Dnevnik 14.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

UTORAK 14. AVGUST 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23526 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

IZ VLADE NAJAVQUJU PREISPITIVAWE CENA ENERGENATA

Gas iz me |u so ci ja le, po li ti ke i Ru si je

str. 4

NASLOVI

PREDSEDNIK SKUP[TINE SRBIJE NEBOJ[A STEFANOVI] O SUZBIJAWU SISTEMSKE KORUPCIJE

Ekonomija 4 Ministar Qaji} poru~uje da }e biti te{kih mera

Ne }e bi ti za {ti }e nih

Tre}e doba 6 Penzionerima fondovi omogu}avaju kupovinu i boravak u bawama na rate

Novi Sad 9 Anketa „Dnevnika”: Zbog cena mesa {nicla jednom nedeqno

Vojvodina 10 Somborci nezadovoqni obra~unom toplote za 4.000 stanova

OSTA V E NO V O S A \ A N A OVE ZI M E BI ] E IZ G LE D A PRA Z NE

str. 2 POLITI^KI ANALITI^AR DEJAN VUK STANKOVI]

Ce pa we DS-a mo gu }e ako se su o ~e s iz bor nim po ra zom

Su{ a i cen e otp is al i zimn ic u

str. 3

SOCIJALNA POMO], A NE 13. PENZIJA

Pr vi deo u sep tem bru, dru gi u de cem bru

str. 8

str. 6

GRA\ANI VOJVODINE POLAKO DOBIJAJU OTETU IMOVINU NAZAD

NOVOSADSKI PREVOZNIK TRA@I VE]E CENE

Sun~ano

Gradski prevoz skupqi 11 posto? str. 9

Najvi{a temperatura 28 °S

Vra }e ni sta no vi, lo ka li, 1.200 hek ta ra ora ni ca...

str. 5

NAJVE]I DU@NICI JO[ UVEK VAN POSTUPKA

„Ma ra ka na” pod hi po te kom Agro ban ke

str. 11

str. 14 – 18

SPORT

n MILICA I IVANA MIQENICE NACIJE

n NAJBOQI SRPSKI FUDBALERI NA OKUPU

n FK TITEL OBELE@IO VEK POSTOJAWA

POLiTikA

utorak14.avgust2012.

PO MEN @R TVA MA ZLO ^I NA U GO RA @DEV CU

Ni ko ni je od go va rao za ubi stvo srp ske de ce Na ju~era{wi dan pre devet godina ubijeno je dvoje, a raweno ~etvoro srpske dece u Gora`devcu na Kosovu i Metohiji. Za taj zlo~in jo{ niko nije odgovarao. Euleks je krajem 2010. godine, usled nedostataka dokaza, zatvorio istragu koju je po dolasku na Kosovo preuzeo od Unmika. Parastos `rtvama na grobqu u Gora`devcu, gde se okupilo stotinak stanovnika tog mesta, slu`io je vladika Te o do si je. Ivan Jovovi} (19) i Pantelija Daki} (12) ubijeni su iz automatskog oru`ja 13. avgusta 2003. godine dok su se kupali na reci Bistrici, a wihovi drugovi \or |e Ugre no vi} (20), Bog dan Bu ku mi ri} (14), Mar ko Bo gi }e -

vi} (12) i Dra ga na Sr bqak (13) te{ko su raweni. Majka ubijenog Ivana Jovovi}a razo~arana je {to je istraga obustavqena, a ubicama nema do danas traga. Kaè da je jedina novost u istrazi za posledwih devet godina to {to su od Euleksa dobili telegram da je istraga zatvorena. – Zna~i, niko nije kriv, kriva su sama deca {to su se igrala i i{la na kupawe. Nemam vi{e {ta da kaèm – rekla je ona. Vladika Teodosije pozvao je ìteqe Gora`devca da uprkos neotkrivawu ubica, ne pomi{qaju na to da napuste svoje ku}e i imawa. – Va{im ìvotima i ostajawem na ovim prostorima i ovo par~e zemqe pod ovim nebom je-

ste srpsko i ne}emo ga predati tu|incima – rekao je vladika Teodosije. Napada~i na srpsku decu koja su se kupala na reci 500 metara od centra sela, nikada nisu na|eni, uprkos obe}awu tada{weg {efa Unmik policije da }e „prevrnuti svaki komad zemqe da bi na{ao ubice”. Nije pomogla ni nagrada od milion evra koju je Unmik ponudio. Unmik je posle napada u Gora`devcu saop{tio da je „nepoznat broj qudi iz `buwa otvorio vatru na pedesetak dece i mladih, ve}inom Srba iz gora`deva~ke enklave”. Kosovska policija je u istrazi saslu{ala 75 svedoka, me|u kojima i rawene u napadu, a pretresla je i 100 ku}a. O~evi ubijenih de~aka tvrde da se zna ko je pucao na Ivana i Panteliju i da su to rekli i Kforu. Ubistvo dece osudili su doma}i i strani zvani~nici, a tim povodom odràna je i hitna sednica Saveta bezbednosti UN. Portparolka Euleksa Iri na Gu de qe vi} rekla je da zvani~no zatvarawe istrage ne zna~i i odustajawe od potrage za po~iniocima ubistva. – Bilo koja zvani~no obustavqena istraga u svakom trenutku moè biti ponovo otvorena ukoliko se tuìocu na raspolagawe stave nove informacije koje bi potencijalno mogle pokrenuti istragu napred – rekla je Gudeqevi}eva. U Gora`devcu danas ìvi oko 750 Srba, tre}ina broja od pre 1999. godine. Ubistvo u Gora`devcu smatra se jednim od ~etiri najve}a zlo~ina nad Srbima od dolaska me|unarodne misije na Kosovo i Metohiju. Ubice su ostale neka`wene, kao i u tri ostala zlo~ina – u Starom Grackom, Obili}u i kod Podujeva.

ANA LI TI ^A RI O EKO NOM SKIM DI PLO MA TA MA

Sa mo tro {ak za dr `a vu

Angaòvawe ekonomskih diplomata nije dalo rezultate u protekle dve godine, oni treba da budu vra}eni u zemqu, a ekonomske interese Srbije u svetu mogu dobro zastupati diplomatska i predstavni{tva privrednih komora, ocenili su ju~e eksperti za Tanjug. Konsultanat za strana ulaga wa Mi l an Ko v a ~ e v i} mi {qewa je da je angaòvawe eko nom skih di plo ma ta bi lo rasipawe novaca, nagra|ivawe qudi po partijskoj liniji, koje nije moglo doneti prave rezultate. On je napomenuo da je stru~na javnost bila protiv kon cep ta da Mi ni star stvo ekonomije angaùje ekonomske

diplomate, ali da „vlast nije htela da ~uje {ta joj se ka`e”. Vlada Srbije anga`ovala je 27 ekonomskih ambasadora {irom sveta, koji su u slu`bi od oktobra 2010, a wihov glavni zadatak bio je da obezbede dolazak {to vi{e investitora iz zemaqa doma}ina. Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Qu bo drag Sa vi} rekao je za Tanjug da je prethodna vlada mo`da imala dobru ideju da pomogne srpskoj privredi, ali da nije bio dobar odabir kadrova. – Imam utisak da su ti qudi poslati da se na|e uhlebqewe za deo kadrova biv{e vode}e partije na vlasti – kazao je on.

dnevnik

PRED SED NIK SKUP [TI NE SR BI JE NE BOJ [A STE FA NO VI] O SU ZBI JA WU SI STEM SKE KO RUP CI JE

Ne }e bi ti za {ti }e nih Predsednik Skup{tine Srbije Ne boj {a Ste fa no vi} izjavio je za „Dnevnik“ da nova vlast ne}e tolerisati sistemsku korupciju ni na koji na~in i da ne}e biti za{ti}enih. Na pitawe {ta }e uz najave organa iz vr {nih vla sti ura di ti u borbi protiv sistemske korupcije, ~iji su izvor, po tvrdwi Saveta za borbu protiv korupcije, i u usvojenim zakonima koji nose koruptivne elemente, a doneli su ih predhodni skup{tinski sazivi, Stefanovi} je rekao da „apsolutno moè da potvrdi da je ciq te ve}ine da se odlu~no bori protiv korupcije i kriminala“. – Jedno od prvih zakonskih re{awa, koje }emo imati na dnevnom redu ve} u septembru, je zakon o javnim nabavkama, koji je i internacionalno i od relevantnih faktora u na{oj zemqi, ocewen kao jedan od glavnih faktora koji omogu}avaju korupciju – rekao je Stefanovi}. – @elimo da pokaèmo, prvo, da je wime mogu}e posti}i odgovaraju}e u{tede, koje procewujemo izme|u 500 milione i milijarde evra na godi{wem nivou, i, {to je ~ak i zna~ajnije – da Srbija ne}e tolerisati postojawe sistemske korupcije ni na koji na~in. Posledwe akcije dràvnih organa pokazuju da dràva poku{ava da na najozbiqniji na~in razmatra ta pitawa. Na pitawe da li }e razgovarati sa ~lanovima Saveta o zakonima koje treba izmeniti jer nose koruptivne elemente,

pred sed nik Skup {tine je rekao da na me ra va da sa „svim no si o ci ma jav nih ovla {}e wa ko ji `e le da se ukqu~e u tu borbu razgovaramo i dolazimo do kvalitetnijih zakonskih i drugih re{ewa koja odlu~no idu u borbu protiv korupcije i kriminala“. – Svakako da nemam ni{ta protiv toga da se sastanem sa ~lanovima Saveta za borbu protiv korupcije, bilo na wi ho vu ili na {u inicijativu. O~ekujem ih vrlo brzo ovde u parlamentu – re kao je Ste fa no vi}. Ina ~e, ~la ni ca Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Je li sa ve ta Va si li} ocewuje za na{ list da su „afere u Srbiji rezultat nepostojawa institucija“. – Gotovo nijedan predmet sistemske korupcije ko ji ma se Sa vet ba vio ni je procesuiran, a postupci koji su pokrenuti nisu dovedeni do kraja – navodi Jelisveta Vasili}. – Ve}ina tih predmeta su upravo one privatizacije za koje je EU rekla da moraju da se preispitaju, a Vlada je pre toga trebalo samo da pro~ita ono ~ime se Savet bavio i slu-

~ajeve na koje je ukazao. Kada institucije, naro~ito pravosu|e, postanu nezavisne i samostalne, oslobo|ene politi~ara i wihovog uticaja, ima}emo vladavinu prava u Srbiji, u kojoj }e biti re{ene afere i slu~ajevi sistemske korupcije. Po wenim re~ima, Tu`ila{tvo Srbije nije nikada izva-

BE O GRAD SKI SU SRET PRED SED NI KA PAR LA MEN TA SR BI JE I RS-a

@e qa gra |a na za ja ~a we sa rad we Predsednici parlamenta Srbije i Republike Srpske Ne boj {a Ste fa no vi} i Igor Ra do ji ~i} saglasili su se ju~e o tome da postoji strate{ki interes za saradwu Srbije i RS-a, budu}i da „sve institucije i gra|ani imaju prirodnu èqu za saradwom” i da je du`nost svih da tu saradwu oja~aju. Stefanovi} je na zajedni~koj konferenciji za novinare u Skup{tini Srbije podsetio na to da su dva parlamenta 2008. godine potpisala protokol o saradwi, ali da se ukazala potreba „uvo|ewa jo{ jedne dimenzije u saradwu, pre svega u oblasti ekonomije”. On je istakao da }e na taj na~in privrede dveju zemaqa oja~ati i imati mogu}nost prodora na trì{te drugih dràva. – Republika Srbija i wen parlament imaju interes od ja~awa saradwe s RSom. Na{a èqa je da bude {to vi{e sastanaka, kako rukovodstva skup{tina, tako i predstavnika skup{tinskih odbora i drugih tela – rekao je Stefanovi}. êstitaju}i mu na izboru za predsednika Skup{tine Srbije, Radoji~i}, kome je ovo prva znani~na poseta od konstituisawa novog parlamenta i Vlade Srbije, pozvao je Stefanovi}a na uzvratnu posetu Bawaluci ove jeseni. On je naglasio da bi to bila dobra prilika

za konkretizaciju saradwe u mnogim oblastima, poput ekonomije, po{to bi tom prilikom tako|e prisustvovali qudi iz poslovnog sveta i izvr{ne vlasti. Po wegovim re~ima, na taj na~in }e se privrede dveju dràva ja~e povezati. Radoji~i} je napomenuo da je Srbija najva`niji i najzna~ajniji spoqnotrgovinski partner Republike Srpske i da je sa Stefanovi}em razgovarao o poboq{awu saradwe i u ekonomiji, privredi i energetici. Predsednik parlamenta RS-a je na novinarsko pitawe izjavio da }e taj entitet insistirati na smeni ministra spoqnih poslova Bosne i Hercegovine Zlat ka La gum xi je jer je prekr{io Ustav i zakon daju}i nalog da se u UN glasa za rezoluciju o Siriji. – To je jo{ jedan od aspekata krize u BiH jer ne moè u spoqnoj politici biti glasa BiH ako on nije uvaìo stav RSa – rekao je Radoji~i}. On je podsetio na to da spoqna politika BiH treba da bude rezultat kompromisa i da odluke donose tri ~lana Predsedni{tva konsenzusom, a da je Lagumxija dao instrukciju na koju nema pravo, zbog ~ega Savez nezavisnih socijaldemokrata traì wegovu smenu. D. M.

dilo iz fioke nijedan slu~aj da radi na wemu, a kada to ~ini, onda je selektivno. – Rade kad im se naredi, a ako nema te naredbe, Tu`ila{tvo ne radi jer se boje – nagla{ava sagovornica. Jelisaveta Vasili} je istakla da je prethodna Vlada Srbije predstavila reformu pravo su |a ve o ma afir ma tiv no, iako je bilo jasno da je wome uru{ena vladavina prava i nezavisnost i samostalnost pravosu|a. – O~ekujem da }e Vlada razmotriti izve{taj Saveta o rezultatima reforme, utvrditi propuste i odgovornost za neuspelu reformu, uz preduzimawe odgovaraju}ih mera – konstatovala je Jelisaveta Vasili}. Kao jedan od glavnih problema sistemske korupcije ona isti~e ~iwenicu da partije postavqaju svoje qude na sva najva`nija mesta u institucijama. – Vlast se nije ni osvrnula kada smo rekli da su doneti zakoni koruptivni, da daju velika ovla{}ewa tim qudima koji su postavqeni po institucijama, agencijama, i da oni koriste svoju mo}. Koriste je za li~no boga}ewe ili da se bogate neki od tajkuna, koji su i finansijeri stranaka koje su postavile te qude na te funkcije – obja{wava Jelisaveta Va si li} ka ko funk ci o ni {e deo sistemske korupcije, uz zahtev za promenu spornih zakonskih re{ewa. D. Mi li vo je vi}

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE

Tri gra do na ~el ni ka u su ko bu in te re sa ^lan Odbora Agencije za borbu protiv korupcije ê do mir û pi} izjavio je ju~e da su gradona~elnici Zaje~ara, Loznice i Pirota, protiv kojih je ta agencija pokrenula postupak, u direktnom i o~itom sukobu interesa. – Ne moète u isto vreme biti u predstavni~kom delu vlasti i izvr{nom. Re~ je o tri poslanika Skup{tine Srbije, {to zna~i da su u zakonodavnom delu vlasti, a istovremeno u upravnoizvr{noj vlasti kao predsednici op{tina – rekao je ûpi} agenciji Beta. Agencija za borbu protiv korupcije saop{tila je ju~e da su gradona~lenici Zaje~ara Bo {ko Ni ~i}, Loznice Vi do je Pe tro vi} i Pirota Vla dan Va si}, svi iz Ujediwenih regiona Srbije, stupawem na drugu funkciju bez saglasnosti Agencije prekr{ili ~lan 28, stav 4 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, zbog ~ega je pokrenut postupak protiv wih. – Oni su bili du`ni da tri dana po stupawu na funkciju, u trenutku kad su saznali da su kandidati i kad su izabrani za gradona~elnike, traè da li su u sukobu interesa. Po{to to nisu uradili, Agencija automatski pokre}e postupak – naveo je ûpi}. Kako je pojasnio, postupak predvi|a da posledwa institucija u kojoj su obavqali funkciju treba da pokrene wihovo razre{ewe, a ako to ne u~ini, taj postupak postaje prekr{ajni i poslanici pla}aju kaznu od 50.000 do 150.000 dinara. Nakon toga, oni dobijaju re{ewe od Agencije da su po sili zakona razre{eni sa svoje posledwe funkcije.

TVIT CRTICA Ka ko }u... Te{ko je razumeti podele u Srbiji. Neshvatqive su i ove aktuelne, a kamo li prepotopske. Ipak, te potowe ponekad i nisu neka podela, ve} li~ni unutra{wi konflikt. Kao u slu~aju kraqevskih porodica. Ma ja Goj ko vi} je napisala: „Kako }u sad na prijeme kod Kara|or|evi}a kad sam ja od Obrenovi}a?”

Pi ta wa Dugo }e se pamtiti vaterpolo borba za bronzu u Londonu. Utakmicu je pratio svaki tre}i stanovnik Srbije pa i liga{ica Maja Se dl ar evi}. Na kraju, ona je zabele`ila: „Posle skandaloznog prenosa utakmice, jednako skandalozna pitawa kapitenu i selektoru reprezentacije. Sramota.„

Zona s um raka Javnim li~nostima povremeno, kada prate pojedine medije, nije lako da utvrde gde su i {ta

rade. Tako se ombudsman Sa {a Jan kovi} na{ao u pravoj maloj zoni sumraka videv{i jednu vest na internetu: „B-92 javio da je sastanak na kojem u~estvujem po~eo, a ja jo{ u kancelariji! Da ih pitam kako se zavr{io i {ta sam rekao, da ne idem xaba...„

primetio i politi~ar Dr ago Kova~evi}: „’Zvezda’ nije mogla igrati u Ivawici jer je za policiju prioritet osu|ivana osoba Ce ca Ra`nat ov i}. Pa nije Da~i}u kuma ’Zvezda’ nego Ceca„.

ironi~no je primetio SPO-ovac Aleksanda r Jugovi}: „Vlada saop{tila: Nema novca za penzije i plate. Iskqu~iva}emo struju i vodu zbog nepla}enih ra~una. Pove}a}e se broj etno-ku}a„.

Baksuzi

Dan mladost i

Nedos taj awe

Vaterpolo utakmicu u borbi za bronzu pratio je i demokrata Zoran @ iv kovi} . Mnogo se nervozirao, ali je verovao u pobedu na{e reprezentacije. Pre utakmice napisao je: „Po{to u gledali{tu nema Tadi}a, Nikoli}a i Da~i}a, postoje realne {anse da vaterpolisti pobede Crnu Goru i osvoje bronzanu medaqu...„ Kad su ovi to i u~inili, @ivkovi}u nije ostalo ni{ta drugo nego da likuje: „Bravo, momci! Rekoh ja da imate {anse kad na plivali{tu nema baksuza!„

Jugonostalgija je subjektivan ose}aj da je nekad ne{to bilo boqe u onoj staroj dr`avi. Mnogo toga i jeste, ruku na srce. Milan \uki} iz SPO-a se setio omladinaca: „Svetski dan mladih je prehlada, senka, ni{ta u odnosu na Dan mladosti koji smo nekad slavili, globalizacija sve razvodni„.

„Tviter„ je mesto gde se vodi ~itavo more zaludnih rasprava i sva|a. Neko vodi monologe, neko insistira na dijalogu, a u toj sveop{toj kakofoniji Ne boj{i Krst i}u pojavilo se nedostajawe: „Meni ovde malo fale Veqa i Mrka„.

Kum „Zvez da” ili ku ma Ceca Gu~a je, a po~elo je i Prvenstvo Srbije u fudbalu, ambiciozno nazvano Superliga. Ve} na startu po~e{e odlagawa utakmica jer se ne mo`e obezbediti i trubaxisawe i navijawe. To je

Etno-k u}e Ekonomija nam nije ru`i~asta, sve su ~e{}e pri~e o nedostatku novca u buxetu i krizi nepla}enih ra~una. Da i to mo`e biti dobro,

Mod el sic e Britanci su zatvorili Olimpijske igre pokazav{i {ta ostrvska komercijalna muzika ima da ponudi. Nije to tako daleko od na{ih turbo-zvezda ki~a i neukusa. Borac za qudska prava Goran Mileti} napravio je i paralelu sa Srbijom: „Kad bi Olimpijada bila u Beogradu, mi bismo za zatvarawe okupili ’Modelsice’ da pevaju ’Pare, pare’ i ’No} je vedra nad Srbijom’”. P. K.

politika

dnevnik

PO LI TI^ KI ANA LI TI ^AR DE JAN VUK STAN KO VI]

Ce pa we DS-a mo gu }e ako se su o ~e s iz bor nim po ra zom Po li ti~ ki ana li ti ~ar De jan Vuk Stan ko vi} oce nio je da su na kon maj skih iz bo ra neo p hod ne pro me ne u De mo krat skoj stran ci, ali i pri la go |a va we te stran ke opo zi ci o nom sta tu su. On je za „Dnev nik” ka zao i da tre nut no ni je iz ve sno ka ko }e se okon ~a ti ak tu el na pre vi ra wa u DS-u te da su sve op ci je mo gu }e, od pro gram skih i ka drov skih pro me na, pre ko ko zme ti~ kih pro me na do ras ko la u stran ci. – Opo zi ci o no de lo va we DS-a bi lo bi znat no uver qi vi je u o~i ma jav no sti da DS okon ~a unu tar stra na~ ka pre vi ra wa, od no sno da do ne se sud o svom do sa da {wem ra du i utvr di no vu po li ti~ ku agen du, ali i spro ve de ka drov ske pro me ne u vo| stvu stran ke – ka zao je Stan ko vi} za „Dnev nik”. To bi, po we go vim re ~i ma, bio i lo gi ~an sled do ga |a ja. Ali, ka ko do da je, tre nut no ipak ni je iz ve sno {ta }e se u na red nom pe ri o du de {a va ti s De mo krat skom stran kom ko ja jo{ uvek od la `e unu tar stra na~ ko pre i spi ti va we. – Sve op ci je su mo gu }e. I to da se sva ta pra {i na ka na li {e kroz stra na~ ke in sti tu ci je i da se sve okon ~a ne kim ko zme ti~ kim pro me na ma u vr hu stran ke. Ta ko |e je mo gu }e da se uza vre li od no si u DS-u, ko je po tvr |u ju i po vre me ne iz ja ve qu di iz vr ha te stran ke, re {e di na mi~ nom stra na~ kom skup {ti nom ko ja bi re zul ti ra la i ka drov skim i pro gram skim ino va ci ja ma. Me -

|u tim, ni je ne mo gu} ni sce na rio ko ji se DS-u ve} do ga |ao, a to je da u stran ci ne bu de pro me na ali da bu de for mi ra wa no vih par ti ja – uka zu je on. Stan ko vi} na po mi we i da DS ni je slu ~aj no do {ao u ta kvu si tu a ci ju na kon iz bo ra jer, ka ko

Tre nut no su, uka zu je on, de mo kra te vi {e za o ku pqe ne sa me so bom ne go ba vqe wem po li ti kom na jav noj sce ni, od no sno u in sti tu ci ja ma si ste ma. – ^i we ni ca je da su se od iz bo ra do go di le dra ma ti~ ne pro me ne u po lo `a ju i sta tu su De mo krat -

Opo zi ci o no de lo va we DS-a bi lo bi znat no uver qi vi je u o~i ma jav no sti da DS okon ~a unu tar stra na~ ka pre vi ra wa (De jan Vuk Stan ko vi}) je pri me tio, „ni su na pred wa ci to li ko po be di li ko li ko su de mo kra te iz gu bi le u o~i ma svo jih bi ra ~a, po seb no u cen tral noj Sr bi ji„. A sva ka stran ka ko ja, ka ko je na veo, ima am bi ci ju da bu de li der na po li ti~ koj sce ni, mo ra da se pri la go |a va no vim okol no sti ma i da me wa se be.

ske stran ke. Ne u speh na pred sed ni~ kim iz bo ri ma po vu kao je za so bom i ne u speh u pre go vo ri ma o for mi ra wu vla de, {to je DS pri mo ra lo na su o ~a va we sa so bom, od no sno pred otvo re nu ras pra vu o bu du} no sti stran ke i o pod vla ~e wu cr te u od no su na uspe he i ne u spe he iz pret hod nog pe ri o da – oce nio je Stan ko vi}.

On sma tra da ras kol u SRS-u ni je od go va ra ju }i pri mer za ono {to bi se mo glo de si ti DS-u uko li ko se unu tar stra na~ ka spo re wa ne pre va zi |u na kva li te tan na ~in. Me |u tim, ka ko ka è, to ipak mo è bi ti pu to kaz za raz u me va we onog {ta se de {a va na po li ti~ koj sce ni ne kom ko ni je spre man da me wa pro gram, vo| stvo stran ke i na ~in ko mu ni ka ci je s jav no {}u. Do dao je da se i na pri me ru DSSa po ka zu je ka ko se br zo mo è is to pi ti vi sok rej ting ako se ne pra te pro me ne na po li ti~ kom i me dij skom tr ì {tu. – Pri me ri dru gih par ti ja mo gu za DS bi ti ilu stra tiv ni i po ka za ti im {ta se de {a va ako se ne ide u su sret okol no sti ma i ako se ne pod vu ~e ja sna cr ta iz me |u ono ga ko je od go vo ran i ko ni je od go vo ran. Jer, u po li ti ci funk ci je ni su fa tal no ve za ne za li~ no sti ve} tre ba da ih oba vqa ju oni qu di ko ji ima ju po ten ci jal da ostva ra ju po li ti~ ki re zul tat. Ako se to ga bu du dr à li u DS-u, oni la ko mo gu kroz pro gram ske i pro me ne li der stva iza }i ja ~i. Ali, ako se sve bu de sve lo na ko zme ti ku, a da su {ti na vo |e wa po li ti ke osta ne ista, sle di im pri li~ no tur bu len tan unu tar par tij ski ì vot ko ji ih mo è ko {ta ti rej tin ga, ili pak za o {tri ti ve} po sto je }e raz li ke unu tar stran ke, a {to bi mo glo do ve sti do no vog ce pa wa DS-a – oce nio je Stan ko vi}. B. D. Sa vi}

PRO ME NE U OD BOR NI^ KIM TA BO RI MA SO SEN TA

Dvo je pre le te lo u SVM Od bor ni ci Gra |an skog sa ve za Ma |a ra Ani ko De me i Si lard Na| na pu sti li su stran ku i pre {li u Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra pa }e, po sve mu su de }i, od bor ni~ ka ve }i na u Skup {ti ni op {ti ne Sen ta na taj na ~in broj ~a no bi ti jo{ iz ra `e ni ja. GSM, ko ji pred vo di La slo Rac Sa bo, pred sed nik SO Sen te u pro {lom man da tu, na po sled wim iz bo ri ma osvo jio je sve ga tri od 29 od bor ni~ kih man da ta u op {tin skom par la men tu. Pri li kom for mi ra wa lo kal ne op {tin ske vla sti ve li ku vla da ju }u ko a li ci ju u Sen ti sklo pi li su SVM s 12 od bor ni ka, De mo krat ska stran ka s de set, Uje di we ni re gi -

o ni Sr bi je s tri i PUPS–SPS s jed nim, a u opo zi ci ji su osta la sa mo tri od bor ni ka GSM-a. Po sle „pre le ta” dva od bor ni ka GSM-a u ta bor SVM-a, prak ti~ no }e sa mo li der La slo Rac Sa bo osta ti u opo zi ci ji! GSM je u pro {lom sa sta vu bio uti caj ni ji jer je imao pet od bor ni~ kih man da ta, ta ko da je od po lo vi ne do kra ja man da ta u ko a li ci ji s DS-om i Li gom so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne bio u op {tin skoj vla sti. Na kon pre la ska dvo je op {tin skih od bor ni ka GSM-a u SVM, li der stran ke La slo Rac Sa bo sma tra da bi oni tre ba lo da se od rek nu man da ta.Po we go vim mi {qe wu, od -

bor ni ci ko ji su pre {li u dru gu stran ku iz i gra li su bi ra ~e u Sen ti, s ob zi rom na to da gra |a ni ni su po dr `a va li od re |e ne li~ no sti ve} pro gram stran ke. – Man dat pri pa da pro gra mu, ne pri pa da ni me ni, ni dru gi ma, ve} onom pro gra mu za ko ji su gra |a ni da li svoj glas – iz ja vio je Rac Sa bo. Pot pred sed ni ca stran ke Eva Mi klo{ pak sma tra da na kon od la ska dva is tak nu ta ~la na iz te par ti je Gra |an ski sa vez tre ba re or ga ni zo va ti, iza bra ti no vog pred sed ni ka i no vo ru ko vod stvo i kre nu ti s ak ci ja ma ko je }e pri vu }i no ve ~la no ve. M. Mi tro vi}

utorak14.avgust2012.

REKLI SU Tri van: I dru gi su gu bi li... Pot pred sed ni ca DS Je le na Tri van sma tra da stran ka mo ra da se re for mi {e i re {i od no se, ina ~e im, ka ko ka è, pre ti po top. Ona za me ra ne kim stra na~ kim ko le ga ma na to me {to se za la ù za od go vor nost vr ha stran ke jer su, ka ko ka è, i dru gi li de ri gu bi li iz bo re pa ni ko ni je tra ìo wi ho vo po vla ~e we. – Na srp skoj po li ti~ koj sce ni ima mo iste li de re 20 go di na i gu bi li su iz bo re vi {e pu ta a da ni ka da ni ko ni u wi ho vim stran ka ma ni u jav no sti ni je po sta vqao pi ta we od go vor no sti. Naj bo qi pri mer za to je To mi slav Ni ko li} – re kla je Je le na Tri van za „Ku rir”. – Ni sam vo di la ka drov sku po li ti ku, ni sam bi la u Vla di, ni sam bi ra la lo kal ne od bo re i li de re.

Aye mo vi}: Taj ne no vog za na ta No vo pe ~e na po sla ni ca NS-a Ne ve na Axe mo vi} obe }a va da }e, iako je do ju ~e bi la pe va ~i ca, sve taj ne no vog za na ta na u ~i ti od svo jih ko le ga iz skup {tin skih klu pa Iako je bi la sti dqi va pri li kom pr vog po ja vqi va wa u skup {tin skim klu pa ma, Ne ve na Axe mo vi} je u po ve }em in ter vjuu za ne deq nik „Sto ri„ is pri ~a la da joj je ve li ka ~ast {to je po sla nik svo je stran ke jer ju je na rod iza brao. No vo pe ~e na po sla ni ca ne vi di, ka ko ka `e, ni {ta neo bi~ no „u svom po li ti~ kom is ko ra ku“, i na po mi we da je i u ra ni jim sa zi vi ma par la men ta bi lo qu di s estra de. – Na rod ni po sla nik je pro fe si ja. On je pred stav nik na ro da, a par la ment je od raz na rod ne vo qe – ob ja {wa va ona.

\i las: Zlo u po tre ba slu `be nih vo zi la – Uki da wem do la ska i od la ska fun ci o ne ra s po sla slu `be nim auto mo bi li ma grad je u{te deo 50 od sto go ri va – ka è za „Blic„ gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las. Po we go vim re ~i ma, grad Be o grad je, za hva qu }i me ra ma za ogra ni ~e we ko ri {}e wa slu `be nih auto mo bi la, za 3,5 go di ne u{te deo 230.000 li ta ra ben zi na, ili vi {e od 300.000 evra. Ta ko |e, na veo je on, „za hva qu }i tim me ra ma, uve de nim u sep tem bru 2008, vi {e od de set auto mo bi la ustu pi li smo i do mo vi ma zdra vqa ili ih ko ri sti mo za pre voz vi {e od 60 pa ci je na ta na di ja li zu„. \i las sma tra da u Sr bi ji i da qe po sto ji ve li ka zlo u po tre ba slu `be nih vo zi la, i pred la è wi ho vo vid no obe le à va we uvo |e wem re gi star skih ta bli ca u ne koj dru goj bo ji da bi gra |a ni mo gli da vi de ka da se ko ri ste i za {ta.

MI NI STAR VE LI MIR ILI]

S Mr ko wi }em sam pri ja teq Mi ni star gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mir Ili} iz ja vio je ju ~e, po vo dom su ko ba s ko le gom u Vla di Sr bi je Mi lu ti nom Mr ko wi }em, da mi ni stri ne bi tre ba lo da ima ju me |u sob ne kon flik te, ali da se mo ra zna ti ko {ta ra di i da se po {tu je ono {to je ra ni je do go vo re no na sa stan ku s pre mi je rom i za me ni kom pre mi je ra Sr bi je. – Pre mi jer Ivi ca Da ~i} je u pra vu, mi ni stri ne mo gu da se ras pra vqa ju i to ni je ko rekt no – re kao je Ili} za Ta njug. On je na po me nuo da je su {ti na we go vog su ko ba s Mr ko wi }em u to me {to kao re sor ni mi ni star ne mo `e da do zvo li da se ra do vi na naj va `ni jim put nim prav ci -

ma u ze mqi oba vqa ju bez re {e ne eks pro pri ja ci je ze mqi {ta, gra |e vin skih do zvo la i na kra ju da se ko ri ste bez upo treb ne do zvo le. – S Mr ko wi }em sam u pri ja teq skim od no si ma, ali ne mo gu da do zvo lim da se auto put od Be o gra da do Cr ne Go re gra di bez od go va ra ju }e i za ko nom pred vi |e ne do ku men ta ci je – ka zao je Ili}. Ili} i Mr ko wi} su u pe tak raz me ni li o{tre me |u sob ne op tu `be u ve zi s ra dom pred u ze }a „Ko ri do ri Sr bi je”, s tim {to su i je dan i dru gi tvr di li da su ba{ oni nad le `e ni za grad wu Ko ri do ra 11 od Be o gra da do gra ni ce s Cr nom Go rom.

ekonomija

utorak14.avgust2012.

VRHOVNI KASACIONI SUD ODLU^IO

„Mlekara Subotica” i „Imlek” nisu monopolisti Vrhovni kasacioni sud u Beogradu poni{tio je re{ewe Komisije za za{titu konkurencije Srbije kojim je zbog navodne ranije utvr|ene zloupotrebile dominantanog poloàj na trì{tu otkupa sirovog mleka kompanijama „Imlek„ i „Mlekare Subotica„ od strane Komisije bilo naloèno da plate nov~anu kaznu. Na taj na~in, mlekarama }e biti vra}eno tri miliona evra, upla}enih na ime nov~ane kazne, uve}anih za iznos kamate, saop{tila je grupacija „Denjub fuds”, pod ~ijim okriqem posluju ove dve mlekarske industrije. Uzimaju}i u obzir pravne argumente kojima se, izme|u ostalog, osporava zakonitost prvobitne presude Upravnog suda i wena pravna osnovanost, u obrazloèwu presude Vrhovnog kasacionog suda navodi se i da ne postoji pravnosna`no re{ewe, niti je u upravnom postupku utvr|eno da su navedene kompa-

nije zloupotrebile dominantan poloàj na trì{tu. Naime, u martu ove godine, Upravni sud Srbije je, nakon preispitivawa prvobitne presude, doneo odluku kojom se poni{tava re{ewe Saveta Komisije za za{titu konkurencije kojim je utvr|eno da su mlekare zloupotrebile dominantan poloàj. U obrazloèwu odluke Upravnog suda, tada je navedeno da, iako je tuèni organ pravilno primenio Uredbu o kriterijumima za utvr|ivawe relevantnog trì{ta, Komisija za za{titu konkurencije nije sprovela test pretpostavqenog monopolskog pove}awa cena ve} je utvrdila relevantno trì{te ograni~avaju}i ga jednim administrativnim obele`jem kao trì{te premiranog mleka i na taj na~in povredila pravo podnosilaca zahteva na pravi~no su|ewe, budu}i da je osporenim re{ewem povre|en zakon na {tetu tuìlaca.

Qaji}: Bi}e te{kih mera Ministar unutara{we i spoqne trgovine Rasim Qaji} izjavio je da Vlada priprema paket antikriznih mera, koje bi trebalo da budu predstavqene u septembru. Kako je Ra sim Qa ji}, koji je i ministar unutra{we i spoqne trgovine, naveo, neke od wih }e biti nepopularne i nimalo lake. „Sigurno je da i na prihodnoj i na rashodnoj strani buxeta moramo da uradimo mnoge stavri, neke od wih su krajwe nepopularne, ali sa ciqem o~uvawa makroekonomske stabilnosti, smawewa deficita i smawewa javnog duga. To ne}e biti nimalo lako„, kazao je Qaji} za RTS. Qaji} je precizirao da antikrizne mere priprema Ministarsvo finansija i istakao da ne}e biti pove}awa PDV-a na osnovne `ivotne namirnice. „Pove}awe PDV-a }e biti samo krawa, nu`na mera i ako bude tog pove}awa PDV }e iznositi 20 odsto”, kazao je ministar. Qaji} rekao je da je Srbiji potreban aran`man sa MMF-om i da to nisu razgovori ultimatuma ve} pregovori, usagla{avawa i kompromisi. „MMF ne donose spisak zahteva koje treba da ispunimo, to je stvar na{e unutra{we ekonomske politike, a Ministarstvo finansija

Rasim Qaji}

ve} priprema paket antikriznih mera koji }e biti predstavqeni u septembru”, rekao je Qaji} koji je i ministar za spoqnu i unutra{wu trgovinu, telekomunikacije i informati~ko du{tvo gostuju}i na RTS-u. „Smatram da nam treba aran`man sa MMF-om i da je to potvrda legitimacija ispravnosti kursa vlade u oblasti makroekonomske politike, da to uti~e na kredibilnost dr`ave, pru`a besplatnu pomo}, mogu}nost da do|emo do jeftinijih kredita....„, kazao je Qaji}.

Krenuo izvoz srpskog automobila Prvi kontingent novog automobila „fijat 500 L” krenuo je ju~e ne{to pre 11 ~asova `eleznicom iz Kragujevca do luke Bar odakle }e brodom biti transportovano 206 vozila u Italiju. Novi Automobili 500L proizvedeni u fabrici „Fijat automobili Srbija” u Kragujevcu do te crnogorske luke bi}e prevezni na 16 vagona. „Ovo je prvi izvoz novog automobila i ide do kupaca u Italiji”, rekao je novinarima direktor proizvodwe u FAS-u Nun cio di Bar to lo i naglasio da }e do kraja nedeqe put Bara oti}i novi kontigent od 206 automobila. Prema wegovim re~ima, do kraja godine sedmi~no }e i}i dva voza sa po 206 autimibila 500L i taj broj }e se pove}avati u skladu sa zahtevima kupaca iz Evrope. On je istakao da je plan fabrike da dnevno sa traka silazi 500 automobila i da do kraja godine bude prozivedeno ukupno 30.000 „fijata” 500L.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

114,7928

117,1355

119,8296

114,4414

Australija

dolar

98,5346

100,5455

102,8580

98,2330

Kanada

dolar

94,1697

96,0915

98,3016

93,8814

Danska

kruna

15,4190

15,7337

16,0956

15,3718

Norve{ka

kruna

15,7676

16,0894

16,4595

15,7193

[vedska

kruna

14,0062

14,2920

14,6207

13,8756

[vajcarska

franak

96,6691

98,6419

100,9107

96,9633

V. Britanija

funta

146,2887

149,2742

152,7075

145,8409

SAD

dolar

93,3502

95,2553

97,4462

93,0644

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 8. 2012. godine

dnevnik

Inflacija probila granicu Me|ugodi{wa inflacija je nastavila rast i u julu je iznosila 6,1 odsto, ~ime se za 0,4 procentnih poena, na{la iznad gorwe granice dozvoqenog odstupawa u odnosu na zacrtani ciq koji je postavila Narodna banka. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, rast potro{a~kih cena u julu je iznosio je samo 0,1 odsto, a tako niska mese~na inflacija u najve}oj meri rezultat je sezonskog pada cena vo}a i povr}a. Kao i u prethodna dva meseca, najve}i doprinos me|ugodi{woj inflaciji dao je porast cena prehrambenih proizvoda i usluga, navodi NBS. Prema wenoj proceni, rast me|ugodi{we stope inflacije o~ekuje nas i u narednom periodu, kao rezultat ra-

sta uvoznih cena, o~ekivanog rasta regulisanih cena i efekta niske baze. Kako navodi RZS, potro{a~ke cene, kojima se meri inflacija, u prvih sedam meseci ove godine su pove}ane za 5,4 procenta. U julu ove godine najvi{e su poskupeli alkoholna pi}a i duvan, u proseku 6,6 odsto. Cene rekreacije i kulture su u julu za 5,7 odsto bile ve}e nego u junu, a ugositeqske usluge, odnosno cene u restoranima i hotelima, pove}ane su za jedan procenat, naveo je RZS. U julu su prose~ne cene name{taja, poku}stva i teku}eh odr`avawa stana pove}ane za 0,6 odsto, a zdravstvene usluge za pola procenta. Prema RZS, u julu je zabele`en pad cena hrane i bezalkoholnih pi}a od 1,3 odsto, dok

Na{ novac vredi sve mawe

je transport pojeftinio u proseku za 0,4 odsto, a komunikacije za 0,2 odsto. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije mewale,

naveo je RZS. Indeksi potro{a~kih cena se defini{u kao mera prose~ne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za li~nu potro{wu.

IZ VLADE NAJAVQUJU PREISPITIVAWE CENA ENERGENATA

Gas izme|u socijale, politike i Rusije Koliko }e ko{tati prirodni gas i da li }e se cena tog energenta mewati, za sada se jo{ ne mo`e precizno re}i, ali da je to ne{to o ~emu se pri~a, sigurno je. Naime, ministarka energetike Zo ra na Mi haj lo vi} ka`e da je potrebno utvrditi za{to je gas u Srbiji skupqi nego u nekim drugim evropskim zemqama i preispitati da li su firme koje su pripojene JP „Srbijagas” pove}ale wegovu cenu. Ona isti~e da je neophodno preispitati i koliko je realna nabavna cena gasa i poku{ati da se u pregovorima s ruskim „Gaspromom” ona snizi, te da se mora utvrditi kako se pregovoralo i kakav ciq su imali ti pregovori. Po wenim re~ima, s obzirom na da je Srbija uvozno zavisna zemqa jer se oko 90 odsto koli~ina uvozi, to pitawe mora da se re{i {to pre jer, umesto da gas bude energent budu}nosti, gra|ani se sve vi{e greju na drva, ugaq i struju po{to su jeftiniji.

u Srbiji nije realna te da je taj energent oko 30 odsto jeftiniji nego {to bi trebalo da ko{ta. On je istakao da se mora utvrditi kako }e preduze}e poslovati i ko }e se zadu`ivati – jer neko mora da pokrije razliku izme|u nabavne

Prose~na cena oko 40 dinara I sama najava mogu}eg poskupqewa gasa kod potro{a~a izaziva nelagodu jer oni koji ga koriste i te kako su svesni koliko ko{ta i koliko je te{ko pla}ati ra~une za utro{eni energent. Naime, prose~na cena prirodnog gasa u Srbiji je oko 40 dinara, bez ura~unatog poreza na dodatu vrednost, a te cene va`e od novembra pro{le godine. Kada se na osnovnu cenu doda PDV, sti`e se do cifre od oko 44 dinara pa je mese~no, uz potro{wu od oko 300 kubnih metara, potrebno oko 13.000 dinara. Ukoliko bi kubik poskupeo 30 posto, potro{a~i bi ga pla}ali, u proseku, oko 55 dinara, a mese~ni ra~un dostigao bi cifru od oko 16.500 dinara. I dosada{wi iznosi na ra~unima mnoge potro{a~e primorali su na drasti~no smawewe potro{we i okrerawe drugim energentima, pa umesto goriva budu}nosti, gas, sve vi{e, postaje gorivo pro{losti. S druge strane, generalni direktor JP „Srbijagas” Du {an Ba ja to vi} nedavno je ponovio ono {to govori ve} dugo – da cena gasa

cene gasa, koja se pla}a ruskom partneru, i prodajne – one po kojoj JP „Srbijagas” napla}uje potro{a~ima u Srbiji.

Budu}i da Srbija uvozi oko 90 odsto potrebnih koli~ina gasa iz Rusije, apsolutno zavisi od uvoza i nema ve}eg uticaja na cenu tog energenta. Ipak, krajem pro{le godine potpisan je aneks ugovora izme|u JP „Srbijagas” i kompanije „Jugorosgas” zahvaquju}i kojem je cena prirodnog gasa koji se uvozi iz Rusije snièna 12 odsto te je za prvi kvartal ove godine, umesto 545 dolara za 1.000 kubika, pla}ano 478. Ta cena jeste vi{a nego {to su 1.000 kubika u prole}e pla}ali Nemci – 450 dolara, ali je mawa od one koju su pla}ali Makedonci – ne{to vi{e od 570. Naime, cena gasa nije ista za sve zemqe, zavisi od vi{e faktora i ugovara se sa svakom dràvom posebno. Najpovoqnije su cene za rusko trì{te, potom za trì{te biv{ih sovjetskih dràva, slede cene za evropsko trì{te, a na cenu, naravno, uti~e i koli~ina koja se uvozi. Dakle, cena gasa }e se jo{ neko vreme „kuvati”, a do tada treba o~ekivati da }e biti, kako je rekla ministarka Mihajlovi}, prei-

spitano i utvr|eno da li se u pomenutih 30 odsto nalaze realni tro{kovi zbog kojih gas treba da poskupi ili ne, da li je taj procenat pove}awa rezultat tro{kova nastalih pripajawem drugih firmi JP-u „Srbijagas„, koje, ina~e, nemaju veze s osnovnom delatno{}u, odnosno prodajom gasa, te da JP „Srbijagas” treba da se bavi prenosom, prodajom i distribucijom gasa. Po wenim re~ima, dràva treba da se bavi socijalnom politikom, a ne JP „Srbijagas„, a svaka stvar koja je van osnovne delatnosti optere}uje tro{kove poslovawa osnovne firme i samim tim pove}ava cenu kubnog metra gasa ili kilovata struje koju pla}aju gra|ani. Ona je istakla da je prioritet Ministarstva energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine da se preispitaju sve afere koje su pomiwane u energetici u prethodnom periodu, te da to ne}e raditi Ministarstvo, ali }e zatraìti od dràvnog revizora da u|e u neka javna preduze}a, izme|u ostalih i u JP „Srbijagas„. D. Mla|enovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BB Minakva, Novi Sad

7,14

4.500

13.500

Energoprojekt holding, Beograd

6,90

496

666.559

Vital, Vrbas

6,27

1.679

3.358

Jubmes banka, Beograd

4,95

10.495

104.948

3,45 Promena %

30 Cena

8.370 Promet

BIP u restrukturirawu, Beograd Pet akcija s najve}im padom Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

NIS, Novi Sad

0,98

618

4.747.498

Komercijalna banka, Beograd

-7,54

1.202

164.710

Imlek, Beograd

-0,21

2.421

1.263.840

Soja protein, Be~ej

0,00

492

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

6,90

496

666.559

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

436

273.743

Jubmes banka, Beograd

4,95

10.495

104.948

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.660

33.200

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

1.999

0,00

4.747.498

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-5,00

3.800

760.000

Alfa plam, Vrawe

-1,64

5.895

206.333

Tigar, Pirot

0,00

290

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,41

360

126.150

-7,54

1.202

164.710

Vaqaonica bakra, Sevojno

-5,06

1.500

22.500

NIS, Novi Sad TE - TO, Senta Veterinarski zavod, Subotica

-4,17 Promena % 0,98

1.150 Cena 618

Promet 7.489.225

Komercijalna banka, Beograd

Stari Tami{, Pan~evo Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena 1.416

5.640

3.800

Promena % 0,78

700

-5,00

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

-12,50

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

BELEX 15 (440,92 0,22)

760.000 74.750 Promet

-3,11

5.547

1.054.000

1,41

360

126.150

Be~ejska Pekara, Be~ej

0,00

250

96.250

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-0,09

4.230

42.300

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik EKO NO MI STA MI RO SLAV PRO KO PI JE VI] UPO ZO RA VA

Kli zi mo u gr~ ki sce na rio Sr bi ja kli zi ka gr~ kom sce na ri ju, zbog sta wa jav nih fi nan si ja, oce nio je ju ~e di rek tor Cen tra za slo bod no tr ì {te eko no mi sta Mi ro slav Pro ko pi je vi}. Po tom pi ta wu se „ni {ta ozbiq no„ ne ra di, a ni vo jav nog du ga bi „ve ro vat no pre {ao„ 60 od sto uko li ko bi se u ob zir uzeo „re a lan kurs evra i re a lan na ci o nal ni do ho dak„, re kao je on u iz ja vi Ta nju gu. „Sr bi ja ne mo è da iza |e na fi nan sij sko tr ì {te u Lon do nu da bi po zaj mi la mi li jar du evra na de set go di na, jer bi se tra ì la ka ma ta na ni vou iz me |u de vet i 10,5 od sto. To je ne pod no {qi vo i ni ko nor ma lan pod tim uslo vi ma to ne è li da uzme„, oce nio je Pro ko pi je vi}, ko men ta ri {u }i sta we jav nih fi nan si ja u Sr bi ji. On je kao po se ban pro blem na veo i to da je u ovom mo men tu

„Mi slim da sva ki po je di nac ko ji je ve zan za dr `av ni sek tor o to me mo ra da raz mi {qa ka da, na pri mer, od lu ~u je da li da uzi ma kre dit ili ne„, re kao je.

Za po sle ni u bu yet skim usta no va ma i pen zi o ne ri ne mo gu da zna ju ka ko }e iz gle da ti is pla ta pen zi ja ili pla ta u na red nih go di nu da na, ta~ ni je, da li }e bi ti za mr za va wa, od la ga wa is pla te ili sma we wa pri na dle `no sti ili ne te {ko pro da ti i dr `av ne har ti je na do ma }em te re nu za ma we iz no se, do da ju }i da je „pro sto ~ud no sa ka kvim str pqe wem i la ga nim tem pom se i pret hod na i po sto je }a Vla da Sr bi je ba ve tim pro ble mom„. Pro ko pi je vi} je uka zao da za po sle ni u bu xet skim usta no va ma i pen zi o ne ri ne mo gu da zna ju ka ko }e iz gle da ti is pla ta pen zi ja ili pla ta u na red nih go di nu - go di nu i po da na, ta~ ni je da li }e ili ne bi ti za mr za va wa, od la ga wa is pla te ili sma we wa pri na dle `no sti.

Na osno vu sve ga, on je oce nio da }e obi ~an gra |a nin ì ve ti sve lo {i je, do da ju }i da to „ne mo ra da zna ~i da }e bi ti na glog po gor {a wa, ma da i do to ga mo è do }i”. „Si gur no }e bi ti te è u na red ne dve do tri go di ne. U tom sve tlu pa met no je ima ti ne ku {ted wu, ali ni je pa met no dr à ti mno go sred sta va u fi nan sij skim do bri ma kao {to su no vac i ak ci je. Bo qe je ima ti u re al nim do bri ma i re al nom bi zni su, ako je to mo gu }e”, za kqu ~io je Pro ko pi je vi}.

utorak14.avgust2012.

GRA \A NI VOJ VO DI NE PO LA KO DO BI JA JU OTE TU IMO VI NU NA ZAD

Vra }e ni sta no vi, lo ka li, 1.200 hek ta ra ora ni ca... Za po vra }aj imo vi ne od u ze te po sle Dru gog svet skog ra ta naj ve }u za in te re so va nost od mar ta, ka da je po ~e lo pri ja vqi va we Agen ci ji za re sti tu ci ju, do sa da, po ka za li su Voj vo |a ni, a ne ki od wih su ve} us pe li da „pod svo je„ uzmu sta no ve, lo ka le, gra |e vin sko ze mqi {te... Na red su do {le i wi ve, {to je ve o ma va `no, jer se o~e ki va lo da }e re sti tu ci ja uze ti ma ha upra vo ka da dr `a va po~ ne da vra }a po qo pri vred no ze mqi {te. Ka ko je „Dnev ni ku” re ~e no u Agen ci ji za re sti tu ci ju, do sa da je Voj vo |a ni ma vra }e no vi {e od 1.200 hek ta ra ora ni ca. Ta ko |e, Agen ci ja je do sa da vra ti la broj ne ne po kret no sti u u`em cen tru No vog Sa da, Su bo ti ce, Som bo ra i osta lih ve }ih gra do va u Voj vo di ni i Sr bi ji. Ako se u vi du ima sa mo Voj vo di na, Agen ci ja je vra ti la tri jed no sob na sta na i je dan tro so ban, kao i grad sko gra |e vin sko ze mqi {te, ukup ne po vr {i ne oko 4.000 kva drat nih me ta ra. Voj vo |a ni, sta ri vla sni ci, na trag su do bi li i oko 2.000 kva -

dra ta po slov nog pro sto ra i 16 lo ka la. Od zna ~aj ni jih zgra da u No vom Sa du i dru gim gra do vi ma u Voj vo di ni u Agen ci ji za re sti tu ci ju iz dva ja ju lo ka le u no vo sad skoj Zmaj Jo vi noj uli ci, kao i po slov ne pro sto re na uglu uli ca Zmaj Jo vi ne i Mo de ne. Ta ko |e, vra }e na je Ba let ska {ko la i Vi so ka {ko la stru kov nih stu di ja za obra zo va we vas pi ta ~a u ne po sred noj bli zi ni no vo sad ske Si na go ge. Pod se ti mo, u ma ju ove go di ne na sled ni ci ma ugled nog tr gov ca i do bro tvo ra Ni ko le Ta nur xi }a ko na~ no je pri pa la, do du {e tek de li mi~ no, po zna ta „Ta nur xi }e va pa la ta„ u cen tru No vog Sa da. – Ka da je re~ o tom zda wu, deo je vra }en, i tu ula zi de vet lo ka la po vr {i ne oko 1.500 kva drat nih me ta ra, da tih u za kup. Po dat ke o ostat ku imo vi ne Ni ko le Ta nur xi }a ne mo `e mo da da je mo zbog po stu pa ka ko ji su u to ku – re kli su nam u Agen ci ji. Ina ~e, Agen ci ji za re sti tu ci ju do sa da je pod ne to vi {e od 6.000 zah te va za vra }a we imo vi -

Da ne zap ne s pa pi ro lo gi jom Ima ju }i u vi du obim do ku men ta ci je ko ju je neo p hod no do sta vi ti uz zah tev, gra |a ni ko ji ne ma ju prav ni~ ko zna we mo gu la ko pro pu sti ti da pri ba ve i pod ne su sve {to je po treb no, te im je iz tog raz lo ga Agen ci ja omo gu }i la da sva kog utor ka i ~e tvrt ka do |u u pro sto ri je pod ru~ ne je di ni ce Agen ci je za re sti tu ci ju „No vi Sad„ i do bi ju stru~ nu po mo}, na rav no, bez na kna de. Na taj na ~in gra |a ni mo gu iz be }i da wi hov zah tev bu de od ba ~en kao ne u re dan zbog ne do sta ta ka u pri lo `e noj do ku men ta ci ji i po pu wa va wu pa pi ra.

ne, a od to ga je naj vi {e sti glo u No vi Sad – oko 2.200. Ka rak te ri sti~ no je za Voj vo di nu da se naj vi {e po tra `u je po qo pri vred no ze mqi {te. Me -

biv {i vla sni ci, to jest wi ho vi na sled ni ci, po tra `u ju. Dr `a va da nas sa mo pre ko Mi ni star stva po qo pri vre de ga zdu je nad go to vo 450.000 hek ta ra po qo pri -

De li mi~ no vra }e na: Ta nuryi }e va pa la ta u cen tru No vog Sa da

|u tim, ka da go vo ri mo o vra }a wu wi va, ka men spo ti ca wa mo gla bi bi ti sup sti tu ci ja ko ja ni je pred vi |e na za ko nom, a ko ju po qo pri vred ni ci o~e ku ju. Oni se, na i me, na da ju da }e, u slu ~a ju da su na ora ni ca ma ko je po tra ù ju iz gra |e ni ne ki va `ni objek ti te wi ve sto ga ne mo gu da im bu du vra }e ne, u za me nu za wih do bi ti ne ke dru ge. Ali, za sa da od sup sti tu ci je ne ma ni {ta. I u Mre ì za re sti tu ci ji na po mi wu da }e bez iz me na Za ko na o vra }a wu imo vi ne i obe {te }e wu i uvo |e wa sup sti tu ci je, po vra }aj ze mqi {ta bi ti ote àn. Ina ~e, dru gih pro ble ma s vra }a wem po qo pri vred nog ze mqi {ta ne bi tre ba lo da bu de jer dr à va ima mno go vi {e ze mqe ne go {to

vred nog ze mqi {ta, a oko 300.000 hek ta ra se tra ì. Pri to me, deo po qo pri vred nih par ce la u dr àv noj svo ji ni skri ven je i po ra znim za dru ga ma, kom bi na ti ma i dru gim pred u ze }i ma, ko ja ni su raz gra ni ~i la dr àv nu i dru {tve nu imo vi nu. U Mre ì za re sti tu ci ju ve le i da je naj jef ti ni je za dr à vu da wi ve vra ti u na tu ri. Ako to ni je mo gu }e, on da kroz za me nu za dru go od go va ra ju }e ze mqi {te, kao {to je ura |e no kra jem pro {log ve ka, ka da je uglav nom kroz sup sti tu ci ju vra }e no vi {e od 150.000 hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta. Ina ~e, do sa da Agen ci ja za re sti tu ci ju ni je vra }a la imo vi nu u obe {te }e wu, ve} u na tu ri. S. Glu {~e vi}

tre]e doba

utorak14.avgust2012.

PEN ZI O NE RI MA FOND PIO OMO GU ]A VA KU PO VI NU PUTEM AD MI NI STRA TIV NE ZA BRA NE

Pre`ivqavawe na rate

Po sled wih me se ci sve je vi {e ku po vi ne ro be na ~e ko ve i ad mi ni stra tiv ne za bra ne. Za po sle ni od pred u ze }a u ko jem ra de do bi ja ju po tvr de i pa za re. Da i pen zi o ne ri mo gu ku po va ti na ra te po bri nuo se Re pu bli~ ki fond za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we ko ji je pot pi sao ugo vor s 377 pred u ze }a u Sr bi ji. Do voq no je da pen zi o ne ri po ne su po sled wi ~ek i li~ nu kar tu i da im se u tim pred u ze }i ma omo gu }i da pu tem ad mi ni stra tiv ne za bra ne pla }a ju ro bu u vi {e ra ta. Re pu bli~ ki fond za pen zij sko i in v a l id s ko osi g u r a w e sklo pio je ugo vo re o sa rad wi s ne ko li ko sto ti na prav nih li -

Pen zi o ni fond sklo pio je ugo vo re i s 27 ba wa i re ha bi li ta ci o nih cen ta ra ta ko da pen zi o ne ri mo gu i}i na od mor u {est jed na kih me se~ nih ra ta. Pen z i o n e r i tre b a sa m i da obez be de slo bo dan ter min u ba wi, a po tom da u nad le `noj fi li ja li Fon da PIO po pu ne zah tev za ko ri {}e we kre di ta, ove re ad mi ni stra tiv nu za bra nu i ot pla ta po ~i we od mah ili, ako ta ko `e le, po sle po vrat ka s od mo ra. Pu tem ad mi ni stra tiv ne za bra ne pen zi o ne ri mo gu pla }a ti osi g u r a w e imo v i n e, `i v o t a, auto mo bi la ili dru go, i to u de set osi gu ra va ju }ih dru {ta va

Pen zi o ni fond sklo pio je ugo vo re i s 27 ba wa i re ha bi li ta ci o nih cen ta ra ta ko da pen zi o ne ri mo gu i}i na od mor u {est jed na kih me se~ nih ra ta ca, me |u ko ji ma su tr go vi ne s po nu dom ro be {i ro ke po tro {we, ba w e, jav n a pred u z e } a, osi gu ra va ju }a dru {tva, zdrav stve ne usta no ve, ban ke, tu ri sti~ k e agen c i j e i po g reb n a pred u ze }a. Pre ma bro ju ad mi ni stra tiv nih za bra na ko je sti `u u fi li ja le Fon da PIO vi di se da pen zi o ne ri te mo gu} no sti ko ri ste i da sve vi {e ku pu ju na od lo `e no. U isto vre me, ta pred u ze }a su za do voq na naj s ta r i j i m a jer su re d ov n e pla ti {e s ob zi rom na to da su i pen zi je re dov ne i da se na taj na ~in is po {tu je rok na ko ji je ro ba pro da ta.

u Sr bi ji. Uku pan iz nos osi gu ra wa ko je oda be ru po de li se na ra te i od bi ja se od pen zi je me se~ no. Na isti na ~in naj sta ri ji mo gu ku pi ti i me di cin sku opre m u i op t i~ k a po m a g a l a, i}i kod zu ba ra, le ka ra... Na ra te je omo gu }e no i pla }a we tu ri sti~ kih uslu ga, ali i po greb nih tro {ko va. Fond je sklo p io i spo r a z u me s 32 ban k e, ali ban k ar s ke kre d i t e pen z i o n e r i mo g u do bi t i sa m o pod uslo v i m a ko j e nu d e ban k e, a oni su ~e s to ve za n i za go d i n e `i v o t a i iz n os na ~e k u. Q. M.

dnevnik

SO CI JAL NA PO MO], A NE 13. PEN ZI JA

Prvi deo u septembru, drugi u decembru Naj u g ro ` e n i j i pen z i o n e r i, ~i ja pri ma wa su do 15.000 di na ra me se~ no, pr vu ra tu do dat ne, 13. pen zi je, u iz no su od 3.750 di na ra do bi }e iz me |u 17. i 19. sep tem bra, na ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja Sr bi je To mi ni star stvo, u sa rad wi s Mi n i s tar s tvom za rad, za po {qa va we i so ci jal nu po mo}, pla ni ra da do kra ja ove go d i n e is p la t i dve ra te 13. pen zi je, {to zna ~i da }e pre No ve go di ne sti }i i dru gi deo u istom iz no su, a pro ce wu je se da }e to bi ti u dru goj po lo vi ni de c em b ra. Pre o sta le dve ra te pla ni ra ju se za mart i jun na red ne go di ne. Za te na me ne u ovoj go di ni u re pu bli~ kom bu xe tu obez be |e no je 3,8 mi li jar de di na ra, a do bi }e ih ukup no oko 505.000 pen zi o ne ra, ukqu ~u ju }i i po qo pri vred ne. Po obra zlo è wu Mi ni s tar s tva fi nan s i j a, po dr {ka naj u gro è ni jim pen zi o- ne ri ma bi }e obez be |e na uki da wem ne ra ci o nal nih tro {ko va u dr àv noj ad mi ni stra ci ji. Na i m e, mak s i m al n i iz n os osno vi ce za dr àv ne funk ci o-

ne re i za po sle ne u ra znim fon do vi ma i agen ci ja ve} od ok to bra tre ba lo bi da bu de oko 140.000 di na ra. Za kon ko jim }e se to re gu li sa ti ve} je u pri pre mi i we go vo usva ja we o~e ku je se na red nog me se ca. Ko li ko }e se ta~ no u{te de ti tim

ni je to ga, 13. pen zi je ne bi mo glo bi ti jer no va ca za tu na me nu ne ma. Po {to je upra vo 13. pen zi ja bi la deo ko a li ci o nog spo r a z u m a ko j i je sklo p qen pre sa sta vqa wa srp skog ka bi ne ta, ja sno je da su re sor ni mi ni stri na {li na ~in da is pu ne

kre sa wem pla ta jo{ ni je po zna to, ali ako se zna da po je di ni di rek to ri dr àv nih agen ci ja tre nut no pri ma ju i vi {e od 500.000 di na ra, ja sno je da u{te d e ne } e bi t i ma l e. Te u{te de, kao i one po osno vu sma we wa bi ro kra ti je i uki da wa ne po treb nih tro {ko va dr àv n e ad m i n i s tra c i j e, bi } e pre u sme re ne za po mo} naj u gro è ni jim pen zi o ne ri ma. Jer, da

ono {to je ga r ant op s tan k a vla sti, s jed ne stra ne, i po mo} naj u gro `e ni jim pen zi o ne ri ma, s dru ge. No, va `no je stva ri na zva ti pra vim ime nom po {to ni je re~

KA KO LEKAR KA @E

Obazrivo s diureticima Di u r e t i c i su le k o v i ko j i pod sti ~u mo kre we, a naj ~e {}e se pro pi su ju pa ci jen ti ma ko ji bo lu j u od kar di o va s ku lar nih bo le sti. Po ma `u kod re gu la ci je po vi {e nog krv nog pri ti ska, ili se sa ve tu ju pa ci jen ti ma ko ji bo lu ju od po pu {ta wa sr ca. Broj ne su i dru ge in di ka -

ci je ka da le kar pro pi {e uzi ma we di u re ti ka, na pri mer kod bo le sti bu bre ga ili je tre. Te pre pa ra te pa ci jen ti po ne kad uzi ma ju i na svo ju ru ku. U pro le }e, ka da oti ~u no ge, oso be u tre }em do bu od la ze u apo te ku i ku pu ju ne ki di u re tik da bi im spla snuo otok u do wem de lu no gu. – Di u re ti ci su sva ka ko ve o- ma ko ri sni kod pa ci je na ta ko ji bo lu ju od po pu {ta wa sr ca i, ako se is prav no pri me wu ju i kon t ro l i s a n o do z i r a j u, oni

mo gu sa mo ko ri sti ti pa ci jen tu – ka `e dr Je le na Ga vaw ski. – Ali, uko li ko se uzi ma ju bez sa rad we s le ka rom, ti le ko vi mo gu do ve sti do ne ga tiv nih efe ka ta po zdra vqe. Je dan od wih je di zba lans elek tro li ta ko ji mo ` e do v e s ti do po r e m e } a j a sr ~a nog rit ma. Ta po ja va po seb n o je iz r a `e na kod ja kih di u re ti ka ko ji mo gu uzro ko va ti hi po ka le mi ju, ili sni ` a va w e kon c en tra ci je ka li ju ma u or ga ni zmu. Upra vo za to ve }i na bo le sni ka ko j i re d ov n o ko ri ste di u re ti ke mo ra ju uz wih uzi ma ti i taj ele ment. Ali, kod dru gih bo l e s ni k a do dat no uzi ma we ka l i j u m a ni j e po t reb n o. To se od no si na one ko ji uzi ma ju ACE-in h i bi to re, le ko ve ko ji po ve }a va ju ni vo ka li ju ma u or ga ni zmu, ili na one ko j i kroz is h ra n u uno se do voq no tog ele m en t a. Ka li ju ma ima u pa r a d aj z u, ba na na ma i dru gom po vr }u i vo }u. Ina ~e, osim le ko va, i po je di ne biq ke ima ju di u re ti~ no svoj stvo pa se kod ma wih pro ble ma s iz ba ci va wem vo de iz or ga ni zma i one mo gu pri me wi va ti. To svoj stvo ima ju ar ti ~o ka, ku pus, be li i cr ni luk. S ob zi rom na to da i u pri prav ci ma od le ko vi tog bi qa ima ak tiv nih sup stan ci, naj bo qe je po sa ve to va ti se s le ka rom o wi ho voj pri me ni, po go to vo ako se uzi ma ju s le ko vi ma. J. B.

Ra ~u ni ca ka `e pen zi je ve }e {est po sto? Pred sed nik Sa ve za pen zi o ne ra Voj vo di ne Mi lan Ne na di} pod se }a na to da je fi nan sij skim pla nom Fon da PIO pred vi |e no da ok to bar ska po vi {i ca bu de 0,9 po sto, ali da je taj pro ce nat do bi jen na osno vu pro jek ci ja pra vqe nih kra jem pro {le go di ne, ka da se o~e ki va la ma wa in fla ci ja. Po {to je ona znat no ve }a, pen zi o ne ri ma sle di i znat no ve }e po ve }a we. On je iz ra ~u nao da su po tro {a~ ke ce ne od apri la do ju na po ra sle 3,1 po sto te da se o~e ku je da }e u tre }em tro me se~ ju rast bi ti jo{ to li ki. To zna ~i, tvr di on, da }e ukup na in fla ci ja bi ti oko {est po sto, a sa mim tim bi to li ka mo ra la bi ti i pen zi o ner ska po vi {i ca.

po ve }a we, po sta ti sti~ kim po da ci ma, mo ra lo bi ti oko pet pro ce na ta. Za to li ko – no va ca ne ma. S dru ge stra ne, da bi dr `a va od lo `i la po ve }a we pen zi j a ono l i k o ko l i k o za k on pred vi |a, mo ra se i}i na iz me nu po sto je }ih za kon skih aka ta, a to bez po sla ni ka Skup { ti n e Sr b i j e ni j e mo g u } e. A u Skup { ti n i su po sla n i c i PUPS-a, ko ji su obe }a li da ne }e pri sta ti na to da se za kon me wa sa mo za to da bi se od lo ` i l o po v e } a w e pen zi ja i ve li ko je pi ta we ka ko }e se ce la ta pri ~a za vr {i ti. Mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} je, na ja vqu ju }i an ti kri zne me re za ko je ve ru je da }e po ~e ti da se pri me wu ju od 1. ok to bra, re kao da }e se pla te, a sa mim tim i pen zi je ko je su za wih ve za ne, po ve }a va ti u skla du s re -

Opa sno po ve }a we „u skla du s mo gu} no sti ma” Pro se ~an ~e kih svih 1.690.587 pen zi o ne ra u Sr bi ji, uve ra va ju u Vla di Sr bi je, od ok to bra }e bi ti de bqi, ali je ne iz ve sno ko li ko. Po na vqa ju da za mr za va wa pen zi ja ne }e bi ti, ali i da }e se one po di }i u skla du s mo gu} no sti ma. \u ro Pe ri} iz Sa ve za pen zi o ne ra Sr bi je is ti ~e da se za kon mo ra po {to va ti, i pod se }a na to da u we mu pi {e da se pen zi je uskla |u ju u od no su na rast po tro {a~ kih ce na iz pret hod nog po lu go di {ta te da bi po ve }a we u skla du s mo gu} no sti ma bi lo go ra op ci ja ne go da su pen zi je za mr znu te. o 13. pen zi ji, ka ko se to po sled wih ne de qa is ti ~e, ve} o so ci jal noj po mo }i naj u gro è ni jim pen zi o ne ri ma. Jer, da je re~ o 13. pen zi ji, do bi li bi je svi pen zi o ne ri u Sr bi ji a ne sa m o oni ~i j a pri m a w a su 15.000 di n a r a. Po { to }e 505.000 do bi ti so ci jal nu po mo} od 15.000 di na ra u ~e ti ri ra te, to zna ~i da }e 1,2 mi lion osta ti s istim iz no som na ~e ku. Ve li ko je pi ta we da li }e se wi ma, ali ne zbog to ga {to je dr à va od lu ~i la da po mog ne naj u g ro ` e n i j i m a, 1. ok t o b ra po v e } a t i pri n a d le ` no s ti u skla du s va è }im za ko nom ili }e dr à va mo ra ti da se pri la go di mo gu} no sti ma pa to po ve }a we od lo ì za ne ka bo qa vre me na. Na i me, ve} sa da je ja sno da, i po red po zaj mi ca na ko je se ra ~u na, no va ca za re dov no ok to bar sko uskla |i va we pen zi ja ne }e bi ti jer bi ono, ako se po {tu je Za kon, mo ra lo bi ti mno go ve }e od pla ni ra nog. Fi nan sij skim pla nom za ovu go di nu pla ni ra no je da pen zi je 1. ok to bra po ra stu 0,9 po sto, ali su ce ne po ra sle mno go vi {e pa bi

al n im mo g u} n o s ti m a, a ne u skla du sa za ko ni ma. To bi, pak, zna ~i lo, da ne ma po ve }a wa ve }eg od pla ni ra nog a da “vi {ak” ko ji sle di pen zi o ne ri mo gu do bi ti tek ka da do |u bo qa eko nom ska vre me na. Po sla nik PUPS-a u Skup {ti ni Sr bi je Mo mo ^o la ko vi} tvr di da od stu pa wa od za ko na ne }e bi ti, a dok je na sna zi, mo ra da se po {tu je. PUPS }e, ka ko is ti ~e, u~i ni ti sve da se za kon is po {tu je i da pen zi o ne ri ni na ko ji na ~in ne bu du o{te }e ni. Iz ve sno je, do da je, da }e pen zi je i ubu du }e sti za ti na vre me – sva kog 10. i 25. u me se cu. U sva kom slu ~a ju, osta je da se vi di ka ko }e se re {i ti pi ta we uskla |i va wa pla ta i pen zi ja 1. ok to bra i ho }e li pen zi je ra sti mno go ma we ne go {to bi tre ba lo, ali }e ipak ne {to po ra sti. Na taj na ~in bi vlast za pra vo odr `a la obe }a we da pen zi je ne }e bi ti za mr znu te, ali u stvar no sti ne bi bi le ni in dek si ra ne u skla du s ra stom ce na, a to ni ko ni je ni obe }ao. Q. Ma le {e vi}

PEN ZI O NER SKA STA TI STI KA

U Novom Sadu gotovo duplo vi{e zaposlenih nego penzionera Po sled wih go di na stru~ wa ci upo zo ra va ju na to da se broj za po sle nih i pen zi o ne ra opa sno pri bli `a va i da je sa mo pi ta we vre me na ka da }e on bi ti iz jed na ~en, od no sno ka da }e na jed nog rad ni ka “do }i” je dan pen zi o ner. Na kra ju pro {le go di ne u Voj vo di ni je bi lo za po sle no 569.284 qu di a pen zi ju je pri ma lo ukup no 404.006. U Ba~ koj Pa lan ci, po ka zu ju po da ci Re pu bli~ kog fon da za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we Sr bi je, na kra ju 2011. go di ne bi lo je 18.411 rad ni ka i 14.944 pen zi o ne ra. U Vr ba su je ra di lo 14.262, a pen zij ski ~ek ~e ka lo 12.296. Ne {to bo qa si tu a ci ja bi la je u Vr {cu, gde je rad no me sto ima lo 22.469 za po sle nih a pen zi o ner ski ~ek do bi jao 16.471 pen zi o ner. U Zre wa ni nu je bi lo 40.743 pen zi o -

ne ra, a rad nu kwi `i cu ima lo je 49.982 qu di. Go to vo du plo vi {e za po sle nih ne go pen zi o ne -

ju pro {le go di ne bi lo 84.733 pen zi o ne ra a 173.937 za po sle nih.

ra ima je di no No vi Sad, i po to me je je din stven ne sa mo u Voj vo di ni ve} i u ce loj Sr bi ji. Na i me, u No vom Sa du je na kra -

U Pan ~e vu ima 54.910 rad ni ka i 41.057 pen zi o ne ra. U Sen ti je 15.750 pen zi o ne ra a 18.154 rad ni ka. Srem ska Mi tro vi ca

je ima la 50.348 za po sle nih i 34.978 pen zi o ne ra. Sta ra Pa zo va ima 29.678 za po sle nih i 18.269 pen zi o ne ra. Na spram 20.218 pen zi o ne ra u Som bo ru ima 25.350 rad ni ka. U Su bo ti ci je bi lo 46.064 za po sle nih i 33.147 pen zi o ne ra. U isto vre me, i pro se~ na pen zi ja je naj ve }a u No vom Sa du. Pro se~ na pen zi ja – a tu se ra ~u na ju pri ma wa biv {ih za po sle nih, sa mo sta la ca i po qo pri vred ni ka – u Ba~ koj Pa lan ci iz no si la je 21.071 di nar, u Vr ba su 24.100, Vr {cu 22.022, Zre wa ni nu 22.938, Ki kin di 22.024, No vom Sa du 27.060, Pan ~e vu 23.905, Sen ti 21.309, Srem skoj Mi tro vi ci 20.460, Sta roj Pa zo vi 21.515, Som bo ru 21.916 i Su bo ti ci 22.940 di na ra. Q. Ma le {e vi}

Bes pla tan kurs gi ta re

O^I[]ENO SME]E KOD MO[INE VILE

Kon tej ne ri pre me {te ni na Fru {ko gor ski put Kon tej ne re ko ji su se na la zi li po red auto bu ske okret ni ce kod Mo {i ne vi le „^i sto }a” je pre me sti la na po ~e tak Fru {ko gor skog pu ta. Lo ka ci ja kod Mo {i ne vi le o~i {}e na je od ve li ke ko li ~i ne na go mi la nog ot pa da, na vo de u ovom pred u ze }u. Po pr o gra mu, sme }e se iz ovog de la gra da od no si utor kom, ta ko da gra |a ni kan te tre ba da iz ne su is pred ku }a do 6 sa ti. Su gra |a ni ko ji ma kan te ni -

su po de qe ne, ured no spa ko va ne xa ko ve sa ot pa dom mo gu da osta ve na Fru {ko gor skom pu tu, ta ko |e utor kom do 6 ~a so va ili da sme }e od ne su do kon tej ne ra ko ji se na la ze na po ~et ku ove uli ce. - Ape lu je mo na No vo sa |a ne da ot pad od la ù na ade kva tan na ~in i ti me vo de ra ~u na o sre di ni u ko joj ì ve – na vo di se u sa op {te wu JKP „î sto }a“. Q. Na.

Novosadska skupqewe. U oba slu~aja opravdawe za poskupqewe nalaze u visokom rastu ostalih cena, od goriva, preko hrane, ali i zbog evra koji ska~e i divqa. O~ito da nas ne sme ni{ta iznenaditi, jer su poskupqewa lan~ana reakcija, pa bi uskoro trebalo o~ekivati da i druga gradska preduze}a potra`e podizawe svojih usluga. Sve je to lepo i razumqivo, ali fali jo{ jedna karika u tom lancu, a to je podizawe plata i penzija , do kojih ~ini se u ovoj zemqi jo{ dugo, dugo ne}e do}i. Q. Nato{ei}

Za Akva-park no vi red vo `we Grad ski pre vo znik od da nas ko ri gu je red vo `we do Akvapar ka u Ba~ kom Pe trov cu zbog pro me ne rad nog vre me na tu ri sti~ ko-za bav nog kom plek sa. Auto bu si }e rad nim da nom po la zi ti za Ba~ ki Pe tor vac u 9.30 ~a so va, 11.15 i 15.30, a iz Akvapar ka u 19 i 20 ~a so va . Vi ken -

dom }e auto bu si sa o bra }a ti za Ba~ ki Pe tro vac u 8.30, 10, 11.15 i u 15.30 ~a o va. Po vra tak u grad je u 9.15, 19 i 20.15 ~a so va. Auto bu si }e sa o bra }a ti u oba sme ra na ovoj re la ci ji pod uslo vom da ima mi ni mum pe to ro put ni ka. Z. D.

PRVENSTVO [TRANDA U TENISU GLAVOM

Po bed ni ci Bog dan Ma ro je vi} i Ni ko la Mi tro U fi na lu Pr ven stva [tran da u te ni su gla vom – 15. me mo ri jaln nog tur ni ra „Vla di mir Fran ci {ko vi}“ po be di li su Bog dan Ma ro je vi} i Ni ko la Mi tro. Ka ko oce u ju ju or ga ni za to ri, oni su u naj bo qem me ~u od ka ko po sto ji ovo tak mi ~e we, bi li za ni an su bo qi od Dra ga na Ba no va~ kog i Bal {e Ma ri no vi }a. Dvo jac Ma ro je vi} – Mi tro

ove go di ne naj bo qi re zul tat ostva rio je i u ju ni or skoj i u se ni or skoj kon ku ren ci ji. Pr vi tur nir u „gla vo me tu“ od i gran je jo{ 1987. go di ne, a od 1998. no si ima Vla di mi ra Fran ci {ko vi }a, tra gi~ no pre mi nu log vi {e stru kog {am pi o na. Ove go di ne u kon ku ren ci ji pi o ni ra, ju ni o ra, se ni o ra i ve te ra na nad me ta lo se vi {e od 40 eki pa.

V remeploV

Pre sli {a li ne ma~ ke bok se re Na tur ne ji po Ju go sla li ji bok ser ska eki pa „Dud faj le ra” iz Sar bri ke na go sto va la je 14. av gu sta 1955. u No vom Sa du. Ona je bi la jed na od naj ja ~ih u Za pad noj Ne ma~ koj i u svo jim re do vi ma ima la je dvo ji cu bok se ra ko ji su na upra vo Evrop skom pr ven stvu osvo ji li tre }a me sta u po lu vel ter i sred woj ka te go ri ji. Na ve li ku ra dost i jo{ ve }e iz ne na |e we No vo sa |a na, go sti su iz gu bi li sa ~ak 4 pre ma 16. Od do ma }ih bo ra ca is ta kli

su se Ar pa {i, Baj ~ev, Mi lo je vi} i Da vi do vi}. Oni su se go di ne ka sni je iz bo ri li za na slov pr va ka dr `a ve. N. C.

U CENTRU BORBA NEPREKIDNA

î ste fle ke i `va ke Rad ni ci „î sto }e” ju ~e su od ra di li re do van „do ma }i za da tak” i or ga ni zo va li „bor bu pro tiv fle ka” u Ka to li~ koj por ti, ~i ste }i opu {ke i raz ma za ne ostat ke `va ka }ih gu ma ko ji su se po ~e li sta pa ti sa pod lo gom. Na pr vi po gled sav ure |en, ukra {en bi qem i fon ta nom oko ko je se gra |a ni vo le oku pi ti to kom vre lih da na, ovaj deo gra da de lu je kao ka kva oaza usred ka me nog cen tra. Ipak, ì te qi i/ili go sti ne {te de je, te ni je stra no da se, ume sto nov ~i }a è qa, u fon ta ni pro na |u bo ce, li men ke i dru gi pred me ti, dok tlo „kra se” `va ka }e gu me i pi kav ci pre tva ra ju }i ga u le o par do ve {a re. Me |u tim, ove „{a re” ni su ne {to {to se da ce ni ti i ~e mu se tre ba di vi ti, kao {to je to slu ~aj sa kr znom po me nu te vr ste iz po ro di ce ma ~a ka, ve} No vi Sad pre tva ra ju u ru glo, a de fi ni DANAS ZBOG PLANIRANIH RADOVA

No vi Fu tog bez vo de

Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i da nas bez vo de }e od 10 do 14 ~a so va bi ti No vi Fu tog. Pri ja va kva ra i osta le in for ma ci je o ne stan ku vo de mo gu se do bi ti na broj 0800 333 021, a po ziv je bes pla tan. Q. Na.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 13 sa ti na se qe Su bi}, CS Rat no ostr vo, Ka li {te, Du na vac i crp ka Ko viq; od 8 do 9 sa ti La sla Ga la ne par na stra na od 7-21, tra fi ke na uglu La sla Ga la i Ve re Pa vlo vi}, Go go qe va 2-10 i 1-3, Alek se [an ti }a 1 i 2, Ve re Pa vlo vi} 1 i 3 i Voj vo |an ska 22. ^or ta nov ci: od 8.30 do 11.30 deo vi kend na se qa Do wi Ma tej; Pe tro va ra din: od 8 do 10 sa ti: Aka de mi ja umet no sti, tu nel na Tvr |a vi, deo ate qea na Tvr |a vi i ka sar na Tran xa ment.

Fo to: R. Ha yi}

Ka ko iz dr `a ti re ba lans nov ~a ni ka

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

vo leto je bilo izuzetno vrelo a, po svemu sude}i, i jesen pred nama bi}e vru}a, ali ne zbog visokih temperatura. Ova jesen }e usijati nov~anike i ku}ni buyet sugra|ana, jer po svemu sude}i slede razna poskupqewa usluga ~iji je osniva~ Grad. Prvo je pre nekoliko dana Pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo“ zatra`ila od Gradskog ve}a da se cena boravka mali{ana u vrti}ima podigne za 40 odsto i zahtev je ve} na razmatrawu. Ju~e je usledio novi zahtev, a ovoga puta se GSP tra`i po-

ak t iv n o s ti }e se od v i j a t i u ogran k u Grad s ke bi b li o t e k e u Fu to gu „Jo van Jo va no vi} Zmaj”. De taq ni je in for ma ci je o pro jek tu na la ze se na saj tu www.meccarpediem.com, a telefon za prijavqivawe je 021/893-712. Projekat je podr`ala Uprava za sport i omladinu Grada Novog Sada preko Kancelarije za mlade. A. J.

tiv no ni je za ni mqi vo kad se usred {et we uga zi u `va ka }u ko ja se po sle te {kom mu kom ski da sa obu }e. Ipak je me ha ni za ci ja ko ju po se du je po me nu to pred u ze -

}e re zer vi sa na za ukla wa we ova kve vr ste ot pa da, a ne za „mod ne” pro ble me. [te ta sa mo {to se ret ko ko se ti da je kan ta za ot pat ke na

ko rak ili dva od me sta gde se od lu ~i is pqu nu ti osta tak `va ke, te da mo `e i tre ba ta mo da zar {i, a ne za le pqe na za be ha ton. A. Jerini}

Kra dqiv ci op te re }u ju elek tro-mre ù Pri pre me za pred sto je }u zim sku se zo nu u Elek tro di stri bu ci ji “No vi Sad” te ku po pla nu, a ka ko sa zna je mo spe ci ja li zo va ne eki pe za vr {i le su re mont tra fo- sta ni ca ~i ji je na pon 35 i 110 ki lo vol ti (kv), kao i di stri bu tiv nih sta ni ca na pon skog ni voa 10 i 20 kv. Po pra vqa ni su i vi so ko na pon ski i ni sko na pon ski ka blo vi, pri kqu~ ci, a u okvi ru re dov nog odr à va wa za me we ni su i do tra ja li stu bo vi. U tom pred u ze }u o~e ku ju da }e do kra ja go di ne za vr {i ti sve pla ni ra ne re mon te, ~i me }e se obez be di ti sta bil nost i po u zda nost elek tro e ner get ske mre è.

Kon tro le su po ka za le da je, na osno vu evrop skih pa ra me ta ra ko ji de fi ni {u kva li tet is po ru ke stru je, elek tro di stri bu tiv na mre à na pod ru~ ju na {eg gra da u sa mom vr hu po po u zda no sti, tvr de u Elek tro di stri bu ci ji “No vi Sad”. Is pa di mre è su ret ki, a ka da se de se, kvar se sa ni ra u naj kra }em ro ku. U Elek tro di stri bu ci ji ka ù da im pri li ~an pro blem stva ra ju kra dqiv ci stru je, zbog ko jih sta bil na mre à tr pi ve li ka op te re }e wa. Po red to ga, usled vre men skih ne po go da, ka da do la zi do at mos fer skih pra `we wa, ko ja su ne mi nov na pri li kom let wih olu ja, mre à tr pi ne pred vi di ve {te te. N. R.

NOVINA U GRADSKOJ BIBLIOTECI POMA@E SLABOVIDIMA

Kwi ge ~i ta ju elek tron skom lu pom Sla bo vi di su gra |a ni i su gra |an ke od ju ~e mo gu da ~i ta ju kwi ge u î ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke uz po mo} elek tron ske lu pe, asi stiv ne teh no lo gi je na me we ne upra vo wi ma. Elek tron ska lu pa omo gu }a va po de {a va we ve li ~i ne i bo je slo va, po za di nu stra ne, kao i pod vla ~e we re do va ra di lak {eg sna la è wa u tek stu. No vi Sad je je di ni grad ko ji je, po sle Be o gra da, do bio ova kvu elek tron sku na pra vu ko ja omo gu }a va sla bo vi di ma da bez po te {ko }a ~i ta ju kwi ge iz fon da bi bli o te ke, od stru~ ne i na u~ ne li te ra tu re do be le tri sti ke, a mo gu da do ne su i svo je kwi ge. Elek tron ska lu pa ne za me wi va je po mo} za sa mo stal ni ji ì vot sla bo vi dih oso ba ko ja omo gu }a va rav no prav no ko ri {}e we re sur sa bi bli o te ke. - Mi smo se vo di li ~i we ni com da è li mo da No vo sa |a ni ma i sta nov ni ci ma Ju `no ba~ kog okru ga u~i ni mo do stup nim na{ kwi `ni fond od pre ko 480 hi qa da je di ni ca kwi `ne gra |e. Oni ko ji do sa da ni su mo gli rav no prav no da ko ri ste na{ fond, sa da ima ju tu pri li ku. Oba ve za jav nih bi bli o te ka je da u~i ne da jav no zna we bu de do stup no svi ma

Fo to: F. Ba ki}

utorak14.avgust2012.

Udru `e we „Kar pe di em”, u sa rad wi sa Grad skom bi bli o te kom, or ga ni zu je bes pla tan kurs mo der ne gi ta re pod na zi vom „Gi ta re i kwi ge” za 30 mla dih od 15 do 30 go di na, sa te ri to ri je Fu to ga i Ve ter ni ka. Po la zni ci }e po ha |a ti na sta vu iz pred me ta gi ta ra i te o ri ja mu zi ke i u~e stvo va ti u ni zu in ter di sci pli nar nih ra di o ni ca. Sve

- re kao je di rek tor Grad ske bi bli o te ke Mi lo{ Pan kov. Pre zen ta ci ji elek tron ske lu pe pri su stvo va la je i pred sed ni ca Skup {ti ne gra da Alek san dra Jer kov. - Ovo je dan ka da No vi Sad, we go ve usta no ve i in sti tu ci je jo{ jed nom po ka zu ju da su otvo re ne za sve na {e su gra |a ne i su gra |an ke i da }e ovaj grad sve gra |a ne i gra |an ke tre ti ra ti kao rav no prav ne. Elek tron ska

lu pa ko ju je ku pi la Grad ska bi bli o te ka u sva kom smi slu otvo ri }e vra ta ove in sti tu ci je sla bo vi dim. Oni }e mo }i da ra de ono {to do sa da ni su mo gli, a to je da na rav no prav noj osno vi bu du ~la no vi i ~la ni ce bi bli o te ke - re kla je Jer kov. Elek tron ska lu pa ko {ta 300 hi qa da di na ra, a ku pqe na je nov cem iz bu xe ta Grad ske bi bli o te ke, uz po dr {ku Gra da. J. Zdjelarevi}

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak14.avgust2012.

KON KURS UDRU @E WA MLA DIH ZA DRU[TVNIH AK TI VI ZAM

OSTA VE NO VO SA \A NA OVE ZI ME IZ GLE DA BI ]E PRA ZNE

Su {a i ce ne ot pi sa li zim ni cu

Obu ka za „ma le qu de iz ra di ja” Udru`ewe mladih za dru{tveni aktivizam organizuje obuku za sredwo{kolace u pravqewu radijskih priloga. U okviru mesec dana 16 u~enika ima}e priliku da se upozna sa osnovama novinarskog posla, kao i da samostalno kreira kratke radijske emisije. Konkurs je otvoren do 24. avgusta, a zainteresovani treba da po{aqu svoje podatke (ime i prezime, broj telefona,

mejl i {kola) na mejl drustveni.aktivizam@gmail.com. Dodatne informacije mogu se dobiti na broj telefona koordinatorke projekta Slavice Ranisavqev, 064/ 36-16-908. Obuka se organizuje u okviru projekta „Radio-aktivizam mladih” pod pokroviteqstvom Ministarstva omladine i sporta i Novosadskog humanitarnog centra. A. J.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Dru ga stra na `e ne” Iz¬ d a¬ v a~ ka ku¬ } a “Mo no i Ma wa na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ni¬kom” danas i u ~etvrtak da¬ r u je ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬ { eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva

~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se danas prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu „Druga

strana ène” Ale san dre Fa je le u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici kwige mogu preuzeti u novoj kwiàri “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Ova kwi ga pred sta vqa upe~atqivu parodiju na dana{wi sistem vrednosti i prati sudbinu devojke koja ne bira sredstva da bi se dokopala ciqa. Ona napu{ta tradicionalne moralne vrednosti, i umesto toga postavqa nove, ~iji je kredo: „Sa svojim telom }u raditi {ta mi je voqa i upotrebi}u ga kako èlim”. U kwizi se prati upravo to te lo ko je se kre }e put (ne)uspe ha. Kroz kon tra diktornu li~nost Katje G, Alesandra Fajela dovodi do krajwih granica jedan vid ti pi~ nog po na {a wa mladih èna dana{nwice: s jedne strane su svesne zavodqivosti sopstvenog tela i koriste ga da bi gradile karijeru i sticale novac, s druge strane postaju `rtve jedne kulture koja ih iskqu~ivo svodi na wihovo telo, to jest pozadinu. A. J.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (14.20), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (19.40), Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (16), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.30, 13.45, 15.15, 15.30, 17.30, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (11.30, 14, 16, 17.50), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.30, 21.15, 22), „Totalni opoziv” (17.15, 19.45, 21.55)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Ne ve na Du bro ja (devoj~ice) iz Novog Sada i San dra @i vo ji no vi} (devoj~ice) iz Sremskih Karlovaca. De voj ~i ce: Na ta li ja Bo {ko vi},Alek san dra Dri ni}, Mi le na \u ri}, Dra ga na Pro le, Li di ja Mi ha lo vi} i Ni na Mel kus iz Novog Sada, Ma ri ja Bor ko vi}, Zo ra na Pet ko vi} i Mi li ca Mar ~e ta iz Ba~ke Palanke, Ivan ka Ja wa nin Ro bert iz In|ije, Tin de Var ga i Dra ga na ]u li brk iz Temerina, Ma ja î go ja iz @abqa,Sa ne la Kne è vi} - Ja hi} iz [ajka{a, Da ni je la To ma{ iz Petrovaradina, Ju li a na Ga li ~i} iz Maradika i To ne Le kaj iz Titela. DEÂKE: Ma ri na Mi lo {e vi},Sne à na Te pi}, Di na Adre ji} Ma cut, Ana Cin koc ki, San dra Ve ri}, Iva na Ob ra do vi}, Sne à na Slav ka, Ire na Ni ko li}, \en |i Ba lai- Na gi iz Novog Sada, Je le na Ka ra no vi} iz Sremske Kamenice, Sla |a na Mi lu ti no vi} iz Kosovsske Mitrovice, Mir ja na Kaj tez i Ma ri ja na Slo bo da iz Beo~ina, Zo ra na Mi li ~i} iz Ledinaca, Alek san dra Her ceg Rok ni} iz Kule, Mi la na \or |e vi} iz Mo{orina, Blan ka Pin }er iz Bege~a, Du wa Ku qa iz Titela i Bi qa na Pe {i} iz Rumenke, Sen ka Stan ko vi} iz \ur|eva, Ma ri ja Bor ko vi} iz Ba~ka Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni @ivan Vladimira Novakovi} (1921) u 11.15 sati, Jovan Milovana Davidovi} (1949) u 12, Du{ica @arka Mijatov (1935) u 12.45, Stevan Mirka Bo`i} (1945) u 13.30 sati, Daniel Zorana Radosavqevi} (1975) u 14.15, Zdenka Ivice @ivojinovi} (1954) u 15 i Rasim Salije Salijevi} (1932) u 15.45 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahraweni Milan Janka ^iqak (1931) u 13 sati i Vojin Milana Brki} (1946) u 11 sati. Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Nevenko Jovana Dobrijevi} ( 1949) u 13 sati. Na katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Mile Mileta Krpan (1930) u 13 sati.

DNEVNIK

Novosadske doma}ice i doma}ini ovih dana se premi{qaju da li sami da pripremaju zimnicu ili da je, prema potrebama porodice, nabave u supermarketima. Mla|e generacije, uglavnom, kupuju ve} spremqenu zimnicu i salate u teglama, a oni ne{to stariji, ipak, sami spremaju namirnice za predstoje}e hladne dane. Me|utim, ove godine malo je ekonomskih aduta da se zasu~u rukavi i pripremi zimnica. Su{a je prepolovila rod, pa je izbor vo}a i povr}a slab, a i mnogima je su{a u nov~aniku ve} godinama. Kako bi se pripremila zimnica za ~etvoro~lano doma}instvo, a koja podrazumeva tur{iju, ajvar, qutenicu, cveklu, me{anu salatu, kisele krastav~i}e, pe~enu papriku, ali i xem i slatko, potrebno je oko 30.000 dinara. Tu su ura~unati i neophodni dodaci, kao {to su uqe, {e}er, sir}etna kiselina, so, konzervans. U pore|ewu s pro{lom godinom, pripremawe zimnice ove godine je 10 do 20 odsto skupqe. Na zelenim pijacama skupe su sve povrtarske kulture. Prodavci na tezgama `ale se da im promet iz nedeqe u nedequ opada, mada se najvi{e tra`i povr}e za zimnicu – paprika, paradajz, korni{on, karfiol, {argare-

pa... Paradajz ove godine dostiè cenu od 80 do 100 dinara za kilogram, a vikendom je i skupqe. Dodu{e, moè se na}i i paradajz za 50 dinara, ali sitniji i prezreo, koji kako kaù iskusne doma}ice, nije za kuvawe. Ina-

Pa ra dajz ove go di ne do sti `e ce nu od 80 do 100 di na ra za ki lo gram, a vi ken dom je i sku pqi ~e, za 80 litara kuvanog, potrebno je 100 kilograma paradajza, pod uslovom da je dobar. U pro-

Ne ma ni za sa la tu - Ma kakva vas zimnica spopala?! Ove godine nemam novca ni za osnovnu kupovnu, a kamoli za doma}u zimnicu. Ovo je stra{no! Da bih pravila zimnicu, na potro{eni dinar, treba mi jo{ dinar. ^ega nema, ne}e se jesti i gotova stvar – rekla nam je Ma ri ca M. iz Novog Sada.

ma}ice samo usput pitaju da li }e cena jo{ padati. Mu{terije uglavnom kupuju kilu do dve, za salatu. Pre tri, ~etiri godine u ovo vreme qudi su ve} kupovali na gajbe paradajz za kuvawe, a ove godine jo{ nisam imao kupca koji paradajz uzima na gajbice – ispri~ao nam je Milan iz Rivice, koji prodaje i lubenice. On ka`e da je najboqe sada kupovati paradajz jer je i najso~ni-

ji, a kako vreme prolazi, i wegov kvalitet opada. Milan smatra da sada treba kupovati i papriku za zimnicu, jer je najmesnatija i najukusnija. Tradicionalno u kupovinu povr}a za zimnicu odlazi se na pijace. Pojedino vo}e i povr}e, me|utim, znatno je jeftinije na rafu nego na tezgama. Trgovci, naime, ~esto organizuju akcijska sni`ewa i obaraju cene zeleni{a. U zavisnosti od grama`e, ali i marketa u koji idete u kupovinu, tegla kiselih krastavaca ko{ta od 150 do 270 dinara, tegla paprike je od 250 dinara, a cvekle 150 pa navi{e. Ajvar ko{ta oko 300 dinara. Teglica pekmeza, marmelade i xema od {qive, jabuke, breskve, maline i smokve ko{ta od 150 do 300 dinara. Q. Na to {e vi}

NO VO SAD SKO DE ^ JE LE TO

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

davnici za litar kuvanog paradajza treba izdvojiti od 110 do 130 dinara. Dok je ~orbica od ce|enog paradajza u kesici 50 do 60 dinara. – Spustio sam cenu paradajza sa 100 na 80 dinara, me|utim, do-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

[ah, lut kar sko po zo ri {te i fud bal Centar za razvoj de~jih interesovawa „Think” organizuje radionicu o ma{ti za decu od {est do 12 godina, koja se odràva od 10 do 13 ~asova, u pasaù Jevrejske ulice 15. Participacija se ne pla}a, a prijave su mogu}e na brojeve telefona 063/801-6-538 i 063/845-5-438. Letwa {ahovska {kola za po~etnike i poznavaoce ove igre odràva se u O[ „\or|e Nato{evi}” od 10 do 13 ~asova. Prvih sat i po re-

zervisani su za po~etnike, a drugih za napredni nivo znawa. U~e{}e se pla}a 150 dinara, a prijavqivawe je na brojeve telefona 066/925-1-192 i 063/592-559. Sa gluma~kim zanatom i lutkarskim pozori{tem mali{ani mogu da se upoznaju u okviru radionice udru`ewa „Prijateqi dece Novog Sada” koja se odr`ava od 10 do 12 ~asova u Ulici Dimitrija Avramovi}a 6. Prijave su na broj telefo-

^ITAOCI PI[U SMS

na 065/804-1-242, a u~e{} se pla}a 150 dinara. Na Spensu se, za decu od pet do 11 godina, organizuje {kola fudbala „Sini{a Mihajlovi}”. Deca od pet do sedam godina treniraju od 8 do 9 ~asova, a mali{ani od osam do 11 godina su na terenu od 9 do 10 ~asova. [kola je besplatna, a prijavqivawe je na broj telefona 064/241-0-019. Sve aktivnosti deo su manifestacije „Novosadsko de~je leto”. A. J.

065/47-66-452

Pqa~ ka usred be la da na Na Podbari `ivim ~etiri decenije, ovako ne{to nisam do`ivela. Da mi u sred bela dana strgnu lan~i} sa vrata, vrlo dragu uspomenu. Dokle smo stigli, {ta nas tek ~eka? 064/2850… * * * I definitivno najboqi sportski komentator je Aca Stojanovi}. Mnogo sam komentatora slu{ao. Nikitovi}a, Stojako vi }a, Se pe si ja, Ra cu Markovi}a, a pogotovo Racin, nezaboravni radio pre nos boks me ~a Xoe Luis - Maks Smeling kada je Luis pobedio. Ja sam tada imao 7 godina, 1946. ili 1947. godine. Taj prenos je bio ubedqiv kao da ste na mestu doga|aja. Nije svako za komentatora. 064/0396… * * * Kazao mi jedan ~ovek da nova ambulanta skoro ne}e biti gotova jer je to izjavila za {tampu glavna me di cin ska se stra. Sada se mi pitamo da li joj je to rekao glavni zidar, kad ve} nema nikoga od gradskih zvani~nika

da javi, objavi ili demantuje glavnu medicinsku sestru u Futogu. 065/9137… * * * Kao {to ministar poqoprivrede APV-a re~e, potrebno je da svi odgovaraju za iz bor ni ne u speh. Nor malno, onomad kada izgubismo ode selektor Petrovi}, tj. Piòn i odo{e neki vi|eniji pojedinci A tima. Neki svojom voqom, neki u penziju, a neki nisu ni zasluìli. Da, to je formula. 065/9137… * * * Novi guverner banke Srbije je J.Tabakovi}, a izabrana je ve}inom od 142 glasa, protiv je bilo malo, samo jedan uzdràn. Polemika je bila ogromna i burna, za to su se pobrinuli ~lanovi DS-a i LDP-a pri~om, polemikom, replikom i ometawem iz svih oru`ja i razli~itih kalibara. 065/9137… * * * Prona|en vu~jak na Novom nasequ. Informacije na telefon 069/846-99-46. 069/8469…

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

GRAD SKI PRE VO ZNIK TRA @I PO SKU PQE WE

Kar ta i mar ki ce ska ~u 11 od sto? Javno gradsko saobra}ajno predze}e uputilo je u zahtev Gradskom ve}u da odobri pove}awe cene prevoza za 11 odsto. Ukoliko Grad da zeleno svetlo pojedina~ne karte na gradskim linijama ko{ta}e 50 dinara, umesto dosada{wih 45 dinara. Portparolka u Gradskom saobra}ajnom preduze}u Sne à na Ja ko vi} kaè da se traì da 11 posto poskupe mese~ne markice u gradskom i prigradskom prevozu, kao i karte kupqene u autobusima na prigradskim linijama. U zahtevu, kaè, nisu istakli datum od kog bi vaìle nove cene. Prema wenim re~i-

ma, o tome }e odlu~iti tek ako 154 a do Ba~kog Jarka 299,7 diGrad odobri poskupqewe. nara. Radni~ka markica za prPutnici sada na primer za vo zonu u tom slu~aju bi ko{takartu do Futoga i Ka}a pla}a- la 1789 a markica do Temerina ju 112 dinara, do êneja 135 di- 2.718 dinara. nara, a do Ba~kog - Od Nove godiJarka 270 dinara. ne do sada cena goGra do na ~el nik Radni~ka mese~na riva poskupela je Pa vli ~i} ka è markica za prvu za oko 30 odsto. da se zah tev jo{ zonu trenutno koPosledwa korekraz ma tra {ta 1.612 dinara, cija cena bila je a markica do Tejo{ u maju pro{le merina je 2.445 dinara. Ako se godine za {est odsto, a od tada do Grad saglasi sa zahtevom grad- danas dizel D 2 poskupeo je za oko skog prevoznika ovi iznosi bi- 20, 3 odsto, a evro dizel za oko 22, }e uve}ani za 11 odsto, pa bi 8 odsto - kaè portparolka. Portparolka isti~e da je karte do Futoga I Ka}a ko{tale 124,32 dinara, do êneja Gradsko saobra}ajno preduze}e

ve} preduzelo mere {tedwe i racionalizovalo poslovawe kontrolom potro{we goriva, smawilo broj polazaka autobusa i broj zaposlenih. Pro {le sed mi ce sed mi ce smo pisali da je JGSP podneo Gradskom ve}u Izve{taj o stawu u preduze}u i u wemu naveo 16 me ra za po boq {a we po slovawa. Kao jednu od mera preduze}e je navelo i pove}awe cena. Prvi ~ovek grada Igor Pa vli ~i} bio je ju~e kratak, rekao nam je da se zahtev razmatra i da odluka jo{ nije doneta. Z. D. - Q. Na.

utorak14.avgust2012.

ANKETA CE NE ME SA OD BI LE PO TRO [A ^E

[nic la jed nom ne deq no Pre mesec dana sko~ile su cene mesa, a pred nama su i nova poskupqewa sviwskog mesa. Prodaja mesa polako opada pa smo pitali sugra|ane kako reaguju na poskupqewa i koliko ~esto je {nicla na wihovoj trpezi. Du {an Mi ja to vi}, penzioner: - Nemam re~i za poskupqewa, zaista ne znam kako da reagujem. Cene samo rastu, tome nema kra-

Jel k a Ra d o w i}, po qo pri vredna radnica: - Cene su neverovatne! Ne jedem meso uop{te, samo za Bo-

UKO LI KO BO RA VAK U „RA DO SNOM DE TIW STVU“ PO SKU PI 40 PO STO

Ro di te qi ma iz yepa vi {e od 1.000 di na ra? Jo{ uvek se ne zna da li }e Grad odobriti da boravak u vrti}ima poskupi 40 posto, koliko je to tra`ila uprava „Radosnog detiwstva”. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazova-

we Ra do mir Da be ti} rekao je za na{ list da to nije tako jednostavna stvar i da za to postoji procedura. - „Radosno detiwstvo“ je podnelo zahtev za poskupqewe, ono je po zakonu podneto Upravi za obrazovawe. Kada ova Uprava napravi ra~unicu ekonomske cene za sve kategorije dece, od jaslenog do pred{kolskog odnosno poludnevnog boravka, to se {aqe Upravi za socijalnu i de~ju za{itu. Kada oni daju sa-

VESTI Od vi ka va we od pu {e wa Novosa|ani koji su zainteresovani da se odreknu duvana mogu se javiti u Centar za prevenciju pri Domu zdravqa „Novi Sad”u Rumena~koj 102. Brojevi telefona su: 479 - 0668 i 064 - 80 - 88 - 120, a prijaviti se mo`e i na mejl adresu cpzno vi sad@ gmail.com. Centar za prevenciju odvikavawe od pu{ewa sprovodi po metodi petodnevnog plana. Ju~e je krenula nova grupa polaznika, terepija po~iwe u 18 ~asova u Centru za prevenciju. Z. D.

Kon cert „Kon tra kvar te ta” Muzi~ka grupa iz Maribora, Slovenija, „Kontra kvartet” odr`a}e ve~eras u 21 ~as koncert u vrtu Sredwo{kolskog do ma u Ni ko la jev skoj ulici broj 1. U slu~aju lo{eg vremena koncert }e biti prire|en u Sinagogi. Na programu je tradicionalna jevrejska klecmer muzika. Ulaznice ko{taju 300 dinara, mogu se kupiti od 8 do 14 ~asova u Muzikoj omladini u Katoli~koj porti 2/2 , kao i dva sata pred po~etak koncerta u Sredwo{kolskom domu. Z. D.

glasnost da su te cene ekonomski opravdane, to se prosle|uje Upravi za propise, da bi i ona dala saglasnost da li je to u skladu sa Zakonim - obja{wava Dabeti}. Navodi da ove proce-

lo oceni da je ra~unica prihvatqiva, a Skup{tina odobri poskupqewa }e biti. - Tu se ne radi samo o podizawu cena roditeqima. Kao {to se zna, Grad pla}a 80 odsto a

Me se~ ni ce lo dnev ni bo ra vak de te ta uz ra sta od tri do se dam go di na sa da ko {ta 2.100, ako po sku pi bi }e oko 3.400 di na ra. Za ja sli ce se tre nut no pla }a 2.800 a pred la `e se ce na od 4.300 di na ra dure idu dosta brzo i da bi ve} do kraja ove nedeqe trebalo da se izvede ekonomska ra~unica. Nakon toga s tom ra~unicom izlazi se pred gradona~elnika i Gradsko ve}e i ukoliko ovo te-

roditeqi deset ili 20 odsto za boravak u vrti}ima. Zna~i, posku pqe we bi tre ba lo da se uskladi i sa buxetom grada – ka`e Dabeti}, i isti~e da ne `eli da spekuli{e o tome ko-

like bi bile nove cene. Ipak, kaè da to poskupqewe ne bi bilo veliki udar na xep roditeqa. Podsetimo, „Radosno detiwstvo” uputilo je gradu zahtev da se cene koriguju zbog rasta tro{kova rada ove ustanove u protekle tri godine. Kako kaè direktor ustanove Dra g an Mi l o { e vi}, ovaj zahtev je minimum, koji bi trebalo da omogu}i da ustanova bude na nuli. Uko li ko Grad odobri poskupqewe za mese~ni celodnevni boravak deteta u vrti}u uzrasta od tri do sedam godina roditeqi }e mo ra ti da Fo to: F. Ba ki} iz dvo je oko 3.400 dinara, a za dete jaslenog uzrasta oko 4.300. Za ce lo dnev ne ja sli ce za decu od jedne do tri godine roditeqi trenutno pla}aju oko 2.800 dinara mese~no, a za mali{ane od tri do sedam godina 2.100 dinara. Poludnevni boravak sa uìnom trenutno ko{ta 1.270, a bez uìne 1.040 dinara. Posebne kategorije porodica imaju pravo na besplatan boravak dece u vrti}ima. Q. Na to {e vi}

„^I STO ]A” OD U STA LA OD STRO GO ]E

No se sme }e i du `ni ci ma Pred u ze }e „î sto }a“ po sledwih meseci muku mu~i s naplatom dugova za usluge koje pruà. Te{ka ekonomska situacija je svakako uzrok oteànog poslovawa svih preduze}a, ali veliki broj preduze}a godi na ma ne iz mi ru je oba ve ze {to za posledicu ima oteàno poslovawe “îsto}e”. Du`nike redovno tuè a sudski procesi traju i po nekoliko godina, pa i to ugroàva redovno funk ci o ni sa we „î sto }e”. Zbog svega ovoga ova gradska firma je u maju obelodanila spisak najve}ih du`nika, a nekima me|u wima su obvustavili odno{ewe sme}a. Da li je to urodilo plodom i kakva je sada situacija pitali smo po-

mo}nika direktora “îsto}e” Sr bo qu ba Bub we vi }a. Kaè da je situacija s dugovima ne{to boqa nego u maju, ali isti~e i da je to poboq{awe bukvalno minimalno. - Odustali smo od prakse da du`nicima ne odnosimo sme}e, po{to ga bacaju kod kom{ija u kontejnere, ili, {to je jo{ gore, prave divqe deponije. I daqe su nam najve}i du`nici „Radosno detiwstvo”, Spens i „Gradsko zelenilo”, ali wih ne}emo tuìti, jer to nema smisla, po{to nam je svima osniva~ grad - predo~io je Bubwevi}. Cene usluga “îsto}e” nisu podizane duè od dve godine, a u isto vreme su cene goriva,

rezervnih delova i tro{kovi odr`avawa mehanizacije znatno porasli. Mehanizacija je u lo{em stawu, pa se tako kamioni masovno kvare, te se na gradske ulice izlazi u poluispravnim vozilima. Zaposleni se mu~e da gra|ani to ne bi osetili. Tako|e ovo preduze}e ima svaga jedan kamion za odno{ewe sme}a iz podzemnih kontejnera, kojih je u gradu trenutno 72. Prema podacima od pre dva me se ca, dug gra |a na pre ko „Informatike” bio je oko 220 miliona dinara. Velika i mala privreda svoje ra~une pla}a direktno preduze}u i tada je dug iznosio oko 500 miliona dinara. Q. Na.

KON KURS ZA QU BI TE QE FO TO GRA FI JE

Pe tro va ra din iz ugla mla dih U okviru projekta „S one strane duge”, podrànim od strane Grada Novog Sada i Ambasade Velike Britanije, otvoren je konkurs za najboqu fotografiju vezanu za Petrovaradin. Tema je slobodna, a ideja je da se ovaj deo grada predstavi iz ugla mladih, kao i wegovi sadràji, arhitektura, spomenici kulture, qudi, pejzaì. Najboqi radovi }e biti izloèni 26. avgusta na Petrova-

radinskoj tvr|avi, u okviru „Naranxastog dana” pomenutog projekta. Za prva tri mesta obezbe|ene su posebne nagrade. Fotografije se {aqu na mejl: draganavlasicphotography@gmail.com , a rok je 23. avgust. Dodatne infomacije mogu se dobiti putem ovog mejla koji koristi koordinatorka predstoje}e izlo`be i jedna od ~lanica `irija Dragana Vla{i}. A. J.

Du {an Mi ja to vi}

Gro zda Jo vi ~i}

ja. Naj~e{}e jedem piletinu, to mi je najisplativije. Gro zda Jo vi ~i}, penzioner: - Meso jedemo svaki drugitre}i dan a za nedeqni ru~ak mora da bude bogata trpeza. Cene su previsoke, ovo je stvarno stra{no, ali i daqe uspevamo da se sna|emo na neki na~in.

Jel ka Ra do wi}

Ne ven ka Usko ko vi}

`i} i krsnu slavu, a meso zamewujem paprikom i kukuruzom. Ne ven ka Usko ko vi}, penzioner: - Kako bismo reagovali? Od tako male penzije mogu da nam priu{tim meso samo jednom nedeqno. M. V., M. St. i T. S.

U „NO VI TE TU” IS PLA ]EN DEO JUN SKE PLA TE

[traj ka ~i ogor ~e ni tan kom ko ver tom [trajka~i u „Novitetu„ ju~e su primili prvi deo zarade za jun u iznosu od oko 3.500 dinara. [trajk je po~eo 16. jula i ju~e nije prekinut. Podse}amo, protestuje se zbog toga {to “Novitet” nije dve godine pla}ao doprinose za penzijsko osigurawe. Tokom {trajka istaknut je bio i zahtev za isplatu junske plate, {to je po kolektivnom ugovoru trebalo da se desi 20. jula. Prva rata iz reprograma duga za doprinos trebalo je da se namiri 25. jula, ali je „Novitet„uplatio samo deo. Alek san dra Ig wa to vi}, potpredsednica sindikata “Solidarnost” u “Novitetu”, ka`e da sindikat vi{e ne odlu~uje o tome da li }e {trajk biti prekinut, ve} da to zavisi od radnika. - Kolege su vi{e nego ogor~ene. Dobili smo oko 3.500 dinara

za prvi deo juna, a puna plata }e nam biti jo{ toliko. U junu smo dve sedmice {trajkovali zbog ka{wewa majske zarade, pa dani {trajka nisu pla}eni, a trebali su prema Sporazumu o prekidu {trajka. Uz to poslodavac nam je skinuo sa plate putne tro{kove - izjavila je Aleksandra Igwatovi}. Rekla je da je menaxment dobio punu zaradu za jun, mada je bilo re~i da u slu~aju {trajka posledice treba da snosi poslovodstvo.Oni su odgovorni za lo{ materijalni polo`aj radnika, kazala je potpredsednica ovog sindikata . Predsednica sindikata „Solidarnost” Gor da na Ko ji} ka`e da sindikat priprema tu`be sudu, jer su u proteklih tri godine zarade u „Novitetu” bile ispod minimalne cene rada. Z. De li}

vOJvOdinA

utorak14.avgust2012.

ЛО КАЛ НА СА МО У ПРА ВА СЕ НЕ ОГЛА ША ВА О ФА БРИ ЦИ ВО ДЕ

СОМ БОР ЦИ НЕ ЗА ДО ВОЉ НИ НА ЈА ВА МА ИЗ „ЕНЕР ГА НЕ“

Но ва власт на ста вља „ште тан по сао”?

Пе ти ци јом про тив но вог на чи на об ра чу на

СОМ БОР: Док се ве ћи на Сом бо ра ца про те клих да на, за хва љу ју ћи троп ским тем пе ра ту ра ма, ба ви ла про бле мом ка ко да рас хла ди се бе и ста но ве, ско ро де се ти на њи хо вих су гра ђа на је би ла на ду плој „же ра ви ци“. На и ме, из ов да шњег Јав ног ко му нал ног пред у зе ћа „ Енер га на“ су на ја ви ли нов си стем об ра чу на по тро ше не то плот не енер ги је за око 4000 стам бе них је ди ни ца, ко ли ко их је у Сом бо ру при кљу че но на си стем да љин ског гре ја ња, на шта су ко ри сни ци услу га ва ро шке то пла не „од го во ри ли“ по чет ком при ку пља ња пот пи са на пе ти ци ју ко јом од град ских вла сти, као осни ва ча ЈКП „Енер га на“ зах те ва ју да се по ни шти уво ђе ње ова квог си сте ма об ра чу на и на пла те то плот не енер ги је. По но вом си сте му об ра чу на це не ће се фор ми ра ти на осно ву фик сних и ва ри ја бил них тро шко ва. Фик сни тро шко ви ће се на пла ћи ва ти то ком це ле го ди не,и они са ПДВ из но се 39,95 ди на ра по ква драт ном ме тру, док ва ри ја бил ни тро шко ви пред ста вља ју ре ги стро ва ну по тро шњу енер ги је,и об ра чу на ва ју се по це ни од 6,30 ди на ра по ква драт ном ме тру уз до дат но об ра чу на ти ПДВ.

Пре ма ре чи ма Ми ла на До зе та, ди рек то ра “Енер га не”, до са да шња це на ки ло ват ча са од 9,34 ова квим на чи ном об ра чу на ва ња ће би ти сма ње на на 6,30 ди на ра, а Сом бор ци ко ји се гре ју „на да љи ну“ има ју при ли ку и да угра де у сво јим ста но ви ма тер мо ре гу ла ци о не уре ђа је ко ји ма би мо гли да ре гу ли шу по тро шњу то плот не енер ги је и ти ме за све га је дан сте пен Цел зи ју са хлад ни је ста но ве пла те чак шест од сто ма њи ра чу на за гре ја ње. Да је ова ква мо гућ ност штед ње ипак на „ду гач кој гра ни“, све до чи и чи ње ни ца да уград ња мер них уре ђа ја по ста но ви ма у стам бе ним згра да ма за ви си ис кљу чи во од ста на ра ко ји и сно се тро шко ве уград ње, док Скуп шти на ста на ра до но си од лу ку о вре ме ну гре ја ња згра де. У си ту а ци ји „по зна те“ ком шиј ске со ли дар но сти та ко „увре же не“ у на шем на ро ду, те шко је за прет по ста ви ти ко ја би се то згра да, тач ни је сви ње ни ста на ри ус пе ли до го во ри ти о уград њи ка ло ри ме та ра у све и јед ној стам бе ној је ди ни ци, па је и то био је дан од раз ло га за пот кре та ње пе ти ци је, ко ју је по не зва нич ним ин фор ма ци ја ма до са да пот пи са ло пре ко хи ља ду ко ри сни ка услу га ЈКП „Енер га на“. М. Ми ље но вић

Кон курс за до де лу на гра де

ВР БАС: Ко ми си ја за до де лу на гра де оп шти не Вр бас рас пи са ла је кон курс ко ји је отво рен до 1. ок то бра. Пред ло ге за до де љи ва ње на град мо гу да под не су сва за ин те ре со ва на фи зич ка и прав на ли ца на адре су: Скуп шти на оп шти не Вр бас - Ко ми си ја за до де лу на гра де оп шти не Вр бас, Ули ца мар ша ла Ти та 89. Пред ло зи се под но се у пи са ној фор ми и мо ра ју би ти обра зло же ни, а у су прот ном се не ће раз ма тра ти.

На гра да оп шти не Вр бас се до де љу је за из у зет на и нај ви ша до стиг ну ћа и оства ре ња у свим обла сти ма ра да и ства ра ла штва од оп штег зна ча ја за оп шти ну Вр бас. На гра да се мо же до де ли ти гра ђа ни ну, гру пи гра ђа на за за јед нич ко де ло или оства ре ња, пред у зе ћи ма, уста но ва ма, ор га ни за ци ја ма, ме сним за јед ни ца ма, удру же њи ма гра ђа на и дру гим ор га ни за ци ја ма. До де љу је се 20. ок то бра по во дом обе ле жав М. Кк. ња Да на оп шти не Вр бас.

ЗРЕ ЊА НИН: Има ли но ва град ска власт мо гућ ност да са аустриј ско – не мач ком ком па ни јом “Ва сер тех ник” рас ки не уго вор о из град њи фа бри ке во де у Зре ња ни ну и хо ће ли то учи ни ти ако јој се ука же при ли ка, за са да је те шко ре ћи, јер се ни ко из ло кал не са мо у- пра ве ни је огла ша вао овим по во дом. Уго вор о ин ве сти ци ји вред ној 25,6 ми ли о на евра сре ди ном апри ла пот пи са ли су ге не рал ни ди рек тор “Ва сер тех ни ка” Ралф Шре дер и ди рек тор зре ња нин ског ЈКП “Во до вод и ка на ли за ци ја” Ми ло рад Бје ло гр лић, и том при ли ком су ис та кли да би из град ња по стро је ња за пре чи шћа ва ње во де за пи ће тре ба ло да бу де за вр ше на у на ред не три го ди не. И док је бив ша град ска власт, оли че на у ДС и

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

не по сто ји би ло ка ква га ран ци ја да ће у фи нан си ра њу уче ство ва ти По кра ји на и Ре пу бли ка. Он је чак по звао ди рек то ра “Во до во да и ка на ли за ци је” Ми ло ра да Бје ло гр ли ћа да не пот пи ше уго вор са аустриј ско-не мач ком ком па ни јом, на шта се овај оглу шио. Без об зи ра на то, при ли ком сsме не го то во свих ди рек то ра јав них пред у зе ћа и уста но ва, од бор ни ци вла да ју ће ко а ли ци је из ре до ва СНС, СПС, ДСС, НС и СПО, од лу чи ли су да Бје ло гр ли ћа за др же у ди рек тор ској фо те љи. - Ак тив но сти, пред ви ђе не уго во ром, су у то ку. Ра ди се на та ко зва ном фи ном, пре ци зном до те ри ва њу тех но ло шких ре ше ња и утвр ђи ва њу пре ци зних па ра ме та ра нео п ход них за при сту па ње из ра ди про јект но – тех но ло шке до ку мен та ци је. То

ра де струч ња ци “Ва сер тех ни ка” об ја шња ва ди рек тор Бје ло гр лић до кле се сти гло у овом по слу. По ње го вим ре чи ма, тен де ром је пред ви ђе но да пе ри од про јек то ва ња, из град ње, проб ног ра да и ста вља ња у по гон не мо же би ти ду жи од 36 ме се ци. - На на ма је да у на ред них не ко ли ко ме се ци обез бе ди мо га ран ци ју за вра ћа ње кре ди та с об зи ром на то да ино стра ни парт нер фи нан си ра из град њу из соп стве них сред ста ва. Ду го роч ни ји по сао је сте и из на ла же ње мо гућ но сти да се обез бе ди уче шће по кра јин ских, али и ре пу блич ких сред ста ва, од но сно па ра из над ле жног ми ни стар ства, ка ко би се сма њи ле оба ве зе гра да и Вој во ди не – на во ди Бје ло гр лић. Ж. Ба ла бан

Па ла чин ка ма по ма жу ак ци ју

БАЧ КО ГРА ДИ ШТЕ: Не ка да ди вља де по ни ја у бач ко гра ди штан ској Ули ци 22. ок то бар, де лу пре ма Чу ру гу зва ном Те леп, пре тво ри ла се, за хва љу ју ћи жи те љи ма тог де ла се ла, у про стор за деч ју игру и ре кре а ци ју мла дих. - Са мо и ни ци ја тив но смо се до го во ри ли да за су че мо ру ка ве и уз ма ло тру да по ка же мо до бру во љу да на шој де ци омо гу ћи мо да се игра ју на про сто ру без сме ћа и дру гог от па да. Да не пре те ру је мо, ка зу је чи ње ни ца да смо од ве зли пре ко 60 трак тор ских при ко ли ца сме ћа са про сто ра ко ји је са да спре ман за да ље опле ме њи ва ње. За хвал ни смо бе чеј ској фир ми ДТД „Сред ња Бач ка“, чи ји је гу се ни чар ни ве ли сао очи шћен те рен, као и по је дин ци ма и удру же њи ма ко ји су, ко ли ке су им мо гућ но сти, по мо гли - ка жу ме шта ни бач ко гра ди штан ског Те ле па. Јед но од рет ких удру же ња ко је им је већ при те кло у по моћ је ов да шње Удру же ње гра ђа на

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

ЛСВ, ко ја је и скло пи ла овај по сао, твр ди ла да је у пи та њу “исто риј ски чин”, за хва љу ју ћи ком ће ко нач но би ти ре шен ви ше де це ниј ски про блем ко ји Зре ња нин ци има ју са ква ли те том пи ја ће во де, та да опо зи ци о на СНС, а да нас но си лац вла сти у гра ду на Бе ге ју, упо зо ра ва ла је да је овај аран жман ве о ма ште тан по Зре ња нин. Пр ви чо век зре ња нин ских на пред ња ка и гра до на чел ник у остав ци Го ран Кне же вић пре не ко ли ко ме се ци је твр дио да се од јав но сти тен ден ци о- зно при кри ва чи ње ни ца да парт нер у овом по слу – ком па ни ја “Ва сер тех ник”, уоп ште не по се ду је тех но ло ги ју за пре ра ду зре ња нин ске во де, као и да се од гра ђа на кри је да је укуп на це на из град ње фа бри ке во де пре ко 40 ми ли о на евра и да

УМЕ СТО ДИ ВЉЕ ДЕ ПО НИ ЈЕ ДЕЧ ЈЕ ИГРА ЛИ ШТЕ

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

dnevnik

„Мост“, по зна то по ор га ни за ци ји Па ла чин ка фе ста у Бач ком Гра ди шту. Ми ну лог ви кен да су има ли но ву ху ма ни тар ну ак ци ју у же љи да по мог ну ме шта ни ма ко ји бри ну за сво ју де цу. - Ак ти ви сти на шег удру же ња су у су бо ту и не де љу ор га ни зо ва ли ма ра тон ско пе че ње па ла чин ки ис пред Ка то лич ке цр кве у цен тру се ла, а сав при ход од про да тих по сла сти ца, слат ких и сла них, на ме њен је као по моћ ме шта ни ма Те ле па да ку пе ма те ри јал ра ди огра ђи ва ња игра ли шта, ка ко би де ца би ла без бед на при игра њу. Са ку пи ли смо до бро вољ ни при лог, 31.750 ди на ра, а ис пе кли смо укуп но 1.232 па ла чин ке. Не за у ста вља мо се на ово ме. У вре ме се о ске сла ве Пре о бра же ње Го спод ње, 19. ав гу ста, при пре ма мо Ре тро пар ти, где ће мо се у Јан ко ви ћа са ли дру жи ти уз му зи ку кра јем про шлог ве ка и при ку пља ти до бро вољ ни при лог ко ји ће би ти ис ко ри шћен да се ку пи ма те ри јал за бе то ни ра ње не ког од спорт -

Не ка да де по ни ја, са да игра ли ште

ских те ре на -ре кли су ен ту зи ја сти Удру же ња „Мост“. За ин те ре со ва не фир ме или по је дин ци ко ји су у мо гућ но сти мо гу упла ти ти нов ча ни при лог на жи ро ра чун Ме сне за јед ни це Бач ко Гра ди ште број:840-1304645-46 с на зна ком у ру бри ци „свр ха упла те“: за из град њу деч јег игра ли шта у Бач В. Јан ков ком Гра ди шту.

Све о Су бо ти ци јед ним кли ком СУ БО ТИ ЦА: “Ви сит Су бо ти ца” је на зив ан дро ид апли ка ци је ко ја је на ме ње на мо бил ним те ле фо ни ма и та блет ра чу на ри ма и пру жа све нео п ход не ин фор ма ци је о Су бо ти ци, пре по ру ке и са ве те. Реч је о мо бил ном во ди чу кроз град и тре ћа је та кве вр сте у Ср би ји, ре кла је в.д. ди рек то ра ТОГС-а, Ива на Јов чић. Ин ста ла ци ја је бес плат на, као и ко ри шће ње са ме апли ка ци је, што зна чи да не из и ску је ко ри шће ње ин тер не та при упо тре би. - Ра ди се о тро је зич ној ан дро ид апли ка ци ји чи јим ин ста ли ра њем на па мет не те ле фо не или та бле те, ту ри ста има све ин фор ма ци је о Су бо ти ци са же те на јед ном ме сту - о са о бра ћа ју, сме шта ју, ре сто ра ни ма, ка фе и ма, ви на ри ја ма, ар хи тек ту ри,

кул тур ним ме сти ма, Па ли ћу, Лу да шу, Ке ле би ји, фе сти ва ли ма и ма ни фе ста ци ја ма. Апли ка ци ја са др жи и дру ге број не ко ри сне ин фор ма ци је као и упут ства ка ко до ћи до свих пре по ру че них ме ста и обје ка та.Ова кву апли ка ци ју има ју још у Бе о гра ду и Но вом Са ду, а не дав но је и пред у зе ће “Парк Па лић” не што слич но лан си рао, ка ко би ту ри сти има ли омо гу ће но до би ја ње свих ин фор ма ци ја о Па ли ћу, као што су сме штај, ре сто ра ни, ва жни те ле фо ни, оп ште ин фор ма ци је и услу ге ре кла је Ива на Јов чић. Апли ка ци ја се мо же про на ћи на Ан дро ид мар ке ту, од но сно пре ко Гугл пле ја, а ин ста ла ци ја и ко ри шће ње је - бес плат но. С. И.

По чео еко-камп на Је грич ки

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ТЕ МЕ РИН: У не де љу је у Ин фо-цен тру „Пар ка при ро де“ на Је грич ки по чео сед мо днев ни лет њи еко-камп Дру штва љу би те ља при ро де „Фал ко“. Уче сни ци из де се так вој во ђан ских ме ста ће мо ћи да се упо зна ју са ак тив но сти ма ко је ди рект но ути чу на про у ча ва ње и за шти ту при род них вред но сти, а на ро чи то биљ них и жи во тињ ских вр ста. -Кон ку ри са ли смо са два про јек та код По кра јин ског се кре та ри ја та за за ши ту чо ве ко ве око ли не. Же ли мо да ре ви та ли зу је мо ста ни ште јед не ве о ма рет ке пти це пче ла ри це, ко ја са ег зо тич ним бо ја ма ви ше ли чи на па па га ја из троп ских шу ма, а не европ ску пти цу. Ак тив ност под ра зу ме ва оби ла зак те ре на где се гне зде пче ла ри це и бре гу ни це. Дру ги про је кат од но си се на мо ни то ринг се о ске и град ске ла сте, чи ји се број зна чај но сма њу је. Же ли мо да ан ке ти ра мо гра ђа не у чи јим објек ти ма се ла сте гне зде и по ку ша мо да обез бе ди мо усло ве да се њи хов

број по ве ћа. – ка же Иштван Ба лог, пред сед ник дру штва љу би те ља при ро де „Фал ко“ у Те ме ри ну. Чла но ви дру штва „Фал ко“ су ве ћи ном сту ден ти, ди пло ми ра ни струч ња ци, ен ту зи ја сти, љу би те -

љи при ро де ко ји има ју за циљ да упо зна ју, при ка жу и очу ва ју ша ре но ли кост при род не ба шти не. По себ но су вред на њи хо ва ис тра жи ва ња и пу бли ка ци је о биљ ном и жи во тињ ском цар ству Је грич ке, Рим ског шан ца, ста рог Ка ште ла, Ба ном ске пу ста ре, степ ских и сла ти на стих ста ни шта. М. Мл.

Ти ска ака де ми ја аква ре ла

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Се дам на е сти са зив Ко ло ни је сли ка ра Ти ска ака де ми ја аква ре ла, по чи ње да нас, у До му кул ту ре оп шти не Но ви Бе чеј, а тра ја ће до по не дељ ка 20.ав гу ста. Уче сни ци ово го ди шњег са зи ва су сли ка ри: Вла сти мир Ни ко лић, Алек сан дар Бог да но вић, Ди ми три је Ко ла ре вић,Ти бор Нађ, Вла ди мир Вла јић, Мо мир Ар муш, Бра ни слав Сто јан чев Па ша, Да ни је ла Мо ра ри ју, До ми ни ка Мо ра ри ју, Ја вор Ра шај ски и Пе тер М. К. Еле вен.

Фор ми ра но Оп штин ско ве ће ЖИ ТИ ШТЕ: На сед ни ци ОВ у Жи ти шту утвр ђе на су за ду же ња но во и за бра них чла но ва овог те ла. Та ко је од лу че но да Ма ја Гру јић бу де за ду же на за омла ди ну и спорт, Ми лан Ђу кић је до био ре сор при вре де, Ми лен ко Ста нић со ци јал ну, бо рач ку и ин ва лид ску за шти ту и рад не од но се, Ра до ји ца Иван че вић не вла ди не ор га ни за ци је и без бед ност, Пре драг Лу чић по љо при вре ду и еко ло ги ју, Вла ди мир Стај ко вић здрав стве ну за шти ту, Ми лан Па шић ће би ти за ду жен за рад ме сних за јед ни ца и за ло кал ну са мо у пра ву, Бо јан Мар че та за ме диј ску пре зен та ци ју, Ми лен ко Чо лић за по љо при вре ду и без бед ност за шти те на ра ду, Сла во мир Ку ру чев за ко му нал не де лат но сти и Ви о рел Ге реу за по љо при вре ду и рад са на ци о нал ним за јед ни ца ма. Је не Ла зар би ће за ду жен за ин фор ми са ње и пре ко Ж. Б. гра нич ну са рад њу.

crna hronika

dnevnik VE LI KA ZA PLE NA NA BA TROV CI MA

U auto bu su s Ko so va 32 ki lo gra ma „skan ka” – Na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci na iz la zu iz Sr bi je, pri pad ni ci gra ni~ ne po li ci je su u auto bu su re gi star skih ozna ka Ko so va i Me to hi je, pro na {li 32 ki lo gra ma biq ne ma se ze le ne bo je, sum wi vu na opoj nu dro gu „skank” – re kao je u te le fon skoj iz ja vi Ta nju gu mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}. Auto bus, ko ji je sa o bra }ao na re la ci ji Po du je vo–Min hen,

pre gle dan je ju ~e oko 17 sa ti, a dro ga je bi la sa kri ve na u dr ve nim opla ta ma. Pro tiv vo za ~a Fa di qa H. (25) iz Pri {ti ne bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog u~i we nog kri vi~ nog de la neo vla {}e ne pro iz vod we, dr `a wa i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga i on }e u za kon skom ro ku bi ti spro ve den do nad le `nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci. E. D.

CR NI BI LANS NA JU GU SR BI JE

Sle ta we s pu ta od ne lo dva `i vo ta Jed na oso ba je po gi nu la, a dve su po vre |e ne u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se de si la u se lu Po po vac kod Ni {a. U ude su je po gi nuo Erik M. (44) iz Ni {a, dok su Mi lan D. (29) i De jan \. (30), obo ji ca iz Ni {a, lak {e po vre |e ni, na ve li su u ni {koj po li ci ji. Ne sre }a se do go di la u ne de qu uve ~e po sle 20 sa ti, a naj ve ro vat ni ji uzrok je pre br za vo `wa, zbog ~e ga je vo zi lo u ko jem su bi la wih tro ji ca sle te lo s pu ta.

Go to vo u isto vre me, u dru goj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la na lo kal nom pu tu @it ko vac–Vit ko vac u alek si na~ koj op {ti ni, s pu ta je mo to ci klom „ka va sa ki” sle teo Du {an S. (22) iz se la Sre zo vac, ko ji je od za do bi je nih po vre da pre mi nuo u ni {kom Kli ni~ kom cen tru. Uzrok te ne sre }e, ka ko su na ve li u po li ci ji, ta ko |e je pre br za vo `wa ne pri la go |e na uslo vi ma pu ta. (Ta njug)

NE VE RO VA TAN SLU ^AJ U KA WI @I

Si lo vao }er ku? La sla ^. (1962) iz Ka wi `e po li ci ja je u su bo tu li {i la slo bo de i pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo si lo va wa dva de se tjed no go di {we }er ke. Po sa op {te wu PU Ki kin da, osum wi ~e ni La slo ^. je u pe tak uve ~e is ko ri stio ne mo} }er ke usled al ko ho li sa no sti i nad wom iz vr {io ob qu bu. Slu ~aj je po li ci ji pri ja vi la `r tva, a is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Su bo ti ci je La slu ^. na kon sa slu {a wa od re dio jed no me se~ ni pri tvor. M. Mr.

OP TU @EN ZA PO KU [AJ UBI STVA U E^ KI

^e ki }em tu kao po gla vi

Vi {e jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Sti va B. (20) iz E~ ke zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ubi stva u po ku {a ju. Ka ko se sum wa, okri vqe ni je 28. ma ja ove go di ne, oko je dan sat po sle po no }i, u E~ ki, u Zre wa nin skoj uli ci, is pred ku} nog bro ja 31, po ku {ao da li {i `i vo ta su gra |a ni na K. M. Na kon pre pir ke s o{te }e nim, dva de se to go di {wi mla di} je pre sko ~io dvo ri {nu ka pi ju da bi iz dvo ri {ta uzeo ve }i me tal ni ~e ki}, a za tim se vra tio

na so kak. Pri {ao je o{te }e nom, od gur nuo ga i za tim uda rio ~e ki }em po gla vi. Od si li ne udar ca K. M. je pao na tra vu, ali je Stiv B. na sta vio da ga uda ra jo{ ne ko li ko pu ta. Na taj na ~in mu je na neo te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot, a K. M. je, ka ko je ju ~e sa op {te no u Tu `i la {tvu, i da qe u tra u mat skoj ko mi. Sti vu B. je od mah po sle hap {e wa od re |en pri tvor, u ko jem je i da nas, a usko ro se o~e ku je i sud ski po stu pak. @. B.

SA BOR TRU BA ^A KROZ PO LI CIJ SKI IZ VE [TAJ

Tre zni li se uz tru be To kom odr à va wa 52. sa bo ra u Gu ~i, od 6. do 12. av gu sta, evi den ti ra na su 33 kri vi~ na de la, 741 sa o bra }aj ni pre kr {aj i ~e ti ri sa o bra }aj ne ne zgo de u ko ji ma je jed no li ce te è po vre |e no, a ~e ti ri lak {e, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u â~ ku. U sa op {te wu se na vo di da je od 33 kri vi~ na de la naj ve }i broj sit nih kra |a, uta ja i pre va ra, evi den ti ra ne su ~e ti ri kra |e, pet kri vi~ nih de la u ve zi s opoj nim dro ga ma, po tri kri vi~ na de la neo vla {}e nog ko ri {}e wa tu |eg vo zi la i te {ka kra |a. Evi den ti ra no je po jed no kri vi~ no de lo raz boj ni {tva, fal si fi ko va wa is pra va, na pa da na ovla {}e no slu `be no li ce u oba vqa wu du `no sti, ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr à wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja i neo vla {}e nog is ko ri {}a va wa autor skog de la ili pred me ta srod nog pra va. Kon tro li sa no je 6.529 vo zi la i ot kri ven je 741 pre kr {aj, a zbog vo `we pod dej stvom al ko ho la iz sa o bra }a ja je is kqu ~e no 368 vo za ~a, dok je 41 vo za~ za dr àn do is tre `we wa. (Ta njug)

AK CI JA NO VO SAD SKE PO LI CI JE

Do li ja la raz boj ni~ ka troj ka Kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Alek san dru L. (1987) i Alek san dru ^. (1987) iz Be {ke i Slo bo da nu B. (1985) iz No vog Sa da zbog sum we da su po ~i ni li vi {e kri vi~ nih de la te {kih kra |a i kra |a. Sva tro ji ca }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti do ve de na

na sa slu {a we is tra `nom su di ji Osnov nog su da, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va, ko ja tim po vo dom po zi va gra |a ne o{te }e ne ta kvim de li ma da ih pri ja ve na te le fo ne 021/ 488–4142 i 064/ 892–4056 zbog mo gu} no sti da su ih po ~i ni li po me nu ti osum wi ~e ni. E. D.

utorak14.avgust2012.

NAJ VE ]I DU @NI CI JO[ UVEK VAN PO STUP KA

Is tra ga o Agro ban ci tek po ~i we Tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} iz ja vio je ju ~e da }e u is tra zi u ve zi s Agro ban kom bi ti sa slu {a ne sve oso be ko je ima ju sa zna wa o de {a va wi ma u toj ban ci i o to me ka ko su od 2006. do 2011. go di ne odo bra va ni kre di ti ko ji su da nas ne na pla ti vi. On je re kao da je Na rod na ban ka Sr bi je sa ra |i va la s po li ci jom u pred is tra `nom po stup ku, {to pro iz la zi iz ~i we ni ce da se kri vi~ na pri ja va, ko ja je pod ne ta 10. av gu sta, u jed nom de lu za sni va upra vo na iz ve {ta ju NBS-a. – U ovom tre nut ku naj va `ni je je da po li ci ja na sta vi rad is tra gu pre o sta lih spor nih kre di ta ko ji ni su ob u hva }e ni pod ne tom kri vi~ nom pri ja vom – ka zao je on. Ra di sa vqe vi} je re kao da je Tu ì la {tvo da lo ta kav na log i da o~e ku je od po li ci je da br zo i efi ka sno oba vi taj deo po sla. – U da qi rad }e bi ti ukqu ~e na i Po re ska po li ci ja i De vi zni is pek to rat da bi se is tra ì li to ko vi nov ca po odo bre nim spor nim kre di ti ma jer se sa mo ta ko mo è utvr di ti pot pu na isti na o Agro ban ci –do dao je tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal. On je pret hod no na veo da je rad na „slu ~a ju Agro ban ka” prak ti~ no tek po ~eo, da je ura |en sa mo ma wi deo, ali ni je è leo da ko men ta ri {e da li }e u okvi ru is tra ge bi ti sa slu {an i biv {i gu ver ner NBS-a De jan [o {ki}. – Ne go vo ri mo o ime ni ma. Ne è li mo da na ja vqu je mo ko }e bi ti sa slu {an, ko }e bi ti ob u hva }en is tra gom, ni ti pro tiv ko ga }e bi ti po dig nu ta op tu `ni ca – re kao je Ra di sa vqe vi}. Iz po li ci je su ra ni je sa op {ti li da even tu al no sa slu {a we

„Ma ra ka na” pod hi po te kom Agro ban ke Kre di te su do bi la i dva naj ja ~a fud bal ska klu ba u ze mqi – „Cr ve na zve zda” i „Par ti zan”, a sta dion cr ve no-be lih je pod hi po te kom de lom i zbog kre di ta Agro ban ke. Iako ka sne s pla }a wem, u klu bu tvr de da su da li ~vr ste ga ran ci je da }e kre dit bi ti vra }en. Po ugo vo ru ko ji je na uvid do bi la TV B-92, „Cr ve na zve zda„ se zbog kre di ta od 3,5 mi li o na evra od re kla na kna de za spon zor stvo, pa su Agro ban ku na dre so vi ma re kla mi ra li bes plat no. – Ugo vor o spon zor stvu je u stva ri bio deo aran `ma na „Cr ve ne zve zde„ u ve zi s kre di tom ko ji je do bi la od Agro ban ke. Mi smo do bi li odo bre we za kre dit, ali je dan od uslo va, osim tr ì {ne ka ma te i hi po te ke, bio je i re kla mi ra we Agro ban ke na dre so vi ma – re kao je port pa rol FK „Cr ve na zve zda„ Mar ko Ni ko lov ski. Agro ban ka je spon zo ri sa la i kre di ti ra la i FK „Par ti zan„, ko ji je do bio ~e ti ri kre di ta. „Pot pi san je i ugo vor o spon zor stvu, ko ji se ostva ri vao na tri go di ne, uzi ma ni su i ne ki po slov ni kre di ti. ’Par ti zan’ je uzeo ~e ti ri kre di ta, od ko jih su tri vra }e na po ugo vo ru, dok se ~e tvr ti vra }a tre nut no u skla du s pla nom ot pla te„, sa op {te no je u tom klu bu. De ja na [o {ki }a, jer NBS u pr vom kon tak tu ni je od go vo rio na zah tev po li ci je, is kqu ~i vo za vi si od Tu ì la {tva. Na i me, kri mi na li sti~ ka po li ci ja MUP-a Sr bi je je sep tem bra pro {le go di ne za tra ì la

od NBS-a iz ve {taj o van red noj kon tro li ra da Agro ban ke, ali je oda tle sti gao od go vor da iz ve {taj ne mo gu do sta vi ti jer je re~ o „slu `be noj taj ni”. Po li ci ja je pro {le sed mi ce uhap si la biv {eg pr vog ~o ve ka

Agro ban ke Du {a na An to ni }a, we go vog si na Mi la na i jo{ ne ko li ko wi ho vih sa rad ni ka ko ji ma je na kon sa slu {a wa od re |en pri tvor zbog sum we da su zlo u po tre bi li po lo àj i ban ci na ne li {te tu od 300 mi li o na evra. Na kon pr vih hap {e wa, u jav no sti se spe ku li {e o to me da su uhap {e ni sa mo ma wi „igra ~i” u toj afe ri jer je fir ma ma „Dri na tim ber” i „Hed ko merc”, ~i ji su di rek to ri i vla sni ci pri ve de ni, odo bre no ma we od de set mi li o na evra, {to je u od no su na ukup nih 300 mi li o na ne na pla ti vih kre di ta ma we od pet od sto. Me |u naj ve }im du `ni ci ma Agro ban ke su „Ha bit farm” Ra do sla va Se ku li }a, ko ji du gu je oko 60 mi li o na evra, „Ve le farm”, ko ji du gu je 20 mi li o na evra, „Vu ji} Va qe vo” ko ji ni je vra tio de set mi li o na evra kre di ta, za tim „Azo hem” Pe |e Ma li {a no vi }a, ko ji ne vra }a oko 20 mi li o na evra, a pri bli `no to li ko je du àn i „Pli ma hol ding”, ko ji je u vla sni {tvu Bo ì na Mi li }e vi }a. Agro ban ka je kre di te od ne ko li ko mi li o na evra do de li la i mod noj ku }i „Ni ko las” ko ji ni su vra }e ni, dok su tri ze mqo rad ni~ ke za dru ge iz Ari qa uze le oko 50 mi li o na evra za po sta vqa we hlad wa ~a za ma li ne. Ga ran ci ja za zaj mo ve bio je ugo vor s austrij skom kom pa ni jom „CVS Best fud”, ko ja je tre ba lo da ot ku pi 50.000 to na ma li na ovo go di {weg ro da po 1,60 evro ki lo gram. Bi znis s ma li na ma je pro pao, za dru ge ni su u sta wu da vra te ve li ke kre di te, a Agro ban ka ne ma ni ka kvu ga ran ci ju, od no sno hi po te ku na bi lo {ta, da bi mo gla da se na mi ri. E. D.

SPE CI JAL CI UNI [TI LI BOM BE NA \E NE NA GRA DI LI [TU

Bom be ne u tra li sa ne na li cu me sta Tri ru~ ne bom be pro na |e ne u pe tak kod gra di li {ta drum sko-`e le zni~ kog mo sta na Du na vu u No vom Sa du, uni {te ne su ju ~e na li cu me sta. Ak ci ju su nad zi ra li pri pad ni ci Sek to ra MUP-a za van red ne si tu a ci je u sa rad wi s ti mom za ne ek splo di ra na ubo ji ta sred stva. Re~ je o dve de f an z iv n e i jed n oj ofan z iv n oj ru~ n oj bom b i, do m a } e pro i z v od w e M-75. Ka ko smo sa zna li, na dve za te ~e ne bom be su osta vqe ni mon ti ra ni upa qa ~i, dok je jed na bi la bez we ga. – Ni je po sto ja la opa snost sa da u ovom slu ~a ju, ali je ste ra ni je, pre wi ho vog ot -

kri va wa, jer je ne ko neo d go vor n o te opa s ne pred m e t e osta vio ba{ ov de, ve ro vat no ra ~u na ju }i da je ovo me sto po god no za to – iz ja vio je ju ~e na ~el nik Cen tra za van red ne si tu a ci je u No vom Sa du Bo {ko Pi li po vi}. Na k on iz v i | a w a te r e n a me t al-de t ek t o r om, {to je stan d ard n a pro c e d u r a, na li c u me s ta bom b e je uni {tio vo |a ti ma Sek to ra za van red ne si tu a ci je za ne ek splo di ra na ubo ji ta sred stva Mi ha i lo Ma rin ko vi}. – Uni { ta v a w e ru~ n ih bom bi ~i ni se naj ~e {}e na po li go ni ma, ali u ovom slu ~a ju smo to ura di li ov de, na

obez b e | e n om pro s to r u, jer ni su bi le po god ne za tran sport. Sa m o sred s tvo ni j e bi lo opa sno, ali mo glo je

PO VE RE NIK I ZA [TIT NIK GRA \A NA NA RAZ GO VO RU O PRI SLU [KI VA WU

[a bi}: BIA sprem na da po dr `i me re

Po ve re nik Ro do qub [a bi} iz ja vio je da je raz go vor s di rek to rom BIA-e Ne boj {om Ro di }em bio kon struk ti van i da je ta agen ci ja sprem na da po dr ì pred log me ra u obla sti elek tron skih ko mu ni ka ci ja ko je su da li po ve re nik i za {tit nik gra |a na, a u ve zi sa za {ti tom pri vat no sti. – Glav na po ru ka sa sa stan ka, ko ji oce wu jem kao kon struk ti van, je da je BIA sprem na da po dr ì pred log od 14 me ra ko je smo da li – re kao je [a bi}, i na veo da se raz go va ra lo o pri stu pu ta ko zva nim za dr à nim po da ci ma u elek tron skoj ko mu ni ka ci ji gra |a na. On je is ta kao da je to do bro, ali da tre ba bi ti re a lan i re }i da je za pra vo ma wi deo tih me ra ne {to {to BIA mo è ura di ti. – Oni su da nas po tvr di li sprem nost da svo je ak tiv no sti sve du u ustav ne okvi re i da ubu du }e po da ci ma pri stu pe is kqu ~i vo uz od lu ku su da – re kao je [a bi}, i do dao da je, ipak, naj ve }i deo me ra ko je je po treb no do ne ti stvar ak tiv no sti dru gih or ga na.

Uka zu ju }i na to da o~e ku je da usle de i dru ge ak tiv no sti, od no sno da se an ga `u ju i mi ni star stva prav de, unu tra {wih po slo va i od bra ne, Vla da i Skup {ti na Sr bi je, on je is ta kao da je neo p hod no do ne ti ne ke no ve za ko ne ili iz me ni ti po sto je }e da bi me re bi le u pot pu no sti re a li zo va ne. [a bi} je is ta kao da je sa sta nak tra jao tri sa ta i da je odr `an na ini ci ja ti vu di rek to ra BIA-e Ne boj {e Ro di }a, a da mu je pri su stvo vao i za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi}. – Raz go va ra li smo o jo{ ne ko li ko te ma, o Za ko nu o taj no sti po da ta ka i po tre bi da se za me ni no vim ili iz me ni, jer ima mo lo {e sta we u toj obla sti, na {ta sam kra jem pro {le go di ne upo zo ra vao i Vla du i Sa vet za na ci o nal nu bez bed nost – re kao je [a bi}. On je ka zao da se raz go va ra lo i o ta ko zva nim bez bed no snim pro ve ra ma, o si tu a ci ja ma ka da vla sti pro ve ra va ju gra |a ne ra di oba vqa wa od re |e nih po slo va, kao i o po tre bi da se i ta oblast ure di na mo der ni ji na ~in. (Ta njug)

bi ti da ga je ne ko po me rao jer bi pri to me mo glo do }i do ek plo zi je – re kao je on. E. D.

ZA PLE NA NI [KE PO LI CI JE

He roin u bu gar skom auto mo bi lu

Ni {ka po li ci ja za ple ni la je 200 gra ma he ro i na, ko ji je ot kri ven u auto mo bi lu bu gar skih re gi star skih ta bli ca, a pri ve de ne su tri oso be, sa op {te no je u Po li cij skoj upra vi u tom gra du. Zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, pri ve de ni su B.Z, D.A. i D.D, ali se ne pri ci zi ra da li su pri ve de ni stran ci ili na {i dr `a vqa ni. Po sle sa slu {a wa, is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Ni {u osum wi ~e ni ma je od re dio jed no me se~ ni pri tvor, na vo de iz po li ci je. (Ta njug)

dRU[TvO

utorak14.avgust2012.

SR BI JA USKO RO DO BI JA PE TU RO DI TEQ SKU KU ]U ZA SME [TAJ DE CE OBO LE LE OD RA KA

Le ~e we u po ro di~ nom okru `e wu U Srbiji se od raka godi{we le~i oko 500 dece. Gotovo svakoga dana jedno dete oboli od raka. Iako je procenat izle~ewa ve}i nego kod odraslih i 60 odsto obolele dece ima {anse da se izle~i, nedeqno jedno dete umre od te bolesti. Medicinski tretman dece obolele od raka obuhvata hemoterapije koja traje ukupno oko dve godine. Tokom tog perioda deca se podvrgavaju tretmanima u odre|enim periodima i za to vreme moraju, zajedno s roditeqima, da borave u bolnici. Po{to najve}i broj roditeqa nije u mogu}nosti da

Ro di teq ska ku }a u No vom Sa du

za vreme le~ewa obezbedi sme{taj u gradu gde se dete le~i, prinu|eni su na to da zajedno s obolelim detetom svakodnevno putuju iz razli~itih mesta, {to stvara velike tro{kove i predstavqa ogroman napor i rizik za decu ~ije je zdravstveno stawe izuzetno ugro`eno. Trenutno u na{oj zemqi postoji ~etiri roditeqske ku}e, tri u Beogradu i jedna u Novom Sadu, odnosno Sremskoj Kamenici. One pru`aju

oboleloj deci mogu}nost da za vreme trajawa terapije zajedno s roditeqima borave u komfornim uslovima. Za oktobar Nacionalno udruèwe roditeqa dece obolele od raka najavilo je otvarawe jo{ jedne roditeqske ku}e, u Ni{u, u kojoj }e mo}i da boravi pet porodica. – Boravak u roditeqskim ku}ama pomaè da se obolela deca ose}aju koliko-toliko lagodnije i rastere}enije u porodi~nom okruèwu – kaè ~lan Upravnog odbora Nacionalnog udruèwa roditeqa dece obolele od raka (NURDOR) @a na Ko ro li ja. – Otvarawe takvih ku}a je zna~ajno jer omogu}uje u{tede porodicama po{to ne moraju da pla}aju sme{taj u gradu u kojem deca primaju terapiju. Roditeqska ku}a u Sremskoj Kamenici otvorena je marta po{le godine i do sada je u woj boravilo dvadesetak porodica s obolelim mali{anima. Taj projekat je osmi{qen kao nastavak dosada{wih aktivnosti koje je realizovalo Udruèwe „De~ji osmeh” iz Novog Sada, a partner na projektu je NURDOR. Podr{ku Projektu pruà Institut za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine, jedina ustanova u Pokrajini koja ima mogu}nosti da sprovodi medicinski tretman dece s malignitetom. Kapacitet objekta je dovoqan da podmiri potrebe sve dece Pokrajine koja su obolela od malignih bolesti i kojima je potrebno le~ewe u Novom Sadu. Sve komunalne tro{kove koji nastanu radom roditeqske ku}e snosi Uprava za zajedni~ke poslove AP Vojvodine. J. Bar bu zan

dnevnik ZA [TIT NIK GRA \A NA U ZRE WA NI NU OSU DIO NA PAD NA STA RI JU ROM KI WU I WE NU UNU KU

Bes is ka lio na ru ci de voj ~i ce Zamenik za{titnika gra|ana u Zrewaninu zaduèn za prava nacionalnih mawina Tra jan Pan ka ri }an ju~e je najo{trije osudio napad na Romkiwu \. P. (69) i wenu desetogodi{wu unuku @. P. koji se dogodio u ênti 31. jula. Za krivi~no delo nano{ewa te{kih telesnih povreda osumwi~en je me{tanin tog sela na teritoriji grada Zrewanina I. V. (30). Lekari zrewaninske bolnice su kod \. P. konstatovali lak{e povrede, dok je wenoj unuci, izme|u ostalog, napada~ polomio i ruku. – Najo{trije osu|uju}i ovaj incident, koji je najnoviji u nizu napada na pripadnike nacionalnih mawina, a s obzirom na to da je napada~ identifikovan, o~ekujem wegovo brzo privo|ewe pravdi i primereno ka`wavawe – poru~io je Pankari}an. – U nedostatku zvani~nih informacija nadle`nih organa o ovom slu~aju ne èlim da naga|am o tome koje je nacionalnosti napada~, koji su motivi napada, odnosno da li su etni~ke prirode. Me|utim, s pravom o~ekujem da }e nadle`ni dràvni organi u istra`nom postupku potpuno, istinito i do kraja utvrditi sve te okolnosti, te da }e o rezultatima istrage blagovremeno obavestiti javnost s obzirom na to da nacionalne mawine, a i celokupna javnost, moraju znati ne samo ko su neposredni izvr{ioci ve} i koji su motivi i ko su organizatori tih napada. Pankari}an je izrazio o~ekivawe da }e nadle`ni dràvni organi na takav na~in postupiti i u svim ostalim slu~ajevima

napada na pripadnike nacionalnih mawina. – Zata{kavawe me|unacionalnih incidenata i wihovo pojednostavqivawe ni u kojem slu~aju ne doprinosi pove}awu javne bezbednosti te, iz tih razloga, sve incidente koji imaju me|unacionalni prizvuk treba nazvati

tu~e tako da joj ~ak i ruku polomi i da udari na moju nedu`nu majku samo zato {to je poku{ala da za{titi unuku. Po takvom shvatawu, {ta bih ja sada trebalo da uradim wemu? Ne, meni ne pada na pamet da uzimam pravdu u svoje ruke. Ostavqam to sudu, veruju}i da }e presuda I. V., ali i

^en ta

pravim imenom i tako ih i evidentirati – konstatovao je zamenik zrewaninskog za{titnika gra|ana. Tim povodom oglasio se i sin i otac pretu~enih ^en}anki S. P., nagla{avaju}i da je ogor~en postupkom sugra|anina koji je odlu~io da digne ruku na stariju `enu i dete. – Ako je ta~no, a nije, da je moja mnogo slabija devoj~ica naudila wegovom detetu, mogao je da joj vrati istom merom, a ne da je is-

wemu sli~ne, jednom i zauvek nau~iti pameti – da ne smeju da tuku nemo}nije od sebe, da budu tako surovi prema nekom ko je siroma{an ili je druge boje ko`e – rekao je S. P., uz napomenu da to nije prvi slu~aj da je wegova porodica na udaru me{tana ^ente. On tvrdi da su izvesni mladi}i ranije wegovo dvoje maloletne dece na silu {amponirali i bacili u vodu, iako nisu znala da plivaju, vi~u}i im da su “Cigani i prqavi”. @. Ba la ban

DU HOV NI KAM PO VI ZA LE ^E WE OD BO LE STI ZA VI SNO STI

Cr kva mo è, ali uz nad zor dr à ve Gra|ani Srbije peti su u Evropi po stepenu religioznosti, pokazala je globalna studija „Galup interne{enela„. Po tom istraìvawu, religioznost u Srbiji daleko je iznad svetskog proseka, s obzirom na to da ~ak 77 odsto gra|ana Srbije sebe smatra religioznim, dok je u svetu prosek oko 59 odsto. Ako su ti podaci ta~ni, nije nimalo slu~ajno {to na{i gra|ani veruju da sve ono {to dolazi iz crkve ili je za wu vezano samo po sebi donosi dobro i radije se okre}u tome nego drugim institucijama. Tako je i kada je re~ o le~ewu bolesti zavisnosti. Veruju}i da }e se wihova zalutala i s pravog puta skrenula deca biti brè i efikasnije izle~ena u nekom od duhovnih crkvenih kampova nego u zvani~nim zdravstvenim institucijama, roditeqi radije pristaju, pa makar za to i pla}ali, da ih odvedu tamo. Jer, sam pomen da neki od kampova za le~ewe bolesti zavisnosti rade u okriqu crkve uliva mnogo vi{e poverewa nego brojni stru~ni programi iza kojih stoje stru~waci i lekari. No, kada zavisnici do|u u fazu da daqe ne mogu i da im pomo} treba hitno, onda se i ne bira gde }e biti poslati pa se tako prave i gre{ke. Naime, danas ima mnogo kampova koji navodno rade u okriqu crkve, a zapravo su ile-

galni i ne podleù nikakvoj kontroli ni crkve ni dràve. Za wih svi znaju da postoje, ali se wima ne bave oni koji bi to u ure|enoj pravnoj dràvi morali, te se za wih, po pravilu, ~uje jedino kada se dogodi ne{to stra{no. Tada i crkva i dràva “peru ruke” i tvrde da nisu znale da takve komune za le~ewe zavisnosti postoje ili kaù da ih nisu mogle kontrolisati jer su “ilegalne”. Oni koji su tamo odveli svo-

je voqene, tek onda saznaju {ta su u~inili i kome su ih poverili na le~ewe, a onda po pravilu bude kasno i umesto izle~ewa, oni se vra}aju sa starim navikama i jo{ ve}im traumama. Zato je veoma va`no naglasiti da se, pre odlaska u neke od kampova – koji se i javno reklamiraju ili se za wih saznaje od {ti}enika koji su u wima boravili i navodno se izle~ili – vaqa raspitati o tome koji od wih zaista

Ne vla di ne or ga ni za ci je Po srpskom zakonu, rehabilitacioni centar za borbu protiv bolesti zavisnosti moè otvoriti svako ko ima registrovano udruèwe gra|ana. No, to {to moè da otvori centar ne zna~i i da zna da radi ono na ~emu zapravo zara|uje. Da bi neko zaista radio posao za koji se registruje, mora da ima i stru~an kadar, ali i da bude pod kontrolom. Novosadsko udruèwe “Raskr{}e” ima licencirani program me|unarodnog udruèwa „Tin ~elinx„ iz Wujorka. Licencu je dobilo besplatno, ali je pre toga moralo da ispuni odre|ene kvalitativne strandarde. Wihov program ima nastavni plan, ima radnu, psiho i kreativnu terapiju. U Resniku radi „Retro centar„, osnovan kao nevladina organizacija. Ta institucija poseduje i sli~an objekat u Ni{u, a funkcioni{e u 27 zemaqa u svetu po istim principima: hri{}anski, besplatan centar koji nije pod patronatom ijedne religiozne organizacije. Karakteristi~an je po tome {to u wemu rade oni koji su tako|e imali probleme s bolestima zavisnosti ali su uspeli da ih re{e. Finansira se samostalno, radom {ti}enika, i to tako {to obavqaju selibde, drè auto-perionicu, prodavnice polovne robe. U Cikotama kod Loznice radi centar “Svetlost” koji je osnovalo Udruèwe “Svetlost” iz Novog Sada a koji vodi nekoliko majki ~ija su deca imala ili imaju problem s drogom i koji su bezuspe{no pro{li kroz mnoge vrste terapija. radi u okviru crkava ili koja nevladina organizacija koja radi isti posao ima dozvolu za to. Jer, postojawe duhovnih kampova za pomo} u le~ewu od droge, alkohola ili kocke nije nikakva novina. Oni postoje u mnogim dràvama i ~esto se osnivaju i pri nekom manastiru, ali uz dozvolu zdravstvenih vlasti i uz wihov nadzor. Drugim re~ima, crkve imaju pravo da otvaraju takve centre, a vaqa podsetiti na to da u Zapadnoj Evropi one organizuju i de~je vrti}e, bolnice ili stara~ke domove i pomaù svima kojima je pomo} u te{kim vremenima potrebna. One za to dobijaju i pomo} svojih dràva jer se oce-

wuje da je to {to rade dru{tveno korisno. Proletos je, prilikom potpisivawa Memoranduma o saradwi dràve i SPC upravo u sprovo|ewu Strategije za borbu protiv narkomanije, tada{wi zamenik premijera i ministar MUP-a Ivi ca Da ~i} istakao da u okriqu te crkve, koja u Srbiji ima najvi{e vernika i pristalica, radi {est centara za le~ewe bolesti zavisnosti u kojima je procenat izle~ewa 95 odsto, {to ne moè, kako je naglasio, da se postigne u bilo kojoj drugoj ustanovi iz te oblasti. Pozvao je tom prilikom Da~i} i druge verske zajednice, kao i organizacije civilnog dru{tva, da se pridruè akciji MUP-a i SPC u sprovo|ewu Strategije za borbu protiv droge, obe}avaju}i da }e dràva pomo}i centrima za le~ewe narkomana. Me|utim, u okviru SPC ne postoji {est centara za le~ewe bolesti zavisnosti ve} jedan projekat koji se sprovodi u {est komuna. Re~ je o projektu “Zemqa ìvih”, koji je jedini legalan za le~ewe bolesti zavisnosti, a u okviru kojeg se u izolovanim rehabilitacionim zajednicama pri manastirima SPC le~i narkomanija. Po re~ima vladike Por fi ri ja, taj projekat je jedini koji je legalno pokrenula SPC i koji je pro{ao sve potrebne procedure, dobio je podr{ku patrijarha i svih episkopa eparhija u kojima se te komune nalaze. Projekat je

pokrenut 2005. godine i danas ima {est komuna, i to pri Ba~koj, [umadijskoj i Ni{koj eparhiji. Od otvarawa prve komune anga`ovani su qudi iz struke koji se bave problemima narkomanije, vi{e puta su dolazili iz Ministarstva zdravqa i nedavno je taj projekat uspostavio i saradwu s Kancelarijom EU.

snio je vladika Porfirije. – Svi koji u na{e kampove dolaze, prolaze proceduru pre ulaska. Oni su du`ni da se obrate psihijatrima i da do|u “~isti” i da ne budu pod psihofizi~kim dejstvom droge. Svih {est duhovnih kampova za odvikavawe od droge iz ovog projekta SPC imaju dobru saradwu s dr`avom i va`e za veoma ozbiqne institucije. Va`no je ista}i i to da kampovi SPC primaju sve {ti}enike, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost, kao i da je izle~ewe i boravak u kampovima besplatan. I Katoli~ka crkva u Srbiji ima svoje centre za pomo} zavisnicima. Tako radi Humanitarno-terapijska zajednica za pomo} zavisnicima “Hosana” u Starom @edniku, nedaleko od Subotice. Planira se i otvarawe jo{ jednog takvog centra u okolini Sombora, a i u okviru Katoli~ke crkve me|u {ti}enicima ima i pravoslavaca, a bilo je i muslimana. Po re~ima muf-

ê ti ri zva ni~ na re gi o nal na cen tra U ~etiri regionalna centra za le~ewe zavisnosti u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Ni{u i 26 metadonskih centara pod krovom dràvnog zdravstva, godi{we se bolni~ki le~i izme|u 2.000 i 3.000 pacijenata, a u dnevnim dispanzerima se pruà jo{ nekoliko stotina hiqada usluga. Nema podataka o tome koliko zavisnika pomo} potraì u desetak privatnih ordinacija i klinika za le~ewe zavisnosti. Po podacima Instituta za javno zdravqe “Batut”, ve}ina le~enih zavisnika su mu{karci, koji ~ine ~ak 88,7 odsto pacijenata tih ustanova. Pacijenti su, pokazuju podaci, sve stariji. Dok je ranije najve}i broj le~enih mu{kih zavisnika imao izme|u 25 i 29 godina, sada je najvi{e onih starosti izme|u 30 i 34 godine. I daqe je 30 odsto zavisnika mla|ih od 30 godina, koji do|u na le~ewe dobrovoqno ili prisilno. @ene do ustanova za le~ewe zavisnosti naj~e{}e stiù izme|u svoje 25. i 34. godine. Prose~na starost mu{karaca le~enih od zavisnosti je 30,9 a èna 29,1 godinu. – U po~etku smo mislili da je dovoqno da s qudima razgovaramo, da ih uputimo na dràvne institucije koje se stru~no bave tim problemima, da proborave neki dan u manastiru, ali se ispostavilo da, iako im podr{ka u tom trenutku ne{to zna~i, ona nije dovoqna za kona~no izbavqewe iz ~equsti droge – obja-

tije srbijanskog Mu ha me da Ju suf spa hi }a, Islamska zajednica jo{ nema nijednu takvu ustanovu, ali on iskazuje razumevawe za wihovo osnivawe i za potrebu da se i crkve i verske zajednice ukqu~e u pomagawe mladima za izlazak iz pakla u koji ih droga, koje je svuda oko nas sve vi{e, odvodi. Q. Ma le {e vi}

dru[tvo

dnevnik U STU DE WA CI MA U SR BI JI ME STA ZA UKUP NO 17.251 BUYET SKOG STU DEN TA

utorak14.avgust2012.

SVET S BU VQA KA U LE POJ VA RO [I POD BRE GOM

Rusi su donosili Bruco{i prvi ta ble te pro tiv {lo ga konkuri{u za dom U studentskim domovima {irom Srbije u {kol skoj 2012/13. godini mo}i }e da ìvi ukupno 17.251 buxetski student sa sva tri novoa studija na fa kul te ti ma, aka de mi ja ma, te vi so kim strukovnim {kolama ~iji je osniva~ Republi ka, od no sno Po krajina ili lokalna zajednica. Jo{ 210 mesta, i to samo u Beogradu, rezervisano je za inostrane studente. Po po da ci ma iz Kon kur sa Mi ni star stva prosvete i nauke, u beogradskim domovima ima 9.558 mesta za na {e stu den te, u No vom Sa du 2.652, plus 208 u Zrewaninu i jo{ 143 u Somboru (s Stu dent ski dom „Ni ko la Te sla” u No vom Sa du obzirom na to da su i ta dva doma u ingerenciji StuBruco{i koji su se na studi- nu stu di ja na te ret bu xe ta dentskog centra „Novi Sad”), je upisali ve} u prvom, jun- (uzima se na fakultetu ili viKo sov skoj Mi tro vi ci 1.647 skom roku, kao i oni koji }e sokoj {koli) i svedo~anstva – (945 u tom gradu, u Leposavi}u uspeti da steknu indeks i bu- originale ili overene foto430, Zubinom Potoku 114, Blaxetski status u drugom krugu kopije, sva ~etiri razreda zacu 112 i Zve~anu 46), Ni{u (po~iwe 3. septembra), imaju vr{ene sredwe {kole, te uve930, Subotici 800, Kragujevcu vremena da pripreme potreb- rewe o prihodima po ~lanu do634, Boru 283, â~ku 207 i u na dokumenta. Pravo da konku- ma}instva za period od 1. januUìcu 112. ri{u za sme{taj u student- ara do 30. juna ove godine, a koKonkursni rokovi su idenskom domu imaju dràvqani je izdaje op{tinski organ iz ti~ni za sve centre studentSrbije ~ije prebivali{te ni- mesta prebivali{ta kandidaskog standarda, pa tako prijaje u sedi{tu visoko{kolske ta. Sve papire treba pribavivu za sme{taj u domu i potrebustano ve na ko joj studi raju, ti bla go vre me no. Oni ko ji nu dokumentaciju prvi podnoako su upisani prvi put u prvu steknu pravo na dom, na osnovu se, naravno, najmla|i – studengodinu studija na teret buxepoloàja na kona~noj rang-liti prve godine, i to od 1. do 15. ta. Tako|e, to pravo imaju i sti i u okviru raspoloìvog broja mesta, pre useqewa moraju obaviti i lekarski pregled, te doneti uverewe o opBri ga o ose tqi vim {tem zdravstvenom stawu, i dru {tve nim gru pa ma to ne starije od 30 dana. Kandidati iz osetqivih dru{tvenih grupa – studenti bez Do mo vi ko ji ma upra vqa roditeqskog starawa, materijalno ugroèni, iz jednorodiStu dent ski cen tar „No vi teqskih porodica, pripadnici romske nacionalne mawine, Sad”, osam u Novom Sadu, te osobe s invaliditetom, hroni~no oboleli ili rekonvalescenpo jedan u Zrewaninu i Somti, oni kojima su roditeqi nestali ili kidnapovani na KiM boru, najvi{e su kategorije, a ili teritoriji biv{ih republika SFRJ, izbeglice i raseqenajbrojniji su oni prve klase, ni, povratnici po sporazumu o readmisiji i deportovani – kodok je samo jedan tre}e. Prijaji po redosledu na kona~noj rang-listi ne dobiju sme{taj u prvu za konkurs studenti dobijavoj raspodeli, imaju pravo da podnesu zahtev ustanovi stuju u Slu`bi sme{taja (u pridentskog standarda, odnosno odgovaraju}oj slu`bi, da se pozemqu studentskog doma „Slosebno rangiraju u okviru namenski opredeqenih kapaciteta – bodan Baji}” u Kampusu Unido deset odsto od raspoloìvog broja. Zahtev, uz odgovaraju}u verziteta), gde i zavr{avaju dokumentaciju, podnosi se u roku od osam dana od isticawa koceo po sao kon ku ri sa wa za na~ne rang-liste. krov nad glavom, koji je vi{e nego jeftin. Kome se posre}i da dobije mesto u domu i jo{ stipendiju ili kredit, jednoseptembra, dok }e od 15. sep- wi ho ve ko le ge s dr à vqan mese~na kirija i kompletna tembra pa sve do 31. oktobra za stvom neke od zemaqa u regioishrana, svakodnevno sva tri dràvni „stan” konkurisati nu koji su u Srbiji upisali obroka u menzi, ìve}e „krawihove starije kolege sa svih studije na teret buxeta. Stuqevski” jer je sve to do sad ostalih godina osnovnih student prilikom prijavqivawa ko{talo najvi{e oko 6.000 didija i apsolventi, kao i oni s treba da preda prijavu na konnara. A za sada nema najava o drugog i tre}eg nivoa studija: kurs (formular se dobija u poskupqewu. master i specijalisti~kih, te slu`bi sme{taja), uverewe da V. ê ki} doktorskih. je prvi put upisan u prvu godi-

VESTI Le~ewe u inostranstvu tokom odmora Osiguranici Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe (RFZO), koji tokom sezone godi{wih odmora odlu~e da otputuju u inostranstvo, imaju pravo na hitnu medicinsku pomo} ukoliko se za to ukaè potreba, {to ostvaruju na osnovu potvrde o zdravstvenom osigurawu. To pravo mogu ostvariti i na osnovu polise o putni~kom zdravstvenom osigurawu koje upla}uju u nekoj od osiguravaju}ih ku}a. RFZO ima sklopqen me|unarodni sporazum o zdravstvenom osigurawu s vi{e od 20 zemaqa, me|u kojima su Austrija, Belgija, Slovenija, BiH, Bugarska, Velika Britanija, Italija, Nema~ka, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Rumunija, Slova~ka, Francuska... Procedura predvi|a prethodnu proveru zdravstvenog stawa osiguranih lica i podrazumeva ukazivawe pomo}i u hitnim i slu~ajevima iznenadnog pogor{awa zdravstvenog stawa. Potvrda se moè uzeti sa sajta Fonda, potom se ide kod izabranog lekara gde se iz zdravstvenog kartona upisuju podaci o osiguraniku. Hroni~ni ili akutni pacijenti ne mogu dobiti takvu potvrdu jer wihovo zdravstveno stawe zahteva ~esto pruàwe zdravstvenih usluga, pa samim tim i ve}e tro{kove, navode u Fondu.

Ne izdaju se potvrde za „golooto~ane” Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija saop{tila je da ne izdaje potvrde za potrebe pro-

cesa rehabilitacije lica koja su kaznu zatvora izdràvala na Golom otoku. Po{to Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija stiè sve ve}i broj zahteva za izdavawe pomenutih potvrda, oni obave{tavaju javnost da ne raspolaù takvim podacima.

Za{tita za porodiqe Pomo}nica poverenice za za{titu ravnopravnosti Qi qa na Lon ~ar izjavila je da ta stru~na slu`ba o~ekuje odgovore Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe i Ministarstva zdravqa vezane za preporuku da se svim trudnicama i porodiqama omogu}i jednaka zdravstvena za{tita i overe kwiìce iako im wihov poslodavac ne upla}uje redovno doprinose: - Nadamo se da }e sada svi akteri, i republi~ki fond za zdravstveno osigurawe i Ministarstvo zdravqa, reagovati i da }e svim trudnicama, porodiqama i ènama koje planiraju porodicu biti omogu}ena zdravstvena za{tita pod jednakim uslovima. Prema wenim re~ima, ciq upu}ene preporuke je da se trudnicama, porodiqama i ènama koje planiraju porodicu omogu}i lekarski pregled i zdravstvena za{tita u vrlo osetqivom periodu, odnosno, kada im je za{tita potrebna. Ukazuju}i da su preporuke upu}ene pre oko dve nedeqe, ona je istakla da poverenica nije jo{ dobila odgovor, ali da je slu~aj „u toku”, kao i da se ne moè re}i kakav }e biti odgovor.

Subota je pravi dan za posetu buvqaku u lepoj varo{i pod Bregom. Tradicionalni pija~ni dani nekada su bili ~etvrtak i subota, ali je onaj prvi izgubio primat jer varo{ani tada rade (oni koji imaju posao) pa je teì{te trgovine preba~enu u subotu, kao sva~iji slobodan dan. Zato je za onoga ko nameri {togod da pazari ili samo pro{eta i vidi {ta se nudi, subota pravi dan za posetu buvqaku (biv{oj furdi). Ali – pa`wa! – pre osam sati ne vredi dolaziti jer prodavci stiù oko sedam, otvaraju tezge, raspore|uju robu. Dakle, da bi se videlo {ta se nudi, ne treba vi{e, kao nekad, poraniti ve} se jutarawa kafica moè natenane posrkati u udobnosti doma svoga. Na buvqak je vaqalo raniti u neka slavnija vre me na, to kom de ve de se tih pro{log veka, kada je on li~io na bu~ni i {a re ni bli sko i sto~ni bazar, s robom iz svih delova sve ta: teh ni kom iz Austrije i Nema~ke, parfemima iz Italije i Francuske, pamu~nim majicama iz Ki ne (ta da Ki ne za pro da va ca jo{ ni je bilo), ènskim krpicama iz Turske i Bugarske, kristalom i posteqinom iz ê{ke, sa to vi ma iz Poqske, {ubarama i ~i zma ma iz Ru si je, vo}nim sokovima iz Gr~ke, ribqim konzervama iz Tajvana, dam skim kr znom iz Bugarske, slatki{ima odasvud. Tada se sve moglo kupiti – {to kaù, od igle do lokomotive – i to odmah ili se, ako traènog nema, roba naru~i od prodavca i ve} slede}e subote kupac moè da je ima. S dana{we distance, moè se re}i da su to su bila zlatna vremena.

tabli s imenom registrovane firme, moè se na}i samo odre|ena roba: prehrana, kozmetika, ode}a, alati, sve za kupatilo, boje i lakovi, kablovi itd. Sva{tarewa gotovo da nema pa je mu{terijama olak{ano tra è we po kri vu da vim „ulicama„ pokrivenim starim {atorskim krilima, plasti~nim folijama ili kamionskim ceradama. Dah}u}i i znoje}i se od za pa re, oni gra be pre ma svom ciqu, guraju}i se kroz „~epove“ qudi (koji nastanu kad nekoliko posetiteqki stane da se natenane ispri~a). Gu`ve nisu kao nekada, nema ni ùrbe kakve je bilo, ali jo{ uvek ima dana kada je na buvqaku vrlo ìvo. Mada, svaki prodavac }e re}i da je promet opao, da qudi nemaju para, da je zarada slaba ili nikakva ali da im nema druge pa moraju da

bor, bojice, patike, jakne, farmerke... I za to se premi{qaju i presabiraju. Na jesen nalete ovi sa sela i pazare na veliko materijale, posteqinu, pe{kire – spremaju svadbe pa im treba. Samo, i toga je sve re|e. Onda do Bo`i}a, katoli~kog i pravoslavnog, i Nove godine sve ide kilavo. A posle Nove godine jo{ malo je gu`va zbog slava, a od februara do prole}a – ~ista propast, ne vredi ni dolaziti na buvqak. A ako ne ode{, `dere{ se jer si mo`da propustio ne{to. I tako iz dana u dan, {ta }e{?“ Dok namernik kre}e daqe, pogled mu, na susednoj tezgi, pada na kutije lekova sme{tene izme|u pakovawa sun|era za prawe sudova i tableta protiv komaraca. „[ta je to?“, pitawe je za staricu koja budno motri na prolaznike. „Lekovi,

rade to {to rade. Mnogi se tim poslom bave i po 20 godina, od vremena inflacije i ratova, za kojima su do{le kobne privatizacije kada se masovno ostajalo na ulici a od Biroa za zapo{qavawe nije bilo nikakve vajde. A `iveti se mora, deca rastu, treba ih obla~iti i

{ta bi bilo? Ovi su za {e}er, ovi za pritisak, ovo ti je antibiotik.“ „Otkud to na buvqaku?“ „Otkud? Oduvek. Donosili su to jo{ Rumuni i Bugari kad kod nas nije bilo. Pa su Rusi donosili tablete za cirkulaciju za one koji su imali {log. Kinezi su imali one tigrove masti za reumu i glavoboqu. Uvek je to bilo ovde da se kupi.“ „A ovi lekovi su na{i?“ „Na{i.“ „Pa je l’ kupuje ne ko?“ „Ne go ka ko! Ku pu je svet. Ovde to dobije odma’, ne mora da ide kod lekara, da ~eka, plati participaciju ovamo, plati tamo, nervira se. A kad do|e{ u apoteku, ono leka nema pa ti pro|e vreme za recept i mora{ opet kod lekara... A sad vi{e u apoteki ne mo`e{ ni{ta da dobije{ bez recopisa. Onda im lak{e da ovde kupe. Malo je skupqe ali se ne nervira{, ne dangubi{ i ~uva{ `ivce.“ „Je l’ su ispravni ti lekovi?“ „Jesu, {to ne bi bili? Ove i ja pijem svako jutro i uve~e.“ „Pa odakle vama ti lekovi?“ „A {ta se tebe ti~e? Jesi ti neka kontrola? Moji su pa ih prodajem. Ako ti trebaju – kupi, ako ne}e{ – mani se moje glave“. I u pravu je. Svako neka gleda svoja posla i neka se snalazi u ovim smutnim vremenima kako zna i ume. Ili ja Ba ki}

Po lov na ode }a opet ak tu el na Dok izlazi s buvqaka, namernik zapaà da su u sredini pijace, po zemqi prostrte gomile ode}e i drangulija. To je ostatak nekada{we furde na kojoj se prodavala polovna, izno{ena roba. Dobrih petnaestak godina potpuno je nestala, svi su kupovali nove stvari. Sada, izgleda da su polovwaci ponovo aktuelni. Ponuda je velika, a i broj zainteresovanih koji razgledaju poprili~an je. [to bi se reklo – za svakoga }e se, po wegovim mogu}nostima, ne{to na}i. Danas je buvqak upola mawi nego {to je bio, dva reda tezgi odmah do ulaza konstantno su prazna, izbor robe je suèn, kupaci su ovda{wi (nema vi{e po se ta „{verc bus tu ra“ iz centralne Srbije); samo je „kineska ~etvrt“ napredovala, krcata je svim i sva~im – ali isto to se moè kupiti svuda po sada{woj nam dràvi. Prodavci su, osim stalno naseqenih Kineza, prete`no doma}i; Rumuna je malo, od Bugara zaluta poneki tu i tamo, Poqaka, êha i Rusa odavno nema. Prodaja je specijalizovana i na tezgama, ispod uredno ispisanih

{kolovati... Bilo je vremena kada se ovde zara|ivalo boqe nego u firmama, roba se traìla, brzo dolazila, jo{ brè se prodavala; sada su druga vremena, svi kupuju na ka{i~icu, tako se i ìvi, ne od danas do sutra nego od ujutru do popodne, a uve~e – ko zna kako }e biti. „Trenutno je zati{je“, kaza}e razgovorqivi prodavac – a uglavnom su svi takvi jer nema mnogo posla a podne je daleko. „Leto je, narod }uti u hladovini, ko je smeo, zaduìo se da ode na more. Pred kraj avgusta bi}e malo gu`ve oko opreme {kolaraca: ranci, sveske, pri-

[ta se desi na internetu za jedan minut Za samo jedan minut na internetu korisnici pregledaju vi{e od 20.000 fotografija na dru{tvenoj mreì „Flikr„, posete oko {est miliona stranica na „Fejsbuku„, po{aqu 100.000 „tvitova„, postave 30 sati novog video-materijala na „Jutjubu„ i preuzmu 47.000 aplikacija, pokazalo je istraìvawe kompanije „Intel„: samo u jednom minutu prenese se gotovo 640.000 gigabajta globalnih IP-podataka. Broj umreènih ure|aja danas je jednak broju svetske populacije, a po o~ekivawima, do 2015. bi}e dupliran. U tom trenutku }e biti potrebno pet godina da bi se pregledali svi video-sadràji koji prolaze preko IP-mreè svake sekunde. Osim toga, svakog minuta bi}e kreirano

45 zlonamernih veb-sajtova, 15 milijardi ure|aja }e biti povezano, a internet saobra}aj }e mo}i da se smesti na 230.000 DVD-a. Tako|e, saobra}aj mobilnim ure|ajima }e biti pove}an 11 puta, a saobra}aj op{teg interneta tri puta, prognoziraju stru~waci „Intela„. Internet-saobra}aj je dramati~no porastao u posledwih nekoliko godina, a razvoj i popularnost socijalnih mre`a je bitan razlog za to. Povezivawe s internetom se danas pro{irilo i qudi mogu koristiti veliki broj ure|aja da se pove`u: od „smart„ telefona, preko „tableta„, „netbuk„ i „noutbuk„, do „ultrabuk„ ra~unara, pa ~ak i automobila, te ~esto izgleda kao da je svaka osoba povezana.

sport

utorak14.avgust2012.

dnevnik

UZ NASTUP NA[IH SPORTISTA U LONDONU

Milica Mandi}

Ivana Maksimovi}

Milica i Ivana nove miqenice nacije Srp ski sport do bio je dve no ve he ro i ne, zlat nu te kvon dist ki wu Mi li cu Man di} i olim pij sku vi ce {am pi on ku u stre qa {tvu Iva nu Mak si mo vi}. Ma lo ko je u Sr bi ji do sa da znao pra vi la te kvon doa, ali sa da }e, bez sum we, kao u pro {lo sti ka da su bi li u pi ta wu od boj ka i te nis, vi {e ma li {a na po ~e ti da tre ni ra ovu ko rej sku bo ri la~ ku ve {ti nu. Iva na Mak si mo vi} na sta vi la je sve tlu po ro di~ nu tra di ci ju i put ko ji je tra si rao wen otac i biv {i re pre zen ta ti vac Go ran Mak si mo vi}. Ova me da qa do dat no je do bi la na zna ~a ju, jer je pred sta vqa la 100. od li~ je za Sr bi ju na Igra ma. O~e ki va wa su is pu ni li i va ter po li sti, ko ji su u du e lu za tre }e me sto po be di li Cr nu Go ru sa 12:11. Wi ma uz ra me stao je stre lac

An dri ja Zla ti}, ko ji je do {ao do bron za ne me da qe u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem, a iz ma kla mu je ista me da qa u di sci pli ni ma lo ka li bar ski pi {toq. Bi lans Sr bi je u Lon do nu su ~e ti ri me da qe, a na {a ze mqa po de li la je u ukup nom bi lan su od li~ ja 42. me sto sa Slo ve ni jom. Sr bi ja je u Lon don po sla la ukup no 115 spor ti sta u 15 spor to va. Ma lo je ne do sta ja lo i Zo ra ni Aru no vi} da osvo ji me da qu u ga |a wu pi {to qem, ali je na kra ju mo ra la da se za do vo qi ~e tvr tim me stom. Na ko rak od me da qe bi li su te ni ser No vak \o ko vi} i pli va~ Mi lo rad ^a vi}. \o ko vi }a je u po lu fi na lu za u sta vio ras po lo `e ni En di Ma rej, a po tom je srp ski te ni ser u du e lu za tre }e me sto iz gu bio od Hu a na Mar ti na del Po tra.

Du go na ja vqi va ni pli va~ ki ob ra ~un ^a vi }a i Maj kla Felp sa na 100 me ta ra lep tir ipak je pri pao Ame ri kan cu, dok je ^a vi} u sa moj za vr {ni ci fi nal ne tr ke iz gu bio bron zu. Ipak, na srp skoj, ali i svet skoj, pli va~ koj sce ni po ja vio se ul tra ta len to va ni Ve li mir Stje pa no vi}, ko ji je osva ja wem {e -

stog me sta na 200 me ta ra lep tir na ja vio od li~ ne re zul ta te u bu du} no sti. Ne ka da {wa svet ska pr va ki wa Na |a Higl ni je za be le `i la zna ~aj ni ji re zul tat na 200 me ta ra pr sno. Ne pri jat na iz ne na |e wa na vi ja ~i ma pri re di le su obe od boj ka {ke se lek ci je, kao i ru ko me ta {i. Ni -

VE^ERAS ISPRED SKUP[TINE GRADA BEOGRADA

Do~ek olimpijaca

Srp skim olim pij ci ma ve ~e ras }e bi ti or ga ni zo van tra di ci o nal ni do ~ek is pred Skup {ti ne gra da Be o gra da, sa op {tio je na ci o nal ni olim pij ski ko mi tet. Sve ~a nost }e po ~e ti u 20 sa ti. O~e ku je se da se, u skla du sa ve} do bro po zna tom tra di ci jom, oku pqe ni ma sa bal ko na obra te osva ja ~i me da qa, Man di }e va, Mak si mo vi }e va va ter po li sti i Zla ti}.

jed na od ove tri eki pe ni je pro {la grup nu fa zu tak mi ~e wa. Od boj ka {i ce su za vr {i le sa svih pet po ra za, dok su od boj ka {i i ru ko me ta {i ima li po jed nu po be du. Ru ko me ta {i su sa vla da li Ju `nu Ko re ju, dok su od boj ka {i bi li bo qi od Tu ni sa. Kod atle ti ~a ra, naj bo qi re zul tat za be le `io je ba ca~ Ku gle Asmir Ko la {i nac, ko ji je za u zeo sed mo me sto u fi na lu. Iva na [pa no vi} je u sko ku u daq sti gla do fi nal nog tak mi ~e wa, ali je to do {la do 11. po zi ci je. Emir Be kri} za u sta vio se u po lu fi na lu tr ke na 400 me ta ra sa pre po na ma, ali je us put po s ta v io i no v i dr ` av n i re kord, dok je ba ca ~i ca ko pqa Ta tja na Je la ~a sta la u kva li fi ka ci ja ma.

Do bre na stu pe ima la je ka ja ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je. Mar ko No va ko vi} je osvo jio sed mo me sto u fi na lu na 200 me ta ra, dok je na pet pu ta du `oj de o ni ci Mar ko To mi }e vi} bio 10. Se stre Ni ko la i Oli ve ra Mol do van osvo ji le su osmo me sto u fi na lu tr ke dvo se da na 500 me ta ra. Od dve ve sla~ ke po sa de, ni ~e tve rac, ni dvo jac bez kor mi la ra ni je us peo da se do mog ne A fi na la. Sport ski ve te ra ni Ja sna [e ka ri} i Dra gu tin To pi}, iako ima ju ve li ko olim pij sko is ku stvo, ni su ostva ri li za pa `e ni je re zul ta te u stre qa {tvu i sko ku u vis. Na ovim, kao i na pret hod nim Igra ma u Pe kin gu, ve li ki mi nus u srp skoj olim pij skoj se lek ci ji pred sta vqao je iz o sta nak ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je.

U LONDONSKOM KLUBU „SRBIJA”

Vaterpolisti proslavili bronzu Va ter po li sti Sr bi je pro sla vi li su osva ja we bron za ne me da qe u klu bu „Sr bi ja”. Uz zvu ke pe sme „Vo sta ni Ser bie” i apla u ze pri sut nih va ter po li sti su sti gli u klub ko ji se na la zi na oba la ma Tem ze, a za tim do po no }i uì va li u sjaj noj mu zi ci, srp skoj hra ni i od li~ noj amos fe ri. Na rav no, bi lo je pri li ke i da se ana li zi ra ura |e no na Igra ma u Lon do nu. An ri ja Pr la i no vi}, naj bo qi stre lac ol mpij skog tur ni ra, re kao je da je ve o ma za do vo qan {to se po sle Pe kin ga i iz Lon do na vra }a u ze mqu sa me da qom. - O~e ki va li smo da }e bi ti te {ko, na da li smo se do }e mo oti }i do kra ja, ali ovaj put ni smo us pe li. Ne tre ba bi ti tu àn, me da qa je ogro man uspeh i ja ko mi je dra go zbog ove ge ne ra ci je da je osta la na po sto qu i sa jo{ jed nog ve li kog tak mi ~e wa do ne la me da qu. Tur nir je bio ja ko te àk, du ga ~ak,

sa do sta kva li tet nih ti mo va, Ma |ar ska i Cr na Go ra su osta le bez me da qe, a zna te ka kve su eki pe - re kao je Pr la i no vi} Ta nju gu. On je do dao da }e sa ~e ka ti sle de }u pri li ku da se pop nu na vi {i ste pe nik. - Do Ri ja ova eki pa tre ba jo{ da igra, da se raz vi ja, da osva ja ti tu le i ve ru jem da }e bi ti ta ko - po ru ~io je on. Ni ko la Ra |en re kao je da bron za nu me da qu po kla wa Sr bi ji. - Po no san sam {to smo po ka za li da ima mo do sta kva li te ta, da mo `e mo ova kve utak mi ce da do bi je mo i usre }i mo Sr bi ju. Ovo je me da qa za Sr bi ju, za ko ju su svi za slu `ni - re kao je Ra |en. Cen tar Du {ko Pi je tlo vi} se za hva lio na vi ja ~i ma, ko ji su do po sled weg tre nut ka ve ro va li u pre o kret. - Pre sre }an sam, us pe li smo da se iz vu ~e mo. Hva la svim na vi ja ~i ma ko ji su ve ro va li

ONI SU OBELE@ILI LONDONSKU OLIMPIJADU Let we Olim pij ske igre u Lon do nu osta }e upam }e ne po pr vom na stu pu spor ti ski wa iz Sa u dij ske Ara bi je, Bru ne ja i Ka ta ra. Igre su pro te kle u zna ku naj br `eg ~o ve ka da na {wi ce Ja maj ~a ni na Ju se i na Bol ta, ame ri~ kih pli va ~a Maj kla Felp sa i Mi si Fren klin, Ki ne ski we Je [i ven i ke nij skog atle ti ~a ra Dej vi da Ru di {e. Ne po sred no pre Iga ra Bolt je na tak mi ~e wu u King sto nu iz gu bio od ze mqa ka Jo ha na Blej ka, pa su mno gi kon ku ren ti, po seb no sprin te ri iz SAD po mi sli li da Bolt ne mo `e da po no vi do mi na ci ju iz Pe kin ga. Ipak, Bolt je u{ao u isto ri ju atle ti ke od bra niv {i olim pij ske ti tu le u sprin -

ter skim di sci pli na ma na 100, 200 i 4x100 me ta ra. Mu wa sa Ja maj ke ni je obo rio svet ski re kord, ali je za to po pra vio olim pij ski u naj po pu lar ni joj de o ni ci (100 m), ko ju je pre tr ~ao za 9,63 se kun de. Ame ri~ ki pli va~ Majkl Felps po stao je naj tro fej ni ji olim pi jac svih vre me na, po {to je osvo jio ukup no 22 me da qe, od ~e ga 18 zlat nih. Po sle osam zla ta u Pe kin gu, u Lon do nu se oki tio sa {est me da qa - ~e ti ri zlat ne (4h200 slo bod nim sti lom, 200 me {o vi to, 100 lep tir i 4h100 me {o vi to) i dve sre br ne (200 lep tir i 4h100 slo bod nim sti lom). We mu uz ra me bi la je 17. go di {wa Ame ri kan ka Mi si Fren klin sa pet me da qa -

u nas, naj bit ni je je da se vra }a mo u Sr bi ju sa me da qom - re kao je Pi je tlo vi}. Gol man Slo bo dan So ro is ta kao je da ni kad ni je igrao u bo qoj ge ne ra ci ji. - Ovo je naj bo qa ge ne ra ci ja sa ko jom sam igrao. Bez ob zi ra na po raz od pre dva da na, po ka za li smo da smo {am pi o ni, da ima mo ka rak ter. Da li gu bi mo ili do bi ja mo po ka za li smo da smo ve li ki - po ru ~io je So ro. Slo bo dan Ni ki} je is ta kao da je sre }an isto ono li ko ko li ko je bio ogor ~en po sle po ra za u po lu fi na lu od Ita li ja na. - Po ka za li smo da ima mo sr ce i jo{ ne {to... Ova me da qa je ve li ki uspeh - po ru ~io je Ni ki} i na po me nuo da se ko na~ -

no ose }a la god no, jer su pro {li da ni stre sa, ner vo ze, utak mi ca, sa sta na ka.... - Po ku {a vam da se vra tim ne ke sce ne sa ovog tur ni ra ko ji je pre du go tra jao. Na kra ju smo iz vu kli sa mo jed nu bron zu, kri vo mi je {to ni smo u{li u fi na le, ali i bron za je kao zla to. Moj san je da osvo jim zla to u Ri ju, tri pu ta sam bio evrop ski pr vak, dva pu ta svet ski, sa Olimpjskih iga ra imam sre bro i bron zu. Ali, pi ta we je {ta }e bi ti u Ri ju, mno go

je da le ko, tre nut no ne gle dam ni {ta }e bi ti 2013. go di ne. Naj va `ni je je da sve de mo uti ske, da vi di mo za {to smo iz gu bi li tu jed nu je di nu utak mi cu na tur ni ru, a po sle }e mo da vi di mo za da qe - za kqu ~io je Ni ki}. Pro sla vi u klu bu „Sr bi ja” pri su stvo va li su i ~el ni qu di va ter po lo sa ve za na ~e lu sa pred sed ni kom Ve li bo rom So vro vi }em, kao i austra lij ski ko{ sar ka{ srp skog po re kla Aleks Ma ri}.

Bolt, Felps, Frenklin, [iven... ~e ti ri zla ta (100 i 200 m le| no, 4h100 me {o vi to, 4h200 slo bod no) i bron za (4h100 slo bod ni stil). Ipak, sta tus pli va~ kog ~u da po ne la je go di nu da na mla |a Ki ne ski wa Je [i ven ko ja je osvo ji la zlat ne me da qe na 200 i 400 me ta ra me {o vi to. Zla to na du `oj de o ni ci za ~i ni la je uz no vi svet ski re kord, {to je kod ne kih iza zva lo sum wu da je sja jan re zul tat ostva ri la uz upo tre bu ne do zvo qe nih sti mu la tiv nih sred sta va. Na i me, Ki ne ski wa je po sled wih 100 me ta ra ot pli va la za 58,68 se kun di, {to je bo qe od re zul ta ta tro ji ce pli va ~a ko ji su se tak mi ~i li u mu {kom fi na lu i sko ro se iz jed na ~i la sa Ame ri kan cem Ra ja nom

Loh ti jem (58,65 se kun di) ko ji je po be dio u mu {koj kon ku ren ci ji. Sve sum we ot klo nio je Me |u na rod ni olim pij ski ko mi tet (MOK), ko ji je sa op {tio da je ti nej xer ka iz \e |i jan ga pro {la do ping kon tro lu. Ke ni jac Dej vid Ru di {a obo rio je svet ski re kord u tr ci na 800 me ta ra u vre me nu 1:40,91 i ta ko po tvr dio ne pri ko sno ve nost u toj di sci pli ni. U isto ri ju Olim pij skih iga ra u{ao je i Ju `no a fri ka nac Oskar Pi sto ri jus, po stav {i pr vi atle ti ~ar sa in va li di te tom ko ji se pla si rao u po lu fi na le naj ve }eg sport skog tak mi ~e wa. Pi sto ri jus, ko ji tr ~i sa kar bon skim pro te za ma, bio je dru gi u svo joj kva li fi -

ka ci o noj gru pi i u vre me nu 45,44 se kun di pla si rao se u po lu fi na le tr ke na 400 me ta ra, a bio je i deo {ta fe te 4h100 ko ja je u fi na lu za u ze la osmo me sto. Ju `no a fri ka nac ni je je di ni spor ti sta sa in va li di te tom ko ji se tak mi ~io na Igra ma, po {to se pret hod no Po qa ki wa Na ta li ja Pa tri ka, ko ja je ro |e na bez po la de sne ru ke, tak mi ~i la na sto no te ni skom tur ni ru. Pred vo |e ni Ke vi nom Du ren ton, Le bro nom Xej msom i osta lim zve zda ma NBA li ge, ko {ar ka {i SAD su od bra ni li ti tu lu olim pij skog {am pi o na, ba{ kao i `en ska se lek ci ja, ko ja je u fi na lu pre ga zi la Fran cu sku sa 86:50.

Od boj ka {ki Ru si je sti gli su do pr vog olim pij skog zla ta, po {to su u fi na lu po sle ve li kog pre o kre ta sa vla da li Bra zil sa 3:2, dok je kod da ma ti tu lu od bra nio Bra zil. Pro klet stvo fud ba le ra Bar zi la ka da su OI u pi ta wu je na sta vqe no. Iako su va `i li za ap so lut ne fa vo ri te u me ~u pro tiv Mek si ka su pot pu no neo ~e ki va no iz gu bi le u fi na lu sa 2:0. Sa svim o~e ki va no kod da ma tri jum fo va le su Ame ri kan ke. Na ru ko met nim tur ni ri ma Fran cu zi su po tvr di li pri mat iz Pe kin ga, ba{ kao i Nor ve `an ke.Od boj ka {i ce Ja pa na osvo ji le su olim pij sku me da qu po sle 28 go di na, pr vu me da qu na OI osvo jio je Ki par...

SPORT

dnevnik

utorak14.avgust2012.

VOJ VO DI NA NI JE US PE LA DA SLO MI OT POR SME DE RE VA (0:0)

Strel ci bez pra ve mu ni ci je Pozvali su fudbaleri Vojvodine gledaoce da u {to ve}em bro ju do |u na tri bi ne stadiona „Kara|or|e”, uprava klu ba zbog to ga je {i rom otvorila kapije ovog zdawa, a crveno-beli su najavili dobru igru i pobedu na startu Jelen Superlige.Gledaoci su se oda zva li u le pom bro ju, wih oko 5.000 do{lo je da ispra ti duel sa Sme de re vom, ali i da pozdravi Novosa|ane za ono {to su pruìli u Be~u, kada su nezasluèno eliminisani iz kvalfikacija za Ligu Evrope. Igra~i, me|utim, i pored velikog uloènog truda nisu uspeli da im uzvrate pobe dom, pa su Sme de rev cim,

do |e do psi ho lo {kog pa da ekipe? - Ne - kategori~an je bio Zagor~i}. - Imamo vremena da osve`imo igra~e i verujem da }emo derbi sa Suboti~anima do ~e ka ti mak si mal no spremni. Uti sak sa stra ne, ka da je igra Vojvodine u pitawu, jeste da sredwi red tima nije slao upo tre bqi ve lop te ka na pa da ~i ma. Ne {to sla bi je kretawe kreatora igre sigurno je bilo posledica strahovito te{ke bitke u Austriji, ali ne mo`e da bude alibi. Istina je da su crveno-beli imali dosta {ansi, da je Milan Bojovi} u prvom delu mo-

Da nas s Ma ~vom Na inicijativu ~elnih qudi Ma~ve, koji su èleli da ponovo oìve neka stara vremena i odigraju prijateqski susret protiv nekada{weg velikog rivala Vojvodine, za danas je dogovoreno gostovawe [ap~ana u FC „Vujadin Bo{kov“. Utakmica Vojvodina - Ma~va igra se od 17.30 ~asova. iako su u posledwih dvadesetak minuta igrali bez iskqu~e nog Ome ge, ku }i oti {li pre za do voq ni osvo je nim bo dom (0:0). [ef stru~nog {taba Vojvodine Zlatomir Zagor~i} izveo je na teren ofanzivnu postavu, èle}i da stvori sve pred u slo ve da eki pa osvo ji sva tri boda. Uz to, gosti su se ori jen ti sa li na stro gu de fanzivu, s osnovnom namerom da odbrane svoj gol, pa ih napad ni je pu no za ni mao. Po idealnom vremenu, na àlost brojnih gledalaca, nije vi|en preterano dobar fudbal, jer

gao i morao barem jednom da pogodi ciq, a da je, u 88. minutu, Ne ma wa Bil bi ja pro ma{io, jednu za drugom, stopostot ne pri li ke. Ka da se takve {anse ne iskoriste u ovakvim utakmicama te{ko je bilo o~ekivati da }e doma}in uz dig nu tih ru ku na pu sti ti teren. Stiglo je, dakle, upozorewe Novosa|anima, jer ve}ina rivala }e na „Kara|or|u” koristiti recept Smederevaca i tra`iti put do bodova kroz striktnu defanzivu. Nije dovoqno to {to se {anse stvaraju, ve} }e napada~i morati

S ju~era{weg okupqawa reprezentaivaca u Staroj Pazovi

RE PRE ZEN TA CI JA NA OKU PU

Ir ci glu me [ko te i Vel {a ne Najboqi fudbaleri Srbije su se okupili u Staroj Pazovi, a u sredu (20:45) ih o~ekuje duel sa Republikom Irskom, {to }e im biti posledwa provera pred start kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Brazilu. Orlovi su u grupi sa [kotskom, Velsom, Hrvatskom, Makedonijom i Belgijom. Isku{ewa ih o~ekuju ve} tokom narednog meseca, jer se 8. septembra sastaju sa [kotskom, a tri dana kasnije sa Velsom. Defanzivci Branislav Ivanovi}, Aleksandar Kolarov i Milan Bi{evac ka`u da je susret sa Ircima do{ao u pravom trenutku, da se ekipa {to boqe pripremi za naredne rivale. Pred Srbijom je dug put do Brazila, a na{i fudbaleri se nadaju dobrom startu, koji }e im uliti dodatno samopouzdawe. - Me~ sa Irskom mo`e mnogo da nam donese, pre svega da nam vrati veru. Nema sumwe da }e

oni do}i motivisani, bili su u~esnici minulog Evropskog prvenstva, ali nisu pro{li najboqe, pa }e sada hteti da se doka`u. Mi se pripremamo, naporno radimo i svaki momenat koji provedemo zajedno nam dobro do|e da bismo kvalifikacije dobro po~eli. Me|utim, pored rada, potrebno je i dosta strpqewa, a s obzirom da nas na startu o~ekuju [kotska i Vels, Irci

su nam idealan protivnik - rekao je kapiten Srbije Branislav Ivanovi}. Irci u Beograd dolaze bez nekoliko standardnih igra~a, ali Aleksandar Kolarov ka`e da niko ne sme da se zavarava da }e biti lako. - Dolaze bez nekoliko standardnih igra~a, uglavnom }e igrati mla|i fudbaleri. Me|utim, trener im je Trapatoni, ne-

Mi haj lo vi }ev iz bor Golmani: Vladimir Stojkovi} (Partizan), @eqko Brki} (Udineze), Damir Kahriman (Tavrija). Odbrana: Nikola Maksimovi} (C. zvezda), Milan Bi{evac (Pari Sen @ermen), Branislav Ivanovi} (^elsi), Neven Suboti} (Borusija Dortmund) Matija Nastasi} (Fiorentina). Vezisti: Du{an Basta (Udineze), Nemawa Tomi} (Partizan), Aleksandar Igwovski (Verder), Milo{ Ninkovi} (Dinamo), Ivan Radovanovi} (Atalanta), Sr|an Mijailovi} (C. zvezda), Aleksandar Kolarov (Man~ester siti). Napada~i: Du{an Tadi} (Tvente), Zoran To{i} (CSKA), Zdravko Kuzmanovi} ([tutgart), Filip \uri~i} (Herenven), Lazar Markovi} (Partizan), Dejan Leki} (Genc~elbirligi).

Iva no vi} bez su spen zi je

Omega je sru{io [kuleti}a i zaradio crveni karton

su doma}i igra~i podsetili da se ne snalaze ba{ najboqe protiv rivala koji se zatvore. Ima li su No vo sa |a ni {ansi, ali nisu umeli da ih realizuju, a u velikoj meri ometao ih je i vrlo dobri ~uvar mre è sme de rev skih oklopnika Mladen @ivkovi}. - Ne mam {ta da za me rim igra~ima - rekao je Zlatomir Zagor~i}. - Uloìli su veliki trud, stvorili puno prilika za gol, ali, eto, nisu uspeli da zatresu mreù Smedereva. Rival je, s druge strane, znao {ta mu je ciq, sve je podredio tome da ga ispuni i ja ~estitam gostima na osvojenom bodu. Utakmica u Be~u ostavila je traga na mojoj ekipi i sada nam preostaje da analiziramo duel sa Smederevom i da jo{ boqim radom stignemo do èqenih rezultata. Da li se pla{ite, s obzirom da u dru gom ko lu go stu je te Spartaku u Subotici, da ne

Fo to: F. Ba ki}

da po ra de na efi ka sno sti. Abubakar Oumaru je bio dobro ~u van na pr ven stve noj premijeri, a ostali igra~i zadu`eni za postizawe golova nisu se pokazali u najboqem svetlu. Kraj me~a Vojvodina je do ~e ka la s Abu ba ka rom, Bilbijom i [kuleti}em u napadu, {to jasno svedo~i o potpunoj ofanzivi doma}ina, ali rezultata nije bilo. Gle da o ci na no vo sad skom stadionu sigurno nisu mogli da budu zadovoqni onim {to su videli, ali je dobro to {to ni su po ka za li ne str pqe we. Na kraju su, ~ak, pozdravili aplauzom momke u crveno-belim dre so vi ma, {to je gest vre dan hva le, ali i po tez koji kod kapitena Miroslava Vu li }e vi }a i we go vih sa i gra~a stvara obavezu da u nared nim utak mi ca ma za i gra ju puno boqe i, {to je najbitnije - efikasnije. A. Pre do je vi}

Fudbaler ^elsija Branislav Ivanovi} ne}e biti suspendovan zbog crvenog kartona na utakmici Komjuniti [ilda protiv Man~ester sitija. Siti je na tom me~u pobedio sa 3:2, a Ivanovi} je zaradio crveni karton u 42. minutu, posle prekr{aja nad zemqakom Aleksandrom Kolarovim. Ivanovi}u je pretila suspenzija od tri me~a, ali prema pravilima Fudbalskog saveza Engleske (FA) crveni karton na utakmicama pre po~etka Premijer lige ne ra~unaju se u {ampionatu. - Bane nije startovao sa namerom da povredi protivnika. Bio je to klize}i start, a uspeo je da pokupi i loptu. Ne daje se uvek crveni karton u ovakvim situacijama - kazao je menaxer ^elsija Roberto di Mateo. Ivanovi} }e mo}i da igra slede}eg vikenda protiv Vigana u prvom kolu Premijer lige.

Branislav Ivanovi} i Aleksandar Kolarov

Bi {e vac u Li o nu

Kra si} de bi to vao po ra zom

Milan Bi{evac }e od petka biti ~lan Liona, prenose francuski mediji izjavu predsednika kluba, koji tvrdi da je transfer dogovoren i da je ostalo samo da 29-godi{wi reprezentativac Srbije potpi{e ugovor. - Postigli smo dogovor sa Bi{evcem i predstavnicima PS@. Milan }e postati na{ ~lan kada se vrati iz Beograda gde ima obeveze prema srpskoj reprezentaciji - izjavio je @an Mi{el Ola, prvi ~ovek Liona, koji dodaje da Srbin ne}e biti posledwe poja~awe ovog kluba. Lion }e za anga`ovawe na{eg internacionalca u PS@ poslati beka Entonija Reveqera i dodatnih dva i po miliona evra. Bi{evac }e navodno imati ista primawa kao u PS@, a sa Lionom }e potpisati ~etvorogodi{wi ugovor. Nekada{wem kapitenu Crvene zvezde Lion }e biti ~etvrti klub u Francuskoj, igrao je za Lans, Valensijen i Par Sen @ermen.

Fudbaleri Galatasaraja osvojili su Superkup Turske nakon {to su nadigrali Fenerbah~e - 3:2. Debi Milo{a Krasi}a u dresu Fenerbah~ea ostao je u senci poraza od Galatasaraja. Najve}i konkurenti Fener, osvaja~ nacionalnog Kupa, i Galata, aktuelni {ampion, odmerili su snage u me~u za prvi ovosezonski trofej.Superkup je osvojio Galatasaraj koji je u dva navrata imao vo|stvo u utakmici. Na{ internacionalac, koji je iz italijanskog Juventusa pre{ao u Fenerbah~e, istr~ao je na teren u 69. minutu. Galatasaraj je poveo u 19. minutu golom Umuta Buluta, ali je Aleks izjedna~io u 46. minutu. Ponovo se Bulut upisao u listu strelaca u 58. minutu, ali ni ovoga puta radost navija~a Galate nije dugo trajala po{to je Dirk Kajt izjedna~io u 65. minutu. Samo dva minuta kasnije fudbaler Galatasaraja Bajtar dobio je crveni karton. Pobednika je u 90. minutu me~a re{io Inan golom iz penala.

}e nam biti lako. Bi}e to dobar test za nas i prilika da se {to boqe pripremimo - dodao je Kolarov. Tokom prole}ne mini-turneje Srbija je odigrala prijateqske me~eve sa [panijom (0:2), Francuskom (0:2) i [vedskom (1:2), a Milan Bi{evac isti~e da ekipa sada nastavqa tamo gde je stala pre nekoliko meseci. - Verujem da }emo odigrati dobar me~. Irci su pravi rival u ovom trenutku da se {to boqe spremimo za po~etak kvalifikacija. Mnogo su nam zna~ile prijateqske utakmice, koje smo odigrali pre nekoliko meseci. Mislim da smo bili dobri protiv [vedske. Iskoristi}emo ovo zajedni~ko vreme za dobar rad, da ispravimo neke nedostatke, radi}emo sa selektorom na svim segmentima igre - istakao je Bi{evac. Ulaznice za utakmicu Srbija - Republika Irska prodaju se po ceni od 300, 600 i 800 dinara. DA NAS U JA GO DI NI

Mol da vi ja te sti ra „or li }e” Se lek ci ja Sr bi je fud bale ra is pod 21 go di ne odigra}e danas u Jagodini (17 ~a so va) pri ja teq sku utakmicu s reprezentacijom Moldavije. - Na sta vqa mo gde smo stali, da iz svake akcije iza|emo boqi, ja~i - najavqu je re pre zen ta ti vac Slobodan Medojevi} i dodaje: - Iako je utakmica protiv Moldavije posledwa proba pred odlu~uju}e utakmice u kvalifikacijama, si gu ran sam da }e mo ovaj put zaista misliti samo na prvog slede}eg rivala. Odmah posle utakmice u Jagodini okre}emo se Danskoj i gostovawu na kojem mo`emo da re{imo sve dileme oko plasmana u bara` za Evropsko prvenstvo {to je na{ glavni ciq. Sli~no razmi{qa i Nemawa Gudeq. - Od dana kad je formirana ova reprezentacija mi smo iz svake akcije iza{li bogatiji za zna~ajno iskustvo. Ra~unica ka`e da bismo u septembarskom duelu protiv Danske, u Alborgu, i sa nere{enim rezultatom mogli da budemo zadovoqni. Ube|eni smo, ipak da imamo kvalitet i da pobedimo najve}eg protivnika iz grupe na wegovom terenu. Pripreme za to po~e}e ve} u Jagodini, utakmicom pro tiv Mol da vi je smatra defanzivac mlade reprezentacije Srbije.

sport

utorak14.avgust2012.

ALEKSANDAR [API], BIV[I REPREZENTATIVAC

Bron za ima zla tan sjaj

Biv {i va ter po lo r e p r e z e n t a t i v a c Alek san dar [a pi} re kao je da sva ko ko ni je za do vo qan osvo je nom bron zom va ter po li sta ne zna {ta zna ~i

`e te da uti ~e te. U jed nom mo men tu re pre zen ta ci ji for ma ni je bi la na naj bo qem ni vou, a uzrok to me mo gu bi ti mno gi fak to ri - ka zao je Ta nju gu [a pi}.

Pr la in o vi} i Fi li po vi} u ide al noj po sta vi An dri ja Pr la i no vi} i Fi lip Fi li po vi} na {li su se u ide al noj po sta vi olim pij skog va ter po lo tur ni ra. U woj su jo{: Pa vi} i Do bud (Hr vat ska), Ivo vi} (Cr na Go ra), Pe ro ne ([pa ni ja) i Fe lu go (Ita li ja). An dri ja Pr la i no vi} je sa 22 go la naj bo qi stre lac tur ni ra.

dnevnik

ALEKS MARI] SE DRU@IO SA SRPSKIM SPORTISTIMA U LONDONU

Par ti zan naj bo qi tre nu tak Ne ka da {wi ko {ar ka{ Par ti za na Aleks Ma ri} re kao je da je go di na pro ve de na me |u cr no-be li ma naj bo qa u we go voj ka ri je ri. On je do dao da bez ob zi ra gde igra pra ti de {a va wa u re do vi ma srp skog {am pi o na - Par ti zan je naj bo qi tre nu tak u mom `i vo tu, ret ko se ~u jem sa qu di ma iz klu ba, ali pra tim re zul ta te i vi di mo se kad do |em u Be o grad - re kao je Ma ri} no vi na ri ma u lon don skom klu bu „Sr bi ja”, gde je pri su stvo vao sla vqu srp skih va ter po li sta po sle osva ja wa bron za ne me da qe na Olim p ij skim igra ma. Austra li ja nac srp skog po re kla ovog le ta na pu stio je Pa na ti na i kos i pot pi sao ugo vor sa ru skom Lo ko mo ti vom iz Ku ba na. - Pro {le se zo na eki pa je za vr {i la kao tre }a u li gi. Ciq ove go di ne je da se osvo ji Evro kup i da sle de }e se zo ne igra mo u Evro li gi. Sve je u re du, osim me ne iz Pa na ti na i ko sa su do ve li i Ka la ti sa.

On je do dao da upr kos to me {to ni je mno go igrao na Olim pij skim igra ko na~ no mo è da ka è da je spre man. - Hva la Bo gu ovog le ta ne ma pro ble ma sa po vre da ma, su per se ose }a, u tre nin gu sam i spre man sam. Pre ma we go vim re ~i ma uì vao je na Igra ma u Lon do nu, a po seb no u dru è wu sa srp skim va ter po li sti ma. - Upo zna li smo se u Aleks Mari} se lu, po sta li smo dru ga ri i sad sam tu. @ao mi je {sto ni sam sti gao da gle dam wi ho ve me ~e ve jer su nam se pre kla pa li ter mi ni.

Na pi ta we za ko ga na vi ja Austra li ju ili Sr bi ju Ma ri} je re kao: - Ko god po be di me ni je do bro. Mo ji su i jed ni i dru gi.

Filip Filipovi}

TURNIR U BANATSKOM ARAN\ELOVU

do ne ti me da qu sa jed nog ta kvog tak mi ~e wa. Pre ma we go vim re ~i ma, re pre zen ta ci ja Sr bi je je po ka za la iz u ze tan kva li tet na Igra ma i iz u zet nu pshi ho lo {ku sna gu. - Po ne kad na tak mi ~e wi ma po sto je fak to ri na ko je ne mo -

[a pi}, ko ji tre nut no oba vqa funk ci ju pred sed ni ka op {ti ne No vi Be o grad, do dao je da }e se si gur no su sre sti sa bron za nim del fi ni ma po wi ho vom po vrat ku u Sr bi ju, za ko je ka ko tvr di, ne ma ni ka kav sa vet jer su iz u- zet no do bri spor ti sti.

Tri jumf eki pe Uve ri} vet Za vr {en je tra di ci o- nal ni 35. let wi tur nir u ma lom fud ba lu, ko ji je or ga ni zo va la Me sna za jed ni ca Ba nat sko Aran |e lo vo, uz

Tri jum fo va la je eki pa Uve ri} vet iz No vog Kne `ev ca ko ja je u fi na lu nad i gra la sa stav Ste la Ro sa iz Mo kri na 2:0. U ve o ma ~vr stoj utak mi ci, igra noj

ZBOG DOPINGA

Be lo ru ski wi od u ze ta zlat na me da qa Be lo ru skoj ba ca ~i ci ku gle Na de`di Ostap ~uk od u ze ta je zlat na me da qa na kon {to je bi la po zi tiv na na do ping te stu. To zna ~i da }e zla to pri pa sti No vo ze lan |an ki Va le ri ji Adams ko ja je ta ko od bra ni la ti tu lu naj bo qe iz Pe kin ga 2008. Sre bro }e na kon ovog po me ra wa pri pa sti Ru ski wi Jev ge ni ji Ko lod ko, a bron za Ki ne ski wi Li |i jao Gong. „Me |u na rod ni Olim pij ski ko mi tet je ob ja vio da je Be lo ru ski wa Na xe ja Ostap ~uk dis kva li fi ko va na sa Iga ra u Lon do nu. Od spor ti ski we je za tra è no da do sta vi uzo rak uri na 5. av gu sta. Ona se dan na kon to ga tak mi ~i la u ba ca wu ku gle, gde je osvo ji la pr vo me sto, pa joj je za tra è no da do sta vi uzo rak od mah na kon tak mi ~e wa. U oba uzor ka po sto ji pri su stvo me te no lo na, ko ji je kla si fi ko van kao ana bo lik“, sto ji u zva ni~ nom sa op {te wu. Pobedni~ka ekipa Uveri} vet iz Novog Kneèvca

Raz o ~a ra va ju }a do bit Olim pij ske igre su re ce si jom po go |e noj Bri ta ni ji do ne le ma we nov ca od tu ri zma ne go {to su obe }a li zva ni~ ni ci, pri ~e mu je ~ak 88 od sto kom pa ni ja u tu ri sti~ kom sek to ru za be le ì lo ma wu za ra du ne go u istom pe ri o du la ni, sa op {ti lo je da nas udru è we UK in ba und, ko je oku pqa tu ri sti~ ke agen ci je. An ke ta u ko joj je u~e stvo va lo vi {e od 250 agen ci ja, ho te li je ra i pred stav ni ka naj tra è ni jih de sti na ci ja je po ka za la da je pro met u tu ri zmu pao {i rom ve li ke Bri ta ni je, a ne sa mo u Lon do nu, pre ne la je agen ci ja AP. Zva ni~ ni or ga ni jo{ iz ra ~u na va ju uku pan broj go sti ju ko ji su ovog le ta po se ti li ili iz be gli Lon don. U bri tan sku pre sto ni cu sva kog av gu sta u pro se ku do |e oko 1,5 mi li o na tu ri sta, ali je UK in ba und na veo da je ve li ki broj wih ove go di ne od lu ~io da za o bi |e

Lon don, pa ~ak i ~i ta vu Ve li ku Bri ta ni ju, za to {to su mi sli li da }e gu `ve bi ti ve li ke. Ko na~ ni po da ci o bro ju tu ri sta }e bi ti do stup ni tek u sep tem bru. Pre ma do sa da {wim pro ce na ma, Olim pij ske igre su u Lon don do ve le oko 300.000 spor ti sta, zva ni~ ni ka i tu ri sta, a ve }i na gle da la ca na sport skim do ga |a ji ma je bi la iz Ve li ke Bri ta ni je. Vla sni ci re sto ra na i pro dav ni ca se `a le da po se ti o ci Olim pij skih iga ra ni su tro {i li to li ko no va ca na hra nu i u ku po vi ni kao tu ri sti ko ji Lon don po se }u ju bi lo ko je dru ge go di ne. Port pa rol Bri tan skog udru `e wa za go sto prim stvo Majls Kvest iz neo je po da tak da su ho te li u Lon do nu to kom Olimpijskih igara ostvarili popuwenost od oko 80 odsto, {to nije vi{e u odnosu na bilo koji drugi avgust dosad.

Fran cu ski ru ko me ta {i imi ti ra li Bol ta Ru ko me ta {i Fran cu ske u Lon do nu su osvo ji li zlat nu me da qu. Oni su ta ko po sta li pr va ru ko met na se lek ci ja ko joj je po {lo za ru kom da od bra ni zlat no od li~ je, bu du }i da su naj bo qi bi li i u Pe kin gu 2008. Ve li ku ra dost po sle ne iz ve sne fi nal ne bor be pro sla vi li su na po bed ni~ kom po sto qu imi ti ra ju }i Use i na Bol ta. Oni su se po pe li na po sto qe svi imi ti ra ju }i sprin te ra sa Ja maj ke sa po zom „oda pe ta stre la”. Ide ja da ta ko pri me zlat no od li~ je po te kla je od jed nog od naj bo qih igra ~a Da ni e la Nar ci sa. On je re kao da je Bolt iz ja vio da je le gen da, pa su ga imi ti ra li, jer sma tra da su i oni to po sta li od bra nom naj sjaj ni je me da qe u Lon do nu. Ni ko la Ka ra ba ti} ni je mo gao da sa kri je ve li ku sre }u. Re kao je da po sle uspe ha u Lon do -

nu ve }i na wih mo è da ode u pen zi ju. - Dva pu ta smo tri jum fo va li na Olim pij skim igra ma i to je ne ve ro va tan uspeh. Uz to smo osvo ji li pet, {est ve li kih ti tu la. To je lu di lo i te {ko je po sti }i ono {to smo mi ura di li. Sa da svi mo è mo da za vr {i mo ka ri je re. Dve ne de qe smo u Lon do nu pra ti li dru ge ka ko po be |u ju, ne ki su za vr {a va li po sao sa mo za je dan dan, a mi smo sva ki dru gi dan igra li me ~e ve i da va li mak si mum na te re nu. Ne ki su se za ba vqa li, a mi smo bi li kon cen tri sa ni sa mo na na red nog pro tiv ni ka. Po sto jao je iz ve stan pri ti sak da po no vi mo uspeh, ali smo se iz bo ri li sa tim. U ekip nim spor to vi ma mno go je te è da se po klo pe sve koc ki ce ka ko bi ste na pra vi li do bar re zul tat ne go u in di vi du al nim i za to sam jo{ sre} ni ji {to smo us pe li da po be di mo - re kao je Ka ra ba ti}.

u~e {}e 11 se ni ork sih i se dam pi o- nir skih ti mo va (po kro vi teq Skup {ti na op {ti ne No vi Kne `e vac).

pred oko 500 gle da la ca, go lo ve za po bed ni~ ki tim po sti gli su @iv ko vi} i Ter zin. U utak mi ci za tre }e me sto Teh no fe rum iz

Ka wi è nad i grao je Ziz iz No vog Kne èv ca 6:2. Po bed ni~ koj eki pi Uve ri} vet pri pa la je nov ~a na na gra da od 120.000 di na ra, Ste la Ro si je dru go me sto do ne lo 60.000 di na ra, a tre }e pla si ra nom Teh no fe ru mu 30.000 di na ra. UVE RI] VET: Plav {i}, Si mi}, @iv ko vi}, Mi ha qev, Be sla}, Har mat, Man di}, Kon di}, Ter zin, Slav ko vi}, Ni ko li}, Va si}. STE LA RO SA: Krst}, Si mi}, Tol ma~, Po pov, Mi la di nov, Kr spo ga ~in, \u ki}, Kr xa lin, Cr no mar ko vi}, B. Fi {a lov, Ze ~e vi}, U. Fi {a lov. U fi na lu pi o nirk sih eki pa Bo ka ju ni ors iz No vog Kne èv ca nad i gra la je Ba nat sku ru ù iz Srp skog Kr stu ra 4:0. Dva pu ta pro tiv ni~ ku mre ù za tre sao je Fe je{ i po jed nom Bo ha ta i Pan te lin. BO K A JU N I O RS: Pa k a {ki, Vu k o v i}, Lu ~ i}, Di m i trov, Bo {wak, Bo ha ta, Fe je{,

REPREZENTATIVAC HRVATSKE IVICA OLI]

Bi }e mo is pred Sr bi je Hr vat ski fud bal ski re pre zen ta ti vac Ivi ca Oli} re kao je da ve ru je ka ko }e we go va eki pa bi ti bo qa od Sr bi je u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne. - Sr bi ja je ve o ma te `ak ri val. Igra ~i }e bi ti ve o ma mo ti vi sa ni, jer su ovi du e li vi {e od fud ba la. Po zna jem srp ske igra ~e, imam do sta pri ja te qa ta mo. Ipak, ve ru jem da }e na kra ju fud bal bi ti u pr vom pla nu. Ne ka po be di bo qi. Mi slim da }e mo za vr {i ti na ta be li is pred Sr bi je i da }e mo sla vi ti u tim du e li ma - re kao je Oli}.

On je, me |u tim, is ta kao da bi vo leo da se na Mun di jal, po red Hr vat ske, pla si ra i Sr bi ja. - Ako Sr b i j a bu d e bo q a od nas, na rav n o da }u ~e s ti t a t i pro t iv n i k u. Naj b o q e bi bi l o da se obe se l ek c i je kva l i f i k u j u za SP - do d ao je Oli}. Sr bi ja i Hr vat ska igra }e u A gru pi kva li fi ka ci ja sa Bel gi jom, Ma ke do ni jom, Vel som i [kot skom. Pr vi me~ Sr bi ja i Hr vat ska }e od i gra ti 13. mar ta 2013. u Za gre bu, a 6. sep tem bra od me ri }e sna ge i u Be o gra du.

Pan te lin, Ba tan ~ev, Bar jak ta ro vi}. BA NAT SKA RU @A: @i {kov, Dra ì}, @iv kov, Ni }e tin, Tor bi ca, Tor wan ski, Ran kov. Tur nir je tra jao pet na est da na, a utak mi ce su vo di le su di je De jan Po pov i Vo ja Ku zma nov iz No vog Kne èv ca. Sva ke ve ~e ri na igra li {tu u dvo ri {tu Osnov ne {ko le „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, ko je je za ovu pri li ku ob no vqe no i iz gra |e ne su tri bi ne, oku pqa lo se vi {e sto ti na gle da la ca iz Ba nat skog Aran |e lo va i okol nih me sta. Or ga ni za tor tur ni ra, ~lan Sa ve ta MZ Ba nat sko Aran |e lo vo Ra de Goj ko vi} is ti ~e da je sva kog le ta tur nir u ma lom fud ba lu naj ve }a za ni ma ci ja i za ba va ì te qa sver no ba nat skih se la, pa je i ra zu mqi vo {to se tra di ci ja ne gu je ve} tri i po de ce ni je. Pra }e wa utak mi ca na tur ni ru za po se ti o ce je bes plat no, a po red na vi ja wa i uì va wa u nad i gra va wu se ni or skih i pi o nir skih ti mo va, sva ke ve ~e ri za gle da o ce je pri re |i va na tom bo la sa vred nim na gra da ma ko je su obez be di li spon zo ri. Tekst i foto: M. Mitrovi}

FINALE KUPA NA PODRU^JU VOJVODINE

Pe har Ba nov ~a ni ma Fud ba le ri Du na va osvo ji li su Kup na pod ru~ ju Fud bal skog sa ve za Voj vo di ne. Ba no va~ ni su u fi nal nom me ~u, pred oko 1.000 gle dal ca, na svom igra li {tu sa vla da li Je din stvo iz Ru men ke s 5:0 (2:0) i ste kli pra vo da igra ju u {e sna e sti ni Ku pa Sr bi je. Di le me u Sta rim Ba nov ci ma ni je bi lo, Du nav je sve vre me bio bo qi tim, a go lo ve su po sti gli Dr qa ~a u 23. Jer ko vi} u 40. i 54. An tu nov u 83. i Ili si} u 89. mi nu tu.

ME\UNARODNA REGATA „MEMORIJAL KAWO ZOLTAN” U KAWI@I

Ti si nom cve tu po bed ni~ ki pe har Ka ja ka {ki klub Brat stvo bio je do ma }in i or ga niz tor me |u na rod ne re ga te „Me mo ri jal Ka wo Zol tan” ko ja je oku pi la 130 u~e ni ka iz 10 klu bo va iz Sr bi je, Ma |ar ske i Bo sne i Her ce go vi ne. Na sta zi od 500 me ta ra na re ci Ti si vo `e ne su ~ak 32 tr ke u svim uz ra sti ma. Po bed ni~ ki pe har u ekip nom pla sma nu pri pao je KK Ti sin cvet iz Sen te sa 90 bo do va, is pred dru go pla si ra nog do ma }i na Brat stva sa 81 i tre }e pla si ra nog Be ~e ja sa 79,5 bo do va. Po je di na~ no u kon ku ren ci ji se ni o ra u jed no se du naj u spe {ni ji je bio Mar ko Dra go sla vqe vi} (Sin te lon, Ba~ ka Pa lan ka), is pred Ne ma we Za ki }a (Obi li}, No vi Kne `e vac) i Kri sti ja na Pal fi ja (Voj vo di na, No vi Sad). U dvo se du po be di la je po sa da V. To ru ba rov-P. Jo va nov (Voj vo di na), dru gi je dov sed Ve ki}-Dra go sa vqe vi} 8Sin te lon) i tre }i Si la |i-Xi gur ski (Be ~ej). Kod se ni or ski u jed no se du po be di la je Mi li ca Sta ro vi} (Li man, No -

Najboqe juniorke u ~etvorosedu na kawi{koj regati

vi Sad), is pred Ane Bog nar (Brat stvo) i [a rol te Ca ko (Ti sin cvet), a naj bo qi je bio dvo sed Sta ro vi}-Xom be ta (Li man). U kon ku ren ci ji ju ni o ra u jed no se du naj bo qi je bio Lu ka Ka ra no vi} (Sin te lon), dru gi Mi o drag Ra do ni} (Li man) i tre }i Al bert Si la |i (Be ~ej), u dvo se du Xi gur ski-Si la |i (Be ~ej) i ~e tvo ro se du po sa da ka wi {kog Brat stva Ba la`-Le rinc-Ko va~-Abra ham. Kod ju ni or ki u jed no se du naj bo qa je bi la Ni ko le ta Xom be ta (Li man), u dvo se du [u ra wi-Ca ko (Ti sin cvet) i ~e tvo ro se du Pa ta ki-Bog nar-Tan da ri-Ran kov (Brat stvo) Kod ka de ta u jed no se du po bed nik je Vuk Zo ri} (Voj vo di na), u dvo se du A. Xom be ta-R. Mir kov (Li man) i ~e tvo ro se du Xom be taSa ra vo lac-Je len ~i}-Ra ja ~i} (Li man). U jed no se du ka det ki wa pr va je Bi qa na Ra li} (Be ~ej), u dvo se du [i po{-Arok (De mas, Se ge din) i ~e tvo ro se du J. Few ve {i-[u ra wi-Bar ta-A. Few ve {i (Ti sin cvet). Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

dnevnik

utorak14.avgust2012.

TI TE QA NI PRO SLA VI LI VEK PO STO JA WA FUD BAL SKOG KLU BA

Zajedni~ki snimak fudbalera Titela i Banata

Le pa se }a wa i sno vi o vi {em ran gu Malo klubova u dràvi Srbiji moè se pohvaliti stotim ro|endanom kao {to su ga ovih dana proslavili ~lanovi Fudbalskog kluba Titel. Za ve li ki ju bi lej od i gra ne su utakmice slavqenika i prvoliga{a Banata iz Zrewanina u konkurenciji pionira i seniora, najzaslu`nijim ~lanovima kluba u minulih deset decenija odata su priznawa, a i slavqenik je dobio plakete od fudbalskih organizacija. No, da se podsetimo kada je ro|en ovaj vitalni stogodi{wak. Prvu vest o fudbalskoj utakmici doneo je titelski list „A âjka{“ 1911. godine, a me~ su tokom {kolskog raspusta odigrali |aci iz Titela i Budisave. Bilo je to 28. jula. Pobedili su doma}ini 3:1, a uspe{niji su bili i u revan{u – 4:0. Ipak, pravi fudbal ski klub u ovom me stu osnovan je godinu dana kasnije, 1912. Ba{ u vreme kada su se odr à va le Olim pij ske igre u Stokholmu. Prva fud-

Sekretar kluba Toma Staji}

balska utakmica Titel – Petrovac odigrana je 15. avgusta 2012. i taj datum se uzima kao po~etak titelske fudbalske istorije, odnosno FK Titel. I ovaj doga|aj je zabele`en u ov da {wim no vi na ma, ~ak i strelci prva dva gola i po mi-

Pionirski sastav Titela

nutima. Pobedili su doma}ini 5:0, a strel ci su bi li Silvester dva puta, êrwak, Zita i Na|. U toj istorijPre po~etka slavqeni~ke utakmice Titel- Banat doma}ini su skoj utak mi ci za uru~ili diplome i zhvalnice najzaslu`nijim ~lanovima i igraTi tel su igra li: ~ima brojnih generacija koji su nosili dres ovog kluba. Me|u Laslo Na|, Zita, prvima priznawe su dobili Ivan Vukov, nekada{wi igra~ koji êr wak, Sil ve i sada ima sa~uvanu ~lansku kartu iz 1946. godine. Vukov je bio ster, Ja kov Dil, glumac, a danas ìvi u Vr{cu. Za Vukovim je priznawe dobio jeJoèf Major, Pidan od wegovih saigra~a \or|e Biberov i potom jo{ mnogo wih. {ta Vineki, BanFudbalski savezi Srbije i Vojvodine ~estitali su Titeqima di Vikete, Pubika veliki jubilej. Zlatnu plaketu FSS-a slavqeniku je uru~io Cvi bli, Mi haq Marjan Rni}, podpredsednik FSV-a uz èqu da jo{ dugo traju i Uta{i, Janika Pipostignu jo{ boqe rezultate poèlev{i im plasman u vi{i linger, Jano{ Tirang. Sli~ne èqe izrazio je i Milko Geli}, predsednik Opvo, Pi{ta Molnar {tinskog fudbalskog saveza Titel-@abaq, uru~iv{i priznawe i Ton~i [iro~ka. ovog saveza predsedniku Petru Kubiku. Ve} slede}e goNa ovoj sve~anosti priznawa su uru~ena i sportskim redakcidi ne eki pa se jama na{eg lista i TV Kanal 9 iz Novog Sada. ukqu~ilau takmi~e we u fud bal zultati, jer klub ve} nekoli- zetno lo{em stawu, a ve} goskom pr ven stvu ko godina ne uspeva da se otrg- dinama ne uspevamo da iza|e[aj ka {ke. Za be - Marjan Rni} predaje Petru Kubiku zlatnu plaketu FSS-a ne od naj ni èg ran ga, Op - mo iz me |u op {tin ske li ge. leèno je da su Ti{tinske lige Titel - @abaq. Verujem da }e uprava, koja je teqani pobedili tim Mo{otel ski hro ni ~a ri Ra ~a Pe sastali Radni~ki i mo{orinNo, kako je govorio i predsed- izabrana polovinom jula, usrina 3:0, potom da su sa [ajkatrovi} i Dragan Kolak zabeski Mileti}. Pobedili su donik kluba Petar Kubik u go- peti da prevazi}e sve te{ko{om iz Koviqa odigrali 1:1, le ì li su da su opre ma za ma}ini 2:1. „uz grubu igru sa mnogo prekrutakmicu s Levanteom u NoPodatke o istoriji kluba dini velikog jubileja klub }e }e i neda}e i da su pred na{im klubom boqa vremena. Titel {aja“, i da su Novom Sadu nabavili Aleksa Jokroz decenije izneo je na sve- poku{ati da se domogne vi{eg vo sad sku elek vanov i Sava Ro{ul plativ{i tri~ nu cen tra lu je od prodaje „utajenog ìta“. pobedili u gostiBili su to prugasti crvenoma 1:0. Nema podabeli dresovi i beli {ortsetaka kako je okonvi, a kopa~ke je od ~izama na~ana liga. Posle pravio Maksim Pejin. OkupaPr vog svet skog cione vlasti su kasnije narera ta u Ti te lu je dile spajawe ova dva kluba i osnovan Titelski tako je bilo do 14. juna 1944. atlet ski klub godine kada su mnogi fudbale(TAK), a u tom peri odvedeni na prinudni rad u riodu postojala su Nema~ku, ili su u~estvovali jo{ dva kluba FK u operacijama za oslobo|ewe Tisa i FK Granizemqe. ~ar. TAK se takNovija istorija fudbala u mi~io u regionalTitelu po~iwe po okon~awu nim prvenstvima i rata. Prvi obnovqeni klub postojao je do Druzvao se Borac, a potom Sloga. gog svetskog rata. Izgleda da je „Mostogradwa“, Jed no vre me zvao kada je obnavqala most na Tise i Gra |an ski. si, osnovala svoj klub MetaDo la skom Hi tle lac koji je kasnije pod imenom ra na vlast u NeRadni~ki igrao sve do 1953. ma~koj i stvarawa Ze mqo rad ni~ ka za dru ga Je Kulturbunda u Tidinstvo je 1950. osnovala svoj telu su studenti i klub koji se ujedinio s Rad|aci nema~ke nani~ kim i tak mi ~io se pod cionalnosti osnoimenom Slavija i igrali su u va li 1937. FK pla vo-be loj opre mi. Pla vo[ve ba{. Za be le bela boja ostala je obele`je èno je da su odigrali utakkluba sve do 1963. godine kada micu s Gra|anskim koju su izklub mewa ime u FK Titel i gubili 0:11. Ma|arske okupatako je do danas, a ostala je i Ivan Vukov i \or|e Biberov primaju priznawa ci o ne vla sti osno va le su ne pro me we na bo ja dre so va. 1942. Levante sport klub. PoStadion na kojem se i danas ~anosti sekretar kluba Tomi- ranga. Tako|e, od dobijenih ima ~ime da se pohvali u svotom, verovatno kao odgovor na igra otvoren je 15. maja 1952. slav Staji}, koji je jo{ ista- pa ra za ob no vu i iz grad wu joj dugoj istoriji, jer su iz ove male sredine ponikli mnogoma |ar ski klub,usle di lo je (zvao se Igrali{te na Va{akao da veliki jubilej, naà- objekta (pet miliona dinara) osnivawe kluba Ratar, a tiri{tu), a na wemu su se prvi lost, ne prate i najboqi re- re no vi ra }e se klup ske pro - broj ni fud ba le ri ko ji su storije, jer su trenutno u jad- igrali u naja~im ligama, ali nom stawu. @eqa je da se re- i u ino stra nim klu bo vi ma. konstrui{u i poprave i tri- Spo me nu }e mo sa mo ne ke od bine, a pet miliona je malo za wih: Branislav Drqa~i}, Toradove. Potrebna je bar dvo- dor Bu qa, Zo ran Ka le zi}, struko ve}a svota. Ste van Ne deq kov, Mi lo rad -Ekonomska kriza ostavqa Kurucin, Zoran Amixi} Sule, po sle di ce na sve seg men te Milo{ Grli}, Darko Drini} dru{tvenog delovawa, pa i na i drugi. Ponavqa se pri~a da sport, {to verovatno svi ose- je najtalentovaniji fudbaler }aju, s tim {to su posledice ovog kluba bio Sredoje Anoteè ukoliko je klub mawi, vi} Ciga, a da je Men|ika Veodnosno sredina u kojoj ìvi rebe{ najboqi muzi~ar (vioi radi je mawe razvijena - ka- linista) me|u fudbalerima. è Kubik.- Na{ klub je ovaj Kao {to red i tradicija naveliki jubilej zadesio u ne laù, uru~ena su priznawa na ba{ naj u spe {ni jem i naj bo - sve~anoj ve~eri u Hotelu „Tiqem trenutku, bilo da je u pisa“, gde je slavqe potrajalo do tawu sportski rezultat ili duboko u no}, ali i na samom infrastruktura. Za razliku fudbalskom terenu. od terena, koji su nam vrlo do@i ka Mar ko vi} bri, prate}i objekti su u izuSlo bo dan Ja ko vqe vi}

Zlat na pla ke ta FSS-a sla vqe ni ku

sPORt

utorak14.avgust2012.

MU[KA SELEKCIJA VE^ERAS PO^IWE KVALIFIKACIJE ZA EP

Na Island po bodove Ko {ar ka {ka se lek ci ja Sr bi je }e ve ~e ras u Rej kja vi kuod (22 ~a sa po na {em vre me nu) od i gra ti pr vi me~ u sklo pu kva li fi ka ci ja za {am pi o nat Evro pe u Slo ve ni ji. Eki pa je usled broj nih po vre da iz me we na u od no su na pret hod ni Evro ba sket u Li tva ni ji. Ra ~u na ju }i i jo{ ne sprem nog Ne na da Kr sti }a, osta la su de ve to ri ca igra ~a (ne ma Mar ko vi }a, Pe ro vi }a i Mar ja no vi }a), ~e tvo ri ca su de bi tan ti (Ne do vi}, Lu ~i}, Mu sli, [ti -

mac), dok se Zo ran Er ceg mo è na zva ti po vrat ni kom, iako pret hod nih go di na ni je bio u~e snik ve li kih tak mi ~e wa. - Sa po la ovih mo ma ka ni ka da ra ni je ni sam ra dio, ni sam ih do bro po zna vao, ali sa da mo gu da ka èm da su pri pre me pro te kle bo qe ne go {to sam o~e ki vao. Na rav no da mo è jo{ da se na pre du je i ve ru jem da }e ta ko i bi ti - re kao je Du {ko Sa va no vi}, ko ji }e no si ti ka pi ten sku tra ku do Kr sti }e vog po vrat ka u tim.

Du {ko Sa va no vi}, ka pi ten ko {ar ka {a Sr bi je

Pre ma re ~i ma kril nog cen tra Efe sa, ciq ni je to li ko da se va de fle ke od pro {le go di ne, ne go da se pra vi bo qa bu du} nost srp ske ko {ar ke. On ne ma di le mu da }e za jed no sa Te o do si }em, Te pi }em, Ne do vi }em, Ra {i }em, Pa u ni }em, Ke {e qom, Bje li com, Lu ~i }em, Ma ~va nom, [tim com i Mu sli jem uspe {no star to va ti u kva li fi ka ci ja ma i u sep tem bru osi gu ra ti na stup u Slo ve ni ji 2013. - Si stem tak mi ~e wa je ta ko po sta vqen da sa mo kao ~e tvr ti ili pe ti u gru pi ne }e mo da se pla si ra mo. Da kle, pi ta we je sa mo sa ko je po zi ci je }e mo u Slo ve ni ju. Ja se na dam da }e mo za be le `i ti sve po be de, a i ako se do go di ne ki kiks, bi }e pro sto ra da se is pra vi - ja san je Sa va no vi}. Na pi ta we {ta zna o pr vom pro tiv ni ku u A gru pi, od go vo rio je u svom sti lu. - Zna mo gde se na la ze na ge o graf skoj kar ti. Ne {to ma lo smo vi de li sa wi ho ve dve utak mi ce, vr lo ma lo, ali to je sve {to je stru~ ni {tab mo gao da obez be di. Fi zi~ ki su svi sli~ ni, kad iza |e{ na te ren ne zna{ ko ga da ~u va{... Me |u tim, ni je to li ko stvar u pro tiv ni ku, ko li ko u ~i we ni ci da pre la zi mo po la ze maq ske ku gle da bi od i gra li utak mi cu. Ter min utak mi ce je ~u dan za na {e igra ~e, dva sa ta pre po no }i, od no sno 20 ~a so va po lo kal nom vre me nu. - ^u dan na ma, wi ma od li ~an. Pi taj te ih ka ko }e im bi ti ka da do |u ov de - na gla sio je Sa va no vi}. Po red Islan da, ri va li u gru pi su nam Cr na Go ra, Iz rael, Esto ni ja i Slo va~ ka.

DUNAV VOLEJ PO^EO PRIPREME

Spremawe za vrh tabele No vo sad ski od boj ka {ki pr vo li ga{ Du nav vo lej po ~eo je s pri pre ma ma za pred sto je }u se zo nu u ko joj ima vi so ke am bi ci je. Iako eki pa jo{ ni je kom ple ti ra na, no vo sad ski pr vo li ga{ è li u pred sto je }oj se zo ni da na pra vi bo qi re zu la tat od pro {lo se zon skog pla sma na u sre di ni ta be le. - Pro {le se zo ne smo bi li no vaj li je u Pr voj li gi i za u ze li smo me sto u sre di ni ta be le, a u no voj è lim pla sman od dru gog do ~e tvr tog me sta, {to }e si gu ro bi ti te àk po sao. Spre ma ni smo da ra di mo, eki pe jo{ ni je for mi ra na, ali do bro je {to je ko stur ti ma ostao (oti {ao Ba sta) i sa da s ne ko li ko po ja ~a wa mo è mo da ofor mi mo re spek ta bi lan sa a tav - re kao je pred sed nik i tre ner Du nav vo le ja Slo bo dan Bo {kan. Pr va li ga je pro {le se zo ne bi la ve o ma kva li tet na, a o to me sve do ~i ~i we ni ca da je bor ba za pr va dva me sta bi la ne iz - Slo bo dan Bo {kan ve sna do po sled weg ko la, a dru go pla si ra ni \er dap je kroz plej-of u{ao u su per li gu. Ta ko zna ni ca. Bez ob zi ra na sve, osta }e mo fo ku si ra ni }e, pre ma pred se zon skim na ja va ma, bi ti i sa da. u na {oj ide ji i am bi ci ji da na pra vi mo {to bo qi - Iz ve sno je da }e No vi Pa zar i Ja go di na ulo ì re zul tat. Pri pre me }e mo od ra di ti u No vom Sa du, ti do sta sred sta va u eki pu i ci qa ti vrh ta be le, osta }e mo naj ve ro vat ni je da igra mo na Spen su i ali se za sa da jo{ ne zna ju am bi ci je ostat ka li ge, mi slim da }e mo se zo nu do ~e ka ti sprem ni - is ta a i no vaj li je ko je su u{le iz dru gih li ga su ne po - kao je Bo {kan. M. Risti}

Juniorke u Turskoj @en ska ju ni or ska od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas pu tu je u Tur sku gde }e igra ti na Evrop skom pr ven stvu (18. – 26. av gust) u An ka ri. Po red ju ni or ki, Sr bi ju }e pred sta vqa ti i su di ja Ivan La za re vi}. Tre ner Rat ko Pa vli ~e vi} sa op {tio je sa stav ti ma ko ji }e igra ti u An ka ri - teh ni ~a ri: Sla |a na Mir ko vi} i Ma ja Si mi}. Ko rek to ri: Mi li ca Ku bu ra i Na ta {a ^i ki riz. Li be ro: Na di ca Dra gu ti no vi}. Blo ke ri: Mi na Po po vi}, Ka ta ri na ^a nak i Je le na Tr ni}. Pri ma ~i: Bjan ka Bu {a, Na da Mi tro vi}, Ni ko li na Lu ki} i Je le na Olu i}. Na {e de voj ke }e u pr vom ko lu A gru pe (18. av gust) igra ti pro tiv Fran cu ske od 18 ~a so va po na {em vre me nu, a u gru pi su jo{ Slo ve ni ja, Slo va~ ka, Bel gi ja i Tur ska. Na {am pi o na tu }e igra ti 12 se lek ci ja po de qe nih u dve gru pe, a po dve pr vo pla si ra ne }e iz bo ri ti u~e {}e u po lu fi na lu.

SP ZA SENIORE I JUNIORE U NEOLIMPIJSKIM DISCIPLINAMA

Sa sedam posada u Plovdiv Su tra u Plov di vu (Bu gar ska) po ~i we Svet sko se ni or sko i ju ni or sko pr ven stvo u ve sla wu u neo lim pij skim di sci pli na ma, na ko ji ma }e u~e stvo va ti 991 tak mi ~ar u 355 po sa da iz 57 ze ma qa. Sr bi ju }e pred sta vqa ti se dam po sa da, {est u ju ni or skoj i jed na u se ni or skoj kon ku ren ci ji. U ju ni or skoj kon ku ren ci ji bo je na {e ze mqe bra ni }e: dubl skul Qi qa na Jo {i}, Zo ri ca Mr |a, dvo jac bez kor mi la ra Igor Lon ~a re vi}, An dri ja [qu ki}, ~e tve rac sa kor mi la rom Bo jan Do {qak, Alek san dar Ma rin kov ski, Alek san dar Be |ik, Alek sa Stan ko vi}, kor mi lar Ma te ja Jo {i}, dubl skul Vik tor Pi va~, Mar tin Ma~ ko vi}, ~e tve rac skul Mi lo{ [}e pa no vi}, Uro{ Ma rin ko vi}, Ne ma wa Uza no vi}, Lu ka Jo {i} i osme rac Qu bo mir Ga vri}, Dra gi {a Mi lo va no vi}, Ni ko la Kr lo vi}, Lu ka Pe ja no vi}, Ni ko la No va ko vi}, Zo ran Ra ji}, Mar ko Ri sti}, Uro{ Di mi tri je vi}, kor mi lar Mar ko Ar vai. U se ni or skoj kon ku ren ci ji na stu pi }e dvo jac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e Mi lo{ To mi}, Ne nad Ba bo vi}.

dnevnik TURNIR U TORONTU

Novak odbranio trofej Opo ra vio se od po ra za u me ~u za bron zu na Olim pij skim igra ma No vak \o ko vi}. Naj bo qi srp ski te ni ser vra tio se na po bed ni~ ki ko lo sek od bra nom ti tu le na ka nad skom Ro xers ku pu.U fi na lu po be dio je Fran cu za Ri {a ra Ga skea - 6:3, 6:2 i tre }i put osvo jio pe har na ka nad skom tur ni ru. Tri jum fom u To ron tu No vak \o ko vi} je osvo jio tre }i tro fej u 2012. go di ni, a 31. u ka ri je ri i 11. na tur ni ri ma iz Ma sters 1000 se ri je. Po sled wi tur nir \o ko vi} je osvo jio pre ~e ti ri me se ca u Ma ja mi ju. Fi na le Ro xers ku pa u To ron tu (2007. i 2011. Mon treal je bio do ma }in) bo qe je otvo rio Ga ske, ko ji je ve} u pr vom ge mu imao {an su za brejk. Ma la ner vo za kod na {eg te ni se ra od ra zi la se na ser vi su, me |u tim, br zo je \o ko vi} pro na {ao po treb nu kon cen tra ci ju, na ni zao je pet po e na i po veo u ge mo vi ma.U na stav ku me ~a Sr bin je kon tro li sao si tu a ci ju na te re nu, is ko ri stio je pri li ku za brejk kod re zul ta ta 4:3. Na red ni gem je do bio bez iz gu bqe nog po e na pa je re la tiv no br zo do bio pr vi set - 6:3. U na stav ku je \o ko vi} pop tu no do mi ni rao, po veo je 2:0, Fran cuz je sma wio na 2:1, ali na{ te ni ser je bio si gu ran u na red nom ge mu, pa je bi lo ja sno da su kraj me ~a i we gov po bed nik iz ve sni.No vak je ti tu lu od bra nio za ne {to vi {e od sat vre me na igre. Bio je ovo osmi me |u sob ni duel Sr bi na i Fran cu za, a \o ko vi} je sla vio sed mu po be du.

Vra tio se na po bed ni~ ki ko lo sek: No vak \o ko vi}

- Ovo je ve li ki tur nir, je dan od naj ve }ih ko je ima mo u te ni su. Ve o ma sam sre }an {to sam na ovom me stu. Za i sta ni sam o~e ki vao da tri jum fu jem ov de po sle po ra za na Olim pij skim igra ma ko ji sam do `i veo vr lo emo tiv no. Ja ko sam se tru dio da se vra tim u pra vi ri tam i opo ra vim. Us peo sam u to me - pri znao je \o ko vi} i krat ko se osvr nuo na svo ju par ti ju u fi na lu: -Ni sam me |u naj bo qim ser ve

ATP LISTA

Janko ponovo osmi No vak \o ko vi} ostao je na dru gom me stu na no voj ATP rang li sti, ali je sma wio za o sta tak za Ro xe rom Fe de re rom na sa mo 75 bo do va Jan ko Tip sa re vi} na pre do vao je za jed no me sto i vra tio se na osmo me sto. Skok za jed no me sto za be le `io je i Vik tor Tro ic ki, ko ji je sa da 32. igra~ sve ta sa 1.175 bo do va. Du {an La jo vi} je, na kon osva ja wa tur ni ra u Sa mar kan du, po pra vio pla sman za 30 po zi ci ja i sa da se na la zi na 138. me stu sa 384 bo da. Li sta: 1. (1) Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 11.345 bo do va, 2. (2) No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 11.270, 3. (3) Ra fael Na dal ([pa ni ja) 8.895, 4. (4) En di Ma ro (V. Bri ta ni ja) 8.200, 5. (5) Da vid Fe rer ([pa ni ja) 5.455, 6. (6) @o Vil fred Tson ga (Fran cu ska) 4.880, 7. (7) To ma{ Ber dih (^e {ka) 4.425, 8. (9) Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 3.320, 9. (8) Huan Mar tin del Po tro (Ar gen tin ska) 3.305, 10. (11) Xon Iz ner (SAD) 2.890.

ri ma na Tu ru, to je si gur no, ali uvek se tru dim da bu dem fo ku si ran na dru gi uda rac na kon ser vi sa. Ra dio sam na po pra vqa wu efi ka sno sti mog pr vog i dru gog ser vi sa, a tru dim se i da bu dem agre siv ni ji na pr voj lop ti. To je iz u zet no do bro funk ci o ni sa lo to kom ce le sed mi ce. \o ko vi} na stva qa ame ri~ ku tur ne ju u~e {}em na tur ni ru u Sin si na ti ju sle de }e ne de qe. ITF TURNIR SENIORA

I \okovi}i na Meridiani Sport ski klub Me ri di a na iz No vog Sa da or ga ni za tor je te ni skog ITF tur ni ra za se ni o re. U kva li fi ka ci ja ma je u~e stvo va lo 64 te ni se ra iz Sr bi je, Ne ma~ ke, Fran cu ske, Bu gar ske, Ame ri ke, Ita li je, Mek si ka, Ma ke do ni je i jo{ ne kih ze ma qa. Da nas po ~i we glav ni tur nir u sin glu i du blu, a fi na le je pred vi |e no za 19. av gust. U~e stvo va }e i bra }a Mar ko i \or |e \o ko vi}. Tak mi ~e we se odr `a va na te re ni ma SK Me ri di a na, na no vo sad skom No vom na se qu. M. P.

KAPITEN VOJVODINE STEVAN POPOV

Na dobrom smo putu Na kon po vrat k a sa de s e t o d nev nih ba z i~ nih pri p re m a na Zla t a r u, ru k o m e t a {i Voj vo di ne da nas }e ima ti pri li ku da se uo~i no ve su per li g a { ke se z o n e pred s ta v e do m a } oj pu bli ci. Pro mo ci ju no vog ti ma Voj vo di ne uve l i ~ a } e u~e snik kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na i pr vak Bo sne i Her ce g o v i n e Slo g a iz Do bo ja. - Pri p re m e su pro t e k le u naj b o qem re du, a naj bit ni j e da su nas, za raz li ku od pret hod nih go di na, po vre de i pe ho vi u pot pu no sti mi mo bi {li. Za do vqan sam na ~i nom ra d a i za l a g a w em svih po j e di n i c a na Zla ta ru i za i sta ve ru jem da smo na do brom pu tu. No vo pri do - Ka pi ten Voj vo di ne Ste van Po pov {li igra ~i su na i {li na za i Da nas igra te pr vu kon trol sta sja jan pri jem, od li~ no su nu utak mi cu. se uklo pi li, a stru~ ni {tab i - Slo ga je osvo ji la ti tu lu mi ko ji smo u klu bu sta ro se pr va ka BiH i igra }e u Be o gra de o ci pre u ze li smo za da tak du na kva li fi ka ci nom tur ni da wi h o v a adap t a c i j a tra j e ru za pla sman u Li gu {am pi o- {to kra } e - ka ` e ka p i t en na, u kon ku ren ci ji Par ti za na, Ste van Po pov. Lov }e na i Por to Vi ta li sa. I

wi ma i na ma ovo }e bi ti ko ri stan su sret. Oni ve} tem pi ra ju for mu za tur nir u Be o gra du, dok je na ma ovo pr va utak mi c a. Ne o~e k u j em da }e m o od m ah po k a z a t i sjaj nu igru, ali ima mo oba ve zu da se pred sta vi mo u {to lep {em sve tlu na {oj pu bli ci. Ja ke pro ve re o~e ku ju vas na 5. me mo ri jal nom tur n i r u „Bog d an Ro di}”, a za tim i u Spli tu i u Te mi {va ru. - [to se ti ~e me mo ri ja la „Bog dan Ro di}„, ima mo oba ve zu da osvo ji mo pe har ko ji nam ne do sta je, ali bi }e ve o ma te {ko jer je kon ku re ci ja `e sto ka. Ipak je pri o ri tet uigra va we eki pe. Naj bit ni je je da bu de mo str pqi vi, da na sta vi mo s kva li tet nim ra dom i da nas po vre de mi mo i |u. Ciq nam je da u do la ze }oj se zo ni po ka ` e m o pra v o li c e u Evro pi i da se u do ma }im tak mi ~e wi ma bo ri mo za tro fe je. Na po mi wem da je pod m la | e n om sa s ta v u neo p hod n o vre me da po k a ` e ne spor ne kva li te te - is ta kao je Ste van Po pov. Utak mi ca Voj vo di na - Slo ga igra se da nas na Sla noj ba ri od 18 ~a so va. I. Grubor

kultura

dnevnik КОНЦЕРТ „КОНТРА КВАРТЕТА“ ИЗ СЛОВЕНИЈЕ НА НОВОСАДСКОМ МУЗИЧКОМ ЛЕТУ

Јеврејска клецмер музика Циклус концерата у оквиру Новосадског музичког лета 2012, који организује Музичка омладина Новог Сада наставља се вечерас у 21 час наступом „Контра квартета“ из Словеније. Концерт се одржава у

врту Средњошколског дома (Николајевска 1), а у случају лошег времена у Синагоги. Чланови „Контра кварета“ су Далиборка Вучковић Анцел, хармоника, Весна Чобал, виолина, Петар Марић, гитара и Бранко Смртник, контрабас.На програму је клецмер музика. Акустична етно група „Контра квартет“ основана је 2004. године. Изводи традиционалну јеврејску клецмер музику широм Словеније, али и изван своје матичне земље, трудећи се да богата сазвучја ове специфичне музике интерпретира што аутентичније. С тим у вези,

група поред музицирања у различитим дворанама, често одржава концерте и у синагогама. Од значајног броја наступа треба издвојити и учешће „Контра квартета“ на највећем фестивалу клецмер музике у

израелском градуТзафату, августа 2011. године. Клецмер је традиционална музика источноевропских Јевреја Ашкеназа, а изводе је професионални музичари звани клецморим. Састоји се великим делом од плесних мелодија и забавне инструменталне музике за венчања и друге прославе. Иако потиче из Источне Европе, облик данас познат као клецмер развио се у САД, у заједницама јеврејских досељеника, са јидиш - говорних подручја, који су се тамо доселили између 1880. и 1924. Реч „клецмер” долази из комбинације хебрејских речи „клеy”,

тј. „алатка” и „цемер”, тј. „песма”, из чега долази „к’ли цемер” што би дословно значило „алат за песму”, тј. музички инструмент. Продаја улазница је у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка

порта 2/II, тел. 021/452-344) од 8 до 14 часова, као и два сата пред почетак концерта на месту одржавања програма, а цена улазнице је 300 динара У наставку циклуса Новосадско музичко лето у недењу, 19. августа наступа ансамбл “Мамбо Старс”, латино-салса ансамбл из Београда, основан 1999. године,чији чланови су професионални џез музичари, иначе и чланови Биг бенда РТС, који су своју вишегодишњу љубав и жељу за свирањем латино музике пренели у овај врло атрактиван музички састав. K. Р.

ПОЧИЊЕ НАЈПОСЕЋЕНИЈИ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ

На „Нишвилу” 80 концерата Најпосећенији џез фестивал југоисточне Европе Нишки џез фестивал, одржаће се од 14. до 19. августа у нишкој Тврђави и паралелно у пет градова у Србији, најављено је на конференцији за новинаре у Културном центру Београда. Као и претходних пет година, колико траје сарадња са КЦБ, програм Нишвила гостова’e 18. и 19.августа са две концертне вечери у Сурчину. Директор „Нишвила” Милан Благојевић најавио је да ће 29. Нишвил бити највећи фестивал до сада упркос отежаним материјалним условима који су настали јер министарство културе није подржало фестивал ка-

ко је очекивано обзиром да га је прошле године прогласила манифестацијом од националног значаја и да је „Нишвил” једина културна манифестација која је добитник статуе „Најбоље из Србије”. „Овогодишњи „Нишвил” одвијаће се паралелно у пет градова, на десет бина биће одржано 80 концерата са више од 400 извођача„, рекао је Благојевић и додао да ће 29. Нишвил бити у знаку виолине захваљујући легендарном француском виолинисти и композитору Жану Лику Понтију који ће са својим бендом отворити фестивал 16. августа. Програм почиње на Ривер стејџу, амфитеатру на кеју 14. и 15 августа где ће између осталих наступити Дадо Топић и Оркестар Бобана и Марка Марковића у оквиру програ-

ма „Пријатељи Шабану Барјамовићу„, посвећеном великом нишком музичару. Од 16. до 19.августа програм Нишвила ће ићи паралелно на седам бина: мејн стејџ, опен стејџ, матине, миднајт џем сешн и муви стејџ а током трајања 29. „Нишвила” биће организовани концерти широм Србије. Гости овогодишњег Нишвила, један од најбољих светских биг бендова, Бриселски џез оркестар и солисти португалска певачица Марија Жоа и белгијски певач Дејвид Линкс одржаће концерт у Врању 17.августа. Оркестар који је учествовао у снимању музике за филм награђен Оскаром „The Ar tist„ представиће се нумерама из опере „Порги и Бес„ Џорџа Гершвина. Љубитеље џеза на овогодишњем фестивалу обрадоваће наступ њујоршког квинтета „Опус 5” који окупља најтраженије музичаре актуелне џез сцене али и необичан наступ чланова састава „Нема проблема„ из Италије који свој стил базирају на музици Рома са Балкана уз клецмер и „шпагети џез„ утицаје. Македонски гитариста и композитор Тони Китановски познат по узбудљивим фузијама џез и ворлд музике, музичким експериментима у којима спаја музику истока и запада, наступиће са кубанским перкусионистом Оскаром Саласом. Гости овогодишњег „Нишвила” биће и израелски мултиинструменталиста Амир Гвирцман, један од најупечатљивијих музичара савремене џез сцене, затим реге састав који предводи Рас Абрахам, певач који је осим на родној Јамајци популаран у САД и Европи и по оценама критике и публике један од најузбудљивијих џез састава британске сцене „Get The Bles sing„. (Танјуг)

ОД ДАНАС НА БЕОГРАДСКОМ УШЋУ

„Бир фест” са 49 извођача Десети ‘’Bel gra de Be er Fest‘’ почиње данас на Ушћу, а ове године због јубилеја манифестација ће трајати дан дуже, тачније шест дана. На фестивалу ће наступити 49 извођача, а улаз је као и сваке године бесплатан. Прве вечери публику ће забављати ‘’The Hor se man‘’, хор ‘’Вива вокс‘’, Кики Лесендрић и Пилоти, ‘’Електрични оргазам‘’, ‘’Плејбој‘’, Тони Монтано, ‘’Bel gra de blu es fac tory’’ који окупља око 16 блуз музичара из Србије и иностранства и ‘’Вампири’’. Како је на раније саопштио заменик начелника Полицијске управе за град Београд Никола Лакетић, мере обезбеђења су појачане како се не би догађали инциденти, па ће бити ангажован довољан број полицајаца, као и око 300 редара, коњица, водичи са псима и речна полиција. Због одржавања фестивала за саобраћај биће затворен Булевар Николе Тесле, а возила градског превоза кретаће се преко Булевара Михајла Пупина. Током трајања фестивала на великој бини наступиће и ‘’Пекиншка патка‘’, , ‘’Партибрејкерси‘’, ‘’Хладно пиво‘’, Влатко Стефановски, Рамбо Амадеус, британски диџеј Пит Тонг, ‘’Ван Гог’’. Иако је прве вечери ‘’Be er Fe sta„ после више од 20 година требало да наступи и група ‘’Прљаво казалиште‘’ организатори су проценили да је сат времена мало за бенд који дуго није гостовао на овим просторима, па ће тако тај хрватски састав наступити 22. децембра у ‘’Комбанк арени’’. Током протеклих година ‘’Be er fest‘’ посетило је око 4,5 милиона људи, а на њему је наступило око 450 музичких извођача. Фестивал се завршава 19. августа.

utorak14.avgust2012.

ШВАЈЦАРСКА КЊИЖЕВНИЦА МЕЛИНДА НАЂ-АБОЊИ ГОСТУЈЕ У СРБИЈИ

Књижевне вечери на мађарском, немачком и српском Реномирана швајцарска књижевница мађарског порекла из некадашње Југославије Мелинда НађАбоњи, добитница престижних књижевних награда у Швајцарској и Немачкој за 2010. годину за роман „Голубови узлећу“ гостоваће од 28. августа до 3. септембра у Србији. Гостовање рођене Бечејке (1968) је плод сарадње Екуменске хуманитарне организације (ЕХО) из Новог Сада са Швајцарском организацијом за развој (САЦ) и швајцарском културном задужбином Про Хелвециа. Повод гостовања у Србији је излазак поменутог романа на српском језику у издању „Лагуне“ и преводу Драгослава Дедовића. Реч је, како наглашавају организатори турнеје Мелинде Нађ-Абоњи, о најбољем роману написаном на немачком језику 2010.године уз напомену да је први пут награду добио аутор коме немачки језик није матерњи. Роман „Голубови узлећу“ сликовито описује стару Југославију и модерну Швајцарску. Књижевница је рођена у Бечеју, али се као петогодишње дете са породицом преселила у Швајцарску, где је на Циришком универзитету завршила немачки језик и историју. Сада ради као доцент на Високој педагошкој школи у Цириху, а у слободном времену бави се и музиком. Иначе, награђени роман „Голубови узлећу“ није њено прво књижевно дело. Роман првенац „У излогу, с пролећа“ изашао је из штампе 2004. године.

Мелинда Нађ-Абоњи

Мелинда Нађ Абоњи ће одржати четири књижевне вечери и све почињу у 19 сати. Прво вече, 28. августа ће се одржати у Градској библиотеци Сенте. Сутрадан ће бити гост у родном Бечеју, а књижевно вече ће се одржати у свечаној сали Народне библиотеке. Прве две књижевне вечери биће организоване на мађар-

ском језику. Културни центар Новог Сада угостиће 1. септембра Мелинду Нађ-Абоњи и разговор ће се водити на српском језику, а 3. септембра у сарадњи са Гете Институтом у Београду биће организовано књижевно вече на немачком језику с преводом на српски језик. В. Јанков

МНОГОБРОЈНА ПУБЛИКА ПОСЕБНО ЗАИНТЕРЕСОВАНА ЗА РОМАН О ТЕСЛИ

Пиштало гостовао у Мостару Познати београдски књижевник Владимир Пиштало имао је част да у суботу одржи прво књижевно вече у репрезентативном простору новоотворених Владичанских двора у Мостару. Књижевно дело Владимира Пиштала изазвало је велику пажњу јавности. Аутор романа „Тесла, портрет међу маскама“ својевремено награђен најпрестижнијим регионалним признањем за прозу – НИНовом наградом, многобројној публици се представио у холу Владичанског двора. Како наводе из „Агоре“, издавачке куће чији је Пиштало аутор, међу стотинак гостију били су представници свештенства српске Православне цркве и Римокатоличке цркве Херцеговине, представник Срба у Градском већу Мостара. представници Матице хрватске, бошњачког културног друштва Препород, представници академске заједнице и књижевног клуба који окупља сва три конститутивна народа Мостара. Пиштала су представили песникиња и критичарка Весна

Капор и домаћин Веселин Гатало, потпредседник СПКД „Просвјета“ градски одбор Мостар, која је, заједно са СПЦ Мостар, организовала ово књижевно вече. Пиштало је говорио о свом раду, мотивацији, разлогу због кога је написао роман о Тесли... Посебно велико занимање публика је показала за роман о Тесли, па је аутор одговарао на низ питања о човеку за кога кажу да је „измислио“ XX столеће.

Веселин Гатало је у поздравној речи рекао да је овај догађај замишљен као увертира у долазеће „Шантићеве вечери поезије 2012’ које ће се одржати такође, делом у Владичанском двору у Мостару, у истом простору који је у суботу увече био премали да прими све заинтересоване; те као увод у рад књижнице која ће бити повезана са највећим књижарским центрима у Београду, из којих ће се и у Мостару моћи позајмљивати књиге.

ИЗЛОЖБА ГУСТАВА КЛИМТА У МУЗЕЈУ БЕЛВЕДЕРЕ У БЕЧУ

Ремек-дела у фокусу

Густав Климт, Породица, 1909/10

Поводом 150 година од рођења чувеног аустријског сликара Густава Климта (1862–1918) у музеју „Белведере“ у Бечу припремљена је специјална презентација познатог уметника. Изложба „Ремек-дела у фокусу: 150 година Густава Климта“ у „Горњем Белведереу“ највећу збирку слика Густава Климта представља у новом светлу. Супротно од већине изложби које се приказују последњих година, овде се не ради о тематизацији стилских и уметничких односа, већ о самим делима и о сведочењу које свако од ових главних дела упућује посматрачу. Осим познатих ремек-дела као што су „Пољубац“ и „Јудит“ на изложби су представљена и два новитета збирке: слика „Сунцокрет“ и „Породица“, који су у марту ове године у „Белведере“ пристигли из једне приватне збирке, чиме је збирка Белведереа повећана на 24 Климтова дела. Током 150 година Климт је постао не само уметничко-научни феномен већ и феномен савремене историје. Интердисциплинарним приступом и избором предмета као и графичком и интермедијалном припремом, Климт је посматрачима приближен на потпуно нов начин. Музеј „Белведере“ поседује највећу збирку уља на платну Густава Климта као и монументални „Бетовенов фриз“ и уметникову књигу скица. Изложба се приказује до 6. јануара 2013. године. (Compress)

svet

utorak14.avgust2012.

STO DA NA VLA STI FRAN CU SKOG PRED SED NI KA

KA TA STRO FAL NE PO SLE DI CE ZE MQO TRE SA U IRA NU

Sa mo 46 od sto za do voq no Olan dom PA RIZ: Sto dana po{to je pobedio na predsedni~kim izborima u Francuskoj, samo 46 odsto Francuza zadovoqno je radom Fransoa Olanda. Sude}i prema rezultatima istraìvawa Instituta Ifop, koje je objavio francuski list „Figaro”, 54 odsto Francuza je „nezadovoqno” radom novog {efa dràve, dok se 46 odsto ispitanika izjasnilo kao „zadovoqno” wegovim aktivnostima. Samo tri odsto je izrazilo „veoma veliko zadovoqstvo” wegovim prvim akcijama u Jelisejskoj palati. Me|utim, 57 odsto ispitanika smatra da se Oland drì obe}awa koja je dao tokom predizborne kampawe i odobrava glavne mere koje je on preduzeo na po~etku svog petogodi{weg mandata, na-

Fransoa Oland

vodi francuski list „Ekspres”. Me|u merama francuskog predsednika koje veliki broj ispitanika pozdravqa su, pre svega, smawewe predsedni~ke i ministarskih plata za 30 odsto, povla~ewe

UKRATKO

dnevnik

francuskih trupa iz Avganistana do kraja godine i sni`avawe starosne granice na 60 godina za penzionisawe onih koju su po~eli da rade sa 18 godina. S druge strane, upozorava „Figaro”, ve}ina Francuza je veoma skepti~na kad je re~ o Olandovoj politici borbe protiv deficita, ilegalne imigracije, nebezbednosti i dezindustrijalizacije zemqe. Sto dana nakon {to je do{ao na vlast, poraziv{i Nikolu Sarkozija u drugom krugu predsedni~kih izbora koji je odr`an 6. maja, Oland nije „u milosti” kao {to su to bili wegovi prethodnici, ne uspev{i da ubedi sunarodnike u svoju sposobnost da „oporavi” zemqu, kao {to je glasio wegov glavni predizborni slogan, zakqu~uje „Figaro”.

No vi bi lans – 306 po gi nu lih, vi {e od 3.000 po vre |e nih TE HE RAN: Najnoviji bilans dva zemqotresa koji su u subotu pogodili ruralnu oblast regiona Tabriza, na severozapadu Irana, je 306 poginulih i 3.037 povre|enih. Broj poginulih i povre|enih koji je prekju~e objavqen bio je mawi zbog toga {to su porodice sahranile neke `rtve pre nego {to su zvani~nici stigli na lice mesta, navodi AFP. Iranska ministarka zdravqa Marzijeh Vahid Dast|erdi je izjavila da su me|u poginulima, prema podacima bolni~kih mrtva~nica, 219 `ene i deca, a 49 mu{karci. Ona je, tako|e, kazala da je ve}ini povre|enih, ~ak 2.011 wih, ukazana prva pomo} na licu mesta, dok su ostali preba~eni u bolnice na le~ewe, kao i da je obavqeno oko 700 operacija.

SI RIJ SKE VLA STI OT KRI LE TU NE LE U STA ROM DELU DA MA SKA

No va `r tva gri pa YA KAR TA: U Indoneziji zabeleèn deveti smrtni slu~aj od pti~jeg gripa. Od te zarazne bolesti u centralnoj Indoneziji preminuo je jedan 37-godi{wi mu{karac Mu{karac je umro 30. jula u provinciji Xogxakarta nakon {to je pet dana proveo u bolnici, navedeno je na veb sajtu indoneànskog ministartsva zdravqa. Ministarstvo je potvrdilo da je preminuli, koji je ìveo blizu klanice pili}a, o~igledno inficiran virusom H5N1u kontaktu sa bolesnim pticama, prenosi AP. Ovaj virus, koji je po~eo da napada ìvinu {irom Azije 2003. godine, i daqe je rasprostrawen u Indoneziji, a stru~waci strahuju da bi mogao mutirati u oblik koji }e se lako prenositi s ~oveka na ~oveka i mo`da pokrenuti pandemiju.

Ubi je na po ro di ca MEK SI KO SI TI: Sedam ~lanova jedne porodice, me|u kojima i troje dece, prona|eni su mrtvi s prerezanim grkqanima na jednom ran~u blizu lu~kog grada Verakrus Tela su prona|ena kada su kom{ije primetile da se iz ku}e {iri neprijatan miris, navedeno je u saop{tewu kancelarije dràvnog tuìoca u dràvi Verakrus. Na osnovu stadijuma raspadawa zakqu~eno je da su `rtve ubijene najmawe 72 sata pre nego {to prona|ene. Me|u wima su i tri deteta od devet, sedam i tri godine, navodi Rojters. Sumwa se da su izvr{ioci pripadnici organizovanog kriminala i to je druga porodica koja je napadnuta za mawe od nedequ dana po{to su naoruàni napada~i 8. avgusta ubili peto~lanu porodicu u Akapulku.

Pro na |e ne ve li ke ko li ~i ne oru` ja i opre me DA M ASK: Si rij ski po bu wenici tvrde da su na istoku ze mqe obo ri li voj ni avion, vladine snage bombarduju pobuweni~ke poloàje oko Damaska i drugih gradova, a vlasti navode da su u centru glavnog grada otkrile podzemne tunele, zaplenile velike koli~ine oru`ja i municije i uhapsile vi{e „terorista”. Uhap{eno je ne ko li ko qu di osum wi ~e nih da su u tu ne lu skla di {ti li ukradeno naoruàwe i medicinsku opremu. Od u ze te su auto mat ske pu {ke, velike koli~ine municije, bombe i oru`je proizvedeni u Izraelu, no}ni viziri, moderna komunikaciona oprema, satelitski ure|aji i mape na kojima su pobuwenici obeleìli vitalne ciqeve za budu}e napade. Tokom akcije ubijen je istaknuti ~lan militantne grupe „El Nusra Front” i nekoliko ~la no va te or ga ni za ci je. Pripadnici te naoruàne grupe napali su minibus koji je prevozio putnike kada su pogi-

nule tri osobe, me|u kojima dve devoj~ice, a raweno je osam qudi. Sirijska armija bombardovala je rano ju~e ujutro vi{e kvartova u Damasku, usmrtiv{i 10 civila i dva pobuwenika, saop{tila je Opservatorija za za{titu qudskih prava sa se di {tem u Lon do nu. Pre ma

podacima te nevladine organzacije, vojska predsednika Ba{ara el Asada bombardovala je i grad Deru na jugu zemqe gde je poginulo troje civila, me|u ko ji ma dvo je de ce, pre no si AFP. Glav na me ta ju ~e ra {weg bombardovawa bili su kvartovi Asali, Nahar Ai{a i Kadam

Vlasti su u nedequ obustavile spasila~ku operaciju, uz obrazlo`ewe da su svi koji su mogli pre`iveti spaseni. Vahid Dast|erdi je kazala da se izvla~ewe tela ispod ru{evima nastavqa, prenosi AFP.

Prvi zemqotres je bio ja~ine 6,2 stepena Rihterove skale, a posle 11 minuta dogodio se i drugi ~ija je ja~ina iznosila {est stepeni po Rihteru, izmerio je Seizmolo{ki centar Teheranskog univerziteta.

EGIPAT

Pro sla vqen od la zak Tan ta vi ja KA I RO: Hiqade qudi iza{lo je na trg Tahrir u Kairu kako bi pro slavi li odluku predsednika Egipta Mohameda Morsija da penzioni{e ministra odbrane Huseina Tantavija. Narod podràva odluku predsednika”, skandirali su okupqeni na trgu Tahrir, po{to je objavqeno da }e Tantavi biti penzionisan. Tantavi je na mestu ministra odbrane bio 20 godina, a na ~elu dràve bio je u periodu izme|u svrgavawa biv{eg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka u februaru 2011. godine i izbora Morsija na predsedni~kim izborima odrànim pro{log juna. „Mar{alu, reci istinu, da li te je Morsi otpustio”, uzvikivali su demonstranti. Morsi je pripadnik Muslimanskog bratstva, koje ima ve}inu u parlamentu. Izrael je iznena|en odlukom novog egipatskog predsednika

Husein Tantavi

Muhameda Morsija da penzioni{e generale i brine za posledice, izjavili su izraelski bezbednosni izvori nakon {to je prekju~e za novog ministra odbrane i {efa armije Egipta postavqen Abdul Fatah Kalil al - Sisi.

IRAK

Asa dov iza sla nik u Ki ni Izaslanik sirijskog predsednika Ba{ara el Asada, Butaina [aban, poseti}e danas Peking, saop{tilo je Ministarstvo spoqwih poslova Kine. [aban }e razgovarati sa kineskim {efom diplomatije Jangom \e~ijem, navelo je ministarstvo, dodaju}i da Kina razmatra mogu}nost da pozove i sirijsku opoziciju u posetu, prenosi Rojters. „Kina je uvek aktivno balansirala izme|u sirijske vlade i opozicije u svom zalagawu za pronala`ewe politi~kog re{ewa za problem Sirije”, poru~io je portparol ministarstva ^in Gang.

u ju`nom delu Damaska, i predgra|a Irbin, El Tal i Artuz. @estoki sukobi pobuwenika i regularne vojske nastavqeni su i u pobuweni~kom gradu Harasti, severoisto~no od Damaska. To kom ju ~e ra {wih su ko ba, {irom Sirije poginulo je 146 qudi, me|u kojima 71 civil, a prema podacima Opservatorije, od po~eka sirijskog sukoba u martu pro{le godine, `ivot su izgubile 21.053 osobe.

Ubi li {i i te, su ni te po {te de li BAG DAD: Naoruàni napada~i, najverovatnije povezani s Al Kaidom, opkolili su grupu mu{karaca u blizini grada Tuza na severoistoku Iraka i ubili osmoricu {iita. Oni su sunitima u grupi po{tedeli ìvot, saop{tila je policija i lokalni zvani~nik. êtvorica policajaca, koji su kasnije do{li da istraè ovaj slu~aj, rawena su u eksploziji bombe postavqene na putu, rekao je poru~nik Xasim al-Bajati, koji je i sam povre|en u incidentu. ^lan pokrajinskog saveta Ali Ha{in Oglo potvrdio je ove informacije, preneo je Frans pres.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANDERS BREJVIK Nezavisna komisija koja je istra`ivala pro{logodi{we napade u Norve{koj o{tro je kritikovala rad policije i ocenila da su napadi mogli biti izbegnuti, a masovni ubica Anders Brejvik uhap{en ranije. „Intervencija policije zaista je bila mogu}a. Po~inilac napada je mogao da bude ranije zaustavqen”, istakla je komisija formirana na zahtev norve{ke vlade.

BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun izrazio je duboku zabrinutost zbog humanitarne krize u Severnoj Koreji izazvane poplavama i klizi{tima. Uni{teno je 640 kvadratnih kilometara obradivih povr{nina zbog ~ega se stanovni{tvo suo~ava s nesta{icom hrane.”UN su veoma zabrinute zbog humanitarne krize u Severnoj Koreji. Naro~ito smo zabrinuti za zdravqe dece i posledice {tete nastale nedavnim su{ama i poplavama”, rekao je Ban.

FIDEL KASTRO Fidel Kastro, koji je tokom pola veka bio na ~elu Kube i {irom sveta postao poznat po vi{edecenijskim sukobima sa SAD u periodu Hladnog rata, ju~e je proslavio 86. ro|endan, daleko od o~iju javnosti. Zvani~no nije planirano da se javno oda po~ast nekada{wem „glavnom komandantu” te komunisti~ke zemqe, koji je ~vrsto upravqao tamo{wim javnim `ivotom od januara 1959. godine pa sve do pre {est godina.

U svetu svakodnevno od gladi umire oko 30.000 qudi LONDON: Na Svetskom samitu o gladi u Londonu - svetski lideri, biznismeni, nevladine organizacije i aktivisti - zalo`ili su se za ve}u pomo} razvijenih zemaqa i zemaqa ubrzanog razvoja, gladnima u svetu. Koliko je problem veliki govori i podatak da u svetu, svakog dana, od gladi umre oko 30.000 qudi. Milijardu gladnih u svetu, trpe posledice su{e i visokih cena hrane, a najnovije slike iz Somalije - opomena su ~ove~anstvu. Velika Britanija }e naredne tri godine finansirati pomo} za 20 miliona dece, kojoj preti rizik od te{ke neuhrawenosti, rekao je britanski premijer Dejvid Kamerun. Doma}in samita o gladi, na kome su u~estvovali zvani~ni-

ci Brazila, Irske, Indije Kenije, Banglade{a, ali i Olimpijci - podsetio je da je pora`avaju}e to {to je u svetu vi{e od 170 miliona neuhrawene de-

ce, mla|e od dve godine. Istovre me no, no ve po ra `a va ju }e slike sti`u iz Somalije, u kojoj glad i bogiwe - kose najmla|e. Glad u toj zemqi, koja je

pro{le godine odnela 100.000 ìvota, ugroàva ~etiri miliona qudi. Najteè je na jugu, odakle hiqade izbeglica spas traì u prestonici Mogadi{u, susednoj Keniji i Etiopiji. U izbegli~kim kampovima je dva i po miliona qudi. „Ja sam sa juga Somalije. U Mogadi{ sam do{la, jer ne mogu da nahranim dete, ali i ovde gladujemo”, „Nemamo dovoqno hrane za tri obroka dnevno deci. Nema {atora. Kada su ki{e, izbegli~kim kampom haraju bolesti, a lekova nema”, kaù izbeglice u kampu u Mogadi{u. Za hit nu po mo} u hra ni, Svet skom pro gra mu za hra nu Ujediwenih nacija - potrebno je dodatnih 360 miliona dolara, a za re{avawe problema gladi - jo{ milijardu dolara.

BALkAn

dnevnik

utorak14.avgust2012.

IS TRA GA O LE CI MA OSTA VQA NIM IS PRED KU ]A SR BA U SRE BRE NI CI

Po ziv na na ci o nal nu i ver sku mr `wu i lin~ su gra |a na SRE BRE NI CA: Policija Republike Srpske sprovodi istragu u vezi sa pojavqivawem letaka u Srebrenici kojima se poziva na nacionalnu i versku mr`wu i netrpeqivost, saop{teno je iz Centra javne bezbednosti Bijeqina. Istovremeno, gra|anska inicijativa „Glasajmo za Srebrenicu„ ogradila se od objavqivawa poruka takve sadrìne, najo{trije osu|uju}i sadràj i autore ovog teksta. Inicijativa je najavila da }e Okru`nom tuìla{tvu u Bijeqini podneti krivi~nu prijavu protiv N.N. autora i distributera spornog letka. U Srebrenici su, tokom proteklog vikenda, osvanuli leci sa porukom kojom se podsti~e mr`wa prema gra|anima srpske nacionalnosti, a sporni letak je, navodno, potpisala gra|anska inicijativa „Glasajmo za Srebrenicu„. „U ime Alaha, milostivog, samilosnog! Neka se kazni svaki Srbin zbog genocida u Srebrenici, neka osveta bude pravda za

Srbe, neka prva bra~na no} bude na{ zavet, neka se svi Srbi proteraju iz Srebrenice, Srebrenica je bila i bi}e Bo{wa~ka!”, pi{e u letku.

Predsednik Bora~ke organizacije Srebrenica Milo{ Milovanovi} rekao je agencijama da su leci uglavnom stavqani ispred srpskih stanova, {to pokazuje kakav je ciq Bo{waka za predstoje}e izbore.

„Iz ovoga se vidi da je poruka jasna i da je sve re~eno. Na~in na koji se u{lo u kampawu za predstoje}e lokalne izbore pokazuje da, ako Bo{waci pobede u

Srebrenici, za srpski narod tu opstanka ne}e biti„, smatra Milovanovi}. Zajedni~ki kandidat SNSD-a i SDS-a za na~elnika Srebrenice Vesna Ko~evi} neprijatno je iznena|ena zbog letaka i na-

Ja {a re vi} se ni je po ja vio u su du SA RA JE VO: Vehabija Mevlid Ja{arevi}, prvooptuèni za teroristi~ki napad na ameri~ku ambasadu u Sarajevu, nije se ju~e pojavio u nastavku su|ewa pred Sudom BiH. To je protuma~eno kao Ja{arevi}evo nepo{tovawe Suda BiH, a u sudnici su se pojavili drugooptuèni Emrah Fojnica i Munib Ahmetspahi}, koji su rekli da }e po{tovati sud. U nastavku su|ewa saslu{an je svedok Tuìla{tva Mujo Odoba{i}, koji je na dan napada, 28. oktobra 2011. godine, radio na obezbe|ewu ambasade SAD. On je naveo da je Ja{arevi} nasumice pucao po objektu i ranio pripadnika Direkcije za koordinaciju policijskih tela Mirsada Veli}a. Prema wegovim re~ima, Veli} je upozoravao napada~a da ne puca, na {ta je on odgovorio: „Vi ste }afiri. ûvate Amerikance, treba ih pobiti jer ubijaju na{u bra}u po svetu„. Odoba{i} je rekao da je Ja{arevi} izgovarao i

molitve na arapskom jeziku i stalno hodao. Kada je Veli} rawen, nastavio je on, Ja{arevi} je dozvolio dvojici gra|ana da ga odnesu do {ina.

Mevlid Ja{arevi}

Odoba{i} je kazao da su Veli} i on bili naoru`ani, ali da nisu upotrebili oru`je i da nije video da je neko pucao na Ja{arevi}a. Pripadnik Dr`avne agencije za istrage i za{titu (SIPA)

BUGARSKA

Ja ~a we pri vre de u 2013. SO FI JA: O~ekuje se da }e bugarska privreda naredne godine oja~ati za 1,8 odsto, znatno ubrzav{i u odnosu na 1,4 odsto prognoziranih za ovu godinu, rekao je ju~e bugarski ministar finansija Simeon \ankov. „Vi{e od polovine zemaqa ~lanica Evropske unije je u recesiji, ali Bugarska nije jedna od wih”, rekao je \ankov, a prenosi agencija AFP. Bruto doma}i proizvod (BDP) u izvozno orijentisanoj Bugarskoj je 2009. godine posle globalne finansijske krize potonuo za pet odsto, nakon ~ega je usledio skroman rast od 0,4 odsto u 2010. i od 1,7 odsto u 2011. godini.

Za ve le Ita li ja na pa ga opqa~ ka le BU DVA: Istra`ni sudija kotorskog Osnovnog suda [piro Pavi}evi} odredio je jednomese~ni pritvor za dve makedonske dràvqanke, S.A. (26) i R.A.( 28), koje se sumwi~e da su opqa~kale italijanske turiste, tako {to su ih prethodno zavele, te nakon seksualnog odnosa odnele vredne stvari iz wihovog iznajmqenog apartmana u centru Budve. Pavi}evi} koji nije hteo da iznosi detaqe, jer istragu vodi osnovni dràvni tuìlac, potvrdio je za „Vijesti“ da je pre dva dana saslu{ao dve Makedonke po nalogu tuìoca. Mlade Makedonke za koje se sumwa da su imale logisti~ku podr{ku od nekoga, uspele su da oko bace na italijanske studente koji su do{li u Budvu da provedu feragostu. Nakon {to su u kafi}u primetile zgodnog mladog Italijana, koji je do{ao sa dva prijateqa na letovawe, one su zapo~ele svoju uigranu akciju zavo|ewa. Kada su odredile plen, koji je brzo upao u wihovu zamku, Makedonke su uspele da mladog studenta nagovore da odu kod wega u apartman, te ga zamolile da svoje drugove koji su bili na plaì ostavi i ode sa wima u provod.

vela je da je ovaj slu~aj uznemirio srpsko stanovni{tvo. „Onaj ko je pisao, imao je nameru da unese nemir me|u srpske stanovnike Srebrenice„, ocenila je Ko~evi}eva. Zamenik na~elnika op{tine Srebrenica ]amil Durakovi} rekao je da je ogor~en ovakvim porukama i da garantuje da to Bo{waci nisu uradili. Prema nezvani~nim podacima, u Srebrenici je oko 1.000 novoregistrovanih Bo{waka i oko 200 Srba „Smatramo da su autori ovog i ranijeg letka koji se pojavio u Skelanima i koji poziva na lin~ na{ih sugra|ana isti i da neodgovorno prizivaju krv i to na mestu u kojem je pre 17 godina po~iwen genocid nad bo{wa~kim stanovni{tvom isto~ne Bosne„, navodi se u saop{tewu te gra|anske inicijative. Inicijativa „Glasajmo za Srebrenicu„ pozvala je MUP RS da pokrene istragu o ovom slu~aju i prona|e odgovorne za izazivawe nacionalne, verske i rasne mr`we.

CRNA GORA

Le ki}: SNP tra ì ne mo gu }e POD GO RI CA: Predsedni{tvo Demokratskog fronta (DF) ocenilo je da je „neprihvatqiv i nemogu}” predlog Socijalisti~ke narodne partije (SNP) da formiraju koaliciju i da toj partiji pripadne 40 od ukupno 81 mandata na listi, javqaju podgori~ke „Vijesti”. „Prijedlog SNP-a je neprihvatqiv i nemogu} jer bi stvarawe koalicije sa koalicijom DF-a postao nefunkcionalan politi~ki subjekt sa prenagla{enom potrebom da se dele poslani~ki mandati ~ime bi bila zapostavqena borba za demokratski preobraàj dru{tva”, navodi Predsedni{tvo DF-a. U odgovoru predsednik DF-a Miodrag Leki} navodi i da je preuraweno baviti se podelom mandata pre zavr{etka procesa zaokruìvawa tog jedinstvenog saveza. Leki} je u pismu lideru SNP-a Sr|anu Mili}u naveo i da sa wim ~vrsto deli uverewe da bi bilo nedopustivo i mimo o~ekivawa demokratske javnosti, nakon izbora praviti koalicione saveze sa DPS-SDP koalicijom. DF, kako je navedeno u pismu Mili}u, do sada nije potpisivao specijalne koalicione relacije sa partijama koje su mu pristupile jer bi time, izme|u ostalog, naru{avale i demokratski princip ravnopravnosti ~lanica. „S toga je neprimereno i nemogu}e da sa Va{om

partijom, prethodno ili potom, pravimo separatan koalicioni sporazum. Takva procedura potpuno bi obesmislila nameru da se DF do kraja profili{e kao slo`en, ali i jedinstven subjekt u kojemu prvenstveno postoje principi, na-

Miodrag Leki}

~ela i me|usobno poverewe”, naveo je Leki} u pismu. Glavni odbor SNP-a je pro{le sedmice predlo`io formirawe koalicije sa DF i zatra`io da toj partiji pripadne 40 od ukupno 81 mandat na mogu}oj izbornoj listi, pri ~emu bi nosilac liste bio iz DF-a. Nakon toga je usledio sastanak lidera oba politi~ka subjekta na kojem je dogovoreno da }e DF do nedeqe odgovoriti Mili}u {ta je problem u predlogu koalicionog sporazuma koji je osnov za pristupawe DF-a.

HRVATSKA

Borislav ^voro, koji je obavio uvi|aj na licu mesta, rekao je da su na mestu na kojem je rawen Ja{arevi} prona|ene automatska pu{ka i dve bombe, a u blizini ambasade i torba u kojoj su se nalazili automatska pu{ka, dva okvira sa municijom i tri ru~ne bombe. Po wegovim re~ima, tu je prona|ena i jakna u kojoj se nalazila Ja{arevi}eva li~na karta i CD na kojem je bila snimqena wegova oporuka. Odgovaraju}i na pitawe Ja{arevi}evog branioca, ^voro je kazao da mu je tokom istrage radnik obezbe|ewa ameri~ke ambasade Sanel [abanovi} rekao da su on ([banovi}) i Dalibor ]ato, tako|e radnik obezbe|ewa, pucali u pravcu Ja{arevi}a. Istra`ilac MUP-a Kantona Sarajevo Olga Vuk{a, koja je vr{ila uvi|aj, potvrdila je da je na dva mesta prona|eno oru`je, a da je na licu mesta bilo mnogo ~aura. Nastavak su|ewa Ja{arevi}u zakazan je za 23. avgust.

La bu ri sti: Pre kinuti s ve li ~a wem Gla va {a ZA GREB: Treba prestati s veli~awem lika i dela osu|enog ratnog zlo~inca Branimira Glava{a, istakla je osije~ka organizacija Hrvatskih laburista. Spomenik podignut u ~ast 1.327 poginulih branilaca i 397 civila ubijenih u Osijeku u ratu, jo{ je jedan u nizu dokaza sramotne manipulacije kojom se bavi gradska vlast, istakli su hrvatski laburisti. Laburisti su regovali na ~iwenicu da su na spomeniku i imena vi{e srpskih civila, za ~iju su smrt osu|eni Glava{ i wemu pot~iweni pripadnici specijalne jedinice, kao i pripadnici Hrvatske vojske Fred Margu{ i Tomislav Dilber. U delu osje~ke javnosti upisivawe imena srpskih civila shva}eno je kao provokacija, jer na obele`ju pi{e da je podignuto „u pomen na `rtve velikosrpske agresije” i da se wime odaje i „veliko po{tovawe prema svim `rtvama Domovinskog rata”.

Branimir Glava{

Laburisti u saop{tewu tra`e da se „ispravi istorijska neistina uklesana u kamen”.

Od gradskih vlasti, na ~ijem je ~elu Hrvatski demokratski sabor za Slavoniju i Barawu (HDSSB), traè da „prestanu sramotiti rat i sugra|ane iskqu~ivo radi veli~awa lika i dela Branimira Glava{a”. „Nepodno{qiva i nedozvoqiva je upornost ~elnika HDSSB-a da manipuli{u `rtvama rata kako bi falsifikovali istinu, a radi po~iwenih zlo~ina nad sugra|anima srpske nacionalnosti za koje je pravosna`no osu|en Branimir Glava{, wihov mentor koji je i glavni autor ovakvog ignorisawa istine”, isti~e se u saop{tewu. Laburisti su sa {est poslanika jedna od ve}ih stranaka i nalaze se u opoziciji, iako podràvaju neke poteze vlasti. HDSSB je stranka koju je osnovao Glava{ koji je i vodi iz mostarskog zatvora, gde po svom izboru sluì osam godina kazne zatvora zbog ratnog zlo~ina nad Srbima u Osijeku.

ELE MEN TAR NU NE PO GO DU OD SU [E PRO GLA SI LO NE KO LI KO @U PA NI JA

[te te u po qo pri vre di i do 200 mi li o na evra

ZA GREB: [tete na poqoprivrednim kulturama od su{e }e ove godine biti ve}e od 133 miliona evra (milijarda kuna), a ako im se dodaju gubici zbog kasnog mraza u prole}e mogle bi se popeti na 200 miliona evra (milijardu i po kuna), ocenili su rukovodioci Hrvatske poqoprivredne komore (HPK), koji su od ministarstva poqoprivrede zatra`ili hitnu reakciju i mere. Po re~ima predsednika HPK Mate Brlo{i}a, Slavonija je

opusto{ena, a {tete na prole}nim usevima su katastrofalne i kre}u se izme|u 50 i 100 odsto. HPK }e zatra`iti od Ministarstva poqoprivrede da stawe u poqoprivredi zbog {teta od su{e uvrsti kao jednu od ta~aka naredne sednice vlade, koja bi trebala da donese odluku o finansijskoj pomo}i seqacima. I 2003. bila je vrlo su{na godinu, ali je vlada s 53,3 miliona evra (400 miliona kuna) pomogla seqacima i omogu}ila opstanak proizvodwe, rekao je Br-

Slavonija ovakvu su{u ne pamti sto godina

lo{i}. Ministarstvo poqoprivrede isti~e da je spremno da pomogne, ali da nema novca za od{tetu. „Preduzimaju se kontinuirane i interventne mere radi spre~avawa daqeg pogor{awa stawa i suzbijawa posledica su{e”, navodi se u saop{tewu ministarstva i dodaje da je samo u ovoj godini u razvoj novih sistema javnog snabdevawa vodom ulo`eno oko 53,3 miliona evra (400 miliona kuna). Iznos }e biti i vi{i, nakon realizacije dodatnih kreditnih linija koje su u toku. Isti~u}i da je samo krajwi jug zemqe ostao donekle po{te|en ve}ih problema u snabdevawu vodom, ministarstvo isti~e da je u najpogo|enijoj, Istarskoj `upaniji na snazi odluka o ograni~ewu kori{}ewa voda za potrebe kojom koje se zabrawuje svako kori{}ewe voda iz sistema vodosnabdevawa koje nije nu`no i nije za potrebe obezbe|ewa vode za pi}e stanovni{tva, turista i nu`nih potreba privrede. Ta mera je rezultirala

smawewem potro{we vode za 15 odsto, navode u ministarstvu. Elementarnu nepogodu od su{e proglasile su do sada nekolike ùpanije. Stawe se, zbog nastavka su{nog perioda pogor{ava i u drugim ùpanijama, kao i u pojedinim mawim mestima koja nemaju izgra|en sistem javnog snabdevawa vodom. U tim mestima se organizuje dovoz vode za pi}e cisternama ili brodovima vodonoscima na ostrvima, navodi se u saop{tewu. Podse}a se da za 50 godina nije zabeleèno mawe padavina, a mere redukcije vode posledwi put sprovedene su 1986. Kako dugoro~na prognoza nije obe}avaju}a, ne o~ekuje se brzo poboq{awe stawa, zakqu~ili su u ministarstvu poqoprivrede. Podsetimo, u Hrvatskoj se navodwava tek 0,5 odsto poqoprivrednih povr{ina, za razliku od Italije, Albanije i Gr~ke gde se navodwava preko polovine poqoprivrednih povr{ina.

LekAR

utorak14.avgust2012.

No vi grip do no si fo ka? o sle „pti~ jeg” i „sviw skog” gri p a, vi r us H3N8 ko ji pre no se fo ke mo gao bi da bu de sle de }a pret w a qu d i m a, upo z o r a v a j u ame ri~ ki na u~ ni ci.Na u~ ni ci su soj H3N8 ot kri li to kom pro {lo go di {weg is pi ti va wa

ugi n u } a 162 mla d e fo k e na oba la ma Nju Hemp {i ra i Ma sa ~u set sa, ka da je kod svih pet uze tih uzo ra ka tki va usta no vqe no da je smrt iza zva la in fek ci ja gri p Stru~ wa ci ka `u da ot kri ve ni vi rus ima po ten ci jal da pre la zi i na dru ge si sa re, mo `da ~ak i na qu de. Ka ko se na vo di u pu bli ka ci ji Ame ri~ kog dru {tva za mi kro bi o lo gi -

ju ovaj soj vi ru sa gri pa sli ~an je vi ru su ko ji kru `i u po pu la ci ji pti ca u Se ver noj Ame ri ci jo{ od 2002. go di ne. Me |u tim, za raz li ku od we ga, no vi soj se pri la go dio raz mno `a va wu u or ga ni zmu si sa ra, a ot kri v e n e su i mu t a c i j e ko j e

Aspi rin sma wu je ri zik od ra ka plu }a @ e ne ko je uzi ma ju aspi rin bar dva pu ta ne deq no su pod znat no ma wim ri zi kom da obo le od ra ka plu }a, utvr dio je tim stru~ wa ka sa Na ci o nal nog uni ver zi te ta Sin ga pu ra. Wi ho vim is tra `i va wem bi lo je ob u hva }e no 398 Ki ne ski wa ko ji ma je di jag no zi ran rak plu }a i 814 ko je ni su bo lo va le od te vr ste ra ka. Is po sta vi lo se da su one is pi ta ni ce ko je su re dov no uzi ma le aspi rin to kom me sec da na ili du `e, bi le pod ma wim ri zi kom da obo le od do ti~ ne vr ste ra ka. Pri tom je kod onih is pi ta ni ca ko je ni su pu {i le, a uzi ma le su aspi rin, ri zik od ra ka plu }a bio ma wi za 50 od sto, a kod onih ko je su pu {i le i uzi ma le aspi rin ri zik od te vr ste ra -

olak {a va ju we go vo pre no {e we i iza zi va ju sna `ni je simp to me to kom bo le sti. Ovaj vi rus je spo so ban i da „na pa da” pro tein ko ji sa dr `e qud ska plu }a, na vo de stru~ wa ci. Na u~ ni ci do da ju da je do da tan raz log za za bri nu tost mo gu} nost da su pti ce za ra zi le fo ke mu ti ra nim vi ru som, {to zna ~i da je opa snost od epi de mi je mno go ve }a.

Ret ka mu ta ci ja ~u va od Al chaj me ra ru pa island skih na u~ ni ka je ot kri la ret ku ge net sku mu ta ci ju ko ja {ti ti svo je no si o ce od Al chaj me ro ve bo le sti - ne u ro d e g e n e r a t iv n og obo q e w a ili, glo bal ni je gle da no, sa znaj nog de fi ci ta ve za nog za go di ne. Na u~ ni ci, ~i ji su re zul ta ti is tra `i va wa ob ja vqe ni u li stu „Nej ~er”, do {li su do tog ot kri }a de {i fro va wem ge no ma 1.795 Islan |a na ~i ju su zdrav -

stve nu do ku men ta ci ju po se do va li i tom pri li kom su pri me ti li pri su stvo spe ci fi~ ne mu ta ci je kod wih oko 0,5 od sto. Oso be sa tom mu ta ci jom ima ju 50 od sto ve }e {an se od osta lih da do `i ve 85 go di na uz pet pu ta ve }u ve ro vat no }u od ne po ja vqi va wa bo le sti u tom do bu. Ot kri }e bi mo glo da re zul ti ra te ra pi ja ma, ka ko pre ven tiv nim, ta ko i te ra pe ut skim.

Osta vqa we du va na po ve }a va te ì nu sta vqa we pu {e wa u pro se ku do vo di do to ga da se u pr voj go di ni do bi je ~e ti ri do pet ki lo gra ma, utvr dio je fran cu sko-bri tan ski tim stru~ wa ka. Naj vi {e ki lo gra ma se do bi je u pr va tri me se ca. Oso be ko je ne ko ri ste te ra pi ju na dok na |i va wa ni ko ti na se u pro se ku to kom pr vog me se ca ap sti nen ci je od du va na ugo je 1,1 kg, to kom dru gog me se ca vi {ak se pe we na 2,3 kg, a do kra ja tre }eg na 2,9 kg. Do kra ja {e stog me se ca ki la à se u pro se ku po ve }a za pro se~ no 4,2 ki lo gra ma, a do kra ja pr ve go di ne od osta vqa wa ci ga re ta za 4,7 ki lo gra ma. Ne ka ra ni ja is tra ì va wa su po ka za la da ni ko tin su zbi ja ape tit i mo `da ubr za va me ta bo li zam, ~i me bi mo glo da se ob ja sni go je we na kon osta vqa wa ci ga re ta. Stru~ wa ci is ti ~u da je do bi ja we ne ko li ko ki lo gra ma mno go ma we zlo ne go na sta vak pu {e wa. Du van je glav ni uzrok pre ra ne smr ti {i rom sve ta i od go vo ran je za 5,21 mi lion smrt nih slu ~a je va go di {we, dok su vi {ak ki lo gra ma i go ja znost za jed no od go vor ni za 2,8 mi li o na smrt nih slu ~a je va go di {we. Me |u na rod ni tim na po mi we da su va ri ja ci je u kre ta wu ki la è na kon pre stan ka pu {e wa ogrom ne. Oko 16 od sto onih ko ji to u~i ne ~ak osla be, dok se 13 od sto u pr vih go di nu da na ugo ji vi {e od 10 ki lo gra ma. (Ta njug)

Tok so pla zmo za i sa mo po vre |i va we e ne za ra è ne ~e stim pa ra zi tom „to xo pla sma gon dii„ su mo `da sklo ni je sa mo po vre |i va wu ili po ku {a ji ma sa mo u bi stva, uka zu je ame ri~ ko is tra ì va we oba vqe no na vi {e od 45.000 is pi ta ni ca. Po me nu ti pa ra zit iza zi va hro ni~ nu in fek ci ju po zna tu pod ime nom tok so pla zmo za, a pre no si se je de wem ne do voq no ter mi~ ki ob ra |e nog me sa ili ne do voq no opra nog po vr }a, kao i u do di ru s ma ~i jim iz me tom jer se raz mno à va u cre vi ma te ì vo ti we. Tok so pla zmo za ~e sto ne da je ni ka kve simp to me, ali mo è da bu de opa sna kod qu di osla bqe nog imu nog si ste ma ili u trud no }i, bu du }i da pa ra zit mo è da se pre ne se na fe tus. Ne ke stu di je su tok so pla zmo zu ~ak do vo di le u ve zu s ve }im ri zi kom od {i zo fre ni je. Bu du }i da obi ta va u mo zgu, po me nu ti pa ra zit bi u sva kom slu ~a ju mo gao da ima uti ca ja na emo ci je i po na {a wa za ra è ne oso be. Da bi utvr di li da li je to ta ko, stru~ wa ci Me di cin skog

dnevnik

fa kul te ta Ba ti mor skog uni ver zi te ta su ana li zi ra li slu ~a je ve vi {e od 45.000 è na. U pe ri o du od 11 do 14 go di na kod onih is pi ta ni ca ko je su bi le za ra è ne to ko pla zmo zom, se ~e we, pa qe we ili dru ge vr ste po vre |i va wa sop stve nog te la su bi le 50 od sto ~e {}e ne go kod dru gih is pi ta ni ca, a po ku {a ji sa mo u bi stva su bi li ~ak 80 od sto ~e {}i. Ipak, u ap so lut nom smi slu ri zik od po ku {a ja sa mo u bi stva kod è na obo le lih od tok so pla zmo ze ni je bio ve li ki, na gla {a va ju bal ti mor ski stru~ wa ci. Oni is ti ~u pret po stav ku da po me nu ti pa ra zit mo `da di rekt no de lu je na mo zak pod sti ~u }i }e li je ovog or ga na da pro iz vo di ma we ili vi {e od re |e nih ne u ro tran smi te ra, ko ji kon tro li {u ras po lo è we ili po na {a we. Tim iz Bal ti mo ra na po mi we da trud ni ce, ko je ima ju ma~ ku, ne bi tre ba lo da je iz be ga va ju ili da je od stra wu ju iz ku }e, jer pa ra zit ko ji pre no si tok so pla zmo zu pre no se ma~ ke lu ta li ce, a ne do ma }e.

ka bio ma wi za ~ak 62 od sto. Za pre ven tiv no dej stvo aspi ri na pro tiv ra ka po sto ji i bi o lo {ko ob ja {we we. Ovaj me di ka ment, na i me, blo ki ra en zim COX-2, ko ji pod sti ~e za pa qen ske pro ce se i de o bu }eli ja. Ni vo tog en zi ma u tu mo ri ma je vi sok.

Dok tor En dru ^en, sa Me di cin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta Har vard, ko men ta ri {u }i sin ga pur sku stu di ju is ti ~e da je ipak naj bo qa pre ven ci ja ra ka plu }a u to me da se ne pu {i, kao i da aspi rin da je jo{ bo qe rezul ta te u pre ven ci ji kan ce ra de be log cre va ne go plu }a. Ame ri~ ki zdrav stve ni stru ~ wa ci pre po ru ~u ju mu { kar ci ma sta ro sti od 45 do 79 go di na da re dov no uzi maju aspi rin, ka ko bi spre~i li sr ~a ni udar, a `e na ma sta ro sti od 55 do 79 go di na da bi spre ~i le is he mi~ ni mo `da ni udar, ali pod uslo vom „da je ve ro vat no da }e wi ho va li~ na ko rist od aspi ri na bi ti ve }a od ri zika unu tra {weg kr va re wa”. (Ta njug)

Dug sto je }i po lo àj i trud no }a ba vqa we po slo va to kom trud no }e sto je }i du ì vre men ski pe riod mo è da ima ne ga tiv ne po sledi ce po raz voj fe tu sa, po ka za li su re zul ta ti ho land skog is tra ì va wa. Mo è se za pra vo de si ti da dete, na ro |e wu, ima ma wu lo ba wu i da je lak {e od drugih be ba. Nau~ ni ci su do {li do tog za kqu~ ka pra te }i si tu a ci ju kod 4.680 Ho lan |an ki to kom trud no }e. Oni su kon sta to va li da je gla va be ba ~i je su maj ke to kom trud no }e ra di le sto je }i ma wa za san ti me tar od pro se~ ne ve li ~i ne, kao i da su te be be sla bi je u pro se ku iz me |u 148 i 198 gra ma od dru gih be ba. To se obi~ no de {a va sa be ba ma, na pri mer, na stav ni ca ili pro da va ~i ca ko je ~e sto sto je. Stru~ wa ci sma tra ju da ti uslo vi ra da mo gu da iza zo vu ~ak i pre vre me ni po ro |aj. Sum wa se da pre ve li ki fi zi~ ki na por mo è da sma wi krv ni pri ti sak u ma te ri ci i pla cen ti i sma wi do tok ki se o ni ka i hran qi vih sa sto ja ka neo p hod nih za do bar raz voj fe tu sa. S dru ge stra ne, sto je }i po lo àj mo è da po ve }a pri ti sak unu tar sto ma ka po ve }a va ju }i i opa snost od pre vre me nog po ro |a ja, po seb no to kom po sled weg tro me se~ ja, ka da je pro stor u sto ma ku naj u ì.

Odo bren lek pro tiv HIV-a me ri~ ka Agen ci ja za hra nu i le ko ve odo bri la je no vi lek ~i ja pre ven tiv na upo tre ba sma wu je ri zik od do bi ja wa vi ru sa HIV, {to pred sta vqa pre kret ni cu u 30-go di {woj bor bi pro tiv vi ru sa ko ji iza zi va si du. Ova agen ci ja Mi ni s tar s tva za zdrav stve ne i qud s ke uslu g e SAD tvr di da je lek na me wen zdra vim oso ba ma ko ji su pod ve li kim ri zi kom od do bi ja wa vi ru sa HIV-a pu tem sek su al nog od no sa sa in f i ci ra nim part ne rom. Odo bra va we no vog le ka uz da va we „ze le nog sve tla” za ko ri {}e we no vog HIV te sta za sa mo pro ve ru, naj ve }i su ko ra ci u vi {e go di {woj bor bi za su zbi ja we da qeg {i re w a vi ru s a HIV-a u toj ze mqi.

Me |u tim, stru~ wa ci upo zo ra va ju da no vi lek, ko ji ko {ta 14.000 do la ra, ve ro vat no ne }e bi ti do stu pan mno gi ma bez zdrav stve nog osi gu ra wa, upra vo oni ma ko ji su ~e sto pod naj ve }im ri zi kom od do bi ja wa vi ru sa, i da po sto ji opa snost da lek ne }e bi ti ko ri {}en pra vil no, po {to je po treb no da se uzi ma sva ko ga da na ka ko bi bio efi ka san.Lek se ve} na la zi u pro da ji u SAD i ima ozna ku upo zo re wa da pre ko ri {}e wa oso ba tre ba da se te sti ra ka ko bi se po tvr di lo da ne ma vi rus, jer bo le sni ci ko ji ima ju vi rus HIV-a mo gli bi da raz vi je ot por nost na le ko ve {to bi do ve lo do te `eg le ~e wa, ali i da lek ima ne `e qe ne efek te na bu bre ge i je tru kon zu me nata. (Ta njug)

PRE KO MER NA TE @I NA SVE VI [E MU ^I I NA [E GRA \A NE

Hirur{ki za hvat – lek za eks trem nu go ja znost O

dav no se zna da go ja znost ni je sa mo estet ski pro blem. Oso be s pre ko mer nom te le snom ma som ima ju po ve }an ri zik za na sta nak {e }er ne bo le sti, kar di o va sku lar nih bo le sti, po re me }a ja me ta bo li zma ma sti, ubr za va ju pro ces ate ro skle ro ze, ri zik su za po ja vu ne kih ob li ka ma lig ni te ta...O pro ble mu go ja zno sti sve ~e {}e se i kod nas go vo ri kao o svo je vr snoj epi de mi ji ko ja i da qe po ka zu je ten den ci ju ra sta. Re zul ta ti is tra ì va wa spro ve de nih u Sr bi ji po ka zu ju da je sko ro sva ki du gi sta nov nik go ja zan ili sklon gi ja zno sti, od no sno 18,3 od sto je go ja zno a 36,2 od sto pred go ja zno. sa pre ven ci jom go ja zno sti va qa po ~e ti jo{ u de~ jem uz ra stu i to pra v il n om is h ra n om i na v i k a m a za rdvnom fi zi~ kom ak tiv no {}u. Ka da se utvr di pred go ja znost ili go ja znost nu tri ci o ni sta }e pre por ~i ti od re |en re ìm su hra ne i po ja ~a nu fi zi~ ku ak tifvnost, a uko li ko se ni ta ko a ni me di ka men ti ma ne po stig nu è qe ni re zul ta ti, kod eks trem ne go ja zno sti mo è po mo }i i hi rur gi ja. Na Pr voj hi ru {kol kli ni ci Kli ni~ kog cen tra Sr bi je ndav no je obe le è na go di na da na od pr ve ope ra ci ja iz obla sti me ta bo li~ ke hi rur gi je. Po sto ja we Cen tra za me ta bo li~ ke po re me }a je po ka za lo se ve o ma zna ~aj nim zbog glo bal ne pan de mi je go ja zno sti, ko ju je Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja ozna ~i la kao bo lest 21. ve ka, a me |u po seb no ugro è ne ze mqe svr sta la i Sr bi ju. Naj va `ni ja me ra ko ja je po kre nu ta na na ci o nal nom ni vou u ci qu or ga ni zo va ne bor be pro tiv ove sa vre me ne bo le sti je osni va we Cen tra za go ja znost u okvi ru Kli ni~ kog cen tra Sr bi je. Ve li ka za in te re so va nost pa ci je na ta za ovu vr stu za hva ta po tvr |u je svet ski trend. U Sr bi ji po sto ji vi {e od 100.000 gra |a na ko ji ma je neo p- hod no hi rur {ko le ~e we pa to lo {ke go ja zno sti. Ope ra ci je eks trem no go ja znih oso ba oba vqa ju se la pa ra skop skom me to dom i omo gu }a va ju pa ci jen ti ma da se vr lo br zo na kon ova kvih ope ra ci ja vra te svo jim uobi ~a je nim ak tiv no sti ma. J. Bar bu zan

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

IZDAJEM studentkiwama name{ten dvosoban stan sa 4 leàja, 5 minuta od Univerziteta. Telefon: 021/461-207 i 064/4-201-701. 58436 IZDAJEM name{tenu novu garsoweru, {iri centar, 1. sprat, CG, moè na duì period. Telefon 064/155-7510. 58471

utorak14.avgust2012.

GA[ENI kre~, 7 din. na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/61383-68. 55280

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 58411

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Milanu ^uqku ^ika Milane, nikada Vas ne}u zaboraviti! Marko Trivunovi}.

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe 7 dana, Deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 58366

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000e. Telefon 063/239-411. 57272

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 57881 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 58234

58585

Dragi na{ kume,

Marko Latov Uvek }emo se se}ati tebe i lepih dana provedenih sa Tobom. Dragana i Cona. 58586

^iTUQe l POMeni

utorak14.avgust2012.

Sa `aqewem se opra{tamo od

Posledwi pozdrav kom{inici

dnevnik

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana, 12. 8. 2012. godine preminuo na{ voqeni suprug i otac

Marka Latova

Marko Latov

Zori Burazor

1933 - 2012.

Beskrajno je voleo prirodu i bio deo we.

Ispra}aj }e se odr`ati dana, 15. 8. 2012. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od stanara iz Narodnog fronta 13.

Prijateqi sa ^ukale i Popovice.

O`alo{}ene: supruga Vera i }erke Smiqa, Tawa i Jelena. 58577

58581

58582

Posledwi pozdrav na{e koleginice

suprugu

Posledwi dedi

pozdrav

voqenom

Dragi na{, mili

Smiqka Stefanovi} 1937 - 2012.

Jovanu Davidovi}u Odeqewe za poresko-pravne poslove.

Miletu Krpanu

Marko Latov

Marko

od: unuka Darija, snaje Jelene sa praunukom Nikolom.

Posledwi ispra}aj je u sredu, 15. 8. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

hvala ti {to si nas voleo beskrajno. Za tobom ostaju sva tvoja velika dela u na{im malim `ivotima. Tvoji najbli`i.

Posledwi dedi

pozdrav

58584

58575

voqenom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 13. avgusta, u 82. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Dragi moj Tato, snaga tvoje qubavi i daqe krepi moje tu`no srce. Hvala ti {to si mi bio tata i {to si me vodio kroz `ivot. Tvoja Lele sa porodicom.

58578

Tvoje }erke Sawa Jovi} i Sne`ana Kova~.

58579

Posledwi pozdrav dragom kolegi vodi~u

58559

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Miletu Krpanu

na{em ~ika Marku

Mile Krpan

od: unuke Bojane, zeta Branimira sa praunucima Awom i Stefanom.

Sahrana je danas, 14. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: supruga \ur|ica, sin @elimir, snaja Sne`ana i unuci sa porodicama.

58573

412-P

58571

Posledwi pozdrav

Udru`ewe vodi~a Novog Sada.

Smiqki Stefanovi}

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od voqene

O`alo{}eni: }erka Sawa, zet Zoran i unuka Megan Jovi}. 58561

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Zori Burazor

od: sestre, porodica Dizdar i Sekuli}.

od porodice Adamovi}: brat Mirko, snaja Du{ica, sinovi sa porodicama.

58572

58574

Draga, voqena majko, posledwi pozdrav iz tu|ine.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena

58562

Posledwi pozdrav

Zora Burazor 1953 - 2012.

Sa tugom i bolom koji su jo{ ve}i {to nisam u mogu}nosti da te ispratim do tvoje ve~ne ku}e gde }e{ biti sa voqenim tatom. Sin Dejan, snaja Zorica, unuci Sara i Nemawa. 58576

Sahrana }e se obaviti 15. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Burazor: sin Dejan, snaja Zorica, unuci Sara i Nemawa i svekar Dragoja, svekrva Mila i porodica Grujovi}, Dragica i Dragan. 58569

Smiqke Stefanovi} O`alo{}eni: }erka Sne`ana, zet Jano{, unuci Andrea i Robert Kova~.

Smiqki Stefanovi}

Zora Burazor

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i po{tovanoj

od Slobodana i Anne Katrin Jovi}.

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Smiqki Stefanovi}

Prijateq Ratko i prija Negica Jovi} sa sinovima Zoranom i Slobodanom.

Zdenki @ivojinovi}

~ika Milanu

Neka joj Gospod podari miran, ve~ni san. Porodica Milidragovi}.

58564

58563

58570

Kumovi Te{anovi} sa decom i wihovim porodicama. 58565

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE

utorak14.avgust2012.

Sau~estvujemo u bolu na{eg kolege Zorana Radosavqevi}a povodom gubitka sina

1990 - 2012.

Preminula je moja draga majka

Leposavu Mati} 13 godina je pro{lo od kako te nema sa nama. Nedostaje{ nam. Pose}ujem tvoju ve~nu ku}u i ~ini}u to i daqe. Deda Mati}.

Zdenka @ivojinovi} ro|. Gombo{ 1954 - 2012.

Ivan Mlakar Dvadeset dve godine su pro{le od kako si nas napustio. Zaboravili te nismo, sa qubavqu i po{tovawem prema tebi ~uvamo te u na{im srcima.

Zaposleni JKP „Tr`nica” Novi Sad.

Tvoji: mama, tata i sestra sa porodicom.

58529

Sahrana je danas, 14. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Daniela Radosavqevi}a

59848/P

58543

Posledwi pozdrav predobroj i plemenitoj

Trinaest godina nisi sa nama voqena na{a

Posledwi pozdrav.

O`alo{}ena }erka Aleksandra.

58551

Posledwi pozdrav dragom

Lana Pudar

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Du{ici Mijatov

ro|. Teofanovi}

Stevan Stepan~ev S po{tovawem i zahvalno{}u se opra{tamo od dragog kolege.

Draga na{a Lana, na{a radost, na{a sre}a, a sada tuga do kraja `ivota. O`alo{}ena porodica Teofanovi}.

Sa puno po{tovawa opra{taju se od we: Goca i Milivoj, Radmila i \or|e, prijateqi sa Stra`ilova.

Aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

58532

Nevenku Dobrijevi}u

59850/P

58541

Zdenki @ivojinovi}

od: brata Du{ana, snaje Mare i brati~ine Dragane. Hvala ti za svo zajedni~ko provedeno vreme i dru`ewe. Sahrana je u Futogu, 14. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na Starom grobqu. 58556

Posledwi pozdrav sestri

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

rodbinu i je preminuo

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg druga

S qubavqu i ponosom ~uva}emo uspomene. Jele~anin: Darko, Danijela, Dejana, Jelena i Ivana.

58552

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Dan~ika - Milu{ko Pla~kov U rano jutro, 14. avgusta, pre 33 godine poginuo je na{ Mi{a. Sa neizmernim bolom, mi wegovi najmiliji i danas se pitamo za{to je morao da se desi taj kobni trenutak?

Aleksandar Horvat Steve Bo`i}a Vojin Brki} Brka

Sada si tamo gde ima ko da te pazi.

58520

Zdenki @ivojinovi}

od porodice Gombo{: brata Pere i snajke Dragice.

od: Zvonka, Sne`ane i Marka Gombo{.

58549

58550

Posledwi pozdrav dragoj }erki

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Tvoja Zlata. Sahrana je u utorak, 14. 8. 2012. godine, u 11 sati, na Alma{kom grobqu.

58547

Petar Trbojevi}

2011 - 2012.

28. 10. 1956 - 14. 8. 2011.

Plemenitost i nesebi~nu qubav pamtimo, s ponosom pomiwemo, od zaborava ~uvamo i bol zbog gubitka nosimo.

Zna{ li kako je bolno {to vi{e nema te ...? Brate moj jedini, jecam i patim jer mi nedostaje{ svaki minut, svaki sat, svaki dan...

S qubavqu, sin Stevan i supruga Milica.

Tvoja tu`na sestra Dana sa porodicom.

58545

58533

58530

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici sa vikend-naseqa Stra`ilovo

Zdenki @ivojinovi}

Jednogodi{wi pomen na{em kolegi i prijatequ

58568

Zdenki @ivojinovi} 26. 6. 1954 - 12. 8. 2012.

Ve~no o`alo{}ena majka Marija.

58554

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Petru Trbojevi}u

26. 6. 1954 - 12. 8. 2012.

od porodice Ivanovi}.

58537

GODI[WI POMEN

Petar Trbojevi}

Vojinu Brki}u

od sestara Dragiwe i Du{ice i porodica: Labus, Hrusti}, Dobanova~ki, Rosi} i Bijeli}.

Ve~no }e{ biti u mom srcu do posledweg otkucaja.

58544

POMEN

Wegovi najmiliji: }erka, zet i unuka.

22. 2. 1946 - 12. 8. 2012.

Stevi Bo`i}u

Ni jedna re~, ni jedna suza nisu dovoqne da ti ka`em koliko te volim i koliko mi nedostaje{.

Porodica Rajkov.

Mama i sestre.

Posledwi pozdrav na{em drugu

[ESTOMESE^NI POMEN

od kolektiva Gimnazije „Laza Kosti}”.

Du{ici Mijatov

Stevici

Po~ivaj u miru. Tvoja dobrota i plemenitost osta}e u trajnom se}awu.

O`alo{}eni: sestra Beba, sestri} Goran i sestri~ina Dragana sa porodicom. 58553

od porodice Petrovi}.

Porodica Terzi}. 59849/P

58538

58535

tv program

utorak14.avgust2012.

08.00 09.00 11.00 12.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Лола Панонско јутро Е ТВ Простор Без цензуре Документарни програм Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке

Алек сан дар Ве ли ки

ДО КУ МЕН ТА РАЦ

Осва ја чи: Алек сан дар Ве ли ки (РТВ 1, 16.00) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945. 09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Неустрашива планета 11.00 Све о животињама 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.05 Грување 14.00 Вести 14.05 Вреди знати 14.30 Живопис 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здравље пре свега 16.00 Освајачи 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Последњи бег на Балкану 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945. 23.10 Оперативци 00.00 Послењи бег на Балкану 01.00 Радар 02.00 Концерт Мирослава Илића 03.25 Грување

06.30 Кухињица – мађ. 07.00 Здраво живо 07.20 Здравље пре свега 08.10 Све(т) око нас 08.35 ТВ баштине 09.20 Музички програм 11.05 Шимонове тајне 11.35 Еко-Шуме Војводине 12.00 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Право чудо, филм 14.55 Потрошачки репортер 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Верска емисија на мађарском 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Оперативци 22.20 Грување 23.15 ТВ баштине 00.05 ТВ Продаја

Џејн Вај марк

СЕРИЈА

Убиства у Мидсамеру Улоге: Џон Нетлс, Џејн Вајмарк, Бери Џексон (Новосадска ТВ, 09.05) 06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.30 ЦИ 5 12.25 Рецепти Лауре Равајоли 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Све што желим 14.30 Спринт 15.00 Вести 15.05 Зове море 15.35 Радионица 16.00 Дивља планета 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Бели мантил 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Личности и догађаји 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 22.50 Неон сити 23.00 ЦИ 5 23.55 Украдена срца

09.30 11.15 12.15 15.00 16.00 16.30 17.00 23.00 00.30 01.00

Фудбал: Келн – Арсенал Преглед АТП Мастерс Торонто АТП Мастерс Синсинати Преглед белгијске лиге Преглед руске лиге СК Тенис студио АТП Мастерс Синсинати Прегелед аргентинске лиге Преглед руске лиге АТП Мастерс Синсинати

06.05 08.00 09.04 09.58 10.27 10.59 12.05 12.20 12.36 13.22 13.28

02.24 03.35 04.25 04.52 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Камионџије 2 Квадратура круга Путопис Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Деца са острвом са благом 1.део, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Близанци, филм Место злочина Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Прича о Брандеру Каспару, филм Камионџије 2 Гастрономад Квадратура круга Срећни људи Верски календар

06.15 06.30 07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.30 23.40 00.35 00.40 01.10 01.30

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Жива бомба Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Филм: Др Ти и његове жене Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив Кобра

15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.55 23.40 23.55 00.02 00.46

07.04 07.39 07.45 08.06 08.18 08.26 08.29 08.59 09.19 10.00 10.30 11.00 11.30 12.03 12.30 13.00 14.00 14.30 14.50 15.13 16.00 16.55 17.50 18.48 19.47 20.00 20.31 21.00 21.54 22.22 23.05 23.36 00.27 01.26 03.36 03.59 04.42 05.10

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Енциклопедија за радознале Калиграфија Приче о Фројду Све боје живота Ад либитум Траг Лов и риболов СО РТС: Гершвин - Рапсодија у плавом Здравствени водич Трезор Енциклопедија за радознале Калиграфија Приче о Фројду Позитивна енергија Свилена тога Фудбал (млади): Србија Молдавија, пренос Одбојка на песку, репортажа (у полувремену) Еко глобал Верски календар ТВ мрежа Бијенале студентске графике 2012. Свилена тога Живот са музиком Научни кафе Арт зона Бисери циганске музике Трезор Фудбал (млади): Србија Молдавија (р) Еко глобал Научни кафе Бијенале студентске графике 2012. Бисери циганске музике

Др Ти и његове жене Др Саливан Травис је богат и успешан гинеколог из Даласа. Ипак, ствари почињу да се компликују. Пред ординацијом је све више жена, прави хаос, а код куће - супруга која је потпуно подетињила, ћерке са својим проблемима...и сви очекују да ће Т све решити. Улоге: Ричард Гир, Хелен Хант, Фара Фосет, Лора Дерн, Шели Лонг Режија: Роберт Алтман (Прва, 21.30)

Фара Фосет

Олег Мењшиков

Исток, запад Стаљин зове руске емигранте да се врате у отаџбину. Многи поверују у његове добре намере и доводе комплетне породице, али то је замка... Улоге: Олег Мењшиков, Сандрин Бонер, Катрин Денев Режија: Режи Варгније (Авала, 21.00) 06.30 Биљана за вас 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.30 Документарна серија 10.00 Филм: Петријин венац 12.00 Топ шоп 12.30 Улови трофеј 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Злочиначке намере 15.00 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Хајдук 20.00 Ало, ало 21.00 Филм: Исток, запад 23.00 Удовице 00.00 Ало, ало 01.00 Филм: Жиголо 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Исток запад

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

Мел Гибсон

Побеснели Макс 2 Пар година након смрти његове жене и детета. Макс је постао отуђени номад, који лута кроз огољена пространства Аустралије. У њима се не дешава ништа сем међусобних ратова локалних племена... Улоге: Мел Гибсон, Брус Спенс, Мајкл Престон Режија: Џорџ Милер (Б92, 21.10) 06.50 Инспектор Валандер 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 14.05 Филм: Смртоносна вожња 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Нинџа ратници 21.10 Филм: Побеснели Макс 2. Друмски ратник 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Увод у анатомију 00.45 Филм: Тајанствена Анастазија 1 02.20 Саут Парк 02.45 Нинџа ратници 03.35 Амерички топ-модел 04.25 Увод у анатомију

07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.30 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00 22.30 00.00 01.00 03.30 04.30 04.30 05.45 06.30

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Магазин ин Звезде гранда Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Мале тајне Академија дебелих- уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица Папарацо лов Гранд парада Академија дебелих- преглед дана Мултимилионер Филм: Ситна риба Вештичарење Велики дан Закон Кентеберијеве Моје срце куца за Лолу Академија дебелих - прегле дана

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Јелена Моја Србија Телешоп Вести Ћирилица Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Граница Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Граница Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Је ле на Ве ско вић

Гра ни ца Ко ствар но мо же да нам ка же шта нас че ка у бу дућ но сти? Да ли по сто ји жи вот по сле смр ти или пре са мог жи во та? У че му је раз ли ка из ме ђу шар ла та на и на уч ни ка? Го сти Је ле не Ве ско вић су астро-ну ме ро л ог Ру жи ц а Краљ, астро лог и ре гре со лог Бо жи рад По по вић, астро лог Алек сан дар Ра лић, про фе сор Бо јан Ди ми три је вић и отац Гли го ри је Мар ко вић. (Хе пи, 20.05)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak14.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈО ВАН ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Саша Марковић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Новац на јеловнику Мисија „Мени„ Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Стручњак за торте Пацијенти са необичним здравственим проблемима Породилиште Лепота по сваку цену Ургентни центар Л.А. Инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Ратници 11.00 Легенда о Стенлију Донену 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Лујза од Пруске – краљица срца 14.00 Како је уметност створила свет 15.00 Тајм тим година X 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Вучице 20.00 Германска племена 21.00 Упознајте Римљане 22.00 Тајни рат 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Синатра – мрачна звезда

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Апачи ратник Катастрофа Танго аргентино Дневник Јанга Тровача Врана Неустрашиви Еротски филм Еротски филм

Не у стра ши ви При ја те љи и ко ле ге са ко ле џа се оку пља ју у но вом Бер ли ну по сле па да зи да да по де ле за јед нич ку злу коб, али ка да се ноћ у гра ду за вр ши тра гич ном не сре ћом, из гле да да ће ста ри при ја те љи мо ра ти да се тај но за ве ту ју још јед ном... Уло ге: Џејмс Русо, Орнела Мути, Стивен Ведингтон Ре жи ја: Бади Ђовиназо (Синеманија, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.40 Доме, слатки доме 10.14 Заволите свој дом 1, док. серија 11.02 Истина о лавовима, док. филм 12.00 Дневник 12.34 Моћ судбине 13.20 Ватра и лед, филм 15.10 Дубине, док. серија 15.40 Јелен, украс хрватских шума, док. филм 16.12 Понос Раткајевих 17.25 Хрватска уживо 18.35 Лоза 19.26 Наврх језика 19.30 Дневник 20.11 Боје туризма 20.59 Стипе у гостима 21.39 Дневник 3 22.29 Циклус америчког филма 70их: Лет изнад кукавичјег гнезда 00.44 Секс и град 01.14 ЦСИ: Мајами 01.56 Шаптачица духовима

Мег Рајан

Пре зи дио У вој ној ба зи Пре зи дио у Сан Фран ци ску то ком ру тин ског стра жа ре ња уби је на је офи цир к а. По чи ни те љи су по бе гли у сво јим во зи ли ма, не оста вља ју ћи тра го ве. Уз вој ну по ли ци ју у це лу ис тра гу укљу чу је се и кри ми на ли стич ка по ли ци ја... Уло ге: Шон Конери, Мег Рајан, Марк Хармон, Џек Варден, Марк Блум, Џенет Голдштајн Ре жи ја: Питер Хајмс (ХРТ 2, 21.00) 07.44 08.09 08.48 09.00 09.25 10.00 10.25 10.55 11.45 12.15 12.40 13.05 13.25 13.40 13.55 14.25 15.10 15.50

17.55 18.45 19.30 19.45 20.11 21.00 22.35 23.25 00.00 00.40 01.22 01.49

06.00 Трансформерс 3. Тама Месеца 08.30 Боље сутра 10.05 Улични плес 3Д 11.45 Ондин 13.25 Титеф 14.50 Милдред Пирс 15.55 Циркус наказа. Вампиров помоћник 17.40 Дечко моје девојке 19.05 Редакција 20.05 Димна завеса 21.30 Чаробни град 22.25 Баки Ларсон. Рођен да буде звезда 00.00 Дебељуца 01.30 Кликни за невиност 02.55 Бладворт

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Божићни анђео Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Божићни пољубац Дијагноза убиство Монк Краљевски болесници Близанци Паклене улице Медијум

07.50 Езел 10.05 Кисмет - окови судбине 11.15 Штиклама до врха 12.05 Бибин свет 13.05 Ексклузив таблоид 13.30 Пороци Миамија 14.20 Бибин свет 15.00 Кобра 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Штиклама до врха 20.50 Краљевић и ја 2: Краљевско венчање, филм 22.35 Закон и ред 00.25 РТЛ вести 00.40 Хаваји фајв О 01.25 Астро шоу

Принц и ја 2: Кра љев ско вен ча ње

16.20 16.50

Орнела Мути

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Телетабис Жутокљунац Амика Х2О Уз мало воде! Кањон опасних игара Градић Вокавил Љубав је чудна Лоза Веровање Еџмонт Обична кинка Дарма и Грег Музика, музика... Хрватска хроника БиХ Док. филм Светска блага 2, док. серија Залагаоница, док. серија Реконструкција: Тони Цетински Ријека: Море Идемо на пут с Гораном Милићем Сучево ново рухо Нови клинци с Беверли Хилса 20пет, квиз Гламоур Пудс 1, док. серија Лажи ме Президио, филм ЦСИ: Мајами Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Сестра Џеки Др Хаус

07.30 Амбер Фреј: Сведок оптужбе 09.00 Биографија - Хилари Свонк 10.00 Необичан пар: Поново заједно 11.30 Амбер Фреј: Сведок оптужбе 13.00 Биографија - Морган Фриман 14.00 Моја маћеха је ванземаљац 16.00 Земљанке су лаке женске 17.30 Биографија - Хилари Свенк 18.30 Амбер Фреј: Сведок оптужбе 20.00 Биографија - Морган Фриман 21.00 Сувишни пртљаг 23.00 Друмски тркачи 00.30 Мекгајвер: Пут до судњег дана

08.00 Кадилак мен 10.00 Ејс Вентура, шашави детектив 12.00 Ејс Вентура, зов природе 14.00 Риба звана Ванда 16.00 Сирене 18.00 Ени Хол 20.00 Секси звер 22.00 Бронсон 00.00 Еротски филм

Са м о не к о л и к о не д е љ а пре вен ча ња мла дог кра ља Едвар да и ње го ве аме рич ке ве ре ни це Пејџ, дан ска мо нар хи ја је у ве ли ком ис ку ше њу и про бле му због ста рог за ко на у ко ме сто ји да се пре с то л о н а с лед н ик мо ж е оже ни ти са мо са же ном пле мић ке кр ви или се мо ра од ре ћи кру не... Уло ге: Лук Мабли, Кам Хескин, Клеменси Бартон Хил, Џонатан Фирт Ре жи ја: Кетрин Кајран (РТЛ, 20.50)

Кам Хескин

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Генералка Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Савети за безбедну вожњу Разоткривање митова Тренуци ужаса Прича о бандама са Росом Кемпом 23.45 Преживљавање 00.40 Савети за безбедну вожњу

08.30 09.00 10.30 10.45 12.15 12.30 13.00 15.00 17.00 23.00 23.30 00.15 00.45

Сви спортови Олимпијске игре Тенис Тенис Коњички спорт Сви спортови Олимпијске игре Бициклизам Тенис Аутомобилизам Супербајк Суперспорт Супербајк

Кад Београд брани Војводину

а ло ше вић се свом по слу по све тио од го вор - ња услед фи нан сиј ске не ма шти не. ‘’...Угар ска но, с на ме ром бли ске са рад ње с Бе о гра дом. вла да пре до ла ска срп ске по са де вој ске по ку пи ла Већ на пр вој сед ни ци На род не упра ве име - је сву го то ви ну и пре не ла ван де мар ка ци о не гра но ва ни су ве ли ки жу па ни, и то за То рон тал ску жу - ни це’’. Би ло је по т реб но обез бе ди ти основ на па ни ју др Слав ко Жу пан ски, а за Бач-Бо дро шку и сред ства за функ ци о ни са ње ре со ра упра ве и осми ‘’град Сом бор’’ др Ко ста Бу гар ски. Ти ме је Ла ло - сли ти де ло круг њи хо ве де лат но сти. Већ на на ред ше вић и по ка зао свој при о ри тет ни циљ, а то је ној сед ни ци Ла ло ше вић је од ре дио на чин су прот пре у зи ма ње, од за те че них ма ђар ских ор га на упра - ста вља ња бес па ри ци. За ми сао је би ла за сно ва на ве, ад м и н и с тра т ив н ог упра на ко ор ди на ци ји са рад ње во вља њ а Вој во д и н ом, али и де ћих бан кар ских ин сти ту ци ја спре ча ва ње ма ђар ских ор га на у Вој во ди ни са срп ском вла вла сти у на ме ри по нов не адап дом да се омо гу ћи функ ци о ни та ци је. ‘’Не дав но је иза шао са ње вла сти. ‘’Пред сед ник ре про глас ма ђар ске вла де под фе ри ше да је да нас пре под не, на сло вом: ‘Сва ком на ро ду на у цен трал ном кре дит ном за во род не ре пу бли ке ко ји не го во ду, одр жа на Кон фе рен ци ја са ри ма ђар ски!’ Про глас упу ћен ди рек то ри ма ов да шњих ба на из ре ком Нем ци ма, Ру му ни ма, ка, ко ја је има ла да ство ри фи Ру т е н и ма, Са с и ма, Ср б и ма, нан сиј ску осно ву за рад Нар. Сло ва ци ма... Што ће на ро ди ма Упра ве. Та је Кон фе рен ци ја не ма ђ ар с ким пр во па с ти у од лу чи ла да ди рек тор Цент. очи, то је ме кан, не жан тон, на Кред. За во да, Г. Фран цу ски и ко ји до сад ни су на вик ну ти... по ве ре ник за фи нанс. Г. Др. Ја вља (ма ђар ска вла да) да он Ма ној ло вић оду већ су тра у де ви ше не ће за по ве да ти кра Бе о град, да са срп ском вла дом ље ви ни го спо да, не го са мо про ди ску ту ју пи та ња фи нан на род. Обе ћа ва, да ће и му шко си ја за ове кра је ве’’. и жен ско ли стом до би ти пра во Вла д а Кра љ е в и н е Ср б и ј е гла са, да ће се де ли ти зе мља, има ла је раз у ме ва ња за про да ће се уре ди ти шко ле, да ће бле ме с ко ји ма се су сре та ла сам на род има ти да ка же где На род на упра ва због фи нан си ће се по ву ћи же ле зни ца, где ја, али су ње не мо гућ но сти, друм, где ће се гра ди ти мост, услед оба ве зе пре ма во де ћим ко ли ка да бу де за ра да фа брич чи ни о ци ма ме ђу на род не по ли ког рад ни ка итд. итд... Чо век Вијао новце: др Владислав Манојловић ти ке и фи нан сиј ске ис цр пље не зна че му да се ов де ви ше чу ди, на ив но сти Ма - но сти и пре за ду же но сти, би ле огра ни че не, али не ђа ра или њи хо вој под му кло сти. Они игра ју у овом и обес хра бру ју ће. ‘’По ве ре ник за фи нан си је др слу ча ју уло гу ву ка ко ји се пре ру шио у јаг ње ћу ко - Вла ди слав Ма ној ло вић из ве шта ва о пре го во ри ма жу, да би се та ко лак ше уву као у ста до ова ца и до - са Срп ском Вла дом о то ме да се до ђе до сво те од че пао свој плен„. 50 ми ли јо на кру на, ко ја је На род ној упра ви по Из овог при о ри те та про ис ти ца ле су и да ље ак - треб на. Пре го ва рао је он и г. По по вић Ко ста по ве тив но сти. За Ла ло ше ви ћа, би ла је то нај пре по тре - ре ник за пре хра ну са ми ни стром Про ти ћем. Срп ба чвр сте по ве за но сти с Бе о гра дом као је ди на по - ска вла да не мо же ту сво ту пред уј ми ти, јер и са ма сто је ћ а по др ш ка де л ат н о сти до би ја од фран цу ске са мо 30 На род не упра ве. Та са рад ња с ми л и ј о н а фра н а ка... Про т ић Бе о г ра д ом, по Ла л о ш е в и ћ у, уви ђа да је од са да њих вла да у Си ту а ци ја у Вој во ди ни је ко ји је и кре и рао за дат ке На др жа ви СХС нај те жи по ло жај би ла из у зет но те шка и род не упра ве, тре ба ло је да об - сло же на. На род на упра ва и На род не Упра ве, јер она има је ди ни вој но-по ли тич ка са деј да ства ра, до чим дру ге вла де њен пред сед ник су о чи ли су ра де на го то вим те ме љи ма’’. ства и на фор ми ра њу на ци о се с основ ним про бле ми ма нал не те ри то ри је и оне мо гу ћи, О срп ској на род но-цр кве ној пре свих Ма ђар ској, али и Ру ауто но ми ји На род на упра ва је функ ци о ни са ња услед му ни ји као зе мљи ко ја је по нај пре за у зе ла став да то пи та фи нан сиј ске не ма шти не бед ник у ра ту и ко ја има уго ње ‘’је дин стве но ре ши’’ с На вор не бе не фи ци је с во де ћим род ним ви је ћем у За гре бу. Ме си ла ма Ант на те, да пре у зму зна чај ну те ри то ри ју ђу тим, на кра ју за пи сни ка сед ни це ко ја се отим Вој во ди не. ‘’Да се пу тем срп. Вла де у Бе о гра ду пи та њем ба ви ла на кнад но, на кон пот пи са и пред упра ви про тест на но та на све са ве знич ке вла де, сед ни ка и пе ро во ђе сед ни це, до да то је ин си сти ра као и на ру муњ ску вла ду ра ди ру муњ ских пре тен - ње Ми те Кли ци на да се то пи та ње ре ши што ће се зи ја, ко је су из ра же не на ро чи то... у по гле ду Ба на - ‘’ов де од мах ус по ста ви ти status quo ante 26. ју ла та’’. На ро чи то о пи та њу Ба на та, Ла ло ше вић је, а 1912. го ди не... без об зи ра на ста но ви ште На род ти ме и На род на упра ва, де мон стри рао ис трај ност, ног ве ћа у За гре бу’’. На тај на чин је по но во до шло од луч ност и не кон тро ли са ну на ме тљи вост да та до кон цеп циј ског су да ра иде ја де мо крат ског бло област при пад не но вој др жа ви. Бе о град, од но сно ка, ко ји су Вој во ди ну са гле да ва ли у кон ти ну и те ту ју го сло вен ска вла да, у јед ном тре нут ку је и ста ла ју жно сло вен ских те ри то ри ја ко је на је дин ствен на стра ну те ис трај но сти, а про тив че га је би ла на чин, пре ко На род ног ви је ћа Сло ве на ца, Хр ва та вој ска, не же ле ћи да ре ме ти до бре од но се са са ве - и Ср ба у За гре бу, тре ба да оства ре сво је др жав нознич ком фран цу ском вој ском. „На род на упра ва је прав но и ју го сло вен ско фу зи о ни са ње с дру гим ишла на ра ди кал ни ју по ли ти ку сме не вла сти и кра је ви ма и Кра ље ви ном Ср би јом, с кон цеп ци јом при пре ма за анек си ју за пад ног Ба на та, до ис точ но по врат ка срп ских на ци о нал них по зи ци ја и ин сти од Те ми шва ра, не го што су то вој ска и бе о град ска ту ци ја ко је су уки ну те пре ра та и ко је у фу зи ји с вла да би ле скло не да пре ду зму„. Кра ље ви ном Ср би јом тре ба да оства ре свој срп Си ту а ци ја у Вој во ди ни је би ла из у зет но те шка и ски на ци о нал ни циљ ко ји ће тек на кон то га би ти сло же на. На род на упра ва и њен пред сед ник су о - спре ман за ју го сло вен ску др жав ну, али не и на ци чи ли су се с основ ним про бле ми ма функ ци о ни са - о нал ну ор га ни за ци ју.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak14.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Вре ме ле ти бр зо, ле то про ла зи по ла ко, па се по тру ди те да по стиг не те све оно што сте има ли на уму и у пла ну. Љу бав ни од нос ула зи у не мир не во де стра сти. Аван ту ра.

BIK 20.4-20.5.

По слов но сте успе шни у оној ме ри у ко јој ра ди те. Ако не ра ди те, не ће те до сти ћи све оно што би с те мо гли. Кон так т и с ино стран с твом су под по вољ н им окол но сти ма. Пу туј те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

14. avgust 2012.

Фи н ан с иј с ко-по с лов н а си т у а ци ја зах те ва ва ше пом но при су ство. Мо гу ће су осе тљи ве те ме. Тро ши те но вац на уку ћа не и фа ми ли ју, де цу, што је са вим оправ да но.

Ин ту и тив ни сте и тре ба вам сва мо г у ћ а по д р ш ке дра ге осо бе. Али, час је има, час је не ма, па су и ва ша осе ћа ња про мен љи ва. Не бри ни те, трај но тра је љу бав ко ју има те.

Нај бо ље је да се по ву че те с по ро ди цом у не к у свој оазу, остр во, и да ужи ва те с де цом и свим дра гим би ћи ма. Јер, да нас је са мо трун шан се да бу де те за до вољ ни.

До зво ља ва те мно ги ма да вам се ме ша ју у жи вот, на фин на чин. По го то во сте осе тљи ви на ути цај дра ге осо бе. По с лу ш ај те, али учи ни те по свом на хо ђе њу.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ин тен з ив н а са р ад њ а с ино стран с твом вам иде у при л ог. Окон ча ће те оно на че му ра ди те, уз ду жно по што ва ње осо бе ко ја вам по ма же. Ам би ци о зност се ис пла ти.

Уко ли ко сте на го ди шњем од мо ру, он да је све ка ко тре ба. По го то во су вам по вољ на пу то ва ња с дру штвом и парт не ром. Фи нан сиј ска си ту а ци ја ва ри ра.

На лич ном пла ну сте са мо у ве ре ни и го то во да сма тра те да све за ви си од вас. Али, ни је та ко. У ку ћи ће те те шко оку пи ти уку ћа не. Мо гу ћа је се о ба или ру ше ње зи до ва.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Мно го тру да и ра да зах те ва и за слу жу је ма ло пре да ха па ни је ло ше да раз ми сли те о од мо ру. И то оном го ди шњем, ве ли к ом и пот пу ном. При ја те љи вас по др жа ва ју.

Све сни сте сво јих за ми сли, по го то во оних ко је се од но се на по сло ва ње. А ва ша ма шта мо же сва шта па ин те гри ши те те иде је у сва ки дан, по го то во при ва тан би знис.

Има те по вољ не окол но сти за пу то ва ње, пре се ље ње, и, ге не рал но, до сти за ње сво јих да ле ко се жних ци ље ва. При то ме при хва ти те да те про ме не окол но сти и осе ћа ња.

TRI^-TRA^

Уда је се Џе ни фер V REMENSKA

PROGNOZA

СУнчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 28 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 29 Niш

Evropa

НО ВИ САД: Сун ча но уз слаб днев ни раз вој обла ка и ма ло то пли је не го у по не де љак. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на око 27 сте пе ни Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: На кон све жег ју тра, то ком да на пре те жно сун ча но и ма ло то пли је уз слаб ло кал ни раз вој обла ка по под не. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 28 сте пе ни на ју гу Вој во ди не. СР БИ ЈА: На кон све жег ју тра, то ком да на пре те жно сун ча но и ма ло то пли је уз ло кал ни днев ни раз вој обла ка. Са мо ће на ју го за па ду Ср би је би ти усло ва за ре ђу по ја ву ло кал них пљу ско ва. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 7, а мак си мал на 30 сте пе ни на ју гу и ју го за па ду Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До кра ја сед ми це сун ча но и све то пли је вре ме, али без ве ли ких вру ћи на. Ју тра ће би ти све жа, а днев не тем пе ра ту ре ма ло из над 30 сте пе ни у дру гој по ло ви ни сед ми це.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Због тер мич ких усло ва, ко ји су у гра ни ци оп ти мал них вред но сти, би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја ће усло ви ти бла же сма ње ње те го ба хро нич них бо ле сни ка, а код здра вих осо ба ће до при не ти по бољ ша њу рас по ло же ња и рад них спо соб но сти.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 23 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Глу ми ца Џе ни фер Ани стон (43) и Џа стин Те ру (41) ве ри ли су се у пе так, то ком про сла ве ње го вог ро ђен да на. - Џа стин је имао не ве ро ва тан ро ђен дан, по што је од сво је де вој ке Џе ни фер до био нај леп ши по клон при хва ти ла је ње гов пр стен и по ну ду бра ка - са оп шти ла је ње го ва ПР слу жба. Пар се упо знао на сни ма њу фил ма „Wanderlust” по чет ком про шле го ди не, и у ве зи је не што ви ше од го ди ну да на. - Осе ћам се ве о ма бла го сло ве но и срећ но у овој ве зи - ре кла је не дав но Џе ни фер у јед ном ин тер вјуу, иако ина че не при ча пре ви ше о при ват ном жи во ту. Глу ми ца је пет го ди на би ла у бра ку са Бре дом Пи том, ко ји ју је на вод но оста вио због Ан ђе ли не Џо ли са ко јом је ка сни је до био ше сто ро де це.

VIC DANA Пи та згод на де вој ка про дав ца: - Ко ли ко ко шта ова чо ко ла да? - По љу бац по ко ма ду. - До бро, узе ћу пет ко ма да - ба ка ће пла ти ти.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

124 (-12)

Slankamen

195 (-1)

Jaшa Tomiћ

Apatin

197 (-13)

Zemun

249 (3)

Bogojevo

183 (-12)

Panчevo

270 (6)

Smederevo

450 (4)

Baч. Palanka 202 (-8) Novi Sad

168 (-8)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

190 (-3)

S. Mitrovica

7 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

263 (-1)

Beograd

194 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

416 (-1)

Tendencija stagnacije

Titel

180 (2)

NERA

Hetin

66 (0)

TISA

-38 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja