Dnevnik 14.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 14. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22808 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GUBITAK NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE POGODI]E I BESPLATNE AKCIONARE

Akcija NIS-a ne}e dobaciti ni do 2.500 dinara? str. 4

Vojvo|anska vekna ide na 50 dinara

NA ^ENEJU OTVORENO PRVENSTVO SRBIJE U JEDRILI^ARSTVU

str. 6

NASLOVI

Politika 3 Vukova stranka nikad ne}e priznati Kosovo 3 Zbog VANU nas potiskuju iz Vojvodine

P{enica od 18 dinara tu~e rekorde

Foto: R. Hayi}

Ekonomija 4 Sindikalna prodaja ode polako u istoriju 5 Koliko para toliko nerada

Jahawe oblaka nad ravnicom

Novi Sad 9 Vrata autobusa yeparo{ima najmilija

Vojvodina str. 7

11 ^esmova~a nije ni za prawe ve{a

Crna

str. 6 PO@AR PROGUTAO [TALE U DVA KA]KA DOMA]INSTVA

NEMILOSRDNI INSPEKTORI ZA KONTROLU MUZIKE

Muzi~ki dinar pla}aju i radwe za opravku bicikala

Goreli `ivotiwe, slama i senostr. 12

12 Ogulinac sahrawen u Novom Sadu

Dru{tvo 14 Ni{ta joj ne mo`e nijedan antibiotik 15 Ni dnevnik pod rukom nije vi{e siguran 15 Diskriminacija de~aka u Somboru?

str. 14

Divqali yipom i pucali pi{toqem

str. 12

Foto: F. Baki}

ZABAVA TINEJYERA U SREMSKOJ KAMENICI

str. 16 – 20

SPORT

NEVREME NA SEVERU BANATA

Veoma toplo Najvi{a temperatura 35 °S

Foto: M. Mitrovi}

PO^IWE FUDBALSKI [AMPIONAT SRBIJE

Grad tukao ku}e, useve i fazane

str. 10

NASTAVQA SE SAPUNICA O STATUSU ANTI]A

NAJBOQI KO[ARKA[I POBEDILI I RUSE

2

POLITIKA

subota14.avgust2010.

DNEVNIK

POVODOM PROSLAVE SENT I[TVANA, MA\ARSKI PREMIJER DANAS GOST SVM-a

KOSOVO

U Gora`devcu odr`an pomen de~acima ubijenim 2003. godine U Gora`devcu je ju~e odr`an pomen Panteliji Daki}u i Ivanu Jovovi}u, de~acima koje su pre sedam godina nepoznati napada~i ubili vatrenim oru`jem dok su se kupali na Bistrici.

Pomen je u crkvi ro|ewa presvete Bogorodice u Gora`devcu slu`io vladika lipqanski Teodosije koji je rekao da je danas, sedam godina posle tog ubistva, svima te`e jer su oni koji zlo-

„Spremni smo da pored svih neda}a i opasnosti kroz koje prolazimo svima ka`emo da su na{i koreni duboko ovde i da nas vetorvi ne}e oduvati sa ovih prostora“, poru~io je vladika.

Otac ubijenog Pantelije Daki}a, Milisav, rekao je da sedam godina nakon ubistva polako prestaje da veruje u pravdu jer ni{ta nije ura|eno i pored svih obe}awa da }e ubice biti na|e-

Viktor Orban sa sunarodnicima na Pali}u Premijer Ma|arske Viktor Orban doputova}e danas u Suboticu da bi prisustvovao obele`avawu nacionalnog ma|arskog praznika Sent I{tvan, potvrdio je ju~e na{em listu lider Saveza vojvo|anskih ma-

Tradicionalni skup Ma|ari u celom svetu 20. avgusta obele`avaju svoj nacionalni praznik Sent I{tvan kao se}awe na jednog od najva`nijih ma|arskih vladara. Sent I{tvan se slavi kao utemeqiteq hri{}anstva u Ma|arskoj i osniva~ ma|arske dr`ave, odnosno kao prvi ujediniteq svih Ma|ara. Ma|ari u Vojvodini taj praznik proslavqaju subotom uo~i 20. avgusta na Pali}u. |ara I{tvan Pastor. Po wegovim re~ima, ma|arski premijer sasta}e se s predstavnicima SVM-a i ~lanovima Nacionalnog saveta Ma|ara. Orban }e prisustvovati i misi u suboti~koj crkvi svete Tereze, a potom i proslavi koju SVM organizuje na Pali}u.

– Mi tradicioanlno to ve} petnaesti put proslavqamo u Subotici. Proslava }e bit or-

~inci i daqe na slobodi. Pomenu su prisustvovali me{tani Gora`devca, a ove godine nije bilo predstavnika srpske vlasti i me|unarodne zajednice. Predstavnik op{tine Gora`devac Ranko Zdravkovi} je rekao da su me{tani o~ekivali predstavnike Vlasti iz Beograda. „Se}aju}i se na dan pre sedam godina kada su teroristi i zlikovcu pucali na decu koja su se kupala na Bistrici samo zato {to su srpska deca, i samo zato su {to sa roditeqima ostala da `ive na svojim ogwi{tima, na{e srce je tu`no jer to je veliki bol, kako za roditqe Ivana i Pante, tako i za ceo na{ narod“, rekao je vladika.

ne. Milisav Daki} je rekao da }e pravdu i istinu zatra`iti od Evropskog suda za qudska prava u Strazburu {to je ju~e najavio Bogdan Bukumiri} - jedan od tada rawenih de~aka. Ivan Jovovi} (19) i Pantelija Daki} (12) ubijeni su hicima iz automatskog oru`ja 13. avgusta 2003. godine dok su se kupali na Bistrici, a \orde Ugrenovi} (20), Bogdan Bukumiri} (14), Marko Bogi}evi} (12) i Dragana Srbqak (13) te{ko su raweni.

Euleks je ju~e saop{tio da se privodi kraju istraga koju je ta misija EU po dolasku u Pokrajinu preuzela od UNMIK-a, ali da niko nije osumwi~en.

Bogdanovi}: Zabriwava {to ubice dece jo{ nisu na|ene Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} ocenio je ju~e kao zabriwavaju}e to {to zlo~in u Gora`devcu nije rasvetqen ni posle sedam godina, i da zahteva od Euleksa da izvr{i pritisak na lokalne kosovske institucije i obave`e ih da utvrde ko je pucao u srpsku decu. „Nere{avawe ubistva i rawavawa dece u Gora`devcu, ne samo da zabriwava, ve} najboqe pokazuje realno stawe u Pokrajini i odnos me|unarodnog prisustva i privremenih institucija prema zlo~inima po~iwenim nad Srbima“, ocenio je Bogdanovi}. Posle sedam godina od ubistva dvoje i rawavawa ~etvoro dece u Gora`devcu, jedina poznata i nesporna ~iwenica je da je zlo~in etni~ki motivisan, ali i daqe su nepoznati po~inioci i istraga je tamo gde je i bila, na po~etku, ukazao je Bogdanovi}.

Ministar je ocenio da je saop{tewe Euleksa, da se istraga

bli`i kraju, a da osumwi~enih nema, za kosovske Srbe uvredqivo.“Ne mogu a da se ne zapitam, koliko je UNMIK-u, Euleksu i Kosovskoj policiji potrebno vremena da otkriju ko su ubice i koji su to zlo~in nad Srbima u posledwih deset godina rasvetlili, a po~inioce otkrili i kaznili“, kazao je ministar i podsetio da je „odgovor na`alost porazan - nijedan“. Ministar je zahtevao odgovor i obja{wewe, kako je to mogu}e, da se pored tolikog broja osobqa UNMIK-a, Euleksa, Kfora i na kraju KP, ne otkriju po~inioci zlo~ina nad decom u Gora`devcu, ubice `etelaca u Starom Gracku, odgovorni za zlo~in u Livadicama, ali i za mnoge druge. „Kako onda Srbi da imaju poverewe u me|unarodno prisustvo i kako bilo ko od relevantnih me|unarodnih faktora mo`e da tvrdi da se stawe na Kosovu i Metohiji popravqa“, upitao je ministar.

Ta~i: Ahtisarijev plan bez promene Premijer Kosova Ha{im Ta~i i wegov zamenik Hajredin Ku~i odbili su da komentari{u navode medija da se za sever Kosova priprema autonomija sli~na italijanskoj pokrajini Ju`ni Tirol, navode}i da se Ahtisarijev paket odnosi na celo Kosovo, ukqu~iju}i i wegov sever. Ku~i je dodao, kako prenosi Koha Ditore, da je kosovska vlada preuzela odgovornost za sprovo|ewe Ahtisarijevog plana, koji nudi, kako je rekao, ogroman kompromis. „Ustav Kosova i Ahtisarijev plan nude Srbima mnogo vi{e prava nego {to je to slu~aj sa drugim nacionalnim mawinama u bilo kojoj

zemqi Evropske unije“, rekao je Ku~i. „Sva pitawa na Kosovu }e se re{iti na osnovu plana Ahtisarija“, rekao je kosovski premijer Ha{im Ta~i u ~etvrtak na na sednici Vlade Kosova.

Koha Ditore je prethodno, pozivaju}i se na diplomatske izvore, objavila da su Pri{tina i Beograd saglasni sa primenom modela Ju`nog Tirola. Taj predlog bi, kako pi{e list, doveo do modifikacije plana Ahtisarija daju}i ve}a finansijska ovla{}ewa severnom delu Kosova pri naplati poreza, a i ~etiri op{tine u tom delu Kosova bile bi priznate kao posebna jedinica i imale bi ve}a ovla{}ewa.

ganizovana na Pali}u, a ove godine premijer Ma|arske Viktor Orban bi}e gost na{e stranke celog dana. Tako da }emo prvi put razgvorati zavni~no ovde u Subotici – rekao je Pastor.

On je naveo da je komunikacija izme|u rukovdstva SVM-a i ma|arskog premijera ina~e „vrlo ~esta i intenzivna, tako da je jedina novina {to }e do susreta sad do}i u Subotici, a ne u Budimpe{ti“.

Lider SVM-a je kazao i da je ovo prvi susret na tom nivou nakon formirawa Nacionalnog saveta Ma|ara, zbog ~ega }e to i biti jedna od tema razgovora.

– Zaokru`uju se ambicije Nacionalnog saveta za predstoje}i period i sigurno da }e to biti tema o kojoj `elimo da razgovarmo s gospodinom Orbanom, posebno s aspekta potrebne i o~ekivane pomo}i mati~ne dr`ave u realizaciji tih ambicija – kazao je on.

Na pitawe da li }e SVM sunarodnicima u Vojvodini sugerisati da iskoriste pravo na sticawe dvojnog dr`avqanstva, s obzirom na to da za nekoliko dana, odnosno upravo 20. avgusta, na dan Sent I{tvana, stupa na snagu zakon koji Ma|arima van mati~ne dr`ave pru`a tu mogu}-

nost, Pastor je rekao da }e ta tema biti aktuelna od jeseni, do kad treba da se usvoje prate}i propisi koji }e ure|ivati tehni~ke detaqe vezane za sticawe dr`avqanstva Ma|arske.

– Sigurno }emo u tom procesu o svemu obave{tavati na{e sunarodnike u Vojvodini. Mislim da je ambicija za sticawe tog dr`avqanstva sad mawa nego {to je bila do pre godinu dana. Ta potreba danas je vi{e emotivne prirode, ali siguran sam da }e ipak veliki broj wih biti zaintersovan za sticawe dr`avqanstva mati~ne dr`ave – ocenio je Pastor.

B. D. Savi}

Ima i u EU duplih funkcija Evropska unija nema interesa da ukine bezvizni re`im gra|anima Srbije, ka`u u Evropskoj komisiji. Bezvizni re`im je va`an kako bi gra|ani Srbije lak{e putovali i uspostavqali boqe poslovne kontakte, ka`e za Doj~e vele portparolka potpredsednika Evropske komisije zadu`enog za turizam, Helen Kernst.“Ne smatramo da je pitawe dvo-

strukih funkcija relevantno za pitawe viza. Ta dva pitawa su odvojena i zato ih tako i posmatramo. Najva`nije pitawe kada je re~ o vizama jeste da se za{tite granice“, rekla je ona. Kernstova ka`e da se do sada projekat ukidawa viza pokazao uspe{nim. Ali napomiwe da }e to pitawe biti ponovo razmatrano „jedino ukoliko do|e do zna~ajnijeg

pove}awa migracije ili organizovanog kriminala”. Kernstova navodi i da Evropska unija ne `eli da se vra}a nazad kada je re~ o vizama. Ona je rekla i da u nekim dr`avama ~lanicama i daqe postoje qudi koji obavqaju dve funkcije, {to potvr|uje tezu da to pitawe nije povezano sa pitawem vizne liberalizacije.

POLITIKA I PRAVOSU\E

Cvijan: Neizabrane sudije ulaze u SNS – Od preko 1.000 sudija koje nisu pro{le reizbor, u Srpsku naprednu stranku se u~lanilo oko 650 – izjavio je ju~e funkcioner te stranke Vladimir Cvijan, predstavqaju}i ~etiri nova ~lana napredwaka iz redova neizabranih sudija.

Cvijan je na konferenciji za novinare istakao da vi{e od 1.000 sudija nije pro{lo reizbor, a da su ve}ina onih koje jesu – „~lanovi DS-a ili su morali da se u~lane u DS da bi bili izabrani“.

– Mi na ove qude ra~unamo zato {to su stru~ni, zato {to imaju mnogo iskustva i zato {to sama ~iwenica da se nisu svideli Bo{ku Risti}u, Nati Mesarovi} i Sne`ani Malovi} zna~i da su jako dobri qudi – rekao je Cvijan.

On je kazao da je stawe u pravosu|u danas „sto puta gore nego u Milo{evi}evo vreme, jer su samo Malovi}, Risti} i Mesarovi} eliminisali vi{e od 1.000 qudi“. Cvijan je, na pita-

we novinara o dokazima o kojima je pre nekoliko meseci govorio u javnosti, a koji su se odnosili na nezakonitosti u procesu reizbora sudija, odgovorio da ih je, zajedno sa snimkom razgovora s Natom Mesarovi}, predao nadle`nim organima, ali da ga jo{ uvek niko nije zvao zbog toga i da se povodom toga „ni{ta ne de{ava“.

Novi ~lanovi – nekada{wi predsednici Op{tinskog suda u Lebanu i Okru`nog suda u Leskovcu Svetomir Cvetkovi} i Jovica Ili}, nekada{wi sudija u Leskovcu Nikola Pe{i} i biv{i zamenik predsednika Okru`nog suda u Vaqevu Mitar \ene{i} –izjavili su da im nije jasno za{to nisu pro{li reizbor, ali da pretpostavqaju da je zato {to nisu „bili po voqi“ vrhu pravosu|a u Srbiji i {to nisu hteli da „igraju po wihovim pravilima“.

U SNS-u su se, po Pe{i}evim re~ima, anga`ovali zato {to su ube|eni da je to jedina politi~ka snaga koja }e se boriti za „ponovnu izgradwu razorenih institucija“ i za „vra}awe dostojanstva ovoj dr`avi“.

– Najmawe mi je problem {to nisam izabran. Meni je muka od toga kada vidim kakvi mediokriteti su izabrani i ko vodi sudstvo – rekao je Pe{i}, navode}i kao razlog za svoj neizbor to {to nije hteo da „poslu{a gradona~elnika Leskovca i ~elnika DS-a u tom gradu, koji mu je poru~io da ne}e biti izabran zato {to ne `eli da sara|uje u izbornom sporu o ~etiri mandata u lokalnoj skup{tini“.

Mesarovi}: Ne bavim se politikom Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarovi} tvrdwe SNS nije `elela da komentari{e, rekav{i da se ne bavi politikom. „Ne bavim se politikom i ne `elim da komentari{em takve politi~ke izjave“, rekla je Tanjug u Mesarovi}.

Boqevi}: Pogre{an potez Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} izjavila je ju~e da su neizabrane sudije napravile „pogre{an potez“, ukoliko je ta~no da je ve}ina pristupila Srpskoj naprednoj stranci.

– Ne verujem da je vi{e od polovine sudija koji nisu reizabrani pre{lo u Srpsku naprednu stranku. Zaprepa{}ena sam tim podatkom i zaista ne verujem. Sudijama je zabraweno da se bave politi~kom aktivno{}u – rekla je Dragana Boqevi} Tanjugu, potkrepiv{i to stavom da ona i neizabrane sudije smatra sudijama.

Ona je kazala da bi wihovo pristupawe opozicionom SNSu „moglo biti argument“ da ne budu vra}eni na posao, mada, kako je kazala, sumwa da bi oni uop{te ponovo bili izabrani.

Navela je da bi eventualni motivi za politi~ko anga`ovawe u SNS-u mogli biti nemo} i revoltiranost zbog onoga {to im se desilo „u decembarskom udaru protiv pravosu|a, o ~emu i Evropska komisija i sve druge me|unarodne institucije i organizacije govore“. Drugi motiv bi, po wenim re~ima, mogao biti to {to su se uverili u to da „dr`avne institucije ne funkcioni{u i da one koje bi o tome trebalo da vode najvi{e ra~una, a to su Ustavni sud, Visoki savet sudstva i Dr`avno ve}e tu`ilaca, postupaju pod stra{nim politi~kim uticajem“.

– Oni ne veruju u funkcionisawe dr`avnih institucija i veruju da jedino kroz vaninstitucionalno anga`ovawe, kao {to su politi~ke stranke, mogu ne{to dobiti – rekla je Dragana Boqevi}.

Malovi}: Eto, kakvi su Ministarka pravde Sne`ana Malovi} je rekla Tanjugu da, iako je gotovo sigurna da nije ta~no da je vi{e od 650 neizabranih sudija pristupilo SNS, takav podatak „dovoqno govori o wihovim profesionalnim kvalitetima i ukoliko je validan, predstavqa dodatni argument da je reforma pravosu|a bila neophodna“. „Bilo bi zanimqivo videti koliki je broj neizabranih sudija, za koje SNS tvrdi da su im pristupili, podneo `albu Ustavnom sudu sa namerom da ponovo budu izabrani za sudije i ukoliko bi wihove `albe bile usvojene kako bi obavqali su-

dijsku funkciju, kada je protivustvano da sudija bude ~lan politi~ke stranke, ~ime se otvara pitawe wihovih pravih motiva“, ukazala je Malovi}.

INTERVJU

SR\AN SRE]KOVI], MINISTAR DIJASPORE I POTPREDSEDNIK SPO-a

Vukova stranka nikad ne}e priznati Kosovo Srpski pokret obnove nikada ni direktno ni indirektno, ni posredno ni neposredno, ne}e priznati nezavisnost ju`ne srpske pokrajine, a siguran sam – i nijedna druga relevantna politi~ka snaga u Srbiji – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ potpredsednik SPO-a i ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}, komentari{u}i pojedine tvrdwe da je zahtev lidera SPO-a Vuka Dra{kovi}a za promenu Ustava Srbije jer je Kosovo „realno, sada pokrajina u sastavu Srbije koliko je i Kaligulin kow bio senator“, de fakto poziv na priznavawe jednostrano progla{ene albanske nezavisnosti.

– Ustav Srbije }e se pre ulaska u EU sigurno mewati, upravo da se prilagodi opredeqewu da se sprovede regionalizacija i su{tinska decentralizacija zemqe. Otvarawe tog pitawa najavio je krajem pro{le godine i predsednik Srbije Boris Tadi}.

O~ekujem da }emo u vremenu koje je pred nama u demokratskoj atmosferi razgovarati o svim aspektima za izmenu Ustava, a to nema nikakve veze s priznavawem Kosova. I ponavqam: SPO, kao ni ostale relevantne snage na politi~koj sceni, nikada ne}e priznati nezavisnost na{e ju`ne pokrajine – dodaje Sre}kovi}. z Lider va{e stranke izneo je taj zahtev da se promeni dr`avna politika o Kosovu i Metohiji, {to je iznenadilo ~ak i koalicione partnere jer se niste s takvim predlogom oglasili u Skup{tini Srbije, gde ste, pak, po-

dr`ali aktuelnu strategiju i politiku Vlade?

- SPO veoma ozbiqno i odgovorno prilazi na{em najbolnijem problemu, a to je stawe na Kosovu i Metohiji, i u tom smislu se trudimo da vodimo racionalnu i realnu politiku koja }e da omogu}i za{titu na{ih dr`avnih i nacionalnih interesa, ali i dobru spoqnopoliti~ku poziciju dr`ave Srbije. @elim da naglasim da su na{i odnosi s koalicionim partnerima u vlasti korektni, a posebno s DS-om, koji je na{ strate{ki partner i s kojim imamo visok stepen saglasnosti o svim va`nim pitawima. Kada govorimo o KiM, treba imati u vidu tri va`na stava: prvo, da dr`ava Srbija nikada ne}e priznati nezavisno Kosovo i da ima legitimno pravo da nastavi diplomatsku borbu, drugo, da zapadne integracije nemaju alternativu, i tre}e, da na{e interese na

KiM mo`emo ostvariti samo uz z Jesu li se nakon istupa podr{ku EU i SAD, i imaju}i Vuka Dra{kovi}a odnosi uvek u vidu to da samo dugoro~na SPO-a i DS-a poquqali? bezbednost i sigurna ekonomska – Ne, ne... SPO i DS su strateegzistencija srpskog naroda na {ki partneri s visokim stepeKiM mogu biti preduslov uspeha nom saglasnosti o strate{kim bilo kakve dr`avne politike. U pitawima i u tom smilu nikakve tom smislu }emo kao nacionalno promene ne o~ekujem. odgovorna dr`avotvorna stranka z O~ekujete li izbore slenastojati da damo svoj maksimum de}e godine, kako SNS tvrdi u ostvarivawu ovih ciqeva i ni na osnovu „insajderskih inna koji na~in se ne}emo truditi formacija iz okru`ewa predda prikupqamo jeftine politi~sednika Tadi}a“? ke poene na temu KiM. – Vlada Srbije je veoma stabilz S obzirom na to da se Bena i bi}e takva onoliko koliko ograd rezolucijom predlo`ebude uspevala da re{ava ekonomnom Generalnoj skup{tini UN ske probleme s kojima se zemqa zala`e za nastavak pregovora suo~ava i onoliko koliko bude i re{ewe pitawa statusa Koostvarivala programske ciqeve sova, koji to model predla`e zbog kojih je formirana. U ovom SPO u razgovorima s EU i trenutku ne vidim nijedan razlog SAD, koji tvrde da je status da se izbori odr`e pre 2012. godizavr{ena pri~a? ne i mislim da bi bilo dobro da – Dr`avnu politiku vodi Vlaovo bude prva demokratska vlada, da Srbije, odnosno Ministarposle petooktobarskih promena, stvo spoqnih poslova, i mi imakoja }e ispuniti ceo mandat i timo i dr`avnu i Ustavnu obavezu me poslati jasnu poruku i doma}oj da nastavimo da se i me|unarodnoj svim diplomatjavnosti da se siU ovom trenutku ne tuacija u Srbiji skim sredstvima zala`emo za o~u- vidim nijedan razlog stabilizuje i na vawe Kosova i da se izbori odr`e ekonomskom i na Metohije u sastapoliti~kom poqu. pre 2012. godine vu Srbije, naravNakon isteka puno, uzimaju}i u nog mandata, u deobzir i realnu situaciju u kojoj mokratskoj atmosferi gra|ani je zemqa, a ona nije laka. NesumSrbije mogu izabrati neku drugu wivo je da mi, kao i svaka druga Vladu, ali svakako treba poslati zemqa, imamo pravo da {titimo poruku da se situacija u zemqi u svoje dr`avne i nacionalne insvakom smislu smiruje i da smo terese, a to je i zalagawe za to da trasirali smer u kojem dr`ava KiM ostane u sastavu Srbije. ide, a za SPO su to apsolutno zaTreba imati u vidu i ~iwenicu padne integracije, uz o~uvawe nada ve}ina zemaqa ~lanica UN {eg nacionalnog interesa i nije ni priznala nezavisnost identiteta.

Kosova.

D. Milivojevi}

Povratak u normalnu politiku?

– Prebacujem ovoj politi~koj garnituri {to je gajila la`ne nade – izjavio je analiti~ar Milan Nikoli}, obja{wavaju}i da politi~ari sada obilaze gradili{ta i mostove, u poku{aju da se vrate u normalnu politiku, jer to gra|ane zanima. – Objektivno, do`iveli smo poraz od Me|unarodnog suda pravde, a ne o~ekuje se da }e biti boqe ni u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija.

Po wegovim re~ima, pitawe Kosova ne mo`e se vi{e pozitivno eksploatisati, mo`e samo negativno. Opoziciji ostaje da vi~e „da smo mi bili na vlasti, mi bismo to uradili mnogo boqe“, ukazao je Nikoli}, koji

smatra da nije moglo mnogo boqe, „jer kada iza neke odluke zalegnu tako mo}ne zemqe, mi nismo imali {anse“.

– Ono {to prebacujem ovoj politi~koj garnituri je {to je gajila la`ne nade, ali izgleda da politi~ari ne mogu bez toga. I dobili smo ono {to smo dobili. Sad oni poku{avaju da se vrate u normalnu politiku.

Otuda {lemovi, gradili{ta, mostovi… To je ono {to gra|ane zanima – ocenio je Nikoli}, koji je „prili~no siguran“ u to da izbora ne}e biti do kraja mandata ove vlade.

On predvi|a da }e parlamentarni i predsedni~ki izbori i}i „u paketu“, jer

bez razdvajawa vladaju}a ve}ina vi{e dobija.

– Jo{ uvek jedini politi~ar s pozitivnim skorom u odnosu pozitivno-negativno je Boris Tadi}. Bio je i Jeremi} u posledwe vreme, ali posle svega ovoga on to vi{e ne}e biti – dodao je Nikoli}.

Po wegovim re~ima, Kosovo je palo na osmo-deveto, pa po nekim istra`ivawima, ~ak i na deseto mesto interesovawa gra|ana, iza ekonomskog rasta, rasta zapo{qavawa, penzija, plata, `ivotnog standarda, borbe protiv kriminala i korupcije i „popravke“ obrazovnog i zdravstvenog sistema.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

subota14.avgust2010.

3

PREDSEDNIK OGRANKA SANU PROF. DR ZORAN KOVA^EVI]

Zbog VANU nas potiskuju iz Vojvodine Predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu prof. dr Zoran Kova~evi} odbacio je za sada mogu}nost saradwe nacionalne akademije s VANU, kao i wihovo useqewe u zgradu “Platoneuma” u Pa{i}evoj ulici.

– Mi imamo odluku Predsedni{tva SANU od pre dve godine da se VANU ne priznaje i da se s wom ne sara|uje. Ta odluka do dan danas stoji, bez obzira na to {to je VANU Statutom Vojvodine, kao, legalizovan – ka`e za “Dnevnik” predsednik Ogranka SANU povodom inicijative da se ozvani~i saradwa dve institucije koju je pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dragoslav Petrovi} uputio nacionalnoj akademiji.

Petrovi} je, pozivaju}i se na Statut i Zakon o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine, konsultacije s predsednikom SANU Nikolom Hajdinom i ministrom za nauku Bo`idarom \eli}em, rekao da Pokrajinska vlada ima zakonsku obavezu da obezbedi uslove za rad VANU. On je pozvao srpsku akademiju da ozvani~i saradwu s vojvo|anskom, kao i da se tro{kovi wihovog finansirawa racionalizuju tako {to bi VANU koristio deo prostora Ogranka SANU u Novom Sadu.

Predsednik Ogranka ka`e da do sada nijedan organ nacionalne akademije – ni Predsedni{tvo, Izvr{ni odbor, Ogranak, niti Skup{tina SANU, nisu pokrenuli pitawe promene odluke po kojoj se VANU ne priznaje.

– Niti se, za sada, mewa ta odluka. E sad, {ta daqe biva, to }emo da vidimo – dodaje Kova~evi}.

Predsednik Ogranka SANU smatra da je “nekulturno” pozivati na useqewe VANU u zgradu “Platoneuma”, koja je, ina~e, zadu`bina vladike i nekada{weg predsednika Matice srpske Platona Atanackovi}a.

– To je malo nekulturna izjava da maltene treba da nas isteraju.

Mi imamo tu zgradu, u kojoj smo vi{e od 20 godina. U woj nema prostora za nekakve dve akademije. A {ta }e biti, da li }e se to nasilno ne{to odlu~ivati, to mi ne znamo – ka`e Kova~evi}. – Od sredine juna, kad smo imali posledwi sastanak, ni{ta mi predsednik SANU o tome nije govorio, ni{ta o nekakvim kontaktima, o nekakvim dogovorima s ~lanovima, presednikom VANU.

Ma|arska ima pet ogranaka svoje akademije i u susednim zemqama ih osniva, a SANU ne mo`e u Vojvodini jer, bo`e moj, postoji VANU Kova~evi} ka`e da za wih nije sporno samo (re)osnivawe VANU, nego i tendencija da VANU istisne SANU iz Vojvodine jer je, podse}a, nedavno usvojen takav amandman Lige socijaldemokrata Vojvodine na Zakon o SANU. – Zaista je besmisleno da akademija, koja i postoji zato da deluje preko svojih ogranaka i centara, ne mo`e imati ogranak u Vojvodini jer tu, kao, postoji sada VANU. Iz toga se vidi da je VANU osnovan i zbog toga da se SANU na neki na~in potisne iz Vojvodine – ka`e on. – Sramota je kako je taj amandman na Zakon o SANU pro{ao. Pa, Ma|arska ima pet ogranaka svoje akademije i u susednim zemqama ih osniva, a SANU ne mo`e u Vojvodini jer, bo`e moj, postoji VANU! To je neprijatna situacija i za na{u kulturu i nauku.

Na pitawe kakvo re{ewe o~ekuje u svetlu pomenutih zakona, rekao je da SANU tu ni{ta ne re{ava. Kao {to vidite, zakqu~io je, re{avaju politi~ari.

S. Nikoli}

4

EKONOMIJA

subota14.avgust2010.

DNEVNIK

GUBITAK NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE POGODI]E, ZA PO^ETAK, I BESPLATNE AKCIONARE

Akcija NIS-a ne}e dobaciti ni do 2.500 dinara?

Akcije Naftne industrije Srbije uskoro bi tebalo da se pojave na Beogradskoj berzi, a tada }e i oko 4,8 miliona gra|ana biti u prilici da trguje besplatno dobijenim akcijama nacionalne naftne kompanije.

NIS je ju~e najavio da je registrovan kao otvoreno akcionarko dru{tvo i da }e 16. avgusta zvani~no zatra`iti da wegove deonice budu kotirane na prajm marketu . Kako se navodi u saop{tewu, u Centralnom registru hartija od vrednosti Srbije je registrovan prelazak NIS-a iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko dru{tvo. Time su ispuweni uslovi za podno{ewe zahteva Beogradskoj berzi za ukqu~ewe akcija NIS-a na berzansko tr`i{te. NIS je krajem juna doneo odluku u prelasku u otvoreno akcionarsko dru{tvo, a prema ranijim najavama izlazak kompanije na berzu odlo`en

je za po~etak septembra. Sad ostaje i najva`nije pitawe - koliko }e akcije vredeti, {ta raditi s wima i da li }e gubitak

doneta odluka da se gubitak od 37,5 milijardi dinara ne pokriva iz dodatnih izvora. To bi moglo uticati pad vrednosti ak-

^ekati, pa {ta bude Ina~e, kako je nedavno izjavio savetnik malih akcionara NIS-a Branko Pavlovi}, po~etna cena akcija NIS-a prvog dana na Beogradskoj berzi bi}e kwigovodstvena vrednost i ne}e prelaziti 200 dinara. Po wegovim re~ima, maksimalna cena tog dana bi mogla dosti}i 600 dinara, po{to samo tog prvog dana vrednost akcija mo`e porasti 300 posto, a ve} posle toga ona mo`e varirati do plus 12, odnosno minus osam procenata.

Dakle, koliko vrede i koliko }e vredeti akcije NIS-a zna}e se kada se one pojave na Berzi. Da li ih prodati odmah ili ~ekati nekoliko godina, tokom kojih se o~ekuje boqe poslovawe NIS-a, a time i ve}a vrednost akcija, dilema je s kojom se suo~ava ogorman broj gra|ana Srbije.

NIS-a uticati na pad vrednosti akcija.

Male akcionare najvi{e brine to {to je na nedavnoj sednici Upravnog odbora NIS-a

cija, a poznato je da gra|ani Srbije o trgovawu na berzi znaju veoma malo, a isto toliko je potrebno da se uznemire kada se govori o vrednosti akcija koje

poseduju. Wih, naravno, interesuje kako i koliko mogu zaraditi od besplatno dobijenih akcija, a svakako da niko ne `eli da izgubi.

U NIS-u isti~u da veruju da }e vrednost komapnije u budu}nosti rasti jer je "Gaspromweft" strate{ki, odnosno dugoro~ni investitor, i tako posmatraju i vrednost akcija. Iz ove kompanije ukazuju na to da se mo`e o~ekivati kratkoro~no sni`ewe vrednosti akcija NIS-a, kao {to se uvek de{ava kada kompanija posluje s gubitkom.

Me|utim, nagla{avaju da se u budu}nosti predvi|a aktivni razvoj kompanije, pove}awe efikasnosti, {irewe proizvodwe, prerade i mre`e prodaje, {to }e nesporno dovesti do rasta vrednosti akcija u sredworo~noj perspektivi. Tako|e, u NIS-a ka`u da je zate~eno finasijsko stawe mnogo slo`eniji nego {to

KAD NEMA PLATE, NEMA NI RATE

na mese~nom nivou. To je ono {to se pla}a i na rivolving kredit preko kartica – varijanta od koje je skupqi samo dozvo-

ve}e vrednosti na po~ek – ostaje im da se dovijaju: deo u ke{u, pa na ~ek, pa na karticu. Dosta trgovaca je spremno da prihvati

Pritisnuti skupim kreditima i neodlo`nim potrebama, prezadu`eni gra|ani su, jo{ od jesenas, po~eli da se okre}u starim dobrim i isprobanim ~ekovima qeni minus. Zato bi bilo dobro ove zajmove izbe}i kad god je to mogu}e.

Pritisnuti skupim kreditima i neodlo`nim potrebama, klijenti su, jo{ od jesenas, po~eli da se okre}u ~ekovima. To je odli~no re{we ako banka ho}e da ih izda. Ve}ina banaka ograni~ava wihov broj i limitira ih sumom koja je klijentu dostupna na teku}em ra~unu. Zato klijenti ne mogu da kupe robu

ovakav koktel ako je pla}awe sigurno. Pri tom, treba obratiti pa`wu i na cenu: trgovac mo`e ponuditi vi{u cenu robe za ove aran`mane. Zato nije lo{e sra~unati da li se to isplati ili je boqe i}i na ~ist kredit jer postoji mogu}nost da ukupan kamatni tro{ak bude ni`i.

Sasvim je sigurno da besplatnih zajmova vi{e ne}e biti. Otkako su strane banke osnovale svoje ku}e ovde, postalo nam je

NIS-a, te je wihova ukupna nominalna vrednost 2.500 dinara.

Kolika }e biti wihova tr`i{na vrednost, sazna}e se uskoro, kada se akcije i pojave na Berzi, jer vrednost akcija zavisi od mnogo faktora, od kojih je na prvom mestu potra`wa, odnosno zainteresovanost za kupovinu.

D. Mla|enovi}

SUD PRESUDIO U KORIST VAC-a

Sindikalna prodaja ode polako u istoriju Kada je pre nekoliko godina kod nas po~ela ekspanzija kredita, a Narodna banka Srbije bila stroga i odredila limite i za banke i za gra|ane, u finansijskim insitucijama su bili vrlo quti. Na wima treniraju strogo}u, smatrali su, a gra|ani preko sindikata kupuju koliko ho}e, pa unapred potro{e i celu platu. Vremana se mewaju. Broj preduze}a u kojima plate ne sti`e redovno veoma se pove}ao. To je trgovcima koji su prodavali preko sindiklanih potvrda i administrativnih zabrana na plate stvorilo prili~an problem.

Novac ne mogu da dobiju redovno, sudski postupka je veoma dug, a o ste~janom i da ne govorimo.

Zato je ve}ina trgova~kih ku}a probrala preduze}a i institutcije. Kupovine na potvrdu nema za sve, a po ovoj novoj vrsti ocene boniteta apsolutnu pro|u imaju NIS i EPS, po`eqne su i potvrde MUP-a. [ta ostaje zaposlenima koji plate ne primaju redovno ili im one iz nekog razloga kasne pa nisu na listi "po`eqnih potvrda"? Odgovor je: skupqe varijante, a evo i kako izgledaju.

Potro{a~i se mogu odlu~iti za gotovinski ili potro{a~ke kredite, a ako su im dostupni subvencionisani dr`avni, to je najjeftinije. Tu je i mogu}nost kupovine novcem od redovnih kredita. Obe varijante podrazumevaju strpqewe jer postupak traje du`e.

Nude se i brzi, instant-krediti, a od ve} pomenutih ih razlikuje to {to imaju ve}e kamate. Stope su bar 2,5 do tri posto

se pretpostavqalo u po~etku, ali se nadaju da bi taj problem mogao biti re{en zajedni~kim radom menaxmenta i naporima velikih akcionara – "Gaspromwefta" i Vlade Srbije.

Da podsetimo, cena jedne akcije NIS-a je 500 dinara, a svi gra|ani koji su imali pravo dobili su paket od pet deonica

Ste~ajni postupak nad „Futurom” kre}e iznova

jasno da nema vi{e kredita koji }e otpla}ivati inflacija, tako vi{e ne}e biti ni besplatnih zajmova preko sindikata ili bilo koje druge organzacije.

Mo`e li to onda povoqnije?

Sre}om, odgovor je da. Kao {to trgovci imaju akcije, kada se pojedini artikli nude jefiniji, tako bankari imaju svoje akcije, kada nude kredite pod povoqnijim uslovima. Jedna takav ve} je u opticaju: Findomestik banka nudi zajam "desetka". To je kredit indeksiran u evrima, uz u~e{}e od deset procenata, kamatu od deset posto godi{we a otpla}uje se na deset mese~nih rata.

Ovih akcija bi}e sve vi{e.

Bankari na wih skre}u pa`wu tako {to dele letke, zakupquju bilborde ili ~ak klijente zovu na stabilni ili moblni telefon, {aqu poruke da ih obaveste. Ovaj na~in telefonskog reklamirawa nai{ao je kod nas na dosta nerazumevawa.

Sigurno da mo`e smetati kada vas zovu zbog kredita koji vam ne treba. Ipak, kada vas bankarski slu`benik ubudu}e nazove, pa`qivo ga saslu{ajte – mo`da vam re{i problem za koji se niste ni nadali da }ete ga brzo staviti ad akta.

D. Vujo{evi}

12. 8. 2010.

1.266,32404

U ste~ajnom postupku nad Privrednim dru{tvom za trgovinu na veliko i malo "Futura plus" d.o.o., Apelacioni sud u Beogradu je doneo re{ewe u korist `albe koju je podnela Medijske grupacija VAC, saop{tio je ju~e VAC. U saop{tewu se dodaje da su sudije ukinule dosada{wi plan reorganizacije "Future plus", a zbog toga ste~ajni upravnik mora da preda novi plan reorganizacije u skladu sa zakonom i da ga usaglasi sa Zakonom o ste~ajnom postupku Republike Srbije ili, pak, da otvori ste~aj nad imovinom "Future plus".

– Re{ewe u ovom slu~aju pokazuje da se sudije u Srbiji strogo pridr`avaju prava i zakona, {to daje pozitivne signale o razvoju pravne dr`ave u ovoj zemqi – rekao je povodom odluke suda predstavnik VAC-a u Srbiji i ~lan uprave Medijske grupacije VAC Peter Lange. – Medijska grupacija VAC jo{ od 2008. godine nema u~e{}e u "Futuri plus". Uprkos tome, VAC je na osnovu ranije izdatih garancija izmirio obaveze

"Future plus" prema Rajfajzen banci i time postao hipotekarni poverilac "Future plus" d.o.o. Na osnovu ove sudske presude, Medijska grupacija VAC }e biti u mogu}nosti da svoja potra`ivawa namiri u skladu sa zakonom i na pravovaqan na~in.

Kako je ju~e saop{tio VAC, plan reorganizacije, koji je ukinut sudskom presudom je, s jedne strane, predvi|ao da Medijska grupacija VAC izgubi svoja prava kao hipotekarni poverilac, dok su se, s druge, drugi poverioci – koji nisu imali nikakva zalo`na prava na imovini "Future plus" d.o.o. – vodili kao razlu~ni poverioci. Ove te{ke povrede prava Medijske grupacije VAC kao razlu~nog poverioca "Future plus" d.o.o. jasno su bile u suprotnosti s odredbama Zakona o ste~ajnom postupku Republike Srbije. @albe i napomene Medijske grupacije VAC, prethodno upu}ene ste~ajnom sudu, nisu uzete u obzir. Situacija sada izgleda potpuno druga~ije, saop{tio je ju~e VAC.

Milka ja~a od „Delte” Zahtev Miroslava Mi{kovi}a za uvo|ewem privremnih mera u “Jugohemiji” i “Jugohemiji menaxemntu” odbio je i Privrednoapelacioni sud.

Privredno-apelacioni sud doneo je odluku kojom je potvrdio prvostepenu odluku Privrednog suda u Beogradu kojom je Mi{kovi}ev zahtev odbijen. Prvi ~ovek “Delte” tra`io je uvo|ewe privremenih mera u kompaniji “Jugo-

hemija”, gde je na ~elu Upravnog odbora Milka Forcan, kao i u novosnovanom preduze}u “Jugohemija menaxment”, saznaje B-92. Podsetimo, Mi{kovi} je krajem jula osporio Milki Forcan vlasni{tvo nad 40 odsto akcija “Jugohemije”, optu`io je za nezakonito raspolagawe imovinom tog preduze}a i zatra`io od Privrednog suda u Beogradu uvo|ewe privremene upave.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

102,888

104,987

107,402

102,573

Australija

dolar

1

72,05

73,5204

75,2114

71,8294

Kanada

dolar

1

76,8907

78,4599

80,2645

76,6553

Danska

kruna

1

13,802

14,0837

14,4076

13,7598

Promena %

Cena

BELEX 15 (629,24 0,35)

Promet

Jugohemija a.d. , Beograd

19,32%

3.700

1.184.000

Centroproizvod a.d. , Beograd

16,67%

1.400

280.000

Usluga a.d. , Beograd

7,92%

2.590

10.360

Privredna banka a.d. , Beograd

5,01%

629

147.922

Privredna banka a.d. , Beograd

DIN fabrika Duvana a.d. , Ni{

2,94%

2.100

67.200

Razvojna banka Vojvodine a.d.

Telefonija a.d. , Beograd

-9,46%

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-1,08%

2.849

7.401.410

Agrobanka a.d. , Beograd

-0,07%

7.495

164.900

5,01%

629

147.922

-2,53%

3.812

99.105

1.302

78.132

0,00%

853

14.501

0,00

5.500

0,00

^a~anska banka a.d.

-11,89%

13.212

528.480

Imlek a.d. , Beograd

\uro Strugar a.d. , Kula

-11,88%

1.410

423.000

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

Palanka UTP a.d. , S. Palanka

-11,43%

620

53.320

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,00

4.654

0,00

Norve{ka

kruna

1

12,9516

13,2159

13,5199

12,9119

Sacen a.d. , Novi Sad

-9,64%

1.780

222.500

Veterinarski zavod Subotica a.d

0,00

523

0,00

[vedska

kruna

1

10,8087

11,0293

11,283

10,7756

Telefonija a.d. , Beograd

-9,46%

1.302

78.132

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

8.200

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

909

0,00

[vajcarska

franak

1

76,1847

77,7395

79,5275

75,9515

0,00

745

0,00 0,00

Vojvo|anskih top-pet akcija Pionir PP Srbobran a.d.

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

124,954 80,0244

127,504 81,6576

130,437 83,5357

124,572 79,7795

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 8. 2010. godine

\uro Strugar a.d. , Kula Sacen a.d. , Novi Sad

Promena %

Cena

Promet

0,00%

10.500

651.000

Soja protein, Be~ej

-11,88%

1.410

423.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.050

222.500

Tigar, Pirot

0,00

664

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.051

0,00

-9,64%

1.780

BB Minakva a.d. , Novi Sad

-0,82%

6.050

127.050

Razvojna banka Vojvodine a.d

-2,53%

3.812

99.105

Svi iznosi su dati u dinarima

„GASPROM” NAPRAVIO TRASU

„Ju`ni tok” ulazi kod Zaje~ara?

Predvi|eno je da "Ju`ni tok" u|e na srpsku teritoriju nedaleko od Zaje~ara, saop{teno je Tanjugu u informativnoj slu`bi ruskog "Gasproma", gde odlu~no iskqu~uju mogu}nost da se Rusija u posledwem trenutku predomisli i odustane od izgradwe tog gasovoda.

U ruskoj kompaniji navode da su u razmatrawu samo varijante ta~ke izlaska gasovoda iz Srbije, uz napomenu da }e kona~na mar{ruta biti odre|ena po izradi studije o tehni~ko-ekonomskoj opravdanosti srpske deonice, koja bi, po planu, trebalo da bude zavr{ena u ~etvrtom tromese~ju ove godine.

U "Gaspromu" isti~u da su s kompanijom "Srbijagas" ostvarili "konstruktivnu saradwu" na izradi studije o tehni~ko-ekonomskoj opravdanosti srpske deonice gasovoda. "Do sada smo uspe{no re{avali sva pitawa vezana za realizaciju projekta u Srbiji", isti~u predstavnici "Gasproma", nagla{avaju}i da ne postoje nesuglasice ni po pitawu varijanti trase "Ju`nog toka" preko srpske teritorije.

Komentari{u}i informacije nekih glasila da }e izgradwa prve faze projekta po~eti do kraja 2011. godine, u "Gaspromu" ukazuju na to da nikada nisu saop{tili nameru da pokrenu izgradwu idu}e godine. Po~etak realizacije "Ju`nog toka" planiran je za 2013. godinu, nagla{avaju predstavnici holdinga.

Kad je u pitawu cena projekta, koju je "Gasprom" ranije procenio na maksimalno osam milijardi dolara, a zapadni eksperti tvrde da }e biti ~ak tri puta ve}a, predstavnici ruskog holdinga ukazuju na to da }e ona biti definitivno odre|ena posle izrade zbirne studije o izvodqivosti ~itave trase "Ju`nog toka".

JESU LI SRPSKI RADNICI NERADNICI

Koliko para toliko i nerada Efektivna radna nedeqa u zemqama Evropske unije iznosi u proseku 39,5 sati dok u Srbiji radnici rade 30 sati i 25 minuta. Dakle, na{i radnici rade devet sati nedeqno mawe od “kolega” u evropskim zemqama.

Do ovih podataka do{la je Unija poslodavaca Srbije koja je merila rad u privatnim i dr`avnim slu`bama. Pri tom se prose~no u privatnim firmama radi 36 sati i 15 minuta, a u javnom sektoru 18 sati i 20 minuta nedeqno.

Kada se iznese podatak da srpski radnici rade devet sati nedeqno mawe od zaposlenih u drugim dr`avama, odmah se kao logi~an name}e zakqu~ak da su neradnici. Me|utim, kada se radna efikasnost zaposlenih u Srbiji podeli po sektorima, vidi se da radnici kod privatnika rada sedam sati i 15 minuta dnevno dok se na istim radnim mestima u javnom sektoru radi samo tri sata i 40 minuta.

Drugim re~ima, radnik kod privatnika dnevno ne radi samo 45 minuta, a to mu zakon i dozvoqava jer ima pravo na pola

radu u odnosu na one u javnom sektoru koji upola mawe rade.

Me|utim, u Srbiji stvari ne stoje tako jer je svima poznato da svi koji rade u javnom sektoru imaju mnogo ve}e plate od zaposlenih kod privatnika, kao i da su prvima redovne i zarade i uplata svih pripadaju}ih doprinosa dok drugi ~esto mesecima rade bez dinara i imaju

Top-lista najvrednijih i najlewih Podaci pokazuju da najvi{e nedeqno rade radnici u Rumuniji – 41 sat i 12 minuta, zatim na Malti – 40 sati i 42 minuta, pa u Luksemburgu – 40 sati i 36 minuta. Isto toliko rade i zaposleni u Engleskoj. Pet minuta kra}e rade zaposleni u Nema~koj – 40 sati i 25 minuta. U Bugarskoj se radi 40 sati i 30 minuta, u Holandiji ravno 40 sati, a u Austriji 39 sati i 54 minuta.

S druge strane najmawe u Eropi rade radnici Finske – 37 sati i 18 minuta, zatim Francuske i Irske – 37 sati i 24 minuta.

Malo vredniji su Norve`ani s 37 sati i 48 minuta, kao i Italijani s 37 sati i 54 minuta. Vi{e od 38 sati rade zaposleni u Danskoj, Belgiji, [vedskoj, Portugalu i na Kipru. sata za topli obrok i petnaestak minuta za kratki predah, a da zaposleni u javnom sektoru dnevno pauziraju ~etiri sata i 20 minuta. Ovi podaci navode na zakqu~ak da bi, shodno radnim satima, zaposleni kod privatnika morali imati duplu za-

~ak po nekoliko godina rupa u sta`u jer im gazda ne pla}a poreze i doprinose ni na minimalnu zaradu.

S druge strane, porediti radne sate u Srbiji s radom u bilo kojoj evropskoj dr`avi, pa ~ak i s onima iz najbli`eg kom{ilu-

SRBIJA PUNA EKONOMSKIH ZABLUDA

Najboqe uspevaju {arene la`e [ta u ovom trenutku najvi{e zanima gra|ane Srbije? Sve {to je povezano sa standardom. Velike politi~ke teme, koje su bile na{a svakodnevica krajem 20. veka, nisu vi{e u vrhu interesovawa. Vi{e od toga interesuju nas stopa inflacije, kretawe kursa dinara, visina prose~ne zarade. Otkriveno je i novo poqe interesovawa: akcije, a zanimawe za wih je posebno poraslo otkako je gra|anima obe}ano da }e od privatizacije {est velikih dr`avnih preduze}a dobiti po 1.000 evra.

Ba{ ovim temama bavi se nedavno objavqena kwiga "Ekonomija svakodnevice" poznatog i ~esto citiranog ekonomiste Gorana Nikoli}a. U woj on se trudi da demistifikuje neka na{a uvre`ena ekonomska mi{qewa.

– U srpskoj ekonomiji na snazi su brojne ekonomske zablude – ka`e Nikoli}. – Kolege ka`u da ne mo`emo imati i inflaciju i ja~awe doma}e valute. To je besmisleno jer bi zna~ilo da bi uvek kada je inflacija u evrozoni vi{a od one u Japanu ili SAD, evro morao da slabi prema jenu i dolaru, a nije tako. Sve monete zemaqa u tranziciji su ja~ale prema evru u posledwih deset godina, i to realno, a ne nominalno. Istovremeno, rast cena u tim dr`vama bio je mnogo ve}i nego u evrozoni. Zanimqiv primer je Slova~ka, koja je u{la u evrozonu 2009, a tokom prethodne godine slova~ka kruna je prema evru oja~ala 30 posto. Ja~awe doma}e monete

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

zabele`eno je i u zemqama koje nisu u zoni, poput ^e{ke i Poqske.

To ne zna~i da su te valute precewene nego da su u startu bile potcewene.

Ko je koga koristio Nisu zablude prisutne samo sada, imali smo ih i ranije. Jedna od zanimqivijih iz istorije, na koju Nikoli} podse}a, je da su severozapadne republike SFRJ iskori{}avale Srbiju, dok su one tvrdile suprotno. U su{tini, razmena je bila na obostranu korist – o tome svodo~i i asocijacija CEFTA, gde su sve one danas dobrovoqno.

On obja{wava da se slede}a zabluda odnosi na to da bi uvo|ewe evra re{ilo mnoge ekonomske probleme kod nas.

– To bi nas samo izlo`ilo dodatnim ekonomskim {okovima. Monetarne vlasti ne bi mogle preko svoje politike uticati na cenu kredita, ostvarivati emisionu dobit ili regulisati privredne tokove kao sada – smatra Nikoli}. – Evro bi doneo i neke prednosti: olak{ao bi svakodnevna pla}awa, izgubila bi se neizvesnost u pogledu rizika vezanih za devizni kurs. To bi uticalo i na smawewe inflacije i kamata.

– Kod nas se odoma}ila izreka "Sve je skupo" – ka`e Nikoli}. – To je posledica visokog rasta cena, ali posledwih godina cene u na{oj zemqi su ni`e od tri petine proseka u EU. Podatak uslovqavaju znatno ni`e cene usluga ovde. Cene hrane u Srbiji su 83 odsto od proseka Unije. Jo{ jedna zabluda odnosi se na to da je rast spoqnog duga i uvoza uvek lo{. Ako se priliv kapitala investira produktivno, {to je logi~no da u~ine privatna preduze}a, zemqa mo`e o~ekivati rast BDP-a i profit, a i porez }e biti znantno ve}i od pla}enih kamata na ino-kredite.

Zanimqiva je, po wemu, i zabluda iz bli`e pro{losti da je Milo{evi} izazivao finansijske krize da bi opstao na vlasti. Ba{ je to ubrzalo wegov pad.

Ho}emo li i daqe `iveti u zabludama? Ho}emo, i ekonomskim i onim drugim. Nekada }emo verovati kada nam ka`u da smo "u krivu", a ~e{}e }e se de{avati da nas sam `ivot razuveri.

D. Vujo{evi}

ka, a ne pomenuti koliko tamo ko{ta radni sat a koliko ovde, jednostavno nije po{teno niti realno i jedino mo`e slu`iti poku{ajima gazda da doka`u da su na{i iovako malo pla}eni radnici skupi jer su zapravo neradnici. No, istina je sasvim druga~ija i, kada se cena radnih sati koje na{i radnici svakodnevno odrade pretvore u novac, jasno je da oni, ~ak i kada bi radili osam sati dnevno, ne bi dobili dnevnicu koja bi bila ve}a od samo jednog radnog sata u zemqama EU! Ra~unica je prosta. Radni sat u Srbiji je 90 dinara, {to zna~i da onaj ko radi osam sati mo`e da zaradi 720 dinara ili malo vi{e od sedam evra. U evropskim zemqama za fizi~ke poslove sat ko{ta vi{e od sedam evra, {to zna~i da se tamo za osam sati takvog rada zaradi najmawe 56 evra {to, prevedno u dinare, iznosi oko 6.000. Dakle, za isti posao za koji radnik u Srbiji dobije sedam evra, u evropskim zemqama on bi zaradio osam puta vi{e, ili 56 evra. Razlika izme|u sedam i 56 je ogromna i u woj gazde treba da potra`e odgovor na pitawe za{to je produktivnost srp-

skog radnika mawa od evropskog proseka. Po re~ima Dragoquba Raji} iz Unije poslodavaca Srbije, efikasnost u radu u javnom sektoru mnogo je mawa nego u privatnom i upravo ona dovodi do toga da ukupan “saldo” radih sati u nedeqi bude daleko mawi od evropskog proseka. On obja{wava da se pokazalo da se najmawe radi u administraciji jer je ona sada mnogo ve}a nego {to je bila prethodnih decenija.

– Pokazalo se da se najmawe radi u administraciji na jugu i istoku Srbije. Imali smo pritu`be da se tamo {alteri zatvaraju i po dva sata pre kraja radnog vremena. Razlozi su razni, a ~est slu~aj je da radnici po op{tinama i dr`avnim slu`bama imaju poqoprivredna imawa pa ranije be`e s posla da bi i{li na wive. U javnom sektoru je broj bolovawa i dozvoqenih izlazaka s posla duplo ve}i nego u privatnom. U dr`avnim ustanovama ne postoji disciplina, svi ~ine usluge jedni drugima i pokrivaju se. Produktivnost u javnom sektoru je velika jedino u najve}im kompanijama, kao {to je Telekom, gde se ponekad vi{e radi nego u privatnim firmama – obja{wava Raji}.

Me|utim, to {to se u javnom sektoru radi upola mawe nego u privatnom – a toga su svesni svi, pa i me|unarodne finansijske organizacije koje stalno tra`e da se smawi broj nepotrebnih ~inovnika i dr`avne administracije – ne zna~i da je i odnos plata zaposlenih takav.

Naime, zaposleni u javnom sektoru, radili – ne radili, imaju od dr`ave kao poslodavca zagrantovanu solidnu zaradu, ~iji se prosek kre}e oko 40.000 dinara. Zaposleni kod privatnika nemaju nikakve garancije za redovnu isplatu zarada, a prosek se kre}e oko 30.000 dinara.

Q. Male{evi}

subota14.avgust2010.

5

Kom{ije nam najmilije Vrednost spoqnotrgovinske robne razmene Srbije za prvih {est meseci 2010. godine dostigla je 12,2 milijardi dolara, {to predstavqa porast od 8,2 posto u odnosu na isti period lane, objavqeno je u ~asopisu Privredne komore Srbije "Konjunkturni trendovi".

Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u prvom polugodi{tu 2010. iz Srbije je izvezena roba vredna 4,4 milijarde dolara, {to predstavqa pove}awe od 18 posto u odnosu na isti period 2009. godine Vrednost uvoza je u prvih {est meseci dostigla 7,8 milijardi dolara, 3,2 posto vi{e nego lane. Ovogodi{wi deficit od 3,3 milijarde dolara je 11,6 odsto mawi nego lawski.

U izvozu, glavni spoqnotrgovinski partneri Srbije bili su Italija, gde je izvezena roba vredna 509 miliona dolara, Bosna i Hercegovina (sa 498 miliona) i Nema~ka (sa 482 miliona dolara).

Glavni spoqnotrgovinski partneri u uvozu bili su Ruska Federacija, odkle je u Srbiju uvezena roba za milijardu dolara, Nema~ka (s 822 miliona) i Italija (sa 693 miliona dolara).

Na porast izvoza najvi{e je uticao zna~ajan eksport proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poqoprivrednih proizvoda, koji zauzimaju va`no mesto u doma}em izvozu.

U prvoj polovini ove godine za tre}inu je pove}an izvoz u EU, posebno u Italiju, Ma|arsku, Sloveniju, Austriju i Francusku.

NARODNA BANKA IPAK POKU[AVA DA PROMENI KURS I SMER

Odbrana dinara i novog guvernera

Iako je bilo najavqivano da se monetarna politika nakon smene guvernera i dolaska novog ne}e mewati, u su{tini, kurs je ipak druga~iji. Kako su ranije govorili i stari i novi guverner, inflacija je bila i jeste glavna meta NBS-a, a ne kurs dinara.

Po{to standard gra|ana, kako se tvrdilo, ne zavisi od evra ve} od inflacije, kako je dinar tonuo, tako su cene bile glavna briga centralne banke Srbije. Me|utim, nakon avgustovskog cenovnog udara, ali i posle pove}awa referentne kamatne stope s osam na 8,5 posto, jasno je da se Narodna banka ipak pozabavila i doma}om valutom.

– NBS za sada ne o~ekuje zna~ajniju nestabilnost kursa dinara, izjavio je pre nekoliko dana guverner Dejan [o{ki}.

On je ukazao na to da srpska centralna banka svojim merama monetarne politike i aktivnostima na deviznom tr`i{tu {aqe "jasan signal" javnosti. [o{ki} je objasnio da NBS time {to i kupuje inostranu valutu na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu, a ne samo prodaje, poru~uje investicionoj javnosti da }e intervencijom u oba smera uticati da nepotrebne dnevne fluktuacije i {pekulativna o~ekivawa budu {to mawe prisutna na tom tr`i{tu.

– Uveren sam u to da je devizni kurs jedan cenovni signal koji mora da bude postavqen tako da {aqe dugoro~nu poruku investitorima:

Srbija je zemqa u koju treba investirati, u kojoj treba proizvoditi i iz koje treba izvoziti, a ne da {aqe poruku investitorima – Srbija je zemqa u kojoj se isplati samo prodavati – precizirao je [o{ki}.

On je, istovremeno, napomenuo da ne treba o~ekivati "~uda od deviznog kursa", i dodao da signal koji {aqu stabilnost kursa i cena ne daje efekte odmah, ve} na ne{to du`i rok.

O novim vetrovima u NBS-u i pove}awu referentne kamatne stope s osam na 8,5 posto saradnik Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov ka`e da su to signali da kurs ne}e biti brawen samo prodajom deviza na deviznom tr`i{tu ve} i monetarnom politikom i smawewem koli~ine dinara u opticaju.

– Zato sam uveren u to da je sada kqu~an ciq NBS-a da stabilizuje kurs. Mo`da je to i poku{aj da novi guverner i rukovodstvo NBS-a steknu kredibilitet. Nisam, me|utim, siguran u to da je to dobra me-

ra i vide}emo da li }e NBS na tome istrajati – rekao je Gligorov.

On je istakao i da monetarna politika u Srbiji nikad nije bila depolitizovana, ni usredsre|ena na suzbijawe inflacije.

Gligorov je ocenio da je NBS „jedna od najneuspe{nijih institucija, jer za deset godina nikad nije uspela ni pribli`no da obori inflaciju na nivo kao u sli~nim zemqama“.

Konsultant za strana ulagawa Milan Kova~evi} smatra da je pove}awe referentne stope bilo dobar potez. Tako se smawio pritisak na dinar, kao i inflatorni pritisci. Kova~evi} smatra da je politka koju novi guverner vodi, a to je pove}awe referentne stope i intervencije na me|ubankarskom tr`i{tu, odamah dala rezultate te da je to trebalo u~initi jo{ ranije.

S time da su prvi potezi Dejana [o{ki}a bili celishodni, sla`e se i ekonomista dr Sini{a Ostoji}: – Mislim da je veoma dobro {to je dinar oja~ao jer }e po~eti da se vra}a poverewe u doma}u valutu – smatra Ostoji}. – Da bismo daqe mogli da imamo stabilnu valutu, ~ije oscilacije na doma}em tr`i{tu nisu prevelike, potrebno je da se vodi sinhronizovana monetrana i fiskalna politika. Mi smo u recesiji pa shodno tome treba i da reagujemo – to nije vreme za velike dr`avne investicione poduhvate.

E. Dn.

6

POQOPRIVREDA

subota14.avgust2010.

DNEVNIK

PEKARI IPAK MESE POSKUPQEWE HLEBA

Vojvo|anska vekna ide na 50 dinara Hleb }e u Novom Sadu, a potom i u drugim vojvo|anskim mestima, najverovatnije poskupeti na 45 do 50 dinara. Ve} u avgustu neki novosadski pekari bi mogli korigovati cene polukilogramske bele vekne, re~eno je „Dnevniku“ u Asocijaciji pekara u okviru Udru`ewa zanatlija Novog Sada.

Dok se situacija na tr`i{tu ne iskristali{e, cene najva`nije namirnice, dodu{e, bi}e {arene jer neki pekari jo{ imaju na zalihama bra{no pla}ano po pre|a{wim, ni`im cenama. Me|utim, oni koji sada kupuju bra{no „tip 500“, daju oko 28 dinara

[verc hrane za `ivotiwe Proizvo|a~i hrane za `ivotiwe ponovili su ju~e zahtev za hitno usvajawe prvog zakona o hrani za `ivotiwe radi ure|ewa tr`i{ta u toj oblasti, upozoriv{i na to da je doma}a proizvodwa te vrste hrane „vrlo ozbiqno ugro`ena“, a „maloprodaja }e se ugasiti za godinu-dve“.

Bez kaznenih odredbi predvi|enih zakonom ne mo`e se srediti trenutna situacija na doma}em tr`i{tu hrane za `ivotiwe, na kojem je udeo „sive zone“ oko 50 procenata, upozoreno je na sednici Grupacije proizvo|a~a hrane za `ivotiwe pri Privrednoj komori Srbije.

Po zvani~nim podacima Republi~kog zavoda za statistiku, ukupna proizvodwa hrane za `ivotiwe u 2008. godini iznosila je 824.000 tona i vredela oko 400 miliona evra. Po procenama te grupacije, godi{wa konzumacija hrane za `ivotiwe iznosila je vi{e od 2,5 miliona tona, iz ~ega, kako su naveli proizvo|a~i, „proizlazi da je oko 1,7 milion tona hrane statisti~ki neobuhva}en“.

za kilogram i, kako su nam rekli, uskoro }e biti prinu|eni na to da koriguju cenu vekne od pola kilograma na pedesetak dinara.

– Ni{ta nije definitivno dogovoreno, ali sve su prilike, ne}e se na}i drugo re{ewe. Ce-

na bra{a ide navi{e, a drasti~no su porasli i svi ostali direktni tro{kovi proizvodwe, tako da je nu`no i pove}awe cene vekne – rekli su nam ju~e novosadski pekari, napomiwu}i da se o tome raspravqalo u

„u`em krugu“, a razgovara}e se i na nivou Vojvodine.

Podsetimo, po~etkom avgusta, kada je p{enica bila 14 dinara kilogram, kilogram bra{na ko{tao je oko 24, a sada, kada je hlebno `ito na berzi prema{ilo 18 dinara, i ono je jo{ poskupelo. Nakon pra{ine koja se pre dve nedeqe digla i najava da }e hleb poskupeti, usledio je dogovor Unije pekara Srbije i Ministarstva trgovine o intervenciji sa 100.000 tona bra{na iz Robnih rezervi, s tim da pekari garantuju da cene hleba „sava“ ne}e dirati najmawe {est meseci.

S. G.

Rezerve ih zaobi{le Vojvo|anski pekari nisu dobili nikakvu informaciju o pozajmici 100.000 bra{na koja je dogovorena izme|u Robnih rezervi i Unije pekara Srbije. Kako mahom nisu ~lanovi tog udru`ewa, ne u~estvuju u tome. Ovih dana razgovara}e s predstavnicima Unije o mogu}nosti da se prikqu~e „interventnom poslu“, me|utim, male su {anse da oni koji ne prave velike koli~ine hleba dobiju od dr`ave tu pozajmicu.

CENE @ITA DOSTIGLE MAKSIMUM

P{enica od 18 dinara tu~e sve rekorde P{enica je na Produktnoj berzi u Novom Sadu dostigla 18 dinara, bez PDV-a, a stru~waci procewuju da se primakla maksimumu i da }e se, ako joj cena jo{ bude i{la navi{e, pomeriti tek za nekoliko dinara.

Na{e tr`i{te je na svetske tendencije odreagovalo desetak dana kasnije, a na najve}im berzama u svetu cene p{enice se sada stabilizuju.

– Nisam veliki optimista da }e ta cena i daqe skakati.

Dodu{e, sve je neizvesno jer se sve brzo de{ava, ali ako bude pomerawa, cena p{enice }e oti}i mo`da za nekoliko dinara. Na svetskim berzama nema rasta cena, pogotovo ne drasti~nog – ka`e za „Dnevnik“ direktor Produktne berze u Novom Sadu @arko Galetin, dodaju}i da je obavqena preraspodela koli~ina na svetskom tr`i{tu otkako je Rusija donela odluku o zabrani izvoza i da stoga nema velikog prostora za rast cena.

Na{ sagovornik napomiwe da, uprkos svemu {to se de{avalo, svetski bilansi p{enice nisu ugro`eni. Ju~era{wi izve{taj ameri~kog ministarstva poqoprivrede pokazuje da svet ima 25 odsto zaliha u odnosu na ukupnu potro{wu, {to je visok nivo.

Kod nas je, me|utim, interesantna struktura kupaca ove `itarice na berzanskom tr`i{tu. Kako ka`e Galetin, sve ~e{}e se kao kupci poja-

Nema bojazni od izvoza Ministar poqoprivrede Srbije Sa{a Dragin izjavio je ju~e da u ovom trenutku nema bojazni da bi moglo do}i do prekomernog izvoza p{enice iz Srbije zbog rasta cena `ita na svetskim berzama, ~ime bi se mogla naru{iti doma}a prehrambena sigurnost.

– Dr`ava prati {ta se de{ava, a koliko ja znam, svi najve}i mlinovi u Srbiji imaju dovoqno p{enice za preradu tokom ove sezone – rekao je on. – U ovu otkupnu sezonu u{li smo s rekordnim zalihama p{enice od 500.000 tona, {to je vi{e od tre}ine godi{wih potreba zemqe. Ove godine smo ostvarili prinos od 1,5 do 1,6 milion tona p{enice, a potrebe Srbije su od 1,3 do 1,5 milion tona, {to zna~i da ostaje zna~ajno velika koli~ina za izvoz.

On je posavetovao poqoprivrednike da ~ekaju dobru cenu `ita, koja je ve} sada blizu 20 dinara kilogram i ima kapacitet da raste zbog katastrofalnih vremenskih uslova koji su umawili rod u velikim zemqama proizvo|a~ima kao {to su Rusija, Ukrajina i Belorusija. vquju me{aone sto~ne hrane.

Zapravo, one su „barabar“ s mlinsko-pekarskim organizacijama, {to samo zna~i da

p{enica velikim delom ide za sto~nu hranu.

Kukuruz tako|e ide navi{e.

Sada se preko berze prodaje za

19 dinara kilogram, bez poreza. Ove dve `itarice funkcioni{u po principu spojenih sudova, jedna cena vu~e drugu.

– S obzirom na to da p{enica ima mnogo ja~u proteinsku vrednost, proizvo|a~i sto~ne hrane procenili su da im se vi{e isplati da kupe wu, pogotovo onu koja nema tako dobar unutra{wi mlinsko-pekarski kvalitet – ka`e Galetin. – Cena zavisi od kvaliteta, a mi i daqe ne znamo koja je to p{enica. JUS-kvalitet nam ne govori ni{ta, ali verovatno izvoznici kada kupuju rade uzorkovawe p{enice i znaju ~ime raspola`u. Tako ona kvalitetna ima perspektivu da bude skupqa, ali uprose~en kvalitet, koji je mawe-vi{e i lagerovan u na{e silose, ne}e mo}i cenovno da ide gore i takmi~i se sa svetskim.

Iako mnogo toga zavisi od kvaliteta, mo`e se re}i da bi cela ekonomska 2010–2011. godina trebalo da bude cenovno dobra, a kukuruz }e verovatno stajati jo{ boqe od p{enice.

Soja na Produktnoj berzi ve} neko vreme stoji na 34 do 36 dinara, bez poreza. O~ekuje se da }e sasvim dobro roditi ove godine, tako da }e doma}a proizvodwa verovatno zadovoqiti na{e bilansne potrebe, {to se dugo nije desilo. Ve} nekoliko godina soja je najstabilnija kultura, pa se o~ekuje da tako i ostane.

S. Glu{~evi}

„IMLEK” U MONOPOLU?

Mleko na sudu?

Na ponovqeni zahtev Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede da se utvrdi postojawe monopola na tr`i{tu mleka Komisija za za{titu konkurencije je 11. avgusta donela re{ewe kojim je utvr|ena zloupotreba dominantnog polo`aja od Akcionarskog dru{tva “Mlekara” iz Subotice i Akcionarskog dru{tva Industrija mleka i mle~nih proizvoda “Imlek” iz Beograda na relevantnom tr`i{tu otkupa sirovog mleka na teritoriji Republike Srbije.

Protiv navedenog re{ewa tu`bom je ponovo pokrenut upravni spor koji je u toku.

Komisija za za{titu konkurencije je saop{tila da u o~ekivawu presude Upravnog suda sa pa`wom prati de{avawa na navedenom tr`i{tu.

Donacija „Delta agrara” „Delta agrar grupa“ uru~ila je donaciju od sedam tona bra{na iz svoje fabrike „Danubijus“ narodnoj kuhiwi Crvenog krsta u Aran|elovcu, u okviru akcije „Hrana za sve“ koju je pokrenulo Ministarstvo poqoprivrede.

Ugovorom o donatorstvu, koji je potpisan izme|u najve}eg doma}eg agrosistema i Ministarstva, dogovoreno je ukupno trinaest isporuka bra{na narodnim kuhiwama {irom Srbije. Donacija Narodnoj kuhiwi Crvenog krsta Aran|elovac nije obuhva}ena ugovorom, ali se „Delta agrar grupa“ odlu~ila za vanrednu pomo} usled te{ke situacije u kojoj je ova narodna kuhiwa, navodi se u saop{tewu kompanije.

NOVA PRAVILA ZA PROIZVODWU VINA

ORGANSKA POQOPRIVREDA ZA PRIMER

Od vinograda do boce – sve pod konac

Nigde nema {to u ba{ti Leleovih imade

Ministarstvo poqoprivrede donelo je pravilnik o preciznim uslovima za objekte, prostorije i opremu koje mora da ispuwava proizvo|a~ {ire, vina i drugih proizvoda od gro`|a. Po ovom pravilniku, proizvo|a~ mora da ima objekte koji su u

objekata, odnosno prostorija za proizvodwu {ire, vina i drugih proizvoda, jedan ili vi{e objekata ili prostorija za skladi{tewe enolo{kih sredstava i repromaterijala. Pomo}ni krug obuhvata zemqi{te, upravnu zgradu, prostoriju za skladi{tewe gotovih

Dr`avni podsticaji Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin izjavio je da resorno ministarstvo `eli da svojim podsticajnim merama u oblasti vinarstva i vinogradarstva Srbiju ponovo uvede u red zemaqa u kojima se proizvodi kvalitetno vino. Dragin je izrazio `equ da Srbija stoji ravnopravno s najve}im i najpoznatijim vinarijama u svetu, kao {to su francuske, italijanske i {panske. On je podsetio na to da Ministarstvo poqoprivrede ve} nekoliko godina finansira sa 100 odsto vrednosti podizawe novih zasada vinove loze jer na svakoj parceli do deset hektara u vlasni{tvu registrovanog poqoprivrednog gazdinstva pla}a punu vrednost svake nove sertifikovane sadnice. funkciji obavqawa proizvodwe {ire, vina i drugih proizvoda, a koji se mogu nalaziti na jednoj ili vi{e lokacija.

Predvi|eno je da se vinarija sastoji od proizvodnog i pomo}nog kruga. Proizvodni krug, u zavisnosti od obima proizvodwe, obuhvata: prostor, jedan ili vi{e

proizvoda namewenih otpremawu, neproizvodno dvori{te i parking, laboratoriju... Ako vinarija puni vino u originalno pakovawe, u proizvodnom pogonu mora da ima ure|aj za puwewe, odnosno zatvarawe, ili zakqu~en ugovor o zakupu, odnosno kori{}ewu tog ure|aja s wegovim vlasnikom.

U sun~anoj bio-ba{ti porodice Lelea u banatskom selu Torak danas se odr`ava zavr{na manifestacija „Bioba{ta kao mogu}nost o~uvawa agrogeneti~kih resursa“. U ovoj se ba{ti uzgaja vi{e od 80 razli~itih biqnih vrsta po metodama organske poqoprivrede, a osim toga {to neguje stare, dragocene sorte, ovaj je vrt jedinstven i po svojoj lepoti jer se i te kako vodilo ra~una o wegovom estetskom ure|ewu.

Bioba{ta je mesto „on farm” ~uvawa geneti~kih resursa veoma dragocenih populacija i starih sorti povr}a koje se, zahvaquju}i porodici Lelea, uzgajaju vi{e od {est decenija. Na deset ari zemqi{ta po{tuju se svi principi organske poqoprivredne proizvodwe. Ba{ta je estetski ure|ena povrtarskim biqkama, korisnim biobiqkama, odnosno biqkama-prijateqima, vo}nim vrstama, za~inskim i lekovitim biqem i cvetnim vrstama.

Ina~e, projekat „Bioba{ta kao mogu}nost o~uvawa agrogeneti~kih resursa“ finansirali su Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj i Zelena mre`a Vojvodine. U timu koji je anga`ovan na projektu je i ekspert prof. dr Branka Lazi}.

Tradicija na astalu U Torku se danas slu`e stare sorte povr}a i tradicionalna jela banatskih doma}ica, a gosti ovog sela, u`ivaju}i u ambijentu bioba{te, priu{ti}e sebi i „hortikulturnu terapiju“. Ima}e prilku i da se upoznaju sa tradicijom banatskih Rumuna. Jer, ba{te se neguju kao osnovni izvor hrane na trpezi svih seoskih doma}instava, a ovda{we u sebi nose i multietni~ku komponentu.

Sveobuhatni ciq projekta u bioba{ti je za{tita biodiverziteta i, u okviru toga, agrogeneti~kih resursa, kao i unapre|ewe `ivotne sredine.

A va`no je, naravno, i o~uvawe starih populacija i

sorti povrtarskih vrsta iz bioba{te porodice Lelea, ekolo{ko dizajnirawe bioba{te, podizawe svesti o zna~aju organske poqoprivrede za o~uvawe biodiverziteta...

S. G.

POSLEDWA „STAND UP” VO@WA

DANAS OD 14 DO 19 ^ASOVA

„@enski bazar” na [trandu

Rolera{i i bajkeri kre}u s pla`e Vo`wa novosadskih bajkera i rolera{a, koja predstavqa zavr{nicu akcije “Stand up” pod sloganom “Vozim straight vozim eight”, kre}e danas u 18 ~asova s centralnog platoa [tranda.

Posledwu vo`wu proprati}e muzi~ki program uz podr{ku

AS radija i novosadskih dixejeva, a za sve u~esnike i posetioce s majicom “Stand up” ulaz na [trand je besplatan. Prethodnih osam subota rolera{i i bajkeri vozili su trasom dugom vi{e od 130 kilometara i promovisali zdrave `ivotne vredno-

sti u svim delovima grada. Akcija, kojoj }e prisustvovati ~lanica Gradskog ve}a za zdravstvo profesorka dr Aleksandra Novakov Miki}, realizovana je u organizaciji Centra za omladinsku inicijativu, Biciklisti~kog kluba Novi Sad.... I. D.

Jubilarni, 10. po redu "@enski bazar" i "Besplatna radwa" bi}e odr`ani danas od 14 do 19 ~asova na [trandu, ispod Mosta slobode. U pitawu je izlo`ba 20 autora koji se bave dizajnirawem ode}e, nakita, neobi~nih modnih detaqa, bro{eva, ta{ni i ostalih sitnica, a u "Besplatnu radwu" mo`e se doneti bilo koji

Novosadska subota14.avgust2010.

predmet, ili pak uzeti. Posetioci tako|e mogu donirati kuhiwski predmet koji vi{e ne koriste i tako podr`ati otvarawe prve aktivisti~ke kuhiwe u Novom Sadu - Otvorene kuhiwe Omladinskog centra CK13. U slu~aju nevremena manifestacija }e biti u CK13 koji se nalazi u Ulici Vojvode Bojovi}a 13.

I. D.

Odbojka na pesku

Na pe{~anim odbojka{kim terenima na [trandu sutra u 15 ~asova po~e}e memorijalni turnir u odbojci na pesku "Milan Nikoli}".

Na turniru }e biti i potpredsenik SOPO-a Novi Sad Milan Gu{avac i portparol SOPO-a Novi Sad Ivana Stanimirovi}.

A. V.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

I ve~ni san na udaru vandala U {ta se pretvorio grad, kada od vandala na grobqima mrtvi nemaju mira. Nekada se nije moglo ni zamisliti da neko namerno poru{i, ili pak o{teti spomenik. Sada se to de{ava. Po{to vandalima niko ne mo`e da stane na put, u "Lisju " razmi{qaju ~ak da postave video nadzor. Samo da bi na oku dr`ali kompletno grobqe, da spomenici ne bi bili ru{eni, ili o{te}ivani.

Nedavno odlomqeni metalni sve}waci i vaze na plo~i koja pokriva kasetu sa urnom dokaz su da vandali slobodno {etaju, neprime}eni ~ak i pored glavne staze kod Upravne zgrade ovog pogrebnog preduze-

}a. Po{to im za tu rabotu treba vremena, a otkinuto je dosta metalnih sve}waka, o~igledno je da vandali ne prezaju ni od koga i ni od ~ega. Po{to nisu prime}eni, a trebalo bi da jesu, jer na grobqima ima ~uvara, bar na Gradskom, zna~i da mogu i daqe da nastave, bez bojazni da }e biti uhva}eni u nedelu?

Porodice pogo|ene takvim ~inom spremne su, jer {ta bi drugo, ~ak i da dodatno plate obezbe|ewe, samo da bi im najmiliji u miru po~ivali. Na `alost i to je deo svakodnevnice u kojoj slu{amo kako javni red i mir mora biti na zavidnom nivou.

Z. Deli}

SUTRA U PRIRODU

Pe{a~ewe od Vojinova do Paragova Planinarsko-smu~arsko dru{tvo "@elezni~ar" sutra vodi na pe{a~ewe od Vojinova preko Grigovca i Popovice do Para-

gova. Polazak je u 7.15 sati sa @elezni~ke stanice, autobusom na liniji 68 za Vojinovo.

I. S.

S Telepa nose ba{tenski otpad Radnici “^isto}e” u ponedeqak odnose ba{tenski otpad s Telepa. Spakovan otpad iz ba{ti treba izneti pred ku}u do 6 sati.

I. S.

V REMEPLOV

Trijumf boksera „Vojvodine” Bokseri "Vojvodine" su 14. avgusta 1955. godine u prijateqskom me~u pobedili gostoju}u ekipu iz Sarbrikena sa 16:4.

Ona je najavqena kao jak sportski kolektiv: bila je vi{egodi{wi prvak Sarske oblasti, a dvojica wenih takmi~ara su na upravo zavr{enom evropskom prvenstvu osvojili tre}a mesta u bantam i sredwoj kategoriji.

Pokazali su se kao odli~ni tehni~ari, ali bez snage. Ve{to su izbegavali udarce, ali nisu mogli da izdr`e one koje su ipak primili. Od doma}ih boksera odli~ni su bili Arpa{i, Baj~ev, Milivojevi} i Davidovi}, stalne uzdanice ekipe. Ona se idu}e godine izborila i za naslov prvaka.

N. C.

NA ^ENEJU OTVORENO PRVENSTVO SRBIJE U JEDRILI^ARSTVU

Jahawe oblaka nad ravnicom Na aerodromu ^enej ju~e je sve~ano otvoreno 56. dr`avno prvenstvo otvorenog tipa u vazduhoplovnom jedrili~arstvu, na kom }e 15 u~esnika iz Srbije i Slovenije odmeriti znawe u neobi~nom i uzbudqivom sportu. Pokrovni organizator nadmetawa je Vazduhoplovni Savez Srbije, a neposredni Aeroklub Novi Sad - sve zahvaquju}i podr{ci Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu te wihovih gradskih “kolega”. Zbog svega nare~enog, bilo je to odli~na prilika da se lokalni politi~ari upute na najdinami~niji atar u Pokrajini, gde malo po malo, kao nedavno izvesni Slovenac, jedrili~ari "obraduju" sebe i paore neo~ekivanim sletawem mimo piste.

Po vremenskim uslovima ne ba{ idealnim za jedrili~are i qudska plu}a, sportisti su se nakratko dru`ili sa dva "e{alona odela", pokrajinskim: sekretarom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslavom Vasinom, savetnikom sekretara za sport i omladinu Danielom Ivankovi}em, zamenikom pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu Miodragom Jovovi}em te gradskim funkcionerima: predsednikom Skupt{ine Grada Aleksandrom Jovanovi}em i ~lanom Gradskog ve}a za sport i omladinu Aleksandrom Kravi}em.

Po{to je lawski dr`avni {ampion Branko Stojkovi} podigao zastavu Srbije uz intoniranu himnu, po~ele su pripreme za ju~era{we trena`ne letove. Oni su {lagvort dana{wem, prvom takmi~arskom danu u disciplini "prelet", gde takmi~ari zadatu mar{utu pre-

laze u najkra}em mogu}em vremenskom periodu. Po{to na nebu svedoka nema, GPS ure|aji i Logeri

iz jedrilica slu`e sudijama za proveru ta~nosti i vremena preleta pilota. Poligon za tihe leta~e bi}e, po pravilu, Vojvodina ravna, a od ^eneja zaputi}e se prema Zrewaninu, Vr{cu, Kikindi, Subotici i drugim mestima, nakon ~ega im sledi povratak na gradski aerodrom, koji bi uskoro to zaista mogao i postati.

Nakon {to ga avion od{lepa na visinu od 600 metara, pilot otka~iwe jedrilicu i tra`i termi~ka strujawa toplog vazduha, u obliku nevidqivog stuba, koja podi`u vazduhoplov. Tri Zrewaninca, dva Beogra|ana i po pet Novosa|ana i Slovenaca, pola`u nade u vedro ne-

bo i puno oblaka kumulusa u nastajawu, gde se "ra|aju" termale, pa da se vidi ko {ta zna. Takmi~ewa ovakvog tipa imaju dve zvani~ne rang liste, dr`avnu i otvorenu, budu}i da se drugarima iz Slovenije i te kako leti "termi~ki" ali im “Veliki arhitekta” nije podario toplu klimu i zemqu ravnu k’o tepsija.

I. Mihaqevi} Foto: R. Hayi}

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota14.avgust2010.

DNEVNIK

POSTROJEWE ZA PRERADU VODE NA [TRANDU JO[ SE ^ISTI

„Vodovod” }uti o radovima, gra|ani odmeravaju slavine DANAS FIJAKERIJADA „KOVIQSKA POTKOVICA”

Sti`u ko~ija{i iz cele Vojvodine Prva Fijakerijada “Koviqska potkovica” na kojoj }e biti odr`ano prvenstvo Vojvodine u vo`wi zaprega po~iwe danas u podne paradom ko~ija ulicama Koviqa. Koviqskim sokacima paradira}e preko tridesetak fijakera koji, kako ka`u organizatori iz Kowi~kog kluba “Koviq”, “dolaze sa svih strana; iz Ba~ke, Banata, Srema i Ma~ve”. Pre po~etka takmi~ewa u vo`wi dvoprega i ~etvoroprega u 13.30 sati, posetioce i u~esnike zabavqa}e ansambl Kulturno – umetni~kog dru{tva “Rogaq” iz @abqa i doma}eg koviqskog U VRTU SREDWO[KOLSKOG DOMA

Koncert „Beogradskih fadista” Koncert „Beogradskih fadista“ bi}e odr`an u nedequ, u 21 ~as, u vrtu Sredwo{kolskog doma, Nikolajevska 1, a u nastavku ciklusa „Novosadsko muzi~ko leto 2010“. Nastupi}e Maja Volk, gitara i vokal, Nemawa Sekiz, vokal, Bojan Kne`evi}, gitara vokal, Jovica [osi}, portugalska gitara, Ivica Stjepanovi}, kontrabas, Maja Klisinski, kahon, udaraqke, Dejan Savi}, perkusije, Aleksandra Radowi}, gitara, vokal i Nata{a Bogdanovi}, balet. U slu~aju lo{eg vremena koncert }e biti odr`an u 21. ~as u Sinagogi. Ulaznice se mogu kupiti u Muzi~koj omladini Novog Sada, Katoli~ka porta 2, kao dva sata pred po~etak programa na mestu gde se bude odr`avao.

A. V

dru{tva “Laza Kosti}”. Tokom “Potkovice” bi}e uprili~ena i izlo`ba kowa lipicanera, a u revijalnom delu fijakerijade u~esnici }e prikazati ume}e ko~ija{ewa u vo`wi “bez kapija” jednoprezima, dvoprezima, ~etveroprezima, petoprezima i vi{eprezima. Posetioce “Potkovice” o~ekuje bogata tombola.

Fijakerijada “Koviqska potkovica” koja se ove godine organizuje prvi put, odvija se pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za privredu i Kowi~kog saveza Vojvodine.

I. S.

^i{}ewe postrojewa za preradu vode na [trandu nije jo{ zavr{eno, a rezulatati ovog posla zna}e se u ponedeqak, ka`u “Vodovodu i kanalizaciji”.

I to je sve. Osim periodi~nih obave{tewa o tome {ta se ~isti i kada }e pritisak u cevima zbog toga opasti i da li }e do}i do zamu}ewa vode.

Po{to nismo mogli da dobijemo informacije o tome {ta je ura|eno, {ta je zate~eno u tim retenzionim bazenima i rezervoarima, niti kada je posledwi put (ako je uop{te ikada) ~i{}en taj deo postrojewa za preradu vode (pre nekoliko godina zamewen je pesak u filterskim poqima), ostaje nam da samo spekuli{emo o tome {ta su radnici koji su ~istili ta postrojewa imali prilike da uklawaju. Ono {to smo mi, kao potro{a~i, imali da vidimo ove sedmice kako te~e iz na{ih slavina, jeste voda sa poja~anim nivoom hlora, negde zamu}ena, negde sa talogom i peskom.

Za sve to vreme stizali su nalazi da je, i takva, voda pogodna za pi}e. Neko je ostao ve-

ran ~esmu{i, dok je odre|eni broj gra|ana pove}ao porodi~ne izdatke i kupovao fla{ira-

nu vodu. Tome je, verovatno, doprinelo i izve{tavawe o pojavi izvesnih mikrobilo{kih primeraka `ivog sveta, zvanih nematode, dodu{e u sirovoj i delimi~no prera|enoj vodi, ali i u rezervoaru u fabrici vode, posledwem mestu na kojem se mo`e intervenisati hlorom i ostalim preparatima za ubijawe ne`eqenih bi}a u vodi gradskog vodovoda.

Bilo kako bilo, visok vodostaj Dunava izneo je sve mawkavosti zastarele tehnologije kojom na{ grad prera|uje vodu koja u velikoj meri zavisi i od kvalieteta Dunava, pro~i{}enog kroz slojeve zemqe i {qunka i sakupqenog u podzemnim skladi{tima Ratnog ostrva i Petrovaradinske ade. Iz “Vodovoda” su ranije najavili da }e nabaviti linije s aktivnim ugqem i ozonator, koji bi trebalo da su u stawu da se izbore sa svakom vrstom zaga|ewa koju savremeni svet mo`e da ispusti u Dunav.

S. K.

PIJA^NA VAGA: CENOVNIK KAO NA PO^ETKU SEZONE

Cena paradajza stalno visoko leti Ove godine na pijaci je ovladala teza „trgovcima jeftino, kupcima skupo“ a ~ini se da su obe strane `rtve ja~e sile. Lo{i vremenski uslovi, ki{e, poplave, podzemne vode ostavile su negativan trag na rod. Prinosi su smaweni, pa je i ponuda mawa, a cene su papreno ve}e, jer ako neke robe fali, cena joj raste.

Ipak, doma}ice `eqne da napune svoju trpezu ne odustaju od obilazaka tezgi u potrazi za zeleni{em i vo}em, ~ija je cena prihvatqiva. Najve}e sezonsko iznena|ewe je cena paradajza, kojeg pojedini prodaju i za 130 dinara. A na tezgama ka`u da ne o~ekuju da }e pojeftiniti, jer ga sve mawe ima, dok je sezona u punom jeku.

- Na sre}u, ja volim ovaj mawi duguqasti paradjz, koji ko{ta 75 dinara. Ukusan je i nije `ilav – ka`e Vesna dok pa`qivo probira pomenuto povr}e idealno za letwu salatu i dodaje da sve pazari od povr}a, dok vo}em nije zadovoqna, jer posle jednog dana ve} po~ne da truli.

Ono {to je osve`ilo ponudu vo}a su maline i kupine koje se prodaju po porcijama od 400 grama. Maline ko{taju 150 dinara, a kupine 60.

Ve}ina cena se i daqe dr`i kao da je rano prole}e, a trgovCene vo}a i povr}a u kilogramima: paradajz paprika krastavci tikvice luk krompir

^ITAOCI PI[U SMS

100 – 130 50 70 20 – 30 40 30

lubenica breskve kru{ke {qive kisele jabuke diwa

35 – 40 50 50 – 120 60 45 35

ci se pravdaju „lo{om godinom“ i godi{wim odmorima, pa se nadaju da }e biti boqe kad se mu{terije vrate s odmora.

Nedostaju nam studenti i |aci, koji su trenutno na raspustima, a i oni pazare kod nas ~ulo se s tezgi.

I. Dragi} Foto: G. Jovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

^uwevima pokrenite `ivot

Foto: A. Erski

TAKMI^EWE NA [TRANDU

Tenis glavom ~eka {ampione Memorijalni turnir u tenisu glavom „Vladimir Franci{kovi}“ po~eo je ju~e razigravawem mla|ih u~esnika a zvani~no se otvara danas u 13 ~asova. Finale je sutra u 17 ~asova. O~ekuje se u~e{}e oko 40 ekipa. Nagrade }e uru~iti poznati fudbalski stru~wak Dragoqub Bekvalac.

Z. D.

U ju~era{wem broju na 22goj strani pi{ete kako u Londonu zabrawuju porno-diskoteke u zgradi od istorijskog zna~aja, a na{e vlasti dozvoqavaju „Egzit“ na Tvr|avi! [ta Englezi znaju?...

060/1364... *** Na{ problem sa crvima u vodi stigao u beogradske novine, a direktor „Vodovoda“ Bjelajac re~e na „Novosadskim razglednicama“ da je to politi~ki. Mislim da on nije dorastao da vodi takvu va`nu firmu s obzirom da je do{ao na to mesto politi~ki.

064/1901... *** Nije prvi put da se na jednom od puteva na, ili sa Iri{kog venca, zbog saobra}ajke blokira saobra}aj. To je normalno, ali nije normalno da je daleko od pameti saobra}ajnim stru~wacima policije da drugi krak ovih puteva osposobe za dvosmerni saobra}aj i to ~uwevima, obave{tajnim tablama i odgovaraju}im brojem policajaca i spre~e vi{e~asovnu blokadu saobra}aja i zaustavqawe `ivota. Pa nije im vaqda da jedino kontroli{u pojaseve, pa-

qewe svetala i prekora~ewe brzine. Policijo, prvo pomozi voza~ima pa ih onda ka`wavaj!!!

063/542... *** Razlika izme|u foteqa{a nekad i sad? Nekad su imali samo jednu fotequ.

063/8776... *** Nema mleka, uskoro ne}e biti ni hleba, ali }e uqa siguro biti makar iz [ida, jer su gospoda iz „Viktorija grupe“ pokazala da za umerenu cenu

mo`e da se dobije najkvalitetnije uqe. Wima treba dati na upravqawe i mlekare i pekare, a ne ovim nesitima 062/8338... *** U petak 6. avgusta u nevremenu koje je zadesilo Novi Sad, na ulazu u Ka}, kod „Unimeta“, oborena je tabla JGSP. U nedequ sam ih obavestio o tome mejlom i ve} u ponedeqak su postavqene nove. Svaka ~ast, tako se to radi.

066/9110...

*** Uginula je Lena, predivni {ar pei ~okoladne boje. Kako? Otrovana je. Gde? U Limanskom parku na delu od mosta do baraka. Re}i }ete: pa kad nije bila na mestu predvi|enom za pse. E pa taj prostor je u travi do kolena punoj krpeqa. ^etiri dana smo poku{avali da je spasemo i bio sam uspani~en pa se nisam setio da za du{ebri`nike snimim weno mu~ewe, da vide {ta su uradili `ivom bi}u. Izvinite ako sam bio preo{tar, ali sad tek nastupa mu~ewe, kako da ka`em deci. To }u da snimim za likove kojima je ciq da se, opet, ~uje de~ji pla~. Vlasnici pasa, pripazite na svoje qubimce da se ne otruju.

063/581... *** Ovo je dr`ava haosa, o~aja, prevare, korupcije, kriminala. Lopovi su oni {to su ukrali krem bananicu, a oni {to kradu milione oni su menaxeri, biznismeni...

062/1522... *** Za{to se gospodin Pavli~i} ne oglasi za ulicu Sime Matavuqa... Sve obilazite a mi vaqda nismo politi~ki va`ni...

064/2131...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

subota14.avgust2010.

9

NA LINIJAMA 9 I 70 NOV^ANICI I YEPOVI NAJUGRO@ENIJI

Vrata autobusa yeparo{ima najmilija Kontrola karata u gradskim i prigradskim autobusima dodatno je olak{ala posao xeparo{ima, jer va|ewem pokazne karte iz nov~anika xeparo{ ta~no zna gde u ta{ni, ili xepu, `rtva dr`i nov~anik, odnosno novac. Zato treba odvojeno dr`ati pare i li~na dokumenta, savetuje kriminalisti~ki policajac radnik Grupe za suzbijawe, xepnih kra|a u Policijskoj upravi Novi Sad Milan Joji}.

Veli da xeparo{ pre nego {to se odlu~i da zavu~e prste, dobro osmotri `rtvu, a autobusko stajali{te mu je pravo me-

Yeparo{i obi~no stoje iza stajali{ta, dr`e preko ruke novine, najlon kesu ili duks, {to im kasnije dobro do|e da s rukom savijenom u laktu zavuku prste u yep ili ta{nu `rtve.

Kontrola karata dodatno im olak{ava posao sto za to. Posmatra kako se `rtva pona{a, zatim da li ima baga` i da li telefonira, a posebno mu dobro do|e kada na kiosku pazari vodu ili cigarete.

- U takvoj situaci vidi precizno odakle `rtva vadi novac, a ujedno sazna i da li je vredno `rtvu opeqe{iti, jer oko baci i na sumu koja je u nov~aniku - isti~e Joji}. Kako nagla{ava, takvo neoprezno pona{awe olak{ava xeparo{ima da do|u do plena. U slu~aju da xeparo{i s nov~a-

nikom do|u i do li~nih dokumenata, najboqe se ovajde kada uz kreditnu karticu na|u pin kod. Po{to gra|ani ta dva dokumenta ne razdvajaju na bankomatu, posebnim trikom mogu da podignu veliki novac.

S druge strane, i gra|ani mogu da prepoznaju xeparo{e, jer stoje iza autobuskog stajali{ta, obi~no dr`e preko ruke novine, najlon kesu ili

duks majicu, {to im kasnije dobro do|e da s rukom savijenom u laktu zavuku duge prste u xep ili ta{nu `rtve.

Xeparo{i, ka`e Joji}, retko kada "operi{u" u autobusu tokom vo`we. Naj~e{}e to ~ine za vreme gu`ve, a ona se stvara pri ulazu i izlazu iz autobusa. Joji} ka`e da ne mo`e ta~no da proceni kada se xepari najvi{e. To zavisi,

„Operisala� u liftovima Pre dve-tri godine bilo je dosta kra|a po liftovima. Za inspektore ka`e Joji}, je bilo te{ko da u|u u trag tim lopovima, jer ranije nije bilo toga. Ipak prona{li su `enu s dva maloletna deteta, koja je u na{ grad do{la iz Nema~ke. Ona je `rtve, starije qude, ~ekala ispred banaka i pratila ih do ku}e. U liftu je dr`ala ra{irene novine na stranama gde su oglasi, pri~ala sa `rtvom, dok su deca uzimala novac. "To su bile velike sume novca", ka`e Joji} i nagla{ava da im gra|ani vi{e ne prijavquju takve kra|e. @ena-lopov, sva je prilika, vratila se u inostranstvo.

prema wegovim re~ima, od toga kakav je autobus u saobra}aju, zglobni ili solo. Oni su po{to su mawi boqi za xeparo{e, jer imaju vi{e putnika.

-U "devetki" se najvi{e krade i na liniji 70, ali samo do mosta - isti~e Joji}, dodaju}i da gu`vu ~ine studenti i |aci pa na linijama koje naj~e{}e oni koriste, xeparo{i, tako|e, mogu da imaju vajde.

Spre~iti xeparewe u autobusima je, ka`e kriminalisti~ki policajac Joji}, jako te{ko. Jer se, veli, xeparo{i stalno vra}aju istom krivi~nom delu, a zanatu se u~e odmalena, dok u slu~aju sudskog spora znaju da anga`uju dobre advokate. Uz to , napomiwe, xeparo{ ne mo`e biti svako.

Za to je potrebna ve{tina, treba ukrasti od ~oveka na kratkoj udaqenosti, a da se ostane neprime}en.

U na{em gradu je oko desetak xeparo{a. Oni poznaju inspektore i ako ih vide odustanu od posla. Joji} ka`e da znaju i po dva, tri sata da se vozaju po autobusima dok ne na|u `rtvu. Postoje xeparo{i, koji su skloni xeparewu na Najlonu i drugim pijacama i oni koji drpaju iskqu~ivo po autobusima.

Z. Deli}

Foto: F. Baki}

GRADWA POVEZNOG VRELOVODA STIGLA DO KISA^KE ULICE

Ili naokolo, ili gu`va Izgradwa poveznog vrelovoda izme|u Glavne razdelne stanice i Toplane "Sever" stigla je do Kisa~ke ulice {to je skoro zaustavilo saobra}aj na ovoj prometnoj gradskoj komunikaciji. Ve} dva me-

seca raskopane ulice i preusmeravawe saobra}aja tawe `ivce voza~a u Novom Sadu.

Iako "Novosadska toplana" redovno obave{tava gra|anstvo o trasama koje su slede}e na redu tako da voza~i na vre-

me mogu da izna|u alternativne rute, neke navike se te{ko mewaju. Mora ba{ tuda, i kraj. @ivot u gradu podrazumeva skoro svakodnevne kompromise. Konkretno, ako na zimu ho}e{ da ti u stanu bude toplo,

zaobi|i ili kqu~eve od kola ostavi kod ku}e. Po{to je predvi|eni rok za zavr{etak poveznog vrelovoda 85 dana, golem izazov je pred voza~ima koji su ba{ re{ili da se inate...

I. S.

DA LI ]E POZORNICOM POD NEBOM RASPOLAGATI KCNS

Leto bez letweg bioskopa Nakon pet meseci od odluke Vlade Srbije da se Letwi bioskop "Porta" izuzme iz privatizacije preduze}a "Zvezda film"( predat na upravqawe Gradu Novom Sadu) jo{ nije poznato ko }e na kraju biti nadle`an za taj prostor. Prema nekim nepotvr|enim nagove{tajima, letwi bioskop bi trebalo da se pripoji Kulturnom centru Novog Sada, u ~ijem rekonstruisanom kompleksu se i nalazi.

Me|utim iako je potpuna rekonstrukcija poznatog zdawa u Katoli~koj porti zavr{ena 22. aprila, zgrada KCNS jo{ uvek nije osposobqena za normalan rad, jer je potrebno jo{ 50 mili-

ona dinara iz gradskog buxeta da bi se taj prostor opremio. U me|uvremenu Novi Sad raspola`e sa dve bioskopske sale, jednom u bioskopu "Jadran" i drugom "Art bioskopu" na "Spensu" ~iji filmski program potpisuje Kulturni centar Novog Sada. Pored bioskopa "Arena" i letweg bioskop "Porta" iz vlasni{tva "Zvezda filma" izuzet je bioskop "Jadran" koji }e biti predat na jesen na upravqawe Muzeju savremenih umetnosti Vojvodine.

"Bioskopsku agoniju" trebalo bi da prekine otvarawe

Kulturni centar

multipleks bioskopa "Arena" koje se o~ekuje za tri meseca, a i tu su se rokovi zavr{etka rekosntrukcije vi{e puta pomerali. Prvobitno je bilo najvqeno da }e Novosa|ani u dobrim salama i filmovima u`ivati na prole}e, pa je taj plezir pomeren za septembar, ali, kako sada stvari stoje prve projekcije }e biti tek u novembru.

"Zvezdi filmu" }e u ponudi za privatizaciju ostati samo bioskop "Reks" i sala u Futogu (ve} godinama ne rade) i inventar odavno prevazi|en savremenom tehnologijom.

N. Vukovi} Foto: B. Lu~i}

Foto: N. Stojanovi}

HOPOVSKA ULICA ZATVORENA, A PROHODNA

Uskoro semafori zavode red Mada je Hopovska ulica asfaltirana odavno, jo{ uvek je prepre~uju znakovi koji ka`u da je prolaz zabrawen. Razlog je {to jo{ nisu postavqeni semafori na raskrsnici sa Bulevarom cara Lazara, a kako iz Zavoda za izgradwu grada navode, postavqawe semafora po~iwe u ponedeqak.

Nestrpqewe, donedavno nesvojstveno Novosa|anima, obuzelo je pojedine u~esnike u saobra}aju, te su barikade neretko uklawane i ulicom su prolazi-

li svi koji su hteli. Ovakvo stawe bi trebalo da se promeni za ne{to vi{e od mesec i po dana, koliki rok je dat "Hidropromet-in`eweringu" iz Beograda, da postavi semafor u Hopovskoj ulici i zameni dotrajale na celoj raskrsnici kod doma zdravqa na Limanu. Vrednost posla iznosi 3.405.257 dinara, a nakon {to bude postavqen semafor, mora}e da pro|e izvesno vreme dok ne bude obavqen tehni~ki pregled.

S. K.

KOMESARIJAT ZA IZBEGLICE OBEZBEDIO POTPORU

Prvo prijava, pa pomo} u hrani

Najugro`enije izbegli~ke, prognane i raseqene porodice dobi}e pomo} u hranu, koju je za wih obezbedio Komesarijat za izbeglice Srbije, a o mestu i vremenu dodele pomo}i bi}e blagovremeno obave{teni.

Pravo na ovu potporu imaju porodice koje primaju materijalno obezbe|ewe re{ewem Centra za socijalni rad Novog Sada, zatim one s vi{e ~lanova, odnosno sa troje i vi{e dece, samohrani roditeqi i porodice invalidskih porodica.U kategoriju invalidskih porodica ubrajaju se stara~ka doma}instva (`ene s vi{e od 60 godina, a mu{karaci preko 65 godina), zatim porodice sa ~lanom koji je telesni invalid, ometen u razvoju i bolestan ~lan, i izbeglice samci stariji od 50 godina.

Porodice treba da do 27. avgusta podnesu prijavu od 7.30 do 15.30 ~asova Gradskoj upravi za socijalnu i de~ju za{titu i to Odseku za izbegla,

prognana i raseqena lica, Ulica kraqa Aleksandra 14.

Uz prijavu treba da se prilo`i: potvrda Nacionalne slu`be za zapo{qavawe za punoletne ~lanove porodice, zatim potvrda Centra za socijalni rad da su korisnici materijalnog obezbe|ewa, penzionerima treba i ~ek od penzije, a zaposlenima potvrda o visini plate. Oni koji nisu na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe prila`u i izjavu o nezaposlenosti.

Podnosi se i fotokopija izbegli~ke legitimacije, legitimacija interno raseqenih lica, ili fotkopija li~ne karte.Samohrani roditeqi treba da imaju izjavu (ali ne mora biti overena) da brinu o detetu. Za jedno~lano doma}instvo tako|e treba izjava, tako|e ne mora da bude overena. Porodice s bolesnim ~lanom treba da donesu i dokaz o bolesti.

Z. Deli}

VOJVODINA / NOVI SAD

subota14.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

10

NEVREME PRI^INILO VELIKU [TETU NA SEVERU BANATA

Oluja potopila ku}e, potukla useve i fazane PODLOKAW, SANAD: Olujno nevreme pra}eno gradom pri~inilo je u no}i izme|u ~etvrtka i petka ogromne {tete, a velika koli~ina padavina zadala je glavoboqe `iteqima vi{e naseqa u novokne`eva~koj i ~okanskoj op{tini. Nevreme je naj`e{}e pogodilo naseqa Podlokawi i Fili} u novokne`eva~koj op{tini, a u ~okanskoj op{tini ju~e od ranih jutarwih ~asova na nogama je bila ve}ina `iteqa Sanada, ^oke i Ostoji}eva.

Zamenik predsednika ~okanske op{tine Ferenc Bala` izjavio je da je najte`a situacija u Sanadu, ali da je u dosta ku}a voda prodrla i u ^oki. Na ovom podru~ju u dva naleta tokom no}i palo je oko 150 litara padavina po kvadratnom metru. Prema re~ima Bala`a, pored stanovni{tva koje je na nogama od kada je potop zapretio, aktiviran je [tab za vanredne situacije op{tine ^oka pa komunalci i vatrogasna slu`ba nastoje da se voda {to pre ispumpa iz stambenih objekata. Voda je potopila u`i centar naseqa, zbog neodgovaraju}e atmosferske kanalizacije. Kolike su razme-

re {tete utvr|iva}e se kuhiwski name{taj, a u tek po{to se spasi imovi{tali je kobili voda na koja je potopqena kidoprla do kolena. Stoj{om. ko Luki} veli da nije - Odvodni kanali za suni video {ta ih strevi{ne atmosferske vode filo, dok nije svanulo nisu mogli da odvedu tako i uo~io da su zidovi u veliku koli~inu padavisobama popucali i pona koja se za kratko vreme ~eli da tonu. spustila na na{e podru~Samohranoj majci je - ka`e Bala`. - Pored Du{ici \uri~in, kojoj potopa koji je pogodio deje pre ne{to vi{e od lova naseqa u Sanadu i godinu dana umro su^oki, veliki problem je prug i `ivi sama sa predstavqao i nestanak }erkom Jovanom koja je struje oko pono}i u ^oki, studentkiwa, u pomo} Ostoji}evu i Jazovu, a je prisko~io otac Jomnoga doma}instva ostavica Okovacki i komla su i bez telefonske ve{ije. Voda je potopila ze. Velike {tete pri~iku}u i name{taj, dvonio je i grad koji je najviri{te i ba{tu, a u obo{e pogodio useve u delu ru je plivalo 35 tovqeatara izme|u ^oke i nika.

Ostoji}eva.

- Kom{ijina pumpa U Sanadu, gde je najkriradi ve} punih pet sati, ti~nije, vi{e desetina kuali xabe, skoro se i ne }a je potopqeno, a neke su primeti, trebalo bi nai popustile pod naletom }i neku ve}eg kapacitevodene stihije. Predsedta. Nikada nam ovako nik Saveta MZ Sanad Nestra{no nije bilo - kaMiklo{ Bi~kei s ledom Foto: M. Mitrovi} boj{a Vu~kovi} ka`e da `e Du{ica \uri~in. je porodica Jastreba Dimovi}a - Potopqeno je pola sela, pa Prvi put u istoriji sela morala da se iseli, jer se jedan je nemogu}e svima udovoqiti Podlokaw, u novokne`eva~koj zid ku}e sru{io. jer nema dovoqno pumpi, a kanaop{tini, koje su podigli kololi i propusti su na mnogim menisti posle Prvog svetskog rastima zatrpani - ka`e Vu~kota 1921. godine, `iteqe je zadevi}. sio potop nevi|enih razmera.

Nevreme zahvatilo Be~ej Mnoge od ugro`enih porodiUlice su pod vodom, a oluja praBE^EJ: Nevreme pra}eno olujnim vetrom i ki{om zahvatilo ca ju~e u toku prepodneva nisu }ena gradom je destkovala useve, je u ~etvrtak oko 22 sata Be~ej i okolinu. Glavni centralni trg znale {ta da preduzmu, a oni konekoliko ku}a je o{te}eno. bio je i u podne prekriven granama, jer su radnici JP „Komunaji su pozvani da im pomognu spoPotpuno je uni{tena fazanerilac” bili zauzeti radovima u pojedinim ulicama na ra{~i{}aro su stizali na lice mesta. @u- ja Mileta Klepi}a, gde je u vovawu kolovoza i trotoara, koji su bili zakr~eni ~itavim sta`ana i Velibor [efer u ulici lijerama stradalo 1.500 fazanblima i{~upanim iz zemqe. Vi{edecenijska jela, koja je bila Cara Lazara, kojima je pored ~i}a starosti 12 do 15 nedeqa, ukras dvori{ta ku}e na uglu ulica Milo{a Crwanskog i Omladvori{ta potopqen deo ku}e gotovo kompletno mati~no jato dinska, do`ivela je upravo takvu sudbinu, pa doma}inu nije osta`ale se da niko od nadle`nih da fazana, inkubatorska stanica, lo drugo do da je ise~e. Sre}a da vetar nije imao suprotan smer, do|e, da ih bar uputi gde da koa voda je potopila fazaneriju jer bi tada stradao deo krova ku}e.

V. J. paju kanal, da bi mogli da se na povr{ini od jednog kataoslobode vode koja je potopila starskog jutra.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek " (11, 18) (sinhronizovano), „Predatori“ (19.45), "Seks i grad 2" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Kung fu kebab" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Mirjana Vulevi} i Jelena Antanasi} iz Novog Sada, Zorica Jovanovi} iz Veternika, Nada \uri{i} iz ^uruga, Biqana Sav~i} iz Nove Gajdobre, Dragana Du{kov iz Budisave, Sne`ana Buqi} iz Ka}a, Eva Pastor iz Temerina, Jelena \uki} iz Pivnica, Stevanka Amixi} iz Titela, Krisitna ^elebi} iz Obrovca, Emina [u{a iz Banatskog Novog Sela i Biqana Vu~ini} iz Be~eja, DE^AKE:Silvia Krajcer - Bleskaw, Sla|ana Petrovi}, Qubica Obradovi} - Ga~evi}, Danijela Popovi} i Marija Molnar iz Novog Sada, Tijana \uri} - Bosanac i Branislava Davidovi} iz Ba~ke Palanke, Kornela - Nikol Pap iz Pivnica, Vesna Vasi} iz Loka, Valeria [erfeze iz Srbobrana i Zorica Mitrovi} iz Ka}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Andrija Stipana Vlahovi} (1940) u 12.30 ~asova, Lajo{ Stevana Kolar (1921) u 13.15, Smiqka Milutina Dombi (1934) u 14, Petar Pilipa Kosijer (1928) u 14.45, Ivanka Alekse Milankov (1932) u 15.30, Tinka Sime Maksimovi} (1930) u 16.15 (urna) i Verona I{tvana [eqme{i (1927) u 17 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Julijana Silvestera Stefanovi} (1947) u 13 ~asova.

Obustavqen saobra}aj KIKINDA: Kikindu i okolna naseqa u Severnoba~kom okrugu je no}as pred zoru zahvatilo veliko nevreme. Jak olujni vetar je po~upao mnoga stabla, dok su pripadnici vatrogasnospasila~kog Odeqewa za vanredne situacije u Kikindi imali ve}i broj intervencija. Oko tri ~asa, na magistralnom putu M24, Kikinda-I|o{, do{lo je do potpune obustave saobra}aja zbog vremenske nepogode, koja je izazvala obarawe {est stabala na kolovoz. Pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Kikindi, u saradnji sa ekipom „Vojvodinaputa”, uklonili su stabla sa kolovoza i jutros su uspostavili redovan saobra}aj na putu.

U ~udu su i Radojka Pej~i} (85) i wen sin Milovan. Oluja je sru{ila dvori{ni zabat ku}e, a potpuno je uni{tila rod sa

bala, sru{ila zabate na nekoliko ku}a. U selu Fili} nadomak Novog Kne`evca voda je potopila nekoliko ku}a, a na

Uni{tena fazanerija Mileta Klepi}a u Podlokawu

oko 4.500 strukova duvana „berleja”.

Grad je opusto{io i duvan u doma}instvu @eqka i Tawe Radakovi}, gde je potpuno uni{tio oko 6.000 struka duvana, sa kojih su doma}ini prethodnih dana uspeli da uberu samo tre}inu lista. U Podlokawu oluja je oborila nekoliko sta-

deponiji slame Fabrike kartonan i ambala`e „Lepenka” grom je zapalio jednu od desetak kamara od oko 200 tona slame. Vatru su pod kontrolom dr`ali ~lanovi vatrogasne jedinice iz Novog Kne`evca, a pri~iwena {teta je oko 900.000 dinara.

M. Mitrovi}

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota14.avgust2010.

JO[ MALO OSTALO DO 25. „DANA PIVA”

Uz „te~ni hleb” i kolektivno ven~awe ZREWANIN: Jo{ malo je ostalo do po~etka tradicionalne zrewaninske manifestacije „Dani piva”, koja ove godine slavi ~etvrt veka postojawa.

Hepening u ~ast „te~nog hleba”, kako su znalci odavno krstili pivo, traja}e od 25. do 29. avgusta, a organizatori – grad Zrewanin i Turisti~ki centar, kojima je podr{ku pru`ila Vlada Vojvodine, najavquju bogat zabavni i umetni~ki program. Na {tandovima }e biti to~eno preko 20 vrsta piva, a program }e se odvijati na nekoliko lokacija u gradu. Kao i svake godine, centralni deo programa bi}e uprili~en na @itnom trgu, gde }e nastupiti bendovi „Pekin{ka patka”, „Ribqa ~orba”, „Iplej”, „Letu {tuke”, „Oru`jem protivu otmi~ara”, „Vrelo”, „Bistrik”, „Ortodoks kelts”,

Policija dobila dva „punta” SREMSKA MITROVICA: Policijskoj upravi u Sremskoj Mitrovici ju~e su uru~eni kqu~evi dva nova vozila „fiat-punto”,poklon Gradske uprave Sremska Mitrovica. Grad Sremska Mitrovica odlu~io je da pomogne ovda{woj policiji u tehni~kom opremawu, kako bi policija jo{ efikasnije mogla izvr{avati svoje zadatke.

- Imamo dobru saradwu i nabavkom ovih automobila za potrebe policije `elimo da im pomognemo, da budu jo{ br`i i operativniji u svom radu – rekao je gradona~elnik Sremske Mitrovice, Branislav Nedimovi} prilikom predaje vozila na~elniku Policijske uprave Zoranu Smaji}u.

S. Bojevi}

„Goblini”, zatim Esma Rexepova, Prqavi inspektor Bla`a, Kiki Lesendri} i drugi.

Na prostoru stare pijace, na sceni „Sima Cacin”, predstavi-

}e se Internacionalni festival folklora „Lala” i Festival tambura{a „Prim za primom”, a nastupi}e i `enski harmonika{ki sastav „Me{karke”

^esmova~a nije ni za prawe ve{a SUBOTICA: Iz ~esmi stanovnika naseqa Aleksandrova u Subotici, ve} dva meseca te~e `uta voda, ~esto prqava i zamu}ena. Za pi}e, kuvawe, prawe ve{a primorani su da kupuju vodu, iako gradsku uredno pla}aju. U JKP „Vodovod i kanalizacija” ka`u da su upoznati sa problemom i da }e ubudu}e na svakih 15 dana ispirati vodovodne cevi. Me|utim, problem }e biti otklowen tek kada bude izgra|en Vodozahvat dva.

Me{tanima to malo zna~i, wihove muke su svakodnevne.

- Problem je u~estao u proteklih nekoliko meseci. Naro~ito u jutarwim ~asovima voda je `uta i prqava. Sipao sam vodu iz ~esme u fla{u i nakon 24 ~asa stvorio se talog, koji je li~io na muq. Zvao sam Vodovod nekoliko puta, nekada iza| na terenu, a nekada ne. Imamo malu bebu, ne mo`emo ni da je kupamo u toj vodi, a ve{ posle prawa po`uti.

Ne znam ko bi to mogao da po-

Naseqe Aleksandrovo u Subotici

Vizitorska kula na Obedskoj bari

vao, za{titio i promovisao rezervat prirode Obedska bara.

Ve} je postavqeno 11 turisti~kih punktova u ovom kraju, sa vidikovcima, nastre{nicama, eko-etno stazama i informativnim tablama, a jedan od najva`nijih lokaliteta je ovaj sa za-

{ti}enim eko-etno komleksom.

Ova osmatra~nica slu`i i da qudi sagledaju i deo sredwovekovnog sela, Kupinika, koji je za{ti}en, kao i da se vide retke vrste ptica i vodena stani{ta, koja su revitalizovana u prote-

klih deset godina. Tu su, u posledwih nekoliko godina, kreirana ~etiri vodena ogledala - jezera, ostrvo ptica i niz pli}aka koji su zna~ajni za reprodukciju riba, akvati~nih biqaka, ali i za vodozemce, gmizavce i retke vrste ptica.

- Obedska bara je centar biolo{ke raznovrsnosti u ovom delu Evrope, ona je progla{ena za svetski zna~ajno vodeno stani{te, za retke biqke i ptice i ima izuzetan me|unarodni zna~aj - rekao je dr Puzovi}.

Na Obedskoj bari je poznato 222 vrste ptica, {to je oko 75 odsto poznatih vrsta u Srbiji i veliki procenat poznatih ptica u Evropi.

Zna~ajno je pove}an broj ugro`enih vrsta ~apqi, orlova i kormorana, upravo realizacijom projekata tokom posledwih desetak godina. Pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka Srema~ki naglasila je da je ovim projektom izvr{ena implementacija prostornog planirawa podru~ja posebne namene Specijalnog rezervata prirode Obedska bara.

U okviru Programa podsticaja ekonomskog razvoja op{tina, izgradwu vidikovca finansijski je podr`ala Ameri~ka agencija za razvoj USAID, a nosilac projekta je Op{tina Pe}inci. Kula je visoka 10 metara, i mo`e da primi do 30 qudi.

S. Bojevi}

Be{ka u ponedeqak bez vode IN\IJA: Javno komunalno preduze}e „Vodovod i kanalizacija” saop{tilo je danas da zbog prikuqu~ewa novoizgra|enog dela vodovodne mre`e u Mlinskoj ulici u Be{ki, bez vode }e 16. avgusta, od 22 ~asa do {est ~asova ostati celo naseqe Be{ka.

Direktor ovog javnog preduze}a Borivoje Bo`i} rekao je danas da je odlu~eno da se radovi izvode u no}nim satima, kako bi stanovnici ovog mesta bili snabdeveni vodom tokom dana, jer su temperature visoke.

S. B.

Kiki Lesandri} i „Piloti” STARA PAZOVA: Ovog vikenda na Trgu dr Zorana \in|i}a sti`e Kiki Lesandri} i grupa „Piloti”. Koncert po~iwe u 21 sat, a Kiki Lesandri} je najavio mnogo gitara i promociju novog CD-a, kao i da }e publici pokloniti stotinak ulaznica za svoj zavr{ni koncert u Areni u oktobru, a Op{tina je i za ovaj program obezbedila besplatan autobuski prevoz gra|anima iz svih naseqa u staropazova~koj op{tini. Na Pazova~kom kulturnom letu je za 28. avgust najavljen jo{ koncert Ribqe ~orbe.

A. N.

Ba~ki kotli} BA^: Turisti~ka organizacija Ba~ danas organizuje sedmi po redu „Ba~ki kotli}”, koji }e

pije - pita se Miroqub Peri} iz Aleksandrova.

U Vodovodu ne spore da su gra|ani u upravu.

- Voda je `ute boje jer ima povi{en nivo gvo`|a i talo`i se iz muqa. Da bi problem privremno re{ili intervetne ekipe su uradile obimnije ispirawe vodovodne mre`e.

Me|utim, problem }e u potpunosti biti re{en tek kada se izgradi Vodozahvat dva. Za tu investiciju je potrebno oko {est miliona evra. Projekat je ura|en, samo se sada ~eka i

OTVOREN TURISTI^KI PUNKT U KUPINOVU

KUPINOVO: Pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj dr Slobodan Puzovi} otvorio je u Kupinovu turisti~ki punkt, u okviru etnoku}e. Punkt se nalazi u Etno kompleksu Kupinovo, kako bi se o~u-

Novina na ovogodi{woj 25. „pivarijadi” jeste kolektivno ven~awe po banatskim obi~ajima. Zajedni~ko a sudbonosno „da” mladenci }e izre}i u subotu, 28. avgusta, u 16 ~asova, na Trgu Slobode. Koordinator programa „Banatske svadbe” Bo`idar Drini} najavquje da }e to biti multimedijalna priredba ~ijom }e koreografijom biti istaknute vrednosti, obi~aji, tradicija i folklor ove sredine.

- Mladence }e ven~ati gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov, koji }e na sve~anoj bini ~estitati i srebrnu svadbu svim onim parovima (wih osam) koji su se na isti datum, pre 25 godina ven~ali na prvim „Danima piva” – ka`e Drini} i poziva sve zainteresovane za kolektivno ven~awe da se prijave organizatorima. @. Balaban

STANOVNICI ALEKSANDROVA PIJU @UTU VODU

Odbojka na pesku NOVI BE^EJ: Na pe{~anom terenu platoa Tiskog keja u Novom Be~eju, op{tina Novi Be~ej od 16. do 25. avgusta, organizuje turnir u odbojci na pesku, u mu{koj i `enskoj konkurenciji.

Igra se 4:4, uplata po mu{koj ekipi je 2.000, `enskoj 1.000 dinara, a prijave se primaju do 15. avgusta telefonom na broj: 063/7157163.

M. K.

iz Aradca, Zvonko Bogdan, klapa „Volosko”, duet Selimova@el~evski i drugi. Na glavnom gradskom trgu bi}e predstavqen projekat „Zrewanin - Evropska prestonica kulture 2020”, dok }e lokacija Gradske ba{te i ove godine biti rezervisana za ve~eri evergrin, xez i klasi~ne muzike. Brojni di-xejevi nastupi}e na Trgu dr Zorana \in|i}a, gde se, po pravilu, godinama unazad okupqaju mladi. Najmla|u publiku }e animirati Kreativni centar CEKOM i „@uta ku}a” koji }e svakodnevno nastupati na bini u glavnoj gradskoj ulici. Na istom stejxu odr`ava}e se i karaoke takmi~ewe.

U sklopu „Dana piva”, u zrewaninskoj hali sportova, po tradiciji, bi}e odr`an Me|unarodni sajam inovacija, kooperacije i preduzetni{tva „Inokooop”.

11

da novac bude obezbe|en - ka`e tekni~ki direktor u ovom preduze}u Dragan Vu~eti}.

Svako ko do|e u Suboticu, obi~no ka`e da se u `ivotu nije napio toliko `ute vode.

Stanovnici Aleksandrova na `alost, to mogu i da potvrde.

Kada }e novac za projekat biti obezbe|en niko ne zna! Zna se samo, da pojedini Suboti~ani pla}aju duplu vodu. Jedan ra~un Vodovodu, ~iju vodu po nekad ne mogu da koriste, a drugi prodavnicama za fla{iranu vodu.

A. A.

VESTI Najhumaniji dali krv NOVI BE^EJ: Organizacija Crvenog krsta op{tine Novi Be~ej i Slu`ba za transfuziju krvi Zrewanin, organizovali su akciju okupqawa dobrovoqnih davalaca krvi u Novom Be~eju, kojoj se odazvalo 200 najhumanijih sugra|ana, od kojih je 176 dalo drgocenu te~nost. To je jedna od najuspe{nijih akcija u ovoj varo{i na Tisi , koja je zna~ajna i zbog petnaestak mladih Novobe~ejaca, koji su krv dali prvi put.

U utorak, 17.avgusta, akcija okupqawe dobrovoqnih davalaca krvi organizuje se u Bo~aru, a u ~etvrtak, 19. avgusta, ekipa Slu`be za transfuziji krvi Zrewanin, boravi}e u KuM. K. manu.

Me|unarodni pliva~ki maraton APATIN: U nedequ }e se u Dunavcu kod Plave ru`e u Apatinu odr`ati 11. Me|unarodni pliva~ki maraton uz sponzorstvo SO Apatin i u organizaciji PTK Delfin iz Apatina.

Predvi|ene su dve trke i to na 1.000 metara u 11 ~asova i na

4.000 metara u 12 ~asova. Po re~ima predsednika PTK „Delfin” @elimira Mari}a na takmi~ewu se o~ekuje u~e{}e oko sto pliva~a iz zemqe i inostranstva.

J. P.

Predstavqena kwiga „E, moji derani” NOVI BE^EJ: U okviru kulturne manifestacija „Leto u avliji”, Narodna biblioteka Novi Be~ej, organizovala je u pozori{noj sali ovda{weg Doma kulture, promociju nove kwige „E, moji derani” Dragana Xigurskog, kwi`evnika iz Novog Be~eja. Zbirkom pri~a, Xigurski potvr|uje da voli svoj Novi Be~ej, Tisu i Novobe~ejce, i da je stasao u vrsnog pripoveda~a. U wegovim pri~ama, ovda{wi qudi se lako mogu prepoznati, jer govore o wima, wihovoj deci, kom{ijama, poznanicima, ali i o qubavi i svakodnevnom `ivotu – re~eno je na veoma pose}enoj promociji kwige.

Ovo je {esta kwiga novobe~ejskog literate i prva zbirka kratkih pri~a.

M. K.

se i ove godine odr`ati u centru Ba~a, na prostoru veliki park, na Trgu dr Zorana \in|i}a. Ba~ki kotli} je jedan od najve}ih manifestacija u ovoj op{tini koja tradicionalno okupqa veliki broj u~esnika i posetilaca. Na pro{logodi{wem „Ba~kom kotli}u” u~estvovalo je 75 ekipa iz Srbije, Hrvatske.

Prva regata na Savi KUPINOVO: Udru`ewe qubiteqa reke Save „Beli lokvaw” iz Doweg Tovarnika, pod pokroviteqstvom op{tine Pe}inci, organizuje danas „Regatu Majke Angeline” na reci Savi u Kupinovu. Sve~ano otvarawe je predvi|eno za 10 ~asova i odmah sledi start sa dela obale koji se naziva Plandi{te, a o~ekuje se dolazak na ciq posle 14 ~asova i zatvarawe regate uz ru~ak posle 15 ~asova.

A. N.

CRNA HRONIKA

subota14.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

12

PO@AR PROGUTAO [TALE U DVA KA]KA DOMA]INSTVA

Goreli `ivotiwe, slama i seno Muwa koja je preksino} oko 22 sata pogodila vrh sewaka poqoprivrednog gazdinstva ka}ke porodice Veselinov u Ulici Svetozara Mileti}a

17, nanela je {tetu od najmawe 1.500.000 dinara ovoj prodici, a prvim kom{ijama, porodici Randeq, 2.500.000 dinara. Povre|enih nema, a

Divqali yipom i pucali pi{toqem Protiv Aleksandra R. (18) i Borislava T. (19) iz Sremske Kamenice bi}e podneta krivi~na prijava za izazivawe op{te opasnosti i nedozvoqeno no{ewe oru`ja, zbog osnovane sumwe da su pucali iz pi{toqa, voze}i se xipom ulicama tog naseqa, saop{tila je ju~e

novosadska policija. U pucwavi oko 3.30 sati ispaqeno je vi{e hitaca, niko nije povre|ena, ali je metak uleteo u spava}u sobu ku}e ~ija je vlasnica pozvala policiju. Kako je navedeno u saop{tewu, xip i pi{toq su vlasni{tvo oca Aleksandra R.

Oteli novac i mobilni Suboti~ka policija je li{ila slobode Petra N. (37), Nikolu M. (27) i @arka J. (35) iz Subotice i Gorana J. (29) iz Stare Pazove, zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~na dela razbojni{tva. Osumwi~eni se terete da su do{li u sukob sa {est osoba od kojih su

protivpravno uzeli novac. Tako|e, oni su nakon kra}e sva|e fizi~ki napali jo{ dva lica od kojih su uzeli mobilni telefon i novac. Osumwi~eni su saslu{ani i uz krivi~nu prijavu bi}e priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici.

A. A.

TRAGEDIJA NA AUTOPUTU KOD NOVE GRADI[KE

U sudaru poginula sedmomese~na beba Beba iz Srbije, stara sedam meseci, koja je s roditeqima stradala u sudaru na autoputu kod Nove Gradi{ke u Hrvatskoj, umrla je ju~e u zagreba~koj bolnici od posledica zadobijenih povreda, preneli su hrvatski elektronski mediji. Troje dr`avqana Srbije – roditeqi i beba – te{ko su povre|eni u saobra}ajnoj nesre}i kod Starog Petrovog Sela u Hrvatskoj, saop{tila je policija.

Kako je javila hrvatska nacionalna novinska agencija Hina, povre|eni su u ~etvrtak preba~eni u bolnicu u Novoj Gradi{ki. Po prvim informacijama, beba je zadobila povrede opasne po `ivot.

Nesre}a se dogodila u ~etvrtak oko 17.25 sati na autoputu A-3 kada je automobil u kojem je bila srpska porodica udarilo vozilo koje je bilo iza wih, navela je policija.

Zaplewena droga namewena Srbiji Crnogorska policija je ju~e saop{tila da je presekla lanac krijum~arewa skanka iz Crne Gore u Srbiju i zaplenila 35 kilograma te droge. Policija je sino} na grani~nom prelazu „Dobrakovo“ uhapsila Podgori~anina B.^. koji je upravqao hladwa~om u vlasni{tvu podgo-

ri~ke firme „^elebi} trejd“ i u specijalnom bunkeru vozila na{la drogu namewenu tr`i{tu Srbije.

Uhap{eni B.^. }e, uz krivi~nu prijavu, biti predat istra`nom sudiji Vi{eg suda u Bijelom Poqu zbog sumwe da je neovla{}eno trgovao drogom.

Osumwi~en zbog opijata i pi{toqa Policija u Ba~koj Palanci podne}e krivi~nu prijavu protiv me{tanina Bojana Z. (1986), zbog osnovane sumwe da je neola{}eno trgovao narkoticima i nedozvoqeno dr`ao oru`je. Pretresom wegovog stana i drugih prostorija, policija je prona{la ukupno 27

paketi}a sa prahom, za koji se sumwa da je heroin i foliju sa sasu{enom biqkom, za koju se pretpostavqa da je marihuana.Tako|e, prilikom pretresa prona|en je gasni pi{toq, kalibra 9 milimetara, saop{tila je ju~e novosadska Policisjka uprava.

{teta je naneta tako {to je sve izgorelo u prepunim poqoprivrednim objektima iza ku}a u dvori{tu. Izgorela je stoka, bale sena i o{te}ene

su poqoprivredne ma{ine, ali vatrogasci, koji su bili na intervenciji punih 12 sati, uspeli su, uz veliku borbu u mraku i dimu protiv vatre, vetra i lo{eg vremena, da spasu stambene objekte i lokalizuju po`ar. U prvom udaru muwe na licu mesta stradao je pas ~uvar i jo{ neke doma}e `ivotiwe.

– Svi smo bili u ku}i i gledali televiziju. Grnulo je neopisivo. ]erka je pala u nesvest, a svekrva je do`ivela {ok. Puklo je nekoliko puta, nismo bili svesni {ta se doga|a, kom{ija prekoputa ulice nam je vikao da gorimo – kazala je vidno potresena Dragoslava Veselinov. – Neki su odmah prisko~ili da nam poma`u, a bilo je i onih koji su samo gledali.

Wen mu` Sava nam je rekao da ku}a nije osigurana i da nema gromobrane. Nije imao vremena za pri~u zbog gomile posla na zgari{tu.

U doma}instvu Jovana i Nata{e Randeq naneta je tako|e velika {teta, ali po gazdari~inim re~ima, moglo je biti mnogo gore. Izgorelo je oko

10.000 bala sena i 14 prasi}a, a vatrogasci su se provukli kroz prozor {tale i spasli bikove. Isterani su na vreme kombajn i dva traktora, dok je jedan sila`ni kombajn pretvoren u gomilu gvo`|a tako da se ne mo`e ni pretpostaviti {ta je pre vatre bilo na tom mestu. Izgoreo je, tako|e, veliki objektat od oko 300 kvadratnih metara za sme{taj sena i slame. Vetar je iz dvo-

ri{ta terao vatru ka ulici i ku}i, ali su pripadnici Vatrogasne brigade uspeli da je zaustave ta~no kod velike {upe pune drva za lo`ewe. Ni ova ku}a nije osigurana.

Kom{ija Milan Mr|an, koji je celu no} pomagao, prokomentarisao je da su plo~e s krova letele na sve strane i da je vetar stra{no pretio celu no}.

M. Vuja~i}

EPILOG ZLO^INA U STARIM LEDINCIMA

Ogulinac sahrawen na novosadskom grobqu Mladen Ogulinac (1958) iz Starih Ledinaca, koji je bio okrivqen za silovawe i ubistvo osmogodi{we devoj~ice iz tog mesta, ipak je sahrawen na novosadskom Gradskom grobqu, na mestu gde se sahrawuju N. N. osobe i socijalni slu~ajevi. Podsetimo, nakon {to je Ogulinac prona|en mrtav u }eliji Specijalne bolnice gde je bio na psihijatrijskom ispitivawu, spekulisalo se da je nepoznanica gde }e biti sahrawen jer su revoltirani gra|ani tog sremskog sela kod Novog Sada mahom poru~ivali da je u tom mestu persona non garta i kao le{, te da ne}e dozvoliti wegov pokop.

– Sahrana je obavqena po nalogu dr`ave Srbije na na~in i po uslovima, mestu i obele`ju. Ne znam kada. Ju~e ili prekju~e. Kako ja mogu znati kad je koji pokojnik sahrawen? – rekao nam je ju~e direktor „Lisja“ Srboqub Bubwevi}.

Na na{e pitawe da li je rodbina bila na posledwem ispra}aju i da li se zna gde je grobno mesto, direktor Bubwevi} nam je ponovio svoju re~enicu i naglasio da je to obavqeno kako je odredila dr`ava Srbija te da je „Lisje“ obavilo sve po Zakonu o sahrawivawu, i istakao da nema {ta da doda.

Bubwevi} je kazao da nikoga vi{e u Srbiji ne interesuje to {to ga pitamo i preporu~io da ne eksploati{emo nepotrebne teme, a da o wegovoj firmi pi{emo veselije teme.

Ogulinac je 28. juna, po nalogu istra`nog sudije, sme{ten na ispitivawe u Specijalnu bolnicu u Beogradu gde je prona|en mrtav, a pretpostavqa se da je smrt nastupila usled sr~anog udara. Ina~e, prilikom wegovog hap{ewa pripadnici @andarmerije su ga jedva sa~uvali jer su me{tani hteli da ga lin~uju.

M. V.

STI@U RUSKE LETELICE ZA VANREDNE SITUACIJE

Protivpo`arni avioni sle}u u Ni{ – Letelice ruskog Ministarstva za civilnu odbranu, vanredne situacije i otklawawe posledica elementarnih nepogoda trebalo bi da budu stacionirane na ni{kom aerodromu posle 18. avgusta – izjavio je na~elnik sektora Ministarstva unutra{wih poslova Srbije za

vanredne situacije Predrag Mari}.

On je ju~e rekao Tanjugu da }e te letelice preventivno biti sme{tene na ni{kom aerodromu da bi se brzo delovalo u slu~aju izbijawa po`ara ve}ih razmera u Srbiji i regionu. Mari} je dodao i da }e dolazak ruskih letilica pred-

stavqati i promociju budu}eg humanitarnog centra koji }e slu`iti za pru`awe pomo}i u slu~aju elementarnih nepogoda, kao i eventualnih prirodnih i drugih katastrofa.

On je naveo i da je zbog po`ara koji su nedavno zahvatili Rusiju „malo usporen dolazak ruskih letilica“, kao i da

}e „verovatno biti skra}eno planirano vreme wihovog boravka“, dodaju}i da }e se po~etkom idu}e sedmice precizno znati vreme dolaska.

U „Slu`benom glasniku“ nedavno je objavqena odluka Vlade Srbije u kojoj upu}uje poziv Vladi Ruske Federacije da letelice Ministarstva za civilnu odbranu, vanredne situacije i otklawawe posledica elementarnih nepogoda budu sme{tene na ni{kom aerodromu od 15. do 30. avgusta ove godine. Poziv da letelice budu sme{tene na aerodromu u Ni{u upu}en je radi obezbe|ivawa me|unarodne saradwe, odnosno pomo}i u oblasti za{tite i spasavawa. Letelice potrebne za realizaciju pomo}i su „iqu{in“ IL-76 TD, MI 26T, MI 8-M TV i „berijev“ B200, a za tro{kove wihovog sme{taja kao i prate}e tro{kove opredequje se deset miliona dinara na osnovu posebnog akta Vlade. U slu~aju anga`ovawa i upotrebe letelica, svota }e se opredeliti u zavisnosti od vrste i stepena anga`ovawa na osnovu posebnog akta Vlade i bi}e obezbe|ena iz buxetske rezerve.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota14.avgust2010.

13

IZBODENI NEMAC SE LAGANO OPORAVQA, A NAPADA^ NEGIRA PQA^KU

SRETKO KALINI] PRISTAO NA IZRU^EWE SRBIJI

Mogu}a kazna du`a od deset godina

^eka se paraf ministra pravde

– Zdravstveno stawe nema~kog dr`avqanina D. M. (18), koji je te{ko povre|en u ~etvrtak na Adi Ciganliji, ju~e je bilo potpuno stabilno i on se polako oporavqa – izjavio je je ju~e Tanjugu portparol Klini~kog centra Srbije u Beogradu Drago Jovanovi}.

D. M. ima te{ke povrede grudnog ko{a, izjavio Jovanovi}, istakav{i da je nema~ki dr`avqanin bio u stabilnom stawu, da je primqen na odeqewe intenzivne nege, svestan i komunikativan.

U me|uvremenu, po izve{tavawu pojedinih medija, Kristijan @ivanovi}, koji je uhap{en pod sumwom da je napao D. M. i wegovog prijateqa, priznao je napad, ali je negirao da se radilo o pqa~ki. On je, navodno, izjavio da je mislio da je u pitawu gej par pa ih je zbog toga napao.

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Beogradu doneo je re{ewe o sprovo|ewu istrage protiv @ivanovi}a, zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tva i razbojni~ke kra|e, tokom koje su povre|ena dvojica nema~-

kazne za krivi~no delo razbojni~ke kra|e, koje mu se, izme|u ostalog, stavqa na trert, a koja je preko deset godina“, navedeno je u saop{tewu.

– Hitna pomo} je u ~etvrtak u 3.33 ~asa dobila poziv da je na Adi Ciganliji, na maki{koj strani, u blizini kafi}a

dva mladi}a, maloletnog P. R. i D.M., nema~ke dr`avqane, kojima je oteo li~ne stvari, a potom no`em zadao te{ke telesne povrede D. M. Nakon napada, osumwi~eni je pobegao s lica mesta, dok je D. M. kolima Hitne pomo}i odvezen u Urgentni centar, gde je zadr`an

Marko Karayi} posetio rawenika Dr`avni sekretar Ministarstva za qudska i mawinska prava Marko Karaxi} ju~e je u Urgentnom centru posetio nema~kog dr`avqanina D. M. (18), koji je rawen no`em u ~etvrtak na Adi Ciganliji. On je, posle kra}eg razgovora s nema~kim dr`avqaninom, rekao novinarima da }e dr`ava uraditi sve {to je u wenoj mo}i da spre~i napade na strane turiste i da sankcioni{e napada~e. Po wegovim re~ima, napisi u medijima, u kojima napada~ na nema~kog dr`avqanina to obrazla`e razli~itim seksualnim opredeqewem, predstavqaju stvar za svaku osudu.

Kristijan @ivanovi}

kih dr`avqana. Kako je navedeno, protiv okrivqenog istra`ni sudija doneo je re{ewe o odre|ivawu pritvora do mesec dana, zbog bojazni da bi boravkom na slobodi mogao uticati na svedoke, te da bi mogao ponoviti krivi~no delo. Sudija je doneo takvo re{ewe i zbog „posebno te{kih okolnosti i zapre}ene

„Pipls“, no`em u le|a uboden mu{karac – izjavila je portparolka te zdravstvene slu`be dr Nada Macura.

Beogradska policija uhapsila je i odredila meru zadr`avawa do 48 sati Kristijanu @ivanovi}u iz Beograda. On je 12. avgusta, oko 3.30 sata, na Adi Ciganliji fizi~ki napao

na daqem le~ewu zbog zadobijene rane u gorwem delu le|a.

Policija je prona{la osumwi~enog @ivanovi}a u porodi~noj ku}i i pretresom prostorija na|en je no` kojim je napadnut D. M., kao i mobilni telefon i lanac koji su mu oduzeti prilikom ovog napada.

(Tanjug)

SNIMCI RATKA MLADI]A DOSPELI U JAVNOST

]osi} Mladi}a mirio s Karayi}em Prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica ]osi} je 1995. poku{ao da pomiri ratne lidere Srba u Bosni i Hercegovini Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a, a tonski snimci ]osi}evih razgovora s komandantom Vojske RS na jednoj su od 93 Mladi}eve tajne audio-kasete koje su predate Ha{kom tribunalu.

Beogradski dnevnik „Pres“ objavio je transkripte razgovora ]osi}a i Mladi}a, koji su snimqeni u jesen 1995, po{to je Karaxi} smenio Mladi}a, a komandant VRS odbio da se povu~e. Sukob Karaxi}a i Mladi}a izbio je posle hrvatske vojnopolicijske akcije „Oluja“, a ]osi} u to vreme nije bio predsednik SRJ. – Dajte da u~inimo sve da spasemo ovaj narod... moramo da se ujedinimo svi! Moramo, dragi Ratko, da se slo`imo svi! Svi – vi, Slobodan (Milo{evi}) i Radovan morate se sada slo`iti, ina~e }emo propasti ako se ne slo`imo – ka`e ]osi}. – [ta je, Ratko, smetwa da se sastanete vas dvojica i da se dogovorite?

I jo{ ve~eras da date izjavu na-

Sniman: Dobrica ]osi}

rodu, da ste se usaglasili na apel, recimo, patrijarha Pavla i na apel celokupnog srpskog naroda. Ovde su qudi o~ajni, niko u ovom raskolu ne mo`e da bude pobednik.

Mladi} mu odgovara da su na gubitku svi, a da „gubi najvi{e narod“, te da je „uzrok taj Radovan“.

– Od Radovana je tra`eno da javno povu~e i da stavi van snage te nerazumne odluke. I da zajedno s Vojskom i rukovodstvom iz Srbije i Jugoslavije podmetne ple}a u ciqu odbrane naroda – dodaje Mladi}. – Stupite s wim (Karaxi}em) u kontakt i savetujte mu kako je jednostrano i po nagovoru nekih svojih {apta~a

doneo takvu razbija~ku odluku, neka je i povu~e… Nema druge varijante. Ovo je ili pomirewe, ili totalni razlaz… Ja sam za pomirewe, ali uslov je da on svoju jednostrano datu odluku preko medija odmah povu~e i javno diskredituje.

U drugom telefonskom razgovoru ]osi} uspeva da ubedi Mladi}a u to da se sastane s Karaxi}em, po{to je predsednik RS – o~igledno u prethodnom telefonskom razgovoru – predlo`io da li~no do|e u Glavni {tab VRS i sastane se s Mladi}em. Jedini Mladi}ev uslov je da se susret odigra bez medijske pompe, na {ta mu ]osi} ka`e: „Nije medijska pompa, ali morate da se sastanete i da razgovarate kao qudi, kao najodgovorniji qudi koji odlu~uju o sudbini tog naroda!“ Javna je tajna da do pravog pomirewa politi~kog i vojnog lidera RS nikad nije do{lo, ali je Mladi} ostao na mestu komandanta VRS – do smene 8. novembra 1996, koju je potpisala tada{wa predsednica RS Biqana Plav{i}, Karaxi}eva naslednica na tom mestu.

(Tanjug)

TU@ILA[TVO TRA@I ODBIJAWE KARAYI]EVOG ZAHTEVA

NORVE[KA VLADA SE OGRA\UJE OD SVOG AMBASADORA NA KOSOVU

Nema ekstra vremena za slu{awe kaseta

Pu{tawe Haradinaja Kvaleov privatni stav

Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala zatra`ilo je ju~e odbijawe zahteva Radovana Karaxi}a za odlagawe su|ewa na tri sedmice zbog vremena potrebnog da preslu{a snimke razgovora Ratka Mladi}a, koje mu je Tu`ila{tvo dostavilo 4. avgusta, saop{teno je ju~e iz Tribunala. U saop{tewu se navodi da se Tu`ila{tvo protivi Karaxi}evom zahtevu zbog nepru`awa dokaza da bi eventualno odlagawe su|ewa bilo u interesu pravde.

Tu`ila{tvo Tribunala je u obrazlo`ewu odluke navelo da objavqivawe obimnije dokumentacije u toku su|ewa nije neuobi~ajeno i da, tokom razmatrawa zahteva za odlagawe, Sudsko ve}e uzima u obzir, izme|u ostalog, prirodu materijala, wegov obim i slo`enost, jezik, broj dana u sedmici tokom kojih sud zaseda...

Biv{i predsednik Republike Srpske zatra`io je od Ha{kog tribunala pre tri dana odlagawe nastavka su|ewa da bi on i wegov tim branilaca imali vremena da pregledaju trake biv{eg komandanta Vojske RS – audio i video-kasete, kompakt-diskove i DVDove, zaplewene tokom pretresa stana Mladi}eve supruge u Beogradu u martu.

Karaxi} je u dve ta~ke optu`en za genocid nad nesrbima u Srebrenici i jo{ sedam bosanskih op{tina, a u devet ta~aka za progon, istrebqewe, ubistva, deportacije, nehumana dela, teror i nezakonite napade na civile i uzimawe me|unarodnih talaca tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992–95).

Su|ewe nekada{wem lideru Republike Srpske treba da bude nastavqeno 17. avgusta, posle letwe pauze koja je trajala od 26. jula.

(Tanjug)

Stav norve{kog ambasadora na Kosovu Sverea Johana Kvalea da bi biv{eg komandanta OVK-a Ramu{a Haradinaja trebalo pustiti na slobodu do su|ewa nije stav Norve{ke, istakla je ambasada Norve{ke u Holandiji u pismu upu}enom Ha{kom sudu. U pismu je ukazano na to da je ambasador Kvale poslao privatno pismo Haradinajevom advokatu Rodniju Diksonu 27. jula ove godine, u kojem je izneo svoj li~ni stav da bi Haradinaja trebalo pustiti privremeno na slobodu do po~etka procesa, koji }e biti ponovqen po {est od 37 ta~aka optu`nice. „Vlada Kraqevine Norve{ke `eli da naglasi da privatna zapa`awa ambasadora Sverea Johana Kvalea upu}ena Rodniju Diksonu ne predstavqaju ni na koji na~in stav vlade Kraqevine Norve{ke po pitawu tog slu~aja“, istaknuto je u pismu dostavqenom Ha{kom tribunalu. Norve{ki ambasador

na Kosovu je pozvao, u svojstvu privatnog lica, Ha{ki tribunal da privremeno pusti na slobodu Haradinaja. Kvale je izrazio uverewe da ne postoji opasnost da se Haradinaj ne}e vratiti na su|ewe po{to se, kako je napomenuo, odazivao na pozive.

Haradinaj je u prvostepenom procesu u aprilu 2008. godine oslobo|en optu`bi za zlo~ine na Kosovu 1998. godine. @albeno ve}e Tribunala je, me|utim, 21. jula ove godine nalo`ilo da se su|ewe ponovi po {est od prvobitnih 37 ta~aka optu`nice, koje se odnose na zlo~ine nad pritvorenicima u logoru OVK u selu Jablanica, kod De~ana, od marta do septembra 1998. godine. Haradinaj je uhap{en 20. jula i preba~en u Hag. Prvostepeno sudsko ve}e je, izri~u}i osloba|aju}u presudu biv{em lideru OVK usled nedostatka dokaza, ukazalo na to da je bilo zastra{ivawa i uznemiravawa svedoka.

– Sretko Kalini} se odrekao prava na `albu na re{ewe o izru~ewu Srbiji i time je postao prvi hrvatski dr`avqanin koji }e biti izru~en nekoj drugoj dr`avi – izjavio je ju~e portparol @upanijskog suda u Zagrebu Kre{imir Dev~i}, dodav{i da je za izru~ewe potreban jo{ samo potpis ministra pravde.

Dev~i} je rekao novinarima da je Kalini} ju~e na @upanijski sud u Zagrebu bio pozvan na ispitivawe kao svedok, ali je u me|uvremenu stigao jo{ jedan zahtev za izru~ewe, koji se odnosi na istra`ni postupak koji se vodi u Beogradu za tri ubistva. U tom delu Kalini} se morao izjasniti samo o tome da li je saglasan s izru~ewem.

On se slo`io s tim da ga Hrvatska izru~i Srbiji, rekav{i da se ne}e `aliti ni na jedno re{ewe.

je istra`nom sudiji Veri PolakPrese~ki sredinom jula rekao da ne pristaje na izru~ewe jer smatra da u Srbiji ne bi imao po{teno su|ewe.

– Kako je 29. juna potpisan sporazum izme|u Hrvatske i Srbije o izru~ewima, vi{e nema prepreka za izru~ewe Kalini}a Srbiji – rekao je Dev~i}, dodaju}i da Kalini} zbog procedure, ipak, ne mo`e biti odmah izru~en Srbiji. – Spisi se moraju dostaviti ministru pravde, koji na kraju donosi odluku o tome ho}e li Kalini} biti izru~en Srbiji.

Dev~i} je rekao da ne zna kad }e ministar pravde doneti odluku o wegovom izru~ewu Srbiji i da spis jo{ nije stigao u Ministarstvo pravde.

– Nakon odluke ministra pravde, stvar je dogovora Interpola i

Uskoro nova izru~ewa Specijalni tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} ocenio je da }e ekstradicijom Kalini}a biti rasvetqena brojna ubistva. Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izrazila je uverewe da }e hrvatski ministar pravosu|a Dra`en Bo{wakovi} „u veoma kratkom roku“ doneti kona~nu odluku o izru~ewu. Ministarka je naglasila i da o~ekuje da }e se saradwa intezivirati i da }e jo{ neke osobe uskoro biti izru~ene.

Vanraspravno ve}e @upanijskog suda je pre nekoliko dana donelo re{ewe o izru~ewu Kalini}a Srbiji, gde je, u odsustvu, kao pripadnik „zemunskog klana“ osu|en na 30 godina zatvora zbog ubistva srpskog premijera Zorana \in|i}a u martu 2003. godine. Kalini} je u roku od tri dana mogao podneti `albu Vrhovnom sudu, ali se nije `alio, iako je ranije izrazio protivqewe izru~ewu, pa

policija Hrvatske i Srbije kada }e se to izru~ewe sprovesti, rekao je Dev~i}, dodaju}i da se to verovatno ne}e dugo ~ekati.

Kalini} je 8. juna te{ko rawen u obra~unu Milo{em Simovi}em, u prigradskom zagreba~kom kvartu Rakite, nakon ~ega je preba~en u bolnicu. Kad se saznao wegov identitet, Srbija je 11. juna poslala zahtev za wegovo izru~ewe.

(Tanjug)

REYEPI NAJAVQUJE ^ISTKE U POLICIJI NA SEVERU KOSOVA

Otkaz za nepo{tovawe komandnog lanca Tokom ovog meseca o~ekuju se promene u komandnoj strukturi Kosovske policije na severu Pokrajine zbog „nepo{tovawa hijerarhije u komandnom lancu“. Ministar unutra{wih poslova Kosova Bajram Rexepi istakao je da }e, nakon zavr{etka istrage, biti izre~ene kaznene mere svim policajcima koji nisu po{tovali komandni lanac, a u isto vreme – kako tvrdi – primaju dvostruke plate i od zvani~nog Beograda.

Rexepi je rekao da se istra`uje nekoliko slu~ajeva u kojima, kako se sumwa, nije ispo{tovana hijerarhija.

On nije `eleo da otkriva ta~an broj pripadnika policije na severu Mitrovice koji su pod ,,lupom’’ policije Kosova i Euleksa.

– Policija i Euleks rade zajedno na slu~ajevima u kojima su prekr{ena zakonska pravila. U ovom pravcu, bi}e promena na radnim mestima, pozicijama, prema svima koji nisu radili dobro, a protiv nekolicine bi}e podnete prijave. O~ekujem da tokom ovog meseca do|e do promena, {to }e se odnositi i na Albance i na Srbe – rekao je Rexepi.

Me|utim, opozicija i eksperti za bezbednosna pitawa na Kosovu ukazuju na to da su male {anse da se najave ministra unutra{wih poslova ostvare.

Burim Ramadani iz Alijanse za budu}nost Kosova smatra da su Rexepijeve najave samo za dnevnu upotrebu.

– Javnim izjavama karaktera dnevne politike ne vr{e se promene u policijskoj strukturi, nego treba preduzeti konkretne poteze kada imamo u vidu da sever i daqe ostaje oaza organizovanog kriminala i trgovine – rekao je Ramadani.

Predstavnica instituta KIPRED za bezbednost Arijana ]osaj-Mustafa skepti~na je u vezi s mogu}no{}u promena oficira policije Kosova na severu. Po wenim re~ima, promene mogu do}i samo kao posledica koordinacije postupaka Euleksa i kosovskih institucija.

– Postupci policije Kosova treba da budu koordinisani s Misijom Euleks da bismo videli prve rezultate, u suprotnom, bi}e odugovla~ewa ovog procesa – rekla je ona.

(Tanjug)

MALOVI]: SPORAZUMI O IZRU^EWU VA@NI ZA REGION

Uskoro dogovor s Crnom Gorom i Amerikom Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je da je sporazum o izru~ewu koji je potpisan s Hrvatskom od velike va`nosti za regionalnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, a da je u planu zakqu~ivawe takvih ugovora i s Crnom Gorom, Makedonijom i Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

– Zajedni~ka borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, koju smo po~eli i gde su ve} ostvareni zna~ajni rezultati, svakako }e doprineti regionalnoj stabilnosti i bezbednosti, {to je veoma va`no za daqi razvoj i evropsku perspektivu Zapadnog Balkana – izjavila je ministarka Malovi}.

Ona je rekla da je sporazum o izru~ewu izme|u Srbije i Hr-

vatske rezultat zajedni~kog opredeqewa dveju zemaqa da unaprede me|usobnu saradwu u oblasti pravosu|a.

Ugovor izme|u Beograda i Zagreba potpisan je 29. juna i prvi je me|udr`avni ugovor kojim je omogu}eno izru~ivawe vlastitih dr`avqana za krivi~na dela organizovanog kriminala i korupcije zemqi u kojoj je delo po~iweno. Prvi slu~aj pozitivne odluke po osnovu ovog ugovora bilo je re{ewe @upanijskog suda u Zagrebu da izru~i Srbiji Sretka Kalini}a.

Ministarka je istakla da osobe koje su po~inile najte`a krivi~na dela od sada ne}e vi{e mo}i da izbegnu pravdu zbog toga {to imaju dva ili vi{e dr`avqanstva.

DRU[TVO

subota14.avgust2010.

OTVOREN 50. SABOR TRUBA^A U GU^I

Srpski Vudstok Podizawem saborske zastave, pucwem iz prangija i uz pesmu "Sa Ov~ara i Kablara", u Gu~i je ju~e otvoren jubilarni 50. Sabor truba~a, koji }e trajati do nedeqe, 22. avgusta. Manifestaciju na kojoj }e se prvi put truba~i sa svih kontinenata takmi~iti za "Prvu trubu sveta", otvorio je ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkowi}. Doma}in ovogodi{weg Sabora je predsednik op{tine Lu~ani Slobodan Jolovi}.

Organizatori o~ekuju da }e manifestaciju, koju nazivaju "srpski Vudstok", posetiti oko milion qubiteqa izvornog narodnog stvarala{tva i zabave, a u desetodnevnom programu nastupi}e oko 2.000 u~esnika. Prvog dana Sabora na ulasku u Gu~u otkriven je spomenik pobedniku s prvog Sabora truba~a Desimiru Peri{i}u, a otvoren je i Muzej trube. Vlada Srbije je i ove godine pokroviteq Sabora truba~a.

U Gu~u su prethodnih dana stigli prvi gosti, uglavnom kamperi, a osim bogatog kulturno-umetni~kog programa i izlo`bi narodnih rukotvorina, posetioce o~ekuju nastupi doma}ih i stranih duva~kih orkestara i koncert majstora trube Marka i Bobana Markovi}a, Gorana Bregovi}a, Dejana Lazarevi}a, Dejana Petrovi}a...

Mrkowi}: Gu~a je centar sveta – Gu~a je danas centar sveta – rekao je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} prilikom otvarawa 50. sabora truba~a, dodaju}i da Vlada Srbije ima obavezu da tu manifestaciju i daqe neguje. – Gu~a i Draga~evo su jedne od najve}ih razvojnih {ansi Srbije: koridori su koridori, ali Srbija je Gu~a i Gu~a je Srbija.

Slobodnog sme{taja u Gu~i gotovo da vi{e nema jer su stranci sve rezervisali. Ve}i deo sme{tajnih kapaciteta popuwen je i u okolnim gradovima – ^a~ku, Lu~anima, Ivawici, Po`egi i Ariqu. Brojni trgovci i ugostiteqi su jo{ po~etkom nedeqe postavili prodajne objekte i {atre. Neki

su i nekoliko dana pre Sabora po~eli da lo`e vatru pod zemqanim loncima da bi na vreme pripremili draga~evski specijalitet – svadbarski kuvani kupus.

Po prijavama, o~ekuje se da }e sa Sabora izve{tavati gotovo 1.000 novinarskih ekipa iz Srbije i inostranstva.

c m y

14

DNEVNIK

NEMILOSRDNI INSPEKTORI ZA KONTROLU MUZIKE

Muzi~ki dinar pla}aju i radwe za opravku bicikala Problemima s Organizacijom za za{titu autorskih muzi~kih prava SOKOJ nikad kraja. Sve je vi{e preduzetnika koji se `ale na postupawe inspektora za kontrolu muzik“ i visoke ra~une ispostavqene zbog toga {to su u svojim radwama slu{ali pesme. Bliski susret s wima je imao i vlasnik zanatsko-trgova~ke radwe „Konus“ iz E~ke Svetozar Kukoq, koji se bavi prodajom rezervnih delova za bicikle i wihovim servisirawem. Wemu su nedavno, u radionicu i prodavnicu ukupne povr{ine 16 kvadrata, banule dve `ene s legitimacijama SOKOJ-a, kore}i ga da je u~inio prekr{aj jer je slu{ao radio, iako nema potpisan ugovor s ovom organizacijom! Pozvale su se na republi~ki zakon i upozorile ga na to da je kazna za takav „prestup“ 100.000 dinara. Da bi i daqe mogao slu{ati svoj stari tranzistor, dodale su predstavnice SOKOJ-a, Kukoq mese~no mora da pla}a namet od 450 dinara.

– Za mene kao malog preduzetnika to je veliko optere}ewe. Zato sam odlu~io da vi{e ne slu{am radio. Niti sam ugostiteq da mi mu{terije dolaze zbog muzike, niti od toga imam neke koristi. Zaista mi nije jasno za{to nam dr`ava na-

me}e ovakve tro{kove – kivan je Kukoq.

O ovome su zrewaninski privatnici vi{e puta raspravqali. Bilo je o tome re~i i na sastanku s predstavnicima Unije poslodavaca Srbije, koja se ukqu~ila u re{avawe problema. Predsednik Op{teg udru`ewa preduzetnika u Zrewaninu Miroslav \uri} veli da se oni bore protiv ovog nameta, i da to ~ine preko zvani~nih institucija i medija. \uri} smatra da pla}awe muzi~kog dinara nije primereno na{oj ekonomskoj mo}i.

– Jo{ uvek SOKOJ napla}uje naknade koje su enormno velike, i to radi poluilegalno – kazuje \uri}. – Neki preduzetnici su dobili ugovore pa su ih potpisali, drugi to nisu hteli da u~ine. Uglavnom, po tom pitawu postoji {arenilo. SOKOJ je firmama blokirao i ra~une i s wih skidao novac. Nisu ugro`eni samo ugostiteqi, agenti idu i po radwama, zanatlijskim radionicama… Obilaze ih po nekom svom principu.

S druge strane, iz SOKOJ-a uporno ponavqaju da sve rade u skladu sa zakonom. Na pitawe kako utvr|uju naknade koju vlasnici kafi}a, prodavnica ili frizerskih salona treba da plate, u organizaciji ka`u da je ona uslovqena zna~ajem koji muzika ima za delatnost korisnika.

Naknada je najvi{a za one kojima je muzika sastavni deo rada, kao {to su radio i televizijski centri, a sve je ni`a za one koji posao mogu obavqati i bez muzike. Naknada se utvr|uje srazmerno zna~aju koji muzika ima u prometu i dobiti vlasnika. Pa tako, televizor u kafi}u ili radio u frizerskoj radwi ko{taju mawe nego nadoknada za diskoteku ili veliki koncert. @. B.

POZORI[NI KLUB „ZELENO ZVONO“ PROSLAVIO 19. RO\ENDAN PROBLEMI OBOLELIH OD CELIJAKIJE

Obele`iti namirnice bez glutena Oboleli od celijakije, koja se ispoqava osetqivo{}u na protein koji se nalazi u p{enici, je~mu, ovsu i ra`i, suo~avaju se s velikim problemom u ishrani. Naime, kod nas je veoma malo industrijskih prehrambenih proizvoda namewenih za wih, odnosno oslobo|enih glutena. Ovaj podatak zagor~ava `ivot obolelima od celijakije jer gluten sadr`e mnogi proizvodi kod kojih to i ne o~ekujemo. Tako ga ima u lekovima, pasti za zube, za~inima, kozmeti~kim preparatima, pi}u, kafi...

Ta~an broj obolelih od ove bolesti u Srbiji se ne zna, ali se procewuje da ih ima oko 70.000. Od celijakije obolevaju i deca i odrasli. Uslovno re~eno, oni su zdrave osobe, ali pod jednim uslovom: da uvek budu sigurni u to da ono

{to jedu ne sadr`i gluten. Jedina efikasna terapija sastoji se od kompletnog suzdr`avawa od namirnica koje ga sadr`e. U mnogim zemqama Evrope u prodavnicama se mogu na}i razni industrijski proizvodi na kojima je jasno nazna~eno da ne sadr`e gluten, a kontrola ovakvih proizvoda je vrlo stroga.

U najve}em delu na{ih proizvoda u deklaraciji nije nazna~eno da sadr`e gluten, ~ime se oboleli dovode u opasnost da zbog nepridr`avawa dijeti do|e do pogor{awa bolesti, {to mo`e imati te{ke posledice po zdravqe, kao {to su anemija, karcinom, dijabetes, oboqewe {titaste `lezde, ko`ne i nervne bolesti...

Kako ka`u u Udru`ewu obolelih od celijakije Srbije, dono{ewe propisa o kontroli i de-

klarisawu hrane jedan je od osnovnih ciqeva za koje se zala`u.

Da bi se bar malo olak{alo obolelima od celijakije, Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe je pre nekoliko godina stavio na pozitivnu listu bra{no bez glutena. To bra{no se na recept dobija u apotekama. Ovo je tek prvi korak u re{avawu brojnih problema. Tako je potekla inicijativa za ukidawe carine i smawewe poreza na uvozne bezglutenske proizvode koji su od `ivotnog zna~aja za sve obolele od celijakije. U na{oj zemqi ne postoji proizvodwa kontrolisane dijetetske hrane, a uvozni proizvodi su mnogima nedostupni zbog previsoke cene i komplikovane carinske procedure.

J. B.

Privatna firma kao javni servis

Pozori{ni klub „Zeleno zvono“ iz Zrewanina za 19 godina postojawa, koliko je obele`io ovih dana, postao je prepoznatqiv brend, ne samo u Vojvodini, ve} i {ire. Odavno je prerastao okvire ugostiteqskog objekta i postao svojevrsni centar kulture, ali i mesto u kojem su inicirane zna~ajne dru{tvene i politi~ke akcije. Maltene je nemogu}e izbrojati sve koncerte, tribine, izlo`be i ine programe koje je ovaj klub organizovao za gotovo dve decenije. Ugostilo je „Zeleno zvono“ brojne doma}e i strane muzi~are, umetnike, politi~are, dru{tvene delatnike…

Darko Rundek, Rade [erbexija, Rambo Amadeus, Neno Belan, Lajko Feliks, Vasil Haximanov, Vlada Divqan, Marko Breceq, Milan Mumin, Borka Pavi}evi}, Milo{ Vasi}, Brankica Stankovi}, Vilijam Montgomeri, Teofil Pan~i}, Vesna Pe{i}, Nenad ^anak, samo su neki od wih.

Reputacija najpoznatijeg kluba

na ovim prostorima ste~ena je potencirawem konstantne razmene energije gostiju i doma}ina, kao i propagirawem na~ina `ivota s filozofijom trajnog kvaliteta.

Ovde je ro|ena i ideja o Pokretu „Novi optimizam“, nevladinoj organizaciji koja stoji iza niza hepeninga u Vojvodini. „Novooptimisti“ su izlo`ili ideju da se jedna ulica u gradu na Begeju nazove po ubijenom premijeru Srbije Zoranu \in|i}u, {to je nai{lo na odobravawe lokalne samouprave, pa su odbornici Skup{tine grada izglasali takav predlog. Pokret je pre nekoliko godina u svoj program uvrstio i zamisao da se Zrewanin kandiduje za „Evropsku prestonicu kulture“, {to je opet podr`ala gradska vlast.

– „Zeleno zvono“ je svih ovih godina radilo ve}inu stvari kao da je javni servis, a ne privatna firma. Pre pet godina smo krenuli s jednom metaforom – Po-

kretom „Novi optimizam“, da bismo ga pre 2,5 godine registrovali kao organizaciju. Za kratko vreme je vrlo lako prepoznat na {irem prostoru. Sada su sublimacija i preplitawe „Zelenog zvona“ i „Novog optimizma“ ne{to neraskidivo – ka`e generalni menaxer Pozori{nog kluba Branislav Gruba~ki.

Zna~aj ovog mesta prepoznaju i qudi iz drugih gradova. Tako se na nedavnoj proslavi devetnaestogodi{wice kluba na{ao i poznati novinar Igor Brakus, koji nije krio re~i hvale za lokal i wegove goste.

– Pozori{ni klub je steci{te mladih qudi punih entuzijazma i `eqnih da ne{to promene u dru{tvu. „Zeleno zvono“, „Novi optimizam“, Zrewanin, sve su to simboli ne~ega novog u ovoj zemqi. Mislim da je ovaj grad predvodnik bu|ewa novog stawa svesti u nas Srba – poru~io je Brakus. @. Balaban

GENETSKI IZMEWENA BAKTERIJA NOVA PRETWA ZDRAVQU QUDI U SVETU

Ni{ta joj ne mo`e nijedan antibiotik Samo {to je okon~ana pandemija novog gripa, svet potresa nova zastra{uju}a vest. U britanskim bolnicama otkrivena je entero-bakterija koja je otporna na gotovo sve antibiotike. U Veliku Britaniju do{la je iz Indije, a preneli su je korisnici medicinskog turizma, objavio je ugledni stru~ni ~asopis "Lanset". Otpornost bakterije na antibiotike uslovqava gen nazvan NDM-1, a nau~nici su upozorili na to da bi se uskoro mogao pojaviti {irom sveta: wegovo prisustvo sve ~e{}e se opa`a i u Holandiji, [vedskoj, Kanadi, SAD i Australiji. Gen koji mo`e da se prenosi me|u razli~itim bakterijama i u~ini ih otpornim na antibiotike do sada je na|en kod 37 osoba iz Velike Britanije po povratku iz Indije ili Pakistana, gde su podvrgnuti hirur{kim intervencijama.

Otpornost na antibiotike jedna je od tri najve}e pretwe po zdravqe qudi i nau~nici upozoravaju na to da bismo mogli u}i u fazu u kojoj }e svet imati malo klini~kih odgovora na neke

infekcije. To po~iwe sve vi{e da zabriwava zdravstvene stru~wake {irom sveta, koji izra`avaju bojazan da bismo kroz nekoliko godina mogli ostati bez odbrane od nekih bakterijskih infekcija. Svetska zdravstvena organizacija, koja je i upozorila na to da je otpornost na antibiotike smawena, tako|e smatra da wihova nepravilna upotreba vodi ka pojavi bakterija koje su otporne na wih.

Zloupotreba antibiotika rasprostrawena je i kod nas.

Apotekari ka`u da je kupovina antibiotika na svoju ruku, dakle bez recepta, uobi~ajena pojava, a lek se kupuje ne samo kad se sumwa na upalu grla ili neku drugu "bezazlenu" upalu ve} i kao preventiva od prehlade.

– Zloupotreba antibiotika, koji su, ina~e, mo}no sredstvo u borbi protiv bakterijskih infekcija, mo`e doneti vi{e {tete nego koristi – ka`e farmaceut Nikola Jovi}. – Gra|ani naj~e{}e ne znaju da se, na primer, virusne infekcije disajnih puteva ne le~e antibioticima,

Otpornost na antibiotike jedna je od tri najve}e pretwe po zdravqe qudi i nau~nici upozoravaju na to da bismo mogli u}i u fazu u kojoj }e svet imati malo klini~kih odgovora na neke infekcije jer ovaj lek ne deluju na viruse ve} samo na bakterije. Samo ako se na ovu infekciju nadove`e i bakterijska, {to mo`e utvrditi

samo lekar prilikom pregleda, savetuje se uzimawe antibiotika, ali opet samo na preporuku lekara.

Pravilna upotreba antibiotika zahteva i stru~no odre|ivawe dozirawa. Oni koji ovaj preparat uzimaju na svoju ruku naj~e{}e ne znaju pravilno da ga doziraju, niti ga uzimaju dovoqno dugo. Naime, ukoliko se lek uzima dan-dva, a prekine ~im nestanu prvi simtomi bolesti, organizam se navikava na wega tako da u nekoj narednoj infekciji le~ewe ovim preparatom ne}e biti efikasno. Lekare brine i to {to antibiotici postaju sve mawe delotvorni {to se vi{e koriste.

– Jedno vreme bilo je "moderno" propisivati antibiotike za svaku i najmawu upalu i kod odraslih i kod dece – ka`e dr Ostoja Jovi}. – ^im se grlo kod dece zacrveni, "za svaki slu~aj" davani su antibiotici. I roditeqi su bili mirniji kad im propi{emo te lekove. Me|utim, danas se preporu~uje da se oni uzimaju samo u krajwoj nu`di. U suprotnom, mo`emo izgubiti veoma efikasan lek za pojedine veoma otporne bakterije, na primer one u urinarnom traktu, ili koje izazivaju infekcije plu}a, tuberkulozu...

Ina~e, medicinski turizam postaje sve popularniji u svetu.

Po podacima SZO-a, 2,5 odsto svih me|unarodnih putovawa odnosi se na medicinski turizam, a predvi|a se da }e do kraja ove godine taj broj iznositi vi{e od 50 miliona putovawa godi{we samo zbog zdravstvenih razloga. Naj~e{}e se pacijenti iz visokorazvijenih zemaqa odlu~uju na odlazak u neku mawe razvijenu zemqu radi stomatolo{kih usliga, plasti~ne hirurgije kao i ostalih hirur{kih zahvata, pa sve do transplantacije organa, koje su vi{estruko jeftinije nego u domovini. Odlazak u inostranstvo, posebno u egzoti~ne zemqe, na svoju ruku, posredstvom raznih agencija koje se reklamiraju na internetu, ~esto pacijenta odvode u zdravstvene ustanove sumwivog kvaliteta, pa niska cena usluga ~esto bude skupo pla}ena. Ovaj put iz Indije ili Pakistana sti`e bakterija otporna na antibiotike koja se putem le~enih pacijenata {iri svetom.

J. Barbuzan

DRU[TVO

DNEVNIK

UYBENICI ZA OSNOVCE (UGLAVNOM) SPREMNI

Kwige za osmake sti`u krajem meseca Uxbenici za osnovce, koji imaju odobrewe Nacionalnog prosvetnog saveta, i Zavoda za uxbenike i privatnih izdava~a, od{tampani su u dovoqnom tira`u i ve} su u prodaji u kwi`arama, dok su oni kupqeni u pretplati isporu~eni {kolama – tvrde izdava~i. Jo{ uvek, ni u kwi`arama, ni u {kolama, nema samo uxbenika za osmi razred, koji }e biti potpuno novi jer su ovogodi{wi osmaci prvi koji }e u~iti po reformisanom planu i programu za ovaj razred. Ti uxbenici bi u kwi`arama i {kolama trebalo da se na|u do po~etka nove {kolske godine, tako da bi i osmaci na prve ~a-

sove trebalo da stignu s punim torbama.

– Prose~na cena osnovno{kolskog uxbenika je oko 500 dinara, tako da komplet ko{ta izme|u 6.000 i 10.000 dinara – ka`e direktor novosadskog odeqewa Zavoda za uxbenike Nikola Stojanac. – Kompleti za ni`e razrede su jeftiniji i, naravno, mawi, dok su najskupqi oni za sedmi i osmi razred, koji su i najve}i.

Po re~ima predsednice Skup{tine Udru`ewa privatnih izdava~a uxbenika Mirjane Miloradovi}, trenutno u na{oj zemqi ima vi{e od 30 privatnih izdava~a s licencama za izdava-

we uxbenika. Me|utim, samo sedam ih ima licencu za izdavawe uxbenika na svim nivoima, dok ostali imaju selektivna odobrewa.

– Prethodne dve godine privatni izdava~i nisu mogli da predaju rukopise na odobravawe jer se ~ekao nov zakon – ka`e Mirjana Miloradovi}. – Zakon je dobar, ali u primeni ima problema, uglavnom zbog rokova, ali i zbog selektivne primene Zakona. Plan i program za osmi razred objavqeni su tek u martu i onda smo imali samo dva meseca da pripremimo uxbenike za odobravawe. Po Zakonu, za uxbenike koji ne dobiju odobrewe, a

ima ih, mo`emo tra`iti ekspertizu, ali su u me|uvremenu po~eli godi{wi odmori i to nije ura|eno, a vremena vi{e nema, tako da do po~etka {kolske godine ne}e svi odbijeni uxbenici uspeti da pro|u ovu proceduru.

Po re~ima Mirjane Miloradovi}, privatni izdava~i su, u odnosu na pro{lu godinu, uglavnom podigli cene uxbenika, i to ve}, zavisno od izdava~a, od deset pa i do 50 posto. BIGZ je, recimo, podigao cene 10-12 posto, tako da je cena wihovih uxbenika od 380 do 500 dinara, a radnih sveski od 350 do 400 dinara.

D. D.

subota14.avgust2010.

15

PROSVETARI STREPE OD PO^ETKA [KOLSKE GODINE

Ni dnevnik pod rukom nije vi{e siguran

U skladu s Programom racionalizacije broja zaposlenih u osnovnim i sredwim {kolama koji je u toku, broj zaposlenih u prosveti nastavi}e da se smawuje i u ovoj {kolskoj godini. Taj program ide u susret punoj primeni Zakona o osnovama sistema vaspitawa i obrazovawa, kojim je predvi|eno da {kole od 2014. godine budu finansirane prema broju u~enika.

U Uniji smatraju da bi se pre prelaska na finansirawe po u~eniku morala racionalizovati mre`a {kola, odnosno razmotriti prevoz u~enika, otvarawe domova, izme{tawe {kola...

Ipak, Ministarstvo prosvete je planiralo da novi model finansirawa "isproba" 2011. i 2012. godine u dvadesetak {kola i da u wega ugradi korektivne mehanizme koji }e

Po re~ima Miodraga Skrobowe iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, primena zakona }e stvoriti vi{kove radnika i dovesti do ga{ewa odeqewa i pojedinih {kola.

– Mre`a {kola u Srbiji je razu|ena i nedovoqno efikasna za taj projekat, prema kojem bi se finansiralo samo 25 u~enika po odeqewu – ka`e Skrobowa. – U Srbiji je takav na~in finansirawa u osnovnim {kolama te{ko ostvariv jer postoji veliki

omogu}iti daqe egzistirawe specifi~nosti kao {to su mala odeqewa u zaba~enim seoskim ili multinacionalnim sredinama, te ukqu~ivawe dece s posebnim potrebama u redovne {kole.

Ministarstvo prosvete donelo je u aprilu stru~no uputstvo o formirawu odeqewa i na~inu finansirawa u osnovnim i sredwim {kolama, koje je prosle|eno svim obrazovnim ustanovama da bi i roditeqi bili na vreme informisani. Po tom dokumen-

PALANA^KI RODITEQI OGOR^ENI NA U^ENI^KI DOM U SOMBORU

Diskriminacija de~aka?

Gordana Marjanovi} i Mi{a Palinka{, roditeqi dvoje dece iz Ba~ke Palanke, ogor~eni su na rukovodstvo me{ovitog u~eni~kog Doma u Somboru. To je bio razlog zbog kojeg su otvorili du{u novinarima u Ba~koj Palanci.

– Sin mi je posle osnovne {kole konkurisao u Medicinsku {kolu u Somboru i kao odli~an u~enik kroz sva ~etiri razreda, od petog do osmog, primqen je – ka`e Mi{a Palinka{, radnik MUP u Ba~koj Palanci. – Me|utim, problem je usledio kada je svoje petnaestogodi{we dete trebalo da upi{em u internat za me{ovitu decu u Somboru. Moj sin, kao i ostala deca iz ba~kopalana~ke op{tine, do Sombora ne mogu da putuju jer je grad gde je Medicinska {kola od Palanke je udaqen 90 kilometara, a ima samo jedna autobuska linija, i to s polaskom u 7.30 sati.

Povod ovom tekstu sigurno ne bi bila udaqenost gradova stanovawa i varo{i {kolovawa, da nije tvrdwe roditeqa – a to je retkost u na{em dru{tvu – da je re~ o "diskriminaciji mu{karaca". Naime, pojedini roditeqi iz Ba~ke Palanke smatraju da upravnik i, verovatno Upravni odbor Doma u Somboru, prave diskriminaciju polova na {tetu mu{karaca.

– Da li je mogu}e da u somborskom Domu, koji ima 260 mesta, za ovu godinu upravnik predvi|a

samo 21 mesto za mu{karce u sva ~etiri razreda? – pita se Palinka{. – Od toga broja, samo su tri u~enika iz prvog razreda.

Obratio sam se i zameniku ministra prosvete Srbije gospodinu Zoranu Trnini}u, a osim polne diskriminacije, upozorio

a veliki deo wih ima broj bodova mawi od onih koji su ostali ispod crte – odnosno wihovim roditeqima mogao sklopiti ugovor o pla}awu doma koji ko{ta mese~no oko 5.000 dinara?

Da li neko mo`e da ode u banku i da, na primer, tra`i kredit od

DIREKTOR DOMA U SOMBORU MILANKO JOVI^I]

Neosnovane optu`be palana~kih roditeqa

Direktor me{ovitog Doma u Somboru Milanko Jovi~i} potvrdio je "Dnevniku" da je upoznat za pritu`bama pojedinih roditeqa iz Ba~ke Palanke, ali je decidirano izjavio da su one bez osnova.

– Kriterijumi za prijem dece u Dom iskqu~ivo su zasnovani na Uredbi nadle`nog Ministarstva prosvete, ali i na odluci Upravnog odbora – rekao nam je Jovi~i}. – Istina je da je ove godine odobren drasti~no ve}i broj zahteva roditeqa `enske dece, ali od 311 zahteva wih je bilo 235. To je jedan prema tri, ali je ta~no i to da je odnos primqenih mu{karaca mnogo lo{iji po wih, jer ih je primqeno tek 21. Ne}u da se izla`em riziku jer nismo u mogu}nosti da prilikom sme{taja fizi~ki razdvojimo devoj~ice od de~aka, a gospodin i gospo|a iz Ba~ke Palanke mogu se `aliti nadle`nim slu`bama i dokazivati da je neko prikazao la`ne prihode. Isti~em da nije na{ posao da dokazujemo ko ima kolike mese~ne prihode, a sve {to smo uradili – uradili smo po slovu zakona, o ~emu smo obavestili i nadle`no ministarstvo. sam ga i na krivi~na dela la`nog prikazavawa mese~nih prihoda roditeqa dece koja su konkurisala za Dom. Ispada da su Dom dobila i pojedina deca ~iji su roditeqi prikazali da imaju mese~ni prihod od 0,00 ili 0,08, ~etiri-pet dinara...

Kako je upravnik s tim |acima –

5.000 evra i da ka`e da su mu prihodi 0,00 dinara? Ima li banke koja bi prihvatila takvu garanciju, odnosno ko }e upravniku Doma u Somboru garantovati da }e ovakvi roditeqi pla}ati dom?

Posebna je pri~a {to se broj mu{kih korisnika Doma dra-

sti~no smawio, a ovde se spomiwe da je re~ o "oportunizmu" jer, navodno, "devoj~ice od 15 godina mnogo su lak{e za kontrolu od wihovih vr{waka koji se upu}uju na privatni sme{taj u Somboru".

– Na prvobitno re{ewe uprave Doma za me{ovitu decu u Somboru ulo`ila sam prigovor jer sam kao samohrana majka dvoje dece do`ivela da mi }erka ostane sedma ispod crte, a ja sam medicinska sestra u Ba~koj Palanci, pa kao i kolega Palinka{, s obzirom na to da radimo u dr`avnim istitucijama, nismo mogli i nismo hteli da prika`emo la`ne potvrde o prihodima – ka`e Gordana Marjanovi}.

– Ogor~eni smo na one koji kod privatnika, pa i sami poslodavci, mogu prikazato sme{ne prihode, na osnovu kojih neko ostvaruje pravo ~ak i na Dom. Kako gospoda u Somboru nisu videla da je isto tako me{oviti dom "Brankovo kolo" u Novom Sadu primio devoj~ica i de~aka gotovo pola-pola? Zbog toga je nas nekoliko roditeqa iz Ba~ke Palanke (re~ je o dvadesetak, prim. aut.) podnelo krivi~ne prijave policiji u Somboru zbog osnovane sumwa da je do{lo do zloupotrebe slu`benog polo`aja – lagawa zbog visine primawa, odnosno falsifikata, a gospodin Palinka{ je podneo i krivi~nu prijavu zbog diskriminacije me|u polovima na {tetu ja~eg pola.

M. Suyum

KAKO ZA[TITITI MALI[ANE U SAOBRA]AJU

Decu ~uvaju korpa i oprezna vo`wa Za 20 godina u Srbiji je stradalo vi{e od 35.000 qudi, vi{e od 260.000 je povre|eno, a 75 odsto svih krivi~nih prijava u sudovima je podneto zbog saobra}ajnih prekr{aja. Deca su najugro`enija u saobra}aju jer imaju slabiju procenu od odraslih, slabije su konstitucije i ni`a rastom, mawe pa`qiva, a posebno stradaju kao pe{aci, kao putnici u vozilima ili u toku vo`we biciklom. Saobra}ajni policajci smatraju da deca naj~e{}e stradaju zbog gre{aka

pa`we sigurnosti dece i predvi|a da u motornom vozilu na predwem sedi{tu ne sme da se prevozi dete mla|e od 12 godina.

Dete do tri godine starosti mora da se prevozi u posebnom bezbednosnom sedi{tu, odnosno korpi, osim u vozilima za javni prevoz putnika, i to uglavnom na zadwem sedi{tu. Izuzetno, dete do tri godine mo`e se prevoziti na predwem sedi{tu, ukoliko se prevozi u bezbednosnom sedi{tu – korpi, koja je okrenuta suprotno

Priko~iti u zoni {kole Voza~i moraju posebnu pa`wu obratiti na zonu {kole, koja zna~i deo puta ili ulice u neposrednoj blizini, i kao takva mora da bude obele`ena odgovaraju}om saobra}ajnom signalizacijom. Brzina kretawa vozila u zoni {kole u nasequ ograni~ena je na 30 kilometara na ~as, a van naseqa do 50 kilometara u vremenu od 7 do 21 sat, osim ako saobra}ajnim znakom vreme zabrane nije druga~ije odre|eno. odraslih i u 70 odsto slu~ajeva stradaju van pe{a~kog prelaza.

Samo godinu pre dono{ewa novog Zakona o bezbednosti u saobra}aju zabele`eno je vi{e od 70.000 nezgoda u kojima je poginulo blizu 1.000 lica, od kojih je oko tridesetoro dece, a vi{e od 22.000 gra|ana je te`e ili lak{e povre|eno, me|u kojima blizu 2.000 dece. Novi zakon o bezbednosti saobra}aja posvetio je mnogo

pravcu kretawa vozila, i to ako vozilo nema bezbednosni jastuk ili je on iskqu~en. Kazna za prevoz deteta bez posebnog sedi{ta je do 30.000 dinara. Nekompletirano vozilo za prevoz malog deteta i ugro`avawe wegovog `ivota mo`e doneti i {est kaznenih poena, ili – na osnovu ocene sudije, oduzimawe voza~ke dozvole na godinu dana.

Roditeqi su iz neznawa u posledwih desetak godina tra`ili

suprotno okrenuta sedi{ta, postavqena na suvoza~evo mesto.

Me|utim, tako postavqena predstavqaju rizik za dete u onim automobilima u kojima se u visini de~je glave nalazi vazdu{ni jastuk, pa }e ih u takvim slu~ajevima morati ugra|ivati na zadwa sedi{ta. Prilikom kupovine sedi{ta neophodno je da se proveri da li proizvod ima deklaraciju i uputstvo za montirawe, a datum proizvodwe mora biti utisnut na plastici ku}i{ta sedi{ta, {to je va`no zbog roka trajawa, jer zbog zamora materijala, slabqewa plastike i {avova tkanine, de~je sedi{te mo`e biti sigurno do osam godina.

I voza~i koji ne prevoze decu moraju da obrate pa`wu na vozilo kojim se mali{ani voze. Ukoliko se vozilo za organizovan prevoz dece zaustavqa radi ulaska ili izlaska dece na putu s po jednom saobra}ajnom trakom po smeru, voza~i ostalih vozila su du`ni da se zaustave dok deca ulaze ili izlaze iz vozila. Za vreme ulaska i izlaska dece iz vozila, voza~ tog vozila mora ukqu~iti sve pokaziva~e pravca.

Vozilo koje organizovano prevozi decu mora biti obele`eno posebnim znakom koji propisuje ministar nadle`an za poslove saobra}aja.

R. Dautovi}

Vi{kovi u Hrvatskoj, ali ne i u Republici Srpskoj Pred racionalizacijom mre`e osnovnih i sredwih {kola i smawewem broja zaposlenih je i Hrvatska, dok su problemi te vrste u {kolstvu u Republici Srpskoj i u Makedoniji, mawevi{e re{eni.

U Hrvatskoj trenutno u 839 osnovnih {kola ima oko 400.000 u~enika, dok ih je u sredwim {kolama ne{to vi{e od 50.000, a zaposlenih je oko 66.000 od kojih bi, u skladu s usvojenim izmenama zakona o obrazovawu i vladinim programom borbe protiv ekonomske krize u narednih nekoliko meseci moglo biti otpu{teno oko 6.000 qudi. Od tog broja oko 2.000 je nastavnika koji }e postati vi{ak zbog pove}awa norme, nekoliko stotina su direktori, ra~unovo|e i sekretari, koji }e bez posla ostati zbog ukidawa malih mati~nih {kola, a oko 3.000 su ~ista~ice, domari, majstori, kuvari i drugo nenastavno osobqe, koje ina~e ~ini vi{e od 20 odsto zaposlenih u {kolstvu.

Sav vi{ak radnika koji se zatekao u {kolama posle primene novog pravilnika na po~etku pro{le {kolske godine u Republici Srpskoj anga`ovan je u okviru drugih poslova u {kolama ili su zaposleni u nekoj od susednih {kola, a i to nije bilo mnogo jer je jo{ pre dve godine, imaju}i u vidu ~iwenicu da se u {kole upisuje sva mawi broj u~enika, tamo{we ministarstvo racionalizovalo mre`u osnovnih {kola i donelo odluku o prestanku rada tridesetak podru~nih odeqewa i jedne centralne {kole, ali nijedan zaposleni u tim {kolama nije ostao bez posla. broj odeqewa u planinskim selima, kao i odeqewa gde se nastava odvija na jezicima nacionalnih mawina u grani~nim podru~jima, koja se ne mogu tako lako zatvoriti.

Kao jedno od re{ewa, Unija je predlo`ila da se obezbedi odgovaraju}i socijalni program za one koji `ele da odu, kao i da se donese zakon o obrazovawu odraslih da bi deo nastavnika po~eo da radi s wima.

S druge strane, vi{kovi u prosveti su evidentni jer se broj zaposlenih u ovoj delatnosti od {kolske 1995/1996. godine, kada ih je bilo 114.000, do danas pove}ao na 128.000, me|u kojima je i oko 5.000 prosvetnih radnika koji ve} sada ispuwavaju sve uslove za penziju, a istovremeno se broj u~enika smawio za 200.000.

tu, s upisana 34 u~enika u jedan razred osnovna {kola ima mogu}nost da formira dva odeqewa po 17 u~enika, dok je za formirawe tri odeqewa minimalan broj u~enika 23, a za ~etiri i vi{e odeqewa minimalan broj |aka u odeqewu je 25.U sredwim {kolama nastava se mo`e izvoditi u odeqewu do 30 u~enika, a jedno odeqewe ne mo`e ih imati mawe od 15.

Ina~e, novac za otpremnine onih koji se prijave za dobrovoqni odlazak iz prosvete ove godine nije posebno planiran u buxetu, nego su one ispla}ena iz mase za li~ne dohotke zaposlenih, a po re~ima ministra prosvete profesora dr @arka Obradovi}a, ni za 2011. godinu nije planirano da se izdvajaju posebne pare za socijalni program.

D. Deve~erski

SPORT

subota14.avgust2010.

c m y

16

DNEVNIK

IO FSS ODLU^IO DA NASTAVI RAZGOVORE SA SELEKTOROM ANTI]EM

Problem je kazna, ali i novac ^uda se u na{em fudbalu ipak de{avaju preko no}i. Selektor Radomir Anti} nije smewen iako su ovakav potez gromoglasno najavqivali gotovo svi ~elnici FSS, ali nije jo{ uvek ni dobio podr{ku fudbalske vlade. O~igledno, a da li i pod pritiskom javnosti odnosno „vi{e sile“, na pomolu je zalagawe da se kompromisnim putem iza|e iz za~aranog kruga. Odluku nakon sednice IO, na pres konferenciji, saop{tio je prvi ~ovek srpskog fudbala Tomislav Karaxi}.

Prihva}ena Dujkovi}eva ostavka Nakon poraza mlade reprezentacije od Slova~ke i gubitka {ansi da se overi viza za EP, selektor Ratomir Dujkovi} podneo je ostavku.

- Napravqena je velika fudbalska {teta jer darovita generacija ne}e oti}i na EP, a nakon neuspeha Dujkovi} je kao visoko moralan i odgovoran ~ovek podneo ostavku koja je prihva}ena. Stru~ni savet }e predlo`iti trenera koji }e predvoditi selekciju u naredna dva kvalifikaciona susreta sa Hrvatskom i Kiprom, a sa kona~anim re{ewem ne}emo `uriti, jer slede}i takmi~arski ciklus kre}e tek na jesen naredne godine - saop{tio je Karaxi}. i u narednom kvalifikacionom ciklusu. Obostrani je interes da se razmotre sva otvorena pitawa, i do|e do najboqeg epiloga.

Puno je ru`nih re~i razmeweno u prethodnom periodu, ne funkcioni{e saradwa na relaciji predsednik- selektor. Stvorena je negativna klima...

Anti}ev tim Nekoliko puta je predsednik Karaxi} istakao da je inicijativa za nove razgovore krenula od strane Anti}evog tima. Novinare je zanimalo ko ~ini taj {tab.

- Wegov sin Du{an, menaxer i advokat Ra`natovi}. Ina~e, direktno }u se u ponedaqak sastati sa Anti}em kada }emo otvoriti sva sporna pitawa - objasnio je Karaxi}.

- Prihvatili smo inicijativu selektora Anti}a i wegovog tima da poku{amo jo{ jednom da na|emo najboqe re{ewe za wega, nas i srpski fudbal. Dajemo {ansu ovim razgovorima koji su po~eli, nastavqaju se i bi}e okon~ani do utorka, jer dan kasnije opet }e biti na okupu Izvr{ni odbor - konstatovao je Karaxi}.

Usledila je potom serija novinarskih pitawa kako bi se dobila jasnija slika o i da-

vima IO. Dajemo {ansu vremenu, da iscrpimo sve mogu}nosti oko nastavka saradwe, jer Anti} je radio prethodne dve godine odli~no, poznaje tim i sve okolnosti. Ako do toga ne do|e, u sredu na novoj sednici sledi rastanak, raskid ugovora i po~etak akcija tra`ewa novog stru~waka, ta~nije razgovori sa potenci-

Kad se pewe{ uz drvo...

Da li }e nastaviti saradwu: Radomir Anti} i Tomislav Karayi}

qe maglovitoj situaciji povodom statusa selektora.

- Tema razgovora bi}e najpre kazna FIFA, mogu}nost revidirawa ugovora, kao i ukupno o svim odnosima koji su opteretili fudbalsku javnost - uzvratio je Karaxi}.

Izgleda da se sve vrti oko novca, visine ugovra koja je, ipak, kamen spoticawa.

- Ne, novac nije najbitnija stvar. Nas zanima pre svega re{ewe, precizan na~in i plan koji }e Anti} ponuditi za vo|ewe ekipe tokom kazne od ~etiri utakmice. Verovatno }e morati da se poja~a

stru~ni {tab. Na planu revizije ugovora ve} postoji pomak, ponavqam na Anti}evu inicijativu. Dakle, pobedni-

ka i pobe|enih ne}e biti. Poku{a}emo da budemo razumni i mudri, izna|emo sve mogu}nosti da selektor nastavi posao

Yentlmenski (ne)sporazum Novi, znatno povoqniji ugovor koji je Anti} sklopio sa FSS, a nakon plasmana na SP , imao je svoju nimalo prijatnu uvertiru. Ipak, jedan detaq je vredan pa`we. Xentlmenski dogvor, koji nije stavqen na papir, prihvatile su obe strane, a to daqe je zna~ilo da }e se ugovor sa svim finansijskim detaqima po{tovati tek ako Anti} izbori plasman u drugi krug sa orlovima. To se nije deselo, a uo~i sednice IO predsednik Karaxi} je podestio javnost na ovaj detaq koji je Anti}ev tim ve{to skrivao.

Zanimqiv odgovor je ponudio predsednik Karaxi} na pitawe- za{to se uvek stvara nepotrebna drama oko statusa selektora a do razlaza obi~no dolazi na ru`an na~in (Klemente i \uki}).

- U pravu ste, ali kad se pewe{ uz drvo nemoj da gleda{ dole jer }e{ sigurno da padne{. Sve to pripada pro{losti i ne vredi sada o tome raspravqati - uzvratio je Karaxi}.

- Kompromis }e biti element za prevazila`ewe svih onih elemenata koji su nas pritiskali. Preuveli~ana je nemogu}nost komunikacije izme|u mene i selektora, ta~nije Anti} je nema ni sa ostalim ~lanovima Stru~nog odbora koji je nastup u Ju`noj Africi ocenio neuspe{nim, kao ni sa preostalim ~lano-

jalnim kandidatima - zakqu~io je predsednik FSS Tomislav Karaxi}.

Da li je po sredi kupovina vremena od strane FSS ili su iskrene namere obe strane da se sukobi prevazi|u i ~istih ra~una i obraza u|e u novi kvalifikacioni ciklus zna}emo za nekoliko dana.

Z. Rangelov

VOJVODINA SUTRA U NOVOM SADU IGRA S JAGODINOM

Zdrave ambicije Ve} sutra fudbaleri Vojvodine nagovesti}e u~inak u letwem pripremnom periodu.

Jagodina, ekipa koja je u minulom prvenstvu bila prema plasmanu uz bok Novosa|anima, idealan je test za sve ono {to je novi {ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi} i wegov vidno izmewen tim u~inio tokom sedam radnih nedeqa.

- U novu sezonu ulazimo sa zdravim ambicijama, ali bez trunka prepotentnosti. Svi koji branimo boje Vojvodine znamo {ta nam je ciq. Ni{ta ne obe}avamo, nikome ne pretimo, a u~inak }emo videti na kraju sezone. Ono {to znam i u {ta sam se uverio je to da imamo dobro izbalansiran tim, da za svako mesto u timu konkuri{u igra~i pribli`no podjednakih vrednosti i da smo dobar deo zacrtanog uspeli da uradimo tokom pripremnog perioda, uz napomenu da jo{ imamo prostora za napredak – napomenuo je uo~i sezone Zoran Milinkovi}. [to se sutra{weg duela s Jagodinom ti~e, Milinkovi} isti~e samo jedno: - Pre svega neophodno je da budemo oprezni. Ju~e pre podne su nam se pridru`ili Mereba{vili i \urovski, sino} je stigao i Jao iz Gane, a s obzirom na to da smo protekle sedmice bili bez sedmorice reprezentativaca nisam na~isto ko je u kakvom stawu do{ao, pa otuda i rezerva prema startnoj postavi koja }e po~eti me~ s Jagodinom – rekao je Milinkovi}.

Jedina nepoznanica je status Branislava Trajkovi}a, koji je celo leto s Novosa|anima, ali jo{ nije postignut dogovor o wegovom prelasku s mati~nim Hajdukom.

- U ime stru~nog {taba opredelili smo se da nam je

Samo polako: Zoran Milinkovi}

takav igra~ potreban i to smo jasno predo~ili klupskom rukvodstvu. Vidimo i sami da su pregovori mukotrpni i te{ki, a nama ostaje da se nadamo da }e u preostalih 15 dana dogovor o wegovom prelasku u

Foto: S. [u{wevi}

na{e redove biti postignut – istakao je Milinkovi}.

Sutra{wa utakmica Vojvodina – Jagodina igra se na stadionu “Kara|or|e” od 17.30 sati, a najavqen je i TV prenos na “Areni”.

S. Savi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

subota14.avgust2010.

SPARTAK ZLATIBOR VODA NA SVOM STADIONU UGO[]UJE BOR^ANE

Na krilima publike do bodova Fudbaleri Spartak Zlatibor vode spremni su za po~etak nove sezone, {to bi trebalo da potvrde i u dana{wem prvenstvenom duelu sa BSK-om iz Bor~e.

Nakon {to su golubovi evropske utakmice odigrali u Novom Sadu, kona~no }e se na svom stadionu predstviti vernim pristalicama. U klubu se nadaju da }e poseta biti dobra s obzirom na dobre partijete u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

Magnet za publiku }e sigurno biti i trener Dragan Miranovi}. Miranovi} je kao igra~ bio miqenik navija~ima, a sada pred sobom ima delikatan posao da se, nakon dvadest godina uspe{nog rada u Ju`noj Americi, doka`e i tamo gde je najte`e – u svojoj sredini.

Pred me~ sa Bor~anima Miranovi} je istakao da su dva meseca dobro potro{ena, da ekipa iz nedeqe u nedequ deluje sve boqe i da takav napredak ujedno i najboqe motivi{e za daqi rad.

– Takmi~eqe u Superligi nam je va`no kao i ono u kvalifikacijama za Ligu Evrope, pa mu prilazimo isto tako ozbqno.

Nema nikada dileme pred svaki predstoje}i me~, Spartak uvek ulazi sa namerom da igra ofanzivno i da pobedi, a u ovom slu~aju i da se u lepom svetlu predstavi doma}oj publici – istakao je Miranovi}.

Najboqi strelac u pro{loj sezoni bio je Vojo Ubiparip. Mladi reprezentativac bio je efi-

JELEN SUPERLIGA SRBIJE – 1. KOLO

Partizan brani titulu Danas po~iwe [ampionat Srbije u fudbalu. U eliti igra 16 ekipa, a titulu brani beogradski Partizan. Jesewa polusezona zavr{ava se 4. decembra me~evima 15. kola. Na kraju sezone dva najslabije plasirana tima preseli}e se u Prvu ligu Srbije. U prvom kolu sastaju se:

Danas SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – BSK SMEDEREVO: Smederevo – Crvena zvezda BEOGRAD: OFK Beograd – Metalac ^A^AK: Borac - Habitfarm Javor BEOGRAD: Partizan – In|ija

17.30 17.30 17.30 17.30 19.30 (RTS)

Sutra NOVI SAD: Vojvodina – Jagodina KULA: Hajduk – Sloboda Point Sevojno BEOGRAD: Rad - ^ukari~ki Stankom

17.30 (Arena) 17.30 17.30

HAJDUK DOMA]IN U@I^ANIMA

Novajlija nije za potcewivawe Nikola Milankovi} (levo) jedan od najpouzdanijih suboti~kih igra~a

kasan i u evropskim me~evima, a sada je ponovo spreman da trese mre`e superliga{a.

– Publika zaista mo`e da nam da krila u svakom me~u i iskreno se nadam da }e ovoga puta stadion biti ispuqen. Ove sezone smo ve} napravili dobre rezultate u Evropi, igramo dobro i o~ekujemo ve}u podr{ku navija~a. Bi}e nam potreban svaki glas, jer ne}e biti lako igrati protiv BSK-a. Sa wima, uosta-

lom, uvek igramo neizvesne utakmice. Setite se samo na{eg posledweg susreta pro{le sezone, koji je odlu~en bukvalno u posledqim sekundama – podse}a Ubiparip.

Zna se da mnogo toga u Spartaku zavisi od kapitena Vladimira Torbice. Kreator igre Suboti~ana potvr|uje da u ekipi vlada odli~na amosfera, a da bi pobeda na otvarawu sezone bila po`eqna.

– Ne `elim da zvu~im neskromno, ali zaista o~ekujem pobedu. Rad u prethodna dva meseca se vidi u na{oj igri, a imamo iza sebe i kvalitetan nastup u Evropi – istakao je Torbica.

Na povrede su se `alili tokom nedeqe golman Goran Labus i defanzivac Marko Veselinovi}, ali su ostali u trena`nom procesu i konkurisa}e za startnu postavu.

N. Stanti}

PARTIZAN DO^EKUJE IN\IJU

Vaqak kre}e po rekord Fudbaleri Partizana u novoj sezoni poku{a}e da osvoje ~etvrtu uzastopnu titulu i tako postave rekord u doma}em fudbalu.

Nijedna ekipa u sada{woj i biv{im dr`avama nije postigla ta-

17

kav uspeh. Procena je da crno–beli to mogu.

Beogra|ani su sa~uvali kostur ekipe, poja~ali se Ilijevim, Stevanovi}em i Smiqani}em i te{ko da }e im izma-

Radoslav Petrovi} (levo), prva zvezda Partizana

IN\IJCI REALNI

[ampion izraziti favorit Dugogodi{wi san navija~a In|ije najzad je preto~en u stvarnost.

Nakon retkih prijateqskih i tek ponekom Kup utakmicom najzad }e in|ijski zeleno-beli igrati za bodove i protiv velikana kao {to su Partizana i Crvene Zvezde. Fudbaleri In|ije, veqom `reba, na otvarawu jesewe sezone gostuju aktuelnom {ampinu, a potom }e pred svojim navija~ima ugostiti crveno-bele.

Raspored te`ak i prete`ak za debitanta u Superligi, pa {ef stru~nog {taba Mom~ilo Rai~evi} ovako rezonuje: - Tra`io sam od igra~a da previ{e ne razmi{qaju o startu u prvenstvu, ve} da se orijenti{u na rivale ravne nama, ne{to ja~e ili slabije. Vaqalo bi da utakmice sa Partizanom i Zvezdom shvate kao nagradu za uspehe koje smo posledwih nekoliko sezona ostvarili. Svima nama je ~ast da se pojavimo na najve}im doma}im stadionima i da igrom doka`emo da u najkvalitetniju ligu nismo slu~ajno zalutali.

Partizan je veliki favorit, posebno pred svojim simpatizerima i na wemu je teret da takvu ulogu opravda - istakao je Rai~evi}. Da. Vi.

}i nova titula {ampiona.

Plus su i dobre igre u evropskim okvirima. Pred dvome~ sezone protiv Anderlehta vaqak o~ekuje prvenstveni me~ sa In|ijom.

- Kre}emo u ne{to {to je za nas najva`nije – prvenstvena trka. Ako ho}emo i naredne sezone da konkuri{emo za Ligu {ampiona moramo da budemo prvaci.

Zbog toga Belgijance privremeno stavqamo u fioku i razmi{qamo samo o In|iji. Svakog protivnika moramo shvatiti ozbiqno, ako `elimo titulu – ka`e trener Sa{a Stanojevi}.

Igra {ampiona ne}e se puno mewati u odnosu na evropske utakmice.

- Imamo sistem koji `elimo da uspostavimo i od wega ne}emo odustati. Zna~i, totalna ofanziva, sa brzim kretawima bez lopte. Mi smo Partizan i tako moramo i da izgledamo- istakao je trener.

Partizan }e danas biti dosta oslabqen, zbog povreda pauzira}e Mladen Krstaji} i Moreira.

- Mladen je osetio bol na treningu, a Mo se jo{ nije oporavio od prvog me~a sa Helsinkijem.

Iako lekari ka`u druga~ije on tvrdi da ga mu~i zadwa lo`a – saop{tio je Stanojevi}.

Prema tome, me~ }e verovatno po~eti slede}ih jedanaest: R. Ili}, Stevanovi}, Lazevski, M. Jovanovi}, Stankovi}, Petrovi}, Tomi}, S. Ili}, Smiqani}, Kleo, Iliev.

I. Lazarevi}

Na otvarawu nove sezone fudbaleri Hajduka do~ekuju novajliju u elitnom dru{tvu Slobodu Point Sevojno iz U`ica. Vaqaoni~ari }e u Kulu do}i sa `eqom da poka`u da nisu epizodisti u eliti, ve} da su ravnopravni sa ostalima, ali }e i doma}in `eleti da publici predstavi sve ono sa ~ime ulazi u novu sezonu, a to je obnovqen igra~ki i stru~ni kadar.Novi ~lan stru~nog {taba je Dragan Radoji~i}, koji je kao fudbaler bio sjajan centarfor, a kao trener zanat pekao u Vojvodini i Novom Sadu.

- Odmah da razre{imo dileme, ja nisam {ef stru~nog {taba, ve} wegov ~lan, jer nemam profi licencu.

Hajduk je izrazio `equ da do|em, {to sam prihvatio - pojasnio je svoju ulogu Dragan Radoji~i}.

Rade}i kao trener Novog Sada imao je prilike da upozna ekipu iz U`ica.

- Sevojno je veoma kompaktna ekipa, koja igra dve-tri godine zajedno, dobro je selektirana i ne}e nam biti ni malo lako. O~ekuje nas izuzetno te`ak zadatak u nastojawu da na premijeri slavimo pobedu - smatra Radoji~i}.

Nekoliko je elemenata koji Kuqane teraju na oprez.

- Imali smo dosta pehova u pripremnom periodu, odnosno dosta problema sa povre|enim igra~ima, tako da mi u stru~nom {tabu jo{ uvek ne znamo sa kojim }emo

Glumac na ~elu struke Ekipu Hajduka kao {ef stru~nog {taba predvodi}e mladi stru~wak iz Osijeka Zdenko Glumac. Glumac je do dolaska u Kulu bio trener osije~kog Metalca, a u radu }e mu pomagati Dragan Radoji~i} (poseduje A licencu), Ranko Deli} i Radovan Drin~i}.

Dragan Radoji~i}

qewem da se na pobedu ide u svakom susretu. Tako su igrale sve ekipe u kojima sam ja radio, tako }e igrati i Hajduk. Nedostaje nam vreme da do|emo do prave igre, zato mislim da }e na po~etku prvenstva biti vi{e borbe dok ne do|emo do onoga {to `elimo. Hajduk }e biti borbena i disciplinovana

Licenciran i Trajkovi} Kuqani su za narednu sezonu licencirali 26 igra~a. Po brojevima to izgleda ovako: 1. Bra}, 2. @ivkovi}, 3. Fejsa, 5. Top~agi}, 6. Mr|anin, 7. Jovanovi}, 8. Bogi}, 9. Ki{, 10. Kekezovi}, 11.

Komazec, 12. Manolov, 13. Petrovi}, 14. Novakovi}, 15. Ramadani, 16. Kaurin, 17. Kasalica, 18. Marjanovi}, 19. Pauqevi}, 20.

Lalevi}, 21. V. Kova~evi}, 22. Maksimovi}, 23. Mudrinski, 24.

Pawkovi}, 26. M. Kova~evi}, 27. Bagi} i 29. Trajkovi}. timom iza}i na megdan Sevojnu.

Mnogo }e to zavisiti od zdravstvenog biltena, ali i od nekih takti~kih zamisli. No, mi u stru~nom {tabu smo uvereni da }e momci dati sve od sebe da se prva utakmica dobije jer to bi nam dalo krila za nastavak prvenstva. [ta navija~i mogu o~ekivati od svojih qubimaca?

- Hajduk }e igrati borben fudbal, napada~ki sa jasnim oprede-

ekipa. Podrazumeva se da nam je neophodna podr{ka navija~a i verujem da }emo je imati na premijeri, {to }e nam svakako olak{ati put do ciqa - istakao je Radoji~i}.

Ako je suditi prema kontrolnim utakmicama, najbli`i startnoj postavi su: Bra}, Pauqevi}, M. Kova~evi}, V. Kova~evi}, Mr|anin, Novakovi}, Kekezovi}, Bogi}, Kasalica, Maksimovi} i Mudrinski. \. Bojani}

ZVEZDA U SMEDEREVU NEMA IZBORA

Raweni lav pokazuje zube Na crveno-bele {okantno je delovala prerana eliminacija sa evropske scene.

Ceh je platio trener Dostani}, a {ansu da tim povede putem prosperiteta u doma}em dvori{tu dobio je wegov prvi asistent Aleksandar Kristi}. Premijera u prvenstvu je u Smederevu.

- I najdu`i put po~iwe prvim korakom, ~ini mi se da je ova poslovica prikladna pred okr{aj u Smederevu. Idemo po pobedu, svesni da to ne}e biti lak zadatak- poru~io je trener Kristi}.

Bitnijih pomerawa u sastavu ne}e biti.

- Nije bilo vremena za rokade posle neuspeha protiv Slovana. Imam na raspolagawu sve igra~e, izuzev Igwatijevi}a koji je pod suspenzijom zbog `utih kartona. Radili smo najvi{e na psiholo{kom planu, kako bi podigli samopouzdawe fudbalera. Siguran sam da je ra-

Kalu|erovi} potpisao Zvezda je anga`ovala novo poja~awe, a re~ je o napada~u Rada Andriji Kalu|erovi}u, u protekloj sezoni drugom strelcu lige. Ugovor je potpisan na tri godine.

Slavoqub \or|evi} i Aleksandar Kristi}

weni lav uvek opasan, da }e pokazati snagu i obezbediti `eqene bodove- dodao je Kristi}.

Kapiten Slavoqub \or|evi} svestan je specifi~ne te`ine uvodnog duela u {ampionatu.

- Nemamo izbora, jedino trijmuf mo`e da nas vrati na pravi kolosek. Velika je razlika u ekipi u odnosu na pro{lu sezonu kada se tek stvarao tim. Sada smo iskusniji, dovedena su odli~na poja~awa, a uprava je uspela i da stabilizuje klub dovo|ewem sna`nih sponzora. Sve to dodatno obavezuje - istakao je \or|evi}. Z. R.

18

SPORT

subota14.avgust2010.

DNEVNIK

Iveqa u Uzbekistanu \or|e Iveqa, nekada{wi mladi reprezentativac Srbije, postao je ~lan uzbekistanskog Nasafa iz grada Kar{i. Novi Iveqin klub pro{le sezone je zauzeo tre}e mesto u prvenstvu Uzekistana.

Iveqa, nekada{wi fudbaler Ba~ke iz Ba~ke Palanke, OFK Beograda i bukure{tanskog Rapida, je jedan od ~etvorice stranaca u ekipi.

PROLETER IZ BANATSKOG KARLOVCA SPREMAN

FUDBALSKA GROZNICA TRESE IN\IJU: Fudbal je tema o kojoj se naj~e{}e pri~a u In|iji, bilo da sedite u solidno popuwenim ba{tama kafi}a, da ~ekate na red ispred lekarskih ordinacija, ili da sretnete nekoga od poznanika. @reb je hteo da se na startu prvenstva elitne lige, ta~nije u prva dva kola, zeleno-beli iz In|ije sastanu sa beogradskim velikanima, prvo sa Partizanom u Beogradu, a zatim sa Crvenom zvezdom na renoviranom i pro{irenom stadionu kod `elezni~ke stanice koji }e mo}i da primi preko 4.000 navija~a. Severna tribina sa 2.500 sede}ih mesta zavr{ena je pro{le godine kada su In|ijci tek trasirali put za plasman u elitni rang takmi~ewa, sre|ene su tada svla~ionice, restoran, VIP i novinarska lo`a, postavqen elektronski semafor, a upravo se u`urbano zavr{avaju zapadna tribina sa 1.000 mesta namewenih gostuju}im simpatizerima i galerija iza severne tribine za TV kamere i komentatore.U planu je, istina kasnije, instalirawe reflektora i pokrivawe severne i zapadne tribine.

Dakle sve }e biti spremno za susret sa Crvenom zvezdom za koji u In|iji i okolini vlada ogromno interesovawe. Ulaznice }e uskoro biti pu{tene u prodaju na tri punkta, u Kulturnom centru, na blagajni stadiona i preko puta po{te, pa ko `eli da u`iva u prelepom ambijentu treba na vreme da obezbedi mesto.Okasneli }e morati da se zadovoqe najavqenim TV prenosom sa istorijskog me~a za in|ijski fudbal.

Da. Vi.

Sulejmani ne mo`e u Vest Hem

OFK STAJI]EVO NA DOBROM PUTU

Miralem Sulejmani ne}e biti pozajmqen Vest Hemu. Uprkos tome {to su se Ajaks i londonski klub sve dogovorili, mladi reprezentativac Srbije nije dobio radnu dozvolu za prelazak na Ostrvo.

Ovu informaciju ju~e su potvrdili u Vest Hemu, naglasiv{i da je Fudbalska aocijacija Engleske odbila da Sulejmaniju iz-

da neophodan dokument za igrawe u Premijer ligi.

Klub sa Apton parka nedavno se sa Ajaksom dogovorio oko pozajmice srpskog igra~a, ali }e sada ponovo morati da se okrene tr`i{tu i prona|e adekvatnu zamenu za mesto koje je trebalo da popuni Sulejmani.

Vest Hem nije `eleo da komentari{e ovu odluku.

Menaxer Avram Grant ve} je doveo Meksikanca Pabla Bareru, Nemca Tomasa Hicl{pergera, Francuza Frederika Pikionea, Izraelca Tale Ben Haima i Novozelan|anina Vinstona Rida.

O~ekuje se da uz starosedeoce Roberta Grina i Skota Parkera Vest Hem naredne sezone ima zna~ajniju ulogu u Premijer ligi.

Bekam odbio ponudu Kapela Fudbaler Los An|eles Galaksija Dejvid Bekam odbio je da odigra opro{tajnu utakmicu za reprezentaciju Engleske, prenosi "Dejli mejl". Selektor Engleske Fabio Kapelo izjavio je pre dva dana da ne planira u budu}nosti da zove Bekama, jer `eli da podmladi ekipu. Bekam se trenutno oporavqa od povrede Ahilove tetive zbog ~ega nije igrao na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, kao ni na prijateqskom duelu sa Ma|arskom. Kapelo je `eleo

da organizuje opro{tajnu utakmicu za Bekama, ali je fudbaler Galaksija odbio tu ponudu.

- Uvek sam govorio da se nikada povu}i iz reprezentacije, pa makar odigrao jednu ili jo{ deset me~eva. Neki qudi ka`u da se u mojim godinama ne mo`e voleti fudbal kao kad imate 21 godinu, ali ja ga i daqe jednako volim - rekao je Bekam.

Bekam (35) je za reprezentaciju Engleske odigrao 115 utakmica i postigao 17 golova.

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Prva liga Srbije - BEOGRAD: Teleoptik Sin|elli}, [ID: Big bul Radni~ki - Dinamo, PO@AREVAC: Mladi radnik - Napredak, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Srem, SOMBOR: Radni~ki - Zemun, BEOGRAD: Be`anija - BASK. Utakmice po~iwu u 17.30 ~asova.

Srpska liga Vojvodina - ^ELAREVO: ^SK Pivara - Mladost (A), NOVA PAZOVA: Radni~ki - Vr{ac, VETERNIK: Veternik Viskol - Tekstilac Ites, RASTINA: Solunac - Cement, BA^KI JARAK: Mladost - Dolina, KIKINDA: Kikinda - Senta.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Vojvo|anska liga Istok - BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Dinamo, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Budu}nost (SC), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Radni~ki (Z).

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Vojvo|anska liga Zapad - FUTOG: Metalac AV - Dunav, KA]: Jugovi} - Polet (S), RUMA: 1. maj - Crvena zvezda, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Radni~ki (I).

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Novi ~lan Vojvo|anske fudbalske lige istok Proletera iz Banatskog Karlovca od po~etka jula priprema se za nadmetawe u veoma kvalitetnoj ligi.Uprava kluba se trudi da stvori {to povoqnije uslove za rad i takmi~ewe.

- Imaju}i u vidu te{ku ekonomsku situaciju, pripreme smo obavili u na{oj sredini. Oja~ali smo ekipu sa pet novih igra-

Napad na vi{i rang

Fudbaleri OFK Staji}eva odra|uju drugu nedequ priprema za novu sezonu u Me|uop{tinskoj fudbalskoj ligi Zrewanin- Se~aw, u koju ulaze sa ambicijama da se na|u me|u ekipa koje }e se plasirati u Podru~nu ligu.

- Igra~ki kadar je poja~an, imamo spoj mladih i iskusnih fudbalera, a stav uprave je da se ide na prvo mesto, naravno ne po svaku cenu - rekao je @arko Vukovi}, trener Staji}eva. - U timu su uglavnom igra~i iz na{eg mesta {to mislim da je velika prednost.

Proba}emo da iznenadimo sve i da mi budemo prvi, ali Gradnulica iz Zrewanina se poja~ala i prvi je favorit. Me|utim, i mi `elimo visok plasman.

Na stadionu su odli~ni uslovi za rad, a za to su veoma zaslu`ni pre svih predsednik Veqko Srdanov i generalni sekretar Svetozar Stefanov. Posle nekoliko godina planovi uprave i ekipe su se poklopili, maltene su isti, paklen rad u pripremnom periodu svakako mora doneti `eqeni rezultat.

- Vremena su te{ka, ali na{e ambicije su velike - jasan je predsednik Veqko Srdanov. - Trudi}emo se da igra~ima obezbedimo

Miralem Sulejmani (levo)

U Novo Milo{evo po bod

maksimalne uslove za rad, bi}e problema kako da zatvorimo finasijsku konstrukciju, ali `elimo da se opet igra lep fudbal u Staji}evu. Na na{em stadionu ima dosta mesta za reklamni prostor, obi}i}emo privatnike i privrednike i ponuditi im prostor za reklame, a to je samo jedna od ideja kako da se do|e do nekih nov~anih sredstava.

Ovaj klub ima odli~nu saradwu sa klubom malog fudbala Kepa iz istog su mesta, a gotovo svake godine u prelaznom roku do|e do razmene igra~a. U odnosu na prethodne godine Staji}evo je ja~e i bi}e ravnoprvan rival svakoj ekipi u ligi.

- Najte`i deo priprema je za nama, tako da mo`emo biti zadovoqni ostvarenim - re~i su Aleksandra Kandi}a, iskusnog veznog fudbalera Staji}eva. - Mislim da imamo kvalitetan sastav koji }e mo}i ravnopravno da konkuri{e svim pretendentima na prvo mesto. Posle nekoliko godina mo}i }emo da igramo opu{tenije i da ne strepimo za opstanak. Ako nam se uka`e {ansa juri}emo i prvo mesto,a uveren sam da }e se opet na na{em stadionu igrati kvalitetan fudbal.

N. Jowev

Veron kritikovao Maradonu Fudbaler Estudijantesa Huan Sebastijan Veron kritikovao je stil igre reprezentacije Argentine na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Argentina je takmi~ewe na SP zavr{ila eliminacijom u ~etvrtfinalu od Nema~ke rezultatom 4:0. ^elnici Fudbalskog saveza Argentine (AFA) su potom odlu~ili da ne produ`e ugovor sa selektorom Dijegom Armandom Maradonom.

- Maradona je previ{e op{iran u medijima i me{a se u stvari koje kasnije ima problema da re{i. Od mene je tra`io da buHuan Sebastijan Veron dem u selekciji Argentine ono {to je ]avi u Barna{eg najboqeg igra~a - rekao je seloni. Kada to nisam uspeo da Veron i dodao da bi novi selektor uradim odstranio me je iz ekipe.

Argentine trebalo da bude izaJednostavno nisam igrao na SP. bran iskqu~ivo na osnovu trenerMaradona je pogre{no koristio ske stru~nosti.

Mesija, a na{ sredwi red je bio Veron (35) je za Argentinu odipotpuno neizbalansiran. To je grao 73 utakmice i postigao devet predstavqalo veliki problem za golova.

Sa{a Cvetkovi}

~a, a prvom timu prikqu~ili smo trojicu omladinaca – ka`e potpredsednik kluba Sa{a Cvetkovi}. - Ciq nam je da se postanemo stabilan ~lan ove lige i da prvenstvo zavr{imo u sredini tabele.Gostujemo u Novom Milo{evu i o~ekujemo, uz maksimalno zalagawe i borbenost, da ostvarimo povoqan rezultat.

Trener Mile Luki} i wegovi izabranici tako|e veruju da }e u Novom Milo{evu igrati dobro, a sve osim poraza smatra}e uspehom.

R. J. PRVENSTVO BALKANA ZA KADETE I JUNIORE

Na tatamiju 235 takmi~ara Xudo klub Partizan iz Kikinde doma}in je Prvenstva Balkana za kadete i juniore, koje }e se odr`ati danas i sutra. Na ovom presti`nom takmi~ewu u~estvuje 235 takmi~ara oba pola iz devet zemaqa: Rumunije, Bugarske, Turske, Gr~ke, Makedonije, Albanije, Crne Gore BiH i Srbije. Prema re~ima na{e mu{ke selekcije Svetislava Vukmirice, nastupi}e najboqi mladi xudisti iz navedenih zemaqa. Pored takmi~ara, u Kikindi dolazi i 60 zvani~nika ovog sporta iz mnogih zemaqa, a me|u wima bi}e i japanski ambasador To{io Cunozaki koji }e otvoriti danas popodne ovo takmi~ewe.

Vukmirica isti~e da je ovo najve} takmi~ewe u bogatoj sportskoj tradiciji u gradu na severu Banata. Takmi~ewe }e se odr`ati se u sportskom centru Jezero, prve borbe po~iwu danas u 10 ~asova, a u 16.30 je sve~ano otvarawe. Finalne borbe kadeta i kadetkiwa je predvi|eno za 17 ~asova. U nedequ u istim terminima odr`a}e se nadmetawe za juniore i juniorke.

M. S.

SPORT

c m y

DNEVNIK

EVROPSKO PRVENSTVO U BUDIMPE[TI

Na|a Higl osma Svetska prvakiwa iz Rima Na|a Higl nije uspela da osvoji i evropsku titulu. Mlada Pan~evka je u finalu Evropskog prvenstva u Budimpe{ti u disciplini 200 metara prsno u finalu zauzela posledwe, osmo mesto sa vremenom 2:29,60 minut.

Higlova je na startu imala zaostatak u odnosu na vode}e takmi~arke. Posle 100 metara uspela je da do|e do petog mesta, ali je potom usledio potpuni pad i na kraju je bila osma. Evropsku titulu osvojila je Ruskiwa Anastasija ^aun sa rezultatom 2:23,50, srebrna medaqa pripala je Norve`anki Sari Norden{tam, koja je imala rezultat 2:24,42, dok je tre}e mesto i bronza pripala Dankiwi Rike Meler Pedersen (2:24,99).

Ivan Len|er nije uspeo da se plasira u finale trke na 100 metara delfin stilom. On je plivao u prvoj polufinalnoj grupi i zauzeo ~etvrto mesto sa 52,93 sekunde, ali je posle nastupa druge grupe na kraju zauzeo 10. mesto. Len|er, koji je bio ubedqivo najmla|i polufinalista, imao je za 22 stotinke slabiji rezultat od osmoplasiranog Rusa Nikolaja Skvorcova, koji je u, mnogo br`oj, drugoj trci zauzeo peto mesto. Ina~e, Len|er je u kvalifikacijama pliva boqe vreme od 52,89. Najboqi rezultat u polufinalu imao je Holan|anin Jeri Ferlinden koji je tu deonicu, u drugom polufinalu, preplivao za 51,96 sekundi, dok je u prvoj trci trijumfovao Rus Jevgeni Koroti{kin sa vremenom 52,10 sekundi.

Ni ^aba Sila|i nije uspeo da se plasira u finale trke na 50 metara prsno. On je u plivao u prvoj polufinalnoj grupi i sa vremenom od 27,93 zauzeo sedmo

subota14.avgust2010.

19

ADEKO KUP U MARIBORU

Orlovi savladali Rusiju Srbija - Rusija 69:63 (20:20, 14:14, 16:10, 19:19)

Ni{ta od evropske medaqe: Na|a Higl

mesto. Na kraju je posle nastupa druge grupe bio 11. Za osmoplasiranim Rumunom Drago{om Aga~eom zaostao je 29 stotinki.

Najboqe vreme polufinala imao je Holan|anin Lenart Stekelenburg od 27,44 sekunde.

Ostali na{i predstavnici nisu bili uspe{ni. Marica Stra`me{ter je na 50 metara le|no imala 21. vreme (29,97), a Jovana Bogdanovski je bila 37.

(30,71). Lazar Bogdanovski je na 200 metara le|no plivao 2:04,01 {to je bilo dovoqno za 27. mesto. U kvalifikacijama na 200 metara slobodno Milica Ostoji} bila je 38. sa vremenom 2:06,10, a Tijana Vukanovi} 40. sa vremenom 2:06,50.

Francuz Sebastijan Ruo osvojio je titulu prvaka Evrope u disciplini 800 metara slobodnim stilom sa vremenom 7:48,28 minu-

ta, {to je novi rekord evropskih {ampionata. Do srebrne medaqe stigao je Nemac Kristijan Kubu{ sa vremenom 7:49,12, dok je tre}e mesto i bronzanu medaqu osvojio Italijan Samjuel Piceti sa rezultatom 7:49,94 minuta.

U disciplini 100 metara slobodno za mu{karce zlato je o~ekivano uzeo Francuz Alan Bernar sa 48,49 sekundi. Srebro je sa zaostatkom od 0,03 sekunde osvojio Rus Jevgeni Lagunov, a bronza je pripala jo{ jednom Francuzu Vilijamu Mejnardu, koji je za pobednikom zaostao 0,07 sekundi. Sara Sjestrem iz [vedske osvojila je najsjajnije odli~je u disciplini 100 metara delfin sa 75,32 sekunde, srebro je uzela Britanka Fran~eska Halsal sa 57,40, a bronzu jo{ jedna [ve|anka Teresa Alshamar sa 57,80 sekundi.

G. M.

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije pobedila je selekciju Rusije rezultatom 69:63 (20:20, 14:14, 16:10, 19:19) u prvom kolu turnira u Mariboru, koji se igra u okviru priprema za Svetsko prvenstvo u Turskoj.

U veoma izjedna~enoj utakmici srpski ko{arka{i su me~ prelomili po~etkom ~etvrte deonice kada su serijom 10:2 stekli prednost od 14 poena - 60:46.

Rusi su uspeli da se vrate serijom poena Mozgova, ali su u neizvesnoj zavr{nici srpski ko{arka{i, predvo|eni kapitenom Krsti}em i Tepi}em, uspeli da zadr`e prednost i do|u do jo{ jedne pobede u pripremnom periodu.

Najefikasniji u timu Du{ana Ivkovi}a bili su Milo{ Teodosi} i Novica Veli~kovi} sa po 17 poena, dok je Nenad Krsti} ubacio 15 poena. Kod Rusa Timofej Mozgov bio je strelac 14 ko{eva, Sergej Monija 13, a Vasilij Ponkra{ov 10 pogodaka.

U drugom kolu turnira u Mariboru Srbija se danas od 17,30 sati sastaje sa selekcijom Novog Zelanda, dok sutra od 19,30 na programu posledwi me~ na turniru protiv doma}ina Slovenije.

Milo{ Teodosi}

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETE

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETKIWE

Ubedqiv poraz na{ih

Ni{ta od medaqe

Turska - Srbija 64:62

Srbija - Hrvatska 67:90 (16:22, 17:24, 18:22, 16:22) KOZANI: Dvorana “Janis Skarkalas”, gledalaca: 100, sudije: ^alik (Poqska), Milojevi} (makedonija) i Ponomarev (Rusija).

SRBIJA: Topuzovi} 3, Crvendaki} 6, Vidakivi} 4, Kova~evi} 22, Novi} 8, Nikoli} 3, Stana~ev 10, Vu~kovi} 2, Jankovi} 1, Korto 3, Mandi} 5, Bo{kovi}.

HRVATSKA: Begi} 11, Packovski 8, Butina, Tikvi} 11, Xanki} 26, [ajbov 2, Cigi} 12, Cvitkovi} 6, Majstorovi} 14, [ari}, Martinovi}, Cici}. @enska kadetska ko{arka{ka reprezentacija Srbije do`ivela je te`ak poraz od selekcije Hrvatske rezultatom 90:67 u drugom kolu grupe B na Evropskom prvenstvu u Gr~-

koj. Hrvatice su kontrolisale igru od samog po~etka me~a.

Sigurnom odbranom, koja je otvarala mogu}nost za brze kontranapade, Hrvatska je konstantno pove}avala svoju prednost, koja je na kraju iznosila 23 razlike.

Najboqa u pobedni~kom timu bila je Ru`ica Xanki} sa 26 poena, a istakla se i sjajna Ivana Tikvi}, koja je postigla 11 ko{eva, uz devet skokova i {est ukradenih lopti. U srpskom timu istakla se Nata{a Kova~evi} sa 22 ko{a i sedam skokova. Srbija i Hrvatska sada imaju isti skor, po jednu pobedu i poraz.

U posledwem, tre}em, kolu prve faze takmi~ewa Srbija se danas sastaje sa vr{wakiwama iz Francuske (15.30).

Mu{ka kadetska ko{arka{ka reprezentacija Srbije eliminisana je u ~etvrtfinalu Evropskog prvenstva u Baru po{to je pora`ena od selekcije Turske rezultatom 64:62. Trenutak odluke desio se dve sekunde pre kraja utakmice kada je najboqi turski igra~ na me~u Erulku uspeo da pogodi ko{ i tako donese svom timu veliki trijumf i plasman u polufinale.

Prethodno, Mi}i} je ~etiri sekunde pre kraja trojkom doneo Srbiji izjedna~ewe (62:62), ali izabranici selektora Sa{e Nikitovi}a nisu uspeli da odbrane posledwi napad i barem izbore produ`etke. Erulku je bio najboqi akter utakmice sa 25 ko{eva i {est skokova, dok je srpsku reprezentaciju predvodio Mi}i} sa 19 poena i pet uhva}enih lopti. Srbija }e u nastavku {ampionata igrati za plasman od 5. do 8. mesta.

^ELAREVKE HVATAJU ZALET

Dobar rad garant uspeha Najboqi svih vremena: Majkl Yordan

Tim snova u Ku}i slavnih

Ko{arka{ka reprezentacija SAD koja je osvojila zlatnu medaqu na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. bi}e danas primqena u Ku}i slavnih u Springfildu.

Na ceremoniji, pored Majkla Xordana, Lerija Birda i Mexika Xonsona, koji su ve} ~lanovi Ku}e slavnih, u ~lanstvo }e biti primqeni i Skoti Pipen i Karl Maloun. Pipen i Maloun igrali su

za SAD na OI 1992. godine, a ta ekipa je nazvana “tim snova”, koja se smatra za najboqi u istoriji ko{arke. U Ku}u slavnih bi}e primqena i ameri~ka reprezentacija, koja je osvojila zlato na OI 1960, sa Xerijem Vestom i Oskarom Robertsonom, kao i vlasnik Los An|eles Lejkersa Xeri Bu{ i biv{a ko{arka{ica iz VNBA lige Sintija Kuper.

[panija i Argentina za po{tovawe Svetski {ampion [panija brani}e titulu u najja~em sastavu, ne ra~unaju}i centra Los An|eles Lejkersa Paua Gasola, koji je odavno najavio da }e ovog leta presko~iti reprezentativnu akciju. Ser|o Skariolo je iz grupe koju je okupio na po~etku priprema precrtao Rafu Martineza i Pabla Agilara, dok je Fernando San Emeterio iz Kahe Laboral dobio prednost u odnosu na Karlosa Suareza iz Estudijantesa.

Na wegovom spisku za Tursku nalaze se: Hoze Kalderon, Huan

Karlos Navaro, Riki Rubio, Serhio Quq, Rudi Fernandez, Aleks Mumbru, Fernando San Emeterio, Horhe Garbahoza, Viktor Klaver, Felipe Rejes, Mark Gasol i Fran Vaskez.

Iz {ampionske ekipe iz Japana 2006. ostala su sedmorica igra~a, a pored starijeg Gasola nedostaju Kabezas, Serhio Rodrigez, Berni Rodrigez i Himenez. Srpskoj ko{arka{koj publici, bar za po~etak, va`nija je reprezentacija Argentine, sa kojom }e se sastati u prvoj fazi SP.

Mo`e se re}i i da wihov selektor Serhio Ernandez mo`e da ra~una na sve najboqe igra~e, osim Manua \inobilija, koji je posle serije povreda u prethodnih nekoliko sezona morao da se odmori.

Tu su zato ostali NBA asovi Skola, No}ioni, Delfino...

Za gau~ose }e igrati: Pablo Pri|oni, Huan Pablo Kantero, Karlos Delfino, Paolo Kinteros, Andres No}ioni, Ernan Jasen, Federiko Kamerihs, Luis Skola, Leo Gutijerez, Fabrisio Oberto, Huan Gutijerez i Roman Gonzales.

Ko{arka{ice ^elareva bile su hit pro{le sezone u Prvoj ligi, a gotovo isti sastav garantuju jo{ jednu uspe{nu sezonu.

Minimalne promene pretrpele su ^elarevka u prelaznom roku, oti{le su Maja [kori} (Hemofarm), Marija Jugovi} i Jelena Miti} (Vrbas), ali su zato mogu}a poja~awa.

- Sa nama trenira mladi plej Milena Stani} (igra~ Vojvodine). Nadamo se da }emo se dogovoriti oko anga`mana, a doveli smo talentovanu Zoloti}evu iz Kikinde. Prevashodni ciq nam

je da ostanemo u ligi, {to sa timom kojim raspola`emo ne bi trebalo da bude problem, a glavna preokupacija bi}e nam afirmacija mla|ih igra~ica. Prvo kolo {ampionata igramo na doma}em terenu s novajlijom u ligi Jugobanatom iz Banatskog Karlovca i ve} razmi{qamo o tempirawu forme za taj me~ istakao je trener ^elareva Milkan Mr|a.

Pro{le sezone popularne lavice stigle su do polufinala Kupa Srbije, a u novoj sezoni `ele da se prika`u u {to lep-

{em izdawu, zato se pripremama pristupilo s velikom odgovorno{}u.

- Ostao nam je kostur ekipe, {to je i najva`nije. Devojke su ve} navikle na ozbiqan rad, jer je samo to garancija uspe{ne budu}nosti. Kompletne pripreme odradi}emo u ^elarevu, a za kraj meseca predvi|ene su prijateqske utakmice, prva s Vojvodinom, pa s Kolnokom i Bajom iz Ma|arske, a tu je i potencijalno gostovawe kod na{ih severnih kom{ija - saop{tio je Mr|a.

M. Risti}

Mari} predvodi kengure Selektor ko{arka{ke reprezentacije Australije Bred Braun saop{tio je kona~an spisak od 12 igra~a za Svetsko prvenstvo u Turskoj. Me|u odabranima se nalaze i nekada{wi igra~i Partizana i Crvene zvezde Aleksandar Mari} i Stiven Markovi}. Pored wih u Turskoj }e igrati: Dejvid Andersen, Dejvid Berlou, Aron Bejns, Adam Gibson, Xo Ingls, Demijan Martin, Patrik Mils, Bred Wuli, Metju Nilseni Mark Vortington.

“Verujem da imamo dobro izbalansiran tim sa pravim qudima na pravim mestima”, naveo je u saop{tewu Braun, nekada pomo}ni trener u NBA liga{u San Antoniju.

Australija }e u Turskoj igrati u Grupi A sa Srbijom, Argentinom, Nema~kom, Angolom i Jordanom.

Aleksandar Mari}

20

SPORT

subota14.avgust2010.

DNEVNIK

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETE

Fantasti~na partija orli}a Srbija - Rusija 34:26 (19:15) PODGORICA: Dvorana: Mora~a. Gledalaca: 200. Sudije: Koval~uk Aleksej i Igor (Moldavija), iskqu~ewa: Srbija 10, Rusija 4 minuta. Sedmerci: Srbija 4 (4), Rusija 6 (4).

SRBIJA: Radovanovi} (16 odbrana), Tomi} (2 odbrane), Vu~i}evi} 3, S. Ili} 5, V. Ili} 6 (4), Pernar, Perovi}, Krsman~i} 5, Pavi} 3, Stanoj~i} 1, Crnoglavac 1, Andrejevi} 1, Mini}, Golubovi} 9.

Srbija je pru`ila fantasti~nu partiju. Izabranici Slobodana Jokanovi}a su borbeno{}u, fanati~no{}u i kvalitetnom igrom odu{evili sve u dvorani. Izuzetno ~vrsta odbrana 6-0 i ubita~an napad krasio je igru Srbije u prvom poluvremenu, o ~emu svedo~i postihnutih 19 golova. U nastavku su Rusi pri{li na dva gola zaostatka, ali su tada puleni trenera Jokanovi}a pokazali da je granitna odbrana 6-0

Rezultati PODGORICA - grupa A: Norve{ka - [vedska 21:22, Hrvatska - Poqska 26:23, grupa B: danska - Slova~ka 30:23, Srbija - Rusija 34:26.

NIK[I] - grupa C: [panija - Portugal 24:15, Nema~ka - Crna Gora 26:23, grupa D: [vajcarska - ^e{ka 27:27, Slovenija - Island 34:31.

ROYERS KUP U TORONTU

Novak rutinski Novak \okovi} se plasirao u ~etvrtfinale Roxers kupa u Torontu pobedom nad Rumunom Viktorom Haneskuom - 6:3, 6:4. Za ulazak u polufinale bori}e se za Francuzom @eremijem [ardijem.

Duel \okovi}a i Haneskua trajao je 80 minuta. Drugi nosilac je u oba seta u ranoj fazi pravio brejkove. U drugom setu Rumun se vratio u igru, izjedna~iv{i na 4:4, ali je Srbin je dobio naredna dva gema i stavio ta~ku na me~.

- Publika je bila aktivan u~esnik. U`ivao sam. Vreme nije bilo lo{e kao dan ranije, pa je bilo lak{e za igru. Dobro sam igrao i sre}an sam zbog toga - poru~io je \okovi}.

Novak je dobio devet od posledwih deset me~eva. Ujedno, nastavio je tradiciju, jer je i ~etvrti put u isto toliko poku{aja stigao do ~etvrtfinala Roxers kupa.

Naredni protivnik ponovo }e mu biti Francuz, prethodno je u drugom kolu savladao @ulijena

Novak \okovi}

72. na ATP listi, napravio je iznena|ewe savladav{i Nikolaja Davidenka - 6:3, 6:2.

Ali, ako budem igrao kao do sad imam dobre {anse da pobedim dodao je \okovi}, koji bi se u

Zimowi} i Nestor stali u ~etvrtfinalu Srpsko-kanadski dubl Nenad Zimowi} i Danijel Nestor eliminisani su u ~etvrtfinalu teniskog Roxers kupa u Torontu. Zimowi} i Nestor, koji su bili prvi nosioci na turniru, pora`eni su od ^eha Franti{eka ^ermaka i SloBenetoa. Sa [ardijem se sastajao ~etiri puta i ima stoprocentni u~inak. [ardi, trenutno

Sjajno startovali: kadeti Srbije

RUSIJA: Kentemirov 2, Jemaqanenko 6, Kornev 3, Storo`ev, Kotov 1, Dvi`ov 2, Andreev, Snovalev, Dereven 8, Makarov 1, Belaev, Brona 2, Osta{enko 1, [elestjukov.

Kadetska rukometna reprezentacija Srbije uspe{no je zapo~ela takmi~ewe na Evropskom prvenstvu u Crnoj Gori. U prvoj utakmici orli}i su ubedqivo savladali selekciju Rusije 34:26 (19:15) i tako istakli ozbiqnu kandidaturu za plasman u drugu fazu takmi~ewa.

na{e naja~e oru`je. Sa nekoliko kontranapada, u 51. minutu, imali su maksimalnih 11 golova razlike (32-21).

Trener Slobodan Jokanovi} posle utakmice je istakao: - Sigurno da pobeda na startu zna~i jako veliki stimulans za ono {to nas o~ekuje u nastavku takmi~ewa. Mislim da smo se jako dobro pripremili za ekipu Rusije sa podacima koje smi imali o wima, momci su sve ispo{tovali {to smo se dogovorili u svla~ionici.

Ali ve} pola sata posle utakmice smo Ruse zaboravili i okre}emo }emo se narednoj utakmici sa Slovacima koje je za nas mnogo va`nija od ove, jer pobeda nas vodi u TOP 8 i direktan plasman na Svetsko prvensto u Argentini naredne godine.

U drugom me~u grupe B, u kojoj se nalazi na{a reprezentacija, Danska je savladala Slova~ku 30:23. U drugom kolu Srbija igra protiv Slova~ke, a Danska i Rusija.

vaka Mihala Mertinaka rezultatom 2:0, po setovima 6:3, 7:6. Posle lo{e odigranog prvog seta, Zimowi} i Nestor su pru`ili daleko boqu igru u nastavku, me|utim, nisu imali sre}e i pora`eni su nakon taj-brejka.

- Ne smem da ga potcenim s obzirom na iznena|ewa koja je napravio. On je odli~an server.

JELENA JANKOVI] O ELIMINACIJI SA SINSINATIJA

Nisam imala {anse Jelena Jankovi} izjavila je da je Agkul Amanmuradova mnogo boqe igrala od we i zaslu`eno pro{la u ~etvrtfi-

nale Sinsinatija. Srpska teniserka je u osmini finala izgubila od Uzbekistanke u dva seta 7:5, 6:4.

ANKETA SVETSKE FEDERACIJE

Bali} za sva vremena Nedavno je Svetska rukometna federacija (IHF), prema anketi odr`anoj na wihovoj internet stranici, izabrala na{u Svetlanu - Cecu Kiti} za najboqu igra~icu svih vremena. To je sada ura|eno i u mu{koj konkurenciji, a laskavo priznawe dobio je hrvatski rukometni ma|ioni~ar Ivano Bali} (31). Ovaj Spli}anin je u jakoj konkurenciji dobio ~ak 48,7 odsto glasova. Iza wega na{ao se francuski as Nikola Karabati} sa 33,

a tre}i je bio Talant Du{ebajev iz Kirgistana sa 16,7 posto svih glasova (11.000 posetilaca). ^etvrti je Joakim Dekarm.

Ivano Bali} osvaja~ je olimpijskog zlata iz Atine 2004., svetskog zlata iz Portugalije 2003, srebra sa SP 2005. iz Tunisa i 2009. iz Zagreba. Na evropskim prvenstvima 2008. (Norve{ka) i 2010. (Austrija) tako|e se okitio srebrom. Za najboqeg rukometa{a sveta izabran je 2003. i 2006. godine.

J. G.

Ivano Bali}

AMERI^KI FUDBAL: KVALIFIKACIJE ZA EP

Damjanovi} saop{tio spisak Selektor juniorske reprezentacije u ameri~kom fudbalu Zoran Damjanovi} objavio je spisak igra~a koji }e braniti boje Srbije na kvalifikacionom turniru u Kragujevcu ( 20. - 22. avgusta) za odlazak na Evropsko prvenstvo u [paniji naredne godine.

Orli}i }e u konkurenciji Velike Britanije, ^e{ke i Holandije poku{ati da zauzmu prvo mesto i izbore prolaz u drugi krug kvalifikacija, gde je rival Francuska.Selektoru }e u radu pomagati Bla`o Boji}, Aleksandar Risti}, Darko Cvetkovi}, Vuk Vu~kovi}, Marko Vujanac i Marko Kori}anac.

Prvog dana turnira, u petak 20. avgusta, sasta}e se Holandija i ^e{ka od 12 ~asova, a susret izme|u Srbije i Velike Britanije je na programu u 17 ~asova.

Dva dana kasnije, u nedequ 22.avgusta, prepodnevni termin (12 sati) rezervisan je za susret pora`enih ekipa, a finale je na programu u 17 ~asova.

Na spisku selektora Damjanovi}a su: Vojislav Milenkovi}, Strahiwa Stepovi}, Marko Bakovi}, Stefan dedi}, Kristijan Zabunovi}, Uro{ Jovanovi}, \or|e Topalovi}, Ogwen Ili}, Petar Goi}, Ivan Ilijevski, Du{an ]ur~i}, Mladen Stojanovi}, Nikola Stevanovi}, Milan Pavlovi}, Milo{ Gemaqevi}, Ilija Veselinovi}, Ukor{ Vukovi}, Marko Vasovi}, Dejan Jankovi}, Aleksandar Savkovi}, Milorad Novakovi}, Andrej Georgijevski, Luka Maksimovi}, Stefan Spasi}, Uro{ Leskovac, Ivan Beloica, Nikola Mitrovi}, @eqko Terzi}, Nemawa Lazarevi}, Gavrilo Maksimovi}, SLobodan Proti}, Milo{ Josovi}, Luka [kori}, Josip Filipovi}, Ivan Radoj~i}, Luka Armu{, Lazar Bogi}evi}, Nikola Baro{, Igor Srbulovi}, Nenad Radovi}, Du{an Xodi} i Nemawa Bo{kovi}.

I. G.

SVE SPREMNO ZA TURNIR „DARKO ^UKI]”

Sti`u vaterpolisti iz 11 zemaqa Memorijalni vaterpolo turnir „Darko ^uki}“ bi}e odr`an na zrewaninskom bazenu od 17. do 22. avgusta. Organizatori ove sportske manifestacije su Vaterpolo savez Srbije, Grad Zrewanin i VK Proleter. Re~ je o internacionalnom turniru koji }e okupiti takmi~are iz 11 dr`ava: Hrvatske, Kanade, Nema~ke, Ma|arske, Gr~ke, Italije, Crne Gore, Rumunije,

Slova~ke, Turske i Srbije. Predsednik zrewaninskog Proletera Vladimir Stoiqkovski veli da }e na takmi~ewu u~estvovati vaterpolisti ro|eni 1995/96. godine - Ovo je do sada najve}i vaterpolo turnir koji se organizuje u Zrewaninu. Posle mnogo godina na{ grad je u{ao u LEN kalendar zvani~nih takmi~ewa . Ukupno }e biti odigrano 28 utakmica, a sve

}e biti na gradskom bazenu. Igra}e se od 9,30 do 20,30 ~asova, tako da }e vaterpola biti preko celog dana. Pauza }e biti jedino u vreme ru~ka - rekao je Stoiqkovski.

Posebno je interesantno {to }e u istom periodu biti odr`ano polagawe za sudijsku LEN licencu. To je najzna~ajnija licenca sa kojom }e dobitnici mo}i da sude po celom svetu. @. B.

polufinalu sastao sa boqim iz me~a Roxer Federer - Toma{ Berdih.

Nije izgubila samopouzdawe: Jelena Jankovi}

- Kqu~ wenog uspeha bili su servisi, koje nisam uspevala dobro da vratim jer je stvarno bila veoma precizna. Nisam ni imala mnogo {ansi, a i kada sam do prilika dolazila nisam ih koristila - rekla je Jelena.

Jankovi}eva je dodala da se fizi~ki dobro ose}ala, kao i da poraz ne}e uticati na weno samopouzdawe.

- U ovom trenutku ose}am se spremnom. Zdrava sam, pa je povratak u pravu formu samo pitawe vremena. Potrebno mi je jo{ me~eva, pa se nadam da }u na narednom turniru biti boqa. To }e mi biti posledwa priprema pred US Open - rekla je druga teniserka sveta.

Amanuradova je po prvi put u svojoj karijeri pobedila neku igra~icu koja je me|u deset najboqih na svetu, {to je i wu samu iznenadilo.

- Nisam o~ekivala da }u dogurati ovoliko daleko. Znam da je u Sinsinatiju konkurencija uvek jaka, bila sam ovde pro{le godine i eliminisana sam u prvom kolu. Sada sam se samo nadala da }u pro}i kvalifikacije, pa dokle stignem.

Mislim da je ovo jedan od mojih najboqih me~eva u karijeri, a svakako da mi je mnogo asova dosta u{tedelo energiju - izjavila je Uzbekistanka, koja }e se u ~etvrtfinalu sastati sa Anom Ivanovi}.

Ana ne igra u Montrealu Ana Ivanovi} saop{tila je da ne}e u~estvovati na VTA turniru Roxers kup u Montrealu, koji po~iwe 16. avgusta. Ivanovi}eva je navela da je odbila specijalnu pozivnicu organizatora turnira. Srpska teniserka je istakla da su joj organizatori turnira u Montrealu pre nekoliko nedeqa odbili zahtev za vajld kard i dodala da joj je sada direktor turnira Juxin Lapijer ponudio da bude u glavnom `rebu, {to je ona odbila.

Ana je objasnila da je odbila ponudu zbog Lapijerove izjave da Srpkiwa ne zaslu`uje da dobije specijalnu pozivnicu i da to mesto `eli da dodeli nekoj kanadskoj teniserki. Rekla je jo{ da je `elela da igra, ali da je odbila poziv jer su je povredile izjave direktora turnira.

Uvre|ena Ana Ivanovi}

c m y

KULTURA

DNEVNIK

subota14.avgust2010.

21

OTVORENE IZLO@BE U GALERIJI MATICE SRPSKE I SPOMEN-ZBIRCI PAVLA BEQANSKOG

Vizije Petra Lubarde i Ivana Radovi}a Izlo`be slika Petra Lubarde u Galeriji Matice srpske i Ivana Radovi}a u Spomen-zbirci Pavla Beqankog preksino} su zajedno otvorene, kao deo projekta „Muzej u pokretu“ Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Pomenuti muzej je ovaj projekat pokrenuo u `eqi da publici u raznim mestima u Srbiji u~ini pristupa~nim dela iz svojih zbirki dok traje rekonstrukcija wihove zgrade. Tako i Novosa|ani sada imaju prilike da pogledaju 26 reprezentativnih dela Petra Lubarde na izlo`bi pod nazivom „Heroika vizije“, i 22 slike iz svih faza stvarawa Ivana Radovi}a u postavci nazvanoj „Od apstrakcije do predela ~ulnosti“.

U ime Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, izlo`bu je otvorio kustos Dejan Sretenovi} i izrazio zadovoqstvo {to su ponovo tu posle godinu dana, kada je u Galeriji Matice srpske otvorena wihova izlo`ba posve-

}ena Mileni Pavlovi}-Barili, tako|e u okviru projekta „Muzej u pokretu“. Sretenovi} je podsetio da je pomenuti projekat nastao iz potrebe da Muzej savremene umetnosti, ~ija se zgrada na U{}u renovira ve} tre}u godinu, svoje bogate zbirke dr`i otvorenim i dostupnim javnosti, koliko je to mogu}e.

Izlo`be su postavqene tako|e i s namerom da novosadskoj publici predstave ova dva autora, kako je napomenula na otvarawu upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovqevi}, ali i da uka`u na Trg galerija kao jednu va`nu kulturnu ta~ku u `ivotu ovog grada, gde se ~uva, prezentuje i ba{tini nacionalna kultura.

Po re~ima upravnice Spomen zbirke Pavla Beqanskog Jasne Jovanov, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, iako je mlada institucija, ima vredne kolekcije i mo`e da ponudi i institucijama s du`om tradicijom, kao {to su dve novosadske u kojima

su prire|ene ove izlo`be, izbor radova Petra Lubarde i Ivana Radovi}a kojim se zapravo prikazuje kontinuitet u wihovom stvarala{tvu i ostvaruje retrospektivni pristup wihovom delu. Zahvaquju}i tome, mo`emo da vidimo celinu dela Ivana Radovi}a, u kojoj su prikazani razli~iti periodi wegovog stvarala{tva, napomenula je Jasna Jovanov, a s druge strane mo`emo da vidimo Lubardina dela, koja u potpunosti mogu da prika`u profil ovog umetnika.

Izlo`be su otvorene u zajedni~kom vrtu ove dve institucije na Trgu galerija, idealnom mestu za takve doga|aje, uprkos nenajavqenoj ki{i koja je kao ~udom po~ela da pada tek koji minut pre zakazanog otvarawa. No, letwi pqusak nije ni{ta zna~ajno poremetio, ve} samo dodao uzbu|ewe i dobro raspolo`ewe ovom lepom doga|aju koji je imao letwu ~ar, ali i veliku kulturnu vrednost.

NOVI ROMAN „VATRA” MAJSTORA TRILERA KETRIN NEVIL U IZDAWU „SOLARISA”

Savr{ena eskapisti~ka avantura Novosadski izdava~ i kwi`ar „Solaris“, poznat pre svega po tome da je na vreme otkupio autorska prava na roman “Da Vin~ijev kod“ Dena Brauna pre nego je postao globalni fenomen, a zatim je {tampao sve {to je Braun prethodno napisao, da bi pro{le godine, odmah posle svetske premijere objavio dugo o~ekivani nastavak „Izgubqeni simbol“.

Me|utim, i pre tog pravog izdava~kog punog pogotka „Solaris“ je objavio nekoliko prvorazrednih trilera, pre svega Amerikanke Ketrin Nevil, koja je zablistala na internacionalnoj sceni 1988. romanom „Osmica“, da bi sada, posle dve decenije, objavila nastavak „Vatra“. U me|uvremenu je napisala romane „Magi~ni krug“ i „Prora~unati rizik“, koje je, tako|e, objavio „Solaris“.

Nevilova (65) je imala uspe{nu karijeru kao konsultant i direktor u me|unarodnim naftnim kompanijama i to joj je pru`alo priliku da obi|e svet, a posebno, da dobro upozna Bliski istok i islam, a putovala je i po celom biv{em isto~nom bloku.Ta znawa su joj dobro do{la kada je zapo~ela da pi{e „Osmicu“ i tako postala rodonal~elnik novog pod`anra avanturisti~kih trilera nazvanog „epski trileri“.U toj pri~i je u centru potraga za neprocewivo vrednom garnitu-

rom za igrawe {aha koju je bagdadski kalif poklonio Karlu Velikom u osmom veku. Pri~a te~e u dvema vremenskim ravnima: u aktuelnom vremenu i u periodu koji premo{}ava nekoliko vekova. „Osmica“ je odmah postala svetski bestseler i {est meseci

nije silazila sa lista, od one „Wujkork tajmsa“ do lista hitova u [paniji, Francuskoj, Holandiji i u me|uvremenu je prevedena na 40 jezika i {tampana u 80 zemaqa sveta.Nevilovu su tada upore|ivali sa Aleksandrom Dimom, Umbertom Ekom, sa filmovima o avaturama Indijana Xonsa, da bi se na wu, deceniju docnije, ugledao wen najboqi

USKORO U PREVODU NA BUGARSKI

Antologija srpske satiri~ne pri~e U Bugarskoj }e uskoro biti objavqena antologija savremene srpske humoristi~ko-satiri~ne pri~e ~iji je prire|iva~ i prevodilac na bugarski jezik kwi`evnik, nau~nik i publicista Gan~o Savov, saop{teno je iz Udru`ewa kwi`evnika Srbije.U antologiji su, pored drugih, zastupqeni Vladimir Bulatovi} Vib, Matija Be}kovi}, Milovan Vitezovi} i Aleksandar ^otri}.Ovo je druga antologija srpskog humora i satire publikovana kod isto~nog suseda, jer je 2004. godine objavqena antologija savremene srpske satire pod nazivom „O{i{ani je`“ (Ostriganijat tarale`) u kojoj je zastupqeno 38 autora iz na{e zemqe.

Savov je ro|en 1930. u gradu Perniku. Od 1974. do 1985. je bio u politi~kom zatvoru pod zvani~nom optu`bom za veleizdaju, ideolo-

{ku diverziju i antire`imsku delatnost, a u stvari zbog zalagawa za zbli`avawe bugarskog naroda sa narodima tada{we Jugoslavije.Presuda je glasila na 18 godina zatvora.Posle zatvora, sve do 1989, odnosno do kraja komunisti~kog re`ima u Bugarskoj, bio je u izolaciji i radio kao obi~an radnik.

Posle sudske, politi~ke i gra|anske rehabilitacije radio je u nekoliko redakcija i nastavio svoj nau~ni rad u Institutu za balkanistiku.Savov je vanredni profesor na slavisti~koj katedri Univerziteta u Velikom Trnovu.^lan je organizacije bugarskih kwi`evnika, novinara i prevodilaca, kao i nekoliko me|unarodnih organizacija za kulturu.Godine 2001. dobio je nagradu Srpskog PEN-a za popularizaciju srpske kwi`evnosti u Bugarskoj.

„sledbenik“ Den Braun, a onda dolazi cela armija pisaca koji idu tim tragom.

Oni koji nisu ~itali „Osmicu“ bilo bi dobro da je prvo pro~itaju pre nego {to pre|u na „Vatru“, jer odnos je isti kao izme|u „An|ela i demona“ i „Da Vin~ijevog koda“, da je prvi roman u kome se pojavquje Robert Langdon pro{ao nezapa`eno, pa je do`iveo zakasnelu popularnost tek nakon „ Koda“. Naime, u „Vatri“, ~ija se radwa doga|aj tri decenije nakon doga|aja opisanih u „Osmici“, na okupu su deca koja su uspela da do|u u posed fatalnih {ahovskih figura i koja su odlu~ila da ih tako raspu u svetu da im se zatre trag.

Novi krug potrage za tablom i figurama koje kriju neku beskrajno va`no tajnu, mo`da ~ak i tajnu besmrtnosti, otvorili su oni koji su izgubili prethodnu bitku, uvereni da }e ovoga puta u partiji koja se igra kao da je {ahovska, ali su svi ulo`ili svoje `ivote, biti kona~no pobednici. Potraga za belom i crnom kraqicom vodi dvoje mladih vrhunskih {ahista preko tri kontinenta iz jedne opasnosti u drugu, i to takvom brzinom da ~italac ne sti`e ni da predahne.Kriti~ar „Va{ington posta“ je napisao da je „Vatra“ roman o klasi~noj teoriji zavere, „savr{ena eskapisti~ka avantura“.

(Tanjug) MJUZIKL O MARVELOVOM STRIP JUNAKU

Spajdermen na Brodveju Dugo najavqivani mjuzikl o ~oveku-pauku, „Spider-Man Turn Off the Dark“ na zimu sti`e na Brodvej u Wujorku.Pretpremijere po~iwu 14. novembra, a premijera je zakazana za 21. decembar, najavio je producent predstave.

Za pri~u zasnovanu na Marvelovom stripu, muziku i tekst pesama napisali su Bono i Ex a autori libreta su Glen Berger i Xuli Tejmor koja je i re`iser predstave.Najavqivan kao jedan od najskupqih mjuzikla u istoriji Brodveja, „Spajdermen“ je {est godina u pripremama i suo~avao se sa finansijskim problemima. U jednom trenutku premijera je bila najavqivana za pro{lu zimu.

Izlo`ba Petra Lubarde ve} prvog dana privukla brojne posetioce

U to se do 12. septembra, do kada }e biti otvorene, mogu uveriti svi koji budu pogledali ove izlo`be. Dok traju izlo`be, u nekoliko navrata }e bi-

ti organizovana stru~na tuma~ewa dela Ivana Radovi}a i Petra Lubarde, a bi}e i prikazivani dokumentarni filmovi o ovim slikarima. Celokupni

Foto: N. Stojanovi}

program na novosadskom Trgu galerija vezan za ove izlo`be mo`e se pro~itati na sajtu: www.galerijamaticesrpske.rs.

N. Pej~i}

DOKUMENTARAC DANKA VASOVI]A NA FESTIVALU U WUJORKU

Film o Valdhajmovoj pro{losti Dokumentarni film pod nazivom „Kurt Valdhajm Skriveno zlo“ beogradskog publiciste Danka Vasovi}a uvr{}en je u program predstoje}eg Me|unarodnog filmskog festivala u Wujorku. Na sajtu festivala objavqeno je da }e Vasovi}ev film biti prikazan 19. avgusta, posledweg dana festivala, a autor je rekao agenciji Beta da }e mo}i da konkuri{e za nagradu publike. „Optimista sam i nadam se najboqem. Ovako velika tema ili se odbija, a ako se prihvati onda to zna~i da i festival igra na „veliku kartu“, rekao je Vasovi}.

Na festivalu koji traje od 12. do 19. avgusta bi}e prikazano 120 nezavisnih filmova iz celog sveta.

Vasovi}ev film bavi se kontroverzama oko ratne pro{losti Kurta Valdhajma, nekada{weg predsednika Austrije i generalnog sekretara UN. Vasovi} je o toj temi 1987. godine izdao kwigu u kojoj je Valdhajm ozna~en kao u~esnik u ratnim zlo~inima tokom Drugog svetskog rata, a da je dokumenta o tome skrila tada{wa jugoslovenska obave{tajna slu`ba.

U BEOGRADU ZAVR[ENO SNIMAWE KANADSKOG PSIHOLO[KOG TRILERA

[est dana mraka Snimawe psiholo{kog trilera „[est dana mraka“ koji nastaje u kanadskoj produkciji, sa glumcima i filmskom ekipom iz nekoliko zemaqa, zavr{eno je ovih dana u Beogradu.

Kako je re~eno agenciji Beta u produkciji ovog ostvarewa, snimawe je trajalo tri dana du`e nego {to je bilo planirano - ukupno 26 - a nakon postprodukcije }e, kako je najavqivano, uslediti premijera u Beogradu, zakazana za novembar.

Producent „[est dana mraka“ je Kana|anin srpskog porekla Danijel Vuji} a film je re`irao Benxamin Peri, koji je tokom 80-ih imao mawe uloge u borila~kim filmovima sa ^akom Norisom kao {to je „Oktagon“. a tako|e je bio kaskader u ostvarewima ovog ameri~kog glumca. „[est dana mraka“ je sniman na engleskom jeziku na lokacijama kod Beo~ina, Novog Sada i Beograda. Film }e distribuirati Vuji}eva producentska ku}a „Holiden vorks“ uz podr{ku holivudskog „Tventi sen~eri foksa“.

U glavnoj ulozi je ruski glumac Oleg Vidov, koji je svojevremeno igrao u filmovima „Bitka na Neretvi“ Veqka Bulaji}a i „Misterije organizma“ Du{ana Makavejeva, tuma~i ulogu ~oveka koji vara suprugu sa wenom sestrom. Kada on pogine, prevarena supruga

na sestru baca kletvu, zbog ~ega se film i zove „[est dana mraka“, rekao je producent Danijel Vuji} agenciji Beta. Vuji}, koji je i scenarista filma, tako|e je rekao da mu je bila „`eqa da snima u Srbiji“, a da je me|unarodna gluma~ka ekipa

Ceki}. Za maske i specijalne efekte zadu`en je Miroslav Lakobrija, koji je radio na filmovima „@ivot i smrt porno-bande“ Mladena \or|evi}a, „Srpski film“ Sr|ana Spasojevi}a, „Zona mrtvih“ Milana Kowevi}a i Milana Todorovi-

Autor upe~atqivih maski je Miroslav Lakobrija

formirana po `eqi holivudskog studija „20th Century Fox“, koji }e distribuirati „[est dana mraka“ na podru~ju Ju`ne Amerike.

U filmu pored Vidova igraju i Lana Mej , [inejd [enon Ro{e, Svetlana Petkovi}, Ana Maqevi}, Piter [afej, Uro{ Uro{evi}, Jasmina Dimitrijevi}, Miqana Kravi} i Janko

}a, „T. T. sindrom“ Dejana Ze~evi}a i „Kroja~eva tajna“ Milo{a Avramovi}a ~ime je privukao pa`wu stranih producenata.

Film „[est dana mraka“ dobio je zvani~ni trejler koji se mo`e pogledati na internet sajtu „Jutjub“ (YouTube). Premijera filma se o~ekuje u novembru u Beogradu.

NOVI ROK FESTIVAL U BEOGRADU

Adrenalin mjuzik end tatu lajv „Kanda Koxa i Neboj{a“ (KKN), „Goblini“, „Bjesovi“ i „Ateist rep“ neki su od izvo|a~a koji }e nastupiti 27. i 28. avgusta na prvom festivalu „Adrenalin mjuzik end tatu lajv“ (Music & Tattoo Live) u Beogradu, saop{tio je promoter „Legasi“.

Kako je najavqeno, prve ve~eri festivala, 27. avgusta, na glavnoj bini u prostoru @itomlina svira}e alternativni sastav „Let 3“ iz Rijeke, wihove beogradske kolege „Blok aut“, KKN, novosadski pankeri „Ateist rep“, kao i „Goribor“, ZAA i „^ovek bez sluha“. Druge ve~eri, 28. avgusta, svira}e povratnici „Goblini“ iz [apca,

mra~ni „Bjesovi“, dobitnici regionalne MTV nagrade zagreba~ka tre{- pop grupa „Lolobri|ida“, metal-pank sastav SMF, rok reperi „Strejt xekin“, kao i pankeri „Siks pek“ i alternativci „I plej“. „Legasi“ je najavio da }e na dixej bini prvog dana nastupiti Faderhed, Dark enerxi, Bamhazard, B.D.D.A., a druge ve~eri Skreg, End, Dixejn Redlili, Gavra i Elder.

Programi oba dana }e trajati od 17 ~asova do 4 ujutro, a „Legasi“ je saop{tio da jednodnevna ulaznica ko{ta 750 dinara, a za oba dana 1.200 dinara.

22

SVET

subota14.avgust2010.

RUSIJA I ABHAZIJA

VELIKA BRITANIJA

Moskva: Sistem S-300 nije pretwa za region MOSKVA: Zvani~na Moskva saop{tila je ju~e da instalirawe ruskog protivvazdu{nog sistema S-300 u Abhaziji ne destabilizuje stawe u regionu i ne naru{ava me|unarodne obaveze Rusije. „Wegovo instalirawe ne mo`e da ima destabilizuju}i uticaj na stawe u regionu i ne naru{ava ikakve me|unarodne obaveze Rusije“, rekao je predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Andrej Nesterenko. Po wegovim re~ima, sistem protivvazdu{ne odbrane S-300 predstavqa redovno naoru`awe ruske vojne baze u Ab-

DNEVNIK

haziji, koje ima ciq re{avawe iskqu~ivo odbrambenih zadataka, preneo je Itar-Tas s.

Ruskim novinskim agencijama je izvor iz Kremqa rekao da Moskva nije razme{tala nove sisteme S-300 u Abhaziji i da je on instaliran pre dve godine a da su o tome informisani zapadni partneri Rusije i da se nedavno promenila samo lokacija na kojoj je stacioniran. „Sistem S-300 u Abhaziji nije nov, on je instaliran pre dve godine i o tome su bili informisani zapadni partneri. Sada se izmenilo samo mesto wegovog stacioni-

MEKSIKO

rawa“, rekao je taj izvor agenciji RIA Novosti. Glavni komandant ruskog vazduhoplovstva general Aleksandar Zelin izjavio je pre dva dana da je vazduhoplovstvo instaliralo na teritoriji Abhazije jedan sistem protivvazdu{ne odbrane S-300. „Instalirali smo S-300 na teritoriji Abhazije“, rekao je Zelin, koji je najavio da }e ruske snage i sistemi protivvazdu{ne odbrane obarati svaku letelicu koja u|e u vazdu{ni prostor Abhazije i druge otcepqene gruzijske autonomne oblasti, Ju`ne Osetije.

Ponavqawe istrage o smrti inspektora Kelija LONDON: U Velikoj Britaniji su obnovqeni pozivi da se utvrde sve ~iwenice u vezi sa smr}u Dejvida Kelija, vladinog inspektora za masovno naoru`awe 2003. godine, koji je dovodio u pitawe na~in na koji je vlada koristila obave{tajne podatke o navodnom ira~kom oru`ju za masovno uni{tewe, pi{e britanski list “Tajms”. Istraga koja je tada sprovedena pod vo|stvom sudije Vrhovnog suda lorda Hatona do{la je do zakqu~ka da se dr Keli ubio tako {to je

NEDISCIPLINA POQSKIH VOJNIKA

Vatromet municijom za oklopne transportere

Sukob vojske i narkobande MEKSIKO SJUDAD: U sukobu policije i meksi~ke narkobande na severozapadu dr`ave ju~e je ubijeno 12 osoba, a tri vojnika su rawena, saop{tilo je Ministarstvo odbrane.

Vojnici su oti{li u grad Santjago Papaskvara da provere da li se naoru`ane osobe nalaze na ran~u u tom gradu, navedeno je u saop{tewu ministarstva.

Kada su stigli tamo bili su napadnuti, a u razmeni vatre su rawena tri vojnika, prenela je agencija AP. Vi{e od 28.000 qudi je poginulo u nasiqu povezanom sa trgovinom narkoticima u Meksiku od 2006. godine, kada je predsednik Filipe Kalderon pokrenuo borbu protiv narkokartela, u kojoj u~estvuje nekoliko hiqada vojnika i policajaca, raspore|enih u najkriti~nijim mestima.

Kalderon nastoji da uvede nove na~ine borbe protiv organziovanog kriminala, ukqu~uju}i stro`e mere protiv prawa novca i mogu}a ograni~ewa na gotovinske transakcije.

VAR[AVA: Poqski vojnici u Avganistanu iz zabave su digli u vazduh i ku}u u jednom selu u provinciji Gazni za koju su nadle`ni, jo{ sve snimili za uspomenu ili pravili vatromet municijom za oklopne transportere, pi{u ju~e poqski mediji. O tom trominutnom snimku na kome se vidi mlada `ena vojnik kako razme{ta eksploziv u ku}u a zatim se ~uje smeh vojnika i vulgarno podsticawe da se ku}a raznese pi{e ju~e “@e~pospoliNeko ratuje, a neko se zabavqa ta”.

“To je bila zabava. Tamo je bi“Znam da smo dizali u vazduh lo nekoliko napu{tenih ku}a, pe}inu u kojoj je na|ena municiverovatno neko avganistansko ja i eksploziv, ali ni{ta ne selo”, rekao je listu jedan od znam o tome da je u vazduh dignusvedoka incidenta. Film je snita i ku}a”, kazao je Bronovi~. mqen za vreme boravka {este Napade na civilne objekte smene poqskih vojnika u Avgastrogo zabrawuje @enevska konnistanu, od oktobra 2009. i maja vencija, a biv{i komandant ove godine, a sa incidentom koji Kopnene vojske general Valdeve} istra`uje Vojno tu`ilamar Sk{ip~ak upozorio je da {tvo nije bio upoznat komanvojnici smeju da dignu u vazduh dant te smene poqskog kontincivilni objekat samo kao deo genta general Janu{ Bronovi~. obuke i jedino ukoliko im sa-

glasnost za to daju lokalne civilne vlasti. Vojnike koje su se zabavqali prave}i privatni vatromet u napu{tenom selu ~eka jo{ jedna ozbiqna optu`ba, jer su, da zabava bude ve}a, osim zaplewenog eksploziva upotrebili i municiju za oklopne transportere.

“Municija za te transportere je izuzetno skupa, ne mogu da shvatim da mo`emo tako da je razbacujemo”, rekao je Sk{ip~ak.

Jedan od vojnika iz {este smene kazao je za “@e~pospolitu” da su se vojnici povremeno zabavqali prire|uju}i vatromet municijom iz skladi{ta.Vojno tu`ila{to ima dokaze da su se vojnici tako poigrali sa municijom vrednom 100.000 evra. Provinciju Gazni obezbe|uje kontingent od oko 2.600 vojnika, a vlada premijera Donalda Tuska i novi predsednik Poqske Browislav Komorovski planiraju da ih povuku najkasnije do 2014. godine.

Policija traga za telima rudara Portparol policije Noksolo Kveza izjavila je da ne zna da li }e biti prona|eno jo{ tela rudara koji su nezakonito boravili u oknu, prenela je agencija AP. List “Sovetan” naveo je da su ~uvari u ponedeqak ubili, iz vatrenog oru`ja, ~etvoricu rudara u napu{tenom rudarskom oknu, a policija je sprovela istragu.

Rudnik, koji se nalazi isto~no od Johanezburga, u vlasni{tvu je Zuminog ne}aka Kulubusea Zume i Mandelinog unuka Zondve.

Wihova kompanija je u sporu u vezi sa isplatom zarada rudarima, nasle|enom kada su kupili jednu nesolventnu kompaniju u kojoj su rudari radili, navodi ameri~ka agencija.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDVEDEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je ju~e na susretu sa ju`noosetijskim predsednikom Eduardom Kakojtijem da je podr{ka Moskve Ju`noj Osetiji nepromewena. “Nema sumwe - kurs Rusije se ne mewa”, rekao je Medvedev. Odluke Rusije od pre dve godine o za{titi stanovnika i priznawu nezavisnosti dve otcepqene gruzijske autonomije bile su te{ke, ali neophodne”.

VACLAV KLAUS Predsedniku ^e{ke Vaclavu Klausu }e zbog najavqenih mera {tedwe u toj zemqi od slede}e godine biti smawena plata za 2.570 evra, koja u ovom trenutku iznosi 7.900 evra. Predsednik }e morati da na wu, kao i na 7.650 evra koje mese~no dobija za tro{kove, pla}a porez kao i ostali gra|ani. Plate dr`avnih slu`benika bi}e smawene za 10 odsto.

VIVIJEN LI Centar “Hari Rensom” u Teksasu organizovao je akciju da skupi 30.000 dolara za restauraciju pet haqina koje je Vivijen Li nosila kao Skarlet O’Hara u filmu “Prohujalo sa vihorom”. Centar `eli da haqine restaurira kako bi ih prikazao na izlo`bi koju sprema za 2014, povodom 75. godi{wice filma, javio je Bi-Bi-Si. Haqine su u krhkom stawu i takve ne mogu biti izlagane.

{tajne podatke o ira~kom oru`ju za masovno uni{tavawe.

Keli je rekao jednom novinaru Bi-Bi-Sija da vlada tuma~i obave{tajne podatke sa terena o ira~kom oru`ju za masovno uni{tavawe na na~in koji nije utemeqen na pouzdanim ~iwenicama. Ceo slu~aj se dogodio uo~i britanskog ulaska u rat u Iraku pod vo|stvom SAD, i u jeku javne i parlamentarne rasprave u zemqi o opravdanosti tog vladinog poteza, podsetio je Bi-Bi-Si.

AUSTRIJA

Produ`en mandat Incku BE^: Savet Evropske unije (EU) produ`io je mandat specijalnom izaslaniku EU u Bosni i Hercegovini austrijskom diplomati Valentinu Incku do kraja avgusta 2011, saop{tilo je ju~e Ministarstvo inostranih poslova Austrije. Incko, koru{ki Slovenac, bavi se ve} oko tri decenije Balkanom. Pravnik po struci, apsolvent Diplomatske akademije u Be~u bio je ata{e za {tampu u ambasadi Austrije u Beogradu od 1982. do 1986, zatim {ef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu u Sanxaku (1992), ambasador Austrije u Sarajevu (1996-1999) i potom {ef direkcije za jugoisto~nu Evropu u Ministarstvu spoqnih poslova Austrije (1999-2005). Pre preuzimawa du`nosti visokog predstavnika me|unarodne zajednice i specijalnog izaslanika EU u BiH, Incko je bio i ambasador Austrije u Sloveniji od 2005. do 2009.

IRAN

Otvarawe nuklearke u Bu{eru TEHERAN: [ef Organizacije za atomsku energiju Irana Ali Akbar Salehi potvrdio je navode iz Rusije o otvarawu iranske nuklearne centrale u Bu{eru 21. avgusta, prenele su ju~e agencije Irna i Fars. “Gorivo }e 21. avgusta biti preba~eno u postrojewe u kojem se nalazi reaktor” u centrali Bu{er, rekao je Salehi. On je ob-

jasnio da }e operacija prebacivawa goriva u reaktor trajati sedam do osam dana i da }e centrala u Bu{eru po~eti s proizvodwom sredinom septembra. Portparol ruske atomske agencije Rozatom Sergej Novikov prethodno je u izjavi za agenciju AFP najavio da }e prva nuklearna centrala u Bu{eru biti otvorena slede}e nedeqe.

TURSKA

Uhap{en ameri~ki novinar

ANKARA: Turske vlasti pritvorile su ameri~kog novinara zbog wegove navodne saradwe sa kurdskim aktivistima, optu`enim za povezanost sa kurdskim pobuwenicima. Advokat Serkan Akbas izjavio je da }e wegov klijent Xejk Hes najverovatnije biti deportovan u SAD, prenela je agencija AP. Hes je, prema advokatu Akbasu, prevodio grupu aktivista koji su optu`eni da su pomagali pobuwenike. Hes je pritvoren u sredu uve~e u hotelu u gradu Dijarbakiru, naseqenom prete`no Kurdima, jer se wegovo ime pomiwe u optu`nici protiv kurdskih aktivista.

ITALIJA

JU@NOAFRI^KA REPUBLIKA

JOHANEZBURG: Ju`noafri~ka policija vr{i pretragu u jednom napu{tenom oknu za jo{ nekoliko mogu}ih `rtava, nakon {to su, kako je ju~e izvestila {tampa u Johanezburgu, ~uvari pucali i ubili nelegalne rudare u tom oknu, ~iji su vlasnici ro|aci nekada{weg predsednika Nelsona Mandele i sada{weg predsednika Xekoba Zume.

presekao vene na ruci i prethodno uzeo dozu sredstava protiv bolova.

Sada je, me|utim, osam ve{taka sudske medicine javno, u pismu upu}enom britanskom listu, navelo da je vrlo malo verovatno da je krvarewe uzrok smrti vladinog inspektora. Kelijevo be`ivotno telo je na|eno nedaleko od ku}e u kojoj je `iveo, neposredno po{to je objavqeno da je od wega potekla vest Bi-Bi-Sija (BBC) o na~inu na koji britanska vlada koristi obave-

Otkrivena tajna Rubikove kocke BUDIMPE[TA: Ameri~ki istra`iva~i su, uz pomo} “Guglovog” superra~unara, uspeli da re{e tajnu Rubikove kocke, koja zaokupqa pa`wu qubiteqa misaonih igara pune tri decenije, pi{e danas “Ma|ar hirlap” pozivaju}i se na informaciju BiBi-Sija.

Prema re~ima Morlija Dejvidsona, matemati~ara Dr`avnog fakulteta “Kentli”, da bi se re{io rebus Rubikove kocke potrebno je najvi{e 20 poteza.

Nekada se smatralo da je za slagawe boja po devet kockica na svih {est strana kocke dovoqno 18 okretawa, ali su prona|ene situacije kada to nije mogu}e.

Provera je vr{ena na skoro 100.000 po~etnih pozicija i do-

{lo se do zakqu~ka da je “magi~na brojka”, ipak, 20. Toliko je, naime, potrebno da se iz 43 triliona mogu}ih kombinacija prona|e pravi put ka re{ewu, s tim da je u nekim pozicijama dovoqno i 15.

Ma|arski profesor arhitekture Erne Rubik je prona{ao “magi~nu kocku” 1974. godine, a pojavila se na tr`i{tu pola decenije kasnije.

Od tada je postala najomiqenija igra~ka na svetu i prodata je u vi{e od 350 miliona primeraka. Svetski rekord u re{ewu Rubikove kocke, koja se sastoji od 26 mawih kockica i jezgra u sredini oko koga se vrte, dr`i Holan|anin Erik Akersdijk i iznosi 7,08 sekundi.

Piton ~uvar droge RIM: Tokom akcije razbijawa bande narkodilera, italijanska policija je najpre morala da savlada ogromnog pitona ~iji je o~igledan zadatak bio da ~uva drogu.

Prilikom pretresa jednog stana u Rimu, policajci su nai{li na pitona dugog tri metra koji ih je napao. Policajci su savladali zmiju tako {to su joj bacili pile. Ispod we su prona{li 200 grama ~i-

stog kokaina koje je ona qubomorno ~uvala. Veruje se da su {verceri koristili opasnog reptila da bi pla{ili klijente i primoravali ih da pla}aju. U akciji je uhap{eno 12 {vercera i zapleweno pet kilograma kokaina, javqa agencija Ansa. Brigu o pitonu, poreklom iz Gvineje, koji i sam vredi veliku svotu, preuzeo je rimski zoo-vrt.

VLASTI BiH NISU OSTVARILE POMAK U ISPUWAVAWU USLOVA KA EU

Bosni negativna ocena?

SARAJEVO, BRISEL: Izve{taj Evropske komisije o napretku BiH u evropskim integracijama u ovoj godini bi}e negativan, jer vlasti nisu ostvarile pomak u ispuwavawu dogovorenih uslova za evropsko partnerstvo, pi{e federalna {tampa. Iz sadr`aja dokumenta koji je, u ve}oj meri zavr{en, vidi se da BiH nije ostvarila nikakav napredak u ispuwavawu politi~kih, ekonomskih i kriterijuma vladavine prava.

Svi problemi koji su ranije isticani, od politi~ke nestabilnosti, preklapawa nadle`nosti, lo{e koordinacije, slabih kapaciteta dr`avnih institucija, i daqe su aktuelni.

Federalna {tampa pi{e da }e se jedna od najve}ih kritika u izve{taju odnositi na kr{ewe Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, pri ~emu je propu{ten rok od dve godine za dono{ewe zakona o dr`avnoj pomo}i, popis stanovni{tva je jo{ neizvestan i ne po{tuju se odluke Evropskog suda za qudska prava.

Ako se potvrdi pisawe bosanskih medija, to }e, kada je re~ o

evrointegracijama, biti suprotno od onoga {to su zvani~nici BiH o~ekivali. Naime, {ef bosanske diplomatije Sven Alkalaj izjavio

je prkju~e da BiH planira da do kraja godine preda zahtev za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji.

“Ako se politika EU bude definisala kako se o~ekuje, onda }e se stvoriti pretpostavke da do kraja godine predamo aplikaciju na{e

zemqe za status kandidata u EU”, rekao je Alkalaj za “Oslobo|ewe” i dodao da BiH ima “veliku podr{ku u EU za taj korak”.

Evropska komisija }e kona~ne izve{taje o aktivnostima svih dr`ava koje su u procesu pro{irewa EU objaviti u novembru. Bosna i Hercegovina je 16. juna 2008. potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu s EU koji su do sada ratifikovale 24 ~lanice Unije.

Vehabije pu{tene na slobodu BAWALUKA: Pet qudi koji su na podru~ju Novog Grada i Kozarske Dubice u Republici Srpskoj (RS) uhap{eni zbog sumwi da imaju veze sa vehabijskim pokretom u BiH, pu{teni su na slobodu posle saslu{awa, potvr|eno je iz Ministarstva unutra{wih poslova RS (MUP RS). Iz MUP RS je saop{teno da je prekju~era{wa akcija bila “jedna u nizu preventivnih aktivnosti koje policija RS sprovodi s ciqem suzbijawa potencijalno opasnih delovawa po javnu bezbednost”.

Policija RS prekju~e je na podru~ju Novog Grada i Kozarske Dubice pretresla {est objekata i privela Osmana Keki}a, zvanog Abdul Aziz, Mirsada Crnali}a, Ethema Ga{ija, Hajrudina Dedi}a

i Semira Blagaj~evi}a. Prema pisawu bawalu~kih medija, Osman Keki} se sumwi~i da je vo|a regionalnog ogranka vehabija na podru~ju Kozarske Dubice, Novog Grada i Prijedora, a da su ostali privedeni wegovi sledbenici. Akcija je sprovedena i u selima Blagaj Rijeci i Urijanskim Brdima, kod Novog Grada gde `ive bo{wa~ki povratnici. Tokom policijske akcije pretresene su ku}e i automobili osumwi~enih, a zaplewena je izvesna koli~ina gasnih pi{toqa i vazdu{nih pu{aka, mobilnih telefona, ra~unarske opreme, laptop i ku}ni ra~unari. Mediji javqaju da su tokom pretresa prona|eni i no`evi, ma~ete, vehabijske zastave i ode}a.

SLOVENIJA

U punu penziju sa 65 godina starosti QUBQANA: Nacrt novog zakona o penzijskom osigurawu u Sloveniji predvi|a da je za starosnu penziju potrebno navr{iti 65 godina `ivota i bar petnaest godina osigurawa, saop{tila je slovena~ka Vlada. Izuzetno, prema ubla`enim, lak{im uslovima bi se uz ispuwavawe odre|enih kri-

terijuma mu{karci mogli penzionisati i sa navr{enih 60 godina, a `ene sa 58. Premijer Borut Pahor je novinarima rekao da je reforma penzionog sistema neophodna jer je sve mawe zaposlenih, a sve vi{e penzionera. Po re~ima premijera, svako odlagawe reforme bi zna~ilo i}i iz lo{eg u

gore. Pahor je rekao da se smawivawe penzija u Sloveniji ne mo`e zaustaviti samo “kozmeti~kim popravkama” jer “ve} sada penzionu kasu punimo iz buxeta”. Ministar za rad Ivan Svetlik je ocenio da se obezbje|ewe penzionih prava mo`e posti}i samo produ`ewem radnog sta`a.

UKRATKO Izvoz 500 miliona evra BAWALUKA: Republika Srpska je u prvih {est meseci ove godine izvezla robe u vrednosti 1,08 milijardi konvertibilnih maraka (KM), ne{to vi{e od 500 miliona evra, {to je za 35 odsto vi{e nego u istom periodu lane, saop{tilo je ministarstvo RS za ekonomske odnose i regionalnu saradwu. Kako je saop{teno, najve}i izvoz za prvih {est meseci ostvaren je u energetskom, metalskom i drvnom sektoru i u proizvodwi obu}e.

Elektri~na energija i naftna uqa su bili najzna~ajniji izvozni proizvodi RS, uz u~e{}e od 25 odsto u ukupnom izvozu RS. Kao rezultat br`eg rasta izvoza od uvoza, u prvih {est meseci ove godine u odnosu na isti period pro{le godine spoqnotrgovinski deficit RS je smawen za 129 miliona KM, odnosno 15 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom pove}ana je sa 47,6 na 58,9 odsto. Najzna~ajniji izvozni partneri RS su bili Srbija, Italija, Hrvatska, [vajcarska, Nema~ka, Crna Gora i Austrija.

Izvoz u te zemqe je u prvoj polovini godine pove}an u rasponu od 13 odsto u Srbiju, do 160 odsto u [vajcarsku.

Temperature do 40 stepeni BUKURE[T: U Rumuniji je ju~e temperatura izme|u 35 i 40

stepeni, a voda Crnog mora se zagrejala na 30 stepeni. Vreli dani i tropski vru}e i vla`ne no}i su u Rumuniji od kraja jula, a ju~e je po~eo najtopliji talas koji }e potrajati do ~etvrtka, javqa Meteorolo{ki institut. Posledwih nekoliko dana od vru}ine je umrlo petoro qudi, u broj telefonskih poziva centrima hitne pomo}i se pove}ao za 10 odsto, qudi kolabiraju na ulicama.

U bolnicu crnomorskog grada Konstanca je prevezeno 85 dece izme|u dve i ~etiri godine koja su previ{e bila na suncu. I pored svih upozorewa na opasnost izlagawa suncu izme|u 11 i 17 sati, stotine hiqada Rumuna ~itav dan provode na obali Crnog mora, gde se ne mogu rashladiti jer je voda veoma topla - 30 stepeni, te se hvataju hladnog piva, a potom tra`e pomo}. U Bukure{tu, gde je ju~e 40 stepeni, postavqeni su klimatizirani {atori sa hladnom vodom, tu su i lekari, a na trgovima funkcioni{u “vodene zavese” ispod kojih qudi dolaze da se rashlade.

Patentirali monta`ne skije RIJEKA: Dva slovena~ka inovatora patentirala su model monta`nih skija, ~ija je prednost u lak{em transportovawu, jer se mogu spakovati u gepek.

Sklopive skije patentirali su Pavel [kofic i Jure Franko

poznati po tome {to su pre 22 godine konstruisali i tzv. karving skije, model kra}ih i br`ih skija s ukrivqenim nagla{enim rubovima koje su donele pravu revoluciju u skija{ki sport. Inovatori za sada odbijaju da daju izjave o svojoj inovaciji, preneli su slovena~ki mediji.

Novi model skija oni navodno nude na tr`i{te onome ko ponudi najvi{e budu}i da ugovorom vi{e nisu vezani za slovenskog proizvo|a~a “Elan”. Slovena~ki mediji navode kako je diskutabilno koliko je industrija skija{ke opreme spremna na prihvatawe takve promene, te da je bilo potrebno desetak godina nakon izuma “karvinga” kako bi prihvatila i uvela u proizvodwu te modele, preneo ja rije~ki “Novi list”.

Ni`e hotelske cene

ATINA: U Gr~koj su hotelske cene ovog meseca u proseku za 10 odsto ni`e nego u avgustu pro{le godine, objavqeno je na Internet portalu turisti~kih organizacija. Ostrvo Mikonos, me|utim, i daqe je najskupqa destinacija u Evropi sa prose~nom cenom jednog no}ewa u hotelu od 243 evra, prenela je agancija ANA. Prose~na avgustovska cena spavawa u hotelu, sa padom od 10 procenata u odnosu na isti mesec 2009. godine, je 119 evra.

subota14.avgust2010.

c m y

BALKAN

DNEVNIK

23

HRVATSKA

Korupcija u vreme Sanadera ZAGREB: Dok je glavnu re~ u vlasti imao biv{i premijer Ivo Sanader, Hrvatska je u 11 dosad otkrivenih korupcionih afera o{te}ena za 192,5 miliona evra, pi{e “Jutarwi list”.List navodi da se verovatno nikada ne}e saznati koliko je opqa~kano pod patronatom HDZ-ove vlasti, ali isti~e da bi se, prema grubim procenama, da sudski organi razotkriju tek desetak odsto ukupnog kriminala, do{lo do sume od ~ak 14 milijardi kuna (1,94 milijarde evra). Prema navodima lista, re~ je o blizu deset odsto dr`avnog buxeta. Posledwa otkrivena afera prawa novca u “Fimi-mediju”, firmi kojoj su dr`avna preduze}a pla}ala neostvarene usluge ili su im one bile vi{estruko napla}ivane, te{ka je 16,5 miliona kuna (2,285 miliona evra).

Od otkrivenih i procesuiranih afera, najve}a je ona s Hrvatskom elektroprivredom, koja je kupovala struju po visokim cenama, pa bi je, po nekoliko puta ni`im, prodavala kompaniji TLM u [ibeniku, koja je daqe struju preprodavala Aluminijumskom kombinatu u Mostaru. [teta se procewuje na 600 miliona kuna (83,1 miliona evra), a za aferu su osumwi~eni {ef HEP-a Ivan Mravak i biv{i vicepremijer Damir Polan~ec, koji je ume{an i u aferu koprivni~ke kompanije “Podrav-

Ivo Sanader

ka”, ~iji {efovi su kupovali deonice sredstvima kompanije i gde je naneta {teta od 320 miliona kuna (44,32 miliona evra).

Mravak je, kako pi{e “Jutarwi list”, ume{an i u aferu name{tawa dodele poslova u HEP-u, gde je nastala {teta od 40 miliona kuna (5,54 miliona evra). Afera u Hrvatskoj po{tanskoj banci, jedinoj preostaloj u dr`avnom vlasni{tvu, te{ka je 280 miliona kuna (38,78 miliona evra), a nastala je odobravawem kredita nekim kompanijama i pojedincima, bez jemstva da }e biti vra}eni.

Za malverzacije su optu`ena tri {efa, ukqu~uju}i i direktora Josipa Protegu, kao i sedam klijenata banke, od kojih se jedan tereti da je sredstva Hrvatske po{tanske banke oprao u inostranstvu.

Biv{i ministar odbrane Berislav Ron~evi}, jedan je od u~esnika afere “Kamioni”, a Hrvatska vojska je, nabavkom skupqih kamiona, 2004. godine, o{te}ena za 10,2 miliona kuna (1,41 miliona evra), naveo je list. Me|u okrivenim aferama su i one povezane sa Hrvatskim `eleznicama i kompanijom “Gredeq”, preduze}em “Brodosplit” u Splitu i “Hrvatskim autocestama” koje su, po vi{estruko ve}oj ceni, pla}ale farbawe tunela i radove na autoputevima kompaniji “Skladgradwa”. Okrivena je i afera “Maestro”, u kojoj je, za prodaju nekretnina u Dalmaciji, stranim investitorima tra`eno mito.

Sanader je bio premijer od jeseni 2003. do kraja juna 2009. godine, kada je dao ostavku, nakon ~ega su po~ele istrage skoro svih afera iz tog perioda.

ALBANIJA

Tirana kritikuje ameri~kog ambasadora TIRANA: Ameri~ki ambasador u Albaniji Xon Viters, kome upravo isti~e mandat, izazvao je polemiku na relaciji Tirana - Va{ington, otkrili su lokalni mediji. Ministar spoqnih poslova Albanije Iqir Meta uputio je pismo ameri~kom podsekretaru Filipu Gordonu, u kome je izrazio nezadovoqstvom zbog me{awa ambasadora Vitersa u unutra{wa pitawa Albanije. Ameri~ki diplomata je nedavno javno bra- Tirana nio nezavisnost pravosu|a u Albaniji, koje je sada, prema mnogim ocenama, pod pritiscima vladaju}e Demokratske partije i premijera Saqija Beri{e. On je, tako|e, kritikovao neke poteze vladaju}ih struktura oko posta-

vqewa sudija u vi{im sudovima.

Provaldini mediji u Tirani su okvalifikovali te izjave ameri~kog ambasadora kao wegove” li~ne stavove”, a ne kao poziciju vlade u Va{ingtonu. Podsekretar Filip

Gordon i dr`avni sekretar Hilari Klinton su, kako je javila TV “Top ~enel”, poru~ili Tirani da Stejt department stoji iza svog ambasadora .

“Imamo poverewe u ambasadora Vitersa i wegov rad u Albaniji”, navedeno je u pismu upu}enom vladi u Tirani, u kojem se nagla{ava da je on odigrao “kqu~nu ulogu da Albanija postane ~lan NATO-a”.

Posle ovih otkri}a, {ef albanske diplomatije Meta, koji je istovremeno i potpredsednik vlade, demantovao je navode lokalne {tampe da je uputio pismo Stejt departmentu i da se `alio na ameri~kog diplomatu ili, kako je rekao, bilo kog drugog ambasadora u Tirani.

MAKEDONIJA

Sporazum specifi~an model multieti~nosti SKOPQE: Ohridski Okvirni sporazum je specifi~an makedonski model multietni~kog dru{tva zasnovan na integraciju bez asimilacije i prevazila`ewa neprijateqstva u zemqi, izjavio je ju~e predsednik Makedonije \or|e Ivanov. On je povodom devete godi{wice od potpisivawa sporazuma, kojim je okon~an vojni konflikt u 2001 godini, ukazao da se radi o dinami~nom modelu u kome se mogu ugraditi zahtevi svake generacije. Okvirnim sporazuma je zavr{en konflikt izme|u makedonskih bezbednosnih snaga i pripadnika albanske paravojne formacije ONA. U Ohridu su 13. avgusta 2001. tada{wi predsednik dr`ave Boris Trajkovski i lideri najve}ih politi~kih stranaka VMRO- DPMNE Qub~o Georgievski, SDSM Branko Crvenkovski, DPA Arben Xaferi i PDP Imer Imeri potpisali Okvirni sporazum o me|uetni~kom, zajedni~kom `ivotu i o evroa-

tlantskoj perspektivi zemqe.

“U proteklih devet godina napravqeno je dosta u odnosu na wegovu impelmentaciju, ali ipak ona ko{ta mnogo i da bio kompletno primewen neophodan je bruto doma}i proizvod od 8.000 dolara po glavu stanovnika, a u Makedoniji u ovom trenutku ima samo po- \or|e Ivanov lovinu od potrebnog”, kazao je nije govorili danas na tribini u Ivanov. On je istakao da je ceSkopqu povodom godi{wice lovito sprovo|ewe sporazuma Okvirnog sporazuma smatraju da uslov za evroatlantsku integraono {to je kqu~ uspeha tog dokuciju zemqe, ukazuju}i da je ono menta jeste ja~awe me|uetni~{to je Makedonija napravila kih odnosa u zemqi, postojan i pre devet godina i u ovom tresadr`ajan politi~ki dijalog. nutku aktuelno, pa i “na planePrema wihovim navodima, to se tarnom nivou”. posebno odnosi na centralni niIvanov je rekao i da sva druvo vlasti, ali i funkcionalnu {tva postaju multietni~ka i videcentralizaciju i proces obra{ejezi~ka.Eksperti koji su razovawa.

24

LEKAR

subota14.avgust2010.

Zeleno svetlo novoj vakcini Odbor stru~waka Evropske agencije za lekove (EMA) dao je pozitivno mi{qewe o odnosu pozitivnih i negativnih efekata oralne vakcine „rotariks“ britanske farmaceutske kompanije „GlaksoSmitKlajn“. „Rotariks“ je vakcina koja se oralno daje deci starosti od {est meseci pa navi{e radi spre~avawa gastroenteritisa, upale sluzoko`e `eluca i creva pra}ene povra}awem, vodenastim prolivom i stoma~nim gr~evima, izazvanog zarazom vrstom virusa zvanih rotavirusi.

Droga i sida Prevencija side zahteva sprovo|ewe novih metoda protiv upotrebe narkotika, jer represivan pristup koji se trenutno primewuje doprinosi {irewu epidemije ove bolesti, ocenila je grupa stru~waka u tekstu „Deklaracija iz Be~a“. Apel je upu}en tri sedmice pred po~etak 18. Svetske konferencije o sidi, koja }e okupiti oko 25.000 stru~waka u austrijskoj prestonici. Na teritoriji centralne Azije i isto~ne

Evrope, jedinim oblastima gde se trenutno {iri epidemija side, ubrizgavawe narkotika predstavqa glavni izvor zaraze, preneli su francuski mediji.U subsaharskoj Africi je svaki tre}i slu~aj zaraze sidom izazvan ubrizgavawem narkotika.

Stru~waci su naveli u „Deklaraciji iz Be~a“ da `ele da promovi{u nau~ni pristup vezan za drogu koji po~iwe priznavawem da zavisnost nije krivi~no delo, ve} oboqewe. Kriminalizacija narkomana je u nekim zemqama faktor {irewa epidemije side, jer zavisnici, umesto da budu le~eni, `ive {to je mogu}e diskretnije u svojoj zavisnosti, razmewuju}i {priceve i ~esto ne koriste pomo} nijedne slu`be.

(Tanjug)

Odluka je doneta nakon obavqenih klini~kih ispitivawa te vakcine koje je pokazalo da ona ne predstavqa nikakvu opasnost po zdravqe korisnika.Radi se o vakcini ~ija je upotreba dovedena u pitawe, jer su u nekim wenim uzorcima otkriveni delovi DNK sviwskog cirkovirusa tipa 1, virusa bezopasnog po ~oveka, tako da je grupa stru~waka nakon ispitivawa zakqu~ila da mala koli~ina ~estica tog virusa ne predstavqa nikakvu opasnost.

(Tanjug)

DNEVNIK

Proteini i bubre`ne bolesti Utvr|ivawem eventualnog sadr`aja proteina albuminurije u urinu, lekari bi mogli da ustanove koji su pacijenti skloni akutnom o{te}ewu bubrega i da ih od toga za{tite, poru~uju stru~waci Univerziteta Xon Hopkins u Baltimoru. Pacijenti sa najvi{im sadr`ajem tog proteina, su pod ~ak pet puta ve}im rizikom da do`ive akutno o{te}ewe bubrega nego oni u ~ijem ga urinu nrema. Do akutnog o{te}ewa bubrega dolazi kod ~ak 1,6 odsto hospitalizovanih pacijenata, a manifestuje nasposobno{}u bubrega da pro~iste krv od otpadnih materija. To stawe mo`e da bude prolaznog karaktera ako je osoba ina~e zdrava, ali ~esto prerasta i u hroni~nu bubre`nu bolest, koja zahteva dijalizu ili transplantaciju. Na uzorku od 11.200 pacijenata, tim iz Baltimo-

ra je utvrdio da i najmawi nivo albuminarije u krvi ukazuje na sklonost bubre`nom o{te}ewu.

Mo`e nastati zbog uzimawa nekih lekova, ili intravenoznog ubrizgavawa kontrasta kod kompjuterske tomografije, ili procedura na koronarnim arterijama. Baltimorski tim isti~e da se dosada{wim metodom utvr|ivawa rizika od hroni~ne bubre`ne bolesti, odnosno merewem nivoa seruma kreatinina u krvi, ispu{ta iz vida veliki broj osoba koje su pod pove}anim rizikom od o{te}ewa bubrega. Gotovo 30 miliona Amerikanaca, ili 10 odsto stanovni{va SAD, pati od hroni~nih bubre`nih bolesti, a kod vi{e od 100.000 svake godine dolazi do otkazivawa bubrega, ~emu je naj~e{}i uzrok dijabetes.

(Tanjug)

Otkriven genetski potpis za dugove~nost?

Dugove~ni me|u nama su izgleda dobro odabrali svoje roditeqe: nau~nici koji istra`uju koliko na dugove~nost uti~e poreklo, a koliko na~in `ivota, utvrdili su da ve}ina stogodi{waka ima gene koji im u tome poma`u.Nau~nici su izdvojili skup jedinstvenih genetskih varijacija preko kojih mo`e da se sa 77 odsto sigurnosti - predvidi da li neka osoba ima dobre {anse da do`ivi sto godina. Posmatrani su genomi 1,055 belaca ro|enih izme|u 1890. i 1910 i uporedili ih sa 1.267 qudi ro|enih kasnije. Studija izvedena na stogodi{wacima pokazala je da ve}ini zajedni~ko to {to imaju jedan broj istih genetskih varijacija. Analiziraju}i genom stogodi{waka, lekari i biostatisti~ari otkrilin su 150 genetskih karakteristika znatno ~e{}ih kod dugove~nih osoba nego kod ostalih.

-To ne zna~i da postoji brzi test da se utvrdi ko }e dugo `iveti, a ko ne}e, zdrav na~in `ivota i drugi faktori tako|e su zna~ajani - navode ~lanovi tima istra`iva~a predvo|eni Paolom Sebastijani i Tomasom Perlsom sa Bostonskog univerziteta.

Me|utim, kako je rekao Perls, istra`ivawe bi moglo da uka`e na na~in utvr|ivawa toga koje osobe mogu biti podlo`ne odre|enim bolestima ranije, i moglo bi, uz daqa istra`ivawa, pomo}i da se za wih odredi terapija.

- Sedamdesetsedam procenata ta~nosti je vrlo visok procenat za genetski model, ali 23 procenta gre{ke tako|e ukazuje na

ne dobijaju bolesti vezane za starewe do 90-te godine, nalazi su studije.Nau~nici su bili iznena|eni kada se pokazalo da predispozicija za dugi `ivot ne nastaje zbog nedostatka ge-

to da jo{ mnogo treba otkriti ka`e Paola Sebastiani.

Stogodi{waci su idealan primer starewa jer se bolesti vezane za starewe kao {to su rak, kardiovaskularna obolewa i demencija razvijaju posle 90-te godine. Nau~nici su utvrdili da

Efikasnije le~ewe tuberkuloze Nova dijagnosti~ka oprema, kojom se na samo dva sata smawuje vreme potrebno za utvr|ivawe postojawa na lekove otporne tuberkuloze, morala bi da se obezbedi za naro~ito ugro`eno stanovni{tvo, kao {to je azijsko, isti~e ekspert Svetske zdravstvene organizacije. Vi{e od polovine svih slu~ajeva na lekove otporne tuberkuloze (MDR-TB), koja se izuzetno te{ko le~i, se registruje u Aziji, re~eno je na teku}em skupu o ovoj bolesti, koji se odr`ava na Filipinima.Ovom vrstom tuberkuloze najte`e pogo|ene zemqe u pomenutom regionu su Kina, Kamboxa, Vijetnam, Laos, Filipini i Papua Nova Gvineja. Oboleli od MDR-TB moraju da se le~e dve godine, a nate`i oblik, za koji nema leka, ubija svakog drugog obolelog. Regionalni savetnik SZO za tuberkulozu za Zapadni Pacifik Katarina van Vezenbek, napomiwe da nova dijagnodsti~ka oprema olak{ava utvr|ivawe tuberkuloze uop{te, a kod MDR-TB vreme potrebno za utvr|ivawe bolesti skra}uje se sa osam nedeqa na samo dva sata.Re~ je o opremi koja je vrlo skupa, a koja zahteva i obu~ene zdravstvene radnike i odre|enu infrastrukturu. Prema podacima SZO, svake godine se u regionu Zapadnog Pacifika utvrdi novih 120.000 slu~ajeva MDR-TB, {to je 28 odsto novootkrivenih slu~ajeva u svetu. Kada se broju obolelih od MDR-TB u ovom regionu, dodaju i oni iz Ju`ne Azije, to ~ini 58 odsto slu~ajeva tog oblika tuberkuloze u svetu.

MDR-TB nastaje kada se pacijenti ne pridr`avaju re`ima le~ewa obi~ne tuberkuloze, kada im se protiv we daju lekovi koji ne zadovoqavaju standarde, ili kada se le~ewe prerano prekine. Oboleli postaju i prenosioci te, te`e forme tuberkuloze. Van Vezenbekova napomiwe da se u svetu ne dijagnostikuje dovoqno

slu~ajeva tuberkuloze, ili se to ~esto ~ini sa zaka{wewem. Ona upozorava da se dijagnostika mora vi{e usmeriti na rizi~ne grupe stanovni{tva, kao {to su migranti, besku}nici, ili zara`eni HIV virusom.

Van Vezenbekova isti~e i da se mora unaprediti ot-

krivawe novih slu~ajeva tuberkuloze me|u decom, kao i wihova za{tita od kontakata s obolelima iz porodice. Najvi{e obolelih od MDR-TB je 2007. godine registrovano u Indiji - 131.000. Sledi Kina sa 112.000 slu~ajeva, Rusija sa 43.000, Ju`na Afrika sa 16.000 i Banglade{ sa 15.000 slu~ajeva.Od tuberkuloze je 2008. godine umrlo 1,8 miliona qudi u svetu - po jedna osoba svakih 20 sekundi.U posledwih 20 godina, tuberkuloza ponovo ja~a i na Zapadu, zbog side, koja slabi imunolo{ki sistem.

(Tanjug)

postoji 19 grupa stogodi{waka, sa razli~itim genetskim potpisima. Neki geni su povezani sa du`im `ivotom, drugi odla`u razne bolesti vezane za starewe kao {to je demencija. Stogodi{waci su dobrog zdravqa du`e nego prose~no stanovni{tvo i

netskih varijanti vezanih za bolesti, ve} zbog postojawa za{titnih genetskih varijanti, rekla je Sebastiani. Pored toga, 40 odsto superstogodi{waka - starih vi{e od 110 godina, ima po tri specifi~ne geneti~ke varijante.

- Identifikacija tih genetskih potpisa predstavqa prodor u personalizovanom prou~avawu genoma i medicini predvi|awa, u okviru kojih bi taj analiti~ki metod mogao da bude koristan za spre~avawe i otkrivawe brojnih bolesti, kao i za ciqano le~ewe - ocenio je doktor specijalista za gerijatriju Tomas Perls. On je upozorio da je ovo vrlo kompleksna genetska slagalica i da su nau~nici jo{ daleko od toga da razumeju kako ti geni deluju.

(Beta)

Alkohol u trudno}i ugro`ava plodnost Majke koje piju vi{e od 4,5 ~a{a alkohola sedmi~no tokom trudno}e mogu na taj na~in da ugroze budu}u plodnost svoga sina, pokazali su rezultati danskog istra`ivawa, predstavqenog na godi{wem kongresu Evropskog udru`ewa za humanu reprodukciju (ESHRE) u Rimu. Istra`ivawe je pokazalo da su sinovi majki koje su tokom trudno}e sedmi~no pile 4,5 ili vi{e ~a{a alkohola nakon 20 godina imali za tre}inu mawi broj spermatozoida od mu{karaca koji nisu bili izlo`eni alkoholu dok su bili u maj~inom stomaku, prenele su svetske agencije. Suprotno, konzumirawe mawe od dve ~a{e alkohola sedmi~no tokom trudno}e pove}ava koli~inu sperme i koncentraciju spermatozoida, utvrdila je grupa danskih nau~nika na ~elu sa dr Sesilijom Ramlau-Hansen. Nau~nici su do{li do tih rezultata na uzorku koji je obuhvatio 342 mladi}a, ~ije su majke popuwavale upitnik o zdravstvenom stawu i na~inu `ivota tokom trudno}e. Ukoliko uticaj konzumirawa alkohola u trudno}i na reproduktivno zdravqe sinova bude potvr|en dodatnim istra`ivawima, to bi moglo da doprinese obja{wavawu pada kvaliteta sperme prime}enog posledwih decenija.

(Tanjug)

Smawena smrtnost dece u svetu U svetu umire sve mawe dece mla|e od pet godina i to je trend u gotovo svim zemqama, poru~uje tim stru~waka Va{ingtonskog univerziteta. Koriste}i novu metodu za prora~un smrtnosti, koja je, po wihovim tvrdwama, kompletnija i ta~nija od dosada{wih, ameri~ki stru~waci tvrde da je smrtnost dece pomenutog uzrasta opala sa 11,9 miliona slu~ajeva 1990. na 7,7 miliona slu~ajeva procewenih za 2010. Ovi nalazi slii~ni su onima koje je septembra pro{le godine objavio UNICEF, prema kojima su boqa prevencija malarije i kori{}ewe lekova kojima se novoro|en~ad {tite od preno{ewa zaraze sa HIV pozitivnih majki, smawili mortalitet dece mla|e od pet godina s 12,5 miliona slu~ajeva 1990. na 8,8 miliona slu~ajeva 2008. godine. Razlika je u tome {to ameri~ki tim smrtnost male dece u svetu procewuje ni`e za 800.000 slu~ajeva nego UNICEF. -Ranije procene su ukazivale da smrtnost male dece polako opada, a novoro|en~adi gotovo stagnira - isti~e vo|a istra`ivawa Xuli Nol Raxaratnam. - Mi smo uspeli da udvostru~imo brojnost podataka i unapredimo preciznost procena i tako smo ustanovili da su deca, naro~ito u prvom mesecu `ivota, u boqem polo`aju danas nego bilo kad u skorijoj istoriji.

U svetu je, prema proceni va{ingtonskog tima, pro{le godine umrlo 3,1 miliona novoro|en~adi, 2,3 miliona dece do godine dana i 2,3 miliona dece izme|u jedne i ~etiri godine. Smrtnost dece mla|e od pet godina opada u svim regionima sveta, a u porastu je samo u Svazilendu, Lesotu, Ekvatorijalnoj Gvineji, kao i u Antikvi i Barbudi. Va{ingtonski stru~waci isti~u da se svake godine mortalitet dece, re~enog raspona uzrasta, u svetu smawuje za preko dva od-

sto. Oni nagla{avaju da je najve}e dostignu}e u ovoj oblasti u posledwe dve decenije neverovatan progres u zemqama u kojima je tradicionalno mortalitet male dece bio me|u najvi{ima. Tako je u Etiopiji 1990. umiralo 202 od 1.000 dece mla|e od pet godina, a danas je smrtnost me|u decom tog uzrasta prepolovqena na

101 slu~aj na 1.000.U Singapuru je 1990. umiralo osmoro od 1.000 dece ispod pet godina, a danas ova zemqa ima najni`i nivo smrtnosti male dece na svetu - dvoje na 1.000 godi{we.U aprilu je ovaj isti tim stru~waka upozorio da sida, pu{ewe i sve ~e{}a gojaznost, preobra}aju trend sve du`eg `ivotnog veka svetskog stanovni{tva, isti~u}i da se stopa mortaliteta odraslih u protekle dve decenije pogor{ala u 37 zemaqa sveta.

(Tanjug)

DNEVNIK

OGLASI

subota14.avgust2010.

25

26

OGLASI z ^ITUQE

subota14.avgust2010.

DNEVNIK

atarima u okolini Novom Sada.

Tel.: 021/6311-416, 021/522-653.

6628 FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, 8.557m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 2 eura/1m2.

Telefon 069/18-26-726.

6930 PRODAJEM dve parcele od 2000m2 i 9630m2 sa izgra|enim pristupnim putem koji izlazi na Rumena~ki put i kompletno je komunalno opremqen. Telefon: 065/95-33-222.

6462

IZDAJEM dvoipsoban stan za poslovni prostor, name{ten za kancelarije ugao ]irpanove i Bul. oslobo|ewa.

Cena 250 E. Telefon 021/544540, 063/517-290.

7270

MLADI] 26 godina, visok, sportski gra|en, crnomawast, `ivi u Francuskoj, tra`i devojku za brak istih osobina.

Po`eqna fotografija i telefon. [ifra Francuska.

7179

BOKA KOTORSKA - izdajem sobe u Risnu, lepe pla`e, upotreba kuhiwe, udaqeno 250 m od mora. 6 EUR. Tel. 00382/32371 - 657. 6436 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane, 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962.

Cena izuzetno povoqna.

7320

IZDAJEM odli~nu garsoweru, 30m2 kod Ribqe pijace, odmah useqiva. Tel. 063/56-10-11. 6915

IZDAJEM, kod Ribqe pijace jednoiposoban stan, 50 m2 kompletno opremqen, odmah useqiv. Telefon 063/56-10-11.

6916 IZDAJEM name{ten stan u centru, visoki parter 42m2.

Telefon 063/8277-707.

7087 IZDAJEM dvosoban komforan stan za dve studentkiwe (ve{ ma{ina, kablovska). Telefon 063/749-55-86.

6869 IZDAJE se dvosoban novoname{ten stan, 53m2 iza Merkatora. Telefon 6366546.

6879 IZDAJEM dve opremqene garsowere, Novosadskog sajma br.

23 i jednosoban stan u Mi{e Dimitrijevi}a br. 3, opremqen.

Telefoni: 063/712-00-80, 063/8498-498.

6931 IZDAJEM potpuno praznu garsoweru 25m2, terasa, ostava, na du`e vreme zaposlenoj osobi, paru, Jug Bogdana. Mese~no pla}awe 100E. Telefon 021/461542.

6950 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan za dve devojke, kod Futo{ke pijace, ]irpanova 1. Telefon 654-6035.

6953

JEDNOIPOSOBAN stan komforan na Bul. 23. okt. ozbiqnoj porodici na drugom spratu, cena 200E slobodan od 1. 9.

Telefon 025/764-942.

6977 IZDAJE se jednosoban, komforan, name{ten stan. Telefon 021/6363-964.

7008 IZDAJEM nov dvoiposoban prazan stan 56 m2 ul. Kisa~ka br. 5. lift, terasa, telefon kablovska. Cena 180 eura.

Telefon 021/544-540, 063/5-17290.

7271 IZDAJEM prazan dvoiposoban stan 63 m2 ugao ]irpanove ulice, Bulevara oslobo|ewa, lift, terasa, klima, cena 220 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

7273 IZDAJEM poluname{ten dvosoban stan 55m2 ul. Jug Bogdana, IV sprat lift, terasa, telefon, kablovska, cena: 180E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

7274 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 7275

OTKUPQUJEM automobile ispravne i havarisane. Dolazak, procena, isplata na licu mesta. Telefoni: 064/1501200, 021/824-885.

6631

PRODAJEM jednosoban stan 31m2 na Bul. cara Lazara, preko puta Hotela „Aleksandar“, cena 42.000E, ukwi`en. Telefoni: 064/864-2505, 062/979-9348.

7165

HITNO - povoqno preko puta @elezni~ke stanice dvosoban stan 55m2, drugi sprat, bez agencije, ukwi`eno, vlasnik, mo`e i kredit. Telefon 063/518-781.

7070

HITNO! 92m2, cena 100.000 E. Somborski bulevar - gradila Budu}nost! Telefon 063/8219683.

6921

KUPUJEM poqoprivredno obradivo zemqi{te, ve}e povr{ine, iskqu~ivo prva klasa, u

PRIRODAN preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren. Le~ewe 7 dana. Deda Rado{, telefon: 037/490-797 i 064/240-55-49.

7319

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje osamnaestonedeqne mlade koke nosiqe i rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051.

7058

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

3792

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

5843 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43-056 i 061/67-826-23.

7001 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din.

Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefon 062/89638-43 i 066/51-286-45.

7002 KUPUJEM stari novac zlatan, srebrni i papirni. Telefoni: 062/9-634-926, 021/6332-157.

7036 PRODAJEM baliranu detelinu, stajsko |ubrivo, elevator, traktor 565 i dosta prikqu~nih ma{ina u dobrom stawu. Telefon 6212-167.

7213

POMEN Navr{ava se 6 meseci od kada nije sa nama na{ dragi

Milan Klisura iz Le`imira U ve~noj ti{ini ~uva}e te na{a qubav ja~a od vremena i zaborava.

Tvoja: supruga Mica, }erke Sofija i An|elka, Sre}ko, sestre Gordana, An|elka i Vida sa porodicama kao i mnogobrojna rodbina.

7349

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je umrla moja sestra

GODI[WI POMEN na{oj dragoj i voqenoj baki

subota14.avgust2010.

POMEN

27

DVOGODI[WI POMEN

14. 8. 2000 - 14. 8. 2010.

Ivanka Milankov

Danas, 14. 8. 2010. godine navr{avaju se dve najtu`nije godine od kako nas napusti na{a najve}a sre}a, radost i blago - na{ jedini sin

Posledwi pozdrav od stanara Ulice Balzakove 20.

7310

POMEN

Jeleni Preli} Olgica Le{kov - Rajkovi}

ro|. Beqanski

Branislav Hrgovi}

dava}emo danas, 14. 8. 2010. godine.

Uspomene na tebe zauvek ostaju.

1926 - 2010.

O`alo{}eni: suprug Vasa i sin Mladen sa porodicom.

Sahrana je danas, 14. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Ravnom Selu.

Dana, 15. avgusta navr{ava se deset godina od kad nije sa nama

Aleksandar - Sa{a Leovac [ta re}i posle toliko bola, tuge i patwe sem da }e{ ve~no `iveti u svakoj na{oj suzi, uzdahu, }utawu...

Tvoja }erka Jovanka sa porodicom.

Tvoji neute{ni mama i tata 7289

7317

Po~ivaj u miru dragi kumi}u

7331

Posledwi pozdrav

TU@NO SJE]AWE

Persida Jocin

Danas, 14. avgusta 2010. godine je dvogodi{wica smrti na{eg dragog

ro|. Mi{i} O`alo{}eni: sestra Milica Gruji} i unuk Dejan.

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji: }erka Buba, zet Slavko, brat Radivoj i sestra Katica.

7281

7324

Povodom godi{wice smrti ostaje tu`no se}awe.

Me|imorec Eduardu

Dragane

Sa{a

Sa{e I poslije dvije godine jednako boli tvoj rani nestanak.

Sa{a Stefanovi} sa porodicom.

Slobodan Ili}

DVOGODI[WI POMEN

od stanara Despota Stefana br. 6, Novi Sad.

7345

7327

POLUGODI[WI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 14. 8. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Starom grobqu u Futogu, obele`iti polugodi{wi pomen na{oj voqenoj

Zauvek nas je napustila na{a draga mati

Tvoji: stric Stanimir, strina Qiqa, sestre Ana, Vesna i Tawa sa porodicom.

Tvoji najmiliji: tetka i te~a sa porodicom.

7293

7292

Radomir Aranitovi} Tvoje veliko srce je prestalo da kuca pre godinu dana. @ao nam je, i sada, kao prvog dana.

U na{oj porodici si bio zapam}en i nikada zaboravqen.

Vreme prolazi a tuga i bol za tobom u nama ve~no ostaju.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Pro{lo je jedanaest godina, svaka re~ je suvi{na.

Posledwi pozdrav dragoj

Tvoja svastika Mila Dajevi} sa suprugom Slobodanom i sinom Milo{em.

7326

Kolektiv Milex-a te nikad ne}e zaboraviti.

Angelina Stoku}a

Evgeniji - Gini Stoj{i}

GODI[WI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 14. 8. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Novom futo{kom grobqu u Futogu obele`iti pomen na{em voqenom

Ivanki Milankov @ivela si istinskim i dostojanstvenim `ivotom. Takvu }emo te pamtiti.

Leposava Mati}

Pavle i \or|e.

Weni: Marijana i Nemawa.

1420/P

7335

POMEN Pro|e 40 tu`nih dana od kako presta da kuca plemenito srce na{e drage i nezaboravqene prije

POMEN Navr{ava se 6 meseci od kako nas je napustio na{ voqeni

Tvoje koleginice iz Novosadske banke: Dragica Vukosavqev, Premu` Ilonka, Jelena Zekavica.

7297

JEDNOGODI[WI POMEN dragom zetu.

Weni najdra`i: k}i Danica, sinovi Milan, Dragan i Zoran sa porodicama.

7312

Navr{ava se godinu dana od smrti na{eg dragog

Petru Joki}u O`alo{}eni: supruga Tonka, }erka Vesna, unuka Jelena i unuk Dragan.

7325

Milorad - Milan Drqa~a

Sofije - Soke Smiqani} Neka te an|eli ~uvaju, a mi }emo te ~uvati od zaborava.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 14. 8. 2010. godine, na Centralnom grobqu u Futogu, u 11 ~asova.

Tvoji neute{ni prijateqi: Nevenka i Stanko Star~evi}.

O`alo{}ena porodica Drqa~a.

7341

7340

7318

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je preminula na{a draga

Stevan Markovi} Ostavio si bol koji se ne bri{e. S ponosom te pomiwemo, s ve~nom tugom bez tebe `ivimo.

Ta{ta Dragojlov Qiqa i Sr|an.

Svetozara - Toze Markovi}a Uspomenu s qubavqu i zahvalno{}u ~uvaju: supruga Olga, sinovi Stevan i Sr|an sa porodicama.

7282

Posledwi pozdrav na{oj

7286

Pro{la je godina od kako je usnuo ve~nim snom na{ otac i suprug

An|elija Maravi}

tetka Mari

Weni najmiliji.

advokat Uskra}eni za qubav o~insku, osmeh, tople ruke, putokaz na pragu `ivota, za ~istotu du{e, principe ~ove~nosti i pravednosti koje je sejao svugde oko sebe, plenio dobrotom i intelektom. Ostali smo sami u neizmernom bolu da ve~no tugujemo.

Wegovi najmiliji: Komnen, Ksenija i Vesna.

Tvoj vedar duh i nasmejan lik osta}e nam zauvek u srcu i se}awu.

Hvala Ti za sve!

Tvoji: Nikola, Jecka, Vesna i Mi{a.

7344

Milo{ [}epana Gruji}

7316

7279

28

^ITUQE z POMENI

subota14.avgust2010.

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada me je napustio moj voqeni suprug

Marko Malki}

^ETVOROGODI[WI POMEN dragom ocu i suprugu

Aleksandru @ivkovi}u Lekici

1948 - 2010. @ivot je trenutak a se}awe ve~nost.

Uvek }e te voleti tvoja Sneki, tvoj jedini iskreni prijateq.

14. 8. 2006 - 14. 8. 2010.

Uspomene na Tebe ~uvaju tvoje, Du{ka i Zoranka.

Pro{le su ~etiri godine od kada nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

POMEN Jedanaest tu`nih godina je pro{lo, od kako nisi sa nama voqena na{a

Lana Pudar ro|. Teofanovi}

I posle ~etiri godine postoji{ i traje{ kroz uspomene koje bolno podse}aju na tebe.

^uva}emo i daqe uspomenu na tvoju preranu smrti i nikad te ne}emo zaboraviti.

Tvoji najmiliji.

O`alo{}ene porodice: Teofanovi} i Pudar

7287

POMEN

SE]AWE

Zoran Karaica

Dragan Stojanovski

Pro{le su dve godine od kad nije sa nama, a mi se jo{ nismo nau~ili `iveti bez wega. S qubavqu i tugom ga ~uvamo u na{im srcima i se}awu.

Porodica: supruga Nada i deca Sawa, Sini{a, Neboj{a i wihove porodice.

dipl. ekonomista 13. 8. 2004 - 13. 8. 2010.

Pro{lo je {est godina otkako nisi sa nama.

Ostala je samo tuga i praznina.

Uspomenu na Tebe ~uvaju Tvoji: Spasenka, Branimir, Bogdanka i Filip.

7277

7288

Posledwi pozdrav na{em

7153

POMEN

Obave{tavamo prijateqe, kumove i rodbinu da }e se u sredu, 18. 8. 2010. godine, u 10 ~asova, u Sabornom hramu Sv. Georgije u Novom Sadu odr`ati POLUGODI[WI POMEN (parastos)

Dana, 13. 8. 2010. godine, umrla je na{a baka i svekrva

1995 - 2010.

Milica Novakovi}

Mara Radosavqev

1922 - 2005.

1930 - 2010.

Obave{tavamo sve ro|ake, kumove i prijateqe da }e se sahrana odr`ati u ponedeqak, 16. 8. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji: Mi}a, Neda i Vlatka.

7333

Dana, 15. 8. 2010. godine, u 11 sati, na mesnom grobqu u Turiji obele`i}emo pomen na{oj dragoj majci i baki.

O`alo{}eni weni najmiliji: sinovi Du{an i Petar, snaja Milena, unu~ad Jovana i Du{an i ostala rodbina.

Me|imorec Edvardu od kom{ija Lazara i Ksenije Mi{i} i Biqane Savi}.

7290

Posledwi pozdrav priji

POMEN

1944 - 2008.

\or|e Lutki}

7311

7309

DNEVNIK

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

Porodica Blizanac: unuk Du{an, snaja Vesna, sinovi Borivoj i Miodrag i supruga Jelica.

7280

Tu`na je godina od tragi~ne smrti na{eg dragog supruga i oca

Posledwi pozdrav sestri

Protojerej - stavroforu Du{anu Blizancu

Jelisaveta - Jeca Veselinov

]erke: Jelkica i Maja sa porodicama.

7209

7216

Navr{ava se ~etrdeset dana tuge za

[ESTOMESE^NI POMEN

Sofijom Smiqani}

Stevanu Igwatovi}u

Radomir Aranitovi} Mari

Radomira Aranitovi}a

Julijani Stefanovi}

od: prije Marine, Dragane, Tawe, Kristine i Bobeta.

Hvala ti za svu tvoju dobrotu koju si u~inila za nas.

od porodice Bogunovi}.

Porodica Kruni}.

7300

7334

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Praznina je velika, re~i malo da iska`emo koliko je `ivot sa tobom bio lep{i i lak{i.

Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti i qubav koja }e ve~no trajati u na{im srcima.

Supruga Du{ka i }erka Sandra.

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Dragi tata, tu`na je godina bez tebe. Ni jedan dan nije mi pro{ao a da ne pomislim na tebe. S tobom smo svi sre}ni i veseli bili, danas vi{e nije tako. Za{to si me ostavio kada si mi bio najpotrebniji. Mnogo mi nedostaje{.

Uvek }u te voleti.

1943 - 2010.

Pomen }e se odr`ati u Ka}u, danas, 14. 8. 2010. u 10.30 ~asova.

obele`avamo danas, 14. avgusta 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Bege~u.

Tvoja }erka Sandra.

Neute{na porodica Smiqani}.

Wegovi najmiliji: sinovi Paja i @eqko, supruga Zorka i sestra Jelica sa wenom porodicom.

7254

7214

7207

7258

Zauvek }e{ `iveti u nama.

JEDNOGODI[WI POMEN Danas, 14. 8. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu obele`i}emo pomen na{em voqenom

GODI[WI POMEN na{em dragom

3 GODI[WI POMEN voqenoj mami, }erki i sestri

Radomiru Aranitovi}u 1972 - 2009.

Julijani Stefanovi}

Julijani Brat \ura i snaja Magda sa porodicom.

od sestara: Franci{ke i Rozalije Jakubec.

obele`i}emo danas, 14. avgusta, u 11 sati, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu u prisustvu rodbine i prijateqa. Godina je dana od na{eg rastanka ali bol i praznina ne prolaze. Ti `ivi{ u na{im srcima zauvek.

Tvoji najmiliji: }erka Sandra, supruga Du{ka, majka Dobrinka, sestra Sne`ana, bra}a Dragomir i Radoman sa porodicama.

Neute{na majka Danijela.

7301

7253

7160

7302

1949 - 2009.

11. 7. 1992 - 16. 8. 2009.

GODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Qiqani Anti}

Jovanu Agbabi

Sa tugom i qubavqu uvek }e{ biti u srcima tvojih najmilijih.

7199

POMEN

voqenom

Bolinovski

Slobodanu Ili}u Bobanu Goranu Krsti}u

18. 8. 2009 - 18. 8. 2010.

Miroslav

Radomirka

1974 - 2010.

obele`i}emo danas, 14. 8. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Samo mi, koji te najvi{e volimo, znamo kako je `iveti bez tebe.

Sin Marko, }erke Milica i Jelena, majka Slobodanka, otac Sekula i supruga Tawa.

1936 - 2010.

1937 - 2006.

obele`i}emo u utorak, 17. 8. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Maja, deca Jovana i Veqko.

7314

7304

Va{a qubav je beskrajna kao i na{a tuga za vama.

Vesna, Sofija i unuci: Andrej, Stefan, Petar i Miroslav.

7182

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

TU@NO SE]AWE Pro{lo je dvanaest godina od kako vi{e nije sa nama na{a draga

GODI[WI POMEN sinu, bratu, stricu i ujaku

POMEN

subota14.avgust2010.

U subotu, 14. avgusta, u 11 ~asova, na grobqu u Titelu, da}emo {estomese~ni pomen voqenoj

POMEN Navr{ava se godina tuge od kako nas je napustio

29

GODI[WI POMEN Pro{la je tu`na godina od kako nas je iznenada napustio na{ sin, suprug i deda

Gavri ^uturilovu

Smiqka Andrejevi} ro|. Silba{ki Tvoji najmiliji: }erka Milkica, zet Mile i unuci Dejan i Nemawa.

Veqku ^uturilovu

1983 - 2010.

obele`i}emo danas, 14. 8. 2010. godine, u 11 sati, na Mo{orinskom grobqu.

Navr{ava se godina ali zauvek `ivi{ u na{im mislima i srcima.

Dvadeset i sedam godina od kako nije sa nama na{ sin, otac, brat i ujak.

Tvoji najmiliji.

Dana, 17. 8. 2010. je pet godina od kako je umro suprug, otac i deda

Joki Kosti}

Milo{ Gruji} advokat

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Za wim tuguje ta{ta Herta Kuzmanovi}.

Tvoji najmiliji.

Tvoji najmiliji.

7006

7099

7005

7162

GODI[WI POMEN na{em

Zauvek `ivi{ u na{im mislima i srcima.

Bo{ko Krsti}

3

SE]AWE

2002 - 2010.

Sini{a [ovqakov

USPOMENA I SE]AWE

16. 8. 1986 - 16. 8. 2010.

Dana, 14. 8. 2010. godine, u 10 ~asova, obi}i}emo wegovu ve~nu ku}u, polo`iiti cve}e i zaliti suzama. Neka te an|eli ~uvaju.

Neute{na porodica Krsti}.

7133

7146

Na dana{wi dan, 14. 8. 2010. navr{ava se pet godina od kako nas je zauvek napustila na{a draga i plemenita sestra

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoja mama Nada, tata Milo{ i brat Jovan.

6997

Stevanu Markovi}u

POMEN

Josip Boro{

2009 - 2010.

Idemo daqe, kako si ti govorio, sa setom u o~ima, tugom u srcu.

Vreme provedeno bez tebe, samo je nemi svedok bola i tuge. S tobom sam imala snagu i sre}u.

Kako je bez tebe to znam samo ja.

Jovan Gavre Moqac ^ikica

suprugu, ocu, dedi i tastu.

Wegovi najmiliji.

Tvoji najmiliji.

Supruga Mira Boro{.

7148

6932

Posle te{ke i duge bolesti preminula je moja supruga

An|elka - Milka Kora} Uspomenu na qubav i stalno se}awe od zaborava ~uvaju: sestre i bra}a sa porodicama i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi.

7140

6904

POMEN

[ESTONEDEQNI POMEN na{oj supruzi i majci

POMEN Dana, 17. 8. 2010. godine navr{ava se {est godina od kako nije sa nama na{ dragi brat, ujak i {urak

Lazar Rimski 14. 8. 2004 - 14. 8. 2010.

Nikada te ne mo`emo zaboraviti.

[endula Zoltan Bosiqka Petrovi} 1943 - 2010.

14. 8. 2005 - 14. 8. 2010.

Radoslav Mrku{i} Bata

Tvoja porodica.

Tvoji najmiliji: supruga Milica, }erka Branislava, unuci Milan i Lazar i zet Miroslav.

7130

7132

Pro{lo je pet tu`nih godina.

Svaka re~ je suvi{na.

O`alo{}eni: wen suprug Pera, prijateqi Miroslav i Tina.

iz Titela S ponosom Te pomiwemo i s qubavqu ~uvamo uspomenu na Tebe.

Tvoje sestre Miroslava i Olga, zet Svetozar i sestri}i Milovan, Milan i Dragan sa porodicama.

Zori ]osi} iz Ka}a

Uvek }u te se se}ati.

6855

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN

Pro{lo je godinu dana od kada nije sa nama

Stevan Krsti}

Nevena Milurovi} Uvek }e{ biti u na{im mislima i srcima.

Tvoji najmiliji.

2005 - 2010.

Jovanka S. Brki}

Dana, 17. 8. 2010. godine navr{ava se pet godina na{em deki.

Postoji ne{to {to nikada umreti ne}e, a to je se}awe na tebe.

Tvoji najmiliji: supruga Smiqa, sin Branislav, snaja Mirjana i unuci Stevan i Jelena.

Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla, izvan `ivota ... i do}i }e posle ovog sna.

Danas, 14. 8. 2010. godine poseti}emo wenu ve~nu ku}u.

Weni: }erka Rajna, zet Slobodan, unu~ad Nemawa i Milica.

7128

7141

6925

ro|. Filipovi} 17. 2. 2010 - 17. 8. 2010.

7125

S qubavqu i po{tovawem: suprug Milivoj, k}erke Mira i Sofija sa porodicama.

6892

TU@NO SE]AWE na na{e drage roditeqe

Godinu dana je od smrti na{e drage

DESETOGODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

dipl. in`. Vojinu Vukosavqevu 13. 8. 2000 - 13. 8. 2010.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Tvoja porodica: supruga Dragica, sin Aleksandar, snaha Milena, unuka Sofija i unuk Vojin.

7066

Angelinu Damjanov

JEDNOGODI[WI POMEN

15. 8. 2009.

@ivorad Gvozdenovi}

Dan~ika - Milu{ko Pla~kov

1. 5. 1949 - 22. 2. 2010.

iz Rumenke

Ti si bio na{a qubav, sre}a, oslonac... i sve {to si ostavio u na{im srcima nikada ne}e nestati.

Prolaze dani a mi u svakom novom jutru tra`imo tvoj lik, najdra`i na{ @ile. [estomese~ni pomen obele`avamo danas, na grobqu u Ratkovu.

Tvoji Gvozdenovi}i.

Kad neko izgubi tako veliko kao {to si nama bio ti Mi{o, onda su 31 godina tako kratke, da bi i deo tvog lika is~ezao iz na{ih svakodnevnih se}awa.

7123

7111

Tvoji najmiliji.

Zlate Kuhajda - Boro{

Milo{ Srdanov

Oti{la si tiho i ostala zauvek u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: Sandra, Ana, Marija, Vladimir i suprug Zoltan.

7004

Radovana Damjanova 11. 4. 2010.

Voqeni nikad ne umiru.

Va{e }erke: Mara i Dada sa porodicama.

7023

Pre godinu dana fizi~ki nas je napustio, ali je i daqe prisutan u srcima svojih najmilijih, koji ga se s ponosom se}aju.

Unuke Tamara i Ivana, }erke Biqana i Tawa, supruga Dragica, zetovi Maksa i Koka.

7127

TV PROGRAM

subota14.avgust2010.

06.35 07.30 08.00 08.05 08.20 08.45 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 13.30 14.00 15.00 15.10 15.20 16.30 17.00 17.22 17.30 19.15 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.45 23.30 00.00

Kuhiwica Na{i stranci Vesti Jutarwa gimnastika Zmajeve de~ije igre Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam TV fonija, kviz Vesti Plej gejms TV bajt Bez uputa Vesti Slobodna tema Eko - Altajski prizori Ru~ak na lepe o~i Ples no stres Gruvawe Vesti Na{ izbor Petkazawe Centar sveta TV Dnevnik Tajna hrane: Voda Eliza i Fred, film Crtani film TV Dnevnik Folder kultura Dokolica Ve~e sa Goranom Bregovi}em Vojvo|anski dnevnik Ra~unica Preokret Vr{a~ki venac 2009.

Filmovi za nesanicu: Mojrin povratak 01.20 Biti Klaudija Kardinale, dok. film

Halo, predsedni~e [ta o~ekivati od Rezolucije o Kosovu koju Beograd nudi Generalnoj skup{tini UN? Za{to se pokajao nakon glasawa za predlo`eni tekst Rezolucije? Gde je granica izme|u strana~ke i dr`avne politike o Kosovu? Da li je pribli`avawem SNS zakqu~ena pri~a Narodwa~ke koalicije? O~ekuje li prevremene izbore?

Gost emisije bi}e predsednik Nove Srbije Velimir Ili}.

Urednik i voditeq: Boro Lazuki} (Panonija, 20.30) 07.30 08.05 08.10 09.05 10.00 10.30 11.30 12.30 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00

Glas Amerike Barometar Beli luk i papri~ica Moje dete Bila jednom jedna nedeqa Travel Svet poqoprivrede Bez cenzure Situacije Italijanski vegetarijanski kuvar Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Tojotin svet prirode Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo, predsedni~e Vojvo|anske vesti Filmski program: Na mese~ini

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.44 13.00 13.15 13.33 14.09 15.00 15.08 16.00 16.03 17.00 18.30 18.59 19.30 20.10 21.04 23.10 23.15 01.00 01.05 02.32

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS Gastronomad Dnevnik Sport plus Zelena trava Ekskluzivno Vesti TV lica: Nikola ^uturilo ^utura... kao sav normalan svet Vesti Sti`u dolari Usijane glave 2, film Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Umri mu{ki 2, film Vesti 1408, film Vesti Usijane glave 2, film Zelena trava

07.00 08.00 08.30 10.00 14.10

KO[ARKA

Srbija – Novi Zeland 06.02 06.08 06.17 07.14 08.02 08.31 08.59 09.22 09.35 09.45 10.30 11.00 11.30 12.10 12.30 13.00 13.15 13.46 14.17

16.42 17.11 17.25

@ikina {arenica Bojana Ordina~ev

Preokret U ve~era{woj emisiji `elimo da se iskreno zapitate {ta vam je u `ivotu va`nije: to {to stvarno jeste ili ono {to drugi misle o vama. Gosti: glumica Bojana Ordina~ev i Milka Pavlovi}, frizerka i stilistkiwa.

Autorka: Mara Skenyi}Reqi} (RTV 1, 22.45)

06.45 07.30 08.20 10.00 11.25 12.30 12.40 15.05 16.00 16.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.00

Kuhiwica (ma|) Divqi svet Horor autobus, film Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Igrani film (slov) Vesti (ma|) Sjaj i beda Holivuda, film Biti Klaudija Kardinale, dok. film Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) Urbana yungla (ma|) Zaqubqena geografija (ma|) Na su{noj zemqi, TV drama K. Vi~eka TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30

[ira, princeza mo}i Moja Amerika Film: Bojno poqe Vitra` Lenija Evo nas kod vas Vi{e od igre [ira, princeza mo}i Dva sveta Divqi horizonti Film: Neplanirano ven~awe Radionica Objektiv Oko Koridora 10 Najboqi lek Probu|eni civilni sektor Dva sveta Divqi horizonti Objektiv Film: Poqubac zmije

06.00 ATP Masters Toronto 1/4 finale 09.00 Moto GP Brno – Fri prektis 125~ 12.15 Premijer liga 13.45 Premijer liga: Totenhem – Man~ester Siti 16.00 Premijer liga: Blekburn – Everton 18.30 Premijer liga: ^elsi – VBA 20.30 Premijer liga Magazin 21.00 ATP Masters Toronto 1/2 finale 22.15 Portugalska liga: Fereira – Sporting 00.00 Moto GP Brno – Kvalifikacije Moto GP

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 08.50 Vremeplov, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @ivot na Marsu, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 12.30 Zoo Hobi, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas

Ove subote, “@ikina {arenica”, 500. put pred gledaocima, sa bazena bawe Junakovi}, kod Apatina. U muzi~kom delu emisije prestavi}e se peva~ka grupa KUD-a „Prigrevica”, apatinske ma`oretkiwe, Todor Maletin, pobednik Zlatne tamburice i mnogi drugi.

Autor i voditeq: @ika Nikoli} (RTS 1 09.06)

06.15 07.00 08.20 09.30 12.00 16.00 19.00 21.00 22.45 00.20 01.30 02.30 03.30

e-TV Doma}in Vajpaut Film: Crni horizont Opasne igre Crni Gruja Film: Crna lisica 3 Film: Bo`iji oklop 1. deo Film: Crni horizont Top spid Ameri~ko rvawe-bez milosti Cirkus Va`ne stvari

15.05 15.30 16.00 16.35 18.30 19.05 19.35 20.00 20.55 23.00 23.35 00.35 02.10

Znawe na poklon Vodi~ za roditeqe Film: Magi~na narukvica Indija Nacionalna geografija: Quti neprijateqi Se}awa i prise}awa Bu|elar Vesti B92 Film: Duh Vesti B92 Beogradski Zoo Trnav~evi}i u divqini Robin Hud Film: Zvi`duk u 8 Vesti B92 Top gir Film: Terorvizija Ukqu~ewe u B92 Info

(RTS 2, 17.25)

15.05

Bawa Junakovi}

DNEVNIK

c m y

30

19.25 21.23 22.30 23.35 00.00 00.30 01.00 02.33 03.00 04.30

07.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.10 15.30 15.50 16.30 17.00 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.00 05.00

Datum Verski kalendar Brazde TV lica: Marko @ivi}... kao sav normalan svet Misterije Rima Pepe prase Ben ten Bleja Verski kalendar Verski mozaik Srbije Klinika Vet Profil i profit Kwiga utisaka Vreme odluke Svet zdravqa 7 RTS dana Srpski glas Leti, leti pesmo moja mila Uspon novca, strani dok. program Tenis: Royers kup (Toronto), ~etvrtfinale, @. [ardi - N. \okovi} Vrele gume Total tenis Ko{arka: Srbija - Novi Zeland, prenos Fudbal - Jelen super liga: Partizan - In|ija, prenos Tenis: Royers kup (Toronto), polufinale 1, prenos Plivawe - EP Jelen super liga Hronika 34. filmskog festivala scenarija Svet ribolova Tenis: Royers kup (Toronto), polufinale 2, prenos Vrele gume Ko{arka: Srbija - Novi Zeland Fudbal - Jelen super liga: Partizan - In|ija

Crtane serije Film: Goli pi{toq Vesti Simpsonovi ^ak Vesti Krajwa sila Zdravqe i vi Beli svet Slike `ivota Pop vremeplov Dok. program Vesti Terminator Simpsonovi Milica na kvadrat Film: Fantasti~na ~etvorka Kalifornikacija Zavr{nica Zlo~ina~ke namere Dok. film Krajwa sila Film: Goli pi{toq

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika 12.00 Kuhiwica, 13.00 Vi{e od igre, 14.00 ZOO Hobi, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dok. program, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

Ekstremni sport Pri~e prate doma}u i stranu ekstremnu scenu, takmi~ewa, kao i zanimqiva avanturisti~ka putovawa.

Svi zaqubqenici u ove sportove u`iva}e u ume}ima na{ih najboqih skija{a, snoubordera, surfera, skejtera, bajkera, ronilaca, raftera, paraglajdista...

Voditeqi: Dalibor Andonov Gru i MC Voja (Ko{ava, 20.00)

Yulijet Luis

Dosta je bilo @ena otkriva da ~ovek iz wenih snova u stvari nije ono za {ta se predstavqa. Ona i wena }erka poku{avaju da pobegnu uz pomo} wenog biv{eg de~ka, ali mu` po~iwe da je progoni. Boje}i se za svoj i }erkin `ivot, ona shvata da postoji samo jedan na~in da pobegne iz tog braka, a to je da ubije mu`a.

Uloge: Yenifer Lopez, Bil Kempbel, Yulijet Luis, Tesa Alen, Noa Vajl Re`ija: Majkl Eptid (Pink, 21.00) 07.15 08.00 10.00 10.45 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.45 01.00 02.45 04.30

06.00 09.00 09.30 09.40 09.45 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.40 13.55 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 03.10 05.05 05.10

Jutarwi program Nodi Meda Rupert Pokojo Tele{op Sporti} Sigma Presovawe Kilari ^ovek lav Idemo u`ivo Tele{op ]irilica Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Kad priroda uzvrati udarac Telemaster Kliford Ekstremni sport Film: Front Fritajm Vesti Riko{et La Lola Fritajm Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Akvantura

U sosu - specijal Film: Ekstremisti [tit Siti Vikendvizija @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Film: Danas 13 sutra 30 Magazin in Nacionalni dnevnik Paparaco potera Film: Dosta je bilo Film: Tajfun smrti Siti Film: Ubistva na stepeni{tu Film: Danas 13 sutra 30 Film: Dosta je bilo

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota14.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON, PADOVI I ODBRANA DINARA

31 3

Pi{e: dr Dejan Jovovi}

Mia Maestro

Deset bo`jih zapovesti Kada proro~anstvo najavi da }e se roditi dete koje }e postati princ Egipta, opasnost se nadvije nad egipatskim kraqevstvom. Faraon naredi ubistvo sve mu{ke novoro|en~adi. Ali jedno dete, Mojsije, sin jevrejskih robova, uspe da izbegne smrt...

Uloge: Dagrej Skot, Omar [arif, Suzan Lin~, Paskal Fril, Mia Maestro Re`ija: Robert Dornhelm (Nova TV, 20.05) 07.35 09.05 09.35 09.45 10.10 11.00 11.55 12.50 13.40 15.20 17.00 17.10 18.10 19.15 20.05 23.10 01.10 02.40 04.45

Dugi opro{taj, film Dora istra`uje, crtani Timi Tim, crtani Ben ten Na{a mala klinika Dodir s neba Frikovi Smalvil Dugi opro{taj, film Ponovni susret, film Vesti Nad lipom 35 Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Deset bo`jih zapovesti 1 i 2, film Mre`a, film Male no}ne pri~e, {ou Glorija, film Nadin, film

08.00 Duhovna muzika 09.00 Tajne dubina 10.00 [arlota Luksembur{ka: Vojvotkiwa u ratu 12.00 [ta je ubilo mamute?

13.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 14.00 Sufi soul – tajanstvena muzika islama 15.00 Rat na Arktiku 16.00 Duhovna muzika 17.00 Pqa~ka{i olupina 18.00 Gerouov zakon 19.00 42 na~ina da se ubije Hitler 20.00 Misterije mumija iz mo~vara 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 No} u kojoj je Yejms Braun spasao Boston 23.30 Svedok: Sa balkona sobe 306.

00.00 Duhovna muzika 01.00 Pqa~ka{i olupina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 A sad adio Ku}a pored pruge Inspektor Pesak i tuga Tajmkop Soba moga sina Erotski film Erotski program Kresni me

06.00 07.25 08.55 10.25 11.50 13.20 15.05 16.30 18.10 20.05 22.05 23.50 01.15 02.05 03.00

Impijeva zemqa ~uda Ameri~ka devojka: Krisa Dave` Gospodin mama Mali zeleni Dan kada je zemqa stala Dogovor Te{ko lomqiv Ne ka~i se sa Zohanom Notorius Big Zemqa avanture Henk i Majk Prava krv II, ep. 23.

Prava krv II, ep. 24.

Yoni Mnemonik

07.50 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Union Pacifik, film 10.18 Ku}ni qubimci 10.52 Normalan `ivot 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.15 Prizma 14.00 Ekumena 14.55 Reporteri 15.50 Alpe Dunav Jadran 16.55 Prirodni svet 17.45 Biblija: Josip 19.30 Dnevnik 20.07 ^uvari zakona, film 22.45 Filmski vikend s Robinom Vilijamsom: Velika bela prevara, film 00.35 No} kultnih filmova: Fantom u operi, film 02.50 No} kultnih filmova: Most Voterlu, film

06.00 Pomorska patrola 09.00 Van sezone 11.00 Tajanstvena `ena: Iskupqewe 13.00 Tajanstvena `ena: Vreme za igru 15.00 Mu` za iznajmqivawe 17.00 Za Grejsinu qubav 19.00 Igra za ~uvawe 21.00 Vo`wa ka uspehu 23.00 Gresi iz pro{losti 01.00 Istinite ispovesti go go devojke 03.00 Pomorska patrola

08.20 08.45 09.10 11.05 11.30 13.00 14.45 16.35 19.05 20.00 22.15 00.25 02.50

2 glupa psa, crtani Bakugan, crtani Ne daj se, Nina!

Jedna od momaka Pakleno letovawe, film Idemo do kraja, film Mekaleova mornarica, film Projekt Iks, film Zvezde ekstra: Nata{a Ri~ardson Legenda o vitezu, film Iskonski strah, film Karlitov na~in, film Astro {ou

Legenda o vitezu

Robin Vilijams

Velika bela prevara @ivot na Aqasci nije lak za trgova~kog putnika Pola Barnela - on je pred bankrotom, a wegova supruga Margaret je psihi~ki nestabilna.

Kad slu~ajno nai|e na le{ nepoznatog mu{karca, o~ajni Pol smi{qa kako da do|e do novca...

Uloge: Robin Vilijams, Holi Hanter, \ovani Ribisi, Alison Lohman, Tim Blejk Nelson, Erl Braun, Vudi Harelson Re`ija: Mark Milod (HRT 1, 22.45)

08.25 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 09.10 Cele note 09.35 Slu~aj za ekipu BARZ 10.00 Sportske igre mladih 10.15 Briqantin 11.00 Draga Gospa Ila~ka,dok film 11.40 In memoriam - Dragica Martinis 12.40 ^ovek i afri~ka fauna, dok. serija 13.40 KS automagazin 14.10 4 zida 14.45 Optu`en bez dokaza, film 16.25 London: Atletika, Dijamantska liga - prenos 18.35 Mu}ke 19.55 Crtani film 20.10 HNL: Inter - Hajduk, prenos 22.10 Struna u krvi 23.40 Budimpe{ta - EP u plivawu, snimak 00.10 Mini HNL 00.30 Mu}ke

Posle smrti gospodara, mladi sluga Vilijam prepu{ten je sam sebi i osim vite{kog oklopa, nema nikakvu drugu imovinu. Otkriv{i da je veoma spretan s oru`jem, a poslebno re~it s damama, Vilijam kre}e na put...

Uloge: Hit Leyer, Mark Ejdi, Rufus Sevel, Pol Betani, [anin Sosamon, Alan Tudik, Lora Frejzer Re`ija: Brajan Helgeland (RTL, 20.00)

[anin Sosamon

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40

21.55 22.50 23.45 00.40

Ameri~ka luka Ameri~ke drvose~e Megagraditeqi U srcu ma{ine Gra|evinske intervencije Borna kola bra}e Hau Limarska radionica/London Grmqavina iz Kanzasa Takmi~ewe u izradi automobila Kako se to pravi Kako se pravi Velike selidbe Megagraditeqi Gra|evinske intervencije Grmqavina iz Kanzasa Takmi~ewe u izradi automobila Borna kola bra}e Hau Sam u divqini Ameri~ka luka Izgubqeni raj

09.30 11.30 12.00 13.00 13.45 14.45 15.30 16.30 20.00 21.00 22.15 00.00

Plivawe Plivawe Plivawe Plivawe Skija{ki skokovi Plivawe Plivawe Plivawe Tenis Kowi~ki sport Plivawe Borila~ki sport

14.35 15.30 07.30 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 03.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00

Posledwa `ena na Zemqi Bo`iji pi{toq Duga no} Dolazi Valdez Izigravaju}i Boga Drveni bar Dakota Ku}a za dve porodice Posledwi dani Pompeje Nosferatu – Simfonija u`asa

Zajedni~ka tu`ba Pre i posle Hamlet Qubav u Houp Springsu Puder La`ov Hotel Splendid Kviz Zavera senki Zajedni~ka tu`ba Heteroseksualac 2 – miris qubavi 02.00 Proro~anstvo

16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

Svaki Srbin du`an 3.000 evra osledwih desetak godina kod nas se vodi pouvoz robe {iroke potro{we, a u skromnom izvozu litika “rukovo|eno fleksibilnog“ kursa oko dve tre}ine su proizvodi niske faze obrade i sidinara, kao i u mnogim tranzicionim zemqarovine (gvo`|e i ~elik, ode}a, `itarice, vo}e i poma, umesto ranijeg fiksnog kursa vezanog za marku. vr}e, obojeni metali).

Ovakav kompromis trebalo bi da uzme u obzir dobre Zbog ovakvog trenda, postoji opasnost da zemqa zastrane obe varijante kursa: prednosti discipline padne u tzv. du`ni~ku krizu. Ukupan spoqni dug Srfiksnog kursa i ve}e delovawe tr`i{ta fluktuirabije, i pored delimi~nog otpisa oko pet milijardi, ju}eg. Rasprava o fiksnom ili fleksibilnom kursu sredinom 2010. je dostigao iznos ve}i od 24 milijarde dinara svodi se na pitawe da li ~e{}e sprovoditi evra (vi{e od 30 milijardi dolara). To je preko 75 oddevalvacije ili pustiti dinar da stalno deprecira. sto bruto doma}eg proizvoda, s visokim koeficijenFiksni treba braniti visokim deviznim rezervama, tom zadu`enosti i ratama otplate kreditorima u oda slobodno fluktuirawe kursa dinara mo`e svojom nosu na izvoz oko 40 odsto u 2009. Dug javnog sektora nestabilno{}u izazvati velike i nepredvidive na kraju prvog kvartala 2010. bio je 7,6 milijardi oscilacije na deviznom tr`i{tu, dobro znane iz iskustava mnogih zemaqa.

Diskrecione odluke monetarnih vlasti uti~u na kurs dinara, a najva`niji kriterijumi su odnos ponude i potra`we deviza, stawe platnog bilansa i razlike u doma}oj i inostranoj inflaciji. NBS mo`e utvrditi margine mogu}ih oscilacija kursa i intervenisati u slu~aju eventualnog proboja. Na deviznom tr`i{tu kontroli{e kretawe stranih valuta prema dinaru, pa kad ekonomski interesi zahtevaju, NBS na osnovu arbitrarnih kriterijuma mo`e intervenisati na tr`i{tu. No, u praksi se ve} godinama primewuje politika precewenog i doskoro relativno stabilnog kursa dinara. NBS odre|uje kurs na osnovu ponude i potra`we, a in- Krediti obnovili ku}nu logistiku na izdisaju terveni{e na deviznom tr`i{tu samo radi spre~avaevra, {to je vi{e od 34 odsto ukupnog spoqnog duga. wa velikih dnevnih oscilacija kursa, bez, kako navoDug privatnog sektora je tad bio 15,7 milijardi evra, di, usmeravawa kursa u odre|enom pravcu. Rast domaod ~ega banaka 32, a preduze}a 68 odsto. Ovako visok }ih cena bio je vi{estruko ve}i od promene kursa diprivatni spoqni dug stvara problem kako osposobinara prema najva`nijim svetskim valutama. To je doti privredu da servisira svoje obaveze prema inovelo i do ogromnog spoqnotrgovinskog deficita, a stranstvu. Oko 77 odsto ukupnog spoqnog duga zemqe imalo je pokri}e u privatizaciji, inostranom zaduje denominovan u evrima, a deset odsto je kratkoro~`ivawu, investicijama, prilivu doznaka i donacija, ni dug. Po podacima NBS-a, u strukturi ukupnog kad je u zemqu posle 2000. po ovom osnovu u{lo, po nespoqnog duga na kraju prvog kvartala ove godine, na kim procenama, oko 70 milijardi dolara, kori{}eme|unarodne finansijske institucije otpada 22,7 odnih, uglavnom, za potro{wu, a mawe za razvoj privresto, Pariski klub 7,8, ostale vlade 3,5, Londonski de. Veliki uvoz je bio najve}i podsticaj rastu BDPklub 2,3, kliring i ostale kreditore 63,4 procenta. a, dok je rast realnog sektora – industrije i poqoOdliv po osnovu spoqnih dugova je ve}i od stvaraprivrede – bio skroman. Do sredine 2010. privatizowa BDP-a, {to veoma usporava daqi dru{tveni i vano je vi{e od 2.300 preduze}a, ali je oko 2,7 miliprivredni razvoj. Na kraju prvog kvartala 2010. dojarde evra od prodaje pristiglih u buxet, uglavnom spele neizmirene obaveze spoqnog duga bile su ve}e zavr{ilo u teku}oj potro{wi. I pored tolikog priod dve milijarde evra, pa je svaki stanovnik Srbije liva, ostvaren je vrlo mabio u minusu oko 3.000 li godi{wi rast induevra. Ina~e, prose~na zaPrivatizacijom, inostranim strije i poqoprivrede od du`enost stanovnika Srsamo oko jedan posto. bije je i daqe mawa u porezadu`ivawem, investicijama, Preceweni kurs dinara prilivom doznaka i donacija u Srbiju |ewu sa zemqama u okrui ranije sprovedena nagla `ewu, ali je dinamika raliberalizacija uvoza, koji je posle 2000. u{lo oko 70 milijardi sta poja~ana u posledwe gu{e doma}u proizvodwu, dolara, ali uglavnom su iskori{}eni tri godine. U 2007. prose~negativno uti~u na makrona zadu`enost je bila 503 za potro{wu, a znatno mawe ekonomska kretawa u zeevra, a u 2010. porasla na za razvoj privrede mqi, a posebno na ekonom650. Po{to imamo pad ili ske odnose s inostranvrlo skroman rast BDP-a, stvom jer je kurs jedan od generatora velikog uvoza, verovatno }e se morati i}i na nova spoqna zadu`ewa koji nije u funkciji pove}awa proizvodwe i izvoza. da bi se iz tih kredita podmirile obaveze iz starih, Po nekim podacima, vrednost dinara u 2001. je u odnokoje su oko 13 odsto BDP-a. Dodatnim zadu`ivawem su na kraj 2000. bila realno oko 30 posto ve}a, dok je kod me|unarodnih institucija, ako bude trebalo, prose~na carina na uvoz robe bila oko devet odsto, obezbedile bi se i devize da se zaustavi daqi pad di{to je sna`no uticalo na veliko pove}awe cenovne nara. konkurentnosti uvoza. Uo~i izbijawa svetske ekoSpoqni dug je u oktobru 2000. bio 10,7 milijardi nomske krize u jesen 2008, kurs dinara je realno bio dolara, a od tad je uve}an vi{e od tri puta i blizu je ~ak oko 110 posto vi{i nego krajem 2000. Dinar se nakriti~ne ta~ke od 80 odsto BDP-a, koji po metodolo{ao u paradoksalnoj situaciji, jer je ja~ao u godinagiji Svetske banke deli sredwe zadu`ene zemqe od ma izrazito niske konkurentske snage privrede i nevisoko zadu`enih. Kod zemaqa u razvoju taj prag je dovoqne proizvodne aktivnosti u industriji, s nelini`i i kriti~an je na 60 odsto BDP-a, jer preko toga kvidnim realnim sektorom i zastarelom privrednom pada privredni rast. Trend rasta spoqnog duga od strukturom. Stalno su rasli uvoz i spoqnotrgovin2008. do 2010. godine je rezultat i deprecijacije kurski deficit, ogromna devizna sredstva su tro{ena na sa dinara, ina~e ve}e od stope inflacije.

P

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota14.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Subota je, ali veoma dinami~na.

Ko je to rekao da se vikendom odmara? Izgleda da su ovo ipak neka nova, Vodolijanska vremena, gde red i predvidqivost ne postoje. [oping?

BIK 20.4-20.5.

Ovog vikenda biste mogli du`e spavati ujutru, izle`avati se i piti svoju prvu jutarwu kaficu u kreveti}u, ali vam ne{to ne da mira.

Va{a kreativnost dolazi do punog izra`aja. Qubav.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

14. avgust 2010.

Imate odli~nu komunikaciju s dragim osobama, a svaki izlazak i susret donosi dobar provod. Vi{e osoba je zainteresovano za vas pa su izvesne igre bez granica. Ostra{}enost.

Dan je ispuwen mnogobrojnim prijatnim susretima i doga|ajima, ~iji daqi tok unosi nemire neizvesnosti. Ovog vikenda ne}ete tradicionalno biti u ku}i s familijom ve} ko zna gde.

Kra}i put tokom vikenda bi vam godio. Gotovo neibe`no, motivisani dru{tvom ili dragom osobom, odva`i}ete se na avanturu, hrabro i dostojanstveno, a na nivou. Nemojte rizikovati.

Iskoristite ovu subotu, ako ne morate da radite, za svoj hobi, i sve ono {to vam pri~iwava zadovoqstvo. Trosite mnogo novca, na ono {to treba i ono {to ne treba, ali s u`ivawem.

VAGA 23.9- 23.10.

Mesec plovi kroz va{ znak pa ste opu{teni i `elite dru{tvo dragih osoba. Ovo je pravo vreme za odmor i u`ivawe, intelektualne aktivnosti i sklad udvoje. Lepota u jednostavnosti. Opu{teno!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Vas je te{ko uhvatiti, a jo{ te`e zadr`ati. Samo zanimqivi i egzoti~ni sadr`aji dolaze u obzir. Zadovoqni ste u qubavi, avanturama, i svemu {to vas ne}e sputati ili vezati.

Budite pa`qivi u saobra}aju i proverite ispravnost svog vozila.

Mogli biste i kompjuter odneti na godi{wi pregled. Nemate dobru koncentraciju za bilo {ta pa se pona{ajte kampawski.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Sve {to je u tajnosti, skriveno i daleko od o~iju javnosti je OK. Mo`ete putovati, daleko, {to daqe, to boqe, s voqenom osobom. Iskoristite drugi deo leta za pravi i nezaboravni odmor.

Imate povoqan upliv Meseca iz vazdu{nog znaka Vage pa i dobre odnose, zajedni~ka interesovawa i srodnu komunikaciju sa `enskim bi}ima. S decom, tako|e.

Danas ste u frci, a sutra }e sve biti opu{tenije. Danas slu`ite narodu, a sutra uga|ate sebi. Danas mo`ete gubiti, a sutra dobijati.

Ustati ili odustati? Ustati polako, pa odustati.

TRI^-TRA^

Kosa od 35 miliona dolara V REMENSKA

Kompanija „Hertek”, koja proizvodi umetke za kosu, tu`i Paris Hilton (29) zbog kr{ewa ugovora.

Naslednica imperije „Hilton” obavezala se ugovorom da }e nositi i reklamirati wihove umetke, i za to je dobila 3,5 miliona dolara. Me|utim, Paris su fotografi snimili sa umecima konkurentskog proizvo|a~a. U tu`bi podnetoj sudu u Los An|elesu navodi se i da je Hiltonova 2007. godine propustila promotivnu `urku jer je bila u zatvoru zbog neoprezne vo`we. Po{to je Paris za promociju umetaka dobila 3,5 miliona, „Hertek” tra`i deset puta ve}u od{tetu - 35 miliona dolara.

Sud u Los An|elesu odlu~i}e da li, i koliko novca }e Hiltonova morati da plati „Herteku”.

PROGNOZA

VIC DANA

VEOMA

Vojvodina Novi Sad

33

Subotica

33

Sombor

33

Kikinda

35

Vrbas

33

B. Palanka

33

Zrewanin

35

S. Mitrovica 34 Ruma

34

Pan~evo

34

Vr{ac

34

Srbija Beograd

35

Kragujevac

35

K. Mitrovica 35 Ni{

36

Evropa

TOPLO

NOVI SAD: Sun~ano i veoma toplo. Po podne i krajem dana postoji mogu}nost pojave kratkotrajnih lokalnih pquskova. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 21 do 33 stepena.

VOJVODINA: Prete`no sun~ano i toplo vreme. Po podne i krajem dana je ponegde mogu}a re|a pojava kratkotrajnih lokalnih pquskova. Vetar slab, jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 19, a maksimalna 35 stepeni.

SRBIJA: Prete`no sun~ano i veoma toplo vreme. Po podne i krajem dana je ponegde mogu}a re|a pojava kratkotrajnih lokalnih pquskova. Vetar slab, u Pomoravqu i Podunavqu umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 17, a maksimalna 37 stepeni na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i ponedeqak prete`no sun~ano i vrlo toplo uz temperature do 35, a na jugu Srbije do 38 stepeni. Po podne i uve~e je mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova. U utorak i sredu malo ni`e i prijatnije temperature uz povremene pquskove.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e nepovoqno uticati na sve hroni~ne bolesnike i osetqive osobe. Savetuje se smawewe aktivnosti i pridr`avawe saveta lekara. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa, bolovi u mi{i}ima i razdra`qivost. Izuzetan oprez se preporu~uje u saobra}aju.

Madrid

29

Rim

31

London

21

Cirih

24

Berlin

25

Be~

29

Var{ava

34

Kijev

36

Moskva

31

Oslo

23

Do{ao Muja ku}i i zatekao Hasu i Fatu na gomili.

- Bolan, Haso, pa zar to da mi u~ini{? A zajedno smo i{li u {kolu, bili najboqi prijateqi, kum si mi bio kad sam se `enio, delili smo dobro i zlo...

Ho}e{ li prestati dok ti govorim?!

SUDOKU

St. Peterburg 31 Atina

37

Pariz

22

Minhen

23

Budimpe{ta

35

Stokholm

28

8

1

4

9 6

3

7

5

2

4

2

3

5

4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

486 (8)

Slankamen

436 (8)

Ja{a Tomi}

Apatin

526 (17)

Zemun

404 (8)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

402 (4)

Smederevo

538 (6)

Ba~. Palanka 405 (14) Novi Sad

403 (15)

Tendencija porasta i stagnacije

8 1 6 2 9 4 5 7 3 TISA

SAVA

N. Kne`evac

382 (-4)

S. Mitrovica

116 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

396 (-3)

Beograd

346 (5)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

336 (3)

Tendencija stagnacije

Titel

444 (8)

NERA

Hetin

124 (36)

12 (-3)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3

Kusi}

2 5 7 6 3 8 1 4 9

6

2

4 9 3 7 5 1 8 2 6 5 8 2 1 4 9 3 6 7

1

Tendencija stagnacije

5

7

3

8

1

1 6 9 5 7 3 4 8 2

2

7 3 4 8 2 6 9 1 5 3 7 5 4 8 2 6 9 1

38 (-4)

3 1

9

4

1

6 2 8 9 1 5 7 3 4

7

9 4 1 3 6 7 2 5 8 Re{ewe iz pro{log broja