Dnevnik 14.maj 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 14. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23434 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

PROPISI O BEZBEDNOSTI HRANE SE UGLAVNOM PO[TUJU, ALI IMA I VRDAWA

Va ra we Za ko na i mu {te ri ja u mle ve nom me su?

str. 4

NASLOVI

Politika

P R E DS E D N I^K A TRK A Novi Sad

2 Pastor: Da se ponovo glasa u Subotici 3 Tadi} i Nikoli} ja~i od svojih saveza

Ekonomija 4 Agonija „Jugoremedije” se nastavqa 4 U selima 50.000 ku}a prazno 5 Tajkuni bi da kupe neku doma}u banku?

Berza 6 Sve kompanije podelile 65 miliona evra

7 Neustra{ivi borci protiv vatre

Vojvodina 11 Vi{ak u~iteqa, mawak matemati~ara

Dru{tvo 13 I fizikalna terapija o tro{ku osigurawa

LIDER DS-a BORIS TADI]

TOMISLAV NIKOLI] PRELOMIO

Tre ba nam mir me |u na ma

Idem u dru gi krug

str. 3

NOVOSADSKE GRADSKE TAKSE PREVISOKE ZA URE\IVAWE ZGRADA

Foto: R. Hayi}

Ob u sta vqe na iz grad wa ko sih kro vo va

Sajamska hronika

str. 9

NAKON RAWAVAWA PRO[LE SREDE NA NOVOSADSKOJ GRBAVICI

str. 12

str. 15

str. 16 – 19

SPORT

n JO[ KORAK DO EVROPE

@a bac iza {ao iz ko me

n PARTIZANU KUP SRBIJE

n PO OLIMPIJSKU VIZU U JAPAN

Hladno, ki{a, vetar

Najvi{a temperatura 12 °S

2

ponedeqak14.maj2012.

POLiTikA

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

LI DER SVM-a I[TVAN PA STOR PRI ZNA JE RE ZUL TA TE IZ BO RA, OSIM...

Da se po no vo gla sa u Su bo ti ci – Nikada nismo bili zagovornici haosa, niti se pridru`ivali nosiocima takvih ideja – rekao je lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pa stor, i zamolio svoje predstavnike u Republi~koj izbornoj komisiji da glasaju za progla{ewe rezultata izbora.

On je daqe objasnio da bi, ukoliko se ne usvoje progla{eni rezulati izbora, dr`ava bila u “haosu” i moglo bi do}i do destabilizacije zemqe.

O svom susretu s liderom DS-a Bo ri som Ta di }em nakon konvencije koja je odr`ana u centru Subotice Pastor je rekao da }e nastaviti da budu partneri na zajedni~kim interesima, a to je evropski put Srbije.

– Moram re}i da sam s Tadi}em razgovarao u ~etiri oka i upoznao sam ga sa sumwom u pravilnost lokalnih izbora i problemima koji optere}uju Suboticu. Mi smo prikupili kompletan materijal i podne}emo tu`iocu krivi~nu prijavu protiv N N lica. Pravosudni organi imaju 30 dana da reaguju, a vide}emo da li }e da se postupi po istom principu kao u nekim gradovima u Srbiji gde su ponovqeni izbori. Podr`a}emo Vladu ako je DS formira na republi~kom i pokrajinskom nivou, a {to

se ti~e Subotice, ostajemo pri svom stavu odranije: ne}emo se udru`ivati s onima koji ru{e dr`avu i ne grade normalnu Srbiju – rekao je Pastor. [to se ti~e uvida u bira~ki materijal, predsednik GO SVM-a u Subotici Je ne Ma glai je rekao da su u dve vre}e s glasovima prona|ena 103 glasa~ka listi}a ~ija boja se razlikuje od ostalih. Maglai daqe isti~e da su doveli i profesionalno lice iz {tamparije koje im je

potvrdilo da su listi}i {tampani na drugom mesti i da se boja razlikuje.

– Predstavnici DS-a su uradili sve da bi nas spre~ili da obavimo uvid u bira~ke spise.

Na{i kontrolori su bili izlo`eni torturi. I ja sam 2000. godine bio ~lan izborne komisije u Subotici i mogu da ka`em da je Bi ser ka Kr pi} (SPS) gospo|a u odnosu na funkcionere DS-a koji su bili u komisiji. Osim razlike boje u listi}ima, bilo je mawe listi}a, nije bilo potpisa glasa~a i sli~ne nepravilnosti – kazao je Maglai.

– Problem nije nastao na bira~kom mestu, nego nakon wega – istakao je Pastor, i jo{ jednom ponovio da tra`e da se ponove lokalni izbori.

S. Ir{e vi}

NO VI SAD

Rom ska DS za Ta di }a – Romska demokratska stranka podr`a}e u drugom krugu izbora za predsednika Srbije kandidata Demokratske stranke Bo ri sa Ta di }a – ka`e predsednik Politi~kog saveta RDS-a Ni ko la ]i ro vi}.

To je, po wegovim re~ima, jednoglasno odlu~eno na sastanku Politi~kog saveta RDS-a preksino} u Novom Sadu.

Na sastanku je odlu~eno i da RDS podr`i svih sedam predstavnika DS-a koji su se u sedam izbornih jedinica u Novom Sa-

du kandidovali za drugi krug izbora za pokrajinske poslanike po ve}inskom sistemu.

– Sama re~ ka`e: romska demokratska, mi smo demokratski orijentisana stranka, i u celosti podr`avamo DS – naveo je ]irovi}.

Romska demokratska stranka je na lokalnim izborima u Novom Sadu 6. maja osvojila 10.640 glasova, odnosno {est mandata, od ukupno 78, koliko ih ima gradski parlament.

S. N. K.

Po go dak „Ni na me di je” Agen ci ja “Ni na me di ja” je jo{ pre dve nedeqe u istra`ivawima u Beogradu do{la do rezultata da je Demokratska stranka 13 procenata u prednosti u odnosu na Srpsku naprednu stranku, i to s ta~no predvi|enim procentima od 37 odsto u korist DS-a, naspram 24 odsto, koje je ostvario SNS, saop{tila je ova agencija.

“U kontinuiranim istra`iva wi ma iz bor nih prog no za, koje je agencija ’Ninamedija’ sprovodila posledwa dva meseca za ’Prvu televiziju’, pokazao se apsolutni pogodak.

Rezultati telefonskih anketa koje su svakodnevno objavqivane na ’Prvoj televiziji’ poklopili su se s ostvarenim izbornim rezultatima dve najve}e stranke u Srbiji, a poseban rezultat postignut je na nivou Beograda, gde je predvi|en gotovo stoprocentni ostvareni

rezultat. Pra}eni trendovi za predsedni~ke izbore su, po istra`ivawu ’Ninamedije’, sve vreme prognozirali prednost Bo ri sa Ta di }a, s naznakom da se razlika u posledwim trendo vi ma sma wi va la u ko rist To mi sla va Ni ko li }a. Nismo omanuli ni kod rezultata ostvarenih u birawu poslanika za republi~ki parlament. ’Ninamedija’ je jedina agencija koja je prognozirala svakodnevne trendove na malu prednost Koa li ci je DS–SDPS–LSVDHSS-a ’Izbor za boqi `ivot’, u odnosu na Koaliciju SNS–NS-PSS-a ’Pokrenimo Srbiju’. Ipak, po istra`ivawu ’Ninamedije’, Srpska napredna stranka je bele`ila rast po sled wa ~e ti ri da na pred par la men tar ne iz bo re, {to se po objavqivawu rezultata moglo i uo~iti”, ka`e se u saopte{wu “Ninamedije”.

PO LI TI KO LOG DU [KO RA DO SA VQE VI]

Da ~i} i u Voj vo di ni u bo qoj po zi ci ji ne go ^a nak Predsednik Vojvo|anske politikolo{ke asocijacije analiti~ar dr Du {ko Ra do sa vqe vi} smatra da su pri~e o izbornoj kra|i posledica nervoze zbog ve}ih izbornih o~ekivawa kod nekih politi~kih aktera. Tako|e, on je ocenio i da su izbori „izuzetno aqkavo tehni~ki odra|eni”, {to je, po wemu, bilo povod za sumwu koju je u izborni proces izrazilo vi{e stranaka.

Kad je re~ o rezultatima vojvo|anskih izbora, Radosavqevi} za „Dnevnik” ocewuje da je na wima evidentan zna~ajan uspeh Lige socijaldemokrata Vojvodine, kako na gradskim izborima u Novom Sadu, ta ko i na po kra jin skim za Skup{tinu Vojvodine. Ipak, zna~ajan korpus glasova i ve}i broj mandata koji je ta stranka osvojila u novosadskom i u vojvo|anskom parlamentu, smatra Ra do sa vqe vi}, ne omo gu }a va Ligi poziciju kakvu je u posti zbor nim do go vo ri ma ste kla koalicija oko Socijalisti~ke partije Srbije, koja je ostvarila najzna~ajniji rast

ga nikad ne mo`e napraviti koaliciju sa SNS-om! Jedna auto no ma {ka stran ka ni kad ne bi mogla biti partner tvrde srpske desnice, dok socijalisti sebi mogu dozvoliti takvu vrstu koalicionog muvawa. Ali, liga{i mogu, ako se sve koalicione pri~e na razli~itim nivoima uve`u u jed-

Fe no men „Dve ri” On je kazao da se DS-u obilo o glavu i „pre}utno koketirawa sa strankama koje imaju izra`eniji nacionalni ose}aj, a sa `eqom da se oslabi SNS, DSS i neki drugi”.

– Zato nije ~udno {to su u Vojvodini neke od tih stranaka pro{le boqe nego na republi~kom nivou jer su radikali u{li u vojvo|anski parlament, dok su „Dveri” dobile odbornike u gradskoj skup{tini u Novom Sadu – smatra na{ sagovornik.

On je dodao da je uspeh „Dveri” mnogo {iri fenomen, koji mora da se analizira ne samo na osnovu rezulata ve} i zato „da bi se videlo ko je wima pomogao, ko ih je finansirao i iz kojih izvora”. na parlamentarnim izborima.

– Uprkos izbornom uspehu u Vojvodini, Ne nad ^a nak ipak nije u poziciji kao Ivi ca Da ~i}, koji meri foteqe u Republi~koj vladi, da mo`e da bira izme|u toga da li }e dobiti mesto predsednika Skup{tine Voj vo di ne, pred sed ni ka Po krajinske vlade, ili gradona~elnika Novog Sada – ka`e Radosavqevi}. – Zato {to Li-

na ~vor, da izvuku zna~ajne pozicije u Vojvodini, pre svega mesto gradona~elnika u Zrewaninu, gde imaju i jakog kandidata za tu funkciju, zamenika predsednika stranke Bo ja na Ko stre {a.

On misli da je ta opcija mnogo realnija nego da se Ligi ustupi mesto gradona~elnika Novog Sada, za {ta se, ina~e, kandidovala portparolka

MI LAN KR KO BA BI] OCE WU JE IZ BO RE

PUPS }e pra vi ti pro ma ju u Skup {ti ni – Poslani~ki klub Partije ujediwenih penzionera Srbije s 12 poslanika bi}e peti po snazi u novom sazivu parlamenta, a u op{tinama u kojima smo na izbore iza{li samostalno, osvojili smo isto ili vi{e glasova od koalicionih partnera, Socijalisti~ke partije Srbije i Jedinstvene Srbije – izjavio je potpredsednik PUPS-a Mi lan Kr ko ba bi}. – Mi }emo u Skup{tini biti glasni, ne}emo se bojati promaje u Skup{tini ve} }emo da pravimo promaju, da oduvamo sve {to ne vaqa i u parlamentu i u Srbiji.

On je na pres-konferenciji rekao da je PUPS u Loznici samostalno osvojio pet odbornika, SPS je u koaliciji sa SDPS-om Ra si ma Qa ji }a osvojio {est, a JS ~etiri. Kao posebno zna~ajan, Krkobabi} je naveo i priimer ]uprije, gde je PUPS osvojio vi{e glasova od koalicionih partnera.

– Znate gde je ]uprija? Blizu Jagodine. Tu }e PUPS imati pet, a SPS i JS ~etiri odbornika – rekao je Krkobabi}. U Skup{tini Vojvodine PUPS }e imati dva poslanika, u Skup{tini Beograda pet, a u Skup{tini Novog Sada dva odbornika.

On je naglasio da }e Koalicija SPS–PUPS–JS-a u drugom krugu predsedni~kih izbora podr`ati

Bo ri sa Ta di }a, ali su „druga~iji motivi” SPS-a i PUPS-a za tu podr{ku.

– Mi smatramo da je Tadi} garant onoga na ~emu smo insistirali, a to su redovne penzije – istakao je Krkobabi}.

Govore}i o novoj vladi Srbije, Krkobabi} je naveo da PUPS nije tra`io nijedno ministarsko mesto, niti }e ga tra`iti, ali }e, kako je rekao, kao peta stranka po snazi u Skup{tini svakako u~estvovati u razgovorima o formirawu vlade.

Na pitawe da li bi u PUPS-u vi{e voleli da u vladu u|u ministri iz Ujediwenih regiona Srbije ili „Preokreta„, Krkobabi} je konstatovao da „ne voli ni jedne ni druge”, da vlada treba da se formira ne po emocijama nego po programskim saglasnostima.

Krkobabi} je zamolio novinare da u izve{tajima ne koriste izraz „koalicija oko SPS-a„ ve} da upotrebqavaju izraz „Koalicija SPS–PUPS–JS-a„. Govore}i o optu`bama Srpske napredne stranke o kra|i glasova na izborima, Krkobabi} je ukazao na to da postoje}i sistem ne dozvoqava mogu}nost bilo kakve manipulacije glasovima.

– Ali, ko zna... ovo je Srbija, zemqa ~uda, sve je mogu}e – dodao je Krkobabi}.

stranka je na ovim izborima dobila vi{e glasova nego rani je, za hva qu ju }i bi ra ~i ma koji u Ligi jo{ uvek vide „zadwu liniju odbrane Vojvodine”.

– Nisu to glasovi koji su zara|eni nekim velikim politi~kim uspesima, ili dobrobiti koju je Liga donela Novom Sadu i Vojvodini. Ali, to je ipak neka politika koja je prepoznata, iako ona jo{ uvek ne donosi neke rezultate. Uz to, mislim da je LSV uspeo da ubedi qude koji tradicionalno glasaju za tu stranku da iza|u na izbore, {to demokratama o~ito nije uspelo – smatra on.

Komentari{u}i lo{iji izborni rezultat SVM-a na pokrajinskim izborima, ali i na te stranke Alek san dra Jer - lokalnim u sredinama u kojikov, jer, kako je naveo, ne veru- ma su do sad tradicionalno doje da bi demokrate sebi dozvo- mi ni ra li, Ra do sa vqe vi} je lile „luksuz” da drugi grad u ocenio da }e ta stranka to modr `a vi i pr vi u Voj vo di ni rati da analizira unutar sebe. prepuste koali– A mislim da ci o nom part ne }e pre svega moRe al ni je je da Li ga ru iz bilo koje rati da sagledaju do bi je me sto grupacije. koliko im je u gra do na ~el ni ka Po we go vim kam pa wi po mo re ~i ma, vid no glo ili odmoglo u Zre wa ni nu ne go slabiji izborni go sto va we Vik u No vom Sa du skor de mo kra ta to r a Or b a n a, na vojvo|anskim ali i nefleksiiz bo ri ma po sle di ca je to ga bilno upravqawe Ma|arskim {to „DS ve} 12 godina upra- nacionalim savetom – ukazao vqa Vojvodinom a da za to vre- je on. me Pokrajina nije dobila neKad je re~ o rezultatima ke zna~ajnije benefite, a koje SPS-a u Vojvodini, Radosabi bira~i mogli prepoznati vqevi} ka`e da su oni tek rekao efekat te vladavine„. fleksija uspeha te stranke i – Ne ka`em da su efekti te wene koalicije na republi~vladavine negativni, ali se ne kim izborima, koji je usledio vide ni pozitivni aspekti. S po{to su socijalisti bira~druge strane, zemqa je objek- kom telu uspeli da se prika`u tivno u krizi, za {ta gra|ani kao neko ko zna posao. sma tra ju od go vor nom vlast, – DS je sebi dozvolo luksuz tako da su ovo {to je DS dobio da za predsednika Vlade dr`i omogu}ili samo tvrdi glasa~i slabog i mlitavog politi~kog te stranke jer su demokrate ~oveka, pored koga je Ivi ca ipak izgubile neke koji su im Da ~i} li~io na Supermena. I bili skloni kad su perspekti- o~igledno je da je SPS najvive izgledale boqe – ukazao je {e profitirao od tog istoon. rijskog pomirewa s demokraIako je, kako je naveo, i tama, dok su se gresi Vlade LSV tako|e zajedno s demo- uglavnom pripisivali DS-u – kratama upravqao Vojvodinom ocenio je Radosavqevi}. u pro te klih 12 go di na, ta B. D. Sa vi}

ANALITI^ARI

To do ri}: Neo d lu~ ni Ni ko li} Direktor Centra za nove politike Vla di mir To do ri} ocenio je ju~e da predsedni~ki kandidat Koalicije „Pokrenimo Srbiju” To mi slav Ni ko li} pokazuje „potpunu dezorijentisanost i neodlu~nost u dono{ewu politi~kih odluka”.

– Ako je ju~e Nikoli} rekao ‘ja sad idem da podi`em bunu’, da bi danas rekao ‘ja idem u drugi krug’ – zna~i potpuna dezorijentisanost i neodlu~-

nost u dono{ewu politi~kih odluka, i to jo{ u izbornom procesu. A kako bi bilo sutra kada bi bio predsednik? – rekao je Todori}, gostuju}i na B-92.

Po wegovim re~ima, u Srbiji postoji odre|eno socijalno nezadovoqstvo na koje Nikoli} mo`e ra~unati kad poku{ava da ga artikuli{e „u smeru nekakvih velikih poziva na protest, potpuno neodgovornih”.

Go a ti: Za pi sni ci su naj va `ni ji Direktor „Transparentnosti Srbija” Vla di mir Go a ti izjavio je da su za regularnost izbora najva`niji zapisnici s bira~kih mesta koje potpisuju ~lanovi svih stranaka koje su u~estvovale u izbornom procesu. Goati je kazao i da za sve stranke koje u~estvuju u izbornom procesu postoji nekoliko odbrambenih mehanizama, a koje se upravo ogledaju u ~lanovima stalnih i pro{irenih sastava bira~kih odbora koji kontroli{u glasawe i potpisuju zapisnike. On smatra, aludiraju}i na xak s gla-

sa~ kim li sti }i ma ko je su predstavnici Srpske napredne stranke pokazali novinarima, i da „izru~enih nekoliko stotina glasa~kih listi}a” ne mogu uticati na regularnost izbora.

– Te{ko je na osnovu toga tra`iti ponavqawe izbora – rekao je Goati, dodav{i da bi za neregularnost izbora dokaz bili falsifikovani zapisnici s bira~kih mesta ili da je dr`ava {tampala vi{e glasa~kih listi}a, kao {to je to ra|eno sredinom devedesetih godina pro{log veka.

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

T E M A D N E V N I K A : BIRA^I RAZLI^ITO CENILI KANDIDATE ZA PREDSEDNIKA I WIHOVE PARLAMENTARNE IZBORNE LISTE

Po ~e lo {tam pa we gla sa~ kih li sti }a U {tampariji „Slu`benog glasnika” ju~e ujutro je po~elo {tampawe 6.803.863 glasa~ka listi}a za drugi krug predsedni~kih izbora u Srbiji koji }e biti odr`an 20. maja. Prvi na listi}u, koji }e biti svetlodrap, bi}e predsedni~ki kandidat Koalicije „Izbor za boqi `ivot„ Bo ris Ta di}, a drugi kandidat SNS-a To mi slav Ni ko li}.

Glasa~ki listi} }e se {tampati u pet razli~itih jezi~kih varijanti, u zavisnosti od toga koji su jezici i pisma u slu`benoj upotrebi u pojedinim jedinicama lokalne samouprave. Li-

LIDER DS-a BORIS TADI]

Tre ba nam mir me |u na ma Predsedi~ki kandidat liste „Izbor za boqi `ivot” Bo ris Ta di} ocenio je ju~e da izborni proces u Srbiji mo`e biti ugro`en izbijawem nasilnih protesta, i svima koji na proteste pozivaju poru~io da razvoj dr`ave direktno zavisi od toga da li je u inostranstvu do`ivqavaju kao ure|en sistem.

biji nastaloj nakon zahteva SNS-a da izbori budu poni{teni zbog neregularnosti, rekao da posledica pona{awa onih stranaka koje ne pristaju na to da se wihovo nezadovoqstvo re{ava u institucijama sistema mo`e biti ukidawe demokratije jer }e uvek neko ko nije zadovoqan postignutim izbornim re-

Zvuk kroz vodu – Ideja je, o~igledno, da se delegitimizuju izbori, da se Srbija unizi u me|unarodnoj zajednici. To sve ide kao zvuk kroz vodu ka investitorima, a posle }e biti kukawa za{to `ivimo lo{e.

Taman smo postali {ampioni u regionu u privla~ewu investitora, sada ovde imamo qude s politi~kom kulturom koja je potpuno van vremena – zakqu~io je Tadi}.

– Ako iz Srbije {aqemo sliku neure|ene zemqe, u kojoj institucije ne re{avaju probleme ve} se ponovo vra}amo u devedesete godine pro{log veka kada su se problemi re{avali na ulici, nasiqem, to je vrlo lo{a slika koja ide u svet i niko od investitora, koji su ovoga trenutka u niskom startu da do|u u Srbiju, ne}e do}i – upozorio je Tadi}.

On je, razgovaju}i s novinarima o politi~koj situaciji u Sr-

Ta di} i Ni ko li} ja ~i od svo jih sa ve za

sti} u prve tri jezi~ke varijante bi}e {tampan na hartiji formata A-5, a jezi~ke varijante ~etiri i pet na formatu A4.Za drugi krug predsedni~kih izbora bi}e od{tampano 0,5 posto vi{e glasa~kih listi}a od ukupnog broja bira~a u Srbiji, odnosno 33.850 rezervnih listi}a. Kontrolni listi} bi}e boje starog zlata.

Po kona~nim rezultatima, u prvom krugu predsedni~kih izbora u Srbiji Tadi} je osvojio 25,31 odsto glasova, odnosno 989.454, a Nikoli} 25,05 odsto, odnosno 979.236.

zultatima mo}i da ka`e da je pokraden.

– Takvo pona{awe vi{e ne postoji nigde na evropskom kontinentu niti izvan evropskog kontinenta, i to je direktna posledica uru{avawa politi~ke kulture – rekao je Tadi}, koji je apelovao na mir i po{tovawe uloge demokratskih institucija.

Kako je rekao, nedemokratski je tokom izbornog procesa uop{te pozivati gra|ane na proteste.

LIDER NAPREDWAKA TOMISLAV NIKOLI] PRELOMIO

Idem u dru gi krug

Kandidat Srpske napredne diplomom ~ak i kada su sprovestranke za predsednika Srbije dene sve inspekcije u vezi s tom To mi slav Ni ko li} izjavio je ju- temom. ~e da ne priznaje rezultate izLider napredwaka je naveo i bora odr`anih 6. maja, ali da }e da nije zvani~no obave{ten o u~estvovati u drugom krugu odr`avawu TV-duela s Tadi}em, predsedni~kih izbora da bi „po- ali da je video da ga RTS najakazao koliko voli Srbiju i ceni vquje za sredu. Nikoli} je dodao wene institucije”. da nije istina da se pla{i duela – Ja vi{e nemam na~ina da is- i da je Tadi}u predlagao da svaterujem pravdu u Srbiji, a da bih koga dana bude odr`ano su~eqavam pokazao koliko volim Srbi- vawe na svim televizijama s naju i koliko cenim wene institu- cionalnom frekvencijom. cije, idem u drugi krug – kazao je – Ja }u iza}i na taj duel jer je Nikoli}. to prilika da Tadi}u ka`em u On je na predizbornom skupu u o~i u {ta se pretvorio za ovih Zrewaninu rekao da }e nastavi- osam godina vladavine i {ta miti da se bori za slim da Srbija istinu o izborimo`e o~ekivati Yak s li sti }i ma je ma, i izrazio ako on ponovo poiz ju`nog Banata uverewe da, ako u bedi – kazao je drugom krugu ne Nikoli}, i dodao bude „drasti~ne kra|e, Bo ris da }e, s druge strane, Tadi} imaTa di} ne mo`e da pobedi”. ti priliku wemu da ka`e da je On tvrdi da je na bira~kom „zaista lo{ ~ovek kao {to plamestu u ju`nom Banatu, odakle, }a televizije da me pquju u pronavodno, poti~e xak s listi}ima vla~e kroz blato”. koji su napredwaci predstavili Nikoli} je rekao i da je ovo kao dokaz izborne kra|e, predjedinstven slu~aj da stranka kosednica bira~kog odbora bila ja je pobedila na izborima traiz Srpske radikalne stranke. `i wihovo poni{tavawe, i na– Sad mu smeta i {to sam ja glasio da je uveren u to da je Kofakultet zavr{io za ~etiri goalicija „Pokrenimo Srbiju„ dine a on za osam. A studirao je pobedila s mnogo ve}om razlina fakultetu na kojem su mu prekom. On je dodao da aktuelna davali i otac i majka – rekao je vlast „ne bi mogla formirati Nikoli}, i dodao da nije dobio vladu da su prikazani stvarni izviwewa zbog optu`bi u vezi s rezultati”.

PROTESTNA VO@WA NAPREDWAKA

Ko je ku po vao gla so ve na iz bo ri ma?

Aktivisti ve}inom Srpske napredne stranke su ju~e oko podne odr`ali protestnu vo`wu u vi{e gradova u Srbiji, zbog, kako ka`u, te{ke izborne kra|e koja se desila 6. maja.

– Ceo grad pri~a i bruji da su glasovi kupovani i kojim hemijskim olovkama su qudi morali da glasaju da bi dokazivali koliko su glasova kupili – rekao je predsednik novosadskog odbora SNS-a Mi lo{ Vu ~e vi}. – Policija je hapsila ispred bira~kih mesta one koji su kupovali, ali nikada nismo dobili odgovor na pitawe ko je to organizovao i ko je to finansirao.

On je najavio da 20. maja wegova stranka ne}e dozvoliti nikakvu kupovinu glasova, po ceni i da prekinu izbore na svim izbornim mestima.

– Sramota je da Novosa|ani }ute a da znaju da glas ko{ta dve hiqade dinara. Svi koji ste uzeli te dve hiqade dinara, ~uvajte ih, duge su ~etiri godine pod ovim re`imom! Nikada nismo imali problem da priznamo kada izgubimo izbore, ali da meni neko objasni kako je Romska demokratska stranka pobedila u Bukovcu, kakva je to demokratija? – nastavio je Vu~evi}.

A. L.

Foto: N. Stojanovi}

REKLI SU Vu ~i}: Po be di }e olov kom i pa pi rom

Ob ra do vi}: Na sta vak fan ta sti~ ne sa rad we

Jo va no vi}: Sr bi ji tre ba i je dan i dru gi

Pristalice SNS su ju~e u koloni vozila do{le ispred sedi{ta RIK-a u Beogradu u znak protesta zbog navodne kra|e izbora, a zamenik predsednika napredwaka Alek san dar Vu ~i} rekao je da }e ta stranka nastaviti proteste i da }e lider SNS-a To mi slav Ni ko li} u drugom krugu pobediti „olovkom i papirom”.

– Za razliku od nasm koji nikada nismo `eleli nasiqe i u~estvovali u nasiqu, za Bo ri sa Ta di }a i Je le nu Tri van imam jednu poruku – nasiqem ste do{li na vlast, paqewem Skup{tine i Televizije i premla}ivawem politi~kih protivnika, a mi }emo vas da smenimo na izborima olovkom i papirom – rekao je Vu~i}. – Vide}ete da nedostaje ne jedna, ne dve nego vi{e stotina vre}a, i narodu }emo mo}i da poka`emo ko su kriminalci koji upravqaju Srbijom. Ali za to nam je potrebna pobeda Nikoli}a u drugom krugu izbora.

– Ja sam pre {est meseci prvi javno rekao da bi u novoj vladi Ivi ca Da ~i} trebalo da bude predsednik. Da~i} ima mnogo toga {to ga preporu~uje kao najboqeg ministra, a sada, bogami, i rezultate.

Ali, o tome }emo tek posle predsedni~kih izbora – rekao je potpredsednik SPS-a @ar ko Ob ra do vi}, i dodao da socijalisti `ele da Da~i} bude premijer, a Bo ris Ta di} predsednik. – Nama je bilo va`no da se s DS-om konstatuje, potvrdi i nastavi ova fantasti~na saradwa, koja se pokazala dobrom za Srbiju, a apsolutno korisnom i za obe stranke i, naravno, za na{u koaliciju. Drugi }e re}i da smo iznena|ewe, ja }u re}i pobednik izbora, analiti~ari }e re}i koalicija koja je najvi{e napredovala. Mi smo posmatrali brojke, Da~i} je dobio 557.000 glasova, a koalicija duplo ve}i broj glasova nego pre ~etiri godine. Samo po sebi to ima svoj zna~aj i svoju te`inu.

Predsednik LDP-a ^e do mir Jo va no vi} pozvao je lidera SNS-a To mi sla va Ni ko li }a da prizna izborne rezultate.

On je rekao da ne postoje ozbiqni argumenti u prilog tome da se u Srbiji desila velika izborna kra|a. Lider LDP-a je ukazao na to da u Srbiji postoje aqkavosti i nepravilnosti, ali da u tome ne treba tra`iti alibi za izborni neuspeh.

– Uvek je do sada znao da prizna izborni rezultat. Neka to u~ini i ovoga puta – poru~io je Jovanovi} Nikoli}u.

On je, tako|e, istakao da je u Srbiji potreban dogovor i da je, pre svega, potrebno pozvati sve gra|ane da iza|u na drugi krug predsedni~kih izbora.

–Potrebni su i napredwaci i Nikoli}, i Demokratska stranka, i ono {to mi imamo.

Potrebni smo jedni drugima – kazao je Jovanovi}.

Dva kandidata koja su u{la u drugi krug izbora za predsednika Srbije, Bo ris Ta di} i To mi slav Ni ko li}, ja~i su po broju osvojenih glasova od svojih politi~kih saveza koji su ih predlo`ili za {efa dr`ave i ujedno u~estvovali na iz bo ri ma za srp ski par la ment. Ta razlika se kod Tadi}a meri s vi{e od 126.000 glasova, a kod Nikoli}a s oko 38.500.

Naime, Boris Tadi} je u prvom krugu predsedni~kih izbora osvojio 989.454 glasova, a izborna lista wegove koa-

govog saveza SPS–PUPS–JSa na republi~kim izborima (567.689).

Vo ji slav Ko {tu ni ca s 290.861 glasom ima rezultat koji je za oko 17.300 glasova boqi od rezultata DSS-a. Tu stranku je podr`alo 273.534 bira~a.

Vi{e glasova od svog predlaga~a ima i Zoran Stankovi}. On je osvojio 257.054 glasova, a URS 215.666, {to je razlika od skoro 41.400. ^edomir Jovanovi} ima mawe glasova od „Preokreta„, a u ovom slu~aju razlika je go-

Tadi} boqi u Vojvodini, Nikoli} u centralnoj Srbiji Po rezultatima Republi~ke izborne komisije, u centralnoj Srbiji, predsedni~ki kandidat Boris Tadi} osvojio je 692.813 glasova, a Tomislav Nikoli} 744.733 glasa. U Vojvodi ni, Ta di }a je po dr `a lo 287.534 bi ra ~a, a Ni ko li }a 222.516. Na Kosovu i Metohiji, za Tadi}a je glas dalo 6.931 bira~, a za Nikoli}a 7.971.

Grad Beograd Novi Sad Kragujevac Ni{ Jagodina K. Mitrovica Subotica Zrewanin Kikinda Pan~evo Sombor S. Mitrovica

B. Tadi} (glasova) 250.678 51.905 22.602 28.292 7.094 856 25.060 16.451 8.742 15.134 12.611 13.388

licije „Izbor za boqi `ivot” 863.294 glasova na istovremenim izborima za republi~ki parlament.

Za Tomislava Nikoli}a je glasalo 979.216 bira~a, a za wegovu parlamentarnu listu „Po kre ni mo Sr bi ju” – 940.659.

Bira~i su i prilikom izbora za druge kandidate razli~i to ce ni li wih i wi ho ve pred la ga ~e, {to ve ro vat no govori o tome da su imali podr{ku i mimo svojih partijskih, od no sno ko a li ci o nih simpatizera. To je slu~aj i kod predsedni~kih kandidata Vo ji sla va Ko {tu ni ce, Zo ra na Stan ko vi }a i Zo ra na Dra gi {i }a i Da ni ce Gru ji ~i}.

S druge strane, mawe glasova od svojih predlaga~a, odnosno stranaka i saveza imaju predsedni~ki kandidati Ivi ca Da ~ i}, ^e d o m ir Jo v a n o vi}, Ja dran ka [e {eq, Vla dan Gli { i} i I{tvan Pa stor.

Ivi ca Da ~i} je osvo jio 556.013 glasa, {to je za oko 11.600 mawe nego u~inak we-

T. Nikoli} (glasova) 239.761 39.543 26.033 39.300 7.148 979 9.694 15.938 8.931 15.535 9.443 11.200

tovo 58.800 glasova. On ima 196.668, a „Preokret” 255.546 glasova.

S osvojena 147.793 glasa, Jadranka [e{eq ima rezultat koji je za oko 32.700 glasova sla bi ji od par la men tar nog skora wenog SRS-a (180.558).

Kod Vladana Gli{i}a, s podr{kom 108.303 bira~a, razlika u odnosu na rezultat republi~ke liste „Dveri za `ivot Sr bi je„ iz no si go to vo 61.300 glasova. „Dveri” je podr`alo 169.590 bira~a.

Glasa za I{tvana Pastora dalo je 63.420 bira~a, a za SVM 68.323.

Iza Zorana Dragi{i}a je stalo 60.116 bira~a, a iza Pokret radnika i seqaka 57.199.

Danica Gruji~i} je kao kandidatkiwa Socijaldemokratskog saveza pridobila 30.602 bira~a, a SDS 16.572 na izborima za narodne poslanike.

U trci za predsednika bio je i Muamer Zukorli}, osvojio 54.492 glasa, a predlo`ila ga je, kako je pisalo na glasa~kom listi}u, „grupa gra|ana”.

S. N. Kova~evi}

Ju ~e se po no vo gla sa lo Pojedini glasa~i u Srbiji ju~e su ponovo bili na birali{tima. Glasawe se ponavilo na 17 bira~kih mesta u Ni{u, dva u Vojvodini i 16 u Beogradu.

Vojvo|ani su ju~e ponovo glasali na jednom bira~kom mestu u Pan~evu i jednom u Titelu, a rezultat }e pokazati ko ide u drugi krug za izbor pokrajinskih poslanika po ve }in skom si ste mu.

Glasawe u Pan~evu je ponavqeno jer je predat prazan zapisnik, a u Titelu jer je prekr{en izborni proces.

I na 16 bira~kih mesta u Beogradu gra|ani su ponovo glasali za odbornike svojih op{tina. Kada je u pitawu ponavqawe izbora za gradsku skup{tinu Beograda, oni }e biti odr`ani istovremeno s drugim krugom predsedni~kih izbora.

4

ekOnOMiJA

ponedeqak14.maj2012.

NE MO @E SE @I VE TI SA MO OD PO QO PRI VRE DE

U se li ma 50.000 ku }a pra zno

U Srbiji danas ima oko 50.000 napu{tenih ku}a na selu, a u narednih petnaestak godina nesta}e oko 1.200 takvih naseqa To je izjavio predsedenik Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za selo Dragan [kori}, navode}i da `iteqi selo napu{taju u potrazi za boqim `ivotom po gradovima.

U uvod nom iz la ga wu na Okruglom stolu „Selu u susret”, akademik [kori} je naveo je da od oko 4.600 sela u Srbiji, oko 1.900 je potpuno napu{teno.

Akademik [kori} je tako|e ukazao da na selu gde `ivi oko 180.000 poqoprivrednih penzionera, ~ija su prose~na primawa oko 8.000 dinara mese~no, „{to je veoma malo”.

Bavqewe poqoprivredom na usitwenim porodi~nim gazdinstvima ne omogu}ava ekonomsku odr`ivost sela u Srbiji i zato se wima mora omogu~iti di ver si fi ka ci ja de lat no sti, izjavio je Miladin [evarli}. [evarli}, profesor na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu je objasnio da ta seoska doma}instva moraju da se, osim poqoprivredom, bave doma}om radino{}u, seoskim turizmom i danas sve aktuelnijim - informati~kim delatnostima. [evarli} je ustvrio da je tokom 2011. dr`ava „likvidirala” oko 200 zemqoradni~kih za dru ga, a wi ho vu imo vi nu, umesto da vrati zadru`nim savezima za osnivawe novih ili poboq{awe rada drugih postoje ~ih za dru ga, ras pro da la u bescewe preko Republi~ke direkcije za imovinu. [evarli} je predlo`io da deo od 1.500 mladih agronoma, koje je dr`ava zaposlila po selima, bude anga`ovan da radi u zadrugama i o`ivi wihov rad.

Na taj na~in bi, po [evarli}u, bilo obezbe|eno uspe{ni je po slo va we po qo pri vrednih zadruga, a prometom preko zadruga umesto u zoni „sive” ekonomije i vi{e sredstava za agrarni buxet u Srbiji i vi{e novca za subvencije u poqoprivredi.

Navode}i primer iz prakse u svetu, [evarli} je napomenuo da je 2008. godine 300 zadru`nih sistema u svetu napravilo prihod od 1.400 milijardi dolara, a dve godine kasnije oko 1.678 milijardi dolara.

dnevnik

TRA @I SE LEK ZA ZRE WA NI NSKU FA BRI KU LE KO VA

Ago ni ja „Ju go re me di je” se na sta vqa Predstavnik akcionara „Ju- no pada, dug fabrike 11. maja je goremedija 3“ Jelena Medarevi} 320,7 miliona dinara, ra~un je u saop{tila je da je Privredni neprekidnoj blokadi 172 dana“, sud u Zrewaninu, po drugi put, upozorili su akcionari koji su prihvatio zahtev tog udru`ewa pozvali rukovodstvo fabrike i i nalo`io Upravnom odboru a.d. predsednika Upravnog odbora „Jugoremedija“ da, najkasnije, do Mehu Omerovi}a, kao zastupni6. juna sazove vanka dr`ave, da sarednu Skup{tinu zovu vanrednu „Ju g o r e m e d i j a” zbog akcionara, radi skup{tinu. razmatrawa odgo- po sle di ca ne za ko ni te Zbog finasijvornosti uprave pri va ti za ci je tra `i skih, kadrovskih za lo{e poslovne i drugih proble111 mi li o na evra rezultate. ma u „Jugoremediod { te t e od dr ` a v e Udu`ewe „Juji”, republi~ka goremedija 3“, kovlada je krajem je ima 758 akcinara i objediwu- 2011. osnovala tro~lanu minije 13 odsto ukupnog broja akcija, starsku komisju sa zadatkom da podetilo je da jo{ od februara „na|e lek za ozdravjewe zrewazaheva sazivawe vanredne skup- ninske fabrike lekova”. {tine, radi razmatrawa izveAkcionare posebno brine {taja o finsijskom poslovawu {to je kapital rasprodat i pod koji preti ste~cajem i likvida- hipotekom raznih banaka, {to cijom fabrike. ne postoji plan za izlazak iz „Proizvodwa lekova je obu- krizne situacije, {to, po wihostavqena, vrednost akcija stal- vom mi{qewu, ne reaguju dr`av-

ni organi u ~ijem je vlasnitvu 42 odsto kapitala.

Deo nezadovoqnih radnika i Udruzewe akcionara „Jugoremedija 3” tra`e, tako|e smenu i v. d. direktora „Jugoremedije” Zdravka Deuri}a.

Deuri}, nekada{wi lider u radni~kim protestima, sada predsednik Pokreta „Ravnopravnost” i glavnog poslodavca, za finasijski kolaps i dugove fabrike je okrivio dr`avne organe, a za posledice nezakonite privatizacije tra`i nagodbu i od{tetu od 111 miliona evra.

Deuri} je ustvrdio kako je fabrika lekova Republi~kom javnom pravobranila{tvu podnela predlog za mirno re{avawe spora i toliko obe{te}ewe, “na osnovu nezakonite privatizacije koju je Republika Srbija sprovela preko svojih organa, Agencije za privatizaciju, kao samostalnog pravnog subjekta i

danas kao pravnog sledbenika Akcijskog fonda, kao i preko Centralnog registra hartija od vrednosti.”

Deuri} daqe odbija da podnese ostavku i tvrdi da nije

PRO PI SI O BEZ BED NO STI HRA NE SE UGLAV NOM PO [TU JU, ALI IMA I VR DA WA

Va ra we Za ko na i mu {te ri ja u mle ve nom me su?

Od juna pro{le godine, od kada se u potpunosti primewuje Zakon o bezbednosti hrane, mesare i supermerketi ne smeju da prodaju ve} pripremqeno mleveno meso, ali to nije slu~aj. Mleveno meso ne bi smelo da stoji u vi-

Po vu ~e ne ~e ti ri to ne Od po~etka godine u Srbiji je iz prometa povu~eno 2.614 kilograma mesa i 1.642 kilograma proizvoda od mesa.

Meso je iz radwi skloweno jer nije bilo bezbedno po potro{a~e: ili mu je istekao rok trajawa, ili je bilo bez deklaracije, neobele`eno `igom, neadekvatno uskladi{teno, promewenih organolepti~kih osobina, mikrobiolo{ki neispravno... trinama kao posebna kategorija ve} bi trgovci trebalo da ga mequ kada potro{a~ na licu mesta zatra`i da se kroz ma{inu provu~e neki komad. Me|utim, propisi se zaobilaze jer je tako zgodnije - obi~no trgovci zapo{qavaju malo mesara, te se mleveno meso priprema unapred kako bi se izbegle gu`ve i kako potro{a~i, na kraju krajeva, ne bi puno izvoqevali tra`e}i da im se sameqe, recimo, 200 grama sviwetne od komada koji su bezecovali, pa 200 grama junetine iako na drugom tawiru ve} stoji pripremqena gomila, pa da se sve to pome{a... Inspektora nema do-

voqno kako bi se svi trgovci dr`ali na oku, a zapravo to i nije posao inspekcije jer je odgovornost na onima koji se bave prodajom hrane. Ali, kako nisu svi savesni u toj meri, tu se odmah postavqa i pitawe kvaliteta mesa koje se porto{a~ima nudi.

- Pored redovnih slu`benih kon tro la, ve te ri nar ski inspektori planiraju i sprovode takozvane akcijske kontrole maloprodajnih objekata. Tako utvr|uju da li trgovci, odnosno mesari, po{tuju op {te i po seb ne uslo ve u skladu sa va`e}im pravilnicima - ka`e za „Dnevnik” na~el ni ca Ve te ri nar ske in spekcije Ministarstva poqoprivrede Sawa ^elebi}anin dodaju}i da je kontrola mesa usmerena na rukovawe wime, skladi{tewe na mestu prodaje, preradu, pripremu i isporuku krajwem potro{a~u.

- U objektima koji su predmet kontrole, veterinarskom inspektoru se daju na uvid dokumenta (deklaracija sa oznakom `iga objekta za klawe i datumom klawa i dostavnica o isporu~enenim koli~inama) ~ime se dokazuje sledqivost za svo zate~eno meso u rashladnoj vitrini nameweno prodaji. Kontroli{u se propisani temperaturni re`im rashladnih vitrina i fri`idera, ispravnost ambala`nog pakovawa kao i organolepti~ke osobine hrane - obja{wava na{a sagovornica navode}i da se ovakve kontrole planiraju i sprovode u svih 25 okruga u Republici Srbiji, kontinuirano i u ciqu za{tite potro{a~a i u ciqu plasirawa bezbedne hrane `ivotiwskog porekla namewene tr`i{tu.

Veteri nar ski in spek to ri Beograda su, recimo, pro{log meseca obavili akcijske kon-

trole maloprodajnih objektata: „Deleze”, „C market”, „Roda – Merkator”, „Idea”, „Dis”, „Vero” i „Intereks”, a gledali su upravo kako se odvija promet usitwenog mesa u maloprodajnim objektima. Od 37 konrolisanih objekata, sve`e usitweno (mleveno) meso zate~eno je u samo ~etiri objekta u rashladnim vitrinama, nameweno prodaji i to u ukupnoj koli~ini od 12 kilograma. Po re{ewu veterinarskog inspektora odmah je povu~eno iz prometa. U ostala 33 kontrolisana objekta utvr|eno je da se izlo`eno komadno meso meqe od odabrane kategorije po zahtevu potro{a~a u trenutku kupovine, navodi Sawa ^elebi}anin.

Ina~e, ukoliko se u objektu ne mo`e dokazati sledqivost i poreklo mesa, veterinarski inspektor postupa u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i za celokupnu koli~inu zate~enog mesa kao nebezbednog za ishranu qudi, nala`e ne{kodqivo uni{tavawe. Protiv onih koji ovakvu namirnicu stavi u promet, pokre}e se prekr{ajni postupak ukoliko se radi o fizi~kom licu ili preduzetniku, ili privredni prestup ukoliko se radi o pravnom licu.

Ina~e, Sawa ^elebi}anin nagla{ava da je Zakon o bezbednosti hrane, koji je u potpunosti po~eo da se primewuje u junu pro{le godine, dao pozitivne efekte, {to potvr|uju svakodnevne kontrole veterinarske inspekcije.

S. Glu {~e vi}

kriv za finasijski kolaps fabrike, a da neosnovani napadi na wega dolaze od raznih lobija, pre svega iz farmaceutske industrije i dr`avnih institucija.

NO VE IN VE STI CI JE

I Ki ne zi u Sme de re vu?

Lokalne vlasti Smedereva pregovaraju o dolasku investitora iz Kine, ka`e gradona~elnik Predrag Umi~evi}.

Kako je naveo, radi se o poten ci jal nim ula ga ~i ma ko ji bi iz gra di li ne ko li ko fa brika u tom gradu. „Sa potencijalnim investitorima iz Kine pregovaramo o mogu}nosti izgradwe tri fabrike, za sklapawe rashladnih ure |a ja, za pro iz vod wu plo~ica i za {tampawe krojenih tekstila”, objasnio je gradona~elnik Umi~evi}.

Umi~evi} je podsetio da je 21. aprila u Smederevu na povr{ini ve}oj od 100 hektara otvorena Slobodna zona koja treba da omogu}i ekonomsku sta bi li za ci ju tog kra ja i otvarawe novih radnih mesta.

Umi~evi} je podsetio da se u toku godine o~ekuje po~etak izgradwe rafinerije u koju }e ameri~ki konzorcijum „Komiko” ulo`iti 250 milona dolara.

Predvi|eno je da }e u rafineriji biti zaposleno oko 550 radnika dok }e na poslovima izgradwe koja }e trajati tri godine biti anga`ovano vi{e od 2.000 radnika, {to je, kako je rekao, perspektiva i za gra|evinsku operativu.

BRI TAN SKO-SRP SKA KO MO RA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

109,9952

112,2400

114,8215

109,6585

Australija

dolar

1

85,6127

87,3599

89,3692

85,3506

Kanada

dolar

1

84,7421

86,4715

88,4603

84,4827

Danska

kruna

1

14,7922

15,0941

15,4413

14,7469

Norve{ka

kruna

1

14,5018

14,7978

15,1381

14,4575

[vedska

kruna

1

12,2287

12,4783

12,7653

12,1913

[vajcarska

franak

1

91,5330

93,4010

95,5492

91,2528

V. Britanija

funta

1

137,1340

139,9327

143,1512

136,7142

SAD

dolar

1

85,0500

86,7857

88,7818

84,7896

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 5. 2012. godine

Lon don ska Olim pi ja da {an sa i za pri vre du Predsednik Britansko-srpske privredne komore Pol Xax ocenio je da se tr`i{te u Srbiji otvara, pogotovu otkako je potvr|ena kandidatura zemqe za ~lanstvo u Evropskoj uniji (EU). „Vlada je po~ela da usvaja politiku, koja pogoduje poslovawu”, rekao je Xax koji je odnedavno na ~elu Komore.

Xax je kazao kako ga je vi{egodi{we poslovawe u Srbiji uverilo da najve}i ekonomski potencijal zemqe u sektorima poqoprivrede i finansijskih usluga. „Razmatramo mogu}nost da u Londonu izdamo obveznice, vredne 100 ili 200 miliona evra i taj novac ponudimo u mawim tran{ama od, na primer, pet ili deset miliona evra, preduze}i-

ma u Srbiji, koja `ele da izgrade novu fabriku, pro{ire se

ili ulo`e novac u nove tehnologije”, kazao je Xax.

Britansko-srpska privredna saradwa finansijski je uravnote`ena, ali jedva da prelazi 240 miliona evra godi{we. Xax tvrdi da su predstoje}e Olimpijske igre u Londonu prilika za veliku, ne samo sportsku, ve} i privrednu, promociju Srbije.

Xax je rekao da u londonskom Sitiju, vode}em svetskom finansijskom centru, deluje veoma aktivna srpska zajednica „Srpski Siti klub” koji ima vi{e od 1.000 ~lanova, kao i veliki broj uspe{nih Srba u tamo{wim finansijskim institucijama.

Xax pomno }e pratiti i uspeh srpskih tenisera na Vimbldonu idu}eg meseca, jer, kako ka`e, svaka prilika da se ~uje za Srbiju, a kroz to i za wenu privredu u Britaniji, ne bi smela da se propusti.

SES VAN RED NO O GRA \E VI NI

Pre po lo vqen broj do zvo la

Iz So ci jal no-eko nom skog sa ve ta (SES) je sa op {te no da }e da nas u Be o gra du we go vi ~la no vi odr `a ti dru gu van red nu sed ni cu u 2012, a da }e cen tral na te ma bi ti ana li za sta wa u sek to ru gra |e vin ske in du stri je Sr bi je i pre po ru ke za iz la zak iz kri ze.

So ci jal no-eko nom ski sa vet Sr bi je (www. socijalnoekonomskisavet. rs) ~i ne pred stav ni ci vla de, po slo da va ca i dva re pre zen ta tiv na sin di ka ta - Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je i Uje di we ni gran ski sin di ka ti „Ne za vi snost”. Gra |e vin ska in du stri ja je jed na od obla sti ko ja je naj vi {e „ose ti la” udar eko nom ske kri ze.

Pre ma bro ju gra |e vin skih do zvo la iz da tih u fe bru a ru, u Sr bi ji je pri ja vqe na iz grad wa 531 sta na, za 59,4 od sto ma we ne go u istom me se cu 2011. Ka ko je ob ja vio Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku (RZS), pro se~ na po vr {i na no vih sta no va iz no si 70,6 kva drat nih me ta ra. Naj ve }a gra |e vin ska ak tiv nost, za be le `e na je u Gra du Be o gra du, na ko ji ot pa da 40,3 od sto od pred vi |e ne vred no sti no vo grad we u Sr bi ji.

Sle de mo ra vi~ ka oblast sa 12,6 od sto, srem ska sa 10,6 i ni {ka sa 5,6 od sto, dok se u~e {}a osta lih obla sti kre }u do 3,8 od sto.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

5

SRP SKI BAN KAR SKI SEK TOR PRED NO VOM VLA SNI^ KOM PO DE LOM KA RA TA

Taj ku ni bi da ku pe ne ku do ma }u banku?

Sve su pri li ke da }e se ove go di ne struk tu ra vla sni {tva u ban ka ma kod nas pri li~ no pro me ni ti, a po sto je i ne zva ni~ ne in for ma ci je iz sa mih fi na sij skih ku }a da su udru `e ni do ma }i taj ku ni spem ni da ku pe ne ku od do ma }ih ba na ka.

Spi sak ba na ka ko je su na pro da ju , pre u zi,ma we ili do ka pi ta li za ci ju je du, a ima pu no i mo gu }ih i za in te re so va nih ku pa ca i to od ve li kih svet skih igra ~a pa do ve} po me nu tih do ma }ih bo ga ta {a.

Ko mer ci jal na ban ka bi tre ba lo da do bi je no vog ga zdu. Doj ~e ban ku. Do kra ja ju na 20,36 od sto ka pi ta la ko je gr~ ka ATE ban ka ima u na {oj AIK ban ci tre ba da pre |e u ru ke no vog kup ca. Stran ci mer ka ju i Srp sku ban ku. Ula zak na ovo tr `i {te go di na ma je na ja vqi va la Ga sprom ban ka, a ne dav no je pod ne la i zah tev za do zvo lu Na rod noj ban ci Sr bi je. Tu je ve} Sber ban ka iz iste ze mqe, ko ja je do {la na kon {to je ku pi la Folk sban ku u ve }i ni is to~ no e vrop skih ze ma qa pa i kod nas. Stru~ wa ci sma tra ju da je, po {to nas je na po ~et ku tran zi ci je za pqu snuo za pad ni ta las kod pri va ti za ci je fi na sij skih ku }a, sa da na re du is to~ ni. No vi kup ci mo gli bi do }i ne sa mo iz Ru si je ve} i iz dru gih biv {ih re pu bli ka So vjet skog Sa ve za. Osim to ga, kao mo gu }i no vi igra ~i na tr `i {tu se jo{ mo gu po ja vi ti fi nan si je ri iz Poq ske i Tur ske. [u {ka se me |u tim, da su i ne ki do ma }i taj ku ni ve o ma za in te re so va ni da ku pe ne ko od do ma }ih ba na ka.

Je dan po zna ti do ma }i eks pert ob ja {wa va da je eks pan zi ja ba na ka iz raz vi je nih evrop skih ze ma qa na Is to~ nu Evro pu bar pri vre me -

no za u stva qe na. Do sre di ne ove go di ne ban ka ri mo ra ju da is pu ne nor me iz ak ta „Ba zel 3”. To pod ra zu me va po ve }a we osnov nog ka pi ta la na de vet od sto. Ve }i na nov ca }e za to osta ti kod ku }e. Pri vre de tran zi ci o nih ze ma qa ni su vi {e u eks pan zi ji. Do sta evrop skih ba na ka ko je su se ra {i ri le po ce lom re gi o nu Bal ka na i {i re po ku {a va da pro da svo je ku }e u ovom de lu sve ta, ali to te {ko ide. Bel gijsk KBC je naj vio pre vi {e od go di nu da na od la zak iz Sr bi je, ali je jo{ tu. Sa da bi se kao no ve ga zde mo gli po ja vi ti ban ka ri iz Poq ske, ze mqe ko ja od svih tran zi ci o nih naj lak {e pod no si kri zu, i Tur ske, ko ja se ta ko |e do bro sna la zi. Wi -

FIR ME u SR BI JI zA IN TE RE SO VA NE zA RAz VOJ INO VA cI JA

ho ve ban ke su ve} u kom {i lu ku, u Bo sni i Her ce go vi ni. Na pod ru~ ju biv {e SFRJ se pom no pra ti ka ko ko po slu je pa sve {to se do ga |a na srp skom ban kar skom tr `i {tu za Tur ke ni je {pan sko se lo.

Ko je za za nas za in te re so van mo gli bi smo vi de ti ve} kod pro da je AIK ban ke, ma da ta ku }a ba{ ne }e bi ti naj bo qi pri mer. ATE ban ka pro da je u~e {}e od 20,3 od sto, od no sno 1.774.114 obi~ nih ak ci ja i 316.766 ku mu la tiv nih. Pro blem je u to me {to }e bu du }i ku pac u ovim kri znim vre me ni ma bi ti sprem ni ji da iz dvo ji no vac ako mo `e da ostva ri kon tro lu nad po slo va wem ban ke, za {ta je po treb no ma lo vi {e od 50 od sto. ^ak i

ako ce na bu de po voq na, te {ko da }e se na }i ku pac. U Sr bi ji ima do sta ban ka u ko ji ma dr `a va ima ma we od 50 od sto ude la pa ni ko i ne pi ta za wih iako bi dr `a va ra do na {la kup ca i po pu ni la bu xet.

– Kod pro da je ba na ka bit na je vla sni~ ka struk tu ra. Ka da po nu di te ku }u s mno go ak ci o na ra, pa su jo{ ne ki od wih u ste ~a ju, te {ko da }e ne ka od ozbiq ni jih ban ka po `e le ti da po nu di su mu ko ju pro da vac o~e ku je – pa, ni ko ne }e da ku pu je te {ko }e! – ob ja {wa va stru~ wak Si ni {a Osto ji}. – Za Sr bi ju bi bi lo naj bo qe da ov de do |u ve }e ban ke. U tom po gle du na ja vu do la ska Doj ~e ban ke tre ba shva ti kao po zi ti van sig nal.

Jo{ ka da je po ~eo do la zak stra nih fi nan sij skih ku }a na na {e tr `i {te, bi lo je pri med bi da se one naj vi {e ba ve sta nov ni {tvom i da za po sta vqa ju pri vre du. Ru si na ja vqu ju za o kret i kre di ti ra we pri vred nih ak tiv no sti, i to ne sa mo u ma ti~ noj ze mqi ne go i na tr `i {tu biv {eg SSSR-a.

A po vla sni~ koj struk tu ri, u Sr bi ji je jo{ uvek naj vi {e dr `av nih ba na ka – osam, po ~e ti ri su pri vat ne, gr~ ke, od no sno austrij ske, tri fran cu ske, a usko ro }e to li ko bi ti i ru skih. Osta lih su skrom ni je pla si ra ni, s tim {to Ita li ja s In te zom i Uni kre dit ban kom ima zna ~a jan udeo na na {em tr `i {tu jer su obe ku }e po uspe {no sti po slo va wa me |u pr ve tri. Raz dva ja ih Raj faj zen ban ka.

Od no vih te {ko mo `e mo o~e ki va ti ni `e ka ma te i po voq ni je uslo ve kre di ti ra wa. Dok ne po pra vi mo kre dit ni rej ting, pro me ne, pa i na bo qe, bi }e tek ko zme ti~ ke.

D. Vu jo {e vi}

Bu YET SVE PRA zNI JI

Opa sno skri va we mi nu sa

Mi nus u dr `av noj ka si u pr vom tro me se~ ju bez ma lo je udvo stru ~en u od no su na plan.

Ume sto 26, raz li ka iz me |u pri ho da i ras ho da na kra ju mar ta bi la je 48,5 mi li jar di di na ra.

Mi nus je jo{ ve }i kad se na to do da ju svi iz vo ri fi nan si ra wa, {to je u skla du sa me to do lo gi jom MMF-a. Ta da iz no si 52,7 mi li jar di di na ra.

Iako su se dr `av ni zva ni~ ni ci pri li kom za mr za va wa aran `ma na sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom za ri ca li ka ko }e se dr `a ti do go vo ra i da }e pra ti ti kvar tal ne ci qe ve kad je re~ o bu d`et skom maw ku, u prak si se to ni je do go di lo.

Ova kav re zul tat Fi skal ni sa vet je ve} pred vi deo ka da su ob ja vqe ni po da ci o fe bru ar skim pri ho di ma i ras ho di ma iz dr `av ne ka se. Ve} u pr va dva me se ca de fi cit cen tral ne ka se do sti gao je vi {e od 37 mi li jar di, dok je kon so li do va ni (ukup ni) bio oko {est mi li jar di di na ra ma wi. Me |u tim, to su ujed no i po sled wi po da ci o bu d`e tu ko je je Mi ni star stvo fi nan si ja ob ja vi lo. U vre me dok je mi ni star ka bi la Di a na Dra gu ti no vi} uve de na je po zi tiv na prak sa da se pr ve ne de qe u me se cu ob ja vqu ju po da ci o bu d`et skim pri ho di ma i ras ho di ma iz pret hod nog me se ca. U po sled we vre me to pra vi lo je na ru {e no, pa se sa ob ja vom po da ta ka ka sni ve} dva me se ca.

GDE Su „Iz VO RI” DE VI zNOG PRI LI VA KO JI BI STA BI LI zO VAO KuRS?

Od mo bil nih te le fo na Sta bil nost di na ra mo ra do pre po zna va wa go vo ra da za ra di pri vre da Di rek tor ka Fon da za ino va ci o nu de lat nost Qi qa na Kun da ko vi} iz ja vi la je da se na jav ni po ziv tog fon da za fi nan si ra we fir mi u ra nim fa za ma raz vo ja pri ja vi lo 58 pro je ka ta, a da je odo bre no fi nan si ra we pro je ka ta 11 kom pa ni ja.

Ovo su odo bre ni pro jek ti za jav ni po ziv ko ji je bio spro ve den

od 5. de cem bra 2011. do 31. ja nu a- ra 2012, a Fond je 5. apri la ve} ob ja vio ime na 11 kom pa ni ja ko je su do bi le pri li ku za su fi nan si ra we. „Kom pa ni je ko je }e bi ti fi nan si ra ne su raz li ~i te. To su po ro di~ ne fir me, u ko ji ma ima dvo je ili tro je za po sle nih, dok ne ke do la ze iz tra di ci o nal ne in du stri je, ba ve se pro iz vod wom ma {i na”, iz ja vi la je di rek tor ka Kun da ko vi} na kon fe ren ci ji „Ino va ci je i pred u zet ni {tvo sred stva uspe ha u EU”.

U gru pi fir mi ~i ji su pro jek ti odo bre ni na la ze se i kom pa ni je iz in for ma ci o nih teh no lo gi ja (IT), re kla je Kun da ko vi} i pre ci zi ra la da je od ukup no odo bre nih pro je ka ta 30 od sto kom pa ni ja iz IT sek to ra do bi lo pri li ku za su fi nan si ra we. „Ima mo kom pa ni je iz Be o gra da i No vog Sa da, ko je se ba ve apli ka ci ja ma za mo bil ne apa ra te, po red

osta log i za pre po zna va we go vo ra.

Re~ je o kom pa ni ja ma ko je su ve} ukqu ~e ne u svet ske to ko ve”, ka za la je Kun da ko vi}.

Kun da ko vi} je na ve la ka o ko je da nas zna ~aj no pro me wen na ~in fi nan si ra wa na u ke i zna wa, u ve }oj me ri se nov ~a no po dr `a va ju ino va ci je ko je su u funk ci ji raz -

Pro gram ra nog raz vo ja je na me wen pri vat nim mi kro i ma lim pred u ze }i ma u ra nim fa za ma raz vo ja, ko ja po se du ju spo sob nost teh no lo {ke ino va ci je i ima ju po ten ci jal za stva ra we no ve in te lek tu al ne svo ji ne, kao i ja snu tr `i {nu po tre bu.

Ciq tog Pro gra ma je pod sti ca we stva ra wa ino va tiv nih kom pa ni ja za sno va nih na zna wu, kroz pri vat na „start-up” (kom pa ni ja ko ja je u pr voj fa zi svog de lo va wa) ili „spin-off” pred u ze }a (stva ra we ne za vi sne kom pa ni je pro da jom ili po de lom no vih ak ci ja ve} po sto je }e fir me), ta ko {to }e obez be di ti fi nan si ra we tr `i {no ori jen ti sa nih ino va ti vi nih teh no lo gi ja i uslu ga sa vi so kim po ten ci ja lom ko mer ci ja li za ci je.

Fond za ino va ci o nu de lat nost na ja vio je ra ni je da }e or ga ni zo va ti pred sta vqa we svo ja dva kqu~ na pro gra ma - Pro gra ma ra nog raz vo ja i Pro gra ma su fi nan si ra wa ino va ci ja , u okvi ru Pro jek ta po -

Fi nan si je i po dr {ka Pro gram ra nog raz vo ja, otvo ren 5. de cem bra 2011, fi nan si ra do 85 od sto ukup nih tro {ko va pro jek ta ino va tiv nih kom pa ni ja u iz no su do 80.000 evra za ak tiv no sti kao {to su iz ra da pro to ti pa, do ka zi va we kon cep ta i pri pre ma po slov nih pla no va.

Pro gram su fi nan si ra wa ino va ci ja, otvo ren 29. mar ta 2012, po kri va do 70 od sto ukup ne vred no sti pro jek ta u obla sti teh no lo {kog raz vo ja i ko mer ci ja li za ci je u ukup nom iz no su do 300.000 evra. Pro je kat po dr {ke ino va ci ja ma u Sr bi ji se fi nan si ra kroz pret pri stup ne fon do ve Evrop ske uni je (IPA) i spro vo di se u sa rad wi sa Svet skom ban kom. vo ja pri vat nog sek to ra i omo gu }a va ju da mla di qu di za vr {e fa kul te te i ne tra `e po sao u jav nom sek to ru i u na u~ no-is tra `i va~ kim in sti tu ci ja ma, ve} i kom pa ni ja ma i in du stri ji. Kom pa ni je ko je kon ku ri {u za pro gra me Fon da za ino va ci o nu de lat nost mo gu se pri ja vi ti u bi lo kom tre nut ku, pre sek se ra di dva pu ta go di {we, a za tim se pro jek ti {a qu na vred no va we.

dr {ke ino va ci ja ma u Sr bi ji, u gra do vi ma Sr bi je u pe ri o du od 11. do 24. ma ja 2012. Tom pri li kom, pred stav ni ci kom pa ni ja - do sa da u Ni {u (11. maj), a na red nih da na u No vom Sa du (15. maj), Zre wa ni nu (16. maj)... - ko ji su za in te re so va ni da pri ja ve pro jek te za Pro gra me ko je spro vo di Fond za ino va ci o nu de lat nost, ima }e pri li ku da se upo zna ju sa de ta qi ma Pro gra ma i pro ce su pri ja vqi va wa.

Sr bi ja ima pri vred ne po ten ci ja le za pri vla ~e we vi {e de vi za u ze mqu, kao {to po sto je i iz vo ri za wi hov uve }a ni pri liv u ze mqu, {to bi do pri ne lo sta bi li za ci ji do ma }e va lu te i kur sa, sma tra ju eko nom ski stru~ wa ci.

Pro fe sor na Fa kul te tu za eko no mi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju Ne boj {a Sa vi} re kao je da su

~e ti ri glav na iz vo ra ve }eg pri li va de vi za: de vi zne do zna ke, po ve }a we iz vo za, stra ne di rekt ne in ve sti ci je i pri va ti za ci ja.

Ne ma dru ge al ter na ti ve, osim da vam ne ko po klo ni pa re, pri me tio je Sa vi} ko ji od bi ja da svr sta kon ce si ju, jav no-pri vat no part ner stvo ili ne ku vr stu ula ga wa u is tra `i va wa rud nog bo gat stva, kao iz vor do dat nih de vi znih pri ho da. „Uko li ko mo `e mo da po ve }a mo pri liv stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, de vi zne do zna ke, iz voz i ako ne {to u pri va ti za ci ji mo `e mo da ura di mo, bi }e do bro i sve to je u zbi ru ono {to mo `e mo. Ne ma dru gog re {e wa”, ka te go ri ~an je Sa vi}.

Pro fe sor je is ta kao ka ko „naj kva li tet ni ji i naj sta bil ni ji iz vor pred sta vqa iz voz, dok je pri va ti za ci ja do bra, ali sa mo na kra tak rok”.

Sa vi} ni je dao pre ci zan od go vor na pi ta we ko ji bi od ve li kih

jav nih si ste ma mo gao u Sr bi ji da bu de pri va ti zo van i da li po sto ji ban ka ko ja bi mo gla da bu de pro da ta, ali je is ta kao da ni je re {e we ni pro da ti do ma }u ban ku, uze ti de vi ze i za tim taj no vac po de li ti na is pla tu pla ta. „Pri ~a se stal no svo di na to da vi {e tro {i mo ne go {to za ra |u je mo. Mi mo ra mo da po~ ne mo da ra -

Jav ni sek tor da {te di...

Pi ti} ta ko |e sma tra ka ko su naj ve }i re su sr u Sr bi ji u{te de u jav nom sek to ru. „Ogro man re zer vo ar se na la zi u dr `av nom si ste mu, od jav nih na bav ki, do po ve }a wa efi ka sno sti jav nih pred u ze }a. Sve je to tro {ak dr `av nih pa ra ko je su mo gle pro duk tiv ni je da se upo tre be”, za kqu ~io je Pi ti}. di mo. Na{ pro blem je ve li ka po tro {wa i Sr bi ja mo ra da se ko na~ no su o ~i sa tim da ne mo `e da tro {i ono {to ni je za ra di la”, na gla sio je ovaj eko no mi sta.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra „So si je te `e ne ral ban ke” Go ran Pi ti} iz ja vio je Ta njug u da je pe riod po li ti~ ke ne iz ve sno sti uti cao na sla bqe we do ma }e va lu te,

te da }e for mi ra we no ve vla de i do la zak Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF) pro me ni ti tu si tu a ci ju.

Pi ti} ne ka da {wi mi ni star u vla di Sr bi je za du `en za me |u na rod ne eko nom ske od no se, is ta kao je ka ko pri liv ino stra nog ka pi ta la ni je i{ao po treb nom di na mi kom da bi bi lo obez be |e noo vi {e sred sta va za odr `a va we sta bil no sti pa je vi dqi vo da su dva in sti tu ci o nal na seg men ta va `na za du go ro~ nu sta bil nost kur sa.

Pr va in sti tu ci o nal na pret po stav ka je for mi ra we vla de ko ja bi se opre de li la za ozbiq ni ji re form ski pro ces, {to bi bio sig nal ko ji bi Na rod noj ban ci Sr bi je po mo gao da sma wi in ter e ven ci je na de vi znom tr `i {tu, a in ve sti to ri ohra bri li da do |u u Sr bi ju.

Na sta vak aran `ma na sa MMF je ta ko |e va `an seg ment, na veo je on.

Pi ti} je kon sta to vao da ni je re al no o~e ki va ti ve li ke pri va ti za ci je u na red nom pe ri o du, ima ju }i u vi du po nu du fir mi za ko je bi stran ci bi li za in te re so va ni. „To bi mo `da bio je dan deo te le ko mu ni ka ci ja, seg ment osi gu ra va ju }ih ku }a, ban ke ili ne ki uvek atrak tiv ni re sur si. Mi slim da po sto ji za in te re so va nost za re a li za ci ju grin fild in ve sti ci ja, a tu tre ba pre sve ga ra ~u na ti na iz voz „Fi ja ta”. To mo `e do ve sti do ozbiq nog pri li va de vi za”, na gla sio je Pi ti}.

O~e ki va wa su, po Pi ti }u i da pro jek ti u sek to ru ener ge ti ke da ju do pri nos u po boq {a wu plat nog bi lan sa ze mqe, a even tu al no im puls mo gu da pru `e u ne ke kom pa ni je ko je bi po sta le stra te {ki part ne ri do ma }im fir ma ma u re struk tu ri ra wu. „To ni su pre ve li ki pri li vi, ali ka da se po sma tra vi {e tih seg me na ta mo `e se do }i do ne ke ve }e su me,” pri me tio je Pi ti}.

E. Dn.

6

berza

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

KO JE SU FIR ME NA BER ZI LA NE IS PLA TI LE DI VI DEN DE

Sve ko mpa ni je po de li le 65 mi li o na evra STVA RA SE RE GI O NAL NA AVI O KOM PA NI JA

Ne ma me sta za JAT? Mo gu }e je stva ra we hol din ga spa ja wem Kro a ci ja Er lajn ska i slo ve na~ kog Adria Er vej sa, ka `e hr vat ski mi ni star Si ni {a Haj da{ Don ~i}.

Do dao je da ve} po sto je od re | e n a raz m i { qa w a ko j a ukqu ~u ju CA, Adri ju i Mon te ne gro dok JAT u po ~et noj fa zi ne bi bio ukqu ~en. „Va z du { ni pre v o z ni c i s pod r u~ j a biv { e Ju g o s la v i j e mo ra li bi da se po ve `e te ako `e le da pre `i ve, ai pre ko 500 va zdu ho plov nih kom pa ni ja ko li k o ih je re g i s tro v a n o u Evrop skoj uni ji oset no je pre vi {e”, iz neo je pre ne ko li ko me s e c i ge n e r al n i se k re t ar Evrop skog udru `e wa za va zdu {ni pre v oz (AEA) Ul r ih [ult Strat ha us. „^i we ni ca je da je ne ka da {we za jed ni~ ko ju go slo ven sko va zdu ho plov no tr `i {te sa da frag men ti ra no, a po je di na~ ni pre vo zni ci pre ma li i ne e fi ka sni. Re gi ji tre ba kom pa ni ja ko ja bi de lo va la glo bal no, po kri va la bi lo kal ne po tre be i po ve zi va la se sa ino stran stvom pre ko me |u na rod nih va z du h o p lov n ih ~vo r i {ta„, re kao Strat ha us.

Sve kom pa ni je na Be o grad skoj ber zi is pla ti le su pro {le go di ne oko 6,6 mi li jar di di na ra di vi den de (65 mi li o na evra), a naj ve }i deo is pla ta su ostva ri la ak ci o nar ska dru {tva Fi lip Mo ris iz Ni {a (biv {i DIN), {e }e ra ne Cr ven ka i [aj ka {ka, kao i Imlek i Bam bi, iz ja vio je glav ni bro ker Sin te za in ve sta Ne nad Gu ja ni ~i}.

U slu ~a ju {e }e ra na i Sal for do vih kom pa ni ja („Imlek”, „Bam bi-Ba nat”, „Kwaz Mi lo{„ i „Su bo ti~ ka mle ka ra”), glav ni mo tiv is pla ta di vi den di ni je bio na go ve {taj raz vo ja kor po ra tiv ne kul tu re, ve} o~e ki va na pro da ja ovih pred u ze }a, {to je bio i glav ni oki da~ ma sOv ni jih is pla ta di vi den di svim ak ci o na ri ma, re kao je Gu ja ni ~i} za naj no vi ji broj me se~ ni ka „Bi znis i fi nan si je”.

Ka da su u pi ta wu bes plat ne ak ci je ko je su po de qe ne gra |a ni ma, NIS jo{ ni je is pla tio di vi den du, jer upr kos tre nut nom

pro fi ta bil nom po slo va wu ni je us peo da po kri je gu bit ke iz ra ni jih go di na, ka zao je on.

Aero drom „Ni ko la Te sla”, la ne je dr `a vi is pla tio oko 1,1 mi li jar du di na ra na ime di vi -

den de, gru bo o{te tiv {i sve in ve sti to re ko ji su ak ci je ove kom pa ni je ku po va li na Be o grad skoj ber zi, re tro ak tiv nom ob ja vom da na di vi den de od no sno da tu ma ko ji od re |u je pra vo na is pla tu, pod se tio je Gu ja ni ~i}.

tre bi kor po ra ti vi za ci je dr `av nih (jav nih) pred u ze }a. „Sto ga, di vi dend na po li ti ka do ma }ih naj ve }ih kom pa ni ja svo di se obi~ no na bu xet ske po tre be dr `a ve ko ja u ret kim pro fi ta bil nim kom pa ni ja ma (kao {to

Akcije Dobitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

Banka Po{tanska {tedionica

13.800

+20,00%

vred. prometa 1.297.200

Sacen a.d. , Novi Sad

1.668

+20,00%

6.171.600

Nafta a.d. , Beograd

12.500

+13,64%

625.000

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

vred. prometa

Energoprojekt Visokogradwa

385

-17,56%

225.516

Go{a FOM a.d. , S. Palanka

355

-15,48%

9.375

Gumins a.d. , Novi Sad

132

-12,00%

132

NAJ A VE ]A AME RI^ KA BAN KA U VE L I KOM MI NU SU

J. P. Mor gan iz gu bio dve mi li jar de J. P. Mor gan , naj ve }a ame ri~ ka ban ka, pri zna la je enor man gu bi tak od 2 mi li jar de do la ra na stao od kom plek snih ula ga wa svo jih tr go va ca u po sled wih {est tr go va~ kih ne de qa.

Gle da no su mar no, na kon {to se ura ~u na ju svi do bi ci i gu bi ci od ula ga wa u pe ri o du ja nu ar-mart kraj wi ne ga tiv ni re zul tat se po peo na ~ak 800 mi li o na do la ra. „Gu bi ci bi mo gli

na ra sti i na mi li jar du do la ra“, re kao je iz vr {ni di rek tor Xej mi Di mon, pre no si bri tan ski BBC. Na kon ove ob ja ve ce ne ak ci ja na Wu jor {koj ber zi su pa le za pre ko 6 od sto. „Stra te gi ja in ve sti ci o nog sek to ra je bi la ri zi~ ni ja, ne si gur ni ja i ma we efek tiv ni ja ne go {to se ra ni je ve ro va lo. Bi lo je pu no gre {a ka, ne pa `we i lo {ih pro ce na. To su bi le ja ko ve li ke gre {ke. Sa mi smo ih u~i ni li, a to ni je na ~in na ko ji `e li mo po slo va ti”, ob ja snio je Di mon.

In ve sti ci o ni gu bi tak }e se ne ga tiv no od ra zi ti na ce lo kup ne re zul ta te ban ke u dru gom tro me se~ ju i sta vqa je u ve o ma ne u god nu si tu a ci ju, pro ce wu ju ana li ti ~a ri.

J. P. Mor gan se iz fi nan sij ske kri ze 2008. iz vu kao u pu no bo qem sta wu od ve }i ne svo jih kon ku re na ta, jer su iz be ga va li ri zi~ na ula ga wa ko ja su na {te ti la dru gi ma. „Pri zna }e mo gre {ke, na u ~i ti iz wih, po pra vi ti ih i kre nu ti da qe”, re kao je Di mon

SVET SKO TR @I [TE P[E NI COM

Ru sko `i to u ofan zi vi Na kon za bra ne iz vo za Ru sko hleb no `i to po no vo osva ja svet sku pi ja cu, a ova dr `a va se pe we na li sti naj ve }ih iz vo zni ka, gde sa da za u zi ma dru go me sto, od mah iza Sje di we nih Ame ri~ kih dr `a va.

Ru si ja je u pr vom kvar ta lu iz ve zla 3,196 mi li o na to na p{e ni ce u vred no sti od 833,9 mi li o na do la ra.

U Ru si ji je u pe ri o du od ja nu a- ra do ju na 2011. bi la na sna zi za bra na iz vo za glav nih vr sta `i ta ri ca, ob ja vqe no je in ter net stra ni Ve sti.ru.

Ru sko mi ni star stvo po qo pri vre de je u fe bru a ru po ve }a lo prog no zu iz vo za `i ta ri ca u te ku }oj po qo pri vred noj se zo ni ko ja tra je do 1. ju na 2012. sa 25 mi li o na to na, na 27 do 28 mi li o na to na.

Iako je de ce ni ja ak ci o nar stva za na ma, ov da {wa kor po ra tiv na kul tu ra je, pre ma oce ni Gu ja ni ~i }a, i da qe na pri li~ no ni skom ni vou, pa se ni je mno go od ma klo od ras pra ve o pu koj po -

Mi ni star ka po qo pri vre de Je le na Skri wik je ra ni je iz ja vi la da je iz voz ru skih `i ta ri ca u te ku }oj se zo ni do 23. apri la iz neo 23,6 mi li o na to na.

Pr v i vi c e p re m i j er Ru s i j e Vik tor Zub kov je uka zao da ne vi di neo p hod nost ogra ni ~a va wa iz vo za `i ta ri ca u ovoj go di ni.

je Te le kom) po ku pi naj ve }i deo do bi ti pu tem di vi den de”, oce nio je on.

Ka da su u pi ta wu istin ske kor po ra ci je ko ti ra ne na Be o grad skoj ber zi, sli ka ni je pre vi {e sve tla s ob zi rom na to da mno ge od wih ima ju ve }in ske vla sni ke ko ji se te {ko mi re sa even tu al nom ~i we ni com da bi i ma li ak ci o na ri mo gli da pod jed na ko u~e stvu ju u do bi ti, za kqu ~io je Gu ja ni ~i}.

Ina ~e, in dek si Be o grad ske ber ze na sta vi li su po sled weg da na tr go va wa pro {le sed mi ce rast Bleks 15 za 0,35 od sto, na 488,96 in dek snih po e na, a be leks lajn za 0,11 od sto, na 972,74 po e na.

Pre ma iz ve {ta ju Ber ze, ak ci ja ma i ob ve zni ca ma je tr go va no za 45.106.138 di na ra (401.872 evra), bez ma lo dvo stru ko vi {e ne go jdan ra ni je.

Ne {to ma we od po lo vi ne dnev nog pro me ta - 20.946.225 di na ra, ostva re no je ak ci ja ma „Me tal ca”, har ti ja ma „Naft ne in du stri je Sr bi je”(NIS) tr go va no je za 8.094.407, „Ko smaj mer me ra”, za 2.733.604, „Ve te ri nar skog za vo da Su bo ti ca”, za 2.119.480, a „Sta rog Ta mi {a” iz Pan ~e va, za 2.067.000 di na ra. „Du nav osi gu ra we” je za be le `i lo naj ve }i rast ce ne ak ci ja, od 12,27 od sto, ali uz pro da tu sa mu jed nu ak ci ju po ce ni od 988 di na ra... Stra ni in ve sti to ri re a li zo va li su 62,19 od sto tr go va wa ak ci ja ma, uz udeo u ku po vi ni od 69,55, a u pro da ji od 54,84 od sto.

NO VO LI CE KI NE

U [an ga ju 370.000 mi li o ne ra U [an ga ju da nas `i vi 370.000 qu di ~i ja se imo vi na pro ce wu je na {est mi li o na ju a na 950.000 do la ra.

Od no sno sva ki 65. sta nov nik ovog gra da od 23 mi li o na sta nov ni ka ima go di {wu za ra du od sko ro mi lion do la ra go di {we.

Naj bo ga ti ji su vla sni ci fir mi, in ve sti to ri u ne kret ni ne, pro fe si o nal ni in ve sti to ri, na vo di se u iz vje {ta ju o bo gat stvu [an ga ja ca za 2012. ko ji je ura dio Hu run ri port, a ob ja vio list ^aj na dej li.

Ukup no 140.000 qu di u [an ga ju ima li~ no bo gat stvo od 10 mi li o na ju a na, {to je po ve }a we od 6,1 od sto u od no su na pro {lu go di nu.

Oni pred sta vqa ju 13,7 od sto naj bo ga ti jih po je di na ca u Ki ni.

U gra du ima 8.200 “su per bo ga tih” po je di na ca, sa imo vi nom pre ko 100 mi li o na ju a na, od no sno za 5,1 od sto vi {e ne go pret hod ne go di ne.

Me |u naj bo ga ti jim u [an ga ju, 75 od sto su vla sni ci po slov nih fir mi, 15 od sto su in ve sti to ri u ne kret ni ne a 10 od sto su pro fe si o nal ni in ve sti to ri.

BAN KE SE PRI PRE MA JU ZA DRAH MU

Evro zo na ho }e da iz ba ci Gr~ ku Iz ja ve evrop skih zva ni~ n i k a o mo g u} n o s ti iz la ska Gr ~e iz evro zo ne za o {tri le su se to li ko da go to vo iz gle da da ka da bi se to do go di lo, ni ko ne bi bio iz ne na |en.

Pi ta we je da li se ra di o istin skim na me ra ma ili tek svo je vr snoj ver bal noj pret wi gr~ kim vla sti ma da shva te da mo ra ju da is pu wa va ju fi nan sij ske oba ve ze.

Gr~ ka je za pa la u po li ti~ ku i in sti tu ci o nal nu kri zu jer }e te {ko us 2009., kad je iz bi la fi nan sij - kon skih i prak ti~ nih pro pe ti da for mi ra vla du po sle ska kri za u Gr~ koj, ob ja {wa - ble ma ban ka ma. Ve lik pro iz b o r a pro {le ne de q e, na va Hart mut Gro sman iz sa ve - blem ban ka ma evro zo ne bi la ko j i m a su ve } i n u osvo j i l e to d av n e kom p a n i j e ICS bi go to vi na ko ju bi mo ra le par ti je ko je se pro ti ve dra Risk Advi sors, ko ja ra di za ima ti za po je din ce ili kom kon skim me ra ma {ted we. ban ke na Vol Stri tu. pa ni je ko ji po slu ju sa Gr~ Za Gr~ ku su te me re uslov „Mno ge kom pa ni je, ne sa mo kom. za do bi ja we 240 mi li jar di u Evro pi, ne go i ove ov de, Na da qe, pro blem bi bio evra (311mi li jar di do la ra) odav n o to raz m a t ra j u”, jer ko ju kurs nu sto pu pri me ni ti, po m o } i za spa s a v a w e od „iz la zak Gr~ ke iz evro zo ne a to bi za vi si lo o za ko ni ma Evrop ske uni je i Me |u na rod - ni je no va ide ja”, ka `e Gro ko je bi do ne la Ati na za tr go nog mo ne tar nog fon da ka ko sman. vi nu drah mi. Ako Gr~ ka, na bi iz be gla ban krot.

Gr ci ve }i nom `e le osta ti pri mer, na met ne kurs nu sto S dru ge stra ne, ban ke se u evro zo ni, ali ipak su mno pu je dan evro za jed nu no vu pri p re m a j u za po s lo v a w e gi na ne d eq n im iz b o r i m a drah mu, to bi mo glo do ne ti gr~ k om na c i o n al ve li ke gu bit ke stra nom va l u t om ko j u nim ban ka ma jer se Iz ja ve evrop skih zva ni~ ni ka ne ke ni su ni iz bri ta kav kurs ne bi odr sa le iz si ste ma ot - o mo gu} no sti iz la ska Gr ~ke iz evro zo ne `ao na tr `i {ti ma. za o {tri le su se to li ko da go to vo ka ko je pre vi {e od Drah ma bi br zo gu bi de c e n i j e Gr~ k a la na vred no sti zbog iz gle da da ka da bi se to do go di lo, pri hva ti la evro. te {kog sta wa gr~ ko ni ko ne bi bio iz ne na |en No, po vra tak na ga pri vre de, {to bi drah m u do n eo bi svim zaj m o d av c i m a niz teh ni~ kih te {ko }a, pi - po v e r e w e da l i stran k a m a uzro ko va lo pro ble me oko to {e agen ci ja Roj ters, po zi va - ko je se pro ti ve stro gim me ga vra ti ti svoj no vac. ju }i se na oce ne stru~ wa ka. ra ma {ted we na ko je se Gr~ Ban ke su pro u ~i le ne ko li Od ras pa da So vjet skog Sa ve - ka oba ve za la u za me nu za na ko op ci ja ka ko bi se za {ti za ban ke su se iz ve {ti le u sta vak do bi ja wa zaj ma. Dok ti le, pi {e Roj ters, te do da je uvo | e w u no v ih va l u t a, od stra na~ ki pr va ci vr lo mu da je pred wi ma niz neo d go eston ske kru ne do ka zah stan - ko trp no po ku {a va ju sa sta vi vo r e n ih pi t a w a. Naj m a w i ske ten ge, a na po se pri spro - ti vla du, sve se gla sni je go pro b lem bi } e {tam p a w e vo |e wu naj ve }eg po sla - uvo - vo ri o no vim iz bo ri ma te nov ~a ni ca i ko va we drah mi, |e wa evra. iz go nu Gr~ ke iz evro zo ne. jer Gr~ ka na ci o nal na ban ka Pla n i r a w e po v rat k a na Me |u tim, gr~ ki iz la zak iz ima sop stve nu {tam pa ri ju i drah mu ban ke raz ma tra ju od evro zo ne stvo rio bi niz za kov ni cu nov ca.

„Mo re, ka men, grad” Iz lo `ba sli ka „Mo re, ka men, grad”, Mu ze ja gra da Ri je ka, bi }e otvo re na su tra u 19 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35.

Ulaz je bes pla tan.

G. ^.

Is pit za tak si ste Pi sme ni deo is pi ta o po zna va wu gra da i o po zna va wu pro pi sa ko ji re gu li {u tak si pre voz bi }e odr `an 29. ma ja u Skup {ti ni gra da od 15.30 ~a so va. Obra sci pri ja va za po la ga we is pi ta kan di da ti mo gu pre u ze ti na por tir ni ci Skup {ti ne gra da. Pri ja ve se pod no se se kre ta ru ko mi si je u Skup {ti ni gra da na dru gom spra tu, u kan ce la ri ji 39, od 13 do 14 ~a so va.

B. M.

Za su zbi ja we am bro zi je 30 mi li o na I ove go di ne pred u ze }e „Grad sko ze le ni lo“ za du `e no je za su zbi ja we am bro zi je na te ro to ri ji op {ti ne No vi Sad. - Ceo pro gram ostao je ne pro me wen u od no su na 2011. go di nu – ka `e port pa rol ovog pred u ze }a Ivan No `i ni}. Za po sao, ko ji po ~i we u ju nu i tra je do po ~et ka ok to bra, iz dvo je no je 30 mi li o na di na ra. Od to ga 29,4 mi li o na di na -

Novosadska ponedeqak14.maj2012.

Ro man jed nog jed no stav nog ~o ve ka kwi zi }e go vo ri ti iz da va~ Re qa Dra `i}, pre vo di lac Sil vi ja Dra `i} i Gor da na To do ri}. Od lom ke iz kwi ge ~i ta }e Pre drag Mo ca Mom ~i lo vi}.

I. D.

NA 164-GODI[WICU MAJSKE SKUP[TINE

Po lo `e ni ven ci kraj spo men-plo ~e Po vo dom 164-go di {wi ce Maj ske skup {ti ne ju ~e su kraj spo men-plo ~e na zgra di Ma gi stra ta u Srem skim Kar lov ci ma, u ko joj se 13. ma ja 1848. go di ne od i grao taj zna ~aj ni isto rij ski do ga |aj, po lo `e ni ven ci. Na ovaj na ~in se }a we i po {to va we su is ka za li ~la no vi Re pu bli~ kog i Po kra jin skog od bo ra Sa ve za po to ma ka rat ni ka Sr bi je od 1912 -1920. go di ne, in |ij ska or ga ni za ci ja Sa ve za, kao i Skup {ti na op {ti ne Srem ski Kar lov ci.

Na kon mi nu te }u ta wa is pred Ma gi stra ta pri sut ni ma se obra tio pred sed nik Re pu bli~ kog od bo ra Sva za po to ma ka rat ni ka Sr bi je od 1912-1920. go di ne Qu -

O srp sko -ru mun skim ve za ma Me |u na rod ni okru gli sto „Srp sko - ru mun ske kul tur ne sred wo ve kov ne ve ze” bi }e odr `an su tra u 10 sa ti u Ga le ri ji „Most”, Uli ca voj vo de Put ni ka 2.

Pri sut ne }e po zdra vi ti di rek tor Za vo da za kul tu ru Voj vo di ne Ti bor Vaj da. O te mi }e go vo ri ti ru mun ski ar hi e pi skop od Ar |e {a i Mus }e la Ka li nik, pro fe so ri Va si li je Ni ko a re i Emi li ja Ur sein, dr Mi lan Mi ci}, mr Sne `a na Bo `a ni} i mr Bo ris Stoj kov ski.

N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

U KLUBU JEVREJSKE OP[TINE

Kwi ga „Jov - ro man jed nog jed no stav nog ~o ve ka” auto ra Jo ze fa Ro ta bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 18 ~a so va u Klu bu Je vrej ske op {ti ne, Je vrej ska 2, pr vi sprat. O

ra je za ma {in sko ko {e we ovog aler ge na, a oko 600.000 za he mij sko uni {ta va we am bro zi je, ta mo gde to ne ugro `a va zdra vqe sta nov ni {tva, od no sno u bli zi ni grad ske de po ni je i oko po to ka u pri grad skim na se qi ma gde po sto ji ve li ki broj di vqih de po ni ja. Ak ci jom je ob u hva }e no oko 800 hek ta ra ko rov skih po vr {i na, ko je }e se u ve }i ni slu ~a je va pre }i dva pu ta.

Q. Na.

U GALERIJI „MOST”

bo mir Mar ko vi}, pod se }a ju }i, iz me |u osta log, na zna ~aj i okol no sti odr `av wa Maj ske skup {ti ne.

-Oku pqa mo se ov de sva ke go di ne da bi smo iz ra zi li za hval nost pre ci ma, ali i da bi svo jim po tom ci ma uka za li na po tre bu ne go va wa ove tra di ci je - re kao je Mar ko vi}. - Isto ri ja opo mi we i go vo ri da svi, a na ro ~i to mla di na ra {ta ji mo ra ju po zna va ti pro {lost da bi se do bro sna la zi li u sa da {wo sti i bu du} no sti.

U sve ~a noj sa li Ma gi stra ta po sle po la ga wa ve na ca odr `a na je sed ni ca Re pu bli~ kog i Po kra jin skog od bo ra Sa ve za po to ma ka rat ni ka.

Z. Ml.

U RUMENKI JU^E ODR@ANI MAJSKI SUSRETI VATROGASACA

Ne u stra {i vi bor ci pro tiv va tre Iz u zet ni hlad no i ki {o vi to vre me ni je ju ~e ome lo va tro ga sce da po ka `u svo je ume }e, br zi nu i sprt nost na tra di ci o nal nim Maj skim su sre ti ma va tro ga sa ca, odr `a nim u Ru men ki na no vom igra li {tu, iza Pen zi o ner skog do ma. Ciq ovih su sre ta je afir ma ci ja va tro ga snih dru {ta va, ali i de mon stra ci ja ve {ti na i sprem no sti da se sva ki za da tak uspe {no re a li zu je.

Na ovo go di {wo,j 32. po re du ma ni fe sta ci ji, ko ja je ima la i sve ~ar ki ka rak ter po {to do ma }in su sre ta, Do bro voq no va tro ga sno dru {tvo (DVD) iz Ru men ke obe le `a va 80 go di na po sto ja wa, u~e stvo va lo je pre ko 50 va tro ga sca iz va tro ga snih sa ve za No vi Sad, u ~i jem su sa sta vu su DVD Be ge ~a, Bu di sa ve, Ka }a, Pe tro va ra di na i Ru men ke, a u~e stvo va li su i va tro ga sci iz JGSP “No vi Sad” i “Nov ka be la”. Za tim tak mi ~i li su se va tro ga sci iz Ba ~a, Ba~ kog No vog Se la, Se len ~e, Ba~ ke Pa lan ke, Sil ba {a, De -

Fo to: S. [u {we vi}

ba ve ovim opa snim i hu ma nim po slom.

Na tak mi ~e wu je svo je ume }e po ka za lo pet `en skih, 13 mu {kih i dve ve te ran ske eki pe, a oni su ima li ne ko li ko ka te go ri ja u ko ji ma su po ka za li svo je ume }e. Nad me ta li su se i pi o ni ri, se dam eki pa de voj ~i ca i

po je di ni gra |a ni bi li oku pa ni s vo dom, a naj go re su pro {li na ~el nik Upra ve za van red ne si tu a ci je Bo {ko Pi li po vi} i fo to re por ter “Dnev ni ka” Slo bo dan [u {we vi}.

Iako ra de u iz u zet no te {kim uslo vi ma, u ve }i ni slu ~a je va sa opre mom ko ja je uve -

{to je na ovo go di {woj ma ni fe sta ci ji u Ru men ki u~e stvo vao ve li ki broj mla dih qu di, ko ji su svo jim ume }em odu {e vi li sta ri je ko le ge.

Maj ski su sre ti va tro ga sa ca usta no vqe ni su po sle ve li kog po `a ra u fa bri ci te pi ha “Sin te lon” u Ba~ koj Pa lan ci,

12 eki pa de ~a ka, ko ji su svo je za dat ke oba vqa li kao pra vi ve li ki pro fe si o nal ci.

Iako je vre me bi lo ve o ma lo {e, ve li ki broj me {ta na do {ao

li ko sprem na za za me nu, do bro voq na va tro ga sna dru {tva i da qe op sta ju za hva qu ju }i vr hun skoj ob u ~e no sti, ume }u, oni uspe {no oba vqa ju ovaj hu ma ni

u ~i jem ga {e wu su u~e stvo va le va tro ga sne je di ni ce iz osam op {ti na, Ba ~a, Ba~ ke Pa lan ke, Ba~ kog Pe tro va ca, Be o ~i na, No vog Sa da, Oxa ka, [i da i Vu ko va ra.

Tra di ci ja se na sta vi la, ali se su sre ti sva ke go di ne odr `a va ju u dru goj op {ti ni.

- O spret no sti i br zi ni od lu ~u ju se kun de. Re kord do sa da je po sta vqa we je di ni ce i uki da we me te za 17 se kun di, re kla je za “Dnev nik” Qu bi ca Kr wa i} iz Va tro ga snog sa ve za gra da No vog Sa da.

Q. Nato{evi}

V remeploV

Pro sla va kru ni sa wa bri tan skih vla da ra U dvo ra ni Ban ske upra ve u No vom Sa du 14. ma ja 1937. sve ~a nom aka de mi jom i pra te }im kul tur nim pro gra mom za vr {e na je pro sla va kru ni sa wa bri tan skog vla da ju }eg pa ra, kra qa \or |a {e stog i kra qi ce Eli za be te. Pro sla vu je pri re dio no vo sad ski An glo - ame ri~ ko - ju go slo ven ski klub ko ji je ve} pet go di na znat no do pri no sio upo zna va wu i zbli `a va wu Ju go sla vi je i Bri tan skog car stva. U uvod nom bla go da re wu, mo li tve su ~i ta li pra vo slav ni pa roh, ra bin, evan -

ge li sti~ ki pa stor i sve {te nik sta ro ka to li~ ke cr kve, ko ji je jo{ is ta kao i bli skost we go ve cr kve sa en gle skom an gli kan skom cr kvom.

N. C.

spo to va, Piv ni ca, Ba~ kog Pe trov ca, Be o ~i na i Ra kov ca. Na Su sre ti ma se iz vo de br ze va tro ga sne ve `be na va tro ga snim vo zi li ma (od ra sli) i na bren ta ~i (de ca).

Zbog svo je ve {ti ne, sprem no sti hra bro sti, po `r tvo va no sti i tru da ko ji ula `u u po sao ko ji oba vqa ju ovi qu di za slu `u ju po {to va we. Sa va tro ga sci ma se gra |a ni ose }a ju si gur ni je i bez bed ni je, a sve ono {to ra de je za do bro bit dru {tva i tre ba da bu de in spi ra ci ja za sve ko ji po `e le da se

Hlad no i ki {o vi to vre me ni je ome lo va tro ga sce da po ka `u svo je ume }e je da bo dri ove hra bre qu de, a da se ni kad ne zna {ta mo `e da kre ne po “zlu” go vo ri i si tu a- ci ja da se u jed nom mo men tu cre vo pod mla zim otvo ri lo, te su

po sao {ti te }i `i vo te qu di, ma te ri jal na i kul tur na do bra i `i vot nu sre di nu. Da }e do bro voq na va tro ga sna dru {tva i da qe op sta ja ti, po ka zu je i to

c m y

8

ponedeqak14.maj2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Bli zan ci sti gli u pet po ro di ca Blizanci Alek san dar i An ka - Danijele Qubi{i} i Sla|ana Risti}a, Le na i Mla den - Du{anke Savanovi} i Igora Pe{i}a, Du {an i Ste fan - Ivane i Sr|ana Ercega, La zar i Stra hi wa - Julijane Surop i Luke Bijeli}a, Vuk i Ana - Svetlane Debeqa~ki-Ali} i Vojkana Ali}a.

Devoj~ice Sa ra - Adrijane i Darka Sabova, Ka ta ri na Aleksandre i Bojana \uki}a, Mi li ca - Aleksandre Uvali} i Igora Banduke, An drea - Ane i Bojana Rabota, Lu na Pa u li na - Ane Ja{kove i Damira Palu{kaja, Mi li ca - Anete i ^edomira Lalovi}a, Da ri ja - Biqane i Borisa Miloradova, Te o do ra Biqane i Dra`ena \ur|i}a, Mi li ca - Biqane i Milutina Jaji}a, Ha na - Biqane i Perdraga Kanazira, Fi li pa - Bjanke i Oskara Suroka, Bjan ka Bo`ane i Bojana Radmana, Iva na - Bojane i Dragana Mo{mondora, He le na - Branislave i Darka Jovanovi}a, Ja wa - Verice Kozarev-Klari} i Maria Klari}a, Una - Vesne i Dejana Jovanova, Ana sta si ja - Vesne i Joce Radua, Ena - Vesne i Miroslava Vuki}evi}a, Na ta li ja - Vesne i Radomira [urlana, Mi o na - Vesne Jovi} \or|i} i Dejana \or|i}a, Dra ga na - Vesne Radosavqevi} i Dragoquba Topi}a, An drea - Gordane i Dejana Vukobratovi}a, Ha na - Divne i Bo`idara Vujanovi}a, Je le na Dragane i Milenka \akovi}a, Te o do ra - Dragane Lakato{ i Marka Mili~i}a, Te o do ra - Dragice i Milorada Kosi}a, Mi li ca - Du{ice i Dejana Isakova, Mi na - Du{ice i Marka Milosavqevi}a, Ka ta ri na - Du{ice i Sawina Milovi}a, Ana - Eme i Branislava Poli}a, Ade li na – Emine i Damira [aprancija, Te o do ra - @ivane i Aleksandra Obrenovi}a, Sa ra - Ivane i Alekse Todorovi}a, Du wa - Ivane i Dra{ka Nedimovi}a, Ta ra - Ivane i Jovana Milo{eva, Awa - Ivane i Sergeja Je~menice, Le on ti na - Ivane Kova~ i [andora Vidaka,

Mir ja na - Jadranke i Danila Bjelorgli}a, Du wa Jelene i Aleksandra Vidi}a, Ka ta ri na - Jelene i Aleksandra ^ipli}a, Mir na – Jelene i Borisa Popovi}a, Ana sta si ja - Jelene i Dejana Prola, Te o do ra - Jelene i Du{ana Male{evi}a, La ra - Jelene i Predraga Teki}a, Le na - Jelene Radovanov i Petra Rado{evi}a, Lo la - Jelene Stoj~i} i Milo{a Male{evi}a, Kla ra – Libu{e i Branislava Kokaveca, Je le na - Qube i Sr|ana Vidovi}a, Du wa - Maje Jovanovi} i Slobodana Trifunovi}a, Eka ta ri na - Marice Velemir i Dejana \ilasa, Mi li ca - Milane i Dragana Smoqanski, Bran ki ca - Milane i @ike Tamajke, Sa ra - Milene i Dragana Luki}a, Ana - Milijane i Vlatka Tarbuka, An |e la Milice i Ivana Pilipovi}a, De ja na - Mirjane i Dejana Keglovi}a, Ana sta si ja - Mirjane i Milorada Kova~a, Len ka – Mirjane i Nenada Kosti}a, Du wa – Nata{e i Dejana Despotova, Te o do ra - Nevene i Dejana Konstandina, Sa ra - Nikoline i Radmila Svrdlina, Mi la na - Nikoline i Slavoquba Bandulaje, So fi ja - Olge i Mirka Milo{evi}a, Ni na - Ru`ice i Janka Macaka, He le na - Sabine Lakato{, Je le na - Sawe i Dalibora Mi}i}a, Na |a - Sawe Mari} i Josipa Dragi}evi}a, Ra ma ja na - Senade Selimi i Arhana Alijia, Ma {a - Sla|ane i Dejana Solda, Da ni je la - Stevanke Vidakov i Manojla Nikoli}a, Ines - Suzane i Hasidina Alije, Ka li na - Tatjane i Stevana Nastoski, Ta tja na - Tijane i Davora Tipure, Du wa - Tijane i @arka Popadi}a.

Ven~ani Ma mu di ja Be ri {a i Bra ni mir Osma no vi}, Va ne sa Uba vin i Sr |an Kri vo {i ja, Iva na Ba lu no vi} i Slo bo dan Bo go je vi}, Bi qa na Pan ti} i Ra do slav Pi qa, Je le na Ro mi} i Ivan Ga fur, Qi qa na Tu ca kov i Stef ~e Ja ki mov, Sa wa Jo {e vi} i Mir ko Su bo ti}, Qu bin ka \a ~i} i De jan Je~ me ni ca, Je le na Ra din i Bo jan Ba ji}, Sa wa Ma lo ba bi} i @ar ko @iv ko vi}, @eq ka Bo lo ban i Dra gan Mom ~i lo vi}, Ta ma ra Ma to vi} i Bo jan Mar ja nov, Je le na Pa pi} i Bra ni mir ]ur ~i ja, Ta tja na Kr li} i Dra gan @iv ko vi}, @e qa na Tri fu no vi} i Slo bo dan [e bez, Gor da na To mi} i Igor Mar ku {i}, Jo va na Vi da ri} i Grejm Yon Mor ton, San dra Ker kez i Sa mir Ba ra kat, Ta ma ra Ga vri lo vi} i De jan Me di}, Mi li ca Mu ti} i Ne ma wa Pe pi}, Ol ga Bo ro ta i Dra gan Go ve da ri ca, Mi li ca In |i} i Du {an Pre le vi}, Ta tja na Ra do sa vqev i Ivor Miq ko vi}, Ta ma ra Mi qa to vi} i Alek san dar Sto ja no vi}, Bo ja na Pe tro vi} i Ivan Va si}, Sa wa Iko ni} i Mi o drag Jo va no vi}, Dra gi ca ^u de i Alek san dar [e }e rov.

Ta­ta­@eq­ko,­ma­ma­Du­wa­i­ma­la­Sve­tla­na­Mr­|i}

De~aci Da mjan - Gabriele i Sini{e Trkuqe, Di mi tri je - Aleksandre i Strahiwe Terzi}a, Oli ver - Angeline Sre}kov i Mi{e Jovanovi}, Mi lan - Biqane i Nikole Mladenovi}a, No vak Biqane i Sa{e Vuleti}a, Di mi tri je - Bojane i Gojka Vla{ki, Fi lip - Verice i Slobodana Jo{i}a, Bo jan - Vesne i Jovana Isakova, Da rio Dajane i Miroslava Kolara, Bog dan - Dragane i Igora [u{kala, Ma tia - Emilije Kolarski i Vladimira Stani}a, Ko nor - Estere i Dejana Bekvalca, Pa vle - Zorice i Borislava Zeremskog, Mir ko - Zorice Flori} ^anadanovi} i Vladimira ^adanovi}a, Ste fan - Ivane i Darka Balinovi}a, Lu ka - Ivane Muni{i} Jovanovi} i Dragana Jovanovi}a, Vu ka {in - Jasmine i Miodraga Berbera, Ste fan - Jelene i Dejana Jefteni}a, Mi lan - Jelene i Dejana [a{i}a, Vuk - Jovane i Vladimira Peri}a, Flo rian – Karoline i Sabol~a Fajke, Fi lip - Ka}e i Aleksandra Ostoji}a, Lu ka - Kristine Gluvai} i Qubomira Mitrovi}a, Mi lan - Qubice Vukas i Zorana [esto, Ma te ja - Marije i Slavka ]upa, Du {an - Marije ^i~urak i Maria ^in~urka, Ko sta - Marijane i Adrijana Bandu, Vla di mir -

Marine i Miroslava Krasi}a, Lu ka - Melinde i Bojana Spasojevi}a, Alek sa - Milane Kruq Peri} i Bojana Peri}a, La zar - Milice Zari} i Gorana Alasova, Ivi ca - Milke i Milomira Feratovi}, Ga vri lo - Mire i Zorana [akote, La zar - Mirele i Milo{a Popovi}a, Da mjan Mirjane i Predraga Po~u~e, Ste fan - Nade i Daria Momi}a, Ema nuel - Nadice Faude i A{medina Ametija, Ste fan - Nata{e i Davida Babi}a, Vuk - Nata{e i \or|a Milosavqei}a, Ni ko la - Nede i Lazara Niki}a, Lu ka - Nikoline i Milana Mihajlovi}a, Sr |an - Sabine i Dejana Mr|enovi}a, Ne ma wa - Sandre i Darka Trivunovi}a, Ni ko la - Svetlane i Predraga Ivkovi}a, Mi lan - Slobodanke i Steve Grubi}a, Mi haj lo - Slobodanke i Radivoja Vajagi}a, Alek sa - Sne`ane i Branislava Dimitrijevi}a, \or |e - Sretine i \ure Dragi~evi}a, Jo van Suzane Stoj{i}, De nis - Sun~ice i Habita Koske, Mi haj lo - Tamare i Gorana Terzije, \or |e - Tawe i Pavla Vuletina, Du {an- Tatjane \uri}-Jerkovi} i Bojana Jerkovi}a, Ste fan - Tatjane i Bobana Kri{anovi}a, Ko sta - Tijane Cvijovi} Saka~ i Miroslava Saka~a.

Umrli

­Bi­qa­na­La­ki­}e­vi}­i­Alek­san­dar­Vu­ko­je­vi}

Marin Jeger (1941), Slobodan Jeleni} (1951), Du{an Jovi} (1919), Du{an ]ur~i} (1922), Nada Ak{amovi} ro|. Popovicki (1922), Ana Aleksander (1930), Spasenka Andri} ro|. Rajkov (1939), Vera Andri~ek ro|. Pujin (1935), @ivka Baj~i ro|. Arsi} (1947), Milorad Beloci} (1937), Radomir Bire{ (1965), Katica Boji} ro|. Feher (1946), Natalija Bojovi} ro|. A{anin (1933), Qubica Bogunovi} ro|. Li~ina (1946), Valerija Veka{ (1939), @ivojin Vladulovi} (1924), Aleksandar Gajin (1988), Antal Galko (1928), Zorka Galovi} ro|. Vru}ini} (1927), Ana Dudvarski ro|. Til (1927), Dragan Karan (1930), Vida Kojadinovi} ro|. Popovi} (1941), [andor Kozma (1933), Desanka Koler ro|. Mati} (1951), Ranka Krsti} ro|. Daki} (1956), @ivko Luki} (1924), Jelena Maglovski ro|. Miklu{ (1945), Radmila Mari} ro|. Stra`in (1919), Verica Marinkov ro|. Kva{~ev (1934), Milovan Marinkovi} (1934), Milovan Marinkovi} (1934), Milka Miqkovi} ro|. Kraguqac (1941), Radojka Milenkovi} ro|. Rajakov (1923), Movo Miri} (1941), Leonida Nikitovi} ro|. Radin (1916), Katica Nikoli} ro|. Kolompar (1930), Milica Panteli} ro|. Maxarev (1949), Vladimir Papi} (1928), Mara Perdan ro|. Daki} (1933), Dragoqub Peskarov (1936), Qiqana Petkovi} (1999), Borislav Pilipovi} (1946), Stana Popovi} ro|. Radosavqevi} (1922), Gospava Pua~a ro|. Jawi} (1934), Jovanka Purti} ro|. Krneti} (1942), Radosav Radoje-

vi} (1942), Mara Radovi} ro|. Baburski (1932), Milivoj Raki} (1932), Danica Ra~ovi} ro|. Kori}anac (1923), Mihailo Rni} (1948), Sima Roksandi} (1923), Kata Simi} ro|. Bege~ki (1931), \uka Simixija ro|. Hajder (1936), Gordana Smiqani} ro|. Radoj~i} (1961), Bogosav Stevanovi} (1927), Vuk Stelki} (2009), Zdravko Stojanovi} (1927), Novak Subi} (1928), Zorka Tomi} ro|. Belenzada (1923), Danka Trifunovi} ro|.

Ili} (1927), Koviqka Trkuqa ro|. ]u}uz (1938), Milena Hubani} ro|. Milutinovi} (1935), Milo{ ^avi} (1938), Vinko ^a~i} (1933), Gizela [alanki ro|. Deslop (1933), Vidosava [imi} ro|. Grli} (1932), Svetislav [imi~i} (1937), Slobodanka [krbi} ro|. Mi}i} (1964), Olga [ulder Tama{i ro|. Bognar (1925), Quban Kli~kovi} (1923), Vera Ukropina ro|. Da~i} (1933), Qubi{a Babi} (1927), Lucija [ulen~enko ro|. Ore~ (1930), Savka Jer~evi} ro|. Radosavqevi} (1926), Radoslav Jovanovi} (1950), Nenad \eli} (1953), Jelica Be`i} (1930), Milorad Vukoslavovi} (1958), Jelena @i`akov ro|. \ur|evi} (1936), Uro{ Igwi} (1946), Du{an Kuzmanovi} (1953), Jovan Kuru{i} (1936), Du{an Marjanovi} (1939), Radovan Mari} (1938), Mirko Marinkovi} (1954), Stevo Mili}evi} (1926), Grozda Ninkovi} ro|. Ninkovi} (1926), Mileva Numan ro|. Mikin (1929), Zoran Rajakovac (1949), Julka Roksandi} ro|.

Petrovi} (1930), Tomo Uli}evi} (1926), @ivojin Cvjeti}anin (1934), Dane [epa (1932).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

GIMNAZIJA „SVETOZAR MARKOVI]” ORGANIZUJE ZANIMQIVA PREDAVAWA

ponedeqak14.maj2012.

9

I KU]NI QUBIMCI OPTERE]UJU KU]NI BUYET

Uz „[ko lu ro di teq stva” sve je lak {e Glo da ri ide al na op ci ja

Gim na zi ja „Sve to zar Mar ko vi}” po red re dov ne na sta ve i van {kol skih ak tiv no sti za u~e ni ke ve} ~e ti ri go di ne or ga ni zu je i pre da va wa za ro di te qe u okvi ru pro jek ta „[ko la ro di teq stva”.

Na pre da va wi ma se ob ra |u ju raz li ~i te te me ko je mo gu po mo }i ro di te qi ma da bo qe raz u me ju po tre be svog de te ta. „[ko la ro di teq stva” pred sta vqa je dan cu klus pre da va wa ko ja su te mat ski in te re sant na ro di te qi ma na {ih u~e ni ka. re kla je di rek tor ka Gim na zi je Ta tja na

Vu ka di no vi}. - Ide ja je na sta la jer smo pri me ti li da su da nas na pu {te ni ne ki tra di ci o nal ni obra sci po na {a wa ro di te qa i ostao je je dan pra zan pro stor pre pun di le ma o to me ko ji je is pra van i pod sti ca jan stav ko ji oni tre ba da za u zmu, da bi se de te raz vi lo na naj bo qi mo gu }i na ~in. Uti caj {ko le i po ro di ce mo ra bi ti usa gla {en, jer }e ta ko de ca pre usvo ji ti is prav ne sta vo ve i zdra ve na vi ke.

Na pre da va wi ma se ob ra |u ju naj ra zli ~i ti je te me kao {to su

pro blem nar ko ma ni je, za vi sno sti od in ter ne ta, od go vr nost ro di te qa za uspeh u~e ni ka, zdra vqe i mno ge dru ge. [kol ski psi ho log Qi qa na Ara |an ski Raj kov ka `e da su pre da va wa in ter ak tiv nog ti pa i da {ko la sa ra |u je sa grad skim usta no va ma ko je se ba ve pro ble mi ma vas pi ta va wa ado le sce na ta.

- Ro di te qi ak tiv no u~e stvu ju u stva ra wu pro gra ma. Za jed no sa wi ma od re |u je mo te me ko je su nam zna ~aj ne i on da zo ve mo u go ste stru~ na li ca ko ja bi vo le li da ~u je mo. Naj ~e {}e su to qu di

iz sa ve to va li {ta za mla de. Po ne kad i sa mi ro di te qi vo de pre da va wa i uvek na kra ju me |u sob no raz me wu ju is ku stva. Pre da va wa se odr `a va ju ot pri li ke jed nom u dva me se ca, {to ni je op te re }u ju }e za ro di te qe - ka `e Qi qa na Ara |an ski - Raj kov i do da je da je da nas ve o ma bit no da {ko la pa ra lel no ra di i sa ro di te qi ma na raz vi ja wu wi ho vog sta va pre ma de ci jer mno gi pro ble mi u {ko li na sta ju upra vo zbog to ga {to ti me |u sob ni od no si ni su do voq no usa gla {e ni.

I. Jovanovi}

GRADSKE TAKSE PREVISOKE ZA URE\IVAWE ZGRADA

Ob u sta vqe na iz grad wa ko sih kro vo va Ma da u No vom Sa du ima oko 800 obje ka ta sa rav nim kro vom, ko ji pred sta vqa ju pra vu no} nu mo ru za sta na re, JKP „Stan” mo rao je da ob u sta vi iz grad wu ko sih kro vo va zbog pre vi so kih grad skih i re pu bli~ kih tak si. Ka ko ka `e di rek tor ovog pred u ze }a Raj ko Boj ~i}

tro {ko vi adap ta ci je rav nih kro vo va bi li bi pre ve li ki jer bi iz gard wa kro va za 400 kva drat nih me ta ra stam be nog pro sto ra iz no si la vi {e od pet mi li o na di na ra.

-Na {a ko na~ na ra ~u ni ca po ka zu je da bi sa mo pro iz vod na ce na

kva drat nog me tra no vog sta na bi la 860 evra, {to bi „Stan” od ve lo u gu bit ke jer ne bi bi lo ni mi ni mal ne za ra de. Vi so ki tro {ko vi po sle di ca su vi so kih tak si za grad sko gra |e vin sko ze mqi {te i na kna de za sklo ni {ta - ka zao je Boj ~i}.

Do dao je da pred u ze }e ni je mo glo da se uklo pi u pla ni ra nu pro iz vod nu ce nu od 670 evra po kva dra tu, od no sno ko na~ nu od 750 evra, sa ko jom bi se iza {lo pred po ten ci jal ne kup ce.

Na po me nuo je da su u pi ta wu bi li sta no vi ko je bi ku po va li mla di na u~ ni ci, spor ti sti i vi {e~ la ne po ro di ce, Fo to:F.Ba ki} pri ~e mu bi pred u ze }e ostva ri lo mi ni mal ni pro fit.

- Da bi se pro gram na sta vio, mo ra da se pro me ni re gu la ti va i uve du sti mu la tiv ne me re za in ve sti to re. Na grad skom ni vou mo ra da se do ne se od lu ka o na kna di za

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (13.50), „Ma~ak u ~izmama” (16), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (12.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.10), „Loraks” (13.45, 15.45), „Ogledalce, ogledalce” (14.10, 16.10), „igre gladi” (17.30), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (18.05, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20.15), „klip” (20.05), „Bojni brod” (17.45, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Lok aut” (22), „Osvetnici” (14, 16.50, 17, 19.30, 20, 22.10, 22.45), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski karlovci, karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, vase Staji}a 1: stalna postavka;

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni Je li ca Bran ka Sli va (1953) u 10.30 ~a so va, Mi lan Ob ra da Ke ~a (1922) u 11.15, Vla di mir Qu bo mi ra De le ti} (1934) ur na u 12, Ka ta ri na Jo va na Pro boj ~e vi} (1926) u 12.45, Ra do van Dra ga Pe tro vi} (1954) u 13.30, Jo van ka Mi la na To kin (1925) u 14.15, Pe tar Mi haj la Vu ko ti} (1912) u 15 i Ja no{ Pe te ra Le to nai (1941) u 15.45 ~a so va.

Na Al ma {kom gro bqu bi }e sa hra we na Sne `a na To do ra Pe {kan (1955) u 13 ~a so va. Na cen tral nom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra wen @i vo jin Sve to za ra Vla du lo vi} (1924) ur na u 11 ~a so va.

grad sko ze mqi {te ko ja bi se od no si la sa mo na na do grad wu rav nih kro vo va. Mo ra ju se iz me ni ti za kon ski pro pi si ko ji na la `u da je in ve sti tor du `an da pla ti dva od sto od vre do sti gra |e vin skih ra do va za JP „Sklo ni {ta”- ob ja snio je di rek tor „Sta na” Boj ~i}.

Pre ma we go vim re ~i ma, ko si krov je sa mo vrh le de nog bre ga jer se mo ra ju ure |i va ti i fa sa -

te go ri ja ma A, B i C, gde C pred sta vqa naj ni `u pri hva tqi vu ka te go ri ju. Svi objek ti ko ji ma }e bi ti do de qe na ni `a ka te go ri ja, sma tra }e se ener get ski ne e fi ka snim objek ti ma, {to }e ima ti uti ca ja na for mi ra we ce ne sta no va u bu du} no sti. Boj ~i} je upo zo rio da }e se u zgra da ma ob ra ~u na va ti po tro {e na ener gi ja i da ener get ski

Zakon vezao ruke investitorima Za kon o van red nim si tu a ci ja ma pred vi |a da in ve sti to ri mo ra ju da pla te dva od sto od vre do sti gra |e visnkih ra do va JP „Sklo ni {ta”. Ru ko vo di lac no vo sad ske po slov ni ce ove fir me Spa so je Se ku li} ka zao je da su to dr `av ni pro pi si i da se si tu a ci ja ne mo `e me wa ti.

-To je nak nad dr `a vi ko ja se bri ne o sklo ni {ti ma i od tih sred sta va }e se ka sni je pro {i ri va ti ka pa ci te ti tih sklo ni {ta.

Do gra wom se po ve }a va broj sta na ra u zgra di, a sklo ni {ta imau svo je li mi te- re kao je Se ku li}. de i uve sti no va ter mo i zo la ci ja, ugra di ti lif to vi, ob no vi ti si stem gre ja wa, kao i ka na li za ci o na i vo do vod na mre `a. Sve to se mo ra re gu li sa ti jer }e od 1. ok to bra sve zgra de mo ra ti da ima ju ener get ski pa so{, u ko jem }e pi sa ti ka te go ri ja ener get ske efi ka sno sti. Ener get ska efi ka snost obe le `a va }e se ka -

ne e fi ka sni objek ti mo gu u}i u blok ta ri fu, ko ja }e bi ti ve o ma sku pa.

- Po en ta je da zgra du u~i ni mo go to vo no vom, sre di mo je ta ko da bu de du go ve~ na i kva li tet na i ti me u~i ni mo `i vot we nim sta na ri ma bo qim i kva li tet ni jim - za kqu ~io je Raj ko Boj A. Jerini} ~i}.

stor u svom do mu, glo da ri su ide a lan iz bor. Mor ski pra si }i, hr~ ci i ze ~e vi mo gu se pro na }i u go to vo sva kom pet {o pu, dok se ~in ~i le, de gu ji ili le te }e ve ve ri ce ve} te `e na la ze i ko {ta ju vi {e od tra di ci o nal nih qu bi ma ca. Iako se pri li kom ku po vi ne raz li ku ju po ce ni, odr `a va we im je ve o ma sli~ no i pri stu pa~ no sva kom xe pu. Pi qe vi na iz no si od 50 do 200 di na ra, za vi sno od ko li ~i ne. Hra na za

mor ske pra si }e i hr~ ke se mo `e na }i i za 60 di na ra, dok je za ma lo eg zo ti~ ni je `i vo ti wi ce sku pqa, ta ko za le te }u ve ve ri cu ko {ta 250 di na ra, a za ~in ~i lu 500 di na ra.

Ovo je sa mo deo tro {o va, ko ji ma va qa do da ti i one za ~et ke, po su de za hra nu, igra~ ke za zu be, ka i {e ve, po vo ce, pro stir ke, ka ve ze ili te ra ri ju me za glo da re i hi qa de sit ni ca ko je se pri li kom po se te pet {o pu ~i ne ta ko neo p hod nim. Da qu bim ci ni su jef ti ni za odr `a va we, zna sva ki od go vor ni vla snik, ali je ta ko |e i sve stan ~i we ni ce da }e od svog me zim ca uvek ima ti bez u slov nu qu bav i ver nog dru ga ra.

A. Varga

VODI^

tELEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Sva ki qu bi teq `i vo ti wa pre ne go {to u svoj `i vot uve de ma log kr zne nog ili per na tog stvo ra, mo ra bi ti sve stan da `i vo ti we ne mo gu da `i ve od qu ba vi. Ku po vi na ku} nog qu bim ca je sa mo po ~et ni tro {ak, dok za we go vo odr `a va we sva kog me se ca iz bu xe ta od le ti od re |e na su ma nov ca.

Sva ki po ~e tak je naj te `i, a u slu ~a ju ku} nog qu bim ca, i naj sku pqi. Ku ~i }i u pr vim me se ci ma mo ra ju tri pu ta da pri me vak ci nu, od ko jih sva ka ko {ta od 1.000 do 1.500 di na ra. Vak ci na pro tiv be sni la, ko ja se da je jed nom go di {we, iz no si kod no vo sad skih ve te ri na ra od 800 do 1.000 di na ra, dok je ~i po va we qu bim ca oko 800 di na ra. Ce na hra ne za pse ve o ma va ri ra u od no su na ko li ~i nu i kva li tet. Kon zer ve se mo gu na }i ve} za 50 di na ra, a ce na im se kre }e do 250 di na ra. Gra nu le u ma lim pa ko va wi ma ko {ta ju 80 di na ra, dok ve li ko pa ko va we od 15 ki lo gra ma do sti `e ce nu i do 4.000 di na ra.

Slat ki {i, na me we ni po seb no psi ma, od li ~an su na ~in da se qu bi mac po hva li ili dre si ra. Ne ma tog psa ko ji ne vo li da je de i ne }e ura di ti sve ka ko bi osvo jio taj ma li ko mad po sla sti ce. U sva kom pet {o pu se na ka si mo gu na }i kek si }i u ra znim ob li ci ma, ko ji ko {ta ju od je dan do 10 di na ra.

Qu bi te qi ma ~a ka svog me zim ca mo ra ju od ve sti na vak ci nu pro tiv za ra znih bo le sti, ko ja ko {ta oko 1.200 di na ra. Hra na za ma~ ke u vi du gra nu la ko {ta od 40 di na ra do 3.000, dok ke si ce ta ko zva ne „vla `ne” hra ne iz no se od 20 do 300 di na ra.

Za oso be ko je vo le vi {e ma le `i vo ti we ili ne ma ju ve li ki pro -

420-374

ZDRAVStVEnA SLU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ponedeqak14.maj2012.

c m y

10

dnevnik

„Dnevn i k o v a” gal er i j a m a l ih mat ur an at a

S

a `e qom da ovo go di {wim osma ci ma po mog ne da im osmo go di {we dru `e we osta ne za u vek sjaj na per la u ni ski se }a wa, „Dnev nik” sva kog da na osim ne de qe ob ja vquje za jed ni~ ke fo to gra fi je ma lih ma tu ra na ta iz {ko la sa te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca.

U „Dnev ni ko voj” ga le ri ji ma lih ma tu ra na ta pred sta vi }e mo svih 3.240 ma lih ma tu ra na ta iz No vog Sa da i se la ko ja pri pa da ju Gra du, kao i 76 ma tu ra na ta iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu ma lo ma tu rant sku ga le ri ju sli ke 141 ode qe wa iz 35 osnov nih {ko la, u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, slo va~ kom i ma |ar skom je zi ku.

Osnov na {ko la „Milo{ Crwanski”, Novi Sad

VI II 1

VI II 2

VI II 3

VI II 4

Osnov na {ko la „Jo`ef Atila”, Novi Sad

VI II a

Su tra: O[ „Jo`ef Atila” i O[ „Petefi [andor”, Novi Sad

VI II b

vojvodina

dnevnik

11

НЕСКЛАД У ПЕДАГОШКОМ КАДРУ У АПАТИНУ

КЊИГЕ ЗА ТРИ ХИЉАДЕ ПРЕДШКОЛАЦА У ЈУЖНОБАЧКОМ ОКРУГУ

Дечја права у слици и стиху БАЧКИ ПЕТРОВАЦ: Поподсекретар за крајински здравство, социјалну политику и демографију Новка Мојић посетила је Предшколску установу „Вчиелка” („Пчелица”) у Бачком Петровцу, где се састала са директорима предшколских установа Јужно-бачког округа и уручила им књиге „Дете има право да зна своја

ponedeqak14.maj2012.

Према речима Новке Мојић, Предшколска установа у Бачком Петровцу је на завидном, европском нивоу, како по свом изгледу, опремљености и чистоћи, тако и по залагању директорке и колектива.

- Влада Војводине је још 2006. године помогла изградњу објекта предшколске установе у Бачком Петровцу, захваљујући, између

Вишак учитеља, мањак математичара АПАТИН: На Заводу за запошљавање у Апатину највише је учитеља, васпитача, струковних економиста шестог степена, али нема математичара, физичара и професора енглеског језика. Несклад у структури педагошког кадра настао је школовањем великог броја младих Апатинаца на Учитељском факултету у оближњем Сомбору, с обзиром на то да родитељи немају довољно новца да им омогуће студије у Новом Саду или Београду. Тако данас није неуобичајено у Апатину наићи на продавачицу са дипломом Учитељског факултета. Бранка Драгаш, није могла у Нови Сад где је желела да студира право, била је одличан студент Учитељског факултета, али, ка-

ко сама каже, ни после десет година од дипломирања није успела да стекне ни дан стажа у учионици, па губи сваку наду да ће радити посао за који се школовала. Они који могу да студирају у великим центрима, углавном тамо остају, а у Апатин долазе млади из свих крајева Србије у потрази за послом, па је већина школа углавном решила проблем наставног кадра. У Машинској школи тврде да у овој школској години нису имали проблема са стручним наставним кадром.

-У потрази за послом млади нам долазе чак са магистратуром из већих градова што донедавно није био случај - каже Милорад Јелача, директор ове школе.

У Гимназији и Стручној дрвопрерађивачкој школи, које се налазе у истој згради, наставу општеобразовних предмета изводи исти професорски кадар. За сада сви су предмети стручно покривени, али ускоро би могао да се појави недостатак математичара и професора енглеског, јер одлазе у пензију, а на бироу их нема, каже Милован Блануша, директор Дрвопрерађивачке школе. У највећој основној школи „Жарко Зрењанин“ кажу да се мањкови и вишкови појединих профила утврђују на крају школске године те да су они проблем професора физике решили, али не и математике.

- Дешава се да учитељице успешно завршавају физику, да

проблем појединих наставника решавамо и флуктуацијом, јер они долазе из мањих у нашу школу. Крајем маја ће се утврдити укупне потребе за наставним кадром - каже Нада Здравковић, директорка школе. У музичкој школи „Стеван Христић“ недостаје професор гитаре, пијаниста и корепетитор, док су остале недостајуће наставнике хармонике, солфеђа, гитаре, решили кадровима са стране.

- Од седам донедавно недостајућих профила музичара расписивањем конкурса решили смо углавном проблем. Дошли су нам млади, талентовани музичари, од којих неки чак из Шапца - каже директор Ференц Ковач. Ј. Прелчец

МЕЂУНАРОДНО МУЗИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ У „ФАНТАСТУ” КОД БЕЧЕЈА

права”. Реч је о издању које уз адекватне илустрације у стиховима набраја и објашњава све чланове Конвенције о правима детета. Књига је штампана на свим језицима који су у службеној употреби на територији АП Војводине и ромском језику. Са територија општина Бач, Бачки Петровац, Бачка Паланка, Беочин, Врбас, Бечеј, Жабаљ, Темерин, Србобран и Тител, ову књигу добиће 3000 деце најстаријег предшколског узраста.

Боце с кисеоником у амбулантама ГЛОГОЊ: Здравствена станица у Глогоњу добила је систем за терапију кисеоником и резервну боцу. Истоветну опрему добиле су и амбуланте у Брестовцу, Старом Тамишу, затим Диспанзер за жене, Школски диспанзер и амбуланта у центру Панчева. Набавка шест боца са кисеоником и 15 резервних коштала је 450 хиљада динара. Терапија је важна у лечењу плућног едема, пулмологији, кардиологији, али и приликом тровања.

- Ми лекари ћемо бити сада спокојнији, а пацијенти мирнији - изјавила је др Мирела Петровић, из амбуланте у Глогоњу. У употреби су до скоро биле велике и тешке металне боце са кисеоником, које су често биле неисправне, сада ће терапија која се иначе даје у болници бити доступна и у домовима здравља. З. Дг.

осталог залагањима представника ове општине у Покрајини и моја жеља је да нам све установе у Војводини буду на овом нивоу. Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију и Влада Војводине залажу се за децу и то не само декларативно, већ кроз мере пронаталитетне политике, као што је суфинансирање боравка трећег и четвртог детета у предшколским установама и кроз друштвену бригу о деци - изјавила је Новка Мојић. В. Х.

У старом здању звуци нових талената

БЕЧЕЈ: Музичка школа „Петар Коњовић” први пут организује међународно музичко такмичење на којем ће ученици свирати на инструментима заступљеним у школи организатора: виолини, гитари, клавиру, хармоници и тамбури. Такмичење почиње данас и трајаће до 18. маја, а одржаће се у некадашњем дворцу Богдана Дунђерског, хотелу „Фантаст”. Котизација за сваког учесника износила је скромних 1.500 динара, а

жири, од којих ће један члан бити из иностранства, а остали ће бити бивши ученици наше школе који су сада реномирани музичари. Иначе, стижу нам гости из бројних градова Србије, али и из окружења Мађарске, Румуније и Хрватске. Биће то прави мали фестивал инструменталиста, који ће, верујемо, прерасти у традицију - рекла нам је директорка бечејске школе Тамара Крајтмар. Такмичарски део ће се одржати у великој свечаној сали

дворца, која је изузетно акустична и биће право уживање такмичарима да свирају и посетиоцима да слушају. Најуспешнији учесници такмичења по имену „Фантаст 2012.“ добиће пригодне награде, а специјалне награде намењене су најмлађем учеснику, затим професору који доведе највише ученика, и на крају школи која буде најмасовније заступљена на такмичењу. В. Ј.

СЕЋАЊЕ НА КЊИЖЕВНИКА ЈАНОША ХЕРЦЕГА

Награда Јожефу Богдану из Торде

СОМБОР: Поводом обележавања 103 године од рођења сомборског академика и књижевника Јаноша Херцега на његов гроб на Великом католичком гробљу положено је цвеће, а почаст сомборском и ве-

блиотека „Карло Бијелицки”, Демократска заједница војвођанских Мађара и Савез војвођанских Мађара. Након церемоније на гробљу у просторијама Џепног позоришта

БУ ДИ у Пан че ву ПАН ЧЕ ВО: Од 15. ма ја до 15. ју на би ће одр жа но 4. ме ђу на род но би је на ле умет нич ког деч јег из ра за (БУ ДИ) у ор га ни за ци ји Кул тур ног цен тра. По се ти о ци ће мо ћи да ви де де ла чи ји су ауто ри де ца и то у обла сти фил ма, по зо ри шта, ба ле та, му зи ке, као и из ло жбе. У окви ру по зо ри шног про гра ма на ви ше ло ка ци ја у Пан че ву би ће од и гран низ пред ста ва од ко јих су не ке по пут „О но та ма, Хен длу и ко ла чи ма” на ме ње не де ци уз ра ста из над се дам го ди на, док нај мла ђе оче ку ју лут кар ске адап та ци је бај ки „Нео бич на при ча о три пра се та” и „Цр вен ка па”. Осим по зо ри шних би ће и ба лет ских из вед би и то ан сам бла Срп ског на род ног по зо ри шта из Но вог Са да „Пи пи Ду га Ча ра па”. Из ло жба пла ка та чи ји су ауто ри сту ден ти Фа кул те та при ме ње них умет но сти у Бе о гра ду би ће у по став ци од 15. до 29. ма ја у фо а јеу Кул тур ног цен тра Пан че ва. Све ра ди о ни це су бес плат не, али је по треб но ре зер ви са ти уче шће што пре, јер је број ме ста огра ни чен. З. Дг.

пријавило се чак 217 такмичара. Најбројнији су пијанисти, јер су стигле 125 пријаве такмичара за свирање на клавиру које ће, због масовности, трајати два дана. Остали инструменти су заступљени у мањем броју и сваког дана ће бити други инструмент на репертоару. Виолиниста је 45, гитариста 16, хармоникаша 17 и тамбураша 14.

- У свакој категорији такмичаре ће оцењивати четворочлани

ликану мађарске књижевности и културе уопште у Војводини одали су Град Сомбор, Џепно позориште „Берта Ференц”, Мађарска грађанска касина, МКУД „Мориц Жигмонд” из Дорослова, Градска би-

„Берта Ференц” Јожеф Ј. Фекете објавио је име добитника књижевне награде „Јанош Херцег”.Она се додељује ауторима који кроз свој рад препознају и представљају особености регије у којој живе, у скла-

ду са филозофијом Јаноша Херцега. Једногласном одлуком жирија у саставу др Ержебет Чањи, Јожеф Ј. Фекете, Золтан Шандор и др Иштван Шилинг, књижевна награда „Херцег Јанош” Џепног позоришта „Берта Ференц” из Сомбора припала је песнику Јожефу Богдану, свештенику из Торде. У поезији Јожефа Богдана налазимо човека и Створитеља, свештеничку професију, породицу, народ и домовину у сликама сатканих од скептицизма, понизности, самоспознаје и самоироније. Налазимо грешност и опраштање. У његовим песмама ниједна реч није неутрална, свака преноси песниково запрепашћење и тензију његових живаца, наводи се у образложењу жирија. Поезија Јожефа Богдана везује се за регионализам, за доживљај сопствене околине, за хуманитет, за спознају прошлости и разумевање данашњице, за карактеристике дела Јаноша Херцега кроз директан доживљај народног живота и анализе сопствених дилема од којих је створио посебан тон у књижевности Мађара у Војводини, закључио је жири. М. Миљеновић

ЗАВРШЕН „НЕВЕНОВ” ФЕСТИВАЛ

Најбоља поетеса из Белог Потока

САВИНО СЕЛО: Традиционални „Невенов” фестивал деце песника одржан је протеклог викенда у Савином Селу. Жири на челу са песником Пером Зубцем одлучио је да прву награду за поезију додели Ани Мијајиловић, ученици седмог разреда Основне школе „Васа Чарапић” из Белог Потока. Прва награда за прозно стваралаштво „Никола Путић“ припала је Тамари Станковић, ученици осмог разреда исте школе. На овогодишњи Невенов фестивал, који траје пуне 24 године, пристигло је 567 радова и то 450 песама и 117 прича.

- Било је година када смо мислили да нећемо издржати, али

ипак последњих година све више деце учествује и то не само из наше земље већ и из Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске. Деца су врло даровита што се и понавља сваке године - рекао је Зубац. Овогодишњи фестивал отворио је председник општине Врбас др Жељко Видовић и похвалио организаторе фестивала, нагласивши да ниједан динар који је из општинског буџета издвојен за ову манифестацију није улудо потрошен. „Невенов” фестивал је начин да се деца упознају и друже и да им та познанства остану и касније, казао је Видовић. Добродошлицу свим присутним учесни-

цима и гостима фестивала пожелео је и председник Организационог одбора Невеновог фестивала деце песника Ново Ћулафић. На завршној манифестацији овогодишњег фестивала учествовало је 15 финалиста које је жири одабрао, а у оквиру Невеновог фестивала деце песника отворена је и изложба радова учесника Ликовне колоније „Триангл 2012”. Невенов фестивал деце песника настао је 1988. године. Духовни покретач ове својеврсне смотре лирског ставралаштва био је Никола Путић, дугогодишњи професор српског језика у овдашњој основној школи. М. Кк.

СВЕЧАНОСТ У СТАРОПАЗОВАЧКОМ ДОМУ ЗДРАВЉА

Медицинске сестре заслужују похвале

СТАРА ПАЗОВА: Медицинске сестре и техничари Дома здравља „Др Јован Јовановић Змај” који, прославили су по други пут светски дан медицинских сестара, 12. мај. Њих 170 чине половину овог великог колектива који покрива здравственом заштитом десет насеља старопазовачке општине. Била је ово прилика на подсећање на Флоренс Најтингел, као утемељивача ове хумане професије која се доказала у ратовима и у миру. Здравље је веће од свега осталог, здрав просјак је срећнији од болесног краља, цитирала је Шопенхауера главна медицинска сестра старопазовачког Дома здравља Слађана Грујић. Као иницијаторка обележавања овог датума она је захвалила на подршци директору др Жељку Катићу и руководству Дома здравља.

- Верујем да цео тим може да се развија и даље и прерасте оквире ове општине, а сви ви, медицинске сестре и теничари сте основни стубови функционисања сваке здравствене установе, па и Дома здравља у Старој Пазови-рекао је Катић. На скромној свечаности подељене су похвалнице „сестрама које су, међу вредним и мар-

љивим радницима ипак отишле корак даље”, како је речено у образложењу. Похвале су добиле Бојана Вукадиновић, Славица Војнић, Љиљана Младеновић, Ксенија Качар, Марица Пецић, Слађана Тукелић, Марија Фолћан, Весна Мрђић, Јасмина Ћурчин, Ана Улемек, Златуша Шипицки, Радмила Кујунџић, Наташа Утвић, Јармила Подлавицка, Добрица Борисављевић, Гордана Миљевић, Бранка Келић, Ана Барнак, и тимови Центра за хемодијализу и физиотерапију. На свечаности у част медицинских сестара наступио је Градски хор Стара Пазова. А. Мали

SAJAMSkA HROnikA

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

c m y

12

ХРОНИКА 79. МЕЂУНАРОДНОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ САЈМА У НОВОМ САДУ ДЕЛТА ЂЕНЕРАЛИ ОСИГУРАЊЕ – ГЕНЕРАЛНИ СПОНЗОР

Сајамске погодности за осигурање рода и стада Генерални спонзор Сајма, Делта Ђенерали Осигурање припремило је низ погодности за пољопривреднике, ратаре, воћаре и сточаре који се определе да путем осигурања финансијски заштите своју имовину и производњу. Друга највећа осигуравајућа компанија у Србији и један од лидера у осигурању привреде на нашем тржишту, за посетиоце Сајма и своје клијенте нуди погодности у погледу цене осигурања. У зависности од величине осигураних површина, претходно уговорених осигурања и уговореног трајања осигурања (вишегодишња осигурања) цене су ниже и до 20 одсто. Поред тога компанија омогућава плаћање премије у агро роковима, након завршетка жетве или бербе. Ако се пољопорвредни произвођач одлучи да премију плати одједном, добија попуст од 10 одсто, бесплатно

осигурање од незгоде и несрећног случаја за њега и чланове његове породице у трајању од годину дана. Компанија омогућава пољопривредницима осигурање производње од различитих тзв. стандардних ризика, али и једина у овом делу Европе у понуди има осигурање од суше и прекомерних падавина. Посетиоцима и излагачима ће свакако бити интересантан и јединствен производ на нашем тржишту, „Премиум осигурање животиња”, који покрива ризике несрећног случаја, болести и порођаја укључујући и болести настале услед недовољне и неправилне исхране животиња и болести законом обавезне за пријављивање, што је до сада било искључење по условима свих осигуравајућих кућа. Поред тога, Делта Ђенерали до краја маја одобрава 10 одсто

комерцијалног попуста за каско осигурање пољопривредне механизације. И ове године Делта Ђенерали са Банком Интеза омогућава плаћања премије осигурања путем повољних кредита. Субвенција Министарства пољопривреде (40 одсто премије осигурања) и попусти које одобрава Делта Ђенерали, појефтињују кредит до минималне каматне стопе. Сваког дана, на штанду компаније у Аули Новосадског сајма, стручњаци за различите области осигурања заинтересованим посетиоцима даваће свеобухватне информације о производима којима могу заштитити своје домаћинсто, економске објекте, залихе, механизацију, возила, као и о могућностима које пружају животно, здравствено и осигурање од незгоде и добровољни пензијски фонд.

НОВОСАДСКИ „ГРАНД М” НА САЈМУ

Фордова возила по шампионским ценама Међу бројним експонатима на Сајму ће бити и путничка и лака комерцијална возила „Форд”. Представља их новосадски „Гранд М”, продавац и сервисер возила ове познате марке. Аутомобили ће бити изложени на штанду компаније „Рес Трејд”, на којем ће заинтересовани моћи да добију све информације о техничким карактеристикама, перформансама, ценама и условима продаје. Сајам је идеална прилика да се по изузетним условима купи и кући одмах одвезе нови форд. Од 14. до 26. маја у продајној мрежи у Србији „Форд” спроводи продајну кампању „Акција без продужетака”, током које се будућим власницима нуди ограничена количина аутомобила ове марке по изузетно повољним, и до 5.000 евра нижим ценама. На тај начин „Форд” и његови продавци у Европи обележавају финале УЕФА Лиге шампиона, чији је један од поносних, а уједно и најстарији спонзор управо „Форд”. Из компаније „Гранд М” посебно скрећу пажњу на неколико у свему

изузетно атрактивних аутомобила, а посебно по новим, осетно нижим ценама. Тако се само од 14. до 26. маја модел Mon deo са петоро врата, дизел мотором од два литра и 140 КС, врло богатим пакетом опреме тренд плус (у који, између осталог, спадају и грејачи ветробрана, алуминијумски наплаци од 16 инча и темпомат), металик бојом и дневнм ЛЕД светлима може купити и одмах преузети за само 19.990 евра (у динарској противвредности), што је

За „беларусе” и „махиндре” 500 евра попуста

Фото: Р. Хаџић

Кренула продаја механизације

На изузетно квалитетној изложби пољопривредне механизације приказано је више од 150 брендова, познатих светских произвођача. На отвореном сајамском простору заиста има шта да се види, а како би се омогућила лакша куповина, излагачи су понудили посебан, сајамски попуст. Захваљујући доброј понуди и повољнијим условима куповине од уобичајених на тржишту, већ су обављене и прве куповине. Тако се приликом куповине трактора „беларус“ и „махиндра“, које је изложила новосадска Компанија „Агаропанонка МТЗ Финке” одобрава попуст од 500 евра, фирма VA IT, заступник познатих аустриј-

ских произвођача пољопривредних машина, нуди специјални сајамски попуст од 10 одсто за „Кејсов” трактор од 155 коњских снага, а сличне попусте одобравају и остали иизлагачи пољопривредне механизације.. Цене трактора зависе од врсте, јачине мотора и нивоа опреме, па се понуда креће од оних по 8.000 евра, али и изнад 60.000 евра. Слободно се може рећи, да је, у зависности од потреба и могућности, понуђена пољопривредна механизација и за мале купце, али и оне којима је потребна снажнија и јача машина за обраду већих површина. Д. М.

Храна и зачини из Индонезије Већ трећу годину Република Индонезија, на свом штанду у хали 1, представља посетиоцима Сајма своје прехрамбене производе. На штанду су изложени индонежанска чоколада, чај, кафа, палмино уље, разне врсте инстант тестенина и велики број егзотичних зачина, који ће ускоро моћи да се купе у маркетима у нашој земљи. Присутни су и пословни људи из Индонезије, којима је ово прилика за склапање послова у приватном сектору у пољопривреди. Ове године договорено је да ће Индонезија, на наредном, 80. Међународном пољопривредном сајму бити интернационални партнер. Како су навели представници из Џакарте, циљ им је да Србија постане центар извоза

индонежанских производа у друге земље југоисточне Европе. До сада су наше земље потписале три уговора везана за економију. Потписан је уговор о економској

за чак 5.570 евра ниже од досадашње цене за тако опремљен аутомобил. Нови Fo cus, који у Србији носи титулу аутомобила године, такође са петоро врата, бензинским мотором нове генерације од 1,6 литара са 85 КС, пакетом опреме амбијент, клима уређајем и аудио системом (радио/ЦД/МП3), у наредне две недеље се може купити за 11.690 евра, а то је 3.415 евра испод редовне цене за тај аутомобил.

сарадњи, о промоцији и заштити инвестиција и о укидању двоструког опорезивања, чиме се сарадња знатно олакшава. Г. Ч.

Врући „фура” колачи

На Сајму се увек добро једе, а они који преферирају сладак залогај могу да се упуте на штанд фирме „Шома” из Суботице где се пред купцима праве и продају „фура” колачи. Овај колач посут шећером на штанду се меси, пече и продаје. У понуди су разни додаци - орах, цимет, какао, ванила и кокос.

Надметање иноватора Привредна комора Србије, у сарадњи са Факултетом техничких наука, представила је јуче у хали 12 Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији. Ово је осма година да се додељује награда, а право учешћа имају сви грађани Србије, који имају већ реализовану или иновацију која је пред непосредном реализацијом, уз услов да су оформили тим од најмање три члана. До сада је на такмичењу учествовало преко 5.000 иноватора, а од ове го-

дине укључени су и иноватори из Републике Српске. Овогодишњи наградни фонд износи 5,5 милиона динара, а рок за пријаву истиче 25. маја. Такође, у овој хали отворена је и прва Изложба агроиновација, а посетиоци ће моћи да виде 51. иновацију из разних области аграра, производње и прераде воћа и поврћа, фитофармације, амбалаже, процесне и пољопривредне технике, као и пројекте за увођење иновација у агробизнису. Г. Ч.

Јапанско уље „јин јанг” У оквиру изложбе органске пољопривредне производње, у хали 4 представила се и аустријска фирма „Best of na tu re“, која нуди производе лековитог стародревног јапанског биљног уља „јин јанг“. Овај производ користи се за инхалацију, али и масажу, спортску терапију, негу ногу, као облог или за смиривање коже, у случају уједа инсеката. Посетиоци могу да пробају и купе ове производе, а цена најмањег паковања је 1.000 динара. Приликом куповине, паковања од 100 милилитара, које кошта 3.000 динара, купци добијају поклон. А. В.

Они који нису спремни да на слепо изваде паре из новчаника могу одмах да се увере у квалитет и пробају парче овог слаткиша. Свежи, врући колачи тек изашли из пећи ретка су појава на оваквим манифестацијама, тако да прави сладокусци неће оклевати да за ово задовољство издвоје 150 динара. А. В.

dru[tvo

dnevnik

U JUNU KRE]E „JADRAN EKSPRES”

Karte ve} od 15. maja Deca do {est godina, za koje „@eleznice Srbije„ }e 15. maja po~eti da prodaju karte nisu rezervisana posebna meza voz „Jadran ekspres”, koji sta, prevoze se besplatno, a ona }e od 15. juna do 1. septembra do 14 godina pla}aju 50 odsto saobra}ati jednom nedeqno na jeftiniju kartu, dok rezervarelaciji Beograd–Split–Be- cije mesta (sedi{te, le`aj ili ograd, sa zaustavqawem u Kni- postequ) pla}aju u punom iznosu. Putnicima „Jadran eksprenu i Perkovi}u.

Sezonski voz „Jadran eks- sa„, koji izlaze i ulaze u stanipres” }e polaziti iz Beograda cu Perkovi}, va`i}e karte u lokalnim vozovima Hrvatskih svakog petka u 15.16 sati, a iz Splita svake subote u 18.43 `eleznica za putovawe do [isati, najavqeno je iz @ele- benika i od wega.

Posebna ponuda u vozu „Jaznica. Karte se prodaju po „globalnoj ceni”, koja ukqu- dran ekspres” jeste i prevoz automobila, ko~uje kartu s ji u jednom smere zer va ci jom mesta, sedi- Po seb na po nu da u vo zu ru ko{ta 40 {te, le`aj ili „Ja dran eks pres” je ste evra.

Ukoliko dve postequ, i za i pre voz auto mo bi la, ili vi{e osoba koju ne va`e ko ji u jed nom sme ru putuju u vagoninikakve druge ko {ta 40 evra ma za sedewe povlastice. ili ku{et koVozna karta u jednom smeru na relaciji Beo- lima, uz povratne karte po grad–Split ili Split–Beo- „globalnoj ceni”, prevoz autograd u vagonima za sedewe ko- mobila napla}uje se samo za je{ta 37,50 evra, a s le`ajevima dan smer. Za putnike u „singl kabini”, kao i za dva ili vi{e 45 evra.

Za putovawe u „turist kabi- putnika u „dabl” ili „turist” ni” karta je 50 evra, u „dabl” kabinama, uz karte po „global60, dok za „singl kabinu” tre- noj ceni”, prevoz automobila je ba izdvojiti 80 evra. Karta od u oba smera besplatan. Broj meBeograda do Knina ili od sta za prevoz automobila je Knina do Beograda u vagonima ograni~en.

Karte za „Jadran ekspres” za sedewe iznosi 32,50 evra, a u ku{et kolima 40 evra. Vozne pla}aju se u dinarskoj protivvrednosti i mogu se kupiti na karte u „turist”, „dabl” i „singl” kabini staju 45,55 od- {alterima ve}ih `elezni~kih stanica. nosno 75 evra.

PREKOGRANI^NA SARADWA VOJVO\ANA S RUMUNIJOM

Korist za sve od evropskih para Projekat prekograni~ne saradwe s Rumunijom „Pove}awe turisti~kih kapaciteta u Banatskom regionu”, finansiran iz IPAprograma Evropske unije, op{tina Kawi`a privodi kraju s partnerima iz Vojvodine i rumunskog pograni~nog grada @omboq. Op{tina Kawi`a je posredstvom Informacionog centra za razvoj Potiskog regiona (ICR) vode}i partner na projektu vrednom 570.195 evra, zapo~etom krajem pretpro{le godine, u kojem jo{ u~estvuju op{tina Novi Kne`evac i grad Pan~evo, dok je partner iz @omboqa Udru`ewe za ravoj naseqa mikroregije „Banat Ripensis”.

ziva IPA-programa prekograni~ne saradwe, kojim su bile obuhva}ene 22 turisti~ke destinacije.

– Ciq ovog projekta je bio da se ukqu~e nova mesta iz Srbije i Rumunije, a svi u~esnici imaju i konkretne koristi – ka`e Dragana Luki}-Bo{wak. – Ura|eno je vi{e studija izvodqivosti za ulagawa koja se planiraju u funkciji razvoja turizma, odnosno modernizacije i unapre|ewa javne infrastrukture s obe strane granice, a u Kawi`i i @omboqu su realizovana i konkretna ulagawa. U Kawi`i su, osim studija izvodqivosti za unapre|ewe infrastrukture Glavne ulice, Ribarskog trga i „[tranda”, na

ponedeqak14.maj2012.

13

U 2011. ODOBRENO 91 KLINI^KO ISPITIVAWE LEKOVA

Bez ispitivawa nema ni registracije U Srbiji je pro{le godine, po podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), odobreno 91 klini~ko ispitivawe lekova, a stru~waci smatraju da zdravstveni sistem ima kapacitet i za 400 takvih ispitivawa godi{we. Po re~ima direktorke ALIMS-a Ta tja ne [i pe ti}, za prva ~etiri meseca ove godine odobreno je oko 30 klini~kih studija i uglavnom je re~ o ispitivawima lekova koji se koriste u onkologiji, kardiologiji, neurologiji i psihijatriji. Ona isti~e da se odobrewe za klini~ko ispitivawe daje samo onda kada postoji sigurnost da je odnos koristi i {tete za pacijenta minimalan:

– Va`no je da se zna {ta se studijom `eli posti}i, odnosno kakvi rezultati – navodi Tatjana [ipeti}.

Po wenim re~ima, pacijent daje pismeni pristanak za u~e{}e u

mo`e povu}i i odustati od ispitivawa u svakom trenutku.

Tatjana [ipeti} je ukazala na to da lek za koji se odobrava klini~ko ispitivawe mora biti napravqen u skladu s dobrom proiz-

Odo bre we za kli ni~ ko is pi ti va we da je se sa mo on da ka da po sto ji si gur nost da je od nos ko ri sti i {te te za pa ci jen ta mi ni ma lan studiji, a najpre lekar treba da mu objasni koji je ciq ispitivawa, kako da koristi terapiju, kada dolazi na kontrole, da li postoji opasnost ili mogu}nost nekog ne`eqenog dejstva... Ukoliko ne `eli vi{e da u~estvuje, pacijent se

vo|a~kom praksom i imati odobrewe eti~kog odbora zdravstvene ustanove u kojoj }e biti obavqeno istra`ivawe: – Studije koje se sprovode u Srbiji su multicentri~ne – sprovode se u vi{e centara i vi{e zema-

qa istovremeno, a Agencija je nadle`na i za nadzor ispitivawa koje odobri – obja{wava ona.

Ukazav{i na to da lek mora imati podatke iz klini~kih ispitivawa da bi bio registrovan, Tatjana [ipeti} je naglasila da je zbog toga svaka studija izuzetno va`na.

NOVINA U SPECIJALNOJ BOLNICI „MERKUR” U VRWA^KOJ BAWI

I fizikalna terapija o tro{ku osigurawa Osim dijabeti~ara, u Specijalnu bolnicu za le~ewe i re ha bi li ta ci ju „Mer kur”u Vrwa~koj bawi o tro{ku Repu bli~ kog fon da za zdrav stveno osigurawe osiguranici odnedavno mogu i}i i na fizikalnu terapiju i rehabilitaciju. Izmenom Uredbe o pla nu mre `e zdrav stve nih ustanova, koja je stupila na snagu 30. aprila, u „Merkuru” je promewena struktura posteqa pa je umesto 20 za le~ewe i 300 za rehabilitaciju endo kri no lo {kih bo le sni ka, sada 70 posteqa predvi|eno za le~ewe, a 250 za rehabilitaciju. Tako je omogu}eno da se pro{iri lista bolesti koje se mogu tretirati ovde, i to na ne u ro lo {ka, re u mat ska oboqewa, povrede i oboqewa lokomotornog sistema.

Kao {to je poznato, od 2008. go di ne Spe ci jal na bol ni ca „Merkur” postala je Nacionalni centar za prevenciju i edukaciju dijabeti~ara koji su na terapiji insulinom. U Srbiji ima vi{e od 90.000 registrovanih insulin-zavisnih bo le sni ka. U okvi ru pe to dnevnog boravka u toj ustano-

vi, jednom u sedam godina, osiguranici stariji od 18 godina dobijaju kompletnu medicin-

sku pretragu, a u okviru edukacije prolaze kroz „{kolu di ja be te sa”. Ciq pro gra ma,

Pro me we na je struk tu ra po ste qa, pa je ume sto 20 za le ~e we i 300 za re ha bi li ta ci ju en do kri no lo {kih bo le sni ka, sa da 70 po ste qa pred vi |e no za le ~e we, a 250 za re ha bi li ta ci ju

koji se sprovodi u skladu s Nacionalnim vodi~em za dijabetes, je da se na vreme otkriju komplikacije {e}erne bolesti.

Za fizikalnu terapiju i reha bi li ta ci ju „Mer kur” je opremqen svim oblicima terapije: termoterapijom, elektroterapijom, magnetoterapijom, sonoterapijom, laserotera pi jom, ki ne zi te ra pi jom...

Kako ka`u u toj ustanovi, zna~ajno mesto u rehabilitaciji pacijenata zauzima hidroterapija. Ona se sprovodi u toploj mineralnoj vodi temperature pribli`ne temperaturi tela, {to je od velikog zna~aja jer je izbegnuta faza prilago|avawa i optere}ewa srca. Dodatna primena podvodne ma sa `e vo de nim mla zom ima efekte mehanoterapije.

Kriterijumi i uslovi odlaska osiguranika na fizikalnu terapiju odre|eni su pravilnikom, a ocenu o upu}ivawu osiguranog lica na rehabilitaciju o tro{ku RFZO-a dono si u sva kom kon kret nom slu~aju lekarska komisija filijale.

J. Barbuzan

DVE TRE]INE ONKOLO[KIH PACIJENATA SE ALTERNATIVNO LE^I

Niko ne}e re}i: nemoj

De le ga ci ja Ka wi `e i No vog Kne `ev ca s do ma }i ni ma u @om bo qu

Pri zavr{etku projekta proteklog vikenda predstavnici Kawi`e i Novog Kne`evca bili su u studijskoj poseti mikroregiji „Banat Ripensis” koja, osim @omboqa, obuhvata jo{ deset naseqa ovog dela rumunskog Banata u @upaniji Timi{, a posetili su i Temi{var. U @omboqu su goste do~ekali gradona~elnik Ga bor Ka ba i direktor Udru`ewa „Banat Ripensis” Ar pad Or do di, koji su istakli izuzetno dobru saradwu i iskustva u ostvarivawu projekata prekograni~ne saradwe. Osim ovog projekta, u koji se ukqu~io kao partner Kawi`i, @omboq je do sada realizovao vi{e projekata s partnerima iz Novog Kne`evca, Kikinde, Nove Crwe i Vojvode Stepe, a dobru saradwu ostvaruje i s drugim vojvo|anskim mestima.

Asistentkiwa na projektu „Pove}awe turisti~kih kapaciteta u Banatskom regionu” Dra ga na Lu ki}-Bo {wak iz kawi{kog ICR-a isti~e da je to na neki na~in nastavak saradwe ostvaren u okviru projekta „Banat 22” iz prethodnog po-

Tisi ura|eni novi pristani za ~amce i grad je dobio novu pokretnu letwu pozornicu s prate}om tehni~kom opremom neophodnom za odr`avawe najva`nijih manifestacija. Novi Kne`evac dobija potrebnu projektnotehni~ku dokumentaciju za revitalizaciju dva plemi}ka dvorca.

Grad Pan~evo, koji je bio vode}i partner prethodnog projekta „Banat 22”, gde su u~esnici s na{e strane jo{ bili Kawi`a i Zrewanin i s rumunske Temi{var, u~e{}em u ovom projektu dobija studiju izvodqivosti za revitalizaciju objekta Crvenog magacina, starog zdawa iz 19. veka na Tami{u, koji preure|ewem treba da dobije novu namenu za potrebe turizma i kulture. Partneri iz @omboqa su ovaj put dobili novi {ator za 500 osoba za potrebe raznih manifestacija.

Zavr{na konferencija projekta predvi|ena je 25. maja u @omboqu i nedequ dana kasnije u Kawi`i.

M. Mitrovi}

Dve tre}ine onkolo{kih pacijenata s metastatskom bole{}u koristi i neku alternativnu terapiju, pokazuju ankete sprovedene na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, dok lekari upozoravaju na to da od we najvi{e koristi imaju oni koji prodaju „~udotvorne preparate”.

– U posledwih deset godina dva puta smo anketirali na{e pacijente. Rezultat je slede}i: kada je metastatska bolest u pitawu, dve tre}ine uzima “ne{to” – izjavio je direktor Slu`be za nau~noistra`iva~ku delatnost Instituta dr sci med Si ni {a Ra du lo vi}.

On isti~e da „alternativna” sredstva generalno nemaju nekog efekta i da od wih najve}u korist, zapravo, imaju prodavci koji umeju da budu prili~no agresivni i nastupaju s fascinantnim, ali nei-

stinitim pri~ama o izle~ewu u koje te{ko bolesni, hvataju}i se za slamku, lako poveruju: – Te{ka je bolest i ne mo`e{ qude da osu|uje{. Ne mo`e{ da im zabrani{, nema ni razloga. Niko pacijentu ne}e re}i: nikako nemoj – ka`e dr Radulovi}.

Po wegovim re~ima, pacijenti su u jednom trenutku, 1996. godine, vi{e tro{ili za alternativu nego {to je ko{tala hemioterapija, a me|u najdrasti~nijim primerima je bio „nekakav ~aj koji je morao da se pokvari u buradima da bi delovao”.

Kako je istakao, u svetu je ta tema stavqena na dnevni red pa su mnoga „alternativna” sredstva, poput hrskavice ajkule, ispitivana kao da je re~ o pravim lekovima.

Lekari pacijentima savetuju da vode ra~una o tome {ta koriste.

– Na primer, pojavio se lek iz Kanade koji je po~eo je da se razvija kao antidepresiv, ali je izba~en jer je toksi~an. Pa-

luje dok dve nemaju nikakav efekat. Mo`da }e to jednog dana i biti lek, kada se boqe ispita.

U apotekama samo pomo}na sredstva U apotekama se, po re~ima predsednice Saveza privatnih apoteka Srbije Alek san dre Sa lom, mogu na}i samo pomo}na lekovita sredstva, poput imunostimulansa i vitamina: – Takva sredstva ja~aju organizam i mogu olak{ati razli~ite lekarske tretmane, poput hemioterapije i radioterapije – obja{wava sagovornica.

Ona je podvukla da proizvo|a~i pomo}nih lekovitih preparata nemaju pravo da pacijente dovode u zabludu nekorektnim reklamirawem. cijentima pove}a apetit i oni se boqe ose}aju, ali nema efekta – izjavio je Radulovi} Tanjugu. – Tu je i sredstvo koje sadr`i otrov {korpiona. U wemu samo jedna supstanca de-

Alternative preparate pacijenti naj~e{}e pronalaze putem interneta, ali nije retkost i da ispred zdravstvenih ustanova nalete na oglase, pa ~ak i prodavce…

Kako spre~iti diskriminaciju?

Poverenica za za{titu ravnopravnosti Ne ve na Pe tru {i} smatra da je za spre~avawe diskriminacije potrebno napraviti strategiju u ~ijoj izradi bi u~estvovali svi relevantni dr`avni organi, ali i organizacije civilnog dru{tva: – Iz dobijenih pritu`bi se mo`e zakqu~iti da je diskriminacija najizra`enija na osnovu nacionalne pripadnosti i pola, kao i da su Romi naj~e{}e `rtve diskriminacije – navodi ona.

Da je neophodno doneti nacionalnu strategiju za borbu protiv diskriminacije smatra i predsednica organizacije za za-

{titu prava i podr{ku `enama s invaliditetom „Iz Kruga – Beograd” Le poj ka Ca re vi}-Mi ta nov ski, koja ka`e da u suzbijawu diskriminacije treba delovati preventivno: – Zakonom o zabrani diskriminacije deluje se na posledice, a to nije dovoqno u borbi protiv diskriminacije u Srbiji. Neophodno je delovati na uzrok – smastra ona.

Da bi se spre~ila diskriminacija, po wenim re~ima, neophodno je delovati preventivno na otklawawu uzroka diskriminacije.

RePORTA@e

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

c m y

14

MLA dI rO dAC, PO VrE \EN U TE [KOJ sA O BrA ]AJ KI, sPrE MAN dA PrO dU @I dI NA sTI JU PO sLE OPO rAV KA NA PA LI ]U

Zaqubqeni „Be~ejac” stradao zbog `enske Letos povre|eni mladi mu`jak rode u Be~eju, uspe{no se oporavio u azilu Zoolo{kog vrta na Pali}u pa sad u`iva u ambijentu najsevernijeg srpkog azila za faunu.

– „Be~ejac“, kako smo ga nazvali po wegovom „zavi~aju”, skroz je oja~ao i dobio status slobodwaka.

Iako je invalid, jer mu je desna noga ostala fali~na, dobro se snalazi u prirodi. Ne pla{i se qudi, dobro lovi, leti i, {to je najbitnije, spreman je da stvara potomstvo – obja{wava biolog zoo-vrta Kristiјan Ovari.

Ko zna, mo`da se jednog dana vrati u mati~ni Be~ej i na|e „prvu qubav“ zbog koje je, osnovano se sumwa, umalo izgubiо `ivot. Jer, redak je slu~aj da rodu povredi automobil na kolovozu, i to u nasequ. Mora da se na~isto zatre-

skao i dok je aterirao, neoprezni voza~ crvenog „golfa„ ga je udario i pobegao. Neko je rodca, ipak, prihvatio, zavio mu nogu i pustio ga. Povreda je bila bolna i mladi mu`jak je uspeo samo da se dogega do `buna u Ulici [ipo{ Jano{a, gde su ga na{la deca.

– Tri nedeqe smo ga hranili.

Prvo nalazili `abe i davali mu, ali nije hteo da ih jede. Mo`da je bio previ{e upla{en i pio je samo vodu – pri~a mali Nikola Proti}. – Tek kad sasvim iznemogao, pristajao je na sve {to mu donesemo. Naj~e{}e kukuruz, a kasnije i hurku iz zamrziva~a, koju smo otopili da se ne prehladi. Zvali smo i veterinara, ali po{to nismo imali novca da platimo pregled, sami smo se brinuli o na{em bolesniku. Kad se malo oporavio, izvodili smo ga do obli`we wive i

kom zime na nedostupna mesta pa se, da bi opstale, rode zbog toga sele u krajeve gde ima hrane. „Be~ejac” je lak{e podneo rehabilitaciju jer je kod nas imao dru{tvo jo{ nekoliko roda. Timariteq je danono}no radio s wim i brzo je po~eo da letucka po trening-avlijanumu. Kriti~no je bilo tokom februara zbog polarnih temperatura, kad je trebalo grejati veliki zatvoreni objekat gotovo mesec dana. Kasnije smo se dogovorili sa Zavodom za za{ti-

Fa li ~an u no gu po sle su da ra s „gol fom”

pomagali da poleti. Poku{ao je da se vrati u svoje gnezdo, ali je dospeo samo do dvori{ta kom{ija Aleksandra i Dobrile Be~ejac, koji su pozvali tetka Bojanu.

Kako je postao gradski qubimac, {efica Odseka za za{titu `ivotne sredine i prostornog planirawa mr Bojana Bo`i} odmah je stupila u kontakt s resornim republi~kim ministarstvom i pokrajinskim sekretarijatom, koji su je uputili na pali}ki zoo jer ima azil za povre|ene za{ti}ene vrste `ivotiwa.

– Po{to je bio iznuren i imao temperaturu, re~eno nam je da ga udomimo da bi se oporavio i mogao da izdr`i transport. Prihvatio ga je radnik na{eg odseka Robert Buta{, ~iji se otac svojevre-

Ro dac se odo ma }io na se ve ru Ba~ ke

K

meno bavio sokolarewem i zna dosta o pticama, a sestra mu je budu}a veterinarka. Nakon mesec dana, rodac je bio spreman za put do Pali}a – ka`e mr Bo`i}.

Bilo je to pre oko devet meseci, a Robertova supruga Marija treba da se uskoro porodi. Pa, kako onda sumwati da rode donose bebe!

– Povre|ena roda je kod nas stigla ba{ pred migraciju i morali smo da joj obezbedimo izuzetno kvalitetan obrok, vitamine, minerale i negu. Zbog polomqene noge, vaqalo je nadoknaditi joj kalcijum – nastavqa pri~u Ovari. – Za rode nisu toliko problemati~ne niske temperature, koliko nedostatak hrane. @ivotiwe kojima se hrane su, prete`eno, hladnokrvne i zavuku se to-

Re kon va le scen tu do {li go sti iz za vi ~a ja

tu prirode da izmestimo rode iz zatvorenog volijera od preko hiqadu kvadrata u otvoreni barskog tipa, gde ima `aba, riba i drugih `ivotiwa, ali mi na{e „pitomce” redovno hranimo.

Ina~e, u pali}kom zoo-vrtu rode borave sve dok im prija, a kad osete potrebu, odlaze u prirodu da

Jelena Vuki}. Sem sa svojim qubicem, dru`ili su se s lavovima, tigrovima, majmunima, slonom, `irafom, zebrom, papagajima... Posebno je ekskurzijom bila o~arana najmla|a Jelena, koja je kraj jezera proslavila deveti ro|endan uz mega-~okoladu, dar tetka Bojane.

Vla sti mir Jan kov

ZA KQU ^A NI QU BAV NI KA TAN CI NA VA rA dIN sKOM MO sTU

PRE^ANSKA LEKSIKA ad majska voda do|e vrbama iznad `ila a ribolovcima do kolena, rade ko{are. Skida se s tavana ko{ara bez dna ostavqena tamo jesenas, ili se izbije dno najstarijoj korpi u kojoj su do ju~e bili klipovi, {apurike ili ~ak okruweno zrno. Za sezonski juri{ na {arance, deverike, krupatice, sad naj~e{}e na srebrne kara{e, zvane melezima, babu{kama, ukr{tewacima, mora se na}i odgovaraju}i alat za jedan od najstarijih na~ina hvatawa riba. Ko{arawe je, naime, zaokru`ivawe ribe poklapawem u plitkoj vodi pa onda pipawem i hvatawem rukama prisvajawe plena. Svim ribolovcima ulov izgleda uvek stra{no va`an, spremni su i da urane i da okasne, da pokisnu, da se pr`e na suncu, sve za punu ~uvarku, za bar polupun yak, bar lepu povorku, makar jednu tepsiju, mali tigaw... Ko{arawe je, zato, veoma uzbudqiv lov jer se riba ose}a direktno prstima i dlanovima, zna da klizne, zna da se sakrije, ali i da pra}akne kada najmawe o~ekuje{, da isko~i iz ruku maltene kada joj je glava ve} uronila u yak ili drugu, suvu, kotaricu.

Ko{arawe je sada zabraweno. Iz vi{e razloga. Nije sportski ribu li{iti i najmawe {anse da spase `ivot, a osim toga, ko{arawe se praktikuje naj~e{}e ba{ u doba mresta gotovo sve {aranske ribe. Dakle, u maju, re|e junu, kada se reke izlivaju, napu{taju korita i pokrivaju plitkim slojem vode doju~era{we livade, rupe u forlandu, onom delu koji je izme|u nasipa i normalnog korita. Ta voda je prvo bistra, potom se ugreje na ve} jakom suncu dugog dana, namami ribe da u woj ostavqaju ikru, privu~e ih da ba{ tamo zaigraju iskonsku qubavnu igru koju qudi nazivaju “tu~om” jer im tako izgleda. Tamo ponekad voda bukvalno vrije od uskome{anih telesa matice (recimo {arana) i celog ~opora wenih “qubavnika”, mu`jaka, koji tiskawem i stiskawem zamute vodu ne samo blatom s dna ve} i

se osamostale. Neke su se toliko odoma}ile da su napravile gnezdo i petu godinu zaredom izvode svoje potomstvo i u proseku svake godine tri ptice napuste gnezdo.

Mr Bo`i} se interesovala o rodcu i kad je saznala da se oporavio, povodom Dana planete Zemqe, „kvartet“ iz O[ „[amu Mihaq“ koji se u najkriti~nijem periodu brinuo o raweniku, povela je na Pali}. U ekspediciju su uvr{}eni osnovci, brat i sestra Nikola i Sandra Proti}, odnosno Nikola i

Ko {a ra we ili lov u plitkoj i mutnoj vodi ikrom i mle~com. Iskusni majstori ko{arawa vrebaju ba{ te trenutke kada je riba zabavqena razmno`avawem, poklapaju maticu, najkrupniju, ili bilo {ta drugo {to mogu da dohvate gacaju}i po vodi ili stoje}i nepomi~no da bi ostali neprime}eni do fatalnog zamaha.

Ka`u da su nekad u Koviqskom ritu lovcima bile male korpe iz ~ardaka pa su “ko{are” pravili od ~eli~nih {ina s to~kova zapre`nih kola, na koje su navla~ili ili pleli mre`e. Ve}i je promer, {ina te{ka, brzo tone, mo`e i da se baci, a {aran poklopqen.

Samo ga napipa{, stisne{ na dno, dogura{ do {ine i ugura{ u yak. Oni kojima su obi~ne korpe za kukuruz bile male ili plitke, naru~ivali su {ire i vi{e, ali opet ne jako velike da ih je te{ko nositi i po wima roniti. Korpe se, naravno, pletu od vrbovog pru}a, posle moraju malo da odstoje na suvom, da postanu lak{e i trajnije. Nije se ko{aralo samo u maju i po poplavqenim terenima ve} svuda gde voda nije dubqa od {ezdesetak centimetara, dakle pri obali, a naro~ito tamo gde ima pokoji busen rogoza, ostrvce site ili drezge gde se riba sklonila u hlad i do{la da potra`i hranu.

Ko{arawe je u prenosnom smislu poku{aj da se {togod u}ari nasumice, plasirawe neke la`ne vesti, pa ako upali – upali.

I neiskreno udvarawe, zbog koristoqubqa ili ~istog hira, s odustajawem kod prvog neuspeha, zvalo se ko{arawem.

Pa vle Ma le {ev (Kwigu „Trired riba pliva” mo`ete kupiti u novosadskim kwi`arama „Most” i „Mala velika kwiga”)

dok nas alimentacija ne razdvoji Ba{ pred Prvi svetski rat, koji niko u Srbiji nije mogao predvideti jer su se svi odmarali i vidali rane od dva prethodna balkanska, zavoleli su se u~iteqica Nada i oficir Reqa. Zavoleli se i jedno drugom obe}ali. Bila je ta qubav glavna tema ~ar{ijskih razgovora u Vrw~koj bawi, ali su onda pucwi Gavrila Principa tumbe prodrmali `ivote ~itave planete. Nakon silnih bitaka i mitskog povla~ewa preko albanskih gudra sa srpskom vojskom, Reqa je stigao do Egejskog mora i odatle se vi{e nikada nije vratio. Zaqubio se tamo u prelepu Grkiwu i raskinuo zaruke. [ta je s wim daqe bilo ne pamte ni palana~ke hronike, ali od prevelike tuge, ostavqena verenica je svakim danom kopnela i naposletku umrla, mlada i nesre}na. Potre{ene wenom sudbinom, devojke su po~ele da, u spomen na ovu veliku qubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i vezuju ih za ogradu mosta na kojem su se ~esto sastajali Nada i Reqa a kqu~eve simboli~no bacaju u reku.

Do{ao je novi rat i jo{ ve}a stradawa a obi~aj je zaboravqen, sve dok Desanka Maksimovi}, tokom neke od mnogih poseta Bawi, nije ~ula ovu tragi~nu pri~u i po wenim motivima napisala jednu od svojih najlep{ih pesama „Molitvu za qubav„. Inspirisani wome, mladi parovi su

Nova romantika najvi{e obradovala gravere

o`iveli tradiciju „vezivawa” na maloj }upriji koju su prozvali Most qubavi.

Ova urbana legenda „primila” se i u Novom Sadu, pa su stotine katanaca s ugraviranim imenima, datumima, srcima, probodenim strelicama i obe}awima tipa „samo tvoja”, „zauvek”, „volim te”, ili „nikad se ne}emo rastati” zaqubqeni parovi po~eli da ka~e na ogradi Varadinskog mosta. Najvi{e su se obradovali vlasnici graverskih radwi jer im naglo sko~io promet. Ima najrazli~itijih `eqa, ali majstori uslugu u proseku napla}uju 600 dinara.

Tako su Mima i D. diskretno na katanac stavili samo svoja imena,

stotine kowa upregnuto pod hauBama: Umesto parade kowa i zaprega, u Tre{wevcu kod Kawi`e ustalio se „Festival traktora”, koji je uprili~en peti put. [epurilo se vi{e od sto ma{ina, od „arheologije” iz pedesetih pro{log veka pa do onih najmo}nijih i najmodernijih. Kao da je izlo`ba modela „Formule 1”, do{lo nekoliko hiqada fanova i radi atraktivnog nadmetawa u vu~ewe betonskih gromada i vo`wi kroz blato na Jara{u, kraj Garden kluba „Atlantis”, dok su se mali{ani takmi~ili u hvatawu prasadi i jari}a.

M. Mi tro vi}

Marija i Sr|an ovekove~ili i wima neki va`an datum, a na brojnim katancima su inicijali ili odabrani stihovi.

– Momak i ja smo pre dve godine bili u Vrwa~koj bawi i na wihov ~uveni Most qubavi oka~ili katanac.

Nedavno smo krenuli na \avu i na Varadinskom mostu videli da to rade i ovda{wi parovi pa smo odlu~ili da obnovimo na{ zavet – pri~a Novosa|anka Mira.

Ina~e, obi~aj da se katancem javno prizna qubav poti~e iz Italije, odakle se pro{irio po celom Starom kontinetu. Pa i Dunavom do Ba~ke.

Qiqana Nato{evi} Foto: r. Hayi}

CRnA HROnikA

dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

15

NA KON RA WA VA WA PRO [LE SRE DE NA NO VO SAD SKOJ GR BA VI CI

@a bac iza {ao iz ko me Ne boj {a T. (1960), zva ni @a bac, iz ^e la re va, s bo ra vi {tem u No vom Sa du, ko ji je hi cem iz ra fal ne paq be te {ko ra wen u sre du, 9. ma ja, u ba {ti pi ce ri je „Alek san dar” na Gr ba vi ci, iza {ao je iz ko me, sa op {te no je ju ~e u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne.

~est gost, za do bio je te {ku po vre du u sre du oko 18 sa ti i ubr zo na kon to ga je ope ri san.

Po sle ovog do ga |a ja, po li ci ja je tra ga la za mla |im mu {kar cem vi so kim oko 180 cen ti me ta ra, ob u ~e nim u cr no, s na vu ~e nom ri bo lo va~ kom ka pom pre ko gla ve, ko ji je

Po vre |e ni je ju ~e dao krat ku iz ja vu is tra `nim or ga ni ma i pri to me iz ja vio da ne ma ni ka kve ve ze s kla nom Dar ka [a ri }a, ali i da mu je dan no vo sad ski bi zni smen du gu je po pri li~ nu su mu nov ca

Fo to: S. [u {we vi}

U CEN TRU NO VOG SA DA

Po vre |en mo to ra{ Dra gan M. (1981) je za do bio te {ke te le sne po vre de pre kju ~e oko de vet sa ti u cen tru No vog Sa da ka da se, vo ze }i mo tor „ja ma ha 600”, su da rio s „fi ja tom do blo” ko jim je upra vqao Mi len ko S. (1957).

Po vre |e ni vo za~ mo to ci kla ni je u `i vot noj opa sno sti. On je pre ve zen u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne u sve snom sta wu, s vi {e stru kim po vre da ma, gde je

sme {ten na Ode qe wu ne u ro hi rur gi je.

Is tra ga }e utvr di ti ka ko je do {lo do ude sa, a mo gu }i uzrok je ne u stu pa we pr ven stva pro la za. Mo to ra{, ko ji je va tro ga sac, u ci vi lu se kre tao ka Va tro ga snoj bri ga di u Uli ci Jo va na Su bo ti }a, dok je „do blo”, po svoj pri li ci, hteo da skre ne u We go {e vu uli cu, sa zna je mo ne zva ni~ no.

M. V.

U MO [O RI NU

Po tra ga za bom ba {em Po li ci ja tra ga za oso bom ko ja je u pe tak, sat po sle po no }i, ba ci la ru~ nu bo je vu bom bu de se tak me ta ra od por tir ni ce u dvo ri {tu fir me „Ti tel agro” u Mo {o ri nu. Po vre |e nih ni je bi lo.

Po li ci ja je oba vi la uvi |aj, a pri ku pqe ni do ka zi su po sla ti na ana li ze.

Zbog ovog do ga |a pod ne ta je kri vi~ na pri ja va pro tiv N N po ~i ni o ca za kri vi~ no de lo iza zi va wa op {te opa sno sti, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. Is tra ga je u to ku. Ni je is kqu ~e no da do ga |aj ima po li ti~ ku po za di nu.

M. V.

OSU \E NI ZA NA PAD BA KQOM NA @AN DAR MA MO RA ]E DA OD SLU @I CE LU KA ZNU

Od bi jen Mi {i }ev zah tev za uslov nu slo bo du Mol ba na vi ja ~a „Cr ve ne zve zde” Uro {a Mi {i }a (23) za uslov no pu {ta we na slo bo du s iz dr `a va wa za tvor ske ka zne pra vo sna `no je od bi je na i on }e mo ra ti da od slu `i ce lu ka znu od pet i po go di na za tvo ra, ko ja

uslov ni ot pust – re kla je port pa rol ka su da Du {i ca Ri sti}, a pre no si RTS. To re {e we je, ka ko ka `e, po tvr dio i Ape la ci o ni sud u Be o gra du, po {to je od bio `al bu Mi {i }e vog bra ni o ca.

Mi {i }e va od bra na pod ne la je su du mol bu za uslov no pu {ta we na slo bo du po sle dve tre }i ne iz dr `a ne ka zne, {to je 5. jul ove go di ne. Po {to je mol ba pra vo sna `no od bi je na, on }e mo ra ti da od slu `i pu nu za tvor sku ka znu od pet i po go di na ko ja mu is ti ~e 5. ju na idu }e go di ne.

Mi {i }u je po sle dve pr vo ste pe ne pre su de, ko ji ma je bio osu |en na de set go di na za tvo ra zbog kri vi~ nog de la te {kog ubi stva u po ku {a ju, Ape la ci o ni sud pre po lo vio ka znu i pra vo sna `no ga osu dio na pet i po go di na za tvo ra zbog kri vi~ nog de la na no {e wa te {kih te le snih po vre da. Tu od lu ku je po tvr dio i Vr hov ni ka sa ci o ni sud, od biv {i zah tev Tu `i la {tva za za {ti tu za ko ni to sti.

Uro{ Mi {i} u va qev skom za tvo ru Mi {i}, ko ji je na is ti ~e po ~et kom ju na 2013. go di - fud bal skoj utak mi ci u de cem ne. bru 2007. go di ne na pao `an dar – Vi {i sud u Be o gra du je 14. ma Ne boj {u Traj ko vi }a upa qe mar ta do neo re {e we ko jim je od nom na vi ja~ kom ba kqom, ka znu bi je na Mi {i }e va mol ba za iz dr `a va u za tvo ru u Va qe vu.

Po vre |e ni je ju ~e dao krat ku iz ja vu is tra `nim or ga ni ma i pri to me iz ja vio da ne ma ni ka kve ve ze s kla nom Dar ka [a ri }a, ali i da mu je dan no vo sad ski bi zni smen du gu je po pri li~ nu su mu nov ca. Pri to me je na po me nuo da ni ko me ni {ta ne du gu je i da ni s kim ni je u za va di, sa zna je na{ list iz po u zda nih iz vo ra. @a bac, ko ji je se deo za sto lom s vi {e oso ba u lo ka lu gde je bio

po be gao pre ma obli `woj Me di cin skoj {ko li. @a bac je, ka ko se sa zna je, bio u dru {tvu vi {e imu} nih mla dih qu di, a se deo je u pi ce ri ji pre ko pu ta po li cij ske is po sta ve „Li man”, {to je za kom pli ko va lo is tra gu i po di glo je na naj vi {i ni vo pa do sa da ni je po tvr |e no da je ba{ on bio me ta na pa da.

Ne boj {a T. je po znat po li ci ji od ra ni je i ne ki me di ji su ga do vo di li u ve zu s Dar kom [a ri }em, ko -

Let wa ba {ta u ko joj je pu ca no na Ne bo {u T.

ji je ne do stu pan na {im or ga ni ma re da, ali ni je okri vqe nen po sle 2007. go di ne i ni ka da ni je op tu `en za kri vi~ na de la u ve zi s dro gom i sli~ na te {ka de la, iako su mu to ne ki pri pi si va li. Pro tiv we ga su, po sa zna wi ma „Dnev ni ka”, pod no {e ne kri vi~ ne pri ja ve za

de la pri vred nog kri mi na la kao {to su pre va ra, zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, fal si fi ki o va we is pra va pa i slu `be nih, pri kri va we, u jed nom slu ~a ju na no {e we te le snih po vre da, za {ta je obi~ no osu |i van uslov no.

M. V.

UO^I NA JA VQE NOG SU \E WA U HA GU BIV [EM KO MAN DAN TU VRS-a

Mla di }e va od bra na tra `i iz u ze }e Ori ja Od bra na Rat ka Mla di }a, op tu `e nog za ge no cid u BiH, za tra `i la je iz u ze }e pred se da va ju }eg su di je Al fon sa Ori ja iz Ho lan di je i, dok ne bu de ime no van no vi su di ja, od la ga we po ~et ka su |e wa, za ka za nog za 16. maj.

Mla di }ev bra ni lac Bran ko Lu ki} je zah tev za iz u ze }e za sno vao na tvrd wi da je su di ja Ori u do sa da {wem po stup ku osta vio uti sak pri stra sno sti na {te tu op tu `e nog. Od bra na tvr di i da su di ja Ori ne mo `e bi ti ne pri stra san i za to {to je iz Ho lan di je, ~i ji su voj ni ci u sa sta vu Un pro fo ra bi li di rekt ni u~e sni ci do ga |a ja u Sre bre ni ci u ju lu 1995. go di ne.

Mla di}, ta da {wi ge ne ral i ko man dant Voj ske Re pu bli ke Srp ske, op tu `en je za ge no cid nad vi {e od 7.000 sre bre ni~ kih mu sli ma na u da ni ma po {to je VRS 11. ju la 1995. za u zeo tu en kla vu pod za {ti tom UN u is to~ noj Bo sni. Op tu `en je i za pro gon mu sli ma na i Hr va ta {i rom BiH, za te ro ri sa we sta nov ni {tva Sa ra je va kam pa wom ar ti qe rij skih i snaj per skih na pa da i uzi ma we pri pad ni ka mi rov nih sna ga UN za ta o ce.

U zah te vu od bra na tvr di i da je su di ja Ori pri stra san za to {to

Rat ko Mla di} u sud ni ci Tri bu na la

je bio u ras prav nim ve }i ma ko ja su po sli~ nim op tu `ni ca ma ve} osu di la bo san ske Sr be, po put ge ne ra la Sta ni sla va Ga li }a zbog gra na ti ra wa Sa ra je va i Mom ~i la Kra ji {ni ka zbog pro go na ne srp skog sta nov ni {tva. Ve }e su di je Ori ja je Ga li }a osu di lo na 20 go di na za tvo ra, ali je `al be no ve }e ka sni je tu ka znu po ve }a lo na do `i vot ni za tvor. Kra ji {nik je pr vo ste pe no bio osu |en na 27 go di na za tvo ra, ali mu je

`al be no ve }e ka znu sma wi lo za se dam go di na.

Uti sak pri stra sno sti, po bra ni o ci ma, su di ja Ori je osta vio i ka da je in si sti rao na to me da to kom pr va dva Mla di }e va po ja vqi va wa u sud ni ci, pro {log le ta, bu du pro ~i ta ni glav ni de lo vi op tu `ni ce, iako se Mla di} iz ri ~i to od re kao tog pra va. Ka ko pi {e u pod ne sku, pred se da va ju }i su di ja je ti me od stu pio od uobi ~a je ne prak se su da.

O zah te vu Mla di }e ve od bra ne za iz u ze }e pred se da va ju }eg su di je Ori ja od lu ~i va }e pred sed nik Tri bu na la Te o dor Me ron. Dru ga dva ~la na ve }a ko je }e su di ti Mla di }u su Ba ko ne Mo lo to iz Ju `ne Afri ke i Kri stof Fli ge iz Ne ma~ ke. Su |e we bi tre ba lo da po~ ne 16. ma ja uvod nom re~ ju op tu `be.

Mla di }a su uhap si le vla sti Sr bi je 26. ma ja pro {le go di ne u La za re vu kod Zre wa ni na, a u Hag je iz ru ~en {est da na ka sni je. U dva pr va po ja vqi va wa pred su di jom Ori jem, po ~et kom ju na i ju la, Mla di} je od bio da se iz ja sni o kri vi ci po ta~ ka ma op tu `ni ce, a op tu `be je na zvao mon stru o znim, po sle ~e ga je su di ja, u skla du s pra vi li ma, u spis uneo da je op tu `e ni iz ja vio da ni je kriv.

Su |e we Mla di }u po ~e }e uvod nom re~ ju Tu `i la {tva, a Mla di }e va od bra na je na ve la da u ovoj fa zi po stup ka ne }e dr `a ti uvod nu re~, kao i da se op tu `e ni ne }e obra }a ti Sud skom ve }u. To kom su |e wa bi tre ba lo da bu de sa slu {a no 413 sve do ka Tu `i la {tva, me |u ko ji ma dva ve {ta ka. Pla ni ra no je da sa slu {a we pr vih sve do ka i iz vo |e we do ka za op tu `be po~ ne 29. ma ja.

RAT NO NA SLE \E JO[ MU ^I SR BI JU

Mi ne na 13 mi li o na kva drat nih me ta ra Di rek tor re pu bli~ kog Cen tra za raz mi ni ra we Pe tar Mi haj lo vi} iz ja vio je da se mi ne i ka set na mu ni ci ja, kao rat no na sle |e Sr bi je, na la ze na po vr {i ni od oko 13 mi li o na kva drat nih me ta ra, i na ja vio da }e ~i {}e we Ko pa o ni ka bi ti za vr {e no do kra ja ju la ove go di ne.

– Po sto ji jo{ oko pet mi li o na kva drat nih me ta ra sum wi ve po vr {i ne ko ja je pred met stal nog iz vi |a wa, i ra ~u na mo da }e deo bi ti pro gla {en bez bed nim, a mo ra }e se ~i sti ti mi lion do mi lion i po kva drat nih me ta ra – re kao je Mi haj lo vi} no vi na ri ma u Ko mand nom cen tru „Eme ri ko na” kod Pa ra }i na.

On je ka zao da po sto je ozbiq ne in di ci je da se na 44 lo ka ci je na la ze ne ek splo di ra na ubo ji ta sred stva, a na oko 105 lo ka ci ja se sum wa da ime ka set ne mu ni ci je, avi on skih bom bi i ra ke ta. On je na gla sio da }e raz mi ni ra we Ko pa o ni ka bi ti za vr {e no do kra ja ju la ove go di ne, ka da }e ce la pla ni na bi ti bez bed na i bez mi na.

– Do sa da su na Ko pa o ni ku o~i {}e ni sport ski te re ni, svi pri la zi ho te li ma, ceo Sport sko-tu ri sti~ ki cen tar, a osta lo je jo{ ne {to te re na za ~i {}e we na Su vom ru di {tu, ko je }e bi ti o~i {}e no ove go di ne. S Ka o pa ni kom }e bi ti o~i {}e ni i de lo vi op {ti na Kra qe vo i Brus – do dao je on, i na veo da su u pri pre mi ~i {}e wa op {ti na Kni}, Sta ra Pa zo va i jo{ ne kih.

Mi haj lo vi} je ka zao da se tre nut no ~i ste tri lo ka ci je, me |u ko ji ma je i op {ti -

na Pre {e vo, na vo de }i da se oba vqa ju pri pre me za ~i {}e we Kur {u mli je. Po we go vim re ~i ma, ~i {}e wa Pre {e va i Kur {u mli je fi nan si ra vla da Nor ve {ke po pro jek ti ma Cen tra za raz mi ni ra we, a uz srp ske i nor ve {ke sna ge, ukqu ~e ni su i ti mo vi iz re gi o na. Na ~i{}wu Kur {u mli je ra di }e se na red nih 18 me se ci, re kao je Mi haj lo vi}, i do dao da je za ~i {}e we pro sto ra Sr bi je od mi na i dru gih ubo ji tih sred sta va po treb no iz me |u 14 i 20 mi li o na evra.

– U do go vo ru smo s Me |u na rod nom fon da ci jom za raz mi ni ra we da se ove go di ne ras pi {e ten der za raz mi ni ra we jo{ osam pro je ka ta ko je je ura dio Cen tar za raz mi ni ra we, za {ta je no vac obez be |en – re kao je Mi haj lo vi}, i ob ja snio da je vla da SAD za ovu go di nu pre ko Me |u na rod ne fon da ci je za raz mi ni ra we Sr bi ji odo bri la 2,8 mi li o na do la ra.

Mi haj lo vi} je re kao da ni je za do vo qan tem pom ko jim se raz mi ni ra we oba vqa.

– Br zi na je uslo vqe na pa ra ma ko je se obez be |u ju za ovaj po sao – re kao je on, i do dao da je Sr bi ja jed na od ret kih dr `a va ko ja raz mi ni ra we oba vqa is kqu ~i vo iz stra nih do na ci ja.

– Dru ge ze mqe u re gi o nu to ra de iz bu xe ta – ka zao je on i na veo da }e Sr bi ja naj ve ro vat ni je 2013. ili 2014. go di ne mo ra ti da iz na |e sop stve ne pa re jer se do na to ri se le na ne ka dru ga pod ru~ ja, gde su ne dav no vo |e ni ra to vi. (Ta njug)

Mi ne na |e ne oko Pa ra }i na

SPORT

ponedeqak14.maj2012.

c m y

16

dnevnik

VE LI KA NA GRA DA [PA NI JE

UO^I KVA LI FI KA CI JA DA MA ZA OLIM PI JA DU U JA PA NU

Mal do na do ju nak Ka ta lu we

Po vre de kro je na{ tim

Pastor Maldonado za volanom Vilijamsa iznenadio je konkurente na stazi Kataluwa u Barseloni i zabele`io prvu pobedu u Formuli jedan na Velikoj nagradi [panije. Venecuelanac je Vilijamsu doneo prvo slavqe od 2004. i trke u Brazilu, kada je pobedio Huan Pablo Montoja. Drugo mesto u [paniji osvojio je doma}i takmi~ar Fernando Alonso u Ferariju, a tre}e Finac Kimi Raikonen u Lotusu. Maldonado je ina-

Dva dana pred put u Japan, na turnir Interkontinetalnih kvalifikacija za Olimpijske igre, odbojka{ice Srbije su u lo{oj situaciji. Sve je vi{e devojaka koje ne}e mo}i da nastupe zbog povreda. Zgusnut raspored takmi~ewa, kao i kvalitetna i naporna prvenstva u kojim ve}ina nastupa, uzeli su danak i veliko je pitawe u kakvom }e sastavu nastupiti aktuelen prvakiwe Evrope u zemqi izlaze}eg Sunca.

Re zul ta ti 1. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 1:39:09.145, 2. Alonso ([panija, Ferari) +3.195, 3. Raikonen (Finska, Lotus) +3.884, 4. Gro`an (Francuska, Lotus) +14.799, 5. Kobaja{i (Japan, Zauber) +1:14.641, 6. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +1:17.576, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) +1:17.919, 8. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +1:18.140, 9.

Baton (V. Britanija, Meklaren +1:25.246, 10. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) +1 krug, 11. Veber (Australija, Red Bul) +1 krug, 12. Verw (Francuska, Toro Roso) +1 krug, 13. Rikardo (Australija, Toro Roso) +1 krug, 14. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) +1 krug, 15. Masa (Brazil, Ferari) +1 krug, 16.

Kovalainen (Finska, Katerhem) +1 krug, 17. Petrov (Rusija, Katerhem) +1 krug, 18. Glok (Nema~ka, Marusja) +2 kruga, 19. De la Rosa ([panija, Hispanija) +3 kruga.

Vo za ~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 61, 2. Alonso ([panija, Ferari) 61, 3. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 53, 4. Raikonen (Finska, Lotus) 49, 5. Veber (Australija, Red Bul) 48, 6. Baton (V. Britanija, Meklaren) 45, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 41, 8. Gro`an (Francuska, Lotus) 35, 9. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 29, 10. Perez (Meksiko, Zauber) 22, 11. Kobaja{i (Japan, Zauber) 19, 12. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 15, 13. Sena (Brazil, Vilijams) 14, 14. Verw (Francuska, Toro Roso) 4, 15. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) 3, 16. Rikardo (Australija, Toro Roso) 2, 17. Masa (Brazil, Ferari) 2, 18. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 2.

Kon struk to ri 1. Red Bul 109, 2. Meklaren 98, 3. Lotus 84, 4. Ferari 63, 5.

Vilijams 43, 6. Mercedes 43, 7.

Zauber 41, 8. Fors Indija 18, 9.

Toro Roso 6.

Nikoli}, Bri`itka Molnar je jednom u{la nakratko u igru, a Sawa Malagurski je jo{ u istom nere{enom statusu (oporavak od povrede). Najnoviji izostanak je Ana Antonijevi} koja mora na operaciju tetive, a treningu se vratila samo Stefana Veqkovi}.

- Situacija je gotovo nepromewea u odnosu na pro{le kvalifikacije gde smo nastupili s kombinovanim timom. Takva sudbina nas izgleda ponovo o~ekuje jer smo sada ostali bez An-

Si gur ni u~e sni ci Na Olimpijskim igrama u Londonu igra}e 12 reprezentacija, a pored doma}ina (Velika Britanija) za sada je mesto obezbedilo jo{ sedam reprezentacija: Italija, SAD i Kina (sa Svetskog Kupa 2011. godine), Al`ir (Afrika), Dominikanska Republika (Severna Amerika), Turska (Evropa) i Brazil (Ju`na Amerika).

Fer nan do Alon so, Pa stor Mal do na do i Ki mi Ra i ko nen

~e, prvi Venecuelanac koji je pobedio u najbr`em cirkusu na svetu, a slavqe je potpuno zaslu`io odli~nom vo`wom, kao i taktikom tima ~uvenog Frenka Vilijamsa, koji je tako nadmudrio Ferari. Maldonadu je ovo bila 24. trka u karijeri, a lidersku poziciju je preuzeo posle drugih odlazaka u boks i do kraja je uspeo da osujeti napade iskusnog Alonsa.

Peta trka sezone je tako dobila i petog pobednika. Posle Xensona Batona (Australija), Alonsa (Malezija), Nike Rozberga (Kina) i Sebastijana Fetela (Bahrein) sada je slavio Maldonado. Posledwi put to se desilo 1983. godine.

- ^uvali smo gume tako da nisam mogao da idem do maksimuma. Bilo je trenutaka kada je Alonso bio veoma blizu. Ipak, uspevao sam da odr`im prednost i kontroli{em situaciju. Tempo je bio dobar i bolid je bio fantasti~an. Cela ekipa obavila je odli~an posao i pored gre{ke koju smo imali to-

da su ga stjuarti diskavilifikovali i umesto sa prvog morao je da krene sa za~eqa kolone. Sa pol pozicije je tako krenuo Maldonado. U prvom delu trke dominirao je Alonso, koji je ve} u prvoj krivini sa druge pozicije dospeo na prvu, ali ju je posle drugih odlazaka u boks izgubio. I Alonso i Mladonado su po tri puta odlazili u boks, Venecuelanac posledwi put u 42, a [panac u narednom krugu i vratio se iza voza~a Vilijamsa. Tada se izme|u wih na{ao Raikonen, koji je dodatno zadr`ao Alonsa, pa ovaj nije uspeo da sustigne Maldonada. Raikonen je na kraju zavr{io kao tre}i, a uspeh Lotusa upotpunio je Francuz Roman Gro`an osvajawem ~etvrtog mesta. Peti je bio Japanc Kamui Kobaja{i u Zauberu, {esti je na ciq stigao aktuelni svetski prvak i trenutni lider {ampionata Nemac Sebastijan Fetel u Red Bulu, a sedmi je bio wegov sunarodnik Niko Rozberg u Mercedesu.

Eks plo zi ja u Vi li jam so voj ga ra `i Pit lajn na stazi Kataluwa je evakuisan nakon velikog po`ara koji je izbio u gara`i Vilijamsa, neposredno posle pobede wihovog voza~a Pastora Maldonada. Vatru je verovatno izazvala eksplozija u podru~ju gde se radi na bolidima. Pretpostavqa se da je do{lo do eksplozije KERS sistema na Senninom bolidu. Vatrogasci i ambulantna slu`ba su stigli na lice mesta, a ima i povre|enih me|u mehani~arima Vilijamsa i Fors Indije.

Ob no vi la po vre du: Ana An to ni je vi}

Na nedavnim Kontinentalnim kvalifikacijama za reprezentaciju nije nastupila Jelena

toinijevi}eve, ~ije mesto je zauzela @ivkovi}eva koja je prekomandovana iz tima koji }e nastu-

Se dam me ~e va za de vet da na kom posledweg pit stopa - rekao je Maldonado posle pobede.

Pored Maldonada i Alonsa, velike ~estitke zaslu`uje i Luis Hamilton, koji je imao pol poziciju, ali mu je ista oduzeta, pa je krenuo sa 24. pozicije i na kraju uspeo da zauzme osmo mesto. Naime, Britancu su posle zavr{enih kvalifikacija radiom iz boksa naredili da zaustavi bolid, a posle se ispostavilo da nije imao dovoqno goriva koliko je propisano na kraju kvalifikacija, tako

Osmi je bio malerozni Hamilton, a bodove su jo{ uzeli i wegov sunarodnik i klupski kolega Xenson Baton, te Nemac Niko Hilkenberg iz Fors Indije.

Trku je obele`ilo i nekoliko incidenata od kojih je najozbiqniji bio onaj izme|u Mihaela [umahera i Bruna Sene. [umi je u 12. krugu otpozadi udario Brazilca, pa su obojica ostala bez plasmana.

Slede}a trka vozi se 27. maja za Veliku nagradu Monaka.

G. M.

Na Interkontinentalnim kvalifikacijama u Japanu }e u~estvovati osam reprezentacija: Japan (doma}in), Kineski Tajpeh, Ju`na Koreja i Tajland (po plasmanu s Azijskog {ampionata od pro{le godine) i Srbija, Rusija, Kuba i Peru (prema FIVB rang listi).

Prvi me~ Srpkiwe }e igrati u prvom kolu s Tajpehom (19. maj, 2 ~asa), u drugom kolu s Tajlandom (20. maj, 2), u tre}em s Korejom (22. maj, 7), u ~etvrtom s Kubom (23. maj, 7), u petom s Rusijom (25. maj, 4.30), u {estom s Peruom (26. maj, 2) i u posledwem kolu s Japanom (27. maj, 12.05).

S Interkontinentalnog turnira }e mesto na Olimpijadi obezbediti tri najboqe reprezentacija, kao i najboqa azijska ekipa (bez obzira da li }e biti me|u prve tri ekipe).

piti u Evropskoj ligi. Za sada imamo dovoqan broj devojaka za treninge i ne verujem da }emo zvati jo{ neku dobojka{icu rekao je selektor Zoran Terzi}.

Po{to je put u Japan zakazan za sredu, kada mo`e da se o~ekuje kona~ni spisak putnika.

- Kona~ni spisak }u predati u posledwem momentu, posle sutra{weg ve~erweg treninga.

I}i }e 12 igra~ica, ali za sada ne mogu sa sigurno{}u da ka`em ko }e biti na spisku putnika.

Sigurno je samo da ne}e i}i Molnar, Antonijevi} i \erisilo, a 99 odsto Nikoli}eva ne mo`e da nam pomogne, tako da }emo biti u problemu - istakao je Terzi}.

M. R.

UZ ISTO RIJ SKI USPEH FU TO @AN KI

Pr va li ga kao po tvr da kva li te ta

Od boj ka {i ce Fu to ga, no ve ~la ni ce Pr ve li ge

Odbojka{ice Futoga ostvarile su istorijski uspeh plasmanom u Prvu ligu, u 37 godina dugoj klupskoj istoriji. Futo`anke su odigrale kvalitetnu i, pre svega, zrelu sezonu u severnoj grupi Druge lige i slede}u sezonu igra}e u drugom rangu takmi~ewa.

Nisu Futo`anke u posledwih nekoliko godina imale sre}e da odu u vi{i rang, iako su bile najboqe u svojoj ligi, ali kroz bara`e su ostajale kratkih rukava. U prvoj sezoni, u kojoj se bara` nije igrao, ostavile su iza sebe Prvi tempo, in|ijsku Mladost i mitorva~ki Srem i zaokru`ile uspe{nu godinu. Posle prvog dela sezone imale su izabranice trenera Spasoja Mili}evi}a maksimalni u~inak i ~inilo se da }e lagano da zadr`e prvu poziciju, ali je mali pad forme samo dodao dozu zanimqivosti u posledwim kolima.

- Imali smo problema s pripremnim periodom pre po~etka drugog dela sezone, pojavio se pritisak kod devojaka zbog dobro odigrane polusezone i malo su se te`e nosile sa ulogom favorita. Ipak, veoma smo zadovoqni uspehom, uprkos ne{to slabijim izdawima u nastavku sezone. Imali smo dobru zalihu na liga{koj pauzi i najve}i uspeh kluba je morao da do|e - ka`e trener Futo`anki Spasoje Mili}evi}.

Tek sada ekipu iz Futoga o~ekuju veliki projekti, vi{i nivo organizacije kluba i priprema za Prvu ligu.

- Sigurno je da }e nam glavni zadatak u debitantskoj sezoni u Prvoj ligi biti da obezbedimo opstanak. Sve nas ~ekaju nova priloga|avawa, jer }emo morati vi{e da treniramo, da ozbiqnije shvatamo sportske obaveze, a na to }e da se nadove`u ja~i protivnici i du`a putovawa. Uprava kluba intezivno razmi{qa o planovima za predstoje}u sezonu i sigurno }emo spremni do~ekati premijerni nastup u vi{em rangu.

Prirodno, mora}e i igra~ki kadar da pretrpi izmene i da bude oboga}en za kvalitetnije izazove.

- Osta}e sve devojke koje su u protekloj sezoni iznele najve}i teret, a planiramo dovo|ewe poja~awa. Najpre }emo da razgovaramo s mladim igra~icama iz okoline, a bi}e neophodno da dovedemo jednu ili dve igra~ice koje imaju iskustvo igrawa u Prvoj ligi. Svesni smo {ta nas o~ekuje u sezoni koja dolazi i nadam se da }emo letwi period iskoristiti da sve podignemo na vi{i nivo neophodan za konkurentan nastup u drugom po ja~ini rangu u zemqi - istakao je Mili}evi}.

M. Ri sti}

c m y

dnevnik

SPORT

TRE NER VOJ VO DI NE ZLA TO MIR ZA GOR ^I] PO SLE PO BE DE U ^A^ KU

Jo{ ko rak do Evro pe Fud ba le ri Voj vo di ne ostva ri li su ve o ma zna ~aj nu po be du u du e- lu s Bor cem u ^a~ ku.

Sla vi li su go lo vi ma Ste va no vi }a i Bo jo vi }a. Pred tu utak mi cu {ef stru ke Zla to mir Za gor ~i} is ti cao je da je po be da je di na op ci ja za we gov tim. Ne bez raz lo ga, jer no vo sad ski su per li ga{ `e li da se na |e na evrop skoj sce ni, da se pla sma nom na 3. me sto, ko je sa da za u zi ma, kroz kva li fi ka ci je do mog ne Li ge Evro pe. Do ostva re wa `e qe ostao je jo{ sa mo ko rak, po be da u su bo tu nad Cr ve nom zve zdom.

U ^a~ ku su No vo sa |a ni bi li na is ku {e wi ma do 38. mi nu ta, kad je Mi ro slav Ste va no vi} za tre sao Bor ~e vu mre `u.

- Sam po ~e tak utak mi ce u ^a~ ku, mo ram to da pri znam, bio je te `ak za nas - re kao je {ef stru ke cr ve no - be lih Zla to mir Za gor ~i}. - Po sle smo, da ta ko ka `em, u{li u utak mi cu. Igra li smo po sle po stig nu tog go la mno go te~ ni je i bo qe. Isti na, ima li su ^a ~a ni svo je {an se, ali oba {u ta su oti {la po red go la. U stva ri, oni su ~e ti ri pu ta upu ti li lop tu pre ma na {oj mre `i, a tri lop te su oti {le po red sta ti va.

Tre ner je na gla sio da su sve li ni je u ti mu do bro funk ci o ni sa le.

- Zad wa li ni ja funk ci o ni sa la je od li~ no. Vi deo sam na te re nu mno go po zi tiv nih stva ri u na {oj igri. Igra li smo fud bal i nad i gra va li se s ri va lom, a stvo ri li smo i ne ko li ko iz gled nih pri li ka. Na rav no, ob ra do va la me je i ~i we ni ca {to smo ima li mno go igra ~a u za vr {ni ca ma ak ci ja. Ve ro vat no je to po sle di ca to ga {to smo to ra di li na tre nin zi ma i {to smo to us pe li da spro ve de mo u de lo.

Za gor ~i} ni je na ja vio Ste fe na Api ju kao star te ra, a od lu ku je pro me nio pred po ~e tak utak mi ce.

- Ima li smo pro ble ma oko po vre de Mar ka Po le ta no vi }a i zbog to ga je iz u zet ni pro fe si o na lac Api ja za i grao od po ~et ka.

Me |u tim, do go vo ri li smo se da ja vi onog tre nut ka kad vi {e ne bu de mo gao da igra. On je to i u~i nio, pa je u{ao Po le ta no vi}. Da kle, wih dvo ji ca po de li li su vre me pro ve de no u Mi lan Bo jo vi}, stre lac dru gog Vo {i nog go la u ^a~ ku igri.

Da bi bi li si gur ni da }e igra - Ne ma mo {ta da kal ku li sve je pod re |e no utak mi ci sa ti u Evro pi, No vo sa |a ni mo ra ju {e m o. Po b e d a nam {i r om Zve zdom - na gla sio je Zla to u su bo tu da po be de Cr ve nu zve - otva ra vra ta kva li fi ka ci ja mir Za gor ~i}. zdu na svom te re nu. za pla sman u Li gu Evro pe i M. Pa vlo vi}

UZ PO BE DU PAR TI ZA NA U KRA GU JEV CU

Pre va zi {li ne da }e Fu ba le ri Par ti za na pre bo le li su po raz od Cr ve ne zve zde i u Kra gu jev cu sa vla da li Rad ni~ ki- 1:0 . Cr no - be li su pru ` i l i pro s e~ n u par t i j u, ali su i ta kvi bi li pre ja ki za eki pu ko ja je pre ten do va la za Evro pu. Be o gra |a ni }e u po sled wem ko lu do ~e ka ti Me ta lac ka da }e i pri mi ti pe har

tim ve }i. Nin ko vi} je bio sja jan i na sta vi }e mo da da je mo {an se mla |im igra ~i ma - re kao je Grant.

Rad ni~ ki je hit pr ven stva, od mah po ula sku u Su per li gu do {ao je u si tu a ci ju da se bo ri za Evro pu. Zbog to ga je duel sa Par ti za nom bio pro gla {en der bi jem ko la. Po hva le na ra ~un Kra g u j ev ~a na iz neo je i tre ner cr no be lih.

- Te r en je do bar. Mi slim da je to naj va `ni je s ob zi rom da ve }i na dru gih ni je pA je i to po mo glo Rad ni~ kom da bu d e ta k o us p e { an ove se z o n e.

Moj uti s ak je da kra g u j e v a ~ a k a eki pa igra vr lo or g a n i z o van fud b al, ni je la ko igra ti pro t iv we.Mi smo u dru g om po l u vre m e n u bi l i Hva li ga tre ner: Ni ko la Nin ko vi} pod pri t i na me wen {am pi o nu Sr bi je. skom. ^e sti tao bih Rad ni~ kom Tre ner Avram Grant za do {to je po ula sku u Su per li gu vo qan je pri ka za nim u Kra gu od mah sti gao do po zi ci je ko ju jev cu. za u zi ma - na gla sio je Grant.

- Do bro je da smo po be di li, Za jed ni ca li ga {kih me na ovo ni je bi la la ka utak mi ca xe ra En gle ske upu ti la je po pro tiv eki pe ko ja ove se zo ne ziv Avra mu Gran tu da pri su igra do bro. Stvo ri li smo pu - stvu j e ce r e m o n i j i bi r a w a no {an si, na `a lost opet ih naj bo qih tre ne ra sve ~e ti ri sve ni smo is ko ri sti li. Ima li di vi zi je. Wu ~i ne biv {i i smo pu no pro ble ma sa po vre - sa da {wi me na xe ri u En gle I. La za re vi} |e nim igra ~i ma, pa je uspeh skoj.

SU BO TI ^A NI @A LE ZA PRI LI KA MA U BOR ^I

Za slu `i li bod

U utak mi ci u ko joj ni jed na eki pa ni je ima la im pe ra tiv po be de, fud ba le ri Spar ta ka Zla ti bor vo de po ra `e ni su od BSK-a na go sto va wu (0:2). Iako po raz ni je ugro zio po zi ci ju Su bo ti ~a na, iz ta bo ra su per li ga {a sa se ve ra Ba~ ke `a le za pro pu {te nim {an sa ma.

– Mo `da bi naj re al ni je bi lo da je re zul tat bio ne re {en. ^i ni mi se da je ne re al no da smo ova ko iz gu bi li, jer nas BSK ni je nad i grao. Ova kon sta ta ci ja po go to vo va `i za pr vo po lu vre me u ko me smo bi li bo qi ri val. Stvo ri li smo ne ko li ko od li~ nih gol pri li ka, a za pro ma {a je smo ka `we ni u na stav ku. Gol smo pri mi li po sle pre ki da, pa la nam je kon ce tra ci je u kri ti~ nom mo men tu. Taj de taq je, po me ni, od lu ~io utak mi cu – re kao je de fan zi vac Su bo ti ~a na Vla di mir Ota {e vi} i do dao:– Spre mi }e mo se do bro za na red nog ri va la pred na {im na vi ja ~i ma, ko ji ma du gu je mo do bru par ti ju i po be du na kra ju se zo ne.

N. S.

ponedeqak14.maj2012.

^A ^AK: Bo rac - Voj vo di na U@I CE: Slo bo da Po int - Haj duk NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - OFK Be o grad LU ^A NI: Me ta lac - Ja go di na KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Par ti zan BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad SME DE RE VO: Sme de re vo - Ja vor BE O GRAD: BSK - Spar tak ZV 11. Par ti zan 12. Cr ve na zve zda 13. Voj vo di na 14. Ja go di na 15. Slo bo da 16. Rad ni~ ki 1923 17. OFK Be o grad 18. Spar tak ZV 19. Ja vor 10. Rad 11. Haj duk 12. BSK 13. Sme de re vo 14. No vi Pa zar 15. Bo rac 16. Me ta lac

29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29

25 21 13 13 14 11 12 10 10 9 8 7 9 6 4 2

2 5 10 9 6 14 4 10 6 7 6 9 2 10 7 9

17 0:2 (0:1) 4:2 (2:1) 2:1 (2:0) 0:1 (0:1) 0:1 (0:1) 3:1 (1:0) 0:1 (0:1) 2:0 (0:0)

2 3 6 7 9 4 13 9 13 13 15 13 18 13 18 18

66:12 56:16 42:25 33:20 41:35 37:25 34:35 29:30 26:32 31:30 25:43 18:37 21:39 21:40 15:43 14:47

77 68 49 48 48 47 40 40 36 34 30 30 29 28 19 15

U po sled wem ko lu (19/20.ma ja) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na Cr ve na zve zda, KU LA: Haj duk - Sme de re vo, IVA WI CA: Ja vor - BSK, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Bo rac, BE O GRAD: Rad - Rad ni~ ki 1923, Par ti zan - Me ta lac, OFK Be o grad - Slo bo da Po int, JA GO DI NA: Ja go di na - No vi Pa zar.

ZVE ZDA PO TVR DI LA DO BRU FOR MU UO^I FI NA LA KU PA

Tro fej se sme {i Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su po be dom u me ~u s Ra dom (3:1) na pra vi li od li~ nu uver ti ru pred fi na le Ku pa, me~ pro tiv Bor ca ko ji ih o~e ku je u sre du u Kru {ev cu. U sjaj nom am bi jen tu na Ma ra ka ni, po sle so lid ne par ti je, slo mqen je ot por tvr dih gra |e vi na ra u fi ni {u ve ro vat no

pa da ju i na {im na vi ja ~i ma ko ji su nas no si li do tri jum fa. Ve o ma je va `no {to smo osvo ji li bo do ve, ra di sa mo pu zda wa i si gur no sti uo~i me ~a u ko jem tre ba da osvo ji mo naj zad `e qe ni tro fej. Ako ga osvo ji mo, a uve ren sam da ho }e mo, ti me bi se ba rem de li mi~ no odu `i li na vi -

TRE NER RAN KO DE LI] O PO RA ZU HAJ DU KA U U@I CU

La ko od u sta ja we

Fud ba le ri Haj du ka su na go sto va wu u U`i cu iz gu bi li od Slo bo de Po int sa 4:2. U su sre tu ko ji za Ku qa ne ni je imao ni ka kav tak mi ~ar ski zna ~aj i uz ~i we ni cu da su na stu pi li bez Pe ri }a, Pa u qe vi }a, Muj dra gi }a, ^o vi la i Go lo ~ev ca, a da su do ma }i ni sil no `e le li po be du ka ko bi pro du `i li evrop ska na da wa, po raz i ni je pre ve li ko iz ne na |e we.

- U U`i cu nam se de si lo ono {to nam se de {a va i u ne ko li ko pret hod nih utak mi ca. Po sle na {eg vo| stva do {lo je do pa da u igri a po sle iz jed na ~u ju }eg go la

mi vi {e ni smo bi li ista eki pa.

Isti na je i to da smo na stu pi li sa {a re nim sa sta vom, {to ne mo `e da bu de oprav da we za la ko od u sta ja we za do brim re zul ta tom. U dru gom po lu vre me nu pri mi li smo dva jef ti na go la, a ula zak Bo {ko vi }a i Zo ri ce po di gao je na {u igru na sre di ni te re na, da li smo dru gi gol i ima li pri li ku i za tre }i, {to bi utak mi cu u~i ni lo ne iz ve sni jom. Ni smo da li taj gol i je di no nam je pre o sta lo da ~e sti ta mo do ma }i nu na za slu `e noj po be di – ka `e tre ner Haj du ka Ran ko De li}.

Da li je ~i we ni ca da je Haj duk obez be dio op sta nak uti ca la na igru Ku qa na?

- Sva ka ko da je bi lo to ga i da je i to ima lo ude la u na {em po ra zu.

Ko za slu `u je da bu de po seb no is tak nut?

- Te {ko je u po ra zu iz dva ja ti bi lo ko ga, no kao i u No vom Pa za ru ta ko je i u U`i cu za pa `en bio na{ naj mla |i igra~ Var ga.

Po ka zao je po ten ci jal i na go ve stio da }e u na red noj se zo ni bi ti je dan od no si la ca igre Haj du ka – is ta kao je De li}. \. Bo ja ni}

PRE MI JER LI GA

Lud ni ca u Man ~e ste ru, Si ti {am pion! ^u do se do go di lo na Iti ha du, Ma~ ne ster si ti je sa dva go la u na dok na di vre me na sa vla dao Kvins Park Ren xers 3:2 i osvo jio ti tu lu pr va ka En gle ske. Si ti je sa igra ~em vi {e gu bio od 66. mi nu ta, da bi Edin Xe ko u 92. i Ser hio Agu e ro u 94. po sti gli dva go la i do ne le ne stva ran pre o kret za ti tu lu gra |a na.

Man ~e ster ju naj ted je sla vio u San der len du go lom Vej na Ru ni ja, ali su cr ve ni |a vo li u po sled wa dva mi nu ta se zo ne osta li bez ti tu le. Bol ton je is pao u ^em pi on {ip, Ar se nal je tre }i, a To ten hem u Li gi {am pi o na.

Bo ban Baj ko vi} je sjaj no bra nio u du e lu s Ra dom

naj bo qeg me ~a ko ji je ovog pro le }a vi |en na na {em naj ve }em sta di o nu.

- Za ni mqiv duel, pra vi spek takl. Na sta vi li smo niz po be da, {to nam je bi lo po treb no uo~i bor be za tro fej. Ima mo pra vi am bi jent, for mu u uspo nu. Na dam se da }e mo sa ni ra ti po vre de ko je mu ~e Evan dra, Mi ki }a, Di mi tri je vi }a, Ka sa li ce, Mi ri }a i Mak si mo vi }a- na da se tre ner Ro bert Pro si ne~ ki.

Is ku sni Du {ko To {i} od i grao je jo{ jed nu vr hun sku utak mi cu.

- Pu bli ka je u`i va la u do brom fud ba lu. Tr gao nas je pri mqe ni gol i na te rao da po ka `e mo kva li tet vi {e. Za slu ge pri -

ja ~i ma za sve ono {to su ra di li za nas to kom pro le} nog de la se zo ne- ka `e To {i}.

Bo ban Baj ko vi} je sa ne ko li ko bra vo ru o znih in ter e ven ci ja po gu rao eki pu do no ve po be de.

- Tre nu tak neo pre zno sti kod pri mqe nog go la mo gao je da za kom pli ku je su sret. Ipak, de li je su na tr bi na ma do da le gas, a mi to ura di li na te re nu. Odu `i li smo im se do brom i efi ka snom par ti jom za ve li ku po dr {ku.

Okre }e mo se Bor cu, jer ne }e bi ti la gan taj duel. Na ta lo nu je si lan ulog, tro fej. Uve ren sam da }e mo bi ti pra vi u Kru {ev cupo ru ~io je ve ro vat no no vi gol man srp ske re pre zen ta ci je.

Z. Ran ge lov

18

sport

ponedeqak14.maj2012.

PR VA LI GA SR BI JA Sloga - In|ija Mladost (L) - Radni~ki (S) Novi Sad - Proleter Banat - Radni~ki (N) Dowi Srem - ^ukari~ki Napredak - Srem Sin|eli} - Kolubara Teleoptik - Be`anija Mladenovac - Mladi radnik 1. Radni. (N) 29 15 7 7 39:27 2. D. Srem 29 13 11 5 27:14 3. Sloga (K) 29 14 7 8 31:27 4. Napredak 29 12 10 7 30:24 5. In|ija 29 12 8 9 29:26 6. Be`anija 29 9 16 4 25:13 7. Proleter 29 12 7 10 26:24 8. Teleoptik 29 10 11 8 36:23 9. Mladost 29 9 13 7 29:23 10. Novi Sad 29 10 10 9 32:31 11. Banat 29 9 12 8 33:32 12. Mladen. 29 9 10 10 40:42 13. Kolubara 29 10 6 13 30:35 14. Radn. (S) 29 9 8 12 18:27 15. M. radnik 29 7 8 14 20:33 16. Sin|eli} 29 6 10 13 27:34 17. ^ukari~ki 29 6 10 13 23:38 18. Srem 29 3 8 18 21:43

0:0 1:1 0:0 1:0 1:1 1:0 1:0 3:3 2:1 52 50 49 46 44 43 43 41 40 40 39 37 36 35 29 28 28 17

U slede}em kolu (19/20.maja) sastaju se: Proleter - Sloga, Srem - Sin|eli}, Radni~ki (S) - Dowi Srem, In|ija - Mladenovac, Mladi radnik - Banat, Radni~ki (N) - Napredak, ^ukari~ki - Novi Sad, Kolubara - Teleoptik, Be`anija - Mladost (L).

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA Zadrugar - Senta 1:0 Dolina - Cement 1:0 Mladost (BJ) - Ba~ka Topola 4:0 ^SK Pivara - Tekstilac 2:2 Vr{ac - Sloga (T) 2:0 Radni~ki ([) - Radni~ki (NP) 1:1 Kikinda - Veternik 3:0 (pf) Pali} - Dunav 1:1 1. Radni. (NP) 25 16 8 1 41:17 2. ^SK Pivara 25 13 6 6 31:23 3. Radn. ([) 25 11 9 5 30:22 4. Dunav 25 12 4 10 33:28 5. Pali} 25 9 10 6 32:23 6. Mlad. (BJ) 25 10 7 8 31:22 7. Sloga (T) 25 11 4 10 26:27 8. Senta 25 10 6 9 33:31 9. Tekstilac 25 9 7 9 26:25 10. Cement 25 9 5 11 30:28 11. B. Topola 25 8 6 11 19:24 12. Zadrugar 25 8 4 13 28:37 13. Kikinda 25 8 4 13 27:37 14. Dolina 25 7 6 12 23:34 15. Vr{ac 25 7 3 15 20:42 16. Veternik 25 6 5 14 29:37

56 45 42 40 37 37 37 36 34 32 30 28 28 27 24 23

U slede}em kolu (16.maja) sastaju se: Dunav - Radni~ki ([), Vr{ac - Radni~ki (NP), Sloga (T) - Dolina, Cement - ^SK Pivara, Tekstilac - Mladost (BJ), Ba~ka Topola - Zadrugar, Senta - Kikinda. Slobodan je Pali}.

Odluka s penala Do li na - Ce ment 1:0 (1:0) PADINA: Sta dion Do li ne, gle da la ca 350, su di ja P. Ra doj ~i} (In |i ja), stre lac \a ko vi} u 25. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Trip ko vi}, ^er wo{, \a ko vi}, Ka ran fi lov ski, Jef ti}, V. Du da{ (Do li na), Su ba {i}, ^o vi} (Ce ment).

DO LINA: Jef ti} 7, Iva ni {e vi} 7, Ka ran fi lov ski 7, Me mo vi} 7, Mi la {i no vi} 7 (V. Du da{ 7), Jo si mo vi} 7, To min 7 (S. Du da{ 7), ^er wo{ 8, Me du ~i} 7 (^i `ik 7), Trip ko vi} 8, \a ko vi} 8.

CE MENT: Su ba {i} 7, Bur sa} 6, ^o vi} 6, Ki{ 6 (^an ko vi} 6), Mi lo vi} 7, \e ri 7, Ili} 7 (Xa ri} 7), Mi li ~e vi} 6 (Ra ki} 6), Ra do ja 7, Gr ko vi} 6, Ka li nov 7.

Do ma }i fud ba le ri u tvr doj i ne iz ve snoj utak mi ci za slu `e no su osvo ji li tri bo da ko ja im mno go zna ~i u bor bi za op sta nak. Gol od lu ke pao je u 25. mi nu tu ka da je To min du gom lop tom pro {ao Ka ran fi lov skog a go stu ju }i gol man je u na le tu sru {io do ma }eg igra ~a i su di ja je oprav da no po ka zao na be lu ta~ ku. Si gu ran re a li za tor bio je \a ko vi}. Do ma }i igra ~i ima li su ne ko li ko pri li ka, kao i go stu ju }i a u 48. mi nu tu Iva ni {e vi} je imao pri li ku ka da je sa tri me tra pro ma {io ceo gol.

B. Stoj kov ski KUP NE MA^ KE

Pehar Borusiji Dort mund sla vi pr vu „du plu kru nu” u isto ri ji ku ba! Bo ru si ja je na za vr {et ku se zo ne u Ne ma~ koj po tvr di la do mi na ci ju, ko ja je u od no su na pro {lu go di nu jo{ iz ra `e ni ja. Ti tu li {am pi o na pri do dat je i na ci o nal ni Kup. Bo ru si ja Dort mund - Ba jern Min hen 5:2 (3:1)! Klub za ko ji na stu pa Ne ven Su bo ti} na pu nio je mre `u naj bo qeg ne ma~ kog gol ma na ve} u pr vom po lu vre me nu. Ma nuel No jer je za 45 mi nu ta pri mio ~ak tri go la, u dru gom jo{ dva.

dnevnik

BA RA@ ZA PO PU NU PR VE FUT SAL LI GE

TUR NIR U MA DRI DU

Be~ejci se vratili u elitu Be ~ej – No vi Pa zar 9:2 (3:0) BE^EJ: Sport ska dvo ra na OSC Mla dost, gle da la ca 500. Su di je: Zo ran Bog da nov (Vr {ac) i Da mir Ra do vi} (Be o grad). Strel ci: Se ku li} u 3. i 19, [}e pa no vi} u 12, Bla `in u 24, Ko biq ski u 26, Gr bi} u 27, Ar vai u 28, Jo va no vi} u 37. (6 me ta ra) i Ba kra~ u 40. (6 me tar) za Be ~ej, a Re xe vi} u 24. i E. Bi ho rac u 39. mi nu tu za No vi Pa zar. @u ti kar ton: E. Bi ho rac (No vi Pa zar). Cr ve ni kar ton: Vla di mir Jo va no vi} (tre ner No vog Pa za ra) u 37. mi nu tu.

Ova utak mi ca je pod se }a lo na le pa sport ska vre me na u gra du kraj Ti se. Pod kro vom le gen dar nog sport skog objek ta oku pio se za vi dan broj qu bi te qa spor ta i sve vre me su zdu {no bo dri li svo je qu bim ce, ko ji su im do brom igrom pro sto iz ma mi li apla u ze. Uosta lom, ne da je se, ma kar i u fut sa lu, ba{ ~e sto de vet go lo va, uz na po me nu da je naj bo qi igra~ go sti ju bio ~u var mre `e Mir za Hot, {to naj bo qe ka zu je da su Be ~ej ci ima li jo{ pri li ka.

Ba ra` Ovo svih re zul ta ta u ba ra `u za po pu nu fut sal eli te Sr bi je: No vi Pa zar – Pi rot 1:1, Be ~ej – Pi rot 2:3, No vi Pa zar – Be ~ej 3:4, Pi rot – No vi Pa zar 4:3, Pi rot – Be ~ej 10:4 i Be ~ej – No vi Pa zar 9:2.

1. Pirot 4 3 1 0 18:10 10 2. Be~ej 4 2 0 2 19:18 6 3. N. Pazar 4 0 1 3 9:18 1 Viktorija Azarenka i Serena Vilijams

Serena lako do trofeja Se re na Vi li jams osvo ji la tur nir u glav nom gra du [pa ni je, la ko iz vo je va nom po be dom nad Vik to ri jom Aza ren kom u fi na lu (6:1, 6:3). Se re ni Vi li jams pri ja pla va {qa ka.

Ame ri kan ka je osvo ji la tur nir na nev {i Be lo ru ski wi dru -

gi uza stop ni po raz u fi na lu u Ma dri du. Se re na je igra la bo qe, de lo va la sprem ni je od po ~et ka do kra ja i la ko iz vo je va la sed mu po be du u osam me |u sob nih du e la sa Aza ren kom.Ko li ko je la ko osvo ji la 41. tro fej u ka ri je ri go vo ri i to {to je me~ tra jao sa mo 64. mi nu ta.

SVET SKI KUP U SLO VE NI JI

Devojke zlatne, mu{karci bronzani

Igra~i Be~eja }e naredne sezone igrati u najboqoj futsal ligi

BE ^EJ: An dri} (11 od bra na) 8, Vu~ ko vi} 7, Sta no jev 8, Ko biq ski 7, Ar vai 8, Bo `i ~i} 7, [}e pa no vi} 8, Bla `in 7, Se ku li} 9, Gr bi} 7, Jo va no vi} 7, Ba kra~ ( 5 od bra na) 7.

NO VI PA ZAR: Hot (15 od bra na) 7, De li} 5, Mu ra to vi} 5, M. Bi ho rac 6, Re d`e vi} 6, Do lo vac 5, Sa do vi} 5, E. Bi ho rac 6.

Po sle Pi ro }a na ca i Be ~ej ci su kroz ba ra` iz bo ri li pla sman u Pr vu fut sal li gu Sr bi je. Ta ko su se po me nu te dve eki pa vra ti le gde su pre go di nu da na bi le. Ze mun ci su ve} po sle pr vog ko la ba ra `a i po ra za (4:5) na svom te re nu od Be ~e ja ca od u sta li od da qe tr ke, a No vo pa zar ci }e mo ra ti da ~e ka ju no vu {an su.

Pr vi snaj pe ri sta sa Ti se Ne boj {a Se ku li} je ve} u 3. mi nu tu otvo rio se ri ju go lo va, po tom je [}e pa no vi} {u ti rao i, uz po mo} Do lov ca, po vi sio na 2:0, a Se ku li} u sa mom fi ni {u pr vog po lu vre me na obez be dio le pu pred nost pre od la ska na od mor.

U na stav ku pra va go le a da. Go sti su le pr {a vu igru u po qu us pe li dva pu ta da ma te ri ja li zu ju, ali su do ma }i ~ak se dam pu ta za tre sli mre `u No vo pa za ra ca i ra zu mqi vo je bi lo odu {e vqe we na tri bi ni, kao i na te re nu. Po go to vo po za vr {et ku utak mi ce.

- Ve li ki je ulog bio u ovoj utak mi ci, ali smo je iz van red no otvo ri li i ka sni je is po {to va li sve do go vo re no, pa je za do voq stvo

SVET SKO PR VEN STVO U KI NI

Pobeda Marije Stojanovi} Ma ri ja Sto ja no vi} pla si ra la se u dru go ko lo na Svet skom pr ven stvu u bok su u ki ne skom ]in hu ang dau. Ona je u ka te go ri ji do 64 ki lo gra ma u pr vom ko lu bi la bo qa od Ne mi ce Ja ni ne Bo nor den, na po e ne 20:15. U bor bi za ~e tvrt fi na le Sto ja no vi }e va }e u

uto rak bok so va ti sa In dij kom Mi nom Ra ni.

Po sle Bo ja ne Ra ni}, Ma ri je Di vjak i Ni ne Sto ja no vi} {am pi o nat je u pr vom ko lu za vr {en i za Mi re lu Ba ru xi}. Pin ki Xan gra iz In di je ube dqi vo je u ka te go ri ji do 48 ki lo gra ma sa vla da la pred stav ni cu Sr bi je, na po e ne 18:1.

Pro Reko prvak Evrope Ita li jan ski „drim tim” po sed mi put naj bo qi u Evro pi. U fi na lu u Ora dei Pro Re ko po be dio ri je~ ko Pri mor je 11:8. Par ti zan je pro {le go di ne uzeo tro fej Pro Re ku na me wen pr va ku Evro pe na, prak ti~ no, we go vom te re nu, u Ri mu. Pro Re ko, me |u tim, ove go di ne ni je do zvo lio bi lo ka kvo iz ne na |e we. Te `e ne go {to se o~e ki va lo, Pro Re ko je u fi na lu za vr {nog tur ni ra Li ge {am pi o na u ru mun skoj Ora dei po be do ri je~ ko Pri mor je 11:8 (4:1, 2:3, 3:3, 2:1).

Po sle vi so kog vo| stva u pr voj ~e tvr ti ni, o~e ki va lo se da Pro Re ko sa me qe pro tiv ni ka, kao {to je to bi lo u fi na lu re gi o nal ne Ja dran ske li ge sre di nom mar ta (15:4). Me |u tim, pred vo |en Ma |a rom De ne {om Var gom, tim iz Ri je ke je sti gao do iz jed na ~e wa 4:4. Usle di la su dva no va go la Pro Re ka za pred nost od 6:4.

Imao je Pro Re ko i tri go la vi {ka u tre }oj ~e tvr ti ni (8:5), ali je Pri mor je po no vo pri {lo na gol mi nu sa (7:8). Go lom Nor ber ta Ma da ra {a u fi ni {u tog de la

igre, Pro Re ko je vra tio dva go la pred no sti (9:7). Po ~et kom po sled weg de la An |e lo [et ka je po sti gao svoj dru gi gol i po no vo pri bli `io Pri mor je na gol za o stat ka, ali je po tom An dri ja Pri la i no vi}, sa igra ~em vi {e, po sti gao ve ro vat no kqu~ ni gol za tri jumf eki pe iz \e nov skog za li va. Po tom i Bo ris Zlo ko vi} po sti `e gol za 11:8 i sve je bi lo re {e no.

Naj e fi ka sni ji igra~ fi na la bio je Cr no go rac Alek san dar Ivo vi}, ~lan Re ka, sa tri go la.

Fi lip Fi li po vi} i An dri ja Pri la i no vi} da li su po je dan gol za eki pu iz Ita li je. Ovo je ina ~e dru ga uza stop na ti tu la klup skog pr va ka Evro pe za dvo ji cu srp skih re pre zen ta ti va ca Du {ka Pi je tlo vi }a i An dri ju Pr la i no vi }a, ko ji su pro {le go di ne osvo ji li tro fej sa Par ti za nom. Pro Re ku je ovo sed ma ti tu la pr va ka Evro pe u we go voj isto ri ji, po ~e mu se iz jed na ~io sa Par ti za nom i Mla do {}u.

Tre }e me sto pri pa lo je za gre ba~ koj Mla do sti, ko je je po be di lo Va {a{ 11:7.

pot pu no. Hva la na vi ja ~i ma na po dr {ci i mi slim da smo im se odu Na Svet skom ku pu u `i li na naj lep {i mo gu }i na ~in.

La {kom (Slo ve ni ja) u Na red ne se zo ne }e ima ti pri li ku sto nom te ni su za oso da u`i va ju u gle da wu na {ih naj bo be s in va l i di te tom qih eki pa. Na ma sa da pred sto ji Sr bi ja je osvo ji la dve me da qe. za slu `e no ra do va we, a on da }e mo @en ska re pre zen ta ci ja sti gla raz mi {qa ti o no voj se zo ni - re je do zla ta, a mu {ka do bron ze. kao je po sle utak mi ce tre ner – Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi} i igra~ De jan Sta no jev.

Na da Ma ti} u od lu ~u ju }em du e- Na kra ju va qa na gla si ti da }e lu za pr vo me sto po be di le su ne ka da sport ski Be ~ej, po sle va slo va~ ko-en gle sku kom bi na ci ju ter po li sta i va ter po list ki wa, Ka no va – Gil roj 3.1. ko {ar ka {i ca, ru ko me ta {a, Zlat ko Ke sler, Ili ja \u ra sport skih ri bo lo va ca i fud ba le {i no vi}, Mi tar Pa li ku }a i ra, sa da ima ti pred stav ni ka u fut Ne boj {a Ili} osvo ji li su tre sal eli ti i svi se na da ju da to ne }e me sto po {to su po be di li }e bi ti, kao u pre mi jer nom na stu ^e {ku 3:0. Pret hod no su u po pu, sa mo jed na se zo na. lu fi na lu iz gu bi li od Egip ta V. Jan kov 1:3.

Borislava Peri}

Bi la je ovo jo{ jed na do bra pro ve ra pred Pa ra lim pij ske igre u Lon do nu ko je na {e re pre zen ta tiv ce o~e ku ju u sep tem bru.

S. S.

DRU GO KO LO KU PA SR BI JE MK ORU@ JEM

Stefanovi} i @ivkovi}eva najboqi pu{kom Mi lu tin Ste fa no vi}, ~lan kra gu je va~ kog „^i ka Ma te” i Je la na @iv ko vi} iz Ja go di ne po be di li su u di sci pli ni MK pu {ka 60 le `e }i u dru gom ko lu Ku pa Sr bi je u ga |a wu ma lo ka li bar skim oru` jem u No vom Sa du. Ste fa no vi} je za be le `io 592 kru ga isto ko li ko i dru go pla si ra ni Bo ri slav Ma zi wa nin, ju ni or be o grad skog Po li caj ca, ali je imao vi {e unu tra {wih cen ta ra, 37 u od no su na 28. Tre }i je bio Igor ^o tra iz be o grad ske Zve zda re sa 589 kru go va. ^o tra je dan ra ni je u tro sta vu bio dru gi u se ni or skoj i pr vi u ju ni or skoj kon ku ren ci ji. Tro ji ca pr vo pla si ra nih sa pr vog ko la Ku pa Sr bi je Ne ma wa Mi ro sa vqev, Ste van Ple ti ko si} i Mi len ko Se bi} ni su na stu pi li, po {to su ot pu to va li za Mi la no na Svet ski kup. @iv ko vi }e va je sa od li~ nih 595 kru go va po be di la is pred Je le -

Milutin Stefanovi}

Jelena @ivkovi}

ne Ba no vi} iz Po li caj ca sa 592 i Mar te Bi re{ iz Je din stva sa 589.

An drea Ar so vi}, Iva na Mak si mo vi} i Dra ga na To do ro vi} ni su na stu pi le zbog pu ta u Mi la no.

Kod ju ni o ra naj bo qi MK pu {kom 60 le `e }i bio je Ma zi wa ni,

is pred ^o tre i Ste fa na Alek san drov skog (Je din stvo, Sta ra Pa zo va) sa 587 kru go va. Kod ju ni or ki pr va je bi la Bi re {o va, ko ja je ima la isti broj kru go va, 589, kao i Na ta li ja @u gi} iz Zve zda re, ali je sla vi la zbog ve }eg bro ja unu tra {wih cen ta ra 31, na spram 30. Tre }e me sto pri pa lo je Ti ja ni Ko la rik, ~la ni ci Pan ~e va 1813 sa 584 kru ga.

Pi {to qem na 50 me ta ra po be dio je Uro{ Ka ~a ven da, ~lan Stre qa~ ke dru `i ne No vi Sad 1790 sa 543 kru ga is pred Du {ka Pe tro va iz Po li caj ca sa 532 i Sa {e Mu dri ni }a iz Aka dem ca sa 529. An dri ja Zla ti}, Da mir Mi kec i Di mi tri je Gr gi} ni su na stu pi li (oti {li u Mi la no). Kod ju ni o ra sla vio je Mi lo{ La zi}, ~lan dru `i ne „Fi lip Kqa ji}” iz Mla de nov ca sa 503 kru ga is pred Alek san dra @i va no vi }a (Ko lu ba ra) sa 499 i Ne ma we @iv ko vi }a (Vo `do vac) 497.

G. M.

c m y

dnevnik

UZ PORAZ VOJVODINE SRBIJAGASA OD BKK RADNI^KOG

Tre }a po zi ci ja - te o ri ja Malo ko je verovao da }e ko{arka{i Vojvodine Srbijagasa izgubiti, kao gosti, duel od BKK Radni~kog. Podsetimo da su Novosa|ani u prvom delu Superlige na svom terenu slavili s trideset ko{eva razlike.

Me|utim, {ef struke crveno belih Sini{a Mati} je u najavi me~a istakao da moraju wegovi

Sini{a Mati}

u~enici da igraju maksimalno koncentrisani. Vo{a je po~ela dosta dobro i imala prednost i od dvanaest ko{eva razlike.

Me|utim, tim je nekako pao u posledwoj deonici i to u samom fini{u, a trojka Osmorkovi}a odlu~ila je pobednika i na kraju bilo je 81:80 za Beogra|ane.

Te{ko je pao poraz crveno belima, ali i daqe su na ~etvr-

toj poziciji, koja garantuje plasman u plej - of. Ipak, Sini{a Mati} je rekao da ni sada ne bi promenio svoju odluku da brani napad.

- Posle neiskori{}enog drugog slobodnog bacawa od strane Zekovi}a, Osmorkovi} se dokopao lopte i pored na{e odbrane, na veoma neobi~an na~in, pogodio za tri poena - rekao je Mati}. - To je bio kraj na{ih nadawa, mada smo kontrolisali utakmicu do posledwih sekundi.

Tada su usledili na{i proma{aji sa linije bacawa, {to nas je malo izbacilo iz ravnote`e.

Uz to, doma}i su poga|ali onda kad je bilo najva`nije. Te`ak je ovo i neo~ekivan poraz, ali i mi smo tako slavili u nekim utakmicama.

Novosa|ani su u prethodnih jedanaest kola ostvarili {est pobeda i pet poraza i daqe ostaju u trci za plej - of. Me|utim, prvu od tri utakmice u kojima su ra~unali na pobede su izgubili.

- I pored svega dr`imo se plana. Sada je sve u na{im rukama i jednostavno moramo da slavimo u naredna dva susreta kod ku}e. Dolaze nam Mega Vizura i Radni~ki FMP, a u goste idemo Partizana. Ovaj nesre}ni poraz odvojio nas je od osvajawa tre}eg mesta i ta pozicija je sada u domenu teorije. U sredu u Spens sti`e Mega Vizura, moramo da pru`imo i vi{e od maksimuma istakao je Sini{a Mati}.

M. P.

SPORT

ponedeqak14.maj2012.

19

KUP SRBIJE ZA MU[KARCE

Pe har cr no-be li ma Partizan - Spartak Vojput 23:22 (12:12) BOR: Sport ska dvo ra na „Mla dost„, gledalaca: 2.500, sudije: La zi} (Ko sov ska Mi tro vi ca) i Ar se ni je vi} (Ni{). Sedmerci: Partizan 4 (4), Spartak 2 (1), iskqu~ewa: Partizan 12, Spartak 14 minuta. Crveni karton: Kostadinovi} (Partizan).

PAR TI ZAN: Vasi} (5 odbrane), Milo{evi} 1, V. Ili}, Mandi} 4, Radanovi}, Maksi} 4, Kladarin, Radivojevi}, Mr{uqa, Babi}, N. Ili} 1, Milini} 4 (4), Kostadinovi} 4, Rado va no vi} (10 od bra na), Me {ter 5, Marseni}.

SPAR TAK VOJ PUT: Vukoslavovi}, Kosovi}, Vru}ini}, Pavlovi}, Ratkovi} 3, Rojevi}, Todorovi}, Ristovski, Jovanovi} 3, Kuki} (17 odbrana), Distol 7, Papi} 4 (1), Bo`ovi} 5, \ukanovi}.

Rukometa{i Partizana osvojili su Kup Srbije po{to su u finalnoj utakmici u Boru pobedili ekipu suboti~kog Spartaka Vojputa 23:22 (12:12). Ovo je deseti trofej u Kupu koji su osvojili crno-beli, a za najboqeg igra~a utakmice progla{en je golman Suboti~ana Milan Kuki}. Ekipa Aleksandra Brkovi}a tako }e imati priliku da se domogne duple krune, po{to tri kola pre kraja {ampionata ima ~etiri boda prednosti u odnosu na Vojvodinu.

Suboti~ani, ina~e prvoliga{i „navija}e” za crno-bele, jer }e im wihovo osvajawe titule omogu}iti izlazak na evropsku scenu slede}e sezone. Ina~e, Beogra|ani su u polufinalu eliminisali Kolubaru (27:26),

Rukometa{i Partizana osvaja~i Kupa Srbije

dok su Suboti~ani do najve}eg uspeha u klupskoj istoriji do{li po{to su posle boqeg izvo|ewa sedmeraca bili boqi od Jugovi}a iz Ka}a (32:31).

Partizan nije lako opravdao ulo gu fa vo ri ta u fi na lu.

Spartak se sve vreme dr`ao i na kraju imao nekoliko sekundi da organizuje napad za izjedna~ewe. Suboti~ani su jo{ jednom potvrdili da nisu se slu~ajno na{li u finalu Kupa, a na tom putu eliminisali su ~ak tri superliga{a PKB, Crvenu zvezdu i Jugovi}. I u finalu iza bra ni ci Vu ka Ro ga no vi }a pru`ili su dostojan otpor naj-

Fo to: D. Vu ko vi}

boqoj srpskoj ekipi, koja je tek u sa mom fi ni {u utak mi ce obezbedila trijumf.

Spartak je bio boqi u prvom poluvremenu, kada je imao i ~etiri gola prednosti, ali su crno-beli do odmora uspeli da stignu do izjedna~ewa. Igrali su Suboti~ani u tom peridu kvalitetno i pametno, na golu je blistao Milan Kuki}, ali su onda napravili nekoliko neshvatqivih gre{aka, zaradili su i iskqu~ewa, {to su crnobeli uspeli da iskoriste i na odmor odu bez zaostatka.

Ne iz ve sna i iz jed na ~e na borba vodila se i u nastavku

utakmice, a Partizan nije uspeo da stvori prednost ve}u od dva gola. Ivan Distol i Mom~i lo Bo `o vi}, uz is ku snog Ratkovi}a, zadavali su velike probleme Beogra|anima. Me|utim, iskusniji Partizan u igra wu ova kvih utak mi ca, pred vo |en Ne na dom Mak si }em, Milo{em Kostadinovi}em uspeo je da odoli Suboti~anima. Pobednik je odlu~en minut i deset sekundi pre kraja, kada je Vladimir Mandi} po sti gao gol za vo| stvo od 23:21, koje Suboti~ani nisu uspeli da stignu.

J. Gali}

PRVA MU[KA LIGA

Mo krin ~a ni za si ja li u Te me ri nu Mladost TSK – Crvena zvezda (M) 23:26 (11:12) SUSRET S NENADOM KA^AROM, VATERPOLISTOM ITALIJANSKOG MUOTA

Iz rin ga sko ~io u ba zen

Vaterpolista Nenad Ka~ar je jedan od izdanaka ove poznate i brojne sportske porodice.

Otac Tadija i stric Slobodan su legende na{eg i svetskog boksa, a sjajni fudbaler Gojko mu je brat od strica. Nenad je prvo navukao rukavice i dva puta bio prvak dr`ave za pionire.Ovaj stasiti i sna`ni momak pet godina je istovrmeno trenirao i boks i vaterpolo i redovno poha|ao {kolu.

- Kad sam napunio petnaest godina odlu~io sam se samo za vaterpolo, jer sam sa ~etrnaest ve} igrao za prvu ekipu Vojvodine – ka`e ~lan italijanskog A 1 liga{a Muota iz Katanije. – Imao sam problema s vidom i lekari su mi kaza-

sam u Muoti, klubu koji se takmi~i i elitnoj diviziji. Dobro mi, imam i posao, tako da mi je dan potpuno ispuwen. O`enio sam se Italijankom i imam petomese~nu }erku Ninu, koju sam doveo da je krstim u sremskokarlova~koj Sabornoj crkvi.

Na{ sagovornik prati srpski vaterpolo i smatra da je veoma kvalitetan.

- Partizan, Vojvodina i Crvena zvezda su odli~ne ekipe. Me|utim, u Italiji je liga kvalitetnija.

Odska~e Pro Reko, a kad se izuzme taj klub onda mo`e svako svakoga da pobedi, {to ligi daje kvalitet i rezultatsku neizvesnost.

Uspeo je Ka~ar da uz sve sportske obaveze diplomira na Fakul-

TE ME RIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 200, sudije: Bura i Perendija (Nova Pazova), sedmerci: Mladost TSK 2 (1), Crvena zvezda 3 (3), iskqu~ewa: Mladost TSK 14, Crvena zvezda 22 minuta. Crveni karton: Kosanovi} (Mladost TSK) u 26. minutu.

MLA DOST TSK: Milosavqev (12 odbrana), Milan Kne`evi} 5 (1), Okuka 2, Lau{ev, R. Kne`evi} 5, Tankosi}, Kosanovi}, \uri} 3, Starovlah, Pokrajac 4, Lisica 3,

\. Kne`evi}, Panteli}, Milo{ Kne`evi}, Marjanovi} 1, Savanovi}.

CR VE NA ZVE ZDA: Tepavac (sedmerac), Lazi}, Terek, Komarek, Dukatarov 4, Veki} 3, Belo{ 4, Toki}, Kewalo 5, Stepanov 2, Mi{kov (17 odbrana), Pa{i} 6 (3), Babi} 2.

Bez obzira na ~iwenicu da me~ nije imao rezultatski zna~aj, nervoza je bila prisutna u visokoj dozi, pa su sudije Bura i Perendija ~estim iskqu~ewima smirivale uzavrele strasti. Verovatno je i tradicionalni

rivalitet Jara~ana i gostiju iz Mokrina uticao da se igra mu{ki i o{tro, kao da im gori pod nogama. Rezultatska klackalica trajala je sve do fini{a, kada je Zvezda zasijala punim sjajom i podigla se iz pepela, poput Feniksa. Doma}i su imali sigurno vo|stvo (17:12 i 18:13), ali u posledwih deset minuta usledio je pad wihovog ritma, {to su gosti iskoristili i na krilima golmana Slavka Mi{kova pobedili.

M. Meni}anin

Fa mi li ja za po nos - Sam sebi sam kr~io sportski i `ivotni put. Otac Tadija je istinska bokserska legenda. Nisam `eleo da budem samo wegov sin, nego da imam svoje ime i prezime. Zaista porodica Ka~ar ima sportski gen: ro|eni brat Nikola bio je odli~an pliva~ i vaterpolista, brat od strica Gojko je poznati fudbaler, stric Slobodan je svetski profesionalni prvak i olimpijski {ampion u boksu, a }erke mu se bave tenisom – podsetio je Nenad. li da }e mi on slabiti ako nastavim da se bavim boksom, pa sam se odlu~io i zbog toga za vaterpolo.

U sezoni 1999/2000. godina pre{ao je u tada{wi na{ najja~i klub Be~ej, iz koga je poneo najlep{e uspomene.

- S Be~ejem sam osvojio duplu krunu i titulu {ampiona Evrope, a u ekipi su bili sve sami reprezentativci. Posle dva leta vratio sam se u Vojvodinu, da bih 2005. oti{ao u Italiju. Igrao sam za Kataniju i \enovu, a sad

tetu tehni~kih nauka – odsek industrijski menaxment u Novom Sadu.

- Uporno{}u i radom uspeo to da postignem. Kad se ho}e, sve se mo`e, poslovica je koje se dr`im. Vaterpolo }u igrati dokle god budem ose}ao da mogu da pru`am maksimum. Za sada nemam nikakvih tegoba i odli~no se ose}am. Kad do|e do zamora materijala zavr{i}u karijeru – kazao je Nenad Ka~ar.

M. Pavlovi}

BRON ZA ZA VOJ VO DI NI NE VA TER PO LI STE DVA NA E STO GO DI [WA KE: Po sle {am pi on skih na slo va va ter po li sta Voj vo di ne uz ra sta do 15 i 13 go di na dva na e sto go di {wa ci su uze li bron zu na pr ven stvu Sr bi je, ~i ji je tre ni ra Mi ro slav Ba jin.

Su pre fi nal ni tur nir odr `an je u Be o gra du, Voj vo di na je sa vla da la Ra si nu 10:4, a po ra `e na je od pr vog i dru gog ti ma Par ti za na 10:2, od no sno 5:2. Zla to i sre bro uze li su pr va i dru ga eki pa Par ti za na, dok je Ra si na ~e tvr ta.

Bron zu su osvo ji li: Ste fan Sta no je vi}, Du {an Ri sti}, Mi wa Mat ko vi}, Igor A}i mo vi}, Mi lan Pro li}, Mi lo{ Mi }u no vi}, Fi lip Ba ~u lov, Ili} Mi lu tin, Mi lo{ Mi li ~i}, Kri stian [ulc, Jo van La ki}, Uro{ Ma ri}, Mi lo{ Po pa di}, Lu ka Pa ri vo di} i Vo ja Mar ko vi}.

G. M.

20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

НА ФЕСТИВА ЛУ „СИНЕМА СИТИ”

У програму „Up to 10,000 bucks” 26 филмова За ме ђу на род ни фе сти вал Си не ма си ти у Но вом Са ду, ко ји ће би ти одр жан од 16. до 23. ју на, ода бра но је 26 фил мо ва за про грам „Up to 10,000 bucks - Young Talent‘s Competition„. Оства ре ња мла дих та ле на т а сни мље на са бу џе том до 10.000 до ла ра би рао је та ко ђе мла ди, али већ афир ми са ни срп ски ре ди тељ Ни ко ла Ле жа ић. На кон курс је при ја вље но око 200 фил мо ва из це лог све та, а би ће при ка за но 26 из Ср би је, Хр ват ске, Изра е ла, Пољ ске, Ита ли је, Ве ли ке Бри та ни је, Ма ђар ске, Швај цар ске, Ар ген ти не, Нор ве шке, Бра зи ла, Не мач ке, Хо лан ди је, САД и Шпа ни је. По р ед то г а, би ћ е пред с та вље на три фил ма („Гор дон„, „Ка та ри на„ и „По ла де сет„) ко ји су део ре зул т а т а „Cinema Contact-а„, у окви ру ИПА пре ко гра нич ног про гра ма са рад ње Ма ђар ска - Ср би ја, ко ји су фи нан си ра Европ ска уни ја. Пре ма ре чи ма се лек то ра, би ло је за ни мљи во ви де ти ка ко раз ми шља ју мла ди ауто ри из ра зних

Никола Лежаић

кра је ва све та и ка ко се до ви ја ју, сна ла зе и тру де да фи нал ни рад оста не не ком про ми то ван упр кос скром ним бу џе ти ма ко ји ма рас по ла жу. Са кван ти те том ра сте и број ква ли тет них фил мо ва, оце нио је

Ле жа ић и до дао да му је жао што у про грам ни је мо гао да увр сти још ви ше на сло ва. У се лек ци ју су ушли фил мо ви раз ли чи тих жан ро ва - игра ни, до ку мен тар ни, ани ми ра ни и екс пе ри мен тал ни, а про ду ци ра ни су

Филм о Радивоју Кораћу на фестивалу у Москви Играно-документари филм Гордана Матића „Жућко - прича о Радивоју Кораћу” биће приказан на Међународном филмском фестивалу „Златни витез”, који се одржава од 22. до 29. маја у Москви, најавила је ауторска екипа. То је филм о легендарном кошаркашу и првој аутентичној светској кошаркашкој звезди са ових простора, али и прича о једном времену, бившој Југославији која се 50-тих и 60-тих

година 20. века почела отварати према Западу преко спорта, музике, филма, моде, подсетили су аутори. „Жућко - прича о Радивоју Кораћу” на програму фестивала је 24. маја. „Златни витез” је фестивал са дугогодишњом традицијом, који је основао чувени руски глумац, редитељ, сценариста и продуцент Николај Петрович Бурљајев.

Холивудски класици на отвореном Америчка академија за филм организоваће овог лета отворени биоскоп у Холивуду како би и туристи и локалци уживали у америчким класицима под отвореним небом. Председник академије Том Ширак јуче је представио отворени биоскоп и најавио да ће серија „Оскари напољу„ почети 15. јуна пројекцијом „Казабланке„. Филмови ће бити приказивани сваког петка и суботе увече до 18. августа. Биоскоп на отвореном део је холивудског кампуса Академије за филм који укључује и филмску архиву и Пикфордов центар за филмске студије, преноси АП.

Из филма „Казабланка“

Деп дугује Бартону Холивудски глумац Џони Деп изјавио је да своју успешну каријеру дугује редитељу Тиму Бартону, преносе британски медији. Глумац који је осам пута сарађивао са Бартоном - последњи пут на филму „Мрачне сенке„ рекао је острвским медијима да би највероватније радио као глумац у Б филмовима да није било Бартона. „Тим је велики пријатељ и сјајан редитељ. Да није било Тима, вероватно бих био минорни глумац у хорорима Б продукције. Тим се борио да би ми дали улогу у филму ‘Едвард Маказоруки‘ 1990. године када сам био још увек непознат и увек је био уз мене када ми каријера није ишла најбоље„, рекао је Деп. Звезда серијала „Пирати са Кариба„ каже и да је близак пријатељ са Бартоном коме дугује много јер је веровао у њега од почетка. „Играо бих било коју улогу у било којем филму који затражи из чисте захвалности. Волим га ко брата„, рекао је Деп.

Мишелу Пиколију награда „David di Donatelo” Фран цу ски глу мац Ми шел Пи ко ли про гла шен је за нај бо љег глум ца у Ри му где му је за уло гу у фил му „Има мо па пу„ (Habeamus papam) Ита ли јан ска филм ска ака де ми ја уру чи ла на гра ду „David di Donatelo„, нај зна чај ни је ита ли јан ско филм ско при зна ње. У овом фил му На ни ја Мо ре ти ја, ко ји ће ина че пред се да ва ти ово го ди шњим Кан ским фе сти ва лом, 86-го ди шњи глу мац игра кар ди на ла ус па ни че ног на вест да је иза бран за ри мо ка то лич ког по гла ва ра. Слав ни глу мац је то ком ка ри је ре, за по че те 1954. го ди не, играо у ви ше од 170 фил мо ва. Осво јио је „Злат ну пал му„ за нај бо љег глум ца у Ка ну 1980. за је дан дру ги ита ли јан ски филм, „Скок у пра зно„ Мар ка Бе ло ки ја. „Да вид„ за нај бо љу жен ску уло гу оти шао је у ру ке ки не ске глу ми це Џао Тао за филм „Ја сам Ли„ (Io Sono Li) о ими грант ки њи ко ја ра ди као кел не ри ца у јед ном луч ком

гра ду на се ве ру Ита ли је. Бра ћа Па о ло и Ви то рио Та ви ја ни осво ји ли су на гра ду за нај бо љи филм „Це зар мо ра да умре„ (Cesare deve morire). Ова сло бод на адап та ци ја Шек спи ро вог ко ма да „Ју ли је Це зар„, у це ло сти сни мље на у рим ском за тво ру Ре би би ја, већ је на гра ђе на „Злат ним ме две дом„ на прет ход ном Бер ли на лу. На гра да за нај бо љи сце на рио при па ла је Па о лу Со рен ти ну и Ум бер ту Кон та ре лу за филм „Ово мо ра да је то ме сто„ (This Must Be The Place) у ко јем Шон Пен глу ми бив шу рок зве зду у по тра зи за на ци стич ким зло чин цем. Уру чу ју ћи на гра де, ита ли јан ски пред сед ник Ђор ђо На по ле та но за ло жио се за „об но ву кул тур не, мо рал не и иде а ли стич ке ди мен зи је фил ма„. „Филм мо же да до при не се об но ви по ве ре ња у на шој зе мљи„, на гла сио је ита ли јан ски ли дер, пре но се ита ли јан ски ме ди ји. (Танјуг)

бу џе ти ма у ра спо ну од 250 до 10.000 до ла ра. Ле жа ић ис ти че да је пред ност овог про гра ма то што је про дук ци о ни аспект фил мо ва ста вљен у дру ги план, а оно на че му се ин си сти ра је кре а тив ност, што му је и био глав ни кри те ри јум при из бо ру. „У скром ним усло ви ма аутор мо ра да бу де све стан сво јих огра ни че ња и да про ба да на ђе на чин да да та огра ни че ња пре тво ри у сво ју пред ност. У овој се лек ци ји има јеф ти ни јих и ску пљих по ку ша ја, ра зних фор ма та, тра ја ња, жан ра, али сви су во ђе ни кре а тив но шћу„, до да је он. Про грам „Up to 10,000 bucks„ по чи ње дру гог да на фе сти ва ла у Кул тур ном цен тру Но вог Са да, а по след њег да на би ће до де ље на на гра да за нај бо љи филм. Ове го ди не, за хва љу ју ћи ИПА про гра му, би ће до де ље не и две до дат не на гра де - за нај бо љи ма ђар ски и за нај бо љи срп ски филм, са ци љем под сти ца ња кре а тив ног ра да и са рад ње мла дих филм ских ауто ра у по гра нич ној обла сти. (Танјуг)

Српски филмови на маркету у Кану На пред с то ј е ћ ем филм ском фе сти ва лу у Ка ну срп ска ки н е ма то г ра ф и ј а ни ј е за сту пље на у глав ном про гра м у, али ће би т и пред ставље на на мар ке ту - Marche du Film Cannes Film Festivala, у окви ру Ре ги о нал ног па ви љо на. Осам зе ма ља по тре ћи пут ће за јед нич ки на сту пи ти на нај ва ж ни ј ем филм с ком марке ту на све ту - Бо сна и Хер ц е го в и н а, Цр н а Го р а, Бугар ска, Хр ват ска, Ки пар, Ма ке д о н и ј а, Сло в е н и ј а и Ср би ја. Са рад ња ко ја је на Кан ском фе с ти ва л у по ч е л а 2010. го ди не, на ста вља се овог про ле ћа на за до вољ ство парт н е р а, ор г а н и з а тора, уче сни ка и го сти ју, на ја вио је Филм ски цен тар Ср би је (ФЦС). Ре г и о н ал н и па в и љ он је за јед нич ки про стор на ко јем

мо гу да се оку пе филмски ства ра о ци из зе маља-парт не ра, да се срет ну са ко ле га ма, ор га ни зу ју са стан ке и на ђу на чи не за ре а ли за ци ју сво јих про је ката. ФЦС ће, под по к ро в и Ми н и с тар с тва тељством кул туре, ин фор ми са ња и ин фор ма ци о ног дру штва Ср би је, пред ста вља ти на шу зе мљу и ки не ма то гра фи ју. На мар ке ту Кан ског фе сти ва ла 17. и 18. ма ја би ће при ка за на два до ма ћа фил ма но ви је про дук ци је. То су „Уста нич ка ули ца„ (Redemption street) ре ди теља Ми ро сла ва Тер зи ћа у про дук ц и ј и „Фил м ком б ај н а„ (Бе о г рад) и „Pakt Media„ (Љу бља на), као и „Бе ли ла во ви„ (White lions) Ла зара Ри с тов с ког у про д укци ј и „Зи ли он фил ма (Бе о град) и „Ин тер фил ма„ (Загреб)

УСПЕХ ДОКУМЕНТАРЦА МИЛАНА МИЛЕТИЋА

„Murder revisited” најбољи у Лос Анђелесу Филм Ми ла на Ми ле ти ћа „Murder revisited„ осво јио је на Фе сти ва лу ју го и сточ ног европ ског фил ма у Лос Ан ђе ле су (SEE Fest 2012) на гра ду за нај бо љи крат ки до ку мен тар ни филм. Филм Ми ле ти ћа се ба ви окол но сти ма под ко јим је уби јен фран цу ски на ви јач Брис Та тон у цен тру Бе о гра да. У опи су фил ма „Murder revisited„ на сај ту SEE Fest-а наводи се да филм истражује хулиганско насиље које врше млади у Србији, где насумични акти насиља остају често некажњени и воде до културе страха. Фестивал је завршен про јекцијом турског епа „Future Lasts forever„ Еџкана Алпера који је награђен у категорији најбољи дугометражни филм на фести валу, саопштили су данас орга низатори СЕЕ Феста. Почасну награду медијског спонзора фестивала „Филм без граница„ добио је турски филм „Do not forget me Istanbul„, омнибус од седам прича седам редитеља. Жири од 17 чланова чинили су људи из индустрије који су Кристини Николовој из Бугарске доделили награду за најбољи деби за филм „Фаитх, Лове анд

Том Круз као Ван Хелсинг? Холивудски суперстар Том Круз наводно ће глумити чувеног ловца на вампире Ван Хелсинга у покушају да се оживи франшиза покренута 2004. године у којој је глумио Хју Џекмен. Круз ће наводно, како преносе британски медији, продуцирати и глумити у новом филму. Пројекат је један од првих филмова договорених уговором компаније „Uni ver sal„ и сценаристичко/продуцентског тима Алекс Курсман и Роберто Орци. Пар већ ради на новом наставку филма „Мумија„ а сада ће писати и сценарио за Ван Хелсинга. Гиљермо дел Торо раније је повезиван са пројектом оживљавања приче о холандском лекару и борцу против вампира Абрахаму Ван Хелсингу познатом из романа Брема Стокера „Дракула„. Курцман и Орци до сада су радили на филмовима „Звездане стазе„, „Трансформерси„ а били су сценаристи Крузове „Немогуће мисије 3”.

Из филма „Murder revisited”

Њхискеy„. Филм о словачким Ромима „Cigarettes and Songs„ Марека Шулика и Јане Ко валцикове проглашен је нај бољим документарцем. По ча сна награда уручена је хрватском филму „Габриел„ Влатке Воркапић, док су два кратка филма „The Visit„ Словенца Михе Мацинија и „Cold Shover„ Орсја Нађпала добили награду за најбољи кратки филм.

Добитник награде публике фестивала је румунска ро мантична комедија „Hello! How Are You?” Александруа Ма фтеија. Фестивал југоисточног европ ског филма одржан је седми пут и представља прозор у другачију кинематографију америчкој пу блици. SEE Fest одржан је у Бриџис театру Универзитета у Калифорнији. (Танјуг)

Мел Гибсон у „Мачети”? Холивудски глумац и редитељ Мел Гибсон у преговорима је за улогу у наставку филма Роберта Родригеза „Мачета„. Како преносе амерички сајтови, Дени Трехео репризираће своју улогу у другом делу филма „Mac he te Kills„ (Мачета убија). У другом делу, Мачету регрутује америчка влада како би у Мексику пронашао дилера оружјем пре него што лансира ракету. У филму би осим Гибсона требало да заигра и Мишел Вилијамс.

ФИЛМ О ЛЕГЕНДАРНОМ ГИТАРИСТИ

Андре 3000 као Хендрикс Музичар Андре 3000 глумиће легендарног Џимија Хендрикса у филму „All Is By My Si de„, преносе амерички меди-

Андре 3000 као Хендрикс

ји. Филм о легендарном гитаристи бавиће се периодом када је Хендрикс снимио свој албум „Are You Ex pe ri en ced„ из 1967. године који се сматра једним од најбољих рок албума икада. Снимање почиње за три недеље и пратиће успон Хендрикса до рада на чувеном албуму. Филм ће режирати Џон Ридли који је недавно написао сценарио за филм „Red Ta ils„ са Кубом Гудинг Џуниором и Теренсом Хауардом у главним улогама. Андре 3000, рођен као Андре Бенџамин, глумио је у филму „Be Cool„ са Џоном Траволтом и Умом Турман као и у филму „Четири брата„ са Марком Валбергом.

(Tанјуг)

kultura

c m y

dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

21

НОВА КЊИЖЕВНА ИЗДАЊА: „БОГДАНКА И ДЕЈАН ПОЗНАНОВИЋ“ МИШКА ШУВАКОВИЋА

Двоје као један пар Институт за истраживање авангарде (Загреб) у сарадњи са Музејом савремене уметности Војводине (Нови Сад) и кућом „Орион арт“ (Београд), недавно је објавио књигу „Богданка и Дејан Познановић“ Мишка Шуваковића. Како и поднаслов каже, нова књига нашег угледног теоретичара кроз један од најутицајнијих (уметничких) парова кад су у питању „превратнички“ трендови у наслеђу авангарде, заправо се бави уметношћу, медијима и активизмом на крају модерне. Боданка (1930) и Дејан Познановић (1929 - 1996) су својевремено оставили неизбрисив траг на локалној (Нови Сад), али и широј уметничкој сцени (Југославија, Европа) и данас нема уметника склоног отворености савременог контекста који их не спомиње као кључне људе у властитом професионалном формирању, поготово уметници за чији је пробој била заслужна тадашња Трибина младих, данас Културни центар Новог Сада. Касније ће се у Новом Саду за презиме Познановић везивати и рад Атељеа ДТ20, у којем су се увек могле пронаћи релевенатне

информације и подршка актуелним уметничким стремљењима. Њихово саучесништво, а одатле управо и полази Шуваковићева књига („Двоје се указује као пар и као партнерски однос у историји уметности и културе“), потрајало је до средине деведесетих, откад је Богданка морала да настави сама. Поред исцрпног приказа њихових индивидуалних и испреплетаних живота, богато документованог и илустрованог грађом из приватних и јавних архива, што књигу због концепта невидљиве уметности и тихог активизма Познановићевих чини још ексклузивнијом, „откровенијом“, Мишко Шуваковић све време води рачуна да она теоријски и историјски веродостојно прикаже уметност и културу 20. века у време када су била пројектована два утопијска идеалитета, онај о апсолутној промењивости и онај који му имплицитно следи – да је промена отворена еманципацији новог света као бољег, што је значило отворенијег и слободнијег. Почетна, условно речено биографска поглавља, смењују увиди

у блиску повезаност Дејана Познановића са социјалистичким модернизмом и надреализмом (Давичо, Ристић, Крлежа, Константиновић, Бора Ћосић) у књижевности, са новом уметношћу шездесетих, односно Богданке Познановић са лирском апстракцијом и енформелом у сликарству. Из тога, аутор ће врло лепо развити везу са даљим тенденцијама у њиховом раду који се код Дејана развијао у правцу превођења словеначке књижевности, драме, усредсређеност на експерименталну уметничку праксу, есеј и теорију, а код Богданке у правцу постсликарских пракси: визуелне поезије, концептуалне уметности, нових медија, тада виђених искључиво у контексту видео арта. Духом, образовањем богати, у пракси радни и вредни људи, Богданка и Дејан Познановић се испостављају као драгоцене парадигме свега оног што се у другој половини 20. века у уметности и могло доживети, искусити, бар кад је реч о њеном интелектуално напредном, активно освешћеном делу културне сцене. За њихов рад можда као

ИЗЛОЖБА У САВРЕМЕНОЈ ГАЛЕРИЈИ У ЗРЕЊАНИНУ

кључно, намеће се тада врло често постављано питање шта је уметност: „Вас ист кунст?“ Интердисциплинарност, хибридност, истраживање, преиспитивање, креативност, еманципција, интервенција, експеримент, партиципација, комуникација, нека су од главних теоријских појмова којима Мишко Шуваковић барата како би приближио све оно што је домишљатост тадашњих уметника напредих пракси могла да осмисли и на сцени понуди као сасвим легитимно, чак и суштинско бављење естетичким дисциплинама. Књига „Богданка и Дејан Познановић – Уметност, медији и активизам на крају модерне“ са 150 страна, на благо модификованом А4 фоормату, са сажетком на енглеском, иако нема тврде корице, има луксузан изглед – лепо уклопљен садржајан текст и слике. Пошто се на домаћој уметичкој сцени често говори о дисконтинуитету и потреби за ревалоризацијом и попуњавањем рупа у научно обрађеној историји и естетичкој мисли, књига Мишка Шуваковића сигурно ће наићи на позитиван одјек и бар делимично материјализовати слику „једног пара“. Игор Бурић

НА ФЕСТИВАЛУ ДЕЧЈЕГ СТВАРАЛАШТВА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Уметничка колонија Ечка Награде писцима и деци Поводом обележавања 50 година постојања Савремене галерије Зрењанин вечерас у 19 часова биће отворена изложба „Златно доба: 19561962“, чији је аутор Славица Попов,

колоније. У том периоду колонија има своју концептуално-уметничку делотворност, проналази свој аутентичан начин деловања и оправдава своје постојање. Успева да развија

симовић, Иван Радовић, Јован Бијелић, Александар Луковић, Миодраг Б.Протић, Лазар Возаревић, Зоран Петровић...) из фонда Савремене галерије Зрењанин настале у Уметнич-

Тродневни Фестивал дечјег књижевног стваралаштва „Машта и снови”, одржан по други пут у Сремској Митровици у организацији Центра за културу „Сирмијумарт”, завршен је 11. маја. На овој јединственој манифестацији код нас, намењеној дечјем стваралаштву која има фестивалски карактер представили су се млади књижевни ствараоци по узрасним категоријама основне и средње школе. Први пут додељене су новоустановљене награде за књижевно дело и подстицај дечјег стваралаштва -

„Сунчани сат” статуета и плакета фестивала које су добили писци: Стеван Бељански из Новог Сада, Милијан Деспотовић из Пожеге и Недељко Терзић из Сремске Митровице. Награде за најуспешније радове добили су: Милан Петровић, ученик ОШ „Душан Јерковић Уча” из Карловчића, Андреј Јаковљевић, ученик ОШ „Соња Маринковић” из Суботице и Предраг Обрадовић, ученик Математичке гимназије из Београда. Додељена су и посебна признања, а међу добитницима су

и деца из Републике Српске, Хрватске и Црне Горе. Награде и признања је уручио директор „Сирмијумарта” Андреј Шпановић, а током фестивалских дана на књижевним вечерима представили су се и млади талентовани музичари из Сремске Митровице, уз стихове награђених писаца и песника: Споменке Лазић, Вере Сладић, Секуле Петровића и Александра Будошана. Награђени и најуспешнији радови младих песника штампани су у зборнику „Машта и снови - 2” који је приредила Весна Грабић.

У БУДУЋОЈ ЗГРАДИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У СУБОТИЦИ

И театар и биоскоп Милaн Коњовић, Жито, 1956.

кустоскиња Савремене галерије Зрењанин. Изложба „Златно доба: 19561962“ истражује период од оснивања Уметничке колоније Ечка 1956. године до њеног институционалног конституисања, односно до оснивања Савремене галерије Зрењанин 1962. године која преузима бригу о даљем раду Уметничке колоније Ечка, као и о збирци која је настала током рада

ликовни живот у малој средини као што је тада био Зрењанин и формира галерију савремене уметности што је био основни циљ. У том периоду у Уметничкој колонији Ечка боравила су најзначајнија имена српске и југословенске уметности. На изложби ће бити представљено 18 слика значајнијих српских уметника (Милан Коњовић, Бошко Петровић, Милан Керац, Стеван Мак-

кој колонији Ечка у периоду од 1956 – 1962. године. Изложба ће бити отворена до 28. јуна, а посетиоци ће моћи и да је погледају и током Шесте зрењанинске Ноћи музеја у суботу 19. маја од 18 до 2 часа после поноћи. Реализацију изложбе омогућили су Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање АП Војводине и Град Зрењанин.

Реконструкција и санација зграде Народног позоришта у Суботици, која је најављивана као најважнији пројекат културе у Србији стоји. Градилиште је празно. Реконструкција позоришта је почела 2007.године у јуну и рок за завршетак радова је до сада неколико пута био померан. Комплетна градња је обустављена пре нешто више од годину дана јер извођачи радова нису били плаћени. Према речима градоначелника, Саше Вучинића решење је понудио глумац Лазар

тица ће и даље остати град културе, а и завршићемо део зграде – рекао је градоначелник Саша Вучинић. „Синеплекс“планира да уложи три милиона евра и да већ крајем новембра или почетком децембра Суботичани имају прилику да гледају филмове у модерном и савременом биоскопу.

- Суботица као град фестивала и културе заслужује прави биоскоп, а објекат Народног позоришта је идеално место за наше модерне биоскопе. Изнајмиће се 1800 квадрат-

према којој ће у будућој згради Народног позоришта у Суботици бити смештен мултиплекс-биоскоп, а изјаву су потписали градоначелник Суботице Саша Вучинић, Игор Станковић, директор компаније „Синеплекс Србија“ и председник Управног одбора Народног позоришта у Суботици Јожеф Каса. Јожеф Каса је на питање новинара: колико је новца потрошено до сада у реконструкцију позоришта, рекао да не зна, јер није припремио те податке. Изразио је задовољство

Ристовски предложивши да се део зграде претвори у биоскоп. Ову вест су многи Суботичани дочекали са одушевљењем, јер како немамо позориште, немамо ни прави биоскоп.

- Град је у обавези да финансира опремање дела зграде и очекујемо да паре набавимо из програма помоћи грађевинској индустрији и Фонда за капитална улагања Војводине.Субо-

них метара простора и у плану је отварање пет сала са 600 седишта. Поред пројекција филмова имамо у плану да организујемо и уживо преносе из Метрополитен опере, Миланске скале и сличне спектакуларне програме - каже директор компаније „Синеплекс Србија“ Игор Станковић. У време првомајских празника потписана је изјава о намерама,

због потписивање изјаве о намерама јер му то даје наду да ће се радови наставити, али и огорчење што нико не брине како ће се објекат финансирати. По свему судећи, Суботичани коначно добијају биоскоп, а позориште ако се набави новац. Реконструкција позоришта би требало да кошта око 24 милиона евра. С. И.

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

Различите индивидуалне енергије Мартовска свеска Летописа Матице српске, као што је уобичајено, почиње блоком књижевних новитета. Поезију су објавили Мирослав Максимовић, Петко Војнић Пурчар, Ненад Митров, Винко Шелога и двојица познатих хаику песника- Зоран Антонић и Витомир Милетић Витата. Ту су и две приповетке преведене са енглеског Ребеке Макаји и Б. Вонгара, као и одломци романа у настајању Јована Премеруа. Рубрика Огледи посвећена је размишљањима о савременим домаћим ауторима. „Фарса у трагедији:Ћосићево „Време власти“ као реплика Mанове „Смрти у Венецији“, оглед је Петра Пијановића, а Јелена Боровина је ауторка огледа „Историја одређена данашњицом: О роману „Судбина и коментари“ Радослава Петковића. Сведочанства започињу „Записом и житијима“ Милана Радуловића, а следи блок текстова о Срп-

ској енциклопедији из пера Николе Хајдина, Мирa Вуксановића, Ђорђа Злоковића, Дарка Танасковића и Ивана Негришорца. У тексту „Српска енциклопедија: концептуализација знања као систем и феноменолошки опис њених оспоравалаца“, Негришорац одговара онима који су се залагали за укидање Закона о Српској енцинклопедији.

-Српска енциклопедија није тек обичан посао међу енциклопедијским пословима: она представља подухват од великог практичног, али и симболичког значења и значаја. Тај подухват сведочи о многим нашим слабостима и о мутним склоностима да починимо оно што нам може нанети превасходно штету. Али Енциклопедија сведочи и о једној јединој, али великој нашој врлини: о способности да хармонизујемо различите индивидуалне енергије, па да од таквога мноштва успемо да начинимо једну целину, један тим, способан да побеђује у

овом енциклопедистичком такмичењу са самим собом и са другима - објашњава Негришорац. У рубрици Сведочанства може се, између осталог, прочитати запис Љубомирке Кркљуш „Уједињење 1918“, „Прилог тумачењу Костићеве песме „Међу јавом и међ` сном“ Предрага Лазаревића и текст Дејана Милорадова „Нечедна лексика у речницима српскога језика и проблем њене стилистичке квалификације“. Читаоци ЛМС могу да сазнају и ко је Б. Вонгар, кроз текстове Милете Аћимовића Ивкова и Драгана Драгојловића. реч је о врло узбудљивој, скоро невероватној животној причи Сретена Божића, познатог и награђиваног аустралијског писца пореклом из Шумадије, који данас живи међу Абориџинима. Мартовска свеска ЛМС, као и претходне, завршава се критичким приказима. Р. Лотина

22

svet

ponedeqak14.maj2012.

GO DI [WI CA PO KRE TA ZBOG EKO NOM SKE KRI ZE

Vi {e od 100.000 [pa na ca na uli ca ma MA DRID: Vi{e od 100.000 [panaca, gnevnih zbog te{ke ekonomske situacije, iza{li su na ulice {panskih gradova kako bi jo{ jednim protestom obele`ili prvu godi{wicu pokreta koji je inspirisao sli~na oku-

pqawa u drugim zemqama pogo|enim ekonomskom krizom. Desetine hiqada qudi preplavile su centralni trg Puerta del Sol u Madridu u nameri da tu ostanu tri dana, ali su vlasti upozorile da nikome ne}e dozvoliti da no} provede na trgu, dok se o~ekuje da }e na du`nosti no}as biti 2.000 policajaca.

Protesti su organizovani i u Barseloni, Bilbau, Malagi i Seviqi, dok su se simpatizeri {panskog pokreta „Indignados” („Ogor~eni”) okupili i u drugim evropskim gradovima, ukqu~uju}i London, a najavqeni su skupovi i u ju`noameri~kim zemqama Brazilu i ^ileu.

Protesti u [paniji po~eli su 15. maja pro{le godine i privukli stotine hiqada qudi, a kako je ja~alo nezadovoqstvo zbog mera {tedwe koje su uvodile vlasti, demonstracije su se pro{irile na celu zemqu i Evropu.

Pre godinu dana, u~esnici demonstracija u [paniji okupirali su gradske trgove vi{e nedeqa i sukobqavali se s policijom, koja je na kraju intervenisala i rasterala ih. [panija je u veoma te{kom ekonomsko polo`aju, zbog ~ega u evrozoni vlada zabrinutost da }e joj biti potreban paket pomo}i kakav je odobren Gr~koj, Irskoj i Portugalu. [panija je u recesiji, a stopa nezaposlenosti najvi{a je u celoj evrozoni i iznosi 25 odsto, dok je me|u mla|ima od 25 godina ~ak 50 odsto.

(Ta njug)

MA \AR SKA

AVGANISTAN

Ma drid

Ul tra de sni ~a ri pro te sto va li BU D IM P E [ TA: Oko 2.500 pristalica ma|arske ultradesni~arske stranke Jobik, predvo|ene liderom partije Gaborom Vonom koji je o{tro kritikovao vladu, odr`alo je protest u Budimpe{ti zbog strogih mera {tedwe. Vona je, na skupu ispred sedi{ta vladaju}e stranke Fides, rekao da su vlada desnog centra premijera Viktora Orbana i prethodne vlade predvo|ene socijalistima uni{tile Ma|arsku u protekle 22 godine od pada komunizma: Lider ma|arskih ultradesni~ara je kazao da su prethodne i sada{wa vlada to u~inile prodaju}i zemqu stranim bankama i me|unarodnim kompanijama i finansiraju}i „ekonomsku i politi~ku mafiju” koja ih okru`uje: Pored toga, Vona je kritikovao i homoseksualce i pripadnike romske mawine, a za Jevreje u Ma|arskoj je rekao da su „antima|arski”. Jobik je druga po veli~ini opoziciona partija u ma|arskom parlamentu. Na izborima 2010. godine osvojila je skoro 17 odsto glasova i 46 od ukupno 386 mesta u parlamentu.

(Ta njug)

FRAN SOA OLAND OD UTOR KA I ZVA NI^ NO PRED SED NIK FRAN CU SKE

Ber lin pr va ino stra na po se ta PA RIZ: Novoizabrani predsednik Francuske Fransoa Oland i zvani~no }e preuzeti du`nost {efa dr`ave 15. maja, ~ime }e Francuska, posle 17 godina od okon~awa mandata Fransoa Miterana, ponovo dobiti socijalisti~kog predsednika.Oland }e predsedni~ku zakletvu polo`iti u utorak, a nakon toga }e otputovati u prvu inostranu posetu u Berlin, gde }e razgovarati s nema~kom kancelarkom Angelom Merkel.

Novi francuski predsednik najavio je da o~ekuje formirawe nove vlade dan posle svoje inauguracije, po{to je dosada{wi premijer Fransoa Fijon pro{le sedmice podneo ostavku, imaju}i u vidu redovnu proceduru u zemqi da premijer podnosi ostavku vlade odlaze}em {efu dr`ave, pre stupawa na du`nost novoizabranog predsednika.Oland je, prema kona~nim rezultatima drugog kruga predsedni~kih izbora 6. maja, osvojio 51,6 odsto glasova, ostaviv{i iza sebe dosada{weg {efa dr`ave Sarkozija sa 48,4 odsto glasova.

Oland je, pod sloganom „Vreme je za promene”, najavio uvo|ewe poreza od 75 odsto bogatima, spu{tawe starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 60 godina, otvarawe 60.000 radnih mesta i nove pregovore o fiskalnom sporazumu zone evra.Upravo ponovno pokretawe pregovora o sporazumu o buxetskoj disciplini, koji je osmislila Nema~ka, kod pojedinih ekonomista izaziva strah od povratka u krizu evrozone. Du`ni~ka kriza zemaqa evrozone, kako se o~ekuje, bi}e i centralna tema Olandovih razgovora s nema~kom kancelarkom Angelom Merkel, koju }e posetiti u Berlinu samo nekoliko sati posle svoje predsedni~ke inauguracije.

Najavqene su i konferencija za novinare i radna ve~era dvoje zvani~nika koji su dobili zajedni~ki nadimak „Merkoland’’, posle „Merkozija”, nadimka koji je Merkelova delila sa Sarkozijem. Merkelova je izjavila da o~ekuje dobru saradwu sa novoizabranim predsednikom Francu-

Fran soa Oland

ske, svesna koliki zna~aj imaju saradwa i dobri odnosi dva suseda, ne samo za Pariz i Berlin, ve} i za funkcionisawe Evropske unije u celini. Ona se, kao nijedan wen prethodnik ranije, direktno ume{ala u izbornu trku u jednoj susednoj zemqi, davawem javne podr{ke Sarkoziju na izborima, zbog ~ega je bila suo~ena sa o{trom kritikom wenih politi~kih oponenata.

Olanda mnogi vide kao politi~ara koji bi mogao da izazove

„redefinisawe francusko-nema~ke osovine”, a i nema~ki analiti~ari ocewuju da }e on kancelarki biti „te`ak pregovara~„, kakav glas prati i wu.

Izabrav{i Olanda ili „gospodina Normalnog” - nadimak koji je stekao tokom kampawe, Francuska je dobila {efa dr`ave koji }e putovati vozom, zara|ivati mawe od svog prethodnika, i}i kao i dosad u nedeqnu kupovinu i podnositi javnosti dvaput godi{we izve{taje o radu.

Oland (58) je iskusan politi~ar i bio je poslanik u parlamentu, ali mnogi mu zameraju to {to nikada nije bio ni na kakvom polo`aju u vladi. Novi stanovnik Jelisejske palate obe}ao je da }e smawiti platu {efa dr`ave za tre}inu i da }e ukinuti predsedni~ki imunitet. Najavio je borbu protiv korupcije, pove}awe poreza za bogate i ve}a socijalna davawa.

Obe}ao je i da }e za{tititi Francusku od globalnih tr`i{ta kapitala.

(Ta njug)

LI DE RI KI NE, JU @NE KO RE JE I JA PA NA ZA SMI RE WE TEN ZI JA U RE GI O NU

Ubi jen va `an ~lan sa ve ta za mir KA BUL: Bitan ~lan avganistanskog Visokog saveta za mir i bliski saradnik predsednika Hamida Karzaija Maulvi Arsala Rahmani ubijen je u Kabulu, potvrdili su wegova porodica i avganistanski bezbednosni zvani~nik. Kqu~ni pregovara~ u Savetu koga je imenovao Karzai da bi vodio mirovne pregovore sa talibanskim pobuwenicima u Avganistanu, umro je u kabulskoj bolnici. Rahmani je biv{i ministar zba~ene avganistanske talibanske vlade i biv{i poslanik

dnevnik

avganistanskog parlamenta koji je nedavno uspostavio kontakte sa va`nim talibanskim liderima.Wegova smrt se smatra velikim udarcem Karzaijevim mirovnim naporima, navodi AFP i podse}a da je Rahmani bio talibanski najobrazovaniji ministar tokom talibanske vlade od 1996. do 2001, odnosno ameri~ke invazije na Avganistan i bio je jedan od 70 najuticajnijih Avganistanaca koji se prikqu~io naporima predsednika Karzaija za uspostvqawe mira u zemqi.

Pro vo ka ci je se ver ne Ko re je ne pri hva tqi ve PE KING: Lideri Kine, Ju`ne Koreje i Japana izjavili su da }e raditi zajedno u poku{aju da smire tenzije na Korejskom poluostrvu i da su predu-

ne trgovine. Ju`nokoreanski predsednik Li Mjung Bak rekao je, posle razgovora sa kineskim premijerom Ven \iabaom i japanski premjierom Jo{ihiko

RUSIJA

Kon trol na {et wa umet ni ka MO SKVA: Moskovski pisci i muzi~ari stavili su na probu slobodu okupqawa i kretawa gra|ana tako {to su ih pozvali u „kontrolnu {etwu” po centru grada koja zvani~no nije imala politi~ki karakter.Prema proceni policije, okupilo se oko 2.000 qudi. [etwa je organizovana kao odgovor na pro{lonedeqnu akciju policije kada je privedeno oko 400 u~esnika protestnog mitinga opozicije koji su se odvojili od skupa i poku{ali da zaustave saobra}aj.

Kolona od oko 1.000 qudi, predvo|ena piscem i kolumnistom nedeqnika „Profil” (rusko izdawe nema~kog [pigla) Dmitrijem Bikovim, formirana je na Pu{kinovom trgu odakle je krenula u {etwu.”Kontrolna {etwa” organizovana je po ideji popularnog pisca Borisa Akuwina. Policija je zatvorila za automobile delove ulice kojima se kolona kretala i nije ometala odr`avawe {etwe. Jake policijske snage su bile raspore|ene u okolnim bulevarima, ali je mali broj wih bio du` trase kojom se kretala kolona gra|ana.

(Ta njug)

Pjon gjang

zeli korake u pravcu produbqivawa me|usobnih ekonomskih odnosa, uz polagawe temeqa za regionalnu zonu slobod-

Nodom, da su se sve tri zemqe slo`ile da su bilo kakve budu}e provokacije Severne Koreje neprihvatqive. Kineski pre-

mijer je istovremeno pozvao sve zainteresovane strane da se „vrate na dobar put dijaloga i pregovora.’’

Kina, Japan i Ju`na Koreja su postigle i dogovor da pokrenu pre go vo re o spo ra zu mu o slobodnoj trgovini koji bi mogao da pomogne da se izbegne globalna ekonomska kriza, mada se o~ekuje da }e razgovori biti dugi i te{ki zbog decenijskog ri val stva. Bri tan ska agencija podse}a da su tri zemqe glavni svetski trgovci i da zajedno imaju u~e{}e od 19,6 odsto u globalnom bruto proizvodu i dr`e 18,5 odsto ukupnog svetskog izvoza u 2010. godini.

Agencija dodaje da regionalna zo na slo bod ne tr go vi ne „na stolu” ve} deceniju i da ne}e biti lako realizovati je, jer su prve „kom{ije” podeqene zbog politi~kog nepoverewa i trgovinskih barijera, kao i regionalne brige o ekspanziji kineske ekonomske i vojne mo}i.

Lideri su potpisali investicioni sporazum koji je usagla{en po~etkom godine, posle 13 rundi pregovora u proteklih pet godina.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HAJNC FI [ER

]ER KA KU BAN SKOG PRED SED NI KA [TI TI PRA VA HO MO SEK SU A LA CA

Predsednik Austrije Hajnc Fi{er savetuje Ukrajini da bude obrazriva u opho|ewu prema biv{oj premijerki Juliji Timo{enko.On je naveo da politi~ko rukovodstvo Ukrajine treba da se brine o zdravstvenom stawu Tomo{enkove i da obezbedi punu transparentnost sa stranim posmatra~ima na su|ewu protiv biv{e premijerke.

Le ga li zo va ti isto pol ne bra ko ve

ZO RAN MI LA NO VI] Premijer Hrvatske Zoran Milanovi} izjavio je da ono {to se moglo ~uti na komemorativnom skupu u Blajburgu nije govor tolerancije i razuma.

Kako je rekao, ~ini se da „pojedini tamo pre svega dr`e komemoraciju vojsci NDH, koja se u Drugom svetskom ratu borila zajedno s Tre}im rajhom”.

MAH MUD AH MA DI NE @AD Predsednik Irana Mahmud Ahmadine`ad rekao je da rat nije neophodan kako bi se postiglo „uni{tewe” Izraela. Ako zemqe u regionu prekinu veze sa cionistima i bace qagu na wih, to }e izazvati kraj tog marionetskog re`ima. Smatra da jevrejska dr`ava pred sta vqa „zlo }ud ni tu mor” ko ji tre ba ukloniti iz regiona.

HA VA NA: ]erka kubanskog predsednika Raula Kastra, Marijela Kastro izjavila je na skupu za za{titu prava homoseksualaca, da se wen otac zala`e za iskorewivawe seksualne diskriminacije i ponovila da se nada da }e u wenoj zemqi uskoro biti legalizovani istopolni brakovi. Marijela Kastro, poznata zagovornica prava homoseksualaca i direktorka kubanskog Nacionalnog centra za seksualnu edukaciju, tako|e je rekla da pozdravqa izjave koje je u javnosti dao ameri~ki predsednik Barak Obama, podr`avaju}i brakove izme|u osoba istog pola. Ona je ocenila da Obamine izjave o tom pitawu „imaju veliku vrednost zbog uticaja koje bi mogle da imaju” na druge. ]erka kubanskog predsednika ipak je naglasila da bi ameri~ki lider morao da svoje re~i

Ma ri je la Ka stro se za la `e za is ko re wa va we sek su al ne dis kri mi na ci je

sprovede u dela. Kastro je ove izjave dala na skupu oko 400 boraca za prava homoseksualaca odr`anom u Havani. Ovaj skup povezan je sa Me|unarodnim danom borbe protiv homofobije

koji se obele`ava 17. maja. Me|u u~esnicima su bili i transvestiti i transrodne osobe. Kastro, koja je godinama predvi|ala da }e kubanski parlament legalizovati gej brakove, sada je

rekla da o~ekuje da }e se to dogoditi na slede}em sastanku parlamenta u julu. Marijela Kastro rekla je i da je wen otac privatno podr`ao ovu ideju vi{e puta.

- To je sigurno deo wegove taktike i strategije: u wegovom stilu - smatra ona. -Ne}u da vr{im pritisak na wega da govori ne{to javno, jer me vi{e interesuju konkretni rezultati.

Prvih godina posle revolucije Fidela Kastra 1959. godine, homoseksualnost je na Kubi izazivala podozrewe, a mnogi homoseksualci su otpu{teni s posla, zatvarani i poslati u radne logore ili su oti{li iz zemqe.Fidel Kastro se kasnije izvinio zbog diskriminacije i rekao da su wegovi stavovi o homoseksualnosti bili pogre{ni i da su predstavqali „produkt vremena”.

BALkAn

c m y

dnevnik

PO SLE SA STAN KA LI DE RA TRI NAJ VE ]E GR^ KE PAR TI JE S PRED SED NI KOM PA PU QA SOM

Ra di kal na le vi ca pro tiv ko al i ci o ne vla de ATI NA: Lider konzervativne Nove demokratije Antonis Samaras izjavio je, posle zajedni~kog sastanka lidera tri najve}e gr~ke partije sa predsednikom Karolosom Papuqasom, da se lider radikalne levice SIRIZA Aleksis Cipras protivi da pristupi ili pru`i podr{ku budu}oj koalicionoj vladi.

- SIRIZA ne samo da odbija formirawe odr`ive vlade, ve} ne

Ati na

`eli ni da pru`i podr{ku vladi koja bi u{la u nove pregovore sa Me|unarodnim monetarnim fondom i Evropskom unijom -rekao je Samaras novinarima.

Lider Svegr~kog socijalisti~kog pokreta - PASOK Evangelos Venizelos izjavio je na partij-

skom skupu, odr`anom posle sastanka sa Papuqasom, da „gaji ograni~en” optimizam po pitawu formirawa koalicione vlade.

Venizelos, biv{i ministar finansija, rekao je da je, i pored nade koju ima, spreman da ide na nove izbore ako bude potrebno. On je ocenio da su razgovori sa Novom demokratijom i SIRIZA „upali u }orsokak”, ukazuju}i da se sada nada saradwi sa Demokratskom levicom Fotisa Kuvelisa.

Sastanak lidera Nove demokratije, PASOK-a i radikalne levice SIRIZA, ~iji poku{aji da formiraju vladu nisu uspeli, zavr{io se posle sat i po vremena. Samaras je rekao je novinarima uo~i sastanka da smatra da bi Gr~ka trebalo da dobije privremenu vladu na period od dve godine sa ciqem da zemqa ostane u evrozoni.

- Gr~ki narod nam je dao mandat da sara|ujemo kako bismo promenili politiku, a istovremeno ostali u evrozoni. Mandat te odr`ive vlade trebalo bi da traje

bar do izbora za Evropski parlament (2014. godine) -rekao je Samaras.

Posle sastanka sa liderima tri gr~ke vode}e partije, koje su na parlamentarnim izborima 6. maja dobile najvi{e glasova, Papuqas }e kasnije popodne imati odvojene sastanke i sa liderima mawih partija koje su osvojile dovoqno glasova za formirawe parlamentarne ve}ine, ukqu~uju}i i lidera ekstremno desni~arske partije Zlatna zora.

Lider partije Nezavisni Grci, Panos Kamenos, ~ija stranka je ~etvrta po broju osvojenih glasova, kritikovao je {to Papuqas vodi odvojene razgovore sa politi~kim liderima, upozoriv{i da takvi razgovori ne poma`u iznala`ewu dogovora.On je ocenio da posle razgovora velikih i malih partija, moraju da uslede razgovori politi~kih aktera za istim stolom.

Lider Demokratske levice Fotis Kuvelis izjavio je da }e oti}i na sastanak sa predlogom da vladu formiraju sve partije koje se protive nepopularnom planu pomo}i MMF-a i EU gr~kim vlastima, a za ostajawe su u evrozoni.Ukoliko ne bude postignut dogovor o formirawu vlade, Gr~ku ~ekaju novi izbori.

(Ta njug)

TURSKA

No vi nar stra ho vao za `i vot IS TAN BUL: Turski novinar Adem Ozkose, koji je otet i dr`an dva meseca u zato~eni{tvu u Siriji, izjavio je po povratku u domovinu da se pla{io da }e tamo okon~ati `ivot.

- Posle otmice, `iveli smo 11 dana u senci smrti . Dr`ali su nam pi{toq na slepoo~nici naveo je Ozkose po dolasku iz

Irana sa turskim snimateqem, Hamitom Xoskunom, tako|e oslobo|enim iz sirijskog zato~eni{tva.

Wih dvojica su ubrzo po ulasku u Siriju, gde su do{li da snimaju dokumentarni film o nasiqu u toj zemqi, nestali 9. marta u blizini pobuweni~kog upori{ta Idlib, po{to su nai-

{li na grupu od oko 70 naoru`anih pripadnika prore`imske milicije, koji su im vezali ruke i stavili poveze na o~i.Posle 11 dana provedenih u podzemnom skrovi{tu dvojicu turskih novinara je preuzela druga grupa koja ih je 55 dana dr`ala u sku~enim }elijama.

(Ta njug)

ponedeqak14.maj2012.

23

PO KU [AJ OT MI CE BU GAR SKOG AM BA SA DO RA U JE ME NU

Am ba sa da pri vre me no ne ra di SO FI JA: Ministar spoqnih poslova Bugarske Nikolaj Mladenov potvrdio je da je izvr{en poku{aj otmice bugarskog ambasadora u Jemenu Borisa Borisova.

On je rekao da ambasada u Sani zbog toga ne}e raditi nekoliko dana. Komentarisao je mogu}e razloge za poku{aj otmice, ali je pozvao jemenske vlasti da preduzmu hitne mere da prona|u po~inioce i spre~e sli~ne incidente u budu}nosti.

- Maskirani naoru`ani qudi zaustavili su automobil Borisova da bi ga kidnapovali, me|utim ambasador je uspeo da pobegne i sakrio se u obli`wu prodavnicu rekli su za AFP jemenski bezbednosni izvori u Sani.

Poku{aj otmice Borisova i wegove supruge dogodio se u ulici

Al`ir, glavnoj saobra}ajnici u jemenskoj prestonici. [ef bugarske diplomatije Mladenov je u saop{tewu naveo da je „{okiran i ogor~en zbog poku{aja otmice i nasiqa prema bugarskom ambasadoru u Sani, Borisu Borisovu”.

Prema Mladenovu, jedno pik-ap vozilo presrelo je i blokiralo diplomatsko vozilo kojim je Je men upravqao Borisov. ^etvorica naoru`anih qudi iz vozila su prvo pucali u vazduh, a onda razbili {ofer{ajbnu i voza~evo staklo na automobilu.

- Oni su poku{ali da silom odvuku Borisova iz automobila, udarali su ga u lice i po rukama. Jedan

od napada~a je kroz suvoza~eva vrata u{ao u vozilo i zapretio no`em Borisovu - rekao je Mladenov.

Borisov se uskoro vra}a u Sofiju zbog lekarskog tretmana, a ambasada u Sani bi}e zatvorena nekoliko dana.

(Be ta)

CRNA GORA

Tra `e ostav ku vla de

PO DGO RI CA: Organizatori ~etvrtog gra|anskog protesta koji }e u utorak, 15. maja, krenuti sa platoa ispred Univerziteta Crne Gore tvrde da bi mogao da se „preseli” u vladine kancelarije, pi{u podgori~ke „Vijesti”.

Organizatori gra|ane pozivaju da se okupe u {to ve}em broju i na taj na~in poka`u svoje nezadovoqstvo socio-ekonomskom situacijom u Crnoj Gori.

- Vi{e sam nego zadovoqan {to je inicijativa Unije slobodnih sindikata za pokretawe protesta, zbog te{kog stawa gra|ana, dobila podr{ku MANS-a, slobodnih gra|ana, intelektualaca, studenata, penizionera, tako da na{ otpor iz dana u dan sve vi{e ja~a- izjavio je predsednik Sindikata @elezare i predstavnik Ujediwenog saveza sindikata Crne Gore Janko Vu~ini}.

Vu~ini} je kazao da je namera organizatora protesta da ponovo tra`e ostavku vlade koja, kako tvrdi, evidentno ne radi u interesu gra|ana.

- Ovaj protest ima o{tricu da pose~e stablo re`ima koji zbija {alu na ra~un osiroma{enih gra|ana. Bojim se da ovaj protest mo`e da se ispred vlade preseli u wihove kancelarije - kazao je on na konferenciji za novinare u Podgorici. (Ta njug)

^e tvr ti na Cr no go ra ca na o ru `a na

POD GO RI CA: Od oko 450.000 punoletnih Crnogoraca, wih 103.743, odnosno skoro svaki ~etvrti, ima dozvolu za posedovawe oru`ja, a u policiji procewuju da nelegalnog naoru`awa ima mnogo vi{e. Prema podacima Ministarstva unutra{wih poslova Crne Gore, najvi{e oru`nih listova poseduju Podgori~ani - 24.304, {to ~ini ~etvrtinu od ukupnog broja dozvola za posedovawe oru`ja. Posle stanovnika glavnog grada Crne Gore, oru`je najvi{e vole Nik{i}ani, gde ima 9.900 dozvola, zatim Barani sa 8.390 dozvola, Bjelopoqci koji imaju 6.970 dozvola, pa Pqevqaci sa 6.250 oru`nih listova.

Najmawe dozvola za posedovawe oru`ja ima u Andrijevici - 690. U odnosu na broj punoletnih stanovnika, najvi{e dozvola za posedovawe oru`ja imaju stanovnici @abqaka gde od oko 1.670 punoletnih, wih 1.040 ima legalno naoru`awe. Podaci govore i da oru`je sa dozvolom poseduje svaki tre}i stanovnik Mojkovca i Kola{ina, a svaki ~etvrti Pqevqak, Baranin i Plavqanin.

Prema podacima policije, pro{le godine zapleweno je 747 komada oru`ja, za koje nije bilo posedovne dozvole.U prva ~etiri meseca ove godine oduzeto je ne{to mawe od 200 komada oru`ja, najvi{e pi{toqa. Me|u zaplewenim oru`jem nalazi se i 18 automatskih pu{aka, tri poluautomatske pu{ke i jedan pu{komitraqez. (Ta njug)

24

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

STU DENT KI WE SPE CI JAL NE RE HA BI LI TA CI JE PO BED NI CE KON KUR SA „SUP STAN CU NA DIS TAN CU”

In spi ri sa ne Fa u sto vom sud bi nom

Studentkiwe druge godine – Htele smo da uradimo ne{to osnovnih akademskih studija spezajedno, ne{to {to }e ostaviti cijalne rehabilitacije Medicintrag, a svaka od nas da bude deo toskog fakulteta Univerziteta u ga. Ovaj konkurs smo prepoznale Novom Sadu pobedile su na konkao savr{enu priliku za to, a imakursu za amaterski film, pod namo dobro predznawe jer su bolesti zivom „Supstancu na distancu”. zavisnosti i inkluzija `ivotni So wa Bu la to vi}, Ta tja na Mak si put koji smo odabrale – ka`e sagomo vi}, Bra ni sla va Do bra{, Ma vornica. ri ja Ra do va no vi}, Mia Ju re ki}, Mi li ca Mi lan kov i Ni ko li na Ba bi} osvojile su prvo mesto u konkurenciji studentskih radova zahvaquju}i edukativnom filmu o prevenciji bolesti zavisnosti. Sowa Bulatovi} obja{wava da ih je veoma zainteresovala tema konkursa, koji je raspisao Institut za javno zdravqe, te da su je prepoznale kao „dobru priliku da se probudi svest o zloupotrebi psihoaktivnih supstan- Po bed ni~ ka sed mor ka s Me di cin skog fa kul te ta ci koje su vrlo dostupne svim poFilm je namewen mladima uzrapulacijama”. Film je bio inspiri- sta od 13 do 18 godina, s ciqem da san Faustovom pri~om. im skrene pa`wu na posledice ko– Da bi dobio ne{to {to mu je je nastaju prilikom zloupotrebe nedosti`no, Faust je prodao du{u alkohola i najra{irenijih psiho\avolu, prividno dobio to {to je aktivnih supstanci kod mladih – `eleo, ali u tome nije mogao da marihuane, ekstazija i heroina. u`iva jer je ostao bez sebe – opisuTako|e ukazuje na predrasude u veje si`e pri~e Sowa, i otkriva da zi sa zloupotrebom alkohola i je inspiracija potekla iz ideje da droga, ali daje i odgovore na naju~ine ne{to lepo i korisno i za ~e{}e dileme, upu}uje na stru~sebe i za Katedru specijalne reha- wake i ustanove koje poma`u mlabilitacije i edukacije. dima u le~ewu zavisnosti od psi-

U kategoriji zavr{nog razreda osnovne {kole na konkursu „Supstancu na distancu” pobedili su |aci O[ „Mihajlo Pupin” iz Veternika, a nagra|en je film autora Je le ne Ta si}, An dre ja Trif ko vi }a i Ili je De li }a. Me|u sredwo{kolcima naboqi su bili: Ti bor Var ga, Da vid Ali}, Zo ran Ra du lo vi} i Rast ko Ili} iz novosadske Sredwe {kole za dizajn „Bogdan [uput”. hoaktivnih supstanci, podsti~e na konstruktivnu organizaciju slobodnog vremena i aktivno re{avawe problema. Studenkiwama je trebalo oko 20 dana da se dogovore kad }e zapo~eti snimawe, zbog kolokvijuma i drugih obaveza koje su imale. Skupile su se dan uo~i zatvarawa konkursa i – napravile film.

– Osmi{qavawe cele ideje je trajalo du`e od snimawa filma.

Htele smo ne{to originalno i bilo je veoma te{ko ~ak i za nas sedam da to smislimo. Kad smo skupile materijal, snimawe je trajalo jedno ve~e. Kod montirawa su nam dosta pomogli na{i prijateqi Og wen i Bo ris Cve ki}. Imali smo podr{ku studenata Medicinskog fakulteta, ali bih posebno izdvojila prof. dr Spe lu Go lu bo vi} – objasnila je Sowa Golubovi}.

A. Je ri ni}

Ve li ko za ni ma we za pre da va we ugled nog fo to gra fa

MOD NI FO TO GRAF PA U LO VIN CENT REN FTLE IZ ITA LI JE GOST AKA DE MI JE UMET NO STI

Fil mi~ ne sce ne na „Otvo re noj ka te dri” Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu organizovala je nedavno jo{ jedno u nizu predavawa u okviru „Otvorene katedre„, koje su imale vi{e nego dobar prijem kod ovda{wih studenata. Ovoga puta govorilo se o modnoj fotografiji, a gost predava~ bio je ugledni italijanski fotograf iz Kremone, Pa u lo Vin cent Ren ftle. Svoje dugogodi{we iskustvo iza objektiva i saradwu s poznatim italijanskim, francuskim i ameri~kim agencijama Paulo je preneo studentima, a pohvalno je {to su osim studenata fotografije s Departmana likovnih umetno-

sti, predavawu prisustvovali i mnogi studenti glume, te dizajna svetla i zvuka. Ren ftle o ve fotografije svakako zalaze i u wihovu profesiju svojim uvek zanimqivim svetlosnim postavkama i filmi~nim scenama u koje sme{ta svoje modele.

Ako je istina da slika govori vi{e od re~i, onda je samo jedan pogled na prepunu salu studija “Berar” bio dovoqan da poka`e kako su „Otvorene katedre„ veoma popularan i uvek dobrodo{ao vid komunikacije.

Mo`e se re}i da koncept „Otvorene katedre„ ~ini same temeqe obrazovawa u modernom

svetu, s obzirom na to da se informacije vi{e nego ikada prosle|uju, znawe deli, preporu~uje, skida s neta i na taj na~in velikom brzinom {iri. Jednu stranu umetni~kog obrazovawa ~ini sve ono {to tokom dana prelistamo i zapamtimo surfuju}i internetom, utisci iz virtuelnih muzeja, retkih kolekcija, dnevnih `urnala ili ~asopisa. Tu je i druga strana, sre}om jo{ uvek va`nija od izolovanog u~ewa, a koja po~iva na direktnom kontaktu sa znawem, umetni~kim delima i onima koji su ih na~inili.

Mia ]uk, stu dent ki wa AU

Pro mo ci ja u Bi bli o te ci UNS-a Promocija novih servisa firme „Tomson Rojters” bi}e odr`ana sutra u 11 sati u Centralnoj biblioteci Univerziteta u Novom Sadu, Ulica Dr Ilije \uri~i}a 3. O servisima }e govoriti

Vo ji slav Mi lo va no vi}, predstavnik nau~nog odeqewa firme „Tomson Rojters „ za Balkan koje pokriva teritoriju Jugoisto~ne Evrope.

A. Va.

NA GRA DE AUTO RI MA RE [E WA ZA ADAP TA CI JU OBJEK TA „TAR KET AKA DE MI JE”

NA ROD NA BAN KA SR BI JE MI SLI NA MLA DE NA U^ NI KE

Na gra de za ra do ve iz ma kro e ko no mi je i fi nan si ja Nau~nici koji se bave makroekonomskom problematikom i finansijama i objavquju svoje radove mogu da osvoje lepe nov~ane nagrade, od 50.000 do 500.000 dinara, na konkursima koje je raspisala Narodna banka Srbije. Nagrada „Dr Dragoslav Avramovi}”, u iznosu od pola miliona dinara, dodeli}e se za najboqi nau~noistra`iva~ki i analiti~ki rad iz oblasti makroekonomije, finansija, supervizije finansijskih institucija i finansijske stabilnosti. U wemu moraju biti kori{}eni podaci sa srpskog tr`i{ta. Radovi se podnose do 1. jula na srpskom ili engleskom jeziku u elektronskom formatu. Odluka o nagradi bi}e doneta do 15. septembra ove godine.

Za druge tri grupe nagrada konkurs je otvoren do 1. decembra.

Uslov je da su radovi objavqeni ili }e to biti od 1. novembra 2011. do 15. novembra ove godine. Va`e isti formalni uslovi .

Za najboqu doktorsku disertaciju predvi|ena je jedna nagrada a

Na gra |e ni osnov ci i sred wo {kol ci

iznos je isti kao i za” Avramovi}a”, kao i oblasati u koje su obuhva}ene.

U kategoriji najboqih master radova predvi|ene su nagrada od 300.000 dinara za prvo mesto i 200.000 za drugo.Tema mora biti iz oblasti makroekonomije i finansija, a radovi moraju biti odbraweni na univerzitetima u Srbiji.

Autori koji se bave nau~noistra`iva~kim radom iz oblasti makroekonomije i finansija, a radove su objavili u renomiranim me|unarodnim ~asopisima (na SSCI listi) tako|e imaju {ansu da nagra|eni. Nov~ana suma zavisi}e od broja nagra|enih, a ne}e pre}i visinu od 500.000, 150.000 i 50.000 dinara. Nov~ane iznose nagra|eni }e dobiti u neto iznosu sa pla}enim porezom na dohodak gra|ana.

Detaqnije informacije mogu se na}i na sajtu NBS. Svi fakulteti na kojima su predmeti iz oblasti makroekonomije i finansija su na svojim sajtovima skrenuli pa`wu studentima na ove konkurse.

D. V.

Us peo iza zov za bu du }e ar hi tek te Studentima Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu pobednicima na konkursu projektnog tima „Tarket akademija„ pro{le nedeqe

{ewe nagra|ene Jo va na Mi lo vi} i Iva na Kne `ev, kao i tim u sastavu: Mi li ca Vu jo vi}, Pe tar Pe ji} i Bog dan Ili}.

Nagradu su osvojili i ~lanovi studentskog tima „Model

Ro di }u i, za zajedni~ki rad, Bi qa ni Vi lo ti} i Iva ni Bo bar.

- Stalno se prijavqujemo na konkurse a ovaj nam se u~inio zanimqivim jer je ipak re~ o

sve~ano su uru~ene nagrade. Sa po 30.000 dinara nagra|ena su ~etiri re{ewa, a dva rada su pohvaqena a autori su dobili zahvalnice. Nagradu za svoje radove primio je student Mi len ko Ra do vi}, dok su za zajedni~ko re-

arta” s ovog departmana, koju ~i ne: Slo b o d an Ar s e n o v i}, Sla ven Sto ja no vi}, De jan Mi tro v i}, Kr s to Ra d o v a n o v i}, Bo jan Mi trov i Je le na ^o ba no vi}. Za u~e{}e na konkursu pohvale su pripale Og we nu

gra|evini u malom mestu - ka`e ~lan „Model arta„ Dejan Mitrovi}. -Po{tujemo to {to je kompanija „Tarket„ re{ila da preuredi staru zgradu, izvu~e maksimum iz we i da studentima pru`i priliku da se doka`u.

Nagradu od 30.000 dinara ne}emo me|usobno deliti, ve} }emo je kao tim ulagati u slede}e projekte.

Konkurs koji je kompanija „Tarket„ iz Ba~ke Palanke raspisala 20. februara u saradwi s Fakultetom tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu imao je za ciq da unapredi i razvije koncept „Tarket akademije„ kao jedinstvenog centra za edukaciju, prakti~nu obuku, servis i razvoj podr{ke koju ova kompanija pru`a svojim klijentima. Zadatak u~esnika konkursa bila je izrada idejnog re{ewa za adaptaciju postoje}eg objekta za potrebe „Tarket akademije„. O nagradama je odlu~ivao peto~lani `iri u sastavu: dr Je le na Ata nac ko vi}-Je li ~in, Slo bo dan Pe tro vi}, Oli ve ra Se miz-^er ga, Sa wa Gra be` i Kse ni ja An |e li}.

Vlasni{tvo nad pristiglim re{ewima zadr`ala je kompanija „Tarket„, a u~esnicima konkursa je priznato autorstvo bez posebne nadoknade. Svi autori re{ewa koja }e biti u sklopu projekta bi}e ozna~eni kao saradnici.

A. V-a.

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

MRe@A

dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

25

МАЛА СТВАР КОЈА ЈЕ ПРОМЕНИЛА СВЕТ

О

„Фејсбук” купио „Гленс”

П

осле Инстаграма за који је издвојио чак милијарду долара, Фејсбук је купио још једну апликацију Гленс (Glancee). Само неколико недеља након куповине популарне апликације Инстаграм која служи за дељење фотографија, Фејсбук је купио још једну мобилну апликацију. Реч је о апликацији која „вреба пријатеље”. Наиме, Гленс помаже потенцијалним пријатељима да се међусобно повежу на основу сличних интереса. Овом куповином Фејсбук намерава да још више унапреди своје сервисе базиране на локацији корисника.

ју за дељење локације. Разлика у односу на Хајлајт је у томе да он показује тачну локацију особе на географској карти, док вам Гленс казује само да су неки ваши пријатељи у близини. Стручњаци кажу да Гленс ипак није нови Инстаграм који тренутно има 35 милиона корисника и који је представљао претњу чак и самом Фејсбуку. Гленс је до сада даунлоудован 30.000 пута, а у позадини ради на 20.000 корисничких Ајфона. Засада није познато колико је Фејсбук платио Гленс. Ипак, Фејсбук је одлучио да направи успешном посебице пошто његова апликација

Рођендан СМС-поруке

ко 4 милијарде људи на свету има мобилне телефоне, што значи да исто толико особа има приступ слању СМС порука, које ове године славе свој 20. рођендан. СМС поруке утицале су на животе људи више него што је ико у почетку замишљао. Чак и најједноставнији и најјефтинији мобилни на свету имају могућност слања и примања СМС порука. Њихов утиецај на животе људи далеко је већи него што су се творци СМС-а могли надати пре 20 година. Прве идеје о размени поруке између ГСМ уређаја датирају из 80-тих година прошлог века. Међутим, оне нису биле масовно кориштене све до 90-тих година. Прва техничка имплементација је настала 1982. године. Основни технички проблем је био у томе што је ГСМ стандард првобитно био предвиђен за телефонију, а поруке су бинарни подаци. ГСМ предвиђа две врсте комуникацијских канала; један је сигнални, а други податковни. Сигнални канал се користио за комуникацију између уређаја и мобилног оператера, за разлику од податковног који је био предвиђен за разговоре. Идеја је била да се искористи сигнални канал за време док мобилни нема потребу за њиме. Због природе тог протокола, по-

руке су морале бити ограничене на 128 бајтова. Због тога су поруке требале да буду врло кратке. Тај нови комуникацијски канал није одмах заживио међу корисницима јер тадашњи ГСМ уређаји нису били предвиђени за писање и читање порука. Године 1990. у неким ГСМ мрежама први пут се појавила услуга СМС-а намењена врло

уским потребама мрежне сигнализације и контроле, те у неким строго пословним доменима. Када се појавила нова услуга, није се сматрало да ће се почети масовније употребљавати, највише због компликованог начина употребе и неприпремљености већине уређаја за ту услугу. На почетку је СМС био бесплатан.

СМС је у својим почецима био базиран на 7-битном протоколу, који је могао слати само текстуалне поруке. 2000. године Нокиа је стандардизовала 8-битни протокол, који је требао да се користити за информацијске сервисе, али тај протокол се данас највише користи, уз стандардне поруке, за слање и размену позивних тонова и једноставних графика.

ИЗ „ШАРПА”

Гленс тражи корисникову локацију и предлаже вам оне пријатеље који имају сличне профиле на Фејсбуку (али и Твитеру). У ту сврху упоређује интересе, активности и остале кориничке податке. Оне људе које корисници желе да упознају стављају под фаворите. Ова апликација другачија је од Форсквер апликације која омогућава истраживање локација и проналажење пријатеља на основу сличних интереса, но разликује се од њега по томе што корисници не морају да кликћу на „чек ин” јер апликација ради у позадини све док не пронађе „пријатеља” који вам одговара. Гленс апликација је била фаворит и на овогодишњем SXSW фестивалу и очито је импресионирала Фејсбук више него Хајлајт, сличну апликаци-

„Плејсис” није наишла на добар одазив код корисника. Фејсбук је још прије купио апликацију Говала која је имала сличну функцију, али је већ месец дана касније повукао. Такав потез изазвао је скептицизам код неких технолошких веб страница и аутора као што су Џоли О’Дел која пише за ВентуреБит. Она је рекла: „Нажалост, за кориснике апликације, то је грабеж талената.Изгледа да Фејсбук гаси Гленс; корисницима се нуди прилика да преузму своје податке, а апликација је избачена из Еп Стора и Гугл Андроид Плеј трговине апликацијама”. Хоће ли Фејсбук наставити даље да развија Гленс или ће ова апликација доживјети исту субину као и Говала, остаје да се види.

Не купујте деонице „Фејсбука” и „Гугла”

Л

егендарни инвеститор Ворен Бафет, познат и као пророк из Омахе, изјавио је да не би улагао у Фејсбук и Гугл јер не може да одреди вредност тих компанија. Бафет је за америчку ТВ мрежу ЦНБЦ изјавио да не би куповао деонице Фејсбука и Гугла јер не може да процени како ће те фирме пословати у будућности. Иако је Бафет познат по томе да ретко улаже у деонице технолошких компанија, улагачки свет је прошле године изненадио улагањем 10,7 милијарди долара у деонице ИБМ-а. Гугл је јавна компанија још од 2004, а отада је, упркос економској кризи, вредност деоница компаније знатно порасла. Фејсебук тек треба да изађе на берзу и то ће се догодити 18.

Усисивач који снима и прича К

омпанија Шарп представила је почетком месеца свој нови роботизовани усисивач Кокоробо (Cocorobo - комбинација јапанских израза за “срце” и “робот”) који има неке нове и напредније функције у односу на сличне уређеје те врсте. Кокоробо је први уређај у серији нових кућних апарата које Шарп намерава да развије. Осим што треба да обављају свакодневне задатке које им власници задају, ти уређаји ће бити способни и да донекле комуницирају са њима. За разлику од ранијих роботизованих усисивача, Кокоробо има неколико нових могућности, као што су видео камера, подршка за бежично повезивање и уграђени пречистач ваздуха. Корисници могу да управљају усисивачем помоћу апликације за мобилне телефоне или табличне рачунаре, која има улогу даљинског управљача. Апликација омогућава да се на екрану телефона или

табличног рачунара приказује видео који је снимила и проследила камера усисивача. Такође, подршка за препознавање гласа омогућава да власник усисивача или

Мање оптужби између „Епла” и „Самсунга”

Епл и Самсунг, смањили су узајамД вене компаније, оптужбе у САД за кршење патената, објављено

маја ове године. Али, Бафет неће стајати у реду за куповину, између осталог зато што не воли да улаже у ИПО јер сматра да су јавне понуде готово увек лоше инвестиције. Бафет каже да „не треба куповати на основу наслова у новинама, већ треба проценити како ће нека компанија пословати у идућих десетак година.” Извор: www.b92.net/teh no po lis

је на веб сајту „цлубиц.цом„. У Калифорнији, где би у јулу могао да буде започет процес између Самсунга и Епла, ако две компаније не дођу до споразума до краја маја, две компаније су у великој мери смањиле број спорних патената како би процес био поједностављен. Ради се о потезу који би требало да омогући савезном суду да боље сагледа ситуацију, иако се ривалство измедју две компаније наставља. Епл је упола смањио листу патената за које каже да их је прекршио Самсунг, док је Самсунг смањио своју првобитну листу од 12 патената за пет, објавио је блог „Фос патентс”. Састанак двеју компанија на коме ће се покушати постићи договор како би била решена ситуација у САД, требало би да буде одржан 21. и 22. маја.

чланови његове породице сниме задатке које задају усисивачу. Кокоробо има три ултразвучна сензора који му омогућавају да током рада заобиђе препреке. Уси-

сивач препознаје команде као што су “Очисти” или “Иди кући”, а када наиђе на зид одговара власнику узвиком “Ух!”. Осим тога, робот је способан да изговори 36 фраза на јапанском, кинеском и енглеском језику, као и на дијалекту Кансаи, којим се говори у југозападном Јапану (тај дијалект се у Јапану сматра духовитијим од стандардног јапанског). Представници Шарпа саопштили су да ће се основна верзија усисивача почетком јуна појавити у јапанским продавницама по почетној цени од око 90.000 јена или 1100 америчких долара. Верзија усисивача са свим могућностима продаваће се по цени од око 130.000 јена (око 1600 УСД). Након Јапана, Кокоробо ће се продавати у Кини, а затим и у другим азијским земљама. Представници компаније саопштили су да постоје планови о продаји усисивача Кокоробо и у Европи и САД, али нису изнели никакве детаље о томе. Извор: www.mir ko.rs

de^Ji dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

c m y

26

Maj ~i na qu bav

S

va ko ima maj ku ali sve se na ne ki na ~in raz li ku ju. Je di no {to im je za jed ni~ ko je qu bav pre ma svom de te tu.

Maj ka je na{ naj bo qi pri ja teq, woj mo `e mo sve po ve ri ti. Uvek je tu za nas, ka da smo bo le sni, ka da nam tre ba po mo} oko u~e wa.

Jed nom sam se ja ko raz bo le la. Ima la sam sto ma~ ni vi rus, ni {ta ni sam je la. Sa mo sam le `a la u kre ve tu i spa va la. Ali ni kad

do sta ne vo qa, pa sam jo{ do bi la vi so ku tem pe ra tu ru i bo le li su me gla va i gr lo.

Ma ma se ni je odva ja la od me ne. Stal no me je obi la zi la, me ri la tem pe ra tu ru, me wa la oblo ge i da va la le ko ve. Ni je joj bi lo te {ko da mi sku va vi {e stva ri od jed nom, sa mo da ne {to po je dem i pri ku pim ma lo sna ge I ta ta ni je se deo skr {te nih ru ku. Tr kom bi i{ao u pro dav ni cu i apo te ku ako ne {to za -

tre ba. Ali ma ma je ta ko ja je de `u ra la i dan i no}, dok se ni sam opo ra vi la. Uvek }u bi ti za hval na ma mi {to je tu uvek za me ne i {to mi pru `a sve {to mi je po treb no, a naj vi {e svo ju qu bav i pa `wu.

Ma ri ja Gra ho vac, V-5 O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Ba ka

so ba ko ja je na ne ki na ~in obe le `i la mo je de tiw O stvo je mo ja ba ka.

Mo ja ba ka ima pe de set de vet go di na, kwi go vo |a je i in te re su ju je kwi ge i cve }e. Ona ima braon o~i i ke ste wa stu ko su. Ka da sam ima la dve i po go di ne ba ka me je od ve la u bi bli o te ku i u~la ni la. Ta ko sam jo{ od ra nog de tiw stva po ~e la da se in te re su jem za kwi ge.

Zbog to ga sam i dan da nas za hval na ba ki. Uvek ka da sam tu `na ba ka po pri ~a sa mnom i ute {i me. Vo lim mo ju ba ku jer uvek na |e re {e we za bi lo ko ji pro blem.

Bojana Jorgi}, IV-2, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

Pr o le }e u mom kra ju

Boje prole}a Stiglo nam je prole}e i vesele boje, opet lasta dole}e u dvori{te moje.

Drve}e je obuklo haqine zelene, a p~elice zuje svuda oko mene.

Ta ma ra Mi li}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

U

pro le }e su ve se li i du `i da ni. Vre me je to plo, a po ne kad pa da i pro le} na ki {a. Pri ro da je po ~e la da se bu di.

Na oli sta lim gra na ma pti ce pra ve udob no gne zdo. To je ku }a za wi ho ve mla dun ce. Mra vi i bu bi ce iz la ze iz sklo ni {ta. Oni tr~ ka ra ju po mla doj, ze le noj tra vi. Iz nad li va de zu je vred ne p~e li ce i sku pqa ju po len.

Zbog ovog bu |e wa pri ro de i ja se ose }am ra do sno. Stal no bih se igra la na po qu. Zbog sve ga ovo ga pro le }e je mo je omi qe no go di {we do ba.

Na |a Kr sti}, I-5 O[ „Pr va voj vo |an ska bri ga da” No vi Sad

Mija Delevi}, I-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Omi qe na igra~ ka

o je omi qe ne igra~ ke su ma ca, me da i ku ca. Mo ja ma ca se zo ve Li li, ku ca se M zo ve @u} ko, a me da ne ma ime. Ja ja ko vo lim da ih uju tro ku pam. Ka da idem da ru -

~am, wi ma dam da spa va ju na mom naj mek {em ja stu ku.

Len ka Ka la bi}, II-6 O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko” ^e re vi}

Iz zelene trave visibaba viri, a zumbul po poqu svuda miris {iri.

Ja prole}e volim, kad je sve u cvetu, tada je lepo i ptici u letu.

Teodora Stanimirov, V O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Korina Moja igra~ka zove se Korina i vrlo je fina.

Oklop sa {arama i {e{ir zeleni daju joj izgled medeni.

Ima srce veliko, skoro kao ja pa mi tako poput sunca svakog jutra sja.

Svuda oko mene igra~aka puno ima, ali je samo jedna korwa~a Korina.

Teodora Lukovi}, V-2 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Sara Popov, I-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

Mo ja tet ka

or mal no je da de te ima jed nu ma mu i to je div no. Kad ima te dve - to ve} ni je la ko. Mo ja dru ga ma ma je mo ja N tet ka.

Zo ve se Sa wa i ro |e na je se stra mo je maj ke. One su kao bli zan ci: ista sme |a ko sa, sve tle o~i i vi tak stas. Qu di ih ~e sto me {a ju, a dok sam bio ma li i sam sam se po ne kad bu nio. Obe me od u vek pa ze, ma ze i kon tro li {u, {to je ve} mu ka. Po iz gle du su mo `da sli~ ne ali na rav - ni bli zu. Dok je mo ja ma ma ozbiq na, uvek za bri nu ta i po ma lo hlad na, Ka ka je ve se la, za bav na i opu {te na. Vo li da glu mi, zbi ja {a le i sve za sme ja va. Ma ski ra se i pre ru {a va, a o sme {nim te le fon skim po zi vi ma ba ba ma i se stra ma da ne go vo rim. Da ob ja snim: sve tet ke u na {oj fa mi li ji zo ve mo Ka ke. Na di mak ni je ba{ za po nos ali mo joj tet ki ba{ pri sta je. Na po ro di~ nim sku po vi ma, gde su svi ozbiq ni i vo de va `ne raz go vo re, mo ja tet ka je pra vo osve `e we. Po ne kad ube di ba ke i de ke da pe va ju, a mi de ca u`i va mo.

I dok dru ge tet ke gu {e i za si pa ju vas po qup ci ma i do sad nim po klo ni ma, mo ja Ka ka je ve li ko de te ko je svi obo `a va mo.

Za kraj, da ot kri jem jed nu taj nu: stal no me te ra da na pi {em sa stav ba{ o woj.

Po kla wam joj sa stav i po ru ~u jem ko li ko je vo lim!

Ili ja Zu bac, III-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Awa Gruji}, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

dnevnik

oglasi

ponedeqak14.maj2012.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

Po sled wi po zdrav svom pri ja te qu

Po sle krat ke i te {ke bo le sti umro je na{

Dra gi ca [u pi ca

Pe jo Ke zi}

ro|. Pa li} 2002 - 2012

Pe ji

Ni smo za bo ra vi li {ta si ~i ni la za nas. Hva la Ti! od Go ra na i Ci ce.

Du wa, Da ni lo, Mar ko i Mi li ca.

53001

52942

Sa hra na je u uto rak, 15. 5. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga Bran ka, sin Go ran i ta {ta Ve ra.

52987

Po sled wi {o go ru

P O M E N

po zdrav

dra gom

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

14. 5. 1987 - 14. 5. 2012.

An ge la Go ve da ri ca ro|. Ba naj 1999 - 2012.

T U @ N O S E ] A W E

Mi le Sa la pu ra

Ja no {u

Pe ji

Ni kad pre `a qen i za bo ra vqen.

Gde za u vek osta je qu bav - za bo rav ne po sto ji.

Po ~i vaj u mi ru.

Fe renc, Ma ri ja, Ga bi, Da ca i Sa {a.

Za u vek tvo ji: su prug Vla di mir i }er ka Ma ja sa po ro di com.

52981

52973

S E D M O G O D I [ W I P O M E N

Po sled wi po zdrav

Tvo ji: otac Ni ko la, su pru ga Slo bo dan ka, k}er ke Ne na i Ma ja sa po ro di ca ma.

od po ro di ce ^a la ki}.

52945

52988

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu, deveru i stricu

De san ki Sti pi} 1941 - 2005.

Pe ji

od [tu ki ce i Ru te.

Go di ne pro la ze, ali bol ne pre sta je.

No si mo te s qu ba vqu u na {im sr ci ma.

Tvo ji: sin Zo ran, sna ja Ma ri ja na i unu ci Ne ma wa i Bo jan.

53002

SO KO BA WA - so be i apart ma ni za od mor, su per kom for.

U`i cen tar. Po voq no. Te le fon: 063/81-54-200 i 018/880100.

52923

S velikom tugom u srcu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 53. godini preminuo na{ sin, otac i brat

Marinko (Du{an) Ani~i} BE O ^ IN ku } a 140m2 ve l i k o dvo r i { te, tri lo k a l a, ga r a `a, po m o} n e pro s to r i j e, 40.000E. Te l e f on 063/845-8757.

52811

Peji

De san ka Sti pi}

Sahrana je u utorak, 15. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem novom grobqu u Futogu.

O`alo{}ena porodica: majka Mileva, sin Goran, sestra An}elka, zet Milan, sestri~ina @ana i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi.

od Jasne Po~ek sa porodicom.

OG/2

OG/1

od Josipa, Du{anke, Ivane i Danila.

52995

52858

Da nas, 14. 5. 2012. go di ne na vr {a va se se dam go di na od ka da ni je vi {e sa na ma na {a vo qe na maj ka i ba ka

Posledwi pozdrav

Pe ji

Za u vek si u na {im sr ci ma, stal no u na {im mi sli ma i uspo me na ma.

Tvo ji: }er ka Qi qa na i unuk Ste fan.

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Pe ji Ni ka da te ne }u za bo ra vi ti.

Se stra Ve ra sa po ro di com.

52999

52958

Posledwi pozdrav [KO DA 120 L 87 re gi stro va na u do brom sta wu. Te le fon 064/260-42-88.

52965

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

52790

KU PU JEM sta re auto mo bi le do 200E, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ~i stim po dru me, ta va ne, od no sim {ut.

Te le fo ni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495.

52356

Po sled wi po zdrav mom naj bo qem ku mu

Marinku Ani~i}u

od sestre Vere i brata Milana sa porodicama.

OG/3

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 12. 5. 2012. go di ne u 58. go di ni pre mi nuo na{ dra gi

Ra do va nu Pe tro vi }u

Ra do van Pe tro vi}

Ku me moj, dok mi `i vi mo, i ti }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Ne ka ti je ve~ na sla va i hva la.

Ku mo vi To mi}: Mi lo mir, Ma ri ja, Go ran i De jan sa po ro di ca ma.

52983

Sa hra na je da nas, 14. 5. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga Zo ri ca, si no vi Ne nad, Da li bor i }er ka Da li bor ka sa po ro di ca ma.

52982

^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 12. ma ja pre mi nu la na {a dra ga maj ka i ba ka

Ru `i ca Ra ki}

Mi lan Pe ro vi}

Sa hra na je u uto rak, 15. 5. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Po ro di ca.

O`a lo {}e ni: sin Pa vle sa po ro di com.

52974

Po sled wi po zdrav dra gom uj ki i bra tu od stri ca

Sne `i

1925 - 2012.

Pro {lo je po la go di ne.

Po sled wi po zdrav

29

Ran ku Ro kvi }u

Vo ja [kr bi} sa fa mi li jom.

Qu bav se stre pre ma bra tu je ne za bo rav na. Mir no spa vaj oba sjan sve tlo {}u.

Tvo ja Je la sa Dra ga nom i Zo kom.

52972

53000

52993

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

Bra ni slav Kr sti}

Dra ga na Ste fa no vi}

Jo van ki To kin

1953 - 2012.

1995 - 2012.

3

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je iz ne na da 11. ma ja pre mi nuo na{ dra gi i vo qe ni

Sa ve li kim bo lom opra {ta mo se od na {eg dra gog su pru ga, oca, de de i sve kra

Sa hra na je da nas, 14. 5. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Pra vo slav nom gro bqu u Sr bo bra nu.

O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Du {an ka, }er ke De ja na i San dra sa po ro di ca ma.

52989

Sa hra na je u uto rak, 15. 5. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, u Kru {e do lu.

Ra di vo ja Mi {ko va 1930 - 2012.

Sa hra na je u uto rak, 15. ma ja, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

An |e le na{, po ~i vaj u mi ru.

Za u vek o`a lo {}e ni: ma ma Du brav ka, ta ta Qu bi {a, ba ba La ta, se stre Mi ra i Sla |a.

52976

Po sled wi po zdrav na {oj

Po sled wi po zdrav naj mi li jem ze tu i te ~i

od: Da re Koc ka re vi} i Sve tla ne Ko va ~e vi} sa po ro di ca ma.

52985

Po sled wi po zdrav dra goj

O`a lo {}e ni: su pru ga Sta na, sin Ivi ca, unu ci Ni ko la i Alek san dar i sna ha Du {ka.

52994

Bra ni slav Kr sti} Ba ne tu

1953 - 2012.

P O M E N

Bi lo nam je za do voq stvo dru `i ti se s to bom.

dra gom su pru gu, ta ti, sve kru, de di

od: Ne ne, Slo bo da na, Ma ri je, Je le ne i Mir ka.

Po ro di ce: Me sak, Moj si lo vi}, Avra mo vi} i Po po vi}.

52990

52991

Po sled we zbo gom dra gom te ~i

Mi lo va nu Pan ko vu

Sa ne iz mer nom tu gom ja vqa mo da je po sle krat ke i te {ke bo le sti u 83. go di ni pre mi nuo na{ dra gi i vo qe ni

Bez broj je `e qa ko je si nam is pu nio, jo{ vi {e ra do sti {to si nam po da rio. A ot ka ko si nas na pu stio, mi li o ni su za niz na {a li ca se sli lo, jer iz ne na da sa na ma te vi {e ni je bi lo.

od po ro di ce Vu ko ji ~i}.

52977

52986

Po sled wi po zdrav ba ba

Ra di vo ju Mi {ko vu

od kom {i ja iz Ul. Sa ve Ko va ~e vi }a br. 9.

52996

Tvo ji: su pru ga \ur |in ka, sin Alek san dar, sna ja Dra go sla va unuk Mi lo van.

52992

52980

Bi qa na, Ko sov ka, Kse ni ja, Sil via, Kri sti na, Jo van i Fe li ~e.

S tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga i vo qe na

Kreg Vla di mir

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N

Tvo ji: ba ba Mi ra, tet ke Da ni e la i Da li bor ka sa po ro di ca ma.

14. 5. 2003 - 14. 5. 2012.

Ba ne tu Sa hra na je u uto rak, 15. 5. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}en sin Mar jan sa rod bi nom.

Jo van ki To kin

Po sled wi po zdrav na {oj

Po sled wi po zdrav dra gom

1

Dra ga ni

3

Dra ga ni

Jo van ki

Tet ka Sla |a, se stre Iva na i Vi da.

Po ro di ca Zu ko vi}.

52978

52997

52891

Po sled wi po zdrav na {oj

Po sled wi po zdrav dra goj

Po sled wi po zdrav ba ka

Da rin ka - Da ca Ra do sa vqe vi}

Da na, 15. ma ja, u 10 ~a so va, na {oj

la bo rant 14. 6. 1945 - 12. 5. 2012.

Sa hra na je da nas, 14. 5. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu.

Ra din ki Ste va no vi}

\or |e Sla dek

Ne ma ni ~eg bol ni jeg od gu bit ka vo qe ne oso be. Na {a tu ga za to bom je ve~ na.

Hva la ti za tvo ju ve li ku, ne se bi~ nu qu bav ko ju si nam pru `i la.

Da ci

ro|. Cve ja no vi}

1931 - 2006.

Sin Alek san dar sa po ro di com.

da je mo ~e tr de se to dnev ni pa ra stos na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Jo van ki

Dra ga ni

od: Iva ne, Do re, Fre di ja i Bran ki ce.

Tvo ji naj mi li ji: tet ka Bu ca, se stra Ne na, zet Va sa, ne }a ci Aca i Mi lan sa po ro di com.

od: ze ta Bor ka, se stre Mi re, pri je Vu ki ce i Mla |e.

Po ro di ce: Bu gar ski i Ki{.

52984

52975

52979

52998

O`a lo {}e na po ro di ca.

52935

52859

tv program

ponedeqak14.maj2012.

06.00 08.00 10.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Анали Улови трофеј Тема недеље Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Анали Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

Мари-Франс Писије

СЕРИЈА

Ловац Једногласно проглашена као најбоља серија произведена у Француској у последњих неколико година. Акциони трилер са обртима у свакој епизоди. Улоге: Jаник Солиjе, Мари-Франс Писије, Милан Харбон (РТВ 1, 20.10) 06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.05 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.35 23.05 23.50 00.15 00.40 01.05 01.50

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Еко Вести Гимназијалци Кухињица Изборна хроника Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Откривање алтернатива Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Изборна хроника ТВ Дневник Ловац Вреди знати: Шта је акупресура? Живопис Војвођански дневник Злогласни атентати Ловац Један на један Вреди знати: Шта је акупресура? Живопис Концерт у Синагоги Све(т) око нас

Кухињица – мађ. Нови таблоид НС Кад кућа није тесна Верски недељник Путеви наде Бразда-Сајам (мађ) Мађарска народна музика Заљубљена географија (мађ) Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак у село Телеклуб (рум) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Емисија на мађарском Биографије ТВ баштине

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Ленија Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Повезивање Објектив (слов) Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

Сремски Карловци, од суботе до суботе (Новосадска ТВ, 18.30)

09.30 11.00 23.00 23.10 00.45 01.00 02.45 03.15 05.00 05.30

НБА плеј оф АТП Мастерс Рим Мастерс Студио Преглед Премијер лиге НБА уживо НБА плеј оф Прави НБА НБА плеј оф Преглед швајцарске лиге Преглед Чемпионшипа

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.30 12.35 13.20 14.25 15.00 16.00 16.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.55 22.00 23.00 23.05 23.50 00.05 00.10 00.55

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Више од игре Вести Лов и риболов Еко караван Ћелија Дневник Спорт плус Евронет Место злочина: Њујорк Недеља драмског писца-Мирјана Лазић Ромчевић: Приче са краја ходника, филм Задња кућа Србија Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Евронет Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Песма без граница Вести Упитник Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Премотајте, молим филм

Лов и риболов: Лов туне У некадашњој великој Југославији далматинско острво Вис било је војно подручје затворено за странце. Данас на њега долазе гости из целог света привучени чистим морем, очуваном природом и амбијенталним целинама насељених места. Аутори: Јован Симоновић и Срђан Деспот (РТС 1, 10.05)

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.20 21.20 23.40 00.10 00.25 01.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Повратак у цивилизацију Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Филм: Жена мачка Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

Теслин библиограф Двадесет минулих година физичар Милован Матић приљежно сакупља, објављује и истражује грађу о Николи Тесли и његовој породици. Ове године објавио је три књиге, посвећене „изумитељу за трећи миленијум”. (РТС 2, 20.35) 06.02 06.59 07.17 07.22 07.32 07.37 07.43 07.54 08.04 08.15 08.27 08.56 09.25 09.39 09.42 09.47 09.56 10.26 10.50 11.22 11.54 12.30 13.00 14.00 14.29 14.58 15.12 15.50 16.40 17.10 18.10 18.40 19.10 20.00 20.35 21.05 22.05 01.00 02.25 03.25 04.10 04.40 05.30

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Ози бу Мунзи Велики и мали Откријмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Успон идеје Датум Верски календар Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника вет Контекст Гитар арт фестивал Емисија из екологије Трезор Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Успон идеје Сат Све боје живота Капри Самертајм фестивал Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Теслин библиограф Капри Леди Четерли, филм Црвена јабука Трезор Сат Све боје живота Верски мозаик Србије Ад либитум

06.00 06.30 07.00 07.00 08.00 08.30 09.45 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 14.50 15.30 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 01.30 02.30 03.30 04.30

ВОА Улови трофеј Маратон Двоугао Слике живота Филм: Принц Египта Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Улови трофеј Србија у ритму Европе Слике живота Монк Доктор Хаус Филм: Месец од порцелана Сналажљиви Тед Обични људи Филм: Свето место Филм: Прогласите ме кривим Ред и закон Филм: Боксер из сенке Доктор Хаус Ред и закон Домаћа музика Филм: Боксер из сенке

dnevnik

c m y

30

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 22.00 23.35 00.15 01.05 03.00 03.45 04.05 05.35

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Опасна романса Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Ноћни ТВ пројекат Вести Режи ме Филм: Старији син Увод у анатомију Саут Парк Филм: Завера Укључење у Б92 Инфо

Ивана Милићевић

Старији син Макс Сарафанов жели да његова деца верују у могућност да учине велике ствари са својим животима. Али, ћерка Лолита планира да се уда за војног пилота и пресели у Хјустон, док је њен млађи брат Никита опседнут лепом наставницом из комшилука. Улоге: Лили Собјески, Шејн Вест, Раде Шербеџија, Ивана Милићевић Режија: Маријус Балчунас (Б92, 01.05)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Окторберфест Романтични момак са незапосленим друговима обилази уобичајена састајалишта градске омладине, живећи у социјалној изолованости. Притиснут подметнутим грехом из прошлости када му је одузет пасош, он машта о одласку и промени једноличног и спутаног живота. Улоге: Светислав Гонцић, Зоран Цвијановић, Жарко Лаушевић, Владислава Милосављевић, Весна Тривалић, Татјана Пујин, Ружица Сокић Режија: Драган Кресоја (Хепи, 15.55) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.55 14.00 15.30 15.55 17.30 17.55 18.35 19.35 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00

Авантуре малог Пере Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Вести Октоберфест, филм Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Црни Груја Ћирилица Долина вукова Изгубљене године Црни Груја Филм

Добро јутро Све за љубав Градске вести Тачно у подне-живо Папарацо лов Курсаџије Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд народ пита Амиџи шоу Детективске приче Филм: Арктичка туга Калифорникација Чиста хемија Плави гром Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

22

31

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери: борба са килограмима 24 сата у Ургентном центру Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња

Џим Мо ри сон

ДО КУ МЕН ТРА НИ ФИЛМ 08.00 0,9 Ампера 09.00 Заборављена убиства 11.00 Побуна на броду робова 12.00 Бо Брумел – тај дивни човек 13.30 Сведок: Са балкона собе 306.

14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Тајм тим година X 16.00 Гиганти готике – поглед у небо 17.00 Хитлерови фалсификатори 18.00 Вакцина која је одјекнула ветом 19.30 Животиње које су ушле у историју 20.00 Ћелија 21.00 Изгубљена крсташка тврђава 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Тајм тим година X 00.00 Гиганти готике – поглед у небо 01.00 Хитлерови фалсификатори

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ружно паче Ивица и Марица Прасетове лагарије Петоро деце и жељосаур Тајна Николе Тесле Рикошет Дневник Јанга Тровача На змајевом путу Маршал Еротски филм Еротски филм

На зма је вом пу ту На пе та ак ци ја ко ја го во ри о на по ри ма јед ног чо ве ка да од бра ни сво ју по ро ди цу. При ли к ом по се те по ро дич ном ре сто ра ну у Ита ли ји, схва та да их бан да ло кал них ганг сте ра ре ке ти ра и он же ли то да окон ча... Уло ге: Брус Ли, Чак Но рис Ре жи ја: Брус Ли (Си не ма ни ја, 20.00)

Брус Ли

06.00 07.35 09.10 10.45 12.10 12.35 14.15 15.50 17.30 19.10 20.05 21.05 22.35 00.10 00.40 01.10 02.45 04.15

Рупа Посебна веза Грегов дневник Као пас и мачка: Освета Кити Галор Васпитање за почетнике Карта милости Шпијун из комшилука Упознаћеш високог, црног мушкарца Образовање Камелот Игра престола Из Париза с љубављу Дечко који не обећава Калифорникација Девојке Симон Кониански Мачори Луда вожња

The Doors - When You’re Strange Филм на гра ђи ва ног сце на ри ста и ре да те ља То ма Ди ки лоа от кри ва ни кад пре ви ђе не сним ке по зна тог бен да и да је но ви увид у ре во лу ци о нар ни ути цај њи хо ве му зи ке и њи хо вог на сле ђа. На ра тор је Џо ни Деп. (ХРТ 1, 00.15) 07.00 09.05 10.10 11.10 12.00 12.10 12.30 13.15 14.10 14.40 15.15 16.05 17.28 18.20 19.12 19.30 20.05 20.10 20.35

02.40 03.25

Добро јутро, Хрватска Лугарница Бесмртне станице, док. филм Деби Тревис преуређује Дневник Спорт Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Треће доба Глас домовине Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Вечерас Бинго Југословенске тајне службе, док. серија Пулс Хрватске Реконструкција Дневник 3 Свет профита Дорси, музичко-док. филм Југословенске тајне службе, док. серија Ин медијас рес Др Хаус

07.50 08.20 08.45 09.10 10.00 10.40 11.05 11.30 11.45 12.45 13.35 15.05 15.30 15.55 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.40 21.15 22.05 22.50 23.35 00.20 00.50 01.20 02.05 02.50

Мала ТВ Псећа опходња Х2О Уз мало воде! Школски сат Алиса, слушај своје срце Деграси Нови нараштај Бетмен и храбри суперјунаци Музика, музика... Лепом нашом Плодови земље Френки и Хејзел, филм Деграси Нови нараштај Олујни свет Школски сат Мала ТВ Љубав у залеђу Регионални дневник Жупанијска панорама Дунтаун Еби Порин класик, пренос Топ гир 10, док. серија Др Хаус Трачара Закон и ред Сестра Џеки Без одушевљења, молим! Родитељи и деца Злочини без санкција Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Долина светлости Биографија - Марио Пузо Град без невиних душа Долина светлости Биографија - Метју Пери Моја девојка Нити видим, нити чујем Биографија - Марио Пузо Долина светлости Биографија - Метју Пери Окрутне намере Танка линија смрти

21.35 22.35 23.10 23.45 00.15 01.45

08.00 Наша кућа из снова 10.00 Пронађени рај 12.00 Жена француског поручника 14.00 Ејс Вентура, шашави детектив 16.00 Дивља вожња 18.00 Џувана Ман 20.00 Прича о сексу 22.00 Мизери 00.00 Сомот 02.00 Еротски филм

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза: Убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Добра жена Скандал Филм: Живот с непријатељем

07.15 Кобра 11 09.15 Ексклузив викенд 09.58 Кувар и по 10.00 Вечера за 5 11.10 Ватрено небо 12.00 Ружа ветрова 13.10 Крв није вода 14.00 Сурвајвер: Повратак у цивилизацију 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Увод у анатомију 21.45 Сурвајвер

Екс клу зив та бло ид (РТЛ, 18.05)

Еди та Ми си рић 22.50 Слободни пад, филм 00.40 РТЛ вести 00.55 ЦСИ Мајами 02.30 Астро шоу 03.30 ЦСИ Мајами

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Град мотора Амерички чопери Прљави послови Опасан лов: Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Ловци на олује Пут торнада Како преживети катастрофу Трава – за и против Разоткривање митова Ловци на олује Пут торнада

08.30 08.45 09.45 10.45 11.00 12.45 13.45 17.30 18.30 21.00 22.30 22.45 23.30 01.15

Мотоспортови Бициклизам Уметничка гимнастика Олимпијске игре Тенис Фудбал Бициклизам Фудбал Тенис Рвање Сви спортови Фудбал Бициклизам Фитнес

Ч

Опи је ност ја ча од исто ри је

ак и ако су кри зе не из бе жне, мо ра да по сто - оправ да не по у ка ма из исто ри је тр жи шта у на ста ја је ба рем не ки основ ни уви ди ко је мо же мо њу. Ци клу си то ко ва ка пи та ла и пре стан ка от пла те сте ћи из ова ко обим ног пре гле да фи нан сиј - ду го ва по сто је још од 1800, ако не и ра ни је, и не ма ске не про ми шље но сти. Већ смо рас пра вља ли о то - по у зда них до ка за о то ме да ће у ско ри је вре ме пре ме ко ли ко је ва жно да се раз ви ју бо ље вре мен ске се - ста ти. ри је за про у ча ва ње исто ри је кри за, што је глав на Исто риј ска по у ка је, да кле, да чак и уко ли ко се тврд ња ове књи ге. ин сти ту ци је и љу ди ко ји од ре ђу ју ме ре по ли ти ке Пр во, за убла жа ва ње и упра вља ње ду жнич ким и по бољ ша ју, увек ће по сто ја ти они ко ји ће би ти у ис ин фла ци о ним кри за ма су штин ски је ва жно да има - ку ше њу да пра ви ла из бег ну. Као што и по је дин ци мо пот пу ну сли ку јав не за ду же но сти јер се ни јед на мо гу бан кро ти ра ти, и фи нан сиј ски си стем мо же се сми сле на про це на одр жи во сти спољ ног ду га не мо же да ти уко ли ко се у об зир не узму ве ли чи на и од ли ке по сто је ћег уну тра шњег јав ног ду га, ко ји би у иде ал ном слу ча ју укљу чи вао и по тен ци јал не оба ве зе. За тим, те сто ви одр жи во сти ду га мо ра ју би ти за сно ва ни на ре ал но мо гу ћим сце на ри ји ма при вред них кре та ња јер до ка зи не по др жа ва ју ми шље ње да зе мље јед но став но мо гу „из ра сти„ из ду го ва. То огра ни ча ва мо гућ ност вла да ма ко је су на сле ди ле ве ли ке ду го ве. Јед но став но ре че но, оне тре ба да узму у об зир мо гућ ност „на глог пре ки да„ то ко ва ка пи та ла јер се ти пре ки ди увек из но ва де ша ва ју у свим, осим у баш нај ве ћим при вре да ма на све ту. Та ко ђе, из гле да да и ин фла ци о ни ри зик ко јем је из ло жен оквир мо не тар не по ли ти ке, би ло да је де ви зни курс фик сан или флек си би лан, на ва жне на чи не по ве зан с ни во ом уну тра шњег ду га. Мно ге вла де под ле гле су ис ку ше њу да ин фла ци јом из бри шу Фла стер је брз ко ли ко и власт уну тра шњи дуг. Они ко ји од ре ђу ју ме ре по ли ти ке мо ра ју да схва - сло ми ти под при ти ском по хле пе и ло ше по ли ти ке, те да бан кар ске кри зе има ју тен ден ци ју да се оду же. не ве за но за то ко ли ко је до бро ре гу ли сан. Тех но ло Вла сти су не ке епи зо де кри за оте гле још ви ше јер су ги ја се про ме ни ла, ви си на љу ди се про ме ни ла, про ду го по ри ца ле ствар ност. Ка да се јав ни при хо ди ме ни ла се и мо да, али спо соб ност вла да и ула га ча сма ње у пе ри о ду по сле кри за, а тро шко ви спа са ва - да се за ва ра ва ју, и та ко про у зро ку ју пе ри о дич не на ња се на го ми ла ју, то ве о ма по га ђа јав не фи нан си је. ле те еуфо ри је ко ји се обич но за вр ша ва ју су за ма, из Обим но об у хва та ње бан кар ских кри за ма ло шта го - гле да је кон стант на. Ни ко га ко је па жљи во чи тао во ри о ефи ка сно сти па ке та сти му ла тив них ме ра као Фрид ма на и Швор цо ву не ће из не на ди ти тврд ња да на чи на да се скра ти тра ја ње су вла де спо соб не да упра вља ју кри зе и убла жи при вред ни пад. фи нан сиј ским тр жи шти ма јер Кон тра ци клич не ме ре фи скал је то кључ на те ма њи хо ве ана По ли ти ча ри мо ра ју да не по ли ти ке рет ко су упо тре ли зе. И Кин дел бер гер је му дро схва те да бан кар ске кри зе бља ва не као одо вор на бан кар пр во по гла вље сво је кла сич не има ју тен ден ци ју да се ске кри зе пре Дру гог свет ског књи ге на звао „Фи нан сиј ске ра та, а у број ним ја ким бан кар кри зе: из др жљи ва мно го го ди оду же, а вла сти су ским кри за ма на тр жи шти ма у шња биљ ка„. не ке епи зо де кри за оте гле на ста ја њу па ке ти сти му ла тив Окре ну ли смо пун круг и још ви ше јер су ду го них ме ра фи скал не по ли ти ке вра ти ли се на кон цепт фи нан по ри ца ле ствар ност ни су би ли мо гу ћи јер вла де ни сиј ске крх ко сти у ви со ко за ду су има ле при ступ ме ђу на род же ним при вре да ма. Пре ви ше се ним тр жи шти ма ка пи та ла. По ве ћа ње јав них рас хо да че сто де ша ва да до пе ри о да ве ли ког за ду жи ва ња до у овим епи зо да ма при мар но је од ра жа ва ло тро шко - ла зи ка да су при сут ни и ме ху ри и да ти пе ри о ди ве спа са ва ња и знат но по ве ћа ње тро шко ве от пла те тра ју из не на ђу ју ће ду го. Али, ви со ко за ду же не при ду го ва. вре де, по себ но оне у ко ји ма не пре кид но ре вол ви ра Опа сно је из вла чи ти за кључ ке о де ло твор но сти ње крат ко роч них ду го ва одр жа ва ис кљу чи во по ве па ке та сти му ла тив них ме ра из са мо јед не епи зо де. ре ње у ре ла тив но не ли квид ну но се ћу ак ти ву, рет ко Ме ђу тим, на гло по ве ћа ње јав ног ду га по сле кри зе пре жи вља ва ју за у век, по себ но ако ко е фи ци јент за пред ста вља ва жан чи ни лац ко ји се мо ра узе ти у об - ду же но сти на ста ви не кон тро ли са но да ра сте. Мо зир ка да се раз ма тра шта вла де тре ба да учи не да би жда де лу је да је овог пу та дру га чи је, али па жљи ви не у тра ли са ле не га тив не по сле ди це кри за по при - ја ана ли за по ка зу је да то ни је слу чај. Охра бру је што вред ну ак тив ност. Ова по ру ка је су штин ски ва жна, исто ри ја за и ста ука зу је на не ке зна ке упо зо ре ња ко по себ но за зе мље с исто ри јом не то ле рант но сти пре - је они ко ји од ре ђу ју ме ре по ли ти ке мо гу ко ри сти ти ма ду гу, ко је се мо гу су о чи ти с те шко ћа ма у от пла - да би про це ни ли ри зик, са мо ако не по ста ну пре ви ти ду га чак и на ње го вом ре ла тив но уме ре ном ни - ше опи је ни сво јим успе хом за сно ва ним на ме ху ру воу. зај мо ва и по ве ру ју, као што су и њи хо ви прет ход ни По сто ја ло је ра ши ре но уве ре ње да су ду жни ци и ци ве ко ви ма ве ро ва ли у то да је – „овог пу та дру га зај мо дав ци на у чи ли из сво јих гре ша ка и да се фи - чи је„. нан сиј ске кри зе не ће вра ти ти ве о ма ду го. Али, про сла ве мо гу би ти пре у ра ње не. Оне си гур но ни су КРАЈ

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak14.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Сун це је још увек у ва шем зна ку, и на осно ву тре нут не си ту а ци је мо же те пред ви де ти да љи ток до га ђа ја, до сре ди не ју на, а за тим за по чи ње фр ка и ди на ми ка, у по сло ва њу, пре све га. Штед ња.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

14. maj 2012.

По не де љак ће те про ве сти рад но. Не ки тај ни су сре ти или окол но сти вас мо гу уз не ми ри ти па сте скло ни про ме ни рас по ло же ња и окру же ња. Уко ли ко би сте да пу ту је те, не ка то бу де ле по, ро ман тич но ме сто.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Пред со бом и око се бе има те не ке но ве ци ље ве и ин те ре со ва ња, за ни мљи ве ли ко ве и са др жа је, па по хи тај те у свим прав ци ма. На лич ном пла ну сте све ак ту ел ни ји, да ли због про ле ћа или љу ба ви?!

Ни сте до вољ но кон цен три са ни на по сао, а ути сци од ви кен да су још увек при сут ни. При пре ми те се за сре ду, ка да ће те се по кре ну ти у пу ном ин тен зи те ту. Дан је по во љан за су срет удво је и опу шта ње.

Тре ба да при хва ти те сво је мо гућ но сти као по зи тив не и на зва ни чан на чин. По слов на си ту а ци ја се од ви ја у по зи тив ном прав цу на прет ка и по ве ћа ња при хо да. Мо жда и су ви ше ла га но за ваш укус и оче ки ва ња.

Све што ра ди те, по сти же те са ми, са мо стал но. Иако су и дру ги уз вас, ту и та мо, ини ци ја ти ва је пот пу но на ва ма. Не мо же те ра чу на ти на ту ђу по моћ и по др шку у овом пе ри о ду. Љу бав на за во дљи вост.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ваш Марс се кре ће ре ла тив но спо ро, али те мељ но. За то ће ре а ли за ци ја и ре зул та ти ва шег тру да до ћи не што успо ре ни је, ка сни је. У љу бав ном од но су сте стуб и осло нац парт не ру, али и се би.

Ју пи тер до бро и си гур но на пре ду је кроз зе мља ни знак Би ка, што до при но си то ме да утвр ди те сво ју по слов ну и фи нан сиј ску си ту а ци ју и по зи ци ју, по себ но у при ват ном би зни су, и по бољ ша те ма те ри јал ну си ту а ци ју.

По слов на си ту а ци ја је под не из ве сним окол но сти ма, али сте ви ста бил но по зи ци о ни ра ни у ка ри је ри и на лич ном пла ну. За вас не ма зи ме, по го то во ле ти. Кон со ли ду је те се, емо тив но и фи нан сиј ски.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Не мој те ни ша и су ви ше озбиљ но да схва та те. У по тра зи за исти ном, чак и ка да она за ку ца на ва ша вра та, уко ли ко се ве же те за њу, за би ло шта, то ће не ста ти. Кон тро ла је са мо про ла зни при вид.

Кре а тив ни сте, али вам не до ста је но вац за све же ље и за ми сли. Уре ђу је те свој жи вот ни про стор, ку пу је те на ме штај, ужи ва те код ку ће. Љу бав се те ме љи на при ја тељ ству. Из ла сци до но се не ке но ве су сре те.

Рад на ат мос фе ра из и ску је да бу де те при сут ни и ту и та мо, ако мо же исто вре ме но, да ра ди те ви ше ства ри у исто вре ме, та ко да сте под тен зи јом и стре сом. Ви ше се ше тај те и бо ље ор га ни зуј те. Љу бав?

TRI^-TRA^

Ни ко не же ли Ме ри лин Мон ро V REMENSKA

ХладНо, киша, ветар

Vojvodina Novi Sad

11

Subotica

12

Sombor

12

Kikinda

11

Vrbas

12

B. Palanka

11

Zreњanin

12

S. Mitrovica 11 Ruma

11

Panчevo

11

Vrшac

10

Srbija Beograd

14

Kragujevac

15

K. Mitrovica 14 Niш

15

Фо то гра фи је об на же не Ме ри лин Мон ро, ко је су сни мље не шест не де ља пре ње не смр ти 1962. го ди не, ни су про на шле куп ца на аук ци ји одр жа ној ове не де ље. Ко лек ци ја фо то гра фи ја је про це ње на на из ме ђу 18.000 и 25.000 до ла ра, ме ђу тим ни је до сти гла уна пред ре зер ви са ну це ну и вра ће на је у ар хив до не ке на ред не аук ци је. Фо то гра фи је је сни мио Берт Стерн то ком ма ра тон ског сни ма ња за ма га зин „Во г” 1962. го ди не, а ве ру је се да је то би ло и по след ње сни ма ње ко је је ура ди ла нај по зна ти ја пла ву ша на пла не ти. Хо ли вуд ска ди ва сни мље на је го ла док др жи ча шу шам пањ ца у ру ци, из ле жа ва се на кре ве ту или са по диг ну тим ру ка ма за во дљи во гле да у објек тив, али ни ко ни је био спре ман да из дво ји ни по чет ну су му. Ме ри лин је про на ђе на мр тва у свом кре ве ту у ав гу сту 1962. го ди не, а на кон обудкци је је са оп ше но да се пре до зи ра ла та бле та ма за спа ва ње. Ме ђу тим, све до да нас по сто је на га ђа ња да је Ме ри лин уби је на због ве зе са бра том Џо на Ф. Ке не ди ја.

PROGNOZA

Evropa

NoVI SAD: Hladno s ki{om. Vetar umeren severozapadni.

Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 8 stepeni, a maksimalna do 11.

VoJVoDINA: Hladno s ki{om. Duva}e umeren severni i severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 7 do 9 stepeni, a maksimalne od 10 do 12.

SRBIJA: Ostaje hladno s ki{om. U vi{im planinama }e padati sneg. Duva}e umeren severni i severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 6 do 10 stepeni, a maksimalne od 9 na zapadu do 14 na jugoistoku.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana mawi porast temperature, ali se zadr`ava hladno vreme za ovo doba godine. Ki{a }e padati u utorak i ~etvrtak, dok }e u sredu biti i sun~anih perioda i kratkotrajne ki{e. U petak prestanak ki{e i za naredni vikend sun~ano i toplije.

BIoMETEoRoLo[KA PRoGNoZA ZA SRBIJU: O~ekuju se termi~ki uslovi u domenu ekstremno hladno, pa se svim hroni~nim bolesnicima, a naro~ito kardio i cerebrovaskularnim, savetuje opreznost. Osetqive osobe mogu ose}ati poja~ane meteoropatske reakcije u vidu razdra`qivosti i neraspolo`ewa.

Madrid

33

Rim

22

London

15

Cirih

17

Berlin

17

Beч

17

Varшava

17

Kijev

15

Moskva

12

Oslo

12

St. Peterburg 15 Atina

25

Pariz

19

Minhen

18

Budimpeшta

15

Stokholm

14

VIC DANA Раз го ва ра ју два при ја те ља: - Је ли исти на да си до био си на?

- Да, и пре сре ћан сам.

- А су пру га?

- Она још ни шта не зна.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

215 (-12)

Slankamen

298 (-13)

Jaшa Tomiћ

Apatin

287 (-14)

Zemun

337 (-16)

Bogojevo

259 (-14)

Panчevo

350 (-12)

Smederevo

496 (-14)

Baч. Palanka 266 (-12) Novi Sad

249 (-17)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

223 (-3)

S. Mitrovica

197 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

275 (-1)

Beograd

283 (-15)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa

Titel

291 (-15)

NERA

Hetin

110 (-6)

TISA

86 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

60 (0)

Reшeњe iz proшlog broja