Dnevnik 14.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 14. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23105 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MISIJA MMF-a DOSTAVILA SRPSKIM VLASTIMA RIGOROZAN ZAHTEV

Mu {kar ci i `e ne u pen zi ju tek sa 67 go di na? str. 6

NASLOVI

Politika 2 Za zloupotrebu azila pet godina zabrane ulaza 3 Op{tine i gradovi zabrinuti zbog enigme o puwewu lokalne kase

Ekonomija

Sr bi ji se ne qu qa ne u tral nost

4 Kredit ~uva nisku cenu gasa?

4 Ukida se zabrana izvoza p{enice 4 Putari ~ekaju deblokadu ra~una

str. 2

Tre}e doba 6 Unuci bi da ih {to pre sahrane

Novi Sad

Vojvodina 11 Sedam puta registrovan u Kikindi, a ka`u ukraden

Crna 12 Bager u Novom Sadu pregazio radnika 13 Povre|eni de~ak bori se za `ivot

Dru{tvo 14 Za tehni~ke struke najvi{e buyetskih mesta

Prete`no sun~ano

Foto: S. [u{wevi}

7 Zbog ceha za vodu ~esto boli glava 8 Novih 20 digitalnih kabineta u {kolama

Ki ri ja od „Eg zi ta”, pa na mo re „TO SKA” DI REKT NO IZ VA LEN SI JE: Novosa|ani su sino} imali priliku da u`ivaju u posebnom umetni~kom spektaklu na Trgu slobode, gde je direktno iz Umetni~kog centra kraqice Sofije u Valensiji bio prenos opere „Toska” \akoma Pu~inija. Svih 1.000 mesta u improvizovanom pozori{tu bilo je popuweno, a jo{ toliko publike svuda okolo je s velikom pa`wom pratilo de{avawa na video bimu. Pod rukovodstvom slavnog dirigenta Zubina

Najvi{a temperatura 28 °S

Mehte nastupali su vrhunski umetnici svetske operske scene, kao {to su sopran Oksana Dika, bariton Brin Terfel i drugi.

Novi Sad je jedini grad u Srbiji u kojem je ostvaren prenos ovog grandioznog dela, prikqu~iv{i se projektu „Viva Evropa”. Manifestacija se odr`ava tre}u godinu zaredom u ciqu promovisawa umetnosti, zajedni{tva i borbe protiv siroma{tva.

I. D.

ILEGALNO ORU@JE I DAQE VELIKA OPASNOST ZA GRA\ANE

Za o stav {ti na ra ti {ta vre ba neo pre zne

str. 12

str. 16 – 24

SPORT

n HASANOVI] TRE]I U TRCI „KROZ SRBIJU”

n FUDBALERI PARTIZANA PO^ELI PRIPREME

str. 9

n MILAN JOVANOVI]: SVI BI DA DR@E MONOLOG

n IZVE[TAJI I TABELE NI@ERAZREDNIH LIGA

Deci je mesto u {koli str. 13

POLiTikA

utorak14.jun2011.

Je re mi}: No vi uslo vi bi li bi ve li ka gre {ka Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Je re mi} ocenio je ju~e da bi bilo velika gre{ka u ovom trenutku uslovqavati daqe korake Srbije ka ~lanstvu u Evropskoj uniji pritiscima vezanim za dijalog s Pri{tinom.

– Srbiji je veoma stalo do toga da ostvari svoju budu}nost u EU, ali ne mo`e pristajati na ustupke u procesu dijaloga koji bi naru{ili ustavnu poziciju na{e dr`ave – rekao je Jeremi} novinarima posle susreta sa slova~-

kim {efom diplomatije Mi ku la {om Dzu rin dom.

Kako je istakao, bilo bi velika gre{ka optere}ivati dijalog Beograda i Pri{tine ekstremnim pitawima ili ga ve{ta~ki ubrzavati, a Srbija je, kao i do sada, i u budu}nosti spremna na racionalne i pravedne kompromise.

– Jedan od kqu~nih procesa za mir i stabilnost u regionu je proces direktnih razgo-

vora Beograda i Pri{tine. Mislim da bi bilo izutetno va`no da se on nastavi na stabilan na~in i bez potresa – napomenuo je Jeremi}. – Dijalog je najboqi na~in da se prona|u re{ewa za sva otvorena pitawa koja postoje izme|u Srbije i vlasti u Pri{tini, i Beograd veruje da }e kompromisom biti mogu}e posti}i re{ewe za sva otvorena pitawa.

Slova~ka je jedna od pet ~lanica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

PO ^I WE VOJ NA KON FE REN CI JA U BE O GRA DU

Sr bi ji se ne qu qa voj na ne u tral nost Demokratskoj stranci srbije i Srpskoj radikalnoj stranci odr`avawe trodnevne strategijske vojne konferencije NATO-a i zemaqa „Partnerstva za mir”, ukqu~uju}i Rusiju i predstavnike 60 dr`ava, do{lo je kao poru~eno da poja~aju svoje opozicione adute. Istra`ivawe „Stratexik marketinga„, po kojem raste procenat gra|ana koji su protiv ulaska Srbije u NATO, ide ruku podruku s intencijama ove dve stranke, od koji su radikali deklarativno protiv bezmalo svega sa Zapada, a DSS svoj politi~ki fokus s Kosova sve vi{e prebacuje na antinatovsku kampawu.

Stranka Vo ji sla va Ko {tu ni ce je u nedequ odr`ala protest, kojem su se prikqu~ili „Obraz” i drugi predstavnici ekstremne desnice, kao i nekolicina javnih li~nosti poput Ma ti je Be} ko vi }a, Do bri ce Eri }a, Bo re \or |e vi }a i drugih.

Iz vlasti su posledwih dana ~esto poru~ivali da se ne radi o samitu NATO-a, budu}i da }e

EU, te da je to vi{estruko korisno za na{u dr`avu.

Lo{ rejting Zapadne vojne alijanse me|u gra|anima Srbije dao je vetra u le|a malim desni~arskim partijama koje }e `eleti da profitiraju na ovoj temi koliko god

Pro to kol Po protokolu, konferenciju }e otvoriti ministar odbrane Dra gan [u ta no vac, na~elnik general{taba Vojske Srbije Mi lo je Mi le ti} i vrhovni komandant Savezni~ke komande za transformaciju general Ste fan Abri jel.

Ciq konferencije, koju organizuje Savezni~ka komanda NATO-a za transformaciju, je razmena iskustava i mi{qewa o najva`nijim strate{kim pitawima od zajedni~kog interesa. Tema ovogodi{we konferencije je „Nakon Lisabona – sprovo|ewe transformacije”, a u okviru radnih grupa eksperti }e razgovarati i o drugim temama. je to mogu}e, potpuno ignori{u}i informacije o pravoj prirodi konferencije.

U~esnici konferencije po~eli su ju~e da sti`u u Beograd, gde }e danas i sutra raspravqati o va`nim strate{kim vojnim pitawi-

Pro te sti DSS-a i SRS-a Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka ju~e su u odvojenim skupovima iskazale nezadovoqstvo zbog odr`avawa Strategijske vojne konferencije za partnere u Beogradu, i poru~ile da Srbija nikada ne sme da bude ~lan NATO-a. Predstavnici DSS-a odr`ali su na Brankovom mostu konferenciju za novinare i performans s kojeg su poru~ili da Srbija mora da ostane vojno neutralna.

Oni su pozvali predsednika dr`ave Bo ri sa Ta di }a i ministra odbrane Dra ga na [u ta nov ca da saop{te javnosti da li su doneli odluku o tme da Srbija „brzim koracima” u|e u NATO, i podsetili na to da samo gra|ani na referendumu mogu odlu~ivati o tome. Aktivisti te stranke postavili su na stari savski most transparent „Nikad u NATO”, a nekoliko automobila pro{lo je Brankovim mostom sa zastavama Srbije i transparentima „Ne u NATO” i „Srbija pre svega”.

Predstavnici SRS-a su ispred zgrade Predsedni{tva iskazali protest paqewem zastave NATO-a i transparentima „Zlo~inac se uvek vra}a na mesto zlo~ina” i „Ne u NATO”. Radikali su poru~ili da je nedopustivo da oni koji su bombardovali Srbiju 1999. godine „koji otimaju Kosovo i Metohiju i koji {irom sveta ubijaju nevine qude” odr`avaju konferenciju u Beogradu. Policija je spre~ila demonstrante da u|u u zgradu i predaju zahtev za smenu Borisa Tadi}a.

Pre kraja protesta oni su u parku na Andri}evom vencu zapalili zastavu NATO-a.

Zamenik predsednika SRS-a Dra gan To do ro vi} je pozvao predsednika Tadi}a da „si|e s vlasti”, a predsednika Demokratske stranke Srbije Vo ji sla va Ko {tu ni cu da potpi{e zahtev za smenu Tadi}a i kabineta Mir ka Cvet ko vi }a. u~estvovati i veliki broj predstavnika dr`ava koje ne pripadaju ovom vojnom konglomeratu.

Ministar odbrane Dra gan [u ta no vac je u nekoliko prilika ponavqao da se Srbije ne odri~e vojne neutralnosti, te da nema pritisaka da se prikloni NATO-u, kao i da konferencija u Beogradu nema nikakve veze s tim insinuacijama.

Na tre}oj strani je LDP, u kojem smatraju da je ulazak u NATO pre~ica za Srbiju do ~lanstva u

tralnosti neozbiqne i politikantske.

– Ovo je profesionalna konferencija, vojna, gde se okupqaju ne samo ~lanice NATO-a ve} i „Partnerstva za mir„, tu }e biti i Brazil i Rusija, Pakistan, Indija.

ma. U prestonici Srbije }e boraviti na~elnici general{tabova dr`ava ~lanica NATO-a, „Partnerstva za mir„, Mediteranskog dijaloga i Istambulske inicijative za saradwu, kao i zamenik na~elnika general{taba Vojske Ruske Federacije general Va le rij Ge ra si mov.

Predsednik Atlantskog saveta Vla dan @i vu lo vi} izjavio je za TV B-92 da su tvrdwe da se odr`avawem ovog samita Srbija priklawa NATO-u i odri~e vojne neu-

Dakle, jeste NATO organizator, odnosno Zajedni~ka komanda za transformaciju, ali pri~a}e se o globalnim spektrima bezbednosti i saradwi u svetu – objasnio je on.

Na konferenciji, koja se sastoji od sastanka {efova odbrambe-

ipak `elimo saradwu sa svima – rekao je Radi}. – Nije dovedena u pitawe neutralnost. Re~ je o potezu koji je dnevnopoliti~ki i diplomatski mudar. Bi}e tu i predstavnici zemaqa koje mi tretiramo kao po`eqne partnere s Istoka, kako onda wih tretirate?

U~lawewe Srbije u NATO odbacila je i dr`avna sekretarka u Ministarstvu odbrane Ta wa Mi {~e vi}. Po wenim re~ima, ~iwenica da se ve}ina gra|ana protivi ~lanstvu Srbije u NATO-u nije razlog zbog kojeg je dr`ava izabrala vojnu neutralnost.

– Ministarstvo odbrane ima obavezu da ostvaruje one obaveze koje je dr`ava Srbija preuzela potpisuju}i i stupaju}i u ~lanstvo „Partnerstva za mir„. Ovakva konferencija je samo jedna od stvari, jedan od elemenata tog procesa – kazala je ona.

Tawa Mi{~evi} je naglasila da je potrebno ulagati u odnose s me|unarodnim organizacijama.

Ta di}: Ku ca ju na otvo re na vra ta Predsednik Srbije Bo ris Ta di} ocenio je ju~e da je protest deo demokratske procedure i da je svako izra`avawe mi{qewa na demokratski i zakonit na~in potpuno prirodno i predstavqa novi kvalitet na{eg demokratskog sistema. On je, komentari{u}i proteste protiv odr`avawa vojne konferencije u Beogradu, procenio da su oni doprinos demokratiji i izra`avawu razli~itih stavova u vezi sa sistemom bezbednosti u Srbiji.

– Za mene je va`na ~iwenica da je Srbija od me|unarodnih institucija koje su kredibilne u takvim ocenama ozna~ena zemqom politi~kih sloboda – rekao je Tadi} u Ni{u, i podsetio na to da je to pokazala i analiza organizacije „Fridom haus”. – Ne vidim svrhu protesta sem da je to jo{ jedna od formi mirnog izra`avawa mi{qewa i na to nemam nikakvu primedbu.

Tadi} je istakao da u~esnici protesta „kucaju na otvorena vrata”, ali da on nema ni{ta protiv da se izrazi i takav stav.

– Srbija je u „Partnerstvu za mir„, to je danas nivo kooperacije koji imamo s NATO-om, kao i neke druge zemqe. Imamo reforme u domenu Ministarstva odbrane koje na{e oru`ane snage ~ine interoperabilnim snagama NATO-a, {to zna~i da po{tujemo najvi{e standarde u vojnoj organizaciji – rekao je Tadi}. – To smo sve ~inili zbog nas, a ne zbog NATO-a, ~inili smo to zbog me|unarodnog kredibiliteta na{e zemqe.

Tadi} ja podsetio na to da Srbija u~estvuje u mnogim mirovnim operacijama. nih snaga i stru~nih radionica, radi}e se na transformaciji NATO-a.

Po re~ima analiti~ara Alek san dra Ra di }a, strategijska vojna konferencija u Beogradu je korisna za Srbiju.

– Srbija je time {to je pozvala u~esnike ovde i {to je dobila podr{ku Va{ingtona dobila jednu vrlo korisnu referencu. Pokazali smo u ovom na{em vakuumu izme|u neutralnosti i nedostatka definicije {ta daqe da

– Zato {to imate potrebu da idete dubqe u onom odnosu u kojem jeste, u tom partnerskom odnosu, a to je „Partnerstvo za mir„. Od 2006, kada smo postali ~lanica, imali smo dosta velike pauze u iskori{}avawu svih instrumenata koje vam daje „Partnerstvo za mir„. Godine 2010. smo se vratili i ova konferencija ne zna~i daqe ka ~lanstvu, ali zna~i vi{e i boqe u „Partnerstvu za mir„ – kazala je Tawa Mi{~evi}.

P. Kla i}

dnevnik

c m y

2

DA NAS U SKUP [TI NI SR BI JE

Gla sa we o fi nan si ra wu stra na ka Skup{tina Srbije danas treba da glasa o predlogu zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti. Dono{ewe tog zakona je jedan od uslova da Srbija postane kandidat za prijem u EU. O~ekuje se da }e taj akt omogu}iti transparantan rad i finansirawe partija.

Neke od novina koje donosi ovaj zakon su obaveza politi~kih stranaka da polo`e izborno jemstvo i ukidawe ograni~ewa za priloge iz privatnih izvora.

Osim ~lanarine, priloga i nasledstva, izvore finansirawa ~ine i novi vidovi kao {to su legat i zadu`ivawe kod komercijalnih banaka.

Prilozi se daju iskqu~ivo uplatom preko teku}eg ra~una davaoca da bi se tokovi novca efikasnije kontrolisali. Pri tom, obaveza politi~ke stranke je da evidentira svaki prilog, kao i da ga javno objavi na svojoj internetstranici.

Podr{ku Vladinom predlogu najavile su partije parlamentarne ve}ine, kao i opozicioni LDP, dok je ostatak opozicije protiv.

Od 130 amandmana na predlog zakona, koliko su podneli poslanici opozicije i oni iz vladaju}e koalicije, Vlada Srbije je prihvatila 14.

Amandmane je podneo i skup{tinski Odbor za pravosu|e i upravu, a wima se preciziraju odredbe o izbornom jemstvu.

Ina~e, iz buxeta Srbije predvi|eno je 0,15 odsto za redovni rad politi~kih stranaka, a za finansirawe tro{kova izborne kampawe iz javnih izvora u godini u kojoj se odr`avaju izbori 0,1 odsto rashoda buxeta.

Najavqeno je da sednica Narodne skup{tine po~iwe danas u 10 sati, a na dnevnom redu je i glasawe o izmeni Zakona o akcizama na doma}a i uvozna goriva. Za sve vrste motornih benzina va`i}e jedinstvena akciza od 49,5 dinara za litar, a za dizel-goriva 37 dinara za litar.

Naime, Srbija je 1. januara uvela nove akcize na gorivo, kod kojih su vi{e one na naftne derivate evrokvaliteta koji se ne proizvode u Naftnoj industriji Srbije.

U februaru je Evropska komisija zatra`ila od Srbije da uskladi akcize po{to je oceweno da novim akcizama na naftne derivate kr{i Prelazni trgovinski sporazum s EU. Nakon glasawa o pomenutim zakonskim predlozima, poslanici nastavqaju rad na zatvorenoj sednici ~ija tema je izve{taj i planovi u oblasti odbrane.

S. N.

Or ban da nas u Be o gra du Predsednik vlade Ma|arske Vik tor Or ban doputova}e danas u radnu posetu Srbiji gde }e, kako se o~ekuje, s najvi{im srpskim zvani~nicima razgovarati o bilateralnoj saradwi i evropskim integracijama Srbije. Orban dolazi u Beograd mesec i po nakon {to je glavni grad Srbije posetio i ma|arski predsednik Pal [mit. Premijer Ma|arske }e se sutra sastati s predsednikom Srbije Bo ri som Ta di }em i predsednikom Vlade Mir kom Cvet ko vi }em.

Posle sastanka s Cvetkovi}em, dvojica premijera }e odr`ati zajedni~ku konferenciju za {tampu, saop{teno je Kancelarije Vlade Srbije za saradwu s medijima. Orban i Cvetkovi} }e potom prisustvovati promociji po{tanske marke s likom Franca Lista povodom 200 godina od kompozitorovog ro|ewa. Ovaj zajedni~ki projekat Vlade Srbije, ambasade Ma|arske i „Po{ta Srbije„ predstavi}e generalni direktor „Po{ta Srbije.”

Ma|arska trenutno predsedava EU, tako da se o~ekuje da }e

jedna od tema srpskih i ma|arskih zvani~nika biti evropske integracije Srbije koje Budimpe{ta svesrdno podr`ava. Dokaz te podr{ke je i ~iwenica da je Ma|arska ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu sa Srbijom 8. novembra pro{le godine, kao i najava da }e se ova zemqa tokom {estomese~nog predsedavawa koncentrisati, izme|u ostalog, i na nastavak pro{irewa EU, pre svega na Zapadni Balkan. Istovremeno, Ma|arska je inicijator Dunavske strategije u koju je ukqu~ena i Srbija. Kada se govori o prostoru za unapre|ewe saradwe, tu se prevashodno misli na oblast privrede, i to posebno u sferi energetike i infrastrukture. Orban je tokom posete Srbiji novembra pro{le godine ukazao na zna~aj poboq{awa saradwe u oblasti privrede, i to posebno u sferi energetike i infrastrukture.

Jedno od pitawa koje je uvek na dnevnom redu sastanaka srpskih i ma|arskih zvani~nika jeste i polo`aj Srba u Ma|arskoj, odnosno Ma|ara u Srbiji.

DI REK TI VA EVROP SKE UNI JE

Za zlo u po tre bu azi la pet go di na za bra ne ula ska – Evropska unija usvojila je direktivu po kojoj }e svakome kome bude odbijen zahtev za azil biti izre~ena zabrana ulaska u dr`ave {engenskog prostora – izjavio je ju~e u Beogradu {vedski ministar za migracije i politiku azila To bi sao Bil strom.

On je posle razgovora s ministrom unutra{wih poslova Srbije Ivi com Da ~i }em naglasio da je izuzetno va`no da s tom odlukom budu upoznati i dr`avqani Srbije koji poku{avaju da zloupotrebe pravo na azil u [vedskoj. [vedski ministar je naglasio da }e, ukoliko tra`iocu azila u toj zemqi bude odbijen zahtev za azil, odluka o godi{woj zabrani ulaska po direktivi EU va`iti ne samo za [vedsku nego i za sve dr`ave {engenskog prostora. Ministar Bilstrom je istakao i da je va`no onima koji tra`e azil u [vedskoj preneti poruku da osim obezbe|enog sme{taja i hrane, dobijaju dva evra dnevno {to, kako je rekao „nije dovoqno ni za autobusku kartu u Stokholmu”.

„[vedski sistem azila je da se omogu}i azil onima kojima je potreban, a ne onima koji tra`e ekonomsku korist”, rekao je Bilstrom, isti~u}i da je i to va`no objasniti qudima koji `ive u lo{im ekonomskim uslovima.

Da~i} je istakao da mere koje su u Srbiji preduzete za spre~avawe ugro`avawa bezviznog re`ima sa dr`avama EU daju rezultate i da su dovele do smawewa broja la`nih azilanata. On je dodao da je broj onih koji tra`e azil u dr`avama EU, me|u kojima ih je najvi{e u [vedskoj, Nema~koj, Belgiji i Luksemburgu i daqe ve}i u odnosu na period pre dobijawa vizne liberalizacije. „Zajedno }emo raditi sa EU i dr`avama EU u kojima je najve}i broj azilanata kako bi se taj problem re{io”, rekao je Da~i}.

Najve}i broj azilanata iz Srbije su, kako je prethodno saop{teno, Romi i Albanci, a vi{e od 95 odsto wihovih zahteva za azil je odbijen.

politika

dnevnik

DIN KI ]EV ZA KON NA LE DU ZBOG SPO RA U KO A LI CI JI O FI NAN SI RA WU LO KAL NIH SA MO U PRA VA

Op{tine i gradovi zabrinuti zbog enigme o puwewu lokalne kase Pred sed nik Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na Sa {a Pa u no vi} iz ja vio je da ta or ga ni za ci ja po dr `a va sva ki za kon ski pred log ko ji }e omo gu }i ti vi {e nov ca u lo kal nim bu xe ti ma, ali je uka zao na to da u pred lo gu iz me na Za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va ima mno go ne po zna ni ca. Pa u no vi} je za „Dnev nik” ka zao da je jed na od tih ne po zna ni ca ve za na i za upo zo re we Fi skal nog sa ve ta na to da pred lo `e na ra ~u ni ca o po ve }a wu ude la lo kal nih je di ni ca u po re zu na za ra de sa 40 na 80 pro ce na ta ni je odr `i va.

– Ima mno go ne po zna ni ca u tom pred lo gu. Za bri wa va ju nas upo zo re wa da tih pa ra u stva ri ne ma, te da bi smo mo gli do }i u si tu a ci ju da lo kal nim bu xe ti ma taj no vac ne leg ne, a da nam se sma we iz vor ni pri ho di, {to se ta ko |e pred la `e ovim za kon skim iz me na ma. Ta ko |e, jo{ ni je iz ve sno ni da li }e po ve }a we pri ho da pra ti ti i no vi pa ket nad le `no sti op {ti na i gra do va i u ko jem obi mu }e to bi ti – na veo je Pa u no vi}, ko ji je i pred sed nik op {ti ne Pa ra }in.

sed ni ci stra na~ kog Glav nog od bo ra, od ba cio „ad hok pred lo ge” za de cen tra li za ci ju i re gi o na li za ci ju. Ta di} je ju ~e po no vio da se ne }e do zvo li ti ugro `a va we fi nan sij ske sta bil no sti dr `a ve.

– Tre nut no se tra ga za na ~i nom da pred log iz me na Za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va ne ugro zi fi nan sij sku sta bil nost ze mqe, ni ti od no se Sr bi je s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom, ali

Ve }i na i no vac Po li ti~ ki ana li ti ~ar De jan Vuk Stan ko vi} sma tra da se jo{ uvek ne na zi re po li ti~ ki kon sen zus za spro vo |e we de cen tra li za ci je i usva ja we pred lo ga za ko na ko je su Uje di we ni re gi o ni Sr bi je upu ti li par la men tu, is ti ~u }i da se osim po li ti~ ke vo qe po sta vqa pi ta we ko li ko dr `a va ima fi nan sij skih re sur sa da bi ostva ri la ta kve ide je.

– S jed ne stra ne, pi ta we je ko li ko je po li ti~ ki obez be |e na ve }i na za ta ko ne {to, a s dru ge, ako je ~ak i obez be |e na ve }i na, ko li ko dr `a va ima fi nan sij skih re sur sa da iz vr {i sve te tran sfe re nov ca op {ti na ma i da omo gu }i da se te ide je i ostva re – ka zao je Stan ko vi}.

Iako je ras pra va o pred lo gu URS-a o iz me ni Za ko na o fi na si ra wu lo kal nih sa mo u pra va za ka za na za su tra, ~i ni se da bi taj akt ume sto „po mi re wa” mo gao do ve sti do no vih su ko ba u vla da ju }oj ko a li ci ji, ko ja je ova kvim pri stu pom pi ta wu de cen tra li za ci je za pra vo de mon stri ra la iz o sta nak slu ha za pro ble me lo kal nih sa mo u pra va, a {to bi sa me lo kal ne za jed ni ce mo glo do ve sti u jo{ ne za vid ni ji po lo `aj. Na i me, na kon pr vih na ja va po dr {ke Din ki }e vom pro jek tu i iz dru gih ~la ni ca ko a li ci je, usle di le su za mer ke iz Fi skal nog sa ve ta, ~i ji pred stav ni ci tvr de da bi usva ja we pred lo ga URS-a na pra vi lo „ru pu” u bu xe tu te {ku 40 mi li jar di di na ra.

– U pred lo gu ni je de fi ni sa no ko je bi se funk ci je s Re pu bli ke pre ne le na op {ti ne da bi se vi de lo ko li ka je u{te da. Ova ko ka ko je sa da, vi di se sa mo jed na ru pa od 40 mi li jar di – iz ja vio je pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi}.

A za mer ke je imao i {ef dr `a ve Bo ris Ta di}, ko ji je, do du {e, na

da isto vre me no obez be di lo kal nim sa mo u pra va ma da upra vqa ju od re |e nim sred stvi ma – re kao je on.

Me |u tim, po ru ~io je i da je ve o ma va `no „na }i na ~in da se pre ne se od go vor nost na pred stav ni ke

kal nim je di ni ca ma bu de op {tin ski, od no sno grad ski po rez, a da za ko no da vac ne bi la ko mo gao me wa ti pa ra me tre po re za ta ko da o{te ti lo kal ne bu xe te, {to se ta ko |e

3

PRE KOM PO NO VA WE SNA GA U OP [TIN SKOM PAR LA MEN TU SEN TE

URS u opoziciji

Za me nik pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne Sen ta i pred sed nik Op {tin skog od bo ra G17 plus, od no sno Ujed we nih re gi o- na Sr bi je, Fe renc Bor beq na ju ~e ra {wem za se da wu SO je sme wen, a ume sto we ga na ovu du `nost iza bran je Jo `ef Ber ze, do sa da {wi od bor nik Ma |ar ske ko a li ci je (MK) iz re do va De mo krat ske za jed ni ce voj vo |an skih Ma |a ra (DZVM) ko ji je pre {ao u od bor ni~ ku gru pu Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. Za sme wi va we Bor be qa gla sa lo je 16 od 29 od bor ni ka, a iz bor we go -

On je do dao da „{to se ti ~e op {tin ske vla sti u Sen ti, vla da ju }a ko a li ci ja osta je otvo re na za G17 plus„. Bor |o {ki je do dao da je skup {tin sku ve }i nu u lo kal nom par la men tu Sen te oja ~ao biv {i od bor nik MK-a iz re do va DZVM-a Jo `ef Ber ze.

U SO Sen te na po ~et ku ju ~e ra {weg za se da wa kon sta to va no je for mi ra we od bor ni~ ke gru pe URS-a s tri ~la na, {to je omo gu }io pre la zak od bor ni ka Fe ren ca [o ti ja iz MK-a, za seb nu od bor ni~ ku gru pu for mi ra li su LSV i DZVM, za tim GSM, od -

vog na sled ni ka na funk ci ji Ber zea po dr `a lo je wih 15.

Sme we ni Bor beq je iz ja vio da no vo for mi ra na od bor ni~ ka gru pa URS-a pre la zi u opo zi ci ju.

Pred sed nik Op {tin skog od bo ra DS-a Sen te Slo bo dan Bor |o {ki za na{ list ka `e da ova sme ne ne zna ~i da je osta tak vla da ju }e ko a li ci je, ko ji ~i ne DS, Gra |an ski sa vez Ma |a ra (GSM)

bor ni~ ka gru pa „Za evrop sku Sen tu – DS„ i MK. – Ni smo `e le li da sme ni mo ~la na Op {tin skog ve }a An dra {a Ko {ic kog, iz re do va G17 plus, ko ji je u do sa da {wem an ga `o va wu bio ko o pe ra ti van i tim ski u~e stvu je u ra du i funk ci o ni sa wu op {tin ske vla sti.

Osta vi }e mo vre me na da se iz ja sne o we go vom sta tu su i u~e {}u u vla sti – re kao je Bor |o {ki.

O~e ku jem da DS i svi ko ji su pot pi sa li ini ci ja ti vu za sta vqa we na {eg pred lo ga na dnev ni red par la men ta po dr `e we go vo usva ja we (Mla |an Din ki}) na ja vqu je s dr `av nog ni voa u okvi ru me ra za ras te re }e we pri vre de.

Pred sed nik SKGO-a is ti ~e da zbog broj nih ne po zna ni ca ni je iz ve sno ko li ko }e re al no iz no si ti uve }a we pri ho da op {ti na ma i gra do vi ma uko li ko se pred log URS-a usvo ji.

– Ako se bu du pre ne le ne ke no ve nad le `no sti, ni je ja sno ka ko }e to bi ti po kri ve no po {to Fi skal ni sa vet tvr di da to li ko pa ra za ras ho de u bu xe tu ne ma. I to }e on da zna ~i ti da mi za pra vo ni smo do bi li do dat ni no vac – oce nio je Pa u- no vi}.

On je na ja vio i da }e SKGO re pu bli~ kim po sla ni ci ma iz ne ti pri med be na pred lo `e ni za kon te su ge ri sa ti we go ve iz me ne u me ri u

SKGO: Od lo `i ti ras pra vu o de cen tra li za ci ji Stal na kon fe ren ci ja gra do va i op {ti na - Sa vez gra do va i op {ti na Sr bi je za tra `i la je ju ~e da se od lo `i ras pra va pred lo ga za ko na u obla sti de cen tra li za ci je ko ji su u pro ce du ri u Na rod noj skup {ti ni i da se otvo ri jav na ras pra va o ovim i dru gim pred lo zi ma za ko na ko ji se ti ~u lo kal ne sa mo u pra ve i de cen tra li za ci je. SKGO je upu ti la pi smo pred sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je, kao i pred sed ni ci ma po sla ni~ kih gru pa i svim na rod nim po sla ni ci ma u ko me od wih, kao i pred la ga ~a ovih za ko na URS-a tra `i da se za krat ko vre me od lo `i skup {tin ska ras pra va ra di otva ra wa {i ro ke jav ne ras pra ve i ot kla wa wa ne do u mi ca ve za nih za pred lo `e na re {e wa. lo kal nih sa mo u pra va u okol no sti ma ka da bu du upra vqa li fi nan sij skim sred stvi ma„.

Sa {a Pa u no vi} sma tra da bi bi lo „pra vo re {e we„ da udeo od po re za na za ra de ko ji }e pri pa sti lo -

na oslo bo de naj ve }i pri vred ni su bjek ti kao {to su po slov ne ban ke, kla di o ni ce, osi gu ra va ju }a dru {tva i ve li ke kom pa ni je, „dra sti~ no sma wu ju”.

– Da kle, fir ma ri ne se oslo ba |a ju svi oni ko ji ima ju ogrom ne pro fi te, a ne {ti te se ma la prav na li ca i pred u- zet ni ci – uka zao je Pa u no vi}.

Ta ko |e, do dao je se pri med be SKGO-a od no se na od red be o tran sfe ru so li dar no sti, jer u toj or ga ni za ci ji sma tra ju da bi se u ras po de li ovih pa ra mo ra li uze ti u ob zir re al ni pa ra me tri raz vi je no sti i po tre ba lo kal nih je di ni ca.

U stran ci Mla |a na Din ki }a ipak o~e ku ju da }e De mo krat ska stran ka po dr `a ti mo del de cen tra -

utorak14.jun2011.

ko joj je to mo gu }e. Me |u tim su ge sti ja ma bi }e i ta da se o~u va ju po sto je }i iz vor ni pri ho di lo kal nih sa mo u pra va, ko ji se, ka ko je na veo, ak tu el nim pred lo gom URS-a, ko jim se pred vi |a da se od fir ma ri -

li za ci je ko ji je pred lo `io URS. – O~e ku jem da DS i svi ko ji su pot pi sa li ini ci ja ti vu za sta vqa we na {eg pred lo ga na dnev ni red par la men ta po dr `e we go vo usva ja we – ka zao je Din ki}, ko ji sma tra da je ra ~u ni ca Fi skal nog sa ve ta ne ta~ na. – Re pu bli ka bi ima la 20 mi li jar di tran sfe re ma we u od no su na po sto je }i za kon, a na{ dru gi pred log je da se uki nu svi ne funk ci o nal ni lo kal ni pro jek ti ko ji su do sa da fi nan si ra ni iz re pu bli~ ke ka se.

On je do dao da ra do ve za sve lo kal ne in fra struk tur ne pro jek te tre ba da pre u zmu grad ili op {ti na, a ne Re pu bli ka, i da se ta ko do dat no u{te di.

U LDP-u su se naj o {tri je su prot sta vi li za kon skom pred lo gu URS-a, a li der te stran ke ^e do mir Jo va no vi} oce nio je da je taj pred log „de ma go {ki i ve o ma {te tan„ te da vla da ju }a ko a li ci ja ras pra vom o tom pred lo gu „pla }a Din ki }e vu po slu {nost”. ^lan Pred sed ni {tva URS Bra ni slav Jo va no vi} od go va ra da je Li be ral no-de mo krat ska par ti ja kam pa wom pro tiv de cen tra li za ci je po ka za la da je stran ka cen tra li sta ko ji `e le da u svo jim ru ka ma i par tij skim cen tra la ma za dr `e svu mo}. „LDP se slu `i re~ ni kom ko ji pod se }a na pret we ko je smo slu {a li 1990-ih go di na o to me da }e de mo krat ske sna ge, ako do |u na vlast, uki nu ti pla te i pen zi je. Ta ko sa da LDP tvr di da }e de cen tra li za ci jom ne sta ti no vac za pla te i pen zi je, {to je no tor na be smi sli ca„, oce nio je Jo va no vi}.

B. D. Sa vi}

rekli su

Milanovi}: Kriza kao izgovor

[utanovac: Vojska nije krila Mladi}a

Srp ska na pred na stran ka sma tra da je eko nom ska kri za u Sr bi ji po sle di ca lo {e po li ti ke vla sti ko ja se za kla wa iza svet ske kri ze i da je je di ni put da se re {e ti pro ble mi ras pi si va we van red nih pa ral men tra nih iz bo ra i no va so ci jal na i eko nom ska po li ti ka.

– Ni je svet ska eko nom ska kri za kri va za ta ko lo {e re zul ta te – re kla je ~la ni ca Pred sed ni {tva SNS-a Zo ra na Mi haj lo vi}Mi la no vi} na stra na~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj is pred zgra de Pred sed ni {tva Sr bi je.

Ona je oce ni la da ta kri za slu `i kao iz go vor za lo {e pri va ti za ci je, si stem sku ko rup ci ju, pra we nov ca... Zo ra na Mi haj lo vi}Mi la no vi} sma tra da De mo krat ska stran ka i wen pred sed nik Bo ris Ta di} „ob ma wu ju gra |a ne Sr bi je pri ~a ma o lep {em `i vo tu, bo qem stan dar du i bor bi pro tiv ko rup ci je”. Ona tvr di da su „re zul ta ti ra da Vla de i Ta di }e ve vla da vi ne ka ta stro fal ni po Sr bi ju„.

– Voj na is tra ga po ka za la je da Voj ska Sr bi je i Voj nobez bed no sna agen ci ja ni su skri va le ha {kog op tu `e ni ka Rat ka Mla di }a – iz ja vio je mi ni star od bra ne Sr bi je Dra g an [u t a n o v ac. – Ko na~ na in for ma ci ja o ve za ma iz me |u Rat ka Mla di }a i ta da {we Voj ske Ju go sla vi je usko ro }e bi ti za vr {e na i ima }e mo ko na ~an stav na {e agen ci je po pi ta wu to ga ka ko je pen zi o ni san, gde se krio i s kim je bio u kon tak tu ve za no za Voj sku Re pu bli ke Sr bi je.

On je re kao, pre no si Ra dio „Slo bod na Evro pa”, da je re~ o „unu tra {woj is tra zi u okvi ru Mi ni star stva od bra ne”.

– Vo di je Voj no-bez bed no sna agen ci ja. To je pri ku pqa we in for ma ci ja ko je su nam do stup ne i ko je }e bi ti vr lo re le vant ne.

Za i sta ne ma mo raz lo ga da bi lo {ta od to ga skri va mo – re kao je [u ta no vac. – Svi oni ko ji su u go di na ma op tu `i va li Voj sku Sr bi je da je u~e stvo va la u skri va wu bi }e vr lo raz o ~a ra ni jer to ni je isti na.

Jovanov: VANU i BANU Usva ja we ne u stav nog Sta tu ta Voj vo di ne otvo ri lo je vra ta za an ti u stav no i an ti dr `av no de lo va we eks tre mi sti~ kih gru pa i po je di na ca u Sr bi ji i za osno va we Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti (VA NU) u No vom Sa du, kao i osni va we Bo {wa~ ke akad mi je na u ka i umet no sti (BA NU) u No vom Pa za ru, sa op {tio je voj vo |an ski od bor DSS. Na i me, na kon {to je u Sta tu tu AP Voj vo di ne, pot pu no ne u stav no i pro tiv za ko ni to, pred vi |e no po sto ja we VANU, u No vom Pa za ru, po istom re cep tu i s istim ci qem, osno va na je BANU. – Sa da je pot pu no ja sno da je, za hva qu ju }i De mo krat skoj stran ci i we nim ko a li ci o nim part ne ri ma, Sr bi ja po sta la ze mqa u ko joj }e sva ki eks tre mi sta `e qan pro mo ci je, od No vog Sa da do No vog Pa za ra, osno va ti svo ju aka de mi ju na u- ka i umet no sti, cr ta ti „gra ni ce”, ima ti „glav ni grad” i pred stav ni {tva u ino stran stvu – iz ja vio je port pa rol po kra jin skog DSS-a Mi len ko Jo va nov. – Da bi ova kve po ja ve bi le spre ~e ne, Ustav ni sud Sr bi je mo ra, na kon go di nu i po }u ta wa, da ti svoj sud o broj nim ne u stav nim od red ba ma sa dr `a nim u Sta tu tu AP Voj vo di ne.

Kre nu la iz bor na kam pa wa Jo `ef [an dor je sen }an skim od bor ni ci ma pre do ~io ini ci ja ti ve URS-a za de cen tra li za ci ju i zbog ~e ga se tra `i po dr {ka od bor ni ka SO Sen ta, a po sle ras pra ve u ko joj je u~e stvo va la ne ko li ci na od bor ni ka, no va vla da ju }a ve }i na je bi la uz dr `a na, a ini ci ja ti vu su po dr `a li od bor ni ci SVM-a.

– Po {to ni je bi lo pro ti vqe wa ini ci ja ti vi za de cen tra li za ci ju, sma tram da su od bor ni ci SO Sen ta shva ti li o ~e mu je re~, a {to se pre kom po no va wa od no sa po li ti~ kih sna ga ti ~e, mo ram jed no stav no da kon sta tu jem da je kre nu la iz bor na kam pa wa, od no sno po zi ci o ni ra we za na red ne iz bo re. Uo~i sed ni ce ni je nam na ja vqi va no se me wi va we, ali smo bi li sprem ni za ovu va ri jan tu, ne zbog na {ih pred lo ga, ne go za to {to su u po sled we vre me na {i part ne ri u op {tin skoj vla sti Sen te ima li pri med be na Bor be qev rad i hte li su da nam se ume {a ju u ka drov sku po li ti ku, {to ni smo mo gli pri hva ti ti – iz ja vio je [an dor. i LSV is tu snuo iz vla sti G17 plus, od no sno URS, ne go da se jed no stav no ra di o po je din cu – Raz log sme ne je {to je Fe renc Bor beq sve vre me bio ne ko o pe ra ti van i po na {ao se mi mo do go vo ra po stig nu tih u ko a li ci ji, Op {tin skom ve }u i onog {to smo se do go vo ri li o za jed ni~ kom na stu pu – iz ja vio je za na{ list Bor |o {ki. – Fak ti~ ki je na stu pao kri ti ku ju }i sta vo ve ra ni je do go vo re ne u vla da ju }oj ko a li ci ji ostra {}e ni je ne go opoz ci ja iz Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra. To je tra ja lo me se ci ma, na {ta smo upu ti li zah tev Op {tin skom od bo ru G17 plus da raz mo tri Bor be qev sta tus, me |u tim, osta ja li smo bez od go vo ra. Ka sni je je sti gao stav da par ti ja ~i ji je ~lan sto ji iza we ga. Mi smo i da qe otvo re ni za sa rad wu s G17 plus, pod uslo vom da se po na {a ju u skla du s osnov nim pra vi li ma par la men ta ri zma. I da qe ima mo sta bil nu ve }i nu sa 16 od 29 od bor ni ka.

[ef po sla ni~ kog klu ba URSa u Skup {ti ni AP Voj vo di ne Jo `ef [an dor iz Sen te, ko ji je pri su stvo vao za se da wu op {tin skog par la men ta, re kao je za na{ list da je pred log za Bor be qe vu sme nu pod net bez obra zlo `e wa, a da je ume sto we ga Ber ze iza bran na pred log LSV-a jer je ozva ni ~en we gov pre la zak u re do ve li ga {a.

– Po {to po ko a li ci o nom spo ra zu mu me sto za me ni ka pred sed ni ka SO pri pa da G17 plus, od no sno URS-u, na ma ni je ni po nu |e no, sme we ni Bor beq je za mo lio od bor ni ke URS-a da pre |u u deo sa le me |u od bor ni ke opo zi ci je.

Od bor ni~ ka gru pa URS-a i da qe ima tri od bor ni ka jer nam je pri stu pio Fe renc [o ti iz re do va MK-a, ta ko da je MK osla bqen za dvo ji cu od bor ni ka, me |u tim, od nos u op {tin skom par la men tu je dru ga ~i ji jer sa da ima for mir nih pet od bor ni~ kih gru pa.

M. Mi tro vi}

Borislav Stefanovi} novi sekretar Predsedni{tva DS-a Na sed ni ci Glav nog od bo ra De mo krat ske stran ke Bo ri slav Ste fa no vi} je iza bran za se kre ta ra Pred sed ni {tva DS-a. Ste fa no vi} je {ef be o grad skog ti ma u pre go vo ri ma s Pri {ti nom i po li ti~ ki di rek tor Mi ni star stva spoq nih po slo va Sr bi je. Na funk ci ji se kre ta ra pred sed ni {tva DS-a do sad je bio Mi o drag – Mi ki Ra ki}.

4

ekonomija

utorak14.jun2011.

dnevnik

DR @A VA ]E GA RAN TO VA TI ZA NO VO ZA DU @I VA WE „SR BI JA GA SA”

Kre dit ~u va ni sku ce nu ga sa?

Ukoliko poslanici Skup{tine Srbije po hitnom postupku usvoje predlog zakona o davawu garancija Republike Srbije u korist nekoliko banaka po zadu`ewu Javnog preduze}a „Srbijagas” iz Novog Sada, moglo bi se dogoditi da gas, i pored zvani~nog zahteva od pro{log meseca, za potro{a~e ipak ne poskupi. Drugim re~ima, ra~uni za potro{wu gasa ostali bi isti, ali bi se zato iz buxeta Srbije izdvajao novac u visini kredita koji za odr`avawe teku}e likvidnosti uzima „Srbijagas”.

Naime, ve} du`e se spekuli{e o tome da Vlada Srbije ne}e u drugoj polovini godine, zbog izbora, dozvoliti da se cena gasa pove}a te da }e se, ako ve} poskupqewa mora biti – a to se najavquje od po~etka godine – ono dogoditi u prvoj polovini 2011.

Po{to je na posledwoj sednici Vlada Srbije dala zeleno svetlo zakonu o davawu garancija

Srbije u korist banaka Inteza, Sosijete `eneral, Hipo AlpeAdrija, Erste, Komercijalna i Unikredit po zadu`ewu „Srbijagasa” od 180 miliona evra i zatra`ila od poslanika da ga usvoje po hitnom postupku da bi odmah stupio na snagu, moglo bi se naslutiti da poskupqewa ne}e biti mada to i ne mora biti garancija jer }e do kraja meseca

MI NI STAR PO QO PRI VRE DE DU [AN PE TRO VI]

Uki da se za bra na iz vo za p{e ni ce – Uredba o zabrani izvoza p{enice iz Srbije ne}e biti produ`ena, a postoje}a uredba presta}e da va`i u ~etvrtak, 16. juna – izjavio je ministar poqoprivrede Du {an Pe tro vi}. – Nemamo nikavih rizika u snabdevawu doma}eg tr`i{ta bra{nom, hlebom i proizvodima od bra{na.

Ministar Petrovi} je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije kazao da je u proceduri trenutno jo{ jedan propis koji treba da uredi re`im izvoza p{enice, kao i da su bilansi ove `itarice pre nekoliko dana iznosili oko 300.000 tona.

Ministrar poqoprivrede je oce ni da je po sto je }a Ured ba o za bra ni iz vo za p{enice bila pravi potez jer da nije doneta, u Srbiji ve} polovinom maja ne bi bilo p{enice doma}e proiz-

vodwe i do{lo bi do poreme}aja u snabdevawu.

– Potpuno smo za{titili tr`i{te i {titi}emo celokuopno stanovni{tvo, vode}i ra~una o svim pojedina~nim interesima, interesima proizvo|a~a p{enice, mlinarske i pekarske industrije – naglasio je resorni ministar.

Petrovi} je istakao i da }e Srbija imati dovoqno kapaciteta da u 2012. otkloni sve mogu}e rizike i obezbedi stabilnost snabdevawa tr`i{ta ovom osnovnom `ivotnom namirnicom.

Petrovi} je ju~e potpisao ugovore s predstavnicima osiguravaju}ih kompanija, koji }e omogu}iti poqoprivrednim proizvo|a~ima regresirano osigurawe `ivotiwa, useva i plodova u ovoj godini.

– Iz buxeta Republike }e u potpunosti biti pokrivena premija osigurawa za nabavku stoke – rekao je Petrovi}, istakav{i da su do sada poqoprivrednici snosili tro{kove premije, {to je uve}avalo wihov ukupan tro{ak. – Ovo je odluka da se zna~ajno pomogne unapre|ewu sto~arske proizvodwe i da se u zna~ajnoj meri pojeftini nabavka stoke. Novac za pokrivawe tro{kova premije osigurawe sastavni je deo Vladinih mera za subvencionisawe poqoprivredne proizvodwe koje su donete pro{le nedeqe i iznose ukupno 2,7 milijarde dinara.

biti odr`ano jo{ najmawe tri sednice Vlade Srbije na kojima bi eventualno mogao biti prihva}en zahtev za poskupqewe gasa.

U predlogu zakona, koji je ve} stigao u Skup{tinu Srbije, navedeno je da je razlog za wegovo usvajawe zadu`ewe „Srbijagasa” nastalo ugovorima s pomenutim bankama koji su zakqu~eni 6. ju-

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

~ewe para i izmirivawe dospelih obaveza „Srbijagasa”, uslovqeno wegovim stupawem na snagu. Drugim re~ima, razlozi za stupawe na snagu zakona pre osmog dana od dana objavqivawa proizlaze iz ~iwenice da je neophodno hitno re{avawe problema odr`avawa teku}e li-

ukoliko Vlada Srbije to ne `eli da odobri, „nedostatak novca bi morao da bude nekako nadokna|en”. On je tada u Belom dvoru istakao da je „Srbijagas” potpuno iscrpeo mogu}nost svog zadu`ivawa kod doma}ih banaka, dodaju}i da nisu ugro`ene kratkoro~ne i dugoro~ne investicije

Vla da pred lo `i la da dr `a va pru `i ga ran ci je za za du `e we „Sr bi ja ga sa” u iz no su od 180 mi li o na evra kvidnosti JP „Srbijagas” kao i refinansirawe dospelih kratkoro~nih obaveza, zakqu~eno je u obrazlo`ewu predloga zakona upu}enog poslanicima Skup{tine Srbije.

Vaqa podsetiti na to da je pre mawe od mesec dana generalni direktor „Srbijagasa” Du {an Ba ja to vi} izjavio da gas mora da poskupi, dodaju}i da,

tog preduze}a mada je ono zadu`eno za 430 miliona evra.

Da li }e novo zadu`ivawe kod banaka od 180 miliona evra pomo}i da gas ipak ne poskupi ostaje da se vidi, ali i ~uje koliko ve} narednih dana, kada poslanici Skup{tine Srbije po hitnom postupku krenu da usvoje predlog zakona koji je Vlada Srbije dostavila. Q. Ma le {e vi}

OVE NE DE QE RAS PLET SI TU A CI JE U „NI BENS GRU PI”?

Pu ta ri ~e ka ju de blo ka du ra ~u na ^uvaju}i pokretnu imovinu „Vojvodinaputa–Ba~kaputa”, oko 400 radnika usred gra|evinske sezone sedi besposleno i o~ekuje deblokadu poslovnog ra~una i nastavak posla na izgradwi i odr`avawu saobra}ajnica, za {ta su potrebni energenti i repromaterijal. Predsednik sindikata tog novosadskog preduze}a \u ro Tri vu no vi} ka`e da je najva`nije izbaviti se iz kanxi „NIBENS grupe„, ~iji je vlasnik nedavno uhap{eni Mi lo \u ra {ko vi}, poni{titi odluku o privatizaciji i krenuti vlastitim putem daqe.

Radnici „Vojvodinaputa–Ba~kaputa” nisu jedini koji su u jeku gra|evinskih radova ostali bez posla zbog blokiranog ra~una.

Istu sudbinu deli ukupno 5.000 radnika ~ije su firme, ~lanovi „NIBENS grupe”, nekoliko meseci u blokadi zbog neizmirenih ra~una po raznim osnovama, od kreditnih zadu`ewa, jemstava, zalagawa imovine, do pristupawa dugovima drugih firmi.

Ovla{}eni predstavnik „NIBENS grupe„ Mi lu tin Ga {e vi} izjavio je ju~e za na{ list da je, po obe}awima banaka, pitawe dana kada }e ra~uni putarskih firmi biti deblokirani, a upravqawe preduze}ima preuze}e poseban ekspertski tim koji }e imenovati banke-poverioci. Pa{to su dugovi putara najve}i dvema bankama – UniKredit i AIK, o~ekuje se da }e one imenovati telo koje }e kontrolisati sve ~lanice „NIBENS grupe„, koje }e, najverovatnije, ~initi po jedan wihov predstavnik i predstavnik spornih preduze}a.

Ban ke ko or di ni ra ju Direktor Agencije za privatizaciju Vla di slav Cvet ko vi} ka`e da su banke poverioci Nibens grupe predlo`ile da koordiniraju rad preduze}a NIBENS grupe. Cvetkovi} navodi da je od 13 kompanija koje ~ine Nibens grupu, {est pod ingerencijom i kontrolom Agencije za privatizaciju zbog pra}ewa izvr{ewa ugovornih obaveza. Posle hap{ewa vlasnika NIBENS grupe, kako ka`e, Agenciji su se javile poslovne banke, kojima \ura{kovi} duguje oko 110 miliona evra i predlo`ile da one plate i anga`uju profesionalni menaxment koji }e koordinirati rad svih preduze}a iz tog sistema.

Na pitawe da li }e Agencija za privatizaciju raskinuti kupoprodajne ugovore za tih {est firmi, Cvetkovi} ka`e: “Raskid pojedinih privatizacionih ugovora mogao bi da bude deo re{ewa. Ima takvih zahteva, ali i ti koji tra`e raskide ugovora znaju da to ne bi donelo boqitak ni wima a ni zaposlenima u NIBENS grupi, kojih ima oko 5.300”, ka`e Cvetkovi}.

U opciji je i mogu}nost da banke preuzmu deo kapitala putarskih firmi, me|utim, u sindikatu ka`u da ne}e sedeti skr{tenih ruku i ne}e dozvoliti da se bilo {ta otu|i pre nego se jasno vidi budu}nost svake pojedine

kompanije. \uro Trivunovi} podvla~i da radnici `ele ta~no da znaju {ta ih ~eka u budu}nosti, a ne da banke jednokratnom merom omogu}e rad ove gra|evinske sezone, a dogodine kud koji mili moji. On isti~e da jedinu

perspektivu ovoj kompaniji, koja ima tradiciju du`u od 50 godina, pru`a raskid ugovora o privatizaciji i restrukturirawe preduze}a, ~emu se i u Vladi, i u bankama, i u resornom Ministarstvu, i u Agenciji za privatizaciju svi opiru, {to je jasno pokazano jo{ krajem maja na zajedni~kom sastanku kod premijera Mir ka Cvet ko vi }a.

Sindikalci su pozdravili saop{tewe iz premijerovog kabineta da }e Vlada sara|ivati s bankama koje rade na iznala`ewu re{ewa problema da bi putarske firme opstale i da bi se sa~uvala radna mesta, me|utim, ne}e dozvoliti da nespremno do~ekaju ponudu banaka, koje, kako isti~u, sve prvenstveno rade zbog vlastite dobiti.

Zato u Republi~kom odboru sindikata za koji dan planiraju sastanak s predstavnicima sindikata svih firmi pogo|enih propa{}u „NIBENS grupe„ da bi se pripremili za dane koji dolaze. Nije u pitawu samo 5.000 radnika koji su se, ne svojom krivicom, na{li izme|u neba i zemqe ve} i izgradwa i odr`avawe putne mre`e Srbije, koja je za zemqu od strate{kog zna~aja.

R. Da u to vi}

10. 06. 2011.

1.292,17615

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (773,09 -0,85)

Promet

Galeb GTE, Beograd

18,75

380

191.900

^oka duvanska industrija, ^oka

12,00

1.680

1.844.640

Sloga, Novi Pazar

6,00

265

26.500

Neoplanta, Novi Sad

3,73

250

750

2,83 Promena %

6.900 Cena

138.000 Promet

Ineks Budu}nost, Po`ega

-11,96

736

Simpo, Vrawe

-10,03

Vino `upa, Aleksandrovac Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

na ove godine, dakle pre nedequ dana. Kako je povla~ewe kredita od 180 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu NBS-a, uslovqeno davawem garancije Republike Srbije na celokupan iznos kredita, sve dok zakon ne bude usvojen i objavqen u Slu`benom glasniku „Srbijagas„ ne mo`e dobiti odobreni novac. Navedeno je da }e svih 180 miliona evra biti upotrebqeno za odr`avawe teku}e likvidnosti. Rok vra}awa kredita je osam godina s periodom mirovawa otplate glavnice od tri godine, kamata je 4,19 posto na godi{wem nivou.

U obrazlo`ewu predloga ovog zakona navedeno je da }e se novac za wegovo izvr{ewe obezbe|ivati u buxetu Srbije.

Razlozi za dono{ewe ovog zakona po hitnom postupku proizlaze, utvrdila je Vlada Srbije, iz ~iwenice da je primena ugovora o kreditu, odnosno povla-

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,85

3.176

851.245

NIS, Novi Sad

0,00

774

20.084.256

Komercijalna banka, Beograd

0,00

3.000

8.174.980

Energoprojekt holding, Beograd

-2,42

807

221.957

Agrobanka, Beograd

-1,35

8.162

3.868.689

14.720

Imlek, Beograd

-0,15

1.999

1.676.986

341

30.568

Soja protein, Be~ej

-0,89

1.229

5.538.624

Univerzal banka, Beograd

-5,99

3.751

577.700

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,53

570

8.593.034

0,00

12.993

0,00

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

96,0168

97,9763

100,2300

95,7228

AIK banka PB, Ni{

-6,47

1.300

356.200

Australija

dolar

1

70,5642

72,0043

73,6604

70,3482

Privredna banka, Beograd

-6,34

443

19.935

Kanada

dolar

1

68,5100

69,9082

71,5161

68,3003

kruna

1

12,8710

13,1337

13,4358

12,8316

3.751 Cena

577.700 Promet

Jubmes banka, Beograd

Danska

-5,99 Promena %

Metalac, Gorwi Milanovac

Norve{ka

kruna

1

12,1571

12,4052

12,6905

12,1199

0,00

2.464

0,00

NIS, Novi Sad

0,00

774

20.084.256

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,57

2.844

364.161

Univerzal banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

[vedska

kruna

1

10,5447

10,7599

11,0074

10,5124

[vajcarska

franak

1

79,1565

80,7719

82,6297

78,9141

Soja protein, Be~ej

-0,89

1.229

5.538.624

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.000

0,00

V. Britanija

funta

1

108,6160

110,8330

113,3820

108,2840

^oka duvanska industrija, ^oka

12,00

1.680

1.844.640

Tigar, Pirot

0,24

820

8.279.740

SAD

dolar

1

66,9480

68,3143

69,8855

66,7431

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,57

2.844

364.161

Veterinarski zavod, Subotica

-0,63

476

69.043

Pobeda holding, Petrovaradin

0,00

165

90.255

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 6. 2611. godine

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik SAVETNIK PREMIJERA JURIJ BAJEC

Bi}e novih radnih mesta Eko nom ski sa vet nik pre mi je ra Sr bi je Ju rij Ba jec re kao je da }e u to ku ove go di ne sto pa ne za po sle no sti po ~e ti da pa da, kao po sle di ca o~e ki va nog pri vred nog ra sta. Ba jec je isto vre me no oce nio da }e pro te kla eko nom ska kri za, ko ja je zna ~aj no osla bi la re al ni sek tor u Sr bi ji, do pri ne ti ozbiq nom za o kre tu u struk tu ri do ma }e pri vre de.

U~e stvu ju }i na pr voj na ci o nal noj de ba ti „Eko nom ski raz voj i za -

po {qa va wa – post kri zne mo gu} no sti i iza zo vi”, Ba jec je na gla sio da }e u pr vom pla nu raz vo ja re al nog sek to ra bi ti po qo pri vre da i in du strij ska pro iz vod wa, a ne sek tor uslu ga, ko ji ima udeo od 65 od sto u struk tu ri re al nog sek to ra.

Ba jec je is ta kao da je iz voz ove go di ne, ozbiq no po ~eo da ra ste pod se tiv {i na to da je i u mar tu i apri lu za po sle nost po ve }a na za oko 2.000 qu di.

– Ova go di na ide ka po zi tiv nim re zul ta ti ma i uve ren sam u to da }e se si ro ma {tvo u Sr bi ji sma wi va ti – re kao je eko nom ski sa vet nik pre mi je ra.

On je ka zao da je stra te {ko opre de qe we Vla de raz voj ni mo del Sr bi je ko ji pred vi |a pri sto jan rast bru to do ma }eg pro iz vo da do 2020, s pro se~ nom sto pom ra sta od oko {est po sto.

Ba jec je re kao da bi u na red nim go di na ma taj pri vred ni rast na ni vou ce le Sr bi je zna ~io iz me |u 400.000 i 450.000 no vo za po sle nih, kao i da se o~e ku je da u tom pe ri o du go di {wi pri liv di rekt nih stra nih in ve sti ci ja u Sr bi ji bu de iz me |u dve i 2,5 mi li jar de evra.

– Na dam se da u 2012. ula zi mo u opo ra vak od kri ze i da }e se kre nu ti s raz voj nim am bi jen tom ko ji je ne do sta jao u pret hod nom pe ri o du – is ta kao je on.

Ba jec je re kao da je u 2011. po ve }a no in te re so va we stra nih in ve sti to ra za Sr bi ju.

Ostaje visoko u~e{}e za stambene kredite – Gra |a ni ko ji ubu du }e ku pu ju sta no ve mo ra }e da za one in dek si ra ne u evri ma po lo `e de po zit ili u~e {}e od 30 od sto – re kao je ju ~e gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki}. – U~e {}e kao do sa da mo }i }e da se za dr `i sa mo za zaj mo ve osi gu ra ne pre ko Na ci o nal ne kor po ra ci je, gde kup ci obez be |u ju pet od sto a osta tak od 15 od sto dr `a va, ali sa mo ako ni su obez be |e ni hi po te kom pr vog re da.

Za sve dru ge in dek si ra ne zaj mo ve ubu du }e }e mo ra ti da se da u~e {}e ili de po zit od 30 od sto.

Ova me ra bi la je na sna zi i 2008. go di ne i ni je uti ca la na pad su me zaj mo va. In dek si ra ne kre di te po ku {a va ju da su zbi ju i dru ge dr `a ve u okru `e wu. Tur ska ih je pot pu no za bra ni la, u bi lo ko joj va lu ti, Ma |ar ska za wih uve la vi so ko u~e {}e, a

stu pa we od 1,5 od sto na vi {e ili na ni `e. Ali do na red ne go di ne ima jo{ vre me na, a kre ta we in fla ci je ove go di ne za vi si }e ve li kim de lom od re gu li sa nih ce na. One su za pr vih pet me se ci ove go di ne do sti gle rast od de vet po sto, {to je i mak si mum pred vi |en za 2011. te pro sto ra za wi hov rast vi {e ne ma. A uko li ko do to ga do |e, to }e bi ti van do go vo ra Vla de i NBS-a.

Po red sma we na in fla ci je ima i po da ta ka ko ji ne ohra bru ju. In du strij ska pro iz vod wa je za be le `i la pad od 1,2 od sto. U okvi ru pre ra |i va~ ke in du stri -

Pad dinara Di nar }e da nas na glo pa sti pre ma evru i to za dva di na ra, ta ko da }e zva ni~ ni sred wi kurs bi ti 99,9156 di na ra za je dan evro, ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je. Za sa da ne ma ob ja {we wa iz NBS za ova ko na gli pad di na ra pre ma evru, ni ti zva ni~ nih po da ta ka da je bi lo in ter ven ci ja na me |u ban kar skom de vi znom tr `i {tu.

NBS je u pe ri o du od 19. ma ja do 7. ju na na me |u ban kar skom de vi znom tr `i {tu ku pi la 40 mi li o na evra, u ci qu ubla `a va wa dnev ne osci la ci je de vi znog kur sa. Ove go di ne na ci o nal na va lu ta ima la je naj ni `u vred nost 6. ja nu a ra, 106,4947 di na ra za je dan evro, a naj vi {u 23. ma ja, ka da je sred wa vred nost bi la 96,7007 di na ra za je dan evro.

Od po ~et ka go di ne NBS je na me |u ban kar skom de vi znom tr `i {tu ku pi la ukup no 45 mi li o na evra.

Austri ja za bra ni la kre di te ve za ne za {vaj car ski fra nak.

Na opa sku da je ban ka ri ma te {ko da pred vi de ko li ko }e di nar vre de ti u vre me nu od ne ko li ko de ce ni ja, na ko li ko se stam be ni zaj mo vi odo bra va ju, gu ver ner je re kao da oni mo gu na fik sni iz nos ka ma te do da ti

re fe rent nu sto pu ili pro ce nat ra sta ce na na ma lo i sma wi ti ri zik. Ina ~e, u~e {}e in dek si ra nih kre di ta kod nas opa da.

Ce ne su u Sr bi ji ko na~ no po ~e le da pa da ju pa smo u ma ju za be le `i li me |u go di {wu in fla ci ju od 13,4 po sto. Me sec pre to ga bi la je 14,7. Za Na rod nu

Pred stav ni ci Vla de Sr bi je i Na rod ne ban ke Sr bi je ni su se do go vo ri li o pri hva tqi vom mo de lu stam be nog kre di ti ra wa.

Oni }e zbog to ga raz go vor na sta vi ti na red ne sed mi ce, pre ne li su ju ~e elek tron ski me di ji.

Sle de }e sed mi ce }e na sa stan ku o pri hva tqi vom mo de lu stam be nog kre di ti ra wa, osim pred stav ni ka Vla de Sr bi je i NBS-a, bi ti i pred stav ni ci po slov nih ban ka. Sa stan ku, na ko jem se raz go va ra lo o pro pi su cen tral ne ban ke ko ji pred vi |a

Po s ma t ra n o po glav n im gru pa ma pro iz vo da i uslu ga kla si fi ko va nih pre ma na me ni po tro {we, u ma ju 2011. naj vi {e su po sku pe li na me {taj, po ku} stvo i te ku }e odr `a va we – 1,1 po sto, tran sport – 0,7, zdrav stvo – 0,6, ode }a i obu }a – 0,6 po sto. Ce ne al ko hol nih pi }a, du va na i ko mu -

ni ka ci ja za be le `i le su pad od 0,1 od sto, dok se ce ne osta lih pro iz vo da i uslu ga ni su bit ni je me wa le, pi {e u sa op {te wu.

In dek si po tro {a~ kih ce na se de fi ni {u kao me ra pro se~ ne pro me ne ma lo pro daj nih ce na ro be i uslu ga ko je se ko ri ste za li~ nu po tro {wu.

le ta. Li~ no ve ru jem da }e to bi ti za kon ko ji }e uva `i ti prin ci pe na tu ral ne re sti tu ci je i prin ci pe nov ~a ne na dok na de, u slu ~a je vi ma u ko ji ma na tu ral na re sti tu ci ja ni je mo gu }a.

On je na veo da }e u Skup {ti n i su t ra bi t i odr ` an okru gli sto na ko jem }e go vo -

ri ti pot pred sed nik Vla de Bo `i d ar \e l i}, pred s tav n i c i me |u na rod nih i ne va la di nih or ga ni za ci ja i stru~ wa ci. To }e, po we go vim re ~i ma, bi ti ozbiq na jav na ras pra va jer je re~ o slo `e noj i ozbiq noj ma te ri ji, “ko ja za so bom po vla ~i ozbiq ne ma te ri jal ne od go vor no sti”.

Oko {est miliona kartica U Sr bi ji je emi to va no oko {est mi li o- na plat n ih kar t i c a, ali se ne mo `e bi ti za d o v o q an obi m om wi ho ve pri me ne, kon sta to va no je na sa ve to va wu „Plat ne kar ti ce 2011” odr `a nom u Be o- gra d u. Na tra d i c i o nal nom sku pu iz da va la c a i ko r i s ni k a plat nih kar ti ca u Sr bi ji na ve de no je i da je po bro j u oba v qe n ih

je pa du su naj vi {e do pri ne li me tal ski kom pleks, po seb no pad pro iz vod we mo tor nih vo zi la, kao i pro iz vod wa pre hram be nih pro iz vo da. Na kon vi {e me se~ nog pa da u tr go vi ni na ma lo je za be le `en rast od 2,7 po sto.

Gu ver ner je kre dit nu ak tiv nost oce nio kao sta bil nu. Po la ko se iz la zi iz zo ne sub ven ci o ni sa nih kre di ta, a za pr vih pet me se ci ove go di ne odo bre no ih je u vred no sti od 86 mi li jar di di na ra.

Od po ~et ka go di ne di nar je oja ~ao 7,4 po sto a to je re zul tat ve li kog in te re so va wa stra nih in ve sti to ra za ku po vi nu tre zor skih za pi sa Re pu bli ke Sr bi je.

D. Vujo{evi}

Bez dogovora Vlade i NBS-a

Javna rasprava o zakonu o restituciji – Jav na ras pra va o na cr tu za ko na o re sti tu ci ji po ~e }e su tra u Skup {ti ni, a Vla da Sr bi je bi taj va `an za kon tre ba lo da usvo ji na je sen – iz ja vio je Ta nju gu eko nom ski sa vet nik pre mi je ra Sr bi je Ju rij Ba jec. – De ta qi tog za ko na }e se zna ti po sle jav ne ras pra ve, ko ja }e se vo di ti to kom

ban ku Sr bi je to je do bar sig nal. Za to je u ~e tvr tak na sed ni ci Iz vr {nog od bo ra te in sti tu ci je re fe rent na sto pa sma we na za po la pro cent nog po e na, od no sno na 12 od sto. Gu ver ner NBS-a De jan [o {ki} ob ja snio je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je da je in fla ci ja do sti gla vrh u apri lu i po ~et kom ma ja te da se na red nih me se ci mo `e o~e ki va ti sta bi li za ci ja ce na. Ba zna in fla ci ja je u ma ju bi la 0,4 po sto. Kre ta we in fla ci je na do le po sle di ca je is cr pqi va wa tro {kov nih pri ti sa ka na pro iz vo |a ~e hra ne i sta bi li za ci je ce na ne pre hram be nih pro iz vo da i uslu ga u vre me dok je do ma }a va lu ta ja ~a la. Za to }e in fla ci ja bi ti vra }e na u za cr ta ne okvi re do kra ja ove i po ~et kom na red ne go di ne. To zna ~i da bi ona u 2012. mo gla bi ti 4,3 po sto uz od -

In fla ci ja je do sti gla vrh u apri lu i po ~et kom ma ja i na red nih me se ci mo `e se o~e ki va ti sta bi li za ci ja ce na

tran s ak c i j a Sr b i j a me | u po s led w im u Evro pi.

Raz lo zi su opa da ju }a ku pov na mo} gra |a na, vi so ke ce ne i po vre m e n i ne d o s ta t ak po j e d i n ih ar t i k a l a.

Pri me na plat nih kar ti ca, me |u tim, u ve li koj me r i do p ri n o s i efi ka sni jem i eko no mi~ ni jem po slo va wu i sma we wu „si ve eko no mi je”.

po ve }a we u~e {}a za stam be ne kre di te, pri su stvo va li su pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi}, mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} i gu ver ner NBS-a De jan [o {ki}.

5

SVETSKA BANKA UPOZORAVA

GUVERNER NBS DEJAN [O[KI]

Cene i daqe ska~u Po t ro { a~ k e ce n e u ma j u 2011, u od no su na april vi {e su 0,4 po sto, a u po re |e wu s istim me se com pro {le go di ne 13,4 po sto, sa op {tio je u Be o gra du Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. In deks po tro {a~ kih ce na u ma ju, u od no su na de cem bar 2010, po ve }an je 7,1 po sto, na ve de no je u sa op {te wu.

utorak14.jun2011.

Ne koristimo kredite [ef Kan ce la ri je Svet ske ban ke u Be o gra du Lu Bre for iz ja vio je da Sr bi ja za o sta je za naj ve }im bro jem ze ma qa po na ~i nu spro vo |e wa pro ce du ra i pri me ni pro je ka ta Svet ske ban ke.

– Tra `i mo da, ako ima ne kih otvo re nih pi ta wa, ona bu du sta vqe na na sto i re {e na – re kao je Bre for za pu bli ka ci ju „Fi nan si je top” u iz da wu be o grad skog me se~ ni ka „Bi znis i fi nan si je”. – Ako se no vac od kre di ta Svet ske ban ke po vu ~e i pro je kat spro ve de za se dam, ume sto za ~e ti ri ili pet go di na, on da }e i qu di ko ji su ko ri sni ci tih pro gra ma do bi ti ne {to sa za ka {we wem.

Od go va ra ju }i na pi ta we da li je kqu~ ni pro blem to {to Sr bi ja stal no ima vla de sa sta vqe ne od {i ro kih ko a li ci ja, Bre for je od bio da go vo ri o po li ti~ koj struk tu ri u na {oj ze mqi, na po mi wu }i da je Svet ska ban ka spro vo di la pro jek te i u dru gim ze mqa ma s ve li kim ko a li ci o nim vla da ma i ni je bi lo za sto ja.

Oporavak industrije In du strij ska pro iz vod wa u Sr bi ji u pr vih se dam me se ci 2011. be le `i }e rast od 3,6 po sto u od no su na isti pe riod pro {le go di ne. Na osno vu prog no ze stru~ wa ka ~a so pi sa „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi„ (MAT), o~e ku je se da }e po tro {a~ ke ce ne za pr vih se dam me se ci u ovoj go di ni u od no su na de cem bar 2010. po ra sti osam pro ce na ta.

O~e ku je se, ta ko |e, da pro met ro be u tr go vi ni na ma lo u te ku }im ce na ma u od no su na isti pe riod 2010. za be le `i rast od 1,5 po sto. Pro met u tr go vi ni na ma lo u istom pe ri o du u stal nim ce na ma bi }e ma wi oko de set od sto, ob ja vqe no je u maj skom bro ju MAT-a.

Spoq no tr go vin ska raz me na u pr vih se dam me se ci 2011. u od no su na isti pe riod pro {le go di ne be le `i }e rast, i to iz voz ro be oko 25 po sto, a uvoz oko 18,5 po sto. Re la tiv na sta bil nost kur sa je ve ro vat ni ja od even tu al ne apre ci ja ci je ili de pre ci ja ci je di na ra, na ve de no je iz MAT-a.

„JURA” OTVORILA FABRIKU U NI[U

Samo investitori pove}avaju zaposlenost Ju `no ko rej ska kom pa ni ja „Ju ra” otvo ri la u Ni {u u fa bri ku u ko joj }e bi ti za po sle no 1.500 qu di. Otva ra wu su pri su stvo va li pred sed nik Bo ris Ta di}, mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} i li der URS-a Mla |an Din ki}. Ta di} je iz ja vio je da sa mo no ve in ve sti ci je otva ra ju kva li tet na rad na me sta, ~i me se stva ra per spek ti va za na {u ze mqu i gra |a ne. On je is ta kao da uku pan po slov ni am bi jent mo ra stal no da se po boq {a va i da po slov na kli ma mo ra bi ti una pre |i va na, ra di pri vla ~e wa no vih in ve sti to ra.

– Ta kav pri stup Vla de Sr bi je tre ba da obez be di no vu per spek ti vu za gra |a ne i po boq {a `i vot ni stan dard – re kao je Ta di}.

Pred sed nik je po ru ~io za po sle ni ma u „Ju ri„ da, ~u va ju }i svo je rad no me sto, stva ra ju {an su za no va rad na me sta u Sr bi ji jer }e ru ko vod stvo „Ju re„ pro ne ti glas o kva li te tu rad ni ka u Sr bi ji i ze mqi ko ja bri ne o svo jim in ve sti to ri ma.

Ta di} je is ta kao da se pri vre da u Sr bi ji „po me ra na bo qe, me tal ski kom pleks ra ste, raz vi ja se auto mo bil ska in du stri ja, stva ra ju se no ve per spek ti ve i to ni ko ne mo `e da po rek ne, ni ko i ne po ri ~e u me |u na rod noj za jed ni ci„.

Pred sed nik Sr bi je je pod se tio na to da je u Sr bi ju do {ao ve li ki broj fir mi ko je se ba ve pro iz vod wom kom po nen ti za auto mo bil sku in du stri ju, da „Fi jat po kre }e pro iz vod ni pro gram kra jem go di ne, a ma sov nu pro iz vod wu po ~et kom na red ne go di ne.

U fa bri ci bi tre ba lo do kra ja go di ne po sao da do bi je i do 2.000 rad ni ka, a „Ju ra” u Ni {u gra di jo{ jed nu fa bri ku, ko ja }e pro iz vo di ti `i ce od ba kra i gde }e bi ti po sla za jo{ 300 rad ni ka. U to ku su i pre go vo ri za

otva ra we jo{ jed ne kom pa ni je u Le skov cu.

Kom pa ni ja „Ju ra” je, pre ko pro gra ma Mi ni star stva eko no mi j e o do d e l i bes p o v rat n ih sred sta va za pod sti caj in ve sti ci ja, do bi la ukup no 10,5 mi li o na evra, od no sno 7.000 evra po no vo o tvo re nom rad nom me stu u fa bri ci u Ni {u. In ve sti ci ja ju `no ko rej ske kom pa ni j e, od ukup n o 15 mi l i o n a evra, ve o ma je va `na za grad Ni{ zbog we go ve po zi ci je i stra te {kog zna ~a ja za re gi o- nal ni raz voj Sr bi je.

6

TRe]e dOBA

utorak14.jun2011.

dnevnik

MI SI JA MMF-a DO STA VI LA SRP SKIM VLA STI MA RI GO RO ZAN ZAH TEV

Mu{karci i `ene u penziju tek sa 67 godina?

Iz Me mo ran du ma ko ji je Vla da Sr bi je pro {log me se ca pot pi sa la s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom ja sno je da ova fi nan sij ska or ga ni za ci ja „na sta vqa” pri ti sak na srp ske vla sti da se po o {tre uslo vi za od la zak u pen zi ju za rad nu sna gu ko ja sta ri.

U ovom do ku men tu, ko ji je ob ja vqen na saj tu Na rod ne ban ke Sr bi je, na vo di se da je mi si ja MMF-a uka za la na to da }e Sr bi ja, u skla du s tren dom re for mi pen zij skog si ste ma u dru gim ze mqa ma, mo ra ti da do dat no po o {tri uslo ve za od la zak u pen zi ju

i zbog ~i we ni ce da od nos bro ja upla ti la ca do pri no sa i bro ja ko ri sni ka pen zi ja spa da me |u naj ni `e u Evro pi. Pro {le go di ne on je iz no sio sve ga 1,5. Ta ko ni zak od nos od ra `a va ni sku for mal nu za po sle nost u pri vat nom sek to ru ali i re la tiv no ni sku sta ro snu gra ni cu za od la zak u sta ro snu ili in va lid sku pen zi ju, tvr di MMF. U skla du s pro jek ci ja ma ko je uka zu ju na ubr za no de mo graf sko sta re we u na red nih 20 go di na, go to vo sve evrop ske ze mqe po ve }a va ju ili raz ma tra ju po ve }a we za ko nom utvr |e ne sta ro sne gra ni ce za od la zak u

pen zi ju. Am bi ci o zni je ze mqe u spro vo |e wu re for mi te `e uvo |e wu je din stve ne sta ro sne do bi za pen zi o ni sa we – 67 go di na za oba po la, s tim {to bi se ona po ve }a va la po ste pe no to kom vi {e go di na.

Iz me ne pra vi la o sta ro snoj gra ni ci za od la zak u pen zi ju po kre }u niz te {kih teh ni~ kih pi ta wa, a tu je i po tre ba za u~e wem iz is ku stva dru gih ze ma qa. Mi si ja je sto ga pred lo `i la da se do sep tem bra ove go di ne for mi ra rad na gru pa ko ja bi do kra ja go di ne iz ra di la pred log iz me ne pra vi la o sta ro snoj gra ni ci za

od la zak u pen zi ju. Dru gim re ~i ma, ve} na je sen bi tre ba lo da se zna da li }e, i ka da, po ~e ti po o- {tra va we uslo va za pen zi o ni sa we, i to ta ko {to }e se sta ro sna gra ni ca i za mu {kar ce i za `e ne po ve }a ti na 67 go di na. Ma da je ja sno sta vqe no do zna wa da se to ne mo ra u~i ni ti od jed nom ve} da bi va qa lo da se gra ni ca, ko ja sa da iz no si 65 za mu {kar ce i 60 za go di na `i vo ta za `e ne, po ve }a va po ste pe no, ne ma sum we da ta na ja va ne }e ob ra do va ti sta ri je rad ni ke ko ji ve} od bro ja va ju go di ne do pen zi je. No, po {to je ovo iz bor na go di na, sa svim je iz ve -

Ne zna ju u Wu jor ku ka ko se br zo sta ri u Sr bi ji

sno da }e ova pri ~a – od ko je se, ina ~e, po be }i ne mo `e i ko ja }e kad-tad do }i na dnev ni red jer }e se u su prot nom pen zi o ni si stem pot pu no uru {i ti – bi ti od lo `e -

na za na red nu go di nu. Jer, onaj ko pred lo `i ovo {to sa da su ge ri {e MMF sa svim si gur no ne ma {an se da do bro pro |e na pred sto je }im iz bo ri ma.

Q. M.

KA KO LE KAR KA @E

SE NI O RE U SR BI JI NAJ RA ZLI ^I TI JIM ME TO DA MA MU ^I I NAJ BLI @A ROD BI NA

Krpeqi napadaju i s grana

Unuci bi da ih {to pre sahrane

Pra vo le to tek se za u ka va i sta ri je na red nih da na o~e ku je od la zak u pri ro du i na pla `e. No, u`i va we u ~a ri ma le pog vre me na i opu {ta wa na tra vi mo gu po kva ri ti kr pe qi. Na i me, bo ra vak u pri ro di no si ri zik od uje da kr pe qa a stru~ wa ci upo zo ra va ju na to da me |u wi ma ima i po ten ci jal nih pre no si la ca Lajm ske bo le sti.

Kr pe qi su „na past” za sta ri je, ali bo me i za sve osta le ko ji to -

Ro man ti ka u pri ro di mo `e ima ti i po sle di ce

kom let wih me se ci bo ra ve u pri ro di, a pra vi pro blem i zdrav stve ne te go be iza zi va ju za ra `e ni pa u ko li ki pa ra zi ti. Oni na pa da ju u tra vi, ali ate ri ra ju i s gra na, ta ko {to se za ka ~e na ko `u i po~ nu da se hra ne qud skom kr vqu.

Naj o pa sni ji su uko li ko su za ra `e ni bak te ri jom „bo re re lia bur go dor fe ri” ko ja je pre no si lac Lajm ske bo le sti. Oko 24 od sto is pi ta nih kr -

pe qa na na {oj te ri to ri ji po ten ci jal ni su pre no si o ci te bo le sti.

Bez ob zi ra na to da li je kr peq za ra `en ili ne, pre po ru~ qi vo je da se iz va di od mah na kon {to se usta no vi da je u{ao pod ko `u da ne bi po ~eo da se hra ni kr vqu i ta ko pre neo bo lest.

Uko li ko se kr peq va di kod ku }e, bez le kar skog nad zo ra, to tre ba ura di ti ta ko {to }e se on pin ce tom po la ko po vu }i, bez do di ri va wa ko `e, a pre va |e wa ni ka ko ga ne tre ba tre ti ra ti bi lo ko jim pre pa ra tom. Ka da kr peq za ra `en bak te ri jom ubo de ~o ve ka, pr vi zna ci bo le sti naj ~e {}e se ja vqa ju od mah, ali je mo gu }e da se na zna ke bo le sti po ja ve i do me sec da na ka sni je. Na me stu ubo da po ja vqu je se bu bu qi ca i pr ste na sto cve ni lo. Isto vre me no se mo gu ja vi ti i po vi {e na te le sna tem pe ra tu ra, gla vo bo qa bo lo vi u mi {i }i ma i zglo bo vi ma. Uko li ko se u po ~et noj fa zi bo le sti ne pri stu pi le ~e wu, po sle {est do osam ne de qa mo `e do }i do za pa qe wa mo `da nih op ni ili ne ra va, zglo bo va, sr ~a nog mi {i }a i dru gih or ga na.

Da bi se uve ri li u to da ni su „za ka ~i li” kr pe qa, na kon po vrat ka s pla `e ili iz par ka tre ba pro ve ri ti ~i ta vo te lo jer, bez ob zi ra na to {to on obi~ no uba da u no gu, mo `e se na }i i na gla vi i ru ka ma.

J. Bar bu zan

ZA [TO MU [KAR CI UMI RU MLA \I OD @E NA

Deke ne umeju da budu bake tor. – Ve li ka je bi o lo {ka raz li ka iz me |u dva po la, ta ko da ne po sto ji raz log za {to bi se te la mu {ka ra ca i `e na po na {a la na isti na ~in.

On na gla {a va i da su `e ne vi tal ni je od mu {ka ra ca.

– One su ge ne ral no sit ni je i ni `e od mu {ka ra ca, a ako uzi ma{ ma we iz vo ra ener gi je, `i ve }e{ du `e. Ki {ne gli ste, re ci mo, `i ve ~e ti ri pu ta du `e ako ne je du i ne upra `wa va ju seks – do dao je on.

Spek tor je za kqu ~io i da mu {kar ci u 50. ili 60. go di ni ni su vi {e upo tre bqi vi, dok `e ne je su, jer se ostva ru ju kao ba ke ko je po ma `u oko de ce.

– Pro }i }e hi qa de go di na evo lu I na sa mo u bi stvo se ~e {}e od lu ~u ju mu {kar ci ci je dok mo der ni od no su na 26 pro ce na ta `e na. Ta - mu {ka rac ne pro me ni svoj na ~in ko |e, is tra `i va wa su po ka za la `i vo ta – za kqu ~io je on. da 76 od sto po pu la ci je ko je iz vr Sta ti sti ke iz 2009. su, me |u {i sa mo u bi stvo ~i ne mu {kar ci. tim, po voq ni je za mu {kar ce i – Mu {kar ci re |e od `e na idu po ka zu ju da }e mu {kar ci ro |e ni i kod le ka ra – ob ja {wa va pro fe - 2006. `i ve ti 3,6 go di ne du `e, a sor s ko le xa za ge net sku epi de - `e ne 1,9 u od no su na one ro |e ne mi o lo gi ju u Lon do nu Tom Spek - 1990.

Sva ke go di ne pre 75. go di ne umre go to vo 100.000 mu {ka ra ca, a 60.000 `e na, ob ja vqe no je na mu {kom fo ru mu „Mu {ko zdra vqe”.

Po naj no vi jim is tra `i va wi ma, ukup no 22 pro cen ta mu {ka ra ca u En gle skoj i Vel su umre pre 65. go di ne na spram 13 pro ce na ta `e na, a 42 pro cen ta umre pre 75. u

Su tra je Me |u na rod ni dan bor be pro tiv na si qa nad sta ri ma.

Po is tra `i va wu Cr ve nog kr sta Sr bi je o zlo sta vqa wu sta ri jih oso ba, ~ak 32 od sto „pri zna lo” je da je bi lo iz lo `e no ne kom ob li ku na si qa. Naj vi {e wih, bli zu 12 pro ce na ta, is ku si lo je ne ko li ko raz li ~i tih vr sta zlo sta vqa wa.

Re zul ta ti is tra `i va wa ko ji su ob ja vqe ni pro {le go di ne po vo dom Me |u na rod nog da na bor be pro tiv zlo sta vqa wa sta ri jih oso ba, po ka za li su da je kod nas ipak naj pri sut ni je ver bal no zlo sta vqa we, i to kod 11,2 od sto sta ri jih. Za ne ma ri va we je po tvr di lo ~e ti ri od sto, dok je 2,4 od sto na ve lo da tr pi fi zi~ ko, od no sno eko nom sko na si qe. Ogrom na ve }i na is pi ti va nih sta ri jih oso ba – ~ak 87 od sto – sma tra da je in for mi sa na o po ja vi zlo sta vqa wa, dis kri mi na ci je i za ne ma ri va - Stid ih pri mo ra va da }u te i tr pe wa sta ri jih, s tim {to je 44 pro cen ta iz ja vi lo da se in - vqa wem pod ra zu me va sa mo fi for mi {e pu tem me di ja, 16,4 od zi~ ko, a 6,4 od sto sa mo ver bal no sto je kao iz vor na ve lo pri ja te na si qe. Na pi ta we da li po zna ju qe, a 17,6 od sto oba iz vo ra. Tre - ne ku sta ri ju oso bu iz okru `e wa }i na is pi ta ni ka uve re na je u to ko ja je bi la iz lo `e na zlo sta da zna {ta se pod ra zu me va pod vqa wu po zi tiv no je od go vo ri lo zlo sta vqa wem sta ri jih, dok 56 od sto is pi ta ni ka, {to do ka bli zu 11 pro ce na ta pod zlo sta - zu je pro ce ne stru~ wa ka da se

zlo sta vqa we, dis kri mi na ci ja i zlo u po tre be sta ri jih qu di pri ja vqu ju u ma lom pro cen tu.

P r e d s e d n i c a „Sna ge pri ja teq stva” dr Na de `da Sa ta ri} ob ja {wa va za na{ list da su zlo sta vqa ~i sta ri jih oso ba naj ~e {}e oni ko ji su im naj bli `i, od no sno ~la no vi wi ho ve po ro di ce, ne go va te qi, kom {i je pa po tom osta li ko ji do la ze u kon takt s wi ma.

– Po ro di ci naj ~e {}e tre ba wi hov no vac i imo vi na, unu ci su ne str pqi vi i ho }e svoj stam be ni pro stor, a je di ni na ~in da do we ga do |u je smrt ba ke ili de ke – re kla je Na de `a Sa ta ri}, ko ja se ve} go di na ba vi za {ti tom sta rih. – Kod nas su evi den ti ra ni slu ~a je vi zlo sta vqa wa u do mo vi ma za sta re, ali ne od oso bqa ve} od dru gih ko ri sni ka do mo va i qu di iz van. Ne po sto je re le vant na is tra `i va wa o to me da li po sto ji zlo sta vqa we sta ri jih sme {te nih u in sti tu ci je od oso bqa i u ko joj me ri. Iz vo ri Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je ka `u da u Ame ri ci, po is tra `i va wi ma, de set od -

sto oso bqa pri zna je da je fi zi~ ki zlo sta vqa lo sta ri ju oso bu.

Si gur no je da to ga ima i kod nas, a raz lo zi su raz li ~i ti: sin drom „iz ga ra wa” oso bqa, ne do voq na ob u ~e nost, ma wak sen zi bi li te ta za po tre be sta ri jih.

Ona skre }e pa `wu na to da i „te ra we” sta rih u do mo ve je ste zlo sta vqa we, do da ju }i da zva ni~ no po sto ji me ha ni zam da ni ko u dr `av ni dom ne mo `e bi ti sme {ten bez pri stan ka. Me |u tim, po {to se sta ri sve ~e {}e sme {ta ju u pri vat ne do mo ve, ~e sto se ta kva sa gla snost za o bi la zi pa ni su ret ki slu ~a je vi da ta mo bu du sme {te ni si lom i da ubr zo po do la sku i umru.

– Ta~ no je da sta ri ji po ne kad da ju pri sta nak, ali ne svo jom vo qom. Raz lo zi su kul tu ro lo {ke pri ro de. Oni ne `e le da bu du te ret po ro di ci i za to pri hva ta ju od la zak u dom, gde naj ~e {}e vr lo br zo umi ru jer za pra vo ni su `e le li `i vot ta mo. Ne mo gu da se pri la go de, ima slu ~a je va da od bi ja ju hra nu i le ko ve.

Skre nu la bih pa `qu na zlo u po tre bu in sti tu ta od u zi ma wa po slov ne spo sob no sti sta ri ji ma da bi se sme sti li u dom mi mo svo je `e qe, a po tom ras po la ga lo wi ho vom imo vi nom. Za {to ne pri ~a ju o zlo sta vqa wu pi ta we je ko je mno gi po sta vqa ju.

Sra mo ta ih je da se `a le na svo je naj bli `e, a po seb no na one od ko jih za vi se. Ne zna ju ko me da se po `a le i ka ko }e to bi ti shva }e no, a ima si tu a ci ja da ne ma ju pri li ke i mo gu} nost za to – za kqu ~u je dr Sa ta ri}.

Qu bin ka Ma le {e vi}

GO SPO \A EMI LI JA MIQ KO VI] PRO CVE TA LA TEK U STA RA^ KOM DO MU

Moj `ivote, gorak li si bio Go spo |a Emi li ja Miq ko vi} (75) ve} de vet go di na `i vi u rum skom Ge ron to lo {kom cen tru „Srem”. Tu je sti gla iz rod nog Jar ka, se la uda qe nog pet na e stak ki lo me ta ra. Pri ~u o svom `i vo tu po ~i we s tu gom u gla su: – Kad sam ima la pet go di na mo ja ma ma, Len ka se zva la, je umr la, a oca Iva na i dva bra ta su mi [va be od ve le u lo gor u Ne ma~ koj. Bi lo nas je {e sto ro de ce, tri se stre i tri bra ta. Ve li ka i sre} na po ro di ca smo bi li do ra ta, a on da strah i mu ka. No }u smo, po ki {i, sne gu, bo si be `a li od Ne ma ca, od si gur ne smr ti. Otac je, vra tiv {i se iz lo go ra, za te kao ku }u opqa~ ka nu i u ru {e vi na ma.

Sa mo ga je ma ~ak do ~e kao. Mi smo bi li zbri nu ti kod ku mo va. Dru ga ~i je ne bi smo pre `i ve li. ^im sam sta sa la ma lo, od mah sam kre nu la u nad ni ce da za ra |u jem za `i vot. Ni je mi bi lo la ko, mu ka je ve li ka po ceo dan ko pa ti po sun cu i `e gi. De tiw stvo mi je pro {lo u gla di i ne ma {ti ni.

Svo je mla do sti i le po te se }a se sa se tom.

Ka `e da je bi la le pa i va di al bum s fo to gra fi ja ma, na ko ji ma na sme ja na, uskog stru ka i

du go no ga de voj ka, do te ra na ide u {et wu. Bi lo je i mno go mo ma ka oko we: – Mla dost je mla dost i sve je ta da lep {e i lak {e. Iako mi je bi lo vr lo te {ko, sve sam mu ke pod no si la, a moj ve se li ka rak ter ni je mi do zvo qa vao da klo nem du hom. Uda la sam se s 34 go di ne za jed nog skrom nog ~o ve ka, ko ji ~ak ni je ni bio moj tip, a brak i ni je po tra jao. Ni je bio do bar do ma }in. ]er ka Ve sna nam `i vi u No vom Sa du.

Kad je osta ri la i obo le la, ~u la je za Ge ron to lo {ki cen tar „Srem’’. Do {la je, po gle da la ga i od lu ~i la da tu pro ve de osta tak svog `i vo ta.

– Ov de imam pu nu slo bo du, sre} na sam, za do voq na i imam svoj mir, a na pr vom me stu – ose }am se za {ti }e na. Dva de set ~e tvo ro ~a sov na me di cin ska po mo} je mo ja ve li ka si gur nost.

Mno go ~i tam, pi {em, ra dim ru~ ne ra do ve i imam dru {tvo s ko jim se dru `im. Ovo je sa da moj dom jer mi se ov de sve do ga |a, i ra dost i tu ga, i ov de su qu di ko je ose }am kao pri ja te qe.

Ba ka Emi li ja je vr lo ak tiv na. ^la ni ca je ho ra i re ci ta tor ske sek ci je, a ide i na igran -

Lep {e `i vi ne go u bra ku

ke. Pre {est go di na po ~e la je da pi {e po e zi ju i pro zu, Cen tar joj je iz dao pr vu kwi gu, a osvo ji la je i ne ko li ko na gra da.

– Mo ra ~o vek da zna da ~i ta du {u, i svo ju i tu |u. A sve lo {e i stva ri i qu di su pro la zni – fi lo zof ski ona za kqu ~u je.

J. An ti}

Filmovi o vodi i `e|i Ci klus fil mo va o pri va ti za ci ji vo de „@e| (Ata{, 2004)” bi }e pri ka zan ve ~e ras u 20 ~a so va u Omla din skom cen tru CK 13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Ovo je pr vi film arap sko-izra el skog re di te qa Ta fi ka Abu Ve la ~i ji su cen tral ni mo ti vi bor ba za vo du i `e| u pa le stin skoj pu sti wi. Ulaz je slo bo dan.

A. J.

REZULTATI „OTVORENIH VRATA DOMA ZDRAVQA” NA GRBAVICI

Dve projekcije za decu

Mast u krvi glavni problem

Ani mi ra ni film za de cu „Ka pe tan Mi ku la Ma li” bi }e pri ka zan da nas u 10 ~a so va na pr vom spra tu No vo sad skog otvo re nog uni ver zi te ta, Uli ca Rad ni~ ka 20. De ca }e mo }i da po gle da ju i film „Gu ni si” ko ji po ~i we u 12 ~a so va. Pro jek ci je pred sta vqa ju deo de ~i jeg film skog fe sti va la „Iz ki ne ti~ kog al bu ma” or ga ni zo va nog u okvi ru let weg „Ras pu sti li {ta”.

A. J.

U ak ci ji „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, ko ja je u su bo tu odr `a na u Me snoj za jed ni ci „7. ju li”, svo je zdra vqe je bes plat no pre gle da lo vi {e od 450 sta nov ni ka Gr ba vi ce i Ada mo vi }e vog na se qa. Re zul ta ti su po ka za li da su me {ta ni ovih na se qa do brog zdra vqa, ali da bi tre ba lo da vo de ra ~u na o ho le ste ro lu i

Novosadska utorak14.jun2011.

Lo po vi pre {li na lif to ve

M

ja se ba ve istom de lat no {}u. Zna ~i, sum wa se na kon ku ren ci ju.

Ako bi se za i sta ra di lo o to me, ja sno bi bi lo da ta kav na ~in ni je ni le ga lan ni mo ra lan. Sve do ci smo da vre me u ko me `i vi mo no si raz ne ~ud ne stva ri, pa ko ja god da je op ci ja u pi ta wu pre ti ista opa snost - da na kra ju de bqi kraj iz vu ku sta na ri zgra da. Po red o{te }e wa lif to va uvek po sto ji i opa snost od ne sre }a, ko je se, na `a lost, ne za vr {a va ju he pi en dom.

B. Markovi}

U Porti „[ampawac i jagode” Pred sta va „[am pa wac i ja go de” bi }e iz ve de na ve ~e ras od 20.30 sa ti u ve li koj sa li Kul tur nog cen tra, u Ka to li~ koj por ti 5. Ula zni ce, ko je ko {ta ju 300 di na ra, mo gu se ku pi ti na bla gaj ni KCNS od 8 do 21 sat.

B. M.

Koncert u „Izbi” U okvi ru dru gog kon cer ta stu de na ta Aka de mi je umet no sti ve ~e ras u 20 ~a so va u ka fe - ga le ri ji „Izba” na stu pi }e Trio „Spi ri tu o so”. Kon cert pro iz i la zi iz mu zi~ kog pro jek ta „Pre slu {a va we”.Stu den ti su iz kla se pro fe sor ke Ti mee Kal mar.

I. D.

Gitarski solo koncert Kon cert gi ta ri ste Mar ka Sa ri }a odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Kul tur no-in for ma tiv nom cen tru „Mla dost”, Uli ca ca ra La za ra 42, Fu tog. Ulaz je slo bo dan.

A. J.

Tribina SRS u Futogu Tri bi na pod na zi vom „Pi taj te nas...” u or ga ni za ci ji Srp ske ra di kal ne stran ke na sta vqa se ve ~e ras u Fu to gu u pro sto ri ja ma te stran ke u Uli ci Ca ra La za ra broj 141 u 20 ~a so va. Na tri bi ni u~e stvu ju pred sed nik GO SRS \u ra| Jak {i}, se kre tar GO SRS La zar Ka we ri} i od bor ni ci u Skup {ti ni gra da.

A. L.

V remeploV

Bitka s opasnim leptirom Po s le Dru g og svet skog ra ta iz Ame r i k e je u Evro p u, pr v o u Ma |ar sku, pre ne sen lep tir {te to ~i na na zvan du do vac. Kod nas se 1948. po ja vio oko Su bo ti ce i za pet go di na sko ro de set ko vao broj du do v ih sta b a l a.

Dru ga na ja va du dov ca po ~e la je pet na est go di na ka sni je. Za to su op {tin ski or ga ni vla sti 14. ju na 1968. pro sle di li uput stva ku} nim sa ve ti ma, vla sni ci ma ku }a i ra znim usta no va ma i pred u ze -

stu pa ju od nor ma le. Pri ti sak je iz me ri lo 450 qu di, od ko jih je 51 ima lo po vi {e ne vred no sti. Za sa mo pre gled doj ke edu ko va no je 137 po se ti teq ki, gu sti nu ko sti ju pro ve ri lo je 100 po se ti la ca. Sa vet in ter ni ste o pra vil noj is hra ni do bi lo je 113 gra |a na.

I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

aj sto ri za odr `a va we lif to va pred u ze }a „Stan” uo~i li su da u ne kim zgra da ma ne sta ju de l o v i za pre v o z no sred stvo od spra ta do spra ta, i to dug mad, lajs ne, ru ~i ce i dru g o, {to mo ` e da bu d e opa sno po bez bed nost. Pr vo {to nam je pa lo na pa met je da ne ko ma `wa va de lo ve iz obes ti, jer jo{ ni smo ~u li da za wih po sto ji raz gra na to „cr no tr `i {te”, ali di rek tor „Sta na” sma tra da ne sta nak de lo va ima ve ze sa po ja vom ma lih pred u ze }a ko -

tri gli ce ri du. La bo ra to rij ske ana li ze ura di lo je 464 po se ti la ca ak ci je, od ko jih je 94 ima lo po vi {e ne vred no sti {e }e ra u kr vi, 144 je ima lo po vi {en ho le ste rol, a 154 po v i { e n e tri g li c e r i d e u kr v i.

EKG mo ni to ring ura di lo je 455 gra |a na od ko jih je 36 po sla to iza bra nom le ka ru zbog re zul ta ta ko ji od -

NA [TA SE POTRO[A^I NAJ^E[]E @ALE NA [ALTERIMA „INFORMATIKE“

Zbog ceha za vodu ~esto boli glava Mno gi No vo sa |a ni pla }a ju ra ~u ne za ko mu na li je, a da pri to me ne ~i ta ju stav ke, ve} od mah upla te ko na ~an iz nos. Me |u tim ima i onih stu di o znih, ko ji na te na ne stav ku po stav ku pro u ~ a v a j u pre ne g o {to }e upla ti ti ra ~un. Uko li ko im ne {to ni je ja sno, ili im se u~i ni da je ra ~un vi sok, od la ze da se `a l e u „In f or m a t i k u”.

Mno gi su tom pri li kom qu ba zni, ali ima i onih ko ji bez raz lo ga na pa da ju slu `be ni ke i pre ne go {to oni ne {to iz u ste.

U ovom pred u ze }u ka `u da sva ko dnev no ima ju pri tu `be gra |a na, a da stran ke naj ~e {}e upu }u ju re kla ma ci je na vi si nu iz no sa ra ~u na.

- Za du `e wa za sve stav ke na pri zna ni ci do bi ja ju se od da va o ca uslu ga od no sno pred u ze }a.

Uko li ko je even tu al no do {lo do gre {ke, to pred u ze }e do sta vqa kwi `no odo bre we i ta ko uma wen ra ~un mo `e se pla ti ti na na { em {al t e r u od n o s no uplat ni com u po {ti - ban ci ob ja {wa va ju u ovom pred u ze }u.

Uko li ko stran ka ima pri med bu na po je di ne stav ke na ra ~u nu, to se re {a va na sa mom {al te ru za re kla ma ci je, a uko li ko po sto ji po tre ba stran ka

se upu }u je kod da va o ca uslu ga – ko mu nal nih pred u ze }a.

Dru ga stvar na ko ju se gra |a ni naj ~e {}e `a le je ne re dov no o~i ta va we vo do me ra i stru jo me ra i zbog to ga na ve }e iz no se.

To kon kret no zna ~i da re kla mi ra ju stav ku 04-hlad na po tro {na vo da, a ka ko ka `u u In for ma ti ci u tom slu ~a ju gra |a ni tre ba da se obra te “Vo do vo du i ka na li za ci ji” u Ma sa ri ko -

voj 17, ili na te le fon 66-21000. Ov de even tu al no mo `e da do |e do sma we wa ra ~u na.

- Ako stran ka do bi je kwi `no odo bre we, a za du `e we za utro {e nu hlad nu vo du je i da qe vi so ko, po treb no je da se obra te na {em pred u ze }u u kan ce la ri ju 17 da bi ko ri sni ku bi lo omo gu }e no da pla }a ra ~un na ra te.

Broj ra ta za vi si od iz no sa na ra ~u nu. Uko li ko is pra vqen ra -

Gazde nude 220 radnih mesta tu ri sti~ koj stru ci, a svo je u~e {}e po tvr di lo je 27 po slo da va ca s pri ja vqe nih pre ko 220 slo bod nih rad nih me sta. Mo gu} nost pro na la `e wa po sla ima }e i di plo mi ra ni me na xe ri, prav ni ci, eko no mi sti, re fe ren ti u osi gu ra wu, ko zme ti ~a ri, ~u va ri, vo za -

Izlo`ba o Stevanu ]iri}u Iz lo `ba po sve }e na mi ni stru pro sve te i pred sed ni ku Na rod ne skup {ti ne Kra qe vi ne Ju go sla vi je Ste va nu ]i ri }u (1886-1955), otva ra se ve ~e ras u Pa tri jar {ij skom dvo ru u Srem skim Kar lov ci ma. Na otva ra wu }e go vo ri ti pred sed ni ca Na rod ne skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, a po stav ka }e tra ja ti do 14. ju la. Autor ka iz lo `be je vi {a ku sto ski wa Gor da na Pet ko vi}.

Ste van ]i ri} ro |en je u Srem skim Kar lov ci ma u ugled noj po ro di ci, ra dio je u Kar lo va~ -

Iz lo `ba fo to gra fi ja sa No vo sad skog Fo to ma ra to na „No vi Sad - Hart & Soul” odr `a }e se su tra u 19.30 sa ti u Stu di ju M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Or ga ni zo va na je i do de la na gra da, a ulaz je bes pla tan.

G. ^.

~i, pe ka ri, me sa ri, vi qu {ka ri, ma ga cin ski i fi zi~ ki rad ni ci.

Na te mat skoj tri bi ni bi }e pred sta vqen i pro gram za po {qa va wa li ca s in va li di te tom, a po `eq no je da kan di da ti sa so bom po ne su vi {e pri me ra ka rad ne bi o gra fi je.

A. L.

U PATRIJAR[IJSKOM DVORU U SREMSKIM KARLOVCIMA

}i ma ka ko da se bo re pro tiv du dov ca. U wi ma je na gla {e no da on u na {im kra je vi ma ne ma pri r od n og ne p ri j a t e q a, ve} ~o vek sam mo ra da ga su zbi ja he mi ski i me ha ni~ ki.

N. C.

Fotke sa Fotomaratona

SUTRA PO^IWE LETWI SAJAM ZAPO[QAVAWA

Sa jam za po {qa va wa po ~i we su tra u Za pad nom ho lu Spen sa od 10 do 16 ~a so va, a otvo ri }e ga gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}.

Po nu |e ni po slo vi bi }e u ko mer ci jal noj, tr go va~ koj, ma {in skoj, elek tro teh ni~ koj, pre hram be no- teh no lo {koj, eko nom skoj i

koj gim na zi ji, a 1931. go di ne ula zi u Na rod nu skup {ti nu Kra qe vi ne Ju go sla vi je. U vre me we go vog pred se da va wa Skup {ti nom za vr {e na je i sve ~a no otvo re na no va skup {tin ska zgra da. Bio je i ~lan Ma ti ce srp ske, pot pred sed nik Isto rij skog dru {tva No vog Sa da, ~lan Ro ta ri klu ba i po ~a sni ~lan vi {e sport skih, pe va~ kih i hu ma ni tar nih dru {ta va. Iz lo `bu je pri re dio Mu zej gra da No vog Sa da, a u ok to bru i no vem bru pro {le go di ne bi la je po sta vqe na i u Do mu Na rod ne skup {ti ne Sr bi je.

J. Z.

~un `e le da pla te u ce lo sti, ta kav ra ~un mo gu da pla t e sa m o na {al t e r u „In for ma ti ke” - na vo de u ovom pred ze }u.

Ako se ko ri snik in di vi du al nog vo do me ra `a li na ne re dov no o~i ta va we , mo `e sam da o~i ta sta we i da ga pri ja vi na ve} po me nu ti te le fon, ili na broj 48-95064 u „In for ma ti ci“. Sem to ga su gra |a ni se `a le na ne d o s ta t ak ob j a { we w a stav ki na fak tu ri za po slov ni pro stor. Ina ~e, ka ko is ti ~u u ovom pred u ze }u sva ob ja {we wa stav ki su na po le |i ni sva ke fak tu re.

Gra |a ni se `a le i na vi sok ra ~ un za tro { ko v e utro {e ne ene ri je za za gre va w e to p le vo d e (stav k a 05). U „In f or m a t i c i“ ob j a {wa va ju da se ukup ni tro {ko vi ener g i j e ve z a n i za od r e | e n u pod sta ni cu de le na uku pan broj ~la no va ve za nih za tu pod sta ni cu. Di nar ski iz nos za sva ki me sec „In for ma ti ka„ do bi ja od „To pla ne”. U slu ~a ju da ko ri snik `e li da re kla mi ra ra ~un po treb no je da se obra ti „ To pla ni” na te le fon 48-81-188.

Q. Nato{evi}

Na tvr|avi „Mermerni zapisi” Iz lo `ba sklup tu ra „Mer mer ni za pi si +” bi }e otvo re na su tra u 20 ~a so va u Ate qeu 20 na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Autor je An drej Va si qe vi}.

I. D.

Nose ba{tenski i krupni otpad Ba {ten ski ot pad od no si }e se da nas u Ko vi qu, Kli si i Kli san skom bre gu, a su tra u Fu to gu. Gra |a ni tre ba ovo sme }e da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da od da nas do ~e tvrt ka bi }e po sta vqe ni u MZ Li man u Uli ci Dra ge Spa si }a 2a, uglu uli ca Veq ka Pe tro vi }a i Mil ke Gr gu ro ve, Fru {ko gor skoj 21 i u Uli ci Veq ka Pe tro vi }a po red zgra da 6 i 8.

A. L.

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 9 do 12 ~a so va Bu le var ca ra La za ra 45, 43, 41, 39, 35 i 33, od 8 do 11 Uli ca M. Si mi }a od Ni zij ske do Kli san skog pu ta od Uli c e Mi l e v e Si m i} do Uli ce J. Mar ko vi }a, od 8 do 10 Uli ca Jan ka ^me li ka 73 75, 66 - 68, Ka ta ri ne Iva no vi} 6 - 8, Or lo vi }a Pa vla 41 - 43, Te o do ra Kra ~u na 6 - 8,

od 10.30 do 12 DOO Da las, PIN Kom p ju t ers, Ser v is MVM Opel, Ser vis Sto ja nov; Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 13.30 po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa oko [ko le i Po li cij ske sta ni ce; ^or ta nov ci: od 8.30 do 13.30 deo vi kend na se qa oko vi le Vla de Voj vo di ne.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak14.jun2011.

dnevnik

c m y

8

[KOLE INFORMATI^KI SVE OPREMQENIJE

No vih 20 di gi tal nih ka bi ne ta

Fo to: F. Ba ki}

MLADI IZ DORTMUNDA U GRADSKOJ KU]I

Do mo vi na u fo ku su ka me re Za mlade fotografe iz Dortmunda, koji su u~estvovali u projektu TWINS 2010 „Pri~e o domovini- ho me sto ri es„, ju~e je organizovan sve~ani prijem u Gradskoj ku}i. Dobrodo{licu im je po`eleo pomo}nik gradona~elnika Bo ris Dum ni} koji im se zahvalio {to doprinose kulturnoj saradwi dva grada i uru~io im poklone.

-Grad }e uvek podr`avati organizaciju manifestacija koje imaju za ciq povezivawe kultura. Novi sad i Dortmund potpisali su 1982. godine protokol o ekonomskoj, kulturnoj i sportskoj saradwi, a ova izlo`ba je pokazateq kako kulturna sarad-

wa funkcioni{e- rekao je Dumni}.

Izlo`ba fotografija, koje su nastale tokom realizacije ovog projekta, otvorena je u Kulturnom centru. Postavka koja je nastala iz dve celine predstavqa fotografsku potragu za zna~ewem pojma domovina.

U prvom delu 20 mladih umetnika kamerama za jednokratnu upotrebu snimalo je kratke filmove i fotografije ~ime su predstavili stvarnost onakvom kakvu je oni vide, a nakon toga profesionalni fotografi na crno belim fotografijama prikazali su qude koji su u~estvovali u projektu.

N. R.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„^o vek pre kri ven `e na ma” Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje ~itaoca na{eg lista jednom kwigom.

Onaj ko se prvi javi od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „^ovek prekriven `enama„ autora Pjera Drije la Ro{ela. Nagra|eni ~italac mo`e svoj poklon da podigne u kwi`ari „Most - Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

A. J.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU KWIGE

„Slu {aj svo je sr ce”

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬n i¬k om”, u na¬r ed¬n om pe¬r i¬o ¬du da¬r i¬va¬} e ~i¬ta¬o ¬c e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a koji do sada u ovoj ak ci ji ni su do bi jali kwi ge, do¬b i¬ti po pri¬me¬r ak kwige „ Slu{aj svoje srce „ En drua Me tju za, u izdawu „Mono i Mawane“.

Sigurno ste do sada ve} pomislili da bogati zara|uju novac ~ak i slu~ajno, dok je jednom gubitnik uvek gubitnik. Odgovore na pitawa za{to je to tako i ka-

ko razmi{qaju sre}ni qudi daje Endru Metjuz u duhovito ilustrovanoj kwizi „Slu{aj svoje srce“. Ova kwiga}e pomo}i ~itaocu da se lak{e suo~i sa problemima, otkrije izvore sopstvene mo}i, po~ne da radi ono {to voli, na|e svoj mir i prestane da krivi za sve svoju majku.

Osnovna Metjuzova poruka je da `ivotna misija ne treba da bude `ivot bez problema, ve} ispuwen, uzbudqiv `ivot.

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”.

A. V.

VESTI Yez ve ~e u Kul tur nom cen tru Autorsko ve~e Mi ha i la Mi {e Bla ma bi}e prire|eno ve~eras u 20 ~asova u Kulturnom centru Novog Sada u klubu „Tribina mladih”, gde }e nastupiti s beogradskim xez orkestrom. Doga|aj se organizuje u okviru ciklusa „Novi zvu~ni prostori”.

Ulaz je besplatan.

I. D.

Iz lo `ba Ta de ja Po ga ~a ra Samostalna izlo`ba Ta de ja Po ga ~a ra „Svakodnevica kao javna praksa u poqu mnogostrukosti” bi}e otvorena sutra u 20

sati u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Ulica dunavska 37. Postavka predstavqa prvu muzejsku retrospektivu ovog autora, a prati je i katalog na srpskom i engleskom jeziku, u kojem se nalaze tekstovi autora izlo`be, Mi {ka [u va ko vi }a i Ane Vi le ni ce. Novosa|ani izlo`bu mogu pogledati do nedeqe 10. jula.

N. R.

Svi ra ju stu den ti Koncert studenata Akademije umetnosti odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u Multimedijalnom centru akademije, Ulica \ure Jak{i}a 7. Nastupi}e studentkiwe violine Mi li ca Kne `e vi} i Mi na Ni ko li}. Ulaz je slobodan.

G. ^.

Informacione tehnologije do pre nekoliko godina bile su izuzetak u {kolama u Srbiji, ali su se prilike promenile, te polako postaju pravilo. Danas je situacija takva da su novosadske {kole, po kriterijumu digitalizacije i informati~ke opemqenosti, na samom vrhu u Srbiji. U toku je i akcija Ministarstva za telekomunikacije i informati~ko dru{tvo „Digitlna {kola“ tokom koje je u novosadskoj op{tini od 14.

kabinete dobile jo{ neke {kole, me|u kojima je i „Sveti Sava“ iz Rumenke. Digitalni kabineti podrazumevaju do 30 me|usobno povezaih personalnih ra~unara i softver.

Dobru opemqenost novosadskih {kola isti~e i direktor O[ „Sveti Sava“ iz Rumenke i predsednik Aktiva direktora osnovnih {kola Sve to zar Ko za rov.

- Mogu sa sigurno{}u da tvrdim da je Novi Sad daleko ispred svih po

No vo sad ske {ko le, po kri te ri ju mu di gi ta li za ci je i in for ma ti~ ke ope mqe no sti, na sa mom vr hu u Sr bi ji marta do 2. maja instalirano 20 digitalnih kabineta u osnovnim {kolama, a po planu je ostalo da se uradi jo{ 33.

Do sada su nove kabinete dobile {kole „Svetoza Markovi} Toza“, „Du{an Radovi}“, „Kosta Trifkovi}“, „Vasa Staji}“, „Branko Radi~evi}“, „Vuk Karaxi}“, „Jo`ef Atila“, „Dositej Obradovi}“, „@arko Zrewanin“, „Milan Petrovi}“ je dobila 10 kabineta za sve ispostave {kole, a nedavno su

tehnolo{koj opremqenost, ~ak mo`da i od Beograda. [kola u Rumenci u kojoj sam direktor dobila je novi kabinet sa 30 mesta, a ve} smo imali dva kabineta. Ne radimo na tome da svaka {kola ima kabinet, ve} da ima dovoqno ra~unara na broj upisane dece – ka`e Kozarov.

Opremqenost ra~unarima nije jedini kriterijum digitalizacije {kola, jer postoje i druga nastavna sredstva koje bi {kola trebalo da ima. Kako zakqu~uje Kozarov,

U~i o ni ca u O[ „@ar ko Zre wa nin“

uvek se mo`e vi{e i pojedine {kole su daleko dogurale u modernizaciji. Ono {to bi trebalo da usledi jeste povezivawe svih u~ionica sa digitalnim kabinetom, ali i opremawe {kola ostalim savremenim tehnologijama, izme|u ostalog, elektronskim tablama, koje pojedine {kole ve} imaju zahvaquju}i donatorima.

Ipak, na ekspanziju opremawa u~ilima kao {to su elektronske table mora}e jo{ da se ~eka, jer kako ka`e ~lan Gradskog ve}a za

obrazovawe Mi lan \u ki} jo{ uvek nije realno da ih sve {kole imaju. On ka`e da se Grad i pre Ministarstva trudio da obezbedi uslove za elementarno informati~ko opismewavawe, te su prvi kabineti na taj na~in obezbe|eni.

Za daqu modernizaciju bila potreban novac koji prevazilazi buxet, te je Uprava za obrazovawe je preporu~ila svim osnovnim {kolama da se prijave na konkurs Ministarstva, {to su one i u~inile.

A. Vidanovi}

„RADOSNO DETIWSTVO” USKORO PO^IWE KAPITALNU INVESTICIJU

U ju lu kre }e grad wa me gaku hi we Centralna kuhiwa „Radosnog detiwstva” najverovatnije }e po~eti da se gradi krajem ovog, odnosno po~etkom slede}eg meseca. Direktor te ustanove Bo ri slav Sa mar xi} ka`e da je projektna dokumantacija zavr{ena, a da se trenutno radi wena revizija.

Najverovatnije }e danas biti zavr{ena revizija projektne dokumentacije. Uzeli smo jednu nezavisnu kompaniju koju smo zadu`ili da proveri tehni~ke podatke i sve vezano za projekat. ^im to bude gotovo postoje realne {anse da Fond za kapitalna ulagawa raspi{e tender po kratkom postupku ka`e Samarxi} i dodaje da nije problem novac, jer je on ve} obezbe|en ranije.

Prema wegovim re~ima, sasvim je izvesno da }e kuhiwa biti zavr{ena na jesen, a da }e rad po~eti do kraja ove godine.

Ima}e kapacitet od 20.000 obroka dnevno {to }e biti dovoqno za narednih 15 godina.

Pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa izdvojio je 541 milion dinara za izgradwu nove centralne kuhiwe „Radosnog detiwstva”. Govore}i o drugoj velikoj investici odnosno izgradwi vrti}a u Radni~koj ulici, Samarxi} navodi da je i ovde projektna dokumentacija pri kraju, kao i da na ra~unu ove ustanove ve} imaju 90

Fo to: N. Sto ja no vi}

Produ`en rok za upis Produ`en je rok do kojeg bi roditeqi dece koja su primqena u vrti}e na konkursu Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ trebalo da potpi{u izjavu o prihvatawu uslova boravka i obaveza, te da dobiju upisnicu za dete. Uprava „Radosnog detiwstva“ produ`ila je rok jo{ za nedequ dana, te roditeqi mogu da se jave u Upravu ove ustanove, u Ulicu Pavla Simi}a 9, do petka.

Iako je prvobitni rok istekao, „Radosno detiwstvo“ ga je produ`ilo zato {to roditeqi bezmalo 900 dece nisu potpisali ugovore. Ukoliko roditeqi ne potpi{u ovu izjavu do kraja novog roka, smatra}e se da su odustali od upisa deteta u vrti}e, te }e na ta mesta biti upisivani mali{ani s liste ~ekawa, rekao je direktor ove ustanove Bo ri slav Sa mar xi}. [alter sala pred{kolske ustanove radi svakog radnog dana od 8 do 14 ~asova, sem sredom, kada je otvorena od 8 do 17 ~asova.

A. V. miliona dinara koji su nameweni za wegovi izgradwu.

- Za izgradwu vrti}a, name{taj, ogradu i sve ostalo da bi

^ITAOCI PI[U SMS

obdani{te funkcionisalo potrebno je 230 miliona dinara.

Nadam se da }e rebalansom buxeta ustanova dobiti jo{ 145

miliona kako bi izgradwa po~ela {to pre. ^ak i ako odmah ne dobijemo te pare, mo`emo graditi u etapama, a najverovatnije da }e izgradwa po~eti ve} u julu - predo~io je Samarxi}.

Isti~e, da su liste ~ekawa svake godine u ovo vreme iste, da oko 1.000 malih Novosa|ana ne bude u startu upisano u vrti}e. Zbog toga je, u dogovoru s gradom, napravqen plan gde bi trebalo da budu sagra|eni vrti}i. Najbli`i gradwi je objekat u Veterniku koji bi se gradio neposredno pored O[ „Marija Trandafil”. Vrednost radova na gradwi ovog vrti}a, gde bi se smestilo oko 250 dece, procewena je na oko 50 miliona dinara. Kako trenutno nema para za ove radove, vrti} je na ~ekawu. Pored toga, plan je i da se naprave vrti}i u Ulici Bo{ka Buhe za sme{taj najmawe 240 dece i u Mileve Mari} i Somborskoj sa kapacitetom od po 300 dece.

Nadogradwa je planirana za vrti}e u ulicama Stevana Hristi}a i Jo`e Vlahovi} u Petrovaradinu i time bi se dobilo dodatnih 147 mesta za svaki vrti}, dok bi se pro{irewem vrti}i u Budisavi i Rumenki dobilo po 50 dodatnih mesta.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Mla di od la ze, star ci ra de Sprema nam se zakon za odlazak u penziju sa 67 godina!!! Zna~i, mladi po parkovima ili u inostranstvo, a starci na posao.

Razumem da je nekima od pomenutih posao kompletna u`ivancija.

065/4094... *** U Veterniku grad napravio dva terena za sport uz glavnu ulicu. Samo su asfaltirani, a za{titne mre`e }e postaviti kad neko strada, jer deca za loptom stalno istr~avaju na prometnu ulicu. Hvala gradu, dobro su se setili, ali neka urade do kraja dok nije kasno.

064/2660... *** U po{ti koverta 2 dinara, markica 22. [to je ukupno, po wihovom 26 dinara. ^ista matematika.

062/263... *** Narode srpski da li mi Srbi i drugi narodi koji su ro|eni u

Vojvodini ili su se naselili u na{oj Vojvodini moramo da trpimo beogradsko-srbijanske zulum}are i lopine svih fela? [ta treba da se dogodi da na{a

bra}a, koja su u ratnom vihoru po tra `i la spas u Voj vo di ni, po~nu da glasaju za na{e vojvo|anske stranke. Pa narode, zar ne vidite da nas bratija iz Beogra da ne kra de, nego ~erupa. Zar NIS ni je pre bio veliki gubita{? A evo sada je naj pro fi ta bil ni ja srp ska firma, kako to?

Pa tako, pre je NIS bio bukvalno oglodan, a po{to nije beoradski, on da su ga po{tewa~ine prodale, pardon poklonile Rusima i sad kada ne mo gu da kra du, NIS- super.

063/507...

*** Samo da Vas i „odgovorne” podsetimo na „gradili{te” na uglu Partizanske i Sentandrejskog puta o kojem jo{ ni{ta niste napisali. Nije Novi Sad samo ono lepo o ~emu pi{ete! Pi{ite i o onom lo{em {to imamo u gradu !

065/5206... *** Do kle }e te go spo do ba ca ti drvqe i kamewe na kablovske distributere kao {to je SBB? Te, ukinuli ovaj kanal, pa onaj, pa digli cenu... I, {ta biva?

Ni{ta! Vi se i daqe, kao qutite, a oni rade {ta ho}e... Pa qudi moji, prekinite saradwu sa wima, pa }e oni vas moliti da vam budu na usluzi - onako kako to treba!

063/523... *** Nequbazni su radnici u Inteza banci u Narodnog fronta ulici.

063/8531...

utorak14.jun2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

VELIKI FESTIVAL STI@E, S WIM I IZNAJMQIVAWE STANOVA

Ki ri ja od „Eg zi ta”, pa na mo re Do po ~et ka “Eg zit” fe sti va la ima jo{ me sec da na, ali je ve }i na tu ri sta ko ji }e ta da pro }i kroz No vi Sad ve} re zer vi sa la se bi sme {taj za ta ~e ti ri da na, a mno gi i du `e. U tr ci za sme {taj po be |u ju sa mo naj br `i, jer su svi no vo sad ski ho ste li ve} odav no po pu we ni. U ovom ti pu sme {ta ja ce ne se kre }u od 8 do 30 evra po no }e wu i ka pa ci te ta po ovoj ce ni vi {e ne ma.

Oni ko ji jo{ uvek ni su smi sli li gde }e no }i ti, a `e le da pro ve du no} u ho te lu, mo ra }e da iz dvo je vi {e od 30 evra, {to je po Ne ki }e u kamp, ne ki u ho ste le, a ne ki u pod sta na re pri li~ no vi so ka ce na, jer su ko ri sni ci uslu ga tim pa ra ma, po {to na kon i upra `wa va ju ga go di na ma uglav nom stu den ti i mla di.

“Eg zi ta” sle di mo re - is pri una zad. No vo sa |an ka Ma ja Mno gi se sto ga od lu ~u ju za ~a la nam je No vo sa |an ka, Je pro {le go di ne iz da la je tri iz najm qi va we pri vat nog sta le na V. sta na. Pre ko agen ci je je za ra na, gde su su ce ne znat no ni `e od ho tel skih, a pri vat nost Ve }i na qu di ima ni ske pla te i ne mo `e da u{te di znat no vi {a. A krat ko ro~ no za pred sto je }e od mo re, te je ovo iz vr sna pri li ka iz da va we sta na pri ma mqi vo je i za mno ge No vo sa |a ne. da se ve }e pa re odvo je u stra nu.

- Pr vi put od ka ko po sto ji Ne ki ovaj vid bi zni sa upra `wa va ju go di na ma “Eg zit” od lu ~i la sam sa iz dam stan. Bi lo je pi ta wa i po nu da i ra ni je, ali se to ne Ve }i na qu di ima ni ske di la ~ak 780 evra za pet no }i ka ko za vr {a va lo ti me da mi pla te i ne mo `e da u{te di za u sa mo jed nom sta nu. Ipak, ka fa mi li ja i pri ja te qi do |u i pred sto je }e od mo re, te je ovo ko ka `e uvek po sto ji ri zik od bu de `ur ka u sta nu ~e ti ri da iz vr sna pri li ka da se ve }e pa to ga ko ga pri ma{ u svoj dom. na. Iz da la sam ga za 120 evra re odvo je u stra nu. Ne ki su na - Od svih iz da va wa naj vi {e za dve oso be i ja ko se ra du jem ovaj vid bi zni sa ve} na vi kli sam ima la pro ble ma sa pre po -

Te nis po ma `e de ci s uli ce

Tra di ci o nal ni hu ma ni tar ni te ni ski tur nir JCI OpeNS odr `a }e se u su bo tu 18. ju na na te re ni ma Elit Cen tra, na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a. Ovaj pro je kat je pre dve go di ne do bio na gra du „Naj bo qi pro je kat za pri ku pqa we sred sta va” na Na ci o nal noj kon fe ren ci ji JCI Sr bi je.

Kao i do sa da ovaj tur nir }e, po red qu di do bre vo qe i qu bi te qa spor ta, oku pi ti ve li ki broj jav nih li~ no sti uz po mo} ko jih }e se pri ku pi ti sred stva za Svra ti {te za de cu s uli ce.

Pro ce wu je se da po sto ji 400 ma li {a na ko ji su na uli ca ma i od ra sta ju bez osnov nih sred sta va za `i vot, a Svra ti {te po se }u je wih 25 sva ki dan. Po tre be su uvek ve }e od bu xe ta i stva ri kao {to su ode }a, obu }a, sred stva za

hi gi je nu, hra na i {kol ski pri bor uvek maw ka ju.

Ove go di ne pri su stvo su po tvr di li glu mi ca Mi ra Ba wac, biv { i va t er p o l i s ta Da n i l o Iko d i n o v i}, ~la n o v i Be o grad skog sin di ka ta, ru ko me ta {i Vla da Man di} i Veq ko Ho xi}, od boj ka{ Edin [ko ri}, a o~e k u j u se i vo d i t eq Ivan Iva no vi}, glum ci Dra gan Ni ko l i}, Ni k o l A \u r i~ k o i mno gi dru gi.

Kao spe ci ja lan do ga |aj na tur ni ru se pri pre ma auk ci ja re ke ta Ane Iva no vi} ko ja je na ovaj na ~in po ka za la da pru `a po dr {ku tur ni ru. Sva sred stva pri ku pqe na auk ci jom bi }e po klo we na Svra ti {tu. Po zna ti no vo sad ski rok ben do vi „Gri va” i „Amaj li ja” bi }e za du `e ni za at mos fe ru.

I. D.

AKCIJA ELEKTRODISTRIBUCIJE

Du `ni ci ma pre ti mrak

Elek tro di stri bu ci ja “No vi Sad” sa op {ti la je da po ja ~a va ak ci ju is kqu ~e wa elek tri~ ne ener gi je po tro {a ~i ma ko ji ra ~u ne ne iz mi ru ju ured no. Na po mi wu da je za kup ce svih ka te go ri j a 20. jun rok za pla } a w e stru je.

Na ovaj ko rak, ka ko ka `u, od lu ~i li su se zbog ve li kih ne na pla }e nih du go va wa za utro {e nu elek t ri~ n u ener g i j u. Ujed n o, pod se }a ju da kup ci ko ji ured no iz mi ru ju svo je oba ve ze ostva ru ju sti mu la tiv ni po pust od pet od sto.

Fo to: R. Hayi}

U`i va we uhva ti lo ri tam Bi li bi ne is kre ni ka da bi ka za li da ne za vi di mo oni ma ko ji u`i va ju na re ci, jer gle da ju }i iz ka ce la rij ske per spek ti ve ova fo to gra fi ja mo `e da iz ma mi sa mo ne za do voq ni uz dah. Na kon uz da ha sle di pre ra ~u na va we ko li ko nam je da na go di {weg od mo ra osta lo i ka da ga mo `e mo

[TA ]E BITI S NAJSTARIJIM BIOSKOPOM U GRADU

„Ja dran” `i vi do av gu sta, a on da…

Bi o skop „Ja dran„, naj sta ri ji bi o skop u gra du, i da qe ra di na en tu zi ja zmu ne ko li ci ne za po sle nih i uz po mo} po kra jin skog Se kre ta ri ja ta za kul tu ru ko ji im je i ove go di ne dao no vac na osno vu pro jek ta „Da sa ~u va mo bi o skop”.

- Do kra ja pro {le go di ne ra di li smo uz po mo} nov ca iz grad skog i po kra jin skog bu xe ta ali pro je kat „Po no vo ra di bi o- skop” se za vr {io. U fe bru a ru smo pre da li do ku men ta ci ju za no vi kon kurs sa no vim pro jek tom ko ji je u apri lu i pri hva }en. Taj no vac nam ga ran tu je rad do av gu sta a po sle to ga ne zna mo {ta }e bi ti, jer na {a sud bi na za vi si i od to ga ka ko }e se od vi ja ti pri ~a sa pred u ze }em „Zve zda film” ko je je u ste ~a ju - ka `e Bran ka Mi lo {ev jed na od ini ci ja to ra pro jek ta ko ji je ovaj bi o skop odr `ao u `i vo tu.

No vi bi so kop „Are na si ne pleks” sva ka ko je naj a trak tiv ni ji za film sku pu bli ku no, ~i ni se na pra ved no skraj nu ti „Ja dran” jo{ uvek se ne da iako se ra di „na mi {i }e”. U „Ja dra nu” se mo gu po gle da ti re pri ze

fil mo va ko ji su ve} bi li na re per to a ru „Are ne”, jer ovaj bi o skop ne ma do voq no nov ca da pla ti di stri bu te re.

- Ni je po en ta da grad ima je dan bi o skop i sma tram da ipak tre ba da ne gu je mo raz li ~i tost pro gra ma, kon ce pa ta i re per -

to a ra. Otvo re na je „Are na”, od sko ra ra di i bi o skop u Kul tur nom cen tru a na dam se da }e mo mi ima ti nov ca da ra di mo i na kon av gu sta. Sa ta kvim ras po re dom bi o skop skih sa la, No vi Sad mo `e da do bi je ra zno vr snost ko ju za slu `u je. Na ma je

va `no da „Ja dran” osta ne bi o skop no pri hva tqi vo je i da mu se u ne koj me ri iz me ni na me na i kon cep ci ja. Naj bit ni je je da ne pre sta ne da ra di, jer ka da se ta ko ne {to de si, te {ko je po no vo „o`i ve ti” ce lu pri ~u sma tra Mi lo {ev.

J. Z.

Po ziv ni ca za fe sti val po kret nih sli ka

Mo no gra fi ja o sli kar ki Ra di Se la ko vi} Pro mo ci ja mo no gra fi je o sli kar ki Ra di Se la ko vi}, autor ke Iri ne To mi} i stru~ no vo |e we kroz ak tu el nu iz lo `bu „Zla to.

Ra da Se la ko vi}” bi }e odr `a na u ~e tvr tak od 19.30 ~a so va u Spo men zbir ci Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2. Iz lo `ba i kwi ga na sta le su po na gra |e nom di plom skom ra du isto ri ~ar ke umet no sti Iri ne To mi}, do bit ni ce na gra de Spo men zbir ke Pa vla Be qan skog za 2010. go di nu.

I. D.

is ko ri sti ti, jer su ove stva ri glav ni pred u slov da i se be za mi sli mo u sli~ nim si tu a ci ja ma.

Ako se sve po klo pi mo `da nam ni mo re ne }e bi ti da le ko, a ako ne, Du nav je uvek tu da nas ras hla di bez ob zi ra na to {to ga po ne kad „va ra mo” sa we go vim sla nim ro |a ci ma.

B. M.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Pri pre me za pred sto je }i film ski fe sti val „Si ne ma si ti” uve li ko su u to ku s ob zi rom na to da je Trg slo bo de ukra {en pa no i ma i in fo-{tan dom. Ovaj fe sti val odr `a }e se od 18. do 25. ju na ka da }e No vi Sad is pu ni ti ra zni film ski, mu zi~ ki i aka dem ski pro gra mi na vi {e od 20 lo ka ci ja. Bi }e pri ka za no pre ko 150 fil mo va i vi {e od 100 pre mi je ra uz tri tak mi ~ar ske se lek ci je i broj nim re tro spek ti va ma. Mu zi~ ki pro gram odr `a va se na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi i u cen tru gra da, a aka dem ski deo ob u hva ta pre ko 30 pa ne la sa u~e sni ci ma iz vi {e ze ma qa. Kar te }e se pro da va ti u bi o sko pu „Are na”i na boks-ofi su kod Ka to li~ ke por te, a ce na ula zni ce za sva ku pro jek ci ju je 150 di na ra.

A. J.

Fo to: R. Ha yi}

USKORO HUMANITARNI TURNIR UZ PRISUSTVO MNOGIH JAVNIH LI^NOSTI

ru kom i eki pom iz Be o gra da, ko ji su do ve li i svo ja ~e ti ri dru ga ra Ita li ja na, po ku {a va ju }i to da mi ne pri ja ve. Za to je pre ko agen ci je naj bo qe, jer im ugo vo rom tra `e, ili pa so {e, ili de po zit. Ka da su mi bi li En gle zi, tra `i la sam pa so {e, to je naj bo qe - ob ja sni la je Ma ja.

Iako je ci fra ko ja mo `e da se za ra di za krat ko vre me ve o ma pri ma mqi va, ri zik od iz da va wa ne po zna ti ma mo `e ~e sto bi ti sku pqi. Ipak, uz ugo vo re ili do bre pre po ru ke, mo `e se za ra di ti du plo vi {e ne go za me sec da na na svom rad nom me stu.

- Stan sam iz da la se stri mo je dru ga ri ce, da kle me ni ve o ma po zna toj oso bi i mi slim da bih i na da qe sa mo po zna tim qu di ma i iz da va la. Je su to sa mo ~e ti ri da na, ali qu di su ma lo opu {te ni ji u fe sti val skoj at mos fe ri, pa ni sam si gur na {ta bih za te kla na kon ne po zna tih qu di.

Ne zna ~i da stan ne mo gu da ti uni {te i po zna ti, ali ipak....wih mo gu da vi jam da ~i ste - za kqu ~i la je uz smeh Je le na V. D. Baji}

NOVOSADSKA­HrONIKA

utorak14.jun2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13.10),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(13.50),­„ran­go”­(14.20), „Hop”­(12.15),­„rio”­(12,­15),­„Cr­ven­ka­pa”­(16),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba­na­~ud­nim­pli­ma­ma” (14.15,16.50,­19.30,­20,­22.45),­„Ma­mur­luk­u­Bang­ko­ku”­(16.30,­18.30,­20.30,­22.30),­„Go­di­ne­qu­ba­vi”­(17),­„Ce­na­isti­ne”­(22),­„H­Men:pr­va­kla­sa”­(15.15,­17.40,­20.10,­22.40), „Kung­fu­pan­da­2”­(13,­14,­16,­18,­19.15,­21),­„Ha­na”­(18.10,­20.20,­22.35) Jadran:­„Be­li­la­vo­vi”„­(19),­„Mo­ja­na­zo­vi­`e­na”­(21)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih ma­la­sa­la,­Za­pad­no­po­zo­ri­{te­iz­ru­mu­ni­je­„Sme­tlar”­(20)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa­od 10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­rad­ni~­ka­20a,­4896–302 i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810: stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta­Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ma ri ja Mi lo {e vi}, Je le na Ve se li no vi}, Je le na Nov kov, Ner |i va ne Li mo naj, Ni ko li na Jer ko vi}, He le na Jo va ni}, Je le na Gr ~i}, Mir ja na Er ce gov ~e vi}, Je le na Se keq i Sla |a na Sta na }ev iz Novog Sada, Jo va na Dro bac iz Temerina, Ne deq ka Pa ni} iz Vilova, Ne ra Ro si} iz Ba~kog Jarka, Bi qa na Qu bi ~i} iz Veternika, Na ta {a Ma le{ iz Ba~ke Palanke, Bi ser ka Ga ji} iz Petrovaradina i Ta tja na Po po vi} iz Kr~edina, DE^AKE: Alek san dra Bla te {i}, Je le na Si ge ti, Je le na Bo gi ~e vi}, Aj te ne Gi ma, Ele na Stan di ~en ko, Edit Sa bo-Ni ko li}, Nu ris hah Be hqu qi, Ve sna Gu ra no ci}, Sne `a na Ma le ti}, Bi qa na Ri sti}, Ta ma ra No va ko vi}, Iva na Jo ko vi}, Ja stra Ra du lo vi}, Ana La ka to{, Ma ja Ma le ti} i An ti go na Sej di ja iz Novog Sada, Sa {a Vi do sa vqe vi} iz Vajske, Sil via Ga bor i De san ka Anu {i} iz Temerina, Sla vi ca Stu par iz ^uruga, Kri sti na Ha xi} iz Rakovca, Qu bi ca Ja ko vqe vi} iz Pavlovaca, Dra ga na Jo va no vi} iz Gardinovaca, Ana Mi {i} iz Koviqa i Alek san dra Siv~ iz Vrbasa.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ladislav Stevana [krivan (1929) u 10.30 ~asova - urna, Pal Pala Molnar (1941) u 11.15, Filip Stevana Akrap (1939) u 12 - ispra}aj, Sr|an Dragana Miqojkovi} (1994) u 12.45, Sreta Nedeqka Cveti}anin (1941) u 13.30 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Miroslav Stevana Bosan~i} (1938) u 13 ~asova.

c m y

10

DNEVNIK

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

utorak14.jun2011.

11

СКУП ЕПИ ДЕ МИ О ЛО ГА У КИ КИН ДИ

Бо лест лу дих кра ва као те ма

КИ КИН ДА: У Кикинди је јуче одржан скупа епидемиолога Војводине. Једна од главних тема била је и Кројцфелд-Јакобова болест такозвана „болест лудих крава„.

- Ова неизлечива болест појављивала се само у спорадичним и наследним формама - рекла је др епидемиолог у Центру за контролу и превенцију болести Инсититута за јавно здравље Војводине Дра ги ца Ињац. - Потпуна је случајност да се ова тема налази на дневном реду управо у време када је забележен први случај обољевања у Кикинди.

Епидемиолози се слажу у једном да разлога за панику свакако нема. Жеља стрчњака је да се побољша пријављивање ове болести, да се утврди раширеност. Што се тиче крављег лудила дијагноза ће бити постављена пост мортем. У Војводини није забележено да је неко оболео од „крављег лудила„. Кроцфелд -Јакобова болест, иначе, почиње са психичким тегобама, најчешће депре сијом, следе неуролошке сметње, а смртни исход је неминован у свим варијантама јер не постоји лек. А. Ђ.

У МЕ ЛЕН ЦИ МА ОДР ЖА НО 13. СВЕТ СКО ПР ВЕН СТВО У КУ ВА ЊУ ОВ ЧИ ЈЕГ ПА ПРИ КА ША

До ма ћи ни нај бо ље за пр жи ли

МЕ ЛЕН ЦИ: Домаћи такмичари показали су се као најбољи кувари на тринаестом по реду Светском првенству у спремању чобанског паприкаша, одржаном у недељу, у Меленцима. Без икаквих протекција, оцењено је да је најбољи чобанац зготовила Је ли ца Би бин, домаћица из Меленаца, која је водила “кухињу” на штанду свог суграђанина Ву ји це Ко сти ћа. На питање која је тајна њене победе, Јелена је са осмехом одговорила да је уз добро месо ставила само мало вегете, соли, ловоровог листа, белог и црног лука.

лику да проба паприкаш, али и неизоставну прасетину и јагњетину са ражњева. Све прописно заливајући пивом или каквим другим алкохолним или безалкохолним окрепљујућим напитком. Председник жирија Бо шко Ке вре шан вели да је оцењивање чобанца обиман посао, који треба завршити за сат времена.

- Задовољство је видети да су сви пријављени такмичарри уложили много труда, залагања и да се ваљано спремају за првенство – каже Кеврешан и наглашава да су сви такмичари пред старт добили летак са пропозицијама којих се морају држати. Меленачки чобански паприкаш је, подсећа он, специфичан бели, без паприке. Поред меса, које може бити јагњеће или овчије, у бакрач се ставља само оно што чобан може имати при себи, кад закоље овцу негде на ледини. То значи мало масти, црног лука, печурке, По бед ни ци Ву ји ца Ко стић и ње го ва ку ва ри ца ако се нађу, соли и мас пред став ни ком ја пан ске ам ба са де

Оти шло јед но ста до Најбројнији су на Светском првенству у кувању чобанског паприкаша били штандови Меленчана, и осталих такмичара са подручја Зрењанина, али дошло је и много гостујућих, готово из целе Војводине. Наређале су се ту и политичке странке, месне заједнице, фирме, удружења, породична газдинства и домаћинства… Свеукупно 117 штандова, за десетину више од лани. А рачуна се да је око 200 оваца и јагањаца, дакле једно лепо стадо, главом платило ово светско првенство.

- Али, зато треба у све унети много љубави, да би паприкаш био прави – открива свој победнички рецепт ова скромна домаћица, која по струци и није куварица. Трочлани жири, иначе, имао је тежак задатак – требало је кушати и оценити чак 48 узорака паприкаша. И напослетку изабрати најукуснији. И више од 10.000 посетилаца, колико се процењује да их је било на овој традиционалној меленачкој фешти, уприличеној у шуми испред Бање “Русанда”, имало је при-

ло вина. Месо се динста у сопственом сафту, и по правилу вода се не додаје. Проглашењем победника славска атмосфера у Меленцима није спласла, већ напротив, награђени су славили а ни остали се нису осећали као поражени. Певало се, дрмало је коло, тукле хармонике и тамбуре… Целом манифестацијом био је одушевљен и представник Амбасаде Јапана Сатору Јокохама, који се у Меленцима затекао у мисији обиласка српских бања. Ж. Ба ла бан

ЗБОГ РАДОВА НА ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ СТАНИЦИ КИСАЧ

Промене у возном реду вожње

На прузи Београд – Нови Сад – Суботица, због радова на станици Кисач, од данас у пет сати до сутра у осам сати биће привремено промењена организација путничког саобраћаја. Међународни возови Београд – Будимпешта – Београд, Београд – Праг – Београд и Суботица – Нови Сад – Бар –Нови Сад – Суботица данас ће саобраћати по реду вожње, али ће на релацији Врбас – Нови Сад – Врбас путници ових међународних возова бити превезени аутобусима. Сви локални путнички возови који саобраћају на релацији Беогарад – Суботица – Београд, саобраћаће на релацији Суботица – Змајево – Суботица, и Нови Сад – Београд – Нови Сад, а изостајаће на релацији Змајево – Нови Сад – Змајево. Путнички возови који саобраћају на релацији Суботица – Нови Сад – Суботица возиће само до и од Змајева, а изостајаће на релацији Змајево – Нови Сад – Змајево, док ће композиција са

поласком из станице Београд у 18.

30 сати за Суботицу возити само до Новог Сада. Због радова на прузи у среду, 15. јуна, путници међународног воза са поласком из Будимпеште у 23.30 сати за Београд на релацији Врбас – Нови Сад биће превезени аутобуским превозом. Композиција која креће из Суботице у 5.45 сати за Београд, полазиће уместо из Суботице из Новог Сада за Београд. Локални путнички возови из Новог Сада у 4.27 сати и 7.13 сати за Суботицу саобраћаће од Змајева до Суботице, а изостаће на релацији Нови Сад- Змајево, док ће композиција са поласком из Суботице у 4.25 сати за Београд, возити на деоницама до Змајева и од Новог Сада до Београда, а изостаће на релацији Змајево – Нови Сад. Локални пупнички возови из Суботице у 3.52 сата за Жедник и из Жедника у 4.53 сати за Суботицу, 14. и 15. јуна, неће саобраћати. В. Х.

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПОЛИЦИЈЕ

Си ни ша Арђе лан

Награђени полицајци

За најбоље полицајце часовници „полис” СОМБОР: У Сомбору је јуче обележен Дан министарства унутрашњих послова и полиције, у знак сећања на знаменити догађај код Чукур чесме, који представља прву званичну акцију српске жандармерије, претече нововеке полиције у Србији. Традиционално, припадници Полицијске управе у Сомбору су за своје суграђане припремили својеврсни технички збор на највећем градском Тргу Светог Тројства, на коме су Сомборци имали прилику да се упознају са готово свим средствима које користе сомборски полицајци. У исто време, у здању Скупштине Града уприличен је пријем за службенике МУП који раде на подручју Западне Бачке, на којем је представник локалне самоуправе, председник Скупштине града Сомбо-

ра Синиша Лазић уручио часовнике марке „полис„ полицијским службеницима који су по мишљењу својих колега, али и руководства ПУ Сомбор предвођеног начелником Сашом Дмитрашиновићем, показали завидне резултате у свом раду. Због изванредних резултата у раду часовницима симболичке марке „полис”, даром Града Сомбора, награђени су начелник Одељења саобраћајне полиције Милан Глумац, инспектор Одсека за сузбијање привредног криминала Ненад Ђурић и малђи полицајац прве класе Југослав Гуцуња, док су захвалнице добили полицајци Драган Диздар, Јовица Црногорац и стручни сарадник Одсека за Управне послове ПУ у Сомбору Данијела Тодоровић. М. Миљеновић

Си ни ши Ар ђе ла ну сре бр на ме да ља КИ К ИН Д А: У Поли циј ској управи у Кикинди уприличена је свечаност поводом Дана Министарства, Славе и Дана Полиције. Све присутне поздравио је начелник Полицијске управе Дра ган Јо вић који је истакао да се ове године обележава два века рада Министарства: Начелник Одељења полиције Полицијске управе у Кикинди Ра до ван Кец ман рекао је да су радници полиције у протеклом периоду у свим областим по стигли добре резултате. Из вр ши о ци су на де лу ухваћени у 48 случајева, што је 78 процената више него у првих пет ме сеци 2010. године. Расветљено је 15 одсто више кривичних дела, док је из области јавног реда и мира од

јануара до маја регистровано 20,89 одсто мање. Број саобраћајних не згода увећан је за два, а број повређених за близу четири одсто. Поводом про славе, помоћника шефа дежурне смене полицијске испо ставе Кикинда Си ни шу Ар ђе ла на председник Републике Србије Бо рис Та дић одликовао је сребрном медаљом за ревно сну службу другог реда. Арђелан је рекао да му ова награда пуно значи. У оквиру свечано сти, 15 нових радника кикиндске Полицијске управе примљених у протеклој години положило је заклетву, а положени су и венци на спомен-плочу девет припадника кикиндске Полицијске управе погинулих, 1998. и 1999. године. А. Ђ.

НА РУМУНСКОЈ ГРАНИЦИ ЗАПЛЕЊЕН АУТОМОБИЛ ДОБРИВОЈА МАРТОНОШИЈА

Седам пута регистрован у Кикинди, а кажу украден КИКИНДА: Директору Центра за стручно усавршавање Добривоју Мартношију заплењен је аутомобил на граници Србије и Румуније под сумњом да је украден пре 10 година у Чешкој. Мартоноши је био у Темишвару у посети сличној институцији ради договора о реализацији заједничког пројекта. Наш саговорник каже да је границу прешао ујутро око осам сати, без икаквих проблема, уз уобичајене формалности. Компликације су наступиле истог дана у вечерњим сатима приликом повратка када је цариник на граничном прелазу у Жомбољу затражио од Мартоношија да сачека, јер се ради додатна провера аутомобила: -Чекали смо скоро три сата након чега сам од цариника добио информацију да је према подацима које поседују мој аутомобил украден у Чешкој 2001. године. Ауто је

Добривоје Мартоноши

исте године произведен, а ја сам га купио у Београду од физичког лица 2003. године са београдским та-

блицама. Истог дана када сам га купио, регистровао сам га у Кикинди и превео на своје име. И све до данас регистровао сам утомобил седам пута. Мартоноши каже да је био задовољан аутомобилом и да није имао намеру да га мења у скорије време. Када је купљен, био је стар две године и за њега је платио шест хиљада евра. Ово је био први пут да са шкодом путује у страну земљу. Румунски цариници су били коректни и увиђавни додаје Мартоноши. Аутомобил се тренутно налази на царини у Жомбољу и биће тамо докле год се не изврше све провере. Постоји могућност да ауто садашњем власнику и нашем саго-

ворнику буде враћен за два - три месеца. Питање је како је, евентуално, украден аутомобил могао бити регистрован најпре у Београду, а потом и у Кикинди. Према незваничним информацијама које смо добили из Полицијске управе у Кикинди, спорни аутомобил је највероватније регистрован због тога што у евиденцији коју проверава надлежно Министарство није пријављен као украден. Добривоје Мартоноши ће добити неопходну документацију коју полиција поседује везану за аутомобил и Уговор о купопродаји од првог власника који га је регистровао у Београду. Тек након што докаже да је аутомобил заиста купио и да није имао намеру даље да га препродаје, постоји вероватноћа да ће му за неколико месеци бити враћен. А. Ђуран

ФОРМИРАНА НОВА ОДБОРНИЧКА ГРУПА

И даље ће критиковати власт

СРБОБРАН: У Скупштини која по извештају кошта 507.000 диопштини Србобран формирана је нара – додао је Богојевић. нова одборничка група од три одГајин је, овим поводом, истакао борника из Турије. Ову одборничку да је новац који је добијен на име групу чине Александар Јојкић кредита трошен искључиво намен(ЛСВ), Зоран Дудварски (СПО) и ски. Жељко Богојевић (Војвођанска - Општини Србобран је 15.12 партија). Одборник из редова војво- 2009. године одобрен кредит од ђанске партије Жељко Богојевић на конференцији за новинаре осврнуо се на рад председника општине Србобран Бранка Гајина.

- Морамо се подсетити да је крајем децембра 2009. године у свом експозеу о намерама за задуживање Општине са милион евра као циљ постављен развој малих и средњих предузећа, развој пољопривреде и завршетак индустријске зоне. Сада видимо да је дошло делом и до обмањи- Нова одборничка група вања јавности јер новац је трошен и на неке друге делатности стране банке Интезе која је сервиза које је он сматрао да су битне - сер немачке банке KFW уз саглаказао је Богојевић и навео пример сност Министарства финансија. сале Позориштанце где, по њего- Одобрена средства су у висини од вим речима, има изузетно спорних 100 милиона динара са каматом. момената. Услови кредита су веома повољни - Колико је коштала фасада, водо- јер је камата на годишњем нивоу вод и канализација где испада да 5,38 одсто и рок отплате је 10 годисваки од два вц-а кошта 12.500 евра. на, тако да тврдим да грађани СрбоТакође, спорна је и надстрешница, брана то неће осетити јер имамо на

годишњем нивоу 60 милиона динара на име нафтне ренте, а банци враћамо 10 милиона – објаснио је Гајин и додао да је новац трошен за чега је и предвиђен, а то је изградња и реконструкција локалних путева и улица, електричне и гасоводне мреже, као и водоводне и канализационе мреже и за изградњу и реконструкцију образовних, културних и спортских објеката.

- На реконструкцију електричне и гасоводне мреже у индустријској зони је уложено највише новца, али то јесте подстицај за развој малих и средњих предузећа – нагласио је Гајин. Према речима шефа новоформиране одборничке групе Александра Јојкића, ова три одборника ће наставити у СО Србобран да критикују власт.

- Ово је начин да се профилише наша досадашња борба у скупштинским клупама, а како ствари стоје она ће морати да се прошири и на неке друге институције и друге начине организовања. Општинска изборна комисија мора да одражава стање у локалном парламенту, а

тренутно нико осим чланова владајуће коалиције и СРС није у саставу овог тела што је неприродно и незаконито – истакао је Јојкић на конференцији за новинаре. Скретар СО Србобран Милорад Савков је истако да се према Статуту Општинска изборна комисија формира на предлог одборничких група.

- Они су упутили захтев за формирање одборничке групе који ће на наредној седници локалног парламента бити верификован. Када буду регистровани, не постоје никакве сметње да имају свог члана у Општинској изборној комисији – казао је Савков. М. Кековић

12

CRnA HROnikA

utorak14.jun2011.

dnevnik

JU ^E NA BU LE VA RU EVRO PE U NOVOM SADU

Ba ger pre ga zio rad ni ka Pedesetsedmogodi{wi @. Z. iz Rume te{ko je povre|en kada je ju~e ujutro na wega naleteo bager kojim je upravqao wegov kolega, na jednom gradili{tu na Bulevaru Evrope, saznaje nezvani~no „Dnevnik”. Prema re~ima portparolke Klini~kog centra Vojvodine Je le ne Ju ri {in, @. Z. je dove`en u Urgentni centar sa te{kim povredama, ali je posle hirur{ke intervencije wegovo stawe stabilizovano.

Prema dosada{wim saznawima, do nesre}e je do{lo prilikom priprema za posao na gradili{tu preko puta kasarne „Majevica”.

Radnik koji je upravqao bagerom vozio je u rikverc, ali nije primetio kolegu koji je stojao iza vozila. Uvi|aj je obavio de`urni istra`ni sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu, a vi{e detaqa o ovoj nesre}i o~ekujemo posle zvani~nog saop{tewa Policijske uprave u Novom Sadu.

E. D.

Se ki rom na Pa la tu prav de Starija `ena razbila je ju~e ujutro sekirom nekoliko stakala na ulazu u Palatu pravde u Beogradu. Portparolka Vi{eg suda u Beogradu Du {i ca Ri sti} izjavila je Tanjugu da je sudska stra`a oko 5.30 ~asova uhvatila `enu kako sekirom razbija staklo i da je odbijala svaki vid saradwe, ne `ele}i da ka`e za{to to radi.

– Po {to kod sebe ni je ima la li~ na do ku men ta, sud ska

stra `a ni je mo gla da je iden ti fi ku je pa ju je pre da la po li ci ji da bi se utvr dio wen iden ti tet – ka za la je Du {i ca Ri sti}.

Kako je Tanjugu re~eno u Informativnoj slu`bi MUP-a Srbije, `ena je polupala stakla revoltirana postupkom koji se vodi u Palati pravde, a uz krivi~nu prijavu u redovnom postupku je privedena u Policijsku upravu Savski venac.

Uhva }en s po la ki le he ro i na Beogradska policija uhapsila je De ja na Mi }i }a (40) za koga se sumwa da je izvr{io krivi~na de-

Dejan Mi}i}

la neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, kao i neovla{}ene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija, saop{teno je ju~e iz MUP-a. Kod wega je, kako je navedeno, prilikom pretresa stana prona|eno oko 450 grama heroina i 50 grama paracetamola, kreatin i marihuana, kao i pi{toq marke CZ kalibra 7,65 milimetgara s osam metaka. Kod Mi}i}a je prona|eno i 50 metaka za „magnum 357„.

Osumwi~enom je odre|eno zadr`avawe do 48 ~asova i uz krivi~nu prijavu predat je de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu.

E. D.

Po gi nuo mo to ci kli sta Motociklista Slo bo dan La zi} (47) iz Beograda prekju~e je poginuo u mestu Dolina jorgovana u Ibarskoj klisuri na magistralnom putu Kraqevo –Ra{ka. Policijska uprava Kraqevo je ju~e saop{tila da je do nezgode do{lo kada je Lazi}, koji je upravqao motociklom marke „be-em-ve” beogradskih registarskih oznaka, u krivini udario u za{titnu ogradu u pravcu kretawa. Slobodan Lazi} je na mestu nesre}e preminuo od zadobijenih povreda.

(Ta njug)

PO NO VQE NO SU \E WE GRU PI OP TU @E NOJ ZA [PI JU NA @U JU ^E NI JE PO ^E LO

„Pa uk” od go |en za ok to bar

Po~etak ponovqenog su|ewa peto~lanoj grupi poznatoj kao „Pauk”, koja se tereti za {pijuna`u, ubistva i druga krivi~na dela, odlo`en je ju~e u Vi{em sudu u Beogradu za 17. oktobar, zbog bolesti optu`enog Ra de ta Pe tro vi }a.

Wegova odbrana obavestila je sud da je on bolestan i zamolila odlagawe su|ewa.

Ovaj proces bio je u prekidu dve i po godine, po{to je Vojno odeqewe biv{eg Okru`nog suda odlu~ilo, jo{ po~etkom 2009. na po~etku ponovqenog su|ewa „Pauku”, da zbog nedostatka dokaza slu~aj vrati u istragu, ~emu se ni tada{wi postupaju}i tu`ilac nije usprotivio. Osim Petrovi}a, na optu`eni~koj klupi su Ju go slav Pe tru {i}, Mi lo rad Pe le mi{, Slo bo dan Ore {a nin i Bran ko Vla ~o, zbog optu`bi za {pijuna`u u korist francuske obave{tajne slu`be, ubistvo dvojice kosovskih Albanaca tokom NATO-ovog bombardovawa, iznudu i nedozvoqeno dr`awe oru`ja.

Su|ewe je pre dve i po godine prekinuto na predlog Petru{i}evih branilaca koji su tra`ili od suda da od Ministarstva unutra{wih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, Vojno-bezbednosne agencije i Ministarstva

inostranih poslova pribavi zapisnik s podacima o Petru{i}evoj obave{tajnoj delatnosti s tim slu`bama. Tako|e su tra`ili da od Ha{kog tribunala i srpskog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine sud pribavi izve{taj o identifikaciji le{eva u bolnici „13. maj” na Bawici, kao i svedo~ewa pojedinih svedoka u Hagu. Zatra`eno je i da se dostave zapisnici iz Haga s navodima odbrane Slobodana Milo{evi}a i Vo ji sla va [e {e qa, za koje tvrde da sadr`e neistinite navode o grupi „Pauk”. Svi predlozi odbrane na kraju su rezultirali odlukom suda da se sprovedu dopunske istra`ne radwe i prikupe dokazi protiv optu`enih.

Prvooptu`eni Petru{i} je optu`en da je francuski {pijun, i na po~etku su|ewa, koje je odmah prekinuto, izjavio da je wegova uloga bila „obave{tajna i da izvu~e francuske pilote ukoliko se dogodi da padnu tokom bombardovawa”. Optu`eni pripadnici „Pauka” prvobitno su osu|eni u novembru 2000. godine u Okru`nom sudu u Beogradu, ali je tu presudu Vrhovni sud ukinuo i predmet vratio na ponovno su|ewe koje je prekinuto u januaru 2009.

(Ta njug)

PO SLE TRA GI^ NE DE TO NA CI JE NA TE LE PU

Po vre |e ni de ~ak se bo ri za `i vot Zdravstveno stawe sedamnaestogodi{weg u~enika sredwe {kole S. ^. koji je povre|en prilikom eksplozije bombe prekju~e oko 15 sati na novosadskom Telepu, posle sedmo~asnovne operacije u De~joj bolnici je stabilizovano, ali je ipak i daqe `ivotno ugro`en. On je zadobio povrede glave, vrata, grudnog ko{a i trbuha, saznali smo ju~e posle podne u Institutu za zdravstvenu za{titu dece i omladine. Podsetimo, vr{awak ovog povre|enog de~aka podlegao je povredama na licu mesta, gde su, kako je ju~e potvrdila novosadska Policijska uprava, prona|ene jo{ tri neeksplodirane ru~ne bombe, oko 400 grama eksploziva i municija razli~itog kalibra, kao i razni de-

tonatori. Istraga je u toku, dodaje se u saop{tewu.

Ka ko smo pi sa li, u~e nik dru gog raz re da no vo sad ske sredwe {kole „Mileva Mari}-Ajn {tajn” S. M. (1994) poginuo je usled detonacije u radionici u dvori{nom delu porodi~ne ku}e u Ulici heroja Pinkija 20a, dok je s wim bio drugar kog zna iz osnovne {kole S. ^. U trenutku eksplozije, Gor da na, majka S. M, bila je na grobqu jer je wen suprug preminuo pre oko mesec i po, dok je sestra nastradalog Sne `a na (21) bila veoma blizu mesta tragedija kad je ~ula detonaciju.

Nesre}a se dogodila u stolarskoj radionici iza stambenog dela ku}e u kojoj je do smrti radio otac poginulog

Neverica kom{iluka na mestu tragedije

de~aka. I ovaj mladi} se {kolovao za isti zanat. Otac je, navodno, devedesetih godina pro{log veka bio na rati{tu u Hrvatskoj pa se pretposta-

Fo to: N. Sto ja no vi}

vqa da je oru`je doneto odande, sa zna li smo ne zva ni~ no odmah posle nesre}nog doga|aja.

M. V.

ILE GAL NO ORU@ JE I DA QE VE LI KA OPA SNOST ZA GRA \A NE

Za o stav {ti na ra ti {ta vre ba neo pre zne Te{ka tragedija na novosadskom Telepu u nedequ posle podne, kada je u eksploziji ru~ne bombe M-75, koju je prona{ao u o~evoj radionici i aktivirao je, stradao sedamnaestogodi{wi de~ak dok je wegov vr{wak te{ko povre|en, jo{ jednom je podsetila na to da u privatnom vlasni{tvu i daqe ima nedozvoqenih minsko-eksplozivnih sredstava. Naime, osnovano se sumwa da „ka{ikara” koju je de~ak na{ao poti~e s rati{ta u Hrvatskoj i da ju je doneo wegov otac i tu sakrio. Wegov sin je prekju~e otkrio „ka{ikaru”, a kako je do{lo do tragedije, utvrdi}e istraga.

Dr`awe minsko-eksplozivnih sredstava gra|anima je strogo zabraweno. Bombe, eksploziv, ali i duge cevi mogu imati samo Vojska i policija.

Ipak, svedoci smo gotovo svakodnevnih vesti u crnim hronikama da se gine od bombi. Samo na podru~ju Ju`noba~kog okruga godi{we se na|e bezmalo 200 komada razli~itih minsko-eksplozivnih sredstava. Deo policija na|e kod gra|ana, a deo iz tog arsenala ispliva iz reka koje postaju „magacini” za odbacivawe zabrawenog oru`ja. Na-

hi na{ih qudi, koji su izlo`eni dugotrajnim stresnim situacijama – pri~a Nikoli}.

On smatra da policija ne}e mo}i da spre~i nelegalno posedovawe oru`ja i da su kazne za wegovo nedozvoqeno dr`awe veoma male, te gra|ane ne podsti~u na to da “cevke” predaju nadle`nim dr`avnim organima. Iako je u proteklom periodu bilo vi{e akcija u

Na kon svih ra to va na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je, ret ko ko ku }i ni je po neo, ili jef ti no na ba vio, ba rem pi {toq, ka la {wi kov ili ka {i ka ru (Zlat ko Ni ko li})

kvih grupa pristiglih s rati{ta koje su donosile opqa~kano oru`je i prodavale ga po bagatelnim cenama. A na{ narod, odvajkada, voli oru`je.

Tri go di ne za tvo ra za ile ga lu Zahtev za izdavawe odobrewa za nabavku oru`ja godi{we podnese oko 20.000 qudi. Da bi neko dobio dozvolu za posedovawe oru`ja, potrebno je da je punoletan, mentalno sposoban, da nije krivi~no ka`wavan i da nije imao prekr{ajne prijave za naru{avawe javnog reda i mira. Po Krivi~nom zakonu, za posedovawe oru`ja bez dozvole zapre}ena kazna je maksimalno tri godine zatvora. ime, u strahu da }e biti otkriveni, neodgovorni gra|ani se odlu~uju za najnepopularniju varijantu –kesu s bombama ili granatama bace u reku.

Kako su bombe dospele u privatne ruke uglavnom je poznato. Stru~waci ukazuju na to da je stihijsko ilegalno naoru`avawe gra|ana posledica „nemirnih” vremena i ratnog okru`ewa. Svemu tome je pogodovala i „poplava” kojeka-

Osim bombi, granata i drugih minsko-eksplozivnih sredstava, problem su i pu{ke i pi{toqi.

U rukama na{ih gra|ana je oko dva miliona kratkih i dugih cevi. Od tog broja polovina je registrovana, a druga je u nelegalnom posedu. Mnogi gra|ani uz dozvolu za oru`je u proseku poseduju bar po dva komada, a u “{teku” se naj~e{}e ~uvaju pi{toqi, revolveri, lova~ke i malokalibarske pu{ke. Mnogi

analiti~ari smatraju da su ratne godine krive za veliki priliv naoru`awa i da od tada cveta {verc u Srbiji. Vi{i saradnik u Institutu za kriminolo{ka istra`ivawa dr Zlat ko Ni ko li} ocewuje da nelegalnog oru`ja ima duplo vi{e nego legalnog, ali da je nemogu}e utvrditi koliko ga ta~no me|u na{im gra|anima ima.

– Rat na prostorima biv{e Jugoslavije, NATO-ovo bombardovawe, nemiri na Kosovu i Metohiji ostavili su za sobom gomilu raznog naoru`awa. Za vreme tih sukoba, Vojska, policija i svako ko je `eleo da pomogne narodu nesebi~no je delio oru`je i naoru`avao gra|ane ~ime je stigao. Nakon svega toga, retko ko ku}i nije poneo barem jedan pi{toq, „kala{wikov„ ili ka{ikaru. Ali, iako je rat iza nas, prili~an je broj onih koji nelegalno jo{ uvek dr`e pi{toqe ili pu{ke, dok neki qudi i daqe poseduju ~itave arsenale naoru`awa.

Me|utim, osim nelegalne trgovine, problem se skriva i u psi-

kojima su gra|ani pozivani da bez ikakvih posledica predaju sve {to nelegalno imaju u posedu, malo je onih koji su se na tako ne{to i odlu~ili. Broj naoru`anih qudi u Srbiji ve} nekoliko godina se ne mewa.

To potvr|uju i trgovci oru`jem, koji ka`u da je prodaja wihove robe u posledwe vreme gotovo potpuno zamrla, za razliku od devedesetih godina pro{log veka kada je bukvalno cvetala. Jedan od razloga su i stro`i propisi za nabavku i dr`awe oru`ja.

– Zakonodavac je predvideo malu koli~inu municije koja mo`e da se kupi i velike tro{kove obavezne obuke – ka`e vlasnik jedne firme za prodaju oru`ja. – Ne{to vi{e qudi kupuje pu{ke za lov, dok su oni koje interesuje pi{toq izuzetno retki.

Primetno je da posledwih desetak godina veliki broj vlasnika pi{toqa poku{ava da ih se oslobodi na najbezbedniji i najbr`i na~in. Do sada se to radilo u akcijama legalizacije, ali je posledwa bila pre nekoliko godina.

M. Bo zo kin

Po ~e lo su |e we za zlo ~in u Kle~ ki U Okru`nom sudu u Pri{tini ju~e je, iza zatvorenih vrata i uz veliko policijsko obezbe|ewe, po~elo su|ewe grupi pripadnika biv{e Oslobodila~ke vojske Kosova, osumwi~enih za ratne zlo~ine 1998. u selu Kle~ka kod Mali{eva. Me|u osumwi~enima je i poslanik Demokratske partije Kosova u kosovskoj skup{tini Fat mir Qi maj, koga poslani~ki imunitet {titi od hap{ewa, a koji se nije pojavio na su|ewu. Ostalih osam optu`enih za zlo~ine u Kle~ki, koji su u pritvoru, u Okru`ni sud su dovedeni pod ja-

kim policijskim obezbe|ewem, a tu`ilac Euleksa ih tereti i za krivi~no delo ratnog zlo~ina tokom 1999. godine. Okru`ni sud u Pri{tini }e, kako se o~ekuje, sutra doneti odluku o produ`etku pritvora osumwi~enima. Tu`ilac Euleksa Ma u ri cio Sa lu stro zatra`io je da im se pritvor produ`i jo{ mesec dana jer postoji rizik od uticaja na svedoke i na kompletan tok istrage.

Qimaj, biv{i komandant OVK, sredinom marta uhap{en je u svojoj ku}i u nasequ ^aglavica u Pri{tini, ali je ubrzo pu{ten

posle dvo~asovnog saslu{awa. On je tada rekao da je u ciqu istrage spreman na to da se odrekne poslani~kog imuniteta, ali to do danas nije u~inio. Sumwu da je Qimaj izvr{io krivi~no delo ratnog zlo~ina Euleks je zasnovao na izjavi svedoka-saradnika da je aprila 1999. godine naredio ubistvo dva srpska oficira. Svi osumwi~ni se terete za ubistva, mu~ewe i ugro`avawe zdravqa albanskih i srpskih civila s Kosova i ratnih zarobqenika.

(Ta njug)

CRnA HROnikA / dRU[TvO

dnevnik

RU MUN SKA PO LI CI JA NA GRA NI CI SA SR BI JOM ZA PLE NI LA 18.500 PA KLI CA CI GA RE TA U DI PLO MAT SKOM AUTO MO BI LU

@e na di plo ma te iz Kon ga {ver cer ka?

Supruga diplomate iz Konga sa slu`bom u Srbiji uhap{ena je preksino} u Rumuniji po prelasku granice sa Srbijom, po{to je policija u wenim kolima prona{la 18.500 paklica cigareta, saop{tilo je ju~e rumunsko tu`ila{tvo. Kako se navodi, s tim u vezi uhap{ena su jo{ trojica dr`avqana Srbije, preneo je AFP. Tu`ila{tvo je saop{tilo da su bra~ni par Mark Ma ri us Ite la Elom ba, savetnik u Ambasadi Konga u Beogradu i wegova supruga Ester Pa ska li ne Bom be to {vercovali velike koli~ine cigareta u Rumuniju koriste}i kola s diplomatskim tablicama. Rumunska policija je ju~e ujutro pretresla i stanove devet rumunskih gra|ana za koje se sumwa da su bili sau~esnici. Ameri~ka agencija AP navodi, pozivaju}i se na rumunsko

tu`ila{tvo, da su uhap{eni deo grupe koja {vercuje cigarete iz Crne Gore u Rumuniju.

Policajci su razbili prozore automobila nakon {to `ena koja se predstavila kao Ester Paskaline i wen voza~ Srbin nisu hteli da iza|u, pozivaju}i se na diplomatski imunitet. Tu`ila{tvo je navelo da su u automobilu otkrivene cigarete iz Crne Gore i da su privedena tako|e jo{ dvojica srpskih dr`avqana iz drugog vozila.

Rumunska obave{tajna slu`ba i policija za borbu protiv kriminala, kako navodi AP, mesecima prati kretawe ovog vozila koje je dvaput nedeqno prelazilo iz Srbije u Rumuniju, ponekad u pratwi diplomate ambasade Konga u Beogradu.

(Ta njug)

„DA SE IZ BEG NE MA LER NA MA LU GO SPO JI NU”, GLAV NI PRE TRES ZA KA ZAN TEK ZA 6. OK TO BAR

Od lo `e no su |e we Rat ku Bu to ro vi }u

Su|ewe Rat ku Bu to ro vi }u, zvanom Ba ta Kan-kan, i jo{ ~etvorici okrivqenih za name{tawe fudbalske utakmice izme|u novosadske „Vojvodine„ i doma}ina „Mladosti„ iz Lu~ana 12. decembra 2007, zavr{ene pobedom gostiju od 1:0, nije ju~e odr`ano, ovog puta zbog nedo la ska (usled zdrav stve nih

Okrivqeni Go ran Ko va ~i} (40) iz Zemuna tra`io je odlagawe pretresa zbog nedolaska svog advokata, a sudija Popovi} mu je rekao da po potrebi na vreme pripremi zamenu, da se ne bi odlo`ilo i naredno su|ewe, zakazano ju~e za 6. oktobar, nakon {to pr vi predlo `eni termin nije odgovarao nekim

primawe mita da bi uticao na ishod utakmice, pomo}ni fudbalski sudija Bo ri slav Ka {an ski (40) iz Beograda i Goran Kova~i}, kome se pripisuje da je prisustvovao primopredaji novca. Sva petorica optu`enih uha{ena su 29. januara 2008. godine pod sumwom da su namestili rezultat pomenutog me~a, dok je doma}i tim iz Lu~ana posle utakmice ulo`io `albu na su|ewe, tvrde}i da je o{te}en za dva jedanaesterca.

Vrhovni kasacioni sud u Beogradu je 29. septembra odlu~io odbije zahtev Republi~kog tu`ila{tva za za{titu zakonitosti, podignut protiv pravosna`nih re{ewa Okru`nog i Apelacionog suda u Novom Sadu, kao neosnovan.

Butorovi}, ^abri}, Kova~i} i Ka{anski to kom is trage ni su priznali dala za koja se osumwi~eni, dok je Jek ni} rekao da je Rat ko Bu to ro vi} ju ~e sa svo jim bra ni o cem Fo to: F. Ba ki} 3.000 evra, koji su prona|eni kod wega priproblema) branioca jednog od okri vqeni ma jer tada imaju likom li{ewa slobode, pozajokrivqenih. ^ak {est svedoka slavu, a po wihovim re~ima i mio od Butorovi}a. Podsetimo, nije se ju~e pojavilo na glavre~ima wihovih branilaca, ne ovaj glavni fudbalski sudija na nom pretresu, iako su uredno bi bilo dobro da se pretres prvom salu{awu kod sudije 1. primili pozive, dok se troje odr`i na Malu gospojinu, zbog februara 2008. go di ne zbog odazvalo pozivu sudskog ve}a malera. zdravstvnih problema nije izkojim je predsedavao sudija noPo vo dom spor ne utak mi ce, neo odbranu, a 12 dana kasnije vosadskog Vi{eg suda Sve ti op tu`eni su, uz Buto ro vi }a na saslu{awu izjavio je da od mir Po po vi}. Predsednik ve}a (57), i tada{wi direktor SC Butorovi}a nije dobio mito od je zbog nedolaska svedocima iz„Vujadin Bo{kov” u Veterniku 3.000 evra nego pozajmicu za re kao po jed ni ~a ne ka zne od Mi lan ^a bri} (38) za davawe operaciju ~lana porodice, {to 50.000 di na ra uko li ko ne mita, fudbalski sudija Mi ha i se uklapa s Butorovi}evom izopravdaju izostanak. lo Jek ni} (48) iz Beograda za javom.

M. V.

AN TON STA NAJ PU [TEN IZ PRI TVO RA

Du van ski lord za tvor ~e ka na slo bo di – Podgori~anin An ton Sta - za ukidawe pritvora 23. maja, Presudom Specijalnog sunaj, koji je nedavno u osu|en na kada mu je izrekao presudu koda, na koju pravo `albe imaju {est i po godina zatvora kao jom ga je osudio na {est i po goi op tu `e ni i Tu `i la {tvo, organizator kriminalne grupe dina zatvora i nov~anu kaznu osim Stanaja, zbog zlo~ina~regionalnog {verca cigareta, od deset miliona dinara zbog kog udru`ivawa i krijum~apu{ten je iz pritvora Okruorganizovawa kriminalne grurewa cirageta na kazne zatvo`nog zatvora u Beograd – izjape koja je krijum~arerewem cira od 14 meseci do pet godina vio je ju~e Tanjugu wegov bragareta buxet Srbije o{tetila zatvora osu|eno je 13 pripadnilac Veq ko De li ba {i}. za vi{e od deset miliona evra. nika wegove grupe, a izre~ene Stanaj je bio su im i nov~ane pritvoru gotovo kazne od 100.000 ~etiri godine, od dinara do pet miIz pritvora pu{ten nakon uplate jemstva hap{ewa 13. sepli o na di na ra. tembra 2007. godine Jo{ 13 op tu `e od 400.000 evra, kao garancije da }e biti na beogradskom nih osu |e no je dostupan aerodromu „Nikola kao pomaga~i te Tesla”. Iz pritvogrupe na uslovne ra je pu{ten 10. juosude i kazne do na, po{to je wegova odbrana Tako }e Stanaj prasvosnagodinu dana zatvora. Oni su uplatila jemstvo od 400.000 `nost te kazne, u koju }e mu biosu|eni zbog optu`bi da su od evra u korist dr`avnog buxeta ti ura~unato vreme koje je profebruara 2006. do septembra kao garanciju da }e u daqem toveo u pritvoru, ~ekati na slo2007. kao organizovana kriku krivi~nog postupka biti bodi. Odluku Specijalnog suda minalna grupa koju je predvodostupan srspkim pravosudnim potvrdio je i Apelacioni sud u dio Stanaj krijum~arili duorganima.

Beogradu po{to je odbio `alvan na teritoriji Crne Gore, Specijalni sud u Beogradu bu Tu`ila{tva za organizovaSrbije, Rumunije, Ma|arske i prihvatio je Stanajevo jemstvo ni kriminal.

Makedonije.

utorak14.jun2011.

13

BOR BA PRO TIV DE^ JEG RA DA

De ci je me sto u {ko li Umesto da idu u {kolu i obraposlovi koje ni pod kojim uslopodataka na svim nivoima, ali i zuju se, 215 miliona devoj~ica i vima ne mo`e obavqati maloletuskla|ivawe s evropskim zakode~aka u svetu trenutno radi, to nik, naro~ito te`ak fizi~ki nodavstvom – ka`e generalni sejest izlo`eno je nekoj vrsti radrad, rad pod zemqom, pod vodom kretar Sindikata radnika u prone ekspoloatacije pa neretko i ili na velikoj visini, kao i posveti Srbije Zdrav ko Ko va~. – ropskog rada. Vi{e od polovine slovi koji bi mogli uticati na Podaci s kojima se zasad raspoove dece radi poslove opasne po zdravqe i `ivot maloletnika. la`e su vrlo oskudni, pa se ~ak zdravqe, 60 odsto ih je ukqu~eno u rad u poqoprivredi, veliki broj u radove u doma}instvu, a mnogi rade na ulicama, ukqu~eni su u prostituciju i razli~ite oblike komercijalne seksualne eksploatacije, sve do onih najgorih – ropstva, prinudnog rada i trafikinga.

A o tome kakva je situacija bila pre pet godina, kada je me|unarodna zajednica postavila sebi za ciq da u roku od deset godina elimini{e najgore oblike de~jeg rada, govori podatak da je ovakve dece danas ~itavih 30 miliona mawe. Kqu~ za postizawe ovog ciqa su naciDefinisano je i radno vreme made{ava da Ministarstvo rada onalne strategije i politike loletnika, ne du`e od 35 sati netvrdi da nema kr{ewa Zakona, usmerene ka eliminaciji de~jeg deqno ili sedam sati dnevno, bez iako o tome ne vodi zvani~nu rada, to jest pove}avawe obuhvaprekovremenog i no}nog rada. statistiku. Inspekcija rada nije ta dece obaveznim, besdosad nailazila na platnim i kvalitetnim de~ji rad „na crno“ Najte`i oblici de~jeg rada su obrazovawem, obezbekod dece starije od |ivawe socijalne za15 godina, iako smo profitabilne forme organizovanog {tite i podr{ke ugrosvi svesni toga da kriminala, gde se deca tretiraju kao roba `enim doma}instvima, ga ima, a Nacionalradi nezakonitog sticawa dobiti eliminacija diskrimina slu`ba za zaponacije marginalizova{qavawe ne vodi nih grupa i grupa preposebno evidenciju ma kojima ve}ina pokazuje otvoRadni odnos se mo`e zasnovati stope zapo{qavawa maloletnirene predrasude i netrpeqivost, samo uz saglasnost roditeqa, ka, du`ine ~ekawa na posao, dedono{ewe i sprovo|ewe zakona usvojiteqa ili starateqa. Najlatnosti u kojima se zapo{qavakoji {tite de~ja prava i elimite`i oblici de~jeg rada su proju i razloga raskida radnog odnoni{u de~iji rad... fitabilne forme organizovasa. Ni sindikati se dosad nisu posebno bavili ovim problemom i u principu smatraju da je eksploatacija maloletnika zanePre ven ci ja naj va `ni ja marqiva i da se radi samo o pojeI organizacija “Internacionala obrazovawa” se stalno zaladina~nim slu~ajevima. Deo poda`e za eliminaciju de~jeg rada i nizom akcija poku{ava da dopritaka mo`e se dobiti od Mininese re{ewu tog problema. Tako je 1995. usvojila Deklaraciju o starstva unutra{wih poslova, zabrani de~jeg rada i smatra da su vrlo va`ne akcije sindikata jer centara za socijalni rad, pojedimogu imati pozitivne efekte na druge ~inioce u dru{tvu. Stranih nevladinih organizacija, tegija ove organizacije obuhvata u prvom redu prevenciju, zatim ali pravi odgovor }e mo}i dati ja~awe nacionalnih politika na podizawu svesti o zna~aju obavesamo sveobuhvatna analiza de~znog obrazovawa, a naro~ito rizi~nih grupa, identifikovawe dejeg rada uz ukqu~ivawe svih rece koja su napustila {kolu i identifikovawe one koja nikada nilevantnih socijalnih partnera i su ni i{la u {kolu, mobilizaciju Ministarstva prosvete, {koltek onda }emo sa sigurno{}u moskih uprava, sindikata, prosvetnih radnika, za{titu dece iz mar}i konstatovati u kojoj meri je ginalizovanih grupa, a posebna pa`wa posve}ena je devoj~icama ova pojava prisutna i u Republikoje napu{taju {kolu i koje rade u sivoj zoni. ci Srbiji.

Napu{tawe {kole generator je nezakonitog de~jeg rada i vrlo U na{oj zemqi su usvojeni menog kriminala, gde se deca treje va`no decu koja su to u~inila |unarodni standardi koji spretiraju kao roba radi nezakonivratiti u {kolske klupe da ~avaju de~ji rad, po~ev od Deklatog sticawa dobiti. Zakonski je steknu obrazovawe i ukqu~e se u racije o pravima deteta iz 1959. zapre}ena kazna od jedne do deregularne dru{tvene tokove, godine, kojom se obezbe|uje praset godina zatvora za prostitutvrdi Zdravko Kova~, uz napomevo na {kolovawe i zdravstvenu ciju, od {est meseci do pet godinu da je ovo vrlo velik problem za{titu, preko na za pornografiju, a za svaki po{to je u velikom broju poroPorodi~nog zakona usagla{eprinudni rad najmawe tri godidica iz kojih se deca eksploatinog s evropskim standardima, kone zatvora. {u ~esto jedini prihod onaj koji ji detetu daje poslovnu sposob– U Republici Srbiji ne podonesu male `rtve eksploatacinost da s 15 godina mo`e da uprastoje jedinstveni kriterijumi i je pa je i zbog toga veoma va`no vqa svojom zaradom ili imovina~in registrovawa pojavnih obobezbediti regularan posao za nom koju je steklo sopstvenim lika de~je eksploatacije i tek roditeqe da bi deca mogla biti radom, i Zakona o radu, koji predstoji definisawe tih krivra}ena u {kolu, u redovan utvr|uje starosnu granicu od 15 terijuma, definisawe na~ina reobrazovni sistem i, kasnije, u godina i druge uslove za zapogistrovawa ove pojave, obezbe|iredovan posao. {qavawe dece. Definisani su vawe mehanizama za obradu tih D. De ve ~er ski

VESTI Po li cij ski sin di kat Sr bi je pre ki nuo {trajk Pri pad ni ci Po li cij skog sindikata Srbije ju~e su postigli dogovor s rukovodstvom Ministarstva unutra{wih poslova o prekidu {trajka koji je zapo~eo ju~e ujutro.

Predsedenik PSS-a Veq ko Mi ja i lo vi} i ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} saop{tli su da su ispuweni uslovi za prekid obustave rada kada su u pitawu isplata zaostalih dnevnica i putnih tro{kova, saop{teno je iz Ministarstva unutra{wih poslova.

Ni `e ce ne za oko 50 od sto le ko va?

– Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe primeni}e

ni`e cene za lekove s Liste lekova, koje je Vlada Srbije usvojila svojom odlukom o cenama lekova za humanu upotrebu – rekla je portparolka RZZO-a Sa wa Mi ro sa vqe vi}.

Ona je izjavila da su odlukom Vlade cene lekova smawene 6,33 odsto i nivelisane su prema kursu evra u vrednosti od 99,2973 za dinar.

– RZZO }e usaglasiti cene lekova danom stupawa odluke Vlade na snagu, odnosno osam dana po objavqivawu u “Slu`benom glasniku” – rekla je Sawa Mirosavqevi}, i dodala da }e se pomenuto smawewe cene odnositi na gotovo 50 odsto medikamenata koji su na Listi lekova.

Me|u lekovima koji }e pojeftiniti su antihipertenzivi („kaptopril„, „enalapril„), antibiotici („amoksicilin„, „eritromicin„, „ciprofoksacin„), antidepresivi („maprotilin„, „sertralin„, „venlafaksin„), antiastmatici („salmeterol„, kom-

binovani preparati za le~ewe astme)...

„Po ni `a va we le kar ske pro fe si je” Sindikat lekara i farmaceuta Srbije negodovao je povodom vesti o uvo|ewu policajca u Ministarstvo zdravqa Srbije, kao specijalnog savetnika Ministra po pitawu korupcije, ocewuju}i da se radi o poni`avawu lekarske profesije.

- Ne spore}i da korupcija jeste veliki problem, ali ne samo zdravstva, nego problem ove zemqe, ovo je poku{aj re{avawa problema od repa, a ne od glave; re{avawe posledica, a ne uzroka - saop{tio je sindikat. Ako je korupcija „policijski problem” za{to se onda, pita sindikat lekara i farmaceuta, ne uvede policija u svaku zdravstvenu ustanovu, pred svaku ordinaciju, operacionu salu, pored svakog lekara?

14

dRU[TvO

utorak14.jun2011.

U DE VET DR @AV NIH VI SO KIH STRU KOV NIH [KO LA U VOJ VO DI NI ME STA ZA OKO 3.000 BRU CO [A

Za tehni~ke struke najvi{e buyetskih mesta

Pr vi rok za upis stu de na ta u pr vu go di nu stu di ja u {kol skoj 2011/12. go di ni u vi so kim {ko la ma stru kov nih stu di ja ~i ji je osni va~ dr `a va po za jed ni~ kom kon kur su Mi ni star stva pro sve te tra je od 22. ju na do 18. ju la, kao i za upis na dr `av ne fa kul te te, od no sno uni ver zi te te, ali po ne gde }e pri ja ve kan di da ta po ~e ti da pri ma ju i pre 22. ju na. Ta ko }e Vi so ka teh ni~ ka {ko la stru kov nih stu di ja u Su bo ti ci pri ja ve i do ku -

men ta pri ma ti ve} od 20. ju na. U ukup no de vet akre di to va nih dr `av nih vi so kih stru kov nih {ko la u Voj vo di ni ima ukup no oko 3.000 me sta, od ~e ga je vi {e od 1.200 na me we no za stu di ra we na te ret bu xe ta.

Naj vi {e me sta ima Vi so ka po slov na {ko la stru kov nih stu di ja u No vom Sa du – 883, od to ga je 208 bu xet skih, dok je pre o sta lih 675 za stu den te ko ji pla }a ju sa mo fi nan si ra ju }u {ko la ri nu od 60.000 di na ra. Ov de }e pri ja ve i do ku men ta pri ma ti 22, 23. i 24. ju na, pri jem ni is pit je 27. ju na, na kna de za is pit i upis iz no se 5.000, od no sno 3.000 di na ra. Tri vi so ke teh ni~ ke {ko le stru kov nih stu di ja u APV, u No vom Sa du, Su bo ti ci i Zre wa ni nu, ima ju raz li ~i te i vr lo atrak tiv ne stu dij ske pro gra me: ma {in ske, elek tro teh ni~ ke, za {ti te, teh no lo {ke, veb-di zaj na... pa i stu di ra wa na da qi nu! No vo sad ski VT[ spre man je da upi {e 473 stu den ta (od ~e ga 174 na te ret bu xe ta) na re dov ne stu di je i jo{ 64 sa mo fi nan si ra ju }ih na akre di -

na bu xet) na teh no lo {ko in `e wer stvo, pri ja ve i do ku men ta pri ma ju od 24. do 30. ju na, a pri jem ni je 2. ju la. Na kna da za po la ga we pri jem nog is pi ta je 3.000 di na ra, a {ko la ri na za sa mo fi nan si ra ju }e stu den te 30.000 di na ra.

No vu ge ne ra ci ju stu de na ta o~e ku ju i u pet vi so kih stru kov nih {ko la za obra zo va we vas pi ta ~a u Voj vo di ni. U No vom Sa du ima 150 me sta (80 bu xet skih), pri ja ve pri ma ju 22, 23. i 24. ju na, pret hod na pro ve ra fi zi~ kih, go vor nih i mu zi~ kih spo sob no sti je 27. ju na, a kla si fi ka ci o ni is pit 29. ju na. Na kna de za pro ve ru spo sob no sti, pri jem ni i za upis su 2.200 di na ra, 2.800 i 3.300 di na ra, dok {ko la ri na za sa mo fi nan si ra ju }e stu den te iz no si 50.000 di na ra.

Vi so ka vas pi ta~ ka u Su bo ti ci ima i akre di to va ni pro gram za obra zo va we tre ne ra, a ukup no mo `e da upi {e 240 bru co {a: 150 (72 bu xet ska) na vas pi ta~ ki pro gram na srp skom i na ma |ar skom je zi ku i 90 (15) na tre ner ski pro gram. Pri ja ve pri ma ju 27, 28. i 29. ju na, 30. ju na sle di pro ve ra sprob no sti, a kla si fi ka ci o ni is pit je 4. i 5. ju la. Na kna de su za pro ve ru i is pit ukup no 4.000 di na ra, a za upis 3.000, dok je {ko la ri na 50.000 di na ra na vas pi ta~ kom pro gra mu i 70.000 di na ra na tre ner skom. [ko la u Srem skoj Mi tro vi ci ima 170 me sta (100 bu xet skih) i tri stu dij ska sme ra: stru kov ni vas pi ta~ (tu je 120 me sta, od ~e ga 70 bu xet skih), stru kov ni vas pi ta~ de ce u ja sli ca ma i stru kov ni vas pi ta~ – me na xer, na ko je mo `e da se upi {e po 25 stu de na ta (po 15 na te ret bu xe ta). Do ku men ta i pri ja ve kan di da ta pri ma }e 22, 23. i 24. ju na, 27. ju na je pro ve ra spo sob no sti, dok 29. ju na kan di da ti ko ji pro |u (eli mi na tor ni) is pit pro ve re spo sob no sti po la `u kla si fi ka ci o ni is pi ti iz srp skog je zi ka (u 9 sa ti) i iz op {te kul tu re

Naj vi {e me sta ima Vi so ka po slov na {ko la stru kov nih stu di ja u No vom Sa du – 883, od to ga je 208 bu yet skih, dok je pre o sta lih 675 za stu den te ko ji pla }a ju sa mo fi nan si ra ju }u {ko la ri nu od 60.000 di na ra to va ne stu dij ske pro gra me na da qi nu – za {ti te od po `a ra i in for ma ci o ne teh no lo gi je. [ko la ri na za re dov ne stu den te je, u za vi sno sti od pro gra ma, od 42.000 do 68.000 di na ra, a za one ko ji u~e na da qi nu 145.000. Pri ja vqi va we je 24, 25. i 27. ju na, pri pre me za po la ga we kva li fi ka ci o nog is pi ta su 29. i 30. ju na, a is pit je 1. ju la. Na kna da za po la ga we kva li fi ka ci o nog je 10.000 di na ra za one ko ji `e le na gra fi~ ki i veb-di zajn ili pri me we nu fo to gra fi ju, dok }e 7.000 di na ra pla }a ti kan di da ti na osta lim stru ka ma. Pri li kom upi sa pla }a se 2.500 di na ra i jo{ 2.000 za „upi sni ma te ri jal”. Vi so ka teh ni~ ka {ko la u Su bo ti ci ima 340 me sta (~ak 223 na te ret bu xe ta), a {ko la ri na za sa mo fi nan si ra ju }e stu den te ov de je 50.000 di na ra za one ko ji pri upi su upla te kom plet nu su mu, dok je za one ko ji u star tu pla te sa mo po lo vi nu ili 40 od sto a osta tak na ra te, ce na {ko la ri ne 54.000, od no sno 58.000 di na ra. U ovoj {ko li kan di da te o~e ku ju ve} od 20. ju na, ka da po ~i we pri ja vqi va we i tra je i 21, 22, 23. i 24. ju na, a pri jem ni is pit (za ko ji je na kna da 3.500 di na ra) je 28. i 29. ju na. U [ko li u Zre wa ni nu mo gu da pri me 282 bru co {a (171 na te ret bu xe ta) i to naj vi {e – 145 (75

i in for mi sa no sti (u 11 sa ti). Na kna da za pro ve ru spo sob no sti iz no si 3.000 di na ra, za is pit 4.000, dok je {ko la ri na 50.000 di na ra.

U V[SSOV „Mi ha i lo Pa lov” u Vr {cu sprem ni su da upi {u ukup no 170 stu de na ta (130 bu xet skih) ko ji ov de mo gu stu di ra ti na srp skom, ru mun skom i rom skom je zi ku, i to za stru kov nog vas pi ta ~a de ce pred {kol skog ili ja sle nog uz ra sta. Pri ja vqi va we je 22, 23. i 24. ju na, a ~im pre da ju do ku men ta, kan di da ti idu na pro ve ru go vor nih, fi zi~ kih i mu zi~ kih spo sob no sti, dok je kla si fi ka ci o ni is pit 28. ju na. Nov ~a na na kna da za pro ve ru spo sob no sti i za is pit je po 3.500 di na ra. Vi so ka vas pi ta~ ka {ko la u Ki kin di, ko ja ima i stu dij ski pro gram za tra di ci o nal ne igre, mo `e da pri mi ukup no 130 bru co {a (od ko jih 70 na bu xet). Kan di da ti pri ja ve i do ku men ta pre da ju 22, 23, 24. i 25. ju na (po sled weg da na sa mo do 10 ~a so va), a pro ve ra sklo no sti i kla si fi ka ci o ni is pit su istog da na, 25. ju na, od 11, od no sno od 12 sa ti.

Na kna da za pro ve ru sklo no sti je 3.000 di na ra, za pri jem ni 5.000 di na ra, dok se upis pla }a 4.000 di na ra, a {ko la ri na za sa mo fi nan si ra ju }e stu den te iz no si 49.000 di na ra.

V. ^e ki}

Izbeglice pisale EU Ko a li ci ja udru `e wa iz be gli ca iz Hr vat ske u otvo re nom pi smu ~la ni ca ma Evrop ske uni je upo zo ri la je na to da Hr vat ska ni je is pu ni la sve uslo ve za ~lan stvo jer ima po li ti ku dis kri mi na ci je Sr ba. „U Hr vat skoj je na de lu dis kri mi na tor ska po li ti ka pre ma Sr bi ma i u za ko no dav stvu i u prak si. U Hr vat skoj jo{ ni je us po sta vqe no ne za vi sno, ne pri stra sno i efi ka sno pra vo su |e”, na vo di se u pi smu Ko a li ci je udru `e wa iz be gli ca ko ja oku pqa 104 udru `e wa. Ko a li ci ja je uka za la na iz ve {taj o ne is pu wa va wu pra va Sr ba prog na nih iz Hr vat ske ko ji ma je od u ze ta imo vi na, ~i me se spre ~a va wi hov odr `iv po vra tak. U pi smu se is ti ~e da „Hr vat ska ve li kom bro ju iz be glih i prog na nih Sr ba ni je vra ti la od u ze tu ili uzur pi ra nu imo vi nu i ste ~e na pra va”.

dnevnik

FON DA CI JE NO VO SAD SKOG UNI VER ZI TE TA BRI NU O MLA DIM TA LEN TI MA I IS TRA @I VA ^I MA

Dve decenije stipendiraju najboqe studente Uni ver zi tet u No vom Sa du ima dve fon da ci je je din stve ne u aka dem skoj za jed ni ci Sr bi je – Fond za sti pen di ra we i pod sti ca we na pre do va wa da ro vi tih stu de na ta i mla dih na u~ nih rad ni ka i umet ni ka i Fond za re {a va we stam be nih po tre ba mla dih na stav ni ka i na u~ nih rad ni ka i umet ni ka ko je, uz po dr {ku po kra jin skih i grad skih or ga na, pri vred nih kom pa ni ja i dru gih do na to ra bri nu o ta len to va nim stu den ti ma i mla dim is tra `i va ~i ma i umet ni ci ma. O do sa da {wim ak tiv no sti ma ovih fon do va, a po seb no u te ku }oj aka dem skoj go di ni, 2010/11, te wi ho vom bu du }em ra du i pla no vi ma da qeg raz vo ja, bi lo je re ~i na ju ~e ra {woj sed ni ci uni ver zi tet skog Se na ta.

Is ti ~u }i da Fond za sti pen di ra we da ro vi tih stu den ta 2012. za o kru `u je 20 go di na po sto ja wa i ne pre kid nog ra da, rek tor UNS-a prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} pred lo `io je da se ovaj ju bi lej

obe le `i na pra vi na ~in i da se po ve }a broj sti pen di ja ko je se go di {we do de qu ju. On je obe }ao da }e se Uni ver zi tet po tru di ti da u tom smi slu sti mu li {e naj zna ~aj ni je kom pa ni je da se ukqu ~e u krug do na to ra, a fa kul te te u sa sta vu UNS-a ko ji, u za vi sno sti od bro ja svo jih stu de na ta, re dov no obez be |u ju od jed ne do tri sti pen di je, da taj broj po ve }a ju.

Fond za sti pen di ra we i pod sti ca we na pre do va wa da ro vi tih stu de na ta i mla dih na u~ nih rad ni ka i umet ni ka UNS-a osno van je u ma ju 1992, s ci qem da si ste mat ski i or ga ni zo va no pod sti ~e raz voj mla dih ta le na ta na Uni ver zi te tu u svim obra zov no-na u~ nim i obra zov no-umet ni~ kim po qi ma.

– Na po ~et ku sva ke aka dem ske go di ne, u ok to bru, ob ja vqu je se kon kurs za do de lu sti pen di ja, a od osni va wa do 2010/11. do de qe no ih je ukup no 739 i ni ka da se ni je de si lo da ne ka sti pen di ja osta ne ne do de qe na – uka zao je pred sed nik Od -

bo ra ovog fon da prof. dr Ra de Do ro slo va~ ki.

U 2010/11. do de qe no je ukup no 48 sti pen di ja, od ~e ga su 45 obez be di li do na to ri, dok je no vac za tri sti pen di je obez be |en od upla ta „Eg zi ta” pret hod ne dve go di ne (na kna da za ko ri {}e we pro sto ra na obo du uni ver zi tet skog kam pu sa za kamp u vre me Fe sti va la) i upla te prof. dr Sve tla ne Lu ki}Pe tro vi}, ko ja je Fon du da ri va la ceo nov ~a ni deo Ok to bar ske na gra de No vog Sa da ko ja joj je do de qe na za 2010. Osim 13 fa kul te ta UNS-a, do na to ri sti pen di ja tra di ci o nal no su Grad No vi Sad, Skup {ti na APV, Advo kat ska ko mo ra Voj vo di ne, DDOR „No vi Sad”, JVP „Vo de Voj vo di ne” i dru gi, a u 2010/11, ka da je me se~ ni iz nos sti pen di je po stu den tu 14.000 di na ra, {est sti pen di ja do de li la je Naft na in du stri ja Sr bi je.

Iz ve {ta va ju }i ~la no ve Se na ta o ak tiv no sti ma Fon da ci je za re {a va we stam be nih po tre ba mla -

dih na stav nih i na u~ nih rad ni ka i umet ni ka u 2010/11, pred sed nik Uprav nog od bo ra ove fon da ci je prof. dr Ra do van Pe ja no vi}, pro rek tor UNS-a, na gla sio je da iz grad wa tre }e zgra de u Uli ci Sta no ja Sta no je vi }a na no vo sad skom No vom na se qu, s jo{ 26 sta no va za mla di uni ver zi tet ski ka dar, „ide is pred ro ka”. Use qe we se mo `e o~e ki va ti to kom le ta, a na kon kurs za pro da ju ovih sta no va pri ja vi lo se 80 kan di da ta. Fon da ci ja omo gu }a va ku po vi nu „na u~ ni~ kog sta na” pod uslo vi ma znat no po voq ni jim od tr `i {nih jer je ce na kva drat nog me tra 620-630 evra, i to na kre dit. Pe ja no vi} je na gla sio da je ve li ki broj za in te re so va nih za ku po vi nu sta na naj bo qi do kaz da i da qe tre ba gra di ti, i na ja vio ku po vi nu lo ka ci je za jo{ jed nu, ~e tvr tu zgra du u No vom Sa du, a zi da }e se i u Su bo ti ci, kao i u Zre wa ni nu i Som bo ru, ako bu de za in te re so va nih.

V. ^.

DE BA TA PO VO DOM STO GO DI [WI CE RO \E WA MI LO VA NA \I LA SA

Pobuwenik koga je kamenovala i vlast i opozicija U pre pu nom Do mu omla di ne u Be o gra du u ne de qu uve ~e odr `a na je jav na de ba ta o Mi lo va nu \i la su, po vo dom sto go di {wi ce we go vog ro |e wa. O jed nom od naj po zna ti jih ko mu ni sti~ kih di si de na ta biv {e Ju go sla vi je, pred rat nom kwi `ev ni ku, ko mu ni sti~ kom ile gal cu, re vo lu ci o na ru, ~la nu

Ma ti ja Be} ko vi}, @ar ko Pu hov ski, Sla vo qub \u ki}, Tri vo In |i} i dru gi. ]o si} je o \i la su go vo rio kao o naj zna ~aj ni jem srp skom po li ti ~a ru i isto rij skoj li~ no sti dru ge po lo vi ne 20. ve ka, ko ji je „za slu `io re ~i isti ne i po {to va wa jer je bio naj um ni ji i naj hra bri ji

^e ti ri de ce ni je ti {i ne Sve do 1988. go di ne Mu i lo van \i las u Ju go sla vi ji ni je mo gao da ob ja vi ni je dan tekst. Pr ve kwi ge {tam pa ne su u vre me ka da je po ~eo ras pad ze mqe. Po sle to ga ob ja vqe ne su „Ne sa vr {e no dru {tvo”, „No va kla sa”, „Dru `e we s Ti tom”, „Vlast i po bu ne” i dru ge. Za svo ja de la do bio je na gra de u sve tu, ali ov de ni ka da ni je na gra |en. ^ak su mu i na gra de ko je je za slu `io to kom NOB-a i na kon we ga od u ze te. Isto ri ~ar i di rek tor Cen tra za stu di je Bal ka na na Gol dsmits ko le xu Uni ver zi te ta u Lon do nu De jan \o ki} pri znao je da je tek u Lon do nu ot krio \i la so ve ide je i ci qe ve te da ga bri tan ska isto ri o gra fi ja, za raz li ku od srp ske, do bro „po zna je” jer se wi me mno go vi {e ba vi la. naj u `eg ru ko vod stva KPJ, jed nom od naj bli `ih Ti to vih sa rad ni ka, ge ne ra lu, mi ni stru i pred sed ni ku ne ka da {we Sa ve zne skup {ti ne, go vo ri li su Do bri ca ]o si},

po bu we nik za slo bo du mi sli u srp skoj kul tu ri i ju go slo ven skoj dr `a vi”. Be o grad ne sla vi, po ru ~io je Ma ti ja Be} ko vi}, jed nog od ide o lo ga par tij skog ra ja ne go

pre vo di o ca „Iz gu bqe nog ra ja” Xo na Mil to na, ko ji je pre vo dio na to a let pa pi ru u le de noj mi tro va~ koj sa mi ci, a u Wu jor ku ob ja vio na ma ter wem je zi ku. Do dao je da je se ne oda je po {ta opo zi ci o na ru \i la su, ne go po bu we ni ku ko ga je ka me no va la i vlast i opo zi ci ja, i otax bi na i emi gra ci ja.

Za raz li ku od wih, @ar ko Pu hov ski je is ta kao da je \i la sov zna ~aj u to me {to je „po ku {ao da li be ra li zu je jed nu struk tu ru ko ja je sa ma po se bi bi la ta kva da je bi -

lo ne mo gu }e da se iz me ni, a on je bio pr vi ko ji je iz nu tra pre po znao da li be ra li za ci ja ko mu ni zma ne ma {an se”, do dav {i da je \i las „`i veo od pre ja ke re ~i, a ni je mo gao da je iz dr `i ni on sam ni we go va oko li na”. Pu hov ski je na kra ju kon sta to vao da }e \i las u isto ri ji osta ti „par tij ski funk ci o ner i da no ve ge ne ra ci je ne mo gu raz u me ti u ~e mu je bio we gov spor s KPJ”. So ci o log Tri vo In |i} sveo je \i la sa na „sa mo jed nog me |u broj nim di si den ti ma {i rom sve ta ko ji su se su prot sta vqa li boq {e vi za ci ji le vi ce od mah na kon Ok to bar ske re vo lu ci je i doc ni je sta qi ni zmu”, iako pri zna je da je we go va kwi ga „No va kla sa” iz ne la mno ge isti ne. Pu bli ci sta i no vi nar Sla vo qub \u ki} pod se tio je na to da se \i las otvo re no su ko bio s KPJ i zbog to ga ga je vlast me dij ski izo lo va la da bi pao u za bo rav, te da je to tra ja lo vi {e od 40 go di na jer i na kon Ti to ve smr ti re `im ni je `e leo da se iz no se ide je zbog ko jih je \i las pro veo 12 go di na u za tvo ru.

Q. Ma le {e vi}

NA[ SUMWIVI PROGRES

U kakvom to svetu `ivimo Po sled wih da na sre }e mo se s ne ve se lim slu ~a je vi ma ko ji otva ra ju broj na pi ta wa iz do me na mno go {i rih od pu kog sva ko dnev nog `i vqe wa (i pre `i vqa va wa) jer za di ru u kru ci jal ne di le me: ko i {ta smo, i ku da ide mo. Naj pre su nam iz be log evrop skog sve ta sti gle ve sti o sum wi vom kva li te tu tzv. {te dqi vih si ja li ca; na i me, na u~ ni ci su na vod no ot kri li da one ni su ni ma lo be za zle ne ne go po ten ci jal no opa sne po {to sa dr `e {tet ne ma te ri je. A ko li ko pro {le go di ne Evrop ska za jed ni ca je pro pi sa la da se okon ~a va pro iz vod wa sta rih si ja li ca, onih s vlak ni ma, po {to su krat kog ve ka i tro {e pre vi {e stru je. No va ge ne ra ci ja si ja li ca, na zva nih {te dqi ve, ko je s po tro {wom od 18-20 va ti da ju sve tlo ekvi va lent no sve tlu ko je da ju sta re si ja li ce od 100 va ti, ne u po re di vo je {te dqi vi ja i tra je mno go du `e (do osam go di na). Bi la je to jo{ jed na prak ti~ na po tvr da da je no va teh no lo gi ja su per i or ni ja od sta re.

Ali, sa da taj tri jumf ne iz gle da ta ko bli sta vo, re klo bi se da pre de lu je la `qi vo ako su tvrd we o {tet no sti no vih si ja li ca isti ni te. La ik bi se (na iv no) za pi tao: zar je mo gu }e da ni ko od onih ko ji su odo bra va li pro iz vod wu no vih si -

ja li ca ni je za pa zio da su {tet ne?

Ili su u svu tu ra bo tu bi le ume {a ne (i po be di la) mra~ ne si le taj ku na, lo bi ra wa i pro fit nih in te re sa? A mo `da su ve sti o {tet no sti sa mo sen za ci o na li sti~ ke no vi nar ske pat ke ili, za {to da ne, kon tra u da rac iz pro tiv ni~ kog ta bo ra pro iz vo |a ~a sta rih si ja li ca?

Ko na~ nog od go vo ra ni je bi lo, ili bar ni je sti gao do naj {i rih ma sa u re la tiv no krat kom ro ku, pa je pro blem po la ko po to nuo u za bo rav, u ko ji ga je uspe {no po ti snuo naj no vi ji evrop sko/glo bal ni pro blem. Ovog pu ta re~ je o smr to no snoj e{e ri hi ji ko li ko ja je u or ga ni zam za ra `e nih na vod no sti gla s ko re kra sta va ca pro iz ve de nih u

[pa ni ji. Ubr zo je ova vest de man to va na pa su kao „dom“ e{e ri hi je ime no va ne kli ce pa su qa pro iz ve de ne u Ne ma~ koj (po sle su to bi le kli ce so je ili p{e ni ce ili... ko bi ga znao). Na ~e mu god da su bak te ri je sti gle do qu di, za jed ni~ ki ime ni teq im je da su u pi ta wu tzv. or gan ski pro iz vo di, da kle oni ko ji se pro iz vo de na sta rin ski, „~ist“ na ~in, bez he mi ka li ja. Iz gle da da je upra vo staj sko |u bri vo, ko je je upo tre bqa va no u pro iz vod wi, naj sum wi vi ji po ten ci jal ni pre no si lac e{e ri hi je. Ali, la ik }e (opet) upi ta ti: ka ko je ta ko ne {to mo gu }e ka da se `i vo tiw skim iz me tom ve ko vi ma |u bre wi ve i ba {te i sve ta ko do bi je no po vr }e do sa da je bi lo zdra vo? [ta se to de si lo? Da li je u pi ta wu mu ta ci ja e{e ri hi je ko ja je us pe la da se od bra ni od svih he mi ja ko je su qu di smi sli li za rad we ne eli mi na ci je? Ili je ova „su per“ e{e ri hi ja za pra vo pro iz vod la bo ra to ri ja ko je vo de „lu di na u~ ni ci“ ru ku pod ru ku s po li ti ~a ri ma i ge ne ra li ma, a sve u sklo pu svet skih za ve ra i ostva re wa mra~ nih pla no va za eli mi na ci ju ne pri ja te qa; i on da je ta „na bu xe na“ bak te ri ja ili po be gla iz la bo ra to ri je ili je na mer no po se ja na uoko lo, ra di te sti ra wa efe ka ta (ka ko sa da stva ri sto je, oni ko ji su ra di li na toj „su -

per“ e{e ri hi ji do bro su je „po pra vi li“). S dru ge stra ne, i or gan ska pro iz vod wa ko ja je, na vod no, zdra va i i eko lo {ki po `eq ni ja od stan dard ne he mij ski za tro va ne pro iz vod we na mir ni ca, po ka za la se kao ni ma lo be za zle na – a uop {te ne bi tre ba lo da je ta kva!

I {ta iz sve ga ovo ga da za kqu ~i zbu we ni la ik? Da pro gres ni je ta ko sve tao ka ko mu pri ~a ju jer uvek po sto ji tam na mr qa ko ja kva ri bli sta vu bu du} nost? Ili je pro gres sa mo {a re na re kla ma iza ko je se kri ju sva ko ja ki ne do voq no is pi ta ni pro iz vo di ko ji se {to pre {a qu na tr `i {te; ako se jed nom i ot kri ju sla bo sti te no ve ro be, zbog ko jih ne ko me stra da imo vi na ili zdra vqe/`i vot, to ve li ke kom pa nij ske bo so ve ni ma lo ne }e po tre sti jer su ve} zgr nu li ma sne za ra de.

Ko i za {to raz vi ja opa sne bak te ri je i vi ru se kad je „hlad ni rat“ za vr {en i svi na pla ne ti smo isti?

Ili, ipak, ni smo? Ko na~ no, u ka kvom to sve tu `i vi mo i {ta }e mo osta vi ti svo joj de ci – |u bri {te, bo le {ti ne i pro past?

Pre vi {e je pi ta wa u gla vi ne sre} nog la i ka. A, ako po mi sli da }e mo `da ve} su tra sa zna ti da je jo{ ne {to oko we ga opa sno ili otrov no, ne pre o sta je mu ni {ta dru go ne go da uda ri bri gu na ve se qe i po {te no se – za pi je, pa ka ko mu bu de.

Ili ja Ba ki}

kultura

c m y

dnevnik

utorak14.jun2011.

15

НА ФЕСТИВАЛУ „СИНЕМА СИТИ“

Живојиновићу награда за животно дело Глумцу Велимиру Бати Живојиновићу биће уручена награда за животно дело на отварању интернационалног филмског фестивала „Синема сити“ у Новом Саду у суботу, 18. јуна. Како су саопштили организатори, биће организована и ретроспектива Живојиновићевих филмова, на којој ће бити приказани филмови:

„Валтер брани Сарајево”, „Битка на Неретви”, „И Бог створи кафанску певачицу”, „Три” и „У раљама живота”. Синема сити трајаће до 25. јуна. За време трајања фестивала биће приказано преко 150 филмова у 14 селекција и додељено 20 награда за домаћи, интернационални и нискобуџетски филм.

У ПОРТУГАЛУ, НА ФЕСТИВАЛУ ФЕСТОРИJА

Глоговац најбољи глумац Глумац Небојша Глоговац освојио је на Интернационалном филмском фестивалу „Фесториjа” у Португалу награду „Сребрни делфин” за најбољу мушку улогу у филму „Жена са сломљеним носем” Срђана Кољевића. Глоговац је за улогу таксисте Гаврила већ награђен највећим

глумачким признањем на Фестивалу глумачких остварења у Нишу и фестивалу „Синема сити” у Новом Саду, а ово му је прво интернационално признање за исту улогу, саопштено је данас из продуцентске куће „Так”. Фестивал Фесториа, 27. по реду, одржан је од 5. до 12. јуна.

СТЕРИЈИНА „ЗЛА ЖЕНА“ НА СЦЕНИ ЗРЕЊАНИНСКОГ ПОЗОРИШТА

Савремена прича из прошлих времена Позоришни комад “Зла жена” Јована Стерије Поповића, у режији Егона Савина, друга је премијера зрењанинског Народног позоришта “Тоша Јовановић” на Драмској сцени, у овој сезони. Представа ће премијерно бити изведена у петак, у 20 часова, а тим поводом јуче је одржана конференција за новинаре на којој су директорка позоришта Татјана Паскаш, реди-

тити неку важну мисао, углавном непросвећеном народу – казао је Савин и нагласио да је Стерија оставио за собом литературу за театар који кореспондира са сваким временом, не само садашњим, него и будућим. Глумац Југослав Крајнов, који тумачи улогу грофа Трифића, истакао је да у први мах реченице у овом комаду изгледају једностав-

ово је тек друга премијера на драмској сцени, јер је недостатак новца учинио своје.

- Још током мог првог директорског мандата чинило ми се да је важно да наше позориште има на репертоару овако значајног писца, човека из Баната, великог уметника. Учинио ми се као задата тема коју морамо да реализујемо – навела је Татјана Паскаш и подсети-

СУТРА ПРЕМИЈЕРНО „РОДОЉУПЦИ“ НА СЦЕНИ СНП-a

Само нијансе колективног идентитета На сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта сутра ће премијерно бити изведена представа „Родољупци“ Јована Стерије Поповића, у режији наше познате кореографкиње Соње Вукићевић, која је такође радила сценографију, костим и сценски покрет за ову нову драмску пред-

Намера овог позоришта и Соње Вукићевић била је да ову Стеријину причу покушају да посматрају из другог угла, јер је она свима нама, којима се историја стално догађа, како је објаснио Милосављевић, добро позната. Ово је покушај да се мало другачије сагледа на који још начин

Нелагодно с истином Ни Стерија није хтео да овај комад буде постављен за његовог живота, подсетио је Милосављевић и додао да готово све његове поставке, ма колико биле успешне у уметничком смислу, никада нису биле међу најпопуларнијима. Вероватно је то зато што у овом комаду, како је приметио Милосављевић, има нешто што провоцира осећај нелагодности код нас кад се суочимо с истином. ставу којом се завршава текућа сезона у СНП –у. Соња Вукићевић је на сцени СНП – а у претходној сезони поставила Орфову кантату „Кармина бурана“, како је посетио на јучерашњој конференцији за новинаре управник СНП –а Александар Милосављевић, додајући да се договори за ову нову представу са њом воде још од 2006. На предлог да „Родољупце“ постави као кореодраму, Соња Вукићевић је тада рекла да то не може да се уради с овим комадом, већ да „Родољупци“ треба да остану драмска представа. Међутим, ово није класична драмска представа, тако да гледаоци не треба да очекују да такви буду ни њени елементи, као сценографија, ликови, улоге...

данас можемо да комуницирамо с порукама и идејама овог комада, као је напоменуо Милосављевић, ако он није реализован онако како је Стерија замислио. Реч је концепту, који је осмислила Соња Вукићевић, како је истакао Милосаљевић, врло озбиљном, снажном и сценски артикулисаном. На конференцији за новинаре Соња Вукићевић није желела да говори о детаљима саме представе, сматрајући да ће је сваки гледалац другачије видети и изаћи после ње с другом емоцијом. Она је похвалила глумачки ансамбл, који је у овој представи имао и физички захтевнији задатак да уради, кроз сценски покрет и игру српских и мађарских кола.

У овој представи играју: млади Јован Белоборковић, затим Драгиња Вогањац, Јована Мишковић, Милорад Капор, Марко Савић, Сања Микитишин, Милован Филиповић, Милан Ковачевић, Мирослав Фабри, Александар Гајин, и девојчица Христина Татић. У представи Соња Калајић свира виолину, а аутор музике је Лајко Феликс. Иако постоји подела улога, сви глумци у овој представи су доприносили колективном идентитету, како је објаснила Драгиња Вогањац, тако да сви они појединачно представљају само нијансе које доприносе општој слици, односно народу, о којем заправо говори ова представа. У томе су глумци користили, како је навела Драгиња Вогањац, елементе покрета и симбола, у шта ће се уверити публика ове представе. Та глумачка деперсонализација донела је нов квалитет представи, напоменуо је Александар Гајин, чији лик (Нађ Пал) се једини разликује, односно издвојен је од осталих. „Родољупци“ су могли да се поставе и тако да се узму цитати наших политичара, али ништа се не би променило после тога, сматра Милован Филиповић, тако да се заправо провокација овог комада, који је већ сам по себи провокативан, састоји управо у томе да се он ради на некласичан начин, који се некоме можда, пак, неће свидети, а неком хоће. Н. Пejчић

Из представе „Зла жена“

тељ Егон Савин и чланови глумачке екипе објаснили зашто баш Стерија, и зашто “Зла жена”. Ово није ни најсмешније, ни најзабавније Стеријино дело, можда је заправо то и понајмање, јер је у питању прича о злостављању, паклу брачног живота који се с времена на време догоди и има страшне последице. По правилу, злостављају се они који су слабији, своји ближњи, и све су то парадокси којима се вреди бавити у позоришту, а при том не изневерити Стеријину мисао, осећање света. Стерија је писао у време просветитељства, када је театар морао популарисати сам себе, али и упу-

но и наивно, али да су, заправо, ствари врло комплексне у поставци ове “Зле жене”.

- Тумачим лик човека који живот гледа кроз новац, и новац гледа кроз живот, у који му улази једна жена и која покушава да га промени, што он не жели. Ово је натуралистичка драма, “Стерија из дебелог војвођанског блата” – приметио је Крајнов, док је Миљан Вуковић који наступа у улози проводажије, и коме је ово прва сарадња са Егоном Савином, напоменуо да је имао огромну одговорност, али и радост стварања. По речима директорке зрењанинског театра Татјане Паскаш,

ла да ће се “Зла жена” по трећи пут наћи у овдашњем позоришту. Последња поставка била је још 1969. године. Осим Југослава Крајнова и Миљана Вуковића, у представи наступају и Сања Ристић Крајнов (Султана), Јован Торачки (Срета чизмар), Сања Радишић (Пела) и Драгомир Пешић (служитељ Стеван). Егон Савин, осим режије, потписује и адаптацију и сценографију, уметнички реализатор сценографије је сликар Виорел Флора, костимограф Лана Цвијановић, асистент редитеља Весна Варићак, а асистент костимографа Ивана Ивић. Ж. Балабан

ПРЕМИНУО ЂЕРЂ САБАДОШ, ЧУВЕНИ МАЂАРСКИ КОМПОЗИТОР И ПИЈАНИСТА

Иноватор на крилима традиције После дуже борбе са тешком болешћу, прошле суботе умро је мађарски композитор и пијаниста Ђерђ Сабадош. Остварио је велики утицај на савремену музичку сцену и музичаре, а није мали ни број уметника пореклом из Србије који су га следили или са њим сарађивали. Наша публика имала је прилике да Сабадоша и његов рад упозна још 1979, од када је наступао неколико пута у Београду, Суботици и Кањижи, на фестивалу „Џез, импровизована музика“. „Ако импровизацију изоставимо, искључимо је, онда се ‘мозак’ музикалности постепено окоштава. Импровизација је индикација виталности. Али не на било који начин. Мислим да само утемељена на музички матерњи

језик може бити оправдана и достићи довољно висок ниво у својој суштини. Из ове узвишености, било где да окренемо поглед,

неизоставно потребан вредносни систем Традиције ће даље живети“, волео је да каже Ђерђ Сабадош, чија је примарна оријентација било проширивање музичких видика. Рођен 1939. у Будимпешти, Сабадош је већ 1955. основао свој први састав, који је на репертоару имао џез. Почетком шездесетих, ни гвоздена завеса није могла да спречи развој такозване слободне музике (фри џез), коју Сабадош развија међу првима на свету. Архаични фолклор Мађарске такође му је био упориште откривања и разрађивања нових музичких идиома, баш као и музика Листа, Кодаља, Бартока. Ђерђ Лигети је за Сабадоша тврдио да је највећи композитор 20. века. И. Б.

ПОЗОРИШНИ МАРАТОН У СОМБОРУ

Цветни удар за крај Деветнаести „Позоришни маратон“ у Сомбору, завршен је по, давно установљеном обичају, „цветним ударом“ на глумце, чланове сомборског ансамбла, који је уследио након четвородневне светковине посвећене Талији. Наиме, тродневни „Позоришни маратон“ је имао своју увертиру коју је обележила изложба посвећена „Позорју Лазе Костића“, аутора Зорана Максимовића, а љубитељи театра су имали прилику да у Сомборском Народном позоришту погледају и балетску представу „Шампањац и јагоде“, копродукцију Српског народног позоришта и Кулутрног Центра Нови Сад. Прва представа овогодишњег „Позоришног маратона“ је била дуодрама „Магнети“, позоришта-домаћина у режији Душана Јовића, да би Велику сцену исто вече заузели глумци ауторског пројекта УК Вук Караџић „Мој први пут“, након којег је одржан и поноћни Форум Квасац „Маратон ил’ на 100м“. Готово цео други, званични, дан Маратона био је посвећен деци која су имала прилику да виде представе „Овца за цео живот“ и „Ви драги, предалеко удаљени“ Баденског театра из Бруксхала и зрењанинску представу „Мала ружа“. Сомборској публици је ово вече свакако било посебно и због представе Градског казалишта из Сиска „Кос“ у режији и глумачкој интерпретацији Зијаха Соколовића, коме је друштво на сцени правила Олга Палаковић, добитница награде

Глумци из представе „Ситуације или греси младе Иконије“ сомборског Народног позоришта

„Фабијан Шоваговић“ за 2009.годину. Старијим поклоницима уметничких перформанса био је намењен пројекат Александра Тишме „Безбожнички квартет“, док су и заљубљеници у џез имали својих „пет минута“ у позоришном клубу „Годо“ уз музицирање џез-квартета ОША, да би предпоноћна Ковачевићева „Генерална проба самоубиства „ Народног позоришта из Кикинде у режији Ненада Гвозденовића Талијине поклонике на најбољи начин „припремила“ за завршни дан Маратона. Уз још једну дечију представу, „Човечуљак“ , Дечијег позоришта из Суботице у режији Рите Киш, последњи дан овогодишњег „Позоришног маратона“ у Сомбору су обележиле представе „Драма о Мирја-

ни и овима око ње“, београдског ЈДП у режији Иве Милошевић, Кољадина „Љубавна прича“ новосадског СНП-а, као и концерт сомборског Мешовитог омладинског хора „Iuventus cantat“, једног од најбољих омладинских хорова на планети. По обичају, завесу и на овогодишњи Маратон је спустио ансамбл Народног позоришта у Сомбору, овај пут представом „Ситуације или греси младе Иконије“ у режији Николе Завишића, коју је свакако обележило изненадна, али врло успешна алтернација београдског глумца Горана Јефтића, који је у ову представу и дословно „улетео“ свега неколико сати пре изведбе, због изненадне спречености члана домаћег ансамбла Бранислава Јерковића да наступи. М. Миљеновић

SPORT

utorak14.jun2011.

STARTOVALA 51. ME\UNARODNA TRKA „KROZ SRBIJU”

Ha sa no vi} tre }i u ge ne ral nom pla sma nu Esad Ha sa no vi} bi ko vi} dr `av ni se kre tar u Mi qe va. @i va no vi} se za hva lio na ci kli sta be o grad skog ni star stvu za eko no mi ju i re gi po mo }i Mi ni star stvu eko mo ni Par ti za na „Pa u er mu o nal ni raz voj i gra do na ~el nik je i re gi o nal nog raz vo ja, Mi ni va“ osvo jio je na tri Ru me Go ran Vu ko vi} sve ~a no su star stvu omla di ne i spor ta Sr pro la zna ci qa u pr voj eta pi oko otvo ri li 51. tr ku „Kroz Sr bo ju“ bi je, Mi ni star stvu un tra {wih Ru me (111,1 km) 51. tr ka „Kroz na grad skom tr gu u pri su stvu ve po slo va Sr bi je, Ca ri ni Sr bi je, Sr bi ju“ i za ra dio bo ni fi ka ci ju li kog bro ja gle da la ca i uz bo gat Ca ri ni BiH i MUP Re pu bli ke od {est se kun di i Srp ske, kao i Tu na sta vi }e da nas tr ri sti~ koj or ga ni Broj ke i slo va ku u dru goj eta pi od za ci ji Sr bi je na Ba we Ko vi qa ~e do po mo }i i po dr Pr vi put do ma }i ni eta pe bi }e Ba ji na ba {ta i Le pen ski Pa la (166,5 km) kao {ci. Po seb no je vir. Dve na ci o nal ne re pre zen ta ci je u~e stvu ju na tr ci, Bu tre }i u ge ne ral nom is ta ko dra go ce nu gar ska i Ma ke do ni ja. Tri eki pe ima }e Sr bi ja na 51. tr ci pla sma nu. Ha sa no ulo gu gra do va do „Kroz Sr bi ju“ – Par ti zan „Pa u er muv“, Rad ni~ ki iz Kra vi} je ta ko |e po be ma }i na eta pa Ru gu jev ca i Me ta lac iz Kra qe va. Osam ze ma qa ne ma ju eki pe, dio na oba brd ska me, Ba we Ko vi qa a ima ju vo za ~e u ka ra va nu u dru gim se lek ci ja ma - No vi Ze ci qa u eta pi i po ~e, Pa la, Ba ji ne land, Ukra ji na, Austra li ja, Poq ska, Slo ve ni ja, Ita li ja, neo je pla vu ma ji cu.

Ba {te, U`i ca, Ho lan di ja i [vaj car ska.

Be lu ma ji cu za naj Ni {a, So ko ba we, De set ~la no va ima su dij ski `i ri na tr ci. Pred vo de ga bo qeg vo za ~a do 23 Kla do va, Le pen ko me sar UCI @an Pjer Ko pe no lo i srp ski fe de ral ni ko go di ne u eta pi no si skog vi ra i Be o me sar Ne boj {a Po pov. Su di }e Mar ko Ro si}, Ne boj {a Su }e Ga bor Ka sa srp gra da. bi}, Alek san dra Van to vi}, Mar ko @i va no vi}, Du {an ski re pre zen ta ti Na `u toj maj ci, Stoj ~e vi}, Mar ko Pro ~i ke vi}, Ne boj {a Raj ~i}, Ivan Raj vac ~i ji je ma ti~ ni na me we noj naj bo ~i} (svi Sr bi ja) i Jo `e Jur {ak (Slo ve ni ja). Naj sta ri ji vo klub Spar tak iz Su qem vo za ~u u ge za~ u ka ra va nu Mi hael Ra smun sen (Dan ska, Kri sti na vo bo ti ce, a sa da vo zi u ne ral nom pla sma ~is) ima 37 go di na. Naj kra }a eta pa, pe ta od Ni {a do So ko Ma ni sa spo ru iz nu u ka ra va nu, ove ba we du ga je 84,5 ki lo me tra. Naj du `a je ~e tvr ta eta pa od Tur ske. Naj bo qe go di ne pi sa }e U`i ca do Ni {a u du `i ni od 233 ki lo me ta ra. Ukup na du `i pla si ra ni srp ski M i n i s t a r s t v o na 51. tr ke „Kroz Sr bi ju” je 1.124,8 ki lo me tra, a 1.296 me bi ci kli sta u pr voj eko no mi je i re gi ta ra nad mor ske vi si ne je „krov tr ke“ na Ro ma ni ji u tre }oj eta pi bio je Ivan o nal nog raz vo ja. eta pi.

Ste vi} (Par ti zan Ze le nu ma ji cu za „Pa u er muv“) ko ji je naj bo qeg sprin te osvo jio ~e tvr to me sto iza An |e kul tur no-umen ti~ ki pro gram. ra spon zo ri sa }e Po {ta Sr bi je, la Fur la na (Ita li ja, Kri sti na Pre se ca wu vrp ce pri su stvo va - pla vu ma ji cu za naj bo qe brd ske vo ~is – Dan ska), To ma Mu se na li su i pred sed nik or ga ni za ci je vo za ~e „So si je te te `e ne ral (Bel gi ja, Te lent Fi dea) i Alek tr ke Qu bo mir @i va no vi} i ban ka“. Po kro vi teq cr ve ne ma sej Li al ka (Ka zah stan, Asta na). sport ski di rek tor Alek san dar ji ce za naj bo qu eki pu bi }e Mi @u tu ma ji cu po ne }e u dru goj eta Mi len ko vi}. Na tr ci u~e stvu ju ni star stvo omla di ne i spor ta pi Fur lan, dru gi je u ge ne ral nom 102 vo za ~a u 18 eki pa iz 16 ze ma - Sr bi je. Ve} 12 go di na je zva ni~ pla sma nu Ma u sen. qa. Ciq tr ke je 19. ju na u Be o - ni me ri lac vre me na Fe sti na, a Mi ni star kul tu re Sr bi je gra du. Na sta zi je 13 brd skih ci - Pro lom vo da je zva ni~ no pi }e Pre drag Mar ko vi}, Go ran Pet qe va. Ima }e i 18 pro la znih ci - tr ke.

REPREZENTACIJA NASTAVILA PRIPREME U BEOGRADU

Vr hun ski uslo vi u Ko {ut wa ku Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je na sta vi la je pri pre me za fi nal ni tur nir Svet ske li ge u Fi ren ci (21-26. jun) na otvo re nim ba ze ni ma u Ko {ut wa ku u Be o gra du. Ina ~e, del fi ni su jo{ kra jem ma ja po ~e li sa pri pre ma ma za let we ak ci je. Sle dio je rad na Zla ti bo ru, da bi tek pro {log ~e tvrt ka re pre zen ta ci ja ko na~ no bi la kom -

- Pre le po, uslo vi za tre ning su fe no me nal ni, ni sam o~e ki vao da }u vi de ti ne {to ova ko. Ne sa mo u ba ze nu, ve} je te re ta na od li~ na.

Ne pam tim ka da sam bio ov de, a i ta se }a wa su ta ko dav na da ni su ni pri bli `na ono me {to sa da gle da mo. Pod se }a me na ba ze ne ko je vi |a mo na naj ve }im svet skim sport skim bo ri li {ti ma - re kao je se lek tor De jan Udo vi ~i}.

Re pre zen ta ci ja }e tre ni ra ti u Ko {ut wa ku do po ne deq ka ka da }e oti }i u Fi ren cu.

- Vo di }e mo 16, 17 igra ~a. Sa da je re pre zen ta ci ja po de qe na u dve gru pe, one ko ji su du `e u ti mu i oni ko ji su kra }e sa na ma.

Mla |i pr vi star tu ju, pa po sle wih ra de oni ko ji bi tre ba lo da igra ju u Fi ren ci.

- @e li mo da mla |i igra ~i br `e na pre du ju, ka ko bi smo stvo ri li {i ro ku ba zu.

Klup ska se zo na je za Mi ni star ka Sne `a na Sa mar yi}-Mar ko vi} mno ge re pre zen ta tiv ce za i De jan Udo vi ~i} vr {e na tek pro {le ne de plet na. Skup re pre zen ta ti va ca ju qe, a evo tre nin zi se na sta vqa ju. ~e u Be o gra du je bio na ba ze nu Za - Re {i li smo da ne pri ~a mo o vo da za sport i me di ci nu, a or ga umo ru, jer ako po~ ne mo o to me da ni zo van je i su sret sa no vi na ri ma. pri ~a mo bi }e mo sa mi se bi naj ve }i Ba ze ni u Ko {ut wa ku su pre u re |e pro tiv nik. Mom ci ov de ra de kao ni i otvo re ni ovog le ta za va ter da su do {li po sle me sec i po da na po lo re pre zen ta ci ju, ali i za dru pa u ze. ge na ci o nal ne se lek ci je, a u pla nu Am bi ci je va ter po li sta Sr bi je je da ovo po sta ne i stal no me sto na naj va `ni jim tak mi ~e wi ma su pri pre ma. uvek iste. Zna se da je ciq Sr bi je TURNIR U KVINSU

Ma re ju pe har Ne bo se osmeh nu lo fi na li sti ma tur ni ra u Kvin su u po ne de qak.

Dan po sle pr vo bit no pred vi |e nog ter mi na En di Ma rej i @o Vil fred Con ga iza {li su na te ren. Na kra ju, po sle dva sa ta i 25 mi nu ta, ra do vao se do ma }i igra~ – 3:6, 7:6, 6:4. Ma rej je ta ko dru gi put u ka r i j e r i osvo j io tur n ir u Kvin su. ^e tvr ti te ni ser sve ta tek po sle pre o kre ta ostva rio je ~e tvr tu uza stop nu po be du nad Con gom, ukup no pe tu u {est me ~e va. Bri ta nac je ta ko osvo jio 17. ti tu lu u ka ri je ri, a tre nut no 19. igra~ sa ATP li ste ostao je na pet.

olim pij ska vi za. U Fi ren ci se to ostva ru je po be dom na faj nal -ej tu Svet ske li ge, a u [an ga ju osva ja wem jed nog od pr va tri me sta na Svet skom pr ven stvu. Uko li ko del fi ni u to me ne us pe ju osta ju svet ske kva li fi ka ci je u mar tu me se cu sle de }e go di ne.

- Zna mo ka kva su o~e ki va wa od re pre zen ta ci je i ne tre ba da ih po na vqa mo iz da na u dan. Tre ba lo bi da se spu sti ten zi ja, da tre ni ra mo i ra di mo nor mal no. Mi se na la zi mo u kru gu re pre zen ta ci ja ko je }e na sva kom tak mi ~e wu od lu ~i va ti za naj vi {i pla sman. Na {e je da bu de mo sprem ni i is ko ri sti mo pri li ku ko ja nam se uka `e - re kao je Udo vi ~i}.

Va ter po li ste je pre po ~et ka tre nin ga po zdra vi la mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi}, ko ja je re kla da je omo gu }a va we uslo va za tre ning na ~in da se bar ma lo vra ti del fi ni ma za sve uspe he. Mi ni star ka je od va ter po li sta do bi la na po klon ma ji cu sa pot pi si ma.

- Na ci o nal ni tre na `ni cen tar je na me wen vr hun skim spor ti sti ma i na {im re pre zen ta tiv ci ma.

Bi la sam po ra `e na {to na {i va ter po li sti ne ma ju ade kvat ne uslo ve za pri pre me i mi sli la sam da dr `a va tre ba ne {to da ura di.

Sa da ima ju od li~ ne uslo ve za tre ning i red je da im na ovaj na ~in vra ti mo za sjaj ne re zul ta te - re kla je mi ni star ka Sa mar xi}Mar ko vi}.

G. M.

Li sic ka osvo ji la Bir min gem Ne ma~ ka te ni ser ka Sa bi ne Li sic ki osvo ji la je ti tu lu na VTA tur ni ru u Bir min ge mu. Ona je u fi na lu po be di la Slo va ki wu Da ni je lu Han tu ho vu re zul ta tom 6:3, 6:2. Me~ je tre ba lo da bu de od i gran u ne de qu, ali je zbog ki {e po me ren za po ne de qak.

Ovo je dru ga ti tu la u ka ri je ri dva de set dvo go di {we Li sic ki, po sle tro fe ja osvo je nog u ^arls to nu 2009, ka da je u fi na lu bi la bo qa od Dan -

ki we Ka ro li ne Vo zni jac ki.

Tur nir u Bir min ge mu igrao se za na grad ni fond od 220.000 do la ra.

dnevnik

c m y

16

NA KAFI S MILANOM JOVANOVI]EM

Svi bi da dr `e mo no log I ovu pa u zu u se zo ni Mi lan La ne Jo va no vi} is ko ri stio je da sa su pru gom Na ta {om i si no vi ma Du a {nom i La za rom pro ve de u No vom Sa du. Kod La -

Te re ta na Mi lan Jo va no vi} za sa da ve `ba sa mo u te re ta ni.

- Pro {le go di ne od ra dio sam par tre nin ga s jed nim stru~ wa kom iz Be o gra da ko ji me je uve rio da se ra di o pra vom maj sto ru svog za na ta.

Za to ni sam `e leo ni {ta da me wam. Pr vo te re ta na, a on da i tr ~a we. Do po vrat ka u En gle sku tre ni ra }u s Voj vo di nom.

Re pre zen ta ci ja La ne i da qe ve ru je da je dru go me sto u kva li fi ka ci ja ma za EP do sti `no za Sr bi ju.

- Ni smo ot pi sa ni, iako nas ~e ka te `ak po sao. Je di no {to me bri ne je ras plet u kom bi smo mo ra li da po be di mo Slo ve ni ju u go sti ma.

To }e bi ti ba{ te {ko, ali ne i ne iz vo dqi vo. ne ta svi do |u na red, jer we go va {i ro ka du {a ni ko me ni ka da ni je re kla „ne”. Za to je uvek bio i ostao omi qen me |u obi~ nim sve tom.

Ka fe „Dra kac” u kom {i lu ku ide al no je me sto za ju tar wu ka fu. Ne mo `e taj u`i tak da po re me ti ni ne iz ve snost u po gle du sle de }e fud bal ske se zo ne.

- Opu {ten sam, ve ruj te - ka `e Jo va no vi}. - U ~e tvr tak }u na dva da na skok nu ti do Li ver pu la

Mi lan i Na ta {a Jo va no vi}

da oba vim neo p hod ne pre gle de i uzmem pro gram ra da do po ~et ka zva ni~ nih pri pre ma 4. ju la. A to gde }u na sta vi ti ka ri je ru i da li }u pro me ni ti klub, osta je da se vi di - ka `e La ne.

Sva {ta se pri ~a i pi {e, ali je isti na sa mo jed na.

- Mi smo ov de po zna ti po pri ~i. Sva ko bi da dr `i mo no log, da is pri ~a sa mo svo ju isti nu.

Ma lo ko je spre man na di ja log, na raz me nu mi {qe wa, da sa slu {a i dru gu stra nu.

A ka ri je ra? Ke ni Dal gli{ ne mi ri {e Jo va no vi }e ve fud bal ske kva li te te.

- I ja bi sad tre ba lo da ka `em da je Dal gli{ ova kav ili ona kav...Ta man po sla, ka pa do le pred fud bal skom le gen dom. Re~ je o od li~ nom tre ne ru, a to {to mu se ja ne ukla pam u we go ve za mi sli, to je ve} dru ga stvar. La gao bih ka da bih re kao da mi je sve jed no, ali s dru ge stra ne ve o ma do bar ugo vor ko ji imam u Li ver pu lu pru `a mi spo koj stvo. Me ne je ne -

{to dru go po go di lo, ka da mi je po sle ne ko li ko tre nin ga po nu |e no da pre |em u Wu kasl.

Pa? - Mo gu iz Li ver pu la, ako je to re {e we, ali u klub pri bli `no istog re no mea. Wu kasl, uz du `no po {to va we, to sva ka ko ni je.

Gde }e te on da, ako Dal gli{ osta ne pri svo joj vi zi ji?

- Po sto ji za sa da ne ko li ko op ci ja, re al nih i ma we re al nih, ali sva ka ko ostva ri vih. Ko ne bu de imao do voq no nov ca - do pla ti }e Li ver pul. Sa te stra ne se ne bri nem.

O ko jim je klu bo vi ma re~?

- Ne bih o ime ni ma, mo lim vas da me raz u me te.

A o ime ni ma ze ma qa, ma kar?

- Ako ka `e ime ze mqe zna }e se i ime klu ba.

Da li mo `e te bar ne {to da ot kri je te?

- Ako bu dem me wao klub, ne }u me wa ti bo je. Bi }e cr ve no-be le sa op {tio je Mi lan La ne Jo va no vi}.

S. Savi} IZ KULSKOG HAJDUKA

Jo va no vi} u Fe ren cva ro {u

An |el ko \u ri ~i}

SUSRETI: AN\ELKO \URI^I], REPREZENTATIVNI GOLMAN

Je dan od igra ~a Haj du ka iz Ku le ko ji je dao ne mer qiv do pri nos u op stan ku me |u su per li ga {i ma je Alek san dar Jo va no vi}. Od li~ ni ve zni igra~ ( ro |en 26. ok to bra 1984. go di ne) }e ka ri je ru na sta vi ti u ino stran stvu.

- Ugo vor mi je is te kao, slo bo dan sam u iz bo ru no ve sre di ne i pre sre }an {to se sve na ova ko lep na ~in za vr {i lo: Haj duk je ostao u eli ti a ja sam us peo da na |em no vu sre di nu za do ka zi va we.

Mo ja no vi klub je Fe ren cva ro{ gde }u pro ve sti dve go di ne – ka `e Jo va no vi}.

Pri ja Zve zdi no in te re so va we Uve li ko se u {tam pi pro vla ~i in for ma ci ja da bi ne ka d a { wi gol m an kul s kog Haj du ka i por tu gal ske Le i ri je An |el ko \u ri ~i} (re pre z en t a t i v ac, u~e s nik Svet skog pr ven stva u Ju `noj Afri ci) mo gao sta ti na gol na {eg naj tro fej ni jeg klu ba Cr ve ne zve zde.Pra va adre sa za od go vor o isti ni to sti ove in for ma ci je je An |el ko \u ri ~i}, ko jeg smo za te kli u jed nom od kul skih ka fi }a.

- ^ast mi je ako sam na li sti Zve zdi nih `e qa, a je di na isti na je da do da nas ni ka kvih kon t a k a t a ni j e bi l o, {to ne zna ~i da me mo `da ko li ko da nas ne }e zva ti – ka `e \u ri ~i}.

Is ku sni gol man je na pra vio li stu pri o ri te ta: - Moj pri o ri tet je od la zak pre ko gra ni ce, a je di no, ka ko to vo lim da ka `em, ne ka „ne pri stoj na„ po nu da me mo `e za dr `a ti u srp skom fud ba lu.

Dru gim re ~i ma, uko li ko raz li ka u ino stra nom i do ma }em tran sfe ru bu de ma la on da bi ostao. A od mah da ka `em, u

srp skom fud ba lu bi mo gao da osta n em sa m o uko l i k o me Zve z da bu d e tra ` i l a. Jer, tre ba bi ti re a lan: Zve zda je na{ naj ve }i klub, ve ru jem da bi se iz we mo gao vra ti ti i u re pre zen ta ci ju, a i lak {e bi pro n a { ao ino s tra n i an g a `man. [ta je no vo u od no si ma sa Le i ri jom? Su dom ste tra `i li svo ja po tra `i va wa.

- Sud je i utvr dio da su mo ji zah te vi oprav da ni i pre su dio je u mo ju ko rist. Sa da ~e kam da ru ko vod stvo Le i ri je upla ti no vac na moj ra ~un, jer uko li ko to ne ura di ne }e mo }i da se li cen ci ra za na red nu se zo nu. Ra ~un }e im bi ti blo ki ran sve dok me ne iz mi re, a ne ve ru jem da }e sa tim odu go vla ~i ti i do ve sti u pi ta we sta tus klu ba.

Po p u l ar n i \u k a ni j e gu bio vre me u Ku li, vred no je ra dio sa tre ne rom gol ma na Haj du ka Ra do va nom Drin ~i }em. Bu du }i da mu je sin jo{ be b a, od m or }e pro v e s ti u Ku li. \. Bojani}

Alek san dar Jo va no vi}

Za {to ba{ Fe ren cva ro{?

- Po u ~en is ku stvom iz pret hod nih se zo na `e leo sam {to pre da za vr {im po sao. Bu du }i da su se pr vi ja vi li qu di iz Fe ren cva ro {a, iza {li sa po nu dom ko ja me je za do vo qi la, pot pi sao sam za wih. Evo, i sa da me po je di ni me na xe ri zo vu, ali ja sam pop ti sao za je dan od naj po zna ti ji ma |ar ski klub – is ta kao je Jo va no vi}.

Jo va no vi }a }e u Fe ren cva ro {u do ~e ka ti biv {i Zve zdin ka pi ten \or |e Tu to ri}, kao i ne ka da {wi sa i gra~ Sr |an Sta ni}. \. B.

SPORT

dnevnik

Par ti zan po ~eo pri pre me Po sle sa mo dve ne de qe od mo ra, fud ba le ri Par ti za na po ~e li su pri pre me za na red nu se zo nu. Tre ner Alek san dar Sta no je vi} je u Ze mu ne lu oku pio 23 igra ~a, La min Di ja ra tek tre ba da stig ne, dok }e se fud ba le ri ko ji su ima li re pre zen ta -

ta, bi ti po znat ka da se vi di u ka kvom je fi zi~ kom sta wu.

- Vi de }u u ka kvom sta wu }e do }i i on da }e mo pro ce ni ti da li je po ja ~a we jer je po zna to da je imao du gu pa u zu zbog po vre de.

Pred sed nik Par ti za na Dra gan \u ri} po zdra vio je igra ~e i ~e sti tao im na du ploj kru ni,

od vas se o~e ku ju red i di sci pli na, a sa mim tim i vr hun ski re zul ta ti.

No vi sport ski di rek tor Mla den Kr sta ji} po ru ~io je igra ~i ma da se u wi ho vom od no su ni {ta ni je pro me ni lo, a je di na raz li ka je u to me {to ga od sa da ne }e vi |a ti na te re nu.

utorak14.jun2011.

17

FK VOJVODINA DANAS PREDSTAVQA NOVOG TRENERA

Pro mo ci ja Ri stov skog Fud bal ski klub Voj vo di na danas }e zva ni~ no pred sta vi ti no vog {e fa stru~ nog {ta ba Qu bo mi ra Ri stov skog. Pro mo ci ja je za ka za na za 13 sa ti u FC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku, gde }e no vi {ef i sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li} pre do ~i ti plan pri pre ma, igra~ ki ka dar i sa stav stru~ nog {ta ba za no vu se zo nu.

Voj vo di na }e pri pre me po ~e ti su tra u 11 sa ti, a iz ve sno je da }e ne ki pr vo tim ci do bi ti pro du `en od mor. Ju ~e ra {wi dan pro te kao je u kon sul ta ci ja ma tre ne ra i di rek to ra u ve zi s broj nim igra ~i ma ko ji su bi li ustu pqe ni dru gim klu bo vi ma ili to tek tre ba da bu du.

Ne ma sum we da }e bar u pr voj fa zi pri pre ma pr vom ti mu bi -

ti pri kqu ~e ni i ne ki igra ~i iz omla din skog po go na.

Ka da je o od la sci ma re~, pre ma re ~i ma sport skog di rek to ra Mi o dra ga Pan te li }a ~e ka se pre ci zi ra we svih uslo va s Udi ne ze om za tras fer gol ma na @eq ka Br ki }a. Jo{ ne ko li ko igra ~a u slu ~a ju ko rekt ne po nu de mo gu da pro me ne sre di nu, a re~ je o Vu li }e vi }u, Pa vlo vi }u, Tum ba se vi }u i Ili }u.

Voj vo di na }e pr vi deo pri pre ma si gur no oba vi ti u FC „Vu ja din Bo {kov”, a ka sni je je mo gu }e da eki pa ode de se tak da na ne gde na pla ni nu.

Pr vi tak mi ~ar ski is pit Voj vo di nu o~e ku je 14. ju la u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe.

S. S.

Qu bo mir Ri stov ski

PREDSEDNIK CRVENE ZVEZDE VLADAN LUKI] O INICIJATIVI ZA RASPISIVAWE VANREDNIH IZBORA U FSS

Le gal nim pu tem pro tiv re pre si je

Fud ba le ri Par ti za na ju ~e u Ze mu ne lu

tiv ne oba ve ze (Miq ko vi}, Ka ma ra, Pe tro vi} i Sa vi}) pri kqu ~i ti eki pi 19. ju na.

- Ima jo{ do sta vre me na do za vr {et ka pre la znog ro ka i na dam se da }e mo kom ple ti ra ti tim do od la ska u Slo ve ni ju na ba zi~ ni deo pri pre ma - re kao je Sta no je vi}.- Pre tr pe li smo do sta iz me -

kao pr vi tim u isto ri ji na {e ze mqe ko ji je osvo jio ~e ti ri uza stop ne {am pi on ske ti tu le.

- Ve li ki po sao ura |en je mi nu le se zo ne i to je naj bo qi pu to kaz za na red nu. Mo ra mo da bu de mo mu dri, str pqi vi i do bro se pri pre mi mo za na red ni pe riod. Sva ki uspeh je do bro do -

Igra ~i Na pro ziv ci su se po ja vi li, gol ma ni: Vla di mir Stoj ko vi}, Ra di {a Ili}, @iv ko @iv ko vi}. Od bra na: Mar ko Jo va no vi}, Xo zef Ki zi to, Alek san dar La zev ski, Vla di mir Vol kov, Vo ji slav Stan ko vi}. Sre di na: Sa {a Ili}, De jan Ba bi}, Qu bo mir Fej sa, Ste fan Ba bo vi}, Zvo ni mir Vu ki}, Ra den ko Kam be ro vi}, Alek san dar Da i dov, Ne ma wa To mi}, Dar ko Bra {a nac, Ni ko la Nin ko vi}, Sa {a Iv ko vi}. Na pad: Mi lo{ Bo gu no vi}, Mar ko [}e po vi}, Vla di mir Jo van ~i}, La zar Mar ko vi}. na, naj vi {e u na pa du i po sled woj li ni ji, ali se na dam da }e mo stvo ri ti tim ko ji }e bi ti za jed no na red ne dve go di ne. @e qa je da pod mla di mo eki pu, ali mo ra mo da vo di mo ra ~u na i o re zul ta ti ma.

Tre ner cr no-be lih je do dao da }e sta tus La mi na Di ja re, ko ji je se vra }a sa po zaj mi ce iz Emi ra -

{ao, ali ne }e le te ti gla ve uko li ko iz o sta nu. Ali, ube |en sam da po sle do brog ra da uvek do |u i re zul ta ti - re kao je \u ri}.

Pr vi ~o vek klu ba is ta kao je da je do sta u~i we no po pi ta wu po ja ~a wa i na ja vio no ve tran sfe re.

- Iza vas sto ji ozbi qan klub, ima te mak si mal ne uslo ve za rad,

- Ma da, ka ko sam igrao u po sled wih {est me se ci to se ne }e ni ose ti ti - na {a lio se Kr sta ji} i po zvao igra ~e da na pra ve do bru at mos fe ru u ti mu jer je ona pred u slov za do bre re zul ta te.

Kr sta ji} je po tvr dio da je us po sta vqen kon takt sa de fan ziv cem ru skog To ma \or |em Jo ki }em, ko ji `e li da pre |e u Par ti zan, iako mu ugo vor is ti ~e u no vem bru.

- Jo ki} ho }e da na svo ju {te tu ras ki ne ugo vor, a pri tom ni je u pi ta wu ma li no vac. To je za sva ko po {to va we i po ka zu je ko li ko `e li da do |e u Par ti zan.

Tre ba raz u me ti i we gov klub, jer je u pi ta wu fud ba ler ko ji igra stan dard no do bro i `e le da da mu po nu de no vi ugo vor.

On je is ta kao da klub pre go va ra sa Ala ni jom iz Vla di kav ka za oko {to pe ra Iva na Iva no va, kao i da je u tom slu ~a ju ote `a va ja u }a okol nost {to sta me nom Bu ga ri nu jo{ ni je is te kao ugo vor. Kr sta ji} je do dao da po sto je in ter so va wa za Ste fa na Sa vi }a, kao i to da je re pre zen ta ti vac Cr ne Go re za sa da igra~ Par ti za na.

Ini ci ja ti va Cr ve ne zve zde, ko ja je ne za do voq na sta wem u srp skom fud ba lu, da se kre ne u pro ce du ru za odr `a va we van -

nik FSS me wa te ze, pa po ku {a va da Zve zda po sta vi u po zi cju u ko joj `e li mo lo {e re pre zen ta ci ji. Da je ta ko, ne bi

red nih iz bo ra po di gla je ten zi ju u naj po pu lar ni jem spor tu.

- Za ku va lo se u me ri u ko joj je to po treb no u ovom ~a su is ta kao je pred sed nik cr ve no-

do zvo li li na {im igra ~i ma da na stu pa ju u na ci o nal nom ti mu.

Mno gi na {i slo ga ni u pro te kloj de ce ni ji po ka zu ju opre de qe w e ka svo j oj dr ` a v i. Ne

Kon tak ti sa Sa ve zom su pre ki nu ti ?

- Ne, ima mo ja ko ko rekt nu sa rad wu sa ope ra tiv ci ma, ni smo za tvo ri li vra ta, a ni su nam ni za tvo re na. Ipak, ima qu di ko ji ni su ni po ku {a li da us po sta ve sa rad wu, a du `ni su na osno vu pro pi sa i od go vor ni za ce lo kup ne od no se u li gi, od no se sa UEFA i svim osta lim in sti tu ci ja ma. Eto, pr vog pred u slo va ko ji ni je is pu wen a raz log je za iz bo re Cr ve no-be le ne bri ne pre vi {e ne iz ve snost oko bu du }e po d r { ke osta l ih klu b o v a i fud bal skih struk tu ra.

- Ni je bit no ko }e kre nu ti za na ma, ima ti hra bro sti i do voq no od go vor no sti. Mi ni ko ga ne ko pi ra mo. Do voq no smo ve li ki i zre li da iz svog ugla sa g le d a m o de { a v a w a u

be lih Vla dan Lu ki} na po ~et ku raz go vo ra.

Ka kav je da qi re do sled po te za ko je }e pred u ze ti na{ naj tro fej ni ji klub?

- Sve {to na la `u za ko ni pred u ze }e mo i taj okvir ne }e mo pre la zi ti. Ni smo sa mi, ni smo za do voq ni sta wem, du go smo u bor bi pro tiv gru pe qu di za ko je sma tra mo da im tu ni je me sto. Kao ve li ki klub ima mo svo je ko mi si je, zna ~i i prav nu, a sva ko kod nas ra di svoj deo po sla. ^i ni se da stvo re ni am bi jent, po re me} ni od no si na re la ci ji Zve zda- FSS, mo `e ugro zi ti da qe fud bal ske ak tiv no sti, po put star ta no ve se zo ne u av gu stu, ili na sta vak kva li fi ka ci ja za EP or lo va ko je su na pro gra mu u sep tem bru.

- Si tu a ci ja }e se od vi ja ti ona ko ka ko fud bal ska Sr bi ja bu de `e le lea. Iz ne li smo ja san stav, ka ko do li ku je ve li kom i od go vor nom klu bu. Da li }e mo bi ti sa mi ili }e i dru gi ima ti hra bro sti i `e qe da nas sle de, sa mi }e to pro ce ni ti. Ni ka da ni je ka sno da se oba ve iz bo ri. Ali, pred sed -

tre ba da nas pod se }a ju ka ko se vo li ze mqa, po ka za li smo to de li ma, a oni sa mo pri ~a ju, ne mo gu se po re dit sa na ma.

fud ba lu, bez na me re da spo ri mo dru go vi |e we. Ako su dru gi za do voq ni sta wem, su per, on da }e sta di o ni i da qe bi ti

Aso vi i Ba ba ro gi} Ne ko li ko biv {ih is tak nu tih Zve zda {a ra di u FSS. - Ti qu di su sa mi se be kan di do va li. Zve zda ne sto ji iza wih.

Bra ne svo je in te re se, ugo vo re ko je ima ju i FSS. Ne za stu pa ju na{ klub, mo `da to i ne tre ba da ra de, ali mo gu da ima ju ko rek ti ji od nos pre ma sre di ni ~i ji su ne ka da bi li sa stav ni deo- od go vo rio je Lu ki}.

Na ~e lu Za jed ni ce je Bra ni mir Ba ba ro gi}, ~lan UO Cr ve ne zve zde.

- Mo `e se re }i da je to na{ ka dar, ali na sle |en. Vi de }e mo da li }e to i u bu du }e osta ti ta ko - kon sta to vao je Lu ki}.

UZ ZAVR[ETAK 29. MEMORIJALA „STEVAN NE[TICKI”

Od li ~an fud bal za log za bu du} nost

Svi ko ji su se opre de li li da pro te kli vi kedn pro ve du na te re ni ma FC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku ni su po gre {i li.

Me ~e vi 29. me mo ri jal nog ka -

Pra vo osve `e we je bi la eki pa NK Osi jek. Mla di }i iz Sla vo ni je po ka za li su sja jan fud bal, iz u zet nu di sci pli nu i zre lost, pa su na kra ju za slu `e no

[ut Mi la na Spre ma mo gao da pre o kre ne tok fi nal nog me ~a Fo to: N. Sto ja no vi}

det skog fud bal skog tur ni ra „Ste van Ne {tic ki” pot pu no su oprav da li o~e ki va wa. Ova kav uti sak ni je pro me ni la ni ~i we ni ca da je Sa ra je vo sti glo s mla |om eki pom, zbog u~e {}a na fi na lu pr ven stva BiH, jer su osta lih pet u~e sni ka po ka za li za vi dan kva li tet.

sla vi li. Ne ma sum we da }e se o Ma le ni ci, Lu ki }u, Mi o ~u i Du gan xi }u ~u ti i iz van gra ni ca ne ka da {we Ju go sla vi je. Voj vo di na je u fi na lu bi la do sto jan su par nik. Gol Edi na Fe ra ti ja du go }e se pre pri ~a va ti, kao i {an sa Spre ma ko ja je, da lop ta ni je po go di la sta ti vu,

mo gla mo `da i da pre o kre ne tok i is hod sjaj nog me ~a.

U du e lu be o grad skih ve ~i tih ri va la za tre }e me sto vi |en je ta ko |e od li ~an fud bal. Ka de ti Par ti za na i Cr ve ne zve zde od i gra li su utak mi cu na ko joj bi ko mot no mo gli da im po za vi de wi ho vi ido li iz pr vog ti ma. Par ti zan }e u An ti }u, [a ki, Sto ja no vi }u.., a Cr ve na zve zda u Po pa di }u, O`e go vi }u, Sa vi }e vi }u...sva ka ko do bi ti igra ~e za ve li ka de la. Re pu bli ka Srp ska da la je naj bo qeg strel ca (Rast ka Ro kvi }a), a iza bra ni ci Sla vo qu ba Sto ja no vi }a pred sta vi li su se u le pom sve tlu ov da {wim fud ba lo fi li ma.

Ono o ~e mu u or ga ni za ci ji tur ni ra tre ba da raz mi {qa ju je da se, kao ne ka da, me ~e vi za pla sman igra ju na sta di o nu „Ka ra |or |e”. Jer ka pa ci tet tri bi na, pre sve ga par king pro sto ra, vi {e, o~i gled no, ne za do vo qa va po tre be sve {i reg audi to ri ju ma ko ji je na me ren da u`i va u istin skoj le po ti fud bal ske igre ka kvu iz go di ne u go di nu pru `a ju ka de ti na jed nom od naj po zna ti jih i naj du go ve~ ni jih tur ni ra ovog uz ra sta u Evro pi.

S. S.

Sa op {te wa Ve o ma ~e sto, va `ne od lu ke, sta vo ve i ana li ze Zve zda sa op {ta va is kqu ~i vo pu tem klup skog saj ta.

- Da le ko ma we se „slu `i mo” sa op {te wi ma od dru gih, ma da to me di ji ka da im od go va ra oka rak ter {u kao na{ mo del. Kao ve li ki klub kad ima mo stav o ne kom pi ta wu ima mo pra vo da ga sta vi mo na sajt. Od re |e ne stva ri `e li mo da na taj na ~in naj pre ser vi ra mo na {im na vi ja ~i ma. Po slu {ao sam i sa vet me di ja da sam pre vi {e eks po ni ran, pa ne `e lim da for si ram, ma da sam za stu pqen vi {e od ne kih ko ji su to na gla si li, ~i je je istu pa we na B-92 bi lo ja ko `a lo sno i sme {no, jer ti qu di ne zna ju svo ju ulo gu u in sti tu ci ja ma - uz vra tio je Lu ki}, uz do da tak da mu ni ko ni {ta ne {a pu }e, da ni je ozvu ~en i da je uvek spre man da iskre no od go va ra na pi ta wa no vi na ra „o~i u o~i”, ali i da ima za mer ki na tret man klu ba u po je di nim sred stvi ma in for mi sa wa.

Iz b or n a pro c e d u r a mo ` e bi ti du ga...

- Uz po mo} svih, po na vqam, is kqu ~i vo za kon skih in stru me na ta ko je ima mo bo ri }e mo se pro tiv, po na ma, re pre si je u fud b a l u. Za l a ` e m o se i za pro f e s i o n al n i j e od n o s e u tak m~e wu i Za jed ni ci.

pra zni ako na wi ma ne igra Zve zda- za kqu ~io je pr vi ~o vek cr ve no- be lih Vla dan Lu ki}, uz na po me nuo da }e eki pa bi ti po ja ~a na u pre la znom ro ku i da }e Zve zda na sta vi ti da igra do bar fud bal i u no voj se zo ni.

Z. Rangelov

18

sport

utorak14.jun2011.

dnevnik

VoJVo\ANSkA ligA – iSTok

SoMBoRSkA ligA

Cr wa ni ku }i pe va ju }i

Sta ni {i} na po gre {nom ko lo se ku

kozara - Budu}nost (SC) 2:3 (1:1)

BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Sta dion Ko za re, gle dal ca 250, su di ja Stan ko vi} (Pan ~e vo), strel ci: Re qi} u 42. i 55. za Ko za ru, a V. Po pov u 10. i 70. i Lu kin u 65. mi nu tu (iz pe na la) za Bu du} nost. @u ti kar to ni: M. Bu ni} (Ko za ra), Lu kin, Pr pa, \u ka no vi} (Bu du} nost).

Cr ve ni kar ton: Mag da (Bu du} nost).

KO ZA RA: Oqa ~a 7, Bje la no vi} 7, Fu }ak 7, La bus 7, La ki} 7, B. Bu ni} 7, Re qi} 8, Mi la di nov 7 (Zeq ko vi} -), Ki ta no vi} 7, Pe pi} 7, M. Bu ni} 7 (Gru bor 7).

BU DU] NOST: Mag da -, Va si qe vi} 7, Tr wa nin 7, Mal ba {i} 7, Lu kin 8 (Zve ka no vi}-), To ro dov 7, Pr pa 7 v(Ra din 7), \u ka no vi} 7, V. Po pov 8, Ra di {i} 7, Ku bu ro vi} - (Ar sin 7).

U kom {ij skom der bi ju go sti iz Srp ske Cr we od ne li su tri bo da. Ve} u 10. mi nu tu Vla di mir Po pov je po sti gao svoj pr vi gol.

U 22. mi nu tu gol man go sti ju Mag da igrao je ru kom is pred svog ka zne nog pro sto ra i po cr ve neo, pa je ta ko mo rao da iza |e iz igre Ku bu ro vi} da bi u{ao dru gi gol man Ar sin. Do ma }in je iz jed na ~io u 42. mi nu tu po got kom Re qi }a, a isti igra~ do veo je svo ju eki pu u vo| stvu u 55. mi nu tu. Go sti su iz jed na ~i li u 65. mi nu tu po got kom Lu ki na, a Po pov je u 75. mi nu tu do neo po be du svo joj eki pi.

M. S.

obili} Ba~ka Topola 1:4 (1:1) NO VI KNE @E VAC: Sta dion Obi li }a, gle da la ca 30. Su di ja: I. Va si qe vi} (Zre wa nin).

Strel ci: Tri fu nac u 15. iz je da na e ster ca za Obi li}, a Mar tin u 35. i 60, Pa vlov u 54. i Ka u rin u 84. mi nu tu za Ba~ ku To po lu. @u ti kar to ni: Sta ji}, Sa ra pa (Obi li}, Bo jo vi} i Mar tin (Ba~ ka To po la).

OBI LI]: ^a na di 6, Va{ 5, Ko va~ 5, Jev ti} 6, Zi vlak5, ]u li brk 6, Man di} 5, Ig wa tov 5, Tri fu nac 6, Sta ji} 5, Sa ra pa 5.

BA^ KA TO PO LA: Ma jer 7, ^eh 7 , La za re vi} 7 (Sta ni {i} 7), Bo jo vi} 7, Sa mar d`i ja 7, Mom ~i lov 7, Ka `i} 7, Mar tin 8, Pa vlov 8, Na| pal 7, Ka u rin 8.

No vok ne `ev ~a ni su za vr {i li pro le} nu ago ni ju po ra zom od Ba~ ke To po le, pred sve ga tri de se tak raz o ~a ra nih sim pa ti ze ra.

Do du {e, Obi li} je u 15.mi nu tu po veo po got kom iz pe na la, ko ji je skri vio Mom ~i lov obo riv {i Ig wa to va u ka zne nom pro sto ru, a si gu ran re a li za tor bio je Tri fu nac. Iz jed na ~e we je usle di lo u 35.mi nu tu iz kon tra na pa da pre ko Mar ti na, ko me je od li~ no asi sti rao Pa vlov. U 54.mi nu tu isti tan dem se pro {e tao kroz od bra nu do ma }ih, ali je ovog pu ta vo de }i gol za Ba~ ku To po lu po sti gao Pa vlov. On dva mi nu ta

ka sni je po ga |a sta ti vu, a u 60. mi nu tu opet asi sti ra Mar ti nu da jo{ jed nom za tre se mre `u gol ma na Obi li }a ^a na di ja. Ko na ~an re zul ta ta 1:4 po sta vqa Ka u rin, ta ko |e na asi sten ci ju Pa vlo va.

M. Mitrovi}

Vojvodina – AFk 2:0 (1:0) NO VO MI LO [E VO: Sta dion Voj vo di ne, gle da la ca 300, su di ja Ba bi} (Vi {we vac), strel ci: Pa ra buc ki u 34. i He |e {i u 60.mi nu tu. @u ti kar to ni: Ar se nov, To mi} (Voj vo di na), Fe ke te (AFK). Cr ve ni kar ton: Me zei (Voj vo di na).

VOJ VO DI NA: Vla {ka lin 7, Ma le {ev 7, Kr xa lin 7, Me zei 6, He |e {i 8, Va si ~in 7, Pa ra buc ki 7, Pe nav ski 6 (Vla ji} 6), Ar se nov 6 (Ba la` -), To mi} 7, [i bul 7.

AFK: Ereg 7, Mi ha lec 6 (Sa zi- ), Ki{ 6, La tak 6, [e tet 6, Ko{ 7, Pe ko 6, Fe ke te 6, Kitl 6 (Go lu bo vi} -), \u ki} 6, Po~ 6.

Po ~e tak su sre ta pro te kao je u is pi ti va wu sna ga i ni je na go ve stio mno go uz bu |e wa. U 34. mi nu tu, po sle ak ci je ko ju je za po ~eo Va si ~in, is ku sni @i va Pa ra buc ki pre tvo rio je u vo| stvo 1:0.

Isti igra~ pro pu stio je pri li ku da u 43.mi nu tu po ve }a pred nost, ali je sa be le ta~ ke po go dio sta ti vu. Pi ta we po bed ni ka u 60. mi nu tu re {io je naj bo qi po je di nac su sre ta, Edvard He |e {i, po {to je spret no is ko ri stio zbu we nost od bra ne go sti ju i iz ne po sred ne sa vla dao gol ma na go sti ju.

St. Davidovi}

Jedinstvo (NB) – Radni~ki 1:0 (1:0) NO VI BE ^EJ: Sta dion kraj Ti se, gle da la ca 200, su di ja: Ne deq ko vi} (No vi Kne `e vac).

Stre lac: Dr qa ~a u 33. mi nu tu. @u ti ka r to ni: Li si ca, Ni ko li} (Je din stvo), Tr ku qa, Po pi}, Ma r ko ski, Stu den (Rad ni~ ki).

JE DIN STVO: Nem ~ev 8, Li si ca 7, [tef ki} 6, [ke ro 7, Stan ko vi} 7, Dr qa ~a 8, Va sko vi} 7, Ni ko li} 6, Ri go 6, B. Ma ti} 7, Bje li} 6 (Ba la ban -).

RAD NI^ KI: To r |an 7, Tr ku qa 6, Po pi} 6 (Ob ra do vi} -), Ra du lo vi} 6, Stan ko vi} 6, Za ki} 7, Su r ~e vi} 6 (Mi ji} - ), Stu den 6 (Ta pai -), Xaj ski 6, Pan ka ri }an 6, Ma r ko ski 7 No vo be ~ej ci su po be dom okon ~a li ve o ma uspe {nu se zo nu, ali do we ni su do {li ni ma lo la ko, po {to su u ot pi sa nim Zre wa nin ci ma ima li rav no prav nog ri va la. Do ma }i su kre nu li si lo vi to, pr vu pri li ku u dru gom mi nu tu imao je Ma ti}, da bi isti igra~ u 22. mi nu tu po go dio sta ti vu. De se tak mi nu ta ka sni je, ini ci ja ti vu do ma }eg ti ma kru ni sao je, go lom gla vom, naj -

PAN^EVO: Dinamo - Ba~ka (Pa~ir) 2:2, SUBOTICA: Ba~ka 1901 Zadrugar (Lazarevo) 5:3, STAR^EVO: Borac - Radni~ki (Bajmok) 3:2, NOVO MILO[EVO: Vojvodina AFK (Ada) 2:0, DEBEQA^A: Spartak - Proleter (Banatski Karlovac) 0:2, NOVI KNE@EVAC: Obili} - Ba~ka Topola 1:4, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Radni~ki (Zrewanin) 1:0, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Budu}nost (Srpska Crwa) 2:3.

1. Zadrugar 30 22 2. B. Topola 30 19 3. Rad. (B) 30 16 4. Jed. 30 16 5. Budu}.

30 15 6. Proleter (-1)3014 7. Ba~ka (P) 30 12 8. Dinamo (-1) 30 12 9. Ba~ka (S) (-1)3012 10. Borac 30 11 11. Kozara 30 11 12. Vojvodina 30 11 13. AFK (-1) 30 11 14. Obili} (-1) 30 8 15. Rad. (ZR) 30 6 16. Spartak (-1)30 3

3 5 4 7 5 9 4 10 7 8 6 10 6 12 6 12 6 12 8 11 6 13 5 14 5 14 6 16 3 21 2 25

79:30 69 50:22 61 69:46 53 84:54 52 56:42 52 36:28 47 43:36 42 48:46 41 46:45 41 39:48 41 42:55 39 41:44 38 45:45 37 36:69 29 24:41 21 27:11010

Zadrugar iz Lazareva se plasirao u Srpsku ligu, Ba~ka Topola igra bara` za Srpsku ligu. Iz lige su ispali: Spartak (Debeqa~a), Radni~ki (Zrewanin), Obili} (Novi Kne`evac), AFK (Ada) ~eka ishod bara`a.

Novi ~lanovi lige su: Pali}, Sloboda (Novi Kozarci), Baj{a, Jedinstvo (Banatsko Kara|or|evo) i Kolonija (Kovin).

bo qi po je di nac su sre ta Ma r ko Dr qa ~a. U na stav ku utak mi ce Zre wa nin ci su se raz i gra li i opa sno ugr o zi li do ma }i na. Naj pre je Su r ~e vi} pro pu stio sjaj nu pri li ku, da bi {ut Ma r ko skog u 54. mi nu tu Nem ~ev na ~u de stan na ~in od bra nio. [to ni je do {lo do iz jed na ~e wa za slu ge pri pa da ju gol ma nu do ma }ih, ko ji je u 75. mi nu tu, po sle slo bod nog udar ca ko ji je iz veo Xaj ski, lop tu kraj wim na po rom po slao u ko r ner.

St. Davidovi}

Ba~ka (S) - zadrugar 5:3 (3:1) SU BO TI CA: Sta dion kod Som bor ske ka pi je, gle da la ca 200, su di ja Dra mi }a nin (Star ~e vo), strel ci: \or |e vi} u 12. i 86. Ba bi} u 21. Ni ku to vi} u 29. Raj ko va }a u 46. za Ba~ ku, a Ba ko~ u 33. 80. i 82. mi nu tu za Za dru gar.

BA^ KA: Mi ko vi} 8 (Bi li no vi} 7), Lu ka} 7, Ba bi} 8, Tum bas 7, Voj ni}-Haj duk 7 (Plav {i} 7), Ko lun xi} 7, \or |e vi} 8, Pe ro vi} 7, Raj ko va ~a 7, Ni ku to vi} 8 (Ko sti} 7), Vi {wi} 7.

ZA DRU GAR: Va sko vi} 6 (Zeq ko vi} 7), Ta si} 7 (Pa ni} 6), Ja wa nin 7, Rat ko vi} 7, Vi di} 7, Pe rut ka 7, Lu ki} -, Ba ko{ 8, Mi la no vi} 7, Mo ~e vi} 6 (Du bak 6), Vi {ko vi} 6.

Im pe ra tiv po be de Su bo ti ~a na uslo vi lo je an ga `o va nost i do bar re zul tat ni je iz o stao u su sre tu sa pr va kom. Sve di le me di le me raz re {io je Slo bo dan \or |e vi} za ko na~ nih 5:3 i za slu `e nu po be du fud ba le ra naj sta ri jeg klu ba u Sr bi ji.

S. St.

BARA@ zA popUNU SReMSke lige

Pre~ ka za us ta vi la Mar tin ~a ne Borac (M) - Rudar 0:2 (0:0) MAR TIN CI: Sta dion Bor ca, gle da la ca 600, su di ja Ra doj ~i} (In |i ja). Strel ci: Gra bi} u 59. i Mi li ~e vi} u 65. @u ti kar to ni: Jan ko vi}, Jo ve li}, La zi} (Bo rac), Ger bec, Ba ~i} (Ru dar).

BO RAC: Jan dri}, Alim pi}, Gu `vi}, Stan ki}, Jo ve li} (Obre no vi}), R. Ma le {e vi}, La zi}, Ma ti}, Jan ko vi}, M. Ma le {e vi} (@i li}), Do bro ta.

RU DAR: Avra mo vi}, Ko la re vi}, Mi li ~e vi}, Gru ji}, Mr vi ~in, Ba ~i}, Pe tro vi}, Cil ni o {ek (Bo `i}), Stri ~e vi} (Ger bec), Gra bi}, Ra ka no vi} (Lu ka~).

U pr vom de lu Mar ti ~a ni su pro pu sti li tri ve li ke {an se.

Po go di li su sta ti vu i pre~ ku. U na stav ku do ma }i ni su se po {te no obru ka li. Go sti bo qi tim i za slu `e no su ostva ri li po be du.

R. Me|edovi}

VOJ KA: Sremac (prvak Op{tinske lige In|ija - Stara Pazova) - Napredak (prvak Op{tinske lige [id) 3:0, MARTINCI: Borac (prvak Op{tinske lige Sremska Mitrovica - prvi razred) -Rudar (prvak Op{tinske lige Ruma Irig -prvi razred) 0:2. [umar iz Ograra (prvak Op{tinske lige Pe}inci) bio je slobodan.

1.Sremac 2. Rudar 3. Borac (M) 4. Napredak 5. [umar

1 1 1 1 -

1 1 0 0 -

0 0 0 0 -

0 0 1 1 -

3:0 2:0 0:2 0:3 -

3 3 0 0 -

Najboqa tri kluba u mini ligi popuni}e Sremsku ligu.

Sremac - Napredak 3:0 (1:0) VOJ KA: Sta dion Srem ca, gle da la ca 300, su di ja Pan to vi} (Ru ma). Strel ci: Gruj ni} u 42. i

85. i ^or ta no va~ ki u 68. @u ti kar to ni: Pav ko vi} (Sre mac), \a ~a nin, Pe tro vi}, A. Mla de no vi} (Na pre dak).

SRE MAC: \er ma no vi} 8, Ko va ~e vi} 8 (Pav ko vi} 8), Pe rin 8, Sko pqak 8, Vra ~ev 8, ^or ta no va~ ki 9, Gru ji} 9, ^o ba no vi} 8, J. Ra di vo je vi} 8 (Ro si} 8), Gru jin 8, Ra do sa vqe vi} 8 (\ur ~in 8).

NA PRE DAK: M. Do bro je vi} 7, Ja stre bi} 7, Sta noj ~i} 7, \a ~a nin 7, Lu ji} 7, Pe tro vi} 7, B. Mla de no vi} 7, Ra ji} 8 (A. Mla de no vi} 7), Kr ti ni} 8, No va ko vi} 7, Tu ti} 7.

Go sti su bi li sa mo bor be ni.

To do ma }i ni ma ni je sme ta lo.

Vi {e ru tin skom, ali zna la~ kom igrom, do {li su do pr ve po be de za pla sman u Srem sku li gu.

D. Uzelac

@Ak - Stani{i} 4:0 (2:0) SOM BOR: Igra li {te @AKa, gle da la ca 100, su di ja Xi ni} (Som bor), strel ci: Pu sta ji} u 32.

Tu bi} u 39. Ra ci}-Be li} u 87. Sa zda ni} u 90. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Vra ni}, Du bra vac, Bo ba nac (Sta ni {i}). Cr ve ni kar ton: Vra ni} (Sta ni {i}). @AK: Ko zli na, Ja wi}, Ben ~i}, Jo va no vi} (Pri mo rac), Bu lo vi}, Sa zda ni}, Ko va ~e vi}

ni ~a nin, Gri va, Vla de ti}, V. Ra ki}, D. Ra ki}, Kqa ji}, ]u }a.

KU LA: Vu ki ~e vi}, Bo di{, Ra du lo vi}, Vu ko vi}, Ku koq, Lac ko (Ko sti}), Vu ja ~i}, Vo ji no vi}, Bu kej lo vi}, Bo `o vi} (To ma jek), Jo van (Po po vi}).

Do ma }i su po ve li iz le pe kon tra ak ci je Gri va je us peo da se sna |e o~i u o~i sa gol ma nom i pla si ra lop tu u do wi ugao. Ku la

oFk oyaci - polet 3:1 (2:1) OYACI: Sta dion Gr ba vi ca, gle da la ca 200, su di ja: Pe ri {i} (Srp ski Mi le ti}). Strel ci: Ni ko la Spa si} u 1. 2. i 74. za OFK Oxa ke, a D. Kr sti} u 31. mi nu tu za Po let.

OFK OXA CI: Star ~e vi}, Ja ko vqe vi}, Ke ra vi ca, Jo va no vi}, Ni ko li} (Sto ja no vi}), Vi do{,

Pustaji} posti`e vode}i gol za @AK

(@iv ko vi}), Pu sta ji}, Ra ci}Be qi}, Vi da ko vi} (Kla ji}), Tu bi}.

STA NI [I]: Du bra vac, Vra ni}, Ja wi}, Jo va no vi}, Mi ji}, Ka wo, Ku ri xa (Du ba ji}), @e `eq, Bo ba nac, Ke zi ja, Dra gi ~e vi}.

Li der je do pu to vao u oset no osla bqe nom sa sta vu. Ovu okol nost `e le zni ~a ri su mak si mal no is ko ri sti li i sla vi li ube dqi vu po be du. Pr vi i dru gi gol su po stig nu ti na kon le pih ak -

Spor ne sta ti ve Su sret iz me |u Omla din ca iz Bu kov ca i Rad ni~ kog iz Rat ko va ni je od i gran zbog sta ti va. Rat kov ~a ni su tvr di li da ni su pro pi sa nih di men zi ja,da je wi hov obim 31 can ti me tar,a da je pro pi si ma na lo `e ne da su one ne sme ju ima ti obim ve }i do 30 cab nti me ta ra.

Na rav no, pri go vor su pre da li pre po ~et ka me ~a.

Me |u tim, pe ro ve ri li smo u pra vi li ma fud bal ske igre nig de se ne na vo di obim sta ti va ve} sa mo {i ra na, ko ja pro pi su je da sta ti ve mo ra ju bi ti {i ro ke a to od 10 do 12 can ti me ta ra i da su oble. ci ja i ti me je i prak ti~ no i re {e na utak mi ca.

J. D.

kordun - BSk 5:1 (2:0) KQA JI ]E VO: Igra li {te Kor du na, gle da la ca 150, su di ja Lu ki} (Som bor), strel ci: Kne `e vi} u 15. 33. 79. i 84. M. Ci me {a u 77. za Kor dun, a Ra doj ~i} u 86. mi nu tu za BSK. @u ti kar to ni: [u {i lo vi}, Kne `e vi}, M. Ci me {a (Kor dun), Mi lo {e vi} (BSK).

KOR DUN: Ko ro li ja, Raj ko vi} (Ko va ~i}), Pa vlo vi}, Mil. Ci me {a, Mu ti}, [u {i lo vi} (M. Ci me {a), Kr {i} (Sto kr pa), Gru ji}, Sto ja no vi}, Kne `e vi}, Zo ri}.

BSK: Ra ja ~i}, Ba gi} (Kne `e vi}), Bo `i}, Po po vi}, Mi lo {e vi}, Lu ki} (]u ji}), Ra doj ~i}, Raj ko vi}, Or si}, Di vjak, Sta ni} (Be qan ski).

Do ma }i su bi li mno go bo qi, sla vi li vi so ku po be du ko ja je mo gla bi ti i da le ko ube dqi vi ja.

Po seb nu po hva lu za slu `u je Kne `e vi} ko ji je bio ne re {iv pro blem za go ste.

J. D.

prigrevica - kula 1:1 (1:0) PRI GRE VI CA: Igra li {te Pri gre vi ce, gle da la ca 20, su di ja Mar ku{ (Oxa ci), strel ci: Gri va u 23. za Pri gre vi cu, ]u }a (auto gol) u 60. mi nu tu za Ku lu. @u ti kart ni: ]u }a, ^o vi}, Osto ji} (Pri gre vi ca), Vu ja ~i} (Ku la).

PRI GRE VI CA: Osto ji}, ^o vi}, Ja ko vqe vi}, Ba }a nov, Me -

je iz jed na ~i la na kon kor ne ra.

Na sta la je ve li ka gu `va pred go lom Pri gre vi ce lop ta je uda rio ]u }u u no gu i od bi la se u mre `u.

J. D.

Borac - Crvenka 2:0 (2:0) BA^ KI GRA ^AC: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 80, su di ja A. Mar ja no vi} (Som bor), strel ci: Po kra jac u 11. i B. Je li sa vac u 33. mi nu tu. @u ti kar ton Gu te {a (Bo rac).

BO RAC: Va ja gi} 7, ^an ko vi} 7, Da u to vi} 8, Gu te {a 7, Po kra jac 8 (Smi qa ni} -), B. Je li sa vac 7 (Ka ra xi} -), @e ga rac 8, Z. Jo ki} 7 (Mr daq -), Ba bi} 7, G. Jo ki} 7, R. Je li sa vac 7.

CR VEN KA: Bo sni} 7, Ko ~i} 7, Vi da ri} 7, Bje lac 6, La ti no vi} 7, Ba ta 6 (Ko ma zec 6), Po po vi} 6 (Ili} 6), Ra du lo vi} 6, Ma ti ja {e vi} 7, Ro mi} 6, Dra go vi} 7.

Do ma }in je do {ao do po be de si gur nom igrom u pr vom de lu utak mi ce. Naj bo qi po je di nac su sre ta bio je ka pi ten Bra ni slav Po kra jac.

A. ^i~i}

Mladost – Hajduk 2:1 (0:0) KRU [^I]: Sta dion Mla do sti, gle da la ca 100. Su di ja: Vu ji} (Ku la). Strel ci: Ki{ ju has u 61. i 77. mi nu tu za Mla dost a Stoj {i} u 72. mi nu tu za Haj duk. @u ti kar to ni: Ko vi ja ni} (Mla dost) i Sta ni~ kov (Haj duk).

MLA DOST: Vu ~i ni} 7, Jo ki} 7, Te {o vi} 7, Na| 7, Ko kot 7, Kr znar 8, Ra bre no vi} 7, (Ko vi ja ni} -), Ki li} 8, Sto ja no vi} 7 (Han ~ar -), Ki{ ju has 9, Vla ho vi} 7.

HAJ DUK: Sto ja no vi} 7, Sta ni~ kov 6, Mu la li} 6 (Mi qu{ 6 ), Pe la gi} 6, Sa bo 6 (Pe kez 6), Ni {o vi} 6, La zi} 6, Stoj {i} 7, Ju su fi 6, Sta ni} 7, Lu ki} 6.

U der bi ju Som bor ske pod ru~ ne li ge u Kru {~i }u pre su dio je Pre drag Ki{ ju has, i po ko zna ko ji put po tvr dio da je ve le maj stor. Is ku sni i pre ka qe ni fud bal ski maj stor sa dva ve le maj stor ka go la do veo je Kru {~i }a ne do tri bo da.

U 61. mi nu tu usle di la je ve o ma le pa ak ci ja do ma }ih ko ju je za po ~eo Te {o vi}, ko ji je pro sle dio lop tu Ki li }u, a ovaj sa de sne stra ne upu tio cen tar {ut na su prot nu sta ti vu gde se na {ao Ki{ ju has i sa pe ter ca spro veo lop tu u mre `u. Iz ret kih na pa da go sti su u 72. mi nu tu na o ~e ki va no iz jed na ~i li. Stoj {i} je {u ti rao is ko sa sa ivi ce ka znem nog pro sto ra i iz ne na dio Vu ~i ni }a. Sa mo pet mi nu ta ka sni je evro gol maj sto ra Ki{ ju ha sa. Slo bo dan uda rac sa oko 25 me ta ra Ki{ ju has je ta ko iz veo da je gol man go sti ju Sto ja no vi} mo gao sa mo po gle dom da is pra ti let lop te u we gov de sni gor wi ugao za ko na~ nih 2:1 za Mla dost. \. Bojani}

D. Spa si}, Ra du sin, ]i ri}, \u ki}, N. Spa si}.

PO LET: M. Kr sti}, I. Ve li~ ko vi}, Ra di vo je vi} (Mi len ko vi}), Stan ko vi}, Mar ko vi}, M. Ve li~ ko vi}, S. Stan ko vi} (Sta noj ko vi}), Jov ~i}, Sto jiq ko vi}, Cvet ko vi}, D. Kr sti}.

Za hva qu ju }i strel cu Ni ko li Spa si }u ko ji je po sti gao tri go la u op {tin skom der bi ju OFK Oxa ci do la zi do dra go ce ne po be de u bor bi za op sta nak. Ve} u pr va dva mi nu ta igre bi lo je ja sno ko }e KRU[^I]: Mladost - Hajduk (Stapar) 2:1, SOMBOR: @AK - Stani{i} 4:0, OXACI: Oxaci - Polet (Karavukovo) 3:1, BA^KI GRA^AC: Borac - Crvenka 2:0, PRIGREVICA: Prigrevica - Kula 1:1, SRPSKI MILETI]: Zadrugar - Grani~ar (Ri|ica) 1:0, KQAJI]EVO: Kordun - BSK (Ba~ki Brestovac) 5:1, BUKOVAC: Omladinac - Radni~ki (Ratkovo) nije odigrano 1. Stani{i} 28 2. Mladost(-1)28 3. Prigrev.(-1)28 4. Zadrugar 28 5. Hajduk 28 6. Kordun 28 7. Omladinac 27 8. Grani~ar 28 9. Crvenka 28 10. @AK 28 11. Polet 28 12. Borac 28 13. Kula 28 14. BSK 28 15. Oxaci(-1) 28 16. Radni~ki 27

21 3 4 18 3 7 14 6 8 13 6 9 13 5 10 12 7 9 11 5 11 10 8 10 11 5 12 8 10 10 10 3 15 10 3 15 8 7 13 9 2 17 6 8 14 6 5 16

71:35 56:33 45:33 44:35 60:50 59:39 54:46 61:59 55:53 47:45 52:68 42:59 49:62 47:68 41:70 40:68

66 56 47 45 44 43 38 38 38 34 33 33 31 29 25 23

bi ti po bed nik ovog su sre ta. Pr vi gol je po sti gao Ni ko la Spa si} u 35. se kun di, da bi dru gi po go dak isti fud ba ler po sti gao u 80. se kun di. Do kra ja su sre ta do ma }in je imao pu nu te ren sku ini ci ja ti vu ko ju je kru ni sao go lom Ni ko le Spa si }a u fi ni {u su sre ta. Je di ni po go dak za Ka ra vu ko vo je po sti gao Dra `en Kr sti}.

S. Jovin

zadrugar - grani~ar 1:0 (0:0) SRP SKI MI LE TI]: Igra li {te Za dru ga ra, gle da la ca 200, su di ja Pan ~i} (Ka ra vu ko vo), stre lac: Mi li ~e vi} u 80. mi nu tu. @u ti kar to ni: Vu ko vi}, Mla de no vi}, Sto ja no vi}, Mi li ~e vi} (Za dru gar), Ko `ul, An dri} (Gra ni ~ar). Cr ve ni kar ton: Mla de no vi} (Za dru gar).

ZA DRU GAR: Jo va no vi} 7, Le po je vi} 7, Sto ja no vi} 7, Ve li~ ko vi} 7, Vu ko vi} 7, To ji} 7, Ra do sa vqe vi} 7, Bran ko vi} 8, Ran ~i} 7 (Bla go je vi} -), Mla de no vi} -, Mi li ~e vi} 8.

GRA NI ^AR: Pa va so vi} 8, Bra la 7, Ba jai 7, An dri} 7, La li} 7, Mom ~i lo vi} 7, Vi di} 7, [ve qo 7, Si mi} 6, Gwa to vi} 6, Ko `ul 6.

Su sret je od lu ~en u fi ni {u go lom ko ji je po sti gao Mi li ~e vi} stra ho vi tim {u tem sa 25 me ta ra, po go dio je ra {qe mla dog Pa va so vi }a.

A. ^i~i}

SPORT

dnevnik

utorak14.jun2011.

19

SREM SKA LI GA

VOJ VO \AN SKA LI GA – ZA PAD

Du plo sla vqe u Pa zo vi

Stu den ti po kva ri li sla vqe

Je din stvo - Haj duk (B) 3:1(2:0) STA RA PA ZO VA: Stadion Jedinstva, gledalaca 300, sudija Mirjana Doki} (Sremska Mitrovica). Strelci: Boris Vuj~i} u 28, Milo{evi} u 35. i Dragin u 81. (iz penala) za Jedinstvo, @. Mitrovi} u 90. minutu za Hajduk. @uti kartoni: Jovi{i}, Deni} (Jedinstvo). Crveni karton: Boris Vuj~i} (Jedinstvo).

JE DIN STVO: Bala` (Trtica), Milo{evi} 7, Domowi 7, Branislav Vuji~i} 8, Jovi{i} 7, Maho 8, Dragin 7, Deni} 7, Malobabi} 7 (Erceg 7), Boris Vuj~i} 6, Rajak 7 (Igra~ ).

HAJ DUK: Simovi} 7, ^ovi} 6 (Plakolovi} ), Trtica 6, Dimitrijevi} 6, Krneta 6, Pani} 6, Petrovi} 6 (Bakvi} ), @. Mitrovi} 6, Todorovi} 6, M. Mitrovi} 6, Peji} 6.

Utakmica je protekla u sve~arskoj atmosferi. Pre utakmice, pehare za kadetskog i seniorskog pobednika u Sremskoj ligi, predao je Jedinstvu, Slavko Tufegxi}, predsednik PF Sremska Mitrovica. Me~ je bio u znaku doma}ina.

U prvom delu od ~etiri prave {anse iskoristili su dve. U nastavku doma}ini su ostali sa deset igra~a, po{to je Vuj~i} opravdano iskqu~en. Ipak, mawak igra~a se nije osetio. Poveli su {ampioni i sa 3:0, a onda je u posledwim trenucima Mitrovi} postigao gol za Be{~ane i postavio kona~an rezultat.

M. Bzov ski

Haj duk ([) - Haj duk (V) 3:0 (1:0)

JA DRAN: G. Kova~evi} 7, Berowa 8 (Bobi}), Vukajlovi} 7, Brankovi} 7, Bulatovi} 9, Ra{i} 8, I. Milakovi} 8 ([trbac 7), P. Milakovi} 8, Samac 8, S. Kova~evi} 7 (Bo{wakovi} 7), D. Peki} 7.

POD RI WE: Mihajlovi} 7, Jovanovi} 6, Radovanovi} 6, Jeremi} 6, Arnautovi} 6, Petri} 6, Trivkovi} 7, Vitorovi} 7 (Vasi} 7), Vladisavqevi} 6, Todorovi} 6 (^ugaq), Vitas 7.

U prvom delu sve je bilo izjedna~eno, dok je u nastavku sve je bilo u znaku Jadrana. I boqa i efikasnija igra i na kraju zaslu`ena pobeda.

B. La zi}

Bo rac Slo ga Mil {ped - Fru {ko go rac 2:0 (0:0) KR WE [EV CI: Stadion Borca Sloge Mil{ped, gledalaca 50, sudija Samac (Sremska Mitrovica). Strelac: Pejovi} u 59. i 84. minutu. @uti kartoni: Pejovi}, Kamberi (Borac Sloga Mil{ped), Amanovi} (Fru{kogorac).

BO RAC SLO GA MIL [PED: Zori} 7, Mar~eti} 7, Dra`i} 6 (M. Igwatovi} 7), Petrovi} 8, D. Igwatovi} 7, Bojan Savi} 6, Kamberi 8, Domazet 6, Borislav Savi} 6, Pejovi} 8, Radosavqevi} 7.

FRU [KO GO RAC: Petrovi} 8, Amanovi} 7, Veki} 6, Miki} 6, Vuk{i} 7, Marti} 6, Jovanovi} 7, Galija{ 5, Qiqak 7, Trgi} 6, Rudi} 6.

Pejovi}, strelac za doma}e, se mogao proslaviti, jer je imao jo{ sedam osam prilika za gol. Umesto da je uvek pogodio mre`u Petrovi}a, on je bio danas mister proma{aja.

D. Tri fu no vi}

[I MA NOV CI: Stadion Hajduka, gledalaca 150, sudija Vuk~evi} (Nova Pazova). Strelci: S. @ivanovi} u 28. i 69. i To{ovi} u 83. @uti kartoni: Zori}, Domazet, Radojevi} (doma}i), Veteha, [apri} (gosti).

HAJ DUK ([): Tovilovi} 8, Stojanovi} 7, Kelebuda 7, Georgijevi} 7 (Radojevi} 7), Domazet 8, S. @ivanovi} 9, Kliska 7, Zori} 7, To{ovi} 8, Komazec 7, Svilar 8.

HAJ DUK (V): Z. Toma{evi} 7, Jankovi} 7, Jovanovi} 6 ([apri} 7), Bakajli} 7, Stojakovi} 7, Petrovi} 6, Mihaqevi} 7, Veteha 7, Raki} 6, Zari} 6 (@ivanovi} 6), Gruji~i} 7 (S. Toma{evi} 6).

Utakmica je bila zanimqiva za oko i publiku. Najboqi pojedinci doma}ih bili su mla|ani @ivanovi} (16 godina), strelac dva gola, i To{ovi} (20 godina). Gosti iz Vi{wi}eva bili su dobar rival, ali su im zakazali strelci. Odlaskom Zorana Raki}a u “penziju“ gosti nisu jo{ na{li izrazitog i rasnog strelca.

Z. Mu ji}

ADA [EV CI: Stadion Grani~ara, gledalaca 400, sudija Batalo (Ruma). Strelci: M. Erak u 3, Ivkovi} u 26, 39. i 83, Deraji} u 29. i 85. i Mileti} u 67. za Grani~ar, a Gombar u 10. minutu za LSK. @uti kartoni: Gombar, Bosan~i} (LSK).

GRA NI ^AR: ^avi} -, Antunovi} 7 (Kon~ar 7), Kula~anin 8, Markovi} 7, Vukmir 8, Carevi} 7 (Mali} 7), Mileti} 8, Ivkovi} 9, Vurdeqa 7, Deraji} 8, M. Erak 7.

LSK: Milivojevi} 5, Jovanovi} 6 ([uvara 5), Matijevi} 5, Jovani} 6, La|evac 5, Papi} 5, Bosan~i} 5, Dragi} 6 (Vasiqevi} 5), Savi} 5, Vuleti} 5, Gombar 6.

Jo{ jednom su Ada{ev~ani pokazali da su najboqi tim u prole}nom delu. Ovoga puta pred mnogobrojnim gledaocima prikazali su igru punu lepih akcija i proigravawa.

B. Ili}

Ja dran - Pod ri we 4:1 (1:1)

@e le zni ~ar - Qu ko vo 1:5 (1:3)

GO LU BIN CI: Stadion Jadrana, gledalaca 150, sudija Vladi} ([id). Strelci: Samac u 33. i 57, P. Milakovi} u 54. i I. Milakov i} u 59. za Jadran, Vitorovi} u 35. za Podriwe.

KR ^E DIN: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 50, sudija Bogovac (In|ija). Strelci: Cvjetinovi} u 11. za @elezni~ar, Dubaji} u 20, Rodi} u 27, @ivkovi} u 28. i 72. i Mijatovi} u 85. minutu za Quko-

Gra ni ~ar (A) - LSK 7:1 (4:1)

Bo rac - In deks 0:1 (0:0)

KR ^E DIN: @e le zni ~ar Qu ko vo 1:5, RU MA: Slo ven-Ze ka Bu qu ba {a 2:1, VI TO JEV CI: Par ti zan - Mla dost (K) 2:2, [I MA NOV CI: Haj duk Haj duk (V) 3:0, ADA [EV CI: Gra ni ~ar - LSK 7:1, GO LU BIN CI: Ja dran - Pod ri we 4:1, KR WE [EV CI: Bo rac Slo ga Mil {ped - Fru {ko go rac 2:0, STA RA PA ZO VA: Je din stvo Haj duk (B) 3:1.

1. Je din stvo (-1)29 212 6 2. Pod ri we 29 16 6 7 3. Slo ven 29 15 6 8 4. Gra ni ~ar (A)29 15 4 10 5. Par ti zan 29 14 5 10 6. Ja dran (-1) 29 13 5 11 7. Bo rac SM 29 12 7 10 8. Mla dost (-1)29 11 10 8 9. Haj duk (B) 29 11 8 10 10. LSK 29 10 10 9 11. Ze ka Buq. 29 10 9 10 12. Haj duk (V) 29 11 5 13 13. Haj duk ([)(-1)29 11 5 13 14. Qu ko vo (-1) 29 7 4 18 15. @e le zni ~. 29 4 6 19 16. Fru {ko g. 29 4 3 22

64:35 64 65:24 54 60:40 51 61:33 49 84:47 47 39:30 43 46:48 43 42:29 42 42:40 41 41:34 40 41:37 39 32:45 38 43:54 37 25:59 24 30:72 18 18:10715

vo. @uti kartoni: Marjanovi} (@elezni~ar), Miladinovi} (Qukovo). @E LE ZNI ^AR: Stani{qevi} 6 (Kozina 6), Krqi} 6, Milovanovi} 6, Vukobratovi} 6, Brki} 6, Divi} 6, Marjanovi} 6, Rakar 6, Crnomarkovi} 6, Cvjetinovi} 7, Kne`evi} 6 (Mrki} 6).

QU KO VO: Milo{evi} 8, Luka~ 8, Rodi} 8, Dr~a 8, Milanovi} 8 (Pa|en 8), Nedimovi} 8, Mijatovi} 8, @ivkovi} 8, Pavlovi} 8, Miladinovi} 8, Dubaji} 8.

In|ijci, nisu mogli, bez pravog golmana ni{ta da urade. Ustvari Qukov~ani su to iskoristili i naneli su doma}inima visok poraz.

I. \u mi}

Par ti zan - Mla dost 2:2 (2:1) VI TO JEV CI: Stadion Partizana, gledalaca 150, sudija Todorovi} (In|ija). Strelci: @. Radovi} u 17. i Petkovi} u 34. za Partizan, Ili} u 4. i Mihajlovi} u 90. za Mladost. @uti kartoni: Daki}, Mili} (Partizan), Nikoli}, \uri~i} (Mladost). Crveni karton: [tuli} (Mladost).

PAR TI ZAN: Bo{kovi} 7, @.

Radovi} 6, \or|i} 6, M. Markovi} 7, Daki} 6, Mili} 6, D. Markovi} 7, Petkovi} 7, Vukovi} 6 (D. Srbinovski 6), V. Petrovi} 6, G. Radovi} 6.

MLA DOST: Ranisavqevi} 8, Seqimi 7, Ili} 7 (Jovanovi}), Plav{i} 6, [tuli} 5, Mihajlovi} 6, Rado{evi} 6, \uri~i} 6, Vu~eti} 6, Radanovi} (Nikoli} 6), Novakovi} 7.

Vitojev~ani su ispustili priliku da se pobedom oproste od svojih navija~a i tako uveli~aju uspeh koji su ostvarili u ovogodi{wem takmi~ewu. Golman gostiju Ranisavqevi} je odbranio penal Petrovi}u. Od 35. min. gosti su igrali bez [tuli}a. Ali, i pored toga u nadoknadi vremena su do{li do boda.

M. Lat ko vi}

KVA LI TET NE LI GE MLA \IH KA TE GO RI JA NA TE RI TO RI JI FSV

Omla din ci

Ka de ti

Pi o ni ri

BB Rad ni~ ki - In deks 4:1, Pro le ter - Do wi Srem 2:1, Rad ni~ ki (NP) - In |i ja 1:1, Rad ni~ ki (S) - Omla di nac 3:0 (p.f.f.), Srem - Ba~ ka To po la 6:0, No vi Sad - ^SK Pi va ra 0:4.

Haj duk - Mla dost 3:0 (p.f.f.), Ki kin da - No vi Sad 2:3, Rad ni~ ki (S) - Rad ni~ ki (SM) 4:1, ^SK Pi va ra - Ba~ ka To po la 3:1, Ba nat - BB Rad ni~ ki 3:0 (pf), Di na mo - Spar tak ZV 0:10, Be ~ej Voj vo di na 0:4, Vr {ac - Ba~ ka 1901 0:3, Cr ven ka - In |i ja 2:0.

Haj duk - Mla dost 3:0 (p.f.f.), Ki kin da - No vi Sad 0:5, Rad ni~ ki (S) - Rad ni~ ki (SM) 5:0, ^SK Pi va ra - Ba~ ka To po la 8:0, Ba nat - BB Rad ni~ ki 3:0 (pf), Di na mo - Spar tak ZV 2:1, Be ~ej Voj vo di na 0:7, Vr {ac - Ba~ ka 1901 2:0, Cr ven ka - In |i ja 1:0.

1. In |i ja 26 21 2. No vi Sad 26 19 3. ^SK Pi va ra26 16 4. Sla vi ja 26 16 5. Rad. (NP) (-1)2614 6. Pro le ter 26 12 7. Srem (-1) 26 12 8. Rad. (S) (-1) 26 12 9. BB Rad. (-2) 26 9 10. B. To po la 26 8 11. Omlad. (-1) 26 7 12. Do wi Srem 26 7 13. Ki kin da (-14)26 7 14. In deks 26 2

1. Voj vo di na 32 28 3 1 103:22 87 2. ^SK Pi va ra32 26 3 3 103:26 81 3. Spar tak ZV 32 20 4 8 102:34 64 4. No vi Sad 32 20 4 8 65:31 64 5. Ba nat 32 19 6 7 72:38 63 6. Haj duk (-1) 31 17 8 6 70:31 58 7. Cr ven ka 32 15 4 13 45:58 49 8. Be ~ej (-1) 32 15 4 13 72:65 48 9. Rad. (S) 32 11 6 15 46:46 39 10. B. To po la 32 11 6 15 40:54 39 11. Ki kin da (-1)31 9 9 13 46:56 35 12. Vr {ac 32 10 5 17 40:69 35 13. In |i ja 32 7 10 15 28:50 31 14. Ba~ ka 1901 32 7 8 17 34:54 29 15. Rad. (SM) (-1)32 7 7 18 41:86 27 16. Mla dost (-3)32 5 10 17 36:74 22 17. Di na mo 32 3 7 22 25:90 16 18. BB Rad. (-3) 32 3 4 25 20:10410

1. Voj vo di na 32 30 2. Di na mo 32 28 3. ^SK Pi va ra32 27 4. Spar tak ZV 32 21 5. Ba nat 32 20 6. No vi Sad 32 9 7. Rad. (S) 32 15 8. Vr {ac 32 13 9. Haj duk 31 13 10. In |i ja 32 12 11. Cr ven ka 32 12 12. Ki kin da 31 10 13. Ba~ ka (S) (-1)32 9 14. B. To po la 32 7 15. Be ~ej 32 7 16. BB Rad. (-1) 32 5 17. Rad. (SM) 32 5 18. Mla dost (-3)32 3

4 1 2 5 4 6 1 9 3 9 7 7 2 12 1 13 3 14 3 15 3 16 2 17 2 17 3 21

76:17 65:22 63:29 55:38 39:31 33:20 47:41 54:51 40:60 22:47 31:53 27:59 29:61 14:66

67 59 52 49 44 43 37 36 28 27 23 23 19 9

0 2 157:7 90 1 3 113:25 85 1 4 125:29 82 6 5 77:26 69 6 6 81:35 66 3 10 80:50 60 4 13 72:63 49 6 13 38:46 45 4143 58:57 43 5 15 57:52 41 2 18 62:82 38 5 16 44:78 35 5 18 35:89 31 4 21 25:85 25 2 23 44:13023 3 24 33:91 17 2 25 33:11617 3 26 12:85 9

NO VI SAD: Igrali{te Borca, gledalaca 500, sudija Malixan (Novi Sad), strelac: Guberini} u 50. minutu. @uti kartoni: Ili}, Vu~kovi} (Borac), Stani}, Guberini}, Vujanovi} (Indeks). Crveni karton: Srdi} (Borac), Stani}, Jovovi} (Indeks).

BO RAC: @eravi} 6, Ili} 6 (Kukoq 6), Dobriwac 6 (Romi} 6), Ja{ovi} 7, Popovi} 6, Budawa 7, [uwka 7, Sedlar 6, Nikoli} 6, Vu~kovi} 6, Srdi} 6.

IN DEKS: Buzaxija 7, Staki} 8, Kragovi} 7, Savi} 7, Sarka 7, Powevi} 7, Mravi} 6 (Jovovi} ), Nedi} 7, Stani} 6, Guberini} 7, Vujanovi} 7 (Valan -).

kovi} 6, Ra|en 7 (Petkovi} 6), \or|evi} 6.

Samouvereni gosti nai{li su na raspolo`ene doma}ine koji su o~itali pravu lekciju o igri svom rivalu, iako su minimalno slavili. Pobednosni gol postigao je Mi{~evi}. On je u solo prodoru nanizao celu odbranu Novosa|ana i lako savladao \urkina. Erdevi~ani su propustili jo{ nekoliko povoqnih {ansi za ubedqiviji frezultat, dok gosti nisu imali ni {ansu. ^esto simulirawe igra~a sudija je tolerisao. Dva puta je Mi{~evi} fauliran u {esnastercu gostiju i kod drugog faula Mi{~evi} iznerviran odgur-

Da nas `reb @reb bara`a za plasman u Srpsku ligu, grupa Vojvodina u kojem }e snage odmeriti Borac (Novi Sad) i Ba~ka Topola odr`a}e se danas u protorijama Fudbalskog saveza Vojvodine u Novom Sadu u 12 sati.

Me~evi bara`a su na programu 18 i 22. juna.

U nastavku krenulo je `estoku u 50. minutu Nedi} je ukrao loptu odbrani doma}ih, nabacio loptu,a Gubereni} je lako pogodio mre`u. U 60. minutu Vu~kovi} je sa desetak metara ga|ao levi dowi ugao, a Stani} je sa gol linije izbacio loptu u poqe.

U 75. minutu do{lo je do ko{kawa igra~a, a sudija Malixan pokazao je tri crvena kartona.

Sa igra~em mawe odbrana Indeksa odolela je svim napadima.

Sve sre}a {to policija bila u pripravnosti, pa su spre~ni te`i incidenti.

D. Iva ni}

Slo ga Rad ni~ ki Cr ve na zve zda 1:0 (1:0) ER DE VIK: Stadion Sloge Erdevik, gledalaca 150, sudija Pupac (Ba~ka Palanka). Strelac: Mi{~evi} u 16. @uti kartoni: Miqkovi} (Sloga Radni~ki), Uzelac, Grabi}, Mora~a (Crvena zvezda). Crveni karton: Mi{~evi} (Sloga Radni~ki).

SLO GA RAD NI^ KI: Kuqa 7, Aperli} 7, Zec 7 (Bojani} 7), ^obanovi} 7, Pendo 7, Simiki} 8, Pova`an 7 (Jovanovi} 7), \or|evi} 7, Vasi} 7 (Milo{evi} 7), Miqko vi} 7, Mi{~evi} 7.

CR VE NA ZVE ZDA: \urikin 7, Peji} 7 (Mora~a 6), Grabi} 7, Avakumovi} 7, Vidi} 7, Uzelac 7, Ra{ijovan 7, Popovi} 6, @iv-

1. Du nav 30 21 3 6 2. Bo rac 30 20 4 6 3. In deks 30 19 6 5 4. Ba~ ka 30 15 6 9 5. C. zve zda 30 15 4 11 6. Rad. (SM) 30 15 0 15 7. Slo ga R. (-1)30 13 4 13 8. Omla di nac 30 11 8 11 9. Po let 30 12 5 13 10. Obi li} (-1) 30 11 8 11 11. Pr vi maj 30 12 4 14 12. Mla dost (T) 30 8 14 8 13. Ju go vi} 30 11 3 16 14. Bu du} nost 30 8 11 11 15. Me t. AV (-1) 30 4 6 20 16. Rad. (I) (-3) 30 0 4 26

67:23 70:39 39:23 43:30 44:37 63:57 53:46 58:50 43:41 42:37 41:38 43:49 45:60 38:43 26:74 19:87

66 64 63 51 49 45 42 41 41 40 40 38 36 35 17 1

Du nav iz Sta rih Ba no va ca, kao pr vak li ge, od je se ni }e igra ti u Srp skoj li gi - gru pa Voj vo di na. Bo rac iz No vog Sa da igra }e ba ra` pro tiv Ba~ ke To po le.

Iz li ge su is pa li Me ta lac AV (iz Fu to ga) i Rad ni~ ki iz Iri ga, a sta tus Bu du} no sti za vi si da li }e Bo rac da se pla si ra u Srp sku li gu. No vi ~la no vi Voj vo |an ske li ge su: Sta ni {i} (pr vak Pod ru~ ne li ge Som bor), Mla dost (Ba~ ki Pe tro vac, pr vak Pod ru~ ne li ge No vi Sad) i Je din stvo (Sta ra Pa zo va, pr vak Srem ske li ge).

Gu `va pred go lom In dek sa

Fudbalerima Borca bila je potrebna pobeda za plasman u Srpsku,ligu, ali su oni u odlu~uju}em me~u izgubili od gradskog riv ala Indeksa. Idealni uslovi, dosta gledalaca i najmawe pravog fudbala u derbiju koji je odlu~ivao o prvaku Vojvo|anske lige - zapad. Bilo je burno i na tribinama i na terenu.

Prvo pluvreme proteklo je u rovovskoj borbi bez pravih akcija a ni jedan pravi udarac prema golu nije upu}en.

BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka - Bu du} nost 0:0, SREM SKA MI TRO VI CA: Rad ni~ ki - Omla di nac 3:2, RU MA: Pr vi maj - Rad ni~ ki (I) 5:0, ER DE VIK: Slo ga Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda 1:0, KA]: Ju go vi} - Obi li} 4:3, FU TOG: Me ta lac AV-Po let 1:2, TU RI JA: Mla dost - Du nav 1:3, NO VI SAD: Bo rac - In deks 0:1.

nuo je svog ~uvara i zato je dobio crveni karton.

K. Vig

Ju go vi} - Obi li} 4:3 (4:0) KA]: SC Siget, gledalaca 500, sudija: Gali} (Sremska Mitrovica). Strelci: Terzi} u 14.

16. i 44. i \uri} u 28. za Jugovi}, a Ili} u 51. i 59. i Stojanovi} u 76. minutu za Obili}. @uti kartoni: Sukara (Jugovi}), a Palinka{ (Obili}).

JU GO VI]: Mladenovi} 7, @ivanov 7, Nikoli} 7, R. Laki} 7, S. Laki} 7, Ze~evi} 7 (Miqani} 7), Sukara 7 (Vukeli} 7), Plav{i} 7, \uri} 7 (Babi} 7), Bla`i} 7, Terzi} 8.

OBI LI]: Dupqanin 6, An|i} 6, Kobilarov 6, N. Ili} 7, Rodi} 7, Alargi} 6, Palinka{ 7 (M. Ili} 6), Ma~i`enski 7, Osmaji} 6, Krsti} 6, Stojanovi} 7.

Utakmica sa mnogo {ansi i mnogo golova na obe strane. Zaslu`ena pobeda Ka}ana, kojima su ova tri boda donela opstanak u ligi.. Ina~e, ve} od po~etka utakmice doma}ini su nametnuli `estok ritam, da bi najboqi pojedinac ovog susreta Slobodan Terzi} u 14. minutu postigao gol koji je bio i najlep{i u reviji pogodaka. Terzi} je primio loptu na grudi, prevario jednog igra~a i topovski {utirao s 16 metara i golman gostiju je bio nemo}an.

Ka}ani su i daqe napadali, stvarali {anse i na odmor oti{li sa ~etiri gola prednosti.

U drugom poluvremenu kao da su se doma}ini zadovoqili visokom vo|stvom, pa su se opustili {to su iskoristili gosti iz Zmajeva i uspeli da postignu tri gola i ubla`e ubedqiv poraz.

M. Gr bi}

Rad ni~ ki (SM) Omla di nac 3:2 (3:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Radni~kog, gledalaca 150, sudija Stupar (Novi Sad).

Strelci: Vasiqevi} u 8, \ur|evi} u 41. i Proki} u 44. za Radni~ki, Milovanovi} u 78. i 82. minutu za Omladinac. @uti kartoni: Drowi}, Risti} (Radni~ki).

RAD NI^ KI: [ivoqivcki 7, Stevi} 7, Drowi} 7 (Ivi} 7), Bosan~i} 7, Miji} 7, Ninkovi} 7, \or|evi} 7 (Plav{i} 7),

Cvjeti} 7 (Risti}), Vasiqevi} 7, Boji} 7, Proki} 7.

OMLA DI NAC: Korda 6, Ili} 6, Ivani{evi} 6 (Jeli}), Ugqe{i} 6, Savi} 6, Stefanovi} 6, Mra~ajac 6 (Crnomarkovi} 6), I. Kova~evi} 6 (Rujevi}), Milovanovi} 7, N. Kova~evi} 6, Rusmir 6.

Posle visokog vo|stva u prvom delu, doma}ini, su u nastavku stali, a gosti preko Milovanovi}a, ipak, samo smawili rezultat, i tako je izostalo iznena|ewe, koje je najavqivano od Novobanov~ana.

B. Rok ni}

Pr vi maj - Rad ni~ ki (I) 5:0 (2:0) RU MA: Stadion Prvog maja, gledalaca 150, sudija Qubinkovi} (Ruma). Strelci: Milo{evi} u 14. i 39, Je` u 59, M. Novakovi} u 72. (iz penala) i Nedi} u 74. minutu. @uti kartoni: Nedi}, Milo{evi}, M. Novakovi}, Je` (Prvi maj).

PR VI MAJ: Deli} -, Putica 7, Milo{evi} 7, An|i} 7, Markovi} 7, \oki} 7 (Je` 7), Nedi} 7, Jovanovi} 8, M. Novakovi} 7, ^upeqi} 8, Kordolup 7 (S. Novakovi}).

RAD NI^ KI: Sa{a Vasi} 6, Braci} 6, Ninkovi} 6, Kerleta 7, Jovanovi} 6, Urban 6, Stankovi} 5, Dokmanovi} 6, Stefan Vasi} 6, Borojevi} 6, Ko{prdi} 6.

Visokom pobedom nad Iri`anima, koji su se davno oprostili od lige, i od jeseni }e igrati u Sremskoj ligi, Rumqani, su obezbedili opstanak u ligi.

Najlep{i trenuci utakmice bili su golovi Milo{evi}a. On je iskoristio idealne centaru{te svojih saigra~a i efektno glavnom oba puta savladao nemo}nog Sa{u Vasi}a.

M. Ju ri {i}

20

sport

utorak14.jun2011.

dnevnik

PODRU^NA LIGA SUBOTICE

NOVOSADSKA LIGA

Qu bi lej za ~i ni li pr vim me stom

Apla u zi za sjaj nu se zo nu

Baj{a - Potisje 4:0 (3:0)

BAJ [ A: Stadion Baj{e, gledalaca 600, sudija Vu~kovi} (Pali}), strelci: R. Rekecki u 8, Z. Rekecki u 31. i 80.

Dra{kovi} u 44. minutu.

BAJ[A: Rak -, Tanka 7, Curnovi} 7 (O~ena{ 7), Budaji 7, R. Rekecki 8, Z. Rekecki 8, Duqahi 7 (Lacko 7), Dra{kovi} 8, Bra{wo 7, @emberi 7 (Resanovi} 7), ]eran 7.

POTISJE: Halo 5, Velez 5, O`var 5, Barjaktarevi} 6, Tesli} 6, Rafaji 5, Buza 5, Husta 5, Balog 5, Vajda 6, Niki~i} 5.

U divnom ambijentu pred oko 600 gledalaca fudbaleri Baj{e su ubedqivo savladali Potisje iz Kawi`e sa 4:0 lepim golovi-

la na mestu. U 80. minutu lep prodor Lon~ara a jo{ lep{e dodavawe do ^agaqa koji lobuje golmana Kova~a i poga|a pre~ku i tako je propala {ansa za 2:0. Dobra fudbalske predstava na Krivaji.

S. Stojiqkovi}

Vinogradar - Subotica 4:3 (2:1) HAJ DU KO VO: Stadion Vinogradara, gledalaca 100, sudija Kurdali (Subotica), strelci: Guqa{ u 26. 66. i 86. i Na| u 35. za Vinogradar, a Aran~i} u 19. Keble{ u 53. (iz penala), Bari{i} u 80. minutu za Suboticu.

[ampionski tim Baj {e

ma R. Rekeckog u 8. Z. Rekeckog u 31. i 80. i Dra{kovi}a u 44. minutu.

Ipak fudbaleri Baj{e su u godini proslave jubileja 80. godina od osnivawa uspeli da ponove veliki uspeh u istoriji kluba, osvajawe prvog mesta u Podru~ noj li gi Subo ti ca i ulazak u Vojvo|ansku ligu - istok.

S. St.

VINOGRADAR: Salaji 7, N. Ha{ko 7, Kristorma 7 (Kmec 7), Peji} 7, Z. Ha{ko 7, Antunovi} 7, Salma 7 (Vesni} 8), Guqa{ 9, Na| 7 (Galambo{ 7), Nagel 7, Engi 7.

SUBOTICA: Tasi} 7, Keble{ 7 (T. Nik{i} 6), Stanimirovi} 6, Tomi{i} 6, Majer

Baj {a - Po ti sje 4:0, Ti sa - ^o ka 4:1, Vi no gra dar - Su bo ti ca 4:3, Ja dran - Pro le ter 1:1, Kri va ja - Pre po rod 1:0, Ba~ ka - We go{ 4:2, Slo bo da - Pa no ni ja 4:2, ^an ta vir - Ta van kut 0:0.

1. Baj {a 29 2. Ta van kut 29 3. Pro le ter 29 4. Pa no ni ja 29 5. Pre po rod 29 6. Vi no gra dar 29 7. Ti sa 29 8. We go{ 29 9. Kri va ja 29 10. Ba~ ka 29 11. ^an ta vir 29 12. Slo bo da 29 13. Ja dran 29 14. ^o ka 29 15. Su bo ti ca 29 16. Po ti sje 29

20 17 17 14 13 14 13 12 12 13 11 11 11 10 7 2

5 4 6 6 5 7 3 12 5 11 2 13 4 12 7 10 6 11 3 13 5 13 5 13 3 15 5 14 2 20 4 23

65:21 52:30 65:27 52:44 55:34 57:46 48:42 41:46 49:33 47:52 41:47 43:48 51:52 35:58 44:70 19:94

65 57 56 45 44 44 43 43 42 42 38 38 36 35 23 10

^. I. Bor{o{ u 60. iz jedanaesterca i Taka~ u 65. za Tisu, a Dragoqevi} u 56. minutu za ^oku. @uti kartoni: Ostrogonac, Ta ka~ (Ti sa) i An ta na so vi} (^oka). Crveni karton: Nikolin (^oka).

TISA: Bo{wak 7, Taka~ 8, Si~ 8, Tandari 8, Ostrogonac 8, Kne`evi} 7, ^. Z. Bor{o{ 7 (Salai 7), ^ernak 7 (^. I. Bor{o{ 7), Balint 7, Lacko 7, \ere 7 (Kermeci -). ^OKA: Toma{ev 6, Rado{evi} 6, Feher 6, Bauk 6, Guji} 6 (Jaji} 6), Bulaji} 7, Davidov 6, Antanasovi} 6, @ivkov 6 (Niko lin 6), Dra go qe vi} 7, Z. Terzin 6.

U zanimqivoj, o{troj, a na mo men te i gru boj utak mi ci ekipa Tise je nadigrala goste iz ^oke.

Ve} u 3.minutu sudija @arko @upan pokazao je na belu ta~ku, kada je u kaznenom prostoru oboren \ere, a siguran realizator bio Tandar, koji je vo|stvo doma}ih povisio u 39.minutu.

Krivaja - Preporod 1:0 (0:0) KRI VA JA: Stadion Krivaje, gledalaca 200, sudija [evenhazi (Ostoji}evo), strelac Borenovi} u 57. minutu (iz penala). @uti kartoni: Jovanovi}, S. Suxuko vi}, Pani}, Lazi} (Krivaja), Grbi}, M. Kova~, Jari}, Grubor (Preporod).

KRIVAJA: Vojni} 7, M. Suxukovi} 7 (Zagorac 6), Majki} 7, S. Suxukovi} 7, Balunovi} 7, Jovanovi} 8 (Maxar ), Pani} 8, Lazi} 7, ^agaq 8, Borenovi} 7, Lavro{ 7 (Lon~ar 8).

PREPOROD: U. Kova~ 7, Grbi} 7 (Peja~i} 6), Laketa 6 (Terzja 6), [imi} 7, Daki} 7, M. Koa~ 7, [emovi} 6 (Maleti} 6), Kopunovi} 7, Jari} 7, Grubor 7, Grabe` 7.

Fudbaleri Kri vaja su se oprostili od svojih navija~a pobedom. Gol odluke je postignut u 57. minutu kada je M. Kova~ igrao rukom u kaznenom prostoru u sudija pokazao na belu ta~ku. Realizator je bio Borenovi}.

Gosti posle primqenog gola su se otvorili, poku{avali da do|u do pogotka, a u tome nisu uspeli jer ~vrsta odbrana na ~elu sa golmanom Vojni}a je bi-

Po sle du e la Sa la i ja i Z. Ter zi na su di ja je po ka zao na be lu ta~ ku

7, Aran~i} 7, Zrnaji} 6 (B. Nik{i} 7), Mikovi} 6 (Per{e 7), Tikvicki 7, Hovatin 7, Bari{i} 6.

Raspolo`eni Guqa{ je postigigao tri gola i doneo pobedu Vinogradaru.

S. St.

Tisa - ^oka 4:1 (2:0) ADOR JAN: Igrali{te Tise, gledalaca 200. Sudija: @. @upan (Bajmok). Strelci: Tandari u 3. iz jedanaesterca i 39,

Ka de ti

Mla dost (BJ) - Sla vi ja 1:2, Bu du} nost - Cr ve na zve zda 4:0, Haj duk - Ce ment 0:19, Ve ter nik - Obi li} 3:0, Ju go vi} Pro le ter 1:0, Ba~ ka - Mla dost (T) 5:0, Slo ga - In deks 2:5

Mla dost (BJ) - Sla vi ja 0:3, Bu du} nost - Cr ve na zve zda 4:0, Haj duk - Ce ment 0:11, Ve ter nik - Obi li} 1:3, Ju go vi} Pro le ter 1:1, Ba~ ka - Mla dost (T) 5:0, Slo ga - In deks 3:4.

1. Ba~ ka 26 22 2. Ce ment 26 20 3. Sla vi ja 26 19 4. Ju go vi} 26 17 5. In deks 26 16 6. Mla dost (BJ)26 17 7. Slo ga 26 12 8. Ve ter nik 26 12 9. Bu du} nost 26 10 10. Pro le ter 26 7 11. Obi li} 26 6 12. Haj duk 26 6 13. C. zve zda 26 5 14. Mla dost (T) 26 2

1. Sla vi ja 26 24 2. Ba~ ka 26 21 3. Ce ment 26 19 4. Pro le ter 26 17 5. Ju go vi} 26 15 6. In deks 26 14 7. Obi li} 26 13 8. Mla dost (T) 26 11 9. Ve ter nik 26 9 10. C. zve zda 26 7 11. Slo ga 26 6 12. Bu du} nost 26 5 13. Haj duk 26 4 14. Mla dost (BJ)26 3

2 3 1 2 5 1 2 1 2 1 1 0 0 1

2 122:15 68 3 106:24 63 6 92:21 58 7 84:42 53 5 77:38 53 8 92:36 52 12 59:61 38 13 60:49 37 14 66:66 32 18 40:85 22 19 40:88 19 20 40:16518 21 17:74 15 23 16:147 7

NO VI SAD: Igrali{te Mladosti, gledalaca 200, sudija Ra|en (Budisava), strelci: Torbica u 31. Haxi u 64. i Savi} u 90. minutu. @uti kartoni: Kajfe{ (Mladost), Mari} (Stra`ilovo Milan).

MLADOST: Ivani{evi} 7, Joci} - (Bor~i} 7), Bukva 7, Vu-

Po~etkom drugog poluvremena ^okani su konsolidovali redove i na naba~enu loptu iz kor ne ra po got kom is ku snog Dra go qe vi }a sma wi li vo| stvo. U 60.minutu drugi penal skrivio je Z. Terzin zaustaviv{i u naletu prema golu Salaija, tako da je solidnog golmana ^okana Toma{eva s penala savladao ^. I. Bor{o{, a kona~an rezultata postavqa Taka~ koji pogodak sa pet metara posti`e petom.

M. Mitrovi}

2 0 81:15 74 4 1 100:10 67 4 3 94:24 61 3 6 83:29 54 4 7 74:29 49 1 11 50:45 43 1 12 62:48 40 2 13 60:71 35 3 14 40:49 30 3 16 45:96 24 0 20 30:68 18 1 20 24:76 16 0 22 20:14212 0 23 14:75 9

Omla din ci

Mla dost - Tvr |a va 7:1, @e le zni ~ar Sla vi ja 1:4, Bo rac - @SK 10:2, [aj ka{ - Je din stvo 3:0, Her ce go vac - Sta ri grad 2:2, Omla di nac - Sr bo bran 4:3, Pe tro va ra din - Vr bas 3:0, Ka bel - Be ~ej Old gold 3:0.

1. Ka bel 30 25 3 2105:19 78 2. Pe tro va r. 30 22 5 3 65:20 71 3. Sla vi ja 30 20 1 9 75:32 61 4. Mla dost 30 17 1 12 82:42 52 5. Sr bo bran 30 15 6 9 63:51 51 6. Be ~ej OG 30 15 4 11 75:64 49 7. Bo rac 30 13 5 12 59:65 44 8. @e le z.

30 13 4 13 48:50 43 9. Je din stvo 30 11 5 14 55:62 38 10. [aj ka{ 30 11 5 14 71:83 38 11. Vr bas 30 10 5 15 55:67 35 12. @SK 30 10 4 16 53:75 34 13. Omla di nac 30 8 3 19 43:73 27 14. Her ce go vac 30 7 4 19 32:77 25 15. Sta ri grad 30 7 2 21 33:73 23 16. Tvr |a va 30 5 5 20 30:91 20

^enej, a Topoli} u 3. Miji} u 5.

Pavkov u 42. i 48. minutu (iz penala). za Ba~ku. @uti kartoni: Brzak, Salonski (^enej), a Krsti} (Ba~ka). ^ENEJ: Prijovi} 7, Maleti} 8, Bo`i} 7, Brzak 7 (]ur~i} 7), Milo{ev 7 (Ostoji}), Kuburi} 7, Vilotijevi} 7, Dragin 7 (Pra-

^E NEJ: ^e nej - Ba~ ka 5:4, NO VI SAD: Mla dost - Stra `i lo vo Mi lan 0:3, SI RIG: Si rig - Sre mac 1:1, BU DI SA VA: Di na mo - Ta tra 4:2, SU SEK: Par ti zan - Vi no gra dar 1:3, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - TSK 1:9, RA KO VAC: Bo rac - Pro le ter 5:2. Slo bo dan je bio Fru {ko gor ski par ti zan.

1. Str. Mi lan 28 25 2. Mla dost 28 22 3. TSK 28 21 4. Ba~ ka (-1) 28 15 5. F. par ti z.(-1)2813 6. Di na mo 28 13 7. Par ti zan 28 11 8. Si rig 28 10 9. Sre mac (-3) 28 10 10. Vi no gra dar 28 9 11. Ta tra 28 8 12. Fru {ko go rac28 8 13. Bo rac 28 6 14. Pro le ter (-3)28 6 15. ^e nej 28 6

1 2 109:20 1 5 66:23 2 5 84:17 5 8 72:35 4 11 47:53 2 13 53:53 5 12 41:42 5 13 61:59 5 13 35:45 4 15 45:61 5 15 39:62 4 16 38:66 6 16 35:74 5 17 35:79 0 22 27:98

76 67 65 49 41 41 38 35 32 31 29 28 24 20 18

Borac - Proleter 5:2 (0:2)

Fud ba le ri Stra `i lo vo Mi la na i Mla do sti iz la ze na te ren

ji} 7 (Milija{evi} 6), Brki} 6, B. Samarxija 7 (Hajdukovi} 6), Kusturi} 7, V. Samarxija 7, Stani{i} 7, Ga|i} 7, Kajfe{ 6.

STRA@ILOVO MILAN: Smiqani} 7, Torbica 8, Kne`evi} 7, Horwak 7, Bul 7, Veselinovi} 7 (Pono}ko 7), Haxi 7 (Savi} 7), Stanimirovi} 7, ^epi} 7, Sladojevi} 7 (Cveti} 7), Margo 7.

Utakmica drugoplasirane i prvoplasirane ekipe u Novosadskoj ligi bila je prava prijateqska. Ni{ta nije odlu~ivala, a najlupe~atqiviji momenat bio je na po~etku susreta kada su igra~i iza{li na teren dr`e}i za ruke pionire novosadskog i karlova~kog kluba. Gosti su pokazali da su zaslu`eno osvojili prvo mesto i plasirali se u vi{i rang, a doma}ini }e igrati bara` za plasman u Podru~nu ligu.

Sva tri gola su bila veoma lepa. Torbica je sa 20 metara iz slobodnog udarca pogodio gorwi desni ugao, a tre}i gol je, ipak, bio najlep{i. Savi} je sa leve strane iz voleja pogodio suprotan ugao iza le|a Ivani{evi}a.

Doma}i su, posebno Kajfe{, propustili nekoliko prilika da postignu gol.

D. Ivani}

^enej - Ba~ka 5:4 (3:3)

PODRU^NA FUDBALSKA LIGA NOVI SAD Pi o ni ri

Mladost - Stra`ilovo Milan 0:3 (0:1)

^E NEJ: Igrali{te ^eneja, gledalaca 100, sudija: Manigoda (Novi Sad). Strelci: Salonski u 15. Ja}imovski u 40. 44. i 57. i Zeqkovi} u 68. (iz penala) za

{talo 7), Salonski 7, Ja}imovski 9.

BA^KA: Mili~kovi} 7, Sofranin 7, Panijan 6, Kravi} 6, Krsti} 7, Topoli} 7 (Pavlov), Gli{i} 7, Maksimovi} 7, Ma-

RA KO VAC: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija: Srdi} (Novi Sad). Strelci: Peri} u 58. Geratovi} u 62. i 68. Miqkovi} 72. Popovi} u 90. za Borac, a Svir~evi} u 19. ^. Axi} u 34. minutu za Proleter. @uti kartoni: Jawi}, D. Blagojevi}, Popovi}, Miqkovi} (Borac).

BORAC: Kalu{evi} 7, Dujakovi} 6 (Bjeli} 7), Jawi} 7, Peri} 8, Kraji{nik 8, Geratovi} 9, G. Popovi} 8, [umar 7, Bo`i} 7, Miqkovi} 8, Blagojevi} 8.

IDU]EG VIKENDA U FUTOGU

Tro dnev na re vi ja mla do sti OFK Futog i beogradska Crvena zvezda su ve} izvesno vreme kvalitetni saradnici u stvarala{tvu, konkretno u {kolovawu mladih fudbalera.Idu}eg vikenda ( petak, subota i nedeqa) na izuzetno ure|enim terenima OFK Futoga odr`a}e se revija fudbalske mladosti. Prvog dana nadmeta}e se mom~i}i ro|eni 1998/99. godine (8 + 1), drugog dana generacije 2000/2001.(7+1), a tre}eg de~aci ro|eni 2002/ 2003.(6+1) godine.

Turnir je otvorenog tipa, mogu da se prijeve svi koji mogu da sastave ekipe ovih godi{ta, a podrazumeva se da }e ve}ina klubova imati svoje predstvanike u Futogu.Kotizacija je 5.000 dinara u koju je ura~unat ru~ak i osve`avaju}i napici.Prema najavama ovu reviju mladosti gleda}e brojni stru~waci i nekada{wi asovi, me|u kojima }e biti [esti}, Milatovi}, Qukov~an...Sve informacije na tel: 060/ 545- 4080. le{ 7, Miji} 7 (Mili~i}), Pavkov 8.

Kada su gosti ve} u 5. minutu vodili 2:0, ~inilo se da }e na opro{taju doma}ini do`iveti pravu katastrofu. Pogodak Salonskog preokrenuo je utakmicu. Do kraja poluvremena ^enej je uspeo da izjedna~i, mada su Bege~ani u drugom delu poveli.

Potpuni preokret doneo je izjedna~uju}im golom Ja}imovski, a Zeqkovi} je iz opravdano dosu|enog penala doneo pobedu za kraj.

M. Po.

PROLETER: Musi} 6, Mati} 6 (Dra`i} 6), Svir~evi} 7 (Babi} 6), Tama{ 6, Vidovi} 7, Maji} 6, Deli} 7, ^. Axi} 7, M. Axi} 7, M. Blagojevi} 7, ^avi} 6 (Vasili} 6).

Najboqu utakmicu odigrali su Rakov~ani na kraju sezone u op{tinskom derbiju. Publika je videla dva razli~ita poluvremena. Prvo je pripalo sasvim zaslu`eno Bano{torcima, dok je drugo poluvreme pripalo doma}inima.

B. Star~evi}

MFL KIKINDA – NOVI BE^EJ

Pro ma {i li dva pe na la 2. oktobar - Jedinstvo 2:4 (2:3) KU MA NE: Stadion „2. oktobra”, gledalaca 50, sudija: Skuban (Kikinda). Strelci: Vioglavin u 15. i Milosavqev u 31. za 2. oktobar, a Ko{ni~ar u 8. i 38. Mirkov u 44. i 90. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: Gruji}, Stan~i}, Gvo`|arev (2 oktobar), a Mirkov, Male{, Do{en, Minakovi}, Luki} (Jedinstvo).

2. OKTOBAR: Lapadat, Jovanov, Vioglavin, Stan~i}, Gruji}, Kontri}, Rigo, Gvo`|arev, Lazi}, Milosavqev, Mici}.

JEDINSTVO: ^vorkovi}, Do{en, Markovi}, Pilipovi}, Minakovi}, Male{, Mirkov, Luki}, Adamovi}, Vuji}, Ko{ni~ar.

Kom{ijski derbi u Kumanima zaslu`eno je pripao Jedinstvu iz Bo~ara. Kod rezultata 3:2 za goste, doma}i fudbaleri nisu iskoristili penale u 77. i 82. minutu, a pobedu Jedinstva ove-

rio je svojim drugim golom Mirkov u 90. minutu.

M. S.

@AK - Napredak 6:1 (3:0) KI KIN DA: Stadion „Va{ari{te”, gledalaca 100, sudija Laki} (Banatsko Veliko Selo), strelci: Ninkovi} u 12. Rankov u 43. Crkvewakov u 45. Raji} u 61. i 90. Va`i} u 83. (iz penala) za @AK, a Pe}anac u 47. minutu za Napredak. @uti kartoni: An|eli}, Raji}, Crkvewkaov, Stojanovi}, Adamov (@AK), Vojnovi}, Dukatarov, Turi, N. ]iri}, Tintor, Blanu{a, @. ]iri} (Napredak). Crveni kartoni: Adamov (@AK), N. ]iri} (Napredak). @AK: An|eli}, Fu}ak, Proli}, Ninkovi} (Joni}), Zari}, Adamov, Vujin (Stojanovi}), Rankov, Raji}, Crkvewakov (Gavran~i}), Va`i}.

KI KIN DA: @AK - Na pre dak (Ba nat ska To po la) 6:1, KU MA NE: 2. ok to bar - Je din stvo (Bo ~ar) 2:4, I\O[: Bo rac - Voj vo di na (Ba {aid) 9:0.

1. Bo rac 2. Voj vo di na 3. @AK (-1) 4. 2. ok to bar 5. Na pre dak 6. Je din stvo

20 20 20 20 20 20

13 10 8 5 6 5

4 4 6 4 4 8 6 9 2 12 4 11

50:25 42:34 35:36 40:40 29:41 41:61

43 36 27 21 20 19

NAPREDAK: Turi, N. ]uri}, Blanu{a, Grbi}, Vojnvoi}, @. A~ (Mr|an), Tintor (Vojnovi}), Vuka{inovi}, Pe}anac, Dukatarov, @. ]iri}.

U op{tinskom derbiju postignuto je sedam golova, ali bilo je ~ak i 12 `utih i dva crvena kartona. U fini{u susreta pocrvenili su doma}i igra~ Adamov i gostuju}i M. ]iri}. Mre`u gostuju}ih igra~a na~eo je Ninkovi} u 12. minutu, a zavr{io svojim drugom pogotkom Raji} u 90. minutu. M. S.

SPORT

dnevnik

MFL @ITI[TE – NOVA CRWA

Stra dao su dij ski auto Prvi oktobar – Roham 2:0 (2:0) SRP SKI ITE BEJ: Gle da la ca 80. Su di ja Mla den Da vi do vi} (@i ti {te). Strel ci: Mar ko vi} u 29 i Pe tro vi} u 33. @u ti kar to ni: R. ^a po, Pa vlov, An dri jin, Vi rag i Ko va~ (Pr vi ok to bar), a Za kin i Apro: Cr ve ni kar to ni: Bog da no vi} u 64. i Pe tro vi} u 66. (obo ji ca Pr vi ok to bar).

PR VI OK TO BAR: An dri jin 7, Mrk {i} 7, T. ^a po 7, Vi rag 7, Mar ko vi} 8 (od 90. S. Ni ko lin) -, Ko va~ 7, R. ^a po 7 (od 80. M. Ni ko lin) -, Ke re ke{ 7, Pe tro vi} 7, Pa vlov 7 i Kul pi nac 7.

RO HAM: Sa vin 7, Na| 6, Ru `a 7, Apro 6, Rac Sa bo 7, To dor 6, Si la |i 7, Jo na{ 6, Ho di – (od 19. Va {tag) 6, Za kin 6 (od 49. [ve ler) 6, i Bu rai – (od 36. Bu ga ri no vi}) 6.

U utak mi ci pu noj ne do zvo qe nih star to va i pri go vo ra ni je bi lo le pe igre, a do ma }i su sko ro po la ~a sa igra li sa dva igra ~a ma we i us pe li da ostva re po be du. Na kra ju je ne ko od ne za do voq nih do ma }i na de mo li rao su dij ski auto, a po li ci ja je br zo pro na {la i pri ve la iz gred ni ka.

D. Mili}ev

Olimpija – Borac 0:8 (0:3) TOR DA: Gle da la ca 100. Su di ja Da vor Gro zda no vi} (@i ti -

ME \A: Pro le ter - Te re kve{ (He tin) 7:1, SRP SKI ITE BEJ: 1. ok to bar - Ro ham (No va Cr wa) 2:0, BA NAT SKO VI [WI ]E VO: Po let - Na pre dak (^e ste reg~) 1:3, TOR DA: Olim pi ja - Bo rac (Alek san dro vo) 0:8.

1. Bo rac 21 19 1 1 99:6 58 2. Na pre dak (-3)21 13 4 4 71:24 40 3. Pro le ter (-1)21 12 3 6 51:37 38 4. Ro ham 21 10 3 8 44:35 33 5. 1. ok to bar 21 7 2 12 36:55 23 6. Po let 21 6 1 14 33:63 19 7. Olim pi ja 21 3 4 14 24:67 13 8. Te re kve{ 21 3 4 14 26:85 13

utorak14.jun2011.

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Sa laj ~a ni se spa sli u po sled wi ~as @elezni~ar - Slavija 1:4 (1:3) NO VI SAD: Igra li {te @e le zni ~a ra, gle da la ca 100, su di ja: Ma ti} (No vi Sad).

Strel ci: Mi haj lo vi} u 20. za @e le zni ~ar, a Mih. Be ro wa u 24. i No go u 32. 38. i 60. mi nu tu za Sla vi ju. @E LE ZNI ^AR: Ada mo vi} 6, Alek si} 6, Tuj ko vi} 6 (Mat ko -

wao do kra ja, pa su bo do vi osta li u Gaj do bri.

J. Jovanovi}

Mladost - Tvr|ava 2:0 (0:0) BA^ KI PE TRO VAC: Sta dion u Vr ba ri, gle da la ca 400, su di ja: Ra da ko vi} (No vi Sad).

Strel ci: \or |e vi} u 69. i Sta ki} u 71. mi nu tu. @u ti kar to ni:

VR BAS: Jo vi ~i} 7, Haj duk 6 (Sta ni} 7), Ri je vac 7 (Vu ji} 7), \u ki} 7, Kan tar 7, Ko pri vi ca 7 (Ma ra vi} 7), Pe ko vi} 7, Ba bi} 7, Va si qe vi} 8, Te pav ~e vi} 7, Bo do wi 7.

Na opro {ta ju od ove se zo ne igra ~i Pe tro va ra di na pod ba ci li su u svim ele men ti ma igre po {to su odav no pre bri nu li

{te). Strel ci: Bra kus u 13., 30., 62., 81. i 82., Pa u no vi} u 58. To {kov u 46. i Vu ja ni} u 78. Kar to na ni je bi lo.

OLIM PI JA: Sal ma 6, Na da `din 6, ^i ko{ 6, Pa ta ki 6, Ba log 5, Ru `a 6, Gru ji} 6, [a gi 6, \o lai 5, Fe her 6 i Me sa ro{ 5.

BO RAC: Ga ji nov 7 (od. 46.

Me di}) 7, Pu ti} 7, Opa ~i} 7, Ze ~e vi} 7, Vu ja ni} 7 To {kov 7, Pa u no vi} 7 (od 56. Ko va ~e vi}) 7, \u ri ~in 7, Bra kus 8, La vr wa 7 i Sa mo lo vac 7.

Li der je po tvr dio su per i or nost, a po seb no se is ta kao pe to stru ki stre lac Vla di mir Bra kus.

D. Mili}ev

[ajka{ - Jedinstvo 5:3 (2:1)

Zlat ni bo do vi La li }a na ^O NO PQA: Igra li {te Slo ge, gle da la ca 400, su di ja: [}e pa no vi} (Ku la). Strel ci: Ko va~ u 88. za Slo gu, a Hrn ~i jar u 32. (iz pe na la) i La mo{ u 90+2 mi nu tu za Pa no ni ju. @u ti kar to ni: Cve ti ~a nin, Bje lo brk (Slo ga), a Ve se li no vi}, Sa vin (Pa no ni ja). Cr ve ni kar ton: Ve jin (Slo ga) 90+2.

SLO GA: Be re ti}, Ve jin, Lo vri} (Ko va~), Svi lar, Cve ti ~a nin, Ba ta lo, Je zdi}, Bje lo brk, Mat ko, Ba ki}, Ga }e {a (Bo `i}).

PA NO NI JA: Pa vli wi, Po po vi}, Sa vin, Me di}, Mar ja no vi}, Hrn ~i jar, Ve se li no vi}, La mo{, Va lent, @i va nov, Mo gu{.

U le pom ma bi jen tu La li }a} ni su sti gli do zlat nih bo do va.

Bi la je ovo do bra par ti ja eki pe.

U 32. mi nu tu na kon oba ra wa Mo gu {a u ka zne nom pro sto ru eki pe Slo ge, su di ja [}e pa no vi} je do su dio naj stro `u ka znu, a si gu ran je bio Igor Hrn ~i jar.

U na stav ku su sre ta bi lo je pri li ka na obe stra ne, u fi ni {u me ~a do ma }in je pre ko Ko va ~a iz jed na ~io re zul tat da bi po be du go sti ma ove rio La mo{ go lom u dru gom mi nu tu su dij ske na dok na de.

S. Jovin

[ikara - Metalac 2:0 (2:0) SOM BOR: Igra li {te [i ka re, gle da la ca 100, su di ja Mi ja to vi} (Som bor), stre lac [o kac u 1. i 33. mi nu tu. @u ti kar to ni: [ko ri} ([i ka ra), Te {i}-\u ri} (Me ta lac).

[I KA RAC: Mi lo sa vqe vi}, Tr bo je vi} (Traj ~ev ski), Jo ka, Elez, [ko ri}, Ka ra li}, Cur ni}, Se ku li}, [o kac (I`i pac), Ba do bran ski, Ba {i}.

ME TA LAC: Te {i}-\u ri}, Ko ru ga, We go va no vi}, M. Te {i} (V. Pa ~ir ski), Ur taq, Dra gi ~e vi}, Me zei ([e {e vi}), \u ki} (Atli}), M. Pa ~ir ski, To ru, Ni ko li}.

U lo kal nom der bi ju [i ka ra je bi la bo qa eki pa i sla vi la si gur nu po be du. Go sti su u po qu igra l i so l id n o, me | u t im ni su us pe li stvo ri ti ni jed nu po voq nu pri li ku za gol.

J. Dukat

Grani~ar (G) Aleksa [anti} 3:2 (1:2) GA KO VO: Igra li {te Gra ni ~a ra, gle da la ca 100, su di ja Vra ~ar (Som bor), strel ci: Ti mar u 30. 64. i 73. za Gra ni ~ar, a Vr ki}

GA KO VO: Gra ni ~ar - Alek sa [an ti} 3:2, ^O NO PQA: Slo ga Pa no ni ja (La li}) 1:2, RU SKI KR STUR: Ru sin - Omal di nac (De ro we) 2:2, LI PAR: Li par - Du nav (Ba~ ki Mo no {tor) 3:5, RI BA RE VO: Je din stvo - Te re kve{ (Svi lo je vo) 1:6, SOM BOR: [i ka ra - Me ta lac (Som bor) 2:0, Di na mo je bio slo bo dan.

1. Omla di nac 23 17 4 2 59:17 55 2. Gra ni ~ar 23 16 4 3 64:28 52 3. Pa no ni ja 23 15 6 2 62:25 51 4. Ru sin 23 15 2 6 58:33 47 5. Du nav 23 12 2 9 42:40 38 6. A. [an ti} 23 10 2 11 47:40 32 7. [i ka ra 23 8 6 9 31:41 30 8. Slo ga(-1) 23 9 3 11 33:38 29 9. Te re k.(-6) 23 7 4 12 33:43 19 10. Je din stvo 23 5 4 14 28:46 19 11. Li par 24 5 2 17 37:63 17 12. Di na mo 23 4 4 15 30:77 16 13. Me ta lac 23 3 5 15 35:67 14

u 36. i N. Ra ji} u 38. mi nu tu za Alek sa [an ti}.

GRA NI ^AR: Mi lo vi} 7, [}e ki} 7, Man di} 7, Pre kra jac 7, Se kis 7, Zo ri} 7, Man di} 7, Ti mar 9 (Skro bo wa 7), Stoj ~i} 7, Xa bi} 7, Ko ru ga 6 (Pe tri ~e vi} 6).

ALEK SA [AN TI]: Vi do vi} 7, N. To mi} 7, Iva ni {e vi} 7, Vr ki} 8, Pe jak 7, [o per 7, M. To mi} 7, La za re vi} 7, Mi li ~i} 7, Pe jak -, N. Ra ji} 8.

Do ma }oj eki pi su bi li pre ko po treb ni bo do vi ali su do wih do {li ja ko te {ko. Eki pa iz [an ti }a ~i tav me~ je od i grao sa de set igra ~a. U dru gom po lu vre me nu je su di ja Vra ~ar do su dio je da na e ste rac za do ma }e i iz to ga do la ze i do po be de. S. St.

MFL BE^EJ–VRBAS– SRBOBRAN SR BO BRAN: Mla dost Ra dost Bu du} nost (Sa vi no Se lo) 3:1, BA^ KO PE TRO VO SE LO: Je di no stvo Na pre dak (Na daq) 0:0, RA DI ^E VI]: Mla dost - Su tje ska (Ba~ ko Do bro Po qe) 3:5, BA^ KO GRA DI [TE: Voj vo di na - Iskra (Ku cu ra) 6:3. Slo bod na je bi la eki pa Pro le te ra (Rav no Se lo).

1. Su tje ska 24 19 3 2 94:28 60 2. Bu du} nost 24 18 1 5 74 :37 55 3. Na pre dak 24 16 4 4 77:22 52 4. Iskra 24 11 3 10 54:45 36 5. Pro le ter 24 11 2 11 75:47 35 6. Ml. Ra dost 24 9 2 13 41:55 30 7. Voj vo di na 24 8 3 13 47:61 27 8. Mla dost 24 3 2 19 20:88 9 9. Je din stvo 24 1 3 20 11:101 6 Eki pa Su tje ske iz Ba~ kog Do brog Po qa za u ze la je pr vo me sto i ste kla pra vo da u ba ra` utak mi ci sa eki pom Ba~ ke iz \ur |e va od lu ~u je o pla sma nu u Pod ru~ nu li gu No vi Sad.

BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Tvr |a va 2:0, NO VI SAD: @e le zni ~ar Sla vi ja 1:4, [AJ KA[: Bo rac - @SK 2:1, KO VIQ: [aj ka{ - Je din stvo 5:3, GAJ DO BRA: Her ce go vac - Sta ri grad 2:1, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac Sr bo bran 2:0, PE TRO VA RA DAIN: Pe tro va ra din - Vr bas 1:2, NO VI SAD: Ka bel - Be ~ej Old gold 4:3.

1. Mla dost 30 21 6 3 56:21 69 2. Ka bel 30 18 7 5 50:26 61 3. Her ce go vac 30 13 8 9 34:28 47 4. Omla di nac 30 13 6 11 41:39 45 5. Bo rac 30 12 6 12 38:45 42 6. Vr bas 30 10 11 9 41:38 41 7. Pe tro va r. 30 12 5 13 46:45 41 8. Sta ri grad 30 12 5 13 36:42 41 9. Sla vi ja 30 11 7 12 47:43 40 10. Je din stvo 30 11 7 12 36:39 40 11. Sr bo b. (-1) 30 12 4 14 53:39 39 12. [aj ka{ 30 12 2 16 41:56 38 13. @SK 30 10 5 15 48:53 35 14. Tvr |a va 30 7 11 12 32:39 32 15. @e le zn.

30 8 7 15 32:52 31 16. Be ~ej OG 30 7 5 18 37:63 26

}em i Pe ce qem, ko ji se od li~ no sna {ao u ulo zi naj i stu re ni jeg na pa da ~a, go sti ni su mo gli vi {e od ~a snog po ra za. Po seb no je za igru bio ras po lo `en Jo vo Pu po vac ko ji je mo gao po sti }i jo{ ko ji po go dak.

M. Po.

SOMBORSKA ME\UOP[TINSKA LIGA

Sloga - Panonija 1:2 (0:1)

21

Gu `va pred go lom @e le zni ~a ra

vi} 6), Sto ji ~i} 6, Osto jin 7, Ala va wa 6, Ive ti} 6 (Gvo zde no vi} 6), Re ka no vi} 6, Mi haj lo vi} 7, ^a vi} 6, Ra di} 6.

SLA VI JA: Sta ni vuk 7, Dra ~a 7, Ka ra} 7, Mir. Be ro wa 8, An |i} 8 (Dra go sa vac), Ta di} 7, Av du lo vi} 6 (Ki ti} 7), Mih. Be ro wa 8, Ob ra do vi} 7 (^o lo vi} 7), ^i ~i} 7, No go 9.

Po sle ras tr ga ne igre go sti su us pe li da kon so li du ju re do ve i pre o kre nu re zul tat. Po ve li su do ma }i ni go lom Mi haj lo vi }a, da bi Mi haj lo Be ro wa us peo da iz jed na ~i. Sa laj ~a ne je sa mo po be da osta vqa la u li gi, kre nu li szu `e sto ko,a ras po lo `e ni No go je s tri go la re {io pi ta we po bed ni ka. Sa da ve} biv {em pod ru~ nom li ga {u @e le zni ~a ru pre o sta lo je na kra ju da ~e sti ta go sti ma na po be di.

M. Po.

Hercegovac – Stari grad 2:1 (2:0) GAJ DO BRA: Igra li {te Her ce gov ca, gle da la ca oko 250. Su di ja: Ra ja ~i} (No vi Sad). Strel ci: Hor va ti} u 15. mi nu tu (iz je da na e ster ca) i M. Siv ~e vi} u 27. mi nu tu za Her ce go vac, a Lu ki} u 74. mi nu tu za Sta ri grad.

HER CE GO VAC: Baq 7, Ba bi} 7, D. Tri vu no vi} 7, \or |e vi} 7 (Hr wez 7), Hor va ti} 8, G. Siv ~e vi} 7, Tri vu no vi} 8, Ze len 7 (Maj sto ro vi} 7), M. Siv ~e vi} 8 (Kur te{ -), Gru ba ~i} 8, Vu jo vi} 7.

STA RI GRAD: Ko {u ti} 6, Go sto vi} 6, Tri fu no vi} 7, \e ki} 7, Mu sta fo vi} 6, Kre me no vi} 6, Mar ko vi} 7, Ra do ~aj 6 (A}i mov 6), Bje lo{ 6, Lu ki} 7, Bu kvi} 7 (Sto ja no vi} -).

Fud ba le ri Her ce gov ca su se po be dom opro sti li od svo jih na vi ja ~a sa vla dav {i kom {ij sku eki pu Sta rog gra da. Pr vo po lu vre me pri pa lo je do ma }i ni ma ko ji su u tom de lu igre or ga ni zo va ni jom i po ve za ni jom igrom stvo ri li le pu pred nost od 2:0. U 15. mi nu tu je Hor va ti} do veo svoj tim u vo| stvo iz oprav da no do su |e nog je da na e ster ca, da bi pred nost do ma }i na udvo stru ~io Mar ko Siv ~e vi} u 27. mi nu tu iz u zet no le pim go lom na od li~ no do da va we Ba bi }a sa de sne stra ne.

U na stav ku igre Pa lan ~a ni su za i gra li ma lo po ve za ni je i an ga `o va ni je, a Lu ki} je go lom 15 mi nu ta pre kra ja uneo ma lo ne iz ve sno sti. Ipak, re zul tat se ni je me -

Spa ji} (Mla dost), a Spa si} i Go sto vi} (Tvr |a va).

MLA DOST: Fej |i 7, Spa ji} 7, Ja ku{ 7, Ra da ko vi} 8, Ko bi la rov 8, Stra jin 7 (Sta ki} 8), O`vat 8, Ka wa 7, Ru par 6 (\or |e vi} 8), Zbu} no vi} 6 (La li}), Pa vlis 6.

TVR \A VA: Vu~ ko vi} 8, Go sto vi} 6, \e na di ja 6, Mi li }e vi} 6, Ker kez 6, [e }e rov 6, [o mo {i 7 (Bo ja ni}), Spa si} 6 (Do ro {ki), Sto ja no vi} 6 (Sto ji}), Vla di} 7, Nin ko vi} 6.

bri ge oko op stan ka, a ni su mo gli da se do ~e pa ju vr ha ta be le i su sre tu sa Vr ba som od i gra li su pot pa ro lom „la ko }e mo”. Ni tri iz me ne ko je je tre ner Sto jan Ili} na ~i nio ni su do ne le pro me nu u od no su sna ga na te re nu.

Go sti su sa dva go la naj bo qeg ak te ra utak mi ce Va si qe vi }a sti gli do ube dqi vog vo| stva, a gol Ta di }a za sma we we re zul ta ta bi lo je ma lo da se na kra ju ba rem stig ne do ne re {e nog re zul ta ta.

Kom pli ko van ba ra` No vi ~la no vi Pod ru~ ne li ge No vi Sad po sta li su Stra `i lo vo Mi lan iz Srem skih Kar lo va ca i Sla vi ja iz Piv ni ca,a pre osd ta la dva ~la na ko ji }e je se nas igra ti u Pod ru~ noj li gi do bi }e se po sle kom pli ko va nih ba ra` me ~e va.

Pr vo }e se sa sta ti pr vak Me |u op {tin ske li ge Be ~ej, Vr bas Sr bo bran ( Su tje ska) i pr vak Me |u op {tin ske li ge Ti tel, @a baq (Ba~ ka iz \ur |e va). Oni }e se sa sta ti u ne de qu od 17.30 sa ti na igra li {tu Ka be la u No vom sa du. Po bed nik }e na Pod ru~ je,a po ra `e ni u no vi ba ra` u ko jem }e igra ti dru go pla si ra ni ti mo vi Ba~ ko pla na~ ke li ge (So ko) i No vo sad ske li ge (Mla dost) i naj sla bi ji tim ko ji ne is pa da iz Pod ru~ ne li ge No vi Sad ( za sa da je to @SK iz @a bqa, ako Bu du} nost iz Mla de no va sa ~u va sta tus voj vo |an skog li ga {a, u su prot nom u ba ra` me ~e ve }e [aj ka{ iz Ko vi qa. Ovi me ~e vi su na pro gra mu 25. i 26. ju na ,a fi nal ni okr {aj za ka zan je za 29. jun.

G. K. U re vi jal noj utak mi ci, po {to su do ma }i dav no ve} obez be di li pr vo me sto, a go sti su ve} odav no is pa li, od i gra na je le pa fud bal ska pred sta va u ko joj su se Ba ~a ni ~a sno opro sti li od pod ru~ ja.

Sve do 69. mi nu ta mre `e su mi ro va le, a on da je re zer vi sta \or |e vi} ko ji je uneo pu no `i vo sti u na val ni red pre va rio tro ji cu igra ~a i po go dio mre `u Vu~ ko vi }a. Dva mi nu ta ka sni je na kon ak ci je O`va ta i \or |e vi }a pre le pim {u tem Sta ki} je sa 20 me ta ra po ve }ao re zul tat. Ima li su do ma }i jo{ dve le pe pri li ke pre ko O`va ta, ali je od li~ ni gol man Vu~ ko vi} uvek iz la zio kao po bed nik.

M. Po.

Petrovaradin - Vrbas 1:2 (0:1) PE TRO VA RA DIN: Igra li {te Pe tro va ra di na, gle da la ca 100, su di ja: Kan tar (Ba~ ka Pa lan ka). Strel ci: Ta di} u 80. za Pe tro va ra din, a Va si qe vi} u 36. i 74. mi nu tu za Vr bas.

PE TRO VA RA DIN: Va si} 7, O`e go vi} 7 (Ma ka ri} 6), Iko ni} 6 (Pa vlo vi} 6), Ive zi} 7, Va si} 6, Kne `e vi} 6 (Pa pri} 6), Abra mo vi} 6, Dra gin 7, La zi ~i} 6, Ko ka no vi} 7, Ta di} 7.

Na kon utak mi ce tre ner Pe tro va ra di na Sto jan Ili} pod neo je ostav ku.

M. Po.

Omladinac - Srbobran 2:0 (1:0) STE PA NO VI ]E VO: Igra li {te Omla din ca, gle da la ca 100, su di ja: Bo sin (No vi Sad).

Stre lac: J. Pu po vac u 8. i 52. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ko ma zec (Omla di nac), a Mi lu no vi} i Re sa no vi} (Sr bo bran).

OMLA DI NAC: Zeq ko vi} 7, Avra mo vi} 7 ([tr bac 7), Mi lo {e vi} 7, Mak si mo vi} 7 (To mi}), Av di} 8, Dro bac 7, Ko ma zec 7 (Sa mar xi} 7), Pu po vac 8, Pe ceq 7, ]e li} 7, Bje ki} 7.

SR BO BRAN: Jo va no vi} 8, Ran ki} 6 (Zur ko vi} 7), Se ku li} 6, Ko ma tar 6, Bil bi ja 7, Re sa no vi} 7 (Bje lo gr li} 6), Ran kov 7, \u ri} 6 (Ikra {ev 7), Mi lu no vi} 7, Vu ja no vi} 6, Igra ~ev 6.

Do ma }in je na opro {ta ju od ove se zo ne igrom pod se tio ka da je u je se wem de lu bio vi so ko pla si ran i na pr voj po zi ci ji. S ras po lo `e nim Av di }em u od bra ni ko ji je spre ~a vao go stu ju }e igra ~e da ozbiq ni je ugro ze Zeq ko vi }a, u na pa du sa lu cid nim mla |a nim Jo vom Pu pov cem is ku snim ^e li -

KO VIQ: Igra li {te u Adi, gle da la ca 100, su di ja: S. [a rac (Be ~ej), strel ci: [ve di} u 2. Mi haj lo vi} u 8. Igra ~ev u 58. i 60. i Ko tu qa~ u 68. za [aj ka{, a Anu {i} u 36, Mek te ro vi} u 56. i Vi da ko vi} u 79. mi nu tu za Je din stvo. @u ti kar ton: Ma qu ri} ([aj ka{).

[AJ KA[: To do ro vi} (Be no vi}), Ma qu ri}, Mi haj lo vi} (Ma le {e vi}), Ha la va wa, Sto ja nov, La zi}, Spa so je vi}, Sta no je vi}, Igra ~ev, [ve di} (Pe ri {i}), Ko tu qa~.

JE DIN STVO: \u ri}, Ko za rov, Zer do (La lo vi}), Jo va no vi}, Ba ji}, [ar ~e vi}, Vu le ti}, Vi da ko vi}, Anu {i} (Lon gi nov), Mek te ro vi}, Pro da nov.

Do ma }i nu je u ovoj utak mi ci sa mo po be da bi la u igri, jer bi se u slu ~a ju ne re {e nog re zul ta ta opro sti li od li ge. Mre `u so lid nih Ru men ~a na otvo rio je [ve di}, da bi {est mi nu ta ka sni je i Mi haj lo vi} bio na pra vom me stu. Ne ko li ko kon tra na pa da go sti ju uro di li su plo dom, a stre lac je bio Anu {i}. Ka da je u na stav ku Mek te ro vi} iz jed na ~io re zul tat, ~i ni lo se da }e do }i do pre o kre ta.

Me |u tim, Igra ~ev je za sa mo dva mi nu ta sa dva go la do neo pred nost ko ju je po ve }ao Ko tu qa~, a Vi da ko vi} go lom po sta vio ko na ~an re zul tat za ve li ko sla vqe Ko viq ~a na.Do du {e Ko viq ~a ni jo{ uvek stre pe u slu ~a ju da Bo rac iz Kli se po klek ne u su sre tu s Ba~ kom To po lom mo ra }e u ba ra`. M. Po.

Kabel - Be~ej Old gold 4:3 (2:2) NO VI SAD: Igra li {te Ka be la, gle da la ca 150, su di ja: Kr ne ta (Ba~ ka Pa lan ka). Strel ci: To mi} u 10. Ha vim u 25. (iz pe na la) 52. i 86. za Ka bel, a Ma li} u 7.

17. (iz pe na la) i 78. mi nu tu za Be ~ej Old gold. @u ti kar to ni: Kla {wa (Ka bel), a Da bi `qe vi} (Be ~ej Old gold).

KA BEL: Ga lo vi} 7, Vi do sa vqe vi} 7, Mi lo sa vqe vi} 7, Nin ko vi} 7, Kr sti} 7, [erf 6 (Vu ko vi} 7), Br qak 7 (^o vi} 7), Kla {wa 8, Ha vim 9, To mi} 8, Pe tro vi} 7 (Oki qe vi} 8).

BE ^EJ OLD GOLD: Sta no jev 6, ]u lum 6, Pro da nov 7, Dra `i} 6, Ven der 7, Da bi `qe vi} 7, Drap {in 6, Mi lo va nov 7, Ma li} 8, Gr bi} 6, Staj ki 7.

U utak mi ci bez re zul tat skog zna ~a ja igra ~i Ka be la i Be ~e ja utr ki va li su se ko }e da po stig ne lep {i gol. Otvo re nu igru Be ~ej ci su kru ni sa li go lom ne u hva tqi vog Ma li }a. Tri mi nu ta ka sni je To mi} je us peo da po rav na re zul tat. Do {li su go sti po no vo do vo| stva, jer je [erf u ka zne nom pro sto ru sru {io na pa da ~a Be ~e ja, a si gu ran sa be le ta~ ke bio je Ma li}. Us pe li su do ma }i da pre ko ras po lo `e nog Ni na Ha vi ma pre o kre nu re zul tat, Dra `i} je us peo da iz jed na ~i, ali je sve ne do u mi ce oko po bed ni ka re {io ve te ran Ni no Ha vim.

M. Po.

22

sport

utorak14.jun2011.

dnevnik

PODRU^NA LIGA ZREWANIN

POTISKA LIGA

Najstariji najspretniji Rusanda - Krajina 1:0 (1:0) MELENCI: Igra li {te „kraj Ba we”, gle da la ca 200, su di ja: Ba sta (Srp ska Cr wa).

Stre lac: Mi li vo jev u 28. mi nu tu. @u ti kar to ni: Lon ~ar ski, Mi li vo jev (Ru san da).

RU SAN DA: Po pov 7, Lon ~ar ski 7, Ku ru ~ev 8, [kon dri} 7, [ar gin 7, Mi {ko vi} 7, Ra ki} 7, Ra do jev 7, Mi li vo jev 8 (Ada mov), Ra di {i} 7, Ma ri nac 7.

Ivi ca Mi li vo jev

KRA JI NA: Ro di} 7, M. No va ko vi} 6, Ko sa no vi} 6, Zo ri} 7, Taw ga 7, Sto i sa vqe vi} 8, \. No va ko vi} 6, Ko va ~e vi} 6, Tri ki} 6 (Vig we vi} 6), Bje le ti} 7, Sto ji} 7.

U di na mi~ noj i `i voj utak mi ci od lu ka je pa la u 28. mi nu tu, ka da je naj sta ri ji ak ter su sre ta Ivi ca Mi li vo jev {u ti rao, us put lop ta je po go di la go stu ju }eg igra ~a, pro me ni la smer i za vr {i la u mre `i go sti ju. Do kra ja su sre ta i po red {an si re zul tat se ni je me wao.

Potisje - Bile}anin 2:1 (2:1) KNI]ANIN: Igra li {te „kraj Bi ka re”, gle da la ca 250, su di ja: Di mi tri} (Ba nat sko Ve li ko Se lo). Strel ci: Da. Stoj ko vi} u 4. i Mi lo {e vi} u 10. (auto gol) za Po ti sje, a Gru ba ~i} u 1. mi nu tu za Bi le }a nin. @u ti kar to ni: Sto ja no vi}, Da. Stoj ko vi} (Po ti sje), An dri}, D. Uqa re vi}, N. Uqa re vi} (Bi le }a nin).

PO TI SJE: De. Stoj ko vi} 8, \or |e vi} 6 (Mi haj lo vi} 7), Stan ko vi} 6 (An ti} 7), Pe tro vi} 7, Ba la` 7, Sto ja no vi} 7, Sa vi} 6 (So ko lo vi} 6), Ma rin ko vi} 6, Da. Stoj ko vi} 7, Ili} 7, Ko di} 7, BI LE ]A NIN: D. Uqa re vi} 6, Dra gi} 6, An dri} 5, Dra gan Pje tlo vi} 7, Mi lo {e vi} 7, La zi} 5, Dar ko Pje tlo vi} 6, Vu~ ko vi} 6, N. Uqa re vi} 6, Gru ba ~i} 5, Va ra di nac 6.

Ve} na po ~et ku go sti su pre ko Gru ba ~i }a sti gli do pred no sti, ali sa mo tri mi nu ta ka sni je lob Stoj ko vi} je za vr {io u mre `i.

Da bi u 10. mi nu tu Mi lo {e vi} gla vom pre ba cio svog gol ma na.

Ima li su go sti le pu pri li ku u 25. mi nu tu sa be le ta~ ke, ali je {ut Da li bo ra Uqa re vi }a, De jan Stoj ko vi} efekt no od bra nio. Do kra ja utak mi ce bi lo je pri li ka sa obe stra ne, ali se re zul tat ni je me wao.

Crvena zvezda Mladost 4:1 (1:0) RUSKO SELO: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 200, su di ja Kr sto vi} (Zla ti ca), strel ci: \o ri} u 38. 60. No va ko vi} u 65. i Ili} u 80. za Cr ve nu zve zdu, a Ni ni} u 75. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: No va ko vi} (Cr ve na zve zda), Va lo vec (Mla dost).

CR VE NA ZVE ZDA: ]i ri}, ^e ki}, Mu tav xi}, Kne `e vi}, Bil bi ja, No va ko vi} (Stan ko vi}), Muj ki}, Cvi jan, \o ri} (^u da nov), Kla sni}, Mu dri ni} (Ili}).

MLA DOST: Kan di}, De li}, Ti tin, Bu ka, Br kqa, Mi }e vi}, Sta ni}, Mi {i}, Ma ti}, Ni ni}, Va lo vec.

Ve te ran Ma ri jan \o ri} je sjaj nom igrom i efe fekt nim go lo vi ma bio glav ni ak ter su sre ta, bio je pra vi pred vod nik Ru sko se la ca ko ji su mo gli do -

bi ti sla bog ri va la i ve }eg re zul ta ta.

M. Ra~i}

Jedinstvo - Polet 2:0 (0:0) BANATSKO KARA\OR\EVO: Igra li {te Je din stva, gle da la ca 150, su di ja: Ze ko wa (Ki kin da). Strel ci: Aj da ri} u 46. i Ja wa to vi} u 82. mi nu tu.

JE DIN STVO: Me di}, Dap ~e vi} 7, No vak 7, Bi cok 7, Sta no je vi} 7, Mar ti no vi} 7, Ja wa to vi} 8, Aj da ri} 7, Vu ja kli ja 7 (Ko va ~e vi}), Mar ~e ti} 7 (Mar kov 7), Ba bi} 6 (Na |a lin 7).

PO LET: \ur |ev 8, Ja wi} 6, Tu bin 6, D. Bi ki} 6, ^u da nov 7, Ro di} 7, ^u bri lo 6, Ca ri} 6, V. Bi ki} 5, Mi tro vi} 6, Ne sto ro vi} 5.

Iz ru ku ko me sa ra pod ru~ ja Mi tra Vu ~u re vi }a uru ~en je pe har ka pi te nu li de ra za osvo je no pr ven stvo. Ima li su Ka ra |or |ev ~a ni pri li ka ali i svoj dan imao gol man Na kov ~a na \ur |ev ko ji je fan ta sti~ no bra nio. U 46. mi nu tu Ni ko la Aj da ri} je upu tio uda rac, lop ta je po go di la go stu ju }eg igra ~a, pro me ni la smer i za vr {i la u mre `i Na kov ~a na. Da bi po sle ne ko li ko po go |e nih sta ti va i pre~ ki i od li~ nih od bra na go stu ju }eg gol ma na Dra gan Ja wa to vi} u so lo pro do ru ipak po sti gao dru gi gol.

Begej – Crvena zvezda 4:0 (1:0) @ITI[TE: Igra li {te Be ge ja, gle da la ca 100. Su di ja Kr sti} (Ku ma ne). Strel ci: Su xu ko vi} u 2. (iz je da na e ster ca) i u 72. Gr bi} u 78. i Zo ri} u 90. @u ti kar to ni: @u ti kar to ni: Zo ri}, Glu {ac i Ni ko li} (Be gej),

MO KRIN: De li ja - Naf ta gas (Ele mir) 1:3, PER LEZ: Voj vo di na Bo rac (Zre wa nin) 0:1, RU SKO SE LO: Cr ve na zve zda - Mla dost (Lu ki }e vo) 4:1, KNI ]A NIN: Po ti sje Bi le }a nin (Se ~aw) 2:1, BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Po let (Na ko vo) 2:0, @I TI [TE: Be gej Cr ve na zve zda (Voj vo da Ste pa) 4:0, KLEK: OFK Klek - Mla dost (Ba nat ski De spo to vac) 3:0, ME LEN CI: Ru san da - Kra ji na (Kra ji {nik) 1:0.

1. Je din stvo 29 26 3 0 93:13 81 2. Naf ta gas 29 16 5 8 40:34 53 3. Kra ji na 29 15 4 10 54:38 49 4. C. zve zda (-1) 29 15 4 10 48:34 48 5. Be gej 29 13 6 10 58:37 45 6. Po ti sje 29 13 5 11 64:60 44 7. Ru san da 29 12 5 12 54:51 41 8. Bo rac 29 12 5 12 40:49 41 9. Voj vo di na 29 11 7 11 47:42 40 10. Mla dost (L)29 11 5 13 53:44 38 11. Bi le }a nin 29 11 5 13 55:58 38 12. C. zve z. (VS) 29 11 5 13 60:65 38 13. Mla d. (BD) 29 12 1 16 41:59 37 14. OFK Klek 29 11 3 15 53:64 36 15. De li ja 29 7 4 18 32:80 25 16. Po let 29 2 1 26 28:90 7

Vojvodina - Borac 0:1 (0:1) PERLEZ: Igre li {te „is pod Mli na”, gle da la ca 150, su di ja: Drn da re vi} (Zre wa nin). Stre lac: Mi ka la~ ki u 11. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mal ba {ki, Jo va no vi} (Voj vo di na), a Je li}, Kra si} (Bo rac). Cr ve ni kar ton: @mi ri} (Voj vo di na).

VOJ VO DI NA: B. Sr da nov 7, M. Mi lo vac 6 (Je {i}), La za re -

Ba ra` me~ za po pu nu Zre wa nin ske pod ru~ ne li ge iz me |u pr va ka op {tin ske li ge @i ti {te - No va Cr wa Bor ca iz Alek san dro va i naj bo qe eki pe MFL Ki kin da - No vi Be ~ej Bor ca iz I|o {a odr `a }e se 18. ju na na sta di o nu Rad ni~ kog u Zre wa ni nu (17.30 ~a so va). Po ra `e ni iz ovog me ~a ima }e po prav ni pro tiv dru go pla si ra ne eki pe Grad ske li ge Zre wa ni na Grad nu li ce na ne u tral nom te re nu u Ki kin di ili @i ti {tu. Di rekt no u Zre wa nin sku pod ru~ nu li gu pla si ra la eki pa Naf ta ga sa iz Bo ke pr vak Grad ske li ge Zre wa nin.

M. S.

OFK Klek Mladost (BD) 3:0 (1:0) KLEK: Igra li {te „\. Vu ~u re vi}”, gle da la ca 150, su di ja: Ri sti} (Lu ki }e vo). Strel ci: Do lo gu {in u 28. Mi la no vi} u 56. i Vu ko je u 71. mi nu tu.

OFK KLEK: Ta ra na 7, Sta no je vi} 7, Do lo gu {in 7, Pe ro vi} 7, Bog da no vi} 7, \or |e vi} 7, Ce ro vi} 7 (Pro vi xa lo 7), Ro dean 7, Vu ko je 8, No `i ni} 7, Mi la no vi} 7 (Bog da nov).

MLA DOST: S. Pi va~ 7, O. Kri vo {i ja 6, F. Kri vo {i ja 6, B. Pi va~ 6, Mi tri} 7, Te {i} 6, Avra mo vi} 6, Raj li} 6, Mar ti no vi} 7, To pa lo vi} 6, Rok si} 7.

U ve o ma ko rekt noj utak mi ci do ma }i su sti gli do pred no sti u

Fo to: M. Mi tro vi}

Prvo mesto za~iweno peticom Horgo{ Higlo - Tisa 5:2 (2:0)

28. mi nu tu, ka da je slo bo dan uda rac iz veo Mar ko Do lo gu {in i po go dio mre `u go sti ju. U na stav ku su sre ta po sle kor ne ra Mi la no vi} je u 56. mi nu tu udvo stru ~io pred nost po sle kor ne ra, da bi naj lep {i po go dak na su sre tu po sti gao Vu ko je, ka da je le pim {u tem sa oko 20 me ta ra ove rio za slu `en tri jumf Kle ~a na.

Dva Borca za Zrewaninsku ligu

a Ra du lo vi}, \. Po po vi} i Vla ji} (Cr ve na zve zda). Cr ve ni kar ton: Ka ra no vi} (Cr ve na zve zda) u 21., Pe {ko (re zer vni igra~ C. Zve zde) i Mi lan Po po vi} pot pred sed nik Cr ve ne zve zde.

BE GEJ: Bi ki} -, Da qe vi} 7, No vak 7, [qu ka 7, Su xu ko vi} 9, Jo va no vi} 7, (od 64. Ka pur) 7, Gr bi} 8 (od 80. Pa u no vi}) -, Ni ko li} 7, (od 80. Br ki}) -,]. ^u la fi} 7, Zo ri} 8 i Glu {ac 7.

CR VE NA ZVE ZDA: Pav ko vi} 7, Kri vo ku }a 6, Ce ko 7, \.

Po po vi} 7, Na |a lin 6, Ra du lo vi} 6, Me dan 6 (od 84. Ere mi}) -, Vla ji} 6, Ka ra no vi} 5, D. Po po vi} 6 i Ga ji nov 6.

Go sti su bi li ve o ma ner vo zni, a ve} u 21. mi nu tu Ka ra no vi} je ote `ao si tu a ci ju go sti ju ka da je is kqu ~en zbog pso va wa su di je.

Do ma }i su is ko ri sti li broj ~a nu nad mo} nost i ostva ri li vi sok re zul tat za pla sman u gor wem de lu ta be le, a go sti ma osta je da se u po sled wem ko lu iz bo re za op sta nak.

D. Mili}ev

Eki pa Hor go{ Hi gla

vi} 5 (Jo va no vi} 6), @mi ri} 6, Mol do van 6, Braj kov 6, I. Sr da nov 6, Ami xi} 6 (Ka laj xi ja), D. Mi lo vac 6, Mal ba {ki 6, Mar ko ski 5.

BO RAC: \or |e vi} 7, Iva nov 7, Bo `i} 6, Gru ji} 6 (Sta na }ev), \u li nac 6, Mi ja tov 7, Je li} 6, Po {tin 6, Pa vlo vi} 7 (Opri jan), Kra si} 6, Mi ka la~ ki 7.

Pr vi ozbiq ni ji na pad go sti ju u 11. mi nu tu re zul ti rao je po got kom, uba ~e nu lop tu sa stra ne sla bo po sta vqe nu od bra nu go sti ju is ko ri stio je Mi ka la~ ki i po go dio mre `u Per le `a na. Do kra ja utak mi ce ane mi~ ni i ne mo} ni do ma }i igra ~i ni su mo gli da se su prot sta ve fi zi~ ki bo qe pri pre mqe nim go sti ma iz Zre wa ni na.

DRUGA JU@NOBANATSKA – ZAPAD UZDIN: Uni rea - Pan ~e vo 3:0, DO LO VO: Do lo vo - Pla vi Du nav (Sko re no vac) 4:1, CRE PA JA: Voj vo di na Omla di nac (Opo vo) 2:0, SA KU LE: Bo rac - Omla di nac (De li bla to) 3:0, VOJ LO VI CA: Mla dost - Je din stvo Ste vi} (Ka ~a re vo) 2:1, PAN ^E VO: @e le zni ~ar - Bo rac (Plo ~i ca) 0:3, BA VA NI [TE: BSK - Pro le ter (Mra mo rak) 3:0. Slo bod ni su bi li: Glo gow i Po be da iz Sa mo {a.

1. Bo rac (S) 28 26 1 1 96:15 79 2. Voj vo di na 29 20 6 3 75:36 66 3. Omlad. (O) 28 19 4 5 100:24 61 4. Mla dost 28 17 6 5 73:21 57 5. Jed. Ste vi} 29 16 3 10 106:52 51 6. Do lo vo 28 14 6 8 75:39 48 7. Uni rea 28 15 3 10 92:60 48 8. BSK 29 15 2 12 66:54 47 9. Pl. Du nav 29 12 4 13 61:52 40 10. Omlad.(D) 28 12 2 14 68:64 38 11. @e le zni ~ar28 11 2 15 54:72 35 12. Bo rac (P) 28 9 4 15 42:81 31 13. Glo gow 29 7 3 19 54:89 24 14. Po be da 28 4 2 22 33:12114 15. Pan ~e vo (-1)29 2 2 25 27:132 7 16. Pro l. (-10) 29 3 0 26 27:140 0

HORGO[: Igra li {te u Hor go {u, gle da la ca 100. Su di ja: @.

Stoj kov (No vi Kne `e vac).

Strel ci: Mar ton u 2, Tu ca kov u 6. i 51, Ve se li nov u 67. (iz je da na e ster ca) i 69. za Hor go{ Hi glo, a Lip tai u 73. i 83. mi nu tu (iz je da na e ster ca) za Ti su.

HOR GO[ HI GLO: Ben de (Si~), Ga vri}, Bi te, Ve se li nov, Bo ha ta, Pi {pek, Ada mo vi} (L. Ko lom par), Tu ca kov, Pu qai (Fo dor), Mar ko vi}, Mar ton.

TI SA: Ra di}, Len |el, Po tlo ka, Ko ~i{, [i li, Gu ba (Ma le tin), Lip tai, Ra da nov, Mar to no {i, Ne na dov (Ig win), Tren ka (Ba ta).

Hor go {a ni su na za vr {et ku pr ven stva pro tiv dru go pla si ra ne eki pe iz Pa de ja ove ri li uver qi vom po be dom. Go le a du je u 2. mi nu tu za po ~eo Mar ton, a na sta vi li sa po dva po got ka Tu ca kov i Ve se li nov. U fi ni {u utak mi ce po raz Pa de ja ca ubla `io je sa dva go la Lip tai. Bi la je to le pa utak mi ca pra vi opro {taj od se zo ne, dva naj bo qa po ti ska klu ba, {te ta {to ni je bi lo i vi {e gle da la ca.

Eki pa Hor go{ Hi gloa je su ve re no osvo ji la pr vo me sto, na 16 utak mi ca za be le `i la je ~ak 13 po be de i sa mo jed nom je po ra `e na, bi li su i naj e fi ka sni ji u

SRP SKI KR STUR: Je din stvo Gra ni ~ar (\a la) 0:2, OSTO JI ]E VO: Slo ga - [am pion Olim pi ja (Orom) 6:0, HOR GO[: Hor go{ Hi glo - Ti sa (Pa dej) 5:2, MAJ DAN: Tro me |a - Haj duk (Pod lo kaw) 3:0 (pf).

1. Hor go{ H. 16 13 2 1 57:17 41 2. Ti sa 16 10 1 5 49:27 31 3. Gra ni ~ar 16 9 3 4 35:31 30 4. Je din stvo 16 9 2 5 42:30 29 5. Slo ga 16 8 2 6 36:28 26 6. Sla vi ja 16 4 3 9 25:43 15 7. Haj duk 16 4 1 11 24:48 13 8. [am pion O. 15 2 4 9 16:37 10 9. Tro me |a 15 1 4 10 24:50 7

li gi, a pri mi li su i naj ma we go lo va.

M. Mr.

DRUGA JU@NOBANATSKA - ISTOK

PRVA JU@NOBANATSKA LIGA

Hajdu~ica overila drugo mesto

Mukom do boda

Hajdu~ica – Kara{ 5:0 (2:0) HAJDU^ICA: Igra li {te kraj ba ze na FK Haj du ~i ca, gle da la ca oko 200. Su di ja: \ur |ev (Vr {ca). Stre la ci: Ro bert Dem {e u 35. (iz pe na la), Ra do vi} u 40. Le ~i} u 47. Jo vi} u 60. i Hrut ka u 75. mi nu tu. @u ti kar ton: Ra do vi} (Haj du ~i ca).

HAJ DU ^I CA: Me lih 7, Stoj kov ski 7 (Jo vi} 7), Mi lo rad Mr {i} 7 (Mi lan Mr {i} 7) Ma li jar 8, Pe }i nov ski 7, Ra du lo vi} 8, Ko cev ski 7, Dem {e 7, Ra do vi} 7 (Ra ko vi} 7), Le ~i} 8, Hrut ka 8.

KA RA[: Ba laj 7, \e ki} 6 (Ra ko ci 6), Pe ter 6, At na |a 6, KU SI]: [e vac - Bo rac (Ve li ko Sre di {te) 3:0, PA VLI[: Cr ve na zve zda - Haj duk ([u {a ra) 2:1, VRA ^EV GAJ: Bo rac - Do bri ca 3:2, HAJ DU ^I CA: Haj du ~i ca - Ka ra{ (Ku {tiq) 5:0, POT PO RAW: Pot po raw - Je din stvo (Vlaj ko vac) 0:2, DU PQA JA: Ba nat - Slo ga (Plan di {te) 3:2, KRU [^I CA: Ra tar - Ka ra{ (Ja se no vo) 3:1. Slo bo dan je bio Du nav (Ba nat ska Pa lan ka).

1. Slo ga 26 24 0 2 130:15 72 2. Haj du ~i ca 26 15 5 6 67:34 50 3. Ra tar 27 13 5 9 53:42 44 4. Du nav 26 12 6 8 55:50 42 5. C. zve zda 26 13 2 11 50:34 41 6. Bo rac (VS) 26 12 2 12 53:34 38 7. Je din stvo 26 11 3 12 45:57 36 8. [e vac (-1) 26 10 4 12 48:40 33 9. Pot po raw 26 10 3 13 48:53 33 10. Haj duk 26 10 2 14 33:48 32 11. Ka ra{ (K) 26 9 5 12 42:60 32 12. Ka ra{ (J) 26 10 1 15 46:64 31 13. Do bri ca 26 8 4 14 42:52 28 14. Ba nat 27 8 3 16 31:10427 15. Bo rac (-1) 26 8 1 17 26:82 24

[o{ |an 7, Iri mi ja 7, Gaj ta 6, Mi li} 6, Pin ku 6, Ko sta di no vi} 6, Mi ko la ~e vi} 6 (Bo {ko vi} 6) Od sa mog star ta do ma }i fud ba le ri pre u zi ma ju te ren sku ini ci ja ti vu i stva ra ju ne ko li ko iz gred nih pri li ka za gol.

Pr vi po go dak, po sle pre kr {a ja u {e sna e ster cu, po sti gao je Dem {e iz pe na la.U dru gom po lu vre me nu do ma }i su na pu ni li mre `u go sti ju.Go lo vi su bi li izu i zet no le pi,a Haj du ~i ca je igra la od li~ no. Haj du ~i ca je dva ko la do kra ja pr ven stva obez be di la dru go me sto.

V. Milijar

Partizan (G) - BAK 1:1 (0:1) GAJ: Me sno igra li {te, gle da la ca 200, su di ja: Ba ji} (Pan ~e vo). Strel ci: Ne na dov u 80. za Par ti zan, a Stje pa no vi} u 25. mi nu tu za BAK. @u ti kar to ni: Ka na~ ki, \u ki} (Par ti zan), a An |e li}, Ju ga, Jo va no vi}, Go {ev ski (BAK).

PAR TI ZAN: Bu fan 7, Ma ri ~i} 6 (Ere{ 7), Vu ka di no vi} 6 (Stoj ko vi} 7), Uze lac 6, Pe tri} 7, Zlat ko vi} 7, An dre ji} 7, Fri~ 6, Ne na dov 7, Ka na~ ki 6, \u ki} 7.

BAK: Za go rac 7, Ju ga 6, Ne di} 7, An |e li} 7, Jo vi ~i} 6, Jo va no vi} 6 (@iv ko vi}), Ma ri la 6 (Mo ski}), Pa u no vi} 6, Stje p a n o v i} 7, Go { ev s ki 6, Ra du lov 6 (Ge or gi jev).

Po ~et na ini ci ja ti va go sti ju re zul ti ra la je po got kom u 25. mi nu tu, ka da je od li ~an cen tar {ut is ko ri stio Stje pa no vi} i gla vom efekt no sa vla dao Bu fa na.

Ta d a do m a } i pre u z i m a j u igru, stva ra ju {an se, ali bez re zul ta ta. Ipak, u 80. mi nu tu do bar {ut go stu ju }i gol man je

GAJ: Par ti zan - BAK (Be la Cr kva) 1:1, OMO QI CA: Mla dost - Ju go sla vi ja (Ja bu ka) 3:2, KO VIN: Rad ni~ ki - Sla vi ja (Ko va ~i ca) 5:1, KO VIN: Ko lo ni ja - Tem po (Sef ke rin) 3:0, UQ MA: Par ti zan - Vul tu rul (Gre be nac) 1:3, BA NAT SKO NO VO SE LO: Slo ga - Bu du} nost (Ali bu nar) 2:0, BA NAT SKI BRE STO VAC: Bu du} nost - Vr {ac j. (Vr {ac) 2:1, BA RAN DA: Rad ni~ ki - Po let (Iz bi {te) 3:1.

1. Ko lo ni ja 28 17 6 5 73:41 57 2. Rad. (K) 28 14 7 7 65:32 49 3. BAK 28 15 4 9 47:36 49 4. Mla dost 28 14 5 9 67:44 47 5. Vr {ac j.

28 14 4 10 47:31 46 6. Slo ga 28 13 4 11 52:42 43 7. Rad. (B) 28 12 5 11 59:35 41 8. Sla vi ja 28 12 5 11 52:57 41 9. Tem po 28 11 7 10 39:45 40 10. Vul tu rul 28 11 5 12 46:46 38 11. Ju gosl. (-1) 28 11 6 11 48:54 38 12. Part. (U) 28 8 9 11 40:41 33 13. Part. (G) 28 8 8 12 42:52 32 14. Po let 28 9 4 15 43:66 31 15. Bu d. (BB) (-1)2810 1 17 58:80 30 16. Bu du}. (A) 28 3 4 21 15:79 13

na krat ko ukrotio, a od bi je nu lop tu is ko ri stio je Alek san dar Ne na dov i po go dio mre `u.

GRADSKA LIGA ZREWANIN

Slavqe uz truba~e Naftagas - OFK Gradnulica 4:1 (2:0) BO KA: Sta d ion „Sve t i Ni ko la”, gle da la ca 400, su di ja: Ko z i n a (Zre w a n in).

Strel ci: V. Gr bu {i} u 15. T. Gr bu {i} u 22. Man ger u 67. 78. za Naf ta gas, a Vu ko vi} u 72. mi nu tu za OFK Grad nu li cu. @u ti kar ton: Dra gi} (Naf ta gas).

NAF T A G AS: Mar k ov, Man ger 8, Ku stu ri} 7, Ba {a 7 (@e ra ji} 7), Dra gi} 7 (Pi lip), Ro gan 7, Obrk ne `ev 8, V. Gr bu {i} 7, Lu ki ni} 7, T. Gr bu {i} 7 (Ku lik), To do ro vi} 7.

OFK GRAD NU LI CA: Ob ra do vi} 6, Kne `e vi} 6, Ko ra} 6, No va kov 6, Ga vri} 7, Ber do vi} 6, Ra ki} 6, Ge or gi jev 7, Vu ko vi} 7, Ve qi} 6, Pan du rov 7.

Na iden ti ~an na ~in bra }a Gr bu {i} su po sti za li go lo ve.

BO KA: Naf ta gas - OFK Grad nu li ca (Zre wa nin) 4:1, JA [A TO MI]: Rad ni~ ki - Grad nu li ca be~ ke rek (Zre wa nin) 6:0, MU @QA: Le hel - Ba nat (^en ta) 3:0 (pf), SU TJE SKA: Rad ni~ ki - Je din stvo (E~ ka) 5:1.

1. Naf ta gas 14 11 1 2 37:18 34 2. Grad nu li ca 14 8 3 3 26:11 27 3. Rad. (S) 14 8 1 5 25:14 25 4. Le hel 14 7 3 4 30:19 24 5. Rad. (JT) 14 6 2 6 25:15 20 6. Gr. Be~ ke rek 14 4 1 9 11:44 13 7. Je din stvo 14 3 1 10 16:27 10 8. Ba nat 14 2 2 10 15:37 8

Da bi u na stav ku su sre ta Zo ran Man ger le pim {u tem is ko s a po g o d io sa m e ra { qe.

Po ~a sni po go dak Zre wa nin ci su po sti gli po sle gu `ve.

Eks pre san po vra tak naf ta {a u sta ro ja to su obe le `i li tru ba ~i po sle utak mi ce.

S. M. P.

sport

dnevnik

utorak14.jun2011.

VE LI KA NA GRA DA KA NA DE

ZA VR [E NA NBA LI GA

Ba to nu tri ler u Mon tre a lu Britanac Xenson Baton za volanom Meklarena pobedio je na Velikoj nagradi Kanade u Formuli jedan vo`enoj na stazi „@il Vilnev” u Montrealu. On je u posledwem krugu pretekao aktuelnog svetskog prvaka Nemca Sebastijana Fetela iz Red Bula, koji je ovom prilikom morao da se zadovoqi drugim mestom. Tre}e mesto zauzeo je Fetelov klupski kolega Australijanac Mark Veber, koji je na ciqnom pravcu bio br`i od sedmostrukog svetskog prvaka Mihaela [umahera iz Mercedesa. Nemac je sjajno vozio dok je padala ki{a, ali na kraju nije uspeo da zavr{i na podijumu, {to bi mu bilo prvi put posle trijumfa na Velikoj nagradi Kine 2006. godine.

Fetel se nalazio nadomak {este pobede u sedam trka, ali se Batonu isplatila hrabra i riskantna vo`wa na te{koj stazi. Nije ga pomelo ni to {to je u boksu bio ~ak {est puta, imao dva incidenta i jednom odradio kaznu „pro|i kroz boks” (prebrzo je vozio iza sejfti kara). Prvi incident Baton je imao sa klupskim kolegom Luisom Hamiltonom u osmom krugu. Tamnoputi Britanc je krenuo u preticawe sa spoqne strane, Baton je poku{ao da ga zatvori, sate-

23

Da las pr vi put {am pion Ma ja mi Hit - Da las Me ve riks 95:105 (27:32, 24:21, 21:28, 23:24)

Yenson Baton s pobedni~kim {ampawcem

rao ga u za{titnu ogradu, posle ~ega mu je gotovo otpao levi to~ak. Hamilton je, ina~e, u Kanadu stigao kao drugoplasirani u generalnom plasmanu, ali je na kraju pao na ~etvrto, jer je morao da odustane, po{to je „stradao” od klupskog kolege. Drugi incident Baton je imao u 37. krugu sa Fernandom Alonsom iz Ferarija, posle ~ega je [panac morao da odustane. Tako je Alonso propustio priliku da osvoji bodove u 13. uzastopnoj trci.

Baton je izjavio da je posle kontakta sa Hamiltonom trka bila prava borba za wega i izvinuo se kolegi zbog udesa.

Re zul ta ti 1. Baton (V. Britanija, Meklaren) 4:04:39.537, 2. Fetel (Nema~ka, Red Bul) + 2.709, 3. Veber (Australija, Red Bul) + 13.828, 4. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) + 14.219, 5. Petrov (Rusija, Reno) + 20.395, 6.

Masa (Brazil, Ferari) + 33.225, 7. Kobaja{i (Japan, Zauber) + 33.270, 8.

Algersauri ([panija, Toro Roso) + 35.964, 9. Barikelo (Brazil, Vilijams) + 45.117, 10. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) + 47.056, 11. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) + 50.454, 12. De la Rosa ([panija, Zauber) + 1:03.607, 13. Liuci (Italija, Hispanija) +1 krug, 14. Kartikejan (Indija, Hispanija) +1 krug, 15. D‘Ambrozio (Belgija, Virxin) +1 krug, 16.

Glok (Nema~ka, Virxin) +1 krug, 17. Truli (Italija, Lotus) +1 krug.

Vo za ~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 161, 2. Baton (V. Britanija, Meklaren) 101, 3. Veber (Australija, Red Bul) 94, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 85, 5. Alonso ([panija, Ferari) 69, 6. Masa (Brazil, Ferari) 32, 7. Petrov (Rusija, Reno) 31, 8. Hajdfeld (Nema~ka, Reno) 29, 9. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) 26, 10. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) 26, 11. Kobaja{i (Japan, Zauber) 25, 12. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 8, 13. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 8, 14. Algersuari ([panija, Toro Roso) 4, 15. Barikelo (Brazil, Vilijams) 4, 16. Perez (Meksiko, Zauber) 2, 17. Di Resta (Britanija, Fors Indija) 2.

Kon struk to ri 1. Red Bul 255, 2. Meklaren 186, 3. Ferari 101, 4. Reno 60, 5. Mercedes GP 52, 6. Zauber 27, 7. Toro Roso 12, 8. Fors Indija 10, 9. Vilijams 4.

- Od ki{e nisam mogao da vidim da je pored mene, jednostavno se desilo. Od tada sam se borio, dobio sam kaznu i tri puta morao sam da se vra}am. Na kraju sam u posledwem krugu jurio Fetela, on je oti{ao pre{iroko, iskoristio sam priliku i do{ao do pobede. Za mene je ovo bila fantasti~na trka, ~ak i da nisam pobedio u`ivao sam. Ova pobeda je neverovatna i verovatno moja najboqa - rekao je Baton.

Fetel je vodio od starta trke, pa sve do posledweg kruga. Gubio je prednost u fini{u trke, ali je izgledalo da }e ipak uspeti da odoli naletu Batona. Me|utim, bolid mu je proklizao u jednoj od posledwih krivina, izgubio je ritam, {to je iskoristio svetski prvak iz 2009. godine Xenson Baton, pretekao ga i do{ao do pobede, prve posle trke u [angaju pro{le godine. Bio je ovo 10. trijumf Britanca u karijeri u trci koja je trajala ~etiri sata i koju je obele`io pravi potop na stazi.

Ki{a je zapravo re`irala trku.

Zbog vla`ne staze i velikog broja bara trka je startovala iza sejfti kara. U jednom periodu je ki{a tako silovito padala da su uslovi za vo`wu u 25. krugu postali neregularni, pa ju je direktor trke ^arli Viting prekinuo.

Prekid je trajao ne{to vi{e od dva sata. Bezbedonosno vozilo je jo{ nekoliko puta izlazilo na stazu. Bilo je dosta incidenata, a prilikom sklawawa ostataka Hajdfeldovog bolida sa staze posle sudrara sa Kobaja{ijem jedan od redara se okliznuo i jedva uspeo da pobegne ispred bolida koji je nailazio.

Slede}a trka vozi se 26. juna za Veliku nagradu Evrope na stazi u Valensiji.

G. M.

MA J A M I: „Ame rika erlajns arena”, gledalaca: 20.003, sudi je: Stiv Xej vi, Skot Foster i Derik Staford.

MA J A M I HIT: Xejms 21 (6 as, 6 gr), Bo{ 19 (8 sk), Entoni, Vejd 17 (8 sk, 6 as, 5 gr), ^almers 18 (7 sk), Miler, Hazlem 11 (9 sk), Hauard, E. Haus 9. Nisu ulazili: Bibi, Dampier, X. Xons.

DA LAS ME VE RIKS: Merion 12 (8 sk), Novicki 21 ({ut iz igre 27-9, 11 sk), ^endler 5 (8 sk), Kid 9 (8 as), Barea 15 (5 as), Kardinal 3, Teri 27, Mahinmi 4, Stivenson 9.

Nisu ulazili: Bruer, Hejvord, Stojakovi}.

Ko {ar ka {i Da las Me ve riksa osvojili su prvu titulu {ampiona NBA lige, po{to su u finalnoj seriji u Majamiju pobedili istoimeni tim sa 105:95 (32:27, 21:24, 28:21, 24:23), ~ime su ubezbedili i kona~ni trijumf od 4:2 u pobedama. Mevsi su se na idealan na~in osvetili Majamiju za poraz u finalu iz 2006. godine kada su oni poveli u seriji.

Lebron Xejms je svoju agoniju bez prstena produ`io na bar jo{ godinu dana. Do titule su kona~no stigla jo{ tri veterana - Xejson Kid (38), Teri (33) i Stojakovi} (34).

Tokom gotovo ~itave {este utakmice Dalas je bio boqi rival, a prednost je stekao zonskom odbranom o koju su se odbijali napadi ~udno smu{enih i dezorganizovanih igra~a Majami Hita. Xejson Teri je predvodio goste s 27 poena,

Dirk Novicki (32) je ostvario san, postao je NBA {ampion, a progla{en je i za najkorisnijeg igra~a (MVP) finalne serije. U finalnoj

Ha mil ton }e ubi ti ne ko ga

On smatra da Britanac mora da bude ka`wen.

- Ako ga sada ne kazne (FIA), ne znam kada }e - dodao je Lauda.

Hamilton je, bar za sada, pro{ao neka`weno kako za sudare u Monte Karlu, tako i za one u Kanadi. U Montrealu je trijumfovao Xenson Baton pretekav{i u posledwem krugu Sebastijana Fetela. Prethodno, Baton se sudario sa Hamiltonom.

- Ne verujem da je Xenson to uradio namerno. Napravio je gre{ku, a ja sam naleteo na wega. Nastavio je tako da me pripio uza zid - poku{ao je Hamilton da skine krivicu sa sebe.

EVROP SKI [AM PI O NAT NA BRD SKIM STA ZA MA

Bor ko vi} bez bo do va Srpski automobilista Du{an Borkovi} nije uspeo da osvoji bodove na trci u ^e{koj koja je vo`ena u okviru Evropskog {ampionata na brdskim stazama. On je u {estoj trci ove sezone bio drugi sa tri sekunde zaostatka u odnosu na Slovenca Ale{a Preka, prvoplasiranog u generalnom plasmanu, ali mu je posle odluke sudija ta pozicija oduzeta.

Naime, balans {tangle tokom trke nije bio po pravilima Svetske automobilske federacije (FIA), mada je istu koristio i na prethodnim tr-

kama. Borkovi} je, ina~e, najavio `albu zbog promenqivog kriterijuma sudije od trke do trke. Posle brojnih problema koje je imao na proteklim trkama sa automobilom, jo{ je u ^e{koj usledila promena homologacije (postupak ocewivawa i potvr|ivawa da li odre|eno vozilo u celini, ili neki wegov deo ili oprema, odgovaraju zahtevima) od strane FIA, pa je morao u subotu da tra`i nove amortizere, a onda su mu oduzeti i bodovi. [ampionat se nastavqa 3. jula trkom u italijanskom Trentu.

G. M.

U nastavku je proradio i „Dir ken {tajn„, po obi ~a ju najboqi je bio u posledwoj ~etvrtini, te je stigao do 21 poena, uz 11 skokova (sve u odbrani). Hose Huan Barea dodao je 15 poena i 5 asistencija, dok je [on Merion imao 12 poena i 8 skokova. Di{on Stivenson je po sti gao de vet, za hva qu ju }i tri pogo|ene trojke iz pet po-

No vic ki MVP fi nal ne se ri je

NI KI LA U DA UPO ZO RA VA

Niki Lauda nikada nije bio kukavica, ali nekada{wi {ampion Formule 1 smatra da Luis Hamilton vozi previ{e opasno.

Austrijanac je Britancu poru~io da je lud i da postoji velika {ansa da ubije nekoga na stazi. Razlog za reakciju Nikija Laude su incidenti u nizu u kojima u~estvuje Hamilton, a posledwa dva dogodila su se u nedequ na trci u Montrealu za Veliku nagradu KanaOpasan po rivale: Luis Hamilton de. Prethodno, izazvao je dva sudara u Monte Karlu.

Pre{ao je sve granice, ne mo`e - On je lud - poru~io je Lauda vi{e tako. Pa, ubi}e nekoga na Hamiltonu i u dahu nastavio stazi.

Radost ko{arka{a Dalasa

nisu pomogli ni individualni poku{aji Dvejna Vejda i Lebrona Xejmsa. Jednostavno, ruke kao da su im se vezale, a rival je imao kvalitet i iskustvo da takav poklon iskoristi.

Majami je imao ~ak tri puta vi{e slobodnih bacawa, ali je o~ajno izvodio penale (33-20), dok je Dalas imao odli~an {ut

ali su odli~ne igre pru`ili i omaleni Barea, Dirk Novicki koji je dodu{e lo{e {utirao, ali je i tako ostvario dabldabl u~inak s 21 poenom i 11 sko ko va. Na dru goj stra ni, Xejms je s 21 poenom bio najefikasniji u Hitu koji je generalno odigrao o~ajnu utakmicu.

Doma}in je vodio tokom prvog poluvremena, najvi{e s 9 poena, ali je Dalas preuzeo konce igre, stigao do prednosti od 2 po e na pre od mor (53:51) i do samog kraja utakmice odr`avao je vo|stvo. Doma}i igra~i su delovali smu{eno, podlegli su pritisku, po ~et ni~ ki gu bi li lop te, pravili faulove u napadu, a tu

seriji prose~no je igrao 40,3 minuta, postizao 26 poena, ima 9.7 skokova, 2 asistencije, uz {ut iz igre 41 procenat. Briqirao je u posledwim ~etvrtinama kada je preuzimao odgovornost i vra}ao Mevse u igru i pored visokog vo|stva Hita, posebno u me~evima broj ~etiri i pet.

Na iznena|ewe svih, Novicki se nije radovao po zavr{etku me~a, odmah je oti{ao u svla~ionicu da se sam ispla~e.

- Mogao sam da osetim suze kako naviru. Morao sam da se oporavim. Mi smo svetski {ampioni, zvu~i neverovatno - rekao je posle slavqa Novicki. - - Bilo je ~udno. U prvom poluvremenu sam imao nekoliko dobrih situacija. Ne mogu da objasnim.

Imao sam nekoliko {uteva za tri poena s vrha reketa, otvoren {ut iz kornera, nekoliko „fejdavej„ situacija s jedne noge koje obi~no pogodim. Mislim da je ovo pobeda za timsku ko{arku. Pobedili smo zato {to smo igrali kao tim na oba dela terena, delili loptu, pritiskali je. Sre}an sam!

za tri poena (26-11). Mevsi su maksimalno koristili pritisak koji je mu~io rivala, poga|ali bitne {uteve, a verovatno je kqu~na bila pomo} s klupe koja je ubacila ~ak 43 poena (Majamijeva samo 20). Takav u~inak do{ao je posle fenomenalne igre Xejsona Terija koji je s 27 poena (11/16 iz igre), tri skoka, te po dve asistencije i ukradene lopte bio naj bo qi igra~ ovog me ~a i kqu~ pobede Mevsa. Xejson je ve}inu poena (19) postigao u prvom poluvremenu i samo zahvaquju}i wemu Dalas je bio u igri, s obzirom da je Novicki u prva dva perioda postigao samo tri poena uz o~ajan {ut iz igre (1/11).

ku{aja. Pe|a Stojakovi} ni ovog puta nije izlazio na parket, prednost je ponovo dobio Brajan Kardinal koji se istakao neverovatno grubim faulovima na Bo{u i Hazlemu.

Pritisak je, dakle, uni{tio Hit, a pre svih Lebrona Xejmsa od koga su svi o~ekivali da donese pobedu Majamiju. On jeste bio najefikasniji u timu, ali je izgubio 6 lopti i delovao nemo}no u trenucima kada je Majami morao da posti`e ko{eve da bi se vratio u igru. Ni{ta boqi nije bio ni Dvejn Vejd sa 17 poena, dok je preostali ~lan velike trojke Kris Bo{ bio u senci tokom celog me~a, ali je, ipak, stigao do 19 poena.

Pri pre mio: A. Pre do je vi}

24

sport

utorak14.jun2011.

dnevnik POZNATI SVI U^ESNICI EURA 2012.

@reb sutra u podne Pro te klog vi ken da od i gra no je {e sto, po sled we, ko lo kva li fi ka ci ja za Evrop sko mu {ko ru ko met no pr ven stvo, ko je }e se od 15. do 29. ja nu a ra 2012. go di ne odr `a ti u Sr bi ji. U po sled wem ko lu po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti - Gru pa 1: Ma ke do ni ja - BiH 25:19. Ta be la: Ma |ar ska 12, Ma ke do ni ja 7, Esto ni ja 4, BiH 0.

Gru pa 2: Hr vat ska - Li tva ni ja 34:26, [pa ni ja - Ru mu ni ja 36:23.

Ta be la: 1. Hr vat ska 12, 2. [pa ni ja 8, 3. Li tva ni ja 4, 4. Ru mu ni ja 0.

Gru pa 3: Poq ska - Por tu gal 30:22, Slo ve ni ja - Ukra ji na 43:32.

Ta be la: Poq ska 9, Slo ve ni ja 8, Por tu gal 5, Ukra ji na 2.

Gru pa 4: [ved ska - Iz rael 28:17, Slo va~ ka - Cr na Go ra 36:21. Ta be la: [ved ska 10, Slo va~ ka 10, Cr na Go ra 2, Iz rael 2.

Gru pa 5: Ne ma~ ka - Le to ni ja 32:22, Island - Austri ja 44:29. Ta -

[e{iri Pred su tra {we iz vla ~e we od re |e ni su i {e {i ri iz ko jih }e se po pu wa va ti gru pe.

Pr vi {e {ir: Fran cu ska, Poq ska, Hr vat ska i Ne ma~ ka.

Dru gi {e {ir: Dan ska, Nor ve {ka, Ma |ar ska i [ved ska.

Tre }i {e {ir: Sr bi ja, Island, [pa ni ja, ^e {ka. ^e tvr ti {e {ir: Slo ve ni ja, Ru si ja, Ma ke do ni ja, Slo va~ ka. be la: Ne ma~ ka 9, Island 8, Austri ja 7, Le lo ni ja 0.

Gru pa 6: ^e {ka - Ho lan di ja 38:26, Nor ve {ka - Gr~ ka 31:25. Ta be la: Nor ve {ka 10, ^e {ka 8, Gr~ ka 5, Ho lan di ja 1.

Gru pa 7: Ru si ja - Be lo ru si ja 35:27, Dan ska - [vaj car ska 34:29.

Ta be la: Dan ska 10, Ru si ja 10, Be lo ru si ja 4, [vaj car ska 0.

Po zna to je svih 16 re pre zen ta ci ja u~e sni ca, ko je }e se nad me ta ti u Be o gra du, No vom Sa du, Vr {cu i Ni {u. @reb za EURO 2012. odr `a }e se su tra u „Bel Eks po

cen tru” u Be o gra du u 12 ~a so va, a Ru ko met ni sa vez Sr bi je is ko ri stio je pra vi lo EHF-a i od re dio ~e ti ri re pre zen ta ci je, ko je }e igra ti u od re |e nim gra do vi ma.

Ta ko }e na {a re pre zen ta ci ja igra ti u Be o gra du, Ma ke do ni ja u Ni {u, Ma |ar ska u No vom Sa du, a Hr vat ska u Vr {cu. RSS je ova kom ras po de lom vo dio ra ~u na o vi {e aspe ka ta, eko nom skom pre sve ga, ali i bli zi ni dr `a va iz ko jih do la ze re pre zen ta ci je i wi ho vi na vi ja ~i.

J. G.

SVETSKO PRVENSTVO DAMA

Jo{ tri nepoznanice SAVATE BORCI SRBIJE USPE[NI NA SP U MILANU: Re pre zen ta tiv ci Sr bi je (na sli ci) na Svet skom pr ven stvu za ju ni o re i se ni o re u kom bat sa va teu u Mi la nu osvo ji li su zlat nu, sre bre nu i {est bron za nih me da qa. Zlat nu me da qu osvo jio je ju ni or Pa tar Uro {e vi} do 80 kg (~lan Sta re Pa zo ve), sre bre nu ju ni or Dra gan Bo {wak pre ko 85 kg (~lan BK Gard Bo ka), a bron za ne ju ni or Mi {o Ga ji} do 65kg (Sir mi jum, Sr.Mi tro vi ca), se ni or ka Fle is \en |i do 52 kg (Ral ni aiki do, Sen ta) i se ni o ri: Qu bo mir ^e sti} do 80 kg (Ru ma), Bra ni slav Plav {i} do 85 kg (Voj vo di na, N.Sad), Igor [i vo qic ki do 70 kg (Sir mi jum) i Sa {a ]i ro vi} (Sta ra Pa zo va). Sa va te tim bro jio je 20 ~la no va:12 spor ti sta, 4 tre ne ra i 4 su di je. Bor ci se za hva qu ju Mi ni stra tvu omla di ne i spor ta na po dr {ci.

ME^ ZA TITULU U KIK BOKSU

Pagonis izgubio u finalu Je dan od naj bo qih srp skih kik bok se ra Ne nad Pa go nis po ra `en je u me ~u za ti tu lu svet skog {am pi o na u ka te go ri ji do 95 kg or ga ni za ci je „It’s Showtime”. We ga je u fi na lu pre sti `nog tak mi ~e wa po be dio Da nio Ilu ga, bo rac po re klom iz Kon ga, ko ji na stu pa za Ne ma~ ku.

Pa go nis je u me~ u{ao po ma lo na pet i po la ko je po ku {a vao da iz gra di svoj ri tam.

U pr ve dve run de se do sta po vla ~io i ~e kao svo ju {an su iz kon tre i sa ku pqao po e ne low k ic k o v i m a.

We gov pro tiv nik je imao dru ga ~i ju tak ti ku. Bio je agre si van i stal no je i{ao na pred. Stal no je te rao Pa go ni sa u }o {ak i ko ri stio svo ju pred - Ne nad Pa go nis nost u bok su.

Pr ve dve run de su bi le do sta iz jed na ~e ne, dok je u tre }oj Ilun ga ste kao bla gu pred nost po go div {i Pa go ni sa par pu ta do sta ja kim udar ci ma. Pa go nis je bio uz dr man, ali je us peo da se vra ti i pred kraj run de ~ak i pre u zme ini ci ja ti vu. Po ~et kom

Po zna ti su svi u~e sni ci Svet skog {am pi o na ta za ru ko me ta {i ce, ko je }e se od 3. do 18. de cem bra odr `a ti u Bra zi lu. Na `a lost, na {a re pre zen ta ci ja ni je us pe la da se pla si ra na svet sku smo tru naj bo qih re pre zen ta ci ja.

Me |u re pre zen ta ci ja ma ko je su di rekt no obez be di le pla sman u Bra zil su Ru si ja, ak tu el ni svet ski pr vak, za tim tri pr vo pla si ra ne eki pe sa po sled weg Evrop skog pr ven stva Dan ska, [ved ska i Nor ve {ka,

REVIJALNA UTAKMICA [AMPIONKI I REPREZENTACIJE DRUGE LIGE SEVER

Priredba za u`ivawe Vojvodina - Reprezentacija Lige 27:31 (15:17) NOVI SAD: Dvo ra na Sla na ba ra, su di je: Man di} i Ko va ~i}, gle da la ca: 250, sed mer ci: Voj vo di na 3 (3), Re pr re zen ta ci ja 4 (3), is kqu ~e wa Voj vo di na 10, Re pre zen ta ci ja 12 mi nu ta.

VOJ VO DI NA: To ma so vi} 5, Ka blar, Pu dar 1, Ra do ji }i} 2, Ze ~e vi}, Stu par 3, Dmi tro vi} 1, \or |e vi} 4 (3), Pa ji}, Gu te {a, Bla `i} 1, Mi lo va no vi}, An dri ja {e vi} 5, Jo va no vi}, Bo ja ni} 2, Vra we{ 2, Bla nu {a, Be qi} 1, Cr no ja~ ki.

RE PRE ZEN TA CI JA DRU GE LI GE SE VER: Ma rin ko vi}, Ar da la 7, No ta 1, M. Ag ba ba 2 (1), @iv ko vi} 4, So viq, T. Ri sti} 3, Ko mle ni}, Alek si}, Ni }ev ski, Ra doj ~in 4, Iva nov, Mo ra ~a 1, J. Ag ba ba 4, Pa vlo vi}, Veq ko vi} 1, Tum bas 4 (2).

Sve {to vre di u Dru goj `en skoj ru ko met noj li gi se ver na {lo se u no vo sad skoj dvo ra ni Sla na ba ra na re vi jal noj utak mi ci, gde se no vom pr vo li ga {u Voj vo di ni su prot sta vi la re pre zen ta ci ja Li ge. Igra ~i ce obe eki pe

No vi pr vo li ga {i: ru ko me ta {i ce Voj vo di ne s ru ko vod stvom

shva ti le su ovaj me~ vr lo ozbiq no, ta ko su se i po na {a le svih 60 mi nu ta, ali bi lo je pri li ka i za ko ji atrak ti van po tez, eg zi bi ci ju, lep gol, do bru od bra nu...

Ma lo broj na pu bli ka u`i va la je u le poj i za ni mqi voj utak mi -

Plu{~enko ponovo amater ~e tvr te run de Ilun ga je sa te rao Pa go ni sa u }o {ak, gde je u jed noj raz me ni us peo da po go di na {eg bor ca i da ga obo ri u nok daun.

Pa go nis je us peo da se vra ti u bor bu, ali je Ilun ga opet do bro po go dio Pa go ni sa i su di ja je pre ki nuo me~.

Biv {em olim pij skom {am pi o nu u umet ni~ kom kli za wu Ru su Jev ge ni ju Plu {~en ku uki nu ta je za bra na u~e {}a na ama ter skim tak mi ~e wi ma. We mu je ka zna iz re ~e na pro {le go di ne zbog kr {e wa pro pi sa me |u na rod ne kli za~ ke uni je.

IZVIWEWE Po vo dom pri vat ne kri vi~ ne tu `be od stra ne pri vat nog tu `i o ca g- di na Traj ko vi} @eq ka, pred sed ni ka Rva~ kog sa ve za Sr bi je, pro tiv okri vqe nog g- di na Te {a no vi} Raj ka iz No vog Sa da, di rek to ra Rva~ kog klu ba Voj vo di na iz No vog Sa da, zbog kri vi~ nog de la kle ve te iz ~l.171 stav 2 u ve zi sta va 1 Kri vi~ nog Za ko na Re pu bli ke Sr bi je pred Osnov nim su dom u Zre wa ni nu i mir nog re {a va wa spo ra uz jav no iz vi we we okri vqe nog g- di na Te {a no vi} Raj ka iz No vog Sa da na osno vu Re {e wa Osnov nog su da u Zre wa ni nu broj: 2 K 285/10 od 24.12. 2010. go di ne, isti ob ja vqu je mo u ce lo sti: „Po vo dom tek sta ob ja vqe nog da na 29.04.2009. go di ne u dnev nom li su „Dnev nik” pod na slo vom „qu bav tra je dok ima nov ca”, da va lac iz ja ve Raj ko Te {a no vi}, kao di rek tor Rva~ kog klu ba „Voj vo di na” iz No vog Sa da, ovim pu tem se iz vi wa vam go spo di nu @eq ku Traj ko vi }u, pred sed ni ku Rva~ kog sa ve za Sr bi je, uko li ko je ob ja vqi va we ovog tek sta sa ko men ta rom da je @eq ko Traj ko vi} „kao okri vqe ni iz neo ne i sti nu sa op {te wa...” „ te da se pred sed nik RSS @eq ko Traj ko vi}, kao za kon ski za stup nik RSS po slu `io fal si fi ko va nim ugo vo rom kao do ka zom na su du”, te ti me mu pro u zro ko vao ne pri jat no sti bi lo ko je vr ste, a po seb no pro ble me u vr {e wu slu `be i jav ne funk ci je.”

kroz ba ra` to pra vo su ostva ri le sle de }e evrop ske re pre zen ta ci je: Cr na Go ra, Ho lan di ja, Ne ma~ ka, Hr vat ska, Fran cu ska, Island, [pa ni ja i Dan ska.

Od va ne vrop skih ze ma qa tu su do ma }in Bra zil, iz Azi je: Ju `na Ko re ja, Ja pan, Ki na i Ka zah stan, Oke a ni ju pred sta vqa Austra li ja, a Azi ju: An go la, Kon go i Tu nis. Tri po sled wa u~e sni ka zna }e se po sle PanAme ri~ kog pr ven stva ko je }e se odr `a ti od 28. ju na do 2. ju la.

J. G.

Jev ge nij Plu {~en ko

Plu {~en ko je po sle osva ja wa sre br ne me da qe na Olim pij skim igra ma u Van ku ve ru fe bru a ra pro {le go di ne pro pu stio pr ven stvo sve ta na vo de }i kao raz log po vre du. Me |u tim, ru ski kli za~ se ubr zo po ja vio na ne ko li ko pro fe si o nal nih re vi ja, bez do zvo le na ci o nal ne kli za~ ke fe de ra ci je, zbog ~e ga je usle di la za bra na. Plu {~en ko, ko ji se opo ra vqa od ope ra ci je ko le na, iz ja vio je na svom Tvi ter pro fi lu da }e se vra ti ti na led kroz dve sed mi ce.

Tro stru ki svet ski pr vak i olim pij ski vi ce {am pion iz Solt Lejk Si ti ja 2002. na pu ni }e 31 go di nu ka da se bu de tak mi ~io na Igra ma u So ~i ju.

ci. Igra ~i ca ma Voj vo di ne i stru~ nom {ta bu, sa Dra ga nom Ku ki }em na ~e lu, po bed ni~ ki pe har do de lio je di rek tor li ge Jo vi ca Tu la}. Na gra |e na je i Ta wa Ri sti} kao naj bo qi stre lac. Po sle utak mi ce u~e sni ci

re vi je (iz o sta le igra ~i ce Ki kin de iz wi ma sa mo zna nih raz lo ga), go sti i sim pa ti ze ri No vo s a | an k i pro s la v i l e su, uz tam b u r a { e, pla s man u vi { i rang na Ri bar skom ostr vu.

J. Gali}

Jovanovi} se dopingovao?

Je dan od naj po pu lar ni jih ru ko me ta {a Voj vo di ne @e le zni ~ar Qu bo mir Jo va no vi} opet se na {ao u cen tru me dij ske pa `we. Ovo ga pu ta na vod no je na do ping kon tro li po sle po lu fi nal nog me ~a Ku pa Sr bi je bio po zi ti van.

Iz Klu ba su nam po tvr di li da je in for ma ci ja ta~ na da se sum wa da je Jo va no vi} ko ri stio ne do z vo q e n a sred s tva, ana bo li~ ke ste ro i de iz gru pe C1.

- Isti na je da smo ju ~e to kom pre po dne va do bi li po {tu od An ti do ping agen ci je ko ja nas je oba ve sti la da je na{ igra~ Qu bi mir Jo va no vi} Qu bo mir Jo va no vi} ko ri stio ne do zvo qe na sred stva - re kao je pred - tra ` i ti zva n i~ n u iz j a vu po vo dom sed nik Voj vo di ne @e le zni ~ar Mi - ovo ga slu ~a ja, kao i iz ve {taj stru~ lan \u ki}. - Naj bla `e re ~e no, mi nih li ca me di cin skog ti ma zbog ~e ga smo u Klu bu {o ki ra ni tim sa zna wem je ko ri stio ne do zvo qe na sred stva, a da je ne ko od na {ih igra ~a ko ri stio ~e k a } e mo i de f e n i tiv n u od l u k u ne do z vo q e n a sred s tva, a po g o to vo ADAS-a i Ru ko met nog sa ve za Sr bi je. smo {o ki ra ni ti me {to smo to naj pr Na osno vu re l e vant n ih ~i w e n i c a sa zna li iz `u te {tam pe, a ne zva ni~ - pred u ze }e mo i mi u Klu bu od go va ra no. To {to je ra dio Jo va no vi} we go va ju }e ko ra ke i Jo va no vi }a }e mo is je li~ na stvar i ako se utvr di da je to kqu ~i ti iz na {eg ~lan stva ako se do ta~ no on }e sno si ti od go va ra ju }e pin go vao. sank ci je, ~i me }e mu bi ti ugro `e na i Po ku {a li smo da stu pi mo u kon sport ska ka ri je ra. Uprav ni od bor takt i s po pu lar nim ru ko me ta {em, Klu ba od Qu bo mi ra Jo va no vi }a }e me |u tim, bio je ne do stu pan.

J. G.

odmor

dnevnik

utorak14.jun2011.

25

ТУ ОКО НАС – ПРЕДЛОГ ЗА ИЗЛЕТ

Тврђаве на Дунаву – Смедеревска капија историје П

ловећи Дунавом, после Београдске тврђаве стижемо до Смедерева средњовековног престоног града

српске деспотовине. Тврђава је једна од најбоље очуваних, а данас је и место на коме се одржавају и разне културне манифестаци-

је. Одлично место за целодневно уживање у природи и историји. Смедеревска тврђава налази се на пространој заравни на ушћу

Смедеревска тврђава је опасана одбрамбеним каналом

лике напоре и представља последње велико остварење српске војне архитектуре. Тврђава је троугаоне основе и чине је ВелиИдеално место за културно-уметничке ки и Мали град. У првој догађаје фази, од 1428. до 1430. реке Језаве у Дунав. Подигнута је године, подигнут је Мали град, с циљем да буде престоница зе- опкољен са две стране Дунавом и мље и утврђени двор деспота Језавом, док се са треће стране Ђурђа Бранковића и да замени налазио ров испуњен водом. ВеБеоград који је, након смрти де- лики град подигнут је већим деспота Стефана 1427. године, вра- лом до 1439. године, а утврђен је ћен Мађарима. Грађена је уз ве- у периоду од 1444. до 1453.

Једна од најочуванијих тврђава у Србији

Турци су град освојили 1439. године, да би по Сегединском договору 1444. био враћен деспоту Ђурђу. Дефинитивно пада у Турске руке 1459. године, што је уједно означавало и пад српске средњовековне државе. Током 1480. Турци су појачали цео град додавши три осмоугаоне ниске топовске куле на угловима, повезане спољашњим нижим бедемом. Велики и Мали град имали су испред спољних бедема ровове испуњене водом.

Турска војска напушта Смедерево 1867. године, када га заједно са још шест српских градова предаје кнезу Михаилу. Смедеревска тврђава данас представља споменик културе од изузетног значаjа, популарну туристичку дестинацију, као и ексклузиван простор за музичко-сценске и друге културне догађаје. Више о Смедеровској тврђави можете наћи на сајту www.tvr dja va sme de re vo.com. Извор: www.serbia.travel

ПУТ ПУТУЈЕТЕ

Шта спаковати

Н

Стокхолм, Шведска

Вилемштад, Холандија

Најшаренији градови света Утрехт, Холандија

Џајпур, Индија

Сент Џонс, Њуфаундленд, Канада

Валпараисо, Чиле

Н

еки градови могу да се похвале великим зеленим површинама, неки имају атракције које привлаче бројне туристе из читавог света, а неки су толико богати бојама да заслужују своју властиту листу. На страници stum ble u pon.com објављена је листа десет најшаренијих градова на свету. Зграде и куће на улицама ових градова обојене су жарким бојама које их чине посебнима и привлачнима за живот. Мора да је весело пробудити се с погледом на жутоцрвено-зелену фасаду, уместо, рецимо, на зграду с које је фасада отпала давних дана, што је код нас чест случај. Неке од ових градова красе предивне зграде, чаробна архитектура, бујне зелене површине, мостови, накићене фасаде... Но, нама, из углавном сивих градова, сваки од градова с овога пописа изгледа као да је из бајке. Ево најшаренијих градова на свету:

ајвећи проблем приликом путовања представља паковање ствари за пут. Некако увек имамо вишка ствари. Путна торба нам је премалена. Узимамо ону гигантску коју једва вучемо на точкићима. Али идемо за оном – за сваки случај. Можда буде хладно, можда падне киша, а шта у случају да време буде топло. Када се вратимо с путовања, пола одеће нисмо ни извадили из кофера. Како путовати економично? Ако се спремате на петодневно путовање, заиста није потребно да стрпате пола ормара у путну торбу. Довољно је да спремите: једне фармерке у којима одмах можете и да путујете, 5 мајица за тачно пет дана путовања – ако сте паничар можете спаковати једну резервну, 5 гаћица, грудњак ког имате на себи док путујете, патике у којима путујете, које су по могућности и за кишу, ципеле, ако планирате излазак, једну сукњу и једну хаљину, 5 пари чарапа, пиџаму, лагану пролећну јакну, капу, мараму, дебљу мајицу с капуљачом – у случају да захлади можете је комбиновати с јакном и 2 пешкира, ако ваш хотел/хостел их нема на располагању.

Што се ти че прак тич них ства ри, не по треб но је те гли ти са со бом све бо це и бо чи це ра зних пре па ра та из ва шег ку па ти ла. За то су иде ал не ма ле пут не бо чи це ко је мо же те да ку пи те у пар фи ме ри ја ма. Оне ће вам уште де ти мно го ме ста у пут ној тор би, али та ко ђе олак ша ти ње ну те жи ну. Је ди но мо же те ку пи ти куп ку, јер се она нај ви ше тро ши, док шам по не, ре ге не ра тор и мно ге про из во де за ли це, јед но став но ку пи те у ма лим бо чи ца ма. Ако не ма ва шег нај дра жег про из во да, јед но став но га код ку ће пре то чи те у бо чи цу. Та ко ђе мо же те да ку пи те и ма ли де зо до ранс, ма ра ми це па чак и ма ло па ко ва ње па муч них ја сту чи ћа за ски да ње шмин ке. Што се ти че тех но ло ги је, не мој те ни ту пре те ри ва ти. Иона ко на пу то ва њу не обра ћа мо то ли ко па жње на сва ки де таљ на шег из гле да. Упра во за то ни не об у че мо све ства ри ко је стр па мо у тор бу. Ако ко су пе ре те ско ро сва ки дан, по не си те са со бом фен. Али не по треб но је но си ти и фи га ро, пе глу за ко су и све дру ге спра ве с ко ји ма се улеп ша ва те. Што се ти че ле ко ва, по не си те оно нај ну жни је. И на рав но оне ко је мо ра те да пи је те сва ки дан.

НОВИ ИЗУМИ ЗА ПРИЈАТНИЈИ КАМПИНГ

Иновације за кампере

А

ко волите камповање и планирате да одете на неко место далеко од очију јавности, а желите и даље да имате пун комфор, ово су праве ствари за вас. Иако са овим стварима камповање постаје као одмор у хотелу, понекада је и то добро. Неће бити нека дивља атмосфера, али ћете уживати као да сте у хотелу са пет звездица.

змија и жохара, и можете сигурно и безбрижно сањати на дрвету.

Џепни туш Више се не морате бринути и размишљати има ли камп туш и хоћете ли смрдети идућих дана камповања. Овај мали, дивни изум упија и до десет литара воде. Све што треба да урадите је да га обе-

Бајкампер Гуанахвато сити, Мексико

Ово је револуционарна идеја за све маунтин бицкилисте који желе да смање стрес током викенд мисија у дивљини. Израђен од водоотпорног најлона, овај бицикл и кампер су права ствар за одмор после дуге трасе бициклирања. Манарола, Италија

Селкбег Постављен и обликован према људском телу, овај шатор–врећа може да издржи све временске услове. Умеци које садржи у себи држе тело на топлом и меканом где год да се налазите.

Гнездо

Вроцлав, Пољска

Лима, Перу

Нешто слично као птичје гнездо, овај шатор ће вас заштити од опасних животиња које гамижу по земљи. Обесите га за грану и сигурни сте. Нема више разних буба,

сите за дрво, причекате да сунце угреје вашу црну кесу, и спремни сте за вруће туширање.

Соларни шатор Одличан изум за породично камповање. Овај шатор упија сунчеву светлост и за шест сати сунца, нуди четири сата светла. Опремљен соларним плочама, у овом шатору мрак је непознаница.

26

svet

utorak14.jun2011.

Ne ta ni ja hu pro tiv pro gla {e wa Pa le sti ne RIM, TEL AVIV: Izraelski premijer Bewamin Netanijahu je u poseti Italiji od koje tra`i podr{ku protivqewu palestinskim planovima da se nezavisna Palestina prizna u Ujediwenim nacijama u septembru.

Netanijahu se ju~e sastao sa italijanskim kolegom Silviom Berluskonijem i drugim zvani~nicima. Najtira`niji izraelski list „Jediot ahronot” u onlajn izdawu navodi da Izrael vr{i prtisak na Berluskonija da izda zajedni~ko saop{tewe sa Netanijahuom u kome potvr|uje svoje protivqewe takvim planovima.

Italija je jedna od najbli`ih prijateqa Izraela u Evropi i Berluskoni je u maju najavio da }e ta zemqa priznati palestinsku vladu nacionalnog jedinstva ako odbaci terorizam i prizna pravo Izraela na postojawe.

Zbog zastoja u mirovnim pregovorima, koji se vode s prekidima ve} dve decenije, palestinska strana je najavila da }e tra`iti priznawe za nezavisnost u UN. SAD se tome protive, a Italija je, tako|e, najavila da }e odbaciti svako unilteralno progla{ewe nezavisnosti, podse}aju svetske agencije.

(Ta njug)

Li ban do bio vla du He zbo la ha

BEJ RUT: Libanski premijer Naxib Mikati objavio je ju~e formirawe nove vlade od 30 ~lanova u kojoj militantni {iitski Hezbolah i wegovi saveznici ~ine ve}inu. Bogati biznismen, ina~e sunit, je objavio sastav vlade posle bezmalo pet meseci mukotrpnih pregovora oko kqu~nih portfeqa, ukqu~uju}i ministarstvo unutra{wih poslova, pravde i telekomunikacija.

Mikati se zarekao da }e wegova vlada predstavqati sve Libance.

Wegov prethodnik Saad Hariri, sin ubijenog biv{eg libanskog premijera Saada Haririja, imao je podr{ku Zapada ali je bio primoran da podnese ostavku nakon {to su se proiranski Hezbolah i wego-

Na yib Mi ka ti

vi saveznici povukli iz vlade nacionalnog jedinstva.

(Ta njug)

Jor dan ski kraq obe }ao re for me AMAN: Jordanski kraq Abdulah obe}ao je da }e ubrzati sprovo|ewe demokratskih reformi, ali je upozorio da uli~ni protesti vode u haos. Abdulah je, u govoru na televiziji povodom svoje 12. godi{wice na ~elu zemqe i devet decenija od formirawa dr`ave, u

Kaq Abdulah

nedequ je rekao da podr`ava predlog novog izbornog zakona, po kojem bi vladu birao parlament, a ne kraq. „Svedoci smo promena u regionu”, rekao je jordanski kraq i dodao da postoji razlika izme|u tra`ewa demokratskih promena i opasnosti od haosa i nemira, preneo je Rojters. Abdulah je rekao da

`eli zakonodavstvo koje ima ve}a ovla{}ewa i promenu ustava koja bi garantovala ve}a politi~ka prava, ali da ne prihvata da nepoznate radikalne grupe na ulicama vr{e pritisak za sprovo|ewe reformi i izazivaju nerede. „Na{a reformisti~ka vizija podrazumeva ubrzawe reformi koje }e biti odraz `eqa naroda... daleko od protesta na ulicama i odsustva razuma”, kazao je on. Jordanska opozicija, koju predvode islamisti, izrazila je nezadovoqstvo reformama predlo`enim posle vi{enedeqnih protesta po{to smatra da su nedovoqne.

U Jordanu nije bilo masovnih protesta ni pobuna poput onih kojima su svrgnuti re`imi u Tunisu i Egiptu, niti sukoba kakvi su izbili u Siriji, Jemenu i Bahreinu.

Jedan zvani~nik jordanskih slu`bi bezbednosti izjavio je da je konvoj jordanskog kraqa Abdulaha Drugog ju~e napala grupa mladi}a fla{ama i kamenicama i da niko nije povre|en, ali je tu informaciju demantovao portparol vlade.Portparol vlade Taher Advan demantovao je, me|utim, da je konvoj napadnut tokom kraqeve posete Tafili. Abdulah Drugi je nekoliko sati ranije prihvatio zahteve da se premijer bira iz redova parlamentarne ve}ine.

(Ta njug)

dnevnik

Ne re di na ju gu Ki ne, za pa qe no vi {e vo zi la PE KING: U gradu Sintang na jugu Kine nastavqeni su neredi, a demonstranti su zapalili desetak interventnih vozila u izlivu besa zbog na~ina na koji policija postupa prema radnicima migrantima, javqaju agencije.

Destine hiqada qudi okupilo se u nedequ na raskrsnici na prilazu gradu sukobiv{i se sa policijom i paravojnim snagama i zapaliv{i vi{e od deset in-

terventnih vozila, izjavio je jedan o~evidac zaposlen u obli`woj tekstilnoj fabrici, preneo je AP. Neredi su po~eli kada je u petak uve~e u akciji protiv uli~nih prodavaca policija, ve}inom migranata iz juzgozapadne provincije Si~uan, policija oborila na zemqu jednu trudnicu. Ubrzo se na tom mestu okupila masa, a okupqeni su blokirali saobra-

}aj i ga|ali vladine kancelarije fla{ama i ciglama. Vlasti su u prvi mah uspele da suzbiju proteste, ali su oni zatim nastavqeni na prilazu gradu.

Lokalne vesti o tome su oskudne, ali zvani~na novinska agencija Sinhua je javila da je vlada postala tim na lice mesta da sti{a glasine o neredima. Protesti u Kini su dobile na intenzitetu posledwih meseci.

(Ta njug)

ARAP SKE ZE MQE PRO TIV DIK TA TU RE

Hi qa de iz be glic a iz Si ri je DA MASK: Sirijska vojska uspostavila je potpunu konrolu nad kqu~nim gradom Jisr al-[ugour na severozapadu zemqe, u kojem se vode vojne operacije kako bi se iz wega proterale „naoru`ane bande”, objavila je sirijska dr`avna televizija. „Vojska nastavqa da potiskuje naoru`ane elemente u {ume i obli`we planine”, dodaje se u ju~era{wem izve{taju. U me|uvremenu, sirijska vojska prona{la je u Jisr al-[ugouru masovnu grobnicu sa deset tela, ve}inom odse~enih glava, {aka i stopala, objavila je agencija SANA. Zbog sukoba u Siriji, oko 400 qudi pre{lo je tokom no}i granicu sa Turskom, ~ime se broj izbe-

glica iz te zemqe popeo na 5.000. U Jisr al-[ugouru je protekle nede-

Ne ma~ ka otvo ri la bi ro u Ben ga zi ju BER LIN: [ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele posetio je ju~e, iznenada,libijski grad Bengazi, sedi{te tamo{wih pobuwenika protiv re`ima Moamera al Gadafija. To je prva poseta jednog ~lana vlade u Berlinu toj oblasti pod kontrolom ustanika.

nika ima simboli~ni karakter, ka`u analiti~ari, a mediji navode da, pored susreta sa sa vrhom libijskog Ncionalnog prelaznog saveta , koga su mnoge zemqe ve} priznale kao legitimnu instituciju, Vestervele je tokom tro~asovne posete u Bengaziju otvorio nema~-

Mi `elimo da damo podr{ku onima ~iji je ciq stvarawe jedne nove i slobodne Libije.Da bi mir uspeo, Gadafi mora da ode (Gvido Vestervele) “Mi `elimo da damo podr{ku onima ~iji je ciq stvarawe jedne nove i slobodne Libije.Put ka demokratiji i pomirewu je dug. Da bi mir uspeo, Gadafi mora da ode. @elim da na licu mesta vidim {ta je potrebno prelaznoj vladi u Bengaziju.Mi `elimo zajedno sa demokratskim snagama u Libiji da pripremamo dan politi~kog novog po~etka, bez Gadafija’, rekao je Vestervele tabloidu Bild. Poseta glavnom gradu libijskih usta-

ki diplomatski biro za vezu. U tom birou, kako javqaju mediji, ve} rade dvojica nema~kih diplomata nekoliko nedeqa koji poku{avaju da izgrade kontakte sa predstavnicima ustanika.Politi~ki ova poseta treba da signalizuje da se Nema~ka, uprkos tome {to se u SB UN uzdr`ala od glasawa o vojnoj intervenciji u Libiji, `eli da pomogne stvarawe jedne nove Libije, ka`u komentatori.

(Ta njug)

qe ubijeno oko 120 pripadnika bezbednosnih snaga. Prema navodima

aktivista otpora protiv re`ima do{lo je do pobune unutar vojske, jer su vojnici odbili da izvr{e nare|ewe da primene silu protiv demonstranata, pa su ih ubile wihove kolege.

Vlada, me|utim, tvrdi da su ih ubile oru`ane kriminalne grupe.

Severozapad zemqe, u blizini granice sa Turskom, i ranije je bio sredi{te otpora re`imu i predstavqa do sada najve}i izazov naporima predsednika Ba{ara Asada da suzbije antivladine proteste.Jisr al-[ugour je prete`no sunitski grad. Suniti su i ina~e ve}ina u Siriji, ali Asad i vladaju}a elita pripadaju mawinskoj alavitskoj sekti, koja je organak {iitskih muslimana (Ta njug)

Ga da fi ne po mi {qa da na pu sti ze mqu TRI PO LI, BRI SEL: Re`im ska je neke od wih ubila, neke zarolibijskog lidera Moamera Gadabila, a sa ostalima pregovara o fija saop{tio je u nedequ uve}e predaji”, rekao je on.Ibrahim je, da su libijske snage slomile ottako|e, izjavio i da re`im nije por u Zaviji, gradu zapadno od proglasio pobedu u Misrati i ZinTripolija, dok je NATO poru~io tanu, dvema oblastima na zapadu da preduzima koraLibije koje su pod ke kako bi za{tikontrolom pobuwetio civile u tom dewika i u kojima se lu Libije. vode `estoki okrPortparol libij{aji od izbijawa poske vlade Musa bune sredinom feIbrahim rekao je bruara.Prema wegonovinarima da su vim re~ima, re`im Gadafijeve snage u odbacuje sve razgovopotpunosti preuzere o eventualnom odle kontrolu nad lasku Gadafija iz zepodru~jem koje se mqe. prote`e od Axdabi„Odbacujemo svaje, na istoku, do graki dijalog na temu nice s Tunisom, na odlaska lidera MoaMo a mer Ga da fi zapadu zemqe, premera Gadafija”, reneo je AFP. Ibrahim je odbacio kao je Ibrahim.”Niko nema pravo izve{taje o napredovawu pobuweda tra`i od lidera da se povu~e. nika, ali je priznao da je u Zaviji Niko ne mo`e da do|e ovamo s plabilo sukoba, mada je umawio winom koji obuhvata wegov odlazak”, hov zna~aj. kazao je on i dodao da je takva ideja „To je samo xep otpora. Pobuwe„nemoralna, nezakonita i besminika nema vi{e od stotinak. Vojslena”.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YULIJA GILARD Premijerka Australije Xulija Gilard odbila je susret sa dalaj lamom, koji }e danas boraviti u Kanberi . Gilard je ju~e izdala saop{tewe, kako prenosi AP, kojim je okon~ala spekulacije o tome da li }e se sastasti sa duhovnim vo|om Tibeta.

Ona je istakla da }e jedan predstavnik vlade imati privatni sastanak sa dalaj lamom. Kina je jedan od najva`nijih partnera Australije.

UGO ^AVES Venecuelanski predsednik Ugo ^aves optu`io je ju~e svoje politi~ke rivale da sabotiraju elektromre`u i poku{avaju da krivicu za nestanak struje pripi{u vladi. Proteklih meseci {irom zemqe u~estale su ne{tasice struje, a gra|ani su sve nezadovoqniji {to vlada ne uspeva da re{i problem uprkos ulagawima od vi{e milijardi dolara u energetski sistem.

KETRIN HARDVIK Rediteqka filma „Sumrak” Ketrin Hardvik izjavila je da razmi{qa da krevet sa audicije za film „Sumrak’’ na kom su se prvi put poqubili Robert Patinson i Kristin Stjuart stavi na aukciju. Hardvik je izjavila da jo{ poseduje taj krevet i da }e ga, ako se obo`avaoci filma „Sumrak’’ zainteresuju, staviti na aukciju u korist dobrotvorne organizacije .

Po qa ci u~e da pi lo ti ra ju avi o ni ma F-16 VAR [A VA: Poqska i SAD su ju~e potpisale sporazum o stacionirawu osobqa ameri~ke vojne avijacije na tlu Poqske.

Sporazum koji je dogovorio ameri~ki predsednik Barak Obama tokom posete Var{avi, krajem pro{log meseca, predvi|a osnivawe malih odreda za obuku poqskih pilota za pilotirawe borbenih aviona F-16 i transportnih C-130.

Ovaj memorandum o razumevawu zna~i da }e do kraja 2012.

Poqska imati odred koji }e dozvoqavati stalnu rotaciju ameri~kih vojnih aviona, kako borbenih, tako transportnih”, rekao je ministar odbrane Poqske Bogdan Kli~.

“Od 2013. planiramo redovno i periodi~no prisustvo aviona i obuke pilota ~etiri puta godi{we”, rekao je on novinarima, posle potpisivawa sporazuma sa ameri~kim ambasadorom u Poqskoj Li Fajn{tajn. Poqska,

~lanica NATO od 1999., dugo je lobirala za ameri~ko prisustvo na svojoj teritoriji, a SAD ula`u napore u unapre|ewu vazdu{ne odbrane te zemqe.

Tokom posete Var{avi Obama i poqski lideri potvrdili su planove Poqske da u toj ze-

mqi budu razme{ten protivraketni {tit od 2018. u okviru prera|enog ameri~kog programa za poboq{awe vazdu{ne odbrane u Poqskoj. NATO je pozvao Rusiju da u~estvuje u projektu koji ima za ciq da {titi Evropu od balisti~kih raketa krat-

kog i sredweg dometa iz zemaqa poput Irana. Moskva je zabrinuta da bi planovi mogle da potkopaju sopstveni veliki nuklaerni arsenal, i `eli ve}i uticaj u raspore|ivawu.

Poqsko Ministarstvo odbrane, prema saznawima dnevnika Gazeta vibor~a, ra~una da }e se broj aviona i vreme na koje dolaze na ve`be sa poqskim pilotima pove}avati i produ`avati, a da }e se u wih ukqu~ivati i vazduhoplovstva drugih saveznika.Za po~etak se ra~una na pet do sedam aviona F-16. Sama Poqska ima 48 vojnih aviona tog tipa najnovije generacije i osam polovnih aviona herkules koji su modernizovani za potrebe poqske armije.

Poqski piloti aviona F-16 moraju da odlaze na {kolovawe u SAD, a po povratku su do sada ve`bali u evropskim ~lanicama NATO - u [paniji, Belgiji i Francuskoj.

BALkAn

dnevnik

Amfilohije o nasiqu nad sve{tenstvom PODGORICA: Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije optu`io je vrh MUP-a Crne Gore, na ~elu sa ministrom Ivanom Brajovi}em, da sprovodi „svojevrsno nasiqe nad sve{tenstvom Mi-

tropolije crnogorsko primorske”. Crnogorska policija kontrolisala je pre nekoliko dana manastire i crkve Mitropolije crnogorsko primorske i tom prilikom uhapsila i privela pet sve{tenika koji nisu imali boravi{nu dozvolu. „Taj odnos prema jednom delu na{eg sve{tenstva i mona{tva i pretwi da im se ne dozvoqava boravak, zapo~eo je od

vremena od kada je Brajovi} postao ministar”, rekao je Amfilohije. Pored ministra, on je za nasiqe nad sve{tenstvom i mona{tvom pravoslavne crkve „nezapam}eno u istoriji Crne Gore”, optu`io i na~elnicu u MUP-u Qiqanu Dap~evi}, koja, kako ka`e, u svojoj kancelariji dr`i sliku mitropolita CPC Mihaila Dedei}a.

Mitropolit je za „Vijesti”, ju~e u Budvi, rekao da „takvog nasiqa nije bilo ni u vreme tursko, ni u vreme mleta~ko, ni u vreme austro-ugarsko, ni u vreme nacista, ni u vreme komunista”. „To je prvi put u istoriji da inspektori policije prestravquju monahe, monahiwe i sve{tenike, obilaze}i manastire posqedwih mjesec dana”, naveo je mitropolit. On je kazao da policija bukvalno upada u crkvene objekte prete}i sve{tenstvu i mona{tvu da }e biti izba~eni. „Me|u wima ima monaha i sve{tenika iz Rusije, Sirije, BiH, Srbije. To je ne{to neshvatqivo i neprihvatqivo”, istakao je mitropolit crnogorsko-primorski.

(Ta njug)

Crna Gora i Bosna nemaju otvorenih pitawa BAWALUKA, SARAJEVO: ^lanovi Predsedni{tva BiH istakli su ju~e u razgovoru sa crnogorskim premijerom Igorom Luk{i}em u Sarajevu potrebu me|usobne podr{ke u evrpointegracijama, ali i neophodnost razvoja ekonomske saradwe dve zemqe.

Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} i ~lanovi @eqko Kom{i} i Bakir Izetbegovi} preneli su Luk{i}u da je prioritet Bosne i Hercegovine ulazak u Evropsku uniju. Oni su naglasili va`nost ulaska Bosne i Hercegovine u EU, ali i drugih zemaqa u regiji, saop{teno je danas iz Predsedni{tva BiH. ^lanovi Predsedni{tva BiH su istakli da BiH i Crna Gora imaju dobre bilateralne odnose, ali da ekonomsku saradwu treba unaprediti, kao i da je neophodno ulagati u infrastrukturu, posebno u putne i `elezni~ke komunikacije. Crnogorski premijer je naglasio da su BiH i Crna Gora prijateqske zemqe, koje imaju dobre bilateralne odnose.

Predsedavaju}i Saveta minista-

[trajka~i o~ekuju stav Vlade RS

juna u {trajk zbog neispla}enih plata, toplog obroka i regresa, kao i zbog lo{eg stawa u kompaniji. Gubici @RS iznose vi{e od 100 miliona evra.

Saobra}aj na prugama Republike Srpske potpuno je obusta-

Sin Jadranke Kosor odli~an prevodilac ZAGREB: Konferenciju za medije na kojoj je evropski komesar za pro{irewe [tefan File saop{tio da je Evropska komisija dala zeleno svetlo ulasku Hrvatske u EU, za Hrvatsku televiziju (HTV) je simultano prevodio sin premijerke Jadranke Kosor, Lovro [kopqanac, izjavila je za „Jutarwi list” portparol HTV-a Dorotea Lazanin-Jelenc.

Prema wenim re~ima, „on za posao prevodioca nije anga`ovan zato {to je sin premijerke

Kosor, nego zato {to on stvarno izvrsno radi svoj posao. Da je [kopqanac odli~an prevodilac, pokazalo se i pre desetak dana, jer je on radio i prevod TV prenosa Ratka Mladi}a u ha{koj sudnici, a zbog wegovih kvaliteta sigurno }emo ga i ubudu}e anga`ovati”, izjavila je portparolka hvale}i 27-godi{weg prevodioca koji je za HTV po~eo da radi pre dve godine.

Premijerka Kosor je na udaru je medija zbog slabog znawa engleskog jezika.

(Ta njug)

Rusija vra}a Bugarskoj 50.000 stranica istorije SOFIJA: Rusija }e Bugarskoj vratiti oko 50.000 stranica dokumenata koje je sovjetska Crvena armija zaplenila 1944. godine.

Direktor bugarskog Arhiva Martin Ivanov rekao je da bi ovi dokumenti mogli da pojasne va`na istorijska de{avawa.

Pitawe o vra}awu ovih takozvanih trofejnih dokumenata je otvoreno jo{ 2007. godine, a procedura o wihovom vra}awu po~ela je 2009. godine, rekla je

Nata{a Mihajlova, ekspert iz dr`avne agencije za arhivu.

Rusko ministarstvo inostranih poslova je 2009. godine odbilo da vrati originale ovih dokumenata Bugarskoj, posle ~ega su tra`ene kopije. Kopije ovih dokumenata sadr`e podatke o potonulim brodovima, pozicijama mina, dosijee saradnika sovjetske ambasade u Bugarskoj iz perioda za vreme Drugog svetskog rata i drugo.

(Ta njug)

27

PO SE TA CR NO GOR SKOG PRE MI JE RA LUK [I ]A BiH

@E LE ZNI CA RE PU BLI KE SRP SKE NE DE QU DA NA U [TRAJ KU

BAWALUKA: [trajka~ki od bor @e le zni ca Re pu bli ke Srpske (@RS) razmi{qa o narednim koracima nakon {to je uprava preduze}a povukla disciplinske prijave protiv nekoliko `elezni~ara zbog potpune obustave rada. Predsednik [trajka~kog odbora Zlatko Marin rekao je novinarima da se sada o~ekuje poziv Vlade RS za sastanak na kojem bi se razmotrila novonastala situacija.

Vlada RS je saop{tila da }e po~eti pregovore sa [trajka~kim odborom tek nakon {to se uspostavi minimum procesa rada u `elezni~kom saobra}aju, koji je od 8. juna u potpunosti obustavqen.

Nekoliko stotina radnika @eleznica RS ju~e su blokiralo ulaz u zgradu uprave preduze}a u Doboju, a potom se ve}a grupa radnika okupila na `elezni~kom ~voru Doboj, o~ekuju}i izve{taj sa pregovora [trajka~kog odbora i Vlade RS. Svih {est sindikata @RS stupilo je 3.

utorak14 .jun2011.

vqen nakon {to je menaxment preduze}a pokrenuo disciplinske prijave protiv nekoliko otpravnika vozova. [trajka~ki odbor @RS najavio je da }e danas organizovati proteste u Bawaluci.

zu, kao i o socijalnom osigurawu.

Luk{i} je istakao da je nakon zavr{etka pregovora Evropske komisije sa Hrvatskom, deblokirawa evropskog puta Srbije, stabilizacije prilika nakon izbora u Makedoniji i napretka u Crnoj Gori potrebno zaokru`iti taj proces i dovr{etkom formirawa institucija vlasti u BiH.

Cr na Go ra je sprem na da raz go va ra o dvoj nom dr `a vqan stvu sa Bo snom i Her ce go vi nom (Igor Luk {i}) Kolektivno predsedni{tvo BiH i crnogorski premijer Igor Luk{i}

ra BiH Nikola [piri} izjavio je ju~e novinarima u Sarajevu da nema otvorenih pitawa izme|u BiH i Crne Gore koja bi mogla da ugro`avaju razvoj dobrosusedskih odnosa dve zemqe. [piri} je, nakon razgovora sa predsednikom vlade Crne Gore Ivanom Luk{i}em, kazao da Bih i Crna Gora dele iste vrednosti

kad je re~ o regionalnoj saradwi. „Dogovorili smo se da do narednog zvani~nog susreta pripremimo sporazume koji su od interesa za gra|ane BiH i Crne Gore”, rekao je [piri}, obja{wavaju}i da se to pre svega ti~e o sporazumima o granici, u oblasti turizma, vazdu{nom i avioprevo-

„To }e svima nama uzajamno pomo}i. Ne mo`e nekoj zemqi na zapadnom Balkanu biti dobro, a ostalima lo{e. Potrebno je u~initi regionalnu saradwu tako da region nastavi da {aqe pozitivne poruke Briselu, jer je na{a zajedni~ka budu}nost u EU. Nalazimo se u jednom uspe{nom procesu”,naglasio je Luk{i}.

(Ta njug)

TRO DNEV NA KON FE REN CI JA O ZA PAD NOM BAL KA NU

Formirati vladu BiH {to pre SARAJEVO: Pomo}nik ameri~kog dr`avnog sekretara za Evropu i Evroaziju Filip Gordon, kao i predstavnici EU, civilnog dru{tva i politi~kih grupa, u~estvuju na sarajevskoj konferenciji o Zapadnom Balkanu. Konferencija pod nazivom „Napredak, stagnacija ili regresija” otvorena je u nedequ i traje do srede, 15. juna.Konferenciju je organizovao Centar za transatlantske odnose (SAIS) pri Xon Hopkins univerzitetu i Ameri~ko-bosanska fondacija.

Ameri~ki ambasador Patrik Mun pozvao je lidere BiH da stvore mapu puta za ostvarewe vizije u kojoj je budu}nost BiH prosperitetna i stabilna. Mun je dodao da su SAD ponosne na svoju posve}enost, marqiv rad i pomo} koju su pru`ale u izgradwi mirne, multietni~ke, demokratske i prosperitetne BiH. On je naglasio da bi politi~ki lideri BiH trebalo da se fokusiraju na ono {to spaja qude, umesto na ono {to ih razdvaja.

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko ocenio je da je po-

trebno {to pre formirati vlast i da treba staviti akcenat na „zakonodavstvo o dr`avnoj pomo}i i popisu stanovni{tva kako BiH ne bi bila u potpunosti iskqu~ena iz pan-evropske inicijative za priku-

Valentin Incko

pqawe statisti~kih podataka i raspodele razvojnih sredstava”.

Dodao je i da je postizawe konsenzusa o ustavnim amandmanima „pitawe od najve}e hitnosti.” „Siguran sam da su evroatlantske integracije te razvoj ekonomije ne{to o ~emu se svi u BiH sla`u i ne vidim razloga da ne uradimo

vi{e na tom poqu”, istakao je Inzko.

Predsednik SDP-a Zlatko Lagumxija ponovio je, na konferenciji za novinare uprili~enoj nakon panel diskusije, da je SDP spreman na dogovor o svemu {to je u interesu BiH. Kada je u pitawu izbor predsedavaju}eg Ve}a ministara BiH, stav SDP-a je da podr`ava kandidata stranaka potpisnica Platforme koji je nestrana~ka osoba, prof. Slavu Kuki}a.

“Postoji nekoliko mogu}nosti kako do}i do Ve}a ministara, jedna od wih je da postoje}e entitetske ve}ine konstituiraju Ve}e ministara, druga je da se napravi tzv. velika koalicija, kao i tre}a i ~etvrta mogu}nost koje bi zna~ile odre|enu neizvesnost, a to je da jedna entitetska koalicija napravi ve}inu na dr`avnom nivou s drugom entitetskom opozicijom. Naravno, postoji i peta mogu}nost, kontinuitet tehni~ke vlade do daqweg”, rekao je Lagumxija.Teorijski, dodao je, postoji i {esta mogu}nost, a to je svesno naru{avawe Dejtonskog sporazuma.

GR^ka

Mladi najvi{e pogo|eni krizom ATINA: Stru~waci i politi~ari tra`e re{ewa za gr~ku krizu. Gra|ani Gr~ke se snalaze kako znaju i umeju. Neizvesna je i budu}nost mnogih mladih qudi, jer i oni sa diplomom u rukama ne uspevaju da na|u posao. Eva u svoje slobodno vreme slu{a muziku, surfuje po internetu, preko Fejsbuka komunicira sa prijateqima. Za izlaske nema novca. Eva ima 26 godina, nastavnica je. Studije je zavr{ila 2008. godine i od tada samo povremeno radi. @ivi u Solunu sa roditeqima. „To uop{te nije lep ose}aj. [kolovawe koje su platili moji roditeqi bilo je uzaludno. Kada sam zavr{ila studije mislila sam da mogu sebi da dam vremena da na|em posao koji mi se zaista dopada. U me|uvremenu bih uzela da radim bilo {ta”, izjavila je ona za nema~ki dr`avni radio „Doj~e vele”.

U jednom kafeu u Salonu grupa mladih se dru`i i igra karte.

Studentkiwa politi~kih nauka

Marija radi u kafi}u kao kelnerica za pet evra po satu. „Radim tri-~etiri dana sedmi~no i na taj na~in olak{avam

stopa je dvostruko vi{a. „Na{i roditeqi jo{ uvek imaju {ansu da ne{to naprave. Mogu ne{to da u~ine za svoju decu, da im ne-

roditeqima. Tako im pokazujem da razumem situaciju u kojoj se nalaze i da se mogu osloniti i na mene”, navela je ona. Kada je re~ o mladima do 24 godine ta

{to ostave, stan ili automobil.

Oni imaju preduslove, rade, mi mo`emo da budemo sre}ni ako uop{te dobijemo platu,” izjavila je Aleksandra.

Roditeqi u Gr~koj nisu u stawu da pomognu svojoj deci. Ipak deca ne smatraju da su za aktuelnu situaciju krivi wihovi roditeqi. Naprotiv. Demonstracije protiv sada{weg stawa tako|e ne bi predstavqale re{ewe, ka`u Aleksandra i Marija. „Ne}u da idem na ulicu kako bih se borila za svoja prava. Ja protestujem tako {to ne}u vi{e da glasam. Po ulicama vlada anarhija, a ja to ne `elim”, ka`e Marija i dodaje: „^ak se i u mirne proteste ume{aju vandali. To se uvek doga|a.”

Eva ima druga~ije mi{qewe i razmi{qa o u~e{}u u demonstracijama. Ona ne veruje gr~kim vlastima i ka`e da daju prazna obe}awa. „Dosada{we mere na{e vlade nisu pokazale rezultate. Oni nemaju plan B i ja moram da smislim svoj plan B. Razmi{qam o napu{tawu zemqe”, istakla je ona.

(Ta njug )

28

utorak14.jun2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

TU@NO SE]AWE Danas, 14. 6. 2011. godine, navr{ava se godina dana od kako nije sa nama

Posledwi pozdrav mami

Mari Drini} od sina Zdravka.

Qiqana Komnenovi} ro|. Bencuz

Sahrana je 14. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na Dowem grobqu u Futogu.

30964

Praznina i tuga ostaju zauvek.

Posledwi pozdrav mami

Tvoj Ivek i porodice: Komnenovi} i Bencuz.

30956

Mari Drini} IZ DA JE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822-368.

28741 IZ DA JEM nov name{ten jednosoban stan, kod Sajma, sa CG, kablovskom, telefonom i terasom, od 1. jula. Telvefon 060/547-4478. 30495

NAJ PO VOQ NI JA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu.

Telefon 021/847-034. 28289

MA [IN SKO OD GU [E WE i snimawe IC kamerom, kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non - stop, garancija, ra~un.

Telefon 6393-737. 064/16047-25.

30640 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

30781

^I STIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

30888

od sina Save sa porodicom.

Sr|an Miqojkovi}

30965

Posledwi pozdrav sestri Tvoj vedar lik i veseo osmeh zauvek }e nam ostati u se}awu.

Kolektiv i u~enici O[ „Jo`ef Atila�.

1615/P

Jedinom sinu, bratu, unuku posledwi pozdrav i ve~nu qubav.

Mari Drini}

od sestre Boje i Vide sa porodicom.

30966

Posledwi pozdrav

Sr|an Miqojkovi}

Sahrana je danas, 14. 6. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Mari Drini} O`alo{}eni: majka Gordana, sestra Sne`ana i baka Emilija.

od Ivani} Slavka i Goce sa decom.

30968

30967

Milan Buri}

Sr|ane

1927 - 2011. razi{li smo se, ali na{e detiwstvo ostaje, svejedno kakvim stazama smo lutali, malo je bilo sve ono {to smo rekli i pre}utali.

Posledwi pozdrav od Alekse.

30972

S tugom saop{tavamo da je 11. juna 2011. prestalo da kuca srce na{eg dragog oca, dede i pradede.

Sahrana je danas, 14. juna 2011, u 14 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: sin Ilija, k}erke @ivka, Stojanka, Ilinka, Nada, Slobodanka; unuci, praunuci, snaja i zetovi.

130611/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav prijatequ

Stanku Vujinovi}u

Na{oj dragoj i voqenoj kumi

Verici Pavlovi}

od porodice Ra|enovi}.

Posledwi pozdrav {ogoru i pa{i

U nedequ, 12. 6. 2011. godine, iznenada je preminuo na{ tata, deda i tast

30951

29

Posledwi pozdrav najboqoj majci na svetu

dipl. in`. ma{instva Miroslav Bosan~i} ro|. 15. 11. 1938. god.

posledwi pozdrav od kumova [krbi}a.

30960

utorak14.jun2011.

Ogromna tuga i bol za mamom koju si samo ti znao, odnela te woj. Sada ste ponovo zajedno. Zbogom tata, volimo te.

Posledwi pozdrav dragoj ujni

Sahrana je danas, 14. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Uvek tvoje k}erke Svetlana Radeta i Miroslava Zubac sa porodicama.

Veri Pavlovi}

30945

Stanku Vujinovi}u

Verici Pavlovi}

od Hrgi} Branka i Ru`e sa porodicom.

od: Jelene, Sandre i Gorana.

30961

30953

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, deda i svekar

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj supruzi i majci

Posledwi pozdrav dragoj

Wen jedini sin Zoran Pavlovi}.

Lidiji Bajilo

Verici Pavlovi}

obele`i}emo u sredu, 15. 6. 2011. godine, u 14.30 sati, na Novom grobqu u Novom Sadu.

Mnogo nam nedostaje{, ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Olgica, Renata i Du{an Beli}.

Suprug Du{an i sin Milan.

30932

Pro{le su dve godine od kako nije sa nama na{a voqena mama, }erka i sestra

Stanko Vujinovi} 1930 - 2011.

Sahrana }e se obaviti danas, 14. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: supruga Dara, sinovi Milan i Dragan, unuci Tawa, Sowa, Zoran, Milo{, snaje Branka i Miqa.

30936

30928

Dana, 12. 6. 2011. u 72. godini, napustila nas je na{a majka i baka

30959

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula

Dubravka - Duda Jovanovi} Tuguju za wom weni najmiliji.

dr Milena Kosti} specijalista, pneumoftiziolog u penziji 1927 - 2011.

30926

Sahrana }e se obaviti danas, 14. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

Vera Pavlovi}

Bojana Vukovi}.

ro|ena Pani}

30955

Darko Radovanovi} Posledwi pozdrav na{oj dragoj i nikad pre`aqenoj

Sahrana je u sredu, 15. 6. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Dru`e moj, u koju ko`u... koje srce... koji broj...

Cvijeti Trivunovi}

O`alo{}ena porodica Pavlovi}: sin Zoran, snaja Magdalena, unuk Milan i unuka Marina.

Po~ivaj u miru.

1939 - 2011.

Sahrana je danas, 14. 6. 2011. godine, u Mo{orinu, u 14 ~asova.

Dejan Mikovi} sa porodicom.

O`alo{}eni: suprug Blagoje, sinovi Vladimir, Tihomir i \ura|, }erke Vida, Slavica, Stojanka i Mitra, unu~ad, praunu~ad, snaje i zetovi.

30958

30935 30954

30

06.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.10 13.40 14.05 14.30

tv program

utorak14.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Живопис Бароница ди Карини Док. филм Кухињица Десило се Вести Нови таблоид Музички програм Центар света На трагу природе

Предраг Митровић

Изблиза: Исцелитељска моћ музике

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Е ТВ Вести укратко Простор Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Наш гост Војвођанске вести Наша земља Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм

Још од древних времена мислиоци и музичари античке Грчке и старе Кине размишљали су о лековитом дејству музике. Изузетно значајан допринос на овом плану медицинских истраживања представља пројекат београдског кардиолога доц. др Предрага Митровића. Метод лечења музиком др Митровић је развио у сарадњи са музикологом мр Александром Паладин. Редитељ: Милан Белегишанин Сценариста: Борислав Хложан (РТВ 1, 22.35) 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35

Вести Шунка фест Дејвид Коперфилд Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Јогурт Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Ту, сасвим близу Сигнали Војвођански дневник Страначка хроника Изблиза: Исцелитељска моћ музике 23.00 Чему... видеопоезија 23.30 Између, филм 01.00 Музички програм - етно

06.30 07.00 07.45 08.10 08.40 09.35 10.00 10.30 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.30 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 23.45

Кухињица – мађ. Најлепше бајке света Њушкање Слободна тема Музички програм Покрај града тајна: Велико градиште ТВ бајт ПЦТВ Знање Чари риболова Вести на мађ. Изравно (хрв) Циганско срце Здраво живо Десило се Бајко квиз Наши дани на мађ. Верска емисија Недељни магазин на ром. ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник на мађ. Спортске вести на мађ. Кухињица – мађ Добро вече, Војводино (ром) Четврти тенор, филм Циганско срце Десило се

06.05 08.00 09.05 10.04 10.32 11.02 11.46 12.00 12.15 12.30 13.14 15.34 16.01 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.04 21.54 00.05 00.20 01.25 01.34 02.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Горе-доле Квадратура круга Путопис Ружна Бети Музички програм Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Ребека, филм И ја имам таленат Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин, инфо Слагалица, квиз Дневник Горки плодови 48 сати-свадба Покераши, филм Дневник Тихи сведок Музички програм Оперативци Ноћни биоскоп: Кућа на уклетом брду, филм 04.03 Око магазин, инфо 04.53 Горки плодови 05.48 Верски календар

05.30 06.15 06.30 07.00 08.00 08.45 09.45 11.00 13.00 14.00 14.50 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.00 20.15 21.10 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.30 Свет дивљине 10.00 Вести 10.05 Авантуре Шерлока Холмса 11.00 Вести 11.05 Тајанствене приче 12.00 Вести 12.05 Агро дан 12.15 Спринт 12.45 Неон сити 13.05 Одељење за убиства 14.00 Вести 14.05 Ево нас код Вас 15.00 Вести 15.05 Авантуре Шерлока Холмса 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Објектив 16.45 Истрага 17.15 Неон сити 17.30 НС поподне 18.30 Неон сити 18.45 Агро дан 19.00 Објектив 19.30 Храна и вино 20.00 Шесто питање 21.00 Одељење за убиства 22.00 Објектив 22.30 Авантуре Шерлока Холмса 23.15 Тајанствене приче

09.30 10.00 11.00 13.00 15.00 15.30 16.00 18.00 20.00

Преглед руске лиге Фул Тилт покер НБА финале: Мајами – Далас АТП Хале, финале Преглед Шампионата Прави НБА Премијер лига Руска лига: ЦСКА – Ањи НХЛ Стенли куп, финале: Бостон – Ванкувер 22.00 Преглед аргентинске лиге 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Руска лига: Локомотив – Спартак Налчик

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

Бандини Експлозив Ексклузив Дођи на вечеру Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм: Наплата дуга Аурора Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Лото Када лишће пада Домаћине, ожени се - друга сезона-нулта епизода 23.00 Ја волим Србију 00.30 Ексклузив 00.55 Експлозив

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.26 07.31 07.36 07.50 08.18 08.30 08.44 09.15 10.02 11.02 11.31 12.02 12.25 12.58 13.54 15.18 15.46 16.00 16.35 17.10 18.13 18.40 20.03 20.09 20.34 21.05 21.53 22.28 22.57 23.30 00.00 00.58 01.52

Тако је причао Дарвин Мифи Френине ципеле У ноћној башти Томас и другари Рецепт за игру Енциклопедија за радознале Школски програм Све боје живота Траг Грађанин, инфо Међународно такмичење музичке омладине Приче за западне стране Трезор Рецепт за игру Срби и Српска православна црква у расејању Енциклопедија Ово је Србија Вода за све Снежана и седам патуљака, филм Бициклизам: Трка кроз Србију Ја имам таленат (полуфинале) Егзит ТВ мрежа Хит либрис Ружна Бети Европа и Срби Наука по мери човека Читање позоришта Бициклизам: Трка кроз Србију Музички програм Трезор Срби и Српска православна црква у расејању

Ток шоу Народну изреку да „неће крушка родити јабуку” потврдили смо у најновијој емисији „Ток шоу”. Да су деца кренула родитељским стопама и да на своје родитеље заиста имају дар за музику показаће вам Снежана Мулина (Снежа „Ђердан”) и њен син Петар Мулина као и познати хармоникаш Микица Гачић и његов син Марко Гачић. (КТВ, 20.00)

dnevnik

Џулија Стајлс

Посао за странце Џули Стајрон је успешна пословна жена у великој корпорацији која осећа велики притисак на послу. Она има тек неколико пријатеља, али не и породицу која би јој била уточиште од пословних обавеза. Улоге: Стокард Ченинг, Фредерик Велер, Џулија Стајлс, Маркус Ђамати Режија: Патрик Штетнер (Авала, 00.00) 07.00 07.55 08.00 09.00 09.15 10.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

Маратоон А шта да радим Милица² Вести Отворени студио Љубав у залеђу Филм: Конан Варварин Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Вести Љубав у залеђу Инфо Отворени студио Вести Чист рачун Милица² Без трага Филм: Зло Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Посао за странце Друга страна Србије

Џулијен Мур

Атентатори Роберт Рат је врхунски плаћени убица. Извршење својих задатак планира до детаља и обавља их веома тачно и прецизно. Ипак, док припрема атентат на мафијашког боса Алана Бранча, појављује се други убица, који пре Роберта успева да изврши задатак и узме новац. Улоге: Силвестер Сталоне, Антонио Бандерас, Џулијен Мур Режија: Ричард Донер (Б92, 21.00) 05.58 Ново јутро 09.00 Вести Б92 09.35 Кажипрст 10.00 Вести Б92 10.10 Топ шоп 10.30 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 11.55 Топ шоп 12.15 Најбоље године 13.10 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 14.05 Филм: Без кључа 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Пријатељи 19.50 Два и по мушкарца 20.15 Секс и град 21.00 Филм: Атентатори 00.00 Временска прогноза: Шта да обучем?

00.05 Спортски преглед 00.25 Филм: Кисеоник 02.05 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 02.55 Доме, слатки доме

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 02.30 04.00

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се Позови Великог брата Забрањена љубав Тереза Моћни ренџери Гавриловићи - ријалити Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Гавриловићи - ријалити Национални дневник Велики брат Развод на одређено врееме Наслеђе једне даме Велики брат-преглед дана Велики брат-без цензуре Филм: На врху Филм: Ванредно стање 2 Филм: Ловац на главе 2

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.45

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни груја Луде године Телешоп Вести Други светски рат, док. прог. Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Други светски рат, док. прог. Вести На звезданом путу - уживо Црни Груја Изгубљене године Династија Кин Вести Филм Тагарт Дијнастија Кин На звезданом путу Стаљин, докудрама

Сергеј Трифуновић

СЕРИЈА

Црни Груја Црни Груја је за своје време био човек широких схватања који је развио сопствени бизнис - препродаја свиња Турцима. Бизнис цвета, али Груји планове угрожава његов тетак Црни Ђорђе који такође сматра да је рођени бизнисмен Улоге: Сергеј Трифуновић, Никола Којо, Борис Миливојевић, Маринко Маџгаљ (Хепи, 21.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak14.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

31

МЕН ТАЛ НА ДИ ЈАГ НО ЗА НА ЦИ ЈЕ

Pi­{e:­Du{an Kecmanovi}

Линд си Фрост

Смрт у су мрак 2 По што је осум њи чен за уби ство сво је су пру ге Ше рил, Ник је уве рен ка ко ће Са ра ста ти на ње го ву стра ну. Ше ри лин бли зак при ја тељ Мајк Шин уве рен је у Бре до ву кри ви цу те се свим си ла ма тру ди да слу чај не за ста ри... Уло ге: Кен Олин, Линд си Фрост, Анет О’Тул, Џон Те ри, Се ли Мар фи Ре жи ја: Ка рен Ар тур (Но ва ТВ, 01.30) 07.40 08.05 8.20 08.35 09.15 11.15 12.10 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 23.20 23.40 01.30 03.00 03.50 04.50

Бакуган Бумба Рори Томица и пријатељи Победа љубави Чувар правде ИН Победа љубави Кад лишће пада Аси Мастерчиф, ријалити шоу Вести ИН Под срећном звездом Дневник Кад лишће пада Аси Мастерчиф, ријалити шоу Вечерње вести Враћање дуга, филм Смрт у сумрак 2, филм Медијум Езо ТВ, тарот шоу Брачне воде

08.00 Најгори послови у историји 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Јелена Тројанска 11.00 Ми, Европљани 12.00 Рим није изграђен за један дан 13.00 Шпијуни који су дошли са мора 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Ово је цивилизација 16.00 Колонија 17.00 Ланкастер у рату 18.00 Нелсон Мендела – Човек мира 19.00 Фараони који су изградили Египат 20.00 Робовласничка индустрија 21.00 Један дан у борби 22.00 Деца мумије 23.00 Ово је цивилизација 00.00 Колонија 01.00 Ланкастер у рату

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Том Тит и медвед Острво Корњача Ози Бу Венчање госпође Фоx Острво Корњача Обрачун у казино кабареу Дијаманти Најбољи Чај у Сахари Посрећило се Кикбоксер 2. Ф.С.И. Породичне секс афере Анђели уништења

06.00 Величанствена петорка . Тексашки скандал с навијачицама 07.30 Филмови и звезде 07.55 Адам 09.30 Свици у башти 11.10 Пљачка Усамљене девојке 12.40 Аватар: Стварање Пандоре 13.05 Операција Морско прасе 14.30 Маторе џукеле 16.00 Спас је у пошти 1 19.10 Царство порока - Анастазија 20.05 Телефонска говорница 21.25 Филм у коме глумим 22.50 Мис марта 00.20 Смрт на фабричкој фарми 01.50 Сусрети четврте врсте 03.25 Мој крвави Дан заљубљених

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.07 Крстарења светским лепотама, док. серија 10.58 Код Ане 11.11 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.33 Господарица твога срца 13.19 Родитељи и деца 14.19 Међу нама 15.04 Дарма и Грег 15.26 Процес 16.01 Твоја сам судбина 17.07 Хрватска уживо 18.16 8. спрат, ток шоу 19.02 Дневник плавуше 19.13 Код Ане 19.30 Дневник 20.12 Како је настао јапански цунами, док. филм 21.05 Мисија 22.11 Паралеле 22.50 Дневник 3 23.28 Путем европских фондова 23.46 Магдалена, муз-док. филм 00.44 Додир живота и смрти 01.27 Два и по мушкарца 01.48 Ксена - принцеза ратница 02.31 Закон и ред 03.11 Дарма и Грег

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.50 01.50

Закон и ред Судија Ејми Браћа и сестре Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Стари греси Фојлов рат Закон и ред Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Медијум Жељна славе Браћа и сестре Медијум Украдена невиност

07.00 07.45 08.40 09.20 10.35 11.05 12.00 12.50 13.45 14.35 16.05 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 22.55 00.00 00.15 01.05 01.55 02.55

Аурора Врата раја Драгон Бол З Езел Ексклузив Таблоид Аурора Наследници Кобра 11 Крв није вода 1001 ноћ Врата раја Крв није вода Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Езел Биг брадер Језикова јуха Завера РТЛ Вести Завера Биг брадер Астро шоу РТЛ Данас

За ве ра

Бри џет Фон да

Мај му на ри је Мир ни и по ву че ни Сту Мај ли је успе шан цр тач стри по ва ко ме се чи ни да је упра во осво јио свет. Ње гов стрип Мај му на ри је мо гао би уско ро да до жи ви и ТВ екра ни за ци ју, а за до вољ ни Сту се упра во спре ма да за про си сво ју де вој ку... Уло ге: Брен дан Фреј зер, Бри џет Фон да, глас Џон Тор т у ро, Ро уз Мек го ван, Ђан кар ло Еспо си то, Крис Ка тан, Дејв Фо ли Ре жи ја: Хен ри Се лик (ХРТ 2, 20.47) 07.57 08.28 08.50 09.35 10.03 10.40 11.12 11.56 12.29 12.59 13.49 15.30 15.45 16.34 17.25 17.47 18.17 19.00

22.28 23.14 23.25

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Плесне ноте Твоја сам судбина Глобално село Призма Обртник партнер Мала ТВ Школски програм Господин Џонсон, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Џони Браво Трава зелена Родитељи и деца Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Браћа и сестре Месец комедија: Мајмунарије, филм Закон и ред Дневник плавуше Снимак концерта

06.00 08.00 10.30 11.10 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Десет Индијанаца Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Кукавица Фаџ Скретање Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Фаџ Фенирање Сиквест ДСВ Принц Валијант Моћ, страст и убиство Ожиљак

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

Признање Лак за косу У ноћи Прва лига Прва лига 2 Амерички одметници Усамљени момак Дилери Круклин Мала Рим 1.

19.52 20.00 20.47

Пред сед нич ка кан ди дат ки ња по сум ња да јој је у хо тел ској со би ин ста ли ра на скри ве на ка ме ра с ко је је сним ка ње не пре љу бе пла си ра на на ин тер нет. Ка ко би што пре на шла од го вор ну осо бу, она удру жи сна ге с но ви нар ком Ди ја ном... Уло ге: Ро берт Кур ба ша, Зи јад Гра чић, Је ле на Ве ља ча, Пе тар Ћи ри то вић, Ба не То ма ше вић, Ду шан Бу чан, Ле на Бог да но вић, Бра ни слав Ле чић, Ксе ни ја Па јић Ре жи ја: Ро ман Ма је тић (РТЛ, 22.55)

Ле на Бог да но вић

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Грађевинске интервенције Преживљавање Погранична полиција Како се прави? ка. Како то раде? Деконструкција Моћни бродови Златна грозница Борна кола браће Хау Амерички чопери Генералка Деконструкција

08.30 08.45 10.00 11.30 12.30 16.10 20.15 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Сви спортови Бициклизам Тенис Сви спортови Тенис Тенис Сви спортови Бокс Аутомобилизам Супербајк Супербајк Суперспорт

Ана те ма ду шев не пат ње

Д

у шев на пат ња при ка зу је се као ве ли ко зло. ним, па и бо ле сним, ве ћи су из гле ди да ће сред Ако ду шев но па ти те, уда ља ва те се од иде - ства про тив њих има ти до бру про ђу. Ка да ка жем а ла сре ће и ле по те. Та ко ђе, ако ду шев но сред ства, ми слим на све буч но ре кла ми ра не ме то па ти те, оште ће ни сте у јед ној обла сти функ ци о - де „укла ња ња ду шев не бо ли“ – од ме ди ка ме на та, ни са ња или у ви ше њих, што је – ако је ве ро ва ти пре ко по је ди них пси хо ло шких ме то да, до гу руа сло ву Аме рич ке кла си фи ка ци је ду шев них по ре ме - раз ли чи те про ве ни јен ци је, ко ји твр де да ће мо, ћа ја – је дан од два основ на ди јаг но стич ка кри те - сле ди мо ли њи хо ве упу те, жи ве ти у скла ду са со ри ју ма ду шев ног по ре ме ћа ја. Ни то ни је све зло бом и све том око се бе, и про по вед ни ка по је ди них иза зва но ду шев ном пат њом. Ако ис ку си те ја ку и кра ко трај ну ду шев ну бол или ако ду шев но па ти те „на ду ге ста зе“, из гле ди да ду шев но (и) или фи зич ки обо ли те знат но су ве ћи не го ако о ду шев ној бо ли са зна те из при ча дру гих. Ко нач но, ако ду шев но па ти те, мо же те по ста ти јет ки и зли, чи ме ума њу је те из гле де да ће вам љу ди при те ћи у по моћ ка да вам бу де би ло још те же. Не ана те ми ше се са мо ду шев на пат ња и ње не по сле ди це. И на ис по ља ва ње ду шев не пат ње не гле да се до бро, оно се чак сма тра не ци ви ли зо ва ним. При ста ло је са мо пред љу ди ма од ре ђе не про фе си је. Ни цр ква ви ше не гле да бла го на кло но на су ви ше гла сно ис по ља ва ње емо ци ја. За го ва ра се емо тив на за рав ње ност жи во та као за лог ду шев ног ми ра и ду гог жи во та. Ако већ не мо же те да бу де те срећ ни, не мој те да ду шев но па ти те за то што ни сте срећ ни јер ће вам, та да, сре ћа још ви ше окре ну ти ле ђа. Та ко ка жу. Са та ни за ци ја ду шев не пат ње део је ши ре за ми сли: са ни ти за ци је људ ског жи во та. На сто ји се да жи вот бу де уре ђен та ко да се сва ко од нас у сва ком ча су осе ћа про сеч но за до во љан, да ни у ко ме не пре те же ду шев на пат ња. Очи глед но, за бо ра вља се на хе у ри стич ки по тен ци јал ду шев не бо ли, на то да пат ња мо же да нас вра ти на ма са ми ма; да мо же да нам Не по жељ но би ти са ње по мог не да уви ди мо ис пра зност „ве ли ких при ча“, ве ра ко ји след бе ни ци ма обе ћа ва ју ду шев но сми да са гле да мо вред ност веч них исти на и та ко зва - ре ње. Ис пи су ју ћи ове ре до ве, не же лим да по рек нем них ма лих људ ских за до вољ ста ва. Још са мо из бе ле три сти ке и го ле мог ис ку ства учи мо да из ве - да се ле ко ви ма мо же и тре ба убла жи ти ду шев на стан број љу ди у пат њи по ста не сме ран, а не ко и бол, по себ но она те шка, ко ја па ра ли зу је, ко ја ни му дар. Рет ко, ве о ма рет ко се чу је да ду шев на пат - шти жи вот. Исто та ко, знам да пси хо ло шка по ња мо же да опле ме ни, а по не ког учи ни кре а тив - моћ мо же ола шка ти ду шев ну пат њу. Не твр дим ним. Та ко ђе, ни ко не го во ри о то ме да ду шев на ни да све мно го број ни ји учи те љи уме ћа жи вље пат ња по ма же да се ис ку си по нор ег зи стен ци је, ња не по ма жу, не ка да и не ко ме. Не сум њам у то али и да ис хо ди из ње го ве спо зна је. С не ве ри цом да, у од ре ђе ним окол но сти ма, ре ли ги о зно осми шља ва ње пат ње мо же би ти од се слу ша ју они ко ји твр де да ко ри сти. Же лим пр вен стве но по сто ји ег зи стен ци јал на пат Са мо из бе ле три сти ке да ука жем на ва жност по што ња као вид чо ве ко вог по сто ја ва ња ме ре: ме ре из ме ђу при ња у све ту. Пре ви ђа се да су и го ле мог ис ку ства учи мо зна ва ња ре ал но и по тен ци јал на гла ше не ва ри ја ци је, а не би да из ве стан број љу ди но хе у ри стич ких аспе ка та ду о ло шка, со ци јал на и пси хо ло у пат њ и по с та н е сме р ан, шев не пат ње и по тре бе да се шка јед но о бра зност, зна чај на пред ност у пре жи вља ва њу вр - а не ко и му дар. Ве о ма рет ко сва ка ду шев на бол, без раз ли се чу је да ду шев на пат ња ке, што пре и што пот пу ни је сте. Пи там се да ли би за зи ра ели ми ни ше, да се сми ри сва ње од ду шев не пат ње би ло то мо же да опле ме ни ки ду шев ни не мир. Ме ра ко ја ли ко ра ши ре но и моћ но да не се да нас умно го ме из гу би ла по сто ји исто то ли ко моћ но и ра ши ре но ве ро ва ње да ду шев ној пат њи мо же бр - под при ти ском ко мер ци јал ног ин те ре са про из во зо и ефи ка сно да се ста не на крај. Ка да не ко зло ђа ча ле ко ва, оних ко ји пру жа ју пси хо ло шку по не мо же да се укло ни, о ње му се го во ри као о ну - моћ, ра зно ра зних гу руа и „тре не ра за жи вот“, и жном злу, с ре зиг на ци јом. То ни је слу чај с да на - ве ро ва ња, ко је ре че ни ин те рес ства ра и одр жа ва, шњим од но сом пре ма ду шев ној пат њи. Она се да ду шев ној пат њи не ма ме ста у жи во ту љу ди. Од ма кли смо на пу ту ме ди ка мент не, пси хо ло пре гла сно и пре че сто осу ђу је за то што њој има шке, па и ду хов не са ни ти за ци је жи во та. На ста ви ле ка. Та ко ба рем јед ни твр де, а оста ли ве ру ју. Уве ре ње да ду шев ну бол, као сва ко дру го зло, мо ли да ље, жи во ти ће нам по ста ти рав ни, јед но тре ба што пре су зби ти ис хо ди де лом из ра ци о на - о бра зни. Нај ва жни је: ако ика да успе мо да пот пу ли стич ког уве ре ња да емо ци је ште те ра зу му. Чи - но ели ми ни ше мо ду шев ну пат њу, не ће мо по ста ти ни ми се да је оно ве ћим де лом по сле ди ца ре кла - ни ви ше за до вољ ни ни ма ње не срећ ни јер ни је ми ра ња сред ста ва про тив ду шев не пат ње. Што се сва ка ду шев на бол са мо и ис кљу чи во штет на. Ко ви ше ука зу је на штет ност од ре ђе не по ја ве, ве ћа је нач но, жи вот у скла ду са со бом и сре ди ном ни је по тра жња за свим оним за шта се ка же да де ло - не што за чим би тре ба ло че зну ти. Ни за рад нас твор но су зби ја ње не не га тив не ефек те. Што се са мих ни за рад сре ди не јер жи вот у ко јем смо ви ше емо тив них ста ња, скло но сти, на ви ка, што ускла ди ли од но се са со бом и све том, жи вот-сми се ви ше стра сти и при стра сно сти про гла си штет - ре ње ма ње је не го жи вот. Књи гу „ОЧИ МА ПСИ ХИ ЈА ТРА”, у из да њу „Клија”, мо же те ку пи ти за 1.080 ди на ра у но во сад ским књи жа ра ма „Мост”, „Дел фи”, „Лео ко мерц”, „Ри зни ца”, „Со ла рис”, „Фи не га нов сан” и „Ма ла ве ли ка књи га”.

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943.

Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs.

Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar \ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du{an Vlaovi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav Staji} (pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan Uro{evi} (ekonomija­480-6859), Petar De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada @ivkovi} (no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Svetlana Markovi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Petar Tomi} (svet­480-6882),­\or|e Pisarev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko Lazovi} (reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav Puno{evac (sport­480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana Vujanov (revijalna­izdawa­480-6820),­Filip Baki} (fo­to­480-6884),­ Branko Vu~ini} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka Klincov (teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip Gligorovi} (Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

utorak14.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Уто рак је дан пун но вих мо гућ но сти. Парт нер је и да ље озбиљ ног ста ва, што се за вас не би мо гло ре ћи. Жељ ни сте стал них иза зо ва и про ме на, не др же вас ни ме сто ни вре ме. Жи ве ла сло бо да!

BIK 20.4-20.5.

По слов на си ту а ци ја вам је на кло ње на за за ра ду нов ца и при јат не са стан ке. Ак тив ни сте на лич ном пла ну, чи ни те по свом на хо ђе њу, и то је са свим ОК. До бро се про во ди те у дру штву ко је по зна је те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

14. jun 2011.

Сун це, Ве не ра и Мер кур у ва шем зна ку до при но се то ме да љу бав на игра, до га ђа ји и су сре ти, ко му ни ка ци је и ком би на ци је, бу ду у пу ном ин тен зи те ту. Има вас сву да, ра ди те ви ше ства ри исто вре ме но.

Ме сец је у зна ку Стрел ца, што вас упу ћу је и во ди ка не ким но вим до стиг ну ћи ма. Емо тив но сте ен ту зи ја ста па ће те оства ри ти до бре од но се с ино стран ством и ди пло мат ски се по не ти на по слов ним са стан ци ма.

Има те мно го при ја те ља, од ко јих су вам не ки ве о ма при вр же ни. Љу бав се сво ди на до бру ко му ни ка ци ју и дру гар ски од нос. Ди на ми ка у ка ри је ри и да ље тра је. Уз то и до бре при ли ке ко је вам иду у ко рист.

Мо же се ре ћи да има те наклност зве зда па то при хва ти те с ви ше оп ти ми зма. Иако сте и да ље од го вор ни и озбиљ ни на рад ном ме сту, у свом до му сте скло ни то ме да при хва ти те од ре ђе не про ме не.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Код вас не ма про ме на. Не ки од но си су успе шни, док вас дру ги успо ра ва ју и др же у ме сту. Про ду би те од нос са ми са со бом јер се је ди но на се бе мо же те осло ни ти. По слов на си ту а ци ја је по вољ на.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Опре де љу је те до га ђа је у при ват ном по слу и са мо стал но до но си те од лу ке о све му, на ди пло мат ски на чин. И то је ве шти на ко ју тре ба зна ти и уме ти. Мно го при че с ви ше евен ту ал них парт не ра.

Љу бав ни од нос тре ба да се за сни ва на обо стра ном ста ву и ин те ре су. Са мо уко ли ко сте обо је ак тив ни у истом прав цу, не ће те има ти ни ка квих про бле ма. У при ват ном по слу је ве о ма ди на мич но.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

При ја ју вам мо гућ ност ве се лог пу то ва ња и до бри дру штве ни од но си, ин те ре сант но и по ма ло ин фан тил но дру штво. По ка жи те сво ју сна гу ка да се то од вас оче ку је. По др жа ва те парт не ра и по ма же те му.

Бу ди те при бра ни ји, кон цен три са ни ји на рад и за ра ду, до след ни у све му да би би ло ре зул та та. Не ко од са рад ни ка вас је раз о ча рао сво јим по на ша њем. Мо ра ће те узе ти ства ри у сво је ру ке.

Вре ме је иде ал но за ка фи цу у ка фи ћу, шет ње, кре а тив ност, умет ност, пу то ва ња. Али, по сао се мо ра ра ди ти, од го вор но и успе шно. До ка жи те се на том по љу, због лич не ко ри сти и за ра де. Иде а ли зам.

TRI^-TRA^

По љу би ла под V REMENSKA

По зна та кан три пе ва чи ца Ша на ја Твејн до жи ве ла је по при лич но не при јат ну си ту а ци ју ка да је на пу ту пре ма по зор ни ци до де ле ЦМТ на гра да пред ми ли он ским ауди то ри ју мом па ла ко ли ко је ду га и ши ро ка. На и ме, на кон што је по зва на да пред ста ви јед ну од на гра да, Ша на ја је хра бро кре ну ла пре ма по зор ни ци, али на кон са мо са мо не ко ли ко ко ра ка окли зну ла се и „по љу би ла под”, што је на сме ја ло пу бли ку, али и њу са му.

- На пра ви ла сам бу да лу од се бе и ис ку си ла јед ну од нај не при јат ни јих ства ри у свом жи во ту. Пре жи ве ла сам и схва ти ла да ми тре ба ду блер ка. Ни сам се по вре ди ла, а ци пе ле због ко јих сам па ла ну дим на аук ци ју јер ни кад ви ше не же лим да их ви дим. Мо жда би ипак тре ба ло да их са чу вам као су ве нир, раз ми сли ћу о то ме - на ша ли ла се пе ва чи ца.

PROGNOZA

VIC DANA

Претежно

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

27

Sombor

26

Kikinda

28

Vrbas

26

B. Palanka

27

Zrewanin

27

S. Mitrovica 27 Ruma

26

Pan~evo

26

Vr{ac

27

Srbija Beograd

27

Kragujevac

27

K. Mitrovica 25 Ni{

27

Evropa

Сунчано

Madrid

НОВИ САД: Tопло и претежно сунчано време. Дуваће слаб до умерен северни и северозападни ветар. Притисак око нормале.

Rim Минимална температура 14, а максимална до 27 степени.

London ВОЈВОДИНА: Топло и претежно сунчано време уз развој облака током дана. На западу је могућа појава локалних пљускоCirih ва по подне. Дуваће слаб до умерен северни и северозападни веBerlin тар. Притисак око нормале. Јутарња температура 12, а максималBe~ на 28 степени. СРБИЈА: Топло и претежно сунчано, а по подне развој облака Var{ava уз појаву пљускова у јужним и југозападним пределима земље. ДуKijev ваће слаб северни и северозападни ветар. Притисак око нормале. Јутарња температура 10, а максимална 28 степени.

Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: Наредних дана тоOslo плије и претежно сунчано са дневним развојем облака и ређим краткотрајним пљусковима по подне понегде у јужним и западним St. Peterburg пределима. У другој половини седмице врућине и температуре око Atina 30 степени.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Наставља се период релативно повољних биометеоролошких прилика што ће пријати и здравим особама и хроничним болесницима. Код метеоропата су могуће благе реакције само у планинским пределима.

30 26 23 24 25 24 25

Сре ла се два дру га ра на не бу.

- Од че га си ти умро, при ја те љу?

- Од зи ме. А ти?

- Од сре ће.

- Па, ка ко то?

- Ето, до шао ја ку ћи, ви дим же ну го лу у кре ве ту и од мах пре тра жим це лу ку ћу: по друм, та ван, ис под кре ве та... Не на ђем ниг де ни ког и од сре ће умрем.

- Кре те ну, да си по гле дао у фри жи дер, да нас бисмо обо ји ца би ли жи ви!

25 23 16 16 27

Pariz

25

Minhen

23

Budimpe{ta

27

Stokholm

20

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

137 (8)

Slankamen

230 (10)

Ja{a Tomi}

Apatin

210 (15)

Zemun

285 (10)

Bogojevo

202 (13)

Pan~evo

300 (6)

Smederevo

470 (6)

Ba~. Palanka 203 (10) Novi Sad

178 (8)

Tendencija porasta

TISA N. Kne`evac

184 (-5)

Tendencija stagnacije

Senta

246 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija porasta

Titel

222 (9)

NERA

Hetin

106 (6)

SAVA

4 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 238 (26) Beograd

Kusi}

235 (9)

60 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja