Dnevnik 14.april 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 14. APRIL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22688 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREDSEDNIK BORIS TADI] PORU^IO DA DR@AVA NE]E ODUSTATI OD OBRA^UNA S KRIMINALCIMA

Srbija objavila rat mafiji

str. 13

TU@ILA[TVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL PODIGLO OPTU@NICU PROTIV [ARI]EVE GRUPE

POSLE JEDNOMESE^NE BORBE ZA @IVOT NAKON SAOBRA]AJNE NESRE]E

Umro Nenad Grozdani} str. 17

U SRBIJI SE SVE ^E[]E PLATE I DUGOVI ISPLA]UJU U NATURI

Blokirane akcije novosadskih hotela „Putnik” i „Vojvodina” str. 13

Ne}emo terati Beograd da bira izme|u EU i Kosova str. 2

ZVEZDA I OFK BEOGRAD U POLUFINALU LAV KUPA

str. 15 – 19

str. 4

NASLOVI

Politika

I N T E R V J U : [TEFAN FILE, EVROPSKI KOMESAR ZA PRO[IREWE

SPORT

Radnicima vino, hleb i ekseri umesto novca 3 Vra}awe mandata na slede}oj skup{tinskoj sesiji

Ekonomija 5 Besplatne akcije sve daqe od hiqadu evra

Poqoprivreda 6 Oranice sigurne do leta, posle {ta im bog da

Novi Sad 9 Referent prodaje hit zanimawe

Vojvodina 11 Tri sela odbila samodoprinos

Crna 12 Majci Katarine Rebra~e 20.000 evra i iz Kikinde

Dru{tvo 14 Pismeni odlaze iz polupismene sredine

Kultura 23 Predstavqen prvi „Pravopisni re~nik srpskog jezika”

PREDSTAVQENO IDEJNO RE[EWE KOMPLEKSA NOVIH BAZENA NA SPENSU

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Povremeno s ki{om

ODBOJKA[I VOJVODINE ZADOVOQNI U^IWENIM

Najvi{a temperatura 16 °S

Kupawac dogodine

str. 7

POLITIKA

sreda14.april2010.

INTERVJU

c m y

2

[TEFAN FILE, EVROPSKI KOMESAR ZA PRO[IREWE

Ne}emo terati Beograd da bira izme|u EU i Kosova (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Evropski komesara za pro{irewe [tefan File u intervju za „Dnevnik“ i dopisni{tvo VAC-a u Briselu najavio je da }e Upitnik Evropske komisije za kandidaturu Srbije biti statusno neutralan o Kosovu, da jo{ uvek veruje da }e dr`ave ~lanice EU dati u junu mandat EK-u da po~ne proceduru za izradu mi{qewa o spremnosti Srbije za status kandidata i da je zabrinut samo za delove reforme pravosu|a koje se odnose na imenovawa sudija i ~lanova Vi{eg saveta sudstava. z U pismu koje ste predali srpskom premijeru, tokom svoje posete Beogradu, izrazili ste zabrinutost zbog nekih re{ewa u reformi pravosu|a, pre svega oko reizbora sudija i mawka transparetnosti. Da li mo`ete preciznije objasniti razloge svoje zabrinutosti?

– Prvo, `elim da preciziram da nismo zabrinuti zbog reforme pravosu|a. Naprotiv, mi je podr`avamo i smatramo da srpska vlada i, posebno, Ministarstvo pravde, rade veoma dobar posao sprovode}i reforme u tako va`nom segmentu kao {to je pravosu|e. Mi samo izra`avamo zabrinutost u vezi s nekim elementima reforme pravosu|a, kao {to su, na primer, procedure za imenovawa. Preporuke Vencijanske komisije u tom smi-

slu Beograd nije ispo{tovao i mi imamo odre|ene rezerve prema pojedinim aspektima procedure imenovawa sudija. Bitno je da smo otvorili komunikaciju s na{im srpskim partnerima o tim pitawima, a najva`nije je da smo naglasili na{u spremnost da pomognemo srpskim vlastima da uspe{no okon~aju reformu pravosu|a. z Nedavno ste pri~ali s glavnim tu`iocem Ha{kog tribunala Ser`om Bramercom o saradwi Srbije s Ha{kim tribunalom. Kakve su va{e impresije posle tog su-

sreta, da li }e slede}i, junski, Bramercov izve{taj biti dovoqno pozitivan da Srbija napravi slede}i korak ka ~lanstvu u EU? – Jedna stvar je {ta sam ja ~uo od wega, a druga je {ta dr`ave ~lanice misle. Mogu da ka`em da imam kombinaciju signala. Rekao mi je da Srbija dobro sara|uje, ali da ima jo{ stvari koje bi trebalo uraditi. Drugo, moramo da vidimo kako }e dr`ave ~lanice ili, boqe re~eno, neke dr`ave ~lanice, interpretirati Bramercov izv{taj. EK nema nikakvih

dilema i mi smo na poziciji koraka Srbije u evropskim inkoju smo izneli krajem pro{le tegracijama. Pokaza}emo u godine, a to je da proces za priUpitniku da ni na koji na~in ne premu mi{qewa o Srbiji teba teramo Beograd da se opredeli po~eti odmah. Nadam se da }e izme|u puta ka ~lanstvu u EU i dr`ave ~lanice u junu na Savete`we da Kosovo bude deo Srtu doneti odluku o po~etku bije. z Ali, {ta ka`ete na ovaj procedure za davawe Srbiji statusa kandidata. pasus iz internog dokumenta z Kakav upitnik }e poslati EK o poseti francuskog {efa EK Srbiji, imaju}i u vidu diplomatije Bernara Ku{neotvoreno pitawe statusa Kora Beogradu, citiram: „Kusova? U normaloj situciji {nerova poruka na sastanciodgovori na pojedina pitawa ma iza zatvorenih vrata srp– koliko je duga~ka granica skim zvani~nicima je bila Srbije, koliko vrlo jasna, Koima stanovnika sovo i evropska ili op{tina – Sadr`aj Upitnika za p e r s p e k t i v a bila bi laka, status kandidata }e Srbije su poveali zbog ~iwejasno pokazati da je zane“? Kako glenice da je 22 drdate na dvoEK statusno `ave EU priznastruki jezik u neutralna o Kosovu lo Kosovo a pet izjavama zvanije – postaju ni~nika, u zavivrlo nezgodna. Tako|e, EU je snosti od toga da li ih izgopre {est godina usvojila povaraju u javnosti ili na zalitku odvojenih koloseka u tvorenim sastancima? evropskim integracijama za – Ne mogu komentarisati neSrbiju i Kosovo. Pitawe je {to u ~emu nisam u~estvovao, {ta je Srbija za Evropsku koali {to se ti~e EK-a, vodili misiju? Srbija bez Kosova, smo konzistentnu politiku i Srbija s Kosovom pod Rezoluslali iste poruke i javno i cijom 1244 ili Srbija s Kosoprivatno, a ta poruka je bila da vom? nema povezanosti srpskog puta – ^uo sam mnogo pitawa na tu u EU i re{avawa pitawa Kosotemu, ali nikada do sada iz tako va. Naravno, EK je isto tako specifi~nog ugla. Mislim da je kristalno jasan i o tome da je vreme slawa Upitnika Srbiju u za svaku zemqu kandidata surukama dr`ava ~lanica EU i {tinski va`no da ima dobre kao {to sam rekao, nadam se da odnose s kom{ijskim dr`avama }e nam dati zeleno svetlo da poako `eli da napreduje ka EU. {aqemo Upitnik Srbiji tokom Nadam se da }e u procesu evrop{panskog predsedni{tva EU. skih integracija u godinama Sadr`aj Upitnika }e jasno pokoje dolaze biti na|eno re{ekazati da je EK statusno neuwe koje }e obezbediti evropsku tralna o Kosovu. Ne postoji vebudu}nost i za Srbiju i za Koza izme|u re{avawa odnosa Besovo. ograda i Pri{tine i slede}ih @eqko Panteli}

DNEVNIK LIDER SVM-a I[TVAN PASTOR

Ma|arska }e podr`avati Srbiju Lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor ocenio je u izjavi za "Dnevnik"da o~ekivana promena vlasti u Budimpe{ti nakon izbornog trijumfa FIDES-a ne}e dovesti u pitawe podr{ku Ma|arske ubrzawu evropskih integracija Srbije.

– Potpuno sam siguran u to da }e Ma|arska, posebno zbog ~iwenice da 1. januara slede}e godine preuzima predsedavawe Unijom, ulo`iti ogromne napore da se u~ine konkretni pomaci i u procesu evrointegracija Srbije – o~ekuje Pastor.

– Uostalom, proteklu godinu bilo je kontakata izme|u zvani~nika iz Srbije, me|u kojima su bili i predsednik Boris Tadi} i premijer Mirko Cvetkovi}, i lidera tada opozicone stranek FIDES Viktora Orbana. FIDES i iz ranijeg perioda ima vrlo `ivu i dobru saradwu s predstavnicima vlasti u Srbiji, i u tom pogledu nema nikavih ko~nica da se ta saradwa ne razvija i daqe – naveo je Pastor.

Stranka Viktora Orbana, naime, vodila je Ma|arsku pre osam godina, pre ulaska te zemqe u Evropsku uniju.

Pastor je ocenio da }e i politi~ki predstavnici vojvo|anskih Ma|ara, a prvenstveno SVM, nastaviti dobru saradwu sa zvani~nom Budimpe{tom i nakon formirawa nove vlade. Dodao je da su kontakti izme|u wegove stranke i FIDES-a veoma dobri i kvalitetni, s obzirom na to da su obe stranke i deo Evropske narodwa~ke partije.

B. D. S.

POLITIKA

DNEVNIK

sreda14.april2010.

3

SRPSKO-HRVATSKI ODNOSI

Do saradwe okolnim putem Odnosi Srbije i Hrvatske, osim u prili~no efikasnoj saradwi dveju policija, trenutno se ogledaju i u odnosu predsednika Borisa Tadi}a i Ive Josipovi}a. Nezvani~ni susret koji su imali u Opatiji krajem marta najavio je opu{tawe prezategnutih odnosa suseda, koji su skoro do pucawa dospeli nakon hrvatskog priznavawa nezavisnosti Kosova. Odnose je dodatno pogor{ala kontratu`ba Srbije protiv Hrvatske zbog etni~kog ~i{}ewa.

Analiti~ari su se posle opatijskog susreta slo`ili u tome da su odnosi dveju dr`ava na prekretnici, ~emu Susret u Opatiji je doprineo i izbor ba{ Ive Josipovi}a za predsednika Hrvat– Niz susreta dva najvi{a srpske. ska i hrvatska zvani~nika uvod su Ubrzo posle Opatije, {efovi u bilateralni susret koji tek tredr`ava sreli su se na jednom od ba da bude zakazan kada se za to foruma u Briselu, a u petak bi stvore uslovi – smatra predsednik trebalo da se sretnu na trilateCentra za regionalizam Aleksanralnom sastanku s predsednikom dar Popov.

Ma|arske Laslom [oqomom. PoPo wegovim re~ima, ovakvi, nesle toga je planirana poseta predformalni, susreti uveliko relaksednika Josipovi}a hrvatskoj zasiraju prezategnute odnose dveju jednici u Somboru, a istog dana i dr`ava. sastanak s Tadi}em u Ba~kom Mo– Imali smo dug period od preno{toru. ko dve godine veoma lo{ih odnosa.

Neformalni, trilateralni i multilateralni susreti dobro su do{li da se na neki na~in pripremi teren za daqe produbqivawe odnosa i za mnogo ozbiqnije, zvani~ne sastanke koji tek treba da se dese – ka`e Popov, i dodaje da je potpuno svejedno gde }e do}i do zvani~nog bilateralnog susreta zvani~nika Srbije i Hrvatske.

Po wegovim re~ima, posle dugog perioda zahla|ewa u odnosima, potrebno je da se javno mwewe u obe dr`ave pripremi za ozbiqniju saradwu: – Susret u Opatiji pokazao je s koliko simpatija su qudi s obe strane granice do~ekali taj doga|aj. Taj susret u onako opu{tenoj atmosferi, bez prevelikih parola, bio je dobra slika opu{tawa odnosa – smatra Popov. – Kada kona~no do|e do zvani~nog sastanka, politi~ari na obe strane ima}e spremnu pozitivnu atmosferu pa }e time lak{e i otvarati ozbiqne teme, poput granica, povratka izbeglica, privredne saradwe, odnosa na Balkanu...

Susrete dvojice predsednika jo{ uvek ne prate i sastanci izvr-

{nih nivoa vlasti, na kojima je da re{avaju bazi~ne probleme s kojima se gra|ani dveju dr`ava svakodnevno suo~avaju, a koji su posledica nere{enih me|udr`avnih odnosa. Na{ sagovornik ka`e da takva pitawa ne mogu re{avati predsednici jer oni imaju strogo ograni~ena ovla{}ewa.

– Oni pripremaju teren za daqe re{avawe problema koji }e ostati predsednicima vlada i ministrima pojedinih resora. Uostalom, ve} je i najavqeno da }e se uskoro sresti premijer Srbije Mirko Cvetkovi} i premijerka Hrvatske Jadranka Kosor i da }e napraviti nekakvu „mapu puta“ za re{avawe spornih pitawa u odnosima dveju dr`ava – obja{wava Popov.

Prilikom sastanka u Opatiji oba predsednika su saradwu dveju dr`ava provukli kroz prizmu evropskih integracija regiona.

Tadi} je tom prilikom istakao da je „saradwa u okviru programa evropskog partnerstva formulacija i sadr`aj zajedni~kog rada u budu}nosti“. Josipovi} je naglasio da su „potvrdili novi pravac evropskog partnerstva, te da se obojica zala`u za iste evropske vrednosti i re{avawe problema“.

P. Klai}

I[TVAN PASTOR NAJAVIO OSTAVKU NA POSLANI^KO MESTO U SKUP[TINI APV

Vra}awe mandata na slede}oj skup{tinskoj sesiji Potpredsednik Vlade Vojvodine i sekretar za privredu I{tvan Pastor, koji je i poslanik u Skup{tini Vojvodine, izjavio je ju~e na{em listu da je nesporno odlu~io da vrati poslani~ki mandat i zadr`i funkciju u Banovini. On je kazao da je o toj odluci u zakonskom roku, odnosno do 1. aprila, obavestio i Agenciju za borbu protiv korupcije, navode}i da }e najavqenu ostavku podneti na prvoj narednoj sednici Skup{tine Vojvodine.

Naime, direktorka Agencije Zorana Markovi} izjavila je pro{le nedeqe da je nekoliko poslanika iz Vojvodine, me|u kojima je imenovala I{tvana Pastora, Dragoslava Petrovi}a i Milana \uki}a, tom telu dostavilo izja{wewe da su podneli ostavke na drugu funkciju. Na{em listu, me|utim, u Skup{ti-

ni Vojvodine prekju~e je re~eno da jo{ niko od poslanika nije podneo ostvaku na tu funkciju. I sam Pastor navodi da u dopisu Agenciji nije pomiwao da je ostavku na poslani~ko mesto ve} podneo.

– U skladu sa zakonskim odredbama, ja sam Agenciju obavestio da }u od dve funckije zadr`ati ovu u Vladi Vojvodine, a da }u se odre}i poslani~kog mandata. Tako|e, nazna~io sam i da }e ta moja odluka biti verifikovana na prvoj narednoj sednici Skup{tine Vojvodine, koja po proceduri jedina mo`e konstatovati ostavku na poslani~ku funkciju, dok se prethodno o tome mora izjasniti i Administrativni odbor pokrajinskog parlamenta – kazao je Pastor.

Dodao je da }e potom poslani~ki klub Ma|arske koalicije od-

REKLI SU

Dejanovi}: Pretwe treba uvek ozbiqno shvatiti Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je ju~e da nema informacije da joj je bilo ko pretio i da je uverena da slu`be koje se bave wenim obezbe|ewem vrlo profesionalno obavqaju posao, ali da pretwe uvek treba ozbiqno shvatiti. Uverena sam da odgovaraju}e slu`be korektno rade svoj posao i da }e uzeti u obzir ne samo pretwe, ve} i rizike i poja~ati obezbe|ewa svima kojima se preti“, rekla je \uki}-Dejanovi}. Predsednica parlamenta je dodala da „ne zna ni{ta o tome da li je stepen wenog obezbe|ewa podignut, {to zna~i da slu`ba koja to ~ini, kada je ona u pitawu, radi vrlo profesionalno“. Ona je naglasila da se li~no ne ose}a dobro kada bilo ko bilo kome preti u zemqi u kojoj je predsednik parlamenta, ali i da bi se isto ose}ala i da je obi~an gra|anin. „Niko se od nas ne ose}a dobro izuzev onih kojima je kriminal posao“, naglasila je \uki}-Dejanovi}.

Bajatovi}: Nagazili smo pravu stvar Zamenik predsednika Odbora Skup{tine Srbije za bezbednost Du{an Bajatovi} najavio je da }e u najkra}em roku zakazati sednicu na kojoj }e se raspravqati o bezbednosnoj situaciji. Bajatovi}, koji posle smene Dragana Todorovi}a (SRS) s mesta predsednika predsedava tim odborom do izbora novog, rekao je da }e odr`ati hitne konsultacije s policijom i posle toga }e, u najkra}em mogu}em roku, zakazati sednicu.

– Nivo pretwi i saznawa obave{tajnih slu`bi ukazuju na to da bi bezbednost predsednika Srbije Borisa Tadi}a i drugih funkcionera mogla biti ugro`ena. Sve to pokazuje da borba protiv kriminala koju je po~ela dr`ava Srbija ima zna~ajne rezultate i da smo u bitnoj meri nagazili pravu stvar jer da nije tako, ne bi bilo toliko otpora i tolikih pretwi – rekao je Bajatovi}.

lu~iti o tome ko }e ga od preostalih kandidata s izborne liste zameniti u poslani~koj klupi.

Prethodno je i {ef poslani~kog kluba „Za evropsku Vojvodinu“ Dragoslav Petrovi} izjavio na{em listu da }e na prvoj narednoj sednici Skup{tine APV vratiti poslani~ki mandat po{to je odlu~io da zadr`i funkciju po-

krajinskog sekretara za nauku. A o toj odluci, kako nam je kasnije potvrdio, obavestio je i Agenciju za borbu protiv korupcije.

U toj agenciji na{em listu ju~e je re~eno da navedeni pokrajinski poslanici nisu dostavili dokaz o podno{ewu ostavke na drugu funkciju, zbog ~ega }e dobiti opomenu da to u~ine u odre|enom roku. Uz ove opomene, u Agenciji su ju~e i prekju~e „sastavqali odgovore“ i na zahteve ostalih funkcionera koji su se do 1. aprila obratili na ovu adresu sa zahtevom za dobijawe saglasnosti na duplirawe funkcija. Me|u wima je dvadesetak vojvo|anskih, od kojih je 14 ve}inski izbarnih i na ~elnim pozicijama u lokalnim samoupravama. Po saop{tenom pravnom stavu Agencije, ti zahtevi bi}e odbijeni.

B. D. Savi}

SLU@BENA UPOTREBA JEZIKA I PISMA

U zakonu i tradicionalni nazivi Poslanici Skup{tine Srbije razmatrali su ju~e predlo`ene izmene i dopune Zakona o slu`benoj upotrebi jezika i pisma, kojima je predvi|eno da se pripadnici nacionalnih mawina, ~iji broj po posledwem popisu dosti`e najmawe dva odsto u ukupnom broju stanovni{tva, mogu obratiti republi~kim organima i dobiti odgovor na svom materwem jeziku. Lokalna samouprava u ravnopravnu slu`benu upotrebu uvodi jezik i pismo nacionalne mawine ukoliko weni pripadnici dosti`u 15 odsto stanovni{tva u lokalnoj sredini.

Funkcioner DSS-a Jovan Palali} kritikovao je predlo`ena re{ewa i upozorio na to da utvr|ivawem tradicionalnih naziva naseqenih mesta “ulazimo u ozbiqan problem, po{to se nacionalnim savetima daje mogu}nost da sami donose odluke i mewaju geografske nazive pojedinih naseqenih mesta”.

– To mo`e stvoriti ozbiqne politi~ke implikacije i tenzije u dru{tvu. Mo`e se do}i u apsurdnu situaciju da se odlukom nacionalnih saveta mewaju nazi-

vi mesta u kojima nema nijednog pripadnika nacionalnih mawina – upozorava Palali}.

Judita Popovi} (LDP) posebno pozdravqa dono{ewe ovog zakona, a pogotovo ~lan koji kritikuje DSS, da se “imena organa koji vr{e javna ovla{}ewa, nazivi jedinica lokalne samouprave, naseqa, ulica i trgova ispisuju i na jeziku doti~ne nacionalne mawine prema wenoj tradiciji i pravopisu.

Poslanik SVM-a i {ef kluba mawina Balint Pastor podse}a na to da su ove zakonske izmene u proceduri jo{ od 2008. godine, a da je Zakon o slu`benoj upotrebi jezika donet 1991. godine.

– Zbog toga smatramo da su mnogobrojna pitawa iz tog zakona anahrona, da nije trebalo predlagati izmene ve} doneti novi propis – rekao je Pastor.

Isti~u}i da je ministar Dinki} prihvatio re{ewa koja treba da omogu}e da op{tine koje pripadaju severnoba~koj oblasti ne pripadnu svernobanatskoj, gde im i nije mesto, Pastor je zahtevao da se ista pravila prenesu i na upravne okruge.

S. St.

POSLANI^KE TEME

Kolunyija: Ili} pretio i vre|ao Poslanici Demokratske stranke protestovali su ju~e u Skup{tini Srbije zbog incidenta koji se u ponedeqak uve~e desio u emisiji RTS-a, kada je lider NS-a Velimir Ili}, nezadovoqan re~ima koje je izgovorila portparolka DS-a Jelena Trivan, konstatovao da nije ~udo {to su je ku~i}i izujedali pred parlamentom po{to oni “namiri{u ko je kakav ~ovek”.

– Takve pojave nisu prihvatqive u Srbiji kakvu mi `elimo da izgradimo kao demokratsku zemqu. Velimir Ili} je na{oj koleginici Jeleni Trivan uputio nedopustive re~i koje su nedvomsisleno govor mr`we i koje su zaista poziv na lin~ – naglasila je {efica poslani~kog kluba ZES-a Nada Kolunxija.– On je, obra~unavaju}i se, ne s idejama drugih politi~kih partija ve} s osobom, rekao da je opravdano {to su Jelenu Trivan napali psi jer on, kao dobar poznavalac i neko ko trenira pse, mo`e da razume za{to psi napadnu pojedinu osobu. Zaista mislimo da je odgovornost na svima, na medijima i nevladinim organizacijama, na politi~kim partijama, nosiocima javnih funkcija da

se ovakve pojave najo{trije osude da bismo spre~ili da se u ovakvim pozivima neko drugi mo`da prepozna.

Na pitawe da li Ili} i posle emisije ne{to rekao, da li je vre|ao funkcionerku DS-a, Nada Kolunxija je potvrdila da je“ta agre-

sija nastavqena i nakon emisije, ali mislim da je to predmet nadle`nih dr`avnih institucija, koje moraju da utvrde o ~emu se zapravo radilo”.

Novinare je interesovalo da li je Ili}eva pretwa bila “da }e joj lomiti kosti”, a Kolunxija je naglasila:Da, bilo je pretwi, i to, na`alost, nije prvi put jer smo pre nekoliko dana u skup{tinskoj sali bili svedoci da je Suzani Grubje{i} tako|e pretio i verbalno i vrlo agresivno je napao”.

Razbesneo se Nasuprot navodima DS-a, Velimir Ili} tvrdi da nije pretio Jeleni Trivan: –Oti{ao sam odmah posle emisije. Ona je mene vre|ala tokom emisije, rekla mi je da sam primitivan. Nikakvog razgovora van studija nije bilo, a tokom emisije sam je nekoliko puta opomenuo i rekao da sam je {tedeo u Skup{tini jer mi je delovala onako ne`no.

Od sada je ne}u {tedeti, uvek }u joj replicirati. Ova glupost s Jelenom Trivan se sada pojavila da bi se zatrpalo da smo prekju~e sa SNS-om i DSS-om predali milion potpisa za vanredne izbore – procewuje Ili}.

On ujedno priznaje da je “kao odgajiva~ pasa koji ih pozanaje, rekao da dobre qude psi ne ujedaju“.

Poslanica DS-a Jelena Trivan nije `elela da govori pred novinarima o incidentu s Ili}em jer je bila potresena svim tim podse}awem na nezgodu koja joj se pred skup{tinskim zdawem desila po~etkom avgusta pro{le godine kada su je izujedali psi lutalice.

Ili} se pred kamerama razbesneo kada je Jelena Trivan rekla da }e se gra|ani “na kraju mandata ove vlade voziti pravim putevima, a ne Veqinim autoputevima i lokomotivama”.

Nezvani~no, u klubu DS-a moglo se ~uti da joj je Ili} poru~io “da }e joj polomiti kosti... da je mnogo `goqava, pa da zbog toga nije hteo da je dira, ali da od sada ho}e...”.

Sam Ili} nezvani~no jedino ka`e da je pitao Jelenu Trivan “da li je na usta stavila vru}u peglu”.

Kocka i vakcine Zamenik {efa poslani~ke grupe Nove Srbije Miroslav Marki}evi} zatra`io je obja{wewe od rukovodstva parlamenta za{to nije dobio odgovor na pitawe koje je ve} dva puta postavio ministarki finansija Diani Dragutinovi} o tro{ewu novca ste~enog „prevarantski u ~uvenim kockarskim igrama na sre}u emitovanim na nekim televizijama“. Marki}evi} navodi da je na takav na~in prikupqeno 15,5 miliona dinara, a da je direktor RTS-a Aleksandar

Tijani} tvrdio da je 20 odsto novca upla}eno u republi~ku kasu.

Marki}evi} je podsetio ministra zdravqa Tomicu Milosavqevi}a na to da je sada polovina aprila, kada je trebalo da se dogodi “vrhunac epidemije novog gripa“ i da je za vakcine zbog toga potro{eno 18 miliona evra.

Marki}evi} je upitao da li je ta~no da na izborima u Aran|elovcu obe}avaju gra|anima dve do tri doze te vakcine besplatno.

Tajkuni i tajfuni [ef kluba SRS-a Dragan Todorovi} upitao je zbog ~ega Vlada ne odgovara na pitawa vezana za privatizaciju Luke „Beograd“ i „Ve~erwih novosti“ jer bi „razja{wewem tih pitawa u velikoj meri pomogla da se obra~unamo s organizovanim kriminalom“.

– Koji je razlog, gospo|o Kolunxija, {to do dana dana{weg iz Vlade ne odgovaraju

ni vama, po{to ste i vi pitali kako je privatizovana Luka „Beograd“? Onda ozbiqno razmi{qam da oni nisu u sprezi s onima koji su privatizovali Luku „Beograd“, ili oni koji im diriguju, da je ovde su{tinski Vlada samo paravan za tajkune ili tajfune i da oni su{tinski upraqaju ovom dr`avom – primetio je Todorovi}.

Neizvesna debqina koverta Zarada predsednika Saveta Dr`avne revizorske institucije Radoslava Sretenovi}a bi}e udvostru~ena i iznosi}e 173.329 dinara ukoliko poslanici Skup{tine Srbije prihvate predlog zamenice predsednika Odbora za finansije iz redova DS-a Branke Qiqak. Potpredsednik i ~lanovi Saveta DRI primali bi 155.996, ovla{}eni dr`avni revizor 144.441, dr`avni revizor 128.392

dinara. Nasuprot ovome sama DRI tra`ila je od odbora da predsednik saveta zara|uje 288.882, a potpredsednik i ~lanovi saveta 259.994 dinara, dok na osatale zarade nisu imali primedbe.

Sada{wa Sretenovi}eva plata je 95.299, potpredsednik i ~lanovi Saveta zara|uju 83.386, ova{}eni revizor prima 63.554, a dr`avni 50.714 dinara.

S. Stankovi}

4

EKONOMIJA

sreda14.april2010.

DNEVNIK

GRADSKI ^ELNICI ZREWANINA UPUTILI ZAHTEV NARODNOJ BANCI SRBIJE

SUBOTI^KA „ZORKA” I BIV[I RADNICI

Spre~iti likvidaciju zrewaninske pivare Posle ju~era{weg teksta u “Dnevniku” o katastrofalnom stawu u Zrewaninskoj industriji piva (ZIP), kojoj preti i likvidacija, zajedni~kim saop{tewem oglasili su se gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton. Oni su prokomentarisali najavu Narodne banke Srbije o pokretawu ste~aja ili likvidaciji velikog broja preduze}a u Republici, me|u wima i ovda{we pivare, u kojoj je proizvodwa obustavqena pre nekoliko godina.

Zrewaninska industrija piva je najstariji privredni kolektiv u gradu i dugi niz decenija nosilac privrednog razvoja. Danas razgovaramo o jubilarnoj manifestaciji “Dani piva”, a u situaciji

smo da ostanemo bez pivare. Nakon objave NBS-a, grad Zrewanin ima zakonsku obavezu i interes da

ze}u koje bi, nesporno, moglo biti konkurentno na tr`i{tu i ~ija je reorganizacija mogu}a, poru-

Radila samo tri meseca Podsetimo, ve}inski vlasnik ZIP-a je kontroverzni suboti~ki biznismen Mom~ilo Raji} koji je u posed 51,04 odsto kapitala pivare do{ao za 912.000 evra. Dvoje-troje fizi~kih lica otkupqivalo je akcije od radnika, a onda ih je Raji}eva firma “Pan bir” otkupila od wih. Pivara je radila samo tri meseca 2003, a ve} 2004. obustavqena je proizvodwa. Neko vreme pivo je dovo`eno iz Be~eja i fla{irano u Zrewaninu, a onda su radnici poslati na prinudni odmor i sve je krenulo nizbrdo. Od nekada{wih 200 zaposlenih, broj je sveden na 16, a radi se gotovo iskqu~ivo o portirima koji ~uvaju fabriku. se ukqu~i u proces re{avawa problema prisutnih u pivari, s obzirom na to da se radi o predu-

~ili su Mihajlov i Marton, i naglasili da grad ima odre|enih potra`ivawa prema pivari, pre sve-

OLIVER DULI] O KORIDORU 10

Godina izgradwe autoputeva Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} rekao je ju~e da }e 2010. biti godina “u kojoj }e najzad po~eti gradwa autoputeva u Srbiji”.

Duli} je, otvaraju}i Me|unarodni sajam gra|evinarstva u Beogradu, kazao da je “ve}ina novca koji bi eventualno do{ao od prodaje Telekoma namewena za izgradwu autoputeva u Srbiji”, ali da je za to “potrebna dobra organizacija i novi menaxment celog procesa”.

On je rekao da }e do kraja godine na svim segmentima Koridora 10 kroz Srbiju na kojima treba da se gradi, biti zavr{ene tenderske procedure i zapo~eti radovi.

– Ju~era{wi dan je veoma va`an za sve nas zbog toga {to smo dokazali da srpska putarska preduze}a, kada se udru`e, mogu biti konkurentna u odnosu na strana preduze}a i pobediti na me|unarodnim tenderima – rekao je Duli}.

Ministarstvo za infrastrukturu je sino} saop{tilo da }e levu trasu autoputa Koridora 10 od Horgo{a do Novog Sada, dugu 110 kilometara, graditi srpska preduze}a okupqena u konzorcijumu

Gde su 24 plate

oko Preduze}a za puteve “Beograd”.

Ministar Duli} ocenio je ju~e da krivicu za to {to zavr{etak Koridora 10 kasni snose ministri iz prethodnih vlada koji nisu ispunili data obe}awa.

– Krivac za to {to se u Srbiji jo{ uvek ne radi na Koridoru 10 nije niko iz ove vlade, ve} predstavnici prethodnih vlada koji su pri~ali o izgradwi puteva, a na tome nisu radili – rekao je on novinarima nakon otvara-

wa sajma. – Biv{i ministar za kapitalne investicije Velimir Ili} se samo di~io velikim graditeqskim sposobnostima, a sve {to je zapo~eo nije zavr{io.

Iza Veqe Ili}a ostalo je nula projekata, nula kilometara eksproprijacije, nula planova i zatvorenih finansijskih konstrukcija.

Kako je dodao, “postojala je skandalizacija” Javnog preduze}a “Putevi Srbije”, “ostala su kriminalizovana preduze}a koja su se bavila izgradwom puteva, ostalo je dugovawe ve}e od 300 miliona evra, koje je ova vlada vratila i poku{ala da uvede red u tu oblast”.

ga kroz naknade za kori{}ewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta i poreska dugovawa.

Gradona~elnik Zrewanina posetio je Agenciju za privatizaciju Srbije i Poresku upravu, s ciqem da uka`e na zainteresovanost lokalne samouprave za ukqu~ivawe u postupak ste~aja, najavquju}i da }e se ti kontakti intenzivirati. Istovremeno, gradski oci razmatraju mogu}nosti za

najefikasnije delovawe i za{titu interesa grada.

Ste~ajni postupak jeste dugotrajan i neizvestan, ali bi likvidacija nekada{weg “za{titnog znaka” zrewaninske privrede imala jo{ te`e i dalekose`nije posledice. Grad Zrewanin upotrebi}e sve zakonske mogu}nosti koje mu stoje na raspolagawu da do toga, ipak, ne do|e, zakqu~ili su gradski ~elnici. @. Balaban

U SRBIJI SE SVE ^E[]E PLATE I DUGOVI ISPLA]UJU U NATURI

Radnicima vino, hleb i ekseri umesto novca Nekada izuzetno uspe{an “Navip Fru{kogorac” iz Petrovaradina posledwih godina ne ispla}uje plate radnicima pa je posle sudskih sporova do{lo do toga da im deo zaostalih zarada bude ispla}en u vinu. Svaki radnik trebalo bi da dobije najmawe 10.000 litara vina uskladi{tenog u podrumima “Fru{kogorca” na ime zaostalih i neispla}enih plata.

Nekima sleduje i duplo vi{e, a {ta }e qudi s tolikim vinom i kome da ga prodaju ni sami ne znaju. No, znaju da im vaqa i nahraniti a ne samo napojiti porodice.

Ve} nekoliko godina petorica radnika u pekari Zemqoradni~ke zadruge “Budu}nost” u Kur{umliji umesto plate dobija po dva hleba dnevno iako svake no}i redovno dolaze na posao i mese i peku vi{e od9.000 vekni hleba. Ta dva hleba dnevno za celono}ni rad zamena su im samo za platu ve} i za neupla}eni radni sta` i neoverenu zdravstvenu kwi`icu. I oni su,kao i radnici “Navipa”, vodili sudski spor, ali ni izvr{na sudska re{ewa u wihovu korist ne mogu da se realizuju zato {to zadruga nema vi{e imovine za prodaju a wima vi{e od dva hleba dnevno ne treba pa bi uzimawe zarade u naturi zavr{ilo u pomijama. Nekim radnicima u Vojvodini umesto zaostalih plata poslodavci nude ma{ine, a bilo je primera da se na ime obe}ane i zakonom obavezne otpremnine na ponudi na{ao i stari traktor!

Ovo su samo neki primeri kr{ewa Zakona o radu koje ~ine poslodavci nepla}awem zarada i doprinosa, kao i zakonskih otpremnina, a dr`ava na sve to `muri pa se s pravom sti~e utisak da }e uskoro i mnogi drugi radnici u

Mo`e i gore Ako se zna da u ovom trenutku 150.000 radnika u Srbije uop{te ne prima platu, neko bi mogao pomisliti da ovi kojima }e gazde “velikodu{no” dati vino ili hleb ~ak i dobro prolaze. Me|utim, daleko je to od dobrog jer kada gazda godinama ne ispla}uje platu, to zna~i da isto toliko ne pla}a doprinose i da radnici nemaju overene kwi`ice.

To se kod isplate u naturi ne ra~una pa ve{te gazde gledaju da radnicima minimalac ili ~ak i mawe od wega pretvore u robu i da im toliko daju a na ostale obaveze zaboravqaju. Radnici ne zaboravqaju, niti mogu oprostiti, jer koliko sutra, upravo te godine }e im biti prepreka da odu penziju. Penzijski fond ne}e im je mo}i izra~unati po{to se vino, hleb, poqoprivredne ma{ine i ostalo ne mo`e pretvoriti u mese~nu zaradu, odnosno novac, i poslu`iti kao osnovica za utvr|ivawe osnovnog boda, koji je mera za penzioni osnov.

Srbiji po~eti da “rade u naturi” umesto da za svoj rad dobijaju platu, ali i da }e pri tom morati da }ute jer je ipak boqe i{ta nego ni{ta. I ovi nesre}nici koji su ve} saznali {ta zna~i primati platu u naturi vi{e bi `eleli novac, ali ih niko ni{ta ne pita niti im se i{ta osim proizvoda nudi.

Naime, u Srbiji poput pe~uraka posle ki{e raste broj zaposlenih koji ni preko suda godinama ne mogu da dobiju platu, a i kada dobiju sudska re{awa, mogu s wima da se slikaju jer preduze}e je nelikvidno, wegovi ra~uni blokirani godinama. U tom slu~aju im, hteli – ne hteli, i ne preostaje ni{ta drugo nego da prihvate

U~e{}e stranih investitora u trgovini na Beogradskoj berzi u prvom ovogodi{wem kvartalu bilo je 31 posto ve}e nego u prvom tromese~ju 2009, pokazuju podaci srpskog tr`i{ta kapitala. Ono je bilo ve}e nego u istom periodu pro{le godine i u trgovini akcijama i u trgovini obveznicama RS. U trgovini akcijama u~e{}e stranih ulaga~a je u prvom tromse~ju bilo ne{to vi{e od 38 odsto i prema{ilo je pro{logodi{we u odgovaraju}em periodu za bezmalo 15 procenata. Na strani kupovine akcija u~e{}e stranaca je u periodu januar–mart bilo ne{to ve}e od 51 odsto ili 93 posto ve}e nego u prvom kvartalu prethodne godine, dok im je u~e{}e na prodajnoj strani bilo malo ve}e od 25 procenata. Sta-

tistike Beogradske berze pokazuju i da je u prva tri meseca ove godine u~e{}e stranaca u trgovini obveznicama RS bilo ne{to ve}e od 16 odsto prose~no dnevno, odnosno 113 posto ve}e nego u istom periodu lane.

Ina~e, u martu je u~e{}e stranih investitora u trgovini akcijama na dnevnom nivou bilo u proseku 54 odsto, 126 posto ve}e nego u februaru.

Pet akcija s najve}im rastom

1.204,54022

Promena %

Cena

19,85

960

2.880

^a~anska banka, ^a~ak

15,38

15.000

120.000

Informatika, Beograd

13,00

3.390

50.850

Go{a monta`a, Velika Plana

11,63

2.400

700.800

Ratko Mitrovi}, Beograd Pet akcija s najve}im padom

8,33 Promena %

650 Cena

Altek - Fermin, Senta

-11,98

Jedinstvo, Kova~ica Putevi, U`ice 7. juli, Vrawe

BELEX 15 (740,47

Promet

Energoprojekt Entel, Beograd

Naziv kompanije

1,06)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,96

3.401

69.341.795

Komercijalna banka, Beograd

-0,24

30.600

153.000

Energoprojekt holding, Beograd

6,04

966

11.417.337

39.000 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,08

10.423

3.190.897

Univerzal banka, Beograd

-2,68

6.503

286.120

801

2.403

Soja protein, Be~ej

4,16

1.027

4.257.224

-11,93

214

12.412

Imlek, Beograd

2,92

1.373

356.850

-11,27

1.331

252.800

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,26

2.300

46.000

Metals banka, Novi Sad

-10,00

450

1.800

2,62

6.159

1.597.950

-9,09 Promena %

4.000 Cena

8.000 Promet

Privredna banka, Beograd

1,47

690

864.128

Meser Tehnogas, Beograd

-0,15

6.600

125.410

Soja protein, Be~ej

4,16

1.027

4.257.224

Tigar, Pirot

0,68

737

554.517

Metals banka, Novi Sad

2,62

6.159

1.597.950

Alfa plam, Vrawe

1,31

9.081

1.080.600

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

12.000

1.200.000

Telefonija, Beograd

1,23

1.651

175.006

Veterinarski zavod, Subotica

1,30

700

35.000

Energoprojekt oprema, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

12. 4. 2010.

ne{to od proizvoda iz asortimana preduze}a u kojem su radili ili rade. S druge strani, oni ~ije su firme u me|uvremenu prestale da rade ne mogu se namiriti ni u naturi. U sindikatima tvrde da gotovo da nema preduze}a u kojem se ne duguje radniku, a kao posebno te{ko stawe isti~e se jug Srbije gde vlada jad i ~emer u za{titi prava iz radnog odnosa jer radnici ni ne pokre}u sudske sporove uvereni da im vi{e pomo}i nema.

Ako se ovako nastavi – a kako je kontrola i spremnost dr`ave da stane na kraj bahatim gazdama gotovo neprimetna – mo`e se dogoditi da se uskoro na gradskim pijacama i pultovima pojave s platom u naturi, odnosno namirnicima, sami radnici i krenu da razmewuju vino za hleb ili ne{to drugo. U Uniji poslodvaca Srbije ne spore da isplata plata kasni, i procewuju da postoji izme|u 16.000 i 30.000 sporova koje trenutno radnici vode da bi sudskim putem naplatili svoju zaradu. U isto vreme, u Inspekciji rada tvrde da su nemo}ni jer wihove prekr{ajne prijave zbog neispla}ivawa zarada ~esto zastarevaju.

Direktor Inspektorata rada Radovan Ristanovi} obja{wava da oni prekr{ajnu prijavu podnose onog ~asa kad poslodavac ne isplati zaradu, isplati mawe od minimalca ili ako platu daje u naturi, te da su pro{le godine zbog toga ponedli oko 2.400 prijava a da se ne zna koliko je iza wih usledilo procesa i koliko je gazda ka`weno zato {to ne po{tuje Zakon o radu, ali i Ustav Srbije koji svima garantuje pravo na rad i zaradu.

Q. Male{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

POVRATAK INVESTITORA NA BERZU

Stranci opet kupuju na{e akcije

Biv{i radnici suboti~ke hemijske industrije “Zorka”, wih 520, poslali su zahtev Privrednom sudu u Subotici da se ubrza proces isplate 24 wihove zaostale plate, a gradu Subotici da im pomogne novcem iz sume od 122 miliona dinara, koliko je grad dobio od prodaje te fabrike.

U gradskom Ve}u saveza samostalnih sindikata Subotice ka`u da radnici vi{e nemaju strpqewa da ~ekaju i mole i najavquju da }e, ukoliko im se ne iza|e u susret, preduzeti radikalnije mere. Grad Subotica je od prodaje “Zorke” dobio ne{to vi{e od 122 miliona dinara. Radnici su najavili da }e o tome kako da im se iz te sume pomogne ovih dana razgovarati i s gradona~elnikom.

Dijamant, Zrewanin

0,00

10.000

290.000

Mlekara, Subotica

0,00

926

263.910

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK DANAS SKUP O IZLASKU IZ KRIZE

VELIKE PORESKE DILEME SRPSKE POLITIKE

Tra`e svetlo na kraju tunela Umesto u Leskovcu, kako je bilo najavqeno, sastanak sindikata, poslodavaca, predstavnika krupnog kapitala, Privredne komore, ekonomskih stru~waka i Vlade Srbije odr`a}e se danas u Beogradu.

Sa skupa “Socijalno partnerstvo za izlazak iz krize”,

~iji doma}in su Savez samostalnih sindikata Srbije i Ministarstvo rada i socijalne politike, o~ekuju se konkretni predlozi i sugestije za pokretawe proizvodwe i aktivirawe postoje}ih resursa, kao i stvarawe preduslova za nova zapo{qavawa i boqi standard zaposlenih i gra|ana Srbije. Usagla{eni stavovi iz rasprave bi}e dostavqeni Vladi Srbije kao predlog mera koje treba preduzeti u narednom periodu.

Skup }e otvoriti premijer Srbije Mirko Cvetkovi}, a u~estova}e i ve}ina ministara iz wegovog kabineta.

Q. M.

Firme opasno kasne Privrednici su na kraju marta ove godine kasnili u otplati 11,7 odsto ukupno uzetih kredita, {to je gotovo tri posto vi{e nego na kraju februara, saop{tilo je Udru`ewe banaka Srbije.

Po podacima Kreditnog biroa UBS-a, u martu je kasnila otplata 9,2 odsto svih kredita privredi, preduzetnicima i gra|anima, {to je u odnosu na februar vi{e 1,9 posto. Preduzetnici su sa zaka{wewem otpla}ivali 9,4 odsto pozajamica, 1,4 posto vi{e nego u februaru, dok je u docwi bilo 3,3 odsto kredita gra|anima, koliko i u februaru.

Presipawe iz {upqeg u poresku reformu Te{ko je re}i da li najava mogu}eg velikog poreskog zaokreta predstavqa iznena|ewe. Jo{ od po~etka kriznih de{avawa u srpskoj ekonomiji, ta~nije od oktobra 2008. godine, pove}awe stope poreza na dodatu vrednost ne gubi na aktuelnosti. Ovakav potez izvr{ne vlasti stalno je bio u igri, ali je svest o wegovoj nepopularnosti uticala na to da su prevagu imali mawe bolni fiskalni zahvati. Nisu prihvatane ~ak ni sugestije MMF-a, a Vlada Srbije obe}avala je da }e prihodnu stranu buxeta oja~ati na drugi na~in i tako posti}i fiskalnu ravnote`u.

Sada ministarka finansija Diana Dragutinovi} najavquje nova re{ewa koja bi mogla biti na tragu onoga {to su tra`ili finansijeri iz Va{ingtona. Naime, smawewem stope poreza na dobit i poreza na dohodak rasteretila bi se privreda, dok bi se pove}awem PDV-a, onog osnovnog s 18 na 22 posto, a onog posebnog s osam na 12 procenata, nadoknadio gubitak u ukupnoj masi fiskalnih prihoda. Nema tu velike filozofije: ako se na jednoj strani ne{to u{tine, to se na drugoj mora nadomestiti. Ili se za toliko moraju smawiti buxetskih rashodi da bi dr`avni prora~un ostao u kakvoj-takvoj ravnote`i. [ta je doprinelo ponovnom o`ivqavawu rasprave o visini PDV-a? Tromese~ni presek izvr{ewa buxetskih obaveza pokazuje da se gomila deficit i da bi on do kraja 2010. mogao pre}i granicu predvi|enu zakonom. Tokom prvog kvartala (januar–mart 2010) on je dostigao 21,36 milijardu dinara (oko 210 miliona evra) i na prvi pogled to ne predstavqa iskakawe iz predvi|enog koridora. Ali, samo u februaru mawak na fiskalnom ra~unu bio je 15,56 milijardi i ponavqawe takve katastrofe u bilo kojem od narednih meseci uzdrmalo bi dr-

Lom na PDV-u Koja je onda logika u mogu}oj prepravci poreske politike?

Na~elno, razmi{qa se o tome da se rasterete poslodavci (porezi na dohodak i na dobit), ne bi li vi{e novca usmerili u nadnice i, pogotovo, u razvoj, a da se naru{eni balans popuni pove}awem PDV-a. Stru~waci, okupqeni oko projekta “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), stalno su pledirali na to da se PDV ne dira. Wihov poreski skalpel bio je uperen u potpuno drugom pravcu, a to je oporezivawe imovine. Pogotovo luksuza (vile, ogromne ku}e i stanovi, automobili, jahte...). Te{ko je odgonetnuti za{to dr`avna akcija ne ide u tom pravcu. Ili, upravo obrnuto, lako je odgonetnuti!?

Me|utim, predlog koji je ponu|en iz Ministarstva finansija ima najmawe dve slabe ta~ke. Gotovo je sigurno da rastere}ewe u delu koji se odnosi na oporezivawe dohotka i dobiti ne}e zavr{iti u ve}im primawima zaposlenih, a verovatno ni u ve}im razvojnim ulagawima. S druge strane, nije sigurno da }e ve}a stopa PDV-a doneti i ve}e prihode. Zaboravqa se kakva bi mogla biti reakcija tra`we. Ako tawi nov~anik na vi{e cene odgovori mawim kupovinama, onda bi efekat pove}anog PDV-a mogao biti i negativan. `avne finansije iz temeqa. A nema nijedne ~vrste garancije da se to ne}e dogoditi.

U strukturi planiranih buxetskih prihoda za teku}u godi-

Milijarda evra van javne kontrole – U Srbiji je u prvih {est meseci 2009, s primenom novog Zakona o javnim nabavkama, oko 25 odsto javnih nabavki, vrednih oko milijardu evra, sprovedeno direktnim pregovarawem, bez javnog poziva – izjavio advokat Du{an \or|evi}.

On je na konferenciji za novinare na temu Zakona o javnim nabavkama ukazao na to da je od po~etka primene tog zakona procenat javnih nabavki putem pregovara~kog postupka, bez prethodne objave javnog poziva, ostao neporomewen u odnosu na period pre usvajawa zakona.

– I pored pravnog okvira, pitawe je da li kod naru~ilaca u

na{oj zemqi postoji spremnost za primenu postupka koji garantuje transparentnost – rekao je \or|evi}.

Advokat Julijana Jevti} je objasnila da je pribavqawe dobara i usluga naru~iocima neophodno radi ostvarewa javnog interesa i zadataka zbog kojih su ti subjekti osnovani, i doda-

la da se te nabavke, direktno ili indirektno, pla}aju iz buxeta dr`ave, Pokrajine ili lokalne samouprave.

– Potrebno je povesti ra~una i o efektima koji javne nabavke imaju na op{tu konkurentnost privrede, s obzirom na to da je u~e{}e javnih nabavki u tra`wi na tr`i{tu veliko – ka`e ona.

Na konferenciji je istaknuto da, po podacima Ministarstva finansija, u Srbiji postoji 12.000 naru~ilaca i oko 80.000 ponu|a~a, koji godi{we zakqu~e oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama, vrednih oko ~etiri milijarde evra, i da je primena novog zakona donela dr`avi u{tede od oko 400 miliona evra.

„Ce” proizvodi u Mostaru KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,6169

99,6091

101,9

97,3181

Australija

dolar

1

66,4061

67,7613

69,3198

66,2028

Kanada

dolar

1

71,5509

73,0111

74,6904

71,3318

Danska

kruna

1

13,1117

13,3793

13,687

13,0716

Norve{ka

kruna

1

12,1844

12,4331

12,7191

12,1471

[vedska

kruna

1

10,0114

10,2157

10,4507

9,9807

[vajcarska

franak

1

67,8555

69,2403

70,8328

67,6478

V. Britanija

funta

1

110,389

112,642

115,233

110,051

SAD

dolar

1

71,8723

73,3391

75,0259

71,6523

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 4. 2010. godine

5

VESTI „Nektar” `eli celu „Hebu” Preduze}e za proizvodwu sokova od vo}a i povr}a “Nektar” iz Ba~ke Palanke objavilo je ponudu za preuzimawe 72.903 akcije odnosno 14,56 odsto “Hebe”. Tom kupovinom sada{wi ve}inski akcionar “Hebe” zaokru`io bi vlasni{tvo u bujanova~koj kompaniji. Ponuda }e biti otvorena do 4. maja, a ponu|a~ nudi 710 dinara po obi~noj akciji “Hebe”, pri ~emu akcionarima ne}e isplatiti mawe od 7,13 evra po sredwem kursu NBS-a na dan zatvarawa ponude.

Firme iz BiH se nadaju „Fijatu”

OKO 25 ODSTO JAVNIH NABAVKI NA DIREKTNOJ POGODBI

Zemqa

sreda14.april2010.

Kompanija “Centroproizvod” u~estvuje na Me|unarodnom sajmu privrede u Mostaru, ~iji je zvani~ni partner Republika Srbija. Na manifestaciji }e biti predstavqeni modeli specijalno dizajniranih haqina izra|enih od tripleks folija koje se koriste za pakovawa “Ce” proizvoda. Modnom revijom, koja }e biti odr`ana u petak, 16 aprila, kompanija “Centroproizvod” `eli da na zanimqiv na~in predstavi svoje najja~e brendove u regionu.

nu (660,72 milijarde dinara), ~ak 92,32 odsto predstavqaju poreski prihodi, dok ostatak otpada na neporske prihode i donacije. Najve}a stavka je PDV

(49,23 odsto), slede akcize (19,90 procenata) i porez na dohodak (11,50 odsto). Mawi zna~aj, ali svakako ne zanemarqiv, ~ine carine (6,62 procenta) i porez na dobit s 3,32 procenta. To je, u stvari, spisak dr`avnih `eqa.

Da li tromese~ni presek buxetskih kretawa daje dovoqno materijala da bi se razmi{qalo o poreskom zaokretu?

Vredno je analizirati tri stavke prihodne strane dr`avnog prora~una. Najva`niji izvor prihoda – PDV, procentualno je zadr`ao gotovo identi~nu poziciju (49,84 odsto ukupnih prihoda), ali je wegova naplata 11,58 procenata mawa od grubo odre|enog tromese~nog iznosa. U~inak od naplate poreza boqi je od zami{qenog tromese~nog proseka (5,49 milijardi dinara) za neverovatnih 94,72 posto, dok su prihodi od akciza zakazali jer prikupqene 24,02 milijarde kasne za tromese~nim prosekom 26,93 odsto.

Ostale pozicije uglavnom su u granicama buxetskih predvi|awa.

V. Harak

Proizvo|a~i auto-delova iz Bosne i Hercegovine imaju {ansu da postanu dobavqa~i italijanskog “Fijata” u sklopu proizvodwe koja }e biti pokrenuta u pogonima nekada{we “Zastave” u Kragujevcu, pi{u “Nezavisne novine”. Sekretar Asocijacije metalskog i elektro-sektora industrije BiH Midhat ^ehaji} izjavio je da se ta namera mo`e ostvariti ve} na sajmu “AutoKompo”, koji }e se odr`ati u Kragujevcu od 19. do 21. maja, u organizaciji Centra izvrsnosti auto-industrije Zapadnog Balkana, osnovanog pro{le godine. – O~ekujemo u~e{}e najmawe 15 na{ih kompanija koje imaju kvalitet i standardizovane proizvode – rekao je ^ehaji}, i istakao da }e me|u nosiocima posla biti “Cimos” i “Soko” iz Mostara, “Man humel” iz Te{wa, “Famos” iz Isto~nog Sarajeva i druga preduze}a.

@eleznica kupuje vozove Javno preduze}e “@eleznica Srbije” potpisa}e sutra ugovor s ruskom kompanijom “Metrovagonma{“ o kupovini deset novih dizel-motornih vozova, ~ija je vrednost 34,4 miliona {vajcarskih franaka. Kako se navodi, osim nabavke vozova, ugovorom je obuhva}ena i kupovina alata i opreme za odr`avawe, potro{nog materijala i rezervnih delova, izrada tehni~ke dokumentacije i obuka osobqa srpskih `eleznica.

POSLE TELEKOMA, GRA\ANI ]E JO[ DOBITI DEONICE JAT-a, „GALENIKE”, AERODROMA I EPS-a

Besplatne akcije sve daqe od hiqadu evra – Blizu pet miliona gra|ana Srbije bi do kraja ove godine trebalo da dobije besplatne akcije Telekoma i Aerodroma “Nikola Tesla”, a slede}e godine i vlasni~ke papire Elektroprivrede Srbije – najavio je potpredsednik Vlade Mla|an Dinki}. – Gra|ani }e dobiti i akcije Akcionarskog fonda u kojem }e se na}i neprodati vlasni~ki udeli u ~itavom nizu kompanija, i time bi trebalo da bude zavr{ena operacija podele besplatnih akcija javnih preduze}a.

Gra|ani su do sada dobili 1.700 dinara od prodaje paketa akcija iz privatizacionog fonda i akcije Naftne industrije Srbije nominalne vrednosti 2.500 dinara, ~ija }e prava cena biti poznata tek kada na jesen wima po~ne da se trguje na Beogradskoj berzi. Prve procene ka`u da bi vrednost pojedina~nog paketa Telekomovih hartija mogla biti oko 10.000 dinara. Od svih besplatnih akcija, gra|ani bi najvi{e mogli o~ekivati od EPS-a, koji je svakako najvrednija kompanija od navedenih. Ipak, treba imati na umu da vrednost elektroenergetskih kompanija izrazito zavisi od cene struje. Drugim re~ima, ukoliko cena elektri~ne energije bude postala tr`i{na, tad }e i akcije EPS-a dose}i vi{u vrednost.

Gromoglasno i nepromi{qeno najavqena kao podela akcija vrednih hiqadu evra, ~itava ova pri~a izgleda da }e se zavr{iti prili~no druga~ije od onoga {to je prvobitno zami{qeno. A zami{qeno je kao podela akcija

{est giganata u dr`avnom vlasni{tvu – NIS-a, EPS-a, Aerodroma, Telekoma, “Galenike” i “Jat ervejza”. Kada je akcija zapo~eta, moglo se, mada vrlo optimisti~ki, jo{ i zamisliti da

uru{ila vrednosti kompanija {irom sveta. Protiv “hiqadarke” je bila i netransparentna prodaja NIS-a Rusima, ~ime je izbegnuto da naftna kompanija bude objektivno vrednovana na tr`i{tu. U me|uvremenu su, mada bez mnogo obja{wewa, od prvobitnih {est preduze}a ostala ~etiri, a “Jat” i “Galenika” se vi{e ne pomiwu.

Kada je re~ o ova dva preduze}a, obja{wewe treba tra`iti u wihovoj relativno maloj vrednosti, odnosno u ~iwenici da to nisu toliko velike kompanije da bi imale pet miliona akcionara.

Uz to, “Jat” je i u totalnoj dubiozi i pitawe da li }e uop{te mo}i da bude prodat ili }e – {to bi bilo po{teno – oti}i u ste~aj.

Tako }e se akcije “Jata” i “Galenike”, sva je prilika, na}i u portfequ budu}eg Akcionarskog fonda zajedno s akcijama jo{

Banke i komunalci Neko vreme se nagove{tavalo da bi u paket besplatnih akcija mogle u}i jo{ neke mawe banke u dr`avnom vlasni{tvu i lokalna javna i komunalna preduze}a. Od banaka se u me|uvremenu odustalo jer se shvatilo da bi svaki gra|anin od wihovih akcija mogao zaraditi tek nekoliko desetina dinara, dok je privatizacija komunalnih preduze}a jo{ na veoma dugom {tapu iako ministri o woj pri~aju ve} pet godina. }e akcije ovih {est preduze}a jednom u budu}nosti vredeti hiqadu evra. Danas, tri godine kasnije, taj momenat se ~ini toliko daleko da se cela pri~a okrenula direktno protiv svojih tvoraca. Jedan od krivaca za to je globalna ekonomska kriza koja je

mnogih drugih nekada dru{tvenih i dr`avnih preduze}a. Akcionari ovog fonda trebalo bi da budu ovih pet miliona gra|ana Srbije, no eksperti su ve} primetili da je vrlo te{ko zamisliti kako }e funkcionisati trgovina wegovim akcijama.

V. ^v.

6

POQOPRIVREDA

sreda14.april2010.

DNEVNIK

BE^EJCI DO^EKALI LICITACIJU DR@AVNIH WIVA

SETVA U SUBOTI^KOM ATARU

Bitka za 4.600 hektara

Posejana polovina suncokreta

Ko ~eka do~eka! Ovom narodnom izrekom rukovodili su se ratari u be~ejskoj op{tini, koji su nekoliko godina bezuspe{no ~ekali da se sprovede javna licitacija za izdavawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini, ali su je do~ekali. Na osnovu odluke predsednika op{tine Be~ej Petera Knezia od 22. marta ove godine, a u skladu sa Zakonom

o poqoprivrednom zemqi{tu, predsednik Komisije za sprovo|ewe licitacije Jaroslav Roman ju~e u 10 sati oglasio je prvi krug licitacije u kojoj imaju pravo u~e{}a samo poqoprivrednici iz katastarske op{tine ~ija se zemqa licitira i potom u~esnike

Upozorewe pre starta Pre nego {to je krenula licitacija, jedan od imu}nijih poqoprivrednika iz Be~eja Bla`a Staji} je javno upozorio na to da – s obzirom na to da u prvom krugi lica koja nisu iz Be~eja nemaju pravo licitacije – neko od Be~ejaca ne preuzme odgovornost i licitira u ime nekoga ko nema pravo licitacije, jer }e kontrola biti vrlo o{tra. Drugi isto tako imu}an poqoprivrednik Imre Gortva je istakao da je gotovo ~etiri godine ~ekao ovaj trenutak i zamolio sve u~esnike licitacije da se pona{aju u duhu zakona i qudski.

licitacije upoznao s „pravilima igre“. Prva na redu bila je katastarska op{tina Be~ej, zatim Ba~ko Gradi{te, Mile{evo, Ba~ko Petrovo Selo i Radi~evi}.

Podse}awa radi, u ataru be~ejske op{tine ima 11.112,5 hektara poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini, od ~ega je 131 hektar izuzet iz zakupa, oko 6.350 hektara spada u grupu pre~ih zakupa, i to oko 2.137 po osnovu vlasni{tva infrastrukture i 4.213 po osnovu uzagajawa `ivotiwa, {to zna~i da je za javno nadmetawe preostalo ne{to vi{e od 4.632 hektara.

Igrom slu~aja, ve} prvo javno nadmetawe, uslovno re~eno, nije uspelo. Anita Doroslova~ki se jedina prijavila za parcelu povr{ine tri hektara i 43 ara, ~ija je po~etna cena bila 4.000 dinara po hektaru, ali nije dostavila kompletnu dokumentaciji, pa vaqda zato i nije do{la na licitaciju. Zato je ~ast da prvi potpi{e ugovor pripala Milanu Staji}u, mladom poqoprivredniku iz Be~eja, koji se jedini prijavio i po po~etnoj ceni od 14.000 dinara po hektaru zakupio 14 hektara, 42 ara i ~etiri kvadratna metra obradive zemqe, za {ta je platio depozit u visini 30 odsto (60.600 dinara), a preostali deo }e namiriti u narednih deset dana.

Drugi potpisnik ugovora o zakupu je Marija Bonifart, koja je jedina licitirala povr{inu od 15 hektara, 75 ari i 25 kvadratnih metara po po~etnoj ceni od 4.500 dinara po hektaru.

Sutra bi trebalo da se zavr{i prvi krug izdavawa u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini, a termin drugog kruga, u kojem pravo u~e{}a sti~u i lica koja nisu stanovnici be~ejske op{tine, Komisija }e objaviti naknadno.

V. Jankov

Bi}e izvoz kao lawski – Ove godine se, sude}i prema bilansu ostvarenom u prva dva meseca, mo`e o~ekivati da izvoz sprskog agrara bude bar na pro{logodi{wem nivou, u vrednosti oko 1,9 milijardu dolara – izjavio je Tanjugu sekretar Udru`ewa za poqoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran.

On je ocenio da bi taj nivo izvoza poqoprivrednih proizvoda bio pre svega koristan za doma}a preduze}a i zemqoradnike, ali i za ukupan trgovinski bilans na{e zemqe. Prostran je podsetio na to da oko 47 odsto izvoza hrane iz Srbije ide na tr`i{te zemaqa CEFTA-e, pre svega Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju, a ostalo je usmereno ka kupcima iz Evropske unije, „gde }emo verovatno i ubudu}e imati potrebu i nameru da budemo vi{e prisutni“.

– Rast izvoza poqoprivrede i prehrambene industrije Srbije u prva dva meseca ove godine od 17 posto u odnosu na isti period lane sigurno je dobra vest – isti~e Prostran, uz napomenu da je to dobar signal i za celu 2010.

Srbija lider u preradi ribe – Srbija bi mogla postati evropska sila u oblasti ribarstva i prerade ribe jer se o~ekuje da }e po~eti da prera|uje ulov iz severnih mora – kazao je ministar poqoprivrede Sa{a Dragin u Ba~kom Jarku, gde je prisustvovao otvarawu fabrike za proizvodwu ribqe hrane „Ribarstvo“. – Tokom protekle godine Ministarstvo poqoprivrede postavilo je prvo zakonodavne, a kasnije i prakti~ne uslove za izvoz proizvoda od ribe u EU. Dragin je dodao da je Evropska veterinarska inspekcija, koja je krajem godine boravila u Srbiji, utvrdila da odre|eni objekti poseduju sve potrebne standarde i kvalitete da bi svoju robu mogli plasirati na evropsko tr`i{te. On je naveo da }e Srbija tako|e mo}i i „da veliki broj proizvoda... ~ak oko 50 odsto, recimo iz ove fabrike, plasira na tr`i{te EU“.

Ki{a koja pada gotovo 24 sata prekinula je setvene radove u suboti~kom ataru, u kojem je do tada kukuruzom zasejano oko deset odsto planiranih povr{ina – vi{e od 4.000 hektara.

Setva suncokreta je dostigla 50 odsto od plana, odnosno blizu 3.500 hektara, dok je setva {e}erne repe, kojoj odgovara ovakvo vreme, okon~ana, na planiranih 2.200 hektara.

Po re~ima stru~waka, optimalni rok za najve}i prole}ni posao – setvu kukuruza – su prvi dani maja, pa vremena ima, po{to se o~ekuje poboq{awe vremenskih prilika u narednih nekoliko dana. Ve} sada je primetno da se i prilikom ove setvene kampawe zbog nedostatka obrtnih sredstava {tedi na mineralnom |ubrivu, koje je u proseku upotrebqeno tek na polovini povr{ina. I po-

red toga, stru~waci su zadovoqni strukturom primewenih |ubriva, koja je odre|ena na osnovu ranijih analiza, {to je u prethodnim kampawama donelo ve}e prinose, kazali su u suboti~kom Zavodu za poqoprivredu.

U Udru`ewu poqoprivrednika Subotice isti~u da }e primena agrotehnike u nastavku setve prevashodno zavisiti od raspolo`ivih obrtnih sredstava, koja se obezbe|uju iz li~nih izvora, kratkoro~nim zadu`ivawem kod banaka ili kroz saradwu s prera|iva~ima. Kod nedostatka novca pribegava se i {tedwi, i to naj~e{}e na primeni mineralnih |ubriva ili za{titnih hemijskih sredstava. Za posledicu poqoprivrednici imaju mawe prinose, a samim tim i mawe prihode, {to, u za~aranom krugu, za posledicu ima jo{ mawe obrtnih sredstava za slede}u setvenu kampawu.

SUTRA PO^IWE ODBRANA OD GRADA – RAKETA FALI LI FALI

Oranice sigurne do leta, posle {ta im bog da Sutra po~iwe sezona odbrane od grada, a ako strelci u dogledno vreme ne dobiju jo{ 7.000 raketa, sav paorski rad bi}e zaludan i usevima ne}e biti spasa. Ove godine protivgradna odbrana kuburi s municijom kao nikada do sada pa }e, ako se dr`ava ozbiqno ne pozabavi ovim problemom, wive biti za{ti}ene od grada samo do kraja maja. Posle – {ta im bog da.

Kako smo ~uli u Sektoru odbrane od grada Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda Srbije, za posao koji startuje 15. aprila sve je spremno ali pitawe je dokle }e se dogurati. Naime, sada protivgradna za{tita raspola`e s 8.000 raketa, a narednog meseca trebalo bi da stigne jo{ 4.500, za koliko je raspisan tender. To je, me|utim, nedovoqno jer bi, ka`u oni koji su dugo u ovom poslu, za vaqanu odbranu trebalo 20.000 raketa.

– Operativni posao priveli smo kraju. S tehni~ke strane sve je u redu i mre`a protivgradnog sistema je popuwena. Obezbe|eno je 8.000 raketa, odnosno svaka stanica ih je dobila po pet – ka`e za „Dnevnik“ na~elnik Operativnog odeqewa u Protivgradnoj odbrani Zoran Babi}, dodaju}i da je aktivirano 1.640 lansirnih stanica, odnosno 13 radarskih centara u zemqi.

Me|utim, raketa je znatno mawe nego lane. Kako ka`e na{ sagovornik, da bismo do{li na pro{logodi{wi nivo, kada smo imali 19.500 raketa, nedostaje ih 7.000. Stoga bi hitno trebalo da se krene u nabavku nove municije jer stvari sada nikako ne stoje dobro.

Dr`ava ima plan Pomo}nik direktora RHMZ-a za odbranu od grada Miroqub Milutinovi} veli da je lane na odbranu 3,9 miliona zasejanih hektara potro{eno 9,1 miliona evra. On ka`e da je Srbija jedina zemqa koja brani celu teritoriju i da Ministarstvo poqoprivrede priprema sistemsku promenu, a nakon toga }e ova delatnost biti prepu{tena privatnom kapitalu.

– Prose~na potro{wa za posledwih nekoliko godina jeste oko 12.000 raketa, me|utim, problem je u tome {to se ne mo`e obezbediti wihovo ravnomerno tro{ewe na teritoriji Srbije.

Metodolo{ki zahtev je, zapravo, 12 raketa po stanici. Tek tada se mo`e govoriti o efikasnom radu koji ne iziskuje dodatne tro{kove – napomiwe Babi}.

U VOJVODINI BIOMASA NEDOVOQNO ISKORI[]ENA

Blago koje propada Na ju~era{wem sastanaku Saveta za kori{}ewe biomase i otpada u energetske svrhe na teritoriji Vojvodine pokrajinski sekretar za energetiku Radoslav Strikovi} naglasio je da je Pokrajina energetski gigant u proizvodwi biomase. Me|utim, ka`e Strikovi}, da bi se postigli zavidni rezultati u kori{}ewu obnovqivih izvora energije – OIE, neophodna je edukacija, pre svega u lokalnim samoupravama, ali i agresivniji nastup u javnosti. On je dodao da Sekretarijat ove godine, zbog nedostatka novca, svoje aktivnosti usmerava upravo u promovisawe obnovqivih izvora energije, po{to je interesovawe investitora za obnovqive izvore veliko, te im je potrebno omogu}iti dobru komunikaciju s op{tinama i lokalnim zajednicama.

Kao zemqa s velikim povr{inama poqoprivrednog zemqi{ta i onog pod {umom, Srbija ima veliki potencijal za proizvodwu biomase. Biomasa predstavqa 63 odsto ukupnih obnovqivih izvo-

ra energije, {ume pokrivaju oko 30 odsto teritorije, a oko 55 odsto teritorije je obradivo zemqi{te. Osim ostataka iz ratarstva za proizvodwu hrane, postoje velike mogu}nosti za namensko uzgajawe biomase, koje ne}e konkurisati proizvodwi hrane. Najperspektivnije mogu}nost za kori{}ewe biomase u Srbiji

struje kori{}ewem ostataka iz poqoprivrede i od drveta i proizvodwa biogoriva za saobra}aj.

Da bi se moglo ulagati u ove poslove i postrojewa, Fond za razvoj Vojvodine, u saradwi s Garancijskim fondom i Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku i mineralne sirovine, omogu}i}e, na osnovu konkursa,

U slu~aju da ostane ovako, rakete }e „{etati“ od stanice do stanice, krpi}e se jedne, a kopati druge rupe, presipa}e se iz {upqeg u prazno. S oblacima se nikada ne zna, ali je jasno da municije mora biti u rezervi.

Iz republi~kog buxeta su ve} obezbe|ene pare za 4.500 raketa, za koje je raspisan tender. Da bi se obezbedio dovoqan broj rake-

APEL FITOSANITARNE INSPEKCIJE

Ne kupujte fal{ seme Po{to je Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poqoprivrede otkrila da na tr`i{tu ima falsifikata sadnog materijala, odnosno semena iz ilegalne pro-

Akcioni plan Pomo}nik ministra energetike zadu`en za obnovqive energije Dejan Stojadinovi} predstavio je ju~e Akcioni plan za biomasu i ukazao na mogu}nosti i pogodnosti wenog kori{}ewa, ali i probleme koji ko~e sve one koji su zainteresovani za ovaj posao.

On je naglasio da je za realizaciju ovog plana neophodno potencirati dragocenu saradwu izme|u brojnih aktera, od Vladinih institucija do privatnog i nevladinog sektora, ali i obave{tavati javnost o blagodetima kori{}ewa svih vidova OIE-a. i Vojvodini su, kako se ju~e moglo ~uti, zagrevawe prostora u doma}instvima i zgradama kori{}ewem peleta ili briketa od biomase, kosagorevawe ili potpuna zamena lo`ewa mazuta ili ugqa u toplanama, proizvodwa

finansirawe malih i sredwih preduze}a koja se bave obnovqivim izvorima energije, a od ove godine bi}e realizovani i start-ap krediti za preduze}a koja `ele da zapo~nu biznis u ovoj oblasti.

A. B.

ta, trebalo bi jo{ oko 200 miliona dinara, a najbitnije u ovom trenutku je da se reaguje brzo, odnosno da se raspi{e jo{ jedna ponuda za proizvo|a~e.

Pomenimo da se u Srbiji metodologija suzbijawa grada sprovodi na pet miliona hektara poqoprivrednog zemqi{ta, a sezona odbrane traje do 15. oktobra.

Ina~e, u RHMZ-u, odnosno u Sektoru za odbranu od grada, ne cvetaju ru`e. Odavno se pri~a o namerama da se uru{i protivgradna odbrana u Srbiji, {to brine i zaposlene u ovom sektoru i poqoprivrednike, a pra{ina se nedavno digla i oko sistematizacije radnih mesta. Sindikati RHMZ-a zatra`ili su od Vlade Srbije da preispita predlo`enu sistematizaciju u toj firmi, jer bi, kako ka`u, otpu{tawe qudi u Sektoru za odbranu od grada imalo katastrofalne posledice po poqoprivredu u Srbiji. Zatra`eno je i da se ispita kompletno poslovawe Zavoda, s posebnim osvrtom na rad direktora, zamenika direktora i pomo}nika direktora za Sektor odbrane od grada. Do sada otpu{tawa nije bilo, ali situacija je i daqe neizvesna jer zaposleni i daqe ne znaju {ta se iza brda vaqa. Koliko }e ih ostati na poslu, {ta im se sprema, da li }e sav teret sistematizacije, odnosno otpu{tawe devedesetak qudi, koliko je Vlada „srezala“, pasti na protivgradnu odbranu, kakva je budu}nost protivgardne odbrane u RHMZ-u... Te nepoznanice bile su povod i za ju~era{wi zbor zaposlenih u ovom sektoru Zavoda.

S. Glu{~evi}

izvodwe, apeluje na poqoprivrednike da budu obazrivi pri kupovini. Iz te inspekcije Generalnog inspektorata poru~uju paorima da sadni materijal pazare samo na prodajnim mestima koja su upisana u Registar proizvo|a~a sadnog materijala vo}a, vinove loze i hmeqa.

Sadni materijal koji se mo`e staviti u promet mora da poseduje sertifikat Ministarstva poqoprivrede o proizvodwi sadnog materijala i zdravstveno uverewe o unutra{wem prometu. Sadni materijal treba da bude propisno obele`en i deklarisan. Deklaracija je naranxaste boje, na posebnom papiru koji {tampa Zavod za izradu nov~anica, za razliku od etiketa iz nedozvoqene proizvodwe koje su bele i kartonske.

Materijal koji ne poseduje prate}u dokumentaciju, koji nije propisno deklarisan i obele`en oduzima se na licu mesta i uni{tava, navode u Fitosanitarnoj inspekciji.

Podsetimo, na tr`i{tu je prona|eno 1.100 kilograma falsifikovanog semenskog kukuruza hibrida NS-640 i NS-6010.

Zapravo, prodavan je merkantilni kukuruz umesto semenskog, a tom se nedozvoqenom rabotom bavila novosadska firma „Panon pig“. Na ambala`i je pisalo da je re~ o „NS semenu“ Novi Sad, a pro{ivena deklaracija je falsifikat.

S. G.

Deo Podbare bez vode Zbog rekonstrukcije vodovodne mre`e, danas od 8 do 14 sati, bez vode }e biti deo Kosovske ulice od Ulice Marka Miqanova do Ja{e Igwatovi}a, zatim cela Ja{e Igwatovi}a i deo Ulice Pavla Stratomirovi}a od Kosovske do \or|a Rajkovi}a.

D. A.

KOD @ELEZNI^KE STANICE

DANAS I SUTRA IZDAVAWE KABINA STARIM ZAKUPCIMA

Raskrsnici prave presvlaku Prema najavama ZIG-a, popravka veoma o{te}ene raskrsnice na Bulevaru oslobo|ewa i Bulevaru Ja{e Tomi}a kod @elezni~ke stanice, bi}e zapo~eta danas, a za izvo|ewe zadu`eno je preduze}e "Put". Prva faza sanacije radi}e se na oba bulevara prema Kisa~koj ulici. Tokom ~etiri faze

Po ku}icu od osam sati Izdavawe kabina za predstoje}u sezonu na [trandu po~iwe danas, a prvi u red staju stari zakupci, ta~nije sugra|ani koji pet ili vi{e godina uzastopno iznajmquju ove prostorije na kupali{tu.

Stari zakupci kabine }e iznajmqivati i sutra, a procedura zakupa je za oba dana organizovana na

obnove saobra}aj }e se uvek odvijati dvosmerno jednom trakom ovih bulevara.

Radovi }e trajati do 20. aprila.U prvoj fazi GSP }e tuda voziti uobi~ajeno, a potom }e o budu}em re`imu autobuskih linija na ovoj deonici gra|ani biti blagovremeno obave{teni. B. P. P.

Novosadska sreda14.april2010.

Suma mala, {teta velika la, nadaju}i se da }e se iz ovoga izvu}i pouke i preduzeti sve potrebno kako se to vi{e ne bi de{avalo, dok su neki nezadovoqni.

Iz ugla prose~nog gra|anina te{ko je razlu~iti ko je u pravu, ali ono {to su Novosa|ani mogli da ~uju od gradona~elnika je da svi odgovorni za slu~aj moraju da preduzmu prave mere kako se to ne bi ponovilo. Oglasili su se i iz "Toplane" i rekli da }e predlozi komisije biti po{tovani i da }e najkasnije do po~etka slede}e grejne sezone sve biti onako kako je i preporu~eno.

Kako }e se sre|ivawe grejnog sistema odvijati ostaje da se vidi. Pravi test ima}emo tek naredne zime, kada stegne minus.

B. Markovi}

PROMOTIVNA AKCIJA U ORGANIZACIJI „TR@NICE”

Gosti}e se mali{ani na pijacama Promotivna akcija “Mali{ani na novosadskim pijacama”, u organizaciji “Tr`nice”, po~iwe u petak u 11 sati na Satelitskoj pijaci. Ggostova}e mali{ani iz vrti}a “Spomenak”, a prigodi }e prisustvovati i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}.

Ciq akcije je upoznavawe najmla|ih Novosa|ana s izgledom i funkcionisawem pijaca kroz edukaciju o uticaju zdravog na~ina ishrane na rast i razvoj mladih.

Dru`ewe }e se odr`avati svakog

petka u narednih pet nedeqa. Posle Satelitske pijace, na Detelinarskoj }e 23. aprila gostovati u~enici drugog razreda osnovne {kole “Svetozar Markovi}”. Zatim }e 30. aprila Limansku pijacu posetiti u~enici ~etvrtog razreda osnovne {kole “Vasa Staji}”, a nedequ dana kasnije }e wihovi vr{waci iz osnovne {kole “Vuk Karaxi}” posetiti Ribqu pijacu. Na posletku - 14. maja, u~enici drugog razreda osnovne {kole “Jovan Popovi}” }e posetiti Futo{ku pijacu.

S. T.

Na Spensu prese~ena vrpca

mu po~elo 36. svetsko stonotenisko prvenstvo. Ono je zavr{eno 26. aprila posle mnogih `estokih borbi belom lopticom

hronika

PREDSTAVQENO IDEJNO RE[EWE KOMPLEKSA NOVIH BAZENA NA SPENSU

Na leto radovi, kupawac dogodine Povodom 29 godina od otvarawa Spensa, rukovodstvo ovog preduze}a je na ju~era{woj konferenciji za novinare prezentovalo izabrano idejno arhitektonsko re{ewe kompleksa novih bazena i najavilo da }e prvi korak u realizaciji ovog projekta biti zav{etak otvorenog plivali{ta. Kako se moglo ~uti, radovi }e po~eti tokom predstoje}eg leta, a Novosa|ani bi u novom bazenu mogli da se kupaju ve} do kraja jeseni naredne godine. Za prvu fazu radova potrebno je izme|u 150 i 200 miliona dinara, 65 miliona je obezbedio Grad, a isto toliko republi~ko Ministarstvo za sport i omladinu.

Zamenik gradona~elnika Novog Sada i predsednik `irija za izbor najboqeg arhitektonskog re{ewa Sa{a Igi} rekao je da je prvi korak ovog projekta na~iwen jo{ pro{le godine.

- Lane je obezbe|en novac za izradu projektne dokumentacije kompleksa. Ove godine buxet grada je umawen, ali smo se sa republi~kim Ministrastvom za sport i omladinu dogovorili da se i oni ukqu~e u ovaj projekat.

Nakon izrade re{ewa, ove godine ulazimo u izgradwu bazenskog kompleksa, a prvo }e se zavr{iti otvoreni bazen i siguran sam da }e ve} naredne godine, kada Spens puni tri decenije, sugra-

V REMEPLOV

Sportski i poslovni centar "Vojvodina", nadaleko poznat kao "Spens", zvani~no je otvoren 14. aprila 1981. kada je u we-

850, dok }e dnevna ulaznica biti 42 dinara. Za decu do sedam godina ulaz }e biti besplatan. Ove sezone }e na raspolagawu biti 830 kabina, {to je vi{e nego ranijih godina. Naime, velike kabine koje se nalaze levo od centralnog platoa se pregra|uju.

B. M.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Nezavisna komisija je istra`ila zbog ~ega su Novosa|ani u februaru dva dana, po ci~i zimi bili bez grejawa, izve{taj je predat gradona~elniku Igoru Pavli~i}u, a sugra|ani su saznali da se to dogodilo, ukratko, jer je toplovodna mre`a stara i neodr`avana a mawkalo je koordinacije i adekvatne za{tite od takvih doga|aja. Komisija je zakqu~ila i da su odgovorni znali da je sistem grajawa u gradu "na aparatima" i da su se havarije mogle preduprediti sre|ivawem sistema za{tite koji bi zahtevao izdvajawe tek nekoliko desetina hiqada evra. Gde je onda zapelo? Sude}i po reakciji Novosa|ana, mi{qewa su izgleda podeqena. Jedni ka`u da je komisija posao vaqano uradi-

blagajni na centralnom platou [tranda (gde su se kupovale ulaznice za klizali{te), od 8 do 18 ~asova. U petak }e kabine mo}i da iznajme osobe sa posebnim potrebama, dok 19. aprila na red dolaze novi zakupci. Mala kabina ko{ta 10.300 dinara, velika 12.000, a sezonska karta 1.045, a sa popustom

za zelenim stolom oko 500 takmi~ara iz 86 zemaqa. Naslovi prvaka u mu{koj i `enskoj konkurenciji pripali su reprezentacijama Kine.

A Spens je remek delo arhitekture, skladna i savr{eno funkcionalna celina, ~itav grad sa vi{e sportskih hala, prodavnica i restorana, izlo`benih salona, sala za konferencije...Kasnije, dozidano je i krilo sa pliva~kim bazenima i teniskim igrali{tima.

N. C.

IDEJE ZA SUVENIR GRADA PRED KOMISIJOM

Uskoro glasawe na virtuelnom izlogu Konkursna komisija za izbor zvani~nog suvenira Novog Sada, koju ~ini sedam ~lanova, trebalo bi danas i sutra da se sastane radi otvarawa i bodovawa 212 prispelih predloga za suvenir na{eg grada.

Osmi glas najboqoj ideji, nakon toga }e davati Novosa|ani, koji }e glasati preko interneta i na virtuelnom izlogu Informativnog centra na uglu Ulice Modene i Zmaj Jovine.

Prilikom ocewivawa Komisija }e se voditi propisanim kriterijumima. Autenti~nost i podse}awe na Novi Sad kao turisti~ku destinaciju vredi najvi{e 30 bodova, dok se dizajn i estetski izgled vrednuju maksimalno sa 20 bodova. Prakti~nost i upotrebqivost vrede do 15 bodova, a sa najvi{e deset bodova ocewiva}e se ekolo{ka prihvatqivost i kvalitet kori{}enih materijala, mogu}nost proizvodwe i ekonomska pristupa~nost, a do pet bodova vredi rok izrade.

S. T.

|ani u wemu mo}i da se kupaju naglasio je Igi}.

Direktor Spensa Zvonimir Kaprocki osvrnuo se i na najva`nije investicije koje je Spens imao u prethodnoj godini, poput remonta bazena i nabavke novog ozvu~ewa, zamene podova u prizemqu SPC-a i po~etka zamene plafona, i kazao da se sre|ivawe SPC "Vojvodina" nastavqa.

Autor izabranog idejnog re{ewa, arhitekta Miroslav Krstono{i} kazao je da je glavni zadatak pri projektovawu bio objekat koji }e doprinositi u{tedi energije. Tako|e, uz postoje}i izgled Spensa trebalo je osmisliti kompleks koji ne}e odudarati od wega i koji }e zajedno ~initi, ne samo skladnu arhitektonsku

Danas yabe na bazen Povodom 29. ro|endana Spensa, kupawe na bazenima za gra|ane danas se ne}e napla}ivati. Besplatne smene odr`a}e se od 10.45 do 12.45, od 13 do 15 i od 17 do 19 ~asova. ve} i likovnu celinu. Po wegovim re~ima, ovakav objekat malo koji grad kod nas ima, a projektom je predvi|ena izgradwa olimpijskog plivali{ta, bazena za skokove u vodu sa skakaonicom, sale za zagrevawe sportista, de~jih bazena i svih prate}ih sadr`aja.

B. Markovi}

REAGOVALE TURISTI^KE AGENCIJE „MARKET TURS”, „BON VOJA@” I „MAGELAN”

Nisu potpisnice pisma gradona~elniku Reaguju}i na tekst"Bez partnerstva turizam ne raste" u ju~era{wem izdawu "Novosadske hronike" u kojem se govori o pismu koje su pojedine gradske turisti~ke agencije, nezadovoqne stawem u turizmu, uputile gradona~elniku Igoru Pavli~i}u, na{oj redakciji obratile su se tri agencije i navele da nisu potpisnice otvorenog pisma .

U dopisu koje su ju~e na{oj redakciji poslale agencije "Market turs", "Magelan korporej{n" i "Bon Voja`" navodi se da predstavnici tih agencija nisu poslali sporno pismo. Oni su istakli kako problemi u turizmu evidentno postoje, ali da oni

ne podr`avaju "ovaj na~in re{avawa problema, pogotovo ne sada, kada je otpo~eo, za sada konstruktivan, dijalog sa predstavnicima TONS-a".

Tekst u ju~era{woj "Novosadskoj hronici" bio je inicirann pomenutim otvorenim pismom, adresiranim na gradona~elnika, a koji je stigao i u na{u redakciju i u kojem se izra`ava nezadovoqstvo radom Gradske uprave za turizam. Ispod pisma u kojem su detaqno obrazlo`eni razlozi nezadovoqstva op{tim stawem u turizmu, navedeno je osam novosadskih turisti~kih agencija, imena wihovih odgovornih lica, kao i mejl i adrese sedi{ta.

E. D.

O mu{karcu u Srbiji Nau~ni skup na temu "Polo`aj mu{karaca u Srbiji" bi}e odr`an sutra u 19.30 ~asova, u sve~anoj sali Elektrotehni~ke {kole "Mihajlo Pupin" u Futo{koj 17. Govori}e prevodilac kwige "Razlike me|u polovima" i autor kwiga "Prednosti `ena" i "Mit o patrijarhatu" Vladislav \or|evi} i specijalista socijalne medicine Branislav Ha~ko. B. P. P.

Monografija o Arhivu SANU Monografija istori~ara @arka Dimi}a “Pregled istorijata Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima (1949-2009)” bi}e predstavqena danas u 18 ~asova u Novosadskom klubu, u Zmaj Jovinoj ulici 3/1. O delu i ovoj zna~ajnoj ustanovi govori}e dr Drago Wegovan, prof. dr Neboj{a Kuzmanovi} i autor.

Z. Ml.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda14.april2010.

PREDSEDNIK SKUP[TINE GRADA ALEKSANDAR JOVANOVI] APELUJE:

Dajte prostor maturantskim panoima

Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} apelovao je na vlasnike prodavnica i drugih lokala u pe{a~koj zoni u centru grada da u svojim izlozima u~enicima zavr{nih razreda novosadskih sredwih {kola i gimnazija dozvole postavqawe maturskih panoa.

"Postavqawe panoa sa fotografijama maturanata i maturantkiwa predstavqa dugogodi{wu tradiciju Novog Sada, uspostavqenu u prvoj polovini 20. veka. Od trenutka kada je fotografija postala va`na i popularna, nastala je ova tradicija i nema razloga da se nakon gotovo ~itavog veka mewa" navodi se u pismu predsednika gradskog parlamenta. Jovanovi} se obratio vlasnicima prodavnica i drugih uslu`no-ugostiteqskih objekata reaguju}i na pri~e da mnoge "gazde" u centru grada ne `ele da postave panoe ili ovu uslugu napla}uju.

On je izrazio nadu da }e vlasnici i zakupci objekata imati razumevawa za molbe sredwo{kolaca i gimnazijalaca i istakao da je postavqawe maturskih panoa istovremeno lep novosadski obi~aj, ali i prilika da se ostali upoznaju sa mladim sugra|anima.

D. A.

BLATWAVE STAZE NA GRADSKOM GROBQU

Ozelewavawe ~im grane sunce Redakciji na{eg lista javilo se nekoliko sugra|ana, koji tvrde da ne mogu da pro|u po stazicama u Gradskom grobqu, jer je po wima postavwena mehanizacija tog preduze}a.

- Na grobnom poqu ~etiri od stajali{ta, za autobus na liniji 12, prema Sajlovu na preuskoj stazi stoji mehanizacija “Lisja” i nanosi blato, tako da svaki put kada se vra}am s grobqa ispadne da sam bio na wivi da orem. Primetio sam i da je ta staza preuska za wihovu te{ku mehanizaciju – ka`e Novosa|anin ~ije je ime poznato redakciji.

Direktor “Lisja” Srboqub Bubwevi} ka`e za na{ list da je mehanizacija tamo postavqena jer se trenutno na tom grobnom poqu ravna parcelni deo.

- Ovaj posao bi trebalo da bude gotov za sedam dana, a ~ekamo samo da se stabilizuje vreme i da stane ki{a. Zbog lo{eg vremena radovi su se tamo malo odu`ili, ali ~im

grane sunce nastavqamo punom parom – navodi Bubwevi}.

Programom je predvi|eno da se ove godine Gradskom grobqe na prvom, {estom i sedmom grobnom poqu ozeleni mladim sadnicama. Tokom prole}a i jeseni trebalo bi da se posadi 321 stablo, 5.200 komada {ibqa i 3.000 cvetnih vrsta. Tako|e planira se uklawawe 16 stabala topole koje se nalaze na tre}em grobnom poqu, kao i 20 stabala na {umskoj parceli. Na ostalim grobqima bi trebalo da se pose~e 81 stablo. Kada su u pitawu druga grobqa, na Alma{kom se planira orezivawe starih drvoreda i sadwa 290 novih stabala i 1.300 komada {ibqa. Na centralnoj aleji na Uspenskom grobqu bi}e posa|ena lipa, a na Ruskinskom }e se sre|ivati travwak. Ovo preduze}e }e posebno voditi ra~una o zelenim povr{inama na grobqima, a ukoliko leti budu visoke temperatre “Lisje” planira 18 zalivawa u toku godine.

Q. Na.

c m y

8

DNEVNIK

HIGIJENA U PEKARAMA POBOQ[ANA, NOVOSA\ANI NEZADOVOQNI KVALITETOM PECIVA

Nije vekna {to je bila

U Novom Sadu radi vi{e od 300 registrovanih pekara, a dnevno se proizvede oko 350.000 vekni. Ipak, ne zna se kakvog je kvaliteta hleb, i da li gra|ani zaista jedu ono {to su kupli.

Prema tvrdwama sugra|ana, ni hleb vi{e nije {to je bio, a naj~e{}e se doga|a da je gwecav ili {upaq, da nije dovoqno pe~en, da se u wemu mogu na}i gromuqice prqavog presnog bra{na, a na kori i otisci prqavih prstiju.

Znatno re|e de{ava se da se u hlebu na|u dlake, konci, bube.

Predsenik udru`ewa za za{titu potro{a~a „Vojvodine“ Goran Papovi} ka`e za „Dnevnik“ da je higijena po pitawu prodaje hleba sada ne{to boqa u

pekarama i prodavnicama u odnosu na ranije godine.

- Sve vi{e pekara po{tuje op{ta na~ela kada je prodaja hleba u pitawu. U posledwih godinu dana skoro i da se ne mo`e videti prodava~ica koja ne koristi hvataqku ili rukavice prilikom prodaje, {to je svakako za pohvalu – ka`e Papovi} i dodaje da ipak jo{ uvek ima i onih koji hleb daju rukama mada je to strogo zabraweno.

Tako|e, sem prodavaca i sami kupci ponekad postupaju nepristojno, pa se neretko doga|a da ispipaju i nekoliko hlebova dok ne prona|u najboqi za sebe. Ono o ~emu bi zaista vaqalo povesti ra~una jeste princip dobre higi-

jenske prakse, koji je obavezan za sve pekare. Uvo|ewe „Hasap” standarda (evropski standard o bezbednosti hrane) i u tom smislu }e napraviti red, jer svi oni koji ne ispuwavaju higijenske uslove za proizvod hleba ili bilo koje vrste peciva, vi{e ne}e mo}i da rade. Ostali }e morati da poseduju dokaze o standardu i o prolazu redovne tromese~ne kontrole, {to i propisuje zakon – ka`e sagovornik.

I stru~waci s Tehnolo{kog fakulteta u nekoliko navrata su upozorili da su ovi najekstremniji slu~ajevi, ali da je podjednako opasno {to hleb nije upakovan, {to nema deklaraciju i {to se umesto ra`enog ili crnog hleba naj~e{}e podme}e beli farbani hleb. I upravo farbawe hleba je, prema tvrdwama stu~waka naj~e{}i na~in na koji pekari varaju kupce Q. Nato{evi}

PRO[IRENI VRTI]I GOTOVO SPREMNI ZA OTVARAWE, ALI TO NE ZNA^I I AUTOMATSKI UPIS VE]EG BROJA DECE

Prekobrojni ~ekaju rebalans buyeta Rok za zavr{etak radova na dogra|ivawu i nadogra|ivawu pet vrti}a Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” bli`i se kraju, jer bi ugovoreni radovi trebalo da budu gotovi do 1. maja. Dogra|eni i nadogra|eni delovi vrti}a u ulicama Save Kova~evi}a, Dragi{e Bra{ovana, Janka ^melika, Antona Urbana i Stojana Novakovi}a su gotovo spremni za otvarawe. Radove i otvarawe ovih vrti}a produ`ila je adaptacija prizemqa nadgra|ivanih zgrada, u koju se u{lo tek po~etkom ove godine.

Pro{irewe ovih pet vrti}a krenulo je jo{ jesenas, iako je trebalo da po~ne nekoliko meseci ranije, odnosno tokom leta. Realizacija ove investicije je kasnila zbog postupka javne nabavke, jer se ~ekalo da se oformi centralna uprava za javne nabavke, koja ni do sada nije uspostavqena. Zato je na kraju ~itav posao morala da preuzme Uprava za obrazovawe.

Me|utim, kada vrti}i budu zavr{eni i otvoreni u wih ne}e mo}i odmah da budu upisana deca sa liste ~ekawa, kako su najavqivali iz “Radosnog detiwstva”. Smawewe liste ~ekawa, upisom oko 700 mali{ana, mora}e da sa~eka rebalans buxeta, jer boravak te dece u vrti}ima Grad mora da pokrija sa 80 odsto od ekonomske cene. Po svemu sude}i, u maju }e biti regularni upis dece u narednu programsku

godinu, kada }e se ponovo dobiti ta~an broj dece koja nisu mogla da se upi{u. Nakon rebalansa gradskog buxeta, koji je pro{le godine bio krajem juna, vide}e se koliko }e novca Grad mo}i da izdvoji za upis dece sa liste ~ekawa.

Do sada je Pred{kolska ustanova bila najve}i korisnik gradskog buxeta i za boravak oko 14.500 mali{ana u vrti}ima iz gradske kase se godi{we izdvaja 1,7 milijardi dinara.

A. Vidanovi}

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452 & 063/366-977

Lopta otkriva kriminal Foto: N. Stojanovi}

Se}awe na nevino stradale Udru`ewe za o~uvawe verskih kulturnih tekovina i dobara ju~e su polo`ili venac na Alma{kom grobqu, na mesto nevino stradalih gra|ana prilikom ulaska ma|arskih fa{ista u Novi Sad 13. aprila 1941. godine.

- Pro{lo je 69 godina i na{i gra|ani nisu zaboravqeni. Ne treba da postoji mr`wa izme|u Srba i Ma|ara, ali treba se podsetiti {ta se desilo kako se ne bi ponovilo - rekao je predsednik Udr`ewa Aleksandar Pavkov. ^lanovi ovog Udru`ewa {est godina dolaze na Alma{ko grobqe u znak se}awa na 500 `rtava, koje su ma|arski fa{isti sahranili u zajedni~ke grobnice.

I. D.

VESTI Amerikanci na Nomusu Filadelfijski virtuozi iz SAD pod dirigentskom upravom Danijela Speldinga nastupi}e ve~eras u 20 ~asova u Sinagogi u okviru Novosadskih muzi~kih sve~anosti. Na programu su dela J. S. Baha, Antonijina Dvor`aka i Aleksandre Vrebalov... Ulaznice se mogu kupiti u Muzi~koj omladini grada, Katoli~ka porta

2 od 8 do 14 ~asova, kao i dva sata pred po~etak koncerta na ulazu u Sinagogu.

B. P. P.

Paji Jovanovi}u u ~ast Likovna kolonija RTV, koju ~ine radovi nastali u bawi Junakovi} povodom obele`avawa 150 godina od ro|ewa slikara Paje Jovanovi}a, bi}e odr`ana sutra u 19 sati u holu Studija "M". B. P. P.

Pitam se {ta je to sa qudima koji pi{u sve najgore o penzionerima. Gde je to nestala wihova qudskost, samilost i tolerancija? Pa nisu nam vaqda penzioneri krivi za prazne xepove, nezaposlenost, ekonomsku krizu... Ve} je neprijatno ~itati SMS-ove koje pi{u oni sa lo{im smislom za humor ili, jo{ gore, koji sa mr`wom pi{u o na{im starijim sugra|anima.

062/8169... *** Ko uspe da digne Dinki}ev kredit, svaka mu ~ast. Pa qudi u banci vam tra`e i ekg i bris iz guze, a ni onda niste sigurni da }ete dobiti kredit. Va{ svedok 065/8340... *** Po{tovani ~itao~e 061/1327..., da ste vi mladi izi{li na izbore, sklonili biste Milo{evi}a olovkom. Pregledajte glasa~ke spiskove, nije vas bilo na glasawu. S po{tovawem 063/516... *** Po{tovani 061/1327... zamolila bih Vas da napi{ete na koju to “ure|enu, bogatu dr`avu” mislite? I dokle }e Vam Milo{evi} biti kriv za nesposobnu vlast 10 godina unazad?

Sami ste je birali. A ja sam primorana da na pola fakulteta, na kom sam na buxetu, stanem i po~nem da radim jer roditeqi ni osnovne tro{kove vi{e ne mogu da mi pokriju svojom platom. U “ure|enoj dr`avi” nisam glasala, ali ko me pita. S po{tovawem!

062/788... *** Gradska vlast otkrila da Novim Sadom haraju kriminalci?!

Hvala ko{arka{u Milo{evi}u,

da nije napadnut nas obi~ne bi mogli maltretirati do mile voqe. Politi~ari pozabavite se sudijama i advokatima iz xipova koji {uruju i pu{taju barabe iz pritvora! I pomozite policiji.

063/545... *** JGSP nas za na{ ro|eni novac, koji im svakog meseca dajemo unapred, maltretira, poni`ava i smatra stokom. Qudi treba ne{to preduzeti ako ve} Grad ne reaguje!

063/652... *** U “Dnevniku” veliki naslov “Protera}emo nasiqe iz Novog Sada”! Kako to zvu~i obe}avaju}e! Narod skoro i da poveruje! Pa, gospodo: Bojane Pajti}u, Igore Pavli~i}u,

wa. Jedno za poslodavca, gde se o~igledno kr{ewe zakona minimalizuje, i drugo za podnosioca zahteva gde se isti problem prestavqa u pravom svetlu, ali bez (za sada) posledica po poslodavca i pored ~iwenice da je kazna za u~iweni prekr{aj milion dinara. Ovakav odnos inspekcije i pojedinih poslodavaca znamo svi {ta zna~i.

Poslodavac je JKP “PUT” Novi Sad. 062/510... *** Dr Dragoslav Petrovi}, po obrazovawu profesor fizike, dobro zna da jedno telo ne mo`e biti istovremeno na dva mesta, ali uspe{no dokazuje da za na{e politi~are va`e neki drugi zakoni !

Stevane Krsti}u, odr`ite re~ i uradite obe}ano - proterajte odmah sami sebe! Krajwe je vreme, a i gra|ani }e Vam biti zahvalni!!! Unapred zahvalan, S po{tovawem!

063/523... *** Inspektor rada M. Z. je na osnovu istog inspekcijskog nadzora po istom pitawu dao dva potpuno suprotna tuma~e-

063/8776... *** Da vas izvestimo, parkinga iza gara`e na Bulevaru oslobo|ewa vi{e nema. Plo~e su odnete u nepoznatom pravcu i samo nasuta zemqa. [to se ti~e inspekcije, od wih ni glasa, a kad tra`ite informaciju koje su radwe preduzete, oni vas {aqu na po~etak da problem ponovo prijavite. Sad se kao gra-

|ani pitamo da li i ovaj postupak za nas nepoznatog mo}nika potpada pod novu inicijativu gradskih ~elnika da }e inspekcija i ostale slu`be poja~ati i ubrzati svoje anga`ovawe u ciqu za{tite gra|ana. Danas ni kontakti s inspekcijom ni wihov odgovor to ne pokazuju. Bilo bi dobro da novinari provere da li je gara`a legalan objekat jer se sad ~uje da je podnet zahtev za legalizaciju. Ina~e, objekat je prekora~io dozvoqene gabarite, a i tada je inspekcija na `albe gra|ana bila nezainteresovana.

063/1691... *** Za lazliku od ostalih evlopskih dlzava, u Slbiji je davolski tesko ziveti! S toga sam v’lo iznenaden, kako to da Davola Valos jos uvek nije postala glavni glad Slbije, umesto Beoglada?! Pozzz, mali \okica.

063/1050... *** Da li }e ikad @elezni~ka stanica Novi Sad li~iti na evropske stanice? Zjapi za obnovom gospodine ministre Milorade Mrkowi}u. Ovog leta i godine 2010. i 2011. }e do}i puno turista u grad Novi Sad. Mislite na turiste {ta }e misliti o nama i Srbiji.

065/6402... *** Nadam se kao putnik da }e se ubrzati brzina sa 10 o~ajnih kilometara na sat na vi{e, na pruzi Novi Sad-Petrovaradin. Li~no mislim da je sve uzalud da spre~imo pisawe grafita po putni~kim vagonima. Nesposobno rukovodstvo @eleznica Srbije, sve wih smeniti pod hitno... Redovni putnik 065/6402...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda14.april2010.

9

SUTRA NA SPENSU SAJAM ZAPO[QAVAWA

Referent prodaje hit zanimawe Na prvom ovogodi{wem Sajmu zapo{qavawa koji sutra od od 10 do 16 sati u zapadnom holu Spensa organizuje novosadska Filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, nastupi}e 30 poslodavaca koji }e nezaposlenima ponuditi preko 200 radnih mesta. Posla }e, bar prema najavama, najvi{e biti za referente prodaje i osigurawa i komercijaliste, koje izme|u ostalih tra`e “Delta”, “Cepter”, “Viener{tedi{e” i “Mladinska kwiga”, radnike razli~itih profila u ugostiteq-

stvu, koji su potrebni Hotelu “Park” i “Market tursu”, dok kadrove razli~itog nivoa stru~ne spreme u metalskoj industriji, od zavariva~a do in`iwera, zapo{qavaju u “FKL Temerinu” i “”Unitrejdu”. Posao za dvadeset operatera u kol – centru s aktivnim znawem nema~kog jezika nudi “Atlas servis”. Sude}i prema ponudi, kadrovi s visokom stru~nom spremom trenutno nisu previ{e potrebni, a naro~ito je primetno smawewe poslovnih ponuda za informati~are koji su

na prethodnim sajmovima bili u vrhu tra`we. S druge strane, ohrabruje {to je, uz preduze}e DES, koje ina~e tradicionalno u~estvuje na sajmu zapo{qavawa, sve vi{e preduze}a spremnih da zaposle osobe s invaliditetom.

Prema okvirnim podacima novosadske filijale NSZ, na pet pro{logodi{wih sajmova zapo{qavawa odr`anih na teritoriji Ju`no – ba~kog okruga, tri u Novom Sadu i po jednim u Ba~koj Palanci, od 4.000 registrovanih nezaposlenih, zna~i onih koji su

prijavili u~e{}e na sajmovima, u roku od {est meseci koliko Filijala na tr`i{tu rada prati status svojih korisnika, oko ~etvrtina se zaposlila. Petnaest odsto wih posao je prona{lo kod poslodavaca sa kojima je kontakt uspostavqen na sajmu. Me|utim, u Filijali ka`u da to nije kona~an broj, jer sajmove pose}uju i zaposleni koji tra`e boqi posao, kao i osobe bez posla koji zaposlewe tra`e u privatnoj re`iji te ne ulaze u statistiku NSZ. I. Sabado{

U PROSEKU SREDOVE^NI, A SMELI BI DA SE KORISTE OD 15 DO 20 GODINA

Zaglavqivawe liftova kao dobar dan Prose~na starost liftova u Novom Sadu je 40 godina , a oni bi po pravilu smeli da se koriste izme|u 15 i 20 godina. Zato majstori iz preduze}a „Stan“ jednom mese~no kontroli{u liftove u zgradama koje imaju potpisan ugovor sa wima i jedanput godi{we rade wihov generalni remont, koji obavqa preduze}e „Jugoinspekt“ iz Beograda. Preduze}e „Stan“ odr`ava 900 liftova u zgradama, a ve}ina wih su u lo{em stawu.

Portparol u tom preduze}u Mirko Jevtovi} ka`e za „Dnevnik“ da zbog wihove neispravnosti i pogre{nog rukovawa, majstori desetak puta nedeqno iza|u na teren da izbave zaglavqene stanare. Obi~no su u pitawu vrata koja ne prijawaju dobro, a krivi su i sami gra|ani koji otvaraju vrata pre nego {to lift stane na sprat.

- Trudimo se da liftove odr`avamo kako ne bi dolazilo do ve}ih kvarova i posledica. Na svu sre}u u Novom Sadu nije bilo povreda zbog propadawa lifta, kao {to je to slu~aj u Beogradu. Najbitnije je da se pregledaju tegovi, ko~nice i

V E S T I Tribina o prevenciji raka Tribina “Prevencija raka grli}a materice”, koju organizuje Gradski odbor Jedinstvene Srbije u saradwi sa Specijalnom ginekolo{kom bolnicom “Perinatal”, bi}e odr`ana sutra u 18 sati, u Velikoj sali Skup{tine grada. Predava~ }e biti dr Jelka Rajovi}, specijalistkiwa ginekologije i aku{erstva, koja }e govoriti o faktorima rizika, metodama prevencije i mogu}nostima le~ewa ove opake bolesti, od koje u Srbiji svakog dana umre jedna a obole ~etiri `ene.

I. S.

Zapovesti dobrog zdravqa Tribina na kojoj }e biti promovisan seminar „Deset zapovesti dobrog zdravqa“ bi}e odr`ana sutra u 19 sati u zgradi Novosadskog otvorenog univerziteta, u Radni~koj 20.

Predvi|en je vikend seminar zasnovan na me|unarodnom programu „Novi po~etak“ koji }e voditi edukator zdravog `ivota, biolog Rajna Radosavqevi}. Ulaz na sutra{wu tribinu je besplatan.

D. A.

Pripovedawe u Matici srpskoj Pripoveda~ka predstava „^ovek ~oveku“ Odeqewa za scenske umetnosti i muziku Matice srpske bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova u sve~anoj sali Matice.

B. P. P.

Zbog neispravnosti i pogre{nog rukovawa, majstori „Stana“ od osam do deset puta nedeqno odglavquju zaglavqene. Ili vrata ne prijawaju dobro, ili ih gra|ani cimaju pre nego {to lift stane na sprat sajle u liftovima, jer su te tri stvari i najva`nije za sigurnost – ka`e Jevtovi}.

Me|utim liftovi se i na drugi na~in urni{u: neki kradu ogledala, skidaju dugmi}e, kradu i razbijaju sijalice, ska-

~u po wemu da br`e krene i voze name{taj, {to svakako doprinosi ~e{}im kvarovima.

Nije redak slu~aj da „Stan“ zovu predsednici skup{tina stanara da se popravi lift posle neke selidbe.

- Ve}ina starih liftova je preduze}a „Rade Kon~ar“ iz Zagreba, na svu sre}u na{i majstori su obu~eni da ih popravqaju, a za wih ima i delova. Gore nam je sa novim liftovima, koji su u lo{ijem stawu od starih – ka`e sagovornik i dodaje da pola novih liftova nema dokumentaciju i dozvolu za rad.

Tako|e novi liftovi su ugra|ivani od firmi koje vi{e ne postoje, pa je sad problem za wih nabaviti delove. Ipak, u ve}ini slu~ajeva problem sa liftovima je novac, jer remont staje 800.000 do 1.000.000 dinara {to je za stanare prevelik zalogaj.

Jevtovi} ka`e da da je sve vi{e privatnika koji popravqaju liftove, a mnogi od wih nisu obu~eni za taj posao.

-Nekada se de{ava da nas zovu predsednici skup{tina stanara i da se `ale kako se dva dana posle popravke lift opet pokvario. Kada pregledamo naloge, ~esto uvidimo da uop{te na{i majstori nisu bili na terenu, iako smo, primera radi, zadu`eni za odr`avawe tog ulaza - ka`e Jevtovi}. Q.Na.

PIJA^NA VAGA: PROLE]E NUDI ZELENI[

Pada cena sezonskog povr}a Prole}e je sve`im vo}em i povr}em i ju~e preplavilo novosadske pijace, koje nude sve od mladog zeleni{a, preko tropskih vo}ki, pa do sira i kola~a.

Sve`i plodovi ju~e su na Futo{koj pijaci stajali za oko deset odsto jeftinije u odnosu na posledwe dane prethodnog meseca. Tako je, umesto 160 dinara, za kilogram spana}a ju~e bilo potrebno izme|u 80 i 100 dinara.

Blitva se nudila za 30 dinara, a keq je stajao 50 dinara vi{e. Pu{la rotkvica prodavala se po ceni od 35 do 50 dinara. Veza mladog luka na pijaci ko{ta od 25 do 40 dinara, a praziluk je na tezgama jo{ deset dinara skupqi. Zelena salata se ju~e prodavala za 30 do 50 dinara. Kilogram pasuqa prodavao se za 150, ali i za 200 dinara u zavisnosti od sorte. praziluk

40-50

OD DUNAVSKE ULICE KA VARADINSKOM MOSTU

Dignuti trotoar i parking Zbog nastavka radova na dovodniku pitke vode na Keju `rtava racije saobra}aj je na potezu od Varadinskog mosta do Dunavske ulice izmewen, a kao {to se mo`e i videti privremeno su ukloweni pe{a~ka staza i parking. U prvoj fazi za saobra}aj je zatvoren deo Dunavske od Ulice Ive Lole Ri-

bara do Beogradskog keja, a u narednim fazama prevo }e biti zatvorena krajwa traka s neparne strane Dunavske ulice uz ograni~ewe brzine na 40 kilometara na ~as. Potom }e za saobra}ja biti zatvoren deo Trga neznanog junaka od Ulice Vojvode Putnika do Beogradskog keja.

B. M.

KOMUNALNA INSPEKCIJA U AKCIJI

Ba{te legalne i bez dozvole Komunalna inspekcija i daqe poja~ano kontroli{e vlasnike lokala koji su izneli letwe ba{te, kako bi se uverili da su svi pribavili re{ewa o postavqawu. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je ju~e za „Dnevnik“ da je izdato preko 90 odsto re{ewa u Upravi za komunalne poslove, a da je ovde re~ uglavnom o lokalima koji ve} godinama na istom mestu imaju ba{te.

- Za samo dva dana komisija je odobrila preko 60 re{ewa, a to su vlasnici lokala koji su pre 1. aprila predali zahteve. Me|utim ima i onih koji `ele da se pro{vercuju, pa postavqaju ba{te iako jo{ nisu dobili odobrewe – ka`e Jakovqev.

Inspektori su ju~e naplatili mandatnu kaznu od 12.500 dinara, a podne}e i dve prijave zbog postavqawa ba{i u Radni~koj ulici i na Bulevaru kraqa Petra 1.

Prema wegovim re~ima, svi koji su dostavili zahteve, ukoliko zadovoqe kriterijume gradske

komisije, u najkra}em roku dobi}e re{ewa. Trenutno se ona obra|uju u upravi za komunalne poslove, a kako od Jakovqeva saznajemo, u ovoj upravi se radi punom parom kako bi svi zahtevi bili isporu~eni u najkra}em roku.

- Generalno gledano vlasnici lokala su se dosta popravili po ovom pitawu u odnosu na predhodne godine. Navikli su se i na suncobrane koje koriste od pro{le godine, a ve}ina wih po{tuje i pu{tawe muzike u ba{tama – ka`e Jakovqev i dodaje da je u ba{tama zabraweno dr`awe audio ure|aja.

Cena takse za letwe ba{te nije se mewala od pro{le godine, a primera radi kvadratni metar u centru grada staje 16 dinara po danu. U delu gde je pe{a~ka zona cena se uve}eva za 100 posto. Kada su u pitawu kazne Jakovqev isti~e da mandatna kazna staje 10.000 dinara, dok su kazne kod sudije za prekr{aje od 2.500 do 500.000 dinara.

Q. Na.

U CENTRU KARLOVACA SPREMA SE SAMIT ZANATA I DOMA]E RADINOSTI

U subotu vino i med na trgu

Vo}e bilo koje vrste se na pijacama mo`e pazariti za mawe od 100 dinara za kilogram.

Jabuke su ju~e na pijaci stajale zelen (veza)

50

kupus

40

jabuke

25-70

crni luk

70

kivi

per{un (veza)

20

sitni kola~i

70 300-700

od 25 do 70 dinara, a kilogram kru{aka je 90 dinara. Kilogram banana je 55-70 dinara.

Naranxe su se prodavale za 70 do 90 dinara, a korpica kivija za 70 dinara.

U zavisnosti od klase, jaja staju od sedam do deset dinara.

Mladi sir ko{ta od 250 do 300 dinara, a kajmak je 600 dinara, za koliko se nudi i rolovani sir.

S. T.

Susret Se~awaca

Lepota minerala pred publikom

Tradicionalni susret Se~awaca bi}e odr`an u petak 23. aprila u 18.30 ~asova, u hotelu „Sajam“.

Organizator susreta je Zavi~ajni klub Se~awaca a sve ostale informacije mogu se dobiti od Voje Vukoje na telefon 021/420720 i 063/556-190 ili od Qubi{e Radovanovi}a na telefon 064/6521-079.

B. P. P.

Peta godi{wa izlo`ba minerala i nakita iz privatnih zbirki „^udesna lepota minerala i nakita“ bi}e otvorena sutra u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode u Radni~koj ulici 20. Pre otvarawa izlo`be juvelir i gemoolog iz Novog Sada Srboqub Jankovi} odr`a}e predavawe na temu „Organski draguqi - }ilibar, slonova~a, korali i biseri“. Izlo`bu organizuje Udru`ewe qubiteqa minerala, stena i fosila „Geo-pan“.

D. A.

Slikari, proizvo|a~i vina, meda, suvenira iz Sremskih Karlovaca za sada wih 13, svakog vikenda, izuzev kada se na platou ispred Saborne crkve budu odr`avale neke manifestacije, prodava}e na tom mestu svoje rukotvorine. Prvi wihov izlazak na centralni karlova~ki trg u ovoj turisti~koj sezoni o~ekuje se ve} u subotu, ukoliko vreme to bude dozvolilo.

Prodaja proizvoda doma}e radinosti i starih zanata u centru Karlovaca nije novina.

Posledwih nekoliko godina je to praksa, ali je novo to {to }e

zanatlije od subote imati istovetan inventar. Umesto na op{tinskim tezgama, koje se nisu pokazale kao idealno re{ewe, oni }e svoje proizvode izlagati na stolovima bele boje, a za sedewe koristiti stolice na rasklapawe u istoj boji, dok }e im suncobrani biti be`. Tro{kove nabavke stolova, stolica i suncobrana snosi}e sami, a op{tina im zauzvrat ne}e napla}ivati zakup javne povr{ine. Osloba|awe od pla}awa zakupa doprinos je op{tine razvoju doma}e radinosti i starih zanata.

Z. Ml.

VOJVODINA

sreda14.april2010.

DNEVNIK

c m y

10

PRED SUTRA[WU VANREDNU PALANA^KU SKUP[TINU

Sukob interesa ili nova koalicija

IZGRA\EN JO[ JEDAN MULTIFUNKCIONALNI TEREN U BE^EJU

Rekreacija na ve{ta~koj travi BE^EJ: Posle multifunkcionalnog terena s tartan stazom u okru`ewu Sportskog centra „Mladost”, Be~ejci su ovih dana u dvori{tu DTV „Partizan” dobili jo{ jedan vi{enamenski sportski teren s ve{ta~kom travom. Prvi je poklon Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport, a ovaj tek zavr{eni je plod saradwe Ministarstva za omladinu i sport, Vlade kraqevine Norve{ke i Fudbalskog saveza Srbije.

- Sportski teren ne}e, kako je prvobitno bilo zami{qeno, bi-

ti namewen samo igrawu malog fudbala, ve} }e imati vi{enamnsku upotrebu i koristi}e ga ko{arka{i i odbojka{i, po{to su na podlozi od ve{ta~ke trave ucrtani i tereni za ko{arku i odbojku. Lokalna samouprava je obezbedila podlogu za teren, ~ija se vrednost procewuje na oko 700.000 dinara, a postavqawe terena i sigurnosne ograde s golovima i ko{evima je donacija vredna 3,5 miliona dinara - ka`e savetnik predsednika Op{tine Be~ej za omladinu i sport Goran Strajni}.

V. J.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ponedeqka, 12. aprila, u 7 sati, do ju~e, 13. aprila, u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Adriana Bekan, Tawa Kostre{, Biqana Bogosavqevi}, Jelena Radunovi}, Ivana Lujnovi} i Marta ^or iz Novog Sada, Ivana Pa{kinov i Tawa Joki} iz Sremske Kamenice, Maja Duli} iz Bukovca, Svetlana Stoji~i} iz Temrina, Marija Cvetkovi} iz [ajka{a, Olgica Dimitrijevi} iz Novog Milo{eva, DE^AKE: Andriana Bo`i} i Rita Horak iz Novog Sada, Maja Capar iz Ka}a, Brankica Basari} iz Bege~a, Vesna Despotovi} iz Temerina i Lidija Luka~ iz In|ije.

BA^KA PALANKA: Sutra{wa vanredna sednica Skup{tine Ba~kopalana~ke op{tine, zakazana na zahtev 18 opozicionih odbornika SRS, treba da da mi{qewe na Zakon o spre~avawu sukoba interesa pri vr{ewu javnih funkcija.

Ta~nije, radikali tra`e da se utvrdi kako je predsednik op{tine Kosta Staki}, a on je i poslanik u Skup{tini AP Vojvodine izabran po ve}inskom sistemu, u sukobu interesa, te da vi{e ne mo`e da bude izvr{na vlast u op{tini i to zakqu~no sa 31. martom ove godine. U Ba~koj Palanci sve vi{e se {u{ka da je ovde pri~a o sukobu interesa povezana i sa mo-

gu}om novom koalicijom na vlasti: Vladaju}u ve}inu ~ine DS, DSS, SPS-PUPS-PSS i G-17 plus sa 23 od 42 odbornika koliko broji lokalni parlament. U koliciji je bio i [tefan Se~ i to kao potpredsednik Skup{tine, ali je smewen sa te funkcije, a izjavio je da napu{ta koaliciju s tim {to }e glasati za sve odluke koje su prihvatqive za wega kao predsednika inicijativnog odbora Nove slova~ke stranke, odnosno za Slovake u ovoj op{tini.

Radikali su sa 18 mandata najbronija odborni~ka grupa u skup{tini i jedina opozicija.

Sada se spomiwe da }e radikali i ~etiri odbornika DSS

glasati da je predsednik op{tine u sukobu interesa, odnosno da vi{e nije izvr{ilac buxeta, odnosno izvr{na vlast.

Jedni ka`u da }e se [e{eqevi i Ko{tuni~iti slo`iti samo u tome, a drugi idu toliko daleko da sumwaju kako je na vidiku nova skup{tinska ve}ina, odnosno smena vlasti u Ba~koj Palanci? Jer, po matemati~koj kombinatorici to je mogu}e obzirom da bi SRS i DSS sa 22 odbornika (18 i ~etiri) mogli bi da imaju ve}inu? Nije tajna da su radikali do sada u nekoliko navrata pozivali javno, sa skup{tinske govornice i sa strana~kih konferencija za {tampu, DSS i SPS da napuste

demokrate i G-17 plus i da se vrate u staru koaliciju u kojoj su bili do druge polovine 2008. godine. U posledwe vreme pozivi socijalistima su ne{to ti{i, ali su zato pozivi odbornicima i strana~kom rukovodstvu DSS u Ba~koj Palanci sve glasniji.

Sutra{wa sednica palana~ke skup{tine mo`da ne}e odgovoriti na pitawe: da li je Kosta Staki} predsednik op{tine, ili pokrajinski poslanik, ili i jedno i drugu? Ali, sugurno }e pojasniti da li je u Ba~koj Palanci na vlasti postoje}a koalicija, ili neka druga u kojoj su radikali ponovo ovde apsolutni lideri? M. Suyum

PRIPREMA SE TENDER ZA IZGRADWU CENTRALNOG PRE^ISTA^A

Obnova Ba~kog kanala sve bli`a

VRBAS: Zavr{etkom drugog dela ~etvrte faze magistralnog kolektora za otpadne vode bi}e izgra|eno 10 od ukupnih 12 kilometara kolektora Vrbas - Kula. Vrednost radova na ovoj fazi je oko 34 miliona dinara, koje je finansiralo Ministarstvo za prostorno planirawe i `ivotnu sredinu.

- Po zavr{etku ovih radova sledi izgradwa faze pet magistralnog kolektora, za {ta je projektnu dokumentaciju uradio Fakultet tehni~kih nauka iz Novog Sada, a projekat je trenutno na tehni~koj kontroli u Institutu „Jaroslav ^erni”, a nakon toga Ministarstvo za prostorno planirawe }e raspisati javnu nabavku i odrediti izvo|a~a radova za fazu pet koja podrazumeva zavr{etak celo-

kupnog kolektora odnosno preostala dva kilometra - ka`e direktor Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu” Davor Krmpot. U okviru jednog od najve}ih ekolo{kih projekata u Srbiji, Revitalizacije Velikog ba~kog kanala, osim dovr{etka izgradwe Magistralnog kolektora, preostalo je da se izgradi kanalizacioni sistem u svih pet sela op{tine Vrbas kao i izgradwa i povezivawe na Centralno postrojewe za pre~i- Postavqawe magistralnog kolektora {}avawe otpadnih voda Vrbasa U toku je priprema tendera od i Kule. strane EU, koji }e biti konci- Idejni projekat za centralpiran tako da obuhvati samo ni pre~ista~ je izra|en i ishoizvo|ewe. Sam nacrt tendera dovana je gra|evinska dozvola. }e biti na odobrewu 16. apri-

la, a tender }e biti me|unarodnog karaktera istakao je Krmpot.

Za revitalizaciju Veliku ba~kog kanala najve}a donacija, od 13 miliona evra, stigla je od EU, odnosno iz IPA fonda. Vlada Holandije donirala je 1,2 miliona evra, dok su ~etiri miliona evra obezbe|ena iz Nacionalnog investicionog plana. 3,7 miliona je obezbe|eno iz FKU APV, Eko fond Republike Srbije je izdvojio 1,9 miliona e?ra, op{tina Vrbas je obezbedila 1,4 miliona, dok je 2,1 miliona obezbe|eno kao Tehni~ka asistencija od strane EU. N. Perkovi}

ODRE\ENE OVOGODI[WE INVESTICIJE U STAROPAZOVA^KOJ OP[TINI

Kanalizacija zadr`ava prioritet

STARA PAZOVA: Za invezovi (1,5 miliona dinara) reu Novim Banovcima, O[ „Janko sticije u 2010. godini u starokonstrukcija trotoara u Staroj ^melik” u Staroj Pazovi i pazova~koj op{tini u buxetu je Paovi (tri miliona), zavr{e„Slobodan Savkovi}” u Starim predvi|eno ne{to preko 224,6 tak fasade na PU u Novoj PazoBanovcima ura|ene jesenas, zamiliona dinara, {to istina nivi (1,5 milion dinara), pro{ivr{etak ambulante u Novim je koliko bi svi `eleli, ili korewe parking prostora u naseBanovcima, gde se samo ~eka liko bi bilo neophodno, ali je qu Banovci Dunav (dva miliona tehni~ki prijem, sanaciju kroonoliko koliko je u dana{wim dinara) i adaptacija ko{arkava na zgradi Op{tine Stara uslovima bilo mogu}e planira{kog terena u Golubincima Pazova i ure|ewe okoline nove ti za ulagawa u prioritetne za(milion dinara). Ovih dana je {kole „Simeon Aranicki” u datke. Kanalizacija je i daqe zavr{eno asfaltirawe prostoStaroj Pazovi. Direktor Diprioritet, a ove godine je predvi|eno da se u krene na „paket 5” ~ije je projektovawe zavr{eno i za taj deo posla je nameweno 35 miliona dinara. Za projekat i po~etak izgradwe kapele u Krwe{evcima je predvi|eno dva miliona dinara, ~ak devet miliona za ure|ewe spoqa{wosti i okoline kapele u Starim Banovcima, a 500 hiqada dinara za zavr{ne radove na kapeli na novopazova~kom novom grobqu.

Za projektovawe i izgradwu kru`nog toka na raskrsnici Stara Pazova – Nova Pazova – Vojka – Stari Banovci planirano je devet miliona dinara, za puta u industrijskoj zoni u Krwe{evcima ne{to preko Fiskulturna sala u Vojki privodi se kraju 23,5 miliona, a za izgradwu vodovoda u isto~noj radno-kora nove pijace u Novoj Pazovi, rekcije za izgradwu Jovan Timunalnoj zoni u Staroj Pazovi {to je deo investicije u ure|e{ma ka`e da su u zavr{noj fazi 4,5 miliona dinara, dok }e u izwe centra ovog naseqa, a pored poslovi otkupa zemqi{ta za izgradwu kanalizacije u isto~noj tih poslova Direkcija za izgradwu bazena izme|u Stare i radno-komunalnoj zoni u Staroj gradwu op{tine Stara Pazova Nove Pazove, kao i izrada idejPazovi biti investirano preko ima veliku obavezu da zavr{i nog i glavnog projekta za rekon21 milion dinara. Za ure|ewe investicione zahvate koji traju strukciju raskrsnice u Staroj prostora oko Pred{kolske ve} nekoliko godina, kao {to su Pazovi, sa pro{irewem regioustanove „Poletarac” u Golufiskulturna sala u Vojki, gde je nalnog puta Beograd-Novi Sad, bincima predvi|eno je 9,5 minajavqeno da }e do kraja maja kako bi se obezbedila boqa liona dinara, a 1,6 miliona dibiti sve~ano otvorena, fiskulprohodnost saobra}aja u centru nara za ure|ewe naseqa Banovturna sala u Belegi{u i sanaciStare Pazove. Ti{ma i predci Dunav. ja kotlarnica i grejnih postrosednik op{tine Stara Pazova Za sanaciju ravnog krova jewa {kola „Nikola Tesla” u Goran Jovi} isti~u da }e svi osnovne {kole u Novoj Pazovi Novim Banovcima i „Pinki” u prioriteti definisani za 2010.

400 hiqada dinara, a tu su jo{ Staroj Pazovi. Uz sanaciju godinu biti ispo{tovani. ure|ewe parkinga u Novoj Pagrejnih postrojewa PU Radost A. N.

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda14.april2010.

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE DR BOJAN PAJTI] U ADI

Paketi pomo}i najugro`enijim porodicama ADA: Za 600 najugro`enijih porodica iz a|anske op{tine predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti} uru~io je ju~e u Crvenom krstu Ade pakete pomo}i u hrani i sredstvima za higijenu, u akciji koja je organizovana uz podr{ku Direkcije za robne rezerve Vojvodine, Crvenog krsta Vojvodine i op{tinskih centara za socijalni rad. Pajti} je najavio da }e se ovakva pomo} u ukupnoj vrednosti 45 miliona dinara raspodeliti do kraja maja u svim vojvo|anskim op{tinama.

- Nismo odgovorni za svetsku ekonomsku krizu, ali u te{kim vremenima svi smo obavezni da budemo solidarni i pomognemo onima kojima je najte`e - rekao je Pajti}. - U Vojvodini niko ne sme da bude gladan, niko ne sme da razmi{qa o tome kako }e prehraniti porodicu i to je osnovni ciq ove akcije. Zbog toga je doneta odluka Pokrajinske vlade da se velika pomo} raspodeli u svim op{tinama, i tamo gde ne postoje i gde po-

stoje narodne kuhiwe. Pomo} }e omogu}iti da ugasimo vatru koja je posledica krize i lo{ih privatizacija, da porodice koje su lo{ijeg socijalnog statusa `ive na pristojan i primeren na~in.

Pajti} je uru~io pomo} prvima sa spiska porodica korisnika socijalne pomo}i, a najgro`enijim porodicama prema evidenciji Centra za socijalni rad i Crvenog krsta obavi}e se ovih dana.

Sekretar Crvenog krsta Ade Vilmo{ Kri`an ka`e da je pomo} za najugro`enije porodice dragocena i da one dobijaju 25 kilograma bra{na, paket mesnih prera|evina, tri kilograma deterxenta i tri litre te~nog deterxenta.

Predsednik a|anske op{tine Zoltan Bilicki predo~ava da je u op{tini veliki problem nezaposlenost koja se za posledwih godinu i po dana pove}ala deset odsto i dostigla oko 30 odsto, {to je posledica lo{e privatizacije u ovda{wim preduze}ima. Bilicki je rekao da je lokalna samouprava iz-

Pajti} ju~e zapo~eo raspodelu pomo}i u Crvenom krstu Ade

radila program mera za smawewe nezaposlenosti, koji treba da se realizuje u tri segmenta. Oni se odnose na marketin{ki deo izrade zajedni~kog kataloga sa potencijalima ovda{we privrede, u drugoj polovini godine predvi|en

je nastavak ulagawa u industrijsku zonu u vrednosti 70 miliona dinara, a deo socijalnog programa re{ava se i u saradwi sa Sindikatom za radnike koji su ostali bez posla usled lo{e privatizacije.

M. Mitrovi}

NEUSPE[NO IZJA[WAVAWE U BA^KOPALANA^KOJ OP[TINI

Tri sela odbila samodoprinos BA^KA PALANKA: Me{tani Silba{a, Nove Gajdobre i Paraga, sela u Ba~kopalana~koj op{tini, glasali su na referendumima o novom petogodi{wem mesnom samodoprinosu i nisu ga izglasali.

Izlaznost je bila mala i kretala se od 10 do 25 odsto upisanih u bira~ke spiskove, a ni svi iza{li nisu glasali za nov samodoprinos.

Zakon ka`e da je samodoprinos izglasan ukoliko za wega glasa 50 odsto bira~a plus jedan, a to ovde nije bio slu~aj.

- To je voqa me{tana ova tri sela, odnosno bira~a, a neizglasavawe samodoprinosa je wihovo opredeqewe o na~inu re{avawa komunalnih problema u svojim mestima – rekao je pomo}nik predsednika op{tine za razvoj mesnih zajednica u Ba~kopalana~koj op{tini Palimir Tot. – Voqa bira~a se mora po{tovati, to ne zna~i da }e razvoj ovih sela stati, ali je izvesno da }e biti usporen. Zakon koji reguli{e izj{wavawe gra|ana o samodoprinosu dosta je zahtevan i tra`i veliki procenat onih koji su za, a to je i prirodno, jer u ovim

BRIGA O MLADIMA S PROBLEMIMA U PONA[AWU

Tim stru~waka {titi ugro`ene

Obnovqena saradwa Kikinde i Biha}a

KIKINDA: Predsednik op{tine Kikinda Ilija Vojinovi} i na~elnik op{tine Biha} Hamdija Lipova~a potpisali su Sporazum o nastavku saradwe, s ciqem vra}awa dobrih odnosa.

Sporazumom koji je potpisan u Biha}u, defini{e se privredna, poqoprivredna, kulturna, sportska i saradawa u oblasti turizma.

- Kikinda i Biha} ponovo imaju priliku da uspostave dobru i kvalitetnu saradwu – izjavio je predsednik op{tine Kikinde. - Ove dve op{tine imaju

Fototipija „P~elara” prote Maksimovi}a SOMBOR: Prva srpska kwiga o p~elarstvu „P~elar - Novi P~elar, znamenitog p~elara i somborskog prote Avrama Maksimovi}a od danas je ponovo je u rukama srpskih zaqubqenika u p~elarstvo nakon ravno 200 godina. Veliki jubilej srpskog p~elarstva iskoristila je izdava~ko-{tamparska ku}a „Birograf” iz Apatina i objavila kwigu, koju je za {tampu sa slavenosrpskog na srpski jezik priredio priznati p~elar i koceqeva~ki prota Milo{ Antoni}. Predgovor potpisuje urednik Blagoje Svrkota, recenzent je kwi`evnik Zoran M. Mandi}, a saradnici su somborski p~elar Bo{ko Crnogorac, profesor Slobodanka Suvajxi} i grafi~ar Mi{a Nemet.

Kwiga o p~elarstvu Avrama Maksimovi}a }e biti dostupna i na internetu u PDF-u na adresi: www.pcelarm.com.

M. M}

brojne sli~nosti i mogu}nosti da se pove`u privredni subjekti i ostavre zajedni~e ekonomske interese.

Kikinda i Biha} zapo~eli su saradwu jo{ davne 1972. godine kada je u zajedni~koj dr`avi potpisan dogovor o bratimqewu dva grada. Na~elnik Hamdija Lipova~a kazao je da je prioritet saradwe Kikinde i Biha}a kroz poqoprivredu. Tokom maja predstavnici Biha}a i zvani~no }e do}i u posetu kikindskoj op{tini, te }e se i saradwa konkretizovati.

A. \.

SENTA: Oko 300 dece i mladih u sen}anskoj op{tini je sa problemima u pona{awu iz porodica razli~itog socijalnog statusa, pa je Centar za socijalni rad Sente po~eo sa radom Klub za decu i mlade koji se bavi ovom problematikom. Delatnost Kluba za decu i mlade dobio je podr{ku i finansira se iz sredstava Lokalnog plana akcije za decu op{tine Senta, u okviru projekta UNICEF-a, a formiran je i mobilni tim stru~waka koji mo`e odmah da reaguje.

- U okviru Kluba u radu sa decom i omladinom sa problemima u pona{awu anga`ovan je tim stru~waka, a ciq je prevencija maloletni~ke delikvencije. Vr{i se edukacija dece o na~inu sprovo|ewa nenasilne komunikacije, kao i edukacija o nedopustivosti nasiqa - ka`e direktorka Centra za socijalni rad Sente Milijana Popovi}.

Kroz rad Kluba sprovodi se kontinuirana za{tita dece i mladih koji su u ovoj rizi~noj grupi zlostavqani, zanemareni, sa problemima u pona{awu, imaju smetwe u u~ewu ili dolaze u sukob sa zakonom. Aktivnost se odvija putem prihosocijalnih kreativnih radionica. Na podru~ju sen}anske op{tine sa poreme}ajem u pona{awu evidentirano je 66 dece, od kojih je 15 registrovano u toku pro{le godine. Bez porodi~nog starawa je 158 dece koja se zbriwavaju sme{tajem u hraniteqske porodice.

Senta: mobilni tim pripravan 24 sata

Na inicijativu Centra za socijalni rad Sente pre pola godine protokol o partnerskoj saradwi je potpisalo jedanaest institucija, od op{tinskih ustanova, organa lokalne samouprave do pojedinih dr`avnih organa i obrazovnih ustanova od de~ijeg vrti}a do sredwih {kola, radi sprovo|ewa za{tite od nasiqa u porodici. U delovawu se po{lo se od pokrajinske strategije za za{titu od nasiqa u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasiqa, kao i konkretnih nadle`nosti ukqu~enih institucija i organizacija koje aktivno u~estvuju u prepoznavawu i borbi protiv nasiqa u porodici.

- Kao rezultat potpisanog protokola u partnerstvu Centra za socijalni rad je i Policijske stanice u Senti formiran mobilni

Foto: M. Mitrovi}

tim u koji je ukqu~eno pet stru~nih radnika Centra i dva iz Policijske stanice. Oni su pro{li posebnu obuku za rad na slu~ajevima suzbijawa rodno zasnovanog nasiqa, a ciq fomirawa mobilnog tima stru~waka koji se bave ovom problematikom je da se wihovim 24 ~asovnim de`urstvom obezbedi blagovrmeni pristup usluga neodlo`nih intervencija - ka`e Milijana Popovi}.

Na ovaj na~in se nastoji {to efikasnije pru`iti neophodna podr{ka `rtvama nasiqa. U lokalnoj samouprvai op{tine Senta formiran je i Savet bezbednosti koji deluje kroz ~etiri radne grupe od kojih se jedna bavi borbom protiv nasiqa u porodici a koordinaciju obavqa Centar za socijalni rad.

M. Mitrovi}

ODR@AN [ESTI POHOD PLANINARA SRBIJE NA FRU[KOJ GORI

Miris prole}a na Dositejevim stazama IRI[KI VENAC: Obla~i Fru{ka gora zeleno – sve~ano proletwe ruho, zabelili se grmovi trwina, iscvetala visiba i kukurek, zazujale p~ele, budi se planina, a planinari, na „miris” prole}a krenuli po {esti put kroz Fru{ku goru u ~uvenom pohodu „Dositejevim stazama”, da osete bu|ewe vojvo|anske lepotice. Wih oko 500 iz cele Srbije, a najvi{e iz Novog Sada, iz Planinarskog dru{tva „@elezni~ar” i {aba~kog „Cera”. Vikend je, vreme za pe{a~ewe, na koje svakog prole}a u ovo vreme Planinarsko dru{tvo „Dr Lazar Markovi}”, iz Iriga organizuje pe{a~ewe „Dositejevim stazama”. Na poziv se redovno odazivaju planinari Novog Sada, Rume, Beograda,[apca, Subotice, In|ije, Vrdnika, Po`arevca...

Tako je bilo i ove godine, pa je za najmla|e i najstarije odre|ena pe{a~ka staza od 11 kilometara, od Iriga do Novog i Starog Hopova, pa Iri{kog venca, do planinarskog doma Vojvodina, dok su ostali pe{a~ili {umskom transverzalom dugom sedamnaest kilometara, tako|e sa polazi{tem iz Iriga, do Novog Hopova, Starog Hopova, manastira Grgeteg, RTV tor-

wa, pa do planinarskog doma, gde su se pu{ile oranije specijalno pripremqenog paprika{a.

Na samom startu kod Novog Hopova predsednik iri{kog Planinarskog dru{tva „Dr Lazar Markovi}” Milorad Vlahovi} obratio se prisutnim u~esnicima ovog planinarskog pohoda, a onda je znak za po~etak ovog pohoda stazama Dositeja Obradovi}a dao predsednik op{tine Irig Vladimir Petrovi}, a sre}an

Neizbe`an paprika{

11

start po`eleo je i predsednik Planinarskog saveza Vojvodine Miodrag Jovovi}.

U kolonama planinara koji su krenuli Dositejevim stazama bili su i sedmogodi{waci, Katarina Vrane{evi}, iz Novog Sada i Dimitrije Pavlovi}, najmla|i ~lan odreda izvi|a~a iz Rume.

- Malo sam pe{a~io, a malo me je tata nosio i tako sam i ja pro{ao kroz Fru{ku goru – rekao nam je mali Dimitrije.

Najstariji u~esnik ovog pohoda, Milka Ogrizovi} (72) iz Novog Sada, prepe{a~ila je celu stazu od 17 kilometara i nije se ba{ mnogo `alila na umor. Rekla je da je i{la polako i da se povremeno odmarala, da na kraju staze, posle paprika{a, koji je zamirisao na kilometar pred ciq, malo ubrzala i da se veoma dobro ose}a.

Na zavr{etku pohoda „Dositejevim stazama” odr`ano je i takmi~ewe najmla|ih u~esnika, a slede}i susret, kako ka`e Milorad Vlahovi}, mora biti jo{ sadr`ajniji i zanimqiviji, jer qudi `ele da do|u u prole}e na Fru{ku goru, kada se planina budi i obla~i sve~ano zeleno ruho.

S. Bojevi}

te{kim vremenima to je jo{ jedan izdatak za svako doma}instvo.

U 17 mesnih zajednica u ovoj op{tini godi{we se od samodoprinosa, prvenstveno za potrebe investirawa u komunalnu infrastrukturu, prikupi ne{to vi{e od 100 miliona dinara, a ceo op{tinski buxet, bez ovog novca, jedva prema{uje milijardu dinara.

Ukoliko nema samodoprinosa, mora se {tedeti, ka`u nadle`ni.

- Komunalna infrastruktura mora funkcionisati i za to mora biti novca – ka`e predsednik Op{tine Ba~ka Palanka Kosta Staki}. – Poseban problem bi}e finansirawe kulturno umetni~kih dru{tava i sportskih organizacija koji su se jednim delom finansirali i iz sredstava samodoprinosa.

Sada u jednom delu gradskih i seoskih mesnih zajednica samodoprinos postoji, a u drugima ne.

Nadle`ni ka`u da je to voqa gra|ana pojedinih delova op{tine i da }e oni koji imaju samodoprinos lak{e re{avati probleme.

M. Suyum PO^ELA MANIFESTACIJA „PESNI^KA [TAFETA”

Afirmacija dece pesnika ZREWANIN: Gradska narodna biblioteka „@arko Zrewanin” ve} trideset i {estu godinu zaredom organizuje de~iju manifestaciju „Pesni~ka {tafeta”.

Pored „Zmajevih de~ijih igara”, to je jedna od najve}ih manifestacija za decu, ne samo na podru~ju Vojvodine, ve} i u ~itavoj Srbiji. Glavni pokroviteq manifestacije je grad Zrewanin.

Ovogodi{wa „Pesni~ka {tafeta” }e trajati do 23. aprila. Voditeq manifestacije je Dragomir ]ulafi}, pisac za decu koji je nagra|ivan i zastupqen u vi{e antologija, kao i u ~itankama i {kolskoj lektiri. U~e{}e su prihvatile 54 osnovne {kole, kako iz Zrewanina, tako i iz op{tina @iti{te, Novi Be~ej, Srpska Crwa i Titel. Prati}e je 10.000 osnovaca, a vi{e od 2.000 predstavi}e svoje pesni~ke radove. U svakoj {koli od predstavqenih trideset pesama odabra}e se dve pobedni~ke koje ulaze u veliko pesni~ko finale. Dodequje se dvanaest nagrada za de~je stvarala{tvo - jedna prva, dve druge, tri tre}e, kako za ni`e, tako i za vi{e razrede, kao i nagrada {koli za najuspe{niju organizaciju.

Deci je omogu}eno da na „Pesni~koj {tafeti” u~estvuju na materwem jeziku. @iri odlu~uje o pobedni~koj pesmi. Predvi|en je i takmi~arski deo, osmi{qen kao kviz zabave i znawa nazvan „Kviz dvanaestorice”.

- „Pesni~ka {tafeta” otkriva mlade talente, podsti~e na pesni~ko stvarala{tvo, upoznaje mali{ane sa piscima i razvija kulturu ~itawa kod dece osnovno{kolskog uzrasta i ta ideja uspe{no se realizuje od 1975. godine – veli portparolka ovda{we biblioteke Jelena \or|evi}.

Me|u najpoznatijim de~ijim pesnicima koji su od 1975. do danas gostovali na „Pesni~koj {tafeti” su i Desanka Maksimovi}, Qubivoje R{umovi}, Mira Ale~kovi}, Pero Zubac, Du{ko Trifunovi}, Dobrica Eri}, Radivoj [ajtinac, Ra{a Popov, Vesna Aleksi} i mnogi drugi. @. B.

12

CRNA HRONIKA

sreda14.april2010.

DNEVNIK

SUD U LONDONU JU^E NIJE ODLU^IO O ^LANU RATNOG PREDSEDNI[TVA BiH

O izru~ewu Gani}a za nedequ dana

Ejup Gani} dolazi ju~e na ro~i{te u londonski sud

PRVI SVEDOK OPTU@BE NA SU\EWU KARAYI]U U HAGU JU^E TVRDIO:

Nesrbi pritvarani, prebijani i ubijani

HA{KI TRIBUNAL Prvi svedok optu`be Ahmet Zuli} opisao je ju~e na su|ewu Radovanu Karaxi}u pred Ha{kim tribunalom kako su srpske vlasti u Sanskom Mostu u leto 1992. pritvarale, prebijale, proterivale i ubijale lokalne Muslimane i Hrvate.

Tada{wi predsednik Republike Srpske optu`en je za genocid i zlo~ine protiv ~ove~-

pritvoren u lokalnoj fabrici betona, pod nequdskim uslovima u jednoj gara`i. Pritvorenici su, po wegovim re~ima, redovno prebijani i ispitivani.

Svedok je ispri~ao i da je bio o~evidac kada su pripadnici srpskih snaga 22. juna 1992. naterali oko 20 pritvorenih da "iskopaju sopstvene grobove", posle ~ega su ih pobili no`evima i hicima.

Po re~ima Zuli}a, wega je spasao Nedeqko Ra{uo, predsednik op{tinskog kriznog {taba, koji je bio na mestu ubistva, a pre`ivela su jo{ dvojica pritvorenika. Preostali pritvorenici, me|u kojima je bio i svedok, preba~eni su 7. jula 1992. u logor Mawa~a, ali je to-

Radovan Karayi}

nosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimawe me|unarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.

Zuli} je posvedo~io da su srpske vlasti i policija, uz pomo} JNA, u aprilu 1992. zapo~ele preuzimawe kontrole nad gradom, oduzimawem oru`ja od nesrba i ograni~avawem wihovog kretawa, a da su u maju artiqerijom napadale muslimanske ~e-

kom puta usled velike vru}ine i `e|i nekoliko wih umrlo.

Zuli} je rekao da je u novembru 1992, u okviru razmene zarobqenika, preba~en u Karlovac u Hrvatskoj. Kako je posvedo~io, wegova supruga je Sanski Most napustila u decembru te godine, ali je prethodno morala da potpi{e izjavu kojom se odrekla sve imovine u korist srpskih vlasti.

Holandija dostavqa preostali dokument Holandija je odlu~ila da skine oznaku poverqivosti s dokumenta koji je Radovan Karaxi} tra`io za svoju odbranu pred Ha{kim tribunalom i najavila da }e biv{em predsedniku Republike Srpske dostaviti taj dokument do 16. aprila, saop{teno je ju~e iz Tribunala.

Sudsko ve}e Tribunala pozvalo je krajem marta holandske vlasti da do 9. aprila obaveste taj sud o napretku u vezi sa skidawem oznake "NATO poverqivo" s preostalog dokumenta koji je tra`io Karaxi}.

Vlada Holandije je obavestila Sudsko ve}e da je 9. aprila odobrila skidawe oznake poverqivosti s tog dokumenta i da }e ga dostaviti Karaxi}u najdaqe do 16. aprila. Holandija je ranije prosledila Tribunalu sav tra`eni materijal, osim pomenutog dokumenta.

(Tanjug) tvrti u Sanskom Mostu i okolna naseqa.

Svedok je izjavio da je, krajem maja 1992, wegov tast `iv izgoreo u jednoj ku}i u nasequ Mahala, koje je bilo napadnuto granatama. Me{tani Mahale zatim su napustili naseqe i oti{li u Veliku Kladu{u.

Zuli} je izjavio da je bio uhap{en 18. juna 1992. i, zajedno sa jo{ tridesetak Muslimana,

U nastavku su|ewa, Zuli}a }e unakrsno ispitivati optu`eni Karaxi}, koji se brani sam. On je zatra`io da svedoka unakrsno ispituje ~etiri sata. Predsedavaju}i sudija O Gon Kvon ocenio je da taj zahtev "nije realan", ali je nazna~io da pretresno ve}e za sada ne}e ograni~avati vreme za ispitivawe optu`enom.

(Beta)

Tu`ilac za ratne zlo~ine Srbije Vladimir Vuk~evi} izjavio je ju~e da je ro~i{te o izru~ewu ~lana ratnog Predsedni{tva BiH Ejupa Gani}a osumwi~enog za napad na pripadnike JNA u Sarajevu 1992. godine odlo`eno na zahtev Gani}eve odbrane.

U Londonu je ju~e odr`ano prvo ro~i{te po zahtevu Srbije za izru~ewe Ejupa Gani}a, a tu`ilac Vuk~evi} rekao je u telefonskoj izjavi agenciji Beta da je zadovoqan prvim nastupom londonskog tu`ioca koji zastupa zahtev Srbije za ekstradiciju Gani}a.

– Ovde se ne radi o nekoj konkurentnosti zahteva za ekstradici-

ju. Postoji samo na{ zahtev za ekstradiciju, a ne postoji zahtev Bosne i Hercegovine. Bosanska strana tra`i odbacivawe zahteva Srbije za ekstradiciju Gani}a, {to ja tuma~im tako da oni i ne}e da mu sude – rekao je Vuk~evi}.

On je ukazao na to da bi zahtev BiH za ekstradiciju kao i zahtev Srbije morao da sadr`i elemente iz koji proizlazi da bi mu i oni sudili, ali da, kako je istakao, toga nema.

Vuk~evi} je naveo da je na ju~era{wem ro~i{tu londonski tu`ilac, koji zastupa zahtev Srbije, izneo argumente "na pragmati~an na~in" i da je bosanska stra-

na, kada je dobila re~, bila, po wegovoj oceni, zate~ena.

– U nedostaku argumenata po~eli su da diskvalifikuju, pozivaju}i se na to da nismo izru~ili Ratka Mladi}a, da na taj na~in drugim sredstvima ponovo sudimo `rtvama BiH, poma`emo Radovanu Karaxi}u u wegovoj odbrani.

Smetalo im je ~ak i moje prisustvo u sudnici, govore}i da je to politi~ki pritisak na engleski sud – kazao je Vuk~evi}.

On je dodao da nakon ro~i{ta, koje je zakazano za 20. april, idu zna~ajnija ro~i{ta na kojima }e se odlu~ivati o otvarawu ekstradiocionog postupka.

Gani} je uhap{en 1. marta na aerodromu "Hitrou" u Londonu na osnovu poternice koju je za wim i jo{ 18 osoba iz BiH Srbija raspisala zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu 3. maja 1992. godine. Srpski pravosudni organi pokrenuli su istragu protiv Gani}a decembra 2008. godine zbog sumwe da je neposredno, zajedno s drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povla~ewu jedinica JNA iz BiH, izdao nare|ewa za napade na objekte JNA u Sarajevu – Vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoqa~koj ulici.

CENTAR ZA KREATIVNO DOMA]INSTVO OKU[AO SE I NA SEVERU BANATA

Majci Katarine Rebra~e iz buyeta Kikinde 20.000 evra U maju 2006. godine iz buxeta op{tine Kikinda ulo`eno je 20.000 evra u projekat firme Centar za kreativno doma}instvo, ~ija je vlasnica Sandrina Bogunovi}-Vagner, majka Katarine Rebra~e. Ugovor o saradwi Op{tine Kikinda i Centra za kreativno doma}instvo potpisao je tada{wi predsednik op{tine Kikinda dr Branislav Bla`i}, ali projekat niti je za`iveo, niti su sredstva koja su ulo`ena vra}ena kikindskoj op{tini.

Sandrina Bogunovi}-Vagner i Katarina Rebra~a pre potpisivawa ugovora boravile su nekoliko puta u Kikindi, a ugovor koji je potpisan i za koji e op{tina Kikinda izdvojila 20.000 evra podrazumevao je promovisawe nacionalne kulturne ba{tine. Wime je predvi|eno otvarawe radne jedinice Centra za kreativno doma}instvo u Kikindi. U toj radionici trebalo je da se proizvodee etno{alovi, etnorukavice, kape, i svi drugi proizvodi koji bi imali etno motive. Tako|e, ugovor je predvi|ao i izradu suvenira.

Centar za kreativno doma}instvo u Kikindi, prema potpisanom dokumentu, trebalo je da zaposli 50 Kikin|anki s ciqem da nakon odre|enog vremenskog perioda donosi i profit.

Op{tina Kikinda se ugovorom obavezala da na ra~un Centra za kreativno doma}instvo uplati 20.000 evra. Prvi deo, odnosno 12.000 evra odmah po potpisivawu ugovora, a ostalih 8.000 evra 45 dana posle. Firma, ~ija je vlasnica Sandrina Bogunovi}Vagner, sredstva bi vra}ala u roku od 18 meseci od dana potpisivawa ugovora.

Tada{wi predsednik Op{tine Kikinda dr Branislav Bla`i} je ispunio deo ugovora koji se odnosi na lokalnu samoupravu, odnosno uplatio je 20.000 evra, pa je ~ak i zakupqen prostor u centru grada u kojem bi bilo sedi{te kikindskog Centra za kretaivno doma}instvo.

Ipak, Centar u Kikindi nikada nije za`iveo, a sred-

Katarina Rebra~a

Branislav Bla`i}

Sandrina Bogunovi}-Vagner

U Kikindi bio zakupqen i prostor u centru grada

stva koja su upla}ena nikada nisu vra}ena op{tini Kikindi. Sada{wa lokalna vlast u Kikindi nedavno je pokrenula

utu`ivawe kredita od vlasnice Centra za kretaivno doma}instvo Sandrine Bogunovi} Vagner, ali sada je proces

utu`ivawa neizvestan s obzirom na weno i hap{ewe Katarine Rebra~e.

A. \uran

POVRE\ENA U NESRE]I U BEOGRADU

Devojka pala s Mostarske petqe Devojka V. J. (25) te{ko je povre|ena ju~e kada je pala s beogradske Mostarske petqe i sa te{kim povredema preba~ena je u Urgentni centar.

Devojka je dobila te{ke telesne povrede. Polomqeni su desna peta i levo stopalo, a povre|ena joj je i ki~ma, potvr|eno je Tanjugu u Medija centru Klini~kog centra Srbije.

Dijagnostika je u toku i sada se obavqa skener ki~me, a te{ko povre|ena devojka nalazi se na odeqewu za ortopediju, istakli su u tom centru.

Hitna pomo} je u 09.34 ~asova dobila poziv da je s beogradske Mostarske petqe pala 25-godi-

{wa devojka, koja je prilikom pada na beton povredila sko~ni zglob, glavu i ki~mu, izjavila je ranije Tanjugu portparol te slu`be dr Nada Macura. Ona je objasnila da je devojka preba~ena na odeqewe za reanimaciju Urgentnog centra i da se mesto na kome se dogodila nesre}a nalazi preko puta stanice autobusa na linijama 23 i 53 i u blizini restorana.

Prema re~ima dr Macure, devojka koja je pala sa "Mostarske petqe" psihijatrijski je bolesnik i do sada je vi{e puta odvo`ena u psihijatrijsku ustanovu, odnosno u specijalnu bolnica za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarevi}".

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda14.april2010.

13

PREDSEDNIK BORIS TADI] PORU^IO DA DR@AVA NE]E ODUSTATI OD OBRA^UNA S KRIMINALCIMA

Srbija objavila rat mafiji Predsednik Srbije Boris Tadi} poru~io je ju~e da je Srbija objavila rat mafiji i da ni po koju cenu ne}e odustati od obra~una s tim zlom.

– Tu nema nikakvih politi~kih ustupaka, i ta stvar }e biti dovedena do kraja – kazao je Tadi} novinarima u Mostaru.

On je precizirao da nije re~ o srpskoj, ve} o regionalnoj mafiji.

– Nemamo nikakve iluzije o tome da mafija poku{ava da se ume{a u politi~ke procese, da investira u ekonomiju i privredu i preuzme kontrolu dru{tvenih kretawa, kao i u svim zemqama

sveta, ali mi smo apsolutno odlu~ni da se izborimo s takvim po{astima koje ugro`avaju `ivot na{ih gra|ana – naglasio je predsednik Srbije.

Srbija }e, kao zemqa koja po{tuje pravni poredak, braniti vlast i sopstvene gra|ane, ali istovremeno brani i gra|ane EU od mafija{kih grupa Tadi} je, povodom podizawa optu`nice protiv [ari}evog narkokartela, rekao da je pre nekoliko dana odr`ana sednica Saveta za nacional-

SINO] EKSPLOZIJA U PU[KINOVOJ ULICI U NOVOM SADU

Strujni udar povredio mladi}a Novosa|anin Igor I. (31) povre|en je u eksploziji koja se sino} oko 18 sati dogodila u zgradi u Pu{kinovoj 29 u Novom Sadu. Po nezvani~nim informacijama, Novosa|anin je povrede zadobio dok je poku{avao da prespoji strujne vodove u razvodnom ormaru u prizemqu zgrade.

Televizija "Apolo" prenela je da je povre|eni struju prespajao bez pomo}i ili nadzora bilo kakve stru~ne osobe, {to je dovelo do mawe eksplozije u jednom od stanova i paqewa strujnih satova, a stanari zgrade u Pu{kinovoj ostali su bez doto-

ka elektri~ne energije i nisu bili snabdeveni vodom.

Zbog povreda zadobijenih od udara struje, Igor I. vozilom Hitne pomo}i odvezen je u Klini~ki centar Vojvodine. Na lice mesta iza{li su pripadnici novosadske policije i vatrogasne brigade, a radnici "Elektrovojvodine" saniraju {tetu.

Detaqi i ta~ni uzroci nesre}e u stambenoj zgradi bi}e poznati po zavr{etku istrage koja je u toku, a zvani~no saop{tewe Policijske uprave u Novom Sadu o~ekuje se u toku dana{weg dana.

D. A.

Pokradena ku}a u Banatskom Dvoru

OSUMWI^ENI ZA KRA\U U BANATSKOM DVORU PU[TENI IZ PRITVORA

Nagodba bez slika Holan|ana i blaga Re{ewem istra`nog sudije zrewaninskog Vi{eg suda Karoqa [mita, ju~e su iz pritvora pu{teni Robert ^. (20) iz Torka, Borivoje B. (25) i Branko S. (27), obojica iz Banatskog Dvora, koji su uhap{eni 21. marta zbog sumwe da su ukrali dragocenosti iz ku}e slikara @ivojina ]eli}a u Banatskom Dvoru.

Osumwi~eni }e se u daqem krivi~nom postupku braniti sa slobode.

Mada ]eli} tvrdi da se vrednost ukradenih stvari meri milionima, tokom ju~era{weg istra`nog postupka postignuta je saglasnost da je vrednost stvari za koje se trojica mladi}a terete da su ukrala iz slikareve ku}e – 170.000 dinara. Procena se odnosi na nekoliko elektri~nih ure|aja, pecaro{ki pribor i deset bakarnih predmeta, koji su uglavnom prona|eni i vra}eni vlasniku.

Me|utim, ]eli} tvrdi da su mu iz ku}e u Banatskom Dvoru, u kojoj, ina~e, boravi povremeno s obzirom na to da je u Rusiji i Crnoj Gori, odneta vredna umetni~ka dela i antikviteti – dve slike holandskih majstora iz 17. veka, vi{e od kilogram dijamanata, brilijanata i zlatnih predmeta, venecijansko staklo i bakarni i srebrni tawiri iz 14. do 17. veka.

Po{to se slikar u ponedeqak nije pojavio na saslu{awu pred istra`nim sudijom u ulozi o{te}enog, doneto je re{ewe da se on ponovo pozove – u maju. Tada bi iskaz trebalo da da i Predrag Lu~i} iz Banatskog Dvora, koji ~uva ]eli}evu ku}u.

Branilac Roberta ^., zrewaninski advokat Dragan Bukvi}, o~ekuje da }e, ukoliko se slikar ponovo ne pojavi u sudu, istraga biti zakqu~ena. @. B.

UBISTVO I SAMOUBISTVO U SVILAJNCU?

@ena mrtva u bunaru, mu{karac obe{en u stanu Radica S. (50) iz Svilajnca, prona|ena je ju~e mrtva u bunaru u vikend nasequ Svilajna~ki breg, a Dragoslav G. (56) s kojim je navodno `ivela u vanbra~noj zajednici, prona|en je obe{en u jednom iznajmqenom stanu u Svilajncu, re~eno je Tanjugu u Policijskoj upravi u Jagodini.

Nakon uvi|aja, koji jo{ traje, obdukcije i sudsko medicinskog ve{ta~ewa, zna}e se vi{e detaqa o uzroku i motivima ove tragedije, izjavila je Tanjugu portparolka Policijske uprave Gordana Cveti}. Postoje indicije da je re~ o ubistvu i samoubistvu.

nu bezbednost i da je u svim izve{tajima potvr|eno da je u pitawu regionalno organizovana mafija, koja iz Latinske Amerike {vercuje kokain.

Postoje, po izve{tajima, i druge grupe, koje {vercuju heroin iz Avganistana i Pakistana, koji se kasnije transportuje prema zemqama EU. On

je dodao da Srbija ima dobru saradwu s Hrvatskom po tom pitawu i da o~ekuje poboq{awe saradwe i s ostalim dr`avama Zapadnog Balkana.

– Srbija }e, kao zemqa koja po{tuje pravni poredak, braniti vlast i sopstvene gra|ane, ali istovremeno brani i gra|ane Evropske unije od mafija{kih grupa – rekao je predsednik Republike.

Po wegovim re~ima, Srbija kao zemqa postala je "izvoznik bezbednosti" i saradwa s policijama i bezbednosnim slu`bama obaveza je za sve u regionu.

(Tanjug)

TU@ILA[TVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

Grupa Darka [ari}a optu`ena za {verc kokaina Srpsko Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je optu`nicu protiv osamnaestorice okrivqenih za organizovani ilegalni promet kokaina tokom 2008. i 2009. godine, u kojoj su na tri ~elna mesta odbegli Darko [ari} (40) i Goran Sokovi} (39), te uhap{eni @eqko Vujanovi} (32 ), saop{tio je ju~e specijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi} na konferenciji za novinare.

– Tu`ila{tvo smatra da su prikupqeni dokazi potvrdili ne samo osnovanu sumwu s po~etka istrage ve} da nam omogu}avaju da optu`imo Darka [ari}a iz Beograda, Gorana Sokovi}a iz Pqevaqa i @eqka Vujanovi}a iz Kragujevca da su organizovali me|unarodnu kriminalnu grupu radi nelegalnog prometa droge kokain, to jest wegove kupovine, transporta i prodaje – kazao je specijalni tu`ilac Radisavqevi}.

Naveo je da je ova grupa, po navodima optu`nice, svoje nezakonite aktivnosti planirala i sprovodila na podru~ju Srbije, vi{e zemaqa s prostora biv{e SFRJ, Zapadne Evrope i Ju`ne Amerike.

– Samo u toku pro{le godine nabavila je 2.410 kilograma kokaina radi daqeg neovla{}enog prometa.

Optu`nicom im je stavqeno na teret da su time izvr{ili krivi~no delo udru`ivawe radi vr{ewa

Darko [ari}

`i oblici pomenutih krivi~nih dela“.

Specijalni tu`ilac Radisavqevi} je saop{tio da je optu`nica podignuta i protiv petnaestorice koji se terete kao ~lanovi grupe: Marka Pandrca (30) s prebivali{tem u Vrwa~koj Bawi, Bo{ka Nedi}a (35) iz Beograda, Nenada Novakovi}a (35) iz Mladenovca, Dra{ka Vukovi}a (33) iz Berana, Darka To{i}a (40) iz Pqevaqa, Marka Vorotovi}a (30) iz Kotora, Nikole Pavlovi}a (30) iz Beograda, Dragana Labudovi}a (37) iz Berana, Dejana Raki}a (34) iz Kragujevca, Milo{a Pandrca (28) iz Vrwa~ke Bawe, Milo{a Caji}a (30) iz Vrwa~ke Bawe, Radana Adamovi}a (35) iz Kragujevca, Milo{a Krpovi}a (34) iz Beograda, Neboj{e Joksovi}a (39) iz Beograda i

povi}u i Nenadu Novakovi}u na teret je stavqeno i krivi~no delo falsifikovawa isprave, zbog toga {to su za vreme putovawa u Argentinu koristili la`ne putne isprave. Optu`eni Marko Vorotovi} se sumwi~i i za krivi~no delo nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih materija – saop{tio je tu`ilac.

Zbog po jednog krivi~nog dela, optu`nica je podignuta i protiv Mirka Kne`evi}a i Milo{a Nikoli}a, ali ne kao pripadnika kriminalne grupe, kojima se na teret stavqa da su u januaru ove godine u Beogradu krili Neboj{u Joksovi}a da bi izbegao hap{ewe.

Obojica se terete za pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela, a Nikoli} i za nedozvoqeno dr`awe vatrenog oru`ja jer je u wegovom stanu prona|en i jedan pi{toq.

Tu`ila{tvo je predlo`ilo da se optu`enima [ari}u, Sokovi}u, Nedi}u, Novakovi}u, Marku Pandrcu, Vukovi}u i To{i}u sudi u odsustvu, s obzirom na to da u ovom trenutku nisu dostupni pravosudnim organima Srbije. Dodao je da je Specijalni sud prihvatio predlog Tu`ila{tva da se produ`i pritvor okrivqenima Vujanovi}u, Vorotovi}u, Pavlovi}u, Labudovi}u, Raki}u, Milo{u Pandrcu, Radanovi}u, Krpovi}u, Caji}u, Joksovi}u i Tuwi}u.

gi doga|aj je zaplena ukupno 235 kilograma kokaina u blizini Pize u Italiji. Dana 19. januara 2009, prilikom pretresa automobila „mercedes" B-klase, prona|eno je 20 kilograma kokaina. Nakon toga je u mestu Pirenija pretresena jedna ku}a u kojoj je prona|eno jo{ 215 kilograma kokaina, zbog ~ega se u Italiji u ovom trenutku vodi postupak protiv tri lica. Ostala lica koja su u~estvovala u stavqawu u promet ove koli~ine kokaina, protiv kojih u Italiji nije pokrenut postupak, sada su obuhva}ena na{om optu`nicom.

Radisavqevi} je istakao da na osnovu prikupqenih dokaza Tu`ila{tvo smatra da se radi o jednoj od najorganizovanijih kriminalnih grupa koje su delovale na prostoru Srbije.

– Grupu je odlikovala stroga podela uloga me|u ~lanovima, velika bezbednosna disciplina, izuzetna tehni~ka opremqenost i logistika, veliko li~no bogatstvo i ekonomska mo}, {irok prostor kriminalnog delovawa, veze s vode}im narkokartelima u zemqama u kojima je kokain nabavqan i u kojima je kasnije distribuiran, ve{to prikrivawe kriminalnog delovawa preko privida privrednih aktivnosti. Po tome ova kriminalna grupa prevazilazi kapacitete i kriminalni po-

Blokirane akcije novosadskih hotela „Vojvodina” i „Putnik” – O~ekujem da }e do kraja ove nedeqe Specijalni sud doneti odluku o zahtevu Tu`ila{tva za privremeno oduzimawe akcija ~iji su izdavaoci ugostiteqsko preduze}e „Putnik“ AD i "Vojvodina" AD iz Novog Sada, a koje se vode na konzorcijum pravnih lica „Maestral turs“ u Budvi i krivi~nih dela, za koje je zakonom zapre}ena kazna zatvora u trajawu od najmawe deset godina ili kazna od 30 do 40 godina zatvora. Tako|e su optu`eni da su, organizuju}i i vr{e}i ilegalni promet kokaina, u~inili i krivi~no delo neovla{}enog stavqawa u promet opojnih droga, za koje je kao minimalna zapre}ena kazna u trajawu od najmawe deset godina zatvora – kazao je tu`ilac Radisavqevi}.

Posebno je naglasio da su „trojici koji su okrivqeni kao saorganizatori stavqeni na teret najte-

AD „Pali}“ u Subotici“ – naveo je specijalni tu`ilac Radisavqevi}.

On je naglasio da je „Tu`ila{tvo istovremeno svojom naredbom zabranilo otu|ewe i raspolagawe ovim akcijama i svim pravima iz akcija. Naredba je realizovana upisom u Centralni registar hartija od

Borisava Tuwi}a (56), ro|enog u Lukavici (BiH) s posledwim prebivali{tem u Beogradu.

Tu`ilac je precizirao da se ova petnaestorica terete za pripadni{tvo kriminalnoj grupi, bla`i oblik udru`ivawa radi vr{ewa krivi~nih dela, za koji je zapre}ena kazna od {est meseci do pet godina zatvora.

– Osim toga, izuzev Milo{a Krpovi}a, svi su optu`eni i zbog krivi~nog dela stavqawa u promet opojnih droga. Okrivqenima Kr-

vrednosti i bi}e na snazi do kona~ne odluke suda“. Po re~ima tu`ioca Radisavqevi}a, prekju~e je istra`ni sudija Specijalnog suda odr`ao ro~i{te po zahtevu Tu`ila{tva za privremeno oduzimawe akcija ~iji su izdavaoci dva pomenuta ugostiteqska preduze}a u Novom Sadu.

Tu`ilac je precizirao da su optu`nicom obuhva}ena dva doga|aja, dve zaplene kokaina tokom 2009. godine.

– Bez ula`ewa u optu`ne navode u odnosu na svakog okrivqenog pojedina~no, mogu da ka`em da je prvi doga|aj koji je obuhva}en optu`nicom zaplena kokaina 15. oktobra 2009. u Urugvaju, kada je na jahti "Maui", ~iji je vlasnik hrvatski dr`avqanin Anastasije Martin~i}, u luci Santa Lusia, prona|eno i oduzeto 2.174 kilograma kokaina – kazao je Radisavqevi}. – Dru-

tencijal svih prethodno procesuiranih kriminalnih grupa u Srbiji, a time i wihovu dru{tvenu opasnost – ocenio je tu`ilac Radisavqevi}.

On je dodao da se zbog obimnosti i slo`enosti predmeta istraga protiv ove grupe realizuje kroz dva paralelna postupka: jedan se odnosi na ilegalni promet opijata, a drugi na prawe tako ste~enog novca grupe, koji jo{ nije zavr{en, a u wemu je pod istragom jo{ 12 osoba.

J. Jakovqevi}

14

DRU[TVO

sreda14.april2010.

DNEVNIK

I KAD UPISUJU FAKULTET, STUDENTI RAZMI[QAJU O POSLU U INOSTRANSTVU

Pismeni odlaze iz polupismene sredine Svaki ~etvrti student planira da zauvek ode iz Srbije, a gotovo jo{ toliko bi u inostranstvo oti{lo na master ili doktorske studije i posle se vratiTra`e se i novi izvori finansirawa

Sowa Biserko u Vojvodini promovi{e toleranciju Protokol o saradwi Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe i Helsin{kog odbora za qudska prava u Srbiji, po re~ima wegovih potpisnika dr Zoltana Jege{a i Sowe Biserko, ozna~ava novu fazu u saradwi Vladinog i nevladinog sektora na promociji tolerancije i borbi s diskriminacijom.

– Po{to je Vojvodina najmultieti~nija regija u Evropi, to je za nas veliki izazov – naglasila je predsednice HOPS-a Sowa Biserko.

Pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Jege{ isti~e da je bogato iskustvo HO-a dobit za svaki obrazovni sistem, a naro~ito Vojvodine, gde se on odvija na sedam jezika, pa se neminovno sre}e i s problemima.

Protokol predvi|a obrazovne aktivnosti koje }e omogu}iti me|usobnu saradwu u neformalnom obrazovawu sredwo{kola-

ca i wihovih profesora, kao i uvid u vrednosne standarde savremene Evrope u oblasti qudskih i mawinskih prava, multikulturalizma, demokratije, tolerancije, ostvarivawa ravnopravnosti i kqu~na zakonska re{ewa. Za po~etak je u planu program “Promocija antidiskriminatornog pona{awa i prakse” u okviru kojeg }e biti odr`ani seminari za vojvo|anske sredwo{kolce i wihove predava~e, a finansira ga Fond za otvoreno dru{tvo.

Biserko napomiwe da HOPS tra`i nove izvore finansirawa da bi se ovaj program pro{irio i na osnovne {kole, dok je dr Jege{ obe}ao da }e se wegov sekretarijat zalo`iti za to da se ove nastavni~ke edukacije uvrste me|u akreditovane programe stru~nog usavr{avawa prosvetara.

D. D.

Gradona~elnik osetio ~eoni sudar Prvi karavan bezbedne vo`we "Road show Vojvodina" krenuo je iz Zrewanina i za tri nedeqe }e pro}i kroz devet gradova u pokrajini.

Ova manifestacija, ~iji su organizatori DDOR “Novi Sad” i Nacionalna voza~ka akademija (NAVAK), bi}e uprili~ena i u Kikindi, In|iji, Pan~evu, Subotici, Somboru, Novom Sadu, Vr{cu i Rumi. U podizawe nivoa bezbednosti saobra}aja u Srbiji DDOR }e ulo`iti vi{e od 15 miliona evra, {to je najve}a nedr`avna investicija te vrste do sada.

Gra|ani }e mo}i, pod kontrolisanim uslovima, na spravama NAVAK-a da pro|u kroz razne opasne situacije, a u specijalnim simula-

torima osete ~eoni sudar, prevrtawe vozila i nau~e tehnike upravqawa vozilom.

Akcija }e se sprovoditi na centralnim gradskim trgovima od 12 do 17 sati, a najuspe{niji voza~i }e od DDOR-a dobiti vredne nagrade, ukqu~uju}i i prave vo`we na pisti Centra bezbedne vo`we NAVAK kraj Pe}inaca.

Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov prisustvovao je karavanu i oprobao se na simulatoru.

– Ovo je idealna prilika da se gra|ani na ovaj na~in upoznaju {ta im se sve mo`e deseti tokom vo`we – istakao je Mihajlov. @. B.

posetilo zemqe u regionu, uglavnom su i{li na zapad Evrope.

Zbog qubavi prema nauci i poslu kojim }e se baviti studira

Stipendije bar redovne – Posledwih meseci razgovorali smo s desetak qudi iz dijaspore koji `ele da se vrate. O~ekujemo da nam donesu nove projekte i insistiramo na tome da u wih budu ukqu~eni i istra`iva~i iz dijaspore – ka`e rektor Univerziteta u Novom Sadu dr Miroslav Veskovi}, komentari{u}i projekat vra}awa stru~waka iz inostranstva svog univerziteta, koji se s odlivom mozgova bori i pomo}u ve} punoletnog Fonda za stipendirawe darovitih studenata.

– Pre deset godina bilo je lako s velikim i jakim dr`avnim firmama puniti fond, sad je to mnogo te`e, ali uspeli smo da zadr`imo sli~an obim stipendija, imamo ugovore sa strate{kim partnerima. Nedavno smo jedan potpisali i s NIS-om, koji }e obezbediti jo{ {est stipendija, deo }e biti u skladu s wihovim potrebama, ostatak je nama na raspolagawu, pa }emo opet, posle ~etiri godine, imati 48 stipendista. Ipak, zbog krize, ove godine prvi put nismo pove}ali iznos i on je i daqe 12.000, ali bar su ove stipendije uvek, pa i u ovo vreme krize, redovne – nagla{ava dr Veskovi}. lo, pokazalo je istra`ivawe koje je na uzorku od 3.093 akademaca svih {est dr`avnih univerziteta sprovela Studentska unija. Vi{e od tre}ine studenata u inostranstvo je i{lo turisti~ki ili u posetu ro|acima, a samo 5,5 odsto na studentsku razmenu ili seminare. Malo ih je

~ak 80 odsto ispitanika. Kao motiv, navode i `equ za uspehom i potvr|ivawem, a blizu dve tre}ine prilikom upisa ima na umu mogu}nost zaposlewa u inostranstvu. Zaposlewu u struci s univerzitetskom diplomom nada se tri ~etvrtine studenata, vi{e od tre}ine bi u dr`avne fir-

JURWAVA ZA REJTINGOM I PROFITOM UKIDA DE^JI I OBRAZOVNI TV PROGRAM

I malim qudima treba velika televizija Mediji u Srbiji bi, uprkos produkcijske krize i bez obzira na rejting, morali vi{e pa`we da posvete de~jim i obrazovnim programa, ocenili su i medijski stru~waci i urednici.

Profesor beogradskog Fakulteta politi~kih nauka Rade Veqanovski smatra da, zarad kvaliteta programa, na svim nacionalnim RTV stanicama treba da bude vi{e de~jih i obrazovnih emisija. Podsetio je na to da su na to obavezni, kao javni servisi, samo RTS i RTV. – Nekad smo imali odli~an de~ji i obrazovni program, pa nema opravdawa {to ih sada nema ili nisu kvalitetni – ukazao je on, dodaju}i da RTS sa samo dva kanala i nema previ{e prostora u svojoj {emi.

Nata{a Risti} iz Centra modernih ve{tina je ocenila da je, otkako se pojavilo vi{e medija, ve}ina komercijalnih, postalo jasno da de~ji i obrazovni programi ne donose profit, ali oni moraju da postoje. Naglasila je i zakonsku odgovornost, pre svega javnog servisa, da novac koji ula`u svi bude namewen i programu za decu i mlade.

Urednica de~jeg i {kolskog programa RTS-a Nata{a Dra-

Kultna Bajfordova serija "Neven"

kuli} tvrdi da wena firma nije zakazala, jer je“pro{le godine proizvedeno je 4.923 minuta programa, a od po~etka ove 1.659", te da je wena redakcija “televizija u malom”.

Pravi igrane serije, dokumentarne i {ou programe, putopise, muzi~ke emisije, nau~ne, obrazovne... No, upozorila je na to da „trenutno i veliki, daleko komercijalniji projekti, imaju problema s finansijama.

OPERISANO SRCE MALOG \OR\A STOJKOVA KUCA]E U NOVOM DOMU

Dobrotvorima iz Kanade ^oka nije daleko Da humanost ne zna za granice potvr|uje slu~aj siroma{nog |aka O[ "Jovan Popovi}" u ^oki \or|a Stojkova (10), koji je na operaciju srca u Beograd mogao da ode tako {to je pri~a o kupovini neophodnih potrep{tina novcem s humanitarnog koncerta KUD "Sveti Sava", nai{la na odjek i preko Atlantika, kod na{ih iseqenika u Kanadi.

De~ak se uspe{no oporavqa, ali zahvaquju}i pisawu medija o prilikama u kojima su se na{li \or|e i wegova sestra Katarina (8), koje je posle maj~ine smrti otac napustio i sada su kod ujaka Zlatoja Zlatara, te{kog invalida koji `ivi od socijalne pomo}i, deca i wihovi starateqi u ^oki }e dobiti krov nad glavom.

Od novca prikupqenog na humanitarnom koncertu, \or|e,

kome su otkrivene sr~ane smetwe zbog kojih se zamarao pa nije mogao ni da potr~i, preostalo je i za druge potrep{tine. Ukqu~ili su se u akciju vr{waci i nastavnici, prodajnom izlo`bom |a~kih crte`a. U KUD "Sveti Sava"

Diploma doma}a, plata u evrima ili dolarima

me, a ne{to mawe planira da radi samostalno. Tek svaki deseti ima unapred obezbe|en posao, a isto toliko o~ekuje da u budu}nosti radi bilo kakav posao.

Ipak, gotovo polovina akademaca su optimisti i radnoj kwi`ici se nadaju u roku od godinu dana od zavr{etka {kolovawa.

Polovina ispitanika se sa znawem dobijenim na fakultetu ose}a sposobna za rad, mada su tokom studija imali nedovoqno prakse ili je nisu imali uop{te.

Da se dodatno usavr{i i upi{e postdiplomske studije `eli 40 odsto ispitanika. ^ak 74,7 procenata misli da dr`ava nedo-

formirali su i komisiju koja je kwi`ila sve prihode i tro{ak, a javila im se Gordana Pucar iz Monterala, poreklom iz Lipara kod Kule.

– Animirala je pre svega na{e iseqenike koji su na dobrotvornim ve~erima pod okriqem SPC u Kanadi prikupili 4.613 evra, a akcija se nastavqa – pri~a predsednica KUD "Sveti Sava" Vesna Bawac. – \or|e nakon dvonedeqne pauze ponovo ide u {kolu, ali i daqe `ivi u tro{noj ku}i i krajwe nehigijenskim uslovima. Po{to je u ^oki dosta praznih jeftinih ku}a, odlu~ili smo da od pomo}i iz Kanade decu kupimo jednu sa ~etiri sobe, Mali Stojkovi s tetkom i dobrotvorkom kuhiwom, kupatilom, eko-

nomskim dvori{tem i prate}im objektima. Sve za 3.600 evra. Advokat Isidor Lazi}, koji nas besplatno zastupa, obavi}e neophodne pravne formalnosti, a od ostatka novca ku}u }emo popraviti i okre~iti.

Direktorka Centra za socijalni rad u ^oki Aleksandra Rai~evi} u saradwi s Centrom iz Novog Be~eja pokrenula je postupak da se otac dece li{i roditeqskih prava jer ne `eli i nema uslova da vodi brigu o wima, pa im je odre|en privremeni starateq, tetka Katica Dimovi} (36) iz Sanada, ro|ena sestra wihove pokojne majke. Ona i suprug, s kojim nema dece, `ive}e s Katarinom i \or|em i brinuti se o wima.

– Nisam se upla{io operacije, dobro sam i jako mi se svi|a ku}a gde se preselimo – veli \or|e.

M. Mitrovi}

– Veliki problem je i {to dana{wa deca imaju mnogo vi{e mogu}nosti da biraju ono {to }e gledati putem Interneta, raznih sadr`aja na DVD-u ili kablovskoj – kazala je ona.

Direktor i glavni urednik RTV "Studio B" Aleksandar Timofejev ka`e da je „praviti obrazovni program skupo i vrlo ~esto ne donosi rejting, ali su{tina elektronskih medija nije samo to. Ciq je postojawa privatnih“.

voqno ula`e u wih, a polovina da bi wihovo studirawe bilo ugro`eno kad ne bi zara|ivali.

Koliko ovi stavovi studenata treba da zabrinu dr`avu i {ta treba da radi na sre~avawu odliva mozgova, najboqe ilustruju podaci da je iz Srbije, gde tek osam odsto stanovni{tva ima fakultetsku diplomu, od 1990 do 2000. oti{lo 73.000 qudi, a akademski obrazovanih ~ak 17.000. U ovoj deceniji odlaska je ne{to mawe, ali i 50.000 onih koji su od tad u dijaspori, a me|u wima 2.000 sa zavr{enim fakultetom, alarmantan je trend.

D. Deve~erski

Bolesti retke a le~ewe skupo Poslovica ka`e da bolestan ~ovek ima samo jednu `equ: da {to pre ozdravi. Svaka bolest je velika briga i wegove porodice, a ako je i retka, za koju mnogi qudi nisu ni ~uli, problemi se vi{estruko pove}avaju. U svetu ih je do sad evidentirano izme|u 6.000 i 8.000, poput Vilsonove, Fabrijeve, Go{eove, Retovog sindroma... U Srbiji od wih boluje oko 3.500 qudi, ~iji problem je skupa i uglavnom nedostupna terapija, a ~esto i dijagnostika, nega i pristup medicinskim sredstvima. Uz to, i svest gra|ana o retkim bolestima je na vrlo niskom nivou.

Obezbediti novac za preskupe terapije problem je i za zdravstvena osigurawa i zemqama daleko bogatijim od na{e. Osim donacija lekova pojedinih farmaceutskih ku}a, koji kroz klini~ka ispitivawa obezbe|uju preparate za obolele na odre|eni period, pronalaze se druge mogu}nosti.

Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe dogovorio je s farmaceutima da poskupqewe lekova koji se dobijaju o dr`avnom tro{ku bude mawe od onog koje je odobrio Cvetkovi}ev kabinet.

Tako }e Zavod godi{we u{tedeti vi{e od 350 miliona dinara i usmeriti ih na unapre|ewe le~ewa retkih bolesti. Za tu namenu RZZO i Ministarstvo zdravqa predlo`i}e Vladi osnivawe posebnog fonda, po uzoru na sli~ne u drugim evropskim dr`avama, {to }e omogu}iti prikupqawe novca i iz drugih izvora.

J. B.

„Pan~evac” oslobo|en megafarmera Nedeqnik “Pan~evac”, jedan od najstarijih lokalnih listova u Srbiji, obele`ava 141. ro|endan u ote`anim uslovima jer je u januaru Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o wegovoj privatizaciji. Razlog ne mnogo originalan: novi vlasnik Dobrosav Markovi} nije platio dospelu ratu iz kupoprodajnog ugovora.

List je prodat na aukciji 2008. porodici Markovi} iz Loznice za 181 milion dinara, {to je po tada{wem kursu bilo oko 2,3 miliona evra, a deo redakcije ju je napusio i osnovao nedeqnik “Pan~evac pres”. Mar-

kovi}i su, ina~e, vlasnici uglavnom poqoprivrednih kombinata, a u Pan~evu su kupili i preduze}e “Seme Tami{“, upravnu zgradu PIK-a “Tami{“ u centru grada i poqoprivredno dobro “Vojvodina” u Star~evu.

Remi u Jagodini povisio je tenziju u redovima Partizana. Pri~e o smeni trenera Stevanovi}a ponovo su aktuelne, uti{ane, delimi~no, posle pobede nad Spartakom. Atmosfera na treninzima je lo{a. Marko Lomi} ju~e nam je rekao: ,, Mogli smo mnogo boqe protiv Jagodine.’’ A na na{ utisak da igra i nije bila lo{a i da su falili samo golovi, usledio je odgovor: ,, Nije istina!’’ Levi bek jasno misli da je ekipa u krizi.

A, da li je zaista tako?

Predsednik \uri} nedav- Goran Stevanovi} no je izneo nezadovoqstvo ^elnici Partizana peru ruigrom Partizana. Smatra da ke od neuspeha ekipe. Spomiwu ekipa ne po{tuje trenera i na,,veliki Partizan’’, a pri tome stupa po svom naho|ewu. Pri predsednik na zimskim pripretom isti~e da je Stevanovi} domama ka`e da ,,ne zna igra~e bio odre{ene ruke i sam zimus koji su dovedeni i da veruje doveo poja~awa. To bi imalo treneru Stevanovi}u?!’’ Otkud smisla u jednom – da je Plavi doonda megaloman{tina ? U bio buxet od 10 miliona evra pa ozbiqnom klubu ovo se ne dedoveo pogre{ne igra~e. Ustva{ava. Tako|e, Savez im je kriv ri, nije vi{e od 150 hiqada, pri {to su {estorica crno–belih ~emu je jedan doveden umesto suigrala u Japanu gde se i Fejsa pertalentovanog Adema Qaji}a. povredio. To im nije bila obaPa {ta se onda moglo o~ekivaveza, ve} hir i nemaju pravo sati? Crno–beli su, ipak, skromda da se qute. no pazarili shodno sopstvenim Vaqak od jesenas i ovaj proambicijama. le}ni su nebo i zemqa. Jalove Lamin Dijara i Kleo su dalepartije brzo su zaboravqene poko od o~ekivane forme. Senegasle ve~itog derbija i pobede nad lac je u krizi, dok Brazilac, [ahtjorom. Stevanovi} je kovan osim u par navrata, nije ni pou zvezde, a u ~emu je sada prokazao ni{ta posebno. Iskusni blem ? Igra se nije bitno proSa{a Ili} pla}a danak dugom menila. Partizan je dominirao neigrawu, a Almami Moreira je i stvorio sijaset {ansi samo u posebna pri~a. Portugalac koji duelu s BSK-om. Da li je neko je prethodne dve sezone bio nozaista o~ekivao pobedu od 5:0 silac igre, sva{ta je od jesenas protiv Vojvodine? prevalio preko le|a. Bolest deSutra{wi Kup me~ s Novosateta, smrt majke i o~ekivawa da |anima je ,,dan D’’ za trenera. maltene sam matira protivnike, [ta god da na kraju bude sa wim, uticali su da padne u formi. Uz ~iwenica je da }e problemi i to i neiskrenost Uprave, koja je daqe ostati. na brzinu htela da ga proda.

I. Lazarevi}

Crveno-beli nakon uspe{no obavqenog posla u prvenstvu, gde ~vrsto dr`e u rukama lidersku poziciju uz prednost od ~etiri boda, okre}u se Kupu. Ve~eras (19.30), u okviru polufinala na{eg najmasovnijeg takmi~ewa na Marakanu sti`e OFK Beograd.

- @elimo da osvojimo duplu krunu i zbog toga ne pravimo razliku u va`nosti takmi~ewa.

Znaju to i igra~i, pokazali su da imaju srce, da su gladni afirmacije i trofeja. Maksimalno ozbiqno spremamo me~, svesni te`ine zadatka, a uz du`ni respekt ekipe koja poseduje zavidan kvalitet - konstatovao je na pres konferenciji trener Beogra|ana Ratko Dostani}.

Obi~no se ka`e da u fudbalu u kratkom intervalu nije jednostavno savladati istog rivala dva puta zaredom.

- To jeste ~iwenica, ali znamo da se dueli u ligi i Kupu bitno razlikuju. Jednostavno, u nokaut sistemu ne postoji pravo na gre{ku, jer nema ni popravnog ispita. Savladali smo ove sezone ve} dva puta romanti~are, ali ovaj tre}i megdan ima}e specifi~nu te`inu. Uz pravi pristup, a ~iwenica je da podi`emo formu i pomo} navija~a, mo`emo do trijumfa, koji donosi plasman u finale - smatra zamenik kapitena Slavoqub \or|evi}.

Nema kadrovskih problema u taboru lidera, a van stroja zbog

Ogwen Mudrinski

Veliki ulog pred beogradskim crveno-belima i plavo-belima

Romanti~ari bez bele zastave OFK Beograd sti`e na Marakanu osetno hendikepirani, zbog povreda nekoliko standradnih prvotimaca (Karvaqo, Trivunovi}, Nikoli}, Lazarevi}...), ali bez bele zastave.

- Nemamo dovoqno vremena za oporavak fudbalera, ali to je element na koji ne mo`emo da uti~emo. Nedavno smo u prvenstvu platili ceh

Boqe bi bilo da ne ulazim jedno – negativan skor i jurewe rezultata.

S ovom konstatacijom Mudrinski se potpuno sla`e: - U sli~noj situaciji sam bio i pred me~ s OFK Beogradom.

Re~eno mi je da }u na teren samo u slu~aju da budemo morali da jurimo rezultat. Po{to je doma}in poveo, trener \uri~i} odlu~io je da me uvede u igru. Trudio sam se, imao nekoliko {an-

15

Ciq je dupla kruna

OGWEN MUDRINSKI U NEZAVIDNOJ ULOZI PRED SUTRA[WI ME^

Pred najva`niji Vo{in me~ sezone koji novosadske fudbalere ~eka sutra u polufinalu Lav kupa Srbije u Beogradu s Partizanom, strelac izjedna~uju}eg gola na Karaburmi Ogwen Mudrinski nalazi se u specifi~noj situaciji: po{to je verovatno}a da po~ne utakmicu s Partizanom mala, jasno je da bi wegov eventualni ulazak u igru u ~etvrtak mogao da zna~i samo

sreda14.april2010.

CRVENA ZVEZDA DANAS U POLUFINALU KUPA DOMA]IN OFK BEOGRADU

PRED SUTRA[WE POLUFINALE KUPA

Dan odluke za Stevanovi}a

c m y

SPORT

DNEVNIK

Bi}e {anse Golgeterski nerv Mudrinski je pokazao u Kvalitetnoj ligi omladinaca Srbije, a onda je uo~i polaska prvog tima na pripreme u Tursku ve} u prvoj proveri zatresao mre`u. I u Antaliji je nastavio niz, kao i u prijateqskim me~evima koje je kombinovani tim igrao utorkom ili sredom.

Golom protiv Kuqana nagovestio je beri}et i u me~u s OFK Beogradom.

- Nau~io sam da budem strpqiv i do~ekao sam {ansu.

Uop{te se ne optere}ujem minuta`om. Bi}e {ansi i za mene i za moje vr{wake, u to sam siguran. Ovog prole}a smo omirisali prvoliga{ki barut, a slede}e sezone bi trebalo jo{ vi{e da provodimo na terenu – veli Mudrinski. si i postigao za nas vredan, izjedna~uju}i gol. Bilo bi jo{ lep{e da smo pobedili, ali i ovako je dobro.

Dakle, sutra na Partizanovom stadionu, boqe bi bilo da i ne ulazite?

- Trener }e odlu~iti o svemu.

Moje je da radim svakodnevno najboqe {to mogu, pa kako \uri~i} odlu~i. Naravno da bih vi{e voleo da ne provedem ni minut na terenu u me~u s Partizanom, pa da Vojvodina pobedi i plasira se u samu zavr{nicu. Ako ne budem igrao u polufinalu, igra}u u finalu – u {ali ka`e Ogwen Mudrinski, isti~u}i da ima puno poverewe u starije drugove i da predose}a dobar rezultat u susretu sa crno-belima.

S. S.

protiv Zvezde. Nismo pru`ili maksimum i to je ka`weno. Ube|en sam da onako lo{u partiju ne}emo reprizirati. Kup je uvek zanimqiv, pobednika mo`e da re{i izra`eniji motiv, neka sitnica. Izvesno, Zvezda je na svojoj travi favorit, ali to mora da potvrdi - veli u~iteq romanti~ara Dejan \ur|evi}.

Z. R.

`utih kartona bi}e jedino Igwatijevi}.

- U prilici sam da izvedem najboqi sastav - kratko je dodao trener Dostani}.

Uobi~ajeno pitawe u uvertiri Kup utakmica je i “da li tim ve`ba penale?”

- Razmi{qamo o svim solucijama koje nas vode u daqi tok takmi~ewa - diplomatski je uzvratio Ratko Dostani}.

Z. Rangelov

SPORT

sreda14.april2010.

DUATLON U UMAGU

Stojanovi} ~etvrti U Umagu, u Hrvatskoj, odr`an je duatlon uz u~e{}e 96 takmi~ara iz Slovenije, [vajcarske, Italije, nema~ke, Srbije i Hrvatske.

Odr`ane su dve trke, 80 takmi~ara je u~estvovalo u sprint duatlonu, a 16 takmi~ara je nastupilo u trci super sprinta.

Na takmi~ewu u sprint triatlonu su u~estvovala i tri ~lana novosadskog Dinamika Ogwen Stojanovi} (senior), Bojan Karanovi} (mla|i junior) i Balint Varga (mla|i junior). Dodu{e, Ogwen Stojanovi} je ovom prilikom nastupio za doma}i klub Zrinski Novatek. Od trojice Novosa|ana najboqe plasirani je bio Stojanovi} na ~etvrtom mestu, Karanovi} je zauzeo 28. poziciju (1:04:25,557), a Varga 35. (1:06:06,237). Pobedio je Slovenac Bojan Cebin (Ribnica) sa vremenom 53:36,420 ispred sunarodnika i klupskog kolege Vida Puceqa (54:01,317) i Hrvata Gordana Petkovi}a (Zrinski Novatek) (54:10,439). U trci super sprinta pobedio je Hrvat Dino Pelosa (Rival) s vremenom 39:38,421.

- Bila je ovo odli~na trka. Kada se uzme u obzir da je Bojan Cebin dvostruki svetski prvak u kategoriji do 23 godine u duatlonu, da je Vid Puceq pro{le godine bio ~etvrti na Svetskom juniorskom u duatlonu i da je Gordan Petkovi} bio peti na Svetskom do 23 pre dve godine, onda ne mogu da budem nezadovoqan - rekao je Stojanovi}.

Trka u Umagu bila je glavni test pred ETU Evropski kup u Antaliji slede}eg vikenda.

G. M.

DNEVNIK

ANA IVANOVI] NE BE@I OD KOMPLIMENATA

Jasno mi je da se svi|am mu{karcima Nekada{wa najboqa teniserka sveta Ana Ivanovi} izjavila je da `ene u`ivaju u komplimentima i laskawima mu{karaca, prenosi {panski "As".

- Ne postoji `ena koja ne voli komplimente i koja je imuna na laskawe. Ne verujem da bi nekoj smetalo kad bi je smatrali za seksi, lepu i privla~nu. Jasno mi je da se dopadam mu{karcima, ali to ne treba da ima veze sa mojim poslom. Teren je mesto ne kome nije va`no da li si lepa ili ru`na. Tu je bitna samo igra i ni{ta drugo - rekla je srpska teniserka.

Ivanovi}eva je nakon niza poraza u protekloj i ovoj sezoni dospela na 57 poziciju VTA liste.

- Potrebno mi je strpqewe, kontinuitet u radu kako bih povratila svoju igru.

Ovo je najlo{iji period u karijeri do sada i nadam se da }u uspeti da se vratim na {to boqu poziciju uskoro. To }u posti}i samo ako budem uporna i radna. Kao {to vidite, lepota sada ne poma`e - na{alila se Ana. Na{u teniserku o~ekuje Masters turnir u Madridu slede}eg meseca, i ona se nada dobrom rezultatu.

- Bli`i se maj i Madrid. Spremam se uveliko i nadam se {to boqem rezultatu.

Moram da povratim samopouzdawe i popravim poziciju na VTA listi {to pre.

Najva`nije je da u|em u svoj starim ritam i sve }e onda do}i na svoje.

Ana Ivanovi}

REVAN[ ^ETVRTFINALA EVROLIGE: PARTIZAN DO^EKUJE EGER

Ogwen Stojanovi} u Umagu

TURNIR U AUSTRIJI

Tri medaqe Srpkiwama Takmi~arke Ma~evala~kog kluba Olimpija iz Beograda osvojile su tri medaqe na me|unarodnom turniru u austrijskom gadu Trajbahu, blizu Klagenfurta.

U disciplini ma~, u konkurenciji devoj~ica do 12 godina, Jovana @ivanovi} zauzela je prvo mesto, dok je istim oru`jem, ali u kategoriji devoj~ica do 12 godina osvjila bronzanu medaqu. Katarina [otra je u disciplini floret osvojila srebro u konkurenciji ma~evalki do 12 godina, dok je Katarina Kne`evi} je bila pete u kategoriji do 10 godina. @ivanovi~eva je floretom bila peta za devoj~ice do 14 godina.

- Turnir je bio veoma kvalitetan, u~estvovali su takmi~ari iz Hrvatske, Slovenije, Austrije, Ma|arske, ^e{ke i Srbije - rekla je trener u Olimpiji, na{a najuspe{nija ma~evalka, trostruka olimpijka Tamara [otra (devoja~ko Savi}). – Ovakva takmi~ewa su za mlade ma~evalke dragocena, sti~u sigurnost i iskustvo i MK Olimpija }e se truditi da {to ~e{}e svoje takmi~arke vodi na sli~ne turnire u regionu.

c m y

16

REVAN[I PLEJ-AUTA

TENT u Kikindi Revan{ utakmice plej-auta za vaterpoliste na programu su ve~eras. U Kikindi }e se sastati @AK i TENT u 19 ~asova. U prvoj utakmici u Obrenovcu pobedio je TENT sa 14:13.

U drugom susretu na beogradskoj Bawici snage }e odmeriti Student i Singidunum u 20 ~asova. U prvom susretu Student je slavio sa 9:3.

Eventualne majstorice su na programu 17. aprila. G. M. EVROINTER LIGA

Bez me~a u Budimpe{ti

Katarina Kne`evi}

Utakmica Evrointer lige za vaterpoliste izme|u ma|arskog Ferencvaro{a i novosadske Vojvodine koja je trebalo da se odigra ju~e u 18 ~asova u Budimpe{ti je odlo`ena.

Novi termin odigravawa ovog duela bi}e naknadno utvr|en, ali je najverovatnije da }e biti odigran u prvoj polovini maja.

G. M.

Mislima ve} u Napuqu Vaterpolisti Partizana ve~eras od 18 ~asova do~ekuju Eger u revan{ me~u ~etvrtfinala Evro lige. Crno-beli iz prvog susreta pre tri nedeqe imaju ubedqivu prednost po{to su na gostovawu u Ma|arskoj slavili 12:4 i za wih je ovaj me~ samo formalnog karaktera. Srpski {ampion slobodno mo`e da razmi{qa o fajnal-foru koji ih o~ekuje 14. i 15. maja u Napuqu.

Ipak, u taboru na{eg najboqeg vaterpolo kluba uprkos ubedqivoj prednosti sa respektom i ozbiqno{}u ulaze u duel protiv Egera.

Andrija Prlainovi} je sigurno igra~ od koga se mnogo o~ekuje u predstoje}im susretima koji su za Partizan izuzetno zna~ajni u borbi za osvajawe trofeja na doma}oj i me|unarodnoj sceni. Iskusni reprezentativac o duelu protiv Egera je rekao: - Imamo zaista veliku prednost iz prvog susreta, tako da je prakti~no plasman na fajnalfor odavno obezbe|en, ali ajde

Andrija Prlainovi}

da sa~ekamo kraj revan{ susreta pa da onda ozbiqno razmi{qamo o fajnal-foru. Eger je dobra ekipa, po{tujemo je, ali nije svakako realno da nas ozbiqno iznenadi na na{em bazenu. U me~ ulazimo apsolutno ozbiqno

i anga`ovano, jer je ovo jedna od najboqih provera za ono {to nas ~eka u borbi za osvajawe titule u doma}em {ampionatu, gde igramo sa Vojvodinom, a zatim i na fajnal-foru. U narednih mesec dana imamo veoma zna~ajne me~eve i apsolutno smo posve}eni tim obavezama. Pozvao bih navija~e da u {to ve}em broju do|u na Bawicu i da zajedno sa wima proslavimo plasman na fajnal for. Posledwih nekoliko sezona jurili smo taj plasman i uvek padali na posledwem koraku, ali je ovo sada pravi trenutak da sigurnim trijumfom stignemo me|u ~etiri najboqa tima u Evropi, a u jednom me~u polufinala je sve mogu}e, pa ~ak kada za rivala imate sigurno najskupqu ekipu na svetu kao {to je Pro Reko.

U ostalim revan{ susretima ~etvrtfinala sastaju se: Jug Barselona (9:7 prvi me~) u 18 ~asova, Primorac - Jadran (14:9) u 18 i Budva - Pro Reko (5:9) u 19.15 sati.

S. Anti}

PAN^EVCI SE SPREMAJU ZA OBARAWE RUKU: Prvo prvenstvo Srbije u obarawu ruku odr`a}e se u Pan~evu 16. maja u Hali sportova. Perjanice ovog sporta su Pan~evci Mar}elo Rusovan koji je nedavno u Hrvatskoj na me|unarodnom turniru u Zagrebu osvojio 2. mesto u kategoriji do 100 kg, dok su Sini{a [upi} i Mile Pojatar bili me|u prvih pet u svojim kategorijama u o{troj konkurenciji takmi~ara iz biv{ih jugoslovenskih republika. U Pan~evu }e za dobru atmosferu biti zadu`eni novinari Miqan Mili}evi} i Ivan Te{anovi} (“Ninya ratnici”i “Ameri~ko rvawe”), a prijavqivawe za takmi~ewe je besplatno na telefon 013/316-044. Sve informacije mogu se na}i na sajtu www.obaranjeruke.rs.

SPORT

DNEVNIK

SAOP[TEWE KO[ARKA[KOG KLUBA NOVI SAD

Preminuo Nenad Grozdani} Po{tovani, Obave{tavamo Vas da je Nenad Grozdani} (1990), ~lan na{eg kluba, ko{arka{ prvog tima, preminuo ju~e u ranim jutarwim ~asovima u Klini~kom centru u Kraguejvcu, od povreda zadobijenih u saobra}ajnoj nesre}i u no}i izme|u 6. i 7. marta ove godine na putu Beograd-Ni{ kod Lapova, kada se na{a ekipa vra}ala sa prvenstvene utakmice iz Kru{evca. Nemamo re~i da izrazimo `alost i tugu jer smo izgubili najva-

`niju utakmicu u kojoj se na{ Nenad 37 dana borio za `ivot.

Komemorativni skup odr`a}e se u danas u amfiteatru novosadskog „SPENS-a“ u 10 ~asova, a sahrana Nenada Grozdani}a je u 16 ~asova na grobqu u Sremskoj Mitrovici.

Na{ klub organizuje prevoz autobusom za ~lanove kluba i prijateqe, koji }e sa platoa „SPENS-a“ put Sremske Mitrovice krenuti u 14. 15 ~asova.

NA VEST O SMRTI NENADA GROZDANI]A

Tuga i neverica u Sremskoj Mitrovici Vest da je prestalo da kuca sportsko srce devetnaestoipogodi{weg Nenada Grozdani}a primqena je u wegovom rodnom gradu u Sremskoj Mitrovici s tugom i nevericom. U Ko{arka{kom klubu Srem, u kome je po~eo wegov sportski uzlet je muk, svi su na okupu, tuga za mladim sportistom, koji je mnogo obe}avao je prevelika. Nenad Grozdani} je u avgustu 2009 godine, kada je po~eo da studira u Novom Sadu pre{ao u Ko{arka{ki klub Novi Sad, a nastradao je oko 0,30 ~asova, 7. marta ove godine, kada su se ko{arka{i Novog Sada vra}ali sa utakmice u Kru{evcu. Od tada do ju~e, kada je preminuo, Nenad je bio u komi u bolnici u Kragujevcu.

- Nenad je oti{ao iz Srema u Novi Sad jer je prevazi{ao ovu takmi~arsku grupu, bio je vrstan igra~ i iznad svega dobar de~ak - pri~a nam Aleksandar Petkovi}, trener KK Srem. U Srem je do{ao kao dete, a 2000. godine, sa deset godina, bio je registrovan za prvi tim. Bio je i kandidat za reprezentaciju Srbije, bio je, jednom re~ju, sportista koji je mnogo obe}avao, koji je sve podredio u~ewu i ko{arci.

Ivo Smiqani}, pomo}nik trenera ko{arka{ke reprezentacije Srbije dobro se se}a priprema za juniorsku reprezentaciju u kojoj je bio i Nenad Grozdani} i ka`e:

- Nenad je bio stvarno zaqubqenik u ko{arku, mnogo je obe}avao, bio je igra~ s kakvima treneri vole da rade. [ta da ka`em, pamti}e se igra ovog mladog, nasmejanog de~aka pri~a Smiqani}.

Ko{arka je u porodici Grozdani} velika qubav, koju je, o~igledno; Nenad nasledio od oca Branislava, danas advokata, koji je tako|e sportsku karijeru ostvario u Ko{arka{kom klubu Srem za koji je igrao u svim selekcijama i ostao veliki prijateq Srema i podr{ka sremskomitrova~kim ko{arka{ima.

- Pamti}e se Nenadovi nastupi u Sportskom cetru „Pinki“, dok je igrao za Srem. Wemu se poklopio odlazak na studije i prelazak u KK Novi Sad. Prevazi{ao je ovaj nivo takmi~ewa, bio je sportista koji }e se pamtiti, a svojom igrom je proslavio i ovaj grad u kome je napravio prve ko{arka{ke korake. Znam da je rastanak s klupskim drugovima, kada je prelazio u Novi Sad bio te`ak, ali ovo danas... Niko u klubu i u gradu ne mo`e da shvati da se dogodila te{ka tragedija, da Nenada vi{e nema me|u nama. Mi u klubu }emo pamtiti Nenada Grozdani}a kao ne{to najlep{e i najboqe {to smo imali – pri~a ~lan uprave Srema, @eqko Ada{evi}.

S. Bojevi}

Nenad Grozdani}

IN MEMORIAM

Nenad Grozdani} (24. 8. 1990 – 13. 4. 2010) Veliko, sportsko srce 19-godi{weg Nenada Grozdani}a nije izdr`alo neravnopravnu bitku s te{kim povredama glave, koja je trajala vi{e od mesec dana. Ko{arka{ki pupoqak iz Sremske Mitrovice svenuo je u no}i izme|u ponedeqka i utorka u Klini~kom centru „Kragujevac“. Ne{a se preselio u ve~nost, a da jo{ nije vaqano ni zakora~io na `ivotnu i sportsku stazu, ostaviv{i u neverici sve one koji su ga voleli.

Ostavio im je za se}awe blistav, de~a~ki osmeh, da ga se se}aju s velikom, iskrenom i dubokom tugom. Jedna mladost je tragi~no prekinuta, radost `ivota uga{ena i te{ko je prona}i prave re~i kako bismo izrazili bol zbog velikog gubitka.

Nenad Grozdani} ro|en je 24. avgusta 1990. godine u Sremskoj Mitrovici. Ko{arka{ki talenat iskazivao je od malih nogu i wegov otac Branislav, nekada{wi igra~ Srema, usmerio ga je u ovaj sport. Ne{a je bio posve}en treninzima kao retko koje dete, ni{ta i nikada mu nije bilo te{ko i, iz godine u godinu, napredovao je velikim koracima. To nije promaklo selektorima u mla|im kategorijama i Grozdani} je bio pozivan na reprezentativne akcije. Rano je postao ~lan seniorske ekipe Srema za koji je igrao do pro{le godine i bio, iako jedan od najmla|ih u ekipi, jedan od najboqih igra~a u Pr-

Lazi} uz Vujo{evi}a Milivoje Lazi} novi je ~lan stru~nog {taba ko{arka{kog kluba Partizan. Biv{i pomo}ni trener pantera pridru`i}e se asistentima trenera Du{ka Vujo{evi}a, Vladi Jovanovi}u i Milo{u Gligorijevi}u u stru~nom radu sa timom iz Humske.

Lazi} ima 32 godine, zavr{io je Fakultet za fizi~ku kulturu Beogradu. Pre dolaska u Partizan radio je u FMP @elezniku, a bio je i ~lan stru~nog tima seniorske reprezentacije Srbije tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Poqskoj.

voj srpskoj ligi - Sever. To ga je preporu~ilo mnogim prvoliga{kim klubovima, a Nenad Grozdani} opredelio se da do|e u Novi Sad. Tu je, u duhu porodi~ne tradicije, upisao Pravni fakultet i obukao je dres KK Novi Sad. U svojoj prvoj prvoliga{koj sezoni nije ~esto ulazio u igru, ali je svaki trenutak na terenu koristio da poka`e da poseduje vanserijski potencijal i trebalo je tek u godinama koje nailaze da se doka`e i na najve}oj ko{arka{koj sceni Srbije.

Zlokobni trenutak s autoputa Ni{ Beograd, kada je, kod Lapova klupski kombi podleteo pod prikolicu {lepera, prekinuo je mladi `ivot i zavio u crno ~itav Srem i ko{arka{ku javnost na{e zemqe.

Tu`na vest iz Kragujevca {okirala je sve one koji su Ne{u znali, a posebno wegove drugove iz ekipe koji su ju~e bili prosto nemi. Najve}u bol do`iveli su roditeqi, otac Branislav i majka Nada, ~iji je Nenad bio sin jedinac i ponos s kojim su mogli samo da se di~e.

Komemoracija povodom smrti Nenada Grozdani}a odr`a}e se danas u 10 ~asova, u amfiteatru SPC „Vojvodina“.

Sahrana Nenada Grozdani}a bi}e danas (sreda) u 16 ~asova, na grobqu u Sremskoj Mitrovici.

Vr{~ani u Vaqevu Danas se igraju tri preostale utakmice 2. kola ko{arka{ke Superlige Srbije. Derbi je duel Metalca i Hemofarm [tade, koji se igra u Vaqevu. U ovoj utakmici tim iz Vr{ca na}i }e se na te{kom ispitu, jer je Metalac poja~ao sve linije ekipe i ne krije `equ da se napokon do~epa u~e{}a u NLB regionalnoj ligi. Ipak Banat je favorit zbog kvaliteta i iskustva, dok }e publika biti {esti igra~ Metalca.

Dana{wi parovi - VAQEVO: Metalac Hemofarm [tada (19.30), PAN^EVO: Tami{ Petrohemija - Crvena zvezda (18.30), ^A^AK: Borac - FMP (19).

A. P.

sreda14.april2010.

17

NIS VOJVODINA OKUPILA PRIJATEQE U VRDNIKU

Svi zadovoqni u~iwenim Po dugoj i lepoj ge Srbija-Francuska u Novom jednog koji bi ujedno bio i tradiciji OdbojkaSadu. Pregovaramo ve} i o se„razredni stare{ina“ – zakqu{ki klub NIS Vojvoniorskom memorijalu posve}e~io je kroz osmeh Mari}. dina i ove godine prinom @arku Petrovi}u, koji }e Na pitawe novinara da li bi redio je, po zavr{etku takmibiti odr`an u septembru. Motaj razredni stare{ina mogao ~arske sezone prvog tima, konram na kraju da se zahvalim i da bude i Slobodan Bo{kan, s ferenciju za novinare i drusvim na{im sponzorima i priobzirom na to da se pri~a o toj `ewe u bawi „Termal“ u Vrdjateqima kluba, bez kojih sve mogu}nosti po odbojka{kim niku. Predstavnicima sedme akcije, kako seniora, tako i krugovima, Mari} je odgovosile obratili su se generalni mla|ih kategorija, ne bismo rio: direktor Vasa Miji}, sportski mogli da ostvarimo.

- Ako ta mogu}nost bude podirektor Nikola Mari}, {ef Sportski direktor Nikola stojala odmah bismo to prihvastru~nog {taba Nikola SalaMari} podsetio je da je prvi tili. ti} i tehni~ar Luka ^ubrilo.

Vasa Miji} podsetio je da to nije odjavna konferencija, jer sezona za klub jo{ nije zavr{ena.

- Takmi~ewe je zavr{io samo prvi tim, ali nas u predstoje}em periodu o~ekuje jo{ mnogo akcija, koje su tako|e povod ovog okupqawa. Osvrnu}u se, naravno, na rezultate seniora, koje mo`emo oceniti uspe{nim. Osvajawem Kupa, samom organizacijom i iznedravawem nekoliko sjajnih mladih igra~a, moramo bi- Vasa Miji}, Nikola Mari}, Nikola Salati} i Luka ^ubrilo Foto: F. Baki} ti zadovoqni. Posle polufinala plej-ofa potim imao specifi~nu sezonu u Na tu konstataciju {ef stojala je `al {to nismo otikoju je u{ao s velikim problestru~nog {taba Nikola Sala{li korak daqe, jer smo bili mima, kada je u pitawu formiti} dodao je da bi oni najvi{e na pravom putu. Sigurno je da je rawe tima. voleli takvog „razrednog stamnogo toga uticalo na kona~an - [to zbog odlazaka, {to re{inu“. ishod, ali ~iwenica je da smo zbog povreda, neke stvari mo- ^iwenica je da imamo mladu imali priliku da se plasiramo rali smo u hodu da re{avamo, a ekipu i da bi jedan iskusniji u finale. No, ve}ina mladih bili smo prinu|eni da liceniigra~ doneo tu neophodnu preigra~a ostaje, oni su budu}nost ramo 19 igra~a. Zato je i bilo vagu. Neiskustvo nas je mo`da i kluba, {to su i dokazali – ispotrebno vi{e vremena da doko{talo nekih rezultata u protakao je Miji} i okrenuo se stignemo potrebnu formu, ali tekloj sezoni. Me|utim, pokapredstoje}im doga|ajima: su se na kraju rad i strpqewe zalo se da predan i mukotrpan - Poznato je koliku pa`wu isplatili. Pokazalo se da smo rad s talentovanim igra~ima posve}ujemo mla|im kategorinapravili dobru selekciju, pona kraju ipak donese rezultat. jama, a upravo na{i juniori, sebno kada su mla|e snage u piZaista smo mnogo radili, to je kadeti i pioniri kre}u ka odtawu. To se manifestovalo i mo`da u datim trenucima utibrani dr`avnih trofeja koje su kroz reprezentativne spiskocalo na slabije rezultate, ali osvojili pro{le sezone. Ono ve, {to seniorske, {to juniorje kasnije do{lo sve na svoje {to je za nas mnogo zna~ajno jeske, a obave{teni smo da }e mesto i malo nam je falilo da ste vra}awe Memorijala Du{aosmorica na{ih igra~a biti i osvajawe trofeja Kupa za~inina Tojagi}a - Tojage, koji }e od na spisku za Olimpijadu mlamo i borbom za jo{ jedan pehar. ove godine biti posve}en mladih. U dopunskoj selekciji poOficijelnom delu prisudima. Taj memorijal bi}e me|ukazalo se da je dovo|ewe Ivostvovao je i mla|i od bra}e ^unarodnog karaktera, a nosi}e vi}a i Mrdaka od velike vabrilo, sredwi bloker Nemawa, jo{ i naziv „Sme~ kup – turnir `nosti za perspektivu kluba. zatim doktor Bori{a Vukovi}, odbojka{kih nada“, a organizoI u budu}nosti }emo da da se trener Strahiwa Kozi}, fiziva}emo ga 24. i 25. aprila u haoslawamo na sopstveni mladi oterapeut Aleksandar Joveti} li SC „Slana bara“. Tokom lekadar, ali }emo tako|e pokui kondicioni trener Nedeqko ta }e klub na pokrajinskom ni{ati da dovedemo iskusnije \or|i}. Nakon toga dru`ewu u vou organizovati i kamp, a sva igra~e, koji }e dodatno poja~abawi „Termal“ prikqu~ili su deca iz kampa bi}e na kraju i ti tim. Me|u tim iskusnijim se i ~lanovi Uprave, sponzori gosti na utakmici Svetske liigra~ima `elimo da na|emo i i prijateqi kluba.

DANAS PO^IWE FINALE PLEJ-OFA ZA DAME

Zvezda favorit, Spartak vreba @OK Spartak je godinama unazad vode}i klub `enske odbojke u Vojvodini. Nakon vi{e plasmana na finalni turnir, pa i u finale Kupa Srbije, suboti~ke odbojka{ice su prvi put uspele da se plasiraju u finale plej-ofa.

Borba za titulu prvaka dr`ave odvija se u godini kada golubice slave 65 godina postojawa, a da li }e mo`da najve}e iznena|ewe i pobeda protiv Crvene zvezde biti ro|endanski poklon, vide}e se nakon predstoje}ih me~eva.

Borba za titulu po~iwe danas u Beogradu od 19.30. Prema propozicijama takmi~ewa titulu osvaja ekipa koja prva do|e do tri pobede. Zbog boqe pozcije tokom dosada{weg dela takmi~ewa Zvezda }e imati prednost doma}eg terena. Tako je i drugi me~

NBA liga Rezultati: Filadelfija – Majami 105:107, Detroit – Toronto 97:111, Wu Xersi – [arlot 95:105, San Antonio – Minesota 133:111, Sakramento – Hjuston 107:117, L.A. Klipers – Dalas 94:117, Indijana – Orlando 98:118, Wujork – Va{ington 114:103, Milvoki – Atlanta 96:104, Denver – Memfis 123:101, Portland – Oklahoma Siti 103:95.

u Beogradu, u subotu, 17. aprila, u 19.30 sati. Finalna serija se seli u Suboticu u sredu, 21. aprila, kada }e se uz TV kamere (direktan prenos na drugom programu RTS-a) od 18.30 sati igrati tre}a finalna utakmica. Ukoliko ni jedna ekipa u tri me~a ne do|e do tri pobede, novi me~ u Subotici igr}e se u subotu, 24. aprila, dok se potencijalna majstorica igra u Beogradu, u sredu, 28. aprila.

Tawa Bokan, kapiten i najboqa odbojka{ica Spartaka ove sezone, priznaje da je Crvena zvezda apsolutni favorit, ali to nikako ne zna~i da }e se golubice predati bez borbe.

- Plasmanom u finale plejofa Spartak je ostvario najboqi rezultat u svojoj istoriji. Ambicije su tokom sezone rasle i ko-

na~no smo, posle pobede nad TENT-om u polufinalu plejofa, ostvarile maksimum koji je bio zacrtan. Treba priznati da je Zvezda u ovom momentu apsolutni favorit. Ne mo`e se druga~ije re}i kada se govori o ekipi koja ove sezone ima samo jedan poraz i to u finalu evropskog Kupa CEV. Breme favorita i imperativ pobede nas ovoga puta ne sputavaju, igra}emo rastere}eno, i tu vidim na{u {ansu. Imamo obavezu da odigramo {to boqe sve me~eve, da potvrdimo da nismo slu~ajno u finalu i dobrom odbojkom nagradimo navija~e u Beogradu i Subotici, a naravno i one pred TV ekranima. Iznena|ewa su uvek mogu}a, pogotovo u sportu – isti~e Bokanova.

N. S.

PODRU^NA LIGA NOVOG SADA

Zmajev~ani u Gajdobri Danas se igraju utakmice 22. kola Podru~ne lige Novog Sada a sastaju se: GAJDOBRA: Hercegovac - Obili}, BA^KI PETROVAC: Mladost - Mladost (NS), STEPANOVI]EVO: Omladinac - Be~ej Old gold, NOVI SAD: Kabel - Srbobran, VRBAS: Vrbas - Petrovaradin, RUMENKA: Jedinstvo - Slavija, BA^: Tvr|ava - Sremac, [AJKA[: Borac - Fru{kogorac.

Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

18

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda14.april2010.

KUDA IDE SRPSKI [AH

Selo gori, a baba se ~e{qa Pod sloganom “Kuda ide srpski {ah?”, imaju}i u vidu sva doga|awa i de{avawa u srpskom {ahu koja su kulminirala posledwih dana potpunom blokadom rada [SS i prakti~nim odvajawem dela Izvr{nog odbora od predsednika i generalnog sekretara, u Beogradu su se sastali dobronamerni i zabrinuti predstavnici na{ih {ahovskih legendi, vrhunskih igra~a, najboqih {ahovskih klubova i {ahovskih radnika.

Nekolicina najavqenih bila je spre~ena da do|e, pre svih Svetozar Gligori}, iz zdravstvenih razloga. Simptomati~no je da, iako su im pozivi upu}eni, niko od predsednika podru~nih saveza nije prisustvovao ovom skupu.

Zadovoqni qudi aktuelnim stawem u srpskom {ahu, pre svega svojim funkcionerskim statusom, s nipoda{tavawem su ignorisali ovaj skup. Karavani prolaze… Drzne li se neko da prenese objektiv u javnost “~u}e gromove” sujetnih.

No, da se vratimo skupu. Razmatraju}i aktuelno stawe oceweno je da je ono posledica pravne anarhije u udru`enim savezima i da je legalnost pojedinih organa udru`enih saveza pa i samog [SS potpuno dovedena u pitawe. Umesto saradwe, ~etri saveza su ~esto u konfliktnim odnosima. Spomiwe se konfederacijiski, i rekao bih feudalni sistem u {ahovskoj organizaciji. Svi mi, koji igramo {ah, o~ekivali smo mnogo vi{e – rekao je Matanovi}, apostrofi-

PRVENSTVO PROBLEMISTA EVROPE

Dobar start Srbije

Na [estom evropskom prvenstvu u re{avawu {ahovskih problema koje se odr`ava u Saningdejlu (Velika Britanija) ekipa Srbije i velemajstor Bojan Vu~kovi}, u pojedina~noj konkurenciji, posle tre}eg kola zauzimaju tre}a mesta. U ekipnoj konkurenciji u~estvuje 13 ekipa a u pojedina~noj 55 takmi~ara.

Plasman posle tre}eg kola - ekipno: 1. Velika Britanija A 112, 2. Poqska 99, 3.

Srbija 92,5, 4. Ukrajina 90, 5. Belgija 84 itd.

Plasman posle tre}eg kola – pojedina~no: 1. Nan (V. Britanija) 42, 2. Mur|a (Poqska) 39,5, 3. Vu~kovi} 36,5, 4. Bers (Belgija) 36,5, 5. Nab (V. Britanija) 35, 6.

Pogorelov (Ukrajina) 34,5, 7. Pjorun (Poqska) 33,5, 8.

Oms (Belgija) 32,5, 9. Dragun (^e{ka) 31, 10. Pavilainen (Finska) 29 itd. Plasman ostalih na{ih igra~a: 17. Milan Velimirovi} 25,5, 18. Marjan Kova~evi} 25,5 i 28. Vladimir Podini} 21,5 bod.

raju}i lo{ statut kao kamen spoticawa.

Oceweno je da je postoje}i statut [SS toliko lo{ i nefunkcionalan da predstavqa statut neke konfederalne dr`ave u kojem svu vlast imaju udru`eni savezi, a dr`avni, tj. nacionalni {ahovski savez, prakti~no postoji samo na papiru. Dovoqno je samo napomenuti da je uveden instrument konsenzusa za najva`nija pitawa tako da svaki udru`eni savez (~ak i jedan jedini ~ovek) mo`e da blokira svaku va`nu odluku nacinalnog saveza, a posebna je pri~a da su funkcioneri, tj. predsednici udru`enih saveza ovim statutom obezbedili sebi automatski mesto i u IO [S Srbije, tako da prakti~no isti qudi odlu~uju i u regionalnim savezima i u nacionalnom savezu (neki bi to blago nazvali: “sukob interesa ”).

- Su{tina je da dugo nemamo nikakvog uticaja u FIDE, i da se to mo`e popraviti uz pomo} velikana Gligori}a, Ivkova... Smatra se da bi uz wihovu pomo} mogli lako da ih obnovimo. Uprkos tome, legende su potpuno marginalizovane. Nekada su svi mediji pratili {ah, bili smo interesantni i za televiziju, a sada smo spali na samo dva lista, i ponegde dijagram i mat u dva poteza... Za{to? Pa nemaju o ~emu da pi{u – ka`e Matanovi}.

Skup nije zami{qen kao mesto gde }e se neko braniti ili smewivati, ve} kao skup vo|en `eqom da se {ah vrati tamo gde je nekada

Sa sastanka {ahovskih radnika u Beogradu

bio. Iz tog razloga, predlo`eno je osnivawe stru~nog tela „saveta za razvoj“, gde }e velemajstori i pojedini dokazani {ahovski radnici funkcionisati kao savetodavno telo. Ostalo je da aktuelni predsednik [SS napravi spisak, konsultuje qude s tim u vezi i posle iza|e sa predlogom pred Izvr{ni odbor.

Trenutno stawe u srpskom {ahu je oceweno kao izuzetno lo{e, i potrebno je preuzeti hitne, radikalne mere, u ciqu promena postoje}eg sistema. U tom smislu usvojeni su zakqu~ci da se predlo`i Ministarstvu za omladinu i sport da nalo`i vanredne izbore, na svim postoje}im nivoima [SS i podru~nih saveza, a da se u me|uvremenu, pripremi novi statut [SS sa kojim moraju biti usagla{eni svi statuti ostalih {ahovskih organizacija. U toku trajawa vanrednih izbora, u rad organa [SS, ukqu~iti i predstavnike Ministarstva omladine i sporta, vrhunskih igra~a i prvoliga{kih klubova. U diskusiji je bilo i re-

KADETSKI FESTIVAL SRBIJE

Tri zlata Vojvo|ankama Na kadetskom festivalu Srbije, odr`anog u Sokobawi, posle ubrzanog, takmi~ewe je nastavqeno odigravawem u brzopoteznom {ahu na kojem je u~estvovalo 115 igra~a , od ~ega 81 u mu{koj i 34 u `enskoj konkurenciji. Igrano je u dve grupe do 14 i do 18 godina, posebno devoj~ice i posebno de~aci. Od vojvo|anskih predstavnika jedinu medaqu, i to zlatnu, osvojio je Aleksandar In|i} iz Stare Pazove. Plasmani: devoj~ice do 14 godina: 1. Mila @arkovi} (Zemun) 10, 2. Stefana Milutinovi} (Zaje~ar) 9,5, 3.

Teodora Raki} (Le{tane) 8, 10. Danka Lali} (Zrewanin) 5,5 (21 u~esnica); devojke do 18 godina: 1. Lena Miladinovi} (Beograd) 10,5, 2. Jovana Eri} (Loznica) 10, 3-4. Milica Milosavqevi} (]uprija) i Tamara Markovi} (Zemun) 8, 5. Svetlana Stojadinov (Toma{evac) 6,5 (13 u~esnica); de~aci do 14 godina: 1. Nikola Radovanovi} (Kragujevac) 9, 2. Gojko Vu~ini} (Zemun) 8,5, 3. Nenad Todorovi} (Ni{) 8,5, 7.

Novak ^abarkapa (Subotica) 7, 16. Petar Krstin (Zrewanin) 6,5, 19. Nikola O{ap (@abaq) 6,5, 47.

Milan Milinkov (Zrewanin) 4, 48. Andrej Ksion-

Pobednici festivala u Sokobawi

PROBLEM BR. 280

Beli daje mat u dva poteza T. Schonberger L’Echiquier de Paris 1925.

Re{ewe problema br. 279 (E. Kamponove, Basler Nachrichten 1948.) sa pozicijom: beli – Kc4, Tc8, Th5, Sc5, Sg6; crni – Kd6, Lg5; je 1.Kb5! Iznudica. Na 1...Kd5 sledi 2.Td8 mat. Na 1...L(?) sledi 2.Tc6 mat.

~i o zbivawima u [ahovskom savezu Vojvodine. Izbori su odr`ani ali pod veoma argumentovanim primedbama i `albama najve}ih {ahovskih centara i klubova Vojvodine (Novi Sad, Subotica, Vr{ac, Novosadski {ahovski klub, [K Spartak, vr{a~ki klubovi....), da izborna skup{tina nije odr`ana u skladu sa Statutom i da su izbori bili neregularni. Tako su pomenuti {ahovski centri i klubovi, podneli i zvani~nu prijavu Pokrajinskom sekreterijatu za omladinu i sport i Sportskom savezu Vojvodine, tra`e}i da se odr`i legalna izborna Skup{tina u skladu sa va`e}im Statutom.

Nije pro{lo ni dva meseca od postavqawa Neboj{e Barali}a za generalnog sekretara [SS, koji se sa iskrenom namerom prihvatio odgovorne du`nosti da pokrene stvari sa mrtve ta~ke, ali kako je to ispalo veoma naivno s wegove strane najavio je ostavku po zavr{etku kadetskog festivala u Sokobawi.

B. Dankovi}

zik (Zrewanin) 4, 52. Jovan Beli} (Zrewanin) 3,5 (57 u~esnika); de~aci do 18 godina: 1. Aleksandar In|i} (Stara Pazova) 9,5, 2. Vladimir Lukovi} (Beograd) 9, 3. Lazar Nestorovi} (Zemun) 8, 6. Tigran Okiq (Stara Pazova) 6,5, 11. Dragan ^i~a (Oxaci) 5,5 (24 u~esnika).

Takmi~ewe u re{avawu {ahovskih problema odigrano je po grupama kao kod brzopoteznog {aha. Plasmani: de~aci do 14 godina: 1. Branko Grbi} (Pan~evo) 9 bodova, 2. Novak ^abarkapa (Subotica) 8, 3.

Vuk \or|evi} (Ni{) 7 (25 u~esnika); de~aci do 18 godina: 1. Bojan Jovanovi} (Kragujevac) 9 (95 min.), 2.

Dragan ^i~a (Oxaci) 9 (96 min.), 3. Aleksandar Stanojevi} (Ni{) 9 (107 min.). (10 u~esnika); devoj~ice do 14 godina: 1. Adela Veliki} (Beograd) 7, 2. Jovana Milo{evi} (Zaje~ar) 4, 3. Duwa Mili}ev (Beograd) 1 (6 u~esnica); devojke do 18 godina: 1. Milica Milosavqevi} (]uprija) 9, 2. Marija Milosavqevi} (]uprija) 9, 3. Svetlana Stojadinov (Toma{evac) 4 (5 u~esnica).

U klasi~nom {ahu u~estvovalo je 179 de~aka i 100 devoj~ica. Od predstavnika Vojvodine boqe su bile devoj~ice koje su osvojile tri zlatne medaqe, jednu srebrnu i jednu bronzanu, dok su de~aci osvojili jednu zlatnu i jednu bronzanu medaqu.

Plasmani - de~aci do 8 godina: 1. Nemawa Petrovi} (Ni{) 8, 2. Nikola Kova~evi} (Beograd) 7,5, 3.

Vuk Dimitrijevi} 7, 5. Milo{ Milivojevi} (Vr{ac) 6, 19. Vuk Rute{i} (Sombor) 0 (19 u~esnika);

de~aci do 10 godina: 1. Vuk \or|evi} (Ni{) 8, 2. Ogwen Stefanovi} (Novi Beograd) 6,5, 3. Bal{a Graovac (Beograd) 6, 4. Sr|an Sukovi} (Srpska Crwa) 6, 17. Nikola ]ur~i} (Novi Sad) 4,5, 18. David Romani} (Sremska Kamenica) 4,5, 21. Nemawa Miqevi} (Vr{ac) 3,5, 24. Milo{ Pisari} (Novi Sad) 3,5, 25.

Ilija Galin (Novi Sad) 3,5 (29 u~esnika); de~aci do 12 godina: 1. Milan Zaji} (@abare) 7,5, 2. \or|e Arsi} (Beograd) 7, 3. Mladen Rajkovi} (Beograd) 7, 5.

Arpad Ke~kemeti (Senta) 6,5, 13. Branislav [obot (Novi Sad) 5,5, 14. Nikola O{ap (@abaq) 5, 21.

Ako{ Korponai (Senta) 4,5, 22. Igor Nedeqkovi} (Novi Sad) 4,5, 26. Vuk @egarac (Crepaja) 4,5, 28. Du{an Zep{a (Kovin) 4, 35. Nikola Kajtes (Novi Sad) 3,5, 41. Damjan Jovanovi} (Kovin) 1 (41. u~esnik); de~aci do 14 godina: 1. Filip Kumi} (Ba~ka Topola) 7,5, 2. Gojko Vu~ini} (Zemun) 6,5, 3. Ilija Bulatovi} (Beograd) 6,5, 7. Novak ^abarkapa (Subotica) 6, 12.

Petar Krstin (Zrewanin) 5, 15. Miloje Ratkovi} (Mramorak) 5, 18. Bence Juhas (Gorwi Breg) 5, 21.

Bla`o \urni} (Novi Sad) 4,5, 22. Bo{ko Stanimirovi} (Alibunar) 4,5, 24. Jovan Mrle (Sombor) 4, 25. Lazar @ivkov (Novi Sad) 4, 29. Jovan Deli} (Novi Sad) 4, 31. Danilo Besede{ (Zrewanin) 4, 33.

Qubo Vlahovi} (Sivac) 3,5, Petar Ratkovi} (Mramorak) 2 (40 u~esnika); de~aci do 16 godina: 1. Marko Nenezi} (Beograd) 7, 2. Milan Jocev (Beograd) 6, 3. Milovan Ratkovi} (Mramorak) 6, 4. Aleksandar In|i} (Stara Pazova) 6, 14. Tigran Okiq (Stara Pazova) 5, 16. Strahiwa \urni} (Novi Sad) 4,5, 17. Ivan Banovi} (Novi Sad) 4,5, 18.

Dragan ^i~a (Oxaci) 4,5, 20. Aron Ago{ton (Senta) 4, 29. [andor Farka{ (Senta) 1 (30 u~esnika); de~aci do 18 godina: 1. Lazar Radusinovi} (Beograd) 8, 2. Lazar Nestorovi} (Zemun) 7,5, 3. Nemawa @ivkovi} (Ni{) 6,5, 4.

Vladan Desnica (Savino Selo) 6, 7.

Viktor Kasa{ (Gorwi Breg) 4,5, 8. Nikola Milovi} (Zrewanin) 4,5, 9. Nikola Tadi} (Vrbas) 4,5, 12. Roland Molnar Gabor (Senta) 4 (20 u~esnika); Plasmani - devoj~ice do 8 godina: 1. Adrijana \ermanovi} (zrewanin) 8, 2. Katarina Nestorovi} (Zemun) 6,5, 3. Valerija Georgiev 6,5 (12 u~esnica); devoj~ice do 10 godina: 1. Marina Gaj~in (Apatin) 8, 2. Teodora Igwac (Beograd) 7,5, 3. Ma{a Jakovqevi} (Beograd) 7, 15. Sa{a Brankovi} (Sombor) 3 (17 u~esnica); devoj~ice do 12 godina: 1. Teodora Raki} (Le{tane) 8, 2. An|ela Sarjanovi} (Beograd) 6,5, 3. Raci} Teodora (Zrewanin) 6,5, 4. Nevena Horvat (Alibunar) 6, 5. Ana Axi} (Novi Sad) 5,5, 10. Mila [oklova~ki (Senta) 4,5, 12. Marija Milivojevi} (Vr{ac) 4,5, 13. Marija Stanimirovi} (Alibunar) 4,5, 16. Zvezdana Stankovi} (Apatin) 4 (19 u~esnica); devoj~ice do 14 godina: 1. Stefana Milutinovi} (Zaje~ar) 8, 2. Ksenija Tomin (Pan~evo) 7,5, 3. Mila @arkovi} (Zemun) 6, 6. Jasmina Gaj~in (Apatin) 5,5, 8.

Kristina Ke~kemeti (Senta) 5, 18. Adel Miklo{ (senta) 4, 22. Milana Galin (Novi Sad) 4 (25 u~esnica); devojke do 16 godina: 1. Svetlana Stojadinov (Toma{evac) 7,5, 2. Barbara Dizdarevi} (Obrenovac) 7,5, 3. Bogdana Novkovi} (Beograd) 7, 6. Renata Lerinc (Senta) 5, 9. Stanislava Nedeqkovi} (Novi Sad) 4 (15 u~esnica); devojke do 18 godina: 1. Lena Miladinovi} (Beograd) 7,5, 2. Jovana Eri} (Loznica) 7, 3. Tamara Markovi} (Zemun) 6,5, 9. Milica Milivojevi} (Sombor) 3 (12 u~esnica).

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Poziciona Aqehinka U nedequ su zvr{ene dve najja~e {ahovske lige na svetu: Bundes liga u Nema~koj i Premijer liga u Rusiji. U Bundes ligi je igralo 16 ekipa na 8 tabli a u Rusiji 10 ekipa na 6 tabli. Nedostajalo bi prostora da nabrojimo sve velemajstore koji su na te dve lige u~estvovali. Da predstavimo samo ~lanove pobedni~kih ekipa: pobednik Bundes lige je ekipa Baden-Baden za koju su nastupali [irov, Bakro, Adams, Najdi~, Vaqeho Pons, Nisipeanu, Gustafson i Dautov; u Rusiji je pobedila ekipa [M-64 za koju su igrali Geqfand, Karjakin, H. Vang, Karuana, Rjazincev, Najer i rezerva Sav~enko.

Za ovaj prilog odabrana je partija velemajstora Genadija Ginsburga (Nema~ka) i mladog Holan|anina Ani{a Girija (16 godina) koja je odigrana na prvenstvu Bundes lige marta ove godine.

Ginsburg – Giri Aqehinova odbrana 1.e4 Sf6!? 2.e5 Sd5 3.d4 d6 4.Sf3 Beli bira pozicioni sistem zadovoqavaju}i se s malom prednos{}u bez rizika.

4...d:e5 5.S:e5 c6 Odmah 5...Sd7 ne ide zbog 6.S:f7!

6.c4?! Logi~no, ali lo{e zbog: 6...Sb4! Crni je ve} sad ne{to boqi zbog toga {to je beli primoran da odigra skaka~em na ivicu table (a3).

7.Le3 Na 7.a3? poenta je D:d4!

7...Lf5 8.Sa3 Na 8.Sd3 beli bi bio OK ukoliko crni ne odigra 8...e5! sa predno{}u crnog, dok je pe{ak, u svakom slu~aju, nedodirqiv.

8...Sd7 9.S:d7 D:d7 10.Le2

10...e5!? Nov ambiciozan potez, ali i s dozom rizika. Znam da je posle 10...e6 crni ne{to boqi, ali sam se bojao da beli mo`e da izjedna~i sa 11.0-0 Le7 12.c5! dovode}i svog skaka~a na poqe c4. Me|utim, moram i da dodam da i posle 12...b5! 13.c:b6 a:b6 14.Sc4 Dc7 crni ostaje boqi.

11.0-0 Potez 11.d:e5!? je bio jedna od alternativa, ali na neki na~in, nismo se ba{ obojica o tome slo`ili u analizama.

11...Sd3+ (11...0-0-0!?) 12.L:d3 L:d3 izgleda veoma dobro za crnog ali i beli ima 13.Db3!, uz veliku rokadu. 12...D:d3 je tako|e mogu}e. Crni ima kompenzaciju ali zato beli ima pe{aka vi{e.

11...e:d4 Nije mi se svidela rokada (11...0-0-0) zbog 12.d5!

12.D:d4? Zbog ove izmene beli }e imati pote{ko}e u u`asnoj zavr{nici zbog mrtvog kowa na a3. Umesto toga 12.L:d4 bilo je mnogo boqe.

Crni ima izbor za nastavak, ali u svakom slu~aju pozicija je u izvesnoj ravnote`i.

Na taj potez logi~an sled je 12...0-0-0, mada je i 12...b6!? dobra opcija, uz veliku rokadu. 13.L:a7 De6 14.De1!

(14.Da4 D:e2 15.Lb6 Sa6 16.L:d8 L:a3! je ono {to sam ja ra~unao.) 14...Sd3 ne dobija nikakav material, dok posle 15.L:d3 L:d3 16.D:e6+ top dolazi na poqe c1. Me|utim, crni ima izvesnu kompenzaciju u lova~kom paru i slabom kowu na a3.

12...D:d4 13.L:d4

13...0-0-0?! Ovo je u stvari gre{ka, ali i nije bilo te{ko napraviti takav potez. Moja originalna namera je bila 13...b6!? ili 13...f6! koji je dobar potez, ali nisam video {ta posle 14.Lh5+!? Mogao sam pro{etati kraqem na c7 preko d7 ili d8. Na primer: 14...Kd7 15.Tfd1 Kc7 s predno{}u.

14.Tfd1? Moglo je da se poku{a sa 14.L:a7! Na to sam planirao 14...Td2 15.Tfe1 T:b2 16.c5! Le6! uz dobitak a2pe{aka. Me|utim, beli ima 17.Sc4 T:a2 18.Sb6+ Kd8 19.Sc4! i crni bi verovatno morao da ponavqa poteze dok bi beli, u tom slu~aju, bio spreman za napad na crnog kraqa.

14...b6! 15.Lf3 f6! Sa posledwa dva poteza crni je razbio protivnikove ideje i sad je spreman na uzimawe osu|enog a2-pe{aka.

16.Le3 Lc5! 17.L:c5 b:c5 Jasno je da udvojeni pe{aci u ovoj poziciji nisu slabost ve} kontroli{u va`na centralna poqa.

18.T:d8+ T:d8 19.Td1 Beli se opra{ta od a2-pe{aka koji je ionako bio izgubqen.

19...Td4! Prosto 19...T:d1+ 20.L:d1 S:a2 je tako|e mogu}e ali nisam `eleo da belom dopustim bilo kakvu {ansu.

20.Kf1 Kd7 21.Ke2 Kd6 22.Ke3 Ke5 23.g3 S:a2 Tek sada, dok beli jo{ ne mo`e da uvede skaka~ u igru, uzeo sam pe{aka.

24.Le2 g5! 25.f3 Sb4 26.Tf1 Ld3! 27.Tf2 a5 28.h3 f5 29.f4+ g:f4+ 30.g:f4+ Kf6 31.Lf3

31...L:c4 Uzimam i drugog pe{aka. Ostalo je sve jasno.

32.S:c4 T:c4 33.Td2 Ke6 34.Td8 Sd5+ 35.Kf2 T:f4 36.Th8 Sf6 37.Tc8 Kd7 38.Tf8 Ke7 39.Tc8 Sd7 40.Kg3 Tb4 41.L:c6 Se5 42.Ld5 h5! I na kraju ta~ka.

43.T:c5 h4+ 44.Kg2 T:b2+ 45.Kf1 a4 46.Ta5 Tb4 47.Ke2 Kf6 48.Lg8 Te4+ 49.Kf2 Kg5 50.Lh7 Kf4 51.Ta6 Sd3+ 52.Kg2 Te2+ 53.Kg1

53...Te7 Beli predaje. Poenta je ako beli uzme 54.T:a4 igram Kg3 s dvostrukom pretwom, mat ili pada lovac. Potez 53...Kg3 vodio bi matirawu, ali jo{ pre {est poteza video sam da dobijam pa sam ostatak partije odigrao bez mnogo razmi{qawa. 0-1 Komentar: Ani{ Giri Prevod: B. Dankovi}

SPORT

DNEVNIK

19

sreda14.april2010.

OP[TINSKA LIGA STARA PAZOVA – IN\IJA

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Silni u nastavku

Prekid zbog penala

Podunavac – Borac (J) 6:0 (0:0) BELEGI[: Igrali{te Podunavca, gledalaca 200, sudija Dragojlovi} (In|ija).Sztrelci:Gradi} u 47. i 87, Pejinovi} u 51. i 67, Milo{evi} u 73. i Krivo{ija u 78.minutu.

PODUNAVAC: M.Milo{evi} 7, Jovanovi} 7, ]ukovi} 8, Do{kovi} 8 (Krivo{ija 7), Jankovi} 7, Vukadinovi} 8, Gradi} 8, Aleksi} 7 (S.Milo{evi} 7), Rusmir 7, D.Milo{evi} 8, Pejinovi} 9.

BORAC: Milinovi} 6, Radulovi} 5, Be{i} 6, Vukmirovi} 6, Do{en 6, Naranxi} 6, Dragi}evi} 6, Kqaji} 6, Vrawe{ 6, Mraovi} 6, Novlkovi} 6 (Ze~evi} 6).

Borac iz Jarkovaca je bio dobar rival u prvom delu.U nastavku agresivnijom igrom doma}ini su do{li do visoke pobede.

M. Radakovi}

Dunav – Polet 1:1 (1:0) NOVI SLANKAMEN: Igrali{te Dunava, gledalaca 100, sudija Ili} ( Nova Pazova).Strelci:[kori} u 27. za Dunav, a Pej~i} u 63. minutu za Polet. @uti kartoni: Vojvodi}, @e`eq, N. [tuli} (Dunav).

DUNAV: Jelovac, Stevanovi}, Kalezi}, Badovinac, Vojvodi}, N.[tili} (P. [tuli}), [kori}, @e`eq, Radulovi}, Borkovi} (Kiti}), Najdanovi} (Rukavina).

POLET: Pa{i}, ]ali}, Ba{i}, Kolovqevi}, Kukoq, Radakov i}, Pej~i},@ ivkovi}, Mari}, Baji}, Jovi} (Bozoqac).

Doma}in je propustio prliku da u prvom delu napuni mre`u gostiju, a onda u nastavku borio se i za bod.

B. Vujaklija

Fru{kogorac – Sloga (M) 4:1(1:0) KR^EDIN: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Maksi movi} (In|ija).Strelci:Jovanov u 42, Gavri} u 54, Pejakovi} u 68.i 82. za Fru{kogorac, Petri~evi} u 52. minutu za Slogu. @uti kartoni:Milosavqevi}, Filipovi} (Fru{koorac), Miti} (Sloga).

FRU[KOGORAC: ]osovi} 7, Srbijanac 7 (Vergov i}), Egi} 7 (Livaja), ^ortan 7, Milosavqevi} 8, Filipovi} 8, Pejakovi} 9, Gavri} 8, Jovanov 8, (Obradovi}), Poqkak 8, Vu~i} 7.

SLOGA: Lepir 6, Milakovi} 6, Petkov 6, Bau{ka 6, Belanovi} 7, Jovanovi} 7, Mari~i} 6, Petri~evi} 7, Miti} 6, Milin 6, Rajter 7.

U dobrom i zanimqivom me~u doma}ini su bili boqi u prvom delu ba{ za jedan gol. Nadu da }e odneti bod iz Kr~adina doneo je Petri~evi} u 52.minutu. Ipak, Gavri} i Pejakovi} (dva puta), matirali su Lepira

Majstorije Majstorovi}a Sloga (^) – Hajduk 6:0 (3:0)

Sremac (J) – Zmaj 2:1 (0:1)

JARAK: Igrali{te Sremca, gledalaca 150, sudija Cvijanovi} (Veliki Radinci).Strelci: Boro|i u 75. I Stanki} u 90. zaSremac, Toji} u 31. minutu za Zmaj. @uti kartoni:\ukni}, Miroslav Gvoka, M.Simovqevi}, Stanki} (Sremac), @ivkovi} , Ogwenovi} (Zmaj).

SREMAC: Godi} 7, Rankovi} 6, Miroslav Gvoka 7, Plav{i} 7 (Stanki} 8), Gruji} 6, Milenko Gvoka 6, Stanojevi} 8, M.Simovqevi} 8, Mari~i} 7, @ivanovi} 8 (Boro|i 7), S.Simovqevi} 8.

ZMAJ: Miqevi} 8, Bo`jakovi} 6, Toji} 7, @ivkovi} 7, R.Sretenovi} 8, Vuga 7,( \uri}), Ogwenovi} 7, M.Vu~enovi} 8,

SREMSKA MITROVICA: Mitros – Fru{kogorac 3:1, RAVWE: Zeka Buquba{a – Srem 3:1, SALA[ NO]AJSKI: Budu}nost – Sloboda 4:0 (prekid u 25.minutu), ^ALMA: Sloga – Hajduk 6:0, JARAK: Sremac – Zmaj 2:1.BSK iz Be{enova je bio slobodan.

1. Zeka Buq. 2. Mitros 3. Budu}nost 4. Sloga(^) 5. Zmaj 6. Fru{kog.

7. Sremac(J) 8. Sloboda 9. BSK 10.Srem 11.Hajduk

14 11 13 8 14 7 14 8 13 7 14 5 14 5 14 3 13 2 14 2 13 1

2 4 6 3 3 2 1 4 3 3 1

1 1 1 3 3 7 8 7 8 9 11

47:16 37:13 32: 8 31:10 22:15 28:30 28:35 19:30 19:37 16:60 14:65

35 28 27 27 24 17 16 13 9 9 4

Stani} 7, Jovanovi} 7, Marko Vu~enovi} 8.

M. Dobri}

Budu}nost – Sloboda 4:0 (prekid u 25. minutu) SALA[ NO]AJSKI: Igrali{te Budu}nosti, gledalac a 150, sudija Mari} (Sremska Mitrovica).Strelci:Tufegxi} dva, D.\uki} i Karakli}.

BUDU]NOST: ^upi}, Jeserti}, V.Petrovi}, Karakli}, Dobo, M.\uki}, Bugarski, Rogo, D.\uki}, G.Simeunovi}, Tufegxi}.

SLOBODA: S.Popovi}, Nerand`i}, Lazarevi}, Radovanovi}, @egarac, Nedeqkovi}, Milutinovi}, Damjanovi}, Zmijanac, @.Brkovi}.

Gosti doputrovali sa deset igra~a,a zbog povreda u 25. minutu ostali sa sedam igra~a, pa je sudija bio prmoran da prekine me~.

M. Simi}

ME\UOP[TINSKA LIGA SOMBOR

Prazne mre`e OFK Oyaci - Metalac 0:0 OYACI: Stadion Grbavica, gledalaca 100, sudija Mojsovi} (Apatin). @uti kartoni: Spasi}, Mogu{ (OFK Oxaci), Boji} (Metalac).

OFK OXACI: Stan~i} 7, Marijanovi} 7, Krsti} 7, Spasi} 7, Jankovi} 7, Jovanovi} 8, Medi} 6, Stojkovi} 7 (Stojanovi} 6), ]iri} 7 (Zec 6), [o{ki} 7, Mogu{ 7 (Min~i} 6).

METALAC: Te{i}-\uri} 7, Koruga 7, Mari~i} 8, Todorovi} 8, Urtaq 7, Prekajac 7, Mihajlovi}

1.@elezni~ar 2.Podunavac 3.Dunav 4.Sremac(V) 5.Fru{kogorac 6.Sloga(M) 7.Polet 8.^SK 9.Borac(J)

16 13 17 11 17 10 17 9 17 8 17 4 17 3 17 3 17 3

2 3 3 5 1 4 3 2 1

1 3 4 3 8 9 11 12 13

60:23 49:18 40:17 34:21 39:28 21:29 18:35 16:73 27:59

41 36 33 32 25 16 12 11 10

i bodovi su pripaliu doma}inima.

S. Ranitovi}

Sremac – ^SK 2:2 (0:1) VOJKA: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Bogavac (In|ija). Strelci:J.Radivojevi} i Radosavqevi} za Sremac, a A.Jawin i P.Subotin za ^SK. SREMAC: \ermanovi}, Radivojevi}, Perin, Milan Rosi}, Glamo~ak, Pavkovi}, Bogunovi}, ^obanovi}, Gruji}, Mijatovi}, Grujin(J.Radivoje vi}). ^SK: Vojnovi}, J.Subotin, Kosijer, B.Petrovi}, Bakvi}, Milankovi}, @ivi}, A.Jawin, Za}iri, P.Subotin, Bonxi}.

Gosti iznenadili favorizovane doma}ine. Ipak, nere{en rezultat je realan.

G. Savi}

OL KIKINDA – NOVI BE^EJ

OL SREMSKA MITROVICA, PRVI RAZRED

^ALMA: Igrali{te Sloge, gledalaca 300, sudija Popovi} (La}arak).Strelci: Majstorovi} u 4, 22. i 37, Juri{i} u 48. i 79. i A}imovi} u 86. minutu. @uti kartoni:Ra|evi} (Sloga), Paji} (Hajduk).

SLOGA: Zeqkovi} -, Ra|evi} 7, Filipovi} 8, Vetmi} 7, Bojani} 8,Sekuli} 8, Draganovi} 8 (A}imov } 7), Leki} 8, (Tot 7), Juri{i} 8, Cvjeti} 7, Majstorovi} 9 (Andri} 7).

HAJDUK: \.Krsti} 5, Nikoli} 5, Paji} 5, Vidovi} 5, Vidakovi} 6, Mili} 5 (Deli} 5), [evi} 6, Keki} 7, Katani} 6 (Zeqkovi} 5), \or|evi} 5, Gangi} 5.

Bila je to igra ma~ka i mi{a.^almanci su mogli posti}i jo{ koji gol.Divo{ani nisu ni zapretili (a pre utakmice su pretili).

N. Topi}

BELEGI[: Podunavac – Borac(J) 6:0, NOVI SLANKAMEN:Dunav – Polet 1:1, KR^EDIN:Fru{kogorac – Sloga(M) 4:1, VOJKA:Sremac – ^SK 2:2.@elezni~ar iz In|ije je bio slobodan.

7, Bandobranski 8, Komazec 7, Jovanovi} 7, Nikoli} 8 (Boji} 6).

U derbiju kola nije bilo pogodaka. Tokom ~itavog susreta doma}i fudbaleri su imali blagu terensku inicijativu, ali lopta nije htela u gol protivnika. U prvih 45 minuta doma}i fudbaleri, pre svega {ansa Mogu{a i ]iri}a. I gostuju}i tim je imao svoje {anse na ovom me~u. Somborci su do{li po bod i uspeli su u svojim planovima.

S. Jovin

Kom{ijski remi Napredak - Vojvodina 1:1 (0:1) BANATSKA TOPOLA: Stadion Napretka, gledalaca 100, sudija: Skuban (Kikinda). Strelci: Pe~anac u 49. za Napredak, a Kiurski u 11. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Ed. Na| i Blanu{a (Napredak), a Popov, Bo{wak, Selakovi} (Vojvodina).

Crveni karton: Armacki (Vojvodina).

NAPREDAK: Turi 8, Feher 6, Blanu{a 6, @. ]iri} 7, Ed. Na| 7, Jakovqev 6 (Vuka{inovi}), Erdeg 6, Cime{a 6, Pe}anac 7 (Mr|an), Er. Na| 7, N. ]iri} 6.

VOJVODINA: Milo{ev 7, Selakovi} 6, Qubinkovi} 6, Bo{wak 7, Kne`ev 7, [o{i} 7, G. Popov 6 (D. Popov), Milin 6 (^obanov), Kiurski 7, Pani} 7, Armacki 7.

Poveli su gosti iz Ba{aida lepim pogotkom Kiurskog u 11. minutu, koji je jakim udarcem sa 25 metara smestio loptu iza le|a golmana doma}ina. Gosti su imali 6-7 prilika da pove}aju rezultat, ali je na visini zadatka bio golman Turi. Izjedna~i je Pe}anac u 49. minutu, nakon kornera, kada je sa dva metra savladao golmana gostiju Milo{eva.

M. S.

Crvena zvezda - Borac 3:2 (0:0) RUSKO SELO: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 200, sudija: Laki} (Banatsko Veliko Selo). Strelci: ^udanov u 49. @ivi} u 55. i [erbexija u 68. (iz penala) za Crvenu zvezdu, a Spahi} u 65. i Pa{trovi} u 79. minutu za Borac. @uti kartoni: Stankovi} (Crvena zvezda), a Mirkov (Borac).

CRVENA ZVEZDA: Ostoji}, Stankovi}, Uzelac, Kne`evi}, [erbexija, Bogi~evi}, Petrovi} (Pani}), @ivi}, Simi}, ^udanov (Klasni}), Ili}.

BORAC: Pani}, Rodean, Mesaro{, Mirkov, Stani{qevi}, Pavlovi}, Spahi}, ^eleketi}, Dudaj, Be}agov, Kara~owi.

Jedni i drugi dobro su otvorili igru naro~ito u drugom delu, kada su vi|eni svih pet golova. Treba ista}i hrabru igru gostiju iz I|o{a koji su imali nekoliko izglednih prilika, a najbli`i izjedna~ewu bili su u 88. minutu, kada je Ruskoselce spasla pre~ka.

M. Ra~i}

[umar – Napredak 0:0 (prekinuto u 45. minutu) OGAR: Igrali{te [umara, gledalaca 200, sudija Bobi} (Golubinci).@uti kartoni:Teodorovi} ([umar), Mu{kiwa (Napredak).

[UMAR: V.Mili~evi}, Z.Mili~evi}, Radakovi}, I.Vra~evi}, M.Mitrovi}, Kari}, N.Mitrovi}, Teodorovi}, S.Balaban, Radoj~i}, Jar~anin.

NAPREDAK: Rogi}, Baki}, Miji}, Sirid`anski, Ninkovi}, Mu{kiwa , [arec, I.Gojkovi}, B.Jovanovi}, B.Banova~ki, Tica.

U nadoknadi prvog dela sudija Bobi} je svirao penal za doma}e.Gostuju}i igra~i su opkolili sudiju, tra`ili su da poni{ti odluku .U gu`vi Bobi}a je izgleda neko udario, pa je prekinuo susret.

Q. Opa~i}

Kameni – Mladost (P) 1:10 (1:7) A[AWA: Igrali{te Kamenog, gledalaca 50, sudija: Mlali (Ogar).Strelci:Jovanovi} za Kameni, Vesi} dva, Stilkovi} dva, Ne{kovi} dva, Mitrovi} dva i Savi} dva za Mladost.

KAMENI: Bankovi}, Mickovi}, Draga{, Nani}, Jovanovi} (Vu~elac), Milovanovi} (Uro{evi}), Miqu{, Popovi}, Cveji}, U.Vasi}, S.Balaban.

MLADOST: Nenadov, Bosan~i} (Rakoni}), @.Tanackovi}, Mitrovi}, Vesi}, Ne{kovi}, Stilkovi}, Pe{terac, \or|i}, Savi}, Kne`evi}.

Da su gosti iz Prhova nastavili igru iz prvog dela ko zna koji bi bio rezultat u wihovu korist.

S. V.

Sloven – OFK Bresta~ 1:5 (0:3) SIBA^: Igrali{te Slovena, gledalaca 100, sudija Duduk (De~).Strelci: Z. Vidakov za Sloven, Lon~ar, N.Savi}, Mladenovi}, Marjanovi} i Srzi} za OFK Bresta~.

SLOVEN: Gruji~i}, D.Vidakov, B.^iki}, S.Gmizi}, N.^iki}, D.Petrovi}, Z.Vidakov, P.Gmizi}, V.Petrovi}, Gruji}, I.Gruji}.

OFK BRESTA^: Paliku}a, Radakovi}, Lazi}, Nikolov, Ili}, Lon~ar, M.Kova~evi}, Milanovi} , Mladenovi}, Srzi}, N.Savi} (S.Krwulac, G.Krwulac, Glu{ac).

Bez ve}ih napora gosti su deklasirali neraspolo`ene doma}ine. @. Krwulac

Srem - Lovac 2:0 (1:0) SREMSKI MIHAQEVCI: Igrali{te Srema, gledalaca 150, sudija Pavlovi} (Ogar).Strelci:Jovanovi} i Ranisavqevi}.@uti karton:]ali} (Lovac).

SREM: Ko{uti}, Bo{kovi}, Gaji}, Ranisavqevi}, V.Gaji}, Mili} (N.Vesi}), Babi}, S.Mati}, Proti}, (Vukomanovi}), Jovanovi} (M.Proti}), @ivanovi}.

LOVAC: Arsi}, ]ali}, Milosavqevi}, Leki}, Radovanovi}, Golo{, Kova~evi} (Mi}ovi}), Mili nkov i}, Z.Devrwa, Gmizi}, \.Devrwa(Ostoji}).

Iako, su gosti bili ravnopravan rival, doma}ini su bili sre}niji.

M. Klin~arevi}

Sloboda – Grani~ar 2:1 (1:0) DOWI TOVARNIK: Igrali{te Slobode, gledalaca 50, sudija Miti}(Stara Pazova).Strelci:Simi} i Novi} za Slobodu, ^avi} za Grani~ar. @uti kartoni:Spasojevi}, Brankovi}, (Sloboda), Dra`i}, Kne`evi} (Grani~ar).

SLOBODA: Mati} 7 (@ivanovi} ), Veselinovi} 7, Simi} 8, Spasojevi} 8, Zori} 7, Kosti} 8, Brankovi} 8, Kne`evi} 8, Gruji~i} 8 (Vrani}), Te{i} 8,5, Novi} 9.

GRANI^AR: D. Orlovi} 7, Kne`evi} 7, Dra`i} 7, Jovanovi}

Razigrani Le`imirci Planinac – Bosut 2:1 (1:0)

Borac (R) - Napredak 4:2 (2:0) RADENKOVI]: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Stojanovi} (Ma~vanska Mitrovica).Strelci:Turudi} dva, Rudi} i Jankovi} za Borac, Gruji} i Kru ni} za Napredak. @uti karton:Stanimirovi}(Napredak).Crveni karton:Gruji} (Napredak).

BORAC: S.Runi} 7, Vukojevi} 7, Vi}enti} 7, Jezdi} 7, Turudi} 8, Vladisavqevi} 7, Sam~evi} 8, Li~ani} 7, S. Rudi} 7, Jankovi} 8, Gli{i} 7 (Vladisavqevi}, R. Vi}enti}).

NAPREDAK: B. Kqaji} 7, Stanimirovi} 6 (Trivunovi} 6), Ostoji} 6, Kruni} 6, Jefti} 6, Lazarevi} 6, Juri{i} 6, Vasi} 6 (Vidovi} 6), Zari} 6, Andri} 6 (Koji}), Gruji} 5).

D. Stani}

Grgurevci – Borac (VR) 0:7 (0:1) GRGUREVCI: Igrali{te Grgurevaca, gledalaca 50, sudija ]i-

RADENKOVI]: Borac – Napredak 4:2, GRGUREVCI: Grgurevci – Borac(VR) 0:7, LE@IMIR: Planinac – Bosut 2:1.

1. Borac (VR) 2. Bosut 3. Borac(R) 4. Planinac 5. Napredak 6. Grgurevci

7 7 7 7 7 7

5 4 2 2 1 0

1 1 3 2 4 3

1 2 2 3 2 4

19: 9 18: 8 10:11 10:11 6: 8 5:22

16 13 9 8 7 3

rilovi} (Divo{).Strelci:Mitrovi} tri (dva iz penala), Miqanovi}, Luki}, Milovanovi} i B.Kozomora.Crveni karton: Miqanovi} (Borac).

GRGUREVCI: G.Radosavqevi} 6, Paunovi} 6, Nedeqkovi} 7, Risti} 7, Nagradi} 5, M.Simi} 7, Jeremi} 8, N.Simi} 6, S.Radosavqevi} 5 (Vu~eni} 6), Damjanovi} 5, Krsti} 5 (Nagradi} ).

BORAC: Bo{wak 7, Dejanovi} 7, Peri} 7 ( B.Kozmora ), Miqanovi} 7, Mitrovi} 8, B.Peri} 6, Cerovac 7, S.Kova~evi} 7, Milovanovi} 7, Luki} 8, B.Kova~evi} 7.

Gosti efikasni u nastavku.Ovom pobedom Velikoradin~ani su preuzeli ~elnu poziciju na tabeli.

P. Kresojevi}

DRUGA @ENSKA LIGA – SEVER

PAN^EVO: Pan~evo - Radni~ki 1919. (Zrewanin) 2:1, ZEMUN: Sloga - Kalemegdan (Beograd) 2:0, MOL: Rubin - Novi Be~ej 0:11, ALEKSANDROVO: Kikinda - Fru{kogoroac (Novi Sad) 0:2, slbodan je bio Ravangrad.

1. Sloga 2. N. Be~ej 3. Kalemegdan 4. Fru{kogorac 5. Ravangrad 6. Pan~evo 7. Radni~ki 8. Rubin 9. Kikinda

9 9 9 9 8 9 9 9 9

7 7 5 5 4 4 3 1 0

2 0 1 1 2 1 1 0 0

0 2 3 3 2 4 5 8 9

31:6 54:8 24:8 28:13 23:9 19:19 22:23 5:65 5:53

1.[umar 2.Napredak 3.Mladost(P) 4.Sloboda 5.OFK Brest.

6.Vitez 7.Grani~ar 8.Srem 9.Sremac(D) 10.Lovac 11.Sloven 12.Kameni

16 14 16 11 16 10 16 9 16 7 16 7 15 7 16 5 16 6 15 3 16 1 16 1

2 2 2 4 5 2 1 5 1 2 1 1

0 3 4 3 4 7 7 6 9 10 14 14

49: 8 56:13 44:16 41:18 36:24 36:37 26:25 25:26 28:37 22:67 25:66 21:71

44 35 32 31 26 23 22 20 19 11 4 4

6, (^avi} ), N.Orlovi} 7, Z.Orlovi} 7, Lisulov 6, Velimir 7, Zuji} 6, (Pale`evi} ), Nikoli} 6, Mihajlovi} 7.

Doma}ini posle du`eg vremena u svom elementu.Igrali su dobro, a da su strelci Te{i}, Gruji~i} i Novi} bili malo prisebniji rezultat bi sigurno bio ubedqiviji.

D. Bracanovi}

Sremac (D) - Vitez 4:2 (2:0) DE^: Igrali{te Sremca, gledalaca 120, sudija Vojnovi} (Dowi Tovarnik).Strelci:Pe{i} u 1. Mijatovi} u 36.i 88. i @ivanovi} u 72. za Sremac, Popovi} u 52 .i 77. minutu za Vitez.

SREMAC: Stanojevi} 6, Baki} 7, Vuleti} 7 (Ba~evac 7), Medi} 7, Mijatovi} 8, Igwatovi} 7 (Macavara 6), B.Kresojevi} 7, Pe{i} 7, @ivanovi} 6, Mladenovi} 7, Jovanovi} 7.

VITEZ: Damjanovi} 6, G.Vra~evi} 6, Jankovi} 7, Mudrini} 6, Masal 6, Blagojevi} 6, Obradovi} 6, Babi} 7 (Cvetinovi} ), Popovi} 8 (Ristivojevi}), Vukin 7 (P.Ne{kovi}), V.Ne{kovi} 6.

U borbenoj i otvorenoj igri vi|eno je {est lepih golova i jo{ dosta propu{tenih {ansi.

S. Savi}

MFL @ITI[TE – NOVA CRWA

OL SREMSKA MITROVICA, DRUGI RAZRED

LE@IMIR: Igrali{te Planinca, gledalaca 250, sudija Novakovi} (Sremska Mitrovica).Strelci:Savi} u 38. i Smiqani} u 87. za Planinac, aZ.Dragi} u 85. minutu za Bosut. @uti karton:Smiqani}(Plan inac).

PLANINAC: Tijani} 9, J.Stepan~evi} 9, S.Stepan~e vi} 9, \.Gr{i} 9, Alter 9, Maleti} 8, Smiqani} 9, Andrijevi} 9, Savi} 9, Mandi} 8, Stanojevi} 8 (Radi}, Mari}, M.Gr{i}).

BOSUT: Aleksi} 7, Mla|enovi} 6, Maksi} 6, Damjanovi} 5 (Lazovi} ), Toma{evi} 5, Gli{i} 7, Mi}i} 8, Obradovi} 6, Sladojevi} 5, Zari} 5, Z.Dragi} 6.

Razigrani Le`imirci u samom fini{u slavili su protiv jesewih prvaka vi{e nego zaslu`eno.

B. Bogosavac

SIBA^: Sloven – OFK Bresta~ 1:5, OGAR: [umar – Napredak 0:0 (prekinuto u 45. minutu), DE^: Sremac – Vitez 4:2, DOWI TOVARNIK: Sloboda – Grani~ar 2:1, SREMSKI MIHAQEVCI: Srem – Lovac 2:0, A[AWA:Kameni – Mladost(P)1:10.

23 21 16 16 14 13 10 3 0

Boqi i s desetoricom Polet - Proleter 1:2 (1:1) BANATSKO VI[WI]EVO: Igrali{te Poleta, gledalaca 50, sudija: ]osi} (@iti{te). Strelci: Lalovic u 45. minutu za Polet, a Milo{evi} u 2. i Stanovi} u 78. minutu za Proleter. @uti kartoni: Srdi}, \ur|evi} i Crvenkovi} (Polet) Stanovi}, Stankovi} i Sekuli} (Proleter).

Crveni karton: Todi} (Polet) u 70. minutu.

POLET: Rodi}, \ur|evi}, Todi}, Jeli}, Crvenkovi}, Gambiro`a, Lalovi}, Petrovi}, Cveti~anin, @ara~ (Miji}), Srdi} (Lazar).

PROLETER: Tanasi}, Popadi}, Milo{evi}, Radinovi}, Vujovi}, Filipovi}, Stankovi}, Sekuli}, Markov, Stanovi}.

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA – ZAPAD

Tri gola Mu{kiwe

Hajdu~ica – Potporaw 5:0 (2:0) HAJDU^ICA: Igrali{te kraj bazena, gledalaca oko 150.

Sudije: Sarka (Vr{ac), Strelci: Mu{kiwa u 8. 12. i 77. Le~i} u 71. i Jovi} u 87 minutu.

HAJDU^ICA: Melih 8 \uki} 6 (Stojkovski 7), \. Dem{e 6, Balog 8, Radulovi} 7, Kotnik 7, Mr{i} 6 (Tasevski 6), An|elovski 7, Mu{kiwa 9, Hrutka 6 (Jovi} 7).

POTPORAW: Milosavqev 7, Kova~evi} 6 (Mudri} ), Subi} 6, Kova~evi} 7, Stojanovi} 6, \uri} 6, Mojsi} 8, Milankovi} 6, (Manojlovi} 6), Stojanov 8 (]ulibrk 6), Omorac 7, Trwanac 7.

20

SVET

sreda14.april2010.

ISTORIJSKI SAMIT U VA[INGTONU

Mobilizacija protiv nuklearnog terorizma VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama pozvao je ju~e u~esnike samita o nuklearnoj bezbednosti da se zajedno suprotstave izazovu nuklearnog terorizma, na putu ka krajwem ciqu - svetu bez atomskog oru`ja.

"Ovaj skup bez presedana bavi se pretwom bez presedana", rekao je Obama na po~etku drugog dana dana samita, koji je okupio lidere 47 dr`ava. On je konstatovao da je sada mogu}nost nuklearnog konflikta me|u dr`avama smawena, da je opasnost od nuklearnog napada porasla i da je pretwa nukelarnog terorizma postala najve}a pretwa nuklearnoj bezbednosti.Obama je podsetio da samo mala koli~ina nuklearnog ma-

ferencije u San Francisku 1945. godine, kada su osnovane Ujediwene nacije. Skupu su prisustvovali i generalni sekretar UN Ban Ki-mun, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i generalni direktor Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Jukija Amano. [tampa prime~uje da se, u razgovorima Obame i lidera Kine, koji je trajao sat i po, isko~ilo iz okvira teme samita.

Prema izjavama predstavnika ameri~ke administracije, postignut je dogovor da se radi na sankcijama Iranu, a razgovor je bio "pozitivan i konstruktivan" i kada se radi o ekonomskim pitawima, pre svega kursu kineskog juana.

DNEVNIK POQSKA U DUBOKOJ @ALOSTI

Nemi {palir na ulicama Var{ave VAR[AVA: Hiqade Poqaka formirale su ju~e nemi {palir na ulicama Var{ave da na posledwi, posmrtni put od aerodroma do Presedni~ke palate isprate svoju neobi~no omiqenu prvu damu, Mariju Ka~iwsku.

U specijalnom vojnom letu iz Moskve s posmrtnim ostacima supruge predsednika Leha Ka~iwskog preba~ena su i tela jo{ 40 od ukupno 96 `rtava tragi~ne subotwe nesre}e kada se avion tipa TU154 poqskog predsednika s visokom dr`avnom i vojnom delegacijom sru{io kraj Smolenska, u Rusiji.

Kao i prekju~e, kada je istom trasom prolazila pogrebna povorka sa kov~egom predsednika Ka~iwskog, Var{avqani su ulice

|eno prisustvo predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, nema~ke kancelarke Angele Merkel, francuskog predsednika Nikole Sarkozija, najvi{ih predsetavnika Evropska unije i mnogih drugih evropskih i svetskih dr`avnika, predsedni~ki par bi}e sahrawen u nedequ.

Premijer Donald Tusk potpisao je ju~e uredbu kojom vlada izdvaja pet miliona evra za taj posledwi opro{taj uz dr`avne po~asti i sahranu 96 `rtava pada predsedni~kog aviona.

Vr{ilac du`nosti predsednika Poqske Bronislav Komorovski rekao je da }e danas saop{titi datum odr`avawa predsedni~kih izbora u Poqskoj, javio je Rojters. U izjavi za poqski TVP info kanal

Dan `alosti u Srbiji Vlada Srbije proglasila je ~etvrtak, 15. april, danom `alosti u Srbiji zbog pogibije predsednika Poqske Leha Ka~iwskog i visokih dr`avnih zvani~nika i poqskih dr`avqana u avionskoj nesre}i kod Smolenska.

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejnaovi} upisala se ju~e u kwigu `alosti, koja je povodom pogibije predsednika Poqske Leha Ka~iwskog i predstavnika dr`avnog i vojnog vrha, otvorena u ambasadi te dr`ave u Beogradu. U kwigu `alosti su se ju~e upisali i potpredsednik vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, ministar odbrane Dragan [utanovac i Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti}.

terijala mo`e ubiti stotine hiqada qudi, i dodao da teroristi~ke grupe poput Al Kaide, `ele da ga se domognu.

Kako prenosi ameri~ka {tampa Obama se, uo~i po~etka samita u ponedeqak uve~e, bilateralno sastao sa predsednicima Ukrajine i Kine, jordanskim kraqem Abdullahom II, kao i ~elnicima Malezije i Jermenije. Na sastanku Obame sa Janukovi~em dogovoreno je da se Ukrajina do 2012.godine re{i svojih zaliha visokooboga}enog urana, u ~emu }e joj SAD pomo}i.

Severna Koreja, Iran i Sirija, koje je Zapad kritikovao zbog sumwivih nuklearnih programa, nisu pozvani na sumit.

Samit o nuklearnoj bezbednosti nastavwen je ju~e uz o~ekivawa da }e uspeti u svom glavnom ciqu - podizawu me|unarodne svesti o pretwi koju predstavqa nuklearni terorizam. Samit je bio ideja predsednika SAD, koji je postavio ciq da se za ~etiri godine obezbede svi potencijalno nebezbedni nuklearni materijali. Va{ingtonski skup ima 50 u~esnika i isti~e se da je najve}i koji su SAD organizovale jo{ od kon-

Savetnik Bele ku}e za nacionalnu bezbednost Xef Bejder je posle sastanka dvojice predsednika izjavio da je Iran bio glavna tema razgovora koji je trajao 90 minuta. "Spremni su da rade s nama", rekao je Bejder, ocewuju}i tu spremnost kao "jo{ jedan znak me|unarodnog jedinstva o tom problemu". Na insistirawe da ka`e da li se Kina obavezala na ne{to konkretno u pogledu uvo|ewa sankcija Iranu, Bejder nije odgovorio direktno.

"Bi}e, po~eli smo da radimo i radi}emo na tome narednih dana, narednih dana i nedeqa", rekao je Bejder. Ohrabruju}e procene, smatra AP, odra`avaju nedavno otopqavawe ameri~ko-kineskih diplomatskih odnosa, ali ovaj sastanak ipak nije doneo napredak.

Portparol kineske delegacije Ma Xaosju i izjavi datoj posle sastanka dvojice predsednika nije pomiwao sankcije Iranu. Ma je rekao da se Kina nada da }e sve strane poja~ati diplomatske napore i tra`iti na~ine za re{ewe iranskog nuklearnog pitawa putem pregovora.

(Tanjug-Beta-FoNet)

pred povorkom zasuli cve}em. Nad kov~egom Marije Ka~iwski jo{ na aerodromu kratko su se pomolili porodica, prijateqi i vode}i poqski politi~ari, a wen kov~eg bi}e izlo`en zajedno sa kov~egom wenog supruga u Predsedni~koj palati do dr`avne sahrane u subotu.

Posle te opro{tajne dr`avne ceremonije pred Grobom neznanog junaka u Var{avi, na kojoj je potvr-

Komorovski je ju~e istakao da je "apsolutno neophodno" da se u sredu odredi dan za odr`avawe izbora. Prema Ustavu Poqske, Komorovski ima rok od 14 dana da odredi datum za odr`avawe predsedni~kih izbora. Izbori moraju biti odr`ani u roku od dva meseca od dana raspisivawa.

Avionska nesre}a na zapadu Rusije u kojoj su poginuli poqski

Skup o atomskom programu u Teheranu TEHERAN: Na predstoje}oj konferenciji o nuklearnom razoru`awu u Teheranu u~estvova}e {efovi diplomatija 15 zemaqa, najavilo je ju~e iransko ministarstvo spoqnih poslova.

"Ministri spoqnih poslova 15 zemaqa i vi{e od 200 stranih zvanica u~estvova}e na konferenciji u Teheranu 17. i 18. aprila", rekao je portparol iranskog ministarstva spoqnih poslova Ramin Mehmanparast, ali nije naveo koje su to zemqe. On je ocenio da je konferencija rezultat "kolektivne voqe nekoliko nezavisnih nacija da razgovaraju o upotrebi nuklearnog oru`ja danas u svetu". Portparol je kritkovao samit o nuklearnom razoru`awu u Va{ingtonu, ocewuju}i da upravo doma}in SAD pose-

duje najve}i arsenal nuklearnog oru`ja. "Na{ naord sumwa u takve susrete sa teatralnim scenariom dok neke zemqe (koje na samitu u~estvuju) imaju nuklearno oru`je, koristile su ga, `ele da sa~uvaju svoj arsenal i zapretile su da }e ga koristiti protiv drugih naroda", kazao je on.

Posledwih meseci, SAD su pokrenule pitawe uvo|ewa novih sankcija Iranu zbog wegovog nuklearnog programa za koji zapadne zemqe strahuju da bi mogao da za ciq ima pravqewe atomske bombe. Iran, me|utiom, demantuje te navode i tvrdi da je program usmeren samo u mirnodopske svrhe, odnosno za proizvodwu elektri~ne energije.

(Beta-AFP)

Buketi i venci cve}a ispred predsedni~ke palate u Var{avi

predsednik Leh Ka~iwski i brojni funkcioneri te zemqe podstakla je izlive toplih ose}awa izme|u naroda Rusije i Poqske i mogla bi da doprinese poboq{awu odnosa dve zemqe, ocewuju ju~e ruska {tampa i ameri~ka agencija Aso{ijeted pres (AP) u analizi iz Moskve. AP navodi da je stvarawu takve atmosfere doprineo premijer Rusije Vladimir Putin svojom neuobi~ajeno emotivnom reakcijom, kao i da je Poqska duboko dirnuta saose}awem Rusije.

Bli`e politi~ke veze su jo{ daleko, ali poqski ministar spoqnih poslova Poqske Radoslav Sikorski, koji je obi~no rezervisan prema Rusiji, smatra da ovaj tragi~an doga|aj otvara mogu}nost za postavqawe odnosa na nove osnove, navodi ameri~ka agencija.

"Ne znam da li je u~iwen politi~ki prodor, s obzirom da imamo jo{ dosta kontroverznih pitawa sa Rusijom, ali do{lo je do emotivnog prodora", izjavio je Sikorski poqskom radiju TOK FM. Putin je odmah odleteo na mesto subotwe

nesre}e, zagrlio poqskog premijera Donalda Tuska i vidno potresen ispratio telo Ka~iwskog za Var{avu. "Ovo je velika tragedija pre svega za Poqsku i wen narod, ali i za nas, mi sau~estvujemo u va{em bolu," rekao je Putin za poqsku televiziju. Rusija je u ponedeqak proglasila dan `alosti {to je neuobi~ajeno kada je re~ o tragediji koja pogadaja gra|ane druge zemqe.

Sejm i Senat poqskog parlamenta odr`li su ju~e posle podne zajedni~ku komemorativnu sednicu na kojoj je, uz u~e{}e vlade i porodica 96 `rtava, odata po{ta poginulima u avionskoj nesre}i kraj Smolenska na zapadu Rusije. U poslani~kim klupama na{lo se 18 buketa cve}a za isto toliko poslanika koje je smrt presrela kada su zajedno sa predsednikom Lehom Ka~iwskim u subotu 10. aprila po{li u Rusiju da odaju po{tu hiqadama poqskih oficira streqanih po nare|ewu Staqina aprila 1940. godine u Katinskoj {umi kraj Smolenska.

(Tanjug-Beta-FoNet)

Kirgizija }e produ`iti najam baze Manas BI[KEK: Premijerka kirgiske prelazne vlade Roza Otunbajeva izjavila je da }e wena vlada produ`iti najam ameri~koj vojnoj bazi Manas, kqu~noj za vojne operacije SAD u Avganistanu.Ona, me|utim, nije precizirala na koje vreme }e biti produ`en najam.

Otunbajeva je u intervjuu za AP dodala i da je prelazna vlada Kirgizije ponudila bezbednosne garancije svrgnutom predsedniku Kurmanbeku Bakijevu i wegovoj porodici ukoliko podnese ostavku i napusti zemqu. Bakijev je ju~e posle mitinga u svom rodnom selu Texit, na kome je bilo oko 5.000 wegovih pristalica, izjavio da je voqan da podnese ostavku ukoliko mu bude garantovana

bezbednost. Dosada{wi predsednik je do sada odbijao da podnese ostavku, ali je ju~e, kako je javila ruska novinska agencija RIA Novosti, nagovestio da bi to mogao da u~ini ukoliko prelazna vlada, pored garantovawa bezbednosti za wega, wegovu porodicu i ro|ake, smiri nerede u zemqi nastale posle demonstracija i po~ne da priprema prevremene predsedni~ke izbore koji bi se odr`ali u roku od dva do tri meseca.

"Na{i predstavnici su tamo sa Bakijevim. On sam treba da ka`e kada i u kom obliku pregovori treba da po~nu", izjavio je zamenik premijera u prelaznoj vladi zadu`en za bezbednost Azimbek Beknazarov.

(Beta-Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NIKOLA SARKOZI Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da }e krajem leta ili po~etkom jeseni odlu~iti da li }e se kandidovati za predsedni~ke izbore 2012. godine. Sarkozijeva desni~arska Unija za narodni pokret pretrpela je te`ak poraz na pro{lomese~nim regionalnim izborima, a predsednikova popularnost je drasti~no opala zbog krhke ekonomije i nezadovoqstva gra|ana.

SIGURNI VIVER Kanadski rediteq Xejms Kameron i ameri~ka glumica Sigurni Viver pridru`ili su se kampawi protiv izgradwe brane na jednoj od pritoka Amazona u Brazilu, za koju ekolozi tvrde da }e izazvati nesagledive posledice po prirodu. Holivudske zvezde su se prekju~e pridru`ile demonstrantima koji su protestovali u centru Brazilije protiv najavqenog projekta izgradwe brane.

SALAM FAJAD Palestinski premijer Salam Fajad ocenio je ju~e u Madridu "nelegalnim" novo nare|ewe izraelske vojske kojim se omogu}ava proterivawe Palestinaca koji `ive na Zapadnoj obali. "Vojno nare|ewe koje se odnosi na deportaciju Palestinaca ili na to da oni mogu biti podvrgnuti progonu je nelegalno", rekao je Fajad, nakon sastanka Komiteta za pomo}i Palestini.

Pomirewe Vatikana s Bitlsima

VATIKAN: Vatikan se kona~no pomirio s Bitlsima, jer wihovo drogirawe i raskala{nost, pa i tvrdwa da su ve}i od Isusa Hrista pripadaju pro{losti, a wihova muzika i daqe `ivi.

Vatikanski Oservatore romano odao je povodom 40. godi{wice wihovog razlaza priznawe "~upavcima" ~ak sa dva ~lanka.

"Istina je, uzimali su drogu; opijeni svojim uspesima, `iveli su raskala{no i bez mere. ^ak su rekli da su slavniji od Jezusa", podse}a Oservatore aludiraju}i na izjavu kojom je D`on Lenon 1966. skandalizovao katolike.

"Slu{aju}i wihove pesme, me|utim, sve to izgleda daleko i bezna~ajno. Wihove divne melodije, koje su zauvek promenile pop muziku i jo{ podsti~u na{e emocije, `ive i daqe kao drago-

Bitlsi

ceni draguqi", dodaje Oservatore. Ovo, dodu{e, nije prvi put

da Vatikan odaje priznawe legendarnom bendu iz Liverpula.

Pre dve godine su mediji Vatikana ve} veli~ali muzi~ku ba{tinu Bitlsa povodom 40. godi{wice "Belog albuma", a pro{log meseca Oservatore je "Revolver" ukqu~io na svoju listu top-10 albuma.

Sada je, me|utim, Oservatore u~inio vaqda i posledwi korak pomirewa, rekav{i da su pesme Bitlsa izdr`ale probu vremena i da oni ostaju "najtrajniji, najdosledniji i najreprezentativniji fenomen u istoriji pop muzike". \ovani Marija Vijan, glavni urednik Oservatora romana, rekao je da voli Bitlse, a da je wegov list Lenonovu senzacionalnu izjavu jo{ onda prokomentarisao kao da "i nije tako skandalozna, jer je fascinacija Jezusom bila toliko velika da je ponela te nove heroje toga vremena".

(FoNet)

BALKAN

DNEVNIK

sreda14.april2010.

PREDSEDNIK SRBIJE OTVORIO PRIVREDNI SAJAM U MOSTARU

Krizu suzbiti regionalnim planovima MOSTAR: Otvaraju}i Sajam u Mostaru, ~iji je Srbija zvani~ni partner, predsednik Boris Tadi} pozvao je na regionalnu privrednu saradwu i istakao da na trenutne izazove treba odgovoriti nacionalnim i regionalnim projektima.

Predsednik Tadi} je dodao da zemqe zapadnog Balkana imaju mnogo zajedni~kih resursa. "Resurs je da govorimo istim jezikom, slu{amo istu muziku, `ivimo pod jednim nebom, govorimo isti jezik, imamo CEFTA-u, delimo vodotokove i energetske potencijale", rekao je Tadi}.

Predsednik Srbije poru~uje da na krizu koja je pogodila sve zemqe zapadnog Balkana treba odgovoriti zajedni~kim regionalnim planovima.

Tadi} je istakao da je okvir za regionalnu politiku da se sve zemqe zapadnog Balkana na|u u Evropskoj uniji u narednim go-

cima, Crnogorcima i albanskim politi~arima", kazao je predsednik Srbije. On je rekao i da se sve zemqe zapadnog Balkana susre}u sa sli~nim ekonomskim problemima, ukqu~uju}i prezadu`enost, neujedna~enost uvoza i izvoza, te mawak investicija u moderne tehnologije u nauku, znawe i obrazovawe.

Prema Tadi}evim re~ima, velike svetske korporacije ne mogu da razumeju unuDragan ^ovi} predsednik HDZ(BiH) tra{we politi~ke i Boris Tadi} probleme na Balkanu dinama. "EU posmatra koliko i da svaki nesporazum me|u drsu politi~ke elite sposobne da `avama zapadnog Balkana je da rade zajedno. Verujem da imam se ekonomski uru{ava. "Ne smepoliti~ke partnere i me|u Hrmo da budemo zarobqenici godivatima, Bo{wacima, Makedonna i decenija koje su iza nas, jer

Politika kao lo{ saveznik MOSTAR: Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Haris Silajxi} je izjavio ju~e da slu~ajevi kao {to su Juri{i} i Gani} optere}uju odnose BiH i Srbije.

"Nedavno je u Londonu, na osnovu poternice iz Srbije uhap{en i biv{i ~lan Predsedni{tva BiH Ejup Gani} i to samo par dana nakon {to je BIH potpisala sporazum sa Srbijom", rekao je Silajxi}. On je dodao da to ne doprinosi regionalnoj saradwi i da }e samo "odmo}i" odnosima BiH i Srbije.

"Ako nas vi{e ne mogu etni~ki ~istiti, onda nas hapse, kao Gani}a u Londonu", rekao je Silajxi} obra}aju}i se prisutnima na sajmu privrede u Mostaru. Silajxi} je naglasio da politika nije bila saveznik za dobro poslovawe izme|u BiH i Srbije i dodao da treba "iskoristiti sli~nosti i zajedni~ke interese kako bi zemqe regiona zajedni~ki istupile ka tre}im tr`i{tima".

Prema Silajxi}evim re~ima, ne smeju se "problemi gurati pod tepih" i o wima treba razgovarati kada se za to uka`e prilika.

On je ocenio da su odnosi BiH i Srbije prolazili kroz razli~ite faze, da su potpisivani i me|usobni sporazumi, ali da hap{ewa poput Gani}a ili Juri{i}a ponovo naru{avaju odnose izme|u dve zemqe.

Okru`ni sud u Beogradu u septembru 2009. osudio je Iliju Juri{i}a na 12 godina zatvora zbog u~e{}a u napadu na kolonu vojnika JNA koja se povla~ila iz Tuzle 1992. godine.

Predsednik Tadi} nije `eleo da komentari{e istupawe Silajxi}a, uz obja{wewe da ne `eli da `ivi u devedesetim godinama, ve} na po~etku 21. veka.

(Beta-Tanjug)

Ugovor o saradwi Srbije i BiH u turizmu MOSTAR: Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} i ministar spoqne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mladen Zirojevi} potpisali su danas u Mostaru me|udr`avni sporazum o saradwi u oblasti turizma. Sporazum je potpisan u okviru Me|unarodnog sajma privrede "Mostar 2010", koji je ju~e otvorio predsednik Srbije Boris Tadi}.

"Moramo udru`iti snage u regionu kako bismo privukli inostrane goste.

Predla`em da se organizuje tura Dubrovnik - Mostar - Trebiwe - Beograd Novi Sad, da se ta tura pove`e sa turama vina i putevima Rimskih careva, jer to je ono {to strani turisti `ele", rekao je Dinki}, ocewuju}i da }e takav vid saradwe dr`ava regiona biti u obostranom interesu.

Sporazum o saradwi Srbije i BiH u oblasti turizma podrazumeva i kreirawe zajedni~kih turisti~kih proizvoda, koji }e biti konkurentni na tre}im turisti~kim tr`i{tima, navedeno je u saop{tewu Ministarstva ekonomije i

regionalnog razvoja. Potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} predlo`io je u Mostaru da se jednom u tri meseca odr`avaju zajedni~ke sednice vlada Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske u ciqu re{avawa zajedni~kih problema i ekonomskog ja~awa sve tri zemqe.

"Samo zajedni~kim radom mo`emo privu}i jo{ vi{e investicija i uklawati prepreke me|u na{im privredama i dr`avama", rekao je Dinki} i ocenio da se okretawem budu}nosti, razvoju i regionalnoj saradwi mo`e stvoriti ambijent za otvarawe novih fabrika i novih radnih mesta.

"Sada kona~no imamo mir na ovim prostorima i vreme je za ekonomski razvoj i rast `ivotnog standarda svih naroda" koji na wima `ive, rekao je Dinki} na otvarawu Poslovnog foruma, na kome u~estvuju predstavnici Srbije, Vije}a BiH i Republike Srpske, saop{teno je iz Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.

(Tanjug-Beta)

SKUP[TINA CRNE GORE O POVEREWU VLADI

Krivokapi}: Ovo je politi~ki megdan, a ne rasprava PODGORICA: Predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} ocenio je dana{wu raspravu o poverewu Vladi kao "politi~ki megdan".

"Ovo je vi{e megdan, nego parlamentarna debata", rekao je Krivokapi}, reaguju}i na ~iwenicu da opozicioni poslanici jedino polemi{u sa predsednikom Vlade Milom \ukanovi}em.

Poslanik Nove srpske demokratije (NSD) Goran Danilovi} je rekao da je \ukanovi} "upropastio `ivote" gra|ana, pa i wegov, i da zato treba da ode sa vlasti. Danilovi} je, tako|e, ocenio da je Crna Gora, sa Vladom na ~ijem je ~elu \ukanovi} "tamnica" i da on (Danilovi}) "ne sme da pomene prijateqe \ukanovi}a".

\ukanovi} je Danilovi}u odgovorio da je za wega "kompliment" ako je premijer koga Crna Gora zaslu`uje.

"Ako sam ja to zavredio, meni je ~ast {to sam premijer", rekao je \ukanovi} koji je za Danilovi}a kazao da su on i wegova partija "u~inili sve {to `iv ~ovek mo`e u~initi protiv dr`ave Crne Gore".

"Da je po va{em, Crne Gore ne bi ni bilo. Vi ne slu`ite Crnoj Gori, nego velikosrpskom projektu", rekao je \ukanovi} obra}aju}i se Danilovi}u. \ukanovi}a je o{tro kritikovao i poslanik Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Predrag Bulatovi}, ocenom da je "Crna Gora ugro`ena od \ukanovi}a i wegovih prijateqa".

Bulatovi} je kazao da opozicija, inicijativom o poverewu Vladi, nastoji da "odbrani" Crnu Goru od \ukanovi}a.

Poslanik SNP Neven Go{ovi} je kazao da "Crna Gora ima bogatog premijera, a u`asno siroma{tvo ogromnog broja gra|ana" i da zato crnogorska vlada ne u`iva poverewe. Poslanik SNP Vasilije Lalo{evi} je naveo "30 nerasvetqenih ubistava" u Crnoj Gori kao razlog da se Vladi izglasa nepoverewe. Opozicioni poslanici su, tako|e, pomiwali fabrike i preduze}a koja se uga{ena u posledwih 20 godina.

"Te fabrike nije ukinula Vlada, ona o tome ne odlu~uje, nego je tome presudilo tr`i{te", odovorio je \ukanovi}.

(Beta)

Peticija protiv centrala na Mora~i PODGORICA: Predstavnici nevladinog sektora predali su danas Ministarstvu ure|ewa prostora i za{tite `ivotne sredine Crne Gore peticiju sa potpisima oko 15.000 gra|ana kojom se tra`i promena plana izgradwe hidrocentrala na Mora~i.

Potpisivawe peticije organizovale su 62 nevladine organizacije u Crnoj Gori uz podr{ku Svetskog fonda za prirodu (WWF). Pored potpisa gra|ana resornom ministarstvu su predate ekspertske studije o uticaju plana Vlade Crne Gore

niko ne}e investirati u zemqe pro{losti, ve} samo u region budu}nosti gde smo nasloweni jedni na druge", rekao je predsednik Srbije.

Tadi} je kazao i da }e Srbija u narednim godinama investirati u izgradwu auto puteva i `eleznica, istakav{i da je potrebno napraviti regionalni plan razvoja do 2020. godine. To }e, po wegovim re~ima, otvoriti nova radna mesta, a jednog dana }e se i sve zemqe biv{e Jugoslavije koje su se razdru`ile `iveti pod zajedni~kim evropskim nebom, rekao je predsednik Srbije.

Privredni sajam u Mostaru je jedna od najve}ih i najzna~ajnijih regionalnih manifestacija te vrste, a odr`a}e se od 13. do 17. aprila i okupi}e 700 izlaga~a iz 40 zemaqa, me|u kojima je 50 srpskih firmi, iz razli~itih industrijskih grana.

(Beta-Tanjug)

da izgradi ~etiri hidrocentrale na Mora~i, na `ivotnu sredinu.

Direktor nevladine ogranicazije

Grin hom Darko Pajovi} agenciji Beta je kazao da je peticija pokazala da vladin plan kori{}ewa hidropotencijala na reci Mora~i "nije dobar" i da se on "mora mewati".

Kqu~ne zamerke protivnika vladinog plana u javnoj raspravi koja je okon~ana ju~e su da izvr{na vlast "o`ivqava" 40 godina star projekat koji "nije ekonomski opravdan", i da gradwa hidrocentrala "mo`e imati poguban uticaj na `ivotnu sredinu".

(Beta)

21

Albanija ukinula vize gra|anima Srbije TIRANA: Albanska vlada usvojila je ju~e odluku o liberalizaciji viznog re`ima za gra|ane Srbije, javila je albanska novinska agencija ATA. "Ova mera, koju je predlo`ilo ministarstvo spoqnih poslova, olak{a}e kretawe Albanaca iz Pre{evske doline, kao i svih srpskih gra|ana albanske nacionalnosti, koji zbog viznog re`i- Tirana ma moraju da podnose molbu u albanskoj ambasadi u Beogradu, " navela je vladina pres slu`ba u Tirani.

Albanska agencija podse}a da je tokom zvani~ne posete Srbiji od 11. do 13. marta, ministar spoqnih poslova Albanije Iqir Meta pozvao gra|ane Srbije da posete Al-

baniju bez viza. "Albawa je predlo`ila brojne sporazume o saobra}aju i ukidawu viza izme|u dve zemqe, ~ije sprovo|ewe }e predstavqati zna~ajan korak u trgovinskim odnosima dve zemqe," rekao je Meta tokom posete Srbiji pro{log meseca.

(Tanjug)

Crna Gora produ`ila dosada{wi re`im prelaska granice PODGORICA: Ministarstvo turizma Crne Gore saop{tilo je ju~e da dosada{wi re`im prelaska granice sa Srbijom, na osnovu va`e}e putne isprave i li~ne karte, ostaje na snazi.

Ministarstvo se, kako se navodi, oglasilo povodom medijskih {pekulacija da Crna Gora od 1. juna ne}e dozvoliti ulazak gra|ana Srbije na wenu teritoriju bez va`e}eg paso{a.

"U ciqu pravovremenog i preciznog informisawa javnosti i partnera u Srbiji obave{tavamo da nije do{lo do promene u dosada{wem re`imu uzajamnog putovawa gra|ana izme|u Crne Gore i Srbije, koji podrazumijeva mo-

gu}nost putovawa na osnovu va`e}e putne isprave ili li~ne karte", navodi se u saop{tewu.

Kada je re~ o maloletnim licima Ministarstvo je najavilo da }e se obratiti nadle`nim organima Srbije da se do kraja godine za wih ne uvodi obaveza posedovawa paso{a kako je bilo predvi|eno po~ev od ove godine.

Isti re`im prelaska crnogorske granice va`i i za gra|ane Bosne i Hercegovine, dok nadle`ni organi Republike Hrvatske i Republike Makedonije svojim gra|anima ne dozvoqavaju izlazak iz zemqe bez va`e}e putne isprave.

(Tanjug)

[EF ITALIJANSKE DIPLOMATIJE FRANKO FRATINI U POSETI BiH

Ispuweni uslovi za ukidawe viza

SARAJEVO: BiH je ispunila sve uslove za ukidawe viznog re`ima i Italija `eli da to bude objavqeno na sarajevskoj konferenciji "EU-Zapadni Balkan" 2. juna, izjavio je ju~e ministar spoqnih poslova Italije Franko Fratini, koji boravi u zvani~noj poseti BiH. Fratini je, posle susreta sa ~lanovima Predsedni{tva BiH, istakao da Italija podr`ava put BiH prema EU i NATO-u, prenela je agencija Fena.[ef italijanske diplomatije izrazio je o~ekivawe da }e do 23. aprila, za kada je zakazan samit NATO u Talinu, iz BiH sti}i "dva vrlo va`na politi~ka signala" u vezi sa ispuwavawem obaveza za prijem u Akcioni plan za ~lanstvo, koji ima za ciq pripremu zemaqa kandidata za punopravno ~lanstvo u severnoatlantskoj organizaciji.

"U vrlo kratkom vremenu ne mogu se doneti konkretne odluke, ali smo razgovarali o politi~koj voqi, odnosno signalu pre sastanka u Talinu", istakao je Fratini. Prvi "signal" koji se o~ekuje iz BiH odnosi se na spremnost dr`ave da uputi vojnike u me|unarodnu misiju u Avganistanu, a drugi je u vezi sa uni{tavawem dela vojne opreme, municije i lakog naoru`awa.

Fratini je napomenuo da je Italija spremna da oja~a bilateralne odnose sa BiH i da podr`i izradu sporazuma dve dr`ave o za-

{titi stranih ulagawa i izbegavawu dvostrukog oporezivawa.

"To }e sigurno daqe ohrabiti italijanske investitore koji su zainteresovani za sektor proizvodwe elektri~ne energije, odnosno obnovqive izvore energije", kazao je on. ^lan Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} istakao je nakon sastanka da su ~lanovi Predsedni{tva iskazali jedinstveno uverewe o pitawu puta BiH prema evropskim i evroatlantskim integracijama i da su u vezi sa tim dobili i ohrabruju}e signale. BiH je, prema Radmanovi}evim re~ima, i u razgovoru o odobravawu bezviznog re`ima za gra|ane te zemqe, dobila "ohrabruju}u vest".

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko i italijanski ministar spoqnih poslova Franc Fratini saglasili su se ju~e, tokom razgovora u Sarajevu, da se suverenitet BiH ne mo`e dovoditi u pitawe, da se odredbe Dejtonskog sporazuma moraju po{to-

vati i da sve strane moraju pokazati dobru voqu kako bi postigle kompromis o reformama i o drugim nere{enim pitawima, imaju}i u vidu ve}i napredak BiH prema Evropskoj uniji i NATO-u.

Evropska unija je opredeqena da radi sa gra|anima Bosne i Hercegovine kako bi oni mogli u`ivati u istoj sigurnosti, napretku i stabilnosti kao gra|ani EU, izjavio je visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU. Predsedavaju}i Saveta ministara BiH Nikola [piri} je Fratinija upoznao i sa aktuelnom politi~kom situacijom u BiH, iznose}i ocenu da je unutra{wi dijalog legitimnih politi~kih predstavnika jedini na~in prevladavawa izazova koji stoje na evropskom putu BiH, saop{teno je iz kabineta predsedavaju}eg Saveta ministara BiH. [piri} je izrazio interes BiH za te{wom saradwom u domenu obrazovawa, kulture i sporta, a istakao je i va`nost {to skorije valorizacije napora Saveta ministara BiH na ispuwavawu obaveza iz zahtevne Mape puta za liberalizaciju viznog re`ima.On je ocenio da }e stavqawe BiH na "beli {engen" biti prva konkretna dobit za gra|ane BiH u procesu integracija u EU i dodatno osna`iti evropsku ideju unutar BiH. (Tanjug-Beta)

22

KULTURA

sreda14.april2010.

KONCERT SALCBUR[KE KAMERATE NA NOMUSU 2010.

Remek-dela dvadesetog veka Potpuno u skladu sa dugom i dobrom tradicijom festivala kojim uglavnom dominira kamerni zvuk, ve} sam po~etak ovogodi{weg Nomusa doneo je preksino} koncert jednog od danas najcewenijih evropskih kamernih orkestara, ansambla Kamerata Salcburg. Za posetioce koji pamte programe Novosadskih muzi~kih sve~anosti od pre petnaestak godina, takav festivalski uvod

ser Nevil Mariner, kao i solisti: Marej Peraja, Micuko U{ida, Xo{ua Bel, Ana Sofi Muter i drugi. Za svoj nastup pred novosadskom publikom ~lanovi Kamerate odabrali su izuzetno zahtevan i nestandardan program remek dela trojice velikih kompozitora dvadesetog veka, ~ije su kompozicije nastale pod utiscima u`asa i strahota razarawa Drugog svetskog rata.

Potresnom ekspresivno{}u i tragikom bilo je pro`eto izvo|ewe Kon~erta funebre nema~kog kompozitora Karla Amadeusa Hartmana, ~iji autor je kao otvoreni protivnik nacizma, pisao ovu muziku u jeku Drugog svetskog rata kao svojevrsni protest protiv nema~ke okupacije Praga. Ovo delo o{tro srezane, svedene strukture i modernog atonalnog muzi~kog izraza koje je u svojim slobodnim, nemirnim zvu~nim tokovima odra`avalo nemir i potmule, zlokobne odjeke strahota vremena u kojem je nastajalo, u interpretaciji ovog ansambla dobilo je impresivno tonsko uobli~ewe, koje je nagra|eno dugim i srda~nim aplauzima publike.

Drugi deo koncerta bio je posve}en interpretaciji ~uvenih „Metamorfoza“ za 23 guda~a, sa oznakom opusa 142 Riharda [trausa, kompozicije pogru`ene dramatike, Kamerata Salcburg sa solistom Romanom Simovi}em Foto: B. Lu~i} satkane od konstantmogao je izazvati nostalgi~no Koncert je otvorilo izvo|enih, inventivnih i iznena|uprise}awe na ovda{wi, sjajni we Bartokovog Divertimenta ju}ih tematskih i zvu~nih prekamerni orkestar sli~nog za guda~ki orkestar, napisanog obra`aja, koja je u skladnom, imena, koji je u ono vreme bio 1939, kompozicije burne i slotanano iznijansiranom izvookosnica muzi~kog `ivota jevite arhitektonike, u kojoj se |ewu ~lanova Kamerate, pod Novog Sada. Me|utim, izuzetna jedinstven na~in sti~u autoanga`ovanim vo|stvom konna toplina i srda~nost sa korova trajna fascinacija imcertmajstora Romana Simovijom su Novosa|ani do~ekali pulsivnom pregnantno{}u ma}a, zazvu~ala upe~atqivo, denastup salcbur{ke Kamerate |arskih folklornih igara, polikatno i sugestivno. nisu bile posledice ove povr{ne analogije, ve} je pravi Danas na Nomusu razlog za to bila ~iwenica da sa austrijskim ansamblom kao Sinagoga, 20 ~asova: Koncert Filadelfijskih virtuoza, SAD, koncertmajstor odnedavno nadirigent Daniel Spalding, solista na klaviru Gabriela Imreh stupa dobar znanac novosadske (Program: \anini, Lekeu, Bah, Vrebalov, Dvor`ak) publike, nekada{wi postdiplomac ovda{we Akademije, vrsni crnogorski violinista igravawe polifonijom i izraU godini u kojoj se navr{ava Roman Simovi}. `ajnim jezikom baroka, kao i tri decenije od wihovog ustaSalcbur{ka Kamerata akapovremeni bolni i opori monovqavawa Novosadske muzi~demika, formirana 1951, jedernisti~ki zvu~ni proplamke sve~anosti su tako, na samom dan je od vode}ih i najagilnisaji na ivici atonalnog. Dvadesvom po~etku, pru`ile slu{ajih kamernih guda~kih orkesetak ~lanovi salcbur{kog anocima vrhunski, uzbudqiv konstara starog kontinenta, koji sambla, ~ije izvo|ewe je odlicertni doga|aj, dostojno prikaje, deluju}i u Mocartovom kovala besprekorna izvo|a~ka zuju}i visok muzi~ki nivo ovog rodnom gradu svoj repertoar i tonska uskla|enost, pru`ili festivala, koji po kvalitetu uglavnom fokusirao na intersu energi~no i duboko pro`iu~esnika, kao i po ukupnoj inpretacije dela be~kih klasivqeno tuma~ewe, u neprestaspirativoj atmosferi i posve~ara, sara|uju}i pritom sa nim i vibrantnim me|uigrama }enosti umetnosti niukoliko mnogim eminentnim muzi~kim Simovi}eve violinske solo dene zaostaje za sli~nim festili~nostima, me|u kojima su onice plemenitog, bujnog tona valima u velikim muzi~kim bili dirigenti ser Roxer Noi nastupa drugih instrumenata centrima Evrope. rington, Franc Velcer Mest, i orkestarskih grupa.

Borislav Hlo`an

DNEVNIK NA PROSEFESTU U NOVOM SADU OD 21. DO 24. APRILA

Pisci na{i i iz okru`ewa Kwi`evna manifestacija Prosefest, koju od 21. do 24. aprila organizuje Kulturni centar Novog Sada, okupi}e relevantne pisce, na{e i iz okru`ewa, i po sastavu u~esnika bi}e to, po re~ima ~lana organizacionog odbora Teofila Pan~i}a, najkvalitetniji i najrelevantniji kwi`evni doga|aj na ovim prostorima. Ove godine na Prosefestu }e u~estvovati: Klaudio Magris iz Italije, Lojze Vizer iz Austrije, Laslo Darva{i iz Ma|arske, Muharem Bazduq iz BiH, kao i na{i kwi`evnici Dragoslav Mihajlovi}, Mihajlo Panti}, Vladimir Pi{talo, Zoran ]iri} i Mirjana Novakovi}.

Me|u wima su najuglednija imena na{e kwi`evnosti, kao i inostrane, napomenuo je na ju~era{woj konferenciji za novinare direktor Kulturnog centra Novog Sada Laslo Bla{kovi}, i ocenio da je to odli~na kwi`evna ekipa koja }e dosta toga mo}i da ka`e publici u Novom Sadu. Tematski, festival }e se po Bla{kovi}evim re~ima, baviti odnosom lokalnog i globalnog. A, publiku }e, kao i ranijih godina, ~initi i gimnazijalci, jer }e i ovog puta biti organizovani susreti sa kwi`evnicima u gimnazijama „Jovan Jovanovi} Zmaj“ , „Laza Kosti}“ i Karlova~koj, na kojima }e moderatori biti sami |aci koji }e voditi razgovore i postavqati pitawa.

Pored toga, gosti kwi`evnici }e ove godine imati jo{ susreta sa ~itaocima, kao i prilike da odr`e predavawa.

Bla{kovi} je naveo da }e ]iri} odr`ati predavawe na temu „Rokenrol ili akademi-

i sela u okviru ove biskupije.

Kwiga “Zagovori svetom Tripunu - Blago Kotorske biskupije” pru`a nam prvi put mogu}nost uvida u neka od najvrednijih kulturnih, materijalnih dobara sakralnog prostora Boke Kotorske. U veoma obimnom katalogu-monografiji objediwena su ranija prou~avawa sa rezultatima novijih istra`ivawa i metodolo{kih pristupa.

sti~ki roman i za{to ga nema“, Mihailovi} o svom romanu „Kad su cvetale tikve“ i {ta on zna~i danas, dok }e Vizeru koji je pisao i o kulinarstvu, biti predlo`en prakti~ni rad.

Govore}i o tome kojim se kriterijumima vodio Organizacioni odbor kada je odlu~ivao o u~esnicima, Pan~i} je ju~e naveo da im je namera bila da me|u wima budu i autori

i Panti}eva putopisna proza „Pri~e na putu“, dok Bla{kovi} najavquje jo{ novih naslova do po~etka Prosefesta, kao Darva{ijevu kwigu novela „Nabaviti `enu“ i kratki roman Klaudija Magrisa „Ono drugo more“.

Pored pomenutih gimnazija, ostali programi }e se odvijati u Galeriji Matice srpske i u Spomen - zbirci Pavla Beqanskog.

N. Pej~i}

Uru~ene Brankove nagrade Na sve~anosti u Matici srpskoj ju~e su uru~ene Brankove nagrade, priznawa koje ova institucija dodequje za najboqe diplomske i seminarske radove iz oblasti nauke o kwi`evnosti. Prva nagrada pripala je Krstini \uri}, studentkiwi Filolo{kog fakulteta iz Beograda za rad „Problemi apsurda u delima Miodraga Bulatovi}a“. Dve druge nagrade ravnopravno su dobili Milorad Durutovi}, student Filozofskog fakulteta u Nik{i}u za rad „Sporedno nebo- poetska kosmogonija Vaska Pope“ i Je-

Blago Kotorske biskupije dama i bogoslu`benim predmetima, ~ipki i bogatstvu crkvenih tkanina, kotorskoj liturgiji i muzici, kwi`evnosti, ikonografiji i arhivskoj gra|i.

Uvodne ~lanke su napisali mons. Ilija Jawi}, Vesna Kusin i prof. dr Radoslav Tomi}, autor izlo`be kao i iscrpne bibliografije navedene na kraju kwige. Priloge o nekada{wim sedi{tima biskupije, kultu svetog Tripuna kao i najzna~ajnijem hramu posve}enom ovom svetitequ, potpisuju Slavko Kova~i}, Ivanka Petrovi} i Milka ^anak-Medi}.

Posebne tematske celine obra|ene su u tekstovima: Zorice ^ubrovi}, Rajka Vuji~i}a, Nikole Jak{i}a, Igora Fiskovi}a, Radoslava Tomi}a, Pjera Pacija, Jelene Ivo{, Nerine Ekhel, Riharda Gjuga, Enia Stip~evi}a, Slobodana Prosperova Novaka, Arsena Duplan~i}a i don Antona Belana.

U monografiji su predstavqeni spomenici i umetni~ke dragocenosti koje se ~uvaju u brojnim crkvama na podru~ju Kotorske biskupije, od Herceg Novog, preko Perasta, Gospe od [krpjela, Dobrote, Kotora, Tivta i Budve, do mawih naseqa

Laslo Vegel otvara festival Prosefest }e 21. aprila otvoriti na{ poznati kwi`evnik Laslo Vegel, i tog prvog dana }e tre}i put biti uru~ena nagrada „Milovan Vidakovi}“, koju su dosad dobili Alberto Mangel i \er| Konrad.

PRIZNAWE MATICE SRPSKE ZA STUDENTSKE RADOVE IZ KWI@EVNOSTI

MONOGRAFIJE

Katalog-monografija “Zagovori svetom Tripunu - Blago Kotorske biskupije” je {tampan povodom istoimene izlo`be odr`ane u Galeriji Klovi}evi dvori (Zagreb, 14. decembra 2009 - 14. februara 2010. godine). Postavka je prire|ena povodom 1200. godi{wice prenosa mo{tiju svetog Trifuna iz Carigrada u Kotor, kada svetiteq postaje za{titnik grada i Kotorske biskupije, kao i patron katedralnog hrama podignutog 1166. godine. U obimnoj (435 strana), tematski sveobuhvatnoj i lepo dizajniranoj kwizi, obuhva}eni su radovi osamnaest autora iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Italije i SAD. U monografiji su predstavqene studije koje na najboqi na~in reprezentuju razli~ite aspekte kulturne istorije Kotorske biskupije, od starohri{}anskih vremena do novijeg doba. Prvi put su se na jednom mestu na{le raznolike teme kotorskog nasle|a - od sakralne arhitekture, hagiografske tradicije svetog Tripuna i drugih svetiteqa, zidnog slikarstva, sredwovekovne skulpture, zlatarstva i draguqarstva, do zna~ajnih studija o crkvenim sasu-

zam“, Panti} „Za{to pi{emo kratke pri~e“, Pi{talo „Tesla izme|u istorije i literature“, Bazduq „Mlada Bosna posle sto godina“, Darva{i „Aktuelna situacija u ma|arskoj kwi`evnosti“, Mirjana Novakovi} „Kriminali-

s eks - Ju prostora i sasvim opravdano izbor je pao na Bazduqa, pisca kome su kod nas objavqene tri kwige, i za koga se mo`e re}i da predstavqa najboqi novi glas jo{ neetablirane generacije, ro|ene posle sedamdesetih godina pro{log veka.

Bla{kovi} je napomenuo da su ove godine odlu~ili da na poseban na~in promovi{u pisce Prosefesta, objavquju}i upravo oko festivala kwige prethodnih u~esnika, kao i aktuelnih koji }e uskoro do}i u Novi Sad. Ve} su objavqene neke od tih kwiga, kao \er|a Konrada i Kristofera Houpa koji su ve} u~estvovali, ali tako|e i ]iri}eva kwiga pri~a „Telesna stra`a“

Na taj na~in dobili smo uxbenik trajne vrednosti prilago|en prefiwenoj ~itala~koj publici, ali i kwigu namewenu kako stru~wacima za umetnost isto~nog Jadrana tako i istra`iva~ima ra{ke stilske grupe koja je primila odlike italijanske romanike preko spomenika i majstora iz Boke Kotorske i Dalmacije.

Sini{a Kova~evi}

lena Kruni}, studentkiwa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu za rad „Hri{}anstvo u delu Lukijana Mu{ickog“.

Tri tre}e nagrade ravnopravno su pripale Duwi Du{ani}, studentkiwi Filolo{kog fakulteta u Beogradu, za rad „Autonaracija u Stendalovom @ivotu Anrija Brilara“, Milenki Okuka, studentkiwi Filozofskog fakulteta u Nik{i}u za rad „Roman o Londonu Crwanskog prelazak Rjepnina preko Stiksa“ i Vawi Prstojevi}, studentkiwi Filozofskog

fakulteta u Novom Sadu za rad „Tema incesta u pesmama Udaja sestre Du{anove i Du{an ho}e sestru da uzme“. @iri za dodelu ove nagrade, u kome su bili dr Dragana Vuki}evi}, dr Radoslav Erakovi}, dr Vojislav Jeli}, dr Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi} i dr Gorana Rai~evi}, pregledao je 26 radova koje su dostavile katedre fakulteta u Bawa Luci, Beogradu, Kragujevcu, Isto~nom Sarajevu, Nik{i}u i Novom Sadu i zakqu~io da je op{ti nivo prispelih radova izuzetnio visok.

KWI@EVNA PERIODIKA: LETOPIS MATICE SRPSKE

Novija bugarska kwi`evnost Martovska sveska Letopisa Matice srpske dobrim delom je posve}ena novijoj bugarskoj kwi`evnosti. U uvodnom delu LMS, zaslugom prevodilaca Velimira Kostova, Asje Tihinove-Jovanovi} i Elizabete Georgijeve, predstavqeno je nekoliko kwi`evnika sredwe generacije. To su pesnici Georgi Gospodinov, Kristin Dimitrova, Malina Tomova i prozaisti Virxinija Zaharijeva, Cvetanka Elenkova, Stefan Kisjov, Zahari Karaba{lijev i Milena Fu~exijeva.

Ovaj izbor dopuwava ogled Svetlozara Igova “Bugarska kwi`evnost posle 1989. godine”, u kome autor analizira promene izazvane padom Berlinskog zida i komunisti~kih diktatura u Isto~noj Evropi. Igov tako navodi da se sa distance od dve, u me|uvremenu protekle decenije, zaista mo`e re}i da je 1989. zaista bila prelomna i za razvoj kwi`evnosti, i da ona ozna~ava po~etak novog kwi`evnoistorijskog perioda. U oblasti kulture i i duhovnog stvarala{tva u Bugarskoj, iz ideolo{kog monopolizma i stroge kontrole kulture, pre{lo se u idejni i estetski plura-

lizam i slobodu umetni~kog izra`avawa.

U Ogledima je i zanimqiva rasprava Mila Lompara “Titoizam i hrvatska kulturna politika”. U poglavqu Svedo~anstva objavqeni su, izme|u ostalih, tekstovi Vladete Jeroti}a “Sveti Sava i dana{we vreme- {ta je pozitivno a {ta negativno u srpskom pravoslavnom konzervativizmu”i Jovana Popova- “O hermeneuti~aru i hermeneutici” ( o kwizi Mila Lompara “Negde na granici filozofije i literature”, Slu`beni glasnik, 2009.).

Tu je i drugi deo bloka Srpske sredwovekovne teme, o kojima Miloje Petrovi} razgovarao sa tri dobra poznavaoca. To su Tatjana Subotin-Golubovi} (“Crkveni tekstovi-prva literatura sredwovekovnih Srba”), Qiqana Pe{ikan-Qu{tanovi} (“Narodna kwi`evnost je pri~a o pretrajavawu u te{kim vremenima”) i Svetlana Tomin (“@ene su ponos na{eg sredweg veka”).

Martovska sveska LMS, kao i prethodne, zavr{ava se kriti~kim osvrtima na najnoviju doma}u kwi`evnu produkciju.

R. Lotina

KULTURA

DNEVNIK

sreda14.april2010.

23

FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORI[TA VOJVODINE U ZNAKU JUBILEJA

Zalog za slede}ih 60 godina

Iako je predstava „Gamma cas“ Milene Bogavac, u re`iji Irene Risti} (Narodno pozori{te „To{a Jovanovi}“, Zrewanin) u ponedeqak prepodne otvorila takmi~arski program Festivala profe-

uzela zahvaquju}i svojoj postdramskoj formi pisma Milene Bogavac, nekonvencionalnoj koliko je to bio i rediteqski rad Irene Risti}. „Jedna velika pesma“, kako autorka voli da okarakteri{e

Foto: J. D. Wegovi}

sionalnih pozori{ta Vojvodine, zvani~nu potvrdu da je zapo~ela manifestacija, ve} neko vreme nastawena u Zrewaninu, publika je sa~ekala do ve~erweg termina, kada je na programu bila „Karolina Nojber“ Neboj{e Rom~evi}a, u re`iji Nenada Gvozdenovi}a (Narodno pozori{te Kikinda). Pre izvo|ewa kikindske predstave, uru~ena su jubilarna priznawa pozori{nim poslenicima, me|u kojima su Mira Bawac, David Tasi}, Rade Kojadinovi}, Irena Tot, Dejan Pen~i}-Poqanski i mnogi drugi, a Festival je zvani~no otvorio mladi glumac, pa jo{ i lutkar (vi{e nego simboli~an zalog za budu}ih 60 godina), Kristian Kardo{.

U selekciji Miroslava Mikija Radowi}a „Gamma Cas“ je mesto za-

svoju dramu o vlastitoj intimi, na sceni pozori{ta „To{a Jovanovi}“ svoje uobli~ewe ima u vidu

U ~ast najstarijeg Od prate}ih programa, prva dva su bila u ~ast najstarijeg pozori{nog festivala Srbije. Prvo je u predve~erje Festivala u Savremenoj galeriji umetni~ke kolonije „E~ka“ otvorena izlo`ba „60 godina Festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine“ Pozori{nog muzeja Vojvodine ~iji je autor Ivana Ko~i, da bi ju~e u Pozori{nom klubu „Zeleno zvono“ predstavqena kwiga „Pozori{na Vojvodina“ Miroslava Radowi}a i drugih autora, u izdawu Zajednice profesionalnih pozori{ta Vojvodine. nakrivqene kutije (stana-ku}emonitora), bleskasto-asimetri~nih kostima i neobi~nog, naizgled nau~no-fantasti~nog, a u su{tini veoma stvarnosnog putovawa glavne junakiwe Aske Sawe Radi{i},

U U@I^KOM POZORI[TU

Festival „Bez prevoda” U u`i~kom Narodnom pozori{tu sino} je po~eo 14. Jugoslovenski pozori{ni festival "Bez prevoda" na kome }e u~estvovati pozori{ta iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije.Festival je otvorila predstava "Dervi{ i smrt" Me{e Selimovi}a u re`iji Egona Savina, Narodnog pozori{ta iz Beograda.

"Ko se boji Virxinije Vulf" Edvarda Olbija u re`iji Dina Mustafi}a Crnogorskog narodnog pozori{ta na programu je ve~eras.

Ateqe 212 izve{}e predstavu "[uma blista" Milene Markovi} u re`iji Tomi Jane`i~, a Hrvatsko narodno kazali{te Rijeka "Turbo folk" po tekstu i u re`iji Olivera Frqi}a."Brod za lutke" Milene Markovi} u re`iji Ane Tomovi} Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada i "Mortal

koju u stopu prati wen qubimac i alter-ego Pli{ana ov~ica Sawe Mikiti{in. „Karolina Nojber“ Neboj{e Rom~evi}a, u re`iji Nenada Gvozdenovi}a, predstava je koja izo{treno i zao{treno govori o problemu istine u pozori{tu i van wega. Karolina Nojber, nema~ka pozori{na reformatorka iz 18. veka, Rom~evi}u je poslu`ila kao primer (uzaludne) istrajnosti i vere u ideale, konkretno glumu, pozori{te. Ono {to je posebno poslu`ilo reditequ Gvozdenovi}u, istaknuto je opozitnim likom, ocem Karoline Nojber koji prosti puk zabavqa ulogom lakrdija{a Hansvursta. Vrlo dobru idejnu okosnicu predstave isto tako podr`ali su glavni glumci: Mina Stojkovi} (Karolina Nojber), Miqan Davidovi} (Johan) i Dragan Ostoji} (Otac).

Sre}an {to je nakon dugogodi{we karijere prvi put wegov rad pozvan na neki festival, Nenad Gvozdenovi} je sino} na okruglom stolu otkrio i jedan kuriozitet.

kombajn" Pavel Sala u re`iji Dina Mustafi}a Narodnog pozori{ta iz Sarajeva na programu su u subotu i nedequ."Kandid ili optimizam" prema Volterovom tekstu u re`iji Aleksandra Popovskog Jugoslovenskog dramskog pozori{ta iz Beograda bi}e prikazan pretposledwe ve~e.

U ~ast nagra|enih i dobitnika festivalskih priznawa "Ardalion" suboti~ko Pozori{te "De`e Kostolawi" 20. aprila izve{}e predstavu "Urbi et orbi" Jano{a Pilinskog u re`iji Andra{a Urbana. ^etrnaesti Jugoslovenski pozori{ni festival u U`icu bi}e odr`an pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture Srbije i uprave grada U`ica. Festival je trebalo da bude odr`an u novembru pro{le godine, ali je zbog epidemije novog gripa tada odlo`en.

Smu~en polo`ajem umetnosti kojom se bavi i zga|en stvarno{}u u kojoj `ivi, {to se donekle i moglo osetiti u wegovim prethodnim radovima, odlu~io je i seli se u Prag!

I. Buri} GLUMA^KE SVE^ANOSTI „MILIVOJE @IVANOVI]”

Statueta Tihomiru Stani}u @iri 15. Gluma~kih sve~anosti ''Milivoje @ivanovi}" statuetu za najboqe gluma~ko ostvarewe na festivalu dodelio je glumcu Tihomiru Stani}u za ulogu An|elka u predstavi "Falsifikator", autora i rediteqa Gorana Markovi}a u izvo|ewu Beogradskog dramskog pozori{ta. U obrazlo`ewu `irija navodi se da je Stani} ulogu An|elka odigrao izuzetno rafiniranim gluma~kim sredstvima, pa`qivo nijansiraju}i zanimqivu sudbinu svoga lika i ve{to izbegavaju}i zamke zavodqivog pojednostavqivawa, sa dragocenim dramati~nim akcentima kada je to bilo potrebno. Tako je uspeo da jednom, takore}i sasvim obi~nom `ivotu da dragocenu tragikomi~nu notu kojom nam je omogu}io da ga razumemo i zavolimo. U `iriju su bili Qiqana Dragovi}, kostimografkiwa, Milivoje Mla|enovi}, direktor Sterijinog pozorja i \ur|ija Cveti}, glumica.

S ju~era{we promocije u Vladi Vojvodine

Foto: N. Stojanovi}

PREDSTAVQEN PRVI „PRAVOPISNI RE^NIK SRPSKOG JEZIKA”

Kapitalno delo nacionalne kulture

Pod pokroviteqstvom Vlade AP Vojvodine, ju~e je u Sve~anom holu predstavqen prvi “Pravopisni re~nik srpskog jezika sa pravopisno-gramati~kim savetnikom” Milana [ipke, u izdawu novosadskog “Prometeja”. Na ovu kwigu se ~ekalo pola veka, jer su posledwi pravopisni re~nik 1960. zajedno izdale Matica srpska i Matica hrvatska.

Pozdravqaju}i goste, izdava~ Zoran Kolunxija naglasio je da kapitalna dela nacionalne kulture, poput ovog re~nika, nastaju uglavnom zahvaquju}i entuzijazmu pojedinaca i uz pomo} pretplatnika.

“Pravopisni re~nik srpskog jezika”je posledwe u nizu va`nih jezi~kih leksikografskih izdawa “Prometeja”, a bi}e ih jo{. On je posebnu zahvalnost za podr{ku ovom projektu izrazio Bojanu Pajti}u i citirao Skerli}a koji je, misle}i na Novi Sad i Vojvodinu, rekao “ovde se ~itava dva veka mislilo i pisalo za ceo srpski narod”.

Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti} rekao je da je ova kwiga kamen temeqac srpskog jezika i kulture za naredne

luje no {to se razgovara, potrebno je da se zna {ta je pravilo, kanon ispravnog govora i pisawa.

Za “Pravopisni re~nik srpskog jezika” Jovan ]irilov je rekao da je epohalna kwiga, iz najmawe tri razloga. Prvi je {to ravnopravno tretira ekavicu i ijekavicu, drugi - {to ra{~i{}ava dubletske srpske

Milan [ipka

Neumorni Milan [ipka Po{to iz zdravstvenih razloga nije mogao da prisustvuje promociji, konsultant i suprevizor ovog izdawa Ivan Klajn je poslao nekoliko redova, koji su ju~e pro~itani.

- I ja i moje kolege jo{ dr`imo kraj radnog stola “Pravopis” dveju Matica iz 1960, iako je potpuno neaktuelan. Razlog je u re~niku koji zauzima ve}i deo kwige, i u kome su sve re~i akcentovane i dati su najva`niji oblici re~i. Sada je neumorni Milan [ipka napravio re~nik koji treba da popuni te praznine i za koji ne sumwam da }e ga razgrabiti svi oni kojima je va`no da re~i svog materweg jezika pi{u i izgovaraju po pravilima jezi~kog standarda - ukazao je Klajn. godine. Ona treba da se na|e na svim mestima na kojima se brine o jeziku, ali i u domovima obi~nih qudi. Naro~ito zato {to `ivimo u virtuelnom svetu i u vremenu u kome se vi{e mej-

Uz opasku da nema kulture bez jezi~ke kulture, Milan [ipka je rekao da je vi{egodi{wi, svakodnevni, te`ak i iscrpquju}i rad na leksigografskim kwigama- “dobrovoqna robija”. Najva`nija dva naslova koje je objavio “Prometej”, a napisana su sa Ivanom Klajnom i brojnim saradnicima, jesu “Veliki re~nik stranih re~i i

ili hrvatske nedoumice, a tre}i - {to su sve re~i akcentovane.

On ga smatra najboqim doprinosom godini srpskog jezika i kwi`evnosti, koja }e biti progla{ena ovih dana.

izraza” i “Pravopisni re~nik srpskog jezika”-prvi standardnojezi~ki priru~nik u posledwih sto godina. Namewen je izvornim govornicima srpskog jezika, onima koji su profesionalno du`ni da govore i pi{u pravilno, a to su novinari, spikeri, prevodioci, vaspita~i, lektori, glumci, slu`benici u administraciji, kulturni i javni radnici, naravno- i politi~ari, zakqu~io je [ipka.

U umetni~kom programu nastupili su sopran Marta Bala`, salon orkestar “La boem” i glumci Jugoslav Krajnov, Sawa Risti}-Krajnov i Dragan Stojmenovi}. Oni su pokazali da se i od sadr`aja ovog re~nika mo`e napraviti zanimqiv igrokaz.

Radmila Lotina

REPERTOAR

Film

Akteri

Scenario i re`ija: Mihael Haneke Uloge: Suzan Lotar, Urlih Tukur, Teo Trebs, Mihael [enk, Leoni Bene{, Jozef Birbihler, Rajner Bok, Kristian Fridel, Burhart Klausner, [tefi Kunert, Ursina Lardi

Bela traka

Sadr`aj

Re~ kritike

Neposredno pred Prvi svetski rat, u selu na severu Nema~ke, te{kim padom seoskog doktora sa kowa (ispostavqa se da mu je neko na putu do ku}e, izme|u stabala, razapeo `icu) po~iwe niz, za seqane uznemiruju}ih, pa i stra{nih doga|aja. Ispod povr{ine, naizgled, idili~nog `ivota odvijaju se veliki i mali zlo~ini, ~iji izvr{ioci ostaju neotkriveni. Celu pri~u nekoliko decenija kasnije, oslawaju}i se na, ipak varqivo se}awe, diskretno poku{avaju}i da iz we izvu~e nekakve zakqu~ke, iznosi u to vreme mladi seoski u~iteq.

Delove wegovog nepotpunog mozaika male hronike jednog mesta, pored doktora ~ine, doktorova deca i wegova doma}ica koja ima de~aka sa Daunovim sindromom, seoski pastor, grof veleposednik, grupa dece koju ne{to ili neko dr`i na okupu...

Sada kada je pro{la zenit interesovawa svetske filmsko-festivalske javnosti, "Bela traka" (Das wiesse Band - Eine deutche Kindergeschicte, pro{le godine "Zlatna palma" u Kanu, nagrada za najboqi film Evropske filmske akademije, nominacija za Oskara u kategoriji najboqeg ostvarewa van engleskog govornog podru~ja...) austrijskog rediteqa i scenariste Mihaela Hanekea, mirno i dostojanstveno prelazi u ve~nost kao savremeni klasik i filmsko remek delo, za kojim }e tek posezati mnoge budu}e generacije gledalaca. Drugim re~ima, pre ili kasnije, a najboqe odmah (jer vide}emo koliko }e opstati na, nazovi, komercijanim repertoarima doma}ih bioskopa) vaqa pogledati ovaj izuzetan Hanekeov film. U neku ruku, on i ovde, a posle filmova kao {to su "Benijev video", "Fani gejms", "Profesorica klavira i "Skriveno", nastavqa i produbquje svoju centralnu tematsku prokupaciju - istra`ivawe korena zla imanentnog dru{tvu, u kojem su pojedinci pod wegovim neizdr`ivim pritiskom. U "Beloj traci" bave}i se jednim konkretnim vremenom i jednom malom zajednicom, koja nam se ukazije kao globalna metafora, gotovo do krajwih granica, Haneke se pribli`io sopstvenom idealu filma (snimqen je u crno - beloj tehnici) oli~enom u istan~anom i smirenom filmskom izrazu i klasi~noj naraciji.Oni su ovde besprekorno u funkciji pedantne mikrodramaturgije na kojoj je izgra|ena kompleksna slika psiho i sociopatologije represivne zajednice ~ije skriveno, neosve{}eno nasiqe, i kako se to uvek iznova zbiva, reprodukuje nasiqe. Uz svu te`inu pri~e i ozbiqnost konotacija, re~ je prelepom filmu i trijumfu jednog od izuzetnih pogleda na filmsku umetnost.

V. Crwanski

24

IZ DRUGOG UGLA

sreda14.april2010.

DNEVNIK

Muslimani i sloboda izra`avawa Glas Amerike orac za za{titu novinara i medija Robert Rasel, ina~e pravni zastupnik grupe karikaturista, smatra da muslimani treba boqe da shvate zapadne ideje o slobodi govora, ~ak i kada je poruka uvredqiva za wihovu veru.

Irska policija uhapsila je nedavno sedmoro qudi, me|u kojima i jednu ameri~ku dr`avqanku, osumwi~enih za planirawe ubistva {vedskog karikaturiste Larsa Vilksa. Jedan od ogranaka teroristi~ke mre`e Al-Kaida pozvao je na ubistvo {vedskog karikaturiste, zato {to je nacrtao proroka Muhamada sa telom psa. Irske vlasti

B

su povezale neke od osumwi~enih sa ameri~kom dr`avqankom, Kolin Larouz za koju ameri~ki zvani~nici tvrde da je poku{ala da regrutuje atentatore.

Kolin Larouz, koja sebe naziva Xihad Xejn, optu`ena je za pru`awe materijalne pomo}i teroristima. Biv{i zvani~nik Stejt departmenta, Robert Rasel ka`e da razume za{to je Vilksova karikatura, iz 2007., uvredqiva za neke Muslimane. „U Islamu, sviwe se smatraju 'haramom', tabuom, prqavim.

Mnogi qudi na Zapadu ne shvataju da je i pas haram. Psi se smatraju prqavim i haramom, ba{ kao sviwe.“ Rasel vodi Me|unarodnu mre`u za prava karikaturista, a dosada je branio karikaturiste

koji su hap{eni, mu~eni, pa ~ak ubijani. Rasel ka`e da je Vilks mo`da preterao u isticawu prava na slobodno izra`avawe, ali da su u jo{ ve}oj zabludi oni koji su ume{ani u zaveru za wegovo ubistvo. Rasel takodje sakupqa karikature. On pokazuje jednu od prvih kontroverznih karikatura objavqenih u Americi, povezanih sa strepwama u pogledu Islama. „Ovo je objavio Bob Gor. To nije prorok Muhamad nego crte` bilo kog islamskog klerika, sa bombom i turbanom.“ Crte` li~i na karikaturu Muhameda objavqenu u jednom danskom dnevniku 2005. Karikatura Muhameda sa bombom na turbanu podstakla je nasilne proteste. Rasel ka`e da bi qu-

Predlo`en zakon protiv zara u Kvebeku

Pet ka`e da karikature prikazuju sme{nu stranu `ivota, naro~ito u te{kim vremenima. „U stvari, mo`da je boqe smejati se nego plakati a qudska sudbina i tragedija tra`i i sarkazam, ironiju, satiru, smeh. [ta bi drugo moglo da se ~ini?“ Kod ku}e u svojoj kancelariji u predgra|u Va{ingtona, Rasel ka`e da muslimani treba boqe da razumeju da su zapadna dru{tva vekovima vodila ratove zbog religije.

„Nau~ili smo da sekularna sloboda govora obezbe|uje prava za sve i da verska osetqivost i ose}awa ne smeju budu ispred prava pojedinca na slobodu izra`avawa.“ Rasel dodaje da ne brani nijednu specifi~nu karikaturu [ve|anina Vilksa, ali da karikaturisti {irom sveta treba da zadr`e svoje pravo da provociraju i postavqaju pitawa o svetu u kojem `ivimo.

Niko Kolombant

Deseti ro|endan bebi-faha

Toronto star Kvebeku je predlo`en zakon po kojem muslimanke pod zarom ne mogu da dobiju, ali ni da pru`aju usluge u javnom sektoru. To podrazumeva da one, ukoliko su zabra|ene, ne bi mogle ubudu}e da zatra`e lekarsku pomo}, ili da poha|aju nastavu na univerzitetu.

Kod `ena pokrivenih zarom vide se jedino o~i.

Premijer [arest insistira da je princip jasan i da se mo`e obrazlo`iti u par re~i - otkriveno lice je uslov za identifikaciju, bezbednost i komunikaciju.

On, pritom, ni u kom slu~aju ne osporava pravo na no{ewe ostalih verskih simbola, poput krstova, marama ili kapuqa~a.

Protivnici predloga ovog novog zakona smatraju da }e se uskra}ivawem ostvarivawa osnovnih qudskih prava ote`ati integracija muslimanki u kvebe~ko dru{tvo, a dovode u pitawe uop{te i wihovo daqe useqavawe u provinciju. Salam Elmewavi, predsednik Muslimanskog saveta Montreala, prime}uje da predlog kao da je specijalno usmeren ka muslimanima, jer u provinciji `ene ve} moraju da otkriju lice za voza~ku dozvolu, zdravstvenu karticu i prilikom glasawa.

U provinciji }e biti odr`ane javne rasprave o ovom zakonskom predlogu. Po nekim podacima, u Kvebeku mawe od 25 `ena nosi zar, a wih deset se pro{le godine javilo lekaru.

Za razliku od Kvebeka, u Ontariju je mnogo liberalniji stav prema zabra|enim `enama.

One u regionu Toronto mogu da se sli-kaju za dokumenta u posebnoj prostoriji, pred slu`benicom, a kod lekara da odu posle radnog vremena. Najavquje se da }e uskoro to biti mogu}e u ~itavoj provinciji.

di, ogor~eni zbog takvih karikatura, trebalo sami da koriste pravo na slobodu izra`avawe, umesto fatvi i pretwi smr}u. „Mislim da bi najboqi savet za muslimane bio da koriste svoje pravo na slobodu govora, kao {to su to u~inili karikaturisti. Molim vas iskoristite svoje pravo na slobodu govora, neka va{i karikaturisti naprave svoje crte`e, pi{ite pisma i {aqite ih novinama.“ Rasel organizuje predstave sa karikaturistima na univerzitetima {irom Amerike. Na Ameri~kom univerzitetu, ovde u Va{ingtonu, Xoel Pet pokazuje svoje crte`e sa predsednikom Obamom. „Velike u{i, velike klempave u{i.“

U

Doj~e vele re deset godina, u Hamburgu je organizovan prvi bebi-fah. U me|uvremenu, u Nema~koj ima 80 prihvatili{ta u kojima majke koje nisu u stawu da zadr`e novoro|ene bebe mogu anonimno da ih ostave u fahu.

Bebi-fahove osnivaju bolnice, crkve ili privatna lica. U nekim zemqama poput Velike Britanije ovakva prihvatili{ta za anonimno ostavqawe novoro|en~adi su zabrawena. Takva, mesta, me|utim nekim bebama spa{avaju `ivot!

Kada odjekne gong Eva Vinkler-Jansen iz ustanove za majku i decu „Ku}a Adelhajd“ u Kelnu `uri niz duga~ak hodnik i ulazi u malu sobu: „Kada otvorim vrata u bebi-fahu ispred mene je beba. Najva`nije je da je ugrejem i tiho joj govorim kako bi se ose}ala sigurnom“, ka`e VinklerJansen.

Bebu je u bebi-fahu, kroz otvor na drugoj strani, ostavila majka koja ne `eli novoro|en~e i koja ho}e da ostane anonimna. Na osnovu pupka Eva naj~e{}e konstatuje da su se majke same porodile, a ne u bolnici. Iako dete deluje zdravo odmah poziva hitnu pomo}. „Imamo dogovor i uvek

P

Vi{e od pola Austrijanaca smatra da je islam pretwa Austrijan tajms rema anketi vi{e od pola Austrijanaca smatra da islam predstavqa pretwu, a skoro dve tre}ine da se muslimani nedovoqno asimiliraju u austrijsko dru{tvo.

Oko 54 odsto ispitanika reklo je da smatra da je "islam pretwa za zapad i za na{ uobi~ajen na~in `ivota", dok je 72 odsto ocenilo da se muslimani u Austriji "ne prilago|avaju pravilima `ivota u dru{tvu", nalazi su ankete koju je sproveo institut IMAS. Kako se navodi u anketi, 71 odsto Austrijanaca mi{qewa je da islam ne mo`e da se pomiri sa zapadnim konceptom demokratije, slobode i tolerancije.

Anketa je sprovedena u jeku izborne kampawe za predsednika Republike. Rivali aktualnog predsednika, socijaldemokrate Hajnca Fi{era koji }e skoro sigurno biti ponovo izabran, dva su kandidata koja su protivnici imigracije.

P

To su Barbara Rozenkranc, kandidatkiwa ekstremne desnice koja `eli da ponovo uspostavi kontrolu nad granicama, i Rudolf Gering iz hri{}anske stranke, `estoki porotivnik izgradwe minareta. I vo|a partije FPO Hajnc Kristijan [trahe rekao je da rezultati istra`ivawa pokazuju da ogromna ve}ina Austrijanaca veruje da se muslimani “ne}e dr`ati pravila”,. {to potrvr|uje politiku wegove partije.

Me|u bira~ima ekstremne desnice 78 odsto se sla`e sa tvrdwom da islam predstavqa pretwu.

Najvi{e od prose~nog mi{qewa Austrijanaca odstupaju pristalice ekolo{ke partije Zelenih, od kojih se samo 16 odsto slo`ilo da islam predstavqa pretwu.

dolaze kola za spasavawe i lekar, jer se ne zna kako su protekli trudno}a i poro|aj“, ka`e Eva Vinkler-Jansen.

Pre nego {to dete bude prevezeno u bolnicu u „Ku}i Adelhajd“ dobija ime koje mo`e da zadr`i. Prezime se do-

Kelnu nisu iste majke koje su nakon poro|aja u panici tako da decu ostavqaju bilo gde, ili ih ubijaju. Zato protivnici bebi-faha tvrde da je on beskoristan kada je re~ o spre~avawu ubistava novoro|en~adi.

bija prilikom usvajawa. Tokom posledwih deset godina u „Ku}i Adelhajd“ u Kelnu anonimno je ostavqeno trinaest beba. „Deca su bila ro|ena tek nekoliko sati pre nego {to su ostavqena. Majke su se sigurno pripremile da ih ostave kod nas. Polovina majki se kasnije javila, a jedna je uzela svoje dete“, ka`e Vinkler-Jansenova.

Majke koje anonimno ostavqaju bebe u bebi-fahu u

I Eva Vinkler-Jansen smatra da majke koje anonimno ostavqaju bebe u bebi-fahu ne odgovaraju kli{eu dezorijentisane, uspani~ene i o~ajne mlade majke i ka`e: „Od {est `ena koje su se posle javile nijedna nije bila maloletna, nije bila stranog porekla i sve su ve} imale dvoje dece“.

Nina Volzajler Nenad Briski

@ENSKA POSLA

DNEVNIK

port treba da nas oja~a, a ne oslabi. Treba da bude zabavan i oslobodi nas stresa. Ali, preterano bavqewe sportom mo`e imati itekako negativan uticaj na na{e zdravqe. Koliko je treninga zapravo zdravo?

Na{em telu je potrebno kretawe, i to je pravilo. Osobe koje se ne bave nikakvim aktivnostima imaju lo{e zdravqe i pove}an rizik oboqewa od raznih vrsta bolesti. Stru~waci nagla{avaju da je telu potreban balans i kada je trening u pitawu. Dobra razmera intenziteta, opsega i u~estalosti treninga da}e najboqe rezultate. Jedan dan trening izdr`qivosti, a drugi trening snage. Ne samo da }ete na taj na-

S

sreda14.april2010.

Koliko je treninga zdravo ~in dati telu vremena da regeneri{e delove koji su radili, nego }ete pokrenuti vi{e grupa mi{i}a i tako posti}i maksimalan efekat.

Na te`ak trening telo reaguje upalom mi{i}a, {to je jedna vrsta alarma. Naravno, svakog po~etnika ~eka upala mi{i}a. Ali, zbog toga u po~etku dok ne steknete kondiciju i ne oja~ate svoje mi{i}e, nemojte preterivati.

Imajte slede}e savete na umu: Nikad nemojte trenirati ako ste bolesni. Uvek pri~ekajte da vam se telo oporavi jer }e trening ne samo produ`iti bolest,

nego mo`e voditi i komplikacijama.

Trenirajte snagu i izdr`qivost. Promena pospe{uje regeneraciju.

Kako bi se telo oporavilo potreban mu je san jer upravo se tokom no}i odvija glavni proces regeneracije.

Kako bi taj proces bio {to boqi, pomozite svom organizmu pove}anim unosom vo}a i povr}a.

Ako `elite da intenzivirate trening, posetite saunu ili idite na masa`u.

Na{e telo je pametan organizam, koji }e nam poslati broj-

Kada je naru{eno intimno zdravqe nogo `ena se tokom `ivota susre}e s problem suve vagine. Ovaj ginekolo{ki problem ne pojavquje se samo u menopauzi. Na wegovu pojavu mogu uticati i odre|eni lekovi, ali i stres.

Zdravi `enski polni organ dobro je prokrvqen i vla`an kako bi se za{titio od infekcija i raznih uzro~nika bolesti. Hormonalne promene, koje se na primer doga|aju tokom menopauze, mogu uticati na vla`nost vagine. Naime tokom menopauze se smawuje prokrvqenost, a s time i mogu}nost vla`ewa. Vagina postaje kra}a, u`a i mawe elasti~na, a ko`a tawa, osetqivija i suvqa.

Kada je vagina suva, lak{e dolazi do upala. Svrab i ose}aj peckawa javqaju se sve ~e{}e.

Tako|e, to stvara probleme prilikom polnih odnosa koji mogu postati bolniji. A to ujedno stvara i emotivni stres. Mnogo `ena zbog neprijatnog ose}aja po~iwe da izbegava seks jer se ose}aju mawe `enstveno.

Oko 50 posto `ena koje ulaze u menopauzu se susre}u s ovim problemom. Dok simptomi kao {to je prekomerno znojewe mogu nestati tokom godina bez ikakve

M

terapije, sposobnost vla`ewa se mo`e pogor{ati. No s ovim problemom se susre}u sve vi{e i mla|e `ene. Na ovu pojavu mogu uticati ginekolo{ke operacije, dojewe, ali i konzumacija kontracepcijskih pilula. Sve ove pojave uti~u na hormonalne promene u telu. I dijabetes, hemoterapija i unos odre|enih lekova mo`e uticati na suvu vaginu.

Pre bilo kojeg le~ewa potrebno je ustanoviti da li je ovaj problem nastao pod uticajem psihe ili iza wega stoji neka fizi~ka promena. Problemi i stres koji dolaze s wima, tako|e uti~u na vla`nost `enskog polnog organa.

U menopauzi, kada dolazi do promena hormona, ginekolog mo-

`e propisati odre|ene vaginalne kreme. Wihova efikasnost dokazana je brojnim studijama.

Prednost wihovog kori{}ewa je {to ko`a polnog organa postaje debqa. Ali, nedostatak je {to se ove kreme ne mogu koristiti ako je `ena obolela ili prebolela odre|ene vrste raka, kao {to je rak dojke ili materice. Uz to se dozirawe vaginalne kreme mo`e mawe kontrolisati.

Tako|e postoje i drugi preparati koji deluju sli~no kremi – vaginalni prsten ili vaginalne tablete koje je lak{e dozirati.

Studije su pokazale da su i ove metode veoma efikasne i da posle odre|enog perioda kori{}ewa polni organ ponovno po~iwe da se vla`i.

Ko ne `eli da koristi hormonske preparate, mo`e se okrenuti nehormonskim preparatima, ali wihova efikasnost je mawa. To se odnosi na gelove i kreme koji u ve}ini slu~ajeva imaju krakoro~no delovawe.

Pogre{na i prekomerna intimna higijena trebalo bi da se izbegava. Sapuni i gelovi za tu{irawe koji sadr`e agresivne sastojke negativno uti~u na vla`ewe. To se odnosi i na intimne vla`ne maramice i sprejeve.

Trebalo bi da izbegavate uske pantalone, tange i vodu bogatu hlorom, koja se koristi u bazenima. Koristite pamu~no i prozra~no dowe rubqe.

A kako biste izbegli bolan seks, koristite lubrikante.

25

ne signale „Optere}en sam“, potrebno je samo dobro oslu{kivati. Ose}aj malaksalosti, umor povezan s poreme}ajem sa spavawem, smawen apetit, mawak voqe pa ~ak i depresija, naj~e{}i su znakovi preoptere}enog organizma.

Ko trenira sve vi{e i optere}uje svoj organizam sve ja~e, mora raditi i na psihi, koja treba da pomogne telu da izdr`i pritisak.

1. Ko intenzivno trenira treba da poznaje tehnike opu{tawa, poput joge i raznih na~in disawa.

2. Ne smete zanemariti unos masti.

3. Pijte puno vode.

4. Konzumirajte dovoqno ugqenih hidrata.

Nezaobilazna nega – piling ko`e iling ko`e lica kao i ostatka tela trebalo bi da bude va{ nedeqni ritual kojeg sprovodite bez izuzetaka. Piling je najboqi na~in za vra}awe sjaja i sve`ine va{oj ko`i. On, naime, doslovce stru`e odumrle }elije ko`e koje se nakupqaju i zbog kojih va{a ko`a ne mo`e normalno da di{e. Pogotovo je to tretman kojeg treba da radite na prole}e. Oslobodite svoju ko`u i pripremite je za leto.

Odumrle }elije oduzimaju ko`i sjaj, a time i sve` i zdrav izgled. S wim podsti~ete i cirkulaciju ko`e. I sami ste primetili kako je ko`a posle svakog pilinga ne`na i kao nova. Uz to {to je na{a ko`a sjajnija, redovan piling smawuje i stvarawe bora. Zacrtajte jedan dan u nedeqi kada }ete uraditi piling za lice i za ostatak tela.

Mo`ete praviti tri vrste pilinga – kod dermatologa i kozmeti~ara, kod ku}e s kupqenim proizvodima, ali i s pilingom koji ste sami napravili.

Preparati koje koristite kod ku}e nisu toliko dozirani kao i oni koji se koriste kod dermatologa ili kod kozmeti~ara. Ako nemate ve}ih problema s ko`om, dovoqan je odlazak kozmeti~aru. Za probleme s pigmentacijskim flekama, porama i borama, obratite se dermatologu koji koriste pre-

P

parate koji sadr`e vo}ne kiseline. Kod prvog odlaska kod kozmeti~ara porazgovarajte o svom tipu ko`e i savetujte se s wim koja vrsta pilinga vam je potrebna.

Ako radite piling kod ku}e, imajte na umu da nije svaki piling prikladan za svaki tip ko`e.

Stru~waci savetuju da osobe koje imaju problema s aknama i ko`om koja je ekstremno sklona ma{}ewu ne bi trebalo da koriste pilinge.

Ili eventualno koristite veoma blage. To se tako|e odnosi i na osobe koji imaju izrazito osetqivu ko`u jer grub piling mo`e o{tetiti za{titni sloj ko`e koji joj je neophodan.

Pri odabiru gotovog proizvoda obratite pa`wu na to za koju je vrstu ko`e. Naravno, pre samog kori{}ewa ne mo`ete znati da li vam piling odgovara ili ne. Ali za po~etak nemojte koristite grupe i jake preparate.

Posle svakog pilinga obavezno nahranite ko`u hidratantnom kremom i iz ku}e ne izlazite bez za{titnog faktora.

Qu{titi ili jesti s korom este li znali da Novozelan|ani jedu kivi s korom? Da u Engleskoj i danas znaju da pojedu banane bez qu{tewa? Jedno istra`ivawe je pokazalo da godi{we potro{imo oko sat vremena i vi{e na qu{tewe vo}a i povr}a. Da li je to zaista potrebno? Mo`emo li jesti vo}e i povr}e s korom?

Ako pitate stru~wake, sve zavisi od va{eg ukusa. Pravilo je da kod ve}ine vo}a i povr}a mo`ete jesti i koru. Nije opasno po

J

Koje mi farmerice odgovaraju D

obre farmerice su osnova i dobrog stila.

Kad prona|emo savr{ene farke, rado }emo ih kombinovati u svim varijantama – tokom dana i ve~eri. No, misija se nekad ~ini nemogu}om. Koje farmerice odgovaraju kojoj gra|i?

Ako imate du`i gorwi deo tela i kra}e noge, morate pripaziti koji kroj farmerica kupujete jer }ete u protivnom dodatno skratiti svoj dowi deo. Izbegavajte nisko se~ene i uske farmerice koje skra}uju noge, a produ`uju gorwi deo. Za vas su idealne {iroke farmerice koje elegantno prate gra|u va{eg tela. Nemojte kupovati preduge pantalone, a dodatno }ete vizuelno pove}ati svoje noge ako nosite {tikle.

Jedan od naj~e{}ih problema prilikom kupovine farmerki je pronalazak broja koji ide preko kukova, a nije {irok u struku. Ako ste prose~ne visine i te`ine, mo`ete se odlu~iti za pantalone niskog struka. Odli~na i itekako trendi opcija su farmerice visokog struka koje ujedno produ`uju va{e noge.

Ako imate ja~u guzu koju rado `elite da naglasite, ali da ipak donekle prekrijete malo ja~e kukove, odaberite kroj farmerica koje su uske na guzi, ali se lagano {ire. Na taj na~in }ete u prvi plan staviti guzu, a {iroke nogavice ne}e preterano isticati ostatak va{ih oblina. U zavisno-

sti od toga kakav model volite, mo`ete odabrati pantalone koje se tek malo {ire od guze pa daqe, do onih koje imaju potpuno {iroke nogavice.

Devojkama koje su prose~ne gra|e stoje skoro sve farmerice. Pravi draguq u va{em ormanu bi}e tamne farmerice {argarepa kroja koje mo`ete odli~no kombinovati za dnevni stajling, a na {tikle i sve~anu ko{uqu imate kombinaciju za ve~e.

Ako imate izra`ene obline svakako izbegavate {argarepa kroj. Wime }ete samo dodatno naglasiti kukove. Birajte modele koji nisu uski na predelu lista jer }ete na taj na~in ujedna~iti gorwi i dowi deo. Nemojte izbegavati uske krojeve, ali ih kombinujte uz du`e majice i tunike. Ekstremno {iroke farmerice samo }e vizuelno dodatno pove}ati va{e obline. @ene koje su izuzetno mr{ave ~esto nose veoma uske farmerice. Ali, mnogo boqa opcija su farmerice takozvanog de~a~kog kroja koje }e vizuelno nabaciti koju kilu va{oj figuri.

Ako imate tipi~nu `ensku gra|u s malo pove}anim kukovima, odaberite takozvani “butkat” model farmerica – odnosno, du`ina nogavica trebalo bi da se`e do gorwe ivice cipele, a {irina da bude tolika da ispod wih mo`ete da obujete ~izme.

Najgora opcija su pantalone niskog struka koje su uske na predelu listova.

zdravqe niti }ete od toga dobiti te{ke bolove u stomaku. Postoje i qudi koji konzumiraju vo}e i povr}e koje je {to mawe obra|eno, {to zapravo u prevodu zna~i da ga jedu i s korom. Oni jedu ~ak i mango s korom. I banane. A i kore odre|enih vrsta avokada se smatraju pravim delikatesama.

Jedan od razloga zbog ~ega mnogo qudi izbegava da jede koru jeste mi{qewe da je ona puna pesticida. Ustvari, dovoqno je dobro oprati vo}ku pre nego {to je pojedemo. Koristite toplu vodu i vo}ku osu{ite ~istom kuhiwskom krpom. Jedan od razloga

zbog ~ega se ne konzumira kora jesto to {to je kod nekih vrsta previ{e tvrda. To vam ujedno mo`e biti i vodiqa – ako je kora tvrda, vo}ka se mora qu{titi, poput diwe, avokada, papaje.

Ujedno se u kori nalaze brojne hranqive i zdrave materije

koje su neophodne na{em organizmu. Stru~waci savetuju da se ne qu{te jabuke, kru{ke, {argarepa i krastavci. Kako biste bili sigurni da u kori nema pesticida, mo`ete kupovati eko proizvode koji su skupqi, ali im je kora bezopasna.

26

sreda14.april2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

sreda14.april2010.

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/66109-16.

103794 IZDAJEM nov, jednosoban, name{ten stan 31m2, {esti sprat, kod Ribqe pijace. Telefon: 021/461-117 i 064/2538458.

103908 IZDAJEM garsoweru kod Sajma, 27m2. Telefon 063/582757.

104223 IZDAJEM name{tenu garsoweru, sve novo, u Temerinskoj ulici, (Novi Sad), 29m2, 150E. Telefon 063/8318-299.

104323 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u centru grada. Telefon 060/100-61-63.

104401

PRODAJEM jednosoban stan na prvom spratu kod Betanije koji je ukwi`en. Telefon 062/469-662.

104407

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 63. godini preminula na{a draga majka, sestra i baka

PRODAJEM arpaxik holandski `uti i sitan luk, povoqno. Telefon 021-714-374, 064/158-4-008.

103891

Mirku [esti od: supruge Qubice, sinova Ivana i Rajka, }erke Tawe, zeta Aleksandra, unu~adi Nike, Maksa, Erika, Irine, Jana i Bojana.

104477

Radojka Markovi}

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini preminuo na{ dragi

Sahrana je 14. 4. 2010. godine na grobqu u Ba~u.

Ve~no o`alo{}eni: sinovi Goran i Zoran sa porodicama.

104472

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

voqenom

Novak Ristov Ivanovi} iz Ravnog Sela Sau~e{}e primamo u Kapeli u Ravnom Selu, od 11 do 15 ~asova. Sahrana je 14. 4. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Ravnom Selu.

O`alo{}eni: supruga Milka, k}er Dragica, sinovi Dragoqub i Dragan, snajke Radojka, Pava i Rada, unu~ad i ostala rodbina 104465

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Mirku [esti

Posledwi pozdrav dragom kumu

od porodice Putnik.

104474

Posledwi pozdrav stricu, mom ro|i

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

104320 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330.

104279

Posledwi pozdrav voqenom suprugu i ocu

Sahrana je u ~etvrtak, 15. 4. 2010. godine, u 15 ~asova, u Veterniku.

Uvek }e{ biti sa nama.

BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona. Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1, 5.5E/m2. Mogu} deo kompenzacije. Telefon 069/3143714.

104403

PRODAJEM lokal 52m2 u centru Novog Sada - pe{a~ka zona. Opremqen za butik, ukwi`en. Telefon 063/89-23168.

103957 IZDAJEM lokal 100m2 magacina 100m2 Partizanska 40 N. Sad. Telefoni: 063/540-510, 021/444-206.

104057

27

dragom

Sawa Mati} Mirku [esti Sahrana je 14. 4. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. od kumova Juri{i}a.

Mirku [esti

O`alo{}ena porodica: Du{an, Matke, Laza.

Wegov sinovac Dragan [esto sa porodicom.

104475

104478

104473

Posledwi pozdrav,

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i sviwske polutke. Ku}na dostava povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

104338

SPLAVU u Futogu potrebni kuvari, restoranski konobari, konobarice. Telefon 063/890-19-89.

104186

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85495, 66-18-846, 6614-274.

103801 ZDRAVSTVENI radnik sam i rado bih brinula o starim qudima uz ugovor o izdr`avawu. Telefon 064/188-7295.

103808

Nenadu Grozdani}u Uvenuo je na{ pupoqak. Svi ko{arka{i neizmerno tuguju.

Ko{arka{ki savez Vojvodine.

5839/P

28

^ITUQE z POMENI

sreda14.april2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon duge bolesti svoju plemenitu du{u Bogu predala na{a draga majka

Vidosava Kondi}

DNEVNIK

Dana, 15. aprila navr{avaju se dve godine od kako je stalo veliko srce na{eg dragog

Dana, 12. 4. 2010. godine preminula je moja dobra i plemenita majka

prim. dr Bo`imira Savi}a

Miroslava Tucakovi}

neuropsihijatra

ro|. [ari} 18. 8. 1940 - 13. 4. 2010.

Sahrana je u sredu, 14. aprila 2010. godine, u 16.15 sati, na Gradskom grobqu.

Sin Dragoqub i k}erka Mirjana sa porodicama.

ro|. [evi}

Bio nam je oslonac i podr{ka.

Pomen obele`avamo 15. 4. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici. ^uvaju ga u svojim srcima wegovi: supruga Milka, sin Sr|an, k}i Nata{a, unuci Natalija, Aleksandar, Andreja, Lena i Vladan, snaja Suzana i zet Bora Da~i}.

Sada, neka je na nebu ~uvaju an|eli, a ja }u je ve~no s qubavqu ~uvati u svom srcu.

Sahrana je 14. 4. 2010. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu.

O`alo{}en sin Petar.

104359

104431

104442

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Vidi Kondi}

Vidi Kondi}

Wena qubav, plemenitost, blagost i dobrota ostaju ve~no u na{im mislima.

Sestra Mara sa porodicama Bara~kov i Gaji}.

Baba Helena.

104444

104441

Sa bolom javqamo svim prijateqima da je preminula na{a tetka

Posledwi pozdrav voqenoj mami, ta{ti i priji

Nade`da A~

Zorici Panteli}

Sahrana je danas, 14. aprila, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica Feher.

od: }erke Dragane, zeta Qubomira i prijateqa \uragi}.

104413

104433

104430

Posledwi pozdrav voqenom ocu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo godi{wi pomen na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda

Manojlu Grbi}u

26. 4. 1932 - 13. 4. 2010.

Mirku [esti

Po~ivaj u miru.

odr`ati u nedequ, 18. aprila 2010. godine, u Svetom hramu u Beo~in Selu, sa po~etkom u 10 ~asova.

O`alo{}ene porodice: Grbi} i Bo`i}.

Brat Mile, snaja Brana i porodica.

104445

Posledwi pozdrav

ro|. Babi} Sahrana je danas, 14. 4. 2010. godine, u 16 ~asova, iz ka}ke kapele na grobqu.

O`alo{}eni: otac, suprug i deca.

PETOGODI[WI POMEN

^uvala si nas i volela i voqeni nikad ne umiru.

Qubav i toplinu koju si nam pru`ila ~uva}emo u na{im srcima zauvek.

Tvoja Nevena, Rada i Sla|ana.

Brat Borko, snaja Cica i porodica.

104448

104443

104446

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Vidi Kondi}

Posledwi pozdrav dragoj

Zorici Panteli}

od porodice Kasapovi}.

104449

Zorici Panteli}

od porodice Karanovi}.

104450

Jovica Peji}

Mila moja devoj~ice, prolaze godine, a suze se ko biseri ni`u, tebe nema an|ele, a tako si mi blizu.

Tuga za tobom ne prestaje.

Svakoga dana mislim na tebe an|ele moj lepi i sawam tvoj osmeh, tvoje lepe okice boje neba.

April je do{ao i sve se budi, a moje bolno i slomqeno srce samo za tobom `udi.

Moj si `ivot bila, i osta}e{ bebo moja mila.

104438

Dejanu - Deji Dimitrijevi}u

104460

OSMOGODI[WI POMEN dragom suprugu i ocu

Lazaru - Lazi Dimitrijevi}u S po{tovawem te spomiwemo i ~uvamo od zaborava. Po~ivaj u miru dragi na{ Lazo.

Supruga Ranka i k}erka Biqa.

104419

104414

@ana Beqanski

Sa ponosom te spomiwemo i ~uvamo od zaborava, dok `ivimo mi, `ive}e{ i ti u nama. Naslonimo glavu na krilo samo}i, slu{amo zvi`duk vjetra, a znamo da ne}e{ do}i.

Vole te: tvoj sin Jovan i supruga Jela.

DVOGODI[WI POMEN dragom sinu i bratu

Bol i tuga nisu u re~ima, ve} u du{i i na{im srcima. Voqeni nikad ne umiru, oni `ive ve~no u na{im srcima. Patimo za tvojim tragi~nim i preranim odlaskom. Po~ivaj u miru an|ele na{, neka te Bog blagoslovi.

Tvoji najmiliji: majka Ranka i seka Biqa.

^ETVOROGODI[WI POMEN

1962 - 2006.

preminuo 13. 4. 2010. godine.

Sahrana }e se obaviti 15. 4. 2010. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 15.30 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Milka, sin Karlo, }erka Eva i unuk Aleksandar.

104326

od: }erke Tawe, zeta Aleksandra i unuka Bojana.

Zorki Panteli}

od kolega iz kancelarije, plana i analize.

Lajo{ Genevajn

104476

Zorica Panteli}

Miroslavi Tucakovi}

Prijateqica Slava sa porodicom.

Vidi Kondi}

104451

Posledwi pozdrav majci na{eg kolege,

od: sestre Radmile, sestri~ine Jovanke, zeta Milovana i unuka Du{ana i Milo{a.

104409

Posledwi pozdrav

dragoj

Miri Tucakovi}

Po~ivaj u miru napa}ena du{o. od: Mirjane, To{ke, Miwe i Svetozara.

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baki

1939 - 2009.

104455

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 45. godini preminula na{a draga

mojoj

Jelici Dabi}

Jelki Dabi}

U na{im mislima i srcima si zauvek.

Posledwi pozdrav prijateqici

2005 - 2010.

Posledwi mami

pozdrav

Mirinoj

Mariji Lang Gavrilo Marciki} 1961 - 2007. od wenih kolega i saradnika iz laboratorije.

mi se jo{ uvek nadamo da }e{ se odnekud pojaviti, da }e{ do}i i bi}emo opet zajedno. Godine prolaze, bol ne prestaje, samo se pravimo jaki i hrabri.

Vole te najvi{e: supruga Nata{a, sinovi Radoslav i Igor.

S ve~nom ranom u srcu, tvoja mama Milana.

104190

Najdra`i na{

104457

104394

^ITUQE

DNEVNIK

29

sreda14.april2010.

Obave{tavamo prijateqe Ko{arka{kog kluba Novi Sad da }emo komemorativni skup povodom tragi~ne smrti na{eg igra~a Nenada Grozdani}a odr`ati u sredu, 14. 4. 2010. u Amfiteatru SPC Vojvodina u 10 ~asova.

Nenad Grozdani} 1990 - 2010.

S tugom i bolom opra{tamo se od na{eg Grozde.

Pamti}emo te kao uzornog sportistu, odli~nog studenta, talentovanog ko{arka{a i dobrog druga.

ZAUVEK TVOJ KO[ARKA[KI KLUB NOVI SAD. 5841/P

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav, na{em

Nenadu Grozdani}u

Nenadu Grozdani}u

Udru`ewe klubova Ko{arka{ke lige Srbije.

Wegovu mladost, {irok osmeh i ko{arka{ko ume}e uvek }emo pamtiti.

Ko{arka{ki savez Novog Sada.

5840/P

5841-1/P

Opra{tamo se sa tugom i po{tovawem od sportskog prijateqa

Posledwi pozdrav dragom dedi

S tugom se opra{tamo, upu}uju}i posledwi pozdrav

Nenadu Grozdani}u

Nenada Grozdani}a

Novaku Ivanovi}u

JP „Sportski i poslovni centar Vojvodina”.

Kompanija „DDOR Novi Sad” a. d. o.

126/P

302/P

Unuka Sowa, zet Rade, praunuke Nina i Na|a.

104466

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.35 22.45 23.15 23.40 00.30

TV PROGRAM

sreda14.april2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Dokument Kuhiwica Vesti Signali Preokret Vesti Zajedno ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Inspektor Montalbano: Pas od terakote TV Dnevnik Tajna hrane: Pastrmka Izlog strast Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz Sredina Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti - Univerzitet ^ari ribolova ^emu...?

5 memorijal Isidor Baji}-solista Pum Proma{ar Inspektor Montalbano

Bez cenzure (Panonija, 20.00) 06.00 07.25 08.00 08.10 08.35 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.25 14.50 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.35 20.00 20.50 21.00 22.00 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in Bila jednom jedna nedeqa Pri~e iz prirode Tin in Zatvori Beli luk i papri~ica Sajam infonet Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti Poqoprivredan danas U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Vole}u te do smrti Na{ gost: FIP Komerc Ciklonizacija Bez cenzure Kako su uspeli ^uvaj me Vojvo|anske vesti Glas Amerike

06.05 08.00 09.05 10.00 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.25 12.40 13.29 14.13 15.05 15.14 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 19.00 19.30 20.11 21.10 22.11 23.05 00.00 00.15 00.23 01.17 02.39 03.24 04.21 04.40 05.11 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Greh wene majke Vesti Trag Robna ku}a: Za nekoga sve - za svakog pone{to Sjaj trulog novca Dnevnik Sport plus U zdravom telu Istra`iteqi iz Majamija Vi i Mira Adawa Polak Tito-Crveno i crno Vesti 48 sati-svadba Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Svedok 48 sati-svadba Istra`iteqi iz Majamija Dnevnik Evronet Tor~vud No}ni bioskop: Sedam bla`enih devica, film 48 sati-svadba Svedok Oko Trag TV prodaja Verski kalendar

Du{ko Bogdanovi}

Sredina Sportsko novinarstvo, nekada perjanica doma}eg `urnalizma, podu`e je ve} u `estokoj krizi. O tome {ta su uzroci i mo`e li se izle~iti sa autorom razgovora gost “Sredine” Dobrivoje Jankovi}, doajen sportskog novinarstva u Srbiji.

Autor: Du{ko Bogdanovi} (RTV 1, 20.30)

06.35 07.00 08.15 08.30 09.00 09.30 10.15 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.52 23.43 00.05

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam-eko Eko: Dodir Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: [unka Detektiv Putilin Slon Benyamin Bajko kviz Crtani film Dobro ve~e Vojvodino (rom) Poslovni uspeh (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano Detektiv Putilin Tarzan TV prodaja

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.30 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.45 20.00 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Mali lete}i medvedi}i Objektiv Sa vetrom u le|a Prizma Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Neon siti Objektiv NS klinci Integracija Objektiv Novosa|anka Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Sa vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Neon siti Sprint Vitra` Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Sa vetrom u le|a

06.00 09.00 09.30 10.30 18.30

NBA: Denver – San Antonio Pregled FA kup Ful Tilt poker ATP Masters Monte Karlo Barsa TV: Real Madrid – Barselona NBA u`ivo Pregled Moto GP Katar [kotska liga: Dandi junajted – Renyers NBA u`ivo Ful Tilt poker ATP Masters Monte Karlo NBA: San Antonio - Dalas NBA u`ivo

20.15 20.30 20.45 22.45 23.00 00.00 02.00 04.45

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Rat, revolucija, gerila, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Stajl, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

Milan Milutinovi}

Svedok Gost emisije "Svedok" je biv{i predsednik Srbije Milan Milutinovi}, prvi put u javnosti posle osloba|aju}e presude u Hagu. Voditeq emisije je Nenad Q. Stefanovi}.

(RTS 1, 21.10)

06.00 06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 11.40 12.20 13.15 15.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 00.10 00.15 01.00 01.01 02.00 04.00 05.00

Divqa stvorewa Take{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Everest Film: Protiv zakona Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} Moja desna ruka Foks vesti Kviz: Ludi kamen Teka{i Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} Moja desna ruka Film: Malo seksa Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Divqa stvorewa Film: Potpuno budan Ukradena sre}a Srce na dlanu

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

07.10 07.42 08.08 08.32 08.42 09.10 09.19 10.45 10.45 11.10 11.37 12.05

Kuvati srcem Mali medved Mi{a Zverilija Pepa prase Klinika vet Srpsko slikarstvo 1900-1941.

Pri~e o Ondiji Interfejs TV mre`a Eko recept @ivot sa muzikom ^embalo u ~etiri slike

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 11.55 12.45 13.00

18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.25 02.15 02.55

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Bitange i princeze Medijum Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60 Film: Vimbldon Vesti B92 Stawe nacije Indija Bi-Bi-Si na B92: Smrtonosnih 60 Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini s Madagaskara Dolina sunca Indija Film: Laka lova Vesti B92 Medijum Sve }e biti dobro Bitange i princeze Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 10.00 11.40 11.45 12.00 12.45 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 02.45 03.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Mobto Siti kids Daniela Siti Farma - u`ivo Mobto Balkan parti Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Mobto Farma Paparaco potera Trenutak istine Farma - u`ivo Film: Patwa Siti Film: Molitva za qubavnika

13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00

Leticija Kasta

Veliki stan

Fran~eska i Martin `ive zajedno sa nekoliko prijateqa u velikom stanu u Parizu.

Oni jeftino pla}aju stan zahvaquju}i zakonu iz davne 1948. godine koji je uvek na snazi. Wihov bezbri`an `ivot remete vlasnici stana koji poku{avaju da ih na najrazli~itije na~ine isele...

Uloge: Leticija Kasta, Matje Amalrik Re`ija: Paskal Tomas (RTS 2, 22.08) 13.08 14.09 14.35 14.39 16.00 16.34 16.44 17.13 17.44 17.55

21.20 22.08 00.04 00.32 00.57 01.28 01.51

Trezor Klinika Vet Tehnologija danas Pri~a o Indiji Ovo je Srbija Srpsko slikarstvo 1900-1941 Evropa i Srbi @ivotna sredina i zdravqe Enciklopedija Vaterpolo - Evroliga: Partizan - Eger, prenos Datim Fudbal - Lav kup: Crvena zvezda - OFK Beograd, polufinale, prenos Sjaj trulog novca Veliki stan, film U svetu Beokult Dame pevaju Tehnologija danas Trezor

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.25 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 03.30 04.30 05.30

Glas Amerike Rizik Slatka moja Slavni U lavqoj jazbini Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Rizik Top {op Poslovni dan Top {op U lavqoj jazbini Vesti Slatka moja Milica na kvadrat Slike `ivota Doktor Martin Film: Neustra{ivi Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Film: Neustra{ivi Slatka moja Doma}a muzika Poslovni dan

19.04 19.25

Bli~ (Hepi, 10.35) 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 14.10 15.00 15.30 16.05

@ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Do neba Presovawe [edou rajders Kvizi} Presovawe Vesti Skrivena kamera Kartel Vinks Dangube Je l istina

16.15 17.45 18.30 18.55 19.30 20.30 21.15 22.00 22.55 23.10 23.55 00.10 00.20 01.20 02.10

@ivot je lep Tajanstvene pri~e Skrivena kamera Telemaster Rebelde Imperija Kin Karaoke {ou Stefan Braun Muzi~ki koktel Skrivena kamera Luda ku}a Telemaster Fe{n selek{n Kartel Tajanstvene pri~e Film

Paparaco potera Zvezda {este epizode „Paparaco potere“ je folker Yej Ramadanovski. Ekipa je pratila popularnog peva~a nekoliko dana i ustanovila da se peva~ skinuo sa alkohola, te da se bacio na zdrav `ivot...

(Pink, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud

07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program

08.00 Medikal art, 09.00 Karmelita, 10.00 ABS {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Izazov istine, 12.30 Mini koncert, 13.00 Magije misterije ~uda, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Slavni parovi, 23.00 Radim gradim, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda14.april2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

31

OSUMWI^ENA PANDEMIJA GRIPA

13

Pi{e: Zoran Radovanovi}

Vivika A. Foks

SERIJA

Nestali

Kada veterinar iz Bangorea nestane, sumwa pada na dva ribara koje je Pola Galen videla u ~amcu ne{to pre nestanka svog supruga. Dodatna pitawa izaziva istovremeni nestanak lokalne stanovnice Yenis Frakas i otkri}e da je dr Galen imao nekoliko stotina hiqada dolara u sefu...

Uloge: Vivika A. Foks, Katerina Skorsone, Antonio Kortez, Yon Polok Re`ija: Glen Dejvis (Nova TV, 00.15) 08.05 08.15 10.15 11.15 11.45 12.45 13.45 15.45 17.00 17.20 18.15 18.50 19.15 20.00 21.00 23.00 00.00 00.15 01.15 01.45 02.15

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Upitnik, kviz Dnevnik Najboqe godine Farma Privatna praksa Vesti Nestali Sajnfild Bra~ne vode Za~arani

Moj dnevnik Krila ludila Van Gog – kompletna pri~a Abrahomova deca Rimsko carstvo Drugi svetski rat u boji Grobqe gladijatora 1631- razarawe Magdeburga Rimske misterije Ernest Hajnkel – san o letewu Ohbergovi siro~i}i Islamska istorija Evrope Nepotopivi Titanik Lovci na naciste Tajni gradovi Amazona 1870 - Bitka kod Sedana Rimske misterije Ernest Hajnkel – san o letewu

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.20 Morski vukovi Egejskoga mora, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.33 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Re~ i `ivot 15.35 Alpe Dunav Jadran 16.10 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.15 Kod Ane 18.30 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 A sad u Evropu!

21.00 Dosije.hr 21.50 Proces 22.25 Otvoreno 23.55 e-Hrvatska 00.50 Zvezdane staze 01.35 Ru`na Beti

08.10 Silvestrove i ^i~ijeve tajne 08.35 Ulica Somerset 11 09.00 Hana Montana 09.25 Vip Muzi~ki klub 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.25 Vip Muzi~ki klub 14.00 Prijateqi 14.20 Ru`na Beti 15.05 Kod Ane 15.15 Koga briga?

15.45 TV vrti} 16.20 Zvezdane staze 17.05 e-Hrvatska 18.20 @upanijska panorama 18.25 Vaterpolo, EL: Jug - Atletik Barseloneta, prenos 20.10 HNL: Varteks - Dinamo, prenos 22.25 Urednica tabloida 23.10 Volim fudbal 23.35 Ciklus azijskog filma: Psi lutalice, film 01.10 Nabrijani

SERIJA

Urednica tabloida

Lusi obnavqa vezu s mo}nim direktorom studija. Vila i Faber otkriju skandal oko popularne televizijske serije. Pojavi se Holtov brbqivi ro|ak te mu priu{ti pravi fijasko u odnosima s javno{}u.

Uloge: Kortni Koks, Jan Hart, Yo{ Stjuart, Timoti Botoms, Karli Poup, Vil Mekormak, Lora Alen, [anin Sosamon Re`ija: Yon Fortenberi (HRT 2, 22.25)

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Gardijan Sudija Ejmi Pomorska patrola Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Fojlov rat Tajanstvena `ena: Vizija ubistva Pomorska patrola Ne{ Briyis Zakon i red Dobra `ena Zakon i red Ukradena nevinost Love's Abiding Joy Zakon i red

Ketrin Moris

SERIJA

Zaboravqeni slu~aj Tek otkrivene bele{ke paranoidnog besku}nika Pita Skanela navode tim da ponovno otvori slu~aj iz 2004. Pit je podmetnuo po`ar i okrivqen je za ubistvo svoje doktorice, psihijatra Yuli Ramirez...

Uloge: Ketrin Moris, Deni Pino, Yeremi Ret~ford, Tom Beri (RTL, 21.50) 08.10 10.05 10.30 11.15 11.45 12.15 12.35 13.20 14.10 15.50 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 21.00 21.50 22.40 23.50 01.25

Drugo lice Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 „CSI Wujork” Mentalist Zaboravqeni slu~aj Put osvete Re`i me Astro {ou

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razorna laboratorija Kako se to pravi Auta po meri – Berlin Limarska radionica Ameri~ki ~operi Peta brzina u Evropi Prqavi poslovi Gamadatori Vrhunsko graditeqstvo Limarska radionica Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Trgovci automobilima Protiv elemenata prirode U deli}u sekunde De{ifrovawe katastrofe Limarska radionica Gamadatori

08.30 08.45 09.30 13.00 14.00 16.00 18.00 19.10 19.40 19.45 19.50 21.25 21.30 23.00 00.30

Ekstremni sportovi Fudbal Bilijar Fudbal Biciklizam Bilijar Fudbal Olimpijske igre Svi sportovi Kowi~ki sportovi Golf Jedrewe Umetni~ko klizawe Ples Biciklizam

Sukob op{teg i li~nog interesa

Postoje dve osnovne vrste lekova protiv gripa. lesti biti te`i (na primer, trudnice, odoj~ad i Jedni deluju na N komponentu virusnog omota~a, a mala deca, hroni~ni plu}ni bolesnici). Na drugi drugi na proteine koji u omota~u virusa imaju ulona~in formulisana, ali su{tinski malo razli~igu protonskih kanala. Obe komponente su podlota je slede}a lista, koju su decembra 2009. formu`ne mutacijama, {to vodi otpornosti prema odgolisali stru~waci Centara za spre~avawe i suzbivaraju}im lekovima. Za svaku komponentu postoje jawe bolesti SAD, obuhvataju}i 70 odsto svih papo dva standardna leka, a svaki ima svoje generi~ko (pravo) i za{ti}eno (trgova~ko) ime. Vaqa podsetiti na to da postoje dva A (H1N1) virusa, od kojih je jedan sezonski, a drugi pandemijski.

Oni se razlikuju i po strukturi, ali i po otpornosti na lekove.

Ve} mesecima u na{em delu sveta vlada gotovo potpuna monotipija, tj. vi{e od 99 odsto izolovanih sojeva pripada virusu novog gripa, a wegova otpornost prema "tamifluu" je toliko retka da nema prakti~ni zna~aj. Stoga "tamiflu" ostaje lek izbora za grip jer se daje jednostavnije od "relenze".

Ukoliko bi se izmenili pejsa` kru`e}ih virusa gripa i/ili wihova otpornost na lekove, do{li bi u obzir i drugi preparati. U tom slu~aju, ako se bira, treba uzeti u obzir da, prema postoje}im podacima, "flumadin" ima mawe ne`eqenih dejstava od "symmetrela". Lek izbora Istovremenim postojawem u zajednici dva virusa, cijenata koji zbog gripa bivaju bolni~ki le~eni: od kojih je jedan otporan na "tamiflu", izbor bi deca mla|a od dve godine (imaju vi{i rizik od stapao na "relenzu" ili na kombinaciju "tamiflua" rije dece da ispoqe komplikacije i dospeju u boli, recimo, "flumadina". U posebno te{kim slu~anicu); gra|ani stari 65 i vi{e godina (odlikuje ih jevima, a u zemqama koje ga poseduju, do{ao bi u obmali rizik da obole, ali ako se to ve} desi, znatna zir i jo{ nedovoqno ispitani "peramivir", bar za je opasnost od komplikacija); trudnice i porodiqe bolesnike ~iji je `ivot ugro`en. tokom dve sedmice babiwa, bez obzira na ishod Na po~etku sada{we pandemije gotovo op{tetrudno}e (wihov rizik da budu poslate u bolnicu prihva}en bio je stav da treba ne samo le~iti sve ili ne pre`ive bolest je ~etiri do deset puta ve}i obolele ve} i {tititi one koji su s obolelima biu pore|ewu s wihovim negravidnim parwakiwama); li u kontaktu. Taj pristup je po~ivao na strahu od osobe s odre|enim medicinskim stawima i poremepti~jeg gripa i potrebi da se puca iz svih oru`ja. }ajima kao {to su astma, neurolo{ka stawa, hroKada je shva}eno da neprijateq nije tako ubojit i ni~ne plu}ne bolesti, bolesti srca, poreme}aji da je smrtni ishod izuzetak, iskrsla je zabrinutost krvi, endokrinolo{ki poreme}aji, bolesti jetre, zbog tro{ewa municije. I metaboli~ki poreme}aji, pre nego {to se pojavila oslabqen imuni sistem otpornost na "tamiflu", Kada je shva}eno da neprijateq nije usled bolesti i vi{egodibilo je jasno da je ona samo {we le~ewe aspirinima tako ubojit i da je smrtni ishod pitawe vremena, pa je raosoba mla|ih od 19 godina. izuzetak, iskrsla je zabrinutost nije pripremqena politiZa ostale se smatra da zbog tro{ewa municije ka za scenario po kojem je dovoqno osnovno simpsvaki drugi umire osporetomatsko le~ewe radi na pod novim okolnostiubla`avawa bolova i snima, u uslovima kada je rizik umirawa mawi od 1 na `avawa previsoke temperature, ali da lekari tre1.000. Proiza{lo je da treba proceniti da li je boba da ih obaveste kako da uo~e pogor{awe svoje bolest uzela ili }e uzeti ozbiqan tok, pa se tek u tom lesti i kada da tra`e pomo}. Na`alost, ne postoji slu~aju odlu~iti za antivirusno le~ewe. Problem na~in da se unapred prepoznaju one mlade osobe kod je nastao zbog toga {to se ~ekawem gubi dragoceno kojih }e do}i do nepovoqnog toka. Wihov broj jeste vreme, a efekat le~ewa zavisi od hitrine wegove mali i izra`ava se u delovima promila, ali postaprimene. To je dovelo do sukoba op{teg i pojedije zna~ajan kada se ima u vidu masovnost zara`avana~nog interesa: dok je interes dru{tva bio da se wa. Kada je tok bolesti te`ak, "tamiflu" se daje i lek koristi restriktivno da bi se odlo`ila pojamla|oj odoj~adi, mada se pod uobi~ajenim okolnova otpornosti virusa na wega, interes obolelog stima dowom granicom za takvu terapiju smatra uzpojedinca je bio da, ako ve} poseduje lek, za svaki rast od 12 meseci. Me|utim, ako je zbog gripa `islu~aj odmah posegne za wim, ne ~ekaju}i eventualvotno ugro`eno, ~ak i novoro|en~e treba da dobino pogor{awe. je "tamiflu". Nevoqa je {to je u tom uzrastu kliTe razlike i nedoumice vodile su do ~estih izni~ka slika ~esto atipi~na, pa se izgubi dragocemena doktrinarnog pristupa, a uo~avale su se i u no vreme pre nego {to se bolest prepozna. gotovo istovremeno datim preporukama razli~iPorodiqe koje se le~e "tamifluom" mogu nortih institucija. Po revidiranom uputstvu Svetske malno dojiti svoju decu. Standardna dnevna doza za zdravstvene organizacije iz novembra 2009. godine, trudnice i porodiqe je bezbedna, a ne postoje podaantivirusno le~ewe treba zapo~eti {to pre ako su ci o efektu pove}awa doze iznad te granice. Trudu pitawu bolesnici s te{kim ili progresivnim nicama nije dozvoqeno da primaju jedan drugi lek oblikom gripa i osobe s blagim oblikom bolesti, protiv virusnih infekcija ("ribavirin") jer je ali kod kojih postoji povi{en rizik da }e tok bojo{ u fazi ispitivawa, mada je efikasan.

Karli Poup

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko U potrazi za zlatom Tre}eg rajha Dvoboj za ju`nu prugu Nekoliko lekcija o qubavi Tajne KGB-a o ubistvu Kenedija Kratko putovawe u raj Pani~na potera Erotski film

07.30 Traga~: Dolazak tame 09.05 Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 11.00 Sredw{kolski mjuzikl: Maturanti 12.50 Uveli snovi 15.00 Titanik 18.10 Ne ka~i se sa Zohanom 20.05 Ispovest kupoholi~arke 21.50 Pacifik 22.40 Dosadno na smrt - Slu~aj usamqene bele golubice 23.10 Dosadno na smrt - Slu~aj lepe ucewiva~ice 23.40 Propu{ten poziv 01.05 Yo{ua 02.50 ^eki}

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.20

04.00 05.40 08.50 10.20 12.10 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Crni zmajevi Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Dr Finli Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Avanture Jana Tartua Intermeco 3 Glineni golubovi Saut Park Kraqevi novca Dr Finli Pri~a iz rodnog grada Smrtonosni ~as

Qudi pod stepenicama Nikson Nacija vanzemaqaca Prozor spava}e sobe Pustara Loganov beg [oping Do|i da vidi{ raj Situacija Qudi pod stepenicama Povratak ku}i 2 Lezbijske fantazije

Kwigu Zorana Radovanovi}a „Grip“, za 599 dinara, mo`ete kupiti kod Izdava~ke ku}e „Arhipelag“ (Terazije 29/II, 11000 Beograd; tel: 011/33–44–536, 011/33–44–427; mejl: klub@arhipelag.rs; SMS: 063/16–43–609), ili u svim boqim kwi`arama u zemqi.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

sreda14.april2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas je za vas Dan D! Mlad Mesec u va{em znaku, na 24. stepenu! U prevodu, zna~ajan dan za vas jer }ete se suo~iti s partnerom i svima onima s kojima treba da budete u kontaktu. Jedinstvo.

BIK 20.4-20.5.

Povucite se u svoj prostor, s voqenom osobom, fakti~ki ili samo inspirativno, da biste iskoristili pun energetski i simboli~ni kapacitet ovog dana. Nemojte preterivati u hrani i slatki{ima. U`ivajte!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

14. april 2010.

U karijeri imate napetu situaciju, pa neke planove i saradwu zapo~nite ve} od danas ili sutra da biste imali povoqan i po`eqan razvoj situacije. Mo`ete danas posetiti frizera. Veselo!

Va{ intuitivni Mesec ulazi u zagrqaj vatrenom Suncu i reflektuje wegovu toplotu i svetlost. Pazite da se ne ope~ete u kontaktu s partnerom jer je intenzitet energije, emocija i strasti veliki.

Spoj Sunca i Meseca vam prija pa ste u potpunosti svoji i dominatni, podr`ani od partnera. U jedinstvu imate iste ciqeve i zbog toga ra~unajte na to. Dobri zajedni~ki planovi za budu}nost.

Imajte u vidu one koji vam pru`aju podr{ku, bilo u poslu ili privatno, jer od wih mnogo toga zavisi. U osnovi ste savesni, vredni, mada vam nije lako. Ali, to je dobro jer vas oja~ava. Sazrevawe.

VAGA 23.9- 23.10.

S partnerom ste suo~eni o~i u o~i, face to face, têt à têt! [ta re}i, a ne preterati? Mo`ete biti zadovoqni zajedni{tvom, koje se danas potvr|uje. Za samce, nova veza je na pomolu! Akcija!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Imate uspe{ne sastanke i dogovore, bilo poslovno ili na privatnom planu. Ostvarujete ono {to ste `eleli, i boqe nego {to ste zamislili. Iskoristite ovaj dan intenzivno i vatreno, motivisano.

Obratite pa`wu na uku}ane, a posebno na decu i wihove probleme, da im se na|ete tamo gde su slabi i upla{eni. Unosite mir i sigurnost gde god da ste. Nemojte ulagati novac danas.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Danas nemate mnogo strpqewa i razumevawa, vaqda zato {to je mlad Mesec! Ali vam je zato intuicija nagla{ena, pa je oslu{nite i budite strpqivi, onako kako to samo vi umete da budete!

Samo pa`qivo i bez panike, bez `urbe i nemira. Va`no je da budete smireni, da radite po planu i programu, ali istrajno i dosledno. Samo tako mo`ete biti uspe{ni i zaraditi mnogo para.

Osetqivi ste danas, vi{e nego obi~no. Poka`ite dragoj i voqenoj osobi svu ~aroliju svoje ma{te i romanti~no osmislite dan udvoje!

Od danas mo`ete graditi pravi qubavni odnos! Ne putujte.

TRI^-TRA^

Me{ala milk{ejk V REMENSKA

PROGNOZA

POVREMENO

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

12

Sombor

12

Kikinda

12

Vrbas

12

B. Palanka

14

Zrewanin

14

S. Mitrovica 16 Ruma

16

Pan~evo

15

Vr{ac

16

Srbija Beograd

15

Kragujevac

16

K. Mitrovica 17 Ni{

Prsata plavu{a Pamela Anderson nedavno je tresla guzom u {ouu „Ples sa zvezdama”, a sada je to isto radila za vegane. I to doslovno! Za{titnica `ivotiwa promovisala je prvi veganski milk{ejk, i za tu priliku, me{ala je napitak za posetioce doga|aja. Najpoznatija vlasnica plasti~nih petica na svetu, poznata je, osim po skandalima, i po qubavi prema `ivotiwama. Gorqiva za{titnica prava `ivotiwa i ~lanica PET, pridru`ila se kampawi vegana. Na promociji za prvi veganski milk{ejk pojavila su u ultra kratkoj maji~ici i visokim potpeticama. Wen zadatak je bio da napravi {to vi{e napitaka i pokloni ih posetiocima promocije. Ne sumwamo da je nedostajalo posetilaca i konzumenata, s obzirom da posle dugog vremena Pam kona~no ne izgleda istro{eno i ofucano.

19

S KI { OM

Evropa

NOVI SAD: Prete`no obla~no vreme sa povremenom ki{om i pquskovima. Vetar slab do umeren, ujutru ju`ni, a zatim jugozapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 8 do 14 stepeni.

VOJVODINA: Prete`no obla~no sa ki{om povremeno. Vetar pre podne slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni, a po podne zapadni i jugozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 7, a maksimalna 16 stepeni.

SRBIJA: Obla~no sa ki{om i mogu}im lokalnim pquskovima sa grmqavinom. Na severu sve`ije, a na jugu toplije uz kratkotrajne sun~ane intervale. Vetar slab do umeren ju`ni, a popodne jugozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 6, a maksimalna 19 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Sutra sun~ani periodi uz re|u pojavu lokalnih pquskova. U petak ki{ovito i malo sve`ije. U subotu je tako|e mogu}a ponegde ki{a, ali i sun~ani intervali. U nedequ svugde prete`no sun~ano i toplije vreme.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Aktuelna biometeorolo{ka situacija }e se nepovoqno odra`avati na reumati~are i cerebro-vaskularne bolesnike. Oprez je potreban osobame sa visokim krvnim pritiskom. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa i neraspolo`ewe.

Madrid

15

Rim

19

London

16

Cirih

11

Berlin

14

Be~

11

Var{ava

12

Kijev

17

Moskva

14

Oslo

14

VIC DANA @ena i mu` gledaju kviz „Ko `eli biti milioner”. Kad, mu` pita: - Ho}emo li da se mazimo?

- Ne. - Je li to tvoj kona~an odgovor?

- Da, to je moj kona~an odgovor!

- Dobro, onda bih iskoristio yoker „zovi”...

SUDOKU

St. Peterburg 9 Atina

21

Pariz

16

Minhen

10

Budimpe{ta

14

Stokholm

12

2

6 3

4 8

8

7

1

5

6

2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

2 9 4 1 7 5 3 8 6 TISA

SAVA

146 (-8)

Slankamen

350 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

210 (-10)

Zemun

418 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

338 (0)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

426 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

554 (-4)

Titel

362 (-2)

NERA

Novi Sad

268 (-1)

Tendencija stagnacije

Hetin

156 (-10) N. Kne`evac

3

Bezdan

Ba~. Palanka 214 (-6)

106 (8)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

314 (-1)

7

1

S. Mitrovica 438 (-10) Beograd

9

6

Kusi}

5

1

8 4

124 (-6)

7 5 3 6 2 8 9 4 1 5 2 7 4 1 9 8 6 3

374 (-3)

6

Tendencija stagnacije

6 1 8 9 4 3 5 2 7

4 2

9 4 1 3 8 6 2 7 5 3 8 6 7 5 2 4 1 9 4 6 2 5 9 1 7 3 8

6 2

8

2 9

3

5

8 3 9 2 6 7 1 5 4 1 7 5 8 3 4 6 9 2 Re{ewe iz pro{log broja