sto ji pri zna ni ca od 3. mar ta 1998. o to me da je Bi {e vac upla tio pred u ze }u „Luks” vi {e od 1.900.000 di na ra. Pe ro vi} je na veo da je 8. ju la 2011, dva i po me se ca pre ne go {to je 23. sep tem bra pro {le go di ne pred Spe ci jal nim su dom po kre nut po stu pak pro tiv okri vqe nih, ob u sta vqe na is tra ga ko ja je u su du u Kra qe vu vo |e na pro tiv Bi {ev ca i La ke ti }a zbog istog „Luk so vog“ lo ka la. Biv {em pred u zet ni ku Qu bo mi ru Bi {ev cu se op tu `bom za „za kqu ~i va we fik tiv nog ugo vo ra“ s La ke ti }em pre 14 go di na o ku po pro da ji jed nog lo ka la pred u ze }a ‘Luks‘ od 324 kva dra ta u Ko sov skoj Mi tro vi ci, na te ret sta vqa i da je taj lo kal pro dao 2002. go di ne Uni ver zi te tu u Pri {ti ni, sa se di {tem u Ko sov skoj Mi tro vi ci, za 20.040.000 di na ra i na taj na ~in se bi pri ba vio imo vin sku ko rist u po me nu tom iz no su, a na neo {te tu DTP ’Luks’“. J. J.

crna hronika

dnevnik SAOBRA]AJKA KOD SRBOBRANA

Po gi nuo mo to ci kli sta U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila ju~e posle 14 ~asova na izlazu iz Srbobrana ka Vrbasu, poginuo je voza~ motora V. S. (1964) iz ovog mesta. Motociklista je udario u kamion kojim je upravqao C. V. (1953) iz Srbobrana, koji je

pro{ao bez povreda. Motor i ka mion su kre ta li u istom pravcu kada je, prema re~ima is tra `nog su di je iz Vr ba sa Mir ja ne Vig we vi}, koja je izvr{ila uvi|aj, motociklista iz za sada nepoznatih razloga skrenuo i udario u kamion. M. K.

NESRE]A NA PUTU BA[AID–TORDA

Stra dao sa put nik U saobra}ajnoj nesre}i koja se ju~e u ranim jutarwim satima dogodila na regionalnom putu izme|u Ba{aida i Torde poginuo je I. F. (33) iz Torde, sap{tila je Policijska uprava u Zrewaninu. Nastradali I. F. bio je u automobilu “opel astra”, kojim je upravqao M. M. (39) iz Torde. Policija sumwa da je voza~ M. M. autom upravqao pod uticajem alkohola i bez posedovawa voza~ke dozvole. Prvi rezultati istrage govore da je do nesre}e do{lo kada je

M. M. izgubio kontrolu nad vozilom i sleteo s puta u kanal. Putnik I. F. je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta. Zbog sumwe da je po~inio te{ko krivi~no delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja policija je M. M. odredila zadr`avawe u trajawu od 48 ~asova. Uvi|aj na licu mesta obavili su istra`ni sudija Osnovnog suda u Zrewaninu u prisustvu zamenika osnovnog javnog tu`ioca i slu`benici Policijske uprave. @. B.

AKCIJA ^OKANSKE POLICIJE

Ra sve tqe ne pro va le vi ken di ca Policija u ^oki intenzivnim radom rasvetlila je vi{e provala vikendica i podnela krivi~nu prijavu protiv An ta la B. (1986) iz Adorjana, op{tina Kawi`a, zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo te{ke kra|e. Osumwi~eni se tereti da je od januara do 8. marta ove godine, u delu atara „Pana”, podesnim alatom provalio u dve vikendice iz kojih je otu|io motornu kosa~icu, benzinsku motornu pumpu, dvogled i druge

predmete. O{te}enima je pri~inio {tetu od oko 100.000 dinara. Zbog sumwe za provalu u vikendicu u delu atara „Mali rit” policija je krivi~nu prijavu podnela protiv Al fre da [. (1990) i La sla M. (1989) iz Padeja, op{tina ^oka. Oni su osumwi~eni da su u ovoj provali iz vikendice otu|ili pe}, a{ov, lopatu, grabqe, merdevine i druge predmete, pri~iniv{i materijalnu {tetu od oko 70.000 dinara. M. Mr.

ODLO@ENO SU\EWE QIQANI STOJI] ZA POKU[AJ UBISTVA TROVAWEM SUPRUGA QUBI[E BUHE

Advo kat op tu `e ne bo le stan

Vi{i sud u Beogradu je odlo`io ju~e su|ewe Qi qa ni Sto ji}, biv{oj supruzi „sur~inca„ Qu bi {e Bu he, optu`enoj da je u maju 2002. poku{ala da otruje svog tada{weg supruga, ~uvenog po tome {to je 2003. godine postao prvi svedok-sa rad nik u pro ce si ma protiv „zemunskog klana“.

Qi qa na Sto ji} ju ~e u su du

Su|ewe Stoji}evoj je odlo`eno jer je zbog bolesti bio odsutan wen branilac advokat Du {an Va so vi}. Sud je novi termin glavnog pretresa zakazao za 8. maj, kad bi, kako je najavqeno, trebalo da budu saslu{ani ve{tacitoksikolozi o nalazima analiza koje su obavili tokom le~e wa Qu bi {e Bu he u ma ju 2002. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Na la zi o tok si ko lo {kom ve{ta~ewu su posledwi dokazi ~ije je izvo|ewe predvi|eno u po no vqe nom po stup ku, koji je po~eo pre nekoliko meseci. Ina~e, Qiqana Stoji} je pred sudom tvrdila da su je vo|e “zemunskog klana”, sada pokojni Du{an Spasojevi} i Mi-

le Lu ko vi}, naj stra {ni jim pretwama po bezbednost wene dece i wenu li~nu, prislili na trovawe supruga. Ispri~ala je da joj je Spasojevi} u maju 2002. godine pod prisilom dao otrov, tako {to ju je s Miletom Lu ko vi }em pre sreo na ulici, te da je u pani~nom stra hu, po do la sku ku }i

Foto: Tanjug

„otrov sipala u sok suprugu, nakon ~ega je on zavr{io na VMA na le~ewu“. Qiqana Stoji} je tvrdila da su je potom kidnapovali Spasojevi} i pripadnici „zemunskog klana“ i da su je dr`ali zatvorenu po iznajmqenim stanovima sve do sredine marta 2003. godine, kad je uspela da pobegne u vreme policijske akcije “Sabqa”. Po informacijama dostupnim javnosti, Qubi{a Buha je, svedo~e}i u prvom postupku o poku{aju wegovog trovawa 2002, izjavio da ne tereti tada{wu suprugu jer je siguran da je to u~inila pod te{kom prisilom i pretwama „zemunaca“ Spasojevi}a i Lukovi}a. J. J.

sreda14.mart2012.

SUMWIVA SMRT @ENE U KU]I NA NOVOSADSKOM TELEPU

Tra go vi upu }u ju na ubi stvo iz ko ri sto qu bqa Le{ V. L. (1948) prona|en je ju~e u wenoj ku}i na Telepu u Novom Sadu, na uglu Suboti~ke i Vardarske ulice. Iako je ona navodno imala i zdravstvenih tegoba, pretpostavqa se je re~ o ubistvu iz koristoqubqa jer su na telu zate~ene vidqive rane koje bi mogle biti posledica nasiqa, a u prostorijama je uo~qiva premeta~ina, saznaje „Dnevnik„ nezvani~no. Uvi|aj novosadske kriminalisti~ke policije i deùrnog istra`nog sudije Mi ro sla va Alim pi }a trajao je do kasno u no}. – [okirana sam! Kako smo ~ule, telo je prona{la wena sinovica ili bratanica. Ona je, verovatno zato {to joj se V. L. nije odazivala na telefon, presko~ila ogradu i zatekla jeziv prizor. Uskoro je na mesto doga|aja pristigla policija – kazala nam je èna koja je bila u dru{tvu kom{inice iz kraja. – Bila je omiqena ovde u kraju. Bila je penzionerka, a radila je pre u jednoj firmi u Futogu. Nismo ulazili u ku}u, ali smo svakodnevno pri~ali ispred kapije. Bila je vitalna èna i nor-

Ku }a u ko joj je pro na |e lo be `i vot no te lo `e ne

malno raspoloèna. Nedavno, kad je cela ulica bila zavejana, samo oko wene ku}e sve je bilo o~i{}eno i prohodno. Ona dugo stanuje u toj ku}i sama. Verovatno je to nasledila od roditeqa. Mogu}e je da se nije nikad udavala. Imala je u dvori{tu psa, malog ali glasnog i dr~nog – navela je druga na{a sagovornica. Jedna èna nam je ustvrdila da je pokojnica ìvela od penzije, ali da nije imala ke{a, no

Foto: S. [u{wevi}

i da je ostavila za sobom vi{e placeva i vinograd u Sremskoj Kamenici. – Htela je uskoro da se preseli u zgradu prekoputa wene ku}e, u koju se qudi ovih dana useqavaju. Navodno je dogovarala da mewa ovu ku}u i da je preda investitorima radi ru{ewa da bi za uzvrat od wih dobila stan u novoj vi{espratnici - pri~a ova kom{inica. – Imala je sestru u Beogradu, koja je poginula pre neko-

liko godina od zalutalog metka isapqenog u novogodi{wem slavqu. Ta sestra ima dvoje divne dece, studente, i to je verovatno najblià rodbina. Mogu}e da je upravo ta sestri~ina i prona{la le{. Sino} smo nezvani~no od qudi bliskih istrazi saznali da je smrt verovatno nastupila oko 24 sata pre po~etaka uvi|aja. Vi{e prisutnih èna nam je reklo da su V. L. videle pre dva-tri dana, a navodno im je kom{inica rekla da ju je srela dana ranije. Ispred pove}e vi{espratnice prekoputa ku}e u kojoj je prona|ena mrtva èna sakupilo se dosta qudi koji su komentarisali doga|aj. Jedan ~ovek me|u wima je svom dru{tvu kazao da mu je ova èna nedavno rekla: „Sinko, ho}u ja doìveti da se uselim u tu zgradu?” On joj odgovorio da }e se, naravno, useliti. – Ispalo je kao da je znala i predose}ala {ta }e se dogoditi – komentarisao je on. Vi{e detaqa o doga|aju i zvani~no saop{tewe o wemu o~ekujemo danas iz policije. M. Vuja~i}

SU\EWE ZA KOBNU SAOBRA]AJNU NESRE]U PRETPRO[LE GODINE U NOVOM SADU U KOJOJ JE STRADAO DVANAESTOGODI[WAK

Sud ski ve {tak: Mo tor i{ao br zi nom od 80 do 90 ki lo me ta ra na sat Dokazni postupak na glavnom pretresu protiv profesionalnog voza~a Go ra na Vej no vi }a (1982) iz Novog Sada, koji se tereti da je, voze}i pijan nedozvoqenom brzinom motor „suzuki” na novosadskom Bulevaru oslobo|ewa u julu pretpro{le godine usmrtio dvanaestogodi{weg Davida Dobrijevi}a, koji je na rolerima prelazio Bulevar oslobo|ewa preko obele`enog pe{a~kog prelaza, ju~e je nastavqen u Vi{em sudu uz saslu{awe svedoka i izja{ewe sudskih ve{taka. Zbog toga {to se pozivu Suda nisu odazvala dvojica svedoka, glavni pretres nije mogao biti zakqu~en pa je sudsko ve}e, kojim predsedava sudija Sve tla na To mi}-Jo ki}, na su|ewe zakazano 16. maja u 12 sati, pozvalo, uz pretwu da }e se kazniti s po 30.000 dinara u slu~aju nedolaska, svedoke Vla di mi ra La zi }a i Va len ti na No va ~i }a. Sudski ve{tak za saobra}aj ustvrdio je ju~e da se motor kretao brzinom od 80 do 90 kilometara na sat. Odbrana je poku{ala da ospori lekarske izve{taje o alkoholisanosti voza~a motora, ali i predala podnesak, odnosno primedbe, i zatra`ila da se oni izdvoje iz spisa, ali je ovaj predlog ve}e odbilo. Neke primedbe odbrane, kao {to je navo|ewe da je u krvi de~aka prona|eno 0,032 alkohola i

pitawe ve{taku da li je on bio u obavezi da, posle eventualnog pada na zebri, obrati pa`wu na novonastalu situaciju u saobra}aju i da li je voza~ motora mogao proceniti nameru pe{aka na ivici kolovoza da ga pre|e, izazvale su povremeno burno reagovawe pojedinaca u publici, a ponaro~ito ~lanova familije pokojnog de~aka. Sudski ve{tak saobra}ajne struke Sa {a Ni ko li} kazao je da bi voza~ imao tehni~kih mogu}nosti da zaustavi motocikl pre pe{a~kog prelaza da je vozio dozvoqenom brzinom i da nije bio pod uticajem alkohola. Specijalista sudske medicine Vla di mir Pi li ja izajvio je da mali{an nije konzumirao pi}a pre saobra}ajne nesre}e. On je prokomentarisao da je metoda na osnovu koje je izara~unato prisustvo alkohola u krvi pouzdana te da ona nije mogla pokazati zna~ajnija odstupawa, i pored sumwe odbrane u mogu}i uticaj na rezultate. – Upotrebqena je visokopouzdana metoda, a mogu}nost gre{ke je iskqu~ena – napomnuo je sudski ve{tak dr Pilija. – Ako je i moglo do}i do odstupawa u nalazima od realnog stawa zbog toga {to navodi odbrana, onda bi se to moglo odraziti eventualno na tre}oj decimali. Moè se obaviti prora~un koji predlaè odbrana, ali on nije pouzdan i zavisi od verodostojnosti iskaza opuènog.

Me sto ne sre }e

Ve{tak specijalista neuropsihijatar Mar ko Mak si mo vi} ostao je pri svom pisanom nalazu i mi{qewu da je kod okrivqenog voza~a motocikla utvr|en 1,052 gram po kilogramu alkohola u krvi te da je on imao smawenu sposobnost za upravqawe motornim vozilom, {to se, uz brzinu ve}u od one koja je predvi|ena na tom delu puta, moè odraziti na produèwe reagovawa. Sudski ve{tak – saobra}ajac naveo je da je telo maloletnog pe{aka odba~eno 36 metara od mesta kontakta i da je postojalo nekoliko pretpostavki, scenarija o samom udaru dvoto~ka{a u telo de~aka. On je kazao da je teè utvrditi ~iweni~nu situaciju udarca motorom u pe{aka nego automobilom. On nije is-

kqu~io da se motor u jednom trenutku prevrtao u vazduhu, ali da nije mogu}e utvrditi koliko, te je dozvolio da se motor kretao minimalno 80 do 90 kilomatar na sat. Ovaj ve{tak je rekao da je varijanta u nalazu koju je uzeo u obzir najpovoqnija za okrivqenog. Podsetimo, prilikom nesre}e kod stadiona „Kara|or|e„ te{ke povrede u nesre}i zadobio je i sam Vejnovi}, koji je bio {est dana u komi, a on i sada dolazi na su|ewa s rukom u longeti. S wim je u trenutku udesa, dok se kretao na motoru od Mosta slobode ka Futo{koj pijaci, bio suvoza~, ~etiri godine stariji Dar ko Dra gi ~e vi} iz Koviqa, koji je tada bio lak{e povre|en. M. Vuja~i}

LIDER RADIKALA JU^E NAKRATKO PONOVO BIO U BOLNICI

[e {eq, upr kos bo le sti, u sud ni ci? Lider Srpske radikalne stranke Vo ji slav [e {eq zahteva da se danas, uprkos lo{em zdravstvenom stawu, pojavi u sudnici Ha{kog tribunala jer ne èli da se odloì datum izno{ewa zavr{nih re~i. Kako je Tanjugu izjavila funkcionerka SRS-a Vje ri ca Ra de ta, [e{eq traì da se, uprkos tahikardiji, pojavi danas u sudnici jer „ne èli da se zbog wegovog zdravstvenog stawa odlaè datum izno{ewa zavr{nih re~i”. [e{eq je u petak ponovo operisan jer defibrilator, koji mu je ugra|en po~etkom januara, nije bio ispravan. Iz suda je pro{le sedmice saop{teno da }e, umesto u ponedeqak i utorak, kako je prethodno

bilo zakazano, [e{eq izneti zavr{ne re~i u sredu i ~etvrtak, 14. i 15. marta. Na sajtu Tribunala do sada nisu unete nikakve izmene. Sudsko ve}e, kojim predsedava sudija @an-Klod An to ne ti, prekju~e je naloìlo novu lekarsku ekspertizu [e{eqevog zdravstvenog stawa. Ve}e je zatraìlo formirawe tro~lanog lekarskog tima koji }e pregledati [e{eqa da bi najkasnije za mesec dana doneo ocenu wegovog zdravstvenog stawa i sposobnosti da boravi u pritvoru. Sud je istovremeno pozvao [e{eqa da sara|uje i pokaè dobru voqu da bi ga ova tri lekara pregledala i imala pristup wegovom zdravstvenom kartonu.

Tuìla{to je za [e{eqa zatraìlo kaznu od 28 godina zatvora, tvrde}i u zavr{noj re~i da je optuèni kriv po svih devet ta~ka optu`nice. Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq vra}en je sino} u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu, potr|eno je RTS-u u Ha{kom tribunalu. [e{eq je prethodno, na li~ni zahtev, preba~en u bolnicu van Tribunala, jer se lo{e ose}ao, potvr|eno je RTS-u. Me|utim, jo{ nisu poznate detaqnije informacije za{to je [e{eq preba~en u bolnicu.

SPORT

sreda14.mart2012.

dnevnik

c m y

TUR NIR U IN DI JAN VEL SU

No vak se pri li~ no na mu ~io Ana pre ok re nu la za osmi nu fi na la Ana Iva no vi} pla si ra la se u osmi nu fi na la tur ni ra. Iva no vi }e va je po sle ve li ke bor be pre ko re nu la pro tiv Ka zah stan ke Kse ni je Per vak i sla vi la sa 6:7(8), 6:3, 6:2, po sle dva sa ta i 55 mi nu ta igre. Srp ska te ni ser ka }e u osmi ni fi na la igra ti pro tiv ~e tvr te te ni ser ke sve ta, Dan ki we Ka ro li ne Vo zni jac ki. Obe te ni ser ke su sla bo ser vi ra le, Iva no vi }e va je ima la se dam as uda ra ca, ali tek 50 po sto uspe ha po sle dru gog ser vi sa. Za hva qu ju }i jo{ go rem ser vi su ri val ke, Ana je ima la ~ak 17 brejk lop ti, od ko jih je is ko ri sti la osam za ko na ~an tri jumf. Per vak je na pra vi la sa mo 4 brej ka iz ~ak 14 pri li ka. Ana je me~ otvo ri la si gur nim ser vi som za 1:0, ali je pro pu sti la dve brejk {an se. Ona je lo {e ko ri sti la dru gi ser vis, {to je we na ri val ka is ko ri sti la i pre tvo riv {i

kqu~ nom mo men tu, do zvo li la je ri val ki da joj odu zme ser vis za set, {to je Per vak od mah si gur nim ser vi som pre tvo ri la u 5:5. Po {to su obe te ni ser ke osvo ji le jo{ po gem, igran je taj-brejk za pr vi set. A on je bio pre sli kan kao bor ba to kom se ta. Ka zah stan ka je po ve la 3:0, Iva no vi }e va se br zo vra ti la u igru, ima la set lop tu na 8:7, ali je ipak Per vak sla vi la na raz li ku 10:8. Srp ska te ni ser ka je ve} na star tu dru gog se ta ima la brejk {an su, ali se Ka zah stan ka od bra ni la (1:1). Ipak, u pe tom ge mu Iva no vi }e va pra vi brejk ko ji eks pre sno pre tva ra u 4:2. Ovaj brejk ko na~ no je po kre nuo Anu ko ja je od mah na pra vi la jo{ je dan i sa ~e ti ri uza stop na ge ma po ve la 5:2, te iz jed na ~i la u se to vi ma sa 6:3. Ana u tre }em se tu pra vi brejk za 2:1, a ubr zo jo{ je -

No v ak \o k o v i} pla si rao se u osmi nu fi na la tur ni ra Ma sters se ri je u In di jan Vel su po be div {i 30. te ni se ra sve ta Ke vi na An der so na sa 2:0, po se to vi ma 6:2, 6:3. Naj bo qi svet ski te ni ser sla bo se kre tao i sla bo je ser vi rao u pr vom se tu, imao je na spram se be ve o ma ne u god nog ri va la, ali je po ka zao zbog ~e ga je tre nut no ube dqi vo na pr vom me stu ATP li ste. Ni je pa n i ~ io, spa s ao je sve tri brejk pri li ke ri va la, sa ~e kao je svo ju {an su i is ko ri stio je. Ve} na star tu bi lo je vi dqi vo da je No vak u{ao pot pu no kon cen tri san u me~, ali i da }e ima ti ozbiq nog pro tiv ni ka u Ju `no a fri kan cu. Pr va dva ge ma i{la su uz ser vis, a An der -

brejk lop te i po veo je sa 4:2 po {to je An der son na pra vio dvo stru ku ser vis gre {ku. Uz ve} spo me nu te, \o ko vi} je do dat ni pro blem imao i sa sla bim pr vim ser vi som ko ji je uba ci vao 50 po sto. I po red sve ga to ga us peo je da ma te ri ja li zu je brejk i do |e na ko rak od pr vog se ta - 5:2. Ot por 30. te ni se ra sve ta u pr vom se tu slo mqen je o~i gled no u pe tom ge mu, pa je \o ko vi} na pra viv {i jo{ je dan brejk re {io pr vi deo igre u svo ju ko rist re zul ta tom 6:2. I dru gi set No vak je po ~eo sla bo, ve} u pr vom ge mu An der s on je imao pri l i k u za brejk, ali je po no vo pro pu stio. Dru gi set bio je ve o ma sli ~an pr vom, stim {to je \o ko vi} ipak bio ne {to opu -

\o ko vi}: Ve o ma te san me~ - Bio je ovo ve o ma te san me~. Re zul tat ne po ka zu je ko li ko je bi lo ne iz ve sno, po seb no stil igre - re kao je \o ko vi} po sle pla sma na me |u 16 naj bo qih u Ka li for ni ji. Srp ski i ju `no a fri~ ki te ni ser su igra li sko ro sat vre me na pr vi set, a No vak ga je osvo jio brej ko vi ma u {e stom i osmom ge mu. - U ve }i ni na {ih me ~e va pr vi set tra je po la sa ta ili du è. Imao sam sre }e {to sam za dr ào brejk, slu ìo me i ri tern - re kao je \o ko vi}. No vak je po ra èn od An der so na u wi ho vom pr vom du e lu na Ma ster su u Ma jaj mi ju 2008, ali je od ta da do bio tri du e la, bez iz gu bqe nog se ta. - Ovo je je dan od mo jih naj u spe {ni jih tur ni ra. Vo lim da se vra }am u ovu po sti wu - is ta ko je \o ko vi} ko ji je osva jao In di jan Vels 2008. i pro {le go di ne. U osmi ni fi na la igra }e pro tiv [pan ca Pa bla An du ha ra ko ji je sa 7:6, 6:4 bio bo qi od ze mqa ka Al ber ta Ra mo sa. Wih dvo ji ca su sa mo jed nom igra la do sa da, a \o ko vi} je sla vio u Uma gu 2007. go di ne sa 6:1, 6:3.

Sto sur is pa la, po vu kla se Skja vo ne Osva ja ~i ca US Ope na Sa man ta Sto sur eli mi ni sna je u tre }em ko lu, dok je Fran ~e ska Skja vo ne pre da la me~ zbog sto ma~ nog vi ru sa. Austra li jan ka Sto sur po ra è na je od Ru ski we Na |e Pe tro ve sa 6:1, 6:7, 7:6. Ita li jan ka Skja vo ne je pre da la me~ Lu si Sa fa ro voj po {to je ê hi wa do bi la pr vi set 6:2. Ro ber ta Vin ~i eli mi ni sa la je Do mi ni ku Ci bul ko vu sa 6:7, 6:0, 6:4, a Ma ri ja Ki ri qen ko je bi la bo qa od Lur des Do min ges sa 6:2, 4:6, 6:4. Ube dqi va je bi la Ma rion Bar to li pro tiv â nel [i pers sa 6:2, 6:0. Da qe je pro {la i Ru ski wa Ma ri ja [a ra po va ko ja je sa 6:3, 6:4 eli mi ni sa la Ru mun ku Si mo nu Ha lep. Re zul ta ti, è ne: Vin ~i – Ci bul ko va 6:7 (5), 6:0, 6:4, Pe tro va – Sto sur 6:1, 6:7 (6), 7:6 (5), Skja vo ne – Sa fa ro va 2:6, pre da ja Skja vo ne, Do min ges Li no – Ki ri len ko 2:6, 6:4, 4:6, [i pers – Bar to li 2:6, 0:6, [a ra po va – Si mo na Ha lep 6:3, 6:4, Iva no vi} - Per vek 6:7 (8), 6:3, 6:2. jed nu od svo je dve brejk pri li ke u poen i po ve la sa 3:1. Ka zah stan ka, ro |e na u Ru si ji, po tom sti è do jo{ jed ne brejk {an se, ali na {a te ni ser ka ne pod le è pod pri ti skom i sma wu je na 3:2. Ono {to ni je is ko ri sti la Ka zah stan ka je sta Ana ko ja je na pa la ser vis ri val ke, iz nu di la we nu du plu ser vis gre {ku i pe tu brejk {an su ko na~ no pre tvo ri la u po e na. Iva no vi }e va je ob mah ka pi ta li zo va la ovaj brejk sjaj nim ser vi som za 4:3. Po me nu ti brejk kao da je dao kri la srp skoj te ni ser ki, a pot pu no ras tu rio igru Per vak, pa je Ana ve} u sle de }em ge mu na pra vi la no vi za 5:3. Me |u tim, po su sta la je u

dan za 4:1. Sa ~u va la je svoj ser vis i tre }im brej kom do bi la set 6:2, za ukup nih 2-1 u me ~u. Ana je re kla da je sre} na na kon po be de nad Kse ni jom Per vak i pla sma na u osmi nu fi na la tur ni ra u In dian Vel su. - Sre} na sam {to sam do bi la ovaj me~. Ona je do bro igra la, ali ni sam raz mi {qa la o re zul ta tu, ve} sam i{la poen po poen do po be de. Bo ri la sam se. Ova kvi me ~e vi do sta po di `u sa mo po u zda we. Ima le smo do sta du g ih raz m e n a uda r a c a. Kva li tet me ~a me wao se iz se ta u set. Sa da se okre }em na red nom du e lu - is ta kla je Iva no vi }e va.

son je jo{ jed nom po tvr dio ko li ko jak ser vis ima. No vak je imao pro ble ma sa kre ta wem, pa je An der son sna `nim udar ci ma sa osnov ne li ni je uspe vao da kon tro li {e ve }i nu po e na. U ~e tvr tom ge mu \o ko vi} je sti gao do „|u sa„ na pro tiv ni kov ser vis, a sle de }i gem tra jao je sko ro 15 mi nu ta. Ju `no a fri ka nac je imao jed nu brejk lop tu, imao je pu no pri li ka za na pa de zbog spo me nu tih pro ble ma Sr bi na, ali ni je us p eo da na p ra v i brejk. Upra vo je na ~in na ko ji je po veo sa 3:2 dao \o ko vi }u do dat nu psi ho lo {ku pred nost, {to je bi lo vi dqi vo od mah u na red nom ge mu. Vra tio je naj bo qi svet ski te ni ser ne ko li ko te {kih ser vi sa, sti gao je do

Vi rus ha ra na In di jan Vel su Pe tra Kvi to va i Fran ~e ska Ski a vo ne po sled we su `r tva sto ma~ nog vi ru sa ko ji po sled wih da na vla da na In di jan Vel su. Zva ni~ ni ci tur ni ra sa op {ti li su da se osam te ni se ra po vu klo sa tur ni ra zbog vi ru sa , a lo kal na zdrav stve na slu `ba na ve la je da se vi rus ne pre no si pre ko hra ne, ve} pu tem va zdu ha i u di rekt nom kon tak tu, pra }en je mu~ ni na ma i po vi {e nom tem pe ra tu rom, a tra je u pro se ku 48 sa ti. - Ve} sam ima la taj vi rus pre par go di na i ni je do bar ose }aj. To je sja jan na ~in da smr {a te, ali osim to ga, ho ror za jed nog spor ti stu. Po pri li~ no je opa sno, jer ne po sto ji na ~in da ga iz beg ne te - re kla je [a ra po va. Ru ski wa je se bi obez be di la pla sman u ~e tvr to ko lo sa vla dav {i Ru mun ku Si mo nu Ha lep u dva se ta 6:3, 6:4. We na su na rod ni ca Na |a Pe tro va, re kla je da se stro go pri dr `a va sa ve ta lo kal nie me di cin ske slu `be. - Pe rem ru ke {to je ~e {}e mo gu }e, u tor bi sa re ke tom mi sto ji i dez in fi ka cij sko sred stvo. Tru dim se da je dem ne gde sa stra ne, ta ko da sam

pred u ze la sve me re pre do stro `no sti - re kla je Pe tro va. Me |u osam te ni se ra ko ji su se po vu kli iz da qeg tak mi ~e wa zbog sto ma~ nog vi ru sa na la ze se: Gael Mon fis, Fi lip Kol {raj ber i Ve ra Zvo nar je va.

Tri ler Iz ne ru, pro {ao i Si mon Xon Iz ner pri re dio je pra vi spek takl za pu bli ku na In di jan Vel su obez be div {i pla sman u osmi nu fi na la. Ame ri kanc je sla vio sa 7:5, 7:5 pro tiv Hu a na Mo na ka, a u na red noj run di igra }e pro tiv Austra li jan ca Me tjua Eb de na ko ji je eli mi ni sao Mar di ja Fi {a u dva se ta. Pla sman u osmi nu fi na la ostva ri li su jo{ @il Si mon ko ji je bio bo qi od Sta ni sla sa Va vrin ke sa dva pu ta po 6:4, te No vak \o ko vi} i Pa blo An du gar, ko ji }e bi ti ri va li. Iz ner je is ko ri stio pad Mo na ka pod pri ti skom u kqu~ nim mo men ti ma u fi ni {u pr vog se ta i na pra vio brejk ko ji je ka pi ta li zo vao sjaj nim ser vi som. Ar gen ti nac se `e sto ko bo rio da osta ne u igri na sli ~an na ~in i u dru gom se tu, ali je po no vo ostao bez ser vi sa na 6:5. Iz ner ni je imao pro ble ma sa svo jim ser vi som, dik ti rao je igru ne do zvo liv {i ri va lu ni jed nu {an su da uz vra ti brej kom. Re zul ta ti: Iz ner – Mo na ko 7:5, 7:5, \o ko vi} - An der son 6:2, 6:3, Va vrin ka – Si mon 4:6, 4:6, An du har – Ra mos-Vi no las 7:6 (5), 6:4, Eb den – Fi{ 6:3, 6:4, Al ma gro – Hi ral do 4:6, 6:, 7:6 (2), Ro dik – Ber dih 3:6, 6:4, 2:6.

{te ni ji jer je vo dio sa 1:0 . U {e stom ge mu \o ko vi} je is ko ri stio ne str pqi vost i sla be vo le je pro tiv ni ka, do {ao je do tri ve za ne brejk lop te i ve} dru gu pre tvo rio u vo| stvo od 4:2. De lo va lo je da }e \o ko vi} la ko i do 5:2, ali je od 40:15 An der son do bio tri ve za na po e na i sti gao je do jo{ jed ne brejk pri li ke. Ta da je naj bo qi svet ski te ni ser po ka zao za {to je naj bo qi, od ser vi rao je dva as udar ca za re dom i do {ao na ko rak do po be de. Imao je dve me~ lop te \o ko vi} na ser vis An der so na, ni je ih is ko ri stio, ali ve} u sle de }em ge mu je sti gao i do tre }e ko ju je pre tvo rio u ~e tvr tu uza stop nu po be du nad Ju `no a fri ka cem.

MI LO[ RA O NI] ZA AME RI^ KE NO VI NE:

\o ko vi} je ve li ki ~o vek Te ni ser Mi lo{ Ra o ni} pri ~ao je ame ri~ kim no vi na ri ma o od no si ma te ni sra iz biv {e Ju go sla vi je i is ta kao da se di vi No va ku \o ko vi }u. - No vak \o ko vi} je ve li ki te ni ser i ~o vek, ko ji me je odu {e vio ti me {to je bio je dan od ma lo broj nih aso va ko ji mi je po slao po ru ku i ~e sti tao po sle mog tri jum fa u San Ho zeu. To me ni po seb no zna ~i. Ja sam osvo jio tur nir iz se ri je 250, a on Austra li jan open, a ipak se se tio da mi se ja vi - is ta kao je Ra o ni}. On je do dao da mu pri ja {to se na tur ni ri ma dru `i sa te ni se ri ma sa Bal ka na. - Ima do sta srp skih i hr vat skih igra ~a na tu ru sa ko ji ma se od li~ no sla `em. Oni su do bri qu di i pra vi pri ja te qi. Osim iste kul tu re, spa ja nas i do sta dru gih za jed ni~ kih stva ri - re kao je Ra o ni}.

Mi lo{ Ra o ni}

SPORT

c m y

dnevnik

KU QA NI DO ^E KU JU JA GO DI NU

Vre me je za ra do va we Fudbaleri Hajduka pred svo jim pri sta licama do~ekuju Jagodinu. Kuqani su u prva dva prole}na susreta osvoji li bod, a Ja go din ci svih {est, pa je za pretpostaviti da }e do}i sa pobedni~kim ambicijama. - êkati nas teàk posao protiv Jagodine koja je odli~no startovala. Mi smo po~eli porazom od OFK Beograda, a potom smo uzeli bod u Bor~i koji nas je malo vratio u ìvot, ali pun pogodak bi bio tek ako osvojimo sva tri boda u duelu s Jagodincima - kaè trener Zoltan Sabo. Kako do tih bodova do}i?

- Moramo igrati mnogo boqe nego {to smo u prve dve utakmice. Jagodinu izuzetno cenimo, znamo odakle nam preti najve}a opasnost, ali mislim da je vreme da i mi ubele`imo pobedu. Do we se mo`e do}i maksimalno ozbiqnom igrom svih 90 minuta i izgarawem na svakom delu terena. Mladi strateg ne}e mo}i da ra~una na {topera Vasiqevi}a (kartoni). - Maksimovi} se povredio protiv OFK Beograda i pauzirao je u Bor~i, oporavio se i vide}emo da li }e biti u sastavu. Ostali su svi zdravi i spremno ~ekaju susret sa Jagodinom. Ulaz na stadion bi}e slobodan.

Si vi} po ma `e Mladi stru~wak Hajduka Zoltan Sabo je u{ao u proces dobijawa profi licence, ali po{to je jo{ nije stekao nema pravo da vodi ekipu s klupe. Re{ewe je na|eno u proverenom stru~waku Tomislavu Sivi}u. Sivi} je u na{em fudbalu radio u Vo`dovcu i Smederevu, a bio je i selektor mlade i omladinske reprezentacije Srbije. U inostranstvu je sa ekipom Vagura osvojio {ampionat Farskih Ostrva, da bi sa ma|arskim Ke~kemetom osvojio nacionalni Kup. Sivi} i Sabo su dve godine sara|ivali u Ke~kemetu. - Zbog raznoraznih razloga nisam jo{ uvek dobio odobrewe da vodim ekipu. O~ekuje se da u narednom periodu dobijem dozvolu, a za to vreme pomaga}e mi Tomislav Sivi}, moj veliki prijateq i prakti~no moj mentor. On se odmah ponudio da pomogne meni i Hajduku na prijateqskoj osnovi - ka`e Sabo.

Na pa da~ Haj du ka Mi lan Bu ba lo

- Pozivam navija~e da do|u u velikom broju i pomognu nam. Jeste da smo kiksnuli protiv OFK Beograda, ali navija~i }e se uveriti da ova ekipa mo`e mnogo boqe i verujem da }e u susretu s Jagodinom to i potvrditi - istako je Zoltan Sabo.

Hajduk }e se Jagodini najverovatnije suprotstaviti u sa sta vu: Bra}, Pa u qe vi}, Fejsa, Muj dra gi}, La li}, ^ovi lo, Bu ba lo, Go lo ~e vac, Ha xi bu li}, Nov ko vi} i ]ovin. \. Bo ja ni}

VOJ VO DI NA GO STU JE U NO VOM PA ZA RU

Zvi `du ke pre tvo ri ti u apla u ze Nije lep, jo{ je mawe lak trenutak u kojem se nalaze fudbaleri Vojvodine posle dva remija na startu prole}nog dela prvenstva. Zvi`duci kojima su ispra}eni s terena posle remija s Metalcem na „Kara|or|u” jasno su posvedo~ili {ta o igri i odnosu prema woj misle navija~i novosadskog superliga{a. Usledio je hitan sastanak Upravnog odbora kluba, igra~i, stru~ni {tab, sportski direktor i generalni sekretar rigorozno su nov~ano ka`weni, a pred ekipom je ve} danas novi, jo{ teì izazov. Vojvodina je gost Novog Pazara, tima koji se gr~evito bori za opstanak i koji je dosta dobro startovao u drugom delu prvenstva. Pazarci su, da podsetimo, izborili remije s Partizanom kod ku}e (1:1) i Radom na strani (0:0) i sigurno je da }e, no{eni podr{kom s uvek punih tribina, poku{ati da osvoje ~itav plen u duelu s Novosa|anima. - Jako mi je ào {to se nismo predstavili onako kako moèmo i moramo pred doma}om publikom u duelu s Metalcem - rekao je Dejan Vuki}evi}, {ef struke u Vojvodini. - Morali smo da pobedimo, ali je na{ odnos prema utakmici bio ispod svakog nivoa i s takvim pristupom nismo ni mogli da u~inimo vi{e. Ipak, siguran sam da }emo one zvi`duke s tribina veoma brzo pretvoriti u aplauze. Igra~i koji su zimus do{li u klub poseduju kvalitet, {to moraju da pokazuju i dokazuju u svakoj utakmici u kojoj nastupe. Svesno smo u{li u rizik da ih za najva`nije utakmice ovog prole}a pripremamo kroz me~eve, jer nisu pro{li kompletne pripreme s nama. Moreiri sam mo`da u~inio medve|u uslugu staviv{i ga u tim protiv Metalca, po{to nije fizi~ki spreman, ali je ~iwenica da nije ni igrao na nivou na kojem moè i na kojem to od wega o~ekujem. Isto se odnosi i na Apiju. Ipak, da bi nam dali ono {to nam, kao ekipi, treba, moramo da im kroz utakmice pomognemo da do|u do forme za polufinalne me~eve Kupa Srbije s Borcem. Zato }e danas u Novom Pazaru obojica biti u sastavu i po~e}e utakmicu.

po~eti Vuk Mito{evi}, Apija }e opet biti u timu, ali ne}e igrati u duelu sa Slobodom, kombinova}emo i Pavlovi}a i oporavqenog Brankovi}a. Dobro je to {to mo`emo da ra~unamo na sve igra~e, odnosno to {to nemamo povre|enih i ka`wenih. Makedonski internacionalac Daniel Mojsov, jedan od stubova odbrane novosadskog tima, tako|e misli da u Novom Pazaru ne}e biti ni malo lako ostvariti pobedu. - Ovo nam je najte`i me~ i moramo da zaboravimo utakmicu s Metalcem i sve {to se u woj doga|alo. Potrebno nam je da zaigramo onako

NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Voj vo di na KU LA: Haj duk - Ja go di na LU Â NI: Me ta lac - Spar tak Zla ti bor vo da BE O GRAD: OFK Be o grad - Par ti zan BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Sme de re vo U@I CE: Slo bo da Po int - Rad KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Ja vor Â ÂK: Bo rac . BSK 1. Par ti zan 17 14 2 2. C.zve zda 17 12 2 3. Voj vo di na 17 8 8 4. Rad ni~ ki 17 7 9 5. Ja go di na 17 7 5 6. Slo bo da P. 17 7 5 7. Spar tak ZV 17 6 8 8. OFK Be o grad 17 8 1 9. Sme de re vo 17 6 2 10. Haj duk 17 5 4 11. Rad 17 4 6 12. Ja vor 17 4 3 13. BSK 17 3 6 14. Bo rac 17 3 5 15. No vi Pa zar 17 2 7 16. Me ta lac 17 1 5

Da niel Moj sov, je dan od stu bo va od bra ne Fo to: F. Ba ki} no vo sad skog ti ma

Vuki}evi} je potom rekao i slede}e: - O~ekuje nas duel sa supermotivisanim Novim Pazarom, koji se gr~evito bori za opstanak i kojem }e upravo ta borba, kao i ~iwenica da igra s Vojvodinom, biti dodatni stimulans. Mi, opet, idemo tamo sa èqom da trijumfujemo, iako smo svesni da nas ~ekaju teàk teren i paklena atmosfera na tribinama. U ekipi }e nam biti potrebni momci koji su svesni teìne trenutka i koji }e biti spremni da pokaù ono {to objektivno mogu. Nadam se i verujem da }emo biti puno agresivniji nego protiv Metalca i da }e u na{oj igri biti mnogo vi{e èqe i àra. Bi}e u ekipi promena, jer kombinovawem èlimo da sa~uvamo sveìnu za najva`nije susrete ovog prole}a, od kojih je prvi na programu u narednu sredu, s Borcem u â~ku. Iskupqewe u fudbalu ne postoji, izgubqeni bodovi ne mogu da se nadoknade, ali sada moramo da opravdamo visok renome. Me~ }e sigurno

kako smo igrali do po~etka prvenstva, s velikom angaòvano{}u i disciplinom svakog pojedinca. Ciq koji imamo je jasan - èlimo da osvojimo sva tri boda, iako znamo da }emo naspram sebe imati rivala koji }e pruìti 200 posto mogu}nosti. Uprkos svemu, na{ ciq se ne mewa i zanima nas jedino pobeda - istakao je Mojsov. A. Pre do je vi}

Am bi ci je ne ma w ka ju U dve prole}ne utakmice ekipa Spartaka Zlatibor vode nije zabele`ila pobedu, pa joj se na gostovawu Metalcu tri boda name}u kao imperativ.Trener Zoran Milinkovi} isti~e da je nezahvalno prognozirati ishod me~a, te da postoji samo imperativ dobre igre. – Naravno da imamo ambicije u svakom me~u, pa i u susretu s Metalcem. Jasno je da nema mesta za bilo kakvo opu{tawe, jer Metalac je nameran da se spase ispadawa. Utakmica Vojvodina - Metalca nam je svakako dobra opomena – kazao je Milinkovi}.

Svi igra~i su zdravi, a posle pauze zbog kartona, na raspolagawu {efu stru~nog bi}e i Nemawa ^ovi}. Defanzivac Sini{a Stevanovi} gostovawe Metalcu vidi kao priliku da se osvoje preko potrebni bodovi. – Metalac je dobio krila posle osvojenog boda u Novom Sadu, pa bi mogli malo da se otvore u duelu s nama {to bi nama pru`ilo {ansu da pobedimo. Dobro smo igrali i tokom prethodne dve utakmice, nadam se da }emo i daqe i}i uzlaznom putawom, a da }emo se ve} posle dana{weg me~a radovati prvoj prole}noj pobedi – istakao je Stevanovi}. N. S.

1 3 1 1 5 5 3 8 9 8 7 10 8 9 8 11

37:6 31:13 30:9 24:14 18:14 22:21 14:13 21:23 13:18 14:23 18:16 10:21 9:21 8:21 10:25 8:29

14.30 14.30 14.30 14.30 18.30 14.30 14.30 14.30 44 38 32 30 26 26 26 25 20 19 18 15 15 14 13 8

U sle de }em ko lu (17. mar ta) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Slo bo da Po int, Â ÂK: Bo rac - Haj duk, SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da - No vi Pa zar, BOR Â: BSK - Cr ve na zve zda, BE O GRAD: Par ti zan - Ja go di na, Rad - OFK Be o grad, IVA WI CA: Ja vor - Me ta lac, SME DE RE VO: Sme de re vo - Rad ni~ ki 1923.

ZVE ZDA DO ^E KU JE SME DE REV CE

Uz na vi ja ~e do bo do va Zvezda je vezala dve prole}ne po be de, Par ti zan isto toliko remija pa je bodovni zasotatak za liderom osetno sma wen, a tr ka za ti tu lom

Ose }ao sam se ru `no U svog izlagawa uo~i me~a u Pazaru, Dejan Vuki}evi} je rekao i ovo: - Zasluìli smo zvi`duke, ali oni mogu da idu samo na ra~un igra~a i stru~nog {taba. Koliko smo ih mi zasluìli, toliko uprava kluba nije, jer je ~iwenica da su nam qudi koji vode klub sve omogu}ili. I zbog toga, jo{ vi{e zbog u~inka ekipe, ose}ao sam se ru`no posle utakmice s Metalcem. Ali, ponavqam, verujem da }emo ve} od dana{weg me~a po~eti da prikazujemo druga~ije lice. To kaèm na osnovu ozbiqnog i odgovornog rada koji sam video na treninzima tokom ove nedeqe.

JE LEN SU PER LI GA – 18. ko lo

DE JAN VU KI ]E VI] O RE AK CI JI PU BLI KE

SU BO TI ^A NI GO STU JU ME TAL CU

Si ni {a Ste va no vi} (le vo) u ak ci ji

sreda14.mart2012.

Do bi ja {an su: Men de{ Ka du

opet dobila dimenziju neizvesnosti. - Ne be`imo od eforije koja vlada oko kluba, ali ho}emo da je izbegnemo u ekipi. Razmi {qa mo sa mo o sle de }oj utakmici i novoj pobedi. Bodovna razlika je realno i daqe velika. Ali, da nam je pribli`avawe lideru dobro do{lo zbog atmosfere i samopouzdawa, to stoji - istakao je tre ner Be o gra |a na Ro bert Prosine~ki.

Na Marakanu (18.30- ulaz besplatan) stiè Smederevo. - O~ekujemo opet veliki broj navija~a, {to je motiv vi{e za igra~e da odigraju kvalitetnu utakmicu i ukwiè nove bodove. Poznajemo dobro rivala, kompaktni su, imaju solidan blok, ali sve zavisi od nas. Treba nam puna koncentracija da kroz dominaciju stvaramo i realizujemo {anse. Verujem u momke, imaju talenat i karakter. Sastav }e biti izmewen u odnosu na onaj koji je izborio pobedu protiv Javora, usled kartona i èqe da se neki fudbaleri odmore. - To{i} pauzira zbog kartona, zameni}e ga Krneta. Umor se ose}a kod Lazovi}a i Mijailovi}a, potreban im je predah. [ansu }u ukazati Kaduu i Ve{ovi}u. Imamo kvalitet, dugu klupu i te rokade mogu samo da donesu pomak u igri. Moramo polako da se privikavamo i na ritam susreta subotasreda- subota, jer to je u Evropi normalna pojava - istakao je Prosine~ki. Z. Ran ge lov

PAR TI ZAN GO STU JE NA KA RA BUR MI

Tre }a sre }a? Da li }e tek u tre}oj prole}noj utakmici Partizan zabeleìti prvu pobedu ? Crno - beli gostuju OFK Beogradu i ta utakmici moè da odredi daqi tok prvenstva. Crno - beli su ispustili prednosti nad Crvenom zvezdom i ona sada iznosi {est bodova i jasno je da se navija~i pla{e novog kiksa koji bi kom{ije mogao sasvim da vrati u trku za titulu. U fini{u me~a sa Slobodom videlo se da i igra~e hvata nervoza. - Ne mislim da smo destabilizovani - kaè trener Avram Grant. - Ovo je Partizan i pobede su uvek imperativ. Pritisak koji trenutno postoji samo }e nas dodatno motivisati da slavimo na Karaburmi . U narednih 14 dana Partizan }e odigrati sedam utakmica, {to moè biti dodatna pote{ko}a. - Ne poznajem jo{ dovoqno igra~e, ali znam koje }u rotirati. Ko god da bude igrao mora}e da pruì maksimum jer zgusnut raspored je redovan u modernom fudbalu.

Tre ner Par ti za na Avram Grant

Grant poznaje ekipu OFK Beograda. - Gledao sam na{ jesewi me|usobni duel, kao i wihova dva prole}na me~a. Znam da su promenili trenera i da }e kao i drugi protiv nas odustati od svog sistema i zaigrati defanzivnije. Trener nije hteo da saop{ti startni sastav. - Kamara se vra}a posle suspenzije, a osim toga bi}e jo{ jedna ili dve promene - rekao je Grant. I. La za re vi}

sport

sreda14.mart2012.

ODBOJKA

SPEN SO VA LI GA MA LIH FUD BAL SKIH [AM PI O NA

DRU GA VOJ VO \AN SKA LI GA (@)

Go di {te: 2001.

NO VI SAD - IS TOK Va ra din - NS vo lej tim 1:3 Voj vo di na 3 - Par ti zan 3:1 De te li na ra - Bit 2:3 VST 2 slo bo dan

1. Bit 10 2. Va ra din 9 3. NS vo lej tim 9 4. De te li na ra 10 5. VST 9 6. Par ti zan 10 7. Voj vo di na 9

7 6 6 6 5 2 1

3 3 3 4 4 8 8

25:17 22:12 21:13 21:16 19:15 9:25 6:25

20 18 18 18 15 6 4

NO VI SAD - ZA PAD La vi ce - NS tim 2:3 Be o ~in MM - Vo lej 3:0 Sme~ - No vi Sad 3 0:3 (PFF) Fu tog slo bo dan

1. La vi ce 10 8 2 2. NS tim 9 8 1 3. Fu tog 9 6 3 4. No vi Sad 8 4 4 5. Be o ~in 10 4 6 6. Vo lej 8 0 8 7. Sme~is tu pio iz tak mi ~e wa

28:12 24:10 19:9 17:15 17:20 0:24

SRED WA BA^ KA Be ~ej 2 - For tu na Je din stvo - Gr bi} Li be ro - Haj duk

1. Haj duk 2. Gr bi} 3. For tu na 4. Be ~ej 5. Li be ro 6. Je din stvo

11 10 1 11 8 3 11 8 3 11 5 6 11 2 9 11 0 11

32:7 28:11 25:16 18:21 12:29 2:33

TRO FEJ NO VOG SA DA 1. LI GA (@) NS vo lej tim - Gr bi} La vi ce 07 - No vi Sad 1 Fu tog vest - NS vo lej NS tim - Voj vo di na 1

1. Gr bi} 2. NS vo lej tim 3. No vi Sad 4. VST 5. Fu tog 6. Fu tog vest 7. NS tim 8. La vi ce 9. Voj vo di na 10. NS vo lej

13 10 3 13 10 3 11 10 1 12 9 3 11 6 5 12 5 7 13 4 9 13 3 10 11 3 8 13 1 12

24 21 18 13 13 0

0:3 0:3 1:3 31 24 21 16 6 1

2:1 0:2 2:0 0:2

22:7 21:7 20:3 19:8 12:11 12:14 8:20 8:21 6:17 4:24

22 21 20 19 12 12 8 8 6 4

2. LI GA (@) For tu na - Sme~ 2:0 Vo {a - De te li na ra 2:0 Zmaj - Star 2:0 No vi Sad 2 - Par ti zan 2:0 Kli sa slo bo dan

1. Par ti zan 2. Vo {a 3. No vi Sad 4. For tu na 5. De te li na ra 6. Kli sa 7. Sme~ 8. Zmaj 9. Star

12 10 2 11 8 3 12 8 4 11 7 4 11 7 4 11 5 6 12 2 10 11 3 8 11 1 10

20:6 18:7 17:9 16:10 15:11 13:13 9:21 6:17 2:20

20 17 17 16 15 13 9 6 2

3. LI GA (@) Vo lej - Bu di sa va 0:2 Ki sa~ - Metlma tik 0:2 Voj vo di na 2 - Bit 2:0 (PFF)

1. Va ra din 11 10 1 2. Bu di sa va 11 10 1 3. Fu tog 11 8 3 4. Voj vo di na 12 8 4 5. Du nav vo lej 12 6 6 6. Me tal ma tik 13 6 7 7. Ru men ka 12 5 7 8. Vo lej 13 4 9 9. Ki sa~ 13 3 10 10. Bitis tu pio iz tak mi ~e wa

LI GA 5-6 NS vo lej - For tu na Fu tog - Gr bi} Voj vo di na - VST NS tim - Par ti zan NS vo lej tim - La vi ce Va ra din - De te li na ra (PFF)

20:3 20:3 17:9 17:9 15:13 15:15 12:15 9:20 8:21

20 20 17 17 15 15 12 9 8

0:2 0:2 0:2 2:0 2:0 2:0

1. NS vo lej tim 12 12 0 24:1 24 2. VST 12 11 1 22:2 22 3. Gr bi} 13 9 4 20:9 20 4. For tu na 13 9 4 19:9 19 5. Par ti zan 12 9 3 18:8 18 6. La vi ce 13 7 6 14:12 14 7. NS tim 13 6 7 14:14 14 8. NS vo lej 13 5 8 10:16 10 9. Voj vo di na 12 3 9 6:19 6 10. Va ra din 12 2 10 5:21 4 11. Fu tog 13 1 12 4:24 4 12. De te li na rais tu pi la iz tak mi ~e wa

1. LI GA (M) For tu na - Vo {a 1 1:2 De te li na ra - Vo lej 2:0 La vo vi - Stra `i lo vo 2:0 RFU 1 slo bo dan

1. Vo {a 1 2. As 3. La vo vi 4. RFU 1 5. De te li na ra 6. Stra `i lo vo 7. For tu na 8. Vo {a 2 9. Vo lej

11 10 1 10 8 2 12 6 6 10 7 3 11 7 4 11 5 6 10 4 6 9 1 8 12 0 12

LI GA 5-6 La vo vi - Vo {a Vo {a 4 - De te li na ra RFU 2

dnevnik

21:5 18:6 17:13 16:7 14:11 11:13 10:13 2:17 1:24

21 18 17 16 14 11 10 1 1

1:2 2:0 (PFF) slo bo dan

1. Vo {a 3 11 8 3 17:7 2. RFU 2 9 8 1 16:2 3. La vo vi 11 5 6 11:14 4. Vo {a 4 9 2 7 6:15 5. De te li na rais tu pio iz tak mi ~e wa

17 16 11 6

SK Voj vo di na RMR - FK Pe tar Pu a ~a 0:2 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li su Zu ki}, [a vi ja. SK VOJVODINA RMR : Po po vi}, Si mi},Zeq ko vi}, Sa vi},An dri je vi}, Var gec, He sko, Mar ci ki}, Ili}, Ma li no vi}. FK PETAR PUA^A: Bar jak ta rov, Stoj ni}, Vla i sa vqe vi}, Vla i sa vqe vi}, Mar ja no vi}, Gra be`, Zu ki}, Gr gu re vi}, Der vi {i, Ma ti}, \u ri}, [a vi ja.

Go di {te: 2000. SK NS ju naj ted - ^emp 07 4:0 Go lo ve za SK NS Ju naj ted po sti gao je Sto ja no vi}. SK NS JUNAJTED: De sni ca, Ko sti}, Ra doj ko vi}, Ziv ko vi}, Pet ko vi}, ]o ro vi}, [iq kut, Mi li no vi}, Trif ko vi}, Si mi}, Bur ka, Sto ja no vi}. FK ^EMP 07: De spo to vi}, Qu bo je vi}, Go lu bo vi}, Ma ti}, Jo vi ~in, Po ~ek, Ko va ~e vi}, Jo vi ~i}, Svi lar ko vi}, Ra do va nov, Dra go vi}, Nad la~ ki, \e ki}.

Voj vo di na - Bi stri ca 05 6:1 Go lo ve za Voj vo di nu da li su: Ja ko vqe vi}, Ru be `i}, Pa pi}, [proh, Ko va ~e vi} 2, a za Bi stri cu 05 Kop ~an ski. VOJVODINA: Ra ki}, Lo vri}, Kne `e vi}, To mi}, Stan ko vi} J, Jo va no vi}, Stan ko vi} N, Lu ki}, To ro man, Ga ~e vi}. BISTRICA 05: Mar ko vi}, Eski}, Mar ho {e vi}, Gvo zde ni}, Bo bi nac, Dra ga{, Mi lo {e vi}, Pan ti}, Kra ~ak, Isa kov ski, Mur se li, To mov.

FK Pe tar Pu a ~a - Sla vi ja 0:1 Gol za Sla vi ja dao Mur se li. FK PETAR PUA^A: Ra ki}, Lo vri}, Kne `e vi}, To mi}, Stan ko vi} J, Jo va no vi}, Stan ko vi} N, Lu ki}, To ro man, Ga ~e vi}. SLAVIJA: Mar ko vi}, Eski}, Mar ho {e vi}, Gvo zde ni}, Bo bi nac, Dr ga{, Mi lo {e vi}, Pan ti}, Kra ~ak, Isa kov ski, Mur se li, To mov.

SK Voj vo di na RMR - FK Kri la Kra ji ne 3:2 Go lo ve za SK Voj vo di na RMR da li: Mi lu ti no vi}, Mi lo va no vi}, Sa vi}, a za Kri la kra ji ne: Pro da no vi} i Ma ri}. SK VOJVODINA RMR: Zeq ko, Ne ne zi}, Ko lar, Mi lu ti no vi}, Po qak, Mi lo va no vi}, Pe {o vi}, Ga vri lo vi}, Sa vi}. KRILA KRAJINE: Ka ra no vi}, Po po vi}, Pro da no vi}, Bu di sa vqe vi}, Ob ri}, Vu ji}, Ma ri}, Vej no vi}, Drob wak, Bu ba wa, Glu vi}, \u ran, Dra {ko, Dra gi ~e vi}.

Go di {te: 2001. FK Pe tar Pu a ~a - FK Kri la Kra ji ne 3:2 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li: Zu ki}, Der vi {i, [a vi ja, a za Kri la kra ji ne: Gaj do bran ski i Ob ra dov. FK PETAR PUA^A: Bar jak ta rov, Stoj ni}, Vla i sa vqe vi}, Mar ja no vi}, Gra be`, Zu ki}, Gr gu re vi}, Der vi {i, Ma ti}, \u ri}, [a vi ja.

FK KRILA KRAJINE: Mi ~i}, Vej no vi}, Ma rin kov, Bu nar xi}, Gaj do bran ski, Kr sti}, Kar gi}, Fo do ra, Se la ko vi}, Ro pi}, Mer wik, Ob ra dov.

SK Voj vo di na RMR - FK Si ni {a Mi haj lo vi} 4:2 Go lo ve za SK Voj vo di na RMR da li: Sa vi}, An dri je vi} i Mar ci ki} 2 go la, a za FK Si ni {a Mi haj lo vi}: Jo ki} i Mi li}. SK VOJVODINA RMR: Po po vi}, Si mi}, Stra ni}, Zeq ko vi}, Sa vi}, An dri je vi}, Var gec, He sko, Mar ci ki}, Ili}, Ma li no vi}, To pi}. FK SINI[A MIHAJLOVI}: Ra do sa vqe vi}, M. Mar ko vi}, D. Mar ko vi} , Jo ki}, Jo va no vi}, Ko la ri}, Ma ki{, Da mja nac, Po po vi}, @e `eq, Mi li}, Kemp fer.

FK Prof. Bo le sni kov - KMF Si dro (Be {ka) 5:1 Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov da li su: Ma ri}, Le lik i Zla tar 3, a za KMF Si dro Na do ban. FK PROF. BOLESNIKOV: Hli pec, Ce ti wa, Ma ri}, \e ki}, Mi ri}, Le lik, Br ki}, Zla tar, No vev ski, La di {i}, Jo ko vi}, Ma }e {i}, La u {e vi}, Sre do je vi}, Mar ko vi}. KMF SIDRO: ^in ku, Je lan ~i}, Bo ji ~i}, Ra do vi}, Maj ki}, Mi {~e vi}, Va si}, Gru bje {i}, Si~, Mi lo va no vi}, Raj li}, To ma, Na do ban, [i nik, Vra ~a re vi}.

Go di {te: 1999. FK Pe tar Pu a ~a - In deks 8:0 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li: Mi lin ko vi}, Vuk ma no vi}, Bo si}, Jev ti}, Sta ji} 2 i Jo ki} 2 go la. FK PETAR PUA^A: Ve se li no vi}, \or |e vi}, Jer ko vi}, Mi lin ko vi}, Vi da ko vi}, Ma noj lo vi}, Sta ji}, Vuk ma no vi}, Bo si}, Pi li po vi}, Jo ki}, Jev ti}. INDEKS: Sa mar xi}, Jo vi ~i}, Se kic ki, Jo ka no vi}, Cve ja no vi}, Li ~i na, Cvi ja no vi}, Kec man, Han ga, Ta ti}.

Voj vo di na - Fru {ko gor ski par ti zan 9:3 Go lo ve za Voj vo di nu da li: Ili}, Mi tro vi}, Ko va ~e vi} 2 , Sta no jev 2 i Ve se li no vi} 3, a za Fru{. par ti zan: ^a vi} i Ne {ko vi} 2 go la. VOJVODINA: Kam pi}, Ka ~a ven da, La li}, Ve se li no vi}, Ili}, Sta no jev, Ko va ~e vi}, Mak si}, De ve tak, Hor vat, Mi tro vi}, Ra du lo vi}, Ra ja ~i}. FRU[KOGORSKI PARTIZAN: Ko sjer, ^a vi}, Si mi}, @i va nov, M. Il ki}, Ni ko li}, Ba no vi}, Sta ro vlah, Du li}, Ili}, Cr no ja~ ki, Ne {ko vi}, L.Per saj , R. Per saj , D. Il ki}.

FK Prof. Bo le sni kov - No vi Sad 2:1 Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov da li: Ma ri} i Kur ti {i, a za No vi Sad Alar gi}.

FK PROF. BOLESNIKOV: @u pi}, Zec, Br ki}, No va ko vi}, Kur ti {i, Mla de no vi}, Bo bar, ]e ran, Me di}, Ma ri}. NOVI SAD: ]i ri}, ^e sti}, Ve ji}, Le |a nac, Zi ri}, Ku ni vac, Va len tik, To mi}, Alar gi}, Gar di no va~ ki, \a ko vi}, \or |e vi}, Jo va no vi}, [ko ri}, Lam pi}, Jak {i}.

Go di {te: 2002. FK êmp 07-02 – Bi stri ca 1:11 Gol za FK êmp 07-02 dao Kli su ri}, a za Bi stri cu : @i vi}, [kr bi}, Du {a no vi}, \ur }i} 2, Stan ko vi} 2 i Je len ko vi} 4 go la. FK ÊMP 07 -02: Mu ra to vi}, Akin, Ze ki}, Pe tro vi}, Vu le ti}, Bo rov ni ca, Po po vi}, Kli su ri}, Po pa ra, Ma ti}, Sa po va lov. BISTRICA: @i vi}, Mi lo sa vqe vi}, Zec, Smi je {ko, Stan ko vi}, Pan to vi}, Je len ko vi}, Ba ji}, ]ur ~in, [tan ~e vi}, [kr bi}, Du {a no vi}.

FK Prof. Bo le sni kov – [F De jan Ku riya 8:0 Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov da li: Ba tos, Stoj kov, Vic ko vi} 2 , Ne met 2 i Jo {i ko vi} 2 go la. FK PROF. BOLESNIKOV: Mu sa, Ba tos, Vic ko vi}, No ve ski, Ne met, Ko sa no vi}, De be qa ko vi}, Kqa ji}, Vel kov ski, Bo ji}, Bo li}, Jo {i ko vi}, Mi ri}, Ku ri li}, Stoj kov. [F DEJAN KURIXA: [i {qa gi}, Gra be`, \ur |e vi}, Lu ki} L, Za ma klar, Pa vlov, Be a to vi}, Ra {i}, Lu ki} U, To di}, Mar ti no vi}, Tri vu no vi}, Do bro mi rov, Stra ni}.

KMF Tvr |a va (No vi Sad) – SK Voj vo di na RMR 0:1 Gol za SK Voj vo di na RMR dao \u ro vi}. KMF TVR\AVA: Ko zi}, Sto ja no vi}, Pan ti}, Gu {a, Ko lo wa, Pe ra}, Te {i}, Gvo zden, To mi}, Se ku lo vi}, Mi lo va no vi}, Da fi ni}, Ve li mir, Tri ki}, Miq ko vi}. SK VOJVODINA RMR: Ra |e no vi}, Sa mar xi ja, Ga vra ni}, Rad mi lo vi}, \u ro vi}, Ver ner, Mi li }e vi}, Za gre |a, Ivan, Var gec, De ja no vi}.

Ve ter nik Vi skol – Sta ri grad (B. Pa lan ka) 0:7 Go lo ve za Sta ri grad da li: Po pa di}, Si mi}, [tr bac 2 i Ba wac 3 go la. VETERNIK VISKOL: La ki}, Ra da ko vi}, Pe kez, Ve se li no vi}, Ri sti}, Ze li}, Raj ~e vi}, Ni ni}, Mar ko vi}, Ma~ ki}, Plav {i}, [ap ti}. STARI GRAD: Mi la {i nov, Ki si}, Ko zo mo ra, La ki}, Ste va no vi}, [tr bac, Ra da nov, Po pa di}, Ba wac, ]o ro vi}, Si mi}, Aj der, Ar bu to vi}, Hor vat.

Sta ri grad – FK Ju ni or (Pe tro va ra din) 3:1 Go lo ve za Sta ri grad da li: Si mi} i Ba wac 2 , a za FK Ju ni or No va ko vi}. STARI GRAD: Mi la {i nov, Ki si}, Ko zo mo ra, La ki}, Ste va no vi}, [tr bac,

SPORT

c m y

dnevnik

sreda14.mart2012.

SPEN SO VA LI GA MA LIH FUD BAL SKIH [AM PI O NA Ra da nov, Po pa di}, Ba wac, ]o ro vi}, Si mi}, Aj der, Ar bu to vi}, Hor vat. FK JUNIOR: To ma {e vi}, [e vo, Vr ceq, Ra da ko vi}, Mi le ti}, Lo vre, Bo ro vi ca, Po po vi}, Gr gu re vi}, Po pov, Car, Ka picl, No va ko vi}.

In deks – FK Pe tar Pu a ~a 0:3 (PMF) INDEKS: Pan kov, Ibro ~i}, Mi ja to vi}, Ma ri}, Cvi ja no vi}, Jak {i}, Ste pa nov, Ri sti}, La bus, Mi haj lo vi}, To ma no vi}, Ra do ji ~i}, Ra du lo vi}. FK PETAR PUA^A: Ra ko vac, Lu le xi ja, Kvo~ ka, @iv ko vi}, Go mi rac, Ma ti}, Ron do vi}, Vi da ko vi}, Mi lo va no vi}, Ka bi}, Uru ka lo, ^a vi}, Tri vu no vi}, Ra jo vi}, Voj no vi}, Aba xi ja.

FK Ju ni or – FK ^emp 07-02 4:0 Go lo ve za FK Ju ni or da li: Gr gu ro vi}, Cvje ti ~a nin i [e vo 2 . FK JUNIOR: To ma {e vi}, [e vo, Cvje ti ~a nin, Ra da ko vi}, Er ceg, Lo vre, Po pa di}, Ba ti ni}, Gr gu re vi}, Po pov, Ka picl, No va ko vi}. FK ^EMP 07-02: Ra ki}, Ma ru na P, Ma ru na L, Ne sto ro vi}, Ro di}, Agi}, Ka picl, Ste vi}, Se ku lo vi}, Mi lin ko vi}, Si meon, Pap, Alim pi}, La ki}, Mi qe no vi}.

Go di {te: 2000. FK Pe tli} (Zre wa nin) – FK Ju ni or 1:2 Gol za FK Pe tli} dao Ra {e ti}, a za FK Ju ni or: Ba bi} i [e vo. FK PETLI]: Ba la}, Si mo vi}, Jo ki}, Ra {e ti}, Er ge xi ja, Sto ja no vi}, Mi }o vi}, Bir ~a nin, Iva nov, Mi qe vi}, Ru dan, Vla ho vi}, Svi tli ca, Pro {i}. FK JUNIOR: Car, Ba bi}, Br ki}, Po po vi}, Re qi}, Er ceg, Gr gu ro vi}, Ur ba nek, Va ri nac, Mi ku li}, [e vo, Mak si mo vi}, Ra da ko vi}, Vla i sa vqe vi}.

Go di {te: 2002. Fu tog – FK Si ni {a Mi haj lo vi} 1:6 Gol za FK Fu tog dao je Me di}, a za FK Si ni {a Mi haj lo vi}: Ko la ri}, Su ba {i}, ^a vi}, De wa i ]ir ko vi} 2 . FUTOG: To do ri vi}, Ra do sa vi}, Ja zi}, Mar ti}, Me di}, Tri fu no vi}, Sa vi}, Ni ko la{, Ben cun S., Ben cun N., Pr ti ja, Se ku lo vi}, Ro kvi}, Vu li}, To do ri}, \u ki}. FK SINI[A MIHAJLOVI]: Ili}, Ko la ri}, Su ba {i}, Ro si}, Vla i sa vqe vi}, Po po vi}, Mi lin ko vi}, Do ma ze to vi}, Ne go va no vi}, Kr sti}, San to vac, ]ir ko vi}, ^a vi}, De wa.

Go di {te: 2000. FK Prof. Bo le sni kov – Fu tog 0:4 Go lo ve za Fu tog da li: Vu lin, Sa ra vo lac, Ili} i Ra jak. FK PROF. BOLESNIKOV: La ho{, To mi}, Sta ni {i}, Ta lo, Era ko vi}, Dri ni}, Mi qu{, Ta si}, Dar di}, Ga lin, Stan ko vi}, Ru `i~ ka, Je li ~i}, To do ro vi}, Kur te {i, Ma ri}. FUTOG: Vu lin, Zdrav ko vi}, Sa ra vo lac, U~ur, Kr~ mar, Je li ~i}, [u mar, Ri -

Su ba {i}, [a {i}, Ra do sa vqe vi}, Dra go qe vi}, Ne sto ro vi}, Mal ba {i}, [a pi}.

UKUP NA TA BE LA R. br. ekipa 1. FK P. Pua~a 2. FK Prof. Bolesnikov 3. SK Vojvodina RMR 4. Vojvodina 5. FK K. Krajine 6. FK S. Mihajlovi} 7. FK Bistrica 05 8. Slavija 9. Novi Sad 10. SK NS Junajted 11. Indeks 12. F. Partizan 13. Stari grad 14. KMF Sidro 15. Mladost 16. FK ^emp 07 17. KMF Tvr|ava 18. Futog

1999. 12 8 0 10 0 1 0 2 6 0 3 4 0 0 0 0 0 0

sti}, Ili}, Tri fu no vi}, Ob ra do vi}, Ra jak, Spa so je vi}, Po pa di}, [e vi}, [pi ri}.

In deks – Ve ter nik Vi skol 2:3 Go lo ve za In deks su da li: Tu ran i No va ko vi}, a za Ve ter nik Vi skol: Sta no je vi}, Su ba {i} i [a pi}.

2000. 3 0 10 12 8 0 1 6 0 4 0 0 0 0 0 2 0 0

2001. 10 12 8 0 6 4 0 0 0 0 0 0 0 3 2 0 0 1

2002. 12 10 6 0 0 4 8 0 0 0 1 0 3 0 0 0 2 0

uk. bod 37 30 24 22 14 9 9 8 6 4 4 4 3 3 2 2 2 1

INDEKS: Opar ni ca, Glu {~e vi}, Do ron ti}, Pu pin, Var ga, Bo {kan, Tu ran, Ko pa wa, La lo vi}, No va ko vi}, Ma jer, Ra do wi}, Vu ka {i no vi}, Pa vlo vi}, Do li naj, Br ki}. VETERNIK VISKOL: Sta no je vi}, Mi li}, Ive ti}, Jo va no vi}, Po po vi}, To ja gi}, ^u ko vi}, Sa mar xi}, Ma ti},

FK Bra zil ski slo no vi (Fu tog) – Fru {ko go rac 1:3 Gol za FK Bra zil ski slo no vi je dao Goj kov, a za Fru ko go rac: Bo lo vih i Vu ko vi} 2. FK BRAZILSKI SLONOVI: Maj ki}, Ma li no vi}, Zeq ko vi}, Su rut ka, Maj ki}, Po po vi}, Bu la to vi}, Ma ti je vi} To dor, Ma ti je vi} Mi lo{, ]i ri}, Goj kov, Stra ni}, Ro di}, Mar ko vi}, Na vra til, Kr wa ji}. FRU[KOGORAC: Ra du lo vi}, Bu kvi}, Ma noj lo vi}, Pa pi}, Var ga, Sto ja no vi}, Ga zi vo da, Po lo vi na, Aba zov ski, Vu ko vi}, ^a wi, Ne ne zi}, Svr ko ta, ]o si}, Bo lo vin.

Go di {te: 2001. Mla dost (Ba~ ki Ja rak) – Fru{kogorski par ti zan 8:0 Go lo ve za Mla dost da li su: Kne è vi}, Kor ni}, Sta ni} 3 i ]a zi} 3 go la. MLADOST: Ro si}, â vi}, [ka vi}, Sta ni}, Kne è vi}, Dri ni}, ]a zi}, Ro si}, Ko zo mo ra, Mar ~e ti}, Paj ~i}, Bro }e ta, Br dar, Kor ni}. FRU[KOGORSKI PARTIZAN: Gr ma{, Bje li}, Sta hov, Ra doj ~i}, Ko sjer, Sla do je vi}, Gr li ca, Pe tro vi}, Te {a no vi}, Ga vri lo vi}, Pe ri}, Ami xi}, Be a to vi}.

SK NS Ju naj ted – Je din stvo (Ru men ka) 1:1 Gol za SK NS Ju naj ted dao je Vr ho vac, a za Je din stvo Braj ko vi}. SK NS JUNAJTED: Vu ko vi}, Vr ho vac, Ko sti}, Ma noj lo vi}, Ar bu ti na, Pa ra vi na, Sa na der, Baj ~e ti}, Me di}. JEDINSTVO: Pe ja {i no vi}, Ka ra nov, Rac, Mla de no vi}, Vu ~i }e vi}, Mi li v o j e v i}, Braj k o v i}, Zeq k o v i}, Uram, Pet ko vi}, Kan tar xi}, Kne `e vi}.

Sla vi ja - In deks 1:2 Gol za Sla vi ju dao je Pa ro {ki, a za In deks : Ne di} i Sta men ko vi}. SLAVIJA: Vr ba {ki, Ko va~, Ni ko li}, Sla vuq, Ku ku da, An ti}, \e ri, Ubo vi}, Si par, Ran ~e vi}, Ke fer, Jo va no vi}, Pa ro {ki. INDEKS: ^o la ko vi}, \u re ti}, Jo vi ~i}, Bra ti}, Sa ba to{, Alek si}, Dra gi ~e vi}, Vi da ko vi}, Osto ji}, Er deq, Pe va~, Ne di}, Sta men ko vi}.

Go di {te: 1999. Pro le ter (No vi Sad) – Mla dost (BJ) 3:1 Go lo ve za Pro le ter su da li: Gr li ca i Ota {e vi}, a za Mla dost [e vo. PROLETER: Pu {a ra, Gr bi}, Ki zi}, Mi {ko vi}, Oma qev, Ota {e vi}, ]u lum, Smi qi}, An |el ko vi}, Pa vlov, Pe {ko, Ter zi}, Gr li ca. MLADOST: Ro si}, Plan ~ak, Ka ra no vi}, Ivan ko vi}, Ra di}, Bro }e ta, Jer ko vi}, [e vo, Se ku li}, Ve jin, Bla go je vi}, Ba ji}, Sa vi}.

FK Si ni {a Mi haj lo vi} – Fru {ko go rac 1:0 Gol za FK Si ni {a Mi haj lo vi} je dao Ne sto ro vi}. FK SINI[A MIHAJLOVI]: Stoj ko vi}, Ili}, Su ba {i}, \u re ki}, Ko la ri}, Ne sto ro vi}, Pan te li}, Spa so je vi}, Mi haj lov ski, Vu ja ni}, Da ro {ki, Gr gi}, Ko la ri}. FRU[KOGORAC: Elez Ni ko la, Elez Ste fan, Ko kot, Ba ro je vi}, Ra do sa vqe vi}, Alek san drov, Iva ni}, Vu ko vi}, Re qi}, Gre~, Si mi ~i}, To di}, Te pi}, [e vi}, Vu ja kli ja, Pe ji ~i}.

Sla vi ja – Ve ter nik Vi skol 10:2 Go lo ve za Sla vi ju : Ko ska, Bog da no vi} 2 , Asa ni 2 , Kne è vi} 2 i Ra dak 3 , a za Ve ter nik Vi skol No vak 2 . SLAVIJA: Gra ho vac, Ra di}, Sla vuq, Ba rat, ]o {kov, Ka ra}, Ra dak, Asa ni, Kne è vi}, Ko so vi}, Di mi trov, Ko ska, Pr wi}, Iva no vi}, Bog da no vi}, Ubo vi}. VETERNIK VISKOL: An |e li}, Ni ni}, Je vi}, [}e pa no vi}, Du ra ki, No vak, [e bez, Utr èn, Xi da, [vo wa, Ma cu ra, Mar ko vi}.

SPORT

sreda14.mart2012.

IZ NO VO PA ZOVA^ KOG MAKS SPOR TA

Am bi ci je do ti ~u i evrop ske par ke te Posle pobede nad Crvernom zvezdom u Beogradu (34:30), novopazova~ki `enski rukometni superliga{ je skinuo jednu briga s vrata, nema vi{e straha od ispadawa iz lige, ali zato su porasle ambicije za eventualni izlazak u Evropu. - Sem Zaje~ara, koji je neprikosnoven u ovoj ligi, {est ekipa ima realne {anse da se plasira od ~etvrtog do drugog mesta. Maks sport je prebrinuo brige oko opstanka. Iako imamo najmla|u ekipu u ligi, sve smo orniji za napredovawe na tabeli optimista je predsednik kluba Bo{ko Pilipovi}. Mladi trener Vlada [imi~i} poja~ao je treninge, a devojke osokoqene posledwim uspesima izvr{avaju sve zadatke bez pogovora. - Devojke zaslu`uju sve pohvale za rad i igru.Jesewi start bio nam je ispod o~ekivawa, ali sada smo u punom zaletu. Mi imamo jedan od najmla|ih timova u ligi, radimo pod dosta ne-

povoqnim uslovima a pona{amo se kao najve}i profesionalci. Desetak na{ih igra~ica evidentirano je za neku od selekcija Srbije. To jasno ukazuje da Maks sport ima lepu budu}nost i da }e se tek pokazati narednih godina u pravom izdawu - isti~e trener [imi~i}. Republi~ki selektori evidentirali su ove igra~ice iz Maks sporta:J. Bursa}, J. Risovi}, N. Ribi~i}, T. Popovi}, T. Popovi}, J. Risovi}, N. Ribi~i}, I. Prijovi}, T. Tomani}, S. Mili~i} i J. Duki}. Treba napomenuti da je Maks sport klub mesne zajednice i da se uspe{no bori sa ekipama iz velikih gradova i privrednih centara. Pro{le godine Maks sport je progla{en za najboqu ekipu u op{tini Stara Pazova, dok je Jelena Bursa} izabrana za sportistu godine. - Po uslovima koje imamo i novcu koji dobijamo mi smo svetski {ampioni - veli predsednik Pilipovi}. - Op{tina Stara Pazova nas podr`ava, ali

ni woj nije lako jer treba obezbediti novac za preko 50 klubova, od kojih su mnogi u saveznom rangu takmi~ewa. Na{ klub pored prve ekipe ima drugu i pionirsku, tako da na okupu imamo pedesetak rukometa{ica. Na klupskoj Skup{tini , na kojoj je Statut usagla{en sa Zakonom o sportu, izre~eno je dosta pohvala o uspesima Maks sporta. Predloèno je da se uloè dodatni napori kako bi se obezbedili uslovi da klub postiè jo{ zapaènije rezultate, populari{u}i i afirmi{u}i rukometni sport me|u ènskom omladinom u Sremu. Za predsednika kluba ponovo je izabran Bo{ko Pilipovi}, dok su potpredsednici Dragan Balabanovi}, Milorad Milo{evi} i Radovan \uri~i}, a sekretar je Dragan Petrovi}. U Upravni odbor jo{ su izabrani: Seka Opa~i}, Vukica Milo{evi} i Du{an Buli}, a u nazorni odbor Luka Stani{i}, Milivoje Jovanovi} i Velimir Jankovi}. Jo van Vu ko vi}

dnevnik

MUP SR BI JE I FSS POT PI SA LI SPO RA ZUM O SA RAD WI

Za jed no pro tiv na si qa na sta di o ni ma Fudbalski savez Srbije (FSS) i ministarstvo unutra{wih poslova Srbije potpisali su sporazum o saradwi sa zajedni~kim ciqem preduzimawa aktivnosti na poqu bezbednosti i spre~avawa nasiqa na stadionima. - Ovaj sporazum dolazi uo~i posete predsednika UEFA Mi{ela Platinija Srbiji i upravo se temeqi na zakqu~cima Saveta za spre~avawe nasiqa na sportskim doga|ajima Vlade Srbije i smernica koje smo dobili od UEFA rekao je ministar policije Ivica Da~i} i dodao: - Organizova}emo zajedni~ku obuku i seminare klupskih komesara za bezbednost, redara i policajaca po UEFA standardima, a kao i do sada, obezbe|iva}emo ~lanove fudbalske reprezentacije u inostranstvu. Ono {to je posebno va`no, uspostavi}emo operativnu saradwu u ciqu spre~avawa name{tawa rezultata.

Predsednik FSS Tomislav Karaxi} istakao je da su stadioni u Srbiji napadnuti i da je posledwi trenutak za reakciju. - Nije pet do 12, nego je 12 i pet. I ovaj sporazum je najboqi lek protiv onoga {to gledamo posledwih dana na na{im stadionima, a to je svaka vrsta nasiqa. Na`alost, sve nam se de{ava u vreme sjajne posete i povratka publike i sumwamo da u svemu tome ima i politike, {to se vidi i po razli~itim zastavama na stadionima kazao je Karaxi}. Prvi ~ovek srpskog fudbala javno je pozvao klubove da preuzmu odgovornost. - Slede razgovori sa upravama klubova, jer oni ne mogu da stoje po strani. Posle toga, slede}i korak su razgovori sa vo|ama navija~a. Uveren sam da nije daleko dan kada }e u Srbiji po~eti da se sankcioni{e ono {to se de{ava na stadionima - poru~io je Karaxi}.

JA RA ^A NI NI @U PO BE DE

Po hod ka sre di ni ta be le Ne {ali se rukometni prvoliga{ Mladost TSK, posle Proletera ~eta trenera Gorana Kurte{a, primorala je na kapitulaciju Priboj (21:19) i najavila beg sa za~eqa karavana. Ponovo je glavnu ulogu odigrao stasiti golman Dejan Milosavqev, poja~awe iz ka}kog Jugovi}a. Talentovani ~uvar mreè }e tek proslaviti {esnaesti ro|endan, a krupnim koracima je zakora~io na prvoliga{ku scenu. - Znali smo da nas protiv Priboja o~ekuje teàk ispit, ali i da imamo realne {ansu da osvojimo bodove. Rezultatska klackalica je okon~ana u fini{u, kada smo uspeli da sloìmo

Tre ner Ja ra ~a na Go ran Kur te{

kockice u pobedni~kog mozaika.Igra~ima su se borili lavov-

ski i potvrdili da vrede vi{e od trenutnog plasmana – zbori trener Goran Kurte{. Raspored ide na vodenicu Jara~ana, pa su na dobrom putu da se zadr`e na pobedni~kom koloseku. - Odlazimo na megdan Novom Beogradu, a zatim }emo ukrstiti kopqa sa Novom Pazovom. Nema velike razlike u kvalitetu, momci su stekli dodatno samopouzdawe i uveren sam da ne}emo igrati podre|enu ulogu. Bodovna razlika je mala, svaki epilog bez poraza vodi nas ka sredini tabele – rekao je Goran Kurte{, kormilar jara~kog rukometnog broda. M. Me ni }a nin

Nik si pa li i u î ka gu Wujork Niksi doìveli su {esti uzastopni poraz u martu u NBA ligi, po{to su Bulsi slavili u îkagu sa 104:99. Boston Seltiksi se iz LA vra}aju sa polovi~nim u~inkom jer su dobili Kliperse 94:85, bez u~inka Sa{e Pavlovi}a. Minesota je u Finisku slavila

prednosti. Bulse je predvodio Derik Rouz sa 32 poena (12/29 iz igre), 7 asistencija i 6 skokova, dok je najefikasniji u Niksima bio Karmelo Entoni sa 21 poenom (8/21) i 8 skokova, u 10. pobedi ^ikaga u posledwih 11 me~eva. San Antonio Sparsi lako su nadigrali Va{ington Vizardse sa 112:97. Blistao je Toni Parker sa 31 poenom (13/18 iz

De taq iz me ~a ^i ka go–Wu jork

127:124, dok je San Antonio nadigrao Va{ington 112:97. Juta Xez je lako nadigrala Detroit Pistonse 105:90, dok su Milvoki Baksi sve bli`i plejofu nakon slavqa u Wu Xersiju nad Netsima 105:99. Bobketsi su nadigrali biv{i tim iz [arlota, Hornetse u Wu Orleansu sa 73:71. Tim iz Wujorka imao je egal do samog fini{a me~a, ali su Bulsi sa nekoliko sjajnih odbrana stekli kqu~nih pet poena

igre) i 7 asistencija.. „Dabldabl” je ostvario Dehuan Bler sa 11 poena i 12 skokova. Xavejl Mekgi je predvodio Vizardse sa 21 poenom i 15 skokova. Jan Veseli je za 16 minuta imao 3 skoka, te po ukradenu loptu i asistenciju, bez poku{aja {uta. [arlot Bobketsi stigli su do tek {este pobede u sezoni sa 73:71 protiv Wu Orleans Hornetsa. Predvodio ih je Xerald Henderson sa 15 poena i 6 skoko-

va. Najboqi u Hornetsima bio je Kris Kejman sa 15 poena i 16 skokova. Milvoki Baksi savladali su Wu Xersi Netse sa 105:99 i devetom uzastopnom pobedom ugorzili plasman o~ajnih Niksa u plej - of. Fenomenalno ve~e imao je Brendon Xenings sa 34 poena (12/23 iz igre, 6/11 tri) uz po 7 skokova i asistencija. Netsi su nemo}ni bez Derona Vilijamsa i Bruka Lopesa, a nije im pomogao ni fenomenalni Kris Hemfriz sa 31 poenom (11/15) i 18 skokova. Juta Xez nije imala problema sa Detroit Pistonsima za kona~nih 105:90. Dominirao je Al Xeferson sa 33 poena (14/18) uz 12 skokova. Rodni Staki bio je jedina svetla ta~ka u Pistonsima sa 29 poena (10/17) uz 7 asistencija. Minesota je bila boqa od Finiksa 127:124. U pobedni~kom timu najefikasniji bio je Kevin Lav sa 30 poena (11/23) uz 7 skokova, dok je Nikola Pekovi} ubacio 24 (11/17) uz 8 uhva}enih lopti. Najboqi kod Sansa bio je Xered Dadli sa 30 poena i 9 skokova. Boston Seltiksi ipak su ostvarili jednu pobedu u Los An|elesu. Nakon tesnog poraza od Lejkersa bili su boqi od Klipersa sa 94:85. Pol Pirs je ubacio 25 poena uz 7 asistencija. Sa{a Pavlovi} je na terenu proveo samo jedan minut i nije ostvario u~inak. Kod pora`enih Blejk Grifin je imao 24 poena i 9 skokova. Re zul ta ti: San Antonio Spars – Va{ington Vizards 112:97, ^ikago Buls – Wujork Niks 104:99, Wu Orleans Hornets – [arlot Bobkets 71:73, Wu Xersi Nets – Milvoki Baks 99:105, Juta Xez – Detroit Pistons 105:90, Finiks Sans – Minesota Timbervulvs 124:127, Los An|eles Klipers – Boston Seltiks 85:94.

La ve ci po sti `e vo de }i gol za Na po li u me ~u s ^el si jem (3:1)

DA NAS PRE O STA LE DVE RE VAN[ UTAK MI CE OSMI NE FI NA LA LI GE [AM PI O NA

Na po li tan ci ot pi sa li ^el si

êlsi se izgleda probudio pod vo|stvom Roberta di Mateoa, pa u ve~era{wu revan{ utakmicu osmine Lige fudbalskih {ampiona s Napolijem ulazi s puno samopouzdawa, uveren da moè da elimini{e Napoli. - Atmosfera u timu je odli~na- raportira prvi strelac êlsija Didije Drogba. – Najzad di{emo kao porodica, a to mnogo zna~i. [teta {to jo{ uvek nije s nama Teri, no i bez wega verujem da imamo snage da elimini{emo Napoli. Plavci su protiv Stok sitija igrali sasvim dobro, povredio se Bane Ivanovi}, povreda nije te{ka pa se veruje da }e na{ as ve~eras biti u timu. - Me~ s Napolijem je za nas finale Lige {ampiona – uverava napada~ Huan Mata. - Izbora nemamo, moramo da pobedimo najmawe s dva gola razlike a pri tome da ne primimo gol.

Napolitanci su ube|eni da }e eliminisati ^elsi, bez obzira {to su plavci popravili formu i {to ih vodi Italijan Di Mateo. - ^elsi igra boqe nego pod vo|stvom Viqa{ Boa{a, {to je samo mali pomak – tvrdi trener Napolija Valtzer Mazari. –

Da nas LON DON: ^el si – Na po li (1:3) (20.45) (su di Brih, Ne ma~ ka) MA DRID: Real – CSKA (1:1) (20.45) (Le no, Fran cu ska) Gledao sam ih u me~u sa Stok sitijem, daleko je to jo{ od igre koja se od wih o~ekuje. Uveren sam da }emo eliminisati ^elsi. U drugom me~u u Madridu sastaju se Real i CSKA. Madri|ani su apsolutini favoriti i pored ~iwenice {to se prvi me~ u Moskvi zavr{io bez pobednika (1:1).

- @eqni smo trofeja – ka`e najboqi igra~ Reala Kristijano Ronaldo. – Siguran sam da }emo pobediti Moskovqane i to s dva – tri gola razlike. Ne krijemo, `elimo titulu najboqe ekipe u Evropi. Moskovqani su svesni da imaju minimalne {anse da se plasiraju u ~etvrtfinale Lige {ampiona, ali se ne predaju. - Mo`da je ba{ na{a {ansa to {to su nas svi otpisali – veli trener CSKA Leonid Slutskij. – I u Moskvi smo bili atsajderi, pa smo remizirali. Ako pregrmimo prvih tridesetak minuta bez primqenog gola mislim da bi imali neke {anse, s tim {to bi nam trebalo mnogo sre}e. Za Ronalda pripremamo posebnu taktiku. Va`no je da mu zatvorimo prostor po{to je najopasniji kada je u punom trrku, a ako je stati~an onda je bezopasan. G. Ko va~

Fo to: S. [u {we vi}

PRO MO VI SA NA KWI GA O SK JU DA MA KA BI: Pro mo ci ja kwi ge „Pro {lost, fud bal u na {em gra du i SK Ju da Ma ka bi – No vi Sad 1920-1941“, auto ra Sve ti sla va P. Ras po po vi }a, odr `a na je u zgra di Je vrej ske op {ti ne u No vom Sa du. Re~ je o jo{ jed nom sport sko-isto rij skom ne iz bri si vom tra gu iz pe ra ne u mor nog hro ni ~a ra sport skih no vo sad skih zbi va wa, ko ji je svo ju qu bav i upor nost ovo ga pu ta po sve tio klu bu u ko jem su se dva de se tak go di na uo~i Dru gog svet skog ra ta oku pqa li Je vre ji, ali ne sa mo oni, ve} i pri pad ni ci dru gih na ro da i na rod no sti, sta nov ni ka naj ve }eg voj vo |an skog gra da. Go ste je na pro mo ci ji po zdra vio pred sed nik Je vrej ske op {ti ne No vog Sa da Go ran Le vi, o auto ru je go vo rio no vi nar Ko sta Ra je vi}, a o mo ti vi ma i pre |e nom pu tu, od ide je do uko ri ~e nih stra na, autor Svet si lav P. Ras po po vi}. S. S.

OSMO MAR TOV SKI TUR NIR U MU @QI

OPEN TUR NIR U FRAN CU SKOJ

Tor tu se kla Sve tla na

Kvin tet po bed ni ka

Na veoma jakom 28. open turniru “Kapel la Grand” (Francuska) u~ estvovalo je 498 igra~a me|u kojima i nekolicina na{ih {ahista. Prvo mesto delilo je ~ak petorica igra~a sa po 7 poena (9 kola): Pentala Harikri{na, Parimarjan Negi, Tornike Sanikidze, Tigran Garamjan i Martin Kravciv. Na{i {ahisti su, iako plasman to ne potvr|uje, zadovoqili osvojenim poenima: 47. Dragan [olak 6, 58. Du{an Popovi} 6, 127. An|elija Stojanovi} 5, 200. Slavi{a Peri} 4,5 i 238. Sandra \uki} 4,5 poena. OSMO MAR TOV SKI TUR NIR U ^U RU GU

Sli ka za Ma ri cu [ahovski klub Hajduk iz ûruga, povodom 8. marta, organizovao je u prostorijama kluba jednodnevni {ahovski turnir za ène na kojem je u~estvovala 21 {ahistkiwa iz Zrewanina, Sivca i ûruga. Takmi~arke su bile podeqene u dve grupe: mla|e do 4. razreda, a drugu grupu ~inile su starije u~e-

Marica Milovanovi}

snice. Borbu za prvo mesto vodile su ûruànke Danijela Petrovi} i Marica Milovanovi} koja je za pobedu na turniru dobila pored nov~ane nagrade i umetni~ku sliku, dar ~uru{kog slikara Slobodana Stanojevi}a. ûruàni, na ~elu sa Bo{kom Tucakovim, bili su, po obi~aju, sjajni doma}ini. Nagra|ene u~esnice u glavnoj grupi: 1. Marica Milovanovi} 4, 2. Danijela Petrovi} 3,5, 3. Jovana Maxgaq 3,5 poena itd. Nagra|ene u~esnice u mla|oj grupi: 1. Bojana Robal 5, 2. Jovana Peruni~i} 4, 3. Ivana Stanojevi} 3 poena itd.

dnevnikOv [AH SRedOM

c m y

dnevnik

U Mu`qi je odràn tradicionalni, 19. po redu, osmomartovski turnir za ène u organizaciji doma}eg [ah kluba „Lehel Banat Seme“. Igrao se [vajcarac, 7 kola, tempo igre 15 minuta po igra~u, pravila ubrzanog {aha, kompjutersko parovawe. U~estvovalo je 16 takmi~arki iz slede}ih mesta: Zrewanina, Aradca, Toma{evca, Aleksandrova, Elemira, Mu`qe i Kikinde. I ove godine Svetlana Stojadinov iz Toma{evca nastavila je pobedni~ku seriju i sa {est pobeda na turniru jo{ vi{e je U~esnice turnira u Mu`qi odmakla Irijeti Veliovoj i Ja- predsednik kluba, Va{ Tibor, a smini Peri}, prvim pratiqama sve u~esnice dobile su cvet kapo broju pobeda, koje su zabele- ranfila i prigodne poklone koìle po ~etiri trijumfa. Ove je je ove godine obezbedio prijagodine Jasmina nije u~estvovala teq takmi~ewa kompanijer je nedavno postala mama i do- ja „Agroìv“. Kao i uvek, bila bitku za bebe, pa joj orga{ampionka je imala ~ast da nizator ovim putem ~estita na ise~e pobedni~ku tortu prinovi! Drugo mesto osvojila Najmla|a u~esnica bila je odli~na Danka Lali}, dok je je Marijana Bili} koja je tre}a bila Irijeta Veliova sa takmi~ewe zavr{ila sa izvristim brojem poena, ali sa sla- snih 4 poena! Najboqe plasirabijim Buholcom. Za prva tri mena doma}a takmi~arka bila je sta dodeqene su diplome, pehari Dijana Vi{wei. Sudili su i posebne nagrade koje je uru~io Vilmo{ Opelc, Salma Ervin,

OSMO MAR TOV SKI TUR NIR U BE O GRA DU

KA DET SKI FE STI VAL SR BI JE

Po me da qe u Vr wa~ ku Ba wu

Po bed ni~ ki ka ran fil pripao Ani

PR VEN STVO IN VA LI DA NO VOG SA DA

Ra din us pe {an

Na Gradskom {ahovskom prvenstvu osoba sa invaliditetom Novog Sada, koje je odigrano pro{le srede u prostorijama kluba invalida rada, u odsustvu nekoliko vrsnih majstora {aha, pobedio je Dragomir Radin sa 6 poena, ispred Davorina Vrane{a sa 5,5 i Bogoquba Dankovi}a sa 5 poena. Zanimqivo je da je Dankovi} propustio prva dva kola, a pet pobeda iz isto toliko partija nije bilo dovoqno da ugrozi vode}u dvojku po{to je igrano svega sedam kola po [vajcarskom sistemu. Sudio je FM Krasoje Notaro{. Plasman: 1. Dragomir Radin 6, 2. Davorin Vrane{ 5,5, 3. Bogoqub Dankovi} 5, 4-5. Bo{ko Zlatkovi}, Dragoqub Stani{i} 4, 6-8. Milisav Miki}, Aleksandar Nikoli}, Obrad Kuzmanovi} 3,5, 9. Stjepan Ile{ 3, 10. Mile Bo{wak 2, 11-12. Milorad Zlati}, Karlo Gore~an 1 poen.

PRO BLEM BR. 380

Ana Bendera}

Od tradicionalnog osmomartovskog turnira u Beogradu, koji je nekada bio jedan od najja~ih `enskih turnira na svetu na kome su igrale i svetske prvakiwe Nona Gapinda{vili i Maja ^iburdanidze, uz ostale svetske vedete, te na{e Alise Mari} i Nata{e Bojkovi}, ostalo je samo ime i tradicija. Dobro da je i tako jer svedoci smo da je, posebno u Vojvodini, tradicionalnih turnira sve mawe. Setimo se samo Bele Crkve, Vr{ca i Novog Be~eja, gradova koji su bili doma}ini i najve}ih {ahovskih imena. Kona~ana plasman: 1-2. Ana Bendera}, Aj{a Imejeva 5,5, 3-5. Margarita Vojska, Gabriela Olarasu, Sabrina Vega Gutierez 5, 6-7. Suzana Maksimovi}, Belinda Vega Gutierez 4,5, 8. Lena Miladinovi} 4, 9. Jovana Eri} 3,5, 10. Barbara Dizdarevi} 2,5 poena.

Be li da je mat u dva po te za

REJ TING TUR NIR U SOM BO RU

D. Abragam Bul le tin Ouvri er des checs, 1949.

U organizaciji Op{tinskog saveza somborskih {ahovskih klubova, 5. marta u Sportskom centru “Soko” – Partizan u Somboru po~eo je rejting turnir pod nazivom “4. open Sombor”. Turnir se igra ponedeqkom i ~etvrtkom od 18 ~asova. Igra se po [vajcarskom sistemu u 9 kola. Tempo igre je 40 poteza za 2 sata i 30 minuta do kraja partije. Stawe posle 2. kola: 1-5. Ivan Gali}, Miodrag [quki}, Dragomir Soki}, Drago Kur~ubi}, Janko Kneèvi} 2, 6-9. Simana Matkovi}, Petar Loknar, Zoran Joti}, Jurica Glamuìna 1,5, 10-20. Vladimir Cvetkovi}, Todor Stri~evi}, Budimir @akula, Du{an Keli}, Milo{ Divni}, Dragoqub \uri}, Marina Gaj~in, Vladica Raoni}, Robert Travica, Ivan Kolompar, Dragan Mili}evi} 1, 21-26. êdomir Soki}, Vladimir [}eki}, Sini{a Gaj~in, Nikola @ivanovi}, Ilija Vlaisavqevi}, Pe|a Vlaisavqevi} 0,5, 27-29. Qubo Vlahovi}, \or|e \uro{ev, Boìdar Ivan~evi} 0 poena.

Re{ewe problema br. 379 (Jo seph Vil li am Ab bott, To ron to Glo be, 1875.) sa pozicijom: beli – Kf2, Df6, Lh7; crni – Kg4, pe{ak: g5; je 1.Dh8! Na 1...Kf4 sledi 2.Dd4 mat. Na 1...Kh3; Kh4; Kh5 sledi 2.Lf5 mat.

O{tar po ~e tak

Dragan Lali} i Goran Petrovi}. Plasman: 1. Svetlana Stojadinov 6, 2-3. Danka Lali}, Irijeta Veliova 5,5, 4. Katarina Levnaji} 5, 5-6. Marica Te{i}, Marijana Bili} 4, 7-9. Dijana Vi{wei, Mladenka Popovi} ^orda{, Vera Kardo{ 3,5, 10-12. Vawa Jankov, Duwa Jankov, Nevenka Dobrosavqevi} 3, 13. Sabina [traka 2,5, 14. Dragana Babi} 2, 15. Olga Stojadinov 1,5, 16. Emilija Ben~ik 0,5. V. Opelc

[esti kadetski festival [S Srbije odrà}e se od 7. do 16. aprila u objektima HTP „Fontana” u Vrwa~koj Bawi. U okviru festivala odrà}e se slede}a takmi~ewa: 7-8. april: prvenstvo u ubrzanom {ahu; 8. april: prvenstvo u brzopoteznom {ahu; 9. april: prvenstvo u re{avawu {ahovskih problema; 10-16. april prvenstvo u klasi~nom {ahu. Prvenstvo u svim kategorijama odràva se po [vajcarskom sistemu u 9 kola. Turniri u grupama do 14, 16 i 18 godina }e se rejtingovati. Za sve u~esnike i pratioce obezbe|en je sme{taj u hotelima „Fontana“ (jednodnevni pansion po ceni od 1.500; 1.750; 2.000 dinara) i „Zvezda“ (jednodnevni pansion po ceni od 1.900; 2.100; 2.400 dinara). Telefoni za kontakt i rezervacije: 036-612-564, i 036-612-271. Prijave za takmi~ewa obavezno se dostavqaju [ahovskom savezu Srbije (telefon: 011 3344 172; faks: 011 334 2730 ili e-mail: ser bi ac f@ve rat.net, najkasnije do 4. aprila. Upisnine za takmi~ewe iznose: 700 dinara za klasi~an {ah; 400 dinara za ubrzani {ah i 300 dinara za brzopotezni {ah. Prvenstvo u re{avawu {ahovskih problema je bez upisnine. Igra~i koji u~estvuju na svim manifestacijama pla}aju jedinstvenu upisninu od 1.200 dinara. U~esnici koji nisu sme{teni u aran`manu organizatora pla}aju i dodatnu taksu koja iznosi 2.000 dinara. Sve tehni~ke konferencije obavi}e se u sali hotela „Fontana“: za ubrzano prvenstvo 7. aprila u 12 ~asova; za brzopotezno 9. aprila u 10 ~asova, za re{avawe {ahovskih problema istog dana u 16 ~asova; za klasi~an {ah 10. aprila u 12 ~asova. Pobednici svih grupa dobijaju pehare a troje prvoplasiranih medaqe. U redovnom {ahu prvaci u svim starosnim kategorijama sti~u pravo igrawa na kadetskim prvenstvima Evrope i sveta.

sreda14.mart2012.

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Ana Mu zi ~uk jo dlu je @ensko prvenstvo Evrope, koje se igra u turskom Gaziantepu, ulazi u zavr{nu fazu. Ostaje da se odigra jo{ samo dva kola. U vo|stvu se nalazi Ukrajinka Ana Muzi~uk koja zbog nekih ranijih nesporazuma sa svojom federacijom ve} godinama nastupa za Sloveniju. Iako na prvenstvu nastupaju kompletne reprezentacije Rusije, Gruzije, Ukrajine i drugih visokokotiraju}ih zemaqa u ènskom {ahu Ana je jo{ jednom potvrdila, pored lepote, svoj rasko{ni talenat. Stawe posle 9. kola: 1. Ana Muzi~uk 7,5, 2-3. Valentina Gunina, Viktorija Cmilite 7, 4-7. Adela Foi{or, Tatjana Kozinceva, Antoaneta Stefanova, Katerina Lahno 6,5, itd. Na prvenstvu u~estvuju i na{e {ahistkiwe: 54. Nata{a Bojkovi}, 58. Marija Manakova, 59. Irina ôqu{kina sve sa po 4,5 poena, 62. Marija Raki} 4, i 88. Qiqa Drqevi} 3 poena. U~estvuju 103 takmi~arke. S obzirom na to da je ovo, kako smo ga nazvali, “ènski mesec” u prilogu analiziranih partija izdvajamo partiju sa {ampionata u Gaziantepu Gurami{vili – N. Kozinceva uz komentar: E. Miro{n~enka.

Gu ra mi {vi li – N. Ko zin ce va 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.Sf3 0–0 6.h3 e5 7.d5 a5 8.Lg5 Sa6 9.Sd2 De8 10.g4 Sd7 11.h4 Sdc5 12.a3 Ld7 13.h5 f5 14.g:f5 g:f5 15.Tg1 Kh8 16.h6 Lf6 17.Df3 De7 18.L:f6+ D:f6 19.Dh5 Tg8 20.Th1 S:e4 21.Sd:e4 f:e4 22.S:e4 Df4 23.Dh4 Taf8 24.D:f4 T:f4 25.Sd2 a4 26.Tc1 Sc5 27.Tc3

Crna ima jasno boqu zavr{nicu i te{ko je i zamisliti da je u nekom problemu. 27...Lf5 28.Te3 Lg6 29.Th2 c6? Ni je pra vi tre nu tak za ovaj po tez! Po sle pre ba ci va wa lov ca na g6 top na g8 ne ma vi {e {ta ta mo da tra `i pa je vre me da la ga no po boq {a svo ju po zi ci ju: 29...Tgf8 uz T8f6 i Kg8-f7, s ob zi rom na to da be li ne ma kon tra i gru. 30.b4 a:b3 31.S:b3 S:b3 32.T:b3 c:d5 33.c:d5 Tc8 34.f3?

Iz [ahovskog saveza Vojvodine podse}aju da redovna godi{wa registracija klubova traje do 31. marta. Me|utim, mnogi klubovi ovu redovnu registraciju kod [S Vojvodine poistove}uju sa obaveznom preregistracijom kod APR – Agencija za privredne registre prema novom Zakonu o sportu, pa neblagovremenim ~iwewem mogu dovesti u pitawe i prestanak rada kluba. Podse}amo da je krajwi rok za podno{ewe prijave za preregistraciju kluba u APR 12. april 2012. godine. Posle tog roka klub zvani~no prestaje da postoji ukoliko nije preregistrovan. Ovo je potrebno da se uradi na vreme kako bi klub mogao da u~estvuje u predstoje}em kup i liga{kom takmi~ewu. Prema informacijama iz Saveza do sada se preregistrovalo samo 5 novosadskih i oko 15 klubova iz cele Vojvodine. Za sva obave{tewa oko registracije i usluge oko preregistracije obratiti se licu za kontakt u [ahovskom savezu Vojvodine (Petar Mili~evi}) na telefone saveza: 021 420 378 ili 021 572 238 ili mobilni telefon 062 369 204.

37.Lh3! Te8

38.Ld7! S tempom osigurava dominantan polo`aj lovca na e6. 38...Tg8 39.Le6 Te8 40.Tb8 Tc1+ 41.Kf2 Tc2+ 42.T:c2 T:b8 43.Td2 Crne figure su paralisane tako da napredovawe pe{aka odlu~uje partiju. 43...Tf8 44.T:d6 e4 45.a4 T:f3+ 46.Ke1 Tf8 47.a5 e3 48.a6 Ld3 49.T:d3 Tf1+ 50.K:f1 e2+ 51.Kg2 1:0 Nata{a Bojkovi} retko igra na turnirima i, verovatno, ne prati savremenu teoriju, pa je u partiji protiv vode}e Ane Muzi~uk odabrala Skandinavsku odbranu u kojoj nema tako velikih teoretskih turbulencija. Ipak, za napada~a kakva je Ana to nije predstavqalo nikakav problem da razbije Nata{in “bunker sistem”.

Ana Mu zi ~uk – Boj ko vi} Skandinavska odbrana 1.e4 d5 2.e:d5 D:d5 3.Sc3 Dd6 4.d4 Sf6 5.Sf3 g6 6.Lc4 Lg7 7.h3 0–0 8.0–0 a6 9.a4 Sc6 10.b3 Se8 11.La3 Dd8 12.Te1 Sd6 13.Ld5 Ld7 14.Se5 Sf5 15.L:c6 L:c6 16.d5 Ld7 17.Df3 a5 18.Tad1 Sd6 19.Td2 Sf5 20.Sb1 Le8 21.c4 f6 22.Sd3 b6 23.Sf4 Lf7 24.Tdd1 Lh6 25.Se6 L:e6 26.T:e6 Te8 27.Sc3 Lf8 28.Sb5 Dd7 29.g4 Sd6 30.L:d6 c:d6 31.Tde1 Tac8 32.Kg2 Lg7 33.De3 Kf7 34.D:b6 Dd8 35.S:d6+ e:d6 36.T:e8 1:0

Jedini do sada me|usobni susret na{ih predstavnica na prvenstvu Evrope odigrao se izme}u Qiqe Drqevi} i Marije Raki}. Wihov poseban rivalitet traje jo{ od Olimpijade u Kanti Mansijsku kada je, po mnogima nepravedno, prednost data Mariji. U izjedna~enoj poziciji Drqevi}ka je `elela po svaku cenu da dobije partiju…

Dr qe vi}–Ra ki} Aqehinova odbrana 1.e4 Sf6 2.e5 Sd5 3.d4 d6 4.Sf3 Lg4 5.Le2 c6 6.h3 Lh5 7.e:d6 e:d6 8.0–0 Le7 9.c4 Sc7 10.Sc3 0–0 11.d5 c5 12.Se4 Lg6 13.Sg3 Sd7 14.Lf4 b5 15.b3 a5 16.h4 Sf6 17.Sh2 h6 18.Ld3 Dd7 19.L:g6 f:g6 20.Dd3 Sg4

VE STI IZ [S VOJ VO DI NE

Re gi stra ci ja i pre re gi stra ci ja

Potez zbog kojeg je bela mogla da izgubi partiju, ali umesto toga, doneo joj je pun pogodak! 34...Td4? 34...Tc1+! je potez kojim je crna mogla da za ra di naj ma we pi o na. 35.Kf2 Le4! 36.Le2 L:d5 37.Td3 Tc5 sa jasnom predno{}u. 35.Thb2 T:d5?! 35...Lf7! 36.T:b7 L:d5 37.Tb8 Tg8 i crna je mogla da pre~ivi! 36.T:b7 Tdc5? Odlu~uju}a gre{ka! 36...Kg8 Poku{avaju}i da pobegne iz pogubnog ugla. Ovo je verovatno bilo najboqe. Jer, posle 37.Lh3 Tc1+ 38.Kf2 Kf8 39.Ta7 Tc2+ 40.T:c2 L:c2 41.a4 ~ni se da je napad bele odlu~uju}i.

21.D:g6 S:h2 22.Sh5 Dg4 23.Lg5 Sf3+ 24.Kh1 Tf7 25.g:f3 D:f3+ 26.Kh2 h:g5 27.Tae1 Lf6 28.Sg3 g:h4 29.Sf5 Df4+ 30.Kh3 Le5 31.T:e5 d:e5 32.S:h4 Tf6 33.Dg4 D:g4+ 34.K:g4 b:c4 35.b:c4 Taf8 36.f3 Tf4+ 37.Kg5 T8f6 38.Te1 Se8 39.T:e5 Sd6 40.Kh5 Th6+ 0:1 Pripremio: B. Dan ko vi}

kultura

sreda14.mart2012.

dnevnik

ПРИ ЗНА ЊЕ ЗА МО ДЕ РАН УМЕТ НИЧ КИ СЕН ЗИ БИ ЛИ ТЕТ

Алек сан дру Зо гра фу на гра да „То дор Ма ној ло вић” Стрип аутор Саша Ракезић алиас Александар Зограф добитник је награде за модерни уметнич ки сен зи би ли тет Фонда „Тодор Манојловић” за 2011, уз образложе ње да ње го во де ло оства ру је аутен тич ну, провокативну и природну сагласност са бићем и ства ра ла штвом Тодо ра Ма ној ло ви ћа. Управ ни одбор Фонда у саставу: проф.др Владислава Гордић Петковић, књижевна теоретичарка и критичарка, глумац Предраг Мики Ма ној ло вић, те атролог Бошко Милин, књижевник и преводилац Владимир Арсенијевић и академски сликар Радован Живанкић, као и Милета Продановић и Желимир Жилник - ствараоци који су претходних година добили то признање, једногласно је одлучио да Ракезић по стане 20. добитник награде. Зограф припада “оном за наш културни мејнстрим поприлично тајновитом кружоку разноврсних романтичара и занесењака које називамо ‘стрип-ауторима’. Сазревајући на прелазу из 70-их у 80-те године 20. века, надахнут и задојен тинејџерским пуританизмом панка те интелектуалним и политичким артизмом пост-панка, као и њиховом обједињујућом DIY (Уради сам) идеологијом, Зограф је у тинејџерско доба, још док је био Саша Ракезић, стартовао као један од првих и аутентичних југословенских стваралаца фанзина. Његов

фанзин звао се, сасвим у складу с тврдом естетиком тог доба, ‘Кретен’ уз једнако назубљени слоган: ‘Кретен су анти-кретенске новине за људе!’”, истакнуто је у образложењу. Током 80-их, Ракезић се од алтернативног новинарства све више кретао ка цртежу, те коначно, откривши свој псеудоним, Александар Зограф, као и свој цртани алтерего, који му је дао прилику да сведочи изравно, из стрипа, потпуно се одредио и усмерио ка пуном стрип изразу. “Можда би се Зограф, кога је највише од свега занимало да попут шамана истражује невидљиве, меандрирајуће границе

која дели стварност од снова, заувек зауставио у тој међузони да 90-их година 20. века, стварност није онако брутално грунула у све наше снове и тлапње. Тако је и Зограф, загледан дубоко у сопствену подсвест, морао да се тргне. Одурна фантазмагорија свакодневице тих година била је далеко снажнија од сваке за ма ма не хип на го шке визије. Његове стрип-репортаже из лудилом и ратовима захваћене бивше Југо славије, објављиване у многим светским земљама, биле су бритке, духовите, потре сне, искрене анализе аутоимуне, разарајуће боле сти која је захватила наше друштво и од које се до данас нисмо сасвим излечили. Оне су уосталом и створиле Александра Зографа каквог данас познајемо - стрипаутора познатог и цењеног у свет ским окви ри ма, чи ја је вредност, чини се понекад, нео спорнија, а статус утемељенији било где изузев у земљи из које је и у којој живи”, истакнуто је у образложењу. Зо граф по след њих де се так година, на странама недељника “Време” истражује све границе формата стрип-колумне на две табле.Жири Фонда по себно је истакао и дубоку искреност Раке зи ћа, неумор ну преда ност, бескомпромисност, јединственост ауторског израза и кристалну мудрост какву само непатворена наивност по седује.

БЕ О ГРАД ДО МА ЋИН ГИ ТАР АРТ ФЕ СТИ ВА ЛА

Зве зде свет ске ги та ри сти ке Београд је домаћин Гитар aрт фе стивала који ће се одржати од 16. до 21.марта. Државна секретарка министарства културе, информисања и информаци о ног дру штва Сне жа на

вани гитаристи које је сретао широм света. Према речима Радојковића, ове године, упркос економској кризи, пријавило се рекордних 180 младих гитариста међу ко-

Стојановић-Плавшић захвалила је представницима дипломатског кора што већ 13 година подржавају фе стивал као и орга ни зато ру Асо ци ја ци ји кла сичних гитариста Србије што девет година заједно раде на организовању овог сјајног фе стивала коме је министарство стални партнер и покровитељ. Према њеној оцени овај фе стивал издваја начин на који спаја комерцијално и уметничко као и његов едукативни сегмент који пружа великом броју младих српских уметника на гитари да сарађују са светским гитаристима. Оснивач и директор Гитар aрта Бошко Радојковић, од почетка године по стављен на ме сто ди ректо ра Ју го кон церта, представио је новог директора Ги тар Арта, ду го годи шњег при јате ља овог фе сти ва ла и Србије, грчког гитаристу Ко сту Коциолиса. Угледни гитариста и педагог казао је да је веома срећан што се налази на овој позицији јер жели да Гитар aрт фе стивал учини још више интернационалним, да на њему свирају бројни млади таленто-

јима је 70 из Србије. Они ће се такмичити у осам категорија. Пред став ни ци ди пломат ског кора, културних центара земаља које су помогле да и ове го-

насељених континената, са циљем да током шест фе стивалских дана публици приближе музику из различитих и међусобно веома удаљених делова света. Гитар aрт 16. марта у Атријуму Народног музеја отвориће млади кинески гитариста Чан Тниу и један од најбољих гитариста нове генерације Карло Маркионе. Трио светски признатих гитариста „Кингс оф sтрингс„, који чине Томи Емануел, Влатко Стефановски и Стокело Розенберг, одржаће концерт 17. марта у Сава центру На Гитар Арт фестивалу наступиће Рикардо Гаљен у пратњи орке стра „Камерата Сербика„, славни бразилски гитариста Јаманду Ко ста, призната бо санска вокалисткиња Амира Међуњанин, грчки тандем Јоргос Јоргопулос, Димитрис Лапас и Мариос Макрис, сенегалски уметник Кемо

ВОЈ ВО ЂАН СКА ТУР НЕ ЈА ФИЛ МА „ПО ДУ НАВ СКЕ ШВА БЕ“ ТО КОМ МАР ТА И АПРИ ЛА

Про јек ци је и раз го во ри у 14 ме ста Филм „Подунавске Швабе“, редитеља и сценаристе Марка Цвејића, креће на турнеју која ће трајати током марта и априла по војвођанским градовима и селима. Турнејом је обухваћено 14 места, а након сваке пројекције уследиће панел дискусија којој ће, поред представника локалне заједнице, присуствовати и познате јавне личности – историчари, уметници, интелектуалци и многи други, који ће овом приликом дати своје мишљење - коментар о тематици којом се филм бави. У томе ће учествовати Теофил Панчић (новинар), Лазар Стојановић (редитељ), Јасминка Хасанбеговић (правница), Срђан Тешин (књижевник), Маријана Тома (историчарка), Угљеша Шајтинац (писац), Небојша Попова (социолог) и Дијана Милошевић (редитељка). Улаз на све пројекције је слободан. Турнеја почиње пројекцијом у Апатину, 15. марта, а наставља се у Фекетићу (18. март), Малом Иђошу (19. март), Ловћенцу (27. март), Суботици (28. март), Белој

Цркви (30. март), Панчеву (1. април), Книћанину (3. април), Зрењанину (14. априла), Инђији (20. априла), Сремским Карловцима (21. априла) и Сремској Митровици (27. априла). „Подунавске Швабе - турнеја” представља, по речима организатора, приказивање документарно - играног филма „Подунавске Швабе“ у војвођанским градовима и селима, „с циљем упознавања публике о историји подунавских Шваба који су били међу првим досељеницима на територији данашње Војводине, да би касније, после Другог светског рата, били протерани од стране комунистичког режима. Као резултат проглашена је колективна кривица за немачки народ и многи од њих, који уопште нису подржавали Хитлеров режим, били су третирани као непријатељи и странци у сопственим домовима. О трагичној судбини немачког народа у Војводини се јако мало зна, и без обзира што постоји потреба и покушаји да се о овој теми прича, већина популације ни-

је упозната са овим догађајима. Овим пројектом желимо да, на објективан начин, пружимо могућност активног полемисања и дебатовања на нивоу социо-културног дискурса о термину колективна кривица. Циљ пројекта је пружање могућности да се представе они који нису имали прилике да говоре за себе, било због репресије или страха од личне судбине. Главна тема пројекта биће покушај повлачења паралеле између ситуације у савременој Србији и послератној Немачкој, управо кроз термин колективна кривица“. Као финални производ овог пројекта биће издата публикација, односно, како наводе организатори, књига с импресијама, занимљивим цитатима, фотографијама са панел дискусија, и ауторских текстова појединих интелектуалаца, а на крају књиге ће се налазити ДВД с филмом „Подунавске Швабе“, са жељом да се, путем едукативне дистрибуције, информише јавност о теми коју третира овај пројекат. Н. П-ј.

ГО СТО ВА ЊЕ ЗРЕ ЊА НИН СКОГ КА МЕР НОГ ОР КЕ СТРА

У Те ми шва ру са Ире ном Јо си фо ском Зрењанински камерни оркестар путује данас у Темишвар, где ће у Градској кући вечерас приредити концерт за тамошње високе градске званице. Под диригентским вођством Микице Јавтића, Зрењанински камерни оркестар ће наступити са нашом познатом младом солисткињом на виолончелу петнаестогодишњом Иреном Јосифоском, која је досад имала чак око двеста наступа, и добитница је 25 домаћих и интернационалних награда. Са Зрењанинским камерним оркестром Ирена Јосифоски ће изве сти композицију „Кол Нидреи“ Макса Бруха, и „Мађарску рапсодију“ Давида Попера. На програму овог концета су још и „Античке игре и ари-

је“ Оторина Респигија, „Румунске игре“ Беле Бартока, и „Шпански плес“ Мирослава Скорика. Овај оркестар је основан 1999. на иницијативу групе професора Музичке школе „Јосиф Маринковић“ у Зрењанину. Након Габријела Вујадинова, шеф оркестра постао је виолиниста Пеђа Милосављевић из Холандије. Зрењанински камерни оркестар је престао с радом 2004. због материјалних разлога, а прошле године га је поново покренуо виолиниста Роман Бугар, уз подршку Града Зрењанина и Покрајине. Од тада су одржали концерте у Кикинди, Зрењанину и Новом Саду, сада у Темишвару, а у плану је још три наступа у наредном периоду. Н. П-ј.

Још је дан кон церт „Кингс оф стрингс” Трио светски признатих гитариста „Кингс оф стрингс“, који чине Томи Емануел, Влатко Стефановски и Стокело Розенберг, због великог интересовања публике, одржаће и други београдски концерт 25. марта у Дому синдиката у Београду.Улазнице за други концерт по ценама од 1800, 2300 и 2800 динара су од јуче у продаји на благајни Дома синдиката, Билет центра на Тргу републике, те продајним местима Евентима и Кард сервиса. Трио гитариста уочи регионалне и премијерне серије заједничких концерата објавио и званични албум „Фрст степ“ у издању Гитар aрта са 13 нумера, како солистичких, тако и заједничких које је у Београду снимао и продуцирао Воја Аралица.”Кингс оф стрингс“ су у јануару објавили и најавни спот за нумеру „Good Time Charlie’s Got The Blues“, инструментална верзија баладе Денија О’Кифа из 1972. године коју су својевремено изводили и Елвис Присли и Хенк Вилијамс. дине на Гитар aрт дођу врхунски гитаристи и гитарски педагози, најавили су појединачно концерте уметника из својих земаља. Фе стивал под слоганом „Континенти“ представиће ви ше од 60 умет ни ка ко ји, сходно слогану, долазе из свих

Сундиулу Сисоко и бројни други. Свечано затварање и додела награда учесницима такмичења одржаће се 21. марта када ће наступати ансамбл америчког гитаристе нашег порекла Петра Јанковића и португалска група Антонија Шаиња.

ПО СЛЕ БЕ О ГРА ДА И КРА ГУ ЈЕВ ЦА, ПО СЛЕД ЊЕГ ДА НА МАР ТА

„Хлад но пи во” у Но вом Са ду Позната загребачка група „Хладно пиво“, после фестивала „Long Night“ 24. марта у Дому омладине Београда и самосталног концерта 30. марта у дворани „Шумадија” у Крагујевцу, стиже 31. марта и у Нови Сад, у клуб „Фабрика” Студентског културног центра Новог Сада. После прошлогодишње турнеје на којој су актуелни ЦД албум „Свијет гламура” промовисали по великим дворанамa региона, укључујући две пуне Хале спортова у Београду почетком децембра, „Хладно пиво“ се у 2012. одлучило за мање, клупске свирке на којима ће више пажње посветити неким старијим песмама. „Ако се не варам прошло је нешто више од двије дуге године откад смо задњи пут свирали у Новом

Саду, али још се сјећам паклене атмосфере. Након свирке сам додуше изгубио новчаник са свим документима. По томе увијек знам да је афтер парти био жесток. Свирали смо неколико пута на Егзиту, али су овакви соло концерти ипак сасвим друга прича. Наша прича”, каже фронтмен Миле Кекин. Бенд из загребачке четврти Гајнице регионално познат по хитовима „Није све тако сиво”, „Само за тај осјећај” и „Питала си ме”, последњи пут је свирао у Новом Саду у лето 2009. на фестивалу Егзит и потом исте јесени на новосадском сајму пред око 5.000 посетилаца. Улазнице за новосадски концерт „Хладног пива“ могу се купити у претпродаји за 800 динара у ЦД шопу „Мунгос“ и преко мреже „Евентима“. Н. П-ј.

ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА ПРОФЕСОРА АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Цртежом на слику У Спомен-збирци Павла Бељанског вечерас у 19 часова ће бити отворена изложба професора Академије уметности у Новом Саду под називом „Цртежом на

Спомен-збирке Павла Бељанског и новосадске Академије уметности, означавајући наставак једанаестогодишње сарадње две институције.

Зоран Тодовић, диптих по делу Љубе Ивановића, Париз

слику“. Публици ће се обратити декан Академије уметности др Зоран Тодовић, управница Спомен-збирке др Јасна Јованов, као и ректор новосадског универзитета др Мирослав Весковић, који ће изложбу и отворити. Реализацијом заједничког пројекта Цртежом на слику, започет је циклус изложби под окриљем

Поставка ће обухватити цртеже шест стваралаца–професора Академије са Департмана ликовних уметности, ангажованих на катедрама за графику, сликарство, цртање, вајарство, као и нове ликовне медије и фотографију: Зорана Тодовића, Душана Тодоровића, Јована Ракиџића, Љубомира Вучинића, Гордане Каљало-

вић и Ђорђа Одановића. Први пут, радови инспирисани одабраним уметничким делима из колекције Павла Бељанског, биће изложени у простору сталне поставке Спомен-збирке, у непосредној близини слика на основу којих су настали. Концепт изложбе заснован је на успостављању дијалога између различитих генерација уметника и сликарских техника, говорећи о цртежу као веома релевантној дисциплини. Посматрајући дела из Колекције, посетиоци Спомен-збирке не само што ће моћи да прате уметничке токове прве половине 20. века, него и стремљења наших савремених, истакнутих уметника и педагога, различитих поетика и интересовања. Како указују организатори,пројекат и изложба „Цртежом на слику“ проистекли су из отворености Спомен-збирке Павла Бељанског ка савременим уметничким праксама и новосадске Академије уметности ка раду институција културе, у циљу стварања свести о музеју као едукативном центру и важном ресурсу информалног образовања.

„АРХИПЕЛАГ” ОБЈАВИО НОВИ РОМАН ПЕТЕРА ЕСТЕРХАЗИЈА У ПРЕВОДУ АРПАДА ВИЦКА

Помоћни глаголи срца Издавачка кућа „Архипелаг” представила јe роман Петера Естерхазија „Помоћни глаголи срца„, у преводу Арпада Вицка, врхунског зналца мађарске књижевности у нас. Главни уредник „Архипелага„ Гојко Божовић, који је лично упознао Естерхазија (62) и сматра га најиновативнијим писцем савремене европске књижевности, оценио је да је овај роман „можда најнеобичнија књига великог мађарског књижевника”. Он је подсетио да Естерхази потиче из најславније мађарске аристократске породице која је вековима давала грофове, кардинале и бискупе и пресудно утицала на мађарску и дуго времена на аустроугарску политику, али да је пуно пажње у својим књигама посветио односу према оцу као што су „Хармониа Цаелестис„ и додатак „Исправљено издање”. У случају „Помоћног глагола срца„, чије је превођење на српски подржао мађарски фонд за књиге, писац се бави односом према мајци. „Естерхази је у овом кратком, ефектном и снажном роману написао несвакидашњу књигу о мајци„, констатовао је Божовић и додао да је „то укрштена прича коју изговара главни јунак у недељама после мајчине смрти, преиспитујући себе и свој однос с њом и водећи интензиван дијалог са одсутном мајком и с ближњима. Губитак мајке је оно што

покреће јунака да сагледа читав свој живот, све што је учинио и све што је пропустио да учини, шта је она њему значила„, рекао је Божовић. Према његовим речима, „књига Естерхазија састављена је од сећања и емоција, од узбудљивих тренутака проживљеног живота, од призора који се не могу заборавити, од детаља који причи дају изузетну моћ обнове минулог времена, али је и ефектна реконструкција приватних и јавних историја источне Европе у другој половини XX века”.Божовић је закључио да је ово Естерхазијево дело „непревазиђено сведочанство о приватним и друштвеним траумама и искушењима, књига која нам говори оно о чему обично чак и књижевност ћути”. Естерхази је добитник низа мађарских и међународних књижевних награда и признања, међу којима су Кошутова награда, Награда „Шандор Мараи„, Награда „Виленица„, Хердерова награда, Аустријска државна награда за књижевност, Бјорнсонова награ-

да, Легија части у области књижевности и уметности, Награда за мир немачких издавача и књижара. Члан је Немачке академије за језик и књижевност, Академије уметности у Берлину, као и Европске академије наука, уметности и књижевности. Божовић је саопштио да је Естерхази прихватио да посети Београд као гост „Архипелага„ али термин још није утврђен. (Танјуг)

С НОВИМ ИЗДАЊИМА НА САЈМУ КЊИГА ЗА ДЕЦУ

„Креативни центар” у Болоњи Директор за страна ауторска права „Креативног центра„ Дејано Беговић најавио je 11. самостални наступ јединог српског издавача на 49. међународном сајму књига за децу у Болоњи, који ће се одржати од 19 до 22 марта. Беговић је истакао да су за најзначајнију манифестацији на свету, када је реч о дечјој књижевности, на којој учествује oко 1.600 издавача из целога света, припремили каталог на енглеском језику као и преводе неких нових наслова, за које, из претходних искустава, верују да су занимљиви за стране издаваче. „Креативни центар„ основан пре 22 године до сада је објавио више од 700 наслова (од којих су 100 уџбеници) највише пажње посве-

ћује сопственој продукцији (65 одсто) од текстова преко илустрација до комплетне опреме и то нуди страним издавачима са све више успеха. Од првог наступа у Болоњи до сада овај издавач је продао 200 лиценци за 60 наслова у више од 30 земаља. Књиге су намењене за различите старосне групе (предшколски, основна, средње школа) али има и књига за професионалце који се баве децом и образовањем као и за родитеље. Међу књигама који се могу сматрати за глобалне бестселере, а припадају продукцији „Креативног центра„, на првом месту је „Секс за почетнике„ Јасминке Петровић која је преведена на 25 језика и још увек за њу влада ин-

тересовање, а све више јој се приближава, „Књига за сваку девојчицу„ Виолете Бабић чија су ауторска права продата у 13 земаља. Овај наслов је доживео изузетан успех у Чешкој, Словачкој, Литванији где су први тиражи продати за три месеца, а у Словенији је недељама била на првом месту најпродаванијих књига и већ има три издања. Од серија за млађи школски узраст највеће интересовахње влада за „Шта све Ана зна„ која постоји већ 10 година и за то време је објављено девет књига.„Ана„ ће се ускоро појавити у Кини, Немачкој и Колумбији, а серија је стекла своје читаоце у Бразилу и Тајланду, па ће сада на сајму у Болоњи да се нуди нова: „Добри савети”.

c m y

kultura

dnevnik

sreda14.mart2012.

СУТРА У МАТИЦИ СРПСКОЈ

Свечаност поводом 186. годишњице Најстарија наша књижевна, културна и научна институцијаМатица српска, основана је 16. фебруара 1826. године у Пешти. Тај датум се традиционално обележава свечаном седницом, која је ове године морала да буде одложена због снежног невремена, а заказана је за сутра, са почетком у 19 часова. Беседу поводом 186. годишњице МС одржаће Славенко

Терзић, а тема је „Исток и запад у новијој српској историји и култури“. Потом ће Војиславу Карановићу бити уручена Змајева награда МС за поезију. Ово најстарије и најугледније признање за песничко стваралаштво постоји од 1953. године, а Карановић га је добио за књигу „Унутрашњи човек“, у прошлогодишњем издању Народне библиотеке „Стефан Првовенча-

ни“ из Краљева. О аутору и награђеној књизи говориће председник жирија МС Михајло Пантић. Лауреат ће беседити о Јовану Јовановићу Змају, чије име награда носи и чува. У уметничком програму наступиће Мадам Пиано и Милош Милојевић, а стихове из награђене песничке књиге говориће Љубивоје Тадић. Р. Л.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Ко је сместио данском краљевићу Оргинални Хамлет, према историјској хроници „Геста донарум” и драми Вилијема Шекспира, режија Кинга Мезеи, Позориште „Костолањи Деже”, Суботица Опште је познато да је „Хамлет“, осим што је најпознатији позоришни комад на свету, такође и комад чија је аутeнтичност врло често била на провери, тако да је наслов представе „Оригинални Хамлет“ аутоматски интригирајући. Међутим, оно што је с њим замислила Кинга Мезеи, уз помоћ драматурга Корнелије Голи, није тако чисто и једноставно, а најлакше је рећи да је двосмислено, јер придев оригинални не упућује на само дело, него и на његов крајње необичан начин поставке као криминалистичке трагикомедије, што је још један у мору начина посматрања архетипског монументалног, уметничког дела. Један, али вредан. Није случајно што је форензика добила толико простора у данашњем криминалистичком жанру. Минуциозност технолошког ума, његове методе и пракса, „бог је у детаљима“, врло лепо знају да заокупе људску проницљивост, нудећи јој својеврсну вежбу и уживање у препознавању механизама сопствене свести и поступака. У „Оригиналном Хамлету“ домишљата Кинга Мезеи није користила скоро ништа што већ није било ту, написано од стране самог Шекспира, ма колико да су мотиви били постављени још раније, негде другде. Ауторке су за тај део приче изабрале Сакса Граматикуса и његову средњовековну хронику јунаштва Данске „Геста донарум“, у којима је врло често мотив приче борба за краљевски престо. Заправо, све то са оригиналношћу је дистанцирајућа мимикрија и одличан повод за врло, врло добру и квалитетну позоришну забаву. У „оригиналној драматизацији“ Кинге Мезеи и Корнелије Голи, чудни догађаји у замку Елсинор (појава духа краљевићевог оца) коинцидирају са доласком Хорација (Чаба Ралбовски) и његовом инсинуацијом да Фортинбрас, никад јачи и беснији, само што није закорачио на двор Данске (у којој је нешто труло). Хамлетова (Арпад Месарош) тлапња, дворска улога Офелије (Марта Береш) и њеног оца Полонија (Имре-Елек Микеш), Клаудијева (Арпад Черник) и Гертрудина (Кинга Мезеи) страст, неразумљиви Дух, све су то ликови који су одлично и потпуно са основом расплетени сасвим легитимним читањем, за које због своје крими основе - да сад не би било препричано/ разоткривено - треба рећи да је врло вероватно и луцидно смишљено. Сви одговори, тумачења, долазе кроз једнствен кључ и то управо кроз дописану

улогу Хорација, којем умирући Хамлет и завешта ширење истине. Да ли ће Хорације преживети Фортинбрасов (Золтан Молнар) долазак и у каквој вези је он са

не која ће на данском двору извести чувену „Мишоловку“ која је кључ целе представе на начин да је „Мишоловка“ у „Хамлету“, а „Хамлет“ у „Мишиловци“.

Фото: Ж. Серда

њим, нека остане слатка тајна. „Оригинални Хамлет“ у Позоришту „Костолањи Деже“ у Суботици, „неозбиљност“ криминалистичког приступа „прикрива“ својим комедиографским аспектом. Сва тежина дела, његове филозофске, антрополошке, социолошке и друге импликације су задржане, али кроз комичку ноту којом се пародирају због неколико векова касније осведочене узалудности племенитих напора и потказању да иза њих најчешће стоје тривијални разлози. Иако подметнут као сасвим легитиман и веома занимљив, пародира се и криминалистички аспекат приче, па она на крају добија свој епилог – разрешење, у којем се кључне сцене понаваљају, „репризирају“, као у некој телевизијској серији. Сам стил игре, будући да је Кинга Мезеи и глумица, доста тога полаже на глумце, а избор је пао, сходно епоси драме, на „прљави“, ренесансни, у којем се и пева и игра, и растужује и засмејава, баш у духу путујуће дружи-

Кинга Мезеи је стилски доследно, „прљаво“, ренесансно, креирала и „штрокаве“ сцену и костиме, без (лажне) илузије, наглашавајући је, баш као и лепоту, жар позоришне игре и свега што је чини. Ансамбл „Костолањи Деже“, беспрекоран какав јесте, својски се потрудио да нешто ново за њих (у репертоарском смислу), одигра најмоћније могуће. Високи динамички захтеви, трансформације сцене и ликова које тумаче (скоро свако игра бар две улоге), изведени су на беспрекоран начин. Задивљујућа Марта Береш, бескрајно комичан ИмреЕлек Микеш, сјајни Арпад Месарош у свом импулсивном, егзалтираном али одлучном Хамлету, још једном Кинга Мезеи, овај пут као љубави жељна жена а не краљица Гертруда, Габор Месарош као „сајдшоу фрик“ (Лаерт, Гидленстерн, Франциско), гостујући глумци Чаба Ралбовски, Арпад Черник и Золтан Молнар, ма није било слабе тачке! Игор Бурић

„КРОЗ ПУСТИЊУ И ПРАШИНУ” НА ЛАЈПЦИШКОМ САЈМУ

Роман Срђана Тешина на немачком Немачко издање романа „Кроз пустињу и прашину„ Срђана В. Тешина биће представљено на овогодишњем Сајму књига у Лајпцигу, саопштено је из „Стубова културе”. Тешинов роман премијерно ће бити приказан на Сајму у Лајпцигу од 15. до 18. марта. У преводу Елене Меснер, роман је објавила аустријска кућа „Драва”

на чијем ће штанду и бити представљен. Срђан Тешин (41) припада млађој генерацији српске прозе. До сада је објавио једну драму, књигу песама, збирке кратке проже, четири романа и књигу колумни и есеја. Добитник је књижевне стипендије „Борислав Пекић„ за 2004. годину за роман „Куварове

клетве и друге гадости„ и награде Друштва књижевника Војводине за књигу године, за збирку приповедака „Испод црте”. „Кроз пустињу и прашину„ је најличнија Тешинова књига и роман који многи критичари сматрају његовим најбољим делом, наводи се у саопштењу његовог издавача.

SveT

sreda14.mart2012.

PRAV NA BIT KA VE LI KIH TEH NO LO [KIH KOM PA NI JA

Pao ruski helikopter

„Jahu” tu`io „Fejsbuk”

MOSKVA: Novi model ruskog vojnog helikoptera „Ka52”, poznatijeg kao „aligator”, sru{io se u regionu Tvera tokom probnog leta i tom prilikom su poginula oba ~lana posade. Istra`iteqi jo{ utvr|uju da li je pad letelice rezultat tehni~ke gre{ke ili gre{ke posade. Helikopter bio je opremqen ure|ajima za katapultirawe koje kapetan i navigator po svemu sude}i nisu ni poku{ali da aktiviraju navode ruski mediji. Udes se dogodio u zoni lo{e vidqivosti izazvane sne`nim padavinama, a prema zvani~nim statistikama ovo je prvi udes „aligatora” od 2008. godine, kada je pokrenuta wegova serijska proizvodwa.Udes se dogodio preksino} oko 21 ~as po lokalnom vremenu, a spasila~ke ekipe prona{le su olupinu rano ju~e ujutro, 10 kilometara od aerodroma. Rusko Ministarstvo odbrane zakqu~ilo je pro{le godine ugovor o kupovini 140 helikoptera, model „Ka-52”.

WUJORK: Internet kompanija „Jahu” podigla je tu`bu protiv najve}e dru{tvene mreè na svetu „Fejsbuk” zbog nedozvoqenog kori{}ewa deset patentiranih tehnologija, koje ukqu~uju metode i sisteme ogla{avawa na mreì, javile su novinske agencije. Svoje primedbe „Jahu” je prvi put izneo u februaru, nekoliko meseci do ponude akcija „Fejsbuka” na prodaju. Kako je tada pisao „Wujork tajms”, „Jahu” je nameravao da tuì „Fejsbuk” u slu~aju da odbije da dobrovoqno plati kompenzaciju. U tu`bi podnetoj pred okru`nim sudom u kalifornijskom gradu San Hozeu, kompanija optuùje „Fejsbuk” za kr{ewe prava patenata u vezi sa tehnologijom onlajn reklamirawa, za{titu privatnosti li~nih podataka i socijalne nadgradwe. „îtav model dru{tvene mreè „Fejsbuk”, koji omogu}ava korisnicima da formiraju svoje profile i kontaktiraju s dru-

Potonuo trajekt s 250 putnika

BELGIJA gim osobama i kompanijama zasnovana je na tehnologijama koje je patentirao ‘Jahu’”, navodi se u tu`bi. Jedan od patenata, pripisan „Jahuu” 2010. godine, opisuje metod komunicirawa qudi na bazi virtuelne platforme koja „omogu}uje korisnicima da jednostavno razmewuju utiske”. „Na`alost, spor sa ‘Fejsbukom’ ostaje nere{en i smatrali smo da je potrebno obratiti se

federalnom sudu”, naveli su predstavnici kompanije „Jahu”. Tu`ioci tra`e naknadu {tete, ~iji se iznos, me|utim, ne precizira. „Fejsbuk”, koji je pro{le godine ostvario pribli`nu ~istu dobit od milijardu dolara, za sada ne komentari{e tu`bu, osim {to je portparol Xonatan Tou rekao da je za wu saznao iz medija.

Sirija podelila Va{ington i Moskvu

Sergej Lavrov

BANGLADE[

DAKA: Spasioci su do sada izvadili 26 tela iz trajekta koji je potonuo rano jutros u reci Megna, u distriktu Mun{igaw, na jugu Banglade{a, posle sudara sa baròm, saop{tili su zvani~nici te zemqe. „Ronioci su iz potonulog trajekta izvadili 26 tela me|u kojima su i tela pet èna i dvoje dece”, rekao je zamenik {efa lokalne policije Tarikul Islam agenciji AFP. Trajekt sa vi{e od 250 putnika potonuo je oko 50 kilometara ju`no od Dake. Najmawe 50 qudi je uspelo da dopliva do obale odmah posle nesre}e, a u toku je potraga za ostalim putnicima, navode agencije. Zamenik komesara policije u distriktu Mun{igaw, Muhamed Azizul Alam, izjavio je da se nesre}a dogodila kada je barà sa naftom udarila u trajket „MV [ariatpur-1” koji je prevozio putnike u prestonicu Daku. Nesre}e sa trajektima su ~este u rekama Banglade{a, a u wima je pro{le godine poginulo nekoliko qudi.

RAZMIMOILA@EWA U SA VE TU BEZ BED NO STI UJE DI WE NIH NA CI JA

WU JORK: Va {ing ton i Moskva sukobili su stavove o Siriji na ministarskom sastanku u Savetu bezbednosti UN, nakon {to je generalni sekretar svetske organizacije Ban Ki-mun pozvao sve ~lanice da je din stve no is tu pe i spre~e ve}u katastrofu u ovoj bli sko i sto~ noj ze mqi. I SAD i Rusija su pozvali na okon~awe jednogodi{weg krvoproli}a u Siriji, ali sa razli~itim stanovi{tima o tome ko je odgovoran za ovo nasiqe, javio je AP. Ame ri~ ka dr `av na se kre tarka Hilari Klinton odbacila je svako izjedna~avawe „voj ne ma {i ne” si rij skog predsednika Ba{ara al-Asada, ko ja iz vo di „ubi sta va s predumi{qajem”, sa civilima koji su primorani da se brane. S druge strane, {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da sirijske vlasti „snose veliki deo odgovornosti”, ali je insistirao na tome da su i opozicioni borci i ekstremisti, ukqu~uju}i pripadnike Al Kaide, krivi za nasiqe i terorizam. Lavrov je kazao da „u ovoj fazi ne treba da pri~amo o tome ko je prvi po~eo, ve} da raspravqamo o realnim i iz-

dnevnik

Hilari Klinton

Iz bo ri 7. ma ja DAMASK: Predsednik Sirije Ba{ar al-Asad raspisao je parlamentarne izbore za 7. maj, objavqeno je na sajtu sirijskog parlamenta, Narodnog saveta. To }e biti prvi vi{estrana~ki izbori, po{to je na referendumu u februaru usvojen novi Ustav Sirije, na osnovu koga je uveden vi{estrana~ki sistem. Mandat predsednika dràve ograni~en je na sedam godina, jedna osoba moè samo dva puta da bude birana za tu funkciju. U Siriji je decenijama na vlasti BAAS partija, koja je bila „lider dràve i dru{tva“, kako je pisalo u starom ustavu koji je 1970-tih godina usvojio otac sada{weg predsednika Hafez alAsad.

vodqivim pristupima koji bi nam omogu}ili da postignemo prekid vatre kao jedan od prioriteta”. Klintonova je, me|utim, rekla da Savet bezbednosti ne moè da }uti kada „vlade masa kri ra ju sop stve ni na rod, ugro à va ju }i pri tom re gi o nalni mir i bezbednost”. [ef UN is ta kao je da je kri za u Si ri ji iza zva la ne si gur nost u ce lom re gi o nu, a sta nov ni ke ne ko li ko gra do va iz lo ì la pre ko mer nom na si qu. Rusija, koja je najve}i saveznik Sirije, i Kina uloìle su veto na dve rezolucije u Savetu bezbednosti, koje su podràle SAD i evropske zemqe, a kojima bi se osudilo nasiqe reìma u Damasku nad an ti re ìm skim de mon stran tima. Moskva i Peking su rezolucije ocenili kao neizbalansirane, isti~u}i da se wima traì prekid napada samo od vlade u Damasku. Ranije ovog meseca SAD su predloìle novi nacrt rezolucije u kojoj su poku{ale da iznesu uravnoteèniji stav, ali diplomate kaù da su Rusija i Kina odbacile i ovaj tekst.

Imam `rtva sukoba sunita i {iita BRISEL: Podmetnuti poàr u xamiji u predgra|u Brisela u kojem je poginuo 47-godi{wi imam, izvr{io je vehabija koji je uhap{en, a napad je povezan s „problemima me|u sunitima i {iitima”, saop{tilo je belgijsko ministarstvo unutra{wih poslova na osnovu prvih nalaza istrage. Napada~, ro|en 1978. godine, pripadnik je salafijskog pokreta - odnosno vehabija. On je sekirom razbio prozor xamije i ubacio molotovqev koktel. Imam Abdalah Dadu ugu{io se gase}i vatru u kojoj je xamija skoro potpuno izgorela, a jedna osoba je lak{e povre|ena. Prema re~ima @an-Marka Mejlura, portparola Tuìla{tva, napada~ je vitlao noèm i sekirom, a onda polio xamiju zapaqivim materijalom. „Qudi koji su bili u xamiji savladali su ga i zadràli do dolaska policije”, dodao je on. Islamski centar Rida, najva`nije {iitsko svetili{te u Briselu, stavqeno je pod jaku policijsku za{titu. U Belgiji ìvi oko pola miliona muslimana, od kojih su ve}ina suniti. Vehabija je zapalio xamiju jer je ogor~en situacijom u Siriji.

Povre|eni policajci BRISEL: Osam belgijskih policajaca povre|eno je kada je jedno vozilo naletelo na wih dok su stajali ispred kraqevske palate u Briselu, preneo je AP. Policajci su na motociklima ~ekali ispred kraqevske palate katarskog ambasadora u ~ijoj pratwi su bili, kada ih je vozilo belgijskih tablica pokosilo, izjavio je zvani~nik palate koji je `eleo da ostane anoniman.

U nesre}i je povre|eno osam policajaca, od kojih pet ozbiqno, a jedan je u kriti~nom stawu. Portparol policije Kristijan de Konink je izjavio da je voza~, ~ije se ime ne navodi, rekao zvani~nicima da je `eleo da izvr{i samoubistvo, a gradona~elnik Brisela Fredi Tilemans je istakao da ovaj incident ne treba dovoditi u vezu sa terorizmom.

Identifikovane nove `rtve „Konkordije” RIM: Italijanske vlasti ju~e su saop{tile da su zvani~no identifikovale jo{ sedam osoba koje su poginule na brodu Kosta Konkordija koji se 13. januara prevrnuo kod ostrva Giqo u Toskani. Identifikovana su tela mladog francuskog para i trojice nema~kih turista petogodi{we italijanske devoj~ice Dajane, i wenog oca Vilijamsa Arlotija. Wihova tela su na|ena ranije ali su sada identifikovana. Prilikom tragedije u januaru na brodu je poginulo 32 qudi. Porodice francuskog para, 25-godi{weg Mi{el Blemana i 23-godi{we Milen Litzle boravile su nedeqama u Italiji ~ekaju}i na vesti o wima i obilaze}i mesto nesre}e, javio je AFP. U posledwoj SMS poruci koju su poslali u no}i nesre}e Bleman i Litzler su naveli da su stavili pojaseve za spasavawe i da se upravo ukrcavaju u ~amac za spasavawe. ^lanovi wihovih porodica su nezadovoqni zbog dugog procesa identifikacije i ka`u da ne mogu da shvate {ta se dogodilo. Prema saop{tewu prefekture u Grosetu, poginuli turisti iz Nema~ke su Elizabet Bauer, Brunhild Verp i Martit [reter.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI EVO MORALES Predsednik Bolivije Evo Morales pozvao je UN da ukinu zabranu `vakawa listova koke, koja je uvedena 1961. godine. „Pozivam vas da ispravimo gre{ku koja je na snazi punih 50 godina. @vakawe listova koke treba legalizovati. U Boliviji se jede xem od koke, a omiqen je i ~aj od koke, koji je veoma zdrav”, rekao je Morales

BARAK OBAMA Planovi ne}e biti izmeweni, a ameri~ke trupe }e ostati u Avganistanu do kraja naredne godine, poru~io ameri~ki predsednik Barak Obama. Brutalno ubistvo 16 civila u Avganistanu je tragi~an doga|aj i u wemu nije u~estvovalo vi{e vojnika, rekav{i da je, prema prvim nalazima istrage, to uradio jedan ~ovek.

RUPERT MARDOK [est osoba je uhap{eno u okviru istrage o prislu{kivawu telefonskih razgovora kojim su se slu`ili novinari britanskog tabloida Ruperta Mardoka. „[estoro wih - petorica mu{karaca i jedna `ena - uhap{eni su pod sumwom da su sabotirali istragu”. Osumwi~eni su uhap{eni u koordinisanoj operaciji rano ju~e ujutro u svojim domovima u Londonu i drugim oblastima ju`ne Engleske.

ZBOG U^E[]A U UBISTVU 201 OSOBE 1982. GODINE

Osu|en na 6.060 godina zatvora GVATEMALA SITI: Pedro Pimentel Rios, biv{i pripadnik elitnih vojnih jedinica Gvatemale, koga je SAD pro{le godine izru~io toj sredwoameri~koj dr`avi, osu|en je na 6.060 godina zatvo-

Za svako ubistvo dobio po 30 godina zatvora i jo{ 30 za zlo~ine protiv ~ove~nosti ra zbog u~e{}a u ubistvu 201 osobe 1982. godine Rios je peti ~lan nekada{wih specijalnih vojnih snaga osu|en zbog masakra u gra|anskom ratu, koji je trajao od 1960. do 1996. godine. Sud mu je izrekao kaznu od po 30 godina zatvora za svakog ubijenog me{tanina sela Dos Eres u decembru 1982. godine i jo{ 30 godina za

Pedro Pimentel Rios

zlo~ine protiv ~ove~nosti, prenosi Aso{iejted pres. U optu`nici stoji da je ve}i broj vojnika upao u to selo u potrazi za skrivenim oru`jem i tom prilikom su ubijani mu{karci, ène i deca koji su se zatekli u selu. Vojnici su silovali devojke i ène pre nego {to bi ih ubili, a mu{karce su tukli do smrti i wihova tela bacali u bunare, navodi se u optu`nici. Pimentel Rios, star 54 godine, biv{i je instruktor u {koli gde su obu~avani pripadnici nekada{wih elitnih vojnih snaga Gvatemale. On je godinama ìveo i radio u Kaliforniji, da bi ga ameri~ke imigracione vlasti uhapsile 2010. godine, a potom pro{le godine izru~ile Gvatemali. Tokom gra|anskog rata u Gvatemali ubijeno je skoro 200.000 qudi, a na desetine hiqada je nestalo i proterano.

BALkAn

dnevnik

ME \U ET NI^ KI SU KOB U MA KE DO NI JI

sreda14.mart2012.

BOSNA I HERCEGOVINA

Za sta ve u pla me nu, Do dik: Na rod od lu ~u je o NA TO-u su ko bi se pre se li li na in ter net BA WA LU KA: Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik iz ja vio je da je stav Srp ske o pri stu pa wu NA TO-u ja san i da }e, ka da do |e vre me, ko na~ nu od lu ku o to me do ne ti na rod. Do dik je re kao da Sr bi, bez ob zi ra na oprav da we NA TO-a, u se bi no se sna `nu fru stra ci ju zbog ~i we ni ce da ih je u no vi joj isto ri ji ova ali jan sa bom bar do va la, i to ne sa mo voj ne po lo `a je, ve} i ci vil ne. „Te po sle di ce vu ku se i da nas pri ~om o bom ba ma sa osi ro ma {e nim ura ni ju mom na pro sto ri ma gde su te bom be ba ca ne. Po sto je ta~ ni sta ti sti~ ki po da ci o dra ma ti~ nom po ra stu sto pe obo -

SKO PQE: Ma ke don ska po li ci ja po {te de la je Te to vo mo gu }eg su da ra dve naj sna `ni je na vi ja~ ke gru pe u dr à vi, [ken di ji nih „Ba li sta” i Var da ro vih „Ko mi ta”, u è qi da spu sti ten zi je po sle su ko ba u dr à vi po sled wih da na, ali i otvo re nih pret wi „Ba li sta”.

Po li ci ja za bra ni la da se utak mi ca iz me |u [ken di je i Var da ra igra u Te to vu Ka ko stva ri sto je, der bi 20. ko la ma ke don ske li ge iz me |u li de ra na ta be li, Var da ra, i pro {lo go di {weg {am pi o na, [ken di je, igra }e se u Stru gi, ra ~u na ju }i na efe kat ra ni je za bra ne ma ke don skog fud bal skog sa ve za da na vi ja ~i pu tu ju na go sto va wa. Po ja ~a ne sna ge ma ke don ske po li ci je, ko je su pret hod nih da na pa tro li ra le Sko pqem i Te to -

vom, do ne le su re zul tat pa u pret hod nih 48 sa ti ni je za be le `en ni je dan ozbiq ni ji in ci dent, ma da su ne po zna te oso be u [ti pu uni {ti le spo me nik ma ke don skim voj ni ci ma po gi nu lim u su ko bi ma 2001. go di ne. Do bru vest za Ma ke do ni ju pred sta vqa ~i we ni ca da su se su ko bi pre se li li na in ter net, gde se pr vo po ja vio sni mak Ma ke do na ca ka ko pa le al ban sku za sta vu, a ne ko li ko sa ti ka sni je Al ban ci

su im uz vra ti li istom me rom. Osta je ne ja sno da li }e u ne de qu bi ti od i gran te tov ski der bi, [ken di ja–Te teks. U Ma ke do ni ji se po sled wih da na de si lo vi {e me |u et ni~ kih in ci de na ta iz me |u Al ba na ca i Ma ke do na ca, u ko ji ma je de set li ca po vre |e no, a u Sko pqu je na mer no za pa qen dr ve ni vi se }i most pre ko Var da ra ko ji vo di do jed nog na se qa u ko me je ve }in sko al ban sko sta nov ni {tvo.

Pro te sti u Ti ra ni i Bu re lu SKO PQE: Gru pa qu di u al ban skom gra du Bu re lu za pa li la je ma ke don sku za sta vu pro te stu ju }i zbog po li cij ske bru tal no sti pro tiv al ban skog sta nov ni {tva u Ma ke do ni ji. Me di ji u Al ba ni ji i Ma ke do ni ji ob ja vi li su vest i vi deo ma te ri jal o gru pi de mon stra na ta u Bu re lu ko ji pa le ma ke don sku za sta vu i pri tom uz vi ku ju pa ro le „Ho }e mo et ni~ ku Al ba ni ju” i „Do le Ma ke do ni ja”. Mi ni star stvo spoq nih po slo va Ma ke do ni je osu di lo je in ci dent u Bu re lu, kao i pa ro le i skan di ra we sa uvre dqi vom sa dr `i nom za vre -

me pro te sta is pred ma ke don ske am ba sa de u Ti ra ni, ko ji su bi li or ga ni zo va ni po vo dom me |u et ni~ kih in ci de na ta u Ma ke do ni ji pro te klih da na. Al ban ski me di ji na vo de da je pa qe we za sta ve Ma ke do ni je od go vor na to {to su pri pad ni ci u Ma ke do ni ji ne po zna te „Hri {}an ske or ga ni za ci je” za pa li li al ban sku za sta vu u Ma ke do ni ji. Pre ma toj in for ma ci ji, dvo je ma ski ra nih su za pa li li al ban sku za sta vu i po zi va li na obe di we we hri {}a na pro tiv Al ba na ca i mu sli ma na uop {te.

CRNA GORA

Uhap {en na pa da~ na no vi nar ku „Vi je sti” POD GO RI CA: Pod go ri ~a nin Ivan Bu {ko vi} (29) uhap {en je zbog sum we da je na pao no vi nar ku „Vi je sti” Oli ve ru

Olivera Laki}

La k i}, iz j a v io je di r ek t or Upra ve po li ci je Cr ne Go re Bo `i dar Vuk sa no vi}. On je te le vi zi ji „Vi je sti” re kao da je hap { e w e Bu {ko vi }a re zul tat in t en z iv n e po tra g e za na p a d a ~em. La ki }e va je pre t u ~ e n a pro {le ne d e q e is pred svog sta na na Bu l e v a r u Sve t og Pe tra Ce tiw skog u Pod go ri ci. No vi nar ka je na pad nu ta s le |a, dok je otva ra la vra ta ula za u zgra du gde sta nu je, ka da joj je ne po zna ti mu {ka rac za dao vi {e uda ra ca pe sni com u gla vu.

„Ni sam vi {e no vi nar. Po be di li su me. Ali sa mo pri vre me no. Ja sam na pr vom me stu maj ka i ne mam pra vo da ugro à vam bez bed nost svo je de ce”, iz ja vi la je Oli ve ra La ki}. Ona je re kla i da se ni je upla {i la i da je ri zi ko va la vi {e ne go {to je sme la. „Uz se be sam ima la sa mo svo ju po ro di cu i re dak ci ju. Svo jim ra dom ugro zi la sam si gur nost i svo je po ro di ce i svo jih ko le ga. Ne bo jim se, po seb no ne ku ka vi ca ko je me na pa da ju s le |a. Ne bo jim se ni onih ko ji te ku ka vi ce {a qu, jer su go ri i jad ni ji od onog ko ji me na pao na ku} nom pra gu”, re kla je no vi nar ka „Vi je sti i do da la da ve ru je „da je dr à va ja ~a od pa ra dr à ve” i da o~e ku je da joj dr à va vra ti slo bo du i omo gu }i joj da ra di.

@e na na ~e lu Mi ni star stva od bra ne POD GO RI CA: Skup {ti na Cr ne Go re iza bra la je ju ~e Mi l i c u Pe j a n o v i}-\u r i { i} za mi ni stra od bra ne, {to je pr vi put da `e na bu de na ~e lu tog re so ra u cr no gor skoj vla di. Pred log cr no gor skog pre mi je ra Igo ra Luk {i }a da se Pe ja no vi} \u ri {i }e va iza be re za mi ni stra od bra ne po dr `a lo je 45 po sla ni ka vla da ju }e ko a li ci je, dok je 20 opo zi ci o n ih pred s tav n i k a bi l o pro tiv to ga. Opo zi ci ja je na ve la da Pe ja no vi}-\u ri {i }e va ni je do bro re {e we za mi ni stra od bra ne, jer ne ma ni ka kvih kva li fi kaci je za oba vqa we tog po sla. Luk {i} je ka zao da o~e ku je da }e ona da ti zna ~a jan do pri nos

Mi li ca Pe ja no vi}-\u ri {i}

na po ri ma Cr ne Go re da po stane pu n o p rav n a ~la n i c a NA TO-a.

„Sma tram da Pe ja no vi}-\u ri {i} mo `e od go vo ri ti tom iza zo vu, kao i obez be di ti da qi pro ces re for mi cr no gor skog od b ram b e n og si s te m a”, re kao je on. Po sla ni ci opo zi ci je su oce ni li da je u pi ta wu ka drov ska kom bi na to ri ka ko ja uka zu je da se u De mo krat skoj par ti ji so ci ja li sta (DPS) vo di bor ba za za u zi ma we {to bo qih po zi ci ja u iz bor noj go di ni. Pe j a n o v i}-\u r i { i } e v a je ~la ni ca Glav nog od bo ra DPSa, a bi la je i am ba sa dor ka Cr ne Go re u Fran cu skoj. Do sko ra {wi mi ni star od bra ne Bo ro Vu ~i ni} ne dav no je iza bran za di rek to ra Agen ci je za na ci o nal nu bez bed nost.

qe wa od ma lig nih bo le sti”, re kao je Do dik za sa ra jev ske me di je. Pre ma we go vim ri je ~i ma, ako na rod ka `e „ne” ula sku u NA TO, on da }e svi po li ti ~a ri ko ji od lu ~u ju o to me, od en ti te ta do za jed ni~ kih or ga na, po {to va ti vo qu tog na ro da. Do dik je is ta kao da re fe ren dum o ovom pi ta wu tre ba o~e ki va ti tek za ne ko li ko go di na, dok se do |e u po zi ci ju da se od lu ~u je o to me, te na po me nuo

da je Srp ska ipak od lu~ na da ra di i na us po sta vqa wu do brih od no sa sa NA TO-om ko ji kao voj na ali jan sa da nas do mi ni ra u sve tu.

U~e ni ci boj ko to va li na sta vu Di rek tor ka Osnov ne {ko le BA WA LU KA: U~e ni ci bo „Pe tar Pe tro vi} We go{„ Zo ri {wa~ ke na ci o nal no sti boj ko ca Ni ko li} re kla je da je do boj to va li na sta vu u {ko la ma u Po ko ta na sta ve do {lo zbog ne za do to ~a ri ma, Osma ~a ma, Osa tu i voq stva ro di te qa, jer ni je iza Qe sko vi ku, kao i deo O[ „Pe bran ~lan {kol skog od bo ra iz tar Pe tro vi} We go{„ u Sre bre ni ci. Po ziv na boj kot na sta ve upu tio je no vo for mi ra ni ko or di na ci o ni sa vet, ~i ji je pred sed nik od bor nik SDA Ali ja Ta ba ko vi}. Pred sed nik Klu ba od bor ni ka SNSD u sre bre ni~ koj Skup {ti ni Sla vi {a Jo va no vi} iz ja vio je da je re~ o pred iz bor noj ma ni pu la ci ji de com ko ju vr {i SDA pred na ja vqe ne po se te bri tan skog i ame ri~ kog am ba sa do ra, te {e fa De le ga ci je EU u Po li ti ka i u {ko la ma BiH Pe te ra So ren se na. re do va bo {wa~ kih na stav ni ka na Jo va no vi} is ti ~e da se de com ju ~e ra {wem zbo ru rad ni ka {ko ma ni pu li {e ka ko bi se pri ka le, ko ji su Bo {wa ci za po sle ni u za la na vod na ugro `e nost Bo ovom ko lek ti vu na pu sti li, ali {wa ka, iza zva la de sta bi li za su ju tros svi do {li na po sao. ci ja i iz dej stvo va lo po nov no Ro di te qi bo {wa~ kih u~e ni iz u ze }e Sre bre ni ce iz Iz bor ka pre kju ~e su for mi ra li ko nog za ko na BiH, {to sma tra da or di na ci o ni sa vet ko ji je po je ne do pu sti vo.

Po à ri u Dal ma ci ji ZA GREB: Na pod ru~ ju sred we i ju `ne Dal ma ci ja, po go to vo oko Spli ta, ze be le è no je vi {e po à ra, od ko jih su ne ki lo ka li zo va ni, a s ne ki ma se va tro ga sci jo{ bo re. Ka ko ja vqa Hr vat ska te le vi zi ja, tre nut no je naj a kut ni ji po àr na br du kod se la Pi sak bli zu Omi {a, od no sno bli zu Spli ta, ko ji je za hva tio oko 25 hek ta ra po vr {i ne, a ga si ga 30 va tro ga sa ca iz Omi {a i okol nih me sta i je dan ka na der. Va tre na sti hi ja {i ri se pre ma Ja dran skoj ma gi stra li i na se qu Ma ru {i }i. Za po ved nik omi {kog va tro ga snog pod ru~ ja Ivan Ku va ~i} na ja vio je da ni je is kqu ~e no da to kom da na u Pi sku bu de za tvo re na za sa o bra }aj i Ja dran ska ma gi stra la, ako joj se va tre na sti hi ja i dim pri bli è. Ga {e we ote à va ju bu ra i tra mon ta na, ko ji raz buk ta va ju va tru i me wa ju joj pra vac kre ta wa. Ne ko li ko po à ra ko ji su pre kju ~e buk nu li u oko li ni Spli ta sta vqe ni su pod kon tro lu. Po red wih, ju ~e je go re lo i u Ko mi ì na Vi su, a po àr su ga si la dva ka na de ra uz va tro ga sce. Iz go re lo je pet hek ta ra ma ki je i sta re {u me. Lo ka li zo van je i po àr ko ji je pre kju ~e po sle pod ne buk nuo u Ka {tel Su }ur cu, gde je na dve lo ka ci je iz go re lo oko hek tar tra ve i ni ske ve ge ta ci je.Ra no pro le }e je vre me za spa qi va we ko ro va i su ve ve ge ta ci je, a zbog su {nog i ve tro vi tog vre me na, va tro ga sci su upo zo ri li gra |a ne da ko rov i su vu ve ge ta ci ju do 1. ju na do ka da je to do zvo qe no, pa le uz pri pre mqe na sred stva za ga {e we i uz na ja vu va tro ga sci ma ko ji su sa mo na pod ru~ ju Za dra pre ko pro {log vi ken da ima li pre ko sto ti nak in ter ven ci ja, bez ve }ih po sle di ca.

zvao |a ke Bo {wa ke da boj ko tu ju na sta vu. Pred sed nik Sa ve ta, od bor nik SDA Ali ja Ta ba ko vi}, re kao je Sr ni da ni su us pe li da oba ve ste sve ro di te qe bo {wa~ ke de ce o boj ko tu na sta ve pa su ne ka ju ~e do {la u {ko lu, dok su se ne ki ro di te qi iz ja sni li da ne `e le da im de ca gu be na sta vu i da se wi ma ma ni pu li {e. Ta ba ko vi} je re kao da {ko la, op {ti na i re sor no mi ni star stvo ni su re {i li ni je dan od wi ho vih zah te va iz ja nu ar ske pe ti ci je i da ne }e do zvo li ti de ci da po ha |a ju na sta vu dok svi zah te vi ne bu du re {e ni. Pe ti ci jom se tra `i da se u cen tral noj {ko li „Pe tar Pe tro vi} We go{„ uve de na ci o nal na gru pa pred me ta, da se pro me ni na ziv {ko le, da 40 od sto ~la no va {kol skih od bo ra, ru ko vod stva i ad mi ni stra tiv nih rad ni ka u toj {ko li bu de iz re da bo {wa~ kog na ro da, te da za me nik di rek to ra {ko le bu de Bo {wak.

ME\UNARODNI KRIMINAL

Raz bi je na mre `a kri jum ~a ra qu di ZA GREB: Uhap {e no se dam oso ba iz Hr vat ske, ko je se sum wi ~e da su na pre va ru, obe }a wem po sla, od vo di li de voj ke u [pa ni ju i pri si qa va li ih na pro sti tu ci ju. Ak ci ju su spro ve le hr vat ska i {pan ska po li ci ja. Me |u uhap {e ni ma su dvo ji ca po li ca ja ca iz me |i mur ske po li cij ske upra ve, dok su me |u `r tva ma ko je su pri mo ra va ne na pro sti tu ci ju u le to va li {tu Qo ret del Mar bi le bar tri de voj ke iz Hr vat ske. Po li cij -

Deo pri pad ni ka gru pe uhap {en je u de cem bru u [pa ni ji, dok su se u Hr vat skoj hap {e wa od vi ja la po ~et kom sed mi ce. Uhap {e no je {est mu {ka ra ca i jed na `e na. Pro tiv ~e tvo ro su po dig nu te kri vi~ ne pri ja ve zbog me |u na rod ne pro sti tu ci je, ~e ti ri za zlo u po tre bu dro ge, od no sno {verc po la ki lo gra ma he ro i na iz Bar se lo ne u Me |i mur je. Po dig nu te su i dve kri vi~ ne pri ja ve za zlo u po tre bu po lo `a ja i ovla {}e wa - pro tiv jed nog sa o -

Ni su po ve za ni sa „ze mun ci ma” Po li ci ji su po zna te tri hr vat ske dr à vqan ke, ko je su sa da na si gur nom, a osim wih, na pro sti tu ci ju su bi le pri si qe ne i de voj ke iz Ukra ji ne, Mol da vi je, Bu gar ske i Sr bi je. De voj ke bi re dov nim avi on skim li ni ja ma pre ba ci va li iz Za gre ba pre ko Pra ga ili di rekt no do Bar se lo ne, a na po vrat ku bi, da {to bo qe za met nu trag, le te li iz Ma dri da u Bu dim pe {tu i on da ra znim pre vo znim sred stvi ma do Za gre ba. Ova kri mi nal na gru pa, ka ko se na vo di, ni je po ve za na s pri pad ni ci ma „ze mun skog kri mi nal nog kla na” ko ji su ne dav no uhap {e ni u [pa ni ji. ska ak ci ja kod nog ime na „Ka ta lo ni ja” po ~e la je u ju lu pro {le go di ne po li cij skim is tra ga ma zbog sum we u or ga ni zo va ni kri mi nal i pro sti tu ci ju. U no vem bru su u [pa ni ji i na pod ru~ ju Me |i mur ja, se ver ne hr vat ske ù pa ni je uz gra ni cu s Ma |ar skom, i Za gre ba, spro ve de ne do ka zne rad we nad ~la no vi ma or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe ~i ji su ~la no vi hr vat ski, srp ski, bu gar ski i ru mun ski dr à vqa ni. Pre ma re ~i ma Go ra na Kr zna ri }a, na ~el nik ode qe wa or ga ni zo va nog kri mi na li te ta MUP-a, ot kri ve ne su oso be ko je su vr bo va le de voj ke s pod ru~ ja â kov ca i Za gre ba, nu de }i im po sao u ugo sti teq stvu u [pa ni ji.

bra }aj ca i uprav nog re fe ren ta ko ji su jed nom od okri vqe nih, ne ve za no za to kri vi~ no de lo, oda va li taj ne po dat ke iz si ste ma MUP-a. De voj ke su se ba vi le pro sti tu ci jom u Qo ret del Ma ru. Sta ja le bi na uli ci dok ih mu {te ri ja ne bi po ku pi la, a uslu ge su se pru `a le u auto mo bi li ma mu {te ri ja, ko je su pla }a li od 20 do sto evra. De voj ke su 70 od sto iz no sa mora le da da ju ma kro i ma ko ji bi sa mo od jed ne do bi li po ne ko li ko sto ti na evra dnev no. De voj k e su kon tro l i s a l i i stal no pra ti li, a ako bi od bi le da se pro sti tu i {u, bi le su iz lo `e ne sva ko dnev nom psi hi~ kom i fi zi~ kom na si qu.

Svet poznatih

sreda14.mart2012.

c m y

На др ља ли због да ди ља

уд Лоу је због афе ре са да ди љом остао без Си је не Ми лер, а Ар нолд Швар це не гер без су пру ге... али са ван брач ним де те том. Оне су ту да чу ва ју де цу, а не ке од њих и по зна те, бо га те му же ве.

Афе ра ко ја је 2004. го ди не уз бур ка ла јав ност, би ла је она ко ју је ис при ча ла аси стент ки ња Деј ви да Бе ка ма и да ди ља ње го ве де це Ре бе ка Лос та бло и ду „Свет ске ве сти“. Да ди ља је ис при ча ла да је че ти ри ме се ца

би ла у ве зи са та да шњим игра чем Ре ал Ма дри да, као и да има сек си СМС по ру ке ко је то по твр ђу ју. Ло со ва је при чу о афе ри, ме сти ма за са ста нак, (от при ли ке

шест са ста на ка - ка да би Вик то ри ја Бе кам би ла у Лон до ну), про да ла ме ди ји ма. Го сто ва ла је у број ним еми си ји ма, а све што су Деј вид и Вик то ри ја из ја ви ли овим по во дом би ло је да је „Ре бе ка Лос ла жљи ва кра ва„, као и то да је „њи хов брак због свих

тих про бле ма по стао још ја чи„. Му шка рац ко ји се ни је, бар не ко вре ме из ву као као Деј вид Бе кам, је Џуд Лоу ко ји је ве ре -

ни цу Си је ну Ми лер 2003. го ди не пре ва рио са да ди љом сво је де це. Лоу је спа вао са да ди љом Деј зи Вајт, на кон че га је Ми ле ро ва пре ки ну ла ве рид бу. Пар го ди на ка сни је, пар се по ми рио и по но во ве рио, да би про шле го ди не по но во рас ки нуо.

Мо жда нај ве ћи скан дал у „све ту афе ра са да ди ља ма„, до го дио се про шле го ди не - хо ли вуд ски глу мац и бив ши гу вер нер Ка ли фор ни је Ар нолд Швар це не гер, ни је са мо ва рао су пру гу Ма ри ју Шрај вер са да ди љом, он је са њом до био и де те. Мил дред Ба е на је ро ди ла си на ле ген дар ном „Тер ми на то ру„ пре 15 го ди на, не ко ли ко да на пре не го што ће Ма ри ја Шрај вер ро ди ти си на Кри сто фе ра. Тај на ко ја је скри ва на 15 го ди на от кри ве на је тек про шле го ди не, на кон че га је Шрај ве ро ва под не ла зах тев за раз вод бра ка. Бо ље ни је про шао ни глу мац Итан Хо ук, ко ји је ва рао Уму Тур ман. Ума се раз ве ла од ње га, а Хо ук је оже нио и до био де те са да ди љом, тач ни је су пру гом Ра јан Шо јуз. Још је дан му шка рац ко ји је озва ни чио афе ру са да ди љом је и хо ли вуд ска ле ген да Ро бин Ви ли јамс. Ко ми чар је оже нио да ди љу сво је де це са ко јом има си на и ћер ку. На кон де сет го ди на бра ка, пар се раз вео.

dnevnik

PAPARACO

Ким Катрал и Мејл Сајрус

Џу ли ја Ро бертс: Во ле ла бих да до ђем у Ср би ју З

Не при ко сно ве ни Боб Мар ли

ри тан ци сма тра ју да је Боб Мар ли му зи чар ко ји је имао нај ве ћи ути цај на свет ску кул ту ру и дру штво у исто ри ји мо дер не рок му зи ке. Ре зул та ти ан ке те ко ја је ор га ни зо ва на на не ко ли ко пор та ла ко ји се ба ве му зи ком, об ја вље ни су по во дом 67. го ди на од Мар ли је вог ро ђе ња. Дру го ме сто при па ло је ле ген дар ном „Битлсу” Џо ну Ле но ну, а тре ће пре ми ну лом кра љу по па Мај клу Џек со ну.

год на же на и Зла Кра љи ца из „Сне жа не и се дам па ту ља ка” Џу ли ја Ро бертс, у ин тер вјуу „Гло ри ји„ го во ри ла је о срећ ном бра ку са ка мер ма ном Де ни јем Мо де ром, клин ци ма због ко јих је „за по ста ви ла ка ри је ру„, али и срп ским тру ба чи ма. „Сни ма ју ћи фил мо ве пу то ва ла сам на мно га ме ста, али мо рам да при знам да још ни сам би ла у Ср би ји. Не ко ми је из ва ше зе мље до нео ЦД са ве о ма упе ча тљи вом му зи ком. Звук тру бе је не за бо ра ван. За про сла ву јед ног ро ђен да на пу шта ли смо ту му зи ку и игра ли уз њу. Сви ма

Ово је деч ко Ни кол Шер цин гер – Лу ис Ха мил тон

ок су ме ди ји пи са ли да се забавља са водитељем Сти вом Џоунсом и коре ографом Џаке лом Нај том, Никол Шер цингер се ми рила са бившим вере ником Луисом Ха мил тоном. Поп певачица Ни кол Шерцингер и возач Фор м уле 1 Луис Хамил тон по ново су заједно. Они су сним љени како држећи се за руке иду на ро ман тичну вечеру на Бе вер ли Хилсу. Папараци који су ишли испред њих и снимали их у шетњи, били су „фини”, па су избегавали питања о очигледном, и упу тили јој подршку након што је добила отказ.

се до па ло„, ре кла је глу ми ца, а он да от кри ла и кад пла ни ра да „ту му зи к у чу је ужи во„. „Су пруг и ја че ка мо да де ца још ма ло по ра сту па да пу ту је мо у кра је ве у ко ји ма ни смо би ли, а у на шим пла но ви ма је и оби ла зак Ср би је„, ре кла је Згод на же на. Џу ли ју Ро бертс ће мо уско ро гле да ти у 3Д вер зи ји бај ке бра ће Грим ре ди те ља Тар се ма Син га, у ко јој игра Злу Кра љи цу. „Плашим се помало шта ће деца да ми кажу . Верујем да ћу после пројекције успе ти да им објасним да је то само мој посао”.

Кај ли Ми ног: По ли ци ја, пре те ми на Тви те ру А устра лиј ска поп зве зда је опет на ме ти „лу дих обо жа ва ла ца” или, ка ко она ка же - љу бав ни ка. Не ка да су фа но ви ко ји „од ле пе од љу ба ви” за сво јим идо ли ма сла ли пре те ћа пи сма, са да прет ње упу ћу ју пре ко дру штве них мре жа и ти ме и по ли ци ји олак ша ју по сао да их ухап се, а Кај ли је, чим је ви де ла не баш ле пу по ру ку, слу чај при ја ви ла по ли ци ји. „Во лим сва к ог од мо јих 1.033.861 љу бав ни ка, али је дан то ни је, он је лу дак ко ји ми пре ти, та ко да сам оба ве сти ла по ли ци ју”, на пи са ла је Кај ли на Т витер у. Недуг о након што је ово об ј авила , уследиле су поруке подршк е у ко ји ма стоји д а ће мили они ф анова д а је б ране и да ћ е луди обожавалац добити што заслужује.

Кајли, која ове године слави 25 година каријере, своје обожаваоце зове „Армија љубавника”, али је један изгледа прекршио правила

лепог понашања, исто као и пре седам година када је у року од неколико месеци добила више од 700 претећих писама од једне особе.

iz drugog ugla

dnevnik

Пред из бор на кам па ња: ре ал ност или По тем ки но ва се ла Radio Slobodna Evropa

а ко ауто мо би ли, та ко и че лик, ка ко чо ко ла де, та ко и бе би опре ма - све је у пред из бор ној игри у Ср би ји. Да ли је за и ста но ви мо дел Фи а та, ко ји ће се про из во ди ти у Кра гу јев цу срп ски про из вод. Или ка ко је мо гу ће да др жа ва рас па љу је ви со ке пе ћи у Же ле за ри, са мо не ко ли ко не де ља на кон што су се Аме ри кан ци бр же бо ље по ву кли из Сме де ре ва. Ну ди ли власт успе хе или чи ста По тем ки но ва се ла.

„Ср би ја је но ви-ста ри про из во ђач ауто мо би ла на европ ској и свет ској ма пи. Све смо ис пу ни ли, као и обе ћа ње гра ђа ни ма и за ме не је то по себ но ва жно, а на кра ју, ово је нај ве ћи успех, у ства ри, гра ђа на Ср би је“, ре као је Та дић. У но вом Фи а ту се ше пу рио и не ка да шњи ми ни стар еко но ми је и ре ги о нал ног раз во ја, са да са мо ли дер УРС-а Мла ђан Дин кић, ко ји не про пу шта да се сли ка ни на јед ном до га ђа ју ко ји је имао ика кве ве зе са

чу ко ме се исти ти удва ра ју”, оце њу је Сте ва но вић.

Се ја ње оп ти ми зма Срп ским вла сти ма би тре ба ло по ве ро ва ти да ће им по ћи за ру ком и оно што ни је аме рич ком про из во ђа чу че ли ка Ју-ес сти лу, да ће одр жа ти про из вод њу у сме де рев ској же ле за ри. Вра ће на под др жав но окри ље Же ле за ра Сме де ре во по кре ну ла је про из вод њу „за ду ва ва њем” ви со ке пе ћи број два а пр во гво жђе ће про цу ре ти у пе так. Кон сул тант за стра на ула га ња Ми лан Ко ва че вић при ме ћу је да је капацитет Железаре преко два милона тоне и да ако се добро не искористи њен капацитет она остварује врло велике губитке.

Определит и се за м ање зл о или за б ел и листић

Сме ше ћи се и по зи ра ју ћи из но вог мо де ла ита ли јан ског Фи ја та, ко ји ће се до ду ше про из во ди т и у Ср б и ј и, пред с ед н ик Борис Та дић је, са сај ма ауто мо би ла из Же не ве, по ру чио гра ђа ни ма да по сле ово га мо гу да има ју ви ше по ве ре ња у сво ју др жа ву. Сва ка при ли ка се ко ри сти за убе ђи ва ње би ра ча у успех. Но, ве ру ју ли гра ђа ни још увек у пред из бор на обе ћа ња. Јед на од нај по пу лар ни јих ди сци пли на је про гла ша ва ње успе хом Ср би је и оно га у че му ње не вла сти и не ма ју не ког уде ла. Се де ћи за во ла ном ита ли јан ског че т во ро точ ка ш а и по з и ра ју ћи фо то ре пор те ри ма са три пр ста на ха у би цр ве ног Фи а та 500Л, пред сед ник Ср би је Бо рис Та дић је за пра во био ве ћа зве зда од но вог мо де ла Фи а та. Али ни је све за слу ге при пи сао се би, по ру чио је да је то про мо ци ја и Ср би је.

њим док му ман дат ни је окон чан раз ре ше њем. Као не ко ко је пре го ва рао са Фи а том сла бо до бит но је у Же не ви при ме тио да „сви ко ји су сум ња ли ове че ти ри го ди не да ће се ово де си ти, сад тре ба да ски ну ка пу и ка жу хва ла бо гу Ср би ја по но во про из во ди ауто мо бил“. Ко сад ов де за пра во про из во ди овај Фи ат за пи та ће се не ко не у пу ћен. Алек сан дар Сте ва но вић из Цен тра за сло бод но тр жи ште ка же да је то по си сте му ако не ма те чи ме да се хва ли те он да из ми сли те не што. “Не би сте си гур но ви де ли Ба ра ка Оба му ка ко иде да се хва ли но вим мо де лом ко ји је Форд по чео да про из во ди или не ка ја пан ска ком па ни ја ко ја је ин ве сти ра ла у САД. Зна чи, јед но став но то је да у нео до стат ку до брог стан дар да и дру гих ства ри ви ну ди те та ко не ке про из во де ко ји де лу ју мо жда ле по не ком про сеч ном би ра -

„ Губици су в ећ и ако се мање про из вод и, а са др уге с тр ан е, још ув ек су н ис ке цене на светском тржишту че лика по ко јима би Железар а имала гу бит ак и кад би искористила све свој е капаци тете“, к аже Ковачев ић. У иг ри је и опрем а за бебе . У акцији „ Бит ка за бе бе”. потпис ни ци за уки дање ПДВ н а храну, опрему и одећу з а бебе су и мн оги пол ит ич ари, међ у њима и п ре д- седни ца С ку пштине Славица Ђукић-Дејан овић. Н ек и коме н- татори у пи та ли су зашто у ме сто потписа није у досада шњ ем ма н- дату п окренула ин ицијат иву да се тај по рез већ укине. Вла ди мир Јешић, к оо рдинат ор Б еб ац порта ла ка же да они већ пет год ин а и н- систир ај у на умањ ењу ек ономске цен е родитељства. “ О родите љству и п одр шци ро ди тељима се искључиво пр ича у вр ем е предизбор ни х кампањ а. И разлог за шт о смо крен ул и у ово п от пи сивање у време преди з- борне к амп ање је у право то шт о сада очекујем о да на површи ну изађ у сва она обећањ а и да натерам о полити чаре д а одмах на кон избор а п ри ст упе с мањењу пд в и већо ј борби за род и- тељство”, нав од и Јешић . Шт а н ам онда то в ласт нуди, успехе, ре а л на обећ ањ а или Поте мкинова с ела . Кол умниста Теоф ил Панчић каж е да вла ст

Карлос Слим и даље најбогатији човек Glas Amerike

Ф О Т О Г РАФ И Ј Е Д А Н А

Авганистанке претражују интернет у Сахар гулу, првом интернет кафићу у Кабулу (АП)

К иће ње туђим п ер је м Б ило би добро ка да би у Србиј и ма ње било кол ективни х ус пеха и када би се поли ти чи рари и обични људи конц ентрисали н а индивидуалне успехе и грешке , каж е економ ис та Алек сандар Стев анови ћ. „ Успех Нов ак а Ђо ковића ј е само његов, то није успех Срби је. Усп ех Фија та је у спех једне велике ком па ниј е која је и згледа ја ко добр о испре говарал а са нашом влад ом, а она је опет, с друге с тране , решил а неки с вој п роблем у К рагујевцу, који ћемо ми грађани Србије доста платити из свог џепа. Тако да се не треба китити туђим перјем“, закључује Стевановић.

Глад иј аторска б ор ба з а гласо ве

Раднице фабрике цигала у Нахравану, у Ираку (Ројтерс)

При томе не би треба ло забор а- в ит и да изб ор и тек треба да буду рас писани шт о би зн ач ило д а прис ус тву је мо само поче тку . Са старта з ва нич но незапо чете кампање Бори с Тади ћ је у једно ј фабриц и чо колада рекао запосле ним а да су изабрали ј едан не веро в атно леп по сао . „Иако ја нисам неки вел ики љ у- битељ чокол ада, ал и зн ам да ј е чоколада бит на за чов ек а у врл о теш ки м околностима , и ја посл е овога с игурн о мења м свој пр ис туп чоколади“, навео ј е о н. Мо жд а ће чоколада бити једино што ће грађанима остати за утеху након избора с обзиром на оно што им политичке партије нуде. Људмила Цветковић

Стандард гори само у Албанији

Јапанска лука Кесенума годину дана после катастрофалног цунамија 11. марта 2011. (АФП)

Radio Slobodna Evropa

ексички тајкун Карлос Слим задржао је прво место на Форбсовој листи најбогатијих људи, са богаством процењеним на 69 милијарди долара. На другом месту је оснивач Мајкрософта Бил Гејтс, док је трећепласирани власник компаније „Беркшир Хатавеј“ Ворен Бафет. У години неизвесности, на врху нема промена. То је закључак часописа Форбс који је објавио годишњу листу светских милијардера. Најбогатији човек у свету и даље је мексички тајкун за телекомуникације Карлос Слим, који се на Форбсовој насловној страни нашао трећу годину за редом. „Ни један Американац не доминира економијом своје земље, као што је то случај са Слимом у Мексику. Већи дио богаства зарадио је приватизацијом телекомуникационог сектора. Његова компанија, Телмекс, се ширила и Слимов удео само у томе је сада вредан 39 милијарди долара. Његово богаство процењује се на 69 милијарди, што је у ствари пад од пет милијарди у односу на протеклу годину”, каже уредница у Форбсу Луиза Крол. Мексички бизнисмен сада је укључен и у малопродају, финансије и енергетски сектор. Последњих година такође је улагао у иностранству. Власник је дела Нујорк Тајмса, америчке

ко рис ти своје рес урсе и п рика зује с ве успехе, у кључујући и реалн е, и тобожње, и по тенцијалне, као готову ствар и њихову личн у заслугу . “Ови неки призор и које виђамо ов их да на, ово сејањ е оптимизма, ови Фијати, пдв за беб е и тд ., то је нарав но де о кампање. Ра зу ме се да то не знач и д а су те ст ва ри саме п о себи лоше, ал и се ј а б ојим, је р на м је такво и ск ус тво, да много тога што се громо гласно н ај ављује ка с- није се изјал ов и. С друге стране глав ни, избо рн о нај потентн ији део опозици је зап раво следи т е мат рице власт и г ово рећи: ми бисмо исто то рад ил и са мо боље”, к аже П анчић.

sreda14.mart2012.

Мек сич ки тај кун Кар лос Слим

робне куће Сакс и инвестиционог фонда Блекрок. Прошле године, профитирао је на продаји удела у нафтној компанији Бронко Дрилинг. Разлика између Слима и другопласираног Била Гејтса је међутим смањена, након што се богаство оснивача Мајкрософта увећало са 56 на 61 милијарду. Гејтс и трећепласирани Ворен Бафет само су двојица од 425 америчких милијардера. Русија, са 96 милијардера, има једног милијардера више од Кине, другопласиране прошле године. Москва такође има више милијадера од било ког другог града, чак и Њујорка и Лондона.

“Ово је била изузетно неизвесна година. Прошле године било је 1210 милијардера, ове 1226, што је раст од само 16. Реч је међутим о много сложенијој ситуацији. Било је 128 новајлија, 117 који су испали са листе и 12 који су преминули. Тако да постоји велики број нових лица, као и много оних којих више нема” На листи су се нашле и 104 жене, међу којима је најмлађа милијардерка Сара Блејкли, оснивач америчке компаније за доњи веш “Спенкс”. Најбогатији Кинез је технолошки магнат Ли Ка-шинг. Он је међу првих десет чије укупно богаство се процењује на више од 395 милијарди долара.

уповна моћ грађана Босне и Херцеговине веома је ниска и за 70 посто је слабија од просјека у земљама Европске уније. Иза БиХ је само Албанија, која има за један бод лошију куповну моћ. За просјечну плату грађани БиХ могу купити 600 векни хљеба или 300 литара бензина - и имају најнижи стандард у Европи. Већина их ипак свакодневно живи на хљебу и млијеку. Но, власти у БиХ немају никакву економску стратегију нити визију како да поправе стандард грађана. Умјесто тога најављују скоро дизање стопе ПДВ-а како би на тај начин закрпили дефиците у буџетима. Због раста цијена основних прехрамбених производа крајем прошле године, те ионако малих плата бх. грађана знатно се мање купује у поређењу с претходном годином, кажу грађани Бање Луке. Стандард бх. грађана је најнижи у региону. То потврђује и чињеница да бх. грађани за просјечну плату која износи 410 еура могу купити 604 векне хљеба, док грађани Хрватске и Србије могу купити готово двоструко више. Но, већина грађана у БиХ нема ни просјечну плаћу, те не може себи приуштити ни основне животне намирнице. Куповна моћ у БиХ је три пута мања од просјека у Европској унији, кажу у Институту омбудсмена за заштиту потрошача у БиХ. Помоћница омбудсмена Медиха Бакаловић упозорава и да грађани БиХ добар дио својих примања троше и на комуналне услуге, чије цијене такође свакодневно расту. Мирна Садиковић

Канадски министар иностраних послова Џон Берд разговара с председником Бурме Тен Шејном (Ројтерс)

Научници су саопштили да ће соларна олуја, највећа у последњих пет година, закратко пореметити магнетно поље наше планете, али и проширити чаробно северно светло по Земљиној кугли. Излазак сунца над планином Худ у америчкој држави Орегон (АП)

sreda14.mart2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Dana, 14. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, dava}emo dvogodi{wi pomen u [ana~koj crkvi u Koviqu.

POTREBNA `ena za ~uvawe starije osobe. Telefon 067/618-350. 48767

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 48834

PRODAJEM bukova drva sa prevozom, ta~na mera, mo`e rezana i cepana. Telefoni: 064/1433-409, 021/6419-439. 48053 RESTORAN organizuje da}e, pomene, razne vrste sve~anosti... Meni od 450 - 600 dinara. Telefoni: 444-141, 6338940. 48422 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, el. motore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefon 062/649-000. 48560 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 48606 KUPUJEM kwige. Telefon 064/99-45-002. Mile. 48827

\or|e Kika{ 1983 - 2010.

Sine, tuga i bol su isti. Ti i daqe `ivi{ sa nama. U maminim si mislima svakog ~asa. Neka te ~uvaju An|eli i tvoj tata Rade.

Tvoja sestra, brat, Toma i mama.

48915

DVE GODINE BEZ

\or|eta

@ivot bez tebe je tu`an. Se}awe sve vi{e boli. Nikada te ne}emo zaboraviti.

DVOGODI[WI POMEN na{em bratu

Tvoja tetka Vesna, te~a, brat, snaha, mali \or|e i baba Nada.

48914

Posledwi pozdrav dragoj

Radetu ]ulumu Dragi brate! Iako vreme le~i rane, na{e jo{ nisu zale~ene. Srce nas jednako boli. Nisi me|u nama, ali si u na{im mislima, u zraku sunca, u treptaju zvezda, u na{im snovima.

Vukici

Sestre: Jela i Jovanka, bra}a Uro{ i Mi}o sa porodicama.

od Zorice i @ivka.

48823

48917

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Sreto Kerkez 18. 4. 1939 - 12. 3. 2012. preminuo u 73. godini. Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 14. 3. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Qubica, deca Du{ko i Jadranka sa porodicama. 48879

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

SE]AWE

sreda14.mart2012.

2010 - 2012.

Posledwi pozdrav na{oj miloj i dragoj sestri

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Vukici Mari}

Tu`nog srca javqamo da je u 61. godini preminula na{a draga majka, sestra i baka

Vuki Tuga se ne meri ni re~ima ni suzama, ve} prazninom koju si ostavila. Hvala ti za sve {to si u~inila za na{u decu i nas. Dragan i Grozda sa porodicom.

Dragoslav Baj{anski Baja 1953 - 2010. S qubavqu, Tvoji: sin Bojan i supruga Milica.

48910

Vukica Mari} Sahrana je danas, 14. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici. O`alo{}ena }erka Marina sa porodicom.

Tvoje sestre: Marica, Jelena i Vesna.

48895

48909

Danas, 14. 3. 2012. godine navr{avaju se tri godine od smrti na{eg nikad zaboravqenog voqenog tate, supruga, dede

Iako si zauvek oti{la, znamo da }e najlep{i deo tebe, tvoja dobrota i qubav za bli`we, zauvek ~uvati i grejati srca svih onih koje si volela.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 13. marta u 63. godini preminuo na{ dragi

od sestri}a Dalibora Te{endi}a sa porodicom. Ose}amo veliku prazninu, jer se ugasilo veliko srce. Uvek }e{ `iveti u na{im najlep{im uspomenama.

48898

48900

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{eg dragog

\ure Stojakovi}a

dr Todora Zeremskog Bol i tuga ne mere se re~ima ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

\uro Stojakovi}

Tvoji: brat Mitar i sestra Qubica sa porodicama.

Tvoji najdra`i: supruga, }erke, unu~ad i zetovi. 48859

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Posledwi ispra}aj je danas, 14. marta, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

48896

Posledwi sinu

pozdrav

voqenom

TU@NO SE]AWE na na{eg voqenog

Posledwi pozdrav na{em

Tvoji: supruga Marija, sin Mladen i }erka Vesna sa porodicom.

48893

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{eg voqenog tate i dede

Milici Ili}

Radetu Igwi}u od: strica Stojana sa porodicom, brata @eqka sa porodicom i ostale rodbine.

15. 3. 2009 - 15. 3. 2012.

Kom{ije iz zgrade Podgori~ka 2-8.

od majke Ane.

Tvoja Ivanka sa decom.

48880

48897

48892

48877

TU@NO SE]AWE

POMEN

^ubrilo Vladimira

\uri

Posledwi pozdrav dragom zetu

\ure Stojakovi}a

Pro{lo je tu`nih 40 dana od kako nije sa nama moja sestra

Vole te tvoji: }erka Vesna, unuke Sara i Lena i zet Zoran.

48894

Dr Sa{a Stojanovi}

Jovan Mari}

Dragi Jovane, ve~no }e{ biti u na{im srcima.

Posledwi stricu

DVOGODI[WI POMEN

2005 - 2012.

iz ^erevi}a 2007 - 2012.

Ugradio si neprolaznost: prijateqstvo, snagu, oslonac, mudrost, gordost, podr{ku i na{u qubav oduvek i zauvek...

Tvoji najmiliji.

Tvoji: baka Ru`a, Vesna i Dejan.

48878

48872

dragom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

pozdrav

PETOGODI[WI POMEN na{oj najmilijoj mami, baki, sestri i ta{ti

Sreti Kerkezu

Jelica Radanovi}

Uspomenu na tebe i tvoju dobrotu ~uva}e tvoj {urak Stevan Mrku{i} sa porodicom.

Po dobru je se se}aju: brat Vojislav, snaha Miroslava i wen Dragan sa porodicom.

48884

48882

Posledwi pozdrav dragoj

Danas, 14. 3. 2012. godine navr{ava se godinu dana od kad nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

Rade ]ulum 1943 - 2010.

Slavici Miti} 2007 - 2012.

Nije istina da vreme le~i sve. Tuga za tobom i bol su isti svaki dan. Ni jedna re~, ni jedna suza nije dovoqna da ti ka`emo koliko nam nedostaje{.

Rajki [vowa

Sreti Kerkezu od Mare i Mire sa porodicama.

48881

obele`i}emo danas, 14. 3. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu u Veterniku. Porodice: [vowa i Jovanovi}. 48871

Pomen }emo obele`iti danas, 14. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Vukici

Qubomir Anu{i}

Zauvek tvoji: supruga \ur|ica, sin Goran, }erka Sne`ana sa porodicama.

]erke Tawa i Jasna, unuci Irina i \or|e, sestra Saveta i zet Zlatko.

od porodice Mati}.

48888

48885

48916

1953 - 2011. Vreme ne le~i tugu i bol, voqeni suprug, tata i deka se ne zaboravqa. Tvoji najmiliji. 48806

tv program

sreda14.mart2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Злогласни атентати 09.30 Тридесет пет година радио-драме Радио Новог Сада 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.35 Кухињица 12.10 Заједно 12.40 Здраво живо 13.10 Фаца 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок

Три и по деценије ра дио-дра ме

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Све о животињама Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Аналија За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Дискавери Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.48 10.00 10.27 12.00 12.15 12.28 12.35 13.17 14.13 14.25

Вести Јутарњи програм Јутарњи Дневник Јутарњи програм Вести Оно као љубав Гастрономад Траг Биографије Дневник Спорт плус Евронет Истражитељи из Мајамија Село гори, а баба се чешља Гастрономад Фудбал - Јелен суперлига: ОФК Београд - Партизан, пренос

Про шле го ди не на вр ши ло се 35 го ди на од по чет ка ра да Драм ског про гра ма на срп ском је зи ку Ра дио НС. У еми си ји уче ству ју уред ни ца драм ске ре дак ци је РНС: Мирјана Петрушић, те а тро лог Мирослав Радоњић, ре ди тељ Тибор Вајда, драм ски умет ни ци Миодраг Петровић, Александар Гајин, Ратко Радивојевић и дру ги. Ре ди тељ: Милан Белегишанин Сце на ри ста: Борислав Хложан (РТВ 1, 09.30) 16.00 17.00 17.20 17.50 18.50 19.30 19.50 20.10 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.50 00.15 00.40 01.05

06.30 07.00 07.45 08.35 09.25 10.00 10.25 11.05 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 15.00 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 23.00 23.25 00.00

Миљеница ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Најбоље из Петказања Историја француске обавештајне службе Документ Биоскоп Војвођански дневник Међународни тероризам од 1945. Историја ранцуске обавештајне службе Један на један Документ Биоскоп Најважнија адреса Студио „М”

Кухињица – мађ. Кад кућа није тесна Нови таблоид НС Концерт: Руски козаци 2. део Златно звонце популарности Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Знам да ништа не знам, представа за децу Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Крв и ружа ТВ баштина Добро вече, Војводино (ром) Пословни успех (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Фолдер култура ТВ баштина ТВ Продаја

06.02 06.57 07.18 07.23 07.33 07.38 07.43 08.04 08.14 08.19 08.45 09.08 09.28 09.47 09.56 10.27 10.55 11.30 11.35 12.08 12.30 12.55 13.00 14.02 14.28 14.50 15.09 15.23 15.50 16.32 17.03 17.58 18.26

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 10.30 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.50 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Вреле гуме Истрага Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Прст у око Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 Барса ТВ: Сантандер – Барселона 11.45 Ајакс ТВ 12.00 Преглед Премијер лиге 13.00 Фудбал мондијал магазин 13.30 Премијер лиге: Ливерпул – Евертон 15.00 Руска лига 15.30 Португалска лига 16.00 Преглед Шампионата 17.00 Руска кошарка: Красние Крилија – Јенисеј 19.00 АТП Мастерс Индијан Велс 1/8 Финале 03.00 ЕБЕЛ плеј оф: Кац – Медвешчак

Пипи шоу У овој емисији представићемо вам једну занимљиву животињу, у питању је – пас бигл. Сазнаћете нешто више о виолини. Сви ви који волите спорт упознаћете се с интересантним спортом - планинарењем. Специјални гости у овој емисији су песници за децу Саша Божовић и Раша Попов. (КТВ, 20.00) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни

20.25 20.42 21.13 22.09 23.44 00.11 00.54

Концерт за добро јутро Слагалица, квиз Датум Верски календар Ози бу Мифи Попај Томас и другари Животиње којима се дивимо Плава птица Математика у срцу Петар Други Петровић Његош Арс практика Верски календар Е-ТВ ТВ мрежа Хит либрис Знакови времена Добро је, добро је знати Концерт Д. Млађновића и Камерата академика ТВ фељтон Датум Трезор Плава птица Математика у срцу Петар Други Петровић Његош Арс практика Узбуна Ви и Мира Адања Полак Линк Поаро У свету Фудбал: Јелен супер лига, Црвена звезда-Смедерево, пренос Фудбал: Лига шампиона Беокулт Поаро Гласови памана 2, филм Немања Радуловић, музички програм Великани музичке сцене Трезо

Бранислав Ивановић

ФУД БАЛ: ЛИ ГА ШАМ ПИ О НА

Чел си – На по ли (РТС 1, 20.40) 16.20 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.40

03.15 04.00 04.03 04.43

Ово је Србија Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Село гори, а баба се чешља Фудбал: Лига шампиона, Челси-Наполи, пренос Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Тихи сведок Ноћни биоскоп: Невероватне приче, филм Оно као љубав Вести Око Гастрономад

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.10 22.15 23.15 00.15 01.15 02.15 02.45

Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Сулејман Величанствени Три Хил Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Сурвајвер Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Паклена кухиња Пирамида Сурвајвер-без цензуре Три Хил Експлозив Ексклузив

23.09 23.55 00.10 00.20 01.15

06.30 Улови трофеј 07.00 Маратон 07.55 Двоугао 08.00 Копаоник 08.30 Породица Серано 09.45 Топ шоп 10.00 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.35 Отворени студио 12.00 Породица Серано 14.00 Вести 14.30 Доктор Хаус 15.30 Терминатор 16.15 24 17.05 Менталиста 18.00 Вести 18.30 Филм: Неки то воле вруће 21.00 Филм: Врати ми се 23.00 Менталиста 00.00 Филм: Празници са Ејприл 02.00 24

dnevnik

c m y

Памела Адлон

Кре вет од ру жа На кон тра гич не смр ти су пру ге на по ро ђа ју, Лу ис, мла ди би зни смен са Вос три та, од у ста је од ка ри је ре и бо га ће ња. Гу би так нај дра же осо бе са свим га је про ме нио и он отва ра цве ћа ру и по чи ње сам да до ста вља цве ће, кли јен ти ма, сре ћан ка да успе да иза зо ве осмех на ли ци ма сво јих му ште ри ја. Уло ге: Кристијан Слејтер, Мери Стјуарт-Мастерсон, Памела Адлон Ре жи ја: Мајкл Голденберг (Б92, 21.00) 06.00 Доушници 08.00 Вести 08.15 Топшоп 08.40 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.35 Топшоп 11.00 Цртани филмови 13.00 Филм: Породица полицајаца 14.50 Топшоп 15.05 Истражитељи из Мајамија 16.40 Спортски преглед 17.05 Два и по мушкарца 18.30 Вести + Између две ватре 19.30 Штрумфови 20.20 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Кревет од ружа 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Породица полицајаца 2

05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.15

Добро јутро Гранд парада Градске вести Тачно у подне- живо Гранд шоу Сестре Мирис пролећа Национални дневник Острво Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм: Полицајац под контролом 02.00 Калифорникација 02.30 Филм: Окупљање

05.00 07.55 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Ешли Боба и Биба Залив шкољки Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Сабринин тајни живот Генератор Рекс Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Ешли Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Граница Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Једна жеља, једна песма Вести Добра жена Парови – преглед дана

Чеда Марковић

Јед на же ља, јед на пе сма Ове сре де го сти у еми си ји аутор ке Ерне Перић су Чеда Марковић и Елена. Ипак, то ни је све, уз ор ке стар Мише Мијатовића пе ва ју још два го ста из не на ђе ња. Веч ни хи то ви на род не му зи ке по пут „И да се вра те го ди не мла де” улеп ша ће ве че код ку ће. (Хепи, 20.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

sreda14.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ИЗ ВО ЂАЧ РЕ КЛАМ НИХ РА ДО ВА НА БАЛ КА НУ

Пи ше: Иван Станковић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Четири венчања - Америка Удварање у мраку Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Болести којих се стидимо Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова

08.00 Викторијанска апотека 09.00 Гиганти готике – поглед у небо 10.00 Истина о Јурију Гагарину 11.00 Исток-Запад: путовања из средишта Земље 12.00 Египат 13.00 Александрова највећа битка 14.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Афера Каравађо 17.00 Тајне Партенона 18.00 Камерман: живот и дело Џека Кардифа 19.30 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 20.00 Египат 21.00 Тајни ратови 22.00 Дешифровање мајанског кода 23.00 Тајм тим година XИ 00.00 Афера Каравађо 01.00 Тајне Партенона

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Књига о џунгли Осветник Велики транспорт Чудо у Ливерпулу Џони Вац Дракула 2000 Мрак филм 3 Еротски филм Еротски филм

Мрак филм 3 У кра љев ству ста рих ма ги ја и стан дард не бор бе до бра и зла, јед но си ро че ма ги јом по ку ша ва да свет осло бо ди опа сно сти. Под та квим окол но сти ма, од Мрак фил ма 3, мо же мо оче ки ва ти сјај ну за ба ву и смех до су за... Уло ге: Ана Фарис, Ентони Андерсон, Лесли Нилсен, Камерyн Манхајм, Симон Рекс, Питер Бојл Ре жи ја: Дејвид Зикер (Синеманија, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.00 Лугарница 10.09 На резерви - стотину година нафтне политике, док. филм 11.11 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.30 Кад заволим, време стане 13.17 Др Оз, ток шоу 14.10 Реч и живот 14.42 Алпе Дунав Јадран 15.15 Понос Раткајевих 16.02 Алиса, слушај своје срце 16.45 ТВ календар 17.26 Хрватска уживо 18.25 8. спрат, ток-шоу 19.10 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Мисија 21.04 Паралеле 21.35 24 22.25 Отворено 23.15 Дневник 3 23.50 Други формат 00.41 Путем европских фондова 00.57 Време је за џез 01.42 Ин медијас рес 02.07 Злочиначки умови 02.48 Прекид програма ради редовног одржавања уређаја

Пеџет Бревстер

СЕ РИ ЈА

Зло чи нач ки умо ви Је ди ни це за би хе ви о ри стич ке ана ли зе у овој епи зо ди ис тра жу је зло чи не се риј ског уби це ко ји на су мич но би ра жр тве на ве о ма упа дљи вим ме сти ма, ка ко би пр о ши рио страх у јав но сти... Уло ге: Џо Мантења, Томас Гибсон, Пеџет Бревстер, Шемар Мур, Метју Греј Ре жи ја: Нелсон Мекормик (ХРТ 2, 23.05) 07.51 08.22 08.48 09.10 10.00

23.05 23.52 00.13 00.35 01.15 02.04

Мала ТВ Мега Минди Конор на тајном задатку Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Исповест ружне полусестре, филм Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Светски скијашки куп, снимак Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Ватерполо ЛП:Југ -Васас, пренос четвртфинала Ритам џунгле 2 Ин медиас рес Фудбалска Лига првака емисија Фудбалска Лига првака: Челси - Наполи, 1. полувреме Фудбалска Лига првака: Челси - Наполи, 2. полувреме Фудбалска Лига првака емисија Злочиначки умови Кет и Ким Симпсонови Мерси Којак Ноћни музички програм

07.55 09.30 11.00 12.30 14.05 15.45 17.20 18.55 20.25 22.00 23.25

На ивици Управник ред рока Мрачни анђео Розвел Блејд у хонгконгу Боље мртав него жив 10.000 црнаца по имену Џорџ Преговарач Четврти спрат Божић за ожењене Татини анђели

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Злочини и преступи Срећни бројеви Боб Робертс Авантуре Рокија и Булвинкла Сенке и магла Ф/X – Убиство триком Мрачна половина Лакоћа Крем бруле Приче

13.33 15.03 15.25 15.50 16.36 17.10 18.00 18.20 18.35

21.39 22.37

Драги Џоне Спасавање пеликана 895 Шпијун из комшилука Шерлок Холмс Срећно до краја живота Непобедиви Карате Кид Васпитање за почетнике Џорџија О‘Киф Дизање Узвратни ударац Срећа Симон Кониански Смешни људи Џона Хекс

07.45 Кобра 11 09.40 Ексклузив таблоид 10.05 Вечера за 5 11.10 Ватрено небо 12.10 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сурвајвер 21.45 ЦСИ Њујорк 23.30 РТЛ Вести 23.45 Сурвајвер: Без цензуре 00.40 Кости 01.25 Астро шоу 02.25 Кости

СЕ РИ ЈА

20.40

06.00 07.45 08.25 09.55 12.00 13.40 15.50 18.10 18.35 20.05 21.50 22.40 23.40 01.15 03.40

18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Филм:Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Дијагноза: Убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Хаваји 5-0 Филм: Свемоћни тор Филм:Ухвати Картера

ЦСИ: Њу јорк

19.52 20.00 20.26

Ана Фарис

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20

Брач ни пар бру тал но је пре ту чен у свом кре ве ту. Вол тер Тра верс пре ми нуо је од за до би је них уда ра ца, али ње го ва су пру га успе ва да по зо ве по моћ. Мек от кри је да по зна је на па да ча и иден ти фи ку је га као њи хо вог си на... Уло ге: Гери Синис, Кармин Ђиовиназо, Села Вард, Хил Харпер Ре жи ја: Ен Донахју (РТЛ, 21.45)

Села Вард

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аута по мери 2008. Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Препродавци аутомобила Благо на отпаду Суперљуди Стена Лија Позадина авионских несрећа Разоткривање митова Препродавци аутомобила Благо на отпаду

09.00 09.30 10.30 11.00 12.00 14.00 15.45 17.15 18.00 20.00 20.05 20.10 21.15 21.20 21.30 22.45 23.45 00.45

Аутомобилизам Алпско скијање Скијашки скокови Алпско скијање Тенис Алпско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Фудбал Сви спортови Коњички спортови Голф Једрење Сви спортови Тенис Крос-кантри скијање Фудбал Алпско скијање

Го во ри шпан ски да те цео Бал кан раз у ме

ра том раз ру ше ној Бо сни, го ди ну-две на кон ња лу ке, Би ха ћа и Мо ста ра. Пр ви раз го во ри су до ста Деј то на, ма ло је шта функ ци о ни са ло на ни - обе ћа ва ли – љу ди су би ли спрем ни да уђу у та кав по воу це ле те ри то ри је. Три ен ти те та – бо шњач - ду хват, оста ло је са мо да одем до Мо ста ра и ло кал ки, срп ски и хр ват ски – ви ше ни су би ли у зва нич ном ну, нај гле да ни ју, ста ни цу уба цим у си стем. ра ту, али ни у љу ба ви. По до зри во су се гле да ли ко је У то вре ме, Мо стар је ја сно био по де љен на му ода кле, ко га је ко клао, и ни су баш би ли рас по ло же - сли ман ски и хр ват ски део. Ма ли број љу ди је пре ла ни за мир и то ле ран ци ју. Сме та ло ми је, про фе си о нал но, што ни ме диј ски про стор ни је је дин ствен. По сто ја ла је Фе де рал на те ле ви зи ја, ко ја је има ла сту ди ја у Мо ста ру, Са ра је ву и Ба ња лу ци, тре ба ло је да бу де објек тив на и по кри ва оно што је Деј тон обе ћао. На жа лост, рат не ра не су и да ље би ле су ви ше бол не, та ко да је та кав је дан уни тар ни кон цепт уна пред осу ђен на про паст, са ста но ви шта мог по сла – на ма ле реј тин ге. Ако сте же ле ли ТВ-кам па њу ко ја би се ви де ла у свим де ло ви ма БиХ, ни сте мо гли да иде те на јед ну или две ста ни це, не го на кан то нал не, што је ком пли ко ва ло и оте жа ва ло си ту а ци ју јер су ре ги о нал ни ме ди ји увек ма ње ефи ка сни од Изрешетано седиште Федералне телевизије БиХ на ци о нал них. С дру ге стра не, на ши кли јен ти су тра жи ли јед но ста ван и ефи ка сан зио с јед не на дру гу стра ну, а још ма њи гле дао за јед при ступ, не што што је уоби ча је но на нор мал ним тр - нич ке про гра ме. Схва тио сам да, ко ри сте ћи ме ди је у жи шти ма, што БиХ тих да на ни је би ла. дру гим кан то нал ним цен три ма, има мо до вољ ну Тај про блем нор мал ним пу тем, сва ка ко, ни је мо - кри тич ну ма су по кри ве но сти бо шњач ке по пу ла ци је, гао да се ре ши, а за ме не је, упра во због то га, пред - тре ба ли су нам још Хр ва ти. ста вљао иза зов. Опет сам на у чио ча ри ен гле ског је Хер це го ви на, или Хер цег-Бо сна, би ла је за тво рен зи ка и рад с ве ли ким кли јен том, ко ји ми је јед ном и вр ло хр ват ски ори јен ти сан део ју го за пад но од Мо ре као: за нас је сва ки про блем иза зов?! Ма ло су тра ста ра, ко ји је пот пу но гра ви ти рао Хр ват ској. Је ди но – иза зов ми је што су ме ухва ти ли да сам про шао што је би ло ло кал но, а при хва тљи во, би ла је јед на кроз цр ве но све тло? Иза зов је што не ле те ави о ни? хр ват ска „по ста ја“ ко ја је, по по да ци ма ко ји ма смо Мо жда на ен гле ском, али на срп ско-хр ват ко-бо - рас по ла га ли, има ла нај ве ћу гле да ност у хр ват ском шњач ком, си гур но не. де лу БиХ. Али, по у чен про пу ште ним шан са ма из не ких дру Та ста ни ца је на ста ла на на чин ко ји је био тих го гих зе ма ља, у овом сам ви део при ли ку. Ако не по - ди на вр ло чест – слу чај но. Њен вла сник, ко га ћу ка сто ји на ци о нал но по кри ва ње јед ном ста ни цом, за - сни је упо зна ти, пре ра та је био ме ха ни чар у ТВ Са ра што да га не кре и ра мо на не ки је во и по сао му је био одр жа ва дру ги на чин? А да се при то ме и ње ре пе ти то ра на Ве ле жу. Свој не што за ра ди? Иде ја је би ла, на „Ка сан дра”, „Есме рал да” и по сао је оба вљао до бро, док ни па пи ру, вр ло јед но став на – по су по че ла не при ја тељ ства. Он оста ле ла ти но а ме рич ке ве за ти ја ке кан то нал не ТВ-ста да је, у јед ном тре нут ку, схва се ри је ко је су „раз ва ли ле“ тио да је уме сто одр жа ва ња тог ни це у је дан си стем, за ку пи ти исто удар но вре ме у свим же ље ре пе ти то ра, бо ље да га „осло дру ге ре пу бли ке бив ше ним гра до ви ма и по ну ди ти им бо ди“ и то је ура дио. По став ши Ју го сла ви је, би ле су до бар про грам, ко ји ће би ти гле вла сник не че га што слу жи еми си г у р ан из б ор за ује д и њ е њ е дан. За уз врат, до би ти од ре ђе ну то ва њу, ло гич но је би ло да он да не по пра вљи во, не са мо ко ли чи ну ре клам ног вре ме на, не што и еми ту је, па је по чео да ме диј ски, по де ље не Бо сне еми ту је са те лит ски про грам, а ин те ре сант ну за на ше кли јен те ко ји ће до би ти же ље ну циљ ну по том и да га сам про из во ди. и Хер це го ви не гру пу, и то по по вољ ним це на Ко рак по ко рак, „по ста ја“ је ма. по ста ла гле да на ТВ-ста ни ца, Сви срећ ни, сви за до вољ ни. ко ја је сво ју ре ле вант ност ба зи ра ла и на зна чај ном Не до ста ја ла је још јед на „сит ни ца“ – све то спро - сег мен ту пра ће ња ло кал ног дру штве ног жи во та, од ве сти у прак су у зе мљи где су по до зре ња још ве ли - свад би, ис пра ћа ја у вој ску, до са хра на. Пре ко при ја ка, где ни ко ни ко ме не ве ру је (с раз ло гом) и да све те ља сам за ка зао са ста нак с овим ме диј ским ма гом и то ура ди не ко ко до ла зи из „агре сор ског“, „са рад - у ју ну 1997. упу тио се у Мо стар. До го вор је био да нич ког“ или „брат ског“ Бе о гра да. се на ђе мо у хо те лу „Еро“. До ла зак у град је био Пр ви ко рак је био нај јед но став ни ји – на бав ка по - стра хо ви то де пре си ван. Крај око Не ре тве, гра ни ца пу лар них са пу ни ца ко је ће има ти до бру гле да ност у из ме ђу хр ват ског и му сли ман ског де ла, био је то тал свим кра је ви ма. Из бор је био јед но ста ван – „Ка сан - но де ва сти ран, уни ште не згра де, без кро во ва, про зо дра„, „Есме рал да„ и оста ле ла ти но а ме рич ке се ри је ра, пу не оште ће ња од ме та ка и гра на та. Хо тел „Ру ко је су „раз ва ли ле“ у дру гим ре пу бли ка ма бив ше Ју - жа“, где сам че сто од се дао ра де ћи за агро ги гант го сла ви је, би ле су си гу ран из бор. „Хе пок„ не ко ли ко го ди на ра ни је, био је ру ше ви на, а Сле де ћи про блем био је из бор кан то нал них ТВ- Ста ри мост у фа зи по пра вља ња ин спи ра тив ног ра да ста ни ца ко је су по свом про фи лу, гле да но сти, а и љу - ха шког ју на ка. Две кон стан те су би ле као и пре ра та: ди ма, мо гу ћи парт не ри у тој но вој мре жи. Од лу чи ли Не ре тва је би ла пре див на, зе ле на и хлад на, а на по љу смо се за ТВ-ста ни це из Зе ни це, Са ра је ва, Ту зле, Ба - је би ло не сно сно то пло. Књи гу Ива на Стан ко ви ћа „ОСНО ВИ КА КО ДА ЛО ГИ ЈЕ”, уз по пуст од 30 од сто, за 907 ди на ра, мо же те на ру чи ти од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), путем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696 или меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda14.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ми сли те о не крет ни на ма, ко је има те мо гућ но сти да ре гу ли ше те и уре ди те на од ре ђен на чин. Про ле ће, као вре ме бу ђе ња при ро де, али и ва шег би ћа, са мо што ни је за по че ло свој про цес и про цват.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

14. mart 2012.

Сре да је сред њи дан у рад ној не де љи. Већ! По тру ди те се да за вр ши те по сло ве, упр кос те шко ћа ма и вре ме ну, тру ду ко ји тре ба да уло жи те. Има те по тре бу за про ме на ма, али вас не што успо ра ва.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

У це ло куп ној си ту а ци ји у ко јој сте, по ла зна осно ва мо ра би ти ја сно де фи ни сан циљ, да би сте би ли успе шни и за до вољ ни. Да кле, не тр чи те на ду ге ста зе, већ на кра ће. Јед но по јед но!

Скло ни сте да ма шта те и же ли те не ка да ле ко се жне ци ље ве, пу то ва ња, што мо же те оства ри ти и ре а ли зо ва ти уз ма лу по моћ ве ли ких при ја те ља. Парт нер не ме ња ни свој на ступ, ни ме ту, ни од сто ја ње.

Све у све му, ни је ло ше. Ре ша ва те од ре ђе не си ту а ци је на по слу или у ве зи с фи нан си ја ма, у би ло ко јем прав цу. Ба рем зна те на че му сте, што је ве о ма ва жно као упо ри ште за бу ду ће ак тив но сти. Успех.

Про дор ни сте и ни ко не мо же ути ца ти на вас, ни ти на ва ше по те зе, пла но ве, на ме ре. И то је са свим ОК. Има те сву сна гу овог тре нут ка, вре ме на и про сто ра. У пре во ду: мо же те не мо гу ће.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Про ла зи те кроз пе рид тран сфор ма ци је, ви ше на спо ља шњем не го на уну тра шњем ни воу. Ја ки сте, твр до гла ви и др жи те се по ма ло изо ло ва но, под ма ском. Ни ко не мо ра да зна би ло шта о ва ма.

Из гле да да сте до шли до гра ни це, до на плат не рам пе, па ће све те ћи по за слу зи и про пи си ма. Ду го ва ња до спе ва ју на на пла ту, у би ло ко јем сми слу. Све што ра ди те зва нич но и по за ко ну је ОК.

Не ће те до зво ли ти би л о ка кве усло ве или уце не, сем ако их са ми не бу де те по ста вља ли. Љу бав ни од нос је зна ча јан и сна жан. Ве за ни сте окол но сти ма, ра до сти ма и про бле ми ма. Спој ду ша.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

До зво ли те се би и ма ло лу до сти и ви ше стра сти јер су да ни то пли ји и јер не мо ра све да бу де озбиљ но и те шко. Осло бо ди те се те ре та од го вор но сти, ко ли ко год мо же те. Ше тај те се и из ве ди те се бе у дру штво.

Шта би сте да нас мо гли учи ни ти за се бе, ре ци мо? Шет ња, опу ште ност, без ми сли и раз ми шља ња. Ме ди та ци ја, а за тим фи зич ка ак тив ност, под оба ве зно, због здра вља. Пре у ре ђе ње до ма.

Има те боч ни уплив Ме се ца из ва тре ног зна ка Стрел ца па и мо гу ће про бле ме с од ре ђе не ном жен ском осо бом. Ва жно је да бу де те емо тив но ис пу ње ни, по зи тив ни и од сут ни. Са чу вај те се бе.

TRI^-TRA^

Ма до ни ни је ла ко V REMENSKA

PROGNOZA

Суво

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 12 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Поп дива Мадона се поверила новинару магазина „Сан” да јој понекад јако тешко пада то што је самохрана мајка четворо деце. Певачица је признала да се од развода с Га јем Ри чи јем, 2008. године, бори да усклади своју каријеру и одгајање четворо деце и да јој нимало није лако. Мадона је додала да често има осећај „као да ће јој експлодирати глава” од свих обавеза које има. - Одгајати четворо деце и одржавати каријеру каква је моја, у исто време, није нимало лако. Нећу да вас лажем, изузетно је тешко бити мајка и певачица, и то успешна - изјавила је певачица. Мадона одгаја четворо деце: ћерке Лурд (15) и Мер си (5) и синове Ро ка (12) и Деј ви да (6). Певачица је тренутно у вези са плесачем Бра хи мом Зај ба том (24), али тврди да он још увек није укључен у живот њене деце јер је за то рано.

Са СунчаниМ интервалиМа

НО ВИ САД: Су во уз про мен љи ву облач ност са сун ча ним ин Rim тер ва ли ма. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на око 12 сте пе London ни. Cirih ВОЈ ВО ДИ НА: Про мен љи во облач но уз по вре ме не сун ча не ин тер ва ле. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Berlin Ми ни мал на тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на 13 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Про мен љи во облач но уз по вре ме не сун ча не ин тер ва ле. Са мо је на за па ду и ју го за па ду Ср би је мо гу ћа ре ђа по ја ва крат Varшava ко трај не ки ше. У оста лим пре де ли ма су во. Ве тар слаб од уме рен Kijev се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра Moskva -3, а мак си мал на 15 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на све Oslo то пли је уз сун ча не пе ри о де и не што обла ка са мо у че твр так. За ви кенд тем пе ра ту ре око 20 сте пе ни Цел зи ју са или не ки сте пен из над St. Peterburg 20-ог по де о ка. Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке има ће по во љан ути цај на хро нич не бо ле сни ке и осе тљи ве осо бе. Пре по ру чу је се при др жа ва ње уоби ча је не те ра пи је и са ве та ле ка ра, као и сло је ви то оде ва ње. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти про бле ми са сном.

VIC DANA

Evropa Madrid

24 18 18 15 11 14 9

До шао Пан та у по се ту код Ла ле и Ла ла му по ка зу је своју див ну ба шту и воћ њак. Ка да су до шли до јед ног ста бла, ка же Ла ла: - Е, ви’ш, Пан то, о ову ја бу ку су се обе си ле последње мо је три же не. А Пан та мо ле ћи во за ва пи: - Та, Ла ло, мо лим те ко бо га, дај ми ка лем од то г др ве та.

4 -2 9 -1 14

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

200 (-23)

Slankamen

280 (-18)

Jaшa Tomiћ

Apatin

266 (-26)

Zemun

328 (-7)

Bogojevo

237 (-25)

Panчevo

335 (-17)

Smederevo

496 (-2)

Baч. Palanka 252 (-22) Novi Sad

244 (-19)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

184 (-2)

S. Mitrovica

197 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

246 (-2)

Beograd

276 (-11)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

317 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

274 (-16)

NERA

Hetin

68 (-4)

TISA

100 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

68 (4)

Reшeњe iz proшlog broja