Dnevnik 14.jun 2012.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 14. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23465 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U NIS-u TVR DE DA NE ]E ZA TVO RI TI NO VO SAD SKU RA FI NE RI JU

Ume sto ka tan ca, ula ga we od 100 mi li o na do la ra str. 5

KRO JE WE VLA DE UZ PRED STA VE I PAC KE

KUDA ]EMO NA LETOVAWE

Da ~i }ev |ur |ev dan ski san Ta di }e va ja va str. 2

Paj ti}: DS u Voj vo di ni ostva rio pod vig Foto: S. [u{wevi}

str. 3

BE O GRAD DO BIO VLAST

\i las gra do na ~el nik

str. 3

Plat a dov oqn a sam o za br~k aw e u Gr~k oj i Crn oj Gor i

str. 6

NASLOVI

PRED UPIS U SRED WE [KO LE, OVE GODINE TALENATA VI[E NEGO MESTA

Sve sprem no za ma lu ma tu ru

Ekonomija 4 Bankari pristali da kontroli{u plate

Novi Sad str. 14

CE NE SE NE ]E LA KO SMI RI TI

Vo }e i po vr }e gu ra ju let wa Pil ul a le~ i po sku pqe wa slom qen o src e str. 6

str. 15

str. 16 – 20

SPORT

n hULIGANI U VAR[AVI IZAZVALI hAOS

n ODBOJKA[ICE PRED NOVIM IZAZOVIMA

n ZARADE TENISERA SME[NO MALE

Sun~ano

Najvi{a temperatura 25 °S

Dru{tvo

7 Opro{taj s pred{kolcima 15 Proverite da li imate – `urkom ispra}eno pravo na overu kwi`ice 1.000 budu}ih prvaka 15 Odlo`en po~etak rada de~je poliklinike

Vojvodina

NAU^NICI NA PRAGU OTKRI]A LEKA ZA EMOCIONALNE JADE?

Crna 13 Na putu @abaq – ^urug poginuo motociklista

12 [irom pokrajine po~ela sezona kupawa na otvorenim bazenima

Ekologija 22 I{~ekivawe jedinstvenog fenomena cvetawa Tise

2

POLiTikA

~etvrtak14.jun2012.

Ni ko li} da nas sa zva ni~ ni ci ma EU Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} sa sta }e se da nas u Bri se lu s pred sed ni kom Evrop ske ko mi si je @o ze om Ma nu e lom Ba ro zom, vi so kom pred stav ni com EU Ke trin E{ton i pred sed ni kom Sa ve ta EU Her ma nom van Rom po jem, po tvr dio je port pa rol Evrop ske ko mi si je Oli vi je Bej li uo~i pu ta srp skog pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a u Bri sel.

– Ba ro zo i Ni ko li} }e raz ma tra ti {ta je u~i we no u okvi ru

pro ce sa evrop skih in te gra ci ja Sr bi je i {ta tre ba ura di ti u sle de }e dve fa ze – re kao je Bej li. ^el ni ci Evrop ske uni je u da na {wim raz go vo ri ma u Bri se lu s no vim srp skim pred sed ni kom To mi sla vom Ni ko li }em o~e ku ju da on ja sno po tvr di da }e na sta vi ti po li ti ku ko ja Sr bi ju vo di ka ~lan stvu u EU, uz uva `a va we svih bit nih evrop skih na ~e la, re kli su me di ji ma zva ni~ ni ci u EU.

INTERVJU DR PREDRAG SIMI], STRU^WAK ZA ME\UNARODNE ODNOSE

Upo zna va we ili vi {e od to ga Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} s me sta {e fa dr `a ve pr vi put da nas sti `e u zva ni~ nu po se tu Bri se lu, gde }e mu sa go vor ni ci bi ti pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man van Rom poj, pred sed nik Evrop ske ko mi si je @o ze Ma nuel Ba ro zo i vi so ka pred stav ni ca EU Ke trin E{ton. Se di {te EU je pr va de sti na ci ja oda bra na s pre u zi ma wem kor mi la dr `a ve.

– Mo `e se o~e ki va ti da }e Ni ko li }u re }i da im se ne svi |a ju

da mo `e mo s vi {e op ti mi zma o~e ki va ti raz voj od no sa Be o gra da i Bri se la. Uko li ko do |e do ozbiq nih raz mi mo i la `e wa, bo jim se da mo `e do }i do za sto ja ko mu ni ka ci je i da se EU opre de li za sa rad wu sa mo s no vim pre mi je rom, kao {to smo iz ma li slu ~aj pre de se tak go di na, ta da u slu ~a ju pred sed ni ka SRJ Vo ji sla va Ko {tu ni ce i pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a.

Na pro sto, EU tra `i sa go vor ni ka i `e li da ima ~o ve ka na ko ga mo `e ra ~u na ti i ko ga }e do bro po zna va ti.  Kada ste pomenuli test, za Nikoli}a, kada je u pitawu proklomavona EU politika u regionu, to je i predstoje}i samit Inicijative dr`ava Jugoisto~ne Evrope?

– Da, to je dru gi test za re gion, a pr vi ni je ba{ pro {ao do bro pa je na ina u gra ci ji iz ~i ta vog re gi o we go ve iz ja ve o Vu ko va ru, Sre bre na bio sa mo pred sed nik Cr ne Go re ni ci i ta ko da qe, ali i po zdra vi Fi lip Vu ja no vi}, {to si gur no ti we go vu ina u gu ral nu be se du u ni je do bro i Sa mit }e bi ti pri li ko joj je re kao da EU i evrop ske in ka da se vi di da li je to bi la sa mo te gra ci je osta ju glav ni ci qe vi krat ko ro~ na re ak ci ja na Ni ko li spoq ne po li ti ke Sr bi je. Ali, taj }e ve iz ja ve ko je su iza zva le kon su sret ne }e ima ti ve }u ulo gu od tro ver ze u Sa ra je vu, Za gre bu... upo zna va wa Evro pe s no vim pred  [ta treba o~ekivati od sed ni kom, na osno vu ~e ga bi ka sni predstoje}eg ministarskog je tre ba lo o~e ki va ti po te ze Bri skupa, a potom i onog na vrhu se la pre ma Sr bi ji – oce wu je tu po kojim prvi put predsedava Nise tu biv {i am ba sa dor Sr bi je u koli}?

Pa ri zu i stru~ wak za me |u na rod – Tre ba o~e ki va ti da se us po ne od no se pro fe sor Fa kul te ta sta ve ne sa mo od no si iz me |u pred po li ti~ kih na u ka u Be o gra du dr sed ni ka Sr bi je i li de ra ze ma qa Pre drag Si mi} u raz go vo ru za re gi o na, ako se us po sta ve, ve} i „Dnev nik“. ne {to vi {e. Taj sa mit se do ga |a u Si mi} sma tra da ~el ni ci EU tre nut ku `e sto ke kri ze ko ja po ga pred sed ni ku Sr bi je „ne }e re }i |a EU, ko ja je do sa da bi la glav ni mno go“ i da ne tre ba mno go o~e ki mo tor iz grad we re gi o nal ne in te va ti od tog pr vog su sre ta s evrop gra ci je. Mo `e da se de si ti da ubu skim vr hom. Si mi} pri tom uka zu du }e EU bu de sve ma we u tom pro je na to da su naj no vi ja uve ra va wa ce su i mo ra se vi de ti ka ko }e ti srp skog pred sed ni ka da je put u EU od no si funk ci o ni sa ti bez re bu du} nost Sr bi je i da sve tre ba form skog pod sti ca ja spo qa. Da re {a va ti di ja lo gom i mi ro qu bi kle, da li je us po sta vqe ni vid sa vo s pa `wom pri mqe na u kru go vi rad we do voq no pu stio ko re ne i da ma Uni je. li mo `e na sta vi ti sa mo stal no.  Zvani~nici EU najavquju Uko li ko je od go vor da, zna ~i da da }e, imaju}i u vidu da je re gion ipak ima {an su da u okol Evropski savet, kao kqu~ni no sti ma EU kri ze ko li ko-to li ko prioritet u tom ciqu postasa ~u va ne ke svo je za jed ni~ ke od vio „opipqivo i trajno poboqred be i obez be di okvir za na sta {awe odnosa s vak evrop skih in Pri{tinom”, Nite gra ci ja i sa rad koli}u u Briselu EU tra`i sagovornika we. Sa mit bi, po i `eli da ima biti predo~eno me ni, sto po sto da }e od velike ~oveka na koga mo`e tre ba lo da od go vo va`nosti biti ri na pi ta we ko ra~unati i koga }e da se nastavi dili ko je Za pad ni dobro poznavati jalog Beograda s Bal kan pu no le Kosovom. Koliko tan. je zna~ajna Nikoli}eva najava  [ta bi se desilo ako se preokreta dosad vo|ene poliobistine Sorosova predvi|atike i da }e on kao predsednik wa da kriza mo`e izazvati pusrpsku javnost obavestiti o cawe evrozone? svemu, a prvenstveno o stavo– Ne bi to bi lo sa mo opa sno ve} vima Brisela o krucijalnim i kraj svih na {ih na da u evrop ske dr`avnim i nacionalnim piin te gra ci je jer po sto ji ne {to o tawima, zna~i i o KiM? ~e mu So ros ni je go vo rio, ali je ste – Vi de }e mo. Pri tom po na vqam, biv {i ne ma~ ki {ef di plo ma ti je EU `e li da se upo zna s tim ko li Jo {ka Fi {er u iz u zet no va `nom ko su we go ve na me re iz re ~e ne u tek stu ob ja vqa nom pre de se tak da ina u gu ra ci o nom go vo ru ~vr ste, na, upo zo ra va ju }i na to da bi u ta ozbiq ne, u ~e mu se na we ga mo `e kvoj si tu a ci ji ve ro vat no za re ra ~u na ti, a u ~e mu ne. Sva ka ko da gion Za pad nog Bal ka na, osim Hr bri sel ske zva ni~ ni ke in te re su je vat ske, pro ces evrop skih in te gra ko li ko na sta vqa do sa da {wu po ci ja bio ra van nu li. li ti ku i pri la go |a va je no vim  Mo`e li do}i do takvog uslo vi ma. Po me ni, naj zna ~aj ni je razvoja, {to bi bilo veliko je da li }e po sle tog su sre ta usko - isku{ewe za Srbiju?

– U ovom tre nut ku se ni {ta si ro do }i i dru gi, a ako to bu de slu ~aj, zna ~i da je no vi srp ski pred - gur no ne mo `e pred vi |a ti.

Dragan Milivojevi} sed nik pro {ao taj pr vi test i on -

dnevnik

FINALIZACIJA DOGOVORA O NOVOJ VLADI IZA KULISA

\ilas zadu`en za Dinki}a Na kon {to su li der i kan di dat za man da ta ra DS-a Bo ris Ta di} i we gov part ner pred sed nik SPS-a Ivi ca Da ~i} po sle sa stan ka u Krun skoj oba ve sti li jav nost da su do go vo ri li osnov ne prin ci pe, eko nom ski i dr `av ni pro gram funk ci o ni sa wa no ve vla de Sr bi je, fi na li za ci ja je sa da osta vqe na za de {a va wa „iza ku li sa“.

Ka ko „Dnev nik“ sa zna je, li de ri Ko a li ci je SPS–PUPJ–JS ja sno su za tra `i li od Ta di }a da obez be di funk ci o ni sa we bu du }e vla da ju }e ve }i na i sa me vla de na osno vu do go vo re nih prin ci pa. Pr ven stve no je re~ o na stav ku raz go vo ra li de ra DSa s pred sed ni kom LDP-a ^e do mi rom Jo va no vi }em o naj va `ni jim dr `av nim i na ci o nal -

nim pi ta wi ma, od no sno we go vom od no su pre ma Ko so vu i Me to hi ji i Re pu bli ci Srp skoj i iz me na po li ti ke li be ra la.

– Da ne bi ka sni je bi lo iz ne na |e wa. Ta di} je ve} raz go va rao s Jo va no vi }em i u jav no sti se mo ga lo na zre ti re te ri ra we u we go vim sta vo vi ma, ali pre skla pa wa ko a li ci o nog spo ra zu ma Da ~i} je s part ne ri ma iz „mi ni-ko a li ci je“ za tra `io i ja sne ga ran ci je, a od go vor nost za sve pre u zeo Ta di} – ob ja {wa va na{ iz vor.

Ka ko sa zna je mo, li de ri Ko a- li ci je SPS–PUPS–JS-a su u ko mu ni ka ci ja ma s li de rom URS-a Mla |a nom Din ki }em iz dej stvo va li svoj so ci jal noeko nom ski pro gram, da se ne za di re u pen zi je i pla te, da ne

ska ~e PDV, ali su, ka ko sa zna je mo, po treb ne ko rek ci je u Din ki }e vom za la ga wu za iz dva ja wa za lo kal ne sa mo u pra ve i onim ve za nim za de cen tra li za ci ju i re gi o na li za ci ju.

– Kod de cen tra li za ci je se tra `i me ra, ona ko ja je u zah te vi ma EU za na sta vak pro ce sa evrop skih in te gra ci ja, i ni {ta vi {e ni ma we od to ga. I tu je po treb no da DS fi na li zu je do go vo re s URS-om, a man da tar, od no sno bu du }i pre mi jer, da ga ran tu je funk ci o ni sa we vla de na do go vo re nim prin ci pi ma. Zbog per so nal nog od no sa Ta di }a i Din ki }a, za te raz go vo re je za du `en za me nik pred sed ni ka DS-a Dra gan \i las – ob ja {wa va iz vor „Dnev ni ka“.

Iako ni Ta di} ni Da ~i}, u na ja va ma da }e mo za ne ko li ko da na zna ti tre }eg i ~e tvr tog u vla da ju }oj ve }i ni, to ni su na ve li, svi ma je bi lo ja sno da su u kom bi na ci ji ko ja je ve} po zna ta u par la men tu to LDP i URS. In te re sant no }e bi ti, ako ve} ne }e mo zna ti ka ko je iz gle da lo „pe gla we“ po li ti ka da bi se sklo pio ko a l i c i o n i spo r a z um, ka ko }e iz gle da ti na stu pi u jav no sti po li ti ~a ra s „is pe gla nim sta vo vi ma“. S ob zi rom na sve pri ~e u me di ji ma, ali i na po li ti~ koj sce ni, mo `da }e jed nom bi ti i tran spa r ent n i j e ko je za p ra v o uba cio u igru „tre }eg“, a ko „~e tvr tog igra ~a“.

D. Milivojevi}

KROJEWE VLADE UZ PREDSTAVE I PACKE

Da ~i }ev |ur |ev dan ski san Ta di }e va ja va Su de }i po to me ka ko te ku po sti zbor ni pre go vo ri o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne i no ve vla de, tim u Ne ma wi noj 11 vo di }e naj ve ro vat ni je li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i}, bi lo for mal no ili ne for mal no. Kao {to je to i po `e leo u iz bor noj no }i 6. ma ja.

A ta `e qa pro bu di la mu se po no vo ovih da na po {to je ~uo da ame ri~ ka dr `av na se kre tar ka ko mu ni ci ra sa mo s oni ma ko ji su na naj vi {oj funk ci ji.

Da ~i }e ve po ru ke, ili pret we, de mo kra ta ma da bi se mo gao pri klo ni ti i na pred wa ci ma mo `da je su tek pred sta va za jav nost, ali je on ti me i jav no sti i ko a l i c i o n im part ne ri ma ipak sta vio do zna wa i da u no voj vla di ne }e mo }i da se ra di bez we go vog be fe la.

Da ~i} je jav no sti ot krio i da pre go vo ri o vla di te ku spo ro zbog ne spo ra zu ma iz me |u DS-a i ko a li ci je oko SPS-a o to me da li }e u ko a li ci ji bi ti me sta sa mo za tre }eg ili i za ~e tvr tog part ne ra. On je, na i me, obe lo da nio da de mo kra te po ku {a va ju da iz beg nu URS Mla |a na Din ki }a, za ~i ji ula zak u vla du se, pak, sam svoj s ki za l a ` e. „Ne pri ja teq stvo” ko je je ti wa -

lo me |u li de ri ma DS-a i G17 plus u pret hod nom man da tu vi {e ni je spor no, ili je, pak, ne sklo nost ka LDP-u ^e do mi ra Jo va no vi }a ima la ve }u te `i nu za Da ~i }a. Ili je sve za pra vo u funk ci ji re a li za ci je pre mi jer skog |ur |ev dan skog sna.

De mo kra te, pak, na sve pac ke sta rih i po ten ci jal no no vih ko a li ci o nih part ne ra svoj ski }u te, vaq da jo{ pod uti skom iz bor nih re zul ta ta za ko je kri vi cu tra `e u in te lek tu al nim kru go vi ma, me di ji ma... A na sva pi t a w a o vla d i, ~i j e „br z o” for mi ra we na ja vqu ju ve} me sec da n a, od g o v a r a j u kraj w e

neo d r e | e n o i na ~ el n o, sa o p {ta va ju }i tek da su do go vo ri po stig nu ti o pro gra mu i prin ci pu ra da, dok za per so nal na re {e wa, na vod no, i ne ma re to li ko.

Na i me, i po sle pre kju ~e ra {weg sa stan ka u se di {tu DS-a li der de mo kra ta i kan di dat te stran ke za no vog pre mi je ra Bo ris Ta di} po ru ~io je po no vo da }e se sve zna ti za ne ko liko da na. On je ka zao i da }e se raz go vo ri o struk t u r i vla d e, od n o s no mi n i s tar s tvi m a i ras po de li nad le `no sti, vo di ti na ni vou stra na~ kih stru~ nih slu `bi. Ma d a ni j e ba{ sa svim ja san smi s ao po r u k e ko jom se su ge ri {e da vr h o v i m a stra na ka ni je to li ko bit no ko }e vo di ti mi ni star stva, a ko ja de lu je i pri li~ no neo zbiq no u si tu a ci ji u ko joj je neo p hod no pre du zma ti hit ne me re zbog kri ti~ ne eko nom ske si tu a ci je u ze mqi. Ili tih o~e ki va nih hit nih me ra ne }e ni bi ti, s ob zi rom na to da pre po ru ke Fi skal nog sa ve ta i broj nih eko nom skih stru~ wa ka ni su po vo qi Da ~i }e ve ko a li ci je, a ni Din ki }e ve, iz gle da.

Li der SPS-a po tr dio je ovaj „pro gram ski” do go vor s de mo kra ta ma, ali se ni je li bio da ih jo{ jed nom pec ne zbog od la ga w a po s ti z bor n og do g o v o r a, pred sta vqa ju }i svo ju ko a li ci ju kao ne kog ko u tom po gle du ne

sno si ni ka kvu od go vor nost. Ali, to mu de m o k ra t e iz g le d a odo b ra v a j u, s ob z i rom na o~i gle dan iz o sta nak bi lo ka vih re ak ci ja. Ko a li ci ja iz me |u de mo kra ta i so ci ja li sta na sli ~an na ~in funk ci o ni sa la je, uosta lom, i u pret hod nom man da t u in s pi r i s a n a isto r ij s kim spo r a zu m om o me | u s tra na~ k om po m i r e w u, ali de mo kra te kan da jo{ ni su od go net nu le sve raz lo ge pa da na maj skim iz bo ri ma.

Da ~i} je, uz to, ne ko li ko sa ti pre do go vo ra ko ji je po sti gao s Ta di }em o pro gra mu no ve vla de, iz ja vio da bi mu mo `da bi lo bo q e da bu de pre mi jer u ne koj dru goj kom b i n a t o r i c i ne g o da po d r ` a v a dru g og kan d i d a t a. „Ne po sto ji pri ~a da po dr {kom Ta di }u po dr `a va te pro e vrop sku vla du jer je o~i gled no da je i To mi slav Ni ko li} pri hva tqiv za EU i me |u na rod nu za jed ni cu„, po ru ~io je on i po ne ti rao: „Ni je ov de vi {e pi ta we ko je za Evro pu, a ko ni je. Ja sam u od no su na Ta di }a i Ni ko li }a ve }i na ci o na li sta, a i Ta di} i Ni ko li} su evro fa na ti ci”.

I pot pred s ed nik SPS-a Mi l u t in Mr k o w i} pri d ru `io se stra na~ kom {e fu u kri ti ci Bo ri sa Ta di }a zbog to ga {to vla d a jo{ uvek ni je for mi ra na.

– Qut sam na Bo ri sa Ta di }a jer jo{ ni je us peo da for mi ra novu skup{tinsku ve}inu.

Demokrate nas svojim oklevawem guraju da se okrenemo pregovorima s napredwacima – po`alio se Mrkowi}, koga je nekad Milo{evi} promovisao u prvog zidara Srbije, a Tadi} mu tu titulu potvrdio.

– Nestrpqivi su gra|ani, moji gra|evinci, penzioneri, radnici koji krpe kraj s krajem i boje se {ta nosi sutra{wi dan. Ne pravi se vlada zbog politi~ara i foteqa, nego zbog naroda. Neprijatno me je iznenadila sporost dosada{wih partnera iz DS-a„, kazao je Mrkowi}, poznatiji po raskoraku s rokovima koje je sam zadavao po ovda{wim gradili{tima.

– Stranke dosada{we vlade imaju vi{e poslanika nego u

prethodnom mandatu. I, {ta se ~eka?! Ako }emo da nastavimo dosada{wu politiku i velike dr`avne poslove, za{to ne formiramo vladu? Mi, socijalisti, ho}emo ~iste ra~une – rekao je Mrkowi}, ukazuju}i time i na to koje su mu ambicije i o~ekivawa, a koji se svode na nastavak stare politike koja, izgleda, donosi poene samo politi~kim demagozima.

Uvo|ewe Dinki}a u vladu, i to o~igledno mimo voqe ~elnika DS-a, za Da~i}a bi zna~ilo jo{ jedan trijumf nad demokratama Ipak, nisu se socijalisti u javnosti bavili detaqima vezanim za ekonomsku i socijalnu politiku nove vlade, koja im je navodno najva`nija, ve} onim temama na kojima su se ve} „dokazali” devedesetih godina pro{log veka. Tako je odjednom za wih pitawe Kosova i Republike Srpske postalo kqu~no za formirawe vlade s demokratama. I nisu tu kqu~ni problemi LDP i odnos te stranke prema ovim „najvi{im dr`avnim pita -

wima”, niti neke bitne razlike izme|u SPS-a i DS-a u tom pogledu. Posredi je populizam, koji se, zapravo, hrani time da se ta pitawa stalno dr`e otvorenima i po „potrebi” podgrevaju.

Otuda i naprasna „qubav„ Ivice Da~i}a prema Mla|anu Dinki}u, koji je doskora bio po strani postizbornih dogovora jer je jo{ u prethodnom mandatu zapao u nemilost demokrata s kojima je i ovih dana u medijskom okr{aju. Jer, uvo|ewe Dinki}a u vladu, i to o~igledno mimo voqe ~elnika DS-a, za Da~i}a bi zna~ilo jo{ jedan trijumf nad demokratama. U ovom slu~aju postizborni, a koji mo`da „kupuje” i neformalnu funkciju premijera.

B. D. Savi}

c m y

politika

dnevnik

Pajti}: DS u Vojvodini ostvario podvig – Iz bor ni re zul tat ko ji je u Voj vo di ni po sti gla De mo krat ska stran ka ra van je pod vi gu, ali to je bio i pro jekt ni za da tak Po kra jin ske vla de i po kra jin ske or ga ni za ci je DS-a – iz ja vio

je po kra jin ski pre mi jer i pot pred sed nik DS-a Bo jan Paj ti} u in ter vjuu za „No vi ma ga zin”. – Prak ti~ no, ovo je tre }i uza stop ni man dat Po kra jin ske vla de ko jom ja pred se da vam i bu du }i

da smo u uslo vi ma glo bal ne re ce si je i iz u zet no te {ke eko nom ske si tu a ci je u ko ji ma je ve }i na ad mi ni stra ci ja u sve tu pa la i za me we na no vim po li ti~ kim struk tu ra ma, to je ste re zul tat ko ji je na ni vou pod vi ga.

– Us pe li smo da po kre ne mo in ve sti ci o ni ci klus ka kav ni je vi |en u po sled wih tri de se tak go di na u Voj vo di ni i ~i ni mi se da je sim bi o za svih tih re zul ta ta do ve la do ap so lut ne ve }i ne – ka zao je Paj ti}, i do dao da je DS u pro {lom sa zi vu u ko a li ci ji imao ap so lut nu ve }i nu, a da je sa da to po sti gao sam, bez G17 i SPO-a.

Ko men ta ri {u }i ube dqi vu po be du pred sed ni~ kog kan di da ta DS-a u Voj vo di ni, Paj ti} je oce nio da „ni je ta~ na kon sta ta ci ja da je Ta di }e va pred nost ute me qe na na gla so vi ma ma wi na”, i is ta kao da je Bo ris Ta -

Nema klanova Paj ti} je na veo da }e DS tek ana li zi ra ti od go vor nost za lo {e iz bor ne re zul ta te na ni vou Sr bi je.”Ne mo `e se go vo ri ti o bi lo ka kvim kla no vi ma, ali sva ka ko }e se kroz ana li zu do }i do od go vo ra na pi ta we ko je su to lo kal ne or ga ni za ci je pro pu sti le da oba ve svoj deo po sla i 20. ma ja ni su da le mak si mum da Ta di} po be di na pred sed ni~ kim iz bo ri ma„, ka zao je on. di} tri jum fo vao i u sre di na ma gde je go to vo sto po stot no sta nov ni {tvo srp ske na ci o nal no sti, kao i ta mo gde se broj iz be gli ca me ri dvo ci fre nim pro cen ti ma.

KO BI S KIM U NOVOM SADU

Vlast bez LSV-a velika `eqa „Dveri” Kao i u dru gim gra do vi ma i op {ti na ma ko je ~e ka ju is hod do go vo ra DS-a i SPS-a na re pu bli~ kom ni vou, ni u No vom Sa du jo{ ni je for mi ra na no va lo kal na vlast po sle iz bo ra 6. ma ja, ma da no vo sad ske de mo kra te i so ci ja li sti ne ma ju, kao re pu bli~ ki, di le mu o to me da li }e u bu du }oj ko a li ci ji bi ti i LDP i URS jer te stran ke ni su ni u{le u Skup {ti nu gra da. U No vom Sa du su pre go vo ri o vla sti po ~e li pa za pe li zbog ne su gla si ca DS-a i LSV-a, stra na ka ko je su tu na iz bo re, za raz li ku od re pu bli~ kih, iza {le sva ka za svoj gro{ sa svo jim part ne ri ma.

Zbog tog za sto ja, ko ji u Li gi po tvr |u ju, kal ku li {e se o to me ko bi de mo kra te, ko je su do sad vo di le grad i po no vo o~e ku ju me sto gra do na ~el ni ka, mo gao po dr `a ti.

Po pr voj ra ~u ni ci, de mo kra te bi u Skup {ti ni No vog Sa da mo gle oku pi ti nat po lo vi~ nu ve }i nu (41 od 78 od bor ni ka) uko li ko bi „uje di ni le„ svo jih 18 od bor ni ka, 15 iz LSV-a, se dam iz sa ve za oko SPS-a i jed nog iz SVM-a.

Pre go vo ri su naj pre po ~e li, po re ~i ma gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a ko ji vo di pre go va ra~ ki tim DS-a, s do sa da {wim ko a li ci o nim part ne ri ma iz LSV-a i SPS-a, ali je ta ko |e iz ja vio da im je od lu kom Glav nog od bo ra do zvo qe no da raz go va ra ju i s dru gi ma, sem sa SNSom i SRS-om.

U Po kre tu „Dve ri”, ko ji u Skup {ti nu gra da ula zi s pet od -

bor ni ka, tvr de da zva ni~ nih raz go vo ra o no vo sad skoj vla sti ni je bi lo, a da taj po kret ima „ve li ku `e qu” da LSV ne bu de u bu du }oj vla sti.

– Na { i sta v o v i apro po stra na ka biv {eg re `i ma su po zna ti. S dru ge stra ne, na {a je ve li ka `e qa i na{ po li ti~ ki an ga `man je ta kav da LSV ne bu de ni u grad skoj ni u bi lo ko joj dru goj vla sti. Ve li ki je in te r es „Dve r i„ da to ta ko bu de i mi }e mo na to m e mno g o ra d i t i, ima ju }i u vi du {tet nost te po li ti~ ke op ci je – ka `e od bor nik Mi ro slav Pa ro vi} iz „Dve ri”.

Mir~i}: Ne u~estvujemo u tom cirkusu Go vo re }i o for mi ra wu bu du }e vla sti u No vom Sa du, ra di kal Mi lo rad Mir ~i} ka `e da je ulo ga SRS-a ja sno iz de fi ni sa na kao „je di ne par ti je opo zi ci o nog de lo va wa”, a da su sve osta le kal ku la ci je mo gu }e.

– Pri rod no je da se do sa da {wi part ne ri iz vla sti pro e vrop ski uje di ne na lo kal nom ni vou jer oni i ne ma ju ni ka kav pro gram i prin ci pe, sem da Evro pa „ne ma al ter na ti vu” – do dao je Mir ~i}.

Po we go vim re ~i ma, SRS ne u~e stvu je „u toj cir ku si ja di”.

– Cir kus ka ko do |e, ta ko pro |e. A ov de se se ra di o ne ~e mu ozbiq ni jem: o to me da su gra |a ni wi ma da li po ve re we. Na na {u `a lost, ali je to ta ko, iako su oni upro pa sti li ko mu nal ni si stem u No vom Sa du – ka `e Mir ~i}, ko ji je u no vo sad skoj skup {ti ni u od bor ni~ koj pe tor ki ra di ka la.

„Dve ri” su, ka ko je ob ja snio, sprem ne na to da po li ti~ ki ra de na to me, ali da „to ne zna ~i da }e po dr `a ti DS„.

Zva ni~ no, raz go vo re ni je imao ni DSS, ko ji u Skup {ti nu gra da ta ko |e ula zi s pet od bor ni ka. Je dan od wih, pred sed nik no vo sad skog DSS-a Bor ko Ili}, na po mi we da }e, ako zva ni~ nog po zi va bu de, Grad ski od bor stran ke od re di ti pre go va ra~ ki tim.

–- Ali, i do sad smo is ti ca li – ne sa Li gom i Rom skom de mo krat skom stran kom! Za sve osta le va `i }e isto: pr vo raz go va ra mo o prin ci pi ma i pro gra mu – ka `e Ili}.

DSS je, ina ~e, u ne kim op {ti na ma u Voj vo di ni (In |i ja, Ali bu nar, Ru ma) u ko a li ci ji s de mo kra ta ma, pa se po sta vqa pi ta we da li je sa rad wa mo gu }a i u No vom Sa du. Ili} ka `e da lo kal ne ko a li ci je ko na~ no odo bra va Iz vr {ni od bor DSS-a i Pred sed ni {tvo.

– Ali dok sam ja pred sed nik Grad skog od bo ra DSS-a u No vom Sa du, ne ma raz go vo ra ni s Rom skom de mo krat skom stran kom. S wi ma tre ba da raz go va ra ju po li ci ja i Tu `i la {tvo zbog ku po vi ne gla so va na iz bo ri ma – ka `e Ili}, ko ji je zbog tog slu ~a ja po no vo pre kju ~e ape lo vao na pra vo su |e, is pred no vo sad ske po li ci je i u dru {tvu Mi lo {a Vu ~e vi }a, {e fa grad skih na pred wa ka, glav nih ri va la de mo kra ta na pro te klim iz bo ri ma.

S. Kova~evi}

REKLI SU Dodik: Niko nije avanturista

Mrkowi}: Qut sam na Tadi}a

B. Milo{evi}: Amnestirati porodicu

Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik iz ja vio je da ne ma raz lo ga da bu de za do vo qan ili ne za do vo qan re zul ta ti ma iz bo ra u Sr bi ji, ve} da ga in te re su je sta bil na, ja ka i sve ja ~a Sr bi ja i da po {tu je vo qu ve }i ne we nih gra |a na. Do dik je u in ter vjuu ma ga zi nu NIN iz ra zio o~e ki va we da }e Vla da Sr bi je bi ti br zo for mi ra na.

Na pi ta we da li bi po dr `ao Ni ko li }ev stav za upo tre bu si le u bor bi za o~u va we te ri to ri jal nog in te gri te ta Sr bi je, Do dik je re kao: „Za {to po sto ji voj ska, ne go da bra ni dr `a vu?„.

– Ali, kad je re~ o Ko so vu, to je na po li ti~ kom te re nu i ni ko lud ne bi sa da slao voj sku na Ko so vo, ni ko ni je avan tu ri sta i ne ve ru jem ni da je Ni ko li} to mi slio – re kao je Do dik. – Ja bih po di gao pri prav nost voj ske i u~i nio ne ke stva ri da ma ni fe stu jem sna gu dr `a ve, a ne bih sa mo se deo i ~e kao da me zov ne ne ko iz Bri se la, Ame ri ke i tra `i mo je mi ro va we.

Pot pred sed nik SPS-a i mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je da su stran ke do sa da {we vla da ju }e ko a li ci je ve} mo gle sa sta vi ti no vu vla du, i ape lo vao na de mo kra te da ubr za ju pre go vo re.

– Qut sam na Bo ri sa Ta di }a jer jo{ ni je us peo da for mi ra no vu skup {tin sku ve }i nu. De mo kra te nas svo jim okle va wem gu ra ju da se okre ne mo pre go vo ri ma s na pred wa ci ma – re kao je Mr ko wi} za „No vo sti”.

– Ne str pqi vi su gra |a ni, mo ji gra |e vin ci, pen zi o ne ri, rad ni ci ko ji kr pe kraj s kra jem i bo je se {ta no si su tra {wi dan.

Ne pri jat no me je iz ne na di la spo rost do sa da {wih part ne ra iz DS-a. Stran ke do sa da {we vla de ima ju vi {e po sla ni ka ne go u pret hod nom man da tu. I, {ta se ~e ka?!

Ako }e mo da na sta vi mo do sa da {wu po li ti ku i ve li ke dr `av ne po slo ve, za {to ne for mi ra mo vla du. Mi, so ci ja li sti, ho }e mo ~i ste ra ~u ne.

Ne ka da {wi am ba sa dor SR Ju go sla vi je u Mo skvi Bo ri slav Mi lo {e vi}, brat Slo bo da na Mi lo {e vi }a, iz ja vio je za ma ga zin „Ge o po li ti ka„ da bi no vi pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} mo gao da am ne sti ra Mir ja nu Mar ko vi} i Mar ka Mi lo {e vi }a, i oce nio da bi „to bi lo pra ved no”. Bo ri slav Mi lo {e vi} je sa gla san s „po je di nim mi {qe wi ma” da je po ro di ca Slo bo da na Mi lo {e vi }a iz lo `e na „po li ti~ kom pro go nu i osve ti”.

– Me dij ske kam pa we ~e sto iz bi ja ju u vre me va `nih do ga |a ja u srp sko-ru skim od no si ma, ta ko da ima ju i an ti ru sku kom po nen tu, u smi slu – mi ih tra `i mo kao pre stup ni ke, a Ru si im da ju uto ~i {te – ob ja snio je Mi lo {e vi}. – [to se ti ~e am ne sti je – za {to da ne? Pred sed nik Ni ko li} ti me ne bi na ru {io in te re se ze mqe. Na pro tiv, to bi bi lo pra ved no. Mo `da se to ne bi svi de lo uti caj nom spoq nom fak to ru. Taj fak tor ho }e per ma nent nu sa ta ni za ci ju Slo bo da na Mi lo {e vi }a.

~etvrtak14.jun2012.

3

BEOGRAD DOBIO VLAST

\ilas gradona~elnik Za no vog gra do na ~el ni ka Be o gra da ju ~e je iza bran Dra gan \i las, gla so vi ma 63 od bor ni ka Skup {ti ne Be o gra da od 101 ko li ko je gla sa lo, po sle ~e ga im se \i las za hva lio {to su po {to va li iz bor nu vo qu gra |a na Sr bi je. Za \i la sov iz bor ni su gla sa li od bor ni ci Srp ske na pred ne stran ke i De mo krat ske stran ke Sr bi je.

Iza bra ni su i za me nik gra do na ~el ni ka Ta tja na Pa {i} i ~la no vi Grad skog ve }a Mi le na Bi }a nin, Dar ko Bo `i}, Ve ra Dra `i},

Ne `elim vi{e da slu{am da je In|ija najboqe mesto za biznis Vla dan \u ki}, Zo ran Ko sti}, Ma ri ja Le ko vi}, Na ta {a Mi lo va no vi}, Na ta {a Mi lo {e vi}, Ni ko la Ni ko di je vi}, @eq ko O`e go vi}, Aco Pe tro vi}, Mi lan Po po vi} i Slo bo dan [o le vi}. \i las je is ta kao da Uje di we ni re gi o ni Sr bi je i Li be ral no-de mo krat ska par ti ja ni su pre {li cen zus u gra du, ali to ne zna ~i da qu di ko ji su do bro ra di li ne tre ba da na sta ve svoj po sao.

On je, pred sta vqa ju }i pro gram za na red ne ~e ti ri go di ne, po ru ~io da }e Be o grad u na red nom

man da tu kre nu ti u bor bu za no va rad na me sta i pri vla ~e we in ve sti ci ja, kao i da je spre man da u tom ci qu re a li zu je pro je kat Kan ce la ri je za br ze od go vo re, za ko ji se za la gao SNS, uko li ko }e to da do ne se no va rad na me sta.

– Ni smo se tr ka li za in ve sti ci ja ma jer za wih tre ba in fra struk tu ra i jer Be o grad ne mo `e da uzme sve in ve sti ci je ko je do la ze u Sr bi ju – re kao je \i las. – Be o grad mo ra da u|e u bor bu s raz vi je nim de lo vi ma Sr bi je, kao {to je Voj vo di na, i mi ula zi mo u bor bu za no ve in ve sti to re i za no va rad na me sta. Ne `e lim vi {e da slu {am da je In |i ja naj bo qe me sto za bi znis.

\ILAS O DOGOVORIMA O NOVOJ VLADI

Nema zamrzavawa plata i penzija Za me nik pred sed ni ka De mo krat ske stran ke Dra gan \i las sma tra da no va vla da, u ko joj }e pre mi jer bi ti Bo ris Ta di}, tre ba da bu de for mi ra na {to pre, is ti ~e da je s ko a li ci o nim part ne ri ma pre ci zi ra no da ne }e bi ti za mr za va wa pla ta i pen zi ja i da }e {te de ti dr `a va, a ne gra |a ni. \i las je, go stu ju }i na Te le vi zi ji B-92, re kao da su raz go vo ri DS-a s ko a li ci o nim part ne ri ma bi li do bri i da su pre ci zi ra ne osno ve pro gra ma – da ne ma za mr za va wa pla ta i pen zi ja, da tro {ak u{te de sno si dr `a va, a ne gra |a ni i da se raz vi ja do ma }a po tro {wa.

– Do go vo re no je da s tom po li ti kom iza |e mo pred gra |a ne i iskre no im ka `e mo – vre me na su te {ka, mi }e mo da ra di mo naj bo qe {to zna mo,

tre b a nam va { a po d r { ka, kri ti kuj te kad ne va qa, haj mo da po ku {a mo da za jed no ra di mo – do dao je za me nik pred sed ni ka DS-a. \i las du bo ko ve ru je da ne po sto ji ni je dan raz log da se ne na pra vi no va vla da u ko joj }e pre mi jer bi ti Ta di}, a Ko a li ci ja SPS–PUPS-JS-a, za hva qu ju }i svom od li~ nom re zul ta tu, ima ti ve li ku od go vor nost i ve li ki broj re so ra. On je oce nio da taj po sao tre ba da se za vr {i u na red nim da ni ma – {to je mo gu }e pre.

– Taj si stem smo pri me ni li u Be o gra du i do {lo je do to ga da li sta ko ju sam vo dio s ko a li ci o nim part ne ri ma sa da ima dve tre }i ne od bor ni ka u par la men tu, upr kos naj ve }oj kri zi – is ta kao je za me nik pred sed ni ka DS-a.

ISTEKAO ROK ZA IZVE[TAJE O TRO[KOVIMA U KAMPAWI

NOPO ve} vratio pare Za kon ski rok za pod no {e we fi nan sij skih iz ve {ta ja stra na ka i vra }a we ne po tro {e nog nov ca ko ji im je iz bu xe ta dat za po tre be iz bor ne kam pa we is te kao je po ~et kom ove ne de qe ka da se na vr {i lo tri de set da na od pro gla {e wa ko na~ nih re zul ta ta par la men tar nih iz bo ra.

Za ko nom o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti pred vi |e no je da stran ke u bu xet mo ra ju da vra te ne po tro {e ne pa re ko je su im iz jav nog iz vo ra da te za kam pa wu, a ~i tav iz nos du `ne su da vra te stran ke ko je su osvo ji le ma we od je dan od sto gla so va, od no sno ma we od 0,2 od sto ako je re~ o stran ci ko ja za stu pa ne ku na ci o nal nu ma wi nu. Po tom osno vu po vra }aj u bu xet, ka ko je Ta nju gu re ~e no u Mi ni star stvu fi nan si ja, tre ba da iz vr {e „So ci jal de mo krat ski sa vez – Ne boj {a Le ko vi}„, i to bli zu de set mi li o na di na ra za par la men tar ne i ne {to vi {e od 38 mi li o na di na ra za pred sed ni~ ke iz bo re. Le ko vi} je ju ~e Ta nju gu iz ja vio da So ci jal de mo krat ski sa vez ni ka da ni je ni do bio taj no vac, bu du }i da je on ostao u ban ci zbog ne mo gu} no sti stran ke da po lo `i jem stvo pred vi |e no Za ko nom o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti. Po evi den ci ji Mi ni star stva fi nan si ja, po istom osno vu no vac mo ra da

vra ti i „Cr no gor ska Par ti ja – Ne nad Ste vo vi}„, i to ne {to ma we od de set mi li o na di na ra.

Sve stran ke ko je su u~e stvo va le na iz bo ri ma du `ne su da u ro ku od 30 da na od pro gla {e wa ko na~ nih re zul ta ta iz bo ra Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je do sta ve iz ve {ta je o tro {ko vi ma u kam pa wi. Rok za do sta vqa we tro {kov ni ka kam pa we za par la men tar ne iz bo re is te kao je 11. ju na, a Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je }e, po re ~i ma we ne di rek tor ke Zo ra ne Mar ko vi}, in for ma ci je o to me da li su sve stran ke ko je su u~e stvo va le na par la men tar nim iz bo ri ma is pu ni le svo ju za kon sku oba ve zu jav no sti sa op {ti ti u po ne de qak. Do ju ~e je u Agen ci ju pri sti glo oko 650 iz ve {ta ja, jer su sve stran ke du `ne da po {a qu pred iz bor ne tro {kov ni ke za sva ki grad i op {ti nu.

Sav no vac iz jav nih iz vo ra ko ja ni je po tro {io u to ku iz bor ne kam pa we, po li ti~ ki su bje kat je du `an da upla ti u bu xet Sr bi je, auto nom ne po kra ji ne ili je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve do da na pod no {e wa iz ve {ta ja.

To je do sa da ura di la sa mo stran ka Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra (NO PO), ko ja je u bu xet vra ti la ne {to vi {e od 1,1 mi lion di na ra.

4

ekonomija

~etvrtak14.jun2012.

dnevnik

UPRA VA ZA SPRE ^A VA WE PRA WA NOV CA POD NE LA PRI JA VU PRO TIV RAZ VOJ NE BAN KE VOJ VO DI NE

PRED SED NIK „DI LOJ TA” DRA GAN \U RI ^IN

Ma le ze mqe mo ra ju da iz vo ze – Zemqe koje su primewivale privredni model u kojem industrijske politike vode, a monetarna i fiskalna politika slede, pokazale su se otpornije na udare ekonomske krize i bele`e vi{e stope rasta pa bi wihov primer trebalo da sledi i Srbija – izjavio je ju~e predsednik konsultantske i revizorske ku}e „Dilojt” Dra gan \u ri ~in.

Govore}i na forumu u organizaciji kompanije SAP, \uri~in, koji je i profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istakao je da bi monetarna

i fiskalna politika trebalo da budu samo „podmaziva~i” industrijskih politika koje su primarne i preko kojih bi dr`ava trebalo da na|e na~in za rast proizvodwe.

– Jedna od glavnih kontradikcija doma}e ekonomije jeste relativna stabilnost cena uz rast koji nema odr`ivu stopu i visoka nezaposlenost – rekao je \uri~in, dodaju}i da je Srbija u kombinovanoj krizi – sopstvenoj tranzicionoj krizi od 1990. i efektima globalne ekonomske krize.

Male zemqe kao {to je Srbija, kako je naveo, mogu opstati samo ukoliko vi{e izvoze nego uvoze, a za to je potreban stabilan i konkurentan devizni kurs, koji ima ulogu automatskog stabilizatora, ohrabruje izvoz i destimuli{e uvoz, ali preduslov za to je izbalansiran buxet zemqe. \uri~in je naglasio i da je Srbiji potreban Me|unarodni monetarni fond da bi pru`io pomo} u odr`avawu spoqne likvidnosti, i napomenuo da zemqa koja ne `eli prisustvo te me|unarodne finansijske institucije mora imati uravnote`ene javne finansije i bilans teku}ih pla}awa, {to Srbija sada nema. Tako|e, po wemu, za Srbiju su kqu~ne {tedwa i doma}e investicije jer oslawawe na strane investicije dugoro~no nije mogu}e. \uri~in je istakao da je najve}i problem Srbije mogu}i {ok u javnim finansijama, imaju}i u vidu da je u prvom tromese~ju buxetski deficit bio sedam odsto ukupnog doma}eg proizvoda (BDP), a javni dug 51,1 odsto BDPa, i ocenio da su predlozi Fiskalnog saveta jednostrani jer ne uzimaju u obzir na~ine za pove}awe proizvodwe.

Kompanija SAP, koja se bavi poslovnim aplikativnim softverom, odr`ala je ju~e godi{wu konferenciju koja je okupila mnoge korisnike SAP-a, partnere kao i istaknute stru~wake iz oblasti informati~kih tehnologija i ekonomije.

Pa re ni su pra li, pri vred ni pre stup na pra vi li?

Uprava za spre~avawe prawa novca podnela je prijavu za privredni prestup protiv Razvojne banke Vojvodine i odgovornog lica u toj banci. Prijava Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Novom Sadu podneta je zbog neovla{}enog obavqawa transakcija jednog preduze}a ~iji su finansijski tokovi bili stavqeni pod nadzor Uprave.

U Razvojnoj banci do ju~e nisu primili nijedna dokument ni od Uprave za spre~avawe prawa novca niti od pravosudnih organa. U saop{tewu koje su tim povodom izdali ka`e se da se Banka u svakom pogledu pridr`ava zakona o spre~avawu prawa novca i finansirawu terorizma. Sav wihov rad i procedure uskla|eni su s pomentuim propisom. Ukoliko se ispostavi da u prijavi koju je Uprava za spre~avawe prawa novca podnela ima elemenata za ispitivawe odgvornosti zaposle-

nih u ovoj ku}i, oni }e preduzete sve {to je potrebno da bi se za{titilo zakonito poslovawe.

Klijenta koji kod wih imaju ra~un a ~iji ra~uni su pod nadzorom Uprave je dvadesetak. Zato ju~e nisu mogli da ka`u koga je Uprava imala u vidu kad je podnosila prijavu.

Vest je objavio je antikorupcijski sajt „Pi{taqka„. Banka je ranije bila obave{tena o tome da o svim transakcijama, za klijenta pod prismotrom, prethodno mora da obavesti Upravu, ali ona to nije u~inila prilikom isplate naloga u vrednosti od 6.192.000 dinara, ~ime je, navodno, prekr{ila

Di rek tor Upra ve za spre ~a va we pra wa nov ca Alek san dar Vu ji ~i} je ob ja snio da Upra va ne sum wi ~i Raz voj nu ban ku Voj vo di ne za pra we nov ca ve} je pri ja va pod ne ta zbog kr {e wa pro pi sa o spre ~a va wu pra wa nov ca U Razvojnoj vojvo|anskoj su iznena|eni time {to se dokument s oznakom „Strogo poverqivo” pojavio u medijima i na sajtovima, a pre nego {to su oni obave{teni o sadr`aju. Od nadle`nih o~ekuju da preduzmu sve mere u skladu sa zakonskim ovla{}ewima.

odredbe Zakona o spre~avawu prawa novca i finansirawu terorizma.

Razvojna banka Vovodine, biv{a Metals banka, u ve}inskom je vlasni{tvu Vlade Vojvodine.

Direktor Uprave za spre~avawe prawa novca Alek san dar Vu ji -

~i} je objasnio da Uprava ne sumwi~i Razvojnu banku Vojvodine za prawe novca ve} je prijava podneta zbog kr{ewa propisa o spre~avawu prawa novca.

On je naveo da je u 2010. godini Uprava podnela 19 prijava za privredni prestup, a pokrenuto

VE LI KE [TE TE U [U MA MA

OD NA RED NOG ME SE CA RE DOV NI JA UPLA TA DO PRI NO SA RAD NI CI MA

Ban ka ri pri sta li da kon tro li {u pla te Poslovne banke }e od jula morati da po~nu kontrolu naplate poreza i doprinosa za plate zaposlenih. Na sre}u onih koji rade i primaju plate ~ak i da poslodavac ne uplati sve obaveze koje bi po zakonu morao, radnicima }e bankari mo}i da isplate novac ili }e klijenti mo}i wime da raspola`u putem kartica,~ekova ili naloga. Detaqe o budu}oj primeni ~lana 30 A Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji bi}e poznatiji kada Ministarstvo finanasija objavi instrukcije.

To se o~ekuje ovih dana, a slede}i korak bi}e sastanak na kojem }e poreznici jasno predo~iti bankarima i privrednicima budu}e obaveze. Taj skup odr`a}e se naredne sedmice.

Kada je pre pola godine najvaqeno da }e poslovne banke morati da kontroli{u uplatu poreza i doprinosa na plate, nadle`ni iz Poreske uprave Srbije objasnili su da }e zaposleni kojima gazda nije uplatio sve {to je bio obavezan uz zaradu – ostati bez plate. Naime, tada je obja{weno da }e banke pre isplate morati da provere da li su sve obaveze po osnovu poreza i doprinosa ispuwene. Ako ustanove da nisu, ne}e smeti da radniku stave krwe upla}eni novac na raspolagawe. Budu}i propis je ve} pri prvom pomiwawu izazvao buru protesta.

Poslodavci su se `alili na to da usred finansijske krize ne mogu odjednom da isplate i plate i namete i obaveze koje idu uz wih, ra~unovodstvene agencije da }e sve to i wima zakomplikovati `ivot jer preduze}a imaju

jer tre}ini gazde ne upla}uju poreze i doprinose. Najdecidiraniji su bili u Udru`ewu banaka. Nigde u svetu banke nisu zadu`ene za ovakav vid kontrole pa ni u Srbiji to ne}e raditi. Prikupqawe poreza je najdr-

Od pr ve ide je pa do pri me ne, ko ja tre ba da po~ ne za pet na e stak da na, iz gle da da }e svi ma lo po pu sti ti ra~une u vi{e banaka, {to }e kontrolu u~initi izuzetno komplikovanom i za wih i za klijente. Radnici kojima poslodavci ne ispla}uju celu platu s doprinosima upla{ili su se da ne}e dobiti platu. Procene govore da bi tada bez dinara ostalo oko pola miliona zaposlenih,

`avniji posao i to treba da rade poreznici.

Od prve ideje do primene, koja treba da po~ne za petnaestak dana, izgleda da }e svi malo popustiti. U Poreskoj upravi Srbije postali su svesni da se ovakav sistem sveobuhvatne kontrole ne mo`e izgraditi od da-

je {est optu`nih predloga i donete su dve presude, dok su dve prijave odba~ene. U 2011. godini Uprava je podnela 25 prijava za privredni prestup, pokrenuta su dva optu`na predloga i doneto {est presuda, a dve prijave su odD. V. ba~ene.

nas do sutra. Oni sada rade na sistemu koji treba da za`ivi od naredne godine. Osim banaka i poreznika, u wega }e se ukqu~iti i Uprava za trezor te Centralni registar obaveznog socijalnig osigurawa. Poreznici }e kontrolisati naplatu poreza i obaveznih doprinosa, bankari }e kroz objediwenu kontrolu mo}i da prate podatke poreznika. Od tako koncipiranog sistema kontrole o~ekuje se da pojednostavi naplatu i pove}a naplativost pomenutih dr`avnih prihoda. Poslodavci }e imati jedan ra~un za pla}awe poreza i doprinosa, poreznici }e taj novac kwi`iti preko naloga u koji }e poslovna banka imati uvid.

Ceo sistem uplate mo}i }e da se obavi elektronskim putem, odnosno kada obveznik do|e u banku da uplati poreze i doprinose ili po{aqe e-nalog, bankari }e na osnovu podataka koje su dobili od poreznika mo}i da provere da li je suma odgovaraju}a zakonskoj obavezi.

Iz cele pri~e kao dobit za zaposlene moglo bi iza}i vi{e sigurnosti. Smawi}e se broj radnika kojima poslodavci ne upla}uju penziono i zdravstveno osigurawe. Na`alost, danas mnogi tek kada se razbole ili po~nu da prikupqaju dokumentaciju za odlazak u penziju saznaju da wihovi poslodavci nisu ispunili obaveze.

D. Vu jo {e vi}

Dr vo kra di ce mno go ra di le Ukupne {tete u dr`avnim {umama Srbije u 2011. godini, iskazane po zapremini drvne mase, iznose oko 65.000 kubnih metara, objavio je Republi~ki zavod za statistku.

Pri tom je ~ovek pri~inio {tetu na oko 28.000 kubnih metara drvne mase. Bespravno je pose~eno 64.805 kubnih metara drveta, od ~ega 50.869 ku-

bika listopadnog i 13.936 kubika ~etinarskog drve}a.

Dejstvom elementarnih nepogoda – vetra, ki{e, grada i snega, prouzrokovana je {teta na oko 8.000 kubika, {to iznosi oko 13 odsto od ukupnih {teta nastalih u dr`avnim {umama.

Protekle godine evidentirano je 65 po`ara u dr`avnim {umama, pri ~emu je o{te}ena drvna masa od 21.740 kubnih metara dok u privatnim {umama to iz no si 2.830 ku bi ka. [tete od biqnih bolesti u dr`avnim {umama u 2011. godini bile su na oko 3.000 kubnih metara.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

113,7378

116,0590

118,7284

113,3896

Australija

dolar

1

90,4763

92,3228

94,4462

90,1994

Kanada

dolar

1

88,5740

90,3816

92,4604

88,3028

Danska

kruna

1

15,2982

15,6104

15,9694

15,2514

Norve{ka

kruna

1

15,1386

15,4476

15,8029

15,0923

[vedska

kruna

1

12,8852

13,1482

13,4506

12,8458

[vajcarska

franak

1

94,6632

96,5951

98,8168

94,3734

V. Britanija

funta

1

141,5353

144,4238

147,7455

141,1021

SAD

dolar

1

91,0194

92,8769

95,0132

90,7407

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 6. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

Telefonija a.d. , Beograd

19,23%

155

77.700

Crvenka fabrika {e}era a.d.

12,95%

9.359

404.000

Energoprojekt Niskogradwa a.d.

9,69%

679

92.284

Voda Vrwci a.d. , Vrwa~ka Bawa

7,25%

5.899

11.798

3,61% Promena %

1.406 Cena

2.749.385 Promet

Industrijske nekretnine a.d.,

-17,27%

115

230

Termomont a.d. , Novi Sad

-10,26%

700

350.000

AIK banka a.d. , Ni{ Pet akcija s najve}im padom

BELEX 15 (435,45 0,12) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

3,61%

1.406

2.749.385

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,04%

2.250

2.250.000

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-4,46%

321

156.648

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,01%

10.989

109.890

Imlek a.d. , Beograd

-0,25%

1.990

79.600

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

590

6.274.675

Energoprojekt holding a.d. ,

-1,48%

399

936.280

Soja protein a.d. , Be~ej

-5,84%

500

318.475

Aerodrom Nikola Tesla a.d. ,

-1,01%

391

251.281

Tigar a.d. , Pirot

-4,33%

287

80.522

Metalac a.d. , G.i Milanovac

-0,13%

1.530

275.530

Pinki a.d. , Zemun

-9,09%

1.500

72.000

Projektomonta`a a.d. , Beograd

-5,60%

3.200

3.200

Pupin Telecom a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-5,32% Promena %

89 Cena

623 Promet

Crvenka fabrika {e}era a.d.

12,95%

9.359

404.000

Termomont a.d. , Novi Sad

-10,26%

700

350.000

Alfa plam a.d. , Vrawe

-4,12%

6.500

97.500

0,00

800

0,00

0,00

4.000

0,00

Be~ejska Pekara a.d. , Be~ej

0,00%

250

210.500

Komercijalna banka a.d. , Beograd

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-4,46%

321

156.648

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

Trivit Pek a.d. , Vrbas

0,00%

290

107.01

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak14.jun2012.

5

U NIS-u TVR DE DA NE ]E ZA TVO RI TI NO VO SAD SKU RA FI NE RI JU

Ume sto ka tan ca ula ga we od 100 mi li on a do la ra PRI VRE ME NO OB U STA VQE NO ODO BRA VA WE SUB VEN CI O NI SA NIH ZAJ MO VA

Po tro {e ni jef ti ni ji stam be ni kre di ti Program subvencionisawa stambenih kredita i onih za unapre|ewe energetske efikasnosti privatnih objekata privremeno je obustavqen zbog velikog interesovawa gra|ana jer su potrebne dodatne pare, saop{tilo je ju~e Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa.

Dodatni novac, koji }e omogu}iti nastavak programa unapre|ewa energetske efikasnosti obezbe|en je preko Fonda za za{titu `ivotne sredine, a wegovo kori{}ewe }e biti mogu}e nakon formirawa nove vlade Srbije, navodi se u saop{tewu, i dodaje da }e pare biti obezbe|ene i za program subvencionisawa stambenih kredita.

Ministarstvo `ivotne sredine opredelilo je u 2012. godini 300 miliona dinara za subvencionisawe kredita za unapre|ewe energetske efikasnosti privatnih objekata. Zbog velikog interesovawa gra|ana i odobrenih kredita za veliki broj objekata, novac je utro{en i program subvencionisawa tih kredita je privremeno obustavqen, navodi se u

saop{tewu, i podse}a na to da su te pare odobrena preko Fonda za za{titu `ivotne sredine. Do sada je gra|anima odobreno vi{e od 3.000 kredita, i to naj~e{}e za spoqnu izolaciju i zamenu spoqne stolarije.

Od milijardu dinara odobrenih za unapre|ewe energetske efikasnosti u objektima javne namene, realizovana su 92 projekta, a najvi{e za objekte obrazovnih ustanova – 51, po devet za pred{kolske i zdravstvene ustanove, sedam za objekte kulture, jedna sportska i jedna ustanova socijalne za{tite.

Za projekte u Vojvodini odobreno je 284,9 miliona dinara, u Beogradu 183,3 miliona dinara i u ostatku Srbije 532,7 miliona.

Po izve{taju Nacionalne korporacije za osigurawe stambenih kredita o sprovo|ewu Uredbe o merama podr{ke gra|evinskoj industriji, kroz dugoro~no stambeno kreditirawe u 2012. godini, od ukupno 1.146 primqenih zahteva za subvencionisane kredite odobren je 1.061, a realizovano 373 kredita.

Informaciju koja je ju~e odjeknula u Novom Sadu – da }e na jesen biti zatvorena rafinerija u Novom Sadu – u Naftnoj industriji Srbije demantuju, ukazuju}i da NIS nema nameru da je zatvori. Iz te kompanije nagla{avaju da su, naprotiv, planovi potpuno druga~iji i da bi wihovo ostvarewe trebalo da doprinese boqem poslovawu Rafinerije.

Kako smo saznali u NIS-u, pred novosadskom rafinerijom nije zatvarawe ve} – ulagawe 100 miliona dolara u proizvodwu baznih uqa. Ovakva koncepcija razvoja novosadske rafinerije odobrena je na posledwoj sednici Upravnog odbora NISa, a odboren je i po~etak projektnih radova. Tako }e do 1. novembra sva postrojewa u Rafineriji nafte u Novom Sadu raditi redovno i u skladu s biznis-planom NIS-a, a od tog datuma po~e}e tehni~ke pripreme koje }e omogu}iti realizaciju investicije u projekat proizvodwe baznih uqa. U NIS-u nagla{avaju da je razvoj proizvodwe baznih uqa u Rafineriji „Novi Sad„ deo projekta modernizacije prera|iva~kih kapaciteta, a da je razvojnim planom predvi|eno i stvarawe preduslova za daqi razvoj drugih vidova proizvodwe – bitumena, tehni~kih te~nosti... To bi, tako|e, trebalo da rezultira pro{ierewem palete proizvoda koji iz NIS-a odlaze na tr`i{te i, istovremeno, potvrdi spremnost kompanije da se prilagodi

Po dr {ka Voj vo di ne Za planirani projekat ulagawa u Rafineriju u Novom Sadu, ukazuju u NIS-u, va`na je i podr{ka Vlade Vojvodine, koja je obezbedila maksimalno povoqne uslove za wegovu realizaciju.

Osim {to je potvr|ena mogu}nost produ`etka licenci za eksploataciju nalazi{ta nafte „Velebit„, pro{irena je i teritorija Slobodne ekonomske zone „Novi Sad„, {to }e obezbediti uslove za intenzivniji razvoj proizvodnih pogona, otvarawe novih radnih mesta i razvoj tehnolo{ke baze». promenqivim tr`i{nim uslovima i potro{a~ima.

Dakle, kako sada stvari stoje, zaposleni u novosadskoj rafineriji, u kojoj radi oko 1.000 qudi, ne treba da brinu za svoje radno mesto jer }e pogoni raditi, i to, po najavama, dobro. Ipak, da li }e, i nakon {to investicija bude zavr{ena i Rafinerija prilago|ena proizvodwi baznih uqa, svi sada{wi radnici zadr`ati

posao, sada se ne mo`e precizno re}i. Izvesno je, {to se, mawevi{e, ve} du`e i zna, da se u novosadskoj rafineriji ne}e proizvoditi derivati, ve} samo bazna uqa.

A {ta, zapravo, ~eka Rafineriju u Novom Sadu? Ukoliko se planovi NIS-a realizuju – nova, zna~jna proizvodwa baznih uqa, a ti proizvodi, osim na doma}em tr`i{tu, bi}e plasirani i u ze-

mqe u okru`ewu. Naime, u NISu isti~u da, nakon izabora projektne kompanije koja }e izraditi tehni~ki projekat nove proizvodwe u Rafineriji, slede veliki poslovi na prostoru ovog postrojewa. Tako su gra|evinski radovi u Rafineriji „Novi Sad„ planirani za prvi kvartal slede}e godine, dok se pu{tawe u rad novih proizvodnih linija o~ekuje u prvoj polovini 2015. O~ekuje se da }e u kompleksu za proizvodwu baznih uqa mo}i da se proizvede oko 180.000 tona proizvoda godi{we, a kao osnovna sirovina za proizvodwu baznih uqa koristi}e se nafta s poqa „Velebit„, zbog svog hemijskog sastava.

Kako isti~u u ovoj kompaniji, razvoj specijalizovane proizvodwe u Novom Sadu omogu}i}e ne samo o~uvawe Rafinerije, ve} i zna~ajno pove}awe efikasnosti procesa zahvaquju}i potpunoj iskori{}enosti niza prednosti koje postoje na tom prostoru – skladi{ta nafte, sistem prijema komponenti i otpremawa gotovih proizvoda, stanice za bunkerisawe, rezervoari... U NIS-u ka`u da }e, zahvaquju}i investiciji u Rafineriju u Novom Sadu ona postati NIS-ov centar za proizvodwu uqa i time }e se pozitivno uticati na tro{kove proizvodwe, skladi{tewa i otpreme.

Ako se sudi po planovima, novosadsku rafineriju, kao i zaposlene u woj, o~ekuje vi{e posla.

Samo treba sa~ekati da se planovi i realizuju.

D. Mla |e no vi}

6

nOv^Anik

~etvrtak14.jun2012.

dnevnik

KU DA ]E MO NA LE TO VA WE

Pla ta do voq na sa mo za br~ ka we u Gr~ koj i Cr noj Go ri CE NE SE NE ]E LA KO SMI RI TI

Vo }e i po vr }e gu ra ju let wa po sku pqe wa Po tro {a~ ke ce ne pro iz vo da i uslu ga su u ma ju bi le u pro se ku ve }e 1,4 po sto ne go u apri lu, a 3,9 po sto u od no su na isti me sec pro {le go di ne, dok su u od no su na de cem bar ve }e 4,1 po sto, ob ja vio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

Naj ve }i rast ce na u od no su na april za be le `en je u gru pa ma hra na i bez al ko hol na pi }a – 3,2 po sto, na me {taj, po ku} stvo i te ku }e odr `a va we sta na – je dan

Ta ko ne {to se mo glo i o~e ki va ti, tvr de stru~ wa ci, i do da ju da je taj trend vi {e pu ta na ja vqi va la i cen tral na ban ka. Mo gu }e je ~ak da nam se po no vi si tu a ci ja od pre dve go di ne ka da su let wi me se ci do ne li iz ra zi to vi sok rast ce na i ka da je tre ba lo vi {e od po la go di ne da se, bar sta ti sti~ ki, in fla ci ja vra ti u nor ma lu. U to vre me se de {a va lo da ki lo gram krom pi ra ko {ta i 200 di na ra.

Go to vo je iz ve sno da }e ce ne vo }a, po vr }a, me sa i osta lih osnov nih na mir ni ca uti ca ti na to da in fla ci ja u to ku let wih me se ci bu de naj vi {a od po ~et ka go di ne po sto, re sto ra ni i ho te li – 0,8, re kre a ci ja i kul tu ra – 0,4 i al ko hol na pi }a i du van – 0,3 po sto.

Isto vre me no, kod tran spor ta je za be le `en pa da ce na od 0,2 od sto.

Ce ne osta lih pro iz vo da i uslu ga ni su se bit ni je me wa le.

Go to vo je iz ve sno da }e ce ne vo }a, po vr }a, me sa i osta lih osnov nih na mir ni ca uti ca ti na to da in fla ci ja u to ku let wih me se ci bu de naj vi {a od po ~et ka go di ne.

Ako se po gle da po nu da ze le ne pi ja ce ovih da na, pri me }u je se sli ~an trend. Ja bu ke ve} do sti `u i 120 di na ra, ba na ne su, s pro {lo go di {wih 90, do {le i do 160 di na ra. Do ma }e pa pri ke ba bu re, ko je su se pro {log ju na mo gle ku pi ti i za 80 di na ra, da nas ko {ta ju ~ak 200 di na ra ki lo gram.

Po na ja va ma ot ku pqi va ~a vo }a i po vr }a, si tu a ci ja s ce na ma ze le ne pi ja ce se, do je se ni, ne }e bit ni je pro me ni ti.

Naj ve }i broj tu ri sta iz Sr bi je }e i ove go di ne le to va ti u Gr~ koj, a ka ko je ne dav no sa op {ti la Ju ta, Na ci o nal na or ga ni za ci ja tu ri sti~ kih agen ci ja, ovog le ta }e nas, upr kos te {koj eko nom skoj si tu a ci ji, na mo re oti }i oko {est po sto vi {e ne go la ne.

Na gr~ ke pla `e, po an ke ti spro ve de noj na ba zi od bli zu 11.000 po ten ci jal nih put ni ka, gra |a ni Sr bi je }e oti }i pre ko tu ri sti~ kih agen ci ja u go to vo dve tre }i ne slu ~a je va (64 od sto). U Tur skoj }e le to va ti 14 od sto, u [pa ni ji de vet, Egip tu pet, a u Cr noj Go ri tri od sto gra |a na Sr bi je ko ji na me ra va ju da idu na od mor u ino stran stvo.

Elem, Gr~ ka nam je, upr kos sve ta wem bu |e la ru i eko nom sko-so ci jal nim ne po voq no sti ma u toj ze mqi, i da qe naj pri jem ~i vi ja, a trend ra sta va `i i za Tur sku, pa ~ak i za Egi pat, gde je tu ri sti~ ko tr `i {te po qu qa no po li ti~ kim pro ble mi ma. Gr~ ka je sve po pu lar ni ja jer je i naj jef ti ni ja. Re ci mo, ko je ovih da na uhva tio po sled wi voz, to jest „last mi nit”, mo gao je u Par gu oti }i za 130 evra. U tu ce nu ura ~u nat je auto bu ski pre voz i de se to dnev ni sme {taj u apart ma nu na do mak pla `e. Ka ko le to od mi ~e, i gr~ ki aran `ma ni su sku pqi ali ih ipak pro se~ na pla ta mo `e po kri ti, pod uslo vom da su skrom ni.

Srp ski pro sek od oko 40.000 di na ra mo `e za do vo qi ti sme {taj u ovoj ze mqi i auto bu ski pre voz za jed nu oso bu, ali s ob zi rom na to da va qa pre gu ra ti i osta tak me se ca, van pan si on ska po tro {wa ne do la zi u ob zir.

Gde se mo `e ovog le ta pro se~ nom pla tom od oko 350 evra? Kad smo kod Gr~ ke, re ci mo, de set po lu pan si o na u ho te lu s dve zve zdi ce na Kr fu, auto bu som ko {ta ukup no 250 evra, a sve isto ali uz avi on ski pre voz i sve tak se sta je 340 evra.

Da me sec ima sa mo de set da na – mo glo bi se na Krf i avi o nom, ali...

Ne ma vi {e {ar la ta na Usvo jen je ne dav no no vi pra vil nik o ga ran ci ja ma pu to va wa da bi se iz be gle ne pri jat ne si tu a ci je, od no sno pre va re s ko ji ma na {i tu ri sti, na `a lost, ima ju is ku stva. Pra vil ni kom su, na i me, pro pi sa ne dve po li se za tu ri sti~ ke agen ci je: o wi ho voj in sol vent no sti i o od go vor no sti.

Sva koj agen ci ji se u od no su na po slov ni pri hod od re |u je vi si na po li se, ta ko da ona iz no si od 25.000 do 350.000 evra. Za no vo o sno va ne agen ci je po li se iz no se 110.000 evra, {to je vi {e ne go ra ni je i pred sta vqa do bro re {e we ko je }e pred u pre di ti lo {e pri me re iz prak se, o~e ku ju u Ju ti. No vim pra vil ni kom o ga ran ci ja ma pu to va wa pred vi |e na je i pro ce du ra ak ti vi ra wa ra di na kna de na sta le {te te. Ina ~e, broj pri go vo ra i `al bi tu ri sta na re a li za ci ju tu ri sti~ kih aran `ma na opa da iz go di ne u go di ne. U pro {loj go di ni bi lo je 89 pri go vo ra, a 35 tu `bi, od ko jih su dve usvo je ne u ce lo sti. De li mi~ no je usvo je no 18, a od ba ~e no de vet tu `bi. U ovoj go di ni u Ju ti do sa da be le `e sa mo tri pri go vo ra. va qa pre `i ve ti i osta lih dva de set u Sr bi ji. Ne mo `e se, re ci mo, avi o nom u ju nu oti }i na de set da na u Tur sku u ho tel s tri zve zdi ce. Srp ska pla ta bi bi la do voq na za od la zak i sme {taj, ko ji ukqu ~u je i do ru ~ak, ali ne i za aero drom ske tak se, osi gu ra wa i do dat ne tro {ko ve.

Ko ho }e auto bu som – mo `e. Ko ve -

rat s 350 evra po kri va auto bu ski pre voz do Tur ske, no }e we, do ru ~ak i ve ~e ru. U Cr noj Go ri mo `e se srp skim pro se kom pla ti ti sme {taj u ho te lu s dve zve zdi ce to kom ~i ta ve se zo ne. U ho te lu s tri zve zdi ce tu ri sti iz Sr bi je ko ji ra ~u na ju sa mo na pro se~ nu za ra du, mo gu pla ti ti de se to dnev ni bo ra vak u ju -

nu, s tim da u ce nu ni je ura ~u nat pre voz. U pri vat nom sme {ta ju u Cr noj Go ri mo `e se u 350 evra skoc ka ti i no }e we i hra na i pre voz. Se dam po lu pan si o na u ho te lu s dve zve zdi ce u Hr vat skoj ko {ta od 195 do 350 evra, na rav no, bez pre vo za. Kva li te tan sme {taj u apart ma ni ma u ovoj su sed noj ze mqi mo `e se na }i za dva de se tak evra po oso bi, ta ko da se, ka da se ura ~u na pre voz, srp ska za ra da ukla pa u hr vat ski aran `man, ali ako se is kqu ~e ka fe, sla do le di, so ko vi...

Ka ko po ka zu je law ska sta ti sti ka, na le to va we je 43 od sto an ke ti ra nih gra |a na po tro {i lo vi {e od 500 evra. Tre }i na je le to va la za 300 do 500 evra, a ~e tvr ti na je na le to va we da la od 100 do 300 evra.

Ne ki su br~ ka we mo gli po kri ti s ma we od sto ti nu evra, ali ta kvih je bi lo tek dva-tri od sto.

Na br~ ka we i se i ovog le ta, na rav no, mo `e i na kre dit, ali ve }i nom uz pa pre ne ka ma te. Uko li ko se tu ri sti od lu ~e za rok ot pla te do go di nu da na ~e ko vi ma i ne kim kre dit nim kar ti ca ma, ne ma ka ma te, ali ako se opre de le za kla si~ ne tu ri sti~ ke ili go to vin ske zaj mo ve, le to va we }e ko {ta ti znat no vi {e od iz no sa sa mog aran `ma na. Ka ma te na po tro {a~ ke kre di te u di na ri ma ko je pre po ru ~u ju sve ban ke su od 22 do 28 po sto go di {we, a ro ko vi ot pla te i do 84 me se ca.

Ka ko je po ka za lo is tra `i va we tu ri sti~ kog saj ta „Pu to va wa.in fo”, Sr bi su pro {le go di ne le to va wa ma hom pla }a li go to vi nom (72 od sto), za tim ~e ko vi ma (18 od sto) i plat nim kar ti ca ma (osam pro ce na ta), a naj ma we qu di ko ri sti lo je kre di te, sa mo dva od sto is pi ta ni ka. Naj ve }i deo gra |a na na le to va we ide u pa ru (vi {e od po lo vi ne), a za ni mqi vo je da vi {e qu di na le to va we od la zi so lo (sva ki dva na e- sti) ne go u gru pa ma od pet i vi {e put ni ka.

S. Glu {~e vi}

BA RI JE RE KO JE TRE BA UKI NU TI

NBS

Ri zi~ no pre ko FX plat for mi Ula ga wem nov ca pre ko elek tron skih ser vi sa, od no sno FH plat for mi za tr go va we, gra |a ni i prav na li ca iz la `u se vi {e stru kim ri zi ci ma.

Na rod na ban ka Sr bi je po no vo je upo zo ri la na to da je po treb no de taq no se in for mi sa ti o is pu we no sti uslo va za ta kav na ~in tr go vi ne.

Cen tral na ban ka je re a go va la na naj no vi je ogla {a va we elek tron skih ser vi sa ko ji na ja vqu ju uslu ge tr go vi ne fi nan sij skim de ri va ti ma pre ko svo jih ino stra nih part ne ra. Na vo di se i da po slo ve s fi nan sij skim de ri va ti ma re zi den ti mo gu oba vqa ti is kqu ~i vo pre ko ban ke, u skla du s pro pi som ko jim se ure |u ju uslo vi i na ~in oba vqa wa plat nog pro me ta s ino stran stvom.

U sa op {te wu NBS se is ti ~e i da se tr go vi na pre ko FX plat for mi ~e sto za sni va na po slo va wu sa li ci ma u ino stran stvu nad ko ji ma NBS ne ma kon tro lu. „NBS `e li da gra |a ni ma po no vo skre ne pa `wu da pri li kom ula ga wa sred sta va na fi nan sij skim tr `i {ti ma, po red obe }a va nih vi so kih pri no sa ko ji po pra vi lu sa so bom no se vi so ke ri zi ke gu bi ta ka, tre ba da da sa gle da ju i dru ge ri zi ke ko je ta ula ga wa no se„, na vo de iz NBS.

Ja ja, svi we ti na i go ve da jo{ ~e ka ju EU Sr bi ja u EU za sa da ne mo `e da iz vo zi `i va go ve da i `i vin sko me so zbog na ~i na uz ga ja wa, a ja ja zbog sal mo ne le. [ef sek to ra De le ga ci je EU u Sr bi ji za evrop ske in te gra ci je Frejk Janmat ka `e da „pro blem sa `i vi nom i go ve di ma ni je u bo le sti ma, ve} u zdra -

On je oce nio da je u po gle du iz vo za biq nih pro iz vo da Sr bi ja do sta do bra, ma da se, kao i s ve }i nom ze ma qa ko je iz vo ze u EU, po vre me no do go di da se ot kri je ne ka bo elst.

– Pravi primer su maline – Srbija je jedan od najve}ih proizvo|a~a u svetu. U tom smi-

izvozni proizvodi su {e}er, `itarice, vo}e i povr}e. Uvozi za oko 500 miliona. To zna~i da ima veliki suficit od oko 400 miliona godi{we – rekao je Janmat.

On je istakao da Srbija jedina me|u kandidatima i potencijalnim kandidatima za ~lanstvo u EU ima suficit u trgovini poqoprivrednim prozivodima s EU. Me|utim, kako je istakao, Srbija sada ve}inu

Srbija izvozi u EU agrarne proizvode za 900 miliona evra godi{we, a uvozi ih za oko 500 miliona

vqu `i vo ti wa, pi ta we je da li se `i vo ti we dr `e uz vo |e we ra ~u na o wi ho voj do bro bi ti”.

U EU ni je do zvo qen ni iz voz svi we ti ne, ali zbog bo le sti, od no sno sviw ske ku ge.

Ka da je re~ o sal mo ne li u ja ji ma, po Jan ma to vim re ~i ma, pro blem ne ma sa mo Sr bi ja ve} ve }i na ze ma qa ju `ne Evro pe, gde se ta bak te ri ja po ja vqu je u to plim me se ci ma.

slu nemamo zadr{ku – istakao je Janmat.

On ka`e i da Srbija ima veliki suficit u trgovini poqoprivrednim proizvodima s EU, ali }e morati da pove}a efikasnost proizvodwe da bi bila konkurentna kada se ukinu uvozne carine na robu iz EU. – Srbija izvozi u EU poqoprivrednih proizvoda za 900 miliona evra godi{we. Glavni

proizvoda slobodno izvozi u EU, bez ograni~ewa i carina, dok firme iz EU u Srbiji pla}aju carine.

– Ta asimetri~na situacija }e se vremenom promeniti jer Prelazni sporazum sadr`i klauzule o postepenom smawewu uvoznih carina koje Srbija sada napla}uje. One }e postepeno biti ukinute, {to zna~i da }e srpske firme mo}i postepeno da se naviknu na ve}u konkurenciju na tr`i{tu – istakao je Janmat.

PRO PAO PO SAO S AUSTRI JAN CI MA

Ma li na ri be ru vla sti tu {te tu Ugo vor ko ji je Uni ja ma li na ra Sr bi je pot pi sa la s austrij skom fir mom “CWS Best food” ne }e bi ti re a li zo van jer ni je po dr `an od ma li na ra u Sr bi ji.

Spo ra zum pot pi san u mar tu pred vi |ao je ot kup 50.000 to na ovo go di {weg ro da ma li ne po pro se~ noj iz vo znoj ce ni od 1,60 evro po ki lo gra mu.

Pred sed nik Uni je ma li na ra Dra gi {a Ter zi} ka ` e da su ume sto za 50.000 to na, pot pi sa ni ugo vo ri za ot kup sa mo 5.000 to na ma li ne, {to je ne do voq na ko l i ~ i n a da bi se po s ao s Austri jan ci ma re a li zo vao. On na gla {a va da }e ovo go di {wi rod ma li ne, zbog ja ke zi me i na glih tem p e r a t ur n ih sko k o v a po sled wih da na, bi ti 40 od sto ma wi ne go law ski.

Ot kup je u ne kim kra je vi ma Sr bi je ve} po ~eo i, po Ter zi }e vim re ~i ma, ot kup na ce na u

ovom tre nut ku je 100 di na ra.

Po {to zbog lo {eg ro da ne }e bi ti hi per pro duk ci je, on o~e ku je da bi ovo go di {wa ot kup na ce na tre ba lo da bu de na ni vou ili vi {a od 1,20 evro po ki lo gra mu.

Ume sto za 50.000 to na, pot pi sa ni ugo vo ri za ot kup sa mo 5.000 to na ma li ne On na ja vqu je i da }e se u pe tak, 15. ju na, u Ari qu odr `a ti sa s ta n ak pred s tav n i k a skup {ti na op {ti na za pad ne Sr bi je s ko jeg }e se Mi ni star stvu po qo pri vre de upu ti ti zva ni ~an zah tev da se ove go di ne ma li na sub ven ci o ni {e s 20 cen ti po ki lo gra mu.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 ~a so va Pa ri ske ko mu ne 22-48 i Omla din skog po kre ta 7-9; od 11 do 13 ~a so va Va se Sta ji }a 4-18. Srem ska Ka me ni ca od 9 do 13 Da rin ke Gru ji} od 1 do 19, 4, 14 i Mi lu ti na Ta ti }a 5. Le din ci od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa Boc ke, Bre sto vi i Li pa ri je. ^e re vi} od 8.30 do 13 vi kend na se qe Sun ~i ca i Ka lu |e ri ca. Ko viq: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma. Fu tog: od 8.30 do 13 ~a so va pred u ze }a” Voj vo di na” i “So ko”. [an gaj: od 9 do 13 ~a so va na se qe [an gaj, Lu ka, KK „Gra ni ~ar”, ben zin ske pum pe na auto pu tu, „Put In vest”, sta ni ca za do hlo ri sa we vo de, HGP i Ze mqo rad ni~ ka za dru ga.

„Par king ser vis” tu `i ne sa ve sne U na red nih ne ko li ko da na „Par king ser vis„ po ~e }e da utu `u je sve ne sa ve sne vo za ~e ko ji su zbog ne po {to va wa od lu ke o jav nim par ki ra li {ti ma do bi li do plat ne kar te a ni su ih pla ti li, ka `u u po me nu tom pred u ze }u. Zbog ve li kog bro ja gra |a na ko ji re dov no pla }a ju par king, pri nu |e ni su da, ka ko ka `u, utu `e sve ne sa ve sne i neo d go vor ne vo za ~e

ko ji ta kvim po na {a wem one mo gu }a va ju rav no prav no ko ri {}e we par king pro sto ra u gra du. Sto ga se mo le gra |a ni ko ji ni su iz mi ri li ovu oba ve zu da to u~i ne, jer bi se iz mi ri va wem du go va pre utu `e wa iz be gli ne po treb ni sud ski tro {ko vi. Sve in for ma ci je u ve zi sa pla }a wem do plat nih ka ra ta gra |a ni mo gu do bi ti na broj te le fo na 472-41-40.

B. M.

Novosadska ~etvrtak14.jun2012.

PO NO VO PI JA CA „MOJ SA LA[”

Or gan ska hra na da nas pred Spen som Pi ja ca „Moj sa la{„ dru ga po re du u ovoj se zo ni otva ra se da nas u 14 ~a so va na pla tou is pred Spen sa. Pi ja ca se za tva ra u 20 ~a sa va. Dru ga ovo go di {wa pi ja ca ima }e hu ma ni tar ni ka rak ter.

Spe ci jal ni go sti bi }e ~la no vi Ro ta ri klu ba Nov Sad, ko ji }e or ga ni zo va ti hu ma ni tar nu ak ci ju za po mo} naj u -

gor `e ni jim No vo sa |a ni ma. Na i me, no vac od pro da tih pro iz vo da sa te zge Ro ta ri klu ba bi }e do ni ran na rod noj ku hi wi u na {em gra du. Na pi ja ci }e mo }i da se ku pi se zon sko vo }e, zdra vi pro iz vo di, a u po nu di }e pr vi put bi ti or gan ske ri bi zle, ~i ji je pro iz vo |a~ Po qo pri vred ni fa kul tet.

Z. D.

hronika

Fo to: S. [u {we vi}

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Kad bi fontana znala da govori

a ne kul tu ru i ba ha tost po N je di nih su gra |a na, na `a lost, ve }i na se ve} na vi kla,

pa sli ka fon ta ne u Ka to li~ koj por ti, ko ja je do pre ne ko li ko da na iz gle da la kao “de po ni ja”, ni je ni kog ni za ~u di la. Pi kav ci, pla sti~ ne fla {e, ke se, li men ke od pi va pre pla vi le su ovu oazu u cen tru gra da, ko ja bi ina ~e tre ba lo da ulep {a sli ku cen tra, ali i

da osve `i one ko ji tu da pro la ze po ovim to plim da ni ma.

Pre kju ~e je fon ta na o~i {}e na, ali mo `e mo sa mo da se za pi ta mo ko li ko }e osta ti ~i sta i ka da }e pro ra di ti u pu nom sja ju. Po {to smo sva ko dnev no sve do ci pri zo ra s po lo mqe nim klu pa ma, o{te }e nim de~ jim igra li {ti ma ne mo `e mo da bu de mo ba{ pre vi {e op ti mi sti~ ni. G. ^etnik

U VR TI ]U „NO VO SA \AN ^E” OPRO [TAJ S PRED [KOL CI MA PO LI CAJ CI U CI VI LU SNI MA LI PE [A KE NA ZE BRA MA

Ka zne se va le i zbog krat kog ze le nog Po na {a we pe {a ka u sa o bra }a ju ju ~e je bi lo pod ak tiv ni jom pri smo trom sa o bra }aj ne po li ci je i po li cij skih slu `be ni ka u ci vi lu.

Pre ko pu ta Fu to {ke pi ja ce, u Je vrej skoj uli ci i du` Bu le va ra oslo bo |e wa ka `wa va ni su pe {a ci ko ji su pre la zi li ko lo voz van pe {a~ kog pre la za, pre la ska u tre nut ku za bra ne, ili uz ko ri {}e we mo bil nog te le fo na. Na ~i wen pre kr {aj po li ci ja je do ku men to va la po mo }u fo to gra fi ja i vi deo sni ma ka, a ~i ta va ak ci ja tra ja la je od 7 do 13 ~a so va.

Sta ri ji gra |a ni ma we su to le rant ni i ne }e pu no da se ras pra vqa ju sa slu `be ni kom ne go okre nu gla vu i na sta ve svo jim pu tem. I po li caj ci su pre ma wi ma po pu stqi vi ji s ob zi rom da im tre ba vi {e vre me na da pre |u ko lo voz.

Ka zne se go to vo u pra vi lu ne pla }a ju na li cu me sta, ta~ ni je dok smo mi bi li ta mo to je u~i no sa mo je dan ~o vek i to gost iz Gr~ ke.

De lu je te {ko iz vo dqi vo da ogro man broj qu di kod Fu to {ke pi ja ce pre |e pre ko bu le va ra za pet na est se kun di, ko li ko tra je ze -

Fo to: S. [u {we vi}

Na ras kr sni ci kod Fu to {ke pi ja ce pri me ti li smo po li caj ca skri ve nog iza uobi ~a je ne ode }e, ka ko sli ka pe {a ke ko ji pre la ze na cr ve no sve tlo. Ka ko ka `e, qu di iako kre nu na ze le no zbog gu `ve ne stig nu da pre |u ko lo voz, ali ume sto da osta nu na ostr vu i sa ~e ka ju ze le no, na sta ve na cr ve no do dru gog kra ja ko lo vo za

le no. A jo{ ne lo gi~ ni je de lu je da se ve }i na wih za u sta vi na ostr vu {i ri ne je dan me tar i ta mo “okru `e ni” auto mo bi li ma sa obe stra ne sa ~e ka ju ze le no sve tlo. Na rav no da u gra du pu nom ba ha tih vo za ~a po sto ji i ogro man broj ba ha tih pe {a ka ko ji ne ha ju za pra vi la i iska ~u sa svih stra na, ali svi ma je ja sno ka ko je ov de sa o bra }aj ipak

Ni ko jo{ od onih ko ji su pre {li na cr ve no ni je pri znao da je to sve sno u~i nio. Obi~ ni su iz go vo ri ka ko su se za mi sli li i ta da qu di kre }u sa na bra ja wem pro ble ma ko ji ih mu ~e, rekao nam je po li ca jac i na ~i ne pre kr {aj. U ak ci ji je po we go vim re ~i ma is pi sa no vi {e od sto pri ja va.

- Ni ko jo{ od onih ko ji su pre {li na cr ve no ni je pri znao da je to sve sno u~i nio. Obi~ no su to iz go vo ri ka ko su se za mi sli li i ta da qu di kre }u sa na bra ja wem pro ble ma ko je ih mu ~e - ka `e ovaj slu `be nik.

Ka zna za ovaj prek {aj iz no si pet hi qa da di na ra, a po {to po li ca jac gra |a ni nu sa op {ti da je pre kr {io pra vi lo od vo di ga do ko le ga sta ci o ni ra nih u bli zi ni ko ji mu po tom is pi {u pri ja vu.

c m y

pri la go |en u~e sni ci ma ko ji se kre }u mo tor nim vo zi li ma.

Sta ri ji su gra |a nin Bo `i dar Cvet ko vi}, usli kan u mo men tu ka da je pre la zio na cr ve no, iako je kre nuo na ze le no, usled go re ob ja {we nih okol no sti ni je sti gao da pre |e na vre me.

- Po li ca jac me ovaj put sa mo opo me nuo, ali je re kao da }e mi sle de }i put na pla ti ti ka znu. Ni je u re du, jer po red ovog po sto ji jo{ do sta pe {a~ kih pre la za ko je sta ri ji qu di ne mo gu da pre |u zbog krat kog ze le nog sve tla - re kao je Cvet ko vi}.

A. L.

@ur kom is pra ti li 1.000 bu du }ih pr va ka Za ma l i { a n e ko j i }e u sep t em b ru krenu ti u osnov nu {ko lu, ju ~e je u vr ti }u „No vo sa |an ~e” na Li ma nu 4 or ga ni zo van sve ~a ni is pra }aj. U~e sto va lo je oko 1.000 de ce iz {e ste pred {kol ske je di ni ce, ko je ni to plo i spar no vre me ni je spre ~i lo da se opro ste sa svo jim dru ga ri ma i vas pi ta~i ma.

“Rok en rol `ur ka„ Alek san dra Du ji na bi la je pra vi po go dak, pa su se bu du }i |a ci pr va ci do bro pr vo di li |u ska ju }i i dru `e }i se sa dru ga ri ma. Pred {kol ce je po zdra vi la i Oli ve ra Ba la {e vi}, ko ja svim ma li {a ni ma po `e le la sre }u u da qem {ko lo va wu.

Di rek tor pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” Bo ri slav Sa mar xi} ka `e da pr vi

NO VI STA NOV NI CI DU NAV SKOG PAR KA

Isa i Bi sa po sta li ma ma i ta ta Naj po zna ti ji no vo sad ski par la bu do va i za {tit ni znak Du nav skog par ka, Isa i Bi sa, do bi li su pri no ve. U ku }i ci gde je Bi sa le `a la na ja ji ma, iz le gla su se tri la bu di }a na ra dost po no snih ro di te qa. Ni je ne mo gu }e da }e ova pri ~a ima ti i na sta vak, po {to se ~e ka ho }e li se iz ja ja, ko ja se na la ze u ku }i ci, iz le }i jo{ ko ji pti}.

Iz „Ze le ni la” su ape lo va li na No vo sa |a ne koji bu du bo ra vi li u Du nav skom par ku na red nih da n a da ne uz n e m i r a v a j u la b u d o v e i wi h o v o potomstvo.

B. M. Fo to: R. Hayi}

Pre da va we o Mle~ nom pu tu Na u~ no-po pu lar no pre da va we „Mle~ ni put” odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va, u pro sto ri ja ma Pla ne ta ri ju ma, Pe tro va ra din ska tvr |a va 11. Pre da va~ je Ro -

bert Xu xar. Uko li ko vre men ski uslo vi do zvo le, po sle pre da va wa }e bi ti or ga ni zo va no po sma tra we sa pla toa kod Op ser va to ri je. Ulaz je slo bo dan.

A. J.

V remeploV

Sud bi na glum ca Vo ji sla va Vi lov ca Vo ji slav Vi lo vac ro |en 1872. u oko li ni Kra gu jev ca mo rao je da zbog ne di sci pli ne na pu sti Voj nu aka de mi ju u Be o gra du. No {en svo jim sklo no ti ma i ta len tom stu pio je 1892. u Ni {u u jed nu pu tu ju }u po zo ri {nu tru pu, po tom i dru gu, da bi po stao ~lan srp skog na rod nog po zo ri {ta u No vom Sa du i je dan od stu bo va we go vog re per to a ra.

Na sta vio je tra gom Pe re Do bri no vi }a, igrao Ha mle ta i no se -

}e ulo ge u mno go broj nim do ma }im i oda bra nim stra nim po zo ri {nim de li ma. Iako ve} pen zi o ner, ni je se opro stio od po zor ni ce, pa mu je Srp sko na rod no po zo ri {te 14. ju na 1927. pri re di lo pro sla vu 35 go di na glu ma~ kog ra da. Vi lo vac je u~e stvo vao u Bal kan skim ra to vi ma. Pr vi svet ski rat pre `i veo je in ter ni ran u Ma |ar skoj, a apri la 1941. ma |ar ski hon ve di su ga stre qa li u gru pi srp skih ro do qu ba.

N. C.

put u~e stvu je ova ko ve li ki broj de ce, ali i da se ova kvi kon cer ti ve} de se tak da na una zad or ga ni zu ju u pri grad skim vr ti }i ma.

- Na dam se da }e ova kvi is pra }a ji po sta ti tra di ci ja. Dra go mi je da su ma li {a ni, ko ji ove go di ne na pu {ta ju vr ti }e, sprem ni za da qe {ko lo va we i `e lim im pu no sre }e u bu du} no sti – re kao je Sa mar xi}.

G. ^.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak14 .jun2012.

dnevnik

U^ENICI IZ DVE [KOLE JU^E U GLAVNOJ PO[TI

Predstavqena kwiga dr Qubi{e Mitrovi}a U pro sto ri ja ma Iz da va~ ke ku }e „Pro me tej” ju ~e je pred sta vqe no no vo iz da we ove ku }e „Ge o kul tu ra raz vo ja Bal ka na i sa vre me na so ci o lo gi ja” auto ra dr Qubi{e Mitrovi}a. On se u ovoj kwi zi ba vio raz ma tra wem sa vre me nog Bal ka na ko ji kao ge o pro stor pred sta vqa gra ni cu i most me |u kul tu ra ma i na ro di -

ma, te pra tio raz voj so ci o lo gi je i fi lo zo fi je u Sr bi ji. Na pro mo ci ji su, po red auto ra, go vo ri le we go ve ko le ge so ci o lo zi pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta u Ni {u dr Qubinko Milosavqevi} i pro fe sor no vo sad skog Fi lo zof skog fa kul te ta dr Bo`o Milo{evi}.

J. Z.

JEDINSTVENA MANIFESTACIJA OD SUTRA DO NEDEQE NA TVR\AVI

Delimo dve karte za „Tamburica fest” „Tam bu ri ca fest” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas naj br `eg ~i ta o ca, ko ji se ja vi od 14 do 14.05 ~a so va na te le fon 528765 sa dve kar te za tre }i dan ovog fe sti va la, u ne de qu 17. ju na. Kar te }e mo }i da se pre u zmu u “No vo sad skoj hro ni ci”, Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat.

Naj ve }i fe si val tam bu re tra ja }e od pet ka do ne de qe, za pr vi dan pro gra ma za du `e ni su an sambl „Zo ru le”, hr vat ska pe va ~i ca Jelena Rozga, gru pa „Mo re ska No va” iz Ita li je, gru pa „Po sej don” iz Gr~ ke i hr vat ska kla pa „Vo lo sko”. Zve zde dru gog da na bi }e ru ski an sambl „Bra ti na”, Zvonko Bogdan sa svo jim tam bu ra {i ma i do ma }a gru pa „Ap so lut no ro man ti~ no”, a pre wih at mos fe ru }e za gre ja ti ne ko li ko tam bu ra {kih or ke sta ra iz re gi je. Pro {lo go di {wi po bed ni ci tam bu ra {ki

or ke star „Ro man sa” pred sta vi }e se pu bli ci pred iz la zak naj ve }e zve zde zad weg da na fe sti va la @eqka Joksimovi}a.

U tak mi ~ar skom de lu fe sti va la na gra de }e se po de li ti za naj bo qi or ke star, naj bo qi ka fan ski or ke star, za naj bo qeg pri ma {a, bas pri ma {a, spe ci jal ne na gra de za naj bo qeg vo kal nog so li stu, umet ni~ ki iz raz i ne go va we tam bu ra {ke tra di ci je, kao i spe ci jal na na gra da `i ri ja pu bli ke i `i ri ja me di ja.

Kar te se mo gu ku pi ti u pro dav ni ci „Gig stiks” u Pa ri skom ma ga zi nu ili on lajn pre ko saj ta www.gig stix.com te u kwi `a ri „Bu le var Buks”, Bu le var oslo bo |e wa 60. Kom plet ka ra ta za sva tri da na ko {ta dve hi qa de di na ra, dok po je di na~ no, po da ni ma pe tak i su bo ta iz no se 700, a ne de qa 1.000 di na ra.

A. L.

ZA VREME „TAMBURICA FESTA”

Vanredni polasci i nova linija do tvr|ave Grad ski pre vo znik }e za vre me odr `a va wa „Tam bu ri ca fest„ na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi od pet ka 15. ju na do ne de qe 17. ju na, po po tre bi po ja ~a ti pre voz na li ni ja ma 3 i 9, od 17 do 21 ~as.

Bi }e uve de na i no va li ni ja od @e le zni~ ke sta ni ce do Tvr |a ve, a tra sa no ve li ni je po ~i we na sta ja li {tu grad ske li ni je 4 na @e le zni~ koj sta ni ci.

Auto bus na no voj li ni ji i}i }e Uli com Kra qa Pe tra i da qe se kre ta ti tra som „troj ke„do re sto ra na „Trag” u Pe -

tro va ra di nu. Auto bu si }e se za u sta vqa ti na svim po sto je }im sta ja li {ti ma, a sa o bra }a }e i no }u, od 21 do 4 ~a sa, za vre me tam bu ra {kog fe sti va la. Po la sci }e bi ti sva kih sat vre me na, dok }e van red ni auto bu si na li ni ja ma 3 i 9 bi ti po seb no obe le `e ni.

Zbog iz me ne u sa o bra }a ju za vre me fe sti va la, auto bu sko sta ja li {te u Gra di }u ne }e bi ti u funk ci ji , pa }e po se ti o ce „Tam bu ri ca fest” auto bu si pre vo zi ti do sta ja li {ta kod re sto ra na „Trag”.

Z. D.

Parking tesan, ali besplatan Za vre me odr `a va wa „Tam bu ri ca fe sta”, od pet ka do su bo te na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, „Par king ser vis” }e or ga ni zo va ti par ki ra we na po seb nim lo ka ci ja ma. To }e bi ti u uli ca ma Pro te Mi hal xi }a, Li sin skog i Vla di mi ra Na zo ra, od Uli ce Pro te Mi hal xi }a do Be o grad ske uli ce, kao i na Tr gu vla di ke Ni ko la ja, pla tou re sto ra na „Trag” i par king pro sto ru du` Ke ja sko je va ca.

Ka pa ci tet par ki ra li {ta bi }e

454 me sta, a na ovim lo ka ci ja ma par ki ra we }e bi ti bes plat no. Zbog iz u zet no ve li ke po se te ko ja se o~e ku je za vre me Fe sti va la, a re la tiv no ma log bro ja par king me sta, ape lu je se na po se ti o ce da se na vre me or ga ni zu ju i raz mi sle o al ter na tiv nim na ~i ni ma pre vo za, kao i da bu du sprem ni da se usled gu `ve par ki ra ju na {i rem pro sto ru oko Pe tro va ra din ske tvr |a ve.

B. M.

Otvarawe izlo`be „Vajarski iskazi” Iz lo `ba sli ka Svetislava Arsi}a Basare i Save Halugina „Va jar ski is ka zi” otva ra se ve ~e ras u 19 ~a so va u Ga le ri ji ogran ka SA NU „Pla to ne um”, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 6. Na otva ra wu }e go vo ri ti isto ri ~ar umet no sti Zdravko Vu~ini}.

J. Z.

U~e ni ci ma ~e tvr tog raz re da O[ “Ivan Gun du li}” iz No vog Sa da i O[ “Jo van Jo va no vi} Zmaj” iz Srem s ke Ka m e n i c e, ko ji su u~e stvo va li u ak ci ji “Pr vo pi smo u~i te qi ci”, a ko ju je or ga ni zo va la Po {ta, ju ~e su do de qe ne na gra de za osvo je na pr va, dru ga i tre }a me sta.

Kwi g u, ruk s ak, pri g od n e po {tan ske mar ke i pro mo ma te ri jal Po {te kao pr vo pla si ra ne osvo ji le su Katarina An|elkovi} i Jelena Koji}, ruk sak i pro mo ma te rial do de qen je Zoranu Dudi}u i Milo{u Brankovi}u, ko ji su osvo ji li dru go me sto, dok su tre} pla si ra ni Aleksandar Lazi} i Katarina Medi} na gra |e ni pro mo ma te ri ja lom. De ci je na gra de uru ~io po mo} nik di rek to ra RJ po {tan skog sa o bra }a ja “No vi Sad” Milan Lasica, ko ji se za hva lio na ve li kom od zi vu i po zvao de cu da na sta ve da pi {u i

na taj na ~in iz ra `a va ju svo je mi sli.

Ak ci ja “Pr vo pi smo u~i te qi ci” or ga ni zo va na je pr vi put u na {em gra du. Pre ma re ~i ma ru ko vo di o ca Ode qe wa za pro da ju uslu ga i mar ke ting Po {te Jasmine Peji} Po {ta je `e le la da na za ba van i edu ka ti van na ~in uve de de cu u svet od ra sta wa kroz pi smo, kul tu ru pi sa wa i raz voj kre a tiv no sti.

- Pri sti glo je oko 150 ra do va. Ko mi si ja, ko ju su sa ~i wa va la tri ne pri stra sna ~la na, iza bra la je iz ove dve {ko le tri naj bo qa ra da, ko je smo na gra di li. Na ovaj lep na ~in pru `i li smo |a ci ma pri li ku da se opro ste od svo jih u~i te qi ca – re kla je Pe ji}.

Kao naj u spe {ni ji raz red pro gla {en je ~e tvr ti raz red u~i te qi ce Gordane Tripunovi} iz O[ “Jo van Jo va no vi} Zmaj”, ko -

Fo to: F. Ba ki}

Nagrade za najlep{a pisma u~iteqici

joj je i uru ~e no spe ci jal no pri zna we za uspeh. ^la ni ca ko mi si je za oda bir pi sa ma Sawa Stankovi} ka `e da je `i ri imao lep za da tak. Pre ma we nim re ~i ma kri te ri jum je bio da pi sma bu i du na pi sa na pi sa nim slo vi ma, le pim ru ko pi -

som, a raz ma tra no je i to ka ko su se de ca obra }a la svo jim u~i te qi ma, kao i emo ci je ko je su u pi smu iz ra zi li.

Na gra |e ni ra do vi bi }e iz lo `e ni u {al ter sa li Glav ne po {te, gde }e su gra |a ni mo }i da ih vi de do sre de 20. ju na.

N. R.

ODBIJENO 1.499 DECE, A JO[ 802 BEZ IKAKVE [ANSE ZA UPIS

Spiskovi na vrti}ima mnoge razo~arali Spi sko vi pri mqe ne i od bi je ne de ce su na vra ti ma vr ti }a. I ove go di ne mno gi ma li {a ni osta ju bez mo gu} no sti da se upi {u, a wi ho vi ro di te qe se pi ta ju {ta da ~i ne.

ko ji ma je po red ma kar po lo vi ne ime na pi sa la re~ „od bi jen”. Iako is pred ve }i ne ob da ni {ta ni smo sre ta li ro di te qe, is pred jed nog vr ti }a, u Ga ga ri no voj uli ci 10,

mo gu de te da po {a qem u pri vat ni vr ti}, `a li la se jed na od maj ki.

Od mah do we sta ja la je `e na ko ja ima tro je de ce, Branislava \ukanovi}, od ko jih je jed no pri mqe no u vr ti}, a dru go od bi je no.

-Moj tro go di {wi sin se ve} dve go di ne na la zi na li sti ~e ka wa, dok je ove go di ne pri mqe no mo je naj mla |e de te, be ba, jer je to za kon ska oba ve za. Pa ra dok sal no je da mi je jed no de te pri mqe no, a dru go ne.

osim to ga da joj sin pro ve de jo{ jed nu go di nu kod ku }e. To ni je do bra op ci ja “jer se kroz igru sa dru gom de cu, po red dru `e wa, ma li {a ni u~e so ci ja liz ci ji, a to je neo p hod no da bi {to bo qe funk ci o ni sa li u `i vo tu”.

Svi ro di te qi, ~i ja su de ca pri mqe na po kon kur su, tre ba da do |u i pot pi {u ugo vor. Ro di te qi ne za do voq ni re zul ta ti ma mo gu da ulo `e `al bu do 16. ju na sva kog rad nog

Roditeqi nezadovoqni rezultatima mogu da ulo`e `albu do 16. juna svakog radnog dana od 8 do 14 sati u upravnoj zgradi u Ulici Pavla Simi}a 9, a u subotu od 9 do 16 ~asova

Fo to: A. J.

Na li sti ~e ka wa je 2.301 de te od ko jih je 1.499 od bi je no, a 802 ne }e ni ima ti {an su da se upi {e. Eki pa „Dnev ni ka” ob i {la je ne ko li ko vr ti }a i na i {la na spi sko ve na

sku pi lo se ne ko li ko wih, ogor ~e nih zbog si tu a ci je u ko joj su se na {li.

Ne mo gu da ve ru jem da za i sta o~e ku ju da po red pla te od 20.000

Od bi jen je jer je, ka ko su mi re kli, kon ku ri sa no za ne po sto je }e me sto, ali dru gog ni je ni bi lo. Ne ma me sta u ~i ta vom gra du- ka za la je ova su gra |an ka.

Do da la je da su joj u vr ti }u u Uli ci Bra ni mi ra ]o si }a re kli da }e mo `da bi ti do dat nih me sta ako se pro {i re gru pe, ili na pra ve no va ode qe wa, ali da }e se sve zna ti kra jem ju na. Uko li ko do to ga ne do |e, ova maj ka ne ma „plan B”,

da na od 8 do 14 sa ti u uprav noj zgra di u Uli ci Pa vla Si mi }a 9, a u su bo tu od 9 do 16 ~a so va. Ka ko su na ve li u „Ra do snom de tiw stvu”, ~e ka se od go vor od Upra ve za obra zo va we od ko je se tra `i lo odo bre we da se pri ji 20 od sto vi {e de ce nor ma ti va, ~i me bi se li sta ~e ka wa sma wi la za po lo vi nu. Ipak, ni to ne ga ran tu je ro di te qi ma da }e ba{ wi ho vo de te upa sti u tih 20 od sto...

A. J.

MAJKA RADNIKA DOMA ZDRAVQA UPOZORILA NA BOMBU

U limanskoj ambulanti poja~ano obezbe|ewe Dva de se ttro go di {wi D. B. , ko ji ra di na od re |e no vre me kao ope ra ter u Kol cen tru Do ma zdra vqa, zbog ko jeg je u am bu lan ti ove usta no ve na Li ma nu po ja ~a no obez be |e we, na kon {to je we go va maj ka zva la da upo zo ri da je wen sin po tre sen oti {ao iz ku }e pre te }i da ide da ku pi di na mit i raz ne se rad no me sto, ni je se ni ja vqao, ni po ja vqi vao u ovoj zdrav stve noj usta no vi. Me |u tim, iz gle da da je ovu ne pri ja nost pro u zro ko va la po ro di~ na dra ma, a ne ugo vor na od re |e no, ka ko je re kla we go va maj ka, ko ja je ta ko -

^ITAOCI PI[U SMS

|e bi la za po sle na u no vo sad skom Do mu zdra vqa.

Na i me, ona je na zva la pre kju ~e Kol cen tar tra `e }i broj te le fo na prav ne slu `be, pri li~ no uz ne mi re na i ne ar ti ku li sa nim go vo rom je re kla da je wen sin oti {ao od ku }e ner vo zan go vo re }i da ide po di na mit, a i maj ci je pre tio da `e li da je vi di mr tvu. Na kon to ga, iz me ra pre do stro `no sti po ja~ no je obez be |e we, a i po li ci ja je oba ve {te na o ovom slu ~a ju.

Mla di} je, ina ~e, od sre di ne ma ja na bo lo va wu, le ~io se na Kli ni ci za ne u rop si hi ja tri ju,

a sa Kli ni ke je pu {ten pro {log pet ka. U Kol cen tru no vo sad skog Do ma zdra vqa ra di ve} go di nu da na, a port pa rol ka ove usta no ve Olga Je{i} ka `e da ni ka da ni su ima li pro ble ma, ni `al bi na we go vo po na {a we. Na pro tiv, we gov ugo vor je tre bao ju ~e da bu de pro du `en, ali on se ni je po ja vio.

Di rek tor Do ma zdra vqa je ju ~e bio po slov no od su tan, te }e se po we go vom po vrat ku i na osno vu ot pu sne li ste s Kli ni ke zna ti {ta da qe ~i ni ti.

I. D.

065/47-66-452

Preska~u i putnike i stajali{te Go spo do, mi `i te qi na Mi {e lu ku ima mo pro blem sa auto bu si ma ko ji idu iz Le di na ca, pre ska ~u sta ja li {te kod tu ne la i pri nu |e ni smo du `e ~e ka ti na dru ge bu se ve ko ji tim de lom sa o bra }a ju, a to tra je go di na ma i do kle vi {e ta ko? U na di da }e te nam po mo ci za hva qu je mo se, `i te qi Mi {e lu ka 069/2609... *** Da li je po zna to nad le `ni ma da u Te m e r i n u sto j i ne r as p a k o v an ma mo graf, a ov de se ~e ka i ~e ka.

Ni je vaq da da ne ma ne za po sle nih le ka ra ko ji bi se mo gli ob u ~i ti u In sti tu tu u Ka me ni ci ili Be o gra du.

064/2859... *** Ka `e moj kum, jel zna{ onaj kre dit sub ven ci o ni ener get ski, ma onaj

za pa so{ kao u EU. E pa vi di{ ku me, ju ~e u pod ne sve sto pi ra li, tj ko bio bli `e va tri taj uzeo.

065/9137... ***

Da ni ma se pri ~a o eko lo gi ji, za ga |i va wu ~o ve ko ve sre di ne, a ma lo ko {ta pred u zi ma.

U sa mom cen tru Pe tro va ra di na me |u ku }a ma, zgra da ma, po sto ji go di na ma fa bri ka u ko joj se ra di gal va ni za ci ja. Ma lo ko zna da otrov ci ja nid, ko ji se tu is pu {ta, ide pra vo u Du nav. A o za ga |e nom va zdu hu ko ji se udi {e, da i ne pri ~a mo.

063/8234... *** Dr `a va Sr bi ja je ostva ri la ve li ki uspeh! Otvo re ne su no ve „jav ne ku hi we” ko je hra ne gra |a ne! Vlast je po no sna na ovo {to je us pe la da na pra vi! „Ko ri sni ci” vi {e ni su glad ni! Sa da su sa mo po lu glad ni! Sve je vi {e „jav nih” ku hi wa, usta no va, or ga ni za ci ja...

I vlast je po no sna, a mo je sr ce je pu no tu ge! Da li se od ovog bqe {ta vi la vi di ne gde kraj?!

063/5230...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak14.jun2012.

9

LET WA LE PO TA KO [TA, ALI…

Kvar co va we i ve `ba we pu sti li ko re we Solarijumi, fitnes treninzi i kreme za samopotamwivawe prvi su na letwoj listi obaveznih izdataka mladih Novosa|ana.

Ovo nije samo wihov teret, jer }e roditeqi morati da finansiraju tro{kove modnih trendova, koji veoma ~esto prevazilaze ve} optere}eni buxet. Izdaci nisu mali, jer za 10 minuta sun~awa u solarijumu mora se izdvojiti do 250 dinara, a kako samo jedan odlazak nije dovoqan za mesec dana na ve{ta~ki ten potro{i se i do 2.000 dinara. Ako se ovoj cifri dodaju i tro{kovi mese~nog tre-

|anke smatraju da je neprihvatqivo pojaviti se u kratkoj sukwici sa belim nogama. Ovo nam je potvrdila i sagovornica, ~ije je ime poznato redakciji, a koja radi u jednom od salona lepote.

-Bronzani ten je postao merilo lepote. Ima devojaka koje dolaze samo pred odlazak na more, jer ne `ele da budu bele na pla`i, dok ima onih koje nam dolaze preko cele godine. Primetno je da se mla|e devojke sve vi{e odlu~uju na ve{ta~ko sun~awe i da sve ~e{}e dolaze iako su dovoqno crne. Problem je {to mnoge

Za 10 mi nu ta sun ~a wa u so la ri ju mu mo ra se iz dvo ji ti do 250 di na ra, a za me sec da na na ve {ta~ ki ten po tro {i se i do 2.000 di na ra.

Ako se ovo me do da i me se~ ni tre ning u te re ta ni, ko ji ko {ta oko 2.000 di na ra, ili aero bi ka za 2.500, ukup ni ceh je 4.500 di na ra ninga u teretani, koja ko{ta oko 2.000 dinara, ili aerobika 2.500, dobija se suma od 4.500 dinara.

Navala na fitnes centre, solarijume i preparate za samopotamwivawe kre}e ve} sredinom prole}a, jer toplije vreme zahteva laganiju ode}u. Po{to modni magovi diktiraju zgodne figure i preplanuli ten, mlade sugra-

od wih ne shvataju da su ve} preterale sa sun~awem, pa dolaze svakodnevno, {to mo`e jedino da im na{kodi. Mi ih na to upozoravamo, ali mnoge ne uva`avaju na{a upozorewa – ka`e na{a sagovornica.

Prema wenim re~ima, trend preplanulog tena za`iveo je i me|u mu{karcima, pa sada sve ve-

}i broj momaka obilazi solarijume.

Sugra|ani u fitnes centre kre}u po~etkom aprila, ali ima i onih koji se na treninge upisuju mnogo kasnije i o~ekuju brze rezultate. Prema re~ima trenera Alek san dra Jok si mo vi }a mladi uglavnom ve`baju sezonski.

-Primetno je da se leti pove}a broj onih izme|u 18 i 19 godina,

koji uglavnom ve`baju sezonski, tu su nekoliko meseci i odu. Motivacija da se ukqu~e u treninge jeste boqi izgled, na kojem rade samo u prole}e i leto. Naravno, ima i onih koji su tu godinama i koji ve`baju radi svog zdravqa – ka`e Joksimovi}.

Tokom letwe sezone parfimerije, apoteke i drogerije svoj asortiman ponude upotpune i kremama za samopotamwivawe. Ovim preparatima uglavnom pribegavaju devojke, koje se ili pla{e solarijuma, ili `ele da za dva dana postignu `eqeni ten. Cene krema su razli~ite. Najkvalitetnije kreme poznatih svetskih marki dosti`u cene do 1.500 dinara, dok se najjeftinije mogu na}i i za 600 dinara. Prema re~ima jedne od trgovkiwa prodaja ovih preparata ide solidno, a najvi{e se uzimaju kreme ~ije su cene do 850 dinara.

- Kreme za samopotamwivawe idu, mada ne ba{ kao prethodnih godina. Devojke uzimaju preparate, koji imaju neku sredwu cenu, jer nemaju dovoqno novca da bi izdvojili ve}u sumu, pa im dobro poslu`i i jeftinija – ka`e na{a sagovornica.

N. Rad man

JU ^E PO ^E LA OB NO VA

Ula zu na gro bqe no vo li ce “Lisje” je ju~e po~elo rekonstruk ci ju glav nog ula za na Gradskom grobqu, pa posetioci mogu da u|u na grobqe sa leve strane od glavnog ulaza. Radovi su po~eli skidawem kulir plo~a na povr{ini od 500 kvadrata a nove plo~e bi}e postavqene na 1.100 kvadrata.

Istovremeno, po~e}e i poplo~avawe glavnog ulaza novim betonskim plo~ama. Ju~e je ve} iskopan temeq uz cve}aru, izlo`beni salon i kafi}, ra di po sta vqa wa pri stup ne rampe.

Dve postoje}e rampe su u lo{em stawu, pa }e biti poru{ene i izgra|ena jedna rampa sa dodatnim rukohvatima. U sklopu rekonstrukcije glavnog ulaza bi }e iz gra |e no i vo de no ogledalo, odnosno jezerce povr{ine 48 kvadratnih metara.

Vrednost radova iznosi 7,3 miliona dinara obezbe|enih iz kapitalnih subvencija. „Lisje”planira da radovi budu zavr {e ni po lo vi nom av gu sta.

Kompletne radove izvode radnici ovog pogrebnog preduze}a.

Z. D.

ANKETA KO ]E I GDE VI DE TI MO RE

VESTI Jo{ su tra pri ja ve za „Zov rav ni ce” Internacionalni festival igre i muzike “Zov ravnice” odr`a}e se od ~etvrtka 21. do nedeqe 24. juna od 11 do 14 sati i od 17 sati do pono}i na glavnom platou na “[trandu”. Prijave u~esnika su po~ele, a traja}e do sutra. Kulturno – umetni~ka dru{tva, osnovne {kole, muzi~ke {kole, pred{kolske ustanove, plesne grupe, peva~ke i horske grupe, pozori{ne predstave mogu se prijaviti popuwavawem formulara, koji se mo`e na}i na sajtu Turisti~ke organizacije Novog Sada www.turizamns.rs. Ukoliko nemaju svoj orkestar, u~esnici moraju poneti CD sa muzikom.

N. R.

Jo va no vi} dao krv Predsednik Skup{tine grada Alek san dar Jo va no vi} ju~e je, u okviru akcije Aktiva dobrovoqnih davalaca krvi i humanitaraca Gradske uprave, dao krv i tom prilikom pozvao Novosa|ane i Novosa|anke da u~ine isto.

- Dobrovoqno davawe krvi je human gest i smatram da je veoma bitna svest da treba pomo}i drugima. Ovakve akcije afirmi{u humane i pozitivne vrednosti.

Svako ko mo`e da da krv, trebalo bi to da uradi, jer ovaj ~in, ovih pet minuta, nekome zna~i `ivot istakao je Jovanovi}.

B. M.

[TRAJ K U „NO VI TE TU”

Sin di kat pre ti blo ka dom Fu to {kog pu ta Jo{ nema pomaka u socijalnom dijalogu izme|u poslovodstva i proizvodnih radnika u „Novitetu”. [trajk u preduze}u je zapo~et u ponedeqak. Potpredsednica sindikata Alek san dra Ig wa to vi} kazala je da se sindikat „Solidarnost„ u firmi obratio pokrajinskim organima vlasti. Rekla je da

sindikat namerava da radikalizuje {trajk, verovatno blokadom Futo{kog puta, ali o tome tek treba da se postigne dogovor izme|u radnika i [trajka~kog odbora.

- Tra`imo aprilsku platu i da nam se uplate doprinosi za zdravstveno i penziono osigurawe, {to nije u~iweno od dru-

„Si ne ma si ti” na ras kla pa we? kao i stanovnici Katoli~ke porte uputili su pismeni, kako su naveli, “zahtev i apelu” Gradskom ve}u, Gradskoj upravi za inspekcijske poslove i Komunalnoj inspekciji i naveli da se na prostoru Katoli~ke porte odr`ava nekomercijalni deo festivala, koji ne iziskuje prodaju karata.

Predla`e da se postave mobilne ograde i stolice za gledaoce, i to neposredno pre po~etka projekcije, a ne da za{titne ograde stoje u Katoli~koj porti svih dana festivala. „U protekle dve godine festival je vlasnicima objekata prepo-

Na su prot ra zno vr snim, ali i pri stu pa~ nim po nu da ma tu ri sti~ kih agen ci ja na {i sa go vor ni ci }e na mo re i}i u stan dar no po pu lar nu Gr~ ku. To je ciq onih ko ji }e mo re vi de ti ovo ga le ta. A oni ko ji }e zbog fi nan si ja mo ra ti da bu du ~u va ri No vog Sa da u let wem pe ri o du, mo ra }e i da ot kri ju ~a ri le to va wa kod ku }e.

ge polovine 2010. godine - rekla je potpredsednica Igwatovi}.

Dodala je, da je direktor preduze}a Ale kan dar Pe tro vi} prosledio vlasniku zaheve sindikata.”Novitet” je u posedu zemunske firme „Zekstra”~iji je vlasnik Dra gan \u ri}. Direktor Petrovi}, kazao je, da ne daje izjave.

Z. D.

GRAD TRA @I RE [E WE ZA UGO STI TE QE I BU TI KA [E IZ KA TO LI^ KE POR TE

Gradski zvani~nici dobli su zahtev privrednika iz Katoli~ke porte i `iteqa iz te ulice da se za vreme odr`avawa internacionalnog filmskog festivala “Sinema siti” od 16. do 23. juna postave mobilne ograde i stolice, re~eno je ju~e u Slu`bi za informisawe u Gradskoj ku}i. Tra`i se re{ewe, prihvatqivo za obe strane, privrednike i `iteqe Katoli~ke porte s jedne strane i organizatore festivala, budu}i da „Sinema siti” predstavaqa zna~ajan kulturni doga|aj u na{em gradu.

Ugostiteqi koji posluju u kafi}ima i trgovci u buticima,

@e qa se zo ve Gr~ ka

lovio zaradu, jer se na ivice letwih ba{ti postavqaju za{titne limene ograde, da bi se gostima ba{te onemogu}ilo da imaju pogled na bioskopsko plato. Letwe ba{te najve}i prihod ostvaruju ba{ sada, lepo su ure|ene, imaju dozvole, koje su pla}ane, a Grad ubira i naknadu za wihov rad„ ka`e se izme|u ostalog u zahtevu.

Mole se gradski zvani~nici da {to pre na|u re{ewe. U suprotnom, privrednici iz Katoli~ke porte navode u zahtevu , re{ewe }e na}i samoorganizovawem i vaninstitucionalnim putem.

Z. De li}

Alek san dra Vu ko jev, student: - Volela bih da idem na more u Gr~ku ali treba jo{ da se dogovarim sa svojim cimerkama. Planiramo da idemo krajem avgusta i ~ekamo posledwi trenutak da se odlu~imo u koje }emo mesto.

Uro{ [tr bo ja, grafi~ki dizajner: - Planiram da idem u na gr~ko primorje, ali se jo{ nisam dogovorio sa prijateqima. Verovatno }u u avgustu, ili po~etkom septembra.

Jo van Haj der, penzioner: - Pravo da vam ka`em, nemam ne ku po seb nu `e qu da idem na more. Pored toga ni fi nan sij ska si tu a ci ja ni je ba{ sjajna, tako da ostajem ovde.

Mi li ca Pa {i}, student: - Ne planiram ovog leta da idem na more, jer kao i ve}ina qudi nisam ba{ u najboqoj finansijskoj situaciji, tako da }u biti kod ku}e.

G. ^.

Fo to: A. J.

U TONS-u

AMA TE R SKO STVA RA LA [TVO PRED NO VO SA \A NI MA

Ru ske no {we u iz lo gu

Po ~i we fe sti val „In spi ri {i se – afir mi {i se”

Etno izlo`ba ruskih nacionalnih kostima „Raznolikost u slovenskom svetu”bi}e predstavqena do 18. juna u Info centru Turisti~ke organizacije Grada, Ulica Modene 1, najavqeno je na ju~era{woj konferenciji. Posetioci imaju prilike da vide komplete no{wi iz razli~itih oblasti Rusije, kao i pojedina~ne detaqe, marame, pojaseve, pe{kire, preslice i razli~ite predmete za doma}instvo seoskog stanovni{tva Rusije s krajem 19. i po~etkom 20. veka. Izlo`bu organizuje Dr{tvo srpsko-ruskog prijateqstva „Resurs” u saradwi s Dr`avnom akademijom slovenske kulutre iz Moskve, a uz podr{ku TONS-a i Muzeja Vojvodine.

Tokom ju~era{weg predstavqawa ove izlo`be dodeqeni su pokloni, u vidu LCD televizora i DVD-a, novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj” i Osnovnoj {koli „\or|e Nato{evi}” koje neguju u~ewe ruskog jezika.

I. D.

Fo to: R. Hayi}

Festival pod nazivom „Inspiri{i se – afirmi{i se” odr`ava se danas i sutra u prostoru „O kluba” i na sceni Pozori{ta mladih, sa ciqem promocije amaterskog stvarala{tva, kao vida kreativnog izra`avawa mladih.

Organizator je Klub umetnika „Bina” (KUB), a kako ka`e wegov ~lan i koordinator manifestacije Igor Sto ji lo vi} ovim se obele`ava godinu dana od registrovawa Kluba, a bi}e organizovane pozori{ne predstave, izlo`be, radionice, koncerti i mnoga druga kulturna de{avawa.

- Ovo je prilika da mladi qudi koji se bave amaterskim stvarala{tvom prika`u sebe i svoj rad. Klub u nave}oj meri okupqa

mlade glumce, recitatore i fotografe - rekao je Stojilovi}.

Festival se otvara danas u 17 ~asova. Sat kasnije bi}e organi-

19 ~asova u Pozori{tu mladih, a od 20.30 ~asova nastupi}e neafirmisani bendovi. Sutra, u 17 ~asova, bi}e izvedena predstava

„Dnev nik” de li kar te Za najbr`a tri ~itaoca, koji se danas u 13 ~a so va jave na broj telefona 528-765, „Dnevnik” je obezbedio po tri karte za festival „Inspiri{i se- afiri{i se”. Prvi ~italac dobi}e ulaznice za predstavu „Uhva}en u mre`u”, koja se igra danas, u 19 ~asova, u Pozori{tu mladih. Drugo dvoje dobi}e po dve ulaznice za predstavu „Izbira~ica” koja se odr`ava sutra, u 17 ~asova, u pomenutom pozori{tu. zovana radionice „^arobni svet mora” i „ATC- umetni~ke kartice za razmenu”. Predstava „Uhva}en u mre`u” odigra}e se u

„Izbira~ica”, u 19 ~asova je „Okr{aj: Pero vs. tastatura”, a `urka zatvarawa zakazana je za 20 ~asova.

A. Je ri ni}

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak14.jun2012.

c m y

10

ЈКП „ГРАДСКА ТОПЛАНА“ У ЗРЕЊАНИНУ

Реконструкција магистралног вреловода

Тим за реализацију пројекта

БЕЛОЦРКВАНИ СЕ ПРИПРЕМАЈУ ЗА УЛАЗАК У ЕВРОПСКУ УНИЈУ

Едукацијом до више пројеката и новца БЕЛА ЦРКВА: Удружење грађана Белоцркванска слободна иницијатива почиње реализацију пројекта, који је намењен подизању капацитета и припреми локалних самоуправа и удружења грађана за улазак у Европску унију. Пројекат је подржао Покрајински секретаријат за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу са седамдесет хиљада динара, а реализоваће га тим, који чине Борис Ђурђев, Александра Петровић и Ивана Трбојевић. Како је рекао Ђурђев, у Удружењу су као велики проблем препознали недостатак довољног броја особа, обучених да идеју преточе у пројекат, са којим би било могуће конкурисати, како код разних фондова у земљи тако и у Европској унији. Овај пројекат је замишљен као едукација петнаест младих људи за израду пројеката.Учесници у пројекту су млади људи старости од осамнаест до тридесет и пет година, разних образовних профила и интересовања и како је Ђурђев нагласио, најважније је било да су отвореног ума, спремни да раде на себи, говоре енглески језик и умеју да раде на рачунару. Суштина пројекта, по речима Иване Трбојевић, је подизање капацитета у локалној самоуправи

међу младим људима и давање мотива тим људима да се баве планирањем и да предлажу пројекте, како Покрајинским фондовима тако и Републичким и Фондовима Европске уније. На овај начин треба да доносе средства Белој Цркви, да развијају општину и подижу стандард живота. Пројекат ће бити реализован кроз четвородневни рад у радионицама, а учесници едукације треба да прођу кроз све фазе циклуса, од идеје до реализације. Након теоријске наставе, радиће на конкретним примерима, а по завршетку обуке добиће сертификате што ће их чинити компетентним да се тим послом баве. Предвиђено је да они затим у сарадњи са одборима Удружења раде на припреми пројеката из области образовања, културе, заштите човекове околине и оних који се тичу локалног развоја.Средства добијена од Покрајинског секретаријата ће бити утрошена на материјал, презентације које је пројектни тим саставио и приручнике за рад. Белоцркванска слободна иницијатива тренутно реализује пројекат у сарадњи са Националном службом за запошљавање којим ће бити регистроване све дивље депоније у граду, а у наредном периоду и уклоњене. М. Витомиров

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (13.30), „Loraks” (15.15), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Osvetnici” (15.30), „Pupijeva potraga” (13.45), „Diktator” (17, 18.45, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (18.05, 20.15, 22.35), „Sne`ana i lovac” (14.45, 19.30. 22.15), „Prometej” (15, 17.10 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „na tajnom zadatku” (15.20, 17.45, 20.10, 22.20), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.30, 16.15, 18, 19.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul k i n a vin s ka ku } a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

ЗРЕЊАНИН: Претходна грејна сезона у граду на Бегеју успешно је приведена крају а оно што сада следи јесте реконструкција магистралног вреловода. Директор ЈКП „Градска топлана“ Владимир Тешић рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре да су већ започети радови на Булевару Вељка Влаховића, од броја 25 до 41, где је у току замена цеви.

- Очекујемо да ће овај посао трајати до краја месеца. Планирамо у току лета и да урадимо део магистралног вреловода на Булевару између зграда од броја 51 до 61, и са друге стране магистрале, на потезу од зграда од 4 до 12, а такође ће се радити и огранак према ОШ „Петар Петровић Његош“ – најавио је Тешић. Замена дистрибутивне мреже, објаснио је он, биће обављена и у центру, на потезу од Музичке школе до средње школе „Никола Тесла“. Како је истакао, у плану је да се, почетком

Јастуци и постељина Очном одељењу

КИКИНДА: У оквиру деловања Организације слепих и слабовидих Кикинда, Чока и Нови Кнежевац, сваког месеца се уплаћују лична средства у заједнички фонд, тако да је овога пута на ред дошла опрема за Очно одељење у кикиндској Болници, подсетила је секретарка секције жена поменуте организације Јасмина Ковачев. Чланице су одлучиле да се Очном одељењу Болнице купи најнеопходније, јастуци и постељина. У име кикиндске Болнице и запослених на Очном одељењу захвалила је главна сестра Маргита Мајкић.

U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Je le na Pi li po vi}, Qup ka Mu `da lo, @eq ka ^e ka no vi}, Ma ri ja Smiq ko vi}, Da ni ca Ran kov Du ni} i Qi qa na Gor da no vi} iz Novog Sada, Ivan ka Zu bo vi} iz Bege~a, Ka ro la ^or ba iz Temerina, Sa wa Li ~i na iz Futoga i Sa qa Pa vlo vi} iz ^erevi}a, DE^AKE: Zla ti ca Hor vat iz Novog Sada, Mir ja na Bo do iz Veternika i Bran ki ca Erak iz ^uruga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Stevan \ure Lili (1941) u 10.30 ~asova, Dragan Milomira Kresoja (1987) u 12 ~asova, Mirjana Save Vasi} (1928) u 12.45, Todor Petra Luki} (1930) u 13.30, Jelena Dimitrija Filipovi} (1924) u 14.15 i Rade Nikole Panti} (1954) u 15 ~asova.

Na centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena An|a Mitra Manojlovi} (1929) u 13 ~asova.

- Захваљујем првенствено у име наших пацијената, као и у име свих нас који смо запослени на овом одељењу. Постојеће постељине ем нема, ем је у веома лошем стању. Јастука малтене и да немамо, тако да нам је ова помоћ изузетно значајна. Услед недостатка средстава, недостаје многа опрема попут постељине, униформи, а у очној амбуланти опрема је стара преко 30 година. Зато је од велике користи што још увек постоје организације, које се солидаришу и донирају од сопствених примања. А. Ђ.

VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Бечејска каријерна академија БЕЧЕЈ: Канцеларија за младе, захваљујући сарадњи са Београдском отвореном школом и Бечејским удружењем младих, шири своју активност реализовањем пројекта „Бечејска каријерна академија“. За ову едукацију могу да се пријаве особе старости од 15 до 30 година, под условом да су житељи бечејске општине и група је лимитирана на 25 полазника - нагласила је, у име Канцеларије за младе Катарина Стоисављевић.

- Пројекат се финансира од стране УН у Србији у оквиру програма „Запошљавање и миграција младих“ са 7.886 долара, а циљ је да мотивише и оснажи младе у вештинама које ће допринети њиховом запошљавању - каже координатор пројекта у Бечеју Александар Ђекић Пријављивање траје до данас, а заинтересовани могу пријавни формулар да преузму са сајта Канцеларије за младе: w ww.becejonline.com/kancelarijaza-mlade-opstine-becej и Бечејског удружења младих – БУМ: www.bum-becej.org. В. Ј.

Акција сузбијања комараца БЕЧЕЈ: Уколико се стекну повољни метеоролошки услови, вечерас од 18 сати почеће акција сузбијања одраслих комараца на територији читаве бечејске општине. Акцију спроводи београдска фирма ЕКО – ДЕЗ, а третман ће се обавити уређајима са земље регистрованим хемијским препаратом. Општинска управа највеће потиске општине посебно упозорава пчеларе да, ако је икако могуће, затворе пчеле у кошнице и тако их сачувају од евентуалних непријатности. В. Ј.

VODI^

tElEfOnI

APOtEKE

RO\ENI

следећег месеца, почне са заменом магистралног вреловода на потезу од ЈКП „Градска топлана“, кроз Панчевачку улицу, до пружног прелаза, а вредност ове инвестиције је

око 150 милиона динара неповратних средстава, добијених од Министарства инфраструктуре и енергетике. По Тешићевим речима, ускоро ће кренути и радови у Улици Југ Богдана, на потезу од угла Улице Саве Текелије до одвајања за Леснину и унутар насеља 4. јул.

- Заменом овог дела вреловода Зрењанин ће добити сигурније и стабилније снабдевање топлотном енергијом, а очекујемо и да ће се смањити губици на дистрибутивној мрежи, који нису занемарљиви. Радиће се и редовно одржавање система, односно провераваћемо стање цеви и мењати их тамо где је то потребно – рекао је Тешић. Он је на крају апеловао на потрошаче да колико год могу редовно измирују своје обавезе, како би била спречена дуговања „Градске топлане“ према „Србијагасу“, која су довела до тога да рачун зрењанинског предузећа буде блокиран због дуга у априлу. Ж. Б.

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ МЛАДИХ O ЕУ ИНТЕГРАЦИЈАМА

Пут Данске као пример

БАЧ: Покрајински секретаријат за спорт и омладину, отварањем конкурса за пројекте на тему „Европски буквар за младе - подизање свести младих о ЕУ интеграцијама“, отворио је могућност заинтересованима да младима у својим општинама приближе европске интеграције и припреме младе за све оно што их у будућности очекује у друштву европских народа. Општина Бач је конкурисала и добила средства за реализацију овог пројекта и почела да га реализује, у оквиру области активно укључивање младих у друштво, изградња цивилног друштва, волонтеризам. Укупна вредност овог пројекта износи 200 хиљада динара, а траје од до тридесетог јуна. У реализацији пројекта учествује двадесетак младих из оп-

штине Бач, старости од 18 до 25 година, који су чланови разних удружења грађана, ученици средњих школа, као и остали млади људи, који су желели да се укључе у овај пројекат. До сада су одржана два семинара, а гости предавачи су били представници амбасаде Данске, који су пренели искуства председавања ЕУ и искуства у реализацији пројеката и активности младих у Данској. Други семинар се односио на волонтеризам, умрежавања и омладинску размену у Европи. Представници амбасаде Данске у Београду Расмус Гинделкерне, Нелсен и Аника Мејгард Могенсен, студенти факултета политичких наука који стручну праксу обављају у Србији, представили су хронологију пута С. Милер Данске ка ЕУ.

У ИН ЂИ ЈИ ОТВО РЕН Е-КЛУБ ЗА РОД НУ РАВ НО ПРАВ НОСТ

По ну да џе мо ва, ко ла ча и зим ни це на ин тер не ту ИН ЂИ ЈА: Упра ва за род ну рав но прав ност, кон крет ним про јек ти ма же ли да по мог не оснаживаwе и еко ном ску са мо стал ност же на на се лу, ко је су нај че шће ви ше стру ко дис кри ми ни са не.

- По тен ци јал же на у Ср би ји ни је ис ко ри шћен у довоqној ме ри и за то се ми тру ди мо да про ме ни мо си ту а ци ју. Ва жно је охра би ти же не да кон ти ну и ра но уна пре ђу ју сво ја знаwа и ве шти не, раз ви ја ју сво је та лен те и од ва же се за не ку вр сту пред у зет ни штва - ис та кла је, на отвараwу е-клу ба у Ин ђи ји, ди рек тор ка Упра ве за род ну рав но прав ност На та ли ја Ми ћу но вић. Ко ри сни це е-клу бо ва има ће при ли ку да на пра ве сво је веб пре зен та ци је, про мо ви шу сво је про из во де на ин тер не ту, по ве жу се са дру гим е-клу бо ви ма у Ср -

би ји и ино стран ству, раз ме њу ју ис ку ства...

-Же не ко је се већ го ди на ма ба ве про из вод њом ко ла ча, зим ни це, џе мо ва, од да нас не ће про да ва ти сво је про из во де са мо на пи ја ци, већ ће мо им по мо ћи да сво је про из во де у пра вом све тлу пред ста ве и на ин тер не ту - ре кла је пред у зет ни ца из Ин ђи је ко ри сни ца еклу ба Бо ја на Ва сић. Она је ис та кла да је циљ да зна ње ко је су сте кле на обу ци за ко ри шће ње ра чу на ра, пре не су свим же на ма у њи хо вој оп шти ни и по ка жу да же не на се лу мо гу би ти са мо стал не и ја ке. До бит ни це нов ча них сред ста ва за раз вој се о ског ту ри зма но вац су уло жи ле у ре но ви ра ње сво јих га здин ста ва, проширеwе сме штај них ка па ци те та, увођеwе ХА ЦАПП стан дар да у уна пре ђе ње сво је ту В. Х. ри стич ке по ну де.

Први сусрет књижевних стваралаца БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО:

Књижевни ствараоци Бачког Петровог Села, Житишта и Ирига имаће сутра, Прве сусрете у највећем потиском селу. По најмање четворо стваралаца из области књижевности поменутих насеља требало би да започну сусрет већ око 11 сати, где ће им у сали Месне заједнице бити уприличити дочек, а завршиће их у простору преуређене Народне библиотеке, где од 18 сати почиње књижевно вече на којем ће се сваки од учесника на пригодан начин представити. У међувремену, гости ће у друштву својих домаћина посетити изложбу слика месног Удружења „Да Винчи“, која је постављена у просторијама Шаховског клуба, затим неколико значајних места у

селу и околини, почев од реномираног ресторана „Парош Чилаг“, преко Рекреационог центра на речици Чик, затим манастир Успења пресвете Богородице, где ће домаћин и донатор данашњег Сусрета парох Петар Пивнички поздравити учеснике и на крају ће у порти Српске православне цркве бити заједнички ручак. После ручка, а пре књижевне вечери, организовано ће се прошетати до обале Тисе и посетити једина скела која редовно саобраћа преко реке и превози власнике имања на банатској страни у потесу Либе. Ко зна, можда ће то бити инспирација за неког од стваралаца да своје дело посвети, управо, јединој преосталој скели на Тиси. В. Ј.

~etvrtak14.jun2012.

НИ КО НИ ЈЕ КРИВ ЗА ЕРУП ЦИ ЈУ ГА СА ПРИ БУ ШЕ ЊУ ЖУ ТОГ БУ НА РА У МАР ТУ

Ви ша си ла учи ни ла сво је

БЕ ЧЕЈ: Пред сед ник оп шти не Бе чеј Пе тер Кне зи одр жао је прес кон фе рен ци ју у ве зи са мар тов ском еруп ци јом га са при бу ше њу жу тог бу на ра у бе чеј ском де лу До њи град. Том при ли ком уче шће у ра ду узе ли су ди рек тор и тех нич ки ди рек тор ЈП „Во до ка нал“ Жолт Га лус и мр Све тла на Ка ра баш, за тим у име из во ђа ча ра до ва пред у зе ћа „Во до ре монт“ из Си ри га шеф гра ди ли шта др Ми лен ко Ва си ље вић, те Ста ни слав Ми ло са вље вић у име над зор ног ор га на но во сад ске фир ме „Тех но про инг“.

- То је би ла ви ша си ла. Ни је се мо гла пред ви де ти еруп ци ја. Из во ђач ра до ва се др жао про јек та и не сно си од го вор ност за на ста нак еруп ци је - оце на је струч ња ка ко ју је но ви на ри ма пре нео Ста ни слав Ми ло с а вље вић, ко ји се

освр нуо и на хро но ло шко бу ше ње бу на ра у Бе че ју и око ли ни, јер је пра тио сва бу ше ња још од еруп ци је „бач ког вул ка на“.

ви ли, у са рад њи с ов да шњим „Во до ка на лом“. Ра ди ли смо стро го по про јек ту. На ова квим бу шо ти на ма се оче ку је при ти сак

Ра чун ни је сти гао Зна ти же ља но ви на ра и јав но сти је би ла усме ре на и ка то ме ко ли ки је ра чун „наф та ша“ за му ко тр пан по сао на са на ци ји еруп ци је бу шо ти не жу тог бу на ра у До њем гра ду.

- Три но ћи и два да на бо ри ли су се са ме ша ви ном во де, пе ска и га са под ви со ким при ском. За са да нам ни су до ста ви ли ни ка ка кав ра чун, али су ре кли да ће и у том де лу би ти ко рект ни - на гла сио је Пе тер Кне зи, чи ја је ку ћа, уз гред ре че но, уда ље на два де се так ме та ра пре ко пу та бу шо ти не. Не зва нич но се чу је да ће „наф та ши“ фак ту ри са ти са мо услу гу опре ме, а да ће рад не са те сво јих рад ни ка ово га пу та из о ста ви ти.

- Ве о ма смо озбиљ но схва ти ли по сао ко ји нам је по ве рен. Све пред рад ње смо ква ли тет но оба -

из ме ђу јед ног и два ба ра, а „спе ци јал ци“ су, не зва нич но, из ме ри ли да је при ти сак на бу шо ти ни

КОН СТИ ТУ ТИВ НА СЕД НИ ЦА СО АПА ТИН

Сми ља нић пе ти пут пред сед ник оп шти не АПА ТИН: За пред с ед ни ка

ме ни ку Ми о дра гу Ба ки ћу пре ста је од бор нич ки ман дат, а исто та ко и од бор нич ки ман дат Иштва ну Пе те ру, ко ји је иза бран у Оп штин ско ве ће. Оста ва ку на од бор нич ки ман дат да ли су Ми лан Шкр бић, ко ји је у прет ход ном са зи ву био пред сед ник СО и Ве ли мир Ко ва че вић.

Скуп шти не оп шти не ве ћи ном гла со ва на кон сти ту тив ној сед ни ци иза бран је Го ран Ор лић (ДС), а за ње го вог за ме ни ка Мир ко Цвје ти ћа нин (СРС), ко ји је ову функ ци ју оба вљао и у прет ход ни ом ман да ту, а за се кре та ра је име но ва Да мир Ра сто вић (ДС). За пред сед ни ка оп шти не из ба ран је др Жи во рад Сми ља нић (СПС), што је ње гов пе ти ман дат, а за за ме ни ка Ми о драг Ба кић (СПС) ко ји је ову функ ци ју оба вљао и у про шлом ман да ту. Ве ћи ном гла со ва, од бор ни ци но вог са зи ва Скуп шти не оп шти не, иза бра ли су и Оп штин ско ве ће од 11 чла но ва. Из бра ни су Све то Ба јић, Жељ ко Об ра до вић, То ми слав Си ла ђи, Пе тер Иштван, Рат ко Бо гић, Ми ло рад Је ла ча, Сми ља Јан че вић, Дра ган Јо вић, Јо ви ца Чу ле, Ра до ван Ку ри џа и Да - По ла га ње за кле тве

Про сек го ди на ве ћи од по ла ве ка За ни мљив је по да так да је про сеч на ста рост од бор ни ка 53,6 го ди на. По го ди на ма пред ња чи ко а ли ци ја ДСПС-ПУПС, са про сеч них 64 го ди на, за тим ГГ „По крет за Апа тин“ 56, СРС са 55 го ди на жи во та, „Из бор за бо љи жи вот-Бо рис Та дић“ са 50,5, СНС са 48 и Са вез вој во ђан ских Ма ђа ра са 43,5 го ди на жи во та. Нај мла ђи од бор ник је из ре до ва СПС Ми лош Ђе рић, са 29 го ди на жи во та, а нај ста ри ја је Ми ле ва Ба бић са 73 го ди не, ко ја је и во ди ла кон сти ту тив ну сед ни цу. мир Ра до ва нац, а пред сед ник оп шти не и ње гов за ме ник су чла но ви ве ћа по функ ци ји. Ве ри фи ка ци о на ко ми си ја, ко ја је на по чет ку кон сти ту тив не сед ни це ве ри фи ко ва ла ман да те од бор ни ка, на кра ју сед ни це ја кон ста то ва ла да, због из бо ра за пред сед ни ка оп шти не, др Жи во ра ду Сми ља ни ћу и ње го ви ом за -

Од 29 од бор ни ка у апа тин ској Скуп шти ни оп шти не нај ви ше ман да та, 13, има ли ста др Жи во рад Сми ља нић-СПС-ПУПС, чест има из бор на ли ста „Из бор за бо љи жи вот Бо рис Та дић“, три Срп ска ра ди кал на стран кадр Алек сан дар Мар ти но вић, а исто то ли ко и ГГ „По крет за Апа тин“ Ми лан Дра жић и по два

од бор ни ка има Са вез вој во ђан ских Ма ђа ра и По кре ни мо Апа тин- То ми слав Ни ко лић (СНС). У про шлом са зи ву ко а ли ци ја СПС-ПУПС има ла је 11, СРС осам, „За европ ски Апа тин-Бо рис Та дић пе“, три од бор ни ка је има ла ГГ По крет за Апа тин и два од бор ни ка Ма ђар ска ко а ли -

ци ја - ДЗХ и та да се ја сно зна ло ко чи ни по зи ци ју, а ко опо зи ци ју. У са да шњем но вом са зи ву Скуп шти не оп шти не, то је још не ја сно.

- По све му су де ћи, је ди на опо зи ци ја у са да шњој Скуп шти ни оп шти не је ГГ „По крет за Апа тин“, што и ни је нај бо ље ре ше ње, јер ква ли тет на опо зи ци ја ите ка ко мо же до при не ти бо љем ра ду скуп шти не - ре као је пред сед ник од бор нич ке гру пе По крет за Апа тин Ми лан Дра жић. По оно ме што се мо гло са зна ти из раз го во ра са пред став ни ци ма стра на ка, у са зи ву СО је ди но Срп ска на пред на стран ка ни је још си гур на да ли ће би ти на стра ни по зи ци је, или опо зи ци је, док су оста ли уз нај ве ћу од бор нич ку гру пу СПС-ПУПС. Ј. Прел чец

БЕЧЕЈСКОЈ ГИМНАЗИЈИ ОДОБРЕН ПРОЈЕКАТ ЗА ЗАМЕНУ ПРОЗОРА

Инвестиција исплатива за пет и по година

БЕЧЕЈ: Из бечејске Гимназије редовно стижу лепе вести о резултатима које њихови ученици бележе везано за наставну или ваннаставну активност. Ових дана одржана је прес-конференција сасвим другим поводом. На конкурсу Фонда заштите животне средине ресорног министарства одобрен је пројекат којим је Гимназија аплицирала за замену прозора. Укупно 64 прозора у приземљу и 63 на спрату биће замењена новим, аутентичним прозорима урађеним још приликом изградње зграде Гимназије 1925. године. У међувремену је било само мањих поправки, па је разумљиво што су се у Гимназији определили да конкуришу с поменутим пројектом.

- С нестрпљењем чекамо да реализујемо највећу школску ин-

Заменом прозора постиже се уштеда у трошењу енергије

вестицију у последње две до три деценије. У питању је инвестиција вредна скоро 15 милиона

11

динара, па се мора расписати тендер за избор извођача радова, који траје до два месеца и тиме

успорава реализацију. По свему судећи, настава нове школске године првих месеци тећи ће упоредо с радовима замене прозора. То неће бити лако организовати, али морамо се снаћи. Ако се зна да две трећине средстава која добијамо из општинског буџета одлази на трошкове грејања, онда је јасно колико нам предстојећа инвестиција значи. Стручњаци су израчунали да се овааква инвестицја исплати за пет и по година - наглашава директор бечејске Гимназије мр Миодраг Басарић. С обзиром на то да је зграда Гимназије под заштитом државе, успоравајућа околност је што ће прозори морати да буду урађени на идентичан начин и од исте врсте дрвета као и првобитни. Замена прозора би требала да траје

три месеца, али је велико питање хоће ли у том периоду извођач радова успети да уради идентична 127 прозора и угради их.

- Знајући какви су рачуни за грејање свих школских зграда у општини, самим тим и Гимназије, поздрављамо иницијативу из школе да се конкурише поменутим пројектом и тиме допринесе уштеди трошкова за енергију. Сличне иницијативе треба да постоје и код других установа оваквог профила, да прате конкурсе разних фондова, јављају се квалитетним пројектима и реализују своје потребе, пошто у општинском буџету нема довољно средстава ни за материјалне трошкове, а камоли инвестирање - додао је заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић. В. Јанков

био око 40 ба ра“. При ме ра ра ди, на ла не ура ђе ној ге о тер мал ној бу шо ти ни крај Ти се за по тре бе бу ду ће ба ње, ко ја је бу ше на на ви ше од хи ља ду ме та ра, при ти сак је че ти ри ба ра. Ми смо вољ ни да ис по шту је мо до бру парт нер ску са рад њу с „Во до ка на лом“ и бу ши ће мо бу нар на не кој дру гој ло ка ци ји - укљу чио се у ди ску си ју др Ми лен ко Ва си ље вић. Ка ко је вред ност по сла из но си ла око 3,9 ми ли о на ди на ра и аван сно је пла ће но 1,9 ми ли о на ди на ра, за пре о ста ли део нов ца „Во до ре монт“ ће, ка ко је на гла сио ди рек тор „Во до ка на ла“ Жолт Га лус, из бу ши ти је дан бу нар с бе лом во дом на во до за хват ном по љу за по тре бе Фа бри ке во де и да ље ди стри бу ци ју пи ја ће во де у Бе че ју. В. Јан ков

VESTI Днев ни бо ра вак у Ге рон то ло шком цен тру ПАН ЧЕ ВО: Од ју ла, у Ге рон то ло шком цен тру у Пан че ву, тре ба ло би да поч не рад днев ни бо ра вак за ста ра ли ца. Бо ра вак је на ме њен хро нич но обо ле ли ма, сла бо ви дим ли ци ма, ли ци ма са оште ће ним слу хом и ста ри ји ма у по чет ном ста ди ју му де мен ци је. Услу ге ко је Ге рон то ло шки цен тар и ина че пру жа сво јим ко ри сни ци ма, ко шта ће ме сеч но око 15.000 ди на ра.

- Услу га до руч ка, ужи не, руч ка, за тим по по т ре би ме ди цин ска услу га, ани ма ци ја, услу га со ци јал ног ра да ко ја је по треб на, кре а тив но про во ђе ње сло бод ног вре ме на, обез бе ди ли смо со бу ако не ко же ли да при лег не, за тим гле да ње те ле ви зи је, слу ша ње му зи ке, све дру штве не игре али и по де лу ле ко ва - из ја вио је ди рек тор Ге рон то ло шког цен тра Ми лен ти је Мак си мо вић. Од По кра ји не је Ге рон то ло шки цен тар за опре ма ње про сто ра за днев ни бо ра вак до био 600.000 ди на ра. Ка па ци тет бо рав ка је 15 - 16 осо ба и би ће сме штен у у три про сто ри је, две за ак тив но сти и јед на за од мор. Цен тар ће ра ди ти од по не дељ ка до пет ка у пе ри о ду од 7 З. Дг. до 17 са ти.

Тра же се рад ни ци КИ КИН ДА: С до ла ском леп шег вре ме на и по тра жња за рад ни ци ма је ве ћа. Ка ко са за ње мо од са рад ни це за од но се са јав но шћу у ки кинд ској фи ли ја ли На ци о нал не слу жбе за за по по шља ва ње Ђур ђи не Је рин кић, овог мо мем нта тра жи се ди пло ми ра ни прав ник за про грам “струч на прак са”, по том ме та ло фар ба ри, бра ва ри, стру га ри, фи зич ки рад ни ци, ва ри о ци, ди пло ми ра ни фар ма це у ти, ко мер ци ја ли сти, ан ке та ри, про фе си о нал ни ва ој ни ци, про да вац сла до ле да, те про да вац у ки о ску бр зе хра не. У ки кинд ској оп шти ни, пре ма еви ден ци ји у ки кинд ској фи ли ја ли, тре нут но је 6.124 не за по сле них гра ђа на. По ло ви на од овог бро ја су же не, док је нај ви ше оних са за вр ше ним пр вим, тре ћим и че твр тим сте пе ном струч не спре ме. Не за по сле них са пе тим, ше стим и сед мим сте пе ном има ма ње. Ђур ђи на Је рин кић на по ми ње да је ва жно да се не за по сле ни што че шће рас пи ту ју о по ну да ма по сло да ва ца, као и о про гра ми ма ко је На ци о нал на слу жба ну ди ра ди сма ње ња не за по сле но сти. А. Ђ.

vojvodina

~etvrtak14.jun2012.

c m y

12

dnevnik

СОМБОРЦИ СЕ СПРЕМАЈУ ЗА ЛЕТО НА ВОДИ

Гланцање базена до отварања

Најхрабрији се већ купају

Језера спремна за купаче

БЕЛА ЦРКВА: Иако купалишна сезона још увек није почела, високе температуре измамиле су на језера прве купаче. Најхрабрији су увек они најмлађи, али има и оних који користе предност плажа без великог броја посетилаца. И Градско и Врачевгајско језеро спремно дочекују предстојећу

сезону, плаже су очишћене и припремљени су сви пратећи објекти. Нова плажа на Врачевгајском језеру још увек није у потпуности уређена, али у ЈП „Белоцркванска језера“ очекују да ће преостали послови бити завршени ускоро и да ће и ова модерна плажа бити на располагању гостима.

Сутра отварање базена

ВРБАС: Отворени базени Центра за физичку културу „Драго Јововић“, уколико временске прилике то дозволе, биће отворени за купаче 15. јуна. Цена карте ће бити нешто скупља него претходне године и износиће 150 динара. И поред поскупљења, директор ЦФК Љубомир Секулић истиче да ће једнодневна цена карте за врбаске базене бити међу најповољнијима у окружењу.

- Свесни смо да многи наши суграђани неће моћи да отпутују негде на летовање, па смо се и ове године потрудили да цена улазнице за отворени базен буде што нижа. Такође смо припремили и друге пратеће садржаје, као што је добра угоститељска понуда. За музику ће бити заду-

жен ди џеј Марко, од 10 до 17 часова, сваког дана – рекао је Секулић. Од додатних садржаја, најмлађи посетиоци базена имаће прилику и да уживају на дечјем игралишту, док ће они нешто старији гости моћи да закупе терен за одбојку на песку.

- Терен за бич волеј је сређен и побољшан са десет тона песка. Такође планирамо да поставимо и сунцобране од трске уз базен, што ће, верујемо, добро доћи нашим гостима. У понуди ће бити и ноћно купање – истакао је Секулић. Такође, током летњих месеци врбаски спортски центар ће, по симболичној цени, организовати обуку за децу непливаче. М. Кк.

СОМБОР: Како се летњи, сасвим извесно тропски, дани ближе, тако и у Сомбору одмичу “освежавајуће” припреме, односно радови на овдашњим купалиштима на којима житељи овог града и његове околине траже спас од врелине сунца. Тако је овдашњи Спортски центар “Соко” у чијој се надлежности налазе два највећа купалишта, отворени и затворени базен у комплексу Спортске Хале “Мостонга” и купалиште “Штранд” на Великом Бачком каналу већ обавио неопходне прегледе отвореног сомборског базена након чега следи

пуњење воде. За ту процедуру неопходно је највише четири дана, а сам почетак припрема за летњу сезону означен је и правом радном акцијом на базену. Наиме, комплетан колектив СЦ “Соко”, уз помоћ неколико припадника Војске Србије, били су задужени за пролећно сређивање дворишта, зеленила и чишћење корита базена. Надлежни из СЦ “Соко” су потврдили да се цене улазница на сомборским купалиштима (на којима се све до првог јула уопште ни неће наплаћивати улаз) неће мењати у односу на прошлу годину,

а купалишна сезона на базену почеће чим временски услови дозволе. Док се отворени базен још увек “гланца”, староставно купалиште “Штранд” је већ неколико дана отворено за најхрабрије Сомборце жељне пливања и раног јунског сунца. Док је припрема сомборског базена и Штранда ограничена на “шминкање”, знатно озбиљнији радови се изводе на базену у Кљајићеву, на коме поред мештана овог најмногољуднијег села сомборског градског подручја спас од летњих жега проналазе и становници Сивца, Телечке,

Чонопље, а не мало број долази и из самог Сомбора.

- Корито базена је офарбано, а спремамо још неколико новости за посетиоце. Градимо спортска игралишта за мали фудбал, бич волеј, боћање... други стејџ, али и километре стаза које ће водити до свих нових садржаја на нешм базену - најављује творац пројекта “Жаба зенба” у Кљајићеву Горан Шујица, напомињући да је отварање летње сезоне у Кљајићеву планирано за сутра и то концертом велике естрадне звезде са ових простора. М. Миљеновић

ПОЧЕЛА СЕЗОНА КУПАЊА НА ОТВОРЕНОМ БАЗЕНУ

Купачима улазнице по старим ценама

ЗРЕЊАНИН: Градски базен на отвореном ове сезоне примио је прве купаче. Истовремено са овим, по речима директора Јавног предузећа “Спортски објекти” Синише Маринца, радиће и затворени базен, што ће свакако погодовати, не само грађанима који ће спас од тропских врућина потражити овде, него и спортистима – пливачима и ватерполистима. Управник Градског базена Душан Дамјановић каже за “Дневник” да цене улазница нису мењане већ неколико година уназад и да за одрасле коштају 150 динара, а за децу до 12 година 100 динара. Ђаци вуковци, уз ђачку књижицу, имају бесплатан улаз. Радно време је за сат дуже него претходних година, па ће купачи овде моћи да бораве од 10 до 19 часова. Међу првима, који је похрлио на базен, био је генерални секретар Спортског савеза и ватерполиста Срђан Богарошки, који је, заједно са осталим купачима,

уживао у чистој, прозирној води, која је претходних дана загревана.

- Драго ми је да је сезона почела раније и да ће истовремено радити и отворени и затворени базен. То ће свакако значити пливачима и ватерполистима, од којих би сада требало очекивати још боље резултате на такмичењима – поручује Богарошки.

Душан Дамјановић вели да је све спремно за овогодишњу сезону. Обављено је крунисање стабала, пошто је у кругу базена било доста старих грана, ризичних за људе који се одмарају у хладу.

- Реконструисан је, такође, комплетан мокри чвор и, што је најважније, у употреби ће бити фабри-

ка, односно систем за пречишћавање воде, који ће уклонити ону зелену нијансу коју смо четрдесет година имали у нашој води. Допуњаваћемо, дакле, базен водом из наше сопствене фабрике – истиче Дамјановић, уз напомену да ће квалитет воде бити редовно контролисан. Али, упркос свему, управник базена сматра да је потребно хитно реконструисати отворени базен, како због естетског момента, тако и због тога што се налази у лошем стању. Дамјановић подсећа да је лане саниран базен у затвореном простору, али да би и на њему требало обавити још неке радове.

- Чекамо одлуку локалне самоуправе о комплетној реконструкцији оба базена, за шта је потребно издвојити око сто милиона динара – наводи саговорник “Дневника” и додаје да ће та одлука уследити вероватно након формирања нове градске власти. Ж. Балабан

ВИКЕНД НА ПРОЦВЕТАЛОЈ ТИСИ

Три године живота за један дан љубави Најлепши пси изложбе у Ади с власницима, судијама и домаћинима

НА МЕЂУНАРОДНОЈ ИЗЛОЖБИ ПАСА У АДИ

Најлепша црна пудла из Чешке

АДА: На другој међународној изложби паса свих раса „ЦАЦИБ 2012Ада„, коју је организовало Кинолошко друштво „Шампион„ из Аде приредило у Рекреационом центру 2Адица„, учествовало је 360 паса власника и одгајивача из Аустрије, Чешке, Француске, Пољске, Мађарске, Италије, Румуније, Словачке и Србије. Делегат изложбе генерални секретар Кинолошког савеза Србије др Махмут Ал Дагистани за најлепшег пса изложбе прогласио је црну средњу пудлу гошће Вендуле Птачкове из Чешке, која је понела побендички пехар. Друго место припало је немачком ловном теријеру Бранислава

Протића из Бечеја, а пехар за треће место освојиле су Ева и Шарка Хајкова из Чешке за аустралијског овчарског пса. Ови пси су претходно проглашени и за победнике у својим ФЦИ групама, а у осталим ФЦИ групама победници су ротвајлер Лидије и Живојина Михајловића из Бечеја, краткодлаки јазавичар Дејана Лукића из Сомбора, сибирски хаски Милачек Франтичека из Чешке, басет др Барбаре Фелди из Мађарске, златни ретривер Марије Бестерцеуне Шкултети из Мађарске, мала вижла Александра Бурсаћа из Новог Сада и руски хрт Владимира Станојева из Бечеја. Текст и фото: М. Митровић

НОВИ БЕЧЕЈ: Када у ово време политичких преговора око формирања Владе, размишљања о томе како са просечном платом изгурати месец и бити са што мањим минусом у банци, неком поменете романтику, љубав и забаву, углавном ће вас гледати као да сте са друге планете. Али, баш управо због тога у Новом Бечеју би требало провести наредни викенд. Најромантичнији викенд поред реке у Србији, под називом “Тиса река љубави”, по трећи пут ће бити организован од 15. до 17. јуна на уређеном Тиском кеју и обали Тисе. У питому банатску варош, како се очекује, сјатиће се сви који воле природне феномене, реку и романтику. У том период очекује се да Тиса процвета. А, феномен цветања реке познат је само на два места у свету - на реци Јанг цек Јанг у Кини и на реци Тиси у Србији. Наиме, инсект кога су у Србији назвали Тиски цвет, живи три године као ларва у муљу Тисе, да би у току само једног дана изашао на површину, летео изнад реке и у том љубавном лету продужио своју врсту.

Три године живота за један дан љубави, могло би се рећи. После љубавног лета инсект завршава свој живот и пада на површину реке. Тада Тиса изгледа као да је прекривена хиљадама сићушних, тананих цветова. У славу љубави, живота и романтике Новобечејци тада пружају прилику свима да на једном од најлепших кејева у земљи и на обали, два дана уживају у романтици. По реци Тиси крстариће бродови који ће возити заљубљене или оне који би желели да се присете тог осећаја. На бродовима ће бити послуживана расхлађена “Тиска перла”, аутохтона врста вина са Бисерног острва. Неколико кочија ће бити на располагању свима који желе да касом прођу уз реку по кеју украшеном са око 40.000 цветних аранжмана. С погледом на Тису гости ће у чардама на обали моћи да се служе домаћим специјалитетима и уживају уз звуке тамбураша, док ће их у некима сачекати савременији ритмови. За оне активније ту су и терени за одбојку и фудбал на песку, а после тога се могу расхладити у Тиси

Река цвета и испуњава жеље

или опустити заваљени у многобројне лежаљке. Увече је посебан спектакл. Сви који имају неиспуњене љубавне или друге жеље имаће могућност да у Тису пусте чамчиће са запаљеним свећама, који ће до дуго у ноћ красити Тису. Легенде кажу да се само у данима

цветања Тисе жеље сигурно испуњавају. Уз концерт рок музике са обале и Тису која се у ноћи пресијава прекривена хиљадама свећица које плутају, романтика и ишчекивање испуњења љубавних жеља улепшаће свима живот бар на тренутак. Ж. Б. и М. К.

crna hronika

dnevnik

Po gi nuo na pu tu ka Ma loj Bo sni Ju ~e oko 18 ~a so va do go di la se te {ka sa o bra }aj na ne sre }a na pu tu iz me |u Cr ve nog Se la i Ma le Bo sne. U ne zgo di na me stu je ostao mr tav [i me F. iz Su bo ti ce. Pre ma ne zva ni~ nim po da ci ma, on se kre tao iz prav ca Baj mo ka ka gra du u vo zi lu „ju go„. Iz neo bja {wi vih raz lo ga, pre {ao je na dru gu stra nu pu ta i po gi nuo u di rekt nom su da ru. U dru gom vo zi lu, iste mar ke, bio je sta ri ji bra~ ni par, ko ji je za do bio te {ke te le sne po vre de. Na li ce me sta iza {li su sa o bra }aj na po li ci ja, va tro ga sci, is tra `ni su di ja i tu `i lac. Is tra ga je u to ku.

S. I.

NA NOVOM BEOGRADU OTKRIVENE DVE ILEGALNE LABORATORIJE ZA DROGU

Za ple na 72 ki le skan ka

– Be o grad ska po li ci ja je na te ri to ri ji No vog Be o gra da ot kri la dve ile gal ne la bo ra to ri je za pro iz vod wu ma ri hu a ne „skan ka„ u ve {ta~ kim uslo vi ma i za ple ni la ukup no oko 72 ki lo gra ma te opoj ne dro ge – iz ja vio je mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}.

On je u iz ja vi Ta nju gu pre ci zi rao da su la bo ra to ri je ot kri ve ne u dve odvo je ne ak ci je.

Vred nost obe la bo ra to ri je i ure |a ja se, ka ko je ka zao, pro ce wu je na tri mi li o na di na ra, a vred nost za ple we ne ma ri hu a ne je osam mi li o na di na ra.

U la bo ra to ri ji ko ja je pro na |e na u Bu le va ru Mi haj la Pu pi -

na li {en je slo bo de Da mjan I. (1983) iz Be o gra da i uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du.

Osno va no se sum wa da je on iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, po {to je pri li kom pre tre sa u la bo ra to ri ji pro na |e no 57 sak si ja s oko se dam ki lo gra ma in dij ske ko no pqe.

Da ~i} je do dao da su u dru goj la bo ra to ri ji, u Uli ci Be `a nij skih ile ga la ca, po li cij ski slu `be ni ci pro na {li vi {e od 500 sak si ja in dij ske ko no pqe, ukup ne te `i ne oko 65 ki lo gra ma.

BEOGRA\ANIN PAO U AKCIJI „ARMAGEDON”

Uhap {en zbog de~ je por no gra fi je U na stav ku ak ci je „Ar ma ge don“ pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la li {i li su slo bo de i za dr `a li \. M. (1984) iz Be o gra da zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ka zi va wa, pri ba vqa wa i po se do va wa por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va we ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, sa op {tio je ju ~e Bi ro MUP-a Sr bi je za sa rad wu s me di ji ma.

Sum wa se da je kri vi~ no de lo iz vr {io ta ko {to je od 2010. go di ne do li {e wa slo bo de, na svoj ku} ni ra ~u nar s in ter ne ta pre u -

zeo i uskla di {tio ve }e ko li ~i ne por no graf skog ma te ri ja la na sta log is ko ri {}a va wem de ce i ma lo let ni ka.

Pri li kom pre tre sa wa sta na i dru gih pro sto ri ja ko je ko ri sti \. M. pro na |e na je ve }a ko li ~i na por no graf skog ma te ri ja la na sta log is ko ri {}a va wem de ce uz ra sta od osam do 14 go di na. \. M. }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, u za kon skom ro ku bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, do da je se u sa op {te wu.

M. B.

NA PUTU @ABAQ–^URUG

Po gi nuo mo to ci kli sta Mo to ci kli sta ko ji je upra vqao „su zu ki jem” prek si no} oko 23 sa ta na pu tu @a baq-^u rug po gi nuo je ka da je, iz za sa da ne po zna tih raz lo ga, sle teo s pu ta. Uvi |aj je oba vi la de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Ta tja na @ar ko vi}, ko ja je na re di la da se utvr di iden ti tet po gi nu log vo za ~a, kod ko jeg ni su na |e na do ku men ta, i uzrok smr ti, kao i da se oba vi teh ni~ ki pre gled vo zi la, po {to na mo to ru ni je za te ~e na re gi star ska ozna ka.

Is tra ga je u to ku.

Pre ma pr vim sa zna wi ma, ni je is kqu ~e no da je u ne sre }i `i vot iz gu bio M. B. (1981) iz \ur |e va. Zva ni~ no sa op {te we o do ga |a ju o~e ku je mo da nas iz po li ci je.

~etvrtak14.jun2012.

13

PORODICA SRPSKOG RUKOMETNOG REPREZENTATIVCA DALIBORA ^UTURE DEMANTUJE DA JE WIHOV SIN NASTRADAO U TU^I

Ste fan umro od mo `da nog uda ra Po ro di ca srp skog ru ko me ta {a Da li bo ra ^u tu re sa op {ti la je ju ~e da we gov de ve to go di {wi sin Ste fan ni je na stra dao u tu ~i, ve} od mo `da nog uda ra. „Ste fan ni je u~e stvo vao u tu ~i ili sva |i i ni je po go |en ka me nom. Jo{ uvek ni je ja sno {ta se ta~ no de si lo, ali zna mo da je u pi ta wu ne sre} ni slu ~aj.

We gov ma li `i vot uga sio je mo `da ni udar„, is ti ~e se u sa op {te wu po ro di ce ^u tu ra ko je je ob ja vi la {pan ska „Mar ka”.

Po ro di ca je za tra `i la da me di ji pre ki nu sa spe ku la ci ja ma o smr ti de ~a ka, i is ta kla da joj ta kve stva ri na no se bol.

Autop si jom je utvr |e no da je tra gi~ no na stra da li sin srp skog ru ko met nog re pre zen ta tiv ca Da li bo ra ^u tu re pre mi nuo zbog iz li va kr vi u mo zak.

„Mar ka” na vo di da }e na red nih da na bi ti oba vqe ne i tok si ko lo {ke ana li ze da bi se utvr di le sve ~i we ni ce. [pan ska po li ci ja je pr vo po sum wa la da je Ste fan na stra dao u par ku u {pan skom gra du Le o nu po sle su ko ba s de com, ka da je na vod no po go |en ka me nom u gla vu.

Da li bor ^u tu ra je du go go di {wi igra~ {pan skog pr vo li ga {a „Ade mar Le o na” i ~lan re pre zen ta ci je Sr bi je ko ja je u ja nu a ru u Be o gra du osvo ji la sre br nu me da qu na Pr ven stvu Evro pe. On je bio na pri pre ma ma dr `av nog ti ma u Sr bi ji, a na vest o tra gi~ nom do ga |a ju pr vim avi o nom je ot pu to vao u [pa ni ju. Po sle ove tra ge di je ne iz ve sno je da li }e ^u tu ra bi ti u sa sta vu eki pe za Olim pij ske igre u Lon do nu.

(Tanjug)

Da li bor ^u tu ra sa si no vi ma

VO\A NAVIJA^A „PARTIZANA” OSU\EN ZBOG PRETWI NOVINARKI B-92 BRANKICI STANKOVI]

Ki mi ju 16 me se ci za tvo ra Pr vi osnov ni sud u Be o gra du ob ja vio je ju ~e pre su du ko jom je Mi lo{ Ra di sa vqe vi} Ki mi, po znat kao je dan od vo |a „Par ti za no ve” na vi ja~ ke gru pe „Al ka traz”, osu |en na je din stve nu ka znu 16 me se ci za tvo ra po op tu `ba ma za ugro `a va we si gur no sti no vi nar ke B-92 Bran ki ce Stan ko vi} i na sil ni~ ko po na {a wa to kom me |u na rod ne fud bal ske utak mi ce „Par ti zan”–„[a htjor” u de cem bru 2009. go di ne u Be o gra du.

Pre su da je iz re ~e na po sle po stup ka ko ji je ju ~e po no vqen, a Ra di sa vqe vi} je, kao i po sle pr vog su |e wa 2010. go di ne, ogla {en kri vim i osu |en na isto vet nu ka znu, po op tu `ba ma da je to kom utak mi ce „Par ti zan„–„[a htjor” pre dve i po go di ne, skan di ra wem pret wi na sta di o nu ugro `a vao si gur nost i gru bo vre |ao Bran ki cu Stan ko vi}. Po op tu `ni ci, to kom te utak mi ce, ko ja je di rekt no pre no {e na na te le vi zi ji, gru pa na vi ja ~a na ju `noj tri bi ni „Par ti za no vog” sta di o na „do ba ci va la se gu me nom lut kom ko ja je pred sta vqa la Stan ko vi }e vu“ i pe va li su: “Otrov na si kao zmi ja, pro }i }e{ k’o ]u ru vi ja”. Otu `ni ca Ra di sa vqe vi }a te re ti da je “lut ku na bi jao na me tal nu {ip ku”.

Spor na de {a va wa na sta di o nu op tu `ba do vo di u ve zu s okol no -

sti ma da je u to vre me no vi nar ka Brank ca Stan ko vi} u svo joj autor skoj emi si ji “In saj der” za te mu ima la pro tiv za ko ni to po na {a we na vi ja ~a ra znih klu bo va, kao i po stu pa we dr `av nih or ga na pro tiv wih.

Su |e we okri vqe nom Ra di sa vqe vi }u je po no vqe no po od lu ci Ape la ci o nog su da u Be o gra du iz ju -

Mi lo{ Ra di sa vqe vi} Ki mi

la pro {le go di ne, ko jom je pr vo ste pe na pre su da uki nu ta u de lu ko ji se od no si na ugro `a va we si gur no sti, dok je po tvr |e na osu da za de lo na sil ni~ ko po na {a we i ka zna od {est me se ci za tvo ra ko ja mu je po sta la pra vo sna `na. „Pre su da je de li mi~ no uki nu ta i na lo `e no je no vo su |e we jer pr vo ste pe ni sud ni je dao ube dqi ve raz lo ge zbog ko jih sma tra da je Ra di sa vqe vi} iz vr {io kri vi~ no de -

lo ona ko ka ko mu se to op tu `ni com sta vqa na te ret„, obra zlo `io je ta da Ape la ci o ni sud.

Ju ~e je na po no vqe nom su |e wu po no vo pri ka zan te le vi zij ski sni mak spor nih de {a va wa na na vi ja~ kim tri bi na ma u de cem bru 2009, a sve do ~i la je i no vi nar ka Bran ki ca Stan ko vi}, ko ja je, ka kao sa zna je mo, po no vi la da je ceo do ga |aj do -

Ra di sa vqe vi }ev bra ni lac advo kat Ili ja Dra `i} na ja vio je da }e ulo `i ti `al bu na pre su du.

Na kon {to je 2010. pre su |en pr vi po stu pak, Ra di sa vqe vi} je pu {ten da se bra ni sa slo bo de. Od sre di ne pro {le go di ne we go vo ime se ni je po mi wa lo u jav no sti do fe bru a ra ove go di ne, kad je iz Ma ke do ni je sti gla vest da je uhap -

Bran ki ca Stan ko vi}

`i va la kao pret wu po `i vot. Ona je ne go do va la {to je Ape la ci o ni sud in si sti rao na we nom ne po sred nom sve do ~e wu na pre tre su, bu du }i da je to kom is tra ge da la is ka ze i da su oni u spi si ma pred me ta.

Okri vqe ni Ra di sa vqe vi} je u od bra ni tvr dio da je spor na lut ka u we go vim ru ka ma bi la sa mo ne ko li ko se kun di, a da je on pre ki nuo pe va we spor ne pe sme.

{en u Sko pqu, a po sle sve ga ne ko li ko sa ti od hap {e wa je iz ru ~en Sr bi ji. U pri tvo ru je pro veo ukup no se dam me se ci, {to se, po za ko nu, ura ~u na va u ka znu.

Okri vqe ni Ra di sa vqe vi} je ob u hva }en i po stup kom u ko jem se gru pi op tu `e nih su di za u~e {}e u ne re di ma u Be o gra du u no }i iz me |u 17. i 18. mar ta 2004. go di ne, ka da je za pa qe na Baj ra kli xa mi ja.

J. J.

SU\EWE OKRIVQENIMA ZA SKRIVAWE RATKA MLADI]A

VOZA^I DVOTO^KA[A IZAZIVAJU ^AK 60 ODSTO NESRE]A

U 2011. po gi nu lo 87 mo to ra{a – U Sr bi ji je pro {le go di ne na mo to ci kli ma `i vot iz gu bi lo 87 oso ba – iz ja vio je ju ~e di rek tor Agen ci je za bez bed nost sa o bra }a ja Sto ja din Jo va no vi}, po zi va ju }i mo to ci kli ste da po {tu ju pro pi se i bu du opre zni da ne bi gi nu li na pu te vi ma.

– Za po sled wih {est go di na na pu te vi ma u Sr bi ji do go di lo se ne {to vi {e od 21.000 sa o bra }aj nih ne zgo da u ko ji ma su u~e stvo va li vo za ~i mo to ci ka la. U wi ma su po gi nu le ~ak 634 oso be, a oko 18.000 je po vre |e no – re kao je Jo va no vi} na se mi na ru o bez bed no sti mo to ci kli sta u Sr bi ji, ko ji je u Su bo ti {tu or ga ni zo va la Agen ci ja za bez bed nost sa o bra }a ja u sa rad wi s Na ci o nal nom vo za~ kom aka de mi jom (NA VAK).

On je re kao da je zbog tih po ra `a va ju }ih broj ki po kre nu ta {i ra kam pa wa za po ve }a we bez bed no sti mo to ci kli sta i dru gih u~e sni ka u sa o bra }a ju. Ciq je da se mo to ci kli sti ma skre ne pa `wa na to da po {tu ju pro pi se i da im se uka `e na ne ga tiv ne po ja ve jer upra vo 60 od sto tih ne zgo da iza zi va ju vo za ~i

mo to ci ka la. Jo va no vi} je ape lo vao na vo za ~e put ni~ kih i te ret nih vo zi la, kao i auto bu sa, da obra te pa `wu na mo to ci kli ste ko ji su me |u naj u gro `e ni jim u~e sni ci ma u sa o bra }a ju.

– Ovo je pe riod ka da se do sta ko ri ste mo to ci kli na pu te vi ma i za to je ve o ma va `no da po {tu ju pro pi se jer je to u wi ho vom in te re su – is ta kao je on.

Pred sed nik Aso ci ja ci je mo to ci kli sta Sr bi je Ivan Pa vlo vi} je re kao da mo to ci kli sti tre ba da vo ze „kao da su ne vi dqi vi” i da ne o~e ku ju od dru gih da ih po {tu ju u sa o bra }a ju, uko li ko `e le da bu du bez bed ni. On je is ta kao da je neo p- hod no ko ri {}e we ka ci ge i dru ge za {tit ne opre me.

– Mi se za la `e mo za to da se mo to ci kli sti ma do zvo li ko ri {}e we `u te tra ke u gra do vi ma jer to uspe {no funk ci o ni {e u mno gim gra do vi ma Evro pe, na pri mer u Lon do nu.

Sklo ni li bi smo se iz dru gih tra ka, a ne bi smo sme ta li auto bu si ma jer smo ma li i br `i od wih – do dao je Pa vlo vi}.

(Tanjug)

Sve sta re {i ne zna le da je Go ve da ri ca u Top ~i der u – Sve sta re {i ne Ko man de sta na Pr ve ar mi je zna le su da je Bla go je Go ve da ri ca, op tu `en za skri va we ha {kog op tu `e ni ka Rat ka Mla di }a, bio u ka sar ni na Top ~i de ru, i za du `en za uzi ma we hra ne za svo ju ~e tu – iz ja vio je ju ~e ofi cir Voj ske Sr bi je Maj ran Mir ~ev ski.

Sve do ~e }i na su |e wu „Mla di }e vim ja ta ci ma” u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du, Mir ~e ski je ob ja snio da je Go ve da ri ca u ime svo je je di ni ce - ~e te za obez be |e we, bio za du `en da pod no si broj ~a no sta we Ko man di i da uzi ma hra nu za svo ju ~e tu. Tu `i la {tvo sum wa da je deo te ~e te bio za du `en za li~ no obez be |e we Mla di }a, kao i da je Go ve da ri ca uzi mao hra nu i za wi ho ve po tre be.

– Sve sta re {i ne su zna le da je Go ve da ri ca u ka sar ni na Top ~i de ru, kao i mi ni mum jo{ sto ti nak od 2.000 qu di ko ji su ta mo sme {te ni – re kao je sve dok.

Na mol bu Go ve da ri ~i nog advo ka ta Ne boj {e Mi lo sa vqe vi }a, sve dok je po ja snio da je Go ve da ri ca sve ra dio u skla du sa za ko nom i pro ce du rom jer bi u su prot nom od go va rao. Mir ~ev ski, ko ji je kon tro li -

sao ko me se iz da je hra na, na veo je da je Go ve da ri ca iz vr {a vao svoj za da tak do ga {e wa je di ni ce, od no sno Ko man de sta na u ~i jem je sa sta vu bi la.

Stan ku Ri sti }u, dok joj je ki ri ju do no sio we gov sin Pre drag, ta ko |e op tu `en za skri va we Mla di }a. Ona je na ve la da joj je Stan ko Ri sti} re kao da stan iz najm qu je za bra ta ko -

„Ja ta ci” ju ~e, uo~i po ~et ka su |e wa

Is po ru ka hra ne Go ve da ri ~i noj ~e ti ob u sta vqe na je po ga {e wu Ko man de sta na, a po na re |e wu pu kov ni ka Si mi }a, uka zao je Mir ~ev ski.

Dru gi sve dok ko ji se ju ~e oda zvao po zi vu su da – Ve ri ca Ko sti} po sve do ~i la je da je stan svog ne ven ~a nog su pru ga u Uli ci Ju ri ja Ga ga ri na iz da la 2002. go di ne pr vo op tu `e nom

ji po vre me no do la zi u Be o grad, kao i da ni je pro ve ra va la ko bo ra vi u sta nu jer za to ni je bi lo po tre be.

Ugo vor o za ku pu sta na ot ka za li su, ka ko je na ve la, 2005. ili 2006.

Na sta vak su |e wa za ka zan je za 2. i 3. ok to bar, ka da bi tre ba lo da bu de sa slu {a no vi {e od de set sve do ka.

Su |e we „Mla di }e vim ja ta ci ma„ 21. de cem bra 2011. je kre nu lo iz po ~et ka, po sle uki da wa pr vo ste pe ne pre su de ko jom su bi li oslo bo |e ni op tu `bi za skri va we biv {eg vr hov nog ko ma dan ta Voj ske Re pu bli ke Srp ske 2002. do 2006. go di ne. Po zah te vu Glav nog tu `i o ca Ha {kog tri bu na la Ser `a Bra mer ca, srp sko Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne is tra `u je ko su sve bi li qu di ko ji su Mla di }u po ma gli u skri va wu od 2006. do hap {e wa 26. ma ja 2011. go di ne.

Na op tu `e ni~ koj klu pi su, za sad, ma hom iz be gli ce iz BiH i to kom pr vog su |e wa su svi, osim ge ne ra la Mar ka Lu go we, ne gi ra li da su mu po ma ga li u skri va wu. Op tu `ni com im je sta vqe no na te ret da su, u raz li ~i tim pe ri o di ma od 2002. do 2006. go di ne, po ma ga li Mla di }u da ne bu de ot kri ven, iako su zna li da je Me |u na rod ni kri vi~ ni sud za biv {u Ju go sla vi ju iz dao na log za we go vo hap {e we.

Kao glav ni or ga ni za tor „ja ta ka”, u op tu `ni ci je ra ni je bio ozna ~en ofi cir Voj ske Re pu bli ke Srp ske Jo vo \o go, ali je on u to ku pro ce sa pre mi nuo.

(Tanjug)

dru[tvo

~etvrtak14.jun2012.

PRED UPIS U SREDWE [KOLE

Sve sprem no za ma lu ma tu ru – Za polagawe zavr{nog ispita na kraju osnovnog {kolovawa sve je spremno i 78.004 u~enika osmog razreda, koliko ih se u Srbiji prijavilo za polagawe ovog ispita, u ponedeqak, 18. juna, polaga}e test iz materweg, a sutradan, u utorak, 19. juna, iz matematike – rekao je na ju~era{woj konfe-

ni je bi lo za in te re so va nih u~enika. I ove godine za sve osmake ima mesta, a gotovo 6,5 odsto trebalo bi da ih ostane i nepopuweno.

Novina ovogodi{weg upisnog roka je da su obrazovni profili za {kolovawe kuvara, konobara, poslasti~ara i poslovnih i finansijskih ad-

Talenata vi{e nego mesta – Prijemni ispiti u {kolama za talente su zavr{eni i ove godine bilo je vi{e kadidata neko konkursom predvi|enih mesta – rekao je dr Obradovi}. – Na 260 mesta u {kolama i odeqewima za talente za fiziku i matematiku konkurisalo je 452 kandidata, u filolo{kim gimnazijama je na 552 mesta konkurisalo wih 715, na 300 mesta u bilingvalnim odeqewima gimnazija prijavio se 341 kandidat, dok je u muzi~kim i baletskim {kolama kandidata bilo koliko i mesta, 1.255, a za 300 mesta u gimnazijskim odeqewima za sportiste prijavilo se 552 kandidata. renciji za novinare u Vladi Srbije ministar prosvete i nauke profesor dr @ar ko Ob ra do vi}. – Kandidati koji ove godine pola`u malu maturu imali su u toku {kolske godine dva probna testa s pitawima iz pro{logodi{wih neiskori{}enih kombinacija, tako da ne bi trebalo da im predstavqa problem ni ovo, pravo testirawe.

Ministar je podsetio na to da ovogodi{we osmake na testirawu ~eka polovina nepoznatih zadataka, ~etvrtina iz zbirki iz kojih se pripremaju od februara i ~etvrtina zadataka, tako|e iz ovih zbirki,

mi ni stra to ra iz ogled nih prevedena u redovan sistem.

– Novina je i da smo znatno poja~ali kontrolu toka zavr{nog ispita, tako da sada direktor {kole prati svaki korak i odgovoran je za wegovo sprovo|ewe, pova}an je broj supervizora i data su im ve}a ovla{}ewa pa, osim toka ispita, oni prate i de{ifrovawe i pregledawe testova – rekao je ministar. – U skladu sa Za ko nom o do stup no sti in formacija, ove godine liste s re zul ta ti ma bi }e is tak nu te unutar {kole, a ne kao do sada na wenim ulaznim vratima, a svaki u~enik }e svoje rezulta-

„Tolerisawe” pravopisnih gre{aka Udru`ewe “Roditeq”, iznena|eno preporukom Ministarstva prosvete da se toleri{u pravopisne gre{ke u~enika pri ocewivawu testova iz sprskog jezika na maloj maturi, ocenilo je da je osnovni ciq nastave srpskog jezika da opismeni u~enike i opremi ih svim znawima potrebnim za daqe {kolovawe i `ivot.

Na{ ciq nije, isti~e se u saop{tewu, da nam deca lako i bezbolno polo`e malu maturu tako {to }e im se gledati kroz prste, ve} tako {to }e u {kolama savladati sve ono {to je neophodno. ali s izvesnim izmenama. Podsetio je i na to da je ove godine raspisan konkurs za popunu 83.335 mesta u sredwim {kolama, te da je od tih mesta u gimnazijama 17.725, u ~etvorogodi{wim smerovima sredwih stru~ nih {ko la 48.680, a u trogodi{wim smerovima ovih {kola jo{ 16.930 mesta. Izra`eno u procentima, ne{to vi{e od petine mesta je u gimnazijama gotovo isto toliko u tro go di {wim sme ro vi ma sredwih stru~nih {kola, dok je bezmalo 60 odsto mesta u ~etvo ro go di {wim sme ro vi ma sredwih stru~nih {kola. Ta mesta raspore|ena su na ~ak 307 obrazovnih profila, od kojih su ove godine aktivna 233 jer, po re~ima ministra Obradovi}a, za ostale lane

te mo}i da vidi i na sajtu Ministarstva prosvete, ukoliko ukuca svoju {ifru.

Ministar je napomenuo i da su ove {kolske godine po~ele pripreme za polagawe zavr{nog ispita sada{wih {estaka, koji }e taj ispit prvi polagati u wegovom kona~nom obliku, to jest, uz testove iz materweg jezika i matematike, ima}e i tre}i test, s pitawi ma iz bi o lo gi je, fi zi ke, hemije, geografije i istorije.

Ove {kolske godine {estaci su polagali probni test s pitawima iz svih tih predmeta, osim hemije, koju dobijaju u sed mom raz re du, ta ko da }e slede}e godine raditi probni test u kojem }e biti i zadaci iz tog predmeta.

D. Deve~erski

dnevnik

c m y

14

SISTEMU KVALIFIKACIJA U SRBIJI NEOPHODNO PRILAGO\AVAWE

Kom pe ten ci je u „Ber mud skom tro u glu” U Srbiji se ~esto ~uje – u razli~itim prigodni~arskim besedama, politi~arskim zakliwawima zarad skupqawa poena kod naroda, „le`ernim” javnim obe}awima nadle`nih ministara u smislu sve je O.K. ( iako zapravo nije) – da zemqa koja nedovoqno brine o svojim mladim i obrazovanim qudima nema budu}nosti, kako budu}nost le`i na mladima i nauci, koji }e pokrenuti privredu, ekonomiju... Verovatno da nema onoga ko se s тim ne bi slo`io, ali da li je zasta tako? Da li se pona{amo i ~inimo sve {to je prilago|eno opstanku u novom veku, u kojem `ivimo ve} tuce godina! Da li smo omogu}ili na{im qudima da sti~u kvalifikacije-kompetencije s kojima }e mo}i danas da rade u bilo kojoj dr`avi sveta, ba{ kao i u svojoj, gde ih najvi{e `elimo, kao {to bi i i ve}ina wih to `elela? A oni, ipak, sve vi{e odlaze u inostranstvo s kartom u jednom smeru. Jer, na sve tranzicione muke, naka~ila nam se i svetska ekonomska i finansijska kriza, propadawe fabrika, velikih, sredwih, pa i malih preduze}a, trgovina, raste nezaposlenost...

Doneli smo ~ak tri nacionalne strategije koje posebno isti~u va`nost povratka stru~waka i nau~nika: Strategiju nau~nog i tehnolo{kog razvoja Srbije 2010–2015; Strategiju i Akcioni plan za upravqawe migracijama i Strategiju o~uvawa i ja~awa odnosa mati~ne dr`ave i dijaspore i mati~ne dr`ave i Srba u regionu. Ali mnogo toga jo{ nije ura|eno, a moralo bi, da bi Srbija prevalila svoj put ka EU, prilagodila se `ivotu i funkcionisawu kao potencijalni ~lan velike porodice evropskih naroda. Ve} smo se opredelili za evropsku budu}nost, doneli mnogobrojne zakone, podzakonska akta, strategije, akcione planove u razli~itim oblastima, ali koliko se toga stvarno i primewuje i {ta jo{ ni ne znamo kako }emo re{iti, i to ve} godinama?

Jedan od eklatantnih primera je i to {to ve} godinama „donosimo”, a jo{ nemamo nacionalni okvir kvalifikacija. S ciqem da kroz dijalog najkompetentnijih qudi i stru~waka iz odgovaraju}ih oblasti i institucija uka`e na nu`nost dono{ewa NOKS-a i kroz te diskusije i ponude mogu}a re{ewa i ideje kako da se to pitawe re{i, Beogradski fond za politi~ku izuzetnost (BFPE) organizuje seriju okruglih stolova pod nazivom „Sistem kvalifikacija u Repu-

blici Srbiji – postoje}i okviri i neophodna prilago|avawa”.

Posle dva odr`ana u Beogradu, tre}em ovakvom skupu, 11. juna, doma}in je bio Univerzitet u Novom Sadu, a okrugli sto odr`an je na Filozofskom fakultetu. Je le na Iva no vi} iz BFPE-a objasnila je da je ta NVO u ~itavu tu problematiku u{la iz „ni{e” u kojoj su koliko-toliko sumirani problemi visokoobrazovanih povratnika, {to je naj~e{}e u domenu priznava-

je i da smo, reformom sistema visokog obrazovawa dobili i nove kvalifikacije – be~elore i mastere (prva zvani~na generacija „bolowaca” upisana je 2006/7), ali se i daqe, po inerciji, koriste stepeni stru~ne spreme (ukupno osam) iz „pro{log veka”. Tako je ovo pitawe i daqe otvoreno i nere{eno, istakla je Ivanovi}, a visokoobrazovane mlade s tim diplomama prvobitno nisu ni prepoznavali na tr`i{tu rada. Podse-

Akademska mobilnost ja~a O akademskoj mobilnosti – priznavawu stranih kvalifikacija u kontekstu obrazovnog sistema govorio je prof. dr Pa vle Se ke ru{, prorektor za nauku i me|unarodnu saradwu Univerziteta u Novom Sadu. Ukazuju}i da u vremenu globalizacije univerziteti moraju da „stvaraju” studente koji }e biti kompetentni na {irokom, globalnom nivou. Srbija je zbog velikog „odliva mozgova„ u nekom smislu `rtva internacionalizacije univerziteta {irom sveta. Zato je potrebna internacionalizacija na{ih univerziteta, u domenu istra`ivawa, nastave i usluga. Naglasiv{i da UNS stalno ja~a i {iri mobilnost studenata i nastavnika, Sekeru{ je predstavio evropske programe mobilnosti u kojima UNS u~estvuje, te kako se studentima priznaju predmet i ispiti dati na drugom fakulteta.

Prof. dr Pe re Tum bas s Ekonomskog fakulteta UNS-a osvetlio je vi{e pitawa vezana za mobilnost na tr`i{tu rada, odnosno priznavawe kvalifikacija u kontekstu zapo{qavawa. On je bio i ~lan Komisije koja je donela Pravilnik o priznavawu stranih visoko{kolskih isprava radi nastavka {kolovawa, na osnovu kojeg su takva akta doneli i univerziteti i malo, ali nedovoqno skratili i pojednostavili ovu proceduru. Kako je najavio, zaokru`uje se i tekst prednacrta zakona koji }e regulisati priznavawe radi zaposlewa. Tu se moraju i nadle`ni dr`avni organi izjasniti o takozvanim regulisanim zanimawima, kao i o broju svih ostalih - prose~no ih je u drugim zemqama 150 do 200. wu kvalifikacija ste~enih u inostranstvu, naglasiv{i da se tim istra`ivawima bavi Grupa 484 iz Beograda. Zahvaquju}i se UNS-u i wegovoj Kancelariji za me|unarodnu saradwu na tome {to su prepoznali zna~aj ove teme i potrebu da budemo operativniji i efikasniji, ona je najavila i da }e BFPE ovakve okrugle stolove odr`ati u jo{ dva univerzitetska centra u Srbiji, Kragujevcu i Ni{u. Podsetila

tiv{i na to da }e „2012. neminovno biti posve}ena razvoju ekonomije, a sistem kvalifikacija nemamo„, neophodna je veza obrazovawa i tr`i{ta rada.

Dr Iskra Mak si mo vi}, direktorka Karijernog centra Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Univerziteta „Singidunum„ u Beogradu, upravo se i bavila sistemom kvalifikacija kao sponom obrazovnog sistema i tr`i{ta rada.

Objasnila je da poslodavci i lideri tra`e zaposlene koji }e biti sposobni da se kontinuirano osavremewavaju i daqe usavr{avaju, da kriti~ki misle, da su komunikativni, dobri u timskom radu, poseduju neke tehni~ke ve{tine, a poneki tra`e da znaju i bar dva strana jezika. Kako }e poslodavci „izmeriti” tog mladog ~oveka, da ima te ve{tine i da mo`e da radi odre|eni posao ako nema i „crno na belo” da je kvalifikovan da radi to i to? Tr`i{te rada trenutno najvi{e tra`i matemati~ke i IT-ve{tine. Nove ve{tine tra`e se za nove poslove, a osposobqavamo li mi mlade da imaju izlazni paket kompetencija ili smo jo{ na tradicionalnoj, „humboltovskoj” koncepciji univerziteta? Mnogo je tu jo{ nepoznanica jer nemamo ure|en sistem kvalifikacija, odnosno kompetencija. Isti~u}i da je Nacionalni okvir kvalifikacija projekat koji traje, dr Maksimovi} je podsetila na to da je, pritisnut wegovim nepostajawem, Nacionalni savet za visoko obrazovawe doneo Okvir kvalifikacija za visoko obrazovawe, dok je projekat okvira kvalifikacija za sredwe stru~no obrazovawe gotov i do kraja godine mo`e se o~ekivati da iza|e prva varijanta NOK-a za sredwe stru~no obrazovawe. Eto, postoji samo jedan Evropski okvir kvalifikacija (ima osam nivoa kvalifikacija, sli~no na{oj staroj lestvici), a mi }emo imati dva?! Da li }e oni biti usagla{eni i da li }emo na kraju, ipak, imati jedinstven NOKS? Ako ho}emo u Evropu, moramo se prilagoditi, jer se i pri pravqewu EOK-a, ba{ kao i pojedina~nih nacionalnih okvira, mora imati na umu krajwi ciq: lak{a mobilnost i radne snage unutar EU. Izuzetno zanimqivo bilo je izlagawe dr Ta we Pa vlov, programske direktorke Grupe 484, pod naslovom „Povratak visokokvalifikovanih migranata u Srbiju: priliv znawa umesto ponovnog gubitka”. S obzirom na to da niko u zemqi nema objediwene niti precizne podatke o tim qudima, problemima s kojima se sre}u pri povratku u Srbiju, pre svega pri priznavawu napoqu ste~enih diploma (za {ta smo imali i dva `iva primera i svedo~ewa na ovom okruglom stolu), dr Pavlov sa saradnicima latila se da to istra`i putem elektronske ankete. Rezultati, iako dobijeni na uzorku koji nije reprezentativan (97 ispitanika), veoma su zanimqivi, pa }e „Dnevnik” o tome posebno pisati.

V. ^eki}

VESTI Ne za in te re so va ni za stu dent sku prak su – Kompanije u Srbiji, posebno one ve}e, nisu dovoqno zainteresovane za to da omogu}e studentima da pri kraju studirawa steknu i neophodna prakti~na iskustva u wima – izjavio je rektor Univerziteta u Novom Sadu Mi ro slav Ve sko vi}.

Otvaraju}i okrugli sto „Saradwa univerziteta s poslodavcima„, koji je odr`an u okviru trogodi{weg nacionalnog „Tempus„ projekta razvoja karijernog vo|ewa radi unapre|ivawa visokog obrazovawa, Veskovi} je istakao da u na{oj zemqi ima jo{ dosta preduze}a koja bi mogla obezbediti studentima da sti~u prakti~na iskustva u radu.

O odr`avawu prakse svojih studenata UNS je zakqu~io nekoliko ugovora s kompanijama, me|u kojima su i „NIS – Gasprom weft„ i „Fiajt automobili Srbija„, {to omogu}uje da nekoliko stotina studenata, uglavnom onih sa zavr{nih godina, sti~e radna iskustva u velikim i zna~ajnim firmama.

Stu den ti za elek tron sku pri ja vu is pi ta Posle nedavnog prozivawa u nekim medijima Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu zbog navodno lo{eg sistema elektronskog prijavqivawa ispita, pri ~emu je dvoje studenata tvrdilo da mnogi akademci

gube godinu zato {to ne uspevaju da prijave ispit, dekan prof. dr Ran ko Ke ~a je to tada demantovao, a sada su to, moglo bi se re}i, masovno u~inili i studenti.

Naime, oni su se „u procesu stalnog samovrednovawa primene sistema elektronskog prijavqivawa ispita” u anketi izjasnili {ta misle o wemu.

Rezultati ankete pokazali su da ~ak 91 odsto studenata smatra „da svakako treba zadr`ati postoje}i na~in elektronskog prijavqivawa i daqe ga razvijati i unapre|ivati„. Tako|e, akademci podr`avaju koncept prijave ispita po fazama u redovnim ispitnim rokovima i `ele da tako i ostane. „Vra}awe na stari na~in prijavqivawa, ubacivawem prijava u kutije predstavqalo bi korak unazad„, gotovo su jednoglasni budu}i pravnici.

V. ^.

dru[tvo

dnevnik

NA U^ NI CI NA PRA GU OT KRI ]A LE KA ZA EMO CI O NAL NE JA DE?

Pi lu la le ~i slo mqe no sr ce Na u~ ni ci u Ka li for ni ji su ot kri li da i emo ci o nal na i fi zi~ ka bol iza zi va ju iste re ak ci je u mo zgu. Slo mqe na sr ca u bu du} no sti bi se mo gla le ~i ti ta ble ta ma sli~ nim oni ma ko je uzi ma mo pro tiv bo la. Po mo }u sni ma ka na mag net noj re zo nan ci je ot kri ve no da i emo ci o nal na i fi zi~ ka bol iza zi va ju iste re ak ci je u mo zgu pa se ta ko obe mo gu su zbi ja ti blo ki ra wem istih mo `da nih re cep to ra. Is tra `i va we je po ka za lo je da su qu di ko ji uzi ma ju anal ge ti ke ma we psi hi~ ki ose tqi vi to kom tog pe ri o da.

Dru ga za ni mqi vost sti `e iz Xor xi je, gde tvr de da je pro na |en pre pa rat ko ji bi qud skom mo zgu omo gu }io da po ve }a ili sma wi ose }aj qu ba vi. Tim na u~ ni ka s ta mo {weg uni ver zi te ta ana li zi ra he mij ske sup stan ce u mo zgu ko je uti ~u na pri vla~ nost pre ma su prot nom po lu. Na pr vi po gled vest de lu je ne stvar no, ali sa mo na pr vi po gled, jer na u~ ni ci ve} odav no zna ju da je qu bav ve li kim de lom ~i sta he mi ja. To da je po ja va za qu bqe no sti po ve za na s raz li ~i tim he mij skim re ak ci ja ma ko je se de {a va ju u na {em mo zgu po zna to je i u broj nim eks pe ri men ti ma do ka za no. Uosta lom, to se ne od no si sa mo na za qu bqe nost ve} i na mno ga dru ga ose }a wa – od tu ge do sre }e. Sva ona, u od re |e nom smi slu, ima ju bi o he mij sku pri ro du. Me |u tim, u po ja vi za qu bqe no sti ne u~e stvu ju sa mo ner vne }e li je ve} i od re |e na spe ci fi~ na he mij ska je di we wa.

– Glav nu ulo gu u tom pro ce su igra fe ni le ti le na min – ka `e

en do kri no log dr Spa so je Ko sti}. – On je taj ko ji je od go vo ran za ve }i nu fi zi~ kih ose }a ja ko ji na go ve {ta va ju za qu bqe nost. To je ona ista sup stan ci ja ko je ima i u ~o ko la di i za hva -

po let nim... Bu de se i en dor fi ni, ak ti vi ra ju }i imu ni si stem pa ne ~u di {to se ~e sto ka `e ka ko su za qu bqe ne oso be imu ne na pre hla de i vi ru sne in fek ci je ~ak i ka da se qu be. U tre nut -

Po mo} i za auti zam Uko li ko bi se pro na {la pi lu la, sprej ili na pi tak za qu bav, bi lo bi mo gu }e po mo }i ne sa mo oni ma s qu bav nim ja di ma ve} i broj nim obo le lim qu di ma. To ot kri }e omo gu }i lo bi i bo qe le ~e we auti sti~ nih oso ba ko ji ma je te {ko da is po qe svo ja ose }a wa, kao i le ~e we post tra u mat skog stre sa i broj nih dru gih psi hi~ kih po re me }a ja. qu ju }i ko joj se ose }a mo bo qe kad smo tu `ni i ne ras po lo `e ni. On na go ni na {e sr ce da za trep ti, pod sti ~e dla no ve da se zno je, ze ni ce da se {i re, a na li cu se po ja vqu je sme {ak. Kao po sle di ca za qu bqe no sti ja vqa se i po vi {e ni ni vo adre na li na u kr vi, a on ta ko |e ubr za va rad sr ca, iz o {tra va ~u la, ~i ni nas

ku stra stve nog po qub ca mo zgo vi part ne ra pre u zi ma ju ulo gu la bo ra to ri je i na osno vu he mij ske ana li ze od re |u ju ko li ko su part ne ri ge net ski sli~ ni. Za hva qu ju }i ak ti vi ra wu raz li ~i tih sup stan ci u na {em or ga ni zmu, za qu bqen ~o vek je da le ko po let ni ji, ni {ta mu ni je te {ko, sve sti `e da ura di.

Na u~ ni ci u ce lom sve tu po ku {a va ju da raz ot kri ju taj ne qu ba vi. Na pri mer, ne ki od wih su is tra `i va li {ta nas to vo di da se za qu bi mo ba{ u od re |e nu oso bu, a ne u ne ku dru gu.

Bu | e w e ose } a w a pre m a mu {kar ci ma de~ jeg iz gle da ob ja {wa va se na glim bu |e wem hor mo na pro ge ste ro na ko ji se ja ~e lu ~i ~im `e na vi di be bu ili de te. Dru gi na u~ ni ci do {li su do sa zna wa da sva ki ~o vek oda {i qe od re |e ne ta la se i od wi ho vog na e lek tri sa wa za vi si da li }e pri vu }i ili od bi ti ne ku oso bu. Eks pe ri men ti na pa co vi ma po ka za li su da, uko li ko se `en ki ubri zga hor mon ok si to cin, one br `e us po sta vqa ju ve zu s mu` ja ci ma, a ako im se sma wi ni vo ovog hor mo na, one }e od ba ci ti mu` ja ka. Taj hor mon, na zvan „hor mon qu ba vi”, do ka za no je, uti ~e i na dru {tve no po na {a we, vred no va we i pro n a l a ` e w e part n e r a i emo t iv n u po v e z a n ost.

U Austra li ji se spro vo de is tra `i va wa da bi se utvr di lo da li ok si to cin ski sprej mo `e po mo }i u se an sa ma za re {a va we bra~ nih pro ble ma.

Qu bav je ste he mi ja, ali sa mo de li mi~ no, tvr de psi ho lo zi.

Ka ko ka `u, broj ne he mij ske re ak ci je u or ga ni zmu mo gu se do ka za ti, si gur no je da hor mo ni igra ju va `nu ulo gu u ose }a wi ma, ali onaj deo qu ba vi ko ji se od no si na ro man ti ku i emo ci je i da qe je za na u~ ni ke mi ste ri ja. Tvr de }i da je qu bav sa mo he mi ja, ogo qa va se jed no od naj lep {ih emo ci ja svoj stve na sa mo za qu di ma.

J. Bar bu zan

Od lo `en po ~e tak ra da de~ je po li kli ni ke Iako je pre dva da na tre ba lo da pr vi pa ci jen ti bu du pri mqe ni u no vu zgra du Po li kli ni ke In sti tu ta za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne u No vom Sa du, {to su me di ji i na ja vi li, po ~e tak ra da te usta no ve se od la `e. Ka ko ka `u u In sti tu tu, zbog usa gla {a va wa teh ni~ ke do ku men ta ci je i pro ve re do dat nih bez bed no snih me ra, a u ci qu po ve }a wa si gur no sti

de ce, po ~e tak ra da Po li kli ni ke se na krat ko od la `e. Za ka zi va we pre gle da pre ko kol-cen tra po ~e }e pa ra lel no s ra dom Po li kli ni ke.

No vu zgra du Po li kli ni ke sve ~a no je otvo rio pred sed nik Vla de Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} 18. ma ja, a ta da je bi lo na ja vqe no da }e pr vi pa ci jen ti bi ti pri mqe ni usko ro, kad se do bi je upo treb na do zvo -

la. Iako se pret hod nih da na o~e ki va lo da }e do zvo la bi ti iz da ta, to se o~i gled no jo{ ni je do go di lo pa se po ~e tak ra da Po li kli ni ke od la `e. Go di {we In sti tut ima oko 130.000 do 135.000 am bu lant nih pa ci je na ta, u pro se ku vi {e od 300 dnev no.

Vla da Voj vo di ne je u iz grad wu ulo `i la tog objek ta, ko ji je za vr {en u re kord nom ro ku, vi {e od 300 mi li o na di na ra.

J. B.

PRO VE RI TE DA LI IMA TE PRA VO NA OVE RU ZDRAV STVE NE KWI @I CE

Bar je dan iza bra ni le kar Na saj tu Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we ob ja vqen je ser vis za pro ve ru da li osi gu ra nik ima iza bra nog le ka ra. Uz uku ca va we ne ko li ko po da ta ka iz zdrav stve ne kwi `i ce ta in for ma ci ja mo `e bi ti do stup na sa mim pa ci jen ti ma, ali i le ka ru, kao i fi li ja la ma zdrav stve nog osi gu ra wa.

Kao {to je po zna to, le ka ra op {te prak se, gi ne ko lo ga, sto ma to l o g a i pe d i j a t ra gra | a n i ima ju pra vo, ali i oba ve zu, da iza be ru u do mu zdra vqa u ko jem se le ~e, {to zna ~i da tre ba da po pu ne for mu lar u tri pri mer ka u ko jem }e na ve sti svo je osnov ne po dat ke i ime le ka ra za kog su se opre de li li. Uko li -

ko ni su za do voq ni iza bra nim le ka rom, po sle go di nu da na mo gu iza bra ti dru gog.

Od po ~et ka ovog me se ca za ove r u zdrav s tve n e kwi ` i c e, osim re dov ne upla te do pri no sa za zdrav stvo, oba ve zno je da gra |a ni ima ju i bar jed nog iza bra nog le ka ra. Bez ta dva uslo va ne }e bi ti mo gu }e do bi ti mar ki cu za ove ru zdrav stve ne kwi `i ce. Da li je upla }en do pri nos za zdrav stve no osi gu ra we mo `e se pro ve ri ti na saj tu RF ZO-a. Link za pri stup ser vi su se na la zi u gru pi „elek tron sko po slo va we”, a na istom me stu se mo `e pro ve ri ti da li je oso ba iza bra la svog le ka ra.

J. B.

Vek voj nog va zdu ho plov stva Me |u na rod ni na u~ ni sim po zi jum or ga ni zo van po vo dom obe le `a va wa 100 go di na srp skog voj nog va zdu ho plov stva ju ~e je za vr {en u Be o gra du. Na sku pu „100 go di na srp skog voj nog va zdu ho plov stva” pred sta vqe no je ~e tr de se tak ra do va auto ra iz Sr bi je, Fran cu ske i Ru si je ko ji se od no se na raz ne pe ri o de na stan ka do ma }eg voj nog va zdu ho plov stva. Ciq sim po zi ju ma je bio da stra ni i do ma }i isto ri ~a ri, pi lo ti, kon struk to ri, le ka ri va zdu ho plov ne me di ci -

ne ili teh ni ~a ri iz svog ugla sa gle da ju po je di ne pe ri o de iz bo ga te isto ri je srp skog voj nog va zdu ho plov stva. Sim po zi jum je or ga ni zo van u Ko man di Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne, ko ja sa In sti tu tom za stra te gij ska is tra `i va we or ga ni zu je skup.

Vek srp skog voj nog va zdu ho plov stva bi }e obe le `en ni zom ak tiv no sti, a cen tral na ma ni fe sta ci ja - me |u na rod ni aero mi ting, na ja vqe na je za po ~e tak sep tem bra na aero -

dro mu Ba taj ni ca. Aero mi ting }e ob u hva ti ti i iz lo `bu na o ru `a wa i voj ne opre me, po zva ni su pred stav ni ci 23 dr `a ve, a cen tral ni, le ta~ ki deo ma ni fe sta ci je bi }e or ga ni zo van 2. sep tem bra.

Po zva ni su pred stav ni ci An go le, Austri je, BiH, Bu gar ske, Ve li ke Bri ta ni je, Gr~ ke, Dan ske, Ita li je, Ki ne, Ma |ar ske, Ne ma~ ke, Nor ve {ke, Ru mu ni je, Ru si je, SAD, Slo va~ ke, Slo ve ni je, Tur ske, Fran cu ske, Cr ne Go re, ^e {ke, [vaj car ske, [ved ske i [pa ni je.

~etvrtak14.jun2012.

15

EDU KA TIV NI CEN TRI ZA DI JA BE TI ^A RE NI ^U PO VOJ VO DI NI

Zre wa nin uzor za dru ge gra do ve Po uzo ru na Zre wa nin, i u dru gim voj vo |an skim gra do vi ma bi }e otvo re ne spe ci ja li zo va ne pro dav ni ce i edu ka tiv ni cen tri za di ja be ti ~a re i go ja zne oso be. Ka ko je na ja vqe no, osim Srem ske Mi tro vi ce, ova kvu vr stu usta no ve u ko joj oso be obo le le od {e }er ne bo le sti mo gu do bi ti stru~ ne sa ve te i po po vla {}e nim ce na ma ku pi ti sve ono {to im je po treb no za pra vil nu is hra nu i sa mo kon tro lu, usko ro }e do bi ti i Ki kin da i Ba~ ka Pa lan ka.

Pot pred sed nik zre wa nin skog Dru {tva za bor bu pro tiv {e }er ne bo le sti La zar Er ne uka zao je na kon fe ren ci ji za no vi na re na vi {e stru ke efek te ko je je taj pro je kat ostva rio.

– U edu ka tiv nom cen tru le ka ri, ~la no vi na {eg dru {tva, sva ko dnev no, bez na kna de da ju sa ve te za in te re so va nim gra |a ni ma, a sva ke dru ge sre de ima mo “Ku hi wi cu”, prak ti~ nu obu ku spre ma wa i kon zu mi ra wa hra ne za di ja be ti ~a re i go ja zne oso be, uz kon tro lu ni voa {e }e ra u kr vi pre je la i dva sa ta po sle. Spe ci ja li zo va na pro dav ni ca ima vi {e od 300 raz li ~i tih pro iz vo da po treb nih oso ba ma s di ja be te som, pri ~e mu su ce ne 20 do 30 od sto ni `e ne go u bi lo ko joj apo te ci ili pro dav ni ci jer Dru {tvo ni je pro fit na or ga ni za ci ja – ob ja snio je Er ne, i do dao da se sva -

– Obo le li mo gu iz be }i kom pli ka ci je bo le sti do brom re gu la ci jom, dnev nom kon tro lom ni voa {e }e ra u kr vi i vo |e wem zdra vog `i vo ta. Ciq je od lo `i ti di ja be tes edu ko va wem gra |a na ko ji su u ri zi~ noj gru pi, a pra vo vre me nom te ra pi jom uspo ri ti tok bo le sti i od lo `i ti kom pli ka ci je oni ma ko ji di ja be tes do bi ju – re kla je An ki ca Jef ti}.

Di ja be tes pred sta vqa naj ve }i jav no zdrav stve ni iza zov 21. ve ka, ali i so ci jal no-eko nom ski pro blem. Sa mo do bro or ga ni zo va nim i kon ti nu i ra nim ak tiv -

no sti ma in sti tu ci ja i dru {tva mo `e se uspo ri ti we go vo {i re we ko je po pri ma epi de mi o lo {ki ka rak ter. Da nas u Sr bi ji ima 630.000 oso ba s di ja be te som, u Voj vo di ni 250.000, a u gra du Zre wa ni nu vi {e od 10.000. Ako tim bro je vi ma do da mo i ~i we ni cu da na sva kog re gi stro va nog obo le log ima jo{ to li ko onih

Do bri re zul ta ti ra da Dru {tvo za bor bu pro tiv {e }er ne bo le sti u Zre wa ni nu ima du gu tra di ci ju u edu ka ci ji i po mo }i di ja be ti ~a ri ma, od 1974. go di ne. U cen tru gra da 21. apri la 2011. go di ne otvo re na je pr va i je di na spe ci ja li zo va na pro dav ni ca za di ja be ti ~a re i go ja zne oso be u Sr bi ji ko ja je za go di nu da na ra da da la do bre re zul ta te i efek te, ka ko u pre ven ci ji, ta ko i u edu ka ci ji oso ba s di ja be te som i ~la no va wi ho vih po ro di ca. Lo kal na sa mo u pra va obez be di la je fi nan sij sku po mo} za rad ove usta no ve i u 2012. go di ni. kog da na, od 19 do 20 ~a so va, or ga ni zu je vo `wa bi ci kli ma, a ko ne ma ve lo si ped, mo `e ga do bi ti od edu ka tiv nog cen tra na ko ri {}e we.

Pred sed ni ca Dru {tva za bor bu pro tiv {e }er ne bo le sti iz Srem ske Mi tro vi ce An ki ca Jef ti} is ta kla je da }e, po uzo ru na Zre wa nin, i u ovom gra du, u ko jem `i vi vi {e od 5.000 re gi stro va nih di ja be ti ~a ra, do kra ja ju na bi ti otvo re na spe ci ja li zo va na pro dav ni ca i edu ka tiv ni cen tar.

ko ji jo{ ne zna ju da ima ju di ja be tes, do bi ja mo po dat ke ko ji za zdrav stve ni si stem Sr bi je po sta ju opo mi wu ju }i i oba ve zu ju }i za {to hit ni je me re bla go vre me ne pre ven ci je i edu ka ci ju ce lo kup nog sta nov ni {tva. Kom pli ka ci je di ja be te sa su te {ke i ozbiq ne – sr ~a ni i mo `da ni udar, sle pi lo, am pu ta ci ja, o{te }e we bu bre ga, vo de ka in va li di te tu rad no ak tiv nog sta nov ni {tva a le ~e we je du go i sku po, i za obo le log i za za jed ni cu. @. Ba la ban

VESTI Voj vo di ni na gra da za mul ti kul tu ral no obra zo va we Auto nom na Po kra ji na Voj vo di na ovo go di {wi je do bit nik evrop ske na gra de za iz u zet na do stig nu }a i naj vi {e stan dar de u do me nu mul ti kul tu ral nog obra zo va wa, sa op {tio je Po kra jin ski se kre ta ri jat za in for ma ci je. Tu na gra du do de qu je evrop ska or ga ni za ci ja KEN (Know led ge Eco nomy Net work), a u ime Voj vo di ne u Ma ri bo ru su je pri mi li pred stav ni ci Po kra jin skog fon da „Evrop ski po slo vi„.

Svr ha do de le go di {wih na gra da je po tvr da po seb nih re zul ta ta u raz li ~i tim sek to ri ma eko no mi je ba zi ra ne na zna wu, s po seb nim na gla skom na ja ~a we qud skih ka pa ci te ta.

Pre hram be ni pa ke ti za ugro `e ne Ukup no 9.518 pa ke ta s pre hram be nom ro bom, vred nih 35,4 mi li o na di na ra, bi }e upu }e no u 17 voj vo |an skih op {ti na, od lu ~e no je na ju ~e ra {woj sed ni ci

Vla de Voj vo di ne. Deo ro be po ti ~e iz Rob nih re zer vi Voj vo di ne, a deo pro iz vod nih ar ti ka la je iz po vra }a ja, ko je su pred u ze }a sta vi la na ras po la ga we Vla di Voj vo di ne po osno vu de la oba ve za u okvi ru Pro gra ma o su fi nan si ra wu pro iz vod nih po go na.

Spor ni spot o kla |e wu Sa vet Re pu bli~ ke ra di o di fu zne age ni ci je (RRA) od lu ~io je da po kre ne po stup ke pro tiv emi te ra ko ji su emi to va li spot Dr `av ne lu tri je Sr bi je „Spor ting bets.rs„ jer, ka ko je ob ja {we no, iza zi va aso ci ja ci je ko je se u okol no sti ma kon kret nog slu ~a ja mo gu sma tra ti ne pri stoj nim.

Sa vet RRA na vo di da je spor ni spot, ko jim se re kla mi ra sport sko kla |e we, uo~en na te le vi zi ja ma B92 i Pr va, zbog ~e ga }e wi ho vi pred stav ni ci bi ti po zva ni na iz ja {we we na pr vu na red nu sed ni cu Sa ve ta.

Re klam ni spot no si ozna ku „18+”, ~i me se uka zu je da sa dr `aj ni je po go dan za ma lo let na li ca, a to ozna ~a va we uka zu je da, pre ma od red ba ma Za ko na, mo `e da se pri ka zu je is kqu ~i vo u vre me od 24:00 do 06:00 ~a so va.

SPORT

~etvrtak14.jun2012.

dnevnik

c m y

16

14. FUDBALSKO PRVENSTVO EVROPE U POQSKOJ I UKRAJINI DANAS IGRAJU HRVATSKA I ITALIJA

Po bed nik ide u na red ni krug

Poqski i ruski navija~i divqali u Var{avi

PRE, ZA VREME I POSLE UTAKMICE POQSKA – RUSIJA

Ha os u Var {a vi, uhap {e no 180 hu li ga na Naj vi {e po sla od star ta EP po li ci ja je ima la pre, za vre me i po sle me ~a Poq ska – Ru si ja.

Uhap {e no je 180 hu li ga na.

Poq ska po li ci ja od utor ka po p od n e i to k om ce l e no } i interve n i s ala je suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima oko Nacionalnog stadiona i u centru Var{ave rasteruju}i huligane, koji su tokom utakmice RusijaPoqska divqali po gradu.

U me|usobnim okr{ajima poqskih i ruskih huligana i napadima na policiju povre|eno je 15 qudi, koje je hitna pomo} prevezla u bolnice, a povre|eno je i deset policjaca, izjavio je portparol prestoni~ke policije Ma}ej Kra~iwski.

U treznili{tima su no} provela 33 navija~a, koji su bili suvi{e pijani da bi ostali na ulici. Hap{ewima nije kraj, iako je policija do

sada uhapsila 180 izgrednika, od toga 150 Poqaka, 20 Rusa, jednog [panca i jednog Ma|ara, saop{tila je poli cija.

- Ne pamtim odavno da smo hapsili toliko qudi i morali da interveni{emo na takav na~in - poru~io je Kra~iwski.

Najve}i neredi izbili su pre utakmice, kada je glavnina ruskih navija~a, wih oko 5.000, uz jako obezbe|ewe policije, organizovano pro{la centrom Var{ave do Nacionalnog stadion, istovremeno obele`a vaju}i svoj dr`avni praznik Dan Rusije.

Mar{ ruskih navija~a, koji su se kako su i obe}ali uzdr`ali od politi~kih parola i komunisti~kih simbola, du` trase poku{avale su da napadnu i ometu grupe poqskih huligana, a pojedine grupice Poqaka i Rusa upu{tale su se u tu~e u obli`wim ulicama

pored trase. Kada je po~ela utakmica, poqski huligani poku{ali su da prodru u navija~ku zonu, gde je utakmicu pratilo oko 60.000 navija~a, i Poqaka i Rusa i stranaca koji nisu imali ulaznice za me~.

Iako je posle utakmice bilo mirnije, a prvo su zbog bezbednosti iza{li sa stadiona poqski navija~i, tokom no}i je policija morala da interveni{e u centru zbog poqskih i ruskih huligana, koji su unapred dogovorili okr{aje u Starom gradu.

Da smire nerede i rasteraju huligane nije bilo dovoqno 6.000 policajaca koliko je izdvojila Var{ava, ve} je u pomo} priteklo jo{ 1.000 policajaca iz Gdawska i Krakova.

Policija je obezbedila i hotel Bristol blizu Pred sedni~ke palate u kojem je sme{tena ruska reprezentacija.

E{li Kol se po vre dio Le vi bek re pre zen ta ci je En gle ske E{li Kol na pu stio je tre ning zbog pro ble ma sa po vre dom. Kol je na pu stio te ren u prat wi fi zi o te ra pe u ta Ga ri ja Lu i na, ali jo{ ni je po zna to ko ja po vre da mu ~i igra ~a ^el si ja.

Uko li ko se lek tor Roj Hox son ne bu de mo gao da ra ~u na na Ko la, we go vo me sto naj ve ro vat ni je }e za u ze ti fud ba ler Ever to na Lej ton Bejns. Po sle re mi ja sa Fran cu skom, En gle ska u dru goj run di igra sa [ved skom.

Re pre zen ta ci je Ita li je i Hr - Mo ra mo na pra vi na ~in da vat ske }e ve ~e ras od 18 sa ti pro ~i ta mo sva kog ri va la, ali igra ju me~ dru gog ko la C gru pe va `no je i to {to ima mo iz ba na Evrop skom pr ven stvu. U pr - lan si ra nu eki pu - za kqu ~io je voj run di Hr va ti su do bi li Ir - Pran de li. sku sa 3:1, dok su Ita li ja ni re Se lek tor Hr vat ske Sla ven mi zi ra li sa [pan ci ma 1:1.

Bi li} re kao je da Ita li ja ni ni - Ne ma sum we, ovo }e bi ti od - su bo qi od [pa na ca, ali da }e lu ~u ju }i me~ za nas. Ve} ne ko sva ka ko bi ti ve o ma te `ak ri val. vre me go vo rim da je ta utak mi ca - Ne mo `e te de taq no da ana od iz u zet ne va `no sti, jer su Hr li zi ra te igru Ita li je jer oni va ti ve o ma opa sni i ne mo `e mo da pred vi di mo {ta bi mo glo da se de si - re kao je se lek tor Ita li je ^e za re Pran de li.

O~e ku je se da na pad Hr vat ske pred vo de Ma rio Man xu ki} i Ni ki ca Je la vi}, dok Pran de li ima di le mu da li na te ren da po {a qe An to ni ja di Na ta lea ili Ma ri ja Ba lo te li ja.

- Tek ka da vi di mo na ko ji na ~in }e mo se su prot sta vi ti Hr vat skoj od lu ~i }u ko ga }u po sla ti u na pad - ka `e Pran de li.

Ita li jan ski me di ji na vo de i da je Reprezentativac Hrvatske Mario Manyuki} Pran de li od u stao od ide je da u od bra ni igra se tri ko ri ste vi {e tak ti~ kih op ci ja. fud ba le ra, {to zna ~i da }e se u Azu ri ima ju pas-igru, do bri su ve zni red vra ti ti Da ni je le de na sre di ni te re na, mo gu da vas Ro si, ko ji je pro tiv [pa ni je ugro ze i iz kon tra na pa da, tu je i igrao {to pe ra.

An drea Pir lo ko ji {a qe sjaj ne

du ge lop te. Ita li ja je sva ka ko je dan od fa vo ri ta za osva ja we EP - re kao je Bi li}.

Hr vat ska je na Svet skom pr ven stvu pre 10 go di na sa vla da la Ita li ju sa 2:1, a sla vi li su i u kva li fi ka ci ja ma za EP 1996. go di ne.

- Na dam se da opet mo `e mo da sla vi mo. Se ti mo se Ja pa na i Ita li je 2002, ili Ne ma~ ke 2008. u Austri ji. Mo ra mo da iza |e mo vi so ko, jo{ }e mo ih de taq no ana li zi ra ti. Ita li ja ni su naj te `i kad su naj ra wi vi ji.

Pre {est go di na ka da su uze li SP igra li su sli~ no kao da nas. Wi ho vu sna gu vi dim u ne pred vi di vo sti. Naj o- pa sni ji na pa da~ je Di Na ta le, ko ji se raz li ku je od Ka sa na i Ba lo te li ja ko ji su dri ble ri-strel ci. Di Na ta le je naj bo qi u za vr {ni ci - re kao je gol man Sti pe Ple ti ko sa.

O~e ki va ni sa sta vi -Ita li ja: Bu fon, Bo nu }i, De Ro si, Kje li ni, Ma |o, Mo ta, Pir lo, Mar ki zio, \a ke ri ni, Ba lo te li, Ka sa no.Hr vat ska: Ple ti ko sa, Sr na, ]or lu ka, [il den feld, Stri ni}, Ra ki ti}, Vu ko je vi}, Mo dri}, Pe ri {i}, Je la vi}, Man xu ki}.

Ka sa no se iz vi nio ge je vi ma Tem pe ra mant ni na pa da~ re pre zen ta ci je Ita li je iz vi no se zbog ko men ta ra ko ji ma je uvre dio gej po pu la ci ju. Pr ga vi Ita li jan je izjavio: - Pederi u nacionalnom timu? To je wihov problem, ali se nadam da toga ne}e biti.

Pod pritiskom javnosti morao je da povije rep.

Nakon {to je izjavio kako se nada da u selekciji Italije ne}e biti homoseksualaca, Kasano je rekao kako je bio pogre{no protuma~en i da to nije zaista mislio.

- Iskreno se kajem zbog svojih izjava koje su izazvale toliko kontoverznih komentara i proteste grupa za gej prava. Nemam problem sa homofobijom i nisam `eleo nikoga da uvredim, niti imam pravo da dovodim u pitawe ne~ije seksualne slobode. Samo sam rekao da je to problem koji se mene ne ti~e i da nije na meni da sudim o tu|im seksualnim pravima - obrazlo`io je Kasano. [ta god Kasano zaista mislio, nemir i pometwa zbog nepromi{qenih izjava su posledwe {to je potrebno u redovima azura pred duel sa Hrvatskom.Oni su, ionako, otputovali na EURO u katastrofalnoj atmosferi zbog hap{ewa fudbalera {irom zemqe.

Antonio Kasano

E{li Kol (levo)

AN \E LI NA YO LI EVROP SKOG [AM PI O NA TA: Po gle daj te de voj ku ko ja }e obe le `i ti Euro 2012. ka da su u pi ta wu sek si na vi ja ~i ce. Evrop sko pr ven stvo }e osta ti upam }e no po mno go ~e mu. Po go lo vi ma, po uli~nim tu~ama, po poqubcima navija~a i

trenera, ali i po seksi devojkama. Devojka holandskog reprezentativca Ibrahim Afe laja je svakako najseksepilnija navija~ica na Euro 2012. Neodoqivo podse}a na prelepu ameri~ku glumicu An|elinu Yoli, zavidimo mu.

PR SA TE HR VA TI CE NA RU [I LE UGLED DR @A VE: Svi hr vat ski me di ji i dva da na na kon ob ja ve sli ka raz go li }e nih Je le ne i Vik to ri je Mik {e, na vi ja ~i ca va tre nih na Eurou, op {ir no pi {u o mo gu }em na ru {a va wu ugle da dr `a ve zbog wih. Me |u tim, ni su svi pro tiv va tre nih Za gor ki i ~la ni ca Mla de `i HDZ-a. To mi slav ^a de`, kri ti ~ar i ko lum ni sta „Ju tar weg li sta„ i no vi nar „Plej bo ja„ hva li per for mans de vo ja ka ne sa mo na tri bi na ma, ve} i od sa mog ula ska u cen tar zbi va wa na Evrop skom pr ven stvu. „Za po sle na u Mi ni star stvu kul tu re opu sti la se na fud bal skoj utak mi ci u Po zna wu, za jed no s pri ja te qi com: ot kri le su gru di i po nu di le ih ir skim na vi ja ~i ma. U nas je od u vek, a da nas po go to vo, bio

ideal vi si ti na dr `av noj si si: po sao je si gu ran, a pla ta re dov na. Si sa s ko je u`ur ba no “pi je” mla di Irac za pra vo sim bo li zu je i na {u kul tu ru i na {u dr `a vu. Mi ni star ka kul tu re An drea Zla tar od lu ~i la je da svo ju rad ni cu nov ~a no ka zni zbog tog iz gre da. Ume sto da je na gra di. Bo qeg pred stav ni ka u ino stran stvu na {a kul tu ra du go ni je ima la. Jer ova rad ni ca iz vr gla se u vr hun sku per for mer ku.

Ona je teh ni kom re a li zo va ne me ta fo re po ka za la da je kod nas kul tu ra do slov no hra ni teq ka pu ka.

Per for mans ko ji je iz ve la s gru di ma mo `e po ne ti i na ziv - Maj ka glad nih Hr va ta i Ira ca, i u we mu je sa `e ta tu `na pro {lost oba ugwe te na na ro da: mo ra li su da se ise qa va ju da ne umru od gla di”, na pi sao je ^a de`.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak14.jun2012.

17

14. FUDBALSKO PRVENSTVO EVROPE U POQSKOJ I UKRAJINI RUSI RAZO^ARALI U ME^U S POQSKOM

Nije sve i{lo po planu Nakon briqantne igre i ubedqive pobede nad ^e{kom, reprezentacija Rusije razo~arala je u drugom kolu remijem sa Poqskom. O~ekivalo se da zbornaja komanda stigne do dru-

Alan Xagoev i Andrej Ar{avin, slo`ili su se nakon me~a da nije sve i{lo prema wihovim zamislima.

- Trebalo je da dobijemo tu utakmicu. Na{ je plan bio da

Se lek tor Ru si je Dik Advo kat

ge pobede i overi mesto u ~etvrtfinalu, ali je uz mnogo sre}e osvojila samo bod. Strelac i asistent za Ruse u ovom me~u,

izborimo drugi krug pre posledweg kola u grupi, ali stvari se nisu razvijale kako smo zamislili. Sada se moramo pripre-

miti za Gr~ku i ostvariti plan do kraja -izjavio je 21-godi{wi Xagoev, koji je postigao tre}i gol na Evropskom prvenstvu.

Xagoev je otkrio da kod pogotka Poqacima uop{te nije trebalo da bude na mestu s koga je poentirao.

- Ni{ta posebno nismo odigrali u prvom poluvremenu osim tog pogotka. U principu nije ni trebalo da budem u tom delu kaznenog prostora, ali sam nau~io da Andrej ~esto kod prekida ubacuje loptu upravo na to mesto - rekao je Xagoev.

S reprezentativnim kolegom slo`io se i asistent kod gola Andrej Ar{avin.

- Igrali smo dosta otvoreno u drugom poluvremenu {to je ostavqalo prostora Poqacima da krenu u kontranapade. U nastavku nismo bili pravi. Osetili smo i umor pa nismo mogli na pravi na~in da odgovorimo na pritisak Poqaka - izjavio je Ar{avin.

U posledwem kolu grupe A Rusima je za ~etvrtfinale dovoqan i bod protiv Gr~ke 16. juna.

JAKUB BLA[^IKOVSKI, PRVOTIMAC POQSKE

Sve je otvoreno Fudbaler sredine terena Poqske Jakub Bla{~ikovski izjavio je posle remija sa Rusijom (1:1) da je situacija u grupi potpuno otvorena. Posle dva kola Rusija ima ~etiri, ^e{ka tri, Poqska dva, a Gr~ka jedan bod.

- ^ak ni Rusi ne mogu da budu uvereni u prolaz, zato je stawe u grupi veoma zanimqivo. Ono {to se desilo je pro{lost i mi se koncentri{emo na odlu~uju}i me~ sa ^e{kom. Puni smo optimizma, naro~ito uz podr{ku sa tribina. Verujem da mo`emo da napravimo istorijski korak i da se plasiramo u ~etvrtfinale - rekao je Bla{~ikovski.

U me~u sa Rusima Bla{~ikovski je postigao divan gol za izjedna~ewe.

- Bila je veoma te{ka utakmica. Rusi su pokazali da su veoma dobar tim. Video sam svoj gol na televiziji, dobio sam dobro dodavawe od Polanskog, kretao sam se ka sredini i {utnuo u daqi ugao. Golman nije imao mnogo {anse, veoma lep gol.

Odbrambeni fudbaler Poqske Sebastijan Beni{ zadovoqan je {to je wegov tim uspeo da se vrati posle primqenog gola.

- Bio je to lep me~ i za nas i za navija~e, morali smo da pru`imo svoj maksimum. Primili smo gol posle prekida, a Rusi do tada nisu stvorili {ansu. Na poluvremenu smo se dogovorili da iza|emo i da se borimo do kraja. To smo i u~inili, igrali smo napada~ki i uspeli smo da se vratimo.

Mo`emo da budemo zadovoqni rezultatom - napomenuo je Beni{.

Jakub Bla{~ikovski

DRUGA UTAKMICA DRUGOG KOLA GRUPE B

Varela nadoknadio proma{aje Ronalda Portugal - Danska 3:2 (2:1) QVOV: Stadion Qvov arena, se Kristijano Ronaldo ispromagledalac 31.840, sudija: Tomson {ivao u drugom poluvremenu, da bi ([kotska), strelci: Bendtner u 41. zlatna rezerva Portugala Silvei 80. za Dansku, a Pepe u 24, Po{ti- stre Varela, postigao gol u 86. miga u 36. i Varela u 86. minutu za nutu za prvu pobedu na EP! Portugal. @uti kartoni: Paulsen Ekipa Paula Benta do~ekuje poi Jakobsen (Dansdka), Meirele{ i sledwe kolo grupne faze i okr{aj Ronaldo (Portugal).

DAN SKA: Andersen - Jakobsen, Kjer, Ager, K. Poulsen Kvist, Zimling (od 17’ J. Poulsen) - Romedal (od 60’ Mikelsen), Eriksen, Kron-Deli (od 90’ [ene) - Bentner.

POR TU GAL: Patrisio - Pereira, Alve{, Pepe, Koentrao Meirele{ (od 85’ Varela), Veloso, Mutiwo - Nani (od 89’ Rolando), Po{tiga (od 64’ Oliveira), Ronaldo.

Portugal vodio 2:0, Danci izjedna~i- Pe pe se ra du je po sle pr vog go la za Por tu gal li, Ronaldo proma{ivao, ali je Vasa Holan|anima sa mnogo vi{e oprela pogodio za 3:2 i prvu pobedu timizma, vere u sebe i, najva`nije, Portugalaca na Evropskom prvensa tri boda, iako je te{ko re}i da stvu! su ih zaslu`ili lo{om igrom u Portugal je u `ivotu, posle oddrugom poluvremenu. li~ne utakmice sa Danskom, koja je Danci su se jo{ jednom pokazali imala {ansu da osvoji bod. kao „tvrd orah” i ekipa protiv koNominalni „doma}ini” vodili je svaka reprezentacija mora da su 2:0, potom je Niklas Bentner sa pru`i maksimum. dva gola izjedna~io, u me|uvremenu Kriti~ari ekipe Mortena Olsena isticali su da wegova odbrana ne}e ponovo imati sre}e kao u poA grupa bedi nad Holandijom, da }e u sva1:1 Poq ska – Gr~ ka kom narednom okr{aju sa ja~im riRu si ja – ^e {ka 4:1 valima nekoliko puta vaditi lopGr~ ka – ^e {ka 1:2 tu iz mre`e... Nisu bili u pravu.

1:1 Poq ska – Ru si ja 1. Ru si ja 2 1 1 0 5:2 4 Danci su dokazali da znaju da 2. ^e {ka 2 1 0 1 3:5 3 igraju fudbal i da mogu da parira3. Poq ska 2 0 2 0 2:2 2 ju tehni~ki potkovanijim ekipama 4. Gr~ ka 2 0 1 1 2:3 1 i na sredini terena. Napadali su u 16. jun: Gr~ ka – Ru si ja (20.45) momentima vo|stva Portugalaca, (20.45) 16. jun: ^e {ka – Poq ska stvarali {anse i zaslu`eno postiB grupa gli dva gola.

Ipak, nisu znali da pobede. Jesu 0:1 Ho lan di ja – Dan ska Ne ma~ ka – Por tu ga li ja 1:0 Portugalci, uprkos tome {to su na 2:3 Dan ska – Por tu ga li ja momente igrali tako kao da `ele Ho lan di ja – Ne ma~ ka sino} da rivalu prepuste bod.

1. Ne ma~ ka 1 1 0 0 1:0 3 A po~eli su boqe. Ve} posle 36 2. Dan ska 2 1 0 1 3:3 3 minuta vodili su 2:0. Raul Meire3. Por tu gal 2 1 0 1 3:3 3 le{ centrirao je u 23. minutu iz 4. Ho lan di ja 1 0 0 1 0:1 0 „slobodwaka”, Elder Po{tiga po17. jun: Por tu ga li ja – Ho lan di ja (20.45) 17. jun: Dan ska – Ne ma~ ka (20.45) begao je Kjaeru i izborio korner.

Centrirao je @oao Mutiwo, a PeC grupa pe utr~ao na „prvu” stativu i pogo[pa ni ja – Ita li ja 1:1 dio.

Ir ska – Hr vat ska 1:3 Desetak minuta kasnije ve} je 1. Hr vat ska 1 1 0 0 3:1 3 bilo 2:0 za Portugal. Nani je po ze2. Ita li ja 1 0 1 0 1:1 1 mqi ubacio u „srce” kaznenog pro3. [pa ni ja 1 0 1 0 1:1 1 stora, gde je u naletu bio Elder 4. Ir ska 1 0 0 1 1:3 0 Danas: Ita li ja – Hr vat ska (18) Po{tiga, Kjaer je ponovo kasnio, a Danas: [pa ni ja – Ir ska (20.45) lopta zavr{ila pod pre~kom.

18. jun: Hr vat ska – [pa ni ja (20.45) Igrao se 36. minut, a Portugalci i 18. jun: Ita li ja – Ir ska (20.45) statisti~ari trqali su ruke.

Po{tiga je u{ao u istoriju D grupa evropskih prvenstava kao {esti Fran cu ska – En gle ska 1:1 igra~ koji je postigao bar po gol na Ukra ji na – [ved ska 2:1 tri zavr{na turnira. Pre wega to 1. Ukra ji na 1 1 0 0 2:1 3 su uspeli Tjeri Andri, Nuwo Go2. En gle ska 1 0 1 0 1:1 1 me{, Vladimir [micer, Jirgen 3. Fran cu ska 1 0 1 0 1:1 1 4. [ved ska 1 0 0 1 1:2 0 Klinsman i Zlatan Ibrahimovi}.

15. jun: Ukra ji na – Fran cu ska (18) ^inilo se da su Danci gotovi, 15. jun: [ved ska – En gle ska (20.45) ali su se vrlo brzo vratili u me~.

19. jun: [ved ska – Fran cu ska (20.45) Ofanziva Skandinavaca isplati19. jun: En gle ska - Ukra ji na (20.45) la se u 39. minutu. Mikael Kron

Deli sa~ekao je centar{ut na drugoj stativi, prebacio je glavom na drugu gde je potpuno sam bio Niklas Bentner i rutinski „spakovao” loptu u mre`u 1:2.

Sna`ni i samouvereni centarfor ulio je svojim saigra~ima nadu

da mogu do izjedna~ewa i podstakao ih na boqu igru u drugom poluvremenu. Ona se i dogodila.

Tobijas Mikelsen, prvotimac Nodr{jelanda, u{ao je u igru u 60. minutu i u saradwi sa Bendtnerom i Ronaldom umalo potpuno preokrenuo rezultat. Vodio je veliku borbu sa borbenim Raulom Meirele{om, stvarao i u~estvovao u akcijama Danaca i svojski doprineo izjedna~ewu.

Iskqu~ivi re`iser burne zavr{nice ipak je bio Kristijano Ronaldo. Zvezda Real Madrida propustio je nekoliko sjajnih zicera posle pasova Nanija i gre{aka odbrane protivnika. Slao je loptu pored gola kada su svi o~ekivali da je ubaci u mre`u, pa se opravdano u strahu uhvatio za glavu u 80. minutu, gledaju}i kraj akcije Larsa Kristijansena i Niklasa Bendtnera.Iskusni vezista protr~ao je po desnoj strani, uputio loptu u peterac, gde je gorostasni centarfor spretno do~ekao, „zakucao” je u bli`i ugao gola Patrisija i nastavio sjajnu golgetersku seriju protiv Portugalaca. Do srede popodne odigrao je pet duela protiv Ronalda i drugova i u svakom bio bar jednom strelac.

Paulo Bento i wegovi izabranici shvatili su u tim trenucima da }e ih kiks preskupo ko{tati, pa su zaigrali mnogo boqe i na krilima rezervnog veziste Varele stigli do vredna tri boda. U{ao je u igru u 85. minutu umesto Meirele{a, otr~ao u kazneni prostor Danaca, proma{io pa pogodio loptu i dowi levi ugao gola za kona~nih 3:2.

Skandinavci na tribinama bili su u {oku, a Portugalci prkosno pevali melodiju pesme „Seven nation army”, kojom se na ovom Evropskom prvenstvu slavi pobeda. Wihovi qubimci u posledwem kolu igraju protiv Holan|ana, dok }e Danci poku{ati da ~udo iz prvog kola ponove i u duelu sa Nema~kom.

Na EP igra 18 Afrikanaca Jan Klas Hun te lar

HUB STIVENS PESIMISTA

Holandija ne}e pro}i grupu Trener [alkea Hub Stivens ne veruje da }e se Holandija plasirati u ~etvrtfinale Evropskog prvenstva u fudbalu.

- Divim se (selektoru) Van Marvijku, skoro 17 miliona qudi `ivi u Holandiji i svi ga podr`avaju. Trener mora da ostane veran svom sistemu, uostalom tako je Holandija i bila druga

na svetu, ali mislim da neke stvari sada treba da se urade druga~ije. Ne verujem da }e Holandija pro}i daqe, a definitivno smo ispali ako izgubimo od Nema~ke - ka`e 58-godi{wi Stivens.

Holandski mediji spekuli{u da }e Klas-Jan Huntelar na me~u sa Nema~kom zameniti Robi-

na van Persija u startnoj postavi.

- Po mom mi{qewu, uvek treba da igraju oni koji su trenutno u najboqoj formi. Mada, oduvek sam govorio da Van Persi i Huntelar treba da igraju zajedno – ako ima{ u ekipi najboqe strelce Nema~ke i Engleske, treba da ih iskoristi{ - istakao je Stivens.

Ve} godinama u mnogim reprezentacijama zastupqeni su naturalizovani fudbaleri, a na teku}em Evropskom prvenstvu nastupa ukupno 18 igra~a poreklom iz Afrike.

Najvi{e predstavnika imaju Gana i Maroko, po tri, a najvi{e stranaca igra za selekciju Francuske, wih osam.Najzvu~nija imena su iz Gane, Mario Baloteli, Deni Velbek i Xerom Boateng, Al`irci Karim Zi dan i Na sri Benzema i Samir Nasri su kqu~ni igra~i Francuske, Nani sa Zelenortskih ostrva je uzdanica Portugala, dok je Tuni{anin Sami Kedira va`na karika nema~kog tima.

Fudbaleri afri~kog porekla na EURO 2012 -Gana: Xerom Boateng (Nema~ka), Mario Balo-

te li (Ita li ja), De ni Velbek (Engleska) Maro ko: Adil Ra mi (Fran cu ska), Ka lid Bu la ruz (Ho lan di ja), Ibrahim Afelaj (Holan di ja), Al `ir: Ka rim Benzema (Francuska), Sa mir Na sri (Fran cu ska), Tu nis: Samir Kedira (Nema~ka), Hatem Ben Arfa (Fran cu ska), Ze le nortska ostrva: Nani (Por tu gal), Se ne gal: Patris Evra (Francuska), Obala Slonova~e: Jores Okore (Danska), Nigerija: An|elo Ogbona (Italija) Etiopija: Gabre Selasie (^e{ka), Kongo: Jan M’Vila (Francuska), DR Kongo: Stiv Mandanda (Francuska), Angola: Blez Matuidi (Francsuka).

18

SPORT

~etvrtak14.jun2012.

dnevnik

DA NAS U NO VOM SA DU PO ^I WE „VOJ VO DI NA HO MA KUP 2012”

Na fe sti va lu vi {e od hi qa du i po de ~a ka Po sle ne dav no odr `a nog “Me mo ri ja la Ste va na Ne {tic kog” za ka de te, fud bal ski te re ni u FC “Vu ja din Bo {kov” ovog vi ken da ugo sti }e bu du }i na ra {taj u naj va `ni joj spo red noj stva ri na sve tu. Da na {wim oku pqa wem eki pa prak ti~ no }e po ~e ti Voj vo di na Ho ma kup 2012, tur nir na ko jem }e na stu pi ti ~ak 124 eki pe

Ra di sav Ra bre no vi}. – @e qa nam je da u bu du} no sti na tur ni ru bu de {to vi {e ino stra nih ti mo va, a da bi smo u to me us pe li po treb no je da ih po zo ve mo go di nu da na una pred. Ova kva tak mi ~e wa po sta la su stvar pre sti `a i odr `a va ju se {i rom Evro pe, pa klu bo vi mo ra ju una pred da zna ju gde su po zva ni i da te tur ni re pla ni ra -

Fud bal ski cen tar „Vu ja din Bo {kov” ugo sti }e sto ti ne ma lih fud ba le ra

iz osam evrop skih ze ma qa. One }e se nad me ta ti u uz ra snoj kon ku ren ci ji od 8, 9, 10, 11, 12, 13 i 14 go di na, a utak mi ce su pla ni ra ne na 14 trav na tih te re na.

- Ovaj fe sti val de~ jeg fud ba la oku pi }e de ~a ke iz ino stran stva i iz go to vo svih na {ih klu bo va – re kao je ge ne ral ni se kre tar FK Voj vo di na i pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra tur ni ra

ju u svom ka len da ru. Tvr dim da }e mo bi ti do bri do ma }i ni, jer ima mo i ka pa ci te te i mo gu} no sti za to. Da bi sve pro te klo ka ko tre ba, na {li smo mno go qu di do bre vo qe ko ji }e po mo }i odr `a va we Voj vo di na Ho ma ku pa 2012, a jed na od kom pa ni ja, ujed no i ge ne ral ni spon zor tur ni ra je Ho ma iz To le da, po zna ti pro iz vo |a~ sport ske opre me, ~i ji je

KOM PLE TI RAN STRU^ NI [TAB VOJ VO DI NE

Mi lan [o la ja kon di ci o ni tre ner Jo{ sa mo ne ko li ko da na osta lo je do po ~et ka pri pre ma fud ba le ra Voj vo di ne za no vu se zo nu. [ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} tre nut no se na la zi na Euro 2012, ali su ak tiv no sti u klu bu broj ne i usme re ne ka to me da sve bu de sprem no ka da se igra ~i oku pe i po~ nu s tre nin zi ma.

Kom ple ti ran je stru~ ni {tab, a za kon di ci o nog tre ne ra an ga `o van je Mi lan [o la ja. Uz {e fa Za gor ~i }a, da pod se ti mo, u we mu }e bi ti po mo} ni ci Zol tan Sa bo i Spa so je Je la ~i}, kao i tre ner gol ma na Sa {a To di}. Le kar eki pe je dr Bor ko Vu ko sav, a fi zi o te ra pe u ti su Go ran Ma ri jan i Ne ma wa Mi ji}.

Se kre tar stru~ nog {ta ba u no voj se zo ni bi }e Og wen Kr sma no vi}.

A. P.

ge ne ral ni za stup nik za ove na {e pro sto re fir ma “^e ri kom pa ni”. Na rav no, pu nu po dr {ku do bi li smo i od FS Sr bi je, kao i od UEFA. Go vo re }i o sa mom tak mi ~e wu, Ra bre no vi} je do dao: - @e li mo da se svi go sti, a bi }e ih oko 1.500, ose }a ju u No vom Sa du kao kod svo je ku }e, da se de ca dru `e, lop ta ju i iz la ze i upo zna ju na{ grad. Bi }e tu ve li kih ra do sti zbog po stig nu tih go lo va i tu go va wa ka da se to ne ura di, a mi ho }e mo da sve pro tek ne u zna ku fer-ple ja i sve dru go je ma we bit no. Tur nir za nas po ~i we ve} da nas ka da se eki pe oku pqa ju, a pr ve utak mi ce igra ju se u pe tak od 9 ~a so va. Za su tra je pla ni ra no i sve ~a no otva ra we na Tr gu Slo bo de, od 18 ~a so va. Naj ve }a na gra da bi }e nam uko li ko uspe mo, a ube |en sam da ho }e mo, da de ci po da ri mo osme he, da ona po sta nu na {i dru ga ri i po `e le da nam po no vo do |u u go ste.

Na tun riu }e u~e stvo va ti, uz de ~a ke iz Sr bi je, i ma li fud ba le ri iz Gr~ ke, Ukra ji ne, Hr vat ske, Ma ke do ni je, Cr ne Go re, Ma |ar ske, BiH i Slo va~ ke, a Mi lan Ra da ko vi} je, is pred FS No vog Sa da i grad ske su dij ske or ga ni za ci je, na po me nuo da je ana ga `o va no iz me |u 80 i 100 su di ja i kon tro lo ra, ka ko bi ~i tav do ga |aj pro te kao na iz u zet no vi so kom ni vou.

A. Pre do je vi}

NA PRI PRE MA MA VO [E U AUSTRI JI

Pr vo s Ko pen ha ge nom To kom pr ve dve ne de qe pri pre ma u No vom Sa du, ka ko je pred vi |e no, fud ba le ri Voj vo di ne od i gra }e dve tre ning utak mi ce. Po tom se cr ve no-be la eks pe di ci ja se li u Austri ju, u me sto So cau bli zu Gra ca, gde }e se pri pre ma ti od 3. do 13. ju la.

- U Austri ji nam je plan da od i gra mo ~e ti ri kon trol na su sre ta, a ime na dva ri va la ve} sa da zan mo – re kao je sport ski di rek tor Mi o- drag Pan te li}. – Pr vi duel ima }e mo 6. ju la, a su par nik }e nam bi ti dan ski Ko pen ha gen. Zna mo i to da }e mo 11. ju la ima ti pro ve ru s ~e {kim Ja blo ne com, a u ro ku od dan-dva zna }e mo ime na i osta la dva pro tiv ni ka.

A. P.

ZA NI MQI VO STI

Ve rid ba na cen tru te re na Po sle pet go di na Ba ne iz Ra {ke vra tio se u Srp sku fud bal sku li gu. Po vod za ra dost svih u Ra {koj ko ji po dr `a va ju lo kal ni klub.Ali, bi lo je jo{ raz lo ga za sla vqe.Pred po ~e tak utak mi ce sa Po le tom iz Tr bu {a na, fud ba le ri Ra {ke raz vi li su tran spa rent: - Ma jo, udaj se za me ne?

Po tom se de sni bek eki pe Jo vi ca Gr ka jac iz dvo jio od ti ma, a u me |u vre me nu je sa tri bi na na te ren si {la we go va de voj ka Ma ja. Fud ba ler je klek nuo, iz va dio ve re ni~ ki pr sten, a Ma ja je bi la pre sre} na. Bi la je to ve rid ba na te re nu.

Usle dio je za gr qaj i apla uz fud ba le ra obe eki pe i oko 500 gle da la ca.

DI SCI PLIN SKA KO MI SI JA FSS

Za du `ni ke ne ma po ja ~a wa Vi {e od po la klu bo va Su per OFK Ko smos. Po red wih, ka li ge ima du go va wa, a sko ro ce la `we ni su jo{ Ja go di na, Rad ni~ Pr va li ga Sr bi je. Sa mo Te le ki 1923, Bo rac iz ^a~ ka, Sme op tik ni je na li sti. Dok se ne de r e vo, OFK Be o g rad i iz mi re oba ve ze - ne ma po ja ~a Rad.Onog tre nut ka ka da klu bo wa. Di s ci p lin s ka ko mi s i j a vi iz mi re svo ja du go va wa auto Fud bal skog sa ve za Sr bi je od lu mat ski sti ~u pra vo da re gi ~i la je da se po je di nim su per - stru ju no ve fud ba le re. li ga {i ma, ko ji ni su iz vr {i li oba ve ze pre ma dru g om klu bu, igra ~u, tre ne r u ili slu ` be nom li cu, iz rek ne me ra za bra ne re gi stra ci je (tran sfe ra) no vih igra ~a.Na li sti je ~ak osam klu bo va ko ji su pr o {le se zo ne na stu pa li u Su per li gi, a naj zvu~ ni ja ime n a su Cr ve n a zve zda i Par ti zan.

Cr ve n o-be l i su s a n k c i o n i s a n i zbog ne i z mi r e w a fi nan sij skih oba ve za pre ma igra ~i ma, po od lu ci za iz re ~e nu nov ~a nu ka znu sa po lu fi nal ne utak mi ce Ku pa Sr b i j e, od n o s no ne iz mi re wa oba ve ze pre ma FK Me ta Ku }a fud ba la u Sta roj Pa zo vi lac ve za ne za na kna du {te te u~i we ne od stra ne na Klu bo vi Pr ve li ge ko ji ma je vi j a ~ a Zve z de za po l o mqe n e iz re ~e na me ra za bra ne re gi sto li ce na sta di o nu u Lu ~a ni - star ci je su: Ba nat, Be `a ni ja, ma.Upra va klu ba iz Hum ske, pre Do wi Srem, Ko lu ba ra, Mla de ne go {to se od lu ~i za re gi stra - no vac, Mla di rad nik, Na pre ci ju do ve de nog igra ~a, mo ra }e dak, Pr o le ter, Rad ni~ ki (Som da iz mi ri oba ve zu pre ma Voj vo - bor), Sin |e li}, Slo ga, Srem, di ni zbog {te te u~i we ne od Rad ni~ ki Ni{, In |i ja, ^u ka stra ne na vi ja ~a cr no-be lih za ri~ ki, Mla dost i No vi Sad.Na po lo mqe ne sto li ce na sta di o- li sti ka `we nih ne ma sa mo Te nu „Ka ra |or |e„ u No vom Sa du. le op ti ka.

I No vo sa |a ni su na cr noj li Pred sed nik Di sci plin ske sti jer ima ju od re |e na du go va - ko mi si je FSS Slo bo dan Pa jo wa pre ma igra ~i ma, tre ne ru i vi} je po sle sa stan ka iz ja vio:

- Na sta vqa mo kurs iz pret hod na dva pre la zna ro ka, ko ji su da li pun efe kat. On se, pre sve ga, svo di na ~i we ni cu da su klu bo vi us pe li da re gu li {u sve ne iz mi r e n e oba ve z e ka dru g im klu bo vi ma, igra ~i ma, tre ne ri ma i osta lim li ci ma i iz mi re

sve ka zne iz re ~e ne od stra ne Di sci plin ske ko mi si je.

On je is ta kao da klu bo vi i da qe mo gu da pr o da ju igra ~e.

- Ve o ma je va `no na gla si ti da je svim klu bo vi ma pr o tiv ko jih je po kre nut di sci plin ski po stu p ak osta vqe n a mo g u} n ost pr o da je igra ~a, ka ko bi obez be di li fi nan sij ska sred stva i iz mi ri la du go va wa, a u me |u vre me nu ne }e mo }i da do vo de no ve fud ba le re kao po ja ~a wa - re kao je Pa jo vi}.

PRE MA PI SAWU EN GLE SKIH ME DI JA

Ko la rov opet u Ita li ji Ta bloid „San„ tvr di da je u to ku bor ba Ju ven tu sa i In ter a za re pre zen ta tiv ca Sr bi je iz Man ~e ster si ti ja Alek san da ra Ko la ro va.^el ni ci Ju ven tu sa ve o- ma su za in te re so va ni da za na red nu se zo nu po zaj me le vog be ka, ko ji ne kri je ne za do voq stvo zbog ro ti ra wa sa Fran cu zom Ga e lom Kli {i jem u pr voj po sta vi gra |a na.

Me |u tim, Si ti `e li da po vra ti bar deo nov ca ulo `e nog u tran sfer Alek san dra Ko la ro va iz La ci ja 2010. go di ne i ra di je bi pro dao srp skog fud ba le ra, a svo ju {an su u to me vi di In ter.Gi gant sa sta di o na „\u ze pe Me a ca„ mo ra ovog le ta da pod mla di od bram be nu li ni ju, pa je sto ga spre man da pre go va ra o iz no su obe {te }e wa sa no vim pr va kom En gle ske.

Ko la rov je u pro te kloj se zo ni od i- grao sa mo 12 utak mi ca u Pre mi jer li gi, od no sno 26 u svim tak mi ~e wi ma, {to je za 11 ma w e u od n o s u na se z o n u 2010/11.Po sti gao je dva po got ka u pr ven stvu, a po je dan u FA ku pu i Li gi Evro pe.

Alek san dar Ko la rov

RE VI JAL NA UTAK MI CA KA DE TA KRAJ TI SE

Be ~ej do sto jan ri val pr va ku Be ~ej – Cr ve na zve zda 0:1 (0:0) BE ^EJ: Grad ski sta dion kraj Ti se, gle da la ca: 600. Su di ja: Sr |an [a rac (Be ~ej). Stre lac [ar ~e vi} u 56. mi nu tu za Cr ve nu zve zdu. @u ti kar to ni: Ste fa no vi} i Va so vi} (Be ~ej), Ili ~i}, Li sko vi} i Jo va no vi} (Cr ve na zve zda).

BE ^ EJ: Se k e, N. Mi l o v a nov, Do { i}, Ko v a ~ ev, Ste f a no v i}, Kre m e n o v i}, Be ~ a n o vi}, Do b i ` qe v i}, Mi l o v ac, \u r i ~ in, Va s o vi}. Igra l i su jo{: Ko b iq s ki, ]u l um, Ra den ko v i}, S. Mi l o va n ov, Ka s a{, Ste p a n ov.

CR VE NA ZVE ZDA: \or |ev, Ga ji}, Rad ma no vi}, Li sko vi}, Ki sko qac, Jo va no vi}, @e ra |a nin, Ili ~i}, Mi ji}, Mi ke ti}, \o ki}. Igra li su jo{: Ma noj lo -

vi}, Sol da to vi}, Ga vri lo vi}, Ili}, [ar ~e vi}.

Imix na {eg naj tro fej ni jeg klu ba Cr ve ne zve zde, bez ob zi ra {to se ra di o ka det skom uz ra stu, u~i nio je svo je. Tri bi ne Grad s kog sta d i o n a kraj Ti s e bi le su, po sle du `eg vre me na, po p u w e n e u za v id n om bro j u.

Ima ju }i u vi du da je za pa `en broj mla dih bio, to je sve odi sa l o mla d o { }u i do p ri n e l o afir m a c i j i naj p o p u l ar n i j eg spor ta u nas.

Be o gra |a ne je sa klu pe vo dio Mi le Jo vin, ko ji je svo je vre me no bio tre ner Be ~e ja, a do ma }e fud ba le re Da li bor Nov ~i}, ko ji se, opet, is ti cao do brim igra ma pro tiv Cr ve ne zve zde, a u nej lep {em se }a wu na vi ja ~i ma

Ka de ti Be ~e ja i Cr ve ne zve zde

Be ~e ja ostao je we gov po go dak na Ma ra ka ni za po be du od 1:0 pro tiv re no mi ra nog ri va la. Za -

to ne ~u di {to je na za jed ni~ koj ve ~e ri i dru `e wu pao do go vor da se na je sen, opet kraj Ti se, sa -

sta nu ve te ra ni dva klu ba. Ima ju }i u vi du da je go sto va we Cr ve ne zve zde pre ta~ no dve de ce -

ni je sa oko 5.000 gle da la ca bi la naj po se }e ni ja utak mi ca na Grad skom sta di o nu kraj Ti se, ve ru je se da }e ta ko bi ti i na je sen. [to se ka det ske utak mi ce ti ~e, Be ~ej ci su bi li do sto jan ri val ak tu el nom pr va ku Sr bi je u ovoj kon ku ren ci ji, ali ni su bi li do voq no skon cen tri sa ni pred pro tiv ni~ kim go lom u vi {e na vra ta, pa su \u ri ~in u 61, Mi lo vac dva mi nu ta ka sni je i ka pi ten Ste fa no vi} u 65. mi nu tu pro pu sti li da iz jed na ~e, {to pre ma vi |e noj igri ne bi bi lo ne za slu `e no. Gol za Be o gra |a ne po sti gao je [a ra no vi} u 56. mi nu tu, ali se i on pro pi sno obru kao u 50. i 89. mi nu tu.

V. Jan kov

19

~etvrtak14.jun2012.

c m y

SPORT

dnevnik TUR NIR U BIR MIN GE MU

Je le na po be di la Jelena Jankovi} plasirala se u tre}e kolo prvog ovosezonskog turnira na travi,

igre. Jelena je kao peti nosilac bila slobodna u prvom kolu i ovo joj je tek tre}i uspe{an start na posledwih deset turni-

Jelena Jankovi}

u Birmingemu, savladav{i doma}u teniserku Melani Saut 6:1, 7:6 (3), posle sat i 32 minuta

ra. Srpkiwa je lako iza{la na kraj sa 264. igra~icom sveta u prvom setu, napravila je dva bre-

LE GEN DAR NI PIT SAM PRAS UO^I VIMBLDO NA

Con ga je kao No vak ra ni je

Legendarni Pit Sampras veruje da }e @o-Vilfred Conga biti velika pretwa glavnim favoritima na predstoje}em Vimbldonu.

- Mislim da ima potrebne udarce i ume da u|e u zonu kada igra fantasti~no. Pobediti Federera na Vimbldonu velika je stvar. Ipak, mislim da bi morao da igra boqe u kontinuite-

@o Vilfred Conga

tu ako `eli da osvoji GS titulu.

Psiholo{ki, protiv najboqih igra~a ne sme da vam padne koncentracija ni na pet minuta.

Conga je blizu – ne{to kao Novak pre nekoliko godina - rekao je Sampras i dodao: - Jednostav-

no, izgubi{ koncentraciju na minut i gubi{ set protiv najboqih, tako to ide. Mislim da je Conga pokazao naznake velikog tenisera, mislim da je talentovan.

Sedmostrukom osvaja~u Vimbldona dopada se i igra Milo{a Raoni}a.

- On napreduje veoma lepo i bio bih iznena|en ukoliko ne u|e u Top 10 do kraja godine. Ima sjajan servis, dobro se kre}e i takmi~arski je nastrojen.

Sada je samo pitawe iskustva i me~eva koje ima iza sebe. Taj servis, igrao sam egzibiciju sa wim u Kanadi i reakcija mi je bila vau -to je veliko oru`je. On mo`e da bude iznena|ewe na Vimbldonu i US openu.

Ima hrabrosti da udara jako i nije igra~ kojeg }e ostali voleti da vide preko puta sebe. Ako servira dobro, bi}e veoma opasan. On je sjajan de~ko, ima ispravan stav, tehni~ki dobar servis i voli da bude agresivan.

jka i posle 35 minuta dobila taj deo igre - 6:1. Muke za 27-godi{wu Beogra|anku nastale su u nastavku. Britanka je iskoristila ~etvrtu brejk loptu na me~u i povela 2:0. Xej Xej je uspela da uzvrati za 3:4.

U desetom gemu, u kome je Jelena servirala (4:5), Melani Saut je imala dve set lopte, ali ih nije iskoristila. Ka`wena je za propu{tenu {ansu, pa je Jankovi}eva napravila brejk ve} u slede}em gemu - 6:5. Tada je trebalo samo da odservira pobedu. Me|utim, Melani Saut se nije predala ve} je napravila jo{ jedan brejk i obezbedila taj-brejk. Ipak, 22. igra~ica sa VTA liste odlu~ila je da ne ide u tre}i set - 7:3.

Ina~e, Jelena je dva puta igrala u finalu turnira u Birmingemu, 2005. je pora`ena od Marije [arapove, a trofej je osvojila dve godine kasnije kada se Ruskiwi revan{irala.

TUR NIR U HA LEU

Vik tor po na vi ci Viktor Troicki nije uspeo da se plasira u tre}e kolo turnira u Haleu (ATP 250). Srpski teniser po-

Viktor Troicki

ra`en je u drugom kolu od Toma{a Berdiha - 3:6, 2:6. Viktor nije imao nijednu brejk loptu protiv tre}eg nosioca, koji je iskoristio ~etiri od sedam brejk {ansi, po dve u oba seta.Me~ je trajao 63 minuta.

Bio je to wihov peti me~ i ~etvrta uzastopna pobeda ^eha posle neuspeha u prvom duelu 2009. I pro{le godine je Berdih bio koban za Troickog u Haleu, ali tada u ~etvrtfinalu.Viktor tako ni na devetom uzastopnim turniru nije uspeo da sru{i vi{e od jedne prepreke. Troicki je u prvom kolu bio boqi od Nemca Benxamina Bekera.

Pro na |en Ra fin sat Luksuzni sat {panskog tenisera Rafaela Nadala, procewen na oko 300.000 evra, koji je nestao iz wegove hotelske sobe u Parizu, prona|en je tokom istrage policije. Policija je uspela da prona|e lopova, koji je ~lan osobqa hotela u kome je boravio {panski as tokom nastupa na Rolan Garosu, i on je uhap{en i nalazi se u pritvoru od utorka.

Lopov je priznao da je iskoristio magnetnu karticu da bi u{ao u sobu tenisera, a kada je priveden odveo je policiju na mesto gde je sakrio skupoceni sat.

Ovo nije prvi put da je Nadal na meti lopova, pre dve godine, na turniru u Torontu, su mu tako|e ukrali sat vredan 500.000 evra.

Jovana Brako~evi} u bloku

PRED DRU GI VI KEND GRAN PRI JA

Ne mo `e po lo vi~ no @enska odbojka{ka reprezentacija za ciq ima dobar rezultat na ovogodi{wem Gran priju, a to je plasman na zavr{ni turnir, gde }e se na}i {est najboqih selekcija.

Beograd }e predstoje}eg vikenda biti doma}in drugog vikenda H grupe, a pored Srbije u~estvova}e Argentina, Kuba i Turska.

- Gran pri ne sme da bude samo priprema, jer ne mo`e da se igra polovi~no, ve} punom snagom u svakom setu i me~u. Imamo odgovornost da odigramo najboqe, bez

obzira {to je olimpijska godina.

Ovo je presti`no takmi~ewe, na kojem u~estvuju najboqe ekipe rekao je selektor Zoran Terzi}.

On je dodao da je ciq ekipe da se plasira na zavr{ni turnir (fajnal siks) Gran prija.

- Stawe u ekipi nije dobro. Sastav diktiraju mnoge stvari, na`alost, kod nas to su povrede i umor. Ipak, to je prisutno i kod ostalih reprezentacija. Nastupi}emo sa 12 igra~ica koje su bile u Poqskoj i nadamo se da }e se uskoro prikqu~iti i one koje se oporavqaju od povreda - naveo je Terzi}.

Kapiten Srbije Jovana Brako~evi} kazala je da se raduje {to }e Beograd prvi put biti doma}in takmi~ewa kao {to je Gran pri i izrazila nadu da }e wena ekipa zabele`iti sve tri pobede.

- Forma nije na nivou kao na Evropskom prvenstvu, kada je cela ekipa briqirala, {to je i normalno. Prioritet su OI i ove utakmice }e nam poslu`iti za podizawe forme za London rekla je Brako~evi}a.

Srbija je na prvom turniru u Lo|u zabele`ila jednu pobedu i dva poraza.

OR LO VI U KOM BI NO VA NOM SA STA VU U SAN TO DO MIN GU

No vi klin ci na de lu Posle prvog vikenda Svetske lige, potom i Interkontinentalnih kvalifikacija u Japanu, na kojim su odbojka{i Srbije obezbedili u~e{}e na Olimijskim igrama, igra~i koji su izneli najve}i teret dobili su voqno pred drugi vikend najkomercijalnijeg takmi~ewa. Umesto Vlada Petkovi}a, Nikole Kova~evi}a, Marka Podra{~anina i Dragana Stankovi}a, na ostrvsku zemqu u Sredwoj Americi oti{li su Aleksa Br|ovi}, Sre}ko Lisinac, Nemawa Petri} i Tomislav Doki}.

Drugi vikend Svetske lige, u konkurenciji Rusije, Kube i Japana, orlovi }e igrati na Dominikanskoj Republici u Santo Domingu. Nominalni doma}in bi}e Kuba, ali se ne igra u Havani zbog renovirawa hale. Posle prvog vikenda, koji je igran u Japanu, Srbije je na ~elu A grupe i, iako }e nastupati podmla|eni sastav, o~ekuje se da nastave s dobrim igrama.

Olimpijada je ovogodi{wi prioritet, ali ne sme da se zapostavi ni Svetska liga.

- Nalazimo se u veoma napornom ritmu. Promenili smo mnogo vremenskih zona od Japana do Dominikanske Republike. Prikqu~ili su nam se mladi igra~i i o~ekujem

A gru pa Su tra Sr bi ja - Ru si ja Ku ba - Ja pan

(23) (01.30)

Su bo ta Ja pan - Ru si ja Sr bi ja - Ku ba

(23) (01.30)

Ne de qa Ja pan - Sr bi ja Ku ba - Ru si ja 1. Sr bi ja 3 2. Ku ba 3 3. Ru si ja 3 4. Ja pan 3

Prevodnik novog talasa Mihajlo Miti}

da }e do sutra u}i u ritam i adekvatno se prikqu~iti ostalim momcima koji su na okupu ve} vi{e od mesec dana. Svesni smo da }e trebati malo vremena da sve do|e na svoje mesto, ali isto tako znamo da imamo kvalitet koji uz `equ i zalagawe mora da do|e do izra`aja - rekao je selektor Igor Kolakovi}.

2 2 2 0

1 1 1 3

(20.30) (23) 8:6 6 7:5 5 8:7 5 4:9 2

Rusija, Kuba i Japan su u najja~im sastavima i `ele da se posle tri utakmice na|u na prvom mestu u grupi.

- Rusija je prvi vikend igrala s prakti~no drugim timom, ali su sada do{li u najja~em sastavu, Kuba je umorna od kvalifikacija u Nema~koj na kojim nije uspela da se domogne Londona, a Japan je za sada nepoznanica. Bez obzira na protivnike, nastavi}emo u istom ritmu i nadam se da }emo zadr`ati nivo forme, bez obzira na promene u ekipi - istakao je Kolakovi}.

M. Ri sti}

JAN KO TIP SA RE VI] OSMI IGRA^ SVE TA

Za ra de u te ni su sme {no ma le FIT NES ZA DE CU KR ^I PUT KA PO RO DI CI PO PUL AR NIH SPOR TO VA: Fit nes za de cu je kod nas ve o ma mlad i sa mim tim ma lo po znat sport.Ova di sci pli na de lu je u okvi ru IFBB aso ci ja ci je u ko ju je tre nut no u~la we no 190 dr `a va.No vi Sad je bio do ma }in pr vog Svet skog pr ven stva na ko me su se u pet uz ra snih ka te go ri ja nad me ta le de voj ~i ce i de ~a ci iz 10 dr `a va.Or ga ni za ci ju tak mi ~e wa spro veo je Bo di bil ding fit nes i aero bik sa vez No vog Sa da, uz po dr {ku Gra da, Po kra ji ne i Re pu bli ke.

Sr bi ja je na stu pi la sa 18 tak mi ~ar ki u svim uz ra snim ka te go ri ja ma, a naj bo qe pla sma ne ostva ri le su No vo sa |an ke Le na Dun |er ski (ka te go ri ja do 7 go di na) pla sma nom na pe to me sto i Jo va na Mu {ic ki (ka te go ri ja 8 i 9 go di na) pla sma nom na {e sto me sto(na sli ci). Naj za slu `ni ja za do bre pla sma ne no vo sad skih de voj ~i ca u do ma }im i me |u na rod nim tak mi ~e wi ma je mr Mir ja na Ni ko li} Mu {ic ki.

Sve do ci ovog tak mi ~e wa sma tra ju da }e se ve o ma br zo fit nes za de cu pri bli `i ti naj po pu lar ni jim spor to vi ma.

Janko Tipsarevi} napisao je u kolumni za „The Tennis Space” da je prose~na zarada tenisera sme{no mala i da je sportu potrebna radikalna promena.

“Po mom mi{qewu, najve}i problem trenutno u tenisu jeste prose~na plata tenisera.

Momci na samom vrhu zara|uju mnogo novca, to je ta~no. I ne govorim o sebi – sada sam u Top 10 i zara|ujem vi{e novca nego ikada ranije. Ali za momke koji su u Top 200 prose~na plata je isuvi{e niska”, napisao je Janko.

“Toliko toga mora da se `rtvuje da bi se profesionalno igrao tenis, putovawa tokom cele godine. Novac je jednostavno sme{an kada se uporedi sa ostalim pojedina~nim sportovima. Ne govorim o fudbalu, sa time ne mo`emo da se merimo. Ali golf je najboqi primer. Po mom mi{qewu, golf i tenis su iz iste porodice sportova. Pogledajte samo koliko je igra~a u golfu zaradilo vi{e od milion dolara pro{le godine (94) u pore|ewu

sa tenisom (15). Mislim da je to sme{no”, dodao je Tipsarevi}.

“Re~ je o prose~nim platama. Ako ste rangirani oko stotog mesta ili 80. i 90, rekao bih da ne gubite novac, ali ga ni ne zara|ujete. Biti u 100 najboqih u bilo ~emu u `ivotu prili~no je dobr astvar. Moraju i da se plate svi tro{kovi i porezi. Na GS turnirima pove}ane su nagrade za prvo kolo, ali mislim da nam je potrebna radikalna promena. Rade}i korak po korak, ni{ta se zapravo ne}e promeniti. Sa druge strane, nije nam potrebna ni revolucija. Ali, hajde i to da ka`emo, NBA igra~i se bore da im plate budu 51 posto od ukupnog prihoda, a mi imamo izme|u 11 i 13 procenata. Ne `elim da qudi pomisle da smo pohlepni – kada vide da pobednik GS turnira uzme milion dolara, svi pomisle da teniseri zara|uju mnogo novca, ali ostalim igra~ima nije lako. A i karijera je kratka. Ne tra`imo vi{e novca, samo ve}i procenat. Dobiti 15

hiqada evra za poraz u prvoj rundi deluje dobro, ali kada se oduzme poraz, plata trenerima, putovawe, sme{taj, nije ba{ tako ru`i~asto”.

20

SPORT

~etvrtak14.jun2012.

TR KA KROZ SR BI JU

Ste vi }u `u ta ma ji ca Srp ski olim pi jac Ivan Ste vi}, u ma ji ci tur skog Sal ka no ti ma, obu kao je `u tu ma ji cu na tr ci Kroz Sr bi ju, po {to je u dru goj eta pi od Ni {a do Kra gu jev ca (146 km) osvo jio tre }e me sto! Ste vi}, po bed nik ove tr ke 2011, je dru gi put u dva da na bio na po bed ni~ kom po sto qu, jer je i u pr voj eta pi bio tre }i. U dru goj eta pi je sla vio

ko me sar Mi lan Dvor {~ik (Slo va~ ka) pr vo dis tan ci rao Ro si ja sa pr vog me sta u eta pi i za po bed ni ka pro gla sio Va dec kog, a dru go me sto do de lio Ste vi }u. Na i me, Ro si je na oko 300 me ta ra pre ci qa na kri vi ni pre sko ~io bi ci klom pre ko pe {a~ kog ostr va i skra tio, do du {e ne znat no, sta zu po sle ~e ga je do {lo do pa da ne ko li ko bi ci kli sta, {to je us po ri lo osta tak ka ra va na.

Ivan Ste vi}

ita li jan ski bi ci kli sta En ri ko Ro si iz eki pe Me ri da na (Hr vat ska), dru go me sto pri pa lo je Ada mu Va dec kom (Poq ska Mark pol tim), a tre }e Ste vi }u.

U ge ne ral nom pla sma nu Ste vi} ima vre me 4:50,30 ~a so va, Ro si na dru goj po zi ci ji ima jed nu se kun du za o stat ka, dok tre }e pla si ra ni Mak si mi li jan Ri ke ci (Ar gen ti na, Ni po Ja pan) ima dve se kun de za o stat ka.

Eta pu je obe le `i la `al ba vo |a ne ko li ko eki pa po sle ko je je UCI

To je da lo ma lu pred nost Ro si ju ko ji je li ni ju ci qa pro {ao sa dve se kun de pred no sti pred ve li kom gru pom. Po sle ve }a wa, ko me sar je pre i na ~io od lu ku, Ro si ju je vra tio po be du, ali je ujed no i ce loj gru pi dao vre me po bed ni ka, pa je ta kav re splet Ste vi }u do neo `u tu ma ji cu!

Ro si je pre pet da na po be dio na tr ci Oko Slo va~ ke, ko ja je u is toj ka te go ri ji kao na {a tr ka.

Tre }a eta pa vo ui se da nas od 14 ~a so va od Kra gu jev ca do Ba ji ne Ba {te (172,6 km).

UO^I TUR DE FRAN SA

Bez En di ja [le ka Ovo go di {wi, 99. po re du Tur D’Frans pro }i }e bez dvo ji ce bi ci kli sta ko ji su obe le `i li iz da we 2010. go di ne.Al ber to Kon ta dor (29) i En di [lek (27) vo di li

En di [lek po vre dio ki~ mu

su pre dve go di ne bit ku i kroz Aple i kroz Pro van su i kroz Pi ri ne je i kroz Bre ta wu, sve dok [le ku ni je spao la nac na jed nom uspo nu, {to je Kon ta dor is ko ri stio i na kra ju uzeo ti tu lu.

U me |u vre me nu, is po sta vi lo se da je [pa nac Kon ta dor bio

do pin go van i on je pod su spen zi jom do av gu sta, a u sre du sti gla je po tvr da da }e i Luk sem bur `a nin [lek pro pu sti ti pred sto je }i Tur zbog po vre de ki~ me, ko ju je do `i veo pri li kom jed ne od pri prem nih tr ka za naj ve }i bi ci kli sti~ ki do ga |aj go di ne.

Ova kav epi log u pr vog fa vo ri ta Tu ra pro mo vi sao je Bri tan ca Bre dli ja Vi gin sa (32), a mo gu }e je da }e se [lek i Kon ta dor sle de }i put sre sti na {pan skoj Uel ti u av gu stu, jer }e do ta da Kon ta do ru is te }i su spen zi ja. [le ku je na knad no 2010. go di ne do de qe na ti tu la, a pro {le se zo ne ona je oti {la u ru ke Ka de la Evan sa (35) iz Austra li je. [lek je bio dru gi, is pred ro |e nog bra ta Fran ka (32).

ME \U NA ROD NI TUR NIR U KIK-BOK SU

Voj vo di na ekip no naj bo qa U sport skoj ha li na Sla noj ba ri odr `an je me |u na rod ni tur nir u kik-bok su, pod na zi vom „Mu aj taj pro tiv dro ge”. Ova ma ni fe sta ci ja bi la je u klo pu In ter na ci o nal ne mu aj taj li ge, a ciq je pro mo ci ja ovog bo ri la~ kog spor ta i zdra vog na ~i na `i vo ta. U~e stvo va lo je 40 bo ra ca iz {e sna est klu bo va, iz na {e ze mqe, Slo ve ni je, Austri je i Hr vat ske. Oni ko ji su se bo ri li za na slov naj bo qeg po ka za li su ra zno li kost uda ra ca, le po kre ta we, kao i atrak tiv ne teh ni ke.

Naj u spe {ni ji klub bio je KBS Voj vo di na Ve le ta bak iz No vog Sa da, a za naj bo qeg tak mi ~a ra pro gla {en je Mir ko Vor ka pi} iz slo ve na~ kog klu ba Skor pion NM. Naj bor be ni ji par bi li su Di mi tri je Ta di} (Vik to ri, Sr bi ja) i Sa mo Pe tje (KTB Ptuj).

Re zul ta ti - do 57 kg: ^e sti} (Ru ma) - Ke qa no vi} (Voj vo di na) 2:1, do 60: Ma zi} (Voj vo di na) Go li} (Vik to ri) 0:3 (no ka ut u 1.r.), do 63,5: Vu ko vi} (Me dak, Be o grad) - Stu par (Voj vo di na)

0:3, do 71: Uro{ Bu la to vi} (Klub xim, Su bo ti ca) - Pe tr lin (Nak mu aj, Slo ve ni ja) 0:3, do 63,5: Ko co ban (In ter na ci o nal, Zre wa nin) - Plav {i} (Voj vo di na) 0:3 (No ka ut u 1.r.), do 67: [a po wa (Voj vo di na) - Stoj ~i} (Kon struk tor fajt, Ku la) 0:3 (no ka ut u 1.r.), do 81: Re `ek (Slo ve ni ja) - Lam preht (Slo ve ni ja) 0:3 (TKO 2.r.), izand 91: Sal ka no vi} (Ko bra, Hr vat ska) Dra gi} (Vik to ri) 0:3 (KO 1.r.), do 81: L. Re `ek (Slo ve ni ja) - To do ro vi} (Voj vo di na) 3:0 (TKO 4.r.), Go dec (Nak mu aj) - Ne stor (Voj vo di na) 0:3 (KO 1.r.), iz nad 91: Pe koq (Nak mu aj) - Jak {e (Skor pion) 1:2, do 67: Dra go mi rov (011) - Nu ~i} (Vin xim, Austri ja) 0:3, do 91: Cvi ja no vi} (Voj vo di na) - Okro gar (Nak mu aj) 2:1, do 71: M. Vor ka pi} OSkor pion) - Ze ~e vi} (Vin xim) 3:0 (pre da ja u 4.r.), Ta di} (Vik to ri) - Pe tje (KTB Ptuj) 0:3, do 86: To plak (KTB Ptuj) Di mi tri je vi} (Vin xim) 3:0 (KO 1.r.).

M. P.

dnevnik

U FI NA LU PLEJ-OFA PAR TI ZAN VO DI 2:1 U PO BE DA MA

Ve} vi |e no – od lu ~io Kec man Ko {ar ka {i Par ti za n a us p e l i su da i dru gi put u fi nal noj se r i j i is k o r i s te pred nost „do ma }eg” te re na i sa va la dju cr ve no - be le u neo ~e ki va no ne iz ve noj za vr {ni ci 78:72.Pu bli ka u kr ca tom Pi o- ni ru ima la je pri li ku da vi di bor ben me~ ko ji su cr no-be li re {i li u svo ju ko rist pri seb nom igrom u po sled woj de o ni ci.No mi nal ni go sti fu ri o zno su po ~e li ~e tvr tu ~e tvr ti nu, be zo po sti gli 19 po e na i ve li ku pred nost Par ti za na (64:48) sve li na sa mo tri po e na raz li ke (70:67).On da je vi |en do bro po znat sce na rio - Du {an Kec man pre u zeo je od go vor nost, po go dio troj ku za plus {est i po ka zao svo jim sa i gra ~i ma put ka po be di.

Upi tan da li je, is po sta vi }e se, kqu~ na ak ci ja smi {qe no od i gra na za we ga, pso le me ~a je od go vo rio: -Po tre fi lo se. Imao sam otvo ren put, pre u zeo sam od go vor nost, {u ti rao i, na svu sre }u, po go dio. Ta kvih si tu a ci ja je u dru goj utak mi ci bi lo mno go vi {e, ali smo is pro ma {i va li i to nas je sku po ko {ta lo.

Naj i s ku s ni j i ko {ar k a{ {am pi o na kri ti~ ki se osvr nuo na dra sti~ no lo {u igru we go vog ti ma uo~i za vr {ni ce.

- Ne shva tqi vo. Po ve li smo, mi slim, 14 raz li ke i bu kval no smo sta li. Ni smo igra li ni {ta. Zve zda je to is ko ri sti la, vra ti la se, a mi to ne sme mo opet se bi da do zvo li mo u `e sto koj se ri ji ka kva je ova. Ta kve si tu a ci je mo gu sku po da nas ko {ta ju i mo ra mo da po boq {a mo taj seg ment.

Iz no se }i o~e ki va we uo~i ~e tvr te utak mi ce, u pe tak od 20 ~a so va u @e le zni ku, re kao je da cr no-be li ta mo ne sme ju da do zvo le se bi mi nu te pra znog ho da.

- Mo ra mo da pru `i mo 40 mi nu ta do bre igre i mi slim da la ga nim rit mom mo `e mo da odr `i mo utak mi cu u ega lu. Ne raz mi {qa mo o even tu al noj pe toj utak mi ci, ve} sa mo o po be di u sle de }oj na gla sio je Kec man.

Du {an Kec man po sti gao od lu ~u ju }e ko {e ve za po be du cr no-be lih

We gov sa i gra~ Da ni lo An |u {i} ta ko |e je uka zao na pro pu ste u igri u po sled woj de o ni ci uz bu dqi vog der bi ja, ali i is ta kao zna ~aj po be de.

- Uzrok pa da u igri je to {to smo do dva, tri mi nu ta pre kra ja pot pu no sta li u na pa du i ni smo ni {ta igra li. Ipak, us pe li smo da se troj kom Kec ma na vra ti mo na oset ni ju pred nost i da pri ve de mo me~ kra ju. U @e le zni ku }e bi ti dru ga ~i ja utak mi ca, spre mi }e mo se za wu i is tr ~a ti na te ren mak si mal no mo ti vi sa ni is ta kao je An |u {i}.

Vla di mir Lu ~i} bio je naj e- fi ka sni ji u re do vi ma {am pi o- na sa 19 po e na i po sle me ~a bio je vid no za do vo qan, ali i opre zan.

- Po tvr |e no je da je ovo pra vo fi na le i da u sva koj utak mi ci mo ra mo da se bo ri mo do po sled weg mi nu ta ako ho }e mo po be du.

Sla bi je smo otvo ri li me~, pa za i gra li bo qe, od le pi li se na

dvo ci fre nu raz li ku, ali sta li pred kraj - re kao je Lu ~i}.

U ta bo ru Cr ve ne zve zde sve sni su u ko joj ~e tvr ti ni su iz gu bi li me~ - ne u po sled woj, ve} u dru goj. Cr no-be li po sti gli su u tom kvar ta lu 29 po e na i oti {li na od mor sa pred no {}u od 10 raz li ke.Plej mej ker Fi lip ^o vi} re kao je po sle me ~a da ko na ~an re zul tat mo `e da na zo ve i do brim za svoj tim.

- Iz bo ri li smo, da ka `em, do bar re zul tat na kra ju ka ko smo od i gra li dru gu ~e tvr ti nu ko ja nas je ko {ta la po be de. Ne sme mo se bi da do zvo li mo da pri mi mo 29 po e na. Ja ko sla bo smo se vra }a li u od bra nu, oni su da li do sta po e na iz kon tri - re kao je ^o vi}.

Ha la u @e le zni ku ne }e bi ti no vo okru `e we za cr ve no-be le.

U woj su ove se zo ne od i gra li mno go tre nin ga, pa im se lid ba ne }e te {ko pa sti.

- Ta mo smo ce le se zo ne tre ni ra li. To nam je dru ga sa la za

tre ning i ni je nam stra na - do dao je on.

Od se lid be u pred gra |e Be o- gra da ne pre za ni Bo jan Su bo ti}. On o~e ku je do bro na vi ja we Zve zdi nih pri sta li ca, ali ne sma tra da }e to bi ti pre sud no.

- Pred nost do ma }eg te re na u ovoj fi nal noj se ri ji ne mo ra da zna ~i pre vi {e. Ve ~e ras je bi lo i do sta na {ih na vi ja ~a i mo ra mo da mi sli mo na igru, a ne na na vi ja we. Ta mo smo od ra di li do sta tre nin ga i ne vi dim od la zak u tu dvo ra nu kao pro blem.

Ko men ta ri {u }i dru gi po raz od Par ti za na u se ri ji, kril ni cen tar Zve zde re kao je da je we gov tim na sta vio da se bo ri upr kos ve li koj pred no sti ri va la pred po sled wih 10 mi nu ta.

- Ni smo od u sta ja li od bor be, u par na vra ta ima li smo i re zul tat u svo jim ru ka ma, ali ni smo us pe li to da is ko ri sti mo i pre o kre ne mo - re kao je Su bo ti}.

FI NA LE NBA LI GE

Okla ho ma sjaj no star to va la Po ~e lo je ve li ko NBA fi na - qe ni, igra li su kao na va tri. Do - mi ja u dru gom po lu vre me nu le. I po ~e lo je gr mqa vi nom... U bro su do da va li lop tu, po ga |a li (41:40), a taj deo igre do ma }i su Okla ho mi, Ma ja mi je prel si {an {u te ve. Dok smo gu bi li, sa mo smo do bi li sa 18 po e na raz li ke, na u dru gom po lu vre me nu. Du rent i `e le li da igra mo bo qe. Utak mi - kon {to su na po lu vre me nu gu Vest bruk po sti gli su vi {e ko ca du go tra je i sve vre me nam je bi li se dam. {e va od ce log go stu ju }eg ti ma u dru gih 24 mi nu ta! „Ka da me sin bu de pi tao {ta je to Okla ho ma Si ti Tan der, re }i }u mu da ta ko ne {to ne po sto ji”.

Tim re ~i ma le gen dar ni [a kil O’Nil pro ko men ta ri sao je 2008. go di ne ga {e we slav nih Si jetl Su per so nik sa i se lid bu u stu dent ski grad Okla ho ma Si ti, gde je osno van no vi klub Tan der.Ta „gr mqa vi na” li ~i la je na pro le} nu ki {i cu na po ~et ku pr ve se zo ne u no vom gra du, ko ju je po ~e la sa tri po be de i 24 po ra za.A, on da GR MQA VI NA! Mla di, ta len to va ni, pre ci zni i br zi tim Okla ho ma Si ti ja ube dqi vo je po ~eo svo je pr vo ve li ko NBA fi na le. Pred svo jim na vi ja ~i ma, Ke vin Du rent, Ra sel Vest bruk i osta li de kla si ra li su Ma ja mi Hit u dru gom po lu vre me Ser` Iba ka (Okla ho ma) i Le bron Yejms (Ma ja mi) vo di li `e sto ke du e le nu pr ve utak mi ce se ri je.

Okla ho ma Si ti - Ma ja mi tre ner go vo rio: „Igraj te ja ~e, [ta je pro iz ve lo ta kav kam 105:94 (22:29, 25:25, 27:19, igraj te tvr |e”. Kad smo to ura di bek? Ta bo Se fo lo {a!Ovaj ne u 31:21)!Tan der vo di 1:0, dru ga li - do bi li smo- re kao je Du rent, mor ni [vaj ca rac pre u zeo je Le utak mi ca je u sre du ra no uju tru naj e fi ka sni ji de bi tant u ve li bro na Xej msa u dru gom po lu vre po na {em vre me nu... kim fi na li ma sa 38 po e na. me nu, oslo bo dio de fan ziv nih - Oni to stal no ra de, sa mo na Ke vin Du rent i Ra sel Vest stre so va tro stru kog naj bo qeg pa da ju i do la ze. Oni su ne u mor ni- bruk do bi li su pr vu od mo gu }ih strel ca li ge Du ren ta, naj bo qeg re kao je tre ner Ma ja mi ja Erik se dam run di pro tiv te {ka {a sa igra ~a Ma ja mi ja spu stio sa 58 Spol stra.

Flo ri de Le bro na Xej msa i od sto uspe {no sti na sve ga 29, a - Do bro... Oni mom ci (iz Ma ja - Dvej na Vej da. Tan dem Okla ho me Du ran ta pri {te deo ener gi ju za mi ja, prim. aut) su iza {li na pa - po sti gao je vi {e od ce log Ma ja na pa da~ ke mi ni ja tu re.

Re zul tat?Tan der - Hit 58:40 u dru gom po lu vre me nu, Du rent 17 od 36 po e na u ~e tvr toj ~e tvr ti ni, Xejms se dam od 30 u po sled woj de o ni ci, sa sve ga jed nim uba ~e nim ko {em od 8:15 do kra ja!I to je to!

-Iskre no, mi slim da smo igra li sa mno go vi {e in ten zi te ta u od bra ni. U~i ni li smo da nas ose te mal ko...- re kao je Vest bruk.

Po sle lo {eg {u ter skog po ~et ka, emo tiv ni Vest bruk po veo je eki pu u pre o kret u tre }oj ~e tvr ti ni, a ka da je Tan der ko na~ no do {ao u vo| stvo vi {e se ni je osvr nuo. Po sao je do vr {io Du rent ko ji je le teo po par ke tu u ~e tvr toj ~e tvr ti ni. Jed nom je sa mo Hit sti gao na ~e ti ri po e na raz li ke (87:83), ali je mo men tal no Du rent uba cio dva ko {a, a Vest bruk je dan i 3:35 pre kra ja bi lo je de set po e na pred no sti za eki pu ko ja de bi tu je u ve li kim fi na li ma. Vra ti }e mo se jo{ jed nom od lu ci tre ne ra Tan de ra Sko ta Bruk sa da „svi ~u je” Du ren ta i Se fo lo {u u od bra ni nad Xej msom.Iako je Le bron ko na~ no uba cio 30 u tek 11. utak mi ci ve li kog fi na la u ka ri je ri, on ni je bio pro duk ti van ka da je to bi lo naj po treb ni je za we gov tim, a uz lo {e {u ter sko ve ~e Vej da (19 po e na, 7/19 iz igre) Hit ni je mo gao da po~ ne bo qe dru go uza stop no fi na le.

- Jed no stav no, po go di li su vi {e {u te va od nas, a i po ku pi li su ne ke sko ko ve u na pa du. Iz to ga, do {li su im otvo re ni {u te vi i to nas je gur nu lo u za o sta tak, iz kog se ni smo vra ti li - re kao je Vejd.

КОНЦЕРТ ЏЕНИФЕР ЛОПЕЗ НА ЈЕСЕН У БЕОГРАДУ

Енрике Иглесијас специјални гост Л

Хју Лори у римејку „Робокапа” лумац Хју Лори, познат по улози у серији “Доктор Хаус”, наводно је у преговорима за улогу у римејку филма “Робокап”. Британски глумац би требало да игра зликовца у римејку акционог блокбастера из 1987. године, преноси сајт „Варајети”. Овај 53-годишњи глумац би играо директора једне фирме која је претворила човека у машину зарад сопствене добити. У филму ће играти и Семјуел Л. Џексон који ће глумити медијског могула Пата Новака, шведски глумац Џоел Кинаман ће тумачити главни лик, по-

лицајца Алекса Марфија, којег је у оригиналној верзији играо Питер Велер, док је улога научника који ствара сајбер полицајца поверена је Герију Олдману. Филм ће се снимати у Торонту од септембра, а у биоскопе би требало да стигне идућег лета.

Враћа нам се Џеј Ар

Н

екада веома популарна америчка серија „Далас„ враћа се после 20 година на мале екране. Прва епизода нове сезоне ове успешне сапунице, која прати живот богате тексашке породице Јуинг, биће приказана у среду на америчкој кабловској телевизији ТНТ. ТНТ је одлучила да сними наставак серије, која је у Америци приказивана од 1978. до 1991. године, а касније током 80-их и у многим другим земљама. За разлику од неких других „реанимираних„ серија као што

су „Мелроуз Плејс„, „Чарлијеви анђели” и „Беверли Хилс„, које нису успеле да понове успех оригинала, „Далас„ се враћа са кремом првобитне глумачке

екипе, додуше остарелим, али још увек живахним. Ту су 80-годишњи Лери Хегмен у улози злогласног Џеј Ара Јуинга, 71-годишња Линда Греј, његова супруга у серији и 63-годишњи Патрик Дафи, добри брат Боби. „Ривалитет и борба за превласт у династији нафташких магната„ и даље је у средишту „Даласа„, наводи се у саопштењу ТНТ-а. Осим подгрејане мржње старе генерације, гледаоцима ће бити сервирани и обрачуни нове, нимало симпатичније генерације Јуинга.

Вампирска свадба

А

меричка штампа пише да ће се звезде „Сумрака„ венчати крајем године. Роберт Патинсон (26) запросио је Кристин Стјуарт (22) након четири године везе, пише амерички магазин „ОК„. Иако су само прошлог месеца оповргли гласине о скором венчању, магазин „од извора блиских пару„ сазнаје да је „Едвард верио Белу„ смарагдним прстеном. Лист још пише да ће на скромној церемонији венчања, која би требало да буде одржана крајем године, присуствовати Шарлиз Терон и Кети Пери. Роберт и Кристин упознали су се на снимању филма „Сумрак„ 2008. године, и од тада „крију своју романсу„. Тек недавно, на филмском фестивалу у Кану, први пут су снимљени како се љубе у јавности.

Ирска магија поново у Арени Н

ајвећа ирска плесна сензација Lord of the dan ce наступиће поново у Београдској арени 20. октобра. Универзална поставка легендарног Мајкла Флетлија представиће се домаћој публици новим кореографијама, новом сценографијом и костимима, и са „најувежбанијим играчима на свету”. Ова универзална поставка Мајкла Флетлија, коју је домаћа публика била у прилици да види 2008. године, готово да не силази са листа најпродаванијих представа, а за протеклих 12 година наметнула се као водећи плесни спектакл у свету. Овај плесни шоу до сада је оборио више светских рекорда – Флетли је у Гинисовој књизи рекорда као човек са најбржим ногама на свету са невероватних 35 удараца у секунди; шоу се изводио чак 21 пут узастопно у Вембли арени у Лондону; за само десет дана продали су 250.000 улазница за турнеју у Аустралији. Улазнице по ценама од 2.200, 2.500, 2.900, 3.300 и 4.000 динара биће у продаји од петка, 15. јуна, на следећим продајним местима: Београдска арена, Билет центар Београда, Card ser vi ce продајна места, Евентим продајна места, Ушће центар.

Бетмен мрзи Леонарда ди Каприја

О

21

Г

атино поп дива Џенифер Лопез ће на свој концерт, у оквиру своје турнеје „Денс аген”, заказан у Београдској арени 20. новембра, повести и Енрикеа Иглесијаса као специјалног госта. Енрике ће заједно с Лопезовом отпевати неколико песама, међу којима и њихов дует. Одлука о његовом доласку у Србију донета је пре пар дана и представљаће праву посластицу за домаће љубитеље латино звука. Светска поп дива Џенифер Лопез, која ће наступити 20. новембра у Београдској арени у оквиру своје турнеје „Денс аген”, у српску престоницу стиже са свитом сарадника који ће бринути о њеном наступу, међу којима ће бити огроман број припадника њеног приватног обезбеђења, као и њен лични кувар. Будући да је у питању спектакл године, за њену безбедност, поред личног обезбеђења, бринуће и велики број полицајаца. Џенифер ће са собом довести цео тим сарадника, али и посебног кувара који ће бринути о њеној исхрани током боравка у Србији. Концерт Џенифер Лопез требало би да почне око 20 часова, а цена улазница још није објављена. Пред концерт у Србији, атрактивна латино дива, коју је магазин „Пипл” прошле године прогласио за најлепшу жену на свету, наступиће у Софији 18. новембра. На њеној концертној мапи пре тога је уписана Москва, где има заказане концерте 10. и 11. новембра. Певачица је до сада продала више од 55 милиона плоча и снимила неколико филмова. Она је прва жена која је у истој недељи била на прва на листама најпродаванијих албума и најгледанијих филмова. Иза себе има три брака, а из последњег са певачем Марком Ентонијем близанце.

бјављена књига о „Мрачном витезу” Кристијану Бејлу која открива пар мрачних ствари из његовог живота… Вриштао је на техничара на снимању филма „Терминатор”, напао породицу због позајмице, а сада су све те догодовштине стављене на папир. Бивши публициста Кристијана Бејла Харисон Чонг, објавио је биографску књигу о Бетмену у којој открива да „мрачни витез” четири године није проговорио са својом мајком, да је својом бахатошћу расплакао девојчицу која му је

~etvrtak14.jun2012.

c m y

SveT POZnATiH

dnevnik

тражила аутограм, као и да је аутора књиге „отерао” на лечење од стреса. Чонг открива да Кристијан Бејл мрзи Леонарда ди Каприја јер добија све улоге које он прижељкује. „Ди Каприо. Име које Кристијан Бејл мрзи више од свега”, пише аутор. “Отео му је улогу у филму ‘Шта једе Гилберта Грејпа’, улогу у филму ‘Ромео и Јулија’, улогу Џека Досона у ‘Титанику’”…

Чонг пише и да је неколико пута присуствовао његовим испадима.”Жалим све оне који га воле, а који су му пришли да се сликају

или узму аутограм”, пише Чонг који је за Бејла радио десет година. „Седео је у ресторану када му је пришла девојчица и затражила аутограм, а он ју је расплакао причом како је неваспитана”. Отац Дејвид га је терао да постане глумац, па се након дебија у филму Стивена Спилберга „Empire of the Sun”, када је Бејл имао само 14 година, преселио у Лос Анђелес са њим, а мајку, односно супругу оставио у Дорсету. „Отац и син су делили прљаву кућу на плажи, а Кристијан је у својој соби држао тегле са фетусима животиња”.

А

Шарлиз Терон обријала главу трактивна глумица Шарлиз Терон која се због улоге у филму „Мон-

струм” (2003) својевремено угојила 14 килограма, поново је урадила нешто што би ретко која жена урадила за улогу. Наиме, за улогу у филму „Побеснели Макс 4” Шарлиз је обријала главу. Тридесетшестогодишња глумица усликана је на Беверли Хилсу са сином Џексоном и новом фризуром. Глумица је обријала главу због улоге Фјуриосе у најновијем наставку филма „Побеснели Макс” који би наредног месеца требало да се снима у Африци. Овој лепој глумици није први пут да за потребе филма скрати косу. За потребе филма „Астронаутова жена” такође је скратила дугу, плаву косу. Добитница Оскара за филм „Монструм” недавно је промовисала два нова филма, „Снежана и ловац„ и „Прометеј„ који су зарадили 73 милиона долара прошлог викенда у Америци.

22

ekOLOGiJA

~etvrtak14.jun2012.

dnevnik

REKONSTRUI[E SE ZOO VRT PALI]

PRVI PUT POSLE DVE GODINE

Slo ni ca Mar ta po ma `e maj sto ri ma U Zo o lo {kom vr tu na Pa li }u, ka ko sa zna je mo, re no vi ra ju se i re kon stru i {u ob je ka ti za sme {taj `i vo ti wa. No vac za ovaj po sao je obez be dio Po kra jin ski se kre ta ri jat za ur ba ni zam, gra di -

teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne.

- Tre nut no su u to ku ra do vi na slo na ri, ba ze nu za fo ke i vo li je ri za mr kog me dve da – ka `e PR Zo o lo {kog vr ta Mir ja na

Raz voj eko i et no tu ri zma U Et no ku }i u Ku pi no vu, se lu na obu du za {ti }e nog re zer va ta pri ro de Obed ska ba ra, odr `a na je ra di o ni ca na te mu ’’Po dr {ka so cioeko nom skom raz vo ju kroz raz voj eko tu ri zma u za {ti }e nim pri rod nim do bri ma’’, a u okvi ru isto i me nog pro jek ta. U ra du ra di o ni ce su u~e stvo va li pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve, „Voj vo di na {u ma“, gra |a na i stru~ ne jav no sti.

- Ciq nam je da na |e mo {ta je to {to je za jed ni~ ko za svih osam za {ti }e nih pod ru~ ja u Voj vo din, a {ta su im spe ci fi~ no sti u za vi sno sti od pro ble ma i po ten ci ja la ko je ima ju, te da se na osno vu to ga na pra vi ak ci o ni plan za raz voj eko tu ri zma u ovim pod ru~ ji ma – ka za la je me na xer ka pro jek ta Mir ja na Bar tu la. - Na osno vu ak ci o- nog pla na kon ku ri sa }e mo za sred stva za we go vu im ple men ta ci ju, jer je kraj wi ciq ovog pro jek ta da lo kal nom sta nov ni {tvu omo gu }i eko nom sku ko rist od eko tu ri zma i da no vac osta ne u lo kal noj za jed ni ci.

Ra di o ni ci je pri su stvo vao i pod se kre tar u Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne Slo bo dan Pu zo vi}, ko ji je is ta kao da ovaj se kre ta ri jat ve} go di na ma po ma `e lo kal nim sa mo u pra va ma i upra vi te qi ma za {ti }e nih pri rod nih do ba ra {i rom Voj vo di ne da o~u va ju svo ja pri rod na bo gat stva, da ih raz vi ju i pro mo vi {u kroz raz voj eko i et no tu ri zma.

- U po sled wih 20 go di na ov de smo re a li zo va li ~i tav niz pro jekt nih ak tiv no sti, kroz ko je smo ob no vi li sta ni {ta, ob no vi li po pu la ci je ne kih ret kih vr sta, vra ti li iz u mr le vr ste i iz gra di li ve o ma raz gra na tu in fr struk tu ru za raz voj tu ri zma, edu ka ci je i re kre a ci je. Ta in fra struk tu ra po dr zu me va pre ko 20 ki lo me ta ra tu ri sti~ kih sta za, 11 vi di ko va ca ukqu ~u ju }i i dve ve li ke ku le, pre ko 20 in for ma tiv nih ta bli, a za jed no sa op {ti nom Pe }in ci smo po sta vi li tu ri sti~ ku sig na li za ci ju po glav nim sa o bra }aj ni ca ma i ras kr sni ca ma u Do wem Sre mu – ka zao je Pu zo vi}.

J. Anti}

Ala po vi}. - Slo ni ca Mar ta }e do b i ti ure | e n i zim s ki pro stor, sa vra ti ma ko ja ne }e mo }i svo jom sna gom da iz ob li ~i, a ure di }e mo joj i spo qa {wi is pust. Za sa da rad ni ci vred no ra de na po sta vqe noj ske li, a slo ni ci je to to li ko za ni mqi vo da im ma lo sur lom gu ra ko li ca, mr da da ske i pra vi oti ske u be to nu, pa joj ti ma ri teq Mi lan mo ra od vu }i pa `wu na dru gu stra nu i bi ti sa wom svo vre me.

Ure |u je se i ba zen za fo ke, a u okvi ru ra do va ugra |en je aera ci o ni si stem ko ji }e do pri ne ti du `oj bi stri ni vo de.

- Za sve to vre me fo ke su bi le sme {te ne u okru glu fon ta nu kod re sto ra na, gde su u`i va le. Vra }e ne su u sta ri - no vi ba zen to kom vi ken da, gde su ma mi le uz da he po se ti la -

Va zduh u Ki kin di do brog kva li te ta

ca ko ji ma je na su vom bi lo ve o ma vru }e. Ra do vi po red ba ze na se na sta vqa ju. Bi }e iz gra |e na no va ma {in ska ku }i ca i si stem za fil tra ci ju vo de. Ovo su za po se ti o ce ne vi dqi vi, ali ve o ma bit ni ele men ti sva kog si ste ma ba ze na, bi lo da se ra di o fo ka ma, pin gvi ni ma, ri ba ma ili sport skom kom plek su. Ujed no, to je i deo si ste ma ko ji naj vi {e ko {ta – is ti ~e Mir ja na Ala po vi}.

Re kon stru i {u se i vo li je re gde bo ra ve ma ka ko maj mu ni, s na k on ra do va u re n o vi r a n i obje kat }e se pre se li ti i mr ki me dve di.

- Ra di se na isu {i va wu je zer ce ta, de mo li ra wu sta re ogra de i ko pa wu te me qa. Ako vre me do zvo li, za oko tri me se ca, ta mo }e bi ti iz gra |e na pe }i na i is pust.

Sta ri ka vez }e osta ti, kao ne ka vr sta spo me ni ka i po se ti o ci }e mo }i za vi ri ti i vi de ti ka ko je iz gle da lo bi ti za tvo ren unu tra - za kqu ~u je Mir ja na Ala po vi}.

S. I.

Pr vi put po sle dve go di ne va zduh u Ki kin di, pre ma me re wi ma Za vo da za jav no zdra vqe bio je do brog kva li te ta – ni je bi lo pre ko ra ~e nih vred no sti ~a |i ni ukup nih su spen do va nih ~e sti ca.

Kva li tet se me ri u Mi kro na se qu i kod Za vo da za jav no zdra vqe, a re zul ta ti po ka zu ju da ni je bi lo pre ko ra ~e we sum por-di ok si da, azot nih ok si da, ozo na.

-Vi {e fak to ra uti ca lo je na bo qi kva li tet va zdu ha – ob ja {wa va dr Na ta {a \u ki} iz Za vo da za jav no zdra vqe – U~e sta lost pa da vi na je dan je od fak to ra, po tom sma we we in du strij ske pro iz vod we, za vr {e tak grej ne se zo ne, te ve }i broj li snih i trav na tih po vr {i na.

Za vod za jav no zdra vqe u Ki kin di po ~et kom ju na do bio je akre di ta ci ju Evrop ske uni je za me to du od re |i va wa su spen do va nih ~e sti ca-ukup nih i onih pro me ra 10 i 2,5 mi kro na. Od po ~et ka go di ne ra |e ne su stu di je i pre ko ra ~e wa su za be le `e na u ja nu a-

DAN PARKA PRIRODE „STARA TISA”

I[^EKIVAWE JEDINSTVENOG PRIRODNOG FENOMENA CVETAWA TISE

Sla vqe na Bi ser nom ostr vu

Neo do qi va ~a ro li ja Pa non ske prin ce ze Na re ci Ti si ovih da na po ja vi li su se pr vi in sek ti Ti si nog cve ta, ve sni ci je din stve nog pri rord nog fe no me na cve ta wa re ke Ti se ko ji sa iz u zet nim ne str pqe wem i in te re so va wem i{ ~e ku ju za qu bqe ni ci pri ro de i ne pred vi di vog rav ni ~ar skog vo do to ka. Cve ta we re ke Ti se kod Ka wi `e i jo{ ne ki im lo ka li te ti ma se ver nog Po ti sja, sre di nom ju na pri vla ~i ve li ki broj zna ti `eq ni ka, qu bi te qa pri ro de i pred stav ni ka me di ja. Pa non ska prin ce za, ka ko po pu lar no zo vu rav ni ~ar sku re ku ko ja svo jim to kom pro ti ~e kroz pet dr `a va, pro cve ta va u pu nom sja ju, a ~a ro li ja ma in sek ta “pa lin ge nia lon gi ca u da”, od vaj ka da pro zva nog Ti sin cvet, ni je la ko odo le ti.

Pri rod ni fe no men, ko ji se od svih evrop skih vo do to ka mo `e do `i ve ti sa mo na Ti si, tu ri sti~ ki po sle ni ci Ka wi `e, a po tom su im se pri dru `i li No vo be ~ej ci i dru gi, po sled wih go di na afir mi sa li su kao svo je vr sni tu ri sti~ ki brend ove sre di ne, od no sno da skre nu pa `wu na pri rod ne, eko lo {ke, tu ri sti~ ke i `i vot ne po ten ci ja le re ke Ti se i we nog pri o ba qa. U sve tu po red Ti se, ovaj pri rod ni fe no men ko ji iza zi va ma sov no ro je we i pa re we ~u de snog in sek ta iz gru pe jed no dne vi ca, mo `e se do `i ve ti jo{ sa mo na @u toj re ci (Hu ang ho) u Azi ji.

Ti ski cvet je pra sta ra vr sta in sek ta ko ji od dav ni na o~a ra va qu de na oba li re ke, ili na po vr {i ni vo de u ~am ci ma, dok u ka snim po po dnev nim sa ti ma do za la ska sun ca pra te ri tual qu bav ne igre ko ji tra je oko dva sa ta. ^a ro li ja ko ja se mo `e do `i ve ti na Pa non skoj prin ce zi, po re di se sa le po tom du ge, Ni ja ga ri nih vo do pa da ili ose }a jem pr ve qu ba vi. Ne slu ~aj no, tu ri sti~ ki no vi na ri Sr bi je su za hva qu ju }i in ten ziv noj kam pa wi, pri rod ni fe no men cve ta wa Ti se uvr sti li me |u top tu ri sti~ ke ma ni fe sta ci je u Sr bi ji.

Ve} sa ma ~i we ni ca da je Ti sin cvet pra sta ra vr sta in sek ta i da pri pa da gru pi jed no dne vi ca, upu }u je na kra tak `i vot ni vek od ra slih je din ki. Pre ci ove vr ste in se ka ta na sta li su pre oko 200 mi li o na go di na, ka da su vo de ni in sek ti po ~e li osva ja ti kop no i udi sa ti „slo bo -

sob ni za pa re we i oplod wu `en ki.

Do bar po zna va lac flo re i fa u ne re ke Ti se bi o log u pen zi ji Ja no{ Gu el mi no iz Sen te, ob ja {wa va da se ne {to ka sni je po ja vqu ju lar ve `en ki, iz ko jih se iz va qu ju pol no zre le kri la te je din ke, a na -

Pojavili se prvi insekti Tisinog cveta

dan” va zduh. Je din ke Ti si nog cve ta su naj krup ni je jed no dne vi ce, a do pre vi {e de se ti na go di na bi le su ras pro stra we ne po ve }im evrop skim re ka ma. Da nas je u Evro pi re ka Ti sa je di no uto ~i {te ove vr ste, ko ja se na do wem to ku na ne ko li ko lo ka li te ta u Voj vo di ni jo{ uvek ma sov no ro ji, obi~ no sre di nom ju na u pred ve ~er je.

Ta da se na de o ni ca ma re ke sa gli no vi tim ko ri tom po ja vqu ju lar ve na po vr {i ni vo de iz ko jih se za krat no vre me, za sa mo ne ko li ko se kun di, iz va le ne `ni, le pr {a vi, {a re ni, kri la ti in sek ti ko ji na kon krat kog su {e wa iz le }u na pri o ba qe, na biq ke, ~am ce pa ~ak i na qu de, i ot po ~i wu wi ho vo mu ko trp no pre svla ~e we. To su ne do zre li mu` ja ci ko ji tek na kon svla ~e wa ko `i ce po sta ju spo -

kon to ga po ~i we ma sov ni „svad be ni let” uz pa re we in se ka ta iz nad po vr {i ne re ke, po sle ko jeg mu` ja ci br zo umi ru. @en ke jo{ le te iz ve sno vre me, a za tim se spu {ta ju na po vr {i nu vo de i od la `u {est do se dam hi qa da sit nih ja ja {a ca, ko ja br zo to nu na dno re ke. Po sle po la ga wa ja ja {a ca `en ke umi ru, jer su kri la tim ima go-ob li ci ma or ga ni za va re we za kr `qa li, te ne mo gu da se hra ne, a ener gi ja iz lar ve nog do ba se br zo is tro {i pri li kom ro je wa.

Te lo kri la tih in se ka ta je du ga~ ko oko 40 mi li me ta ra, a ras pon kri la je oko 55 mi li me ta ra.

U du `i nu te la ni su ura ~u na ti tan ki tr bu {ni na stav ci, ko ji su kod su bi ma go mu` ja ka i `en ki u du `i ni te la, a kod ima go mu` ja ka dva pu ta du `i. Iz oplo |e nih ja ja -

ru i mar tu, {to po ka zu je oprav da nost stal nog pra }e wa ~e sti ca od re |e nih pro me ra, ko je di rekt no uti ~u na zdra vqe.

- [to su ~e sti ce ma weg pro me ra, wi ho va re spi ra bil nost je ve }a, a ve }a je i mo gu} nost da se re sor bu ju pr vo do al ve o la, a za tim da stig nu di rekt no u krv. Upra vo je frak ci ja 2,5 u zdrav stve nom smi slu naj va `ni ja, za to }e bi ti va `no upo re di ti ukup ne su spen do va ne ~e sti ce sa ~e sti ca ma pro me ra 2,5 mi kro me tra - re kla je dr Sa wa Bru sin-Be lo{.

Ova usta no va pro {i ri la je obim akre di ta ci ja i u obla sti fi zi~ kih i he mij skih is pi ti va wa svih vo da, uzor ko va wa va zdu ha u svr hu fi zi~ ko-he mij skog is pi ti va wa i me re wa ni voa bu ke u `i vot noj sre di ni, a pro {i re na je i akre di ta ci ja u obla sti mi kro bi lo lo {kog is pi ti va wa vo de i mi kro bi o lo {ke is prav no sti bri se va, uze tih sa po vr {i na ko je do la ze u kon takt sa hra nom i opre mom.

A. \.

{a ca za dve do tri ne de qe iz le gu se lar ve, ko je se uko pa va ju u gli no vi ti deo ko ri ta re ke i tu od ra sta ju. Za to vre me mo ra ju se pre svu }i oko 20 pu ta, a hra nu i ki se o nik im do no si vo da. Pre ne go {to le pr {a vi in sek ti kre nu na ma sov no ro je we na po vr {i ni re ke, u gli no vi toj oba li lar ve sa zre va ju tri go di ne.

Uko li ko su po god ni hi dro lo {ki i kli mat ski uslo vi u i{ ~e ki va wu le ta, cve ta we Ti se naj u pe ~a tqi vi je se mo `e do `i ve ti na 150. re~ nom ki lo me tru re ke kod Ka wi `e, gde je ure |e no ne ko li ko ki lo me ta ra {e ta li {ne sta ze „Ti sin cvet”. Re ka sko ro do 18 ~a so va ~u va svo ju taj nu, a za tim po ~i we jed na do naj lep {ih pri rod nih po ja va ko ja do za la ska sun ca o~a ra va one ko ji po se }u ju naj zna ~aj ni je sta ni {te Ti si nog cve ta. Za sa mo dva sa ta mo `e se pri su stvo va ti esen ci ji ma {te pri ro de, uob li ~e ne u jed nom ne `nom stvo re wu. Na kon qu bav ne igre na po vr {i ni vo de, sun ce svo jim za la skom od no si ener gi ju in se ka ta aku mu li ra nu to kom tri go di ne `i vo ta lar vi u gli no vi tom ko ri tu re ke.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra Eko lo {kog udru `e wa „Ti sa klub” u Ka wi `i Zol tan Ba lint na gla {a va da se sva kom pri li kom vi di da qu di ko ji sva ko dnev no ra de svoj po sao, bez ob zi ra da le je u pi ta wu ko mu nal na, tu ri sti~ ka ili ne ka ci vil na or ga ni za ci ja, raz mi {qa ju po zi tiv no o po tre bi o~u va wa re ke Ti se i `i vot ne sre di ne.

- Sna ga pri ro de da je qu di ma elan da se kom plek sno ba ve pro ble mi ma `i vot ne sre di ne - ka `e Ba lint. - Ciq nam je da mo ti vi {e mo sve gra |a ne, da se o~u va wem `i vot ne sre di ne ba ve ne sa mo u da ni ma cve ta wa Ti se, ne go da ce le go di ne pro ba ju da sklo pe sve ma le seg men te mo za i ka zna ~aj ne za o~u va we re ke Ti se i zdra ve `i vot ne sre di ne.

Milorad Mitrovi}

Le po ure |e ni pro stor kraj mo sta, ko jim se spa ja vi kend na se qe kod Ba~ kog Gra di {ta sa Bi ser nim ostr vom, me sto je gde }e se su tra obe le `i ti dru gi ro |en dan Par ka pri ro de „Sta ra Ti sa“. Oku pqa we go sti ju o~e ku je se oko po dne va, a on da }e ka ra van kre nu ti ka Lo va~ kom do mu na Bi ser nom ostr vu, gde }e upra vqa~ za {ti }e nim pri rod nim do brom JP „Ko mu na lac“ po vo dom 15. ju na, Da na Par ka pri ro de „Sta ra Ti sa“, or ga ni zo va ti ro |en dan sko dru `e we s pred stav ni ci ma pri rod nih do ba ra iz naj bli `eg okru `e wa i onih ko ji su na bi lo ko ji na ~in u di rekt noj spre zi sa za {ti }e nim re zer va tom uz naj du `u voj vo |an sku mr tva ju.

- La ne smo obe le `i li „pr ve nac“ u ^u ru gu, a ove go di ne }e mo dru gi ro |en dan obe le `i ti na Bi ser nom ostr vu - re kla nam je di rek tor ka „Ko mu nal ca“ Er `e bet Fe her. - Po zva li smo pred stav ni ke pri rod nih do ba ra Je gri~ ka, Okaw, Sla no ko po vo, Car ska ba ra, Fru {ka Go ra...

O~e ku je mo do la zak pred stav ni ka re sor nog mi ni star stva i po kra ji sklog se kre ta ri ja ta, Za vo da za za {ti tu pri ro de, lo kal nih sa mo u pra va Be ~e ja, @a bqa i No vog Be ~e ja, ali i mla de li kov ne stva ra o ce tri {ko le iz tri po me nu te op {ti ne. Na i me, 25. ma ja or ga ni zo va li smo jed no dnev ni iz let za u~e ni ke osnov nih {ko la „Zdrav ko Glo `an ski“ iz Ra di ~e vi }a, „Jo sif Ma rin ko vi}“ iz No vog Be ~e ja i „Mi lo{ Cr wan ski“ iz @a bqa, ko ji su s na {im ~u va ri ma ob i {li park s vo de i kop na, i svo ja za pa `wa ove ko ve ~i li cr te `i ma i bo ja ma na pa pir.

Stru~ ni `i ri je oce nio li kov ne ra do ve i od lu ~i li smo da na Dan par ka pri ro de naj u spe {ni je ra do ve na gra di mo.

Po sle uru ~e wa na gra da i raz gle da wa iz lo `be svih pri sti glih ra do va, bi }e omo gu }e no da gosti obi |u Park pri ro de kop nom i vo dom iz dva mo tor na ~am ca, ka ko bi se na naj bo qi na ~in uve ri li za{to je ovaj pro stor od ne pu nih 392 hek ta ra, uz oko 24 ki lo me tra sta rog to ka Ti se sta vqen pod za {ti tu.

V. Jankov

GRAD SOMBOR DODELIO „^ISTO]I” TRAKTOR S KOSA^ICOM I TRIMER-KOSA^ICU

Za efi ka snu bor bu pro tiv am bro zi je Grad Som bor, kao part ner u pro jek tu „Po dr {ka `i vot noj sre di ni bez aler ge na“, po dr `a nom u sklo pu IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we Sr bi j a-Ma | ar s ka, Jav n o-ko m u n al n om pred u ze }u „^i sto }a“, ko jem je ina ~e osni va~ i vla snik, do de lio je na ko ri {te we trak tor sa ko sa ~i com i tri mer-ko sa ~i cu na me we ne za me ha ni~ ko uni {ta va we am bro zi je, ali i dru gih aler ge nih bi qa ka.

Trak tor sa ko sa ~i com i tri mer je som bor skim ko mu nal ci ma na upo tre bu uru ~ io gra d o n a ~ el n ik Ne m a w a

De li}, a pri mo pre da ja po treb ne do ku men ta ci je i opre me je odr `a na u ma {in skoj ra di o ni ci JKP „^i sto }a“.

Do ku men ta ci ju o pre u zi ma wu ma {i na za uni {ta va we am bro zi je pot pi sao je di rek tor „^i sto }e“ An dri ja Pen ze{, a pri su stvo va li su i pod se kre tar Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne dr Slo bo dan Pu zo vi}, kao i dr Sa {a Bo {wak, me na xer pro jek ta „Po dr {ka `i vot noj sre di ni bez aler ge na“, u sklo pu ko jeg

je i re a li zo va na na bav ka me ha ni za ci je za uni {ta va we aler ge nih bi qa ka.

Pro je kat „Po dr {ka `i vot noj sre di ni bez aler ge na“ na stao je kao re zul tat part n er s tva iz me | u Fon da „Evrop ski po slo vi“ AP Voj vo di ne, Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne, gra da Som bo ra i gra da Ba je. Ukup na vred nost pro jek ta, ko ji se re a li zu je do 30. sep tem bra sle de }e go di ne, iz no si 390.350 evra, od ~e ga je 85 od sto sred sta va opre de qe no iz sred s tva Evrop s ke uni j e u sklo p u

IPA pro g ra ma pre k o gra n i~ n e sa r ad w e Ma |ar ska – Sr bi ja.

Ciq pro jek ta „Po dr {ka `i vot noj sre di ni bez aler ge na“ je da se sma wi pro ce nat aler ge na u va zdu hu, po seb no am bro zi je, ka ko bi `i vot na sre di na bi la {to zdra vi ja za gra |a ne. U sklo pu pro jek ta spro vo di se edu ka ci ja sta nov ni {tva, po seb no de ce i po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a o ka rak te ri sti ka ma i

uti ca ju am bro zi je na `i vot nu sre di nu i sta nov ni {tvo, me ra ma kon tro le po pu la ci je am bro zi je. M. Miqenovi}

~etvrtak14.jun2012.

c m y

kultura

dnevnik

КОНЦЕРТ СА ОТВАРАЊА ФЕСТИВАЛА „ТИСИН ЦВЕТ” У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Ангажован и страстан дуо мајке и кћерке Присност комуникације између извођача и аудиторијума у пуној сали, усредсређеност и најмлађих слушалаца који су између осталих посетилаца нетремице пратили музицирање јапанских уметница, лакоћа с којом се млада виолинисткиња носила с техничким захтевима одабраног, колико садржајног и виртуозног, толико и пријемчивог програма, естетски леп, јасан, већином веома чист, суптилан, али и експресивно речит виолински звук, красили су интерпретације виолинско-клавирског дуа Ами и Макико Оике, мајке и ћерке, који је отворио Осми фестивал камерне музике „Тисин цвет“ у Музичкој школи у Новом Кнежевцу. Основана 2005. године, у организацији Градске библиотеке „Бранислав Нушић“, којој се касније придружила и новокнежевачка Музичка школа, ова манифестација је спорадично „освајала“ покровитељство Покрајинског секретаријата за културу, паралелно се борећи за наклоност и других ресорних институција које би јој могле помоћи, свака према својим могућностима, а оне се увек проналазе ако постоји добра воља. У том смислу, изузетну подршку „Тисин цвет“ од старта добија од Амбасаде Јапана (у претходном издању и од португалског амбасадора), а у избору досадашњих фестивалских концерата, нарочитио је било запажено прошлогодишње „Музичко вече српско-јапанског пријатељства“, с опсежнијим хорским, оркестарским и вокалноинструменталним композицијама у извође-

Фото: М. Митровић

њу уметника из обе земље. Управо захваљујући разумевању и пријатељству актуелног јапанског амбасадора у Србији, Тошија Цунозакија и његове супруге Ецуко, која се и сама бави музиком, уприличен је и први концерт Осмог „Тисиног цвета“, који ће бити допуњен с још неколико програма заказаних за 22. и 24. јуни, као и за август и септембар.

Изразито талентована двадесетчетворогодишња Ами Оике, тренутно студенткиња Мастер курса за солисте на Високој музичкој школи у Лозани, победница неколико виолинских такмичења (Манчестер 2011, Јапан 2008. и 2009), свира врло ангажовано, страствено и осећајно, романтичарски певно и изражајно, те подједнако експресивно и чујно у свим дина-

мичким валерима. Наведене особине запазили смо већ код интерпретације „Четири романтична комада“ Антоњина Дворжака у којима су наглашено лиризоване и нежне фразе посебно долазиле до изражаја у четвртој, болним акцентима обележеној нумери. Технички дотерано и шармантно протумачена су два валцера (Александра Вујића и Петра Чајковског) од којих је први, посвећен младој виолинисткињи, пленио врцаво духовитим „прокофјевљевским“, па и „шостаковичевским“ акцентима, а други је свој скерцозни карактер допуњавао сочним тоном и страственошћу. Егзотичношћу пентатонске мелодике у обе инструменталне линије дочарана је „лелујава“ атмосфера композиције „Море у пролеће“ јапанског аутора Мишија Мијагија, а чистим виртуозитетом и погођеним карактером темпераментне мађарске игре, популарни Монтијев „Чардаш“. Заслуга за успех новокнежевачког концертног представљања Ами Оике свакако у великој мери припада и пијанисткњи Макико Оике, чија је подршка допринела да виолинска партија зазвучи у пуном сјају. Нарочито у најупечатљивије изведеној чувеној „Поеми оп.25“ Ернеста Шосона, оствареној у великом динамичком распону кроз све виолинске регистре и снажно наглашеној драматичности, посебно у густим преплетима инструмената и виолентним градационим успонима дела. Марија Адамов

23

У ЗБИРЦИ СТРАНИХ УМЕТНОСТИ НОВОГ САДА

Јапанске графике „Јапанска графика 18. и 19. века“ назив је изложбе која ће бити отворена вечерас у Збирци стране уметности Музеја града Новог Сада (Дунавска 29). Графике које ће бити изложене обичном посматрачу на сликовит начин приказују суштину специфичне уметности - јапанске укијое графике. Уметност графике укијое настала је у граду Едо, некадашњој шогунској престоници. Израз „укијо“ преводи се или као „плутајући свет“ или као „школа живог света“. Произашла је из нове грађанске и народне културе, као производ урбанизације јапанског друштва тог доба и бави се различитим темама - од женске лепоте, позоришта, глумаца, пејзажа, до биљног света и фантастичних бића и мотива. Овакве графике могле су се репродуковати у великим серијама, па су биле приступачне типичном градском становништву. Укијое графике и данас се производе на разноврсним форматима задржавајући свој препознатљиви идентитет. Колекција графика која ће бити приказана на изложби у Збирци стране уметности, приватно је власништво нашег држављанина Нинка Радосављевића из Ваљева који је заљубљеник у ову врсту уметности.

39. ФЕСТИВАЛ АЛТЕРНАТИВНОГ И НОВОГ ТЕАТРА ОД 25. ЈУНА ДО 3. ЈУЛА

У програму 17 представа, перформанса, инсталација Интернационални фестивал алтернативног и новог театра (Инфант) ће се 39. пут одржати од 25. јуна до 3. јула и ове године ће, као и прошле, на њему учествовати представе у избору селектора Денеша Дебреија, нашег глумца, кореографа и редитеља. Како је на јучерашњој конференцији за новинаре изнео извршни продуцент Инфанта Симон Грабовац, покушали су да у време кризе направе програм који ће бити интересантан, добар и који ће оправдати разлоге постојања оваквог фестивала, иако су, нажалост, новчана средства и ове године умањена, али и поред тога су успели да уврсте у програм 17 представа, перформансе, инсталације и, како је рекао, озбиљан пратећи програм. Првог дана учествоваће плесна компанија „Дерида“, која је, по речима Денеша Дебреија, 2002. почела да ради у Шпанији, а 2008. је наставила у Бугарској. Кореограф Ивко Јелијасков је тада направио и „Дерида“ плесни центар. То је прва, модерна плесна компанија у Бугарској, која добија помоћ из Европе и Америке. У овој међународној трупи има плесача и из Кореје, Канаде, Мађарске, Бугарске и Холандије, а код нас долазе с представом „Аса“.

Мађарска трупа „Ходворк“, основана 2007, учестоваће с представом „Бејс денс“, а тај назив, како објашњава Дебреи, означава врсту плеса која је била популарна у 15. веку у Италији. Мађарска кореографкиња Адријен Ход је на ту музику, а уз по-

Денеш Дебреи

моћ модерног плеса, направила необичну кореографију.

- Имаћемо из Русије „Ахе“ компанију, у којој су заправо сликари. Они су изводили само перформансе, а онда су почели и да раде представе. Два сликара из Санкт Петербурга су оснива-

ПОСЛЕ „ГЛОБА”, „ХЕНРИ ШЕСТИ” СУТРА У БЕОГРАДУ

Провера код куће Београдска премијера представе „Хенри шести“, први део, којом је Народно позориште из Београда постигло огроман успех на Културној олимпијади у Лондону, биће одржана сутра – изјавио је за Танјуг управник ове куће, Божидар Ђуровић. Пред представу, у Музеју Народног позоришта биће отворена изложба „Хенри шести, Глоб – фото блог“ Зорице Јанковић. Што се тиче извођења у лондонском „Глоб“ театру, Ђуровић је истакао да „заиста није чуо ниједан негативан коментар“.

- Са сигурношћу можемо рећи да смо у самом врху комплетне продукције Културне олимпијаде – каже Ђуровић, подсетивши да је до 9. јуна, када је та манифестација завршена, изведено 37 представа из исто толико земаља, по свих 37 сачуваних драма Вилијема Шекспира. Уз „Хенрија шестог“, у режији Никите Миливојевића, друга два дела трилогије у „Глобу“ извела су позоришта из Македоније и Албаније. Ђуровић је договорио са колегама из Битоља и Тиране да у октобру играмо све три представе, из дана у дан, прво у Београду, а потом у Битољу и Тирани.

чи ове компаније, а у задње време доста путују по иностранству. Затим је ту „Виа негатива“ из Словеније, која је већ неколико пута учествовала на Инфанту, чак и прошле године, а овог пута долази с монодрамом „Мандић – машина“ коју ће извести словеначки глумац Марко Мандић. У овој монодрами он ће се наћи у 38 улога, јер игра исечке из свих представа у којима је учествовао у последњих десет го- Јожеф Нађ, „Вране” дина. Стално мења те исечке, и ако има могућност, ме- Кренули су са 150 евра, полако ња и костиме и ликове, и показу- су ишли, радили разне ствари да је колико је спретан и како може би набавили новац, и кретали све то да одигра од Шекспира до даље. За њих је овај пут посвета модерних текстова. – најављује породици и људској доброти. Тај Денеш Дебреи – Ту је и нешто разговор ће водити наш редитељ што и није представа, него раз- и драмски писац Роберт Ленарт. говор преко скајпа, из града Ка- Биће читани текстови и приказијена у Француској Гвајани, где вани видео инсерти о томе шта су браћа Иваничи, који су пре су радили током седам година. седам година кренули с Палића О Јожефу Нађу, светски поу свет пешке, стигли тамо, знатим кореографу, не треба по20.000 километара даље, а циљ себно говорити, само да његов им је да пређу укупно 40.000. Национални кореографски цен-

тар из Орлеана гостује на Инфанту с представом „Вране“. У овој дуо представи учествује и џез музичар Акош Селевењи. Међу осталим представама видећемо монодраму „Јулија“ театра „Y“ из Лос Анђелеса. Аутор текста је Андраш Вишки, председник прошлогодишњег жирија Инфанта. Театар „Лутен“, настао на релацији Тулуз – Барселона, изводи луткарско позориште за децу и одрасле, а њихова представа „Рибар“ ће, по речима Дебреија, бити изведена на отвореном. „Театар делакт“ из Француске је прошле године учествовао с амбијенталном представом на простору око Музеја Војводине, а овог пута ће ту бити с нешто класичнијом под називом „Стој! Ко иде?“. Словенско младинско гледалишче ће извести представу „/Ре-/де-/констркција: Класни непријатељ“. Денеш Дебреи најављује и две интересантне радионице. Једну ће водити Катарин Сај-

ферт, која је, како напомиње Дебреи, радила са Гротовским, у Њујорку, а сада има студио у Француској и бави се истраживањем покрета у позоришту. Другу радионицу ће водити Фил Минтон, који је познат као певач, пореклом је из оперске фамилије, али је потпуно преокренуо свој живот и почео да ради на људском гласу. Овде ће направити хор од четрдесетак људи који не треба да знају да певају, јер, како подсећа Дебреи, Минтон сматра да уз помоћ технике које ју је развио, свако људско биће које дише може и да пева. Концертом овог хора биће и затворен фестивал, уз уручење награда о којима ће да одлучи жири чији чланови још нису саопштени. Представе и други садржаји овогодишњег „Инфанта“ одвијаће се у просторима свих новосадских позоришта, као и у сали Културног центра Новог Сада, који је организатор Инфанта. Ауторка тотал дизајна за 39. Инфант је млада Јелена Поткоњак, која је истакла да њена идеја изражава судар алтернативног и класичног, публике, односно да представља фузију свих тих елемената. Н. Пејчић

У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ ИЗЛОЖБА О ИШТВАНУ ЕРКЕЊУ

ГЛУМЦИ АТЕЉЕА 212 ОДГОВАРАЈУ УПРАВНИКУ МЛАДЕНОВИЋУ

Слава једноминутних новела

Позориште није фабрика

Поводом обележавања сто година од рођења мађарског писца Иштвана Еркења (1912–1979), Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Аутори поставке су Ивана

Гргурић и Петер Хајнерман, а уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке Матице српске до 5. јула. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на диску у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs. Иштван Еркењ је рођен у Будимпешти. Прву новелу објавио је 1937, у часопису „Сеп со“. Други светски рат провео је на Источном фронту, од чега је три године био у заробљеништву. Светску славу стекао је својим „једноминутним новелама“, посебном књижевном врстом у којој се служи гротеском, параболом, апсурдом и фантастиком, и драмским текстовима који су с успехом извођени у Европи и Америци. Еркењ се сматра једним од најзначајнијих прозних и драмских писаца мађарске књижевности 20. века, и најизвођенијим мађарским драмским писцем на свету. Његово целокупно дело на мађарском језику објављено је у 11 томова, од чега три испуњавају драме. У Еркењева најзначајнија дела убрајају се: „Логорски свет“, „Мачја игра“, „Тотови“, „Принцеза Јерусалима“, „Једноминутне новеле“, „Ватрогасац Тот“, „Изложба ружа“, „Ћутање мртвих“, „Сценарио“...

Глумци Атељеа 212 који траже смену директора Кокана Младеновића образложили су јуче свој захтев у 12 тачака и саопштили да ће радити нормално до краја сезоне, али да неће сарађивати са директором на новим пројектима. Уз критике на рачун директора због самовоље, бахатости и естрадизације, они су на конференцији за новинаре указали да се Младеновић чим је дошао, пре три године, поставио као да је директор фабрике пред стечајем. Глумци су упитали „да ли је Младеновић прототип успешног менаџера ‘новог доба‘ и да ли медијско напумпавање приче о заради оствареној на благајни може да камуфлира стварне финансијске проблеме куће“. Они тврде и да је директор испољио ниподаштавање према њима укидајући им право на уметничке и етичке критеријуме, покушавајући да их сведе на пуке извршиоце наређења, да их је игнорисао, доводећи глумце са стране. Велики број глумаца је и лично изнео замерке описујући појединачне случајеве, у повремено емотивној, а повремено бурној атмосфери.

Анита Манчић навела да Атеље има 250 ауторских уговора, а само су 28 пута враћене улоге, што показује да је он својевољно доводио спољне сараднике. Дара Џокић је одбацила оптужбе да је скривила раскид уговора са једним спонзором, Тихомир Станић је напоменуо да се осећа као кад би од некога способног да направи „ферари“ тражили да производи „југо“, док је Гордан Кичић одлучно негирао гласине да иза свега стоје политички интереси. Поводом писма већег дела технике и администрације у којем се индиректно брани директор, навођењем успеха Атељеа у протекле три године, глумци су истакли да су ти успеси у огромом делу њихова заслуга. Исидора Минић је објаснила да глумци нису тражили од осталих запослених да потпишу захтев за смену управника, јер су сматрали да је то проблем уметничког ансамбла, додавши да су неки из технике „јурени“ да потпишу подршку. Конференцији за новинаре је присуствовала председница Удружења драмских уметника Србије Љиљана Ђурић, подржавши протест. (Танјуг)

24

svet

~etvrtak14.jun2012.

dnevnik

IRAK

AUSTRALIJA

Vi {e od 60 po gi nu lih u eks plo zi ja ma BAG DAD: Najmawe 63 qudi je poginulo, a desetine su rawene u eksplozijama bombi ~ija su meta bili {itski hodo~asnici u vi{e ira~kih gradova, tokom velikog religijskog festivala, javqaju agencije. Re~ je o najte`im napadima od povla~ewa ameri~kih trupa iz Iraka, a krvoproli}e je sumoran pokazateq politi~kih tenzija u zemqi.

Hodo~asnici dolaze u severni deo Bagdada kako bi obele`ili 800 godina od smrti {iitskog imama Muse el-Kadima, praunuka proroka Muhameda.

Prva bomba eksplodirala je u blizini povorke oko pet sati ujutro u gradu Taxi severno od Bagdada ubiv{i sedam i raniv{i dvoje qudi, saop{tila je policija, a prenosi AP. Posle to-

ga usledile su jo{ ~etiri eksplozije koje su pogodile druge grupe hodo~asnika u prestonici i u kojima je poginulo 25, a raweno vi{e od 70 qudi.

Dve bombe eksplodirale su jedna za drugom u centru grada Hilah ju`no od Bagdada, ubiv{i 21 ~oveka i raniv{i 53 qudi, saop{itli su policijskih i zdravstveni radnici. Bomba postavqena u jednom parkiranom automobilu eksplodirala je oko osam sati u blizini grupe hodo~asnika u {iitskom gradu Karbala 90 kilometara ju`no od Bagdada, prenosi AP, a dve gotovo istovremene bombe ubile su sedam i ranile 34 hodo~asnika u {iitskom gradu Balad 80 kilometara severno od Bagdada.

Jo{ jedna osoba ubijena je u me-

stu Kirkuk na severu zemqe, gde su eksplodirale tri bombe od kojih jedna ispred sedi{ta istaknutog kurdskog lidera. Niko

zasada nije preuzeo odgovornost za napade, ali oni nose pe~at sunitskih pobuwenika koji ~esto napadaju {iitske hodo~asnike.

Evrop ske ze mqe kr {e pra va imi gra na ta

Od la ga we spa si la~ kih ak ci ja je, pre ma iz ve {ta ji ma, do ve lo do smr ti sto ti na qu di, a taj pro ble m jo{ ni je do ku men to van Evrope ~amcima tako da su „eksternalizovale” neke od elementa pograni~ne i imigracione kontrole, ukazuje AI. Te mere se sprovode van teritorije dr`ave koja ih primewuje bilo na teritoriji druge dr`ave ili na pu~ini. Neke od wih prebacuju odgovornost za spre~avawe neregularne migracije u Evropu sa evropskih na zemqe porekla ili tranzita, navodi se u izv{taju.

SID NEJ: Strana vojna intervencija u Siriji „nije dobar put” za re{avawe krize u toj zemqi, ocenio je ju~e u Sidneju generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen. On je tu izjavu dao samo nekoliko sati po{to je jedan visoki zvani~nik UN ocenio da se u Siriji vodi gra|anski rat.

- Strana vojna intervencija nije dobar put za Siriju - rekao je Rasmusen australijskim novinarima i dodao da je za re{a va we si tu a ci je u toj zemqi boqe izabrati politi~ku opciju.

- Za sada ne postoji nikakva opcija vojne intervencije NATO-a u Siriji - dodao je. - To zna~i da ja sna`no osu|ujem pona{awe sirijskih snaga bezbednosti i represiju nad civilnim stanovni{tvom.

To {to tamo gledamo skandalozno je i nema nikakve sumwe da je sirijski re`im odgovoran za kr{ewe me|unarodnog prava. [ef operacija za odr`avawe mira UN Erve Ladsu izjavio je da se u Siriji vodi gra|anski rat i da su sukobi izme|u vladinih snaga i pobuwenika, kao i bombardovawe wihovih upori{ta sve intenzivniji.

TUNIS

VELIKA BRITANIJA

LON DON: Organizacija za za{titu qudskih prava optu`ila je ju~e evropske zemqe da kr{e osnovna qudska prava imigranata i pozvala ih da prilikom kontrole granica vode ra~una o bezbednosti i pravima tih qudi. U izve{taju pod nazivom „SOS Evropa: Qudska prava i kontrola migracije”, AI isti~e da u poku{aju da spre~e ilegalnu migraciju iz Afrike u Evropu, neke evropske zemqe primewuju mere pograni~ne kontrole izvan svoje teritorije, tzv, eksternalizaciju, kojom ozbiqno kr{e qudska izvan tih imigranata.

Dr`ave su sklopile sporazume da presre}u brodove na moru i vra}aju qude u Afriku u okolnostima koje te qude izla`u ozbiqnim kr{ewima qudskih prava, navodi se u izve{taju i dodaje da AI tim povodom posebno ispituje kr{ewa qudskih prava migranata, izbeglica i azilanata u kontekstu sporazuma koje su sklopile Italija i Libija. Izve{taj tako|e pokre}e pitawe neuspeha u operacijama spasavawa na moru koji zahtevaju daqu istragu, naveo je AI. Odlagawe spasila~kih akcija je, prema izve{tajima, dovelo do smrti stotina qudi a taj probleme jo{ nije dokumentovan, AI, sa sedi{tem u Londonu.

Tokom protekle decenije, evropske zemqe su poja~ale nastojawe da spre~e qude da do|u do

Ra smu sen ni je za na pad na Si ri ju

AI obja{wava da se mere eksternalizacije koje primewuju ~lanice EU obi~no zasnivaju na bilateralnim sporazumima izme|u pojedinih zemaqa Evrope i Afrike. Mnoge evropske zemqe imaju takve sporazume ali ve}ina ne objavquje wihove detaqe. Na primer, Italija ima sporazume o saradwi na planu „migracije i bezbednosti,” sa Egiptom, Gambijom, Ganom, Marokom, Nigerom,

Nigerijom, Senegalom i Tunisom, dok [panija ima sporazume o saradwi sa Zellenortskom republikom, Gvinejom Bisao, Gambijom Malijem i Mauritanijom. EU tako|e direktno pregovara sa zemqama severne i zapadne Afrike o kontroli migracije, a Evropska agencija za menaxment i operativnu saradwu na spoqnim granicama zemaqa ~lanica EU (poznata kao Fronteks) deluje i izvan evropske teritorije.

Politika eksternalizacije pograni~ne kontrole je kontroverzna. Neki optu`uju EU i ~lanice Evropke unije da sklapaju sporazume i u~estvuju u inicijativama koje ugro`avaju prava migranata, izbeglica i azilanata.

Te kritike su izme|u ostalog podstaknute i nedostatkom transparentnosti. Poseban problem je, kako upozorava AI, {to `eqa nekih evropskih zemaqa da spre~e neregularnu migraciju ugro`ava blagovremene i bezbedne akcije spa{avawa na moru. „O~ajni mu{karci, `ene i deca su u nekim slu~ajevima ostavqeni na moru danima dok se zemqe prepiru oko toga ko treba da ih primi. Oni koji pre`ive rizikuju da budu vra}eni u zemqu u kojoj }e opet biti izlo`eni kr{ewima qudskih prava a wihova legitimna potreba za me|unarodnom za{titom se zanemaruje”, navodi AI.

Ben Ali ju 20 go di na za tvo ra TU NIS: Vojni sud u Tunisu osudio je ju~e u odsustvu svrgnutog predsednika Zin el Abidina Ben Alija na 20 godina zatvora na osnovu brojnih optu`bi, ukqu~uju}i podsticawe na ubijawe, prenela je novinska agencija TAP. Ben Ali, koji se nalazi u egzilu u Saudijskoj Arabiji, progla{en je krivim za „posticawe nereda, ubijawe i pusto{ewe”, navedeno je u sudskoj presudi, donetoj po optu`bi za ubistvo ~etvorice mladih demonstranata, ustreqenih u isto~nom gradu Uardanin

polovinom januara pro{le godine, preneo je AFP. ^etvorica demonstranata ubijena su dok su poku{avali da spre~e bekstvo Ben Alijevog ne}aka Kaisa, dan po{to je i sam biv{i predsednik pobegao iz zemqe 14. januara.

Ro|aci `rtava optu`ili su bezbednosni aparat da je nalo`io policiji da otvori vatru na grupu qudi, a povodom istog incidenta sud je odredio kazne zatvora od pet do deset godina, nekima u odsustvu, za nekoliko pripadnika bezbednosnih snaga.

ITALIJA

Udar pro tiv anar hi sta RIM: Italijanska antiteroristi~ka policija izdala je naloge za hap{ewe 10 anarhista koji su deo istrage bomba{kih napada u Italiji, Frankfurtu i Parizu.

Policija je, kako prenose italijanski mediji, izvr{ila 40 pretresa stanova {irom Italije, tokom istrage protiv ~lanova Ustani~ke neformalne anarhisti~ke federacije (FAI) i Me|unarodnog revolucionarnog fronta (FRI).

Ovi pokreti su osumwi~eni da su sproveli napade 2009. godine na milanski Bokoni univerzitet, kao i 2011. na {efa italijanske “Ekvitalija” poreske agencije, “Doj~e bank” u Frankfurtu i gr~ke ambasade u Parizu. Dva naloga pod optu`bom “Me|uanrodnog terorizma” izdata su za anarhistima koji se nalaze [vajcarskoj i Nema~koj, kod kojih je prona|en dokazni materijal, i koji su osumwi~eni da su “mozgovi” napada.

NEMA^KA

U{li u par la ment u neo na ci sti~ koj ode }i BER LIN: Poslanici ekstremno desne Nacionaldemokratske partije (NPD) ju~e su na sednici pokrajinskog parlamenta u Drezdenu, gradu burne pro{losti, do{li u ode}i neonacisti~ke modne ku}e „Tor [tajnar” i napustili sednicu tek kada je policija do{la da ih odvede. Re~ je o ode}i koja je prema regulativi parla-

menta, zabrawena da se nosi u zgradi parlamenta, ukazuju mediji.

Predsednik parlamenta Saksonije Matijas Resler, prekinuo je sednicu i zatra`io od osam poslanika NPD, partije koja u svojim redovima okupqa desni~are i neonaciste, da se presvuku, a kada oni nisu to prihvatili, iskqu~io ih je sa te i jo{ tri naredne sednice.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PA TRI JARH KI RIL Ruski patrijarh Kiril izrazio je spremnost za susret sa papom Benediktom XVI, s tim da efekat tog susreta ne treba da bude senzacija.

Pre toga je, me|utim, neophodno da dve crkve po~nu re{avawe spornih pitawa, od kojih patrijarh pomiwe „situaciju u Ukrajini”, gde od 1990. godine postoji napetost izme|u pravoslavaca i grkokatolika.

AUNG SAN SU ]I Demokratska ikona Mjanmara, Aung San Su ]i krenula je u Evropu da formalno primi Nobelovu nagradu za mir koja joj je dodeqena jo{ 1991. godine. Nobelovka je 17 godina provela u ku}nom pritvoru. Ona je na svoju zemqu, tada pod vojnom diktaturom, skrenula pa`wu celog sveta.

HEN RI HIL Poznati mafija{ki dou{nik Henri Hil, koji je inspirisao Nikolasa Pile|ija da napi{e kwigu o wemu, kao i Martina Skorse zea da sni mi kri mi na li sti~ ki film „Dobri momci”, umro je nakon duge bolesti u 69. godini. Hil je preminuo u bolnici u Los An|elesu.

RU SI SA TE LI TI MA KON TRO LI [U ILE GAL NU PRO IZ VOD WU AL KO HO LA

Fo to gra fi je iz sve mi ra kao do kaz MO SKVA: Ruske vlasti razmatraju mogu}nost kori{}ewa satelitske tehnologije i opreme za pronala`ewe ilegalnih pogona za proizvodwu alkohola, kako bi snimawem infracrvenim zracima iz vazduha otkrivali tajne laboratorije, kao {to se u nekim zemqama otkrivaju planta `e nar ko ti ka. Pre ma pi sa wu li sta „Izvestija” za razvoj ove metode Federalnoj slu`bi bezbednosti bi}e potrebno vi {e od ~e ti ri mi li o na ru ba qa (100.000 evra), a za izradu kamera koje }e pokrivati jedan kvadratni metar zemqe jednim pikselom i sistema za nadgledawe ve} je prijavqeno nekoliko kompanija.

Izrada svake fotografije ko{tala bi po 500 ameri~kih dolara, a snimqeni podaci bili bi prikazivani u tri formata - vidqivom, infracrvenom i radarskom.

Tehnologija bi trebalo da omogu}i vlastima ne samo da otkriju mesta gde se ilegalno proizvodi alkohol, ve} i da kontroli{u da li zvani~ni proizvo|a~i prekora~uju koli~ine alkohole koje smeju da proizvedu. Pravnici me|utim smatraju da

Agencija za nadzor alkohola ne bi mogla da ostvari svoju zamisao bez kr{ewa zakona, jer bi vlasti {pijunirawem iz svemira prekr{ile pretpostavku nevinosti onih koje posmatra.

Iako je u Rusiji tokom pro{le godine zna~ajan broj proizvo|a~a alkohola ostao bez licence, za mnoge od wih se sumwa da

su nastavili sa ilegalnom proizvodwom, a vlasti `ele da se u okviru borbe protiv alkoholizma izbore i sa ovim problemom. Prodaja alkohola u Rusiji nije dozvoqena tokom no}nih sati, a od zabrane je izuzeto samo pivo i pojedine vrste koktela koje ne sadr`e visok procenat alkohola.

Tako|e, u ruskim apotekama nije dozvoqena prodaja medicinskog alkohola u te~nom stawu, ve} je mogu}e samo kupiti kesice sa gazom koje su natopqene alkoholom. Alkoholizam je i daqe jedan od najve}ih problema ruskog dru{tva i smatra se kqu~nim razlogom kra}eg prose~nog `ivotnog veka gra|ana Rusije u odnosu na ve}inu drugih.

Prema podacima zdravstvenih slu`bi, vi{e od 2,5 miliona gra|ana boluje od alkoholizma dok oko 1.000 svakodnevno umire od konzumirawa alkohola ili od posledica koje su izazvane wegovim konzumirawem.

balkan

dnevnik

Luk {i} o~e ku je po~ etak pre go vo ra sa EU otvarawe pregovora, kao i u oktobru, s tim {to je u me|uvremenu naglasila {ta smo to dodatno uradili i da je bilans rezultata u svakoj oblasti poboq{an - kazao je premijer. Wemu se, kako je dodao, u tom smislu ~ini da nema nijedne prepreke koja bi zna~ila da bilo ko treba da ima rezervu u pogledu otvarawa pregovora.

- To je stav EK, a {ta }e biti stav Saveta, na dr`avama ~lanicama je da se izjasne. [to se nas ti~e, sa jednakom posve}eno{}u }emo se baviti evropskom integracijom u svakom slu~aju - kazao je on.

Luk{i} smatra da bi svaka druga~ija odluka bila vrlo lo{ signal za region u celini, i da je otvarawe pregovora sa Crnom Gorom doprinos stabilnosti i prosperitetu regiona zapadnog Balkana.

VE SNA PU SI] OBE ]A LA PO MO] CR NOJ GO RI

Za jed no do da tu ma pre go vo ra u ju nu

POD GO RI CA: Hrvatska }e pomo}i Crnoj Gori da dobije datum po~etka pregovora sa EU tokom juna, izjavila je u Podgorici {efica hrvatske diplomatije Vesna Pusi}.

- Crna Gora je, svakako, u evrointegracijama, nakon {to je Hrvatska oti{la najdaqe. Nadamo se i poku{avamo aktivno da pomognemo crnogorsko dobijawe datuma pregovora tokom meseca rekla je Pusi}eva za podgori~ki radio Antena M. Ona je naglasila da je Hrvatskoj apsolutno u interesu da zemqe u regionu idu u pravcu evropskih reformi, jer, kako je rekla, to zna~i ve}u stabilnost u regionu, a ona je u interesu i Hrvatske i svake druge zemqe.

Pusi}eva je kazala da Hrvatska mo`e da pomogne Crnoj Gori i formalnim delom, odnosno do-

stavqawem zna~ajnih dokumenata, dodaju}i da je Zagreb voqan da udeli i prakti~an savet, te po{aqe konsultante.

- Svi dokumenti - akcioni planovi, podzakonski akti, zakoni, modeli organizacije agencija koji su potrebni - postoje kao hrvatsko iskustvo, kao dokumenti na hrvatskom jeziku, koji je razumqiv svim qudima u Crnoj Gori.

Sve se to, kao radni materijal, mo`e upotrebqavati u Crnoj Gori za pripremu - rekla je Pusi}eva. Ona je naglasila da je za Crnu Goru zna~ajno {to Hrvatska u~estvuje u radu evropskih tela.

Sa tog stanovi{ta je mogu}e pomo}i i promovisati ideju da u regionu treba odr`ati `ivim proces pro{irewa Unije, rekla je Pusi}eva i dodala da je Crna Gora, sigurno, zemqa koja je posle Hrvatske, prva na redu za EU.

Sma wen kre dit ni rej ting POD GO RI CA: Bonitetna agenija „Standard end purs” (S&P) snizila je kreditni rejting Crne Gore sa „BB” na „BB”, dok je prognoza za tu dr`avu popravqena sa negativne na stabilnu, saop{teno je iz Ministarstva finansija u Podgorici. „Smawewe rejtinga odra`ava stav bonitetne agencije da se dr`ava suo~ava sa rastu}im izazovima u nastojawima da stabilizuje nivo dr`avnog duga, imaju}i u vidu slabqewe ekonomije, pritiske koji proizlaze iz po-

tencijalnih obaveza, kao i smawewe spoqweg finansirawa banaka“, navedeno je u saop{tewu.

Slabiji kreditni rejting, kako su objasnili iz S&P, posledica je i nedovoqno dobre spoqnopoliti~ke pozicije Crne Gore i ograni~enih administrativnih kapaciteta, kao i nedostatka monetarne fleksibilnosti. Analiti~ari te bonitetne ku}e saglasni su sa procenama Ministarstva da }e rast bruto doma}eg proizvoda (BDP) u Crnoj Gori ove godine biti na nivou 0,5 odsto.

Ko so ro va i [eks iz ba ~e ni iz Pred sed ni {tva ZA GREB: Predsedni{tvo HDZ, koja je od decembra 2011. u opoziciji, smenilo je sa potpredsedni~kih mesta u Saboru biv{u {eficu stranke Jadranku Kosor i Vladimira [eksa. Odluka je doneta nakon tri i po ~asa zasedawa sa samo dva uzdr`ana glasa i bez ijednog glasa protiv, od ukupno 28 ~lanova predsedni{tva.

Na potpredsedni~ka mesta u Saboru HDZ }e predlo`iti Tomislava ^uqka i @eqka Rajnera. Predsednik HDZ-a Tomislav Karamarko izjavio je da je Kosorova smewena zbog gubitka na izborima, ali i zato {to nakon strana~kog poraza nije ponudila ostavku na to mesto, {to je bio moralni ~in.

On je rekao i da Kosorova i [eks ne}e biti degradirani, navode}i da }e im se ponuditi mesta {efa nekog od saborskih odbora. Karamarko je pobedio na

SA RA JE VO: Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihi} izjavio je ju~e, povodom najnovijim doga|aja na politi~koj sceni u Bosni i Hercegovini, da se jo{ ne zna koja }e od stranaka napustiti vlast, kao i da rekonstrukcija vlasti ne mo`e biti gotova do kraja meseca. On, me|utim, nije iskqu~io ni mogu}nost da predsedavaju}i Saveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda podnese ostavku kako bi se zaobi{ao Dom naroda u parlamentarnoj skup{tini BiH, ~iji je on zamenik predsednika.

Nakon raskida koalicije SDP-a Zlatka Lagumxije i SDA na svim nivoima vlasti u Federaciji i u Savetu ministara BiH, Lagumxijina stranka je novu koaliciju napravila sa Strankom za boqu budu}nost (SBB) Fahrudina Radon~i}a.

Predstavnici SBB-a trebalo bi, naime, da zamene mesta sa pripadnicima SDA, dok bi ta

bez bed no sti u snab de va wu energijom u Centralnoj i Isto~noj Evropi.

Ovaj skup predstavqa 11. regionalni energetski forum, koji jednom godi{we organizuje rumunski nacionalni komitet Svetskog energetskog saveta.

Ovogodi{wa manifestacija je

stranka trebalo da pre|e u opoziciju, dok je Tihi} kazao da, ipak, treba sa~ekati i videti {ta }e biti s novom koalicijom.

- Treba sa~ekati i videti ho}e li SDA ostati u koaliciji na dr`avnom i federalnom nivou. To jo{ nije sve zavr{eno i odlu~eno - izjavio je Tihi}, prenela je Anadolija.

Tihi} je ponovio da je odluka SDP-a da razvrgne koalicijske odnose sa SDA „neozbiqna i neodgovorna” i da }e imati „posledice za dr`avu i bo{wa~ki narod posebno”.

- Mi, sa svoje strane, sigurno ne}emo dozvoliti da SDA bude izba~ena iz vlasti, naravno, koliko mi to mo`emo, s obzirom na na{ izborni rezultat - kazao je Tihi}.

Na pitawe na koji na~in }e SDA spre~iti odluke o uklawawu iz vlasti i {to realno mo`e u~initi, te boji li se mogu}nosti nelegalnih poteza u procesu

uklawawa SDA iz vlasti, Tihi} je rekao da nelegalne odluke nitko ne}e po{tovati.

- Do{li smo u situaciju da se nelegalne odluke ne mogu donositi i po{tovati. Kad je u pitawu Savet ministara BiH, postoji mogu}nost da se stvar zavr{i mimo Doma naroda BiH i da se nama uskrati mogu}nost da zau-

stavimo te namere. Postoji mogu}nost da Bevanda podnese ostavku i da se bira novi Savet ministara u Zastupni~kom domu BiH - rekao je Tihi}.

On je upozorio da se zna kakva je daqa procedura u Predsedni{tvu BiH, odnosno kakav je proces imenovawa mandatara, raspored pozicije i provere.

Pad ne za po sle no sti u Bu gar skoj SO FI JA: Stopa nezaposlenosti u Bugarskoj u maju je pala na 11 sa aprilskih 11,4 odsto, objavila je ju~e nacionalna agencija za zapo{aqavawe. U maju je registrovano

su dopu{tali kontakte sa ostalim qudima, niti poha|awe {kole, dok su se prema woj pona{ali krajwe nehumano izgladwivali su je, fizi~ki zlostavqali i terali da radi najte`e fizi~ke poslove.

Spavala je u {tali, a weno mu~ewe je zavr{eno 17. maja kada su Marinkovi}evi uhap{eni, a Betina sme{tena u sigurnu ku}u. Slu~aj je otkriven nakon {to ga je prijavio jedan od Marinkovi}evih kom{ija Sead Makali}, koji je policiji pokazao i fotografiju zlostavqane devojke, nakon ~ega je usledilo ispitivawe nekoliko svedoka, a na kraju i hap{ewe Milenka i Slavojke Marinkovi}.

Ener get ski fo rum u Ru mu ni ji NEP T UN-OLIMP: U ru munskom odmarali{tu NeptunOlimp }e od 17-21. juna biti odr`an energetski forum FOREN 2012. Na toj manifestaciji }e u~e stvo va ti oko 800 stru~waka iz oblasti energetike iz zemaqa Centralne i Isto~ne Evrope, a bi}e re~i o

Od pet potpredsedni~kih mesta u Saboru, vladaju}a Kukuriku koalicija ima tri, a opozicija dva mesta, s tim da je oba mesta dobio HDZ kao ubedqivo najja~a stranka u opoziciji. Poslanici

Ne ma re kon struk ci je do kra ja mese ca

Ma rin ko vi }i pred su |e wem

Marinkovi}i se terete da su u posledwih osam godina u mestu Karavlasi u ropstvu dr`ali sada 19-godi{wu nema~ku dr`avqanku Betinu Signer, kojoj ni-

izborima za predsednika HDZ-a 20. maja ove godine, dok Kosorova nije u{la ni u drugi krug. [eks, koji je bio wen bliski saradnik, tako|e nije izabran u rukovodstvo stranke.

Sabora shodno dosada{woj praksi terbalo bi da prihvate odluku HDZ-a.

Jadranka Kosor najavila je da ne}e dati ostavku na mesto potpredsednice Sabora kao {to je to u~inio Vladimir [eks.

Kosorova je, nakon sastanka poslanika HDZ-a, izjavila da je podnela ostavku na mesto predsednice poslani~kog kluba jer misli da je to politi~ka funkcija i da je to mesto za predsednika stranke, ali da na mesto potpredsednice Sabora ostavku ne}e podneti. Ona je najavila da }e u~estvovati na saborskoj raspravi o wenoj smeni, jer }e to biti prilika da ne{to ka`e i da savete mladim politi~arima.

- Imam dosta utakmica u nogama, i mislim da moje iskustvo mo`e poslu`iti nekom, ne nu`no iz na{e stranke - rekla je ona.

JO[ SE NE ZNA KO JA ]E STRAN KA NA PU STI TI VLAST U BIH

OP TU @NI CA ZBOG MU ^E WA NE MI CE

TU Z LA: Tu `i la {tvo Tu zlan skog kan to na po di glo op tu `ni cu pro tiv bra~ nog pa ra Mi len ka i Sla voj ke Marin ko vi} zbog mu~e wa 19-go di {we Nemi ce Be ti ne Sig ner. Ma ir nko vi }i, ko ji su iz met sa Ka ra vla si kod Ka le si je, te rete se da su pro tivpravno i na vr lo okrutan na~in li {i li slo bo de 19-go di {wu Ne mi cu, a op tu`ni ca je pro sle |e na Kan to nal nom su du na po tvr |i va we. U isto vreme za tra `eno je pro du `a va we pri tvo ra Marin ko vi }i ma za jo{ dva meseca, javqaju bo san ski medi ji, a pre no si In deks.hr.

25

^IST KA U HDZ-u

CR NO GOR SKI PRE MI JER OP TI MI STA

POD GO RI CA: Premijer Igor Luk{i} izjavio je danas da nema informaciju o tome da se neke od zemaqa ~lanica Evropske unije protive otvarawu pregovora sa Crnom Gorom, navode}i da je optimista i da o~ekuje pozivnu odluku krajem juna. Podgori~ki dnevnik „Vijesti” objavio je da se, prema navodima vi{e diplomatskih izvora u Briselu i Podgorici, [vedska, Holandija i Francuska protive otvarawu pregovora, iako je Evropska komisija u prole}nom izve{taju ocenila da je Crna Gora napravila napredak koji joj omogu}ava da se popne stepen vi{e na putu ka EU. - Ono {to imam kao relevantnu informaciju je ne{to {to svi znamo, da je EK uradila izve{taj i predlo`ila dr`avama ~lanicama

~etvrtak14.jun2012.

predstavqena kao zvani~ni regionalni sastanak za Centralnu i Isto~nu Evropu, u organizaciji Svetskog energetskog saveta (WEC). Ciq ovog doga|aja je da se podr`i misija WEC-a o otvarawu dijaloga na temu energetske politike za odr`ivu energetsku budu}nost.

360.114 nezaposlenih, za 13.410 mawe nego prethodnog meseca, navedeno je u saop{tewu, a prenosi agencija AFP.Trgovinski sindikati su, u me|uvremenu, procenili da

je u maju ukupan broj qudi koji tra`e posao ve} prema{io 15 odsto radne snage. Prose~na stopa nezaposlenosti je pro{le godine iznosila 10,1 odsto.

GR CI PRED IZ BO RE UBR ZA NO PO VLA ^E GO TO VI NU IZ BA NA KA

Strah od po vrat ka na drah mu

ATI NA: Grci ubrzano povla~e gotovinu iz banaka i prave rezerve hrane pred neizvesne izbore u nedequ koji bi, kako mnogi strahuju, mogli da dovedu do izlaska te zemqe iz zone evra. Prema podacima bankara, iz velikih banaka se dnevno povla~i do 800 miliona evra (milijardu dolara), a trgovci isti~u da se deo tog novca koristi za nagomilavawe zaliha testenina i konzervisane hrane jer su glasine da bi radikalna levi~arska partija mogla da pobedi na izborima podstakle strahovawe stanovni{tva od povratka drahme.

Posledwe objavqeno ispitivawe stanovni{tva je pokazalo da konzervativna Nova demokratija, koja podr`ava inostrani paket za spasavawe Gr~ke od 130 milijardi evra (160 milijardi dolara), ima iste izglede za pobedu kao i levi~arska Siriza koja `eli da raskine taj sporazum o spasavawu.

Po{to je s pribli`avawem izbora zabraweno objavqivawe rezultata istra`ivawa, pojavile su

se razne kontradiktorne glasine iz „tajnih ispitivawa javnosti”, ukqu~uju}i onu da Siriza vodi s velikom predno{}u nad Novom demokratijom, preneo je Rojters. Obe partije isti~u da `ele da Gr~ka ostane u zoni evra, ali je Siriza obe}ala da }e raskinuti sporazum o

spasavawu koji je potpisan u martu, u okviru kojeg su uvedene neke od najstro`ih mera {tedwe, vi|enih u Evropi tokom vi{e decenija.

Evropska unija i Me|unarodni monetarni fond su upozorili Gr~ku, koja ima dovoqno gotovine samo za nekoliko slede}ih sedmica, da mora strogo da se pridr`ava postavqenh uslova ili rizikuje da joj bude prese~en dotok finansija. Strahovawe od finansijskog kolapsa Gr~ke i napu{tawa evra postepeno su tokom posledwe dve godine izvla~ila novac iz gr~kih banaka.

Podaci centralne banke pokazuju da su depoziti u 2011. skresani za oko 17 odsto, ili za 35,4 milijarde evra (44,4 milijarde dolara) i da su na kraju aprila iznosili 165,9 milijardi evra (208,1 milijardu dolara).

MOJA kU]A

~etvrtak14.jun2012.

c m y

26

dnevnik

Шта НЕ би трЕбало Да КуПујЕтЕ

Мање смећа, већа срећа К

олико често морате да празните канту за смеће? Ако је то на дневној бази, време је да се запитате чиме је претрпавате. Нудимо вам неколико ретро савета који ће помоћи да знатно смањите количину смећа у свом дому. Старији људи говоре да некад није било пуно смећа. Храну нису бацали, а ако би и било органског отпада, завршавао би у компосту или би га дали животињама. Млеко је стизало у стакленим флашама које су се враћале, а и већина друге хране није стизала до корисника запакована у пластику. Али шта да радимо у данашњем свету који је далеко компликованији? Погледајте списак ствари које не би требало да купујете, па неће ни завршити у смећу.

Пластичне флаше за воду Да, могу се рециклирати, али с обзиром на то да вода из сла-

вине у највећем делу државе наше није ништа лошија, а понекад је и боља, те да имамо филтере за воду и термосе, једноставно нема потребе куповати флашице с водом. Решити се

Папирни убруси за кухињу и папирни пешкири

посебно место у књизи о озонским рупама и топљењу глечера.

Кухињске крпе су пуно бољи избор. Осим што су за више-

Папирне шољице за кафу Кафу попијте у миру код куће или у кафићу, користиће околини и вама смањити стрес.

једнократна флашица за течни сапун Користите керамичку посуду за вишекратну употребу или класични, крути сапун.

Пластични прибор за јело Не будите лењи. Ако имате госте или идете на пикник, користите класичан прибор за јело, па га после оперите.

Папирни тањири ове навике једна је од најбољих ствари коју можете учинити за околину.

Кутије с папирним марамицама Решење је једноставно. Користите платнене, а пронаћићете их у бакином орману.

Кућа ЕлизабЕт тЕјлор

кратну употребу, и лепше су. На дуге стазе обични пешкири су прихватљивији за околину од папирног, потрошног материјала. Чак и ако се урачуна потрошени детерџент.

Пластични жилети Класични жилети су бољи. Изумитељ пластичних имаће

о ч а р а ва ј у ћ е р а с ко ш н о Ф

илмска дива Елизабет Тејлор живела је у раскошном дому на Бел Еиру (Лос Ангелес), који је преуредила 1997. године уз помоћ дизајнера ентеријера Валда Фернандеза. Овом приликом можете и ви завирити у ту дивоту. Пријатељи и породица славне глумице присетили су се њеног живота и тога како је створила себи угодан раскошан дом испуњен нежним бојама, цвећем, импресионистичким уметничким сликама и личним фотографијама. Фотографије њеног дома објављене су у часопису Архитекчерал дигест, неколико месеци након њене смрти, а Елизабетх им је врата свог дома отворила неколико месеци пре, како би та раскош ентеријера и екстеријера остала забележена. Иначе, Елизабет Тејлор је кућу у којој превладава дрво и која има четири спаваће собе купила раних ‘80-их. Кућа има и припадајући базен те врт с ружама пењачицама. У скоро свакој просторији, које су 2010. године преуређене према замислима дизајнера ентеријера Валда Фернандеза, превладавају плава и љубичаста боја, по узору на јединствену боју глумичини очију.

Ни ту лењост није добар изговор. Дакле, после веће забаве упослите чланове породице и пријатеље, па наставите забаву током заједничког спремања, које такође може бити забавно.

Пластичне кесе Кад кренете у куповину, понесите платнену кесу или колица. Изгледаћете модерније, а мислићете на околину.

Пластичне посуде за млечне производе

Вата за чишћење лица

Не купујте их, покушајте све куповати на пијаци, а са собом понесите и посуде. Или их купујте у папирној амбалажи.

Нема тога што једнократна памучна куглица може да уради за лице, а да то не може и пешкир.

Влажне дечје марамице С обзиром на то колико пута сваки дан морате да обришете бебину гузу, за околину ће бити боље ако је перете на старински начин – водом и крпицом.

једнократна контактна сочива Уместо да их бацате после пар недеља, купите оне које мо гу да трају и до годину дана.

Корисни трикови за сваки дом

У

з неколико корисних савета можете удахнути живот неким стварима у вашем дому, чак и некима којима сте одредили судбину да их баците у смеће. ● Поклопац празне посуде у којој је био млечни намаз или слично можете искористити за спречавање капљања боје с четкице. Избушите рупу на средини поклопца толико велику да провучете дршку четкице и спречите неред од капљања боје. ● Помоћу винског сирћета можете оживети ста ру четку на којој су се скорели остаци боје. У посуду с врућим сирћетом положите четкице на 30 минута. Тако ћете уклонити остатке боје и омекшати длачице. После тога исперите их водом. ● Узорке тепиха искористите за померање тешког намештаја по стану. Подметните комадиће тепиха под намештај (кревет, комоду, фотељу) и гурајте га тамо где га желите. То је пуно лакше од подизање, а на паркету неће остати трагови. ● Пре него ставите земљу у теглу у коју намеравате да посадите неку биљку, на дно ставите сунђер. Тако ћете направити својеврсни резервоар за воду који ће земљу дуже одржавати влажном. ● Старе пластичне кесе које сте мислили да баците искористите за наношење воска и креме за полирање на дрвени намештај. Навуците кесицу на руку и завежите је на зглобу. На тај начин штитите руке, а с обзиром на то да крпе упијају креме па је потрошите више него што треба, то се с кесицом неће догодити. Тек пошто сте нанели заштитни слој и дрво је упило, можете додатно исполирати крпом за бољи сјај.

● Ако желите да нека површина коју бојите не буде глатка и клизава, у канту на две шољице боје додајте једну шољицу песка и све заједно нанесите четком на жељену површину.

Пошто се осуши прођите четком и бојом још једном по површини. ● Пластифициране картице могу послужити за уклањање мехурића насталих приликом свеже лепљених тапета на зидовима, посебно у угловима или местима у близини ивица прозора или врата. Прођите картицом преко мехурића и једноставно ћете загладити површину. ● Најједноставнији начин да наоштрите маказе је да пресавијете листиће фолије неколико пута па их насеците на ситне комадиће. Да, тако можете да наоштрите тупе маказе.

OGLASi

dnevnik

~etvrtak14.jun2012.

27

PRE KO PU TA Futo{ke pijace, u ]irpanovoj ulici, ukwi`en mawi dupleks 27m2 sa novim ugradnim name{tajem, cena 26.000E. Telefon 548-398, 060/37-38-370.

54851

SO BE I APART MA NI na moru Utjeha kod Bara, blizu mora, povoqno. Telefoni 021/6363-291, 062/8510-669, 064/3903-391.

54651 BO KA KO TOR SKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6 evra.

Telefon 00382/32371-657, 060/0237-857www.banicevicsmjestaj-risan.me 54707

^A S O V I ne ma~ kog, en gle skog, francuskog, latinskog, srp skog je zi ka pred {kol ci ma, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima.

Do la zim ku }i. Pro fe sor sa du go go di {wim is ku stvom.

Telefon 021/6399-305.

54816 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

54817

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305.

54818

ADA MO VI ]E VO naseqe, izdaje se prazna porodi~na ku}a, 90m2, u Ulici Ru|era Bo{kovi}a. Cena 200E+depozit. Pla}awe ~etiri meseca unapred. Telefon 6372-365.

54759 NO VA name{tena garsowera, centar grada. Cena 110 evra.

Telefon 064/146-31-26. 54468 IZ DA JEM name{ten stan u Novom Sadu. Telefon 069259-6031.

54859 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u Rumena~koj ulici, kablovska, ve{ ma{ina, CG. Telefon 063/584-489.

54861

NA PRO DA JU nov, useqiv dupleks stan 81m2 u Novom Sadu, Cara Du{ana 75. Mo`e zamena za garsoweru. Telefon 063/537-446.

54121

GR BA VI CA, novija ukwi`ena garsowera, cena 27.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

15001 U GUN DU LI ]E VOJ ULI CI u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, bez ikakvog ulagawa, kompletno name{tena-no name{taj, cena 23.500. Telefon 636-8429 www.bomil.rs.

15002 @. STA NI CA, klasi~an 1.0 stan od 28m2 na II spratu, cena 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15003

GR BA VI CA, u „Aleksandar” zgradi, novi ukwi`en 2.0 stan II spratu sa liftom+paking mesto u dvori{tu, cena 49.900.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15004 GR BA VI CA, odli~an nov 2.0 stan fantasti~nog rasporeda, ukwi`en, cena 57.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15005 TE LEP, odli~an nov useqiv 2.0 stan od 46m2 na II spratu, cena 36.100. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

15006 CA RA DU [A NA, ukwi`en 1.5 stan od 36m2 u novijoj zgradi, dvori{no orjentisan, cena 42.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

15007 LI MAN 2, ukwi`en 1.5 stan, cena 43.300. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

15008

DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en na 47m2, cena 36.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 NO VA DE TE LI NA RA odmah useqiv prazan nov stan 2.0 od 53m2 na IV spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15010 @. STA NI CA, klasi~an 2.0 stan, ukwi`en 53m2 na I spratu, cena 46.500. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

15011 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 57.200, mo`e i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

15012 GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwi`en 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-77.

15013 ]IR PA NO VA, ukwi`en, useqiv 1.5 stan, cena 40.200.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15014 PRO DA JEM stan 28m2, suteren, ukwi`en bez posrednika, ul. Branimira ]osi}a br. 17.

Telefoni 063/890-99-53 i 063/328-702.

54780 KRA QE VI ]A MAR KA br.

20, {iri centar, visoko prizemqe jednoiposoban stan - 47 m2, novija zgrada „Neimar” potpuno sre|en. Telefon: 064/837-2806.

54297 PRO DA JEM dvosoban stan na Detelinari, 52m2, kompletno renoviran. Telefon 062/1864983.

54463

SKEN DER-BE GO VA 3, 59 kvm, dvosoban, II, CG, lift, direktno od investitora.

130.000. Telefon 063/107-1111.

54508 BEZ PO SRED NI KA prodajem dvosoban stan u centru, 58m2.

Stan u prizemqu, dvori{no orijentisan. Izuzetna lokacija. Hitno 800Eura/m2, 46.500 eura.telefon 064/363-92-41. 54825 S. MI LO VA NO VA 2,0 stan 51m2 na prvom spratu, cena 50.000E. Telefon 060/02-01000.

54847

BU LE VAR EVRO PE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2.5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs.

15015 TE LEP, nova zgrada odli~an mawi 2.5 stan, cena 45.600 sa PDV-om (mo`e kredit). Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15016 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15017 NO VA DE TE LI NA RA, okolina „ABC”-a u zgradi „Budu}nosti„, odli~an 2.5 ukwi`en stan, cena 64.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15018 LI MAN 2, prazan i ukwi`en 2.5 stan od 68m2, cena 62.800.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15019

28

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

~etvrtak14.jun2012.

dnevnik

Sa neizmernim bolom opra{tamo se od na{eg voqenog supruga i oca DVO SOB NA komforna ku}a na dobroj lokaciji sa velikim placem, cena 8000E. Telefon 063/7667350.

54899 SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 3 h 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/1826-726.

54001 BU LE VAR EVRO PE, u novoj luks zgradi, nov neuseqavan 3.0 stan od 83m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

15020 CEN TAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwi`en 3.0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor...

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

15021 OKO LI NA BU LE VA RA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwi`en 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15022 EKS TRA lokacija, Limn II, 68m2, 5. sprat, lift, pored {kole - 61.000E. Telefoni: 061/158-19-72, 063/52-39-37.

54910 BU LE VAR OSLO BO \E WA - zgrada do Daltonke, Ul. Laze Kosti}a br. 11, tre}i sprat, nov, ukwi`en 77, 65m2. Telefon: 064/837-2806.

54298 PRO DA JEM trosoban stan u Lole Ribara 14, u centru Zmajeva. Telefoni: 064/2030-586, 011/3919-248.

54778

LI MAN, ukwi`en originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

15023 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/828-8377, slike na www.bomil.rs.

15024 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4.0 stan od 100m2 cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

15025 PRO DA JEM ~etvorosoban stan, centar, ]irpanova, nov, dupleks, 52 + 30, lift, IV sprat, odmah useqiv, vlasnik, povoqno. Telefon 063/346-288.

54809 GR BA VI CA, u novijoj zgradi 105m2 za 105.000E. telefon 060/02-01-000.

54845 NOV, useqiv, J. Veselinovi}a 4,0 stan 120m2, cena 750E/m2. telefon 060/02-01000.

54846

IZ DA JEM lokal 60m2 ul.

Stevana Mokrawca br.18. Telefon 063/505-198.

54814 PRO DA JEM poslovni prostor 740m2 prodajni, kancelarijski, magacinski i proizvodni u Novom Sadu. Telefon 061/140-2000.

54477 SKEN DER-BE GO VA 3, poslovni prostor, 53kvm, I, CG. lift, direktno od investitora, 109.800. Telefon 063/107-11-11.

54509 PRO DA JEM lokal 43m2 u radu, ful opremqen. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55-106-55.

54909

SA MO za penzionere i prosvetare povoqno mlersko farbarski radovi. Telefoni: 021/6435-231, 064/230-68-98.

54414 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

54865 IZ RA DA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika i izrada re{etki i brava na vratima. Telefoni: 065/581-6333, 6434199.

54866 VO DO IN STA LA TER: izvo|ewe instalacija, popravka i remont, popravka bojlera, odgu{ewe kanalizacije i ostale vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 021/6317-587, 065/3150-198.

54914

PO TRE BAN autolakirer sa radnim iskustvom. Telefon 063/537-763.

54795 DO MU za stara lica u Sremskoj Kamenici potrebne kuvarice i medicinske sestre. Telefon 021/462-020.

54858

Tawe duboko nas je potresla i trajno o`alostila.

Tvoje: Zora i Svetlana sa porodicom.

54928

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

54354 KU PU JEM staro gvo`|e, stare automobile za otpad, ve{ ma{ine, {porete, mesing, bakar, aluminujum, akumulatore. Najboqe pla}amo. Telefoni: 064/95-33-943, 66-18-846, 063/848-54-95.

54368 HIT NO prodajem odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452.

54813

Posledwi pozdrav voqenom

Radeta Panti}a Neka te an|eli ~uvaju, uvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoja supruga Ida, Glorija i Bojan.

54932

Posledwi pozdrav dragom zetu

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Radetu

od Slivka Olge Newcomer sa porodicom.

54940

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Radetu Panti}u

od tasta Beker Karoqa.

54939

Posledwi ujaku

Radetu Panti}u

pozdrav

dragom

Rade Panti} preminuo 12. 6. 2012. godine, u 58. godini.

Sahrana }e se obaviti danas, 14. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Ida, }erka Glorija, sestre Milanka, Mira i Qiqa sa porodicama, mnogobrojna rodbina i prijateqi.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

Radetu Panti}u

od sestre Mire.

54933

54934

pozdrav

pozdrav

voqenom

od Sla|e i Tine.

Posledwi bratu

AGEN CI JI „BO MIL� potreban agent prodaje sa iskustvom minimum od godinu dana, plata dogovor mogu} i fiksni deo! Telefon 6366952, www.bomil.rs.

15026 PRI MA MO u stalni radni odnos dve prodava~ice (mla|e osobe) i jednog za proizvodwu bureka i peciva. Javiti se 064/316-21-14.

54774

Iznenadna smrt drage na{e

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i zetu

dragom

voqenom

54937

Posledwi pozdrav dragom zetu

Radetu Panti}u

od: Dragane, Vitomira i Nikoline.

Radetu Panti}u

od sestre Milanke i zeta Dragutina.

54935

54938

Zbogom dragi prijatequ

Marku Babi}u Radetu Panti}u od sestre Qiqe sa porodicom.

od: tasta Vlade, ta{te Marije, svastike Jasne i {ogija Miroslava sa decom.

54936

54945

S dubokim po{tovawem se}a}emo se

akademika ^edomira Popova

Rade Panti} Miroslav, Branislav, Vojislav, Pekovi}, Vladan i Pe|a.

54946

Bila nam je ~ast da sara|ujemo i u~imo od stru~waka bogatog uma, ali pre svega dobrog ~oveka, spremnog i otvorenog da svakog saslu{a i posavetuje.

Predsednik Pokrajinskog odbora SPS u Vojvodini Du{an Bajatovi} i ~lanovi Pokrajinskog odbora.

385/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Navr{ava se ~etrdeset dana od upokojewa

Dana, 17. juna navr{ava se pola godine od smrti na{e drage

~etvrtak14.jun2012.

Posledwi voqenom

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena supruga, mama, svekrva, ta{ta i baka

pozdrav

29 na{em

Marko Babi} \or|a Jak{i}a Bate

8. 10. 1981 - 13. 6. 2012.

Ane Eremin

Marija Kostelac

nastavnice u penziji Pomen }emo obele`iti u subotu, 16. 6. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na severnom grobqu u Molu.

U subotu, 16. juna okupi}emo se u 11 ~asova oko wene ve~ne ku}e na grobqu u Ba~kom Gradi{tu.

1940 - 2012.

Sahrana je danas, 14. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Vrbasu.

Porodica.

Sestra Mara, Branka, Quba i Qupka sa porodicama.

O`alo{}eni: suprug Ivan, }erka Vesna, sin Vladimir, zet @eqko, snaja Nata{a, unuka Tamara i unuci Nemawa, Stefan, Boris i Sr|an.

54777

54906

54925

DVOGODI[WI POMEN

SE]AWE

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe, poznanike i biv{e saradnike na poslu, da je umro

Oti{ao si prerano, ostavio svoja tri an|ela da te se se}aju, a mnogobrojna rodbina da tuguje za tobom.

Po~ivaj u miru.

Marku Babi}u Sestra Gordana, zet @eqko, sestri} Mihajlo i sestri~ina Milana.

Porodica Vrhovac.

54923

54912

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je tragi~no preminuo na{ voqeni

Slobodan Nedeqkov Lidija Bajilo 2010 - 2012.

Dana, 15. 6. 2012. godine, u 14 sati, poseti}emo wenu ve~nu ku}u i odr`ati pomen.

Draga na{a mamu{ka, nikada te ne}emo zaboraviti. Neka te an|eli ~uvaju.

Suprug Du{an i sin Mi{a.

Neumoran, sna`an, plemenit, jedinstven, pun razumevawa, qubavi za sve, nasmejan i vedar uvek si bio.

Tvojim odlaskom vreme je stalo.

Sine, iako ~etiri godine nisi sa nama u na{im si srcima i uvek }emo te voleti.

Sahrana sa opelom je u petak, 15. 6. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Marko Babi} 1981 - 2012.

Sahrana je danas, 14. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu u \ur|evu iz kapele.

Neute{ni: mama Katica, tata Qubinko, sestra sa porodicom.

Wegovi najmiliji: Marija, Aleksandar i Neboj{a.

54812

54924

54911

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. juna 2012. u 25. godini preminuo na{ dragi sin, unuk, brat i ujak

Sa dubokim bolom i po{tovawem opra{tam se od svog voqenog supruga.

Dragan Kresoja

Ilija Zarije Ni{avi}

Dragoj pozdrav.

babici

posledwi

Mirjana Vasi} Dubravka Jovanovi}

nekada{wi lekar u Derowama, Mo{orinu i Novom Sadu direktor Hitne medicinske pomo}i Novog Sada

O`alo{}eni: otac Mirko, majka Dragica, supruga Nata{a, }erke Anamarija i Jelena i sin Jovan.

54713

Pro{le su tri godine od kada nije sa nama na{a mila mama, }erka i sestra.

prim. dr Vuka{in Duki} Vuja

Pamti}emo uvek tvoja dobra dela.

Sahrana je danas, 14. 6. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

dipl. ekonomista 1936 - 2012.

Preminuo je 12. juna 2012.

Weni najmiliji.

Tvoje unuke Bojana i Tamara i snaha Radica.

O`alo{}eni: majka Neda, baba Jovanka, sestra Dragana, zet Dragan i sestri~ina Mia.

Ispra}aj za kremaciju }e se obaviti u petak, 15. juna, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vje~no o`alo{}ena supruga Nada Ni{avi}.

54898

54891

54919

54929

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je u 85. godini preminula

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

Opra{tam se od svog divnog i voqenog tate.

Ilija Ni{avi}

Mirjana Vasi}

An|a Manojlovi}

Sahrana drage nam pokojnice je danas, 14. 6. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u krugu u`e porodice.

dipl. ekonomista 1936 - 2012.

Sahrana je danas, 14. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

Ponos i sre}a je {to sam te imala u svom `ivotu.

Prerano smo se rastali. Hvala ti za svu qubav, ne`nost i vaspitawe, jer samo takvog `elim da te ~uvam u srcu.

O`alo{}eni: suprug Tihomir, unuke Bojana i Tamara i snaha Radica.

O`alo{}eni: sin Dragan i unuci Jela i Baja.

54890

54916

ro|. Dotli}

JEDNOGODI[WI POMEN

Dana, 16. 6. 2012. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ dragi deda i pradeda

Miladin Tepavac Baja U subotu, 16. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, obele`i}emo godinu dana od smrti dragog nam pokojnika na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Pozivaju se prijateqi i rodbina da nam se pridru`e.

O`alo{}ena supruga Soka.

54881

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Milan Jovana Roganovi} 1938 - 2012.

od: k}erke Dragice, unuka Sandre i Sawe i zeta Petra Radi{i}a.

Tvoji: Strahiwa, Reqa, Nada i Miladin.

54896

54930

Tu`na srca obave{tavamo da je u 75. godini preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

An|i Manojlovi} Miladin Tepavac Baja

Tvoja jedina k}erka Manuela, zet Dragan, unuka Helena i tvoj juna~ina Filip.

54917

Sahrana je 14. 6. 2012. u 14 ~asova, na grobqu u Vrbasu.

Izjave sau~e{}a primaju se na dan sahrane od 10 ~asova u kapeli u Vrbasu.

O`alo{}eni: supruga Milijana, sinovi Blagota i Bo`idar, }erke Verica i Slavica, sestra Milica i Mika, zetovi, snaje, unu~ad, praunu~ad i mnogobrojna rodbina.

54927

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945.

09.30 Центар света 10.00 Вести 10.10 Живот 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Повратак на село 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Осврнух се са сетом (Ин Мемориам) Тома Јовановић-глумац 16.00 Живот 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 Ре(каитулација) 19.55 Нова занимања 20.05 Џонатан Крик 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.35 Чарде на Дунаву 23.00 Оперативци 23.55 Џонатан Крик 00.50 Један на један 01.10 Сучељавање 01.55 Концерт године 02.55 Фолдер култура 03.25 Плави круг

06.30 07.00 08.00 08.45 09.35 10.25 11.10 11.45 12.30 12.40

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године 1993. Грување Грување уживо у студију М Новосадски Џез фестивал, оркестар Александра Дујина Концерт Пословни успех (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама

Биографије: Арнолд Шварценегер Документарни серијал „Биографије” бави се личностима које су на било који начин, својим делима, постали познати у свету: глумци, певачи, спортисти, креатори, мајстори својих заната... (РТВ 2, 22.20) 13.10 14.00 14.50 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.35

tv program

~etvrtak14.jun2012.

Биографије Концерт године ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Биографије Фолдер култура ТВ баштине

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00

Панонско јутро Анали Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Анали Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести

08.00 09.04 09.48 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.39 14.25 16.15 17.00 17.20 17.45 17.52 18.51 19.52 20.15 20.37 22.41 00.00 00.52 01.40

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.00 Манастир Светог Саве 10.40 Сокаче 11.00 Вести 11.10 Матуранти на Новосадској ТВ 11.15 Рецепти Лауре Равајоли 11.35 Живети тај живот 12.30 Украдена срца 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.10 Матуранти на Новосадској ТВ 15.15 Украдена срца 15.50 Неон сити 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Азбука родитељства 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 19.55 Матуранти на Новосадској ТВ 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.35 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Живети тај живот 23.50 Украдена срца

НБА АТП Хале 1/8 Финале Премијер лига, Магазин Специјал: Валентино Роси ЦХ ТВ НБА акција Премијер лига класик: Ливерпоол - Фулхам 22.45 Мобил 1 23.30 НБА Кошаркологија 00.30 АТП Хале 1/8 Финале

09.45 12.00 19.30 20.15 20.45 21.45 22.15

Јутарњи дневник Музиканти Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Хоризонт Дневник Спорт плус Фудбал - ЕП: Данска -Португалија (р) Фудбал - ЕП: Холандија -Немачка (р) Ово је Србија Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Фудбал: ЕП, Италија - Хрватска, пренос Време Дневник Мазурка, спортски програм Фудбал - ЕП: Шпанија -Република Ирска, пренос Мазурка, спортски програм Скок у будућност Ружна Бети Музиканти

Рене Русо

Уцена Богати власник авио компаније Том Мулен живи са женом Кејт и сином Шоном у луксузној вили у Централ Парку безбрижним животом све док му једног дана не киднапују сина. Преговори с отмичарима започињу и Томов саветник сугерише да им се исплати сума коју траже, иако је огромна. Улоге: Мел Гибсон, Рене Русо, Броули Нолт, Гари Синис Режија: Рон Хаурад (Прва, 22.50) 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.50 01.00 01.30 02.00

Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Радна акција Уцена Експлозив Ексклузив Три Хил

Ток шоу У најновијем издању емисије чућете да ли ће се наставити снимање серије „Бела лађа“ и да ли ће се вратити Лане Гутовић, открива нам Александар Дунић. Имаћете прилику и да сазнате како изгледа летовање из снова Бојане Лечић. Од срца ће вас и овога пута својим вицем насмејати Зорана Павић. Само за вас уживо ће певати Ренато Хенц. (КТВ, 22.30)

Ренато Хенц

Дебора Франсоа

Дете Бруно има 20 година, а Соња 18. Њих двоје преживљавају захваљујући социјалној помоћи коју добија Соња и ситним крађама које чине Бруно и дечаци у његовој „банди”. Соња се недавно породила. Добили су сина кога су назвали Џими. Да ли Бруно може да постане отац? Улоге: Жереми Реније, Фабрицио Ронђоне, Оливије Гурме, Дебора Франсоа Режија: Жан-Пјер Дарден, Лик Дарден (РТС 2, 22.04) 07.20 07.26 07.50 08.02 08.13 08.27 08.54 09.11 09.55 10.24 10.52 11.27 11.48 12.20 12.52 13.54 14.08 14.33 14.52 15.19 15.45 16.34 17.23 18.19 19.00 19.23 19.58 20.34 21.00 22.04 23.46 00.15 01.15 02.14

dnevnik

c m y

30

Мунзи Амерички приче Томас и другари Френине ципеле Тумачење књижевног дела Стриповање Политичке идеје у Срба Вита студентис Линк Европа и Срби У свету Траг у простору Бемус 2006. Беокулт Трезор Тумачење књижевног дела Стриповање Политичке идеје у Срба Вита студентис Лепота на граници разума ТВ лица... као сав нормалан свет Лепота на граници разума Капри Гитар арт фестивал Слагалица, квиз Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију„ Место за нас Метрополис Капри Фестивал фестивала: Дете, филм Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију„ Музички програм Трезор ТВ лица... као сав нормалан свет

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 14.50 15.45 15.50 16.20 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00

ВОА Мирослав Лазански Маратон Цртани филм Документарна серија Филм: Недељни ручак Топ шоп Љубав у залеђу Монк Др Хаус Двоугао Мућке Ало ало Документарна серија Обични људи Филм: Ритам злочина Мућке Ало ало Филм: Романтична комедија Др Хаус Филм: Неколико дана у септембру 02.00 Филм: Романтична комедија 04.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Неколико дана у септембру

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 14.00 Филм: Кућа на језеру 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Џои 17.30 Пријатељи 18.00 Пријатељи 18.30 Вести + Између две ватре 19.30 Штрумфови 20.15 Увод у анатомију 21.10 Филм: Отпоран на метке 23.10 Вести 23.45 Спортски преглед 00.05 Жива мета 00.55 Увод у анатомију 01.40 Филм: Бдење Неда Дивајна 03.10 Саут Парк 03.35 Филм: Велика авантура у Паризу

Кели Ли Брук

Отпоран на метке Мејсон Сторм је изузетно способан детектив. Једне вечери он успева да сними разговор групе криминалаца и њиховог загонетног шефа који наређује нечије убиство. Мејсон не зна да су га гангстери видели и да је њихов шеф, амбициозни млади сенатор Вернон Трент затражио уклањање нежељеног сведока и његове породице. Улоге: Стивен Сигал, Кели Ли Брук, Вилијам Садлер Режија: Брус Малмут (Б92, 21.10)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 00.00 00.45 02.45 03.30 04.00 05.00

Војин Ћетковић

Хадерсфилд Раша је 30-годишњак који живи с оцем, пензионисаним алкохоличарем у малом граду у Србији. Његов живот није лак, а ради два посла како би преживео. Један од тих послова је и давање приватних часова тинејџеркама... Улоге: Небојша Глоговац, Горан Шушљик, Војин Ћетковић, Сузана Лукић Режија: Иван Живковић (Хепи, 20.20) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.40 13.20 14.10 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00 01.40

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Изгубљене године Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Филм: Хадерсфилд Долина вукова Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Љубавни сигнали

Добро јутро Брачни судија Градске вести Мала невеста Недељно поподне Тачно у подне - уживо Курсаџије Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Замена Код Гринових Тјудорови Бекство Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak14.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Најгора мама на свету Дадиља на задатку Л.А. Инк Стручњак за торте Спасавање оронулих грађевина Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Др Џи Л.А. Инк Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем

Глен Клоз

01.00

Ловци на нацисте Трилер у Манили Сведок. са балкона собе 306. Рим није изграђен за један дан Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Ко си заправо ти? Тајм тим година XИ Рим није изграђен за један дан Траговима Тинтина Фарма из Едвардијанског доба Ратници Тајни рат Тајна несталог шпијунског авиона Ловци на нацисте Траговима Тинтина Изгубљен у Амазону: Мистерија пуковника Персија Фосета Завера на острву Устика

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Цврчак и мрав Деда са израслином Ози Бу На змајевом путу Америчка империја Два играча са клупе Прича о Џејн Гувернанта Поноћна врелина Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.30 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Гу вер нан та Ро си на је при ви ле го ва на и раз ма же на. На кон из не над не смр ти оца, она од лу чу је да по ста не гу вер нан та по ро ди ци у Шкот ској. Убр зо ће у но вој по ро ди ци по че ти стра стве на афе ра... Уло ге: Мини Драјвер, Том Вилкинсон, Џонатан Рис Мајерс Ре жи ја: Сандра Голдбахер (Синеманија, 20.00)

Игра суд би не Мла ди учи тељ умет но сти до ла зи на но ви по сао у јед ну при ват ну шко лу где упо зна је екс цен трич ну учи те љи цу књи жев но сти Кор не ли ју. Она га од во ди сво јој ку ћи где му от кри ва сво је скри ве но бла го, сли ку ко ју је на вод но 1670. на сли к ао по зна ти сли к ар Вер мер... Уло ге: Глен Клоз, Томас Гибсон, Кели Мекдоналд, Текла Реу тен, Лорин ван ден Броек, Елен Брстин Ре жи ја: Брент Шилдс (ХРТ 1, 13.22) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Дивљи пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.03 Документарни филм 12.00 Дневник 12.32 Моћ судбине 13.22 Игра судбине, филм 15.14 Понос Раткајевих 16.01 Горски лекар 17.28 Хрватска уживо 17.53 Југославија - држава за један век, док. серија 18.28 Др Оз, ток шоу 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.06 Кратки сусрети 20.33 Моћ боја, док. серија 21.00 Љубав је слепа, филм 23.05 Отворено 00.00 Дневник 00.40 Секс и град 01.05 Циклус љубића - Р. Пихлер: Нијансе љубави 02.34 Евро 2012.: Италија Хрватска, снимак

07.55 08.22 08.45 09.09 09.31 10.00 13.25 14.02 14.33 15.13 15.36 16.06 17.00 17.50 19.50 20.35 22.30 23.50 00.22 01.05 01.33 02.14 02.55

Мини Драјвер

А кад брак није лак Васпитање за почетнике Тренер Краљица на потезу Преваранти Мисионар Опет ти Продуценти Упознајте мале Фокерове Кобна замена Када Пруденс пева Резервни играчи Царство порока Два пандура Паклени план дружине чудака 04.25 Џоунсови

06.00 07.55 08.20 09.50 11.30 13.00 14.30 16.15 18.25 20.05 21.45 22.20 00.05 01.00 02.45

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Пренос седнице Хрватског сабора Идемо на запад Југославија - држава за један век, док. серија Љубав у залеђу Еџмонт Олујни свет Топ Грае Евро 2012, емисија Познан: Евро 2012. Италија Хрватска, пренос Евро 2012, емисија Гдањк: Евро 2012. Шпанија Ирска, пренос Евро 2012, емисија Битанге и принцезе Закон и ред Калифорникација Веруј ми Закон и ред Ноћни музички програм

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Бенг, бенг, мртав си Божићна песма за једну диву Биографија - Бил Мареј Мрачни анђео Божићна песма за једну диву Биографија - Џејми Фокс Крсташ Тајна документа Пентагона Биографија - Бил Мареј Божићна песма за једну диву Биографија - Џејми Фокс Розвел Човек са звезде Чудна фреквенција

08.00 10.30 12.40 14.50 16.30

Између љубави и игре Снег пада на кедрове Једина права ствар Хотел Оаза Ејс Вентура: Шашави детектив Ејс Вентура: Зов природе Слушкињина прича Мрачна половина Еротски филм Еротски филм

18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Велика лига 3 Мега пирана Видовњак

07.40 Кобра 11 08.35 Кисмет - окови судбине 10.25 Кувар и по 10.27 Ватрено небо 11.55 Ексклузив Таблоид 12.10 Вечера за 5 13.15 Крв није вода 14.10 Кобра 11 15.05 Езел 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Кисмет - окови судбине 21.35 ЦСИ 00.20 РТЛ Вести 00.35 ЦСИ Њујорк 02.10 Астро шоу

СЕ РИ ЈА

ЦСИ Жр тву ис под мо ста Брас иден ти фи к у ју као Џе фри ја Ма стер са. Али ње го ва же на је не ста ла и ти му је ја сно да има нај ви ше че тр де сет осам са ти да је про на ђу жи ву. Брас оба ве шта ва Гри со ма да је ше риф ин си сти рао да се ис тра зи при дру жи ше ри фов по моћ ник Екли... Уло ге: Вилијам Петерсен, Марџ Хелгенбергер, Гери Дурдан, Џорџ Идс, Пол Гилфојл Ре жи ја: Ентони Цикер (РТЛ, 21.35)

Марџ Хелгенбергер

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Дајнамо, чудесни мађионичар Потрага за Бигфутом Бер грилс - Дивљи викенд Антитероризам – Вашингтон ДЦ 00.40 Дајнамо, чудесни мађионичар 01.40 Потрага за Бигфутом

08.30 08.45 09.00 11.00 13.00 13.30 20.00 20.30 21.30 22.00 00.00 01.15

Фитнес Коњички спорт Фудбал Фудбал Тенис Тенис Фудбал Тенис Аутомобилизам Аутомобилизам Тенис Фитнес

Бр зо за бо ра вље на фа тал на при влач ност фа ши зма

С

про па шћу со вјет ске им пе ри је 1989. до шао је лу ци о нар на ре то ри ка за ма ски ра ла је ве ћу по ве за крај не са мо Хлад ном ра ту не го и це лој ери ност иде ја и ин сти ту ци ја с про шло шћу. иде о ло шког ри вал ства ко је је за по че ло 1917. Из град ња ра сно-на ци о на ли стич ког со ци јал ног А свим иде о ло ги ја ма за јед нич ко је то што на сто је си сте ма по гу ра ла је до крај њих гра ни ца те жње ко је да пред ста ве соп стве ну уто пи ју као крај исто ри је – су у европ ској ми сли са гле да ва не на чел ни је, и би ла би ло у об ли ку уни вер зал ног ко му ни зма, гло бал не пре моћ на у од но су на за не мар љи ву опо зи ци ју у тех де мо кра ти је или хи ља ду го ди шњег Рај ха. Иња цио но ло шки нај на пред ни јој еко но ми ји у Евро пи. Па Си ло не опи сао је ту за јед нич ку цр ту као „све при сут - ипак, за раз ли ку од СССР-а, тај ре жим ус по ста вљен ну вр ли ну ко ја иден ти фи ку је исто ри ју с по бед нич - на чвр стим осно ва ма био је по све ћен на сил ном од ком стра ном“. Иде о ло ги је са да шњост иш чи та ва ју у про шло сти и прет по ста вља ју, на при мер, да ко ре ни де мо кра ти је мо ра да су на европ ском тлу по што се Хлад ни рат за вр шио та ко ка ко је сте. Да нас је по треб на дру га чи ја исто ри ја – ма ње ко ри сна као по ли тич ки ин стру мент, али та ква да нас при бли жи ре ал но сти ма про шло сти – за ко ју је са да шњост са мо је дан мо гу ћи ис ход бор би и не из ве сно сти на ших пре да ка. На кра ју кра је ва, де мо кра ти ја је над моћ но вла да ла Евро пом по за вр шет ку Пр вог свет ског ра та, али го то во да је не ста ла две де це ни је ка сни је. А ако је 1989. озна чи ла по бе ду де мо кра ти је над ко му ни змом, она не би мо гла би ти из во је ва на да ко му ни зам ни је од нео све о бу хват ну и си ло ви ту по бе ду над на ци о нал со ци ја ли змом у ра ту. Ни је, сто га, би ло су ђе но да де мо кра ти ја по бе ди фа ши зам и ко му ни зам, а оста је и да се ви ди ка кву то вр сту де мо кра ти је Евро па мо же и же ли да из гра ди. Украт ко, ов де из но сим при чу о те сним по стиг ну ћи ма и нео че ки ва ним обр ти ма, а не о не у мит ним по бе да ма и од луч ним на пре до ва њи ма. Иде о ло ги је су бит не не то ли ко као Није за све криво Стаљиново ментално здравље во ди чи кроз исто ри ју ко ли ко као за мај ци ве ро ва ња и по ли тич ког де ло ва ња. Ако нас дог ме ба ци ва њу Вер сај ског спо ра зу ма. Упра во сто га је из про шлих вре ме на ви ше не др же у свом сна жном Тре ћи рајх пред ста вљао нај о збиљ ни ји иза зов за ли сти ску, то не зна чи да су од по чет ка би ле тек ве ли ке бе рал ну де мо кра ти ју у овом ве ку. За то и ана ли за пре ва ре. Крај ко му ни зма опи сан је као „про ла зак про мен љи вог са др жа ја европ ске де мо крат ске ми сли јед не об ма не“, али го вор над од ром ни је исто што и и прак се зна чи пре по зна ва ње вр ло ре ал не мо гућ но исто риј ска ана ли за. На кон 1945. и за фа ши зам је из - сти – ко ја је ис кр сла ка сних три де се тих го ди на – не то слич но об ја шње ње – по ли тич ка па то ло ги ја по - ства ра ња кон ти нен та у скла ду с на ци стич ким кон мо ћу ко је су су лу ди дик та то ри по ве ли у про паст за - цеп ти ма. ве де не, оп чи ње не на ро де. Ипак, ра не Кон ти нен та не Би ло би, сва ка ко, мо гу ће дру га чи је се освр ну ти на мо гу се при пи са ти де ло ва њу не ко ли ко без ум них љу - ово сто ле ће, с по гле дом усред сре ђе ним ви ше на ко ди, а узрок до жи вље них тра у ма му ни зам не го на фа ши зам. не мо же се тра жи ти у мен тал Марк си стич ка исто ри о гра фи ја, Свим са вре ме ним ном ста њу Хи тле ра или Ста љи оли че на не дав но у па но рам ском иде о ло ги ја ма за јед нич ко је де лу Ери ка Хоб сба у ма „До ба на. До па ло се то на ма или не, и фа ши зму и ко му ни зму свој стве - то што на сто је да пред ста ве екс тре ма„, ума њу је зна чај фа ни су ве ли ки на по ри у ре ша ва ши зма на гла ша ва ју ћи оно што соп стве ну уто пи ју као крај њу про бле ма по ли ти ке ма са, сма тра те мељ ном бор бом из ме исто ри је – би ло у об ли ку ин ду стри ја ли за ци је и дру штве ђу ко му ни зма и ка пи та ли зма. уни вер зал ног ко му ни зма, ног по рет ка; ли бе рал на де мо Ако сам од лу чио да ов де не по кра ти ја ни је увек има ла све од сту пим та ко, то је де лом сто га гло бал не де мо кра ти је или го во ре. Ха на Арент за пи су је: што је ути цај ко му ни зма на де хи ља ду го ди шњег Рај ха „Ви ше не мо же мо до зво ли ти да мо кра ти ју – иако би тан – био, у узме мо оно што је би ло до бро у на че лу, ви ше не по сре дан и ма про шло сти и јед но став но то про гла си мо на шим на - ње пре те ћи од иза зо ва ко ји је по ста вио Хи тлер. Дру сле ђем, да од ба ци мо оно што је ло ше и на про сто ми - ги је раз лог основ ни ји: ако је овај век ишта по ка зао, сли мо о то ме као о мр твом бре ме ну ко је ће са мо вре - он да је то да се по ли ти ка не мо же све сти на еко но ми ме са хра ни ти у за бо ра ву.“ ју. Раз ли ке у вред но сти ма и иде о ло ги ја ма мо ра ју се На ро чи то се на ци о нал со ци ја ли зам укла па у глав - озбиљ но раз мо три ти и не мо гу се на про сто по сма ни ток, не са мо не мач ке исто ри је не го и европ ске, и тра ти као крин ке за кла сни ин те рес. Дру гим ре чи ма, то мно го ко мот ни је не го што би ве ћи на хте ла да при - фа ши зам је био ви ше од дру гог об ли ка ка пи та ли зма. зна. Со вјет ски ко му ни зам на пра вио је уисти ну ра ди Упра во за то што се на ци стич ка уто пи ја ди на мич ка лан рез с про шло шћу. Био је то по ку шај у нај сла - ког, ра сно про чи шће ног не мач ког цар ства мо гла би је раз ви је ној и ра том нај ви ше оште ће ној европ - оства ри ти са мо кроз рат, и за то што је от кри ла ра ској зе мљи да се на пра ви но во дру штво без при ват - зор ни по тен ци јал у европ ској ци ви ли за ци ји – окре не сво ји не, да се одр жи дез ин те гри са но цар ство и ћу ћи им пе ри ја ли зам на глав це и тре ти ра ју ћи Евро исто вре ме но спро ве де ин ду стриј ска ре во лу ци ја, све пља не као Афри кан це – ис ку ство с фа ши стич ким у не ко ли ко го ди на. С дру ге стра не, на ци зам је био но вим по рет ком (и ње го ва крат ко трај на при влач ма ње ам би ци о зан и мно го си гур ни ји на до ма ћем те - ност) па ло је у за бо рав у мак си мал но крат ком вре ме ре ну, а знат но агре сив ни ји ван зе мље. Ње го ва ре во - ну на кон 1945. Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak14.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Мо же те за по че ти не ке но ве по сло ве, на ши рем ни воу, уз мно го ви ше ко му ни ка ци је и кон та ка та. Ра ди те мно го ства ри у исто вре ме, она ко у хо ду, с ла ко ћом. Љу бав ни од нос иде ко рак уна зад.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

14. jun 2012.

Рас те ре ти те се не по треб них ства ри и све ће би ти лак ше. Све док се ваш Марс спо ро кре ће, има те ути сак да сто ји те у ме сту. Ипак, то ни је са свим тач но. Бу ди те стр пљи ви и фи зич ки ак тив ни, здра вља ра ди.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ваш не ста шни Мер кур је у во де ном зна ку Ра ка па сте емо тив но обо је ни и го во ри те на осно ву тре нут них осе ћа ња. То ни је по у зда но, али ни је ни ло ше. Бар сте у скла ду са сво јим не све сним.

Ме сец је у ва тре ном и бор бе ном зна ку Ов на па вам не пре о ста је ни шта дру го не го да одо ли те при ти сци ма и бу де те мак си мал но ак тив ни. По треб но је и да пре ду зме те кон крет не по те зе и ини ци ја ти ве.

Енер гич ни сте и ан га жо ва ни, али се рас пли њу је те на ви ше стра на. Шта ће те од то га ус пе ти да за вр ши те, а шта не, то је пи та ње ко је оста је без од го во ра. Ви со ко вред ну је те по ро ди цу, ко јој се по све ћу је те.

Оче ки ва на по др шка ће из о ста ти па сте опет пре пу ште ни са ми се би. То вам до но си ја сну опре де ље ност, сна жна осе ћа ња и си гур ност у сва ком сми слу. Скло ни сте на ме та њу сво је во ље.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

При ме ти ће те да се парт нер по ма ло по вла чи у сво ју не си гур ност, што вам пру жа мо гућ ност да се ба ви те не ким дру гим ства ри ма и по сло ви ма. У осно ви, на ви ди ку је сте љу бав ни су дар и ва тро мет.

Из ло же ни сте ра зно ра зним мо гућ но сти ма из бо ра, при че му не по сто ји по у зда на по твр да шта ва ља а шта не. Ипак, хра бро кре ни те, па где стиг не те. Уз свој ди пло мат ски стил, сна ћи ће те се.

Не ће те по гре ши ти уко ли ко се др жи те сво јих за цр та них пла но ва и до го во ре них по сло ва. Иди те си гур ним пу тем, на ста бил ној ба зи и осно ви, без ве ли ког ри зи ка. Ви ше осо ба је за ин те ре со ва но за вас.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Јед но жен ско би ће мо же да вам ве дри и обла чи ових да на, не би ли скре ну ло па жњу на се бе. Ба ви те се парт не ром на ква ли те тан на чин, кад год угра би те до вољ но вре ме на и ми ра. Увек бу ди те спо кој ни!

За по чи ње ин тен зив ни ја и за ни мљи ви ја фа за у ко јој ће те се бо ље про во ди ти и успе шни је ра ди ти. Ма што ви ти сте у све му, па и у по слу. До пу сти те се би да леб ди те у ни воу ко ји вам од го ва ра и ко ји вас хра ни.

Жељ ни сте про ме на па се окре ни те око се бе и учи ни те не што но во, про ши ри те ви ди ке. По сло ви се по кре ћу у по зи тив ном прав цу, и би ће све бо љи и бо љи. Бу ди те оп ти ми ста. Пла ни рај те пу то ва ња.

TRI^-TRA^

Овог пута је заиста крај V REMENSKA

PROGNOZA

СунчанО

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

24

Sombor

24

Kikinda

24

Vrbas

24

B. Palanka

24

Zreњanin

25

S. Mitrovica 25 Ruma

25

Panчevo

25

Vrшac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

26

K. Mitrovica 29 Niш

28

Evropa

НО ВИ САД: Сун ча ни пе ри о ди уз днев ни раз вој обла ка. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 24 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча ни пе ри о ди уз при јат ну тем пе ра ту ру и днев ни раз вој обла ка. По сто ји ма ња шан са за крат ко трај ну ки шу или ло кал ни пљу сак по не где. Ве ћи део да на би ће су во. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 25 сте пе ни. СР БИ ЈА: При јат не тем пе ра ту ре уз сун ча не пе ри о де и днев ни раз вој обла ка. Би ће ве ћи ном су во, ма да по сто ји ма ња шан са за крат ко трај ну ки шу или ло кал ни пљу сак на за па ду и се ве ру Ср би је. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на 28 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: У пе так и за ви кенд сун ча но и све то пли је, па се од не де ље опет оче ку ју вру ћи не и тем пе ра ту ре пре ко 30 сте пе ни.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ку ју се не што по вољ ни је би о ме те о ро ло шке при ли ке. Из ве стан опрез се ипак са ве ту је осо ба ма са ср ча ним те го ба ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је су мо гу ће у бла жој фор ми.

Madrid

31

Rim

24

London

18

Cirih

21

Berlin

19

Beч

23

Varшava

19

Kijev

25

Moskva

22

Oslo

15

St. Peterburg 23 Atina

35

Pariz

22

Minhen

22

Budimpeшta

24

Stokholm

20

По зна ти пар, Де низ Ри чардс и Ри чи Сам бо ра су пре ки ну ли сво ју ве зу. Њи хо вој ро ман си хте ли су да да ју још јед ну шан су па су от пу то ва ли у Не швил про шли ви кенд, али ни су ус пе ли.

- У Не шви лу су се же сто ко по сва ђа ли и Де низ је ре кла Ри чи ју да ви ше не мо же да на ста ви ве зу - ре као је не и ме но ва ни из вор бли зак па ру. Глу ми ца и му зи чар по ми ри ли су се про шлог но вем бра по што су се раз и- шли 2007. го ди не. Де низ Ри чардс (41) има три ћер ке, Сем (8) и Ло лу (7) с бив шим су пру гом Чар ли јем Ши ном, и Ело из, ко ју је усво ји ла 2011. го ди не. Сам бо ра (52) има кћи Аву (14) с бив шом су пру гом Хе дер Ло клир. Пре ма из ја ва ма осо бе бли ске па ру, Сам бо ра је имао про бле ма с тим да при хва ти што је Де низ бли ска са сво јим бив шим су пру гом Чар ли јем ко ји је не дав но из ја вио да же ли и да ље секс с бив шом јер из гле да од лич но.

VIC DANA Пи ше Пе ри ца до ма ћи рад па из не на да упи та: - Та та, ка ко гла си мно жи на од му зи чар?

- Ор ке стар, си не.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

300 (5)

Slankamen

364 (-11)

Jaшa Tomiћ

Apatin

369 (2)

Zemun

375 (-9)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

329 (0)

Panчevo

380 (-6)

STARI BEGEJ

Smederevo

514 (-6)

Baч. Palanka 322 (-6) Novi Sad

312 (-9)

Tendencija porasta, stagnacije i opadawa

Hetin

TISA

200 (104) N. Kneжevac

65 (-1)

Tendencija stagnacije

SAVA 318 (0)

S. Mitrovica

193 (9)

Senta

342 (-1)

Beograd

318 (-9)

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

371 (-11)

NERA

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

62 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja