Dnevnik 14.septembar 2009.

BUDU]NOST STATUTA VOJVODINE ODREDI]E BUYET

Vlada i PIV doteruju zakon o nadle`nostima

c m y

JOVAN KRKOBABI] O REFORMI PENZIJSKOG SISTEMA

Izjedna~avawe radnog veka je obi~no naklapawe str. 5

str. 3

NOVI SAD *

PONEDEQAK 14. SEPTEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22481 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OP[TINE U POKRAJINI MUKU MU^E DA PLATE NAKNADU ZA ODVODWAVAWE

ZBOG DUGOVAWA BEOGRADSKOG DISTRIBUTERA NOVINA

Kiosci „Future plus” od sutra bez „Dnevnika” ^lanice Asocijacije medija: Kompanija „Novosti”, „Ringijer Srbija”, „Kolor pres”, „Politika novine i magazini”, „Pres pabli{ing grup”, „Adrija medija”, „Ekonomist” i „Dnevnik Vojvodina pres” – upozorile su ju~e javnost da firma „Futura plus”, kao jedan od najve}ih distributera {tampe, ozbiqno ugro`ava poslovawe svih izdava~a. U wihovom zvani~nom saop{tewu se navodi da je, s obzirom na to da pojedina~na nastojawa poslovodstava svih ovih izdava~a da naplate ogromna dugovawa nisu uspela, postignuta jednoglasna saglasnost da se od utorka, 15. septembra, „Futuri plus” ne isporu~uju dnevne novine i magazini. Uz molbu ~itaocima za razumevawe i poziv da svoje novine i magazine potra`e na dru-

gim prodajnim mestima, Asocijacija je istovremeno apelovala na Vladu Srbije da, u okviru svojih nadle`nosti, a u ciqu obezbe|ewa slobode informisawa, „preduzme hitne mere kako bi se ovaj zna~ajan deo tr`i{ta uredio na zakonit na~in”.

Po{tovani ~itaoci, i kompanija „Dnevnik Vojvodina pres” pridru`ila se odluci Asocijacije medija, jer bi nas daqe isporu~ivawe novina „Futuri plus”, koja ne izmiruje svoje obaveze, dovelo u finansijski gotovo bezizlazan polo`aj. U~ini}emo sve da se ovaj potez, na koji smo bili prinu|eni, {to mawe oseti, obezbe|uju}i odgovaraju}e tira`e kod ostalih distributera, pre svega „Pres internacionala”, „[tampe” i drugih prodavaca novina.

E. D.

Dugovi za vodu poplavili Vojvodinu str. 4

STO GODINA SRPSKOG VAZDUHOPLOVSTVA OBELE@ENO AEROMITINGOM U BATAJNICI

Lepa slika poletela u svet

str. 13

VI[E OD POLOVINE BRAKOVA PUCA

Epidemija razvoda u Novom Sadu str. 9

NASLOVI

Politika 2 Wujor{ki duel Beograda i Pri{tine 2 Narodwaci tra`e ukidawe komesara za pro{irewe

Ekonomija 4 Pala prodaja novih kola 5 Ulagawe u Srbiju bio je dobar potez

Berza 6 Optimizam se {iri Beogradskom berzom

Novi Sad 7 U „Zelenilu” kancelarije pune, terenaca malo?

Vojvodina 11 Posle sedam decenija – trojke

Dru{tvo 12 @ene u matematici – o, da!

13 U no}nim klinikama sve kristalno jasno

Ki{a oko podneva

Crna 14 Neznanci nudili deci ~okoladice 14 Mladi}a ubili, pa mu odsekli glavu

SPORT

Najvi{a temperatura 28°S str. 16 – 21

NA[I KO[ARKA[I U POQSKOJ DANAS PROTIV TURSKE

VO[I I HAJDUKU SAMO PO BOD KOD KU]E

SERENA PRETILA SUDIJI SMR]U?

BARIKELO NAJBR@I U MONCI

FORMIRAN KOMITET ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA

Mrkowi} sprema iznena|ewe

str. 13

POLITIKA

ponedeqak14.septembar2009.

c m y

2

DNEVNIK

EVROPSKA NARODNA PARTIJA INSISTIRA NA DUBOKOM REZU U EVROPSKOJ KOMISIJI

Narodwaci tra`e ukidawe komesara za pro{irewe (Od na{eg dopisnika iz Brisela)

SUTRA PO^IWE ZASEDAWE GENERALNE SKUP[TINE UJEDIWENIH NACIJA

Wujor{ki duel Beograda i Pri{tine

U sedi{tu Ujediwenih nacija u Wujorku sutra po~iwe 64. zasedawe Generalne skup{tine, na kojem Srbiju, kako je ranije ocenio ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}, o~ekuje “veliki diplomatski okr{aj” s Pri{tinom. Naime, privremene kosovske vlasti su, prema Jeremi}u, znatno poja~ale tempo lobirawa za svoju nelegalno progla{enu nezavisnost i nastupaju izuzetno agresivno. [ef srpske diplomatije ka`e da vlasti u Pri{tini o~ekuju da zasedawe Generalne skup{tine iskoriste da kruni{u svoje napore u posledwih nekoliko meseci s ciqem da ubede zna~ajan broj zemaqa sveta, koje do sada nisu priznale Kosovo, da to i u~ine. Jeremi} je, me|utim, istakao da ni Srbija ne “sedi skr{tenih ruku”.

–Ne}e biti lako, jer je Pri{tina podr`ana od nekih od najuticajnijih dr`ava sveta. Me|utim, mi smo se do sada prili~no

iskalili u ovoj borbi i umereni sam optimista pred Generalnu skup{tinu – dodao je ministar spoqnih poslova.

Podsetimo, tokom pro{logodi{weg zasedawa Srbija je izvojevala veliki diplomatski uspeh, jer je Generalna skup{tina prihvatila wenu inicijativu da se Me|unarodni sud pravde, telo UN, izjasni o legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i Metohije. Time je ovo pitawe, jedan od prioiteta srpske diplomatije, preneseno u pravnu ravan. Na predstoje}em }e zasedawu, ina~e, lideri 192 dr`ave sveta razmotriti ~itav spektar tema - od bezbednosti i unapre|ewa privrednog razvoja, do klimatskih promena i suzbijawa kriminala. Glavna debata bi}e odr`ana u dva navrata - od 23. do 26. septembra i od 28. do 30. septembra, a u woj }e u~estvovati i delegacija Srbije.

Cena tri godine koje je Srbida su ostale zapadnobalkanske ja izgubila u procesu evropskih dr`ave toliko daleko od ~lanintegracija, {to zbog nepostostva u EU da je postojawe Komejawa voqe da se sara|uje s Hasarijata za pro{irewe samo ba{kim tribunalom tokom vlada cawe novca evropskih poreskih Vojislava Ko{tunice, {to zbog obveznika. nemogu}nosti aktuelne vlasti Kako „Dnevnik“ saznaje, Bada uhapsi Ratka Mladi}a, na purozo nije bio odu{evqen tatu je da postane jo{ ve}a za grakvim zahtevom, ali ga takvi sta|ane Srbije. Naime, potpredsedvovi pribli`avaju odluci da se nik poslani~ke grupe Evropske formira komesarijat za komnarodne partije u Evropskom {ijsku politiku u ~iji bi portparlamentu Manfolio, osim drfred Veber za`ava zapadnog Zapadnobalkanske tra`io je u ime Balkana, u{le i dr`ave su toliko svoje politi~ke isto~noevropske grupacije od kan- daleko od ~lanstva u zemqe iz tzv. Isdidata za predto~nog partnerEU da je postojawe sednika Evropske stva. To re{ewe Komesarijata za komisije u sledene bi bilo tolipro{irewe samo }ih pet godina ko lo{e za Srbibacawe novca @ozea Manuela ju kao ukidawe Baroza da ukine evropskih poreskih Komesarijata za Komesarijat za pro{irewe, ali obveznika pro{irewe u EU. ne bi bilo ni (Manfred Veber) – Veoma smo zamnogo boqe, jer dovoqni {to je bi Srbija u komeBarozo izbacio iz svog prograsarijatu, u kojem se bave pitama euforiju o daqem pro{irewima Ukrajine, Belorusije i wu Evropske unije i {to ga nije kavkaskih republika, prakti~uvrstio me|u prioritete. Mino bila preba~ena u drugi ili slimo da je potrebno u~initi i tre}i red interesovawa. korak daqe, i to ukidawem meNajuticajniji poslanik sta komesara za pro{irewewe Evropske narodne partije po piEU. Jer, za novog komesara za tawu pro{irewa EU Elmar pro{irewe ne bi bilo dovoqno Brok za „Dnevnik“ ka`e da Veposla – rekao je Veber. berov stav ne oslikava poziciju Potpredsednik najbrojnije celog narodwa~kog bloka i da poslani~ke grupe u Evropskom on veruje da ve}ina u ENP-u, zaparlamentu argumentovao je tapravo, `eli da vidi spajawe makav stav ~iwenicom da je s Hrterija pro{irewa i kom{ijske vatskom posao gotovo zavr{en, a politike u jedan komesarijat.

U I[^EKIVAWU SAVETODAVNOG MI[QEWA O JEDNOSTRANO PROGLA[ENOJ NEZAVISNOSTI KOSOVA

KOSOVO

Na redu je carina Posle protokola o policijskoj saradwi, zvani~nici Euleksa i Srbije intenzivira}e pripremu protokola u oblasti carine i pravosu|a, pi{e list Koha ditore.

Izvori dnevnika su dodali da je protokol o carinama naredni tehni~ki sprazum koji Srbija mora potpisati u procesu vizne liberalizacije i on }e biti, kako se ocewuje, korisniji za Kosovo jer }e administrativne prelaze pretvoriti u grani~ne. “Taj protokol }e naterati Srbiju da prizna carinu s Kosovom i stvori}e jedinstvenu carinsku zonu”, rekao je listu neimenovani me|unarodni diplomata. Portparolka zadu`ena za carinu Aleksandra Xorx je potvrdila da postoji inicijativa za protokol o saradwi i u ovim oblastima, ali da wegovo realizovawe nije hitno. “Preliminarne diskusije ve} su odr`ane sa Beogradom ali nema rokova oko potpisivawa protokola o carinama.

Ovakav dokumenat }e se potpisivati kada se prona|e dobro re{ewe”, rekla je Xorxova.

Privrednicima 200 miliona Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjavio je da se tokom ove sedmice o~ekuje raspisivawe konkursa za raspodelu 110 miliona dinara namewenih privrednicima u pokrajini. On je podsetio da je Ministarstvo za KiM u prethodnoj tran{i raspodelilo 89 miliona dinara. “Do kraja godine, dakle, podeli}emo ukupno 200 miliona dinara”, rekao je Ivanovi} i dodao da “to ne}e biti jedina sredstva” jer u Ministarstvu ozbiqno razmi{qaju da jo{ neki novac koji imaju u rezervi, a u pitawu je izme|u 20 i 30 miliona dinara, dodele onima koji tek po~iwu posao. „Prati}emo kako se upotrebqavaju sredstva koja smo raspodelili i ako se nakon nekog vremena ispostavi da nisu namenski ulo`ena, tra`i}emo wihovo vra}awe”, najavio je Ivanovi}.

Sud izme|u prava, pravde i politike

Mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova mo`emo o~ekivati najranije polovinom slede}e godine, imaju}i u vidu praksu Suda i ~iwenicu da rokovi nisu predvi|eni, procena je saradnice Instituta za uporedno pravo u Beogradu mr Jelene Ostoji}. Ona podse}a na to da se prva usmena rasprava, a mo`da i jedina, o~ekuje u decembru ove godine. Po zavr{etku usmene rasprave, Sud }e po~eti rad na formulisawu mi{qewa, u ~emu u~estvuje svih petnaest sudija, koji odluku donose ve}inom glasova, ali s obzirom na razli~itu dosada{wu praksu, te{ko je predvideti da li }e se Sud uop{te nedvosmisleno izjasniti o zahtevu Srbije ili ne.

A Jelena Ostoji} tvrdi da su pravni argumenti Srbije dosta jaki. Polaze}i od ~iwenice da Rezolucija 1244 ne dovodi u pitawe

– U tom komesarijatu bi bila jasna podela na deo koji se bavi zapadnim Balkanom i deo koji se odnosi na Isto~no partnerstvo.

Na{ instrument za politiku na Balkanu je ~lanstvo u EU i vidimo da taj instrument ne vodi ka brzim rezultatima. To nas u~i da prema isto~noevropskim zemqama treba da primenimo drugi instrument: specijalno partnerstvo, koje bi bilo vi{e

Dra{kovi}: Letimo unazad Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} upozorio je na to da je Srbija daleko od odluke da joj je put u Evropsku uniju magistralni, a svi drugi – lokalni. „Ne mo`ete jedan dan biti za EU, a drugi dan protiv. Ne mo`e se dr`ava voditi tako {to se poku{avaju zadovoqiti i oni koji su za Evropu i oni koji su protiv. Pa da ne{to ~ini{ za jedne, a ne{to za druge. To je letewe unazad”, poru~io je Dra{kovi}. On je izjavio i da je Ratko Mladi} odavno mogao biti uhap{en da u Srbiji mre`a paralelne tajne policije Slobodana Milo{evi}a jo{ uvek nije ja~a od dr`ave. „Mre`a te zlo~ina~ke piramide smrti opstruira sve {to im je voqa, pa ~ak i potragu za grobom generala Dra`e Mihailovi}a. Kako onda da zvani~na policija i tajna policija prona|u `ivog generala Mladi}a, kad ne mogu da prona|u ni mrtvog generala Mihailovi}a”, rekao je Vuk Dra{kovi}.

SRBIJA I KANDIDATURA ZA ^LANSTVO U EU

– Ipak, pitawe koje je ostalo otvoreno i o kojem se u javnosti uop{te ne govori jeste {ta ako Me|unarodni sud pravde proceni da je progla{ewe nezavisnosti Kosova u skladu s me|unarodnim pravom? Takvu odluku Suda velike sile bi svakako iskoristile kao dodatni pritisak na Srbiju, koja bi imala veoma veliki problem u nastavku svoje borbe za o~uvawe teritorijalnog integriteta. Nije nemogu}a situacija da

Setite se Badintera U dosada{woj praksi Me|unarodnog suda pravde, kada su u pitawu teritorijalni sporovi, odluka je uvek i{la u prilog zemqi kojoj je sporna teritorija i istorijski pripadala. Ovde se, navodi Jelena Ostoji}, treba osvrnuti i na mi{qewe Badinterove arbitra`ne komisije po pitawu dr`avnih granica uspostavqenih nakon raspada SFRJ, a po kojem se wene spoqne granice i granice wenih republika moraju po{tovati u skladu s na~elom uti possidetis, {to zna~i da granice zate~ene u trenutku raspada ne mogu biti mewane. teritorijalni integritet Srbije i da je wom predvi|eno re{ewe statusa Kosova kroz pregovore, jednostrano progla{ena nezavisnost je u potpunoj suprotnosti s tim dokumentom Saveta bezbednosti. Na strani Srbije je svakako i princip teritorijalnog integriteta, odnosno wegovo po{tovawe, dok je, s druge strane, logi~no o~ekivati da }e Kosovo insistirati na po{tovawu prava na samoopredeqewe, koje je priznato Poveqom UN. Me|utim, ukazuje Jelena Ostoji}, pravo na samoopredeqewe, koje kao krajwi rezultat ima otcepqewe, pravo je naroda, i to onih pod kolonijalnom ili sli~nom dominacijom, a ne nacionalne mawine.

Ren ostaje bez naslednika?

od Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu a mawe od ~lanstva u EU. Kada stignemo do tog partnerstva, vide}emo {ta daqe i gde }e se tada nalaziti zapadnobalkanske dr`ave – rekao nam je Brok.

Odlaze}i komesar za pro{irewe EU Oli Ren na po~etku svog mandata je govorio da pro{irewe na zapadni Balkan nije francuski „T@V“ ve} „Orijent ekspres“.

Na zavr{etku Renovog mandata ~ini se da, dok se ne}kamo da li da u|emo u taj „Orijent ekspres“, na pruzi za EU sve je vi{e deonica na kojima {ine po~iwu da pucaju.

Tome u prilog i vest da je u Savetu EU dogovoreno da ministri spoqnih poslova na dana{wem sastanku uop{te ni ne raspravqaju o zapadnom Balkanu, dakle ~ak ni o aplikaciji Albanije za ~lanstvo, i pored namere {vedskog predsedni{tva da je stavi na dnevni red. Jedino }e biti dozvoqeno Evropskoj komisiji da izvesti Savet ministara, i to na zahtev Slovenije, za{to Komisija nije u predlog o viznoj liberalizaciji uvrstila i Bosnu i Hercegovinu. @eqko Panteli}

se uva`e argumenti Pri{tine da su pripadnici albanske mawine decenijama bili ugwetavani od srpskih vlasti, da su wihova osnovna prava kr{ena, da nisu mogli u~estvovati u radu dr`avnih institucija, te da je jedini na~in re{avawa wihovog problema – nazavisna dr`ava – navodi Jelena Ostoji}.

Ona dodaje da }e se Pri{tina nesumwivo pozvati i na priznavawe vi{e od 60 dr`ava, kao i na savetodavno mi{qewe Vrhovnog suda Kanade iz 1998. godine po pitawu secesije Kvebeka, u kojem se navodi da je u slu~aju te{kog kr{ewa qudskih prava, koje jednom narodu onemogu}ava u~estvovawe u politi~kom, dru{tvenom, eko-

nomskom i kulturnom `ivotu, mogu}e zanemariti princip teritorijalnog integriteta radi obezbe|ivawa osnovnih qudskih prava.

– No, to svakako ne mora dovesti do secesije i stvarawa nove dr`ave, a pri tom treba imati u vidu i to da se u “slu~aju Kvebek” radi o federalnoj jedinici, te da je ponovo u pitawu pravo naroda a ne nacionalne mawine – obja{wava Jelena Ostoji}, i napomiwe da se, u slu~aju da Me|unarodni sud pravde svojim mi{qewem potvrdi da je nezavisnost Kosova u skladu s me|unarodnim pravom, realno mogu o~ekivati i dodatni pritisci separatisti~kih pokreta u svetu, pa ~ak i otvoreni sukobi.

Po wenoj oceni, ukoliko bi Sud, pak, zauzeo stanovi{te da je jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova suprotno me|unarodnom pravu, stvorila bi se mogu}nost ponovnog otvarawa tog pitawa. Ipak, te{ko je o~ekivati da }e u tom slu~aju zemqe koje su priznale Kosovo poni{titi svoju odluku, ali je mogu}e da se zapo~nu neki novi pregovori o statusu. U svakom slu~aju, kosovsko pitawe je s politi~kog preba~eno na me|unarodnopravni teren, a to je jedino {to je Srbija mogla da u~ini u ciqu o~uvawa svog teritorijalnog integriteta.

– U i{~ekivawu savetodavnog mi{qewa o jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova ostaje nada da }e Me|unarodni sud pravde uspeti da se odbrani od politi~kih pritisaka i da }e prilikom odlu~ivawa presuditi pravni argumenti, potvr|uju}i osnovna na~ela me|unarodnog prava – zakqu~uje Jelena Ostoji}.

V. Savi}

Hap{ewe Mladi}a jedini siguran put Vlada je potpuno opredeqena da ispuni preostale uslove iz Mape puta za dolazak na belu {engensku listu, izjavila je direktorica Kancelarije za evropske integracije dr Milica Delevi}. „Na dobrom smo putu da u roku ispunimo sve potrebne uslove, kako bi gra|ani Srbije mogli posle Nove godine da putuju bez viza”, rekla je Delevi}eva u intervjuu za B92.

Ona je, me|utim, izrazila odre|enu dozu skepse prema nezvani~nim procenama pojedinih doma}ih i evropskih politi~ara da

postoji mogu}nost da Evropska unija u~ini presedan u slu~aju Srbije i da nam odobri podno{ewe kandidature i pre aktivirawa prelaznog sporazuma i po~etka ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, {to je sve uslovqeno hap{ewem Ratka Mladi}a. “Kada je u pitawu datum podno{ewa kandidature za EU, uvek je boqe ispuwavati uslove, nego ~ekati da li }e Brisel eventualno odustati od nekog zahteva”, obrazlo`ila je Milica Delevi}.

SUO^AVAWE S PRO[LO[]U NA PROSTORU EKS-SFRJ TEMA SKUPOVA U OPATIJI I BEOGRADU

Proizvodwa mitova za ja~awe mr`we

Centar za istoriju, demokratiju i pomirewe (CHDR) iz Novog Sada organizuje dva nau~na skupa na temu “Suo~avawe s pro{lo{}u, potraga za budu}no{}u”. Prvi skup odr`a}e se u Opatiji, danas i sutra, i na wemu }e u~estvovati istori~ari, pravnici, politolozi i sociolozi iz Srbije, Hrvatske, Bi H, Makedonije i Italije.

Nau~nici }e u Opatiji raspravqati o proizvodwi mitova na prostoru biv{e Jugoslavije, kao i o kolaboraciji i otporu fa{istima i nacistima u Drugom svetskom ratu. Doma}in drugog skupa }e, pak, biti Beograd, i to 17. i 18. septembra, a teme su mapirawe nacionalnih identiteta, Tito i nacionalno pitawe, kao i qudski gu-

bici i `rtve u ratovima. Direktor CHDR-a Darko Gavrilovi} rekao je da je ciq ovakvih skupova pre svega da se otvori dijalog o veoma problemati~nim temama, kada je u pitawu suo~avawe s pro{lo{}u.

“U odnosima nacija i dr`ava na prostoru biv{e Jugoslavije dominantni su mitovi, zbog ~ega veoma ~esto prevladava mr`wa me|u narodima”, naveo je Gavrilovi}. On je ocenio i da su osnovni uzrok mitova politi~ke ideologije, a pre svega mitologije komunizma i nacionalizma. “Te ideologije su izazvale ovu mr`wu i predrasude. Takvim ideologijama, da bi vladale masama, neophodan je mit o neprijatequ”, kazao je Gavrilovi}.

POLITIKA

DNEVNIK

„DNEVNIK“ SAZNAJE: SKUP[TINSKU BUDU]NOST STATUTA VOJVODINE ODRE\IVA]E BUYET

Vlada i PIV doteruju zakon o nadle`nostima – Ove nedeqe o~ekujem sastanak s predstavnicima organa AP Vojvodine na kojem }e se usaglasiti odredbe o prenosu nadle`nosti Pokrajini. Radna grupa Vlade Srbije je radila na tekstu ovog zakona i uobli~avawe odredbi je ura|eno u dogovoru ili pod okriqem Sekretarijata za zakonodavstvo, a sada je jo{ potrebno da utvrdimo neke detaqe sa predstavnicima pokrajinskih organa – izjavila je za „Dnevnik“ ~lanica pomenutre radne grupe, ministarka pravde Sne`ana Malovi}, obja{wavaju}i dokle se stiglo s nacrtom zakona o prenosu nadle`nosti, ~ije je usvajawe na Vladi, a potom u Skup{tini, preduslov da se i pokrajinski statut na|e pred poslanicima republi~kog parlamenta.

Kako obja{wava ministarka pravde, na stru~nom delu zakonskog teksta se ve} du`e radi.

– Radilo se predano na odredbama o prenosu nadle`nosti i poku{avamo da one budu izdefinisane do kraja – istakla je ministarka iz redova DS, u koju su u Vladinoj radnoj grupi i ministar prosvete @arko Obradovi} ispred SPS i ministarka NIP Verica Kalanovi}, u ime G 17 plus.

Kako saznajemo, tokom rada na tom tekstu nadle`na ministarstva su dala svoje mi{qewe i su-

INTERVJU

Re{ewe na pomolu: premijeri Cvetkovi} i Pajti}

gestije radnoj grupi, koje treba da budu sastavni deo odredbi o prenosu nadle`nosti s republi~kog na pokrajinski nivo.

vezanih za odredbe koje nosi u pokrajinskom parlamentu usvojeni statut, a koji je odavno do{ao u Skup{tinu Srbije, ali

Radilo se predano na odredbama zakona, a sada je potrebno da utvrdimo neke detaqe sa predstavnicima pokrajinskih organa (Sne`ana Malovi}) Ministarka Kalanovi} je u posledwoj izjavi za „Dnevnik“ na ovu temu svojevremeno rekla da je za wu i wenu stranku „pri~a o zakonu i statutu zvar{ena“.

To isto su nam sada ponovili i u vrhu G 17 plus. U vladaju}oj koaliciji smatraju da se ~itav posao odu`io zbog stavova SPS

nikako da se na|e na dnevnom redu jer ~eka dono{ewe Ustavom previ|enog zakona o prenosu nadle`nosti.

Iako su, po ovda{wem obi~aju, odavno istekli svi ustavni termini za dono{ewe ovih akata, ra{omon oko wih jo{ uvek nije raspetqan. Iako su posto-

jale najave da bi se i zakon i statut mogli na}i na prvom jesewem zasedawu Narodne skup{tine, izvori „Dnevnika” bliski vrhu vlasti kao prvi najrealniji termin, po{to zakon jo{ nije gotov, smatraju kraj godine, s tim da }e puno zavisiti od toga da li }e se i kada u}i u pri~u o rebalansu buxeta, kao i kada }ese pred poslanicima na}i projekcija dr`avne kase za 2010. godinu.

U svakom slu~aju, mnogi su o~ekivali da }e se jasnija sudbina i zakona i statuta znati posle sednice Glavnog odbora Demokratske stranke, odr`ane u subotu, ali predsednik Srbije i DS-a Boris Tadi} nije ni jednom re~uju ni pomenuo ovu problematiku. Predsednik je jedino najavio regionalizaciju Srbije kao proces koji bi mogao da potraje i tri godine, uz napomenu da „ideja regionalizacije nije da se stvaraju novi politi~ki centri mo}i, da se dobiju nove paradr`ave na tlu Srbije, ve} ravnomerni regionalni razvoj“.

Ina~e, kako „Dnevnik“ saznaje, na zatvorenom delu sednice GO DS-a niko od wegovih ~lanova nije pokrenuo ni pitawe statuta Vojvodine, niti dokle se stiglo sa zakonskim tekstom o prenosu nadle`nosti.

D. Milivojevi}

MILE ILI], PREDSEDNIK SKUP[TINE NI[A I POSLANIK SPS-a

I jug ~eka „omnibus” Iako je pre nekoliko meseci Vojvodina i Beograd razvijaju podr`ao predlo`eni vojvo|anmnogo br`e nego jug Srbije. Ne ski statut i ideju predsednika znam da li je razlog tome zato Pokrajinske i Republi~ke skup{to iz ovih delova Srbije nema {tine [andora Egere{ija i tih klasi~nih politi~kih priSlavice \uki}-Dejanovi} da taj tisaka kakvi postoje kad je re~ o akt pribli`e gra|anima cenovim razvijenijim regijama. tralne Srbije, predsednik Ali, dr`ava mora da vodi ra~uSkup{tine grada Ni{a socijana o tome da se svi razvijaju ravlista Mile Ili} danas ka`e da nomerno, kao i da se obezbedi }e se prilikom eventualnog glasistem fiskalne decentralizasawa o tom predlogu u Skup{ticije koji bi omogu}io da mnogo ni Srbije rukovoditi odlukom vi{e novca ostane op{tinama i organa svoje stranke. U razgovogradovima. I, da se zapo~ne jeru za “Dnevnik” Ili} ka`e da ta dan obrnuti proces: ne da dr`aodluka na nivou stranke jo{ va uzima sve iz gradova i op{tiuvek nije doneta, ali isti~e da na pa da im vra}a koliko ona holi~no podr`ava vojvo|anski }e, nego da op{tine i gradovi u statut kao i ideju decentralizadr`avnu kasu daju onoliko kolicije i regionalizacije Srbije. ko mogu. Tako }e svaka lokalna – Mi jo{ nismo na organima samouprava mo}i da se finansistranke razgovarali o tom pitara sama, a dr`ava treba da dowu, ali je moj li~ni stav, koji punskim merama i podsticajima sam izneo nakon razgovora s prema nerazvijenim op{tinama predsednicima republi~ke i vodi politiku ravnomernog razvojvo|anske skup{tine prilivoja. z Koliko je realno da takom predstavqawa statuta Vojvodine u Ni{u pre nekoliko mekva inicijativa s lokalnog seci, pozitivan. Lokalna vlast nivoa ubrza proces decenu Ni{u zala`e se za demetropotralizacije i u kojoj meri bi lizaciju Srbije i decentralizamotiv za takav korak mogao ciju vlasti, uva`avaju}i i pozibiti vojvo|anski statut, a u ciju Beograda kao glavnog grada kojoj, pak, nezadovoqstvo i poziciju Autonomne Pokrajizbog toga {to su buxeti lone Vojvodine. Mislimo da treba kalnih samouprava zbog mera doneti pokrajinski statut, a {tedwe drasti~no smaweni? pre toga i zakon o prenosu nad– Centralna vlast bi morala le`nosti Vojvodini, kao {to je da vodi mnogo vi{e ra~una o jo{ 2002. godine tim pitawima. Da donet omnibus zane bi bilo mnogo kon. Ali, zalapritisaka na veLokalna vlast u `em se i za to da like centre, moNi{u zala`e se za se paralelno doraju se stvarati demetropolizaciju nese i zakon o uslovi za razvoj u Srbije i preno{ewu odresvim delovima zedecentralizaciju |enih poslova drmqe jer bi tad bi`ave na gradove i vlasti, uva`avaju}i lo i mawe pritiop{tine. Tad bii poziciju Beograda saka s lokalnog smo imali kohenivoa, a mawe bi kao glavnog grada rentan sistem, u bilo i otvorenih i poziciju kojem bismo imapitawa u vezi sa li Ustav, vojvostatutom VojvoAP Vojvodine |anski statut i dine kad bi se, uz zakone o glavnom prenos nadle`nogradu i o prenosu nadle`nosti sti na Pokrajinu, centralna Pokrajini, gradovima i op{tivlast odrekla dela poslova i u nama – napomiwe na{ sagovorkorist lokalnog nivoa vlasti. nik.

A prava decentralizacije je z Da li delite uverewe uvod u regionalizaciju. Ja se zanekih kriti~ara statuta APV la`em za to da akcenat treba da da ja~awe autonomije Vojvobude na ja~awu lokalnog nivoa dine ko~i razvoj drugih devlasti, te da u procesu regionalova Srbije? lizacije treba razmotriti i – U Srbiji mora da se vodi poopasnost od toga da se odre|eni litika ravnomernog ekonomregioni pretvore u “mini-dr`askog razvoja. Evidentno je da se ve” i da ne dobijemo sedam Beo-

grada na u{trb mawih op{tina u tim regionima. z Zbog ~ega takav predlog ne iznesete preko va{e poslani~ke grupe u Skup{tini Srbije?

– Ja o tome stalno govorim i na strana~kim i drugim javnim skupovima, i mislim da je to pravi put. z A imate li podr{ku partnera u gradskoj vlasti u Ni{u za takve inicijative?

nih promena i dono{ewa novog zakoan o teritorijalnoj organizaciji, {to je ipak slo`en i politi~ki i pravni proces, i pitawe je kad }e do tog do}i. Me|utim, potrebno je i da se donese niz podzakonskih akata da bi po~ela primena Zakona o regionalnom razvoju, a pre svega da se ta~no defini{e koje }e op{tine pripadati kojem regionu. A mi Ni{ razvijamo i u statusnom i u politi~kom i u ekonomskom

– U Ni{u i vlast i opozicija imaju istovetan stav o pitawu decentralizacije. Svi misle da Ni{ treba da ima druga~iju poziciju u Srbiji. z Na koji na~in je to mogu}e posti}i, ako ve} te{ko ide i preko stranke kojoj pripadate a koja je deo vlasti, kao i ostale stranke s kojima sar|ujete na gradskom nivou?

– Pa politika je proces. Mi }emo se za tu ideju boriti i mislimo da }emo nekad ipak uspeti. z Kako se grad Ni{ priprema za primenu Zakona o regionalnom razvoju, s obzirom na to da bi trebalo da bude centar isto~nog regiona?

– Statisti~ki regioni koji su formirani ovim zakonom samo su u funkciji ravnomernog ekonomskog regionalnog razvoja. A mi smo taj zakon podr`ali u parlamentu zbog obrazlo`ewa da je re~ o aktu koji }e obezbediti uslove za konkurisawe za novac evropskih pretpristupnih fondova. Ina~e, smatramo da regionalizacija nije mogu}a bez ustav-

pogledu kao budu}i centar jugoisto~ne Srbije i sara|ujemo sa svim op{tinama koje bi trebalo da pripadnu ovom regionu. A uskoro }emo objaviti i strategiju o tome koji projekti }e biti prioritetni da bi se obezbedio br`i razvoj grada, ali i ovog regiona. Moja ideja je i da Ni{ bude gradska zajednica op{tina, {to Ustav omogu}ava, a {to bi bio i pomak ka regionalizaciji.

Uveren sam u to da bi se po tom modelu mogli organizovati i drugi veliki centri, kao {to su Novi Sad i Kragujevac. z Da li je za vas ideja Zakona da se granice statisti~kih regiona defini{u na osnovu spajawa postoje}ih upravnih okruga problemati~na?

– Za Ni{ki okrug to nije sporno, ali za Pirotski jeste po{to bi grupa op{tina pripala drugom regionu, iako je re~ o op{tinama koje gravitiraju Ni{u. Mislim da }e primedbe i sugestije koje su tim povodom upu}ene Vladi ipak biti prihva}ene.

B. Dragovi}-Savi}

ponedeqak14.septembar2009.

3

POKRAJINSKA VLAST NE]E SE]I ADMINISTRACIJU PRE DONO[EWA ZAKONA I POTVRDE STATUTA

Ni{ta ne diraju dok ne vide ingerencije

Sve ~e{}e u javnosti se mo`e tro{io na plate, stalne tro{ko~uti da se reforma dr`avne admive i putovawa, usluge po ugovoru, nistracije ne mo`e svesti samo na materijal... Tako|e je svojevremerezove tog prevelikog aparata i no postavqeno i pitawe uloge Poda tu treba biti vrlo obazriv. Jer, krajinskog zavoda za ravnopraviako to mnogima zvu~i neverovatnost polova, ili lane osnovanih no, vlast isti~e da u administrazavoda za kulturu nacionalnih ciji na svim nivoima vlasti ima i mawka radnika. Misli se, naravno, na mawak kvalitetnog kadra, Fondovi, zavodi, ali se uglavnom pre}utkuje ~iwekancelarije... nica i kako je do toga do{lo. U [irok je spisak pokrajintom za~aranom krugu izme|u viskih institucija: Fond za ka{ka i mawka je i pokrajinska pitalna ulagawa, Fond za razuprava. Ali vlast u Vojvodini kao voj, Garancijski fond, Fond za dodatni problem vidi i to {to podr{ku investicijama, Fond Pokrajina jo{ nema novi statut i za razvoj poqoprivrede, Fond zakon o nadle`nostima. za razvoj neprofitnog sektoPodsetimo da se na ta dva akta ra, Fond za pru`awe pomo}i ~eka gotovo godinu dana jer je izbeglim, prognanim i rasepredlog statuta upu}en iz pokraqenim licima; JP “Vode Vojjinskog u republi~ki parlament vodine”, JP “Vojvodina{ume”; jo{ u oktobru pro{le godine, gde Pokrajinski zavod za za{titu ~eka na saglasnost. Od tada, zakon spomenika kulture, Pedagokoji bi trebalo da ka`e u ~emu }e {ki zavod Vojvodine, Zavod za sve to Vojvodina imati nadle`nokulturu Vojvodine, Zavod za sti po novom Ustavu jo{ nije stikulturu vojvo|anskih Ma|ara, gao ni pred Vladu Srbije. Zbog Zavod za kulturu vojvo|anskih svega toga, u pokrajinskoj vlasti Slovaka, Zavod za kulturu vojsmatraju da je veza izme|u ta dva vo|anskih Rusina, Zavod za akta i reforme pokrajinske uprakulturu vojvo|anskih Rumuna, ve direktna, jer }e od dobijenih Zavod za kulturu vojvo|anskih ingerencija zavisiti i broj instiHrvata; Kancelarija za evroptucija i zaposlenih u pokrajinske integracije, Kancelarija skim slu`bama. za inkluziju Roma...

– Reforma dr`avne uprave ne obuhvata samo republi~ki nego sve nivoe vlasti. A to prakti~no zna~i racionalizaciju i javnog mawina, koji u tom domenu treba sektora u Pokrajini, pre svega u da brinu na gotovo isti na~in kao domenu ukupnih tro{kova, gde su, i nacionalni saveti mawina naravno, dominantne zarade. MeU svakom slu~aju, kako ~ujemo |utim, reforma vojvo|anske admiod \uki}a, pokrajinska admininistracije direktno je vezana za stracija }e ~im zakon o nadle`nonovi statut, ali pre svega za zakon stima bude usvojen u Skup{tini o nadle`nostima, koji }e definiSrbije, pristupiti wegovoj opetivno utvrditi ingerencije Poracionalizaciji, a {to zna~i i krajine, a od toga onda zavisi i svo|ewe aparata na optimalnu mebroj institucija, wihova vrsta i ru, naravno, uz odgovaraju}e otbroj zaposlenih – ka`e za „Dnevpremnine za one koji budu morali nik” pokrajinski da je napuste. Na{ sekretar za finansagovornik, me|uOtpremnina ne mo`e sije Jovica \uki}. tim, istovremeno i ne sme biti na~in napomiwe i da drPo wegovim re~ima, nesporno je da se dobro zaradi `ava na planu isda je i u APV ukuplate otpremnina (Jovica \uki}) pan broj radnika u najzad mora podvujavnom sektoru ve}i crtu, jer, doda}i no {to to zahteva potreba poje, to ne mo`e i ne sme biti na~in sla, s tim {to, ka`e, treba biti da se dobro zaradi. na~isto i s tim da je na nekim po– Na`alost, u Srbiji je praksa zicijama evidentan mawak kadra, da neko ko je uzeo novac da bi nadok, s druge strane, ima ~itavih pustio javni sektor nema nikakvu institucija ~ije je postojawe apsmetwu da se ponovo zaposli u javsolutno neopravdano. nom sektoru. Postoje primeri da O nekim neracionalnostima u su qudi tri-~etiri puta odlazili administraciji odavno se govori, iz dr`avne slu`be, uzimali otpa je tako, recimo, uo~i dono{ewa premninu i onda se ponovo zapoovogodi{weg buxeta jedan posla{qavali u nekoj instituciji, da nik G17 plus na sednici skupli na istom ili nekom drugom ni{tinskog odbora otvoreno pitao vou vlasti. I, naravno, platu opet svoje kolege ~emu slu`i Pokraprimali s dr`avnog vrela. Da bi jinski zavod za sport kad ve}, kako se to izbeglo, mora se formirati je kazao, postoji Sekretarijat za registar onih koji su uzeli otsport, pitaju}i se da li je to “za premnine i jasno utvrditi zabrapartijsko uhlebqewe”. Na tom na povratka u javni sektor, na dufonu je i ukazao da bi, po predlo`i period ili trajno – zakqu~uje gu buxeta, taj zavod od ukupno 35,2 pokrajinski sekretar za finansimiliona dinara ~ak 30,9 miliona je \uki}.

S. Nikoli}

REKLI SU

Vuksanovi}: Ho}e li od Srbije ostati samo ime Direktor informativne slu`be DSS-a Slobodan Vuksanovi} ocenio je da regionalizacija Srbije zna~i weno raspar~avawe i zalo`io se za izbore kao najbezbedniji na~in da se ono zaustavi. “Regionalizacija predstavqa izgovor i kamufla`u za odvajawe Vojvodine iz drugih delova Srbije. To poku{avaju da u~ine one stranke koje ne mogu da pre|u cenzus pa bi na ovaj na~in do{le do vlasti i u Vojvodini i u novoformiranim regionima”, naveo je Vuksanovi}, dodaju}i da od otpora celokupne javnosti ovakvim planovima koji neodoqivo podse}aju na razbijawe Jugoslavije zavisi i to „da li }e Srbija opstati ili }e od we ostati samo ime”.

Dejanovi}: Poslani~ke plate su sekundarno pitawe Predsednica parlamenta Slavica-\uki} Dejanovi} izjavila je da bi tekst zakona o skup{tini mogao da bude zavr{en tokom septembra ili u oktobru, a tri do ~etiri meseca kasnije i poslovnik o radu. Po wenim re~ima, sporno mo`e biti „vlasni{tvo” nad poslani~kim mandatom, ali to, ka`e, mo`e biti regulisano i drugim zakonima. “Puno toga treba regulisati ovim zakonom”, rekla je predsednica skup{tine, navode}i kao primer ure|ewe kontrolne funkcije parlamenta. Ona je potvrdila da }e ovim aktom biti definisane i poslani~ke plata, ali je to pitawe, po woj, „ sekundarno”.

4

EKONOMIJA

ponedeqak14.septembar2009.

„Juhor” mo`e u Evropu

DNEVNIK

OP[TINE U POKRAJINI MUKU MU^E DA PLATE NAKNADU ZA ODVODWAVAWE

Mesna industrija "Juhor" iz Jagodine ima sviwske prera|evine vrhunskog kvaliteta koje mo`e da ponudi zemqama Evropske unije, a sa kapacitetima za ukupnu godi{wu proizvodwu od 21.000 tona istovremeno mo`e da podmiri i potrebe doma}eg tr`i{ta, izjavio je Tanjugu generalni direktor "Juhora" Neboj{a Petrovi}. On je ocenio da je dozvola EU za izvoz sviwskog mesa veoma zna~ajna za 'Juhor", ali i za celu mesnu industriju i sviwarstvo u Srbiji.

"Posledwih godina smo mnogo ulagali u nove tehnologije i u primenu najvi{ih standarda kvaliteta hrane, a rezultat toga su proizvodi vrhunskog kvaliteta, poput salama milano i unghere{e, nove linije gril kobasica i pa{teta delikata, koje smo razvili ", istakao je Petrovi}.

Garancija za {tedwu Kako pove}ati devizne uloge?

Banke se obi~no trude da to u~ine pomo}u povoqnih kamata, a Inteza Sanpaolo oti{la je korak daqe. Oni sada nude {tedwu uz garanciju. Ta~nije, za devizne uloge od 500 evra navi{e ne garantuje samo finansijska ku}a koja radi kod nas ve} cela grupacija.

Klijenti koji polo`e uloge za ovaj program {tedwe mogu o~ekivati da }e u roku od deset dana dobiti garanciju ove me|unarodne bankarske grupacije u pisanoj formi. Kamata je 4,5 posto godi{we. U Intezi `ele da na ovaj na~in privuku klijente koji su pre godinu dana, na po~etku globalne svetske krize, povla~ili devizne uloge iz banaka. Na to da {tedwu potpomognu garancijom grupe odlu~ili su se jer su po rezultatima rada peta grupa u evrozoni a 15. u svetu, dok su u mati~noj zemqi, Italiji, neprikosnoveni lider.

D. V.

Dugovi za vodu poplavili Vojvodinu Ve}ina vojvo|anskih op{tina u ovo vreme krize i besparice i uz znatno smawene buxeta, muku mu~i kako da izmiri sve dospele obaveze, ra~une, isplati plate...

Najte`e je svakako mawim i nerazvijenim op{tinama, koje ne znaju {ta }e i kako }e, a posebno ako im je ra~un blokiran.

Nedavno se u nezavidnoj situaciji na{la op{tina Bela Crkva, zapravo 11 mesnih zajednica ove op{tine, kojima su ra~uni blokirani zbog 8,5 miliona dinara duga za vodni doprinos.

Preduze}e "Vode Vojvodine" tra`i naplatu sudskim putem ili da se dug otplati u roku od godinu dana, u mese~nim ratama.

U Beloj Crkvi ka`u da mogu da plate prve tri rate, ali da }e ostatak izmirewa duga i}i te{ko s obzirom na "srezan" op{tinski buxet.

I Zrewanin ima pote{ko}a da re{i pla}awe ove naknade. Naime, dug lokalne samouprave prema JVP "Vode Vojvodine" do 1. aprila ove godine prema{io je 17 miliona dinara. Ubrzo se na sednici Gradskog ve}a na{lo re{ewe o izdvajawu novca iz buxeta za periodi~nu isplatu duga, pa je za prvu ratu dato 1,3 milion dinara. Nadle`ni su saop{tili da je s JVP "Vode Vojvodine" postignut sporazum o produ`ewu roka isplate duga i to na 12 rata.

Rok dospe}a prve bio je 5. maj, {to zna~i da bi maja idu}e godine celokupan dug trebalo da bude namiren. Op{tina In|ija pla}a u ratama dug za naknadu odvodwa-

Na {ta tro{ite silan novac?

– I nas, kao i sve ostale op{tine, poga|a smawen priliv novca i svakako je te{ko platiti sve – ka`e zamenik predsednika op{tine In|ija Sini{a Filipovi}. – Verujem da je velika ve}ina vojvo|anskih lokalnih samouprava u sli~noj situaciji, odnosno da duguje za naknadu za odvodwavawe ili pla}a dug na rate.

Me|utim, nas interesuje {ta oni rade s tim novcem. Ja ve} tre}u godinu zaredom poku{avam od tehni~ke slu`be "Voda Vojvodine" da dobijem izve{taj o tome gde je i kako iskori{}en novac od te naknade, ali mi nije dostavqeno ni{ta. vawa, i to po sporazumu o vansudskom poravnawu. Po re~ima zamenika predsednika op{tine Sini{e Filipovi}a, dug od preko 40 miliona dinara treba da otplate u ratama do februara naredne godine.

U op{tini Kikinda ka`u da duguju "Vodama Vojvodine" deset

miliona dinara na ime naknade za odvodwavawe, da jedva izmiruju tu obavezu, posebno u situaciji kada je mnogo mawe para u op{tinskoj kasi. U @iti{tu }e poku{ati svoj dug da reprogramiraju i otplate na rate, ali }e to i}i veoma te{ko, s obzirom na to u kakvoj je situaciji ovaj

region. Kako saznajemo, op{tina Vrbas za vodnu naknadu duguje 600.000 dinara, uz mawe ka{wewe. Ka`u da uglavnom uspevaju da izmire obaveze prema "Vodama Vojvodine", da im se dug ne bi nagomilao.

Ima i op{tina koje su redovne plati{e, te su nam u Sremskoj Mitrovici, Apatinu i Sremskim Karlovcima potvrdili da redovno pla}aju naknadu za odvodwavawe i da se trude da ne stvore dug.

Saznali smo da su ove godine pote{ko}e u pla}awu obaveza i naknada "Vodama Vojvodine" imale i poqoprivredne zadruge i javna komunalna preduze}a.

Proletos je, recimo, desetak vojvo|anskih zadruga tu`ilo JVP "Vode Vojvodine" po{to im je ovo preduze}e protivzakonito obra~unalo kamate za nepla}enu naknadu za odvodwavawe. Naime, ovo preduze}e je od zadruga potra`ivalo 100 miliona dinara za naknadu, od ~ega ~ak 40 odsto otpada na kamate.

U JVP "Vode Vojvodine" su nam, veoma {turo, objasnili da zbog smawewa priliva novca u op{tinske buxete, ali i neblagovremenog izmirewa obaveza iz prethodnog perioda, gotovo sve op{tine na teritoriji AP Vojvodine imaju probleme da izmire naknade za odvodwavawe. U ovom preduze}u ka`u da se de{ava da kasne i uplate na ime odlo`enog pla}awa, {to znatno pogor{ava situaciju.

A. Brzak

Dobar prinos za Deltine penzije Prinos penzijskog fonda Delta \enerali od po~etka godine iznosi 12,5 odsto, a vrednost investicione jedinice dostigla je 1.200 dinara, objavio je taj fond.

Direktor dobrovoqnog penzijskog fonda Delta \enerali Nata{a Marjanovi} kazala je da je za tri godine postojawa fonda prose~an godi{wi prinos bio po 6,6 odsto, ali je u taj rezultat ura~unata i krizna 2008. u kojoj prinos pao 9,75 odsto.

"S obizirom da su znaci jewavawa krize u svetu vidqivi mo`e se re}i da su Delta \enerali fond i cela industrija dobrovoqnih penzijskih fondova u Srbiji, polo`ili test i pro{li kroz period krize znatno boqe od ostalih na tr`i{tu kapitala", kazala je ona.

Ukupna imovina penzijskog fonda Delta \enerali, kazala je, u septembru dostigla je 1,57 milijardi dinara (17 miliona evra), {to je za 45 odsto vi{e nego na kraju pro{le godine.

"Udeo Delta \enerali dobrovoqnog penzijskog fonda na sprskom tr`i{tu je 24 odsto", kazala je Marjanovi}eva na proslavi tri godine postojawa tog fonda i dodala da je broj ~lanova fonda prema{io 46.000. [teta je {to se ozbiqna finansijska kriza, ocenila je Marjanovi}eva, desila ba{ u trenutku kad je tr`i{te dobrovoqnih penzijsksih fondova u Srbiji na po~etku razvoja.

Marjanovi}eva, koja je i predsednik grupacije dobrovoqwih penzijskih fondova Srbije, ocenila je i da su gra|ani postali svesni da su neophodni dopuna dr`avne penzije i {tedwa za starost, tako da se o~ekuje stabilizacija tr`i{ta i daqi rast ~lanstva. Prema wenim re~ima, ve}ini ~lanova fonda doprinose upla}uju poslodavci, prose~na starost ~lanova je 44 godine, a u strukturi ~lanstva 66 odsto su mu{karci.

DR@AVA NA PROLE]E PO^IWE DA ZIDA JEFTINE ZGRADE

Ko }e `iveti u socijalnim stanovima Ovih dana na snagu je stupio Zakon o socijalnom stanovawu koji propisuje uslove za re{avawe stambenih pitawa za doma}instva koja iz socijalnih i ekomskih razloga ne mogu da obezbede stan po tr`i{nim uslovima. Vlada Srbije }e doneti Nacionalnu strategiju socijalnog stanovawa, koja }e predstavqati okvir za dono{ewe konkretnih programa.

Kao mogu}i izvori sredstava za socijalno stanovawe predvi|eni su, izme|u ostalih, buxet Srbije, donacije, doma}i i inostrani krediti.

Zakon predvi|a formirawe Republi~ke agencije za stanovawe, koja }e kao neprofitna stambena organizacija podsticati poslovawe bez naknade koje treba da obezbedi ni`u cenu stambenih objekata. Vlada }e u roku od 60 dana od doneti osniva~ki akt Republi~ke agencije za stanovawe. Ministar za prostorno planirawe i za{titu `ivotne sredine Oliver Duli} najavio je da bi izgradwa stanova za socijalno ugro`ene trebala da po~ne na prole}e 2010.

Da bi se ostvarila ovako utvr|ena nacionalna stambena politika neophodno je da se donese nacionalna strategija socijalnog stanovawa. Op{tine i gradovi mora}e da donesu lokalnu stambenu strategiju, dugoro~ni, sredworo~ni i godi{wi program socijalnog stanovawa i buxet za sprovo-

|ewe lokalne stambene strategije. Razvoj socijalnog stanovawa obezbedi}e putem od-

s drugima neprofitnu stambenu organizaciju (stambenu agenciju) radi sprovo|ewa

Merila Zakonom je predvi|eno da pravo na re{avawe stambenih potreba imaju lica koja su bez stana i koja iz raspolo`ivih prihoda ne mogu da obezbede stan po tr`i{nim uslovima. Merila za utvr|ivawe reda prvenstva su stambeni status, visina primawa, zdravstveno stawe, invalidnost, telesno o{te}ewe i broj ~lanova doma}instva. govaraju}e zemqi{ne politike i planirawa i ure|ewa prostora, a bi}e i u obavezi da vodi registar stanova, te da osnuje samostalno ili zajedno

programa socijalnog stanovawa.

Gde }e se sve zidati stanovi za socijalno ugro`ene kategorije dru{tva, jo{ je prerano

govoriti. Ministar Duli} je jo{ ranije rekao - u svim mestima gde bude bilo interesovawa. Dakle, op{tine i gradovi su na potezu, oni treba da sagledaju i potrebe i materijalni status svojih gra|ana i mogu}nost davawa lokacija na kojima bi se zidalo, ali i da utvrde buxet koji bi sve to pratio. Ministar Duli} ka`e da Vlada Srbije radi na dva fronta: zida}e se jeftiniji stanovi, od kojih }e se neki prodavati, a neki samo rentirati, shodno ovom zakonu.

Materijalni status gra|ana bez stana }e odrediti ko pripada kojoj grupi.

Ovih dana u {tampi se mnogo pisalo o razli~itom poimawu ministara za infrastrukturu Milutina Mrkowi}a i za prostorno planirawe Duli}a o jeftinoj stanogradwi.

Duli} je poru~io svima koji nameravaju da kupe jeftiniji stan da ne treba da ra~unaju na jedinstvenu cenu od oko 500 evra po kvadrata, kao {to tvrdi Mrkowi}. Ona }e se, kako je objasnio, neminovno razlikovati od grada do grada, u zavisnosti od cene lokacija na kojima se stanovi budu zidali. Na wu }e mo}i ra~unati tako|e odre|ene kategorije stanovni{tva, koje budu u stawu da mese~no otpla}uju povoqniji dugoro~ni stambeni kredit. Ali, to nije materija koju obuhvata ovaj propis, {to mnogi me{aju.

R. Dautovi}

Pala prodaja novih kola Prodaja novih automobila u 2009. godini opala je za 40 odsto, a prodaje na lizing i kredit mawe su za 50 odsto. Svaki tre}i novi prodati automobil je iz kragujeva~ke fabrike "Fijat", preneo je RTS. Svaki tre}i novi prodati automobil u Srbiji, dolazi iz kragujeva~ke fabrike "Fijat", pokazuje statistika.

Iako je u toku dr`avna akcija staro za novo, prodaja novih automobila u 2009. godini pala je za 40 odsto, ~ime smo dostigli susede, gde se taj procenat kre}e od 40 do 60 odsto.

Prodaje na lizing i kredit mawe su za 50 odsto, a najvi{e je pala prodaja komercijalnih vozila. Mawa prodaja i veliki tro{kovi smawili su i broj zaposlenih za 25 odsto, {to zna~i da je od po~etka godine oko 3.000 qudi izgubilo posao.

Posle pada carinskih stopa, doma}i uvoznici sni`avali su cene nekoliko puta. Tako su neki modeli, za samo godinu dana, pojeftinili za tre}inu. Najslabije se prodaju komercijalna vozila. Privreda ih kupuje ~ak ~etiri puta mawe nego pro{le godine.

"Nalazimo se u dibokoj recesiji, {ti pokazuju rezultati prodaje automobila firmama i privatnim licima", rekao je ekonomista Sa{a \ogovi}.

Mnogi koji `ele da kupe poslovno vozilo nailaze na bankarsku barijeru. "^ak 70 odsto na{ih mu{terija biva odbijeno sa zahtevima za kredit za kupovinu novog vozila {to je posledica velikih u~e{}a koja se tra`i od klijenata i lo{eg kreditnog rejtinga kompanija koje tra`e kredit", rekao je Stanko Radi} iz "Grand motorsa".

Zbog lo{eg stawa na tr`i{tu, ve}ina se odlu~uje da umesto kupovine novog vozila, popravqa staro. "Servis nam radi nesmawenim kapacitetima {to zna~i da se odr`ava i popravqa ono {to je ranije kupqeno. Boqi dani tek dolaze jer je i kriza prolaznog karaktera", rekao je Zoran Dragoja iz "Integra motorsa".

U prvih {est meseci ove godine, osim "fijat punta", najprodavaniji su nema~ki automobili. Da najskupqa roba uvek na}e kupca, dokazuje podatak da je prodato i oko hiqadu luksuznih vozila.

EKONOMIJA

DNEVNIK

ponedeqak14.septembar2009.

POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE JOVAN KRKOBABI]:

MINISTARKA FINANSIJA DIANA DRAGUTINOVI] NAJAVQUJE

Izjedna~avawe radnog veka je obi~no naklapawe

Bez posla 14.000 ~inovnika

Reforma penzijsko invalidskog sistema bi}e gotova, najkasnije, do sredine idu}e godine, a bi}e reformisane sve institucije u okviru tog sistema, na bazi komparacije nema~kog, {vedskog, slovena~kog, austrijskog i na{eg penzionog sistema – izjavio je lider Partije ujediwenih penzionera i potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi}. Najboqa re{ewa iz ovih sistema bi}e ugra|ena u na{, pri ~emu }e se voditi ra~una o specifi~nostima Srbije i wenim mogu}nostima. Postoji ve} 1.600.000 qu-

Mo`da }e `ene mo}i da rade i kra}e nego danas, ka`e vicepremijer di koji su do sada ostvarili pravo na penziju. Sistem }e biti postavqen tako da ne ugro`ava dosada{wa prava, a da nova budu bar za malo boqa od dosada{wih.

Krkobabi} koji je u Ka}u predstavqao program svoje partije izjavio je da su insinuacije o izjedna~avawu radnog sta`a za `ene i mu{karce neistinite i zlonamerne.

- Odgovorno tvrdim da su to sve naklapawa. Mo`da }e `ene mo}i da rade i kra}e nego danas, ali sada to ne mogu da tvrdim jer nam tek predstoji istra`ivawe na tu temu. Pre kona~nog stava kako }e izgledati koja penzija u budu}nosti, niko unapred ne mo`e to da ka`e – istakao je Krkobabi}.

Govore}i o procesu reforme, Krkobabi} je rekao da su formirane tri radne grupe. Jednu }e, kako je objasnio, voditi direktor PIO fonda, a ona }e raditi na

INTERVJU

organizacionom, kadrovskom i tehni~kom usavr{avawu zaposlenih, kako bi ova institucija bila {to efikasnija. Druga grupa }e raditi reformu celokupnog sistema, na osnovu pomenutih pet modela. U woj rade predstavnici dr`ave, sindikata, poslodavaca i nezavisni eksperti. Sistem }e biti reformisan, tvrdi lider PUPS-a, tako da se po{tuju evropski principi, a da ne bude u~iwen nijedan korak koji bi pogor{ao sada{we stawe. Tre}a grupa, prema wegovim re~ima trebalo bi da izradi centralni registar – jedinstvenu banku podataka koja }e sadr`ati sve podatke: od broja zaposlenih, broja poslodavaca, starosnu strukturu zaposlenih, penzionera itd. Na osnovu toga bi dr`ava, u svako doba, trebalo da zna koliko }e sutra imati penzionera i kojom koli~inom novca raspola`e.

- Ovog trenutka dr`ava potra`uje, na ime penzijsko - invalid-

Dr`ava, pa radnik Lider PUPS Jovan Krkobabi} je najavio dono{ewe novog zakona koji bi trebalo da reguli{e isplatu plata i upla}ivawe doprinosa, {to }e, kako je istakao, dovesti do mnogo stro`ijeg odnosa prema poslodavcima.

- Od prvog januara idu}e godine zakonom }emo regulisati da niko ne mo`e da isplati zaradu radniku, ako pre toga nije uplatio doprinose dr`avi. Mora da se zna red. Tek kada to isplati, mo}i }e da isplati i plate – rekao je Krkobabi}.

skog osigurawa oko 100 milijardi dinara bez kamate. Doneta je odluka da se sta` pove`e, ali to ne}e i}i linearno ve} }e morati da se vidi od slu~aja do slu~aja – rekao je Krkobbi} i najavio da }e svi poslodavci biti naterani da plate dug.

Govore}i o optere}ewu koje predstavqa broj zaposlenih u PIO fondu, Krkobabi} je rekao da je u ovoj instituciji do sada bio ve}i broj zaposlenih nego {to treba, a da je organizacija bila lo{a, dok su poslovi bili obavqani mnogo sporije nego {to bi smelo.

- Radna grupa koja za zadatak ima reformu PIO fonda }e to u~initi tako da ova institucija sa {to mawe qudi, a {to efikasnijim radom i tehnikom dobije boqe rezultate. Veliki broj qudi u PIO fondu, nisam siguran koliko ta~no, je vi{ak, ali }emo tek videti koiko }e morati da ode po raznim osnovama. Na to nas obavezuje i odluka Vlade o racionalizaciji javnog sektora – objasnio je Krkobabi}.

P. Klai}

Ministarka finansija, Diana Dragutinovi} izjavila je da je sa MMF-om dogovoreno da u dr`avnoj administraciji bude otpu{eno 14 hiqada qudi. Prema wenim re~ima, sva ministarstva do petka treba da predaju planove u{teda za slede}u godinu. Diana Dragutnovi} te planove treba da uobli~i u buxet za slede}u godinu, koji mora da bude gotov do 20. okotobra, odnosno pre dolaska misije MMF-a.

“O~ekujemo od svih ministarstva, jer su svi ministri listom bili za to, da stanu iza racionalizacije i smawewa javne potro{we. U tom smislu o~ekujemo da }e svaki od ministara dati svoj doprinos. Osamnaestog septembra, svi podaci treba da budu u Ministarstvu finansija, nakon

Kriza smawila deficit Srbija je u u prvoj polovini ove godine zabele`ila deficit teku}eg platnog bilansa od 979 miliona evra, koji je mawi za 68 odsto u odnosu na isti period pro{le godine.

Prema podacima Ekonomskog instituta, Srbija je u oblasti robne razmene u julu ove godine izvezla robu u vrednosti od 538 miliona evra, {to je za 25,8 odsto mawe u odnosu na jul pro{le godine, a uvezla je robu vrednu 943 miliona evra, {to je za 47 odsto mawe u odnosu na isti mesec 2008. godine.

Srbija je u julu pro{le godine ostvarila rekordne vrednosti izvoza od 725 miliona evra i uvoza 1.490 miliona evra. Kako se navodi, osnovni uzrok tako velikog smawewa deficita u prvoj polovini ove godine, bio je pad trgovinskog deficita, pri izostanku investicija i kredita.

SNE@ANA VUKOVI], ZAMENICA DIREKTORA KOMPANIJE TRS

Ulagawe u Srbiju bio je dobar potez Kada su 2005. godine odlu~ili da deo proizvodwe presele u Petrovaradin, dvojica {vajcarskih preduzetnika nisu imala pred sobom nikakva prethodna istra`ivawa i analize tr`i{ta, ve} su se oslonili na uveravawa svog partnera iz Srbije da }e ovde na}i dobar izbor kvalitetne radne snage. Ulagawe vredno tri miliona evra pokazalo se kao dobar poslovni potez, jer je novoformirano preduze}e TRS za samo ~etiri godine, obimom proizvodwe i tehnolo{kim nivoom, nadma{ilo mati~nu proizvodwu recikliranih ketrixa za ra~unarske {tampa~e u okolini Ciriha. Investitori su, obja{wava zameni-

Sne`ana Vukovi} Foto: N. Stojanovi}

Podr{ka, ali u na~elu z Da li ste zadovoqni razumevawem i podr{kom srpske strane? U kojoj meri su Vam na usluzi bile dr`avne institucije koje se bave podsticawem investicija i da li ste koristili nekakve stimulanse?

- Kontaktirali smo Agenciju za podsticawe izvoza (SIEPA), ali se sve svelo na na~elnu podr{ku. Vojvo|anski fond VIP se sam ponudio i oni su odradili sve {to je bilo u domenu wihovih mogu}nosti. Dr`avnu subvenciju za svako novootvoreno radno mesto dobili smo za samo 20 radnika, ukupno dva miliona dinara, mada smo zaposlili 350 qudi. Re~eno nam je da u fondu vi{e nema para. ca direktora Sne`ana Vukovi}, bili iznena|eni kvalitetom, znawem i prilagodqivo{}u radnika koje su ovde na{li.

- Krajem 2006. godine mese~no smo obnavqali 23.000 ketrixa, dok je sada{wa proizvodwa tri puta ve}a (95.000). Na{i radnici su lako obavili tromese~nu obuku, jer ne samo {to imaju zavidna tehni~ka i tehnolo{ka znawa, ve} i neophodnu manuelnu ve{tinu. Uz to, 80 odsto za-

poslenih komunicira na engleskom i nema~kom {to je veoma va`no, jer ovde imamo i qude iz [vajcarske. U po~etnoj fazi smo bili potpuno osloweni na mati~nu produkciju u toj zemqi i svi na{i plasmani su i{li preko wih. Sada imamo vlastito odeqewe za razvoj i sposobni smo da sami osvajamo nova tr`i{ta. z To su bila pozitivna iznena|ewa. Da li je bilo i ne-

gativnih, odnosno, da li su na nekim poqima wihova o~ekivawa bila previ{e optimisti~ka?

- Ra~unalo se da }e plate od 200 evra biti dovoqne, a sada su nam bruto primawa prose~no 565 evra. Tro{ak radne snage vi{e nije na{a prednost, ali mi to uspevamo da nadoknadimo visokom efikasno{}u. Iznenadio ih je i obim i kompleksnost na{ih procedura. Ovo je ekolo{ki osetqiva proizvodwa i mi svakog meseca za razna re{ewa, merewa, analize i uvozne dozvole izdvajamo oko 50.000 evra. z U kojoj je meri ekonomska kriza uticala na Va{e poslovawe? Da li ste smawivali obim svojih poslova?

- Bili smo prijatno iznena|eni kad smo nedavno saznali da smo pro{le godine bili 37. izvoznik u Srbiji. Godinu dana ranije bili smo negde na 95. ili 96. mestu. Dok su drugi smawivali svoje plasmane, mi smo odr`ali i ~ak pove}ali svoj izvoz.

Za devet meseci ove godine na stranim tr`i{tima smo ostvarili prodaju od devet miliona evra, a planiramo da do kraja 2009. stignemo do izvoza vrednog 16 miliona evra. Na{a je prednost u tome {to su nas dr`avne slu`be, posebno u Nema~koj, prepoznale kao faktor u{tede. Umesto da kupuju originalne ketrixe, oni poru~uju na{e obnovqene, koji su istog kvaliteta, a jeftiniji. z Gotovo u potpunosti ste osloweni na uvoznu sirovinu, jer 95 procenata potro{enih ketrixa nabavqate napoqu. Zar se taj materijal, uz

malo boqu organizaciju, ne bi mogao obezbe|ivati ovde?

- Mogao bi i mi radimo na tome. Postoje ~ak i jasni propisi da se ketrixi ne smeju bacati i da se moraju predati firmama koje se bave recikla`om, ali nema dovoqno doslednosti. Re~ je plastici koja se jako te{ko razgra|uje, vekovi su u pitawu, i to je stvarno ozbiqan ekolo{ki problem. Da bi napravili pomak na tom planu potrebna nam je pomo} i razumevawe dr`ave. Na 80 odsto tendera, koje raspisuju dr`avni organi i slu`be, ne mo`emo da u~estvujemo, jer je uslov da se kupe originalni ketrixi. Ne shvatamo zbog ~ega, mi smo srpska firma, ovde pla}amo poreze i zapo{qavamo ovda{we radnike. Na{e proizvode, recimo, kupuju nema~ki telekom i nema~ka po{ta. z Posle nepune ~etiri godine rada u Srbiji i ste~enog iskustva, da li u TRS-u imate nekakvu poruku ili sugestiju za na{u javnost?

- Mislimo da bi na{a dr`ava morala strate{ki da osmisli svoju ponudu i da u prvi plan stavi na{e prednosti. Investitore, prevashodno, interesuje ono po ~emu se, u pozitivnom smislu, razlikujemo od drugih.

Za mene je jo{ jedna stvar veoma bitna. Na{i qudi, na{i radnici, moraju shvatiti da ne postoje samo prava, ve} i obaveze.

Svakodnevno govorim zaposlenima u TRS-u da je ova kompanija va`nija wima i na{oj dr`avi, nego na{im vlasnicima. Ova fabrika je, prevashodno, na{ interes.

V. Harak

toga treba da vidimo sa kojom }emo javnom potro{wom iza}i pred MMF”, rekla je Dragutinovi}eva za B92. Ta~ka sporewa sa MMF-om je buxetski deficit za slede}u godinu. Prema re~ima Diane Dragutinovi}, MMF insisititala da defict bude 3,5 odsto BDP, a Srbija tra`i ~etiri odsto. Ono {to je dogovoreno su otpu{tawa.

“Ono oko ~ega smo se dogovorili je smawewe zaposlenih u javnom sektoru, za sada to iznosi oko 14.000 grubo, mo`e biti ne{to vi{e, mo`e biti ne{to mawe. Mogu}e je da to bude aktuleno u prvom kvartalu slede}e godine. Naravno, otpremne za te qude, naravno i sve u{tede koje otpu{tawa nose.

Svaki ~inovnik ne{to i tro{i,struja, voda, telefon. Gleda}emo da, ako to ne bude dovoqno, odu-

5

stanemo od nekih progama koji su bili plasirani u javnosti”, ka`e Dragutinovi}eva.

Defintivno se ne}e odustati od Koridora 10, ka`e Dragutinovi}eva, ali }e neki drugi mawi projekti, ukoliko to bude neophono, biti odlo`eni. Ona navodi da }e i pored isplata opremnina za 14.000 qudi, dr`ava wihovim otpu{tawem biti na dobitku.

“Ukoliko bi se ovi qudi otpustili, {to je krajwe nepopularna mera, jer ti qudi imaju porodice, dr`ava bi na godi{wem nivou, za wihove plate i ostale tro{kove, u{tedela 13, 14 milijardi dinara.

Na otpremine koje }ete dati samo u jednoj godini potro{i}e se pola od toga, odnosno 7 milijardi. To zna~i da }e dr`ava opet u{tedeti”, ka`e ministarka finansija.

POJEDNOSTAVQIVAWE ADMINISTRATIVNIH PROCEDURA DAJE PRVE REZULTATE

Privreda voli jedan {alter Navikli smo ve} da u istra`ise izjasni uskoro, ali }e sada imavawima o konkurentnsti i povoqti vi{e posla: nosti investicione klime Srbija – Sada smo taj spisak propisa bude na za~eqima rang-lista, pa pro{irili, i to duplo. Zna~i, da ponekad i te lo{e plasmane ponakon odluke Vlade trebalo bi kvarimo za po nekoliko mesta od da se van snage na|e 200 propisa – godine do godine. Da mo`e da bude ka`e rukovodilac jedinice SRP i druga~ije, pokazuje nedavno isAndreja Maru{i}. – Ali, to nije tra`ivawe o uslovima poslovawa jedina novina. Priprema se uvokoje je sprovela Svetska banka. |ewe jedno{alterskog sistema i Srbija je ove godine plasman pokod zapo{qavawa radnika. To }e pravila za dva mesta i sada je na smawiti broj formulara i {al88. mestu. Od biv{ih republika tera na kojima se sada ~eka, poSFRJ ispred nas su Makedonija i jednostaviti prijem radnika i Crna Gora – na 33. odnosno 71. mesmawiti tro{kove. Da ne zaborastu, iza su ostale Hrvatska – na vimo, od 1. januara naredne godi103, i BiH – na 113. Srbija je nane preduze}a }e finansijske izpredovala zahvaquju}i pojednove{taje predavati samo Agenciji stvaqenom sisteza privredne remu registracije gistre, a ne vi{e preduze}a koja se Ciq se~e nepotrebnih Poreskoj upravi propisa je da se sada obavqa na jedi NBS-u. Zakqunom {alteru. Dru- tro{kovi poslovawa ~ak o tome Vlada gi plus dobili smo smawe za ~etvrtinu je ve} usvojila. zahvaquju}i po[to se ti~e novog boq{anim inforspisak za stavqamacijama o kreditnoj sposobnosti we propisa van snage, na wemu je klijenta koji se dobijaju putem 159 pravilnika, 16 uredbi, a Kreditnog biroa Srbije. ostalo su odluke.

O~igledno stru~wacima koji su Me|u pomenute dve stotine skupqali podatke nije trebalo propisa mnogo je onih koji se ve} mnogo vremena da konstatuju poodavno ne primewuju. Neophodno boq{awe jer je jedno{alterski ih je ukinuti jer su formalno na sistem kod nas po~eo da funkciosnazi i stvaraju pravnu nesigurni{e po~etkom maja ove godine. U nost, posebno kod stranih inveBeogradu i ve}im gradovima Srstitora. Polovinu su za ukidawe bije registracija preduze}a mo`e predlo`ila sama ministrastva. se obaviti na jednom mestu – u Privrednici }e svakako biti Agenciji za privredne registre i zadovoqni kada se svi ti propisi wenim filijalama, a osoba koja na|u van snage. Ali ne treba zabopo~iwe biznis kao vlasnik preduraviti da su oni za ukidawe predze}a ne mora vi{e da dostavaqa lo`ili 500 pripisa koji im otepodatke i Poreskoj upravi, Fondu `avaju poslovawe. U toj grupi PIO i Republi~kom zavodu za mnogo je onih koji reguli{u zdravstveno osgurawe, ve} }e oni oblast poreza. podatke razmewivati me|usobno.

– Ciq celokupne strategije je Ovo pojednostvaqewe bilo je jeda se tro{kovi poslovawa pridan od prvih koraka koji su preduvrede smawe za 25 odsto – ka`e zeti u okviru poslova koje radi Maru{i}. jedinica Vlade Srbije za sveobuIzvesno je da }e ukidawe prohvatnu reformu propisa – SRP. pisa smawiti potrebu za odre|eOvo telo provelo je leto radnim brojem administrativnih no. Wihov predlog o ukidawu sto radnika koji su radili na wihonepotrebnih propisa trebalo je vom sprovo|ewu. O tome koliko da se na|e pred Vladom krajem jubi ih moglo biti u SRP-u ne vode la. Me|utim, zbog letweg odmora ra~unicu – to }e biti posao nadi velikog obima posla, jo{ nije le`nih ministarstava i drugih bio na dnevnom redu. O ukidawu organa koji neposredno organizuovih propisa Vlada bi trebala da ju posao.

D. Vujo{evi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

91,1511

93,4883

96,106

90,8706

Australija

dolar

1

53,9037

55,2858

56,8338

53,7378

Kanada

dolar

1

57,9768

59,4634

61,1284

57,7984

Danska

kruna

1

12,2399

12,5537

12,9052

12,2022

Norve{ka

kruna

1

10,5246

10,7945

11,0967

10,4923

[vedska

kruna

1

8,9385

9,1677

9,4244

8,911

[vajcarska

franak

1

60,1777

61,7207

63,4489

59,9925

V. Britanija

funta

1

104,256

106,929

109,923

103,935

SAD

dolar

1

62,3553

63,9542

65,7449

62,1635

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 9. 2009. godine

6

BERZA

ponedeqak14.septembar2009.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Optimizam se {iri Beogradskom berzom [estodnevni rast berzanskih indeksa rezultirao je pozitivnom promenom indeksa Beleks 15 od 11,22 odsto na nedeqnom nivou, dok je kompozitni indeks Beleks lajn u drugoj nedeqi septembra porastao 9,22 odsto. Ukupan nedeqni promet bio je oko 25 odsto ve}i nego u prvoj sedmici septembra i vredeo je blizu 385 miliona dinara, navela je {ef odeqewa korporativne agenture i agenta emisije Fime interne{nel Tijana Cvetkovi}.

Prethodne nedeqe trgovalo se 121 emisijom akcija, pri ~emu su ponovo dobitnici prema{ili gubitnike u odnosu 49 prema 31, istakla je Cvetkovi}.

Banke su predvodile grupu nedeqnih dobitnika pa je ^a~anska banka poskupela vi{e od 29 odsto, Privredna 23, a

AIK banka vi{e od 22 procenta. S druge strane, u kategoriji gubitnika na{li su se Politika sa minusom od 7,69 odsto, BIP sa 6,15 i Informatika sa 3,49 odsto. Strani investitori u~estvovali su u pro{lonedeqnoj trgovini sa 36 odsto uz ne{to izra`enije prisustvo na prodajnoj strani, navela je Fimin {ef odeqewa korporativne agenture i agenta emisije.

Kako se navodi u analizi Sinteza invest grupe, lider tr`i{ta bila je ni{ka AIK banka koja je uz skok od 22,3 procenta ostvarila promet od 89,5 miliona dinara. Euforija za ovom akcijom dostigla je vrhunac u petak kada je preko~ila 3.100 dinara, okon~av{i nedequ sa nezadovoqenom tra`wom na ovom nivou. Time je AIK banka dostigla tr`i{nu kapi-

Akcija AIK banka, Ni{ Energoprojekt holding, Beograd Agrobanka, Beograd Soja protein, Be~ej Veterinarski zavod, Subotica

talizaciju od 25,6 milijardi dinara i po po vrednosti se prili~no pribli`ila beogradskoj Komercijalnoj banci.

Od akcija iz realnog sektora najprometniji je bio beogradski

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

3.070 992 9.818 1.295 575

89.508.520 31.505.540 27.258.002 26.829.683 17.645.419

Energoprojekt, koji se kona~no domogao kote od 1.000 dinara, prvi put posle godinu i po dana.

Menu najve}im kupcima ove hartije, navodi se, bili su inostrani investicioni fondovi a predwa~io je {vedski Ist kapital, koji je ~etvrti po veli~ini akcionar ovog gra|evinara.

Od vojvo|anskih akcija iz korpe najlikvidnijih, Soja protein je nastavio da raste, uz solidne promete od nekoliko miliona dinara dnevno.

Pre samo mesec dana ova akcija je vredela 938 dinara, da bi proteklu sedmicu zavr{ila na 1.295 dinara. Sli~na situacija je i sa suboti~kim Veterinarskim zavodom, dok je cena Metals banke rasla ali sporijim tempom.

E. D.

Rusi prodaju vi{e nafte od Saudijaca Rusija je u drugom kvartalu ove godine postala vode}i svetski izvoznik nafte, ispred Saudijske Arabije, jer je u tom razdobqu dnevno u proseku isporu~ivala na inostrano tr`i{te 7,4 miliona barela osnovne energetske sirovine, saop{tila je Me|unarodna agencija za energiju (IEA). Podaci IEA su pokazali da je Saudijska Arabija pala na drugo mesto, sa prose~nim dnevnim izvozom od sedam miliona barela nafte u drugom tromese~ju 2009, prenela je ameri~ka agencija Blumberg. Saudijska Arbija je, me|utim, u prvoj polovini pro{le godine, kada su cene nafte na svetskom tr`i{tu bile rekordne, izvozila dnevno izme|u devet i po i deset mi-

Saudijska Arabija smawila proizvodwu, u skladu sa odlukom naftnog kartela OPEK, kako bi se pove}ala cena crnog zlata liona barela nafte. Smawewe isporuka je usledilo posle drasti~nog pojeftiwewa te sirovine, u drugom polugo|u 2008. i po~etkom 2009. Organizacija zemaqa izvoznica nafte (OPEK), u kojoj je Saudijska Arabija najmo}nija ~lanica, u septembru pro{le godine je odlu~ila da dnevnu produkciju i ponudu kartela naftnih eksportera snizi za ~etiri miliona barela.

Saudijska Arabija je tada preuzela najve}i deo obaveza oko dogovorenog smawewa proizvodwe i isporuka. Rusija, koja nije ~lanica OPEK-a, direktno je kritikovana

zbog „nelojalne“ konkurencije na ministarskom skupu te organizacije, koji je odr`an u utorak i sredu u Be~u.

Ruski ministar za energetiku Sergej [matko je takve kritike odmah odbacio kao „nepravedne“, predo~iv{i da ni sve ~lanice OPEK nisu po{tovale ranije utvr|ene kvote za ograni~ewe izvoza nafte. Ruski informativni servis Lenta navodi da su, na primer, pro{log meseca ~lanice OPEK izvozile prose~no 28,445 miliona barela nafte dnevno, {to je gotovo ~etiri miliona barela vi{e nego {to je ra-

nije bilo dogovoreno. Ukoliko se ekonomska kriza u svetu produ`i, a cene nafte osetnije padnu ispod sada{wih oko 70 dolara za barel, Rusija }e biti prinu|ena da dodatno uve}a vlastite isporuke te sirovine.

To bi, kako se upozorava u tekstu objavqenom na sajtu Lenta, moglo dodatno da iskomplikuje odnose Moskve i ~lanica OPEK. Rusija je do sada odbijala pozive nekih ~lanica OPEK da se pridru`i tom kartelu koji kontroli{e oko 40 odsto svetske proizvodwe nafte i pristala je samo da u 12-~lanoj organizaciji ima status posmatra~a.

Vlada protiv ru{iteqa „Rovera” Britanska vlada preduze}e legalnu akciju da onemogu}i ~etvoricu investitora ume{anih u krah proizvo|a~a automobila MG Rovera da upravqaju kompanijama. To je saop{tio britanski ministar za biznis i preduzetni{tvo Piter Mendelson ~ije je ministarstvo danas predstavilo dugo ~ekani izve{taj o doga|ajima koji su doveli do bankrotstva MG Rovera 2005.

Bankrotstvo MG Rovera ostavilo je bez posla 6.300 qudi a dug kreditorima je u visini 1,3 milijarde funti (2,2 milijarde dolara). Biznismeni, poznati kao ~etvorka Feniks, pre kraha MG Rovera izvukli su milione funti.

Prema izve{taju, oni su uzeli „nerazumno velike“ nagrade od oko devet miliona funti za sva-

ku od pet godina koliko su vodili kompaniju. Na izve{taj ministarstva ~etvorka je reagovala

qutito, navode}i da je vlada potro{ila na izve{taj 16 miliona funti, dok je za podr{ku MG Ro-

veru izdvojila samo pet miliona.

Oni tako|e tvrde da je britanska vlada kriva {to nije do{lo do sporazuma sa kineskom kompanijim [angaj automotiv jer nije ponudila zajam od 100 miliona funti. ^etvorku Feniks ~ine biv{i Roverov direktor Xon Tauers, diler Xon Edvards, direktor firme Edvards kars Piter Bil i Nik Stivenson, direktor Rovera u vreme dok je bio pod firmom BMV. Wih ~etvorica 2000. godine kupila su MG Rover od kompanije BMV za samo deset funti. BMV, koji je MG Rover kupio 1994, potro{io je na wega stotine miliona funti, prodao proizvodwu „lendrovera“ Fordu a zadr`ao „minije“ i 2000. ga za simboli~nu sumu prodao Feniksima.

DNEVNIK

Svaki zapadwak izgubio 10.000 dolara Najve}e svetske ekonomije potro{ile su 10.000 dolara po stanovniku bore}i se sa finansijskom krizom u posledwih godinu dana, pokazuju nove kalkulacije Bi-Bi-Si. Ra~unica, koju su u Bi-Bi-Siju izveli na bazi podataka koje je Me|unarodni monetarni fond dao ministrima finansija Grupe 20 razvijenih zemaqa, pokazuje i da su najve}e ekonomije ukupno potro{ile deset hiqada milijardi dolara. Najvi{e je potro{ila Britanija, 94 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), a slede SAD sa 25 odsto BDP.

Britanija je po stanovniku potro{ila ne{to vi{e od 50.000 dolara, a SAD deset hiqada.

Najve}i deo novca iz spasila~kih paketa bio je u formi garancija bankarskom sistemu i, mada su stvari krenule naboqe, brojni eksperti smatraju da }e pro}i godine, ako ne i decenije, pre nego {to se kreditirawe vrati na nivo pre krize. Prognozira se da }e svetska ekonomija ove godine biti u padu 2,3 odsto, odnosno za gotovo hiqadu milijardi dolara, i to je gubitak koji }e osetiti svi, posebno sve ve}i broj nezaposlenih.

Dolaru malo ko veruje Tr`i{ne pozicije dolara na kraju sedmice su dodatno pogor{ane na va`nim me|unarodnim deviznim berzama, a ve}ina analiti~ara prime}uje da je sve ja~e nepoverewe u ameri~ku valutu prinudilo mnoge centralne banke u svetu da smawe udeo „zelene nov~anice“ u vlastitim deviznim rezervama. Cene akcija na evropskim i ve}ini drugih efektnih berzi bile su i i daqe u blagom porastu, usled o~ekivanog oporavka globalne ekonomije, isti~e se u izve{taju agencije Rojters iz Londona.

Dolar je, prema agencijskim izve{tajima, opao na svim indikativnim valutnim tr`i{tima (London, Wujork, Tokio) do novog jednogodi{weg minimuma

prema korpi od {est drugih sna`nih valuta. Indeks dolara prema valutnoj korpi koja obuhvata evro, jen, britansku funtu i jo{ tri druge sna`ne valute opao je na 76,625 {to je najni`i nivo u proteklih 12 meseci. Trgovci na valutnoj berzi u Tokiju su ocenili da je pritisak na toj berzi za prodaju dolarskih pozicija veoma sna`an i da se tr`i{ni me{etari uop{te i ne pitaju da li treba da elimini{u svoje kratkoro~ne pozicije izra`ene u sve mawe vrednoj ameri~koj nov~anoj jedinici. Evro je u jednom trenutku na Londonskoj berzi vredeo 1,4614 dolara, {to je bio najvi{i nivo prema „amerikancu“ u ovoj godini, ali se nakon toga blago spustio da granice od 1,46.

VESTI Mr{avo leto na nebu Ameri~ki avioprevoznici su ovog leta, zbog mawe tra`we, ponudili mawe letova nego pre godinu dana i snizili cene karata da bi popunili avione, pokazuje ovonedeqni izve{taj o saobra}aju u avgustu. Avioprevoznici koji su snizili cene, poslovali su boqe jer su privukli qude koji su i{li na godi{wi odmor, ali broj poslovnih putovawa ostao je i daqe nizak. Analiti~ari predvi|aju da }e septembar biti posebno lo{ i o~ekuju pad od vi{e od 20 odsto u odnosu na septembar 2008. godine. ^etiri najve}e ameri~ke avio-kompanije saobra}ale su mawe nego u avgustu 2008. godine {to se izra`ava kao odnos preletenih miqa i broja putnika. Kompanija Delta erlajnz, najve}i svetski avioprevoznik, u avgustu je zabele`ila pad saobra}aja od 2,2 odsto.

Auto-dileri pred bankrotom Do kraja ove godine 30 dilera ruskog proizvo|a~a automobila AvtoVaza moglo bi da bankrotira zbog pada prodaje. Istra`ivawe analiti~ke agencije Avtostat pokazuje da se 14 dilera {irom Rusije ve} nalazi u velikim finansijskim problemima. Trenutno AvtoVaz ima 445 zvani~nih distributera a ukoliko se prognoze o zatvarawu pojedinih ostvare, tr`i{ni udeo ruskog auto-giganta bi mogao da padne za oko osam odsto. Avtostat je saop{tio da su po~etkom septembra ove godine evidentne prve `rtve krize i da su pred bankrotstvom moskovski Eleks-Plus koji ima udeo od oko devet odsto prodaje na ruskom tr`i{tu i Inkom-Lada koja dr`i 20 odsto moskovskog regiona. Jo{ nekoliko dilera koji posluju u Podmoskovqu je u sli~noj situaciji.

[tit od rizika Sirovom naftom se na berzi u Wujorku trguje po ceni od pribli`no 72 dolara za barel, nakon {to je izve{taj o padu zaliha tog energenta u SAD ukazao na mogu}i rast tra`we, a dolar je nastavio da slabi u odnosu na druge valute, {to podsti~e poskupqewe sirovina. Cena ameri~ke lake nafte za terminsku isporuku u oktobru

je na Wujor{koj robnoj berzi pala za 19 centi, na 71,75 dolara po barelu, dok je istovremeno evropska „brent“ nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila 14 centi, na 69,72 dolara za barel, prenele su svetske agencije. Od po~etka pro{le nedeqe je te~no zlato poskupelo za ~etiri dolara usled rasta berzanskih indeksa i slabqewa ameri~ke valute. Neki investitori kupuju sirovine kao {to su nafta i zlato kao za{titu od inflacije i pada vrednosti dolara.

Kina na dobrom putu Novi podaci o stawu kineske privrede pokazuju da Peking ove godine ima izglede da ostvari planirani rast od osam odsto. To je nivo za koji mnogi posmatra~i ka`u da je neophodan za odr`avawe dru{tvene stabilnosti. Najnoviji podaci potvr|uju stav da je stimulativni paket Pekinga, vredan 580 milijardi dolara, imao pozitivan efekat. Nacionalna statisti~ka slu`ba objavila je da je pro{log meseca industrijska proizvodwa pove}ana 12,3 odsto u pore|ewu sa avgustom 2008, nakon julskog plusa od 10,8 odsto. Istovremeno je prodaja na malo porasla 15,4 odsto dok su cene na malo u avgustu pale 1,2 odsto na godi{wem nivou i tako ubla`ile bojazni da bi velika stimulativna potro{wa mogla da podstakne inflaciju.

Elektrana na vetar Norve{ka je dala dozvolu za izgradwu prve velike farme vetrewa~a na moru, koja treba da obezbedi elektri~nu enrgiju za 49.000 doma}instava. Izgradwa elektrane „Havsul jedan“ trebalo bi da po~ne najranije 2011. godine, dok datum zavr{etka nije odre|en. Farma vetrewa~a }e se nalaziti na moru, oko 300 kilometara severozapadno od Osla, a ceo projekat ko{ta}e oko ~etiri milijarde norve{kih kruna (460 miliona evra). Norve{ki ministar energetike Terje RisJohansen izjavio je da }e jedan teravat elektri~ne energije koji }e proizvoditi vetrewa~e pomo}i da se prevazi|u povremene nesta{ice struje u tom delu zemqe i omogu}iti Norve{koj da razvije novu tehnologiju.

OD DANAS ZBOG SMAWENOG PRITISKA

NA TELEPU, KLISI U KOVIQU

Nose ba{tenski otpad

Radnici "^isto}e" danas }e odnositi ba{tenski otpad sa Telepa, a sutra sa Klise, Klisanskog brega i iz Koviqa.

U sredu je na redu ~i{}ewe Futoga, u ~etvrtak stari deo Veternika i Bege~, a u petak Podbara, Salajka i Petrovaradin. Spakovani otpad treba pred ku}u izneti do 6 ~asova.

Na Salajki i Podbari mutna voda?

Zbog radova na povezivawu korisnika na crpnu stanicu "[trand", stanovnicima Podbare, Salajke, [angaja, Budisave i Koviqa kroz ~esmu }e od danas curiti voda smawenog pritiska, a mogu}e je da }e do-

Novosadska ponedeqak14.septembar2009.

Zakqu~ci nas zakqu~ali kad ve} pomiwemo decu, recimo da su mali{ani prvi vojnicima ~estitali Dan Ratne mornarice.

OK, vi{e su se igrali i jurcali po vojnim brodicama usidrenim kraj Keja no {to su stezali {ake, ali vest se imala prokomentarisati u duhu vremena i o~ekivawa.

Dok su na{ih najboqih 11 {uta~a lopte {i{ali nesre}ne [kote na “Maksimiru” 3:1 i primakli se SP u Italiji, ista usluga u gradu je poskupela za 50 odsto. Manikiri, pedikiri i ini, po ugledu na kolege iz estetske bran{e, u~inili su isto, slo`no kao jedan. To se, pak, ne bi moglo re}i za delegate SO Petrovaradin koji su septembra 1989. imali “popravni popravnog”, kako je lepo opisala “Hronika”. Za wih je obezbe|ivawe kvoruma bilo isto {to i rast proizvodwe za gradsku vlast. I ona nam se tada javila, hvala lepo, rekla “kamate pritiskaju privredu”, nakon ~ega su usledili, poga|ate, Zakqu~ci!

Ig. Mihaqevi}

Pulski hor u katedrali Me{oviti hor "Rondo histrie" iz Pule, pod dirigentskim vo|stvom Vinke Buri}, nastupa ve~eras od 20 ~asova u @upnoj crkvi Imena Marijina. Na “Mokraw~evim danima 2008” hor je osvojio prvo mesto u disciplini nadpevavawa, a izvodi}e dela Baha, Bruknera, Bustoa, Mokrawca, Morikonea i Bu`leta. Ulaz je besplatan.

S. T.

V REMEPLOV

I{partali pola neba Na novosadski aerodrom ^enej 14. septembra 1960. sletelo je 15 sportskih aviona. Wihovi piloti bili su u~esnici velikog jugoslovenskog aero-kupa koji je po~eo dva dana ranije, poletawem iz Vipave u Sloveniji.

Oni su uzdu` i popreko preleteli tada{wu Jugoslacviju i imali samo dva sletawa, u Osijeku i Kraqevu. Pratilo ih je izuzetno lo{e vreme, ali su svi uspeli da se bez ve}ih te{ko}a

Bez vode }e danas od 9 do 15 sati biti stanovnici na parnoj strani Bulevara cara Lazara, od Ulice Alekse [anti}a do Ulice cara Du{ana. Razlog iskqu~ewa jesu radovi na vodovodnoj mre`i.

S. K.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

“Ko }e izvr{avati partijske zakqu~ke”, zavapili su sremskokarlova~ki komunisti u va{em i na{em “Dnevniku” pre ravno 20 godina. Wihov plodan sastanak upozorio je javnost da se komunisti vi{e bave sobom nego narodom, {to ne vaqa, da im se ~lanstvo osipa, to jo{ mawe vaqa, te da je priliv novih snaga gotovo nepostoje}i - oba{ka ne vaqa. Nismo, dodu{e, sigurni da je Zakqu~ke iz naslova iko `iv razumeo u potpunosti, niti da su predlagali i{ta konkretno, {to se najboqe videlo na... ...taze svr{enom samitu nesvrstanih u Beogradu. Prva strana “Dnevnika” donela nam je ogroman tekst pun Zakqu~aka, apstraktnih i metafizi~kih do te mere da je i kongresna sala “Sava centra” pred kraj samita vri{tala poluprazna, da ne behu tri zabaldahiwena {eika u prvom redu... Kako god, u na{em je gradu trajalo “Brankovo kolo”, deca i malo ve}a deca u`ivala su u zaista bogatom programu, a

}i i do zamu}ewa. Najavqeno je da }e ti radovi biti velikog obima, pa iz "Vodovoda i kanalizacije" upozoravaju da zamu}ivawe vode mo`e trajati i do nekoliko dana.

D. A

Bez vode deo Bulevara cara Lazara

probiju do ciqa, ispuwavaju}i usput razne vremenske i visinske testove i druge zadatke. Od poletawa, najsigurniji je bio Mijat Jovanovi} iz kqaqeva~kog aerokluba, pa mu je pripalo prvo mesto u velikom takmi~ewu, koje se, uglavnom redovno, sa prekidom za vreme Drugog svetskog rata, odr`avalo svake godine jo{ od 1926. pa do kraja osamdesetih godina 20. veka.

N. C.

KAKVA JE STRUKTURA ZAPOSLENIH U PREDUZE]U KOJE ^UVA GRADSKU PRIRODU

U „Zelenilu” kancelarije pune, terenaca malo?

U "Gradskom zelenilu" je 300 zaposlenih u stalnom radnom odnosu i jo{ 150 radnika terenaca na odre|eno vreme, dok traje sezona. I dok sindikat tra`i da se prvo oni otpuste, direktorka Sne`ana Repac ka`e da to nije mogu}e, po{to je prosek starosti radnika za rad napoqu 52 godine.

Naime, "Zelenilo" ima svega 75 stalno zaposlenih terenaca, nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika . U toj firmi skre}u pa`wu da imaju jo{ radnika u stalnom radnom odnosu sa sredwom {kolom koji su napoqu direktno ukqu~eni u osnovnu delatnost firme.

Dakle, ko{ewe trave, sadwu cve}a i drve}a, orezivawe grawa, odr`avawe kupali{ta na Dunavu "[trand", rad u rasadni-

ku... U ovom gradskom preduze}u se na platnom spisku nalaze radnici sa raznovrsnim obrazova-

wem, pa i oni ~ije stru~no obrazovawe deluje kao da nije u zna~ajnoj vezi sa delatno{}u predu-

ze}a. Uz to o~qiva je i velika razlika u broju radnika na terenu i onih koji sede po kancelarijama.

"Zelenilo" ima i diplomiranog pedagoga i prehrambenog in`ewera a i dva profesora fizi~kog vaspitawa.

Ovi posledwi su, ka`u u "Zelenilu"potrebni, jer se na [trandu odr`avaju i sportske priredbe.

U firmi ina~e radi 12 ekonomista,18 poqoprivrednih in`ewera i jedan magistar poqoprivrednih nauka, te {est in`ewera {umarstva, 44 poqoprivredna tehni~ara itd... U "Zelenilu" pak 80 odsto novca od prihoda ode na plate. Radnici strahuju, pogovoto oni sa dvadeset i vi{e godina radnog sta`a. Pitaju se ko }e biti prekobrojan?

Z. Deli}

DA LI SU U „ZELENILU” RAZRE[ILI DILEME

Danas spisak za pla}eni odmor?

Danas bi trebalo da bude zavr{en spisak radnika "Gradskog zelenila" koji bi od srede koristili pla}eno odsustvo od 30 dana.Rukovodioci sektora u "Gradskom zelenilu" spiskove

radnika koji }e na pla}eno trebalo je da dostave u petak, ali je taj potez iz nepoznatih razlog izostao. Za danas je zakazan i sastanak s predstavnicima sindikata, koji pro{log petka

nije odr`an. Gradski odbor sindikata zaposlenih u stambeno - komunalnoj delatnosti zatra`io je od direktorke "Gradskog zelenila" Sne`ane Repac da pismeno dostavi odluku fir-

me o slawu radnika, kriterijume na osnovu kojih }e se oni odmarati 30 dana i obrazlo`ewe {ta se `eli posti}i slawem na pla}eno odsustvo.

Z. D.

ZATVARAWE 38. BRANKOVOG KOLA

Lovorike Nikiti Danilovu Sve~ano uru~ewe nagrade "Branko Radi~evi}" rumunskom pesniku Nikiti Danilovu, zatim predstavqawe nove kwige pesama laureata na srpskom jeziku "Sumrak vekova" u

prepevu Miqurka Vukadinovi}a, kao i doma}i i inostrani pesnici zatvori}e 38. "Brankovo kolo". Program po~iwe danas u Karlova~koj gimnaziji u 12 ~asova.

B. P. P.

KWI@EVNI FESTIVAL „DU[KO TRIFUNOVI]”

Nagrada Jeleni Pani}

Nagrade pobednicima Tre}eg me|unarodnog kwi`evnog festivala za decu i omladinu "Du{ko Trifunovi}" bi}e uru~ene ve~eras u 18 ~asova u prostorijama Saveza slepih u Mileti}evoj ulici broj 28. festival koji

organizuje "Scena svih kreativnih" dodequje tri nagrade: u kategoriji osnovaca, sredwo{kolaca i kategoriji mladih do 27 godina, koju je ove godine dobila Jelena Pani} iz Novog Sada.

I.S.

SRE\ENO KOD BARUTANE NA TVR\AVI

Da se silan otpad ne vrati Radnici "^isto}e" ure|ivali su prostor oko Barutane na Tvr|avi, koje koristi Istorijski arhiv grada. Nesavesni gra|ani su uski prostor izme|u objekta i zidova zatrpali {utom, zemqom i razli~itim sme}em, tako da je tamo sakupqeno oko 20 kubika otpada. Radi se o koli~ini otpada koja bi mogla da stane u dvadeset kon-

tejnera koji se nalaze na ulicama grada. Iz "^isto}e" apeluju na gra|ane da ~uvaju `ivotnu sredinu i kulturno- istorijsko nasle|e, da koriste posude za odlagawe otpada a kada imaju gra|evinskog {uta zbog renovinarawa prostora mogu da se obrate wihovom preduze}u sa zahtevom za postavqawe dodatnih kontejnera.

B. M.

Obuka nepliva~a Besplatna obuka nepliva~a iz novosadskih osnovnih i sredwih {kola po~iwe u danas na zatvorenim bazenima SPC “Vojvodina”. Akcija je organizovana na osnovu ugovora gradske Uprave za sport i Pliva~kog kluba “Profesional-Pro akva”, a obuka }e se odvijati svakodnevno od 8 do 8.45 ~asova.

S. T.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak14.septembar2009.

DNEVNIK

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Blizanci vole septembar Blizanci: Boris i Petar - Nata{e i Zlatka Isakovi}a, Zoran i Ivana - Branke Bun~i}-Lovrenski i Milorada Bun~i}a, Mia i Ma{a - Danijele i Sa{e Klari}a, Uro{ i Ogwen - Jelene Grbovi} i Branislava [erbula, Pavle i Branko - Zorice O`egovi} i Veselina Mara{a.

Devoj~ice: Ivana - Sawe i @ivana Marinkova, Duwa Milice i Igora Franka, Angelina - Maje i Milana @i`akova, Duwa - Mile Zelen i Dragana Novakovi}a, Ana - Dragane i Aleksandra Vlaovi}a, Marija - Miqane i Sa{e Kreji}a, Andrea - Tatjane i Jaroslava Danka, Lana - Danijele i Dejana [inka, Sara - Katarine i Rajka Trbojevi}a, Natalija - Milene i Dalibora Ru`i}a, Katarina - Rane i Dalibora Martinova, Duwa Renate i Nenada Nikoli}a, An|ela - Sowe i Dragana Markovi}a, Marijana - Erike Kizur i Sa{e Beli}a, Anabela - Violete Kelemen i I{tvana Halasa, Kristina - Marije i Robert Uria, Aleksandra - Dragoslave i Sretena Pavkova, Nina - Martine i Jana Trusine, Sara - Zorice i Dejana Kizi}a, Kristina - Aleksandre i Vladimira Lazora, Tara - Ornele i Davora Stanojevi}a, Qiqana - Daliborke i Vojislava Tasi}a, Mia - Ane Len|el i Dragana Me|edovi}a, Awa - Sawe i Sre}ka Pavlovi}a, Dragana Aleksandre i Marinka Jovani}a, Milica - Ivane @ivkovi}-Kova~i} i Stevana Kova~evi}a, An|ela - Monike Na|-Pa{}an i Lazara Pa{}ana, Nikolina - Sne`ane i Bojana Ban~ova, Jasmina - Vesne i Sretena Luki}a, Ko{tana Gordane i Sini{e \u|ar, Dijana - Qiqane i Slobodana Gordani}a, Zorana - Goje i Jovana

Petrovi}a, An|ela - Jovane i @eqka Krstina, An|ela - Radine i Branislava Pejaka, Du{ica Biserke i Milo{a Mili}a, Ivana - Milice i Nenada Kokora, Tara - Svjetlane i Qubomira Kasalovi}a, Elena - Ivane i Petra Bo`i}a, Nevena - Mirjane i Dalibora Radanovi}a, Ema ^ile i Stevana Ciganovi}a, Klara - Zlate i Lacike Sabo, Sofija - Tomislave i Bojana Vje{tice, Anamaria - Alene Andra{ikove i Jana Andra{ika, Magdalena - Emilije i Branislava ^abrila, Tamara - Marjane i Mihajla Knezia, Lena - Qiqane i Stevice Wegovana, Lena Ivane i Aleksandra An|u{i}a, Xin Yi - Zhulei Chen i Hincai Mao,, Teodora - Maje i Dragana Blagojevi}a, Milena - Jasmine i Lazara Savi}a, Medina - \eqane Ramadani i Murata Bejzaku, [eida - Anite Bosinci i Ramadana Sapia, Enike - Er`ebet i Orbana Lazara, Sara - Mirjane i Stevana \uri}a, Sara - Jelene Rodi} Bur~ul i Jovice Bur~ula, Nina - Jelene i Nedeqka Todorovi}a, Marija - Nata{e i Vlastimira Stanisavqeva, Lidija - Gabriele i Ivice [midt, Teodora - Tawe [kori} i Slavka Kordulupa, An|ela - Karoline i Predraga Mijovi}a, Dragana - Olivere Loli}a i Dragana Miji}a, Jelena - Mirjane i Rajka Bijeli}a, Magdalena - Gordane i Nik{e Bogunovi}.

Ven~ani: Vesna Puli} i Slavko Miu~in, Sla|ana Tatalovi} i Nikola Atanasijevi}, Vawa ^ubrilo i Sa{a [ulc, Ivana Vukajlovi} i Aleksandar Simi}, Nikolina Zlaji} i Aleksandar Radoji~i}, Aleksandra Rankov i Nenad Todorovi}, Sla|ana Stanivukovi} i Zoran Krqanovi}, Marija ^vanova i Jovan Kova~evi}, Marija Koq|eraj i Edvard Qume`i, Ivana Radovanov i Milinko Mijatovi}, Renata ^ali} i Igor [qivi}, Biqana Peri} i Nikola Kopilovi}, Ivana Kraj~ek i Milan Pej~i}, Kristina Cavni} i Sa{a Vasiqevi}, Nata{a Bo`i~evi} i Mario Stankovski, Anita Ujhazi i @eqko Maksimovi}, Milica \ipalo i Ilija Gojkovi}, Biserka Jovanovi} i Miroslav @ivkovi}, Ivana Popovi} i Dejan Tomi}, Marijana Lukovi} i Bojan Dragi}, Maja Stanare-

vi} i Damir Benc, Vesna Jovanovi} i Neven Radulovi}, Nela Jeli} i Mihailo Kora}, Bojana Babi} i Milan Dabi}, Mirjana Obradovi} i Sla|an Peji}, Mirjana Vu~enovi} i \or|e Naumovski, Nata{a Popovi} i Aleksandar Raki}, Marija Ranisavqevi} i Simo Plav{i}, Zorica Peri} i Dra`en Peri}, Jelena Jovi} i Veqko Crnobrwa, Ana Cibula i Nenad Cinkocki, Danijela Diki} i Gavrilo Tomi}, Sowa Nikoli} i \or|e Vasiqevi}, Marina Kersnik i Nikola Dobri}, Danijela Marjanov i Igor Popovi}, Dragana Mom~ilovi} i Vojislav Mitrovi}, Sla|ana Latinovi} i Zoran ]uk, Svjetlana Radeta i Nikola Crnogorac, Milica [avija i Vladimir Belojevi}, Gordana Stefanovi} i Dragan Klisuri}, Dijana ^arapa i Sa{a Griva.

Dragana i Miroslav Maksimovi} sa }erkom Milicom

De~aci: Vuka{in - Darinke Savin i Aleksandra Bubawe, Slobodan - @ivane i Miroslava Horwaka, Stefan - Vawe Tom~i} i Darka Pare`anina, Mihajlo - Maje i Mi}e Matijevi}a, Nikola - Dragane i \or|a Kolarovi}a, Petar - Marice i Dragana Bi{kupovi}a, Reqa - Mine Din~i} i Damira Gu`vawia, Marko - Ivane Vujasin i Veselina Milovi}a, Mihajlo - Vesne i Vladimira Jakovqevi}a, Vuk - Qiqane i Milana Vojnovi}a, Stefan - Jelene i Nenada Petkovi}a, Marko - Danice i Zorana Risti}a, Ivan - Marije i Marjana Penavina, Andrej Biqane i Milana Udickog, Ogwen - Dragane Novkovi}-Pu{i} i Petra Novkovi}a, Miroslav - Dragane i Milorada ]osi}a, Uro{ Gordane i Marka Rosi}a, Ogwen - Sawe i Sr|ana Stepanova, Milo{ - Sla|ane i Milana Todorova, Mihajlo - Sla|ane i Dragana Miqi}a, Du{an - Ivane i @eqka Bogunovi}a, Reqa Nevene i Nemawe Zeqkovi}a, Strahiwa - Danke i Mladena \ukanovi}a, Aleksandar - Aleksandre Mati}- \ov~o{ i Mi{e \ov~o{e, Filip - Jelene i Branka Mitrovi}a, Nemawa - Je-

lene Ilija{ev i Qubi{e [ebula, Jovan - Nade i Vladimira Barata, Jovan - Maje i Ogwena Zavi{i}a, Ako{ - Aranke i Tibora Na|a, Marko - Gordane i Qubomira Tomi}a, Jovan Qiqane i Du{ka Maksimovi}a, Stefan - Danice i Marka Kraguqa, Pavle - Jasminke i Branka Luki}a, Ugqe{a - Jovanke i Mijodraga Zeli}a, Dimitrije - Marine i Dejana [u}ova, Mirko - Nikoline i Dragana [abi}a, Nikola - Nata{e Stani{i} i @elimira Vu~eti}a, Dragan - Aleksandre Juri{i} i Petra Apeli}a, Vuka{in - Dragane i Dejana Kondi}a, Jovan - Olge i Radovana Mun}ana, Mihajlo - Tinke i Sr|ana Karanovi}a, Sergej - Qiqane i Predraga Muratovi}a, Jovan - Irene i Gorana Qiqka, Luka - Jovane i Pe|e Marinca, Lazar Zorice Koji}-Krwaji} i Zorana Krwaji}a, Ogwen - Jelene i Ugqe{e Kraqa, [aban - [emsije Beri{e i Arifa Stola, Vuk - Marijane i Dragana Stoji}a, Aleksa - Danijele i Zorana Bun~i}a, Jovan - Branislave i Zorana Grekulovi}a, Uro{ - Brankice i Ozrena Kartalovi}a, Vawa - Vesne i Darka Burmuxije.

Umrli: Milena Josimov ro|. Zurovac (1926), Pavle Kruni} (1931), Manda Luketi} (1923), Dragiwa Vuj~i} ro|. Vladeta (1931), Gojko Mari} (1929), Zoran Maravi} (1964), Olga Brkqa~ ro|. Kova~ (1952), Grozda Luki} ro|. ^oban (1927), Mladen Haxi} (1937), Stevo Borovac (1953), Nikola Ki{ (1931), Bosiqka Milovanovi} ro|. Xoxo (1932), Qubica Brajovi} ro|. Krmpoti} (1934), \ur|inka Pani} ro|. Krkqu{ (1920), Du{an Petrovi} (1924), Stevan Balaton (1920), Petar Luka~ (1940), Marko Karagi} (1938), Jovan Ba~kali} (1955), Miroslava Jani} ro|. Ivkov (1938), Dobrivoje Jovanovi} (1949), Olga Stri~evi} ro|. Mijokov (1931), Svetozar Bani} (1939), Jugoslav Peuli} (1973), Gizela Okawi ro|. Devald (1943), Milka Vu~kovi} ro|. Stoj{in (1931), Ilona Horvat ro|. Fusko (1923), [andor Vizi (1939), Jasim Uka (1955), Vlajko Radevi} (1929), Milica Farka{ ro|. [a{i} (1949), Marija Tomi~i} ro|. Kolen~ik (1940), Slavka Novakovi} ro|. [avija (1935), Veselin Mala Asja na ven~awu roditeqa Ivane Vukajlovi} i Aleksandra Simi}a

Baji} (1922), Slavka Vuka{in ro|. Radi} (1938), Lazar Dumowi} (1930), Danica Laketi} ro|. Jarminac (1920), Zorka Jankov ro|. Ilijev (1932), @eqko Lon~ar (1957), Stanka ]ulum ro|. Koturov (1935), Milan Ili} (1954), Zora Star~ev ro|. Pavlov (1926), Todor Crepuqa (1937), Jolanka Kamenkovi} ro|. Lorenc (1933), Dragica Aparac ro|. Rapai} (1946), Sreten \uri} (1923), @ivan Gligorin (1942), [tevanika ]ur~i} ro|. Gamberger (1930), Du{an Luki} (1940), Mladen Paunovi} (1933), Nikola Radakovi} (1950), Ksenija Milanov ro|. Stojkov (1962), Karlo Barawi (1932), Ivan Virag (1953), \uka Grbin (1950), Jeremija Gavari} (1930), An|elko Obradovi} (1945), Marija Biuk ro|. Bo`ani} (1932), Dragomir Rackovi} (1938), Nemawa Mr|anov (1925), Katica @ivanov ro|. Bertok (1950), Sava Mirkovi} (1941), Ru`a Ferkovi} ro|. Ferkovi} (1937), Slobodan [ajin (1952), [andor A~aji (1961), Ferenc Zombori (1935).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak14.septembar2009.

VI[E OD POLOVINE BRAKOVA PUCA

PREDLOZI ZA GRADSKE NAGRADE

Epidemija razvoda napala grad Podatak da se vi{e od polovine brakova u Novom Sadu okon~a sa sudbonosnim „ne“ pred sudijom parni~arem, podjednako zabriwava psihologe, sociologe, ali i one koji tek treba da stanu pred oltar. Novosa|ani pri tom ne predstavqaju nikakav izuzetak ni u dr`avi Srbiji, a ni u ovom delu sveta. Sude}i po statistici koja broji bra~ne zavete, brak je institucija u kojoj se kratko zadr`avamo, ba{ kao {to se taj ~in olako i prihvata. Trend pove}awa broja onih koji su sre}u po drugi put potra`ili pred sudijom i bez zvani~ne statistike prime}uju i mati~ari, ali i sudije.

- Sada ve} ne mo`emo a da ne uvidimo da svaki put kada otvorimo mati~arske kwige utvrdimo da je u pitawu drugi ili tre}i brak. To je sada, na`alost, uobi~ajeno – ka`e sagovornica iz Mati~arskog zdawa.

Da li je re~ o prostom naru{avawu ugleda institucije zvane brak, ili je u pitawu ne{to drugo - psiholozi ne mogu precizno da ka`u. ^iwenica je da razloga ima mnogo, ali u vreme kada je ekonomska kriza sve uhvatila za gu{u, ba{ taj ekonomski nekako iska~e. Op{te mesto da problemi po~iwu kada novca nestane je po re~ima stru~waka Savetovali{ta za brak i porodicu, sve u~estalije u dosijeima slu~ajevima koji se re{avaju pred sudom. Lo{a ekonomska situacija umre`ava raz-

Do kraja godine }e broj razvoda uveliko prema{iti broj rastava prethodnih godina ne faktore koji po sistemu uzro~no-posledi~nih veza veza napadaju brak sa vi{e strana.

Tako pri~a obi~no po~iwe sa gubitkom posla, koja za posledicu ima stres koji opet prozrokuje nervozu, sva|e, nezadovoqstvo, a u krajwem slu~aju i nasiqe. Da je prisustvo svih ovih faktora od po~etka godine nagla{enije nego prethodnih godina potvr|uje podatak da se do jula sporazumno razvelo 566 parova, {to bio ako se u poredi sa statisti~kim podacima prethodnih godina treba-

lo da zna~i da }e do kraja godine broj razvedenih uveliko prema{iti broj rastava prethodnih godina.

Me|utim, ekonomska situacija, po re~ima stru~waka nije i najve}i problem bra~nih parova. Sveop{te otu|ewe me|u qudim na~elo je i bra~nu instituciju, a to je smatraju mnogi u zna~ajnoj meri pospe{ilo doba moderne tehnologije. Tako su surfovawe po forumima, }askawe po fejsbuku, komunikacija mobilnim telefonima, pa i sajber seks postali prirodni-

UNI[TENO IGRALI[TE U ULICI NOVOSADSKOG SAJMA

Starija ekipa razvaquje no}u?

Rekviziti koji jo{ uvek odolevaju sili graviracije na de~ijem igrali{tu na uglu ulica Novosadskog sajma i Turgeweve, te{ko bi se mogli nazvati potpuno bezbednima. Polomqene merdevine na ku}ici s toboganom, slomqena vrte{ka i klimava greda na koju su obe{ene dve quqa{ke, predsta-

- Zrelo je za popravku. Sve je uni{teno. Merdevine su rasturene, quqa{ke samo {to se ne raspadnu. Klackalica je nekada imala stranice. Pro{lo je mo`da oko dve godine od kada je sve renovirano. Ve} posle nekoliko dana strija deca su sve i{arala sprejevima. Okupqaju se no}u da prave {tetu, i stra-

mali{ane natera ka polomqenoj vrte{ci, starateqi su tu da interveni{u. Dve devoj~ice smatraju da bi re{ewe bilo ako bi se zaposlio ~uvar da motri no}u. Blago razo~arane tvrde da su za destrukciju odgovorne ekipe starije dece, koje ne razmi{qaju kako je mla|ima kada do|u ujutro.

Jo{ sutra rok za Oktobarsku

ji na~ini op{tewa od razgovora u realnom svetu.

Ovo priznaju ~ak i “zavisnici” modernih tehologija koji internet forume koriste kao ispovedaonice u kojima priznaju da premalo vremena provode sa svojim voqenima. “^im do|emo ku}i s posla sednem za ra~unar, dok draga gleda TV, a posle se samo zamenimo i tako danima ne pamtim kada sam joj uhvatio pogled”, priznaje tridesetogodi{wi mladi}.

Ova vrsta otu|ewa ukoliko potraje vodi do totalnog udaqavawa partnera koji naposletku zaboravqaju za{to su skupa, a sve zajedno do razila`ewa, {to po re~ima psihologa prolazi bez ve}ih emotivnih reakcija.

Druga primetna pojava je da brakovi ne samo {to se u velikom broju raspadaju nego i sve kra}e traju, odnosno bra~ni partneri sve br`e odustaju od bra~nih zaveta, koji su nekada bili sveti. Tako prema zvani~noj statistici pro{le godine u Srbiji prose~an brak trajao skoro 12 i po godina.

Stru~waci ka`u da je razlog tome ~iwenica da su se pove}avala o~ekivawa od braka i da je on odavno prestao da ima pre svega reproduktivnu ulogu.

O~ekivawa su velika, a ukoliko se na postavqene zahteve ne odgovori partneri jednostavno odlaze tra`e}i boqu ponudu.

L. Nikovi} U SVE^ANOJ SALI NIS - NAFTAGASA

Ve~e sa Lanetom Gutovi}em Predstava pod nazivom “Obi~no ve~e sa Milanom Lanetom Gutovi}em” Pozori{ta “Tragovi” po~iwe ve~eras u 20 ~asova u sve~anoj sali NIS-Naftagasa.

Za rezervaciju karata i dodatne informacije treba se obratiti na broj telefona 064/556-12-72.

Z. Ml.

Rok za podno{ewe inicijativa i predloga za dodelu ovogodi{we Oktobarske nagrade isti~e sutra, dok rok za predlagawe laureata Novembarske poveqe traje do 1. oktobra, podse}aju iz Komisije za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu Skup{tine grada.

Inicijative i predloge u pisanoj formi i sa obrazlo`ewem na adresu Komisije u Ulici @arka Zrewanina 2, mogu da podnose gra|ani, preduze}a, ustanove, politi~ke organizacije i udru`ewa, odnosno sva fizi~ka i pravna lica.

Oktobarska nagrada se dodequje povodom 23. oktobra, Dana oslobo|ewa Novog Sada za izuzetne rezultate i dostignu}a u oblasti privrede, kulture, nauke, umetnosti, obrazovawa i drugih dru{tvenih de-

I polovnu garderobu samo razgledaju „Espri“, „Levis“, „Puma“, „Ribok“, „Lakoste“-sve su to marke koje mogu da se pazare po veoma pristupa~nim cenama. „Sekond hend“ prodavnice su one gde za jednu „crvenu“ mogu da se kupe iznena|uju}e kvalitetni komadi ode}e i zahvaquju}i tome wihovi vlasnici jo{ uvek nisu pred bankrotom. Me|utim, kupovna mo} gra|ana je opala i to se oseti po tome {to mnogi qudi ulaze i samo razgledaju robu, saglasni su prodavci sekond hend prodavnica. Postoji i ona druga grupa „posmatra~a“ koja se jo{ ne naziva kupcima polovne robe i to ne zbog nedostatka para, ve} zbog predrasuda koje imaju po pitawu kvaliteta ove garderobe.

- Ja sam po drugi put u ovom butiku. Ranije se boqe `ivelo pa nisam morala da pazarim u sekond hendu. Sada samu sebe privikavam na ovakav vid kupovine jer sam prili~no skepti~na prema kvalitetu izlo`enih artikala. Ali na{la sam ono {to nisam mogla ni na pijaci da na|em, a to je ovaj lep stolwak- rekla nam je Svetlana Kne`evi} -Mi imamo stalne mu{terije, koje imaju stila i znaju da prepoznaju kvalitet. To su qudi ko-

Pred{kolci upoznaju Novi Sad Akcija Udru`ewa turisti~kih vodi~a Novog Sada i Turisti~ke organizacije Novog Sada (TONS), namewena svim pred{kolskim grupama “Radosnog detiwstva” a pod nazivom “Ja upoznajem Novi Sad”, traja}e od sutra do 1. novembra.

Ideja je da se pred{kolci voze autobusom svakog dana na upozna-

{no je na {ta ovo igrali{te sada li~i – kazala je majka S. Z. koja dovodi decu da se igraju u bloku izme|u stambenih zgrada. Ju~e prepodne, na {qunku me|u rekvizitima igralo se desetak de~aka i devoj~ica. Svakog budno prate bake, deke ili roditeqi. Ako interesovawe

Najavqena izgradwa 19 novih igrali{ta doprine}e kvalitetnijem detiwstvu novosadskih mali{ana. Ipak, ima li to sve smisla ako }e oni stariji, koji su zaboravili na quqawe i klackawe, tokom no}i, to sve bahato uni{tavati.

S. Tanuryi}

Deca dobijaju 19 igrali{ta Otvarawe prispelih ponuda za izgradwu 19 de~ijih igrali{ta u gradu, odr`a}e se u 18. septembra u 10 ~asova u Zavodu za izgradwu grada. Trenut-

no je u toku priprema tenderske dokumentacije za izgradwu.

Ta~ne lokacije gde }e se igrali{ta nalaziti i rok za-

vr{etka radova bi}e poznati tek po okon~awu postupka javne nabavke, odnosno kada bude odabrana najpovoqnija ponuda.

S. T.

latnosti ostvarene tokom jedne ili vi{e godina. Ovo dru{tveno priznawe mogu dobiti pojedinci koji rade, ili su radili u Novom Sadu, kao i kolektivi ~ije je sedi{te na teritoriji grada.

Novembarska poveqa se dodequje u spomen oslobo|ewa Novog Sada 9. novembra 1918, kao i Velike narodne skup{tine Srba, Buwevaca i drugih Slovena Banata, Ba~ke i Barawe koja je 25. novembra iste godine donela Odluku o prisajediwewu Vojvodine Srbiji. Dodequje se za postignute uspehe u svim oblastima dru{tvenih delatnosti, za doprinos razvoju Novog Sada, negovawe demokratskih tradicija i duha zajedni{tva Novosa|ana, kao i za ispoqenu hrabrost i humanost u vanrednim okolnostima.

I. S.

KRIZA U[LA I U CARSTVO KRPICA

OD SUTRA

vqaju ambijent u kojem svakodnevno boravi nekoliko desetina mali{ana.

Oko igrali{ta, pore|ane su svetiqke s razbijenim za{titnim staklom, razvaqena vratanca na stubu bandera, pa na svega pola metra od zemqe vire elektri~ne instalacije.

9

vawe grada i tvr|ave, od vrti}a i nazad u pratwi stru~nih vodi~a.

Tokom izleta, organizovane }e biti i sportske aktivnosti u Dunavskom parku za vreme polusatne pauze, kao i stvarala~ki programi i radionice sa temom grada, kulturno zabavni sadr`aji i izlo`ba de~jih radova na temu “Novi Sad moj grad”.

S. T.

ji su puno putovali i pazarili po Cirihu, gde je ovakav vid kupovine veoma cewen. Novosa|ani su skloni da i posledwi dinar daju na pantalone u „Zari“ koje ko{taju po dve i vi{e hiqada dinara, dok kod nas iste takve mogu da pazare za 800 dinara- ka`e prodava~ica u sekond hend butiku u Gajevoj ulici.

Cene mu{kih i `enskih ko{uqa iz sekond henda kre}u se od 399 do 800 dinara. @enske sukwe prodaju se od 690 do 1.600, sve~ane haqine od 690 do 1.690 a pantalone mu{ke i `enske od 490 do 1.110 dinara. @enski kostimi staju od 1.390 do 2.690 a mu{ka odela su u proseku 3.000 dinara. Teksas jakne koje su, tvrde prodavci, veoma tra`ene mogu se na}i od 350 do 590 dinara. Bunde od prirodnog materijala, se prodaju od 8.000 do 25.000 a prole}ni kaputi od 690 do 1.190. Oni koji vole da nose ko`ne jakne mogu ih pazariti od 2.490 do 5.900. Pored teksas jakni, prodavci zapa`aju da pred nastupaju}u jesen vlada ve}a potra`wa za xemperima i duksevima pa je nabavka istih u toku. Tako|e, aktuelan je i popust na letwu garderobu.

B. P. P.

VOJVODINA

ponedeqak14.septembar2009.

DNEVNIK

c m y

10

JEDNOGLASNE ODLUKE SOMBORSKOG GRADSKOG VE]A

Dugovawa za lokale sti`u na naplatu

S uru~ewa kqu~eva novog sanitetskog vozila u Senti Foto: M. Mitrovi}

Vozila za tridesetak vojvo|anskih op{tina SENTA: Dr`avni sekretar Ministarstva zdravqa dr Tomislav Stanti} uru~io je kqu~eve sanitetskog vozila direktorki Doma zdravqa u Senti dr Iboji Len|el. Stanti} je izjavio u Senti da }e od ove donacije EU gra|anima Srbije vozila hitne medicinske pomo}i dobiti tridesetak vojvo|anskih op{tina. On je dodao da ova donacija u okviru projekta tehni~ke podr{ke reformi Hitne medicinske pomo}i u Srbiji ne predstavqa samo nova vozila, nego niz mera edukacija uz pomo} Hitne

pomo}i Be~a, koja je pobedila na tenderu EU, zatim uvo|ewe jedinstvenog broja 112 za sve urgentne slu~ajeve, za gra|ane koje se na|u u nevoqi, a od ostalih projekata iz iz predpistupnih fondova EU Stanti} je istakao zna~ajnu donaciju oko sprovo|ewe strategije za borbu protiv droga i uklawawa mediciskog otpdada.

On je dodao da }e u sve domove zdravqa biti uvedeni informacioni sistemi, tako da }e efikasnost sistema zdravstvene za{tite znatno porasti.

Motocikl na apotekarski benzin

ODR@ANA IZLO@BA OLDTAJMERA U SREMSKOJ MITROVICI

Muzej limuzina na trgu SREMSKA MITROVICA: Na gradskom trgu, nekad ~uvenom sremskomitrova~kom Majmuncu {epurili su se za vikend oldtajmeri – automobili i motocikli, a hiqade Mitrov~ana iza{lo je po lepom vremenu da se divi ulickanim automobilima, starinama koje se retko vi|aju na drumovima. Voza~i – qubiteqi oldtajmera iz Srbije, Bosne i Hercegovine i [vajcarske dovezli su i prikazali 58 automobila i motocikla, sve stariji od starijeg.

Organizator ove priredbe u centru Sremske Mitrovice Auto moto veteran klub „Sremac” sve je uradio da ova izlo`ba privu~e {to vi{e posetilaca i u tome je uspeo, a Aleksandar Cvetin~anin, predsednik kluba ka`e da mu je `ao {to na izlo`bu nisu do{li Ma|ari i Hrvati, a obe}ali su, a i oni imaju bogat vozni park starih automobila i motocikla.

Bilo je tu „mercedesa“, starih, odavno zaboravqenih „olimpija”, „sabova”, „buba”, „fi}a” DKV-a, svih fela starih „opela”, retkih engleskih „sambima”, me|utim, najve}u pa`wu posetilaca privukao je „mercedes”, kabriolet iz 1936. godine, nov, novcijat, kao da je

ovog trena napustio proizvodnu traku, vlasni{tvo Bore Nastasi}a iz Grocke. Pored „opel-rekorda” iz 1966. okupila se grupa radoznalaca da vidi voza~a Mirka Zlatkovi}a, iz Zrewanina, kome je 90 godina, a jo{ zvek ima urednu voza~ku dozvolu i redovno vozi.

Wegov recept je: - Ne pu{im, ne pijem, uredno spavam, mnogo radim i sada, imam o~i sokolove i ja i moj „opel” idemo sa izlo`be na izlo`bu, dru`im se sa qudima, ba{ mi je lepo – ka`e starina.

Na drugoj strani, me|u motociklima, pored BMV-a NSU iz pedesetih pro{log veka, starih „triumfa” smestio se jedan motocikl koji su svi zagledali. Re~ je o „NSU- 2 - PS nekersulm” iz 1909. godine, vlasni{tvo Milivoja Jovinova iz Zrewanina. Motocikl je u voznom stawu, a kao gorivo koristi apotekarski benzin.

Vlasnik ka`e da u Evropi nema ni jednog vi{e ovakvog motora i da mu je na internetu katalo{ka vrednost 35.000 evra.

Posle izlo`be na trgu koja je trajala vi{e od {est ~asova, kolona starina pro{etala je gradom.

S. Bojevi}

SOMBOR: Na svojoj posledwoj sednici somborsko Gradsko ve}e je jednoglasno prihvatilo Informaciju Komisije za reviziju projektno-tehni~ke dokumentacije i uputilo je Skup{tini grada na razmatrawe i usvajawe. Ovaj dokument je svojevremeno podigao dosta pra{ine, po{to argumentovano svedo~i o nizu propusta koje su po~inili takozvani veliki investitori u realizaciji svojih projekata. Dat je nalog Odeqewu za komunalne poslove da realizuje predloge Komisije, koji, izme|u ostalog, podrazumevaju utvr|ivawe

propusta i lica koja su ih u~inila i preduzimawe odgovaraju}ih mera.

Gradsko ve}e je donelo Zakqu~ak u kojem se tra`i „dopuna podataka o poslovnom prostoru za koji do sada nije potpisan ugovor o zakupu”. Zakqu~kom je definisan i nalog Odeqewu za komunalne poslove „da hitno preduzme odgovaraju}e mere saglasno op{tinskoj-gradskoj Odluci i potpisanim ugovorima o zakupu” i o preduzetim merama informi{e Ve}e. Gradsko ve}e je odredilo licitaciju putem javnog nadmetawa za tri poslovna

prostora u Gradskoj ku}i, a Somborskom tambura{kom dru{tvu i Gradskom narodnom orkestru „Spomenar” je na kori{}ewe dat poslovni prostor u Gra{alkovi} palati.

Jednoglasno je prihva}en izve{taj o nastanku divqih deponija „U Jamama”, s tim da se nakon sanirawa deponije preduzmu mere za obezbe|ivawe ovog prostora.

-Jednoglasno je prihva}eno i mi{qewe Gradskog javnog pravobranila{tva u vezi sa zahtevom Rimokatoli~ke crkvene op{tine Presvetog trojstva Sombor za restituci-

ZEMQORADNI^KA ZADRUGA „ME\A” IZGUBILA SVU PLODNU ZEMQU

Umesto na wivi, ostali na ulici ME\A: Privrednim mahinacijama, formalizovanim re{ewem Trgovinskog suda u Zrewaninu, oko 160 zadrugara Zemqoradni~ke zadruge „Me|a” iz istoimenog sela u Op{tini @iti{te, ostalo je bez zemqe, za {ta nisu dobili nikakvo obe{te}ewe. Procenuju da tr`i{na vrednost preostalih 1.320 hektara plodnih oranica, koje su na vol{eban na~in preuzela bra}a Vojislav i Milan Mrk{i}, vlasnici preduze}a „Mrk{i}evi sala{i”, iznosi oko pet miliona evra. Nekoliko zadrugara posetilo je dopisni{tvo „Dnevnika” u Zrewaninu i ispri~alo {ta se posledwih godina de{avalo u me|anskoj zem-zadruzi i na koji na~in je ona prestala sa radom, a ujedno ostala i bez wiva.

Pqa~ka wihove imovine, vele, po~ela je jo{ 1997. godine kada je zadruga uspostavila saradwu sa firmom „Sne`a promet” i wenim vlasnikom, kontroverznim banatskim biznismenom An|elkom Bitevi}em.

On se obavezao da }e odr`avati proizvodwu i pla}ati radnike, a zauzvrat je dobio imovinu na upravqawe. Ubrzo se pokazalo da od te saradwe ne}e biti ni{ta – Bitevi} nije uradio ono {to je obe}ao, po~eo je da odnosi pokretnu imovinu zadruge, nije redovno ispla}ivao zarade, a tada je do{lo i do krvavog obra~una, u kojem je kori{}eno i vatreno oru`je. Naime, Bitevi} je u pratwi sudskih izvr{iteqa, policije i privatnog obezbe|ewa, do{ao da pokupi letinu, a radnici su se pobunili i najurili nezvane goste.

- Pomenutim ugovorom o saradwi, onaj ~ijom krivicom je

Milenko Simi} i Stojan Risti}

dug prema Bitevi}u, kako „Me|a” ne bi oti{la u ste~aj. Ovaj dil je prihva}en.

- Te 2000. godine zadruga je u posedu imala 1.950 hektara plodnih oranica, od toga 1.320 u dru{tvenom vlasni{tvu, a ostatak je bila dr`avna svojina. Tada je bilo zaposleno oko 90 radnika. Novi direktor zadruge Todor Geca svim zaposlenima je ponudio raskid radnog odnosa, a na ime otpremnine, umesto novca kog nije bilo, dato im je po deset hektara zemqe na period od deset godina. Zadruga je, dakle, radnicima izdala oko 900 hektara, a u svom posedu je zadr`ala preostalih 1.000 hektara koje je dala u zakup Mrk{i}ima.

Ve}ina radnika koji su preuzeli zemqu nisu imali potrebnu mehanizaciju za obradu, pa su se i oni pridru`ili zadruzi radi zajedni~kog izdavawa u podza-

„Zaboravio” zadrugare Prilikom prevo|ewa privrednih registara iz Trgovinskog suda u Agenciju za privredne registre, direktor ZZ „Me|a” Todor Geca je „zaboravio” da u listu predvi|enom za upis zadrugara upi{e 160 wenih osniva~a.

- Na sajtu Agencije za privredne registre videli smo da se te 2005. godine ukwi`io samo Geca kao jedini i stopostotni vlasnik zadruge, iako nije ni bio zadrugar – isti~u Simi} i Risti}. do{lo do raskida saradwe, bio je du`an da plati od{tetu u vrednosti od 1.200 vagona kukuruza. Bitevi} je protiv zadruge podneo tu`bu, tvrde}i da smo mu uzeli prinose. Sud je presudio u wegovu korist i „Me|a” je trebalo da mu isplati od{tetu od 103 miliona dinara. U me|uvremenu, i mi smo tu`ili Bitevi}a, ali sud u na{em slu~aju nije radio efikasno – pri~a za na{ list predsednik Skup{tine zadrugara Milenko Simi}.

Kad je presuda u korist „Sne`e promet” postala pravosna`na, u celoj pri~i pojavquju se „Mrk{i}evi sala{i” i nude zadruzi pogodbu. Oni }e preuzeti 500 hektara obradivih povr{ina i obavezu da namire zadrugin

kup – obja{wava predsednik Upravnog odbora Skup{tine zadrugara Stojan Risti} i dodaje da su bra}a Mrk{i} radnicima redovno pla}ala arendu, ali zadrugarima nije poznato da li su izmirivali i obaveze prema zadruzi, i ako jesu, {ta je bilo sa tim novcem.

Novi obrt u ovoj storiji nastaje kada je direktor „Me|e” Todor Geca, bez odluke Skup{tine zadruge, prepravio ugovor o zakupu sa „Mrk{i}evim sala{ima” i sa~iwava ugovor o zajedni~kim ulagawima, o ~ijim detaqima zadrugari nikada nisu bili obave{teni. Ubrzo su Mrk{i}i i otkupili od Bitevi}a potra`ivawa od 103 miliona dinara koja je on imao prema

zadruzi. I tada, umesto Bitevi}a, novog poverioca predstavqaju „Mrk{i}evi sala{i” koji, od po~etnih 103 miliona, sada zajedno sa kamatama i drugim tro{kovima potra`uju oko 160 miliona dinara.

Ali, aprila 2007. usledila je jo{ jedna presuda zrewaninskog Trgovinskog suda. Ovog puta u korist me|anske zadruge. Bitevi} je bio du`an da „Me|i” plati 122,4 miliona dinara. Me|utim, po ugovoru o zajedni~kim ulagawima i ova potra`ivawa su pripala „Mrk{i}evim sala{ima“.

- Iako je zadruga posle toga prakti~no bila u plusu od 19 miliona dinara, jer tolika je razlika kad oduzmete 103 miliona, koliko su iznosila potra`ivawa, od dobijenih 122,4 miliona, Mrk{i}i odlu~uju da zatra`e uvo|ewe ste~ajnog postupka u zadrugu. @alili su se i na presudu Trgovinskog suda, po kome im je pripalo 122,4 miliona dinara, navodno jer u tu sumu nisu bile obra~unate i kamate. Celokupna presuda je pala pred Vi{im trgovinskim sudom u Beogradu, {to zna~i da su ostali i bez dosu|enog novca, i time su „Mrk{i}evi sala{i” imali izgovor za uvo|ewe ste~aja. Istog dana kada je podnet predlog za uvo|ewe ste~aja, sud ga razmatra i donosi re{ewe. Sve se desilo u petak, 27. aprila pretpro{le godine, {to je zaista nezabele`ena efikasnost suda – napomiwe Risti}.

Kako je zapo~eo, ste~ajni postupak je tako i okon~an. Re{ewem Trgovinskog suda od 16. januara 2008. usvojen je plan reorganizacije podnet od strane Vojislava i Milana Mrk{i}a.

Oni su postali vlasnici zemqe u nekada{wem vlasni{tvu zadruge, ovaj poqoprivredni kolektiv ve} godinama ne radi, wegove zgrade su se pretvorile u ruine, a zadrugari i daqe poku{avaju da doka`u da su prevareni i o{te}eni. @. Balaban

ju zgrade u Gradini. Prema ovom mi{qewu, Pravobranila{tvo predla`e da se pristupi naturalnoj restituciji, s obzirom na to da navedena zgrada nema vi{e funkciju obrazovne ustanove, nije bitno mewala oblik i povr{inu te je mogu}e da bude vra}ena Rimokatoli~koj crkvenoj op{tini u skladu sa Zakonom pojasnila je gradski javni pravobranilac Sombora Nada Fridrih. Ovakav zakqu~ak sa ostalom prate}om dokumentacijom }e biti upu}en Direkciji za restituciju Republike Srbije.

M. Miqenovi}

VESTI Srbobran dobio be`i~ni internet SRBOBRAN: Posle detaqnih priprema i instalirawa opreme, od pre nekoliko dana po~eo je da funkcioni{e be`i~ni internet op{tine Srbobran. Mre`a se zove „Free net Srbobran” i svi stanovnici Srbobrana, Turije i Nadaqa, koji poseduju opremu za prijem signala be`i~nog interneta, u etru mogu da detektuju novu mre`u. Za funkcionisawe nove internet usluge potrebno je prijaviti se administratorima lokalne mre`e, kako bi se otvorio nalog.

-Internet je u fazi testirawa, {to ne zna~i da nije funkcionalan. Otvarawe naloga mogu}e je svakoga dana u zgradi lokalne administracije, u kancelariji broj 3. Uz korisni~ko ime i {ifru, koje se dobijaju pri otvarawu naloga, potrebno je podesiti ra~unar, ~ime se ostvaruje pristup mre`i. Eksperimentalna faza traja}e dva meseca - rekao je Sava Pivni~ki, zadu`en za promociju „Free net Srbobran”. Prema wegovim re~ima, sva tri mesta u op{tini Srbobran dobro su pokrivena signalom, ali je za pristup neophodna opti~ka vidqivost sa pristupnim ta~kama. -Pristupne ta~ke u Srbobranu nalaze se na silosima na Va{ari{tu i na Begluku, u Turiji na silosu DOO „Trifunovi}”, i u Nadaqu na silosi DOO „Debeqa~ki”.

Svi gra|ani koji sa krovova ku}a mogu da vide ove ta~ke, mogu imati i nesmetan prijem signala - rekao je Pivni~ki.

N. P.

Obuka za biznis APATIN: U okviru projekta „Razvoj omladinskog preduzetni{tva u Srbiji” u vremenu od 21. do 25. septembra u Somboru }e se odr`ati obuka za po~etnike u biznisu sa podru~ja Zapadnoba~kog okruga. Obuku organizuje Regionalna agencija za razvoj malih i sredwih preduze}a u saradwi sa Republi~kom agencijom, Ministarstvom omladine i sporta i norve{kom organizacijom BIP. Obuka je besplatna a putne tro{kove snosi Regionalna agencija. Kandidati iz Apatina mogu da se jave najkasnije do 15. septembra na telefon: 025-772-122 lok.525 ili u kancelariju 13, u zdawu skup{tine op{tine u Apatinu.

J. P.

Predavawe o akupunkturi BE^EJ: ^lan Kineske akademije nauka i osniva~ Istra`iva~kog centra akupunkture meridijana u Pekingu prof.

Zhu Zong Xiang ovih dana je gost u Srbiji i odr`a}e predavawa u nekoliko gradova. Be~ej }e da ugostiti u nedequ, 13. septembra, gde }e od 16 sati u Gradskoj ku}i odr`ati predavawe pod nazivom „3-1-2 meridian akupunkturne ve`be za 100 godina `ivota u zdravqu”.

V. J.

VOJVODINA

DNEVNIK

Pola-pola za ure|ewe obale KULA: Generalni direktor JVP „Vode Vojvodine” Atila Salvai i wegovi saradnici, posetili su op{tinu Kula, gde su sa predstavnicima lokalne samouprave razgovarali o realizaciji projekta „Voda za `ivot” koji op{tini Kula donosi mogu}nost duplirawa sredstava iz Programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta, kao i mogu}nost planskog ulagawa u lokalne prioritete.

Kako je najavqeno u Kuli, sufinansirawe sa op{tinom realizova}e se po modelu, pola sredstava op{tina, pola JVP „Vode Vojvodine”, a ovim projektom predvi|eno je ure|ewe obala Velikog ba~kog kanala u ovom slu~aju ure|ewe staze zdravqa koja je zapo~eta.

Nakon prijema u kabinetu predsednika op{tine Kula Svetozara Bukvi}a, predstavnici op{tine Kula i JVP „Vode Vojvodine” su obi{li postavqene elemente ( klupe, stolovi, nadstre{nice, pokazne table), a predsednik op{tine Kula se zahvalio JVP „Vode Vojvodine” na saradwi i rekao da „ure|ewe obala kanala predstavqa lep na~in da pribli`imo kanal gra|anima na{e op{tine, ali na{ strate{ki ciq je re{avawe problema Velikog ba~kog kanala.

- Ponovo smo imali odli~nu saradwu sa Fondom za za{titu `ivotne sredine i ribolova~kim dru{tvom „Hajduk [aran“ koji su dali poseban doprinos da se ova ideja realizuje - rekao je Bukvi}. Predstavnici JVP „Vode Vojvodine” poseti-

NEVOQE RADNIKA BE^EJSKE FABRIKE NAME[TAJA „8. OKTOBAR” NE PRESTAJU

Pristaju i na prekvalifikaciju BE^EJ: Ni{ta od obe}ane normalizacije stawa u be~ejskoj Fabrici name{taja „8. oktobar”. Radnici polako gube nadu da }e do bilo kakvog poboq{awa wihovog statusa do}i u skorije vreme. S druge strane, Akcijski fond koji, posle poni{tewa privatizacije, raspola`e dr`avnim kapitalom pomenute firme, sindikalna organizacija i lokalna samouprava, ~ine odre|ene napore, ali su efekti (ne)vidqivi.

- Na petnaest adresa smo uputili otvoreno pismo u kojem ukazujemo na sumwu da su u minu-

{to bi nam omogu}ilo da pripremimo program rada firme u narednom periodu i sa wim iza|emo na Vanrednu skup{tinu u oktobru. Ovih dana }u formirati tim stru~waka, sastavqen od pravnika, ekonomista, ra~unovo|a, menaxera, sa ciqem da sveobuhvatno sagledamo problematiku firme. Imovina je pod hipotekom, proizvodne ma{ine su pravosna`nom sudskom odlukom ve} namewene licitaciji, struje nema, telefoni ne rade... - nagla{ava Rudolf Albahari.

A pre samo par meseci u fabri~kom krugu je odr`an skup

S posledweg skupa u fabri~kom krugu

le dve i po godine unutar firme obavqene brojne nazakonite radwe i tra`imo da se one provere i protiv odgovornih lica, ako se krivica doka`e, pokrene krivi~ni postupak. Od Op{tinskog javnog tu`ila{tva smo dobili odgovor da su na{ dopis uputili inspektorima za privredni kriminal da ispitaju na{e prepostavke i inspektori rade svoj posao – ka`e predsednik Sindikalne organizacije „8. oktobra” Tomislav [qivan~anin.

Novopostavqeni zastupnik dr`avnog kapitala u fabrici „8. oktobar” Rudolf Albahari, ina~e direktor kom{ijske Fabrike za preradu vo}a i povr}a „Flora”, ne}e napraviti istu gre{ku kao wegov prethodnik Dragan Miri}, kojem je zamereno da nije na vreme zakazao sednicu Vanredne skup{tine akcionara, pa je stoga odmah pristupio pripremi skupa na kojem }e biti razre{eni stari organi upravqawa i izabrani novi.

- Inventarska komisija je uradila svoj deo posla, sada nam predstoji izrada bilans stawa,

na kojem je izgledalo da se stvari pomeraju na boqe. Holandsko-srpska firma „Varomont” je izrazila `equ da zakupi deo fabrike i po~ne proizvodwu briketa od sekundarnih poqoprivrednih proizvoda.

- Kompanija „Varomont” je `elela da potpi{e ugovor o zakupu na tri godine, a Akcijski fond je dao zeleno svetlo samo za godinu dana. To je jedini razlog {to nije do{lo do sporazuma - poja{wava predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi. Ali, ne odustajemo od ovog posla i poku{a}emo jo{ jedanput da razgovaramo s potencijalnim investitorom.

Veruje se da }e do sazivawa Vanredne skup{tine akcionara u oktobru biti poznato kompletno finansijsko stawe firme, te na~in {ta i kako daqe da se radi. Postoje}a oprema, i kada bi uspela da se zadr`i, ne bi omogu}ila uspe{no vra}awe na tr`i{te, s kojeg su odsutni vi{e od godinu dana. Stotinak radnika prihvata i prekvalifikaciju. Jer, najte`e je kada se ne radi.

V. Jankov

Obilazak ure|ene obale kanala

li i Mali Stapar, na kojem }e se 24. septembra odr`ati deo

programa Svetske konferencije kanala.

N. Perkovi}

nalno organizuje Savez amatera Vojvodine, predstavi}e se slikari Vera Glava{ki, Agne{ \uki~in, Senka Vlahovi}, Ida Marunki}, Ester [ari, Nikola Vlahovi}- Nikasso, Edit Terebeqi – Tewi, Tibor Kelemen, Svetislav Bata Dimi} i Branislav Stojan~ev – Pa{a.

Izlo`ba u Novom Be~eju }etrajati dve nedeqe.

M. K.

SENTA: Izmenom odluke o ustanovqavawu i dodeli javnih priznawa op{tine Senta odbornici Skup{tine op{tine Senta su odlu~ili da se u jednoj godini istaknutim pojedincima, preduze}ima, ustanovama ili drugim pravnim licima mo`e dodeliti najvi{e ~etiri priznawa „Pro urbe”. Usvojen je i zakqu~ak o pristupawu izradi novog Statuta op{tine Senta, a nacrt najvi{eg op{tinskog akta Komisija za izradu statuta treba da pripremi najkasnije do 1. novembra ove godine, posle ~ega }e biti upu}en na javnu raspravu.

Za direktora Sen}anskog ma|arskog kamernog pozori{ta, za period od ~etiri godine, imenovan je glumac Ivan Vukosavqev

Pariska moda iz Sonte SONTA: Od po~etka maja Modna konfekcija „Apofe{n” iz Sonte isporu~ila je 13.000 komada odevnih predmeta koji su sa{iveni u ovom son}anskom kolektivu. Sva roba oti{la je za Pariz, odakle je roba distribuirana po buticima {irom Evrope. O tome vodi ra~una stru~ni tim dvoje suvlasnika Patrika Hazana i Sini{e Bo`ani}a, koji je ujedno i direktor „Apofe{n sistema” u Sonti.

-Iza nas je period od dve godine, u kojem smo morali da se dokazujemo kvalitetom, kako bismo zadovoqili stroge kriterijume kupaca. Zadovoqan sam {to zavr{avamo nakon ~etiri i po meseca rada, kolekciju jesen-zima, a posebno, jer o~ekujemo i dobar finansijski efekat. Tako|e smo zadovoqni ~iwenicom da je obezbe|en i posao za prole}eleto naredne godine, a ovu kolekciju treba da zapo~nemo ve} krajem ovog meseca - ka`e zamenik direktora „Apofe{n sistema” u Sonti Robert Kapitaw.

Ivan Vukosavqev

iz Sente, koji je do sada bio v.d. direktora Pozori{ta koje je SO Sente osnovala pro{le godine.

M. Mr.

Ostalo odeqewe na ma|arskom APATIN: Op{tinsko ve}e podr`alo je zahtev Saveta Mesne zajednice Svilojevo i odobrilo daqi rad odeqewa na ma|arskom jeziku Pred{kolske ustanove „P~elica” u Svilojevu. Iako u teku}oj {kolskoj godini nema dece odgovaraju}eg uzrasta za poha|awe pripremne grupe za polazak u {kolu, ima mla|e dece za formirawe grupe ve} od naredne godine. Cene}i navode i imaju}i na umu interese sela i ma|arske nacionalne mawine, Op{tinsko ve}e je podr`alo inicijativu.

J. P.

Etno festival o mangulici

Usred leta {ili kapute

Nije bilo nimalo lako u vru}im letwim danima provoditi za ma{inama i {iti ode}u za jesen i zimu, me|utim, zbog posla niko nije ni razmi{qao o godi{wem odmoru.

-Svakoj firmi u osnovawu, a mi radimo od 1. septembra 2007. godine, predodre|eno je jedno vreme kada se ne mogu o~ekiva-

11

Vukosavqev direktor pozori{ta

MODNA KONFEKCIJA „APOFE[N” STALA NA SVOJE NOGE

ti pozitivni rezultati. Sada mo`emo re}i da je firma ~vrsto stala na svoje noge i o~ekujemo da }e se kvalitetom izboriti za nove poslove. a to }e. osim zarade zaposlenima. omogu}iti i modernizaciju proizvodwe pa i pro{irewe - ka`e Kapitaw.

J. P.

HAJDUKOVO: Na Guqa{ ~ardi je odr`an „Etno festival”, gde su se okupili predstavnici odgajiva~a mangulice. U

RADOST I BRIGA U KU]I IRI[KE PORODICE GLU[AC

Posle sedam decenija – trojke IRIG: Kad je pre sedam meseci doktorka Smiqa Lon~arevi}, iz Doma zdarvqa u Rumi 34-godi{woj Iri`anki Branki Babi} saop{tila da }e roditi trojke, da je sa wenom trudno}om sve u redu, Branka nije mogla da veruje, a tek kad je u hodniku Doma zdravqa mu`u Radovanu (38) rekla da nosi tri bebe, on joj rekao da se vrati kod lekarke i proveri da li je dobro ~ula.

- Doktorka je potvrdila da nosim trojke, a ne znam {ta }u, pomislim kako }u othrani-

Branka Babi} je u Irig stigla sa kolonom izbeglica iz Kninske krajine sa majkom, ocem, sestrom bliznakiwom i jo{ jednom sestrom. Branka je po zanimawu kuvar, ali posla nema. Radovan je ma{inista-bagerista, pa se za wega posao jo{ i na|e. @ive u ku}i sa Radovanovom majkom Qubicom, bole{qivom `enom, koja ipak, koliko god mo`e, poma`e snaji oko dece.

Branka je radila sve poslove do petog meseca trudno}e. Na poro|aj je, zbog boqe opremqe-

Deset slikara za regionalnu smotru NOVI BE^EJ: U novobe~ejskoj Galeriji „ Selo” otvorena je izlo`ba slika slikara amatera. Postavka sadr`i sedamdesetak likovnih ostvarewa, ra|enih na razli~ite teme i raznim slikarskim tehnikama.

Na predstoje}oj regionalnoj smotri slikara-amatera, gde }e biti jo{ jedna selekcija za pokrajinsku Smotru likovnog stvarala{tva, koju tradicio-

ponedeqak14.septembar2009.

Branka Babi} sa de~icom

ti jo{ troje dece uz dvogodi{weg sina Nikolu. Ja ne radim, a za mu`a posla i ima i nema. Doktorka Smiqa mi je rekla da }e sve biti u redu, a da za posledwih 70 godina u Rumi nisu ro|ene trojke – pri~a Branka.

nosti porodili{ta, upu}ena u Novi Sad i porodila se 6. avgusta, samo dan pre Nikolinog ro|endana.

-Kad je trebalo da idem na poro|aj, mu` je radio kod Horgo{a, pa me wegov prijateq odvezao u bolnicu. [estog avgusta

sam carskim putem rodila Nikolinu od 1,5 kilograma, Milo{a sa 1,990 i Uro{a sa 2,350 kilograma. Posle {est dana mene, Milo{a i Uro{a su otpustili iz bolnice, a Nikolinu su zadr`ali jo{ 25 dana. Sada dobro jedu, ali mi ne daju da spavam, bude me svaka dva sata, a onda mi bude `ao i Nikole, pa i wemu spremim ~oko-mleko – pri~a Branka.

Trojke se u Irigu ne pamte.

Ina~e, ovo je kraj gde se ra|a veoma malo dece, pa je Branka za ovu godinu popravila natalitet ovom kraju. Me|utim, problema je previ{e, uskoro }e jesen, Radovan }e prestati da radi, a deci trebaju pelene, hrana, garderoba. Branka svoje trojke, koje dobro napreduju, hrani „bebilakom”, a jedno pakovawe, koje ko{ta 920 dinara, potro{i se za sedam dana. Danas je Uro{ te`ak 2,230 kilograma, Milo{ 2,850, a i mala Nikolina je stigla bra}u, te{ka je 2,360 kilograma. Deci svaki dan treba sve vi{e, a para je sve mawe - Za decu mora biti. Ne znam kako }emo izgurati zimu, pomo} nam je neophodna, ali od koga da je tra`imo, ne znamo. Niko u Op{tini nije ni primetio da su ro|ene trojke, a kamoli da je ponudio pomo}. Vaqda }e barem neko u Centru za socijalni rad videti na{e muke, pa }e prisko~iti - ka`e Branka.

Svi koji bi `eleli nov~ano da pomognu Branki Babi}, mogu to uraditi na `iro ra~un broj 355000000550827238, kod Vojvo|anske banke, ekspozitura Irig.

S. Bojevi}

Slanina od mangulice

na{oj zemqi se uzgajaju ~etiri vrste mangulice: ma|arska bela, suboti~ka, srema~ka crna lasa i rumunska crvena mangulica.

Najve}i broj je ma|arske bele mangulice.

- Govorilo se o sastavu mesa mangulice, po{to je ve} op{te poznato da wihovo meso ima mawe holesterola. Odgajivawe mangulice spada u oblik zdrave ishrane, i mi na Zasavici imamo 10 koperanata.

Sada je to oko 2.500 sviwa, {to je ipak malo za ozbiqniji izvoz, a suboti~ki region je naja~i u Vojvodini - obja{wava menaxer SRP „Zasavica” Slobodan Simi}.

Najboqi gula{ od mangulice naprevila je Verona Demeter i kao nagradu, dobila prase. Prisutni su imali priliku da ne{to vi{e saznaju o proizvodima od magare}eg mleka. Grci su magare}e mleko smatrali odli~nim lekom, Rimqani luksuznim pi}em, a Hipokrat ga je preporu~ivao za mnoge bolesti, naro~ito trovawa i rane.

A. A.

12

DRU[TVO

ponedeqak14.septembar2009.

DNEVNIK

NOVOSADSKI SUSRET VRHUNSKIH SVETSKIH MATEMATI^ARKI

@ene u matematici – o, da!

Prof. ^eril Preger

Iako je jo{ Pitagora ohrabrivao `ene da se bave naukom, te su one tada, par vekova pre Hrista, u matematici bile ravnopravne sa svojim mu{kim kolegama, a Pitagorejsko bratstvo ukqu~ivalo je i 28 sestara - to nikako nije bio slu~aj u potowim vremenima, u kojima je smatrano ne samo nemogu}im ve} i nepristojnim da se `ene bave matematikom. I pored toga, neki `enski matemati~ki umovi bili su toliko sna`ni da su pred wima ustuknuli i najokoreliji protivnici {kolovanih `ena.

Ali, prva univerzitetska funkcija ponu|ena je tek u 18. veku Mariji Awezi, prvoj zna~ajnoj matemati~arki posle Hipatije iz Aleksandrije, koju je papa Benedikt XIV postavio za profesorku na Bolowskom univerzitetu, ali je ona nije prihvatila jer se ve} povukla iz nauke. Gotovo do kraja 19. veka za `ene su ta vrata ostala zatvorena, a istorijski proboj napravila je Sofija Kovaqevska, kada je 1883. u Stokholmu postala prva `ena univerzitetski profesor. Da su matemati~arke, iako malobrojnije, i te kako ravnopravne sa mu{kim kolegama, potvrdio je i Albert Ajn{tajn izjaviv{i za Emi Neter (koja je 1915. s Dejvidom Hilbertom i Feliksom Klajnom radila na wegovoj Op{toj teoriji relativnosti) da je najkreativniji genije koji se

pojavio otkako je visoko obrazovawe postalo dostupno `enama".

Danas su `ene prisutne i priznate u razli~itim podru~jima matematike i wihovi vrhunski rezultati u {irokoj su primeni, a posebno su strukovno organizovane u Asocijaciji `ena u matematici (AWM), osnovanoj 1971, koja danas ima vi{e od 4.000 ~lanova, `ena i mu{karaca, kao i u Evropskom udru`ewu `ena u matematici (EWM), osnovanom 1986, koje je nedavno na Departmanu za matematiku i informatiku

na{e koleginice iz SAD i Australije - obja{wava Kerolajn Siris sa britanskog Vorvik univerziteta, prva `ena profesor "~iste matematike" u Ujediwenom Kraqevstvu. - Sastale smo se da bismo razmenile ideje, ali i uspostavile mre`u kontakata i prijateqstava, {to }e naro~ito pomo}i i ohrabriti one koje rade u izolovanim sredinama ili su na po~etku karijere. Posebno smo zahvalne novosadskim doma}inima, PMF-u, profesorki Du{anki Peri{i}, predsednici organizacionog komiteta, koja je inicirala skup. U fokusu nisu bile samo na{e nau~ne karijere, nego i na{e karijere `ena u na{im domovima i porodicama. Zato smo po-

ni za doga|aj, {to je retkost za nau~ne skupove. Ali, novosadski skup matemati~arki osta}e upam}en po mnogo ~emu, potvrdila je za "Dnevnik" Kerolajn Siris.

- Ovoga puta imale smo izuzetno kvalitetan skup, predavawa visokog nau~nog nivoa, s druge strane strane bila je veoma prijatna i originalna atmosfera za jednu nau~nu konferenciju - ka`e prof. Siris. - Imale smo devet izvanrednih predava~a po pozivu.

Kuriozitet je {to je u Novi Sad do{la i odr`ala vi{e predavawa prof. Ingrid Dobe{i, koju je Evropsko matemati~ko dru{tvo proglasilo predava~em godine, a koja se bavi istra`ivawima u vezi s prepoznavawem slike i zvuka

^eril Preger (Australija) i Rawi Pijene (Norve{ka), jedine `ene me|u sedam (veli~anstvenih) matemati~ara na planeti koji odlu~uju o dodeli Abelove nagrade, matemati~kom pandanu Nobelovoj nagradi. Najve}u pa`wu privukle su sesije matemati~arki iz SAD Ingrid Dobe{i (Prinston), Jelene Kova~evi} (Karnegi Melon) i Barbare Li Kejfic (Ohajo), ^eril Preger (Univerzitet zap. Australije), Marte San-Sole (Barselona), Tatjane Susline (Sankt Peter-

Pitagora je bio u pravu kada ih je hrabrio da se bave naukom, jer me|u wima ima sjajnih umova, a i same su spremne da nesebi~no bodre druge. Barem je to pokazalo Evropsko udru`ewe `ena u matematici na skupu u Novom Sadu

Prof. Frensis Kirvan

PMF-a u Novom Sadu odr`alo svoj 14. susret i nau~nu konferenciju matemati~arki.

- Mi smo organizacija matemati~arki sa univerziteta i instituta iz cele Evrope i biv{eg Sovjetskog Saveza i imamo ~lanove u vi{e od 30 zemaqa. U Novom Sadu smo sve, od Engleske do Ukrajine i od Finske do [panije, kao i

setile i novosadsko porodili{te kojem smo poklonile 200 benkica za bebe sa znakom EWM-a, jer je su{tinski va`na podr{ka mla|im generacijama u sticawu samopouzadawa i obrazovawu. Za takvu podr{ku nikada nije rano i verujemo da }e u generaciji ro|enoj ovde biti neki veliki srpski matemati~ar i mnogo devoj~ica i de~aka koji }e postati nau~nici i in`eweri.

Novosadska sesija okupila je vrhunske matemati~arke iz Evrope, Amerike i Australije. Mediji su bili izuzetno zainteresova-

i rezultati wenog rada danas su u {irokoj upotrebi u kompresiji i prepoznavawu otisaka prsta.

Profesorka sa Oksforda Frensis Kirvan, predsednica EWM-a, koja je bila najmla|i predsednik Londonskog matemati~kog dru{tva i druga `ena na toj funkciji u wegovoj istoriji, odu{evqena je lepotom grada doma}ina i gostoqubivo{}u i smatra da je Novi Sad kao mesto razli~itih kultura i jezika idealan za internacionalni skup. A koliko je jaka ta ekipa govori i ~iwenica da su tu bile i profesorke

Prof. Kerolaj Siris

burg), Rejdun Tvarok (Jork, V. Britanija) i iz Francuske Nalini Anantaraman (~uvena Politehni~ka {kola) i Bri`it Vale (Univerzitet u Kaenu).

Naslov konferencijskog kataloga u kojem su predstavqene biografije i nau~ni opusi ovih matemati~arki naslovqen je "Oh, no, a woman doing mathematics!" ( "O, ne,

Prof. Jelena Kova~evi}

`ene u matematici!"), a ovu re~enicu naslovu je pozajmila profesorka ^eril Preger, ~lanica Australijske akademije nauka i Abelovog komiteta, tre}erangirana osoba u Internacionalnoj matemati~koj uniji, kojoj je na po~etku karijere ba{ tu re~enicu uputio savetnik za profesionalnu orijentaciju, savetuju}i joj je da nikako ne bira matematiku za profesiju jer u woj "devoj~ice ne prolaze". Ona je, me|utim, vi{estruko dokazala suprotno: "Yes, a woman doing mathematics!".

- To {to je ipak izuzetno uspela u matematici, pri~a je koju treba da ~uju ne samo devoj~ice koje `ele u matematiku, nego svi oni kojima neko ka`e: "A, ne, ti ne prolazi{"- ka`e prof. Du{anka Peri{i}. - [to god da radite, va`no je uneti energiju i meni je drago {to su mladi mogli da vide da je to mogu}e. Zna~ajno je {to je konferenciji prisustvovao i nau~ni podmladak s PMF-a i {to su mogli da pre sopstvene karijere vide da su svi ti izuzetni matemati~ari, svetska prva liga, obi~ni qudi, spremni da pomognu, podsti~u po~etnike i otvore im mnoga vrata.

Malodu{nosti nema mesta, prosto treba krenuti u beli svet, u~iti, {iriti znawa, uspostaviti kontakte i, naravno, vratiti se i ostati ovde da pomognete nekom slede}em.

V. ^eki}

SRBIJA PRELAZI NA DIGITALNO EMITOVAWE DO 2012. GODINE

Po~ela izrada zakona o deci Radna grupa za{titnika gra|ana (ombudsman) po~ela je izradu nacrta zakona o deci koji treba da unapredi sveobuhvatnu za{titu prava deteta, saop{tio je ombudsman.

Nacrt zakona o deci trebalo bi da bude zavr{en do prole}a 2011. godine, s obzirom na to da je re~ o "krovnom" zakonu koji }e na jedinstven na~in urediti materiju prava deteta, na~ina wihovog ostvarivawa i mehanizama wihove za{tite. U toku razli~itih faza rada na ovom zakonu bi}e odr`avani konsultativni sastanci sa decom, profesionalcima u odgovaraju}im oblastima, UNICEF-om i organizacijama civilnog dru{tva, pi{e u saop{tewu.

Radnu grupu, koju predvodi zamenica za{titnika gra|ana za prava deteta Tamara Luk{i}-Orlandi}, ~ine: Nevena Vu~kovi}-[ahovi}, Ivana Stevanovi}, Nevenka @egarac, Dragica Pavlovi}, Nevena Petru{i}, Bogoqub Milosavqevi} i Ranka Vujovi}.

Slika samo uz adapter ili novi TV aparat Srbija }e do 4. aprila 2012. godine pre}i na digitalno emitovawe televizijskog programa, kao {to je i predvi|eno, re~eno je na skupu “Digitalizacija, obaveze, rokovi”.

Pomo}nica ministra za telekomunikacije Jelena Sur~ulija ocenila je da je dobro {to su emiteri od po~etka ukqu~eni u taj proces i dodala da }e mediji mo}i da u roku pre|u sa analognog na digitalno emitovawe programa.

Prema wenim re~ima, gra|ani ne}e morati da kupuju nove televizijske aparate, ve} }e morati da nabave setap boks, odnosno ure|aj koji omogu}ava prijem digitalnog signala na starim analognim televizorima. Bitno je da ti setap boksovi imaju standard koji je predvi|en Strategijom Ministarstva za telekomunikacije, a to je MPEG 4 i DVBT 2 - kazala je Su~urlija.

Gra|ani ne treba da brinu, Ministarstvo kulture }e ih o svemu informisati

Ona je objasnila da je dr`ava izabrala najsavremenije tehni~ke standarde, po{to mnoge zemqe koje su ve} pre{le na digitalno emitovawe programa i koje su izabrale starije standarde sada ponovo moraju da to mewaju. - Vodili smo ra~una da gra|ani ne dupliraju tro{kove - kazala je Su~urlija. Odgovorna urednica redakcije digitalnog programa RTS-a Tatjana ]iti} ka`e da u Srbiji "ni{ta nije zakonski ura|eno u posledwih sedam godina" i ocenila da u Srbiji ne postoje uslovi za emitovawe programa po standardima koje je izabralo Ministarstvo za telekomunikacije.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu kulture Nadica Momirov kazala je da }e to ministarstvo osnovati radnu grupu koja }e pripremiti medijsku strategiju i dodala da je u procesu digitalizacije uloga tog ministarstva da informi{e gra|ane o celom procesu.

„DNEVNIK” I INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE (20) Zahvaquju}i vrhunskim rezultatima i dostignu}ima na poqu zdravstva, nastave i nauke, Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine je danas me|u vode}im evropskim ustanovama specijalizovanim za le~ewe kardiovaskularnih oboqewa. Nastao je iz potrebe da se na prostoru Vojvodine stvore uslovi za efikasno le~ewe najte`ih kardiovaskularnih oboqewa, a ~ine ga Klinika za kardiologiju i Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju.

- Institut je u svakom smislu jedinstvena ustanova u zemqi, jer bolesniku je ovde na jednom mestu na raspolagawu sva neophodna dijagnostika, mogu}nost le~ewa kardiolo{kih i kardiohirur{kih bolesti, te savremene kardiovaskularne procedure i rana rehabilitacija - ka`e portparol Instituta Goran Trajkovski. - U radu Instituta objediwene su zdravstvene funkcije prevencije kardiovaskularnih bolesti i zbriwavawa bolesnika koji dolaze sa teritorija Novog Sada i Vojvodine, sa prostora Srbije i zemaqa biv{e Jugoslavije, kao i iz inostranstva. Zahvaquju}i svojim nau~nim rezultatima i dostignu-

Sigurna ku}a za srce }ima, Institut se svrstava u red zna~ajnih svetskih institucija u oblasti le~ewa kardiovaskularnih bolesti.

Za posledwe trideset i dve godine u Institutu je ambulantno pregledano vi{e od milion bolesnika, u krevetima ustanove je le~eno vi{e od sto hiqada, dok je 25 hiqada najte`ih bolesnika operisano. Na Klinici za kardiologiju od ukupnog broja le~enih, vi{e od 60 odsto ~ine hitni slu~ajevi.

- Raspola`emo sa 145 posteqa i svim neophodnim laboratorijama za kardiovaskularnu dijagnostiku: dve kateterizacione sale, laboratorijom za ultrazvu~nu dijagnostiku, elektrofiziolo{kom laboratorijom, laboratorijom za angiologiju i za funkcionalnu dijagnostiku. U okviru Instituta se nalazi i najsavremenija biohemijska laboratorija, u kojoj se obavqaju sve vrste hematolo{kih i biohemijskih analiza - isti~e na{ sagovornik.

skoro polovina od tog broja primqena sa dijagnozom akutnog infarkta miokarda. Uvo|ewem savremenih metoda le~ewa i novih organizacionih mera, smawena je prose~na du`ina le~ewa bolesnika, koja sada iznosi 7,5 dana, dok je 2005. iznosila 10 dana.

Na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju rade se operacije

Goran Trajkovski

Klinika za kardiologiju je opremqena za pru`awe invazivnih i neinvazivnih usluga. Tokom jedne godine ovde bude ambulantno pregledano 35 hiqada bolesnika. Godi{we se hospitalizuje, u proseku, oko 4.500 bolesnika, od kojih je 2.700 urgentnih prijema.

Pribli`no dve hiqade najte`ih bolesnika le~i se tokom godine u Koronarnoj jedinici, pri ~emu je

we dve godine zna~ajan je i porast hitnih operacija usled raznih tipova disekcije grudne aorte. Va`an doprinos napretku u tretmanu bolesnika nakon operacija na otvorenom srcu dala je i savremena Intenzivna jedinica Instituta svojom modernom opremom za podr{ku i pra}ewe svih vitalnih parametara bolesnika. Klinika

„Dnevnik” i Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine informi{u o prevenciji i le~ewu kardiovaskularnih bolesnika u ovoj ustanovi. Svakog ponedeqka lekari i zaposleni na Institutu govore za na{ list na otvorenom i kucaju}em srcu koronarna hirurgija, valvularna hirurgija, zamena sr~anih zalistaka bioprotezama i najnovijom generacijom „stentles“ proteza, hirurgija ste~enih i uro|enih sr~anih mana, kombinovana hirurgija i hirurgija aorte... U posled-

ima tri operacione sale (u planu je ~etvrta u „Kamenici 2“), Odeqewe za intenzivnu negu sa deset posteqa i kardiohirur{ko odeqewe sa 80 bolesni~kih posteqa.

Tim od 15 hirurga Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju tokom jedne godine u proseku operi{e

oko 1.250 kardiovaskularnih bolesnika koji nisu mogli biti zbrinuti le~ewem medikamentima i invazivnom hemodinamskom procedurom. Drugim re~ima, svakoga meseca bude operisano najmawe sto bolesnika. Struktura kardiohirur{kih intervencija mewa se u odnosu na raniji period, pa je sve ve}i broj slo`enih i te{kih operativnih zahvata, s obzirom na nagli razvoj interventne kardiologije koja je, zahvaquju}i napretku koronarnih stentova, u velikoj meri preuzela re{avawe problema koronarnih bolesti.

- Jedan od prioriteta rada Instituta, pored svakodnevnog zbriwavawa urgentnih bolesnika, jeste i efikasno smawewe svih lista ~ekawa. Dok su 2005. godine bolesnici na svim listama ~ekali du`e od dve godine na neku od intervencija, danas se na iste intervencije ~eka do {est meseci.

Premda se novi bolesnici svakodnevno dodaju na listu, najve}i broj onih koji su du`e vreme ~ekali na neku od kardiohirur{kih ili hemodinamskih intervencija medicinski je zbrinut - ka`e Goran Trajkovski.

E. D.

DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak14.septembar2009.

13

FORMIRAN KOMITET ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA

Mrkowi} kre}e u iznenadnu kontrolu STO HIQADA QUDI NA ME\UNARODNOM AEROMITINGU U BATAJNICI

Letovi za promociju Srbije u svetu Nastupom akrobatske grupe „Lete}e zvezde“ iz Novog Sada, koji su izveli bravuru na avionima „galeb G-2“, zavr{en je ju~era{wi Me|unarodni aeromiting „Batajnica 2009“, na kojem je u~estvovalo 26 letelica iz 15 zemaqa. Veli~anstveni aeromiting u Batajnici posmatralo je vi{e od 100.000 posetilaca, a mnogi gra|ani nisu mogli da stignu na vreme, zbog velikih gu`vi na prilaznim putevima.

Ministar odbrane Dragan [utanovac je rekao da je Me|unarodni aeromiting do sada najve}i aeromiting u Srbiji, svojevrsna promocija zemqe u inostranstvu i promocija Vojske Srbije u zemqi. Ministar je rekao da aeromiting treba gra|anima Srbije da prika`e dokle dose`e trehnolo{ki razvoj vazduhoplova i sposobnost qudi koji wima upravqaju. Po wegovim re~ima, Srbija je u 100 godina svog vazduhoplovstva postigla zapa`ene

rezultate, a nakon pauze od dvadesetak godina, ponovo proizvodi vazduhoplove, tako da je na{ avion „lasta“ ve} na{ao kupca u inostranstvu. [utanovac je rekao da je uo~i ovog aerominga revitalizovan aerodrom Batajnica, koji sada zadovoqava najvi{e bezbednosne standardne i potpuno je u funkciji, a potencijalno je pripremqen za civilni saobra}aj.

Leta~ko ume}e prikazali su piloti Vojske Srbije, Velike Britanije, Nema~ke, ^e{ke, Danske, Gr~ke, [panije, SAD, Ma|arske, Slovenije, Italije, Austrije, Francuske, Rumunije i Turske. Posetioci su imali priliku da vide i neke od najmodernijih aviona i helikoptera, poput „JAS-39“ „gripen“, „jurofajter tajfun“, „mira` 2000“ i „MI-171“. Najve}u vazduhoplovnu smotru pratilo je oko 250 akreditovanih novinara i fotoreportera iz zemqe i inostranstva.

(Tanjug)

Ministarstvo za infrastrukturu formiralo je Komitet za kontrolu i bezbednost saobra}aja, na ~ijem ~elu je ministar Milutin Mrkowi}. Komitet }e kontrolisati primenu zakonskih propisa i utvr|ivati odgovornost i sankcije tamo gde se uo~e gre{ke, kako bi se smawio broj saobra}ajnih nesre}a na putevima, na kojima se dobijawem belog {engena o~ekuje pove}awe obima saobra}aja.

Komitet ima 25 ~lanova, a predsednik Komiteta Milutin Mrkowi} najavquje da }e li~no i}i u nenajavqene kontrole saobra}aja, i „dnevno re{avati probleme i ka`wavati uo~ene gre{ke, kako ne bi bilo te`ih posledica“. Komitet }e zasedati jednom mese~no, posle ~ega }e upoznavati javnost s incidentima koji su se dogodili i merama koje preduzimaju, a ~etiri novoformirana potkomiteta jednom u 15 dana, ali }e svakodnevno analizirati podatke i upore|ivati ih sa istim periodom pro{le godine.

U Komitetu }e biti i direktori javnih preduze}a, te pripadnici re~ne i saobra}ajne policije. Ve} na prvom sastanku Komiteta konstatovano je da je u prvih {est meseci ove godine, u odnosu na isti period 2008, broj poginulih na drumovima mawi, ali da te{ke nesre}e daju prividnu sliku da je situacija gora.

Boqim video nadzorom od decembra, kada stupa na snagu Zakon o bezbednosti u saobra}aju, smawi}e se rizik od nesre}a.

Motoristi, koji najvi{e strada-

Se}awe na Bitku na Drini Ju~e je na planini Gu~evo, nedaleko od Loznice, komemorativnim skupom obele`ena 95. godi{wica Bitke na Drini, istorijskog doga|aja iz Prvog svetskog rata (1914-1918).

Na spomen-kosturnicu u kojoj po~ivaju posmrtni ostaci palih srpskih rodoquba i pripadnika austrougarskih formacija, po ~emu je taj monument me|u retkima u Srbiji i u svetu, polo`eni su venci op{tine Loznica, dru{tava koja neguju slobodarsku tradiciju, Saveza udru-

`ewa boraca Narodnooslobodila~kog rata (SUBNOR) i Centra za kulturu iz grada na zapadu Srbije.

Borbe na Gu~evu trajale su 55 dana i vo|ene su u septembru i oktobru 1914, a spadaju „u operaciju drugog perioda Prvog svetskog rata koja po~iwe posle pobede na Ceru i u Jadru“, ~ime je „osuje}ena Druga ofanziva Austro-ugarske vojske“ zapisao je istori~ar Branimir Gini} u kwizi „Bitka iznad oblaka“.

(Tanjug)

PRE TRI DECENIJE ZREWANIN OSVOJIO SREBRO NA ^UVENOM EVROVIZIJSKOM SPEKTAKLU

Zbog Igara bez granica ponestalo kolor televizora Narednog vikenda, preciznije 19. septembra, navr{i}e se ta~no tri decenije od u~e{}a ekipe Zrewanina u finalu jednog od najpopularnijih i najgledanijih evrovizijskih takmi~ewa svih vremena – „Igrama bez granica“. U francuskom gradu Bordou, tog dana, 1979. godine, Zrewaninci su osvojili drugo mesto i u svoj grad doneli „Srebrnu antenu Evrovizije“, priznawe kojim su tada nagra|ivane najuspe{nije ekipe.

Za u~e{}e Zrewanina u ovoj manifestaciji, i uop{te za „Igre bez granica“, u tada{woj Jugoslaviji vladalo je nezapam}eno interesovawe. Bilo je to ne{to vi{e i zna~ajnije od igara, za koje su se odabrani takmi~ari, poznati zrewaninski sportisti, pripremali nekoliko meseci s velikim entuzijazmom, na improvizovanom poligonu na gradskom bazenu. Ekipu je predvodio kapiten Vojislav Taba~ki, nekada rva~ki reprezentativac, sada pomo}nik ministra za sport i omladinu, a u sastavu su bili rukometa{i, pliva~i…

Igre su bile i zabavne i zahtevne, u ambijentu i s kostimiranim takmi~arima, a sve je bilo podre|eno televizijskom do`ivqaju za desetine miliona gledalaca {irom kontinenta. U prvom nastupu, 13. juna 1979, Zrewanin je u francuskom gradu Sen Godenu iza{ao na megdan ekipama iz Beringena (Belgija), Meriga (Nema~ka), Henlija (Velika Britanija), Aoste (Italija)... i doma}ina. Ko-

Nove igre u jagodinskom Akvaparku Mladi sportisti i danas nastavqaju da na takmi~ewima, sli~nim nekada{wim “Igrama bez granica”, ostvaruju zavidne rezultate. Na sportsko – zabavnom takmi~ewu “Akvanture”, odr`anom 22-29. avgusta u Akvaparku u Jagodini, Zrewaninci su osvojili prvo mesto, u konkurenciji od petnaest gradova. Zrewanin danas predstavqaju i poznati pliva~i Ivan Len|er i Ivan Gute{a. liko je interesovawe vladalo u Zrewaninu za ovaj nastup govori i, sada {aqiv, podatak da su u gradskim prodavnicama rasprodati gotovo svi kolor-televizori. U vreme emitovawa emisije grad je bio potpuno pust.

Dobre pripreme donele su Zrewanincima ubedqivu pobedu u ovom nastupu i 53 boda, koliko te godine nije uspela da osvoji ni jedna jugoslovenska ekipa. Ovaj rezultat omogu}io je gradu na Begeju da u~estvuje u finalnoj emisiji, protiv najboqih nacionalnih eki-

pa te sezone. Prvo mesto osvojili su Francuzi sa 50 bodova, drugi je bio Zrewanin sa 43. Do~ek Zrewaninaca iz Sen Godena, nakon prve pobede, bio je eufori~an. Na Trgu Slobode okupilo se vi{e od 5.000 gra|ana, svirali su tambura{i, a takmi~are, s uzdignutom maskotom, ~uvenim „Lalom“, milicija je obezbe|ivala na putu do Gradske ba{te, gde se slavilo do zore.

Zrewaninska „Srebrna antena Evrovizije“ danas se ~uva u spomen-sobi Narodnog muzeja posve}enoj sportu. @. Balaban

Li~no }e ka`wavati

Ka`u da }emo vi{e voziti kad stigne beli {engen

ju, rigoroznije }e se ka`wavati ve} sada. Na~elnik saobra}ajne policije Srbije Stojadin Jovanovi} ka`e da se preduzimaju i preventivne i represivne mere i nada se da }e kroz aktivnosti Komiteta i drugih dr`avnih organa akcidenata ubudu}e biti mawe. On ka`e da je broj saobra-

}ajnih nezgoda smawen za oko 50 odsto, u odnosu na prethodnih 10 do 15 godina. Na na{im putevima ranije je bilo od 1.700 do 1.800 `rtava godi{we, a posledwih nekoliko godina broj stradalih se kre}e od 850 do 950.

Kada je, pak, re~ o vazdu{nom saobra}aju, osim Turske, Srbija

Opasno 100 pru`nih prelaza Nakon drumskog saobra}aja, u Srbiji najvi{e gra|ana izgubi `ivot na neobezbe|enim pru`nim prelazima. Od 2.380 pru`nih prelaza, savremenom signalizacijom obezbe|eno je samo 20 odsto. Najve}i problem su prelazi preko koloseka u gradskim sredinama.

Iako jedan pru`ni prelaz ko{ta od 120 do 150 hiqada evra, nadle`ni ka`u da to nije opravdawe da oni ostanu i daqe neobele`eni.

Direktor „@eleznica Srbije“ Milovan Markovi} ka`e da je to preduze}e podizawe bezbednosti saobra}aja postavilo kao prioritet. Zajedno s resornim ministarstvom i Ministarstvom finansija namaknu}e se sredstva da se u narednom periodu {to ve}i broj pru`nih prelaza obezbedi na najsavremeniji na~in. Neophodno je oko 350 miliona evra da bi se sva ukr{tawa pruga i puteva obezbedila savremenom signalizacijom. Trenutno se oprema 25 prelaza, a postoji jo{ 100 kriti~nih ukr{tawa. U prvih osam meseci bilo je 335 vanrednih doga|aja u kojima su `ivot izgubilo 33 osobe.

jedina u Evropi pove}ava vazdu{ni saobra}aj iz godine u godinu, ali bez ve}ih incidenata, uprkos tome {to se radi s dosta starom tehnologijom i opremom.

Generalni direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Neboj{a Star~evi} ka`e da u na{oj vazduhoplovnoj industriji dolazi do jednog tehni~kog incidenta na 1.000 letova, {to je mo`da ~ak i malo boqe od sredweg evropskog nivoa.

U vodnom saobra}aju u Srbiji godi{we se desi oko 80 nesre}a.

Iz Komiteta za kontrolu i bezbednost saobra}aja poru~uju da }e srediti i situaciju na rekama. Do kraja godine done}e se novi zakon o plovidbi, koji }e omogu}iti pove}awe bezbednosti u toj oblasti. Posle u~estalih incidenata u kojima ~esto stradaju i deca, poja~a}e se kontrola, pojasevi }e biti obavezni, a splavovi, gde se no}u okupqa omladina, pregleda}e inspekcija.

R. Dautovi}

DOZVOLU ZA DOPUNSKI RAD DOBILA 31 ZDRAVSTVENA USTANOVA

U no}nim klinikama sve kristalno jasno Stupawem na snagu Zakona o zdravstvenoj za{titi 2005. predvi|eno je da tri godine posle toga radnici u dr`avnim zdravstvenim ustanovama imaju mogu}nost da se opredele da rade dopunski kod jednog poslodavca. Kada se radi o radnom odnosu u dr`avnom sektoru, oni mogu kod poslodavca da rade dopunski ukoliko wihov poslodavac organizuje ovakav rad, ili ako podele radno vreme, pa jednim delom rade kod dr`avnog poslodavca, a drugim kod privatnika. U decembru 2008, ove odredbe zakona po~ele su da va`e, a Ministarstvo zdravqa napravilo je pravilnik o na~inu, postupku i uslovima za obavqawe dopunskog rada. Od oko 300 zdravstvenih ustanova u Srbiji, do sada je 84 wih Ministarstvu podnelo zahtev za organizovawe dopunskog rada u tzv. no}nim klinikama. Saglasnost su dobile 31 ustanova, tri nisu, a petnaestak zahteva se razmatra.

- Sam smisao dopunskog rada odnosi se na rad mimo redovnog radnog vremena, ali pod uslovom da je u redovnom radnom vremenu ura|en opseg poslova koji je ugovoren sa Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe - ka`e pomo}nik ministra zdravqa dr Ivana Mi{i}. - Ako je po proceni stru~nog saveta i direktora ustanove ovaj uslov ispuwen, postoji mogu}nost da se za odre|ene zdravstvene usluge organizuje dopunski rad koji }e se odvijati u terminu posle radnog vremena.

Zdravstvena ustanova mora da postupa u skladu sa pravilnikom koji defini{e koje su to usluge koje se mogu pru`iti u dopunskom radu, odnosno to ne mogu biti usluge koje nisu vezane za delatnost ustanove.

U dopunskom radu mogu da budu pru`ene one usluge koje nisu sadr`ane u osnovnom segmentu obaveznog zdravstvenog osigurawa, kao na primer boqi sme{taj, razna lekarska uverewa koja se tra`e, na primer za zapo{qavawe, polazak u {kolu... Tu spadaju i

Komercijalne usluge samo posle redovnog radnog vremena

zdravstvene usluge koje pacijent ne `eli da ~eka na redovnoj listi ~ekawa. U ovom terminu mogu se pru`iti i usluge stranim pacijentima koji se kod nas le~e na osnovu ugovora koji je sklopqen sa fondom neke zemqe, naj~e{}e sa Republikom Srpskom ili Crnom Gorom.

de{ava u ustanovi koja je podnela zahtev, {ta se obavqa, i koliko, u redovnom radu i tek onda se „meri“ {ta je to {to neka ustanova mo`e da radi u komercijalnom programu. Dozvola se dobija na 12 meseci, ali ponekad i na kra}i period.

- Dopunski rad je mera koja uvodi red u postupawu svih aktera u

Informacije na vidno mesto Ustanova koja je dobila saglasnost za dopunski rad obavezna je da na vidnom mestu jasno istakne radno vreme, ime i prezime zdravstvenih radnika koji rade u toj ustanovi, u koje vreme se organizuje takav rad... To bi trebalo da bude jasna informacija za pacijente da nije pome{ano ono {to se de{ava u redovnom radnom vremenu i ono {to se pacijentima mo`e pru`iti van toga.

- Ministarstvo bri`qivo analizira svaki zahtev za organizovawe dopunskog rada, jer ne mo`emo da dopustimo da to postane privilegija onih koji imaju mogu}nosti da uslugu plate. Vodimo ra~una o tome da li je mogu}e da usluga iz dopunskog rada ide na teret Zavoda za zdravstveno osigurawe, da Zavod „otkupi“ dopunski rad te ustanove i da se one ponude pacijentima koji imaju prava da usluge dobiju na teret osigurawa - ka`e na{a sagovornica.

Ponekad se ~ini da Ministarstvo zdravqa sporo odobrava dopunski rad, ali ovakva dozvola zahteva pa`qivu analizu {ta se

zdravstvenom sistemu. To je ne{to na ~emu }emo i daqe insistirati, jer `elimo da jasno defini{emo {ta je to {to se tretira u redovnom radnom vremenu, a {ta je to {to mo`e da se radi i posle redovnog radnog vremena. Smatram da smo na taj na~in osiguranicima dali fer i korektnu informaciju, kako ne bi imali dilemu da li ih je lekar opravdano ili neopravdano uputio na „no}nu kliniku“. Vreme }e pokazati da je ovakav rad na dobrobit i zdravstvenih radnika i ustanove i pacijenata, zbog kojih se sve ovo i organizuje - ka`e dr Mi{i}.

J. Barbuzan

14

CRNA HRONIKA

ponedeqak14.septembar2009.

DNEVNIK

MISTERIOZNI KOMBI UZNEMIRIO STANOVNIKE LOKA, KOD TITELA

Neznanci nudili deci ~okoladice Stanovnici Loka, sela nadomak Titela ponovo su prepla{eni. Po{to je pre oko dve nedeqe prona|eno u telo u obli`wem bunaru, u selo od 1.200 `iteqa paniku je u ~etvrtak uneo misteriozni kombi {aba~kih registarskih oznaka sa zatamwenim staklima i dvojicom mu{karaca koji su iz vozila nudili ~okolade deci ispred Osnovne {kole „Svetozar Mileti}“. Deca su se, na sre}u, razbe`ala i pre

nego {to su pri{la kombiju pa su mladi}i pobegli.

Me{tani ka`u da je beli kombi u selo u{ao oko 11 sati, do su mladi}i stali ispred {kole oko podneva, kada se zavr{ava prva smena. Kada je do{la policija iz Titela, jer Lok nema policijsku stanicu, uzeli su izjave od dece i qudi koji su videli kombi i na osnovu wihovog opisa dvojice mu{karaca pretpostavqaju da se radi mladi}ima

GLUMAC @ARKO LAU[EVI] PRED SUDOM U WUJORKU

Danas odluka o deportaciji

Sud u Wujorku trebalo bi danas da donese odluku da li }e glumca @arka Lau{evi}a deportovati u Srbiju, ~iji je dr`avqanin, ili }e mu dozvoliti da tra`i produ`ewe ameri~ke boravi{ne vize.

Lau{evi} se nalazi u pritvoru u Wujorku, po{to je uhap{en 2. jula, jer nije imao boravi{ne papire, a rasprava ameri~kog suda bila je odlo`ena sredinom avgusta na zahtev Lau{evi}evog branioca.

Nezavisno od odluke suda u Wujorku, Lau{evi} je u Srbiji „slobodan ~ovek“ do okon~awa wegovog slu~aja pred Vrhovnim sudom Srbije (VSS), po{to je povu~ena poternica koja je 2002. godine za wim bila raspisana radi izvr{ewa kazne od 13 godina zatvora.

Vrhovni sud treba da odlu~i o zahtevu za za{titu zakonitosti koji je podneo Republi~ki tu`ilac Slobodan Radovanovi} povodom presude Vrhovnog suda Crne Gore, kojom je Lau{evi}u pove}ana kazna sa ~etiri na 13 godina zatvora, kao i o zahtevu

Lau{evi}evog advokata Slobodana Pajovi}a za vanredno ubla`avawe kazne.

Republi~ki tu`ilac smatra da je do{lo do povrede zakona, jer je Lau{evi}u drasti~no pove}ana kazna sa ~etiri na 13 godina zakona, kao i da mu je povre|eno pravo na odbranu, jer nekada{wi savezni dr`avni tu`ilac nikada nije odlu~io o wegovom zahtevu za za{titu zakonitosti, po{to je u to vreme bio blokiran rad saveznih pravosudnih organa.

Tre}i op{tinski sud je ve} usvojio Radovanovi}ev zahtev za odlagawe izvr{ewa zatvorske kazne Lau{evi}u, pa je istovremeno povukao i poternicu koja je za wim bila raspisana.

Lau{evi} je posle vi{e izre~enih presuda koje su ukidane pred Vrhovnim sudom Crne Gore 2001. godine pravosna`no osu|en na maksimalnu kaznu zatvora od 13 godina zbog prekora~ewa nu`ne odbrane u obra~unu u kom su stradala dva mladi}a.

(Tanjug)

MADA NISU ZVANI^NO OBAVE[TENI, ADVOKATI BIV[EG GRADONA^ELNIKA ZREWANINA PRETPOSTAVQAJU

Goran Kne`evi} i daqe u pritvoru Pravni zastupnici biv{eg gradona~elnika Zrewanina Gorana Kne`evi}a jo{ nisu dobili nikakvo zvani~no obave{tewe, ali pretpostavqaju da je wihovom klijentu, re{ewem Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu, produ`en pritvor za jo{ 30 dana.

Zrewaninski advokat Vi}entije Darijevi} potvrdio je ju~e za “Dnevnik” da nije obave{ten o odluci suda, ali je mi{qewa da }e Kne`evi} i daqe ostati u pritvorskoj jedinici. Mada je trebalo da u petak budu obave{teni o daqoj sudbini wihovog klijenta, ni Darijevi}, niti advokat Krsto Bobot, do kraja radnog vremena suda nisu dobili nikakvu informaciju. Imaju}i u vidu i stav Vrhovnog suda Srbije da Kne`evi} treba da bu-

de pritvoren s obzirom na te`inu krivi~nog dela i zapre}enu kaznu zatvora, advokati su do{li do zakqu~ka da je biv{i zrewaninski lordmer i daqe zadr`an iza re{etaka.

Oni su najavili `albu na produ`ewe pritvora jer smatraju da takvo postupawe suda predstavqa „grubo kr{ewe qudskih prava garantovanih Ustavom i zakonom o krivi~nom postupku“ i da }e i ovog puta Kne`evi}eva odbrana ulo`iti `albu na produ`ewe pritvora. Darijevi} je najavio da }e Kne`evi}eva odbrana preduzeti i druge mere za za{titu svog brawenika i podsetio da je on skoro godinu dana u pritvoru a da optu`nica Specijalnog tu`ila{tva jo{ nije stupila na pravnu snagu. @. B.

VANDALIZAM U SUBOTICI

Sru{en spomenik Martinu Luteru U no}i izme|u subote i nedeqe nepoznati po~inioci su sru{ili spomenik Martinu Luteru, koji je bio postavqen u okviru Trga reformacije u Subotici. Bista je potpuno sru{ena, a spomenik polomqen. Materijalna {teta nije velika, ali ovim vandalskim ~inom je poslata veoma lo{a poruka o na{em gradu i dr`avi, rekao je predsednik Crkvene op{tine evangelista u Subotici Rudolf Vajs.

- Obavestili su me vernici koji su u nedequ ujutro do{li da poslu{aju nedeqnu misu. Verujem da je re~ o vandalskom ~inu i da oni koji su to uradili nisu

znali kakvu {tetu nanose gradu.

Iskreno se nadam da vandalizam nije bio uperen protiv Martina Lutera i Evangelisti~ke crkve – isti~e Rudolf vajs.

Trg reformacije u Subotici je ure|en povodom 490 godina reformacije ispred Evangelisti~ke crkve 31. oktobra 2007. godine. Tada su na Trgu su postavqene biste reformatora dr Martina Lutera i @ana Kalvina, kao i I{tvana Ivawija, prvog predsednika Evangelicke crkvene op{tine i istori~ara.

Policija je iza{la na lice mesta i istaga je u toku.

A. A.

koji imaju izme|u 20 i 25 godina. Tako|e, me{tani ka`u da su im policajci rekli da na osnovu opisa misle da se radi o ranije osumwi~enim mu{karcima za pqa~ke ku}a na teritoriji op{tine Titel.

- Qudi iz kola su nudili ~okolade, ali je deci bilo sumwivo jer ih ne poznaju, a i ~udno je to {to nisu iza{li iz kombija. Deca su odmah pobegla u dvori{te, dok se moj

mali sklonio u prodavnicu pri~a zabrinuti otac Xemal Ahmetovi}. – U grupi je bilo sedmoro dece, koja poha|aju prvi i tre}i razreda osnovne {kole. Niko od wih nije uzele ~okoladu, ali se jedna devoj~ica premi{qala. Me|utim, kada je videla da ostali be`e i ona se dala u trk.

- Sin mi je ispri~ao da su ga zvali da do|e do kombija kako bi mu dali ~okoladu, ali se upla{io i odmah pobegao u

radwu. Zanimqivo je da se sve to dogodilo u podne, kada nikoga nema na ulici, jer su qudi ili na wivi ili se odmaraju kod ku}e – ka`e Ahmetovi}.

Otac jednog od mali{ana, koji je hteo da ostane anoniman, veli da je video kombi i uspeo da zapi{e broj tablica.

- ^udno je bilo to {to neko sa vozilom registrovanom u [apacu i tamnim staklima uop{te stoji ispred osnovne {kole, a uz to jo{ i da deci

nudi ~okoladu. Odmah sam zvao policiju, ali nisu uspeli da ih uhvate. Svi smo upla{eni, a moje dete nije moglo da spava celu no}, toliko je bilo uznemireno.

Roditeqi su ve} u petak, dan posle dolaska kombija, vodili i vra}ali decu iz {kole, a izgleda da }e tako biti i u budu}e, jer su svi upla{eni i brinu za bezbednost bli`wih.

E. D.

ADVOKATI I SUDIJE RAZLI^ITO O NOVIM PRAVILIMA U KRIVI^NOM POSTUPKU

Stavqawe sudskog ve}a na rep (ni)je mana Pravila i tok su|ewa za krivi~na dela od pre neki dan su izmeweni, a advokati smatraju da je rok za primewivawe obimnih izmena kratak, dok sudije ocewuju da u praksi ne}e biti ve}ih problema.

Izmene Zakonika o krivi~nom postupku (ZKP), Krivi~nog zakonika (KZ) i ostalih zakona iz oblasti krivi~nog prava i izvr{ewa krivi~nih sankcija, koje je parlament usvojio 31. avgusta, „Slu`beni glasnik“ je objavio 3. septembra, a rok za primenu je osam dana od objavqivawa.

Advokati Miodrag Ra{i} i @elimir ^abrilo smatraju da je bilo pametnije da primena zakona po~ne zajedno sa novom organizacijom sudova po~etkom slede}e godine i da primena „drasti~nih izmena“ tehni~ki ne}e biti mogu}a zbog kratkog roka, {to }e dovesti do povrede postupka „ne iz namere, nego iz neznawa“. „U ’Slu`benom glasniku’ nije objavqen pre~i{}en tekst, nego 63 gusto kucane stranice samo izmena i dopuna ZKP-a, KZ-a, Zakona o izvr{ewu krivi~nih sankcija, Zakona o organizaciji i nadle`nosti dr`avnih organa u suzbijawu organizovanog kriminala, izmena sa bezbroj navoda tipa ’bri{e se re~’, ’dodaje se re~enica’“, rekao je Ra{i} agenciji Beta.

Ra{i} je naveo da }e se izmene ZKP-a primewivati „na sve postupke koji su u toku“ i upitao kada }e sudije sti}i da se upoznaju sa svim izmenama. Istakao je da je u krivi~no zakonodavstvo dodato vi{e stotina pravnih normi i upitao koji }e pravnik „sve to sebi da stavi u glavu za vikend“ i da odmah primeni drasti~ne i funda-

mentalne promene kakvih nije bilo u posledwih 50 godina.

Ra{i} je ocenio da pred sudijama, tu`iocima, advokatima, policajcima, gra|anima i svim u~esnicima u krivi~nom

ja sudija“, rekao je Ra{i}. Naveo je da u izmewenim rokovima vezanim za pritvor ima tehni~ki gotovo neizvodqivih stvari.

Ra{i}, koji sa ^abrilom izme|u ostalih zastupa i ~lanove

U beogradskom Okru`nom sudu spremno do~ekali izmene ZKP-a

postupku stoji nesvladiva prepreka izostanka sre|enog i pre~i{}enog teksta zakona, koji bi gra|anima omogu}io upoznavawe sa novim propisima, a pravnicima ta~nu i zakonitu primenu. Podsetio je da je skup{tina krajem maja usvojila novi Zakon o bezbednosti saobra}aja i da je sasvim opravdano ostavqeno {est meseci do po~etka primene, i dodao da je bilo normalno da se i za set krivi~nih zakona ostavi primeren rok. „U vezi sa odre|ivawem pritovra, recimo, bi}e odr`avane posebne sednice sudskih ve}a na kojima }e se raspravqati samo o pritvoru. To je napredno i humano, ali koliko je pritvorskih predmeta i koliko }e sudije time biti optere}ene, a istovremeno se najavquje smawewe bro-

NA AUTOPUTU IZME\U RUME I [IMANOVACA

Starica poginula u trostrukom sudaru U trostrukom sudaru na deonici autoputa izme|u Rume i [imanovaca, u kome su u~estvovali „jugo koral“ koji je vozila Qubica V. (57) iz Lajkovca, „opel zafira“ za ~ijim je volanom bio Predrag S. (47) iz Beograda i BMV {aba~ke registracije s voza~om Nemawom T. (22) iz [apca, poginula je saputnica u „jugo koralu“ Jelena L.(79), iz Beograda, a lak{e telesne povrede zadobila je Stana S. (59) iz Novih Banovaca kod Stare Pazove, kojoj je ukazana lekarska pomo} u Medicinskom centru u Sresmkoj Mitrovici.

Do ove te{ke saobra}ajne nesre}e na autoputu Batrovci-Beograd do{lo je kada je automobil marke „opel zafira“, zbog neprilago|ene brzine uslovima puta, sustigao i udario „jugo koral“, koji se od siline udara popre~io na voznim trakama i zaustavio.

U tom trenutku, mada je poku{ao da izbegne kontakt s popre~enim vozilom, naleteo je BMV {aba~ke registracije i udario u „jugo koral“. U „jugo koralu“ na licu mesta je preminula saputnica Jelena L., povre|ena Stana S., a voza~ automobila Qubica V. je ostala nepovre|ena.

S. B.

„zemunskog klana“ bra}u Aleksandra i Milo{a Simovi}a, naveo je da }e postupak na glavnom pretresu imati ozbiqne odlike anglosaksonskog sistema i kao primer naveo da je predsednik sudskog ve}a stavqen na rep. „Tu`ila{tvo i odbrana }e predlagati svedoke i svedoka tu`ila{tva prvo }e ispitivati tu`ilac, pa odbrana, pa tek onda sudsko ve}e, a svedoka odbrane ispitiva}e prvo advokati, pa tu`ilac i na kraju sudsko ve}e“, objasnio je Ra{i}.

Predsednik Okru`nog suda u Beogradu Sini{a Va`i} rekao je agenciji Beta da su primerci zakona kopirani i podeqeni sudijama i da }e sudije tog suda spremno do~ekati izmene ZKPa kao i da }e biti u stawu da ih primene na pravilan na~in, a

da }e organizacioni problemi biti re{avani u hodu. „Uveren sam da su izmene ZKP-a na tragu ozbiqne izmene procesnog zakonodavstva i novog ZKP-a koji se priprema i koji }e su{tinski promeniti krivi~no procesno zakonodavstvo i u~initi ga efikasnijim, ali ne na {tetu zakonitosti postupka. Ovo je dobra i pamenta me|ufaza ka tome“, istakao je Va`i}.

Povodom izmena odredaba o pritvoru, Va`i} je naveo da }e te izmene biti primenqive u praksi i da }e se sudije u vanpretresnim ve}ima organizovati i dodao da su sa wima obavqeni razgovori. „Nije to ni{ta za {ta nismo bili spremni. Neke izmene su postojale i u prethodnim zakonicima koji nisu stupili na snagu i nije re~ o dramati~nim izmenama u tom delu“, rekao je Va`i}. Naveo je da stranke u postupku koje predla`u svedoka „najboqe znaju za{to ga predla`u“ i da }e imati priliku da postave pitawa, a sudsko ve}e }e postaviti pitawa na kraju ako mu eventualno ne{to nije jasno, {to je ocenio kao boqitak za stranke. Dodao je da je, sli~no kao u anglosaksonskom sistemu, uveden institut sporazuma o priznawu krivice koji se pokazao kao krajwe prakti~an, a da se pri tome ne derogira na~elo zakonitosti. „Uslovno re~eno, ukinuta su dva vanredna pravna leka, i u tim situacijama }e se druga~ije postupati. Ne}e formalno postojati zahtev za ubla`avawe kazne i zahtev za preispitivawe zakonitosti pravosna`ne presude. Zahtevi koji su ranije ulo`eni }e ostati u proceduri, ali ne}e biti novih“, rekao je Va`i}.

PO^IWE SU\EWE OPTU@ENIMA ZA SVIREPO UBISTVO SMAILA TARI]A

Mladi}a ubili, pa mu odsekli glavu

Su|ewe optu`enima za svirepo ubistvo Smaila Tari}a (27) iz Malog Zvornika u avgustu pro{le godine, ~ije je raskomarano telo prona|eno na dve lokacije u Beogradu, po~e}e danas pred Okru`nim sudom u Beogradu.

Veliboru Baki}u i Milo{u Ra{i}u, koji se nalaze u pritvoru, sudi}e se zbog krivi~nog dela te{ko ubistvo, jer se sumwa da su Tari}a ubili tako {to su mu odrubili glavu, dok }e se biv{a Tari}eva devojka Danica Todorovi} na optu`eni~koj klupi na}i zbog neovla{}enog dr`awa oru`ja.

Prema optu`nici, Baki} i Ra{i} namamili su Tari}a u Kara|or|ev park pored Veterinarskog fakulteta, u no}i izme|u 18. i 19. avgusta pro{le godine, gde mu je Baki} iz nekoliko poku{aja ma~etom odrubio glavu.

Obdukcijom je utvr|eno da je Tari} bio `iv kada je Baki} posledwi put zamahnuo se~ivom i otkinuo mu glavu. Tari}evo telo optu`eni su zapalili, kao i ma~ete kojima je po~iweno ubistvo.

Odrubqena glava Smaila Tari}a prona|ena je 22. avgusta pro{le godine u Bulevaru kraqa Aleksandra kod broja 318 posle anonimne dojave upu}ene beogradskim medi-

Optu`eni Velibor Baki} i Milo{ Ra{i}

jima, a wegov identitet utvr|en je DNK analizom.

Policija je sutradan u dowem delu Kara|or|evog parka u Beogradu, preko puta Veterinarskog fakulteta i stotinka metara od autoputa, prona{la i Tari}evo telo u `buwu.

Tari} je od ranije bio poznat policiji, a tokom sudewa }e biti utvr|eno da li je wegova tragi~na sudbina posledica ume{anosti u {verc oru`ja i povezanosti sa vi{e kriminalnih klanova u zemqe, ali i u zemqama okru`ewa.

(Tanjug)

KULTURA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak14.septembar2009.

15

ZAVR[EN ME\UNARODNI FESTIVAL U KAWI@I

Preplitawe yeza, tradicije i modernog teatra Koncertom ma|arskog saksofoniste Mihaqa Borbeqa i kvarteta koji predvodi, poja~anog violon~elistom Bala`em Kantorom, oma`om proslavqenom kompozitoru Zoltanu Kodaqu, uz Bartoka najzna~ajnije li~nosti ma|arske muzike u pro{lom stole}u, preksino} je spu{tena zavesa na jubilarni 15. me|unarodni festival “Xez, improvizovana muzika...” u Kawi`i. Pre Borbeqove muzi~ke radionice publika je u kawi{kom Domu umetnosti u`ivala u muzicirawu legende xeza saksofoniste i klaviriste ^arlija Gejla, koji je nastupao sa kvartetom Sen}anina Silarda Mezeija.

Za kawi{ki festival na kome je za deceniju i po prodefilovalo 144 sastava sa vi{e od 750 u~esnika iz 24 zemaqa i sa tri kontinenta, karakteristi~no je da se prepli}u ritam klasi~nog i modernog xeza, tradicionalne muzike Panonije i Srbije, tako da se iste ve~eri mo`e ~uti ameri~ki autenti~ni sving i srpsko crkveno pojawe, prepli}u se arhai~ne i savremene improvizovane muzike i weno organsko povezivawe s teatrom pokreta proslavqenog Jo-

Trio Henrija Skipera Frenklina

`efa Na|a, za ~iju je premijeru komada “Du`ina 100 igala” sala Doma umetnosti bila dupke puna i tra`ila se karta vi{e. Red tradiconalne izvorne muzike, red xeza, red imrovizacije i svega ostalog kada se jedno na drugo sazida na kawi{koj sceni, daje izvrsnu muzi~ku “dobo{ tortu”, a povrh svega {lag na toj muzi~koj poslastici, sticajem prijatnih prirodnih okolnosti je stvarala{tvo Na|a u rodnoj varo{i. Tako su se i u nastupu Gejla koji je pristigao iz Wujorka i Mezeijevog sastava znati`eqno preplitali talasi Hadsona i Tise.

Istinska poslastica za qubiteqe xeza bio je zavr{ni koncert druge ve~eri festivala, ~iju su budnu pa`wu puna dva sata dr`ali veteran s ameri~ke xez scene kontrabasista Henri Skiper Frenklin, u pratwi bubwara Roberta Ikiza ([vedska), pri ~emu je poseban pe~at dao ma|arski saksofonista Viktor Tot.

- Kada nas je po~eo privla~iti xez, nisam ni slutio da }e Kawi`a ikada imati ovako reprezentativni festival. U to vreme, 60tih godina pro{log veka ameri~ki xez slu{ali smo preko radija i sa bakelit gramofonskih plo~a, a do`iveo sam veliku radost da na na{oj sceni sviram na festivalima na kojim su bili velikani xeza poput Mala Voldrona, Stiva Lejsija, Bena Bajlija, Ar~ija [epa, Entoni Brekstona, Sema Riversa, Mi{ela Roskoa i drugih - ka`e Kawi`anin pijanista Miklo{ Kurina, koji sa svojim kvartetom predano neguje klasi~ni xez.

Izvrsni poznavalac doma}e i svetske muzi~ke scene, dugogodi{wi muzi~ki urednik u Radio Novom Sadu Oskar Pandi iskreno priznaje da kada je kawi{ki festival pokrenut nije razmi{qao o tome da li }e i koliko opstati, ali nagla{ava da uvek u`iva u ambijentu ovda{we manifestacije, muzicirawu, izboru sjajnih gostiju i smi{qenoj programskoj koncepciji.

- Jako mi je drago da je kawi{ki festival opstao petnaest godina

Kawi`u dolaze velikani iz stare garde, klasi~ari xez muzike. Povrh svega dopada mi se i ambijent, neposredna dru`ewa i saradwa u~esnika u muzi~kim radionicama, karakteristi~nim za ovaj festival, ~ega nema na drugim festivalima, a nema ni strogog birokratskog pristupa nego je otvoren festival {to na mene uvek zaista ostavqa dobar utisak.

Na pitawe kako do`ivqava preplitawe muzi~kih `anrova na kawi{kom festivalu Pavle Aksentijevi}, koji je publiku o~arao pojawem u pratwi grupe “Zapis”, uzvra}a citiraju}i Mom~ila Nastasijevi}a, koji je kada su ga pitali koja je razlika izme|u narodne i crkvene muzike rekao, da tu nema razlike, ve} “da su to kao dva zraka iz istog sunca”.

- Qudi svoje darove potvr|uju bave}i se xezom, narodnom i crkvenom muzikom kojoj sam ja privr`en - konstatuje Aksentijevi}. To je neki prirodan kontakt, to nije izbor, nego ne{to vi{e od izbora. A kada do|ete na ovakvo mesto i vidite veliki entuzijazam, onda morate da date sve od sebe.

Kada sam prvi put dolazio na kawi{ki festival, imaju}i u vidu nacionalni sastav stanovni{tva uz opasku da je sve lepo pripremqeno upitao sam ho}e li biti publike. Odgovor je usledio iz pune sale, uz veliku pa`wu i uva`avawe uverili smo se da publika ceni ono {to radimo, tako da su takva pitawa izli{na, jer u muzici nema nacionalnih barijera.

Da muzika nema granica, na otvarawu jubilarnog festivala kategoriFoto: M. Mitrovi} ~an je bio i predsednik kawi{ke op{tine Mihaq i nadam se da }e jo{ dugo trajati Wila{, nagla{avaju}i da ova manaro~ito zbog toga {to je otvorenifestacija od samog po~etka nog tipa tako da je bilo xeza, ima me|unarodni karakter kako ozbiqne muzike, horskih koncerapo publici, tako i po muzi~arita i solisti~kih nastupa - ka`e ma. Pokrajinski sekretar za kulOskar Pandi. - Sve {to je na neki turu Milorad \uri} nagla{ava na~in vezano za ovo podnebqe doda kawi{ki festival u`iva pospe na kawi{ki festival. Meni dr{ku zato {to daje aktuelan se dopada {to neguje kulturnu popresek onog {to se zbiva u savrelitiku koja afirmi{e svoje umetmenoj muzici, {to je svojom konnike, kao {to su ~lanovi muzi~ke cepcijom i sadr`ajem reprezenporodice Kurina i drugi, a svi|a tativan, dok je drugi razlog za pomi se i velika je vrednost {to fedr{ku {to je u relativno maloj stival nije jednonacionalni, iako sredini iznedren veliki umetje Kawi`a prete`no sredina sa ni~ki projekat koji zaslu`uje da ma|arskim stanovni{tvom, pa se se neguje i razvija. na ovda{woj sceni ~uje i po{tuje - Na{a vizija vojvo|anske kulpojawe Pavla Aksentijevi}a, ture je sadr`ana u ovakvim ta~kasvirka @or`a Gruji}a i drugih. ma. Kulturna politika Vojvodine To potvr|uje kosmopolitski primo`e da bude sazdana od mre`e tastup koncepcije festivala, {to ~aka na ~itavom prostoru Pokraza mene zna~i neku vrstu garancijine u kojima postoje va`ni i zanije da }e festival opstati. Ima gomqivi projekti, a Kawi`e jeste dina kada je uspe{niji, ili kada primer kako to mo`e da se radi finansijske okolnosti ne dozvouspe{no - isti~e \uri}. qavaju da se dovedu jako atraktivM. Mitrovi} ni izvo|a~i, ali svi|a mi se {to u

Sa kwi`evne ve~eri u Gradskoj biblioteci

Foto: N. Stojanovi}

^ORTANOVA^KA KWI@EVNA KOLONIJA U NOVOM SADU

@iva re~ pesnika Kwi`evne ve~eri i `iva re~ pisaca, u Novom Sadu imaju svoje poklonike; nisu brojni ali su verni. Proteklog vikenda nije ih omela karnevalska gungula uli~nih svira~a pod prozorima Gradske biblioteke, da do|u i pozdrave u~esnike Devete me|unarodne kwi`evne kolonije “^ortanovci 2009.”

Dorta Jagi} iz Hrvatske ~itala je sve`e, duhovite i autoironi~ne stihove. Poeziju Lenke Dawhelove iz ^e{ke, koja }e naknadno sti}i na Koloniju, govorio je glumac Predrag Stojmenovi}. On je ~itao i ostale prepeve na srpski jezik, kao i biografije svih u~esnika, koje govore da su nam u goste do{li ceweni i mnogo prevo|eni pisci.

U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORI[TU

Unkovski re`ira [ekspira

Rediteq Slobodan Unkovski po~eo je probe za predstavu “Kako vam drago” Viqema [ekspira, ~ija je premijera predvi|ena za novembar, na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozori{ta (JDP) u Beogradu. U gluma~koj ekipi su Vojislav Brajovi}, Neboj{a Glogovac, Nikola \uri~ko, Nada [argin, Sowa Kola~ari}, Radovan Vujovi}, Boris Isakovi}, Marinko Maxgaq, Marko Ba}ovi}, Miodrag Radovanovi}, Dubravka Kovjani} i Milena Predi}, saop{teno je iz JDP-a. Scenograf predstave je Miodrag Taba~ki, kostimograf Maja Mirkovi}, a kompozitor Irena Popovi}.

“Kako vam drago” je pastoralna komedija s vi{estrukim zapletom, koja govori o qubavi, izdaji i spoznaji, o bekstvu iz zamr{enog i mra~nog dvorskog `ivota u Ardensku {umu, u kojoj se porodi~ni i qubavni sukobi i nesporazumi sre}no raspli}u.

Zatim je Sr|an V. Te{in ~itao odlomke iz svog romana “Kroz pustiwu i pra{inu”i, kako re~e sekretar Srpskog kwi`evnog dru{tva Du{ko Novakovi}, branio boje doma}eg terena. Poqak Luka{ Maw~ik pohvalio se kako se doga|a da wegove pesme pre budu objavqene u Srbiji nego u wegovoj domovini na materwem jeziku. To je zasluga izvanredne saradwe sa prevodiocem Biserkom Raj~i}.

U stihovima Jovice Ivanovskog ose}ala se tuga za jugom, a Boris Jovanovi}-Kastel iz Crne Gore, doneo je vrelinu Mediterana. ^uli su se zatim stihovi Ivana Dobnika iz Slovenije i Aide Hancer iz Rumunije. Ona je kwi`evna zvezda u svojoj zemqi, ima svega 20 godina i najmla|i je u~esnik u de-

vetogodi{woj istoriji ^ortanova~ke kwi`evne kolonije.

Predrag Bjelo{evi} je gluma~ki istan~ano interpretirao svoje stihove, {to je razumqivo, jer je direktor Dje~ijeg pozori{ta Republike Srpske iz Bawaluke. Dejan Aleksi} je zastupao pesni~ki red kraqeva~ke “Poveqe”, ~iji je urednik. Uz `ivu kwi`evnu re~, publika je darivana i Zbornikom radova sa prethodnih ~ortanova~kih kolonija.

Pisci }e danas nastupiti na zatvarawu 38. Brankovog kola, sutra }e ih slu{ati Somborci, a prekosutra, kada se Kolonija i zavr{ava - Beogra|ani. Organizatori ove manifestacije su Srpsko kwi`evno dru{tvo i Srpski PEN centar.

R. Lotina

SUTRA U „MLADINSKOJ KWIZI” U „MERKATORU”

[eri Yons potpisuje „Ma~ Medine”

Kontroverzna ameri~ka spisateqica [eri Xons, autorka zabrawivanog romana “Draguq Medine”, sutra }e se dru`iti sa novosadskim ~itaocima. Susret je zakazan u “Mladinskoj kwizi” u “Merkatoru, od 18 do 19 ~asova.

Ona }e potpisivati svoj najnoviji

roman “Ma~ Medine”, koji je nastavak prethodnog. Obe kwige je na srpskom jeziku objavio “Beobuk”. [eri Xons je profesionalna novinarka, objavila je pomenuta dva romana, a bavi se izu~avawem

arapskog jezika i istorije islamske civilizacije. Pro{le godine, kada se pojavio “Draguq Medine”, u mnogim zemqama su usledile zabrane, zbog burnih protesta pripadnika muslimanske veroispovesti. Tako se dogodilo da se roman prvo {tampao na srpskom, pa tek zatim na engleskom jeziku.

Izdava~ “Beobuk” kwigu je prvo povukao zbog protesta Islamske zajednice u Srbiji sa sedi{tem u Novom Pazaru. Zatim je vra}ena u prodaju, jer su se pojavila piratska izdawa.

Autorka je do{la u Srbiju da promovi{e nastavak pri~e o `ivotu sedme Muhamedove supruge Aj{e, koji je nazvala “Ma~ Medine”. Ona nagla{ava da joj je ciq gradwa mostova izme|u muslimanskog i nemuslimanskog sveta, kao i odbrana slobode govora. Na svom blogu pisala je o hrabrosti kojom su se gra|ani Srbije suprotstavili cenzuri kada je “Draguq Medine” povu~en iz kwi`ara.

R. L.

REPERTOAR

Film

Akteri

Re`ija: Majkl Men Scenario: Roj Benet, Majkl Men i En Biderman po kwizi Brajana Baroua Uloge: Xoni Dep, Kristijan Bejl, Marion Kotiqar, Bil Krudup, Stiven Dorf, Stiven Lang, Branka Kati}, \ovani Ribizi, Rori Kokrejn, Xon Ortic, ^ening Tajtum

Narodni neprijateq

Sadr`aj

Re~ kritike

^etvrta je godina Velike depresije. Po~etak je tridesetih godina dvadesetog veka i zlatno je doba pqa~ka{a banaka u SAD, a Xon Dilinxer (Xoni Dep) je vo|a jedne od takvih bandi. Harizmati~ni negativac gotovo da je narodni heroj, jer “banke su krive za svu propast”. S druge strane, ambiciozni vladin ~ovek Xej Edgar Huver novim metodama `eli da suzbije nabujali kriminal i ubedi politi~are i pravnike da se zlo~in mora tretirati `estoko jedinstveno i to na federalnom nivou. Tako, dok Dilinxer svoj `ivot ispuwava akcijom i uzbu|ewima sukobqavaju}i se sa policijom, romansom sa garderoberkom Bili Fer{et (Marion Kotiqar), paralelno, qudi novoformiranog Federalnog istra`nog biroa predvo|eni iskusnim i hladnokrvnim operativcem Melvinom Pervisom (Kristijan Bejl), preduzimaju puno toga da ga uhvate i stalno su mu za petama...

“Narodni neprijateq” (Public Enemies) Majkla Mena (Vrelina, Insajder, Kolateral) kao ambiciozni oma` jednom vremenu i mitskom liku Amerike, kakav je bio i ostao Dilinxer, posveta je i `anru gangsterskog filma u wegovom izvornom ili naj{ire prihva}enom obliku. Re~ je o filmu koji zaslu`uje veliko uva`avawe i zbog ~iwenice da bar donekle upumpava pravu, ~istu krv u zaribali, svim i sva~im zatrovani holivudski krvotok.

Me|utim, “Narodni neprijateq” uz sve svoje kvalitete ne dobacuju do remek dela kako se to u nekoliko uvodnih sekvenci da, ipak pogre{no, naslutiti. @estok po~etak, kada Dilinxer upada u zatvor osloba|a prijateqe i be`i sa wima pod policijskom vatrom, predstavqa Mena u punom rediteqskom sjaju. Kako se pri~a razvija i uslo`wava kao da pada koncentracija, pa pored jo{ nekoliko vrhunskih scena promakne i dosta toga ispod nivoa, naru{avaju}i ne{to {to je moglo biti fascinantni bioskopski do`ivqaj. U svakom slu~aju, Men sa dosta uspeha balansira izme|u `eqe da wegovi likovi budu ve}i od `ivota i nastojawa da se koliko -toliko dr`i faktografije. Otud verovatno mnogo toga kako ustvari i nije bilo - od uvek besprekornih odela i automobila kriminalaca, velelepnih banaka iako je banda napadala one male po gradi}ima i predgra|ima, i neuverqivi prikazi lagodnih upada u wih, do mo`da i previ{e kul lika samog Dilinxera. Kona~nom, ipak povoqnom utisku doprinosi i vrlo dobra gluma~ka ekipa u kojoj je i Branka Kati} u jednoj od istaknutijih sporednih uloga.

V. Crwanski

ponedeqak14.septembar2009.

SPORT

c m y

16

DNEVNIK

VELIKA NAGRADA ITALIJE

Tre}e slavqe Barikela u Monci Brazilski voza~ Rubens Barikelo zabele`io je tre}u pobedu na ~uvenoj pisti u Monci, gde je vo`ena Velika nagrada Italije u Formuli jedan. Prve dve pobede na ovoj stazi Brazilac je ostvario 2002. i 2004. za volanom Ferarija, a sada je najbr`i bio u bolidu Brona. Barikelo je odli~nom timskom taktikom do{ao do druge pobede u sezoni i 11. u karijeri. Pobedu Barikela upotpunio je osvajawem drugog mesta wegov klupski kolega i lider {ampionata Britanac Xenson Baton, dok je

posledwe mesto na pobedni~kom postoqu osvojio Finac Kimi Raikonen iz Ferarija.

Dodu{e, Raikonen je do tre}eg mesta do{ao zahvaquju}i udesu aktuelnog svetskog prvaka, Britanaca Luisa Hamiltona iz Meklarena u posledwem krugu Velike nagrade Italije. Hamilton je, ina~e, tragi~ar trke.

Starovao je sa pol pozicije, ali su ga tokom trke pretekla oba voza~a Brona. U fini{u je Britanac poku{ao da pretekne bar sunarodnika Batona, ali je izgleda u prevelikoj `eqi izgoreo, u posledwem krugu je prebr-

Rezultati 1. Barikelo (Brazil, Bron GP) 1:16:21,706, 2. Baton (V. Britanija, Bron GP) +02,866, 3. Raikonen (Finska, Ferari) +30,664, 4.

Sutil (Nema~ka, Fors Indija) +31,131, 5. Alonso ([panija, Reno) +59,182, 6. Kovalainen (Finska, Meklaren) +:00,693, 7. Hajdfeld (Nema~ka, BMV Zauber) +1:22,412, 8. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +1:25,407, 9. Fizikela (Italija, Ferari) +1:26,856, 10. Naka|ima (Japan, Vilijams) +2:41,163, 11. Glok (Nema~ka, Tojota) +2:43,925, 12. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +1 krug, 13. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) +1 krug, 14. Truli (Italija, Tojota) +1 krug, 15. Gro`an (Francuska, Reno) +1 krug, 16. Rozberg (Nema~ka, Vilijams) +2 kruga.

Voza~i 1. Baton (V. Britanija, Bron GP) 80, 2. Barikelo (Brazil, Bron GP) 66, 3. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 54, 4. Veber (Australija, Red Bul) 51,5, 5. Raikonen (Finska, Ferari) 40, 6. Rozberg (Nema~ka, Vilijams) 30,5, 7. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 27, 8. Truli (Italija, Tojota) 22,5, 9. Masa (Brazil, Ferari) 22, 10. Kovalainen (Finska, Meklaren) 20, 11. Alonso ([panija, Reno) 20, 12. Glok (Nema~ka, Tojota) 16, 13. Hajdfeld (Nema~ka, BMV Zauber) 12, 14. Fizikela (Italija, Fors Indija/Ferari) 8, 15. Kubica (Poqska, BMV Zauber) 8, 16. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 5, 17. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 3, 18. Burde )Francuska, Toro Roso) 2.

Konstruktori 1. Bron 146, 2. Red Bul 105,5, 3. Ferari 62, 4. Meklaren 47, 5.

Tojota 38,5, 6. Vilijams 30,5, 7. BMV Zauber 20, 8. Reno 20, 9.

Fors Indija 13, 10. Toro Roso 5.

zo u{ao u dvostruku krivinu, izleteo sa staze i udario u za{titnu ogradu. Na kraju je Britanac osvojio 12. mesto sa krugom zaostatak za pobednikom, ali bez zna~ajnih bodova, pa sada vi{e nema ni teoretske {anse da odbrani titulu. Za naslov prvaka, kako sada stvari stoje, ~etiri trke pre kraja ovogodi{weg {ampionata bori}e se dvojica voza~a Brona Xenson Baton i Rubens Barikelo. Baton je sakupio 80 i ima lepu prednost od 14 bodova u odnosu na klupskog kolegu, dok je tre}eplasitani Sebastijan Fetel iz Red Bula zaostao 26 bodova. U konkurenciji konstruktora Bron GP ima 146 bodova, Red Bul je sakupio 105,5, a Ferari 62.

Iako je ne{to lo{ije startovao Hamilton je uadr`ao vo|stvo na startu trke, dok je Raikonen uspeo da pretekne drugoplasiranog Adrijana Sutila iz Fors Indije. No, ve} u prvom krugu Robert Kubica (BMV Zauber) udario je Marka Vebera (Red Bul) i izbacio ga sa staze.

Veber je odmah odustao, a Kubica 15 krugova kasnije. Na ciq trke u Monci nisu stigli ni mla|ani Alguersuari (Toro Roso), te Liuci (Fors Indija). Prvi je odustao u 19, a drugi u 22. krugu. Hamilton je imao lidersku poziciju do 16. kruga kada je oti{ao u boks. Liderstvo je tada pripalo Raikonenu, a onda u 19. krugu Barikelu. Brazilac je prvi i jedini put u boks oti{ao u 9. krugu i taktika Brona sa jednim zaustavqawem u boksu u odnosu na maklarenovu od dva pokazala se uspe{nijom. Na`alost, Hamilton je zbog gre{ke ostao bez bodova, a ni wegov klupski kolega Heiki Kovalainen nije se proslavio u Monci.

Po procenama iz Meklarena

Najbr`i u Monci: Rubens Barikelo

Finac je trebalo da se bori za pobedu, a na kraju je na ciq stigao tek kao {esti. Pobednika Barikela u ciq je uveo "sejfti kar" zbog udesa Hamiltona. Odli~nu trku izvezao je Adrijan Sutil, zauzev{i ~etvrto mesto

{to mu je ujedno i najboqi plasman u karijeri. On se plasirao isperd Fernanda Alonsa i Kovalainena, a bodove su jo{ uzeli Nik Hajdfeld (BMV) na sedmom i Sebastijan Fetel (Red Bul) na osmom. Fetel se osvajawem samo

jednog boda u Italiji udaqio od borbe za titulu. \ankarlo Fizikela, koji je iz Fors Indije pre{ao u Ferari zauzeo je deveto mesto i ostao bez bodova.

Slede}a trka vozi se 7. septembra u Singapuru.

G. M.

SPORT

DNEVNIK

SUPERLIGA SRBIJE

Stojka proma{io pobedu Vojvodina – Smederevo 1:1 (0:0) NOVI SAD: Stadion “Kara|or|e”, gledalaca 2.500. Sudija: Gruji} (ni{). Strelci: Tadi} u 68. za Vojvodinu (iz jedanaesterca), a Ze~evi} u 62. minutu za Smederevo. @uti kartoni: Aleksi} (Vojvodina), Rankovi}, Miqkovi}, Ze~evi} i Gegi} (Smederevo).

VOJVODINA: Kesi} 7, Gvozdenovi} 6, Stojka 6 (Pekovi}-),

\urovski 6 (Aleksi} 7), Stjepanovi} 6, Tumbasevi} 6, Vuli}evi} 6, Ple~ 7, Lovri} 6, Tadi} 7 (Maksimovi} -), Mr|a 7.

SMEDEREVO: Rankovi} 7, Stamenkovi} 6, Atanackovi} 6, Kova~evi} 6, Komadina 7 (Gegi} 6), Miqkovi} 6, ]eran 7, @ivkovi} 6, Ze~evi} 7 (Mladenovi} -), Jovanovi} 7, Rankovi} 6 (Bojatovi} -).

Uzbudqiv fudbalski me~ vi|en je u Novom Sadu, a na kraju su Vojvodina i Smederevo upisali po bod. Svakako da su ishodom 1:1 zadovoqniji gosti, koji nisu na “Kara|or|a” do{li da se brane. Iskusni tim Smederevaca prijatno je iznenadio, mu{ki se suprotstavio Vojvodini i pokazao da }e mnogima pomrsiti ra~une.

17

ponedeqak14.septembar2009.

Vojvodina je napadala, ali u prvih 45 minuta ~esto je preskakala sredinu i dugim loptama iz zadwe linije nastojala da prona|e Mr|u, Stjepanovi}a i Tadi}a.

Visoka odbrana gostiju lako je re{avala te situacije, a od uzbu|ewa bele`imo 5. minut kada su doma}i reklamirali jedanaesterac, a u kontri je Kesi} odbranio stopostotnu {ansu Jovanovi}u.

NOVI SAD: Vojvodina - Smederevo KULA: Hajduk - BSK Bor~a BEOGRAD: ^ukariki Stankom - Partizan BEOGRAD: OFK Beograd - Napredak PO@AREVAC: Mladi radnik - Rad ^A^AK: Borac - Jagodina IVAWICA: Javor Habitfarm - Spartak BEOGRAD: Crvena zvezda - Metalac

1:1 (0:0) 0:0 1:1 (1:0) 1:1 (1:0) 0:0 2:1 (0:0) 1:0 (0:0) 3:0 (0:0)

1. Crvena zvezda 2. Vojvodina 3. OFK Beograd 4. Partizan 5. Smederevo 6. Javor 7. Borac 8. Napredak 9. Mladi radnik 10. Spartak Z. V. 11. BSK Bor~a

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1

1 1 1 2 1 1 0 2 2 1 1

0 0 0 0 1 1 2 1 1 2 2

8:1 8:2 5:1 8:2 6:4 3:2 4:7 4:3 4:5 2:3 3:5

10 10 10 8 7 7 6 5 5 4 4

12. Rad

4

1

1

2

3:5

4

13. Hajduk

4

1

1

2

2:5

4

14. Jagodina

4

1

0

3

3:6

3

15. ^ukari~ki

4

0

1

3

3:7

1

16. Metalac

4

0

0

4

0:8

0

U slede}em kolu (19/20.septembra) sastaju se: BEOGRAD: Partizan - Vojvodina, BSK Bor~a - ^ukari~ki Stankom, SUBOTICA: Spartak Z. V. - Hajduk, JAGODINA: Jagodina - Javor Habitfarm, KRU[EVAC: Napredak - Mladi radnik, GORWI MILANOVAC: Metalac - OFK Beograd, SMEDEREVO: Smederevo - Crvena zvezda, BEOGRAD: Rad - Borac.

Duel Mr|e, Kova~evi}a, Stamenkovi}a, Ple~a, Gvozdenovi}a i Miqkovi}a

Prazne mre`e u Kuli Hajduk - BSK 0:0 KULA: Stadion Hajduka, gledalaca: 400. Sudija: Maru{i} (Kraqevo). @uti kartoni: Kekezovi}, Maksimovi} i Kozo{ (Hajduk), Topi} (BSK).

HAJDUK: Manolov -, Kozo{ 6, Ki{ 6 ( Duki} 6), Radanovi} 7, Trajkovi} 7, Komazec 6 (Jovanovi} 6), Kekezovi} 7, Bogi} 7, @ivanovi} 6 ( Bo{kovi} -), Maksimovi} 6 i Davidov 7.

BSK: Xoxo -, Milo{evi} 6, Stojanovi} 6, Radunovi} 6, @arkovi} 7, Kne`evi} 7, Peji} 6 (]esarevi} -), Babi} 7, Alivodi} 6 (Mati} -), \uki} 7 i Topi} 6 (Kajevi} -).

Fudbaleri Hajduka nisu uspeli da pred svojim pristalicama savladaju novajliju u elitnom dru{tvu, ekipu BSK-a iz Bor~e, pa su se na kraju morali zadovoqiti jednim bodom. U prvom poluvremenu slaba igra i jedne i druge ekipe. No, i u takvoj igri smo videli po jednu izglednu priliku. Prvi su u gol {ansi bili doma}ini. U 7. minutu @ivanovi} je pobegao Radunovi}u, izbio sam pred golmana BSK-a i kada se o~ekivalo da }e plasirati loptu u mre`u,on se odlu~uje na lob udarac i biva neprecizan. U 39. minutu odli~na prilika za goste. Alivodi} je lepo uposlio Peji}a, ovaj krenuo ka golu Hajduka, u susret mu kre}e golnan Manolov, Peji} poku{ava da {utira, ali to ~ini slabo, no lopta sti`e do Babi}a koji sa dvanaestak metara proma{uje prazan gol Hajduka.

Drugo poluvreme boqe su otvorili gosti. U 53. minutu gol {ansa: Babi} je povukao napad BSK-a i kada je do{ao na dvadesetak metara od gola doma}ina sna`no {utira, lopta poga|a Radanovi}a i sti`e do kao duha slobodnog Alivodi}a, koji

Aleksandar Davidov

je mogao sa loptom da radi {ta ho}e, ali on se sa desetak metara odlu~uje na silovit udarac i lopta zavr{ava preko pre~ke.

Ova prilika gostiju je razmrdala i doma}e fudbalere, pa tako ve} i 54. minutu Davidov {utira sa oko 20 metara, ali je golman gostiju siguran. U 69. minutu ponovo je Davidov {utirao, ali je za malo bio neprecizan, da bi i u 76. minutu svakako najagilniji u redovima Hajduka Davidov opet bio u prilici. Novajlija u redovima Hajduka Marko Jovanovi} je primio loptu pred {esnaestercom gostiju, prosledio je Davidovu, ovaj u{ao u kazneni prostor, ali kada se spremao da {utira Milo{evi} mu padom u noge izbija loptu u korner. Posledwu priliku da eventualno ukwi`e tri boda fudbaleri Hajduka su propustili u 87. minutu kada je Kekezovi} sna`no {utirao sa oko 23 metra, ali je golman gostiju Xoxo iz drugog poku{aja uspeo da ukroti loptu i tako svom timu sa~uva vredan bod. \. Bojani}

Foto: F. Baki}

Prvi bod ^ukari~kog ^ukari~ki Stankom - Partizan 1:1 (1:0) BEOGRAD: Stadion ^ukari~kog, gledalaca 3.000, sudija Karaxi} (Beograd), strelci: Zavi{i} u 17. za ^ukari~ki Stankom, a Ili} u 61. minutu za Partizan. @uti kartoni: Jano{evi}, Tintor (^ukari~ki Stankom), Krstaji} (Partizan). ^UKARI^KI STANKOM: Jano{evi} 8, Okuka 7, Zavi{i} 7, Kecojevi} 7, Joksimovi} 6, Popovi} 6, Pavlovi} 6, Stani} 6, Ribi} 6 (Dobra{inovi} 7), Tintor 6 (Raji} -), Buwev~evi} 6.

PARTIZAN: M. Bo`ovi} 6, Stevanovi} 7, \or|evi} 6, Krstaji} 6, Lomi} 7, Fejsa 7, B. Jovanovi} 6 (Kleo 7), Bogunovi} 6 (Qaji} 7), Tomi} 7, Ili} 7 (Vujovi} -).

Fudbaleri ^ukari~kog u ~etvrtom kolu Jelen superlige uspeli su da osvoje prvi bod i to kada su se verovatno najmawe nadali. Zvani~ni {ampion zaslu`io je pobedu, pre svega igrom u drugom poluvremenu, ali su doma}ini na kraju nagra|eni za svoju istrajnost. [okirali su doma}i velikog protivnika napadaima na po~etku me~a. Ve} u 6. minutu Zavi{i} je tukao glavom iz blizine, a Bo`ovi} spretno intervenisao. Malo potom vezista doma}ih stu{tio se u {esnaesterac gostiju, poslao loptu na peterac, ali je neko od defanzivaca protivnika loptu izba-

cio u korner. Dobru igru Zavi{i} je krunisao golom u 17. minutu. Nakon centar{uta iskoristio je smu{enost odbrane Partizana i smestio loptu u mre`u. Tek tada {ampion se prenuo i vrlo brzo stvorio prvu priliku. Brana Ili} je tra`io Jovanovi}a u blizini gola, ali je za sekund bio br`i neko od doma}ih fudbalera. U 40. minutu Ili} je centrirao s leve strane, \or|evi} {utirao glavom, a Jano{evi} odli~no intervenisao.

Debitant na klupi Partizana Goran Stevanovi} krenuo je na sve ili ni{ta. Na samom po~etku nastavku i umesto Bogunovi}a i Jovanovi}a u igru uveo Klea i Qaji}a. To je donelo apsolutnu dominaciju wegovom timu, ali ne i preokret rezultata. Crno-beli su uspeli samo da izjedna~e u 61. minutu, a strelac je bio Ili}, glavom, na centar{ut Lomi}a sa leve strane.

U 66. minutu Qaji} je {utirao sa 12-13 metara, ali je Jano{evi} akrobatski intervenisao. Golman ^ukari~kog istakao se i u 78. minutu kada je odbranio {ut Klea glavom.

Fudbaleri Partizana nisu pobedili na prvoj utakmici pod vo|stvom novog trenera, ali naznake boqih igara su ipak bile vidqive.

I. Lazarevi}

Rezultati Vojvo|anska liga Istok: Ba~ka 1901 - Radnik 5:0, Jedinstvo Crvena zvezda 0:1, Ba~ka (P) - Radni~ki (B) 1:2, Ba~ka Topola Borac (S) 2:0, BAK - Budu}nost (A) 1:0, Sloboda - Kozara 2:1, Budu}nost (SC) - Vojvodina (NM) 2:1, Dolina - Polet (N) 7:0, Radni~ki (Z) - Obili} 1:2.

Vojvo|anska liga Zapad: Radni~ki (I) - Polet (K) 5:1, Hajduk Solunac 0:0, Indeks - @AK 1:1, Budu}nost (M) - Qukovo 0:3, [ajka{ - Borac 2:3, Cement - Sloven 1:1, 1.maj Agroruma - Omladinac 2:1, Crvena zvezda - Jugovi} 3:2, Radni~ki (SM) - Mladost (T) 3:1.

Najbli`i pogotku doma}i su u ovom delu bili u 27. minutu. Mr|a je proigrao Vuli}evi}a, ovaj je centrirao, Tadi} je bio br`i od svog ~uvara, iz prve {utirao, ali pokraj gola. Nekoliko intervencija pomo}nog sudije Milutinovi}a iznerviralo je publiku, a naro~ito ona u fini{u poluvremena kada je samo on video ofsjad polo`aj Stjepanovi}a.

U nastavku me~a Vojvodina je pritisla prvih desetak minuta.

No, prave {anse nije bilo, a onda je usledila kazna. Jovanovi} je predriblao Lovri}a, uposlio Ze~evi}a, a kapiten gostiju pogodio je ciq – 0:1.

Osam minuta kasnije usledilo je izjedna~ewe. Gegi} je faulom zaustavio Mr|in nalet. Bio je to penal, debitant na Superligi Gruji} pokazao je na belu ta~ku, a siguran realizator naj-

stro`e kazne bio je Tadi}. Trener Stepanovi} usli{io je molbu publike da u igru uvede Aleksi}a. Mladi reprezentativac je s par furioznih naleta digao navija~e na noge, a u 70. minutu kao brzi voz pro{ao je dvojicu ~uvara, {kolski odigrao povratnu, a na loptu je natr~ao Rumun Stojka i sa {est- sedam metara poslao je preko gola. Sedam minuta kasnije opet da umalo ne usledi kazna. Iskosa je {utirao Stamenkovi}, a Kesi} je uz pomo} stative loptu izbacio u korner.

Na kraju bele`imo i transparent na isto~noj strani: “^estitamo gospodine Rajevac”. Stara garda tako je nagradila biv{eg trenera Vojvodine koji se s reprezentacijom Gane plasirao na Svetsko prvenstvo.

S. Savi}

PI@ON ZADOVOQAN SAMO REZULTATOM U ME^U S METALCEM

Igra na doradi

Zvezda je upisala o~ekivana tri boda protiv Metalca, a pogled na rezultat- 3:0- mo`e i da zavara qubiteqe fudbala koji nisu bili na Marakani. Nije doma}in bio ubedqiv, dugo se mu~io, a tek u samom fini{u postignuta su dva gola i to kada je gost imao na terenu igra~a mawe (iskqu~en @uni}).

sta za kritike, jer svako imao pravo na slab dan. O~ekivao sam zamor u ekipi nakon mini priprema u Ivawci, koje su nam bile neophodne pred seriju va`nih susreta u prvenstvu i Kupu - konstatovao je Petrovi}. ^ovek odluke bio je opet centarfor Dejan Leki}, dvostruki sterlac, ali pohvale

Kapiten za primer: Nikkola Lazeti}

- Zadovoqan sam zbog pobede,a delimi~no i prikazanom partijom. Metalac se zatvorio, pru`io `estok otpor, pa nismo uspeli da postignemo pogodak u prvih 45 minuta. Iskoristili smo {anse u nastavku, ali jasno je da moramo da igramo boqe i kvalitetnije - ka`e trener Petrovi}.

Rokade sa klupe u drugom poluvremenu unapredile su organizaciju igre, pa je Zvezda delovala daleko boqe.

- Trebalo nam je osve`ewe, to smo dobili ulaskom Bogdanovi}a i Jevti}a. Naravno, nema me-

idu i na ra~un iskusnog Nikole Lazeti}a.

- Igrama i pona{awem Lazeti} pokazuje da s pravom nosi kapitensku traku. Verujem da }e nastaviti u istom stilu u daqem toku sezone, jer treneri vole vo|u u timu, preko kojeg mogu da realizuju svoje takti~ke ideje zakqu~io je Pi`on.

Crveno-bele o~ekuju dva vezana gostovawa u Smederevu i Novom Sadu, a to }e biti i pravi ispiti za proveru trenutne vrednosti novoformiranog sastava.

Z. Rangelov

18

SPORT

ponedeqak14.septembar2009.

DNEVNIK

PRVA LIGA SRBIJE

Minimalac Slanobaraca Proleter - Novi Pazar 1:0 (1:0) NOVI SAD: Stadion Proletera na Slanoj bari, igrano bez prisustva publike, sudija: Nedeqkovi} (Jagodina).

Strelac: Kova~evi} u 15. minu-

8 (Bo{wak), Kova~evi} 8 (Vislavski).

NOVI PAZAR: ^okorilo 6, \or|evi} 6, Arifovi} 7, Ku~ 6, Gurdijeqac 7, ]ipka 6, Radosavqevi} 6, Nedeqkovi} 6 (^ako-

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Proleter - Novi Pazar Dinamo - In|ija Kolubara - ^SK Pivara Mladost - Novi Sad Banat - Srem Teleoptik - Sloga (K) Radni~ki (N) - Mladost (L) Sevojno - Zemun Be`anija - Radni~ki (S) 1.

2.

3.

4.

5.

1:0 (1:0) 0:0 1:1 (0:1) 0:2 (0:2) 1:0 (0:0) 0:0 3:1 (2:1) 3:0 (1:0) 1:0 (1:0)

Kolubara Proleter Srem Novi Pazar In|ija

5 5 5 5 5

3 3 3 3 2

2 0 0 0 3

0 2 2 2 0

6:2 9:5 6:3 7:5 5:3

11 9 9 9 9

6. ^SK Pivara

5

2

3

0

4:2

9

7. Sevojno

5

2

2

1

5:2

8

8. Banat

5

2

2

1

4:2

8

9. Teleoptik

5

2

1

2

6:4

7

10. Mladost (A) 5 2 1 2 4:5 7 11. Rad. (S) 5 2 0 3 5:5 6 12. Novi Sad 5 2 0 3 4:6 6 13. Sloga (K) 5 1 2 2 4:5 5 14. Be`anija 5 1 2 2 2:3 5 15. Dinamo 5 1 3 2 1:4 5 16. Rad. (N) 5 1 1 3 7:11 4 17. Mladost (L) 5 0 3 2 2:5 3 18. Zemun 5 1 0 4 1:10 3 U slede}em kolu (19/20. septembra) sastaju se - NOVI SAD: Proleter - Be`anija, SOMBOR: Radni~ki - Sevojno Point, ZEMUN: zemun - Dinamo, IN\IJA: In|ija - Banat, SREMSKA MITROVICA: Srem - Kolubara, ^ELAREVO: ^SK Pivara - Radni~ki (N), LU^ANI: Mladost - Teleoptik, KRAQEVO: Sloga - Mladost (A), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Novi Sad.

Strelac pobedonosnog gola Savo Kova~evi}

tu. @uti kartoni: ^ovi}, Dragi} (Proleter), \or|evi}, Gurdijeqac, Radosavqevi}, ]ipka.

PROLETER: Drini} 7, Glogovac 7, Asani 8, Dragi} 7, @igi} 7, Gali} 7, ^ovi} 6, Sekuli} 7, Popin 6 (Damwanovi}), Raki}

vi}), Stojanovi} 7 (Grbovi}), Pavlovi} 6, Kecap 6 (Nicevi}).

Fudbaleri Proletera savladali su neugodnu i ~vrstu ekipu Novog Pazara, jednu od najboqih u Prvoj ligi. Me~ je igran bez prisustva publike jer je

Proleter zbog ranijeg incidenta ka`wen sa dve utakmice igrawa pred praznim tribinama.

Odluka o pobedniku pala je ve} u 15. minutu, kada je najistureniji tandem Slanobaraca Raki}-Kova~evi} izigrao odbranu Pazaraca.

Raki} je prodro po levoj strani, centrirao, golman ^okorilo je uspeo samo da odbije loptu do bele ta~ke, a zatim ju je Kova~evi} plasirao u nebraweni deo mre`e.

Do kraja me~a vo|ena je borba na sredini terena, izuzetno fer

i korektna, gde obe ekipe nisu stvorile mnogo izglednih gol {ansi.

- Na{i verni navija~i te{ko su prihvatili ~iwenicu da ne}e mo}i da prisustvuju utakmici, ali su shvatili situaciju i podr`ali klub. Na tome im se zahvaqujemo i nadamo se da }emo opravdati wihovo poverewe u narednim me~evima - rekao je jedan od rukovode}ih qudi Proletera Jovo Ubiparip.

M. R.

Najzad pobeda Bana}ana Dugo su Zrewaninci lomili otpor ekipe Srema i posle nekoliko propu{tenih prilika tek u osledwem minutu utakmice uspeli da savladaju golmana Raji}a, a gol Mijanovi}a doneo im je neopisivu radost i velika tri boda. Ekipi iz grada na Begeju posao je donekle bio olak{an jer je u 75. minutu Srem ostao bez igra~a Paunovi}a, koji je zaslu`eno zaradio drugi `uti karton i oti{ao u svla~ionicu pre vremena. Trener doma}ina Soldo i na ovoj utakmici poku{ao je da igra sa dva napada~a, ali se ponovo ispostavilo da }e neefikasnost biti najve}i problem, tako da ovaj pogodak gotovo u posledwim sekundama i te kako mnogo zna~i u nastavku prvenstva.

Kadeti putuju u Nema~ku Kadetska fudbalska reprezentacija Srbije u~estvova}e od 16. do 23. septembra na turniru ^etiri nacije u Nema~koj, koji }e poslu`iti kao posledwa provera pred kvalifikacije za Prvenstvo Evrope. Na turniru }e pored Srbije i doma}ina Nema~ke igrati jo{ i selekcije Izraela i Kipra.

Selektor Branko Vuka{inovi} okupi}e svoje izabranike danas, a na spisku se nalazi 20 igra~a. Do odlaska za Nema~ku, u sredu 16. septembra, stru~ni {tab mora}e da se opredeli za dvojicu prekobrojnih.

Pozive su dobili: Golmani: Jovan Tomi} (Partizan), Filip Pajovi} (Vojvodina). Odbrana: Matija Nastasi}, Marko Markovi}, Nikola Anti} (Partizan), Stefan Rudi}, Filip Stojkovi} (Crvena zvezda), Marko Miladinov (Radni~ki, Obrenovac), Vladimir Simunovi} (Zemun). Sredina terena: Sr|an Mijailovi}, Stevan Lukovi} (Crvena zvezda), Nikola Aksentijevi}, Lazar Markovi}, Sa{a Jovanovi} (Partizan), Jevrem Kosni} (Inter, Milano), Ugqe{a Radinovi} (Brno, ^e{ka), Du{an Panteli} (Rad).

Napad: Nikola Raki}, Marko Divjak, Nikola Mandi}(Partizan).

Na turniru u Nema~koj, na{i kadeti najpre }e se sastati sa Izraelom, 17. septembra u Troisdorfu od 14 sati, a dva dana kasnije u isto vreme odmeri}e se u Bonu

sa Nema~kom. Posledwi duel sa Kiprom na programu je 22. septembra u Brilu od 11 sati.

- Predstoje}a akcija bi}e nam ujedno i posledwa zvani~na provera pred kvalifikacije, a ono {to je najva`nije prove{}emo ukupno devet dana zajedno {to }e biti od velike koristi. Zbog povreda Meji}a i Dragi}evi}a prinu|en sam da potra`im alternativna re{ewa na poziciji napada~a i {topera, pa }e priliku dobiti i neki novi momci koji mogu da se nametnu za kvalifikacije. Imamo iza sebe odli~an bilans, ali se wime ne optere}ujemo, jer znamo {ta nam je osnovni ciq, da u Azerbejxanu narednog meseca osvojimo jedno od prva dva mesta. Posebno se radujem utakmici sa doma}inom Nema~kom, jer }e nam to biti do sada najja~a provera i prilika da na realan na~in sagledamo mogu}nosti. Ova generacija je ve} pokazala da nikog ne respektuje, i siguran sam da }e tako nastaviti i u periodu koji je pred nama - naglasio je selektor Branko Vuka{inovi}.

Kvalifikacioni turnir u Azerbejxanu odr`a}e se od 26. do 31. oktobra, a rivali na{im kadetima bi}e, pored doma}ina, jo{ vr{waci Kazahstana i Engleske.

Prve dve reprezentacije plasira}e se za drugi krug kvalifikacija, koji se igra na prole}e 2010. godine.

- Pored propu{tenih prilika i na momente dobre igre mu~ili smo se sa ekipom Srema i imali dosta sre}e da postignemo pogodak u posledwem minutu i osvojimo bodove - rekao je Sa{a Zori}, najiskusniji fudbaler Banata. - Mnogo nam zna~i ova pobeda, jer smo najzad i sebi dokazali da mo`emo da igramo brzo i te~no i da stvaramo prilike.Mijanovi} je imao dovoqno znawa da loptu ubaci u mre`u {to se o~ekuje od nas starijih igra~a. Nama ostaje da ovako igramo i u narednom duelu u In|iji i siguran sam da se mo`emo vratiti nepora`eni i sa ovog te{kog gostovawa i da mo`emo ~ak i da iznenadimo doma}i tim u novom vojvo|anskom derbiju.

N. Jowev

PRVENSTVO SRBIJE

Beogra|anima tri titule Strelci iz Beograda osvojili su tri od ~etiri titule posledweg dana [ampionata Srbije standardnim malokalibarskim (MK) oru`jem za juniorske kategorije na strel{tu u Novom Sadu.

Zlatnim medaqama MK pu{kom trostav 3 puta 20 metaka okitile su se juniorke Novog Beograda U{}a, kao i ~lanica ove ekipe Ivana Maksimovi}, dok su juniori Policajca bili najboqi MK pu{kom trostav 3 puta 40 metaka. U pojedina~noj konkurenciji ovim oru`jem trijumfovao je junior Pan~eva Dejan Pe{i} i tako prigrlio duplu krunu juniorskog srpskog streqa{tva, jer je bio najboqi i u disciplini MK pu{ka 60 metaka la`e}i prvog dana takmi~ewa. Po dve pojedina~ne medeqe iz dva dana imaju reprezentativke Novog Beograda U{}a Ivana Maksimovi} (zlato i bronza) i Dragana Todorovi} (dva srebra).

Rezultati, [ampionat Srbije standardna MK pu{ka, trostav 3 puta 40 metaka, juniori: 1.

Policajac 3.336, 2. Jagodina 3.312, Pan~evo 3.311 itd. Pojedina~no: Dejan Pe{i} (Pan~evo) 1.240,5 (1.143), 2. Marko @ivi} (Ni{) 1.234,3 (1.140), 3. Bo-

Gosti ispustili pobedu Dolina - Radni~ki ([) 3:3 (2:2) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 400, sudija Spasi} (Novi Sad), strelci: Roksa u 16. \akovi} u 31. i 90. (iz penala) za Dolinu, a \ori} u 6. i 77.

Aramba{i} u 27. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Nestorovski, Staji}, M. Duda{ (Dolina), \ori}, Gostojevi}, Miqkovi}, Jelu{i} (Radni~ki).

DOLINA: Radosavqevi} 7, ^erwo{ 7, Nestorovski 7, Radenkovi} 7, M. Duda{ 7, Staji} 6 (Gvozdenovi} 7), Roksa 6 (Luki}

Doma}i fudbaleri sre}no su do{li do boda iako su gosti po prikazanoj igri bili bli`i pobedi. Ve} u 6. minutu \ori} je iskoristio neodlu~nost ^erwo{a i Nestorovskog i postigao vode}i gol. Doma}i igra~i posle inicijative uspeli su preko Rokse u 16. minutu da izjedna~e. U 27. minutu Aramba{i} je po drugi put doveo goste u vo|stvo, a samo ~etiri minuta kasnije \akovi} je izjedna~io rezultat.

Pali} - Mladost (BJ) Dolina - Radni~ki ([) Kikinda - Spartak (D) Sloga (T) - Radni~ki (NP) Big bul - Senta Metalac AV - Ba~ka Vr{ac - Tekstilac Ites Dowi Srem - Veternik Viskol

2:0 3:3 4:1 0:0 2:0 1:0 2:0 0:1

1. Big bul

5

4

0

1

11:3

12

2. Veternik

5

3

1

1

6:6

10

3. Dolina 5 2 2 1 13:10 8 4. Dowi Srem 5 2 2 1 6:4 8 5. Sloga (T) 5 2 2 1 7:6 8 6. Pali} 5 2 2 1 7:6 8 7. Ba~ka 5 2 1 2 9:8 7 8. Senta 5 2 1 2 8:8 7 9. Tekstilac 5 2 1 2 5:5 7 10. Kikinda 5 1 3 1 9:7 6 11. Metalac AV 5 2 0 3 5:4 6 12. Vr{ac 5 1 3 1 3:2 6 13. Radni~ki (NP) 5 1 3 1 3:4 6 14. Mladost (BJ) 5 1 1 3 3:7 4 15. Radni~ki ([) 5 1 1 3 5:12 4 16. Spartak (D) 5 0 1 4 4:10 1 U slede}em kolu (19/20. septembra) sastaju se: Spartak (D) Veternik Viskol, Mladost (BJ) - Dowi Srem, Radni~ki ([) - Pali}, Tekstilac Ites - Dolina, Ba~ka (BP) - Vr{ac, Senta - Metalac AV, Radni~ki (NP) - Big bul, Kikinda - Sloga (T).

6), Okuka 7, Staj~i} 6 (S. Duda{ 7), Raji} 7, \akovi} 7.

RADNI^KI: Vukovi} 7, Aramba{i} 7, @ebi} 6, Miqkovi} 6, Vukmir 7, Jovanovi} 6, Kosanovi} 6 (Jelu{i} -), Vezirovi} 7, \ori} 7, Gruji~i} 7, Gostojevi} 7.

U drugih 45. minuta vo|ena je ravnopravna borba, ali su ponovo gosti prvi do{li u vo|stvo - 3:2.

U samoj zavr{nici me~a vrlo dobri sudija Spasi} opravdano je pokazao na belu ta~ku, a siguran realizator za doma}e bio je kapiten \akovi}.

B. Stojkovski

Doma}in zaslu`eno Pali} - Mladost (BJ) 2:0 (1:0) PALI]: Stadion „Janko Pejanovi}“, gledalaca 200, sudija Lopar (Sremska Mitrovica), strelci: Ru`i} u 30. Stevovi} u 46. minutu. @uti kartoni: Lazinica, Antuni} (Pali}), Rosi}, Petrika, Baji} (Mladost).

PALI]: Jorgi} 7, Radovi} 7, Lazinica 7, Antuni} 7, Pa{terov 7, Stevovi} 8, Mito{evi} 7, Papovi} 7, Soviq 7, Be~in 7 (Kataji 6), Ru`i} 8.

MLADOST: Loli} 7, Isak 7, Raki} 6, Zoranovi} 6, Luki} 7, Kraguqac 7, Radoja 7, Sabo 6 (Petrika 6), Baji} 6, Vi{ekruna 6 (Vratuni} 6), S. Rosi} 6.

Pali}ani su krenuli od samog po~etka veoma borbeno, `eleli su pobedu i zaslu`eno je ostvarili.Ru`i} je u 30. minutu lepim golom doveo svoju ekipu u vo|strvo, a pre toga bilo jeprilika za golove sa obe strane.

Samo {to je po~elo drugo poluvreme doma}i su postigli pogodak preko Stevovi}a i do kraja susreta taj rezultat su sa~uvali mada je Mladost imala nekoliko {ansi. Bez obzira na poraz Ba~kojar~ani su ostavili dobar utisak, s tim {to je doma}in zaslu`eno trijumfovao.

S. Stojiqkovi}

@ENSKA SUPERLIGA

Sigurne Suboti~anke Kugla{ice suboti~kog Pionira su uspe{no po~ele misiju odbrane titule u Superligi Srbije. U prvom kolu su sa 6:2 (3.323:3.088) savladale ekipu Kristala iz Zrewanina i uspe{no otvorile takmi~arsku sezoDragana Todorovi} i Ivana Maksimovi}

rislav Maziwanin (Policajac) 1.224,3 (1.129) krugova itd. Finale vredelo 1.129 krugova.

MK pu{ka trostav 3 puta 20 metaka, juniorke: 1. Novi Beograd U{}e 1.699, 2. Novi Sad 1.651, 3. „^ika Mata“ (Kragujevac) 1.640. Pojedina~no. 1. Ivana Maksimovi} 669,2 (573), 2.

Dragana Todorovi} (obe Novi Beograd U{}e) 664,1 (569), 3. Ta{ana Bogatinovski (Pan~evo) 658,3 (566)...

le boqe, pa je posle drugog bloka prednost od 63 ~uwa bila na strani Pionira, ali je i daqe bilo nere{eno, 2:2. Sve je, ipak, do{lo na mesto u posledwem bloku, kada su {ampionke dodale gas i osigurale prvu prvenstvenu pobedu. Odli~an nastup zabele`la je Estela Gere,

Pionir - Kristal 6:2 (3.323:3.088) Pojedina~no: Iboqa Molnar – Milena Subin 0:1 (525:560, 1:3); Renata Vilov – Ksenija Milosav 1:0 (525:515, 2:2); Estela Gere – Dijana Brahna 1:0 (604:515, 4:0); Iboqa Tot – Gorica Stani} 0:1 (526:527, 2:2); Livija Santo – Bosiqka Bo`i} 1:0 (586:450,4:0); Nevenka Jokovi} – Suzana A}in 1:0 (557:521, 3:1). nu u kojoj }e se ponovo boriti na vi{e frontova.

Me~ su obe ekipe po~ele dosta oprezno. Posle prvog bloka rezultat je bio izjedna~en, 1:1, uz 25 ~uweva prednosti za go{}e. Posle probijawa leda doma}e su zaigra-

koja je sa 604 oborenih ~uweva bila najefikasnija igra~ica. Vrlo dobra je bila i Livija Santo sa 586 oborenih ~uweva, a posle sjajnih rezultata najmla|ih igra~ica, u Pioniru ne moraju da brinu za budu}nost.

N. S.

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak14.septembar2009.

19

36. EVROPSKO KO[ARKA[KO PRVENSTVO U POQSKOJ SRBIJA VE^ERAS (21, TV) IGRA DRUGU UTAKMICU U F GRUPI, S TURSKOM

U znaku Dudinog i Bo{inog nadmudrivawa Posle va`nih pobeda Srbije nad Poqskom (77:72) i Turske nad [panijom (63:60) u prvom kolu F grupe na 36. Evrobasketu u Poqskoj, ve~eras se igra derbi susret izme|u ove dve selekcije. Srbija je pokazala da ume da igra sjajnu ko{arku, ali i, istini za voqu, da jo{ uvek ima velikih oscilacija, dok su Turci do sada ostvarili sve ~etiri pobede i vode na tabeli na{e grupe.

Ve~era{wi duel prote}i }e, izme|u ostalog, i u znaku nadmudrivawa dvojice velikih prijateqa i jo{ ve}ih trenerskih imena srpske i evropske ko{arke - Du{ana-Dude Ivkovi}a i Bogdana-Bo{e Tawevi}a. Obojica s velikim uspehom vode svoje ekipe, a bi}e izuzetno zanimqivo videti kako }e kormilariti igrom u me|usobnom duelu.

Povrede Milenka Tepi}a, Stefana Markovi}a i Ivana Pauni}a u duelu s Poqskom, odmah po zavr{etku tog susreta, onespokojile su sve u taboru srpske reprezentacije. Ju~e su sva trojica igra~a bila na snimawu i dobra vest je da postoje velike {anse da zaigraju u ve~era{woj utakmici.

- U po~etku su u na{em lekarskom timu mislili da sam povredio ki~mu - rekao je Milenko Tepi}. - Me|utim, posle ju~era{weg pregleda, ustanovqeno je da imam istegnu}e podrebarnih mi{i}a, tako da verujem da }u zauzeti svoje mesto u ekipi.

Markovi} je, kao {to je poznato, povredio koleno u predposledwem minutu me~a s doma}inom, dok se sumwalo da je Pauni} slomio prst. Sre}om, izgleda da nije o tome re~ i sva trojica bi}e u timu za duel s Turskom. To je veoma bitno, jer selektor Ivkovi}, zahvaquju}i velikom broju igra~a u rotaciji, mo`e da dr`i visok ritam igre i agresivnosti u odbrani,

pa bi mu izostanak bilo koga bio veliki gubitak.

- O~ekujem da ekipa iz me~a u me~ igra sve boqe i zato nam je od velike va`nosti da budemo kompletni - priznao je selektor. - Turska ovde igra veoma dobro, zabele`ila je sve ~etiri

mi{qawa bih takav predlog prihvatio. A mi ve} sada imamo svih {est bodova. Prema reprezentaciji Srbije imam veliki respekt, jer je re~ o mladom timu koji je silno motivisan i `eqan pobeda. Uz to, ti mladi}i odli~no su vo|eni s klupe od

[panija, koja ne igra na nivou imena igra~a koje ima u sastavu.

Tawevi} je, na kraju, sam uo~io slabost u vlastitom timu: - Mi igramo najvi{e na elanu i poletu igra~a i to ne volim.

Dobro je dok pobe|ujemo, ali jedan poraz mogao bi da nam sru{i

TABELE E grupa (Bidgo{}) Prvo kolo: Rusija - Hrvatska 62:59, Nema~ka - Gr~ka 76:84, Francuska - Makedonija 83:57. Drugo kolo: Makedonija - Nema~ka 86:75, Gr~ka - Rusija 65:68, Hrvatska - Francuska (sino}).

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Gr~ka 4 3 1 311:266 7 Francuska 3 3 0 222:186 6 Rusija 4 2 2 267:269 6 Nema~ka 4 1 3 292:313 5 Makedonija 4 1 3 268:325 5 Hrvatska 3 1 2 208:209 4 U posledwem kolu (utorak, 15. septembar) sastaju se: Rusija Makedonija (15.45), Francuska - Gr~ka (18.15), Nema~ka - Hrvatska (21).

F grupa (Lo|) Prvo kolo: Turska - [panija 63:60, Poqska - Srbija 72:77, Litvanija - Slovenija 58:81. DANAS - drugo kolo: [panija - Litvanija (15.45), Slovenija - Poqska (18.15), Srbija - Turska (21, TV).

1. Turska 3 3 0 234:205 6 2. Slovenija 3 2 1 245:217 5 3. Srbija 3 2 1 212:209 5 4. [panija 3 1 2 207:213 4 5. Poqska 3 1 2 227:239 4 6. Litvanija 3 0 3 209:251 3 U posledwem kolu (sreda, 16. septembar) sastaju se: Litvanija Srbija (15.45, TV), Poqska - [panija (18.15), Turska - Slovenija (21).

SASTAVI VE^ERA[WIH SUPARNIKA

Srbija - Turska

LO\: Dvorana „Lo| arena“, kapacitet: 11.000 mesta.

SRBIJA: 4. Bojan Popovi} (190 cm, bek), 5. Milenko Tepi} (200, bek), 6. Milo{ Teodosi} (195, bek), 7. Ivan Pauni} (194, bek), 8. Nemawa Bjelica (209, krilo), 9. Stefan Markovi} (191, bek), 10. Uro{ Tripkovi} (195, bek), 11. Miroslav Raduqica (213, centar), 12. Nenad Krsti} (213, centar), 13. Kosta Perovi} (218, centar), 14. Novica Veli~kovi} (205, krilni centar), 15.

Milan Ma~van (203, krilni centar).

SELEKTOR: Du{an Ivkovi}.

TURSKA: 4. Bekir Jarangime (200, krilo), 5. Sinan Guler (193, bek), 6. Angin Atsur (190, bek), 7. Omer Onan (194, bek), 8.

Ersan Iljasova (208, krilo), 9. Semih Erden (211, centar), 10.

Kerem Tun~eri (194, bek), 11. Oguz Sava{ (208, centar), 12. Omer A{ik (214, centar), 13. Ender Arslan (190, bek), 14. Bari{ Hersek (207, krilni centar), 15. Hidajet Turkoglu (208, krilo).

SELEKTOR: Bogdan Tawevi}.

Milenko Tepi}

pobede i mora}emo da se potrudimo kako nam se ne bi de{avali padovi kao u me~u s Poqskom.

Selektor turskog tima Bogdan Tawevi} odu{evqen je srpskom reprezentacijom, a pred ve~era{wi duel je istakao: - Da mi je neko ponudio da imamo ~etiri boda posle prve utakmice u drugoj fazi, bez raz-

strane mog dobrog i vi{egodi{weg prijateqa Dude Ivkovi}a i sigurno je da nas ~eka izuzetno te`ak posao. Ekipa Srbije, uprkos mladosti, izuzetno dobro ~ita igru svakog rivala i u stawu je veoma brzo da joj se prilagodi, odnosno da potpuno promeni sopstvenu igru. Mislim da je Srbija najprijatnije iznena|ewe, dok je na suprotnom kraju

sve {to smo uradili do sada, jer se neuspesi u Turskoj jako tragi~no do`ivqavaju. U svakom slu~aju, ve~eras o~ekujem kvalitenu, tvrdu i neizvesnu utakmicu.

Duel Srbija - Turska izuzetno je va`an za kona~nu raspodelu mesta u F grupi, jer bi na{a selekcija, u slu~aju pobede, stekla lepe {anse da osvoji prvo

mesto. S druge strane, pobeda Turske {irom bi otvorila najboqu poziciju pred ~etvrtfinale Tawevi}evom timu, tako da je ulog za oba tima veliki. Ako je suditi po tradiciji, favorit je Srbija, a Turci u tome tra`e motiv i sigurno je da }e Hido Turkoglu i wegovi saigra~i poku{ati sve ne bi li nastavili

niz pobeda. Naravno, mladost na{ih igra~a i sposobnost da igraju u sjajnom ritmu tokom svih 40 minuta bi}e glavno oru`je orlova, ali i kvalitet na{ih ko{arka{a koji imaju sjajnu {ansu da vrate Srbiji mesto me|u najboqim evropskim selekcijama.

A. Predojevi}

ZANIMQIVOSTI S EUROBASKETA 2009.

Mozgov debitant-lider Reprezentativac Rusije Timofej Mozgov primer je pogre{ne procene trenera o potencijalu nekog igra~a. Ovaj 23-godi{wi centar (215 cm) prvi put u karijeri obukao je dres dr`avnog tima i posebno je zanimqivo da nikada ranije nije pozivan pod zastavu Rusije. ^ak ni u mla|im selekcijama ili kvalifikacijama za

neko takmi~ewe. Veoma sna`ni ko{arka{ pravio je xinovski napredak iz godine u godinu, ali to nije bilo dovoqno ruskim selektorima da ga pozovu u neku selekciju, sve do odluke Dejvida Blata da ga povede na Evrobasket 2009, na kojem Rusija brani titulu prvaka Evrope. Utakmica s Hrvatskom pokazala je da je Mozgov za kratko vreme postao lider ekipe, jer postigao je 18 poena (uz uspe{nost {uta od 70%), dodaju}i to-

MNOGO NOVINA U @KK NIS VOJVODINA

Stabilizacija na prvom mestu S promewenim mabicijama, u odnosu na pro{le sezone, ko{arka{ice Vojvodine NIS do~ekuju nadmetawe u Prvoj ligi Srbije. Tim je pretrpeo velike promene u odnosu na pro{lu sezonu: novi strateg je Zoran Tri-

Poja~awe: Aleksandra ^abarkapa

van, a od igra~ica samo wih nekoliko je ostalo. Ipak, tim i takmi~ewe su za sada, protivno svim sportskim pravilima, u drugom planu, a prema re~ima klupskih ~elnika sledi sezona stabilizacije i pravqewa kvalitetne platforme za budu}nost.

Ovo }e biti prva sezona u kojoj najkvalitetniji novosadski `enski sportski kolektiv ne}e pucati na titulu, uprkos naznakama da }e biti formiran sasvim respektabilan sastav za uslove u na{oj ligi. Tako|e, po{to }e okosnicu tima ~initi mla|e igra~ice, Novosa|anke }e jedine iz na{e zemqe igrati Jadransku ligu, kako bi kroz jake utakmice sticale neophodno iskustvo.

- Drugi put sam u Vojvodini, pomo}nik }e mi biti Dragan Ogwenovi}. Podmladili smo ekipu i sa prosekom od 19 godina bi}emo mo`da i najmla|i u ligi. Devojke vredno treniraju, ima ih izme|u 10 i 15 na treninzima, ali o~ekujemo jo{ nekoliko poja~awa. Ove sezone igra}e ko{arka{ice koje ranije nisu imale zapa-

`enu minuta`u i kre}emo s pravqewem platforme za budu}nost. Igra}emo i Jadransku ligu gde }emo sticati neophodno iskustvo, ali mislim da nemamo sastav za prve ~etiri u regionalnom takmi~ewu rekao je Trivan.

Nove igra~ice u crveno-belom dresu bi}e ^abarkapa (do{la iz Spartaka), Terzi} (Obrenovac) i Ostoji} (Hemofarm), dok je Bo{kovi}eva potpisala prvi profesionalnim ugovor. Direktor kluba Vladimir Vukovi} o situaciji van terena ka`e: - S pripremama smo po~eli jo{ 10. avgusta, ali smo ~ekali da vidimo kakvo }e biti stawe s finansijama pre nego {to smo krenuli s kompletirawem ekipe, a za nekoliko dana trebalo bi da potpi{emo ugovor o generalnom sponzostvu s NIS-om.

Pred nama je sezona oporavka, stabilizacije i uigravawa, `elimo da se napravi kvalitetna ~etvorogodi{wa pri~a i da se `enska ko{arka u Novom Sadu vrati na staze uspeha - istakao je Vukovi}.

M. Risti}

me i osam skokova. Bio je prava no}na mora za sve Hrvate koji su preko wega poku{avali da pogode ruski ko{. Ukoliko „zbornaja komanda“ u|e me|u osam najboqih ekipa u Poqskoj, doprinos Timofeja Mozgova bi}e jedan od glavnih razloga za takav rezultat.

Perfektan dan [afarcika Ukoliko bi mu se dogodilo da ostane bez kluba, Nemac Hejko [afarcik mogao bi da po{aqe

DVD snimak utakmice s Gr~kom na adresu bilo koje ekipe i, tvrdimo, odmah bi dobio anga`man.

Protiv izuzetno agresivne i ~vrste odbrane Helena, [afarcik je na terenu proveo 24 minuta i za to vreme pogodio sva tri {uta za tri poena, pet od pet {uteva s distance i oba poku{aja s linije penala.

A. P.

DANAS NAPOKON PO^IWU PRIPREME VOJVODINE SRBIJAGAS

Povratak otpisanih

Ko{arka{ki klub Vojvodina Srbijagas je tokom ovog leta bukvalno bio otpisan s liste klubova koji }e zaigrati u Prvoj A ligi Srbije. Svi igra~i koji su zavr{ili pro{lu sezonu u crveno-belim dresovima napustili su klub, koji je tako ostao i bez tima, ali i bez, {to je jo{ gore, novca i izgleda da startuje u novoj sezoni. Novosadska javnost spekulisala je da }e se klub ugasiti i nije bila daleko od istine. Me|utim, ne{to se izgleda promenilo, pa }e Vojvodina Srbijagas danas po~eti s pripremama za novu sezonu (po~iwe 10. oktobra).

O tome s kojim igra~ima }e novi trener Radenko Varagi} po~eti da radi razgovarali smo sa sportskim direktorom Igorom Kova~evi}em.

- Postigli smo dogovor s nekolicinom ko{arka{a i o~ekujemo da }e oni danas do}i u Novi Sad i potpisati ugovore s na{im klubom - rekao je Kova~evi}. - Odmah posle toga, dakle u 18 ~asova, trener Varagi} odr`a}e i prvi trening, jer mi odavno nemamo vremena za gubqewe. Po~etak sezone jako je blizu i moramo da budemo izuzetno brzi. Dakle, danas bi na tom treningu trebali da se pojave Milo{ Marjanovi} i Aleksandar Jev|i}, koji su pro{le godine

igrali u vr{a~kim Lajonsima, Ivan Mi~eta (Napredak), Milo{ Avlija{ (Vizura), Ivan Bo{wak (povratnik iz Makedonije, nekada i igra~ Vojvodine Srbijagas), Dejan Kova~evi} (Crvena zvezda), kao i mladi igra~i na{eg kluba Nikola Drowak i Nikola Vje{tica. U toku dana{weg dana o~ekujemo potvrdu od menaxera da je sve u redu i s dolaskom plejmejkera Gorana Martini}a iz Novog Sada.

Ipak, to nije dovoqan igra~ki fond za prvoliga{ko takmi~ewe?

- Jo{ nekolicina ko{arka{a trebalo bi da se pojavi na dana{wem treningu. Oni }e do}i na probu, a sigurno je da }emo morati jo{ da se poja~amo.

Da li to zna~i da su re{eni problemi s buxetom za narednu sezonu?

- Za sutra je definitivno zakazan sastanak Upravnog odbora JP „Srbijagas“ i na{ klub bi}e jedna od ta~aka dnevnog reda. Uvereni smo da }e biti verifikovan buxet kluba za narednu sezonu i da }emo krenuti s normalnijim funkcionisawem.

Kakvi su, po vama, izgledi ekipe ~ije ste nam konture skicirali u Prvoj A ligi, odnosno da li je realno da ciq ostane plasman u Superligu?

Ivan Bo{wak

- Bio je ovo posledwi rok kada smo mogli da ne{to uradimo i po~nemo s treninzima. Igra~i koje sam vam spomenuo tokom leta su radili individualno i mislim da }e fizi~ki sti}i dosta pripremqeni. Ube|en sam da }e ekipa biti u rangu s najboqim timovima u Prvoj A ligi i, ukoliko sve bude funkcionisalo u klubu kako treba, uveren sam da }emo se boriti za plasman u Superligu, a to jeste na{ ciq - objasnio je Igor Kova~evi}.

A. Predojevi}

20

SPORT

ponedeqak14.septembar2009.

DNEVNIK

MEMORIJALNI TURNIR „NOVA PAZOVA 2009“

MEMORIJALNI TURNIR „SLOBODAN MI[KOVI] ^ILE“

Ka}anima pobedni~ki pehar

Novosa|ani pobednici

Posle dva dana nadmetawa ~etiri superliga{ke ekipe (Partizan, Metaloplastika, Jugovi} i Dinamo) i dve prvoliga{ke (Zaje~ar i Nova Pazova) zavr{en je tradicionalni memorijalni rukometni turnir „Nova Pazova 2009“. Trijumfovao je mladi sastav Jugovi} Unimet iz Ka}a, potpuno zaslu`eno posle dramati~ne, tvrde, uzbudqive i neizvesne utakmice, ostavqaju}i tako u neverici aktuelnog {ampiona Srbije Partizan Dunav osigurawe (22:21).

Gol odluke, za tren br`e od posledweg zvuka sirene, postigao je Qubomir Jo{i}, levoruki bombarder iz Ka}a.

Klupska orjentacija da se {ansa pru`i mladim igra~ima, koje sjajno iz godine u godinu vodi marqivi i vredni trener Vladan Jordovi} iz dana u dan, iz godine u godinu dolazi sve vi{e do izra`aja.

- U su{tini svi u klubu smo zadovoqni rezultatom koji smo ostvarili u Pazovi, ali nas vi{e raduje dobra igra rekao je posle finala trener

Jugovi} Unimet - Partizan DO 22:21 (10:10) NOVA PAZOVA: Sala O[ „Sveti Sava“, gledalaca: 400, sudije: Molnar i Glava{ki (Novi Be~ej), sedmerci: Jugovi} Unimet 3 (0), Partizan DO 3 (2), iskqu~ewa: Jugovi} Unimet 12, Partizan DO 16 minuta.

JUGOVI] UNIMET: Kukobat (6 odbrana), Perovi} (11 odbrana, sedmerac), Petrovi}, Vasi} 2, [ipka 4, Kankara{ 1, Pap 4, Vugdragovi} 1, Travar, Krsman~i} 3, Jo{i} 3, Jovanovi}, Vukovqak 4, Stejin, Slijep~evi}.

PARTIZAN DUNAV OSIGURAWE: Qubenovi} (13 odbrana, 2 sedmerca), Panteli}, Stankovi}, Tubi} 2, Poti}, Babi}, Dimitrijevi}Lazi}, Kladarain 3 (2), Beo~anan 1, Radanovi} 2, Miri}, Pilipovi} 4, Milini} 1, Kostadinovi} 5, Marjanac 2, Al~akovi} 1.

Ka}ana Jordovi}. - Dobro je to {to je forma u usponu od turnira u Blacama, preko Rodi}evog memorijala, nekih kontrolnih utrakmica i sada do turnira u Pazovi. [ansu su dobijali svi igra~i, nismo bili optere}eni rezultatima ve} smo `eleli da vidimo koliko ko od wih mo`e.

Jordovi} napomiwe da sedam dana pred po~etak {ampionata igra ka}ana dobija jasne konture, forma je u usponu, a kao plod svega toga je osvojen turnir.

Plasman Kvalifikacije - grupa A Metaloplastika - Zaje~ar 19:23, Metaloplastika - Jugovi} 21:39, Jugovi} - Zaje~ar 32:31. Tabela: 1. Jugovi} 4, 2. Zaje~ar 2, 3. Metaloplastika 0 bodova. Grupa B: Nova Pazova - Partizan 17:33, Dinamo - Partizan 29:34, Dinamo - Nova Pazova 36:22. Tabela: 1. Partizan 4, 2. Dinamo 2, 3. Nova Pazova 0.

Me~evi za plasman - za 5. mesto: Metaloplastika - Nova Pazova 32:20, za 3. mesto Dinamo - Zaje~ar 36:35 (32:32) i finale Jugovi} - Partizan 22:21.

- Dobra igra i rezultat nas ne}e uquqkati, kao {to nas ni po~etni porazi nisu obeshrabrivali. Normalno je da mladu ekipu prate oscilacije, zato i posle svega ovoga stojimo ~vrsto na zemqi. Ove godine liga }e biti ja~a za 30 do 40 odsto zbog povratnika iz inostranstva, to }e biti dobro za na{ rukomet, a samim tim i mojim momcima jer samo kroz jake i kvalitetne me~eve mogu da se kale.

I ove godine turnir je bio dobro organizovan, doma}in je u~inio sve da se u~esnici prijatno ose}aju, a po ja~ini spada u najja~e u na{oj zemqi, jer se radi o priredbi koja dolazi kao posledwa provera pred liga{ke okr{aje. Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Marko Krsman~i} iz ka}kog Jugovi}a, najboqi ~uvar mre`e je Nikola Xami} iz Nove Pazove, ekipe koja je dobila i pehar za ferplej.

J. Gali} - J. Vukovi}

Crvenka - Vojvodina @elezni~ar 23:26 (11:15) CRVENKA: Dvorana „Slobodan Mi{kovi} ^ile“, gledalaca oko 500, sudije: Pe{i} i Radojevi} (Crvenka). Sedmerci: Crvenka 2 (1), Vojvodina @elezni~ar 3 (3), iskqu~ewa: Crvenka 8, Vojvodina @elezni~ar 14 minuta.

CRVENKA: Mjerima~ka, Perovi}, @egarac, Radowi} 1, Me{ter 2, Slavuqica 1, Ra~i} 2, Holpert, Gruji~i} 2, Miri}, Karavezi}, Stankovi} 4 (1), Bo{kovi} 6, Markez 1, Jolovi} 4, Slijep~evi}, Tunguz.

VOJVODINA @ELEZNI^AR: Poli}, Vojinovi}, Jovanovi} 1, Mandi} 6, Popov, Radi{i} 7, Smoqan 1, Bari{i} 1, Radakovi} 5, Todorovi}, \uri}, Tojagi}, Hodik, Hoxi} 2, Suxum 3, Imbrowev, Radoj~i}.

Vlada Mandi} Rukometa{i Vojvodine @elezni~ara po peti put su podo kraja poluvremena bili su u bednici memorijalnog turnira stalnom vo|stvu. „Slobodan Mi{kovi} ^ile“. U U nastavku su doma}i igra~i finalnom susretu, nakon veoma krenuli zaista silovito i u 37. uzbudqive i u pojedinim trenuminutu stigli do izjedna~ewa cima ~ak i dramati~ne utakmi(16:16), a odmah potom i poveli ce, Novosa|ani su zaslu`eno po(17:16). Ali, to je bio i kraj wibedili doma}ina Crvenku. hove silne `eqe da po drugi put Crven~ani su poveli sa 2:0, da osvoje prelazni pehar turnira. bi Novosa|ani tek u 5. minutu Izabranica Darka Jevti}a su se postigli svoj prvi gol, a nakon ponovo konsolidovali nakon izjedna~ewa u 11. minutu na 4:4, diskvalifikacija najpre Smo-

qana (zbog tri `uta kartona), a odmah potom od jednog od najboqih Qubi{e Jovanovi}a (zbog veoma grubog faula) i do kraja su odr`avali prednost od 3-4 gola. U wihovoj igri zaista je plenila snaga koju su pokazali, posebno Vlade Mandi}a, pod ~ijim se naletima savijala agresivna odbrana Crvenke, na ~elu sa veoma nadahnutim golmanom Mitrom Mjerima~kom. I ekipa Crvenke mora biti zadovoqna onim {to je pokazala, {to isti~e i trener Vojvodine Darko Jevti}.

- Svakako da smo zadovoqni novim trijumfom na turniru, a prevagnulo je na{e ve}e iskustvo.

Crvenka je pokazala da je potpuno spremna za isku{ewa u borbi za bodove, da imaju veoma mladu ekipu velikog potencijala i zaista im `elim mnogo uspeha - rekao je Jevti}.

U borbi za tre}e mesto Palan~ani su bili boqi od Zrewaninaca (Proleter - Tarket 32:38).

Pored pehara ekipama, nagra|en je i Vlado Ra~i} sredwi bek Crvenke, mesto na kojem je igrao Mi{kovi} u ~iju se ~ast memorijal i odr`ava.

T. Jovovi}

U ADI OBELE@ENO 75 GODINA @ENSKOG RUKOMETA

Od hazene do evropskih visina Proslavu povodom 75 godina `esnkog rukometnog sporta u op{tini Ada priredio je @RK Halas Jo`ef, okupiv{i u sportskoj hali Teni~ke {kole brojne generacije sportskih entuzijasta, od vremena kada se u ovoj potiskoj varo{ici po~ela igrati hazena (veliki rukomet), pa do rukometa{ica iz zlatne generacije koja se takmi~ila u dru{tvu najelitnijih jugoslovenskih klubova i igra~ica sada{we ekipe koje imaju ambicije za povratak u prvoliga{ko jato.

racija - isti~e predsednik @RK Halas Jo`ef Zoran Dragin.

Lepota igre pobedila konzervatizam Kada je u Adi osnovan klub Hazena konzervativno shvatawe nije dozvoqavalo `esnkoj omladini da se bavi ovim sportom, ali uprkos burnim negodovawima, sportski entuzijasti tog vremena Andra{ Duda{, Laslo Miklo{ i Milan Vrgov doprineli su da postane omiqena igra u ovoj sredini. Me|u slavqenicima od pionirki hazene bile su

rukometni treneri u Adi 1954. godine postali su Gita Komlo{, Laslo Komlo{ i Jo`ef Der. Razvoj malog rukometa po~iwe 1958. osnivawem ekipe Galeb, koja pod ovim imenom igra sve do po~etka 1970, kada mewa ime u Potisje, ali najboqi rezultati i zlatno doba bilo je pod imenom Halas Jo`ef do 1990, jer pored velike masovnosti bilo je i vrednih takmi~arskih rezultata, kada je klub igrao u Prvoj saveznoj ligi. Dugogodi{wim radom ogroman doprinos razvoju `enskog rukometa u Adi dali su

sjajnije generacije na prvom mestu je istaknuto ime igra~ice, kapitena i kasnije trenera ekipe Margite \urovi} sa igra~kim sta`om od 22 godine, zatim prvog golgetera ekipe Viktorije Lenard, golman Jelena Duli} je bila omladinska reprezentativka Jugoslavije, a iz plejade rukometnih zvezda a|anskog kluba do statusa zaslu`ne sportistkiwe Jugoslavije uzdigla se Zita Galic, koja je 94 puta nosila reprezentativni dres, proslavila se kao najboqi strelac Evrope 1985. i u~esnik Olimpijade u Seulu 1988.

Laure Miku{ak. Od 1990. do dana{wih dana vredne pomena su istaknute igra~ice Melita Blagojevi} Simendi}, Eva [inka, Boglarka Vamo{, Silvija Naran~ik, Danijela Tajti, Andrea [terbik, Dragana Xambas, [ara [terbik, Enike Gelen~er, Monika Gelen~er i Melita Urban, koje su osvojile omladinstvo prvenstvo Jugoslavije.

Povodom jubileja `enskog rukometa odato je priznawe svim generacijama igra~ica i entuzijasta koji su doprineli radu i uspesima, a istaknut je i doprinos verne publike i donatora,

Sawa Damwanovi}

Viborg `eli Srpkiwe

Dobitnici plaketa za doprinos razvoju `enskog rukometa u Adi

- Kroz `enski rukomet pro{le su brojne generacije igra~ica i sportskih pregalaca, koja su ostavile neizbrisiv trag u sportskoj istoriji Ade. Na temeqima tradicije koja je stvarana jo{ od 1934. godine, kada je pri a|anskom fudbalskom klubu osnovan klub Hazena, tako|e i uspeha koji su postizani u pro{losti u velikom i malom rukometu, vidimo i budu}nost kluba koji se takmi~i u Drugoj ligi Srbije, sa velikim {ansama za ulazak u Prvu ligu. Budu}nost nam je sopstveni rukometni podmladak, jer je u {kole rukometa i sve selekcije ukqu~eno preko 150 igra~ica razli~itih gene-

Er`ebet Ivani~ (devoja~ko Gal), Maria Balog (Boro{) i Katalin Kasa{ (Horvat). Klub se do Drugog svetskog rata pod imenom Plava zvezda od 1935. takmi~io na prvenstvima sa ekipama iz Novog Sada, Debeqa~e, Subotice, Kawi`e, Kule, Vr{ca i Zrewanina, a posle Drugog svetskog rata egzistirao je pod imenima Bratstvo, Galeb, Potisje do sada{weg imena Halas Jo`ef.

Ekipa Bratstva u velikom rukometu dva puta je bila prvak Vojvodine i jednom prvak Srbije, a plejadu tada{wih igra~ica predvodili su Biba Mati} i Margit Be{li} - Babu{ka. Prvi

San sada{wih prvotimki Halas Jo`efa je plasman u prvoliga{ko dru{tvo

Lajo{ \eri, \or|e Filipovi}, Adem Huski}, Laslo Galic i drugi aktivni ~lanovi uprave kluba, dok je nesebi~an doprinos u stru~no-pedago{kom radu dao trener Vilmo{ Ko{.

Nezaboravni Bata \urovi} S posebnim po{tovawem istaknuto je ime pokojnog ^aslava Bate \urovi}a, koji je vi{e od dve decenije bio {ef stru~nog {taba doprinev{i ogromnom uporno{}u i entuzijazmom da `enski rukomet do`ivi najsvetlije trenutke na jugoslovenskoj rukometnoj sceni.

Od velikog broja igra~ica koje su pro{le kroz sve selekcije iz naj-

Status omladinske i seniorske reprezentativke imala je Marta Virag, koja se pamti po brzim kontrama i efektnim golovima s krila, a iz tog perioda s po{tovawem se pamte imena igra~ica Magdolne Marku{, @u`ane Peter Balog, Magdolne Zaplketan Balog, Radmile Mati} Filipovi}, Ro`e Adanko Farka{, Erike Tot [oti, Iboqe Taka~ Gubik, Monike Urban [ite, Tawe Dobai kraj~o, Edit Novak Virag, Ro`e Abraham Virag, Piro{ke Holo Tobija{, @u`ane Feher Tobija{, Sne`ane Or~ik, Du{anke Vu~urovi}, Verice Mojsilov Prekajski, Qubinke Prekajski, Edite Tot Kosoru{, Emilije Semeredi, Novke Topali i

od kojih su u prvom redu istaknuti a|ansko Poqoprivredno dobro „Halas Jo`ef“ i lokalna samouprava op{tine Ada. Onima koji su doprinosili i jo{ doprinose egzistirawu `enskog rukometa u ovoj sredini dodeqene su plakete i zahvalnice. @RK Halas Jo`ef povodom jubileja plaketu Rukometnog saveza Vojvodine uru~io je ~lan UO RSV Jovica Tula}, na kojoj se zhvalio predsednik a|anskog kluba Zoran Dragin, a za proslavu jubileja prvotimke a|anskog kluba ugostile su rivalke iz zrewaninskog Proletera.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

Evropski rukometni {ampion Viborg zainteresovan je da u svoje redove dovede srpske igra~ice Andreu Leki} i Sawu Damwanovi}. Leki}eva i Damwanovi}eva trenutno nastupaju za slovena~ki Krim. Uprava tog kluba u ovom trenutku nije spremna da pusti obe rukometa{ice.

Slovenci su potvrdili da postoji interesovawe Vibroga za wihove najboqe igra~ice, ali da jo{ uvek nisu doneli kona~nu odluku. Ipak, mediji u Sloveniji prenose da je odlazak Sawe Damwanovi} u Dansku sasvim izvestan, dok uprava Krima nije voqna da pusti Andreu Leki} koja je najboqi igra~ tog tima. Viborg tra`i zamenu sa najboqu rukometa{icu Kristinu Linde koja je povredila koleno i pitawe je da li }e se vratiti na teren tokom ove sezone.

SPORT

DNEVNIK TURNIR U RUMUNIJI

Partizanu trofej Vaterpolisti Partizana osvojili su prvi trofej u novoj sezoni, pod trenerskom palicom Igora Milanovi}a. Crno-beli su trijumfovali na Memorijalnom turniru „Nikolae Rujin{i“ u Oradei. ^etiri pobede i jedan remi skor je vaterpolista Partizana na ovom jakom takmi~ewu, na kojem su pored doma}ina i srpskog {ampiona u~estvovale i tri ma|arske ekipe - Honved, Eger i Solnok, kao i nema~ki [pandau.

Rezultati, prvo kolo: Eger Solnok 13:8, Oradea - Partizan 10:11, Honved - [pandau 8:8. Drugo kolo: [pandau - Eger 9:9, Oradea - Solnok 12:8, Honved - Partizan 6:7. Tre}e kolo: Partizan [pandau 5:5, Oradea - Eger 9:7, Solnok - Honved 5:10. ^etvrto kolo: [pandau - Solnok 12:7, Oradea - Honved 8:7, Partizan Eger 9:5. Peto kolo: Solnok Partizan 3:5, Oradea - [pandau 10:6, Eger - Honved 11:11.

Tabela: Partizan 13 bodova, Oradea 12, [pandau 6, Honved i Eger po 5, Solnok bez bodova.

FILIP FILIPOVI], PRVOTIMAC PRO REKA

Propao bih u Partizanu

Vaterpolista italijanskog Pro Reka i srpski reprezentativac Filip Filipovi} izjavio je da bi ostanak u Partizanu zna~io wegovu propast! Najboqi strelac nedavnog Svetskog prvenstva u Rimu jo{ krajem pro{le sezone izrazio je `equ da ode iz kluba po svaku cenu. Klub u startu nije hteo da mu dozvoli da ode do kraja ugovora (2010. godine), ali je na kraju ipak uspeo u svojoj nameri.

- Odlazak sa Bawice je bio neminovan jer bih sa 22 godine po~eo da stagniram da sam ostao.

Moj ciq je bio jasan i verovao sam u wega. Osam godina sam igrao u Partizanu i do{lo je krajwe vreme za rastanak. Jednostavno, imam jo{ prostora za napredak a to u Partizanu ne bi mogao da uradim - rekao je Filipovi}.

On je jo{ dodao da je oti{ao u Pro Reko kako bi najzad ostvario svoj san, da postane prvak

Filip Filipovi}

Evrope u klupskoj konkurenciji.

- Istina je da ne}u igrati toliko utakmica kao {to je bio slu~aj u Partizanu, ali ovde je sve na daleko vi{em nivou nego u Srbiji. U Pro Reko sam do{ao da bih postao prvak Evrope u klupskoj konkurenciji - objasnio je Filipovi}.

ponedeqak14.septembar2009.

21

NA\A HIGL, NAJBOQA SRPSKA PLIVA^ICA

Dr`ava od srca nagra|uje Na|a Higl {okirala je i odu{evila svet i Srbiju 31. jula osvojiv{i zlatnu medaqu na 200 metara prsno na Svetskom prvenstvu u Rimu. Time je postala najuspe{nija pliva~ica Srbije svih vremena. Malo ko je pre planetarne smotre u Rimu i ~uo za Na|u Higl, pre godinu dana nije imala malate ne gde ni da trenira, a onda je stigla do svetske zlatne medaqe. Mnogi bi rekli, pa kako sada skupiti motiv za nove izazove. Ali, ne i Na|a Higl. Ova mlada i odlu~na Pan~evka ima novi projekat, a to su Olimpijske igre u Londonu 2012. Naravno, san svakog sportiste je olimpijsko odli~je.

Weno Pan~evo i mati~ni klub Tami{, ~iji je predsednik wen otac Dragan, stali su iza ovog ambicioznog projekta i uputili apel privredi da im pomogne.

Na|a je posle senzacionalnog rezultata u Rimu imala primamqivih ponuda da trenira za druge zemqe, ali ona ne `eli da napu{ta Srbiju,`eli da pliva samo za svoju zemqu.

- Ja }u i daqe vredno trenirati i raditi i verujem da }u nastaviti da posti`em dobre rezultate i osvajam medaqe poru~ila je Na|a.

Mlada Pan~evka jo{ uvek ne mo`e da prihvati da je svetske prvakiwa.

- I daqe nisam ba{ „sigurna“ da sam ja svetska prvakiwa. Ali, qudi me stalno na to podse}aju pa polako to postaje deo mene.

Ono {to smo mi planirali za Svetsko prvenstvo bilo je polufinale,ali ako uspem tu da se

„uguram“. Kada sam uspela da se „uguram“ u polufinale, uspela sam i u finale.No, u finalu uop{te nisam i{la na medaqu, ve} samo da isplivam {to boqi rezultat.

Za to {to je osvojila zlatno odli~je na Svetskom prvenstvu op{tina Pan~evo dodelila joj je dvosoban stan, a Izvr{no ve}e AP Vojvodine ~ek na dva miliona dinara. Nagrade bi trebalo da budu stimulans Na|i da bude jo{ uspe{nija u budu}nosti. Na pitawe kako }e da potro{i novac, Na|a je uz someh odgovorila:“Potro{i}u ga za opremawe stana“.

- U Srbiji ima puno vrhunskih sportista, koji osvajaju medaqe na velikim takmi~ewima.

Drago mi je {to su pokrajina i dr`ava to prepoznale i nadam se da }e se ovaj pozitivan trend prema vrhunskim sportistima nastaviti.

Na pitawe da li ovim nagradama neko skupqa politi~ke poene, Na|a je odgovorila: - Mislim da dr`ava ove nagrade daje zaista od srca i nadam se da }e tako biti i u budu}nosti.

Kada se vratila iz Rima i saznala je da }e joj Pan~evo dodeliti stan u prvi mah je izjavila da bi vi{e volela da dobije bazen. Za sada „ima“ samo renovirani 25- metarski u kojem je pro{log ponedeqka zapo~ela pripreme za slede}u sezonu.

- Slede}e takmi~ewe je Evropsko prvenstvo u malim bazenima od 10. do 13. decembra u Istambulu. Nadam se da }u na tom taki~ewu popraviti li~ni

Na|a Higl

rekord u malim bazenima, koji nisu moja specijalnost. Vide}emo da li }e to biti dovoqno plasmanski za medaqu. Sa bratom sam se ve} dogovorila da je najva`nije da otplivam dobro vreme, a na plasman da se ne obazirem - ka`e Na|a.

Na|a je sa trenerom, bratom Sebstijanom otputovala na Taru na dvonedeqne pripreme. Planiran je i rad u inostranstvu, ali joj ostaje da se prona|u sredstva za te pripreme. Evropsko prvenstvu u malim bazenima u Turskoj nije wena specijalnost, samo }e joj poslu`iti kao pro-

Foto: B. Lu~i}

vera pred ono va`nije takmi~ewe- Evropsko prvenstvo u velikim bazenima u avgustu slede}e godine u Budimpe{ti.

- To je moja specijalnost. Budimpe{ta }e biti provera za London - ka`e Na|a.

Osim {to je vrhunski sportista, Na|a Higl je i vrhunski student. Apsolvent je na beogradskom fakultetu Alfa na smeru menaxment u sportu (biv{i BK Univerzitet) sa prosekom 9,44 i ostao joj je jo{ diplomski ispit.Pored plivawa Na|a veoma voli i odbojku.

G. Malenovi}

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE

Serena pretila sudiji ubistvom?

Da li je Serena Vilijams pretila linijskom sudiji da „}e je ubiti“ i da li je zbog toga opravdano izgubila me~?

Odgovor na to pitawe zna samo ameri~ka teniserka, sudija i nekpoliko gledalaca koji su sedeli u prvom redu prepunog stadiona na Fle{ing Medousu.

Bilo kako bilo, na me~ loptu za Kim Klajsters u drugom polufinalu US Opena, mla|a od sestara Vilijams dobila je drugu zvani~nu opomenu od strane glavnog sudije zbog kr{ewa koda i nesportskog pona{awa, {to je automatski zna~ilo da je izgubila polufinale i titulu osvojenu 2008. godine u finalu protiv Jelene Jankovi}. U isto vreme, to je zna~ilo da se Kim Klajsters plasirala u finale US opena, turnira koji je osvojila 2005. godine, ali i da je to u~inila kao supruga i majka, pravo posle povratka sa - dvoipogodi{we pauze. U no}i izme|u subote i nedeqe, u Wujorku se dogodilo ne{to {to nije jo{ od vremena Xona Mekenroa i Ilije Nastasea, kada su dva velikana napravila pravi rat na Artur E{u u kojem je publika odlepila. [ampionka je izgubila prvi set sa 6:4 od Belgijanke i tada je raznela reket o podlogu... Automatski je dobila prvu javnu opomenu. Me~ je nastavqen i aktuelna i biv{a prvakiwa ~etvrtog gren slema sezone sti-

gle su do rezultata 6:5 za Klajsters i 15:30 na servis Serene Vilijams. U trenutku kada se Amerikanka nalazila na dva poena od eliminacije, na drugi servis zgazila je osnovnu liniju i linijski sudija je bez razmi{qawa uzviknula: „Foot fall!“ Bio je to drugi put na me~u da je Vilijamsova zgazila liniju prilikom servisa, ali ovog puta to je zna~ilo da Klajsters ima dve me~ lopte... Iako je usporeni snimak potvrdio da je sudija bila u pravu, u Sereni je sve prokuvalo i ona je pri{la nesre}noj `enici i sasula joj sva{ta u lice, upiru}i reketom u wu. Kada se uvre|ena {ampionka vratila da servira, a sudija sabrala i shvatila {ta joj je sve re~eno, otr~ala je do glavnog sudije Luiz Engcel i prepri~ala joj razgovor, {to je bilo dovoqno da na teren do|e glavni sudija turnira Brajan Erli. Posle kratkog razgovora sa `rtvom samo je pogledao u Serenu i slegao ramenima. U tom trenutku Serena je pri{la i glasno izgovorila: „Ja joj rekla da }u je ubiti!? Ne budite sme{ni, to nije ta~no“.

Iz toga se jasno mo`e zakqu~iti zbog ~ega je sudija prijavio teniserku, koja je potom dobila drugu javnu opomenu zbog nesportskog pona{awa i izgubila me~. Kasnije je na zvani~nom sajtu US Opena u saop{tewu samo konstatovano da je Serena „pre-

Serena Vilijams

kr{ila teniski kod pona{awa“ i da se „ponela nesportski“, {to joj je posle prve opomene na kraju prvog seta donelo gubitak po-

ena (odnosno dodeqivawe poena protivnici) na me~ loptu. Kraj me~a kakav nije `elela ni Kim Klajsters, ni publika... Ali.

- Nisam sre}na {to se me~ u kojem sam igrala tako dobro zavr{io na ovaj na~in - rekla je Klajsters.- U ovom trenutku ma-

Vilijamsovu ~eka te{ka kazna?

Postupak Serene Vilijams u fini{u polufinala US opena protiv Kim Klajsters bi}e predmet dubqe istrage zbog lavine psovki koja je potekla iz usta ameri~ke teniserke. Po{to je izvre|ala sudiju u trenutku kada je wena protivnica imala me~ loptu, Vilijamsova je dobila drugu opomenu, samim tim i izgubila me~, titulu... „Yahoo! Sports“ u ~lanku posve}enom nesvakida{wem zavr{etku jednog teniskog me~a poziva se na svoje izvore u Internacionalnoj tenskoj federaciji (ITF)

i najavquje da }e komisija podrobnije preispitati {ta se sve dogodilo na Artur E{u u no}i izme|u subote i nedeqe, pogledati sve video zapise i uzeti izjave svih u~esnika prepirke. Komisiju bi, pored ~elnih qudi ITF, trebalo da ~ine ~lanovi Komiteta ~etiri gren slem turnira, koji vode brigu o vo|ewu Australian opena, Rolan Garosa, Vimbldona i US opena, kao i glavni sudija US Opena ove sezone Brajan Erli, koji je i doneo odluku da Sereni bude dodeqena druga opomena, samim tim i poen za Kim Klajsters.

Agencija „Aso{ijeted pres“ objavila je da je Serena izme|u ostalog, linijskom sudiji koja je dosudila „foot fault“, vikala: „Da samo mogu, uzela bih ovu lopticu i nabila ti je u grlo“. To je navodno zabele`eno na snimku. „Yahoo! Sports“ najavquje i da }e Serena Vilijams, svejedno, dobiti visoku nov~anu kaznu, kao i suspenziju... Sastanku komisije trebalo bi da prisustvuje i predstavnik VTA tura, iako gren slem turniri ne pripadaju pod okriqe VTA organizacije.

lo sam zbuwena, jer sam poku{ala da se fokusiram da osvojim posledwi poen. Onda su se stvari zavr{ile malo druga~ije nego {to sam o~ekivala.

- Nisam zgazila servis liniju cele sezone, dok nisam do{la u Wujork. Kada budem dolazila slede}i put mo`da }u servirati metar ili dva iza osnovne linije - rekla je Serena.

Dvadeset minuta posle eliminacije Serena je izjavila da je „prili~no sigurna da je zgazila liniju“.

- Ako je pozvala faul, mora da je videla. Radila je svoj posao.

Ne `elim da je napadam zbog toga - smirila se druga teniserka na VTA listi.

22

SVET

ponedeqak14.septembar2009.

DNEVNIK

SUTRA PO^IWE 64. ZASEDAWE GENERALNE SKUP[TINE UN

O~ekuje se agresivan nastup albanskog lobija WUJORK: U sedi{tu Ujediwenih nacija u Wujorku u utorak po~iwe 64. zasedawe Generalne skup{tine, na kojem Srbiju, kako je ranije ocenio ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}, o~ekuje "veliki diplomatski okr{aj" sa Pri{tinom. Privremene kosovske vlasti su, prema Jeremi}u, znatno poja~ale tempo lobirawa za svoju nelegalno progla{enu nezavisnost i nastupaju izuzetno agresivno.

Prema re~ima ministra, vlasti u Pri{tini o~ekuju da zasedawe Generalne skup{tine iskoriste da kruni{u svoje napore u posledwih nekoliko meseci s ciqem da ubede zna~ajan broj ze-

maqa sveta, koje do sada nisu priznale Kosovo, da to i u~ine.

Jeremi} je, me|utim, istakao da Srbija ne "sedi skr{tenih ruku".

"Ne}e biti lako, jer je Pri{tina podr`ana od nekih od najuticajnijih dr`ava sveta. Me|utim, mi smo se do sada prili~no iskalili u ovoj borbi i ja sam umereni optimista pred Generalnu skup{tinu", dodao je Jeremi}.

Tokom pro{logodi{weg zasedawa Srbija je izvojevala veliki diplomatski uspeh, jer je Generalna skup{tina prihvatila wenu inicijativu da se Me|unarodni sud pravde, telo UN, izjasni o

legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i Metohije. Time je ovo pitawe, jedan od prioiteta srpske diplomatije, preneseno u pravnu ravan.

Na predstoje}em zasedawu ina~e lideri 192 dr`ave sveta razmotri}e ~itav spektar tema od bezbednosti i unapre|ewa privrednog razvoja, do suzbijawa kriminala, klimatskih promena i drugih. Glavna debata bi}e odr`ana u dva navrata - od 23. do 26. septembra i od 28. do 30. septembra, a u woj }e u~estvovati i delegacija Srbije.

Kako je najavqeno na sajtu UN, na dnevnom redu zasedawa bi}e odr`avawe me|unarodnog mira i

Izbori u Norve{koj – opozicija mo`da u prednosti OSLO: U Norv{koj se danas odr`avaju parlamentarni izbori na kojima opozicija ima {ansu da osvoji parlamentarnu ve}inu i tako na ~elu jedne od najbogatijih dr`ava sveta, koja nije osetila ozbiqniji udar globalne ekonomske krize, smeni koaliciju levog centra premijera Jensa Stoltenberga, formiranu 2005. godine.

Aktuelna vlada, u kojoj su Stoltenbergovi laburisti, Socijalisti~ka leva partija i Stranka centra, uspela je da, zahvaquju}i nacionalnom bogatstvu u nafti i gasu, odr`i stabilan ekonomski razvoj, sa niskom stopom neaposlenosti (oko ~etiri odsto) i o~uva "dr`avu blagostawa", poznati norve{ki model socijalne za{tite.

Sna`an zemqotres u Venecueli

KARAKAS: Najmawe sedam osoba je povre|eno, a vi{e zgrada o{te}eno ili sru{eno u sna`nom zemqotresu, ja~ine 6,4 stepena Rihterove skale, koji je u subotu uve~e pogodio Venecuelu, saop{tile su ju~e slu`be za vanredne situacije. Usled potresa u vi{e regiona je do{lo i do nestanka struje, prenela je agencija Rojters. [ef nacionalne slu`be za vanredne situacije Luis Dias Kurbelo naveo je da se zemqotres osetio {irom zemqe, ali je najte`e pogo|ena severozapadna dr`ava Falkon gde je sedam qudi povre|eno. Tresle su se zgrade i u glavnom gradu Karakasu gde je stanovni{tvo po jakoj ki{i u panici istr~alo na ulice i u parkove.

(Tanjug)

Uprkos tome, ispitivawa javnog mwewa ukazuju da se ~etiri stranke opozicije, koje predvodi antiimigrantske Partija napretka, mogu nadati pobedi, pre svega zahvaquju}i zalagawu za smawivawe poreza i ve}a javna ulagawa, kao i ~iwenici da Stoltenbergova vlada nije ispunila sva data obe}awa u socijalnoj sferi.

Karakteristika i ovih izbora je da prikqu~ewe Evropskoj uniji, {to je Norv{ka odbila ve} dva puta, nije predizborna tema.

Vladaju}i laburisti, koji zagovaraju ulazak zemqe u EU, ne pote`u to pitawe shodno dogovoru sa svojim koalicionim partnerima, koji se tome protive. Konzervativci su, tako|e "za Evropu", ali to ne isti~u kao predizborni

bezbednosti, unapre|ewe odr`ivog privrednog i op{teg razvoja, razvoj Afrike i unapre|ewe qudskih prava. U~esnici redovnog godi{weg zasedawa Generalne skup{tine razmatra}e i efikasnu koordinaciju humanitarne pomo}i, unapre|ewe pravosu|a i me|unarodnog zakona, pitawe razoru`awa, kontrole narokomanije, suzbijawa kriminala i me|unarodnog terorizma. Kako je navedeno na sajtu UN, zasedawem }e predsedavati Ali Abdel Salam al-Trejki iz Libije, trenutno ministar za pitawa afri~kog jedinstra, a ranije tri puta stalni predstavnik Libije u UN.

Ameri~ki izaslanik ponovo na Bliskom istoku TEL AVIV: Izraelski premijer Bewamin Netanijahu izjavio je ju~e da i daqe postoje razlike izme|u wegove vlade i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u odnosu na neophodne uslove za obnovu mirovnog procesa sa Palestincima. Premijer Netanijahu je istovremeno izrazio nadu da }e jaz biti prevazi|en na dana{wem sastanku sa specijalnim ameri~kim izaslanikom za Bliski istok Xorxom Mi~elom koji je u subotu doputovao u Izrael.

"Predstoji nam jo{ rada. Izrael nije taj koji naru{ava proces,"

rekao je Netanijahu pre odlaska u Egipat na sastanak sa predsednikom Hosnijem Mubarakom sa kojim }e tako|e razgovarati o obnovi bliskoisto~nog mirovnog procesa.

Predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas ne}e da se vrati za pregovora~ki sto dok Izrael nastavqa izgradwu novih ku}a u naseqima na okupiranoj Zapadnoj obali. Administracija u Va{ingtonu, koja se tako|e protivi izradwi naseqa, nada se postizawu kompromisa koji }e omogu}iti sastanak Netanijahua

i Abasa slede}e nedeqe na marginama zasedawa Generalne skup{tine Ujediwenih nacija.

Izvori bliski vlastima SAD i premijerovom kabinetu u Jerusalimu ka`u da se obe strane nadaju da }e posti}i formulu za zamrzavawe izgradwe u jevrejskim naseqima. Mi~el insistira jo{ uvek na zamrzavawu u roku od jedne godine, dok Netanijahu nudi navodno pola godine. Izvori u Jerusalimu veruje da }e dve strane posti}i kompromis da taj rok bude devet meseci.

(Tanjug)

PREDIZBORNA KAMPAWA U NEMA^KOJ

Jens Stoltenberg

Povla~ewe iz Avganistana do 2013.

Po`ar u Kazahstanu, mamac, ra~unaju}i da ve}ina bira~a i daqe po{tuje ishod dva odbijaju}a referenduma. (Tanjug)

poginulo 38 osoba

ALMA ATA: U po`aru u centru za odvikavawe od droge u Alma Ati ju~e je poginulo 38

osoba, saop{tilo je kazahstansko Ministarstvo za vanredne situacije. Uzrok po`ara, koji

je izbio u 5.30 po lokalnom vremenu, nije poznat. "Prema preliminarnim informacijama, 38 osoba je poginulo u po`aru", navodi se u saop{tewu ovog Ministarstva.Spasioci su uspeli da spasu 40 osoba - pacijenata i osobqa, dodaje se u saop{tewu.

Kazahstanski premijer Karim Masimov zatra`io je da istra`na komisija ispita uzroke po`ara, rekao je portparol kazahstanske vlade za RIA Novosti.

(Beta-AFP)

BERLIN: Ministar spoqnih poslova Nema~ke i kandidat Socijaldemokratske partije (SPD) za kancelara Frank-Valter [tajnmajer, izneo je plan povla~ewa te zemqe iz Avganistana do 2013, i to bi moglo da mu donese dodatne glasove bura~a uo~i parlamentarnih izbora krajem meseca.

Nema~ko anga`ovawe u Avganistanu postalo je deo predizborne kampawe, kada je po~etkom meseca Nema~ka postala meta kritika me|unarodne i doma}e javnosti jer je inicijativu wenog oficira u Avganistanu, NATO bombardovao ciqeve u severnoj pokrajini Kunduz i tom prilikom je stradao veliki broj civila.

U [tajnmajerovom planu kojim se predvi|a da za ~etiri godine oko 4.200 nema~kih vojnika bude povu~eno iz Avganistana, nagla{ena je neophodnost da u me|uvremenu lokalna policija bude dobro obu~ena, objavio je glavni nema~ki politi~ki magazin

"[pigl". Portparolka nema~kog Ministarstva spoqnih poslova, potvrdila je da je [tajnmajer sastavio plan pod nazivom "Deset koraka za Avganistan", ali nije iznela wegove detaqe, preneo je Rojters. Britanska novinska agencija navela je i da je misija u Avganistanu veoma nepopularna me|u Nemcima, kao i da ispitivawa javnosti pokazuju da najmawe 60 odsto glasa~a `eli da Nema~ka zavr{i svoje anga`ovawe u misiji NATO. I kancelarka Angela Merkel iz Hri{}anskodemokratske unije (CDU), koja se nanada nastavku mandata posle izbora 27. septembra, tako|e je govorila o rasporedu povla~ewa vojske iz Avganistana i pro{le sedmice pokrenula inicijativu za odr`avawe me|unarodne konferencije o na~inima prenosa nadle`nosti na vlasti u Kabulu.

Prema "[piglu", u [tajnmajerovom planu se navodi i da treba postaviti konkretne ciqeve koji

Frank-Valter [tajnmajer

bi omogu}ili preno{ewe bezbednosnih nadle`nosti na avganistanske snage, kao i da do kraja 2011. sve oblasti pod kontrolom nema~kog kontigenta moraju da imaju dobro obu~ene doma}e policijske snage.

Prema anketama, konzervativna CDU vodi ispred SPD, ali je neizvesno da li }e uspeti da formira koaliciju sa strankom Slobodne demokrate.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI [IMON PERES Izraelski predsednik [imon Peres (86) ju~e je pu{ten iz bolnice u Tel Avivu, u koju je primqen, po{to se onesvestio za vreme jednog skupa. "Predsednik je dobrog zdravstvenog stawa za svoje godine. Klini~ke pretrage nisu otkrile nikakav sr~ani ili mo`dani udar", rekao je direktor bolnice "Tel Ha{omer" Zev Rot{ajn. Lekari su Peresu preporu~ili da smawi radne obaveze.

TINA FEJ Ameri~ka glumica Tina Fej dobila je nagradu „Emi“ za imitaciju Sare Pejlin koja je bila republikanski kandidat za potpredsednika SAD na pro{lim izborima. Tina Fej je nagra|ena za najboqu glumicu - go{}u, za nastup u zabavnoj seriji "Subotom uve~e u`ivo". Nagrada „Emi“ se dodequje za kreacije i tehni~ka dostignu}a u TV programima koji se emituju u udarnim terminima.

ENDRU LOJD-VEBER Britanski kompozitor Endru Lojd-Veber bi}e producent nove postavke "^arobwaka iz Oza" na londonskom Vest endu, a glumicu za glavnu ulogu potra`i}e na televizijskoj audiciji. Lojd-Veber }e u svom novom programu otkrivawa talenata poku{ati da na|e talentovanu devojku koja }e igrati Doroti ali i "talentovanog" psa koji }e biti Toto, objavio je Bi-Bi-Si wuz.

Indijke vole seks i iskrene mu{karce WU DELHI: Na listi prednosti koje daju mu{karcima, Indijke su na vrh stavile ne`nost, iskrenost, tolerantnost, ve{tinu ali i - nevinost u posteqi.

Visoki ste, {armantni, preplanula tena, re~ju nao~it mu{karac i pri tom punog nov~anika. Uvereni ste da ste privla~ni `enama. Ali, ako ste u Indiji - dva puta razmislite.

Indijke tra`e mu{karca koji razume `ene, po{tenog i iskrenog, odgovornog i - da ne pije previ{e. A bi}ete jo{ privla~niji, ako ste u stawu da `enu tretirate kao ravnu sebi, da ste inteligentni, poverewa dostojni, dobar doma}in i otac, da nemate preku narav i da ne pri~ate ru`no o `enama.I da ne zaboravimo: morate biti dobri u krevetu!

Ovakva lista `eqa Indijki rezultat je istra`ivawa ~iji je ciq bio da ustanovi {ta one mi-

sle o mu{karcima, ali i {ta od wih o~ekuju. Anketirawe 2.150 `ena u deset velikih gradova za potrebe magazina Autluk obavio je nacionalni Centar za istra`ivawa javnog mnewa.

"Na op{te iznena|ewe, novac, imovina, karijera pa ~ak ni izgled dobro gra|enog mu{karca

nisu najva`niji za na{e `ene.

One tra`e da ih saslu{a, razume, tretira kao sebi ravne, da bude po{ten da bi na{ao mesto u wihovim srcima", konstaovao je Autluk.

Magazin je od ispitanica, ~ija se starost kretala od tinejd`erskih do godina zrele `ene stari-

je od 40 godina, tra`io da navedu deset najzna~ajnihih osobina koje vole u mu{karaca.

"Alkoholi~ari su najgore pro{li u svim starosnim grupama `ena, regionima i profesijama. Na veliko iznena|ewe istra`iva~a, dobar i ma{tovit seks `ene smatraju va`nim za uspe{ne odnose s mu{karcima", konstatovao je magazin.

Vi{e od 75 odsto ispitanica uvereno je da je dobar seks izuzetno zna~ajan, iako 51 odsto pri`eqkuje da u krevet ode s potpuno neiskusnim partnerom.

"Ono {to je posebno intrigiraju}e jeste jako izra`ena `eqa na{ih `ena za dobrim seksom, wih 43 odsto je spremno da preuzme erotsku inicijativu, ali ih 51 odsto pri`eqkuje da je wihov budu}i mu`, u trenutku `enidbe - nevin, bez ikakvog seksualnog i erotskog iskustva", zakqu~uje indijski magazin.

(FoNet)

BALKAN

DNEVNIK

Serija potresa na zapadu Makedonije DEBAR: Dva ne{to ja~a zemqotresa pogodila su u subotu uve~e Debar i unela paniku me|u stanovnike ovog zapadnomakedonskog grada, koji su no} proveli kod rodbine u ni`im ku}ama ili pod vedrim nebom.

Zemqotresi ja~ine pet stepeni eropske makroseizmi~ke skale, kako javqa Makfaks, pogodili su Debar u subotu u 20:06 i zatim u 20:42 ~asova.

Oba potresa trajala kratko, tek po nekoliko sekundi. [teta je pove}ana na starim ku}ama koje su bile ve} znatno o{te}ene jakim zemqotresom 6. septembra. Od tada do ju~e registrovano je 80 mawih potresa.

(FoNet)

Debar

Ostrvo Evija

UDOMQEWE ZATVORENIKA IZ GVANTANAMA

Skup{tina Podgorice danas o smeni gradona~elnika utvr|uje wegova politi~ka odgovornost, i da "ne postoji potreba da SDP {titi ustavnu poziciju pravosudnih organa" od odluke Skup{tine Glavnog grada Crne Gore.

Deo odbornika Skup{tine Podgorice dobio je poziv Osnovnog suda u tom gradu za saslu{awe po krivi~noj prijavi vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS) za utvr|ivawe verodostojnosti wihovih

SAD tra`e da BiH prihvati dvojicu SARAJEVO: Pred vlastima BiH ve} izvesno vreme stoji otvoren zahtev Sediwenih Ameri~kih Dr`ava da prihvate najmawe dvojicu zatvorenika iz zloglasne baze Gvantanamo na Kubi, tvrde pouzdani izvora u bosanskohercegova~koj diplomatiji.

Iako su SAD o~ekivale pozitivan odgovor sa na{e strane, nisu do~ekali takav ishod, pi{e sarajevski dnevnik ,,Dnevni avaz,, u nedeqnom broju i dodaje da SAD ne}e odustati od tog zahteva, jer Va{ington ima u planu u narednom periodu putem svoje diplomatije da izvr{i ja~i pritisak, naro~ito na zemqe na{eg regiona i Evrope da se prihvati {to ve}i broj zatvorenika iz Gvantanama kako bi taj zloglasni zatvor bio ukinut do januara naredne godine.

Time bi predsednik SAD Barak

`i za deo zatvorenika koji mogu biti pu{teni na slobodu bez su|ewa, a ne mogu da se vrate u domovinu jer bi mogli biti ponovo zlostavqani. U tu kategoriju spada oko 60 zatvorenika koji se jo{ nalaze u Gvantanamu. Re~ je o dr`avqanima Al`ira, Kine, Libije, onih iz palestinskih podru~ja, kao i iz Rusije, Sirije, Taxikistana, Tunisa i Uzbekistana.

Albanija je jedina u na{em regionu koja je prihvatila ve}i broj zatvorenika. Nezvani~no saznajemo da se prijem najmawe dva zatvorenika o~ekuje i od Crne Gore, pi{e ,,Avaz,, .

Iako su takvu opciju ve} negirale srbijanske vlasti, pregovori o prihvatu vi{e zatvorenika sa Kube vode se i sa predstavnicima Srbije, a jedna od opcija je da budu sme{teni u posebnom odeqe-

Zatvorenici sa Kube i u Srbiji?

Miomir Mugo{a

potpisa na opozicionu inicijativu za smenu gradona~elnika Podgorice Miomira Mugo{e.

Odbornik opozicione Socijalisticke narodne partije (SNP) u podgori~koj skup{tini Jovo Pejovi} je potvrdio da je Osnovni sud "pozvao deo odbornika da se tokom slede}e nedeqe, u svojstvu svedoka jave u sud iz ~ega bi se moglo naslutiti da se radi o postupawu po prijavi DPS-a o navodnom falsifikovawu potpisa za Mugo{inu smenu".

Perojovi} je ocenio da se radi o pritisku na odbornike uo~i dana{we sednice gradskog parlamenta, na kojoj bi trebalo da se razmotri opoziciona inicijativa za smenu gradona~elnika Mugo{e zbog napada na novinara i fotoreportera dnevnog lista "Vijesti".

(Beta)

Panika u Podgorici i Ro`aju PODGORICA: Novopazarac Seid [e}erovi}, za kojim traga i srpska policija, danima seje strah me|u gra|anima Podgorice i Ro`aja, pi{e ju~era{wa "Pobjeda".

Navodi se da policija, koja se jo{ nije zvani~no oglasila, prima na stotine poziva dnevno koji tvrde da su videli [e}erovi}a ili da su bili napadnuti.

Srpska policija traga za [e}erovi}em zbog sumwe da je nasumice no`em nasrtao i napadao gra|ane Novog Pazara. Kada mu je policija bila za petama on je prebegao u Crnu Goru. Ovda{wi mediji objavili su ranije i pri~u mlade Podgori~anke, koja tvrdi da je bila napadnuta i da opis napada~a odgovara osumwi~enom.

Pomiwe se i da je [e}erovi} vi|en na Komanskom mostu, da je

23

Vanredno stawe na gr~kom ostrvu Evija ATINA: U 15 op{tina gr~kog ostrva Evija progla{eno je vanredno stawe zbog obilnih poplava, u kojima je poginula jedna osoba i na~iwena velika materijalna {teta. Naro~ito te{ka situacija je trenutno u centralnom delu ostrva, pi{u gr~ki mediji.

Vlasti su po~ele da popisuju pri~iwenu {tetu, a prema prvim procenama, uni{teno je vi{e od 500 ku}a, i veliki broj puteva i mostova, kao i obradive povr{ine, dok su pojedina sela i daqe bez vode i struje.

Spasila~ke ekipe poku{avaju da omogu}e pristup selu Mistros, u centralnom delu ostrva, koje je, nakon izlivawa najve}e reke na ostrvu Lilas, ostalo bez mosta i puta koji su ga povezivali sa susednim selom. Obilne ki{e, kakve nisu zabele`ene u ovim oblastima u posledwih 50 godina, izazvale su velike poplave naro~ito u ju`nom i centralnom delu Evije, drugom po veli~ini gr~kom ostrvu posle Krita.

(Tanjug)

CRNA GORA

PODGORICA: Skup{tina Podgorice danas bi trebalo da raspravqa o inicijativi opozicije za smenu gradona~elnika glavnog grada Crne Gore Miomira Mugo{e zbog napada na novinara i fotoreportera dnevnog lista „Vijesti“.

Vi{e od tre}ine odbornika tra`i od lokalnog parlamenta da podr`i wihovu inicijativu i na taj na~in omogu}i gra|anima da 18. oktobra glasaju o poverewu gradona~elniku, koji zbog napada na novinare na radnom zadatku "zakonski i moralno nije dostojan da ubudu}e obavqa odgovornu i ~asnu funkciju gradona~elnika glavnog grada Crne Gore".

Za usvajawe opozicione inicijative u gradskom parlamentu koji broji 55 odbornika, od ~ega 29 predstavqa vlast, opoziciji je potrebna podr{ka pet nezavisnih odbornika i najmawe dva odbornika Socijaldemokratske partije (SDP), koalicionog partnera Demokratske partije socijalista (DPS), ~iji je Mugo{a funkcioner.

Iz SDP-a je, me|utim, nagove{teno da odbornici te partije ne}e podr`ati opozicionu inicijativu za izglasavawe nepoverewa gradona~leniku, dok se o incidentu izme|u novinara „Vijesti“ i gradona~lenika Mugo{e i wegovog sina ne izjasne pravosudni organi, koji su zavr{ili istragu o tom slu~aju.

SDP }e predlo`iti da se parlament na dana{woj sednici ne izja{wava o inicijativi za smenu gradona~elnika, ve} da sa~eka odluku pravosudnih organa od kojih o~ekuje da u najkra}em roku utvrde ~iwenice i donesu odluku, navodi se u zakqu~cima te partije dostavqenim klubovima odbornika.

Opozicioni odbornici, me|utim, ukazuju da se inicijativom za smenu gradona~elnika

ponedeqak14.septembar2009.

napao grupu devojaka u Maslinama, zatim da je vi|en u kladionicama, a ni taksisti nisu spokojni, jer ne znaju, kako se navodi, ko sve mo`e da im bane u kola. Provereno je da se "opasni Novopazarac" nudio da obavqa fizi~ke poslove po ku}ama, te dru`io sa radnicima koje je, navodno, pqa~kao.

Uz opis mladi}a, navodi se da ga srpska policija sumwi~i za seriju napada koji su kvalifikovani kao poku{aj ubistva. Gra|ani Podgorice i Ro`aja su, dodaje se, u panici, a zvani~nog saop{tewa policije jo{ nema.

Nezvani~no list saznaje da su policijske kontrole poja~ane i da se prijave gra|ana proveravaju, ali da jo{ nema potvrde da je osumwi~eni u Crnoj Gori, niti da je koga do sada napao.

(Tanjug)

Iako su takvu opciju ve} negirale srbijanske vlasti, pregovori o prihvatu vi{e zatvorenika sa Kube vode se i sa predstavnicima Srbije, a jedna od opcija je da budu sme{teni u posebnom odeqewu Kaznenopopravnog zatvora Zabela u Po`arevcu.

Obama ispunio svoje predizborno obe}awe, odnosno jednu od prvih odluka koje je doneo sa pozicije ameri~kog predsednika.

Dilemu je dugo stvaralo pitawe o kakvim zatvorenicima je re~.

Sada je jasno da se udomqewe tra-

wu Kaznenopopravnog zatvora Zabela u Po`arevcu.

EU je odlu~io pomo}i Obaminoj administraciji da "okrene novu stranicu" kada je rije~ o Gvantanamu. [efovi diplomatija EU ovog qeta su usvojili izjavu o

prihvatawu tamo{wih zatvorenika, u kojoj se isti~e da wihov prihvat ne}e biti obaveza niti nametnut zahtev, nego }e se svaka ~lanica EU samostalno odlu~iti o tome. Tako su Italija, Velika Britanija, Portugal, [panija i Francuska najavili da bi mogli primiti zatvorenike iz SAD, a odbile su Australija, Austrija, [vedska, Danska i Holandija, dok Wema~ka razmatra zahtev za prihvat dvojice, po{to je odbila najmawe devetoricu. ^lanice EU obavezale su se da }e razmewivati podatke o zatvorenicima koje prihvate, a Va{ington je obe}ao da }e im dati "poverqive i druge podatke", te snositi deo tro{kova za sme{taj zatvorenika. Vije}e ministara je, po{to su u BiH sa Kube vra}e-

ANDRIJA MANDI] KRITIKUJE CRNOGORSKU VLAST

Nastavqa se netrpeqivost prema Beogradu PODGORICA: Lider prosrpske parlamentarne opozicione Nove srpske demokratije (Nova) Andrija Mandi} kritikovao je vlast u Crnoj Gori zbog odluke da Srbiji ne dozvoli otvarawe tri konzulata, oceniv{i to kao nastavak politike netrpeqivosti prema Beogradu i diskriminacije srpskog naroda u Crnoj Gori.

Mandi} smatra da je crnogorska vlast na pru`enu ruku Srbije, koja je otvarawem tri konzulata htela da poka`e svoju dobru voqu prema gra|anima Crne Gore, odgovorila u „svom stilu, bahato i nediplomatski”. On je ocenio da prijateqski potezi iz Beograda dolaze nakon niza krajwe neprijateqskih ~inova koje je crnogorska

vlast u~inila prema Srbiji, od kojih je najbolnije priznawe takozvane dr`ave Kosovo. „Zato Nova smatra da sam ~in odbijawa otvarawa tri konzulata predstavqa nastavak politike netrpeqivosti prema Srbiji i diskriminacije nad srpskim narodom u Crnoj Gori”, rekao je Mandi}, a preneli su podgori~ki mediji.

Mandi} smatra da je crnogorski re`im obra~un sa srpskim narodom i wegovom kulturom postavio kao svoje politi~ke prioritete. „Nismo pristali da }utimo na brojne primere diskriminacije na{eg naroda i na nasilan poku{aj asimilacije ve} smo se organizovali i veoma aktivno vodimo borbu za ravnoparavan

Andrija Mandi}

status, koji nam je grubim politi~kim odlukama vrha re`ima ugro`en”, kazao je Mandi}.

(Tanjug)

Italijanska zastava u Rijeci RIJEKA: Rije~ka policija skinula je ju~e popodne italijansku zastavu sa stuba za gradsku zastavu na Trgu rije~ke rezolucije. Na zastavi je bilo ispisano "Vrati}emo se u Istru, Rijeku i Dalmaciju", a u blizini su prona|eni leci na kojima je pisalo "@ivela italijanska Rijeka".

Najverovatnije se radi o prise}awu na okupaci-

ju grada 1919. godine kada je pesnik i politi~ar Gabriel da Anuncio sa svojim odredima crnoko{uqa{a u{ao u Rijeku, prenosi HRT. Policija traga za po~iniocima ovog bizarnog ~ina, a predsednik Italijanske unije Furio Radin o{tro je osudio provokaciju pi{u hrvatski mediji.

(FoNet)

na trojica od {est ~lanova "al`irske grupe", na zatvorenoj sednici odlu~ilo da ne}e dopustiti dolazak jo{ dvojice ~lanova grupe, koji tako|er nisu optu`eni za terorizam. U Ministarstvu sigurnosti BiH kako tada, tako su i sada pri stavu da te osobe ne mogu biti vra}ene u BiH jer, pored toga {to im je oduzeto dr`avqanstvo, one su progla{ene i pretwom po nacionalnu sigurnost BiH. U Gvantanamu u jednom trenutku bilo maksimalno 778 zatvorenika. Prvi su stigli po~etkom 2002. godine, kada su SAD objavile globalni rat protiv terorizma nakon teroristi~kih napada 11. septembra 2001. godine na Wujork i Va{ington.

S. [kuleti}

DRUGI PI[U BiH se ne}e raspasti SARAJEVO: Stranka demokratske akcije (SDA) saop{tila je ju~e da se Bosna i Hercegovina ne}e raspasti, jer to ne}e dozvoliti bosanskohercegova~ke patriote, kao {to nisu dozvolili ni u periodu 1992 - 95. godine, pi{e Avaz.

Gospodin Neboj{a Radmanovi}, kao najvi{i dr`avni predstavnik, umesto da radi na izgradwi funkcionalne Bosne i Hercegovine, u svojim izjavama priziva wen raspad, ka`e u saop{tewu SDA. Ova stranka je predstavniku srpskog naroda u Predsedni{tvu Federacije BiH prigovorila zbog blokade rada institucija BiH i zbog zloupotreba entitetskog veta koje su srpski predstavnci ulo`ili vi{e od 100 puta posledwih godina.

To je blokiralo imenovawa zamenika predsedavaju}eg Ve}a ministara i ministra bezbednosti, neusvajawe zakona potrebnih za stavqawe BiH na Belu [engen listu, neraspisivawe konkursa za izbor direktora Direkcije za evropske integracije, navodi SDA. To su samo neki do primera kako Stranka nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) opstui{e dr`avu BiH, ka`e se u saop{tewu.

(FoNet)

24

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak14.septembar2009.

DNEVNIK

Obra}awe svetom Savi

sam razmi{qao {ta D ugo bih mogao da pi{em o

svetom Savi. Mislim da ne postoje re~i velike i sna`ne koje mogu pisati o tebi Savo.

Kao tre}i sin Stefana Nemawe, mali Rastko Nemawi}u za Srbiju si u~inio vi{e nego bilo koji drugi junak istorije srpske. Umesto ma~a i kopqa, Srbiju si branio perom i papriom od nepismenosti i neukosti.

U~io si qude da se po{tuju i vole, da `ive u miru i slozi. Predhodne generacije, kao i one budu}e, s ponosom veli~a}e ime tvoje, pevati pesme hvale.

“Kroz vekove naovamo, Slavi}emo tebe, Savo!

Ime tvoje, ime Sava

Spomiwati svakog dana!”

Vekovi su pro{li, kroz wih svetli i prenosi se ime tvoje. S velikim strahopo{tovwem i divqewem pri~amo i pi{emo o tebi. Slavi}emo {kolsku slavu na kojoj se prise}amo tebe i tvojih dela, koje si nam ostavio u amanet. Se}awa naviru od malog, zami{qenog de~aka, koji svoje de~a~ke dane provodi uz kwigu, do Svetog Save, ~oveka koji je prosvetlio Srbiju svojom pismeno{}u i znawem.

Tvoje ime, tvoj lik, tvoja dela, svetle}e ve~no i bi}e ~uvana od zaborava.

Marko Tomani}, VII 5 O[ “Jovan Popovi}” Novi Sad

[ta bih poklonila deci u selu Seoskoj deci poklonila bih krovove koji se crvene i cve}e koje nerado vene.

Poklonila bih im {ume koje listaju, a posle ki{e najlep{e zablistaju.

Pru`ila bih im moje sunce jer u mom gradu svako dete zna da tu sunce najlep{e sja.

Nikolina Vukadinovi}, II 1, O[ “\ura Dani~i}”, Novi Sad

Teodora Kova~ev, II 3 O[ “\ura Dani~i}” Novi Sad

I ove godine De~ji „Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“–za de~ji „Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na @dnevnik.rs adresu danica.devecerski@

To me je rastu`ilo

Simpatije o simpatijama Svi se vole i svi znaju da je lijepa situacija kao u raju kad neko voli Jovana, a neko Maju...

Svi oni misle luckasto al’ stvarno, vole da se modiraju kul ili bajno...

Zar to nije sjajno?!!!

To izme|u sebe drugarice kriju, dje~aci namignu, a one se nasmiju!!!

An|ela Dragovi}, V-1 O[ “Da{o Pavi~i}” Herceg Novi

Rana jesen K

ada smo i{li s u~iteqicom da se {etamo, videla sam kako je zaga|ena priroda. Videla sam kako li{}e opada i kako se ve} trava osu{ila. Ja u jesen volim da jedem pekmez od {ipaka. U jesen uvek idem s bakom na wivu da joj pomognem da bere kukuruz i da obere povr}e iz ba{te. U jesen je uvek lepo {areno i suvo li{}e. Ja volim jesen zato {to ima lepo i {areno li{}e i nije ni zima ni vru}e.

Tamara Zoran, II-5 O[ “Jovan Gr~i}-Mileno” ^erevi}

G

ledaju}i kroz prozor, razmi{qao sam kako je lep dan i o ro|endanu mog druga.

Krenuo sam u {kolu sav radostan zbog sutra{weg doga|aja. Na velikom odmoru gurao sam se s drugovima i povredio sko~ni zglob desne noge. U tom trenutku, na jako lep dan, na o~i su mi se navukli crni oblaci. Mama je do{la u {kolu po mene i odvezla me ku}i.Kada sam stigao, udobno sam se smestio u krevet.

Okrenoh glavu u levo i videh sliku mojih drugova i trenera iz fudbalskog kluba. Rastu`io sam se, jer sam znao da }u neko vreme morati da pauziram s treninzi-

ma. Nadao sam se da }u se oporaviti do ro|endana, te{io sam sebe da }e otok s noge spasti i mo}i }u da hodam.

Svanuo je i taj dan kada treba da idem kod mog druga Nenada na ro|endan, ali to je na`alost za mene bilo neizvodqivo, jer me noga nije prestala da boli. Nazvao sam ga i ispri~ao mu sve kako je bilo, a on je rekao da je sada najva`nije da se ja oporavim.

Qudi ~esto du`e pamte ru`ne trenutke od onih lepih, jer sve {to je lepo kratko traje.

Vuka{in Ponti}, VI razred O[ “\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Dan {kole Danas je dan na{e {kole.

Sva deca taj dan vole.

Raduju se pevaju i vesele i svakom dobar uspeh `ele.

Brankovo ime moja {kola nosi i sa tim svaki |ak se ponosi.

Wegova dela svi ~itaju, s wegovim junacima druguju.

Una Gvozden, IV 4, O[ “Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Nikolina Mili{i}, V2 O[ “Branko ]opi}” Mladenovo

Do`ivqaji sa izleta

vrlo toplog dana i{ao sam na ^eJle.ednog nej s drugaricama i drugovima iz {ko-

Kada smo stigli, osve`ili smo se i po~eli da igramo fudbal. Meni i mom drugu su se svidele bube, pa smo oti{li po teglu da ih malo pohvatamo. Obi{li smo celu livadu i vratili se na osve`ewe, kao pravi biolozi. Kada smo se odmorili na plastovima sena, krenuli smo u jedan {umarak da vidimo sove, ali ih nije bilo.

Onda smo odlu~ili da se igramo Indija-

naca. Napravili smo selo, strele i kopqa i flomasterima se obojili i bili pravi Indijanci. I to nam je brzo dosadilo, pa smo odlu~ili da se prskamo. Kada smo se isprskali oti{li smo na kowe i tako zavr{ili dan.

Meni se najvi{e dopalo {to sam se odmorio i {to nisam imao ~asova.

Vuk Ivkovi}, III-3 O[ “Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Dragan Sviti}, I 3, O[ “Du{an Radovi}”, Novi Sad

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak14.septembar2009.

FINI[ PRVOG KONKURSNOG ROKA ZA SME[TAJ U STUDENTSKIM DOMOVIMA

ZA NOVI SMER FIZIOTERAPIJE

Svi sawaju let iznad crte Ispred {alter sale Slu`be sme{taja novosadskog Studentskog centra posledwih dana je poprili~na gu`va. Naime, sutra se zatvara prvi deo konkursa za sme{taj u studentskim domovima u 2009/10. na koji su se mogli prijaviti bruco{i, studenti koji su do septembra stekli uslov za upis naredne

}u tako gubiti mnogo vremena, ali mi je posledwa opcija da iznajmim sme{taj u privatnoj re`iji – razmi{qa Milan, koji je ove godine upisao biologiju.

Privremena rang-lista bruco{a koji su konkurisali za mesto u domu bi}e objavqena najkasnije u ~etvrtak, na ogla-

Kreveti u brojkama Kapacitet Studentskog centra Novi Sad je 3.064 mesta, od kojih je 2.713 u Novom Sadu (1.615 mesta prve kategorije, koja ko{taju 1.100 dinara, i 1.098 mesta druge kategorije, za koja se pla}a 840 dinara mese~no), 208 mesta ima dom „Mihajlo Predi}- dr Mi{a“ u Zrewaninu, dok je u domu „Dr Zoran \in|i}“ u Somboru 143 mesta. Sam Studentski centar raspola`e s 2.902 mesta, od kojih je 2.551 mesto u osam domova u Novom Sadu. Od preostala 162 mesta, sa 120, {to je ~etiri odsto ukupnih sme{tajnih kapaciteta, raspola`e Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i kulturu i ona su namewena socijalno ugro`enim studentima, dok je 40 mesta rezervisano za boravak studenata u me|unarodnoj razmeni. godine, kao i studenti rekonvalescenti. U redu ispred Centra ima „fri{kih“ akademaca, koji su od starijih kolega ve} preuzeli manir re{avawa stvari u posledwem trenutku pa doprinose stvarawu gu`ve, ali je ipak vi{e onih koji posledwi dan konkursa nisu do~ekali svojom voqom.

– Uslov sam dao jo{ u junu, ali sam tek sad na fakultetu dobio uverewe da sam redovno upisao godinu, bez kojeg se ne mo`e podneti prijava za dom.

Eto, zato sam do~ekao maltene posledwi dan, ali se nadam da }e sve biti u redu – ka`e Aleksandar, student PMF-a.

Veliko interesovawe za sme{taj u „studewaku“ je razumqivo: mese~ni boravak u domu prve kategorije je desetak puta jeftiniji od iznajmqivawa podstanarske sobice, {to je i te kako zna~ajna stavka u planirawu ionako istawenog ku}nog buxeta porodice koja izdr`ava studenta.

– Ako slu~ajno ne dobijem dom, izra~unao sam da mi se ~ak vi{e isplati da svakodnevno putujem od ku}e, jer u mojoj op{tini obezbe|uju beneficirani prevoz za studente. Znam da

snim tablama fakulteta i na sajtu Studentskog centra. Narednih nedequ dana kanidati }e mo}i da provere da nema eventualnih nepravilnosti ili propusta prilikom bodovawa, nakon ~ega sledi formi-

rawe kona~ne rang-liste. Bruco{i koji se plasiraju iznad famozne „crte“ i dobiju mesto u domu, bi}e useqeni od 1. do 10. oktobra, dok }e ostali sa~ekati da se zavr{i drugi deo konkursa, odnosno prijem prijava studenata vi{ih godina koji }e uslov ste}i u septembarskom ili oktobarskom is-

Vrhunski komfor u novosadskim domovima

A od Univerzijade – name{taj Sav name{taj i poku}stvo koje su koristili u~esnici leto{we beogradske Univerzijade, u skladu s akademskom prirodom ove manifestacije, distribuirani su studentskim domovima.

Novosadski su dobili 1.000 kreveta, gotovo 700 pisa}ih stolova, vi{e od po 500 ormara i toliko kompleta posteqine...

nu raste, tako da je i pored najboqe voqe zaista nemogu}e sve smestiti – ka`e Milovac.

Svih osam novosadskih studentskih domova danas je u dobrom stawu: jedni su ganc novi, drugi renovirani u posledwih nekoliko godina, pojedini u tolikoj meri da su od nekada{wih objekata ostali samo krov i zidovi, dok je sve ostalo novo. Legendarni „Baji}“, dom za koji mnogi ka`u da nije studirao ko nije u wemu `iveo, renoviran je 2007. godine. To je dom druge kaFoto: S. [u{wevi} tegorije, {to zna~i da dve sobe, odnosno ~etipitnom roku, apsolvenata i ri stanara, koriste zajedni~ki studenata master i doktorskih ulaz, toalet i ~ajnu kuhiwu, a studija, koji tako|e po~iwe su~etiri sobe dele zajedni~ku tra, a traje do 31. oktobra. Svi tu{ kabinu. Upravnik „Baji}a“ primqeni kandidati bi}e useDu{an Jokanovi} navodi da su qeni do 15. novembra, kada istokom prve velike rekonstrukti~e „stanarsko pravo“ studecije od otvarawa doma pre ~enata koji su ga stekli za prettrdesetak godina sre|ene sve hodnu akademsku godinu. instalacije, montirani PVC Po re~ima predstavnika prozori, zamewen kompletan Studentskog centra Gorana name{taj pa je `ivot stanara Milovca, uobi~ajeno je da brudanas mnogo prijatniji nego co{i za po~etak dobijaju borapre. vak u domovima druge kategoStudenti, ina~e, sami brinu rije, odnosno u „Slobodanu Bao odr`avawu soba. S tim u veji}u“ i „Veqku Vlahovi}u“, kozi, upravnik Jokanovi} ka`e ji su u univerzitetskom kampuda su neke sobe uredne kao aposu. Izuzetak su studenti mediteke, dok izgled pojedinih otcine, kojima se zbog blizine kriva da u wima `ive, najblafakulteta dodequju sobe u `e re~eno, veoma komotni sta„Sajmi{tu“, kao i studenti munari... zike na Akademiji, koji dobijaU upravi Studentskog centra ju “@ivojin ]ulum“ jer tamo danas se veoma insistira na bezimaju uslove za ve`bawe. Mibednosti stanara domova. Tako lovac ka`e da svake godine oko svaki domac ima elektronsku hiqadu kandidata ipak ostane identifikacionu karticu, a poispod crte i ne dobije sme{taj seta, i to do pono}i, mogu}a je u domu. samo uz legitimisawe gostiju na – Kada je proletos otvoren ulazu. Me|utim, po{to studentdom „Novi C“, sme{tajni kapaski dom svakako nije kasarna citeti Centra su pove}ani, ili manastir, a studenti su pre ali je, s druge strane, dom „Fesvega qudi, i to mladi, uz dogoje{ Klara“ posle obnavqawa i vor s upravom doma mogu se orgaprelaska u prvu kategoriju, iznizovati `urke, a svaki stanar gubio ne{to mesta na ra~un veima pravo da tra`i odobrewe }eg komfora. Osim toga, broj „preno}i{ta“ za „drugaricu“. studenata zainteresovanih za Ili studentkiwa za „drugara“, `ivot u domu iz godine u godinaravno.

Ivan Sabado{

Popust za vi{estruko varawe "Iznajmqujem be`i~nu bubicu u boji ko`e, s ’nokija’ telefonom. Popust na vi{e iznajmqivawa" – plakatirao je (na stubu usred novosadskog univerzitetskog kampusa) svoju reklamu neki od mnogobrojnih iznajmqiva~a visokotehnolo{ke opreme za varawe na ispitima, i, naravno, ostavio i broj mobilnog telefona na koji prima poruxbine! Sezona septembarsko/oktobarskih ispita, kada se sti~e uslov za upis naredne godine studija, verovatno je najberi}etnija za ove mutika{e koji podsti~u studente na to da prepisuju umesto da u~e. Iako se fakulteti, mawe ili vi{e uspe{no, trude da iskorene pre-

pisivawe, odnosno kori{}ewe nedozvoqenih sredstava na ispitima (pu{kice, mobilni telefoni, silikonske bubice, xepni personalni ra~unari...), mnogi studenti to i daqe ~ine.

S obzirom na to da su neke ankete pokazale da na ispitima najvi{e varaju studenti prve i druge godine, a kako oni uglavnom ne poznaju propise svojih fakulteta, mnogi nisu ni svesni toga da su kazne za prepisivawe prili~no neprijatne. Tako je, na primer, Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studenata Fakulteta tehni~kih nauka, prepisivawe kategorisao kao te`u disciplinsku povredu koja se sankcioni{e za-

branom polagawa ispita u dva ispitna roka, a ako je vi{e puta ponavqana – prepisiva~-"bubi~ar" mo`e biti iskqu~en s fakulteta do kraja {kolske godine. Tako|e, profesor je obavezan da nesavesnom akademcu u indeks upi{e "ocena 0 – prepisano". Ina~e, na FTN-u je pre dve godine napravqen i ure|aj "MD-100", detektor nedozvoqenih komunikacija, s odli~nim mogu}nostima otkrivawa korisnika mobilnih telefona i bubica na ispitima. Popularni "lovac na bubice", na`alost, nije dobio odgovaraju}u finansijsku podr{ku da bi se masovnije proizvodio.

V. ^.

25

Prijave danas i sutra

U aktuelnom, drugom roku za upis studenata u prvu godinu studija u 2009/10, Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu prima prvu generaciju studenata na novi program osnovnih (~etvorogodi{wih) akademskih studija fizioterapije. Prijave se primaju jo{ danas i sutra, od 8 do 13 sati, a prijemni ispit odr`a}e se 17. septembra u 14 sati. Mesta ima za 45 studenata, od kojih }e 25 studirati na teret buxeta, dok }e 20 pla}ati {kolarinu od 80.000 dinara.

Prilikom prijavqivawa, kandidati treba na uvid da podnesu originalna dokumenta, a studentskoj slu`bi predaju fotokopije: izvoda iz mati~ne kwige ro|enih, svedo~anstava sva ~etiri razreda zavr{ene sredwe {kole i diplome o polo`enom zavr{nom, odnosno maturskom ispitu (ako su {kolu zavr{ili u inostranstvu, svedo~anstva i diploma moraju biti nostrifikovani), kao i dokaz o uplati naknade (6.000 dinara) za polagawe prijemnog ispita. V. ^.

Bruco{i pretresaju matematiku Za studente prve godine Fakulteta tehni~kih nauka {kolske obaveze po~iwu ve} danas, jer cele generacija 2009/10. mora da prisustvuje pripremnoj nastavi iz matematike. Ve} nekoliko godina na FTN-u organizuju ovakvu nastavu za bruco{e jer je na prijemnim ispitima uo~eno da je matemati~ko znawe velikog broja kandidata slabo i puno rupa, {to im ote`ava, pa i onemogu}ava da prate fakultetsku nastavu ne samo matematike ve} i stru~nih predmeta.

Zato }e i ovogodi{wi bruco{i s profesorima na FTN-u pretresati matematiku kako bi popravili znawe iz ovog predmeta, krucijalnog za studirawe in`ewerskih struka. Od danas do 18. septembra nastavu }e, po pet ~asova, imati bruco{i energetike, elektronike i telekomunikacija, gra|evinarstva, geodezije i geomatike, saobra}aja, industrijskog in`ewerstva i in`ewerskog menaxmenta i i ma{instva, dok }e od 21. do 25. septembra na ~asove i}i studenti ra~unarstva i automatike, arhitekture i urbanizma, grafi~kog in`ewerstva i dizajna, in`ewerstva za{tite `ivotne sredine i mehatronike.

V. ^.

Pola veka novosadskih studija prava

Foto: S. [u{wevi}

Pedeset godina od upisa prve generacije svojih studenata, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu sutra }e obele`iti sve~anom sednicom Saveta i Senata.

Tako|e }e se odr`ati i me|unarodna konferencija dekana pravnih fakulteta iz regiona (biv{ih jugoslovenskih republika, Rumunije, Ma|arske i Austrije). V. ^.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/54-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/24-685, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

26

FILMSKA PLANETA

ponedeqak14.septembar2009.

STRANA [TAMPA O PASKAQEVI]EVOM FILMU „MEDENI MESEC”, PRIKAZANOM U VENECIJI

Suptilan na~in pripovedawa Sumiraju}i utiske sa 66. Venecijanskog festivala na kome je wegov film “Medeni mesec” imao svetsku premijeru, na{ poznati rediteq Goran Paskaqevi} ocenio je da je izuzetno zadovoqan u~inkom s obzirom na to da je wegovo ostvarewe nai{lo na odli~an prijem i kritike i publike i ve} prodato u pet dr`ava.

Posle jo{ jedne projekcije wegovog filma koja je bila uprili~ena za novinare i filmske profesionalce, Paskaqevi} je izjavio Tanjugu da je sala bila prepuna, {to se u ovakvim prilikama vrlo retko de{ava. Opet je na kraju projekcije usledio veliki aplauz, kao i prilikom premijernog prikazivawa za publiku, napomenuo je on.

“Mo`da je neskromno da ja kao autor to ka`em, ali veliki broj novinara je ocenio da je ‘Medeni mesec’ najboqhi film na festivalu, pitaju}i se za{to se nije na{ao u glavnom programu”, preneo je Paskaqevi} reagovawe medijskih poslenika.

U italijanskoj i svetskoj {tampi ve} su iza{li prvi tekstovi o filmu “Medeni mesec” za koji kriti~ari nisu {tedeli epitete, nazivaju}i ga “majstorskim filmom”, “remek-delom”...Me|u wima je i Nik Holdsvort, koji u razgovoru sa na{im re`iserom za prvu stranu wujor{kog “Varajetija” isti~e wegovu hraborost da snimi albansko-srpsku pri~u koja nosi sna`nu poruku o `eqi oba naroda da budu deo evropske porodice. Presti`ni “Holivud riporter” iz Los An|elesa donosi kritiku u kojoj ocewuje da je pri~a o dva mlada para, srpskom i albanskom, koji napu{taju svoju domovinu u potrazi za boqim `ivotom u Evropi, ispri~ana na majstorski na~in zahvaquju}i kome se publika detaqno upoznaje sa dru{tvenim i porodi~nim kontekstom budu}ih imigranata.

Ovaj film je specifi~an po tome {to predstavqa prvu srpsko-albansku koprodukciju i pru`a retku priliku da se zaviri u `ivot dana{we Albanije koja se tek nedavno pojavila na me|unarodnoj filmskoj sceni, pi{e taj list.

“Publika koja voli suptilni na~in Paskaqevicevog pripovedawa bi}e iznena|ena novom vrstom balkanskog humora u srpskom delu pri~e... Paskaqevi} je majstor kadrirawa i dugih kadrova u kojima se emocije smewuju kao talasi “, konstatuje kriti~ar “Holivud riportera”.

Levo orijentisani italijanski “Manifesto” objavio je na tre}oj, politi~koj strani, veliki intervju u kojem na{ re`iser govori o problemu emigranata u Evropi, {to je i tema filma.

“Me|u mnogobrojnim filmovima

koji imaju i politi~ke argumente na ovogodi{wem venecijanskom festivalu ’Medeni mesec’ je najuspe{niji i najozbiqniji”, konstatuje novinar “Manifesta”, prenose}i Paskaqevi}ev ose}aj ponosa zbog zajedni~ki napravqenog filma sa Albanijom i ocenu o mogu}oj saradwi uprkos kritikama nacionalista sa obe strane.

“U budu}nosti, kada Srbija u|e u Evropsku uniju ne}e vi{e biti problema sa Kosovom i nacionalisti }e izgubiti tle pod nogama... Problemi emigranata ne mogu se re{avati silom kao {to to poku{ava da ~ini Berluskoni, ve} tako {to }e bogate zemqe pomo}i onima iz kojih sti`u emigranti da se ekonomski razviju.

Niko ne `eli da napusti svoju ku}u ako ima sredstva neophodna za dostojan `ivot. Ja ne kritikujem Italiju, ve} Berluskonijevu tvrdu politiku prema emigrantima. Ali, Berluskoni nije Italija, kao {to ni Milo{evi} nije

bio Srbija”, rekao je Paskaqevi} u tom intervjuu.

Italijanski ~asopis “L’Altro” objavio je veliki tekst preko cele strane navode}i da je “Medeni mesec” najve}i uspeh u selekciji Dani autora, u kojoj je prikazan. “Mnogi kriti~ari postavqaju pitawe za{to nije u trci za ’Zlatnog lava’. Odgovor se o~igledno mo`e na}i u ~iwenici da je selektor Marko Miler ove godine svoju selekciju za nagrede posvetio iskqu~ivo velikim i skupim filmovima... Paskaqevi} je ina~e skroman ~ovek, lepo vaspitan, i ne glumi filmskog genija i pored toga {to on to jeste”, pi{e “L’Altro”.

O uspehu filma prikazanog na ~uvenoj Mostri govori i podatak da je Paskaqevi} u Veneciji dao vi{e od 20 intervjua, kao i to {to je wegovo ostvarewe ve} prodato u pet dr`ava. Kupili su ga Francuska, [vajcarska, Austrija, Nema~ka, [panija, a trenutno se vode pregovori sa Italijom. Posle Venecije, “Medeni mesec” nastavqa festivalski `ivot na filmskim festivalima {irom sveta. Prvi na redu je festival u Torontu u wegovom glavnom programu “Velikani filma”. Potom sledi odlazak na najve}i festival u Aziji, Pusan u Ju`noj Koreji, zatim u Vaqadolid u [paniji gde je Paskaqevi} dva puta osvajao gran pri sa filmovima “Tu|a amerika” i “Optimisti”, Monpeqe u Francuskoj gde je tako|e dobio gran pri za “San zimske no}i”. Bi}e prikazan i na festivalima u Sao Paolu, Majamiju, Abu Dabiu koji izrasta u najve}i festival na Sredwem istoku, Antaliji u Turskoj, gde je svojevremeno dobio gran pri za “Bure baruta”.

Na jubilarnom 50. festivalu u Solunu Paskaqevi}ev “Medeni mesec” }e otvoriti selekciju balkanskog filma. Na tom festivalu bi}e prire|ena kompletna retrospektiva filmova na{eg rediteqa, propra}ena kwigom o wegovom stvarala{tvu na engleskom i gr~kom jeziku.

Tom prilikom, Psaskaqevi}u }e biti uru~ena i nagrada “Zlatni Aleksandar” za `ivotno delo i doprinos svetskoj kinematografiji.

(Tanjug)

Kejy snima novi triler Ameri~ki glumac Nikolas Kejx bi}e junak novog trilera “The Hungry Rabbit Jumps”, koji }e re`irati Roxer Donaldson, objavquje “Holivud riporter”. Film, po scenariju Roberta Tanena, bi}e pri~a o mu{karcu ~iji je `ivot `rtva brutalnog zlo~ina i koji se potom upli}e zlo~ina~ku organizaciju. Jedan od producenata je Tobi Magvajer, preko svoje produkcijske ku}e “Megvajer enter-

tejnment”. Snimawe filma po~e}e u januaru u Wu Orleansu.

Pre nekoliko dana, objavqeno je da }e Nikolas Kejx snimiti i akcioni film “Drive Angry”. I taj film snima}e se u aprilu u Luizijani, a u istoj ameri~koj saveznoj dr`avi Kejx je snimio i film “Bad Lieutenant: Port pf Call New Orleans” Vernera Hercoga.

Lorin Bekol dobija po~asnog Oskara Glumica Lorin Bekol, producent-re`iser Roxer Korman i majstor fotografije Gordon Vilis dobi}e po~asne Oskare.

Ameri~ka filmska akademija saop{tila je u ~etvrtak da }e wih troje dobiti po~asne nagrade na inauguralnom balu upravnog odbora akademije 14. novembra u Holivudu.

Lorin Bekol je na filmu debitovala sa Hemfrijem Bogartom u filmu “Imati i nemati” iz 1944. Igrala je u

vi{e od 30 filmova, ukqu~uju}i klasike “Veliki san” i “Kej Largo”.

Korman je tokom karijere duge pet decenija re`irao vi{e od 50 filmova i bio producent vi{e od 300 ostvarewa, me|u kojima je “Mala prodavnica u`asa” iz 1960. Vilis je dva puta bio nominovan za Oskara, za filmove “Zelig” i “Kum 3”.

Slede}a, 82. dodela Oskara je 7. marta, u Kodak teatru u Holivudu.

DNEVNIK ZAVR[EN FILMSKI FESTIVAL U VENECIJI

„Zlatni lav” izraelskom filmu „Liban” Ratni film izraelskog rediteqa Samjuela Maoza “Liban” (Lebanon), dobitnik je presti`ne nagrade “Zlatni lav” na filmskom festivalu u Veneciji.Maoz je gotovo ceo film snimio iz unutra{wosti tenka, kako bi do~arao klaustrofobiju i strah koji je do`iveo kao mladi izraelski regrut tokom rata 1982. godine.

“Bilo mi je potrebno 25 godina da opi{em ove doga|aje ne kao svedok, ve} kao rediteq”, rekao je Maoz na uru~ewu nagrade za film koji je “Wujork tajms” nazvao “zadivquju}im”. “Posve}ujem ovu nagradu hiqadama qudi {irom sveta, koji su se kao i ja, bezbedno vratili iz rata.Oni su naizgled dobro... ali negde duboko, se}awe ostaje ukoreweno u wihovim du{ama”, rekao je izraelski rediteq na zatvarawu ovogodi{weg Venecijanskog filmskog festivala. Za najboqeg rediteqa progla{ena je Iranka [irin Ne{rat kojoj je nagrada “Srebrni lav” pripala za film “@ene bez mu{karaca” (Women Without Men).

Film prati `ivote ~etiri `ene u svetlu dr`avnog udara u Iranu 1953. godine.

“Ovaj film obra}a se narodu Irana koji se bori da prona|e demokratiju, kao i vlastima Irana”, rekla je Ne{rat.”Pozivam vlasti Irana da daju narodu ono {to treba da ima - osnovna qudska prava, slobodu i demokratiju”.

Nagrada za najboqeg glumca pripala je Britancu Kolinu Fir-

Iz nagra|enog filma „Liban”

tu za ulogu gej profesora koji posle 16 godina gubi qubavnika, u prvom filmu re`isera Toma Forda “Samac” (A Single Man), snimqenom po romanu Kristofera Aj{ervuda.

Za najboqu glumicu progla{ena Ruskiwa Ksenija Rapoport, za ulogu u filmu “Dvostruki sat” (La Doppia Ora) \uzepea Kapotondija.

Specijalna nagrada `irija pripala je nema~kom reditequ Fatihu Akinu za komediju “Soul Ki~en”, nagrada za najboqi scenario ameri~kom reditequ Todu Solondzu za “@ivot u ratno doba” (Life During Wartime), a za najboqi debitantski film progla{en je “Sudar” (Engkwentro), filipinskog rediteqa Pepea Diokna.

U SEVERNOAMERI^KIM BIOSKOPIMA

Rekordna zarada, a mawe gledalaca Severnoameri~ki bioskopi ostvarili su ovog leta najve}u zaradu u istoriji, ali i zabele`ili znatan pad prodaje ulaznica, saop{tila je specijalizovana kompanija “Egzibitor rilej{ens”.

Letwa sezona, koja za ameri~ke studije po~iwe 1. maja, zavr{ena je 7. septembra. Ukupan prihod od prodaje ulaznica iznosi rekordnih 4,17 milijardi dolara. Ipak, taj rezultat u senci je pada prodaje ulaznica, kojih je u bioskopima kupqeno 552 miliona, 4,2 odsto mawe u odnosu na leto 2008. To je

najlo{iji rezultat od 1997. Obarawe rekorda omogu}ilo je, zapravo, pove}awe cena ulaznica, koje je prikrilo pravo stawe.

“U tome je problem. O~igledno je ukupan prihod u porastu, ali gledaju}i prodaju ulaznica to je bilo najgore leto u posledwih deset godina”, kazao je analiti~ar Xef Bok. “Gledaoci su mo`da dobili malo vi{e za svoj novac, na primer filmove snimqene u trodimenzionalnoj tehnici, ali je smawewe broja gledalaca” stvarnost, dodao je.

OD 16. SEPTEMBRA U DOMA]IM BIOSKOPIMA

„@ivot i smrt porno-bande”

sam pokre}e porno-kabare sa soFilm Mladena \or|evi}a ciopoliti~ki anga`ovanim “@ivot i smrt porno-bande”, predstavama, ~iji su ~lanovi koji je premijeru imao zimus na porno glumci-marginalci, bez Festu, bi}e 16. septembra u 20. perspektive i novca. Me|utim, 30 ~asova prikazan u beogradCanetov brat policajac im preskom Sava centru, a dan kasnije kine premijernu predstavu, a }e u}i u redovnu bioskopsku di{tampa ih “pokopa”, pa trupa, stribuciju, saop{tila je dikoja sebe naziva “Porno-banstributerska ku}a “Tak”. dom” kre}e na turneju po Srbiji, “@ivot i smrt porno-bande”, \or|evi}ev prvi dugometra`ni igrani film, debitovao je u takmi~arskom programu “Evropa izvan Evrope” na Festu, i tom prilikom dobio nagradu “Neboj{a \ukeli}” Udru`ewa filmskih novinara i kriti~ara Beograda.

Film je dobio specijalno priznawe Fipresci - Srbija na “Sinema siti” festivalu u Novom Sadu, kao i specijalnu nagradu za scenario festivala u Vrwa~koj Bawi, a bio je vrlo Iz filma „@ivot i smrt porno-bande” kako bi se sklonila iz Beograzapa`en na festivalu fantada. Ubrzo, Marko i glumci dolastike “PiFan” u Pu{onu, u Juze u ozbiqne sukobe sa isprovo`noj Koreji. Najavqeno je wegociranim gledaocima po selima vo prikazivawe i na festivalu kroz koja prolaze, a usput upou Torontu. znaju i nema~kog novinara srpOva drama sa elementima skog porekla po imenu Franc, roud muvija i horora govori o koji je fasciniran Balkanom i mladom re`iseru Marku koji nudi Marku da “porno-banda” za nakon neuspelih poku{aja da wega radi filmove sa autenti~snimi svoj prvi igrani film, nim scenama seksa i nasiqa. sticajem okolnosti upoznaje @rtve bi bile dobrovoqci, oni porno rediteqa Caneta i po~ikojima nije stalo do `ivota. we da radi filmove s wim, izraMarka tuma~i Mihajlo Z. Jo`avaju}i revolt prema sredini. vanovi}, a Franca Srboqub MiNakon sukoba sa Canetom, prilin. U ostalim ulogama pojanu|en je da se povu~e iz posla, pa

vquju se Ana A}imovi}, Predrag Damwanovi}, Radivoj Kne`evi}, Sr|an Jovanovi}, Ivan \or|evi}, Bojan Zogovi}, Nata{a Miqu{, Aleksandar Gligori}, Mariana Aran|elovi}, Sr|an Mileti} i Dragan \or|evi}.

U filmu se pojavquje i Nenad Bekvalac, nosilac glavne

uloge u \or|evi}evom dokumentarno-igranom filmu “Made In Serbia” (2005), koji se bavio socijalnom pozadinom srpske porno industrije.”Made In Serbia” bio je veoma zapa`en film u Srbiji i regionu, imao je bioskopsku distribuciju, a wegovo DVD izdawe u tira`u od 10.000 primeraka potpuno je rasprodato. “@ivot i smrt porno-bande” nastao je u produkciji firme “Ba{ ~elik” Srdana Golubovi}a, re`isera filma “Klopka”.

(Beta)

MRE@A

DNEVNIK

ponedeqak14.septembar2009.

27

Mobilni potiskuju GPS ure|aje O~ekuje se kako }e broj korisnika „Ajfona“ koji }e ga koristiti i za navigaciju porasti sa dva miliona ove godine na 20 miliona 2013. Prema rezultatima istra`ivawa tr`i{ta kompanije „Ajsuplaj“, do 2011. prakti~no svi “pametni” mobilni telefoni }e imati ugra|en GPS prijemnik, a do 2014. mogli bi da u potpunosti s tr`i{ta istisnu klasi~ne navigacione ure|aje.

Za sada je tr`i{te samostalnih navigacionih ure|aja jo{ uvek vrlo jako, te se o~ekuje kako }e tokom ove godine biti isporu~eno oko 114 miliona ure|aja, dok }e pametnih telefona sa GPS mogu}nostima biti samo 57,8 miliona.

Ali, zahvaquju}i ve}im ekranima i ve}em prostoru za

sme{tawe podataka, kao i sve sna`nijim procesorima, novi

modeli naprednih mobilnih telefona postaju sve pogodni-

ji za navigacione zadatke. Tako|e se pojavquje i sve ve}i broj aplikacija koje omogu}uju udobnu navigaciju na mobilnim telefonima. Zato „Ajsuplaj“ predvi|a kako }e samo broj korisnika „ajfona“ koji }e ga koristiti i za navigaciju porasti sa dva miliona ove godine na 20 miliona 2013.

Ako se uporede cene, mo`e se lako do}i do zakqu~ka da }e GPS ure|aje kupovati oni koji nemaju para da odvoje 300-400 evra za novu generaciju mobilnih telefona, pa se odlu~uju za „jeftinije je skupqe varijantu“, odnosno – GPS ure|aj za potrebe putovawa, a mobilni u slede}em naletu novaca. Ili obrnuto, u zavisnosti od potreba.

Pomalo izneverena o~ekivawa Nokia N97 je verovatno naji{~ekivaniji „Nokijin“ model.

Na prvi pogled podse}a na legendarni E90 Comunicator za kojeg mnogi tvrde da je najboqi poslov-

ni ure|aj ikad napravqen. Oba modela imaju ugra|enu „kverti“ tastaturu i oba pokre}e operativni sistem „simbijan“ S60. Pa, {ta nam to novo donosi model N97?

Za po~etak, tu je ta~skrin.

Svetao je i jasan, veli~ine 3,5 in~a. Rezolucija je 360 puta 640 piksela. Ekran je baziran na vixetu, {to je vrlo korisno ukoliko vam treba neka informacija, a nemate vremena da je tra`ite na internetu ili po telefonu. Vrlo koristan dodatak na ovom telefonu je i takozvani „proksimiti“ senzor. Veliki nedostatak mnogih ta~skrin telefona jeste to {to u toku razgovora mo`ete da pokrenete ne`eqene aplikacije. Na ovom modelu to nije mogu}e, jer u trenutku kada prislo-

nite telefon na uho, ekran se iskqu~uje i time onemogu}ava pokretawe bilo kakve aplikacije.

Navigacioni taster nije onakav kako se o~ekivalo. Pomerawe ni-

~vrst.Me|utim, tatatura nije na o~ekivanom nivou. Jednostavno, nemate ose}aj da ste pritisnuli taster i ~esto }e faliti slova u va{im porukama ili mejlovima.

Za pohvalu je {to telefon ima 32GB ugra|ene memorije, kao i mikro SD slot za podr{kom za kartice do 16GB. Tu je tako|e Wi-Fi, 5 Megapixel Camera, HSDPA web browsing, 3.5mm izlaz za slu{alice i FM radio. MikroSD slot nalazi se ispod baterije {to je jako lo{e u slu~aju da koristite vi{e kartica za razli~ite stvari. Wi-Fi je jednostavan za pode{avawe. Ne}e

je jednostavno kao na „ajfonu“ ili HTC ure|aju. Mora}ete da koristite skrol bar umesto celog ekrana, a u razli~itim menijima tasteri se koriste za razli~ite stvari, tako da }ete morati da popamtite za {ta odre|eni taster slu`i u pojedinom meniju. Pomerawe ekrana kao na HTC Pro Touch 2 omogu}i}e vam pristup „kverti“ tastaturi. Slajd je veoma dobar. Lagano i brzo klizi, a jako je

vam trebati vi{e od 15 sekundi da se spojite na AP, a kada jednom unesete kqu~ za zakqu~anu mre`u, on }e ostati u telefonu i ne}ete imati potrebu da ga upisuje-

te ponovo. Kamera od pet megapiksela nije ni{ta nevi|eno i donosi kvalitetne slike kao na modelu N96. Za pohvalu je {to omogu}ava snimawe videa u DVD kvalitetu, 640x480 pixela. Uz telefon }ete dobiti Vord, Pauer Point te Adobe PDF Rider. Generalno, firmver je jo{ uvek bugovit, ali se mo`e o~ekivati da Nokia ovo re{i u skorije vreme.

Baterija je izdr`qiva, uz prose~no kori{}ewe telefon }e vam raditi 4-5 dana.

Nokia N97 je izgledala kao veoma ozbiqan poslovni telefon kada je prvi put predstavqena na Mobile World Congress. Na`alost, o~ekivawa nisu ispuwena. Cena od 550 evra za sada je previsoka, pa preporu~ujemo da se strpite i sa~ekate da joj cena padne.

[aka okruglog zadovoqstva Japanski elektroni~ari su uvek bili ma{toviti i znali su da naprave ure|aj koji }e odu{eviti svoje kupce. Ovaj put, Japanci idu korak napred i donose ure|aj koji ~ini ono {to drugi ne mogu. ’Rolly’ je naziv mp3 plejera koji igra.

Mnogo proizvo|a~a je poku{alo da napraviti plejere i robote koji ple{u, ali Soni je kreativno{}u ovaj put nadma{io konkurenciju, ostavqaju}i ih daleko iza sebe.

Na prvi pogled, vidqivo je da je Rolly zaista neobi~nog oblika. Podse}a na jaje, ali jako ~vrsto jaje jer Rolly na prvi pogled odaje da se radi o jako ~vrstom i kvalitetno izra|enom ure|aju.

Manu bismo uputili jedino te`ini jer Rolly i nije lagan za mp3 plejer, ali s obzirom na wegove mogu}nosti ovo mu i ne}emo uzeti kao veliki minus.

Trenutno se „Rolly” mo`e nabaviti u dve boje - beloj i crnoj, a o~ekuju se i druge boje. U paketu uz ure|aj dobi}ete uputstva, USB kabel, stalak i softver Rolly Coreographer.

Ure|aj na sebi ima dva tastera: on/off i taster za mewawe moda s kojom Rollu dajete naredbu da li da igra ili ne.

Promenu pesama i ja~inu zvuka odre|ujete okretawem 2 to~ki}a pored kojih se nalaze dva prstena koji ujedno prave lajt {ou za vreme plesa.

Srbi vole onlajn upoznavawe Internet korisnici najvi{e vremena u Srbiji provode ~itaju}i vesti, dok su na drugom mestu popularnosti socijalne mre`e kao {to je Fejsbuk ili Majspejs, rezultat je istra`ivawa Internet portala Domino Magazin. Na tre}em mestu za 15 procenata ispitanih korisnika omiqeni su erotski sadr`aji. ^ak 42 procenta ispitanih korisnika Interneta je nekada iza{lo na sastanak sa osobom koju je upoznao onlajn.

Internet u Srbiji koristi pribli`no isti broj mu{karaca i `ena, dok najvi{e vremena na Internetu provode mladi. ^ak 54 procenta mladih do 27 godina dnevno provodi vi{e od dva sata surfuju}i. Kada bi mogli da biraju ~ega bi se radije odrekli, 51 procenat ispitanih ka`e da bi radije `iveo bez televizije, 20 procenata bez sporta, 14 posto bez Interneta, a 12 posto bez izlazaka. Jedan procenat ispitanih bi se najradije odrekao svog partnera.

Dvadeset dva procenta korisnika nikada ne bi iza{li sa nekim koga su upoznali na globalnoj mre`i, 19 posto bi to uradili ukoliko dobro izgleda, a samo tri posto ako je potencijalni kandidat duho-

vit i jedan posto ako je obrazovan. ^ak 53 procenta korisnika bi iza{lo na sastanak sa nekim ukoliko su sigurni da je upravo onakav kakvim se predstavqa.

Od ukupnog broja korisnika 19 procenata je prona{lo partnera na Internetu, a ~ak 42 procenta svih ispitanih je nekada iza{lo sa nekim koga su upoznali onlajn. Od toga je 19 posto poku{alo ~ak i vi{e puta da prona|e partnera na ovaj na~in.

Najva`niji razlog za tra`ewe partnera na mre`i jeste {to se qudi na taj na~in lak{e otvaraju, smatra 37 procenata ispitanih. Trinaest procenata ka`e da je na Internetu izbor partnera boqi nego u realnom `ivotu, dok 12 procenata misli da se ovako mogu sakriti mane.

Ve}ina ispitanih smatra da Internet poma`e da se qudi pribli`e, dok 38 procenata misli da otu|uje. ^ak 51 posto korisnika Interneta u Srbiji steklo je ovim putem nova prijateqstva.

Istra`ivawe je sprovedeno onlajn u toku juna, jula i avgusta na Internet portalu www.dominomagazin.com, a rezultati su dobijeni na osnovu 2477 ispitanih korisnika iz Srbije.

LOGITECH WIRELESS MOUSE M205

Lako}a be`i~nog mi{a Veoma jednostavan mi{ koji koristi dobro oproban be`i~ni interfejs koji elimini{e potrebu za kablovima. Jednostavan dizajn i kvalitetna izrada u kombinaciji sa opti~kim senzorom visoke rezolucije od 1000dpi, odli~nom autonomijom i povoqnom cenom ~ine model M205 odli~nim izborom za one koji nemaju neke specifi~ne zahteve, a `ele da se oslobode kablova.

Kompanija Logitech je najpoznatija po svojim mi{evima koji su stekli reputaciju kao vrhunski spoj dizajna, funkcija i kvaliteta izrade koji nema ba{ pu-

no konkurencije.

Mi{ koji smo testirali ovoga puta nije jedan od onih najskupqih i najaznimqivijih modela, ali je sigurno da }e prvenstveno zvog cene, a zatim i svega ostalog biti dovoqno interesantan svima koji `ele da se re{e kablova i kona~no pre|u na neko be`i~no re{ewe.

Prednosti be`i~nog interfejsa ne treba puno obja{wavati pogotovo po{to je tehnologija dovoqno sazrela da stvarno nema nikakvih razlika u odnosu na klasi~an mi{, ne ra~unaju}i to {to nema kablova. Model M205 je namewen po~etnicima i onima koji nemaju neke posebne zahteve kada je mi{ u pitawu.

Kqu~ne karakteristike: - Vrlo kvalitetna izrada - Simetri~an dizajn odgovara podjednako levorukim i desnorukim korisnicima - Jednostavan za instalaciju - Za napajawe samo jedna AA baterija Mi{ je sredwe veli~ine i odli~no }e odgovarati svim veli~inama {ake. Plastika od koje je napravqen je crne boje i mat zavr{ne obrade sa bo~nom linijom sive boje i od glossy plastike. Dizajn nije ne{to posebno atraktivan, i vi|ali smo i daleko zanimqivije mi{eve, pogotovo one sa Logitech logom. Bilo kako bilo, mi{ je napravqen potpuno simetri~no, tako da }e mo}i bez problema da ga koriste

i levoruki korisnici. Sa gorwe strane mi{a postoje samo dva standardna tastera i statusna dioda koja ozna~ava kapacitet baterije. Sa dowe strane, pored ~etiri stope ne{to ve}e povr{ine, nalazi se le`i{te USB adaptera ispod koga su skriveni i taster za ukqu~ivawe, Connect taster i pregrada za bateriju.

Ono {to nam se dopada je {to se USB adapter (ina~e veli~ine prose~nog flash diska) lako postavqa u svoje le`i{te, {to je veoma zgodno za preno{ewe. Povezivawe na ra~unar je jednostavno kao kod ostalih be`i~nih mi{eva ovog proizvo|a~a, potrebno je na slobodan USB port prikqu~itii adapter, sa~ekati da sistem automatski instalira po-

trebne drajvere posle ~ega samo treba ukqu~iti mi{ i pritisnuti Connect taster. Logitech SetPoint drajveri su dobro poznati i preko wih se pode{avaju svi parametri rada mi{a kojih dodu{e i nema ne{to previ{e. Za napajawe se koristi samo jedna baterija veli~ine AA, {to je dovoqno za autonomiju od par meseci, {to je odli~an rezultat i zadovoqavaju}e za prose~nog korisnika.

Model M205 koristi opti~ki senzor rezolucije 1000dpi, {to u realnim uslovima daje sjajne performanse, vi{e nego dovoqne za kancelarijski rad ali ~ak i za igrawe po{to nismo prime-

tili da postoji bilo kakvih problema ako se mi{ koristi u te svrhe. Kona~na ocena modela M205 je dosta dobra po{to se radi o jednostavnom i vrlo kvalitetnom mi{u za najve}i broj korisnika koji ne tra`i neki specijalni gejmerski model. Jo{ jednom, Logitech je pokazao da pored onih najskupqih ekskluzivnih modela postoje i oni nameweni prose~nom xepu.

28

ponedeqak14.septembar2009.

ODMOR/OGLASI

DNEVNIK

Monako

Vatikan

Najmawe dr`ave na svetu ini se da se razvojem ~ove~anstva razvija i wegova potreba za autonomijom i nezavisno{}u, budu}i da je broj priznatih dr`ava na svetu sve ve}i. Na primer, po~etkom 19. veka postojalo je svega 90 dr`ava, dok ih danas ima 203. Neke od dr`ava danas su brojem stanovnika i povr{inom mawe od gradi}a.

Predstavi}emo najmawe dr`ave.

Vatikan s povr{inom od 0,4 km i 770 stanovnika, od kojih nijedan nema stalni boravak najmawa je dr`ava na svetu. Budu}i da je re~ o kvartu u sredi{tu Rima, Sveti grad jedinstvena je pojava na svetu te zbog toga u`iva posebni status.

Kne`evina Monako ne{to je ve}a od Vatikana, i s povr{inom od 0,7 km dr`i drugo mesto na ovoj listi, ali zato je impresivna brojka wenih dr`avqana, ~ak 32.000 qudi, od kojih mnogi ne `ive ~itavu godinu u ovoj poreskoj

^

Maldivi

oazi. Dr`ava, koja je zapravo grad Monte Karlo s predgra|em, nezavisna je od 13. veka.

Nauru, nekad poznat kao Prijatno ostrvo, ostrvska je dr`avica na ju`nom Pacifiku. Povr{ina joj iznosi 21 km², ~ime je i slu`beno najmawa republika na svetu.

Nezavisna od 1968, danas broji ne{to vi{e od 10.000 stanovnika.

Tuvalu, ostrvska dr`ava od devet ostrvaca, na pola je puta izme|u Australije i Havaja i prostire se na 26 km.

Nezavisna od 1978, danas broji 13.000 stanovnika.

San Marino, najstarija dr`ava u Evropi, teritorija je od 61 km² u sredi{woj Italiji, koja svoju samostalnost ~uva od 4. Veka, {to je ~ini najstarijom republikom na svetu. San Marino ima i naj-

San Marino

stariji aktivni ustav koji je donet 1600. godine. Danas ima oko 30.000 stanovnika Lihten{tajn je alpska dr`avica od 162 km izme|u [vajcarske i Austrije. Ova kne`evina je jedna

visnost od SAD-a dobila je 1986.

Danas ima 62.000 stanovnika.

Sejnt Kits i Nevis nalazi se u severnom delu Malih Antila. Sastoji se od dva ostrva vulkanskog porekla ~ija je ukupna povr{ina 261 km. Nezavisna od 1983, danas ima oko 43.000 staLihten{tajn novnika.

Republika Sej{eli prostire na arhipelagu od 115 ostrva u Indijskom okeanu.

Ukupna povr{ina joj iznosi 450 km² i ima oko 88.000 stanovnika, {to je mawe od svih afri~kih dr`ava. Nezavisna je od 1976. godine.

Maldivi su ostrvska dr`avica jugozapadno od inod najbogatijih na svetu, a nezavidijske obale. Prostire se na 26 sna je od 1866. i kraja Austrijskoostrva i jo{ 1000 ostrvaca. pruskog rata. Danas broji 35.000 Ukupna povr{ina ove republike stanovnika. je 300km2, {to je ~ini najmawom Mar{alova Ostrva, ostrvska je dr`avom u Aziji. Nezavisna je dr`avica u sredi{wem Pacifiod 1965, danas broji ~ak 309.000 ku. Sastoji se od 34 ostrva, a nezastanovnika.

Republika Sej{eli

Mar{alova Ostrva

Tuvalu

PRODAJEM ku}e u Ka}u Sun~ani breg 70m2 i 107m2, cena povoqna. Telefon 064/5038504.

82466

PRODAJEM lokal 52m2 u centru Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, razra|en, ukwi`en. Telefon 063/89-23-168.

83339 IZDAJEM garsoweru, 24m2, Kosan~i} Ivana 14, stan nije name{ten. Telefon 065/98732-30.

83453 IZDAJEM dvosoban stan, 54m2, Pasterova 16, stan nije name{ten. Telefon 065/98732-30.

83454 ^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste.

Profesorica.

Telefon 021/530-088.

82632

PRIMAM jednu studentkiwu Vojvo|anku, nepu{a~a na stan kod Spens-a.

Telefon: 021/527-506.

83365

JEDNOSOBAN stan, 30m2.

Telefon: 063/822-41-42.

83366 PRODAJEM novu ukwi`enu garsoweru od 30m2, u centru na VI spratu za 42.000E. Telefon 064/300-7526.

83408

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

83074 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni.

Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56.

82200

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738.

82768

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

UGAQ kostolac i kocka.

Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000.

Telefoni: 065/467-0551, 063/7-347-249, 065/467-0554.

83311 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351-531, 021/661-0916.

80114 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4670548, 065/467-0547.

83313 UGAQ kostolac i kocka.

Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/734-7264, 065/467-0553.

83312 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije.

Telefoni. 021/6618-846, 6614274, 063/84-85-495.

82952 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera.

Mo`e rezano i cepano.

Telefoni: 064/143-3409, 6419439.

82946

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragoj

Radi

Veqku od porodice Axi}.

od: tetke An|e, te~e Srete, Dragane i Dragana sa porodicama.

DVOGODI[WI POMEN Danas, 14. septembra navr{avaju se dve godine od smrti na{eg supruga i oca

Dana, 14. septembra 2009. godine, navr{ilo se 5 godina od kako nisi sa nama.

Bogdana Grozdi}a

Stanka Femi}

Ostaje qubav koja ne prolazi, ostaje bol i tuga koje vreme ne le~i.

Ve~no te ~uvamo od zaborava.

Uvek }emo te nositi u srcu i nikada te ne}emo zaboraviti.

O`alo{}eni: supruga Radojka, sin Svetozar i }erka Svetlana.

83530

83510

Posledwi pozdrav na{em dragom drugu i kolegi

Posledwi pozdrav direktorici

dragoj

29

ponedeqak14.septembar2009.

Du{ko Dragan sa porodicom.

Brat Veqko sa porodicom.

83331

83511

Draga

Sa tugom se oprostismo od tebe dragi kume

Posledwi pozdrav

83522

Posledwi pozdrav dragoj

Veqku Rov~aninu ...Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla, mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna...

pozdrav

Mariji

Mariji Kri~kovi}

nikada te ne}emo zaboraviti.

S po{tovawem, Natalija [oklova~ki - Stani~kov.

Radmila, Ilija, Svetlana i Jovan.

od porodice Kova~evi}.

Marija i Milorad Orlovi}.

83514

83526

83523

83519

83528

na{em

Posledwi pozdrav drugarici iz razreda

Posle duge i te{ke bolesti preminula je na{a kom{inica

Wegove kolege sa posla: Jelena, Qubica, Bora, Goran, Jela, Ilonka i Qubi{a.

Posledwi prijatequ

Rado

Radi Vuleti}

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav kom{iji, prijatequ

dragom

Vladi Popovi}u Veqku

Veqku

od Alekse \urovi}a sa porodicom.

Mile i Knez sa porodicama.

Milica Stra`me{terov

Radi Vuleti}

83525

83521

Iskreno sau~estvujemo u bolu dr Milana Ubavi}a i porodice.

Opra{tamo se od

Opra{tamo se od velikog ~oveka koji je hrabro i gordo kora~ao kroz ovaj te`ak `ivot.

Veqku Rov~aninu

Tuguju za wim: stric Stevo, sestre Stojanka i Vera sa porodicama.

od: Mice, Goce, Raleta i Bose.

83512

83529

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav

Sa{a, Neka, Peka i Sloba.

Porodice Vojnovi} i Sekuli}.

83520

Veqka Rov~anina Bio si nam i osta}e{ pravi prijateq.

Veqko Rov~anin

Svetlana i Stevan Igi} sa porodicom.

Tvoju dobrotu i plemenitost zauvek }e pamtiti Ilonka i Slobodan Latkovi} sa porodicom.

83517

83518

83513

Dragi brate, opra{tamo se od tebe prerano. Ovo je posledwi pozdrav za tebe, ne znam za{to si nas tako rano napustio.

Posledwi pozdrav na{em dragom

tetka Angelini

baki Gini

od wenog Cve}a sa porodicom.

Stanari @elezni~ke br. 56, Novi Sad.

83516

83524

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i sve poznanike da je u 99. godini preminula na{a draga majka i baka

Veqko Rov~anin

Brat Veselin Rov~anin, sna Eudenija, sinovci Velimir i Aleksandar.

Veqku

Angelina Tobxi} ro|. Jovin Sahrana je danas, 14. 9. 2009. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Udru`ewe Prijepoqaca u Novom Sadu.

83509

Uspomenu na wu ~uva}emo s qubavqu i po{tovawem: }erka Qubica i unuci Duwa i David.

5625-P2

83515

30

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 11.30 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 15.05 15.20 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00

TV PROGRAM

ponedeqak14.septembar2009.

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Rokovnik Moja druga ku}a Rej~el Rej Vojvo|anske vesti Kuhiwica Brazde Sre}an kraj: Prvi srpski krimi film Vojvo|anske vesti Pod uticajem alkohola, film Hronika Festivala uli~nih svira~a Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Frej`er Kauboju nikad udovoqiti Tajne hrane: Jabuka TV Dnevnik

Sarajevski filmski festival Novinarka i urednica Danica A}imovi}, ovog puta u ulozi reportera, gledaocima donosi ekskluzivnu pri~u sa ovogodi{weg Filmskog festivala u Sarajevu. Tokom desetak festivalskih dana, publika je bila u prilici da pogleda veliki broj kvalitetnih, anga`ovanih i provokativnih filmova...

(RTV 1, 23.40) Hop, hop - kviz Otka~ena plavu{a Novosadske razglednice Informativni program TV Dnevnik Sportska hronika Frej`er Bra}a Karamazovi Vojvo|anski dnevnik Hronika 38. Brankovog kola Sarajevski filmski festival 00.00 Skrivena kamera 00.20 Kauboju nikad udovoqiti 01.05 Doba zlo~ina

Rodi s qubavqu (Panonija, 22.40) 07.30 08.00 09.00 11.00 12.30 15.20 15.30 16.00 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40

Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Stari zanati [ta sad?!

Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Rodi s qubavqu Glas Amerike

Kuhiwica (ma|) Kauboju nikad udovoqiti Crtani film (ma|) Brazda (ma|) \en|esbokreta (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Iz strane produkcije (ma|) Vesti (ma|) Zajedno Pisci i zavi~aj Doba zlo~ina Teleklub (rum) Boja neba Sva Evina lica Hronika 38. Brankovog kola Koliko se poznajemo, kviz No}na smena TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) Pitawe savesti Rej~el Rej Ujak iz Amerike

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica Lov i ribolov Eko karavan Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem Bouns Ekskluzivno Trag Na{ auto na{im gledaocima Visoki napon, kviz Povratak otpisanih Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Na{ auto na{im gledaocima Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Povratak otpisanih Jedna pesma, jedna `eqa Bouns Dnevnik Tor~vud No}ni bioskop: OSS 117, film 02.52 Jedna pesma, jedna `eqa 04.20 Oko 04.55 Lov i ribolov

OSS 117

17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40

07.00 07.25 08.10 08.30 09.00 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 14.00 15.30 15.55 16.20 16.30 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.20 23.05

06.05 08.00 09.05 09.20 09.35 10.05 10.29 11.05 12.00 12.13 12.15 12.31 12.47 13.31 14.16 15.03 15.05 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 19.00 19.16 19.30 20.04 20.11 21.10 23.13 00.00 00.23 01.15

10.00 11.15 12.05 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Pod suncem Sen Tropea Lenija NS klinci Luna-sirena sa Kariba [ira, princeza mo}i Lude godine Razgoli}eni Objektiv (slov) Objektiv Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Evo nas kod vas Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

Ovo je osmi deo filmskog serijala o francuskom super{pijunu, evropskom ekvivalentu Yejmsu Bondu. Komedija u ovom filmu poti~e od ~iwenica da je agent OSS 117 arogantan, poprili~no nekulturan i priglup, ali bez obzira na to on uspeva da se izvu~e iz situacija opasnih po `ivot.

Uloge: @an Du`arden, Berenis Be`o, Loren Bato, Konstantin Aleksandrov Re`ija: Mi{el Haznavi~ius (RTS 1, 01.15)

10.30 Odbojka, Engleska, Bronzano finale 11.30 Odbojka Engleska, finale 15.00 Italija – Serija A: Livorno – Milan 17.00 Holandska liga: Ajaks – NAC 18.45 Ruska liga 19.15 Holandska liga 20.00 Belgijska liga 20.30 CH TV: Stouk – ^elsi 22.15 Francuska liga 23.00 [ampionat 23.30 MU TV: Totenhem – Man~ester UTD 01.15 Pregled ruske lige

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

07.00 08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.00 15.00

Dubravka Jovi~i}

O muzici: Dubravka Jovi~i} Pijanistkiwa Dubravka Jovi~i}, istaknuti profesor Fakulteta muzi~ke umetnosti, doktor kwi`evnosti i izvo|a~ sa zna~ajnom karijerom na solisti~kom i kamernom poqu, obele`ila je tri decenije umetni~kog rada.

Urednik: Sne`ana Nikolajevi} (RTS 2, 23.44) 06.54 07.24 07.38 08.16 08.41 09.05 09.11 09.33 10.20 10.53 11.19 12.20 15.00 15.40 17.30 17.54 18.10 20.00 20.55 22.45 23.44 00.16 02.42 03.42 04.34

Kuvati srcem Nauka 2009.

Filozofija i...

Robot Boj Gomboce [umska {kola Moj ujak Stepeni{te ^uvari tradicije Salsbur{ka fantazija Trezor ju~e Zbogom oru`je, film Ovo je Srbija Ko{arka - EP, prenos Razglednica Enciklopedija Ko{arka - EP, prenos Pregled Premijer lige Ko{arka - EP, prenos Kapri O muzici Zbogom oru`je, film Trezor ju~e Pregled Premijer lige Ko{arka - EP

Napomena: RTS }e povremeno prenositi me~eve s US opena u dva termina od 17.00 i od 01.00 sat.

@an Du`arden

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.50 01.00 01.05 01.06 03.00 04.00 05.00

Posle kafe Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Pisma od ubice Tajni agent Izi Foks vesti Slomqeno srce Ninya ratnici Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ekstremno pre`ivqavawe Nepobedive Banzuke Film: Izgubqeno blago Film: Mrtvi predsednici Foks vesti No}ni program-Foks non-stop Film: Gradski zmaj Sibil Dosije FBI Ekstremno pre`ivqavawe

DNEVNIK

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 18.00 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 02.00 02.30 03.00 03.15 04.00 05.30

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Yordan Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Yordan Film: Obra~un u {kolskom dvori{tu Slavni Svi vole Rejmonda Film: Obra~un u {kolskom dvori{tu Glas Amerike SMS Milica na kvadrat Qubav za sva vremena Doma}a muzika Na tragu prirode

16.00 16.35 17.40 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 22.00 23.00 23.35 00.45

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top {op Uvod u anatomiju Vesti za osobe o{te}enog sluha Sta`isti Top{op Utisak nedeqe Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Zemqa, mo} planete Vesti B92 Seks i grad Hitna 94 Vesti B92 Sta`isti Trnav~evi}i u divqini Uvod u anatomiju Dok. serija: Ptice selice - Ptice severnog Atlantika Reakcija Vesti B92 Seks i grad Dedvud

06.00 Jutarwi program 07.00 Nacionalni dnevnik 08.00 Anali 09.15Film: Boj na Kosovu 11.00 Siti kids 11.15 Mu}ke 11.45 Napu{teni an|eo 12.30 Grand {ou 14.15Nevina 16.00 Qubav je ve~na 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Napu{teni an|eo 18.15 Samo smeh 18.30 Anali 19.00 Zvezda vodiqa 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Film: ^arlijevi an|eli 2 22.00 Mewam `enu 23.00 [ou bravo {ou 00.30 Lete}i start 01.30 Mu}ke 00.30 Film: Yelat

Luz Sipriota

Skloni{te (Hepi, 10.40 i 16.45)

08.15 08.30 09.00 09.30 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.30 12.45 13.00 13.25 13.55 14.20 14.50 15.00 15.25 16.00 16.45 17.15 17.45 18.05

Spasoje Kaskaderi Zentriks Spajder rajderi Papirmanija Smucalice [aman king Skloni{te Yem Viva piwata Denis napast Bili superheroj Mala princeza Skupijeve avanture Kliford Henrijeve zanimqive `ivotiwe Kaskaderi Smucalice Spajder rajderi Zentriks Igre na vodi Skloni{te [aman king Viva piwata Smucalice

18.35 18.55 19.55 20.55 21.05 22.05 23.05 23.55 00.05 00.35 01.05 01.20 02.20 03.20 04.40 05.10

Divqa planeta Telemaster Akvantra Telemaster Klinika Zabrawena qubav (Klon) Zagrevawe Telemaster Vremenska prognoza Vajb Slike iz regiona Prvi talas Klinika Zagrevawe Vejb Slike iz regiona

^arlijevi an|eli 2 One su hrabre, pametne i prelepe! Poznaju sve borila~ke ve{tine, tehnike zavo|ewa i preru{avawa. Ovog puta, tri agentice istra`uju seriju ubistava za{ti}enih svedoka koja su usledila nakon kra|e iz tajne kompjuterske baze podataka...

Uloge: Kameron Dijaz, Dru Barimur, Lusi Liu, Demi Mur, Berni Mak, [ia Labuf, Krispin Glover, Met Leblank, Luk Vilson Re`ija: Emsi Yi (Pink, 20.00)

Met Leblank

08.00 De~iji program, 09.00 Hrana i vino, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program.

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 13.40 [tedimo za vas, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus.

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Sport STV-a, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Raskr{}a, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak.

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program.

07.00 Atlas, 08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Profa, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 17.45 Profa, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak14.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

USPON I PAD ALEKSANDRIJSKE BIBLIOTEKE

Pi{e: Dr Simo Jela~a

Kejt Vol{

SERIJA

Privatna praksa U drugoj sezoni serija uvodi nove likove i zaplete, a i glavni lik, Edison Montgomeri }e napraviti promenu.

O{i{a}e jedno od svojih glavnih obele`ja, dugu crvenu kosu. Osim toga, neprilike }e joj stvarati brat Ar~er. Tako }e Edison, iako je odlu~ila da se zauvek re{it pro{losti, u novoj sezoni potra`iti pomo} svog biv{eg supruga Dereka, kako bi izle~ila brata od te{ke bolesti...

Uloge: Kejt Vol{, Tim Dali, Odra Mekdonald, Pol Edel{tajn (Nova TV, 22.00) 08.00 08.15 08.30 09.30 11.05 12.00 12.50 13.30 14.30 15.30 17.15 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 22.55 23.35 23.40 00.10 01.05

Roari, crtani Tomica i prijateqi, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Inspektor Reks Bejvo~ 2001. suluda odiseja u svemiru, film Vesti Inspektor Reks IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Privatna praksa Mister Bin Vesti Sajnfild Bejvo~ @ivot na sjeveru

08.00 Sveta pozornica- Pozori{te Marinski 09.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 10.00 Hitlerov ~ovek za sve 11.00 Genocid nad Jermenima 12.00 Bekstvo Luja XVI 13.30 Crkva i dr`ava u moderno vreme 14.00 Ko si zapravo ti?

15.00 Pri~a o krompiru 16.00 Rimske misterije 16.30 Kraqevski dnevnici 17.00 Zbogom Mocarte 18.00 U potrazi za Betovenom 19.00 Komunizam – istorija jedne iluzije 20.00 Posledwe ispovesti Aleksandra Pirsa 21.00 Rat veka 22.00 Odvezanih nogu 23.00 Poglavice 00.00 Rimske misterije 00.30 Kraqevski dnevnici

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Ultramen – Pre`ivqava~ ^udovi{ta i pirati Ek{n men Ultramen – Doba kuge ^udovi{ta i pirati Tali~ni Tom Sastanak na slepo Vi{e od igre @igolo Veliko drve}e Ve~era kod Freda Potra`i Vandu Kos Progowena `ena

09.05 Rolingstonsi – Ve~ni sjaj 11.05 Indijana Youns i ukleti hram 13.00 Spajdermen 3 15.15 Koncert Riane 16.30 Titanik 19.40 Filmovi i zvezde 20.05 Unakrsna vatra 21.45 Dosije Iks 23.45 Potraga za Amandom 01.20 Tamna voda 02.50 Pritajeno zlo 3: Istrebqewe

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.05 ^arolija 10.15 Orangutanski dnevnik 2, dok. serija 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.35 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Normalan `ivot 15.35 Direkt 16.10 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.25 Jelovnici izgubqenog vremena 18.45 Odmori se, zaslu`io si 19.30 Dnevnik 20.15 Potro{a~ki kod 20.50 Heroji Vukovara 22.20 Otvoreno 23.45 Na rubu nauke 00.40 Zvezdane staze: Vojayer 01.50 Ksena - princeza ratnica

08.00 Predstava za decu 08.15 Moji roditeqi su vanzemaqci 08.40 Vaterlu Road 09.30 Vip muzi~ki klub 10.05 Ali Mekbil 10.45 S dreuge strane, film 12.15 Odbojka, EP finale, snimak 14.00 Dragi Yone 14.25 Prijateqi 14.50 Ksena - princeza ratnica 15.35 Falkon bi~ 16.25 Zvezdane staze: Vojayer 17.15 Na rubu nauke 18.20 @upanijska panorama 18.47 Dva i po mu{karca 19.08 Simpsoni 19.30 Vip muzi~ki klub 21.05 Bitange i princeze 22.00 Momci s Medisona 22.50 Crna kwiga, film

Crna kwiga Dok po~etkom 1950-ih godina radi kao u~iteqica u jednom izraelskom kibucu na obali Galejskog mora, jevrejka Rej~el {tajn se podstaknuta susretom s nekada{wom poznanicom Roni, sad udatom `enom koja turisti~ki boravi u Izraelu, prise}a svog `ivota u Holandiji tokom Drugog svetskog rata. U vreme pre rata Rej~el je `ivela u Berlinu i nastupala kao kabaretska peva~ica...

Uloge: Saris van Hoten, Sebastijan Koh, Tom Hofman, Halina Reijn Re`ija: Pol Verhoven (HRT 2, 22.50)

Saris van Hoten

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

Bul Duram Komitmentsi Zaqubqeni [ekspir Ubice bakica Farenhajt 451 Biloksi bluz @iveti i umreti u Los An|elesu 22.00 Serpiko 00.10 U posteqi 02.00 Prinuda

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Nevidqivi duh Intermeco 1 Moja slatka debequca @ene fudbalera Intermeco 2 Gospodari horora - Povratak ku}i Moja slatka debequca Saut Park @ene fudbalera Intermeco 3 Most zmajeva Saut Park De~ko iz kraja Gospodari horora - Yenifer Pobuna zombija

06.00Dodir an|ela 07.00 Meklodove }erke 08.00 Ubistva u Midsameru 10.00 Misterija holivudske mame 12.00 Meklodove }erke 13.00 Sudija Ejmi 14.00 Ubistva u Midsameru 16.00 Mis Marpl: Ubistvo u parohiji 18.00 Advokatova kazna 19.00 Sudija Ejmi 20.00 Yordan 21.00 Ubistva u Midsameru 23.00 Kolevka la`i 01.00 Misterija holivudske mame 03.00 Meklodove }erke 05.00 Dodir an|ela

@izel Bund{en

Taksi

Bel Vilijams je qubiteqka brzine. Jure}i ulicama Wujorka zaslu`ila je reputaciju najbr`eg gradskog taksiste.

Ali to je samo mala stanica do ostvarewa wenog sna; ona `eli da postane {ampion autoutrka. Na dobrom je putu da to i ostvari...

Uloge: Kvin Latifa, Yimi Felon, @izel Bund{en, Yenifer Espozito Re`ija: Tim Stori (RTL, 20.00) 08.15 Pod istim krovom 09.05 Astro {ou, emisija 11.10 Kako sam upoznao va{u majku 11.35 U dobru i zlu 12.00 Rat u ku}i 12.30 Ekskluziv 13.20 Ve~era za 5 13.50 Tajna ~okolade 14.45 Heroji iz strasti 16.20 Korak po korak 16.50 Pod istim krovom 17.15 Kako sam upoznao va{u majku 17.40 U dobru i zlu 18.05 Rat u ku}i 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom 20.00 Taksi, film 21.35 Pad crnog jastreba, film 00.05 No} pokera, {ou 00.15 No} pokrera {ou

08.40 09.35 10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35

23.45 00.40 01.40

Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi?

Razorna laboratorija Bra}a Ludolf Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina [okantni video zapisi o pre`ivqavawu U deli}u sekunde Prqavi poslovi Majami ink Razorna laboratorija Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi?

Ekstremne drvose~e Opasan lov Crno zlato U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Generalka Bra}a Ludolf Ekstremne drvose~e

09.15 10.15 12.00 13.00 15.00 17.30 17.45 18.45 20.15 20.30 21.00 22.25 22.30 23.30 00.30

Biciklizam Atletika Biciklizam Tenis Biciklizam Fudbal Fudbal Bilijar Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Borila~ki sport Fudbal Biciklizam

15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20

Kwige zagrejale javna kupatila Xon Julijus Norvi~ u svojoj kwizi “Vi1300–1200. p.n.e. u egipatskim gradovima Amarzantija: rana stole}a” sme{ta uni{tewe na i Teba, kao i hiqade glinenih plo~ica asirbiblioteke u vreme antiarijevske pobuskog vladara, kraqa Senakeriba u Ninivi. Rolne u Aleksandriji 391. Arije je bio aleksandrijne papirusa pravqene su od traka, koje su presoski sve{tenik, koji je tvrdio da Hristos nije vane i su{ene, a na krajevima su pri~vr{}ivane bio Bog ve} obi~an ~ovek, {to je izazvalo proletvice na koje su se tabaci namotavali. Pisalo teste. U sukobima izme|u hri{}ana, Jevreja i se zdesna ulevo, u vidu strofa. Mastilo se prapagana ubijena je i matemati~arka Hipatija, a vilo od ~a|i. Rolne papirusa bile su duga~ke i stradao je i sam patrijarh Teofil. On je bio do 50 metara, a radi prakti~nijeg rukovawa, nesvestan toga da, ukoliko qudi vi{e znaju, mawe ke kwige sastojale su se od po nekoliko rolni. veruju u Bibliju, pa je odlu~io da uni{ti paganU drugom veku p. n. e. u mestu Pergam, u danaske hramove znawa. Kada je informisao Rim o {woj turskoj provinciji Izmir, po~elo se pisabrojnosti pagana u Aleksandriji, imperator Teti na ov~ijoj ko`i. Time je postignut napredak, odosije je naredio da se mnogobo{tvo suzbije i jer su se takve kwige lak{e kori~ile i pisalo odobrio paqewe biblioteke.

I nakon drugog velikog paqewa, biblioteka je ostala centar obrazovawa. Tada{wi vladar Klaudije ustanovio je Centar za izu~avawe istorije pod svojim imenom “Klaudijana”. Biblioteka je za`ivela po tre}i put i imala oko 500.000 kwiga i rolni papirusa u kraqevskoj biblioteci i oko 42.000 kwiga u javnoj. Kiparski patrijarh Epifanije u svom komentaru “Te`ine i mere” pi{e da je darovao biblioteci u Serapionu 50.000 kwiga, ali da je onu u Bruheionu opusto{ena.

Navodi i da je Karakala masakrirao mnoge gra|ane, Aurelijan demolirao kraPamet smetala i hri{}anstvu i islamu qevsku ~etvrt u kojoj je bio muzej, a da je Dioklecijan po~inio ogromna rase na obe stranice. Tamo{wi kraq Eumenes zarawa tokom svoje vladavine. Sokrat SkolaDrugi `eleo je da napravi centar gr~ke kulture sti~ar u svojoj “Istoriji crkve” pi{e o razarapa je sagradio biblioteku, kao konkurenciju wu Serapiona, koji je zatim preure|en u crkvu.

Aleksandrijskoj. Tada je Ptolomej Peti EpifaOrosije, prijateq Augustina, pisao je usvojoj nes zabranio izvoz papirusa u Pergam, mada ti“Istoriji protiv pagana” da su neke kwige tome nije smawio zna~aj tamo{we biblioteke. U kom po`ara sklowene, ali ne precizira koliko, prvom veku na{e ere Kinezi su napravili paniti iz koje biblioteke. pir, ali je on stigao u arapski svet tek oko 800.

Aleksandrija je ostala centar hri{}anstva godine. Krajem osmoga veka dinastija Abasida sve do arapskog osvajawa 642, kad je uspostavqen u~inila je Bagdad svetskim centrom istra`ivaislam i biblioteka tre}i put uni{tena. U 7. vewa. ku su muslimani bez ve}eg otpora osvojili EgiPrve zbirke zapisa poti~u s Bliskog istopat, a potom stigli do [panije na jednoj strani ka, a Grci su ih najvi{e razvili po{to su se i Indije na drugoj sveoni najvi{e interesota. Kada je hri{}anin vali za intelektualni Jovan Filoponus obave- Arapski kalif Omar je naredio da se `ivot. Prva javna bistio generala Amr ibn sve kwige Aleksandrijske biblioteke blioteka u Atini pojaal-Asa da u Aleksandri- uni{te, uz obrazlo`ewe: “One su ili vila se u 4. veku p. n. e, ji postoji Velika bidok je Aristotel bio blioteka u kojoj se ~uva suprotne Kuranu, pa su jereti~ke, ili poznat kao posednik se sla`u s Kuranom, pa su suvi{ne” najve}e privatne kosve znawe sveta, ovaj se uznemirio i vest prolekcije od oko 400 pasledio u Meku, kalifu pirusa. Strabos je reOmaru. Ovaj je naredio da se sve kwige imaju kao da je Aristotel prvi predlo`io egipatuni{titi, s obrazlo`ewem: “Te kwige su ili suskim kraqevima kako da urede biblioteku, protne Kuranu, pa su jereti~ke, ili se sla`u s {to je sproveo wegov u~enik Demetrije. Kada Kuranom, pa su suvi{ne”. Po navodima Ibn alje Aleksandar osvojio isto~nu Indiju, dao je Kaftija, 4.000 javnih gradskih kupatila se {est nalog svojim administratorima da sakupqaju meseci zagrevalo kwigama iz Aleksandrijske i prou~avaju zakone po zemqama koje je osvobiblioteke, me|utim, sumwa se u istinitost ove jio, da bi {to lak{e wima vladao. pri~e.

Paqewe biblioteke pomiwe se i 88.

Ptolomejeva originalna biblioteka imala je p. n. e., tokom gra|anskog rata, u vreme vladaviogroman nau~ni i kulturni uticaj na Aleksanne Ptolomeja Osmog, a zatim i ono koje je izadriju. Od 306. p. n. e. po~elo je sakupqawe radozvao Aurelije 273, u znak revolta prema kraqiva velikih gr~kih nau~nika radi obrazovawa ci Zenobiji od Palmire. qudi i po~etka “univerzalne sinteze znawa”.

U Mesopotamiji je na|eno oko 30.000 glineBio je to najkreativniji intelektualni period nih tablica, starih vi{e od 5.000 godina, koje se u qudskoj istoriji, kada su Grci pisali kwige smatraju najstarijim oblikom bibliotekarstva. iz filozofije, matematike, medicine, prirodProcvat su do`ivele u vreme vladavine asirnih nauka, istorije i literature, kao osnove zaskog vladara Asurbanipala Drugog u gradu Nipadne kulture. Radovi Platona, Aristotela, niva, gde ih je na|eno oko 25.000. Bile su svrstaSofokla, Evripida, Hipokrata, Euklida i drune po temama, a ~ak imale i katalog. Sli~no su gih gr~kih velikana postali su magnet za intebile organizovane i ostale biblioteke. Arheolektualce onog doba, koji su hrlili u Aleksanlozi su otkrili prve rolne papirusa iz perioda driju.

I

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

ponedeqak14.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je, prvi radni dan u sedmici, a vama se ne radi! Zabrinuti ste za porodicu, decu, pa ~inite sve da im olak{ate situaciju. Ne brinite, tek sutradan po~iwe `estoki posao i prijatan susret. Zdravqe?

BIK 20.4-20.5.

Imate mnoge otvorene mogu}nosti, ali pravi izbor i realizacije ne dolaze tako lako. Va{a upornost i istrajnost treba da do|u do punog izra`aja. Dr`ite do nivoa, {to je sasvim u skladu s estetikom.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Subotica

26

Sombor

27

Kikinda

27

Vrbas

26

B. Palanka

27

Zrewanin

28

S. Mitrovica 27 Ruma

28

Pan~evo

27

Vr{ac

26

Srbija Beograd

27

Kragujevac

28

K. Mitrovica 26 Ni{

27

Mesec danas propada u Ju`ni Mese~ev ~vor. U prevodu: gu{ite se u navikama i situacijama koje vas nikud ne vode. Poslovno partnerstvo bledi. Potra`ite utehu i podr{ku od voqene osobe. Akcija!

Okru`eni ste lepim osobama i prijatnom atmosferom, ali ipak niste sasvim spokojni. Uskoro }ete saznati ono {to }e vas smiriti i upotpuniti. Budite strpqivi u poslu, bez pesimizma i dramaturgije.

O~ekivana saradwa }e izostati danas. Neko }e podbaciti, izneveriti, pa }e opet sve spasti na vas. Posmatrajte to s one pozitivne strane: bar ste samostalni i radite za sebe, po svojoj meri.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Evropa

OKO PODNEVA

NOVI SAD: Promenqivo obla~no sa sun~ani periodima i uz kratkotrajnu ki{u sredinom dana i popodne. Vetar umeren, isto~ni i jugoisto~ni.

Pritisak oko normale. Temperatura od 15 stepeni ujutro do 27 popodne.

VOJVODINA: Promenqivo uz smewivawe sun~anih i obla~nih intervala. Mogu}a je i pojava kratkotrajne ki{e sredinom dana i popodne. Vetar umeren, jugoisto~ni, u ju`nom Banatu poja~an, po Sremu slab, isto~ni. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 14 do 17 stepeni, a maksimalnaod 26 do 28.

SRBIJA: Promenqivo obla~no uz smewivawe sun~anih i kratkotrajnih ki{nih intervala. Mogu}i su i re|i lokalni pquskovi popodne. Vetar isto~ni i jugoisto~ni, u Pomoravqu i Podunavqu umeren, u ju`nom Banatu poja~an. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 12 do 17 stepeni, a maksimalnaod 23 do 28.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Idu}e sedmice toplo vreme uz temperature od 26 do 30 stepeni. U utorak du`i sun~ani periodi, a popodne re|a pojava kratkotrajne ki{e u jugozapadnim predelima. U sredu prete`no sun~ano, a u ~etvrtak i petak nestabilno sa i pquskovima popodne. U Pomoravqu i Podunavqu }e duvati umeren jugoisto~ni vetar.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane vremenske prilike ne}e pogodovati hroni~nim bolesnicima, pa im se savetuje opreznost. Kod svih osetqivih osoba mogu}i su zamarawe, razdra`qivost i smawena koncentracija.

Madrid

28

Rim

26

London

20

Cirih

14

DUNAV

TAMI[

Bezdan

160 (-33)

Slankamen

246 (-12)

Ja{a Tomi}

Apatin

244 (-40)

Zemun

266 (-4)

Bogojevo

241 (-38)

Pan~evo

284 (-2)

Smederevo

456 (0)

238 (-23)

Bez obzira na to {ta vam se servira, vi }ete reagovati po unutra{wem ose}aju i energiji koja je sasvim pozitivna, `iva i `ivahna.

Podsticajni ste u odnosu na druge, te prenosite optimizam i idealizam.

Pustite neke stvari i odnose da teku niz svoj tok doga|awa, jer je tako lak{e i boqe. Sa~uvajte svoju slobodu, koliko god mo`ete. I suvi{e obzira i usluga koje biste ~inili drugima, mo`e vas usporiti.

Berlin

18

Be~

18

Var{ava

18

Kijev

24

Moskva

19

Oslo

17

VIC DANA Ka`e kom{ija Lali: „Ej, Lalo, Mita ti spopada Sosu u Pajinom `itu.”

A Lala odgovara: „Ta, ka`i to Paji, wegovo je `ito!”

SUDOKU

St. Peterburg 18 Atina

27

Pariz

19

Minhen

15

Budimpe{ta

24

Stokholm

17

8

5

5

1

3 6

8

5

VODOSTAWE

Novi Sad

Putovawa, kra}a i du`a, jo{ uvek su aktuelna za vas. Imate dobre odnose i komunikaciju s dru{tvom, prijateqima, onim znanim i neznanim.

Odlo`ite susret s dragom osobom za sutra.

Partnerski odnos vas intrigira i pomalo zbuwuje. Iako verujete u sebe, niste potpuno sigurni u to koliko mo`ete verovati drugima, pa ste u osnovi suzdr`ani. Poslovna ekspanzija je jo{ uvek na po~etku.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Imate povoqan upliv Meseca iz vodenog znaka Raka, pa se potpuno mo`ete osloniti na svoju intuiciju.

Istovremeno, emotivni ste i rawivi, {to nije po`eqno u partnerskom odnosu. Preterivawe?

Britanska manekenka Sofi Anderton progovorila je na nacionalnoj televiziji o godinama zavisnosti i prostituciji priznav{i da je spavala s mu{karcima kojima nije znala ni ime samo kako bi nabavila novac za drogu. Sofi je javnosti naglo postala zanimqiva 2007. kada je snimqena kako jednom novinaru nudi seks u zamenu za novac.

- Sad ve} davne 2004. dnevno sam tro{ila 5 grama koke, za {ta mi je bilo potrebno 250 funti. U to vreme sam bila vrlo promiskuitetna, spavala sam s mu{karcima i za gram kokaina - priznala je Sofi. Nakon {to je wena majka saznala za zavisnost i prostituciju, prisilila ju je na odvikavawe.

- I da mi sad neko ponudi drogu, verovatno ne bih odbila jer sam jo{ uvek slaba i nisam karakter, ali nadam se da }e se to promeniti - rekla je Sofi Anderton.

2

Ba~. Palanka 245 (-29)

Korak napred, pa nazad, sasvim su uobi~ajni u ovom periodu. Poslovna situacija zahteva da dobro razmotrite ranije odnose i okolnosti, te da zavr{ite nere{ene aktivnosti.

Delujete li~nim primerom.

Seks za dop

KI[A

27

Tro{ite novac na lepe stvari, ula`ete u posao i svoj dom, porodicu, ali tro{kovi mogu biti ve}i nego {to ste planirali. Nemate dovoqno razumevawa i strpqewa sa saradnicima i klijentima.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

14. septembar 2009.

Tendencija opadawa i stagnacije

9 6 2 5 1 8 4 7 3 TISA

5

SAVA

N. Kne`evac

173 (0)

S. Mitrovica

45 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

241 (0)

Beograd

213 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

230 (-12)

NERA

Hetin

60 (-16)

-62 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

6

6

9

Kusi}

4

8

4

4 3 7 9 6 2 8 1 5 1 8 5 3 7 4 2 6 9 8 5 3 1 4 9 6 2 7

4

Tendencija stagnacije

3

1

5

6 1 9 7 2 5 3 8 4

3

4

1

2 7 4 6 8 3 9 5 1 5 2 8 4 3 7 1 9 6

26 (0)

1 8

9

7

5 1

3 9 6 8 5 1 7 4 2

5

7 4 1 2 9 6 5 3 8 Re{ewe iz pro{log broja