Dnevnik 14.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

14. i 15. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23406 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Hri stos vas kr se Svim ~itaocima koji slave Uskrs `elimo sre}an praznik i poklawamo im specijalan uskr{wi dodatak.

MI NI STAR PO QO PRI VRE DE, TR GO VI NE, [U MAR STVA I VO DO PRI VRE DE DU [AN PE TRO VI]

Spre ~i }e mo ne po {te ne ot ku pqi va ~e da pre va re pa o re str. 6

SLA VI CA \U KI]-DE JA NO VI], PRED SED NI CA SKUP [TI NE SR BI JE I POT PRED SED NI CA SPS-a

Ne dopustimo da nas uprqaju na{i gresi

Kle ~a li su da u|e mo u vlast, a sad su qu bo mor ni

USKR[WA POSLANICA WEGOVE SVETOSTI PATRIJARHA SRPSKOG GOSPODINA IRINEJA

askrsewe Hrista i Spasiteqa na{eg je, bra}o i sestre i sva na{a duhovna deco {irom vaseqene, „Praznik nad praznicima, i Slavqe nad slavqima“ – ^udo nad svim ~udima i Dar nad svim darovima, koji je Svemogu}i Bog, u Svojoj neizmernoj milosti i qubavi, darovao rodu qudskom. U ovom Daru se nalaze svi darovi; u ovom Blagoslovu svi blagoslovi – kako ovde na zemqi, tako i na nebesima. Vaseqena je ozarena lu~om svetlosti Bo`je istine, a ~ove~anstvo je ispuweno velikom rado{}u, kao najve}im blagom koju nam sa neba {aqe Bo`je Provi|ewe. Ono {to su drevni proroci i Bogom nadahnuti qudi pre mnogo hiqada godina prorokovali, i izabranom narodu Bo`jem saop{tili, dogodilo se javno, veli~anstveno i slavno pred licem mnogobrojnih svedoka i o~evidaca. „Vaskrsni, Gospode, sudi zemqi!“ – zapisao je Prorok Bo`ji; a mi, evo posle toliko vekova, pevamo tu istu pesmu, znaju}i da se ona upravo odnosi na Hristovo Vaskrsewe. Vaskrsewe potvr|uje da je ~ovek stvoren za ve~nost, za besmrtnost, a ne za prolaznost. Sveti Apostoli, videv{i Wegov prazan grob, posvedo~ili su svojim `ivotom ono {to su ~uli, videli i rukama svojim opipali, radosno i neustra{i vo objavquju}i Hristovo

smo Pre~istom Krvqu Spasiteqa na{eg o~i{}eni od praroditeqskog greha; radost, jer kroz Vaskrslog Hrista ulazimo, rukovo|eni Duhom Svetim, „u radost Gospodara svojega“. Vaskrsewem Hristovim izvr{ila se tajna iskupqewa roda qudskog od greha i smrti. Ova nova Pasha Gospodwa otkri va nam istinu da smo pre{li iz smrti u ìvot; i da Hristos ostaje sa nama u sve dane do svr{etka veka. ad znamo da je Gospod sa nama i u nama, treba Wemu i da se obratimo, Wemu svoju tugu i muku da ispo vedimo. On }e nas ute{iti, oja~ati i kroz ovozemaqski ìvot voditi. ûvajmo taj Bo`ji dar u sebi i pazimo, deco na{a duhovna, da Gospo da ne uvredimo kakvim grehom. Iz qubavi prema Wemu, ne dopustimo da nas uprqaju na{i gresi. Kad nas neprijateq napadne, poput Apostola Petra, zavapimo: „Gospo de, spasi me!“ Razume se, u ìvotu }emo doìveti mnoge nevoqe, nepravde i àlosti. Ali znajmo da Gospod – ukoliko smo sa Wim – i najve}u àlost pretvara u radost, jer je rekao Svojim u~enicima i Apostolima: „U svetu }ete imati àlost; ali ne bojte se, Ja sam pobedio svet“. Bogo~ovek je i sam za ìvota doìveo mnogo àlosti, patwi i stradawa. Na Veliki pe tak desio se najve}i i najstra{niji obra~un u sveop{toj istorijskoj borbi izme|u dobra i zla, izme|u istine i neistine, izme|u ìvota i smrti.

ru`jem Bo`jim, da se obu~emo u oklop pravde; a povrh svega toga, da se obu~emo u qubav, koja je sveza savr{en stva. „Ovo vam zapovedam“ – kaè Blagi Hristos – „da qubite jedni druge“; „Po tome }e svi poznati da ste Moji u~enici ako budete imali qubav me|u sobom“; „Od ove qubavi niko nema ve}e, da ko ìvot svoj polo ì za prija teqe svoje“; „Kao {to Otac qubi Mene, i Ja qubim vas; ostanite u qubavi Mojoj“. Eto kakvu nam je zapovest ostavio Hristos. Ni jedan zakonodavac, ni jedan mudrac ovoga sveta, nije mogao izmisliti savr{eniji i blagotvorniji zakon: jasan, jednostavan, koristan i svuda primenqiv. Ovaj zakon je osnov ìvota, tamo gde nema qubavi vlada mr`wa, zlo, porok, greh, haos, zavist, zloba, osveta, uni{tewe ìvota. Ovaj Hristov zakon je svakome dostiàn: u~enom i neu~enom, boga tom i siroma{nom, zdravom i bolesnom, silnom i nemo}nom, geniju i nepi sme nom, starom i mladom. vojim slavnim Vaskrsewem Spasiteq je, u isto vreme, otkrio i nepoklebivost i ìvo tvor nost Svoje Svete Crkve na zemqi, u kojoj ìvi i dela Duh Sveti. Ona je ìvi organizam Boga i Spasa na{ega, Koji se li~no projavquje u Svetoj Liturgiji kroz Svetu tajnu Pri~e{}a, jer Crkvom upravqa i rukovodi Duh Sveti, a ne duh ovoga sveta. Svi mi kr{teni i prosve}eni Duhom Istine posta li smo ~lanovi Crkve Hristove. Zato, svaki od nas silom vere dane nam od Boga, moè da kaè: „Sve mogu u Hristu, Koji mi mo} daje“, neprestano pitaju}i: kakav sam ja ~lan Crkve Hristove? Da li sam poslu{an svojoj Crkvi koja me u~i dobru, ~estitosti, svetosti i plemenitosti; u~i i mene i decu moju? Svo jim Vaskrsewem Hristos sjediwu je s nama na{e mile i drage, ìve i preminule u Pravo slav noj veri. Wime znamo i ose}amo da su oni sa nama i mi sa wima spojeni neraskidivim veza ma u ve~noj qubavi Bo`joj.

str. 3

uzeo na Sebe grehe svega sveta, postradao i vaskr sao, da bi sve qude u~inio sinovima Bo`jim. Ovaj Praznik nam nalaè da svoj ìvot provodimo u punom ose}awu odgovornosti. Du`nosti koje obavqamo – bilo da smo u domu, u poqu, u fabrici za ma{inom, kao u~i teqi i vaspita~i, kao sve{tenosluìteqi i propovednici Istine, kao dràvnici i ~elnici ovoga naroda, da ih obavqamo vaqano i odgovorno. Uvek u ime Boga Koji nas je zadu ìo da qubavqu i `rtvom iskupqujemo vre me svoga ìvota, pri tom ~uvaju}i se da niko zbog nas ne zapla~e i ne bude àlostan. Blagodare}i Vaskrslom Gospodu, svaka nevino prolivena suza ~ove~ja sa~uvana je u nedrima Bogo~oveka. Sto ga, deco na{a duhovna, ~uvajte u qubavi tajnu ìvota koju je ustanovio i osvetio Sam Bog. Ovo radi blagostawa i ugleda na{ega, radi na{e dece – najve}e ga blaga, zbog kojih ìvite i radite. Iskrena vernost i uzajamno pra{ta we da ne izosta ne. o {tuj te i ~uvajte svetiwu hri{}anskoga braka, jer je ona osnov uzvi{ene, zdrave i ~estite porodice. êdomorstvo, najve}i zlo~in ovoga veka, kao kuga se {iri u na{em narodu. Stra{no je i pomisliti da pola miliona nero|ene dece svake godine biva li{eno ìvota, ne ugledav{i svetlost sveta. Supru`nici, imajte na umu re~i Gospodwe: „Ne ubij; jer ko ubije, bi}e kriv sudu“. Iznose}i pred vas, draga bra}o i sestre, zna~aj Svetog Vaskrsewa Hristovog za vascelo ~ove ~an stvo, u o~inskoj qubavi, molimo vas da zdravo i trezve no pazite na doga|a je i vreme u kome ìvimo. Razlikuj mo dobro od zla, privremeno od ve~nog, nepropadqivo od propadqivog. Molimo se Vaskrslom Gospodu da Wegovo Vaskrsewe doìvimo kao svoje sopstveno vaskrsewe i izba vqe we od duhovnih i moralnih bole sti i isku{ewa svake vrste! Neka sve vas u Otaxbini, vas u rasejawu kao i sve qude dobre voqe, obasjaju svetli zraci Hristovog Vaskrsewa. „Ne bojte se, Ja sam pobedio svet. Ja sam vaskrsewe i ìvot, i svaki koji vjeruje u Mene, ako i umre, ìvje}e”, svedo~i nama za nauk Vaskr sli Gospod.

Foto: S. [u{wevi}

Ovo je dan koji stvori Gospod, obradujmo se i uzveselimo se u wemu!

Slede}i broj „Dnevnika” izlazi u ponedeqak, 16. aprila. P PGA TI” RAD NI CI „DU NAV GRU PE AGRE DI GLI BLO KA DU, ALI ZA UTO RAK NA JA VQU JU PRO TEST S VI [E BRO DO VA Pozdravqamo bolesne, poni`ene, radnike...

Vaskrsewe qudima Jerusali ma i Palestine. I oni su, sa @enama Mironosicama, bili prvi vesnici da je Spasiteq sveta, Svojom golgotskom `rtvom i Svojim slavnim vaskrsewem, otvorio rodu qudskom vrata Carstva Bo`jeg „u kojem se milost i istina sreto{e, a pravda i mir poqubi{e“. Vaskrsewe Hristovo nije radost data od ovoga sveta. Izvor te radosti je u dobroti i qubavi Bo`joj; i ona nosi pe~at ve~nosti. Weno postojawe i weno traja we ne zavisi od voqe i vlasti qudi, ve} od svemogu}e voqe i sile Bo`je. Stoga je Spasiteq i rekao u~enicima Svojim da ovu radost niko ne}e uzeti od wih. Svojim slavnim vaskrsewem Spasiteq nam je darovao `ivot ve~ni i radost ve~noga `ivota, jer je „Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli“ – radost, jer je `rtva za na{e spasewe prineta na Krstu, i mi smo na slobodu pozvani; radost, jer

ozdravqamo na{e majke, koje qubavqu danono}no bdiju nad kolevkama svoje dece, na ovaj veliki dan radosti i `ivota. Pozdravqamo bolesne, prezrene, poni`ene i utamni~ene; pozdravqamo sve trudoqubive i radnike, putnike i namernike; u~iteqe i one koji se u~e; pozdravqamo ktitore i prilo`nike, neimare i zadu`binare. Za prognane i izgnane sa svojih ogwi{ta sa verom i nadom molimo se, da Bog obri{e svaku suzu sa lica wihovih. Neprestano se molimo Vaskrslom Hristu za na{u bra}u i sestre na Kosovu i Metohiji. Molimo ih da nikada ne klonu duhom i da ostanu verni svojoj Pravoslavnoj veri na svom i na{em pradedovskom ogwi{tu.

Najtajanstvenije pitawe koje postavqa svaki ~ovek, a koje je jo{ pre nekoliko hiqada godina posta vio Pravedni Jov, glasi: „Kad umre ~ovek, ho}e li oìveti?”. Pred ovim ve~nim pitawem i najve}i umovi sveta sagiwu glave i }ute. A mi Hri{}ani znamo smisao na{eg ìvota, i imamo na{u nadu – a na{a nada je u Vaskrslom Gospodu. „Ja sam vaskrsewe i ìvot; koji veruje u Mene ako i umre ìve}e“ – rekao je Spasiteq sveta. Negde je zapisano da ~ovek po~iwe da umire istog dana kada se i rodi. Ali po~iwe da istoga dana vaskrsava za ìvot ve~ni kada prima Hrista kao svoga Spasiteqa i Gospoda, to jest, kada po~ne ìveti ìvotom po Hristu. Da bismo jevan|elski ìve li, draga bra}o i sestre, potrebno je da se naoruàmo sveo-

Poqoprivreda

Novi Sad 9 Dobrotvorni koncert, se}awe na stradale u „Kontrastu”

Vojvodina 11 U Staroj Pazovi otvorena romska biblioteka

Dru{tvo

str. 9

13 Zrewaninac Bojan Popov na Filozofskoj olimpijadi u Oslu

PO RE ZNI CI VE] ^E [QA JU PO RE SKE PRI JA VE

U Voj vo di ni ima 3.400 bo ga ta {a

Crna

DE^ JA MA [TA NA US KR [WIM JA JI MA: U No vom Sa du je or ga ni zo va na tra di ci o nal na ra di o ni ca na ko joj su ma li {a ni ukra {a va li us kr {wa ja ja. Le po vreme je po slu `i lo, te su klin ci far ba li ja ja na otvo re nom. De ca su mo gla da is pro ba ju raz li ~i te, tra di ci o nal ne i sa vre me ne teh ni ke far ba wa ja ja. Po za vr {et ku ra di o ni ce svi u~e sni ci su do bi li po klo ne, a iza bra na su i tri naj lep {a ja je ta, za ko ja su ma li {a ni do bi li po seb ne na gra de.

str. 7

str. 5 PO BU NA ZBOG DR @AV NIH WI VA U OYA CI MA

[traj ku ju gla |u i ~e ka ju li ci ta ci ju

Ki{a Najvi{a temperatura 19 °S

str. 6

SPORT

n U FK VOJVODINA TRA@E IZLAZ IZ KRIZE

str. 16 – 19

n KUQANI GLEDAJU VOJVO\ANSKI DERBI

Ekonomija 4 Prvih pet meseci u padu i proizvodwa i izvoz 6 Premija po kilogramu podsti~e kvalitet i rod

Re ka pro hod na, Hri stos vaskr se a joj se - Vaistinu vaskrse! spre m ja ~a bra va Ovaj veliki dan, sveti dan, dan Vaskrsewa Gospoda na{ega Isusa Hrista, svojim zna~ewem, svojom porukom i pou kom obavezuje sve nas da svoju veru pravoslavnu ~uvamo i pravilno je ispovedamo. Obavezuje nas da iznad svega – u svakom ~oveku, i u sebi samima – ~uvamo qudsko dostojanstvo. Jer je Sin Bo`ji

NASLOVI

n VATERPOLISTI KRE]U U BITKU ZA TITULU

15 Ukinuta osloba|aju}a presuda za aferu „Pancir” – novo su|ewe Miletu Dragi}u

Kultura 20 U Kikindi u ponedeqak po~iwe Festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine

POLiTikA

14.i15.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PRED SED NI^ KA KAM PA WA

Ta di}: Sr bi ji je po treb na ve li ka ~u var ku }a Kan di dat za pred sed ni ka i li der DS-a Bo ris Ta di} pri su stvo vao je ju ~e tra di ci o nal nom obi ~a ju far ba wa us kr {wih ja ja u po ro di ci Gr ~i} iz se la Ja bu~ ke kraj Laj kov ca, oda kle je po ru ~io da du bo ko ve ru je u us kr snu }e Sr bi je, od no sno tre nu tak ka da }e ona, ka ko je re kao, „po no vo sta ti na no ge i po sta ti sta bil na i raz vi je na ze mqa na sre }u svih svo jih sta nov ni ka”. Ta di} je re kao da su da ni uo~i ve li kog hri {}an skog pra zni ka, Us kr sa, vre me ka da svi pra vo slav ni Sr bi tre ba da mi sle i o dru gi ma i da po {a qu po ru ku mi ra i po mi re wa. – Tre ba da mi sli mo o pro {lo sti, ali iz nad sve ga i o bu du} no sti, jer us kr snu }e Isu sa Hri sta zna ~i sla vqe we `ivo ta, a u sim bo li~ nom smi slu, ja du bo ko ve ru jem i us kr snu }e Sr bi je – ka zao je Ta di}. RE PU BLI^ KA IZ BOR NA KO MI SI JA

Dra gi {i} pod neo kan di da tu ru

Po kret rad ni ka i se qa ka pre dao je ju ~e Re pu bli~ koj iz bor noj ko mi si ji kan di da tu ru Zo ra na Dra gi {i }a za pred sed ni~ ke iz bo re 6. ma ja, ko ju je pot pi si ma po dr à lo 10.800 gra |a na. Po sle pre da je kan di da tu re, Dra gi {i} je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je re kao da }e se, uko li ko po be di na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, strikt no dr à ti Usta va Sr bi je ka da je re~ o ovla {}e wi ma pred sed ni ka i da }e se ob ra ~u na ti s or ga ni zo va nim kri mi na lom. – Kao bu du }i pred sed nik, obe }a vam da }u strikt no po {to va ti Ustav i da ne }u po ku {a ti da pri svo jim ni jed no pra vo ko je po Usta vu ne pri pa da pred sed ni ku, ali }u ustav na ovla {}e wa pred sed ni ka Re pu bli ke ra di ti s ap so lut nom sna gom i ulo ì }u sve na po re da po be di mo or ga ni zo va ni kri mi nal – po ru ~io je Dra gi {i}. Po we go vim re ~i ma, ni jed na is to~ no e vrop ska ze mqa ni je se mo gla po kre nu ti s mr tve ta~ ke dok se ni je ob ra ~u na la s kri mi na lom.

Po kret rad ni ka i se qa ka Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja pro gla si la je ju ~e iz bor nu li stu Po kret rad ni ka i se qa ka za par la men tar ne iz bo re 6. ma ja, ko ja }e na iz bor nom li sti }u bi ti na 12. me stu. Tu li stu je prav no va qa nim iz ja va ma po dr à lo 10.746 gra |a na. RIK je do neo od lu ku i da u pro {i re ni sa stav te ko mi si je kao pred stav ni ci li ste Po kre ta rad ni ka i se qa ka u|u kao ~lan Qi qa na Be na}-[an ti}, a Sne à na Ra ko ~e vi} kao za me nik ~la na. RIK je do sa da pro gla sio za iz bor ne li ste – „Iz bor za bo qi ì vot – Bo ris Ta di}”, ko ja }e bi ti pr va na iz bor nom li sti }u, sle de „Srp ska ra di kal na stran ka – dr Vo ji slav [e {eq”, „Uje diw ni re gi o ni Sr bi je – Mla |an Din ki}”, „ê do mir Jo va no vi} – Pre o kret” i „Po kre ni mo Sr bi ju – To mi slav Ni ko li}”. Na {e stom me stu na iz bor nom li sti }u bi }e „De mo krat ska stran ka Sr bi je – Vo ji slav Ko {tu ni ca”, po tom „Ivi ca Da ~i} – SPS–PUPS–JS”, „Dve ri za ì vot Sr bi je”, „Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra – I{tvan Pa stor”, „Re for mi sti~ ka stran ka – prof. dr Mi lan Vi {wi}„ i „Stran ka de mo krat ske ak ci je – dr Su lej man Ugqa nin”.

On je na po me nuo da se na dan ka da svi pra vo slav ni Sr bi far ba ju us kr {wa ja ja, po seb na pa `wa po sve }u je onom ko je sim bo li zu je ~u va ra do ma. – I Sr bi ji je po treb na jed na ve li ka ~u var ku }a – re kao je Ta di}, is ta kav {i da je iz u zet no va `no ~u va ti tra di ci ju, obi ~a je i kul tu ru na ro da, na na ~in na ko ji to, ka ko je pri me tio, ~i ni i po ro di ca Gr ~i}. Ta di} je uka zao na to da je upra vo to ve o ma va `no i za po li ti ku pri kqu ~e wa Sr bi je ze mqa ma Evrop ske uni je. – I EU u stva ri pred sta vqa jed nu po ro di cu raz li ~i tih kul tu ra i mi `e li mo da i na {a kul tu ra bu de pri sut na u toj ve li koj evrop skoj po ro di ci – re kao je Ta di}.

Ni ko li}: Ni {ta ne mo è spre ~i ti po be du SNS-a Li der Ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e da je uve ren u to da vi {e ni {ta ne mo è spre ~i ti po be du Srp ske na pred ne stran ke na iz bo ri ma 6. ma ja. – Vi dim to po po na {a wu vla sti i wi ho vih slu gu na te le vi zi ji. Vi dim ka ko mon ti ra ju, u po ku {a ji ma da SNS pred sta ve kao ne pri ja te qa Sr bi je, ali ne ma ve }ih ne pri ja te qa Sr bi je od Bo ri sa Ta di }a i De mo krat ske stran ke – re kao je Ni ko li} obra }a ju }i se gra |a ni ma Vla di mi ra ca. On je po zvao vlast da se „le po i mi r no sklo ni” da bi, tvr di on, „na wi ho vo me sto do {li bo qi qu di”. – Sklo ni }e mo se i mi ka da nas bu du po be |i va li bo qi. Ne ka Sr bi jom uvek vla da ju bo qi, jer sa mo ta ko mo è mo na pred – is ta kao je Ni ko li}. On je po ru ~io da se „uce na ma, pret wa ma i po klo ni ma u po sled wi me sec da na ne mo è po be di ti na iz bo ri ma”. Li der na pred wa ka je re kao gra |a ni ma da ne ve ru ju stran ka ma ko je su do sa da bi le u vla sti ka da è sto ko na pa da ju jed na dru gu. – Sve je to la`, opet }e po ku {a ti da se zbr o je do 126, pro tiv SNS-a – is ta kao je on, i do dao da }e zbog to ga na pred wa ci po be du mo ra ti da ostva re sa mi.

Go vo re }i o pi ta wu Ko so va i Me to hi je, Ni ko li} je re kao da u raz go vo ru s broj nim pred stav ni ci ma Evr op ske uni je ni ka da ni je ~uo da je pri zna va we ne za vi sno sti Ko so va uslov za ula zak u EU. – Ali, ako ~u jem ta kav uslov, on da to vi {e ni je moj po sao. Ko so vo ne pri pa da

me ni, ve} Sr bi ji, i o Ko so vu ne mo è da od lu ~u je je dan ~o vek, ve} svi gra |a ni – po ru ~io je Ni ko li}. Ni ko li} je po ru ~io da je ube |en u to da ni {ta dru go osim pro me ne vla sti ne mo è po mo }i Sr bi ji i da u to è li da ube di sve gra |a ne, a ne sa mo svo je pri sta li ce. – @e lim da bu dem pred sed nik svih gra |a na. Ne }u da de lim gra |a ne kao Bo ris Ta di}, ko ji go vo ri da po sto je dve Sr bi je – po ru ~io je Ni ko li}.

Vu ~i}: U pa ni ci su Za me nik pred sed ni ka SNS-a Ale k san dar Vu ~i} re kao je da ne raz u me za {to se Vla da me {a u iz bor nu kam pa wu i kri ti ku je po je di ne pred sed ni~ ke kan di da te. – To sa mo po ka zu je u ka kvoj su pa ni ci vla sti – re kao je Vu ~i}, na po mi wu }i da je Ni ko li }e va iz ja va po gre {no pre ne ta. Di rek tor Kan ce la ri je Vla de za sa rad wu

No vac za pred sed ni~ ke iz bo re Vla da Sr bi je odo bri la je u ~e tvr tak uve ~e na te le fon skoj sed ni ci da se iz te ku }e bu xet ske re zer ve iz dvo ji 1,39 mi li jar da di na ra za spro vo |e we pred sed ni~ kih iz bo ra. Za fi nan si ra we iz bor ne kam pa we pred vi |e no je 843 mi li o na di na ra, dok je za po tre be Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je obez be |e no 548 mi li o na di na ra. Po {to se pred sed ni~ ki iz bo ri odr `a va ju isto vre me no s par la men tar nim i lo kal nim, u bu xe tu Sr bi je }e na taj na ~in bi ti ostva re na u{te da od 600 mi li o na di na ra. Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} je re kao da }e pa re neo p hod ne za pred sed ni~ ke iz bo re bi ti obez be |e ne iz dru gih stav ki bu xe ta, wi ho vom pre ra spo de lom i u{te da ma, i da zbog to ga ne }e bi ti po ve }a ni po re ski na me ti gra |a ni ma i pri vre di. Cvet ko vi} je pod se tio na to da pred sed ni~ ki iz bo ri ni su bi li pred vi |e ni u ovoj go di ni ta ko da ni je pla ni ran ni no vac u bu xe tu, ali da on mo ra da bu de obez be |en, {to je oba ve za Vla de Sr bi je.

s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} ka zao je da je iz ja va To mi sla va Ni ko li }a, u ko joj tvr di da do go vo ri ko je je Sr bi ja po sti gla u po stup ku pre go vo ra s Pri {ti nom we ga ne }e oba ve zi va ti ako po sta ne pred sed nik, „kraj we neo d go vor na i opa sna po dr `a vu”. Vu ~i} na vo di da je Ni ko li} iz go vo rio da ga ne oba ve zu je sve ono {to ni je u skla du s Usta vom.

priâonica “Li der DS Bo ris Ta di} tre ba da me po dr ì u dru gom kru gu iz bo ra”, Mo a mer Zu kor li}. *** Mi, ka da vi di mo pro blem, ne ob u ~e mo piyamu, ne leg ne mo na sti ro por i {traj ku je mo gla |u, jer od to ga gra |a ni ne ma ju ni {ta. Mi se bo ri mo”, Bo ì dar \e li} (DS). *** “ne daj bo è da su tra bu du ras pi sa ni iz bo ri za ge ne ral nog se kre ta ra Un-a, on (Zu kor li}) bi bio pr vi kan di dat. i {to je naj go re, on ve ru je i da bi mo gao po be di ti. E, to je do men ~i ste pa to lo gi je!”, Ra sim Qa ji} (SDpS). *** “pri ~a o sma we wu agen ci ja jed na je od naj ve }ih de ma go {kih te za, pla si ra na od ne zna li ca ko ji ne ma ju poj ma ka ko funk ci o ni {e dr àv ni si stem u pro ce su pri stu pa wa EU. agen ci je obez be |u ju rad na me sta”, Oli ver Du li} (DS). *** “Kad uhap sim al ban ca ko ji {pi ju ni ra za na To, on da se dig ne ce la Evro pa da ga pu stim. na si lu se sa mo si lom od go va ra”, Ivi ca Da ~i} (SpS). *** ne mo è mo pra vi ti vla du i ko a li ci ju s qu di ma ko ji, kad god je ne ki pro blem, ka ù ili idem da {traj ku jem gla |u ili pi ta }e mo gra |a ne na re fe ren du mu ili ne zna mo mi, zna ju gra |a ni, pa ne ka oni ka ù”, Bo ri slav Ste fa no vi} (DS). *** “ni je dan od po nu |e nih od go vo ra je stran ka po {te nih na me ra, bez po li ti~ kog za le |a, ko ja }e une ti ra zum i po {te we u br log zva ni po li ti~ ki ì vot Sr bi je”, \or |e Vu ka di no vi} (no po). *** „ovih da na uni {ta va ju na {e bil bor de u Be o gra du. ako smo mi nor ni, za {to nas se pla {e i {to ne uni {ta va ju bil bor de Ta di }a i ni ko li }a? oni mi sle da }e po de li ti vlast u Sr bi ji, ali mo ram da po no vim ono {to je Mi lo {e vi} re kao – ma lo mor gen”, Ivi ca Da ~i} (SpS). *** „ni Sve ti \or |e se ni je po sve tio dok se ni je ob ra ~u nao s a`da jom, a mi ima mo lak {i ob ra ~un. na ma ne tre ba ni ko pqe, ni stre la, ni luk, sa mo olov ka i ni {ta lak {e ne go za o kru ì ti pra vog”, To mi slav Ni ko li} (SnS). *** „Kom pas za ne na da ân ka jer je auto no mi ja Voj vo di ne u re du, sa mo ako ne ugro à va Sr bi ju, ê di Jo va no vi }u i LDp-u ob ja sni ti da je re pu bli ka Srp ska dr à va srp skog na ro da, pla }e na kr vqu, a ne ge no cid na tvo re vi na, a da je Ko so vo deo Sr bi je i Din ki }u da je ova dr à va pa la na pi ta wi ma pri va ti za ci je”, Du {an Ba ja to vi} (SpS). priredio: P. Klai}

Jo va no vi}: Du àn sam da ka èm isti nu Kan di dat Ko a li ci je „Pre o kret” za pred sed ni ka Sr bi je ê do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e u Le skov cu da je oba ve za po li ti ~a ra ne da bri nu o svom rej tin gu, ne go da kr ~e put i re {a va ju pro ble me, od no sno da bu du li de ri. – Je di ni ciq ko ji vi dim pred na ma je iz grad wa mo der ne, sre} ne i efi ka sne Sr bi je, a u tom po slu }e mo bi ti uspe {ni sa mo ako ka è mo isti nu o uzro ci ma i re {e wi ma svih na {ih pro ble ma – pre no si LDP u sa op {te wu Jo va no vi }e vu po ru ku. Li der Ko a li ci je „Pre o kret„ po ru ~io je da je kraj we vre me da gra |a ni Sr bi je tre ba da se bo re za ì vot u mo der noj, evrop skoj Sr bi ji ka kvu za slu ù ju. – Mo ja oba ve za je da stvo rim po li ti~ ke pret po stav ke za us pe -

{an rad svih ko ji u ovoj ze mqi ì ve. Ako su fa bri ke pro pa le, mo ra mo pra vi ti no ve, sa mo ne sme mo da sto ji mo u me stu, u tom ì vom bla tu u ko jem smo svi jer smo za jed no ta o ci ne spo sob no sti po li ti ~a ra ko ji su ovu ze mqu vo di li – na gla sio je kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je. – Du àn sam da ka èm isti nu da mi svo ju ze mqu mo ra mo da stvo ri mo, a par ti je ko je su nam po nu di li kao me sto na ko jem tre ba da na sta vi mo svoj ì vot ma le su za sva kog od nas. Hteo bih da po de lim s va ma vi zi ju ze mqe u ko joj }e sva ko zna ti {ta }e bi ti su tra. Od vas ne tra ìm da gi ne te, ve} da ì vi te svoj ì vot. Znam da je te {ko, da ste raz o ~a ra ni, ali dok sto ji mo na svo jim no ga ma, du `ni smo da se po na {a mo kao oni ko ji su ve ro va li u svo ju ze mqu.

REKLI SU

Kra si}: Re fe ren dum o Sr bi ji

Jer kov: Ne vi dqi ve di plo me

Po po vi}: Opo ra vak ve li kih si ste ma

– U Sr bi ji se 6. ma ja odr à va ju iz bo ri, ali i re fe ren dum na ko jem }e se od lu ~i ti da li }e Sr bi ja da po sto ji i ka kva }e bi ti – iz ja vio je u Lo zni ci pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Zo ran Kra si}, sa op {te no je iz SRS-a. – Uko li ko po be de pro bri sel ske stran ke, ko je po svo je mi {qe we idu u Bri sel i Va {ing ton, od Sr bi je ne }e osta ti ni {ta. Uko li ko vo li mo Sr bi ju i è li mo da ona po be di, da na pre du je, gla saj te za Srp sku ra di kal nu stran ku. Kra si} je na gla sio da ve li ki broj gra |a na da nas za stu pa upra vo sta vo ve Srp ske ra di kal ne stran ke, „pro ti vi se ula sku Sr bi je u EU, NA TO, i è li pro spa ri tet nu i ure |e nu dr à vu”, na vo di se u sa op {te wu.

Kan di dat ki wa LSV-a za gra do na ~el ni cu No vog Sa da Alek san dra Jer kov upo zo ri la je na to da u Sr bi ji da nas ima oko 60.000 svr {e nih stu de na ta ~i je su di plo me pot pu no ne vi dqi ve pred za ko nom. Ona je no vi na ri ma u No vom Sa du iz ja vi la da su u pi ta wu stu den ti ko ji su se {ko lo va li po ta ko zva nom Bo low skom pro ce su i ko ji su svo je di plo me ste kli u pret hod ne dve go di ne, sa op {tio je LSV. – Wi ho vo zna we se uop {te ne raz li ku je od zna wa ko le ga ko ji su se {ko lo va li po ta ko zva nom sta rom pro ce su, ali se wi ho va zva wa raz li ku ju i za to im je one mo gu }e no da se za po sle i svo je zna we pre to ~e u rad na me sta – na gla si la je Alek san dra Jer kov. – LSV zah te va hit nu iz me nu Pra vil ni ka o vi si ni stru~ ne spre me.

Pot pred sed nik DSS-a Ne nad Po po vi} iz ja vio je to kom po se te No vom Sa du da je ne mo gu }e o~e ki va ti raz voj ma lih i sred wih pred u ze }a bez opo rav ka ve li kih pri vred nih si ste ma. – Ma la i sred wa pred u ze }a na sla wa ju se na krup nu pro iz vod wu i ona se ne mo gu raz vi ja ti ako se ne raz vi ja ju ve li ki pri vred ni si ste mi – is ta kao je Po po vi}, sa op {te no je iz DSS-a. On je, pred sta vqa ju }i eko nom ski pro gram DSSa u Ka }u, is ta kao da }e ova stran ka, ako do |e na vlast, osno va ti in ter vent ni fond za po mo} ve li kim pri vred nim si ste mi ma, kao i raz voj nu ban ku, ~i ja }e osnov na ulo ga bi ti po dr {ka do ma }oj pri vre di. Po we go vim re ~i ma, srp ski pri vred ni ci ne mo gu se tak mi ~i ti s kon ku ren ci jom iz Evrop ske uni je jer ima ju naj sku pqe kre di te u Evro pi i, ka da DSS do |e na vlast, to }e se pro me ni ti.

c m y

politika

dnevnik

14.i15.april2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. INTERVJU: SLA VI CA \U KI]-DE JA NO VI], PRED SED NI CA SKUP [TI NE SR BI JE И POT PRED SED NI CA SPS-a

Kle ~a li su da u|e mo u vlast, a sad su qu bo mor ni Posle desetak godina, SPS ponovo ima kqu~ne funkcije u zemqi, tako {to predsednica Skup{tine Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} zamewuje predsednika dr`ave. Zna~i li to potvrdu ukupne politike SPS-a, ili je za to najzaslu`nija tranformacija koju je stranka pro{la u ove ~etiri godine, nakon {to je sklopila koaliciju s DS-om? Slavica \uki}-Dejanovi}, koja ima i tre}u funkciju – potpredsednice stranke, ocewuje da „kontinuitet pozitivnih aktivnosti SPS-a sigurno postoji, a posle posledweg kongresa na{u politiku smo prilagodili realnim okolnostima i gra|ani su to prepoznali“. – Jedina smo partija vlasti u ovom periodu koja svakog dana ima sve ve}u podr{ku gra|ana i mislim da je to razlog {to se vra}a-

mo na zna~ajne dràvne funkcije. Me|utim, povratak na dràvne funkcije za socijaliste je jo{ ve}a obaveza prema gra|anima, da u ovom te{kom vremenu opravdamo wihova o~ekivawa. l Sme ta li vam {to je deo jav no sti u Sr bi ji va{ od la zak na An dri }ev ve nac oka rak te ri sao kao po vra tak u po {lost? – Svi mi koji smo na politi~koj sceni Srbije smo u posledwih petnaestak godina imali odlaske i povratke, bili mali ili veliki te su takva podela i konstatacije vi{e izraz nekih intimnih, ali na moje veliko zadovoqstvo, retkih razo~arewa zbog te pozicije. Mnogo je bitnije {to ve}ina gra|ana s velikim simpatijama gleda na ~iwenicu da smo na vrlo zna~ajnim dràvnim funkcijama.

Za do voq stvo je sa ra |i va ti sa Skup {ti nom Voj vo di ne l Ka ko oce wu je te sa rad wu sa Skup {ti nom Voj vo di ne i pred sed ni kom po kra jin skog par la men ta [an do rom Ege re {i jem? – Na moje veliko zadovoqstvo, i predsednik vojvo|anskog parlamenta i ja smo shvatili da pozicija predsednika skup{tine nije kabinetska nego `ivotna. Nas dvoje smo sve zajedni~ke teme zajedno radili. Imali smo izvanrednu saradwu i kao institucije, a i personalno. Samo da vas podsetim na zajedni~ki posao u vezi s usvajawem Statuta Vojvodine, kada smo i{li po ~itavoj Srbiji i obrazlagali {ta zna~i davawe saglasnosti u Skup{tini Srbije na taj akt, kako mi shvatamo regionalizaciju. Poku{avali smo da svoju funkciju obavqamo jezikom gra|ana, na terenu. Nedavno sam bila na Danu otvorenih vrata u Novom Sadu, i to je verovatno moja posledwa aktivnost u ovom mandatu kao predsednice parlamenta u Skup{tini Vojvodine u koju sam bila pozvana kao gost. Bilo je zadovoqstvo sara|ivati s poslanicima pokrajinskog parlamenta, s predsednikom Egere{ijem posebno.

l Ta kve oce ne ipak sti ù i od ne kih stra na ka ko je su se de le s va ma u Vla di? – Oni koji su pre ~etiri godine molili da im pri|emo da bi formirali vladu, imaju mnogo razloga da se bave sobom, {ta su oni uradili u ovom ~etvorogodi{wem periodu. Qubomora nije korisna ni za wih, ali {to je jo{ bitnije, ni za gra|ane. l U Sr bi ji se mno gi po na {a ju kao da se ve} zna po bed nik na iz bo ri ma, par la men tar nim i pred sed ni~ kim. Obi~ no se go vo ri da je to SNS ili DS. Гde vi di te SPS u tom sve tlu? – Ovi izbori }e sigurno biti iznena|ewe zato {to gra|ani to ho}e. Partije i politi~ke opcije koje spomiwete dobi}e mesto koje im gra|ani odrede, ali ja mislim da je pozicija SPS-a takva – a na kraju, to i analiti~ari tvrde – da je to jedina partija kojoj rejting raste i da }e izborni rezultat biti zaista veliko iznena|ewe. l Po sto je li za SPS stran ke za ko je bi ste mo gli re }i da ne }e te s wi ma? Je ste li opro sti li Vu ku Dra {ko vi }u i Mla |a nu Din ki }u {to su stal no po ka zi va li „ot klon“ pre ma SPS-u? – Politi~ki ìvot u bliskoj pro{losti pokazao je da su svi politi~ki subjekti sa svima negde bili na vlasti, dakle da svako moè sa svakim, a pri~e „ho}u i ne}u“ su deo predizbornog marketinga. Kada govorite o SPO-u i URS-u, oni su se sve vreme pravdali i sve

vreme ostajali u Vladi, dok jednog trenutka nisu ocenili da }e im predizborna atmosfera biti boqa ako iz we iza|u. l Da li bi Sr bi ja na kon ovih iz bo ra mo gla kro ~i ti u stra na~ ko po mi re we ta ko {to bi bi la for mi ra na ko a li ci ja, ko ju bi ~i ni li DS, SNS i SPS? – Gra|ani }e odlu~ivati o svim koalicijama 6. maja. Sve mogu}nosti postoje. ^iwenica je da }e i oni koji budu u vlasti i oni koji budu u opoziciji morati da budu svesni odgovornosti i toga da nam 2012. godina ne}e biti nimalo lak{a od prethodne. l Da li je od lu ka Bo ri sa Ta di }a da ide na pre vre me ne pred sed ni~ ke iz bo re na ru {i la do bre od no se DS-a i SPS-a? – Ivica Da~i} se nije protivio prevremenim predsedni~kim izborima, ali je smatrao da treba da svi kandidati koji }e u~estvovati u toj trci imaju podjednako vremena. On je zamerio {to je Boris Tadi}, kao predsednik DS-a i dr`ave, krenuo u kampawu pre drugih.

No, to nam nije naru{ilo odnose jer takvu mogu}nost Tadi}u su dali Ustav i zakon. Ali realnost izbora je to da smo sada svi jedni drugima konkurenti. Da~i} je jasno rekao – na{ ciq nije da se bavimo ni To mi sla vom Ni ko li }em, ni Borisom Tadi}em, ni ^e do mi rom Jo va no vi }em, ni Mla|anom Dinki}em, na{ ciq je da ih sve pobedimo. Li de ru va {e l stran ke za me ra ju {to se ni je iz vi nio gra |a ni ma zbog po li ti ke ko ju je vo dio Slo bo dan Mi lo {e vi}. Ima li raz lo ga za to? – Lideru moje stranke trebalo bi da odaju veliko priznawe zbog pozicije i politi~ke stabilno-

Sva ko mo `e sa sva kim, a pri ~e „ho }u i ne }u“ deo su pred iz bor nog mar ke tin ga sti koju imamo u Srbiji. Da pre ~etiri godine lider moje stranke nije doneo odluku da u|emo u vlast – a to je bilo prili~no rizi~no po politi~ki opstanak SPS-a – i da nije imao viziju da treba da radi ovo {to smo ~inili za ~etiri godine, ne bismo imali status kandidata, ne bi bilo dijaloga Beograda i Pri{tine, ne bi Srbija, ukupno gledano, imala boqu poziciju nego 2008. godine. Oni koji su gotovo kle~e}i o~ekivali to wegovo u~e{}e u vlasti i hvalili ga sve vreme, sada se

vra}aju u daleku pro{lost. Pravo da vam kaèm, nas interesuje 2012. i 2013, mi ho}emo da se bavimo sada{wo{}u, nama je politika ovde, sada i sutra – prioritet, a istori~arima ostavqamo da daju mesto svim li~nostima iz politi~kog ìvota iz bliè i daqe pro{losti. l Ka da se po teg ne pi ta we po ro di ce Mi lo {e vi}, je di no o to me go vo ri Mi lu tin Mr ko wi}. Zna ~i li to da on jed ni u SPS-u ima hra bro sti za ta ko ne {to? – Ne radi se o hrabrosti, ve} o tome da je on jedini me|u nama prijateq porodice Milo{evi}. Mi smo svi sa Slobodanom Milo{evi}em imali odre|ene profesionalne relacije, on je bio predsednik na{e partije, ali jedini ~ovek koji je odlazio Milo{evi}u u ku}u, koji je znao decu, suprugu, bio prijateq s wima je Mrkowi}. A Mrkowi} svoje prijateqe nikako ne napu{ta, to je wegov ne samo ìvotni stil nego i sistem vrednosti, i svima nam je zbog toga drag, makar {to ponekad mislimo da mo`da neka wegova izjava moè da se tuma~i na jedan ili drugi na~in. Mi ostali smatramo da i politi~ke li~nosti iz SPS treba da ocene istori~ari. l Ka da bi se po ro di ca Mi lo {e vi} vra ti la u ze mqu, da li bi ste se dru ì li s Mir ja nom Mar ko vi}? – To nikada nisam radila. Pred kraj mandata predsednika Milo{evi}a upoznala sam wegovu suprugu. Pre toga nikakvu privatnu komunikaciju s wom nisam imala i nema razloga da mewam ne{to {to je ve} realnost. Sve tla na Stan ko vi}

ekonomija

14.i15.april2012.

dnevnik

STRA NI ULA GA ^I U GLAV NOM GRADU VOJ VO DI NE

Investitori zaobilaze Novi Sad zbog preskupih placeva Dok se u jav no sti stva ra uti sak da se po je di ni voj vo |an ski gra do vi, po put In |i je, Zre wa ni na ili Su bo ti ce, mal te ne utr ku ju u to me ko }e pri vu }i vi {e stra nih in ve sti to ra i wi ho vih pro iz vod nih po go na, ~e sto se mo `e ~u ti da su No vi Sad pro te klih go di na ula ga ~i iz ino stran stva za o bi la zi li. Iako je vred nost ula ga wa u glav ni grad Voj vo di ne u po sled wih de se tak go di na ube dqi vo ve }a ne go u bi lo ko ji dru gi grad u Po kra ji ni, ~i we ni ca je da je tu re~ uglav nom bi la o in ve sti ci ja ma u fi nan sij ski i uslu `ni sek tor a ne u pro iz vod wu, kao i da su u pi ta wu ma hom bi le akvi zi ci je, od no sno pri va ti za ci ja ve} po sto je }ih kom pa ni ja, a ne otva ra we no vih pred u ze }a i no vih rad nih me sta. Di rek tor Fon da za po dr {ku in ve sti ci ja u Voj vo di ni (VIPfond) Bra ni slav Bu gar ski is ti ~e u raz go vo ru za „Dnev nik” da je glav na pre pre ka ve }em in ve sti ra wu u No vi Sad ogrom na ce na gra |e vin skog ze mqi {ta na tr `i {tu, NO VA TEH NO LO [KA PLAT FOR MA RAZ VO JA

kao i to {to grad ne ma sop stve no ze mqi {te ko je bi po nu dio in ve sti to ri ma po ni `im ce na ma. Pre ma po da ci ma VIP-fon da, ukup na vred nost 50 in ve sti ci o nih

po lo vi na svih ula ga wa u Voj vo di nu, a u fir ma ma u stra nom vla sni {tvu re gi stro va nim u ovom gra du ra di vi {e od 25.000 za po sle nih. Ipak, ve }i na tih ula ga wa od no si

In for ma ci o ne teh no lo gi je, trak to ri... Bra ni slav Bu gar ski ka è da se, ipak, ne mo è re }i da in ve sti ci ja u No vi Sad pret hod nih go di na ni je bi lo. On na vo di pri me re pr ve ki ne ske in ve sti ci je u Sr bi ju, gde se u po go ni ma „Agro voj vo di na me ha ni za ci je” skla pa ju trak to ri za evrop sko tr ì {te, kao i pro iz vod wu „be la rus” trak to ra, te {pan sku fa bri ku omo ta ~a za pre hram be nu in du stri ju „Vi sko fan”. Ta ko |e, do da je, grad je ne dav no po ~eo grad wu pro iz vod nih ha la na Rim skim [an ~e vi ma u ko ji ma bi tre ba lo da bu de sme {te na in du strij ska zo na i za {ta ve} po sto ji in te re so va we stra nih in ve sti to ra. – Na rav no, ni ka ko ne tre ba za bo ra vi ti ni in ve sti ci je u in du stri ju in for ma ci o nih teh no lo gi ja, po {to se No vi Sad pret hod nih go di na pro fi li sao kao cen tar tog sek to ra. No ve kom pa ni je i no va ra na me sta su u IT-sek to ru otva ra li in ve sti to ri iz Ho lan di je, Ne ma~ ke, Fran cu ske, [pa ni je – na vo di Bu gar ski. pro je ka ta ko je su stra ni ula ga ~i na pra vi li u No vom Sa du od 2000. go di ne na o va mo iz no si go to vo 2,3 mi li jar de evra, {to je ot pri li ke

se na pre u zi ma we ve} po sto je }ih kom pa ni ja ko je su no vi vla sni ci sku po pla ti li: pri va ti zo va no je pet ba na ka, jed no od dva naj ve }a

osi gu ra va ju }a dru {tva u ze mqi, te na po slet ku Naft na in du stri ja Sr bi je. Iako je re~ o ogrom nim svo ta ma, gra |a ni No vog Sa da od tog ni su ima li ve li ke ko ri sti po {to se no vac ma hom slio u dr àv ni bu xet, a no va rad na me sta ni su otva ra na. S dru ge stra ne, ula ga wa u otva ra we no vih kom pa ni ja i no vih rad nih me sta, po go to vo u in du stri ji, mo gu se go to vo iz bro ja ti na pr ste jed ne ru ke. – Ap so lut no ni je spor no da ne ma do voq no pro iz vod nih in ve sti ci ja u No vom Sa du. Ali tre ba da bu de mo sve sni to ga za {to je to ta ko i {ta su li mi ti No vog Sa da, od no sno ~i we ni ce da grad tre nut no ne ma ze mqi {te ko je bi po nu dio in ve sti to ri ma – uka zu je Bu gar ski. On na vo di da in ve sti to ri ko ji è le da ulo è u No vi Sad ima ju dve op ci je: da ku pe ze mqi {te po tr ì {nim uslo vi ma, {to je ve o ma sku po, ili da im grad do de li bes plat no ze mqi {te po ured bi Vla de Sr bi je ko ja pod ra zu me va da je re~

o in ve sti ci o nim pro jek ti ma u ko ji ma bi, za grad ve li ~i ne No vog Sa da, mo ra lo da bu de za po sle no naj ma we 1.500 rad ni ka. – Mi u Sr bi ji ta kvih pro je ka ta ne ma mo mno go, a po go to vo ih ne be re mo na dr ve tu. Naj ve }i deo in ve sti ci ja ko je do la ze ov de za po {qa va ju od 10-20 rad ni ka pa do 100, 200, even tu al no 500. Na rav no, ima i ula ga wa s hi qa du ili dve no vo za po sle nih, ali je to ve o ma ret ko. Da kle, grad ne mo è po tom osno vu in ve sti to ru da ti bes plat no ze mqi {te – ob ja {wa va na{ sa go vor nik. S dru ge stra ne, do da je, tre nut na ce na ze mqi {ta ko je tr ì {te zah te va od in ve sti to ra se kre }e od 70 evra po kva drat nom me tru, od no sno 130 evra uko li ko plac ima po treb nu in fra struk tu ru. Bu gar ski oce wu je da „ne po sto ji ta kav in ve sti tor„ ko ji }e do }i u No vi Sad i pla ti ti tu ce nu ako to isto ve} mo è do bi ti u Zre wa ni nu za de set evra po kva drat nom me tru.

SR BI JI NEO P HOD NA OZBIQ NA RE FOR MA

Proizvodwi dodati vrednost Ne ma odr `i vog raz vo ja srp ske pri vre de bez po kre ta wa no vog ci klu sa in du stri ja li za ci je, za {ta je po tre ban kon sen zus dr `a ve, na u ke i eko no mi je, is tak nu to je na Tre }em fo ru mu “Na ci o nal ne teh no lo {ke plat for me Sr bi je”. – Pred na ma je iza zov da po sto je }u in du strij sku pro iz vod wu, ko ja je do mi nant no ba zi ra na na ni skim ob li ci ma pre ra de, tran sfor mi {e mo u pro iz vod wu s vi so kom do da tom vred no {}u – is ta kao je pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi lo{ Bu ga rin.

Po we go vim re ~i ma, sa mo ta kva pro iz vod wa bi }e spo sob na da stva ra glo bal no kon ku rent ne pro iz vo de ko je mo `e mo uspe {no da iz vo zi mo. Bu ga rin je uka zao na to da je pred Sr bi jom ve li ki za da tak da stru ka, na u ka i pri vre da za jed no iz ne su ja san kon cept o to me {ta pod ra zu me va pro ces re in du stri ja li za ci je, ka ko se on mo `e mo de li ra ti i ka ko wi me upra vqa ti u bu du} no sti. On je pod se tio na to da je pre tri go di ne iz PKS-a po kre nu ta ini ci ja ti va za no vi mo del raz vo ja ko ji, ka ko je re kao, po ~i va na “5 I” – na in ve sti ci ja ma, in fra struk tu ri, in du stri ja li za ci ji, ino va ci ja ma i in for ma ci o no-ko mu ni ka ci o nim teh no lo gi ja ma.

Zaustaviti presipawe iz {upqeg u poreze Srp ske fi na si je su u ozbiq noj kri zi, a pr vo {to }e no va vla da mo ra ti da ura di su sva ka ko re for ma po re skoh si ste ma i jav nog sek to ra. – Na ja vqe ne me re {ted we ne }e bi ti do voq ne za po kri va we „ru pe” u bu xe tu te }e bi ti po treb no da no va vla da od mah u|e u hit nu re for mu jav nog sek to ra – iz ja vio je sa rad nik Eko nom skog in sti tu ta Mi la din Ko va ~e vi}. Po we go vim re ~i ma, do sa da {wa fi skal na kon so li da ci ja ne pod ra zu me va ur gent ne i sred wo ro~ ne po te ze jer sve to ima ogra ni ~e ne efek te. – Kom plek sne i du bo ke re for me pod ra zu me va ju ozbiq nu fi skal nu re for mu, a ona ne zna ~i osla wa we na po sto je }e fi skal ne in stru men te i pre ba ci va we te ì {ta s jed nog na dru gi – re kao je Ko va ~e vi}. Ovaj eko no mi sta je na gla sio da bu xet ski de fi cit ni je ni {ta dru go do ma ni fe sta ci ja ak tu el ne eko nom ske po li ti ke, i is ta kao da se fi skal na re for ma ne mo è spro ve sti bez kor po ra ti vi za ci je jav nog sek to ra. Ne mo è se, uka zao je on, raz mi {qa ti o to me da se sma we do pri no si na za ra de a da se po ve }a PDV jer bi se, re ci mo, po ve }a we PDV-a pre li lo na tra `wu, ce ne, ugro zi lo bi po tro {a ~e, ta ko da tu ne kog ne to efek ta ne bi ni bi lo. – Po ve }a we PDV-a bi naj vi {e ugro zi lo si ro ma {ne, od no sno one ko ji naj vi {e tro {e na hra nu, pa bi to ima lo i so ci jal ne po sle di ce – uka zao je na mo gu }i la nac do ga |a wa

Me wa ti i uki nu ti za ko ne Sta men ko vi} je is ta kao i da po je di ne za ko ne tre ba uki nu ti ili ih pro me ni ti. To su po we mu Za kon o pla ni ra wu i iz grad wi, Za kon o oba ve znom pen zij sko-in va lid skom osi gu ra wu, Za kon o jav noj svo ji ni, Za kon o re sti tu ci ji, na crt za ko na o raz voj noj ban ci Sr bi je. Ko va ~e vi}, i oce nio da je mo gu }e re {e we pro {i re we po re ske ba ze. On se osvr nuo i na nep hod nu re for mu pen zij skog si ste ma, na gla {a va ju }i da ne tre ba is kqu ~i ti ni po ve }a we sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zi ju. Po we go vim re ~i ma, pen zij ski fond bi tre ba lo da pre ra ste u in ve sti ci o ni fond, i ta ko no vac ko jim taj fond ras po la `e sta vi u funk ci ju raz vo ja fi nan -

sij skih tr `i {ta. On je is ta kao da bi se Fond PIO mo gao i do ka pi ta li zo va ti ta ko {to bi imao ude la u ze mqi {nim fon do vi ma upra vqa wa grad skim gra |e vin skim ze mqi {tem, {to bi bio do dat ni ka pi tal iz ko jeg bi mo gao crp sti pa re za svo je funk ci o ni sa we. I eko no mi sta Sto jan Sta men ko vi} za lo `io se za re for mu jav nog sek to ra ko ja, po we mu, mo ra da ob u-

hva ti jav nu upra vu, jav ne fi nan si je, jav na pred u ze }a, fon do ve oba ve znog so ci jal nog i zdra stve nog i pen zij skog osi gu ra wa, kao i seg ment upra vqa wa dr àv nom i jav nom imo vi nom. – Ne tre ba za bo ra vi ti da je vi {e ne go po treb na re vi zi ja Za ko na o so ci jal nom i pen zij skom osi gu ra wu, gde iz da va wa za pen zi je ne sme ju da osta nu glav na kom po nen ta bu xet skih iz da ta ka – re kao je Sta men ko vi}. Fi skal ni de fi cit i da qe naj i- zra è ni ji pro blem u eko nom skoj po li ti ci i we go vo re {a va we pod ra zu me va ‘hit no i ra di kal no re {e we’, ko je pre va zi la zi pre u zi ma we ad hok me ra i na ja vqe ne me re {ted we. Sta men ko vi} je is ta kao, po zi va ju }i se na Fi skal ni sa vet, da bi de fi cit op {te dr à ve u pr vom tro me se~ ju mo gao bi ti vi {e ne go dvo stru ko ve }i od iz no sa pred vi |e nog aran `ma nom s MMFom za taj pe riod, od no sno da ga pre ma {i oko 30 mi li jar di di na ra. On se osvr nuo na na ja vqe nu me ru uki da wa PDV-a na opre mu za be be, iz ra à va ju }i sum wu da }e ta me ra da ti od go vo ra ju }e efek te, na ro ~i to ako ni je pred lo è na bi lo ka kva kom pen za ci ja za iz o sta ja we tih pri ho da. Sta men ko vi} je na gla sio i da }e no va vla da mo ra ti i da za bo ra vi do sa da {we do go vo re s MMF-om, te da }e se pra vi ti no vi spo ra zum ‘ko ji }e uva ì ti no ve pa ra me tre’. E. Dn.

– Tu su grad skim vla sti ma ru ke pot pu no ve za ne. One bi mo gle ot ku pi ti ze mqi {te od pri vat nih vla sni ka za 70 ili 100 evra po kva dra tu i po tom ga po nu di ti stra nim in ve sti to ri ma za de set evra, ali bi ta ko na pra vi le ogro man gu bi tak u grad skom bu xe tu. U tom slu ~a ju bi se si gur no su o ~i le s kri ti ka ma u jav no sti da su pri mi le mi to ili op tu `ba ma za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja. Na kra ju, pri vat ni vla sni ci ze mqi {ta bi ih sa svim le gi tim no mo gli op tu ì ti da im ru {e ce nu – uka zu je Bu gar ski. On pro ce wu je da, s ob zi rom na ce nu ze mqi {ta od de set evra u Zre wa ni nu i 15 u In |i ji, ce na kva drat nog me tra u No vom Sa du na slo bod nom tr ì {tu ne bi tre ba lo da pre ma {i 30 evra. – Na rav no, le gi tim no je pra vo vla sni ka ze mqi {ta da tra è ko li ko tra è, ali je pi ta we da li }e na }i iko ga ko }e to da pla ti – uka zu je. V. ^vor kov TR GO VI NE DO BRO SNAB DE VE NE

Bogata vaskr{wa ponuda Tr go vi ne u Sr bi ji do bro su snab de ve ne svim vr sta ma pro iz vo da, tr gov ci su or ga ni zo va li broj ne ak ci je i sni `e wa, a naj vi {e se ku pu ju ja ja, me so i ko la ~i. Tr go vin ski la nac „De lez Sr bi ja„, u ~i jem su sa sta vu „Mak si„ i „Tem po„, obez be dio je po voq ne ce -

ne me sa ta ko da ki lo gram jag we ti ne ko {ta 548,99 di na ra, a pra se ti ne 378,99. Ta ko |e, ove tr go vi ne nu de {i rok iz bor po seb nih se zon ski atrak tiv nih ar ti ka la, po put ~o ko lad nih ja ja, ze ka i dru gih slat ki {a, dok je u „Tem pu„ u po nu di i spe ci jal ni us kr {wi pro gram od bel gij ske ~o ko la de. Iz po nu de ak cij skih pro iz vo da po po voq nim ce na ma u objek ti ma „Mer ka to ra„ i „Ro de„ iz dva ja se ti rol ska ple} ka za 389,90 di na ra ki lo gram, sviw ski but za 369,90, a kup ci ma su na ras po la ga wu i kva li tet ni si re vi tr go va~ ke mar ke „mer ka tor„ po 599,90 di na ra ki lo gram. I tr go vin ski la nac DIS u okvi ru us kr {we ak ci je ima bo ga tu po nu du, u ko joj se iz da ja but bez ko ske za 359 di na ra ki lo gram, ~aj na ko ba si ca za 699, a ku len za 869, kra vqi sir za 289 di na ra, dok je za ceo asor ti man pi le ti ne po pust de vet od sto...

NE O^E KU JU SE SJAJ NIH PR VIH PET ME SE CI

U padu i proizvodwa i izvoz

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

109,3364

111,5678

114,1339

109,0017

Australija

dolar

86,3705

88,1332

90,1603

85,6602

Kanada

dolar

83,0131

84,7072

86,6555

82,7589

Danska

kruna

14,6962

14,9961

15,3410

14,6512

Norve{ka

kruna

14,3413

14,6340

14,9706

14,2974

[vedska

kruna

12,2703

12,5207

12,8087

12,2327

[vajcarska

franak

90,8789

92,7336

94,8665

90,6007

V. Britanija

funta

132,4969

135,2009

138,3105

132,0913

SAD

dolar

83,1708

84,8682

86,8202

82,9162

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 4. 2012. godine

U pr vih pet me se ci ove go di ne in du strij ska pro iz vod wa bi mo gla za be le `i ti pad od ~e ti ri od sto u od no su na isti pe riod 2011, pro ce ne su eko no mi sta i sa rad ni ka Eko nom skog in sti tu ta. O~e ki va wa su da }e po tro {a~ ke ce ne u pr vih pet me se ci ove go di ne u po re |e wu s de cem brom 2011. go di ne po ra sti za 4,2 od sto, dok }e pro met u tr go vi ni na ma lo u istom pe ri o du bi ti ma wi za 2,8 od sto, prog no ze su eko no mi sta iz ne tih u ~a so pi su „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi” ko ji iz da je Eko nom ski in sti tut u sa rad wi s Pri vred nom ko mo rom Sr bi je. Pro ce ne su i da }e iz voz ro be u istom pe ri o du ima ti pad ~e ti ri od sto, dok bi uvoz mo gao po ra sti oko 3,5 po sto. Ka ko se na vo di, mar tov ska an ke ta o kon junk tu ri u do ma }oj in du stri ji do ne la je ne {to bo qe oce ne. Op {ti in di ka tor po slov ne kli me za be le `io je rast od 2,8 pro cent na po e na u od no su na pro -

{li me sec, a naj va `ni ji na laz iz mar ta je re la tiv no vi sok rast in di ka to ra o~e ki va ne pro da je od 16,6 pro cent nih po e na, ~i me je ovaj po ka za teq na sta vio trend ra sta iz fe bru a ra. Kre ta we in di ka to ra o~e ki va ne pro da je, po ve }a va ve ro vat -

no }u opo rav ka tra `we u do ma }oj in du stri ji u na red nom pe ri o du, ali ne uka zu je na ja ~i rast tra `we. U pri log te zi o ane mi~ nom opo rav ku tra `we ide i na laz da se ~ak 50 od sto kom pa ni ja iz ja sni lo da im je naj ve }e ogra ni ~e we u po slo va wu upra vo sla ba tra `wa. Isto vre me no, sve ga 7,1 od sto fir mi is ta klo je pro blem ne do stat ka kre di ta kao naj ve }e ogra ni ~e we u po slo va wu, {to je je dan od naj ma wih pro ce na ta od ka da po sto ji an ke ta ko ju sva kog me se ca spro vo di MAT. Ovaj na laz, na vo di se u ana li zi, po tvr |u je te zu da ban ke tre nut no ima ju no vac, ali ne ma ju kli jen te ko ji ma bi ga pla si ra le. U mar tu je za be le `en re la tiv no vi sok ni vo in fla tor nih o~e ki va wa jer se 70,2 od sto fir mi iz ja sni lo da o~e ku je rast ce na svo jih in pu ta u na red na tri me se ca. Ve ro vat ni raz log za ova kvo kre ta we je po sled we sla bqe we di na ra, kao i rast ce na naf te na glo bal nom ni vou, {to bi za jed no mo glo do pri ne ti ra stu ce na in pu ta.

VLA DA RAS PI SA LA JAV NI PO ZIV

@e le za ri tre ba spa si lac Vla da Re pu bli ke Sr bi je do ne la od lu ku da ob ja vi jav ni po ziv za pro na la `e we stra te {kog part ne ra za „@e le za ru Sme de re vo„. Pra vo na pod no {e we po nu de ima ju prav na li ca ko ja se ba ve eks plo a ta ci jom ru da me ta la i dru gih ru da i pro iz vod wom si ro vog gvo `|a, kok sa, ~e li ka ili fe ro le gu ra i da su u 2011. go di ni ostva ri la pri hod od naj ma we mi li jar du evra ili da

vred n ost wi h o v e po s lov n e imo vi ne iz no si 1,5 mi li jar du evra. Pri ja ve za ot kup tran sak ci o n e do k u m en t a c i j e mo g u se pod no si ti do 27. apri la, a rok za do sta vqa we ko na~ nih oba ve z u j u } ih po n u d a za iz b or stra te {kog part ne ra je 4. maj ove go di ne. Jav ni po ziv za iz bor stra te {kog part ne ra za „@e le za ru Sme de re vo„ }e bi ti ob ja vqen u do ma }im me di ji ma i „Faj nen {el taj msu“, a bi }e do sta vqen di r ekt n o i svim zna ~ aj n im svet skim pro iz vo |a ~i ma ~e li ka. Vla da Sr bi je je do ne la ovu od lu ku u ci qu odr `a va wa kon ti nu i te ta pro ce sa pro iz vod we i obez be |i va wa uslo va za du go ro~ ni raz voj „@e le za re Sme de re vo”.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

14.i15.april2012.

PO RE ZNI CI VE] ^E [QA JU PO RE SKE PRI JA VE

U Voj vo di ni ima 3.400 bo ga ta {a Kri zu su la ne ose ti li i oni ko ji enorm no za ra |u ju. Ta ko je u Voj vo di ni po rez na do h o d ak gra | a n a pri ja vi lo 3.392 `i te qa. Za 2010. u Re g i o n al n i cen tra „No vi Sad” Po re ske upra ve Sr bi je sti glo je 3.500 pri ja va. Isti na, broj ka za 2011. }e se, iz ve sno, po v e } a t i jer ovim spi skom ni su ob u hva }e no stra n i me n a x e r i ko j i ima j u pre b i v a l i { te u Po kra ji ni. S ve }i nom ze ma qa Evro pe iz ko jih oni do la ze Sr bi ja ima za kqu ~en ugo vor o iz be ga va wu dvo stru kog opo re zi va wa. Wi m e je pred v i | e n o da stra ni ob ve zni ci za isti pri hod ne mo ra ju da pla te po rez i kod nas i u ma ti~ noj ze mqi. Ta ko je iz ve sno da }e se spi sak do pu ni ti sre di nom apri la. [to se ti ~e do ma }ih bo ga ta {a, oni su ove go di ne u{li u krug opo re zo va nih ako su za ra d i l i vi { e od tro s tru k og pro se ka pla te za 2011, a to je ove go di ne bi lo 1.898.388 di na ra. Ko li ko je ta kvih bi lo u ve }im gra do vi ma po re zni ci su ve} sa bra li. Vo de No vo sa |a ni – po rez je pri ja vi lo 1.562, dru go pla si ra ni su Pan ~ev ci – 274, sle di Su bo ti ca – 235. ^e tvr ti u zbi ru su Zre wa nin ci – 229, pa Vr {~a ni – 141. Osta lih ima is pod stot ke: u Som b o r u 85, Ki k in d i 68 i Srem s koj Mi t ro v i c i 60. Osta li su se ras po de li li po ma wim op {ti na ma. Sa d a je na re d u Po r e s ka upra va. Ona una kr snim upo re -

Vo di No vo sa |a nin Tre nut no na li sti bo ga ta {a, ka ko je sa op {ti la Re pu bli~ ka po re ska upra va, vo di je dan No vo sa |a nin ko ji je la ne za ra dio 164.482.116 di na ra. Sle di, po vi si ni pri ja ve a na osno vu do sa da ob ra |e nih po da ta ka, gra |a nin iz be o grad ske op {ti ne Sav ski ve nac ko ji je pri ja vio 118.855.499 di na ra. Me |u pr vi ma po vi si ni pri ho da na ko je se pla }a po rez su i oso be s pod ru~ ja Pro ku pqa (48.612.262 di na ra), Ja go di ne (34.562.223 di na ra)..., na vo di se u sa op {te wu. Na ni vou Po re ske upra ve Sr bi je u pr vih 100 ob ve zni ka po vi si ni pri ja ve evi den ti ra no je 86 mu {ka ra ca i 14 è na, do da je se u sa op {te wu, i na vo di da je ve }i na onih ko ji su pri ja vi li opo re zi vi do ho dak is ko ri sti la za kon sku mo gu} nost da ne na ve de svo je za ni ma we. Do da je se i da je u pr vih 100 ob ve zni ka po vi si ni pri ja ve 69 evi den ti ra no u Be o gra du, 18 u No vom Sa du, de vet u Kra gu jev cu a ~e ti ri u Ni {u. Ta ko |e, u pr vih 100 ob ve zni ka evi den ti ran je je dan sta ro sti do 31 go di ne, 91 ima od 31 do 60 go di na, a osam po re skih ob ve zni ka ima vi {e od 60 go di na. Za stu pqe nost za ni ma wa po re skih ob ve zni ka ko ji su na ve li ~i me se ba ve je raz li ~i ta – od di plo mi ra nih eko no mi sta, prav ni ka, in è we ra teh no lo gi je, ma {in skih in è we ra, far ma ce u ta, me na xe ra, pred u zet ni ka, di rek to ra, do dok to ra na u ka.

GU VER NER [O [KI] OP TI MI STA

Ne }e bi ti re ce si je u Sr bi ji

|i va wem po da ta ka sva ke go d i n e ot k ri v a do d at n i broj onih ko ji su mi sli li da }e iz be }i ovaj po rez. Oni ne sa mo da ga ne }e iz Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je be }i ne go }e uz we ga pla De jan [o {ki} iz ja vio je da }e in ti ti i ka znu, ko ja se kre fla ci ja u ze mqi u na red nom pe ri }e od 5.000 do 50.000 di na o du na sta vi ti da pa da, spu sti }e se ra. na naj ni ì ni vo u apri lu, i do kra Osim pla te, u osno vi cu ja go di ne bi }e u zo ni in fla ci o nog za opo re zi va we ula ze i ci qa. pri ho di po osno vu ~lan [o {ki} je na kon fe ren ci ji za stva u uprav nim od bo ri ma no vi na re na po me nuo i da }e no va i sli~ nim te li ma, no vac po qo pri vred na se zo na, ve }i rast do bi jen od za ku pa i iz da re gu li sa nih ce na po sle for mi ra va wa i iz najm qi va wa ne wa sle de }e vla de, pre sta nak va è kret n i n a i po k ret n ih wa ured be o ogra ni ~a va wu tr go stva ri, pri ho di za ra |e ni va~ kih mar ì do ve sti do od re |e od spor ta i sli~ no. nog ra sta in fla ci je u dru goj po lo Na r av n o, nad l e ` ni vi ni go di ne. o~e k u j u da pri h o d i od Is ti ~u }i da NBS osta je pri ova k o en r om n ih za r a d a pro ce ni da }e rast bru to do ma }eg {to pre po~ nu da se sli pro iz vo da Sr bi je u ovoj go di ni bi va ju u dr àv nu ka su. Ob ti 0,5 po sto, on je oce nio da to je ve zni ci su du `ni da pla te po ste skrom no ali da je u ovoj go di ni rez u ro ku od 15 da na od pri je uspeh, ima ju }i u vi du si tu a ci ju u ma re {e wa. Po rez im se ne evro zo ni i okru è wu. [o {ki} je raz re zu je auto mat ski na pri na gla sio i da se za dru gu po lo vi nu ja vqe nu su mu ve} ima ju pra vo go di ne prog no zi ra br ì pri vred na od bit ke. Pri ho di se uma ni opo ra vak, po seb no ima ju }i u vi wu ju za pla }e ni po rez i do du ak ti vi ra we po go na „Fi ja ta” i pri nos za oba ve zno so ci jal no o~e ki va ne do bre re zul ta te po qo osi gu ra we. Pra vo na olak {i pri vred ne se zo ne. ce ima ju i na {i gra |a ni ko ji – Br ì eko nom ski rast vo |en su pri hod ostva ri li van gra ne to iz vo zom o~e ku je se u 2013. go ni ca Sr bi je. Wi ma se ta kvi di ni, s po boq {a wem eko nom ske pri ho di uma wu ju za su mu ko ju si tu a ci je u ze mqa ma ko je su glav ni su ve} uze li po re zni ci s dru tr go vin ski part ne ri Sr bi je i iz ge stra ne gra ni ce. Isto va ì ko jih do la ze stra ne di rekt ne in ve i za stran ce ko ji ov de ostva sti ci je – re kao je on. ru ju pri hod. Ta~ ni je, opo re zu Gu ver ner je oce nio da su me re je se raz li ka ime |u ukup nih {ted we, ko je je usvo ji la Vla da Sr pri ma wa i neo po re zi vog de la bi je, do bar sig nal da se ne za po sta i pla }e nih po re za. Sto pa je vqa vr lo va àn pro blem, ali su pro gre siv na i de set po sto se vr lo ve ro vat no ne do voq no da se pla }a na osno vi cu do 3,79 mi pri ho di i ras ho di ze mqe „do ve du u li o na di na ra a pre ko te su me 15 pro ce na ta. D. V. odr ì vi sklad”.

POQOPRivRedA

14.i15.april2012.

PRO DUKT NA BER ZA

So ja na ra sla na 43,5 di na ra Stabilna cena p{enice, blagi rast cene kukuruza i poskupqewe soje karakteristke su ovonedeqnog trgovawa na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Kukuruzom se trgovalo po prose~noj ceni od 21,12 din/kg (19,55 bez PDV-a), {to predstavqa rast od 0,42 posto. Cena je varirala u vrlo uskom rasponu od 19,50 do 19,60 din/kg. Ako bi neki detaq mogao bar malo da nasluti zna~ajnija cenovna pomerawa i naru{i sliku op{te tr`i{ne stabilnosti, to je podatak da je od sredine nedeqe na tr`i{tu kukuruza dominirala cena od 19,60 din/kg. Da

li je to nagove{taj novog rasta cene ove robe, vrlo brzo }emo dobiti odgovor. No, izvesno je da je kukuruz definitivno kultura u koju na{i poqoprivredni proizvo|a~i imaju najvi{e poverewa. Dokaz za to jesu sada ve} sasvim izvesna o~ekivawa o istorijski rekordnim povr{inama pod ovom ratarskom kulturom – navodi se u saop{tewu Produktne berze. P{enica, u skladu s o~ekivawima, miruje i cena varira oko gravitacionog nivoa od 21,50 din/kg, bez PDV-a. Prose~na cena trgovawa iznosila je 23,24 din/kg (21,51 bez PDV-a), {to je za zanemarqiv rast u odnosu na prose~nu cenu trgovawa u prethodnoj nedeqi. Jedina primetna pomerawa na tr`i{tu se proteklih nedeqa odigravaju na tr`i{tu robe iz soja kompleksa. Soja nastavqa svoj pohod ka novim cenovnim rekordima. Protekle nedeqe cena se pomerila na nov rekord od 43,50 din/kg, bez PDV-a. Ina~e, prose~na cena ove robe je iznosila 46,55 din/kg (43,10 bez PDV-a), i to je rast od 1,41 posto u odnosu na prethodnu nedequ. Sojinom sa~mom s 44 odsto proteina je trgovano po 46,55 din/kg (39,45 bez PDV-a), {to je 3,27 posto ve}a cena u odnosu na onu iz prethodne nedeqe.

INTERVJU

MI NI STAR PO QO PRI VRE DE, TR GO VI NE, [U MAR STVA I VO DO PRI VRE DE DU [AN PE TRO VI]

Spre ~i }e mo ne po {te ne ot ku pqi va ~e da pre va re pa o re – Avans za prole}nu setvu, koji je deo subvencija, dokaz je da }e ovo ministarstvo i ova vlada pomo}i poqoprivrednicima da uspe{no zavr{e najva`niji posao u poqoprivredi i da niko nema razloga da bude nezadovoqan – kaè za „Dnevnik” ministar poqoprivrede Du {an Pe tro vi}, napomiwu}i da svako registrovano poqoprivredno gazdinstvo moè dobiti avans ukoliko u|e u poqoprivrednu proizvodwu ove godine. Podseti mo, avans }e bi ti 1.500 dinara za hektar ìtarica, 2.000 dinara po hektaru za proizvodwu krompira i 4.000 dinara za industrijsko biqe. Ukupno }e, za ove namene, biti izdvojeno tri milijarde dinara. Petrovi} obja{wava da se do iznosa avansa do{lo na osnovu prose~nih prinosa za pojedine kulture u prethodne tri godine, kao i na osnovu povr{ina koje su poqoprivrednici prijavili prilikom svoje aplikacije za regresirano gorivo. l Iako je bilo najava da }e deo vojvo|anskih poqoprivrednika biti nezadovoqan i pobuniti se zbog ukidawa premija po hektaru, a znalo se i da se bliè izbori, koji je bio glavni razlog da promenite politiku premirawa? – Nova poqoprivredna politika je pravedna i ekonomski opravdana. Pro{le godine je 82.000 gazdinstava koristilo subvencije po povr{ini, ove godine je vi{e od 250.000 gazdinstava u{lo u novi na~in subvencionisawa. Tako|e, lane je ne{to vi{e od milion hektara poqoprivrednog zemqi{ta obra|ivano uz podr{ku subvencijama, ove godine 50 posto vi{e, odnosno preko 1,5 milion hektara. Kada donosite pravedne odluke, nije va`no da li je u toku kampawa ili ne. Za takve odluke je uvek pravo vreme. l Paori su kao glavnu zamer ku si ste mu pre mi ra wa po kilogramu naveli tvrdwu da }e otkupqiva~i spustiti otkupnu cenu za onoliko koliko iznose premije. Imate li na~ina da to spre~ite?

– To je jedna od nekoliko manipulacija koje su se mogle ~uti tokom protesta. Pre svega, za klasi~ne subvencije je ove godine izdvojeno 22 milijarde dinara, 20 posto vi{e u odnosu na 18,5 milijardi lane. Podseti}u, pro{le godine je ispla}eno 15 milijardi dinara za meru 14.000 dinara po hektaru i 3,5 milijarde za povra}aj akcize na dizel-gorivo. Ove godine deset milijardi dinara ide na regresirawe goriva za poqoprivrednike, tako da ga oni, kao {to znate, kupuju za 65 dinara litar iako je redovna cena ~ak 141 dinar. Kakve to veze ima s prera|iva~ima? S druge strane, od 12 milijardi dinara, koliko }e biti na raspolagawu za subvencije po koli~ini, oko devet milijardi }e biti ispla}eno za p{enicu, kukuruz i druge `itarice. To tako|e nema nikakve veze s prera|iva~ima. [to se ti~e preostale 2,5 do tri milijarde dinara, koliko }e dobiti na ime premije po koli~ini, proizvo|a~i industrijskog biqa – poqoprivrednici }e bi ti potpuno za{ti }eni.

Cen tar za prog no ze u No vom Sa du

Proizvo|a~i uqa i prera|iva~i soje ve} su se izjasnili da }e paorima pla}ati cenu koja u trenutku otkupa bude va`e}a na Berzi u Budimpe{ti. Ukoliko prera|iva~i ne budu po{tovali svoju re~ – {to ne o~ekujem jer je to suprotno wihovim vital nim in teresi ma – Mi ni starstvo i Vlada }e za{tititi paore tako {to }e otviriti mo-

Pre mi ja po ki lo gra mu pod sti ~e kva li tet i rod

reno 200 hektara „berleja”. JTI je proizvo|a~ima ponudio pro{logodi{we cene, {to, po re~ima menaxera za proizvodwu duvana @eq ka Ana ni }a, ne zna~i da one ne mogu biti korigovane u skladu s promenama cena repromaterijala, {to }e se sagledati uo~i otkupa. Iz lawske proizvodwe JTI je u sen}anskoj fabrici otkupio oko 3.600 tona `utog lista.

U odnosu na pro{lu godinu, u ovoj se o~ekuje oko 500 tona suvog lista vi{e. Kvalitet duvana iz Srbije se nosi s kvalitetom `utog lista u drugim zemqama, tako da se ostvaruje zna~ajan izvoz pa je lane JTI AD „Senta” na tr`i{te EU plasirao srpski duvan vredan 12,5 miliona dolara.

– Pratimo i uvodimo najboqa iskustva u proizvodwi duvana, uvodi se novi sortiment duvana koji su vi{e aromati~ni, iz godine u godinu poboq{avamo kvalitet tako da srpski duvan postaje konkurentan na evropskom tr`i{tu – ka`e Anani}. JTI AD „Senta” neophodnim subvencijama i kreditirawem prati proizvodwu duvana davawem avansa ili materijala koji

gu}nost da ostvare subvenciju i na izvezenu robu, ili na drugi na~in prodatu. l Poqoprivrednici tvrde da se premije nigde u Evropi ne ispla}uju po kilogramu ve} po hektaru. Za{to ste se onda odlu~ili za takav model? – Zemqe EU, u vreme kada su imale prose~ne prinose kakve imamo mi danas u Srbiji, ispla-

Na celoj teritoriji Srbije po~iwe da radi prognozno-izve{tajni sistem – PIS. Uz pomo} tog sistema, koji je uspostavqen u Ministarstvu poqoprivrede, poqoprivredni proizvo|a~i }e biti na najefikasniji na~in upoznati s pojavom svih {teto~ina koje ugro`avaju biqnu proizvodwu. Na taj na~in, kroz u{tede u smawenoj upotrebi sredstava za za{titu biqa i pove}awe koli~ine i kvaliteta biqne proizvodwe, zarada u poqoprivredi }e biti ve}a oko 300 miliona evra na godi{wem nivou. Ministarstvo je nabavilo sve potrebne tehni~ke ure|aje, a u ovaj sistem su ukqu~eni asistenti savetodavaca, poqopoprivredne stru~ne slu`be, a rukovo|ewe ovim sistemom je povereno Stru~noj poqoprivrednoj slu`bi u Novom Sadu koja }e obavqati sve potrebne analize i u najkra}em roku obave{tavati sve zainteresovane. Godi{wi tro{kovi funkiconisawa tog sistema su mawi od milion evra, a pove}awe zarade ve}e od celog agrarnog buxeta.

KOM PA NI JA JTI UGO VO RI LA PRO IZ VOD WU DU VA NA

Kompanija „Japan tobako interne{enel„ (JTI) zavr{ila je ugovarawe proizvodwe duvana za ovu sezonu, ostvaruju}i saradwu s oko 500 proizvo|a~a. S proizvo|a~ima iz Srema zasnivawe proizvodwe duvana sorte „virxinija” ugovorena je na 1.650 hektara, dok je s onima iz Potisja i severne Ba~ke ugovo-

dnevnik

su potrebni za proizvodwu, dok su za zna~ajnija dugoro~na ulagawa u saradwi s bankama obezbe|eni povoqni uslovi za kredite do sedam godina. Zna~ajna su ulagawa u sisteme za navodwavawe, opremu i mahanizaciju da bi se obezbedili preduslovi za sigurnost i postizawe ve}ih prinosa u proizvodwi ùtog lista. Za proizvo|a~e duvana novom uredbom predvi|ena je premija od 20 dinara po kilogramu isporu~enog lista. U ciqu podr{ke poqoprivredi i odràvawa nivoa konkurentnosti srpskog duvana, u Kompaniji JTI smatraju da je neophodno da se usvoji plan podr{ke za period od tri do pet godina. U JTI-ju nagla{avaju da je svaka pomo} dràve za poboq{awe uslova i modernizaciju proizvodwe dobrodo{la, tako da podràvaju sve podsticaje za investirawe u sisteme za navodwavawe, nabavku opreme i mehanizacije {to moè poboq{ati kvalitet i prinos duvana po hektaru. – Duvan je jedan od retkih poqoprivrednih proizvoda koji ima sigurnog kupca i mogu}nost za izvoz. Smatramo da je dobro {to se duvan premira po kilogramu, a ne po hektaru jer je to jedan od na~ina da se podsti~e kvalitet i {to boqi prinos po hektaru – kaè Anani}. M. Mi tro vi}

}ivale su premije ba{ po kilogramu. Ciq na{e poqoprivredne politike danas je, kao {to je u to vreme bilo u zemqama Zapadne Evrope, pove}awe prinosa po hektaru i pove}awe ukupne biqne proizvodwe. Evropska unija je pre{la na subvencionisawe po hektaru kada je donela odluku da re{i pitawe hiperprodukcije i da, u stvari,

smawi proizvodwu, a da qude zadr`i na selu. l Rekli ste da su protesti vi {e po li ti~ ki ne go eko nomski. Paori za 24. april najavquju novu bunu ako se ne udovoqi wihovim zahtevima. Ako protesta bude, kako }e uticati na izborni rezultat? – Kao {to sam rekao, za dobre i pravedne odluke uvek je vreme da budu donete. Siguran sam u to da }e velika ve}ina paora, kao i velika ve}ina svih gra|ana Srbije, prepoznati ispravnost ovakve odluke. Uostalom, samo u Vojvodini je broj poqoprivrednih gazdinstava koja su korisnici subvecnija porastao s pro {log di {wih 22.000 na 60.000 gazdinstava do danas, a o~ekujem da }e ih biti jo{ vi{e. l Pojedine politi~ke partije iz Vojvodine spo~itavaju vam da ste za deset meseci dva puta uspeli da na ulice izvedete gotovo kompletnu mehanizaciju vojvo|anske poqoprivrede? – Pre svega, meni je `ao {to je do protesta uop{te do{lo jer nije postojao razlog da se to desi. A {to se ti~e broja traktora koji su na putevima bili pre desetak dana, samo u jednoj vojvo|anskoj op{tini sredwe veli~ine, ima nekoliko puta vi{e mehanizacije nego {to je 700 do 800 vozila kojima su nezado voq ni po qo pri vredni ci napravili poreme}aj u saobra-

}aju. To je jasan dokaz da velika ve}ina paora ne deli mi{qewe onih koji su protestovali. Kao i da se ovo pitawe zloupotrebqava u politi~ke svrhe. l Isplata subvencija }e biti u 2013. Poqoprivrednici strahuju da bi im novac mogao le}i tek krajem idu}e godine. Zna~i li to da se unapred tro{i slede}i buyet? – Subvenciji }e biti ispla}ene onda kada poqoprivrednici to budu èleli. Onog trenutka kada svo je ì to budu uskladi{tili, posle julske ètve, odmah }e dobiti subvencije. To isto se odnosi i na industrijsko biqe. Kao {to sam rekao, za one koji budu koristili ìtarice za sto~arsku proizvodwu, vrlo brzo }emo utvrditi pravila po kojima }e dobiti subvencije na najbrì mogu}i na~in. Oni poqoprivrednici koji svoj rod budu stavqali u promet u narednoj godini subvencije }e dobiti onda kada taj promet bude izvr{en. l Kako }e se premije za p{enicu i kukuruz ispla}ivati za ìtarice koje se koriste za ishranu stoke na poqoprivrednom gazdinstvu? – To je veliki podsticaj za sto~arsku proizvodwu. Premije }e biti ispla}ene na osnovu registrovanog broja grla stoke koje poqoprivrednici imaju u tovu ili u proizvodwi mleka. Drugi osnov }e biti povr{ine koje }e zasejati ìtaricama. Pravilnik koji upravo spremamo do detaqa }e utvrditi proceduru koja }e, s jedne strane, sto~arima omogu}iti da dobiju premiju za svaki kilogram svojih ìtarica i koji }e, s druge strane, spre~iti zloupotrebe. l Kada }e Srbija dobiti referentnu laboratoriju za mleko i gde }e ona biti? – Re fe rent na la bo ra to ri ja bi tre ba lo da po~ ne da ra di do kra ja go di ne. Ras pi san je kon kurs za pri jem stru~ wa ka u Na ci o nal nu re ferent nu la bo ra to ri ju i ka da taj kon kurs bude za vr {en, bi }e do ne ta od luka o lo ka ci ji la bo ra to ri je za mle ko. S. Glu {~e vi}

PO BU NA ZBOG DR @AV NIH WI VA U OYA CI MA

[traj ku ju gla |u i ~e ka ju li ci ta ci ju Ni posle vi{e od mesec dana protesta poqoprivrednika iz oxa~ke op{tine zbog neodràva wa li ci ta ci je za dr àv no poqoprivredno zemqi{te, nema konkretnih re{ewa, te su sto~ari po~eli da {trajkuju gla|u u op{tinskim prostorijama. Novoizabrana komisija je pre mesec dana preuzela ,,vru} krom pir“, ali, na à lost, ne uspeva da brzo re{i ovu ve} veoma ozbiqnu situaciju. Nezadovoqni sto~ari su ovih dana, kao opomenu, po~eli da kultiviraju wive koje su uzurpatori dràvnog poqoprivrednog zemqi{ta ve} i posejali. – Ovo je bila samo opomena i lokalnoj vlasti i uzurpatorima dràvnog poqoprivrednog zemqi{ta da ne}emo odustati od na{ih zahteva da se {to pre obavi zakonska licitacija – rekao nam je sto~ar iz Oxaka Gra di mir Sta men ko vi}. – Oni koji su se drznuli da svojevoqno obrade dràvnu zemqu, oti{li su i daqe pa su je i posejali, a mi jo{ ne znamo kada }e i da li }e biti licitacije za ovu godinu. Zato smo i zapo~eli {trajk gla|u u prostorijama op{tine i sigurno ga ne}emo prekidati dok se ova sramota ne re{i. – Sigurno je da ne}emo odustati od na{ih zahteva da se {to pre izlicitira dràvno poqoprivredno zemqi{te na zakonit na~in – re~i su poqo-

privrednika iz Oxaka Igo ra \u la i ja. – Treba da reaguju i predstavnici lokalne samouprave i ostali koji su du`ni da ovaj problem re{e. U Komisiji za dodelu dràvnog poqoprivrednog zemqi{ta su nam ranije rekli da kasne zbog neaùrnosti Republi~ke veterinarske inspekcije, odnosno sporosti u prebrojavawu prijavqenih grla stoke, za sto~are koji imaju pravo pre~eg zakupa. – Morali smo jo{ jednom da proverimo svu potrebnu dokumentaciju, da napravimo plan raspodele dràvne zemqe, i ~ekamo saglasnost Ministarstva poqoprivrede, gde nam je raz-

govor zakazan za 18. april – kazao je predsednik Komisije za raspodelu dràvnog poqoprivred nog ze mqi {ta Ne b oj { a Ili}. – Ukoliko nam budu odobrili, mora}e da to u~ini i Skup{tina op{tine. Tek nakon toga moèmo krenuti u realizaciju dodele dràvnog poqo pri vred nog ze mqi {ta. Prednost imaju sto~ari, koji treba da dobiju oko 1.300 hektara, da bi oko 1. maja mogla biti organizovana licitacija za ratare, kojima je namewena povr{ina od preostalih oko 1.900 hektara. Sve {to je pet prethodnih komisija propustilo u protekloj godini, nama se stavqa na teret. S. Mi ler

Kon kurs za vo lon te re Svra ti {ta Eku men ska hu ma ni tar na or ga ni za ci ja ras pi sa la je kon kurs za vo lon te re u Svra ti {tu za de cu uli ce. Obu ka }e bi ti odr `a na to kom ma ja. Pri ja vqe ni kan di da ti bi }e po zva ni na in ter vju sa psi ho lo gom a na kon se lek ci je oda bra ni }e pro }i bes plat nu obu ku za vr {wa~ ke edu ka to re. Rok za pri jav wi va we je 1. maj a pri ja ve tre ba sla ti na mejl sve tla na @e hons org. U pri ja vi tre ba na ve sti ime i pre zi me i kon takt te le fon. A. j.

U KiC „mlADOST” U FUTOGU

U NEDEQU, U KAFEU „TAVERNA”

Po bed nik „Tu ca ni ja de” ide na Ja ho ri nu Ka fe „Ta ver na” or ga ni zu je u ne de qu na Us krs pr vo no vo sad sko tak mi ~e we u tu ca wu ja ji ma: Ka ko je na ja vio vla snik ka f ea Dra g o m ir Jo c i}, naj u s pe { ni j i tak m i ~ a r i, sa naj t vr | im ja j e t om, bi } e na gra |e ni tro dnev nim pu to va wem na Ja ho ri nu.

- Ovo go di {we tak mi ~e we pr vo je ovog ti pa i No vom Sa du, a na da mo se da }e vre me nom „Tu ca ni ja da u Ta ver ni” pre ra sti u tra di ci ju - re kao je Jo ci}. Tu ca ni ja da po }i we u 18 ~a so va, sve ~a ni pro gram otvo ri }e gi tar ski duo, a ula zni ca je us kr {we ja je. Ka fe „Ta ver na” na la zi se u Uli ci Pa vla Pa pa 42. G. ^.

Novosadska 14.i15.april2012.

î ja je us kr {wa {a ra naj lep {a Ma n i f e s ta c i j a „Naj l ep { e us kr {we ja je” odr à va se 14. apri la u 10 ~a so va na pla tou is pred KIC „Mla dost”, Uli ca ca ra La za ra 42, Fu tog. Svi ko ji è le da u~e stvu ju u tak mi ~e wu, tre ba da po ne su jed no ku va no ne bo je no ja je i ma te ri -

jal za ukra {a va we. Za naj u spe {ni je „umet ni ke” obez be |e ne su pri god ne na gra de, dok }e ma li {a ne ani mi ra ti ~la no vi „Mi ni klu ba”. U slu ~a ju lo {eg vrem n a, pro g ram }e se odr `a ti u klu bu KIC-a. A. j.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

SPENS i Ste riji no po zor je slov nom cen tru, po seb no po dig nu tom za ovu pri li ku, oko 500 tak mi ~a ra iz 86 ze ma qa bo ri lo se 15 da na za zva we naj bo qeg u Fo to: S. [u {we vi}

Svet sko sto no te ni sko pr ven stvo, 36. po re du i naj ve }e do ta da, otvo re no je 14. apri la 1981. u No vom Sa du. U sport sko-po -

U mZ „OSTRVO” NA limANU 4, GAjE TRADiCijU

De~ ja ma {ta na us kr {wim ja ji ma

U UliCi BAj^i @iliNSKOG

U uto rak sla vi ne su ve tri sa ta Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i u uto rak vo de ne }e bi ti u Uli ci Baj ~i @i lin skog u pe ri o du od 9do 12 ~a -

so va. Ci ster na sa vo dom bi }e po sta vqe na u kru gu fa bri ke “Hleb” B.m.

U Me s noj za j ed n i c i „Ostr vo” na Li ma nu 4, or ga ni zo va na je tra di ci o nal na ra di o ni ca na ko joj su ma li { a n i iz kom { i l u k a ukra {a va li us kr {wa ja ja. Le po vre me je po slu `i lo, te su klin ci iz kvar ta far ba li ja ja na otvo re nom. De ca su mo gla da is pro ba ju raz li ~i te, tra di ci o- nal ne i sa vre me ne teh ni ke far ba wa ja ja, kao i da se u raz go vo ru s et no lo gom upo zna ju i sa zna ~a jem pro sla vqa w a naj v e } eg hri { }an skog pra zni ka. Po za vr {et ku ra di o ni ce svi u~e sni ci su do bi li po klo ne, a iza bra na su i tri naj lep {a ja je ta, za ko ja su ma li {a ni do bi li po seb ne na gra de. Q. Na.

Pu ne te zge, pu ne o~i

U PlANETARijUmU U ^ETVRTAK PREDAVAwE i POSmATRAwE

Pogled na zvezde

Na u~ no-po pu lar no pre da va w e „Do b ro do { li na Evro pu” bi }e odr `a no u ~e tvr tak, 19. apri la, u 20 sa ti, ,u pro sto ri ja ma Pla ne ta ri ju ma Astro nom skog dru {tva AD NOS. Planetarijum je na gor wem pla tou Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Uko li ko vre men ski uslo vi do zvo le, po sle pre da va wa bi }e or ga ni zo va no po sma t ra w e te l e s ko p i m a sa pla toa kod Op ser va to ri je. Ulaz je bes pla tan. Z. ml.

Fo to: S. [u {we vi}

Jovan Sterija Popovi}

svim ka te go ri ja ma. Ube dqi vo naj bo qi su bi li Ki ne zi. Na pr vom Ste ri ji nom po zor ju, svo je vr snoj smo tri do ma }eh po zo ri {ta, pr vu tak mi ~ar sku pred sta vu 15. apri la 1956. iz ve li su umet ni ci Ju go slo ven skog dram skog po zo ri {ta iz Be o gra da. Igra li su „tra gi~ nu ko me di ju” o la `nim bor ci ma, ko me di ju „Ro do qup ci”, de lo Jo va na Ste ri je Po po vi }a. Od de vet pred sta va iz ce le Ju go sla vi je, ova je do bi la naj vi {e na gra da. N. C.

U vre me naj ve }eg hri {}an skog pra zni ka pro dav ni ce, pi ja ce, te zge, pa i”di vqe pi ja ce” na uglo vi ma, ko je ve} odav no pre po zna je mo po sa mo ni kloj tr go vi ni i ku po vi ni - do bi ju ko lo rit, ko ji ka `e da su sve ~a na vre me na. Ukra si, na lep ni ce za ja ja, ba lo ni; ba{ us kr {we {a re no, za pu ne o~i. Na pi ja ca ma su, na rav no, glav na ja ja, a u pe tak su na Fu to {koj ~e ka la kup ce po ce ni od 17,18 i19 di na ra.Obo je na su ko {ta la 30. A on da su ofar ba na ja ja, ko ja su ipak i pr vo plod do ma }e ra di no sti i qu ba vi a re |e “ar tikl” ko ji se ku pu je, igra la glav nu ulo gu na tr pe zi, za jed no sa ovi ma bez far be, ko ja su ne {to ka sni je po sta la {a re na. G. ^.

nOvOSAdSkA HROnikA

14.i15.april2012.

De`urstva za uskr{we praznike Am bu lan te Do ma zdra vqa „No vi Sad”: Za vre me us kr {wih pra zni ka, do utor ka, 17. apri la u am bu lan ti u Ru me na~ koj 102 pe di ja tri i sto ma to lo zi de `u ra }e 24 sa ta. Le ka ri op {te prak se i me di ci ne ra da }e ra di ti svih da na pra zni ka od 7 do 20 sa ti u objek tu „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Zmaj Og we na Vu ka 19, a u pri grad skim na se qi ma, Ki sa ~u, Ve ter ni ku, Ka }u i Pe tro va ra di nu od 7 do 10 ~a so va. Ti mo vi le karme di cin ska se stra Slu `be za ku} no le ~e we ra di }e u su bo tu i po ne de qak od 7 do 20 ~a so va, a te ren ski teh ni ~a ri ove Slu `be }e sva ko dnev no obi la zi ti pa ci jen te i da va ti im te ra pi ju. Pa tro na `ne se stre }e obi la zi ti be be i po ro di qe svih da na od 7 do 20 ~a so va. Kol cen tar ne }e ra di ti do utor ka, 17. apri la. Mar ke ti: U su bo tu, 14. apri la po usta qe nom rad nom vre me nu ra di }e go to vo sve „Idea„ pro dav ni ce, kao i pro dav ni ce „Uni ve rek spor ta„. Uobi ~a je no rad no vre me ima }e i „Mak si„, „Mi ni Mak si„ i „Tem po Eks pres„, dok }e objek ti „Mak si ja„ i „Tem pa„, ko ji ra de non-stop, bi ti otvo re ni do 22 sa ta. Ne de qa, 15. april je ne rad ni dan za sve pro daj ne objek te „Tem pa„, „Mak si ja„, „Uni ve rek spor ta„ i „Idee„, ko ji }e u po ne de qak, 16. apri la ra di ti uobi ~a je no. Pi ja ce: U su bo tu, 14. apri la i u po ne de qak, 16. apri la za sve pi ja ce, osim Fu to {ke, Naj lon i

Besplatno parkirawe Par ki ra we u gra du za pra znik se ne }e na pla }i va ti. Za vre me pra zni ka }e bi ti de `ur na pa uk slu `ba, ko ja }e sa ra |i va ti sa sa o bra }aj nom po li ci jom.

U Karlovcima lekari ne rade Slu `ba op {te me di ci ne Do ma zdra vqa u Srem skim Kar lov ci ma ne }e ra di ti to kom Us kr {wih pra zni ka, a u slu ~a ju po tre be, pa ci jen ti mo gu u am bu lan ti u Pe tro va ra di nu da po tra `e po mo}. Ni De~ ji dis pan zer ne }e ra di ti do utor ka, a de `ur ni pe di ja tri su u Do mu zdra vqa u Ru me na~ koj 102. Isti slu ~aj je i sa apo te kom pri Do mu zdra vqa. Apo te ka „Apo lo ni ja” ne ra di sa mo u ne de qu, na Vas krs, a osta lim da ni ma bi }e otvo re na. Far ma ci ja „Le ut si” ra di u su bo tu do 17, u ne de qu je za tvo re na, dok u po ne de qak na sta vqa nor mal no da po slu je. Po {ta, Er ste i In te za ban ka u Kar lov ci ma do utor ka }e bi ti za tvo re ne. Kav nta {ke rad no vre me je od 6 do 17 ~a so va. Rad no vre me Fu to {ke pi ja ce je od 6 do 18 ~a so va. U ne de qu, 15. apri la sve pi ja ce, osim Naj lon i Kvan ta {ke, ra de od 6 d 14 ~a so va. Kvan ta {ka pi ja ca ra di }e sva kog da na 24 sa ta,

a Naj lon pi ja ca ra di do ne de qe od 7 do 14 ~a so va. [al t e r i “In f or m a t i ke”: [al ter sa le „In for ma ti ke” u su bo tu i u po ne de qak bi }e za tvo re ne. Ra di se o bla gaj na ma, {al te ri ma

za re kla ma ci je i in for ma ci je. Sme ne na ba ze ni ma Spen sa: Sme ne na ba ze ni ma Spen sa do po ne deq ka su od 9 do 11, od 11.30 do 13.30, od 14 do 16, od 16.30 do 18.30 i od 19 do 21 ~as. No} no ku pa we }e bi ti od 21.30 do 22.30 sa ti. To kom pra zni ka te ni ski te re ni }e ra di ti sva kog da na od 7 do 22 ~a sa. „Zbir ka” sa mo za na ja vqe ne: Zbog pra zni ka Spo men zbir ka Pa vla Be qan skog }e bi ti otvo re na sa mo za una pred na ja vqe ne po se te, dok re dov no rad no vre me po ~i we od 18. apri la. Po {te: Po {ta u me ga mar ke tu „Ro di}” u Te me rin skoj bb za vre me pra zni ka }e ra di ti od 8 do 20.30 sa ti, dok }e po {te u su per mar ke tu „Uni ve rek spor ta” u Uli ci Te o do ra Man di }a, u su per mar ke tu „Al ba” na Fu to {kom pu tu 93, u su per mar ke tu „Uni ve rek spor ta” u uli ci Na rod nog fron ta 73a, te po {ta u Te me ri nu u „Uni ve rek spor tu” u No vo sad skoj uli ci 533, bi ti otvo re ne od 7 do 20 ~a so va. „^i sto }a”: „^i sto }a” }e to kom pra zni ka svo je po slo ve oba vqa ti bez iz me na, pre ma uobi ~a je nom ras po re du. Kon tej ne ri i kan te za sme }e pra zni }e se re dov no, a gra |a ni tre ba u uobi ~a je nim ter mi ni ma da iz ne su kan te za ot pat ke. Pra zni~ ni red vo `we: Auto bu si grad skog pre vo zni ka u po ne de qak, 16. apri la sa o bra }a }e po ne deq nom re du vo `we. U su bo tu }e auto bu si i}i uobi ~a je no, po re du vo `we za taj dan.

PONUDA NEKRETNINA VELIKA, ALI POTRA@WA MALA

Za ku}u na Kamewaru traè bogatstvo Iako su ce ne ne kret ni na pa le, u po pu lar nom na se qu Ka me war, ku }e i da qe vre de ma lo bo gat stvo. Za ku }u od 100 me ta ra kva drat nih u ovom na se qu vla sni ci tra è od 100.000 do 130.000 evra. Vi ken di ce su do sta jef ti ni je i za 70 me ta ra kva drat nih bu du }i vla snik mo ra }e da iz dvo ji 38.000 evra. Po je di ni pro dav ci svo jih 60 kva dra ta ce ne 25.000 evra, ali mo è se na }i i vi ken di ca od 66 kva dra ta za 51.000 evra. Ka ko smo sa zna li u agen ci ji „Ro jal ne kret ni ne”, ce na ku }e ili vi ken di ce u ovom de lu gra da za vi si od mno gih fak to ra. Na ce nu ne kret ni na naj vi {e uti ~e ste pen ure |e no sti in fra struk tu re, ve li -

Konkursi u CK13 Omla din ski cen tar CK13 ras pi su je kon kurs za u~e {}e na ra di o ni ca ma i pre da va wi ma u okvi ru pro jek ta „Ura di sam - fan zin”. Pro je kat }e se od vi ja ti u Omla din skom cen tru od 14. do 20. ma ja, a ob u hva ti }e edu ka ci ju i upo zna va we s ak ti vi sti~ kom {tam pom, stri tar tom, sa mi zdat kul tu rom, kao i prak ti ~an rad iz obla sti {tam pa nih me di ja, is tra ì va~ kog no vi nar stva i di zaj na. Pri ja ve s ime nom, pre zi me nom i krat kom mo ti va ci jom tre ba sla ti na imejl adre su: je le na.tip sin@ck13.org. Rok za pri ja vu je 10. maj. CK 13 ras pi su je i kon kurs za u~e {}e na dvo dnev noj kon fe ren ci ji , ko ja }e bi ti odr à na 19. i 20. ma ja, od 14 do 20 ~a so va u pro sto ri ja ma ove or ga ni za ci je. Po zi va ju se auto ri pu bli ka ci ja, stri po va, fan zi na da pred sta ve svo je do sa da {we an ga ò va we na pu bli ka ci ja ma, ak ti vi zam ko jim se ba ve, kao i svo je pu bli ka ci je. Pri ja ve za kon fe ren ci ju {a qu se na mejl: je le na.tip sin@ck13.org. U pri ja vi tre ba da sto je ime i pre zi me, na ziv pu bli ka ci je i da tum pr vog ob ja vqi va wa, do sa da {we is ku stvo, krat ki opis o sa dr à ju pre zen ta ci je na kon fe ren ci ji. I. D.

~i na pla ca, sta we u ko jem se ku }a na la zi, a kup ci ma je na ro ~i to bit no i da su pa pi ri ured ni. U ovoj agen ci ji tvr de da ce na za ko ju }e se ku }a pro da ti naj vi {e za vi si od to ga ko li ko je ku pac spre man da

- Ima kli je na ta ko ji se ras pi tu ju za ku }e u tom de lu gra da, ali pro da ja je sla ba - ka `e agent pro da je ove agen ci je Ja smi na Mi la no vi}. - Pro da ja ne kret ni na je ina ~e opa la, a ako se od lu ~e da ku -

Na cenu nekretnina najvi{e uti~u stepen ure|enosti infrastrukture, veli~ina placa, stawe u kojem se ku}a nalazi, a kupcima je naro~ito bitno i da su papiri uredni po nu di, jer je po tra `wa ma la, pa pro da vac ~e sto pri sta ne i na ni `u ce nu. U agen ci ji „Bu le var ne kret ni ne” ka `u da je po tra `wa za ku }a ma na Ka me wa ru ma la.

pe ne ku, uglav nom to bu du sta no vi. [to se ti ~e tog de la gra da, naj bo qe se pro da ju vi ken di ce, jer su jef ti ni je, a do bro po slu `e za od mor vi ken dom. [to se sta ro sne gru pe ku pa ca ti ~e, pre ma re ~i ma

^ITAOCI PI[U SMS

Mi la no vi}, pra vi la ne ma. Vi ken di ce pod jed na ko ku pu ju i mla |i i sta ri ji. - U po sled we vre me do sta mla |ih qu di ku pu je vi ken di ce - is ti ~e Mi la no vi}. - Ve ro vat no `e le bar vi ken dom da po beg nu iz gra da, od mo re se u pri ro di i na ne ki na ~in oslo bo de sva ko dnev nog stre sa. Ka ko smo sa zna li u raz li ~i tim agen ci ja ma za ne kret ni ne, ~e sti su i slu ~a je vi da qu di ku pu ju vi ken di ce ka ko bi se u wi ma traj no na sta ni li. Po {to su ove ku }i ce do sta jef ti ni je od sta no va u gra du, a qu di ne ma ju do voq no nov ca da ku pe ne kret ni nu u gra du, ovo im je jed no od pri hva tqi vih re {e wa. N. R.

dnevnik RASPORED BOGOSLU@EWA

Velika subota Sve ta li tur gi ja: u cr kvi na Kli si u 10 ~a so va, u hra mu na Te le pu u 12 , u Al ma {koj cr kvi u 12.30, u Ni ko la jev skoj i cr kvi na No vom na se qu u 13 ~a so va i u Sa bor noj cr kvi u 13.30 ~a so va. Ju tre we: u po no} u Sa bor noj , Us pen skoj, Al ma {koj cr kvi i hra mo vi ma na Kli si i na No vom na se qu, u pro du `et ku pr va sve ta li tur gi ja.

Srem ski Kar lov ci: Sa bor na cr kva - li tur gi ja sv. Va si li ja Ve li kog u 9.30 sa ti, Vas kr {we ju tre we sa po de lom vas kr {wih ja ja u 24 sa ta. Gor wa cr kva - sve ta li tur gi ja u 9 sa ti. Do wa cr kva - sve ta li tur gi ja u 8 sa ti.

Uskrs Ju tre we: u Ni ko la jev skoj cr kvi u 5 ~a so va, u cr kvi na Te le pu u 7, u obe cr kve u na stav ku se slu `i sve ta li tur gi ja. Sve ta li tur gi ja : u Sa bor noj, Us pen skoj , Al ma {koj i u cr kvi na Bi stri ci u 9 ~a so va. Ve ~er we: u Al ma {koj cr kvi u 18 ~a so va, u Sa bor noj, Us pen skoj, Ni ko la jev skoj i cr kva ma na Te le pu i na Bi stri ci u 19 ~a so va. Srem ski Kar lov ci: Sa bor na cr kva - sve ta ar hi je rej ska li tur gi ja u 9.30 sa ti, pas hal no ve ~er we u 18 sa ti. Gor wa cr kva - ju tre we i sve ta li tur gi ja u 2 sa ta. Do wa cr kva - sve ta li tur gi ja u 2 sa ta.

SNS ^ESTITAO VASKRS PO JULIJANSKOM KALENDARU

Verom kroz isku{ewa Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke ~e sti tao je Vas krs, sim bol mi ra, to le ran ci je, slo ge i raz u me va wa me |u qi di ma, svim hri {}a ni ma pra vo slav ne ve ro i spo ve sti uz `e qu da im dan Hri sto vog Vas kr se wa bu de pu to kaz ka ko da op ti mi zmom i ve rom pre bro di mo sva

is ku {e wa vre me na u ko jem `i vi mo. „Ne ka sim bo li ka ovog ve li kog pra zni ka bu de na dah nu }e i ve ra u bo qu bu du} nost i ob no vu svih onih vred no sti ko je nas zbli `a va ju i ~i ne bo qim qu di ma”, na vo di se u ~e stit ki GO SNS-a. Z. Ml.

Takmi~ewe za najlep{u fotografiju Na grad ni fo to - kon kurs „U rit mu sre }e”, ko ji su ras pi sa li „No} mu ze ja„ i OTP ban ka, otvo ren je do 1. ma ja. Svi qu bi te qi fo to gra fi je, ama te ri i pro fe si o nal ci, ima ju za da tak da za be le è tre nut ke sre }e iz sva ko dne vi ce. U~e sni ci mo gu ima ti pre bi va li {te u Sr bi ji ili ino stran stvu, a ne ma ni ogra ni ~e wa u bro ju go di na. Pri sti gli ra do vi, ko ji pro |u se lek ci ju stru~ nog ì ri ja, bi }e iz lo è ni u No }i mu ze ja, 19. ma ja u No vom Sa du, a auto ri naj bo qih fo to gra fi ja bi }e na gra |e ni.

Pr va na gra da je nov ~a na i iz no si 30.000 di na ra. Pre ma pro po zi ci ja ma, je dan autor mo `e da u~e stvu je sa naj vi {e ~e ti ri fo to gra fi je, ko je bi tre ba lo da do sta vi u for ma tu A4 i da bu du iz ra |e ne na fo to - pa pi ru ili od {tam pa ne kva li tet nom di gi tal nom {tam pom, na adre su: OTP ban ka Sr bi ja a.d. No vi Sad, Bu le var oslo bo |e wa 80, 21000 No vi Sad (sa oba ve znom na po me nom: Za fo to - kon kurs „No }i mu ze ja„). Neo p hod no je da se po {a qu po da ci o auto ru, na ziv fo to gra fi je i me sta na kom je sni mqe na. A. J.

065/47-66-452

Za{to je te{ko di}i slu{alicu Pri ja vqu jem se da vo lon ti ram tri me se ca na {al te ru in for ma ci ja @e le zni~ ke sta ni ce! Od go vo rio bih na sva ki po ziv, a i po mo gao sva kom ne sret nom stran cu ko ji do |e na Eg zit. Za {to je te {ko po di }i slu {a li cu ovog, 11. 4. ceo dan? !? A ja kod pri vat ni ka isto vre me no dr `im i ta sta tu ru, osmeh... 066/9346... * * * [ta ra di gra do na ~el nik u No vom Sa du, ka da vi di{ re zul ta te Je {i }a i \i la sa, ovaj kao da ni je iz iste stran ke. Sa da se dao u ne ke ka na li za ci je po Adi ca ma, Ve ter ni ku itd. Ej, pa i za to tre ba le ba tj. rad nih me sta. Fa bri ka ti na ma daj, pa ne bri gaj za te ce vi i bi ci klo ve! Ali, jed no tvr di i ka `e ja ra dim po za ko nu. Sa da raz mi sli te o tom za ko nu ko li ko je isti ras te gqiv, pri me wiv, pra vi ~an itd, a ov de u No vom Sa du ni kad go re! 065/9137... * * * Ka ko da ni smo pri me ti li une re |e nost na {eg N.S. od ku} nih qu bi ma ca. A vla sni ci za do voq ni, kao i oni {to pqu ju i ba ca ju sva {ta po tro to a ri ma. Sra mo ta. 063/5549...

Grad No vi Sad na si lu od u zeo ze mqu gra |a ni ma zbog na stav ka grad we Bu le va ra Evro pe, a Ma nuel ostao na sred Som bor skog bu le va ra, ka kva ne prav da! 064/1901...

Po vo dom Kon tra sta i La un xa: No vi Sa de, na glas ka `i, pa nam kriv ce sve po ka `i, dok ubi ce kri je ta ma, na te bi je be leg sra ma! 064/8059...

* * * Raz voj na ban ka Voj vo di ne, mi je od bi la zah tev za kre dit...obra zlo `e we je da je fir ma no vo o sno va na... Za ni ma me za {to ne pro me ne na ziv u ze le na {ka ban ka Voj vo di ne i ko ga oni mo gu da po mog nu u raz vo ju fir me i pred u zet ni {tva? 063/5397... * * * In te re sant na je ~i we ni ca da ni ko ni je pi sao o po se ti de le ga ci je Ustav nog Su da Sr bi je Srem skim Kar lov ci ma u pro {lu su bo tu... Na i me, do ti~ na de le ga ci ja ko ja je do {la u po se tu pred sed ni ku op {ti ne Mi len ku Fi li po vi }u je bu kval no ule te la sa ko lo nom vo zi la pod ro ta ci jom u stro gi cen tar na {e va ro {i u pe {a~ ku zo nu (usred pra zni ka La za re ve su bo te), gde se de ca igra ju, vo ze bi ci kle, ro le re...i ta ko se ba ha to po na {a la kao da im je to pri vat na svo ji na... A po sle }e ta ista „go spo da” da pri ~a ju ka ko se „bri nu” o gra |a ni ma Sr bi je. Vi de li smo wi ho vu „bri gu” tj. ba ha tost i osi o- nost na de lu. 063/8491...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

RADNICI „DUNAV GRUPE AGREGATI” DIGLI BLOKADU, ALI ZA UTORAK NAJAVQUJU PROTEST S VI[E BRODOVA

Reka prohodna, sprema joj se ja~a brava Re~ ni sa o bra }aj u re o Ka zao je da }e rad ni ci nu ka pe ta ni je No vi Sad u su bo tu, ne de qu i po ne us po sta vqen je u pe tak, de qak bi ti za kqu ~a ni u po { to su za p o s le n i iz pred u z e } u “Du n av gru p a „Du n av gru p a agre g a t i” agre ga ti” u ko jem bo ra ve uklo ni li tri bro da ko ji od pro {log po ne deq ka i ma su blo ki ra li plov ni ne do zvo qa va ju ulaz vla put na Du n a v u. Bo r is sni ku Du {a nu Bo ro vi ci Oreb iz Ka pe ta ni je No vi i di r ek t o r u pred u z e } a Sad iz ja vio je u pe tak da Ma {a nu Er ce go vi }u. Su je plo vid ba kre nu la oko vla s nik pred u z e } a “Du 12 ~a so va. Ka pe ta ni ja No nav gru p a agre g a t i” je vi Sad je pod se }a mo sa o Evrop ska ban ka za ob no vu bra }aj na re ci za bra ni la i raz voj. u sre du u 12 ~a so va, ka da [uj d o v i} je pod v u k ao su za po sle ni iz po me nu da za po sle ni i da qe tra tog pred u ze }a po ~e li da è da im se is pla ti {est po sta vqa ju bro do ve ki lo za o sta lih za ra da od ok to me tar niz vod no od ula ska bra 2011. go di ne, ove re u ka n al Du n av-Ti s a-Du zdrav stve ne kwi ì ce od nav, bli zu Ter mo e lek tra apri la ove go di ne i upla ne-To pla ne. Za po sle ni u te do pri no si za pen zij sko „Du n av gru p a agre g a t i” i so ci jal no osi gu ra we od od lu ~i li su u pe tak da fe bru a ra 2011. Di rek tor bro do ve vra te u bli zi nu „Du n av gru p e agre g a t i„ ne k a d a { weg pred u z e } a Ma {an Er ce go vi} ka zao “He roj Pin ki”, gde je sa da je u pe tak da od utor ka za se di {te Du nav gru pe. po sle ni mo gu da o~e ku ju - Bi lo bi bes po treb no is pla tu pla te za tri me da dr ì mo blo ka du ka da se ca iz 2011. go di ne. se zbog Us kr sa ne ra di i - ^vr sto smo re {e ni da ne mo gu re {i ti na {i zah iz m i r i m o oba v e z e i da te vi - re kao je ~lan Iz vr osta l e zah t e v e rad n i k a {nog od bo ra sin di ka ta u is p u n i m o sa g le d a v a j u } i Fo to: N. Sto ja no vi} “Du n av gru p i agre g a t i” Blo ka da Du na va bi la, pro {la i… vra ti }e se? re al ne okol no sti - re kao Mi li voj [uj do vi}. je di rek tor. Za po sle ni i da qe tra è da im se is pla ti Pod vu kao je da na de blo ka du Pre m a re ~ i m a di r ek t o r a Du na va ni je uti ca lo re {e we lo{ ma te ri jal ni po lo àj za {est za o sta lih za ra da od ok to bra 2011. i ove re ka pe ta ni je No vi Sad iz da to u po s le n ih u „Du n av gru p a” zdrav stve ne kwi ì ce od apri la ove go di ne, ~e tvr tak oko 17 ~a so va, da se agre ga ti po sle di ca je sve op kao i upla te do pri no si za pen zij sko i so ci jal no bro do vi od mah uklo ne. [uj do {te kri ze. “Do {lo je do de ba osi gu ra we od fe bru a ra 2011. Me nay ment fir me vi} je na ja vio da }e u uto rak lan sa u odr à va wu te ku }e li po no vo blo ki ra ti plov ni put kvid no sti u fir mi i to je pro na ja vqu je da od utor ka za po sle ni mo gu da o~e ku ju na istom me stu s ve }im bro jem blem ve} dve go di ne”, re kao je pla te za tri me se ca iz 2011. bro do va. di rek tor. Z. Deli}

U POZORI[TU MLADIH 24. APRILA, U ORGANIZACIJI UDRU@EWA „TAMBURICA JANIKE BALA@A”

Dobrotvorni koncert, se}awe na stradale u „Kontrastu” Udru è we gra |a na „Tam bu ri ca Ja ni ke Ba la à” or ga ni zu je do bro tvor ni kon cert u è qi da se sa ~u va uspo me na na na stra da le u ve li koj tra ge di ji, ko ja se do go di la u dis ko te ci „Kon trast”. Kon cert }e bi ti odr àn u Po zo ri {tu mla dih 24. apri la u 20 sa ti, a sav pri hod na me wen je po ro di ca ma na stra da lih i spo men obe le` ju, ve ru ju }i da }e mo im ovim ~i nom ma kar sim bo li~ no ubla ì ti sve ono

PRAZNI^NA AKCIJA GRADA

Pokloni starijim sugra|anima ^lan grad skog ve }a za zdrav stvo dr Alek san dar Ki raq po se tio je dom pen zi o ne ra na Li ma nu po vo dom us kr {wih pra zni ka i sta ri ma uru ~io far ba na ja ja. - Do {li smo da bi na {im sta ri jim su gra |a ni ma po ku {a li da uve se li mo pra zni ke. Ak ci ja je tra di ci o nal na. U sta ci o na lr nom de lu

ima oko 50 ko ri sni ka, ko ji ni su u sta wu da iza |u iz kre ve ta, pa smo se po tru di li da ih ma lim po klo ni ma ora spo lo `o mo za Us krs – re kao je ~lan Grad skog ve }a Alek san dar Ki raq. U okvi ru ak ci je do de le pa ke ta po mo }i so ci jal no ugro `e ni ma dr Alek san dar Ki raq po se tio je ko ri sni cu Ka ri ta so ve ne ge Ma ri ju Na sa |i. Wu je po klon ob ra do vao i iz ne na dio. Pre ma re ~i ma ~la na Grad skog ve }a za zdrav stvo, pa ke ti su obez be |e ni za vi {e od 120 ko ri sni ka Ka ri ta so ve ku} ne ne ge, kao i za vr ti} ko ji oku pqa de cu rom ske na ci o nal no sti i plod je po mo }i ove N. H. hu ma ni tar ne or ga ni za ci je.

{to se ni ~im na dok na di ti ne mo è, ka ù u ovom udru è wu. Na stu pi }e ve li ki tam bu ra {ki or ke star „Voj vo |an ski tam bu ra {i Ja ni ke Ba la à” sa vo kal nim i in stru men tal nim so li sti ma kao {to su Ja sna \o ki}, Mi lan Pru ni}, Ma ri ja Dra ~an ski, Bran ko Ma ra vi}, Slav ko Na {i ga }in, An sambl „Zo ru le”, „Ap so lut no ro man ti~ no”, Mi }a Jan ko vi}, Ni ko la No va ko vi} Xo i dru gi.

Ce na ula zni ce je 1.000 di na ra, a po sto ji mo gu} nost da fir me i pred u ze }a da ju do pri nos upla tom na ì ro ra ~un Udru è wa 205-40600-23 kod Ko mer ci jal ne ban ke, sa na zna kom „za do bro tvor ni kon cert”. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 520-335 ili u se di {tu udru è wa, na sport skim te re ni ma So kol skog do ma, u Uli ci Da ni la Ki {a. Z. Ml.

U NEKIM KAFI]IMA I DAQE TRE[TI

Buka ne zarezuje gradsku odluku? Iz me nom grad ske od lu ke o ku} nom re du, bu ka ko ja do pi re iz ka fi }a da wu ne sme da bu de ve }a od 35 de ci be la, a no }u je ogra ni ~e na na 30 de ci be la. Grad ske slu `be kon tro li {u da li ka fe xi je po {tu ju pro pis, a po sao ko mu nal ne po li ci je je ste da pro ve ra va ima ju li vla sni ci ka fi }a pa pi re, od no sno ser ti fi kat. Sva k i ka f e x i j a ve} sa d a tre b a da po s e d u j e ser t i f i kat ko j i ta~ n o de f i n i { e ja ~i n u bu k e. Te ser t i f i k a t e iz d a j u akre d i t o v a n e usta n o ve ko j e ima j u do z vo l u Mi n i star s tva za za { ti t u `i v ot n e sre d i n e. - Ko mu nal na po li ci ja ima pra vo da kon tro li {e da li ugo sti teq ski obje kat po se du je ser ti fi kat o ja ~i ni do zvo qe nog ni voa bu ke - ka `u u ko mu nal noj po li ci ji. - Ka `wa va mo sve ko ji ne ma ju pa pi re, ali ve }i na wih je na kon pr ve kon tro le uti {a la mu zi ku i ni je bi lo po treb no da pi {e mo ka zne. Sa ko mu nal nim po li caj ci ma u kon tro le }e i}i i eko lo {ki in spek to ri, slu `ba ko ja je di na ima opre mu za mo ni tor nig do zvo qe nog ni voa bu ke.

Pri tu `be gra |a na na bu ku iz ka fi }a su ~e ste na vo de u ko mu nal noj po li ci ji. Is ti ~u i da naj vi {e `al bi ima u cen tru, na Gr ba vi ci i Li ma ni ma, kao i na Bu le va ru oslo bo |e wa. Na rav no, naj vi {e pri ja va do bi ju pet kom, su bo tom i ne de qom i to na bu ku iz lo ka la u stam be nim zgra da ma.

Po me nu ta od lu ka do ne ta je pre vas hod no da bi se spre ~i la bu ka iz lo ka la u no} nim sa ti ma, a ja ~i na mu zi ke mo è osta ti na ni vou kao i do sad, uko li ko vla sni ci ulo è nov ca u po boq {a we izo la ci je. Ako se ugo sti te qi ne bu du pri dr à va li pro pi sa, pred vi |e na je man dat na ka zna za

Naj ~e {}e se à le u cen tru, na Gr ba vi ci i Li ma ni ma, kao i na Bu le va ru oslo bo |e wa. Naj vi {e pri ja va bu de pet kom, su bo tom i ne de qom na bu ku iz lo ka la u stam be nim zgra da ma U in spek ci ji za za {ti tu ì vot ne sre di ne ka ù da pri li kom iz la ska na te ren, in spek to ri pr vo utvr |u ju da li ugo sti teq ski objek ti po se du ju ade kvat nu do ku men ta ci ju o ni vou bu ke ko ju mo gu da stva ra ju mu zi~ ki ure |a ji u tom lo ka lu i ne ka `wa va ju od mah. Uko li ko ima ne pra vil no sti, in s pek t o r i do n o s e re { e w e ko jim se na la è me re we bu ke, a ko je tre ba da spro ve de nad le ` na usta n o v a. Vla s ni c i ima ju rok od 30 da na da to or ga ni zu ju i da re zul ta te pre da ju in spek ci ji za za {ti tu ì vot ne sre di ne.

fi zi~ ko li ce od 5.000 di na ra, a za prav no od 20.000 di na ra. Pred sed nik Udru è wa ugo sti te qa No vog Sa da Dra gan Sta no je vi} ka è za „Dnev nik” da je pri ba vqa we ser ti fi ka ta sku po, kao i po boq {a we izo la ci je i da to za jed no sta je od 20.000 do 30.000 di na ra. - Sem pa ra po sto ji i dru gi pro blem, a od no si se na me re we ja ~ i n e bu k e u su s ed n om sta n u - ob j a { wa v a Sta n o j e vi}.- Uko li ko vla snik sta na ne do zvo li da se kod we ga me ri bu ka, vla snik ka fi }a tu ne mo è ni {ta. Q. Nato{evi}

14.i15.april2012.

IZBORI 2012.

SNS: Radnicima zara|ene plate Pred sed nik Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke i kan di dat za gra do na ~el ni ka No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} ob i {ao je rad ni ke kom pa ni je „Du nav gru pa agre ga ti” ko ji su blo ki ra li Du nav zbog ne is pla }e nih za ra da a za tim blo ka du pre ki nu li to kom us kr {wih pra zni ka i na ja vi li da }e je na sta vi ti u uto rak. Ka ko ka `u u ovoj stran ci, zah te vi rad ni ka su oprav da ni i Grad ski od bor SNS pru `a pu nu po dr {ku za po sle ni ma u fir mi. U SNS-u na gla {a va ju i da je ovo

po ka za teq ka kva je pri vred na i eko nom ska si tu a ci ja u ze mqi i u No vom Sa du. - Sra mo ta je da su ovi qu di pri nu |e ni da se na ovaj na ~in bo re za svo ja pra va. Ni ko o to me ne }e da pri ~a, ka ko je mo gu }e da fir ma ne upla }u je vi {e od se dam me se ci do pri no se. Ne }e mo ni ka da }u ta ti o tim pro ble mi ma i ho }e mo da ih re {a va mo a dr `a va i Grad mo ra ju da se ume {a ju, a na da vr {e pri ti sak da se ovi qu di uklo ne - re kao je Vu ~e vi}. G. ^.

URS: Penzionerima trinaesta penzija Kan di dat za gra do na ~el ni ka Ma ja Goj ko vi} pred sta vi la je svoj pro gram „1X5 - [ta }u ura di ti u pr voj go di ni man da ta”. Ona je u Du nav skom par ku raz go va ra la sa pen zi o ne ri ma ko ji su joj se po `a li li na ma le pen zi je i na ~i we ni cu da ne ma ju do voq no nov ca za osnov ne le ko ve i neo p hod ne po trep {ti ne za sva ko dnev ni `i vot. - U pr voj go di ni man da ta, do ne }u Od lu ku o po mo }i pen zi o ne ri ma No vog Sa da i po de li }u tri na est pen zi ja. Bu xe tom Gra da bi }e is pla ni ra na is pla ta ovih sred sta va ~e ti ri pu ta go di {we, po ugle du na re {e we ko je spro vo di ne ko li ko gra do va u Sr bi ji - re kla je Goj ko vi}. G. ^.

AKCIJA GRADA I UDRU@EWA „PLEJ”

Mali{ani besplatno na sport Bes plat ne {ko le spor ta bi }e or ga ni zo va ne za vi {e od 200 ma li {a na u Novm Sa du, {to je re zul tat za jed ni~ ke ak ci je Gra da i Udru `e wa gra |a na za pro mo ci ju spor ta „Plej”. Pri ja vqi va we je u to ku, {ko le tra ju do kra ja let weg ras pu sta, a de ci su na ras po la ga wu xu do, ko {ar ka i od boj ka, a usko ro i bes plat ni tre nin zi atle ti ke, fud ba la, pli va wa i ve sla wa. Pr va }e sa ra dom po ~e ti {ko la xu doa, sme {te na na Adi ca ma. De cu }e ob u ~a va ti tre ne ri iz No vo sad skog xu do klu ba i tre nin zi }e se od vi ja ti u wi ho vim pro sto ri ja ma.

- Po red xu doa, ma li {a ni }e usko ro mo }i da po ha |a ju i {ko le ko {ar ke i od boj ke i to sve bes plat no - ka `e Ti ja na De li} iz „Ple ja”. - Pla ni ra mo da se tre nin zi od vi ja ju na otvo re nim te re ni ma. Do da je da su tre nin zi pred vi |e ni za uz rast od osam do 14 go di na, ali ako ro di te qi pro ce ne da de te mo `e da tre ni ra od re |e ni sport, gra ni ce }e se po me ra ti. Pri ja vqi va we je na broj te le fo na 065/233-444 ili fej sbuk stra ni ci „I came to play”. A. J.

„TOPLANI” ODOBREN KREDIT OD 10,4 MILIONA EVRA

Utro{ak gasa mawi, toplote vi{e

„No vo sad skoj to pla ni„ odo bren je kre dit u iz no su od 10,4 mi li o na evra za ob no vu to plot nih iz vo ra, u okvi ru pro gra ma Mi ni star stva ener ge ti ke i ru dar stva Re pu bli ke Sr bi je i ne ma~ ke in ve sti ci o ne ban ke Kfw. Odo bre nim kre di tom „To pla ni„ je omo gu }e na re a li za ci ja ne ko li ko pro je ka ta - iz grad wa no vog ko tla na to pla ni „Se ver„, po tom grad wa ko ge ne ra tiv nog po stro je wa na to pla ni „Za pad„ i no vog cir ku la ci o nog po stro je wa na to pla ni „Is tok„. Ovim }e, ka ko ka `u u tom pred u ze }u, po tro {a ~i ma sa to plot nih pod ru~ ja ko ja ob u hva ta ju Pod ba ru, Rot kva ri ju, Sta ri Grad, Gr ba vi cu, Cen tar, Li ma ne, Ada mo vi }e vo na se qe i deo

gra da oivi ~en Bu le va rom oslo bo |e wa, Uli com No vo sad skog saj ma, Bu le va rom Ja {e To mi }a, Haj duk Veq ko vom i Ru me na~ kom uli com, bi ti obez be |e na si gur ni ja i kva li tet ni ja is po ru ka gre ja wa. No vo i zgra |e ni ko tao ima }e znat no vi {i ste pen is ko ri {}e wa i o~e ku je se da }e tro {i ti znat no ma wu ko li ~i nu ga sa ne go do sa da. U{te dom ko ja }e se ogle da ti u ma woj po tro {wi ga sa, obez be di }e se re dov no iz mi re we ra ta kre di ta. Po ~e tak po sla, ka ko ka `u, o~e ku je se od mah po za vr {et ku pot pi si va wa ugo vo ra, a re a li za ci ja in ve sti ci ja naj ka sni je kra jem 2014, od no sno po ~et kom 2015. go di ne. B. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

14.i15.april2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (12.10), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (14.45, 20.15), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20, 22.25), „Lo raks” (11.15, 14.30, 16.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Gnev ti ta na” (13.15, 19, 22.40), „Igre gla di” (17, 19.45),”Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (18.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (18.15, 20, 22), „Klip” (20.30, 22.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Irena Stjepana Tamajka (1925) u 10 sati - urna, Jelena Stjepana Zdravkovi} (1928) u 10.30 - urna, Du{anka Stevana [oja (1950) u 11.15, Zora Radivoja Dobanova~ki (1931) u 12, Slobodan Ilije Kne`evi} (1959) u 12.45, Milija Tatomira Martinovi} - Sterio (1920) u 13.30, Tomislav Milana Noji} (1937) u 14.15, Bo`a Gliga Plav{i} (1934) u 15 i Dragan Mileta Pani} (1963) u 15.45 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Jovan @ivka Sre}kov (1946) u 13 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu danas u 15 sati bi}e sahrawena Mirjana Petra Davidovi} (1961).

DNEVNIK

VODI^

tELEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

c m y

420-374

ZDRAVStVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

14.и15.april2012.

УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ

Отворена ромска библиотека

СА НА ЦИ ЈА ПАР КИН ГА У СВЕ ТО САВ СКОЈ УЛИ ЦИ БИ ЋЕ ЗА ВР ШЕ НА ДО КРА ЈА АПРИ ЛА

Др во из ме ђу сва ког ауто мо би ла

КИ КИН ДА: Санација паркинг места у Светосавској улици требало би да буде завршена до краја априла, истакла је директорица Јавног предузећа “Дирекција за изградњу града” Еди та Див ко вић. - Санираће се сви паркинзи који належу на Светосавску улицу. Паркинзи, који су већ постојали испред Музичке школе и „Ангропрометове“ робне куће, били су у лошем стању. Многе плоче, од којих је паркинг направљен, биле су неравне, због зеленила. Паркинзи, који су релативно нови, такође ће бити адаптирани, због денивелацие – усклађивања разлике висине између коловоза и паркинга. Пројектом реконструкције Светосавске улице планирана је и санација постојећих паркинга испред Здравствене амбуланте и две средње школе: Техничке и “Милош Црњански”. За ове послове неће бити издвојен додатни новац, већ су они предвиђени пројектом реконструкције Светосавске, од улице

Партизанске до Ђоке Радака, за коју је издвојено 50 милиона динара. Половина новца обезбеђена је у буџету “Дирекције за изградњу града”, а половину је издвојило Јавно предузеће “Путеви Србије” - каже Дивјаковићева Паркинизи ће бити оплемењени, јер ће између сваког места бити засађено дрвеће. Број паркинг места у првом делу улице ће остати исти, а у Микронасељу са леве стране изграђени су нови паркинзи, што је и предвиђено реконструкцијом Светосавске. Извођач радова је зрењанинска фирма “Војводина пут”. Према првобитном плану у реконструкцију Светосавске требало је да се укључи и Министарство за национални инвестициони план са 25 милиона динара, а са овим новцем била би реконструисана деоница Светосавске улице од Партизанске до Ауто-куће. У току су преговори да се овај план реализује. А. Ђ.

ПОТПИСАНИ УГОВОРИ С ПРОТИВГРАДНИМ СТРЕЛЦИМА

Почиње рат са градоносним облацима ЗРЕЊАНИН: Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов потписао је уговоре са стрелцима који на територији града обављају противградну заштиту. Од прошле године, наиме, ови послови прешли су из Републичког хидрометеоролошког завода у домен Министарства унутрашњих послова - Секто-

ра за ванредне ситуације, због чега су и потписани нови уговори о ангажовању стрелаца. Горући проблем у функционисању противградне заштите у Србији јесте финансирање рада стрелаца који се ангажују за целодневно, 24часовно дежурство на противградним станицама. Али, и набавка ракета којима се дејствује на градоносне облаке у периоду од 15. априла до 15. октобра, колико траје сезона противградне заштите. С обзиром на то да Закон о заштити од града

није усвојен прошле године, иако је најављен, ова проблематика је решена на следећи начин. Влада Србије и МУП набављају ракете, Хидрометеоролошки завод плаћа стрелце по 4.000 динара месечно, током сезоне која траје шест месеци, док локалне самоуправе плаћају стрелце солидарно, у оквиру својих могућности. Град Зрењанин ће учествовати у плаћању са по 7.000 динара месечно, плус са уплатом законских доприноса. На територији овог града постоје 22 противградне станице, у којима 44 особе дежурају током сезоне. На сигнал који им се упућује из Радарског центра Самош, у обавези су да се хитно појаве на дужности ракеташа и дејствују по наређењу. Често су противградне станице удаљене од места становања ракеташа и по неколико километара, тако да то представља додатни проблем у брзини дејствовања. Овај проблем ће се решити уз помоћ месних заједница и пољопривредних задруга на чијој територији се налазе противградне станице. Ж. Б.

ПОЧЕО УПИС ПРЕДШКОЛАЦА ЗА НАРЕДНУ ГОДИНУ

Ко бира вртић, нека пожури КИКИНДА: У Предшколској установи „Драгољуб Удицки” почео је упис деце у вртиће за наредну школску годину, а трајаће до 18. маја. Деца из Кикинде се уписују у Доситејевој улици број 43, од 8 до 13 сати, док се она из села уписују у вртићима. - Прошле године у првој недељи уписа имали смо пријављено 38 деце, а ове године 31 малишана. Апелујем на родитеље, који желе да им деца иду у одређени вртић, да их упишу сада. Децу ћемо уписивати и током летњег распуста до почетка нове школске године, јер ћемо тек тада формирати групе. Међутим, тада нећемо моћи да испунимо и жеље родитеља које се односе на одређени вртић - рекао је директор установе Милош Пејаков. Ни ове године нема листе чекања, него ће сва деца бити уписана у вртиће. Током пролећног распуста дежураће вртић „Полетарац”, а период одмо-

ра за децу биће искоришћен за уређење 19 објеката ове установе: - Током распуста планирамо да уредимо све објекте у кикиндској општини. Фарбаће се справе, кречити, сређивати дворишта, у чему ће учествовати и васпитачи. До краја распуста урадићемо дезинфекцију, дезинскецију и дератизацију, да би 17. априла деца дошла у сређене објекте. У два објекта немамо централно грејање, а то су вртић у Новим Козарцима и управна зграда, тако да ће у наредних месец дана и у ова два објекта бити уведено даљинско грејање. За ове послове биће издвојена до три милиона динара. У Предшколској установи има 1.560 деце. Цена услуга није мењана од 1. септембра 2010. године и тако ће бити и у наредном периоду. Обданиште се плаћа 3.100, а обданиште за децу предшколског узраста је 1.820 динара, боравак у јаслицама је 4.000, забавиште 1.200, док је забавиште за предшколце 600 динара. А. Ђ.

Либушка Лакатош предаје речник координатору пројекта

ма, него и развоја културе Старе Пазове. - Мало је књига на ромском језику, али надам се да ће ово бити подстицај младим Ромима да пишу, а библиотека у Старој Пазови овим постаје, не само културни центар ове средине, него и центар неформалниог образовања Рома и ширења писане речи на том језику - истакла је Жакула. Отварање прве ромске библиотеке у Срему поздравили су и потпредседник СО Стара Пазова Срђан Станковић и руководилац одељења за спорт и оладину у овој општини Либушка Лакатош која је новој би-

биотеци поклонила речник српскоромског језика. Овај културни догађај је почео ромском химном „Ђелем, ђелем“ коју је свирао оркестар „Црни бисери“ и стиховима Рајка Ратка Јовановића из књиге „Рома пе дрома“ које је говорила наставница ромског језика из Дероња Маја Јовановић. О значају отварање ромске библиотеке, говорили су и кородинатор пројекта Бранислав Јовановић, председник удружења РОД Александар Балиновић и једана од прегалаца да се пројекат оствари Весна Петровић, која је пожелела да што више Рома долази у библиотеку. А. Мали

НАЈВИШЕ ПАРА ИЗ ФОНДОВА ЕУ УЛОЖЕНО У ВРШАЦ

Милиони евра за градске пројекте ВРШАЦ: У последњих неколико година, у Вршцу је, новцем ЕУ, финансирано више пројеката, у вредности од преко десет милиона евра и ова општина је, по томе, водећа у Србији. Шест пројеката је већ завршено, а преостала два - реконструкција зграде Конкордија и увођење Електронске управе, биће готови до краја јуна. Грађанима ће ускоро бити доступан виртуелно-информациони систем, „48 сати“, који се већ примењује у неким општинама. - За све то и још много тога што се ових дана ради, заслужан је креативан тим, у којем су млади и стручни људи. Учествовали смо са 15 пројеката осам је реализовано, други су у прекограничној сарадњи са општинама из Румуније и Мађарске, у току. Вршац је град музеја, али ми желимо да у тој области, култури и туризму,

са садашњих три одсто у тој области, ради бар 15 одсто младих и стручних кадрова на популарзацији и довођењу туриста из земље и иностранства у наш град, како се то чини у развијеним градовима Европе. Имамо потенцијалне могућности и морамо их максимално искористити – рекао је о председник општине Чедомир Живковић. Конкордија – будући музејски простор - Од оних у току је бизнис за цео Банат инкубатор на простору Технолошког парка, а реч је о улагању лики пројекат је изградња нове пија800 хиљада евра. Постојећи магацин- це, на локацији садашњег бувљака и ски простори ће се преуредити у це- то ће бити вишенаменски објекат, у лине, у којима ће функционисати ви- чије ће се опремање уложити1,3 мише малих предузећа – рекао је начел- лиона евра. Наредни одобрени пројеник Одељења за локални и економски кат од ЕУ је израда студије изводљиразвој Дејан Пантовић. - Други ве- вости за интер-модални терминал,

недалеко од железничке станице, покрај Технолошког парка, са елктровучом за претовар робе. - За Технолошки парк од ЕУ добијено је 2,7 милиона евра, али сада имамо нове пројекте, који вреде по милион евра. Реч је о инвестцијама, које ће знатно допринети и квалитетнијем животу у Вршцу – каже директор Технолошког парка Зоран Томић, који је један од кључних стручњака за израду пројеката за донације ЕУ. Поред ових, у Вршцу се тренутно ради на пројектима на уређењу Војничког трга, Градског стадиона, Градског парка, реконструкцији Вршачке куле, приступног пута и паркинга код језера, највљена је и реализација пројекта „Етно Вршац“, те градња олимпијског базена. Р. Јовановић

IZBORI 2012.

Незадовољни расподелом покрајинског новца

ГЛОГОЊ: Градски одбор ЛСВ у Глогоњу организовао је трибину у Дому културе на којој су представљени кандидати за Скупштину Војводине испред ове партије. Присутни функционери су говорили од значају аутономије Војводине, као и о развоју пољопривреде. Потредсеница Извршног одбора Маја Седларевић рекла је да Лига већ 22 године има

исти страначки програм у којем се залаже за потпуну аутономију Војводине, односно законодавну, судску и извршну власт и изворне приходе и имовину. Кандидат за војвођанску Скупштину из Глогоња Оливер Петковић изјавио је да северна села нису задовољна досадашњом расподелом средстава из покрајинских каса. З. Дг.

Брига за безбедне квартове ЗРЕЊАНИН: Председник Скупштине града Зрењанина и кандидат Лиге социјалдемократа Војводине за посланика у покрајинској Скупштини Александар Мартон апеловао је на надлежне да се обрати већа пажња на недостатак безбедности, како у Месној заједници „Доситеј Обрадовић“, тако и у осталим деловима града и насељених места.

- Суграђани се жале на малолетничку деликвенцију, на рад угоститељских објеката дуго након допуштеног времена. То је посао за комуналну полицију, али и за Министарство унутрашњих послова - рекао је Мартон, додајући да су свакодневни разговори са грађанима веома корисни за сваког политичара, јер кроз њих сазнаје за проблеме, које касније треба и да реши. Ж. Б.

Напредњаци одржали конвенције по селима ЗРЕЊАНИН: Градски одбор Српске напредне странке у Зрењанину одржао је изборне конвенције у Ченти, Елемиру, Перлезу и Меленцима. На конвенцијама су представљени кандидати за покрајинске и републичке посланике, и одборнике Скупштине града са листе „Покренимо Зрењанин“. Кандидат СНС за градоначелника Зрењанина Горан Кнежевић истакао је да лидер ДС Борис Тадић иде по Србији као покретни циркус и отвара непостојеће погоне непостојећих фабрика. Мештанима Меленаца обратио се кандидат за покрајинског посланика Иван Бошњак који је указао на бројне могућности које пружа

плодна равница, а које власт не користи. - Уместо да производимо здраву органску храну, ми увозимо живинске и свињске изнутрице од којих правимо јефтине паштете за нашу децу – рекао је Бошњак и назначио да тако нешто може оставити дугорочне последице на потомство. Кандидаткиња за одборницу у локалном парламенту Гордана Адамов указала је на одсуство бриге за породицу као обележје актуелне власти. Истакла је да ће приоритет напредњака бити да се за Русанду избори статус бање и да Меленци прерасту у туристичко насеље. Ж. Б.

Фото: М. Митровић

По сао у Кикинди на пре ду је

СТАРА ПАЗОВА: У сарадњи са Удружењем „Ромска омладина данас род“ и уз подршку Мнистарства културе Србије, Народна библиотека „Доситеј Обрадовић“ у Старој Пазови, отворила је прву ромску библиотеку у Срему. Истина, фонд књига на ромском језику није велики, али Декада рома је подстицај да се ради и напредује, чуло се на отварању библиотеке, која на старту има седамдесетак књига. Директорка старопазовачке библиотеке Мирјана Жакула каже да је ово значајан корак, не само са апекта развоја језика, културе и идентитета Ро-

Караван „Преокрета” у Кањижи

Вребалов шири новобечејски пелцер

КАЊИЖА: Либерално демократска партија је предала листу за локалне изборе за одборнике СО Кањижа коју предводи Зоран Томин. Тим поводом у Кањижи је боравио караван „Преокрета„ са актуелном потпредседницом републичког парламента Јудитом Поповић и председником новобечејске општине Миливојем Мишом Вребаловим, који су на Главној улици разговарали са грађанима, а потом посетили фарму Шандора Нађа.

- Нови Бечеј је био општина попут других у окружењу и за шест година смо успели да покажемо да многе ствари могу да иду на боље - рекао је Вребалов. - Један од најбитнијих предуслова је да се имовина врати локалним самоуправама, а такође и да се изврши фискална децентрализација да паре које сада директно одлазе у Београд остају у општини где су и зарађене. Хоћемо да пелцер новобечејског успеха пренесемо и на околне општине. Смањили смо незапосленост чак за 50 посто. М. Мр.

Повећава се број изборних листа

БЕЧЕЈ: Из дана у дан повећава се број изборних листа за локалне изборе у Бечеју и кандидата за покрајински парламент, по већинском систему, у изборној јединици број 10. До сада су исцрпљени сви једноцифрени бројеви за локалне изборе. Под бројем 1 биће коалиција „Избор за бољи живот – Борис Тадић“ (ДС и СДПС), број 2 је резервисан за коалицију „Покренимо Бечеј – Томислав Николић“ (СНС и НС), коалиција „Миша Вребалов – Преокрет за Бечеј“ (ЛДП и СПО) је под бројем 3, а онда редом иду СВМ (4), Ивица Дачић – СПС (5), ЛСВ – Ненад Чанак (6), Коалиција ПУПС и ДСС – Душица Вуканић (7), ДЗВМ (8) и ДСВМ (9). Кандидати за Покрајинску скупштину, по већинском систему, добиће бројеве по азбучном реду, што значи да ће се листа формирати тек по завршетку пријава. За сада има десет кандидата и то су: Милица Гобелић

(ДСС), Вера Гуљаш (ЛСВ), Золтан Гуљаш (ЛДП), Слободан Злоколица (ДС), Игор Киш (ДСВМ), мр Вук Радојевић (СНС), Иштван Тари (ДЗВМ), Јелена Чешљевић (СПС), мр Ласло Фехер (СВМ) и Магдолна Шлајф (УРС). В. Ј.

14.i15.april2012.

c m y

vojvodina

dnevnik

Ученици у парламенту БЕЛА ЦРКВА: Очигледна настава је ученицима увек интересантнија од онога што се дешава у учионици. Тако су ученици Техничке школе „Сава Мунћан“, који похађају наставу Грађанског васпитања, са професором Зораном Станковићем, реализовали заједничку идеју о посети Дому Народне скупштине. Идеја је веома брзо и релативно лако реали-

вени скупштински ресторан, наравно због цена. Седели су и у посланичким клупама у великој сали Скупштине, што им се веома допало. Оно што је посебно било интересантно, како је професор Станковић објаснио, је чињеница да су водичу питања постављали управо ученици, који су на редовној настави незаинтересовани и непажљиви. За њих је

Председник општине у посети Бисерки Исаков...

и Николи Ердељану

ПОСЕТА НАЈСТАРИЈИМ СУГРАЂАНИМА

зована, па је тако седамнаест ученика, са професором Станковићем, посетило српски парламент. Веома су задовољни посетом и, како су рекли, свидело им се све што су видели и једино им је жао што нису могли да посете тај чу-

то била јединствена прилика да се упознају са здањем које се убраја у ред најлепших у престоници и желели су да знају више детаља о самој градњи, реконструкцији и садржајима. М. В.

Обнова кутка за младе

КАЊИЖА: После лањскеобнове спољне фасаде и крова, пуном паром ради се на реконструкцији унутрашњости Дома омладине у Кањижи, у шта су се уверили и општински челници приликом обиласка градилишта. Радове изводе мајстори кањишке фирме „Конструкт„, а власник и ди- У новом руху Дом омладине у Кањижи ректор Ерне Салма каже да ће млади моћи корисно да проводе бити завршени до краја овог ме- време и да се забављају. Из опсеца. штинске касе за обнову фасаде и Роберт Крекушка из Канцела- крова лане је издвојено два, а за рије за младе општине Кањижа радове на реконструкцији унутранајављује да ће се уредити више- шњости Дома омладине издвојено наменски кутак, у којем ће пону- је преко 12 милиона динара. дити разноврсни садржаји, где ће Текст и фото: М. Мр.

До бро здра вље омо гу ћа ва дуг жи вот

КИ КИН ДА: Поводом Светског дана здравља, председник Општине Или ја Во ји но вић и директорца Завода за јавно здравље др Дра га на Аго сти ни посетили су двоје најстаријих житеља кикиндске општине. Светски дан здравља ове године посвећен је старима и обележава се под слоганом “Здравље додаје живот годинама”. Ни ко ла Ер де љан из Кикинде један је од најстаријих суграђана

у кикиндској општини. Рођен је 1911. године и један је најстаријих предузетника, с обзиром на то да је радио као кројач. О времену када је радио овај времешни Кикинђанин каже: - Свако јутро у четири сата ишао сам на пијацу да продајем, а долазио сам кући око 11 сати. После сам кренуо на занат, а до 1995. године продавао сам на пијаци. Би сер ка Иса ков из Иђоша, такође рођена 1911. године, слабије

Плате Темеринаца ниско пале

ТЕМЕРИН: Просечна нето зарада у Србији у фебруару је била 40.003 динара, у АП Војводини 38.071, а у Јужнобачком округу 41.432 динара. Највеће нето плате међу 12 општина Јужнобачког управног округа имали су Новосађани - 44.432 динара, а најниже запослени на подручју општи-

не Темерин, чији је просек само 26.667 динара. Темеринцима остаје само да се с носталгијом сећају 1989. године када је ова општина била међу првих пет по ефикасности привређивања у ондашњој Југославији. М. М.

види и године су нарушиле њено здравље, али је поносна што је чукунбака. Војиновић је истакао да локална самоуправа брине о најстаријим суграђанима: -Током ове недеље, која је по свећена здрављу, жеља нам је била да по сетимо наше најстарије суграђане. Жао ми је што нисмо могли да по сетимо Ду ша на Ка ра но ви ћа из Накова, који је рођен 1907. године и нај-

старији је наш суграђанин, али је боле стан. - Добро здравље, током живота, омогућава старим људима да воде продуктиван живот и да буду ослонац својој породици и заједници - рекла је др Драгана Агостини. Осим службе помоћи у кући, коју финансира локална самоуправа, у Кикинди је у току пројекат телеасистенције, који помаже старијим особама које живе заједно. А. Ђ.

Пецин меморијал ПАНЧЕВО: У Панчеву ће током викенда и у понедељак бити одржане квалификације за међународни тениски турнин под називом „Пецин меморијал” за дечаке и девојчице до 16 година. Турнир организује тениски клуб Динамо, а по речима председни-

ка клуба Владимира Здравковића, стигле су пријаве за учешће из 20 земаља.Уколико временски услови дозволе, планирано је финале за суботу 21. април на тениским теренима СЦ „Младост“. З. Дг. ПОЧЕЛО ПОБИЈАЊЕ ШИПОВА НА ЖЕНСКОМ ШТРАНДУ

Тераса као некад

У КАМПАЊИ СПОРНЕ И ХУМАНЕ АКЦИЈЕ

Пакети хране најугроженијима

КИКИНДА: Велики је број породица корисника социјалне помоћи, као и оних који се хране у кикиндској Народној кухињи. Стога је потреба да се помогне најугроженијима свакодневна, каже директорка Центра за социјални рад Мирјана Барошевић и додаје да је неопходно обезбедити пакете у виду хране и хигијене. - Центар за социјални рад обезбедио је пакете хране за социјално угрожене породице, 1.200 смо добили од Владе Војводине, а у наредних десетак дана они ће бити подељени. На списку за доделу су корисници Народне кухиње, социјалне помоћи, као и они који су током јесени и зиме тражили помоћ од општинског Фонда солидарности. Пакети се налазе у просторијама Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду, јер Центар за социјални рад нема услова да их чува у својим просторијама. Одговарајући на пребацивање чланова Српске напредне странке о томе да Демократска странка злоупотребљава тежак положај социјално угрожених у кампањи и да се у „прљавој кампањи деле пакети”, председник кикиндских демократа Саво Добранић истакао је: - Опозиционе странке оптужују нас да водимо прљаву кампању и да смо пакете обезбедили за чланове Демократске странке и за наше бираче. То је лаж јер су пакети донација Владе Војводине и биће подељени најугроженијима. Уколико је

ово прљава кампања позивам представнике Српске напредне странке да и они обезбеде пакете за угрожене, нека их поделе и нека то буде прљава кампања, да мање улажу у скупе спотове, да део новца обезбеде за куповину хране најугроженијима. Добранић је најавио да ће и у наредном периоду бити обезбеђени слични пакети из покрајинских робних резерви с обзиром да су потребе велике. Директор Јавне агенције Небојша Лакета одговорио је на питање напредњака, зашто је храна смештена у простору ове фирме: - Јавна агенција је општинско предузеће које ради у интересу грађана. Имамо 24-сатно обезбеђење, видео надзор, а просторије које имамо одговарају стандардима за смештај хране. Чим Центар за социјални рад достави списак обавићемо расподелу пакета. Свако може да дође до наше фирме и види шта имамо. Нема потребе да се било ко шуња, јер ће свако добити одговоре. Мирјана Барошевић напомиње да су прошле године из средстава НИС-а обезбеђени хигијенски пакети за најугроженије, а пакети хране редовно се деле корисницима Народне кухиње који живе у селима, као и породицама које се не налазе на евиденцији Центра за социјални рад као стални корисници Народне кухиње. А. Ђуран

ПАЛИЋ: Трећег априла почели су радови на побијању преосталих 135 шипова, на деловима А и Ц објекта Женски штранд на Палићу. За „Дневник„ председник Скупштине д.о.о. „Парк Палић” Јасмин Шечић објашњава да се предвиђено побијање свих шипова оконча током априла. Паралелно се изводе радови демонтаже и репарације преосталих делова дрвене конструкције, као и радови на тераси централног Б дела објекта, који је враћен у првобитно стање прошле године. - Током припреме реконструкције, Међуопштиниски завод за заштиту споменика културе се стриктно придржавао првобитног пројекта Женског штранда. Међутим уочен је недостатак, јер су терасу закупци, у времену иза нас, монтирали од материјала који није адекватан штранду, па је изгледом нарушавала цео објекат. Да би се то спречило, тераса је ушла у пројекат и њен изглед ће бити у складу са остатком објекта. Иначе, поред побијања шипова и радова на централном делу објекта, ради се и на репарацији демонтиране дрвене конструкције - рекао је Шечић. Према званичним подацима Републичког завода за статистику из Београда, Палић бележи пораст у броју долазака туриста као и у броју ноћења за прва два месеца 2012. године. Пораст укупног броја долазака у јануару и фебруару текуће године у односу на 2011. годину износи 21,1 одсто. Страни туристи бележе пораст у броју долазака за 44,5 процената. Остварен број ноћења на Палићу такође је у порасту и то за 39,1одсто, у односу на јануар-фебруар 2011. године. Страни туристи бележе највећи пораст броја ноћења и то 71,9 процената, у односу на исти период прошле године. С. И.

dRU[TvO

dnevnik „TREN DO VI RAZ VO JA 2012” O IN TER NA CI O NA LI ZA CI JI UNI VER ZI TE TA

Uslov bez ko jeg se ne mo `e

„In ter na ci o na li za ci ja uni ver zi te ta” osnov na je te ma ovo go go di {weg sku pa „Tren do vi raz vo ja” ko ji je je, osim 150 u~e sni ka s uni ver zi te ta, fa kul te ta i vi so kih {ko la, oku pio na Ko pa o ni ku i qu de iz Na ci o nal nog sa ve ta za vi so ko obra zo va we, Akre di ta ci o ne ko mi si je, re sor nog mi ni star sta va i po kra jin skog se kre ta ri ja ta, kao i ti ma ko ji je pi sao pred log stra te gi je raz vo ja vi so kog obra zo va wa u Sr bi ji, ko ja je ba{ na ovom sku pu pr vi put pro di sku to va na u „pri rod nom okru è wu”, od no sno me |u pro fe so ri ma i stu den ti ma. Kon fe ren ci ja, kon sta to va no je u za kqu~ ci ma „Tren da” ob na ro do va nim ovih da na, po dr à va pred sta vqe ne do ku men te i osnov ne prin ci pe stra te gi je, ali pred la è da se po zo vu Kon fe ren ci ja uni ver zi te ta i Stu dent ska kon fe ren ci ja Sr bi je da se u jav noj ras pra vi, ko ja je u to ku, u naj {i rem sa sta vu ba ve ovim do ku men tom te da „uzmu zna ~aj ni je u~e {}e u di ja lo gu iz me |u dr à ve i uni ver zi te ta”. Za mer ka je {to pred lo è na struk tu ra fi nan si ra wa ni je do voq no ja sna i „no si kre dit no op te re }e we stu den ta”, a ne de fi ni -

rad we na svim ni vo i ma de lo va wa uni ver zi te ta. Neo p hod no je i bo qe se po ve za ti s na u~ nom di ja spo rom for mi ra wem alum ni mre à i po ve }a ti broj go stu ju }ih pro fe so ra. Tre ba for mi ra ti za jed ni~ ke stu dij ske pro gra me s uni ver zi te ti ma u ino stran stvu pa za to i zna ~aj no po ve }a ti po nu de pro gra ma na en gle skom je zi ku na svim ni vo i ma stu di ja, pre vas hod no na ma ster i dok tor skim. Mo bil nost, kao ne za o bi la zni seg ment in ter na ci o na li za ci je, tre ba da ob u hva ti na ci o nal nu i me |u na rod nu mo bil nost stu de na ta, na stav ni ka, na u~ ni ka, umet ni ka, sa rad ni ka... Po treb no je {to vi {e raz vi ja ti me re za pri vla ~e we, „kru è we mo zgo va” (brain circulation), {to bi ve ro vat no uti ca lo na to da se sma wi ta ko zva ni od liv mo zgo va (brain drain). Je dan od za kqu ~a ka je i da pro gram Vla de Re pu bli ke Sr bi je tre ba da na met ne stra te gi ju in ter na ci o na li za ci je (2012–2020), me re za we no im ple men ti ra we, odr ì vost i da obez be di no vac. Na te me qu na ci o nal ne stra te gi je raz vo ja vi so kog obra zo va wa, uni ver zi tet tre ba da na pra vi sop stve nu stra te gi ju raz vo ja ~i ji bi oba ve zni

Zna ~aj me |u na rod ne akre di ta ci je Sa mo funk ci o nal na in te gra ci ja uni ver zi te ta mo è obez be di ti po ve zi va we unu tar i iz me |u in sti tu ci ja vi so kog obra zo va wa u Sr bi ji, kao in ter di sci pli nar nog pro sto ra na sta ve i na u ke, pri me re nog sa vre me nim zah te vi ma u evrop skom pro sto ru vi so kog obra zo va wa (EHEA) i is tra ì va wa (ERA), za kqu ~e no je na ovo go di {wem „Tren du”. Ta ko |e je di sku to va no o ran gi ra wu uni ver zi te ta i me |u na rod noj akre di ta ci ji i kon sta to va no da je na ro ~i to zna ~aj no da se pro gra mi dok tor skih stu di ja me |u na rod no akre di tu ju jer su oni spre ga na sta ve i is tra ì va wa. Efe kat te si ner gi je bi }e do la zak kva li tet ni jih stu den ta, {to }e, o~e ku je se, do ve sti do po boq {a wa na sta ve i bo qih re zul ta ta u na u ci. „Pro zva no je” i Mi ni star stvo pro sve te i na u ke da tre ba da sa ~i ni elek tron sku ba zu – re gi star svih na stav ni ka. {e ko }e da ti kre dit ne ga ran ci je pa je po treb na de taq ni ja ana li za iz vo dqi vo sti ovog mo de la. Po dr à va se funk ci o nal na in te gra ci ja uni ver zi te ta s de cen tra li zo va nim si ste mom upra vqa wa, dok je uo~e no da je ne do sta tak to {to je stu dent ski stan dard iz o sta vqen iz pred lo ga stra te gi je. Is tak nu ta je po tre ba da se usta no ve stu dent skog stan dar da (do mo vi, re sto ra ni...), osim od ma ra li {ta, po zi ci o ni ra ju u upra vqa~ ki si stem uni ver zi te ta. Pred lo è no je da u za vr {nom po zi vu za Tem pus pro jek te uni ver zi te ti Sr bi je pred lo è za jed ni~ ki re gi o nal ni pro je kat in ter na ci o na li za ci je vi so kog obra zo va wa. Po seb na pa `wa po klo we na je otva ra wu ode qe wa u me sti ma van se di {ta fa kul te ta i kon sta to va no da se to mo ra ra di ti kraj we pa `qi vo, u skla du s do go vo rom i po tre ba ma na re gi o nal nom i lo kal nom ni vou, te da sva ko ta kvo ode qe we mo ra bi ti akre di to va no, dok ona ko ja to ni su mo ra ju da se za tvo re! In ter na ci o na li za ci ja uni ver zi te ta je „Conditio sine qua non„, tj. uslov bez ko jeg se ne mo è, za kqu ~i li su na „Tren du 2012” pred stav ni ci aka dem ske za jed ni ce Sr bi je, i mo ra se za sni va ti na ko o pe ra ci ji i kom pe ti ci ji. Uni ver zi te ti i fa kul te ti tre ba da obez be de kva li tet ne i me |u na rod no upo re di ve ni voe obra zov nog, na u~ nog, is tra ì va~ kog i stru~ nog ra da i da ih iz la ù o~i ma jav no sti. Sve zna ~aj ni ji za da tak je po boq {a we kva li te ta i kvan ti te ta me |u na rod ne sa -

deo bi la i stra te gi ja in ter na ci o- na li za ci je, ko ja tre ba da pre ci zi ra ak tiv no sti na svim ni vo i ma te vi so ko o bra zov ne usta no ve: rek to ra ta, kan ce la ri je za me |u na rod nu sa rad wu, fa kul te ta, pro de ka na za me |u na rod nu sa rad wu, fa kul tet skih kan ce la ri ja i de part ma na. Po treb na je ve }a im ple men ta ci ja za jed ni~ kih pro gra ma i di plo ma te bor ba pro tiv pred ra su da i ot po ra sre di ne, ne an ga ò va we dr à ve itd., ko ji ogra ni ~a va ju in te re so va we po ten ci jal nih na stav ni ka i stu de na ta, pri la go |a va ti pro gra me mo bil no sti za stu den te s hen di ke pom te uskla |i va ti i pri la go |a va ti mo de le sli~ ni ma u ino stran stvu. Na rav no, po treb no je pri hva ti ti i pri me ni ti evrop ske stan dar de za in ter na ci o na li za ci ju, ali i ukqu ~i ti se u pro gra me Du nav skog ma kro re gi o na, kao {to je Du nav ska rek tor ska kon fe ren ci ja, u pro gram „Dru {tvo za sno va no na zna wu”. Da bi smo dr à li ko rak sa sve tom, po treb no je da se ukqu ~i mo u me |u na rod ne stra te {ke evrop ske tren do ve kao {to su „Ob no vqi vi iz vo ri ener gi je i ener get ska efi ka snost”, i to raz vo jem stu dij skih pro gra ma ko ji bi ospo so bqa va li od go va ra ju }e mla de stru~ wa ke. Mo ra se zna ~aj ni je ra di ti i na po sti za wu in ter na ci o nal nih akre di ta ci o nih kri te ri ju ma i u~la we wa na {e ze mqe u ENQA (Evrop ska aso ci ja ci ja za obez be |e we kva li te ta), kao „je dan od fun da men tal nih pred u slo va in ter na ci o na li za ci je ~i ta vog obra zov nog pro sto ra Sr bi je”. V. ê ki}

Uni ver zi tet „Edu kons” u Srem skoj Ka me ni ci ras pi sao je kon kurs pod na zi vom „Ta len ti, ostva ri te svoj san” za sve ko ji `e le da upi {u li kov nu aka de mi ju. Naj bo qem i naj ta len to va ni jem u~e sni ku „Edu kons” i Aka de mi ja kla si~ nog sli kar stva (ko ja je u sa sta vu ovog uni ver zi te ta) do de li }e sti pen di ju za tro go di {we {ko lo va we na osnov nim aka dem skim stu di ja ma na Aka de mi ji kla si~ nog sli kar stva. Za in te re so va ni se mo gu pri ja vi ti do 27. apri la, a svi u~e sni ci pro la ze tri kru ga

SVE VI [E GRA \A NA SE @A LI NA US KRA ]E NA PRA VA

Po sao za hva qu ju }i par tij skoj pri pad no sti Pro {le go di ne za {tit ni ku gra |a na obra ti lo se 12.130 gra |a na, {to je 40 po sto vi {e ne go 2010. go di ne. Naj broj ni je pri tu `be od no se se na oblast ra da. Na i me, naj vi {e je ne za do voq nih gra |a na ko ji ne mo gu da ostva re pra vo na rad, onih ko ji se à le da po slo dav ci iz be ga va ju da ih pri ja ve na oba ve zno so ci jal no osi gu ra we, od no sno da ra de na cr no, onih ko ji ra de a ne pri ma ju pla tu... Po iz ve {ta ju ko ji je za {tit nik gra |a na do sta vio Skup {ti ni Sr bi je, pre o vla |u ju }i stav gra |a na Sr bi je je da se po sao do bi ja za hva qu ju }i par tij skoj pri pad no sti, rod bin skoj ili ne koj dru goj ve zi. Ve }i broj pri tu `bi od no si se i na po stu pa we In spek ci je ra da. Gra |a ni su se à li li i na ne sklad iz me |u do ne tih za ko na i ono ga {to se do ga |a u stvar nom ì vo tu. Za {tit nik gra |a na is ti ~e da je niz prav nih aka ta za za {ti tu qud skih pra va ostao “mr tvo slo vo” na pa pi ru. Naj ~e {}i pro pu sti or ga na vla sti su ne a ùr no po stu pa we po za kon ski za sno va nim zah te vi ma gra |a na, ne iz vr {a va we i pa si van od nos pre ma pra vo sna `nim zah te vi ma i od lu ka ma nad le `nih or ga na ko ji ma se {ti ti in te res gra |a na, ne svr sis hod ne ad mi ni stra tiv ne pro ce du re ko je gra |a ni ma bes po treb no ote à va ju ostva ri va we pra va, se lek tiv nost or ga na upra ve i raz li ~i to po stu pa we pre ma gr |a ni ma na

{te tu pra va na rav no prav nost. Iz ve {taj uka zu je i na to da je to kom 2011. do {lo do ra sta gra |an ske sve sti jer je sve vi {e wih in for mi sa no, pa sa mim tim i zah te va ju ostva re we svo jih pra va i sve ~e {}e se ja vqa ju ne za vi snim kon trol nim or ga ni ma.

svog le ka ra, ko ji }e ga upu ti ti kod spe ci ja li ste, gde mo ra iz no va da za ka `e i sa ~e ka pre gled. Na kon to ga pa ci jent mo ra za ka za ti no vi ter min kod svog le ka ra – ~e sto u dru gom de lu gra da, a ne ka da i dr `a ve – da bi mu pro pi sao re cept po na lo gu spe ci ja li ste. Ne ret ko se de si da lek ko ji je na veo spe ci ja li sta ni je na li sti zdrav stve nog osi gu ra wa pa pa ci jent mo ra da po no vi ceo krug. Mno gi gra |a ni su u pri tu `ba ma za {tit ni ku gra |an skih pra va uka za li na to da su sa ti ma ~e ka li u re do vi ma is pred {al te ra po li -

Elek tron ske kan ce la ri je u bi bli o te ka ma To kom pro {le go di ne u bi bli o te ka ma {i rom Sr bi je, uz po mo} Kra qe vi ne Nor ve {ke, otvo re ne su “elek tron ske kan ce la ri je” za {tit ni ka gra |a na. Ta ko su gra |a ni Ba~ ke Pa lan ke, [i da, U`i ca, Kru {ev ca, No vog Pa za ra, Pri je po qa, Svi lajn ca, Bo ra, Di mi trov gra da i Le skov ca mo gli da uz po mo} bi bli o te ka ra audio-vi deo ve zom raz go va ra ju sa sa rad ni ci ma za {tit ni ka gra |a na. Otvo re ne su, uz po mo} UN, kan ce la ri je za {tit ni ka gra |a na u Pre {e vu, Bu ja nov cu i Me dve |i. U Iz ve {ta ju za {tit ni ka gra |a na Sr bi je kao pri mer ne svrs his hod ne ad mi ni stra tiv ne pro ce du re na vo di se za kon sko pra vi lo da re cept mo `e pro pi sa ti sa mo iza bra ni le kar op {te prak se, a ne le kar spe ci ja li sta. To zna ~i, za kqu ~u je se, da bo le snik pr vo mo ra i}i kod

cij skih upra va MUP-a da bi pre da li zah tev za re gi stra ci ju vo zi la, do bi li li~ nu kar tu ili pa so{, kao i da su zbog gu `vi bi li pri mo ra ni na to da do ku men ta pre u zmu ne ko li ko me se ci ka sni je. Ovim pri tu `ba ma gra |a na tre ba do da ti i ~i we ni cu da je na osno vu po se ta

po li cij skim sta ni ca ma u Sr bi ji sam za {tit nik gra |a na utvr dio bit ne ne do stat ke sme {taj nih ka pa ci te ta za za dr à va we pri ve de nih oso ba. Pro sto ri je za po li cij sko za dr à va we u mno gim sta ni ca ma i ne po sto je, a ta mo gde ih ima, ~e sto ne is pu wa va ju mi ni mal ne stan dar de. Nad le `ni po li cij ski or ga ni ni su ospo ri li ne do stat ke, ali su is ta kli da za stva ra we od ga va ra ju }ih sme {taj nih uslo va ni je obez be |en no vac. I po red ni za do ne tih pro pi sa i do ku me na ta, de ca u Sr bi ji, oce we no je u iz ve {ta ju, i da qe su iz lo è na vi so kom ste pe nu na si qa: fi zi~ kom, psi ho lo {kom, so ci jal nom, ali i pu tem in for ma ci o no-ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja, u {ko li, na uli ci i u po ro di ci. Te le sno ka `wa va we u Sr bi ji jo{ uvek je do mi nan tan na ~in di sci pli no va wa de ce u po ro di ci, a ste pen na si qa, za kqu ~u je se u iz ve {ta ju, u {ko la ma je alar mant no vi sok. Za {tit nik gra |a na uka zao je i na to da se na kon odr à va wa „Pa ra de po no sa„ 2010. go di ne Sr bi ja u po {to va wu pra va LGBT-po pu la ci je vra ti la ko rak na zad, us kra }u ju }i pra vo ovoj po pu la ci ji na slo bo du jav nog oku pqa wa pro {le go di ne. Kao po zi tiv no is tak nu to je da je to kom pro {le go di ne iz me na ma Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu uve de no pra vo na ope ra ci ju pro me ne po la o tro {ku dr à ve, {to pred sta vqa una pre |e we pra va tran srod nih oso ba. Q. Ma le {e vi}

KAM PA WE ZA DO NI RA WE OR GA NA IMA JU SVE VE ]I USPEH, ALI...

Pred ra su de ko ~e hu ma nost Tran splan ta ci ja ili pre sa |i va we or ga na je da nas u sve tu i kod nas pri hva }en i us pe {an na ~in le ~e wa bo le sni ka s te {kim i ter mi nal nim obo qe wi ma, po seb no or ga na, kao {to su bu breg, je tra i sr ce. U ~i ta vom sve tu po sto ji ne sra zme ra iz me |u sve ve }ih po tre ba za or ga ni ma i bro ja or ga na na ras po la ga wu. Raz vi je ne ze mqe Za pad ne Evro pe i SAD po ku {a va ju da or ga ni zo va wem unu tar zdrav stve nog si ste ma, pro mo ci jom, kao i oba ve {ta va wem {i re jav no sti, po ve }a ju broj or ga na ko ji se do ni ra ju ra di le ~e wa te {kih bo le sni ka. Za Sr bi ju je go di {we po treb no oko 400-500 tran splan ta ci ja bu bre ga, 100 do 150 tran splan ta ci ja je tre i 20 do 30 tran splan ta ci ja sr ca. Ve li ki broj bo le sni ka u Sr bi ji go di {we umi re jer ni su do ~e ka li pre sa |i va we or ga na. Iako broj tran splan ta ci ja kod nas ra ste, na go di {wem ni vou ih se ura di ma li broj i ne za do vo qa va ju ni de set od sto po tre ba.

Kam pa wa „Pro du `i `i vot”, ko ja ima za ciq po dr {ku pro gra mu tran splan ta ci je or ga na, iz da na u dan ima sve ve }i broj pri sta li ca. Ra ste broj gra |a na ko ji su se iz ja sni li za to da bu du po ten ci jal ni do no ri or ga na, ali jo{

Na pi ta we ko li ko ste in for mi sa ni o kam pa wi i sa moj tran splan ta ci ji, 12 od sto is pi ta ni ka je re klo da je ve o ma ma lo in for mi sa no, de vet od sto da je ve o ma do bro in for mi sa no, a 29 od sto da ni je uop {te in for mi sa -

U Srbiji je godi{we potrebno oko 400–500 transplantacija bubrega, od 100 do 150 transplantacija jetre i 20–30 transplantacija srca uvek ima mno go pred ra su da i ne zna wa ka da su u pi ta wu tran splan ta ci ja or ga na i do nor stvo. Agen ci ja „Ip sos” spro ve la je an ke tu ~i ji je ciq bio da se do |e do sta va op {te po pu la ci je o toj pro ble ma ti ci. An ke tom je ob u hva }e no 1.070 is pi ta ni ka sta ri jih od 18 go di na, a od wih je tra `e no da od go vo re na ne ko li ko kqu~ nih pi ta wa ko ja po ka zu ju ka kvo ras po lo `e we, stav i zna we o toj pro ble ma ti ci ima ju gra |a ni u Sr bi ji.

no. Za ni mqi vi su i od go vo ri is pi ta ni ka na pi ta we sta va o tran splan ta ci ji: ~ak 40 od sto od go vo ra po tvr di lo je da is pi ta ni ci tran splan ta ci ju do ì vqa va ju kao po zi tiv nu, a kao raz lo ge za to naj ~e {}e na vo de da se pre sa |i va wem or ga na mo è spa sti ne ko li ko ì vo ta (61 od sto), 27 od sto ka è da bi i wi ma jed nom mo gla tre ba ti tran splan ta ci ja, a 12 od sto je na ve lo da je to oba ve za sva kog sa vre me nog gra |a ni na.

Ka da se ra di o ne ga tiv nom sta vu o tran splan ta ci ji, naj ~e {}i raz log za to je ne po ve re we pre ma le ka ri ma i zdrav stve nom si ste mu (48 od sto), tr go vi na or ga ni ma (46 od sto), stav da no vac i bo gat stvo po je din ca od re |u ju me sto na li sti ~e ka wa za tran splan ta ci ju (22 od sto), a 17 od sto is pi ta ni ka je pro tiv skr na vqe wa te la po sle smr ti. Is pi ta ni ci ma je po sta vqe no pi ta we da li bi po sta li do nor or ga na i u ko jim slu ~a je vi ma. Naj vi {e wih bi po sta lo do nor da wi ho vom de te tu tre ba po mo} (93 od sto), za su pru `ni ka or gan bi dao 81 od sto is pi ta ni ka, bra tu ili se stri 77 od sto, a stra nom ~o ve ku 24 od sto. An ke ta je po ka za la da ~ak 76 od sto is pi ta ni ka ni je sprem no da do ni ra or ga ne, ali ako bi zna li za ko ga je or gan na me wen i ako bi bi li si gur ni u to da }e sti }i do ono ga ko me je za i sta po tre ban, stav se me wa i oni pre la ze u ka te go ri ju „mo gu }ih da va la ca”. J. Bar bu zan

U^E NIK ZRE WA NIN SKE GIM NA ZI JE BO JAN PO POV NA FI LO ZOF SKOJ OLIM PI JA DI U OSLU

Fi lo zo fi jom me wa ti is kri vqe ne sli ke

U~e nik ~e tvr tog raz re da Zre wa nin ske gim na zi je Bojan Popov pred sta vqa }e Sr bi ju na Me |u na rod noj fi lo zof skoj olim pi ja di ko ja }e od 16. do 20. ma ja bi ti odr à na u Oslu. Pra vo da ot pu tu je u Nor ve {ku ovaj gim na zi ja lac, ko ji po ha |a dru {tve no-je zi~ ki smer, ste kao je na kon uspe ha na kva li fi ka ci o nom tak mi ~e wu odr à nom po sled weg da na mar ta u Gim na zi ji u Po à rev cu, na ko jem je u~e stvo va lo 26 |a ka iz Sr bi je. Nad me ta we se sa sto ja lo iz te sti ra wa. Uz pri ja vu je po pi sa wa ese ja na te mu fi lo zof treb no po sla ti li~ ne po dat ke skog ci ta ta, na en gle skom, od no i naj ma we pet cr te à i pet sno ne ma ter wem je zi ku. U~e sni ci sli ka po slo bod nom iz bo ru su bi ra li je dan od ~e ti ri po nu |e teh ni ka i te ma, u elek tron na ci ta ta, a vre me za pi sa we bi lo skom for ma tu, na i-mejl: konje ogra ni ~e no na ~e ti ri sa ta. Pr kurs@aks.edu.rs. Stru~ ni ì ri vo me sto i ove go di ne pri pa lo je iza bra }e 20 fi na li sta, ko ji Zre wa nin skoj gim na zi ji, od no sno }e pri pre mi ti po seb ne ra do ve Bo ja nu Po po vu. La ne je Milana za „No} mu ze ja” (odr à va se Kosti} osvo ji la po ~a snu me da qu 19. ma ja). Ra do vi }e bi ti pod na Olim pi ja di u Be ~u, u kon ku {i fra ma, a naj bo qe }e bi ra ti ren ci ji 60 u~e sni ka. Men tor ka u pu bli ka, ~i ji }e gla so vi za jed oba slu ~a ja bi la je pro fe sor ka no s gla so vi ma stru~ nog ì ri fi lo zo fi je u Zre wa nin skoj gim ja od lu ~i ti o to me ko }e od na zi ji Aleksandra Maksi}. u~e sni ka do bi ti sti pen di ju. – Ni sam od onih ko ji se tak mi V. ^. ~e. U~e {}e na kva li fi ka ci ja ma

Tro go di {wa sti pen di ja za sli kar stvo na „Edu kon su”

14.i15.april2012.

u Po à rev cu za pra vo je bi lo pri li ka da u~vr stim ne ke svo je ra ni je te ze i re flek si je – re kao je Po pov. Osim {to }e, za jed no s dru go pla si ra nim u~e ni kom iz Sme de re v a, pred s ta v qa t i Sr b i j u u Oslu, mla di Zre wa ni nac }e, ka ko ka è, ima ti pri li ku i da pri su stvu je su sre tu kre a tiv nofi lo zof skih umo va ko ji su jo{ sve ì i ko ji je dva ~e ka ju da spo zna ju se bi srod ne ili ne srod ne ide je, ko je za stu pa ju dru gi qu di s elo kvent nim ni vo om raz mi {qa wa. – Fi lo zo fi ja je sve, ni ka ko jed na stvar. Ona je za me ne svu da i svi se wo me ko ri ste. Sma tram da bi fi lo zo fi ju tre ba lo ne go va ti, ne sa mo zbog isto rij ske vred no -

sti we nih ide ja ve} i zbog we nog prak ti~ nog de la, ko ji je na pr vi po gled ne po sto jan. Fi lo zo fi ju bi tre ba lo po di }i na no ge, sa da vi {e ne go ikad ra ni je. Da nas ka da se du hov ni svet qu di po la ko

Raz vi ja we kri ti~ kog mi {qe wa Me |u na rod na fi lo zof ska olim pi ja da odr `a va se od 1993. go di ne pod pa tro na tom Uneskoa i Svet ske fe de ra ci je fi lo zof skih dru {ta va. Ciq ove ma ni fe sta ci je, osim po pu la ri za ci je fi lo zo fi je, je ste raz vi ja we fi lo zof ske ra do zna lo sti u~e ni ka, kao i kri ti~ kog i kre a tiv nog mi {qe wa, pro mi {qa wa o fi lo zof skim pro ble mi ma u na u ci, dru {tvu i umet no sti sa vre me nog sve ta.

za ne ma ru je, ka da se in di vi du al nost gu bi, mo ra mo te ì ti ka to me da fi lo zo fi jom pro me ni mo upra vo one fun da men tal ne stva ri ko je su da nas po sta le is kri vqe ne sli ke pra vih i pra vil nih ide ja i vred no sti – is ti ~e Bo jan. Na pi ta we da li, po put we go vih vr {wa ka, prak ti ku je no} ne iz la ske i dru è wa, od go va ra da je po ve zi va we s qu di ma bi tan deo ì vo ta, ma da, pri zna je da ima ~e ste mo men te “is kqu ~i va wa” iz sve ga {to ga okru ù je za rad ne kog “unu tra {weg pro na la è wa”. @. Ba la ban

14.i15.april2012.

c m y

dnevnik

crna hronika

dnevnik

Port pa rol ko sov ske po li ci je Xe vat Ibra iz ja vio je da su u pret hod na dva da na u Pe }i na pad nu ti dr `a vqa nin Cr ne Go re @ar ko Bo {ko vi} i Bo {wak Emil Le ~i na iz se la Vi to mi ri ca na do mak Pe }i i da je po li ci ja u ve zi s tim na pa di ma uhap si la dve oso be, a za jo{ ne ko li ci nom tra ga. Ibra je u iz ja vi Ta nju gu re kao da je prek si no} u Pe }i na pad nut Bo {ko vi}, ko ji je u pe} koj bol ni ci pod za {ti tom po li ci je, a ju ~e je na pad nut Le ~i na, ko ji je zbog ozbiq ne po vre de oka pre ba ~en u pri {tin sku bol ni cu. – Dve oso be osum wi ~e ne za na pad na Bo {ko vi }a su pri ve de ne i od re |en im je pri tvor od 48 sa ti, dok po li ci ja tra ga za na pa da ~i ma na Le ~i nu – re kao je Ibra, do da ju }i da je pi ta we tre nut ka ka da }e i oni bi ti

pri ve de ni s ob zi rom na to da po li ci ja zna re gi star ski br oj vo zi la ko ji su ko ri sti li na pa da ~i. Po re ~i ma po li cij skog port pa ro la, Bo {ko vi }a su u jed noj pe} koj ka fa ni prek si no} na pa li qu di s ko ji ma je se deo za sto lom i raz go va rao o ku po pro da ji. – Po in for ma ci ja ma ko ji ma ras po la `e mo, je dan od osum wi ~e nih je to kom raz go vo ra po ~eo da uda ra Bo {ko vi }a. Po li ci ja je pre si no} uhap si la jed nog, a ju ~e i dru gog osum wi ~e nog za na pad i oni su u pri tvo ru u Pe }i – pre ci zi rao je Ibra. Ka ko je ka zao, Le ~i na se ju ~e do ve zao u Pe} auto mo bi lom s no vo sad skim re gi star skim ta bli ca ma, na kon ~e ga su mu pri {la dvo ji ca qu di, a ka da je otvo rio pr o zor na auto mo bi lu, uda ri li su ga u oko.Is tra ga o ovim in ci den ti ma je u to ku.

BE O GRA \A NIN UHAP [EN U NO VOM SA DU

Izigravao inspektora pa opqa~kao `rtvu Pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je su prek si no} u No vom Sa du li {i li slo bo de Be o gra |a ni na Vik to ra M. (1983) pod sum wom da je spre ~a vao do ka zi va we kri vi~ nog de la, la `no se pred sta vqao i da je opqa~ kao No vo sa |a ni na Vla di mi ra V. Ka ko „Dnev nik„ ne zva ni~ no sa zna je, Vik to ro vu `r tvu Vla di mi ra V., za jed no s we go vim su gra |a ni nom Du {a nom R., po li caj ci su uhap si li 13. mar ta na kon ku po pro da je pet gra ma nar ko ti ka. Na kon sa slu {a wa, Du {a nu je od re |en pri tvor, a Vla di mi ru je za bra we no na pu {ta we pre bi va li {ta. Ne ko li ko dan ka sni je, 31. mar ta, u Vla di mi rov stan u Fu to {koj uli ci upa la su dvo ji ca mu {ka ra ca ko ji su se pred sta vi li kao in spek to ri iz gru pe za su zbi ja we nar ko ma ni je i pri to me pri ka za li ne ka do ku men ta ko ja su li ~i la na le gi ti ma ci je, i ve za li Vla di mi ra le -

pqi vom tra kom za sto li cu. Po tom su, na vod no, pri mo ra li Vla di mi ra da na pi {e iz ja vu te da pro me ni is kaz ko ji je dao is tra `nom su di ji i na lo `i li mu da ga na u ~i, da bi ga pri li kom sle de }eg sa slu {a wa u su du na taj na ~in iz ja vio. Osum wi ~e ni ma se da qe pri pi su je da su po sle sve ga iz po me nu tog sta na od ne li 300 evra, plat ne kar ti ce, ru~ ni sat i mo bil ni te le fon, kao i da su pre od la ska pro sto ri je is pr ska li sir }et nom ki se li nom da bi pri kri li tra go ve. Ne ko li ko sa ti ka sni je Vla di mi ra je ve za nog za te kla we go va pri ja te qi ca ko ja je do {la u po se tu. Ona ga je oslo bo di la i po zva la Hit nu po mo}, a za tim je o do ga |a ju oba ve {te na i po li ci ja. Uhap {e ni Vik tor je od ra ni je po znat po li ci ji, a za dru gim osum wi ~e nim, ~i ji iden ti tet ni je sa op {ten, se tra ga, sa zna je mo ne zva ni~ no. M. V.

JU ^E U NO VOM SA DU

Te{ko povre|ena na Bulevaru No vo sa |an ka Na ta {a. K. (1936) za do bi la je te {ke te le sne po vre de ka da je ju ~e oko 11

do {la na li ce me sta i oba vi la uvi |aj, a po vre |e na `e na je pre ba ~e na u Ur gent ni cen tar.

ZA KRA\U SLIKE DO TRIDESET DANA PRITVORA

U^E STA LI IN CI DEN TI NA KO SME TU

Dva ~oveka napadnuta u Pe}i

14.i15.april2012.

Sumwi~e se za stotinak dela – ê tvo ri ci osum wi ~e nih za kra |u sli ke Po la Se za na „De ~ak u cr ve nom pr slu ku” od re |en je pri tvor do 30 da na – iz ja vio je ju ~e tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}. On je re kao da su osum wi ~e ni Ivan P., Ra {ko M., Bo be N. i Go ran R. ve} sa slu {a ni i da im je su di ja za pret hod ni po stu pak Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du od re dio pri tvor, a is tra gu pro tiv wih na sta v i } e Tu ` i l a { tvo za or g a n i z o v a n i kri mi nal u skla du s od red ba ma no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku o tu ì la~ koj is tra zi ko ji va ì od 15. ja nu a ra 2012. Ka ko je sa op {tio mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}, osum wi ~e ni Dra {ko M. je di rek tan iz vr {i lac kra |e iz mu ze ja u Ci -

Ukra li sli ke vred ne vi {e od 150 mi li o na evra? Uhap {e na ~e tvor ka se sum wi ~i za naj ve }u kra |u umet ni~ kih sli ka u Evro pi – sli ka Vin sen ta van Go ga, Klo da Mo nea, Ed ga ra De gaa i Po la Se za na, ko je su u oru `a nom na pa du 10. fe bru a ra 2008. ukra de ne iz mu ze ja u Ci ri hu. Sli ke su ukra de ne iz ko lek ci je [vaj car ca Emi la Bir lea, a u na pa du su u~e stvo va la tro ji ca ma ski ra nih pqa~ ka {a ko ji su u mu zej upa li po la sa ta pre za tva ra wa. Dva da na ka sni je, ukra de ne sli ke Mo nea i Van Go ga, pro ce we ne na 44 mi li o na evra, na |e ne su u auto mo bi lu par ki ra nom kod Psi hi ja trij ske bol ni ce u Ci ri hu, dok se od ta da tra ga lo za Se za no vom „De ~ak u cr ve nom pr slu ku” i De ga o vom „Lu do vik Le pik i we go ve k}er ke”.

{e ni ka da su kre nu li da pre u zmu po sled wu ra tu i pre da ju sli ku. – Po l i c i j a je to k om is t ra ge, ko j a je tra j a l a oko dve go di n e, do {la do in f or ma c i j e da je sli k a u Be o g ra d u i da osum w i ~ e n i po k u { a v a j u da je pro d a j u – na v eo je tu ` i lac. Kra | a je, po we g o v im re ~i ma, „bi l a ti p o v a n a” za na {eg dr ` a v qa n i n a, ali tu ` i lac ni j e è l eo da ot k ri v a we g ov iden t i t et da ne bi ugro z io da q u is t ra g u. Pri l i k om pre t re s a wi h o vih sta n o v a pro n a | e n je i za ple w e n 1,49 mi l ion evra, dok se jo{ uvek tra g a za ostat k om nov c a ko j i su do b i li za sli k u. Mi n i s tar Da ~ i} je uka z ao na to da se uhap {e n i sum w i ~e za ve l i k i broj dru g ih kri vi~ n ih de l a: Ivan P. za 34 kri v i~ n a de l a, Bo b e N. za 16, Ra {ko M. za ne k o l i k o de se t i n a, a Go r an R. za ne k o l i ci n u kri v i~ n ih de l a. Da ~ i} je u pri s u s tvu pred stav n i k a po l i c i j e i Tu ` i l a {tva ak c i j u oce n io iz u z et n o „De ~ak u cr ve nom pr slu ku” bi}e vra }en u [vaj car sku uspe {nom, uka z u j u } i na to da ri hu 2008. go di ne, dok su osta li bi li za du je spro v e d e n a sa {vaj c ar s kim ko l e g a ma. è ni za lo gi sti~ ku po dr {ku. Tu ì lac za On je do d ao da su {vaj c ar s ki eks p er t i or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa utvr d i l i ori g i n al n ost Se z a n o v og ra d a, vqe vi} po ja snio je da su osum wi ~e ni za kao i da }e sli k a usko r o bi t i vra } e n a kra |u sli ke pla ni ra li da je pro da ju kup cu vla s ni k u. Na j a v io je da }e da t i na l og di u Be o gra du za tri i po mi li o na evra, da su rek t o r u po l i c i j e da na g ra d i sve ko j i su na pla ti li 2,8 mi li o na evra i da su uhap - u~e s tvo v a l i u ovoj ak c i j i.

UKI NU TA OSLO BA \A JU ]A PRE SU DA ZA AFE RU „PAN CIR”

Novo su|ewe Miletu Dragi}u Ape la ci o ni sud u No vom Sa du uki nuo je pre su du ko jom je vla snik fa bri ke za pro iz vod wu voj ne opre me Mi le Dra gi} bio oslo bo |en op tu `bi za po ku {aj zlo u po tre be ovla {}e wa u pri v re d i po v o d om na b av k e pan ci ra za voj sku 2005. go di ne i na lo ìo da mu se po no vo su di. Sud je uva ìo àl bu tu ì la {tva i uki nuo pre su du osnov nog su da u Zre wa ni nu, na vo di se u sa op {te wu ob ja vqe nom na saj tu Ape la ci o nog su da u No vom Sa du. Dra gi} je pre su dom od 18. ju na 2010. go di ne oslo bo |en op tu `be da je po ku {ao da zlo u po tre bi ovla {}e wa u pri vre di i neo vla {}e no dr ào oru` je jer ni je do ka za no da je iz vr {io ta kri vi~ na de la. No vo sad ski Ape la ci o ni sud sma tra da je pr vo ste pe na pre su da do ne ta na osno vu po gre {no i ne pot pu no utvr |e nog ~i we ni~ nog sta wa, kao „po sle di ca po vr {ne oce ne iz ve de nih do ka za”.

„î we ni~ ni za kqu~ ci u pre su di su pre u ra we ni, kao i prav na oce na, ka da je pr vo ste pe ni sud za kqu ~io da ni je do ka za no da je Dra gi} po ~i nio kri vi~ na de la za ko ja je op tu èn„, na vo di se u sa op {te wu. Osnov ni sud u Zre wa ni nu }e to kom no vog su |e wa mo ra ti da po stu pi po na la zi ma Ape la ci o nog su da da bi pra vil no i pot pu no utvr dio sve ~i we ni ce, od no sno da li je Dra gi} po ~i nio kri vi~ no de lo. Po s tu p ak pro t iv Dra g i } a pr vo bit no je vo |en pred Voj nim ode qe wem Okru `nog su da u Be o gra du, u ko jem je bio op tu èn, za jed no s ne ka da {wim mi ni strom od bra ne SCG Pr vo sla vom Da vi ni }em i jo{ dvo ji com ofi ci ra, ko ji se te re te da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo àj skla pa wem ugo vo ra o na bav ci pan ci ra i {le mo va. Tu ì la {tvo sma tra da je taj ugo vor iz me |u fir me „Mi le Dra gi}” iz Zre wa ni na i Voj ske SCG iz 2005. go di ne, vre dan 176 mi li o na evra, {te tan po dr à vu.

Be o grad ski sud se, me |u tim, ogla sio ne na dle `nim za su |e we Dra gi }u i pred met ustu pio zre wa nin skom Osnov nom su du. Op tu `be pro tiv Dra gi }a me wa ne su

vi {e pu ta. Pr vo se te re tio za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja, za tim za pre va ru u po ku {a ju, a sa da mu se su di za po ku {aj zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di.

POT PI SAN SPO RA ZUM S EVROP SKOM PO LI CI JOM

Srbija u Evropolovom IT sistemu Fo to: S. [u {we vi}

sa ti na Bu le va ru kra qa Pe tra kod bro ja 85, van pe {a~ kog pre la za, na wu na le teo „audi Q-7” no vo sad skih re gi star skih ozna ka, ko jim je upra vqa la Ta wa D. J. i ko ji se u tom tre nut ku kre tao u ri kverc. Po li ci ja je br zo

Po re ~i ma port pa rol ke Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Je le ne Ju ri {in, po vre |e na `e na je za dr `a na na le ~e wu, a si no} je bi la u sta bil nom, ali i da qe ne iz ve snom sta wu. E. D.

U NO VOM PA ZA RU PRO NA \E NI MA RI HU A NA I HE ROIN

Dvojica Pazaraca privedeni zbog droge

Slu `be ni ci Po li cij ske upra ve u No vom Pa za ru od re di li su me ru za dr `a va wa do 48 ~a so va Ibra hi mu H. (57) i Xe va du ^. (41) iz No vog Pa za ra zbog osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, sa op {te no je ju ~e iz te po li cij ske upra ve. Po li ci ja je kod osum wi ~e nog Ibra hi ma H. pro na {la 211,83 gra ma sa su {e ne biq ne ma te ri je za ko ju se osno va no sum wa da je ma ri hu a na, a kod Xe va da ^. 13,94 gra ma pra {ka ste ma te ri je sve tlo sme |e bo je za ko ju se osno va no sum wa da je he roin. Osum wi ~e ni su spro ve de ni u Okru `ni za tvor u No vom Pa za ru, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

Mi ni star unu tra {wih po slo va, Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e u Ha gu da je Sr bi ja po sta la ~lan je din stve nog in fo ma ci o nog si ste ma ko ji ko ri sti Evro pol, kao i da je sa di rek to rom te in sti tu ci je Ro bom Vaj nvraj tom do go vo rio od la zak na {eg ofi ci ra za ve zu u Hag. Re sor ni mi ni star je, na kon sa stan ka s Vaj nvraj tom, ob ja snio da je Sr bi ja jed na od ret kih ze ma qa ko ja je, iako ni je ~la ni ca Evrop ske uni je, zbog re zul ta ta ostva re nih u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la do bi la pri stak da ko ri sti in for ma ci je iz je din stve nog in for ma ci o nog si ste ma Evro po la. Da ~i} je uka zao da }e po da ci ko je }e Sr bi ja mo }i da ko ri sti bi ti od zna ~a ja ne sa mo za rad

po li ci je, ve} i svih dru gih dr àv nih or ga na ko ji spro vo de za ko ne. On je re kao da je iz me |u MUP-a Sr bi je i Evro po la pot pi san Spo ra zum o stra te {kom part ner stvu i po sta vqe na ma pa pu ta ko ji tre ba pre }i ka ko bi pot pi sa li Spo ra zum o ope ra tiv noj sa rad wi. Na sa stan ku je, do dao je on, oce we no da je sa rad wa MUP-a i Evro po la na iz u zet nom ni vou, kao i da je Sr bi ja ostva ri la ve li ki na pre dak u bor bi pro tiv or gan zo va nog kri mi na la i da se, u skla du s tim, mo è o~e ki va ti da do kra ja go di ne bu de pot pi san Spo ra zum o ope ra tiv noj sar da wi.Is ta kav {i da se ~la ni ca Evro po la ne mo è po sta ti uko li ko dr à va ni je u Evrop -

skoj uni ji, Da ~i} je ka zao da je sa rad wa srp ske po li ci je i Evro po la za re zul tat ima la niz kon kret nih ak ci ja. Me |u tim ak ci ja ma su raz me ne in for ma ci ja i po da ta ka o mo da li te ti ma i na ~i ni ma {ver ca ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke, na ~in na ko ji se mo `e od vi ja ti nu kle ar ni i ra di lo {ki kri mi nal i te ro ri zam, {to je za Sr bi ju od zna ~a ja ima ju }i u vi du sta we nu kle ar nog ot pa da u na {oj ze mqi. Da ~i} je na gla sio da je na kon hap {e wa Lu ke Bo jo vi }a, kod ko ga je pro na |en li tvan ski pa so{, usle di la in struk ci ja za mqa ma Evrop ske uni je ka ko mo gu da bu du pre po zna ti fal si fi ko va ni li tvan ski pa so {i. E. D.

CA RI NI CI PRO NA [LI ILE GAL CE ME \U VI NOM

Dva Avganistanca zaustavqena u Pre{evu Ca ri ni ci su ju ~e uju tru na ca rin skoj is po sta vi Ter mi nal Pre {e vo spre ~i li po ku {aj dva av ga ni stan ska dr `a vqa ni na da ile gal no pre |u srp sku dr `av nu gra ni cu, sa op {te no je iz Upra ve ca ri na. Ka ko je na ve de no, ile gal ni mi gran ti su ot kri ve ni u to var nom de lu ka mi o na be o grad -

skih re gi star skih ozna ka ko ji je pre vo zio fla {i ra no vi no iz Ma ke do ni je u Sr bi ju. Ka da su ca ri nik i pred stav nik in spek cij ske slu `be iza {li na te ren s na me rom da uzmu uzor ke ro be da bi ona ka sni je ne sme ta no mo gla bi ti oca ri we na, uo~i li su da je si gur no sna saj la bi la pre se ~e na i pre le pqe na se -

lo tej pom ta ko da iz gle da kao da je sve u re du. Po tom se za ~u lo i ko me {a we u unu tra {wo sti ka mi o na, zbog ~e ga je vo zi lo hit no otvo re no, a pro na |e ne oso be pre da te su u da qu nad le `nost in spek to ri ma MUP-a Pre {e vo, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

SPORT

14.i15.april2012.

dnevnik

c m y

POTPREDSEDNIK UO FK VOJVODINA DU[AN VLAOVI] I ODLAZE]I TRENER DEJAN VUKI]EVI] O AKTUELNOM TRENUTKU FK VOJVODINA

KAKO U SVETU, TAKO I KOD NAS

Tre ner – naj ne si gur ni ji po sao Trenerskoj vrte{ci u Srbiji nikad kraja.Ove sezone, do sada, u Superligi radilo je 32 stru~waka. Kada timu ne ide, po pravilu su uvek prvi na udaru treneri. Tako je u celom svetu, a izuzetak nije ni Srbija. [tavi{e! Moèmo slobodno da kaèmo da smo me|u vode}im ligama u Evropi kada je re~ o smenama trenera. Vlasnici, predsednici i finanansijeri na{ih najboqih klubova nemaju mnogo strpqewa za trenere, pa iz tog razloga te{ko da moè da se sastavi cela nedeqa a da se ne dogodi promena na klupi nekog superliga{a.U Srbiji treneri odlaze uglavnom zbog nerealnih ambicija poslodavaca, a ima slu~ajeva kada im ni {ampionski rezultati ne garantuju nastavak saradwe sa klubom. Nema pravila, otkazi se dobijaju i pre po~etka prvenstva, posle prvog kola, pred kraj priprema... Posledwa smena dogodila se u Novom Sadu.Dodu{e, zvani~nog otkaza Dejanu Vuki}evi}u nije bilo, no dan posle iznena|uju}e eliminacije iz Kupa i ispadawa od Borca nije pojavio na treningu Vojvodine.Vuki}evi} je bio drugi trener na klupi Novosa|ana ove sezone. Takmi~ewe je zapo~eo Qubomir Ristovski, ali je posle blamaè u Evropi i samo jednog kola Superlige morao da napusti klub. Lista smewenih trenera je duga~ka. Samo Crvena zvezda (Robert Prosine~ki), Radni~ki (Slavenko Kuzeqevi}), Jagodina (Simo Kruni}), Sloboda (Qubi{a Stamenkovi}) i Smederevo (Dragan \or|evi}) imaju iste {efove struke kao i na po~etku sezone 2011/2012. Najvi{e promena imali su Metalac, Hajduk i Novi Pazar. Klub iz Gorweg Milanovca po~eo je sa Nenadom Milovanovi}em, koji je i danas trener Metalca. Posle prvog mandata u ovoj sezoni, umesto wega

je stigao Milan \uri~i}, a zatim je i iskusni Jovica [koro poku{ao ne{to vi{e da u~ini sa fewera{om, ali nije i{lo. Kuqani su tako|e imali vrlo malo strpqewa.Re|ali su se Dragan Lacmanovi}, Neboj{a Vigwevi} i Petar Kur}ubi}, a od polusezone ekipu vode Zoltan Sabo i Tomislav Simi}.Sli~no je bilo i u Novom Pazaru. Prvo Mihajlo Ivanovi}, pa Nenad Milovanovi} i Qubomir Ristovski i na kraju Dragoqub Bekvalac.Partizan, Spartak, OFK Beograd i Javor imali su po jednu smenu. Crno-beli su na polusezoni zbog sva|e u klubu uru~ili otkaz Aleksandru Stanojevi}u, a na wegovo mesto postavili Avrama Granta. Partizan se lako odrekao trenera koji je klubu u posledwe dve godine doneo tri trofeja i Ligu {ampiona, a u trenutku kada je dobio „zahvalnicu” bio je lider u JSL sa deset bodova vi{e od Crvene zvezde, a u Kupu je stigao do polufinala. Zorana Nejgu{a je u Subotici zamenio Zoran Milinkovi}, dok se na Karaburmu vratio Branko Sosa Babi} umesto Dejana \ur|evi}a. Ekipu iz Ivawice u nove izazove na po~etku sezone poveo je Vladan Milojevi}, a kraju }e je privesti Aleksandar Jawi}. Po tri {efa stru~na {taba radila su u Borcu, Radu i BSK-u. Slavko Petrovi} je sa gra|evinarima iza{ao u Evropu, po~eo i prvenstvo, ali nije imao rezultata. Zatim je kormilo prepu{teno Neboj{i Vigwevi}u, koji je pred kraj zimskih priprema dobio otkaz. Od tada Rad vodi Marko Nikoli}.BSK su trenerali Na|i [ensoj i Sa{a Milanovi}, dok je trenutno aktuelan Veli~ko Kaplanovi}. Borac su vodili Qubi{a Dmitrovi}, Slavko Petrovi} i Slavko Voji~i}, koji je zebre uveo u istorisjko finale Kupa.Dakle, ukupno 32 stru~waka!

Pr vi po te zi po vu ~e ni, ne }e bi ti i je di ni Na zajdni~koj konferenciji za medije ju~e su se novinarima obratili odlaze}i trener Vojvodine Dejan Vuki}evi} i potpredsednik Upravnog odbora kluba Du{an Vlaovi}, kao i ~lan ovog tela \er| Balaton. Teme su bile vezane za duboku krizu u koju su Novosa|ani upali, prekid saradwe izme|u {efa stru~nog {taba i crveno-belih, kao i na to {ta }e se doga|ati u danima koji slede. – ^iwenica je da prethodnih dana, nedeqa, pa i meseci pro`ivqavamo veoma te{ke trenutke, a evidentna rezultatska kriza kulminirala je katastrofalnim iz-

pre`alim poraz od Borca, jer sam svu svoju snagu usmerio u Kup i zato ne}u jo{ dugo, dugo mo}i da ga zaboravim. Ovo {to se sada doga|a je neminovnost trenerskog posla. @ao mije {to je sportski direktor podneo ostavku, jer imali smo dobru saradwu. Do{ao sam u Vojvodinu u izuzetno te{kom trenutku po klub i pred mene nisu bili postavqani bilo kakvi imperativi. @eleli smo da afirmi{emo mlade fudbalere, ali i da igramo dobar fudbal. Tokom prvih {est meseci bilo je prelepo, u`ivao sam u svakom trenutku provedenom u Novom Sadu. Tada su

Potom je Vuki}evi} nastavio: - Posle remija s Metalcem, imali smo `u~nu, iskrenu raspravu i posle we sam poverovao u dolazak boqih dana. Moja odgovornost su katastrofalni rezultati ekipe. Igra~i su bili isfrustrirani visinom ugovora novajlija. Ali, sve je to fudbal i sve je podno{qivo, mada }e meni ovaj Kup Srbije ostati rana, jer sam mu sve podredio, pa i privatni `ivot. Bio sam sre}an i odu{evqen {to radim u Vojvodini, ali sam sre}an i sada {to iz we odlazim i to zbog svog zdravqa. Dao sam ~itavog sebe i zato mirno mogu da spavam.

De jan Vu ki }e vi}, pot pred sed nik klu ba Du {an Vla o vi} i ~lan UO \er| Ba la ton

dawem i porazom u Kupu s Borcem - rekao je Vlaovi}. - To nas je sve pogodilo, jer smo svi mi prolazni, a klub ostaje, pa ne smemo da dozvolimo da iz jednog te{kog poraza upadnemo u jo{ katastrofalnije stawe. Povukli smo prve poteze, ali oni ne}e biti i jedini. S Dejanom Vuki}evi}em uprava je napravila sporazumni raskid ugovora, a ostavku je podneo i sportski direktor Miodrag Panteli}. S trenerom je postignut dogovor koji je u skladu s poslovnom politikom kluba, a Dejan je bio veoma korektan i èlimo mu mnogo vi{e uspeha u nastavku trenerske karijere. Potom se novinarima obratio sada ve} biv{i trener crveno-belih iz Novog Sada. - Preìvqavam te{ke dane jer smo ispali iz jednog takmi~ewa u kojem sam verovao da moèmo da postignemo sjajan rezultat – istakao je Vuki}evi}. – Ne mogu da

do{li druga~iji dani i svi moji problemi po~eli su posle pobede nad Crvenom zvezdom u Beogradu. Neki igra~i posle toga lako su na{li inostrani anga`man, a on-

Mislim da je ovo najsupe{nija godina u istoriji kluba, jer je na po~etku godine na ra~unu bilo tri miliona evra, a klub ima i dobru upravu. Ali, dobra uprava nije ga-

\ER\ BALATON, ^LAN UO KLUBA

Bor ba za Evro pu ^lan Upravnog odbora FK Vojvodina \er| Balaton je na konferenciji za medije rekao: - Odluke Upravnog odbora bile su jednoglasne i sada u ovim te{kim trenucima moramo da istrajemo u borbi za plasman u Evropu. Sa igra~ima }emo imati sastanak, ~eka nas te{ka utakmica s Hajdukom i jednostavno moramo da se vratimo iz krize i postignemo o~ekivane rezultate. da je do{ao i prelazni rok koji je bio apsolutno proma{en. Oti{li su nosioci igre koji su postigli 15 od 30 golova koje je dao ceo tim, a do{li su neki drugi koji to ne mogu da u~ine ni za ~etiri naredne sezone.

rant dobrih rezultata. Jasno mi je to {to je mojih 20 prethodnika do`ivelo sudbinu kao i ja, jer strpqewa je bilo jako malo. Pogre{io sam {to nisam oti{ao u januaru, jer sam ta~no znao {ta }e se dogoditi. Zahvalan sam predsed-

niku Butorovi}u i qudima iz Upravnog odbora, kao i svima ostalima zaposlenim u klubu. Vojvodina ima puno mladih igra~a i struci se mora prepustiti izbor u prelaznom roku. Timu èlim da izbori plasman u Evropu, a ja sam sre}an {to sam bio deo istorije ovog kluba, uz jo{ jedno izviwewe navija~ima za rezultate. Du{an Vlaovi} je potom replicirao Vuki}evi}u, rekav{i: - ^lanovi UO ne dele Vuki}evi}evo mi{qewe za prelazni rok, jer smo svi bili saglasni za svaki potez koji je povu~en. Pro{la sezona bila je relativno dobra i zadràli smo kompletnu ekipu. O~ekivali smo da }emo, uz napredak u radu, mo}i da se ukqu~imo u borbu za oba trofeja. Naàlost, postoji deo igra~a koji klub doìvqavaju kao autobusku stanicu i kada su shvatili da }e wihov autobus morati da sa~ekaju jo{ godinu dana, to vi{e nisu bili isti igra~i. Zimus nije postojao plan da se iko proda, ali je tada stigla ponuda za Medojevi}a koja se ne odbija. Mereba{vili je bio na odmoru i ugovor ga je vezivao na jo{ {est meseci, kada je stigla ponuda Dinama, posle koje on vi{e nije èleo da se vrati u na{ klub. Brana Ili} je imao dogovor s nama da moè da ode i re{i egzistenciju. Ne bih ulazio u ocenu toga koliko su novajlije pruìle jer nisam stru~an za to. Jeste, finansijska situacija izuzetno je povoqna, ali svi igra~i koji misle da }e dobiti papire i oti}i za male pare - grdno se varaju. êka}e autobus jo{ dugo. Sa~ekajmo, ipak, da pro|u utakmica u Kuli i praznici… Vrlo brzo }e se sve saznati, nije ovo kraj kada su u pitawu potezi koje }emo povu}i. Ne postoji klub na svetu koji nije bio u situaciji u kojoj smo mi sada. Upitan da li se radi na dovo|ewu novog trenera, Vlaovi} je odgovorio: - Da, radimo na tome, ali jo{ uvek ne mogu da vam kaèm detaqe. Imamo dilemu da li da na|emo trenera koji }e raditi samo do kraja sezone, {to je te{ko o~ekivati, ili da dovedemo stru~waka za rad na duè staze. A. Predojevi}

SPORT

c m y

dnevnik

14.i15.april2012.

KU QA NI U PO KRA JIN SKOM DER BI JU DO MA ]I NI VOJ VO DI NI

Po be da za op sta nak Ovo superliga{ko kolo obele`i}e, izme|u ostalih, vojvo|anski derbi u kome igraju u Kuli hajduk i Vojvodina.Mnogo je elemenata koji najavquju zanimqiv okr{aj.Hajduku je pobeda neophodna kako bi {to pre prebrinuo brige oko opstankom, a Vojvodina }e nastojati da trijumfom vida rane zara|ene u Kupu. - Vojvodina je tre}i klub u Srbiji dolazi nam u nezgodnom trenutku jer smo mi jo{ uvek u borbi za opstanak, pa bi nam pobeda protiv takvog rivala jako

optere}ivati. Nama je najbitnije da mi odigramo onako kako smo odigrali drugo poluvreme susreta sa Radni~kim u Kragujevcu i ukoliko u tome budemo uspeli onda sigurno mo`emo do uspeha. Problem Hajduka je neefikasnost, a da bi se do pobede do{lo mora se posti}i bar gol. - Malo golova smo ovog prole}a dali, ali o~ekujem da dolaze boqi dani i za na{e strelce. Radili smo na otklawawu te boqke i nadam se da }e taj rad dati rezultata ba{ u vojvo|anskom derbiju - nada se Sabo.

Hu ma ni gest

puno zna~ila u psiholo{kom i u bodovnom smislu. Nadam se da }emo u derbiju ostvariti pozitivan rezultat - ka`e trenera Hajduka Zoltana Saboa. Koliko }e ~iwenica da je Vojvodina pretrpela te`ak udarac eliminacijom iz Kupa i}i na vodenicu Kuqanima? - Vojvodina ima svoje probleme, a {ta }e uraditi i kako }e ih re{iti ne}emo se mi time

Kada je o igra~kom kadru re~, izvesno je da vezista Maksimovi} mora da pauzira zbog kartona, dok su svi ostali zdravi i spremni igru. Imaju}i to u vidu vaqa o~ekivati da }e Hajduk u derbiju nastupiti u sastavu: Peri}, Pauqevi}, Fejsa, Mujdragi}, Vasiqevi}, ^ovilo, Bubalo, Golo~evac, Haxibuli}, Novkovi} i Veselinovi}. \. Bo ja ni}

Kapiten Hajduka Branko Pauqevi} (beli dres)

SPA SO JE LA ^I], [EF NA KLU PI VOJ VO DI NE U KU LI

Po ka za ti se u te {koj si tu a ci ji Posle nokauta koji su do`iveli u revan{ utakmici polfinala Kupa Srbije od Borca, pred fudbalerima Vojvodine je veoma te`ak zadatak. Crvenobeli gostuju u Kuli, gde ih o~ekuje vojvo|anski derbi s Hajdukom, a sve posle burnih trenutaka u klubu u kojima su oti{li trener Dejan Vuki}evi} i

- Nastavqamo s procesom koji je zapo~eo trener Vuki}evi}, svesni da nas o~ekuje neizvesna utakmica, koja dolazi posle te{ke situacije u klubu prouzrokovane eliminacijom iz Kupa. Verujem da }e igra~i izvu}i iz sebe sve najboqe i da }emo svi zajedno dokazati da je Vojvodina veliki klub. Bi}e to prava, tvr-

Spaso Jela~i}

sportski direktor Miodrag Panteli}. @ivot, me|utim, ide daqe i zastajkivawa nema, pa se Novosa|ani prosto moraju pridi}i i nastaviti bitku za izlazak na evropsku scenu. Vojvodinu }e u Kuli susretu voditi dosada{wi prvi Vuki}evi}ev pomo}nik Spasoje Jela~i}, koji je rekao:

da prvenstvena utakmica i nadam se da }emo smo}i snage da pobedimo tim Hajduka. Da li }e u timu biti i Almami Moreira posle incidenta prilikom zamene u duelu s Borcem? - Na upravi kluba je da sankcioni{e Moreirin postupak, a on redovno trenira i bi}e u

konkurenciji za sastav ekipe. Imamo problem s Abubakarom Oumaruom, koji ima infekciju i pre duela s â~anima imao je mawu hirur{ku intrevenciju. I pored svega, on je tada igrao i dao sve od sebe, iako je pre susreta dobio i temperaturu. Ostali igra~i su zdravi, a u tim se vra}aju Daniel Mojsov i Petar Sskuleti} koji su pauzirali zbog ùtih kartona u utakmici s Borcem - odgovorio je Jela~a. Konferenciji za medije prisustvovao je i kapiten tima Miroslav Vuli}evi}. - Izviwavam se navija~ima za sve {to smo im priredili i ujedno im se zahvaqujem na fantasti~noj podr{ci u susretu s Borcem. Na{i simpatizeri su bili puno boqi od nas, a za poraz koji smo doìveli odgovornost snosimo samo mi, igra~i. I niko drugi. Ponovi}u da je to bila utakmica koja se igra srcem i s jednom nogom ako treba. Ve} od me~a s Hajdukom poku{a}emo da se koliko-toliko iskupimo za sve ono {to smo navija~ima priredili. Svaka utakmica za nas je veoma te{ka kada mi nismo pravi, ali imamo pravo da poku{amo da barem malo popravimo ~itavu situaciju - nada se kapiten. O saradwi s trenerom Dejanom Vuki}evi}em, Vuli}evi} je rekao: - Saradwa je bila profesionalna i mislim da je mali zahtev za klub poput Vojvodine bio da se plasiramo u finale Kupa. Da li je trener pravio neke gre{ke, nije na meni da sudim. Se{}emo mi, igra~i, pogleda}emo se u o~i i nadam se da }e posle tog sastanka pojedinci shvatiti koliko je Vojvodina velika i kakve obaveze svakom od nas name}e ~iwenica da nosimo crveno-beli dres i grb ovog kluba istakao je Vuli}evi}. A. Pre do je vi}

SA OP [TE WE NA VI JA^ KE GRU PE „FIR MA 1989”

Bez na vi ja ~a u Ku li Navija~i FK Vojvodina obave{tavaju sportsku javnost da ne}e prisustvovati utakmici u Kuli. „Razlog na{eg nepojavqivawa je isti kao ve} ~etiri godine unazad, kada nismo prisustvovali ni jednoj utakmici koju je na{ tim igrao na Veliku subotu. Svesni smo da je trenutak u kome se nalazi na{ klub takav da bi pomo} igra~ima s tribina bila preko potrebna, ali ne mo`emo i ne smemo da prekinemo ne{to {to smo po~eli zajed-

JE LEN SU PER LI GA – 24. KO LO Da nas KU LA: Haj duk - Voj vo di na (16.00) RAD: Rad - Spar tak Zla ti bor vo da (16.00) JA GO DI NA: Ja go di na - Sme de re vo (16.00) BE O GRAD: OFK Be o grad - BSK (16.00) U@I CE: Slo bo da Po int - Bo rac (16.00) NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Cr ve na zve zda (16.00) LU ^A NI: Me ta lac - Rad ni~ ki 1923 (16.00) BE O GRAD: Par ti zan - Ja vor (18.00, Are na sport 1) 1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad ni~ ki 5. Ja go di na 6. Slo bo da 7. OFK Be o grad 8. Spar tak ZV 9. Rad 10. Sme de re vo 11. Haj duk 12. Ja vor 13. BSK 14. No vi Pa zar 15. Bo rac 16. Me ta lac

Rukovodstvo Hajduka je odlu~ilo da gledaoci koji do|u na vojvo|anski derbi plate ulaznicu po ceni od 200 dinara, a polovinu sredstava doma}ini }e pokloniti Domu zdravqa u Kuli, za kupovinu aparata za rano otkrivawe dijabetesa.

no sa svim navija~kim grupama pre ~etiri godine, ne{to {to se obeleàva kao novi po~etak u navija~kim odnosima i {to je prva stvar koja je ujedinila navija~ku scenu u Srbiji, a svi znamo koliko nam treba ozdravqewe.Naravno, mi nikom ne moèmo zabraniti da ode na utakmicu, ali samo èlimo da naglasimo da ukoliko neko i re{i da ode u Kulu, tamo ide kao pojedinac i ne predstavqa grupu. Navija~ka grupa “Firma1989” ostaje taj dan u Novom Sadu”.

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

20 17 10 10 9 10 10 7 7 8 6 6 4 4 4 2

2 3 9 11 8 5 2 10 7 2 6 5 9 8 6 8

1 3 4 2 6 8 11 6 9 13 11 12 10 11 13 13

55:10 49:14 35:17 30:19 24:19 28:29 27:30 17:21 25:22 18:27 15:30 17:28 14:29 15:31 13:31 12:38

62 54 39 39 35 35 32 31 28 26 24 23 21 20 18 14

U sle de }em ko lu (21/22.apri la) sa sta ju se: SU BO TI CA: Spar tak ZV - Voj vo i na, IVA WI CA: Ja vor - Rad, SME DE RE VO: Sme de re vo Par ti zan, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Ja go di na, Â ÂK: Bo rac - OFK Be o grad, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Slo bo da Po int, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - No vi Pa zar, LU Â NI: Me ta lac - Haj duk.

SU BO TI ^A NI GO STU JU RA DU

Do bar re zul tat mo gu }a mi si ja Fudbaleri suboti~kog Spartaka ZV }e drugu prole}nu pobedu juriti u utakmici s Radom u Beogradu. Suboti~ani znaju da je pobeda te{ka misija, ali ne i nemogu}a, bez obzira na brojne zdravstvene probleme. – U ekipu se vra}aju Torbica i Pu{kari}, ali i pored toga imamo dosta problema. Od ranije su povre|eni ^ovi}, \ur|evi} i Bini}, a pod velikim znakom pitawa su i nastupi Stevanovi} i Despotovi}. Ponavqam, situacija nije laka, veoma je slo`ena, ali moramo da se nosimo s wom. Rad je kvalitetna ekipa, dobro igra ovog prole}a, a doprinos tome je dao i trener Niko-

PAR TI ZAN DO ^E KU JE JA VOR

Is pit zre lo sti Fudbaleri Partizana ugo{}uju Javor. Bi}e to svojevrsni ispit zrelosti crno - belih posle eliminacije iz Kupa, a pod znakom pitawa su nastupi Kamare i Sa{e Ili}a. - Jo{ uvek ne znamo {ta }e biti s Kamarom, Sa{a Ili} je trenirao, jo{ uvek nije potpuno, ali je boqe - ka`e trener Avram Grant. Utakmica se gra bez publike. - Mnogo bih vi{e voleo da igramo pred publikom, fudbal se na kraju i igra zbog we. Ovako, bi}e kao u pozori{tu, publika je neophodna da bi takmi~ewe imalo smisla i nikako nisam zadovoqan odlukom da nastupimo pred praznim tribinama. Jako mi je `ao {to ne}e biti na{ih navija~a i uop{te sam protiv ovakvih vrsta kazni, gde se ka`wava velika ve}ina koja ni{ta lo{e nije uradila. Kakva je atmosfera posle poraza od Zvezde? - Ne verujem da je eliminacija iz Kupa ostavila traga na igra~ima. Kada igrate na ovakvom nivou morate da budete spremni na sve. Jedan trofej smo izgubili, ali drugi, va`niji, je blizu i moramo wemu da se okrenemo. Eduardo je povredio ligamnete kolena i dugo }e odsustvovati ? - Svakako da smo u lo{oj situaciji {to se napada~a ti~e. Lo{a je sre}a kada se dvojica povrede na maltene identi~an na~in i to vrlo ozbiqno. Nemamo izbora, mora}emo da se oslonimo na one koje imamo. [ta mislite o Javoru? - Javor znam kao tvrdu ekipu, koja se uglavnom brani protiv Partizana, ali tako|e znam da ima i na{eg biv{eg napada~a Oditu. Prema tome, moramo biti okrenuti kako wihovom tako i svom golu - istakao je Grant. I. La za re vi}

li}. Bez obzira na na{e probleme i na evidentne kvalitete Rada, idemo u Beograd po dobar rezultat – rekao je trener Zoran Milinkovi}. Ono {to uliva nadu za dobar rezultat je prethodni me~ s Partizanom, kada su golubovi i pored poraza pruìli dobru partiju. – Imamo mladu ekipu koja je puna potencijala i entuzijazma, a utakmica s Partizanom je pokazala da moèmo ravnopravno da igramo i protiv najozbiqnijeg kandidata za titulu. Smatram da u duelu s gra|evinarima moèmo do dobrog rezultata – napomeuo je Milinkovi}. N. S.

ZVE ZDA IGRA U NO VOM PA ZA RU

Pro si ne~ ki op ti mi sta Sa petoricom novih igra~a u odnosu na ve~iti derbi, trener Crvene zvezde Robert Prosine~ki krenu}e po tri boda u Novi Pazar. U napad na nova tri boda, bez podr{ke najvatrenijih navija~a i predsednika Vladana Luki}a, trener fudbalera Crvene zvezde Robert Prosine~ki krenu}e sa slede}om postavom:Bajkovi} Miki}, Krneta, To{i}, Mladenovi} - Mijailovi}, Dimitrijevi}, Milivojevi} - Miri}, Milunovi} - Borha. Crveno-bele u Novom Pazaru ~eka vatrena atmosfera i motivisan protivnik, koji `eli da

je sve mogu}e i mi moramo da nastavimo sa dobrim rezultatima rekao je Prosine~ki. Trener Zvezde je istakao da je te{ko motivisati ekipu posle pobede nad crno - belima. Posle pobede protiv Partizana te{ko je motivisati ekipu, ali verujem da }emo imati kontinuitet pobe|ivawa. To je va`no za samopouzdawe ovog mladog tima. Idemo u Novi Pazar s velikim optimizmom, favoriti smo, ali sigurno ne}e biti lako jer nas ~eka pun stadion doma}ih navija~a. U dobrom smo raspolo`ewu i mislim da }e oni

Fudbaleri Zvezde na te{kom ispitu u Novom Pazaru

prona|e bodove neophodne za opstanak. S druge strane, jo{ umorni od me~a s Partizanom, ali i burne proslave na Adi Ciganliji do jutarwih sati, crveno-beli }e morati da prona|u dovoqno sve`ine, motiva i snage da pobede Pazarce i tako ostanu u kakvoj-takvoj trci sa crno-belima za titulom prvaka Srbije.U odnosu na ve~iti derbi, Prosine~ki }e protiv Novog Pazara izvesti sastav sa ~ak pet izmena. - Koliko god bude bilo te{ko bez na{ih navija~a i zbog mawih dimenzija terena, da}emo sve od sebe da pobedimo. Iako se pri~a da je prvenstvo gotovo, u fudbalu

morati negde drugde da tra`e bodove spasa. Prosine~ki je rekao da ne}e biti problema ako wegovi fudbaleri po~nu utakmicu kao {to su to u~inili protiv Partizana. - Meni je najva`nije da je ekipa motivisana i da radi dobro. Nadam se da }emo u}i u me~ kao i u sredu protiv Partizana, i ako tako bude, ne}e biti problema rekao je Prosine~ki. Brazilac Evandro otputovao je u svoju zemqu po{to mu se rodila k}erka, Darko Lazovi} je povre|en, dok }e se Marko Ve{ovi}, kako je Prosine~ki rekao, odmoriti.

S PORT

14.i15.april2012.

dnevnik

CRVENA ZVE ZDA OSVO JI LA OSMI [AM PI ON SKI PE HAR

Vo {a na kra ju za ta ji la Odbojka{i Crvene nije vredelo. Jednostavno, ni- Puno smo truda i znoja ulozvezde su, posle domismo se pokazali kao finalisti. ìli, a na kraju smo sve to prosunatne igre u finalnoj U polufinalu smo pokazali li. Nedostajao nam je sportski seriji plej-ofa protiv mnogo vi{e èqe. Ovo nije namotiv i jasno je da nismo pruìnovosadske Vojvodine NS seme, ~in da se oprostimo od sezone, li maksimum. Osvjili smo Kup, osvojila je osmu titulu {ampiomoramo promeniti mnogo stvato je trebalo da bude zamajac, da na dràve. Beogradskih 2:0 dali ri u igri i van igre, ako èlimo nastavimo u prvenstvu rasteresu Zvezdi krila, a Vo{a je, poda napredujemo - istakao je ko}enije i sigurnije. Poku{ao sam sebno u posledwem me~u u Novom Sadu, prikazala igru nedostojnu finala i zato je glatko poraèna. O~ekivalo se da Vojvodina moè da se probudi, da prikaè igre vredne finala i titule, ali uvodnih 11:25 (!) najavili su Zvezdin trijumf. Ni pune tribine i sjajna atmosfera nisu uspeli da probude doma}e odbojka{e, pa su posetioci ostali uskra}eni za kvalitetnu predstavu po{to je utakmica trajala svega 75 minuta. - êstitam Zvezdi na zasluèno De taq iz tre }eg fi nal nog me ~a Voj vo di na â&#x20AC;&#x201C; Crvena zve zda osvojenoj tituli. S ovakvom igrom nismo imali rektor Vojvodine NS seme Mis druga~ijom postavom na po~et{anse, sve tri utakmice smo odlija Mrdak. ku susreta da iznanadim rivala, igrali ispod o~ekivanog nivoa, Prvi strateg Novosa|ana Niali i da napravim atmosferu metre}u posebno. Poku{avali smo kola Salati} bio je vidno razo|u mla|im igra~ima. Me|utim, tokom me~a da smirimo igru, ~aran posle gubitka finala, a to nije urodilo plodom i to je i ali nam ni{ta nije polazilo za prihvatio je na sebe krivicu za moja gre{ka â&#x20AC;&#x201C; rekao je trener rukom. Poku{avali smo da se promenu startne postave koja se Vojvodine NS seme Nikola Sapodrìmo me|usobno, no ni to pokazala kao lo{a. lati}. M. Ri sti}

FI NA LE DA MA: SPAR TAK I ZVE ZDA ^E TVR TI PUT

Go lu bi ce `e le maj sto ri cu

Da ni ca Ra da ko vi} (Spar tak) u ak ci ji

Odbojka{ice NIS Spartaka i Crvene zvezde u subotu }e odigrati ~etvrti me~ finalne serije plej - ofa, a suboti~ke odbojka{ice `ele da izbore peti susret, koji bi odlu~ivao o tituli. Aktuelen {ampionke su na svom terenu slavile u dva uvodna susreta, a Spartak im se revan{irao u tre}em me~u u Subotici i tako produ`io finalnu seriju. Trener Petkovi} je sa svega sedam igra~ica do sada postigao veliki uspeh, a suboti~ki kolektiv ne odri~e se titule, uprkos zaostaku u finalu. Zvezda }e igrati bez najboqe igra~ice Ane Bjelice. Utakmica u Subotici po~iwe u 18 ~asova. M. R.

TUR NIR U KO PEN HA GE NU

Je le na u po lu fi na lu Srpska teniserka Jelena Jankovi} plasirala se u polufinale turnira u Kopenhagenu, pobedom nad Estonkom Kajom Kanepi.Jankovi}eva je do tre}e pobede u {est me|usobnih susreta sa Estonkom do{la sa 4:6, 6:1, 6:3, posle jednog sata i 55 minuta igre.Jelena }e u polufinalu igrati protiv An|elike Kerber iz Nema~ke, koja je slavila protiv sunarodnice Mone Bartek sa 6:2, 0:6, 7:5. Srpska teniserka je na po~etku me~a do{la do brejka, ali je odmah Estonki dozvolila da joj uzvrati. Jankovi}eva je u narednom gemu ponovo oduzela servis protivnici, da bi ga odmah osigurala i povela sa 3:1. Ipak, Kanepi je uspela kona~no da osvoji svoj servis gem, a potom do|e do novog brejka za 3:3. Od tada su obe bile sigurne na svojim servisima, sve do desetog gema, kada je Estonka do{la do set lopte, koju je i iskoristila. U drugom setu vi|ena je slika kao u prvom, samo {to su i Kanepi i Jankovi} bile sigurne na svojim servisima u prva dva gema. Potom je usledio brejk srpske teniserke,

Je le na Jan ko vi}

koja je odmah povela i sa 3:1, a potom nastavila sa sigurnom igrom i ve} posle {estog gema do{la na korak od izjedna~ewa, a po{to je ponovo oduzela servis protivnici osvojila je set sa 6:1. Jankovi}eva je nastavila u istom ritmu, posle osvojenih servis gemova dolazila je do brejko-

va i vrlo brzo je vodila sa 5:0, dok je wen niz Estonka prekinula tek u {estom gemu. Ve} u narednom, srpska teniserka je servirala za set, ali je Kanepi uspela da se odbrani i potom nastavi niz i smawi na 5:3, ali je Jelena u devetom gemu osigurala trijumf posle skoro dva sata igre.

FI FA ce ni Ma ì }a êstitke Miloradu Maì}u za dva odli~no odsu|ena ve~ita derbija u polufinalu Kupa Srbije ne stiù samo od fudbalskih radnika i novinara u Srbiji. Na{ najboqi sudija uvr{ten je u najuì krug kandidata za Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu, odlu~ila je FIFA. Maì}, ro|en 23. marta 1973. godine, nalazi se me|u 19 kandidata iz Evrope, od kojih }e devetorica putovati u Brazil i deliti pravdu na najve}em fudbalskom doga|aju na planeti. Kuriozitet je {to je Maì} jedini arbitar sa liste UEFA elite razvojnog programa, dok su svi ostali kandidati u Top grupi najboqih sudija u Evropi.[to se ostalih kontinenata ti~e, spisak je trenutno skra}en na 50 arbitara, a 24 }e na kra-

ju i suditi Mundijal. Maì} je debitovao u Superligi 18. avgusta 2007. godine i od tada odsudio je 57 me~eva u elitnom rangu srpskog fudbala, podelio 244 ùta i 12 crvenih kartona, dosudio deset penala. U Evropi, sudio je kvalifikacije za Ligu {ampiona (2) i kvalifikacije za Ligu Evrope (4), samu Ligu Evrope (11), kvalifikacije za EURO (3), kvalifikacije za Mundijal (1), evropska prvenstva za mlade (3) i kadete (3), me|unarodne prijateqske utakmice (5). Paradoksalno, dok je putovao po Evropi i svetu i delio pravdu na mnogim jakim utakmicama, u zemqi je ~esto bio osporavan, pa je tako Crvena zvezda u nekoliko navrata traìla wegovo izuze}e na svojim me~evima, a optuìvan je i od strane Partizana.

U ZRE WA NI NU

Nad me ta li se sto no te ni se ri U organizaciji i pod pokroviteqstvom Sportskog saveza grada Zrewanina, u Medisonu odr`an je Uskr{wi stonoteniski turnir za decu do 14 godina. U~estvovali su Banat i Stenes iz Zrewanina, Tornado iz Mihajlova, Profilajn iz E~ke i Boto{ iz istoimenog sela. Rezultati su ovom prilikom bili u drugom planu, a ciq je bio da se mladi takmi~ari dru`e i razvijaju sportski duh. Zato je svih 37 u~esnika dobilo medaqe.

- Ovo je nastavak akcije koju Sportski savez sprovodi tokom godine. Posle turnira u ko{arci i fubalu, na red je do{ao i stoni tenis. @eqa nam je da zbli`imo decu koja treniraju u razli~itim gradskim i seoskim klubovima - rekao je generalni sekretar Saveza Sr|an Bogaro{ki i dodao da }e tokom maja i juna biti organizovani turniri u odbojci i malom fudbalu. @. B.

OVOG VI KEN DA NA SPORT SKIM TE RE NI MA

Fud bal Su bo ta Pr va li ga Sr bi ja - NOVI SAD: Proleter - Kolubara, IN\IJA: In|ija - Sin|eli}, ZREWANIN: Banat - Novi Sad, BEOGRAD: ûkari~ki Beànija, PO@AREVAC: Mladi radnik - Teleoptik, NI[: Radni~ki - Mladost (L), KRU[EVAC: Napredak - Dowi Srem, MLADENOVAC: Mladenovac - Sloga, SREMSKA MITROVICA: Srem - Radni~ki (S). Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Srp ska li ga Voj vo di na - VETERNIK: Veternik Viskol Senta, BEOÎN: Cement - Radni~ki (NP), OCAXI: Tekstilac Ites - Dunav, BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Pali}, KIKINDA: Kikinda - Vr{ac, BA^KI JARAK: Mladost ^SK Pivara,SENTA: Senta Radni~ki ([). Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Voj vo |an ska li ga Is tok BANATSKI KARLOVAC: Proleter - Jedinstvo (BK), SRPSKA CRWA: Budu}nost -

Sloboda (NK), ADA: AFK Ba~ka 1901, NOVI KNE@EVAC: Obili} - Borac (S), BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Dinamo (P), BAJMOK: Radni~ki - Jedinstvo (NB). Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Voj vo |an ska li ga Za pad NOVI SAD: Indeks - Jugovi} (10 ~asova), ERDEVIK: Sloga Budu}nost (M), SIVAC: Polet - Crvena zvezda, STANI[I]: Stani{i} - Borac, NOVI BANOVCI: Omladinac - Ba~ka (BP), ZMAJEVO: Obili} - Prvi maj, Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Pod ru~ na li ga No vog Sa da SRBOBRAN: Srbobran - Metalac AV, RUMENKA: Jedinstvo - Sutjeska, NOVI SAD: Slavija - Borac ([), \UR\EVO: Ba~ka 1923 - Kabel. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Grad ska li ga No vog Sa da SUSEK: Partizan - Proleter, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - Mladost, TEMERIN: TSK - Ba~ka, LEDINCI: Vinogradar - Tatra,

FUTOG: Futog - Borac Alas, SIRIG: Sirig - Dinamo, NOVI SAD: @elezni~ar - ^enej. Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Ne de qa Srp ska li ga Voj vo di na - LAZAREVO: Zadrugar - Dolina. Utakmica po~iwu u 16 ~asova. Voj vo |an ska li ga Is tok ZREWANIN: Radni~ki - Kolonija, PA^IR: Ba~ka - Vojvodina (NM). Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Voj vo |an ska li ga Za pad STARA PAZOVA: Jedinstvo Mladost (BP), TURIJA: Mladost - Radni~ki (SM). Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Pod ru~ na li ga No vog Sa da PETROVARADIN: Petrovaradin - [ajka{, GAJDOBRA: Hercegovac - Omladinac, PIVNICE: Slavija - Vrbas. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

Ko {ar ka Su bo ta Pr va li ga (`), plej aut KRAGUJEVAC: Radni~ki - ^e-

larevo (17), [ABAC: [abac Stara Pazova (18.30), NI[: Student - Loznica (16.30). Pr va B li ga (m) - NI[: Konstantin - Mladost (19), NOVI BEOGRAD: Viva Basket - [abac (12.30), ZEMUN: Mladost Radni~ki Student (16.30), ALEKSINAC: Napredak - Jagodina (19). Pr va B li ga (`) - U@ICE: Plej Of - Srbobran Reahem (15), BEOGRAD: Radivoj Kora} - Qubovija (12), PARA]IN: Para}in - @elezni~ar (16). Pr va srp ska li ga se ver (m) SREMSKA MITROVICA: Srem - Vrbas (20), FUTOG: Meridiana - Radni~ki (K) (17.30), Dru ga srp ska li ga se ver (m) PANÊVO: Dinamo - Crvenka (16), ÔKA: ôka - Futog Tehnomer (19), BANATSKO NOVO SELO: BNS - Sveti \or|e (18).

Ru ko met Su bo ta Su p er l i g a za mu { kar c e KA]: Jugovi} Unimet - Metalo pla sti ka (19), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Di na mo (19.30), NOVI SAD: Vojvodi-

na - Ru dar (17), BE O GRAD: Partizan - Crvenka Jafa (18), NI[: @elezni~ar 1949 - Poàrevac (17.30). Pr va mu {ka li ga - NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Vojput (17.30), ZUBIN POTOK: Mokra Gora - Mladost TSK (19). Pr va èn ska li ga - KRU[EVAC: Napredak - Radni~ki Resavac (19), NI[: Crveni krst - Pro le ter Su per pro tein (15), VAQEVO: Metalac - Ku~evo (16). Dru ga mu {ka li ga, se ver ADA: Potisje Pleteks - @SK (19), JABUKA: Jabuka - Banatski Karlovac (19), RI\ICA: Dal ma ti nac - Ru ma (20.30), KAÂREVO: Jedinstvo - Napredak (19), @ABAQ: Hajduk Hercegovina (19). Dru ga èn ska li ga, se ver APATIN: Apatin - Jabuka 95 (17). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - JA[A TOMI]: Radni~ki - Sivac 69 (19.30), KQAJI]EVO: Kqaji}evo - Prigrevica (17), BE[KA: Hajduk - Obili} (19), NOVI BEÊJ: Jedinstvo - Kikinda (19), NOVI SAD: Slavija - Lavovi (17).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - MO[ORIN: Mileti} - Jadran Lider (18), CREPAJA: Crepaja - Unirea (16).

Va ter po lo Su bo ta Plej-of Pr ve A li ge - NOVI SAD: Vojvodina - Crvena zvezda (16.30). Pr va B li ga od 1. do 6. me sta BEOGRAD: Singidunum - Be~ejac (17.30), OBRENOVAC: TENT - Partizan Rajfajzen 2 (21). Pro mo tiv ni tur nir re gi o nal ne li ge za da me - BEOGRAD: Partizan - Viktorija ([ibenik) (8), Ta{ 200 - Jug (Dubrovnik) (9.15), Vra~ar - Bura (Split) (10.30), Senta - Mladost (Zagreb) (11.45), Partizan - Bura (16.30), Vra~ar - Viktorija (17.45), Ta{ 2000 - Mladost (19), Senta - Jug (20.15).

Ne de qa Pro mo tiv ni tur nir re gi o nal ne li ge za da me - BEOGRAD: Ta{ 2000 - Bura (9), Senta Viktorija (10.15), Vra~ar - Jug (11.30), Partizan - Mladost (12.45).

SPORT

c m y

dnevnik

14.i15.april2012.

JU GO VI] UNI MET DO ^E KU JE ME TA LO PLA STI KU

PLEJ - OF PR VE A LI GE: VOJ VO DI NA DO ^E KU JE ZVE ZDU

Iza zov i za pu bli ku

Uvereni smo da }e onaj ko u subotu do|e u dvoranu Hram biti u prilici da u`iva u kvalitetnom i borbenom rukometu, koji }e demonstrirati ~etvrtoplasirana i osmoplasirana ekipa Superlige, Metaloplastika i Ju-

Pre drag Vu ja di no vi}

govi} Unimet. Odli~nom sastavu [ap~ana suprotstavi}e se ni{ta mawe kvalitetni tim Ka}ana, koji je, dolaskom Suxuma i Vujadinovi}a, dobio na raznovrsnosti, ~vrstini i efikasnosti. - Pred nama je ciklus od dve utakmice, u subotu se u prvenstvu sastajemo s Metaloplastikom, a u

sredu nam dolazi Radni~ki u nacionalnom Kupu. Obe utakmice smo ozna~ili kao va`ne, po{to }e mnogo doprineti napretku mladih igra~a i kontinuitetu dobrih rezultata. Naàlost, u Kru{evcu smo, i pored dobre igre, ostali bez bodova najve}im delom zbog nerukometnih faktora - rekao je Predrag Vujadinovi}, levo krilo Ka}ana, dodaju}i da nisu slu~ajno napravili kontinuitet dobrih rezultata od ~etiri-pet utakmica. Vihorno krilo poziva qubiteqe rukometa iz Ka}a i okoline da do|u na me~ i uveren je da ne}e zaàliti s obzirom na kvalitet rivala. - Prevashodni na{ zadatak je da zaustavimo bekovsku liniju Mitrovi}-Draga{, koji tro{e mnogo lopti, kao i da napravimo dobru saradwu u odbrani, iz koje }emo vu}i polukontre i kontre, gde }u i ja do}i do izraàja. Jugovi} raspolaè igra~kim kadrom koji moè da pobedi svakog protivnika, naro~ito na svom terenu, {to je dokazao u nekoliko posledwih kola. Mi smo mlada i perspektivna ekipa, èqna dokazivawa, a susret sa [ap~anima je kao stvoren za to. O~ekujem pobedu, {to bi bio podsticaj za kup utakmicu i plasman na zavr{ni turnir u Boru - uverava Vujadinovi}. Utakmica Jugovi} Unimet - Metaloplastika igra se u subotu u 19 ~asova u Hramu. J. Ga li}

VOJ VO DI NA DO ^E KU JE RU DAR

Tak mi ~ar ski duh na is pi tu Eliminacijom u ~etvrtfinalu Kupa Srbije od Kolubare u Lazarevcu rukometa{ima Vojvodine, narodski re~eno, kola su krenula nizbro. Ubrzo su usledila dva neuspeha u prvenstvu, na gostovawima u [apcu i Crvenki. Dvonedeqna pauza dobro je do{la Novosa|anima da zbiju redove i u fini{ prvenstva (sedam kola) u|u ja~i, re{eni da uprkos nedostatku rezultatskog imerativa poka`u takmi~arski duh. Izabranici trener \or|a ]irkovi}a danas igraju s novajlijom i najprijatnijeg iznena|ewa dosada{weg dela prvenstva Rudarom iz Kostolca, koga su savladali u prvom delu prvenstvana s 23:20. - Preostalo nam je da odigramo jo{ sedam utakmica do kraja prvenstva. Situacija je takva da NBA LI GA

î ka go bo qi od Ma ja mi ja U mo`da posledwem me~u u kojem su mogli da pobede direktnog rivala i potom ga u preostalih devet utakmica prestignu na vrhu tabele Istoka, ko{arka{i Majamija postigli su dva poena u produètku i - na kraju - glatko izgubili.Sa o~ajnim Derikom Rouzom, koji jo{ ose}a posledice povrede, îkago Bulsi uspeli su u dodatnih pet minuta da pobede Majami Hit u svom Junajted Centru i tako gotovo osiguraju prednost doma}eg terena i u eventualnom finalu konferencije.îkago - Majami 96:86, 84:84!A, moglo je da bude druga~ije po Hit, kada je Xejms pogodio trojku za vo|stvo svog tima od 83:81, 49 sekundi pre kraja. Potom je svega 11,4 sekundi do isteka vremena pogodio samo jedno slobodno bacawe.Da je bio precizan i drugi put, Votsonova trojka ne bi odvela îkago u produètak, ve} u minimalan poraz. Re zul ta ti: [arlot - Detroit 85:109 (Ogustin 13, 5 as - Monro 25, 11 sk), îkago - Majami 96:86, 84:84 (Buzer 19, 11 sk - Xejms 30, 8 sk, 5 as), Minesota - LA Klipers 82:95 (Pekovi} 17 - Grifin 19, 13 sk), San Antonio - Memfis 107:97(Dankan 28, 12 sk - Gej 19), Golden Stejt - Dalas 103:112(Li 30, 8 sk - Novicki 27).

nemamo rezultatski imerativ, s obzirom na trenutnu situaciju na tabeli, ali to nikako ne zna~i da nemamo takmi~arskog duha.Preostale utakmice bi}e test karakter i privr`enosti klupskom dresu. Nije isto da li }emo do kraja {ampionata ostvariti maksimalan u~inak, ili }emo odigrati polovi~no, po~ev od duela sa Kostol~anima. Ekipa Rudara je veoma disciplinovana, uvek igra blizu svog maksimuma. Krasi ih disciplinovana i strpqiva igra u napadu i zonska odbrana 6 - 0 koja dobro funkcioni{e. Protivnik je ozbiqn rival ne smemo da ga potcenimo, a od mojih igra~a o~ekujem maksimalno zalagawe kazao je ]irkovi}. Utakmica Vojvodina - Rudar igra se u subotu na Slanoj bari od 17 ~asova. I. Gru bor

Do ma }in ve ru je u po be du

Po ve re we Vu ko vi }u Selektor rukometne reprezentacije Srbije Veselin Vukovi} produì}e ugovor sa nacionalnim timom, najverovatnije do kraja OI u Rio de @aneiru 2016. Orlovi su osvojili srebro na Evropskom prvenstvu u Beogradu, obezbedili vizu za London, a jedan od zaslu`nijih bio je upravo selektor Vukovi}. - Po~etkom idu}e nedeqe trebalo bi da nastavimo razgovore na temu produètka ugovora. Ostaje da Savez iznese konkretnu ponudu, ali je sasvim sigurno da novac ne}e biti problem - rekao je Vukovi}. - Razgovara}emo na temu priprema za London, a u sklopu te teme bi}e re~i i o nastavku saradwe. Produètak ugovora je stvar tehnike. @elimo Vukovi}a na klupi nacionalnog tima zakqu~no sa Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine - istakao je ~elnik rukometnog saveza Velimir Marjanovi}.

KUP MK ORU@ JEM

Naj bo qi u No vom Sa du Prvo kolo Kupa u ga|awu malokalibarskim oru`jem za juniore i seniore na 50 metara odr`a}e se u subotu i nedequ na streli{tu SD Novi Sad 1790 (Put [ajka{kog odreda 1a). Nastupi}e oko 70 strelaca iz svih na{ih klubova. U subotu je na programu MK pu{ka trostav, a takmi~ewe po~iwe u 10 ~asova. U nedequ je na programu MK pu{ka 60 le`e}i (od 9 ~asova) i MK pi{toq slobodan izbor (od 12.30 ~asova). G. M.

U prvom polufinalnom susretu plejof danas }e snage odmeriti drugoplasirana Vojvodina i tre}eplasirana Crvena zvezda. Branilac titule Partizan Rajfajzen i Bawica odigra}e svoj me~ 17. aprila, za kada je zakazana i druga utakmica izme|u Zvezde i Vojvodine. Vojvodina i Zvezda pred plej of imaju izjedna~en u~inak, Novosa|ani dve prvenstvene pobede, Zvezda dva trijumfa u Kupu. Dvonedeqna pauza pred posledwa dva prvenstvena kola, zbog odsustva ve}eg broja igra~a, nije prijala Vojvodini, {to se najboqe videlo u duelu sa Partizanom, a trend nedostatka treninga nastavio se i u prethodne dve

Pr va A li ga Re zul ta ti, po sled weg, 10. ko la: Voj vo di na - @AK 10:5, Be o grad - Par ti zan Raj faj zen 4:15, Cr ve na zve zda vet - Ba wi ca 17:6.

1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. C. zve zda 4. Ba wi ca 5. Be o grad 6. @AK

10 10 10 8 10 6 10 3 10 3 10 0

0 0 0 0 0 0

0 2 4 7 7 10

128:61 30 121:60 24 90:70 18 69:112 9 65:102 9 56:124 0

nedeqe. Trojica igra~a, Milo{ Marinkovi}, Miroslav Ran|i} i Ivan Basara branili su boje Makedonije na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre u Londonu i vratili su se tik pred me~ sa Kikin|anima u posledwem kolu, a saigra~i u Kanadi su im bili i prvotimci Crvene zvezde Sr|an Aksentijevi} i Petar Ivo{evi}. Uz izostanak reprezentativaca Vojvodinu su mu~ile bolesti i povrede... Pored ovoga i Ejdan Rou~ je oti{ao u Australiju. - Posle 17 dana ja sam prvi put imao vi{e od osam igra~a na treningu, a predstoji nam plej-of. Sve {to se ove sezone de{avalo puno je uticalo i na ekipu i na mene i zato jedva ~ekam da se sve zavr{i. Moram da dodam da mi neke stvari nisu ba{ razumqive, ali navija~ima obe}avam da }emo se boriti, bez obzira na probleme s kojima se suo~avamao i da }e oni koji budu igrali dati svoj maksimum u duelu sa Zvezdom - ka`e tre ner Voj vo di ne De jan Stanojevi}. On dodaje da klub nije smeo da dozvoli da se do|e u ovu situaciju.

U NE DE QU SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA KI NE

Me kla ren fa vo rit u [an ga ju Tre}a trka ovogodi{weg {ampionata Formule jedan vozi se u nedequ za Veliku nagradu Kine na stazi u [angaju. Posle prve dve trke, u Australiji i Maleziji, lidersku poziciju ima [panac Fernando

Red Bula pred tre}u trku zauzima tek {estu poziciju (22). Za sada najbr`i bolid ima Meklaren, a Red Bulu nedostaje jo{ malo da sustigne Britance. U kvalifikacijama na obe trke najboqi je bio Hamilton, ali je u Australiji slavio Baton, a u

Alonso (35 bodova) iz Ferarija ispred dvojca Meklarena Luisa Hamiltona (30) i Xensona Batona (25). Aktuelni svetski prvak, Nemac Sebastijan Fetel iz

Maleziji se za najve}e iznena|ewe i pobedu pobrinuo trenutni lider Alonso. I u Kini bi Meklaren trebalo da kolo vodi, a Red Bul, Mercedes, Ferari

i ostali }e imati ulogu da ih u tome osujete. Novi izazovi slede u nedequ u Kini, koja je u kalendaru Formule jedan od 2004. godine. Prvi pobednik bio je Brazilac Rubens Barikelo u Ferariju, koga ove sezone nema na pistama najbr`eg cirkusa. Do sada jedini dve pobede u [angaju ima Hamilton, koji je najboqi bio 2008. i 2011. godine. Alonso je slavio 2005. za Reno, Mihael [umaher je najboqi bio 2006. za Ferari, a Kimi Raikonen je istom timu doneo slavqe 2007. Fetel je slavio 2009. za Red Bul, a 2010. Baton za Meklaren. Stazu dugu 5,451 kilometar na kojoj se vozi 56 krugova dizajnirao je Herman Tilke i kao ve}ina wegovih pista ima dug pravac i ukosnicu pred novu krivinu i izlazak na startno - ciqni pravac, gde voza~i dosti`u brzine ve}e od 300 kilometara na ~as. Voza~ima je veliki izazov prva i druga krivina, gde ulazak zahteva veliku brzinu, zbog ~ega su tu i ~esta izletawa. Trka za Veliku nagradu Kine vozi se u nedequ u 9 ~asova po na{em vremenu. G. M.

Pr vo ti mac Voj vo di ne Mi lo{ Mi li ~i}

- Imali smo uspona i padova, oscilacije su normalne za mlade ekipe, jer igra~i koji imaju 17, 18 godina te`e podnose igru sa ja~im i starijim momcima, a ve}i napori dovodi do povreda. Navikao sam da radim i ujutru i uve~e sa minimum 15 igra~a, a do~ekao sam da sam pre neki dan na treningu imao samo ~etvoricu. Nama se sve lo{e, povrede, bolesti i odsustva, desilo u ove dve nedeqe. No, i pored svega mi idemo na pobedu - rekao je Stanojevi}. Kapiten Vladimir Cuki} je obe}ao da }e igra~i pru`iti maksimum. - Da}emo sve od sebe u duelima sa Zvezdom. Ciq svakog igra~a

Fo to: F. Ba ki}

je da se plasira u plej - of, a mi smo u tome uspeli. Nas zanima samo na{a igra i o tome }emo jedino i razmi{qati - rekao je Cuki}. S tim se slo`io i Milo{ Mili~i}. - Nalazimo se u specifi~noj situaciji, ali obe}avamo da }emo se boriti i nadam se da }emo uspeti da se plasiramo u finale. To nam je bio ciq ove sezone i verujem da }emo uspeti i da ga ostvarimo - rekao je Mili~i} i pozvao navija~e da pomognu Vojvodini u duelu sa Zvezdom. Prvi me~ Vojvodina - Zvezda igra se danas od 16.30 ~asova na bazenu Slana bara, a prenosi}e ga TV Arena. G. Ma le no vi}

kultura

14.i15.april2012.

dnevnik

У КИКИНДИ У ПОНЕДЕЉАК ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА ВОЈВОДИНЕ

Пут до дубљег разумевања света „Небо и земља“ слоган је Фестивала професионалних позоришта Војводине (ФППВ), који ће бити отворен у понедељак, у Кикинди, и трајаће до 22. прила. Народно позориште Кикинда „преузело“ је организацију ФППВ, након вишегодишњег низа Народног позори-

„Зла жена“ коју је режирао Егон Савин. Наш чувени редитељ и педагог првог дана фестивала у Кикинди је у центру пажње и у оквиру пратећег програма, јер ће изведби „Зле жене“ претходити промоција монографије „Егон Савин“ Дејана Пенчића Пољанског.

на свих десет селекција које је састављала за различите фестивале. Поред зрењанинске „Зле жене“ у избору драмских остварења за вепчерњу сцену Ане Тасић, нашле су се представе: „Мара/ Сад“ Петера Вајса, у режији Андраша Урбана (Но-

„Небо и земља“ слоган овогодишње манифестације

шта „Тоша Јовановић“ Зрењанин. Као најстарији позоришни фестиал у земљи, ФППВ се одржава 62. пут. Прва у селекцији од шест драмских и четири представе за децу и младе, биће управо представа НП „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, Стеријина

Овогодишњи, као и прошлогодишњи избор представа, начинила је театролошкиња и позоришна критичарка Ана Тасић. „Изузетан, несвакидашњи квалитет“, речи су којима је описала актуелну сезону у Војводини, истучући да је он на највишем нивоу и кад погледа

восадско позориште/ Ујвидеки синхаз), „Поводом Галеба“ Бориса Лијешевића (Позориште младих), „Сеобе“ по роману Милоша Црњанског, у драматизацији и режији Виде Огњеновић (Српско народно позориште), „Догз енд драгз“ Андраша Урбана са редитељима са-

„КАКО ТО МИСЛИШ: МИ?” НОВИ АЛБУМ „ОБОЈЕНОГ ПРОГРАМА”

радницима - Јеленом Богаштавања селекције Ана вац, Ференцом Петером, Тасић. Золтаном Пушкашем (ПоНа ФППВ у Кикинди зориште „Костолањи Депредставе у селекцији ће же“ Суботица), „Јулије Цесе такмичити за укупно зар“ Вилијама Шекспира, у 13 награда, за 11 које дорежији Андраша Урбана дељује Заједница профе(Народно позориште/ казасоналних позоришта Војлиште/ Непсинхаз Суботиорганизатор водине, ца), „Процес“ по роману ФППВ, за Награду Савеза Франца Кафке, у режији драмских уметника ВојБоре Драшковића (Профеводине за најбољег мласионално позориште на рудог глумца и за Меморимунском у Војводини, НП јалну награду Зрењанина „Стерија“, Вршац). „Иванка Мирков Влачић“. Четири представе за деО наградама одлучује жицу и младе су: „Аска и вук“ ри који ће радити у састапрема Иви Андрићу, у драву Илдико Бала, сценоматизацији Тибора Залана графкиња и костимографи режији Ђерђа Херњака киња из Будимпеште, Ми(Народно позориште/ казарослав Мики Радоњић, лиште/ Непсинхаз Суботитеатролог и позоришни ца), „Приче птице лажљикритичар, Филип Марковице“ Јована Царана (Навиновић, редитељ. Окруродно позориште „Тоша Јогли сто критике водиће вановић“ Зрењанин), „Чадрамски писац Милош робњак из Оза“ по мотивиЛатиновић. ма дела Френка Баума, у Стицајем техничких режији Ференца Петера околности, неподудара(Дечје позориште/ Ђермекњу сценских карактерисинхаз Суботица), „Црвенстика, ФППВ ће осим капа“ Игора Бојовића, у ре- „Мара/ Сад” – једна од три Урбанове режије Кикинде у свом 62. издажији Драгослава Тодорови- на ФППВ њу гостовати у још два ћа (Позориште младих, Новојвођанска града – у Нови Сад). тиком и квалитетом издваја већ вом Саду, где се играју „СеоСелекторка ФППВ, Ана Та- дуже време. бе“, и у Суботици, где ће бити сић, истиче да постоји неколи- Из наведених карактери- изведена предства „Аска и ко заједничких одредница када стика које дефинишу селекцију вук“. је реч о тематским и стилским 62. фестивала професионалних Неколицина театролошких карактеристикама изабраних позоришта Војводине, јасно је промоција, изложба, предстапредстава. Документарност, да представе (у вечерњем про- вљање студената Академије музички елементи, позориште граму), укидају могућност уметности у Новом Саду, прау позоришту, изражена брутал- инерције и лагодне рецепције. тећи су програм који ће у част ност сценског језика и бавље- Оне су веома удаљене од опци- награђених, затворити предње историјским догађајима чи- је театра који промовише забо- става „Сава Савановић - вамја се значења доводе у везу с рав и забаву без озбиљнијег пирска симфонија“ Данице Нинашим временом. Оно што се идејног покрића. Оне оставља- колић Николић, у режији Никоистиче само по себи, јесте при- ју маркантне трагове који отва- ле Завишића, домаћина ФППВ, суство великог броја режија рају пут до дубљег разумевања Народног позоришта Кикинда. Андраша Урбана, који се пое- света – навела је поводм саопИ. Бурић

ОДЈЕЦИ ВОЈВОЂАНСКОГ ФЕСТИВАЛА КЛАСИЧНЕ ГИТАРЕ

Бесплатно са „Егзит лејбел” Стасавање младих виртуоза Настављајући праксу слободног дељења музике путем интернета, „Обојени програм“ је своје љубитеље обрадовао доступношћу и најновијег издања. Тазе објавени албум под називом „Како то мислиш: ми?“ може се преузети са сајта Фестивала Егзит, (www.exitmusic.rs), у оквиру „Егзит лејбел“ етикете. На новом албуму чувеног новосадског бенда, налази се 13 песама доступних за бесплатно преузимање, а физичко издање албума објавиће кућа „Одличан хрчак“, саопштио је Тим „Егзит“ „Како то мислиш ми?“ је девети албум једног од најспецифичнијих домаћих рок састава, бнда који је највише захваљујући свом фронтмену Браниславу Бабићу Кебри, померио границе жанра.

Албум је сниман у новосадским студијима „До Ре Ми“ и „Стандард“ од новембра прошле, до фебруара ове године, а завршен је у „Студију 150“ у Амстердаму. Продуцент је био један од двоје

басиста бенда, Бебец, док је за први сингл са албума, објављен умарту, песму „Да ли смо научили живети у капсули“, снимљен и спот који се тренутно емитује на телевизијским станицама. „Егзит лејбел“ је етикета настала у фебруару 2009. године, као одговор на нови начин дистрибуције музике, са жељом да квалитетним домаћим извођачима пружи што бољу промоцију, како кроз бесплатно преузимање, тако и кроз живе наступе. Из Егзита јављају да ће наставити на овај начин да представљају најбоља имена домаће и регионалне сцене, чији ће албуми бити доступни за бесплатно презуимање и да ће активно да промовишу музичаре са ових простора.

Свечаном доделом награда најуспешнијим такмичарима и реситалом италијанског виртуоза Антонија Маскола, у четвртак увече у Студију М завршен је програм овогодишњег Војвођанског фестивала класичне гитаре, који је током протекла четири дана у Новом Саду окупио еминентне солисте, педагоге, ученике и студенте гитаре, као и многобројне

ра – гитаристе светског реномеа Ђанпаола Бандинија и бандонеонисте Чезара Кекерета, који су се пред препуним гледалиштем Синагоге представили драматичним, експресивним, али истовремено и топлим, лиричним интерпретацијама композиција савременог танга аутора Астора Пиацоле и Анхела Виљолда, као и делима савремених композитора

„СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК” ПРЕДСТАВЉА ЕКСКЛУЗИВНУ НОВУ КОЛЕКЦИЈУ БЕЛЕ ХАМВАША

„Велика ризница предака” прва у низу Издавачка кућа „Службени гласник“ представила је прву књигу из своје нове колекције сабраних дела мађарског филозофа и писца Беле Хамваша, збирку есеја „Велика ризница предака“. Читаоци у Србији први у свету, чак и пре Мађара, пре собом имају ново капитално Хамвашево дело у ком су сабрани његови текстови о Индији, Кини, Тибету, Јапану, Египту, хебрејској и грчкој баштини, исламу, Средњој Америци, Европи, алхемији и екстази. Студије обухваћене „Великом ризницом предака“ су настајале у периоду од 1943. до 1964. године за потребе Хамвашеве замишљене монументалне антологије светске духовне баштине, која никада није завршена. Под појмом јединствене баштине човечанства, Хамваш (1897-1968) подразумева знања сачувана у светим књигама различитих култура света која имају заједнички оквир и објављују вечне и

непромењиве моралне и духовне вредности. Одступање човечанства од ових универзалних вредности довело је до свеопште кризе која је кулминирала у наше доба. Хамвасс је своју хрестоматију есеја замислио како би савременог читаоца упознао са древном баштином која може да укаже на путеве изласка из кризе. У својим есејима Хамваш говори о значају индијских Веда, Конфучијевог и Лао Цеовог учења, тибетанских мистерија, јапанског зена, египатске Књиге мртвих, Толтецима, Питагори, Орфеју, алхемичарима и другим чуварима старих знања. У колекцији „Службеног гласника“ под називом „Сабрана дела Беле Хамваша“ у 20 томова биће објављено 47 дела једног од највећих мислилаца 20. века. Преводилац је Сава Бабић. Ове године је планирано да се, поред „Велике ризнице предака“, у рукама читалаца појави још десет наслова. (Танјуг)

Кекерето (бандонеон) и Бандини (гитара) одушевили

поклонике гитаристичке уметности. Уз разноврстан концертни програм, ова манифестација обухватила је покрајинско такмичење младих гитариста, као и два велика међународна музичка конкурса: „Светско интернет гитаристичко такмичење“ и „Конкурс за најбоље нове композиције за класичну гитару“, на којима су учествовали бројни млади концертанти и композитори са свих континената. На тај начин и упркос свом називу, фестивал који организује Асоцијација гитариста Војводине, увелико је превазишао регионалне па и националне оквире, начинивши Нови Сад значајним средиштем европске и светске гитаристичке сцене. Ширу публику највише су привлачили фестивалски концерти, међу којима се као уметнички најузбудљивији издваја наступ дуа сјајних италијанских музича-

Фото: С. Шушњевић

Максима Дијега Пухола и Фернанда Таволара. Њихова темпераментна, али извођачки и тонски сјајно избалансирана свирка, понела је и освојила слушаоце. Пажњу публике привукло је и ауторско вече младог новосадског гитаристе и композитора Ведрана Феризовића у Студију М, чији су учесници том приликом одсвирали низ занимљивих и успелих Феризовићевих композиција за гитару, од етида елементарне једноставности, до знатно захтевнијих комада, погодних за концертно извођење. У истом простору приређен је, такође, и ауторски концерт новосадског композитора и кантаутора Немање Нешића, са музиком на стихове песника Милоша Галетина, у једној особеној и мелодичној комбинацији савремене шансоњерске песме и племенитог тамбурашког звука (уз уче-

шће врсног ансамбла „Зоруле“), која је наишла на леп пријем публике. Запажен сегмент фестивала била је и мала концертна промоција новог компакт-диска београдског „Левантинског гитарског дуа“, чији су чланови, гитаристкиња Александра Лазаревић и композитор и концертант Војислав Ивановић, својим наступом убедљиво представили своју музику која на иновативан начин повезује балканско етно наслеђе, латиноамеричку распеваност и импровизациону слободу џеза. У Студију М одвијао се и програм финалног концерта Светског интернет такмичења младих гитариста, на којем је од десет одабраних финалиста, међу којима су били такмичари из Холандије, Чешке, Русије, Мексика, Мађарске, Србије, Шпаније и других земаља, жири одабрао најуспешније. За победника овогодишњег Светског интернет такмичења проглашен је даровити млади београдски гитариста Војин Коцић, који тренутно студира у Швајцарској, а за победника Конкурса за нове композиције за класичну гитару проглашен је грчки композитор и гитариста Орестис Калабаликис, аутор композиције са насловом „Кабалка“. Фестивал је обухватио и покрајинско такмичење младих гитариста, на којем су уз такмичаре из Војводине и других делова Србије ове године учествовали и ученици овог инструмента из Црне Горе, Мађарске, Босне и Херцеговине, Републике Српске и Пољске. Покровитељи Војвођанског фестивала класичне гитаре били су Покрајински секретаријат за културу и Градска управа за културу Новог Сада, а ову манифестацију су као спонзори подржали ренимирани француски произвођач жица за гитару „Саварез“ и Музичка издавачка кућа „Шантерел“ из Немачке. Б. Хложан

svet

c m y

dnevnik

14.i15.april2012.

STRA VI ^AN ZLO ^IN U BLI ZI NI SKO PQA

Pet osoba likvidirano vatrenim oru`jem SKOPQE: Te la ~e tvo ri ce mla d i } a i jed n og mu { kar c a sred wih go di na pro na |e na su u no }i iz me |u ~e tvrt ka i pet ka kod @e le zar skih je ze ra, u bli zi ni obi la zni ce kod Sko pqa, ali mo tiv uvih ubi sta va, kao ni po ~i ni o ci, jo{ ni su po zna ti. Lo kal ni pe ca ro {i su te la pro n a { li u ~et v ra t ak oko

Sta nov ni ci se la Ra di {a ne, oda kle su ~e tvo ri ca od pe to ri ce ubi je nih, ve ru ju da su po ~i ni o ci ovog ubi stva Al ban ci 20.45 ~a so va, od no sno dva i po sa ta po {to su sta nov ni ci ku }a ko je se na la ze u bli zi ni ~u li puc we. Le {e vi su bi li po re |a ni je dan do dru gog pa se sum wa da je re~ o li kvi da ci ji, {to je iza zva lo uz ne mi re we me |u lo kal nim Ma ke don ci ma i Al ban ci ma. Me {ta ni na se qa iz kog su

Blokada kod Radi{ana

ubi je ni ka me no va li ku }e Al ba na ca. Te la ubi je nih su na ob duk ci ji, sa op {ti la je po li ci ja na vo de }i sa mo da su ubi je ni va tre nim oru` jem. Za sa da ne ma ni ka kvih in di ci ja o mo gu }im mo ti vi ma ovog zlo ~i na,

ali po li ci ja ape lu je na gra |a ne da osta nu mir ni ka ko se ne bi po di za le me |u na ci o nal ne ten zi je. Sta nov ni ci se la Ra di {a ne, oda kle su ~e tvo ri ca od pe to ri ce ubi je nih, ve ru ju da su po ~i ni o ci ovog ubi stva Al ban -

ci. Wih ne ko li ko sto ti na je blo ki ra lo lo kal ni put, zah te va ju }i da se pro na |u ubi ce. Na tran s pa r en t i m a su is p i s a n a ime n a Fi l i p a Slav k ov s kog, Alek san dra Na }ev skog, Cve tan ~a Acev skog i Ki ra Tri~ kov skog. Pe ti ubi je ni je Bor ~e Ste fa nov ski. Bor ~e Stef kov ski iz se la Cre {e vo pe cao je na ve {ta~ kom je ze ru u bli zi ni tog me sta i naj ve ro vat ni je ni je po zna vao ~e t vo r i c u mla d i } a ko j i su ubi je ni, ve} je ubi jen ka ko ne bi sve do ~io, pre no se ma ke don ski me di ji. Al ban ski me di ji u Ma ke do ni ji ja vqa ju da je u se lu Ra di {a ne o{te }e na ku }a lo kal nog Al ban ca. Pe to ro stru ko ubi stvo usle di l o je ned k o l i k o sed m i c a po{to su se sti {a li ob ra ~u ni ma ke don skih i al ban skih gru pa u ne ko li ko gra do va u toj dr`a vi. Oki da~ za ove su ko be pred sta vqa lo je ubi stvo dvo ji ce Al ba na ca u Go sti va ru, ko je je po ~i nio po li ca jac.

NE U SPE LA PRO VO KA CI JA SE VER NE KO RE JE

Raketa se raspala minut posle lansirawa TOKIO, SEUL: Se ver no ko rej ska ba li sti~ ka ra ke ta, ko ja je no si la me te o ro lo {ki sa te lit, ras pa la se vr lo br zo po lan si ra wu ju tros po lo kal nom vre me nu, sa op {ti li su ja pan ski i ju `no ko rej ski zva ni~ nici. Se ver na Ko re ja je ju ~e uju tro u 7.39 po lo kal nom vre me nu lan si ra la ra ke tu „un ha-3” sa za pad ne oba le Se ver ne Ko re je, u bli zi ni gra ni ce sa Ki nom. Voj ska Se ver ne Ko re je sta vqe na je ju ~e u sta we po vi {e ne pri prav no sti, sa op {tio je mi ni star od bra ne Ju `ne Ko re je Kim Kvan \in, ne na vo de }i da li je ta od lu ka do ne ta pre ili po sle lan si ra wa. Se ver na Ko re ja ima 1,2 mi li o na voj ni ka na 24,5 mi li o na sta nov ni ka. Ge ne ral ni se kre tar Uje di we nih Na ci ja Ban Ki-mun osu dio je se ver no ko rej sko lan si ra w e ra k e t e kao „`a l o s tan ~in” ko ji pred sta vqa pret wu za re g i o n al n u sta b il n ost i di rekt no kr {e we re zo lu ci je Sa ve ta bez bed no sti 1874. NA TO se, ta ko |e, pri dru `io me -

|u na rod noj osu di lan si ra wa, sa op {tiv {i da sam po ku {aj lan si ra wa pred sta vqa ja sno kr { e w e re z o l u c i j a Sa v e t a bez bed no sti UN i pod ri va na po re za sma wi va we ten zi ja na ko rej skom po lu o str vu. Ja pan ski mi ni star od bra ne Na o ki Ta na ka sa op {tio je da je ra ke ta bi la u va zdu hu je dan mi nut pre ne go {to se raz bi la u vo da ma oke a na i da ni je uda ri la u ja pan sku te ri to ri ju. „Bez ob zi ra na to {to lan si r a w e ni j e us p e l o, ovo je ozbiq n a pro v o k a c i j a na { oj na ci o nal noj bez bed no sti”, re kao je Osa mu Fu xi mu ra, pred stav nik Vla de Ja pa na. Sta n ov n i { tvu Ja p a n a je lak nu lo, jer su se mno gi pla {i li da bi ra ke ta, ili we ni de lo vi, mo gli da im ugro ze bez b ed n ost. Ja p an s ka voj s ka ~ak je bi la ras po re di la pro ti vra ket ne ba te ri je u ne kim de lo vi ma ze mqe, pa i u stro gom cen tru To ki ja. „Ru si ja, Ki na i In di ja za la `u se da re a go va we na ne u spe {no lan si ra we se ver no ko rej skog sa te li ta bu de za sno va no

[E FO VI DI PLO MA TI JA NAJ U TI CAJ NI JIH ZE MA QA SVE TA U VA[INGTONU

Apel Iranu da odustane od nuklearnog programa VA[INGTON: Ministri spoq nih poslova najuticajnijih zemaqa sveta, okupqeni na samitu G-8 u Va{ingtonu, zatra`ili su od vlasti u Teheranu da zapo~nu ozbiqan i konstruktivan dijalog sa me|unarodnim zajednicom, kako bi odgovorili na sumwe koje postoje u vezi sa wihovim nu klearnim programom. Duboko smo zabrinuti zbog stalnog iranskog odbijawa da ispuni svoje obaveze i da se povinuje zahtevima Me|unarodne agencije za atomsku energiju, navodi se u saop{tewu sa sastanka. [efovi diplomatija su se zalo`ili za miroqubivo re{ewe do koga }e se do}i pregovorima, apeleju}i na Iran da bude konstruktivan tokom razgovora koji }e se ovog vikenda

voditi u Istanbulu. Ameri~ka dràvna sekretarka Hilari Klinton je nakon susreta rekla novinarima da Iran mora da odgovori na zahteve me|unarodne zajednice i da se SAD nadaju da }e ti razgovori dati rezultate. Iran mora da pokaè da je ozbiqan. @elimo da pregovaramo, ali pregovori ne mogu ve~no da traju, dodala je Klintonova. Ministri spoqnih poslova ~lanica G8 su razgovarali i o situaciji u Siriji, pozvav{i vlasti te zemqe da dozvole dolazak posmatra~a koji bi nadgledali primirje koje je dogovorio izaslanik UN Kofi Anan. G-8 ~ine Sjediwene Ame ri~ke Dràve, Rusija, Nema~ka, Velika Britanija, Japan, Fran cuska, Kanada i Italija.

SIRIJA

Sukob bezbednosnih snaga i pobuwenika

Ban Ki-mun

is kqu ~i vo na po li ti~ ko-di plo mat skim sred stvi ma, iz ja vio je ju ~e mi ni star spoq nih po slo va Ru si je Ser gej La vrov. Mo skva je, ina ~e, osu di la lan si ra we ra ke te, a In ter faks je pre n eo iz j a v u ne i m e n o v a n og zva ni~ ni ka ru skog Mi ni star stva spoq nih po slo va ko ji je re kao da je lan si ra we u su prot no sti sa re zo lu ci jom Uje di we nih na ci ja.

Be la ku }a oce ni la je da je lan si ra we ra ke te ko je je iz ve la Se ver na Ko re ja pro vo ka ci ja ko ja pred sta vqa opa snost po na ci o nal nu bez bed nost Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va. Oba mi na ad mi ni stra ci ja is ti ~e da }e ta kvim po stup ci ma vla sti Se ver ne Ko re je jo{ vi {e izo lo va ti tu ze mqu i do da je da Pjon gjang tro {i no vac na oru` je i pro pa gan du, dok na rod gla du je.

LONDON, DAMASK: Si rij ska voj ska su ko bi la se ju ~e sa po bu we ni~ kim bor ci ma u bli zi ni gra ni ce sa Tur skom, {to je pr vi oru `a ni okr {aj od ka da je stu pi lo na sna gu pri mir je dan ra ni je, ali bez ra ket nih na pa da, sa op {ti la je si rij ska or ga ni za ci ja za qud ska pra va. Si rij ska or ga ni za ci ja sa se di {tem u Ve li koj Bri ta ni ji tvr di da su su ko bi bi li u se ve ro za pad noj pro vin ci ji Idlib, u bli zi ni gra ni ce sa Tur skom, pre ne la je agen ci ja Roj ters. Osim tog po je di~ nog okr {a ja ni je bi lo {i reg gra na ti ra wa ni ti ra ket nih ili mi no ba ca~ kih na pa da ko ji su bi li sva ko dnev ne po ja ve pre pre ki da ne pri ja teq sta va ju ~e u {est uju tru po lo kal nom vre me nu, ka da je stu pi lo na sna gu pri mir je pre ma pla nu za jed ni~ kog iza sla ni ka Uje di we nih na ci ja i Arap ske li ge Ko fi ja Ana na. Pred -

sed ni ci SAD i Fran cu ske Ba rak Oba ma i Ni ko la Sar ko zi oce ni li su da si rij ske vla sti ne po {tu ju u pot pu no sti pri mir je do go vo re no sa iza sla ni kom Ko fi jem Ana nom. Port pa rol Be le ku }e Xej Ker ni re kao je, po sle raz go vo ra dvo ji ce li de ra pu tem vi deo-lin ka, da su oni po zva li re `im u Da ma sku da po {tu je do go vor o pre ki du va tre i da su is ta kli da }e me |u na rod na za jed ni ca to ce ni ti pre ma de li ma, a ne pre ma ono me {to ka `u si rij ski zva ni~ ni ci. Ne }e se sma tra ti da se u pot pu no sti po {tu je pri mir je dok se tru pe i te {ka ar ti qe ri ja ne po vu ku iz ur ba nih na se qa, re kao je port pa rol Be le ku }e. Vo de }a opo zi ci o na gru pa Si rij sko na ci o nal no ve }e sa op {ti la je da su pre kju ~e tri ci vi la ubi je na, a na de se ti ne uhap {e no, upr kos to me {to je na sna gu stu pi lo pri mir je.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SE IF EL ISLAM GA DA FI Bra ni }u se sam na su du kao {to je to ra dio Slo bo dan Mi lo {e vi}, re kao je Se if el Islam, sin Mo a me ra el Ga da fi ja, svom advo ka tu Ah me du el Xe ha ni ju. „Re kao sam mu da tre ba da na |e advo ka ta, ali je ve o ma od lu ~an da se bra ni po put Mi lo {e vi }a”, re kao je Xe ha ni. Ga da fi jev sin tre nut no je u pri tvo ru u Zin ta nu, a lo kal na mi li ci ja naj `e {}i je pro tiv nik we go vog iz ru ~e wa Me |u na rod nom su du.

RAJ MUN DO PE RE I RA Gru pa voj ni ka uhap si la je pre la znog pred sed ni ka Gvi ne je Bi sao Raj mun da Pe re i ru u we go voj re zi den ci ji i od ve la ga u ne po zna tom prav cu. Voj ska Gvi ne je Bi sao sa op {ti la je ju ~e da je iz ve la voj ni udar zbog taj nog voj nog spo ra zu ma pot pi sa nog s An go lom. To je bi lo pr vo re a go va we voj ske na kon {to je u ~e tvr tak na pa la re zi den ci ju pre mi je ra i za po se la se di {te vla da ju }e par ti je i ra di ja.

FRE DE RIK ê tvo ro op tu è nih te ro ri sta pla ni ra li su na pad na dan skog pre sto lo na sled ni ka Fre de ri ka, u okvi ru ak ci je od ma zde zbog ob ja vqi va wa ka ri ka tu ra pro ro ka Mu ha me da. Pred stav nik tu ì la {tva je na su |e wu re kao da su ~e tvo ri ca osum wi ~e nih, naj ve ro vat ni je, pla ni ra li da na pad nu pro sto ri je li sta Ji lands-Po sten gde je pre sto na sled nik tre ba lo da do |e i uru ~i go di {we sport ske na gra de.

„Zeleni” politi~ar za legalizaciju incesta BERLIN: ^lan nema~ke partije „Zeleni’’ Hans-Kristijan [trebele (72) zatraìo je legalizaciju incesta i „demontaù’’ paragrafa, koji seksualni odnosa ro|aka defini{u kao krivi~no delo. Reaguju}i na odluku Evropskog suda za qudska prava o tome da je zabrana incesta u nema~kom zakonodavstvu u skladu sa evropskim standardima, on je zabranu incesta nazvao „usamqenim reliktom drugih vremena u ko jima je i razvod braka bio krivi~no delo”. „Dva odrasla ~oveka moraju li~no mo}i da odlu~uju o tome da li jedno sa drugim èle da imaju seksualnu vezu’’, rekao je [trebele „Bildu’’ posle odluke suda u Strazburu da odbaci tu`bu Nemca Patrika S., osu|ivanog u Ne ma~koj na robiju, jer sa svojom sestrom ima ~etvoro dece. „I u Francuskoj ve} 200 godina incest nije krivi~no delo’’, kaè ovaj politi~ar.

Hans-Kristijan [trebele

Po wegovim re~ima, paragraf 173 koji odre|uje incest kao krivi~no delo „ne odgovara vi{e vremenu i mora biti ukinut”. Advokat 35-godi{weg Patrika S. je, kako je prenela nema~ka {tampa, ocenio presudu evropskog suda kao razo~aravaju}u i

rekao da ima utisak da se sudije nisu neophodnom dubinom analizirale ovaj slu~aj. Slu~aj Pa trika S. dugo je bio tema pisawa nema~ke {tampe, a i Savezni ustavni sud u Karlsrueu je pre ~etiri godine obacio wegovu `albu ovog ~oveka, koji sa svojom sestrom

Suzanom ima ~etvoro dece i potvrdio da je incest, odnosno, seksualni kontakt me|u ro|acima, krivi~no delo. Sud u Karlsrueu je tada potvrdio da je paragraf 173 nema~kog Krivi~nog zakona, koji reglui{e pitawe incesta, u skladu sa nema~kim Ustavom i Patrik S. je morao da odlu`i kaznu zatvora. Pri~a brata i sestre Patrika, ro|enog 1976. godine i Suzane, ro|ene 1984. godine, koji su odrastali odvojeno - uglavnom po de~jim domovima i hraniteqskim porodicama - dugo je bila tema nema~ke {tampe. Dvoje mladih qudi iz Lajpciga su se prvi put upoznali 2000. godine, kao brat i sestra i, u me|uvremenu, dobili ~etvoro zajedni~ke dece, od koje je dvoje te{ko hendikepirano. Patrik S. je zbog odnosa sa svojom sestrom vi{e puta bio osu|ivan, a nema~ka {tampa pi{e ju~e da je wegova sestra donela odluku da ga napusti.

lekar

14.i15.april2012.

dnevnik

ALKOHOLIZAM SVE U^ESTALIJI ME\U MLADIMA

Za volan bez ijedne ~a{ice pi}a P

Kokice zdravije od vo}a

o da ci Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci ji go vo re da u Sr bi ji de ca od 11 do 13 go di na pi ju dvo stru ko vi {e al ko hol nih pi }a od svo jih vr {wa ka u Evro pi. Da se pi je ve} u {kol skoj klu pi jav na je taj na, a gra ni ca ka da se po ~i we s pi je wem po me ra se ka mla |em `i vot nom do bu. Al ko hol je ve li ki zdrav stve ni pro blem u sve tu. We go va zlo u po tre ba jed na ko je opa sna kao i ci ga re te i vi sok krv ni pri ti sak. U sve tu od zlo u po tre be al ko ho la go di {we umre 4 od sto qu di, go to vo isto kao i od ci ga re te, 4,5 od sto, ili od vi so kog krv nog pri ti ska, 4,8 od sto.

U Evro pi go di {we od al ko ho la, ili ne sre }a pro u zro ko va nih al ko ho li zmom, stra da 55.000 qu di. Pi je we al ko hol nih pi }a je dru -

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, deca od 11 do 13 godina u Srbiji piju dvostruko vi{e od svojih vr{waka u Evropi {tve no pri hva tqi vo, od no sno sa svim je ra zu mqi vo i uobi ~a je no da se uve ~e po pi je, da se bu de pri pi ta, a kao aneg do ta pre pri -

o ki ce su bo qe po zdra vqe qu di od vo }a i po vr }a, po ka za li su re zul ta ti is tra ì va wa gru pe ame ri~ kih na u~ ni ka ko ji su po re di li ko li ~i nu po li fe no la u ko ki ca ma i vo }u. Is tra ì va ~i s uni ver zi te ta „Skren ton” Pen sil va ni ja ot kri li su da op na ko ki ca sa dr ì ve li ku ko li ~i nu vla ka na i an ti ok si da na sa po li fe no la, sa sto ja ka za ko je se sma tra da de lu ju pro tiv ra ka. Sve to je mo gu }e za hva qu ju }i ma loj ko li ~i ni vo de u ko ki ca ma u od no su na vo }e i po vr }e.U vo }u i po vr }u su po li fe no li ras tvo re ni u 90 od sto vo de, dok ko ki ce sa dr è oko ~e ti ri od sto vo de.

Tegobe zbog nevoqnih pokreta

po ma ù svim obo le lim oso ba ma da na sta ve sa sva ko dnev nim ì vo tom i da na sta ve da uì va ju u do brom kva li te tu ì vo ta to kom mno go go di na. Kod Par kin so no ve bo le sti po s to j i ma w ak he mij s ke sup stan ce u mo zgu ko ja se na zi va do pa min. Ovo je po sle di ca to ga {to je mo zak iz gu bio ner vne }e li je ko je nor mal no pro iz vo de do pa min. Gu bi tak ner vnih }e li ja je pot pu no nor ma lan pro ces ko ji se ja vqa i kod naj zdra vi jih oso ba. Ova oblast je iz ra zi to po ve za na s kon tro lom po kre ta te la. Par kin so no va bo lest je dru gi naj ~e {}i ne u ro lo {ki po re me }aj, po sle Al chaj me ro ve bo le sti. Pro se~ na sta rost po ~et ka bo le stu je 55-60 go di na, a ri zik od raz vo ja bo le sti zna t no

se po ve }a va sa go di na ma. Sma tra se da se bo lest ne na sle |u je, ali po sto ji ne ka vr sta na sled nog fak to ra ko ja do vo di do to ga da ne ki qu di bu du pod lo `ni ji efek ti ma {tet nih fak to ra sre di ne {to mo è do ve sti do ri zi ka za na sta nak bo le sti. Par kin so no va bo lest je pro gre siv no obo qe we {to zna ~i da se simp to mi obo qe wa po ste pe no po gor {a va ju to kom vre men skog pe ri o da od vi {e go di na. Simp to mi se obi~ no po ja vqu ju spo ro. Osnov ni simp to mi su po ve za ni s po kre ti ma - „mo tor ni” simp to mi, iako se sma tra da naj r a n i j i zna c i bo le sti ni su po ve za ni s po kre ti ma, na pri mer, osla b qen ose } aj mi r i s a, za tvor, de pre si ja i po re me }a ji sna. U to ku su is tra ì va wa ra di ot kri va wa ka ko uo~a va we ovih simp to ma mo è po mo }i u ra nom po sta vqa wu di jag no ze. Mno gi simp to mi ove bo le sti se po gor {a va ju stre som i si tu a- ci ja ma ko je do vo de do uz ne mi re no sti, dok se mo gu po boq {a ti pra vil nim spa va wem i od mo rom i re lak sa ci jom. Le ko vi se ko ri ste za le ~e we simp to ma bo le sti, iako se ne ki simp to mi, kao oti ca we ~la na ka ili po stu ral na hi po ten zi ja (sma we ni pri ti sak kr vi pri sta ja wu) mo gu po gor {a ti od re |e nim tret ma ni ma, {to do vo di do po tre be za do dat nim le ko vi ma. Sa pra vil nom po dr {kom i sa ve ti ma, oni ko ji ma je po sta vqe na di jag no za ovog obo qe wa mo gu da na sta ve da ì ve pot pun i ak ti van ì vo te. J. Bar bu zan

Nova nada u le~ewu holesterola e se~ no ubri zga va we jed nog od eks pe ri men tal nih age na sa ame ri~ ke bi o teh no lo {ke fir me „Am gen” us pe lo je da sma wi za 66 od sto ni vo ho le ste ro la kod oso ba ve} le ~e nih sta ti ni ma (le ko vi za sni `e we ho le ste ro la), po ka za li su re zul ta ti pre li mi nar nog kli ni~ kog is pi ti va wa. Ra di se o agen su AMG 145, qud skom an ti te lu sa svoj stvom da ne u tra li {e pro tein ko ji sma wu je spo sob nost je tre da „~i sti” krv od lo {eg ho le ste ro la (LDL). Kli ni~ ko is pi ti va we je spro ve de no na 51 pa ci jen tu ko jem je na sva ke ~e ti ri sed mi ce ubri zga van AMG 145, uz isto vre me no uzi ma we vi so kih do za sta ti na. Kod u~e sni ka u is pi ti va wu ko ji su sva ke dve sed mi ce do bi ja li iwek ci je AMG 145 u kom bi na ci ji sa sla bim ili ume re nim do za ma „sta ti na” do {lo je do sma we wa LDL za 75 od sto po sle {est sed mi ca, na ve li su u „Am ge nu”. (Ta njug)

je plo ~e sa nat pi som ili pe {a ke ko ji è le da pre |u uli cu, kao ni vo zi la ko ja na i la ze iz sme ro va pod pra vim uglom. Kat kad vi di dvo stru ko, po kre ti su mu ne us kla |e ni, te è pro ce wu je uda qe no sti na ce sti, sla bi je pod no si sve tla vo zi la ko ja mu do la ze u su sret, re flek si su mu spo ri ji. Te è se pod no se i no} na za sle pqe wa sve tli ma vo zi la ko ja do la ze iz su prot nog sme ra.

U Srbiji je alkohol dostupan svima, pa i deci. Tolerantan stav okru`ewa, reklame, niske cene pi}a i obi~aji koji su ~esto vezani za upotrebu alkohola samo su neki od uzroka za{to veliki broj mladih pije. Presudni uticaj imaju porodica i vr{waci

PARKINSONOVA BOLEST ^EST NEUROLO[KI POREME]AJ

a ~el no se sma tra da je Par kin so no va bo lest ne u ro lo {ki po re me }aj ko ji po ga |a sta ri ju po pu la ci ju, ali kod vi {e od 1 od 10 obo le lih oso ba, di jag no za se po sta vqa pre 50 go di na sta ro sti. To je glo bal no obo qe we ko je po ga |a sve kul tu re i ra se, i pre ma pro ce na ma je obo le lo 1,2 mi li o na oso ba u Evro pi. Iako da nas ne po sto ji lek za Par kin so no vu bo lest, simp to mi se mo gu na ~el no efi ka sno le ~i ti upo tre bom raz li ~i tih le ko va. Ovi le ko vi

~a va ju se do go dov {ti ne ka da se vo zi lo u pi ja nom sta wu. - Uz raz go vor i opu {te nu at mos fe ru ~e sto se do go di da i ne pri me ti te ko li ko al ko hol nih pi }a po pi je te i ~i ni vam se da ona ne ma ju ni ka kav efe kat na vas - ka `e dr Stra hi wa Jo vi}. - Me |u tim, va qa zna ti da al ko hol od la zi pra vo u krv, kroz `e lu dac i cre va, a ona ga za tim pre no si u mo zak, gde uspo ri sve ili sa svim po re me ti rad po {to al ko hol de lu je na or ga ni zam kao se da tiv. Ve} }a {i ca al ko hol nog pi }a vr lo br zo se od ra zi na or ga ni zam. Sa mo dve ~a {e do voq ne su da se do stig ne 0,50 gra ma al ko ho la u li tri kr vi. Pri toj ko li ~i ni, oso be ko je ni su na vi kle na al ko hol ose }a ju la ku opi je nost. Mno gi i ne ma ju ose }aj pri pi to sti, ali pi }e upr kos to me uti ~e na wi hov or ga ni zam. Ta da na sta -

ju opa sne pro me ne: opa da spo sob nost opa à wa u vo `wi i znat no se pro du à va vre me re ak ci je. Ovaj po sto tak al ko ho la iza zi va ose }aj opu {te no sti, ~o vek po sta je hra bri ji, ma we pa `qiv, po spa ni ji ili ve se li ji, bez bri `ni ji, ali i po vr {ni ji u pro ce ni spo sob no sti za vo `wu i uslo va na ce sti, a isto vre me no se sma wu je i bud nost i uspo ra va ju se re flek si. Pri toj pri pi to sti vid no po qe se su à va u to li koj me ri da vo za~ ne raz li ku -

Sa 0,80 gra ma al ko ho la u kr vi, {to od go va ra ko li ~i ni od tri~e ti ri is pi je ne ~a {e, vo za~ vi {e uop {te ne mo `e upra vqa ti auto mo bi lom i sa ve li kim po te {ko }a ma se sna la zi u sa o bra }a ju. Tre ba ima ti na umu da al ko hol pru `a ose }aj la `ne si gur no sti, jer vo za ~a na vo di da pot ce wu je ri zik i da se lak {e upu sti u kr {e we za bra na. Otu da do la zi do pre te ra nog po ve }a wa br zi ne i za bo ra vqa wa na si gur no sni po jas. J. Bar bu zan

RIZICI SAMOLE^EWA

Goru{ica nije bezazlena ako sva ka dru ga od ra sla oso ba naj mwe dva pu ta ne deq n o ose } a simp to me kao {to su go ru {i ca i bol u `e lu cu, naj ~e {}e ih

shva ta ola ko i pri be ga va le ~e wu na svo ju ru ku. U~e sta li simp to mi uka zu ju na dis pep si ju i re fluk snu bo lest, ko je da qim po gor {a wem mo gu da do ve du do ra ka è lu ca ili jed wa ka. Iz tog raz lo ga, pre po ru ~u je se obra }a we le ka ru, a uz sa vre me nu i efi ka snu te ra pi ju iz be ga va se mo gu} nost po gre {nog le ~e wa. Na ovo su upo zo ri li su pred stav ni ci Ga stro en te r o l o {ke sek c i j e Srp skog le kar skog dru {tva. Po re ~i ma pred sed ni ka Ga stro en te r o l o {ke sek c i j e SLD-a, prof. dr Mi o dra ga Kr sti } a iz Kli n i~ k og cen tra Sr bi je, glav ni simp tom dis pep si je je upo ran i uà ren bol, naj ~e {}e u è lu cu, a ~e sto se ja vqa ju i na du tost, sla -

bost i mu~ ni na. Osnov na ka rak te ri sti ka re fluk sne bo le sti je go ru {i ca i is po qa va se kao ose }aj pec ka wa u è lu cu ko ji se po ste pe no {i ri kroz jed wak do gr la. -Dis pep si ja i re fluk sna bo lest spa da ju u naj ~e {}a obo qe wa da na {wi ce, od mah iza gla vo bo qe - ka è je dr Kr sti}.- Uglav nom su uzro ko va ni stre som i lo {om is hra nom. Stru~ no le ~e we zah te va upra vo pro me nu ì vot nih na vi ka, ~e stu fi zi~ ku ak tiv nost i iz me wen re ìm is hra ne, uz ~e {}e i ma we obro ke, iz be ga va we ma sne i za ~i we ne hra ne, al ko ho la, du va na i ko fe i na. Uko l i k o pro me na na vi ka ne do ne se re z ul ta te, da q i tret man ukqu ~ u j e far m a k o t e r a p i j u. Pre po ru ~e na te ra pi ja za le ~e we dis pep si je i re fluk sne bo le sti pod ra zu me va upo tre b u in hi b i to r a pro ton ske pum pe. Ra di se o sa vre me noj te ra pi ji, da le ko efi ka sni joj od sta ri jih kla sa le ko va, ko ja je da n as do s tup n a svim pa ci jen ti ma u Sr bi ji. -U raz vi je ni jim ze mqa ma taj vid te ra pi je je ve o ma za stu pqen, a raz log za zna ~aj no ma wu po tro {wu in hi bi to ra pro ton ske pum pe u Sr bi ji do sa da

je bi la ma wa do stup nost kao i po gre {no ras pro stra we no mi {qe we da su in hi bi to ri pro ton ske pum pe pre vi {e „ja ki” za te ra pi ju bla gih ob li ka go ru {i ce i bo la u è lu cu - is ti ~e prof. dr Ni ko la Mi li ni} iz KBC Be à nij ska ko sa. Pa c i j en ti sa alarm n im simp to mi ma su naj u gro è ni ji i oba ve zno se mo ra ju ja vi ti le ka r u ga s tro en te r o l o g u. U alarm ne simp to me spa da ju na glo na sta la ma lo krv nost (ane mi ja) usled kr va re wa iz di ge stiv nog trak ta, iz ra è ni ne è qe ni gu bi tak te le sne ma se

(vi {e od 5 od sto unu tar 10 da na), per zi stent no po vra }a we unu tar 10 da na, dis fa gi ja (ote `a no gu ta we) i po sto ja we pal pa bil ne ma se u tr bu hu. J. Bar bu zan

Pilula razbija tromb o vo sred stvo za raz re |i va we kr vi u ob li ku pi lu le de lu je isto ta ko do bro pro tiv trom ba kao i uobi ~a je na te ra pi ja iwek ci ja ma, utvr |e no je u tre }oj fa zi me |u na rod ne kli ni~ ke stu di je tog no vog me di ka men ta. Re~ je le ku ko ji le ~i ili spre ~a va ven sku trom bo em bo li ju, tre }u naj ~e {}u vr stu kar di o- va sku lar nog po re me }a ja, ko ji se mo `e ja vi ti u no zi ili u plu }i ma. Po me nu to kli ni~ ko is pi ti va we, ko jim je ru ko vo dio Ha ri Bu ler, ho land ski pro fe sor va sku lar ne me di ci ne, je oba vqe no na 5.000 oso ba u 38 ze ma qa, pri ~e mu je utvr |e no da je pre pa rat, osim {to po re zul ta ti ma ne za o sta je za tra di ci o nal nom in jek ci jom, mno go lak {i za pri me nu i za pa ci jen ta i za le ka ra. Kod svih slu ~a je va ko ji su u~e stvo va li u te sti ra wu, bi la je di jag no zi ra na plu} na em bo li ja, a ~e tvr ti na is pi ta ni ka je ima la i tromb u no zi. Deo is pi ta ni ka je oral no uzi mao lek dva pu ta dnev no to kom tri ne de qe, a po tom jed nom dnev no do za vr {et ka is pi ti va wa. U kon trol noj gru pi pri me we na je stan dard na te ra pi ja, od no sno in jek ci je dva pu ta dnev no to kom pet da na, a po tom in jek ci je K vi ta mi na. U pri log no vog le ka go vo ri to {to mno go re |e iza zi va ve }a kr va re wa ne go tra di ci o nal na te ra pi ja, za kqu ~u je me |u na rod ni tim. (Ta njug)

dnevnik

oglasi

14.i15.april2012.

oglasi

14.i15.april2012.

PRODAJEM stan na Zlatiboru, 50m2, ~etvrti sprat, cena povoqna, lokacija odli~na. Telefon: 064/137-14-24. 50017 STAN u Budimpe{ti, strogi centar, ekskluzivno name{ten, prvi sprat, 70m2, 70.000e hitno. Te lefon 063/501-962. 50921 PRODAJEM bez posrednika stan 42m2 u Ul. Jovana Suboti}a. Telefon: 062/480-125. 50657

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogo di{ wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 50909 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Do lazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 50910

PREVODI sa i na ne ma~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 50911

OZBIQNA `ena izdaje sobu za jednu devojku, nova zgrada i name{taj kod bolnice - hotela Park. Telefoni: 0642234770, 021/6331033 zvati popodne. 50950

MEWAMO 61m2 dvoiposoban kod Sajma za trosoban troiposoban stan na Limanima, Grbavici ili centar uz doplatu. Telefon 6447-622. 51131

IZDAJEM komforan trosoban stan ul. S. Ko va~evi}a, prvi sprat, namena stanovawe, poslovni prostor, ordinacija. Te lefon 063/517-471. 50823 IZDAJEM praznu garsoweru, 30m2 kod Sajma, Bra}e Popovi} br. 4, 110e. Telefon 064/2215667. 50947 IZDAJEM povoqno na me{tenu garsoweru kod Sajma. Telefon: 063/408902 i 021/6365-807. 51134 IZDAJEM nename{ten jednosoban stan 40m2 na Bistici. Telefon 063/1151-301. 51113

IZDAJEM jednosoban 34m2 name{ten stan na Fu to{kom putu (Satelit), centralno, parket, kablovska, prizemqe, 120E + tro{kovi. Telefoni: 021/6366882, 064/819-50-93. 51083 IZDAJEM stan 95m2, telefon, kablovska, parking, 1. sprat, Rumena~ka 21, kod Sajma za poslovni prostor. Telefon 6331-036, 064/1227654. 51035 IZDAJEM jednoiposoban stan, CG, telefon, ka blovska klima, prazan, povoqno na du`i period. Telefon: 064/97-440-79. 50591 IZDAJEM dvosoban stan kod Sud-a za stanovawe ili tihu delatnost (advokatska kancelarija i sl.) Telefon 063/560-087. 50916 IZDAJEM nename{tenu garsoweru, CG, Pap Pavla 35, 120e. Telefon 064/26-63782. 50939 IZDAJEM kompletno name{ tenu garsoweru, u Ul. cara Du{ana. Te le foni: 021/6339-487, 063/7349836. 50990 IZDAJEM novu kompletno opremqenu garsoweru sa dva le`aja u ulici Danila Ki{a 100m od Bulevara. Telefon: 6614-683. 50999 IZDAJE se dvosoban stan u Stevana Mom~ilovi}a, I sprat, na Satelitu, cena 100E. Telefoni: 021/6433991, 064/0272-161. 51000 HITNO izdajem garsoweru u Balzakovoj 41, IV sprat, sa liftom, sre|ena, PVC prozori. Telefon 0643219559. 51044 IZDAJEM dvosoban, 40m2, potpuno opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467. 51048 IZDAJEM jednosoban prazan stan, bulevar K.P. I 64, drugi sprat, broj 8, Novi Sad. Telefon 6416785. 51066 IZDAJEM jednoiposoban nena me{ten stan, 40m2, visoko prizemqe, Ul. Stevana Musi}a, pogodan i za kancelariju. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 51070

POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 50972

KOMFORNA garsowera odmah useqiva, centar, 28m2, CG, telefon, kablovska, ukwièna, cena 28.000E. Telefoni: 021/552-270, 064/1136-076. 51072 POVOQNO i hitno jednosoban 37m2, ukwièn, useqiv. Telefoni: 060/418-3223, 064/1143-730. 51140 HITNO prodajem novu kompletnu name{tenu ukwiènu garsoweru u Mi~urinovoj ulici, 21m2, ~etvrti sprat, lift, terasa, cena: 27.000E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 51077 PRODAJEM garsoweru u Kisa~koj ulici za 21.000. Telefon 6447-622. 51122 PRODAJEM jednosoban ukwièn stan u Mi~urinovoj ulici 33m2, odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165. 51123 U GUNDULI]EVOJ ULICI u novijoj ukwiènoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500 .Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598908 CARA DU[ANA, ukwi èna novija garsowera od 24m2 na III spratu, 25.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598909 BULEVAR, u blizini hotela „Park”, noviji ukwièn stan sa odvojenom kuhiwom, cena 29.900. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 598911 PRODAJEM garsoweru 14.000E kod stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 598889 GARSOWERA 25m2, I sprat, Heroja Pinkija. Ukwièna. Cena 22.000. Telefoni: 423-208, 063/1118085. 598896 CENTAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Telefon 060/621-1685. 599230 SREMSKA KAMENICA, Institutski put, izuzetno povoqna ponuda, 22m2, II sprat, terasa, CG, ukwi èn. Cena 16.500E. Te lefon 060/621-1685. 599231 U BLIZINI KEJA i samog centra grada, ukwièn, komforan, klasi~an jednosoban stan od 45m2 za 39.200E. Telefon 060/6211685. 599232 PRODAJEM jednosoban stan 46m - 550Epo m2. Na Bulevaru Evrope u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 598890 NOVO NASEQE Ka}e Dejanovi}, 37m2, II sprat, ukwièn, useqiv. Cena po dogovoru. Telefoni: 423208, 063/111-4142. 598894

STROGI CENTAR u Radni~koj ulici, odli~an stan od 42m2 cena 46.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598912

PRODAJEM dvosoban stan, 55m2, na Novom nasequ, 1. i 3. sprat, lift. Vlasnik. Telefon 065/56702-91. 49975 PRODAJEM dvosoban ukwièn stan, Kej @rtava racije 4. Telefon 021/886989. 50914 POVOQNO i hitno jednoiposoban stan, ~etvrti sprat, lift, useqiv, ukwièn, Bul. Oslobo|ewa. Telefon: 064/1143-730 i 060/418-3223. 51141 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48m2 u ulici Stevana Hristi}a za 38.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 51125 KUPITE jednoiposoban stan, dobi}ete dvoi po soban, visoko prizemqe, 61m2, Novo naseqe. Te lefon: 060/14-65-651. 50833 PRODAJEM jednoipo soban stan novogradwa Blok Vila Petrovaradin. Telefon 069/21-64-762. 50912 BEZ POSREDNIKA prodajem stan na Bulevaru oslobo|ewa, 51m2, 5. sprat, useqiv, bez ulagawa, na kredit. Telefon 064/12847-49. 50924 NA UGLU Somborskog bulevara i Suboti~ke ulice, nov stan, useqiv (Magma), 38m2 - 950E/m2. Telefon 064/333-97-03. 50992 PRODAJEMO jednoiposoban noviji stan u Temerinskoj ulici za 37.000 ukwièn. Telefon 6447-622. 51129 DVOSOBAN stan blizu Socijalnog, odli~an raspored, ukwièn, prvi sprat, novogradwa, bez posrednika. Telefon 064/291-4810. 51098 PRODAJEMO dvosoban ukwi èn stan 57m2 na Limanu za 51.000, drugi sprat sa liftom. Telefon 6447-622, 063/540-165. 51124 PRODAJEMO komforan dvosoban stan od 59m2 za 43.000. Odmah useqiv, Proto~na topla voda. Telefon 6447-622, 063/540165. 51130 ]IRPANOVA, ukwièn, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598915 NOVA DETELINARA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~na zgrada ukwièn odmah useqiv 1.5 stan od 41m2. Telefon 063/7422180. 598918 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, komplet renoviran 1.5 stan cena 39.100. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 598920

dnevnik

KOD SOCIJALNOG, u novoj zgradi odli~an 1.5 brzo useqiv stan od 38m2 na II spratu cena 45.000 sa PDV-om. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598921 BLIZINA KEJA, Ulica Du{ana Vasiqeva, odli~na zgrada, 41m2 sa terasom od 70m2. Lift, ukwi`en. Povoqno, 43.300E. Telefon 060/621-1685. 599233 LIMAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan ni`e spratnosti od 55m2. Pozovite na telefon 063/500-213. 598948

BULEVAR Cara Lazara, blizina Merkatora, komforan dvosoban stan 58m2, IV sprat, lift, terasa. Kupatilo renovirano. 51.500E. Telefon 063/7776233. 599236 PARISKE KOMUNE, dvosoban stan od 53m2. Lift, terasa. Prodaje se po izuzetno povoqnoj ceni od 32.000E. Telefon 060/6211685. 599237 GRBAVICA, Mi{e Dimitrijevi}a, ukwi`en dvosoban stan od 49m2 u zgradi novije gradwe, I sprat, terasa. 51.500E. Telefon 063/101-0664. 599238

RIBQA PIJACA!!! U neposrednoj blizini lep nov dvosoban stan od 49m2 na prvom spratu mogu}nost kupovine i garaè!!! Telefon 063/500-213. 598949 LIMAN IV!!! Deluks perfektno sre|en dvosoban stan od 58m2, ukwièn useqiv po dogovoru. Hitno!!! 065/2500-213. 598950 STANICA!!! Na mirnom mestu kod {kole i vrti}a dvosoban stan od 53m2 na prvom spratu!!! Odmah useqiv ukwièn, klasi~an!!! Telefon 065/2500-213. 598951 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 598928 GRBAVICA, u „Aleksandrovoj” zgradi, na II spratu sa liftom, odli~an mawi 2.0 stan + parking mesto gratis, ukwièno, cena 51.000. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 598914 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 49m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Telefon 063/108-8017. 599234 FUTO[KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene. Hitno, 37.100E. Telefon 060/621-1685.

UREDAN dvosoban stan klasi~nog rasporeda od 47m2, I sprat, ima terasu u blizini Sajma i @elezni~ke stanice, 38.700E. Telefon 060/6211685. 599239 FELEGI TIVADORA, 54m2, komforan dvosoban stan, odli~nog rasporeda, III sprat, terasa, ukwièn. Povoqno, 41.200E. Telefon 063/7776233. 599241 GRBAVICA, u novijoj zgradi ukwièn 2.0 stan odli~nog rasporeda na I spratu 49m2 cena 53.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598922 LIMAN, klasi~an 2.0 stan od 58m2 cena 53.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598923 CENTAR, okolina Keja i Ribqe pijace, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 51m2 na I spratu, cena dogovor. Telefon 064/220-95-65, www.bomil.rs. 598924 LIMAN, na mirnom mestu (uvu~ena zgrada) klasi~an 2.0 ukwièn stan od 57m2 odli~nog rasporeda, II sprat sa liftom, cena 51.500. Telefoni: 064/22095-65, 636-8429. 598919 NOVO NASEQE, u novijoj zgradi, 2.0 stan na I spratu, 49m2 cena 43.300 euva, mogu}a i zamena za garsoweru ili 1.0 stan uz doplatu... Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598916 GRBAVICA, okolina Cara Du{ana, odli~an ukwièn nov klasi~an 2.0 od 53m2 stan sa odvojenom kuhiwom. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 598917

599235

oglasi

dnevnik

SAJAM, nov nikad useqavan dvosoban 47m2 povoqno. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 598897 BULEVAR OSLOBO \E WA 58m2, IV sprat, renoviran, cena 53.600. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 598898 DIMITRIJA TUCOVI ]A 56m2 potrebno renovirawe - povoqno. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 598899 CENTAR, kod Matice srpske dvosoban 51m2, II sprat, noviji. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 598900

CENTAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Telefon: 063/5020-25. 50036 PRODAJEM ili mewam trosoban stan 72m2, 1. sprat, Bulevar Evrope. Super raspored, pogodan i za poslovni prostor. Telefon 060/335-36-51. 50681 ODLI^AN trosoban stan 78m2, I sprat, u kvalitetnoj zgradi, Liman IV, Ul. 1300 kaplara 16. Telefon 063/524-133. 50965 OKOLINA BULEVARA, Ul. Save Kova~evi}a, ukwi`en trosoban, odli~an raspored, 70m2, VIII sprat, bez posrednika, cena 60.000. Telefon: 063/10505-81. 51001 PRODAJEMO dvoiposoban stan od 61m2 u blizini Master centra za 52.000. Telefon 6447-622, 063/540165. 51127 PRODAJEMO lep dvoiposoban stan na Limanu za 67.000. Telefon 6447-622. 51128

PRODAJEM dvoiposoban dupleks stan, Haxi Ruvimova, dvori{no orjentisan, 82m2, ukwièn, terasa, ostava, dvori{no parkirawe, dogovor. Telefon 063/328-647. 51148 PRODAJEM dvoiposoban dupleks stan, Haxi Ruvimova, dvori{no orjentisan, 82m2, ukwièn, terasa, ostava, dvori{no parkirawe, dogovor. Telefon: 063/328-647. 51148 SOWE MARINKOVI], 76m2, visoko prizemqe, komplet renoviran dvostrano orjentisan. Telefoni: 423-208, 063/1118085. 598901 LIMAN, u Fru{kogorskoj ulici mawi 2.5 stan u prizemqu, ukwièn, cena 42.000E. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598913 GRBAVICA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598925 BULEVAR EVROPE, u luks â&#x20AC;&#x17E;Zonedâ&#x20AC;?-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2.5 stan cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 598926 PRODAJE SE odli~an ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598930 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598931 UKWI@EN dvoiposoban stan odli~nog rasporeda na Beogradskom keju, 67m2, lift, terasa. Povoqno, 60.800E. Telefon 063/7776233. 599242 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi èn. Moè sa garaòm. 65.000E. Telefon 063/1088017. 599243

GUNDULI]EVA ULI CA, nov, useqiv, odli~an, mawi dvoiposoban stan povr{ine 41m2. Cena od 40.000E sa name{tajem i garaòm od 13m2. Telefon 060/621-1685. 599240 KOD MERKATORA I NIS-a!!! Useqiv ukwièn, okrenut na dvori{te stan od 77m2, svetao!!! Telefon 063/500-213. 598953 LIMAN I!!! Trosoban stan od 64m2 na prvom spratu za 61.000E useqiv. Pozovite 063/500-213. 598954 OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 70.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598929 LIMAN II, u blizini fakulteta, ukwièn, mawi trosoban stan od 52m2. Stan bez ulagawa, vredi videti. Cena 41.200E. Telefon 063/7776233. 599244 CENTAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3.0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 598932

LIMAN 2, odli~an ukwi`en delimi~no renoviran stan od 90m2, cena 106.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598933 NOVO NASEQE, najlep{i deo trosoban 80m2, II sprat renoviran prodajem ili mewam za mawi na bilo kojoj lokaciji u gradu. Telefoni: 423208, 063/111-8085. 598902 CENTAR, Vase Staji}a 83m2, prodajem ili mewam za mawi u {irem centru ili Grbavica. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 598904 LIMAN II trosoban 83m2, VI sprat, konforan ukwi`en. Telefoni: 528599, 063/111-4142, 063/1118085. 598905

PRODAJEM stan u centru 170m2 moè zamena za mawi ili lokal uz doplatu. Telefon 063/560-087. 50915 BEZ POSREDNIKA 4.0 soban luks stan u centru 112m2. Telefon 063/504124. 50931 CENTAR (uì) 164m2, tre}i sprat, lift, novija zgrada, luksuzno ure|en, mogu}nost ku po vine ga raè u zgradi, cena 164.000E. Telefon:060/490777-0. 51033 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu ~ene. Te lefon: 063/50-90-30. 48059 PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV, izuzetno dobra lokacija. U obzir dolazi i zamena. Telefon: 021/6369-008. 49667 PRODAJEMO lep petosoban stan od 105m2 na Grbavici. Telefon 6447622. 51126 LIMAN, ukwièn originalno 3.5 stan od 88m2 odli~an raspored. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 598934 LIMAN, ukwièn originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 598938 EKSTRA LOKACIJA kod fakulteta i Suda, ukwièn stan od 91m2 u novijoj zgradi, prelep pogled na Tvr|avu... Telefon 6366952, www.bomil.rs. 598939

14.i15.april2012.

HITNO, kod Betanije, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda od 80m2, povoqno!!! Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 598940 CENTAR, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, I sprat, cena 118.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 598941 NOVA DETELINARA, odli ~an 4.0 nov stan od 120m2, bez kosina, cena 95.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 598942 NOVO NASEQE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 598955 U BLIZINI Bulevara oslobo|ewa, nov, useqiv, ekskluzivan stan od 170m2 u vili. Cena 170.000E. Telefon 063/504-799. 599245 NOVA DETELINARA, nov, useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDVom, moè kupovina putem kredita... Telefon 6366952, www.bomil.rs. 598935 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, od li~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu. Telefon 063/828-8377, slike na www.bomil.rs. 598936 GRBAVICA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 598937 KOD ELEKTROVOJVODINE luksuzan ~etvorosoban stan 135m2 prodajem ili mewam za mawi uz dogovor. Telefoni: 528-599, 063/1114142. 598906

PRODAJEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842894. 51047 PRODAJEM placeve u centru êneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 50856 PRODAJEM gra|evinske placeve u Rumenki 1/1, povoqno. Telefoni: 6215584, 064/114-84-27. 50980 SREMSKI KARLOVCI wiva 6.5 jutara u komadu potez Krstu{evine na prodaju, Telefon 064/20-16350. 50953 SALA[ na asfaltu, front 150m + 5 jutara zemqe, ku}a Rumenka, 2 stana, Klisa 2 spojena placa. Telefoni: 063/598463, 021/6621-797. 50974 PRODAJEM placeve na Veterniku, 15E/m2. Telefon: 065/5173981. 51030 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545613. 49825 SR. KAMENICA, ku}a 350m2 moè dva stana, plus doplata. Telefon 063/523866. 50472 ZONA Bulevar Evropa, novija spratna ku}a, 200m2 + suturen 90m2, EG, ukwièna, plac 333m2, Telefon 021/401-904, posle 17h. 50499

KU]A sa dva lokala i stana, 200m2, na 850m2, B. Ribnikara, dozvoqeno pr+4+potkrovqe, zgodno za poslovni centar, 275.000e. Telefon 060/0-846-036. 50524 NOVIJA porodi~na ku}a pogodna i za ve}u porodicu u Ul. Koste Abra{evi}a. Telefon:021/403-478 i 063/280-394. 50544 SAJAM, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa.cg, 20m front, povoqno, zamena. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 50853 TELEP: dve spratne ku}e na placu od cca 700m2 sa komplet infrastrukturom. Legali zo vano. Prodaja, zamena za stanove, dogovor. Telefon 063/200-512. 50986 NOVI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Tele foni: 063/15-88-063, 063/8575-215. 50989 VILA 750m2 sa zatvorenim bazenom ispod Instituta, sa najboqim pogledom na grad, projektovana kao porodi~na vila ili rezidencija, zavr{ena do sive faze. Telefon: 060/490777-0. 51034 PRODAJA - zamena komf. ku}e na Salajci, sa potkrovqem 150m2, nusprostorija 20m2 garaà 40m2/600m2 placa mogu} svaki dogovor. Telefon 021/6330-016. 51040 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29996. 51074 HITNO prodajem ku}u u centru [ajka{a na glavnom putu, sa lokalom i placem 20 ari. Telefoni: 062/857-07-01, 065/514-23-75. 50866 KU]A u centru Beo~ina, veliko dvori{te, garaà, dogovor. Telfeon: 063/84587-57. 50811 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 50618 PRODAJEM industrijski plac od 4.000m2 sa trafom i telefonima kod ka}ke petqe. Telefon 063/504124. 50933 PRODAJEM plac, Novi Ledinci - vikend zona, 2370m2. Telefon 886636. 50982 PRODAJEM plac na Sajlovu, bez posrednika. Telefon 6518-001. 51065 PRODAJEM plac 49 ari, moè na dva dela. Telefon 064/849-87-02. 49837 POVOQNO i hitno ku}e, 220m2, ukwièna, kod Jodne bawe i Telep, 115m2, plac 560m2, ukwièna, useqiva. Telefon: 064/1143-730 i 060/418-3223. 51144 RATKOVO - prodajem ku}u novu, 200m2, sa placem 22 ara, povoqna. Telefon: 062/9658-746 i 025/884549. 51085 PLACEVI u Adicama, iza Lipovog gaja, povr{ine 550m2, u blizini asvalt, struja, voda, povoqno. Telefon: 062/66-69-69. 51086

OGLASi l ^iTUQe

14.i15.april2012.

GRA\EVINSKI placevi na Novom nasequ, dozvoqene izgra|enosti P + 2, povr{ine 3000 + 7000m2, struja, voda, gas, telefon. Telefon: 062/66-69-69. 51087 PARCELA 1.45 ha na autoputu E 75, Novi Sad Beograd, sa desne strane, front 70m, mo`e zamena za stan. Telefon:062/66-69-69. 51088 PRODAJEM stariju ku}u, Satelit, Svetozara ]orovi}a 8, plac 714m2. Hitno. Mo`e zamena za drugu nekretninu u Novom Sadu. Telefon 069/766-076. 51090 PRODAJEM zemqu K.O. Novi Sad- 4, Gorwe Sajlovo 15h385- 5.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za izgradwu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada. Telefoni: 021/66-17-415, 063/811-43-40. 51121 PRODAJEM mawi plac sa temeqom, Ba~ki Jarak, blizina centra, ul. Mladena Stojanovi}a, potpuno komunalno opremqen. Cena dogovor. Telefoni; 021544-540, 063/517-290. 51075 PRODAJEM plac sa ku}om za adaptaciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Cena 33.000E! Telefon 060/621-1685. 599227 PRODAJEM ku}u kod stanice u Novom Sadu 100.000E. Dozvoqeno P+3+Pk. Te lefon 063/105-0-105. 598891 KU]A kod auto ku}e Petrovi} i ku}a sa placem od 1000m2 Bocke!!! Bez posrednika. Pozvati na 061/242-87-50. 598947 VETERNIK, hitna prodaja odli~ne ku}e P+I od 170m2 stambenog prostora na placu od 700m2. Ekstra povoqno!!! Telefon 063/777-6233. 599228 VETERNIK, centar, ku}a 150m2 stambenog prostora sa dva odvojena stana. Plac 300m2. ^vrsta gradwa, grejawe gas. Cena 41.500E. Telefon 063/777-6233. 599229 PRODAJEM ku}u na Klisi kod autoputa 25.000E. Telefon 063/105-0-105. 598892

IZDAJEM sre|en, salonski stan, I sprat @e lezni~ka 40, 100m2, kao poslovni prostor, advo kati, lekari, {kole. Telefoni: 021/527-258, 021/6621-791, 064/27-80-303. 50926 HITNO izdajem name{ten lokal prodavnicu sa vetrinama i policama kod Instituta. Informacije na tel. 064/2219-619. 50994 IZDAJEM lokal 20 m2 na Bistrici, ure|en kao kancelarija. Telefon 063/1151-301. 51112

IZDAJEM ili prodajem nov poslovni prostor od 100m2 do 500m2 pogodan za razne delatnosti. Telefon 061/140-2000. 49150

IZDAJEM poslovni prostor

sa sanitarnim ~vorom i telefonom, 38m2 Dunavska br. 2 u dvori{tu

Telefon

6391-069. 50826

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 064337-7695 i 824-611. 50208

POSTAVQAWE svih vrsta kerami~kih plo~ica, Martin. Telefoni: 021/6413-911 i 062/853-4948. 50372 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odloènog pla }awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596. 50638 ZIDAR izvodi sve gra |evisnke radove kao i popravke krova ako curi i vlaì i van Novog Sada. Telefoni: 6434-313, 064/1571404. 50791 MOLERSKO-FARBARSKE usluge. Tele foni: 064/584-9-584, 063/512-449. 50865 POPRAVQAM i pre pravqam sve vrste name{taja, lamperije itd, iskustvo. Telefoni: 0648962545, 461008. 51055 KU]NI MAJSTOR - montaè, demontaè, name{taja, sanitarija, popravke, vrata prozori roletne brave, {arke, kre~ewe, farbawe rasveta. Telefon 065/6824-398. 51114

PRODAJEM motokultivator sa frezom, plugom, prskalicom. Telefon 063/545-041. 50997 AUTOPRIKOLICA 240/160, nosivosti 1000kg, stabilna, pogodna za sve vrste prevoza, mo`e i ko{nice sa p~elama, cena 480E. Telefon 064/11-22706. 50998

BELA TEHNIKA, televizori LCD sa spoqnim o{te}ewem, povoqne cene, odlo`eno pla}awe, garancija. Telefon 021/528-822. 48516

MOLER I FARBAR radi moleraj, farbawe, drvenarije i lepqewe tapeta nazvati. Telefon 6435-095. 50570 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 50906 OPRAVQAM drvenu stolariju, plakare, ormare, lepim stolice, vr{im i ostale stolarske usluge. Telefoni: 021/504-171, 064/351-2891. 50961 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te). Telefon 6612570 od 9-12 15 -19. 51013 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 51064 PE]KAR: kaqeve pe}i, kamini, radimo sa svojim materijalom. Ima pe}i novih, polovnih, mozaici u staroj cigli, crepu. Telefon 064/1757-053. 50117 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Tele fon: 021/421-452, 064/131-2135. 50206

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 50354 PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Do stavqam na adresu! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 50355

KUPUJEM zlatnike, du kate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 44676 KUPUJEM zlatnike, du kate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44676

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{. Telefon: 064/24055-49, 037/490-797. 50960

PICERIJI, potrebni radnici na pravqewu pica i devojke za prodaju na {alteru. Telefon 063/1150120. 50699

dnevnik

PICERIJI, potrebni radnici na pravqewu pica i devojke za prodaju na {alteru. Telefon 063/1150120. 50699 POTREBNI radnici za muù krava i rad na farmi. Stan i hrana obezbe|eni. Telefon 064/156-47-42. 50805 POTREBNA èna za prodaju cve}a na Limanskoj pijaci. Uslov dobro poznavawe posla, dogovor je realno mogu}. Telefon: 6619-236 i 063/83-98-759. 50855 EVROPA - Agencija za zapo{qavawe potraùje: kuvare-kuvarice, pice-majstore, konobare, konobarice, pomo}ne kuvarice, sobarice, bebisiterke, gerontonegovateqice, medicinske sestre, doma}ice. Telefon 021/400148. 51118 AGENCIJA za pomo} starim, bolesnim qudima. Nudimo: gerontolo{ke medicinske kurirske, usluge i izdràvawe Agencija za ~uvawe dece, profesionalno, uspe{no.Telefon 021/496-333. 51119 AGENCIJI â&#x20AC;&#x17E;BOMILâ&#x20AC;?, potreban agent prodaje i sekretarica sa iskustvom za rad na 4 sata - fiksna plata. Telefon 636-6952. 598943

DR@A^I za pecawe {arana i soma rasklopivi sa zvu~nim signalom, povoqno!!!, Telefoni: 021/400073, 063/508-747. 50817 KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 50868 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, en ciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Te lefon 064/99-45-002. Mile. 50870

Posledwi pozdrav dragom stricu

Bo`i Plav{i}u Mir i spokoj du{i Tvojoj. Snajka i Ranko sa decom. 51165

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Draganu Pani}u od: kolega i koleginica iz Sindikalne organizacije Elektrodistribucije Novi Sad.

51163

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

dr Vlada Dimitrijevi} 1965 - 2012. Sahrana je na grobqu, u Oxacima, u subotu, 14. 4. 2012. godine, u 14 ~asova. Sa qubavqu i tugom wegovi: supruga Danka, }erka Jelena, majka Du{ica, sestra Sawa i stric Golub. 51167

Posledwi pozdrav dragoj mami, babi i svekrvi

Savki Vasin 1932 - 2012. Sahrana je 16. 4. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 13.30 ~asova. O`alo{}ene porodice Erceg i Letica.

S tugom i bolom se opra{tamo od na{eg

Dragi Vladice, na{a qubav i briga nisu mogle da te sa~uvaju.

Vladice Dimitrijevi}a

Vlada Dimitrijevi}

Porodice: Jovi}, Stojanovi}, Kne`evi}, ^onki}, Jevremovi}, Zlokolica, Ra{i} i Loki}.

51162

Posledwi pozdrav dragom te~i

Jovici Sre}kovu Tugujemo i `alimo {to smo te prerano izgubili. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. Vladica i Maja sa porodicama. 51166

Uvek }e te voleti i misliti na tebe: tvoja tetka Milosava, Dragan, Marina i Goga.

51168

Posledwi pozdrav na{em

51169

Dragi moj

Vladi Dimitrijevi}u

Vladice

S qubavqu, wegova tetka Lenka, Bata, Qiqa, Milan i Du{an ^onki}.

~uva}u se}awe na sve na{e zajedni~ke trenutke i porodi~nu sre}u. Voli te tvoj ujak Isak Loki}.

51170

51171

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

na{em

Posledwi dragom

pozdrav

14.i15.april2012.

na{em

Milutin Jakovqevi} Draganu Pani}u

Bo`i Plav{i}u

elektrotehni~aru

Draganu Pani}u

od: sestara Miqe, Vide i Vinke i wihovih porodica.

od: wegovih sestara Ivane i Eleonore sa porodicama, strine Ane i tetke i te~e Kaje i \ure.

51164

51157

Uz duboko sau~e{}e porodici, izra`avamo veliku tugu zbog tvog ranog odlaska. Ostaje{ u na{im se}awima.

Posledwi pozdrav dragom dedi od: unuka Strahiwe i Andreja sa mamom Tawom. Hvala ti na svim lepim trenucima koje si nam sa qubavqu poklonio. 51150

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sestri

Sa tugom i bolom oprostili smo se od na{e dobre kom{inice

Posledwi pozdrav bratu

â&#x20AC;&#x17E;Elektrovojvodinaâ&#x20AC;? d.o.o. Novi Sad Elektrodistribucija Novi Sad.

598/P2

Posledwi pozdrav kolegi, iskrenom prijatequ i drugu

Panetu

Marije Dabi}

Miri

Draganu Pani}u

Jovici

iz Stepanovi}eva Nekâ&#x20AC;&#x2122; joj je laka crna zemqa i ve~na joj slava.

od brata Jove s porodicom.

od porodice Stojkovi}.

O`alo{}ene porodice: ]upina, Bukvi}, Pudar, Kuqi}, Milanovi}, Marjan i Brki}.

51161

51155

51146

Posledwi pozdrav sestri

od sestara: Bogdanke, Mirjane, Nade i Bebe.

51145

Posledwi pozdrav bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustila voqena mama

Zauvek }e{ nam ostati u se}awu i ne}emo te zaboraviti. Tvoje drage kolege iz Odeqewa prikqu~aka Elektrodistribucija Novi Sad. 598/P1

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

Miri

Draganu Pani}u

od sestre Kaje s porodicom.

od Radi{e Bo{ki}a sa porodicom.

51160

51154

voqenom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustio na{ dragi

Miroslava ^aleni} ro|. 1936. Sahrana }e se obaviti 14. aprila 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Nadaqu. O`alo{}ene }erke Vesela i \u|a, zet Joca, snaja Nada, unuci Bane i Sr|an i voqeni praunuk Jovan. 51143

Draganu Pani}u

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Uz duboko sau~e{}e porodici, izra`avamo veliku tugu zbog ranog odlaska. Osta}e{ u na{em se}awu. Kolege iz Sektora za energetiku i investicije Elektrodistribucija Novi Sad.

Posledwi pozdrav

Dragi

Dragan Pani} 1963 - 2012.

598/P

Posle duge i te{ke bolesti preminuo je

Draganu Pani}u

Sahrana }e se obaviti 14. 4. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Slobodanu Kne`evi}u

\urice brzo si nas napustio.

od: Drage, Dike, Ace i Baneta.

od kumova porodice [ar~evi}.

Neka te bog pazi i ~uva.

Tvoj kom{ija Steva.

Tvoja deca i Mina.

Slobodan Kova~evi} Kovo

51158

51152

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Posledwi pozdrav na{oj dragoj prijateqici

ro|en 10. 3. 1947. iz Vukovara

51139

51137

POMEN Pro{lo je pet godina od kako sa nama nije na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 16. aprila 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu.

Soko Jojki}

Slavki Jak{i}

1942 - 2012. Posledwi pozdrav na{em voqenom mu`u i ocu od o`alo{}ene porodice: supruga Spomenka, }erka Nevena i sin Sr|an.

Sahrana }e se obaviti 16. 4. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vladimir Vukobratovi} 1934 - 2007.

Neizmerno }e{ nam nedostajati. Bata i Verica Doj~inovi}.

O`alo{}ena porodica. 51159

51153

51156

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo najlep{e uspomene na na{eg deda Vladu. Porodica. 51138

^iTUQe l POMeni

14.i15.april2012.

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 13. 4. 2012. godine u 78. godini preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. 4. 2012. godine ispustila svoju plemenitu du{u moja mila i draga supruga

Slobodanu Kne`evi}u

Bo`a Plav{i}

1959 - 2012.

Sahrana je danas, 14. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od aktivnih i penzionisanih pripadnika Policijske uprave u Novom Sadu.

Slavka Jak{i}

O`alo{}eni: supruga Zorka, sin Dragan, }erka Nada, unuke Sawa i Sowa.

1933 - 2012.

51151

POMEN

59797/P

Osta}e{ ve~no u srcu mom.

POMEN

O`alo{}eni: suprug Radi{a, Kosa, Gordana, Ru`ica, Bojan i ostala rodbina i prijateqi.

Dana, 18. 4. 2012. godine navr{ava se {est tu`nih meseci od kako vi{e nije sa nama na{ tata, svekar i deka

Sahrana }e se obaviti 17. 4. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. 51133

@eqko Marinkovi} Dru`e moj, treba nastaviti `iveti daqe, bez tebe je to jako te{ko.

@eqko Marinkovi} Moj dragi brate, te{ko je shvatiti da si me zauvek napustio, qubav prema tebi je sve ja~a.

Tvoj drug Pe|a Muji~i}.

Voli te tvoj brat Dejan Marinkovi} sa porodicom.

51017

51018

Posledwi pozdrav kolegi i drugu

dragom

Mihajlo Ili} Uvek }e biti u na{im mislima. Goran i Mila Bo{ko, Danica i Teodora 51069

POMEN Dana, 14. 4. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana kako nas je napustio

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Dejan Dimitrijevi} Slobodanu Kne`evi}u

@eqko Marinkovi}

1959 - 2012.

Tuga je sve ve}a a bol jo{ ja~i. Tvoji najmiliji: supruga Gordana, deca Vawa, Milan i Ana.

od Savke i @eqka Vojvodi}a.

51016

51081

Jovanovi} Vladan, Joji} Simo, Marjanovi} @eqko, Joji} Du{an, Grahovac Velimir, Milidragovi} Dragan sa porodicama.

Tajna je tu, reka te~e, reka ìvota, ìvot te~e, ìvot ide daqe, ìvot i nada su ta snaga, koja nas doziva.

Mama, sestra i mala Duwa.

Posledwi pozdrav

Slobodanu Kne`evi}u

1923 - 2012.

\ina i Pajica Veselinovi}.

Uspomenu na Tebe ~uvaju tvoji voqeni: supruga, sin, unuci i snaja.

51073

51080

Nada Beodranski

Zagorka - Zaga Prodanovi}

Predrag Milana Ni{avi}

Pro{lo je 10 godina, veoma tu`nih bez tebe. Puno nam nedostaje{. od Te{kih kra|a. Tvoja }erka Duda i unuk Dejan.

U ponedeqak, 16. 4. 2012. navr{ava se deset godina od smrti na{eg dragog

Nikola Milo{evi}

51132

Posledwi pozdrav zaovi, tetki i baki

O~ekujemo da nam se vrati{ iznenada kao {to si i oti{ao. Nedostaje{ nam.

U ~etvrtak, 19. 4. 2012. godine navr{ava se osam godina od kako je preminula na{a

51097

GODI[WI POMEN

Mi{a Ili}

POMEN

15. 4. 2002 - 15. 4. 2012.

Preminula 5. 4. 2012. godine, a kremirana je 9. 4. 2012. godine u prisustvu wenih najmilijih. Josip, Vladimir, Radmila, Branislav, Dragan, Zorica i Adrian.

Dana 17. 4. 2012. godine navr{ava se 13 godina, od kada nije sa nama na{ voqeni

51147

51109

Ostavila nas je beskrajno tu`ne

Beherano Slavka

POMEN

2008 - 2012.

Bilo je zadovoqstvo `iveti, raditi i dru`iti se sa tobom.

Slobodanu Kne`evi}u

POMEN

ro|. Pisari} 1955 - 2004.

Dragi na{ Pedro!

Wenu dobrotu, qubav i plemenitost nose u svojim srcima i ~uvaju od zaborava: suprug Todor, }erka Jelena i sin Jovica.

Vreme ne le~i bol i tugu za tobom, jer tuguju tvoji: mama Kristina, brat Nenad, snaha Qiqana, bratanci Milo{ i Mladen.

51079

51135

51115

Najdra`i na{

POMEN

10. 4. 2009 - 10. 4. 2012.

SE]AWE

Branku Jela~i}u Dragi moj deko, uvek si bio tu za mene. Za ovih godinu dana kako nisi tu, znaj da tvoja dobra du{a `ivi u mom se}awu, i bi}e tu zauvek da me vodi napred. Nikada te ne}u zaboraviti i nikada ne}e{ prestati da mi nedostaje{. Tvoja Nona. 51104

Dragana \urovi}a Miroslavi ^aleni} od: snaje Nade, bratanice Marije i unuke Milice.

51142

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da }e porodica posetiti wegovu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 16. 4. 2012. godine, u 10 ~asova. Porodica. 51116

Gavrilo Marciki}

Vata A}imov S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji. 51084

ve} pet godina nisi sa nama i pored nas, ali mi jo{ uvek ~ekamo da se odnekud pojavi{.

Pera Savi} 2003 - 2012.

Vole te najvi{e tvoji: supruga Nata{a, sinovi Rade i Igor.

Ne zaboravqaju te: supruga Zorica, Milorad i Rane sa porodicama i svastika Desa.

51056

51059

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN U nedequ, 15. aprila su dve godine tuge i bola od kako nas je zauvek napustio na{

Si~ Jo`ef Josip 2010 - 2012.

Dragi tata!

POMEN Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kada nas je napustila moja mila mama i na{a draga majkica

Lazar Kalaba

@ive}e{ ve~no u srcu tvoje k}eri Nade.

51053

50977

Zorka Stojin ro|. Radlova~ki 1924 - 2011. Wena dobrota i plemenitost `ive u na{em se}awu. ]erka Branislava, zet Sr|a, unuci Sowa sa porodicom i Igor. 50988

SE]AWE

POMEN

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. ]erka Branka, zet \ura, unuci Bo`idar, Sowa i Sne`ana sa porodicama.

Sa qubavqu i po{tovawem, }erka Qiqana sa porodicom.

Jelena Amixi} 9. 7. 1979 - 15. 4. 2002.

50840

TU@NO SE]AWE Voqeni i dobri, nikad ne umiru.

DVADESETOGODI[WI POMEN

Branko Jela~i}

Igor Balaban

Vreme prolazi, zaborav ne postoji. Hvala ti za sve {to si mi pruìo. Ni jedna suza, ni re~ nisu dovoqne da kaèm koliko mi nedostaje{. Tvoja }erka Aleksandra, zet Boìdar i unuk Vuka{in Kova~evi}.

Dragi Igore, jo{ te ima u mislima, du{i i u snu... Dobri qudi kao ti nikada ne umiru.

50927

50844

21. 4. 2011 - 21. 4. 2012.

[vrle, ve~no }emo te voleti. Mama i tata.

50903

GODI[WI POMEN

na drage roditeqe.

DESETOGODI[WI POMEN

4. 2011 - 4. 2012.

ro|. Pa{}an 1924 - 2012.

Dana, 16. aprila navr{ava se godina od kako nas je napustila na{a

POMEN

Pena Stanimirov

Ivanka Bogojev

1994 - 2012.

Spokojno spavaj, mi te ~uvamo od zaborava u na{im mislima i srcima. Tvoji najmiliji: supruga, }erka, sin, unuka Isidora, unuci Reqa i Aleksa, zet, snaja i ta{ta.

14.i15.april2012.

50683

POMEN

Qubomir Stankovi} 2010 - 2012. Uvek si nam u mislima. Tugujemo i `alimo za tobom. Tvoji najmiliji.

Tvoji najmiliji. 50917

SEDMODNEVNI POMEN

IN MEMORIAM

na{em dragom mojim dragim roditeqima

14. april 2010. godine je dan, kada je iznenada prestalo da kuca plemenito srce na{e drage mame, k}erke, sestre i voqene

Luki ]ali}u 16. 4. 2007 - 16. 4. 2012.

\oka Boto{ki

iz Stepanovi}eva

14. 4. 1995 - 14. 4. 2012.

Qubinki ]ali} 25. 4. 2008 - 25. 4. 2012.

Godine prolaze i nikad vas ne}emo zaboraviti.

Jelica Boto{ki 8. 5. 1995 - 8. 5. 2012. iz Ka}a Neka Vas u ve~nom miru prati na{a qubav.

Branko - Baja Jela~i} Moj Bajo, pro|e godina tuge, bola i velike preaznine. Ostade samo se}awe i divne uspomene na na{ih 50 godina zajedni~kog `ivota Bajo moj. Neka ti je laka crna zemqa, po~ivaj i miru. Tvoja supruga Qiqana.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

50929

50995

Navr{ava se tu`na godina od kada nije sa nama na{a voqena majka i baka

\or|u Tanurxiji

Porodica Tanurxija.

SE]AWE

ro|. Vajagi} Mnogo nam nedostaje{, ali tvoja dobrota, tvoj vedar lik i lep osmeh pratioci su u na{em svakodnevnom `ivotu, na{im mislima i se}awima.

]erka Brana sa porodicom.

Va{i najmiliji: Vukica, Qubica i \u|a sa porodicama.

SE]AWE

Goga, qubavi na{a, za tobom tuguju svi oni, koje si ti neizmerno volela.

50979

51051

TU@NO I BOLNO SE]AWE na na{e drage roditeqe.

Branka \uki}

Dara Gaji}

ro|. Danilovi}

15. 4. 2002 - 15. 4. 2012.

Svaki je dan tu`an bez ta tvoja dva oka plava. Hvala ti za sve {to si nam pru`ila. Neka tvoja du{a po~iva u miru.

Navr{ava se 10 godina od kada nije me|u nama. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoji najmiliji.

ro|. Mijatov 2011 - 2012.

POMEN

Jovanka Mu{icki iz \ur|eva 1981 - 2012.

Po~ivaj u miru!

]erka Vasilija, zet Spasoja i unuk Aleksandar. 50905 51043

51014

Anica Derbakov

Gordane ^alija

DVOGODI[WI POMEN

IN MEMORIAM

15. 4. 1991 - 15. 4. 2012.

16. 4. 2006 - 16. 4. 2012.

Bio si i ostao ponos na{e familije nepre`aqeni moj brate.

Dana, 15. 4. 2012. godine, navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ dragi

Savo Kuzmanovi} 14. 4. 2010 - 14. 4. 2012.

Marko Derbakov 1995 - 2012. Uspomenu na wih ~uva }erka Jovanka sa porodicom. 51052

Milivoj Mu{icki iz \ur|eva 1992 - 2012. Uspomenu na vas ~uvaju: sin \or|e i }erka Jelica sa porodicama. 51002

Du{an [iqi} S tugom, po{tovawem supruga Kristina i sin Milen sa porodicom. 50981

Pro{le su dve godine od kako nisi sa nama. Godine prolaze, a tuga ostaje u srcima tvojih najmilijih. Supruga Zorica, sin Goran, snaja \ur|inka i unuci Jelena i Luka. 50993

Ru`ica Mikovi}

Mladen Miloradov Bata - Xaja iz Rumenke

Weni najmiliji.

Neute{ni i ve~no o`alo{}eni: mama Jelica, brat Laza, snaja Sne`ana i wegove Milica, Isidora i Jelena.

50945

50952

tv program

14.i15.april2012.

SUBOTA, 14. APRIL

06.05 08.00 09.00 09.05 10.05 11.00 12.37 13.05 13.20 13.28 13.37 14.06 15.00 15.55 17.50

Вас кр сно ју тре ње, пре нос из Са бор не цр кве (РТВ 1, 00.00) 08.05 09.10 09.30 10.05 10.30 11.00 11.30 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.55 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35 22.40 23.30 00.00 01.30 02.15

Исус, божији син: Мисија Вуков видео буквар – слово П Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Документарни програм Путеви наде Агро мозаик Винарска породица Адамовић из документарног серијала Знање Плави круг Без упута: ВМА Тајна великог петка Вести за особе са оштећеним слухом Петказање, забавни програм Све о животињама: Капибара Потрошачки репортер ТВ Дневник Политбиро Нојева барка, филм 1.део ТВ Дневник Дејвид Коперфилд Где је настао Ускрс Војвођански дневник Први пут на гласање Из нашег сокака Белег вечности, духовна музика Васкрсно јутрење, пренос из Саборне цркве у Новом Саду Дејвид Коперфилд Нојева барка, филм 1. део (р)

07.15 Патријарх Јосиф Рајачић и његово доба 07.45 Васкршње прилике јазачке 08.05 Митрополит Стефан Стратимировић 10.00 Добро вече, Војводино (слов) 11.30 ТВ Баштина 12.30 Вести на мађарском 12.40 Емисија на мађар..са титл. на српском 13.05 Концерт – „Ла фамилиа“ 14.00 Изигран, филм 15.40 Хајде са мном у обданиште 16.05 Вуков видео буквар-слово „П“ 16.30 Питам се, питам се 17.00 Наша кућа (Кикинда) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) 21.30 Емисија на мађарском 22.30 Музички програм 23.55 Први пут на гласање

07.30 08.15 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Глас Америке Приче из књижаре Ноге на пут Хало председниче Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Ноге на пут-пут под ноге Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Барометар Филм: Жена са бисерном огрлицом 00.00 Глас Америке

18.30 19.00 19.30 20.05 20.20 21.19 23.00 23.55 02.30

08.00 08.30 09.00 09.25 09.35 09.45 10.30 11.00 11.30 12.10 12.45 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 17.00 17.30 17.45 18.00 18.33 19.00 19.30 20.16 21.00 21.30 21.55 22.22 23.25 00.05 00.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Вести Жикина шареница Жикина шареница Дизни на РТС, анимирани филм Плава птица 2 Дневник Спорт плус Време+стање на путевима Ексклузивно ТВ лица Војна академија Фудбал - Јелен супер лига: Нови Пазар - Црвена звезда, пренос Игром и песмом кроз Мексико Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Васкршња посланица патријарха српског господина Иринеја, инфо Војна академија Титаник, филм Дневник Поноћна Васкршња литургија, пренос Ексклузивно

Велики је свет Срећни клинци Зујалице Вилењаци Верски календар Верски мозаик Србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Време одлуке Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Либела о сребру и злату Најлепше бајке браће Грим: Храбри кројач, филм за децу Вреле гуме Тотал тенис Школска олимпијада Олимпијски кругови Летња духовна академија Траг: Ускрс на Крфу Тема Србије на вези Изгубљени светови Потрошачки саветник Свет спорта Фудбал - Јелен супер лига Нова верзија живота Ручни рад Вреле гуме Фудбал - Јелен супер лига: Нови Пазар - Црвена звезда (р)

09.00 Домаћин 10.00 Филм: Мали поларни медвед 2 12.00 Повратак у цивилизацију 13.00 Сурвајвер 15.00 Жене 16.00 Радна акција 17.00 Сулејман Величанствени 18.00 Галилео 19.15 Аси 20.00 Сулејман Величанствени 21.30 Квиз: Савршен минут 23.55 РБ еко герила 00.35 Филм: Инсомнија

Же не У по след њих не ко ли ко го ди на се при мет но по ве ћао број стра на ца ко ји жи ве у Ср би ји. Ус крс је пра во вре ме да ви ди мо ка ко се сна ла зе са на шим оби ча ји ма и да ли их обе ле жа ва ју. Спе ци јал но овим по во дом „же не” ће раз го ва ра ти с ку бан ком Ни ди јом Де спот и еква дор ком Кар мен Ве гас де Спа лај ко вић. (Пр ва, 15.00)

dnevnik

c m y

NEDEQA, 15. APRIL

09.00 Цртани филмови 10.20 Више од живота 11.35 Два и по мушкарца 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Ноћшни пројекат 18.30 Вести Б92 19.05 Наша мала клиника 20.00 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Отпор 23.35 Вести 00.05 Спартак, крв и песак 02.30 Инспектор Валандер 04.00 Филм: Паралелни светови

08.30 Филм: Пусти воду да мишеви оду 10.00 Отворени студио 11.35 Отворени студио 12.00 Вести 12.15 Отворени студио 13.00 Здравље и Ви 13.30 Сваштарица 14.00 Вести 14.30 Вече са Џулсом Холандом 16.00 Филм: Уна 18.00 Вести 18.30 Слике живота 19.00 Улови трофеј 19.30 Мајсторски 19.55 Двоугао 20.00 Последњи час 21.00 Филм: Дошљаци 23.00 Филм: Опседнути 01.00 Филм: Уна

07.00 Вер ски не дељ ник 08.05 Исус, пра ва вер зи ја: По след њи да ни 09.00 Вас кр сна по сла ни ца Па три јар ха срп ског Ири не ја и Ар хи је ре ја Срп ске пра во слав не цр кве 09.30 Све та ар хи је реј ска ли тур ги ја, пре нос из цр кве Св.Ни ко ла ја у Срем ским Кар лов ци ма 11.30 Ус кр шњи раз го во ри 12.10 Зе ле ни сат 12.35 Цен тар све та 13.00 До да ти жи вот го ди на ма 14.00 Бра зде 15.00 Ве сти за осо бе са оште ће ним слу хом 15.05 Здра во жи во, за бав ни про грам 15.30 Ча ри ри бо ло ва 16.00 Ток шок 17.00 ТВ Днев ник 17.25 Све(т) око нас 17.55 Но је ва бар ка, филм 2. део 19.15 Пр ви пут на гла са ње 19.30 ТВ Днев ник 20.10 Деј вид Ко пер филд 21.00 Тај на вас кр се ња 22.00 Вој во ђан ски днев ник 22.35 Пр ви пут на гла са ње 22.40 Спорт ска хро ни ка 23.10 Гру ва ње 00.00 Деј вид Ко пер филд 00.50 Но је ва бар ка, филм 2.део 02.10 Све(т) око нас-спољ на по ли ти ка-за ни мљи во сти 02.45 Ток шок

06.05 09.05 11.05 13.05 13.33 14.19 15.21 16.18 17.11 17.45 18.21 18.56 19.30 20.05 20.54 22.45 23.45 00.00 02.24

Ју тар њи про грам Жи ки на ша ре ни ца Ди зни на РТС Днев ник Бал кан ском ули цом Вре ме је за бе бе Сат Пла ви воз Мој хе рој Луд, збу њен, нор ма лан Са свим при род но Сла га ли ца,квиз Днев ник Пла ви воз Ти та ник, филм До сто јев ски Днев ник Ег зит Луд, збу њен, нор ма лан

07.45 До бра зе мља 09.45 Топ шоп 10.10 Пулс на ци је 11.00 Ве сти Б92 11.35 Два и по му шкар ца 14.30 Ин тер нат 16.00 Ве сти 16.35 Свет на дла ну 17.00 На ша ма ла кли ни ка 18.00 Фуд бал: Атле тик Бил бао Ма јор ка, пре нос (у по лу вре ме ну Ве сти Б92) 20.05 СФРЈ за по чет ни ке 21.00 Ути сак не де ље 23.00 Ве сти Б92 23.45 Спар так, крв и пе сак 03.25 Ин спек тор Ва лан дер

10.00 11.00 12.15 13.00 13.30 14.30 15.00 16.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

Отво ре ни сту дио Топ Шоп Отво ре ни сту дио Уло ви тро феј Здра вље и ви Сли ке жи во та Ми ли ца² Филм: На чо Ли бре Сли ке жи во та Уни вер зум Њу шка ла Филм: Ро за нин гроб Филм: Зо на мр твих Филм: Сне жни дан Њу шка ла Филм: Зо на мр твих

07.00 10.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00

До бро ју тро Филм: Мек ке ни но зла то Шо пинг хо ли чар ке Топ спид - пр ва еми си ја Гранд хит го ди не Ја то та ко Не дељ но по под не са Ле ом Киш Филм: На ци о нал на кла са На ци о нал ни днев ник Па па ра цо лов Тре ну так исти не У рин гу Филм: Свад ба мог нај бо љег дру га Филм: По лов на ко ла

Па три јарх Ири неј 07.00 10.00 11.30 12.30 13.30 14.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.00

09.35 10.00 12.00 12.25 12.50 13.15 13.55 14.00 15.55 17.30 17.55 18.30 19.00 21.30 23.00 02.45

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Звезде и фанови Голд музички магазин Филм: Човек са четири ноге Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде Гранда Филм: Бурдуш Филм: Мисионар

Меда Чарли Барби – Прича о сирени Моћна чигра Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Вести Играна серија Вести Скадарлијом Телемастер Моја Србија Играни филм Голи живот Играни филм Матриошки

Ус крс – пра зник над пра зни ци ма 06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 10.40 11.00 11.30 12.00

Ку хи њи ца-мађ. Срп ски екран Агро мо за ик Спорт ска Вој во ди на Франк Ри ва Где је на стао Ус крс Про грам за де цу (слов) Ду хов ка (слов) Еми си ја за се ло (слов) ТВ Ма га зин (рум)

13.00 13.30 14.00 14.30

Бра зда Ма ђар ска на род на му зи ка За јед но Рај ски вр то ви Ју ли ја на Ко ље са ра, док. прог. на рус. са срп. титл. Не дељ ни ма га зин (ром) Из рав но (хрв) Свје ти о ник (хрв) Укра јин ска па но ра ма Спек тар (буњ) Ма ке дон ско сон це Еми си ја на ма ђар ском ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти (мађ) Бра зда ТВ Ма га зин (рус) До ти ки ТВ Спорт (мађ) Пр ви пут на гла са ње Франк Ри ва

15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 23.05

Па три јарх Ири неј пред Ус крс дао је екс клу зив ни ин тер вју за јав ни сер вис РТС. У овом ин тер вјуу па три јарх Ири неј је од го во рио на број на пи та ња и упу тио Ус кр шњу по ру ку вер ни ци ма. Но ви нар ка је Би ља на Са вић. (РТС 2, 18.24) 07.45 08.00 08.57 09.00 10.50 11.00 11.30 12.00 12.25 12.55 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.05 17.30 17.55 18.24 18.39

07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 13.45 14.30 16.00 16.40 18.00 19.00 20.00 20.30 22.30

Глас Аме ри ке При че из књи жа ре Пор трет при вред ни ка Ви ше од от ко са Филм ски про грам „До дир” Арт бокс Ћа ска ње Здра вље и ви I news Уло ви тро феј Те ма не де ље Вој во ђан ске ве сти Ли це с на слов ни це Филм: Же на за ро бље на зи мом 00.00 Глас Аме ри ке

19.09 19.11 19.40 20.00 21.30 22.26 00.11 01.06

07.00 08.00 10.15 12.30 14.00 16.30 19.00 19.15

Вре ме од лу ке До зво ли те... Хри стос вос кре се Вас крс на РТС-у, пре нос из Са бор не цр кве у Бе о гра ду Вер ски ка лен дар Ви та сту ден тис Мој љу би мац По тро шач ки са вет ник Е-тв Хри стос вос кре се Траг у про сто ру Кул ту ра ко аре си пе Бра зде Нај леп ше бај ке бра ће Грим Хри стос вос кре се Срп ске спорт ске ле ген де Ма га зин ли ге шам пи о на Срп ски ис точ ни ци: ве лик дан крај Јер ме Ус крс - пра зник над пра зни ци ма Хри стос вос кре се, ра дост до не се Ко ли бри: Хри стос вос кре се За го нет ке Ус кр са Еко арт: Ја је Ве ли ки Вас кр шњи кон церт, пре нос из Хра ма Св. Са ве Бе о град ска раз глед ни ца 1920, ТВ филм Је лен топ де сет Ви та сту ден тис Срп ски ис точ ни ци

Га ли лео Квиз: Са вр шен ми нут Сур вај вер Ве че са Ива ном Ива но ви ћем Филм: Ин сом ни ја Филм: Стра да ње Ису со во Ве сти Филм: Агент Ко ди Бенкс 2: Од ре ди ште Лон дон 21.00 Филм: Ре пли кант 23.00 По вра так у ци ви ли за ци ју 00.00 Филм: Ди рек тан кон такт

18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30

Леа Киш-Јо кић

Нeдељно по под не на дан Ус кр са Леа Киш-Јо кић ће на дан Ус кр са уго сти ти нај ве ће зве зде до ма ће естра де: гру па „Га ли ја”, Би ља на Јев тић, Алек сан дар Илић, Екс тра Не на, Го ца Ла за ре вић, Дра ги ца Ра до са вље вић-Ца ка на, Гор да на Сто ји ће вић. (Пинк, 16.00)

09.35 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.55 14.00 15.55 17.55 18.30 19.00 21.30 23.00 02.45

Ме да Чар ли Бар би и три му ске та ра Ге не ра тор Рекс Моћ на Чи гра Мо ји џеп ни љу бим ци По бу на ди но са у ру са Пре со ва ње Ве сти Игра на се ри ја Ве сти Те ле ма стер Мо ја Ср би ја Игра ни филм Љу бав ни сиг на ли Игра ни филм Ма три о шки, игра на се ри ја

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

dnevnik

14 .i15 .april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

SUBOTA, 14. APRIL

07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Четири венчања - америка Венчаница из снова мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце обрачун посластичара стручњак за торте Шта не треба обући удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада л.а. Инк уштедети купујући луда вожња нисам знала да сам трудна новац на јеловнику Четири венчања - америка Чудни облици зависности Повреда у трудноћи л.а. Инк новац на јеловнику

Џулијана Маргулис

Вред ни је од ру би на

Чаим сутин најгори послови у историји Ван Гог – комплетна прича Хероји, култ и кухиња Германска племена Бо Брумел – тај дивни човек Брижит Бардо – француска икона Звезде сребрног екрана сикерт против сарџента Грађевинска чудеса: Заборављени кинески град стопама Пучинија спасавање Титаника Борба против Црвеног барона Видео је убио радио Звезде сребрног екрана сикерт против сарџента Грађевинска чудеса: Заборављени кинески град

старла и јахачи драгуља мала принцеза лепотица и звер Филм: Балкан експрес Филм: маховина на асфалту Филм: Диши дубоко Филм: Вредније од рубина Филм: силом стрипер Филм: старкведер Еротски филм: лептирица Еротски филм: Дворана греха

При ча о же ни уда тој за твр до кор ног тра ди ци о нал ног је вре ји на и про бле ми ма ко ји ће му чи ти њи хов брак и ве зу због же ни не же ље да има не што ви ше од жи во та у од но су на оно што јој та кав жи вот пру жа... уло ге : Рене Зелвегер, Кристофер Еклстон, Џулијана Маргулис Ре жи ја : Боаз Џејкин (Синеманија, 18.00)

08.00 Кинотека - циклус класичног вестерна: Последња граница, филм 09.43 Вести из културе 10.09 Кућни љубимци 10.44 ушћа река, док. серија 11.17 нормалан живот 12.00 Дневник 12.10 спорт 12.28 Ветерани мира 13.13 Духовни изазови 13.45 Призма 14.31 мањински мозаик 14.46 ХаЗу портрети 15.03 Еко зона 15.33 морски дивови, док. серија 16.30 Евромагазин 17.00 Вести у пет 17.09 Време сутра 17.20 Репортери 18.24 Потрошачки код 18.53 Глобално село 19.30 Дневник 20.10 До последњег збора 22.02 Пацифик 23.00 Дневник 3 23.35 Вечерња премијера: РПм, филм

11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције луксузни дом саградити, купити или рестаурисати све о псима л.а. Инк Богата млада, сиромашна млада нY Инк нисам знала да сам трудна највећи губитник Пацијенти са необичним здравственим проблемима Згоднија од ћерке Живот са Туретовим синдромом л.а. Инк највећи губитник

Луси Дејвис

сЕ РИ ја

Вен ча ни, сам ци, оста ло 08.00 сикерт против сарџента 09.00 Грађевинска чудеса: Заборављени кинески град 10.00 стопама Пучинија 11.00 спасавање Титаника 12.30 Борба против Црвеног барона 14.00 Видео је убио радио 15.00 уметност Русије 18.00 Понтије Пилат: Човек који је убио Христа 19.00 Торински покров: нови докази 20.00 убиство анрија ИВ 21.30 Прохоровка: Кроћење тигра 22.00 Ко си заправо ти? 23.00 уметност Русије

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

старла и јахачи драгуља Црвенкапа мала принцеза Филм: Диши дубоко Филм: узаврели град Филм: Боље од бекства Филм: силом стрипер Филм: млади учитељ Филм: Цлементине Дворана греха

08.09 Златна кинотека: Викендица у шуми, филм 10.10 ни Да ни нЕ: сексуални одгој 11.04 Поаро 3

сад кад је вре ме дра го це но, ли ли за бра њу је пла ни ра ње ве ли ког вен ча ња и про да је сво је др жав не об ве зни це за 500 фун ти ка ко би пла ти ла свад бу. свим при ја те љи ма и чла но ви ма по ро ди це да је за да так и из ба цу је их из ку ће... уло ге: Шон Дули, Луси Дејвис, Дин Ленокс Кели, Аманда Абингтон, Ралф Литл Ре жи ја: Деклан Ловни (ХРТ 1, 22.35) 12.00 12.10 12.25 13.20 14.00 15.05 17.15 17.45 18.15 19.20 19.30 19.59 20.10 21.10 22.10 22.25 22.35 23.30 00.30 02.10

Дневник спорт Плодови земље сплит: море недељом у два Брустерови милиони, филм мир и добро Вртларица лијепом нашом: Градина лото Дневник спорт све у 7!, квиз Даунтаун Еби 2 Дневник 3 спорт Венчани, самци, остало недељом у два Брустерови милиони, филм Поаро 3

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Пронађени рај опчињена месецом Како је Гринч украо Божић Похлепни Риба звана Ванда Ф/X – убиство триком Ени Хол смртоносне мисли Прича о сексу Распуштени феникс младе, влажне и напаљене

09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.15

Видовњак монк Браћа и сестре Да ли знате ко сте? Филм: Полицајац из вртића убиства у мидсамеру

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.30 21.55 22.50 23.45 00.40

мегаградитељи моћни бродови Људских руку дело – азије Велики подухвати Грађевинске интервенције X-машине Врхунско градитељство Врхунско оружје Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Људских руку дело – азије Позадина авионских несрећа Борна кола браће Хау Како се прави? Исповести мафијаша Преживљавање америчка тајна служба угаљ Борна кола браће Хау

08.30 09.30 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.00 21.00 23.30

Дизање тегова Билијар Дизање тегова Дизање тегова ауто ГП Дизање тегова Дизање тегова Дизање тегова Дизање тегова Дизање тегова Борилачки спорт Дизање тегова

NEDEQA, 15. APRIL

08.35 09.00 09.55 10.50 11.20

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.20 00.00 02.00

Ф/X – убиство триком Риба звана Ванда Ени Хол Жена француског поручника Ф/X – убиство триком Злочини и преступи народ против лерија Флинта само синатра лезбејке ухваћене на делу Распуштени феникс

08.00 12.00 13.00 14.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Дијагноза: убиство Добра жена Браћа и сестре мистерије Хејвена Филм: Ел Дорадо: Град злата убиства у мидсамеру Ерика Да ли знате ко сте? Браћа и сестре Добра жена Закон и ред: Злочиначке намере

11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Прљави послови опасан лов Разоткривање митова Град мотора Пета брзина моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Водич из безизлазних ситуација Пецање голим рукама Човек, жена, дивљина Повраћај авиона Чудо да сам жив Изгубљени рај

11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 20.30 21.30 22.30 22.45 23.45 01.15

Дизање тегова Дизање тегова аутомобилизам аутомобилизам Бициклизам аутомобилизам Дизање тегова Бокс Дизање тегова Дизање тегова мотоспортови аутомобилизам Бициклизам мотоспортови

Те жак ка рак тер до не ла у ми раз

р зо по сле вен ча ње у цр кви Хри сто вог ро ђе ња тар, а сад је „за то че на” на се лу. Пр о ме не рас по ло у Кре мљу мла ден ци су кре ну ли у Ја сну По ља - же ња су има ле и фи зи о ло шке узро ке: већ кра јем ок ну. Та ко је же ле ла мла да, иако јој је мла до же - то бра при ме ти ла је да је труд на. Под ути ца јем Со ња пред ла гао и брач но пу то ва ње у ино стран ство. Та фи је, „тог де те та” ко је је „обо жа вао”, Тол стој је за рев но сна де вој ка ни је кри ла не стр пље ње да по ста - бо ра вио сво ју пр о шлост. Она је же ле ла да бу де је не га зда ри ца у Тол сто је вом „пле мић ком гне зду”. ди на „ца ри ца” у ње го вом све ту. Зах те ва ла је од ње Уз бу ђе ња кр оз ко ја су пр о шли тог да на, ја ка ки ша га да за бо ра ви све тра го ве и ли ко ве из пр о шло сти. и не у доб но пу то ва ње, ни су ишли у при лог бли ско сти. На пр вој по ста ји до де ли ли су им тзв. цар ске ода је: пр о стра не и гр о теск но све ча не со бе с на ме шта јем пре кри ве ним цр ве ним рип сом. Со фи ја је ста ја ла у углу као упла ше на де вој чи ца. Ни је се усу ђи ва ла да га осло вља ва с „ти”, а ни лич ним име ном. Су тра ће Тол стој за бе ле жи ти: „Она зна све. То је пр о сто.” У Ја сној По ља ни до че ка ли су их по пре дач ким оби ча ји ма. У пре двор ју је мла ден це са че ка ла тет ка То а нет с ико ном Бла го ве сти, док су слу ге из не ле хлеб и со. Кад је клек ну ла, Со фи ја је осе ти ла не из мер ни по нос. Нај зад је код ку ће! Пу них 18 го ди на она го то во не ће на пу шта ти има ње. Тај на љу ба ви ко ја ће су пру жни ке но си ти 15 го ди на по чи ва у из у зет ној фи зич кој при влач но сти. Та је страст код Тол сто ја, по ње го вим ре чи ма, би ла „си ло ви та, буј на, Брак Софије и Лава Толстоја почео у кремаљској цркви опој на” све до по зних го ди на. Мла да гр о- фи ца би ла је том сна гом ма ло за стра ше на, иако јој Још зна чај ни ја пр о ме на од но си ла се на пе да го ги је и ла ска ла, ма да је че сто го во ри ла да фи зич ка ју. Со фи ја је пи са ла гру бо: „Лав ми је од вра тан с стра на љу ба ви за њу ни је за до вољ ство. Али ка ко би тим сво јим љу ди ма! Тре ба да би ра из ме ђу по ро ди обич на смрт ни ца, чак и за љу бље на и стра сна, мо гла це, да кле ме не, и љу ди ко је то ли ко во ли.” Чим су би ти јед на ка не ком кен та у ру? до шли на има ње, Тол стој је на ли ци ма до бро ду На кон вен ча ња бр зо се по ка за ло да мла да гр о фи - шних учи те ља ко ји су по у ча ва ли де цу му жи ка, ца има лош ка рак тер. С ка квом је са мо др ско шћу на - при ме тио збу ње ност, ако не и не по ве ре ње. Они су мет ну ла сво ју власт на Тол сто је вом по се ду! Гр оф је ре кли да су „из не на ђе ни”. А мла да гр о фи ца ни је мо рао да при хва ти оно што је мо гла да „сми сли” те мла де љу нај ви ше мр зео: сце не, су зе, дре де. По што ни је скри ва ла ан ти ма да јој је мла до же ња ку, не пре ста на ми ре ња. За што је па ти ју, си ту а ци ја је убр зо по то под но сио? Ње го во чу ве но на ста ла не под но шљи ва. По сле ну дио брач но пу то ва ње у че ло „не су прот ста вља ња злу” са мо де сет да на Тол стој се ви ино стран ство, мла да има ло је ду бо ке ко ре не у оно ме ше ни је ви ђао са сво јим са рад не в е с та је ин с и с ти р а л а на што га је сна ла зи ло у лич ном ни ци ма. то ме да се, од мах по сле жи во ту. Ка сни је ће од тог на че ла Чак и труд на, Со фи ја је о по вен ча ња, кре не у ја сну ство ри ти уни вер зал но пра ви ло ја су но си ла огро ман све жањ за це ло чо ве чан ство. кљу че ва, као не кад го спо да ри По ља ну. ни је кри ла При су ство те мла де до шља ки це на ве ли ким има њи ма. А ти не стр пље ње да што ње ко ја је пот пу но ко ман до ва ла кљу че ви на ње ном сто ма ку зна пре по ста не га зда ри ца ку ћом од мах је тет ку То а нет гур чи ли су плод ност и власт, два Тол сто је вог ну ло у пр о шлост и она је са мо обе леж ја мо ћи мла де „ца ри це”. жи во та ри ла. Го спо дар ни је је ди Со фи ја је пре у зе ла власт и за то пле мић ког гне зда ни па тио због та квог рас по ло же пла ти ла це ну. Тол сто је ви ђа ци ња сво је же не. Уско ро су и слу ге осе ћа ли су пре ма њој ду бо ку све че шће чу ле бе сну зво ња ву ко јом их је по зи ва ла. мр жњу. Али, да ли би Тол стој без ње ус пео да на пи Су пру жни ци су ви ше пу та то ком зи ме би ли на иви - ше сво ја ре мек-де ла? Сем што му је пре пи си ва ла ци отво ре ног су ко ба. Ипак, у днев ни ку из мно гих ру ко пи се, окру жи ва ла га је па жњом, осло ба ђа ла за пи са из би ја Тол сто јев сен зу ал ни за нос. кућ них по сло ва, ста ра ла се о ње го вом здра вљу, бла Со фи ја је би ла љу бо мор на, али је и Тол стој по - го ста њу, па и сла ви. Пет ме се ци пре смр ти, Тол стој стао сум њи чав. У ју ну 1863. узру јао се због сим па - је Со фи ји ре као: ти је ко ју је ње го ва же на по ка зи ва ла пре ма не ком „Кад сам се с то бом оже нио, био сам раз врат ник, сту ден ту учи те љу у Ја сној По ља ни. Дру гог да на, сек су ал но стра шно по ква рен; уз то, ни сам био у пр чак ће јед ног по се ти о ца ко ји је био пре ви ше услу - вој мла до сти а ти си, пак, де вој ка, чед на, до бра и па жан пре ма гр о фи ци по жу ри ва ти да кре не. мет на. Упр кос мо јој пр о шло сти пу ној по ро ка и ис Со фи ји не жив ча не кри зе су у по чет ку има ле ква ре но сти, ти си жи ве ла 48 го ди на са мном, во ле оправ да ног раз ло га. Тре ба ло је да се на вик не. Тол - ћи ме и те шко ра де ћи по ред ме не, ро ди ла си на шу стој, свеж и рас по ло жен на кон ноћ ног ми ло ва ња, де цу, хра ни ла их и од га ја ла, бри ну ћи се за све нас, ују тро се по све ћи вао сво јим по сло ви ма, а она оста - ни кад не по пу шта ју ћи ис ку ше њи ма ко ја су ла ко мо ја ла са ма код ку ће. По не кад су та квом рас по ло же њу гла за ве сти же ну у твом по ло жа ју. Не мо гу ти при до при но си ли и до сад ни раз го во ри са су се ди ма. Ки - го во ри ти ни што ме ни си сле ди ла у мом осо бе ном се ље ње кра ста ва ца, над гле да ње ра до ва у дво ри шту ду хов ном раз во ју јер је ду хов ни жи вот по је дин ца или са мот но куц ка ње по кла ви ру би ло је од већ ми сте ри ја из ме ђу ње га и Бо га, а ту се ра чу ни не мо скром на ра зо но да за ту ак тив ну мла ду же ну ко ја је ра ју по ла га ти ни ком. То што од те бе ни сам тра жио у пре сто ни ци на ви кла на нај ра зли чи ти је кул тур не да ме сле диш на том пу ту би ло је гре шка због ко је до га ђа је. Се ћа ла се че стих од ла за ка у Бољ шој те а - се ка јем”.

Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

14.i15.april2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ускрс је! Прославите га како доликује. Склони сте да се занесете, славите и прославите с друштвом које вам прија. Излет или краћи пут је под повољним околностима. Ипак, немојте ићи грлом у јагоде. Опуштено.

BIK 20.4-20.5.

Целокупна ситуација је под променљивим утицајима, што не значи да ћете одустати од својих планова. Напротив. Упорни сте, одлучни и уверени у своју исправност у вези са свим што радите. Друштво.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Кишовит

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 18 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 21 Niш

Месец је у ваздушном знаку Водолије па вас не држе ни место ни време. Делујете нагло и непромишљено, нестрпљиво у свим својим жељама и намерама. Потребно вам је друштво интересантне особе.

Дане Ускрса проведите краљевски. Заслужили сте. Партнер ће деловати немирно и лакомо, непоуздано или помало нервозно. Шетајте се заједно. Дозволите другима сву слободу избора и делања.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

RIBE 20.2-20.3.

Још увек сте спремни за дружење и да помогнете пријатељима на најбољи могући начин. Спретно се суочавате с околностима које вам се неочекивано уливају у живот. Заводите.

Све тече својим током, било да сте тако планирали или нисте. Склони сте нервози и менталним немирима па би било добро да будете физички активни и комуникативни. Родбина вас преокупира.

Љубавни однос вас усрећује, изласци и провод такође. Срећа па су у току нерадни дани, када се потпуно можете посветити драгом бићу или својој деци. Заједничке активности су за памћење.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Остварујете своје далекосежне циљеве, пре свега на личном плану. Заборавите пословне обавезе и окрените се само лепим стварима и односима. Заводљиви сте у односу на партнера.

На личном плану ништа ново. Али, уколико сте слободни, љубавне згоде и незгоде ведре и облаче ове дане. Немојте много тражити и очекивати јер другима је само до опуштања и уточишта.

Сада је право време да се креативно посветите себи. Изаберите друштво у којем се набоље осећате, пикник, неки нови изазови и креативно стварање. Но ништа дуго ни претерано. Немирни сте.

Добра атмосфера међу укућанима је сасвим разумљива и очекивана. Са своје стране, знате шта вам је чинити. Лепо пишете, лепо се изражавате, позитивни сте ментално. Много љубави.

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

Сваки дан је прича за себе, али ови дани могу бити бајковите приче из снова. Било би лепо да се више одмарате. Без обзира на променљиве временске околности, ићи ћете за друштвом.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

Evropa

виКенд

НО ВИ САД: Данас облачно са честом кишом и локалним пљусковима. Ветар умерен источни и југоисточни. Притисак испод нормале. Температура од 10 до 18 степени Целзијуса. У недељу променљиво облачно са честом кишом и локалним пљусковима. Ветар слаб до умерен југозападни. Притисак испод нормале. Температура од 11 до 19 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Већином облачно са честом кишом и локалним пљусковима с грмљавином. Ветар умерен источни и југоисточни. Притисак испод нормале. Минимална температура 10, а максимална 19 степени. СР БИ ЈА: Већином облачно са честом кишом и локалним пљусковима са грмљавином. Ветар умерен источни и југоисточни. Притисак испод нормале. Температура од 7 до 23 степена на југу. Прогноза за Србију у наредним данима: У понедељак мање кише и више сунчаних периода, а слично и у уторак, уз мањи пад температуре.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Време неће пријати хроничним болесницима, а опрез се нарочито саветује особама са срчаним и психичким тегобама и реуматичарима. Нервоза, поремећаји сна и болови на местима старих рана очекиване су метеоропатске реакције.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 8 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA - Је ‘л, Лало, што седиш на овој врућини у прслуку? Зар не видиш да си се сав презнојио? А Лала ће: - Та, није мени топло од прслука, него од сунца.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

201 (-19)

Slankamen

339 (6)

Apatin

272 (-16)

Zemun

378 (4)

Tendencija opadawa

Bogojevo

243 (-10)

Panчevo

382 (0)

STARI BEGEJ

Smederevo

518 (-4)

Baч. Palanka 255 (-3) Novi Sad

267 (1)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

240 (-46) N. Kneжevac

38 (2)

Tendencija stagnacije

SAVA

353 (17) S. Mitrovica

272 (-1)

Senta

368 (12)

325 (4)

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

353 (9)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

120 (-18)

Reшeњe iz proшlog broja