Dnevnik 14.avgust 2009.

SINDIKAT PISAO PREDSEDNIKU DR@AVE I VLADI

OD NA[IH RADNIKA STIGLE MILIJARDE DOLARA

Otpu{tawe radnika otelo se kontroli

Gastarbajteri nas spaso{e od kraha, a ne MMF str. 5

str. 4

NOVI SAD *

PETAK 14. AVGUST 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22450 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

ZBOG SUMWIVIH RABOTA KAWI[KA OP[TINA TRA@I POMO] DR@AVE

Politika

Autoput se gradi ukradenim peskom?

Ivanu ne vi|amo

str. 3

^EDOMIR ^UPI]

Pritisak na dr`avu str. 2

Ekonomija 5 Bez izvoza NIS-u nema budu}nosti

Novi Sad

Op{tina Kawi`a uputila je ju~e molbu Vladi Srbije da hitno spre~i ilegalnu eksploataciju peska s poqoprivrednog zemqi{ta u ataru Horgo{a.

Pre nepun mesec poqo~uvarska slu`ba je signalizirala nadle`nima u kawi{koj op{tini da su na potesima Iboqa{ i Mali Horgo{ prisutni ilegalni izvo|a~i eksploatacije peska namewenog za izgradwu nove trake autoputa Horgo{ – Novi Sad na Koridoru 10. Pre toga je reagovao i Savet mesne zajednice Horgo{, zatra`iv{i pomo} od Op{tinskog ve}a Kawi`e kako bi se spre~ila ilegalna eksploatacija peska, podse}aju}i na to da se i pre deceniju, u vreme izgradwe autoputa, pesak vadio bez dozvole. str. 4

9 U gradskim upravama novi pomo}nici?

Vojvodina 11 Medicinski otpad vi{e ne preti

Crna 12 Poznaniku no` u le|a

Dru{tvo

Foto: M. Mitrovi}

DRAGOSLAV PETROVI]

2 Ho}e li biti doplate kvadrata?

3 Za dijalog otvoreni, ali nemi

NASTAVQA SE LOV NA SAMOZVANE TAKSISTE

14 Hrvati kod nas dobijaju zube za bagatelu 14 Svi bi da prodaju Cecu i Jecu

@ITEQI LIMANA 1 O^AJNI ZBOG REPETITORA MOBILNE TELEFONIJE U KOM[ILUKU

Inspektori oduzeli ve} 21 taksi

Antena zra~i kejom

Saobra}ajna inspekcija je od juna privremeno oduzela 21 taksi vozilo i nastavqa i daqe da kontroli{e taksiste i primewuje odredbe Zakona o drumskom saobra}aju i gradske Odluke o auto-taksi prevozu putnika, ka`e za “Dnevnik” na~elnik inspekcije @eqko Radulovi}. Po wegovim re~ima, inspekcija po~iwe da kontroli{e i rad takozvanih linijskih taksista. str. 8

Stanari Strumi~ke i Fru{kogorske ulice, kao i Sun~anog keja u Novom Sadu, odlu~ni su da u~ine sve kako bi “Telekomovu” baznu stanicu za 3G mobilnu telefoniju uklonili iz svog kom{iluka. Bazna stanica postavqena je u dvori{tu Vesla~kog kluba “Danubijus”. str. 8

SPORT

str. 16 – 19

Najvi{a temperatura 29°S UV indeks 6– 7

ANTI] NE TRPI FAL[ NOTE

PO@AR U SLOVA^KOJ ULICI U NOVOM SADU

Sunce pa pquskovi

str. 13

NOVAK SVE BOQI, ANA TONE SVE NI@E

POMO] KLADIONI^ARIMA

Foto: R. Hayi}

@ena se ugu{ila u kuhiwi

c m y

POLITIKA

petak14.avgust2009.

Tadi}, Dinki} i Jeremi} putuju u Kinu Predsednik Srbije Boris Tadi} boravi}e od 20. do 25. avgusta u zvani~noj poseti Narodnoj Republici Kini, u okviru koje }e razgovarati s predsednikom Kine Hu \intaom, premijerom Ven \iabaom i predsednikom parlamenta Vu Banguom. Tadi} }e u Pekingu u~estvovati na investicionom forumu, na kojem }e biti predstavnici brojnih kineskih kompanija. Kako je saop{tila Pres-slu`ba predsednika Srbije, u Pekingu }e biti potpisan sporazum o saradwi u infrastrukturnim projektima izme|u vlada Srbije i Kine, u kojem }e biti definisana i izgradwa mosta Zemun–Bor~a. Predsednik Srbije }e i u [angaju, zajedno s predstavnicima istaknutih kineskih kompanija, u~estvovati na biznis forumu. U delegaciji }e biti potpredsednik Vlade, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} i ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}, navodi se u saop{tewu.

[EST GODINA OD UBISTVA SRPSKIH MLADI]A

Parastos u Gora`devcu

Parastosom nastradalim srpskim mladi}ima u crkvi Presvete Bogorodice u Gora`devcu obele`ena je {estogodi{wica od wihovog ubistva.

“Nema nikakve dileme da je zlo~in protiv dece u Gora`devcu etni~ki motivisan zlo~in, a ubistvo dece je apsolut-

no neprihvatqivo”, izjavio je dr`avni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} posle parastosa, saop{tilo je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. “Ni {est godina posle izvr{ewa zlo~ina nemamo nikakvih informacija o tome da se radi na wegovom rasvetqavawu. Neverovatno je da se incident dogodio usred bela dana na obali reke

Bistrice, a da je ubica pro{ao neprimetno”, rekao je Ivanovi}.

On je podsetio na to da Vlada Srbije od dolaska Misije Euleks na Kosovo insistira na tome da svi zlo~ini nad Srbima budu rasvetqeni. Posebno je va`no re{avawe ~etiri najve}a zlo~ina, me|u kojima je i zlo~in u Gora`devcu, ocenio je Ivanovi}.

On je naglasio da me|unarodna zajednica mora izvr{iti pritisak na predstavnike lokalnih kosovskih institucija i zatra`iti od wih saradwu. “Rasvetqavawe zlo~ina nad srpskim civilima je ozbiqan test i za Euleks koji bi mogao na ovakvim primerima da nas ubedi da li su kao misija uspe{ni ili ne”, zakqu~io je Ivanovi}.

U Gora`devcu je 13. avgusta 2003. godine iz pu{komitraqeza pucano na decu koja su se kupala u reci Bistrici i tom prilikom ubijen je Pantelija Daki} (13) i Ivan Jovovi} (19), podse}a se u saop{tewu. Tada su te{ko raweni \or|e Ugrenovi} (20), Bogdan Bukumiri} (14), Marko Bogi}evi} (12) i Dragana Srbqak.

PREDSEDNIK ODBORA AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ^EDOMIR ^UPI]:

Zajedni~ki pritisak na dr`avu Nezavisni dr`avni organi i Dr`avne revizorske institucije, institucije koji se bave korupcidirektor Uprave za javne nabavke jom i za{titom prava gra|ana, otPredrag Jovanovi}, predsednik kako ih dr`ava osnuje, susre}u se s Komisije za za{titu prava Sa{a wenim ma}ehinskim odnosom. Na Varinec, direktorka Agencije za stranu to {to ih mesecima po borbu protiv korupcije Zorana ustanovqewu tretira kao podstaMarkovi}. Po re~ima predsedninare, dr`i na sme{no malim buxeka Odbora Agencije za borbu protima i blokira im rad, dr`ava najtiv korupcije ^edomira ^upi}a, ~e{}e ne po{tuje koji je tako|e u~eodluke koje donestvovao na sastanKorupcija je takvo su. To je na svojoj ku, u pitawu je bio ko`i do sada ose- opako zlo da moramo susret na kojem je tila svaka nezavibudu}i saborci imati kontakte sna institucija za trebalo da se upoi sa za{titnikom koju je Skup{tina znaju, ali i da pregra|ana Srbije aklamovazentuju probleme la. na koje nailaze.

Sred takvih okolnosti, za{tit– Sve te nezavisne institucije nik gra|ana Sa{a Jankovi} je predu`e traju od na{e Agencije za savio tabak i na sastanak pozvao borbu protiv korupcije. Imaju vesve kojima je posao da kontroli{u }a iskustva, pa smo se dogovorili dr`avu koja im zagor~ava `ivot. da koordiniramo aktivnosti jer je Na jednom mestu, osim doma}ina, to neophodno. Korupcija je takvo na{li su se poverenik za inforopako zlo da moramo imati konmacije od javnog zna~aja Rodoqub takte i sa za{titnikom gra|ana, [abi}, Radoslav Sretenovi} iz jer ona dovodi u pitawe pojedi-

Da vidimo ko je {ta prijavio Jedan od poslova Agencije za borbu protiv korupcije je da popi{e imovinu oko 20.000 funkcionera, kako bi ti podaci bili dostupni javnosti od 1. januara 2010. godine kada ona i zvani~no po~ne da radi.

– Vi{e niko iz vlasti ne}e smeti da dozvoli sebi da ne{to ne prijavi. To je posao koji }e dosta upristojiti funkcionere i naterati ih da po{tuju zakon i rade sve u korist zajednice. Poru~ujem da }emo se svojih du`nosti `estoko dr`ati i pozivam sve funkcionere da ta~no prijave imovinu, a one koji to jesu da dobro provere {ta su prijavili. Od 1. januara to stavqamo na uvid javnosti, pa }emo videti koliko je ko bio iskren.

na~na qudska prava, a s druge strane, i s poverenikom za informacije, jer }e preko wega mnogi gra|ani tra`iti informacije u vezi s borbom protiv korupcije, na primer: koliku imovinu funkcioner poseduje, da li je to {to je prikazao ta~no ili ne – rekao je ^upi}.

Po wegovim re~ima, Agencija za borbu protiv korupcije nije prolazila kroz maltretirawe dr`ave poput starijih institucija te vrste.

– Gotovo svi oni imali su problema s prostorom, buxetom, kadrovima. Mi, s druge strane, imamo dosta povoqnih okolnosti. Na-

ma je dosta u susret iza{ao Administrativni odbor i Odbor Skup{tine za pravosu|e.

Prihva}ena nam je sistematizacija i sada znamo koliko }emo qudi imati i ~ime }e se baviti. Ima}emo privremene prostorije u Palati “Srbija”.

Kona~no re{ewe }emo imati u zgradi nekada{we Beogradske banke na uglu Zelenog venca i Carice Milice. Tu nas ~eka 11, 12. i 13. sprat, gde }e se smestiti 71 uposlenik Agencije – objasnio je ^upi}.

Govore}i o sastanku nezavisnih institucija, ^upi} je najavio da }e se one od sada redovno sastajati kad god budu smatrale da je potrebno. On je objasnio da }e se naj~e{}e sastajati qudi iz institucija koje se na|u na istom zadatku.

– Ima}emo dosta poslova koje }emo deliti s revizorom, naro~ito kada je u pitawu pra}ewe finansirawa partija – pojasnio je ^upi}, i dodao da koordinisan rad nezavisnih dr`avnih institucija i organa mo`e biti i jedan oblik pritiska na delove dr`ave koji ne rade vaqano.

Da podsetimo, predstavnici nezavisnih institucija poru~ili su dr`avnim organima da po~nu da uva`avaju i sprovode preporuke, mi{qewa i akte koje ovi donose.

Oni su ukazali na neprihvatqive uslove za rad svih nezavisnih institucija.

P. Klai}

Vo`dovac: Novi izbori ako danas ne bude ve}ine Ukoliko stranke koje su osvojile mandate u Skup{tini op{tine Vo`dovac do danas, kada isti~e zakonski rok za konstituisawe organa vlasti u toj op{tini, ne budu postigle dogovor o formirawu ve}ine, bi}e imenovan privremeni organ, a potom i raspisani novi izbori. Prema Statutu Beograda, skup{tina gradske op{tine mora biti konstituisana u roku od 60 dana od objavqivawa kona~nih rezultata izbora, koji su na Vo`dovcu progla{eni 15. juna.U suprotnom, Skup{tina grada Beograda imenuje privre-

meni organ, koji obavqa teku}e i neodlo`ne poslove iz nadle`nosti skup{tine i izvr{nih organa gradske op{tine. Predsednik Skup{tine grada Beograda raspisuje izbore za odbornike u roku od mesec dana od dana odre|enog za odr`avawe izbora, odnosno za konstituisawe skup{tine.

Srpska radikalna stranka saop{tila je ju~e da ne}e podr`ati nijednu politi~ku stranku da formira lokalnu vlast u Skup{tini op{tine Vo`dovac. SRS je saop{tio da nema poverewa u dosada{wu vlast Demo-

NEIZVESNA SUDBINA OTKUPQENIH DR@AVNIH STANOVA

Ho}e li biti doplate kvadrata Nausprot o~ekivawu da bi pred premijera Mirka Cvetkovi}a ve} danas na sto mogao sti}i predlog za ukidawe sporne uredbe o otkupu dr`avnih stanova pod povoqnim uslovima, iz Vlade je stigla samo uop{tena vest da je razmatrawe ovog dokument zvani~no po~elo.

Kako se moglo saznati u Nemawinoj, na prvom sastanku novoformirane komisije, predstavnici kabineta premijera, Generalnog sekretarijata Vlade, Direkcije za imovinu i Poreske uprave razmatrane su promenu Uredbe o re{avawu stambenih potreba zaposlenih u dr`avnim slu`bama.

U javnosti se spekulisalo da bi Vlada mogla stati na stanovi{te da se dr`avni stanovi mogu koristiti samo kao slu`beni. Me|utim, iz Vlade sada ve} sti`u najave da bi izmenom spornog ~lana Uredbe dr`ava trebala da onemogu}iti otkup stanova po cenama znatno ni`im od tr`i{nih, ali ne i da ga zaustavi.

Najsoprnije re{ewe propisuje da se stanovi koji su dati na kori{}ewe mogu otkupiti i to po ceni koja je za neki od wih odre|ena kao osnovica za obra~un poreza na imovinu. Tako se moglo i desiti da stanovi u Be-

DNEVNIK

c m y

2

kratske stranka “~iji je mandat obele`ila pojava gra|evinske mafije, korupcije i raznih malverzacija” i da tako|e iskqu~uje saradwu sa “onima koji su nastali voqom DS, takozvanim napredwacima koji zastupaju interese doma}ih i inostranih tajkuna”.

Ta stranka je navela da joj je interes gra|ana uvek bio na prvom mestu i da se weno poimawe op{tine kao servisa gra|ana ne sla`e sa politikom nijedne od te dve stranke kojima su, kako ka`e, li~ni interesi na prvom mestu, a gra|ani na posledwem.

DSS: Hajka DS-a Demokratska stranka Srbije saop{tila je ju~e da nijedan wen funkcioner nije dobio stan na osnovu Uredbe o dodeli stanova. “Ve} nedeqama se vodi besomu~na hajka na DSS u vezi s Uredbom o dodeli stanova, i to sada predstavqa pravi obra~un vlasti s opozicijom.

Tu kampawu vodi Demokratska stranka koja je zaboravila da je ona u prethodnoj Vladi imala ve}inu ministara u Stambenoj komisiji”, pi{e u saop{tewu.

DSS ukazuje na to da “niko ne pomiwe da

su u toj komisiji bili gradona~elnik Beograda Dragan \ilas i ministri Dragan [utanovac i Milan Markovi}”.

“Isto tako, niko ne pomiwe da je Uredbu o dodeli stanova donela Vlada Zorana \in|i}a”, dodaje se u saop{tewu. Ta stranka smatra da se pri najavqenoj izmeni te uredbe mora voditi ra~una o re{avawu stambenih pitawa velikog broja pripadnika Vojske, policije i pravosu|a koji za dr`avu obavqaju najodgovornije i najte`e poslove.

\ilas: Da se vidi ko je krao

ogradu umesto za 2.500 do 3.000 EU po kvadratu budu otkupqivani po ceni od 500 evra za kvadrat.

Premijer Cvetkovi} je zatra`io da se izvr{i revizija svih postupaka i ispitaju pravne mogu}nosti kako bi se otklonile nepravilnosti prilikom dodele stanova. Pisanu

odluku, radna grupa treba da dostavi premijeru do 21. avgusta. Tada }e se znati i da li }e vlasnici ve} otkupqenih 288 stanova morati da ih dopla}uju i kakva je sudbina stotinu stanova ~iji je otkup, po nalogu premijera, zaustavqen.

S. St.

Predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke i grado~elnik Beograda Dragan \ilas odbacio je optu`be Demokratske stranke Srbije da je stambena komisija Vlade Srbije ~iji je on bio ~lan, dodeqivala stanove dr`avnim funkcionerima.

“Nije stambena komisija ta koja dodequje stanove, ve} to rade ministarstva na osnovu rang lista koje prave. Ukoliko se neko od zaposlenih `ali, o tome tek odlu~uje stambena komisija kojom je predsedavao predstavnik DSS-a Radomir Naumov”, rekao je \ilas agenciji Beta. \ilas koji je u prethodnoj vladi bio ministar bez portfeqa, zadu`en za Nacionalni investicioni plan, kazao je da ga “ne ~udi to {to je Srbija danas u situaciji kakvoj jeste kada qudi iz DSS-a koji su vodili Vladu Srbije ~etiri godine, ni dan-danas ne znaju kako ona funkcioni{e”. Prema wegovim re~ima, nije problem to {to neko ko radi 20 i vi{e godina dobije mogu}nost da otkupi stan, ve} je problem to {to je cena mnogo puta ni`a od realne. “To je pqa~-

ka gra|ana Srbije. Istina, mnogo puta mawa od pqa~ke u Kolubari koju su vodili kadrovi DSS-a u vreme kada je godi{wi nivo kra|e bio preko 40 miliona evra”, rekao je \ilas i dodao da je to tema i za tu`ila{tvo i policiju. “Oni koji su ukrali desetine {kola, bolnica i obdani{ta gra|anima Srbije mora da zavr{e u zatvoru bez obzira kojoj stranci pripadaju”, kazao je \ilas.

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

DRAGOSLAV PETROVI], FUNKCIONER DS-a

Ivanu ne vi|amo Kada je pro{log leta formirana vojvo|anska vlast, potpredsednicu G17 plus Ivanu Duli}-Markovi} bilo je te{ko privoleti da u woj li~no u~estvuje. Tada je to u prvi mah odbila zbog u~e{}a socijalista u vlasti Vojvodine i tada{wih istovremenih saveza SPS-a s radikalima u nekim op{tinama. Ovog leta iz drugih razloga ne vi|a se na sednicama PIV-a, potvrdio je u razgovoru za “Dnevnik” ~lan pokrajinske vlade Dragoslav Petrovi} (DS), {ef poslani~ke grupe “Za evropsku Vojvodinu” u vojvo|anskoj skup{tini.

Petrovi}, me|utim, ka`e da to, kao ni nedavni izlazak G17 plus iz zajedni~ke poslani~ke grupe ZEV-a, nema nikakvog uticaja na rad vojvo|anske vlasti i da koalicija funkcioni{e skladno, iako u isto vreme ka`e i da G17 nikada nije ni bio ~lan koalicije.

– Polo`aj G17 plus je specifi~an. Oni su napustili poslani~ku grupu, a pozicija G17 nakon toga nije do kraja definisana. Prema tome, u ovom trenutku oficijalni ~lanovi

grupa “Za evropsku Vojvodinu”, SVM – Ma|arska koalicija, SPS s PUPS-om i “Zajedno za Vojvodinu”. Te ~etiri grupacije ~ine koaliciju. ^inile su i danas je ~ine.

Bez nervoze do novembra Petrovi} ka`e da je pokrajinskoj administraciji bitno da buxet za idu}u godinu kreira na novim osnovama i nadle`nostima, koje bi bile preuzete tek od 1. januara slede}e godine, kako je to, napomiwe, i sama administracija tra`ila.

– S ozbirom na to, sve ono {to bi do kraja novembra bilo doneto, u ovom trenutku ne bi imalo nikakve negativne posledice.

Naravno, ne ka`em da ne bi bilo boqe da je to apsolvirano ranije, u prva tri ili ~etiri meseca ove godine, pa da smo ve} tokom ove godine mogli imati neke efekte. Sad, dono{ewe ova dva akta otvara prostor tek za idu}u godinu i nema razloga za nervozu ako se to obavi do kraja novembra – obja{wava Petrovi}. koalicije i koordinacionog tela su SVM, SPS sa svojim koalicionim partnerima, i “Zajedno za Vojvodinu”. z Da li to zna~i da G17 vi{e nije ~lan koalicije?

– Nikad nije ni bio ~lan koalicije. Na nivou Pokrajine, koaliciju imaju poslani~ka

z Kakav je onda status G17 plus u vlasti?

– Oni ne u~estvuju u dogovarawima. Vrlo je specifi~no.

Oni jo{ nisu dobili status u Skup{tini Vojvodine. Mi tek o~ekujemo pregovore i razgovore, i o potpredsedni~kim mestima i o ~lanovima odbora. To

REKLI SU

Stefanovi}: Srbiji preti beogradski pa{aluk Predsednik Skup{tine grada Leskovca @ivojin Stefanovi} izjavio je ju~e FoNetu da je od Vlade Srbije zatra`io da Leskovcu posveti istu pa`wu kao Kragujevcu i upozorio ih na to da nisu svesni te`ine problema na jugu Srbije. Po wegovim re~ima, Beograd nije svestan te`ine problema na jugu Srbije i ozbiqnosti situacije u rubnim podru~jima tog regiona, ~ime su najvi{e pogo|eni Jablani~ki i P~iwski ogrug, zbog velikog siroma{tva, ali i blizine Kosova i Metohije. Stefanovi} je upozorio na to da }e se, ako se nastavi odvla~ewe qudskih resursa samo u Beograd i [umadiju, “Srbija biti svedena na beogradski pa{aluk”. Promenom koalicije na vlasti, u kojoj su bili radikali a sada je na wenom ~elu DS, “mi u Leskovcu nismo ni{ta dobili”, naglasio je Stefanovi}.

Zukorli}: Pendrek i batine Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli} izjavio je da odluka Me{ihata da se formira Politi~ki savet ne zna~i osnivawe politi~ke partije. “Ne planiram osnivawe politi~ke stranke. Savet }e imati savetodavnu ulogu”. On je za “Ve~erwe novosti” kazao da se Me{ihat IZ-a u Srbiji osivawem tog saveta brani od “dr`ave i Ministarstva vera”. On je ocenio da Sanxak ne}e “krenuti stopama Kosova”, ali da se, kako je naveo, vlasti u Srbiji prema Sanxaku odnose isto kao Slobodan Milo{evi} prema Kosovu. “Samo ima mawe pendreka i batinawa, ali su prava Bo{waka ugro`ena kao {to su bila ugro`ena prava Albanaca”, kazao je on.

Mirovi}: Dodatno oporezivati monopoliste Funkcioner SRS-a Dejan Mirovi} je na konferenciji za novinare rekao da bi dr`ava trebalo da nadoknadi mawak u buxetu dodatnim oporezivawem kompanije “Delta” i stranih banaka, i kreditom Ruske Federacije koji ne bi bio politi~ki uslovqen.

“To je na{e re{ewe i mi smo jedina stranka koja nudi alternativu MMF-u”, kazao je Mirovi}. Na pitawe na osnovu kojih propisa bi bilo omogu}eno dodatno oporezivawe stranih banaka i “Delte”, Mirovi} je odgovorio da “pravo mora da sledi realnost” i da to dozvoqava Ustav i antimonopolski zakoni. On je dodao da bi SRS podr`ao u Skup{tini Srbije usvajawe zakona koji bi omogu}io dodatno oporezivawe monopolitsta, i naveo da “Delta” zauzima 70 odsto srpskog tr`i{ta.

pitawe je ostalo otvoDS-u poznato kakav bi to reno. Oni su na pokontraodgovor bio? sledwoj skup{tini – Koalicioni razgovori o prosto – wih petoro, tome nisu vo|eni i ne `elim da ako se ne varam – forkomentari{em ono {to je mimirali posebnu po{qewe i najava Lige. Prema slani~ku grupu, ali ta tome, neka predstavnici Lige grupa svoju poziciju u ne{to detaqnije na to uka`u. koaliciji nije defiIli, ako daju inicijativu – nisala. Mi smo imali razgovara}emo. Za sada nije bipredizborni sporazum lo nikakvih inicijativa da se o zajedni~kom u~e{}u o tome dogovara. z Imate li komentar na na izborima i vrlo definisano ~iji su manto {to biv{i predsednik dati. U tom predizPIV-a \or|e \uki} ka`e da bornom sporazumu niDS ”okleva i luta” oko staje definisano na koji tuta Vojvodine? na~in }e se u~estvova– Mislim da je javnosti poti u vlasti Vojvodine. znato na koji na~in, u kojem roz Kako onda funkku i ko je svoj deo obaveza i kocioni{e pokrajinjom dinamikom izvr{avao, i da ska vlast? je svima potpuno jasno da tako – To apsolutno nidug period, koji je protekao a {ta ne remeti. Gospoda nije donet nijedan od ova dva |a Duli} se ne pojaakta, nije posledica bilo kavquje ni na sednicama kvog propusta ni neaktivnosti, radnih tela, ni na sedniti neanga`ovanosti pokranicama Izvr{nog ve}a. To nejinske administracije, ukqu~uma nikakvog uticaja na poslove ju}i u tom smislu i Demokratkoji u ovom trenutku tu postosku stranku za Vojvodinu. z Koliko su je. Ona jo{ uvek koristi svoj gota~ne pri~e o di{wi odmor i nekakvoj noPolo`aj G17 plus je zato nije ovde. specifi~an. Napustio voj partiji?

Prema tome, mi – DS u ovom je poslani~ku grupu, funkcioni{etrenutku funka wegova pozicija mo kao koalicioni{e efinakon toga nije cija i izdvajakasno i ima odwe tih pet pogovaraju}i do kraja definisana slanika van naautoritet i je{e poslani~ke dinstvo da }e grupe nema nikakvog uticaja. svoje programske ciqeve i svoJo{ uvek nas je ostalo 64. ju ulogu koje se prihvatio siz Ivana Duli}-Markovi} gurno efiksano obavqati i u je govorila da su to spekunarednom periodu. Nema nikalacije da se povla~i? kvih indicija o tome da u okvi– Ne bih to da komentari{em ru DS-a postoji bilo kakva puni na koji na~in. Ja samo ka`em kotina i neslagawa koja bi iza– ako pitate kako funkcionizvala takve efekte. z Da li bi izazvala neke {emo – da se ona od trenutka kada je bila ta skup{tinska druge, bla`e, efekte? sednica do dana dana{weg nije – Pitawe je, ukoliko ovakva pojavqivala, ni na sednicama situacija potraje, pa se statut Izvr{nog ve}a, ni na sednicane donese ni s ovim zaka{wema radnih tela. wem, naravno da bi bilo odgoz U LSV ka`u da, ako ni varaju}ih suprotstavqawa neposle godinu dana ne bude kih politi~kih stavova i ne statuta, Pokrajina treba da znam {ta bi daqe sledilo. da kontraodgovor. Da li je S. Nikoli}

Ne mo`e Ma|arska koalicija Ministar za lokalnu samoupravu Milan Markovi} obavestio je rukovodstvo stranke Ma|arska koalicija da prilikom ponovne registracije stranaka ova organizacija ne mo`e biti registrovana pod tim imenom – ka`e se u saop{tewu stranke koju su potpisali predsednik Laslo Balint i izvr{ni potpredsednik Zoran [e}erov. U saop{tewu se obja{wava da su prilikom odabira

imena ove najnovije stranke Ma|ara u Vojvodini inicijatori imali na umu nameru da organizuju trajan savez s gra|anima ma|arske nacionalnosti u Vojvodini, dok su izbornu Ma|arsku koaliciju – I{tvan Pastor svojevremeno organizovale ~etiri stranke kao savez na parlamentarnim izborima u Srbiji. Prilikom prve registracije nije ni bilo problema s imenom.

SVM skupqa potpise – Na osnovu novog Zakona o politi~kim strankama, pro{le nedeqe je Savez vojvo|anskih Ma|ara zapo~eo skupqawe potpisa za

ponovnu registraciju stranke i u zrewaninskoj op{tini – izjavio je predsednik op{tinske organizacije SVM-a Jano{ Tapai.

PREREGISTRACIJA A LA „PSS – BOGOQUB KARI]”

O idealima samo na pauzi

U halabuci preregistracije politi~kih partija u Srbiji, dok traje “sezona lova” na bar 10.000 vernih (i elementarno pismenih) ~lanova, dovija se ko kako stigne. Zvani~no najorganizovaniji su se upisali me|u prvima. Nezvani~no najosutiji, jo{ se sastavqaju. Tako je do medija stigla Odluka o radnom vremenu, koju je jo{ 28. januara pro{le godine zaposlenima u Pokretu “Snaga Srbije” raspisalo rukovodstvo. Po toj odluci, stru~na slu`ba PSS-a ima da radi od 9 do 17 ~asova, dok }e odluka o prekovremenom radu biti doneta posebno.

Ne bi ova informacija vredela ni pi{qiva boba da nad

partijama ne visi avet preregistracije, {to pro`dire sitne, nejake – i, o~igledno, one {to stranci slu`e bez ikakvog radnog vremena.

U pore|ewu s partijama na Zapadu, gde ovakve birokrat{tine obavqaju volonteri koji veruju u vrednosti, ciqeve i lidere stranke, ove u Srbiji se vode pla}enim profesionalizmom.

Platu, dnevnicu, markicu i socijalna davawa tra`i partijski uposlenik, radno vreme, diskreciju i vredno rmbawe – partija.

O politi~kim ciqevima, privr`enosti ideji i srceparaju}im idealima mo`emo pri~ati tek na pauzi. Petnaestominutnoj.

P. K.

petak14.avgust2009.

3

PREDSEDNIK SVM-a I[TVAN PASTOR I GRADONA^ELNIK SA[A VU^INI] O KRIZI VLASTI U SUBOTICI

Za dijalog otvoreni, ali nemi Ni gotovo dva meseca otkako su odbornici Saveza vojvo|anskih Ma|ara (24. juna) napustili sednicu Skup{tine grada, ishod koalicione krize s Demokratskom strankom nije na vidiku. Istina, krug aktera u vladaju}oj koaliciji {iri je za u~e{}e odbornika Demokratskog saveza vojvo|anskih Ma|ara u Ma|arskoj koaliciji, s jedne, i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, G17 plus i Buweva~ke stranke Vojvodine u

Sa{a Vu~ini}

Koaliciji „Za evropsku Suboticu“, s druge, ali okosnicu me|usobnih odnosa ~ine i usmeravaju svakako DS s 23 i SVM sa 17 odbornika.

Predsednik SVM-a I{tvan Pastor u razgovoru za „Dnevnik“ ka`e da ga gradona~elnik Subotice i predsednik Gradskog odbora DS-a Sa{a Vu~ini} jo{ nije (po)zvao da porazgovaraju o brojnim problemima kojima su optere}eni odnosi dveju strana(ka), te da je i daqe sve otvoreno.

– Gradona~elnik me jo{ nije zvao, a koliko znam, upravo se vratio s odmora – ka`e I{tvan Pastor. – Me|utim, pre desetak dana razgovaro sam s predsedni-

druge strane ne postoji kvalitetno usvajawe informacije koja se ti~e i buxeta i prioriteta u wegovom tro{ewu. Mi smo se i o temama i o tom poslu davno dogovorili, ali nova okolnost je da usled globalne krize i umawewa transfera novca iz Republike imamo zna~ajno mawe para. Samo po tom osnovu imamo umawewe transfera u buxetu od oko 330.000.000 dinara, a na osnovu slabijeg ostvarivawa izvornih

I{tvan Pastor

prihoda grada mo`emo o~ekivati jo{ blizu 200.000.000 minusa. To je sveukupno jedan veliki teret i ne mo`emo nastaviti kao da se ni{ta ne de{ava – ka`e Vu~ini}.

Kada je re~ o kapitalnim investicijama, o kojima je govorio I{ Pastor, gradona~elnik Subotice ka`e da je to verovatno paravan iza kojeg stoje povezani republi~ki, pokrajinski i lokalni interesi SVM-a.

– Svi projekti koje imamo u kapitalnom obimu zapo~eti su u vreme vladavine SVM-a, a mi ula`emo ogromne napore da ih ne zaustavimo. Stoga mislim da nema ama ba{ nikakvog smisla primedbe na tu temu prebaciva-

Pastor: Preispita}emo podr{ku republi~koj ve}ini Kada je re~ o u~e{}u poslanika SVM-a u radu Skup{tine Srbije i Skup{tine Vojvodine, I{tvan Pastor ka`e: – Mi }emo svakako preispitati svoju ulogu na poziciji parlamentarne ve}ine u Republi~koj skup{tini, pri ~emu je to sada u malo druga~ijem vremenskom kontekstu zbog toga {to je odgo|eno glasawe o nizu za nas zna~ajnih zakona, pre svega onom o nacionalnim savetima i o setu zakona iz oblasti obrazovawa. Sa~eka}emo wihovo usvajawe, a to je, prema sada{wem stawu, 31. avgust, i po~etkom septembra definisati stav o na{em u~e{}u u parlamentarnoj ve}ini u Skup{tini Srbije. [to se ti~e Skup{tine Vojvodine, takvu ambiciju preispitivawa svoje pozicije nemamo, a kada je re~ o lokalnim samoupravama ima niz problema vezanih za wihovo funkcionisawe i odnosa izme|u DS i SVM-a. kom Tadi}em, a pre nekoliko dana i tog s visokim funkcionerima DS-a u Subotici. Ja sam, dakle, otvoren za razgovore, a moja ambicija vezana za wih je dogovor o tome {ta }emo raditi u ovom gradu u predstoje}em periodu.

On isti~e da u predstoje}e razgovore s DS-om o nastavku koalicione saradwe u Subotici SVM ne}e i}i ni sa kakvim uslovima, „osim programskih“. Konkretno, kako ka`e Pastor, SVM-u je veoma bitno kakav }e biti kona~ni buxet grada i {ta }e od para koje sporo risti`u u wega biti realizovano.Osim toga, Pastor tvrdi da je gradska administracija veoma spora.

S druge strane, gradona~elnik Sa{a Vu~ini} za „Dnevnik“ ka`e da je odmah nakon {to su odbornici Ma|arske koalicije napustili sednicu, uputio poziv predsedniku Skup{tine grada i predsedniku Gradske organizacije SVM-a Jeneu Maglaiju da za desetak dana odr`e sastanak, do kojeg ipak nije do{lo, a da je nakon toga Maglai oti{ao na odmor, pa zatim on, „pa, eto tako“.

– Drugih razloga da se razgovor odla`e nema. Ali, {to se ti~e samih tema, to je stvar koja }e sigurno biti mnogo neizvesnija i te`a za postizawe dogovora, s obzirom na to da mi se ponekad ~ini da s

ti na ra~un DS-a. U tom smislu nama su kapitalne investicije, kao {to su Pozori{te, zatvoreni bazen i Art bioskop „Lifka“ veliki buxetski tro{kovi i kada ih zavr{imo, ne samo da }emo potro{iti 30.000.000 evra nego }emo stvoriti i novu buxetsku rupu od oko 2.000.000 evra godi{we za wihovo odr`avawe – tvrdi gradona~elnik.

Umesto toga, ka`e sagovornik, u novonastalim uslovima prioriteti bi trebalo da budu „ne{to {to }e prihodovati novac u budu}nosti“, a to su, po wegovim re~ima, gradsko gra|evinsko zemqi{te i pribavqawe vojne imovine (koje je pri kraju, prim. a.) kako bi se, onda, iz zdravih sredstava omogu}ilo zavr{avawe pomenutih kapitalnih investicija.

Kona~no, Koalicija „Za evropsku Suboticu“ pokazala je i na „incidentnoj sednici“ da mo`e osigurati ve}inu u vidu pomo}i opozicionih odbornika, pre svega iz redova DSS-a i SPS-a. Sa{a Vu~ini} na pitawe ima li DS rezervnu varijnatu u slu~aju da SVM na jesen ipak odlu~i da napusti svoje dosada{we partnere, ka`e da o tome nije korektno govoriti sve dok ova koalicija postoji, „pa makar ona bila i u krizi“.

Z. R.

4

EKONOMIJA

petak14.avgust2009.

SINDIKAT PISAO PREDSEDNIKU DR@AVE I VLADI

NEUSPE[NI PREGOVORI RADNIKA I POSLODAVACA KULSKE „ETERNE”

Otpu{tawe radnika otrglo se kontroli

Gazda Rodi} ni{ta ne prihvata Na sastanku poslodavca i radnika kulske „Eterne“, odr`anom u kancelariji pokrajinskog sekretara za rad Miroslava Vasina, nije postignut dogovor ni o jednoj spornoj ta~ki, a daqi koraci nezadovoqnih radnika kulske ko`are zna}e se danas nakon wihovog ponovnog okupqawa i novog razgovora s Vasinim. Naime,

jedan od vlasnika Kompanije „Rodi}“, koja poseduje ve}inski paket akcija u „Eterni“ Bogdan Rodi} nije `eleo konkretno da se izjasni ni o jednom zahtevu radnika, uz obrazlo`ewe da `eli da sa~eka paket mera koji najavquje Vlada.

Po re~ima predsednice Samostalnog sindikata u kulskoj ko`ari Vere Mandi}, poslodavac nije `eleo da potvrdi ni da }e uplatiti doprinose za tri meseca u ovoj godini kako bi radnici ponovo stekli pravo na zdravstveno osigurawe.

–« On nije hteo ni{ta da nam potvrdi i nije se pozitivno izjasnio ni o jednom na{em zahtevu. Sve {to smo mogli da ~ujemo je da je kompanija u te{koj situaciji, da nema para, pa smo pomislili da bi mi, radnici „Eterne“, mo`da trebalo da sakupimo koji dinar da pomognemo» – rekla je Vera Mandi}, vidno razo~arana rezultatom sastanka. – Jedini na~elan dogovor koji je postignut je formirawe novog upravnog odbora „Eterne“, koji bi trebalo da napravi presek trenutnog stawa u fabrici kako bi se imao uvid u kompletnu imovinu fabrike zbog eventualnog ste~aja, koji se sve vi{e name}e kao re{ewe ovog problema.

N. Perkovi}

NA\ENO RE[EWE ZA PAN^EVA^KU KOMPANIJU

Prekinut {trajk u „Petrohemiji”

Ministar ekonomije Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da je sa sindikatom pan~eva~ke “Petrohemije” odr`an konstruktivan sastanak i da }e proizvodwa biti pokrenuta sredinom septembra.

Predsednik Samostalnog sindikata “Petrohemije” Mi{a Faraga rekao je posle sastanka s Dinki}em da su ispuweni svi {trajka~ki zahtevi i da {trajka ne}e biti.

Dinki} je rekao da je postignut dogovor s dva glavna poverioca, NIS-om i “Lukoilom”, o reprogramu starog duga i sklapawu novih vi{egodi{wih ugovora, ~ime su se ispunili uslovi da proizvodwa u “Petrohemiji” po~ne sredinom septembra.

– Prethodno bi, do 31. avgusta, trebalo da se obavi nova sistematizacija, po kojoj }e oko 500 radnika oti}i iz firme. Vlada }e obezbediti deset miliona evra za pokretawe proizvodwe i socijalni program, koji podrazumeva otpremninu od 300 evra po godini radnog sta`a, {to su najpovoqniji uslovi koje je dr`ava dosad dala – kazao je Dinki}.

On je dodao da }e slede}e nedeqe biti imenovan novi direktor “Petrohemije”, „koji }e biti jedan od qudi iz poslovodstva.

Predsednik Upravnog odbora Branislav Zec je kazao da }e u naredne dve nedeqe biti utvr|en vi{ak radnika, {to bi omogu}ilo sistematizaciju radnih mesta u najbr`em roku.

RADNICI OPET [TRAJKUJU U PREDUZE]U „TITEL BREND”

I bez nade i bez plata

Nezadovoqni poslovawem firme, ~iwenicom da im plate kasne, a doprinosi se ne upla}uju, radnici AD "Titel brend" u Titelu, koje se bavi preradom povr}a, od 4. avgusta ponovo {trajkuju. Po~etkom godine situacija je bila sli~na, kada se, posredstvom pokrajinskih i op{tinskih vlasti i sindikata, poku{alo do}i do dogovora s ve}inskim vlasnikom, bugarskom kompanijom "Mina". Me|utim, sporazum je postignut tek u martu, radnici su se vratili na posao, ali se ni{ta nije promenilo.

Po re~ima predsednika {trajka~kog odbora ove fabri-

ke Milo{a \uri~i}a, radnici ne vide perspektivu fabrike, koja se "mu~i", poput "Nove Srbijanke", ~iji vlasnik je tako|e "Mina kompanija". On ka`e da im duguju dve plate, da se doprinosi ne upla}uju od 1. februara pro{le godine, a da poslovodstvo duguje uplatu razlike doprinosa za 2007. godinu, {to mo`e biti problem za zdravstveno osigurawe. \uri~i} isti~e da nema pregovora s poslovodstvom i da su zaposleni zabrinuti za svoju budu}nost. U fabrici {trajkuje 30 radnika, od pedesetak, ali je obezbe|en minimalan proces rada.

A. B.

MALINARI NASTAVILI PROTEST

Zahtevi Ariqaca (ne)realni – Zahtevi proizvo|a~a malina da otkupna cena kilograma tog vo}a bude 160 dinara i da s hladwa~ama dele dobit od izvoza su nerealni – ocenio je ju~e profesor Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserovi} za agenciju Beta. – Mislim da je realna cena za kilogram malina koju bi proizvo|a~i mogli dobiti od 1,2 do 1,3 evra.

Nekoliko stotina ~lanova Udru`ewa proizvo|a~a jagodi~astog vo}a "Vilamet" iz Ariqa ve} drugi dan protestuje ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu zbog lo{eg stawa u poqoprivredi i otkupne cene wihovih proizvoda.

Oni zahtevaju da akontna cena kilograma malina bude 160 dinara i

da po izvozu tog vo}a podele dobit s vlasnicima hladwa~a.

Komisija za za{titu konkurencije objavila je ju~e da "ne postoje saznawa koja osnovano ukazuju" na to da su hladwa~e prekr{ile Zakon o za{titi konkurencije pri otkupu ovogodi{weg roda malina.

Ministarstvo poqoprivrede istovremeno je saop{tilo da podr`ava napore poqoprivrednika da dobiju ve}u cenu svojih proizvoda, ali podse}a na to da Vlada Srbije ne uti~e na cenu poqoprivrednih proizvoda koja se formira na tr`i{tu, u zavisnosti od ponude i tra`we.

Godi{wa proizvodwa malina u Srbiji je 65.000 do 80.000 tona.

DNEVNIK

Savez samostalnih sindikata Srbije uputio je ju~e otvoreno pismo predsedniku Republike Borisu Tadi}u, u kojem ga obave{tava da je u nekoliko prethodnih meseci bez posla ostalo izme|u 5.000 i 6.000 radnika u vodoprivredi, metalskoj, poqoprivrednoj, prehrambenoj i duvanskoj industriji.

U otvorenom pismu, koje je upu}eno i premijeru Mirku Cvetkovi}u i ministru ekonomije Mla|anu Dinki}u, navodi se da su ti radnici u svojim preduze}ima progla{eni tehnolo{kim vi{kom.

Sindikat isti~e da je u “Ju-Es stilu” oko 250 radnika ostalo bez posla, u duvanskim industrijama u Vrawu i Ni{u po 170, u ATB “Sever” 157, dok su MIN “Kopeks” i ATB FOD “Bor” otpustili po 131 radnika. Podaci za mnoga metalska,

poqoprivredna, prehrambena, duvanska i vodoprivredna preduze}a koja otpu{taju radnike ne postoje, upozoravaju iz sindikata, i dodaju da iz straha od gubitka posla radnici pristaju na to da rade, iako zarade ne dobijuju i po godinu i vi{e dana. Veliki broj radnika nema ni zdravstveno osigurawe, navodi se u saop{tewu.

Sindikati tra`e od najvi{ih predstavnika vlasti stav o situaciji u kojoj su radnici Srbije, ali i preduzimawe konkretnih mera kako bi se zaustavilo svakodnevno otpu{tawe. Ujedno, predstavnici radnika zahtevaju od predsednika Republike, premijera i resornog ministra da pozovu poslodavce da podnesu izve{taje o razlozima zbog kojih su otpustili toliki broj radnika.

E. D.

ZBOG SUMWIVIH RABOTA KAWI[KA OP[TINA TRA@I POMO] DR@AVE

Autoput se gradi ukradenim peskom?

Op{tina Kawi`a uputila je ju~e molbu Vladi Srbije da hitno spre~i ilegalnu eksploataciju peska s poqoprivrednog zemqi{ta u ataru Horgo{a.

Pre nepun mesec poqo~uvarska slu`ba je signalizirala nadle`nima u kawi{koj op{tini da su na potesima "Iboqa{" i "Mali Horgo{" prisutni ilegalni izvo|a~i eksploatacije peska namewenog za izgradwu nove trake autoputa Horgo{ – Novi Sad na Koridoru 10. Pre toga je reagovao i Savet mesne zajednice Horgo{, zatra`iv{i pomo} od Op{tinskog ve}a Kawi`e kako bi se spre~ila ilegalna eksploatacija peska, podse}aju}i na to da se i pre deceniju u vreme izgradwe autoputa pesak tako|e vadio bez dozvole.

Savet MZ Horgo{ je 9. jula ove godine doneo odluku da se preduzmu mere za{tite zemqi{ta, jer su prethodnih meseci na potesima "Iboqa{" i "Mali Horgo{" uo~eni otkup parcela i neka ispitivawa zemqi{ta za eksploataciju peska.

– Po na{im saznawima, ispitivawa su radile neidentifikovane firme, uvek preko no}i, pa se kasnije pojavio otkupqiva~ zemqi{ta, jedan stanovnik Horgo{a koji je otkupio vi{e hektara zemqi{ta od poqoprivrendih proizvo|a~a, s namerom da ustupi teren firmama koje }e izvoditi radove na izgradwu nove trake autoputa na Koridoru 10 – saop{tila je ju~e na konferenciji za novinare ~lanica Op{tinskog ve}a Kawi`e zadu`ena za resor poqoprivrede Valerija Neme{Salkai. – Poja~ali smo prisu-

Po jutru, do 120.000 evra Ilegalna eksploatacija peska koji ima sigurne kupce po komercijalnoj ceni, unosan je posao koji donosi dobru zaradu. Kako saznajemo, jedan Horgo{anin je za ovaj majdan na potesima "Iboqa{" i "Mali Horgo{" od ovda{wih poqoprivrednika otkupqivao parcele, pla}aju}i ~etiri do pet hiqada evra po katastarskom jutru.

Dobro upu}eni tvrde da se pesak izvo|a~u radova na autoputu prodaje za 500 dinara kubik, da se iskopom peska s katastarskog jutra mo`e inkasirati 100.000 do 120.000 evra, iza ~ega ostaje rup~aga dubine ~etiri do pet metara. Ovo puta na brzinu je otkupqeno 4,3 hektara, pa nije te{ko izra~unati koliko }e se inkasirati samo u ovom slu~aju. stvo poqo~uvarske slu`be na tom terenu i 17. jula ove godine obave{tena sam da je otpo~ela eksploatacija peska i da se na ovoj lokaciji nalazi 17 kamiona-kipera i jedan bager za utovar peska. Zatra`ila sam pomo} Policijske stanice u Kawi`i i na licu mesta je ustanovqeno da su kamioni u vlasni-

{tvu DOO "Interkop" iz [apca, a da bager pripada DOO "Borovica transport" iz Rume.

Wihovi predstavnici su svoju ilegalnu eksploataciju peska pravdali time da je izgradwa Koridora 10 od nacionalnog zna~aja, te da bi to trebalo da bude od istog zna~aja i za op{tinske rukovodioce Kawi`e.

Mi u op{tinskoj upravi Kawi`e, Op{tinsko ve}e, predsednik op{tine i ja, smatramo da nam je isto tako nacionalni interes za{tita na{ih vo}waka i vinograda na podru~ju Horgo{ke pe{~are, koji pripadaju za{ti}enim podru~jima "Selevewske pustare". Pre 15 godina do`iveli smo katastrofalne posledice otvarawem tada{wih deponija peska, koje do sada nisu sanirane.

Valerija Neme{-Salkai konstatuje da spre~avawe eksploatacije peska, ako je ilegalna, bez dobijenih saglasnosti nadle`nih republi~kih organa i bez pla}awa takse za promenu namene poqoprivrednog zemqi{ta, nije u nadle`nosti kawi{ke op{tine, me|utim, u~iweno je sve da se nadle`nima uka`e na to i da se hitno obustavi ilegalna eksploatacija peska. Ona dodaje da je 17. jula eksploataciji peska privremeno obustavqena, da je mehanizacija "Interkopa" i "Borovica transporta" tada napustila teren na osnovu re{ewa o zabrani daqeg izvo|ewa radova, koje je doneo republi~ki inspektor za poqoprivredno zemqi{te, ali da je zati{je trajalo oko dve nedeqe, jer su radovi nastavqeni 9. avgusta.

M. Mitrovi}

12. 08. 2009.

1.077,50603

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,00

13.697

1.040.972

Topiko a.d. , Ba~ka Topola

20,00

12.000

60.000

Umka a.d. , Umka

17,80

13.900

305.800

Telefonija a.d. , Beograd

10,37

1.799

331.101

Pupin Telecom a.d. , Zemun

10,26

215

430

Pet akcija s najve}im padom Inex - bakar a.d. , Majdanpek

Promena %

Cena

BELEX 15 (628,07 2,77 %)

Promet

Vojvodinaput a.d. , Novi Sad

Promet

Naziv kompanije AIK banka a.d. Ni{

Promena %

Cena

Promet

1,73

2.291

6.038.423

Komercijalna banka a.d. , Beograd

2,63

31.501

3.302.550

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

5,33

1.995

3.208.610

Energoprojekt holding a.d. , Beograd

2,15

759

1.998.540

Agrobanka a.d. Beograd

2,75

7.732

1.569.653

1,44

494

730.605

-12,04

409

14.315

Veterinarski zavod Subotica a.d.

Dunav Grocka a.d. , Grocka

-5,56

85

42.500

Alfa plam a.d. , Vrawe

7,20

7.188

603.800

Planum GP a.d. , Beograd

-3,25

1.161

347.139

Telefonija a.d. , Beograd

10,37

1.799

331.101

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

-2,91

3.100

46.950

Soja protein a.d. , Be~ej

5,91

950

320.339

Voda Vrwci a.d. , Vrwa~ka Bawa

-1,27

3.900

11.750

Privredna banka a.d. , Beograd

1,45

628

249.358

Vojvo|anskih top-pet akcija Vojvodina a.d., Novi Sad Vojvodinaput a.d. , Novi Sad Veterinarski zavod Subotica a.d.

Promena %

Promet

Bambi Banat a.d. , Po`arevac

4,43

8.200

213.200

0,00

Cena 671

1.873.432

Metals banka a.d. , Novi Sad

4,31

6.438

186.700

20,00

13.697

1.040.972

Univerzal banka a.d. Beograd

2,29

6.700

134.000

1,44

494

730.605

Imlek a.d. , Beograd

1,98

1.289

128.945

Tigar a.d. , Pirot

-0,53

747

114.258

Soja protein a.d. , Be~ej

5,91

950

320.339

Metals banka a.d. , Novi Sad

4,31

6.438

186.700

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK MINISTAR EKONOMIJE MALA\AN DINKI]

petak14.avgust2009.

IZVR[NO VE]E POVE]AVA BROJ JAVNIH RADOVA

U op{tinama i poslovi i radna mesta

Ne}e biti novih poreza Ministar ekonomije Mla|an Dinki} kazao je ju~e da je siguran u to da }e Vlada uspeti da ubedi predstavnike MMF-a da se ne smawuju plate i ne podi`e stopa PDV-a kao mere pove}awa buxetskih prihoda.

Broj javnih radova u op{tinama u Vojvodini bi}e pove}an sa 199 na 209, a ve}i broj nezaposlenih dobi}e posao na odre|eno vreme, odlu~ilo je s Pokrajinsko Izvr{no ve}e.

Umesto prvobitno planiranih 1.844, posao na odre|eno vreme dobi}e 1.904

osoba s evidencije nezaposlenih, navodi se u saop{tewu sa sednice pokrajinske vlade. Zbog tih izmena, op{tina Opovo u Banatu, kao jedna od najmawe razvijenih sredina, dobi}e priliku da kroz anga`ovawe na izvo|ewu dva projekta jav-

nih radova zaposli 25 osoba, pi{e u saop{tewu.

Uz Opovo, pet novih projekata javnih radova bi}e izvedeno u op{tini Plandi{te, a po jedan u Novoj Crwi, Mokrinu i Ba~u, navodi se u saop{tewu za javnost.

OD NA[IH RADNIKA IZ INOSTRANSTVA ZA POLA GODINE STIGLE REKORDNE ^ETIRI MILIJARDE DOLARA

Gastarbajteri nas spaso{e od kraha, a ne MMF – Ako bismo pove}ali poreze, na taj na~in bismo dodatno smawili tra`wu, koja je glavni uzrok recesije – kazao je on novinarima. – Poenta je u smawewu preglomaznog javnog sektora. Dr`ava bi priznala svoju nemo} da se s tim problemom suo~i ako bi pove}ala poreze da bi ga finansirala.

Kako je istakao Diniki}, smawewe rashoda, a ne pove}awe nameta jedina je ekonomski optimalna strategija za Srbiju.

Misija Me|unarodnog monetarnog fonda }e 24. avgusta do}i u Srbiju na drugu reviziju stend-baj aran`mana vrednosti 2,9 milijardi evra, koji }e trajati do aprila 2011. godine.

Prema dosada{wim najavama, Vlada Srbije }e od MMFa tra`iti da joj dozvoli pove}awe buxetskog deficita s dogovrena tri odsto na 4,5 procenata bruto doma}eg proizvoda u ovoj godini.

Ni ve}e krize ni vi{e para za Srbiju od na{ih gastarbajtera, a kako stvari stoje, wihovi novci vi{e poma`u nego oni od MMFa. [tavi{e, da nije ovih para, srpski finansijski sistem bi odavno do`iveo potpuni krah.

Dinar bi bio u dubokom bunaru, a ogromni spoqnotrgovinski deficit bi pojeo i dinar i finansijski sistem i kompletnu privredu.

Iako je bilo najava da }e zbog svetske ekonomske krize priliv novca iz inostranstva biti smawen za oko pola milijarde dolara, to se nije desilo. ^ak je suprotno. Prema procenama Narodne banke Srbije, u prvih {est meseci u na{u zemqu je preko doznaka u{lo 2,145 milijarde dolara, {to je rekordna suma, jer je tokom cele pro{le godine stiglo 3,8 milijarde. Me|utim, stvarna suma novca od gastarbajtera je daleko ve}a, sigurno preko tri milijarde dolara, mada ima procena da pola novca u|e kroz registrovane kanale a drugu polovinu u nov~anicima donesu sami gastarbajteri ili sti`e u kovertama... Koliko je priliv iz inostranstva tokom prvog polugodi{ta, gledaju}i samo podatke NBS-a, izda{an, najboqe pokazuju podaci za minula leta. Naime,

Da nije gastarbajterskih para, srpski finansijski sistem bi odavno do`iveo potpuni krah, jer bi doma}a valuta bila u dubokom bunaru, a ogromni spoqnotrgovinski deficit bi pojeo i dinar i finansijski sistem i kompletnu privredu lawski priliv kroz doznake iz inostranstva od 3,8 milijarde dolara bio je najve}i za posledwih deset godina, a od 2005. do 2007. godine u Srbiju je stizalo najvi{e do 3,5 milijarde dolara godi{we.

MMF O POMO]I SRBIJI

Novac za buyet, ali uz „ali” Stalni predstavnik Me|unarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Li{ovolik potvrdio je za EMportal da je bilo presedana kod kori{}ewa fondova MMF-a za podr{ku buxetu, kao nedavno u Ma|arskoj i Ukrajini.

Li{ovolik, me|utim, isti~e da takva podr{ka nije dostupna buxetu automatski, ve} samo u izuzetnim okolnostima i u dogovorenom okviru. „Konkretno, do toga bi moglo do}i u slu~aju jasnog nedostatka dostupnog buxetskog finansirawa pod razumnim i neinflatornim uslovima“, dodao je on.

Na primeru Srbije to zna~i da }e Vlada Srbije morati da ponudi kredibilnu strategiju izlaska iz tog vida privremene buxetske podr{ke u formi kredibilnog i

odr`ivog, a ne ad hok smawewa tro{kova ili pove}awa prihoda, rekao je Li{ovolik.

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je krajem jula da }e Vlada razmatrati mogu}nost da MMF-u bude predlo`e-

Valuta

no da deo od tri milijarde evra, koliko je ta finansijska institucija odobrila Srbiji, bude usmeren na popuwavawe buxetskog deficita. Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} se tako|e zalo`io za taj vid pokrivawa buxetskog deficita jer centralna banka, po wegovim procenama, verovatno ne}e morati da povu~e ceo iznos aran`mana.

Misija Me|unarodnog monetarnog fonda 24. avgusta sti`e u Srbiju, na drugu reviziju stend-baj aran`mana. Predstavnici MMF-a }e tokom posete Srbiji, do po~etka septembra, razgovarati sa zvani~nicima Vlade Srbije, Narodne banke Srbije i s predstavnicima privatnog sektora i akademskih krugova.

Uskoro besplatne akcije?

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

91,2376

93,577

96,1972

90,9568

Australija

dolar

1

53,6534

55,0291

56,5699

53,4883

Kanada

dolar

1

58,8288

60,3372

62,0266

58,6478

Danska

kruna

1

12,2508

12,5649

12,9167

12,2131

Norve{ka

kruna

1

10,5245

10,7944

11,0966

10,4922 8,8879

[vedska

kruna

1

8,9153

9,1439

9,3999

[vajcarska

franak

1

59,6285

61,1574

62,8698

59,445

V. Britanija

funta

1

106,004

108,722

111,766

105,678

SAD

dolar

1

64,1525

65,7974

67,6397

63,9551

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 8. 2009. godine

Ministar ekonomije Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da }e gra|ani Srbije ubrzo dobiti besplatne akcije Naftne industrije Srbije.

– Gra|ani }e akcije NIS-a dobiti vrlo brzo, mnogo br`e nego {to se nadaju – rekao je Dinki}.

Zakonski rok za podelu akcija NIS-a istekao je 10. avgusta 2009.

Zakon o podeli besplatnih akcija javnih preduze}a donet je u decembru 2007. godine. Na osnovu wega bi gra|ani koji nisu dobili akcije u privatizaciji, trebalo da dobiju akcije NIS-a, Elektroprivrede Srbije, Telekoma, Aerodroma “Nikola Tesla”, “Jat ervejza”...

MMF je, da podsetimo, Srbiji odobrio 2,9 milijarde evra, i to za ovu i slede}u godinu. Od toga smo do sada povukli samo 800 miliona, dok za ostalo borba po~iwe krajem avgusta. O tome zbog ~ega usred krize raste devizni priliv iz

inostranstva zvani~nog ni nezvani~nog obja{wewa nema, ali je sigurno da Srbija ima ogromnu korist od ovog novca. Prvi i najvidqivi je stabilizacija kursa. Da bi o~uvala vrednost doma}e valute, Narodna banka Srbije je od po~etka krize potro{ila 1,5 milijardu evra. Moglo bi se tek zamisliti {ta bi se desilo da nije novca od na{ih radnika! Ekonomisti upravo i tvrde da su devize gastarbajtera, a ne novci NBS-a ili MMF-a, u znatnoj meri doprineli tome da dinar ostane relativno stabilan.

Da nas, a i dinara, bez gastarbajterskih para nigde ne bi bilo, vidi se i iz katastrofalnih podataka o srpskom izvozu i uvozu.

Spoqnotrgovinski deficit Srbije u pro{loj godini iznosio je 8,1 milijardi evra, {to je 15,2 posto vi{e nego 2007. godine, objavio je Republi~ki zavod za statistiku. Deo ove rupe zapu{avali smo kreditima i od privatizacija, a, izgleda, najvi{e parama na{ih radnika iz inostranstva.

Krediti sti`u, privatizacija je u nokdaunu, jer smo u prvom polugodi{tu od we ubrali samo 70 miliona evra, te je, kad se sve sabere, jasno da je na{ najunosniji izvoz bio – izvoz radne snage.

D. U.

SVET BIZNISA

Nemce vode na loto u Italiju Nema~ki list “Bild” vodi ~itaoce avionom u Italiju da uplate loto pred izvla~ewe rekordnog dobitka od 131,5 milion evra.

“Bild” je saop{tio da je 140 putnika na letu od Berlina do Milana dobilo besplatne karte u telefonskom kvizu, ali se putnici nadaju mnogo ve}em dobitku – glavnoj nagradi na izvla~ewu lotoa u ~etvrtak uve~e. Dobitna kombinacija sa {est cifara nije izvu~ena od januara, a fond je najve}i ikad zabele`en u Italiji na izvla~ewu Superenalotoa. Brojevi se izvla~e tri puta nedeqno, a turisti iz obli`we Francuske, kao i oni koji su tamo na godi{wem odmoru, nedavno su po~eli da dolaze u Italiju da uplate tikete za loto.

Francuska iza{la iz recesije Francuska privreda zabele`ila je neo~ekivan rast od 0,3 posto u drugom kvartalu, ~ime je tehni~ki iza{la iz recesije posle ~etiri uzastopna tromese~ja pada, objavila je ju~e ministarka finansija Kristina Lagard. Ona je pozdravila ovaj “veoma ohrabruju}i razvoj”, i dodala da je stimulativni plan vlade za automobilsku industriju pomogao Francuskoj da ubla`i uticaj svetske finansijske krize. U prvom kvartalu francuska ekonomija je opala za 1,2 odsto. Dr`avna statisti~ka agencija Insee, predvidela je u utorak pad bruto doma}eg proizvoda za celu 2009. godinu od 2,4 procenta. Dok najnovije brojke zna~e da je recesija u Francuskoj formalno okon~ana, rast je suvi{e mali i Lagardova opomiwe da }e tr`i{te rada ostati napeto u predstoje}im kvartalima. Za rast u drugom tromese~ju zaslu`an je izvoz, uglavnom industrijske robe.

GENERALNI DIREKTOR NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE KIRIL KRAV^ENKO

Bez izvoza NIS-u nema budu}nosti

– Naftna industrija Srbije je u drugom tromese~ju 2009. godine imala dobit od 3,8 milijarde dinara – izjavio je ju~e generalni direktor Kiril Krav~enko.

On je novinarima u Beogradu kazao da je NIS, zbog gubitka od 11 milijardi dinara u prvom tromese~ju, u prvih {est meseci ove godine imao ukupan gubitak od 7,2 milijardi dinara.

– Rezultat prvog polugodi{ta je negativan, ali je na osnovu rezultata u posledwa ~etiri meseca o~igledno da je trend poslovawa

kama oko 800 miliona evra.

Dug kreditorima je u prvom polugodi{tu ove godine, istakao je generalni direktor

Za odlazak 1.800 dobrovoqaca Generalni direktor NIS-a je kazao i da je zapo~ela optimizacija broja zaposlenih u okviru ~ega je ponu|en dobrovoqni odlazak radnika uz otpremninu. Za dobrovoqni odlazak iz NIS-a uz otpremninu od 750 evra po godini radnog sta`a, naveo je Krav~enko, do ju~e se prijavilo vi{e od 1.800 radnika. Krav~enko je podsetio na to da rok za prijavqivawe radnika isti~e danas.

Prema ranijim podacima, NIS ima oko 12.500 zaposlenih. prelomqen, i to smatramo glavnim pozitivnim rezultatom – kazao je on.

Krav~enko je kazao da je NIS smawio potra`ivawa za sedam milijardi dinara, tako da od du`nika sada potra`uje 27 milijardi dinara, a da su ukupna dugovawa NIS-a ban-

NIS-a, smawen 40 odsto, a plan je da se do kraja godine ukupan nivo zadu`enosti kompanije smawi jo{ pet do deset odsto.

Krav~enko je najavio da }e u septembru biti zavr{ena petogodi{wa strategija poslovawa NIS-a.

– Garantovani nivo investicija na osnovu kupoprodajnog ugovora, od 548 miliona evra, nije dovoqan da bi NIS

postao lider na Balkanu. To je dovoqno da se iz korena promeni situacija oko prerade nafte, ali je neophodno da se razvijaju eksploatacija nafte i maloprodajna mre`a – istakao je on.

Krav~enko nije mogao da precizira za koliko je potrebno pove}ati investicije, {to je obrazlo`io time da je neophodno da Upravni odbor prethodno odobri strategiju poslovawa.

On je naveo da je potrebno da NIS izvozi oko dve tre}ine proizvodwe po{to ima kapacitet za proizvodwu oko sedam miliona tona derivata godi{we, {to je dva puta vi{e od potreba tr`i{ta u Srbiji.

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

[TA NAS, DAKLE, ^EKA Pi{e: IVANA \URI]

S

trate{ko opredeqewe Srbije za integraciju u Evropsku uniju je nedvosmisleno. Okolnosti mogu da trenutno budu te{ke, ali evropsko opredeqewe nije ne{to {to se u svesti gra|ana povezuje samo sa lagodnim vremenima, nego sa svakakvim, jer ono su{tinski proizilazi iz wihovog racionalnog poimawa da se ispuwavawe evropskih standarda i put ka EU dugoro~no poklapaju s wihovom `eqom da `ivot u Srbiji bude kvalitetniji, stabilniji i prosperitetniji.

Proces pribli`avawa je dugotrajan i kontinuiran, zahteva strpqiv i mukotrpan rad i nije uvek merqiv velikim i atraktivnim koracima, ali najbitnije je da su gra|ani svesni da je sam put ka EU podjednako va`an koliko i wegov ciq, po{to se ve} dok putovawe traje de{avaju promene zbog kojih i `ele da vide Srbiju u EU. [ta nas, dakle, ~eka?

1. Nastavak primene SSP Ono {to je u javnosti ponekad nejasno kada se govori o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma - jeste re~ „jednostrani”. To izgleda kao da smo mi sada, odjednom, re{ili da u~inimo nekakav ustupak EU. Unija, me|utim, od momenta kada je ustanovila pravo preferencijalnog tretmana za robu iz svih zemaqa zapadnog Balkana - ve} devetu godinu takav ustupak zapravo ~ini Srbiji. Srpski izvoznici su u tom periodu u{tedeli vi{e od dve milijarde evra, a samo u 2008. godini ta u{teda je iznosila vi{e od 385 miliona evra.

Na primenu Prelaznog sporazuma Vlada se odlu~ila i kako bi br`e, kada se za to uka`e prilika, do{la do statusa kadidata, za koji se zahtev podnosi tek po{to dr`ava doka`e da je sposobna da primewuje obaveze preuzete u SSP-u, kao i nakon po~etka ratifikacije ovog dokumenta u zemqama ~lanicama EU. 2. Harmonizacija doma}ih propisa sa pravnim tekovinama EU Obaveza uskla|ivawa doma}eg zakonodavstva zapo~ela je momentom potpisivawa SSP-a. Prvi put tako uvodimo Tabelu uskla|enosti doma}ih propisa sa propisima EU, za pravne akte koji su predvi|eni Prelaznim sporazumom.

Tabela je novi instrument u zakonodavnom procesu, koji, metodom “~lan po ~lan propisa”, omogu}ava precizno povezivawe i utvr|ivawe uskla|enosti odredbi doma}ih i propisa EU. U po~etnoj fazi primewiva}e se najpre na Zakonu o za{titi konkurencije i Zakonu o kontroli dr`avne pomo}i, ~ije je usvajawe bila jedna od obaveza iz SSP-a.

3. Izmena Nacionalnog programa za evropske integracije (NPI) Do kraja ove godine NPI }e biti revidiran spram novih propisa EU, koji su u me|uvremenu usvojeni, ali i u skladu sa preporukama iz Godi{weg izve{taja Evropske komsije, koji }e biti objavqen 15. oktobra. Ministarstva }e intenzivni rad na reviziji zapo~eti u septembru, ali o~ekujemo da }e i {ira javnost svojim predlozima u~estvovati u ovom procesu. Kancelarija stoga i poziva gra|ane, udru`ewa i stru~nu javnost da na adresu revizijaNPI@seio.gov.rs po{aqu sugestije koje }e ona, zatim, proslediti Koordinacionom telu za proces pristupawa EU koje radi na izmeni NPI. 4. Rad na prevo|ewu pravnih tekovina EU na srpski jezik Nastavi}e se sa prevo|ewem primarnog zakonodavstva EU (ugovori o osnivawu Zajednice i op{ta pravna na~ela), kao i prikupqawe postoje}ih prevoda sekundaranog zakonodavstva (uredbe, direktive, odluke), a ~eka nas i pravqewe lista prioriteta za prevo|ewe sekundarnog zakonodavstva EU, za period 2009-2010. godina.

Kancelarija je pripremila i inovirano izdawe Priru~nika za prevo|ewe pravnih akata Evropske unije, koje }e doprineti uspostavqawu terminolo{kih standarda u svim oblastima koje pokriva pravo EU, kao i dostizawu i odr`avawu visokog kvaliteta prevoda propisa.

5. Dijalog sa EU U planu je do kraja godine i organizovawe tri sastanaka Unapre|enog stalnog dijaloga, izme|u Srbije i EU – u septembru na teme poqoprivrede, ribarstva, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike; u oktobru o ekonomskim i finansijskim pitawima i statististici, a po~etkom decembra o qudskim resursima i socijalnoj politici.

6. Vizna liberalizacija Srbija je na poqu vizne liberalizacije uradila zaista veliki posao.

Usvojen je veliki broj zakona, strategija i akcionih planova, i uspostavqen je veliki broj institucija. Ono {to jo{ preostaje jeste puna primena usvojenog, kao i spremnost da izdvojimo sredstva, qude, i sve {to je potrebno da te institucije koje smo osnovali i mere koje smo usvojili - i za`ive, kako bi gra|ani od januara 2010.godine u zemqe EU putovali bez viza.

(Autorka je {ef odseka za komunikacije i obuku Kancelarije za evropske integracije)

Internet EU EU internetugrowth ^etrdeset i tri posto Evropqana An EU study shows that 56% of svakodnevno se slu`i Internetom, Europeans were regular internet ali istovremeno tre}ina, users by 2008, up~ak by jedna a third since uglavnom stariji, 2004.

Half of allnezaposleni householdsiand qudithan u ruralnim more 80% ofpodru~jima, businessesnikad made nije veb, saop{tila je EK usekoristila of a broadband connection

INTERNET USERS (% population KORISNICI INTERNETA using internet almost) daily, 2008 (% populacije 1. Danska Denmark 71 15. Slovenija Slovenia 40 2. [vedska 69 16. Irska Sweden Ireland 39 Netherlands67 17. Litvanija 3. Holandija Lithuania 38 Finland 4. Finska 66 18. Malta 36 Luxembourg 65 19. Italija 5. Luksemburg 35 Italy Britain 53 20. [panija 6. V.Britan.

34 Spain Belgium 7. Belgija 51 21. Poqska 32 Poland Czech Rep. 30 Germany 8. Nema~ka 51 22. ^e{ka Austria 48 23. Portugal 29 9. Austrija Cyprus France 47 24. Kipar 10. Francuska 24 Greece Estonia 45 25. Gr~ka 11. Estonija 23 Bulgaria 23 Slovakia 44 26. Bugarska 12. Slova~ka Romania 15 Hungary 43 27. Rumunija 13. Ma|arska Latvia 42 14. Letonija Picture:Getty Images Source:Ev

© GRAPHIC NEWS

Ako je suditi po studiji EK o upotrebi novih tehnologija, tri ~etvrtine gra|ana Unije koristi internet redovno, {to zna~i najmawe jednom sedmi~no, dok ih je 2005. bilo mawe od polovine. Najaktivniji korisnici interneta su mladi izme|u 16 i 24 godine - 73 posto wih redovno koristi napredne usluge kako bi kreirali i(li) koristili onlajn sadr`aje. Pri tome, 66 procenata mladih ispod 24 godine koristi internet svaki dan. Niska stopa kori{}ewa uglavnom se prime}uje u dobi izme|u 65 i 74 godine, te me|u ekonomski neaktivnom populacijom s niskim nivoom obrazovawa. Takve socijalne razlike sna`no su prisutne u Rumuniji, Gr~koj i Bugarskoj, dok je najsna`nija digitalna ravnopravnost zabele`ena u Danskoj, [vedskoj i Holandiji

VESTI kcija „Otvorena vrata Ba~ke” A po~iwe danas u 10 ~asova u prostorijama Kancelarije za evropske poslo-

ve Izvr{nog ve}a AP Vojvodine, kada }e Odeqewe za programe prekograni~ne saradwe razgovarati sa predstavnicima op{tina i institucija zainteresovanih za projekte. Po re~ima Andrije Aleksi}a iz KEP-a, Otvorena vrata su tek jedna od akcija ove institucije, a trenutno je u toku poziv za projekte prekograni~ne saradwe izme|u Srbije i Hrvatske. „Pozivamo predstavnike op{tina, NVO, udru`ewa sa teritorije Ba~ke, da do|u i s nama unaprede projekte kojima `ele da konkuri{u u aktuelnom programu”, ka`e

Aleksi}. On navodi da }e svi koji do|u danas na 5. ili 6. sprat Master centra Novosadskog sajma dobiti korisne informacije o tome {ta i kako treba da u~ine da bi pokrenuli projekat, kako i gde da na|u partnera i kako da najboqe iskoriste ono {to poseduju da bi bili uspe{ni u aplicirawu za fondove EU. Podsetimo, pravo da aplicirju za program prekograni~ne saradwe SrbijaHrvatska imaju institucije sa teritorije Ba~ke, Srema i Ma~ve, a rok za podno{ewe predloga projekta je 16. oktobar ove godine.

P. K. vega dve sedmice nakon {to je S Island i formalno aplicirao za pristupawe Evropskoj uniji, Galupovo

istra`ivawe javnog mwewa pokazalo je da je ve}ina Islan|ana veoma rezervisana prema ulasku u EU. Naime, wih 48,5 posto protivi se integraciji u Uniju, svega 34,7 posto je za, dok je 16,9 posto neodlu~nih. Razlika izme|u protivnika i pobornika ulaska u EU porasla je ~ak za 10 posto u odnosu na posledwe istra`ivawe s po~etka jula, kada je za ulazak bilo 39 procenata stanovnika. Podsetimo, dosta tanka ve}ina u islandskom parlamentu odlu~ila je 16. jula da vlada podnese zahtev za ~lanstvo, a ministar spoqnih poslova O{ur Skarphedin{on predao ga je nekoliko dana kasnije svom {vedskom kolegi Karl Biltu, ~ija zemqa predsedava Unijom. Po dogovoru politi~kih stranaka na Islandu, kada za to do|e vreme, stanovnici }e biti pozvani da se na referendumu izjasne jesu li za ulazak u EU.

Prema najnovijim podacima, Erasmus program Evropske unije za mobilnost i saradwu izme|u univerziteta omogu}io je u akademskoj godini 2007/2008. da vi{e od 162.000 evropskih studenata i ~ak 27.000 univerzitetskih profesora ode da studira ili da predaje u inostranstvu. Prakti~no, od 1987. pa zakqu~no sa 2008, gotovo 1.850.000 studenata i diplomaca provelo je deo studija u okviru Erasmus programa. S obzirom na najnovije podatke, mo`e se pretpostaviti da je ve} sredinom 2009. ukupan broj studenata koji su bili ukqu~eni u Erasmus prema{io brojku od dva miliona. „^iwenica da je Erasmus pomogao da dva miliona studenata ode u neku drugu zemqu na studije ili na praksu ~ini taj program veoma uspe{nom evropskom pri~om. Uostalom, i rezultati svih istra`ivawa jasno pokazuju da prekograni~na mobilnosti donosi veliku korist ne samo za pojedinca, nego i za dru{tva u celini. Na{a je sada namera da iskoristimo uspeh Erasmusa i pru`imo priliku za u~ewe u inostranstvu svim mladim qudima koji to `ele. Zbog toga smo pokrenuli i javnu raspravu kako bismo saznali na koji na~in je najboqe posti}i taj ciq”, izjavio je Jan Figel, evropski komesar za obrazovawe, obuku, kulturu i mlade, dodaju}i da su javne konsultacije otvorene do 15. decembra 2009.

K

ada bi bilo ar{ina kojima je mogu}e izmeriti voqu da se pomogne onima koji su ostali bez krova nad glavom i poneli golem izbegli~ki teret, Evropskoj uniji ne bi bilo premca. Od kraja sukoba u biv{oj Jugoslaviji EU se bavila pitawima izbegli{tva, migracija i azilanata i pomagala u potrazi za trajnim re{ewima. Koliko je uspela u tome? Ra~unica izra`ena u evrima bi se mogla izvesti, jer se zna koliko je novca potro{eno, bilo da ga je od Evrope dobila Republika ili Pokrajina, bilo nevladin sektor, ali sve se to druga~ije vaga kada se zna da je pomo} oti{la najve}oj srpskoj sirotiwi.

Evropska unija, odnosno Evropska komisija, zapravo je u Srbiji bila najve}i donator kada je o izbegli{tvu re~.

Svoja sredstva je EK najpre plasirala

evra. Za narednu godinu, tako|e kroz IPA program, planirana je pomo} vredna osam miliona evra, s tim da }e ona biti fokusirana na migraciju.

Ina~e, osnovni prioritet IPA programa je dugoro~no, odnosno trajno re{ewe za izbeglice, kao i poboq{awe uslova `ivota interno raseqenih lica.

Tako|e, ovoj se populaciji pru`a pravna pomo}, odnosno dostupnost informacijama neophodnim za realizaciju prava tih qudi. Recimo, samo program “Podr{ka izbeglim i interno raseqenim licima u Srbiji”, koji se realizuje ove i naredne godine, vredi devet miliona evra. Osnovna wegova podru~ja su podr{ka integraciji izbeglica, i to tako {to im se obezbe|uju sme{taj, zaposlewe ili im se poma`e da do prihoda do|u na neki drugi na~in.

{ka izbeglim i interno raseqenim licima u Srbiji”, to iznosi ukupno 35 miliona evra.

Evropska komisija je, tako|e, i Specijalizovanoj agenciji za izbeglice, odnosno UNHCR-u, oduvek bila jedan od najve}ih donatora uop{te, a posebno u regionu Zapadnog Balkana. Kako je “Dnevniku” re~eno u UNHCR-u, samo ove godine za programe namewene re{avawu problema izbeglih i raseqenih koje oni sprovode u Srbiji, Evropska komisija je odvojila 1,5 milion dolara.

To su programi koji obuhvataju pomo} za one koji napu{taju kolektivne centre; za izbegle i raseqene koji `ele da se vrate u svoje zemqe porekla (prevoz selidbenih stvari i traktora); za one koji su se opredelili da se integri{u i ostanu u Srbiji. Za wih }e se graditi stano-

EVROPSKA POMO] ZA IZBEGLE I INTERNO RASEQENE preko Biroa za humanitarnu pomo} (ECHO). Na primer, krajem 2003. godine preko tog biroa izbeglice i raseqeni sme{teni u kolektivnim centrima dobili su pomo}, finansijski mawe vrednu od nekih drugih koje im je tako|e obezbedila EK, ali ipak zna~ajnu. Naime, te zime je za 20.000 izbeglica u kolektivnim centrima obezbe|eno grejawe, a za kupovinu i distribuciju energenata izdvojen je milion evra. Od 2004. godine Evropska komisija radi i na lokalnoj integraciji izbeglica, a pomo} pru`a kroz dva programa: CARDS i IPA. Kako je za “Dnevnik” re~eno u Delegaciji Evropske komisije u Beogradu, ukupna dotacija kroz CARDS program u 2004, 2005. i 2006. godini iznosila je 26 miliona evra. Te pare su bile namewena razvoju odr`ivih re{ewa problema izbegli~ke i raseqeni~ke populacije u Srbiji. Za to je i kasnije izdvajan novac.

U 2007. i 2008. (buxetskoj) godini, preko fonda za pretpristupnu pomo} EU (IPA) Evropa je Srbiji odobrila 16 miliona evra, a ove godine ukupno 12.650.000

Poseban akcenat je na iseqavawu raseqenih lica iz kolektivnih centara i stvarawe normalnih uslova za `ivot tih qudi. Ina~e, ovaj se program realizuje pomo}u me|unarodnih nevladinih i me|uvladinih organizacija. U wemu u~estvuju Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR), Me|unarodna organizacija za migraciju (IOM), nema~ka humanitarna organizacija ASB, European perspective, italijanska organizacija INTERSOS i Danski savet za izbeglice (DRC). U drugoj polovini ove godine Evropa }e izbeglim i raseqenim dodeliti i milion evra na ime pravne pomo}i, tako da, izme|u ostalog, oni mogu ra~unati i na besplatne savete i zastupawe wihovih interesa. Da bi se napravili zna~ajaniji pomaci u tom segmentu, neophodna je saradwa sa Hrvatskom i BiH, kao i dijalog sa privremenim institucijama na Kosovu i Metohiji.

Imaju}i u vidu da je EU u okviru CARDS programa u posledwih pet godina izdvojila 26 miliona evra, samo s devet miliona evra, koliko vredi “Podr-

vi, bi}e organizovani programi prekvalifikacije, pomo}i }e im se u izgradwi sopstvenih ku}a, otkupu seoskih doma}instava…

Ina~e, godi{wi buxet UNHCR za sve programe je oko osam miliona dolara, ali to obuhvata i programe koje se finansiraju iz sopstevenih i sredstava drugih donatora.

Zna~ajna finansijska evropska pomo}, naravno, stigla je i u Pokrajinu.

Dovoqno je re}i da je u Vojvodini uvek `ivela polovina izbegli~ke populacije, da bi bilo jasnije kolika je bila ta podr{ka. Najsve`iji primer je potpisivawe ugovora vrednog 200.000 evra izme|u Pokrajinskog fonda za pru`awe pomo}i izbeglicama i UNHCR-a. Ovim novcem bi}e kupqeno 25 seoskih ku}a u Vojvodini za izbegli~ke porodice i taj }e se posao uskoro privesti kraju.

Pomenimo i da je, sa vi{e od 307.000 izbeglica i interno raseqenih osoba, Srbija i ove godine prva zemqa u Evropi i 13. u svetu.

Sla|ana Glu{~evi}

ZBOG IZGRADWE SOMBORSKOG BULEVARA

Zatvoren deo Vr{a~ke ulice Deo Vr{a~ke ulice, od Ulice Adi Endrea do Ulice Petefi [andora, od danas je zatvoren za saobra}aj zbog izgradwe vodovoda i kanalizacije na trasi Somborskog bulevara, saop{teno je ju~e iz Zavoda za izgradwu grada.

Kako se navodi, saobra}aj }e biti zatvoren u osam ~asova, po nalogu Gradske uprave za sao-

bra}aj i puteve, dok }e zabrana va`iti do zavr{etka radova, {to se o~ekuje krajem slede}e nedeqe.

Me|utim, putnici koji ovog jutra budu krenuli autobusima na liniji broj {est mora}e da idu obilaznom trasom, i da izlaze i ulaze na alternativnim stanicama, a koje su ju~e bile nepoznani-

ca, jer u GSP-u ka`u da su re{ewe kasno dobili, te da }e tek ujutru odrediti obilazni pravac na liniji {est. Putnici u “{estici” tako }e iz iz prve ruke saznati kojim putem }e se kretati autobusi na ovoj liniji. Ostali }e ve} na}i alternativne rute po slobodnom izboru.

S. K.

Dogra|eni deo Doma zdravqa “Klisa” od sutra }e biti dostupan pacijentima, a prostorije namewene najmla|im stanovnicima Klise i ^eneja poseti}e gradona~elnik Igor Pavli~i} i ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo Aleksandra Novakov-Miki} i direktor Doma zdravqa dr @ivota Lazarevi}.

L. N.

Novosadska petak14.avgust2009.

Savijawe ki~me od malih nogu na`alost ni jednog momenta mudre glave dovelo do toga da mali{anima omogu}e da kwige ostave u {koli. Prema deci smo toliko licemerni da smo im, misle}i o wihovom psihi~kom zdravqu, u prvom razredu uveli opisno ocewivawe, ali smo im zato na le|a, bez razmi{qawa, natovarili vi{e od tri kilograma.

Dodu{e, svu fali~nost obrazovnog sistema, mo`da nepravedno povezujemo sa povr{no{}u qudi koji o tome “brinu”. Mo`da je to ipak dobar plan da se ispirawem mozga putem u~ewa napamet i savijawem ki~me od malih nogu stvori jedna poslu{na glasa~ka ma{ina.

Ili je, ipak, lewost i povr{nost tome kriva...Ne zna se {ta je gore.

A. Vidanovi}

Prvenstvo u tenisu glavom Tokom subote i nedeqe, na gradskom kupali{tu }e se odr`ati Prvenstvo [tranda u tenisu glavom- “Memorijalni turnir Vladimira Franci{kovi}a”.

Oko 40 ekipa takmi~i}e se u pionirskoj, juniorskoj i seniorskoj konkurenciji. Kvalifikacioni me~eva igraju se u subotu, a u nedequ od 14 ~asova na programu su me~evi za plasman. Finale u seniorskoj konkurenciji odigra}e se u nedequ od 17 ~asova.

Pehare i medaqe ove godine }e uru~iti proslavqeni vaterpolista Danilo Ikodinovi}, a po prvi put obezbe|ene su i nov~ane nagrade najuspe{nijima.

Prvi turnir odigran je na [trandu 1987. godine, a od 1998. takmi~ewe nosi ime Vladimira Franci{kovi}a tragi~no preminulog vi{estrukog {ampiona.

S. T.

V REMEPLOV

Ovacije ni{kom horu

Peva~ko dru{tvo “Kornelije” iz Ni{a, prvi put u Novom Sadu je nastupilo 14. avgusta 1905. Bio je to doga|aj za istoriju, jer do tada Novosa|ani ta~nije novosadski Srbi, nikoga nisu tako odu{evqeno do~ekali kao tada Ni{lije. Na koncertu, u ba{ti restorana parobrodarske stanice, bilo je oko hiqadu qudi, a najmawe jo{ toliko wih tiskalo

U pono} nestaje topla voda Potro{a~i toplane “Jug” osta}e bez tople vode od danas u pono} do prepodnevnih sati u subotu. Kako saop{tavaju iz Toplane, razlog iskqu~ewa jesu radovi u trafo-stanici “Liman”.

S. K.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Slogan “Bravo, bravo, stoji{ pravo”, nekada kori{}en u reklamne svrhe, danas bi mogao da se izvu~e iz naftalina kako bi kreatore obrazovnog sistema podsetio na to da je ve} vreme da se prvacima skine nepotreban teret s le|a, kako bi nam budu}nost imala zdravu ki~mu. Podatak da nam svaki tre}i |ak prvog razreda ima lo{e dr`awe nije ne{to {to bi trebalo da se spomiwe kao statistika, ve} kao problem koji bi {to pre trebalo da se re{i.

Decenijska neodlu~nost u formirawu obrazovnog programa, wegova ~esto mewawe, i to sa svakim novim ministrom, i gomilawe uybenika koje jedan sedmogodi{wak treba svakodnevno da nosi na le|ima, nije

NA LIMANU

Obnovqen Dom zdravqa na Klisi

se oko ograde u `eqi da ~uju i vide bra}u iz ju`nih krajeva. Ni{lije su bile stvarno dobra hor.

Pevali su pesme ruskih klasika, Sedmu Mokraw~evu rukovet, a kada su pustili glas izvode}i narodne pesme iz stare Srbije, slu{aoci nisu dozvolili da zastanu, pa je koncert trajao sat du`e nego {to je bilo predvi|eno.

N. C.

NASTAVQA SE LOV NA SAMOZVANE TAKSISTE

Inspektori oduzeli ve} 21 taksi Saobra}ajna inspekcija je od juna privremeno oduzela 21 taksi vozilo i nastavqa i daqe da kontroli{e taksiste i primewuje odredbe Zakona od drumskom saobra}aju i gradske Odluke o autotaksi prevozu putnika, ka`e za “Dnevnik” na~elnik inspekcije @eqko Radulovi}. Po wegovim re~ima, inspekcija po~iwe da kontroli{e i rad takozvanih “linijskih taksista” i ve} je jedno vozilo oduzeto vlasniku koji se bavio tom delatno{}u, a ona ina~e ne postoji u zakonu.

- Voza~i koji nisu registrovani za taksi delatnost i daqe rizikuju, i li~no ne mogu da ve-

Privremeno oduzeta vozila nalaze se pod kqu~em u “Parking servisu” i ~ekaju su|ewe voza~ima, koji su uglavnom zakupqivali vozila od taksi preduze}a, a da nisu sebe registrova-

U inspekciji ka`u da se ne}e zaustaviti.

Procena je da jo{ oko 400 voza~a u gradu taksira bez potrebnih dozvola. Po~iwe i kontrola linija{a Oduzeta vozila na parkingu „Parking servisa”

U kontrolu kao putnici Inspektori su na terenu, a primewuju i neke do sada retko vi|ene metode, kao {to je bio u slu~aj i sa “linija{em” koji je vozio putnike za Temerin.

- Inspektori su se predstavili kao putnici i prikupili nedvosmislene dokaze da se ~ovek bavi nezakonitim poslom. Oduzeli smo mu vozilo i zatra`i}emo da ono bude trajno oduzeto, {to je i predvi|eno zakonom. Mnogi od nas tra`e da stanemo, ali ne}emo to u~initi - odlu~an je na~elnik inspekcije @eqko Radulovi}.

RADNICI „STANA” ^EKAJU PO[IQKU IZ VIN^E

Novi ure|aji umesto gromobrana Radnici “Stana” trenutno ne uklawaju radio - aktivne gromobrana sa stambenih zgrada jer ~ekaju da Institut u Vin~i pripremi elektronske ure|aje za rano startovawe koji se postavqaju umesto radioaktivnih gromobrana, rekao je iz “Stana” Stojan Gruba~. Po{iqka se o~ekuje za desetak dana, a do septembra }e biti ukloweno deset radioaktivnih gromobrana.

Do sada je “Stan” sa “Vin~om” uklonio pedeset gromobrana na stambeni zgradama i postavio elektronske ure|aje za rano starotovawe.

Gruba~ ka`e da “Stan” nema prave podatke o tome koliko }e ostati jo{ radioaktivnih gromobrana, ali nagla{ava da se pravi spisak. Veli, da im gra|ani prijavquju lokacije.

- Posle ove akcije, zapo~ete krajem maja, procena je da }e ostati jo{ {esdesetak radio aktivnih gromobrana na stambenim zgradama i preduze}ima kazao je Gruba~.

Ovaj posao finansiraju Grad i Pokrajina.

Z. D.

Foto: N. Stojanovi}

rujem da se nadaju da }emo mi odustati. E, poru~ujem da se ne}emo zaustaviti, ve} nastavqamo s kontrolama, jer je proceweno da jo{ oko 400 voza~a u gradu taksira bez potrebnih dozvola - navodi Radulovi}.

Inspekcija se dogovorila i da deponuje privremeno oduzeta vozila na zemqi{tu “^isto}e”, u slu~aju da ponestane mesta u “Parking servisu”.

li kao taksiste. Ni preduze}a nisu to do sada kontrolisala, te su im sada vozila, za koja ve}ina taksi preduze}a pla}a lizing, van pogona.

Radulovi} ka`e da se broj nelegalnih taksista smawuje, te da inspekcija na jesen po~iwe da primewuje upotpunosti odredbe gradske odluke koja predvi|a mnogo stro`ije kazne, kako za taksiste, tako i za preduze}a.

S. Krsti}

Komarci opet u naletu Ho}e li u Novom Sadu uslediti jo{ jedna akcija uni{tavawa komaraca, za sada se ne zna, a direktor marketinga AD “Ciklonizacije” koja je na tenderu ovaj posao dobila od Grada, Miroslav Crwanski ka`e da sve zavisi od ZIG-a koji nadgleda posao. U ZIG-u opet ka`u da }e nalog dati kada se vide rezultati monitoringa.

Crwanski tvrdi da je preduze}e spremno za posao, ali da ne mo`e da radi bez naloga.Tako|e je rekao da ne zna napamet

koliko puta je ugovorom izme|u grada i preduze}a predvi|eno da se zapra{uju komarci, a taj podatak nije znao da ka`e ni direketor “Ciklonizacije” Luka Male{. Kao opravdawe navode da ima puno ugovora.

U ZIG-u pak nagla{avaju da je u toku “tretirawe sa zemqe”, te da je do sada “Ciklonizacija” dva puta prskala ove napasti. Prvo zapra{ivawe, da podsetimo, bilo je polovinom maja iz vazduha i sa zemqe, a 21. i 22. jula komarci su uni{tavani sa zemqe.

U Odeqewu za odnose s javno{}u ZIG-a nagla{avaju “da je pove}ano prisutvo komaraca na podru~ju Futoga zbog velikog broja septi~kih jama i cisterni sa ki{nicom za zalivawe, koje predstavqaju pogodne uslove za razvoj larvi”. Posebno isti~u da je efekat zapra{ivawa iz vazduha bio mawi od o~ekivanog zbog vremenskih i hidrolo{kih uslova, zbog visoke temperature, ali i ki{nog perioda skoro tri sedmice krajem juna i po~etkom jula.

Z. Deli} NA BULEVARU DESPOTA STEFANA

Novi parking u fini{u Ure|ivawe prostora oko studentskih domova na Bulevaru despota Stefana, privodi se kraju. Zavr{ena je izgradwa kanalizacije i parking mesta, a radnici su ju~e zavr{avali kolovoznu traku izme|u parkirali{ta.

Kako je iz “Zavoda za izgradwu grada” najavqeno ranije, 1. septembar je planirani rok za zavr{etak radova, koji ukupno iznose 25.746.590 dinara Foto: N. Stojanovi} S. T.

Temperatura Dunava kod Novog Sada danas je

22,2oC

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

petak14.avgust2009.

c m y

8

DNEVNIK

KONTAKT CENTAR GRADA ZASAD NIJE OPRAVDAO O^EKIVAWA

Zovu gra|ane, kad oni ne}e wih

Foto: S. [u{wevi}

I PORED NAJAVE ZATVARAWA JEDNE KOLOVOZNE TRAKE

Duga kolona vozila u Futo{koj ulici Koliko je Futo{ka ulica optere}ena saobra}ajem, ju~e su se mogli uveriti svi koji su izabrali da tom ulicom krenu u centar grada. Kolona koji se i u kasno poslepodne protezala od raskrsnice Futo{ke ulice i Ulice cara Du{ana do raskrsnice sa Suboti~kim bulevarom, ispunila je celu kolovoznu traku, koja je zbog izgradwe kanalizacionog kolektora bila zatvorena za saobra}aj pred raskrsnicom sa Ulicom cara Du{ana.

Oni, koje je ova blagovremeno najavqena izmena re`ima saobra}aja iznenadila, a kubure sa `ivcima i ku}nim vaspitawem, birali su bicikli-

sti~ku stazu i razdelno ostrvo, kako bi se pokazali “ume{nima” i izbegli da ~ekaju isto onoliko koliko i ostali voza~i. A ~ekalo se dugo.

Kolovozna traka ka centru grada bi}e zatvorena dok se ne postavi kolektor za potrebe Klini~kog centra Vojvodine, a zatim }e biti zatvorena i traka koja vodi iz centra grada.

Na otvorenoj kolovoznoj traci organizovan je dvosmerni saobra}aj na dve saobra}ajne trake. Iz “Vodovoda i kanalizacije” najavili su da }e Futo{ka ulica biti “su`ena” narednih 15 dana.

S. K.

Foto: A. Erski

DRAMATI^AN SUDAR BEZ POVRE\ENIH

„Sedmica” rotirala „juga”

Dramati~na fotografija saobra}ajke, koja se desila ju~e oko podneva na Bulevaru oslobo|ewa kod Futo{ke pijace, ipak je samo dramati~na. U sudaru autobusa GSP-a, koji je vozio na liniji sedam, i crvenog „juga“ nije bilo povre|enih, ali su putnici oba vozila morali da prona|u drugi prevoz.

Po re~ima o~evidaca, do nesre}e je do{lo kada je „jugo“, kre}u}i se krajwom levom saobra}ajnom trakom na Bulevaru oslobo|ewa, pre{ao u sredwu traku kako bi voza~ izbegao vozilo ispred sebe koje je naglo priko~ilo, i tada ga je udario autobus koji je upravo napustio stanicu. Autobus je pri udaru okrenuo „jugi}a“ za bezmalo 180 stepeni, ali devojka koja je vozila i wene dve putnice, sre}om, nisu bile povre|ene.

S. K.

^ITAOCI PI[U S MS

U prethodna dva meseca, gra|ani su se u Kontakt centru Grada naj~e{}e interesovali kada }e biti otvorena Gradska poreska uprava, kada }e sti}i poreska re{ewa i koji je broj telefona ove ustanove, kazala je za „Dnevnik“ supervizorka Kontakt centra grada Zlata Gostovi}. Pored Poreske uprave, Novosa|ani su se `alili na zaprqane ulaze, raspitivali o pravu na besplatnu pomo}, a mu~ile su ih p~ele u haostorima, izmet ku}nih qubimaca u liftovima i druge `ivotne teme. Ipak, re~ je o svega nekoliko stotina poziva za godinu dana koliko centar postoji. Na`alost, ni uz svu dobru voqu zaposlenih da informi{u gra|ane i pomognu im da do|u do nadle`nih, ovaj vid komunikacije nije za`iveo {to potvr|uje i broj poziva Novosa|ana. Telefoni na ovom mestu zazvone svega desetak puta dnevno iako na pozive gra|ana ~eka dvadesetak operatera koliko je sistematizacijom predvi|eno i zaposleno u Kontakt centru. Gostovi} se sla`e s ovom konstatacijom,

ali napomiwe da to {to Novosa|ani ne zovu ne zna~i da operateri sede skr{tenih ruku.

- Na{i zaposleni se {aqu na obuke i sada su na obuci za rad u kompjuterskom programu Eksel kako bi mogli da prave tabele i rade analize – obja{wava Gostovi}.

Ona ka`e da to nije jedini posao Kontakt centra. Do sada su zaposleni uradili vi{e anketa za potrebe gradona~elnika. Novosa|ane su pitali {ta misle o gradskoj slavi, izme{tawu spomenika Ja{i Tomi}u, bezbednosti, grejawu...

Zanimqivo je da su ispitanici pored odgovora na pitawa davali sugestije gradskoj upravi. Oni su imali predloge kako za gradona~elnika tako i za javna preduze}a.

- Sugra|ani su upozoravali na nepo{tovawe radnog vremena kafi}a, mawak policije u gradu, nebezbedna {kolska dvori{ta, veliki broj pasa lutalica, kra|u u autobusima i na ulici, ulice bez osvetqewa... - navela je Gostovi}.

Predlozi su prosle|eni nadle`nim slu`bama, a nijedno pitawe

„Telekomova” antena zra~i kejom Stanari Strumi~ke i Fru{kogorske ulice, kao i Sun~anog keja, odlu~ni su da u~ine sve kako bi baznu stanicu za 3G mobilnu telefoniju uklonili iz svog kom{iluka. Bazna stanica postavqena je u dvori{tu Vesla~kog kluba “Danubius” pro{log leta, a “Telekom”, kako nam je re~eno u Zavodu za izgradwu grada, nije podneo zahtev za pla}awe naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta.

U Slu`bi za odnose s javno{}u “Telekoma” ju~e se niko nije javqao. @eqko Pantovi} iz uprave “Danubiusa” ka`e da se ovaj klub dogovorio s „Telekomom“ da se stanica postavi i to bez ikakve nadoknade. Ipak, Pantovi} priznaje da je ova dr`avna kompanija sponzor vesla~kog kluba i ka`e da tu nema ni~eg spornog.

- Dozvolili smo Telekomu da izgradi baznu stanicu u na{em dvori{tu, na zemqi{tu koje smo zakupili od grada na 80 godina.

Oni su stanicu postavili, mi im ne napla}ujemo rentu, ali nas oni poma`u kroz sponzorstvo – rekao je Pantovi} za “Dnevnik”.

U ZIG-u ka`u da Vesla~ki klub ima pravo kori{}ewa samo na zemqi{tu pod objektom, {to name}e pitawe na osnovu ~ega je “Danubius” dao “Telekomu” zemqi{te koje nije wihovo i jo{ za takvu uslugu dobija sponzorstvo.

S druge strane, Limanci strahuju da antena koja ima je postavqena “pod prozorom” lo{e uti~e na wihovo zdravqe i zdravqe

Foto: N. Stojanovi}

wihove dece, te apeluju da se ukloni {to pre. Jedan od wih T. R. ka`e da su on i wegove kom{ije 24 ~asa izlo`eni nejonizuju}em zra~ewu, za koje jo{ uvek nije utvr|eno kakvog sve uticaja ima na qude.

- U posledwih nekoliko meseci troje qudi iz dve zgrade kroz

koje prolazi zrak emitovawa signala je obolelo od kancera. Ne mogu da tvrdim da je bazna stanica uticala na wihovu bolest, ali se pla{imo jer ne znamo ~emu smo izlo`eni. ^ak i ako je to minimalna koli~ina zra~ewa, kako nam predstavqaju neki kojima je to u interesu, mi smo tom zra~ewu

izlo`eni toliko dugo da je prosto i teorijski nemogu}e da ne ostavqa posledice – pri~a T. R. Wegov petogodi{wi sin je oboleo od leukemije samo {est meseci posle postavqawa bazne stanice.

- Kada se dete razbolelo, bli`e sam se pozabavio ovim i shvatio da je `i`a emitovawa signala ta~no u visini prozora sobe u kojoj boravi moj sin. To mo`e ne{to da zna~i i ne mora ni{ta, ali ja vi{e ne `elim da rizikujem, a i ne smem – pri~a ogor~en otac.

Istra`iva~ i saradnik Instituta “Vin~a”, koji ve} petnaest godina prou~ava nejonizuju}e zra~ewe, mr Branislav Vulevi} ka`e da veza izme|u leukemije i {tetnih uticaja nejonizuju}eg zra~ewa nikada nije uspostavqena, ali da je re~ o oblasti koja jo{ uvek nije dovoqno ispitana.

- Leukemija se mo`e povezati s uticajem dalekovoda, ali s baznim stanicama jo{ uvek ne. U svakom slu~aju, svi koji sumwaju da su izlo`eni {tetnom uticaju zra~ewa mogu podneti zahtev Ministarstvu za{tite `ivotne sredine, koje anga`uju firmu koja }e izmeriti ja~inu zraka – ka`e Vulevi}.

T. R, otac obolelog deteta, ka`e da se obra}ao inspekcijama, gra|evinskoj ali i ostalim, kako bi utvrdio da li je “Telekom” pribavio potrebne dozvole. Spreman je, ba{ kao i wegove kom{ije, da ide i daqe od toga, kako bi za svoje dete obezbedio bezbednu okolinu za `ivot.

L. Nikovi}

U SUBOTU U AMBULANTI „JOVAN JOVANOVI] ZMAJ”

Kr{ levo, kr{ desno – parkinga nigde tobogan (klovn) i dva tramboline gde je jedna napuwena s bezbroj {arenih loptica, deca nam ne oskudevaju u igri tokom letweg raspusta. Za wih bravo, bravo, bravo!

064/04005... *** Odlaze}i u Dom zdravqa na Liman

gu da se obrate i Otvorenoj kancelariji na koju, ka`e Gostovi}, Novosa|ane sve ~e{}e upu}uju.

Da li }e Kontakt centar za`iveti posle godi{wih odmora, pokaza}e jesewi izve{taji telefonskih poziva, a do tada Grad ne}e bar tro{iti novac na impulse.

L. Nikovi}

@ITEQI LIMANA 1 O^AJNI ZBOG REPETITORA MOBILNE TELEFONIJE U KOM[ILUKU

065/47-66-452 & 063/366-977

[ta je s „Tr`nim centrom“ na uglu Sentandrejskog puta i Partizanske? Iskopana rupetina, zarasla u korov i ambroziju, otvoreni {ahtovi od kanalizacije (iz kojih se {ire smrad i zaraza) obru{ene bankine ionako jadnog kolovoza, a niko se ne pojavquje sem ~uvara?

Mislimo da bi neko trebalo da se zainteresuje za ovu „gra|evinu“ i da dobijemo odgovor ho}e li se ne{to graditi ili neka se ZIG postara o privo|ewu zemqi{ta nameni i ustupi zemqi{te pravom investitoru.

063/541... *** Ogromna Sramota da u Limanskom parku teku radovi usred leta, dok je {kolski raspust! Sramota! Sramota! Sramota! I rok je ve} probijen! Ali ipak, zahvaquju}i ovim divnim qudima {to dr`e

nije ostalo bez odgovora. Ali o~igledno ni to nije dovoqno da bi se Novosa|ani za pomo} obratili prvo ovoj slu`bi. Zbog ~ega Novosa|ani ne koriste pru`enu ruku gradskih vlasti nejasno je. Treba pomenuti da Kontakt centar nije ni jedina adresa na koju Novosa|ani mogu da se pozovu. Gra|ani mo-

mnogi sugra|ani muku mu~e s parkirawem, dok dvadesetak neispravnih vozila mesecima zauzimaju mesto. Navedena vozila su vlasni{tvo Doma zdravqa, zauzimaju ta~no pola parkinga i da li je mogu}e da nema drugog mesto za wihovo odlagawe?

064/8242... *** Novi Sad treba voleti, a ne samo `iveti u wemu. Svaka ~ast Gradskom zelenilu, ^isto}i i GSP, trude se i wihov trud bi se jo{ vi{e video da stanovnici, jer gra|ani to rade, malo vi{e po{tuju sredinu u kojoj `ive.

064/0484... *** Savetnik direktora „Novosadske toplane“, turizmo-

log, po~eo je kona~no da radi svoj posao. Organizovao je putovawe u Rim strana~kog kadra iz Toplane za vreme svetskog prvenstva u vodenim sportovima, dok Toplana tra`i pomo} od grada za izmirewe dugova. Proverite.

062/8267... *** Jadno je videti kamione preduze}a „HLEB“ - havarisani, islu`eni r|avi. Zar se tako raznosi hleb i pecivo?

064/2615... *** Podr{ka ~itaocu 062/545 u vezi male Po{te kod Limanske pijace!

Trideset dinara, a stawe na ra~unu je pqa~ka, pri ~emu dobijete dva lista A4 formata nepotrebnog papira, od kojih je jedan prazan, a toliko ne~itko ura|eno, da vam slu`benica jo{ olovkom napi{e stawe. Inspekcijo, stanite na put java{luku i samovoqi. 063/8418...

Besplatni pregledi mlade`a

Tre}a akcija besplatnih pregleda mlade`a u ciqu ranog otkrivawa melanoma – raka ko`e, bi}e odr`ana u subotu, od 8 do 12 ~asova, u ambulanti Jovan Jovanovi} Zmaj ( Ulica Zmaj Ogwena Vuka 19). Pacijente }e pregledati dermatovenerolog dr Jadranka Jankovi}, a pregledi se zakazuju telefonom na broj 4879-455. Za pregled nije potreban uput izabranog lekara, ve} je dovoqno poneti samo zdravstvenu kwi`icu ili li~nu kartu.

Pored besplatnih pregleda, gra|ane }e informisati o faktorima rizika i {tetnom delovawu sunca na ko`u, dobi}e savete o za{titi, kao i tumorima ko`e. Melanom je zlo}udni tumor pigmentnih }elija ko`e.

On se mo`e na}i i na drugim mestima na telu kao {to su mre`wa~a oka, nervni sistem, na zadwem delu debelog creva, sluzoko`i i drugim mestima. Broj obolelih od melanoma se godi{we pove}ava za ~etiri do pet odsto, {to zna~i da se broj obolelih udvostru~ava svakih 10 do 15 godina. Dom zdravqa „Novi Sad“, uz podr{ku Gradske uprave za zdravstvo, pokrenuo je projekat „Ko`a pamti“ kako bi informisao gra|ane o faktorima rizika za nastajawe malignih tumora ko`e i zna~aju za{ite ko`e kao i organizacije preventivnih pregleda u ciqu ranog otkrivawa malignog melanoma.

Prva akcija „Ko`a pamti“ odr`ana je na [trandu gde bi uskoro trebalo da se odr`i jo{ jedna takva. Besplatno je pregledano stotinak Novosa|ana, a pregledi }e biti nastavqeni u septembru.

L. N.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

KADROVSKIH PROMENA NE]E BITI SAMO U INSPEKCIJI

U gradskim upravama novi pomo}nici?

Na~elnik gradske Uprave za inspekcijske poslove @eqko Radulovi} poslao je dopis gradona~elniku Igoru Pavli~i}u da se za glavnog komunalnog inspektora postavi Sr|an Jakovqev, a za gra|evinskog isnpektora Slavica Lazov, te da se razre{e dosada{wi glavni inspektori Dragi Bulatovi} za komunalnu inspekciju i Milka Tanasi} za gra|evinsku inspekciju. Kada }e novi inspektori biti na radnom mestu zavisi od toga kada }e Pavli~i} da potpi{e re{ewa. Bulatovi}evim i Tanasi}kim radom, pisali smo o tome, bila je nezadovoqna gradska vlast.Oni su bili na ~elu gradskih inspekcija u vreme kada je gradone~elnik bila Maja Gojkovi}, pa je Bulatovi} proko-

mentarisao da je razlog za smenu “politi~ke prirode a ne nepoznavawe posla”. Bulatovi} se uz to zamerio i nekolicini

kolega jer je protiv wih pokrenuo disciplinske postupke zbog aqkavosti u poslu i zloupotrebe bolovawa.

[ta }e novi pomo}nici uraditi da doprinesu boqim ure|ewem grada, vide}e se. Lazov dugo radi u gra|evinskoj inspekciji kao gra|evinski in`ewer i prema saznawima “Dnevnika”va`i za solidnog inspektora. Jakovqev je u druga~ijoj situaciji, nije radio u inspekcijskim slu`bama, ve} kao policijski inspektor za krvne delikte.

“Dnevnik” saznaje da nove pomo}nike ne}e dobiti samo gradska inspekcija ve} sve gradske uprave. Nova vlast kada je do{la na ~elo Novog Sada postavila je nove na~elnike gradskih uprava izabrane na konkursu, pa je tek sada posle vi{e od godinu dana upravqawa gradom stigao red da se i pomo}nici zamene novima.

Z. Deli}

petak14.avgust2009.

GRADONA^ELNIK JU^E DELIO KATANCE ZA DVOTO^KA[E I NAJAVIO:

Novi Sad se vra}a biciklistima Parkinzi za bicikle koji su izgra|eni u okviru akcije “Vratimo Novi Sad biciklistima”, ju~e su i zvani~no otvoreni ispred parkirali{ta kod [tranda, u prisustvu gradona~elnika Igora Pavli~i}a i direktora JP “Parking servis” Ivana Ferka. Pored ove lokacije, su-

^UVARI UPOZORAVAJU, NEKI GRA\ANI KOMOTNI

Sa psom slalom me|u tezgama Kultura stanovawa, i weno pozivali redakciju “Dnevnika”. nepo{tovawe od strane sugra|aNajve}i broj wih `ali se zbog na, ponekad se mo`e uo~iti i na pse}eg patrolirawa i liwawa novosadskim pijacama. Dnevni na Ribqoj pijaci, dok im na pohod me|u tezgama, pojedinci ostalim lokacijama smeta {to iskori{}avaju za me{avinu lekupci kroz masu idu biciklom. pog i korisnog, pa Pona{awe ujedno {etaju psa, onih koji kr{e Sankcije za piju alkohol, {to ono {to je Odluprekr{ioce nisu je izme|u ostalog, kom zabraweno, predvi|ene, ka`u u moglo bi se smaOdlukom o pija~nom redu zabratrati kr{ewem “Tr`nici”:budu weno na svim pi- uqudno zamoqeni da op{te kulture, jacama. Ulazak u jer sankcije za napuste pijacu i do prekr{iocie nipija~ni prostor sada su Novosa|ani su predvi|ene, motornim vozilom, biciklom i ka`u u JP “Trtaj zahtev uvek sli~no, tokom `nica”. Osobqe po{tovali radnog vremena, pijace, uqudno dozvoqen je jedizamoli zate~ene no na Kvanta{koj i na Najlon da napuste pijacu, i do sada su pijaci.

Novosa|ani uvek po{tovali taj Dok drugi negoduju, non{azahtev, kazao je direktor ovog lantni kupci- vlasnici qubinovosadskog preduze}a Du{an maca utabavaju stazu i psima luBaji}. talicama koji do|u kasnije, tvr- Ako primete `ivotiwe, bide sugra|ani koji su vi{e puta cikliste, ili neka druga kr{e-

wa pija~nog reda, ~uvari i dodatno obezbe|ewe na Futo{koj pijaci; koje povremeno obilazi

Bacawe otpadaka van korpi, dr`awe ambala`e ispred i oko tezge, prqawe

Postavqawe, pomerawe i uklawawe prodajnih mesta

Uvo|ewe pasa i drugih `ivotiwa

Dr`awe robe i ambala`e na prolazu i drugim mestima koja nisu za to namewena

Naru{avawe reda i ~isto}e

To~ewe i konzumirawe alkoholnih pi}a na prodajnim mestima

Klawe stoke i `ivine

Tokom radnog vremena ulazak prevoznim sredstvima (motornim vozilom, biciklom, triciklom i sl.) osim na Kvanta{koj i Najlon pijaci

ORONULA KU]A U WEGO[EVOJ ULICI PRIVLA^I PROVALNIKE

Vandali operi{u usred centra

U no}i izme|u srede i ~etvrtka ku}a u Wego{evoj 12 na{la se na meti nepoznatih vandala

koji su razbili dva prozora i odvalili re{etku od podruma.

Ku}a se sastoji iz dva stana od kojih je jedan napu{ten i na kom

su razbijeni prozori. U drugom `ivi Dragana Ogwenovi} koja ka`e da je od susednog stana dele

jedna staklena vrata, a s obzirom da `ivi sama u stalnom je strahu da }e joj neko tokom no}i provaliti.

dodao da “Parkig servis” ne odgovara za parkirano vozilo, ali da se snimci kamera ~uvaju 15 dana i mogu biti dokaz u slu~aju kra|e.

Sugra|ani bi u skorijoj budu}nosti mogli da se vozaju novim i obnovqenim biciklisti~kim stazama, tvrdi gradona-

Foto: N. Stojanovi}

gra|anima je omogu}eno parkirawe i na Trgu galerija i u gara`i kod SNP-a, a ukupan kapacitet je 150 mesta.

Sva tri “kaveza” imaju video nadzor, povremeno ih obilaze radnici parkinga za automobile, ali uprkos tome biciklistima su ju~e poklawani katanaci, radi dodatne bezbednosti dvoto~ka{a. Ciq “Parking servisa” bio je da uka`e da automobilima postoji i alternativa kada je o prevozu re~, kazao je direktor ovog preduze}a.

- Prva tri parkirali{ta su napravqena, i to je tek po~etak pri~e. Planiramo pronala`ewe novih lokacija pored {kola, pijaca, @elezni~ke stanice i tako daqe – objasnio je Ferko i

~elnik Pavli~i}. Prema wegovim re~ima, to bi bio tek po~etak razrade ideje masovnog povratka bicikla u `ivote sugra|ana.

- Ideja je da se izgradi biciklisti~ka staza ~itavom du`inom Keja, prema Futogu, pa i do Ba~ke Palanke. Na redu je ure|ivawe i izgradwa staza na Suboti~kom i Somborskom Bulevaru. Daqe, u planu je nabavka gradskih bicikala za iznajmqivawe - besplatno ili za neku minimalnu naknadu – rekao je on ju~e, uz napomenu da }e li~no insistirati da se iz buxeta grada za narednu godinu odvoje sredstva za revitalizaciju staza u lo{em stawu.

S. Tanuryi}

NA NOVOM NASEQU KAMENOVAN AUTOBUS GSP-a

Na pijaci nije dozvoqeno:

Prodavawe hrane i pi}a iz torbi, termosa, ru~nih fri`idera, kadica i sli~no

9

-Oko pola dva posle pono}i probudila me je buka koja je dolazila s ulice. ^ula sam neke glasove i lom stakla, ali sam se pla{ila da iza|em. Tek ujutru kad sam iza{la, videla sam razbijene prozore na susednom stanu i odmah pozvala policiju-ka`e Ogwenovi}.

Policajci koji su do{li na uvi|aj rekli su joj da se tu ne mo`e ni{ta uraditi, osim da se podnese privatna tu`ba, i to ako se saznaju po~inioci.

Na{a sagovornicaka`e da su se i ranije de{avali sli~ni slu~ajevi, jer ku}a izgleda oronulo i napu{teno.

-Nekoliko puta su mi preskakali kapiju i ulazili u dvori{te, poku{avali da u|u i u moj stan, ali su odustajali kad su videli da je zakqu~ano. Jedino {to mogu da uradim je da stavim neku za{titu na prozore i da se nadam da }e to biti dovoqno - ka`e upla{eno ova Novosa|anka.

P. S.

i ostale pijaci, prilaze toj osobi i kulturno je zamole da iza|e. U posledwih par godina uop{te nije bilo nikakvih problema – tvrdi on, i dodaje da svakako uvek ima nekih kr{ewa, ali se do sada sve uvek zavr{avalo veoma mirno.

I dok gradski `ivot neminovno te~e u svoj svojoj gunguli, pojedini kupci ipak ostaju veoma revoltirani pojavom pasa me|u pija~nim tezgama. Izvesni gospodin u sredu oko podne ~ak je i okupao svog qubimca pod ~esmom na Ribqoj pijaci. Onda ga je pustio da se dobro istrese, pa su zajedno nastavili svoju laganu {etwu – bez povoca.

S. Tanuryi}

Divqawe povredilo putnice

Vinovnici preksino}nog kamenovawa autobusa GSP-a na uglu Ulice bra}e Drowak i Bulevara Jovana Du~i}a, ju~e do zakqu~ewa lista jo{ nisu bili uhva}eni. U ne tako neuobi~ajenom incidentu lak{e su povre|ene dve putnice, od kojih je jedna pomo} zatra`ila u Ugentnom centru, razbijeno je predwe staklo na autobusu, dok voza~ nije uspeo da vidi lica izgrednika.

Incident, koji se nije prvi put dogodio na liniji broj dva, jer, kako navode u GSP-u, ~esto se de{ava da autobusi na okretnici na kraju Bulevara Jovana Du~i}a budu meta obesnih i “projektilima” naoru`anih urbanih divqaka. U ovom kraju Novog naseqa nisu retke javne no}ne demonstracije pijane omladine, nekad vokalne, a nekada i mnogo konkretnije.

S. K.

SUTRA NA ^ARDI „SREMAC”

^ija ribqa ~orba pobe|uje?

Na ~ardi “Sremac” u Sremskoj Kamenici sutra }e biti odr`ano takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe. Mogu se takmi~iti svi koji se na ~ardi prijave do ve~eras, a kotizacija je 2.500 dinara. Takmi~ewe po~iwe u 17 sati, a ~arda se nalazi na Dunavu kod autobuske okretnice.

S. K. U GALERIJI MATICE SRPSKE

Filozofija i umetnost Akademik Svetislav Jari} ve~eras }e u 20 sati u Galeriji Matice srpske na Trgu galerija odr`ati predavawe pod nazivom “O filozofskim osnovama umetnosti”. Predavawe }e se odr`ati u prostoru stalne postavke slikarstva prve polovine 20. veka. Istovremeno, publika }e mo}i i da u`iva u postavci “Srpsko slikarstvo 1900-1940”. Ulaz je slobodan.

S. T.

INVESTITOR IZ DUNAVSKOG PARKA SE PRIMIRIO

Kiosk pod okom inspektora

Investitor Sini{a Leze~ev koji je u nedequ adaptirao kiosk pored Dunavskog parka, preko puta Muzeja Vojovodine nije ju~e imao majstore na radili{tu, kazao je na~elnik gradskih inspekcija @eqko Radulovi}.

- Izgleda da je Leze~ev ozbiqno shvatio zabranu inspekcije da ne sme zidati bez dozvole u naju`em centru grada pored za{ti}enog prirodnog dobra - rekao je Radulovi}, dodaju}i da inspekcija ~eka 19. avgust, kada je zakazana nova usmena rasprava.

Naime, inspekcija je iza{la u susret Leze~evu i otka-

zala prekju~e usmenu raspravu. Dala mu je rok do 19. avgusta da pribavi dokumetaciju, po{to je podneo zahtev gradskoj Upravi za urbanizam za adpataciju objekta od oko 23 kvadrata.

Leze~ev ima dozvolu za teku}e odr`avawe objekta, ali ga je gra|evinska inspekcija osujetila u nameri da tu dozvolu iskoristi da bi pro{irio gabarite i u|e u Dunavski park. Ovaj objekat je ina~e u posedu “Poslovnog prostora”, a Leze~ev je zakupac.

Z. D.

VOJVODINA

petak14.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

10

BUYET UMAWEN, IZLAZ U OBEZBE\EWU SOPSTVENOG NOVCA

Trpe}e odr`avawe infrastrukture

Vilmo{ Kri`an i doma}ini iz Crvenog krsta Prijedora

SARADWA CRVENOG KRSTA ADE I PRIJEDORA

Obnovqene veze pobratima

ADA: Organizacije Crvenog krsta iz Ade i Prijedora su ranije uspe{no sara|ivale, pa su se osamdesetih godina pro{log veka i pobratimile. Te prijateqske veze obnovqene su skora{wom posetom sekretera CK Ade Vilmo{a Kri{ana. U susretu sa sekretarom i stru~nim saradnikom CK Prijedora Zoranom Veselinovi}em i Miranom Radinovi}em dogovoreno je ponovno uspostavqawe saradwe.

- Celodnevni boravak iskoristio sam da se upoznam sa aktivnostima koje sprovodi Crveni

krst Prijedora i dogovoreno je da delegacija iz prijedora uskoro poseti Adu. Sagledali smo prilike u pojedinim oblastima delatnosti na{ih organizacija, kao {to su dobrovoqno davala{tvo krvi , prva pomo}, slu`ba tra`ewa, rad sa podmladkom i omladinom, briga o starima, pru`awe humanitarne pomo}i i drugo. Postoji zainteresovanost i mogu}nosti za ponovno uspostavqawe prisnije saradwe, koja }e mo`e biti obostrano korisna - ka`e Kri`an.

M. Mr.

U susret Preobra`ewu ERDEVIK: Dani Preobra`ewa u Erdeviku traja}e do 19. avgusta, a Mesna zajednica Erdevik je organizator tradicionalne 14. po redu manifestacije kada me{tani odlaze u svoje vinograde, vesele}i se uz vatru, paprika{ i novo gro`|e. Zahvaquju}i sponzorima izra|en je kulturno-zabavni i sportski program. Danas, na dan otvarawa, odr`a}e se kotli}ijada na izleti{tu Kulina kod Erdevika, za sutra najavqeni su izlo-

`ba meda i predavawe, strelci }e ga|ati iz vazdu{ne pu{ke, vinogradari izla`u na {tandovima, a uve~e odr`a}e program vino i tamburica. KUD „Branko Radi~evi}”, sa me{tanima izve{}e defile folklora kroz centar sela. Uve~e na {kolskom igrali{tu bi}e zajedni~ka priredba pesama, igara i humora. U nedequ nastupaju bo}ari, ribolovci, vatrogasci, biciklisti, trka kroz selo i `ene pikado i odbojka.

K. Vig

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Art bioskop “Vojvodina” Spens, projekcija filma “An|eli i demoni” po romanu Dena Brauna, ~etvrtak-nedeqa u 20.30 ~asova, ulaz 250 dinara.

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433-145 i 6433-613 (9-17): Stalna postavka: Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti; Postavka Odeqewa za kulturnu istoriju; Petrovaradinska tvr|ava, Podzemne vojne galerije, 6433-145 (9-17) Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”: stalna postavka - 462-810 - Sremska Kamenica, Trg J.J.Zmaja 1; Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451-239, (9 -17): Stalna postavka Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883.

Muzej Vojvodine, Dunavska 35 - 37, 525 - 059 i 420 - 566 (9 - 17, radnim danom i vikendom, osim ponedeqkom): Stalna postavka - “Vojvodina od praistorije do sredine 20. veka”, Izlo`ba “Zavi~aj na Dunavu - su`ivot Nemaca i Srba u Vojvodini” (do polovine avgusta) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije- odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896-302 (9-17): Stalna postavka- “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”; Muzej p~elarstva- porodice @ivanovi}, Mitropolita Stratimirovi}a 86, Sremski Karlovci, 021-881-071 (10-18);

BELA CRKVA: Odbornici Skup{tine op{tine Bela Crkva usvojili su Odluku o dopunskom buxetu za ovu godinu, kojim su sredstva od republi~kih transfera umawena za 18 miliona i {est stotina hiqada dinara. U odnosu na projektovani buxet to je oko 17odsto mawe, ali je predsednik op{tine Vladica Maksimovi} rekao da }e biti sve u~iweno da se ova sredstva nadoknade iz drugih izvora. Pri tom je naveo zakupe gra|evisnkog zemqi{ta u industriskoj zoni Nera i u turisti~kim naseqima kod jezera.

Prilikom raspodele preostalih sredstava vodilo se ra~una da se ne dovede u pitawe funkcionisawe javnih preduze}a i ustano-

va, a najvi{e sredstava oduzeto je Javnom preduze}u „Fond za gra|evisnko zemqi{te i putnu privredu”, tako da }e biti mawe ulo`eno u odr`avawe infrastrukture.

Maksimovi} je tako|e rekao, da zbog ukupne situacije u zemqi izazvane ekonomskom krizom ne}e biti realizovani ni neki projekti za koje su sredstva tra`ena od fondova pri ministartvima i pokrajinskom sekretarijatima. Odbornici opozicije nisu bili zadovoqni ni predlogom odluke, ni obrazlo`ewem, pa su glasali protiv.

Da bi se stvorili uslovi za pove}awe postoje}eih buxetskih sredstava odbornici su na predlog op{tinskog ve}a izglasali i iz-

VETERINARSKA STANICA U IRIGU PONOVO OTVORILA VRATA

VESTI

@ivotiwe u dobrim rukama

Peskara opet bezbedna

IRIG: Irig je, posle dugog vremena, ponovo dobio Veterinarsku stanicu. Naime, u vreme privatizacije Veterinarske stanice, dvojica veterinara su potra`ili posao na drugom mestu i stanici je ostao samo jedan veterinar, pa je morala biti zatvorena.

Danas opremqena dodatnom opremom i kadrovski konsolidovana, Veterinarska stanica Irig spremna je na sve izazove, a u svom sklopu, pored ostalog ima i dobro snabdevenu veterinarsku apoteku.

Nova direktorka Veterinarske stanice u Irigu dr Bogdanka Komadina ka`e da su stanicu registrovali u aprilu ove godine.

- Morali smo uraditi mnogo posla i obezbediti stru~ne radnike, da bismo se mogli ponovo registrovati i dobiti odobrewe za rad. Sada smo kompletirani kao ustanova za pru`awe zdravstvenih usluga doma}im `ivotiwama i ku}nim qubimcima. Nabavili smo novu veterinarsku opremu i opremili prostor za sterilizaciju, {to zna~i da ispuwavamo uslove iz zakona o veterinarskoj slu`bi – ka`e dr Bogdanka Komadina.

Veterinarska stanici Irig, koja je sada u privatnom vlasni{tvu Dragane \or|evi} iz Vrba-

Novi tim Veterinarske stanice u Irigu

sa, sa stru~nim kadrovima – tri diplomirana veterinara Qubivoje Lazi}, Sava Nedeqkovi} i Bogdanka Komadina kao i ostalim pomo}nim osobqem, osposobqena je da kvalitetno pru`a svih veterinarskih usluga, od preventivnog delovawa, do le~ewa obolelih `ivotiwa. Direktorka Bogdanka Komadina ka`e da se jo{ nedovoqno zna da je ova stanica ponovo po~ela da radi, da su cene usluga kao i kod drugih stanica, ali da

Umetnici Tisi s qubavqu vokne`eva~ke Biblioteke, u ime doma}ina, u~esnike je pozdravila direktorka Du{anka Tomi}, a poetsko ve~e priredio je Milo{ Galetin iz Novog Be~eja. Ideju plove}e likovne kolonije pojasnio je

Galerija Matice srpske, Trg Galerija 1, 489-9000 (10 - 18)- (petak: 12 - 20) Stalna postavka – “Srpsko slikarstvo 18,19. i prve polovine 20. veka”; Stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900-1941); Stalna postavka: “Qudi i doga|aji - slika pro{losti”; Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg Galerija 2, 528-185, (10 - 18) - (~etvrtak: 13 - 21): Stalna postavka - “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”; Galerija likovne umetnosti, Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, 520-223, (9 - 17 ): Izlo`ba „Slika grada – Novi Sad u likovnim umetnostima od 18. do 21. veka“ u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada. (17.6. do 31.8.2009), svaki dan od 10 do 17 ~asova.

GALERIJE

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od srede, 12. avgusta u 7 sati, do ~etvrtka, 13. avgusta u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Jelena Miti} iz Sremske Kamenice (devoj~ica i de~ak).

DEVOJ^ICE: Ivana Sekuli} i Marija [asivar iz Novog Sada, Milana Petrovi} iz Petrovaradina, Maja Poqak iz Futoga, Angelina Bala` iz Ba~kog Petrovca i Leona Lehocki iz Ba~kog Gradi{ta.

DE^AKE: Vana Nin~i} i Dra`enka Berta iz Novog Sada, Danijela Omaqev iz Sremske Kamenice, Jelena Todorovi} i Jovanka Zeli} iz Futoga, Qubinka Vukovi} iz Ka}a, Kristina Kurcinak iz Temerina, Zorica Kizi} iz ^uruga, \ur|ica Atanackov-Miqevi} iz Be~eja i Jelena Peri} iz Sremske Mitrovice.

su oni najbli`i sto~arima i dobro su opremqeni.

- Veoma je va`no brzo i pravovremeno delovawe, a mi smo mobilna ekipa, koja ispuwava i te uslove. Dobra oprema i stru~ni qudi su najva`niji u ovom poslu i mi smo upravo u poziciji da pru`imo dobre usluge i verujem da }emo brzo ste}i poverewe onih kojima su na{e usluge potrebne – zakqu~uje Bogdanka Komadina.

S. Bojevi}

PLOVE]A LIKOVNA KOLONIJA U NOVOM KNE@EVCU

NOVI KNE@EVAC: Narodna biblioteka „Branislav Nu{i}” bila je preksino} doma}in izlo`be umetnika u~esnika plove}e likovne kolonije „Tisi s qubavqu”, koja na reci Tisi boravi od

Flota Udru`ewa „Gradi{te” na raspolagawu slikarima

7. do 14. avgusta, a organizovao ju je novobe~ejski slikar Branislav Stojan~ev Pa{a i vojvo|anski slikari koje je okupio u „Likovni krug – sedam”. U prepunoj sali no-

Branislav Stojan~ev Pa{a, da je ciq sedmoro umetnika da za sedam dana obi|u i pove`u isto toliko potiskih varo{ica, slikaju u otvorenim ateqeima na brodovima i

obali reke, gde prikazuju i svoje stvarala{tvo, promovi{u potencijale Tise i prema svojim mogu}nostima doprinose za{titi reke i wenog priobaqa. Ideja o plove}oj koloniji nije nova, a Pa{u je podstaklo iskustvo ruskih slikara bra}e ^erwecov, koji su po~etkom 19. veka pola godine plovili Volgom i oslikavali wene lepote.

Svoje radove prikazali su u~esnici kolonije „Tisi s qubavqu” Branislav Stojan~ev Pa{a i Du{an Josimovi} iz Novog Be~eja, Borislav Jak{i} iz Be~eja, Radislav Vincilir iz Novog Sada, Valerija Barna Kolo`i iz Ade, I{tvan Remete iz Kawi`e, Zoran Kuzmanov i Miomir Felbab iz Kikinde. Izlo`bu je otvorio likovni kriti~ar Sava Stepanov iz Novog Sada. Umetnici su isplovili iz Novog Be~eja obi{li Be~ej, Mol, Adu, Sentu, Kawi`u, a na povratku dva dana boravili u Novom Kne`evcu, zatim su ju~e izlo`bu priredili u Adi, a danas u kasnim popodnevnim i ve~erwim satima na otvorneom prostoru na keju u Novom Be~eju prire|uju zavr{nu izlo`bu.

M. Mitrovi}

Me|unarodna likovna kolonija BE^EJ: Turisti~ka organizacija op{tine Be~ej, Agencija za promet nekretnina i marketing „Staji}”, pod pokroviteqstvom lokalne samouprave, organizova}e prvu me|unarodnu likovnu koloniju po imenu „Tisa – reka koja spaja”. Tema ovogodi{we turneje bi}e: „Tisa, {lajz-prevodnica, obale”...

ZREWANIN: Turisti~ki centar grada Zrewanina uklonio je crvene zastavice sa popularnog kupali{ta Peskara, {to zna~i da je kupawe u gradskom jezeru ponovo dozvoqeno. Podsetimo, pre par dana u vodu je, iz broda koji vadi pesak iz jezera, iscurelo par litara nafte, zbog ~ega je odlu~eno da se posetiocima zabrani kupawe. Ura|ena je vanredna analiza vode u Zavodu za javno zdravqe u Zrewaninu i kada su rezultati pokazali da u uzorcima nema pove}ane koli~ine masno}a i uqa, crvene zastavice su uklowene. @. B.

Ris iz me|unarodne perspektive

GALERIJE

^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420-198 i 420-199 (7.30 - 19.30) - S (8 - 13.30); Gradska biblioteka, Dunavska 1, ogranak “\ura Dani~i}”, 451-233, (7.3018) - S (8 - 14).

menu odluke o visini zakupa za gra|evisnko zemqi{te u Industriskoj zomi Nera. Prvobitna cena bila je 1,5 dinara po metru kvadratnom, a novom odlukom umawena je na 0,75 dinara. Ve}ina odbornika podr`ala je ovu odluku, a bilo je i onih koji su smatrali da zemqi{te ne treba ni naplatiti, samo da se stvore uslovi za otvarawe novih radnih mesta u op{tini u kojoj je vi{e od polovine radno sposobnog stanovni{tva nezaposleno.

Zainteresovanih za ovaj zakup ima, a kako je Vladica Maksimovi} rekao, prihod od samo jedne parcele bio bi, na godi{wem nivou, 400.000 dinara.

M. Vitomirov

- Naziv kolonije nagove{tava da }e u~esnici biti slikari iz potiskih op{tina Ada, Be~ej, @abaq, Zrewanin, Kawi`a, Novi Be~ej, Novi Kne`evac, Senta, ^oka i Titel. Ali, da bi skup imao me|unarodni karakter, svake godine }e biti pozvan po jedan slikar iz nekog od be~ejskih gradova pobratima. Kolonija je jednodnevna i zborno mesto je kamp

„Fadipa” u izleti{tu kraj Tise, odakle se slikari ~amcem ili pe{ice obi}i teren i prikupqati motive za rad. Izlo`ba radova nastalih u koloniji odr`a}e se tokom oktobra u poslovnom prostoru Agencije „Staji}” i objektu elektri~ne centrale na u{}u kanala u Tisu – ka`e, u ime organizatora, Dragan Staji}.

V. J.

SUBOTICA: Na sala{u Paje \ura{evi}a kod Marijanskog sveti{ta preksino} je otvorena Kolonija slikara „Bunari}”. Koloniju, koja se trinaesti put odr`ava u organizaciji Likovnog odeqewa Hrvatskog kulturnog centra „Buweva~ko kolo”, pod pokroviteqstvom Skup{tine grada, je otvorila konzul Generalnog konzulata Republike Hrvatske u Subotici Qerka Alajbeg, koja je tom prilikom istakla kako bi svet sigurno bio mnogo pravedniji i humaniji kada bi wime vladali umetnici.

Na Koloniji „Bunari}”, koja se odr`ava u okviru „Du`ijance”, u~estvova}e vi{e desetina slikara iz Kanade, Nema~ke, ^e{ke, Slova~ke, Austrije, Slovenije, Ma|arske, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, kao i oni iz Beograda, Novog Sada, Sombora... Subotice.U~esnici Kolonije ju~e su svoje radove stvarali u Zoolo{kom vrtu, a danas }e tako|e iza}i na Pali}, gde }e im inspiraciju pru`ati ambijent oko vile „Viktorija”, a osim slobodnih, jedna od preporu~enih tema im je ris (kosidba).

Sutra }e Kolonija biti zatvorena, a bi}e izlo`eni radovi koji su nastali tokom tri dana. Kao i svake godine, u~esnici }e svoj najboqi rad (kojeg bira komisija) ostaviti fundusu Kolonije, a oni }e po~etkom 2010. biti izlo`eni na ve} uobi~ajenoj izlo`bi pod nazivom „Bunari}”.

Z. R.

Tri na tri BE^EJ: Tradicionalni turnir u malom fudbalu „tri na tri” po imenu „Joga Bonito”, igra se ovog vikenda na platou ispred be~ejske Gradske ku}e.

Ukupno se prijavile 22 ekipa, koje su uplatile kotizaciju po 2.500 dinara, a prve utakmice se igraju ve~eras. Finale je u nedequ.

- Ovo je nastavak sportskih de{avawa u okviru proslave Dana op{tine Be~ej. Nagradni fond je 45.000 dinara, a pobedniku }e pripasti najve}i deo u iznosu 30.000 dinara, drugoplasirana ekipa }e inkasirati 10.000, a boqi u malom finalu 5.000 dinara – ka`e pomo}nik predsednika op{tine Be~ej, zadu`en za sport i omladinu, Goran Strajni}.

V. J.

VOJVODINA

DNEVNIK INTENZIVIRANA SARADWA KIKINDE I @OMBOQA

Slike na zajam za Dan grada KIKINDA: Tokom predstoje}eg vikenda, @omboq u Rumuniji obele`ava Dan grada, kojem }e prisustvovati i predstavnici kikindaske op{tine, sa kojom je potpisana Poveqa o bratimqewu.

Pored predstavnika op{tine, kikindsku op{tinu }e na Danima @omboqa predstavqati i Kulturno-umetni~ko dru{tvo „Marija Bursa}” iz Banatskog Velikog Sela. Na molbu predsednika Op{tine @omboq Gabora Kabe, iz Kikinde }e biti pozajmqene ~etiri slike autora Stefana Jegera, koje }e tokom proslave biti deo izlo`bene postavke u muzeju u @omboqu. Slike su iz kolekcije Narodne biblioteke „Jovan Popovi}”. Slike iz Kikinde bi}e na U PAN^EVU UVEDENA POMAGALA ZA SLABOVIDE I LICA O[TE]ENOG SLUHA

Petqa za poja~avawe govora

PAN^EVO: Gradska uprava Pan~eva postavila je ju~e u Gradskom uslu`nom centru taktilnu tablu i indukcionu petqu za poja~avawe govora.

Ova sredstva }e omogu}iti slepim i slabovidim licima, kao i gra|anima sa o{te}enim sluhom, da samostalno koriste usluge Gradske uprave i da u ostvarivawu svojih prava, budu ravnopravni sa drugima.

Pomagala predstavqaju donaciju Ministarstva rada i so-

pozajmici {est meseci, a u toku su pregovori da istovetna izlo`ba naredne godine bude postavqena i u Kikindi.

U proteklom periodu saradwa @omboqa i Kikinde intezivirana je, tako da su ove dve op{tine zajedni~ki nastupile prema IPA fondovima Evropske unije.

Re~ je o nekoliko projekata prekograni~ane. Projekat „Zeleni Banat” ima za ciq po{umqavawe 45 hektara zemqi{ta uz granicu sa Rumunijom i 22 hekatara na rumunskoj strani. Ukupna vrednost ovog projekta je 395.000 evra: kikindskoj op{tini pripalo bi 290.000, a `omboqskoj op{tini 105.000. Projekat pod nazivom „Ja~awe kapaciteta saobra}ajne

putni~e komunikacije u severnom Banatu” zami{qen je tako da se uvede svakodnevna autobuska linija na realiciji Kikinda-Temi{var, a projektom je predvi|eno i ure|ewe autobuske stanice u Kikindi.

Ukoliko ovaj projekat bude odobren, Kikindi }e pripasti 340.000, a @omboqu 84.000 evra. I vatrogasni savezi op{tina Kikinda, Novi Kne`evac, Kawi`a, ^oka i Nova Crwa potpisali su Deklaraciju o partnerstvu sa op{tinom @omboq. Iz fondova Evropske unije zajedni~ki se tra`e sredstva za projekat „Vatrogasci bez granica”, ~ija je vrdenost 736.000 evra.

A. \uran

petak14.avgust2009.

Medicinski otpad vi{e ne preti SUBOTICA: Prvi regionalni centar za uni{tavawe medicinskog otpada nalazi se u Op{toj bolnici u Subotici.

Uni{tava se otpad koji se stvara u domovima zdravqa u Ba~koj Topoli, Malom I|o{u, ^antaviru, Kawi`i, a od skora dopremaju ga i privatne klinike, kao i Veterinarski centar. Mese~no seu proseku uni{ti oko 5.500 kilograma infektivnog otpada, a do pre godinu dana je infektivni otpad, odlagan zajedno sa komunalnim, a zavr{avao je na gradskim deponijama, potpuno neobra|en i opasan po okolinu.

- Koristi se tehnologija termalne dezinfekcije, putem koje se stvara neaktivan i neopasan otpad – obja{wava piar Op{te bolnice u Subotici Dragana Pen~i}.

Odlagawe infektivnog otpada na bezbedan i ekolo{ki prihvatqiv na~in realizuje se u okviru projekta Razvoja upravqawa medicinskim otpadom koji realizuje Ministarstvo zdravqa Srbije, uz podr{ku Evropske agencije za rekonstrukciju.

- Uni{tavawe otpada se obavqa u dva segmenta. Prvo se u drobilici uni{tava, a onda

NAJAVQENA TRADICIONALNA MANIFESTACIJA U NOVOM BE^EJU

Velikogospojinski dani ~ekaju goste NOVI BE^EJ: „Ima raznih slavqa. Neki imaju svoje slave, neki opet imendane, svi imaju ro|endane, poneko srebrne i zlatnu svadbe, slavi se diploma, slavi se i Nova godina. I Novi Be~ej ima svoje veliko slavqe.

U avgustu svake godine, za Veliku gospojinu, Novi Be~ej pozove prijateqe i okupi se da proslavi svoje postojawe. A tada ulicama jure kowi vrani, sviraju najboqi orkestri, gostuju najboqi izvo|a~i, a za trpezom je najboqa ribqa ~orba i svakojake

Prvog dana }e se odr`ati smotra paradnih zaprega, gde }e gosti imati retku priliku da vide petoprege

Prvo ~itawe table

cijalne politike, a izra|ena su po idejnom projektu Sne`ane Blagojevi} iz Udru`ewa gra|ana „Altea” iz Beograda.

Taktilna tabla na Brajevom pismu postavqena je kod ulaza u Gradski uslu`ni centar i omogu}i}e slepim i slabovidim licima da se informi{u o rasporedu uslu`nih mesta i da se samostalno kre}u i obavqaju svoje poslove. Na infopultu u Gradskom uslu`nom centru, uz pomo} indukcione petqe za poja~avawe govora, bi}e omogu}ena neposredna govorna komunikacija gluvih i nagluvih osoba sa slu`benikom Gradske uprave. Gradska uprava grada Pan~eva je prva jedinica lokalne samouprave u Vojvodini koja je omogu}ila ravnopravne uslove za svoje gra|ane, jer su do sada ova pomagala postavqena jo{ samo u jagodinskoj i u tri beogradske op{tinske uprave.

Doga|aju su prisustvovali rukovodilac Sektora za za{titu osoba sa invaliditetom Ministarstva rada i socijalne politike Zorica Grujevska, kao i predstavnici Me|uop{tinske organizacije Saveza slepih Srbije - Pan~evo i Me|uop{tinske organizacije gluvih i nagluvih Pan~evo. U ime doma}ina prisustvovali su: na~elnik Gradske uprave Dra{ko Petrovi}, pomo}nik gradona~elnika za ekonomski razvoj Filip Mitrovi}, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za socijalnu politiku Dr Novica \or|evi} i sekretar Sekretarijata za javne slu`be i socijalna pitawa Martin Bajza.

H. V.

druge |akonije, a na kraju, normalno i {trudla sa makom. I nebo uvek obasjava veliki vartomet. Da se vidi i da se ~uje.”

Ovako organizatori Velikogospojinskih dana u Novom Be~eju najavquju jednu od najve}ih manifestacija u Vojvodini, koja }e se u Novom Be~eju odr`ati od 27. do 30. avgusta. Kako su rekli doma}ini na konferenciji za novinare koja je odr`ana ju~e u Op{tini Novi Be~ej - predsed-

specifi~no po tome {to }e se, uporedo sa kuvawem, takmi~iti i tambura{ke bande i to tako {to }e i}i od kotli}a do kotli}a i svirati, a ekipe koje kuvaju ~orbu glasa}e za najboqe. I ov-

Gosti }e mo}i da u`ivaju u kupawu

nik op{tine Milivoj Vrebalov, pomo}nik predsedika op{tine za turizam Sa{a [u}urovi} i pomo}nik predsednika za LER Tomislav Ratkovi}, o~ekuje se da za vreme manifestacije kroz ovo mesto za ~etiri dana pro|e vi{e od 100.000 qudi.

- Prepoznali smo turizam kao {ansu za razvoj op{tine. Novi Be~ej je pun prirodnih i kulturno-istorijskih potencijala - rekao je Tomislav Ratkovi}, dodaju}i da }e gosti koji do|u na ovu manifestaciju sigurno imati {ta da vide: tu je Tisa, Biserno ostrvo, Slano kopovo, dvorac Sokolac, Stara Ara~a.

Sa{a [u}urovi} predstavio je program manifestacije, a ak-

Most gotov do manifestacije Radovi na sanaciji mosta na Tisi izme|u Novog Be~eja i Be~eja, nakon {to su obustavqeni pre vi{e od pola godine, nastavqeni su na inicijativu predsednika op{tine Novi Be~ej Milivoja Vrebalova. Zbog lo{eg stawa nose}e konstrukcije, inspekcija je nalo`ila obustavu saobra}aja preko mosta, ali }e deonica puta M-3, Be~ej- Novi Be~ej, ipak biti osposobqena i bezbedna za saobra}aj do po~etka „Velikogospojinskih dana” u Novom Be~eju, 27. avgusta. JP „Putevi Srbije” je, nakon zalagawa ~elnika op{tine Novi Be~ej, anga`ovalo „Mostogradwu” da zavr{i radove, prekinute ste~ajem kompanije „Intermost”, koja je prvobitno bila izvo|a~ radova. {logodi{wi rekord, kada je jedan doma}in uspeo da upregne ~ak 14 kowa. Bi}e i takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe, koje je

sterilizuje i transportuje.

Sve se radi u skladu sa propisima Evropske unije i zadovoqni smo – obja{wava koordinatorka za medicinski otpad Svetlana Vukovi}. Izgradwa objekta za uni{tavawe medicinskog otpada je ko{tala 50.000 evra, finansirala ga je Pokrajina Vojvodina, dok je aparate doniralo Ministarstvo zdravqa Republike Srbije. Celokupan projekat u zemqi za postavqawe centara za uni{tavawe medicinskog otpada iznosi sedam miliona evra.

A. A.

VESTI Sutra „Ba~ki kotli}” BA^: Turisti~ka organizacija op{tine Ba~ }e sutra, u centralnom gradskom parku u Ba~u, od 18 ~asova, organizovati turisti~ko-zabavnu manifestaciju „Ba~ki kotli}” koja tradicionalno okupi vi{e od 60 ekipa, sa preko 300 u~esnika, koji }e uz dru`ewe, muziku i zabavni program pokazati svoje ume}e u kuvawu ribe u kotli}u.

Organizator obezbe|uje ribu, drva za lo`ewe i sme{taj za ~lanove ekipa, dok prijavqeni takmi~ari sa sobom donose kotli}, za~ine i kuvarsku tajnu.

Nakon kuvawa u gradskom parku, sledi ocewivawe i zabavni program u letwoj ba{ti hotela „Centraluks” -Za pobednike ovog takmi~ewa obezbedili smo bogate nagrade me|u kojima su desetodnevni boravak za ~etiri osobe u odmarali{tu Doma zdravqa Ba~ na Div~ibarama, kolor televizor i druge nagrade - isti~e direktor Turisti~ke organizacije Ba~ Nikola Bawac i dodaje da je pripremqena i tombola za u~esnike takmi~ewa, sa tako|e vrednim nagradama.

M. V.

[minkawe pred slavu

Tisa raj za turiste

cenat je stavio na prvi dan manifestacije, kada }e se odr`ati smotra paradnih zaprega, gde }e gosti imati retku priliku da vide petoprege. On pretpostavqa da }e biti oboren i pro-

11

de se planira obarawe rekorda, jer organizatori o~ekuju da se vatra zalo`i ispod vi{e od 350 kotli}a. Na manifestaciju do-

Samo jedan hotel Novi Be~ej ima samo jedan hotel sa 110 le`ajeva, ali organizatori su se potrudili da obezbede dovoqno sme{tajnog kapaciteta za sve koji imaju nameru da prisustvu Velikogospojinskim danima.

Naime, animirali su stanovni{tvo da izdaju svoje ku}e i sobe i na taj na~in poprave i svoj ku}ni buxet. No}ewe sa doru~kom u privatnom sme{taju ko{ta}e od 700 do 1.500 dinara, dok je iznajmqivawe cele ku}e za ~etiri dana manifestacije 100 evra. lazi preko 40 tambura{kih orkestara, {to je skoro duplo vi{e nego lane.

Koncerti u ve~erwim satima sigurno }e privu}i brojne goste, a imena koja }e nastupiti obe}avaju. U ~etvrtak, 27. avgusta peva}e Haris Xinovi}, posledweg dana manifestacije, u subotu }e se svirati punih 12 sati od 14 ~asova do dva tri sata iza pono}i.

Izme|u ostalog nastupaju: „JU grupa”, Kiki Lesendri}, Neno Belan i grupa „Film”, a na Tiskom keju bi}e odr`an skup motociklista. U nedequ nastupa Vlado Giorgijev.

Predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrbalo napomenuo je da se ova manifestacija ne finansira iz op{tinskog buxeta ve} od sponzora. Od ve}ih on je naveo NIS, BB „Apro” iz Bobanovaca, Metals banku, „Amstro pivo”, „Neste grup”, „Soja protejin” i mnoge druge. Sav novac koji bude zara|en od manifestacije bi}e ulo`en u renovirawe dvorca Hertelendijevih u Bo~aru, koji }e biti namewen deci s posebnim potrebama.

N. Kne`i}

BE^EJ: Vi{egodi{wa namera rimokatoli~ke crkve u centru Be~eja ovih dana je realizovana. U pitawu je popravka trotoara na zapadnoj strani crkve, koji je bio nagnut prema objektu i u ki{no vreme voda se slivala ka temequ gra|evine. Suboti~ka firma „Kongrad” je novim asfaltnim slojem uspe{no sanirala problem. Investicija je vredna oko 200.000 dinara i novim asfaltnim slojem je pre-

Asfaltirawe u porti rimokatoli~ke crkve

kriveno oko 200 kvadratnih metara. Mnogi vernici }e se prijatno iznenaditi sutra, kada budu do{li u 10 sati na sve~anu misu povodom crkvene slave Velike gospojine, koju }e slu`iti mladomisnici.

V. J.

12

CRNA HRONIKA

petak14.avgust2009.

ISTRAGA PROTIV NEKADA[WEG [EFA BEOGRADSKE ELEKTRODISTRIBUCIJE

Na tapetu imovina biv{eg direktora – Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu pokrenulo je finansijsku istragu protiv nekada{weg direktora “Elektrodistribucije Beograd” Branislava Uskokovi}a kako bi se ispitalo poreklo wegove imovine – izjavio je portparol Republi~koj javnog tu`ila{tva Tomo Zori}.

Branislav Uskokovi}

– Tu`ila{tvo smatra da je {est nepokretnosti, me|u kojima su i stan od 90 kvadrata na Vra~aru, ku}a, lokal i jo{ nekoliko nekretnina, pribavqeno izvr{ewem krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`aja.

Po wegovim re~ima, postupak finansijske istrage sprovodi}e se prema novom Zakonu o oduzimawu imovine proistekle iz

krivi~nog dela, {to zna~i da }e se “ukr{tawem Uskokovi}evih regularni prihoda s wegovom ukupnom imovinom do}i do podataka {ta je ste~eno na zakonit, a {ta na nelegalan na~in”. Zori} je objasnio da }e tokom istrage morati da se doka`e zakonitost porekla Uskokovi}eve imovine koja ne proisti~e iz wegovih regularnih prihoda, i da }e nakon toga imovina za koju bude dokazano da nije zakonita – biti oduzeta.

– Dr`ava je odlu~na da efikasno primewuje Zakon o oduzimawu imovine i na{a strategija da se zlo~in ne isplati i da je sve {to je ste~eno krivi~nim delom mora biti oduzeto, nastavi}e se – rekao je Zori}.

Biv{eg direktora EDB-a Uskokovi}a Okru`ni sud u Beogradu je u oktobru 2006. godine prvostepeno osudio na devet godina zatvora, zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja, falsifikovawa slu`benih isprava i nesavesnog rada. U decembru pro{le godine, Vrhovni sud Srbije ukinuo je tu presudu i predmet vratio na ponovno su|ewe, koje bi trebalo da po~ne u septembru. Uskokovi}, koji se brani sa slobode, tereti se da je zloupotrebama u poslovawu o{tetio EDB i dr`avu za 24 miliona dinara i da je od tog novca kupovao nekretnine.

(Tanjug)

NAKON OTIMAWA TORBICE

Poznaniku no` u le|a Suboti~ka policija je odredila meru zadr`avawa Bo`idaru G. (27) iz Subotice zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tva.

Bo`idar je na ulici tra`io od poznanika A. S. da mu pozajmi novac. Po{to A. S. na to nije

pristao, Bo`idar je poku{ao da mu otme torbicu, nasrnuv{i na wega, zadao mu je ubod no`em u le|a, uzeo torbicu i oti{ao u nepoznatom pravcu. Osumwi~eni je saslu{an i uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu bi}e sproveden istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Subotici.

A. A.

PREMA RE^IMA TU@IOCA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL MIQKA RADISAVQEVI]A

Specijalno tu`ila{tvo ispituje {verc duvana

Specijalni tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} izajvio je ju~e Tanjugu da Tu`ila{tvo ispituje navode biznismena Ratka Kne`evi}a u kojima optu`uje Stanka Suboti}a Caneta i druge za ubistva i {verc duvana.

– Svi navodi izneti u nekim medijima su ve} uveliko predmet ispitivawa i provera Specijalnog tu`ila{tva – kazao je Radisavqevi}, i napomenuo da detaqe ne mo`e da iznosi u javnost zbog tajnosti istrage. On je podsetio na to da je Specijal-

Vrhovni sud Srbije uva`io je `albe branilaca biv{eg gradona~elnika Zrewanina Gorana Kne`evi}a (52), wegovog nekada{weg pomo}nika Ivana Devi}a (56) i vlasnika novosadske agencije za obezbe|ewe „Gvozden“ Ugqe{e Grgura (47) na re{ewe Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu o produ`ewu pritvora ovoj trojici osumwi~enih ~lanova takozvane „gra|evinske mafije“. Ponovo razmatraju}i slu~aj, Specijalni sud je odlu~io da Grgura pusti na slobodu, dok su Kne`evi} i Devi} zadr`ani iza re{etaka.

rom sa pridodatom radnom ma{inom – presom, i pokojni Jo`ef koji je vozio motocikl.

Obojica su se kretala iz pravca Be~eja ka Novom Be~eju, a do tragedije je do{lo kada je motocikl naleteo na zadwi deo radne ma{ine. @. B.

podru~ju Subotice i uz pretwu no`em od radnika otimao novac, mobilne telefone i cigarete. On je saslu{an i uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu bi}e sproveden istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Subotici.

A. A.

we da li je osnovano da preostala dvojica i daqe ostanu u pritvoru.

- Specijalni sud je delimi~no uva`io nalog Vrhovnog suda, pa je Grgur pu{ten na slobodu, dok su Kne`evi} i Devi} zadr`ani.

Mi jo{ uvek nismo dobili pismeni otpravak re{ewa o tome, a kada ga dobijemo, {to }e se verovatno danas dogoditi, naravno da }emo ponovo ulo`iti `albu Vrhovnom sudu, koji o~igledno misli druga~ije od Specijalnog suda – istakao je Darijevi}, uz napomenu da je sada vi{e nego o~igledno da protiv biv{eg lordmera grada na Begeju nema nikakvih dokaza o wegovoj krivici, na {ta su wegovi branioci ukazivali od samog po~etka.

Darijevi} o~ekuje da }e se Vrhovni sud o novoj `albi izjasniti najverovatnije krajem idu}e nedeqe. Po wegovim re~ima, postoje tri scenarija – da Vrhovni sud ponovo ukine re{ewe Specijalnog suda i vrati ga u ponovni postupak, da odbije `albe branilaca Kne`evi}a i Devi}a, ili da on sam ukine pritvor preostaloj dvojici navodnih ~lanova takozvane gra|evinske mafije.

Vrhovni sud Srbije ponovo }e razmatrati odluku o pritvoru

{an kada je optu`nica vra}ena na doradu i da se sada nekada{wi zrewaninski gradona~elnik zadr`ava u pritvoru samo po osnovu ta~ke koja ka`e da je krivi~no delo po~inio „pod posebno te{kim okolnostima“.

Podsetimo, optu`nica protiv Kne`evi}a i jo{ 21 ~lana ta-

Obezbe|ewe mimo zakona?

UHAP[EN RAZBOJNIK

Norbertu K. (23) iz Subotice je zadr`an od strane suboti~ke policije zbog osnovane sumwe da je izvr{io vi{e krivi~nih dela razbojni{tva.Osumwi~eni je u vi{e navrata u proteklih mesec dana, maskiran ulazio u trafike na

Na tapetu Suboti} i \ukanovi}

Kne`evi}eva odbrana sprema novu `albu Vrhovnom sudu

Motociklom na presu

S no`em u otima~inu

no tu`ila{tvo podiglo optu`nicu protiv Suboti}a kao organizatora kriminalne grupe koja je {vercovala duvan devedesetih godina pro{log veka, ali da je sudski postupak protiv wega razdvojen po{to je u bekstvu.

Kne`evi} je optu`io Suboti}a, premijera Crne Gore Mila \ukanovi}a i nekada{weg {efa Dr`avne bezbednosti Srbije Jovicu Stani{i}a da su predvodili kriminalnu organizaciju koja se bavila {vercom duvana i organizovala vi{e ubistava.

(Tanjug)

NAKON [TO JE BIV[I GRADONA^ELNIK ZREWANINA OSTAO U PRITVORU

POGINUO NOVOBE^EJAC

Novobe~ejac Jo`ef M. poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u sredu, oko 22 sata, na magistralnom putu izme|u Novog Be~eja i Be~eja, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Zrewaninu. U saobra}ajki su u~estvovali Karoq B. iz Novog Be~eja, koji je upravqao trakto-

DNEVNIK

Goran Kne`evi}

Pravni zastupnik Gorana Kne`evi}a, zrewaninski advokat Vi}entije Darijevi}, prokomentarisao je ju~e za „Dnevnik“ da je Vrhovni sud, uva`avaju}i primedbe branilaca osumwi~enih, naveo da su mere zadr`avawa nezakonite, pa se postavqa pita-

Kne`evi} i Grgur se terete za nezakonito dodeqivawe poslova ~uvawa pojedinih objekata i lokacija agenciji “Gvozden”, a koje su bile u nadle`nosti Turisti~ke organizacije op{tine Zrewanin. Sumwa se da je Grguru, mimo zakona, poveren i posao obezbe|ewa imovine JKP “Vodovod i kanalizacija”.

Ina~e, jedan od razloga daqeg zadr`avawa Kne`evi}a u pritvoru bio je i taj {to u predmetu protiv wega nije bio saslu{an svega jedan preostali svedok. Darijevi} napomiwe da je on saslu-

kozvane kriminalne grupe jo{ uvek nije stupila na pravnu snagu, zato {to ju je Sudsko ve}e Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu vratilo na doradu Specijalnom tu`ila{tvu za organi-

zovani kriminal. Omah posle toga u javnost je procurila informacija da tu`ila{tvo ne poseduje adekvatne dokaze koji bi mogli da doka`u krivicu Kne`evi}a i wegovih saradnika.

Ina~e, Kne`evi}a je policija prilikom hap{ewa ozna~ila kao vo|u “kriminalne grupe”, i saop{tila da je raznim mahinacijama sa izdavawem gra|evinskog zemqi{ta sebi i ostalima pribavio imovinsku korist od najmawe 34 miliona dinara, kao i da je buxet grada o{tetio za preko 150 miliona dinara. U pritvoru se nalazi od 1. oktobra pro{le godine, kada je zadr`an i Grgur, dok je Devi} uhap{en par meseci kasnije i u pritvorskoj jedinici je od 18. marta 2009. Re{ewima Okru`nog i Vrhovnog suda, pritvor im je do sada nekoliko puta produ`ivan posledwi put 23. jula. @. Balaban

PREMA RE^IMA BRANIOCA VLADIMIRA JOVANOVI]A

SAOBRA]AJNA NEZGODA U NOVOM SADU

Bra~ni par povre|en posle pada s motora U sudaru “juga” i motocikla u sredu uve~e povre|eni su supru`nici 46-godi{wi Peter i pet godina mla|a Klara Kokai. Saobra}ajna nezgoda u kojoj su u~estvovali putni~ko vozilo i dvoto~ka{ “BMW” dogodila se na uglu Primorske i Temerinske ulice u Novom Sadu. Bra~ni par koji se nalazio na motoru primqeni su u Klini~kom centru Vojvodine sa te{kim povredama, ali je wihovo stawe stabilizovano u toku ju~era{weg dana.

S druge strane, voza~ “juga” Vuka{in P. (20) pro{ao je bez povreda. Saobra}ajka se dogodila kada je hteo da iz Ulice @ivojina ]uluma skrene u Primorsku i sudario se sa motorom koji se kretao Temerinskom ulicom u pravcu centra grada.

D. A.

U SANADU, KOD ^OKE

Dr`ao bombu u ku}i Pripadnici Policijske ispostave u ^oki u ku}i Milana T. (1986) iz Sanada, prona{li su prekju~e ru~nu bombu M-75. Protiv wega }e biti podneta odgova-

raju}a krivi~na prijava, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo u vezi s oru`jem, saop{teno je iz Policijske uprave u Kikindi.

M. Mr.

Japanac jedva ~eka u Srbiju Ministarstvo pravde Srbije uputilo je [paniji zahtev za izru~ewe nekadasweg pripadnika “zemunskog klana” Vladimira Jovanovi}a, zvanog Vlada Japanac, koji je krajem juna uhap{en u toj zemqi po poternici srpskog Interpola, izjavio je ju~e u pomo}nik ministra pravde Vojkan Simi}.

On je precizirao da je zahtev za ekstradiciju Jovanovi}a, uz kompletnu sudsku dokumentaciju, {panskim pravosudnim vlastima prosle|en 7. jula i izrazio o~ekivawe da }e [panija pozitivno odgovoriti na zahtev Ministarstva pravde.

Srbija je zatra`ila izru~ewe Jovanovi}a radi odslu`ewa dvogodi{we zatvorske kazne na koju je osu|en zbog iznude, zatim zbog kazne od {est meseci za-

tvora zbog falsifikovawa isprave, kao i zbog postupka koji protiv wega vodi ^etvrti op{tinski sud, tako|e zbog falsifikovawa.

Jovanovi}ev branilac Stevan Proti} kazao je Tanjugu da mu je brawenik u telefonskom razgovoru ju~e preneo da “jedva ~eka da bude izru~en, po{to mu je u {panskom ekstradicionom pritvoru neizdr`ivo”.

Jovanovi} }e u ekstradicionom pritvoru u [paniji ostati do okon~awa postupka izru~ewa. On je, par nedeqa pre hap{ewa u [paniji, 6. juna pu{ten iz ektradicionog pritvora u Italiji, u kome je proveo devet meseci, po{to je 9. septembra pro{le godine uhap{en po poternici srpskog Interpola. Jovanovi} je pravosna`nom presu-

Vlada Japanac

dom Okru`nog suda u Beogradu osu|en na dve godine zatvora

zbog poku{aja iznude 50.000 evra od vlasnika “Maksis” taksija Nenada Miki}a.

Prvom presudom Drugog op{tinskog suda bio je osu|en na ~etiri godine zatvora, a na ponovqenom su|ewu kazna mu je prepolovqena.

Vlada Japanac je od Miki}a u kafi}u u “Draguq”, na Vidikovcu, 5. aprila 2005. godine tra`io reket od 50.000 evra, {to je ovaj odbio da plati posle ~ega je pretu~en.

Jovanovi} je pro{le godine uhap{en u Bosni i Hercegovini, ali je ubrzo pu{ten na slobodu po{to je utv|eno da ima dr`avqanstvo te zemqe i da BiH ne mo`e da ga izru~i srpskim vlastima.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak14.avgust2009.

13

PO@AR U SLOVA^KOJ ULICI U NOVOM SADU

JEDNOMESE^NI PRITVOR ZBOG MARIHUANE

@ena se ugu{ila u sopstvenoj kuhiwi

Konopqu su{io, odakle mu - pre}utao

Novosa|anka Valerija Bala`, stara 62 godine, izgubila je `ivot u no}i izme|u srede i ~etvrtka u po`aru koji je izbio u dvori{nom stanu koji je iznajmqivala u Slova~koj ulici 4 u Novom Sadu.

Uzroci nesre}e jo{ uvek se istra`uju, me|utim, pretpostavqa se da je planulo ne{to od gomile sme}a, starih stvari i sekundarnih sirovina koje je Valerija skupqala, kao i da se `ena ugu{ila od gustog dima koji je vatra izazvala. Weno be`ivotno telo prona|eno je u kuhiwi u le`e}em polo`aju pored elektri~nog {poreta, koji je i daqe bio ukqu~en, a pokojnice je kasnije preneta u Zavod za sudsku medicinu gde se utvr|uju ta~ni uzroci smrti.

Policijska uprava u No- Zgari{te Valerijinog doma vom Sadu saop{tila je da je u posu ugasili pripadnici novosad`aru izgoreo deo jedne od tri ske Vatrogasne brigade. Tamo prostorije koje je Valerija korinam je re~eno da su dojavu o po`astila kao podstanar, a da su u druru u Slova~koj ulici dobili u ge dve sobe i daqe vidqivi tra2.17, a da su na licu mesta bili govi gare`i po zidovima. Vatru ve} dva minuta kasnije. Na teren

su iza{la dva vozila i sedam vatrogasaca.

Vatrogasce je pozvao kom{ija koji `ivi neposredno iznad we.

Gotovo niko nije primetio po`er i ve}inu qudi u okru`ewu

probudile su tek sirene za uzbunu. Po re~ima kom{ija, Valerija Bala` je na mestu gde joj se `ivot okon~ao stanovala posledwe tri godine.

U iznajmqenom stanu je boravila sama, nije je niko pose}ivao i nije mnogo komunicirala sa susedima. Bila je siroma{na i skupqala je sve {to bi na{la na ulici.

Kroz uzak prolaz izme|u ulice i dvori{ta u kojem je `ivela jedva se mo`e pro}i, a ku}a i prostor ispred we pretvoreni su u skladi{te stvari koje vi{e nikome nisu potrebne. Po`ar su kom{ije primetile tek zbog mirisa gare`i. Wena ku}a bila je te{ko uo~qiva jer je stalno bilo upaqeno spoqa{we svetlo velikog intenziteta i dim se te{ko mogao uo~iti. Ina~e, susedi su navikli da ona funkcioni{e, ulazi u dvori{te i izlazi iz wega u ranim jutarwim satima i opisuju je kao “no}nu pticu”.

Tekst i foto: D. A.

LOVOKRADICE U ATARIMA SEVERNOG BANATA I JU@NE BA^KE

Srne i divqe sviwe naj~e{}a meta Koliko je krivolov u procvatu i u kojoj meri je ovakav vid kriminala profitabilan govori i podatak da je dvojac iz Temerina, pre tri dana uhva}en s devet odstreqenih srnda}a i jednom srnom, za tu “robu” na crnom tr`i{tu mogao zaraditi 1.000 evra! Naime, nezvani~ne informacije ka`u da je cena jednog odstreqenog srnda}a “ispod tezge” stotinak evra, dok se divqe sviwe, koje su, osim srne}e divqa~i, naj~e{}e na ni-

doma}e pravosu|e bukvalno mazi lovokradice, izri~u}i im naj~e{}e blage, mahom uslovne kazne.

– Krivolovci su ~esto profesionalci, qudi koji se nelegalnim lovom bave zbog solidne nov~ane koristi – obja{wava profesor lovstva na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Milo{ Beukovi}. – Neki od wih su opremqeni najsavremenijom opremom, vozilima i naoru`awem. Nije ih lako uhvatiti, bez

{anu lovokradica, na crno kupuju po evro i po za kilogram `ive vage.

Zbog ~ega je krivolovaca tako mnogo, za{to je velika {teta koju prave? Odgovor na ovo pitawe nije komplikovan, ali jeste hvatawe lovokradica na delu i sa ~vrstim dokazima da su po~inili {tetu, kako sve to dokazati na sudskom procesu. ^ak i kada se sve to uspe,

obzira na to {to postoje profesionalni lovo~uvari i ~uvari volonteri. ^uo sam za slu~aj u Temerinu, o~igledno da je to delo profesionalaca i vrhunskih strelaca. Ako je te~no da su odstrelili deset grla za jednu no}, to je ve} ekstrakrivolov i delo izuzetnog mahera. Ne iskqu~ujem ni mogu}nost da je upotrebqen snajper – ka`e Beukovi}.

Roki se provozao tu|im „fordom” ^okanska policija je protiv Rokija F. (1984) iz ^oke podnela krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo neovla{}enog kori{}ewa tu|eg vozila.

Policiji je prekju~e u popodnevnim satima Slobodan P. iz

^oke prijavio kra|u putni~kog vozila marke “ford fiesta”.

Samo nekoliko sati po prijavi kra|e, policijski slu`benici iz ^oke su u Senti prona{li i uspeli da zaustave Rokija F. koji je upravqao ukradenim vozilom.

M. Mr.

PREVARE U SENTI

Pare potro{io, vozila nije preveo Protiv Karoqa H. (1960) iz Sente policija je podnela krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je izvr{io dva krivi~na dela prevare na {tetu lica iz Sente i Torwo{a.

Po saop{tewu policije, osumwi~eni Karoq H. je doveo u zabludu o{te}ene da }e im za nov~anu

Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog protiv @eqka J. (28), vlasnika zrewaninske trgovine „Pegaz“, zbog sumwe da je prevario predstavnika firme „Rodi} MB distribucija“ iz Novog Sada. Kako navode u Tu`ila{tvu, on je 5. oktobra 2007. godine obmanuo predstavnika novosadskog predu-

nadoknadu obaviti sve {to treba oko prepisa vlasni{tva i registracije auta posredstvom agencije u kojoj je ranije bio zaposlen.

Karoq H. je od o{te}enih uzeo novac i ve}i deo potro{io za svoje potrebe, a dogovoreni posao prepisa vozila nije obavio.

M. Mr.

ze}a da }e platiti preuzetu robu.

Izdao je blanko menicu, iako je znao da ona nema pokri}e na ra~unu wegove trgova~ke radwe. Tako je doveo u zabludu predstavnika „Rodi} MB“ i naveo ga da mu preda robu po devet ra~una, u ukupnom iznosu od 106.926 dinara, iako je nikada nije platio. @. Bn

KRIMINAL U SVETU Lovo~uvari ponekad uhvate lovokradice, sud ih retko osudi

Po wegovim re~ima, lovi{ta najugro`enija od lovokradica u Vojvodini su ona u kojima se najboqe gazduje i tamo gde su najboqi prirodni uslovi, a to je sever Banata i delovi Ba~ke oko Novog Sada, Temerina i Nadaqa.

Meso nelegalno ubijenih `ivotiwa mahom zavr{ava u restoranima u Beogradu i Novom Sadu.

Vlasnicima lokala koji imaju divqa~ na meniju vi{e se isplati da pazare od lovokradica, jer prola-

Osumwi~en da je buldo`erom sru{io zgradu? dvadesetak specijalaca naoru`anih “heklerima”.

–Upali su kao da hapse najve}eg zlo~inca koji postoji na ovom svetu. Pretresali su ku}u, ulazili u {talu. Kada su ga uhapsili, rekli su da }e ga samo saslu{ati istra`ni sudija i da }e se za pola sata vratiti. To pola sata se odu`ilo i ko zna dokle }e – pri~a Slobodan Vu~kovi}.

Sumwa se da je Goran Vu~kovi}, dok je radio kao buldo`erista u tada dru{tvenom preduze}u “Magistrala”, sru{io zgradu Prizrenske lige u Prizrenu. Zbog toga je obave{teno Specijalno tu`ila{tvo koje se bavi ratnim zlo~inima.

Goranova supruga Ivana Vu~kovi}, tako|e ne veruje da je wen mu` kriv za ono za {ta ga terete.

KRADQIVAC IZ ^OKE ZAUSTAVQEN

Uzeo robu, nije platio

NAKON HAP[EWA, SRBIN GORAN VU^KOVI] U PRITVORU NA KOSOVU

U Gorwem Selu na [ar-planini, u ku}i Gorana Vu~kovi}a, koga je kosovska policija prekju~e uhapsila pod sumwom da je izvr{io ratni zlo~in i odredila mu zadr`avawe od 48 sati, muk i neverica. Roditeqi i supruga, koji su obavestili nadle`ne organe o, kako ka`u, nevinosti wihovog Gorana, veruju da je re~ o zabuni.

Oni tvrde da wihov sin, odnosno suprug, nije bio anga`ovan u ratnim dejstvima na Kosovu. Ipak, wemu je, nakon saslu{awa kod istra`nog sudije u Prizrenu, odre|en pritvor do 30 dana.

U ku}u Vu~kovi}a dolaze kom{ije Srbi i oni iz okolnih sela, a i neki Bo{waci su bili da pitaju {ta se to desilo. Po re~ima oca Slobodana Vu~kovi}a, u hap{ewu wegovog sina koji je bio na svadbi jednog ovda{weg Bo{waka, u~estvovalo je

se~e, pa onda su{i kod ku}e i stavqa u promet. Policija je uz krivi~nu prijavu Milana Q. predala istra`nom sudiji Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga i nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih naprava.

Posle saslu{awa istra`ni sudija mu je odredio jednomese~ni pritvor a policija }e nastaviti da traga odakle poti~e konopqa.

S. B.

TRGOVINA BEZ POKRI]A

Ra~uni i vo|ewe qubavi Do kakvih apsurda mo`e dovesti sudski postupak protiv lovokradica i na koji se na~in izvla~e, govori i anegdota po kojoj je jedan od wih na sudu kao svedoka doveo “damu sumwivog morala” koja je rekla da je ona u no}i kada je on uhva}en u krivolovu bila s wim nekoliko sati u kolima te da su vodili qubav. Jedan je nakon godine trajawa sudskog postupka odjednom “prona{ao” ra~un koji potvr|uje da je meso kupio u prodavnici.

Milan Q.(32) iz Sremske Mitrovice nije stigao ni da osu{i jednu stabqiku marihuane u svom stanu, kada je do{la policija i prona{la ovu drogu pripremqenu za doradu u ukupnoj te`ini od 586 grama i mawu koli~inu marihuane u osu{enom stawu, spremqenu za tr`i{te, te pribor za spravqawe xointa i nekoliko komada pu{~anih metaka.

Milan Q. nije, za vreme zadr`avawa u policiji otkrio otkud mu stablo indijske konopqe, ali se pretopstavqa da ima vlastiti zasad i da biqke

- To je la`! Mi smo ovde, iz Beograda gde `ivimo kao raseqena lica, s familijom dolazili u posledwih pet godina. Kako tada Goran nije bio kriv, a sada su ga uhapsili? Ciq im je da se ovde vi{e niko ne vrati – ka`e Ivana. Gorwe Selo je multietni~ko. Osim Srba, tu `ive i Bo{waci, koji ne `ele javno da govore o hap{ewu svog suseda.

Portparol regionalne policije u Prizrenu Azir Beri{a ka`e da je zbog sva|e s kom{ijom u Gorwem Selu, Vu~kovi} doveden najpre u policijsku stanicu u Sredskoj da da izjavu. Po{to nije imao nikakva dokumenta, obave{ten je istra`ni sudija, ali je jedan, za sada za{ti}eni svedok, policiji u me|uvremenu kazao da je Vu~kovi} “mogu}i osumwi~eni za ratne zlo~ine na Kosovu”.

(Beta)

ze znatno jeftinije nego kada bi kupovali meso u radwama.

Osim jelenske i srne}e divqa~i i divqih sviwa, uveliko stradaju i ptice peva~ice – drozdovi, zebe, senice, {eve, te barske ptice – divqe patke, guske, ~apqe...

Po dobro uhodanim kanalima, na hiqade ovih ptica iz vojvo|anskih lovi{ta zavr{i u italijanskim restoranima a da zbog toga niko u Srbiji do sada nije osu|en.

D. Kn. MLADI]I U AKCIJI

Uhva}eni serijski razbojnici Smederevska policija saop{tila je da je uhapsila dvojicu osumwi~enih za vi{e razbojni{tava i kra|a u kojima su oteli novac i nakit ukupne vrednosti 1,35 miliona dinara. Uhap{eni su Stefan S. (18) i Nikola V. (19), obojica iz Smederevske Palanke.

Oni su osumwi~eni da su krajem maja 2009, uz pretwu pi{toqem, iz po{te u Smederevskoj Palanci oteli 385.000 dinara, a sredinom juna su ponovo poku{ali pqa~ku iste po{tanske ekspoziture, ali im to nije uspelo. Stefan S. je osumwi~en da je u no}i izme|u 5. avgusta i 6. avgusta provalio zlatarsku radwu u Smederevskoj Palanci i odneo zlatni nakit vredan 965.000 dinara.

(Beta)

GRUB PROPUST AMERIKANCA

Legitimisao se pa opqa~kao banku Policija u ameri~koj dr`ava Aqaska uhapsila je mu{karca koji je blagajniku prvo dao li~ne podatke a potom ga opqa~kao.

Xerel Pol Arnold (34) u{ao je u filijalu Federalne kreditne banke u Enkorixu i zatra`io stawe na ra~unu, na {ta mu je blagajnik zatra`io ime, broj ra~una i

neki identifikacioni dokument.

Arnold je u~inio zatra`eno, a potom blagajniku dodao ceduqu na kojoj je pisalo da kod sebe ima pi{toq i da ho}e novac. Iz banke je oti{ao sa 600 dolara.

Uhap{eni je ve} bio osu|ivan na 57 meseci zatvora zbog pqa~ke banke 2004.

(Beta)

STRAVI^AN ZLO^IN NA KORZICI

Ubio roditeqe i bra}u Jedan 16-godi{wi mladi} ubio je iz lova~ke pu{ke svoje roditeqe i svoju mla|u bra}u blizance u okolini glavnog grada Korzike, Aja~ija, a motiv zlo~ina nije poznat, saop{tila je ju~e policija. Mladi} je ubistva po~inio u utorak uve~e u ku}i u kojoj je porodica `ivela. Po{to je ubio

porodicu, mladi} je naredna 24 sata lutao po oblasti Portikio, ju`no od korzikanske prestonice, da bi, potom, priznao zlo~ine svom prijatequ, koji je o svemu obavestio policiju.

Mladi} je zadr`an u policijskoj stanici u ju`nom gradu Pjetrozela, preneo je Rojters.

[OKANTNI PODACI SA OSTRVA

De~urlija po britanskim zatvorima Previ{e dece, ~ak i uzrasta od 12 godina, svake godine bude upu}eno u maloletni~ki zatvor u Velikoj Britaniji, uprkos stavu vlade da takva vrsta kazne treba da bude posledwe re{ewe, navedeno je u izve{taju organizacije koja pru`a pomo} deci.

Dobrotvorna organizacija “Barnard’s” navela je da je istra`ivawem do{la do podatka

da tre}ina dece, uzrasta od 12 do 14 godina, koja je bila u zatvoru u od 2007. do 2008. godine nije trebalo da dobije takvu kaznu, u skladu sa kriterijumima same vlade. To ukazuje da 170 dece u Engleskoj i Velsu nije trebalo da bude u zatvoru te godine, preneo je Rojters. Prema tom izve{taju, svake godine vi{e od 400 dece, uzrasta od 12 do 14 godina, pritvoreno.

14

DRU[TVO

petak14.avgust2009.

DNEVNIK

ZA[TO JE SRBIJA I DAQE FLEKA NA SVETSKOJ MAPI ZDRAVSTVENOG TURIZMA

Hrvati dobijaju zube po bagatelnim cenama Posledwih desetak godina u svetu je sve popularniji zdravstveni turizam, koji podrazumeva da se “o jednom tro{ku” obi|e neka zemqa, u`iva u plandovawu, ali i dobije usluga koja kod ku}e ko{ta nekoliko puta vi{e. Zahvaquju}i ovoj vrsti turizma, sve vi{e dr`ava sti~e pozama{ne zarade. Tajland cenama medicinskih intervencija dvostruko ni`im od onih u zapadnim ze-

na, a uz to i znatno ni`e cene usluga od evropskih. Tako, recimo, operacija na srcu u na{im klinikama ko{ta od 8.000 evra navi{e, {to je tri i vi{e puta jeftinije nego u Zapadnoj Evropi i SAD. Ugradwa kuka u Srbiji staje oko 3.000 evra, a na Zapadu od 6.000 do 8.000 evra. Sli~an paritet je i u plasti~noj hirurgiji i kod zubara. Privatni sektor, posebno stomatologija i protetika,

Stranci o~ekuju u bolnicama komfor s pet zvezdica

mqama od stranih pacijenata godi{we zaradi vi{e od 200 miliona evra.

Srbija ima dobre stru~wake, pa i medicinsku opremu, koja je u velikom broju ustanova posledwih godina obnovqe-

gotovo redovno imaju pacijente iz inostranstva. Kontakt se ostvari telefonom, zaka`e se vreme dolaska u ordinaciju, {to ukqu~uju i vikend, a s novim zubima pacijent ode ve} posle nekoliko dana. U na{im

Na spisku prvih 25 sumwivih lekara – Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe spreman je da Lekarskoj komori Srbije, po{to je to ve} zahtevala, prosledi imena 25 lekara za koje se sumwa da su zloupotrebili izdavawe lekova na recept – rekao je pomo}nik direktora RZZO-a Vladan Igwatovi}, i naglasio da je nalo`ena poja~ana kontrola u svim zdravstvenim centrima kako bi se spre~ile daqe mahinacije.

On smatra da je saradwa u obostranom interesu, da bi se sankcionisalo kr{ewe propisa nekolicine qudi koji blate lekarsku profesiju.

Igwatovi} obja{wava da su u prva ~etiri meseca ove godine napisani recepti za dva i po miliona kutija lekova vi{e nego u istom periodu lane, {to je na~inilo tro{ak od tri milijarde dinara. Lekari u Srbiji mese~no napi{u pet miliona recepata, ka`e on, i dodaje da svaki gra|anin u proseku ima zalihe u vrednosti bar od deset evra, a kad bi se medikamenti racionalnije koristili, moglo bi se u{tedeti i do 70 miliona evra godi{we.

J. B.

VESTI Umetnost to~ewa piva Ve} tre}u godinu na beogradskom “Bir festu” Apatinska pivara organizuje nacionalno takmi~ewe u to~ewu piva “Zlatna krigla”, na kojem bar-

meni i konobari iz ~itave Srbije, pred stru~nim `irijem i publikom, pokazuju ve{tine u pripremi i poslu`ivawu piva.

Danas }e se na {tandu “jelen” piva, zbog titule “VIP Zlatna krigla”, u ume}u baratawa “te~nim hlebom” oprobati i poznate li~nosti srpskog {oubiznisa, kao i urednici nekoliko medija.

„Ma|ar so” odustao od {trajka Zaposleni u “Ma|ar sou”, jedinom dnevnom listu na ma|arskom jeziku u Srbiji, odu-

stali su od najavqenog {trajka nakon {to su se s osniva~em, Ma|arskim nacionalnim savetom, dogovorili o pove}awu plata.

Sporazum je sa`et u {est ta~aka, od kojih je prva – redovna isplata li~nih dohodaka u celini svakog meseca, a ako pristigne najavqena materijalna pomo} iz Ma|arske, onda }e se, u ratama, isplatiti i zaostala primawa. MNS se obavezao na to da u roku od dva meseca izradi novi sistem nagra|ivawa po stvarnom u~inku u “Ma|ar sou” i nedeqniku “Het nap”, ~ija osniva~ka prava je preuzeo od Skup{tine Vojvodine. U oktobru po~iwu pregovori o eventualnoj unutra{woj reorganizaciji lista, a novi redakcijski kolegijum }e redovno dobijati izve{taje o poslovnim rezultatima. Prihva}en je i zahtev da se preispita poslovawe {tamparije, a ako ona ne uspe da opet radi punim kapacitetom, da se broj zaposlenih smawi.

Novinari “Ma|ar soa” su se, za uzvrat, obavezali na to da }e odustati od poziva na obustavu rada i ukinuti “[trajka~ki dnevnik”, koji je u posledwe vreme objavqivan svakodnevno, i druge “subverzivne” delatnosti.

ordinacijama plomba ko{ta oko 20 evra, na Zapadu od 80 do 100, kerami~ka krunica 80 do 100 evra, a u inostranstvu 150 do 200. Ako je potrebno srediti vilicu, isplati se platiti put, sme{taj i sve usluge, jer je ra~un mnogo mawi nego na Zapadu. Kako je proteza tri puta jeftinija nego u Hrvatskoj, privatnim zubarima u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Somboru sve su ~e{}i pacijenti i iz Vinkovaca, Vukovara, Osijeka i brojnih drugih pograni~nih mesta.

Me|utim, stranih dr`avqana koji u na{u zemqu, posebno dr`avne bolnici, dolaze zbog zdravstvenog turizma jo{ uvek je relativno malo. A {ta nedostaje doma}em zdravstvu da zaradi vi{e? U srpske klinike stranci naj~e{}e dolaze radi operacija na srcu, onkologije i grudne hirurgije jer dobijaju vrhunske usluge po cenama daleko ni`im od onih u razvijenim zemqama. Imamo svetski priznate lekare, u opremi smo u proseku dobri, mada ima ustanova koja daleko prevazilaze taj prosek i raspola`u vrhunskom opremom za dijagnostiku i le~ewe. Da bi se na le~ewu stranih pacijenata zaradilo, neophodna je boqa infrastruktura zdravstvenih ustanova, uslovi u kojima se radi i oprema. Strenxerima se mora obezbediti apartmanski sme{taj, sli~an hotelskom, a {to danas mo`e da pru`i mi-

Srbija

Evropa

operacija srca

8.000

25.000

ugradwa kuka

3.000

6.000–8.000

plomba

20

80–100

kerami~ka krunica

80–100

150–200 (u evrima)

nimalan broj na{ih klinika.

Oni koji sti`u s paso{em `ele da za svoje pare dobiju jednokrevetnu sobu s kupatilom, klimatizovanu, s telefonom i TV aparatom, kao i medicinsko osobqe koje }e im biti posve}eno 24 ~asa, a ne da u sobi le`e s jo{ deset sapatnika.

Zato privatni sektor bele`i ne{to ve}u pose}enost stranih pacijenata jer su im ovakve uslove uglavnom obezbedili. Od novca koji se tako zaradi korist imaju same zdravstvene ustanove i wihovi, ali pre svega doma}i pacijenti.

Na{e mogu}nosti za zaradu le`e i u bawskom turizmu, u ~emu Srbija ima tradiciju du`u

od 160 godina. Lekovita voda, blato i ~ist vazduh su potencijali koji su u prirodna le~ili{ta dovodili ne samo doma}e ve} i strane turiste, koji su osim odmora i razonode ovde dobijali i zdravstvenu negu.

Me|utim, posete stranih turista ipak se ne mogu porediti s onima koje bele`e poznate evropske bawe. Naime, one odavno nisu namewene samo bolesnima ve} su sadr`ajima koje nude sve vi{e namewene zdravim qudima i celoj porodici, koja se ovde zabavqa i rekreira. Najve}i broj etabliranih bawa naj~e{}e koristi moto “oslobodite se stresa”, a za to nude akva-parkove, trim-staze,

bazene, velnes, teretane, golf terene...

– Na{e bawe imaju stru~an medicinski kadar, ali za privla~ewe stranih gostiju, dakle ne samo bolesnih ve} i zdravih turista, koji `ele da preduprede razna oboqewa i unaprede svoje zdravqe, treba razviti i velnes turizam – ka`e turizmolog Neboj{a [o{ki}. – Moraju se izgraditi sportsko-rekreativni centri i obezbediti ~itav niz sadr`aja prilago|enih uzrastu od 6 do 66 godina. Uz to, Srbija ima lo{u infrastrukturu, posebno puteva, nedovoqan broj i lo{e sme{tajne kapacitete.

J. Barbuzan

SAMO JO[ @UTA [TAMPA I ESTRADNA PROZA SPASAVAJU DOMA]E IZDAVA^E

Svi bi da prodaju Cecu i Jecu „Tajne srpskog xet-seta“ Aleksandra – Sa{e Igwatovi}a, „Grabqivica“ Simonide Stankovi} ili „Mu{ke suze“ Biqane Petrovi}, samo su neki od naziva kwiga koje su u posledwe vreme na{le svoje mesto na kioscima. Pri~e koje se bave doma}om estradom, sponzoru{ama, homoseksualcima, sude}i po uveravawima wihovih autora i izdava~a, ostvarile su ogromne tira`e.

Mnogi izdava~i se sla`u da upravo takve kwige, kao obim-

Jelena Karleu{a, Seka Aleksi}, Ceca Ra`natovi}, kao i kwi`icama s, navodno, „istinitim i {okantnim“ storijama o peva~ima, glumcima, devojkama za jednu no}… Stoga nije ~udno {to se nedeqnici, koji su se donedavno prodavali po 80 dinara, sada mogu kupiti i za 50. Izdava~i su to, nema sumwe, uradili iz straha od gubqewa ~italaca.

Besparicu me|u kupcima i malo, osiroma{eno tr`i{te, i zrewaninski izdava~ Nedeq-

neta. Meselxija je, ina~e, autor dvodelne kwige „Sponzoru{a“ i ka`e da je zadovoqan prodajom prvog dela, ali da nastavak nije ispunio wegova o~ekivawa na tr`i{tu.

– Te{ko je danas opstati u Srbiji. Neke kwige idu, recimo one koje su poput „`ute {tampe“. Takve jo{ i mogu da se prodaju, a nekima je zaista te{ko na}i kupce. Situacija nije kao {to je nekada bila.

Bavio sam se izdava{tvom i u staroj Jugoslaviji, kad je sta-

Nedeqko Meselyija

Ne mo`e ni Ra`natovi}eva da digne tira`

niji pandan `utoj {tampi, jo{ uvek mogu da se prodaju u zna~ajnijem tira`u. Mada, primetno je da je tr`i{te postalo zasi}eno brojnim naslovnim stranama s kojih se sme{e

ko Meselxija, vlasnik preduze}a „Grafikam“, vidi kao osnovne razloge koji su doveli do ga{ewa brojnih novina. Ne treba, svakako, zanemariti ni sve ve}u popularnost Inter-

we bilo drasti~no boqe. [tampawem jednog horoskopskog ~asopisa mogao si da `ivi{ kao bog. [ta sad mo`emo da radimo s ovako malim tr`i{tem? – vajka se Meselxija.

A nekada je on {tampao niz ~asopisa. Izme|u ostalih, i onaj namewen samo punoletnima. Ranije se od izdavawa porno-~asopisa moglo zaista dobro profitirati, u {ta su se uverili svi koji su se time bavili, ali je vremenom tr`i{te zasi}eno. Zato je i Meselxija odlu~io da obustavi daqe {tampawe ovakvog {tiva. Trenutno prodaje “Horoskop” i “Kuvar”, batalio je i ukr{tenice, jer ni od wih vi{e nema vajde.

– De{ava se da negde otpuste jednog ili dva novinara, a oni odmah pokrenu enigmatski ili neki sli~an ~asopis – napomiwe Meselxija, i nagla{ava problem s distributerima, od kojih izdava~i te{ko napla}uju svoja potra`ivawa, ponekad ~ekaju}i i vi{e od tri meseca, iako svakodnevno dobijaju gotov novac. @. Balaban

KULTURA

c m y

DNEVNIK

petak14.avgust2009.

15

REMEK-DELA NARODNOG MUZEJA NA JESEN U GALERIJI SANU

DUGOMETRA@NI DEBI MILO[A PU[I]A NA SARAJEVSKOM FESTIVALU

Sto godina srpske umetnosti

Jesen u mojoj ulici

„@enski akt” Save [umanovi}a

U OKVIRU SMOTRE „MERMER I ZVUCI” U ARAN\ELOVCU

Simpozijum skulpture „Beli ven~ac”

U Aran|elovcu je po~eo simpozijum skulpture "Beli ven~ac", koji se 44. put organizuje u okviru Smotre umetnosti "Mermer i zvuci". U izboru gosta selektora, vajara Ante Marinovi}a, do kraja meseca }e u ateqeu parka Bukovi~ke bawe pet inostranih umetnika sa pet kontinenata raditi zajedni~ko delo, u ~ast obele`avawa 150. godi{wice Aran|elovca.Bio je to samo povod da se na okupu na|u Betino Francini iz Italije, Saravud Duawumpa sa Tajlanda, Filipe Tohi sa Novog Zelanda, Mohamed Omar Tousoun iz Egipta i Ted Karasko iz Bolivije.Oni }e, kao koncept, poku{ati da realizuju originalnu ideju da zajedno urade jednu skulpturu kao simbol mogu}eg zajedni{tva, bez obzira na razli~itost kultura, religija i likovnog iskustva i da u belom ven~a~kom mermeru ostave otisak svog likovnog pisma, znawa i ve{tine. Eksperiment nije lak, ka`e Marinovi}, ali veruje da }e ta ideja ba{ u Aran|elovcu na}i svoj smisao i logi~an sled, jer je simpozijum skulpture "Beli ven~ac" tokom minulih decenija pokazao da zna {ta su prave vrednosti.

Izlo`ba dela iz zbirke Narodnog muzeja pod nazivom "Sto godina srpske umetnosti" bi}e otvorena u septembru u Galeriji Srpske akademija nauka i umetnosti (SANU), saop{teno je iz tog muzeja.

Postavka }e obuhvatiti 150 najvrednijih ostvarewa preko 50 srpskih umetnika koji su svojim slikarskim, crta~kim i grafi~kim opusom obele`ili jedan od najzna~ajnijih, stilski najraznovrsnijih perioda razvoja srpske umetnosti, od 1850. do 1950. godine, sa svim, kako umetni~ki tako i istorijski i dru{tveno-kulturolo{ki burnim promenama.

Izbor remek-dela umetnika poput Konstantina Danila, Katarine Ivanovi}, \ure Jak{i}a, Paje Jovanovi}a, Uro{a Predi}a, Nade`e Petrovi}, Save [umanovi}a, Milana Kowovi}a ili Petra Lubarde omogu}i}e pregled razvoja srpskog slikarstva, wegovih specifi~nosti i vrednosti u kontekstu svetskih i evropskih umetni~kih kretawa tokom druge polovine 19 i prve polovine 20. veka.

Posle uspe{nog gostovawa u Nacionalnom umetni~kom muzeju Rumunije, u Bukure{tu, ovako sveobuhvatan pregled srpske umetnosti novijeg doba ima}e priliku da vide i posetici u na{oj zemqi.

FESTIVAL GLUMA^KIH OSTVAREWA U NI[U

Na programu osam premijera

Festival gluma~kih ostvarewa "Filmski susreti" u Ni{u bi}e odr`ani od 22. do 28. avgusta u ni{koj tvr|avi, a bi}e prikazano 14 filmova u konkurenciji, saop{tio je organizator. Savet festivala usvojio je zvani~ni program, pa }e Ni{lije videti osam premijera i {est repriza, dok }e van konkurencije biti prikazan film "Bjuik rivijera" Gorana Ru{inovi}a.

Prvog dana festivala nakon sve~anog otvarawa bi}e prikazani filmovi "\avoqa varo{" Vladimira Paskaqevi}a i "Beogradski fantom" Jovana Todorovi}a, dok su drugog dana festivala na repertoaru filmovi "Hitna pomo}" Gorana Radovanovi}a i "Neko me ipak ~eka" Marka Novakovi}a na letwoj pozornici u tvr|avi. Film "Srce je mudrih u ku}i `alosti" Marina Male{evi}a bi}e prikazan u sali Kluba Vojske Srbije.

Film "Zona mrtvih" Milana Kowevi}a i Milana Todorovi}a kao i "Turneja" Gorana Markovi}a bi}e prikazani 24. avgusta, tre}eg dana festivala za kada je zakazana i projekcija filma "@ivot i

smrt porno- bande" Mladena \or|evi}a u sali Kluba Vojske Srbije u Ni{u. Ni{ka publika ~etvrtog i petog dana festivala vide}e filmove "Tamo i ovde" Darka Lungulova, "Drug Crni u NOB-u" Radeta Markovi}a, "Raweni orao" Zdravka [otre i "Jesen u mojoj ulici" Milo{a Pu{i}a. "^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i" Miroslava Mom~ilovi}a i "Sveti Georgije ubija a`dahu" Sr|ana Dragojevi}a na repertoaru su pretposledweg dana festivala dok }e posledweg dana 28. avgusta sve~ano biti podeqene gluma~ke nagrade i biti prikazan gostuju}i film "Bjuik rivijera".

Nagrade festivala o kojima odlu~uje gluma~ki `iri su Grand pri "Naisa" za najboqe gluma~ko ostavrewe na festivalu, "Carica Teodora" i "Car Konstantin" dodequju se za najboqe glavne `enske i mu{ke uloge.

Na festivalu se dodequju i poveqe za `ensku i mu{ku ulogu, nagrade za najboqu `ensku i mu{ku epizodu kao i nagrada za debitantsku ulogu.

Prvi dugometra`ni igrani film novosadskog rediteqa Milo{a Pu{i}a (1980) "Jesen u mojoj ulici" bi}e prikazan na 15. Sarajevo film festivalu koji se odr`ava od 12. do 20. avgusta u glavnom gradu Bosne i Hercegovine. Me|unarodna premijera filma zakazana je za 15. avgust, u takmi~arskom programu Sarajevo film festivala.

Film "Jesen u mojoj ulici" govori o dvojici dvadesetogodi{waka koji besmisleno provode dan u rubnom novosadskom nasequ Detelinari. Tra`e novac da prvi put posle osnovne {kole odu na more, ali na tom naizgled bezazlenom putu jedan doga|aj zauvek }e izmeniti wihove `ivote.U pitawu je pri~a o odrastawu uz nasiwe i prijateqstvu u sredini punoj pogre{nih vrednosti.

U filmu glume Filip \uri}, Nikola Spasojevi}, Milica Trifunovi}, Boris Isakovi}, Jasna \uri~i}, Jelica Bjeli Haxi}, Aleksandar \urica, Nikola Ristanovski, Novak Bilbija, Mihajlo Baxa Pleskowi}, Laza Radu, Vlada Grbi}. Scenario i re`iju potpisuje Milo{ Pu{i}, direktor fotografije je Aleksandar Ramadanovi}, a muziku su pisali Jovan Obradovi} i Vlada Pejkovi}. Milo{ Pu-

Milo{ Pu{i}

{i} diplomirao je re`iju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Wegov prvi kratki igra-

Vi{e od dvesta filmova u Sarajevu U Sarajevu je preksino} otvoren 15. festival filma "Sarajevo film festival" ostvarewem "Pri~e iz zlatnog doba" rumunskog rediteqa Kristijana Mun|ijua.Za devet dana bi}e prikazana 232 filma iz 52 zemqe, a publika }e imati priliku da pogleda i 20 dokumentarnih filmova. U okviru festivala bi}e odr`an i tre}i Sarajevo Talent Campus gde }e se sa mladim glumcima, rediteqima, producentima i scenaristima dru`iti poznate osobe svetske filmske industrije.

Najavqen je dolazak rediteqa Darena Aronofskog i Terija Xorxa , kao i glumaca Stelana Skarsdarda, Xilijen Anderson i Mikija Rurka. Ovogodi{wa organizacija SFF-a ko{ta oko 1,3 miliona evra. Od toga je oko 36 odsto u~e{}e dr`ave, a ostalo je finansirano zahvaquju}i partnerima i sponzorima. Predsednica `irija je na{a glumica Mirjana Karanovi}.

ni film "Uspavanka za de~aka" prikazan je na vi{e od 30 festivala kratkog filma {irom sveta i na wima je osvojio vi{e nagrada. Na pro{logodi{wem festivalu "Sinema siti" osvojio nagradu za najboqi film u kategoriji „Up to 10000 bucks“.

Na festivalu Sinema siti u Novom Sadu ove godine film "Jesen u mojoj ulici" dobio je specijalnu nagradu `irija za predstavqawe novog talasa u doma}oj kinematografiji, u selekciji Nacionalna klasa. Direktor fotografije filma Aleksandar Ramadanovi} na Sinema sitiju dobio je nagradu za najboqu fotografiju festivala.

LISTA OMIQENIH BENDOVA

„Bitlsi” prvi, slede „Iglsi” Engleski rok bend "Bitls" spada u omiqene grupe qubiteqa muzike razli~itog starosnog doba, zakqu~ak je jednog istra`ivawa. Anketa centra Pju riser~ pokazala je da su "Bitlsi" na vrhu liste omiqenih grupa ~ak i me|u obo`avaocima koji nisu bili ro|eni u vreme kada je liverpulska ~etvorka bila na vrhuncu popu-

larnosti. Kod osoba mla|ih od 30 godina, najvi{e glasova dobio je pokojni "kraq popa" Majkl Xekson , dok je grupa "Igls" omiqena me|u osobama izme|u 30 i 49 godina starosti.

"Bitlsi" su omiqeni prethodnoj generaciji (izme|u 50 i 64 godine), dok su qubiteqi muzike stariji od 65 godina mahom glasali za Frenka Sinatru.

Posle "Bitlsa" i "Iglsa" slede Xoni Ke{, Majkl Xekson, Elvis Prisli, "Roling stonsi", Areta Frenklin, Frenk Sinatra, Keri Andervud, Gart Bruks, Ximi Hendriks, Brus Springstin, Maraja Keri, Bob Dilan, "Xeferson Erplejn","Nirvana", Madona, "Koldplej", Kawe Vest i "Grejtful ded".

GORAN PASKAQEVI] O SVOM NOVOM FILMU „MEDENI MESEC”

Izabrao sam Veneciju za premijeru, a i ona mene Rediteq Goran Paskaqevi} izjavio je da je sre}an {to je festival u Veneciji izabrao za svoj program wegov film "Medeni mesec", ali da je i on izabrao Veneciju za svoju premijeru.

- Za mene je to festival koji je najvi{e po qudskoj meri, ra~unaju}u tri najve}a - Kan, Veneciju i Berlin, uz Toronto koji je najva`niji za ameri~ko tr`i{t- rekao je Paskaqevi}, dodaju}i da voli i Karlove Vari i neke druge festivale, ali da oni ipak imaju znatno mawi odjek u svetu.- Smatrao sam da bi bilo idealno da svetska premijera bude u Veneciji", rekao je Paskaqevi} u intervjuu Tanjugu, napomenuv{i da je ovaj film delimi~no sniman u ju`noj Italiji.

Naravno, morala je i Venecija mene da izabere. Mada mi je to peti film koji }e igrati na tom festivalu, a imao sam i ~etiri u Kanu i dva u Berlinu - nema milosti, uvek po~iwete ispo~etka, morate da po{aqete film da ga vide kao da pola`ete neki ispit- rekao je Paskaqevi}.- Film im se dopao i `eqa mi se ispunila. Veoma sam sre}an {to }e ba{ u Veneciji biti premijera. "Medeni mesec" }e u Veneciji biti prikazan 5. septembra, a ubrzo zatim i u Torontu.

- To je ~etvrti moj film koji oni stavqaju u selekciju "Velikani filma" {to mi posebno laska, a pritom daje {ansu za prodaju u celom svetu- rekao je on i podsetio da je wegov film "Bure baruta" iz Toronta oti{ao na ameri~ko tr`i{te i igrao u ~ak 200 bioskopa.

Novi film je svojevrsni pionirski poduhvat kao prva koprodukcija u istoriji kinematografi-

je izme|u Albanije i Srbije.

- Pre tri godine sam prvi put bio u Albaniji. Pozvali su me na prvi festival u Tirani na kojem su prikazali "Bure baruta", "San zimske no}i" i "Optimiste", {to je neka vrsta moje srpske trilogije.Oti{ao sam kao i svi Srbi s predrasudama, koje sam ubrzo razbio. Publika je bila sjajna, postavqala je mnoga pitawa, ali nikada maliciozna, ni{ta o Kosovu nisu pitali. Znali su da svaki Srbin ima stav da je Kosovo deo Srbije i da ni ja ni{ta druga~ije ne mogu da odgovorim- naglasio je Paskaqevi}.- Sreo sam dosta intelektualaca i qudi oko filma koji misle sli~no kao ja, van svih nacionalisti~kih floskula. I tako, uz razgovor i malo rakije, do{li smo na ideju o koprodukciji.

Paskaqevi} je odmah napravio sinopsis i sa albanskim scenaristom Gecom Permetijem po~eo rad na scenariju.

- Posle godinu i po dana ohrabrewe je stiglo od Nacionalnog filmskog centra Albanije, koji je dodelio znatna sredstva. Bilo je malo protesta na Kosovu jer wihovi projekti nisu pro{li. Odmah iza toga je odgovorilo i na{e Ministarstvo kulture, onda su u{li i Italijani i tako se film sklopiokazao je on.

On je izjavio da "film ima politi~ko zna~ewe, ali ne ono na koje se obi~no pomisli kada se pomene albansko-srpska koprodukcija".

- Svi misle da }e to da bude ne{to o Kosovu, neko pquvawe po jednoj ili drugoj naciji. Me|utim, ovaj film govori o odnosu Evrope prema ju`nom Balkanu, a poruka je - otvorite vrata, jer nismo mi tako lo{i kao {to nas vi zami{qate", rekao je Paskaqevi}.

Prema wegovom mi{qewu, ne samo da je bitno za nas da postanemo deo ujediwene Evrope, kojoj geografski pripadamo, jer bi se tako lak{e re{avali i pitawe Kosova i na{i ekonomski problemi, nego je i za Evropu boqe da se "ne brani stvarawem novih berlinskih zidova".

- Samo pomagawem naroda koji su jo{ uvek"iza zavese" i podizawem `ivotnog standarda u tim zemqa-

ma, Zapad mo`e da zaustavi ne`eqenu emigraciju, dolazak onih koji nemaju papire i stvaraju probleme - rekao je on.

Na pitawe o `anru "Medenog meseca" odgovorio je da je, kao i kod svih wegovih filmova, re~ o tragikomediji i me{avini stilova, uz ironi~nu notu.

- Nikad nisam voleo da se filmovi `anrovski odre|uju, pogoto-

Paskaqevi} je pozitivno ocenio saradwu sa albanskim delom ekipe, pomiwu}i da je radi izbora glumaca dosta vremena proveo u Albaniji, gledao sve wihove filmove iz posledwih desetak godina (20-30 naslova) i odr`ao kasting na koji je do{lo oko 200 glumaca.

- U po~etku je bio problem {to ne govorim albanski. Upotrebqavali smo francuski, engleski, ita-

Pred vratima Evrope Novi film autor najavquje kao "neku vrstu triptiha" - tu su albanska i srpska pri~a o dva mlada para koji `ive u uslovima koji im nisu nakloweni i `ele da odu u zapadnu Evropu i tre}a pri~a koja ih zati~e pred vratima Evrope.

- Mladi Albanci idu brodom u Italiju, sa urednim vizama, a srpski par ide po pozivu u Be~, preko Budimpe{te. Kroz wihove sudbine shvatamo da ih ta Evropa ne ~eka ra{irenih ruku- rekao je Paskaqevi}. vo u Srbiji. Smatram da mi nismo industrija koja je u stawu da pravi `anrovske filmove- ukazao je on. - Ovo je jedna pri~a iz `ivota.

Zavr{ava se otvorenom metaforom, ostavqam gledaocu da izabere ono {to `eli. Siguran sam da }e publika biti pod jakim utiskom, jer film nosi sna`ne emocije.

lijanski, ~ak je i makedonski bio u opticaju, ruke, gestovi... Na kraju smo se odli~no sporazumevali. Nikad jezik nije prepreka, problem je samo kada neko nije talentovan", istakao je on.

Doma}a premijera zakazana je za 24. novembar u "Sava centru", a distribucija }e biti skromna, sa samo dve-tri kopije.

(Tanjug)

SPORT

petak14.avgust2009.

c m y

16

DNEVNIK

DANAS U KRAGUJEVCU PO^IWE POSLEDWI KRUG KVALIFIKACIJA ZA SP

Dve karte za Italiju Turnir tre}e runde kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u odbojci 2010. godine po~e}e danas u Kragujevcu, a reprezentacija Srbije }e za protivnike imati selekcije [panije, Estonije u Rumunije.

Za na{u odbojka{ku javnost imena Estonije i Rumunije veoma malo zna~e, ali nam je zato [panija aktuelni prvak

je upozorio da ne sme biti potcewivawa rivala ni jednog trenutka. Tako|e, prvi put }e reprezentacija igrati u Kragujevcu, koji je zbog svega {to je u~inio za popularizaciju odbojke zaslu`io da gleda igre neke od najboqih evropskih ekipa.

- Veliko je zadovoqstvo {to }emo igrati, sada ve} slobodno mogu tako da ka`em, u gradu

rang listi FIVB-a su sasvim jasne, a to je plasman na Svetsko prvenstvo.

- @elimo da slede}e godine igramo na Svetskom prvenstvu. Do toga }emo do}i samo pobedama protiv veoma kvalitetnih rivala koji su ovde u Kragujevcu. [panija je aktuelni prvak Evrope, Rumunija i Estonija su tako|e vrlo dobre ekipe. Za nas je zaista od ve-

Duel Lukovi}a i Mpele

ORLOVI SE U SJAJNOM IZDAWU PREDSTAVILI U JU@NOJ AFRICI

Anti} ne priznaje fal{ note

Mislima ve} u Italiji: odbojka{i Srbije

Evrope i te kako poznat. Sa turnira u Kragujevcu dve najboqe ekipe na}i }e se na najkvalitetnijoj svetskoj odbojka{koj smotri slede}e godine u Italiji.

Bez dileme, na{a selekcija je apsolutni favorit u prvom me~u na turniru protiv Rumuna koje od ove godine predvodi Stelijan Mokulesku, pa bi sve osim pobede ekipe Igora Kolakovi}a predstavqalo veliko iznena|ewe. Na{ selektor

odbojke. Kragujevac ima {ampiona dr`ave, ekipu Radni~kog, a zaista prijem na koji smo ovde nai{li i gostoprimstvo su na najvi{em nivou. Nadam se da }e i publika u dvorani „Jezero“ uveli~ati ovaj doga|aj, a sve ovo bi mogla da bude dobra preporuka da Kragujevac bude mo`da doma}in i ve}ih doga|aja – rekao je Igor Kolakovi}, selektor Srbije.

Ambicije Srbije, trenutno petoplasirane selekcije na

like va`nosti da ostvarimo plasman u Italiju, a za kragujeva~ku publiku nema boqe pozivnice od kvalitetnih me~eva koje }e imati priliku da posmatraju u naredna tri dana – istakao je Kolakovi} Srpski odbojka{i }e takmi~ewe na turniru, koji }e trajati do nedeqe, po~eti danas u 20.30 ~asova kada }e igrati s Rumunijom. Prethodno }e od 18 sati igrati [panija i Estonija.

M. Risti}

Partizan boqi od Konstance Rukometa{i Partizana u drugoj proveri od po~etka priprema na Bawici pobedili su {ampiona Rumunije, Konstancu – 30:28 (13:12). Rumuni su krenuli silovito, poveli 3:0, no, potrajalo je to samo dok se Marjanac i ostale crno-bele snage nisu konsolidovale, opustile i po~ele da igraju onako kako umeju. Tako su u

24. minutu, prestigle rivala (10:9), Beo~anin je doneo to vo|stvo. Odli~na je bila 6-0 odbrana, koja je na kraju donela i najve}e vo|stvo 27:23 (54. minut).

Serija iskqu~ewa smawila je ovu razliku, pa je to omogu}ilo Rumunima da stignu na 29:28 (59), a potom imaju i napad za nere{eno. Partizan se odbranio, a Tubi} je postavio kona~nih – 30:28.

Fudbalska reprezentacija Srbije zaista napreduje iz dana u dana, grade}i ponovo uzdrmani autoritet na svetskoj pozornici pod dirigentskom palicom vrsnog stratega Radomira Anti}a. Uz viziju i dela selektora evidentna renesansa donosi obiqe zadovoqstva narodu u zemqi. Ne tako davno daleki put u egzoti~nu Pretoriju bio bi balast za na{e igra~e na samom startu sezone, a o rezultatima ovakvih kontorlnih duela ne treba ni tro{iti re~i.

Jednostavno, stalno smo bili u prilici da se pitamo mogu li to orlovi da svaladaju nekoga.

Nema vi{e takvih tugaqivih arija, jer crveni orkestar svira neke druge note i fanati~no prati ritam dirigentske palice mister Anti}a. Videlo se to u Ju`noj Africi, doma}inu narednog Mondijala, ~iji poziv za odigravawe utakmice predstavqa posebnu ~ast, iako termin nije bio prikladan. Usled vi{e sile na megdan Bafani Bafani

Bambi ~asti saigra~e Zoranu To{i}u pripao je ~ek u vrednosti od 1000 evra (10.000 randua), u doma}oj valuti, jer je promovisan od strane novinarskog `irija za igra~a utakmice.

- Ni{ta od nagrade da kao tim nismo delovalo kompaktno.

Ovim novcem }emo da proslavimo trijumf, naravno zajedno - kao iz topa }e To{i}.

Utisci posle zaista impresivnih 45 minuta u nacionalnom dresu, koje su za~iwene sa dva lepa pogotka i serijom virtuoznih driblinga.

- Sre}an sam, puno mi zna~i ovakav nastup pred ulazak u paklenu sezonu. Bitno je da puni samopouzdawa ~ekamo me~ s Francuzima - istakao je To{i} uz napomenu da mu je sudija prilikom ~estitke nakon prvog gola priznao gre{ku, izvinio zbog nedosu|enog penala. razlike izme|u takmi~arskih i prijateqskih duela, jer rezultat je uvek bitan. Do{li smo da unapredimo i neke elemente u na{oj igri i to smo ostvarili glasi kratak komentar selektora.

Nakon egal odnosa u prvom usledila je rapsodija u drugom poluvremenu protiv sasvim solidnog rivala.

@igi} hvali To{i}a U odsustvu Panteli}a i Vidi}a kapitensku traku poneo je Nikola @igi}, koji se na terenu pona{ao kao vo|a ekipe, ulo`iv{i maksimum truda svih 90 minuta.

- Bravo za To{i}a koji je sjajnim individulanim akcijama re{io me~. Svaka pobeda je draga i bitna, posebno ova jer sti`e u predve~erje okr{aja sa favorizovanim Francuzima. Osetili smo i ambijent sa kojim mo`emo da se sretnemo slede}e godine na Svetskom prvenstvu- ka`e @igi}. morali smo u nekompletnom sastavu, ali sa jasnom idejom da se isprobaju neke nove snage i takti~ke zamisli, nikako na u{trb rezultata. Tako je i bilo, glatka trojka, uz povremeno nadahnutu partiju, sve vreme odgovornu i disciplinovanu, pa je uvertira pred okr{aj sa Francuzima ba{ pogodila u metu u svakom pogledu.

- U najavi utakmice smo rekli da za reprezentaciju nema

- Ne bih tako podelio utakmicu, jer smo sve vreme delovali dobro. Doma}in je bio besprekorno organizovan na startu, ali smo kasnije izmenama pomerili te`i{te igre ka wegovoj polovini, stigli su i golovi, lepa pobeda, bogat sadr`aj - dodao je Anti}.

U startnoj postavi debitovao je Petrovi} u roli zadweg veznog, dok je najzad {ansu od prvog minuta dobio i Ninkovi}

kao plejmejker, nastup je upisao i mladi Milinkovi}...

- Svaka ~ast momcima na u~inku, pona{awem i igrom opravdali su o~ekivawa, potvrdili da su im pozivi zaslu`eno uru~eni. [irimo na{e resurse, gledamo i ka budu}im danima - konstatovao je Anti}.

Posebna pri~a je Zoran To{i}.

Popularni Bambi lucidnim kreacijama i golovima prosto je razbio odbranu Ju`noafrikanaca.

- Potvrdio je da mu pripada mesto u ovoj selekciji - kratko }e selektor.

Ni{ta Anti} ne prepu{ta slu~aju, a u zavr{nom komentaru osvrt i na navija~e koji su bodrili Srbiju na tlu crnog kontinenta.

- Hvala na podr{ci koja nam je mnogo zna~ila. Verujem da }e nas u narednoj godini na istom mestu biti i daleko vi{e.

Francuzi su se namu~ili protiv Farana, ali tesnom pobedom zadr`ali su prikqu~ak na tabeli Sedme kvalifikacione grupe.

Mora}e da presko~e i Rumune samo nekoliko dana pred dolazak na krcatu Marakanu i mo`da duel odluke kada je re~ o prvoj poziciji na tabeli i direktnom plasmanu na zavr{nu smotru svetskog fudbala. Orlovi su uhvatili zalet u dobrom raspolo`ewu i uz vidno visok moral ~ekaju petlove...

Z. Rangelov

Kuzmanovi}a `eli Seviqa Menaxer fudbalera Fiorentine Zdravka Kuzmanovi}a potvrdio je da se {panska Seviqa interesuje za tog reprezentativca Srbije, ali da zvani~ne ponude jo{ nije bilo.

- Seviqa? Postoji interesovawe, ali zvani~nu ponudu nismo dobili - rekao je menaxer Marko Naletili} za sajt Tutomerkato.

Ranije je objavqeno da je Fiorentina ve} odbila ponudu Seviqe od osam miliona evra za 21godi{weg Kuzmanovi}a, a spekulacije su obnovqene

Zdravko Kuzmanovi}

posle dolaska Kristijana Zanetija u redove qubi~astih iz Firence.

- Ve} sam rekao da je Kuzmanovi} zadovoqan u Firenci i da `eli da igra tu. A, da li se situacija promenila dolaskom Zanetija? Svakako da }emo, ako uprava Fiorentine vi{e ne misli da je Kuzmanovi} va`an za klub, razmisliti o transferu - dodao je Naletili}.

Kuzmanovi} je u Fiorentinu do{ao 2005. godine iz Bazela, a 2007. je postao i ~lan reprezentacije Srbije za koju je do sada odigrao 20 utakmica i postigao dva gola.

SPORT

DNEVNIK

Kanavaro u istoriji Kapiten fudbalske reprezentacije Italije Fabio Kanavaro postao je rekorder po broju nastupa za nacionalni tim svoje zemqe. Kanavaro (36) je u me~u protiv [vajcarske (0:0) odigrao 127. me~ za azure. On je prestigao Paola Maldinija, koji je za Italiju odigrao 126 utakmica.

- Velika je ~ast i samo jednom nastupiti za reprezentaciju. To je san svakog fudbalera od najranije mladosti.

Velika je ~ast i presti}i osobu kakva je Paolo Maldini, koji je bio, i jo{ uvek je, dobar primer za svakoga ko voli ovu igru - rekao je Kanavaro i dodao: - Rekordi su tu da bi se ru{ili. Siguran sam da }e neko jednog dana da odigra vi{e utakmica za reprezentaciju Italije od mene.

Ponavqam da sam po~a{}en ovim rekordom i obavezan na jo{ ve}u odgovornost.

Titel slavqenik Fudbalski klub Titel proslavi}e sutra 97. ro|endan, iako je prva utakmica u ovom mestu odigrana jo{ 1911. godine. Igralo se na tada{wem igrali{tu kod gorwe @elezni~ke stanice. Utakmicu su na {kolskom rapsutu odigrali |aci Titela i Budisave, pobedili su Titeqani, a 23. avgusta su odigrali revan{.

Na {irewu sporta u Titelu uticale su Olimpijske igre u [tokholmu 1912. godine {to su “Titelske novine” tako|e zabele`ile. Kao rezultat toga je 15. avgusta 1912. godine na rimokatoli~ki praznik Velika gospa odigrana fudbalska utakmice izme|u Titela i Mladosti iz Ba~kog Petrovca. Titeqani su igrali u belim dresovima, a golove su postigli Silvester dva, Na|, ^erwak i Zita. U prole}e i rano leto 5. juna 1913. godine u prvom fudbalskom prvenstvu [ajka{ke Titel je igrao s Mileti}em iz Mo{orina i pobedio 3:1.

Ve} u jesen 1914. godine prvenstvo [ajka{ke nije zavr{eno, jer su mladi}i od 18 godina po{li u rat. Odmah posle oslobo|ewa obnovqen je sportski `ivot i fudbalski klubovi. Tako je 1922. godine u Titelu osnovan novi FK TAK (Titelski atletski klub).

TAK se takmi~io u regionalnim prvenstvima i postojao do Drugog svetskog rata i neko vreme se zvao i Gra|anski.

Posle dolaska Hitlera na vlast i osnivawa Kulturbunda u Titelu, studenti i |aci nema~ke

PROMOVISANI NOVI ^LANOVI JELEN SUPERLIGE SRBIJE

Spartak uz rame Vo{i, Borcu i Napretku Ovog vikenda po~iwe ~etrvti po redu [ampionat Srbije, koji }e se igrati po novom klasi~nom dvostrukom bod sistemu u ligi sa 16 klubova. Pod patronatom Zajednice i generalnog sponzora „Apatinske pivare“ uprili~ena je prigodna pres konferencija na kojoj su predstvaqeni novi ~lanovi elitnog dru{tva, ujedno najavqen i start borbi za bodove.

- Pozivamo sve navija~e i direktne aktere da u duhu fer-pleja, sportski i takmi~arski, zapo~nemo i zavr{imo novo prvenstvo.

Potrudi}emo se da ove sezone obezbedimo {to boqe uslove za poboq{awe kvaliteta superliga{kog fudbala - istakao je u pozdravnoj besedi predsednik Zajednice Branimir Babarogi}.

Potom su predstavnici novajlija u liga{kom karavanu preneli ambicije sa kojima kre}u u takmi~ewe.

- Ose}amo veliku odgovornost pred start, ali smo spremni za isku{ewa. Sa~uvali smo i oja~ali igra~ki kadar, renovirali stadion, a `eqa je da izborimo opstanak - napomenuo je u ime Mladog Radnika Zvonimir Blagojevi}.

Oklopnici iz Smedereva vra}aju se na elitnu scenu.

- Podmladili smo tim, a te`we su da postanemo stabilan superliga{ koji }e ako se uka`e {ansa poku{ati da napravi i zapa`eniji rezultat - poru~io je generalni sekretar Mile Simi}.

Metalac }e tokom jeseni biti doma}in u Kragujevcu.

- Verujem da }emo igarti dobar fudbal, anga`ovali smo i zna~ajna poja~awa. Nemamo uslova da or-

U novom prvenstvu svi klubovi koji nemaju osvetqewe dobi}e priliku da organizuju no}ne duele.

- Postoje pokretni reflektori doma}e proizvodwe, ~ije postavqawe je veoma lako i traje jedan dan. Ko proceni da mo`e ekonomski da se uklopi u ovaj poduhvat, uz pomo} Zajednice i sponzora, bez ikakvih prepreka mo`e da iznajmi reflektore ~ija snaga ispuwava potrebne standarde, 1300 luksa, {to je posebna pogodnost prilikom TV prenosa. Verujemo da }emo se ova novina dogoditi ve} u tre}em kolu kada Napredak u Kru{evcu do~ekuje Crvenu zvezdu - najavio je direktor „Transfer medija kompanije“, Dragomir Jovanovi}.

nacionalnosti osnivaju 1937. godine Fudbalski klub [vebe{ koji je kratko postojao, jer su se pred rat fudbaleri razi{li ili pre{li u susedno mesto Kni}anin.

Razvojni put u Titelu je tekao sa mawim ili ve}im oscilacijama ali je uvek bio prisutan u `ivotima me{tana. Najve}i uspesi bili su takmi~ewe u Novosadsko- sremskoj ligi 1979-1991. godine. Nekoliko puta Titeqani su bili pobednici finala kupa u Podru~noj ligi Novi Sad kao i u Op{tinskoj ligi Titel-@abaq. Kao i ve}ina klubova u Srbiji Titeqani su danas suo~eni sa nizom problema, ali uprava na ~elu sa predsednikom Milanom Nastasi}em ~ini sve da se fudbal dovede na nivo koji bi obezbedio mirnu fudbalsku sezonu. @. Markovi}

I BSK iz Bor~e ima problema sa stadionom.

- U toku je zavr{na faza izgradwe sportskog centra koji }e dobiti i glavni teren. Ali, verujemo da }emo u drugom delu sezone mo}i da ugostimo rivale u Bor~i, a do tada, selimo se na Staru Karaburmu. Nije nas iznenadio plasman u najvi{i rang, spremni smo, a ciq je sredina tabele - napomenuo je generalni sekretar BSK-a Lazar \urovi}.

Optimizmom je zra~io i potrpredsednik Spartaka Zlatbor vode Du{ko Oxakli}.

- Bori}emo se za vrh, ali tu ne podrazumevam trku sa Zvezdom i Partizanom, ve} onim iskusnijim ekipama poput Vojvodine, Borca ili Napretka.

Stadion smo adaptirali, poprili~no izmenili i kompoziciju tima, a da li }emo imati so-

17

Hajduk ciqa sredinu

TV prenos iz Kule

Kako se bli`i start trke za superliga{kim bodovima sve su glasnija i razmi{qawa o tome gde bi Hajduk iz Kule mogao da zavr{i. Prilikom preuzimawa mesta {efa stru~nog {taba Bogdan Korak je bio decidan: bar stepenik vi{e u odnosu na minulu sezonu. Podsetimo, hajduci su prethodnu prvenstvenu trku zavr{ili na deobi {estog i sedmog mesta. Upoznavawe sa igra~kim kadrom kroz pripreme je okon~an, pa je logi~no pitawe ostaje li strateg Hajduka pri izre~enom ciqu?

- Hajduk je bio {esti u konkurenciji dvanaest ekipa. U novoj sezoni u bi}e {esnaest timova i ne bih imao ni{ta protiv da opet budemo u sredini tabele.

Do te male korekcije u odnosu na ono {to sam na promociji obe}ao dolazi nakon sagledavawa igra~kog kadra. Naime, ostali smo bez sjajnog golmana \uri~i}a, oti{li su i Milan Davidov i Rajovi}, a ne{to zna~ajnije za sada nismo doveli. Mi imamo 12 igra~a koji ravnopravno konkuri{u za startnu postavu i kada bi wih dvanaest moglo da odigra celu sezonu , ja bih sada garantovao plasman oko petog mesta. No, jasno je da je sezona duga, bi}e kartona, povreda i drugih okolnosti, te tih dvanaest momaka ne}e mo}i sami da odrade sezonu, a klupa nam je tanka. Zato u najskorije vreme moramo anga`ovati jo{ nekoliko igra~a koji ne bi zaostajali za ovom dvanaestoricom i koji bi poja~ali konkurenciju.

Ako to uradimo, na{i ciqevi su sasvim realni - rekao je Bogdan Korak. \. Bojani}

Premijerni TV prenos u prvom kolu jeseweg dela Jelen superlige RTS }e raditi iz Kule. U nedequ od 17.30 sati, kamere }e pratiti zbivawa u duelu Hajduka i Vojvodine.

Proleteru rastu ambicije

Metalac u maju igrao na Detelinari, a slede}e subote }e na „Kara|or|u”

ganizujemo utakmice u Gorwem Milanovcu, pa }emo u prvom delu sezone to ~initi na stadionu „^ika Da~a“ u Kragujevcu. Krajem meseca po~ine izgradwa novog, veoma modernog stadiona, koji }emo otvoriti u 4. kolu prole}nog dela {ampionata kada do~ekujemo Zvezdu - napomenuo je sportski direktor Metalca Vladan Petrovi}.

Pokretni reflektori

lidnu posetu, zavis}e od rezultata.

Komesar za takmi~ewe Branislav Deli} obe}ao je efikasniji rad administracije koja rukovodi Ligom i posebno naglasio da promenom sistema takmi~ewa postoji boqa baza uz mawe tenzija za stvarawe novih kvalitetnih fudbalera.

Superliga{i su spremni za start {ampionata. Z. Rangelov

Karlov~ani su strastveni zaqubqenici u fudbal. Iako imaju rukometnog drugoliga{a, koarka{ice su dugo u pvoj B ligi, ali fudbal je ipak najva`nija sporedna stvar na svetu. Zbog toga je FK Proleter tradicionalno u `i`i interesovawa `iteqa ovog mesta. Ovog leta uprava, na ~elu sa predsednikom @elimirom \uri}om, u~inila

IZ FK PARTIZAN

Jokanovi} gubi podr{ku navija~a

Mewao imena Drugi svetski rat prekinuo je prvenstvena takmi~ewa ali se fudbal ipak igrao. Ma|arske okupacione vlasti su od fudbalera 9. aprila 1942. godine osnovali fudbalski klub koji se se zvao Levente sport klub u gorwem Titelu, a 12. juna 1942. godine osnovano je fudbalsko dru{tvo Ratar.

Prvi titelski posleratni klub se zvao Borac. Titelski fudbalski klub je ~esto mewao ime pa se zvao Sloga, Radni~ki, Slavija, Jedinstvo, a od 1963. godine igra pod imenom Titel koje i danas ponosno nosi.

petak14.avgust2009.

Slavi{a Jokanovi}

Slavi{a Jokanovi} bi}e sigurno {ef struke fudbalera Partizana i do me~eva sa @ilinom, jasno je posle odlagawa sednice UO prvobitno zakazane za ovu nedequ. Neizvesno je kada }e se ona i odr`ati, a razlog za prolongirawe je odsustvo pojedinih ~lanova najvi{eg klupskog tela Partizana. Mo`da i najbitniji ~ovek u ~itavoj pri~i direktor Ivan Tomi} odmah posle revan{a sa Apoelom oti{ao je na odmor, a ne zna se kada }e se vratiti. ^ini se neodgovornim da je to uradio ba{ u trenutku kada se Partizan na{ao u krizi.

Sa druge strane, trener Partizana nema poverewe grobara, ka`e za „Dnevnik“ jedan od wihovih vo|a, Predrag Simi} – poznatiji kao Sima Srbija.

Posle prerane eliminacije parnog vaqka u kvalifikacijama za Ligu {ampiona od kiparskog Apoela neki su za neuspeh krivili stru~ni {tab, neki igra~e, a neki Upravni odbor zbog lo{e odra|enog prelaznog roka. Na jugu se kao glavni krivac za debakl vidi mladi trener.

- [to se prelaznog roka ti~e, on je odra|en odli~no. Sa~uvan je kostur tima od ranije, a dovede-

na su i kvalitetna poja~awa. Partizan je imao ekipu za Ligu {ampiona, a {to se to nije desilo, zaslu`an je Slavi{a Jokanovi}. Trener bez iskustva koji tek pe~e zanat u Partizanu nije mogao da odgovori velikim izazovima i to je ostavilo traga na rezultat. I doma}ica je videla da je u obe utakmice taktika bila pogre{na zbog ~ega i igra~i nisu pru`ili svoj maksimum. Poverewe Jokanovi}u u kvalifikacijama za Ligu {ampiona jedino je {to zameramo Upravnom odboru - rekao je Simi}.

Da li ste mi{qewe preneli Upravnom odboru?

- Neke stvari jednostavno ne moraju da se ka`u, one su jasne. Od konkretnih akcija sada smo odustali, jer bi to po klub u ovoj situaciji bilo kontraproduktivno. Anga`ujemo se kako bismo pomogli ekipi da se barem plasira u Ligu UEFA. Igra~i imaju va{u bezrezervnu podr{ku?

- Naravno i to smo im posle revan{a u Nikoziji pokazali putem transparenata. Nije wihova krivica bila {to protiv Kiprana nisu pokazali sve ono {to znaju - zakqu~io je vo|a grobara Predrag Simi}.

I. Lazarevi}

Sa Savi}em `ivnulo kraj [tranda Vi{e od tri nedeqe na igrali{tu kraj [tranda u Novom Sadu novi kormilar FK Kabel Vlada Savi}, za koga su vezani najve}i uspesi kluba me|u kojima i plasman u Drugu ligu, zajedno sa igra~ima vredno sprovodi pripreme za novo prvenstvo. Polazi gotovo od nule, jer je posle isteka ugovora sa trenerom Gordani}em oti{la ve}ina igra~a: \or|evi}, Lugowa, Qubanovi}, bra}a Brkqa~a, ^avi} i Ostojin. Kako je vreme odmicalo, treneru Savi}u prikqu~ili su se igra~i koji su nekada igrali kraj [tranda: rekovalescent Vlaovi}, Lazi~i}, Proli}, Grubje{i}, Vukovi}, Nemawa Savi}, a od starosedelaca Peri{i}, Soviq, Kri-

{anovi}, Marinkovi}, Radakovi}, Milosavqevi}, Ribi}, @muki} i ^ekovi}, novajlije Saveqi,} Ko{uti}, Ga{ovi}, Zori} i plejada mladih predvo|enih Peki}em, Peri}em, Krsti}em, Mari{}ukom i Opa~i}em.

- U pore|ewu s prvom prozivkom sada je situacija mnogo boqa, ohrabruju}a. O~ekuje nas puno rada na fzi~koj spremi i utakmice koje }e nam poslu`iti da stignemo do `eqene forme. Svaka nam je veoma bitna, pa nas je gest no-

Poziv mladima Prema re~ima Neboj{e Markovi}a zadu`enog za koordinatore svih selekcija u planu je da se upotnuni i omladinska {kola, nekada poznata i priznata na ovom prostorima. Od 1. avgusta krenula je sa radom pionirska ekipa predvo|ena trenerom \or|om Kla{wom, kao i kadetska i omladinska koje }e trenirati Milan Cvjetinovi}. @eqa je da se u doglednom periodu prvi tim popuwava iz sopstvenog pogoana. Zato iz Kabela pozivaju de~ake da igraju fudbal na igrali{tu kraj [tranda.

vog vojvo|anskog liga{a [ajka{a iznenadio, jer su rivali ve} zakazanu utakmicu otkazali, a mi izgubili termin za odli~nu proveru. Do sada smo igrali protiv Jugovi}a 0:1 i Slovena 0:3, omladinaca Vojvodine 1:1, a pobedili smo @elezni~ar 3:1. Do po~etka prvenstva igra}emo s Fru{kogorskim partizanom, Vojvodinom iz Tovari{eva, Sutjeskom iz Ba~kog Dobrog Poqa i kup utakmicu sa Proleterom iz Bano{tora koja }e nam biti i generalna proba. Verujem da dobro pripremqeni i uigrani mo`emo igrati zna~ajnu ulogu u prvenstvu - uveren je Savi}.

M. Popovi}

Igra~i Proletera

je da se urede klupske prostorije i igrali{te, pa je sada ambijent ba{ lep.

Pripreme za prvenstvo su po~ele jo{ polovinom jula. Na kondicione treninge se odlazilo u Deliblatsku pe{~aru, a odigrano je vi{e prijateqskih susreta. Prvi tim je osve`en sa nekoliko mladih igra~a koji su se dobro ukomponovali sa starijim fudbalerima, pa po svemu sude}i Proleter ulazi spremno u prvenstvo.

- Zadovoqan sam zalagawem svih igra~a u pripremama, posebno onih koji su do{li u klub.

Iz Alibunara su se vratili Bojan Ivanovi}, Stevica Ili}, Sa{a Tomi}, Boris \or|evi},\or|e Mikovi}, Uro{ [uqagi}, prikqu~io nam se Nemawa Nedimovi} iz Novog Sada, a poku{avamo da dobijemo papire za dolazak Petra Mo{eskua iz Vr{ca. Iz omladinskog pogona u prvi tim su do{li Uro{ Raki}, Milo{ \urkovi} i Novak Mladenovi}. @eqa nam je vrh tabele Prve ju`nobanatske lige – ka`e trener Mileta Luki}.

R. Jovanovi}

18

SPORT

petak14.avgust2009.

ENGLESKA PREMIJER LIGA

DNEVNIK

NA[ PREDLOG

Subota ^elzi - Hal Siti (13.45) Aston Vila - Vigan (16) Blekburn - Man. siti (16) Bolton - Sanderlend (16) Portsmut - Fulam (16) Stouk - Barnli (16) Vulverhempton - Vest Hem (16) Everton - Arsenal (18.30) Nedeqa Man~ester j. - Birmingem (14.30) Totenhem - Liverpul (17)

FRANCUSKA Subota Lorijen - Monpeqe Nansi - Monako Lion - Valensijen PS@ - Le Man Lens - Okser So{o - Bordo Tuluz - Sent Etjen

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

Nedeqa Bulow - Grenobl Nica - Ren Marsej - Lil

(17) (17) (21)

Poja~ani Totenhem do~ekuje Liverpul (1.90) Lorijen - (3.00) Monpeqe (4.60) Pobedom na startu {ampionata u gostima protiv Lila (2:1) fudbaleri Lorijena napravili su iznena|ewe i stvorili lepu uvertiru pred duel sa Monpeqom.

Sigurno je da }e stadion „Iv Alinmat“ biti popuwen do posledweg mesta, a trener Bretawaca Kristijan Gurkuf najvi{e se uzda u jaku odbranu, ali i raspolo`ene Gameira, Vahirua i Diaru u napadu.

U taboru Monpeqea, ina~e debitanta u elitnoj ligi, zadovoqni su startnim remijem u duelu sa PS@- om (1:1), pa se trener @erard nada novim bodovima u Bretawi. Gosti se uzdaju u tandem Marve - Kamara, a u sastavu bi trebalo da se pojavi i na{ Nenad Xodi}, nekada{wem igra~a Zemuna i Crvene zvezde. Tradicija je na strani doma}ina, koji je od posledwih osam slavio u ~ak {est duela na svom stadionu.

Na{ predlog: 1

Ronaldo

Ne se}a se liposukcije

(3.35) So{o - (3.00) Bordo (1.90)

Gojko Ka~ar (Herta)

NEMA^KA BUNDES LIGA Subota Ajntraht - Nirnberg Leverkuzen - Hofenhajm Bajern (M) - Verder Hamburg - Borusija (D) Hanover - Majnc [tutgart - Frajburg Keln - Vofzburg

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

Nedeqa Borusija (M) - Herta [alke - Bohum

(15.30) (17.30)

PORTUGALIJA Danas Leik{oe{ - Belenen{e{ (21.15) Subota Nacional - Sporting (L) (20.15) Braga - Akademika (22.15) Nedeqa Naval - Olhanense (17) Leiria - Rio Ave (18) Pako{ Fereira - Porto (19) Benfika - Maritimo (21.15)

[ampion Francuske Bordo osvajawem Superkupa protiv Gengana 2:0 i pobedom u prvom kolu protiv Lensa 4:1 nagovestio je odbranu titule. Puleni trenera Blana gostuju u drugom kolu na stadionu Bonal u So{ou. Doma}in je na startu prvenstva slavio protiv Oksera 1:0 i nada se novom iznena|ewu.

Trener Giqot ra~una na najja~i sastav uo~i za duel sa Bordom, a naro~ito se uzda Svarko{a, Noguera, Dalmata i Martina. Ina~e , za So{o nastupa biv{i igra~ Partizana Ivan Stevanovi}, a {to se tradicije ti~e ona je na strani @irondinaca. Slavili su u posledwa ~etiri me~a, a jednom je bilo nere{eno. Napad Bordoa predvodi}e Gurkuf i Kavenagi, a tu su i stameni Menegazo, Vendel i na golu sigurni Karoso.

Na{ predlog: 2, 3+

(1.60) Bajern (M) - (3.40) Verder (4.60) Bajern je u novo sezonu u{ao silno poja~an, sa novim trenerom Luisom van Galom i `eqom da titulu vrati u svoje vitrine. Na premijeri popularni Bavarci su odigrali 1:1 sa Hofenhajmom, a na redu je duel s Verderom koji je u prvom kolu na svom terenu pora`en od Ajtrahta 3:2. Zanimqivo je da su fudbaleri Bajerna bez pobede nad gostima iz Verdera na posledwa tri susreta. Trener ekipe

Detaq iz pro{logodi{weg duela Totehem – Liverpul

iz Minhena ne}e mo}i da ra~una na povre|enog Van Bomela i Demikelisa.No, tu su debitant Ivica Oli} (strelac na me~u protiv Hofenhajma), Altintop, Gomez, [vajn{tajger... Verdera }e posle po~etnog kiksa poku{ati da na~ine iznena|ewe u Minhenu, a glavne uzdanice trenera [afa su Frings, Almeida i Borovski. Posledwi duela ova dva tima zavr{en je bez golova.

Na{ predlog: 1

(3.75) Keln - (3.30) Volfzburg (1.90) Debi Zvonimira Solda na klupi Kelna nije pro{ao slavno. Jar~evi su pora`eni na gostovawu u Dortmundu 1:0, a na redu je promocija pred svojim navija~ima na Rajn Energi stadionu i duel sa „{ampionski ~oporem“ iz Volfzburga. Vukovi su odbranu titule zapo~eli uspe{no, pobedom protiv [tutgarta 2:0. Trener Armin Veh zadr`ao je kostur tima, predvo|en Xekom, Grafiteom, Misimovi}em i Gentnerom. Keln je u novu sezonu u{ao sa ambicijama za plasman u gorwi deo tabele, a gol-

Subota (18) (20) (20) (20) (20) (20)

Nedeqa (18) (20.30)

Aberdin - Seltik (13.45) Hibernijan - Sent Miren (16) Kilmarnok - Hamilton (16) Renxers - Falkirk (16) Sent Xonson - Madervel (16) Ponedeqak Dandi - Harts

(20.45)

(3.00) Totenhem - (3.00) Liverpul (2.15) Derbi na otvarawu sezone fudbala na Ostrvu svakako je duel izme|u Totenhema i Liverpula na Vajt Hart Lejnu. Totenhem se poja~ao dolaskom Pitera Krau~a iz Portsmuta, Blekvuda iz Arsenala, Basonga i Wukasla, Notona i Vakera iz [efilda.

Uz zvezde tima, Dos Santosa, Pavli{~enka, Defoa, Xenasa i Betnlija, pevci imaju odli~an tim , a ciqe je plasman u vrh tabele i izlazak u Evropu. Na drugoj strani, Liverpul se posle posta dugog skoro dve decenije nada osvajawu titule. Menaxer Rafa Benitez nada se da odlazak Arbeole, Alonsa i Hipije ne}e toliko osetiti, uzdaju}i se u Xerarda, Toresa, Vorowina, Kujta i Xonsona (Maskerano povre|en).

Na{ predlog: 3+ I. G.

On smatra da u zakonu postoji prostor za realizaciju wegove ideje.

- Postoje}i zakoni daju nam mogu}nost da uvedemo kvotu igra~a izvan Evropske unije, ali i onih koji su gra|ani EU. Moramo da se vratimo u pro{lost, kada je broj stranaca u jednom klubu stvarno bio ograni~en.

Poku{aj restrikcija bi u slu~aju igra~a iz EU sasvim sigurno nai{ao na otpor sa raznih strana, po{to bi time bio prekr{en Evropski zakon o slobodi kretawa.

ZANIMQIVOST

[KOTSKA Subota

Na startu Premijer lige fudbaleri Stouka do~ekuju debitanta, ekipu Barnlija. Trener doma}eg tima Toni Pulis ovoga leta doveo je nekoliko kvalitetnih igra~a, Lunda i Mar{ala iz Krua, Vajtheda iz Sanderlenda, pa treba o~ekivati solidne igre ovog tima. Na drugoj strani Barnli, predvo|en menaxerom Ovenom Kojlom koji ih je i uveo u elitnu diviziju, je nameran da sa~uva status premijerliga{a. O~ekuje ih gr~evita borba, a glavne uzdanice su napada~i Paterson i Tomson, a tu su i poja~awa Mers, Fle~er, Edgar, Iston, Gerero i Ekersli. Ova dva tima posledwi put sastala su se u sezoni 2007/08. i oba puta nije bilo pobed-

Italijanskom fudbalu neophodno je uvo|ewe limita na broj stranih igra~a, kako bi doma}i talenti dobili {ansu da se razvijaju. Ovo je u sredu izjavio Ser|o Kampawa, predsednik nacionalne asocijacije profesionalnih fudbalera.

- Na{e prvenstvo godinama je preplavqeno beskorisnim stranim igra~ima. Zbog wih klubovi tro{e previ{e novca i oni zauzimaju mesta Italijanima koji su ~esto mnogo boqi fudbaleri - rekao je Kampawa za Gazetu delo sport.

BELGIJA

Kortjirk - Muskron [arlroa - @erminal

(1.90) Stouk - (3.209 Barnli (4.00)

nika (1:1, 0:0). Treba o~ekivati borbenu utakmicu, a sigurno je da su fudbaleri Stouka blagi favorit po{to igraju na svom stadionu.

Na{ predlog: 2 -3

Italijanima dosta beskorisnih stranaca

Ponedeqak Vitoria Setubal - Gimarae{ (19)

Anderleht - Vasterlo Mehelen - Klub Bri` Genk - Gent Ruselar - Standard Serkl Bri` - Varegem Lokeren - Sent Truden

man Mondragon, Mani~e, ]i}i,Frajs i najzvu~nije poja~awe Lukas Podolski poku{a}e da ostvare prvu pobedu i obraduju verne navija~e. Pro{le sezone duel ova dva tima zavr{en je remijem 1:1, a Vukovi su slavili u revan{u na svom terenu 2:1.

Na{ predlog: 2, 3+

KASANO NE IDE U INTER: Predsednik Sampdorije Rikardo Garone izjavio je da napada~ Antonio Kasano ostaje ~lan te ekipe, iako se za wega interesovalo nekoliko klubova iz Serije A: - Ne postoji mogu}nost da Inter kupi Kasana. On sigurno ostaje na{ igra~. Za dve godine koliko je ~lan Sampdorije, Kasano se sjajno pona{ao i igrao na najboqi mogu}i na~in. Ne `elimo da ga prodamo - izjavio je Garone. Kasano, koji ima 27 godina, u posledwe dve sezone za Sampdoriju je odigrao 57 prvenstvenih utakmica i postigao 22 gola. Pre ekipe iz \enove, Kasano je igrao za Real Madrid, Romu i Bari.

Izba~en zbog frizure Odbrambeni fudbaler Valete Luk Dimek oteran je iz reprezentacije Malte zbog toga {to se wegova frizura ne svi|a selektoru Xonu Batixegu. Batixeg je na posledwem treningu zatra`io od fudbalera da promeni frizuru, {to je Dimek odbio. Tamo{wi nediji prenose da je selektor prosto podivqao kada je video igra~a da se na treningu pojavio sa „~iroki“ frizurom, koju je ofarbao u crvenu boju.

Zanimqivo je da je Dimek i ranije imao „~iroki“ stil, ali je, po ukusu selektora, preterao, kada se ofarbao u crveno. Selekcija Malte u sredu je do~ekala Gruziju u prijateqskom me~u, {to je Batixegu bio debi na klupi malte{kih sokolova.

Biv{i brazilski fudbalski reprezentativac Ronaldo rekao je da o~ekuje da se za mesec dana vrati na teren nakon oporavka od povrede ruke.

On nije `eleo da komentari{e navode medija da je pre nekoliko nedeqa i{ao na liposukciju .

- Potrebno je jo{ mesec dana da se kost stabilizije - rekao je brazilskim novinarima fudbaler Korintijansa, a prenosi britanski list Indipendent.

Na pitawe novinara o skidawu kilograma liposukcijom, on je dao pomalo konfuzan odgovor.

- Ne znam ni{ta, ne znam da li sam je radio. Moj privatni `ivot je samo moja stvar - rekao je Ronaldo.

On je povredio levu ruku krajem pro{log meseca na prvenstvenoj utakmici sa Palmeirasom, koju je wegova ekipa izgubila sa 3:0.

Korintijans u posledwih pet me~eva {ampionata Brazila nije uspeo da zabele`i pobedu i trenutno se nalazi na 11. mestu na tabeli. Ronaldo je krajem pro{le godine do{ao u Korintijans, a za ekipu iz Sao Paula do sada je odigrao 27 utakmica i postigao 17 golova.

Rojston Drente

Milan `eli Drentea ^elnici italijanskog fudbalskog prvoliga{a Milana zainteresovani su za igra~a Reala Holan|anina Rojstona Drentea.

Milan je spreman za Holan|anina da plati izme|u tri i ~etiri miliona evra za jednogodi{wu pozajmicu. Italijanski klub je spreman na kraju sezone da u potpunosti otkupi ugovor Drentea za sumu od sedam do osam miliona evra.

Drente (22) je ponikao u Fejenordu, a pre dve godine je stigao u Real. On je za dve sezone u madridskom klubu odigrao 34 utakmice i postigao dva gola.

Poginuo Silo Ju`noafri~ki fudbalski prvoliga{ Ama Zulu saop{tio je da je zvezda wihovog tima, Jan Silo, poginuo u saobra}ajnoj nesre}i dok se vra}ao iz Durbana, gde je bio u poseti svojoj porodici.

- Klub je primio u`asnu vest...zvezda na{eg tima, nezamenqivi desni bek, Jan Silo, poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i. Detaqe nesre}e jo{ nismo dobili, samo znamo da je `urio da se vrati u klub, posle posete svojoj porodici u Durbanu - saop{tio je ovaj klub.

Silo je postao ~lan Ama Zulua 2006. godine, a pre toga je nastupao za Jang Tajgerse i Zulu Rojalse.

SPORT

DNEVNIK

KVALIFIKACIJE ZA SP 2010 - EVROPA Grupa 3 Slovenija - San Marino 5:0 1. Slova~ka 6 2. S. Irska 7 3. Slovenija 7 4. Poqska 6 5. ^e{ka 6 6. San Marino 8

5 4 3 3 2 0

0 1 2 1 2 0

1 2 2 2 2 8

17:6 15 12:6 13 10:4 11 18:7 10 6:4 8 1:36 0

Grupa 4 Azerbejyan - Nema~ka

0:2

Grupa 6 Belorusija - Hrvatska

1:3

Grupa 7 F. Ostrva - Francuska

0:1

1. Nema~ka 7 2. Rusija 6 3. Finska 6 4. Vels 7 5. Azerbejyan 6 6. Lihten{tajn 6

1. Engleska 2. Hrvatska 3. Ukrajina 4. Belorusija 5. Kazahstan 6. Andora

1. Srbija 2. Francuska 3. Litvanija 4. Austrija 5. Rumunija 6. F. Ostrva

7 7 6 6 7 7

7 6 7 6 6 6

6 5 3 3 0 0

7 4 3 3 1 0

6 4 3 2 2 0

1 0 1 0 1 1

0 2 2 0 0 0

0 1 0 1 1 1

0 20:4 19 1 12:3 15 2 8:10 10 4 5:7 9 5 0:7 1 5 1:15 1

0 26:4 21 1 15:7 14 1 9:6 11 3 15:10 9 6 7:22 3 7 2:25 0

1 15:5 18 1 8:6 13 4 6:6 9 3 7:9 7 3 7:10 7 5 1:8 1

Grupa 9 Norve{ka - [kotska 1. Holandija 2. [kotska 3. Makedonija 4. Norve{ka 5. Island

7 5 6 6 7

7 2 2 1 1

0 1 1 3 1

4:0

0 16:2 21 1 4:6 7 3 4:7 7 2 6:5 6 5 6:12 4

KVALIFIKACIJE ZA EP – MLADI Prva grupa Andora – Rumunija Moldavija – Letonija

0:2 1:0

Druga grupa [vajcarska – Estonija

0:1

Tre}a grupa Vels – Ma|arska

3:1

Peta grupa Island - ^e{ka

0:2

Sedma grupa Kipar – Norve{ka

1:3

PRIJATEQSKE UTAKMICE

Turci boqi u Ukrajini Ju`na Koreja - Paragvaj Singapur - Kina Jermenija - Moldavija Rusija - Argentina ^e{ka - Belgija Ma|arska - Rumunija Albanija - Kipar Island - Slova~ka Ju`na Afrika - Srbija Estonija - Brazil Bugarska - Letonija Luksemburg - Litvanija Malta - Gruzija Ukrajina - Turska [vedska - Finska Tunis - Obala Slonova~e Danska - ^ile Austrija - Kamerun Crna Gora - Vels Lihten{tajn - Portugal Poqska - Gr~ka BiH - Iran Holandija - Engleska Irska - Australija S. Irska - Izrael [vajcarska - Italija

1:0 1:1 1:4 2:3 3:1 0:1 6:1 1:1 1:3 0:1 1:0 0:1 2:0 0:3 1:0 0:0 1:2 0:2 2:1 0:3 2:0 2:3 2:2 0:3 1:1 0:0

PARAGLAJDING

Let za se}awe

Vazduhoplovni savez Srbije i paraglajding klub Eol iz Kraqeva organizuju 4. kolo Lige Srbije u preletu paraglajderom od 14. do 16. avgusta. U isto vreme odr`ava se i Memorijalni kup „Aleksandar Lepir“ u znak se}awa na preminulog reprezentativca Srbije.

Start }e biti na nadmorskoj visini od 1160 metara, a piloti }e na visini do 3000 metara leteti u pravcu ^a~ka, Ra{ke, Trstenika i Kru{evca. Na trkama }e u~estova}ti preko 30 paraglajdista i cela na{a reprezentacija: Vladimir Ba~anin (prvi na rang listi Lige Srbije), Zoran Petrovi} (nosilac statue „Zlatni orao“), Predrag Ne{kovi}, @eqko Ovuka (dr`avni rekorder u preletu) i Darko Panti}.

petak14.avgust2009.

19

TURNIR U MONTREALU

Novak \okovi} presli{ao Rusa Najboqi srpski teniser Novak \okovi} savladao je Rusa Mihaila Ju`weg rezultatom 2:0, po setovima, 6:3, 6:4 u osmini finala Masters turnira Roxers kup u Montrealu, koji se igra za nagradni fond od tri miliona dolara. ^etvrti teniser sveta prikazao je izuzetno kvalitetnu i sigurnu partiju i bez problema (84 minuta) je iza{ao na kraj sa trenutno 65. igra~em sveta i poveo u me|usobnim susretima sa 3:2.

Za razliku od duela drugog kola protiv Pitera Polanskog, \okovi} je ju~e retko pravio neiznu|ene gre{ke i bio je veoma strpqiv i siguran u udarce i servis. \okovi} }e u 1/4 finalu u Montrealu (izjedna~io rezultat iz 2008) igrati protiv boqeg iz duela izme|u Amerikan-

Novak \okovi}

ca Endija Rodika i {panca Fernanda Verdaska.

IZ NOVOPAZOVA^KOG OK MLADOST EKSPANS

Pripreme u Budvi i Ivawici

Odbojka{ki klub Mladost Ekspans, ~lan Druge lige sever, jedini je sportski kolektiv iz Nove Pazove koji je obezbedio sredstva za pripreme van mesta. @enska ekipa je bila deset dana na pripremama u Kati}ima kod Ivawice, a mu{ka se od 12. avgusta nalazi na desetodnevnim pripremama u Budvi.

- Imamo poslovne prijateqe koji su nam omogu}ili da se pripremamo van Nove Pazove. Mu{ka ekipa }e nastaviti kalewe jo{ ovu godinu, a slede}e idemo na plasman u Prvu ligu. U ekipu se vratio Risti}, Stoku}a se ponovo aktivirao, tako da uz nekoliko talentovanih kadeta imamo odli~an tim. Trener Zoran Dudi} radio je sa igra~ima tokom leta, bez prekida. Sre}a je da smo pro{le godine

napravili teren za bi~-volej, na kome se svakodnevno okupqaju odbojka{i - ka`e predsednik kluba Milan Mitrovi}.

Posebno se u ovom klubu mnogo o~ekuje od `enske ekipe, koja je osnovana pro{le jeseni i ve} u prvom takmi~ewu osvojila je 10 bodova u Sremsko-ba~koj ligi. Pazova~ke devojke su veoma zainteresovane za ovaj sport, tako da trener Vladimir Sin|eli} ima na okupu oko 90 devoj~ica. Na turniru bi~-voleja u Subotici Pazov~anke su osvojile jedno prvo i jedno tre}e mesto.

- Klub poklawa du`nu pa`wu i najmla|ima. Trener kadeta i pionira Dra`en Paraviwa radi sa oko 80 de~aka, {to je baza prvom timu i osnova budu}nosti novopazova~ke odbojke - isti~e Mitrovi}.

J. Vukovi}

Kao i protiv Polanskog, Srbin je izgubio svoj prvi servis gem, ali je veoma brzo stabilizovao igru i iz gema u gem igrao sve boqe.

Poveo je 3:1, a potom zadr`ao prednost od jednog brejka i dobio prvi set 6:4.

Idealan start Srbina u drugom setu i osvojen servis protivnika (1:0) omogu}io je ~etvrtom igra~u sveta mirniju igru u nastavku duela. Imao je Rus priliku da kod rezultata 3:4 vrati brejk, ali je ispucao loptu u aut, posle ~ega je \okovi}, uz pomo} jo{ dve vezane gre{ke Ju`weg, stigao do prednosti od 5:3.

Rus je u narednom gemu smawio na 5:4, da bi Novak nakon toga sigurnom igrom na svoj servis do{ao do pobede.

Rujevi} propu{ta SP Srpski atleti~ar Luka Rujevi} odlu~io je da ne u~estvuje na Svetskom prvenstvu u Berlinu, koje po~iwe 15. avgusta. Rujevi} je ispunio normu za u~e{}e na SP na dr`avnom prvenstvu Srbije, po{to je kuglu bacio 20,46 metara.

- Luku je pregledao doktor Dino Tarabar i preporu~io da se ne izla`e dodatnim naporima. Kada ~ovek, koji je Luku izvukao iz onako {okantne godine kakva je bila 2008, kada je sa 140 pao na ispod 100 kilograma zbog virusa, to preporu~i, nema mi druge nego da ga poslu{am - izjavio je otac i trener srpskog atleti~ara, Zoran Rujevi}.

Na SP koje }e trajati do 23. avgusta, Srbiju }e predstavqati devet takmi~ara: Dragutin Topi} (skok u vis), Biqana Topi} (troskok), Dragana Toma{evi} (disk), Olivera Jefti} (10.000m), A{mir Kola{inac (kugla), Predrag Filipovi} (brzo hodawe, 20km), Nenad Filipovi} (brzo hodawe, 50km), Marina Mun}an (1.500m) i Goran Nava (1.500m).

Murofu{i povre|en

ZVEZDA LEP[A I BOQA SA SAWOM: Odbojka{ka reprezentativka Srbije Sawa Malagurski potpisala je jednogodi{wi ugovor sa Crvenom zvezdom: - Sre}na sam {to }u biti ~lan Crvene zvezde, kluba sa bogatom tradicijom. Bila sam tri godine u inostranstvu, imala sam priliku da odem i ove godine ali sam se odlu~ila za Zvezdu koja ima mladu, ali veoma perspektivnu ekipu - rekla je na promociji 19togodi{wa Malagurski, koja }e igrati na poziciji prima~a. Sawa je izrazila uverewe da }e Zvezda imati dobru sezonu i da }e se dobro uklopiti u tim koji ~ine uglavnom igra~ice wene generacije.

Biv{i olimpijski {ampion u bacawu kladiva Japanac Ko|i Murofu{i propusti}e zbog povrede SP u atletici u Berlinu.

Murofu{i (34) je naveo da zbog bolova u le|ima i stoma~nim mi{i}ima nije bio u mogu}nosti da se pripremi za svetski {ampionat. Japanac je na OI u Atini 2004. godine osvojio zlatnu medaqu u bacawu kladiva, a pro{le godine u Pekingu bio je tre}i. On je 2001. godine na SP u Edmontonu bio drugi, a na SP u Parizu 2003. - tre}i.

U NOVOJ PAZOVI

Ragbi sve popularniji Grupa mladi}a, predvo|ena reprezentativcem i igra~em Crvene zvezde Qubomirom Radakovi}em, osnovala je u Novoj Pazovi - Ragbi klub 13 Radni~ki. Klub je registrovan 12. decembra pro{le godine i ve} se ukqu~io u takmi~ewe razvojne druge lige. Prva zvani~na utakmica odigrana je 23. maja protiv beogradske Morave (20:28).

Za predsednika kluba izabran je Qubomir Radakovi}, za sekretara Mirko Jovi}, a u upravi su jo{ Slavi{a Zeki} i Branko Bursa}.

- Za ovaj sport vlada poprili~no interesovawe mladih u Novoj Pazovi. Prvoj utakmici prisustvovalo je preko 200 gledalaca.

Imamo 20 igra~a koji su savladali tehniku igre, pa o~ekujemo da na{ klub uznapreduje u liga{kom takmi~ewu - ka`e Slavi{a Zeki}, igra~ i portparol kluba.

Ekipa ragbi kluba Radni~ki iz Nove Pazove

Tokom pro{le godine ragbisti su trenirali na poqani, a sada su dobili mogu}nost da treniraju na fudbalskom terenu Radni~kog.

Ekipu sa~iwavaju: Mili} Radusinovi}, Dejan Skari}, Veqko Krnojelac, Luka Bo{kovi}, Slavi{a Zeki}, Slobodan Dobri}, Milan [trbac, Pe|a Dragojlovi},

@arko Kova~evi}, Mirko Jovi}, Marko Gruji}, Branko Bursa}, Stefan Wegovan, Dalibor Kujunxi}, Dragan Stojkovi}, Mile Potkowak, Rade Jovanovi}, Jovan Jelisavac. Svi igra~i su iz Pazove, a me|u wima su dva lekara, jedan sve{tenik i vi{e studenata.

J. Vukovi}

TURNIR U SINSINATIJU

Ana Ivanovi} pada sve ni`e Ana Ivanovi} vi{e nije me|u deset najboqih teniserki na VTA listi, a ako nastavi sa ovakvim partijama i rezultatima sigurno }e pasti jo{ ni{e.

Nekada najboqa igra~ica sveta zavr{ila je jo{ jedan turnir na avgustovskoj severnoameri~koj turneji ispadawem u drugom kolu. Posle Los An|elesa, kada ju je eliminisala Samanta Stosur, u Sinsinatiju je boqa bila Ma|arica Melinda Cink - 7:6 (8:6), 7:5, posle sat i 50 minuta igre.

Mnogo toga je napisano i re~eno o Aninoj igri posle osvajawa Rolan Garosa pro{le godine. Dve kqu~ne re~i ostaju nesigurnost i oscilacije. Ivanovi}eva je u oba seta prva oduzimala servis protivnici, vodila sa po 2:0 i 3:1, ali se Cink vra-

}ala u `ivot ve} kod 3:3. U prvom setu je Ma|arica preokrenula ~ak na 3:5, da bi Ana uzvratila i sa tri uzastopno osvojena gema (dva brejka) povela sa 6:5 i do{la u poziciju da servira za 1:0. Kod rezultata 30:0 na~inila je dvostruku servis gre{ku i nastavila sa lo{om igrom - do gubitka tog gema i izjednawewa na 6:6! Taj-brejk se odvijao po sli~nom scenariju - 3:0, 3:4, 4:6.

Zatim je spasila dve set-lopte i pri vo|stvu Cink od 7:6 na~inila je dvostruku servis gre{ku i izgubila set.

Odlu~uju}i udarac 59. igra~ica na svetu u drugom setu zadala je brejkom za vo|stvo od 6:5, kada Ana nije uspela da osigura novi taj-brejk i proba da uradi ne{to vi{e na servis rivalke.

ZAJE^AR AMBICIOZAN PRED PREDSTOJE]U SEZONU

Evropski put

@enski rukometni klub Zaje~ar u narednu sezonu ulazi sa ambicijama da ostvari zapa`ene rezultate na doma}oj sceni, ali i da u Regionalnoj ligi pru`i dobre igre i rezultatske uspehe. U tu svrhu dovedena su zna~ajna i brojna poja~awa, uglavnom biv{e i sada{we reprezentativke: Medved, \eri}, Bala}, To{i}, Poplazi}, Filipovi} i Popovi} i dve igra~ice iz inostranstva Slovenka Barbara Varlec i Ma|arica Olivija Kamper. Ova imena garant su da }e se u hali pod Kraqevicom igrati vrhunski rukomet.

U ekipi sa puno zvu~nih imena jedno od najve}ih poja~awa je kapiten Sla|ana \eri}, koja je posle 13 godina ponovo u mati~nom klubu. O ambicijama i planovima za narednu sezonu iskusni ~uvar mre`e Sla|ana \eri} ka`e: - S obzirom na igra~ki kadar koji imamo jasno je da idemo na osvajawe oba doma}a trofeja.

Na{a ekipa je spoj iskustva koja pre svega imaju Medved, Bala}, Popovi} i mladosti Bartu-

{i}, Poplazi}, Filipovi}, kao i zna~ajnih poja~awa iz inostranstva kakve su Varlec i Kamper. Me|utim, put do uspeha ne}e biti lak jer Kikinda ima tako|e odli~an sastav, a u borbu za vrh i osvajawe titule }e se ume{ati Vrwa~ka bawa, Naisa, verovatno i Kwaz Milo{. Mislim da }e ove godine `enski {ampionat biti izuzetno zanimqiv i neizvestan, a na{a prednost trebalo bi da bude to {to je ve}ina igra~ica dugo igrala zajedno u reprezentaciji Srbije ali i u nekim prethodnim klubovima.

Zaje~ar }e igrati i u regionalnoj ligi.

- U regionalnoj ligi nastupaju najboqe ekipe iz biv{e Jugoslavije i be~ka Hipobanka. Radi se o izuzetno jakom takmi~ewu, Mi ve} u prvom kolu putujemo u Podgoricu 9. septembra, a nedequ dana kasnije u goste nam dolazi qubqanski Krim. [to se ovog takmi~ewa ti~e `eqa svih nas je da poku{amo da se plasiramo me|u prva ~etiri tima i na taj na~in obezbedimo plasman u plej-of.

S. Anti}

SENIORSKO PRVENSTVO VOJVODINE

Borbeno za remi U petom kolu seniorskog prvenstva Vojvodine u {ahu prve tri table zavr{ene su nere{eno {to su iskoristili ostali pratioci da se pribli`e vode}ima na pola poena. U toj grupi su i velemajstori Popovi} i Bogosavqevi} pa mo`emo o~ekivati u posledwa 4 kola borben i zanimqiv rasplet.

Rezultati 5. kola: Leskur Gruji} remi, Radlova~ki Stankovi} remi, Notaro{ Mozeti} remi, D. Popovi} - Roga~ 1:0, Petkovi} - Bogosavqvi} 0:1, Na| He|e{i - S. ^abarkapa remi, Ujhazi - Zlati} 0:1, M.T. Popovi} - Radowanin 1:0, Mujagi} - Jevti} remi, Kreji} - Ilij} remi, [ari} - Ubiparip 1:0, Mu{icki - Muni`aba 0:1, Bogdanovi} - Sr|anov remi, Luki} - S. Jovi} 0:1, Vlaovi} - Brajovi} 1:0, Braji} Aleksi} 1:0, Doki} - S. Popovi} 0:1, Markov - Vu~kovi} remi, Kostadinovski - Karli~i} 1:0, Manojlovi} - Stani{i} 1:0, Milovan Ratkovi} - Zlatkovi}

1:0, Miloje Ratkovi} - Bjeloglav 0:1, Radoj~i} - Keravica 0:1, Vu~enovi} - Joci} remi, Zaki} - Dragojevi} 1:0, Panti} Be{lin 1:0, Veselica - Pu{ka{ remi, Popi} - Mikala~ki 1:0, [krivanko - Drowi} 0:1, O. \uri} - Jovanovi} remi, Kolompar - Cveti} 1:0, Kova~ Birka{ - Mili~evi} 1:0, Radanovi} - Uzelac 0:1, D. Mili}evi} - Milovi} 1:0, Labus - Reqin 1:0, Borba{ - Vrane{ remi, Lukaji} - Deli} 1:0, Vu~eti} - Petovi} 1:0, Burka - M. Ilin~i} 1:0, N. \uri} - Nikoli} remi, Nedeqkovi} - Andri} 0:1, A. Mladenovi} - Ujfalu{i 1:0, Krstin - Pizem 1:0, P. Ratkovi} - M. Popovi} 0:1.

Stawe: 1-2. Gruji}, Stankovi} 4,5, 3-10. D. Popovi}, Bogosavqvi}, Zlati}, Leskur, M.T. Popovi}, Mozeti}, Radlova~ki, Notaro{ 4, 11-21. Na| He|e{i, [ari}, Jevti}, Muni`aba, S. Jovi}, Mujagi}, S. ^abarkapa, Vlaovi}, Braji}, Ilin~i}, S. Popovi} 3,5, itd.

B. Dankovi}

20

KWIGA

petak14.avgust2009.

DNEVNIK

STO DESETA GODI[WICA RO\EWA NOBELOVCA ERNESTA HEMINGVEJA

Pripoveda~ko majstorstvo uveni pisac i nobelovac Ernest Hemingvej (1899-1961) ro|en je pre 110 godina, a ostao je jedan od najpopularnijih i najuticajnih ameri~kih pisaca 20. veka. Dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1953. godine, koji je svetsku slavu stekao romanima i pripovetkama, ro|en je 21.

^

i ribolov, sve ono ~ime se uglavnom i bavio tokom plodnog `ivota punog avantura.Prvu pri~u je objavio jo{ u {kolskom listu (1916), a posle zavr{etka {kole, pre{ao je u Kanzas i postao saradnik lokalnih novina “Star”. U vreme Prvog svetskog rata vozio je kola hitne pomo}i na austrijsko-itali-

ve kwige “Tri pri~e i deset pesama” (Three Stories and Ten Poems) 1923. godine, te zbirku pripovedaka “Na{e vreme” (In Our Time) godinu dana kasnije.U oktobru 1926. godine iza{lo je wegovo prvo ozbiqnije kwi`evno delo “Sunce se ponovo ra|a” (The Sun Also Rises), koje mu je osiguralo reputaciju mladog pisca u koga treba verovati.Likovi romana su mnogi Amerikanci i Englezi koji su `iveli u Parizu i [paniji, pa su pi{~evi prijateqi ve}inu od wih i prepozavali, a me|u wima i samog autora.

Nakon kwige pri~a “Mu{karci bez `ena” (Men Without Women), Hemingvej se vra}a u domovinu, nastawuje na Floridi i zavr{ava drugi roman “Zbogom, oru`je” (A Farewell to Arms), koji je postigao veliki upeh kod ~italaca i kod kritike, a mnogi poznavaoci wegovog dela smatraju da je taj roman, zajedno sa kasnije napisanim “Za kim zvona zvone”, i najboqe

“Peta kolona” (The Fifth Column) iz 1938. i najdu`i roman, prvi posle 1929. godine, “Za kim zvona zvone” (For Whom the Bell Tolls) iz 1940, svojevrstan apel za bratstvo me|u qudima, u kojem su opisani posledwi doga|aji iz `ivota ameri~kog dobrovoqca koji se borio na strani republikanaca.

Hemingvej je od 1940. godine `iveo u Havani, gde je kupio ku}u, a napustio ju je posle pobede kubanskih revolucionara 1960.Po~etkom Drugog svetskog rata, ponovo se vratio novinarstvu, pre{av{i u London u svojstvu dopisnika, a izve{tavao je i sa iskrcavawa savezni~kih trupa u Normandiji. Sa ameri~kom vojskom je 25. avgusta 1944. godine u{ao u oslobo|eni Pariz.U visokotira`nom ameri~kom ~asopsiu “Lajf” objavio je 1952. godine kra}i roman “Starac i more” (The Old Man and the Sea), koji je postigao ogroman uspeh kod naj{ire ~itala~ke publike i kwi`evne kritike i

Hemingvejev kodeks Kwi`eva kritika je odavno uo~ila da su neki glavni likovi iz Hemingvejevih pri~a veoma sli~ni, pa su i svrstani pod sintagmu “hemingvejevski junaci”, a ustaqen je i takozvani “Hemingvejev kodeks”, pod kojim se podrazumevaju likovi koje zbli`ava odnos prema ~asti, hrabrosti i postojanosti.Kwi`evni ugled Hemingvej je stekao u zna~ajnoj meri zahvaquju}i osobenom, potpuno novom, jednostavnom i kristalno jasnom stilu proze, koji je veoma bri`no i uporno negovao. Manir wegovog kwi`evnog pisma, u osnovi razgovorni, ali izbru{en i sveden, objektivan, neemocionalan, neretko ironi~an, presudno je uticao na pisce wegovog doba u celom svetu.

Ernest Hemingvej

jula u Ouk-Parku u dr`avi Ilionis, gde je u~io {kolu i odrastao, ali se wegovo ime obi~no vezuje za severni Mi~igen, u kojem je kao {kolarac provodio letwe ferije i koji je mesto radwe nekoliko wegovih najpoznatijih pri~a.

Wegov otac, Klarens Edmont Hemingvej, bio je lekar, a majka Grejs Hol se posvetila vaspitawu {estoro dece.Jo{ u detiwstvu je zavoleo kwige, ali i lov

KWIGA ZAUVEK

[ta bi bio moj izbor? Ipak, napisati samo jednu kwigu, biti pisac samo jedne kwige, ili pro~itati sve kwige. Ali po{to je poznato da su sve kwige pro~itane, treba napisati samo jednu kwigu koja jo{ nije pro~itana. ^itaju}i je ponovo je napisati, napisati je sopstvenom krvqu. Poku{aj da se preko livada u|e u dvori{te nekog zamka. Konfiguracija jednog isuvi{e stvarnog sna koji ne bi umeo ponovo da ispri~a{. Lavirint galskih pu-

^ASOPISI

janskom frontu, gde je bio te{ko rawen, a dva puta odlikovan italijanskim odlikovawem za vojne zasluge.

Nakon okon~awa rata, ponovo se vratio kwi`evnosti i po savetu pisca [ervurda Andersona, oti{ao u Pariz.Mnogo je putovao, pisao ~lanke za kanadski list “Toronto Star”, zbli`io se sa ameri~kim piscima koji `ive u Parizu, a u francuskoj prestonici je i objavio pr-

Hemingvejevo delo, u kojem je wegov jasan, sa`et i gibak stil dostigao savr{enstvo.

Od kasnijih dela Hemingveja, kritika je posebno pozdravila “Snegove Kilimanxara” (1930).Za vreme [panskog gra|anskog rata, Hemingvej je, skupiv{i novac za republikance, oti{ao u [paniju u svojstvu vojnog dopisnika novinske asocijacije Severne Amerike i kao scenarista dokumentarnog filma “Zemqa [panija”. Sa motovma iz gra|anskog rata je wegova jedina op{irna drama

SLOBODAN TI[MA, kwi`evnik

„Veliki Mon” Alena Furnijea teqaka. Nema~ka je tako blizu, odmah tu iza {ume. Kada ~uje{ orguqe, da li da be`i{ ili da se prekrsti{? Blatwave cokule pored uga{enog kamina. Ipak prona}i nekog kada si ve} mislio da si ga izgubio zauvek. Naslediti seosku ku}u sa velikom bibliotekom, ku}u koju treba odr`avati, {to }e se pokazati kao veoma te{ko. Ustvari, ku}a }e se puniti stvarima, postaja}e sve prenatrpanija, krade}i od uku}ana snagu, iscrpquju}i ih sve

vi{e. Biblioteka }e bivati svakim danom sve ve}a i ve}a.

Re{ewe je ili prodati ku}u sa svim poku}stvom i svim kwigama, ili je jednostavno isprazniti, baciti sve na |ubre. O~istiti je, okre~iti, zatim, vratiti samo najosnovnije stvari, krevete, sto i par stolica, potpaliti kamin. Na policu vratiti samo jednu kwigu, koju }e obasjati plamen. Dakle: “Veliki Mon” Alena Furnijea. Imati dvadeset i dve godine, oti}i u rat i nestati u verdenskim {umama. O, mladosti, mladosti!

Godar, Trifo, Rene, Romer

ZLATNA GREDA 90/91/92 RENOMIRANI

Laze Kosti}a, dok geografiju srpske proze iscrtava Vladislava Gordi} Petkovi}. U “Temequ bez spomenika” Bo{ko Toma{evi} daje uvid u Palavestrinu Istoriju srpske kwi`evnosti.U tekstu “[ta ~ini biopoliti~ki prostor? Antonio Negri raspravqa o zna~aju urbanog prostora za nove oblike opozicije, a Tom Vejbel daje osvrt na samo Negrijevo delo.Teodor K. Reb prikazuje razli~ite pristupe slikarstvu Ticijana, Tintoreta i Veronezea. Alpar Lo{onc pravi lucidan osvrt na fenomen krize u perspektivi savremenog mi{qewa. @an Bodrijar obja{wava svoju esteti~ku poziciju kroz teoriju simulacije i transestetike.

Broj zatvara niz kriti~kih prikaza aktuelnih kwiga.

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari i antikvarnici Matice srpske - Stilos 1. Emocionalna alhemija, Tara Benet Goleman, Stilos art, Novi Sad 2. Heroj sa hiqadu lica, Yozef Kembel, Stilos art, Novi Sad 3. Ve{ta~ki mlade`, Milorad Pavi}, Izdava~ki centar Matice srpske, Novi Sad 4. Eseji - psiholo{ke i religijske teme, Vladeta Jeroti}, Izdava~ki centar Matice srpske, Novi Sad 5. Posle fajronta-kwiga o Paji, Aleksandar \uri~i}, V.B.Z. Beograd-Zagreb 6. Zamak u Pirinejima, Justejn Gorder, Geopoetika, Beograd 7. Vojvodina - kulturna ba{tina, sa petojezi~nim CD-om, Vojvodina Web Team, Novi Sad 8. Lepa pisma srpskih pisaca, priredio Radovan Popovi}æ, Agora, Zrewanin 9. Kona~na istina (roman o Kara|or|evi}ima), Veroslav Ran~i}, Dereta, Beograd 10. Srda pjeva, u sumrak, na Duhove, Miqenko Jergovi}, Rende, Beograd

KWI@EVNI NOVITETI

Pesni~ki svet Tawe Kragujevi} U izdawu “Agore” nedavno se pojavila poetska zbirka “Staklena trava” na{e istaknute pesnikiwe Tawe Kragujevi} u kojoj su izabrane i nove pesme. Tokom protekle ~etiri decenije autorka je objavila sedamnaest kwiga poezije, osvojila brojne nagrade, izboriv{i se s pravom za istaknuto mesto u pesni~kom svetu.

Po re~ima autora ovog izbora, Nenada [apowe iako ova kwiga na prvi pogled deluje obimnom (272 strane), ona je ustvari rezultat velike ~itala~ke redukcije, s obzirom da jeste izbor iz sedamaeast pesni~kih zbirki, kao i uvida u nove neobjavqene pesme koje su nastajale posledwih godina. Prate}i tragove smisla koji slavi ova pesnikiwa, poku{ao sam sabrati slike razli~itih lica wenog pevawa. U odnosu na svaku pojedina~nu kwigu, poku{ao sam da napravim ono {to se zove reprezentativan izbor- ka`e [apowa.

Ovaj izbor po{tuje i prati hronolgiju objavqivawa pesni~kih kwiga Tawe Kragujevi}, poku{avaju}i da u su`enom prostoru predo~i predstavu wihovih lirskih povesti i zna~ewa. Tawa Kragujevi} jeste pesnik koji neprekidno radi na sebi stalno uve}avaju}i unutra{we granice, odnosno poglede iz sasvim raslojenog unutra{weg bitka.

- Od samih po~etaka i prvih pesama, ova poezija traje od bleskova razli~itih lica qubavi, pa do haosa uzdrhtalog erosa koji prati spojeve erosa i bi}a, ~arobnih ta~aka spoja drugog u sebi i sebe u drugom.

Od ta{te do sarme i Noleta

Zlatna greda ^asopis “Zlatna greda” u trobroju 90/91/92 za april, maj i jun 2009. donosi: prozu Aleksandre Berkove (“Po~eci”, u prevodu Zorana \eri}a), Igora Marojevi}a (Parter), Predraga Crnkovi}a (Sistem), Laure Barne (Marseqski tarot), Nade Du{ani} (@enska pamet). U woj mo`ete pro~itati poeziju ~e{kog pesnika Jir`ija Kolar`a (u prevodu Zorana \eri}a), engleskog pesnika Mika Imlaha (u prevodu Ivane Veqe), Jelice Kiso, Borisa Lazi}a, Dragana Pop Dragana, Tomislava Milo{evi}a, Aurela Mioka, Spasenije Cane Sladojev.

Poqska autorka Ivona Smolka daje vi|ewe poezije Stevana Ri~kovi}a iz ugla wemu savremenih poqskih autora, Zoran \eri} promi{qa paradokse poezije

za koji 1953. dobio Pulicerovu, a godinu dana kasnije i Nobelovu nagradu za “pripoveda~ko majstorstvo, a tako|e i za uticaj na savremenu prozu”. Hemingvej nije prisustvovao uru~ewu Nobelove nagrade, a pritisnut bole{}u, izvr{io je samoubistvo 2. jula 1961. u svom domu.

Prema wegovim naj~uvenijim romanima “Snegovi Kilimanxara”, “Sunce se ponovo ra|a”, “Za kim zvona zvone” i “Starac i more”, snimqeni su i filmovi.

(SEEcult.org)

TOP-LISTA

P

re dve godine grupa mladih qudi o{trog jezika napravila je sajt posve}en `argonu. Veb stranica nazvana po ~estoj `argonskoj gre{ci u izgovarawu imena najpopularnijeg Re~nika stranih re~i u nas, veoma brzo zabele`ila je vi{e od deset hiqada re~i koje su definisali sami posetioci.

“Vukajlija” je tako postala srpska “Vikipedija s ironijom”, a posetioci i ~lanovi foruma trude se da obi~nim re~ima i re~eni~nim sklopovima daju neobi~no, zanimqivo, a ~esto i sarkasti~no zna~ewe.

“Ta{ta: peti jaha~ Apokalipse”; “Novak \okovi}: jedini ~ovek u Srbiji koji po{teno `ivi od reketa”; “Sarma: naj-

boqi primer simbioze biqnog i `ivotiwskog sveta”.

Na zadatu temu ili u slobodnom stilu javqaju se blogeri s ponu|enim definicijama i primerima iz `ivotne prakse: “Moja baba: Omnipotentno bi}e. Bi}e koje mo`e da uradi sve iliti bilo {ta.

“Ej! Vidi {ta ja umem!”

“To? Pa to mo`e i moja baba!”

“Prase: Car `ivotiwa”.

“Dok ne probam lava, prase je za mene car `ivotiwa!”

“Pquga: Vremenska jedinica” “Popu{im pqugu i kre}emo.”

Neki pojmovi imaju i vi{e definicija, a u me|usobnom nadmetawu u duhovitosti i o{trini jezika poma`u i ostali

Raznolikost i ta~ke promene ovog luka, izme|u hladne zaumnosti i uzavrele neposrednosti, upravo i prati ovaj izborsmatra [apowa. - Ovakva poetska zanesenost svetom, izdanak

je onog va`nog i delikatnog kraka srpskog pesni{tva oli~enog ponajpre Nastasijevi}evim, a zatim, na razli~ite na~ine i pevawem Vaska Pope i Miodraga Pavlovi}a.

Jedan broj pesni~kih toposa i zna~ewskog prtqaga koji ga prati (mesec, trava, ru`a, ~uvarka, srma, vejavica...), kao crvena nit se proivla~i kroz ~itavo pesni{tvo Tawe Kragujevi}, pa i kroz ovu kwigu, i ve} iz ove perspektive ukazuje na jedan drugi mogu}i izbor iz ove poezije, smatra [apowa. Kao {to i sami razgovori sa drugim pesnicima (Kavafi, Brodski, Lali}, Hristi}, Ristovi}, Livada, Pavlovi}...) jesu bitna intertekstualna ta~ka koja oboga}uje i tematski situira neka od zna~ewa ovog pesni~kog smisla.

[E O ] NET ~lanovi bloga, koji ocewuju postavqene formulacije. Najpopularnije definicije dobijaju po~asno mesto na po~etnoj strani sajta, bar na neko vreme, a mesto u dnu rezervisano je za nasumi~no odabrane pojmove i fraze.

“Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i o~as posla mo`ete da izgubite sate vremena ~itaju}i duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora”, ka`u autori “Biznisbloga” koji su “Vukajliju” 2007. godine proglasili za najboqi sajt.

Ivana Vujanov

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

petak14.avgust2009.

21

Hiqade otmica dece u SAD svake godine Glas Amerike

Ni sir vi{e nije sir Doj~e vele Kola~ od limuna bez ijednog limuna, sok od narand`e bez narand`e, ~okoladni keks bez ~okolade! Sve je vi{e gotovih proizvoda u nema~kim prodavnicama i restoranima koji se proizvode od jeftinih imitata.

Kako se potro{a~i mogu za{tititi i da li su imitati opasni po zdravqe? Ni sir vi{e nije sir! Do ovog zakqu~ka do{li su sanitarni inspektori tokom kontrole uzoraka ov~ijeg sira, uzetih iz berlinskih restorana, trgovina i pekara.

nisu ni {tetni, a ni opasni.” ”Sami pali, sami se ubili”- potro{a~i su sami krivi Lista takozvanih ”varqivih proizvoda” je duga. [unka napravqena od ostataka mesa i hemijskih poja~iva~a ukusa, italijanski sos od bosiqka bez ijedne kapi maslinovog uqa, sladoled od vanile bez prave vanile. Stru~waci tvrde da krivicu velikim delom snose i sami potro{a~i. U trci za {to jeftinijim proizvodima, kupuju najpovoqniju hranu. ”Kada bismo i mi bili spremni da za na{e `ivotne namirnice izdvojimo vi{e novca, mislim da bi i proizvo|a~i ma-

Svake godine, vi{e od 200 hiqada ameri~ke dece otme neko iz porodice – naj~e{}e otac. U slu~ajevima u koje je ume{an roditeq ro|en u inostranstvu, oteta deca ~esto stignu u roditeqevu zemqu porekla. Dr`avna sekretarka Hilari Klinton je nedavno govorila o Xenet Grir, Amerikanki ~iji je biv{i suprug pre dvanaest godina oteo wihovu k}er i odveo je u Egipat. Prema ameri~kim zakonima, ovakve otmice su federalno krivi~no delo. Ali kada su upletene druge zemqe, re{avawe slu~aja mo`e da bude skupo i mnoge otmice ostaju nere{ene.

Skot Karlson je do pre nekoliko godina `iveo ameri~ki san.

Imao je zadovoqavaju}i posao, bio je o`ewen `enom koju je voleo i u`ivao je u o~inskim zadovoqstvima. „Kad postane{ otac, `ivot ti se potpuno promeni. Provodio sam {to vi{e vremena sa Sedrikom i zaista smo bili vezani.”

Ali 28. septembra 2005, Karlsonov `ivot se preokrenuo naopa~ke kada mu je `ena na jednom aerodromu u [vajcarskoj otela sina, koji je sa ocem trebalo da se vrati u Sjediwene Dr`ave. „Zavr{ilo se tako {to sam morao da je odvedem u policijsku stanicu, jer je zgrabila Sedrika i nije mi dala da ga odvedem.” Policija na aerodromu je objasnila Karlsonu da ne mo`e da odvede Sedrika u Sjediwene Dr`ave bez pri-

stanka majke ili sudske presude. On se vratio u Va{ington i oti{ao pravo u sud. „Sud mi je dosudio potpuno starateqstvo i ku}u i sva prava na osnovu razvoda na wenu {tetu.”

Uprkos tome {to je na strani pravde prema ameri~kim i me|unarodnim zakonima, Karlson ne mo`e da vrati sina u Sjediwene Dr`ave. I u tom pogledu, wegova pri~a je sli~na pri~i hiqada roditeqa ~iju su decu oteli supru`nici ro|eni u inostranstvu i odveli u zemqu porekla.

To je slu~aj Xenet Grir, Amerikanke ~iju je trogodi{wu k}er oteo otac i pre 12 godina odveo u Egipat. „Nisam do~ekala ni da joj izrastu svi zubi}i.

Nisam do~ekala prvi {kolski dan. Prve Materice. Ni{ta. Ni{ta od svega toga.”

Dr`avna sekretarka Hilari Klinton, nedavno je stoje}i pored egipatskog ministra inostranih poslova govorila u korist Xenet Grir. „Kao majci, izuzetno mi je bolna i sama pomisao da 12 godina ne mogu da vidim svoju k}er.”

Xenet Grir je nedavno odobreno da provede sa svojom k}erkom dva sata u Kairu. „Svaki put kad se nasmejala, li~ila je na mene, to nisam mogla da zaboravim.”

Egipatskim zakonom se predvi|a da dete odraste u toj zemqi ~ak i ako je dovedeno iz inostranstva.

Kairo nije potpisao Ha{ku konvenciju o me|unarodnoj otmici de-

ce, kao ni bilateralne sporazume o starateqstvu. Sli~an je slu~aj Amerikanca Dejvida Goldmana, koji poku{ava da dobije starateqstvo nad sinom [onom koji je otet i odveden u Brazil pre gotovo pet godina. Iako je sud u Brazilu Goldmanu kona~no dodelio starateqstvo, slu~aj je i daqe nerazre{en - jer je de~ak i daqe u Brazilu.

U me|uvremenu, posle razo~aravaju}eg iskustva sa Dr`avnim sekretarijatom, Skot Karlson se obratio Federalnom istra`nom birou i Nacionalnom centru za nestalu i eksploatisanu decu, nevladinoj organizaciji koja tesno sara|uje sa vladom i organima reda. Morin Heds, koja vodi Kancelariju za otmice u porodici u ovoj nevladinoj organizaciji, ka`e da je usvajawe nekoliko zakona od 1982. pomoglo da se za{tite ame-

ri~ka deca. „Postoje Zakon o nestaloj deci i Zakon o potrazi za nestalom decom, koji poma`u roditeqima i obavezuju policiju da zavodi prijave o nestaloj deci, kako bi wihova imena postala deo nacionalne datoteke sa imenima nestalih osoba.”

Ipak, potrebno je vi{e od toga da bi se deca vratila ku}i. Dok je wegov slu~aj i daqe u postupku, Skot Karlson ka`e da su mu najve}a briga posledice koje kidnapovawe mo`e da ostavi na wegovog sina. „On je sada u uzrastu u kojem sre}e drugu decu koja pri~aju o svojim o~evima. Verovatno se ose}a pomalo usamqeno i razli~ito, a mislim da }e se to s vremenom samo pogor{ati.” Karlson ka`e da, uprkos svim te{ko}ama, i daqe veruje da mo`e da vrati sina. „Uvek sam bio nepopravqivi optimista i ako dopustim da ova situacija to promeni, mislim da bih Sedriku uskratio jedan od najve}ih darova koje bih ikada mogao da mu dam – to je vera da u `ivotu ima mnogo stvari koje treba voleti i radovati im se i da ~ak i kad stvari izgledaju lo{e, mo`e{ da uradi{ ne{to da to promeni{.” U protekle ~etiri godine otkako je Sedrik otet, Skotu Karlsonu je bilo dozvoqeno da provede s wim ukupno pet sati. Sedrik Karlson je 3. jula proslavio svoj 5. ro|endan.

Yuli Tabo

@ive skulpture na Trafalgaru Bi-Bi-Si

Sirom se mo`e zvati samo onaj proizvod koji u sebi sadr`i 100 odsto mleka. Me|utim, mle~ne masti zamewene su jeftinom me{avinom biqne masti, vode, belan~evina u prahu i aroma.

Ovom zamenom za pravi sir, proizvo|a~i u{tede i do 40 odsto tro{kova. Jeftini imitati su u Nema~koj dozvoqeni, ali da li su i opasni po qudsko zdravqe? Manuela Marin, stru~wak za ishranu, obja{wava: ”Oni nisu {tetni po zdravqe, i nema razloga za brigu.

Njihovu upotrebu odobrilo je Savezno ministarstvo za zdravqe. I sa nau~nog aspekta, odgovorno tvrdim da ti imitati

we koristili jeftine imitate.

Da bi udovoqili `eqama kupaca, a istovremeno zadovoqili i svoj interes, ne preostaje im ni{ta osim da koriste jeftine ve{ta~ke proizvode”, smatra Marin.

Predstavnici Udru`ewa za za{titu potro{a~a zahtevaju od proizvo|a~a da imitati na pakovawima gotovih proizvoda ubudu}e budu jasnije ozna~eni.

Istovremeno apeluju na gra|ane da porade na svojoj potro{a~koj svesti i da izbegavaju kupovinu ovakvih proizvoda. [to potra`wa bude mawa, mawa }e biti i ponuda. Doma}e je, ipak, najbezbednije! S tim se, bez sumwe, i nauka sla`e!

Terapija u avionu Kanadijan onlajn Sud u Montrealu je odredio da Er Kanada treba da plati montrealskom lekaru dr Henriju Kopersmitu hiqadu dolara na ime kompenzacije za pru`enu lekarsku pomo} u avionu.

S v e se de{avalo 2006. godine, na letu iz Montreala za Pariz, kada je jedna putnica dobila napad panike i dr Kopersmit bio jedan od dvojice lekara koji su se

tu odmah na{li. Kada je taj drugi lekar preuzeo odgovornost za putnicu, dr Kopersmit je oti{ao na svoje sedi{te i zadremao. No, san mu je bio kratkog veka, po{to ga je stjuardesa probudila, mole}i ga da ipak on pomogne putnici koja nije imala poverewa u drugog lekara. Dr Kopersmit je smirio putnicu, pa poku{ao da nastavi svoj odmor, ali su ga ponovo prekidali, jednom da bi popunio nekakav formular.

Po povratku iz Pariza, dr Kopersmit se javio nadle`nima u Er Kanadi, tra`e}i dve besplatne karte do Evrope, u biznis klasi, kao nadoknadu za izgubqen dan boravka u Parizu. Oni su mu ponudili deset hiqada nagradnih poena za vernost kompaniji. Sud je presudio u wegovu korist.

Ako ste ikada bili u Londonu, sigurno ste posetili Trafalgar skver - i mo`da se se}ate da me|u brojnim statuama politi~ara, generala i lavova koji okru`uju centralni spomenik admiralu Nelsonu , postoji i jedno prazno postoqe. Naime, jo{ od kada je podignuto - sredinom 19. veka - na ovom postoqu nema spomenika.

Posledwih godina se na tom mestu na inicijativu kulturnih institucija, grada Londona i umetnika na trgu smewuju skulpture modernih umetnika, a od ove nedeqe na postoqu }e se smewivati `ive skulpture.

Tridesetpetogodi{wa doma}ica, medicinska sestra i stru~wak za kompjutere bili su prvi “`ivi spomenici” na praznom, takozvanom “~etvrtom postoqu” na Trafalgar skveru.

Ovaj umetni~ki projekat predvi|a da se u narednih sto dana, svakoga sata, 24 ~asa dnevno, na par kvadratnih metara smewuje druga osoba.

Ideja je potekla od poznatog britanskog umetnika, vajara Entonija Gormlija. Na sve~anom otvarawu projekta, BBC ga je pitao {ta ~eka one koji su pristali

da u~estvuju u wegovoj zamisli i budu “`ivi spomenici”.

“Bi}e podignuti hidrauli~nom dizalicom na visinu od otprilike 10 metara, i onda }e polako biti spu{teni na postoqe, visoko ne{to mawe od sedam metara, oko kojeg je za{titna mre`a”, ka`e

“Neko mi je rekao da je sve to zapravo - dosadno. Sla`em se - dosadno je na izvesnom nivou, ako u tome tra`ite zabavu. Ali treba posmatrati drugu stranu - ovde nije posredi namera da se skrene pa`wa, ovo je ne{to drugo. U pitawu je jedinstvena interakcija bri-

Gormli. “[ta }e u narednih sat vremena raditi, wihova je potpuna sloboda, sve dok je naravno u granicama zakona.”

Za u~e{}e u projektu do sada se prijavilo 13.000 qudi, a me|u vi{e od {est stotina osoba nasumi~no odabranih za mesec juli je i jedna 83-godi{wa penzionerka.

Ona namerava da ma{e signalnim zastavicama, a tu je i jedna tinejd`erka koja }e na postoqu proslaviti svoj dvadeseti ro|endan.

tanske javnosti na postoqu i one na trgu Trafalgar, na verovatno jednom od najjavnijih mesta u zemqi. Postoqe {iroko metar i sedamdeset santimetara i duga~ko ~etiri i po metra postaje otvoreni, demokratski umetni~ki prostor”, ka`e Gormli. [ta na tom prostoru namerava da tokom “svojih” sat vremena radi Xil Gatkam, koja se spremala da stane na dizalicu koja }e je podi}i do postoqa?

“Ja }u pustiti {ezdeset balona, jedan za svaki minut mog boravka na postoqu. Svaki od balona ima svog sponzora - me|u ~lanovima moje porodice, prijateqima i kolegama - i svi oni su prilo`ili novac za neku humanitarnu organizaciju. Jeste, dosta je visoko i pomalo se pla{im, ali u ovm trenutku poku{avam da ne mislim na to”, ka`e ona. Eko E{un, direktor Instituta za savremenu umetnost u Londonu, na ~elu je grupe koja je predlo`ila da rad na “~etvrtom postoqu” osmisli Entoni Gormli; ka`e da nije razo~aran izborom. “^itava ideja je u tome da se jedan javni prostor stavi na raspolagawe javnosti. Ovo je na~in da Britanija progovori sa Britanijom i da na{e nade, strahovi i fantazije budu o`ivqeni na ovom postoqu. Obi~no kada se podigne spomenik - podigne se veo, usledi aplauz, i onda se svi razi|u. U ovom slu~aju, novi spomenik se na postoqu smewuje svakog novog sata. To je serija nepredvidivih trenutaka”, ka`e E{un.

Neobi~na izlo`ba na Trafalgaru traja}e do oktobra. Svi u~esnici bi}e snimani za video arhivu koja }e, kako se nada poznati vajar, biti svojevrstan portret dana{we Velike Britanije.

Blogovi slepih otvaraju o~i Global vojsiz Nikomedes Flores, ~lan pokreta blogera u Boliviji obja{wava kako mu „open sors“ softver napravqen za slepe poma`e u onlajn komunikaciji pri ~atovawu, slawu emailova, i blogirawu. U isto vreme u Etiopiji, organizacija pod pokroviteqstvom UNESCOa i Me|unarodne telekomunikacione unije obu~ava slepe i osobe sa te{ko}ama u vidu o tome kako da koriste kompjutere i ostalu komunikacionu tehnologiju. U [paniji je jedan dizajner je napravio video igrice za qude koji ne vide najboqe, i postavio ju je onlajn. U Nigeriji i Kanadi jedna `ena bloguje i vloguje o `ivotu osobe koja je gluva i ubrzano gubi vid.

Tako|e u Etiopiji, Jetneber{ Nigusi dolazi u [kolu za slepe u Gondaru i pri~a u~enicima kako joj je to {to ne vidi predstavqalo

izazov, a ne prepreku i podstaklo je na {kolovawe i rad, umesto da se okrenula ranom braku sa dosta trudno}a.

U [paniji, Havijer Mairena je dizajnirao bqe{tavu igru koju mogu igrati oni koji imaju problema sa vidom. Ova igra u stilu ’improvizacije’ koristi zvu~ne znake da poka`e igra~u kuda se lopta kre}e.

I na kraju, Koko sa Tactile the World pri~a kako je to kada ste gluvi i `ivite sa U{erovim sindromom, {to zna~i da }ete na kraju potpuno izgubiti i vid. Ona pi{e blog o svojim uspesima i neuspesima u radu u Nigeriji u pomagawu pravqewa rasporeda u [koli za gluve i slepe. Ona tako|e pi{e o avanturama po svetu jer ho}e da vidi {to vi{e dok mo`e, dok potpuno ne izbugi vid, a daje i svoje li~ne poglede o tome kako se nosi sa stawem u kojem se nalazi.

Transkribovala je neke video zapise (koji su na jeziku znakova),

tako da qudi koji ~uju mogu ~itati wene transkripte, a slepi imaju tekst koji }e im kompjuter pro~itati, kao ovaj, o onome {to joj najvi{e smeta. U svom blogu, ona tako|e pi{e o blogovawu i Zajedni-

ci gluvih i slepih qudi, (ne)potrebi da se objasne ili transkribuju video poruke na jeziku znakova, o zna~aju postojawa zajednice, komunikacije izme|u zajednica gluvih i gluvo-slepih qudi, i o nekim izazovima koje susre}u gluvi i slepi. „Valmart“ je upravo uveo slu{alice na ma{inama za platne kartice kod blagajnika tako da slu{aju}i, slepa osoba mo`e i sama izvr{iti proveru stawa na ra~unu. Isto je i sa milionima bankomata – postoji pismo za slepe, ali ne i dekoderi pisma za slepe koji bi zamenili glas tako da bi i slepi ~ovek koji je gluv mogao da pro~ita. Prelaz preko ulice je izazov za slepog ~oveka koji je gluv po{to ne postoji ozna~iva~ koji bi trebalo da bude tamo gde se dobro vidi, ali postoje zvu~na upozorewa kada ruka svetluca ili kada beli ~ovek svetluca. „Hodaj!

Hodaj! Stop! Stop!“ Materijal za razmi{qawe.

22

SVET

petak14.avgust2009.

DNEVNIK

SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA ODSTUPILA OD RANIJIH PREPORUKA

„Tamiflu” samo u te`im slu~ajevima

@ENEVA: Svetska zdravstvena organizacija preporu~uje da se terapija lekovima poput “tami-

flua“ primewuje samo kod ozbiqnijih slu~ajeva novog gripa. Time je SZO odstupila od preporuka od

21. maja, kojima su antiviralni lekovi bili savetovani za sve obolele od novog gripa starije od godinu dana, preneo je Rojters. SZO jo{ uvek preporu~uje promptnu primenu "tamiflua" kod rizi~nih grupa pacijenata - pre svega trudnica i hroni~nih bolesnika.

Promena preporuke SZO dovodi se u vezu sa nedavnom konstatacijom britanskih stru~waka da nema dokaza da "tamiflu" spre~ava komplikacije kod dece obolele od gripa mla|e od 12 godina, odnosno da ~ak ima indicija da od ovog leka najmla|i imaju vi{e {tete ne-

KAVKASKI REGION

Putin prvi put u Abhaziji SUHUMI: Rusija }e, ukoliko bude potrebno, pru`iti vojnu podr{ku Abhaziji, izjavio je ruski premijer Vladimir Putin posle rusko-abhaskih razgovora u Suhumiju. Putin je boravio u Abhaziji, prvi put po{to je Rusija priznala wenu nezavisnost. Obe}ao je da }e Moskva i daqe pru`ati ekonomsku i politi~ku pomo}, a ako zatreba, i vojno podr`ati Abhaziju.

Iznenadan dolazak u grad Suhumi i razgovori sa zvani~nicima Abhazije potvrdili su da dve zemqe imaju jednake stavove.

Putin ka`e da ekonomska kriza ne}e uticati na ruske planove. U narednih godinu dana Moskva }e ulo`iti oko 500 miliona dolara u vojne baze u Abhaziji i na obezbe|ewe wene granice sa Gruzijom."U Abhaziji je narod vredan i hrabar i ako je uspeo da se odr`i u vreme blokade i rata uspe}e i da obnovi privredu, kada Rusija pru-

tamo{wim rukovodstvom sve mogu}e.

Predsednik Abhazije Sergej Bagap{ saglasan je sa Putinom da nema povratka na situaciju od pre.

Ka`e da za slawe posmatra~kih misija Ujediwenih Nacija i Oebsa postoji samo jedan uslov.

"Mo`emo da govorimo o toj temi, ali samo po{to priznaju na{u nezavisnost, na{ suverenitet", izjavio je Bagap{.

Ruski premijer obi{ao je novo porodili{te, u kojem su neVladimir Putin i Sergej Bagap{ poredno pre wegovog `a svaku vrstu pomo}i, i vojnu dolaska ro|ena dva de~aka bliako zatreba. Iskreno, niko zanca. Kolektiv ih je nazvao drugi osim Rusije ne mora da Vladimir i Dmitrij. Gruzija vas prizna", izjavio je premiosu|uje Putinovu posetu kao jer Rusije. provokaciju i optu`uje Moskvu Putin ka`e da ne iskqu~uje za podsticawe tenzija u kavkanovi sukob sa Gruzijom, jer je sa skom regionu.

FRANCUSKA

Izvukli se iz recesije PARIZ: Francuska privreda zabele`ila je rast od 0,3 odsto u drugom kvartalu, ~ime je tehni~ki iza{la iz recesije posle ~etiri uzastopna tromese~ja pada. Ministarka finansija Francuske Kristina Lagard pozdravila je ovaj "veoma ohrabruju}i razvoj" i dodala da je podsticajni plan vlade za automobilsku industriju pomogao Francuskoj da ubla`i uticaj svetske finansijske krize. U prvom kvartalu francuska ekonomija je opala za 1,2 odsto. Dr`avna statisti~ka agencija Insee, predvidela je u utorak pad bruto doma}eg

proizvoda za celu 2009. godinu od 2,4 procenta.

Dok najnoviji podaci pokazuju da je recesija u Francuskoj formalno okon~ana, rast je suvi{e mali i Lagard danas opomiwe da }e tr`i{te rada ostati napeto u predstoje}im kvartalima. Za rast u drugom tromese~ju zaslu`an je izvoz, uglavnom industrijske robe.

Francuska je od aprila do juna izvezla vi{e nego {to je kupila. Izvoz je bio ve}i za jedan procenat, nasuprot padu od 7,1 odsto u prvom tromese~ju.

(Beta)

go koristi. U SZO navode da nova preporuka proizlazi iz stavova eksperata, koje je ova organizacija anga`ovala da razmotre klini~ku praksu le~ewa novog gripa.

U kompaniji "Ro{", koja prozivodi "tamiflu", tvrde da se u klini~kim ispitivawima on pokazao efikasnim kod dece i da ga ona dobro podnose i da su se tim nalazima rukovorile i ameri~ke i evropske institucije koje reguli{u primenu lekova, kad su odobrile da se "tamiflu" koristi i u le~ewu dece.

(Tanjug)

Krvavi sukob na Filipinima MANILA: Filipinske trupe pretrpele su jedan od najve}ih gubitaka u ofanzivi protiv islamskih ekstremista povezanih sa Al Kaidom na ju`nom ostrvu Basilan gde je poginulo najmawe 23 vojnika i 31 pobuwenik. Vi{e od 400 marinaca i pripadnika vojnih i policijskih specijalnih jedinica u sredu je napalo dva logora ekstremisti~ke grupe Abu Sajaf u kojima se nalazilo oko 150 pobuwinika predvo|enih liderima osumwi~enim za vi{e bomba{kih napada i otmica, rekao je viceadmiral Goles. Viceadmiral je rekao da je me|u ekstrmistima mo`da bilo i pripadnika muslimanske separatisti~ke grupe Islamski oslobodila~ki front Moro.

Portparol Moro pobuwenika potvrdio je da je deset pripadnika te organizacije poginulo i optu`io vojsku da ih je napala, ali je dodao da pripadnici te grupe nisu bili u logorima Abu Sajafa nego da su se samo zadesili u toj oblasti. Za razliku od Abu Sajafa, koji se smatra brutalnom teroristi~kom oganizacijom, pobuweni~ka grupa Moro je pregovarala sa vladom o sporazumu o autonomiji za mislimansku mawinu na jugu Filipina. Premda oslabqeni jednogodi{wom ofanzivom, koju poma`u i SAD, oko 400 boraca Abu Sajafa na Basilanu i obli`wem ostrvu Jolo i poluostrvu Zamboanga ponovo su po~eli otmice kako bi sakupili sredstva za teroristi~ke napade, rekli su zvani~nici.

Abu Sajaf se nalazi na ameri~koj listi teroristi~kih organizacija zbog bomba{kih napada, otmica i obezglavqivawa.

NEMA^KA

Zbog nacisti~kih simbola na sud BERLIN: Nema~ki savezni apelacioni presudio je ju~e da se qudi mogu sudski goniti zbog izlagawa nacisti~kih slogana u Nema~koj samo ako su napisani na nema~kom jeziku.

Savezni sud pravde preina~io je prethodnu presudu ni`eg suda u kojoj je jedan neonacista osu|en zbog prevoza kontingenta od 100 majica sa natipsom "Krv i ~ast", napisanim na engleskom, {to je direktan prevod slogana Hitlerove omladine "Blut und

Ehre".U Nema~koj je zabraweno izlagawe nacisti~kih simbola i slogana, ali je sud ocenio da se to odnosi samo na one koji su napisani na nema~kom jeziku. Apelacioni sud je vratio slu~aj na ponovno su|ewe ni`em sudu, a u saop{tewu je nagla{eno da optu`eni ipak mo`e da bude progla{en krivim zato {to se na majicama tako|e nalaze zabraweni nacisti~ki simboli. Ime optu`enog nije navedeno.

(Beta-AP)

TAJVAN

Vlasti tra`e pomo} TAJPEJ: Tajvanske vlasti zatra`ile su ju~e od me|unarodne zajednice tehni~ku pomo} za zbriwavawe i spasavawe vi{e od 2.000 qudi iz podru~ja pogo|enih tajfunom Marakot.

Vlastima u Tajpeju potrebni su veliki transportni avioni koji su u stawu da u planinska podru~ja prevezu velike bagere i druge gra|evinske ma{ine da bi se ra{~istili zatrpani putevi i dopremila hrana, javqa Bi-Bi-Si .Kako navodi ta stanica, samo Rusija i SAD imaju avione takvog kapaciteta potrebne Tajvanu. Do sada je potvr|eno 108 `rtava tajfuna koji je u nedequ pogodio Tajvan. Tajvanski predsednik Ma Jing-\eu koji je posetio oblast najte`e pogo|enu tajfunom, izjavio je da je broj `rtava nekoliko stotina ve-

}i. U spasila~kom centru u Ki{anu ve} danima ~eka veliki broj qudi, ro|aka nestalih, nadaju}i se da }e tu dobiti informacije o wima.

Pored nekoliko hiqada ranije anga`ovanih vojnika, vlasti su uputile jo{ 4.000 vojnika. Oni ~iste zatrpane puteve i popravqaju mostove nestale u oluji. U Tajpeju navode da je za zbriwavawe porodica koje su ostale bez domova potrebno 1.000 privremenih monta`nih ku}a. Tajvancima su potrebni i lekovi da bi se spre~ilo {irewe zaraznih bolesti, kao i hrana.Prema navodima AFP-a, do sada je iz najugro`enijih oblasti evakuisano 14.000 qudi. Vojska u ugro`ena podru~ja helikopterima doprema hranu, ali spasila~ke ekipe ometa ki{a koja ve} danima pada.

(Beta)

UKRAJINA

Ju{~enko razo~aran optu`bama Medvedeva KIJEV: Predsednik Ukrajine Viktor Ju{~enko odbacio je ju~e o{tru kritiku svog ruskog kolege Dmitrija Medvedeva zbog "antiruske" politike Kijeva i rekao da je "vrlo razo~aran" zbog "neprijateqskih" izjava.

"Jako sam razo~aran otvoreno neprijateqskom prirodom" Medvedevqeve izjave rekao je Ju{~enko u pismu upu}enom ruskom predsedniku koje je objavqeno na vebsajtu ukrajinskog predsedni{tva.

Medvedev je u utorak op- Viktor Ju{~enko tu`io Kijev da prodaje oru`je vornosti u pogor{awu odnosa Gruziji, da nastoji da pristupi izme|u dve zemqe. "Na{a dr`ava NATO-u i da vodi odvojene preje uvek po{tovala principe prigovore sa Evropskom unijom o jateqstva i partnerstva" sa Rutranzitu ruskog gasa do Evrope. sijom, rekao je Ju{~enku i odbaOn je tada odlo`io na neodre|ecio sve Medvedevqeve optu`be. no vreme slawe ruskog ambasadoOn je pozvao Rusiju da po{tuje ra u Kijev. Ju{~enko je pozvao suvereno pravo Kojeva da potane Kremq da prizna svoj deo odgo~lan NATO.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MAJKL BLUMBERG Gradona~elnik Wujorka Majkl Blumberg pokrenuo je atraktivnu, ali kontroverznu ponudu za re{avawe sme{taja besku}nika. Ponudio im je da Besplatno napuste grad i odu kud god `ele, pa ~ak i u inostranstvo. Sve to je o tro{ku buxeta grada.

Blumberg brani svoju ideju re~ima da je wujor{koj gradskoj skup{tini jeftinije da obezbedi kartu u jednom pravcu, nego da brine o svima wima.

MIRHUSEIN MUSAVI Iranski opozicioni lider Mirhusein Musavi ocenio je da su Iranu potrebne "duboke promene", objavqeno je na wegovom veb sajtu. "Mo`e li Amerika da nanese Iranu toliko {tete koliko ovi doga|aji u zatvorima mogu da naude (islamskoj) revoluciji i dr`avi?", zapitao se Musavi, navode}i da se u kazamatima siluju mladi}i i `ene, uhap{eni u postizbornim nemirima.

MAJKL YEKSON Svetlucava rukavica koju je Majkl Xekson nosio kada je 1983. na jednoj sve~anosti prvi put izveo svoj prepoznatqivi plesni korak "munvok", bi}e ponu|ena na aukciji u Wujorku. Kraq pop muzike, koji je 25. juna iznenada umro u 51. godini, nosio je rukavicu (ukra{enu imitacijama dijamanata) na levoj ruci na sve~anosti povodom 25. godi{wice diskografske ku}e "Motaun".

Bomba{ iz Lokerbija na slobodi LONDON: Libijski terorista, osu|en za podmetawe bombe u avion kompanije "Pan Ameriken" 1988. godine, ~ija je eksplozija odnela 259 `ivota, mogao bi da bude oslobo|en iz humanitarnih razloga.

Posle razgovora britanskih i libijskih zvani~nika, odlu~eno je da se Libijac Abdel al Megrahi, osu|en 2001. godine na do`ivotnu kaznu zatvora, oslobodi po{to je oboleo od raka.

Al Megrahi izdr`ava kaznu u jednom [kotskom zatvoru. Vlada [kotske bi trebalo ove nedeqe i formalno da naredi wegovo osloba|awe. Vest je izazvala ogor~ewe ro|aka `rtava. [kotska vlada je saop{tila da }e, pre kona~ne odluke, to pitawe dodatno razmotriti.

Libija je skoro 10 godina bila suo-

Abdel al Megrahi

~ena sa sankcijama UN, zbog toga {to nije prihvatala da izru~i Al Megrahija Holandiji, gde je trebalo da mu se sudi po [kotskom zakonu. Nakon {to je Tripoli prihvatio odgovornost za teroristi~ki napad na avion i holandskom sudu izru~io dvojicu osumwi~enih libijaca, ro|acima je ispla}eno 2,7 milijardi dolara. Savet bezbednosti UN je, potom, 2003. ukinuo sankcije Libiji.

"Pan Amerikenov" Boing 747, na liniji London-Wujork, sru{io se u subotu 21. decembra 1988. godine.

Eksplozija je raznela avion a veliki komadi letilice padali su iznad {kotskog grada Lokerbija. Ovi delovi ubili su jo{ 11 qudi. Ukupan broj poginulih je u ovoj nesre}i je 270.

BALKAN

DNEVNIK

Hrvatski protest zbog kra|e zastave s tankera ZAGREB: Hrvatsko Ministarstvo spoqnih poslova i evropskih integracija je ju~e uputilo o{tar protest ambasadi Srbije u Zagrebu zbog kra|e hrvatske zastave s tankera "Cibalia" usidrenog u luci Ostru`nica u Srbiji.

Ministarstvo spoqnih poslova je saop{tilo da od nadle`nih tela Srbije tra`i da se istragom otkriju i da se kazne po~inioci tog vandalskog ~ina.

Prema podacima zapovednika tankera "Cibalia", incident se dogodio u sredu, tokom istovara goriva u luci Ostru`nica na reci Savi, kada

petak14.avgust2009.

23

BOSNA I HERCEGOVINA

je grupa od tri nepoznata mu{karca ~amcem pri{la tankeru, jedan od wih se popeo na tanker, odsekao i uzeo hrvatsku zastavu, stoji u saop{tewu. Povodom tog incidenta zapovednik broda kontaktirao je re~nu policiju Srbije koja je obavila policijski uvi|aj, a obavestio je i svog brodarskog agenta.

Tanker je u ~etvrtak oko ~etiri sata ujutro, ranije nego {to je bilo predvi|eno, nastavio putovawe prema luci u Bugarskoj, posle ~ega }e se vratiti u Vukovar, pi{e na kraju saop{tewa Ministarstva.

(Beta)

PREMIJERKA HRVATSKE ODU[EVQENA PREDLOGOM BRANILACA

Kosor: Bo`i}nicu, regres i prevoz ugradila bih u plate ZAGREB: – Odu{evqavaju me konstruktivni predlozi, qudi koji istinski `ele da pomognu, a mislim da je predlog Petra Lovri}a na tom tragu pa, ako ga prihvate i ostali socijalni partneri, on }e, kako se to ka`e, pasti na plodno tlo – prokomentarisala je premijerka Jadranka Kosor zamisao o referendumu i ograni~avawu socijalnih prava.

Me|utim, uverena je u to da rezovi socijalnih prava nisu ono na {to je Lovri} ponajpre mislio: – Mislim da je re~ o u{tedama i racionalnijem tro{ewu.

Lovri} jeste braniteq, ali i uspe{an privrednik. On razume situaciju u kojoj smo se na{li, i zna kako se izvu}i iz toga. Ja bih podr`ala svaku vrstu preraspodele. Na primer, za prevoz javnim i dr`avnim slu`bama izdvaja se 1,4 milijarda kuna godi{we, za regres i bo`i}nice jo{ oko 1,3 milijarda. Zajedno, to je gotovo tri milijarde kuna!

To je veliki novac, a ni ja, ni iko iz mog tima, ne bi ga uzeo radnicima, mo`da bismo ga delom ugradili u osnovicu ili ne{to sli~no. Qudi bi imali ve}e plate, s ve}im uplatama do-

prinosa i penzija bi im jednoga dana bila ve}a. To je ne{to o ~emu vredi razmisliti – prokomentarisala je ju~e Jadranka Kosor.

Ve} za idu}u sedmicu najavila je sastanak s Petrom Lovri}em i ostalim inicijatorima referenduma.

– S wima bih `elela da razradim ideju.

Nakon toga, namerava da odr`i jo{ jedan veliki sastanak.

– Kao moj doprinos tome, `elela bih da okupim i predstavnike socijalnih partnera i braniteqskih udru`ewa pa da se onda predlog izbistri do posledwih detaqa – objasnila je premijerka.

Jo{ jednom je istakla da nikako ne bi podr`ala neki predlog koji bi i{ao na {tetu najosetqivijih kategorija: porodiqa, dece, korisnika socijalne za{tite te najugro`enijih grupa penzionera.

– Ko god poka`e interes, rado }u ga primiti, rado }u saslu{ati svaku ideju. Radimo na buxetu za 2010. godinu i bitno je da to bude najboqe {to se mo`e uraditi – zakqu~ila je Jadranka Kosor.

Na~elnu podr{ku sindikata predlogu referenduma, ipak, uzima s rezervom. Ka`e kako je na posledwim pregovorima u nekoliko navrata bilo mogu}e od sindikata na sastanku slu{ati jedno, a nakon sastanka, u dru{tvu novinara, ne{to sasvim drugo.

Mesi}: Katoli~ka crkva privilegovana ZAGREB: Hrvatski predsednik Stjepan Mesi} ocenio je da Katoli~ka crkva ima privilegovan polo`aj u toj dr`avi. Crkva nastavqa sa kritikama na ra~un {efa dr`ave.

On je podsetio da Katoli~ka crkva godi{we dobija 37 miliona evra iz dr`avnog bud`eta, gradi velelepna zdawa, a vra}enu imovinu iznajmquje.

Mesi}eva kritika crkve nastavak je zategnutih odnosa predsednika i crkvenog vrha posle pro{lonedeqnog uvodnika Ivana Mikleni}a u "Gla-

su koncila" koji je Mesi}a prozvao veleizdajnikom. Crkva se od te izjave nije ogradila. Mesi} je zatra`io da se prekine praksa isticawa verskih simbola u kasarnama, policijskim zgradama, op{tinama i drugim javnim institucijama. On je rekao da bi o tome trebalo vi{e da se anga`aje i Crkva i da jasno ka`e da je Hrvatska lai~ka dr`ava.

Mesi}ev intervju objavqen je nakon novog napada "Glasa koncila" na wega. U novom komentaru urednik tog katoli~-

kog nedeqnika, u tekstu naslovqenom "Kakav predsednik nam treba", napisao je da bi slede}i "hrvatski predsednik trebao da bude zdrava i psihi~ki uravnote`ena osoba, sposobna da okupi nekompromitovane i kompetentne saradnike koji tako|e dolaze iz hrvatske }utqive ve}ine". Iz toga se indirektno mo`e zakqu~iti da aktuelni predsednik nije takav. Mikleni} je u tekstu pozvao vernike da na Veliku gospu mole upravo za takvog presednika.

Zatvorenici iz Remetinca na zagreba~kim ulicama ZAGREB: Zagreba~ki gradona~elnik Milan Bandi} i upravnik zatvora Remetinec Tomislav Kraq ju~e su potpisali ugovor o saradwi. Od danas }e zatvorenici, ako `ele, a uprava proceni da nisu opasni za okolinu, raditi dru{tveno koristan posao za grad.

Ciq je socijalizacija qudi koji su prekora~ili na drugu stranu zakona, ali i ure|ewe metropole. Danas }e s ~i{}ewem ambrozija po~eti 15 zatvorenika. Satnica im je 20 kuna, no zatvorenici dobijaju jednu tre}inu te svote, dok tri ~etvrtine ostaje zatvoru koji taj novac koristi iskqu~ivo za poboq{awe zatvorskih uslova.

Tako|e, 40 posto zarade zatvorenici mogu podi}i tek po zavr{etku zatvorske kazne.

Osim ~i{}ewa ambrozije, zatvorenici }e ~istiti sneg, ra-

Banke na sudu zbog kamata SARAJEVO: U Op{tinskom sudu u Sarajevu po~eo je dokazni postupak protiv banaka koje su podigle kamate na potro{a~ke kredite tokom otplate. Nadle`na inspekcija je podnela 192 prekr{ajna naloga protiv deset banaka u Bosni i Hercegovini, zbog neosnovanog podizawa kamata. Ako sud potvrdi navode inspekcije, usledi}e i tu`be protiv banaka. Prva se pred sudom na{la Inteza San Paolo banka.

Podizawe kamata u komercijalnim bankama, koje je izazvalo ogor~ewe u bosanskohercegova~koj javnosti, kona~no je postalo sudski slu~aj u Bosni i Hercegovini. Prvi pretres odr`an je prekju~e pred Op{tinskim sudom u Sarajevu protiv Intesa San Paolo banke, jedne od najja~ih banaka na prostoru BiH.

Uprava za inspekcijske poslove tvrdi da je banka po~inila prekr{aj neosnovanog podizawa kamatnih stopa.

Korisnike kredita nije upoznala sa uslovima pove}awa kamata, {to predstavqa kr{ewe Zakona o za{titi potro{a~a, a kamate su mewane van ranije utvr|enih rokova, ~ime su prekr{eni ugovori o kreditima.

Kao opravdawe za pove}awe kamata banke su navele rast takozvanog euribora, {to predstavnik Federalne uprave za inspekcijske poslove Josip Ba{i} smatra neprihvatqivim.

Advokat Branko Mari}, koji zastupa Intesa San Paolo banku, tokom pretresa nije se mnogo bavio sadr`ajem ugovora. On tvrdi da banka nije u~inila ni{ta {to bi i{lo na {tetu klijenata, nego

je, kako ka`e, izvr{ila korekciju kamata, i to samo u najnu`nijem delu. Uprava je od suda zatra`ila da banku u ovom prvom slu~aju kazni maksimalnom kaznom od pet hiqada maraka. Ba{i} tvrdi da je takva kazna adekvatna jer je re~ o beskrupuloznoj pqa~ki gra|ana. Iako je predstavnik banke poku{ao osporiti nadle`nost federalne uprave da provodi kontrolu u ovom slu~aju, odluka o odgovornosti Inteza San Paolo banke bi}e doneta u petak, a idu}e sedmice pretres }e biti proveden i za ostale banke.

Ako sud donese presudu na temequ naloga Uprave za inspekcijske poslove, banke }e biti du`ne da gra|anima vrate novac koje su uzele nakon pove}awa kamatnih stopa.

(B-92)

Dodik: Nepotrebno me{awe OHR BAWALUKA: Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je nepotrebno politi~ko uplitawe Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR) u proces popisa imovine, nagla{avaju}i da sama ~iwenica da se OHR upustio u proceduru popisa potvr|uje da ova kancelarija ve} prejudicira neke stvari.

"Poznato je da je OHR ve} nekoliko puta mewao stav, kada je re~ o imovini. Sada je sasvim jasno da OHR u ovom procesu otvoreno zastupa poziciju koja odgovara iskqu~ivo bo{wa~koj strani", rekao je Dodik u izjavi "Glasu Srpske".

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko prekju~e je saop{tio da je OHR po~eo proces popisa nekretnina u BiH, jer radna grupa Saveta ministara to ne mo`e u~initi do kraja septembra do kada je rok da se zavr{i to pitawe. Incko je pokrenuo proces u okviru koga }e OHR prikupiti popis nekretnina nad kojima je 31. decembra 1991. godine pravo raspolagawa ili upravqawa imala biv{a SR BiH, kao i ono {to je sukcesijom biv{e SFRJ pripalo BiH. Dodik, koji je i lider vladaju}eg SNSD, ka`e da je neprihvatqivo to {to OHR u procesu re{avawa pitawa imovine po{tuje odluke Saveta ministara, koje su donesene u vreme kada je na ~elu ove institucije bio Adnan Terzi}, a istovremeno ne po{tuje za-

kone koje je nametnuo biv{i visoki predstavnik Pedi E{daun."Jo{ 2001. godine je re~eno da imovina pripada entitetima.

Iako je pitawe imovine va`no za zatvarawe OHR-a, ne}emo dozvoliti da RS ostane bez imovine na koju ima pravo po Ustavu i Dejtonskom sporazumu", naglasio je Dodik.

Naveo je da su predstavnici RS uvideli da je OHR i ranije mnogo puta pokazao da "nije pravi~an i da je navija~ki raspolo`en".

On smatra da OHR, uplitawem u popis imovine, "pani~no tra`i neke nove poslove".I druge poliit~ke stranke u RS smatraju da popis dr`avne imovine treba da bude rezultat doma}eg dogovora, a ne da to radi komiisja OHR-a.

Predsednik SDS Mladen Bosi}

ka`e da je jasna namera da se popisom izuzme deo imovine od entiteta i stavi pod centralnu vlast, kako bi se oslabili entiteti. Mewawe toga, ka`e Bosi}, ide se u novo prekrajawe dejtonskog sporazuma.

I u Partiji demokratskog progresa su istog mi{qewa. ^lan Izvr{nog odbora PDP Igor Crnadak ka`e da je OHR-ova odluka posledica nesposobnosti vlasti da same usaglase principe i dodao da }e to pitawe biti predmet detaqne analize u ovoj stranci.

I dok u RS i vladaju}e i opozicione stranke imaju jedinstveno mi{qewe oko statusa drzazvne imovine u BiH, u FBiH smatraju da je dobro da je OHR preuzeo posao u vezi sa popisom imovine, kad ve} doma}e snage nisu same uspele da izna|u kompromis.

Stranke u Federaciji BiH zastupaju stav da imovina treba da bude u vlasni{tvu BiH, ~emu se protive u RS. Re{ewe pitawa dr`avne imovine jedan je od uslova potrebnih za zatvarawe kancelarije visokog predstavnika u Bih i wenu transformaciju u kancelariju specijalnog predstavnika EU. (Tanjug)

GR^KA

No}na hap{ewa u Atini Tomislav Kraq i Milan Bandi}

diti na utovaru-istovaru i drugo. Dru{tveno korisnim radom ve} se bave zatvorenici u Bjelovaru. Kako je rekao Miroslav Mihoci, upravnik Cen-

tralne kancelarije Uprave za zatvorski sistem, plan je uvesti program resocijalizacije i u ostalim hrvatskim zatvorima.

(Net.hr.)

ATINA: Gr~ka policija je pretpro{le no}i, u opse`noj akciji suzbijawa kriminala u Atini, uhapsila 53 osobe, dok je 11 zadr`ano radi ispitivawa. Ukupno 220 policajaca iz nekoliko gradskih stanica kontrolisalo je 490 pojedinaca, 61 automobil, 33 motocikla i 51 objekat, prenela je agencija ANA. Tom prilikom zapleweno je vi{e vrsta droge, nekoliko personalnih ra~unara i no`eva.Atina je u posledwe vreme ~esto bila popri{te razli~itih vrsta nasiqa, po~ev od akcija ekstremi-

sta, koji podme}u po`are i razbijaju izloge i automobile, do obra~una bandi koje se bave {vercom droge, prostitucijom i krijum~arewem qudi.

Nedavno se, prema pisawu "Katimerinija", Udru`ewe prestoni~kih hotelijera `alilo na pad prometa, isti~u}i da je to, u velikoj meri, posledica {irewa nasiqa koje im odvra}a goste. Atinska policija je nedavno formirala specijalne odrede za brze intervencije, da bi grad bio mirniji i bezbedniji.

(Tanjug)

24

MOJA KU]A

petak14.avgust2009.

DNEVNIK

Stepenice - ukras prostora `bi funkcionalnosti, kako bi dale vrhunski rezultat i kvalitet.

Osigurawe za{titnom ogradom minimalne visine 100cm tako|e je nu`an faktor za pravilnu i sigurnu funkciju stepeni{ta. ^esto se zbog atraktivnih enterijerskih re{ewa izbegava postavqawe ograde, ali takva se re{ewa mogu izvesti iskqu~ivo u privatnim prostorima i na sopstvenu odgovornost.

Rasveta

ednokrake, dvokrake, spiralne, zavojite, drvene, kamene, staklene -.

Izbor stepenica zavisi od veli~ine prostora u koji se sme{taju, ukusu pojedinaca, kao i stilu i materijalu koji preovladava u prostoru.

J

Preporu~qiva visina Prvi i najva`niji zahvat prilikom projektovawa stubi{ta jeste zadovoqiti stati~ke zahteve, bilo da se radi o betonu, drvetu ili metalu kao nosivoj konstrukciji.

Bez potrebne stabilnosti i ~vrsto}e stepeni{te ne mo`e da zadovoqiti osnovnu funkciju. Visina i raspolo`ivi prostor za smje{taj stubi{ta glavni su faktori za odre|ivawe visine stepenica.

Preporu~qiva visina stepenice je od 15 cm do 17,8 cm, iako se izvode i od 18 do 20 cm. Ovakve visine su preporu~qive za stambene prostore u kojima nema dovoqno mesta za potrebnu du`inu stubi{nog kraka i u kojima `ive mladi qudi kojima savladavawe visokih stepenica ne}e predstavqati optere}ewe.

Slede}i bitan zahtev jeste postizawe potrebne protivklizavosti. Ovo je naro~ito bitno za porodice s malom decom, koja se u razigranosti i nepa`wi mogu povrediti. Pravilnim izborom materijala ili

postavqawem protivklize}ih traka re{i}ete ovaj problem.

Funkcionalnost Va`no je zapamtiti da lepota i atraktivnost moraju uvek biti u slu-

Stepeni{te }e se ista}i u svoj lepoti, izra`enoj odabranom vrstom nosive konstrukcije i obla`u}eg materijala, po{to ste zadovoqili sve prethodno navedene uslove. Lepota i atraktivnost moraju uvek biti u slu`bi funkcionalnosti da bi dale vrhunski rezultat i kvalitet. Bogatstvo stepeni{ta izra`eno izborom i obradom materijala mo`e naglasiti stil ure|ewa koji ste odabrali.

Transparentna stepeni{ta sa staklenim ogradama u~ini}e prostor atraktivnim, a u wemu }e izgledati elegantno i nenametqivo. Rasveta integrisana sa stepeni{tem mo`e rezultirati vrhunskim enterijerskim re{ewima u kojima se ono no}u pretvara u rasvetno telo i centralnu ta~ku prostora.

Trudite se da naglaske enterijerske atrakcije uvek izvedete prostornim elementima, koji }e mu dati identitet i originalnost. Name{taj }e u tom slu~aju biti samo popratni deo, koji }e se uklopiti u postignute estetske zahvate i ispuniti funkcionalni zahtev.

Kako iskoristiti veliki hodnik vo nekoliko na~ina da ulep{ate i u~inite funkcionalnim neiskori{}ene kvadrate svoje ku}e.

Veliki ulazni prostori i hodnici ~esto predstavqaju neiskori{}ene kvadrate stambenog prostora. Popuwavawem wihovih sadr`aja rastereti}ete druge prostore ili uvesti sasvim novi sadr`aj u svoj dom.

Hodnicima je osnovna uloga komunikacija, ali uz dovoqno veliku kvadraturu mogu dobiti i druge namene. Najve}i problem pri tome mo`e biti broj i polo`aj vrata, jer wihova nepromi{qena dispozicija mo`e svesti ovaj prostor samo na komunikacioni.

svetu, omogu}ite dobro osvetqewe ve{ta~kom. Primenite neku od toplih boja, kako bi boravak bio {to prijatniji. Postavqawem ogledala na potrebnim pozicijama, prostor mo`ete u~initi vizuelno ve}im.

Slobodne zidove iskoristite za sme{taj polica, koje mogu poslu`iti kao biblioteka. Dizajn fronta ormana u~ini}e ga nagla{enim i dekorativnim u prostoru ili neutralnim i neprimetnim, sve u zavisnosti os va{ih `eqa.

E

estirawe otkrilo da klima ure|aji u automobilu pove}avaju potro{wu goriva. Me|utim, Japanac Micuji ^inen tvrdi da mu, iako `ivi u supropskoj

me, rezultati testirawa koje je sprovela nema~ko automobilissko udru`ewe ADAK pokazuju da klima-ure|aj u automobilu mo`e pove}ati potro{wu goriva. Trominut-

klimi, klima-ure|aj u automobilu nije potreban. Mui~ki producent Mitsuji ^inen s ostrva Okinava prona{ao je lek za smawivawe globalnog otopqavawa. Posadio je travu na krovu svog automobila, pa mu klima-ure|aj nije potreban. Za dva meseca trava je narasla 10 centimetara na podlozi koju je Micuji prethodno pa`qivo pripremio. Stavio je sloj ner|aju}eg ~elika, sloj izolacije i sloj kokosovih vlakana u koje je posejao semewe trave. ^enenov san je da svi taksiji i autobusi u wegovom gradu imaju upravo ovakve krovove i tako pridonesu smawenoj potro{wi goriva i smawewu globalnog otopqavawa. Nai-

ni test u kojem se uz pomo} klima-ure|aja temperatura u automobilu spu{tala sa 31 na 22 stepena Celzijusa pove}ala je potro{wu od 2,47 do 4,14 litre na sto kilometara. Naravno, podaci variraju u zavisnosti od modela automobila, klime i toga da li se vozi po gradu ili na otvorenom putu.

ADAK ka`e da stariji tipovi klima uvek rade u re`imu koji rezultuje najve}om potro{wom goriva, dok noviji automatski pode{avaju rad kompresora klime. Udru`ewe preporu~uje da se radi u{tede goriva pre po~etka vo`we dobro provetri ugrejana kabina i da se ne pravi velika razlika izme|u unutra{we i spoqne temperature.

Navike i stil `ivota

Prostor za opu{tawe Ulazni prostor je redovno opremqen ormanom za odlagawe ode}e i obu}e ili komodom i ve{alicama. Ali, veliki ulazni prostor daje dodatne mogu}nosti za sme{taj foteqe, dvoseda ili udobne le`aqke s mini sto~i}em.

Na ovaj na~in on postaje prostor za opu{tawe, ~itawe ili slu{awe muzike s mogu}-

Trava umesto auto-klime T

no{}u izolacije. Ve}i hodnik ili ulazni prostor mo`e postati i radni kutak sme{tawem radnog stola i ra~unara. Iznad stola je mogu}e postaviti plitke police za odlagawe kwiga. Ako ovaj prostor nema prirodnu ra-

Hodnike mo`ete iskoristiti i za omiqene aktivnosti. Ako ste kolekcionar umetni~kih dela, napravite od hodnika malu galeriju slika u kojima }ete u`ivati svaki put kada dolazite ili napu{tate ku}u. Osim toga, u hodniku mo`ete slikati, modelovati, {iti i sli~no.

Mnogo je na~ina za kvalitetno iskori{}avawe velikih hodnika, a na vama je samo da odaberete pravi, koji }e biti uskla|en s va{im navikama i stilom `ivota.

MRE@A

DNEVNIK

petak14.avgust2009.

25

I „Pajrat bej” po~iwe naplatu? ovi vlasnici “Pajrat beja”, {vedska donedavno sasvim nepoznata firma Global gejming fektori, pro{log meseca je kupila TPB uz obe}awe da }e servis i daqe nastaviti s radom kao i do sada, "ali legalno". Kako je to dvoje spojivo nisu objasnili, ali sada se saop{tewem javio {ef GGF-a Hans Pandea, koji donekle, tako|e {turo, obja{wava kako su to oni zamislili.

Navodno se radi o give-and-take modelu s pla}awem za kori{}ewe servisa, koji bi trebalo da bude zadovoqavaju}i i za korisnike i za muzi~ke i filmske studije. Za veliku ve}inu korisnika ser-

N

vis }e i daqe biti besplatan, za jedan mali deo done}e mogu}nost zarade (pretpostavqamo da se radi o onima koji aktivno dele velike koli~ine materijala), a jedan deo }e morati da plati za wegovo kori{}ewe (verovatno oni koji mnogo skidaju, a ni{ta ne daju).

GGF je, navodno, svestan da moraju da garantuju galantnim deliocima datoteka da i ne{to zarade ako `ele da u~estvuju u radu servisa, ina~e im ovaj postaje beskoristan. Navodno je GGF u pregovorima s nekim od najve}ih firmi u muzi~koj industriji oko na~ina naplate tantijema.

Narukvicom protiv propu{tenih poziva vakome se dogodilo da je propustio va`an poziv na mobilnom telefonu jer je bio uti{an ili na vibraciji.

Pogotovo tokom sastanaka ili ako je bu~no pa se zvowava ne ~uje.

Bluetooth narukvica najboqe je re{ewe za ovakve i sli~ne situacije. Izra|ena je od kau~uka, sa me-

S

Svirajte be`i~no istem zvu~nika WACS7500 jednostavno je re{ewe za slu{awe muzike po celoj ku}i bez nepotrebnih kablova, CDova, i sli~nih tri~arija. Radi se o sistemu koji se sastoji od ve}e, glave jedinice, i sporednog ure|aja. Primarna namena je da omogu}i slu{awe iste ili razli~ite muzike u vi{e prostorija odjednom. Odli~an dizajn dozvoqava sme{tawe bilo gde, nema potrebe sakrivati ga od pogleda kao {to je slu~aj kod bezli~nih, kutijastih komponenti. Instalacija ure|aja je bezbolna, posle ukqu~ivawa

S

komponenti u struju treba im minut-dva da se be`i~no pove`u i to je to. Pesme prihvata u MP3, WMA i PCM formatu. Na ra~unar se povezuje mre`nim kablom, a prilo`eni softver je dovoqno intuitivan da ne treba uputstva za upotrebu.

Obje jedinice imaju na sebi LCD ekrane na kojima se prikazuje omot albuma ili slike dok svira pesma. Ekran postoji i na odli~nom daqinskom upravqa~u i tako|e prikazuje informacije o trenutnoj pesmi. Dobra stvar je i to {to pesme ne moraju biti fizi~ki preba~ene na Stremium,

ve} se mogu reprodukovati i direktno sa PC-a. kapacitet ugra|enog diska je 80GB {to omogu}ava sme{tawe do 1.500 audio CD-a. Kada dosadi kolekcija pesama na kompjuteru, u pomo} priska~e Internet radio, tako da sigurno nema dosade. Glavni ure|aj mo`e slati muziku na pet prate}ih stanica odjednom, {to je dovoqno za ve}inu korisnika.

Kvalitet zvuka je dobar, zahvaquju}i ugra|enim zvu~nicima od 2x20W i subwooferu od 40W u centralnoj jedinici. Cena?

Prava sitnica: otprilike 800 evra.

Spotifaj bacio oko na Ajfon talnim delom na kojem se nalazi 2,2 centimetra {irok LCD ekran. Podr`an je Bloetooth verzije 1.2, a na ra~unar se spaja putem USB kabla. Ugra|ena baterija puni se dva sata i omogu}ava 60 sati rada. Posle uparivawa sa mobilnim telefonom stavite je na ruku i to je to {to se ti~e instalacije. Kod dolaznog poziva na ekranu se ispisuje broj pozivaoca, ali ne i ime. To, dodu{e, i nije neka mana, ali za neke kasnije verzije bilo bi dobro da postoji i ova mogu}nost.

Odli~no re{ewe dileme da li se javiti na mobilni telefon ili ne ako je va`an sastanak u toku. U paketu se dobije USB kabl i puwa~ za gradsku mre`u, s napomenom da se baterija mo`e puniti i preko USB-a. Cena ovog odli~nog gexeta je oko 20 evra.

[vedski muzi~ki onlajn servis Spotifaj u narednih nekoliko sedmica planira da na tr`i{te lansira prvu mobilnu aplikaciju, a ovih dana o~ekuju i odobrewe za aplikaciju iz iTunes App Store kompanije “Epl”.

Ukoliko dobiju zeleno svetlo od uspe{ne ameri~ke kompanije, novu aplikaciju Spotifaja mo}i }e da daunloduju i korisnici “Eplovog” Ajfona.

Spotifaj je ina~e prozvan kao “ubica iTunes” zbog jednostavnog kori{}ewa, obimnog i za kori{}ewe besplatnog kataloga sa nekoliko miliona pesama.

Tako|e, Spotifaj mnogi smatraju mogu}im spasiteqem muzi~ke industrije jer predstavqa i oru`je protiv svih nivoa piratstva.

Nova aplikacija je dizajnirana za pretragu novih muzi~kih numera i korisnicima }e omogu}iti privremeno skladi{tewe muzi~kih lista na svoje mo-

bilne ure|aje, kako bi mogli da ih preslu{avaju i kad nisu onlajn.

Iako }e pomenuta aplikacija biti besplatna za kori{}ewe, planirana je i odre|ena premijum pretplata. Korisnici premijum paketa, ~ija mese~na cena trenutno iznosi 16 dolara, mogu koristiti Spotifaj na sopstvenim kompjuterima bez ikakvih reklama. Spotifaj je ve} predstavio pomenutu aplikaciju za mobilne aparate koji koriste Android, softver kompanije Gugl, iako jo{ uvek nije dostupna za javnost.

Muzi~ki onlajn servis, koji je lansiran pro{le godine, danas ima vi{e od dva miliona korisnika u Velikoj Britaniji i vi{e od {est miliona korisnika {irom Evrope. Ova usluga jo{ uvijek nije dostupna stanovnicima SAD, ali iz kompanije poru~uju da }e ovaj servis na ameri~ko tr`i{te lansirati ve} krajem ove godine.

Pametno kupujte monitor rilikom kupovine novog kompjutera pa`wa se uglavnom poklawa procesoru, grafi~koj kartici, memoriji i sli~nim komponentama. Obi~no se buxet rastegne do maksimuma, tako da za monitor ne ostaje puno prostora, pa je ovo naj~e{}i deo na kojem dolazi do kompromisa. Upravo tamo gde ne bi trebalo da se {tedi, s obzirom na to da se radi o izlaznoj komponenti preko koje se sve radi. Lo{ monitor uzrok je glavoboqama i zamara o~i.

Poplava jeftinih LCD-ova

P

izbacila je stare CRT-ove ~ije je titrawe slike izlu|ivalo mnoge. Pogre{no je misliti da je ovim sve re{eno. Kao i kod monitora sa katodnom cevi, i LCD mo`e biti lo{ i uticati na zdravqe. Na {ta zapravo treba obratiti pa`wu prilikom kupovine monitora?

Za po~etak, dr`ati se renomiranih proizvo|a~a ~ini se dobar korak, ali s obzirom na to da sve LCD panele na svetu proizvodi {a~ica fabrika, ni to ne mora garantovati kvalitet. Najboqe bi

bilo monitor isprobati pre kupovine. Ne{to {to je u svetu normalno, polako dolazi i do nas, a puno poma`e i pozivawe na tr`i{nu inspekciju… Ako vam je ovo ipak drasti~na mera, ili ste samo stidqivi, ne preostaje vam ni{ta drugo ve} da se povedete za specifikacijama sa kutije.

Dijagonala Zaboravite 17 in~a. Minimum je 19-in~ni monitor koji je dovoqan za kancelarijski rad, surfovawe Internetom i sli~no. Ukoliko vam je prioritet gledawe filmova, pogotovo ako se radi o HD materijalima, obavezan je monitor sa razmerom stranica 16:9. Naj~e{}e dolaze u dimenzijama od 23“, 21“ ili sli~no i imaju panele sa full HD rezolucijom od 1980x1080 piksela. Ovakvi su ekrani zgodni i za one koji dosta rade u Office aplikacijama jer pru`aju ve}u radnu povr{inu i samim time preglednije dokumente u “vordu” ili “ekselu”. Ako je monitor namewen igrawu pazite da odaberete grafi~ki podsistem dovoqno sna`an da „vrti“ igre na ovim rezolucijama.

Ugao Radi se o uglu gledawa na monitor. Ko je ikada radio na LCD-u zna da se slika, odnosno boje na slici mewaju s obzirom na ugao iz kojeg se monitor

gleda. Monitore sa vertikalnim i horizontalnim uglovima ispod 1600 najboqe je zaboraviti. Danas je ovo nekakav minimum, a najboqe PVA matrice imaju vidqive uglove od 1780. Na `alost, ovo je obi~no popra}eno zna~ajno vi{om cenom.

Brzina matrice i vreme osve`avawa ^esto deklarisane brzine matrice od 2, 3 ili 5ms ne moraju biti istinite. Radi se o podatku koji govori koliko jednom pikselu treba vremena od paqewa do ga{ewa. [to je vreme mawe, slika }e biti boqa, ali ovu informaciju treba uzeti sa zrnom rezerve, budu}i da mnogi proizvo|a~i navode pogre{na vremena. Za udobno igrawe, dobar prikaz filmova i sli~no dovoqne su i matrice od stvarnih 5ms. S druge strane, vreme osve`avawa, izra`eno u hercima, govori koliko se puta slika iscrta na ekranu. [to je brojka ve}a, slika se vi{e puta iscrtava, a ekran daje fluidniju i boqu sliku. Kod kompjuterskih LCD-ova „refresh rate“ je obi~no 60–75Hz {to je sasvim dovoqno za dobru sliku, iako postoje i modeli sa br`im matricama.

Osvetqewe i kontrast Osvetqewe panela meri se u kandelama po metru kvadrat-

nom. Uobi~ajena svetlina iznosi oko 300cd/m2 i sasvim je dovoqna ve}ini korisnika. Kontrast se izra`ava u razmerama, ali proizvo|a~i gotovo uvek navode dinami~ki kontrast.

Neka vas brojke od 20.000:1 i sli~no ne zavaraju jer se u stvarnosti radi o brojkama poput 1000:1 ili sli~no. [to je ve}i (stvarni) kontrast, slika

}e biti boqa. Ina~e, boqka svih LCDova je prikaz crne boje koja je ustvari siva. Ve}i kontrast zna~i da }e biti ekran u stawu da vernije prika`e i crnu boju.

Konektori DVI ekran je minimum minimuma. Stari VGA konektori bazirani su na analognoj teh-

nologiji. Kako je LCD digitalan, vr{i se analogno-digitalna konverzija, i to dva puta. Prvi put na samoj grafi~koj kartici koja digitalni signal pretvara u analogni kako bi mogao da putuje VGA kablom, i u samom LCD-u gde se signal digitalizuje kako bi se mogao prikazati.

O~igledno je da dolazi do gubitaka u kvalitetu slike koji su vidqivi i golim okom. Monitor mo`e imati i HDMI, mini Display port ili kompozitne ulaze.I za sam kraj… Ukoliko }e monitor stajati okrenut licem prema prozoru ili izvoru svetla, pripazite da ne kupite ekran sa tzv. glossy, odnosno sjajnom povr{inom. Osim {to odli~no sakupqa pra{inu i otiske prstiju, uvek }ete videti odraze. U zadwe vreme pojavili su se monitori koji koriste LED pozadinsko osvetqewe i u pravilu daju superiorniju u sliku u odnosu na LCDove da klasi~nim osvetqewem, ali jo{ uvek uz znatno ve}u cenu.

Sre}na kupovina!

26

MU[KA POSLA

petak14.avgust2009.

DNEVNIK

I parfem tra`i pravilno nano{ewe vi znamo da je vrlo va`no {iriti prijatan miris kolowske vode ili parfema.

Prskawe sprejem posle obla~ewa ne samo da nam pru`a

S

prijatan ose}aj ve} daje i zavr{nu notu svakoj garderobi, ali treba voditi ra~una da i nano{ewe mirisa treba ~initi kako treba: • Nanosite parfem na one delove tela koji proizvode najvi{e toplote. Kada nanosite kolowsku vodu iza u{iju, na zglobove, grudi i vrat, prvo na{pricajte svoje ruke kojima }ete pre}i preko ko`e, ili direktno po{pricajte `eqene delove.

• Kada nanosite parfem iza u{iju, najboqe je da ga naneste prvo na ruke, a zatim razma`ete iza u{iju.

• Nemojte parfemisati ode}u. • Ako je ikako mogu}e, kupujte miris, a ne cenu.

• Nikada nemojte nanositi parfem tako da smeta drugima. Qudi bi trebalo da primete vas, a ne va{ miris.

• Ukoliko parfem nema sprej, stavite prst na vrh bo~ice i okrenite je samo jednom, a zatim prstom potapkajte grudi.

• Budite umereni. Koli~ina koju nanosite vrlo je bitna, i nastojte da bude minimalna.

• Budite {tedqivi. Miris bi trebalo da istakne va{u li~nost.

I pri odabiru budite pa`qivi razli~iti mirisi razli~ito miri{u na razli~itim osobama.

• Poku{ajte da miris ne nanosite na lice. Poneke kolowske vode i parfemi mogu prouzrokovati akne i osipe.

• Posle nekog vremena va{e }e se telo i nozdrve naviknuti na miris, i on vam se ne}e ~initi toliko jakim. Imajte na umu da se radi samo o va{em do`ivqaju istog. Budite sigurni da ga drugi osete. • Ukoliko je va{ ciq da privu~ete dame, imajte na umu da one imaju razvenije ~ulo wuha od mu{karaca. Nema potrebe da delujete kao francuska prostitutka. One su ionako potpuno demode (ba{ kao i sam izraz).

Bu{ u VC {oqi X

orx Bu{ je za vreme dok je boravio u Beloj ku}i ~esto bio meta {aqivxija. Na wegov ra~un svakodnevno su se zbijale {ale, i to s razlogom, a lik mu se pojavqivao u raznim kombinacijama, od karnevala do crtanih filmova. ^ini se da ni po{to je odradio svoj mandat, wegovom liku i delu nema mira, pa je tako posqedwa sprda~ina koja se pojavila po nekim ameri~kim gift {opovima ~etka za VC sa dr{kom u obliku biv{eg predsednika. ^etka je plasti~na, kao i sve druge, a dr{ku predstavqa izdu`eni lik Xorxa Bu{a. Sama ~etka za ~i-

Istra`ivawa koja vam idu u prilog elite seks ~esto i u velikim koli~inama. Verujete da ne samo da je dobar za zdravqe i fizi~ki izgled, nego i za va{u psihu. Neki nau~nici se u potpunosti sla`u s vama u tim pogledima. Zbog toga su sproveli studije kako biste prona{li prikladno opravdawe za va{u veliku `equ za seksom.

1. Dnevni seks poboq{ava kvalitet sperme

@

Za{to momci varaju ako se ~esto pretpostavqa da mu{karci varaju samo zbog seksa, najnovije istra`ivawe je pokazalo da ve}ina wih vara jer u vezi ose}a emotivnu prazninu. Sirote osetqive du{ice, naime, qubavnice ne biraju jer su fizi~ki privla~nije od wihovih supruga, ve} zbog toga {to im pru`aju toplinu... i divqewe.

Odgovor na ve~no pitawe o tome za{to mu{karci ne mogu biti monogamni poku{ao je da prona|e bra~ni savetnik M. Geri Nojman.

Rade}i na svojoj novoj kwizi “Istina o varawu”, Nojman je prou~avao 200 vernih i nevernih mu{karaca, poku{avaju}i da dozna stvarne razloge zbog kojih mu{karci varaju, a tokom istra`ivawa do{ao je do vrlo zanimqivih saznawa.

Naime, ~ak 48 posto mu{karaca kao razlog varawa navelo je emotivno nezadovoqstvo. Ta je ~iwenica uni{tila mit prema kojem mu{karci varaju samo zbog seksa. [tavi{e, tek je osam posto mu{karaca izjavilo da vara partnerku zbog nezadovoqstva seksualnim `ivotom. Tokom istra`ivawa Nojman je otkrio i da 66 posto mu-

I

{karaca tokom afere ose}a krivicu. Ali, ona nekako nikada nije dovoqno jaka da ih u tome i zaustavi. Ovo se obja{wava ~iwenicom da za razliku od `ena, mu{karci vrlo uspe{no upravqaju emocijama i imaju sposobnost da emocije

sklone u odre|ene fioke u mozgu. ^ak 77 posto mu{karaca izjavilo je da ima prijateqe koji varaju, a oko 40 posto mu{karaca koji su skloni varawu drugu `enu upoznalo je na poslu.

U istra`ivawu je svega dvanaest posto mu{karaca reklo da im je qubavnica fizi~ki privla~nija od supruge. Drugim re~ima, mu{karci ne varaju jer misle da }e seks biti boqi sa zgodnijom `enom. Kako bi se izbegao ovakav scenario, Nojman savetuje `enama da se pobrinu za boqu povezanost sa suprugom, a ne da se usredsrede samo na fizi~ki izgled.

Prema tome, idu}i put kad odabranica va{eg srca u|e u kupatilo i odbija da iza|e iz wega slede}ih sat vremena, otprintajte ovaj ~lanak i turite joj ga pod nos. To }e je nau~iti pameti!

RECEPT

Pijana lubenica Potrebno je: jedna sredwe velika lubenica, 2-4 dcl omiqenog `estokog pi}a (votka, yin, rakija, kowak, bakardi, tekila…)

Uzeti zrelu lubenicu, oprati i dobro izbrisati. Sterilisan {pric napuniti alkoholom i ubrizgati ga u lubenicu. Ostaviti 48 sati u fri`ideru da stoji i slu`iti. Ovo je omiqena poslastica na letwim `urkama, pod uslovom da imate obezbe|en prevoz nazad.

Na tri kilograma lubenice ubrizga se 200-250 ml alkohola.

Va{a draga vas vidi u dalekoj budu}nosti kako s mnogo dece ru~ate svake nedeqe zajedno u idili i harmoniji. Okrenite to u va{u korist – nau~nici su dokazali da svakodnevni seks pozitivno uti~e na kvalitet sperme.

To ~inite naravno zbog va{e budu}e dece – boqa i zdravija plodnost.

2. Sperma je dobra za le~ewe depresije

belodawivawe sopstvene homoseksualne orijentacije u konzervativnim sredinama kao {to je na{a sigurno nije ne{to na ~emu bismo vam pozavideli.

Ali, vrlo je bitno da svojim roditeqima saop{tite tu ~iwenicu jer }e vam to omogu}iti da u wihovoj blizini zaista budete ono {to jeste, umesto da glumite da ste ne{to {to niste. Isto tako, ovo vam omogu}uje da izbegnete neprijatne situacije za porodi~nim ru~kom kada sve tetke i stri~evi po~nu da vas ispituju o tome s kim se zabavqate i kad }ete se o`eniti, spre~ite jalove poluidiotske poku{aje sjediwavawa s pripadnicama suprotnog pola.

Iako to mo`da ne}e biti lako da uradite, postoje stvari koje mo`ete da u~inite, a koje }e vam pomo}i u samom izgovarawu ~iweni~nog stawa: • Potra`ite podr{ku prijateqa i partnera. Prva reakcija mnogih porodica je negativna, zato }e vam biti potrebna sva podr{ka koju mo`ete zamisliti. Okru`ite se dragim qudima.

• Pripremite se na kriticizam, pa ~ak i na privremeno odvajawe od dela ~lanova va{e porodice. Mnogim je qudima potrebno neko vreme da se pomire sa ~iwenicom da je neko homoseksualne orijentacije, pru`ite im ga i nemojte im odmah zamerati zato {to nisu odu{evqeni va{om objavom.

•Razmislite o tome kome biste `eleli da se prvom poverite. Neki }e ~lanovi sigurno imati boqu reakciju od drugih, a na vama je da otkrijete koji su to. Naj~e{}e je lak{e po~eti sa bra}om i sestrama ili bratancima i sestri~inama koji su vam bli`i po godinama, a zatim se kretati prema starijim ~lanovima porodice. Prababama nemojte ni poku{avati da objasnite, osim ukoliko ste u lovu na brzo nasledstvo.

• Razumevawe ciklusa kroz koji porodice prolaze kada im ~lan objavi ovakvu vest pomo}i }e u tome da se nosite s kriticizmom. U naj-

O

Uhvatila ju je depresija. To se ~esto doga|a kada nam opadne nivo hormona oksitocina, koji je zadu`en za ose}awe sre}e. Ute{ite je re~ima mu{karci imaju kqu~ sre}e – jedna studija je, naime, pokazala da sperma mo`e da le~i depresiju.

3. Seksom protiv podo~waka Tro{i novac na raznu kozmetiku kako bi prekrila podo~wake, a ne zna da je seks put do odmornih o~iju. On je dobar za boqi san, a tako|e podsti~e lu~ewe endorfina.

4. Seks poboq{ava imunolo{ki sistem Jedna studija je pokazala da seks par puta nedeqno znatno poboq{ava imunolo{ki sistem.

Zar postoji boqe re{ewe protiv gripe i prehlade?

5. Seks ubla`ava menstrualne bolove Ona ima menstruaciju, a vama je do seksa. Budite dobar momak i re{ite je menstrualnih gr~eva orgazmom.

{}ewe nataknuta je na glavu jadnog Bu{a, tako da mora da zaroni u va{u {oqu svaki put kad po`elite da je upotrebite.

O~ito je da je biv{i predsednik ostavio trag u ameri~koj i svetskoj javnosti jer nikad pre nije zabele`ena ovakva globalna sprdwa na ra~un nekog ameri~kog predsednika.

Ukoliko `elite da Bu{ roni i po va{oj {oqi, za to zadovoqstvo morali biste da izdvojite oko hiqadu dinara.

„Iz ormana” pred roditeqe

ve}em broju slu~ajeva qudi pro`ivqavaju qutwu, tugu i razo~arawe pre nego {to potpuno prihvate “odmetnutog” ~lana porodice. Ovo se posebno odnosi na roditeqe koji se pitaju gde su pogre{ili tokom va{eg odrastawa i vaspitawa.

• Po{to se situacija slegne, ponudite ~lanovima svoje porodice literaturu koja }e im pomo}i da shvate kako se ose}ate i upoznaju „svet“ u kojem je wihovo dete sre}no. To bi ionako trebalo uvek da im bude na prvom mestu.

DNEVNIK

OGLASI

petak14.avgust2009.

27

28

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

petak14.avgust2009.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj supruzi, majci, baki i svekrvi.

Vidosava Drvar Vidosavi

1944 - 2009.

Osta}e{ nam trajno u lepoj uspomeni.

Sahrana je danas, 14. 8. 2009. godine, u 16 ~asova, na mesnom grobqu u Bukovcu.

Hvala ti na svemu. Po~ivaj u miru.

Porodica ^ele{.

O`alo{}eni: suprug Milan, sin Marko i }erka Svetlana sa porodicama.

80489

80500

Pro{lo je 40 tu`nih dana od kako je oti{la na{a voqena supruga, majka, baka i prabaka

Sa neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dugogodi{weg dragog i uva`enog kolege i nau~nog radnika i nadasve iskrenog prijateqa i plemenitog ~oveka.

Zora Stepanov Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je pomen 15. 8. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: suprug Pavle, sin \or|e, Margita, unuci i praunuci.

dr Karoq [ere{ Dr [ere{ Karoq osta}e u trajnom se}awu kolegama i saradnicima Tehnolo{kog fakulteta.

Kolektiv i studenti Tehnolo{kog fakulteta u Novom Sadu.

5982/P

80505

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 90. godini preminula na{a draga majka, ta{ta, baka i prabaka

PRVI komforni stanovi na odli~noj lokaciji, odli~ne kvadrature, odmah useqivi u Bawi Vrujci. Svi stanovi imaju klimu, interfon. Telefon 064/455-67-76.

79646

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe i prodaje mlade koke (18 nedeqa). Dostava na adresu! Povoqno! Tel. 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

79459

Persa Neznanovi} Dobrosav Stoj~evski 1933 - 2009.

POTREBNA prodava~ica, pomo}na radnica, pekar - burekxija. Obavezno sanitarna kwi`ica i higijenski minimum. Telefon 063/505-196, 3966147, 301-493.

80040

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, dvosoban 200E, garsowere 120- 50, jednosoban 150200 ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063598-463.

80190

PRVI komforni stanovi na odli~noj lokaciji, odli~ne kvadrature, odmah useqivi u Bawi Vrujci. Svi stanovi imaju klimu, interfon. Telefon: 064/455-6776.

79004

PRODAJEM dvori{ni stan na Salajci, 25m2 Dositejeva. Telefon 062/9686384.

80362

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/439-31-37, 066/15-31-78.

80294 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/66-29-177, 065/68-78-542.

80295 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618846, 6614-274, 063/84-85-495.

79402 POZAJMICE, krediti bez u~e{}a, povoqni uslovi, otkup akcija refinanasirawe, cena poziva 30din + 20 din/ 30 sekundi. Telefon: 0900/706706.

78681

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

80521

Posledwi pozdrav ocu od: sina Kire, snaje Nade i unuka Jovane i Biqane.

80481

Ivanka Ni}in Sahrana na{e drage pokojnice je u petak, 14. 8. 2009. godine, u 15 ~asova, u Srbobranu.

O`alo{}ena porodica: }erke Svetlana i Sne`ana, unuci Ninoslav i Slobodan, praunuk Stefan i ostala rodbina.

80469

Dobrosav Stoj~evski KUPUJEM regale, trosed, dvosed, foteqe, ugaone garniture, trpezarijski sto, stolice, kuhiwe, kau~eve.

Telefoni: 6617-782, 064/336-28-47.

Joca 80136

VIAGRA - pfizner diskrecija, dostava. Telefon 065/699-6536. 80390 VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop.

Telefon: 064/3280-738.

79307

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 13. 8. 2009. godine, preminula na{a draga majka, baka i prabaka

Ve~na ti slava.

KU]A, 200m2 pomo}ni objekat 500m2 na placu 500m2 Ul. Marka Maletina 3 N. Sad. Telefon 6392-384 posle 15, 30 ~asova. Telefon 063/547782.

79322

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 78619

Sahrana je 14. 8. 2009. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Stepanovi}evu.

O`alo{}eni: sin Miladin, }erka Mirjana, zet Lazar, unuke Nena i Biba, praunuk Milan.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, deda i o~uh

1933 - 2009.

Sklopio si o~i i oti{ao od nas zauvek. Pamti}emo te po dobrom i lepom.

Vidosava Drvar

Od tebe se opra{taju: sinovi Tone, Tomislav i Kire sa porodicama.

Posledwi pozdrav od porodice Gali}.

Sahrana je danas, 14. 8. 2009. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu.

80491

80482

Jovan Markovski 1931 - 2009.

Sahrana je u subotu, 15. 8. 2009. godine, u 14 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: deca Velimir, Raja i Rajka, unuka Milica, snaja Zlata i ostala familija i prijateqi.

80485

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kako nas je zauvek napustio na{ kum-prijateq i kolega

Posledwi pozdrav ujaku - dedi

petak14.avgust2009.

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kada nije vi{e sa nama na{ dragi brat

POLUGODI[WI POMEN na{em dragom

29

POMEN

Milica Novakovi}

Kala Gezi

Aleksandru - Aci Mandi}u

ro|. 1927.

Sahrana je danas, 14. 8. 2009. godine, u 12.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovac Zoltan, unuk Zoltan i snaja Ru`ica.

\or|e Vujkov 1959 - 2009.

Kolektiv prodavnica „Kum-MP”, ^urug.

80473

80305

^ETRDESETODNEVNI POMEN biv{em igra~u

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu i ocu.

Gojko Jovovi} Donovan iz Ba~kog Dobrog Poqa U subotu, 15. 8. 2009. godine, u 11 ~asova, poseti}emo wegov grob.

U subotu, 15. 8. 2009. godine, u 11.30 ~asova, poseti}emo wegov grob.

Sa qubavqu nosimo uspomenu na tebe.

Supruga Sofija, sinovi Zoran i Du{an sa porodicom.

1922 - 2005.

Dana, 15. 8. 2009. godine, u 11 sati, na mesnom grobqu u Turiji obele`i}emo pomen na{oj dragoj majci i baki.

Weni najmiliji: sinovi Du{an i Petar, snaja Milena, unu~ad Jovana i Du{an i ostala rodbina.

80429

80438

Dana, 17. 8. 2009. godine navr{ava se {est meseci od smrti O`alo{}ene sestre: Sowa, Tawa i Du{ka sa porodicama.

80458

Mirko Topi}

TU@NO SE]AWE na 30 godina od smrti na{eg

Ispra}aj je danas, 14. 8. 2009. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga Dragica, }erke Qiqana, Vesna i Zorica.

\or|u Vujkovu 1959 - 2009.

Tuga je velika, istina te{ka, re~i malo, a bola previ{e da bismo rekli koliko nam nedostaje{.

Igra~i RK „Hajduk” iz ^uruga.

80466 80304

Posledwi pozdrav na{em dedi

Posledwi pozdrav

Neute{ni tvoji, Milena i Filip.

Dan~ike - Milu{ke Pla~kova i 10 godina od smrti na{eg babe

80441

POMEN 14. 8. 2005 - 14. 8. 2009.

Kornelija Krsti}

Dragani

ro|. Berewi

i

Mirku Topi}u

Novice Radovi}a Noka

Pro{lo je ve} {est meseci od kako te nema i iz dana u dan nam sve vi{e nedostaje{.

Unuci: Ivana, Marijana, @eqko i Marko.

Zoltan [endula

Paje Pla~kova iz Rumenke U srcu ~uvaju vas Va{i najmiliji.

Sin Zoran i suprug Borislav.

80467

80377

POMEN

80100

80203

TROGODI[WI POMEN dragom ocu i suprugu

Isidori

Sve prolazi kao neka senka, samo uspomena ostaje do veka u srcima tvojih najmilijih.

DESETOGODI[WI POMEN na{em voqenom detetu

Hvala vam za qubav i dobrotu koju ste imali za sve nas.

Kumovi: Nata{a, Stevan, Aleksa i Ma{a Ilin~i}.

80407

Dobrosav Stoj~evski

Ivan Mlakar

POMEN

26. 6. 1970 - 14. 8. 1990 Posledwi pozdrav ocu od: sina Tomislava, snaje Tawe i unuka Slobodana i Miroslava.

Pro{lo je 40 tu`nih dana od kako nas je zauvek napustio na{

Aleksandru @ivkovi}u Lekici

Lani Pudar

14. 8. 2006 - 14. 8. 2009.

ro|. Teofanovi}

19 godina nije umawilo qubav i tugu za tobom, ~uvamo te Ivane od zaborava u na{im srcima i mislima.

Tvoja mama, tata i sestra sa porodicom.

Sa qubavqu i setom ~uvamo uspomenu na tebe.

80220

80430

80483

Du{ka i Zoranka.

Godina evo prolazi a se}awe na tebe i tvoj lik ~uvamo u srcima od zaborava.

SE]AWE Godinu dana moja mama

Voqena si bila, voqena zauvek.

O`alo{}eni roditeqi.

80426

IN MEMORIAM Navr{ava se godina od smrti na{eg dragog oca, dede i svekra

David Despini} Leposava Mati} Po dobroti }emo te pamtiti, sa qubavqu pomiwati, a u srcu od zaborava uvek ~uvati.

Pomen je 15. 8. 2009. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

2008 - 2009.

Wegovi najmiliji.

Mati} Pavle i \or|e sa familijom.

80493

Smiqa Ga{parin

80403

Vladimira Vladimirovi}a Nada Stanojevi}

`ivi u mom srcu i mislima. ]erka Qiqa.

]erke Ru`a i Milena i sestra Dragica.

80401

80440

15. 8. 2008 - 15. 8. 2009.

Pomen }emo obele`iti u subotu, 15. 8. 2009. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Pamti}emo te po dobroti i qubavi za sve nas.

Sinovi: Qubomir i Du{an, unuci Maja i Marko i snaha Lela.

80454

30

07.30 08.00 09.00 11.00 12.00

TV PROGRAM

petak14.avgust2009.

Glas Amerike Jutarwi program U ogledalu Lice s naslovnice Multiarhiv

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 10.45 11.00 11.30 11.35 12.00

[ta sad?

(Panonija, 18.30) 12.15 12.30 14.00 14.15 14.30 15.00 15.50 16.00 17.40 18.20 18.30 20.20 20.30 22.30 22.40 00.10 00.40

Barometar TV Medik Multiarhiv Barometar Art-boks Stari zanati Barometar U ogledalu Top {op Barometar [ta sad?

Barometar Bez cenzure Barometar Film Glas Amerike Barometar

12.30 13.00 13.30 13.35 14.25 15.05 15.30 15.35 16.00

Dobro jutro Vojvodino “Tarzan” Gruvawe Sva Evina lica “Vrelina Akapulka” Crtani film Sredina: gost Dejan Stanojevi} Vojvo|anske vesti Kuhiwica Posledwa klasa policijske {kole ^ari ribolova Mladi talenti Vojvo|anske vesti “Pitawe savesti” “Rej~el Rej” Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti “Frej`er” “Vrelina Alapulka”

Putevi nade U novoj emisiji bi}e re~i o udru`ewima izbeglica i vrstama pomo}i koju mogu da pru`e. “Koalicija udru`ewa izbeglica u Srbiji“ okupqa mnoga udru`ewa u ciqu {to jednostavnijeg re{avawa problema.

Gost: Miodrag Linta, predsednik Koalicije udru`ewa izbeglica u Srbiji Urednik: Zorka Bakovi} (RTV 1, 19.00) 16.45 17.00 17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.35 21.00 22.00 22.30 23.40

Tajna hrane: Gra{ak TV Dnevnik Hop, hop, kviz Ta divna stvorewa Novosadske razglednice Putevi nade TV Dnevnik Na{i stranci “Frej`er” “Doktor @ivago” Vojvo|anski dnevnik 5kazawe Igra~ u svim pravcima, umetni~ki program 00.25 “Vrelina Akapulka” 01.05 “Tajni znak” 02.00 No}na smena 10.30 11.15 12.05 13.10 14.05 15.15 15.40 16.05 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.50

Tojotin svet prirode “Pod suncem Sen Tropea” Crta Kibicfenster “Luna” Crtani Vitra` Najboqi lek Objektiv (slov.)

Objektiv “Pod suncem Sen Tropea” Hrana i vino Objektiv (ma|.)

Objektiv Lenija “Luna” “Pod suncem Sen Tropea” “Razgoli}eni”

06.00 12.40 13.55 16.15

ATP Masters Montreal Moto GP Brno – Trening 125 ~ Moto GP Brno – Trening GP Rukomet EP U19: Crna Gora – Slova~ka TVS Francuska liga ATP Masters Montreal 1/4 finala Golf – US PGA [ampionat ATP Masters Montreal 1/4 finala

17.30 18.30 19.00 23.00 01.00

07.00 07.25 08.10 08.30 09.00 09.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 22.30

Kuhiwica (ma|) “Vrelina Akapulka” “[pijunke sa Beverli Hilsa” Duhovka (slov) Emisija (slov) Dobro ve~e Vojvodino (rus) “Ujak iz Amerike” Vesti (ma|) Evropski mozaik Agromozaik “Tajni znak” @ivot je divan san, dok. program Orijent ekspres, umetni~ki program “Daire” muz. program Planine zov Mi}ine qubavi 30. festival folklornih tradicija Vojvodine Putopisi TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Luj Paster, film (slov) Mesaja 2: Osveta je moja, film

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.21 09.36 10.00 10.05 10.34 11.00 11.04 12.00 12.15 12.31 13.14 14.45 14.55 15.45 15.48 17.00 17.20 17.29 18.32 19.01 19.30 20.06 20.58 21.45 21.48 00.05 00.20 01.05 01.14 02.00 03.28 04.00 04.26 04.52

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Tijana Jevti} Slagalica, kviz Vesti Razglednica: Jakutija Na skriveno te vodim mesto Vesti “Kapri” Dnevnik Sport plus “Bouns” Letwi bioskop: Moderne avanture Toma Sojera, film Vesti Jednostavan `ivot Vesti “Boqi `ivot” Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Razglednica: Mauricijus Slagalica Dnevnik “Boqi `ivot” Visoki napon Vesti Osmi putnik 2, film Dnevnik “Bouns” Evronet “Nevini” No}ni bioskop: Kobna nepromi{qenost, film Visoki napon, kviz Vesti Na skriveno te vodim mesto Razglednica: Jakutija

00.05 00.10 00.15 02.00

Foks vesti: 900 sekundi “Slomqeno srce” “Slatka tajna” Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Alfa odred Tajni agent Izi Foks vesti “Slomqeno srce” “Ninya ratnici” Svet na dlanu Foks vesti “Largo” Foks dosije Kraqevi Ade Film: Herkul Poaro: Smrt na Nilu Foks vesti No}ni program-Foks non-stop Film: ^itaonica “Svi mrze Krisa”

Herkul Poaro: Smrt na Nilu Za vreme krstarewa luksuznim brodom Poaro je ume{an u obra~un dvojice prijateqa. Istovremeno, na brodu je ubijena bogata naslednica koja je tu provodila svoj medeni mesec...

Uloge: Dejvid Sa~et, Yejms Foks, Emili Blant, Ema Malin Re`ija: Endi Vilson (Foks, 22.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 “Zemqa nade”, 09.00 Hrana i vino, 09.40 De~iji program, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 “Zemqa nade”, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.15 Sport iz drugog ugla, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program.

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.00 13.05 15.00

ODBOJKA

Srbija–Rumunija (RTS 2, 20.25) 06.02 06.15 07.00 07.15 07.20 07.30 08.00 08.30 08.59 09.07 09.43 10.09 10.15 10.46 11.05

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.40 15.15 15.30 16.30 17.25 18.00 19.05 20.00 20.30 22.00

Emili Blant

DNEVNIK

12.27 12.56 13.56 16.00 16.40 16.47 17.51 17.59 18.25 18.53 19.29 19.34 19.38 19.50 20.25 21.50 22.50 23.25 23.42 00.12 00.58 02.53 03.52

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Kuvati srcem: Tijana Jevti} Datum Verski kalendar Put humanizma Crvena linija Dobro je...

Enciklopedija Neven Slon Benyamin Male pri~e [timofonija @ena u senci - Mileva Mari} Ajn{tajn Hram svetog Save - 69 dugih godina Pozitivna energija Trezor ju~e Omiqeni u~enik, film Ovo je Srbija Datum Jugoslavija u ratu 1941-1945 Enciklopedija Srpski isto~nici Slon Benyamin Neven Male pri~e Datum Verski kalendar Pozitivna energija Odbojka: Kvalifikacije za SP, Srbija-Rumunija, prenos “Kapri” Lov i ribolov Putokazi veze Hronika pozori{nog festivala “Tvr|ava teatar” (Smederevo) Samer tajm yez festival Omiqeni u~enik, film Trezor ju~e Odbojka: Kvalifikacije za SP, Srbija - Rumunija

16.00 16.35 17.30 18.30 19.05 19.40 20.00 21.00 21.30 22.00 23.00 23.35 00.45

TV Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top{op “Uvod u anatomiju” Vesti za osobe o{te}enog sluha “Vil i Grejs” Evro`urnal Vesti B92 Film: Put ka slavi Nacionalna geografija i Bi-BiSi: Divqa Kina Vesti B92 “Seks i grad” “Dobre namere” Vesti B92 “Sta`isti” Trnav~evi}i u divqini “Uvod u anatomiju” Potraga Patrola “Spava~i” Vesti B92 “Seks i grad” “Dedvud”

06.00 07.00 08.00 09.15 10.30 10.50 11.00 12.00 13.45 14.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.15 18.30 19.30 20.00 20.45 21.00 23.00 23.30 01.15 01.30 03.15

Jutarwi program Nacionalni dnevnik “Anali” Film: Majmunska posla “Alo, alo” Siti kids „Napu{teni an|eo” „Nevina” Siti Petkom u dva “Qubav je ve~na” Nacionalni dnevnik „Napu{teni an|eo” Siti Samo smeh “Anali” Nacionalni dnevnik „Seqaci” Loto Grand {ou “Alo, alo” Film: Lista za odstrel Siti Film: Traga~ Film: Lista za odstrel

Tora Bir~

Majmunska posla 06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 17.55 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 02.00 02.30 03.00 03.15 04.00 05.30

Glas Amerike “SMS” Dok. serija: Na tragu prirode “Qubav po svaku cenu” Slavni - Nikolas Kejy Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Na tragu prirode “Filadelfija” Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Dok. serija: Na tragu prirode Vesti Slatka moja “Svi vole Rejmonda” Milica na kvadrat “Filadelfija” Film: Dr`ava mrtvih Slavni - Nikolas Kejy “Svi vole Rejmonda” No}ni program horor film: Empajer stejt Glas Amerike “SMS” Milica na kvadrat “Qubav po svaku cenu” Doma}a muzika Dok. serija: Na tragu prirode

08.15 [kole, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Haj-faj, 01.15 Fokus.

08.00 Puls + , 08.30 Crtani, 09.00 “Profa”, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Maksimalno opu{teno, 13.30 Atlas, 14.30 Matrica `ivota, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 “Profa”, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 “Nemi svedok”, 21.00 Krokan Klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Dok. film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

Pokojo (Hepi, 07.15 i 12.15)

Eva je devoj~ica koja po~iwe da se ose}a zapostavqeno kad dobija brata. U trenutku kad joj se ~ini da niko nije na wenoj strani, ona nalazi novog prijateqa, majmuna Doyera...

Uloge: Tora Bir~, Harvi Kajtel, Mimi Royers, Kristofer Mekdonald Re`ija: Franko Amuri (Pink, 09.15)

07.05 07.15 07.25 07.40 07.50

14.25 14.35 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 16.55 17.20 17.45 18.10 18.25

Nodi Pokojo 94 Majstor Bob Ho}u ja Henrijeve zanimqive `ivotiwe Spasoje Ben 10 Spajder rajderi Kenguri ko{arka{i Stari Tom 21 Smucalice Bekstvo sa ostrva [korpija Yet Gruv U~ite engleski sa Ozmom Viva piwata Ro|eni pobednici Spasoje Pokojo Ho}u ja Nodi Majstor Bob Konan Mjau mjau Tokio Henrijeve zanimqive `ivotiwe Stari Tom Kenguri ko{arka{i Smucalice Spajder rajderi Ben 10 Pla{ite li se mraka?

Bekstvo sa ostrva [korpija Yet Gruv Yem Viva piwata Ro|eni pobednici Smucalice

18.30 18.55 19.30 20.25 21.00 21.10 21.50 22.50 23.50 00.00 00.05 00.50 02.20 03.10 03.45 04.45 05.35 06.25

Vitafon Telemaster “Zabrawena qubav (Klon)” [oping mania Telemaster Budi faca Letopis Biseri Telemaster Vremenska prognoza “Prvi talas” Erotski film Smicalice Muzi~ki ~et Letopis “Prvi talas” “Zabrawena qubav (Klon)” Vremenska prognoza

08.15 08.20 08.50 09.20 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.15 12.15 12.25 12.40 12.50 13.00 13.30 14.00

12.00 Rusinski magazin, 12.40 Mobil e, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 “Luna”, 16.30 Kuhiwica, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovice, 17.45 Mobil-e, 18.10 “Nemi svedok”, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 “Luna”, 20.45 Mobil e, 21.00 Sremske pri~e, 21.30 “Nemi svedok”, 22.45 Kazivawa, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 “Zemqa nade”, 15.30 Dok. program, 16.00 “Prijateqi i suparnici”, 17.00 “Pod suncem”, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 18.45 Baltazar, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 “Prijateqi i suparnici”, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 “Pod suncem”.

DNEVNIK

petak14.avgust2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

8

31

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Teri Ha~er

Momentum Kad trojica mu{karaca s telekineti~kim mo}ima, predvo|ena Adrijanom, opqa~kaju oklopni auto, skepti~na agentkiwa FBI-a Yordan i wen partner Frenk dobiju te`ak zadatak da ih uhvate.

Uloge: Luis Goset, Teri Ha~er, Grejson Mekou Re`ija: Yejms Sil (Nova TV, 21.50) 08.05 08.30 09.30 10.45 11.45 12.45 13.45 14.45 15.30 17.15 17.30 18.30 19.15 20.00 21.50 23.25 00.55 01.55 03.25

Beba Feliks, crtani Ezo TV Nova lova „Rebelde” „Otvori svoje srce” „Lude 70-e” “Kozbi {ou” IN Dragi moji Amerikanci, film Vesti „^uvari pla`e” IN baj Bele udovice Dnevnik Iznenadna smrt, film Momentum, film Optu`ena, film Ezo TV Kobna privla~nost, film Dragi moji Amerikanci, film

08.00 Detektivi brodskih olupina 09.00 Morski kola~i} 10.00 Cigle: Putovawe od Vavilona do Vajnberga 11.00 Romero – smrt nadbiskupa 12.00 Otmica 13.00 Dani koji su potresli svet 14.00 Pri~a o hobitu 15.00 Lov na ve{tice 16.00 Krvava Omaha 17.00 Kwiga koja je {okirala svet 18.00 U potrazi za mitovima i herojima 19.00 Gandi 20.00 @iveo Pakistan 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Spilberg o Spilbergu 23.00 Vitez templar 00.00 Krvava Omaha 01.00 Kwiga koja je {okirala svet

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.00 15.00 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 07.30 09.50 11.25 13.15 14.45 16.35 18.10 19.40 20.05 21.45 22.15 23.10 00.00 02.55 04.30

Ultramen- de~ji san ^udovi{ta i pirati Ek{n men Ultramen - lovac na oluje ^udovi{ta i pirati Tali~ni Tom Ultramen borba za zemqu Tri palme za dve bitange i ribicu Ek{n men Tali~ni Tom Rano prole}e Qiqa zauvek Elvis (ni)je tu Panika u vazduhu Smrtna kazna Posetioci

Prolaz za Zarahemlu Ambis Sami u Parizu Uhvati i ostavi A {ta je s tobom?

Zvezde su pale na Henrijetu Pri~a o poreklu Maloletnici bez pratwe Bioskop, bioskop, bioskop Invazija Sjediwene Tarine Dr`ave Prava krv Prava krv Hrabro srce Grad momaka Henk i Majk

08.40 Dobro jutro, Hrvatska 09.08 “^arolija” 10.15 Hladnokrvne `ivotiwe: Oklopqeni gorostasi, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 “Oprezno s an|elom” 13.20 Idemo na put s Goranom Mili}em: Ju`na Koreja 14.05 Jelovnici izgubqenog vremena 14.45 “Gospo|ica Marpl” 16.20 Pod suncem, dok. film 16.40 Kina - zemqa i qudi, dok. serija 17.10 “Pozori{te u ku}i” 18.00 Hrvatska u`ivo 19.30 Dnevnik 20.10 “^arolija” 21.05 Umri mu{ki 3, film 23.15 Dnevnik 3 23.45 Profesije li~no: Faktor rizika, dok. serija 00.20 “No}ne more i sawarije” 01.05 “Zvezdane staze: Vojayer” 01.50 “U kancelariji” 02.10 “Falkon pla`a” 02.55 “Velemajstor”

08.10 Qubiteqi de~jeg sveta 08.25 “Moji roditeqi su vanzemaqci” 08.50 “Tri Hil” 09.30 Vip muzi~ki klub 10.00 “Ali Mekbil” 10.50 “Dragi Yone” 11.15 “Prijateqi” 12.00 Veliki uspesi hrvatskog sporta - Fudbal, Svetsko prvenstvo 1998: Hrvatska - Jamajka 13.40 “Obi~ni qudi” 14.25 Nau~na petica 14.55 Eko zona 15.25 Glas domovine 15.50 Flavors: Indija, hiqadu mirisa s juga, dok. serija 16.50 “Falkon pla`a” 17.40 “Ksena - princeza ratnica” 18.40 U vrtu pod zvezdama 19.10 “Yoni Bravo” 19.30 Vip muzi~ki klub 20.05 “Velemajstor” 21.05 “Odmori se, zaslu`io si” 21.40 “Momci s Medisona” 22.25 “Menkelov inspektor Valander” 23.55 “Dr`avnik novog kova” 00.20 Posebni dodaci

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 13.30 15.00 17.40 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 04.00

“Dodir an|ela” “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” Yejn Dou: Te{ko ih je raskrinkati “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” “Ubistva u Midsameru” Put ka Bo`i}u Fojlov rat Mu` za sakriti Inspektor Mom Nemirne du{e Yejn Dou: Te{ko ih je raskrinkati “Dodir an|ela”

08.10 Korak po korak 08.45 Astro {ou, emisija 11.35 „Kako sam upoznao va{u majku” 12.00 „U dobru i zlu” 12.30 „Rat u ku}i” 12.55 Ekskluziv 13.10 Ve~era za 5 13.45 „Tajna ~okolade” 14.35 „Heroji iz strasti” 16.15 Korak po korak 16.40 „Pod istim krovom” 17.10 „Kako sam upoznao va{u majku” 17.35 „U dobru i zlu” 18.00 „Rat u ku}i” 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom 20.00 Pobesneli Maks, film 21.35 Kameno srce, film 23.30 Baraba, film 01.40 Pobesneli Maks, film 03.10 Astro {ou, emisija

Kameno srce Samo nekoliko nedeqa nakon tajanstvene smrti wenog supruga Morin se vra}a s krstarewa sa svojim novim de~kom Oliverom. Wen sin Skot je zgro`en i po~iwe da sumwa u majku...

Uloge: @aklin Bise, Adam Garsija, Stjuart Vilson Re`ija: Klaus Menzel (RTL, 21.35)

Put samuraja Odrobadogroba Farenhajt 451 Zlo pod suncem Tihi beg Producenti Haos Dan {akala [akal Put samuraja Sve o Avi Slede}i Adam Garsija

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Intermeco 1 “Akapulko H.E.A.T.” @enska tvrdoglavost Intermeco 2 ^ovek od ~elika “Akapulko H.E.A.T.” “Sout Park” Rva~i Intermeco 3 Kamionyije ponovo voze “Sout Park” Gor{tak 2: Ubrzawe Vazdu{na struja

Mark Hamil

Vazdu{na struja U budu}nosti zemqotresi i poplave su izmenili izgled Zemqe. Qudi `ive u malim gupama po kawonima, dok divqi vetar poznat kao “Vazdu{na struja” vlada planetom...

Uloge: Mark Hamil, Bil Pakston Re`ija: Stiven Lisberger (Film plus, 00.00)

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.25 22.50 23.20 23.45 00.40

Kako se pravi?

Opasan lov Prqavi poslovi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina Pravi heroji U deli}u sekunde Opasan lov Majami ink Prqavi poslovi Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

U potrazi za borbom Razotkrivawe mitova Samo jedan izlaz Vremenska kriva U deli}u sekunde Pravi heroji Generalka Takmi~ewe graditeqa motocikala

08.35 09.15 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 15.15 16.00 17.00 18.00 18.15 18.45 23.15 00.15

Fudbal Fudbal Fudbal Ski skokovi Atletika Fudbal Fudbal Fudbal Ski skokovi Ski skokovi Fudbal Ski skokovi Tenis Kuglawe Ski skokovi

Bolesnici vladali iz Kremqa }e, tako|e, pomno vagati sve protivre~ne elemennormalnim demokratskim zemqama lider je te da bi se najzad, u skladu sa svojom prirodom, pod stalnom kontrolom javnosti: na konfesumwama, nepoverewem i strahom od provokacije, rencijama za medije on odgovara na, ~esto priklonio re{ewu koje odgovara wegovom intimneprijatna pitawa, dva puta godi{we podnosi skupnom bi}u, tj. ose}awu da je mo`da `rtva zavere. {tini ili kongresu referat o stawu nacije, otvara izlo`be i dr`i govore, pa se wegovo psihi~ko staStaqin, koji je pred rat, a i kasnije, raspolagao we – posebno sad, u doba televizije – ne mo`e sakrinajboqom obave{tajnom slu`bom, davno je, mo`da ti i nije potrebno psihijatrijsko ve{ta~ewe da se od leta 1940, po~eo da prima brojna obave{tewa o ustanovi wegovo mentalno zdravqe. U slu~aju bolepripremama Nemaca da napadnu SSSR. Broj inforsti izvr{nu vlast automatski preuzima potpredmacija, a za mnoge od wih se moglo pouzdano re}i da sednik, predsednik skup{tine ili, pak, predsednik su sigurne, rastao je iz meseca u mesec. Staqin, kovrhovnog suda. U autokratskim re`imima je druga~ije. Bre`wev je, po starom ruskom obi~aj, sebi prigrabio izvr{nu, dr`avnu i partijsku vlast, {to Staqin formalno dugo nije radio. On je, naime, bio samo generalni sekretar partije, te kad bi se na{ao u nezgodnom polo`aju (to se de{avalo retko, mo`da tokom razgovora sa ^er~ilom), on bi lukavo izjavio da je on samo gensek partije, a to {to treba re{iti stvar je dr`ave, ~iji je {ef dugo bio prostodu{ni Kaliwin.

Lewin paralizovan zbog sifilisa ili atentata?

Kako u dr`avi, u kojoj neograni~eno vlada Staqin, Tito ili Bre`wev, ji se od mladosti bojao provokacija, bio je veoma sve od wih i zavisi, te prakti~no svaku iole znanepoverqiv. Verovao je da su te informacije fa~ajniju odluku oni moraju da odobre ili se pre}utbrikat britanske tajne slu`be, stvorene s nameno s wom slo`e, presudan uticaj ima wihovo psirom da ga uvuku u rat s Nema~kom i time oslabi nehi~ko, a posredno, i telesno zdravqe. Posredno, ma~ki smrtonosni zagrqaj Ostrva. Tako je po~eo da jer autokrata, koji je dva puta po nekoliko sati na ispoqava paranoidni paradoks: sve vi{e sumwa u aparatima za dijalizu, ili, pak, nije u stawu da se verodostojnost neke vesti ukoliko broj informapopne uz stepenice za govornicu, kao Andropov, te cije o woj raste. Umesto da svaka nova pove}ava weonaj koji nije u stawu da si|e prilikom zvani~nih govo uverewe u istinitost, ona, naprotiv, pove}ava poseta niz stepenice aviona, poput Bre`weva i uverewe da je to provokacija, koje se svaki paranoponekad Jeqcina, mora da poka`e i psihi~ke poreik pani~no boji. Tako je postupio i 22. juna 1941, me}aje kao {to su konfuznost i zbuwenost usled kad je bilo evidentno da je nema~ki napad u toku, te dejstva lekova i promena u mo`danoj masi. je naredio da se samo uzvra}aju udarci i ne prelazi I kod demokratskog i kod autokratskog vo|e, bez na nema~ku teritoriju. obzira na timove i savetnike, postoji trenutak kad Autokrata, kao {to se desilo s brojnim sovjetsam mora da donese odluku. Iskrcavawu u Normanskim vo|ama, vlada dugo, obi~no do kraja `ivota. diji juna 1944. prethodilo je nekoliko dana lo{eg Sve sovjetske autokrate su, sem Hru{~ova koji je vremena. Meteorolozi nisu bili u stawu da garansmewen, vladali do kraja `ivota i do~ekali ga kao tuju 48 sati vremena poozbiqni telesni i, pogodnog za iskrcavawa. [to je od svoje obave{tajne slu`be sledi~no, psihi~ki boleDilema: iskrcati se po snici. lo{em vremenu ili pome- dobijao vi{e pouzdanih informacija Nijedna ve}a svetska o tome da }e Nemci napasti SSSR, riti celu operaciju. Odsila nije imala na vlasti luku je mogao i morao da paranoidni Staqin je bio uvereniji toliko bolesnih lidera donese samo savezni~ki kao SSSR, od kojih su Leu britansku zaveru ~iji je ciq general Dvajt Ajzenhauwin, Staqin i Bre`wev da ga uvu~e u rat s Hitlerom er. posledwih godina svog Vladati podrazumeva `ivota bili potpuno nei stalno donositi odluke, i ve}inom nepopularmo}ni da donose odluke i shvate zna~aj svojih pone, podjednako te{ke, tako da prilikom odlu~istupaka. Sposobnost analiti~kog mi{ewa, kao i vawa, autokrata, ali i demokratski lider, ostaje shvatawe apstraktnih pojmova i projekcija budu}sam. A kako izbor odluke zavisi od wegovog psinosti, kod wih su bili ozbiqno poreme}eni. hi~kog stwa, jasno je da }e depresivni oklevati; Od decembra 1922, kada je u svojoj 52. godini dohipomani~ni kao Hru{~ov brzo se, u skladu sa `iveo prvi mo`dani udar, Lewin je u potpunosti, svojom prirodom, odlu~iti za jednu opciju bez kozbog ote`anog a kasnije i potpuno nerazumqivog lebawa, proveravawa ili kriti~kog sagledavawa govora, bio iskqu~en iz upravqawa partijom i dri verovatno }e, kao {to je to uradio 1962. u afe`avom. Jo{ uvek se vode `u~ne diskusije o tome da ri “kubanske rakete” – pogre{iti, a takve su i li je wegova bolest bila pozna posledica sifiligre{ke u naseqavawu utrina, tzv. osvajawe Sibisne infekcije, te je, prema tome, to bila progrera; opsesivni }e dugo oklevati, razmatrati brojsivna paraliza, ili se radilo o blokadi arterije na, ~esto suprotstavqena re{ewa, da bi vreme koja ide ka mozgu, a koja je, navodno, bila poslediwegovu odluku samu po sebi dezavuisalo jer je ca ne ateroskleroze nego metka koji je stvorio heoklevawe znak ili posebno strukturiranog kamatom i pritiskao karotidu, posle atentata koji je raktera ili opsesivnog poreme}aja; paranoidni na wega izvr{ila Fani Kaplan 1918.

U

Studiju dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA“ objavila je beogradska izdava~ka ku}a „Informatika“.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak14.avgust2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

2

8

5

4

8

2

3

1 5

6

3

1

SUNCE,

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

26

Sombor

26

Kikinda

27

Vrbas

27

B. Palanka

28

Zrewanin

27

S. Mitrovica 28 Ruma

27

Pan~evo

29

Vr{ac

29

Srbija Beograd

29

Kragujevac

30

K. Mitrovica 31 Ni{

32

PA PQUSKOVI

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike ne}e prijati hroni~nim bolesnicima, pa im se savetuje opreznost. Kod svih osetqivih osoba mogu}i su zamarawe, razdra`qivost i smawena koncentracija. U saobra}aju je neophodna poja~ana pa`wa.

Madrid

35

Rim

30

London

23

Cirih

26

Berlin

22

Be~

25

Var{ava

22

Kijev

25

Moskva

18

Oslo

19

St. Peterburg 18 Atina

32

Pariz

27

Minhen

21

Budimpe{ta

27

Stokholm

17

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

258 (-30)

Slankamen

309 (-11)

Ja{a Tomi}

Apatin

349 (-31)

Zemun

318 (-4)

Bogojevo

335 (-30)

Pan~evo

330 (-4)

Smederevo

488 (-2)

Ba~. Palanka 326 (-21) Novi Sad

315 (-19) Tendencija stagnacije

TISA 185 (-2)

S. Mitrovica

58 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

254 (0)

Beograd

264 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

333 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

296 (-10)

NERA

-45 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

6

4

4

3

2

9

6

8

1

5

6

1

8

5

3

7

2

4

9

1

2

9

5

8

4

1

6

7

3

3

8

6

7

5

2

1

9

4

9

5

1

3

8

4

7

6

2

4

2

7

6

1

9

5

3

8

5

7

2

9

6

3

4

8

1

8

3

4

1

7

5

9

2

6

1

6

9

4

2

8

3

5

7

2

34 (0 )

7

9 7

4

1

7

2

3

Re{ewe iz pro{log broja

TRI^-TRA^

Gola me|u ~ar{avima Glumica, model, modna dizajnerka, peva~ica, ikona stila i seksipila Mila Jovovi} jo{ jednom se razgolitila za ~asopis „Maksim” i svetu pokazala svoje vitko telo.

Skinuv{i se za magazin Maksim, ~iju }e naslovnicu krasiti u oktobru ove godine, Mila je dokazala da je s godinama sve po`eqnija. Za potrebe editorijala, 34-godi{wa glumica skinula se do kraja i tek belim ~ar{avom sakrila najintimnije delove.

Mila Jovovi} je dokazala da trudno}a nimalo nije naru{ila wen izgled.

VIC DANA

SAVA

N. Kne`evac

Hetin

72 (-2)

7

6

Evropa

NOVI SAD: Pre podne sun~ano, a od sredine dana naobla~ewe sa pquskovima. Vetar slab severni i severozapadni, u zoni pquskova poja~an. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 17 ujutro do 28 po podne.

VOJVODINA: Nestabilno. Pre podne naobla~ewe na severu uz povremenu ki{u i pquskove. Vetar umeren severni i severozapadni tek po podne uz mawi pad temperature. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 15, a maksimalna 29 stepeni na jugoistoku Banata.

SRBIJA: Nestabilno. Pre podne sun~ano, a zatim naobla~ewe na severu i zapadu uz lokalne pquskove sredinom dana. Po podne i u centralnim predelima pquskovi, dok }e samo na jugu i jugoistoku ostati suvo do kraja dana. Vetar ujutru slab promenqiv. Pritisak malo iznad normale.

Minimalna temperatura 12, a maksimalna 32 stepena na jugu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend prete`no sun~ano, a samo u subotu na jugu Srbije povremena ki{a i pquskovi. U subotu temperatura do 30, a u nedequ i ponedeqak do 33 stepena Celzijusa.

U ponedeqak krajem dana lokalni pquskovi. Od utorka sve`ije vreme.

Budite pa`qivi u saobra}aju i saobra}awu s qudima, u komunikaciji. Danas ba{ nemate mnogo strpqewa. Nemojte se ka~iti za tu|e udice, ni izazove, provokacije. Kontroli{ite strasti koliko god mo`ete.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

6

4

U svom domu, kao i u svojoj du{i, ose}ate uragane i nemire, pa ne mo`ete da mirujete ni sekunde. Postoje dani kada biste samo hodili i lebdeli, dru`ili se i stvarali. Ovo je jedan od tih. Zaneseni ste i u qubavi.

RIBE 20.2-20.3.

Veoma krizan dan u karijeri gotovo da ne mo`ete izbe}i, sem da odlo`ite neke zahteve i obaveze.

Ipak je po~etak vikenda, za sve, ali izgleda za vas ne. Nemojte prenositi svoje probleme na partnera.

4

Povedite ra~una o odnosima s izvr{iocima na poslu, majstorima i saradnicima. Mogu}i su neo~ekivani problemi. Kraj radne sedmice ne}e biti uobi~ajen. Partner vas ~eka punog srca i ra{irenih ruku!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Mo`ete do`iveti veoma dinami~nu situaciju u odnosu s prijateqima, ali vas to ne}e bitno dota}i.

Ipak, finansije ho}e, pa nemojte nikom ni{ta pozajmqivati. Va{e zalagawe za druge ne}e uroditi plodom.

2

Ukoliko ste i uspevali da odr`ite neki diplomatski odnos s partnerom, vi{e ne}ete mo}i. Bi}ete prisiqeni na to da se izjasnite, ili }e vam, jednostavno, biti izre~ena presuda. Tro{ite novac pod pritiskom.

JARAC 22.12-20.1.

Napeti ste zbog nemogu}nosti da dovedete stvari i poslove u red, danas pogotovo. Tajni neprijateqi i okolnosti deluju pa su potrebni strpqewe i racionalnost, realnost. Odlo`ite kra}i put. ^uvajte svoje zdravqe.

7

Nalazite se pod stresnim okolnostima i polako ve} gubite snagu.

Vulkanska erupcija samo {to nije krenula iz vas, pa te{ko onima koji se zadese u va{oj blizini. Qubavne strasti. Avantura?

STRELAC 24.11- 21.12.

Krizan dan za vas, stresan u svakom slu~aju. Potrudite se da ne poka`ete svoje emocije i da se ne upecate na tu|e provokacije. Istovremeno, povedite ra~una o nekom `enskom bi}u.

SUDOKU

PROGNOZA

Pouzdane i stabilne situacije vam ulivaju poverewe i donose mir, smirenost, samopouzdawe. U qubavi ste verni i odani, posve}eni porodi~nom gnezdu. Odmor na moru, a posebno na gr~kom ostrvu je dobrodo{ao.

[KORPION 24.10- 23.11.

Petak je va{ omiqeni dan, pa ste anga`ovani na vi{e strana, spajaju}i lepo i korisno. S dru{tvom ostvarujete dobru komunikaciju i saradwu. U qubavi ne o~ekujte previ{e, jer je partner pogubqen.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

VAGA 23.9- 23.10.

Mentalno ste napeti i pomalo nervozni zbog nekih igra i igrica. Nije preporu~qivo da putujete i budite pa`qivi u saobra}aju. Strasti dolaze do izra`aja, pa bi neko mogao biti povre|en na neki na~in.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

14. avgust 2009.

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

14 Sede crnka i plavu{a u kafi}u.

Crnka naru~i hibiskus.

– [ta ti je to hibiskus – pita je plavu{a.

– ^aj.

– E onda meni jedan hibiskus od nane!

petak

pre podne najboqe

15 subota

16

17

nedeqa

po podne veoma dobro

ponedeqak

prva ~etvrtina dobro

18

19

utorak

pun mesec

05~ 37’

sreda

posledwa ~etvrtina podno{qivo

20 ~etvrtak

mlad mesec lo{e

www.ribolovacki-magazin.co.rs

32