Dnevnik 14.oktobar 2009. by jovan radosavljevic

ALEKSANDAR JOVANOVI]

c m y

Prostor imamo, stanicu policije ne

DO KRAJA GODINE

Novosadski sajam dr`avi u ruke str. 5

str. 8

NOVI SAD *

SREDA 14. OKTOBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22511 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

A sad, kao da leta nije ni bilo „ D N E V N I K ” S A Z N A J E : SAMO U NEMA^KU I BUGARSKU NE]E SE VI[E MO]I SA STARIM PUTNIM ISPRAVAMA

U ALIBUNARU

Vize u plavom paso{u i dogodine Plavi paso{i }e va`iti cele slede}e godine, predlo`ila je Vlada Srbije, {to Narodna skup{tina tek treba da potvrdi. Najverovatnije zbog te naja-

ve, ambasade nekih evropskih dr`ava odlu~ile su da promene odluku po kojoj je vizirawe plavih paso{a zavr{eno posledweg dana septembra.

str. 2

STRU^WACI PORU^UJU RATARIMA

Jeftin |a~ki prevoz spasava roditeqski yep

str. 11

NASLOVI

Politika

Novi Sad

2 Pri{tina daleko od SSP-a i vizne liberalizacije

Ekonomija 4 Mrka kapa za jeftinije halo 4 [e}erana pred generalnim {trajkom 5 Polovina zidara zida na crno

Poqoprivreda 6 Rusi zaobi{li na{e vo}wake

I PRE ROKA

8 Ko }e ~istiti Studentski grad 9 Padale za{ti}ene fasade

P{enicu sejati odmah

str. 6

Novosa|ani se ogrejali

str. 7

U 30 POKRAJINSKIH ORGANA PLATU PRIMA 1.208 RADNIKA

Za tri godine zaposlenih vi{e za petinu

str. 3

SPORT

str. 15 – 19

Vojvodina 11 Fiskalne kase zimi se smrznu

Crna 13 Milovanovi} ne}e biti izru~en Hrvatskoj

Dru{tvo 14 Mrtve kowe bacaju u sme}e

USKORO I U SRBIJI

Narukvica za ku}nu robiju

str. 12

VOJVODINA U ATINI U KVALIFIKACIJAMA ZA EVROLIGU

Veoma hladno

MLADI PORA@ENI U HRVATSKOJ SRBIJA U LITVANIJI PO^IWE PRIPREME ZA JU@NU AFRIKU

Najvi{a temperatura 7°S

sreda14.oktobar2009.

POLITIKA

E K S K L U Z I V N O : „DNEVNIK“ OTKRIVA DA U STUDIJI IZVODQIVOSTI EK O KOSOVU NEMA ^AK NI OBE]AWA

Pri{tina daleko od SSP-a i vizne liberalizacije (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Studija izvodqivosti za Kososu{tinskom angaòvawu Unije U zakqu~cima i preporukama vo, koju je izradila Evropska kona Kosovu. studije EK se kaè da je Kosovo misija, ponudila je Pri{tini vr„^lanice EU tuma~e me|unadostiglo odre|eni stepen polilo malo i po pitawu procesa starodno pravo i grade odnose s Kosoti~ke stabilnosti, ali da je bezbilizacije i pridruìvawa i u vevom u skladu s wihovom nacionalbednosna situacija i daqe na stazi s procesom vizne liberalizanom praksom. Odsustvo konsenzusa klenim nogama. Ipak, Komisija cije. [tavi{e, EK je konstatovao statusu Kosova u Evropskoj uniji ocewuje da Kosovo „ne sme da bude la da Kosovo nije spremno da po~ne spre~ava EU da bude su{tinski ostavqeno u zape}ku dok ostatak ne pregovore o potpisivawu Spoangaòvana. EU je imenovala svog regiona Zapadnog Balkana naprerazuma o stabilizaciji i pridruspecijalnog predstavnika i razmeduje”. Budu}i da dràve EU imaju ìvawu niti da dobije konkretnu stila svoju najve}u civilnu misiju razli~it pogled na status Kosova, „mapu puta“ ka viznoj liberalizaEuleks s ciqem da nadgleda i poEK navodi da se stoga „mora priciji. A to koliko je studija limimaè Kosovu da uspostavi vladameniti princip razli~itosti o tiranog dometa pokazuje ~ak i wen vinu prava“, pi{e u studiji. priznavawu, ali s jedinstvenim obim – sa~iwena je na samo 12 U dokumentu se daqe navodi da, nastupom na unapre|ewu Kosova”. strana, dok su ih studije za Srbiju i pored ostvarenog napretka Ko„Bez prejudicirawa statusa Koili Hrvatsku imale oko 50. sova u dostizawu evropskih stansova, EK predlaè Evropskoj uniU dokumentu, u koji je ji da preduzme slede}e ko„Dnevnik“ imao uvid, Korake: raditi na poja~awu U zakqu~cima i preporukama studije misija je ponudila Kosovu mobilnosti kosovskih EK se kaè da je Kosovo dostiglo mnogo mawe od onoga {to gra|ana u skladu s obe}aje bilo predvi|eno u sli~- odre|eni stepen politi~ke stabilnosti, nom viznom liberalizacinim studijama za Srbiju i jom za sve gra|ane Zapadali da je bezbednosna situacija druge dràve Zapadnog nog Balkana; pro{iriti i daqe na staklenim nogama Balkana, za koje je predlatrgovinske olak{ice; odgan po~etak pregovora o rediti uslove za trgovinSSP-u, a Pri{tini je ponu|en sadarda u posledwe tri godine, ono ski sporazum EU i Kosova i idenmo „dijalog“. [to se ti~e vizne jo{ uvek nema sposobnu zakonotifikovati zadatke koje Kosovo liberalizacije, EK je postavila davnu vlast, a funkcionisawe mora da ispuni i u slede}em korapred kosovske vlasti niz uslova, ekonomije i, uop{te, poslovna atku odlu~iti o po~etku pregovora; od kojih je najva`niji sklapawe mosfera na Kosovu su zabriwavapostepeno integrisati Kosovo u sporazuma o readmisiji i wegova ju}i, zbog ~ega Kosovo, pi{e u izekonomsko-fiskalni program; naefikasna primena, kako bi se dive{taju, gotovo da ni{ta ne izvopraviti prve korake za ukqu~ivajalog o viznoj liberalizaciji pozi. Administrativni kapaciteti we Kosova u programe EU za obramerio s nulte ta~ke. su tako|e vrlo slabi, a i u~e{}e zovawe, kulturu, zapo{qavawe Konstatuju}i da je Evropski Kosova u regionalnim forumima itd; oja~ati i produbiti u~e{}e savet ({efovi vlada i dràva i organizacijma je postalo oteàKosova u procesu stabilizacije i EU) u vi{e navrata potvrdio no zbog protivqewa Srbije. pridruìvawa kroz uspostavqaevropsku perspektivu Kosova u „Prvi zadatak pred Kosovom je we regularnog dijaloga; postepeokviru perspektive koju ima ~ida lokalne izbore u novembru orno aktivirati novac za Kosovo iz tav region Zapadnog Balkana, ganizuje na fer i transparentan Pretpristupnog fonda EU za preEvropska komisija je stavila do na~in. Mawine moraju da budu u kograni~nu saradwu“, zavr{ava se znawa da ~iwenica da nezavipotpunosti ukqu~ene u proces deserija preporuka EK-a za Kosovo snost Kosova ne priznaju sve ~lacentralizacije“, navodi se u dokuupu}ena EU i wenim ~lanicama. nice EU ne predstavqa prepreku mentu Evropske komisije. @eqko Panteli}

c m y

DNEVNIK

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : SAMO U NEMA^KU I BUGARSKU NE]E SE VI[E MO]I SA STARIM PUTNIM ISPRAVAMA

Vize u plavom paso{u i slede}e godine Plavi paso{i }e vaìti cele slede}e godine, predloìla je Vlada Srbije, {to Narodna skup{tina tek treba da potvrdi. Najverovatnije zbog te najave ambasade nekih evropskih dràva odlu~ile su da promene odluku po kojoj je vizirawe plavih paso{a zavr{eno posledweg dana septembra. Kako nam je re~eno u turisti~koj agenciji “Kon-Tiki”, plavi paso{ na vizirawe jo{ }e primati: Francuska, Italija, ê{ka, Ma|arska, Slovenija, Malta, Holandija, Portugal i Velika Britanija. Za ove dràve vize }e mo}i da se dobiju uz plavi paso{ i slede}e godine do 30. septembra, {to se uklapa u odluku Vlade Srbije o vaèwu starih putnih isprava. Ina~e, dve dràve Evropske unije ve} ne primaju plave paso{e – Bugarska i Nema~ka. U ambasadama ovih zemaqa ta odluka je stupila na snagu 1. oktobra, pa }e tako vizu gra|ani Srbije dobijati samo uz biometrijski paso{. Naime, jedna od odredbi [engenskog sporazuma kaè da putna isprava mora da vaì najmawe tri meseca duè od izdate vize, {to ambasade posebno napomiwu kada nabrajaju spisak dokumenata potrebnih za aplicirawe. Ho}e li i slede}e godine biti mogu}e vizirati plavi paso{ za putovawa u zemqe koje nisu nabrojane na po~etku teksta, zavisi}e pre svega od Skup{tine Srbije, odnosno od toga ho}e li ona potvrditi Vladin predlog. Naime, kako smo nezvani~no saznali, ambasade tih evropskih dràva ~ekaju upravo potvrdu Skup{tine kako bi, eventualno, promenile jo{ uvek formalno vaè}u odluku prema kojoj je vizirawe plavih paso{a trebalo da prestane 1. oktobra. Dakle,

VESTI Svi trpimo zbog Mladi}a Predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} izjavio je da prioritet i za Vladu i za Srbiju hap{ewe preostalih ha{kih optu`enika, Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a. „Na`alost, zbog jednog ~oveka zaustavqen je put zemqe ka EU, zemqa trpi ogromnu {tetu i moramo {to pre to da re{imo. Pre svega zbog nas samih, mnogo vi{e nego zbog Haga, Holandije ili Evropske unije“, ocenio je Qaji}.

Bez viza u Britaniju Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Boìdar \eli} predloìo je, u razgovoru s visokom delegacijom Odbora za spoqne poslove britanskog parlamenta, koju je predvodio ser Xon Stenli, da se razmotri mogu}nost ukidawa viza za gra|ane Srbije za putovawa u Veliku Britaniju. \eli} je ovaj predlog britanskim parlamentarcima predloìo u svetlu o~ekivane odluke da se gra|anima Srbije ukinu vize za putovawa u zemqe [engenskog sporazuma od 1. januara 2010.

ako Skup{tina potvrdi predlog Vlade Srbije, a na{a dràva se od Nove godine na|e na „beloj {engen listi“, dogodine }e se bez viza putovati s biometrijskim paso{em, dok }e za plavi morati da se pribavi viza, ali }e i s wima mo}i da se putuje diqem Evrope. U slu~aju da Srbija ne u|e u „belu {engen zonu“ do Nove godine, vize }e se izdavati u oba paso{a, ali i o tome tek treba da odlu~i svaka ambasada zasebno. Podsetimo, Vlada Srbije uputila je u skup{tinsku proceduru predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o putnim ispravama, kojim se rok vaèwa paso{a produàva do kraja 2010. Predloènim izmenama vaèwe svih paso{a se produàva do 31. decembra 2010, umesto do kraja ove godine, kako je prvobitno bilo predvi|eno. U obrazloèwu je navedeno da je ova izmena neophodna jer diplomatsko-kon-

zularna predstavni{tva Srbije u odre|enim dràvama jo{ nisu tehni~ki opremqena za akviziciju biometrijskih podataka. Zbog toga srpski dràvqani koji zahtev podnesu u tim predstavni{tvima ~ekaju i po vi{e meseci na izradu biometrijskih paso{a u zemqi i na wihovu dostavu u inostranstvo. Predlaga~ podse}a i na to da paso{i u inostranstvu sluè i kao identifikaciona isprava. “Imaju}i u vidu propisano vaèwe paso{a na starom obrascu do kraja ove godine i gotovo objektivnu nemogu}nost da se u ovom roku svima koji traè izdaju biometrijski paso{i, a {to bi proizvelo velike posledice po na{e dràvqane u inostranstvu, predlaè se da paso{i na starom obrascu ostanu na snazi do 31. decembra 2010. godine”, naveo je predlaga~. P. Klai}

PREDSEDNIK TADI] ZAVR[IO POSETU MA\ARSKOJ

I mawine zaslu`ne za boqe odnose

Predsednik Srbije Boris Tadi} sastao se ju~e, drugog dana posete Budimpe{ti, s predsednikom ma|arskog parlamenta Belom Katonom i biv{im ma|arskim premijerom, danas liderom najja~e opozicione stranke FIDES Viktorom Orbanom. Tadi} je posetio i selo Lovra, jedino mesto u Ma|arskoj koje predominantno naseqavaju Srbi, kao i srpsku Osnovnu {kolu i gimnaziju „Nikola Tesla“ u Budimpe{ti, gde je s u~enicima razgovarao o poslu predsednika dr`ave, a s nastavnicima o finansijskim problemima jedine {kole s nastavom na srpskom jeziku u Ma|arskoj. Tom prilikom predsednik Srbije je istakao da je po-

stojawe srpskih {kola na prostoru susednih dr`ava zna~ajno za „na{u nacionalnu i dobrosusedsku politiku“. Ina~e, ovu {kolu, u okviru koje, osim gimnazije i osnovne {kole, funkcioni{u i dva pred{kolska razreda, poha|a oko 240 |aka. Ocewuju}i srpsko-ma|arske odnose, predsednik Tadi} je rekao da je u posledwe vreme na~iwen izuzetan napredak i izrazio o~ekivawe da }e dve zemqe uspe{no re{iti sva preostala otvorena pitawa. „Politika koja nije svesna izazova koji dolaze nije dobra politika, i zato moramo sagledati kako }emo voditi realisti~nu politiku u godinama koje dolaze“, poru~io je Tadi}.

OBEZBE\EWE POSETE DMITRIJA MEDVEDEVA SLI^NO ONOM KADA JE DOLAZIO YOZEF BAJDEN

Trase kretawa tajna, zgrade pod blokadom Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije formiralo je poseban {tab, sastavqen od pripadnika razli~itih slu`bi, najiskusnijih i najboqih u svom poslu, koji ve} uveliko radi na bezbednosnim pripremama posete Beogradu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva 20. oktobra. Kako je Tanjugu rekao direktor policije Milorad Veqovi}, za posetu ruskog predsednika predvi|ene su “bezbednosne mere prvog stepena”. Zapravo, stepen bezbednosnih mera tokom posete Medvedeva bi}e na najvi{em nivou, odnosno ne}e se razlikovati od mera koje su bile preduzete tokom posete Beogradu ameri~kog potpredsednika Xozefa Bajdena, maja ove godine. Poseban {tab formiran je, ina~e, i u Bezbednosno-informativnoj agenciji, a sve informacije prikupqene na terenu, koje bi na

bilo koji na~in mogle biti vezane za posetu ruskog predsednika, bi}e prosle|ivane glavnom {tabu. Kretawe ruskog predsednika od sletawa wegovog aviona na aerodrom “Nikola Tesla” ne}e biti zvani~no staop{teno i ono je tajna, dostupna samo nekolicini pripadnika najuèg bezbednosnog {taba. Ulice kojima }e se kretati kolona s gostom iz Rusije bi}e blokirane za saobra}aj, a zdawa u kojima }e on boraviti bi}e pod najstroìm reìmom obezbe|ewa, bez mogu}nosti da im se pristupi nekoliko dana pre dolaska ruskog predsednika. Profesor na beogradskom Fakultetu za bezbednost Zoran Dragi{i} kaè da poseta ruskog predsednika predstavqa doga|aj najve}eg bezbednosnog rizika i zato je prirodno da se bezbednosne pripreme obavqaju daleko od o~iju javnosti.

POLITIKA

DNEVNIK

sreda14.oktobar2009.

U 30 POKRAJINSKIH ORGANA PLATU PRIMA 1.208 RADNIKA

Za tri godine zaposlenih vi{e za petinu U pokrajinskoj upravi ima 1.208 radnika, {to je u odnosu na stawe iz 2006. godine pove}awe od 224 zaposlena, podaci su Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne mawine, koji su objavqeni na wihovoj Internet-prezentaciji po~etkom oktobra. Informacija o broju i strukturi qudskih resursa u pokrajinskim organima uprave, organizacijama, slu`bama i direkciji sagledala je 30 pokrajinskih organa, u kojima je, ina~e, sistematizovano ukupno 1.446 radnih mesta. Na tom spisku je 17 resornih sekretarijata, pet fondova, tri slu`be, Sekretarijat Izvr{nog ve}a, Direkcija za robne rezerve, Pokrajinsko javno pravobranila{tvo, Pokrajinski ombudsman i Kancelarija za evropske poslove. Iz navedenog spiska se, me|utim, vidi da wime nisu obuhva}eni svi pokrajinski organi uprave. Tako|e, nisu tretirana ni tri javna preduze}a ~iji je osniva~ Skup{tina Vojvodine (2.245), kao ni broj zaposlenih pri samom vojvo|anskom parlamentu (oko 120). Me|u fondovima su, naime, navedeni Fond za kapitalna ulagawa, Fond za razvoj, Garancijski fond, Pokrajinski fond za razvoj poqoprivrede, Fond za razvoj neprofitnog sektora. Ali u spisak nisu uvr{}eni Fond

U javnim preduze}ima 2.245 radnika Procena je da u tri pokrajinska javna preduze}a u Vojvodini ima 2.245 radnih mesta, pokazuje zbirni podatak na osnovu wihovih pojedina~nih prikaza na Internet-stranama. Najvi{e je radnih mesta u JP “Vojvodina{ume” – 1.755, u direkcijama i {umskim upravama u nekoliko gradova. U JVP “Vode Vojvodine” radi 433 qudi na neodre|eno i jo{ deset na odre|eno. U JP “Zavod za urbanizam Vojvodine” je 47 zaposlenih. za pru`awe pomo}i izbeglim, prognanim i raseqenim licima, kao ni Fond za podr{ku investicija u Vojvodini – VIP fond.

Me|u slu`bama su pobrojane Slu`ba za op{te i zajedni~ke poslove pokrajinskih organa i Stru~na slu`ba za realizaciju

programa privrednog razvoja APV i Slu`ba za upravqawe qudskim resursima. Navedena je Kancelarija za evropske poslove, ali je izostala Kancelarija za inkluziju Roma, koju je tako|e osnovalo Izvr{no ve}e. Prema Informaciji, broj zaposlenih rastao je od 2006. godine, kada je doneta Strategija reforme pokrajinske uprave, s tada{wa 984 zaposlena, na 1.180 u 2008. godini, da bi ih u aprilu 2009. bilo 1.208. Obja{wewe za to pove}awe Pokrajinski sekretarijat za upravu vidi u pove}awu broja novoformiranih fondova, kao i ve}em broju tretiranih organa koji su postojali ali ranije nisu bili obuhva}eni podacima (omubdsman i Javno pravobranila{tvo). Po na~inu na koju su zaposleni, 82 odsto (986) je u radnom odnosu na neodre|eno vreme. Preostalih 18 odsto (222) radi na odre|eno. Od tog broja, 105 su postavqeni funkcioneri. Kada je re~ o nacionalnoj strukturi zaposlenih, ona jo{ uvek ne odgovara etni~koj strukturi stanovni{tva; tako|e, i daqe je vi{e `ena (60 odsto), a mali je pomak (tri posto) zabele`en u strukturi onih s visokim obrazovawem. S. Nikoli}

Kostre{: Korekcije mogu uni{titi su{tinu statuta Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostre{ izjavio je da se kona~no „pri~a o statutu Vojvodine i zakonu o nadle`nostima privodi kraju“, i najavio da }e se za dve ili tri nedeqe znati kako }e izgledati ti dokumenti. On je ipak dodao da je potvr|ivawe statuta Vojvodine i usvajawe prate-

}eg zakona „samo jedna ta~ka na putu vra}awa vojvo|anske autonomije“, izraziv{i bojazan da bi pravno-tehni~ka redakcija teksta statuta mogla uni{titi su{tinu tog dokumenta i smawi nadle`nosti Pokrajine. Kostre{ pri tome navodi da bi do toga moglo do}i ukoliko bi iz statuta bili „izbrisani“ Vojvo|anska

akademija nauka i umetnosti ili definisawe Novog Sada kao glavnog grada Vojvodine. „@elimo da sa~uvamo na{e pravo na razli~itost i da imamo glavni grad“, naglasio je zamenik predsednika LSV-a, ponoviv{i da Liga ni pod kojim uslovima ne}e pristati na to da se statut vrati u Skup{tinu Vojvodine.

POSLANI~KE TEME

Gde su prioriteti [ef kluba DSS-a Milo{ Aligrudi} traìo je od predsednice parlamenta Slavice \uki}-Dejanovi} da u skladu sa zakqu~cima Odbora za ustavna pitawa odrì sastanak sa ~elnicima poslani~kih grupa na kojem bi se odredili prioritetni zakoni koji moraju biti uskla|eni s najvi{im pravnim aktom. On je podsetio na to da je DSS predloìo svoju verziju

zakona o prenosu nadle`nosti na Vojvodinu i da taj predlog mesecima ~eka stavqawe na dnevni red, iako je parlament u redovnom zasedawu. „Prethodno obja{wewe da ne ide u proceduru jer nema mi{qewa Vlade o wemu poni`avaju}e je za Skup{tinu”, upozorio je Aligrudi}, uz obja{wewe da „ne postoji rok, niti obaveza da Vlada prosledi svoje mi{qewe“.

Intenzivno rade! Predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} ponovila je i ju~e da Vlada intezivno radi na zakonu o prenosu nadle`nosti Vojvodini i da bi stavqawe na red predloga tog zakona koji je podneo DSS u ovom trenutku bilo necelishodno jer }e poslanici na sveobuhvatniji na~in ras-

pravqati o Vladinom predlogu. Na Aligrudi}evo dobacivawe s mesta, predsednica je „zapretila“ ka`wavawem. „Izre}i }u vam meru zbog ~esto ponavqane konstatacije ’sram vas bilo’ i drugim poslanicima i meni. To, prosto, nije korektno!”, negovodala je predsednica.

^ija je ispostava parlament Na stav predsednice parlamenta reagovali su napredwaci, pa je wihov lider Tomislav Nikoli} od predsednice zatra`io da se „izdigne iznad vladaju}e ve}ine, jer su u parlamentu svi jednaki“ i da, shodno svojoj funkciji, treba da brani dostojanstvo parlamenta, a ne da od wega pravi „Vladi-

nu ispostavu, {to je Skup{tina od kada je ona vodi“. „Ako `elite da budete vlast, pre|ite u Vladu, preuzmite da vodite neko ministarstvo. Ima tamo i biv{ih socijalista, mo`ete vrlo lepo tamo da se pona{ate. Ovde nema vlasti, ovde ste isti kao i svi mi”, rekao je Nikoli}.

Hitno otpu{tawe Po hitnom postupku u proceduru je stigao predlog zakona o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u republi~koj administraciji, koji je Vlada oro~ila na 28.400 qudi. Ovaj zakon sti}i }e na dnevni red naredne parlamentarne sesije. Opozicija je nezadovoqna Vladinim predlogom,

a po oceni zamenika {efa poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke Aleksandra Martinovi}a, predlo`eno smawewe administracije “jo{ je jedna prevara gra|ana jer se otpu{tawem oko 2.000 qudi koji rade za 10.000 do 15.000 dinara ne}e posti}i rezultati”. S. St.

POKRAJINSKI ODBOR DSS-a TRA@I POVLA^EWE STATUTA APV IZ PROCEDURE

BANATSKA STRANKA I VOJVO\ANSKA PARTIJA NAJAVILE UDRU@IVAWE

Nema dr`ave s dva glavna grada

Mrnu{tik: EU i SAD imaju plan za Vojvodinu

Vojvo|anski odbor Demokratske stranke Srbije zatraìo je povla~ewe iz procedure Predloga statuta AP Vojvodine, po{to taj akt ni za godinu dana nije dobio potvrdu republi~kog parlamenta. Portparol PO DSS-a Milenko Jovanov izjavio je ju~e novinarima da su za tu stranku neprihvatqive „najavqene kozmeti~ke izmene statuta, jer je re~ o protivustavnom aktu“. – Mora da se napi{e novi predlog statuta, po{to nikakva {minka ne moè popraviti ovaj akt koji je protivustavan. A ako Skup{tina Srbija ipak potvrdi ovakav statut, to }e biti po~etak legalizacije stvarawa nove dràve na teritoriji Srbije. U tom slu~aju DSS }e zatraìti ocenu ustavnosti i statuta i zakona o nadle`nostima

Saveti Do ju~e, kada je istekao Zakonom utvr|eni rok od mesec dana, zahteve za izbor nacionalnih saveta podneli su Slovenci, êsi, A{kalije i Albanci. Krajem ovog ili po~etkom narednog meseca ministar Svetozar îpli} objavi}e po~etak formirawa posebnih bira~kih spiskova za ta ~etiri i 15 ve} postoje}ih nacionalnih saveta. „Taj postupak }e trajati 120 dana, toliko }e vremena imati bira~i da se upi{u na taj spisak i posle tog roka }e biti raspisani izbori“, navela je dràvna sekretarka Aniko Mu{kiwa Hajnrih. Izbori }e biti po~etkom naredne godine, a Zakon predvi|a neposredne izbore i elektorske. „Da li }e izbori biti posredni ili neposredni zavisi od broja bira~a upisanih na bira~ke spiskove. Ako se upi{e vi{e od polovine pripadnika nacionalne mawine, izbori }e biti neposredni, a ako se upi{e mawi broj, bi}e posredni“, kazala je dràvna sekretarka.

pred Ustavnim sudom Srbije, jer èlimo da spasimo celovitost Srbije i zaustavimo proces daqe dezintegracije na{e dràve – istakao je Jovanov. On je kazao i da nije mogu}e usagla{avawe predloènog statuta sa zakonom o nadle`nostima pre nego {to taj akt bude usvojen u Skup{tini Srbije i objavqen u “Slu`benom listu”, po{to je, kako je naveo, mogu}e da se predlog koji do|e iz Vlade Srbije mewa i amandmanima u skup{tinskoj raspravi. Kako je rekao, dileme o tome da li }e Novi Sad imati status glavnog grada ili sedi{ta pokrajinske administracije nisu terminolo{ke prirode – „kako se to èli predstaviti“ – dodav{i da nigde ne postoji dràva s dva glavna grada. B. D. S.

Funkcioneri Banatske stranke i Vojvo|anske partije ju~e su u Novom Sadu najavili politi~ko udruìvawe u ~ijem sredi{tu je “odbrana autonomije Vojvodine”. „Vojvodinu danas nema ko da brani”, kazao je predstavnik VP-a Aleksandar Oxi}. „To zna~i da ne postoje politi~ke snage koje brane interese Vojvodine, zbog ~ega je preko potrebna regionalna autohtona politi~ka organizacija”. Portparol Banatske stranke Milovan Nedeqkov je kazao da pregovaraju s jo{ tri NVO, kao i DZVMom [andora Pala. On je pro~itao i Palovo pismo podr{ke u kojem “podràva ideju odbrane autonomije koju su autonoma{i upropastili”. „Ne èlimo da budemo ni nova Liga ni bilo ko drugi. @elimo autonomiju Vojvodine u dràvi Srbiji, nikakvo otce-

DANAS I SUTRA PRVACI SRS-a I SNS-a PRED VRBA[ANIMA

Demokrate bez zavr{ne konvencije

Do vanrednih lokalnih izbora u Vrbasu ostalo je jo{ svega ~etiri dana, pojedine partije su ve} odràle svoje zavr{ne konvencije, neke }e svoje pristalice okupiti danas i sutra, a neke ih ne}e ni organizovati. Svoja finalna predstavqawa su ve} odràle koalicije SPS–PUPS–JS-a i DSS–NS-a i u oba slu~aja konvencijama su prisustvovali predsednici partija s prvim postavama funkcionera. Ve~eras }e u 18 ~asova na Trgu Nikole Pa{i}a biti odràn zavr{ni miting SRS, na kojem }e gra|anima obratiti lideri ove stranke, dok je za sutra u isto vreme i na istom mestu zakazano zavr{no obra}awe Vrba{anima napredwaka. Nekoliko sati nakon toga, odnosno u ~etvrtak u pono}, po~e}e izborna ti{ina. U izbornom {tabu DS-a su saop{tili da, za razliku od prethodnih kampawa, ovoga puta ne}e biti zavr{ne konvencije ove stranke.

– Odlu~ili smo da u ovoj kampawi ne emitujemo reklamne spotove na lokalnom radiju i televiziji, a tako|e ne}emo odr`ati ni zavr{nu konvenciju pred izbore jer smatramo da spotovi i veliki skupovi iziskuju ogromna sredstva – rekao nam je {ef izbornog {taba

Umesto u spotove, novac smo usmerili ka socijalno ugroènim (Boris Bijelovi}, DS) DS-a Boris Bijelovi}. – Tokom ove kampawe taj novac smo usmerili ka socijalno ugroènim kategorijama gra|ana vrbaske op{tine kojima smo pomogli na razli~ite na~ine. Odli~no znamo koliko je ugroènih porodica i pojedinaca, jer se ~lanovi na{e stranke nalaze u svim savetima mesnih zajednica i u Privremenom organu

op{tine i svakodnevno smo u tim institucijama zatrpani raznim zahtevima qudi kojima je neophodna pomo}. Po wegovim re~ima, ~lanovi DS-a su i kroz partiju i kroz institucije sistema u posledwih nekoliko meseci najvi{e bili anga`ovani upravo na re{avawu socijalnih pitawa, a takvo opredeqewe stranke }e biti i nakon izbora. – O~igledno je da su druge partije mnogo vi{e ulo`ile u reklamirawe od nas. Grad je preplavqen bilbordima, plakatima, lecima, zatrpan upaqa~ima i olovkama, dok smo mi smawili koli~inu propagandnog materijala koji smo delili. Da ne govorim da su svi na{i aktivisti volonteri i da u kampawi u~estvuju samo lokalni ~lanovi, dok je vrbaski hotel prepun aktivista drugih stranaka koji su do{li iz cele Srbije da u~estvuju u kampawi – navodi Bijelovi}. N. Perkovi}

pqewe”, kazao je Nedeqkov. Funkcioner VP-a Miroslav Mrnu{tik izjavio je da Evropa ne}e dugo tolerisati pri~u o statutu Vojvodine koji je “sraman i kukavi~ji” dokument. „Evropa }e nam to doneti, a ne kvaziautonoma{ke stranke koje su zaboravile {ta je to autonomija Vojvodine”, kazao je Mrnu{tik. Obja{wavaju}i ovu tezu novinarima, Mrnu{tik je izjavio da su EU i SAD ranije odredile plan aktivnosti po kojem je re{avawe pitawa Vojvodine na sedmom mestu rang-liste. Navode}i detaqe te “rang-liste”, on je rekao da je na petom mestu bilo redefinisawe odnosa Srbije i Crne Gore, na {estom re{avawe pitawa Kosova, na sedmom je Vojvodina, a na osmom – Sanxak. S. N.

REKLI SU

Jovanovi}: S DS-om tamo gde nam se putevi preklapaju Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} izjavio je da ta stranka sara|uje s Borisom Tadi}em i DS-om „tamo gde im se putevi preklapaju”. „LDP ne misli da treba marginalizovati razliku u odnosu na DS, ali je ne smemo ni prenagla{avati, o~ekuju}i da }e qudi, samo zato {to nismo DS, glasati za nas“, rekao je Jovanovi}. On je ocenio da DS i LDP i bez zajedni~ke vlade moraju zajedno da rade na borbi protiv nasiqa, otvarawu tr`i{ta, afirmaciji qudskih prava... „Onda }e dru{tvo mo}i da izabere kao svuda u Evropi jaku reformsku vladu, umesto zablude velike koalicije“, kazao je Jovanovi}, i poru~io da centar te budu}e vlade „mora biti dogovor LDP-a i DS-a“.

Filipovski: Tadi} prekr{io zakon piju}i {ampawac Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski ocenila je da se predsednik Srbije Boris Tadi} „oglu{io o zakon“ jer je posle utakmice Rumunija–Srbija, ispijaju}i {ampawac u VIP lo`i na stadionu, prekr{io zabranu kori{}ewa alkohola na sportskoj manifestaciji. „Zakon je primewiv na sve i nema dvostrukih ar{in“, rekla je Dubravka Filipovski. Ona je u tom kontekstu navela da je policija privela Z. K. iz Zrewanina jer ga je zatekla na 100 metara od stadiona s limenkom piva i on je osu|en na kaznu od 30.000 dinara ili 60 dana zatvora. „Da je pio {ampawac, verovatno ne bi bio uhva}en“, dodala je ona.

EKONOMIJA

sreda14.oktobar2009.

POSLANICI PO HITNOM POSTUPKU O OTKAZIMA U ADMINISTRACIJI

Zavr{ni udarac za 3.000 ~inovnika Narodni poslanici izja{wava}e se po hitnom postupku o predlogu zakona o administraciji, koji je Vlada Srbije ju~e dostavila Skup{tini, kako bi ve} od prvog dana naredne godine broj zaposlenih u dr`avnoj administraciji bio mawi za 2.224 stalno zaposlenih i jo{ 560 onih primqenih na odre|eno vreme.

onih koji }e raditi na odre|eno vreme ili za{to su vi{ak ako se ve} unpred zna da }e nedostojati zaposlenih pa }e se oni upo{qavati po drugom osnovu. înovnici koji ostanu bez posla }e za svaku navr{enu godinu staà dobiti tre}inu prose~ne zarade u posledwa tri meseca. Po{to im dràva isplati

DNEVNIK

NASTAVQENI PROTESTI RADNIKA VRBASKE FABRIKE

[e}erana pred generalnim {trajkom Dvadesetak dana nakon prvog jednostanog {trajka upozorewa, nezadovoqni radnici vrbaske {e}erane odr`ali su ju~e drugi, tokom kojeg su {trajka~i ostali na svojim radnim mestima, ali nisu obavqali svoje zadatke. Tako|e, [trajka~ki odbor je ve}inskom vlasniku najavio za 23. oktobar generalni {trajk koji bi mogao ozbiqno

Ve}e plate i kolektivni ugovor Osim po{tovawa sporazuma od pro{le godine, na listi [trajka~kog odbora je jo{ pet zahteva. Radnici tra`e pove}awe zarada od 30 posto, isplatu jubilarnih nagrada za 2008. i 2009. godinu, potpisivawe Kolektivnog ugovora o bezbednosti i zdravqu na radu, da se svim zaposlenima vreme provredeno u {trajku obra~una kao redovno radno vreme kao i da u~esnici {trajka ne mogu snositi nikakve posledice ako postupaju u skladu sa zakonom.

ugroziti rad fabrike usred kampawe prerade repe. Kako je saop{teno u Samostalnom sindikatu vrbaske {e}erane, ovakva odluka je doneta jer kompanija „Sunoko“ nije odgovorila na zahteve koje su {trajka~i izneli tokom prvog {trajka upozorewa, odrànog u septembru, niti je pokazala nameru da ispuni obe}awa dogovorena sporazumom s radnicima {e}erane od pre godinu dana. Po re~ima predsednika Samostalnog sindikata u {e}erani Gorana Roganovi}a, radnici }e i daqe traìti da se po{tuje sporazum potpisan s predstavnicima „Sunoka“ u oktobru pro{le godine, a koji, osim povi{ice od 20 posto, radnicima garantuje i potpisivawe kolektivnog sporazuma i poboq{awe uslova rada. – Bili smo strpqivi i dovoqno dugo smo ~ekali na neki konkretan odgovor iz „Nord cukera“ i „Sunoka“. Oni jesu poslali neki dopis, i to sa zaka{wewem, u kojem se jedino jasno kaè da nema para, a sve ostalo {to pi{e je krajwe neodre|eno i za nas je takav odgovor neprihvatqiv – navodi Roganovi}. – Pro{logodi{wi spora-

zum nije nametnut, ve} je sastavqen u dogovoru s ve}inskim vlasnikom i sada je red da se obe}awa ispune. Radnici su svoj deo ispunili, odrekav{i se 26 odsto smenskog rada za dve godine da bi dobili povi{icu od 20 posto. U toku ju~era{weg popodneva u Novom Sadu je odr`an sastanak rukovodstva „Sunoka“ i predstavnika radnika, ali rezultati ovih pregovora bi}e poznati tek danas. N. Perkovi}

TELEKOM DOBIJA KONKURENCIJU U FIKSNOJ TELEFONIJI U dr`avnoj administraciji, po ovom predlogu, naredne godine ne sme biti stalno zaposleno vi{e od 28.400 qudi jer }e samo za toliko radnika biti obezbe|ene pare za plate iz buxeta. U Vladinom predlogu zakona o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u republi~koj administraciji navedeno je i da broj zaposlenih na

pripadaju}e otpremine, ~inovnici }e imati i pravo na nov~anu naknadu za slu~aj nezaposlenosti, od tri meseca do jedne godine, u zavisnosti od ukupnog radnog sta`a, a samo u izuzetim slu~ajevima, a to je kada nedostaje dve godine do penzije, 24 meseca. ^im poslanici daju zeleno svetlo ovom zakonu, on }e stu-

Kako do vi{ka U Vladinom predlogu navedeno je da su dràvni organi du`ni da do Nove godine donesu novu sistematizaciju radnih mesta u skladu s ovim zakonom. Trideset dana nakon stupawa na snagu zakona svi rukovodioci organa dràvne uprave du`ni su da provere kvalitet rada zaposlenih, a u postupku ocewivawa bi}e uzete u obzir i sve ocene u posledwe dve godine ili kra}e, u zavisnosti od vremena provedenog na radu. Ta ocena }e biti kona~na i protiv we nije mogu}e pokrenuti upravni spor. Dràvnim slu`benicima koju dobiju ocenu “ne zadovoqava” automatski prestaje radni odnos. Zaposlenima koji nakon nove sistematizacije ne dobiju radno mesto tako|e prestaje ugovor o radu, ali }e im biti ispla}ena otpremina, koja }e biti utvr|ena na osnovu godina staà. odre|eno vreme ne sme da bude ve}i od deset odsto od ukupnog broja zaposlenih, {to dozvoqava dodatno angaòvawe najvi{e 2.840 qudi. No, Vlada je predlog o racionalizaciji sa~inila u saglasnosti sa Samostalnim sindikatom, {to samo po sebi govori da oni koji {tite – ili bar to treba da ~ine – prava zaposlenih u dràvnoj administraciji imaju neku druga~iju ra~unicu pa, samim tim, i ne smatraju da treba da postave pitawe za{to jedni moraju da ode kada }e na wihova mesta do}i jo{ vi{e

piti na snagu dan nakon objavqivawa u “Slu`benom glasniku Srbije”. Za sprovo|ewe ovog zakona potrebno je u buxetu za narednu godinu obezbediti pare za isplatu otpremnina licima kojima prestaje radni odnos. Jo{ uvek niko od zvani~nika nema ni pribli`nu procenu o tome koliko jer se, kako isti~u, u ovom trenutku ne zna koji }e sve radnici biti vi{ak, odnosno koliko }e oni skupa imati godina radnog sta`a i koliko iznosi tre}ina prose~ne zarade onih koji }e ostatiti bez posla. Q. Male{evi}

Be~ `eli Beogradsku berzu – Be~ka berza ne krije planove za kupovinu berzi u jugosto~noj Evropi, ali o kupovini Beogradske jo{ nije razgovarala s upravom srpskog tr`i{ta kapitala – rekla je ju~e direktorka Beogradske berze Gordana Dostani} na konferenciji za {tampu, dodaju}i da se takvi razgovori mogu o~ekivati. Ona je tako|e podsetila na to da su pre dve-tri godine predstavnici Be~ke berze razgovarali o mogu}oj prodaji s akcionarima Beogradske berze. Ina~e, Be~ka berza, jedna od najve}ih u regionu, ve} je kupila berze u Qubqani, Pragu i Budimpe{ti.

Potro{a~i gase turisti~ke agencije? – Ukoliko bi se usvojio Nacrt zakona o za{titi potro{a~a, ugasile bi se sve turisti~ke agencije – rekao je predsednik Nacionalne asocijacije turisti~kih agencija (JUTA) Rade Stankovi} na sastanku Grupacije turisti~kih agencija u okviru Privredne komore Srbije. – Najve}i problem je u tome {to je ovaj nacrt daleko stro`i od direktiva Evropske unije koje reguli{u ovu

oblast. U EU ne postoji obaveza da agencija odgovara i za izneverena o~ekivawa putnika. Stankovi} je predlo`io da se, umesto predlo`enih propisa, prepi{e kompletna direktiva EU koja tretira tu oblast i da se primene Zakon o obligacijama i Zakon o turizmu. Na sastanku nije bilo predstavnika predlaga~a nacrta zakona.

Mrka kapa za jeftinije halo – Najavqivati da }e Telekom u fiksnoj telefoniji u Srbiji kona~no dobiti konkurenciju, ali i da to, ipak, ne zna~i pojeftiwewe usluga, neprimereno je – kaè za “Dnevnik” potpredsednik Nacionalne organizacije potro{a~a Srbije Goran Papovi}. – Treba se zapitati {ta zaprao zna~i izjava ministarke za telekomunikacije Jasne Mati}: da li to zna~i da }e biti izabrana neka potpuno nepoznata kompanija, koja je u stvari }erka-firma Telekoma, kada ne}e biti zdrave konkurencije i jeftinijih impulsa, {to gra|ani ve} predugo o~ekuju. Nadali smo se da ukidawe monopola Telekoma i dolazak nekog svetskog uglednog operatera fiksne telefonije za Srbiju zna~i izbor, odnosno ponudu novih, kvalitetnijih usluga i, naravno, pad cena. Podse}amo na to da je ministarka za telekomunikacija Jasna Mati} najavila da bi do kraja godine trebalo da bude poznato ko }e biti novi, drugi operater fiksne telefonije u Srbiji. Ona je dodala da je u ovom trenutku te{ko proceniti vrednost takve usluge, pa je zbog toga zainteresovanim firmama prepu{teno da same predloè cenu. – O~ekujemo da se javi neko ko ima iskustva ili neko od operatera koji kod nas ve} pruàju druge vrste usluga, a to su

Cene fiksne telefonije kod nas nisu visoke, to moramo priznati (Jasna Mati}) pre svega kablovska televizija, Internet i mobilna telefonija – kazala je Jasna Mati}, i dodala da je ciq da se korisnicima ponudi objediweni paket usluga, kako ne bi morali da pla}aju vi{e razli~itih ra~una za Internet, mobilni telefon ili kablovsku televiziju. Ministarka je dodala da se, ipak, ne o~ekuje pojeftiwewe usluga fiksne telefonije.

– Cene fiksne telefonije kod nas nisu visoke, to moramo priznati – rekla je ona. – Gra|ani }e mo}i da odaberu paket prema svojim potrebama, ne{to sli~no onome {to sada imamo u mobilnoj telefoniji, odnosno onaj koji je za wih najpristupa~niji. Ministarska je istakla da se trenutno jedini operater fiksne telefonije u Srbiji – Tele-

kom – ne}e suo~iti s nelojalnom konkurencijom, ve} s konkurencijom koja }e ga podsta}i na to da vi{e investira u fiksnu telefoniju i podigne kvalitet svojih usluga. – To je konkurencija koja }e omogu}iti ve}e ulagawe u fiksnu telefoniju koja je kod nas zanemarena. Ne treba zaboraviti da je sigurno vi{e od 150.000 na{ih gra|ana traìlo da dobije prikqu~ak, ali nije bilo mogu}nosti za to. Imamo i na desetine hiqada dvojnika, ~ak i u centru Beograda, {to je u svetu danas nepoznat pojam – navela je Jasna Mati}. Odgovaraju}i na kritike iz struke da je pre dovo|ewa drugog operatera trebalo re{iti pitawe privatizacije Telekoma jer }e gubitak monopolskog poloàja i dolazak konkurencije verovatno umawiti vrednost te kompanije, ministarka Mati} kaè da o~ekuje suprotno i da }e Telekom biti prinu|en na to da se i sam modernizuje. A. B.

12. 10. 2009.

1.105,72665

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (816,76

Promet

Milan Blagojevi}, Smederevo

20,00

744

7.440

Go{a FOM, Smederevska Palanka

20,00

576

Progres, Beograd

19,88

193

4.384.767

7,38

21.000

147.000

6,43 Promena %

745 Cena

Vo}ar, Beograd

-12,14

Autosaobra}aj, Kragujevac

Naziv kompanije

0,23%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,21

11.094

6.922.393

Komercijalna banka, Beograd

1,10

36.036

504.500

Energoprojekt holding, Beograd

-0,38

1.049

2.712.905

67.780 Promet

Agrobanka, Beograd

0,43

3.018

6.068.389

Univerzal banka, Beograd

-0,17

8.794

3.192.055

152

14.440

Soja protein, Be~ej

0,73

1.102

6.762.584

-12,01

1.187

2.374

Metalac, Gorwi Milanovac

3,57

2.960

29.600

Novi kolektiv, Beograd

-12,00

5.573

Imlek, Beograd

0,50

1.600

764.800

Agroba~ka, Ba~ka Topola

-11,39

3.899

Metals banka, Novi Sad

0,40

8.621

1.224.200

-9,06 Promena %

2.701 Cena

10.804 Promet

Privredna banka, Beograd

-0,52

953

56.237

Tigar, Pirot

0,00

970

0,00

Soja protein, Be~ej

0,73

1.102

6.762.584

Meser Tehnogas, Po`arevac

3,60

8.000

208.000

Metals banka, Novi Sad

0,40

8.621

1.224.200

Alfa plam, Vrawe

-0,22

10.001

240.015

Veterinarski zavod, Subotica

0,67

601

647.132

Telefonija, Beograd

-0,91

2.180

218.010

Veterinarski zavod, Subotica

0,67

601

647.132

Montinvest, Beograd Lasta, Beograd Pet akcija s najve}im padom

DIN fabrika duvana, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

Fidelinka, Subotica

-6,21

393

317.988

Sila, Stara Moravica

0,00

400

235.200

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

KRAJEM NOVEMBRA REZULTAT REVIZIJE BUYETA

DIANA DRAGUTINOVI]

Da li je mu}kano dr`avnim parama

Novcem MMF-a vra}amo dugove

– Gra|ani Srbije }e krajem novembra saznati da li je bilo zloupotreba u tro{ewu novca iz buxeta za 2008. – najavio predsednik Saveta Dr`avne revizorske institucije Radoslav Sretenovi}. – DRI je Ministarstvu finansija dostavila nacrt izve{taja o reviziji zavr{nog ra~una buxeta za pro{lu godinu, a kona~na verzija tog izve{taja Skup{tini }e biti prosle|ena u posledwoj nedeqi novembra.Ministarstvo finansija ima mogu}nost da se u roku od 15 dana izja-

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je ju~e da je Srbiji u ovom trenutku na osnovu pove}awa kvote u Me|unarodnom monetarnom fondu na raspolagawu oko 620 miliona dolara, {to }e biti iskori{}eno za otplatu dugova. Obrazlaù}i u Skup{tini Srbije predlog zakona o regulisawu obaveza prema MMF-u po osnovu pove}ane kvote, ona je navela da }e Srbija koristiti dodatna sredstva te me|unarodne finansijske institucije jer je to najjeftinija pozajmica. Zna~ajno je, kako je obrazloìla, {to se ta pozajmica ne}e iskoristi za pokrivawe buxetskog deficita nego za otplatu dugova, odnosno refinansirawe ranijih zajmova. Ministarka je dodala da se ne radi o klasi~nom kreditu ili stend-baj aran`manu, kakve dràve ~lanice imaju s MMF-om. – Ovo je potencijalni novac koji se moè i ne mora koristiti, bez uslovqavawa. Ukoliko se ne koristi, dràva nema nikakav tro{ak, a ako se koristi, jedini tro{ak je kamata, koja iznosi 0,26 posto godi{we – rekla je Diana Dragutinovi}. Po wenim re~ima, to nisu potraìvawa MMF-a, nego potencijalne obaveze zemaqa ~lanaca. – Radi se o parama koje su dostupne svakoj zemqi ~lanici MMF-a bez uslovqavawa. Re~ je o najjeftinijim sredstvima koje je mogu}e na}i i koja se mogu veoma brzo povu}i – rekla je ministarka Dragutinovi}, i pozvala poslanike da podrè predloèni zakon. Ona je navela da ~lanice MMF-a taj novac mogu koristiti da smawe obaveze u pla}awima inostranstvi, za otplatu dugova, kao i za podr{ku deviznim rezervama i finsirawe buxetskog deficita.

Dr`avni revizori su kontrolu buxeta za pro{lu godinu, koja je obuhvatila 14 ministarstava, tri uprave i jednu direkciju, po~eli pre ~etiri meseca. Kontrola poslovawa 18 direktnih buxetskih korisnika je obuhvatila funkcionisawe ra~unovodstvenog sistema, sistema interne kontrole i revizije, javnih nabavki, izve{taje o donacijama i javnom dugu i kori{}ewe dr`avne imovine i poslovawe Narodne banke Srbije u delu koji se odnosi na buxetska sredstva.

Prema nekim podacima, rad na crno obuhvata gotovo polovinu gra|evinaca, a inspekcije su naj~e{}e nemo}ne protiv pohlepnih poslodavaca. Oni zaposlene radnike ne prijavquju, ne pla}aju za wih doprinose ni dràvi poreze, znaju}i da su kazne simboli~ne ako i zavr{e na sudu. Predsednik Pokrajinskog odbora samostalnog sindikata radnika zaposlenih u gra|evinarstvu Boris Ivanov kaè za na{ list da inspekcija poslodavcu, ukoliko utvrdi da nije prijavio radnika ve} on radi na crno, re{ewem nalaè da ga prijavi. Poslodavci to u ve}ini slu~ajeva urade, a onda za dva dana radnika otpuste. Ukoliko inspekcija prilikom ponovne kontrole utvrdi da radnik nije prijavqen, podnosi prekr{ajnu prijavu protiv poslodavca. Sagovornik kaè da sud ima mogu}nosti da nesavesnog poslodavca koji kr{i zakon time {to nije prijavio radnika kazni i do milion dinara. Me|utim, tvrdi da sudovi izbegavaju da poslodavce ka`wavaju po Zakonu o radu ili Zakonu o bezbednosti i zdravqu na radu, koji su rigorozni, ve} izri~u kazne po Zakonu o prekr{ajima, gde su kazne mnogo mawe. – Pro{le godine na gradili{tima u Srbiji je evidentirano oko 12.000 neprijavqenih radnika,

Srpski voza~i kamioni sutra }e dobiti 1.500 dozvola za prolazak kroz Hrvatsku, najavio je ju~e u Beogradu hrvatski ministar mora, saobra}aja i infrastrukture Bo`idar Kalmeta.

On je nakon razgovora sa srpskim ministrom infrastrukture Milutinom Mrkowi}em kazao da }e u roku od 15 dana me|udr`avna komisija definisati na~in izdavawa dozvola za robni transport, o ~emu }e razgovori biti nastavqeni uskoro, ka-

da Mrkowi} bude posetio Hrvatsku. Kalmeta je kazao da je s predstavnicima srpskog ministarstva infrastrukture razgovarao i o mogu}nosti uspostavqawa saradwe izme|u srpskog preduze}a “Go{a” i hrvatskog “Kon~ara” u proizvodwi vozova. Postoje mogu}nosti i potrebe za tu saradwu na izgradwi “regionalnih vozova”, ocenio je Kalmeta i dodao da “Kon~ar” ima velika iskustva, a “Go{a” moè da u~estvuje u proizvodwi. Delegacije srpskog i hrvatskog ministarstva infrastrukture su tokom sastanka u Beogradu razgovarale i o dugu srpske èleznice hrvatskoj èleznici. Kalmeta je kazao da srpska èleznica hrvatskoj duguje 22 miliona evra, od ~ega je glavnica oko osam miliona evra a ostalo su kamate, a na~in vra}awa tog duga jo{ nije definisan.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,1202

92,9798

95,1183

90,8413

Australija

dolar

55,9225

57,0638

58,3763

55,7513

Kanada

dolar

59,6024

60,8188

62,2176

59,42

Danska

kruna

12,2353

12,485

12,7722

12,1978

Norve{ka

kruna

10,9269

11,1499

11,4063

10,8935

[vedska

kruna

8,8458

9,0263

9,2339

8,8187

[vajcarska

franak

60,0383

61,2363

62,6727

59,8545

V. Britanija

funta

97,2675

99,2526

101,535

96,9698

SAD

dolar

61,651

62,9092

64,3561

61,4623

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 10. 2009. godine

EKONOMISTI KONTRA POLITI^ARA

Pove}awe PDV-a neminovnost – U ovoj godini treba o~ekivati pad industrijske proizvodwe u odnosu na 2008. od oko 13 odsto i pad bruto doma}eg proizvoda od 4,5 do pet odsto – rekao je ju~e na predsta-

SIVA EKONOMIJA U GRA\EVINARSTVU UZELA MAHA

Polovina zidara zida na crno

Srpsko–hrvatski voz

Valuta

sni o nacrtu izve{taja DRI, posle ~ega }e dràvni revizori dostaviti predlog izve{taja o zavr{nom ra~unu buxeta. – Na taj predlog Ministarstvo finansija tako|e moè izneti primedbe, o kojima odlu~uje Savet DRI – objasnio je Sretenovi}. On je naglasio da su za sada svi rezultati kontrole dràvnih revizora tajna, ali }e DRI posle dostave izve{taja parlamentu javnost obavestiti o najva`nijim nalazima revizora.

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

KOM[IJSKA SARADWA NA POMOLU

Zemqa

sreda14.oktobar2009.

Ve}e kazne mewaju svest Direktor preduze}a za bezbednost i zdravqe na radu SI-SL Miroslav Jovanovi} obja{wava za na{ list da Zakon o radu predvi|a za poslodavca kaznu od 800.000 do milion dinara ako s licem koje radi nije zakqu~io ugovor o radu ili ako mu u roku od 15 dana otkako je stupio na posao nije dostavio fotokopiju prijave za socijalno osigurawe ili, pak, ako spre~ava inspektora rada u inspekcijskom nadzoru. Poslodavac je du`an da radnika osposobi za bezbedan rad i upozna ga sa svim vrstama rizika, me|utim, oni koji rade na crno nisu u sistemu za{tite, {to ~esto skupo pla}aju. Jovanovi} ka`e da jo{ uvek ima firmi koje nisu ispo{tovale zakonsku obavezu i napravile akt o proceni rizika za sva radna mesta, za {ta je rok davno pro{ao.

a procesuirano je od osam do 13 odsto – kaè Boris Ivanov. – U Vojvodini su inspekcije ne{to aùrnije, a najvi{e kontrola ima u Ju`noba~kom okrugu. Tu su inspekcije stalno na terenu i primoravaju poslodavce da prijave radnike. Kako gra|evinarstvo ove godine stagnira, pove}an je broj radnika koji su traìli da na crno zarade koji dinar da bi preìveli. Rad na crno podjednako je {tetan i za radnike, kojima se ne pla}aju doprinosi, i za dràvu, jer gubi ogromne pare. [tetno je i za one poslodavce koji rade legalno jer ih firme koje ne prijavquju radnike stavqaju u neravnopravan poloàj. U Upravi Ministarstva rada i socijalne politike za bezbednost i zdravqe na radu smatraju da rad na crno na gradili{tima doprinosi ve}em povre|ivawu i smrtnosti zaposlenih, a naj~e{}i uzroci povreda su nepotpuno sprovo|ewe mera bezbednosti. Boris Ivanov kaè da je re{ewe u novom zakonu o osigurawu od povreda na poslu, po kojem bi poslodavci izdvajali novac u poseban fond, odakle bi se ispla}ivale od{tete, zbog ~ega bi vodili vi{e brige o svakom zaposlenom. Me|utim, Ivanov napomiwe da Vlada okleva s takvim propisom jer {titi poslodavce. R. Dautovi}

vqawu najnovijeg broja “Makroekonomskih analiza i trendova” Stojan Stamenkovi}. On smatra da je pove}awe PDV-a vrlo verovatno jer Vladin program u{teda ne}e mo}i da pokrije ceo buxetski deficit. Stamenkovi} je najave o oporavku industrijske proizvodwe ocenio kao iluziju jer je ne{to blaì pad u avgustu zasnovan na ponovnom pu{tawu u rad visokih pe}i u èlezari “Ju-Es Stil Srbija” u Smederevu i na ne{to ve}oj proizvodwi elektri~ne energije. On je rekao da osim sektora proizvodwe ~elika i gvo`|a i sektora va|ewa rude, sve industrijeke grane beleè pad, a da najvi{e brine pad prehrambene industrije, koja je po~etkom godine u{la u fazu oporavka, kada su svi ostali sektori duboko padali. U avgustu je ublaèn pad uvoza, a pad izvoza, koji je prethodnih meseci bio u stagnaciji, opet je na slizanoj putawi. Kao posledica toga, autori MAT-a su revidirali prethodnu procenu o spoqotrgovinskom deficitu Srbije sa 4,8 milijarde evra na 5,1. – Poja~ana unutra{wa tra`wa u uslovima kada padaju proizvodwa i zarade i promet na malo sugeri{e da se u Srbiji {iri siva ekonomija. To, pak, zna~i da }e biti mawa naplata poreza – upozorio je Stamenkovi}.

NAJVE]A SAJAMSKA KU]A USKORO DOBIJA VLASNIKA

Novosadski sajam dràvi u ruke Transformacija vlasni{tva nad Novosadskim sajmom uskoro bi trebalo da bude zavr{ena, a po re~ima generalnog direktora ove sajamske ku}e Gorana Vasi}a, o~ekuje se da do kraja godine Novosadski sajam bude u ve}inskom dràvnom vlasni{tvu. Ovaj postupak pokrenut je po~etkom godine, a Ministarstvo ekonomije sredinom marta je prihvatilo inicijativu Izvr{nog ve}a Vojvodine da se Novosadski sajam, zbog izuzetnog regionalnog zna~aja i o~uvawa reputacije regionalnog vojvo|anskog brenda, izuzme iz procesa privatizacije. – Direkcija za imovinu dala je saglasnost da dràva postane vla-

Vasi} ukazuje na to da }e, kada to bude okon~ano, u Novosadskom sajmu struktura vlasni{tva biti evropska, odnosno postignut balans izme|u javnog i privatnog vlasni{tva. Naime, u sada{woj strukturi vlasni{tva u ovoj sajamskoj ku}i, izuzimaju}i 42 odsto kapitala koji iz dru{tvene treba da pre|e u dr`avnu svojinu, grad Novi Sad ima 22 odsto kapitala, 24 odsto pripada raznim privrednim subjektima i kompanijama, dok je 11 odsto u vlasni{tvu zaposlenih na Novosadskom sajmu i drugih gra|ana. – Iskustva sajmova u Evropi ukazuju da je najboqe kada je dr`ava ve}inski vlasnik, a takva

{tvu sajamskih ku}a garantuje transparentnost poslovawa i rad koji se zasniva na najva`nijim postulatima – profitabilnosti i ekonomski odr`ivog razvoja – isti~e Vasi}.

mo da izgradimo niz objekata pogodnih za sadr`aje komplementarne sajamskim, a ciq nam je da se tu odigravaju privredne aktivnosti kako bi Novosadski sajam nastavio da se afirmi{e u pravcu

Generalni direktor Novosadskog sajma nagla{ava da }e, kada bude zavr{ena procedura preno{ewa vlasni{tva Novosadskog sajma, biti otvorene mogu}nosti za daqi razvoj ove sajamske ku}e. – Planiramo niz investicija, ali ne mo`emo da po~iwemo dok slika vlasni{tva u Novosadskom sajmu ne bude potpuna jasna, odnosno dok celokupna procedura ne bude zavr{ena. Kad to bude ura|eno, predstoji nam veliki posao jer je Novosadski sajam ukqu~en u izradu startegije razvoja Novog Sada, u kojoj }e jasno biti definisana i uloga na{e ku}e, sadr`aji i pravci razvoja. Naime, planira-

partnera privrede i privrednika iz na{e zemqe, ali i iz celog sveta – ka`e Vasi}. Po wegovim re~ima, Novosadski sajam ima dugu i veoma bogatu tradiciju, ~lan je nekoliko me|unarodnih sajamskih asocijacija, a priredbe koje se na ovom prostoru organizuju – me|u kojima Me|unarodni poqoprivredni sajam ima visok rejting i zauzima zna~ajno mesto u jugoisto~noj Evropi – okupqaju veliki broj izlaga~a iz svih zemaqa sveta. To je, nagla{ava Vasi}, veoma va`no za daqi razvoj “ne samo na{e ku}e ve} i grada, regije i cele zemqe”. D. Mla|enovi}

Stambene izgradwe ne}e biti Novosadski sajam prostire se na 22,6 hektara, nalazi se na dobrom mestu, mreà saobra}ajnica je izuzetno kvalitetna i obezbe|uje dobru i brzu komunikaciju sa svim delovima grada, kao i autoputom, infarstruktra je veoma razvijena... Kako kaè Goran Vasi}, to sigurno prostor sajmi{ta svrstava u najatraktivije gra|evinsko zemqi{te u Novom Sadu, ali stambene izgradwe ne}e biti. On ukazuje na to da je prelaskom dela dru{tvenog kapitala u dràvni izbegnuta mogu}nost da se Novosadski sajam ugasi i da na prostoru sajmi{ta, umesto privrednih izlo`bi korisnih za celu zemqu, niknu zgrade. snik 42 odsto dru{tvenog kapitala Novosadskog sajma, a o~ekuje se i da nadle`na ministarstva – ekonomije, finansija i trgovine – daju pozitivno mi{qewe o tome – rekao je Vasi}. – Nakon toga Vlada Srbije treba da donese odluku da Novosadski sajam i u pravnom smislu bude u ve}inskom vlasni{tvu dràve, a potom da upravqawe bude preneto na Pokrajinu.

vlasni~ka struktura uobi~ejena je u Nema~koj. Naime, sajmovi nisu samo mesto gde se, organizovawem sajmova i pruàwem usluga, ostvaruje profit ve} su mnogo vi{e: sajamske ku}e su lice gradova, privrede, dràve i pozitivno uti~u na ekonomski razvoj i okruèwa, ali i cele zemqe. Istovremeno, postojawe privatnog kapitala u vlasni-

POQOPRIVREDA

sreda14.oktobar2009.

DNEVNIK

STRU^WACI PORU^UJU RATARIMA

P{enicu sejati odmah

MELIORACIJA NA VOJVO\ANSKIM POQIMA

Za livade i pa{wake 25 miliona

Vojvo|anski sekretarijat za poqoprivredu zapo~eo je realizaciju akcije “Melioracija pa{waka i livada u 2009. godini”, za {ta je obezbe|eno 25 miliona dinara iz pokrajinskog buxeta, saop{tio je ju~e Pokrajinski sekretarijat za informacije. Akcija }e se sprovoditi preko poqoprivrednih stru~nih slu`bi iz Vojvodine, a rok za

realizaciju te akcije je 31. mart idu}e godine. Akcija melioracija pa{waka i livada, odnosno osposobqavawa neplodnog tla za biqnu proizvodwu, prvi put je organizovana u 2008. godini i tada je wome bilo obuhva}eno ukupno 1.500 hektara na 166 pa{waka u 128 naseqa u Vojvodini, uz prose~no primewenu koli~inu mineralnog |ubriva od 200 kilograma po hektaru.

IMA]EMO BOQE SAVETODAVNE SLU@BE

Pedeset hiqada paora ima}e svog stru~waka U Srbiji }e uskoro biti reorganizovane savetodavne poqoprivredne slu`be sa zadatkom da pomognu gazdinstvima u organizovawu konkurentne proizvodwe i proizvodwe zdravstveno ispravne hrane. U na{oj zemqi postoji 36 savetodavnih slu`bi, broj za{titara i agroekonomista je nedovoqan, a jo{ je ve}i problem to {to oni godi{we obave samo oko 8.000 poseta doma}instvima koja se bave razli~itom proizvodwom. Ove slu`be su detaqniji program saradwe razvile prema 500 do 1.000 gazdinstava, {to je simboli~no u odnosu na broj registrovanih, te }e novi model biti uspe{an ako obezbedi savremenu stru~nu ponudu i zadovoqi najmawe 50.000 proizvo|a~a. Ministarstvo poqoprivrede pripremilo je Strategiju novog modela organizovawa savetodavnih poqoprivrednih slu`bi, a sve }e biti ugra|eno i u novi zakon o

ovoj delatnosti. Stoga je u toku javna rasprava o tome, a po re~ima pomo}nika ministra poqoprivrede Slobodana Teofanova, ciq je da savetodavci, gazdinstva, zadruge i farmeri uo~e {ta se mewa i u ~emu je novi kvalitet. Dosad su javne rasprave odràne u nekoliko gradova, a bi}e ih jo{. Na pitawe da li se moè o~ekivati da savetodavci budu pouzdana veza i radionica prema pristupnim fondovima na putu ka EU, on kaè da }e wihov posao biti i to. – O~ekujemo da se velika korist od savetodavaca potvrdi u pravqewu programa, izradi dokumentacije... Dotad }e oni biti osposobqeni za svoj posao, odnosno ima}e licencu. To uverewe se obnavqa svake tre}e godine – kazao je Teofanov, dodaju}i da }e cela savetodavna slu`ba biti postavqena kvalitetno, sa zaposlenim za{titarima, sto~arima, ratarima, agroekonomistima... S. G.

FAO: Poqoprivredi fale milijarde Svet mora da investira 83 milijarde dolara godi{we u poqoprivredu u zemqama u razvoju, kako bi se ishranila 9,1 milijarda qudi na na{oj planeti u 2050. godini, saop{tila je Organizacija Ujediwenih nacija za hranu i poqoprivredu (FAO). Svetskoj poqoprivredi su neophodne velike investicije da bi se za 41 godinu ukupna proizvodwa pove}ala 70 odsto, ukqu~uju}i gotovo udvostru~avawe proizvodwe u zemqama u razvoju, kako bi se ishranilo dodatnih 2,3 milijarde qudi do 2050., ukazao je FAO. Primarne investicije u poqoprivredu ukqu~uju oko 20 milijardi dolara godi{we za proizvodwu useva i 13 milijardi dolara za razvoj sto~arstva.

odlagawe setvenih radova bilo {tetno – ka`e dr Srbislav Den~i} s novosadskog Insti-

Krajwe je vreme da ratari po~nu da seju p{enicu, poru~uju stru~waci. Setva bi, upozoravaju sve one koji ve} nisu u{li u wive, trebalo da po~ne odmah, jer je palo dovoqno ki{e, nakvasila je zemqi{te i ono je spremno. – Setveni sloj zemqi{ta dobio je neophodnu vlagu, pa bi

Setveni sloj zemqi{ta dobio je neophodnu vlagu, pa bi odlagawe setvenih radova bilo {tetno tuta za ratarstvo i povrtarstvo, dodaju}i da ovaj posao

Rusi zaobi{li na{e vo}wake Ove godine jabuke su nam rodile kao nikad u poledwih 15-20 godina, a mnogi proizvo|a~i ovog vo}a se hvataju za glavu, umesto da trqaju ruke. Ovog vo}a, kako kaù stru~waci, ima}emo od 250.000 do 260.000 tona, a kupaca nema dovoqno. Mnogima se, naime, izjalovio posao s Rusima, koji su oti{li na neka druga trì{ta, a ima u ovoj bran{i jo{ sijaset problema. Kako stvari sada stoje najboqe govori to {to se, recimo, na plantaàma u okolini Novog Sada jabuke mogu kupiti i za {est dinara kilogram – ako ih sami berete. – Na vreme smo upozoravali proizvo|a~e da budu oprezni i da se o~ekuje veliki rod. Na osnovu analiza pupoqaka znali smo precizne podatke o tome i savetovali vo}are {ta i kako da rade da bi postigli dobar kvalitet i da ne bi brinuli za plasman, me|utim, mnogi nisu uradili kako smo im rekli – kaè za “Dnevnik” prof. dr Zoran Keserovi} s Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dodaju}i da oni koji su i{li na kvalitet nemaju problema, ukoliko su jabuku uskladi{tili. Keserovi} napomiwe da imamo dosta plantaà ~iji je rod visokokvalitetan, te da samo proizvo|a~i koji nisu uskladi{tili robu – a to nisu uradili jer su neorganizovani – imaju razloga da brinu da }e im veliki deo istruliti. Uz sve to, dràva nije uradila ni{ta da bi za{titila vo}are i pomogla im.

– Druge su zemqe dale subvencije, pa tako, recimo, Hrvatska za jabuke ekstra i prve klase otkup subvencioni{e sa sedam do osam evrocenti po kilogramu, {to je velika pomo} i rastere-

Jo{ ne{to je zako~ilo prodaju Rusima. Uslovi su se, naime, bitno promenili, a na{i vo}ari to nisu do~ekali spremno. Kako ka`u u Udru`ewu zemqoradnika severne Vojvodine, Mi-

Svega vi{e nego lane Ove godine, prema zvani~nim podacima, imamo 690.000 tona {qiva, {to je 14 posto vi{e nego lane. I drugog vo}a ubrali smo vi{e nego pro{le godine: kajsija 28.000 tona, {to je rod boqi za tri procenta; kru{aka }e biti 12 posto vi{e – 70.000 tona, vi{awa smo ubrali ~etiri posto vi{e (93.000 tona), a malina 80.000 tona, {to je rast od sedam posto spram lane. }ewe proizvo|a~ima i skladi{tarima. Kod nas nema ni subvencija ni prelevmana, odnosno za{tite doma}e proizvodwe – nagla{ava Keserovi}, napomiwu}i da je to jedan od glavnih razloga {to su na{i vo}ari ovako pro{li u tr`i{noj utakmici. Ipak, na{ sagovornik o~ekuje da se po~etkom decembra situacija promeni i da krene ozbiqniji izvoz za Rusiju.

nistarstvo poqoprivrede ih nije obavestilo da je s Rusima potpisalo ugovor o obaveznoj kontroli da li u vo}u i povr}u ima nitrata, nitrita, pesticida i te{kih metala. Tako je bilo slu~ajeva da je nekoliko {lepera i vra}eno jer analize nisu ura|ene u sertifikovanoj dr`avnoj laboratoriji. Tako|e, vo}ari dodaju da su izlo`eni dodatnom tro{ku pregleda jabuka, koji staje vi{e od 20.000 dinara.

I u ovakvoj situaciji na{i proizvo|a~i se pozivaju da ne odustanu od proizvodwe. Kompanija “Delta agrar”, recimo, poziva ih da u kooperaciji u|u u projekat podizawa jabu~waka na povr{ini od najmawe jednog hektara jer se, kako tvrde, uz smawene tro{kove proizvodwe i dobar kvalitet, moè ostvariti profit. – Kao jednom od najve}ih agrosistema u Srbiji, namera nam je da osavremenimo srpsko vo}arstvo uvo|ewem intenzivne proizvodwe novih visokoprinosnih sorti jabuka koje su traène na evropskom trì{tu. „Delta agrar“ je u protekle tri godine podigao vo}wak u êlarevu od 125 hektara. Cela proizvodwa je u skladu s “global gap” sistemom, {to zna~i da je ta jabuka apsolutno zdravstevo bezbedna i moè se izvoziti bilo gde. Ovakvom tehnologijom dobija se vi{e od 80 odsto jabuka 1. klase – navode u kompaniji koja malim proizvo|a~ima nudi kompletnu tehnologiju proizvodwe i stru~ni nadzor. Vo}arima koji u|u u kooperaciju, “Delta agrar” garantuje siguran otkup celokupnog roda u narednih 15 godina. Kako navode u kompaniji, tro{kovi podizawa hektara ovakvog vo}waka su 20.000 do 23.000 evra, a on postaje samofinansiraju}i u tre}oj godini. Ukupni godi{wi prihodi su 15.400 do 28.000 evra, dok je neto finansijski efekat u petoj godini 11.400 do 24.500 evra dobiti. S. Glu{~evi}

Berba gro`|a pri kraju U kikindskoj op{tini berba gro`|a privodi se kraju. S obzirom na to da su vinogradari tokom sezone primenili sve propisane agrotehni~ke mere na gotovo svim parcelama, mogu biti i zadovoqni prinosom. Berba ranih sorti je zavr{ena, a berba kasnijih privodi se kraju, tako da }e do kraja oktobra vinogradi biti obrani. U kikindskoj op{tini vinogradari uzgajaju doma}e sorte gro`|a: prokupac, smedervku...

Trule` repe zagora~ala slast Bana}anima

Uporedo s preuzimawem repe zapo~ela je i isplata ovogodi{weg roda sok. On o~ekuje da }e se va|ewe i dopremawe sirovina nastaviti ~im vremenske prilike dozvole, kroz nekoliko dana, i da }e kam-

Proizvo|a~ima je ranije savetovano da setvu odgode do po-

lovine meseca jer je zemqi{te suvo. Me|utim, vi{e se nema kud. Idealno bi, ka`u stru~waci, bilo kada bi se p{enica posejala izme|u 10. i 20. oktobra. Ina~e, ove godine }e biti zasejano mawe p{enice nego lane. Procewuje se da }emo pod ovom kulturom imati oko 500.000 hektara. S. G.

NIJE DOBRO NI KADA PREVI[E RODI

KAMPAWA U SEN]ANSKOJ [E]ERANI NA POLA PUTA

– U Fabrici {e}era TE-TO u Senti do sada je prera|eno 320.000 tona {e}erne repe, {to je oko polovine posla u ovogodi{woj kampawi – izjavio je generalni direktor mr Qubi{a Radenkovi}. Sen}anska fabrika }e u ovoj kampawi preraditi oko 650.000 tona slatkog korena i o~ekuje proizvodwu oko 85.000 tona {e}era, jer je digestija veoma dobra i prose~no iznosi 17,3 odsto, ali je proizvo|a~ima kampawu zagor~ala pojava trule`i repe, najvi{e u Banatu. Radenkovi} je dodao da u fabrici nema slatkog korena na zalihama jer se u ovoj kampawi sirovina na preradu doprema direktno nakon va|ewa s wiva, ali veruje da zbog ki{e ne}e biti pravog zastoja u radu postrojewa po{to za proizvodwu {e}era imaju gust

treba obaviti u optimalnom roku da bi se postigli dobri prinosi.

pawa potrajati po planu najdu`e do 15. decembra. – Problema imamo s kvalitetom repe na podru~ju Banata, gde

je ima dosta trule. Repa truli u zemqi i kada se izvadi, trule` je vidqiva zbog bolesti koja se pojavila, {to prou~avaju stru~ne institucije. Trule` je najvi{e ra{irena u Banatu na lo{ijim zemqi{tima i izra`enije je gde je slabije obavqena priprema zemqi{ta za setvu i primena agrotehni~kih mera. Takvu repu preuzimamo od proizvo|a~a, ali ako je suvi{e trula, tra`imo da se taj deo odvoji jer nam samo stvara probleme u fabrici – rekao je Radenkovi}. Uporedo s preuzimawem repe zapo~ela je i isplata ovogodi{weg roda. Radenkovi} napomiwe da je dinamika izmirivawa obaveza prema proizvo|a~ima prema ugovoru, polovina 30 dana nakon isporuke, a ostatak do kraja godine. M. Mitrovi}

Pro{le godine prinos gro`|a po ~okotu bio je oko kilogram, a ove godine mnogo je ve}i, pa je ~ak i slast ve}a od 23 odsto. Po re~ima dugogodi{weg vinogradara iz I|o{a Milenka [ogorova, ova sezona bi}e zapam}ena po visokom prinosu, tako da }e i vino biti odli~nog kvaliteta. Pod vinogradima u kikindskoj op{tini je vi{e od 20 hektara. A. \.

Elektronska pijaca i u Srbiji Po~etkom oktobra firma “Bitera” iz Slovenije postavila je i objavila srpsku verziju internacionalnog portala Mascus.rs “Maskus” je javna elektronska pijaca koja omogu}ava profesionalcima kupovinu i prodaju polovnih ma{ina i opreme iz oblasti gra|evinarstva, poqoprivrede, {umarstva, industrijskih ma{ina i komunalne tehnike. Postoji u 32 zemqe i preveden je na 26 jezika, a od oktobra je partnerima ponu|eno novo tr`i{te – srpsko. Osim velikog broja polovnih ma{ina i opreme, na ovom portalu mogu se na}i i dodatne usluge o na~inima finansirawa i transportnim uslugama u Srbiji.

BLI@E KORISNICIMA, BOQA NAPLATA

RASKRSNICA SOMBORSKOG BULEVARA I VR[A^KE ULICE

Pet dana bez saobra}aja

Raskrsnica Somborskog bulevara i Vr{a~ke ulice od 15. do 20. oktobra bi}e privremeno zatvorena za saobra}aj, obave{tavaju iz Zavoda za izgradwu grada. Izmene re`ima saobra}aja va`i}e zbog izgradwe raskrsnice, zbog ~ega se mole voza~i da koriste alternativne pravce. B. M.

U tr`nom centru “Bazar”, u okviru poslovnice AIK banke, na Bulevaru Mihajla Pupina 5, „Informatika“ je otvorila jo{ jedno uplatno mesto. [alteri su otvoreni od 7.30 do 19 sati, a subotom od 7. 30 do 12 sati. Portparolka u tom preduze}u Gordana Gale{ev istakla je za “Dnevnik” da je novi {alter po~eo da radi pro{le nedeqe, ali da je zvani~no otvoren danas.

Iz ovog preduze}a podse}aju da Novosa|ani mogu ra~une za komunalije bez provizije da uplate i u okviru poslovnica AIK banke, u Ulici Du{ana Vasiqeva 8, radnim danima od 9 do 16 sati, na Bulevaru Jovana Du~i}a 8, od 8 do 18 sati i subotom od 8 do 12 sati, i na Bulevaru cara Lazara 3, od 7.15 do 19 sati i subotom od 7.15 do 13 sati. Q. Na.

Novosadska sreda14.oktobar2009.

Opasna gravitacija gra|evine dospela je na posledwe mesto, jer stomak kr~i tri puta dnevno, a primawa jedva sti`u za najosnovnije. Ipak, {ta je sa onima nastawenim u spomenicima kulture? Propis nala`e da konstrukcija mora biti sre|ena u duhu vremena izgradwe. Para nema, pa }e ku}ni savet spomenika kulture u Laze Kosti}a svoj dom jednostavno sastrugati do boqih vremena. Mo`da je to i jedino mogu}e re{ewe za spas od eventualnih posledica za slu~ajne prolaznike gradskim trotoarima. S. Tanuryi}

Iskqu~ewa struje Danas - Novi Sad: od 8 do 11 ulice Bo`e Kuzmanovi}a od broja 51 do 99 i od broja 44 do 140, Bosutska od broja 22 do 30, Dravska, Savska od broja 27 do kraja, Siri{ka, Titelska, Vase Ostoji}a, Zmajeva~ki put od broja 25 do 29 i benzinska pumpa „Lukoil“; Budisava: od 9 do 11 deo naseqa od centra prema [ajka{u, preduze}e „Saint Gobain“ i Su{ara; Koviq: od 9 do 11 preduze}a „Pauni}“, „Pile prom“, „Ragai“ i BMM; Veternik: od 8 do 10 Kninska od broja 139 i 120 do kraja, Bawalu~ka od

37 i 34 do kraja, Nikole Tesle od broja 31 i 32 do kraja, Novosadska, Pilana, Rade Kon~ara od broja 49 i 6 do kraja, Vojvo|anskih brigada od broja 40 do kraja, Termoelektrana u Veterniku i „Crpka na kanalu“; od 8 do 9.30 ulice Milenka Tepi}a, Novosadskog puta 36 a - 38 c i Novosadska od 14 do 66; od 10 do 11.30 ulice Cara Lazara od broja 31 i 32 do kraja, Save Kova~evi}a od 21 do 45 i od 24 do 50, Sowe Marinkovi} od 2 do 76 i Vojvode Mi{i}a; ^ortanovci: od 9 do 12 Ulica kru`na.

V REMEPLOV

od 11 do 13 ~asova, tako|e zbog radova na vodovodnoj mre`i. Sutra vode ne}e imati `iteqi Novog naseqa i Satelita, od 10 do 15 ~asova. Nesta{ica vode posledica je gra|evinskih radova na Suboti~kom bulevaru. Z. D.

hronika

NA PREPORUKU GRADONA^ELNIKA PAVLI^I]A, TOPLANA RADI PUNOM PAROM

Grejawe ju~e po~elo, du`nicima hladno Grejna sezona umesto u ~etvrtak, po~ela je ju~e poslepodne, i to na preporuku gradona~elnika Igora Pavli~i}a, a usled drasti~nog pada temperature i velikog broja zahteva gra|ana, saop{teno je ju~e i iz Gradske ku}e, ali i Toplane. Ipak, ne}e svi dobiti grejawe po{to }e hladne radijatore imati stanari 101 zgrade privremeno prikqu~ene na daqinski sistem grejawa a ~iji investitori nisu izmirili dugove. Grejawa ne}e biti ni za du`nike me|u poslovnim potro{a~ima, osim Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” koja duguje Toplani 9.162.247,46 dinara. Stambeni potro{a~i duguju 580.338.948,22 dinara, dok poslovni duguju 391.928.347,49 dinara i to bez septembarskih ra~una. Kako je rekla za “Dnevnik” portparolka Toplane Jelena Vujin od 282 zgrade privremeno prikqu~ene, za 101 investitori duguju Toplani, po{to se i daqe vode kao vlasnici. Toplana je obavezna da po gradskoj odluci omogu}i privremeno prikqu~ewe od dve godine dok zgrada ne dobije upotrebnu dozvolu i stanovi na budu ukwièni, ali, kako navodi Vujin, preduze}e izlazi u susret gra|anima i ~esto i po nekoliko godina omogu}uje stanarima takvih zgrada da se “privremeno” greju. - Zapravo, ve}ina privremeno prikqu~enih zgrada na sistemu je duè od dve godine. Investitorima se za to vreme gomilaju dugovi, jer ili sami ne}e da plate, ili stanari ne èle da pla}aju wima, ve} iskqu~ivo preko objediwene naplate. Me|utim, da bi se zgrada podvela pod objediwenu naplatu, za to je potrebno da investitor i stanari izmire dugove prema Toplani, da zgrada dobije upotrebnu dozvolu i

Hladne radijatore ima}e stanari 101 zgrade privremeno prikqu~ene na daqinski sistem grejawa, ~iji investitori nisu izmirili dugove. Grejawa ne}e biti ni za du`nike me|u poslovnim potro{a~ima, osim Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” da uradimo finu regulaciju toplote u zgradi – obja{wava Vujin. Slikovit je slu~aj zgrade u Kraqevi}a Marka 19, koja je ve} vi{e od pet godina na privremenom prikqu~ku. Trenutno je oblepqena pozivima stanarima da izmire dugove, koji su do pre mesec dana iznosili oko 350.000 dinara duga. Za ~etiri nedeqe taj dug je pao na 220.000, ali sada ~eka ra~un od 67.000 dinara za septembar. Ovde je postignut dogovor stanara i Toplane da oni direktno pla}aju preduze}u ra~une, ali zbog vlasnika stanova koji ne izmiruju obaveze, ali i investitora koji nije

RASPORED ODNO[EWA OTPADA

Proneverio, pa potonuo Pavle Jovanovi}, izvrstan pravnik i odlu~an borac za srpska narodna prava, ina~e otac Zmaj Jove, bio je prvi gradona~elnik Novog Sada po okon~awu gra|anskog rata izazvanog Velikom ma|arskom bunom. Posle godinu dana obavqawa ove du`nosti, on je 14. oktobra 1850. odstupio od we, da bi radio u novoosnovanom Okru`nom sudu. Za novog gradona~elnika vi{a dr`avna vlast je imenovala, tako|e, poznatog advokata

Zbog radova na vodovodnoj mre`i danas u Futogu ne}e biti vode od 8 do 17 ~asova. Auto-cisterne s pitkom vodom bi}e postavqne u centru mesta i ispred ambulante. @iteqi novosadske Ulice Bra}e Drowak danas ne}e imati vode

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Decenije nebrige o fasadama, zub vremena a onda mihoqsko leto 2009. i kona~no silna ki{a doprineli su da fasade na dva mesta ju~e prosto – otpadaju. ^ini se samo pod pritiskom gospo|e gravitacije. Na plo~nik direktno a bez povre|enih, slu~ajno. Fri`ider je izgleda pojeo sve u{te|evine i slamarice, pa su i stanari u zgradama sa izgubqenim blokovima nekada kompaktne obojene celine ostali bez novca za obnovu. Kultura stanovawa u gradu nemo}na je naspram nema{tine. Na spisku potrep{tina, fasada zajedni~ke

Futog celog dana bez vode

[alter „Informatike” i u „Bazaru”

Grigorija Jov{i}a. On se nije proslavio kao prvi gra|anin Novog Sada. Upetqao se u pronevere dr`avnog novca za obnovu grada i posle dve godine bio smewen, izba~en iz svake dr`avne slu`be, ~ak i iz advokatske komore. Kasnije je, ipak, uspeo da postane sudija Okru`nog suda, ali je i tu proneverio novac iz depozita. Na kraju je sam sebi presudio baciv{i se sa pontonskog mosta u Dunav. N. C.

îsta~i nose krupno sme}e Radnici „îsto}e“ danas }e odnositi ba{tenski otpad iz Futoga, a sutra }e raditi u Veterniku, u starom delu naseqa i u Bege~u. U petak }e nositi ba{tenski otpad u Petrovaradinu, Podbari i Salajki. Danas, sutra i u petak kontejneri za odlagawe krupnog otpada bi}e postavqeni u Mesnoj zajednici „Peji}evi sala{i - Nemanovci“. U Nemanovcima 29, kontejneri }e biti na pro{irenom delu puta kod cisterne za vodu, a na Peji}evim sala{ima 17, na pro{irenom delu puta kod autobuske stanice. U [angaju }e kontejneri biti u petak, subotu i nedequ na uglu Ulice Osam i Jedan , kod igrali{ta, zatim na uglu Sedme ulice i protivpoàrnog puta kod crpne stanice i na uglu ulica Sedam i Osam i kod Osnovne {kole „Veqko Vlahovi}“. Z. D.

pribavio upotrebnu dozvolu, ova zgrada }e ostati bez grejawa. Vujin ka`e da u ovakvim slu~ajevima gra|ani moraju me|usobno da prebiju dugove i da nateraju jedni druge da plate grejawe Toplani. Isto tako je i sa odnosom kupaca stanova i investitora. Me|utim, kako temperatura pada tako se i stanari i investitori polako otkravquju i otpla}uju dugove. Iz Toplane ostaju dosledni tome da ne}e ukqu~ivati grejawe niti jednom du`niku. Me|u investitorima, najve}i du`nici Toplane jesu: Isa Turkovi} sa oko 3,3 miliona dina-

ra, “Agent” sa oko 3,2 miliona duga, “Pres komerc” je du`an 1,9 miliona, “Verting-Mijanovi}” 2,5 miliona, Stambena zadruga “Rafinerija” duguje oko2,3 miliona, “Greping” pak oko 2,5 miliona dinara, dok je “Holtek gradwa” du`na ne{to vi{e od 1,9 miliona, “NS partner” du`an je oko 1,9 miliona, SZ “A gradwa” 1,4 miliona i “Magma” koja duguje skoro 1,6 miliona dinara. Od poslovnih investitora najve}i du`nici su: “BG grup Jugoalat” – 26,4 miliona dinara, “Dnevnik holding korporacija“ – 19.732.896,46 dinara, SPC “Vojvodina” - 19.149.963,30 dinara, DES -8.153.090,10 dinara, Srpsko narodno pozori{te 5.421.613,64 dinara, Brodogradili{te “Novi Sad” 5.207.792,50 dinara, “@eleznice Srbije” 3.511.730 dinara, “Park” AD 3.107.944,32 i JKP “Stan” 4.044.469,26 dinara. S. Krsti}

Drugim putem za „Aromu” Autobusi za „Aromu“ u Futogu saobra}a}e, zbog gra|evinskih radova, Ulicom Sowe Marinkovi} od 7.30 ~asova. Radovi }e trajati nekoliko dana i za to vreme bi}e

otvorena dva autobuska stajali{ta, na raskrsnicama ulica Carice Milice i Sowe Marinkovi} i Sowe Marinkovi} i Sime [olaja. Z. D.

VESTI O za{titi potro{a~a U novosadskom klubu, Ulica Zmaj Jovina 3/1, danas u 18 ~asova, gostuje Radojka Nikoli}, predsednica skup{tine pokreta potro{a~a Novog Sada. Tema ve~eri bi}e boqe snabdevawe i za{tita potro{a~a. B. P. P.

Fotografije na Spensu Izlo`ba fotografija “Jedan most moga se}awa” postavqena je u centralnom holu na prvom spratu Spensu do 17. ok-

tobra. Posetioci je mogu videti u toku radnog vremena Spensa, a autorka je dr Anica @upunski. L. N.

Predavawe o kosmosu U Planetarijumu na Petrovaradinskoj tvr|avi, docent dr Tijana Prodanovi} sa PMF-a odr`a}e predavawe „Put u mikrokosmos: Tajne kosmi~kog zra~ewa“. Pokroviteqi su Astronomsko dru{tvo Novi Sad i Departman za fiziku Prirodnomatemati~kog fakulteta, a po~etak je u 19 sati. Ulaz je besplatan. W. \.

c m y

sreda14.oktobar2009.

„^ISTO]A” I UNIVERZITET NA PRAGU DOGOVORA

Ko }e ~istiti Studentski grad U saop{tewu koje je prosle|eno medijima iz „îsto}e“, navodi se da su wihovi radnici zaduèni za odràvawe higijene na javnim povr{inama koje su precizno definisane programom odràvawa javne higijene, ali da se, naàlost, odràvawe higijene Kampusa novosadskog Univerziteta ne nalazi u wihovom programu; jer nadle`ne slu`be Univerziteta nisu voqne da taj posao povere „îsto}i“.

obavqamo i u univerzitetskom Kampusu“, poru~uju iz ovog JKP. Oni dodaju da o~ekuju da }e uprava Univerziteta posvetiti vi{e pa`we re{avawu problema odr`avawa higijene u delovima nad kojima je nadle`na. U Rektoratu Univerziteta ka`u da se rektor Miroslav Veskovi} prekju~e sastao sa gradone~elnikom Igorom Pavli~i}em, a da je jedna od tema sastanka bila uspostavqawe novih i pro{iri-

„Higijena kampusa nije na zavidnom nivou, ne postoji dovoqan broj korpi za otpatke, na pe{a~kim stazama ima dosta sme}a, pra{ine, otpadaka od skinutih plakata i sli~nog otpada. ’îsto}a’ je u vi{e navrata nudila saradwu Univerzitetu, ali do sada nije bilo pozitivnog odgovora. Vrlo ~esto dobijamo pritu`be na nivo higijene u ovom delu grada, jer gra|ani smatraju da je ’îsto}a’ zaduèna za wihovo odràvawe. Svi na{i kontakti i razgovori sa nadle`nima Univerziteta nisu doveli do pozitivnog rezultata, iako ’îsto}a’ raspolaè opremom i qudima obu~enim za odràvanje higijene javnih prostora i spremni smo da taj posao kvalitetno

vawe sada{wih oblika saradwe Univerziteta s javnim preduze}ima u gradu. Tom prilikom je, kako kaù, istaknuto da Grad prepoznaje zna~aj Univerziteta kao jedne od najve}ih dràvnih institucija sa sedi{tem u Novom Sadu. U tom smislu, Univerzitet je zainteresovan da brigu o wemu vode gradska preduze}a koja u okviru svojih delatnosti pruàju razne usluge usmerene ka boqem i kvalitetnijem ìvotu svih sugra|ana; a tu spada i briga o ~isto}i. U narednom periodu o~ekuje se odràvawe pojedina~nih sastanaka predstavnika Univerziteta i gradskih javnih preduze}a, saznajemo u Rektoratu Univerziteta. B. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

Prostor imamo, stanicu policije ne Predsednik skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} ju~e je obi{ao poslovne prostorije u Ulici Du{ana Danilovi}a 34 koji }e Novi Sad ponuditi Ministarstvu unutra{wih poslova Srbije kao lokaciju za novu policijsku stanicu koja }e pokrivati Novo naseqe, Satelit, Telep i Adice. Tom prilikom, Jovanovi} je pozvao ministra Ivicu Da~i}a da poseti ove delove grada i porazgovara s gra|anima o stawu wihove bezbednosti i „uveri se da ono nije zadovoqavaju}e i da su qudi revoltirani zbog toga“. - Novi Sad je drugi po veli~ini grad u dràvi i izdvaja dovoqno novca za buxet Republike Srbije i nije nikakav izgovor ako se kaè da nema dovoqno novca kako bi se zaposlili policajci koji bi radili u Novom Sadu. Pitawe policijske stanice na Novom nasequ je problem koji je prisutan u ovom delu grada ve} godinama. Prilikom nedavnog obeleàvawa 30 godina od nastanka Novog naseqa gra|ani su potvrdili da je nepostojawe policijske stanice

Za opremu 20 miliona Tokom ju~era{we posete, Jovanovi} je istakao da je Grad izdvojio vi{e od 20 miliona dinara za kupovinu opreme i otvarawe nove {alter sale ~ime je jasno pokazao da `eli da pomogne novosadskoj policiji da poboq{aju rad i bezbednost svih gra|ana.

UPRAVNI ODBOR TONS-a PO^EO RAZGOVOR SA [TRAJKA^IMA

Turizmolozi prodaju suvenire Turizmolozi u Turisti~koj organizaciji Novog Sada (TONS), koji ve} tre}u sedmicu {trajkuju, ju~e su razgovarali s Upravnim odborom o predlogu kolektivnog ugovora, a na sastanku je bio i ~lan Gradskog ve}a za privredu Marko Naranxi}, jer je TONS javna slu`ba grada. Kako je rekla predsednica sindikata Gordana Stojakovi} dve strane nisu se ni{ta dogovorile, ali je Stojakovi} naglasila da UO `eli da re{i probleme u ovoj organizaciji. - Kona~no smo imali priliku da iznesemo {ta nas u esnafu ti{ti i me|u ~lanovima UO prepoznali qude koji se razumeju u na{u struku - kazala je Stojakovi}, dodaju}i da se na sastanku insitiralo da se {trajk prekine, {to su turizmolozi odbili dok se ne konsultuju sa sindikalnom centralom.

Ina~e, prekju~e su turizmolozi potpisali aneks kolektivnog ugovora da im je u opisu posla kao samostalnih referenata jo{ i da prodaju suvenire. Predsednica sindikata rekla je da su ih gradski oci uslovili otpu{tawem s posla ukoliko ne potpi{u aneks ugovora. Po sistematizaiciji radnih mesta u TONS-u treba da bude zaposleno13 radnika, a sada ih ima deset. Sistematizacijom je predvi|en {irok spektar obrazovawa koje mo`e da ima direktorov pomo}nik za turizam. Za to mesto po sistematizaciji potrebna je diploma diplomiranog istori~ara, filozofa, geografa... ali se nigde ne spomiwe turizam. Podse}amo da se turizmolozi, izme|u ostalog, zala`u i za novu sistematizaciju radnih mesta. Z. Deli}

najve}i problem i mi èlimo da pokaèmo voqu i èqu da se to pitawe re{i - kazao je predsednik gradskog parlamenta. Prostor namewen novoj stanici veli~ine je oko 110 kvadrata, nalazi se u prizemqu zgrade (nekada{wa ro|endaonica), osim velike prostorije sadrì dve mawe i toalet i to je najve}i slobodan prostor u ovom delu grada. On je „isplivao“ tokom nedavnog sastanka Jovanovi}a sa direkto-

rom „Poslovnog prostora“ Markom Cvijanom. Ipak, pronala`ewe prostorija samo je prvi korak ka otvarawu nove stanice jer promenu sistematizacije nije mogu}a bez predloga Ministarstva policije i pristanka Vlade Srbije. Policijska uprava danas funkcioni{e po sistamatizaciji iz vremena SFRJ i raspola`e sa mawe slu`benika nego pre dvadeset godina iako se grad gotovo udvostru~io. D. A.

RODITEQI SE @ALE DA NEKE VASPITA^ICE OD MALOG PARAZITA BESPOTREBNO PRAVE TABU

Va{ke (ni)su tajna? Iako su va{ke ~esti stanari de~jih glava, mala Glavna vaspita~ica u vrti}u „Novosa|an~e“ napast je jo{ uvek ~esto tabu tema me|u pojedinim Mirjana Ore{~anin-Nov~i} je rekla za „Dnevroditeqima i vaspita~icama. Nekoliko roditeqa nik“ da se pojava va{i svakako ne krije. O tome, ~ija deca idu u vrti} „Novosa|an~e“àlilo se ba{ kako je rekla, brine patrona`na sestra, ali da na to {to vaspita~ice ne obelodane svima da su se nije nikakav problem obavestiti sve roditeqe, va{ke pojavile. Vaspita~ice mada bi, dodala je, takvo obasu, kaù roditeqi, primetivve{tewe onda moglo da stoji Neka deca va{ke dobiju, {i da pojedina deca imaju va~itave godine na vratima jer druga nikada ne. Jedne ih {ke wihovim roditeqima ostasu va{ke ~esta pojava. vile poruku u ormari}ima, ali - Neka deca va{ke dobiju, nedeqe imamo, druge ne ostale nisu obavestile. druga nikada ne. Jedne ih nedei tako stalno, kaù - Znamo da va{ke nisu opaqe imamo, druge ne i tako stalu vrti}u „Novosa|an~e” sne, kao i da su normalna pojano. Do sada, zaista, nismo javno va, ali ba{ zato ne vidimo obave{tavali roditeqe o tozbog ~ega bi se ta informacija tajila. Mislimo me kada kod nekog deteta prona|emo va{ke, zato da bi svaki roditeq morao da zna da postoji mo{to se de{avalo da nekima bude neprijatno zbog gu}nost da mu dete dobije va{i, kako bi na to toga, te smo diskretno ostavqali poruke. To moobratio pa`wu i na vreme reagovao - rekao je jeè da se promeni, ako roditeqi odlu~e druga~ije dan od roditeqa. - zakqu~ila je. A. Vidanovi}

Investitor gradi samo iza ograde koji se trenutno izvode takve prirode da nema potrebe za zatvarawem ulice, a da bi, ukoliko do toga do|e, obavestili gra|ane. Kako tvrde, za posledwih godinu i po dana na gradwi kompleksa „Park siti“, ZIG je samo jednom imao potrebu da nakratko zatvori ovu ulicu. „Investitor je sve obe}ano ispunio kada je u pitawu za{tita gra|evine, ula`u}i u najkvalitetniji nivo opreme i radova, a {to je kupce verovatno i usmerilo na potra`wu u Park sitiju“, navodi se u saop{tewu. U „Vondel kapitalu“ isti~u i da je „Park siti“ najve}a gra|evinska investicija u Vojvodini (90 miliona evra, 60.000 kvadratnih metara), kao i da }e svi radovi biti okon~ani u roku, te da se useqewa u zgrade u izgradwi mogu o~ekivati po~etkom 2010. godine. D. A.

DNEVNIK

PREDSEDNIK SKUP[TINE JOVANOVI] POZVAO MINISTRA DA^I]A DA POSETI NOVO NASEQE

REAGOVAWE KOMPANIJE „VONDEL KAPITAL”

Povodom teksta „Peticijom protiv naimarskog nemara“, objavqenog ju~e na stranicama „Novosadske hronike“, na{oj redakciji obratilo se preduze}e „Vondel kapital“. U saop{tewu ove kompanije navodi se da su radovi koji se trenutno izvode kod igrali{ta na uglu [ekspirove i Ulice Narodnog fronta na Limanu, a zbog kojih neki gra|ani potpisuju peticiju, nisu u nadle`nosti investitora, ve} se rade po nalogu Zavoda za izgradwu grada. U „Vondel kapitalu“ tvrde da ZIG radove izvodi po svom ranije utvr|enom planu i da se novosagra|ane zgrade prikqu~uju na vrelovod i vodovodne cevi. Daqe se u saop{tewu navodi da se svi radovi koje izvodi investitor nalaze iskqu~ivo u ogra|enom delu gradili{ta kome gra|ani nemaju pristup. Tako|e, investitor objekta na Limanu smatra da su radovi

c m y

DANAS ZASEDA KARLOVA^KA SKUP[TINA

Odbornici bistre pitawe razvoja Predsednik Skup{tine op{tine Sremski Karlovci Rajko Marinkovi} zakazao je za danas u 17 sati jedanaestu sednicu lokalnog parlamenta, na kojoj }e biti razmatrano pet ta~aka dnevnog reda. Pred odbornicima }e se na}i predlog strate{kog plana razvoja op{tine, za ~ije usvajawe rok isti~e sutra. Ovaj stare{ki dokument donosi program razvoja Sremskih Karlovaca od 2010. do 2020. godine. Izrada plana trajala

^ITAOCI PI[U SMS

je 10 meseci i u woj su aktivno u~estvovali gra|ani, a finansirali su je karlova~ka op{tina i Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu. Odbornici danas treba donesu i re{ewa o razre{ewu i imenovawu jednog ~lana [kolskog odbora Karlova~ke gimnazije i usvoje izmene i dopune odluke o za{titi od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i tehni~ko - tehnolo{kih udesa. Z. Ml.

Sedi{te Ustavnog suda enigma Sa zvani~nih mesta jo{ nema informacija u kojoj zgradi u Sremskim Karlovcima }e biti sedi{te Ustavnog suda Srbije (USS). Sastanak predsednika op{tine Milenka Filipovi}a sa ministarkom pravde Sneànom Malovi}, na kom je trebalo da bude re~i o preseqewu suda, ju~e nije odràn zbog wenog odlaska u Moldaviju. Prvi ~ovek karlova~ke op{tine nije èleo da govori o detaqima plana da se Ustavni sud preseli u ovo mesto. Razgovori o izme-

{tawu USS iz Beograda u Sremske Karlovce traju, prema nezvani~nim saznawima, ve} nekoliko meseci. Preseqewe je predvi|eno i izmenama i dopunama Zakona o USS, koji }e, po re~ima dr`avnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena, do kraja oktobra biti upu}ene skup{tini Srbije na usvajawe. Kako je Homen izjavio, sud }e po~eti da zaseda u Sremskim Karlovcima naredne godine kada za to budu obezbe|eni neophodni tehni~ki uslovi, ne pomiwu}i u kojoj zgradi. Z. Ml.

065/47-66-452 & 063/366-977

Odli~no nam je, u proseku Svaka ~ast SPC „Vojvodina“ i poslovnom prostoru! Budite mudri i razumni, izaberite prave stru~ne qude za direktore bi}e vam mnogo mnogo boqe! Na vas treba da se ugledaju i ostala gradska preduze}a: Toplana, Lisje, îsto}a, a naro~ito Vodovod. 065/6090... *** îtam u „Dnevniku“ da smo najjeftiniji u okruèwu sa strujom. Pa jesmo, ali nigde ne stoji da smo najtawi s platama, penzijama. Gospodine Markovi}u nemojte uzimati, molim vas, na{ prosek plata jer svi znamo kako to ide. A ako ne znate, a znate, da vas podsetim: Vi, na primer, imate 200.000,

a ja 20.000. To je zajedno 220.000, zna~i prosek je 120.000, a? Odli~no, a? Zna~i, struja mo`e i mora da poskupi! Amin. 063/8631... *** Kupim kartu na @elezni~koj stanici i radnik na {alteru mi tra`i 310 dinara. Platim mu i posle vidim na karti cenu od 272 dinara. Pqa~ka! 38 din po osobi! Pqa~ka? 064/2597... *** Zvala sam kol centar Doma zdravqa da se ras-

pitam za {kolu za trudnice. Dobila sam broj 021/4879580 na koji mi se niko ne javqa. Pitam se da li je to pravi broj? 060/4468... *** ^itam! Mom kolegi, smirenom, strpqivom lekaru iz Wego{eve ambu-

lante qudski izrodi slomili ruku. Policija se u gradu ne vidi. U centru grada nalaze se vredni istorijsko-kulturni objekti. Ako nigde, u centru grada bi morala da ozbiqno de`ura patrola, a pogotovo no}u. Da je tu policija stalno prisutna, to se ne bi desilo. Van pameti je da izme|u gradskih struktura i policije ne postoji koordinacija, nego za sve se pita Beograd. Masa navija~a urla: „Pravda za Uro{a“. Sla`em se, ali pravda je 30 godina robije, uz redovno tucawe kamena pre i posle podne, ako ni{ta drugo efikasan primer ostalim huliganima. 064/3385...

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

U ULICAMA LAZE KOSTI]A 2 I TEMERINSKOJ 6

Padale za{ti}ene fasade Delovi fasada na dve stambene zgrade, koje su prema re~ima predsednika ku}nih saveta pod za{titom Zavoda za za{titu spomenika kulture, ju~e prepodne su se obru{ili na tlo. Na trotoaru ispred zgrade u Temerinskoj ulici 6, u trenutku pada {uta, sre}om, nije bilo prolaznika, ali je zato pod teretom otpale fasade i letava sa zgrade u ulici Laze Kosti}a 2 stradao parkirani `uti “jugo” novosadskih registracija. Predsednici ku}nih saveta u obe zgrade saglasni su da je inicijative za popravku fasada bilo, ali je uvek nedostajalo novca da se oni i realizuju. Spoqa{wi radovi na zgradi u Temerinskoj ulici, posledwi put su ra|eni jo{ pre petnaestak godina, kazao je za “Dnevnik” predsednik ku}nog saveta ove vi{espratnice Dobrivoj Grozdi}.

Ulica Laze Kosti}a: prolaznici imali sre}e

pribavi novac za obnovu fasade od kom{ija. Ipak sve se samo na inicijativi zavr{avalo, po{to stanari tvrde da nemaju para za te tro{kove. Da spoqa{wost zgrade ne bi vi{e otpadala na trotoar, Lukavac je prema re~ima wegove supruge ve} anga`ovan u prikupqawu sredstava da se ona potpuno skine sa objekta. Nadle`nost Zavoda za za{titu spomenika kulture u ovakvim slu~ajevima, predstavqa samo odobrewe koje daju stanarima da postave planiranu fasadu ukoliko ona ispuwava propise o za{titi spomenika kulture, objasnio je za dnevnik direktor Zavoda Milan ]eran. Pla}awe radova je du`nost stanara, koji se

je prvi ovakav slu~aj. Do sada su nekoliko puta otpadali crepovi i {ut, ali nikako da sakupimo novac za popravku kompletne

I KOD UGLA BULEVARA OSLOBO\EWA I ULICE PAVLA PAP A

Otpadalo s lica zgrade

Deo fasade ju~e je otpao na Bulevaru oslobo|ewa u neposrednoj blizini ugla sa Ulicom Pap Pavla, svega nekoliko metara od prodavnica nao~ari, posu|a, pekare. Par~e maltera otpalo je s dela gde je bio okvir prozora. Par~i}i otpale fasade bili su rasuti po trotoaru, pa su radoznali prolaznici ne mare}i za ki{u, glavu krivili da bi ispod ki{obrana videli gde se malter obru{io. Radoznale su bile i prodava~ice, ali po ki{i i jakom vetru nisu se usudile da iza|u napoqe i po~iste. Z. D. - Pretpostavqam da su posle dugog i su{nog leta, ovaj nagli pad temperature i ki{a doprineli da fasada sa dozidanog dela jutros otpadne. Ipak, ovo ni-

zgrade – kazao je on, i dodao da je trenutna muka koja ga zajedno sa kom{ijama ti{ti, dotrajala kanalizacija iz koje se fekalije izlivaju u podrum. Wegov kolega

Temerinska 2: „jugo” na udaru

po funkciji, zadu`en za zgradu u Laze Kosti}a - Zoran Lukavac, ve} nekoliko puta poku{avao je

Foto: B. Lu~i}

kako tvrdi, ~esto javqaju i trude da vode ra~una o svojim zgradama. S. Tanuryi}

IZ MIHOQSKOG LETA U JESEWU KI[U

Grad lako upio veliku vodu Novi Sad je dosta dobro podneo ju~era{we vremenske (ne)prilike, sa sve ki{om koja je popodne ve} padala bezmalo no} i dan, bacaju}i nas iz Mihoqskog leta pravo u poznu jesen. Delom usled toga {to ki{a, iako dosadna, nije bila preobilna i uz to je ravnomerno padala, delom zahvaquju}i sre|enom sistemu za odvo|ewe atmosferskih voda koji je uglavnom dobro funkcionisao, a delom i blagodare}i ~iwenici da u gradu, uprkos evidentnim naporima graditeqa, jo{ uvek ima „neurbanizovanih“ povr{ina koje mogu da upiju vodu, tek nekako smo pregurali prvi dan „ki{a jesewih“. Kako su se uverili reporteri „Dnevnika“, na gradskim saobra}ajnicima nije bilo prelivawa kolovoza, lokvi, niti za-

stoja i gu`vi ve}ih od uobi~ajenih usled grandioznih neimarskih poduhvata na novim bulevarima. Ekipe „Vodovoda i kanalizacije“ su bile u stalnoj pripravnosti, ali nije bilo zna~ajnijih intervencija osim na Klisi, gde je popravqena crpna stanica koja je odre|eno vreme ispala iz funkcije, pa je bilo prelivawa ki{nice. Tako|e, kanalizacioni sistem za odvo|ewe atmosferskih voda u Veterniku je povremeno kuburio, pa se voda ne{to du`e zadr`avala na povr{ini. Naravno, sasvim drugu pri~u mogu da ispri~aju prokisli prolaznici na ulicama koji su, ~ekaju}i zeleno svetlo na pe{a~kim prelazima, opet bili mete igre „okupaj pe{aka“; veoma popularFoto: S. [u{wevi} ne me|u novosadskim voza~ima. I. Sabado{

Poja~ane ekipe “Elektrovojvodine” nastavi}e i danas da otklawaju kvarove na dovodu struje u pojedinim delovima grada, re~eno je ju~e za “Dnevnik” iz ovog preduze}a. Naime, tokom ~itavog ju~era{weg dana, bez struje je bilo naseqe ^ardak u Sremskoj Kamenici, a vi{esatni prekidi zabele`eni su i u drugim naseqima na Sremskoj strani grada. Nestanak elektri~ne energije prouzrokovale su vremenske nepogode, kazala je portparolka “Elektrovojvodine” Aleksandra Raki~evi}.

„Fiks ideja” na sceni Predstava “Fiks ideja” igra se sutra od 20 ~asova na “Sceni 34” pozori{ta “Vesela korwa~a”. Autor i glumac izvedbe je Strahiwa Bojovi}, a komad je prilago|en odraslima. S. T.

- Jak vetar slomio je grane drve}a koje su pale na `ice za dovod struje. Kvarove popravqaju ~etiri ekipe u poja~anom sastavu, i radi}e do kasno. Ipak po{to je nemogu}e raditi u potpunom mraku, popravke na pojedinim lokacijama }e se nastaviti i sutra. Zato molimo na{e korisnike za strpqewe, po{to su svi u Elektrodistribuciji u pripravnosti i poku{avaju da otklone kvarove {to je pre mogu}e – objasnila je ju~e Raki~evi}eva i dodala da su bez struje bili i pojedini stanovnici Beo~ina i ^erevi}a. S. T.

^ekamo fotke uli~nih svira~a

Fotografije sa svakog od dosada{wih devet internacionalnih festivala Uli~nih svira~a bi}e tema fotokonkursa koji pokre}u Centar za kulturnu animaciju i „Dnevnik“. Svako mo`e da zaviri me|u svoje fotografije napravqene na ovom festivalu i izabere one koje najboqe oslikavaju ovu veselu manifestaciju. Autori tri najboqe fotografije dobi}e po fotoaparat, a najuspeliji radovi s konkursa bi}e predstavqeni na izlo`bi koja }e prethoditi slede}em, 10. festivalu. Najvi{e tri fotografije, iskqu~ivo u formatu jpg, rezolucije 300 dpi, trebalo bi poslati elektronskom po-

{tom na adresu dnevnik.fotokonkurs@gmail.com Uz snimke bi trebalo poslati i propratno pismo s naslovom fotografije, informacijama kada i gde su fotografisane, kao i podacima o autoru, kontakt adresom i telefonom. Fotografije }e se primati od danas do 26. oktobra. Nakon toga }e na „Novosadskoj hronici“ svakodnevno biti objavqen izbor najboqih fotografija i na kraju progla{eni pobednici koji }e dobiti nagrade. @iri }e ~initi direktor Centra za kulturnu animaciju Borislav Beqanski, fotoreporter „Dnevnika“ Branislav Lu~i} i novinarka Aleksandra Vidanovi}. A. V.

VODIMO VAS NA HUMANITARNI KONCERT „8h8”

Prihod obolelima od autizma Humanitarni koncert “8h8”, ~iji je prihod namewen Dru{tvu za pomo} osobama s autizmom u Novom Sadu, odrà}e se u subotu 17. oktobra u hali 1 Novosadskog sajma. Na velikoj ùrci, osam afirmisanih novosadskih disk xokeja plo~e }e vrteti po sat vremena, a organizator humanitarne akcije je nevladina organizacija Omladina budu}nosti – ma|arsko omladinsko udruèwe, uz podr{ku Skup{tine Vojvodine, “Sajma” i izvr{nog producenta Aleksandra Dujina. Kako nam je ranije rekao Ako{ Gimpel iz Omladine budu}nosti, ovo je do sada najve}a humanitarna akcija wegove NVO i novosadski disk xokeji su odmah pristali da besplatno

rade to ve~e. Od 20 ~asova pa nadaqe publiku }e zabavqati Gruver, Makro, Bili 9, Dejan Mati}, Frik, Dejan Tati}, Di Fejs i Vladimir A}i}. Pored novca od ulaznica, celokupan prihod od prodaje pi}a oti}i }e Dru{tvu za pomo} osobama s autizmom. Ulaznice se u pretprodaji mogu kupiti u “Gigstiksu”, u Pariskom magazinu, po ceni od 300 dinara, dok }e na dan koncerta na “Sajmu” karte ko{tati 500 dinara. Najbr`im ~itaocima “Dnevnik” je obezbedio besplatne ulaznice za ovaj zanimqiv i human doga|aj. Prva dva koja se danas od 11 do 11.05 ~asova jave na broj 528-765 dobi}e po dve ulaznice za “8h8” koncert. Ig. M.

PO^IWE NOVOSADSKA NEDEQA MODE

„Dnevnik” deli karte U okviru “Novosadske nedeqe mode”, koja se otvara danas modnim revijama Mi{ela Farinelija i Mirjane Stankovi} u Hotelu “Vojvodina”, “Dnevnik” }e za obe revije podeliti po dve karte najbr`im ~itaocima; koji se od 12 do 12.05 sati jave na telefon 528-765. Modna revija Mi{ela Farinelija zakazana je za 21 ~as, a Mirjane Stankovi} za 21.30 sati.

“Novosadska nedeqe mode” traje do 20. oktobra, do kada }e svoje najnovije kolekcije za jesen/zimu 2009/10. prikazati svetski poznate modne ku}e. Prema najavama organizatora, qubiteqi ove vrste de{avawe }e mo}i da u`ivaju u 18 modnih brendova iz zemqe i inostranstva, kao i modelima {est modnih kreatora. Q. Na.

U toku ju~era{weg dana, zbog jakog vetra, u Novom Sadu su se sru{ila ~etiri stabla, a tom prilikom, sre}om, nije pri~iwena nikakva {teta. Sru{ile su se dve topole, jedna u blizini Spensa, a druga na Vinzelosovom putu, breza u Ulici Lukijana Mu{ickog i sorbus u Ulici Jovana Cviji}a. De`urne ekipe „Zelenila“ ju~e su iza{le na teren kako bi uklonili pala stabla i grawe. B. M.

Ko~nice na rendgenu ~etiri puta mese~no zna~i da se ko~nice proveravaju svakih ~etiri do sedam dana. - To prakti~no zna~i da se ko~nice na svakom autobusu proveravaju tri do ~etiri puta mese~no i nakon pregleda kao dokaz ispravnosti postoji dijagram ko~ewa, koji pokazuje neophodne zakonske parametre - isti~e Vuka{inovi}. Kako je naglasio, svaka intervencija na ko~nicama, bez obzira na to da li je re~ o opravci ili rutinskoj proveri ispravnosti, kao {to je zamena plo~ica, obloge i tome sli~no, moraju dati propisane sile ko~ewa, {to je uslov da autobus mo`e da bude u saobra}aju.

AKCIJA CENTRA ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIKA”

Padala stabla

U KAKVOM SU STAWU VOZILA JGSP-a

- Svakom autobusu u razmaku od sedam do deset dana, posle pre|enih dve i po hiqade kilometara, proverava se ko~ioni sistem, {to podrazumeva i proveru vozila na ko~ionim vaqcima, koji moraju dati propisane sile ko~ewa - ka`e portparol Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“ Milorad Vuka{inovi}, povodom spekulacija da je autobus ovog preduze}a imao neispravne ko~nice prilikom nedavnog saobra}ajnog udesa. Vuka{inovi} ka`e da autobusi stariji od 15 godina na ovaj pregled idu i ~e{}e, posle pre|enih 1.250 kilometara, {to

JU^E

POPRAVKE KVAROVA I DANAS

Vetar sekao struju

sreda14.oktobar2009.

Prema re~ima Vuka{inovi}a, na autobusima se ne proveravaju samo ko~nice, ve} i sve ostalo. - Ako voza~ ima primedbu na rad autobusa, majstor u radionici mora da proveri navode voza~a i otvori radni nalog za popravku - isti~e Vuka{inovi}. Nagla{ava da se vizuelno kontroli{u svi delovi karoserije i {asije, {to podrazumeva pregled guma, sistema upravqawa... a po potrebi se, ka`e Vuka{inovi}, doliva u vozilo uqe, antifriz, urea. Uz to, nagla{ava, autobusi se dnevno i peru sa spoqa{we strane i iznutra. Z. Deli}

Foto F. Baki}

RASKRSNICA FUTO[KOG PUTA I VR[A^KE ULICE

Ki{a, semafor, kolaps Velika saobra}ajna gu`va i, naravno, kolaps dogodio se ju~e u popodnevnim ~asovima na raskrsnici Vr{a~ke ulice i Futo{kog puta, jer semafor nije radio. Nije bilo policajaca da pripomognu voza~ima, svako je `urio, probijao se i mislio da

ba{ on ima prvenstvo prolaza. Kada svi gledaju samo sebe, niko ne mo`e da mrdne nikuda. U preduze}u „Put“rekli su nam da su wihovi radnici iza{li na teren ~im su ~uli da semafor ne radi, kako bi otklonili kvar. B. M.

NOVA VIKEND PONUDA U „JADRANU”

„Ledeno doba” na matineu Bioskop “Jadran” }e od subote 17. oktobra prikazivati filmove i na matineu, vikendom od 11 ~asova. Predstoje}e subote i nedeqe na repertoaru matinea bi}e crtani film “Ledeno doba – dinosaurusi dolaze”. Kako je “Dnevnik” ranije najavio, “Jadran” }e ~etvrtkom

mewati repertoar, tako da od sutra mo`emo gledati tre}i deo “Ledenog doba” u 16.15, 18 i 19.45 ~asova, dok }e posledwi film biti “Sveti Georgije ubiva a`dahu” u 21.30. Cena ulaznica je 200 dinara, dok studenti i gledaoci u organizovanim posetama pla}aju 150. Ig. M.

sreda14.oktobar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

BE^EJCI PROMOVISALI OP[TINSKI SAVET ZA BEZBEDNOST

Bez politi~kih uticaja

U~esnici radionice i Erling Erikson kraj svog boksa

KREATIVNA RADIONICA U BE^EJU

Poma`u promeni edukativnog sistema BE^EJ: Prezentacija ura|enog tokom jednonedeqne radionice u Kreativnom centru Gradskog pozori{ta Be~ej, koju su osmislili i realizovali [vedski institut iz [tokholma i Medijski edukativni centar iz Beograda, vide}e se na prigodnoj prezentaciji animiranih filmova ve~eras od 18,30 sati u Pozori{nom klubu Be~ej. - Pro{log decembra u vreme Zimske multimedijalne radionice i Okruglog stola na temu: „Mediji i budu}nost medija u Vojvodini”, Erling Erikson iz [tokholma i ja osmislili smo ovaj projekat i ponovo izabrali

Medijskog edukativnog centra Miomir Raj~evi}. U Be~eju je realizovan projekt namewen edukatorima koji `ele da koriste medijsko opismewavawe dece i mladih u razli~itim organizacijama, {kolama, institutima koji se bave mladima u zemqama zapadnog Balkana. Ovde su bili qudi iz organizacije „Kulturno nasle|e bez granica”, ~iji je centar u [tokholmu. Radilo je 14 mladih iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije, ali je bilo i predstavnika Velike Britanije i Litvanije. Razli~itih su profesija i uzrasta od

Bojanov „Akvarijum” Tokom aktuelne radionice u rad se ukqu~io i mladi Be~ejac Bojan Biga, ~lan Medijskog edukativnog centra, koji je radio svoj prvi animirani film. Sve bi to bilo logi~no, jer se radionica odràva u wegovom gradu. Ali, treba imati na umu da je Bojan Biga slep mladi}. No, taj hendikep mu nije smetao da pravi ribe od plastelina i pusti ih da „plivaju” u akvarijumu. Upravo zbog toga se wegov prvenac zove „Akvarijum” i vide}e se ve~eras. Be~ej da bude doma}in edukativne radionice. Dogovorili smo se da napravimo ne{to {to bi moglo da pomogne promeni edukativnog sistema. Ova radionica je namewena budu}im edukatorima, koji èle u svojoj edukaciji da unesu novu alatku – Eriksonov boks u kojem se veoma brzo proizvodi animacija. Deca su u stawu da minut animacije proizvedu za nekoliko sati rada. Ovo je uvod u seriju radionica koje }emo organizovati narednih godina. Jer, po na{oj proceni za promenu edukativnog sistema potrebno je, bar, desetak godina. Poku{a}emo u ovom serijalu radionica da {to vi{e prosvetnih radnika zainteresujemo da ukqu~e novu alatku, pomenuti boks, u rad s decom, kako bi brè postali gra|ani Evrope i sveta – kaè predsednik

19 do 30 godina. Do{li su i predstavnici dva nacionalna muzeja iz Bosne i Hercegovine i Makedonije, koji su zainteresovani da uvedu ovu altaku u svoj rad i pomognu deci da boqe shvate postavku u tim muzejima. Tokom vikenda, aktivno su se ukqu~ila i be~ejska deca, koja su ranijih godina bili u~esnici sli~nih radionica i radili su ono u ~emu su obu~eni prilikom realizacije projekta „Evropski de~iji radio most” u saradwi sa „De~ijim radom Jo-Jo” iz Berlina, koji je, uzgred re~eno, osvojio godi{wu nagradu UNICEF i nagrada }e biti uru~ena 10. novembra u Wujorku. Pravili su intervjue i blogove, ~ime su de{avawe u Be~eju podigli na internacionalni nivo i dali mu svetsku vidqivost. V. Jankov

BIOSKOPI ZREWANIN SINEMA „Tamo i ovde” (19, 21) „Hari Poter i polukrvni princ” (19, 21) RUMA KULTURNI CENTAR „Jaha~i” (19, 21) IN\IJA KULTURNI CENTAR „Hari Poter i polukrvni princ” „Qubavnice” (21)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop „Jadran“: „Pink Panter 2“ (17.30), „Sveti Georgije ubiva a`dahu“ (19.30 i 21.30). Ulaznica ko{ta 200 dinara. Art bioskop „Vojvodina“: na Spensu: Me|unarodna filmska manifestacija „Uhvati sa mnom ovaj dan“ (od 18), „G Sila“ (19), „Tamo i ovde“ (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Pera Dobrinovi}“, „Lepotica Linejna“ (19.30).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVO^ICE: Maja Bugarski, Milica Dubqevi}, Daliborka Jovanovi} i Laura Erdei iz Novog Sada, Slavica Grubi{i} iz Gajdobre, Sawa Gaborv iz Koviqa, Tatjana Miti} iz Kulpina, Maja Gruji~i} i Sandra Milinovi} iz Temerina, Marija Radovi}-Tintor i Dragana Reqi} iz Petrovaradina, DE^AKE: Danijela Peji}, Aleksandra Radovanov, Vera Boqanovi}, Biqana Beqanski, Qiqana Bjeli} i Lidija [egrt iz Novog Sada i Tamara Bjelivuk iz Savinog Sela.

BEÊJ: U brojnih predstavnika dràvnih organa, lokalne samouprave, institucija, javnih preduze}a i ustanova, ju~e je u Be~eju odràna sve~ana promocija Op{tinskog saveta za bezbednost. Sve prisutne je pozdravio koordinator Op{tinskog saveta za bezbednost Lazar Sekuli}, koji je prezentirao glavne razloge formirawa Saveta i ciqeve u radu. - Na istom mestu okupqeni su iskusni predstavnici policije, pravosu|a, organa za prekr{aje, lokalne samouprave, {kolstva, Centra za socijalni rad i medija s ciqem da se analizira stawe bezbednosti, radi pravilnog koncipirawa bezbedonosne prevencije na teritoriji op{tine Be~ej u narednom petogodi{wem mandatu - rekao je Lazar Sekuli}. - Deca i mladi su u najve}oj meri izloèni raznim pritiscima kriminala svakakve vrste, a negde su, na àlost, i aktivni u~esnici.

Zna~i, veliki deo aktivnosti mora}emo da ulo`imo na odbrani ove populacije od kriminala, ~esto i samih od sebe, sve radi stvarawa

^lanovi Saveta Pored koordinatora Lazara Sekuli}a, ~lanovi Op{tinskog saveta za bezbednost u Be~eju su: I{tvan A~ai, Sne`ana Ba{i}, Svetlana Gagi}, Sini{a Erak, Ivan Kahri}, Zoran Kova~, Slobodan Male{ev, @eqko Milovan~ev, Borivoj Pap i Izabela [ormaz. bezbednijeg dru{tva - naglasio je predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi. U ime Odeqewa za sprovo|ewe zakona Misije OEBS u Srbiji, ju~era{woj promociji

novoformiranog Op{tinskog saveta za bezbednost u Be~eju prisustvovao je i rukovodioc programa za rad policije u zajednici Edvard Kabina. - Bezbednost zajednice je odgovornost svih nas, a ne samo policije. Zato, moramo da imamo voqu da podarimo na{a raznovrsna iskustva i talente, da se ukqu~imo u rad Saveta za dobrobit zajednice u kojoj `ivimo. Da biste osigurali uspeh va{eg Saveta za bezbednost, osnovna stvar koju treba da imate na umu jeste da ne smete da ga koristite kao sredstvo kontrole pojedinih institucija, da poku{avate da kroz rad Saveta ostvarite li~ne ciqeve, niti bi trebalo da na Savetu raspravqate o politi~kim pitawima. Samo ukoliko Savet iskoristite na pravilan na~in, zajednica }e imati koristi od toga - zakqu~io je Edvard Kabina. V. Jankov

PLANIRA SE IZGRADWA VODOVODA U PET SELA [IDSKE OP[TINE

Pitka voda stiè 2010. godine [ID: Nedavno su Op{tina [id i nema~ka fondacija GTZ potpisali ugovor o sufinansirawu glavnog projekta vodosnabdevawa za ~etiri mesta {idske op{tine koja nemaju vodovod. Kako je rekao pomo}nik predsednika op{tine [id Dejan Koji}, Nemci su odobrili 1,5 miliona dinara, a ukupna vrednost izrade projekta je 2,5 miliona dinara. U {idskoj op{tini pet sela je bez vodovodne mreè: Sot, Biki} Do, Privina Glava, Molovin i Quba. Direktor JKP „Vodovod” Miroslav Ribar kaè da imaju dosta problema i ve} duè razmi{qaju kako da re{e vodosnabdevawe u ovih pet sela. Bilo je predloga da se ova sela prikqu~e na gradski vodovod, ali to je iziskivalo ogromna sredstva, pa su na kraju iskopani bunari u Biki} Dolu, Privinoj Glavi, Molovinu i Sotu, a i u Quba }e uskoro dobiti jedan. -Kapacitet na{eg vodovoda, koji ima osam bunara je 95 litara u sekundi {to je malo. Zato smo odlu~ili ovog leta da bu{imo jo{ dva bunara i iz Fonda za kapitalna ulagawa odobreno nam je 22 miliona dinara - kaè Ribar dodaju}i da je kapacitet ova dva nova bunara 50 litara u sekundi. Direktor {idskog „Vodovoda” isti~e da je ovom preduze}u

Direktor {idskog „Vodovoda” Miroslav Ribar

neophodan i pre~ista~ otpadnih voda, me|utim visoka je cena izrade glavnog projekta i samog pre~ista~a i za tako ne{to u op{tinskom buxetu nema novca. Zato }e se prijaviti na republi~ke i pokrajinske konkruse. -Ve} smo se javili na konkurs Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo.Oni su ukupno obezbedili oko 17 miliona dinara za finansirawe izrade projekata vodosnabdevawa i 43,6 miliona za izradu projekata ot-

padnih i atmosferskih voda. Od tog novca sekretarijat }e dodeliti bespovratna sredstva nekim preduze}ima s podru~ja Vojvodine, te o~ekujem da }emo i mi dobiti novac za izradu projektne dokumentacije u vezi sa bu{ewem bunara u selima {idske op{tine koja nemaju vodovod - ka`e Ribar i napomiwe da se wihov zahtev odnosi na ~etiri sela jer Quba ima svu dokumentaciju. Tako bi ve} naredne godine pomenuta sela trebalo kona~no da dobiju vodovod. Po re~ima Miroslava Ribara, konkurisa}e i za sredstva potrebna za postavqawe pre~ista~a otpadnih voda, a ve} su za wega utvrdili i lokaciju - Ada{evce u blizini kanala [idine. U JKP „Vodovod” tra`e re{ewe za nastavak izgradwe paralelnog cevovoda, a drugo je sanacija cevovoda koji prolazi ispod autoputa. Naime, iz ovog cevovoda, samo u jednoj sekundi istekne ogromna koli~ina vode {to predstavqa problem u vodosnabdevawu [ida i okolnih sela. D. Savi~in

Sertifikatom do novih investicija STARA PAZOVA: Op{tina Stara Pazova prijavila se za u~e{}e u programu Sertifikacije op{tina s povoqnim poslovnim okruèwem. Zahvaquju}i tom programu, potencijalni investitori }e biti u mogu}nosti da dobiju precizne i pouzdane informacije o uslovima za investirawe na lokalnom nivou, a Sertifikat }e posluìti kao dokaz da te op{tine pruàju najboqe usluge i informacije koje olak{avaju zapo~iwawe poslova i imaju dobro uspostavqenu proceduru za dobijawe dozvola od organa loklane samouprave. Javni poziv za u~e{}e lokalnih samouprava u ovom programu objavili su Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (MERR), Ameri~ka agencija za me|unarodni razvoj (USAID) i Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA ). Predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi} smatra ovo samo jo{ jednim korakom u ~itavom ciklusu aktivnosti ove lokalne samouprave na putu da se {to boqe organizuje, kako bi bila {to atraktivnija i doma}im i stranim investitorima. Korak na tom putu je i seminar, koji Op{tina Stara Pazova organizuje danas, u saradwi sa Fondom za podr{ku investicija u Vojvodini pod nazivom „Znawem do investicija”, a su{tina je obu~iti u~esnike seminara za privla~ewe direktnih stranih investicija u svetlu novog zakona o planirawu i izgradwi. A. N.

Stambeno zbriwavawe izbeglica Efikasnije poslovawe lokalne samouprave BE^EJCI POTPISALI MEMORANDUM O RAZUMEVAWU GEOGRAFSKOG INFORMACIONOG SISTEMA

BE^EJ: U ciqu planirawa integralnog razvoja op{tine Be~ej i modernizacije usluga koje lokalna samouprava pru`a svim zainteresovanim strankama, potpisan je Memorandum o razumevawu Geografskog informacionog sistema izme|u op{tine Be~ej i

na{u op{tinu, a potpisivawem memoranduma iskazali nameru da krenemo intezivnije u realizaciju. Sada nam predstoji formirawe radne grupe, koja }e biti stalno telo, s ciqem da prvo donese usagla{eni tekst sporazuma o saradwi, gde }e precizno biti definisani odnosi i koristi koje se o~ekuju, a onda i da izradi strategiju GIS op{tine Be~ej - rekao je ~lan be~ejskog Op{tinskog ve}a koji je radio na ovom projektu Marijan Radi~evi}. Predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi i predsednik Skup{tine op{tine Be~ej Du{an Jovanovi} su se slo`ili da je ovo prvi korak u realizaciji posla koji }e biti od velike koristi u radu lokalne samoDetaq s potpisivawa Memoraduma uprave, ali i potpisnio razumevawu GIS op{tine Be~ej ca memoranduma. - Bez uvo|ewa GIS, vi{e ne}epredstavnika Republi~kog geomo mo}i da na brz, kvalitetan i detskog zavoda, Telekoma Srbije, zadovoqavaju}i na~in odgovoriElektroprivrede Srbije i be~ejmo potrebama privrede, instituskih preduze}a „Vodokanal”, „Gas cija, ustanova, gra|ana... Kada se Be~ej”, „Komunalac”, „Potisje”, zavr{i proces uvo|ewa GIS, to „Stankom-Be~ej” i „Toplana”. - Pre ne{to vi{e od pola gopodrazumeva da }e na{a op{tina dine inicirali smo ovu problepove}ati efikasnost i kvalitet matiku i 23. marta, na 13. sedniu obavqawu pojedinih poslova ci SO Be~ej, doneli Odluku o lokalne samouprave - dodao je Dupristupawu i uvo|ewu general{an Jovanovi}. nog informacionog sistema u V. Jankov

KULA: Komesarijat za izbeglice, kulska op{tina i UNHCR- raspisali su konkurse za izbor korisnika za dodelu pomo}i koji se sastoji u otkupu ku}a sa oku}nicom, kao i u pomo}i u gra|evinskom materijalu za zavr{etak zapo~ete gradwe ili adaptaciju i poboq{awe uslova `ivota u objektima koji su u vlasni{tvu izbeglih lica. Na konkursu Komesarijata za izbeglice i UNHCR-a „Podr{ka lokalnim akcionim planovima”, kulskoj op{tini su odobrena sredstva za projekat „Pomo} u re{avawu stambenih problema izbegli~kih porodica u op{tini Kula”. Projektom

je predvi|ena pomo} u otkupu ku}a sa oku}nicom i u gra|evinskom materijalu za zavr{etak zapo~ete gradwe, ili adaptaciju i poboq{awe uslova `ivota u objektima koji su u vlasni{ntvu izbeglih lica. Ukupna vrednost sredstava je 5.375.000.00 dinara, od ~ega je 4.875.000 dinara donacija UNHCRa, dok jer kulska op{tina u~estvovala sa 500 hiqada dinara. Prijave za pomo} u gra|evinskom materijalu se mogu podnositi do 13 oktobra, a za otkup ku}a rok je do 29. oktobra. Prijave se podnose kod op{tinskog poverenika za izbegla lica. N. P.

Te{wa saradwa Kikinde i Nema~ke KIKINDA: Ata{e za kulturu i {tampu ambasade Nema~ke Karin Mar{al posetila je ju~e Kikindu. Nakon poste {koli, ata{e je posetila i lokalnu samopuravu i razgovarala sa predsednikom Op{tine Ilijom Vojinovi}em. Povod za ovu posetu je me|unarodna razmena u~enika, organizovana u okviru programa Partnerstva izme|u {kola, koji realizuje Pedago{ki institut Nema~ke. Naime, u~enici Osnovne {kole „@arko Zrewanin” od 1. do 10 juna boravili su Nema~koj i bili gosti Realne {kole u gradu Hoksteru, uzvratna poseta |aka iz Nema~ke planirana je od 3. do 12. maja naredne godine.

- U Kikindi sam kako bih bila gost tokom manifestacije „Dani ludaje” i radi dogovora o daqoj saradwi sa Osnovnom {kolom „@arko Zrewanin”. Za nas je izuzetno va`no da postoji saradwa i razmena u~enika izme|u Kikinde i Hokstera. Ambasada }e sve u~initi da se razmena u~enika odr`i, kao i da motivi{emo i druge {kole da u~estvuju u ovim programima – rekla je Karin Mar{al. Predsednik Op{tine Ilija Vojinovi} istakao je da, pored kulturne, treba uspostaviti i privrednu saradwu. Neophodno je da ambasada Nema~ke predlo`i grad sa kojim bi Kikinda imala privredne, kulturne i sve druge vidove saradwe. A. \.

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda14.oktobar2009.

FOND ZA KAPITALNA ULAGAWA SE OBAVEZAO

Nova ambulanta u Kucuri VRBAS: Direktor Fonda za kapitalna ulagawa Mom~ilo Milovi} i direktorica vrbaskog Doma zdravqa dr Brajana Nikoli} potpisali su ju~e u Kucuri Protokol o saradwi kojim se Fond obavezuje da }e finansirati izgradwu nove ambulante u ovom mestu vrbaske op{tine. Kucurska ambulanta trenutno se nalazi u monta`nom objektu kojem je odavno istekao rok upotrebe i ovaj objekat je ve} godinama u planu za ru{ewe. Prema re~ima Mom~ila Milovi}a, uskoro }e po~e-

ti priprema projektne dokumentacije, a ve} po~etkom naredne godine mogli da po~nu i radovi na novom objektu ambulante u Kucuri. -O~igledno je da ovaj objekat vi{e nije za upotrebu, a prema nekim prvim procenama i na osnovu potreba kucurske ambulante mislim da }e za izgradwu nove zgrade Fond izdvojiti oko 20 miliona dinara. Trudi}emo se da to bude moderna ambuklanta koja }e zadovoqiti potrebe gra|ana Kucure kojima i na ovaj `elimo da poboq{amo kvalitet `ivota u wi-

MESEC DANA RADA JATP „ALIBUNAR” U ALIBUNARU

Jeftin prevoz spasava roditeqski yep ALIBUNAR: Kada je pre nekoliko godina gradona~elnik Goricije iz Italije Edi Mini, gost Konferencije gradova, upitao je predsednika op{tine Alibunar Milana ]uruviju ~ime mo`e da pomogne, on je odgo-

\or|el Loboda

vorio da je svaka pomo} dobrodo{la. Nedugo potom u Alibunar su dopremqena tri autobusa iz tog italijanskog grada kao pomo} ovoj ju`nobanatskoj op{tini. Nakon toga usledila je i poseta Edi Minija Alibunaru i tu se produbilo u prijateqstvo op{tine Alibunar i regije Goricije, a jedna ulica u Alibunaru ponela je ime italijanskog donatora. Iz Goricije su stigla jo{ dva autobusa i svi su se nekoliko godina koristili za prevoz sportskih ekipa, kulturno umetni~kih dru{tava, u~esnika ekskurzija i ~lanova brojnih nevladinih organizacija iz ove op{tine. Suo~en sa besparicom gra|ana i skupim mese~nim kartama vr{a~kog STUP-a „Drugi oktobar”, kome je op{tina godi{we pla}ala tri miliona dinara za regresirawe, sada{wi predsednik op{tine Alibunar Danijel Ki{marton je pokrenuo akciju za osnivawe sopstvenog autobuskog preduze}a. I tako je po~etkom septembra osnovano Javno

auto-transportno preduze}e „Alibunar”, koje je, nakon brojnih peripetija sa dozvolama, po~elo da prevozi u~enike sa teritorije op{tine do wihovih {kola u Alibunaru, Vr{cu i Pan~evu. Prvi mesec op{tina je svoje u~enike ~astila besplatnim prevozom. - Od oktobra sredwo{kolci do Alibunara mese~ni prevoz pla}aju hiqadu, a do Vr{ca i Pan~eva dve hiqade dinara. Nemamo neku veliku dobit, tek da se tro{kovi za odràvawe autobusa, plata i goriva pokriju, ali je godinama prisutan ucewiva~ki odnos drugih prevoznika prekinut. Odnedavno dobili smo odobrewe i za prevoz gra|ana na podru~ju na{e op{tine. Tako karte do Vladimirovca, Devoja~kog Bunara, Seleu{a, Lokava i Banatskog Karlovca ko{taju 50, a kod drugih je 90 dinara u jednom pravcu. Do Ilanxe, Novog Kozjaka, Dobrice, Jano{ika i Nikolinaca je 70 dinara i to je nai{lo na odobravawe svih stanovnika na{eg kraja – kaè \or|el Loboda v.d. direktora ovog autobuskog preduze}a. A, ovih dana iz prijateqske Goricije stiù vesti da }e ova italijanska regija Alibunaru poslati jo{ nekoliko dobro o~uvanih autobusa. Alibunarsko i rukovodstvo preduze}a bi voleli da to budu minibusi koji bi se uklopili za prevoz osnovaca sa Devoja~kog Bunara do Vladimirovca, od Dobrice i Novog Kozjaka do Ilaxe. Ovo je i dokaz da lokalna samouprava u nerazvijenim op{tinama, kakav je Alibunar, moè mnogo svojim gra|anima da pomogne u re{avawu va`nih ìvotnih problema, a i jevtiniji prevoz u~enika i putnika svakako nije mala pomo}. R. Jovanovi}

Po~ast dobrovoqnim davaocima krvi

hovom mestu. Pored toga, Fond u Kucuri finansira i druge projekte me|u kojima je svakako izgradwa kanalizacione mreè koja je u toku - rekao je Milovi}. Prema re~ima pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Atile êngerija, koji je tako|e prisustvovao potpisivawu ovog Protokola, sekrtetarijat }e pruìti podr{ku u opremawu nove ambulante u Kucuri. -To }e biti jo{ jedan korak u ostvarivawu deklarisane politike Izvr{nog ve}a APV da se niko u Vojvodini ne sme pla{i-

ti bolesti. Sekretarijat }e izdvojiti sredstva za opremawe ove ambulante i time pomo}i napore vrbaskog Doma zdravqa da pove}a i poboq{a kvalitet usluga u svim mestima op{tine. Znamo da su ve} po~ele da rade stomatolo{ke ambulante u selima, da sela pose}uju i pedijatri to je pravi put razvoja zdravstvenih ustanova u Vojvodini - rekao je dr ^engeri. Delegacija Fonda za kapitalna ulagawa ju~e je posetila i KUD „Karpati” iz Vrbasa koje neguje kulturu i tradiciju

S potpisivawa Protokola o saradwi

Rusina i Ukrajinaca, povodom sve~anog otvarawa novog Doma ovog dru{tva, u ~ijoj su izgrad-

PIJA^NI PRODAVCI PROTIVE SE LEGALIZACIJI TRGOVINE

Fiskalne kase zimi se smrznu ZREWANIN: Pija~ni prodavci protive se uvo|ewu fiskalnih kasa zato {to ne postoje uslovi da se na ovaj na~in legalizuje wihov rad, zakqu~ak je koji se moè izvesti posle sastanka u Zrewaninu. Predsednik Unije pija~nih prodavaca Srbije Nikola Beus istakao je da je u zemqi vi{e od 250.000 pija~ara koji se svakodnevno susre}u sa ogromnim problemima. Najve}i se ti~u fiskalizacije, uslova rada i cene zakupnina pija~nih tezgi. - Mi ne beìmo od legalizacije, ali je uvo|ewe fiskalnih kasa neizvodqivo, kako zbog uslova u kojima radimo, tako i zbog niza drugih stvari. Obrati}emo se nadle`nima da prolongiraju uvo|ewe fiskalnih kasa dok ne re{imo na{e probleme – rekao je Beus i ukazao na problem prodavaca Severnobanatskog okruga kojima je nedavno Ministarstvo trgovine, odnosno kikindska trì{na inspekcija, zapretilo da }e im, ukoliko nemaju fiskalne kase, roba biti oduzimana.

Pija~ari tvrde da je fiskalizacija nemogu}a

Predsednik Udru`ewa pija~nih prodavaca Novog Sada Murati Sadrija kazao je na sastanku u Zrewaninu da ih nadle`ni prisiqavaju na registraciju samostalnih trgovinskih radwi, {to podrazumeva objekat, sanitarni

Zrewaninske tezge skupqe od novosadskih Pija~ni prodavci na sastanku u Zrewaninu istakli su da se cene zakupa tezgi razlikuju od grada do grada. Primera radi, naveli su podatak da je mese~na cena zakupa tezgi na Najlon pijaci u Novom Sadu 2.220 dinara, dok je cena zakupa u Zrewaninu ~ak 6.200 dinara. Uz napomenu da je pija~arima dogorelo do nokata, Beus je naglasio da oni èle dijalog sa nadle`nim institucijama. Ako im se oduzme roba sa tezgi, dodao je, dràva }e ih zaviti u crno, jer su oni ve} prezaduèni. - Niko na pijacu nije do{ao da bi se obogatio, ve} da bi preìveo. To su qudi koji su ostali bez posla i kojima je ovo jedini na~in da prehrane porodicu - objasnio je Beus.

~vor i ostalo {to oni nemaju. Sadrija je napomenuo da su izradili nacrt Zakona o pija~nim prodavcima koji je dostavqen Ministarstvu finansija, Ministarstvu trgovine i direktoru poreske uprave. Slede}e {to nameravaju jeste da se obrate ministru za rad i socijalnu politiku Rasimu Qaji}u. Predsednica Udru`ewa pija~nih prodavaca Zrewanina Dragana Kosti} podsetila je da na zre-

waninskim pijacama radi oko 2.000 qudi. Ve}i deo wih je registrovan, ali ima i onih koji zbog izuzetno lo{e finansijske situacije nisu bili u mogu}nosti to da u~ine. - Mnogi pla}aju socijalno i penziono osigurawe, kao i porez, ali ima i socijalnih slu~ajeva koji nisu u prilici to da rade. Mnogo je qudi koji su ostali bez posla i sada su na pijaci. Na na{oj velikoj pijaci tek deset odsto wih nabavilo je fiskalne kase, ali one ne rade, sve su pokvarene, zimi se smrznu, a veliki broj prodavaca su starije osobe koje i ne znaju da ih koriste - kazala je Kosti}eva. Jedan od zrewaninskih pija~ara Asani Femi primetio je da pijaca vi{e nije ono {to je nekada bila i da na woj nije mogu}e ostvariti veliku zaradu. Uvo|ewe novina poput fiskalizacije i pove}awa poreza jo{ im dodatno ote`ava situaciju, upozorio je on, a mo`e se desiti da do|u u situaciju i da postanu vi{ak radne snage. @. Balaban

PO^ELI RADOVI NA GASNOJ MRE@I U SVILOJEVU

Gas u ku}ama do kraja godine

Dobrovoqni davaoci krvi

SOMBOR: Predsednik somborskog Crvenog krsta primarijus dr Milan Zobenica, u kampu ove organizacije u Ba~kom Mono{toru uru~io je priznawa dobrovoqnim davaocima krvi, koji su u minuloj godini ostvarili jubilarna davawa dragocene te~nosti. Priznawa za 50 davawa su dobili Jo`ef Bewak, Ivan Nikoli}, Boro Bori}, Tivadar Dio{i, Alojz Kuzmi}, Miroslav Stri~evi}, Vinko Videnkovi}, Rudolf Vi-

{tica, Lazar Keli}, Mile Kara}, Stevan Loboda, Milinko Cvijeti}anin, I{tvan Ma}u{, Vladimir Raki}, Niko Vili},Vojin Stankov, Bo{ko Vujasinovi}, Josip Bem, Adam Milo{evi} i Jovica Kora}. Ivan Kati} primio je priznawe za stoto davawe, a specijalna prizanawa primili su dobrovoqni davaoci Nikola Blagojevi}, Bogdan Blanu{a, Jovan Markovi} i Mitar Mileti}. M. M}

SVILOJEVO: Uprkos ki{i, u Svilojevu je u ponedeqak po~ela izgradwa mesne gasne mre`e. Sve~anosti koja je uprili~ena povodom po~etka radova prisustvovali su predstavnici op{tine na ~elu sa predsednikom @ivoradom Smiqani}em, predstavnici JP „Srbijagas” i Mesne zajednice Svilojevo. -Za na{e selo ovo je istorijski datum, jer o~ekujemo da }e uvo|ewem gasa u doma}instva biti ispuwen jedan od zna~ajnih uslova za razvoj turizma u selu i stoga se zahvaqujemo prvenstveno op{tinskom rukovodstvu koje ima razumevawa i za razvoje sela – rekao je predsednik Saveta MZ Svilojevo Ferenc Bartalo{, dodav{i da u selu ima 500 doma}instava, odnosno ku}a, koje }e uvo|ewem

Ki{a nije omela radove

gasa posti}i ve}u cenu na tr`i{tu nego do sada. Kako je rekao izvr{ni direktor investicija u JP „Srbijagas” Jovica Budimir, ugovor izme|u apatinske op{tine i „Srbijagasa” o izgradwi gasne mre`e na podru~-

ju op{tine potpisan je 2005. godine i do danas je ura|ena potpuna gasifikacija Apatina, zavr{ena je mre`a u Prigrevici i sada po~iwu radovi u Svilojevu. -Ova investicija vredna je 50 miliona dinara, a ukupno, za gasifikaciju svih sela na podru~ju op{tine bi}e utro{eno 350 miliona dinara. Novac }e izdvojiti „Srbijagas”. S obzirom na to da je firma „Bobar” iz Be{ke posao u Prigrevici zavr{ila dva meseca pre roka, o~ekujem da }e mre`a u Svilojevu biti gotova do kraja godine. Naredne godine nastavqamo poslove u Sonti i u Kupusini- rekao je Smiqani}. J. P.

wi u~estvovali Fond, vrbaska op{tina i ukrajinska ambasada u Srbiji. N. Perkovi}

PO^IWE GREJNA SEZONA

Dugovawa i na rate

KIKINDA: Sutra, JP „Toplana” u Kikindi zapo~e}e grejnu sezonu. Prema re~ima direktora Nikole Terzina, stekli su se vremenski uslovi za paqewe kotlova. Zavr{en je deo trase vrelovoda u ulici Milo{a Velikog koja je bila kriti~na i gde je bilo gubitaka toplotne energije. Javnom preduze}u „Toplana” ra~un je dva dana bio u blokadi zbog dugovawa za isporu~eni gas firmi „Srbijagas”, ali su te{ko}e prevazi|ene uplatom dela dugovawa buxetskih korisnika. Od oko tri hiqade korisnika, ve}ina redovno izmiruje svoje obaveze, a ve} sredinom leta iz „Toplane” je zapo~ela akcija pozivawa du`nika da sklope ugovore o otplati dugovawa na rate. Ipak, protiv tridesetak korisnika preduzeta je najnepopularnija mera odnosno zape~a}eni su im ili skinuti radijatori tako da }e oni tokom predstoje}e grejne sezone morati da se snalaze i greju na drugi na~in. -Apeli za pla}awe dugovawa na rate nai{li su na pozitivan odjek kod ve}ine du`nika, me|u kojima su pored gra|ana i pravna lica – obja{wava Nikola Terzin. – Sa gra|anima i pravnim licima koji su nam bili veliki du`nici sklopili smo ugovore i sada je i naplata boqa. Novi krug tu`bi protiv neredovnih plati{a bi}e pokrenut ovih dana. Iako je utu`ewe nepopularna mera gra|anima i ostalim na{im korisnicama mora biti jasno da smo i mi u istom polo`aju prema firmi „Srbijagas“ te da moramo sve u~initi da svoja dugovawa prema ovoj firmi isplatimo do kraja godine kako ne bi ostali bez osnovnog energenta. Direktor „Toplane” predao je zahtev nadle`nima u op{tini za pove}awe cene daqinskog grejawa za 13 odsto. Trenutna cena na godi{wem nivou je 117 dinara po kvadratu. Tokom leta korisnici pla}aju 20 dinara po kvadaratu,a tokom zime 97 dinrara. Ukoliko bi bila odobrena nova, vi{a, cena daqinskog grejawa na godi{wem nivou ono bi ko{talo 140 dinara po metru kvadratnom. Iz lokalne samouprave jo{ uvek nema odgovora o zahtevu „Toplane” tako da je neizvesno da li }e grejawe poskupeti ili ne. A. \uran

Premijera „Glasina” SUBOTICA: Drama na srpskom suboti~kog Narodnog pozori{ta premijerno }e u petak izvesti predstavu Nila Sajmona „« Glasine”», koju je re`irala direktorica ovog ansambla Olivera \or|evi}. Re~ je o komadu, napisanom po~etkom osamdesetih godina, a uz „« Apartman A”» i „« Apartman B”», ovo }e biti drugi komad Nila Sajmona koji se nalazi na repertoaru Drame na srpskom. U predstavi igraju: Vladimir Grbi}, Andrea Erdeq, Marko Makivi}, Miwa Pekovi}, Sr|an Sekuli}, Sawa Morav~i}, Branko Luka~, Jelena Mihajlovi}, Milan Vejnovi} i Igor Leri}, scenografija je poverena Mariji Kalbi}, a kostimi Milici Grbi} – Komazec, dok je izbor muzike napravila Olivera \or|evi}. Predstava po~iwe u petak u 19.30 na sceni „«Jadran”», a prva repriza na programu je 27. oktobra, u« isto vreme, na istom mestu». Z. R.

CRNA HRONIKA

sreda14.oktobar2009.

DNEVNIK

ODBRANA BIV[EG GRADONA^ELNIKA ZREWANINA

Krivi~na prijava protiv Olivera Duli}a Odbrana biv{eg gradona~elnika Zrewanina Gorana Kneèvi}a saop{tila je ju~e da je podnela krivi~nu prijavu protiv ministra ìvotne sredine i prostornog planirawa i ~lana Predsedni{tva Demokatske stranke Olivera Duli}a zbog izjave objavqene u listovima „Pravda“ i „Dnevnik“. Duli} je kazao da mu je „veoma ào {to

Oliver Duli}

U HORGO[U

Osumwi~en za obqubu devoj~ice Protiv Kristijana L. (1988) iz Horgo{a pripadnici Policijske stanice u Kawi`i podneli su krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo obqube nad trinaestogodi{wom devoj~icom iz Horgo{a. Majka devoj~ice slu~aj je prijavila policiji. Prilikom utvr|ivawa svih okolnosti ispostavilo se da nije re~ o nasiqu, nego da je devoj~ica dobrovoqno pristala na seks, ali je usledila krivi~na prijava protiv mladi}a jer, po{to je re~ o detetu, i dobrovoqno vo|ewe qubavi podle`e krivi~noj odgovornosti. M. Mr. – A. \.

VANDALIZAM U ^OKI

Oskrnavqeno spomen-obele`je Spomen-obele`je kod restorana „@drebac“ u centru ^oke oskrnavqeno je pro{log viken-

da, najverovatnije u no}i izme|u subote i nedeqe. Nepoznati vandali s postoqa su sru{ili i o{tetili dvojezi~nu spomen-plo~u na srpskom i ma|arskom jeziku, postavqenu pre 12 godina, prilikom obeleàvawa 750 godina postojawa ôke. ôkanskoj policiji je ovaj slu~aj prijavqen tek u ponedeqak, posle intersovawa novinara, pa je, kako smo saznali u Informativnoj slu`bi Policijske uprave u Kikindi, obavqen uvi|aj da bi se utvrdile okolnosti u vezi sa skrnavqewem spomen-obele`ja i otkrili po~inioci. Ovo spomen-obele`je i ranije je bilo na meti vandala, a nakon postavqawa 1997. godine, originalna dvojezi~na tabla je posle zamewivana novom, zato {to veli~ina slova na oba jezika nije bila O{te}eno spomen-obele`je Foto: M. Mitrovi} istovetna. u centru ôke M. Mr.

je Goran Kne`evi} u zatvoru i {to se dokazalo da sve one optu`be koje mu se stavqaju na teret, izgleda jesu ta~ne“. – Duli} je nedvosmisleno povredio pretpostavku nevinosti Kne`evi}a, a kao visoki predstavnik izvr{ne vlasti, svojom izjavom je povredio i nezavisnost suda. ^lan 336A Krivi~nog zakonika glasi: „Ko za vre-

me trajawa postupka pred sudom, a pre dono{ewa pravosna`ne sudske odluke, u nameri da povredi pretpostavku nevinosti ili nezavisnosti suda, daje javne izjave u sredstvima javnog informisawa, kazni}e se zatvorom do {est meseci i nov~anom kaznom“ – podsetila je Kne`evi}eva odbrana. @. B.

ISTRAGA ZBOG POKU[AJA UBISTVA U E^KI

Kuhiwskim no`em na zeta

Okru`no javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Mihaqa Juhasa (77) iz E~ke, zbog sumwe da je poku{ao da ubije zeta [. N. Nemili doga|aj desio se 8. oktobra ove godine, oko 19.15 sati, u dvori{tu porodi~ne ku}e u kojoj obojica `ive. Nakon kra}eg verbalnog sukoba, [. N. je tasta udario

rukom u glavu. Od siline udarca, Juhas je pao na betonsku stazu. Kada je ustao, kuhiwskim no`em, koji je poneo sa sobom, naneo je [. N. tri ubodne rane u predelu grudnog ko{a. Juhas je, re{ewem istra`nog sudije zrewaninskog Okru`nog suda, u pritvoru od 9. oktobra. @. B.

MINISTARSTVO PRAVDE PODR@AVA ADVOKATE

USKORO I U SRBIJI KU]NI PRITVOR

Za po~etak 300 elektronskih poveza Nabavka tehni~ke opreme za realizaciju projekta „ku}nog pritvora“, instituta koji je, novim zakonskim izmenama, uveden i u krivi~no zakonodavstvo Srbije za odre|eni broj lak{ih krivi~nih dela, uveliko je u fazi realizacije. Na~elnik Odeqewa za alternativne sankcije u Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija Ministarstva pravde Srbije Damir Joka u razgovoru za „Dnevnik“ nagla{ava da je u vezi s tim projektom ve} podneta aplikacija za novac iz pretpristupnih fondova EU. Nakon toga sledi tenderska procedura za nabavku kompleta elektronskih poveza koji se okrivqenima ili osu|enima stavqaju oko zgloba ruke ili noge. Pomo}u tih takozvanih elektronskih narukvica omogu}ava se da nadle`ni pravosudni organi u svakom trenutku u potpunosti prate sprovo|ewe ku}nog pritvora kao mogu}e alternative klasi~noj pritvorskoj meri, odnosno sankcije ku}nog zatvora, koju sudovi mogu izre}i u zakonom predvi|enim slu~ajevima pojedinih lak{ih krivi~nih dela. – U kontaktima sa sudovima postigli smo dogovor o tome da wihovo izricawe po~nu tek kada se za wihovo sprovo|ewe obezbede tehni~ki uslovi – ka`e Damir Joka. Po wegovim re~ima, u prvoj fazi se planira nabavka 300 kompleta elektronskih narukvica, za teritoriju koju pokriva Okru`ni sud u Beogradu, gde se po~ini do 60 odsto

Jedan od modela elektronske narukvice

U zatvorima 10.500 osu|enih i pritvorenih Damir Joka ka`e da, po posledwim podacima, u zatvorima u Srbiji ima oko 10.500 osu|enih i pritvorenih lica. Sama ta brojka govori da je i daqe nagla{en problem prenaseqenosti zatvora u Srbiji. Procena je da bi do izvesnog smawewa prebukiranosti zatvorskih kapaciteta moglo do}i nakon {to se stvore tehni~ki uslovi za primenu instituta ku}nog pritvora. krivi~nih dela u Srbiji, a u narednoj fazi se planira nabavka jo{ izme|u 500 i 600 kompleta za teritorije koje pokrivaju ostali sudovi. O~ekivawa su da }e do kraja slede}e godine biti stvoreni svi tehni~ki uslovi da po~ne puna primena instituta ku}nog pritvora. Damir Joka nagla{ava da je za projekat prethodno bilo neop-

hodno stvoriti i zakonske pretpostavke, te da se nakon {to su pro{log meseca stupile na snagu zakonske izmene kojima je uveden i institut ku}nog pritvora, odmah pristupilo tehni~kom opremawu, ali da je za to neophodan odre|eni period. Tako|e je naglasio da je ceo projekat vezan za OEBS, koji mu od po~etka daje veliku podr{ku. J. J.

Neodr`ive fiskalne kase

Ministarstvo pravde Srbije inicira}e izmenu Uredbe kojom je planirano uvo|ewe fiskalnih kasa za evidentirawe advokatskih usluga po~ev od 1. marta 2010, izjavio je ju~e dràvni sekretar Slobodan Homen. – S obzirom na to da nigde u Evropi ne postoje fiskalne kase u oblasti advokature, Ministarstvo pravde smatra da je takav reìm neprimewiv i da postoje boqi na~ini kontrole prihoda i naplate poreza od advokata – kazao je Homen. Advokatska komora Srbije saop{tila je ju~e da je vi{e od 500 advokata, u~esnika Konferencije advokata, izrazilo neslagawe i neprihvatawe da evidentiraju ostvareni promet putem fiskalnih kasa, smatraju}i da se na taj na~in „kr{i nezavisan i samostalan poloàj advokature“ i najavila mogu}nost stupawa u generalni {trajk. Ministarstvo daje punu podr{ku Advokatskoj komori i inicira}e pred Ministarstvom trgovine i Vladom Srbije da se izmeni Uredba o odre|ivawu delatnosti koje su u obavezi da evidentiraju ostvareni promet putem fiskalnih kasa, naglasio je Homen. On je podsetio na to da je Ministarstvo pravde pre dono{ewa Uredbe dalo negativno mi{qewe o odredbi kojom se i u advokaturu uvode fiskalne kase. (Tanjug)

SU\EWE U NOVOM SADU BESKU]NIKU BRANKU ^EREVICKOM

HA{KI TRIBUNAL

Karayi}: Ne}u u~estvovati u su|ewu-predstavi Biv{i predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} upozorio je Ha{ki tribunal na to da ne}e u~estvovati u „su|ewu-predstavi“ ako mu sud ne bude dao dovoqno vremena da se pripremi za proces. Karaxi} je optuèn za genocid i zlo~ine protiv ~ove~nosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimawe me|unarodnih talaca tokom rata u BiH 1992–95. U ju~e objavqenom podnesku àlbenom ve}u Tribunala, Karaxi} je nazna~io da „èqno o~ekuje da iznese istinu o tome {ta se dogodilo u Bosni“ i da je ta „istina neugodna za dràve koje su stvorile i podràvaju Tribunal“. „Karaxi}, me|utim, jednostavno ne moè pristati da zapo~ne su|ewe koje }e biti nepravi~no od po~etka. Premda veoma àrko èli da ima svoj dan u sudnici, Karaxi} ne}e u~estvovati u ‘su|ewu-predstavi’ u kojem je samo jedna strana imala mogu}nost da se

pripremi i predstavi svoju verziju doga|aja“, naglasila je odbrana u podnesku. Karaxi} je nedavno uloìo àlbu na odluku pretresnog ve}a Tribunala da su|ewe po~ne 21. oktobra, obrazlaù}i da od hap{ewa u julu pro{le godine nije imao dovoqno vremena da se pripremi za proces. Ako odluka o Karaxi}evoj àlbi ne bude doneta do danas, pretresno ve}e }e razmotriti daqe odlagawe po~etka procesa, najavio je pro{le nedeqe predsedavaju}i sudija O Gon Kvon. „Odluku sudskog ve}a vaqa preina~iti, a Karaxi}u dati odgovaraju}e vreme da se pripremi za su|ewe koje }e u potpunosti i na pravi~an na~in utvrditi {ta se dogodilo u Bosni i ko je za to odgovoran“, pi{e u ju~e objavqenom dodatku Karaxi}evoj àlbi. Ha{ko tuìla{tvo usprotivilo se Karaxi}evom zahtevu za odlagawe po~etka su|ewa. (Beta)

Upla{io se batina pa priznao ubistvo? – Nisam ubio Vasu. Tog dana sam skupqao papir, pa sam u{ao u jednu razru{enu ku}u da mokrim. Tu sam video da ~ovek le`i mrtav, ali nisam znao ko

kama, nogama i metar dugom letvom. Svemu je, stoji u optu`nici, prethodila sva|a dvojice nevoqnika. Vasa je oti{ao u raz-

osobqe zamolio da zovu policiju, ali oni to, navodno, nisu u~inili. Tada je nai{ao momak koji je pristao da zove policiju, a ovi su ga sutradan uhapsili. Svoje druga~ije iskaze u istrazi u odnosu na ju~era{we na su|ewu, êrevicki je obrazloìo „pritiskom“ kojem je bio izloèn u istra`nom postupku. – Jedan inspektor mi je kazao: „Ti si ubio Vasu!“ Ja sam rekao

rakiju, uz pretwu da }e me tu}i ako ne pijem – ustvrdio je ^erevicki, rekav{i i da je pred istra`nim sudijom, iako tamo policajaca nije bilo, druga~ije kazivao zbog straha da }e dobiti batine. Ju~e je svedo~io sudski ve{tak Du{ko Kickarevi}, koji je ve{ta~io biolo{pke tragove: on je rekao da biolo{ki materijal na|ena na patikama i ispod noktiju

Nada je Zaga êrevicki je, brane}i se, rekao da je kobnog dana „pio s Nadom“ ispred jedne prodavnice. Na pitawe ko je Nada, objasnio je da on s tom ènom „i{’o dve godine“. Tada je usledilo pitawe zamenika OJT-a: – Da li je okrivqeni hteo da se oèni Nadom? Usledio je potvrdan odgovor. – Da li zna da Nada ima muà? Odgovor je bio da je Nada razvedena. – Da li okrivqeni i sada smatra da se ta osoba zove Nada? – Ne. U optu`nici sam pro~itao da se zove Zaga (!?) – rekao je êrevicki. Stra}ara u kojoj je na|eno beìvotno telo Vase Kavraje

je – rekao je, iznose}i odbranu, Branko ^erevicki (50), ro|en u Rakovcu, ~ovek bez adrese i li~nih dokumenata, okrivqen da je 2. maja ove godine pri bezobzirnom nasilni~kom pona{awu ubio besku}nika Vasu Kavraju (47), pretukav{i ga ru-

ru{enu ku}u u Ulici Ilije Bir~anina u Novom Sadu, a Branko je krenuo za wim, te mu je zadao povrede od kojih je Kavraja umro na licu mesta. ^erevicki je jo{ napomenuo da je, kada je video le{, oti{ao u obli`wu prodavnicu gde je

da nisam. Izneo je fla{u rakije i rekao mi: „Pij!“ Nisam hteo da pijem, tra`io sam advokata, a on mi je rekao: „Nema{ ti para za advokata“. Kasnije, u{ao je jedan visok ~ovek, advokat, a inspektor ga je isterao napoqe. Posle su u{le dve `ene, a i wih je isterao. Terali su me da pijem

^erevickog nisu pripadali Kavraji, a trag koji mu je dostavqen u kesicama na kojima je pisalo „leva ruka“ i „desna ruka“, odgovaraju DNK profilu Vase Kavraje. Zbog nedolaska ve{taka ~ije se mi{qewe ju~e o~ekivalo, su|ewe je odlo`eno. D. Kn.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

^lan dr`avnog Saveta za borbu protiv trgovine qudima Darko Ne{i} iz Policijske uprave u Jagodini izjavio je ju~e da je Srbija, od zemqe tranzita, od pre deset godina, „postala izvor trgovine qudima i zemqa krajweg odredi{ta“. On je na sastanku s prosvetnim radnicima Pomoravskog okruga, koji je uprili~ila PU u saradwi sa [kolskom upravom, Centrom za socijalni rad, Crvenim krstom i

nevladinim organizacijama, istakao da su „u posledwih deset godina, najve}i procenat identifikovanih `rtava kao i potencijalnih `rtava trgovine qudima u Srbiji, bili dr`avqani Srbije“. – Ove godine, do kraja avgusta, bilo je 47 takvih lica i me|u wima je sve vi{e maloletnika – rekao je Ne{i}, i napomenuo da me|u `rtvama ima i mu{karaca, iako su `ene u ve}em procentu. (Tanjug)

DIREKTORI FIRME „OMEGA MARTONO[” U MARTONO[U OSUMWI^ENI ZA PORESKU UTAJU

UPOZOREWE STRU^WAKA

Srbija izvor trgovine qudima

sreda14.oktobar2009.

Zarade ispla}ivali preko privatnog ra~una u Ma|arskoj Protiv austrijskog dràvqanina Eriha Z. (1960) i île B. ^. (1961) iz Kawiè pripadnici Policijske uprave u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo poreske utaje u saizvr{ila{tvu. Oni se terete da su izbegli pla}awa poreza na dohodak gra|ana i obavezne doprinose za socijalno osigurawe zaposlenih u firmi „Omega Martono{„ iz Martono{a u iznosu od 14,7 miliona dinara.

Po saop{tewu policije, dvoje osumwi~enih su u dogovoru, kao direktori preduze}a „Omega Martono{„, od 2004. do 2008. godine ispla}ivali mese~ne zarade zaposlenima bez pla}awa poreza i doprinosa. Isplata je sprovo|ena preko privatnog teku}eg ra~una of-{or kompanije u Republici Ma|arskoj, ~iji je vlasnik austrijski dr`avqanin Erih Z., a o isplatama nije vo|ena poslovna dokumentacija. M. Mr. – A. \.

U ULICI JANKA ^MELIKA U NOVOM SADU

U smrt zbog predozirawa? Be`ivotno telo tridesetogodi{weg Tomislava S. prona|eno je ju~e oko 11 sati u hodniku izme|u petog i {estog sprata u Ulici Janka ^melika 22 u Novom Sadu.

la jo{ jedna osoba, koja je, videv{i {ta se doga|a, napustila zgradu. Od stanara pomenute zgrade ~ulo se da u woj ima mnogo stanova koji se izdaju, te mnogo

Odno{ewe be`ivotnog tela Tomislava S.

Kako nezvani~no saznajemo, pored tela na|en je {pric s iglom, pa bi uzrok smrti mogao biti prekomerna doza droge. Tako|e, sumwa se da je u dru{tvu nesre}nog Tomislava bi-

podstnara. Tako|e, po`alili su se na to da su po hodnicima zgrade ~esto vi|ali {priceve s iglama. Vi{e detaqa u vezi s ovim slu~ajem o~ekujemo danas. D. Kn.

U KRAGUJEVCU UHAP[ENA DVOJICA OSUMWI^ENIH DILERA

\acima prodali 17 paketi}a marihuane Zbog sumwe da su u~enicima Politehni~ke {kole za ma{instvo i saobra}aj u Kragujevcu prodali 17 paketi}a marihuane, uhap{eni su Milo{ S. (18) iz Kragujevca i S. J. (17) iz obli`weg sela, saop{tila je ju~e kragujeva~ka policija. Kako je navedeno, Milo{ S. je po~etkom {kolske godine anga`ovao maloletnog S. J. da, po wegovom nalogu i instrukcijama, prodaje marihuanu u~enicima Politehni~ke {kole po 500 dinara za paketi}. Na taj na~in oni su u septembru i oktobru u~enicima prodavali marihuanu, a policija je jedan paketi} prona{la kod S. J. pre nego {to je uspeo da ga proda, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

VESTI Kuvao ~aj od maka Okru`no javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podiglo je optu`nicu protiv Gorana Ostojina (35) iz Orlovata, zbog sumwe da je neovla{}eno proizveo, dr`ao i stavio u promet opojnu drogu. Kako se podozreva, on je januara ove godine u svoju ku}u doneo suve ~aure maka, koje je zatim usitnio, skuvao i na taj na~in proizveo opijumski ~aj. Prilikom policijskog pretresa 12. januara, kod wega je prona|eno 30,19 grama marihuane ~uvane u vi{e plasti~nih kesica i 2,5 litara opijumskog ~aja.

Voza~u slomila rebra Zbog sumwe da je izazvala saobra}ajnu nezgodu u kojoj je povre|ena jedna osoba, zrewaninsko Op{tinsko javno tu`ila{tvo podnelo je optu`ni predlog protiv Milice Jakovqevi} (54) iz Zrewanina. Tu`ila{tvo navodi da je ona 18. marta ove godine upravqala automobilom marke „zastava 128“ i da na raskrsnici ulica [trosmajerove i 7. jula nije ustupila prvenstvo prolaza autu za ~ijim je volanom

sedeo Milo{ \uri} iz Kleka. Zbog toga je do{lo do sudara u kojem je \uri} zadobio te{ke telesne povrede u vidu preloma rebara.

Mewao tablice Protiv Milana Luki}a (29) iz Kraji{nika Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog koji ga tereti da je falsifikovao registarske oznake. Luki} je, naime, 29. marta pro{le godine neovla{}eno upotrebio par automobilskih tablica tako {to ih je postavio s jedne „ford sijere“ na drugu, koja je bila ne@. B. registrovana.

Tukao kai{em Protiv Slobodana S. (1966) iz Ostoji}eva, op{tina ^oka, policijski slu`benici podneli su krivi~nu prijavu zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nasiqa u porodici. Prijava ga tereti da je u porodi~noj ku}i u subotu, 10. oktobra, u popodnevnim ~asovima {amarao suprugu i tukao je kai{em. Osumwi~eni Slobodan S. je supruzi zadao vi{e udaraca po licu i telu i tom prilikom joj naneo lake telesne povrede. M. Mr.

VRHOVNI SUD PRESUDIO O SLU^AJU OSUMWI^ENOG ZA UBISTVO PUKANI]A

Milovanovi} ne}e biti izru~en Hrvatskoj Vrhovni sud Srbije ju~e je saop{tio da je potvrdio re{ewe Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu, kojim je odbijena molba Ministarstva pravosu|a Republike Hrvatske za izru~ewe okrivqenog @eqka Milovanovi}a, osumwi~enog za ume{anost u atentat na vlasnika hrvatskog „Nacionala“ Ive Pukani}a 23. oktobra pro{le godine u Zagrebu. Vrhovni sud navodi da je, preispituju}i, po slu`benoj du`nosti, re{ewe Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu, ocenio da je „pravilan zakqu~ak prvostepenog suda da nisu ispuweni uslovi za izru~ewe okrivqenog @eqka Milovanovi}a, s obzirom na to da je on dr`avqanin Republike Srbije, protiv koga se pred Okru`nim sudom u Beogradu vodi postupak zbog krivi~nog dela zlo~ina~kog udru`ivawa i krivi~nog dela te{kog ubistva, a povodom kojih se zahteva izru~ewe ovog okrivqenog organima Republike Hrvatske“. Osumwi~eni Milovanovi} je uhap{en krajem maja u Beogradu. Prema pisawu hrvatskih medija, hrvatska policija sumwi~i ga da je, navodno, kriti~nog 23. oktobra 2008. u dvori{te lista

Hap{ewe @eqka Milovanovi}a u Beogradu

„Nacional“ na skuteru uneo eksploziv, u ~ijoj su potowoj eksploziji, aktiviranoj daqinski, usmr}eni Ivo Pukani} i wegov kolega Niko Frawi}. Tako|e, Milovanovi}a sumwi~e i da je pre toga, navodno, iznajmio stan preko puta Pukani}evog i pratio ga mesec dana. Pre Milovanovi}a, krajem aprila je u Beogradu uhap{en Sreten Joci}, zvani Joca Amsterdam, protiv koga je beogradski Specijalni sud pokrenuo is-

tragu po zahtevu Specijalnog tu`ila{tva kojim mu se na teret stavqa ume{anost u atentat na Pukani}a, odnosno sumwe za organizovawe kriminalne grupe koja je, navodno, po wegovom nalogu i izvr{ila to te{ko krivi~no delo. Joci} je u potpunosti odbacio bilo kakvu vezu s Pukani}evim ubistvom. Pred Specijalnim sudom se u vezi sa slu~ajem „Pukani}“ vodi istraga i protiv Milenka Ku-

PREDSEDNICA SINDIKATA ZAPOSLENIH U PRAVOSU\U SLAVICA @IVANOVI] PREDO^AVA

Vi{ak 2.000 slu`benika i name{tenika Novoj mreì sudova i javnih tuìla{tava, koja se u Srbiji uspostavqa od 1. januara slede}e godine, osim nekoliko stotina mawe sudija i tuìlaca, prema stru~nim procenama, obavqenim u skladu s propisima, bi}e potrebno i oko 2.000 dràvnih slu`benika i name{tenika mawe nego {to ih ima u dosada{wim pravosudnim organima i organima za prekr{aje. Predsednica Sindikata zaposlenih u pravosu|u Slavica @ivanovi} ocewuje da je nedavno usvojenim Akcionim planom o na~inu re{avawa vi{ka zaposlenih u pravosu|u postignut socijalni maksimum shodno zakonskom okviru, uslovima reforme pravosu|a i ukupnim prilikama u dràvi. Akcionim planom se predvi|a da se problem oko 2.000 prekobrojnih od ukupno 11.500 zaposlenih u pravosudnim organima, re{i prijavqivawa za doborovoqni prestanak radnog odnosa uz odgovaraju}e nov~ane naknade i otpremnine, za {ta im je omogu}en rok do 10. novembra. Sindikalni lider zaposlenih u pravosu|u podse}a na to da se zbog uspostavqa nove mreè pravosudnih organa gasi odre|eni broj sudova, a ista situacija je i s tuìla{tvima, zbog ~ega prestaje da postoji i odre|eni broj radnih mesta za zaposlene u pravosu|u, te da je sve to posledica novih zakona o sudovima i javnim tuìla{tvima. Slavica @ivanovi} nagla{ava da je u aktuelnim uslovima

sindikat veoma odgovorno pristupio socijalnom dijalogu kako bi se napravio {to kvalitetniji model socijalnog obezbe|ewa zaposlenih. Iz tog razloga je postignutim re{ewima sadr`anim u Akcionom planu predvi|ena isplata nov~ane naknade ili otpremnine za maksimum 2.500 zaposlenih, mada po sada{wim procenama prekobrojnih ima verovatno nekoliko stotina mawe.

ve sudske mreè i reizbora sudija. Veoma sam skepti~na u vezi sa svim tim {to se desilo. Poznato je da su se ti zakoni pojavili odjednom i da su, bez stru~ne rasprave u javnosti, upu}eni Skup{tini Srbije, gde su usvojeni velikom brzinom. Mislim da }e ta nova mreà te{ko zaìveti u praksi i da ne}e zadovoqiti potrebe gra|ana. Ube|ena sam u to da }e biti velikih problema, jer

Predsednica sindikata posebno nagla{ava da je veoma veliki problem to {to zaposleni ne znaju u kojim }e se pravosudnim organima i na kojim radnim mestima na}i po uspostavqawu nove mreè, a podse}a i na to da je jo{ uvek toku i postupak (re)izbora sudija i tuìlaca i wihovih zamenika. – Osu|ujem sudije i tuìoce koji nisu gromoglasnije reagovali povodom novih zakona o sudovima i javnim tuìla{tvima, odnosno povodom uspostavqawa no-

se smawuje broj sudija, tuìlaca kao i zaposlenih u prvosudnim organima, a obim posla ostaje isti, odnosno stalno se pove}ava – kaè Slavica @ivanovi}. Ona isti~e dilemu u pogledu uo~ene pretpostavke koja prati reformu pravosu|a – da je mogu}e da mawi broj qudi radi isti ili mnogo ve}i obim posla – i ocewuje da su „opravdana strahovawa da }e se svi problemi pokazati ve} do marta slede}e godine, a da }e to na svojoj koì osetiti pre svega gra|ani“. J. Jakovqevi}

zmanovi}a, koji je uhap{en u Beogradu pre pet meseci, a istra`ni organi ga sumwi~e kao jednog od Joci}evih saradnika. O~ekuje se da bi do kraja ovog meseca Specijalno tu`ila{tvo moglo odlu~iti o tome da li }e protiv trojice osumwi~enih u „predmetu Pukani}“ podi}i optu`nicu, s obzirom na to da tada Sretenu Joci}u isti~e {estomese~ni pritvor, koliko po na{em zakonu ta mera mo`e maksimalno trajati tokom istrage do podizawa optu`nice. Ina~e, kako su pre dva dana javili hrvatski mediji, u @upanijskom sudu u Zagrebu zavr{ena je jednogodi{wa istraga protiv {estorice osumwi~enih za ubistvo Pukani}a i Frani}a. Navodi se da bi sudski predmet do kraja ove nedeqe mogao biti upu}en Kancelariji za suzbijawe korpucije i organizovanog kriminala (USKOK), koja bi trebalo da odlu~i o tome da li }e podi}i optu`nicu protiv Roberta i Luke Matani}a, Amira Mafalanija, Slobodana \urovi}a, @eqka Milovanovi}a, koji je u pritvoru u Beogradu, i Bojana Guduri}a, za kojim je raspisana me|unarodna poternica i nagrada od 100.000 kuna (oko 14.000 evra). J. J.

SU\EWE „ZEMUNCIMA”

Optuèni dobijaju re~ Na sednici Vrhovnog suda Srbije po àlbama na prvostepenu presudu Specijalnog suda u predmetu „zemunski klan“ danas bi moglo biti zavr{eno izve{tavawe o àlbama posle kojeg bi sudu usmeno trebalo da se obrate optuèni i wihovi branioci. Sudija izvestilac Dragan Joci} rekao je ju~e, u nastavku sednice u sudnici u Okru`nom zatvoru u Beogradu, da je planirao da danas zavr{i referisawe o ukupno 39 àlbi i tri odgovora na àlbe na prvostepenu presudu napisanu na 1.002 strane. Predvi|eno je da sednica traje do 23. oktobra. Joci} je ju~e referisao o àlbi optuènog ~lana „zemunskog klana“ Aleksandra Simovi}a, osu|enog na 35 godina zatvora, u kojoj je naveo da se krio jer je na televiziji video da se pomiwe kao u~esnik u ubistvu premijera Srbije Zorana \in|i}a. Simovi} je naveo da se u Beograd vratio jer je hteo da dokaè da nije kriv, iako je znao da }e biti uhap{en. Dodao je da je na prvostepenom su|ewu iznosio saznawa o kriminalnim aktivnostima svedoka-saradnika Qubi{e Buhe ûmeta i vo|e klana Du{ana Spasojevi}a, i upitao za{to je Specijalni sud poverovao Buhi a ne wemu. Peto~lano ve}e Vrhovnog suda }e u drugostepenom postupku razmatrati àlbe svih 26 optuènih koje je Specijalni sud 18. januara 2008. godine osudio na ukupno 465 godina zatvora zbog 18 ubistava, tri otmice i dva teroristi~ka napada, i àlbe wihovih branilaca i Specijalnog tuìla{tva. (Beta)

DRU[TVO

sreda14.oktobar2009.

DNEVNIK

NAJSIROMA[NIJI I DAQE NE]E PLA]ATI PARTICIPACIJU

Skupqi odlazak kod lekara i apotekara Aktivisti „Karitasa“ na ulicama Zrewanina

Strah od kom{ijske ùte minute „Mentalna bolest nije zarazna, ali ravnodu{nost jeste“, lajtmotiv je kampawe „Otvorimo vrata“, usmerene ka destigmatizaciji du{evno obolelih osoba i podsticawu wihovog vaninstitucionalnog le~ewa kad god je to mogu}e, koju tokom oktobra organizuje udruèwe „Karitas“. Wegovi aktivisti su tokom svoje edukataivne turneje ve} obi{li 13 gradova Srbije. – Mentalno oboleli a sposobni za rad treba da budu ukqu~eni u svakodnevni ìvot. Oni se ~esto i sami izoluju jer se ose}aju mawe vrednim i izbegavaju da govore o svojim du{evnim tegobama. Ovom kampawom èlimo i wima da poru~imo da se ne srame i da traè pomo} stru~nih slu`bi – kaè koordinator „Karitasa“ zrewaninske biskupije Tibor Halmai. Porazno je {to se mnogi pla{e mentalno obolelih i ne èle ih u

Besplatne bebe za 25 parova Novosadska specijalna bolnica za ginekologiju „Perinatal“ je ju~e, u prisustvu potpredsednice pokrajinskog parlamenta Maje Sedlarevi}, potpisala protokol o saradwi s predstavnicima pet op{tina, a radi promocije nataliteta u Vojvodini, nastavqaju}i pro{logodi{wi projekat u okviru kojeg }e 25 parova dobiti besplatnu prirodnu inseminaciju. Wu }e ove godine, uz prethodnu dijagnosti~ku proceduru i kona~no mi{qewe o svrsishodnosti te metode kod pojedinih parova, sugra|ankama omogu}iti op{tine Bela Crkva, Irig, Nova Crwa, @abaq i grad Kikinda. Gordana i Milo{ Kozarov iz „Perinatala“ isti~u da desetine hiqada parova ~eka da u|e u program vantelesne oplodwe, a veliki broj wih o svom tro{ku odlazi u inostranstvo, tra`e}i {ansu da postanu roditeqi. Uvode}i evropske standarde u podsticawu ra|awa, „Perinatal“ prvo preporu~uje prirodniju asistenciju za~e}u, a tek onda stimulisanu oplodwu. J. B.

Gejovi za ukidawe poreza na kondome Smatraju}i da su kondomi skupi, Gej-lezbejski info centar predlo`io je Ministarstvu finansija ukidawe poreza na wih, radi popularizacije ove za{tite pri seksualnim odnosima. GLIC smatra da bi to pove}alo kori{}ewe kondoma, a apelovao je i na distributere da smawe cenu. Ministarstvu zdravqa predla`e da testirawe na HIV za sve gra|ane, bez obzira na to da li su zdravstveno osigurani ili ne, bude besplatno tokom ~itave godine i u svim medicinskim ustanovama u Srbiji. GLIC ukazuje na to da veliki broj qudi zapravo koristi dobrovoqno davawe krvi kao besplatni vid testirawa krvi, jer je ono skupo, ali se time pove}ava rizik preno{ewa virusa.

svojoj blizini, naro~ito kom{iluku. Jedno od opravdawa za takav stav je da te osobe, kad im do|e „ùta minuta“, mogu sva{ta da u~ine. – Oni su na{a bra}a i moramo jedni drugima pomagati, a ne biti sebi~ni. Qudi ~esto ne èle da gledaju takve stvari oko sebe, sve dok se ne dese i u wihovoj porodici – napomiwe Halmai. Prema podacima SZO-a, u svakoj ~etvrtoj porodici bar jedan ~lan ima neki mentalni poreme}aj ili poreme}aj pona{awa, pa im je neophodna podr{ka, naro~ito porodice. Stru~waci upozoravaju na to da se o~ekuje da }e idu}e godine po broju obolelih depresija biti najmasovnija bolest, a kod 25 odsto svetske populacije }e se tokom ìvota razviti neki mentalni poreme}aj. @. B.

Sada je ve} sasvim izvesno da }e idu}e godine biti pove}ana pariticipacija za lekove i lekarske preglede. Dosad je ona bila 40 dinara, a za pojedine dijagnosti~ke procedure do 600, ali je i to nemalom broju qudi predstavqalo izdatak. Jer, osim za svaku kutiju leka i svaki ulazak u ordinaciju, za veliki broj medikamenata predvi|eno je mawe ili ve}e u~e{}e, od dvadesetak do ~ak 80 odsto. Iako su po~etkom godine i ministar zdravqa dr Tomica Milosavqevi} i direktorka Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe

Svetlana Vukajlovi} obe}avali da pove}awa participacije ne}e biti, o~igledno je da se novac iz zdravstvene kase br`e tro{io nego {to je pristizao. Jedna od preduzetih mera je da se deo tro{kova prebaci na pacijenata. Kako je za “Dnevnik” nedavno objasnio ministar Milosavqevi}, Zakon o zdravstvenom osigurawu je predvideo porast participacije, ali ne i da se primewuje odmah, ve} kada to bude nu`no, odnosno ako stawe zdravstvenog buxeta bude vi{estruko gore nego {to je sada. Proceweno je da se u

Samit nezaobilaznih radiologa Glavna tema tre}eg godi{weg samita radiologa Srbije, koji je odràn u Novom Sadu, bila su oboqewa pankreasa. Predsednica Dru{tva abdominalnih i gastrointestinalnih radiologa prof. dr Sawa Stojanovi} kaè da je radiologija grana medicine koja se najvi{e razvila u posledwoj deceniji, jer je wen razvoj direktno povezan s tehnolo{kim napretkom. – Mi, radiolozi, ~esto kaèmo da radiologija ne moè ba{

sve, ali medicina bez we ne moè ni{ta – kaè dr Stojanovi}. – Za terapiju je neophodna dijagnoza koja se ustanovqava nekom od radiolo{kih tehnika. I uspeh se prati radiolo{kom potvrdom o povla~ewu znakova oboqewa ili smawenu tumorskih promena. Da bi radiolozi na pravi na~in odgovorili pove}anim potrebama, neophodno je da se kontinuirano edukuju i zato je pre tri godine osnovano na{e udruèwe.

Da li }a poskupqewe rasterati pacijente

2010. godini poskupqewe vi{e ne mo`e odlagati. Da bi se za{titila populacija s najmawim prihodima, pojedine grupe stanovnika bi}e oslobo|ene participacije.

Bi}e oslobo|eni participacije samci ~iji prihod ne prelazi 19.000 dinara, ili porodice s 13.000 dinara po ~lanu doma}instva Uostalom, i sada se primewuje pravilnik po kojem je ne pla}a veliki broj osiguranika i ~lanova wihovih porodica. Ve}a participacija ne}e va`iti za samce ~iji prihod ne prelazi 19.000 dinara, ili 13.000 po ~lanu doma}instva, ukoliko `ive s po-

„Trenutak istine” moè i ugasiti „Pink” Zamenik predsednika Saveta RRA Goran Karaxi} kaè da je TV „Pink“ pozvana da se na narednoj sednici izjasni o „Trenutku istine“, u kojem je u~esnica J. M., izme|u ostalog, izjavila da ju je otac seksualno zlostavqao od wene 11 godine i da je osetila olak{awe kad je ubijen. – RRA je dva dana posle te {okantne emisije svojim stru~nim slu`bama naloìla da pripreme detaqan izve{taj, ali, po Zakonu o radiodifuziji, i emiter treba da se izjasni – nagla{ava Karaxi}. – Ukoliko na|e da je Zakon prekr{en, Savet RRA

emiteru mo`e izre}i opomenu, upozorewe, privremeno ili trajno oduzeti dozvolu, ali i pokrenuti protiv wega sudski postupak. „Trenutak istine“ je, ina~e, licencirani {ou, koji se proizvodi i emituje u jo{ 23 zemqe, me|u kojima su SAD, [panija, Brazil, Nema~ka, Francuska, Italija i Velika Britanija. Portparolka RTV „Pink“ Tatjana Vojtehovski, koja je i voditeqka spornog serijala, ka`e da }e se wena firma odazvati pozivu RRA, iako u dopisu nije precizirano koji je ~lan zakona prekr{en.

VESTI Te{ko stawe Kraqev~anke zara`ene virusom H1N1

Zdravqe kontra lo{ih navika

Mrtve kowe bacaju me|u sme}e

Tri godine robije Po paragrafima Krivi~nog zakonika Srbije, ko kr{e}i propise ubije, povredi ili mu~i ìvotiwu, kazni}e se nova~nom kaznom ili zatvorom do {est meseci. Ako to u~ini s ve}im brojem ìvotiwa, pogotovo onima koje pripadaju posebno za{ti}enim vrstama, sledu mu pla}awe globe ili robijawe do tri godine. Uglavnom su u pitawu kowi. Gledali smo kako ih mrtve bacaju na deponiju. Ne umiru im ìvotiwe samo od gladi, jer ih oni hrane koliko mogu, ve} i {to su izmu~ene, nisu odr-

lica, te ona koja imaju pravo na naknadu za tu|u pomo} i negu... Bi}e neophodno da osiguranici svojoj filijali Zavoda podnesu zahtev na predvi|enom obrascu koji tu mogu dobiti i, naravno, dokaze o svom socijalnom statusu. J. Barbuzan

– Zdravstveno stawe 46-godi{we pacijentkiwe iz okoline Kraqeva, zara`ene novim gripom, od ju~e je pogor{ano zbog komplikacija s respiratornim organima, pa je ona i daqe prikqu~ena na aparate za disawe – izjavio je direktor kragujeva~kog Urgentnog centra Drak~e Radovanovi}. Ona je, ina~e, prva osoba u Srbiji kod koje je evidentiran te`ak oblik virusa H1N1 i na bolni~kom le~ewu je od 5. oktobra.

ZA NEHUMAN ODNOS PREMA @IVOTIWAMA VLASNICIMA PRETI I ZATVOR

Vlasnik farme u Toma{evcu Svetislav Mrgi} iz Orlovata mogao bi u zatvoru provesti i do tri godine ukoliko se ustanovi da se nehumano odnosio prema devet krma~a! Toliko je maksimalna zapre}ena kazna za krivi~no delo ubijawa i mu~ewa ìvotiwa, za koje se, ina~e, Mrgi} tereti. Posle prijave zrewaninskog Dru{tva za za{titu ìvotiwa „An|eo“, Op{tinsko javno tuìla{tvo je podnelo optu`ni predlog protiv ovog farmera, osumwi~enog da se od po~etka 2008. do 7. aprila te godine nije humano odnosio prema krma~ama, nije im davao hranu i vodu, zbog ~ega su ~etiri ìvotiwe uginule. Predsednica dru{tva “An|eo” Radmila Lojovi} obja{wava za “Dnevnik” kako ovo nije jedina krivi~na prijava koju je Udruèwe podnelo protiv nesavesnih vlasnika ìvotiwa. Sudski organi pozabavi}e se i lovcima koji su iz ~iste obesti, u prolazu, ubili psa u jednoj vikendici. Wegov vlasnik, u saradwi s dru{tvom “An|eo”, podneo je prijavu i o~ekuje se sudski epilog. – Dosta je slu~ajeva mu~ewa ìvotiwa kod vlasnika Roma.

rodicom. Pretpostavqa se da }e pla}awa biti oslobo|eni i oni koji su i dosad imali to pravo: ratni vojni i civilni invalidi rada, slepa i trajno nepokretna

`avane, niti pregledane kod veterinara. Protiv tih vlasnika, me|utim, do sada nisam imala priliku da podnesem prijavu – rekla nam je Radmila Lojovi}.

Ona upozorava na to da do sad u Zrewaninu nije re{en ni problem ukopa krupnih ìvotiwa, poput kowa, krava, sviwa… O~ekuje da Javno komunalno preduze}e “îsto}a i zelenilo” uskoro u~ini ne{to i podse}a na to da grobqe za pse, gde zavr{avaju i ma~ke, postoji u blizini prihvatili{ta za ìvotiwe. – Mnogi pse pu{taju na ulicu jer ne èle ili nisu u prilici da plate 500 dinara za ~ipovawe koje je obavezno. Desilo se da je jedna osoba udomila psa iz prihvatili{ta, kasnije se odselila i ostavila ga na ulici. Bio je u lo{em stawu, pa smo ga sredili i vratili u prihvatili{te – navela je sagovornica, i dodala da planira da protiv te osobe podnese prijavu, a i svedoci }e potvrditi da se neodgovorno pona{ala prema ìvotiwi. Postoji, ina~e, vi{e od hiqadu udomqenih pasa, a neki su ponovo vra}ani u prihvatili{te ako bi aktivisti ovda{weg dru{tva primetili da se vlasnici prema wima ne ophode kako bi trebalo. Ponekad se de{avalo da pas bude stalno vezan lancem, zbog ~ega je oduziman od doma}ina. @. Balaban

U okviru projekta „Mladi i zdravqe“ koji Omladina JAZAS-a sprovodi pod pokroviteqstvom Ministarstva omladine i sporta, novosadski volonteri ove omladinske organizacije osmislili su akciju „Zdravqe protiv lo{ih navika“, a sprove{}e je u jo{ pet vojvo|anskih op{tina: Sremskim Karlovcima, Rumi, Kuli, Be~eju i Subotici. Da bi aktivirali {to ve}i broj mladih da doprinesu promovisawu zdravih stilova `ivota, raspisali su foto i video-konkurs za u~enike osnovnih i sredwih {kola. Teme su sport, qubav, prezervativi, zdrava ishrana, alkoholizam, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, polno prenosive bolesti, anoreksija i gojaznost. \aci svoje fotografije A-4 formata i kratke filmove treba da po{aqu do 29. oktobra, navede}i i svoje ime, prezime, {kolu, adresu, mejl i broj telefona. Fotografije po{tom na adresu JAZAS, Novi Sad, Maksima Gorkog 48, a filmove elektronskom po{tom na adresu: konkurs.jazas@gmail.com. U svakoj od {est op{tina bi}e obezbe|ene naV. ^. grade za prva tri mesta.

Konkrus za nagrade DNV-a Dru{tvo novinara Vojvodine raspisalo je konkurs za dodelu ovogodi{wih priznawa. Nagrada za `ivotno delo “Svetozar Mileti}”, godi{wa “Ja{a Tomi}”, za ostvarewa u oblasti poqoprivrede “Petar Drezgi}”, te specijalna “Dimitrije Fru{~i}”, mogu pripasti samo novinarima s teritorije Vojvodine koji su ~lanovi DNVa ili UNS-a, a nominacije se primaju do 15. januara na adresu Dru{tva (Bulevar Mihajla Pupina 6/3, Novi Sad). P. K.

SPORT

c m y

DNEVNIK

@REB ZA DRUGI KRUG KVALIFIKACIJA ZA EVROLIGU

Vojvodina u Atini Voqom `reba vaterpolisti novosadske Vojvodine igra}e u grupi H drugog kruga kvalifikacija za Evroligu. Turnir }e se igrati od 23. do 25. oktobra u Atini, a pored Vojvodine i doma}ina Vuqagmenija igra}e i ruski Spartak iz Volgograda i ma|arski Honved. - Ve} samo ime takmi~ewa govori da lakih rivala nema. Ekipe koje u~estvuju u kvalifika-

koliko nam jo{ treba da radimo i napredujemo. I pored snage rivala mi ne}emo olako u}i u te duele, jer moramo da gradimo imperativ i rezultata i pobede - prvi su utisci trenera Novosa|ana Dejana Stanojevi}a o rivalima u grupi H. Danas }e Vojvodina u Segedinu sparingovati sa ekipom Segeda, koja je pro{le godine osvojila LEN Kup, a ti dueli, kao i oni na turniru doma}eg Kupa za

Boris Vapenski (Vojvodina)

cijama za Evroligu, a i u Evroligi su sve sa dugom tradicijom, velikim buxetima i igra~ima. Nalazimo se u te{koj grupi, ali }e igrawe sa predstavnicima ma|arske, ruske i gr~ke {kole vaterpola veoma zna~iti mojim momcima. Ima}emo priliku da u Atini igramo sa vrhunskim timovima i vidimo gde se trenutno nalazimo u odnosu na wih. Tek posle ovih duela zna}emo

Foto: F. Baki}

vikend slu`i}e da se ekipa {to boqe uigra za evropske izazove. Naime, zbog reprezentativnih obaveza velikog broja igra~a ekipa je imala mali broj treninga, oti{la su im tri igra~a, do{la su dvojica novih, a Milo{ Mili~i} kuburi s povredom kolena i prepone, tako da }e propustiti takmi~ewe u doma}em kupu, a najverovatnije i kvalifikacije za Evroligu.

PRVI DANI MILENKA TEPI]A U PANATINAIKOSU

Va`na pomo} Obradovi}a i Pekovi}a

Ko{arka{ki reprezentativac Srbije Milenko Tepi} brzo se uklapa u novu sredinu, u redovima prvaka Evrope Panatinaikosa. Kako je istakao, mnogo mu zna~i to {to su u atinskom klubu trener @eqko Obradovi} i wegov neklada{wi saigra~ iz Partizana Nikola Pekovi}.

li~nu sezonu i nadam se da }emo jednako dobri biti i u takmi~arskoj godini koja sledi rekao je Tepi}. Prisustvo @eqka Obradovi}a i Nikole Pekovi}a mnogo olak{ava period prilago|avawa srpskom reprezentativcu. - To {to su oni tu je za mene sjajna stvar. Obradovi} i Pe-

Saigra~i: Dijamantidis i Tepi}

- Za 15 dana koliko sam s ekipom, jo{ jednom sam se uverio da sam do{ao u odli~an tim i klub sa sjajnom tradicijom. Panatinaikos je imao od-

U grupi E u Egeru igra}e Panionis (Gr~ka), Bre{a (Italija), [ibenik (Hrvatska) i doma}in Eger. Grupa F }e igrati u Budvi, a za plasman u Evroligu nadmeta}e se Mladost (Hrvatska), Ko{ice (Slova~ka), [pandau (Nema~ka) i Budvanska rivijera. U grupi G u Napuqu }e igrati Primorac (Crna Gora), Sintez (Rusija), Marsej (Francuska) i doma}in Posilipo. Po dve prvoplasirane ekipe

kovi}, s kojim sam igrao u Partizanu, mnogo mi poma`u i zbog toga verujem da }u se brzo adaptirati na novu sredinu - zakqu~io je Tepi}.

sreda14.oktobar2009.

NOVOSA\ANI SUTRA IDU U GOSTE PARTIZANU

S vetrom u le|a U prvom kolu Viner{tedi{e superlige odbojka{i NIS Vojvodine savladali su na svom terenu Mladi radnik maksimalnim rezultatom i prekinuli lo{u tradiciju koju su imali s Poàrevqanima. Klinci pod vo|stvom Nikole Salati}a, iako li{eni pomo}i kapitena Milo{a Vemi}a i iskusnog Gabrijela Radi}a, odigrali su veoma zrelo i zasluèno slavili. Sutra ih o~ekuje derbi susret s Partizanom u Beogradu (ovosezonska TV premijera) ekipom koja je pre po~etka nadmetawa istakla visoke ambicije. - Posle dobrog starta prvenstva o~ekujemo jo{ jednu pobedu, ali smo svesni da to ne}e biti lako. Pokazali smo zavidan nivo igre u prvom me~u i svi igra~i treba najpre da krenu od sebe, da sve svoje mogu}nosti podrede kolektivu kako bismo nastavili trijumfalni niz. Partizan je jedan od najkvalitetnijih timova u ligi i sigurno nas o~ekuje lepa utakmica - rekao je tehni~ar Novosa|ana Luka ûbrilo. Gotovo da nije bilo slabog mesta u crveno-belom sastavu na premijeri s Poàrevqanima, a o~ekuje se da Vemi} i Radi} budu u sastavu za megdan s crno-belima. - Svesni smo teìne predstoje}eg me~a, ali smo spremni da zaigramo na visokom nivou. Partizan jeste kvalitetan, ali zbog dolaska nekolicine igra~a, mislim da jo{ nije dovoqno uigran i da tu treba da traìmo

Luka ^ubrilo

na{u {ansu. Pobeda u prvom me~u dala nam je neophodan vetar u le|a i nadam se dobroj igri i po-

iz svake grupe obezbedi}e plasman u Evroligu, dok }e tre}a i ~etvrta ekipa igrati u LEN Kupu. Direktan plasman u najelitnije klupsko vaterpolo takmi~ewe ve} su obezbedili: Partizan (Srbija), Pro Reko (Italija), Jug (Hrvatska), Jadran (Crna Gora), Barselona ([panija), [turm (Rusija), Va{a{ (Ma|arska) i Olimpijakos (Gr~ka). G. Malenovi}

bedi u narednom susretu - istakao je libero Novosa|ana Goran [kundri}. M. Risti}

Barikelo u Vilijamsu? Dosada{wi voza~ ekipe Bron GP Rubens Barikelo potpisao je ugovor sa ekipom Vilijams do kraja naredne godine s mogu}no{}u produ`ewa na jo{ jednu sezonu. Barikelo bi u ekipi Vilijams trebalo da zameni Nika Rozberga, koji }e najverovatnije da pre|e u ekipu Bron GP. Drugi voza~ ekipe Vilijams trebalo bi da bude Nemac Niko Hulkenberg, koji je nedavno osvojio titulu prvaka sveta u GP2. Barikelo (36) se trenutno nalazi na drugom mestu u generalnom plasmanu voza~a sa 71 poenom, dok je na prvoj poziciji wegov klupski kolega Xen-

Prelazni rok do ~etvrtka Registraciona komisija Ko{arka{kog saveza Srbije (KSS) saop{tila je da vanredni prelazni rok za klubove Prve A lige u mu{koj i `enskoj konkurenciji traje do ~etvrtka u 15 sati. Klubovi mogu, posle odigranog prvog kola, da registruju najvi{e ~etiri slobodna igra~a - igra~e kojima je istekao ugovor, igra~e koji imaju saglasnost kluba da mogu izabrati novu sredinu, igra~e koje im ustupa drugi klub ili povratnike iz inostranstva. Klubovi koji se plasiraju u Superligu Srbije imaju pravo da u dodatnom vanrednom prelaznom roku anga`uju jo{ dva slobodna igra~a nakon odigravawa posledwe utakmice u Prvoj A ligi Srbije. Igra~i koji imaju pravo nastupa i u mla|im kategorijama (ro|eni 1989. i mla|i), mogu nastupati za sve selekcije novog kluba danom dono{ewa odluke o prelasku uz po{tovawe procedure licencirawa. Ukupan broj licenciranih igra~a u toku sezone mora biti u skladu sa limitima propisanim Registracionim pravilnikom KSS - maksimalan broj licenciranih igra~a je 15 starijih od 18 godina, uz jo{ osam igra~a mladog tima (do 20 godina) i 16 igra~a licenciranih za mla|e kategorije (juniori i kadeti).

VOJVODINA NIS SE POJA^ALA: Pro{losezonski kostur ekipe @OK Vojvodina NIS ostao je gotovo nepromewen i igra~ki kadar bogatiji je za nekoliko imena, pa je crveno-beli sastav takmi~ewe u Prvoj ligi zapo~eo trijumfom u Kragujevcu. Pobedile su Novosa|anke Radni~ki u prvom me~u i ponovo istakle kandidaturu za visok plasman u prvoliga{kom dru{tvu, iako to mnogi nisu mogli da naslute. Ve} proverenim snagama prikqu~ene su Nikolina Luki} (Srem), Kristina Eri} (Sokolac), An|ela Reqi} (Vrbas), Sowa Klisura (Spartak) i omladinke Jelena Vilotijevi} (na fotografiji s Klisurom), sestre Vukoti}, te Jovanovi}eva, Kla{ni}eva i Grgurijeva, a u planu su jo{ dva poja~awa. Crveno-bele u subotu imaju gradski derbi s Novim Sadom Pionir petrol, u hali na Slanoj bari od 18 ~asova. M. R.

Rubens Barikelo

son Baton sa 15 poena vi{e. Brazilac je u karijeri vozio za Xordan, Stjuart, Ferari, Hondu i Bron GP. On je u karijeri vozio 286 trka u F1, a ostvario je 11 pobeda.

Suboti~anke najboqe U Subotici je odràn odbojka{ki turnir za mla|e kategorije, a kao generalna proba pred po~etak takmi~ewa u niìm ligama. Prvo mesto su osvojile odbojka{ice Spartaka II. Mlade golubice su 3:2 pobedile Novi Sad, In|iju 3:1 i tako osvojile prvo mesto, dok je u borbi za drugu poziciju In|ija savladala Novi Sad 3:0. Bila je ovo generalna proba pred po~etak takmi~ewa u Drugoj ligi Srbije koja po~iwe u subotu 17. oktobra, a Spartak II gostuje ekipi Zrewanina 023. â&#x20AC;&#x201C; Provera pred po~etak novih obaveza je uspela. Iako smo tek od ove godine u Drugoj ligi Srbije, pokazali smo da se moèmo da se nosimo i sa ekipama iz ovog ranga, pogotovo u me~u sa In|ijom koja je ve} vi{e godina u Drugoj ligi. Ima u na{oj eki-

pi jo{ mnogo prostora za napredak, pa verujem da }e igra biti sve boqa iz kola u kolu â&#x20AC;&#x201C; kazao je Zoran Molnar, trener Spartaka II.

Za Spartak II igraju: Gadwai, Medi}, Konkoq, Mati}, Jovi~i}, [imi}, Terek, Fa}ol, [abovi}, Oluji}, Pejin, ^ovi}, Vi~ek. N. S.

SPORT

sreda14.oktobar2009.

@REB ZA EVROPSKE KUPOVE ZA DAME

Kikinda na [pankiwe Rukometa{ice Kikinde igra}e protiv {panske Alikantea u 3. kolu Kupa EHF odlu~eno je ju~e voqom `reba u Be~u, dok }e, u istom takmi~ewu, Vrwa~ka bawa igrati protiv Smarta iz Ukrajine. Kikinda je za rivala dobila {panskog predstavnika koji je igrao do pre nekoliko sezona u Ligi {ampiona. [panija je zemqa sa mo`da i najja~om ligom, a daje i najvi{e predstavnika u 3. kolu Kupa EHF, tako da o snazi jednog od najboqih {panskih timova ne treba previ{e pri~ati. Prvi me~ se igra u Kikindi 31. oktobra, a revan{ }e biti 7. ili 8. novembra u [paniji. Drugi srpski predstavnik, Vrwa~ka bawa, igra}e protiv ukrajinskog Smarta, koji je jedini predstavnik Ukrajine u ovom takmi~ewu. Prvi me~, u istom terminu, igra}e se u Ukrajini, a revan{ u Vrwa~koj bawi. U Kupu kupova, Srbiju }e u 3. kolu predstavqa ni{ka Naisa. Ni{lijke }e igrati protiv Austrijanki. Wihov protivnik bi}e ekipa Dornbirn [oren, a revan{ }e se igrati u Ni{u. Zanimqivo je to da u ovom takmi~ewu igra i ekipa Pri{tine koja se sastaje sa danskim Mi|elandom. U ^elenx kupu, predstavnik Srbije je Zaje~ar. Protivnik Zaje~arki je holandska ekipa Hendbol Akademi. Prvi me~ je na programu 31. oktobra u Zaje~aru, a revan{ }e se igrati u Holandiji nedequ dana kasnije. J. G.

DNEVNIK

c m y

DANAS U ZREWANINU KVALIFIKACIJE ZA EVRO 2010.

Srpkiwama breme favorita @enska rukometna reprezentacija Srbije utakmicom protiv Gr~ke u Zrewaninu zapo~iwe takmi~ewe u Petoj kvalifikacionoj grupi za odlazak na Evropsko prvenstvo u Norve{koj i Danskoj sa jedinim ciqem da savlada dana{weg rivala. Odli~na atmosfera u nacionalnom timu dovoqno govori da su izabranice selektora Mili}a spremne da na premijeri u Kristalnoj dvorani u gradu na Begeju uspe{no zapo~nu pohod ka EP. - Prihvatili smo ulogu favorita i jasan je ciq da moramo savladati Grkiwe koje su dosta boqe u odnosu na prethodnih {est meseci, a mi moramo svih 60 minuta pokazati da smo kvalitetniji tim. Na svakoj igra~ici je da se bori i dokazuje i da da svoj maksimum kako bismo pobedom otvorili ove kvalifikacije koje su za nas veoma bitne i predstavqaju povratak srpskog `enskog rukometa na veliku scenu. O~ekujem pobedu i nadam se da ne}emo strepeti i da }emo protivnika ve} od prvog minuta sjajnom odbranom dovesti u situaciju da bukvalno ne pri|e na{em golu i ugrozi trijumf - istakao je Du{ko Mili}, selektor Reprezentacije Srbije. Rukometna reprezentacija Gr~ke u grad sportova do{la je sa dosta problema jer nekoliko kqu~nih igra~ica ne}e igrati ovaj duel zbog povreda. - Ho}emo da odigramo najboqe {to mo`emo i stvorimo {to vi{e problema reprezentaciji Srbije, ali je jasno da smo teh-

ni~ki i takti~ki u zaostatku u odnosu na na{eg rivala. Ne ide nam u prilog ni kvalitetom slabija liga u Gr~koj, pa sam morao da sastavqam selekciju od igra~ica koje uglavnom igraju u klubovima iz Atine i iz inostranstva. Sa ovim timom radim {est meseci, ose}a se napredak u igri, ali bez la`ne skromnosti i prevelikih nadawa ube|en sam da ipak ne moèmo napraviti veliko iznena|ewe, a za nas to je i osvajawe jednog boda - rekao je Velimir Pewovi}, selektor reprezentacije Gr~ke. Reprezentaciji Srbije ovo je debi kada su utakmice u Zrewaninu u pitawu, a poseban motiv za izabranice selektora Mili}a bi}e ~iwenica da je ovo prva rukometna utakmica koja }e se odigrati u novootvorenoj dvorani. - îtave prethodne nedeqe veliki akcenat na treninzima davali smo na igru u odbrani i mogu da garantujem da spremni do~ekujemo ovaj duel sa potrebnim samopouzdawem da ostvarimo uspeh i tako zapo~nemo kvalifikacije - istakla je Sawa Damwanovi}, reprezentativka Srbije. - Veoma je va`no da nas i publika podrì, a dobro je poznato da je Zrewanin grad rukometa, tako da sam sigurna da uz pune tribine ne}emo imati mnogo problema u ovom okr{aju sa Grkiwama. Sudije ove utakmice su Bonifert i Olah (Ma|arska), a delegat je [erbu (Rumunija). Me~ Srbija Gr~ka igra se danas u 18 ~asova u „Kristalnoj dvorani“ u Zrewaninu. N. Jowev

Sawa Damwanovi}

Selidba Jelene @ivkovi} Najperspektivnija rukometa{ica u Evropi i doskora{wa ~lanica zrewaninskog Proletera, Jelena @ivkovi}, novo je poja~awe Kikinde. Jelena, jedna od najtalentovanijih srpskih rukometa{ica, kona~no je re{ila spor sa biv{im klubom i potpisala trogodi{wi ugovor sa Kikindom. Jelena ima 18 godina i veliko je poja~awe za Kikin|anke, koje }e se, po svoj prilici, sa

Jelena @ivkovi}

PRVA LIGA SRBIJE – @ENE

Doma}inu bodovi @elezni~ar – Radni~ki (K) 38:30 (16:11) IN\IJA: Sportska hala, gledalaca: 300. Sudije: Du{an i @eqko Vasiqevi} (Poàrevac). Sedmerci: @elezni~ar 7(7), Radni~ki 4 (4). Iskqu~ewa: @elezni~ar 18, Radni~ki 14 minuta. @ELEZNIÂR: Miti}, Jak{i} 1, Predojevi} 2, Glu{ica 14, âk{iran, Stepandi} 13(7), Rupi} 4, ûbri}, Cveti}, Orlovi} 1, An|elkovi} 3. RADNI^KI: Rako~evi} 3, Milo{evi}, Obu}ina, Radoji~i}, Mili} 6 (1), Marinkovi}, Ma~uì} 5, Stoiqkovi} 5 (1), Jovanovi} 2, Strawanac, Lap~evi} 5 (2), Maksimovi} 3, ]osi}.

Rukometa{ice @elezni~ara su potpuno zaslu`eno stigle do tre}e pobede u novom prvenstvu. Dozvolile su go{}ama da samo na po~etku me~a donekle dr`e aktivan rezultat, dva puta su ~ak imale i prednost, bilo je 0:1 i 3:4 ali je to prakti~no bilo sve {to su mogle da u~ine protiv iskusne i neumoqive Leposave Glu{ice i wenih mla|ih saigra~ica. Najboqa u redovima Radni~kog bila je Stoiqkovi}eva, a sudijski par je dobro vodio utakmicu. Da. Vi}enti}

Zaje~arom boriti za titulu ove godine. @ivkovi}eva je pro{la sve reprezentativne selekcije, a ve} se nalazi i u seniorskoj selekciji na{e dr`ave. Wen debi za ambiciozne Kikin|anke se o~ekuje uskoro, a u klubu smatraju da period uigravawa ne}e biti problem s obzirom da je @ivkovi}eva ve} trenirala sa novim saigra~icama ureprezentativnim selekcijama.

Vidi} u timu godine Fudbaler Man~ester junajteda i srpski reprezentativac Nemawa Vidi} izabran je u tim godine u izboru ~asopisa „Forfortu“. Pored Vidi}a u idealnom timu godine nalaze se jo{: Kasiqas (Real), Maikon (Inter), Ferdinand (Man~ester junajted), Kol (^elsi), Ronaldo (Real), Inijesta (Barselona), ]avi (Barselona), Mesi (Barselona), Tores (Liverpul), Viqa (Valensija).

Lu~esku qut na Mutua Selektor rumunske fudbalske reprezentacije Mir~ea Lu~esku qut je, zbog nesportskog na~ina ìvota, na najboqeg igra~a svog tima, prvotimca italijanske Fiorentine Adrijana Mutua. Lu~esku je, kako navode lokalni mediji, izuzetno ogor~en na napada~a dràvnog tima, nakon {to je dnevnik Libertatea objavio da se Mutu dva dana pre kvalifikacione utakmice sa Srbijom, u kojoj je Rumunija doìvela katastrofalan poraz u duelu sa Srbijom od 5:0, provodio po no}nim klbovima u Bukure{tu. Rumunski selektor zapretio je, u telefonskom razgovoru, Mutuu da }e ukoliko ne promeni na~in pona{awa, izgubiti mesto u dràvnom timu sve dok se on bude nalazio na wegovom ~elu.

Nemawa Vidi}

Britanski list je za najboqeg igra~a u 2009. godine proglasio fudbalera Barselone i argentinskog reprezentativca Lionela Mesija. Na drugoj poziciji je Kristijano Ronaldo iz Reala, a tre}i je jo{ jedan ~lan Barselone, ]avi. Nemawa Vidi} je na 22. poziciji.

SPORT

DNEVNIK

sreda14.oktobar2009.

KVALIFIKACIJE ZA SVETSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI

Ju`na Amerika DANAS

Peru - Bolivija Brazil - Venecuela

(22) (23)

Sutra

Paragvaj - Kolumbija ^ile - Ekvador Urugvaj - Argentina

(01.00) (01.00) (01.00)

1. Brazil 2. Paragvaj 3. ^ile 4. Argentina 5. Urugvaj 6. Ekvador 7. Venecuela 8. Kolumbija 9. Bolivija 10. Peru

33:11 33 24:14 33 31:22 30 22:20 25 28:19 24 22:25 23 23:29 21 12:18 20 22:35 15 10:34 10

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

9 10 9 7 6 6 6 5 4 2

6 3 3 4 6 5 3 5 3 4

2 4 5 6 5 6 8 7 10 11

Afrika Grupa A Togo - Gabon Maroko - Kamerun 1. Kamerun 2. Gabon 3. Togo 4. Maroko

5 5 5 5

3 3 1 0

1 0 2 3

1 2 2 2

7:2 10 9:6 9 2:7 5 3:6 3

0 0 3 4

7:3 11 6:2 9 2:5 4 3:8 3

Grupa B Kenija - Nigerija Mozambik - Tunis 1. Tunis 2. Nigerija 3. Mozambik 4. Kenija

5 5 5 5

3 2 1 1

2 3 1 0

Grupa C Egipat - Al`ir Ruanda - Zambija 1. Al`ir 2. Egipat 3. Zambija 4. Ruanda

5 5 5 5

4 3 1 0

1 1 1 1

0 1 3 4

9:2 13 7:4 10 2:5 4 1:8 1

Grupa D Sudan - Benin Gana - Mali 1. Gana 2. Mali 3. Benin 4. Sudan

5 5 5 5

4 2 2 0

0 2 1 1

1 1 2 4

7:1 12 6:5 8 4:5 7 1:7 1

5 5 5 5

4 3 1 1

1 0 1 0

0 16:4 13 2 9:11 9 3 4:10 4 4 7:11 3

S/C Amerika i Okeanija SUTRA El Salv. - Honduras Tri. i Tob. - Meksiko SAD - Kostarika 1. SAD 2. Meksiko 3. Kostarika 4. Honduras 5. El Salvador 6. Trin. i Tobago

9 9 9 9 9 9

6 6 5 4 2 1

1 0 0 1 2 2

(02.05) (02.05) (02.05) 2 3 4 4 5 6

Posledwe kvalifikacionu utakmicu za odlazak na Svetsko prvenstvo u Ju`nu Afriku 2010. godine fudbaleri Srbije igraju danas protiv Litvanije u 20 sati. Ekspedicija orlova trenirala je ju~e u Kaunasu po niskoj temperaturi od samo 4 stepena, gde }e u dana{wih posledwih 90 kvalifikacionih minuta zapravo po~eti pripreme za Mundijal. Rival najboqe srpske selekcije Litvanija poku{a}e da na stadionu „Suduve“ u Marianpolu, u utakmici koja nema takmi~arski zna~aj s obzirom na to da je na{a selekcija izborila prvo mesto u Sedmoj kvalifikacionoj grupi i obezbedila direktan plasman na Svetsko prvenstvo 2010. u Ju`noj Africi, a da je doma}in te {anse izgubio jo{ ranije, poku{ati da se iskupi pred doma}im navija~ima i ~asno se oprosti od ovog ciklusa.

Grupa 7

Litvanija - Srbija (20) Rumunija - Farska Ostrva (20) Francuska - Austrija (20) 1. Srbija 2. Francuska 3. Austrija 4. Litvanija 5. Rumunija 6. F. Ostrva

Srbiji EP do 17 godina Fudbalski savez Srbije zvani~no je obave{ten da mu je UEFA poverila doma}instvo zna~ajnog takmi~ewa. Naime, na{a zemqa bi}e organizator Evropskog prvenstva za igra~e “ do 17 godina” 2011. godine. Bez obzira na rezultatsku rastere}enost i ~iwenicu da }e na{ A tim igrati bez Nemawe Vidi}a i Dejana Stankovi}a, na{i reprezentativci ne pomi{qaju na opu{tawe u duelu s Litvancima. Selektor radomir Anti} uverava da }e na{i reprezentativci sve u~initi da pobede.

Branislav Ivanovi}

- Odavno smo stvorili familijaran odnos i stekli poverewe naroda da bismo to tek tako olako prokockali. Niko ne mo`e da predvidi rezultat, ali mi se spremamo da u Ju`noj Africi svetu poka`emo jo{ vi{e, a takvi moramo da budemo i u Kaunasu. Golman Vladimir Stojkovi} odli~no je

Foto. F. Baki}

obavio posao u duelu s Rumunima, a danas ga ~ekaju napada~i Litvanije. - ^iwenica je da smo svi jo{ pod euforijom posle utakmice protiv Rumunije u kojoj smo na maestralan na~in ostvarili glavni ciq u kvalifikacijama – ka`e Stojkovi}, ali dodaje: - I zbog nas

9 9 9 9 9 9

7 5 4 3 2 1

1 3 2 0 3 1

1 21:6 22 1 15:8 18 3 13:12 14 6 8:10 9 4 9:17 9 7 4:17 4

samih, zbog samopouzdawa za budu}nost i nacije koja je odu{evqena na{im rezultatima, ne smemo da ru{imo ugled protiv Litvanije. Idemo na pobedu i motiv pronalazimo u ~iwenici da kvalifikacije zavr{imo sa 25 bodova {to }e, sigurno, imati dodatni odjek u Evropi. Druga~ije }e nas gledati ako to ostvarimo. A zbog rezultatske rastere}enosti o~ekujem da samo dodatno dodamo gas. Utakmica je ba{ po meri u ovom trenutku. Sli~no Stojkovi}u razmi{qa i Milo{ Krasi}. - Iza}i }emo maksimalno koncentrisani u me~ s Litvanijom, tu nema nikakve dileme. Sad imamo samopouzdawe, stekli smo autoritet u Evropi {to je jako te{ko i veoma va`no. Ne}emo dozvoliti da se to okrwi zbog ~iwenice da smo prevashodni ciq realizovali kolo pre kraja kvalifikacija ka`e vrsni vezista na{e selekcije. Dana{wa utakmica u Litvaniji po~iwe u 20 sati, a o~ekuje se da izabranbici Radomira Anti}a nastupe u sastavu: Stojkovi}, Ivanovi}, Suboti}, Lukovi}, Kolarov, Ka~ar, Milija{, Krasi}, Jovanovi}, Panteli}, @igi}.

Slovaci u Hor`ovu tra`e vizu

Grupa E O. Slonova~e - Gvineja Burkina Faso - Malavi 1. O. Slonova~e 2. Burkina Faso 3. Malavi 4. Gvineja

Srbija u Litvaniji po~iwe pripreme za Mundijal

17:11 19 16:10 18 13:13 15 16:11 13 9:14 8 8:20 5

Bara`: Okeanija - Azija Novi Zeland - Bahrein (prvi me~ 0:0) (8)

Kvalifikacije za Svetsko fudbalsko prvenstvo ulaze u zavr{nu fazu. Posle dana{wih me~eva bi}e poznato 27 u~esnika Mundijala, a preostalih pet zna}e se posle dodatnih bara` me~eva. Posle subotwih utakmica poznato je 19 putnika u Ju`nu Afriku, me|u kojima je i reprezentacija Srbije, pa dana{we gostovawe orlova u Litvaniji je svojevrsni izlet. Najzanimqivije je u Ju`noj Americi gde }e dva biv{a svetska prvaka Urugvaj i Argentina u direktnom dvoboju odlu~ivati o plasmanu za Mundijal. Pobednik dobija sve, a poraèni bi mogao da ostane i bez baraà, ako Ekvador savlada île. Gau~osi, pod vo|stvom Dijega Armanda Maradone ne li~e na tim koji je samo pre godinu dana ha-

rao Ju`nom Amerikom. U subotu u me~u sa Peruom Argentinci su pobedu izvojevali tek u nadoknadi vremena i to slu~ajnim golom veterana Palerma, pa su sada ipak korak bli`i Ju`noj Africi nego wihovi rivali

Urugvajci. Ali, me~ se igra u Montevideu. Slovake su ve} svi videli u Africi, ali neo~ekivano su izgubili u Bratislavi od Slovenaca i sada im je potrebna pobeda u Hor`ovu u me~u s Poqskom da bi

U~esnici Mundijala Ju`na Amerika: Brazil, Paragvaj, ^ile, ? (Ju`na Amerika 4), ? (Ju`na Amerika 5 ili Konkakaf 4). Azija: Australija, Japan, Ju`na Koreja, Severna Koreja. Evropa: Danska, ? (Evropa 2), ? (Evropa 3), Nema~ka, [panija, Engleska, Srbija, Italija, Holandija, ? (Evropa 10, bara`), ? (Evropa 11, bara`), ? (Evropa 12, bara`), ? (Evropa 13, bara`). Konkakaf: SAD, Meksiko, ? (Konkakaf 3), ? (Konkakaf 4 ili Ju`na Amerika 5) Afrika: ? (Afrika 1), ? (Afrika 2), Obala Slonova~e, Gana, ? (Afrika 5) Okeanija ili Azija: Bahreni ili Novi Zeland (prvi me~ 0:0) Doma}in SP: Ju`na Afrika

vizirali paso{e. Ako izgube ili igraju nere{eno, na Mundijal }e Slovenija koja ima lak posao u me~u sa San Marinom. Zanimqivo je i u drugoj evropskoj kvalifikacionoj grupi, gde [vajcarska ima tri boda vi{e od Gr~ke i do~ekuje Izrael. Izraelci jo{ uvek nisu sasvim otpisani, pa se „Heleni“ nadaju ~udu. Velika borba je i za bara`. Portugalci su pobedom nad Ma|arskom u posledwi ~as usko~ili u avion za Ju`nu Ameriku, ali jo{ nisu stigli tamo. I Ukrajinci su napravili veliki korak, ali ih ~eka gostovawe u Andori, a Norve`ani koji su se pre mesec dana radovali drugom mestu u grupi, su za sada jedini gubitnici - najslabiji su drugoplasirani u Evropi i ne}e videti bara`. G. Kova~

Evropa DANAS Grupa 1 Danska - Ma|arska [vedska - Albanija Portugal - Malta 1. Danska 2. Portugal 3. [vedska 4. Ma|arska 5. Albanija 6. Malta

9 9 9 9 9 9

6 4 4 4 1 0

3 4 3 1 4 1

(20.45) (20.45) (20.45) 0 16:4 21 1 13:5 16 2 9:4 15 4 9:8 13 4 5:9 7 8 0:22 1

Grupa 2 [vajcarska - Izrael Gr~ka Luksemburg Letonija - Moldavija 1. [vajcarska 2. Gr~ka 3. Izrael 4. Letonija 5. Luksemburg 6. Moldavija

9 9 9 9 9 9

6 5 4 4 1 0

2 2 3 2 2 3

(20) (20) (20) 1 2 2 3 6 6

Grupa 3 Poqska - Slova~ka ^e{ka - S. Irska San Mar. - Slovenija 1. Slova~ka 2. Slovenija 3. ^e{ka 4. S. Irska 5. Poqska 6. San Marino

9 9 9 9 9 9

6 5 4 4 3 0

1 2 3 2 2 0

18:8 20 18:9 17 20:10 15 15:13 14 3:23 5 4:15 3

(20.30) (20.30) (20.30) 2 2 2 3 4 9

21:10 19 15:4 17 17:6 15 13:9 14 19:13 11 1:44 0

Grupa 4 Nema~ka - Finska Azerbejyan - Rusija Lihten{tajn - Vels 1. Nema~ka 2. Rusija 3. Finska 4. Vels 5. Azerbejxan 6. Lihten{tajn

9 9 9 9 9 9

8 7 5 3 1 0

1 0 2 0 1 2

Grupa 5 BiH - [panija Turska - Jermenija Estonija - Belgija 1. [panija 2. BiH 3. Turska 4. Belgija 5. Estonija 6. Jermenija

9 9 9 9 9 9

9 6 3 3 1 1

0 1 3 1 2 1

(18) (18) (20) 0 25:4 25 2 18:5 21 2 13:13 17 6 6:11 9 7 3:13 4 7 2:21 2

0 2 3 5 6 7

(20) (20) (20.30) 23:3 27 23:8 19 13:11 12 13:18 10 7:24 5 6:20 4

Grupa 6 Andora - Ukrajina (17.30) Kazahstan - Hrvatska (17.30) Engleska - Belorusija (21) 1. Engleska 2. Ukrajina 3. Hrvatska 4. Belorusija 5. Kazahstan 6. Andora

9 9 9 9 9 9

8 5 5 4 2 0

0 4 2 1 0 0

1 1 2 4 7 9

31:1 24 15:6 18 17:12 17 19:11 13 10:27 6 3:33 0

Grupa 8 R. Irska - Crna Gora Italija - Kipar Bugarska - Gruzija 1. Italija 2. R. Irska 3. Bugarska 4. Kipar 5. Crna Gora 6. Gruzija

9 9 9 9 9 9

6 4 2 2 1 0

3 5 5 3 5 3

(20) (20) (20) 0 0 2 4 3 6

15:5 21 12:8 17 11:11 11 12:13 9 9:14 8 5:12 3

Grupa 9 1. Holandija 2. Norve{ka 3. [kotska 4. Makedonija 5. Island

8 8 8 8 8

8 2 3 2 1

0 4 1 1 2

0 17:2 24 2 9:7 10 4 6:11 10 5 5:11 7 5 7:13 5

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO MLADIH

Vara`dinska lekcija Dujkovi}evim orli}ima Hrvatska – Srbija 3:1 (1:0) VARA@DIN: Stadion Varteksa, gledalaca 4000. Sudija: Grafe (nema~ka). Strelci: Oremu{ u 32, Kramari} u 52. i Qubi~i} u 86. za Hrvatsku, a Tomi} u 69. minutu za Srbiju. @uti kartoni: Peri-

{i}, Oremu{, Tome~ak (Hrvatska), Tomi} (Srbija). Crveni karton: Oremu{ (Hrvatska u 74. minutu) HRVATSKA: Kelava 7, Tome~ak 7, Jozinovi} 7, Jajalo 7 (Qubi~i} 8), Maloca 7, Bar-

bari} 7, Oremu{ 8, Badeq 7, Kramari} 8, Peri{i} 7, [kolnik 7. SRBIJA: Danilovi} 5, Stevanovi} 6, Jovanovi} 5, Milanovi} 5, Fejsa 6, Mati} 6 (Tadi} 7), Gulan 6, Tomi} 7, Bosan~i} 5 (Qaji} 7), Perovi} 5 (Aleksi} 6), Sulejmani 5.

Milovan \ori} pretu~en Direktor mla|ih selekcija FSS Milovan \ori}, fizi~ki je napadnut ju~e malo pre 16 ~asova na ulicama Vara`dina, pre utakmice mladih reprezentacija Hrvatske i Srbije. \ori} (66) je usamqen, {etao ulicama ovog hrvatskog grada u opremi sa jasnim obele`jima Srbije, {to je bio povod da ga grupa mladi}a napadne, obori na zemqu i izudara pesnicama i nogama. Do zvani~ne verzije ovog incidenta, ostaju {arolike i veoma opre~ne informacije hrvatskih i srpskih novinara. Hrvatski internet portal Indeks.hr objavio je {turu vest da su na popularnog Bata \oru nasrnula trojica napada~a, a da bi incident bio

ozbiqniji da se u blizini nije nalazila interventna brigada hrvatske policije koja je za{titila \ori}a. Isti sajt tvrdi da su napada~i uveliko uhap{eni i privedeni u stanicu policijeu Vara`dinu, a da \ori} nije povre|en. S druge strane, B92 preneo je \ori}evu tvrdwu da ga je tuklo sedam-osam qudi, da su ga oborili na zemqu i {utirali. Tako|e, \ori} ka`e da ga je spasio lokalni me{tanin, koji ga je odvukao u obli`wu prodavnicu, odakle su uspeli da pozovu policiju. Po toj verziji, policija je stigla tek posle nekoliko minuta, kada su se napada~i razbe`ali, a \ori}u su konstatovane povrede lica i on je preba~en u bolnicu.

Mlada fudbalska reprezentacija Srbije zasluèno je poraèna u Vara`dinu od Hrvatske. Bledu igru Dujkovi}evih izabranika ne mogu da opravdaju ni {ovinisti~ki povici koji su se ~esto ~uli s tribina Varteksovog stadiona. Posle ovog poraza, {anse za prvo mesto u Sedmoj grupi znatno su smawene. Hrvati su poveli u 32. minutu. Oremu{ se lako izborio za {ut sa 18 metara, malo iskosa. Niko mu od na{ih odbrambenih igra~a nije iza{ao u blok, bio je to silovit udarac, pa je lopta zavr{ila u suprotnim rakqama gola Danilovi}a. Dujkovi} je u poluvremenu odlu~io da nezapaènog Perovi}a zameni Aleksi}em. I kada se o~ekivala ofanzivnija igra Srbije, doma}in je bez obzira na vo|stvo nastavio da atakuje u nastavku. Poku{aj glavom Badeqa i slobodan udarac Jajala nagovestili su nove probleme za na{u odbranu, a Kramari} je pove}ao vo|stvo u 52.

minutu. Iskoristio je neodlu~nost na{e odbrane posle po`rtvovanog starta i centar{uta Ore{a i ispod Danilovi}a, koji je bio kratak u intervenciji, sa pet metara }u{nuo loptu u mre`u. Ubrzo je selektor Srbije u igru uveo i Qaji}a umesto indisponiranog Bosan~i}a, a pola sata pre kraja Tadi} je zamenio Mati}a. Poku{avali su na mahove na{i mladi}i da ugroze gol Hrvata, ali bez uspeha. Srbija je, ipak, smawila u 69. minutu posle odli~ne akcije. Tadi} je pro{ao i centrirao, Qaji} odigrao povratnu loptu, a Tomi} prihvatio i odmerenim udarcem pogodio ciq. Odmah po{to su krenuli s centra Hrvati su preko Jajala poku{ali da iznenade Danilovi}a, ali je na{ golman dobro intervenisao. Ukazala se {ansa na{im fudbalerima da ne{to vi{e u~ine posle iskqu~ewa Oremu{a koji je zbog starta s obe noge nad Qaji}em dobio drugi `uti karton.

Sedma grupa

Dosada{wi rezultati: Hrvatska – Kipar 0:2, Norve{ka – Slova~ka 2:2, Kipar – Norve{ka 1:3, Srbija – Slova~ka 1:2, Norve{ka – Hrvatska 1:3, Norve{ka – Srbija 0:1, Slova~ka – Kipar 1:0, Srbija – Kipar 2:0, Hrvatska – Srbija 3:1 (1:0). 1. Slova~ka 2. Hrvatska 3. Srbija 4. Norve{ka 5. Kipar

3 3 4 4 4

2 2 2 1 1

1 0 0 1 0

0 1 2 2 3

5:3 6:4 5:5 6:7 3:6

7 6 6 4 3

Me~evi do kraja godine: Kipar - Slova~ka ( danas), Kipar – Hrvatska (14. novembra), Srbija – Norve{ka (15. novembra), Slova~ka – Hrvatska (18. novembra). No, kada smo se ponadali izjedna~ewu u 86. minutu iz jedne polukontre Qubi~i} je uhvatio Jovanovi}a na krivoj nozi i s pet metara iskosa preciznim udarcem pogodio suprotni ugao Danilovi}evog gola. S. S.

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda14.oktobar2009.

SEVERNOBANATSKA ZONA

Partizanu poen na svakom poqu Rezultati 11. kola: Begej (@iti{te) - Zadrugar (Lazarevo) 5:3, Partizan (Toma{evac) - Naftagas 2 (Elemir) 6,5:1,5, Mladost (Bo~ar) - Radni~ki (Kikinda) 4:4, 2. oktobar (Kumane) - Jedinstvo (Novi Be~ej) 5:3, Mladost (Ban. Despotovac) - Mladost (Luki}evo) 5,5:2,5, Krajina (Kraji{nik) - Jedinstvo (E~ka) 6:2. Kona~an plasman: 1. Partizan 31 (64), 2. 2. oktobar 26 (54,5), 3. Jedinstvo (N B) 23 (51), 4. Mladost (BD) 20 (44), 5. Naftagas (2) 19 (48), 6. Radni~ki 18 (50), 7. Krajina 17 (47), 8. Mladost (B) 14 (46,5), 9. Begej 9 (33), 10. Mladost (L) 7 (34), 11. Jedinsto (E) 4 (29), 12. Zadrugar 0 (27). Ekipa Partizana iz Toma{evca postigla je najve}i uspeh od osnivawa i plasirala se u Vojvo|ansku ligu, grupa Banat. SEVERNOBA^KA ZONA

Mirno teku reke Rezultati 11. kola: Hajduk (Kula) – Panonija 4:4, BT[K (B. Topola) - “@aki Joèf” (St. Moravica) 4:4, Mladost (Oxaci) – Prigrevica 4:4, Gakovo - Polet (Rastina) 4:4, Potisje (Kawià) – Bezdan 5:3, “Milo{ Raki}” (Ratkovo) slobodan. U pro{lom kolu lapsusom dopisnika pogre{no je objavqen rezultat me~a Bezdan – Gakovo 3,5:4,5. Ispravan rezultat je: Bezdan – Gakovo 4,5:3,5. Kona~an plasman: 1. Prigrevica 26 (50,5), 2. BT[K 21 (47,5), 3. Panonija 18 (50), 4. Hajduk 15 (42), 5. Mladost 14 (38), 6. -7. Polet, Potisje 12 (38,5), ,+), 8. Gakovo 11 (34,5), 9. “Milo{ Raki}” 10 (34,5), 10. “@aki Joèf” 8 (38), 11. Bezdan 4 (28).

INTERVJU

KSENIJA TOMIN, OMLADINSKA PRVAKIWA SRBIJE

Ne misli o godinama, samo pobe|uje

Nekada su postojala pionirska i omladinska prvenstva dràve, i na wima su mogli da nastupaju {ahisti do 15, odnosno 20 godina ìvota. Po~etkom 90tih se krenulo sa festivalima mladih {ahista i igralo se u konkurencijama do 10, 12, 14, 16 i 18 godina, a posledwe dve godine i do 8, dok je granica za omladinski {ampionat i daqe 20 godina. Mi razgovaramo sa Ksenijom Tomin iz Pan~eva, ovogodi{wom omladinskom prvakiwom Srbije, koja je pre samo dve nedeqe proslavila 13. ro|endan! Wene dve titule osvojene ove godine u konkurenciji devoj~ica do 14 godina na prvenstvima Vojvodine i Srbije, pomiwemo onako uzgred. Dok razgovaramo, Ksenija je prili~no staloèna, kao i za {ahovskom tablom, iako }e za samo sat vremena wena hotelska soba biti puna drugarica koje tako|e igraju na Prvoj ligi Srbije za ène u Poàrevcu, a povod je bio wen ro|endan. z Za po~etak postavqamo uobi~ajeno pitawe: kada si po~ela da igra{ {ah? - Imala sam 6-7 godina i onako usput bacala pogled na {ahovsku tablu za kojom je otac Predrag u~io mog brata Nenada. Posle nekoliko meseci i ja sam sve ~e{}e sedela uz wih, jer mi je {ah postao interesantan. z Kada si po~ela da se takmi~i{? - Prvi turnir sam odigrala nekako slu~ajno. Bilo je to u januaru 2004. godine u Somboru, gde se igrao Festival mladih {ahista Vojvodine, a nastupao je i moj brat. Mama Srbinka i ja smo, uz tatu, bili wegova podr{ka. Pre prvog kola, pri{ao nam je jedan novosadski trener, i upitao za{to ja ne igram i nekako nas ubedio da se i ja prijavim. Stidqivo sam pristala, i na kraju bila - prva! To je bilo u

ME\UOP[TINSKA LIGA SOMBOR

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs PROBLEM BR. 254

Beli daje mat u dva poteza Stevan Mitrinovi} „Ve~erwe novosti” 1962.

Umetni~ke {are Nedavno smo na stranicama Dnevnika objavili rezultat me~a Kasparova i Karpova, koji nije bio ni{ta drugo do nedostojna pomama za novcem, barem iz ugla qubiteqa {aha, a u pogledu ugleda biv{ih svetskih prvaka. Neki ugledni {ahovski komentatori su tim povodom ocenili da je “{ah izgubio du{u”. Ipak, da su nekad “dobro igrali {ah, ba{“ u dana{wem broju analiziranih partija prikaza}emo vam pobedu Karpova nad Andersenom na Drugom svetskom kupu u Rejkjaviku 1991. godine koju je u Politici komentarisao pokojni velemajstor Dragutin [ahovi}.

Karpov – Anderson Bogoqubova odbrana 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 Lb4+ 4.Ld2 L:d2+ Osnovni nastavak je 4...De7, a popularni su i 4...c4 i 4...a5. Potez u partiji omiqen je kod igra~a vi~nih remi tehnici, jer izmenama pozicija se pojednostavquje i olak{ava posao crnom. Me|utim, veliko je pitawe da li takav “pravolinijski” metod zaista dovodi do brzog izjedna~ewa, jer praksa je pokazala da je ve}i broj sklopqenih remija bio plod autoriteta (Spaski, na primer) a ne izjedna~ene pozicije. 5.D:d2 d5 6.g3 0–0 7.Lg2 Sbd7 8.Dc2 c6 9.Sbd2 De7 10.0–0 e5 Kqu~ni potez, a `eqa je pojednostavqewe u centru i razvoj daminog krila. Ali, dovoqno je osmotriti poziciju posle nekoliko poteza i zakqu~iti kakvo je stawe na “frontu”. 11.c:d5 S:d5 12.e4 S5f6 13.Tfe1 Td8 14.Tad1

Promocija pe{aka i neodigrani potez

Magnus Karlsen

2. NANYING PERL SPRING

„Crveni zmaj“ dominirao

Zavr{en je turnir 21. kategorije FIDE u Nanxingu dominacijom Magnusa Karlsena (2772), koji je od deset mogu}ih osvojio ~ak osam poena. Magnus je dobio {est partija a ~etri je remizirao i nadmo}no osvojio prvo mesto, sa 2,5 poena ispred drugoplasiranog Topalova. Sve mini me~eve je dobio: Jakovenka (2742) sa 2:0, Topalova (2813), Leka (2762), Raxabova (2757) i Vanga (2736) sa po 1,5:0,5. Svi ostali u~esnici dobili su samo 3 partije: Topalov protiv Leka i Jakovenka i Jakovenko protiv Raxabova. Za pobedu na ovom turniru Magnus je inkasirao ~ek na 80.000 evrova. Vala, i zaslu`io je! @ENSKI GRAN PRI

Pobednica Juhua Ksu

Re{ewe problema br. 253 (Lokvin, 1843.), sa pozicijom: beli – Kf4, Dc2, Sc5; crni – Kd4; je 1.Sb7! Na 1...Kd5 sledi 2.De4 mat.

Ksenija Tomin

ma Vojvodine 2007. bila druga, naredne godine tre}a i ove godine u Somboru prva. Ta osvojena titula me je odvela na Prvenstvo Srbije, gde sam na op{te iznena|ewe pobedila sa 7,5 poena iz devet partija (!) ispred mnogo iskusnijih {ahistkiwa, pre svih 17godi{we Jovane Eri} koja je imala pola poena mawe. Iza su bile i Iva Uzelac, Andrea Vince, Lena Miladinovi}... z I na kraju, kakve su ambicije? - Volela bih da otputujem u Tursku, na Svetsko prvenstvo, koje po~iwe 11. novembra, gde bih mogla da u|em i me|u 10 najboqih do 14 godina, jer ose}am da igram dobro. Popravila sam rejting za skoro 200 poena od pro{le godine, vredno treniram, ali sam svesna da moram jo{ mnogo da u~im. I naravno igram. Po`elimo ovoj talentovanoj i vi{e nego perspektivnoj {ahistkiwi jo{ mnogo uspeha, uz `equ da skromna pomo} DDOR Novi Sad i SO Pan~evo ne budu jedine, kako bi wen put do me|unarodnih titula bio mnogo lak{i nego wene, sada poznate, sugra|anke Na|e Higl. @. Medar

ANALIZIRANE PARTIJE

IZ PRAVILA IGRE

I Polet sto posto

Rezultati posledweg kola: Lipar – Karavukovo 3:5, Ba~ki Breg - “Aleksa [anti}” 2:6, “Bogoqub Mihailovi}“ (Stani{i}) - Polet (Karavukovo) 3:5, Mladost 2 (Oxaci) Leme{ (Sv. Mileti}) 4:4, Sivac slobodan. Kona~an plasman: 1. Polet 24 (45), 2. “Bogoqub Mihailovi}“ 18 (42,5), 3. Karavukovo 18 (35,5), 4. “Aleksa [anti}” 11 (33), 5. Leme{ 11 (30,5), 6. Sivac 10 (31,5), 7. Lipar 9 (31), 8. Mladost (2) 4 (23), 9. Ba~ki Breg 0 (16).

konkurenciji devoj~ica do 10 godina. z Kasnije su usledili i drugi uspesi? - Na prvenstvima Vojvodine sam bila uspe{na i narednih godina: prva 2005, druga 2006 (do 10 godina), zatim 2007. druga i 2008. prva do 12 godina i ove godine prva do 14 godina. Na dràvnim prvenstvima sam dva puta bila 3. do 10 godina (2005. i 2006), prvi put prva 2007. godine (do 12) i naredne godine u istoj konkurenciji „samo“ ~etvrta. I na kraju, ove godine sam ponovo postala prvakiwa Srbije i to do 14 godina. z Da li je bilo dobrih rezultata i na me|unarodnim takmi~ewima? - U ubrzanom {ahu na Prvenstvima Evrope sam bila tre}a i peta (do 12) i ove godine 4. do 14 godina. U redovnom {ahu nisam bila toliko uspe{na, ali mi je iskustvo sa tih takmi~ewa bilo dragoceno. z Pre nego {to se dotaknemo omladinske konkurencije, pomenimo i tvoj rad sa trenerima... - Prvo sam u~ila od oca da bi kasnije kod nas po~eo da dolazi Sr|an ârni} i tada je to ve} postalo znatno ozbiqnije, a uporedo i povremeno sam radila i sa Goranom âbrilom i bra}om Arsovi}. Od oktobra pro{le godine radim samo sa Zoranom Arsovi}em koji mi je pomagao i na posledwa dva dràvna prvenstva. On mi je pripremio potpuno nov repertoar otvarawa i sa wim radim jednom do tri puta nedeqno u zavisnosti od obaveza u {koli, blizine takmi~ewa i wegove va`nosti. z A sada, ne{to o svom najve}em uspehu u dosada{woj karijeri? - Preporu~eno mi je da uporedo igram i u omladinskoj konkurenciji tako da sam na prvenstvi-

DNEVNIK

U isto vreme kad i mu{ki turnir odigran je u Nanxingu i `enski FIDE Gran pri Berger turnir sa 12 u~esnica, devet velemajstorica i 3 intermajstorke. Pobednica je biv{a svetska prvakiwa Kineskiwa Juhua Ksu sa 8 osvojenih poena. Plasman: 1. Ksu (Kina) 8, 2. Xagnidze (Gruzija) 7,5, 3. @ao (Kina) 7, 4-6. Sebag (Francuska), Mekr~ian (Jermenija), Ju 6,5, 7. [en (Kina) 6, 8. Munguntul (Mongolija) 5,5, 9. Kovanova (Rusija) 5, 10. @u (Katar) 4,5, 11. Fiero (Ekvador) 2, 12. Jildiz (Turska) 1 poena.

U [ah mat listi nedavno je objavqen komentar ~uvenog {ahovskog sudije Gerta Gijsena (Hejsena) na postavqeno pitawe pravilne promocije pe{aka u brzopoteznoj partiji. îtalac kaè da ~esto igra na brzopoteznim turnirima i da je ustanovio da u razli~itim regionima zemqe sudije imaju razli~it pristup u vezi promocije pe{aka. Evo dva scenarija 1. Pe{ak je stigao na osmi (prvi) red, postavqena je promovisana figura i pritisnut ~asovnik. 2. Pe{ak je skinut sa sedmog (drugog) reda, postavqena je nova figura na promotivno poqe a zatim pritisnut ~asovnik. U ovom slu~aju pe{ak nije odigran na poqe promocije. Postavqeno je pitawe da li se drugi slu~aj smatra kao nepravilan potez? A moj Gijsen wemu odgovara: 1. Odigrajte pe{akom na osmi (prvi) red. 2. Skinite pe{aka sa tog poqa. 3. Postavite novu figuru na to isto poqe. To je formalno ispravan na~in promocije. Kada su uvedene elektronske table na turnirima, kompjuter je samo prihvatao promociju ako je u~iwena na ovaj na~in. Ali to je uzrokovalo mnogo vi{e gungule nego skidawe pe{aka sa poqa na sedmom (drugom) redu i stavqawe nove figure na osmom (prvom) redu tako da je i to tako|e uprogramirano. Po mom mi{qewu oba na~ina promocije su prihvatqiva. Pitawe se odnosi na brzopotezne partije, ali metod promocije, gore navedene, primewuje se na sve vrste {aha. - E, alal ti mi{qewe, ili {to bi rekao kolega Bogoqub Dankovi}: “E, moj Gijsene!”, kaè povodom ovog komentara Gijsena, sudija Mihajlo Savi} u [ah mat listi. Gert Gijsen, koji je ina~e predsednik Komisije za pravila igre, je i ranije u nekoliko navrata svojim mi{qewem izazivao nedoumicu i zabunu kod mnogih su-

dija. Nesre}a je u tome {to on zauzima vaàn poloàj u sudijskoj hijerarhiji, pa se mnoge sudije povode za wegovim obja{wewim. Zastupawe teze o ispravnosti ove druge promocije je, zaista, nonsens. îtaju}i originalni tekst Pravila o promociji vidqivo je da se promocija vr{i na najudaqenijem redu od po~etnog poqa tako {to se pe{ak na tom (izlaznom) poqu mewa za novu, promovisanu, figuru. Dakle, nema promocije u letu, sa sedmog (drugog) na posledwe poqe, jer pe{ak mora iza}i na posledwi (ili prvi) red. Da zakqu~imo: pri promociji pe{ak izlazi (mora) na posledwi (prvi) red, zatim se na istom poqu istom rukom uklawa i postavqa nova, promovisana, figura, a onda, tako|e, istom rukom ukqu~uje protivni~ki sat. Ako nije tako, onda se radi o nepravilnoj promociji, odnosno o nepravilnom potezu, koji se sankcioni{e u zavisnosti o kojoj vrsti {aha je re~. Ako je u pitawu standardni (klasi~ni) {ah, ka`wava se opomenom uz dodatak protivniku od dva minuta, a ako je to tre}a opomena sledi gubitak partije. Isti je reìm i za ubrzani {ah. U slu~aju da je u~iwena nepravilna promocija u brzopoteznoj partiji, a protivnik to reklamira saglasno pravilima brzopoteznog {aha sledi gubitak partije uz uslov da reklamator ima mogu}nost matirawa protivnika bilo kojom serijom legalnih poteza. Ako ne postoji mogu}nost matirawa serijom legalnih poteza, rezultat u partiji }e biti remi. Zna~i, nema promocije u vazduhu, pe{ak ne moè da “glumi” damu ili neku drugu figuru, samo zato {to je igra~ pri izlasku pe{aka na izlazno poqe rekao: “Dama”, prevrnuti top i daqe je samo top, bez obzira {ta je igra~ izjavio! B. Dankovi}

Beli je razvio svoje figure pa se moè procewivati pozicija. Naime, dok sve bele figure optimalno deluju, crno damino krilo je nerazvijeno a figure bez upori{ta. Poseban problem je crni lovac, a treba uo~iti i va`nost poqa c5, mesta sa koga beli skaka~ ugroàva pe{aka na b7. 14...e:d4 15.S:d4 Sb6 16.S2b3 Lg4 “Agresivan” potez i ujedno dokaz da crni ne moè da re{i ozbiqne probleme jer lovac nema dobro poqe, a ve} preti i pokret belih pe{aka u centru. 17.f3 Le6 18.Dc5 Nudi zavr{nicu, jer posle 18…Dc5 19.Sc5 sve je zavr{eno. 18...De8 19.e5 Sfd7 20.Dc1

Sf8 Crni “tr~i, tapka i skaku}e” i nada se remiju. Ali, povr{an pogled je dovoqan da se shvati da je re~ o velikoj prednosti belog. 21.f4 L:b3 Ni ova izmena ne olak{ava poziciju crnog, jer poqe c5 i prostor garantuju prednost belom. 22.S:b3 Se6 23.Td6 Prethodnica koja se ne moè ukloniti, jer beli slobodwak bi bio kost u grlu crnog. 23...Sc8 Ovakav potez bio bi, obavezno, snabdeven upitnikom i bilo bi predloèno ne{to drugo. Upitniku nema mesta, jer “previd” je logi~na posledica te{ko}a s kojima se crni suo~avao gotovo od samog po~etka. Uostalom, ~esto se ovakvi potezi povuku kao podsvesna èqa za napu{tawem ve} izgubqene bitke.

24.T:c6! Uskli~nik je opravdan, jer nagrada je to Karpovu za jednostavnu i pou~nu zavr{nicu. Posledwi Karpovqev potez, dobitni~ki i svakom razumqiv, dobar je povod za “~eprkawe” po {ahu, zapravo za traèwe, te{ko uo~qive, razlike izme|u zanata i istinske umetnosti. Naime, bezbroj je partija, dodu{e dobro odigranih ali bez li~nog pe~ata koji su plod kwiga i informatike a ne znoja i duha. Takve partije li~e na, recimo, zanatski ura|en tawir, od kvalitetnog materijala na kome nema pukotina i neravnina. Ali, supa iz takvog tawira nije ukusna ako nema neku zanimqivu {aru koju je majstor ostavio kao li~ni pe~at, pa makar bila i s “felerom”, jer èqa za lepotom i znawe su bili prisutni. To je razlika jer “{are” u partiji govore o ogromnom znawu ali i duhu koji to znawe oplemewuje. Dana{wa partija, i te kako, moè biti dokaz za ta~nost teorije o tawiru. Jer, Karpova nisu zabrinule protivnikova spremnost i {ematske izmene, niti je po svemu sude}i, pomi{qao da se partija moè zavr{iti remijem. Rasporedio je kako vaqa figure, uo~io ta~ke va`ne za postizawe prednosti i kada se sve udesilo, jednostavnom kombinacijom re{io partiju u svoju korist. I to je razlika o kojoj je bilo re~, jer “{are” u partiji govore o ogromnom znawu ali i duhu koji to znawe oplemewuje.

PANONSKI CUGER

Prvak Miqan Ostoji} Na Panoniji je, uz u~e{}e jednog fide majstora, sedam majstorskih kandidata i dva prvokategornika odigrano brzopotezno prvenstvo kluba za mesec oktobar. Na dvokru`nom turniru ubedqivo je pobedio mk Miqan Ostoji} sa 14,5 poena ispred fide majstora Olivera Pardi}a koji je imao dva poena mawe. Plasman: 1. Miqan Ostoji} 14,5, 2. Oliver Pardi} 12,5, 3-4. Jovan Radovi}, M. Tovilovi} 11, 5. Mirko Zavo|a 9,5, 6. Milan Ostoji} 9, 7. @eqko Matko 7, 8. Rajko Guzina 5,5, 9-10. Antun Daj~, Milan \urica 5 poena.

MEMORIJALNI VIKEND TURNIR

„Milorad – Miqo Vujovi}” U nedequ, 18. oktobra sa po~etkom u 10 ~asova [ah klub iz Crvenke organizuje deveti po redu Memorijalni vikend turnir “Milorad – Miqo Vujovi}” u spomen na svog nekada{weg istaknutog ~lana. Igra}e se 9 kola sa tempom igre od 20 minuta po igra~u. Nagradni fond od 67.000 dinara je raspore|en na deset redovnih nagrada (prva iznosi 16.000 dinara) i ~etri specijalne (za najboqeg omladinca, veterana i

`enu po 2.000 dinara i doma}eg igra~a u iznosu od 3.000 dinara). Turnir }e se odr`ati u prostorijama restorana “Kontrast” u Crvenki a prijave se primaju zakqu~no do nedeqe do 9.30 ~asova. Upisnina iznosi 300 dinara po igra~u a we su oslobo|eni velemajstori i intermajstori. Organizator je obezbedio ru~ak i dva pi}a za sve takmi~are. Kontakt osobe su Branislav Vujovi} (063/301316) i Dragi Grubor (060/4777404).

SPORT

DNEVNIK TURNIR U [ANGAJU

Troicki re|ao brejkove Viktor Troicki plasirao se u drugo kolo turnira Masters serije u [angaju, savladav{i Argentinca Huana Monaka rezultatom 6:1, 6:2. Me~ je trajao samo sat vremena, a srpski teniser je od osam gemova na servis Monaka osvojio neverovatnih sedam! Ko bi posle toga rekao da je Argentinac (28) trenutno boqe plasiran od Viktora (31) na ATP listi? Koliko je Troicki dobro igrao, toliko je Monako lo{e servirao. Poslao je na pravo mesto samo 55 odsto prvih servisa, a u prvom setu o~ajnih 47 odsto. Srpski internacionalac je iz reterna na drugi servis uzeo 20 od 24 poena (83 odsto) i u tome le`i kqu~ ovako ubedqive pobede. Viktor je iskoristio sedam od 13 brejk lopti, a Monako dve od ~etiri. Jedini gem na svoj servis uzeo je za vo|stvo od 2:0 u drugom setu, posle ~ega je Troicki serijom od 6:0 dobio me~. Na po~etku je sa dva brejka stigao do 3:0, zatim je

Viktor Troicki

Monako uzvratio smawiv{i na 3:1, ali to je bilo sve {to mu je po{lo za rukom do kraja prvog seta. Slede}e kolo Troickom donosi duel sa Francuzom @ilom Simonom (osmi nosilac), koji ga je nedavno savladao u finalu Bangkoka (7:5, 6:3) i jo{ dva puta na {qaci tokom 2007. godine.

Nadal i Rodik: Skratite sezonu Teniska sezona predugo traje i obuhvata previ{e turnira, smatraju [panac Rafael Nadal i Amerikanac Endi Rodik. - Nemogu}e je po~eti sezonu 1. januara i zavr{iti je 5. decembra. Niko nije sposoban da sve

prava pauza izme|u dve sezone, tokom koje bi igra~i mogli da se odmore, zale~e i onda po~nu pripreme za nova takmi~ewa. Od najboqih tenisera sveta zahteva se da u~estvuju na osam od devet turnira Masters serije,

U drugoj rundi ukqu~i}e se i Novak \okovi} (drugi nosilac), koji ne bi trebalo da ima te`ak posao sa Fabiom Fowinijem. Italijan je posle uspe{nog nastupa u kvalifikacijama pobedio Letonca Ernestsa Gulbisa 7:6, 6:3. Nagradni fond turnira, {to se ti~e singl konkurencije, iznosi 3,24 miliona dolara.

Pobeda Bozoqca Srpski teniser Ilija Bozoqac plasirao se u drugo kolo ~elenxera u ameri~kom gradu Tiburonu, po{to je u stratnom me~u savladao {estog nosioca, doma}eg igra~a Donalda Janga, rezultatom 6:4, 7:6 (7:3). U nastavku takmi~ewa, ~iji nagradni fond iznosi 50.000 dolara, Bozoqac }e igrati protiv Amerikanca Toda Vidoma.

Prona|en mrtav

Rafael Nadal i Endi Rodik

vreme igra na visokom nivou i sa~uva se od povreda - rekao je Nadal u [angaju, gde je u toku turnir ATP Masters serije. Rodik je apelovao na ~elnike ATP Tura da u~ine ne{to po tom pitawu, izraziv{i nadu da }e „zdrav razum jednog dana prevladati“. - Apsurdno je da u jednom profesionalnom sportu ne postoji

dok se ~etiri grend slem turnira podrazumevaju. Svaki od wih nastupa na jo{ desetak turnira sa mawim nagradnim fondovima. Nadal ove godine nije branio titulu na Vimbldonu zbog povrede kolena, dok na aktuelnom Mastersu u [angaju nema Roxera Federara (zbog premora) i Endija Mareja, koji je kao razlog naveo povredu zgloba ruke.

Belgijski biciklista Frank Vandenbruk prona|en je mrtav u svojoj hotelskoj sobi u Senegalu, gde se nalazio na odmoru, ali jo{ nije saop{ten razlog wegove smrti. Vandenbruk (34) je patio od depresije i pre dve godine je poku{ao samoubistvo nakon {to mu je supruga saop{tila da }e zatra`iti razvod. Mediji spekuli{u da je biciklista preminuo od plu}ne embolije. Frank Vandenbruk je od debija 1994. godine zabele`io 51 pobedu, ali je postao poznat i po problemati~nom pona{awu. Dva puta uhva}en je kako vozi pod uticajem alkohola, a kod wega su prona|ena droga i doping sredstva.

sreda14.oktobar2009.

Indija otkazala Svetski kup Streqa~ka federacija Indije otkazala je Svetski kup u Wu Delhiju koji je trebalo da se odr`i od 20. do 28. marta idu}e godine, nezadovoqna odlukom Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK) da se u 2010. ne ostvaruju olimpijske norme na svetskim kupovima. Me|unarodna federacija streqa~kih sportova (ISSF) je morala da poslu{a MOK i tako }e se u 2010. olimpijske vize za London 2012. vaditi samo na jubilarnom 50. {ampionatu sveta (sva oru`ja i discipline) ~iji }e doma}in od 29. jula do 11.avgusta idu}e `godine biti Minhen. Indijci su smatrali da ne}e imati dovoqno zainteresovanih za ovo takmi~e-

Beogradska peta „Trka kroz istoriju“ odrà}e se danas u 12 ~asova na Kalemegdanu, posle pauze od deset godina, a u~estvova}e oko 20 takmi~ara. Promoter „Trke kroz istoriju“ je Kenijac Pol Tergat, nekada jedan od najboqih dugopruga{a sveta, koji je u~estvovao na prethodne ~etiri trke. - Drago mi je {to sam se vratio u Beograd i Srbiju. Zaqubio sam se u Beograd prvi put kada sam do{ao 1996. godine na prvu „Trku kroz istoriju“. @ao mi je {to deset godina nije odràvana, jer je ona jedan od najboqih na~ina da se promovi{e kultura i istorija - rekao je Tergat na konferenciji za novinare. Kenijski atleti~ar je obe}ao da }e i u budu}e dolaziti i podràvati ovaj doga|aj, a ove godine je doveo dva mlada takmi~ara od kojih mnogo o~ekuje. - Ovo je kombinacija uli~ne i kros trke. Pla{im se da bi ki-

[ta treba da urade mladi sportisti iz Srbije i wihovi roditeqi na putu ka dobijawu stipendija, odnosno odlaska u SAD? - Treba da nas kontaktiraju {est do 12 meseci pre planiranog odlaska - objasnio je Kustudija. -

Mitar Kustudija

Mi onda pronalazimo najboqe ponude koje odgovaraju sportskom kvalitetu svakog pojedinca. Radimo ~itavu pripremu, videozapise i promociju kod ameri~kih trenera. Imamo nekoliko qudi koji rade i `ive u SAD, a s na{ih su prostora, kojima {aqemo profile, a oni tamo tra`e odgovaraju}e uni-

Strelac pi{toqem i nekada{wi juniorski i seniorski reprezentativac Uro{ Ka~avenda u novoj sezoni vazdu{nim oru`jem, koja po~iwe po kalendaru 25. i 26. oktobra prvim kolom Kupa Streqa~kog saveza Srbije, promenio je klub. Iz Crvene zvezde pre{ao je u Novi Sad. U prelaznom roku iz Crvene zvezde je oti{lo i dvoje mladih strelaca pu{kom, Brankica Simeunovi} i Stefan Vi{ekruna koji su postali ~lanovi Novog Beograda U{}a. Duwa Dragin odli~na takmi~arka pu{kom dru`ine Mladost iz In|ije do{la je u Beograd u Sportsku gimnaziju i postala ~lan Policajca. Perspektivni strelac pu{kom, junior Zemun Centra Nikola Jani}ijevi} pre{ao je u Partizan.

{a mogla da pokvari takmi~ewe, jer je deo staze veoma klizav. Trka je veoma specifi~na i atleti~ari bi mogli da se povrede - rekao je Tergat i dodao da je za wegove takmi~are „ovo dobra prilika da se pokaù u jednoj trci koja nije samo sport“. Tergat (40) ne}e u~estvovati u „Trci kroz istoriju“, jer se sprema za Wujor{ki maraton koji se odràva za dve nedeqe. Duìna staze je 5.834 metara, polovina staze je ravna i asvaltna, a u drugoj polovini ima kra}ih uzbrdica, nizbrdica, prelazaka preko stepenika. Podloga je kombinovana, ima i kamewa, zemqe, asfalta i drveta. Start trke je ispred Kapije Karla VI u Dowem gradu, a ciq na {etali{tu iznad Save. Organizator trke je Beogradski maraton, a pokroviteq Skup{tina grada Beograda. Sponzor je Telekom Srbija.

Pol Tergat

OLIMPIJSKI KOMITET KATEGORI^AN

Hiro{ima i Nagasaki ne mogu zajedno Visoki funkcioner Me|unarodnog olimpijskog komiteta ocenio je da nije realno da Hiro{ima i Nagasaki zajedni~ki organizuju Olimpijske igre 2020. godine. Razlog je {to takva mogu}nost nije predvi|ena propisima. - Propisi jasno ka`u da samo jedan grad mo`e biti doma}in OI. Nemogu}a je zajedni~ka kandidatura dva grada, tako da je u ovom trenutku odgovor - ne - rekao je izvr{ni direktor MOK Gilbert Feli. Gradona~elnici Hiro{ime i Nagasakija, gradova koji su u Drugom svetskom ratu pogo|e-

Va`no je znati pravi put tivno kratko, imali smo ve} dosta uspeha i odli~ne univerzitete upisali su ko{arka{ica Aleksandra Dobrani} (Ohajo stejt), teniser Nenad Mar~ec (Xeksonvil stejt) i odbojka{ica Sandra Stojimirovi} (Luizijana stejt). Na{a uloga je u tome da predstavqamo sponu izme|u kolexa u SAD i wihovih trenera i mladih sportista iz ovog dela Evrope. Olak{avamo ovaj komplikovan i sloèn proces, pomaù}i kandidatima da do|u do èqenih stipendija. Jednom re~ju, omogu}ujemo sportistima da objedine sportske i akademske potencijale u jedintvenom, ameri~kom sportsko-obrazovnom sistemu. Obja{wavaju}i zainteresovanost ameri~kih univerziteta za mlade sportiste sa Starog kontinenta, Mitar Kustudija je dodao: - Svi univerziteti u SAD imaju svoje timove u ve}ini sportova. [to je uspe{nija neka wihova ekipa na regionalnom ili nacionalnom nivou, ona boqe afirmi{e kolex i privla~i nove studente. Zbog toga treneri raspolaù zna~ajnim sredstvima, kojim finansiraju talentovane sportiste iz SAD i inostranstva.

Ka~avenda u Novom Sadu

Vra}a se „Trka kroz istoriju”

POMO] RODITEQIMA I MLADIM SPORTISTIMA KOJI @ELE DA SE [KOLUJU U AMERICI

Nije mali broj sredwo{kolacasportista u Srbiji koji sawaju da upi{u neki od univerziteta u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i tamo, uz sticawe akademskog znawa, nastave da se razvijaju. [to se sporta ti~e, Amerika je zaista obe}ana zemqa, jer velika ve}ina univerziteta posebnu pa`wu pridaje svojim timovima, omogu}uju}i najtaletovanijim devojkama i mladi}ima stipendije i odli~ne uslove za u~ewe i treninge. Naravno, za ogromnu ve}inu roditeqa dece iz Srbije odlazak wihovih naslednika u SAD je (ne)ostavriv san zbog velikih tro{kova u samoj pripremi puta, ali i {kolovawa. Da taj proces bude lak{i i jeftiniji, brinu se specijalizovane agencije, a jedna od wih ve} godinu dana postoji u Novom Sadu. Re~ je o Kolex-staru, vlasnika Mitra Kustudije. - Na{a agencija bavi se posredovawem izme|u sportista u jugoisto~noj Evropi i presti`nih kolexa u SAD - rekao je Kustudija. Obezbe|ujemo stipendije za 29 sportova, a svakako najzastupqeniji su tenis, ko{arka, fudbal, odbojka, plivawe, vaterpolo i atletika. Iako postojimo rela-

we, kada se ne vade olimpijske vize.. Organizaciju ovog svetskog kupa, prvog u narednoj godini, preuzeo je Sidnej na svom olimpijskom streli{tu. Ovaj grad je bio doma}in Svetskog kupa i 2007. Drugi svetski kup u 2010. odr`a}e se u Pekingu od 15. do 25. aprila, tre}i u Fort Beningu (SAD) od 22. do 31. maja i posledwi, ~etvrti, u Beogradu od 23. do 30. juna. Prema jo{ nezvani~nim informacijama, olimpijske norme ostvariva}e se na Svetskim kupovima u 2011. i to po dve u discplini, kao i na velikom [ampionatu Evrope (vazdu{no i MK oru`je, glineni golubovi, tr~e}i vepar i veliki kalibar na 300 metara) ~iji }e doma}in biti Beograd.

verzitete. [to se kolektivnih sportova ti~e, avgust je optimalni rok za prijavqivawe kandidata koji èle da odu u SAD naredne godine, dok je januar najboqi za pojedina~ne sportove. Uz to, {to je boqi prosek nekog sportiste u sredwoj {koli, to je lak{e nama da mu obezbedimo univerzitet. Uz diplomu sredwe {kole, zainteresovani moraju da poloè TOEFL test iz znawa engleskog jezika, odnosno SAD test iz matematike. Idealno vreme za odlazak „preko bare“ je odmah posle mature, jer tada tamo{wi treneri mogu da ra~unaju na mlade sportiste za duì vremenski period. Na kraju, treba re}i i to da, da biste dobili dozvolu za studirawe na nekom univerzitetu u SAD, morate da imate izme|u 18 i 26 godina, {to je maksimum za peti ili {esti semestar. Mitar Kustudija i Kolex-star (www.college-star.com) mogu da se pohvale velikim interesovawem mladih sportista, ali i ~iwenicom da se maksimalno trude da im olak{aju kompletne pripreme i polagawe testova, odnosno da ih pripreme za odlazak po novo sportsko i akademsko znawe u SAD. A. Predojevi}

ni atomskim bombama, najavili su kandidaturu pre dva dana. Tadato{i Akiba i Tomihisa Taue ocenili su da bi time bio poslat sna`an apel za mirom u svetu. Feli nije odbacio mogu}nost da Hiro{ima ili Nagasaki dobiju doma}instvo Igara, a da se pojedina takmi~ewa odr`avaju u drugom gradu. Hiro{ima i Nagasaki su udaqeni oko 300 kilometara i nalaze se na dva odvojena ostrva. Nagasaki je na ostrvu Kju{u, na jugu Japana, a Hiro{ima na centralnom Hon{uu.

Bana}ani na „Trofeju Beograda” U organizaciji Karate federacije Srbije i Beogradskog karate saveza, u prestonici Srbije odràn je tradicionalni turnir „Beogradski pobednik – Trofej Beograda“ na kome je u~estvovalo oko 800 takmi~ara iz deset zemaqa i 95 klubova. Posebnu dra` ovom takmi~ewu dali su ekipni me~evi u uzrastu kadeta, juniora i mla|ih seniora izme|u reprezentacija Francuske i Srbije. U ekipnim duelima slavila je reprezentacija Srbije rezultatom 5:1. Tako|e, ovaj turnir sluìo je i za proveru forme reprezentativnih kandidata pred predstoje}i Svetski {ampionat u Maroku koji }e biti odràn polovinom novembra. Banatski takmi~ari zabeleìli su zna~ajan uspeh u Beogradu. ^lanovi Karate

kluba Zrewanin Nikola Petrov (kadet, -70) i Jovana Petrov (juniorka, -53) osvojili su prva mesta, Wego{ Risti} (junior, +70) zauzeo je drugo, a tre}eplasirani su bili Mladen Gordi} (mla|i senior, +78), Dejan Zirojevi} (kadet, -57) i Jovana Markovi} (mla|a seniorka, +60). Predstavnici lazareva~kog Zadrugara tako|e su osvojili nekoliko medaqa – zlatnu `enska kadetska ekipa (Furtula, Ili}, @ivkovi}), a bronzane `enska seniorska ekipa (Berarov, Cvrkota, Eri}, Bada), Sawa Cvrkota (juniorka, -59) i Fimija Berarov (+68). Kle~aninu Aleksi Ninkovi}u (stariji pionir, -40) pripala je druga, a Karolini Lodi (nada, -50), Awi Kapelan (kadet, +54) i Mileni Milanovi} (nada, +50) tre}a pozicija. @. B.

KULTURA

sreda14.oktobar2009.

DANAS PO^IWE SAJAM KWIGA U FRANKFURTU, NAJVE]A IZDAVA^KA MANIFESTACIJA U SVETU

[est srpskih {tandova Najstarija i najve}a izdava~ka manifestacija na svetu, Sajam kwiga u Frankfurtu, od danas }e okupiti 7.300 izlaga~a iz 100 zemaqa me|u kojima }e na {est {tandova biti zastupqeno i srpsko izdava{tvo. Na 61. Frankfurtskom sajmu kwiga koji se odr`ava od 14. do 18. oktobra, ~iji je po~asni gost Kina, svoje {tandove }e imati Ministarstvo kulture Srbije, izdava~ke ku}e „Kreativni centar“ i „Evro\unti“ kao i agencije za autorska prava „Prava i prevodi“, „Plima“ i „ Mascom e.c.“ Posetioci na{eg nacionalnog {tanda ima}e priliku da se upo-

znaju sa savremenom srpskom kwièvno{}u. Kao i pro{le godine, koordinator na{eg nastupa je kwièvnica Vida Ogwenovi} i putem kataloga koji je Ministarstvo kulture izdalo u saradwi sa Srpskim PEN centrom publika }e mo}i da se upozna sa stvarala{tvom 63 srpska pisca.Na {tandu }e se na}i i 32 najnovija prevoda reprezentativnih dela srpske kwièvnosti. Svoje stvarala{tvo li~no }e predo~iti pisci Laslo Vegel, Vladan Matijevi} i Velimir Kazimir ]urguz. ]urguz }e, kao direktor Ebart medijske dokumentacije, govoriti i o dokumentima

koji promovi{u savremenu srpsku kwi`evnost i kulturu.Izdava~ka ku}a „Evro-\unti“ }e na svom {tandu predstaviti najnovije doma}e naslove iz svoje bogate ponude. Ta ku}a je ove godine objavila 410 naslova {to je ~ini izdava~em sa najve}om produkcijom u Srbiji. Me|u kwigama su posebno atraktivne one za decu za koje su ilustracije radili srpski dizajneri i u „Evro-\untiju“ smatraju da }e za wih vladati interesovawe. Sajam u Frankfurtu, najve}u smotru kwige u svetu, pro{le godine je posetilo 300.000 qudi, a o woj izve{tavalo 10.000 novinara.

NAU^NI SKUPOVI

Anti~ka kultura, evropsko i srpsko nasle|e Me|unarodni nau~ni skup pod naslovom „Anti~ka kultura, evropsko i srpsko nasle|e“ odràn je nedavno u organizaciji Dru{tva za anti~ke studije Srbije i Matice srpske. Ovogodi{wi skup, ~etvrti po redu, obeleìlo je gostovawe profesora klasi~nih nauka iz Getingena Karl Joahim Klasena, kome je akademik Dimitrije Stefanovi} na otvarawu uru~io Povequ o ~lanstvu Matice srpske. Kao po~asni gost Dru{tva za anti~ke studije Srbije profesor Klasen je na ovogodi{wem nau~nom skupu odrào i predavawa: Hri{}anska kwièvnost, paganska retorika, moderna eksegeza i drugo: Kikeron, filosof kao besednik. Oba predavawa profesora Klasena izazvala su veliko interesovawe prisutnih, koji su posle predavawa u~estvovali u zanimqivoj i korisnoj diskusiji. Uz profesora Klasena, na ovogodi{wem nau~nom skupu u~e-

stvovalo je 60 nau~nika, od kojih je deset bilo iz inostranstva (Nema~ka, Gr~ka, Kanada, Bugarska, Italija, Belgija, Engleska i Republika Srpska). Pored plenuma, radilo se u tri sekcije: Filosofija i pravo, gde su predsedavali profesori Bogoqub [ijakovi}, Sima Avramovi} i Mark Nivolt (Kanada), Jezik, folklor i kwi`evnost, kojom je predsedavao profesor Jovan Popov i sekcija Umetnost i arheologija, kojom je predsedavao profesor Rastko Vasi}. Drugi dan skupa odr`an je u Sremskoj Mitrovici, gde je tako|e izlagano u plenumu i tri sekcije: Istorija i arheologija, kojom je predsedavao profesor Momir Jovi}, zatim Recepcija antike kojom je predsedavala profesor Ksenija Maricki Ga|anski i Prirodne nauke kojom je predsedavao profesor Brana Dimitrijevi}. Ovim skupom Dru{tvo za anti~ke studije Srbije ve} ~etvr-

tu godinu pruà mogu}nost svojim ~lanovima i mladim nau~nicima iz Srbije da izloè svoja nau~na istraìvawa i razmene mi{qewa sa kolegama iz celog sveta, nastoje}i da na ovom interdisciplinarnom skupu budu zastupqene razne nau~ne oblasti, koje mogu da doprinesu boqem razumevawu uticaja i doprinosa anti~ke kulture razvoju dana{weg dru{tva, nauke i kulture kod nas i u svetu. Dru{tvo svake godine {tampa i obiman Zbornik radova sa skupa. Tako je nedavno objavqen na 500 strana zbornik Anti~ki svet, evropska i srpska nauka sa pro{logodi{weg skupa, u izdawu Slu`benog glasnika. Organizovawe skupa sufinansirali su Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine Srbije, grad Novi Sad i gradska skup{tina Sremske Mitrovice, kao i neki donatori. Mr Svetozar Bo{kov

DNEVNIK

SOLISTI SANKT PETERBURGA NA BEOGRADSKIM MUZI^KIM SVE^ANOSTIMA

Mo}an, ali i suptilan zvuk

[esto ve~e 41. Bemusa donelo je susret s guda~kim orkestrom Solisti Sankt Peterburga, koji smo pre petnaestak godina, istina ne u potpuno istom sastavu (smena generacija), ali s istim koncertmajstorom i solistom, violinistom Mihailom Gantvargom, slu{ali i na Novosadskom muzi~kom letu. Izvanredno {kolovani ruski muzi~ari, poseduju visoki profesionalizam, {to podrazumeva, pored tehni~ke spremnosti za izvo|ewe i najkomplikovanijih zadataka, jo{ mnogo toga: izuzetnu sposobnost za stvarawe {iroke skale agogi~kog i

mi{qenog finala. Ina~e, jedina primedba upu}ena koncepciji ponu|enog programa, ti~e se wegove neuobi~ajene {arolikosti, bar kada se radi o ozbiqnom festivalu. Posle Mocartovog Ada|a i fuge u ce-molu, K 546, ~uli smo Osam klavirskih preludijuma iz opusa 34 Dmitrija [ostakovi~a u obradi za guda~e Grigorija Kor~mara, minijature prete`no valcerskog karaktera, ~ijoj bismo interpretaciji dodali vi{e soka i kontrasta, pa tako i jasnije izra`ene duhovitosti, blagog sarkazma, vedrine, drskosti, pa i groteske.

skladno usagla{enih proporcija i kvaliteta pojedina~nih delova. Ozvu~ena izuzetnom stvarala~kom energijom i najvrhunskijim profesionalnim odnosom prema novom delu, sada zaista izvanrednih Solista Sankt Peterburga, ova Posveta ruskim kompozitorima, kako stoji u naslovu partiture, ali i svemu nau~enom i pro`ivqenom, inspirisana tradicijom i izvo|a~kim tehnikama celog Balkana, plenila je od prvih taktova ozbiqno{}u uvoda, a potom postupnim zahuktavawem muzi~kog toka i imitirawem svira~kih postupaka karakteristi~-

Guda~ki orkestar Solisti Sankt Peterburga

dinami~kog nijansirawa, a zahvaquju}i istoj svira~koj tradiciji, i izjedna~enost guda~kih poteza u stvarawu fino zaobqenog, mo}nog, ali i suptilnog zvuka, najzad, u skladu s nazivom orkestra, i pojedina~no ume}e i kvalitete solisti~kog muzicirawa. Umetni~ki rukovodilac Solista Sankt Peterburga, Mihail Gantvarg, jeste muzi~ar visoke klase, {to je pokazao i tuma~ewem solisti~ke partije u Hajdnovom Koncertu za violinu i orkestar u Ce-duru, koje, mo`da, nije potpuno odgovoralo uobi~ajenom poimawu takozvanog stilski ~istog interpretativnog izraza, ali je bilo suvereno i u pogledu tehnike i intenziteta zvuka, besprekorno u postizawu mirnog melodijskog toka picikatima pra}enog laganog stava i odlu~no u ostvarivawu motori~ne pulsacije s orkestrom usagla{ene briozne energije, gotovo barokno zaEVROPSKA KWI@EVNA NAGRADA

I na{i pisci u konkurenciji Srbija }e se 2011. godine na}i u grupi evropskih zemaqa iz kojih }e biti birani savremeni mladi kwièvnici kojima }e biti uru~ene godi{we evropske kwièvne nagrade ustanovqene ove godine. Pored Srbije, u toj grupi se nalaze i Bugarska, ê{ka, Gr~ka, Island, Letonija, Lihten{tajn, Malta, Holandija, Turska i Velika Britanija.Svaka od zemaqa iz odabrane grupe formira sopstveni ìri da bi me|u novim talentima odabrala jednog kwièvnika koji }e dobiti evropsku nagradu za kwièvnost. Nagradu su ustanovili Kulturni program EU, Evropski savez kwiàra (EFB), Evropski kongres pisaca (EWC) i Savez evropskih kwièvnih izdava~a i podrazumeva nov~anu nagradu od 5.000 evra za svakog od dobitnika. Evropskim kulturnim programom obuhva}ene su 34 zemqe i nagrade se dodequju piscima iz izabranih grupe zemaqa ove, idu}e i 2011. godine. Ove godine su prvi put dodeqene novoustanovqene nagrade na sve~anosti u Briselu, a dobili su je kwièvnici iz 12 zemaqa: Austrije, Hrvatske, Francuske, Ma|arske, Irske, Italije, Litvanije, Norve{ke, Poqske, Portugalije, Slova~ke i [vedske.

Ako je pak poznati Ada|o Semjuela Barbera protekao u znaku ujedna~avawa instrumentalnih boja i linija, onda je ostvarena nadgradwa dela i izvo|a~ka usagla{enost, uz optimalnu ja~inu i kvalitet tona ostvarena u Sonati u Ce-duru za guda~e \oakina Rosinija i Rumunskim narodnim igrama Bele Bartoka; posebno u Rosinijevoj kompoziciji, koja je doneta vatreno i temperamentno, gde je vazdu{asto veseli brio okvirnih stavova solisti~ki vodio izvanredni kontrabasista, ali i u ne`nim flaòletima i gotovo nestvarnim pijanima, te raspevanim folklornim zaigravawima Bartokovih minijatura. Ipak, vrhunac programa ostvaren je na kraju prvog dela ve~eri, u kojem je, kao ponovo oìvqena kategorija poruxbina Bemusa, svoju svetsku premijeru doìveo Koncert za guda~ki orkestar Dijane Bo{kovi}, kompozicija

nih za narodne instrumente. Niz kontrastnih odseka, po~ev od zvu~nih picikata na flaòletnom melodijskom fonu solo violon~ela, sna`na tremolirawa, upe~atqiva lirska epizoda sa izraàjnim violinskim solom (Gantvarg), najzad i pove}avawe sonornosti i energi~ne akceleracije, i vrlo angaòvano zajedni~ko predavawe, pretvorilo se u oli~ewe istinskog muzicirawa. U spoju odli~no pripremqene interpretacije i formalno i sadràjno uravnoteènog ostvarewa (najvi{e na tragu [ostakovi~a), koje pokazuje po{tovawe i poznavawe i orkestra i kompozitorskih tehnika, dobili smo i adekvatan umetni~ki rezultat. U vremenima originalnosti po svaku cenu, ~ini se da je to vi{e od uobi~ajenog, i da je i zbog toga, u~e{}e Solista Sankt Peterburga na 41. Bemusu, opravdano. Marija Adamov

Preminuo kompozitor Konstantin Babi} Ugledni srpski kompozitor i profesor na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu Konstantin Babi}, preminuo je ju~e nakon du`e i te{ke bolesti u 82. godi-

ni, re~eno je Tanjugu na tom fakultetu. Ro|en je u Beogradu 10. februara 1927.godine gde je i zavr{io studije kompozicije na Muzi~koj akademiji 1955.godine. Babi} se na toj visoko{kolskoj ustanovi uspe{no bavio pedago{kim

radom sve do penzionisawa.Wegov obiman i priznat kompozitorski opus ve} decenijama je nezaobilazni deo srpske muzi~ke istorije. Babi}eva dela originalnog muzi~kog izraza, iskri~ave duhovitosti, kontinuirano su na muzi~koj sceni, izvode se na koncertima i festivalima a za wih je dobio niz nagrada i javnih priznawa. Komponovao je orkestarska dela, kamernu muziku, vokalnu instrumentalnu muziku, vi{e uspelih i popularnih solo pesama. Posebno mesto u opusu ovog plodnog autora i u pam}ewu savremenika uvek vedrog ~oveka zauzimaju kompozicije za decu, me|u kojima i „De~ja simfonija za de~ji guda~ki orkestar i udaraqke“. Napisao je i „Koncertnu intradu“, „Preludijum za simfonijski orkestar“, „Guda~ki kvartet“, „Burlesku za violinu i klavir“, „Lova~ku svitu za me{oviti hor“, „Baladu za `enski hor“ po narodnim tekstovima. Komponovao je scensku i filmsku muziku i bavio se muzi~kom publicistikom.

KULTURA

DNEVNIK

sreda14.oktobar2009.

PREMIJERA NU[I]EVOG „POKOJNIKA” U ZREWANINSKOM POZORI[TU

POZORI[NE PREMIJERE

Publika }e gledati sebe

Zemqani od blata

Dan Narodnog pozori{ta “To{a Jovanovi}” i 170 godina od izgradwe pozori{ne sale u Zrewaninu, 15. oktobar, bi}e sutra obeleèn premijerom Nu{i}evog komada “Pokojnik” u reìji Predraga [trpca. Direktor zrewaninskog pozori{ta Goran Ibrajter rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare da su postojali mnogo ambiciozniji planovi kada je u pitawu proslava ovog zna~ajnog datuma, ali se, kao i do sada, godina jubileja poklopila sa lo{om godinom u dru{tvu. Ibrajter je, ipak, primetio da je pozori{na premijera najboqi na~in da se proslavi jedan vaàn dan. Rediteq Predrag [trbac, govore}i o “Pokojniku”, napomenuo je da je tekst Branislava Nu{i}a klasik, jako utemeqen u dru{tvu, a koji ujedno korespondira sa dana{wicom. - Nu{i} zvu~i kao da je tekst napisao bukvalno pre dva minuta. Wegov “Pokojnik” egzistira kao zanimqivo i neobi~no delo koje ne pripada klasi~noj komediji poput “Gospo|e ministarke”. “Pokojnik” je i komedija, i nije to, dosta je ironi~an i sarkasti~an. Probali smo da ispri~amo pri~u van nekog konkretnog vremena. Svi ovi likovi, i gazda Spasoje, i Milan Novakovi}, i Rina, svi u oni iz nekih tridesetih godina, a isto tako i iz dana{wice – opisao

je [trbac i dodao da se u pripremu predstave krenulo krajem avgusta. Po wegovim re~ima, glavni junak Pavle Mari} je vizionar, a ova zemqa je, na`alost, takve qude terala ili u inostranstvo ili pod zemqu. I on }e u ovoj predstavi biti oteran, a publika }e videti na koji na~in – napomenuo je rediteq.

Glumica Jelena [nebli}, koja tuma~i ulogu Rine, ukazala je da se u predstavi mogu videti likovi koje nosimo u sebi. - Kvarni, kakvi jesmo, bez ki~me, kakvi smo ~esto. Glupo je da ka`em da je to `ena koju vi|am svaki dan, jer to mogu biti i ja – naglasila je [nebli}eva. U predstavi koja traje sto

minuta, bez pauze, uloge tuma~e – Aleksandar Bogdanovi} (Pavle Mari}), Ivan \or|evi} (Milan Novakovi}), Jovan Tora~ki (Spasoje Blagojevi}), Prvoslav Zakovski (gospodin \uri}), Zvonko Gojkovi} (Qubomir Proti}), Jovica Ja{in (Anta), Daniel Kova~evi} (Mladen \akovi}), Miqan Vukovi} (Mile), Qubi{a Mili{i} (Aqo-

{a), Miloje Ivanovi} (Adolf [varc), Milan Ko~alovi} (policijski agent), Jelena [nebli} (Rina), An|elka Davidovac (Agnija) i Sawa Radi{i} (Vukica). Autorka scenografije je Vesna [trbac, kostimograf je Dragica Lau{evi}, a kompozitor Ivan Brkqa~i}. @. Balaban

PALA PRVA KLAPA „NEPRIJATEQA” PO SCENARIJU \OR\A MILOSAVQEVI]A

Ze~evi} snima film na Kozari Na Kozari je po~elo snimawe igranog filma “Neprijateq”, po scenariju \or|a Milosavqevi}a u re`iji Dejana Ze~evi}a, saop{tili su koproducenti - kompanija “Biber~e” iz Beograda i “Balkan film” iz Kozarske Dubice.Uprkos lo{im vremenskim uslovima, vi{e od 60 ~lanova ekipe i glumaca okupilo se ju~e na prvoj klapi. Zbog oluje je do{lo do prekida struje u krugu od 30 kilometara, ali su se agregati pokrenuli, reflektori su osvetlili celu planinu i objekat izgra|en za potrebe filma, pa je snimawe zapo~elo u dobroj radnoj atmosferi, isti~e producentkiwa Nikolina Vu~eti}. Uloge igraju Aleksandar Stojkovi}, Vuk Kosti}, Slavko [timac, Dragan Marinkovi}, Tihomir Stani}, Marija Piki} i drugi glumci iz Srbije i Republike Srpske. Radwa filma de{ava se 1995. Scenario govori o malom in`iwerskom vodu koji je do~ekao Dejtonski mir u planinama, kod ru-

{evina jedne fabrike, gde treba da obezbe|uje novu liniju razgrani~ewa, u prisustvu posmatra~a mirovnih snaga IFOR-a, kao i da o~isti teren od mina. Svaki od

Dejan Ze~evi}

likova nosi se}awa na protekle godine i poku{ava da se sa wima izbori na sopstveni na~in - jedni su sre}ni {to su `ivi, drugi katotoni~ni posle do`ivqenih trauma, tre}i okrenuti {ali i smehu, a neki uprqanih ruku i kri{om napuwenih xepova...U takvoj atmosferi, vod u ru{evinama fabrike nalazi zazidani podrum i u wemu ~oveka koji mirno

Jovan Sterija Popovi}, @enidba i udadba, reìja Filip Grinvald, Narodno pozori{te Kikinda Brak jo{ uvek zovu institucijom. Koliko statistika moè da potvrdi, institucija je u ozbiqnoj krizi. A deli} onog {to je na planu svete tajne ven~awa bilo aktuelno u 19. veku, „negde“ u Srbiji, ovekove~io je Jovan Sterija Popovi} nizom svojih komedija, od kojih je „@enidba i udadba“ pravi primer onoga {to bi on nazvao veselim pozorjem. Kikin|ani su, predvo|eni rediteqem Filipom Grinvaldom primereno delu i ostvarili nameru da podsete na kakvom tlu je izrastao balkanski mu{ki i ènski idiom u zajednici zvanoj brak. Da ne bi pisao dve, kao {to je slu~aj bio kod „Zle ène“ i „Xandrqivog muà“, Sterija je u „@enidbi i udadbi“ objedinio mu{ki i ènski rod i uop{tio pojave do te mere da su i likovi: otac, majka, mladoèwa, provodaxija... Od komedije naravi, po jednostavnoj formuli braka kao „vi{eg interesa“ a ne proste qubavi i suìvota, rediteq Grinvald na sceni Narodnog pozori{ta u Kikindi priziva Steriju nemilosrdnog kriti~ara. Nema jadnih, naivnih, bednih ili neshva}enih. Svi se oni kaqavi ne mi~u jedni drugima, nego upiru da se poni{te u koristoqubqu i najputenijim stranputicama. Umesto moralizovawa ili dubqih umetni~kih poriva, a pri tome optere}en tekstom punim tradicije (mirazi, provodaxije), Grinvald se fokusira na pri~u o mu{karcu koji bi ènidbu radi reda i posla, i èni kojoj ni{ta ne bi smetalo kad bi je bar malo tretirali kao lutku. Svim drugim likovima dato je da deluju „po savesti“. Tako Otac Dragana Ostoji}a i sam onemo}ao od rakije i lagawa, savr{en je par Majci Dragane ^retnik, ambicioznoj da se re{e vaqda i posledwe brige u ìvotu – vlastite k}erke. [to se posmatra kao roba, tako i prolazi. Provodaxija Marka Gvera to {arlatanski potvr|uje, dok spaja nespojivo, pri tome se trude}i da lepak kao vosak ostavi malo prostora i za wega. Devojka Mine Stojkovi} jedina je ispo~etka po{te|ena, dok se prividna ne`nost prema slabijem polu ne ispoqi kao jo{ ve}a markiranost problema u okrutnoj zvocaju}oj progresiji lika. Igraju}i Mladoèwu, Miqan Davidovi} pokazao je najve}u dozu mefistofelov{tine u sveop{te ispoqenoj, u mnogome zasluènoj „mr`wi“ prema sudionicima Sterijine „@enidbe i udadbe“. Davidovi} grotesknu karikaturu gradi na ve{tini da iz sa-

Iz predstave „@enidba i udadba”

mog gesta i pojave, odurni i zabra|eni Mladoèwa progovori iz svog najdubqeg mraka. A u velikoj meri to polazi za rukom i ostalim akterima na sceni. Lepo svedeni svemir neba i (ne)imetka kroz scenografiju Vesne [trbac, onako zemaqski, od blata nepovratno zar|ala garderoba (kostim Dragice Lau{evi}), nadrealni su okvir za izvitoperenost sveta koji (vi{e) nije realan, nego monstruozan, dok svaka sli~nost sa sada{wim bar uslovno moè da se odagna. Urnebesno efektni ritam i tehnika, koje od glumaca i glumica zahtevaju mnogo, dali su se uobli~iti kao zadovoqavaju}i, iako bi za maksimalnost u~inka bilo poèqno da je dejstvo dinami~nije, sa ve}om razmenom energije u pojedinim trenucima. Kad je o „@enidbi i udadbi“ re~, i pored Sterijine opaske da je udovicama najlep{e, falilo bi ono „...i Razvod“, pa da pri~a na otvarawu pozori{ne sezone u Kikindi bude potpuna. Igor Buri}

GOSTOVAWE NA[IH UMETNIKA U PE^UJU, EVROPSKOJ PRESTONICI KULTURE 2010.

Forum za novi ples uz Jo`efa Na|a

sedi za stolom, pored pune pepeqare, kao da ih je tu i ~ekao. Zamisao rediteqa je da “Neprijateq” bude intiman autorski film, osobene poetike koji ne}e dati odgovore, ve} samo pokazati kompleksnost stvarnosti 90-ih godina pro{log veka na prostorima biv{e Jugoslavije i ukazati na to “zrno sukoba” koje stvara neprijateqstva i razara prijateqstva.Pored lokacija na Kozari, film }e se snimati u Prijedoru, Bawaluci i drugim mestima u Bosni i Hercegovini, kao i u Beogradu. Scenograf je Zorana Petrov, kostimograf Lana Pavlovi}, direktor fotografije Du{an Joksimovi}, a muziku komponuje Kiril Xajkovski. U realizaciji filma u~estvuju i kompanije “Tivoli Films” iz Ma|arske, “Maxima Film” iz Hrvatske i “Skopje film studio” iz Makedonije. Film su podr`ali Ministarstvo kulture Srbije i Ministarstvo za prosvjetu i kulturu Republike Srpske.

Grad Pe~uj u Ma|arskoj, progla{en za evropsku prestonicu kulture u 2010. godini ugosti}e i neke na{e umetnike. Za sada je sasvim sigurno da }e u Pe~uju gostovati na{ poznati koreograf Jo`ef Na|, kao i Forum za novi ples Srpskog narodnog pozori{ta, dok se, zbog ekonomske krize, za sada ne zna ko }e jo{ biti u mogu}nosti da tamo predstavqa na{u kulturu. Naime, Pokrajinski sekretarijat za kulturu je, prate}i rad institucija i umetnika iz ove sredine, sastavio spisak predloga onih za koje procewuje da }e na najboqi na~in predstavqati ovda{wu kulturu. Me|utim, zbog nedostatka novca, u ovom trenutku je sa ma|arskom stranom jedino definitivno dogovoreno gostovawe Jo`efa Na|a. Sa wim je

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Robertu (Dejvid Tornton), depresivnom Wujor~aninu i neostvarenom saksofonisti stiè re{ewe o prinudnom iseqewu zbog nepla}ene kirije. On, da mu pomogne, unajmquje Branka (Branislav Trifunovi}), novoprido{log imigranta iz Srbije, koji preko oglasa starim kombijem seli name{taj. Branko èli da dovede svoju devojku Ivanu u Ameriku, ali ona ne moè da dobije vizu, pa pla}a Robertu put do Beograda da tamo oèni Ivanu i dovede je u Wujork. Dok u Beogradu ~eka na ostatak dogovorenog novca, Robert je sme{ten kod Brankove majke, Olge (Mirjana Karanovi}). Ne znaju}i za celu kombinaciju, Olga postepeno upoznaje Roberta, a wena vedrina polako le~i wegovu depresiju. Za to vreme, Branku u Wujorku iskrsava problem zbog koga ne moè da po{aqe ostatak dogovorenog novca…

Film “Tamo i ovde” je trenutno kod nas najgledaniji i na brojnim festivalima najnagra|ivaniji doma}i film, a za malo i kandidat za Oskara u kategoriji ostvarewa sa neengleskog govornog podru~ja (po{to su ovda{wi stru~waci prevideli da se u filmu govori samo engleski). Reditequ i scenaristi Lungulovu se sve nekako posre}ilo od pobede na Tribeka festivalu, ~ime mu je overena viza za bogat festivalski `ivot kao i dobar prijem kod doma}e publike koja voli i ceni uspeh, pogotovo na stranim terenima. I ne bi toga bilo bez izvesnih kvaliteta samog filma. Autor ove blage, mo`da ipak vi{e mlake, romanti~ne drame je ispravno krenuo od toga da film, posebno niskobuxetni, ne trpi komplikovanu pri~u, da ona mora biti topla qudska, da fokus mora biti na dobro postavqenim i razra|enim glavnim likovima, i da sve, makar diskretno, mora biti obojeno lokalnim koloritom. Ve}i deo od nabrojanog Lungulov dosledno, gotovo {kolski pedantno ispuwava da bi stigao do nepretencioznog ostvarewa u kojem se prepli}u motivi usamqenosti sredove~nih qudi, ovovremene generacije ekonomske emigracije, sa ipak razo~aravaju}e kli{etiziranim epizodnim likovima i pogledima, i na tamo, i ovde, tragikomi~no puno puta vi|enim i povremeno iritiraju}im. Dok, beogradski deo pri~e - nastanak qubavi dvoje glavnih protagonista jeste razvodweni {lager - wujor{ka pri~a je jo{ neubedqivija i stoji samo kao wegov tanak razlog i opravdawe. V. Crwanski

planirana koprodukcijska predstava u kojoj bi bili ukqu~eni Pe~uj, Debrecin i Kawi`a, a da li }e je biti, upravo ovih dana bi trebalo da se utvrdi. Ukoliko do toga ne do|e, Na| bi u Pe~uju izveo svoju novu predstavu “Du`ina sto igala”, koja }e, ina~e, u junu naredne godine gostovati u Marseju i Orleanu, nakon {to wegova prethodna predstava “[o-bo-gen-zo” bude izvedena po~etkom 2010. u Parizu, Lozani i Orleanu. Forum za novi ples SNP–a odlazi u evropsku prestonicu kulture sa svojom dobro poznatom predstavom “Jezik zidova” Gaja Vajzmana i Roni Haver, koja je osvojila nekoliko nagrada: na Teatarfestu 2007. u Sarajevu, ”Dimitrije Parli}” 2006, na “Infantu” iste godine, kao i na

Bitefu nagradu publike za najboqu predstavu. Pokrajinski sekretarijat za kulturu je, pored wih, jo{ predloìo, i u pomenuti spisak za promociju u Pe~uju uneo: “Terra” simpozijum keramike i skupture iz Kikinde; Kwièvnu koloniju “ôrtanovci”; predstavu “Painted in frost” autora Miroslava Benke u produkciji “Art centra” iz Stare Pazove; izlo`bu “Novosadska neoavangarda” Centra za nove medije “Kuda.org”; izlo`bu “Umetnost u Vojvodini danas: slikarstvo” Galerije “Bel-art” i “Zlatnog oka”; predstavu “De~jeg pozori{ta/\ermeksinhaz iz Subotice u koprodukciji sa Pe~ujem; koncert Borisa Kova~a; predstavqawe “Egzit festivala”; i zajedni~ki umetni~ki program “Art klinike”. N. Pej~i}

REPERTOAR

Film

Scenario i re`ija: Darko Lungulov Uloge: Dejvid Tornton, Mirjana Karanovi}, Branislav Trifunovi},Fe|a Stojanovi}, Anton Pagan, Jelena Mr|a, Gorana Radakovi}, Sindi Loper, Maks King, Mirjana \ur|evi} Kamera: Matijas [ening; monta`a: Dejana Uro{evi}; scenografija: Fil Bukelato i Ivana Nikoli}; kostim: Zora Mojsilovi}; muzika: Dejan Pejovi}

Tamo i ovde

SVET

sreda14.oktobar2009.

Obama {aqe jo{ 13.000 vojnika protiv talibana VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama odlu~io je da po{aqe jo{ 13.000 vojnika u Avganistan, ali odluka o tome nije objavqivana, javio je ju~e Va{ington post. Obama je jo{ u martu odlu~io da }e poslati dodatnih 21.000 vojnika u Avganistan, ali je odluka o slawu 13.000 pripadnika preko tog broja bila nenajavqena, {to je potez bez presedana, precizirao je va{ingtonski dnevnik.

Ovim je ukupan broj vojnika ~ije je slawe odobrio ameri~ki predsednik dostigao 34.000.Dodatni vojnici su uglavnom pripadnici snaga za podr{ku, poput in`iwerskih jedinica, medicinskog osobqa, obave{tajnih stru~waka i vojne policije. Pentagon i Bela ku}a ih u svojim izjavama nisu pomiwali usredre|uju}i se uglavnom na slawe 21.000 pripadnika borbenih jedinica.

Obama bi narednih sedmica trebalo da odlu~i o zahtevu komandanta snaga SAD u Avganistanu Stenlija Mekristala za slawe novog poja~awa od desetine hiqada vojnika.Planirano je da u Avganistan bude poslato do 68.000 ameri~kih vojnika, {to je vi{e nego duplo u odnosu na vreme Obaminog prethodnika Xorxa Bu{a, napomenuo je „Va{ington post“. (Tanjug)

^E[KI SUD O LISABONSKOM SPORAZUMU

Rasprava planirana za 27. oktobar PRAG: Ustavni sud ê{ke ne}e odlagati raspravu o Lisabonskom sporazumu bez obzira na to {to je grupa konzervativnih senatora koja je na sporazum uloìla àlbu re{ila da do kraja sedmice podnese i dodatak àlbi. „Javna sednica Ustavnog suda o predlogu grupe senatora da se proveri da li je Lisabonski sporazum u skladu sa Ustavom ê{ke bi}e odràna 27. oktobra“, saop{tio je ju~e generalni sekretar suda Toma{ Langa{ek.

tako zavr{i wegovu ratifikaciju u ê{koj sve dok ne presudi Ustavni sud. Za slu~aj da Ustavni sud presudi da Lisabonski sporazum ne kr{i ~e{ki Ustav i odstrani tako posledwu prepreku da ga Klaus potpi{e, ~e{ski evroskepti~ni predsednik pro{le sedmice izvukao je novi adut i zatraìo da ê{ka bude izuzeta iz primene Poveqe osnovnih prava. Analiti~ari procewuju da Klausov zahtev da se i sa ê{kom

Austrija protiv izmene sporazuma Austrija je protiv zahteva predsednika ê{ke Vaclava Klausa da se unesu izmene u Lisabonski sporazum u delu koji se odnosi na osnovna prava, izjavio je portparol Ministarstva spoqnih poslova Austrije Aleksander [alenberg. „@elimo jasno}u oko toga {ta Klaus u stvarnosti èli i da li se radi o stavu ê{ke“, rekao je [alenberg i dodao da ukoliko ê{ka bude zahtevala promenu Lisabonskog sporazuma, Austrija to ne}e prihvatiti. „Termin te sednice ne}e se mewati ni ako senatori dopune svoju àlbu“, naglasio je Langa{ek. Prema ~e{kom Ustavu po{to je ve} uloèna àlba, {ef dràve ~ak i kada bi to èleo, ne sme da potpi{e Lisabonski sporazum i

potpi{e protokol o tom izuze}u, kakav su blagovremeno dogovorile Velika Britanija i Poqska, zna~i da bi morao ponovo da se otvori proces ratifikacije sporazuma u svim zemqama EU. (Beta)

Nove tenzije na granici Indije i Kine PEKING: Kineske vlasti saop{tile su ju~e da su „ozbiqno zabrinute“ zbog posete indijskog zvani~nika, koga nisu imenovale, spornoj oblasti na severoistoku Indije Aruna~al Prade{, du` zajedni~ke granice dve zemqe. Portparol kineskog Ministarstva spoqnih poslova Ma Xaosu optuìo je neimenovanog indijskog lidera {to je ignorisao stavove Kine oko sporne oblasti. Agencija Rojters je napomenula da je indijski premijer Manmohan Sing po~etkom meseca posetio Aruna~al Prade{ da bi od gra|ana zatraìo podr{ku na izborima za parlament te savezne dràve. Lokalni izbori se odràvaju i u saveznim dràvama Mahara{tri i Harijani. „Zahtevamo da indijska strana obrati pa`wu na

ozbiqnu, opravdanu zabrinutost kineske strane i da ne podsti~e incidente u spornom regionu da bi se o~uvao zdrav razvoj kinesko-indijskih odnosa“, naveo je Ma u saop{tewu, preneo je Rojters. Aruna~al Prade{ je indijska planinska dr`ava koja se prostire na 90.000 kvadratnih kilometara - duplo je ve}a od teritorije [vajcarske. Kina tvrdi da je to wena teritorija i smatra je „ju`nim delom Tibeta“, a Peking je izrazio nezadovoqstvo i zbog planirane posete dalaj-lame toj oblasti u novembru. Indija i Kina su vodile kratak, ali krvav rat 1962. godine oko Arun~al Prade{a. Iako su se trgovinski odnosi dve zemqe posle tog sukoba izuzetno razvili, spor oko granice jo{ nije razre{en. (Tanjug)

DNEVNIK

Japan u januaru zavr{ava mirovnu misiju u Avganistanu TOKIO, LONDON: Japan }e okon~ati misiju podr{ke me|unarodnoj operaciji u Avganistanu, saop{tio je ju~e japanski ministar odbrane To{imi Kitazava.Misija }e biti okon~ana na legalan na~in, po isteku mandata u januaru, objasnio je Kitazava, preneo je britanski radio Bi-Bi-Si. On je rekao da vlada ne planira da predlo`i parlamentu produ`ewe misije, ali da bi Japan mogao da nasta-

vi da u nekom drugom obliku pru`a podr{ku me|unarodnoj koaliciji. Japanska vlada je izabrana po{to je na izborima u avgustu obe}ala da }e sprovoditi spoqnu politiku koja }e u mawoj meri zavisiti od SAD. Japan je, u okviru osmogodi{we misije u Avganistanu, obezbe|ivao gorivo i logisti~ku podr{ku ameri~kim snagama u Indijskom okeanu.

Javnost je, me|utim, imala podeqen stav o toj misiji po{to neki smatraju da je time prekr{en pacifisti~ki ustav zemqe, kojim su ograni~ene vojne aktivnosti Japana.Kitazavino saop{tewe je usledilo po{to je ministar spoqnih poslova. Glavni sekretar kabineta Hirofumi Hirano nagovestio je da ministri tek treba da donesu kona~nu odluku o tome {ta je najboqe za region. (Tanjug)

HILARI KLINTON U POSETI RUSIJI

Jo{ nije vreme za sankcije protiv Irana MOSKVA: [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je ju~e nakon razgovora sa ameri~kom dràvnom sekretarkom Hilari Klinton da postoji zna~ajan napredak u pregovorima dve zemqe u smawewu nuklearnog naoruàwa. „Postoji zna~ajan napredak (povodom sporazuma o smawewu ofanzivnog strate{kog naoruàwa START), razmotrili smo pitawa koja jo{ treba da se usaglase i dodatno razrade“, rekao je Lavrov na zajedni~koj konferenciji za novinare u Moskvi. Dogovorili smo se da }emo u~initi sve da zavr{imo taj rad na vreme, odnosno do 5. decembra ove godine“, rekao je {ef ruske diplomatije, govore}i o budu}em sporazumu, koji treba da zameni postoje}i ~ija va`nost isti~e tog datuma. Klinton je rekla da SAD smatraju da „upravo partnerski odnosi i podela odgovornosti leè u osnovi saradwe dve zemqe“.“Primer takve saradwe je rad na{ih eksperata na novom sporazumu START. Na{ ciq je da se posao zavr{i do 5. decembra, kada isti~e va`nost postoje}eg sporazuma“, rekla je Hilari Klinton. Hilari Klinton je kazala da su ju~e „dugo govorili o protivraketnoj odbrani“, i navela da se ameri~ka zabrinutost pre svega odnosi na razradu me|ukontinentalnih bali-

Hilari Klinton i Sergej Lavrov

sti~kih raketa u Iranu. Lavrov i Hilari Klinton su ukazali da dve zemqe smatraju da jo{ nije do{lo vreme za uvo|ewe sankcija protiv Irana, ali nisu iskqu~ili takvu mogu}nost.

Prvi rezultati „resetovawa“ Saradwa Rusije i SAD se kre}e ka novom visokom nivou, a bilateralni odnosi dobili su u posledwe vreme nov impuls, izjavio je ju~e ruski predsednik Dmitrij Medvedev na susretu sa ameri~kim dràvnim sekretarom Hilari Klinton. Prema wegovim re~ima, najnoviji doga|aji, izme|u ostalog, i samit Grupe 20 u Pitsburgu, kao i zasedawe Generalne skup{tine UN u Wujorku, pokazali su „zajedni~ku usmerenost na traèwe odgovora na najaktuelnija i najkomplikovanija pitawa. Smatram da je to dobar primer koordinacije me|unarodnih pitawa“, rekao je Medvedev, poèlev{i Klintonovoj produktivan boravak u Rusiji

Nema~ka polemika zbog Turske BERLIN: Izme|u stranaka koje bi trebalo da ~ine budu}u nema~ku vladaju}u koaliciju do{lo je do nesporazuma u vezi sa mogu}im ulaskom Turske u Evropsku uniju (EU). Prema navodima medija, bavarska Hri{}ansko-socijalna unija (CSU) zahteva da u koalicioni ugovor nove vlade u|e i stavka kojom }e se striktno odbaciti mogu}nost da Turska postane punopravna

„Sada ne govorimo da su sankcije neizbe`ne, veoma smo uzdr`ani u odnosu na sankcije, jer retko daju rezultat, ali ima situacija kada postaju neizbe`ne, kada su iscrpqene sve metode. Ali, Iran je da-

~lanica EU. [ef liberala Gido Vestervele, koji }e najverovatnije }e biti vicekancelar i ministar inostranih poslova u novom kabinetu, je izri~ito odbio da se u sporazum o formirawu nove vlade unesu odredbe o Turskoj navode}i da pitawe prijema te zemqe u EU ne}e biti aktuelno u naredne ~etiri godine. (Beta)

leko od toga“, kazao je Lavrov. Po wegovim re~ima, sve snage treba da budu anga`ovane na pripremu pregovara~kog procesa,a sankcije su „kontraproduktivne“. Hilari Klinton je kazala da tako|e smatra da vreme za sankcije jo{ nije do{lo. „Kada se odlu~no kre}emo diplomatskim putem, mi razumemo da mo`emo da budemo ne sasvim uspe{ni, i zato uvek gledamo na potencijal sankcija ukoliko ne uspemo“, rekla je ona i podsetila na re~i ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da sankcije nisu uvek dobre, ali da su nekada neophodne. Hilari Klinton je kazala da su Rusija i SAD pro{irile saradwu u Avganistanu i pozdravila sporazum o besplatnom tranzitu ameri~kih vojnika u Iran, preko teritorije Rusije. Po wenim re~ima, u odnosu na Sevrenu Koreju, SAD ne nameravaju ni da oslabe ni da poo{tre sankcije i razmatraju mogu}nost obnavqawa pregovora u okviru „{etorice“, jer je to „verovatno najboqi put za re{ewe problema“. Ona je, tako|e, kazala da SAD ne priznaju nezavisnost Abhazije i Ju`ne Osetije i da „ne dele taj stav sa Rusijom“. (Beta-Tanjug)

Pobuwenici oteli 16 qudi MAZAR-I-[ARIF: Talibanski pobuwenici oteli su ukupno 16 qudi u dve odvojene akcije na severu Avganistana, saop{tili su ju~e avganistanski loklani zvani~nici. U provinciji Sar-i-Pul talibani su pre dve no}i upali u jednu kliniku i oteli osam zdravstvenih radnika, me|u kojima je bilo i `ena. Drugi slu~aj otmice desio se u susednoj provinciji Farjab. Tu

su talibani napali policijsku stanicu i odveli osam policijskih oficira, potvrdio je {ef provincijske policije Halil Andarabi. Talibanski pobuwenici ~esto otimaju qude u okviru svoje borbe protiv koalicionih snaga, ali i zato {to je to posledwih godina postao unosan posao za kriminalne bande i rivalska plemena. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun podr`ao je palestinski predlog da se ponovo otvori debata u Savetu za qudska prava o izve{taju komisije Ri~arda Goldstona o ratu u pojasu Gaze.Ameri~ki zvani~nici smatraju da bi rasprava o ratnim zlo~inima u ovom trenutku nanela {tetu naporima na obnovi izraelsko palestinskih mirovnih pregovora.

YENET YEKSON Ameri~ka peva~ica Xenet Xekson objavi}e novi singl na kompilaciji najve}ih hitova koja }e se u prodaji na}i narednog meseca. Kompilaciju „Number Ones“ ~ini}e 33 hitova Xenet Xekson, kao i nova pesma „Make Me“. Dvostruki kompakt disk bi}e objavqen 17. novembra.Pesme na kompilaciji obuhvati}e celokupnu karijeru ameri~ke peva~ice, od 1986. do pro{logodi{weg albuma.

REYEP TAJIP ERDOGAN Turski premijer Rexep Tajip Erdogan apelovao je ju~e na fudbalske navija~e da zaborave politiku u vreme sutra{we utakmice izme|u Turske i Jermenije u okviru kvalifikacija za Svetski kup, budu}i da ta dva suseda poku{avaju da obnove diplomatske odnose.Predsednik Jermenije Ser` Sarksjan potvrdio je da }e prisustvovati utakmici za Svetski kup koja se igra u Turskoj.

AMERI^KI ZAKON O ZDRAVOJ ISHRANI

Prazan stomak ne broji kalorije

WUJORK: Najnoviji zakon o obaveznom isticawu kalorija na menijima restorana uveden u Wujorku pro{log leta ne posti`e svoj ciq jer, kako su pokazali rezultati studije sprovedene u tom gradu, kada do|e do trenutka naru~ivawa hrane qudi se vi{e rukovode svojim stomakom nego razumom Rezultati do kojih su do{li profesori sa Wujor{kog univerziteta i Jejla prate}i pona{awe qudi u lancima brze hrane: Mekdonalds, Vendis, Burger king i Kentaki frajd ~iken u predgra|ima Wujorka, gde je i najve}a stopa gojaznih qudi, pokazali su da tek polovina mu{terija obrati pa`wu na kalorijsku vrednost obroka koji naru~i. Oko 28 procenata od onih koji su obratili pa`wu na kalorijsku vrednost obroka je izjavilo da je ta informacija imala uticaja na ono {to su naru~ili, dok je devet od 10 wih reklo da je zbog toga izabralo „zdraviji“ obrok. Me|utim, kada su pregledali naruxbine, istra`iva~i su zakqu~ili da su qudi naru~ivali ne{to kalori~nije obroke otkako je stupio na snagu zakon o obaveznom isticawu kalorijske vrednosti hrane, nego pre jula 2008. kada nije postojala takva obaveza. „To nam pokazuje da etikete

nisu dovoqne“, izjavio je za „Wujork tajms“ Brajan Elbel, asistent na Medicinskom fakultetu Wujor{kog unverzitetai vode}i autor studije.Wujork je prvi uveo obavezu isticawa kalorijske vrednosti namirnica u restoranima. Po ugledu na wega to su kasnije u~inili Kalifornija, Sijetl i drugi. Ciqna grupa studije bili su siroma{ni crnci i hispano Amerikanci koji se hrane u lancima brze hrane u ju`nom Bronksu, Bruklinu, Harlemu, Va{ington hajtsu i Rokavejsu u Kvinsu. Kontrolna grupa bila je identi~na populacija u Wuarku, u kojoj nije obavezno isticawe kalorijske vrednosti obroka.Izabrane su upravo te lokacije jer u tim delovima grada ìvi ve}i broj pripadnika mawina sa prekomenrom teìnom i dijabetesom. Istraìva~i su sakupili oko 1.100 ra~una, dve nedeqe pre stupawa zakona na snagu i ~etiri nedeqe posle wegovog uvo|ewa i do{li do poraàvaju}ih rezultata. Mu{terije u Wujorku su nakon uvo|ewa zakona naur~ivali hranu koja je imala ve}u kalorijsku vrednost nego pre stupawa zakona na snagu, dok su mu{terije

u Wuarku naru~ivali hranu identi~ne kalorijske vrednosti. Zdravstveni eksperti isti~u da je veoma te{ko promeniti `ivotne navike, ali da to ipak nije razlog da se odbaci ideja o isticawu kalorijske vrednosti namirnica. Novac igra presudnu ulogu - qudi koji malo zara|uju tra`e jevtinu hranu, a jevtino je masno, slatko i goji, dok je zdrava ishrana skupa. I. Rupi}

BALKAN

DNEVNIK

Barak Obama poseti}e idu}e godine BiH SARAJEVO: Ameri~ki predsednik Barak Obama }e u maju naredne godine posetiti Bosnu i Hercegovinu, objavqeno je u politi~kom magazinu „60 minuta“ televizije Federacije BiH .(FTB) Povod Obaminom dolasku slu`beno }e biti otvarawe nove zgrade Ambasade SAD u Sarajevu. Zgrada se nalazi u centru grada i procewuje se da }e biti najve}a na Balkanu.FTV navodi da su, ipak, razlozi Obamine posete BiH

mnogo dubqe prirode, odnosno da wegov dolazak treba da potvrdi dominaciju SAD nad EU na ovim prostorima, a da je ovogodi{wa poseta potpredsednika Xozefa Bajdena BiH bila samo priprema. Jo{ se dodaje da }e zbog dolaska ameri~kog predsednika biti ubrzani i pregovori oko novih ustavnih re{ewa za BiH, kroz pregovore nazvane „Dejton 2“, koji su po~eli 9. oktobra u Butmiru kod Sarajeva. (Beta)

[EFOVI DIPLOMATIJE GR^KE I SRBIJE

Doneti mapu puta Zapadnog Balkana ka EU ATINA: Vr{ilac du`nosti gr~kog {efa diplomatije Dimitris Drucas izjavio je ju~e, nakon susreta sa ministrom spoqnih poslova Srbije Vukom Jeremi}em da Gr~ka, podràvaju}i ulazak zemaqa Zapadnog Balkana u EU, predlaè mapu puta kako bi se taj ciq ostvario do 2014. godine. Re~ je o godini u kojoj se navr{ava vek od po~etka Prvog svetskog rata, podsetio je Drucas, a taj rok je podrào i ministar Jeremi}, ponoviv{i da je strate{ki ciq Srbije ulazak u EU, prenose gr~ki mediji. Jeremi} je, pri tome, izrazio zahvalnost Gr~koj

{to daje podr{ku te`wama Srbije i, zajedno s Drucasom, ukazao na blisku saradwu vlada dve zemqe. Drucas i Jeremi} su se sloìli da EU, kao najuspe{niji model zalagawa za mir, moè odlu~uju}e doprineti i miru i stabilnosti i u regionu Balkana. Odgovaraju}i na pitawe o hap{ewu Ratka Mladi}a, Jeremi} je rekao da „vlada Srbije ~ini napore da ostvari maksimalnu saradwu sa Ha{kim tribunalom“. Dodao je da se nada da bi to zalagawe moglo rezultirati odmrzavawem procesa pribliàvawa na{e zemqe EU. (Tanjug)

U BiH i Hrvatskoj prvi sneg doneo nevoqe u saobra}aju BEOGRAD: Nevreme koje je zahvatilo Evropu odnelo je ~etiri ìvota u Italiji i prouzrokovalo vi{e saobra}ajnih nesre}a u centralnoj i jugoisto~noj Evropi, oteàvaju}i kretawe vozila, javili su ju~e mediji. U centralnim i zapadnim delovima Bosne i Hercegovine prvi sneg je prouzrokovalo probleme u saobra}aju, a u pojedinim delovima je dolazilo i do povremenih prekida u snabdevawu strujom, javili su jutros mediji u BiH. U Sarajevu je napadalo desetak centimetara snega koji je iznenadio nadle`ne slu`be za odràvawe puteva. Zbog snega oteàno je kretawe te{kih vozila, pa je voza~ima preporu~eno da koriste zimsku opremu iako je ona obavezna tek od 15. novembra.Sneg je opteretio i elektri~ne vodovode tako da je tokom ju~era{weg dana dolazilo do povremenih prekida elektri~ne energije. U BiH je zbog naleta sne`nih padavina u prekidu saobra}aj na magistralnom putu Sarajevo - Fo~a u mestu Rogoj. Visina sne`nog pokriva~a izmerena u utorak na Ivan Sedlu iznosila je 32 centimetra, u Sarajevu 23, Kupresu 17 i Bjela{nici devet centimetara. Na magistralnom putu Fo~a - êmerno - Gacko u zoni klizi{ta potpuno je obustavqen saobra}aj za teretna vozila sa prikolicom i {lepere, dok se ostala vozila preusmeravaju na novoizgra|enu obilaznicu. Hrvatsku je zahvatila orkanska bura, zbog koje je u prekidu trajektni saobra}aj izme|u Makarskog primorja i ostrva Bra~ i

Neosnovane pri~e o nametawu re{ewa (Od na{eg dopisnika iz Brisela)

Izve{taj EK-a o BiH Evropska komisija je u svom godi{wem izve{taju o napretku BiH o{tro kritikovala lidere te zemqe za nacionalisti~ku retoriku i ugro`avawe Dejtonskog ure|ewa BiH. „Politi~ari iz Federacije BiH dovode u pitawe postojawe RS nazivaju}i je genocidnom tvorevinom, a lideri iz RS uzvra}aju pretwom referendumom o otcepqewu i odbijawem da prebace kompetencije na dr`avni nivo, {to je neophodno za sprovo|ewe SSP-a. Tako|e, iako je vlada RS efikasnija od vlade Federacije BiH, ona nastavqa da usvaja zakone bez koordinisawa s vlastima u Sarajevu”, konstatuje se u izve{taju EK-a.

kompleksna pravila o kvorumu ote`avaju dono{ewe zakona, {to usporava proces reformi, ali to ne zna~i da EU `eli da ukine „entitetsko glasawe“, ve}, jednostavno, ukazuje na potrebu da se na|e modus koji bi u~inio „entitetsko

je BiH. Razlika izme|u Va{ingtona i Brisela je vrlo minimalna jer bismo mi voleli da BiH bude vi{e jedinstvena a mawe entitetska, dok EU `eli da BiH bude unitarna onoliko koliko je potrebno za evropske integracija, s veli-

Lideri BiH suo~eni s pritiskom me|unarodne zajednice

glasawe“ efikasnim. EU je svesna da Milorad Dodik ne bi nikada prihvatio ukidawe entitetskog glasawa. Bilo bi samoubila~ki s na{e strane da postavimo zahtev koji bi u startu anulirao napore za pronalaèwe re{ewa. Me|utim, to {to ne}e biti ukidawa entitetskog glasawa obavezuje Dodika da pokaè fleksibilnost kod olak{avawa procedura za dono{ewe zakona na dràvnom nivou – kaè izvor „Dnevnika“ u EU, dodaju}i da RS iritira ~elnike EU kada èli da presko~i BiH i da nastupa sama, kao suverena dràva. I ameri~ki izvori „Dnevnika“ potvr|uju da, barem za sada, nema razmimoilaèwa s evropskim partnerima oko BiH. – Mi smo pristali na zahtev EU da se ukine Kancelarija visokog predstavnika, ali pod uslovom da se ispuni paket „pet plus dva“. S druge strane, u EU su prihvatili na{u ideju da se otvori diskusija o ustavnim reformama, ali su to uslovili èqom da se reforme fokusiraju na promene koje su neophodne za evropske integraci-

NEVREME U CRNTRALNOJ I JUGOISTO^NOJ EVROPI

„DNEVNIK“ OTKRIVA [TA JE IDEJA AMERI^KO-EVROPSKOG PLANA ZA BiH

– Sjediwene Dràve i EU jo{ uvek nisu definisale paket mera za izlazak Bosne i Hercegovine iz krize i nije predvi|eno da on bude „uzmi ili ostavi“, ve} je èqa Va{ingtona i Brisela da na sto stave zajedni~ki predlog, koji bi bio pra}en i predlozima lidera politi~kih stranaka u BiH, za prevazilaèwe krize. Tako da su pri~e o nekakvoj sva|i ili neslagawu na liniji Va{ington–Brisel oko BiH potpuno neosnovane jer ceo proces nije postavqen kao nametawe re{ewa ve} kao traèwe kompromisa, u kojem }e svaka strana morati da dobije, ali i da ne{to izgubi – kaè za „Dnevnik“ visokopozicinirani diplomata EU. Na{ sagovornik dodaje da su informacije da neko èli da ukine entitetsko glasawe kako bi dràva boqe funkcionisala neta~ne, nego da su u paketu mera za izalazak iz krize re{ewa za ispuwavawe tzv. paketa pet ciqeva i dva uslova i pojedina re{ewa za boqe funkcionisawe BiH kao dràve. – U posledwem izve{taju EK-a o napretku BiH jasno pi{e da zloupotreba entitetskog glasawa i

sreda14.oktobar2009.

kim stepenom decentralizacije – kaè „Dnevnikov“ sagovornik blizak ameri~koj administraciji. “Red vo`we” koji su napravili Va{ington i Brisel podrazumeva da paket mera za izlazak iz krize bude usagla{en pre sastanka Komiteta za implementaciju mira u BiH u drugoj polovini novembra. – Ideja je da se svi predlozi stave na sto i da to bude baza za pravqewe kompromisa me|u stranama. Ne èlimo da nametnemo re{ewe politi~kim liderima BiH ve} da ih primoramo da prona|u kompromis koji }e u~initi BiH efikasnijom dràvom. Dakle, i Dodik i Silajxi} i Tihi} i ôvi} moraju da znaju da }e ne{to izgubiti, ali da }e, zauzvrat, ne{to i dobiti. Ne}e biti ni pobednika ni gubitnika u ovom procesu. Kada bude uobli~en paket mera, onda ih moramo primeniti, u svakom slu~aju pre nego {to po~ne izborna kampawa u drugoj polovini 2010. godine. Dakle, re{ewe mora da bude prona|eno do prole}a slede}e godine – zakqu~io je na{ diplomatski izvor u EU. @eqko Panteli}

Hvar. U Hrvatskoj se u blizini naplatnih ku}ica na ~voru Maslenica zbog jakih udara vetra ju~e oko pet sati prevrnuo kamion s prikolicom, estonske registracije, saop{tila je policijska uprava Zadra. Povre|enih osoba nema, a pri~iwena je materijalna {teta, prenela je agencija Hina. Sna`no nevreme koje je u ponedeljak zahvatilo makarsko podru~je pri~inilo je mawe {tete i dovelo do pre-

nom sudaru 23 automobila, na auto-putu A20 u severozapadnom delu isto~no-nema~ke pokrajine Meklenburg-Predwa Pomeranija, u blizini Vizmara, izazvanom snegom i klizavim putevima. Deo autoputa prema Libeku je zbog sne`nih naleta zatvoren. U Italiji je pre dva dana, u sna`noj oluji poginulo ~etvoro qudi, a jedna osoba je nestala. U Rimu je vetar koji duva brzinom 90 kilo-

Radnici elektroprivrede saniraju kvarove

pala je drve}e i prouzrokovala smetwe u saobra}aju. Vozovi se kre}u usporeno, a najavqena su i mogu}a otkazivawa polazaka. U okolini Kapo{vara i{cupana stabla i polomqene grane prekinula su snabdevawe elektri~nom energijom, a na terenu su de`urne ekipe vatrogasaca, koje ra{~i{}avaju teren, javila je ma|arska agencija MTI. U Austriji se u ponedeljak uve}e, na autoputu „Ve-

Sarajevo pod snegom

Obustavqen saobra}aj na Crnom moru Brodski saobra}aj u rumunskim lukama na Crnom moru obustavqen je zbog lo{eg vremena.Odluka o privremenom obustavqawu saobra}aja odnosi se na morske luke Konstanca, Mangalia, Midia i na kanal koji povezuje Dunav i Crno more, saopkida elektri~ne energije u Velikom Brdu i Ba{kom Poqu. Na Biokovu je u ponedeqak palo nekoliko centimetara snega, a temperatura se ju~e spustila na tri stepena ispod nule. U Nema~koj su ju~e najmawe dve osobe lak{e povre|ene u lan~a-

{tila je ju~e portparol rumunskog pomorskog rukovodstva Monika Para{kiv. Vetar duva brzinom od vi{e od 70 kilometara na sat, a prognozira se da }e ovakvi vremenski uslovi trajati naredna 24 sata, prenela je rumunska agencija A|erpres.

metara na sat po~upao drve}e, a sna`ni udari zabele`eni su i u Terni, gde je jedna osoba poginula. Jak vetar usporio je saobra}aj i u obli`wem gradu Peru|i, prenela je ju~e agencija Ansa. Sna`na oluja koja je ju~e zahvatila jugozapadnu Ma|arsku po~u-

stautoban“, izme|u Talgaua i Valerzea, u pravcu Salcburga, usled neo~ekivane ledene ki{e dogodio lan~ani sudar u kojem je povre|eno pet osoba. Devet voza~a je izgubilo kontrolu nad svojim vozilom i izazvalo lan~ani sudar. (Agencije)

MILORAD PUPOVAC O USTAVNIM PROMENAMA U HRVATSKOJ

Ukinuti segregaciju mawina na birali{tima ZAGREB: Poslanik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) u Hrvatskom saboru Milorad Pupovac zatraìo je ju~e da se novim ustavom jasno propi{e da dopunsko pravo glasa za pripadnike mawina ne moè biti osnova za suspenziju op{teg bira~kog prava. Pupovac je na sednici saborskog Odbora za qudska prava i prava nacionalnih mawina, koji je podrào odluku o pristupawu promenama Ustava, ocenio da su pripadnici mawina `rtva segregacije na bira~kim mestima, jer moraju nacionalno da se izjasne kako bi glasali za mawinske liste. „Da imamo Ustavni sud koji ima petqu, to bi odavno ukinuo, ali naàlost nemamo“, rekao je Pupovac, ~ija je stranka ~lanica vladaju}e koalicije. Na Odboru se raspravqalo o tome treba li sve nacionalne mawine uvrstiti u Ustav, s obzirom na to da je vlada predloìla da

se, uz dosada{wih deset autohtonih nacionalnih zajednica, u Ustav vrate i Bo{waci i Slovenci. Poslanik Nazif Memedi u pisanom je predlogu traìo da Odbor predloì da se u Ustav uvrste mawine koje on zastupa u parlamentu - bugarska, poqska, romska, rumunska, rusinska, ruska, ukrajinska, turska, vla{ka i jevrejska. Predlog je podrào predsednik Odbora Furio Radin. Predstavnici vladaju}ih i opozicionih parlamentarnih stranaka dogovorili su se pre dva dana na sastanku s premijerkom Jadrankom Kosor da }e podràti inicijativu vlade da se krene u promene Ustava kako bi mogli da budu zavr{eni pregovori o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju. Postupak ustavnih promena po~e}e na temequ predloga vlade, a kasnije }e se uzeti u obzir i predlog opozicije koji je u pripremi.Sabor bi danas treba-

Milorad Pupovac

lo da odlu~i o pristupawu promenama ustava, za {ta je dogovorom vlasti i opozicije obezbe|ena neophodna dvotre}inska ve}ina. (Beta)

DRUGI PI[U

Ministar gubi fotequ zbog Tompsona?

ZAGREB: Afera oko protestne note koju je Hrvatska poslala [vajcarskoj zbog trogodi{we zabrane ulaska peva~u Marku Perkovi}u Tompsonu verovatno }e ko{tati foteqe ministra spoqnih poslova Gordana Jandrokovi}a, pi{e nedeqnik „Nacional“. Izvori bliski Jadranki Kosor tvrde da }e Jandrokovi} dobiti otkaz zbog pogre{ne reakcije na odluku {vajcarske vlade o zabrani ulaska Tompsonu. List navodi da }e Jandrokovi} svoju ministarsku fotequ izgubiti verovatno prilikom prve rekonstrukcije vlade i zato {to tokom dve godine svog mandata nije uspeo da se politi~ki i stru~no etablira. „Nacional“ pi{e da je Jandrokovi} izgubio podr{ku premijerke Jadranke Kosor, dok podr{ku predsednika Stjapana Mesi}a ni-

kad nije ni imao. Jandrokovi} je podr{ku premijerke potpuno izgubio kad se bez znawa Kosorove, stavio u odbranu peva~a koji je u inostranstvu prepoznat kao ekstremista. Wegova odbrana Tompsona dala je povod mnogima da jo{ jednom zakqu~e da se Hrvatska ne èli distancirati od svojih ekstremista, pi{e „Nacional“. Nedeqnik raspolaè i tekstom note koja je uru~ena {vajcarskom ambasadoru u Zagrebu i iz koje se vidi da je Jandrokovi} lagao Mesi}a lagao o wenom sadràju. Naime, Jandrokovi} je u svom pismu Mesi}u rekao da je ministarstvo reagovalo na tezu da je u Hrvatskoj bio gra|anski rat, ali se, isti~e „Nacional“, iz teksta vidi da se u noti bavilo odbranom digniteta Tompsona.

Tompson je poznat po usta{koj ikonografiji i parolama publike na svojim koncertima, ukqu~ivawu usta{kog pozdrava u svoje pesme, kao i pevawu pesme „Jasenovac i Gradi{ka Stara“ u kojoj veli~a usta{ke zlo~ince na ~elu s Maksom Luburi}em i genocid koji su oni vr{ili nad Srbima. Zbog zabrane ulaska Tompsonu u [vajcarsku, ali i druge zemqe [engenskog viznog reìma u kome je ve}ina zemaqa EU, Tompsonovi fanovi i desni~arska udruèwa odràla su pro{log petka protestni miting pred {vajcarskom ambasadom u Zagrebu kome je prisustvovalo stotiwak qudi. Tom prilikom nekoliko maloletnika privedeno je zbog transparenata kojima se vre|ao predsednik Mesi} od koga je na mitingu ponovo zatraèna ostavka. (Tanjug)

IZ DRUGOG UGLA

sreda14.oktobar2009.

DNEVNIK

Mle~na kriza i u [vajcarskoj? Bi-Bi-Si vropski proizvo|a~i mleka traktorima su zaustavili saobra}aj u belgijskoj prestonici Briselu, protestuju}i protiv niskih cena mleka. Mlekari su prosuli mleko i izru~ili balegu ispred kancelarija Evropske unije, u kojima su ministri poqoprivrede razgovarali o zahtevima proizvo|a~a za boqu za{titu. Evropski komesar za poqoprivredu Marijan Fi{er izjavila je medijima da ne}e biti povla~ewa trì{nih reformi koje su dovele do pada cene mleka. Nije, me|utim, te{ko samo mlekarima iz EU - kombinacija preobimne proizvodwe, pada potra`we i postepenog ukidawa kvota dovela je do dramati~nog pada cene mleka - samo ove godine, cena je pala za oko 40%. âk i u [vajcarskoj, koja ima dugu tradiciju proizvodwe mleka, mlekari kaù da ih ~eka propast. [irom [vajcarske, stoka se u ovo doba godine spu{ta sa alpskih pa{waka u sela, gde }e prezimiti. Atmosfera je prazni~na - krave su ukra{ene velikim zvonima i vencima cve}a, a wihovi vlasnici su obu~eni u narodne no{we - ali,

svejedno, ne kriju zabrinutost. Na seoskoj pijaci, gde se uglavnom prodaje lokalna roba, mleko se deli besplatno, a Bruno Kardino,

mladi sto~ar iz [armea, ka`e da strahuje za budu}nost: „Besplatno ga delimo jer pare koje dobijamo po litru vi{e ne pokrivaju tro{kove. Imamo kvalitetan proizvod, ali to se po ceni ne bi reklo“, ka`e on. [vajcarski proizvo|a~i mleka, po ugledu na kolege iz ostatka Evrope, protestuju - traktorima su

„Turci kao [iptari” Doj~e vele urci osvajaju Nema~ku kao Kosovari Kosovo: visokim natalitetom - izjavio je ~lan Upravnog odbora Nema~ke savezne banke Tilo Saracin. Uprkos izviwewu koje je ubrzo usledilo, talas kritike ne jewava. Sve je po~elo intervjuom koji je biv{i dugogodi{wi berlinski senator Tilo Saracin dao ~asopisu „Letr internasional“. (Treba napomenuti

sramotne, odvratne i skandalozne.“ Kriti~arima su se pridru`ili i sindikati i turska zajednica u Nema~koj. Predsednik uprave jednog od najuticajnijih nema~kih sindikata Uve Fulong nazvao je Saracinove izjave „skandaloznim“ i „desni~arskim“. Saracin se javno izvinio i rekao da wegove re~i treba promatrati u kontekstu. On je priznao da te izjave nisu ba{ „uspele“, ali se svejedno poziva na podatke prema kojima u problemati~nim delovima

blokirali prilaze firmama koje se bave preradom mleka i koje su u posledwih 10 godina prepolovile otkupnu cenu.

Valentina Hemner je predstavnik jednog od poqoprivrednih sindikata. Ona ka`e da proizvo|a~i mleka jednostavno ne mogu da pre`ive: „U [vajcarskoj se za litar mleka trenutno dobija 50 centi umesto jednog franka, koji bi pokrio tro{kove proizvodwe. Dobijamo upola mawe nego {to treba, {to je

slu~aj mawe-vi{e {irom Evrope“, kaè ona. [vajcarski sto~ari mleko dobijaju iz malih krda i sa strmih pa{waka; imaju velike tro{kove i nisu naro~ito konkurentni - imawa se prenose „s kolena na koleno“. Bruno Kardino, koji ima tri mala sina, misli da wemu to ne}e po}i za rukom. „Sve {to smo uradili bilo je da se prilagodimo zahtevima velikih mlekara. Traìli su vi{e mleka, pa smo ga proizveli. Sada nam kaù da imaju previ{e mleka, i da cena mora da padne. Cena svega ostalog raste - goriva, sto~ne hrane. Mislim da poqoprivredu u [vajcarskoj ~eka sumorna budu}nost. Mnogi su ve} digli ruke. Ni ja ne}u mo}i jo{ dugo, bar ne ovako“, kaè on za BBC. Iako niko ne osporava kvalitet mleka koje Bruno i wegove kolege nude trì{tu - {vajcarsko mleko, sirevi i mle~ne ~okolade poznati su {irom sveta - poqoprivredni sindikat smatra da }e mnogi wegovi ~lanovi bankrotirati ako cena mleka ne poraste. [vajcarski parlament }e do kraja godine razmotriti krizu u mlekarskoj industriji, ali za neke od sto~ara iz [armea to bi moglo da bude prekasno. Helen Fouks

Klovnovski nosevi za astronaute Toronto star aj Laliberte putovawem u kosmos obele`ava 25. godi{wicu svetski poznatog Sirk d’Soleja i svoj pedeseti ro|endan, ali i skre}e pa`wu na zna~aj pija}e vode. Posledweg dana septembra, s iste lansirne rampe sa koje je i Jurij Gagarin oti{ao na prvi ~ovekov let u kosmos, poleteo je brod u kome su pored Lalibertea, bila jo{ dvojica kosmonauta, Maksim Surajev iz Rusije i Xefri Vilijems iz SAD. Laliberte je pred odlazak istakao da nema nameru da se bavi bilo kakvim istra`ivawima, jer to nije wegov delokrug, ve} da }e ponuditi zabavu, po{to je organizator, {oumen i stvaralac. On je svakom ~lanu posade poneo na poklon po jedan crveni klovnovski nos, dok je za se-

be poneo dva - `uti i crveni, koje }e mewati u zavisnosti od toga kako }e biti raspolo`en. Dvanaest dana kosmi~kog turizma ko{ta 35 miliona dolara. On veruje da }e ova kosmi~ka avantura

biti svojevrsna reklama za Sirk d’Solej, ali i za wegovu Fondaciju “Jedna kap”. U okviru leta izvedena je poetsko-socijalna predstava, koju }e ~itawem pesme o suncu, mesecu i kapi vode zapo~eti sam Laliberte, a pridru`ili su mu se aktivisti i slavne li~nosti iz 14 gradova sveta, me|u kojima su i biv{i ameri~ki potpredsednik Al Gor i peva~ica [akira.

Lekari u SAD iscrpqeni Glas Amerike irus sviwskog gripa H1N1 {iri se veoma brzo po severnoj hemisferi, a lekari i ostali zdravstveni radnici suo~avaju se sa mnogo vi{e posla nego obi~no. âk i bez pandemije gripa, studije pokazuju da oko 60 odsto lekara u Sjediwenim Dràvama pati od fizi~ke i psihi~ke iscrpqenosti. Takav stres koji poga|a lekare moè da uzrokuje medicinske gre{ke, tako da univerziteti kojima se {koluju ameri~ki lekari traè na~ine da spre~e iscrpqenost. Toliko dece dolazi u hitnu pomo} sa simtomima sviwskog gripa da su mnoge bolnice podigle {atore u kojima mogu da uspostave dijagnozu i tretiraju pacijente, bez kontakta sa ostalim pacijentima i bolni~kim osobqem. U bolnici u Tenesiju, doktor Vilem Mej se trudi da pregleda pacijente {to brè. „Ne svi|a nam se {to moramo da dodajemo taj prostor. Mnogo radimo. Veoma smo zauzeti“, kaè Mej. âk i bez pandemije kao dodatnog posla, lekari su zauzeti vi{e nego ikada. U Ro~esteru u dràvi Wujork, lekar op{te prakse Majkl [najder uo~ava da mu se stres zbog posla postojano pove}ava proteklih 30 godina. „Ne{to se gubi kada vam neprekidno zvone telefoni, zovu vas konsultanti, pale se kompjuterski ekrani“, pri~a [najder. U nedavnom izve{taju klinike „Mejo“ navodi se da oko 60 odsto ameri~kih lekara povremeno pati od simptoma kao {to su umor i depresija. Istraìvawe

je pokazalo da lekari, kada su premoreni ili depresivni, imaju vi{e {ansi da naprave gre{ke – ~ak i one koje mogu da ko{taju qude ìvota. Druga studija bavila se na~inima na koje moè da se pomogne lekarima da se bore sa stresom. Sedamdeset lekara op{te prakse u dràvi Wujork poha|alo je kurs relaksacije i komunikacionih ve{tina na Univerzitetu u Ro~esteru. Doktor Majkl Krasner, koji je vodio studiju, uo~io je konkretne promene kod lekara posle godinu dana relaksacionog treninga. „Iscrpqenost, uzajamno razumevawe, psihosocijalna orentacija prema pacijentu, promene raspoloèwa i neka pitawa li~nosti lekara, znatno su poboq{ani“, kaè Krasner. Dr Krasner smatra da lekari koji boqe komuniciraju i umeju da se opuste kad im se pruì prilika, mogu da izbegnu simptome emocionalne iscrpqenosti, kao {to je nedostatak ose}aja ispuwenosti ili te{ko}e u razumevawu sa pacijentima. Dr [najder kaè da im je kurs veoma pomogao: „Udaqili smo se od nekih ve{tina koje smo svi u~ili – ili smo verovali da smo ih nau~ili na fakultetu – a koje se odnose na komunikaciju. Intenzivan kurs na kojem se ponovo u~e takve ve{tine, koje smo mo`da izgubili, zbog toga je dragocen“. Istraìvawe nagla{ava koliko je va`no da se lekari posvete sopstvenom fizi~kom i mentalnom zdravqu i zbog svoje dobrobiti i zbog dobrobiti pacenata. Studija je objavqena u ~asopisu Ameri~kog medicinskog udruèwa.

Najbogatije kinesko selo Aso{ijejtid pres a zvu~nika na glavnom trgu svakog sata odekne lokalna himna: „Ako ho}ete da vidite ~udo, do|ite u Huasi“. Mada, nikakva objava nije potrebna. Du` {irokih bulevara pod drvoredima niù se redovi gotovo istovetnih vila sa crvenim krovovima, negovanim travwacima i garaàma za dva automobila. Svaka porodica ima ku}u i bar jedan automobil - dobijen od zajednice. Dobrodo{li u najbogatije selo u Kini. Imovina prose~ne porodice je 150.000 dolara u zemqi gde se godi{wi dohodak po stanovniku kre}e oko 2.000 dolara. Prihodi sela, ako se Huasi uop{te danas tako moè nazvati, u poslovima sa ~elikom, gvo`|em i tekstilom iznosili su pro{le godine 50 milijardi juana (7,3 milijarde dolara). Sve delatnosti su ujediwene u grupaciju Huasi - prvu komunalnu korporaciju koja je svoje akcije plasirala na kineskoj berzi. Ova preduzetni~ka enklava od 30.000 qudi u osnovi je i daqe komuna u kojoj je vlasni{tvo nad zemqi{tem zajedni~ko i gde se dobra dele izme|u svih. Mada je kao primer izuzetan, Huasi simbolizuje 60 godina komunisti~ke vladavine u Kini. Po{to je decenijama zatirala slobodna trì{ta da bi ih zatim prigrlila, Kina je danas me{avi-

da Berlin ima status savezne pokrajine u kojoj se vlada naziva senatom, a weni ~lanovi senatorima). Saracin je odnedavno ~lan Upravnog odbora Nema~ke savezne banke „Bundesbank“. Zgraàvawe su posebno izazvale slede}e dve re~enice: „Turci osvajaju Nema~ku isto tako kao {to su Kosovari osvojili Kosovo pomo}u visoke stope nataliteta“ i „Ne moram odati priznawe nikome ko ìvi od dràve, a tu istu dràvu ne prihvata, ne brine se kako treba za obrazovawe svoje dece i stalno proizvodi nove male devoj~ice s ferexama.“ Kako se moglo i o~ekivati, odmah su usledile o{tre reakcije. Nema~ka savezna banka odmah se ogradila od tih i sli~nih izjava, a i iz Saracinove Socijaldemokratske stranke (SPD) stigle su èstoke kritike. Nekoliko ~lanova ~ak je zatraìlo wegovo izbacivawe iz stranke. Socijaldemokratski politi~ar Vural Eger je komentarisao: „[okiran sam. Wegove re~i su

Berlina, prete`no naseqenim strancima, polovina stanovnika ìvi od socijalne pomo}i, dok je prosek za ~itav Berlin „samo“ 20 posto. Tako|e je ponovio kako se problem integracije stranaca moè re{iti samo uspe{nom integracijom dece doseqenika u nema~ko socijalno okruèwe: „Oni moraju da idu u {kolu, govore nema~ki i napreduju uz pomo} obrazovawa.“ Predsednik Nema~ke savezne banke Aksel Veber je od Saracina zatraìo da „razmisli o ostavci“ na funkciju ~lana Upravnog odbora te ustanove, budu}i da wegovo pona{awe, kako kaè Veber, „nije u skladu s ciqevima Bundesbanke“. On je dodao da ~lanove Upravnog odbora odre|uje politika, pa ih zato samo ona moè i smeniti. Berlinsko Dràvno tuìla{tvo je bez obzira na izviwewe najavilo da }e preispitati ima li razloga za pokretawe kaznenog postupka protiv Tila Saracina. Feliks [tajner

na kapitalizma sa komunisti~kim naznakama - sve ~vrsto povezano jakom dozom prakti~nosti. Ta kombinacija je su{tina uspeha Huasija pod vo|stvom Vua Renbaoa, 82-godi{weg seoskog stare{ine. Zajednica je dobila sve pohva-

ne a ~vrsti putevi retki. Selo se na{lo i usred katastrofalne gladi koju je izazvala prinudna kolektivizacija obradive zemqe. Decenijama, se}aju se seqaci, ru~ak sa mesom je bio luksuz. Ipak, sledili su Maovo u~ewe i bili

le Komunisti~ke partije kao primer preobra`aja siroma{nih seqaka u bogate kapitaliste u toku samo jedne generacije. Nekada je selo Huasi, na jednom kvadratnom kilometru kamewara u isto~noj provniciji \iangsu, bilo isto kao i stotine siroma{nih sela {irom zemqe. Osnovan 1961. godine, Huasi je bio poqoprivredna komuna sastavqena od desetak mawih zaseoka - „radnih brigada“. Ku}e su bile primitiv-

progla{eni za primernu komunu. Vu, koji je od osnivawa Huasija bio sekretar seoske KP, shvatio je da stanovnici nikada ne}e napredovati kao seqaci. Ohrabrio je porodi~nu obradu zemqe i `eleo da slobodno prodaje seoski rod bambusa. To su bile opasne ideje tokom decenije kulturne revolucije, 1966-76. godine. Seoska omladina izvela je Vua na trg kao „zagovornika kapitalizma“ i dr`ala u zatvoru {est meseci. Ali,

bio je odlu~an da oku{a svoje zamisli. Osnovao je malu fabriku posu|a 1969, koju je krio od vi{ih dràvnih zvani~nika. „Fabrika je bila tajna. Kad bi fukcioneri do{li u posetu, slali smo radnike nazad na rad u poqa“, pri~a Vu. „Spoqa smo kritikovali kapitalizam, a iznutra se bavili wim“. „Komunizam je imao dobrih strana. Kapitalizam tako|e ima dobre stvari tako da smo mogli da u~imo iz toga. Bojim se izbora samo jednog puta“, kaè Vu koga seqaci danas zovu Starim sekretarom. Kad se Kina zvani~no „zagrejala“ za privatno preduzetni{tvo krajem 70-ih, Huasi je ve} bio odmakao u igri. Iskoristio je prihode svoje fabrike kao kapital za {irewe i osnivawe novih kompanija. Od tih skromih po~etaka, preduzimqivi seqaci Huasija su prevazi{li i svoje najsmele snove. „Kada sam bio mlad, nismo imali ni tri obroka dnevno“, kaè Zu Zong (48), sada jedan od direktora lokalne ~eli~ane. Sa ènom i jednom k}erkom, Zu ìvi u ku}i od 460 kvadrata, sa mermernim podovima. Tro~lana porodica ima tri automobila. Stanovnici sela dobijaju osnovnu platu, ali ve}ina zarade dolazi iz podele godi{wih bonusa. Od podeqenog profita du`ni su da uloè 80 odsto u akcije kompane. Svi ìteqi imaju besplatno le~ewe, obrazovawe i penzije {to je ve}ina Kineza izgubila na prelazu u kapitalizam.

DNEVNIK

OGLASI

sreda14.oktobar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

sreda14.oktobar2009.

Posledwi pozdrav dragoj

Du{anki Kuqi}

Qiqana Terzi}

dugogodi{wem prijatequ na{e porodice. S po{tovawem: Dana, Bata i Slavica Jela~i}.

Posledwi pozdrav dragoj tetka Qiqi od Bojane i Takija.

86461

86446

Posledwi pozdrav

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598463, 064/502-5379. 86330

PRODAJEM ku}e u Ka}u, Sun~ani breg, novoizgra|ene, ukwi`ene. Cena povoqna. Telefon 063/543-263. 85628 DR@IM ~asove nema~kog jezika, kvalitetno i povoqno! Telefon 063/111-86-21. 86356 ^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 85005

IZDAJEM novu poluname{tenu garsoweru Suboti~ki bulevar, mogu}nost iznajmqivawe i gara`e u istoj zgradi. Telefon 064/476-43-25. 86190 IZDAJEM troiposoban stan na Bistrici - naseqe Savina kod crkve 250E mese~no. Telefon: 064/8372-144 i 023/732-123. 86220 GARSOWERE: A. Teodorovi}a 100E, Kisa~ka 120E, Visarionova 130E, D. Ki{a 150E, V. Vodnika 120E, jednosoban, dvosoban 150-200E. Telefoni: 064/5025-379, 063/598-463. 86326

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621797, 6618-184, 063-598-463. 86329 POTREBAN jednosoban, lep stan do 200E, name{ten sa le`e}om kadom, A. Cesarca, D. Ki{a, L. Kosti}a, @eqezni~ka. Telefoni: 064/502-5379, 6618184. 86325

KUPUJEM polovne stvari, regal, trosed, dvosed, foteqa, ugaone garniture, trpezarijske stolice, kuhiwe i komode. Telefoni: 021/6617-782, 064/336-2847, Joca. 86362

MA[INSKO ODGU[EWE i snimawe kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge. Garancija. Non-stop. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 85861 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 85168

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 85856

Mikiju Milanu od porodice Balint.

AGENCIJI za nekretnine potrebni agenti sa iskustvom i direktor prodaje. Plata na procenat. Telefoni: 063/598-463, 6621797. 86327

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 062/8110069, 063/7378-261, 063/73-76-768. 86374 ^ISTIM podrume tavane odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485-495, 6618-646, 6614274. 85775 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4655-195, 065/4655-194, 062/8110041. 86375 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4655-205, 065/4655-206. 86376

86462

Posledwi pozdrav Porodica \uri}.

86427

Posledwi pozdrav stricu

Milanu Pje{~i}u od: Bobeta, Dragane i Jece.

86463

Posledwi pozdrav

Milanu

Vawa, Mateja i Senka.

Milanu Pje{~i}u od porodice Pervaz.

86426

PRIRODNI preparati protiv hemoroida - {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren eliminisawe za 7 dana. Deda Rado{ Telefoni: 037-490-797, 064/24055-49. 86246

Posledwi pozdrav ocu na{ih drugarica

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Milanu Pje{~i}u

Marjanu Rako~evi}u

Saose}amo sa vama. Drugari iz odeqewa II2 i III2 sa u~iteqicama.

Ve~no o`alo{}ena }erka Vesna, zet Zoran, unuci Du{an, Aleksandar i Stefan.

86458

86455

86464

Posledwi pozdrav kumu

Milanu od porodice Damjanovski.

86465

^ITUQE z POMENI

sreda14.oktobar2009.

Dragi najdra`i na{

DNEVNIK

Dobri moj

Posledwi pozdrav na{em dobrom zetu

Tata

Milane

zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Posledwi pozdrav

Milanu Pje{~i}u

puno }e{ nam nedostajati.

Tvoje princeze, Mia i Jana.

Tijana.

86450

86451

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Mila, Qiqa i Stanko Popovi}.

86452

Posledwi pozdrav

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 84. godini preminuo na{ dragi i voqeni otac

Milanu Pje{~i}u 1967 - 2009.

Milanko Kova~evi}

Bori Pekezu od brata Jovana sa porodicom.

86430

Posledwi pozdrav

Miodrag Milojevi}

Sine moj, ako tuga i bol imaju lice, to je moj lik. Kako mati da preboli toliki gubitak? Oti{ao si bratu i ocu u zagrqaj. Neka vas an|eli ~uvaju. Sahrana je u ~etvrtak, 15. 10. 2009. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu. Neute{na mati Marija.

Sahrana je na Novom ledina~kom grobqu, danas, 14. 10. 2009. godine, u 14 ~asova. O`alo{}ene }erke Milena i Milosava sa porodicama Gvozdenovi} i Kova~evi}.

Sahrana je u ~etvrtak, 15. 10. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

86441

Nakon kratke bolesti u 32. godini zauvek nas je napustila na{a }erka, supruga i majka

86442

Sa velikom tugom opra{tamo se od na{e voqene

Posledwi pozdrav

O`alo{}ena supruga Dobrila i porodice Anti} i De{anovi}.

86434

Posledwi pozdrav dragom tati

Bori Pekezu od brata Bogoquba sa porodicom.

Mirjane Rajkov

Nata{a Miladinovi} ro|ena Stevani}

ro|. Dun|erski

Sahrana je u ~etvrtak, 15. 10. 2009. godine, u 12.45 sati, na Gradskom gorbqu. Ve~no }emo te voleti i ~uvati od zaborava.

Hvala ti za svu dobrotu i qubav.

Milanu Pje{~i}u Porodice, [uvakovi} i Tomin.

Tvoji: mama Nada, suprug Zoran, deca Sa{a i Awa. 86436

86428

86432

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

POMEN

14. 9. 2005 - 14. 9. 2009.

Posledwi pozdrav na{oj snaji

1967 - 2009.

Posledwi pozdrav

Miodragu Milojevi}u

I tebe su an|eli ukrali i odveli su te bratu i ocu, a nas ostavili da tugujemo.

Porodice: Lukani}, Molnar i ]ur~i}.

86443

Bo`idar Jela~i} Ovo je tu`no se}awe za mene i na{u decu, ali dok smo `ivi bi}e{ deo nas, nikada te ne}emo zaboraviti.

od: k}erke Olivere, zeta Marka i unuka Sa{e.

S qubavqu: supruga Dana, sin Spasoje i }erka Slavica sa porodicama. 86447

Posledwi tati

pozdrav

voqenom

pozdrav

voqenom

Trajno }emo ~uvati uspomenu na wu.

O`alo{}ena porodica.

Svekar Veroqub, svekrva Branka i dever Milan.

86431

86440

Dragom kom{iji

S neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi i nikad pre`aqeni

Olgici

Sahrana je 15. 10. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

86438

Posledwi tati

Nata{i Miladinovi}

Ante Ivan~i}

Posledwi kom{iji

pozdrav

Porodica Vla{i}.

86421

SE]AWE

dragom na

Jani}ije Radovana Glavatovi}

Miodragu Milojevi}u

preminuo 13. 10. 2009. godine, u 77. godini. Sahrana na{eg dragog pokojnika je danas, 14. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, iz kapele na grobqu u Be{ki. Ve~an mu pomen!

@ivomira Vojisavqevi}a

Miodragu Milojevi}u

Ma{i

od: sina Sini{e, snajke Er`ebet i unuka Bojana i Danijela.

od: sina Sini{e i k}erke Olivere.

86439

86437

1999 - 2009.

Petri Andreju

posledwi pozdrav od porodice Popov.

Stanari Balzakove 23.

Postoji ne{to te`e od smrti - `ivot bez Tebe. Vreme ne le~i, zaborav ne postoji, a tuga i bol su ve~ni. Tvoji: Sta{a, Sale, Nata{a, Tamara i An|elka.

86445

86433

86429

O`alo{}eni: supruga Olivera, }erke Vesna, Slavica i Tamara, sestra Leposava, brat Nikola, unu~ad, zetovi i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi.

86454

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi mami

pozdrav

Bebinoj

Posledwi mami

tetka Olgici

pozdrav

Dejinoj

od: prijateqa Nata{e, Sini{e i porodice Panxi}.

86393

86420

pozdrav

Sa velikom tugom se opra{tamo od plemenitog

dragoj

Posledwi pozdrav

IN MEMORIAM

Olgici

Qiqani Terzi}

Vekica, Linda, Tawa, Goga i Kisa.

Posledwi kom{inici

Prerano nas je napustio na{ prijateq

sreda14.oktobar2009.

Stevan Dori} 1930 - 1987.

Andrej Petri

Petri Andreja dipl. in`. poqoprivrede

Zauvek }emo ~uvati uspomenu na tebe.

od: Marike, Jece i Vi{we sa porodicom.

Porodica.

85804

86415

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

DESETOGODI[WI POMEN

Porodica Blao{. Aca, Erda i Sveta.

86409

Qiqi

Stanka Jovanovi}

Qiqki

od kom{ija iz Pu{kinove br. 27.

86399

Marjanu Rako~evi}u

Preminula je na{a mila i po{tovana majka, svekrva i baka

od porodice [atri}.

od Boleta.

86392

S po{tovawem nosimo uspomenu na tebe. Tvoja deca sa porodicama.

86391

86279

86414

Posledwi bratu

2 Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je posle te{ke bolesti preminula moja majka

kroja~ica iz Futoga

pozdrav

dragom

SE]AWE

Mirjana \. Rajkov ro|. Dun|erski Ispra}aj i opelo je danas, 14. 10. 2009. godine, u 12 ~asova, iz kapele na Alma{kom grobqu, a sahrana je u 15 ~asova, u ^urugu. Po~ivaj u miru.

Qiqana Terzi} Sahrana je danas, 14. 10. 2009. godine, u 14 ~asova, u Bege~u. O`alo{}en sin Dejan.

O`alo{}eni: sin Radovan, snaha Bosiqka, unuci Milan i Milica.

Marjanu Rako~evi}u od sestre An|e Frawi} sa porodicom.

86403

86390

Dragoj tetki

Zorica Nikoli}

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav na{oj

pozdrav

14. 10. 1989 - 14. 10. 2009. Draga moja mama, s qubavqu ~uvam uspomenu na Tebe. Tvoja Ksenija.

86413

86009

dragom

Danas, 14. 10. 2009. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{a nikad zaboravqena supruga, majka i baka

Milici D. Vojvodi} Marjanu Rako~evi}u

ro|. Todorovi} u Svilajncu 14. 12. 1919. god. preminuloj 10. 10. 2009. god.

Mirjani \. Rajkov ro|. Dun|erski posledwi pozdrav od \or|a i Qiqane sa porodicama.

Ispra}aj je u krugu porodice danas, 14. 10. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Sin Gradimir sa porodicom.

86419

86405

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od voqene

Sa neizmernom tugom u du{i obave{tavamo svu rodbinu, prijateqe, kumove i kom{ije da je 12. 10. 2009. godine preminuo u 70. godini na{ dragi

od sestre Danice Radovi} sa porodicom.

Angelina Luki} Tvoj plemeniti lik i dobrotu uvek }emo pamtiti i nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji najmiliji: porodice Luki} i Prodanovi}.

86412

86394

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom

Milene Bulatovi} Milanu Zeqkovi}u

ro|. Milo{ev 1927 - 2009.

Marjan Rako~evi}

Ispra}aj do ve~ne ku}e je u ~etvrtak, 15. 10. 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sahrana je danas, 14. 10. 2009. godine, u 17 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni weni najmiliji: }erke Vaqa i Maja, unuci Ante i Iva sa porodicom i zet Ivo.

Ve~no o`alo{}eni: sin Goran, snaja Nata{a, unu~ad Nikola i Milica.

obele`i}emo u ~etvrtak, 15. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Zauvek si u na{im se}awima, stalno u na{im mislima i uspomenama. S qubavqu i tugom, tvoji najmiliji.

86401

86410

86402

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 10.45 11.30 11.35 12.00 13.00 13.15 13.30 13.35 15.20 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20

TV PROGRAM

sreda14.oktobar2009.

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Putopisi Mozaik @ivot u divqini Me|uprostor - specijal Vojvo|anski dnevnik Kuhiwica Signali Me|uprostor Hercegovci Vojvo|anske vesti Kop~eva tajna Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Frej`er @ivot u divqini Tajne hrane TV Dnevnik Hop hop, kviz

Multietnik (Panonija, 22.40) 08.00 09.00 11.00 12.30 14.30 14.50 16.00 18.30 18.50 20.00 20.30 22.00 22.40 23.10

U susret suncu U ogledalu Vrele gume Sve {to mi pripada Reporta`a Hronika Op{tine Be~ej U ogledalu Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Multietnik Svet divqine

Sr|an Mili}

Sredina U centru pa`we “Sredine” ovog puta }e biti Sr|an Mili}, predsednik Socijalisti~ke narodne partije Crne Gore i vo|a najve}e opozicione partije u toj susednoj nam dr`avi. Autor: Du{ko Bogdanovi} (RTV 1, 19.00) 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.45 01.10

07.00 07.25 08.05 08.30 09.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 13.35 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05

Otka~ena plavu{a Novosadske razglednice Sredina: gost Sr|an Mili} TV Dnevnik Me|uprostor Frej`er Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik No}na smena Gruvawe Finale 4. memorajala @ivot u divqini Gradovi sveta Kina, nebesko carstvo

Kuhiwica (ma|) @ivot u divqini Pustolovine Marka i Maje Nedeqni magazin (rum) Kultura i tradicija (rom) Sudija Falkone Vesti (ma|) Makedonsko sonce Zvrk Gradovi sveta Kina, nebesko carstvo TV ba{tina Cvrletova ma{taonica Ta divna stvorewa Sezonci Preokret Me|uprostor TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Pustolovine Marka i Maje Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Kop~eva tajna Rej~el Rej Sudija Falkone

06.05 08.00 09.06 09.21 09.35 10.05 10.35 11.05 12.00 12.13 12.15 12.30 12.45 13.30 14.15 14.30 15.08 15.10 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 19.55 20.47 21.00 22.02 22.10 23.00 23.05 23.54 00.00 00.15 00.23 01.10 02.51 03.00 03.36 03.56 04.25 04.55

10.00 11.15 12.08 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.30 23.20 23.45

07.30 08.00 16.00 17.30 19.30 20.45 21.00 23.00 00.30

Hrana i vino Pod suncem Sen Tropea Evo nas kod vas Vitra` Luna-sirena sa Kariba [ira, princeza mo}i NS klinci Razgoli}eni Objektiv (slov) Objektiv Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Sprint Vitra` Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Istraga Razgoli}eni

Fudbal mondijal magazin ATP Masters [angaj NHL Pregled Kvalifikacije za SP: Kazahstan – Hrvatska DTM Di`on – trka Kvalifikacije za SP: [edska – Albanija Kvalifikacije za SP: Engleska – Belorusija ACB Liga: Real Madrid – Lagun ARO ATP Masters [angaj

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Travel klub, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program. 08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Trag Pozitivna energija Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem [ark Vi i Mira Adawa Polak Kulinarski letopis Moj ujak Na{ auto na{im gledaocima 48 sati - svadba Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Fudbal - Kvalifikacije za SP: Litvanija-Srbija, prenos Na{ auto na{im gledaocima Fudbal: Kvalifikacije za SP: Litvanija - Srbija, prenos Dnevnik 48 sati svadba Vesti [ark Vreme, stawe na putevima Dnevnik Evronet Skrivena meta No}ni bioskop: Ju`wa~ka uteha, film 48 sati - svadba Vesti Kulinarski letopis Pozitivna energija Oko Trag

FUDBAL

Litvanija–Srbija (RTS 1, 19.55)

07.00 07.55 08.50 10.05 11.00 11.30 12.30 13.00 15.15 15.30 16.25 17.20 17.50 18.00 18.33 18.35 19.05 19.10 20.10 20.15 21.15 23.20 23.25 23.26 01.00 02.00 03.00 05.00

âri Ukradena sre}a Slatka tajna Sme{na strana ìvota Foks vesti Mesec Koman~ija Sibil Film: Vatrena osveta Foks vesti âri Nepobedive Banzuke Svet na dlanu Survajver Foks vesti Survajver Kviz: Ludi kamen Survajver Divqa stvorewa Survajver Nepobedive Banzuke Film: Pogodi ko dolazi Foks vesti No}ni program-Foks non-stop Film: O{trica smrti Sibil Mesec Koman~ija Film: O{trica smrti Divqa stvorewa

07.00 07.30 08.00 08.30 08.55 09.00 09.08 09.33 09.57 10.00 10.05 10.31 10.58 11.24 11.42 12.10 12.29 13.00 14.00 14.00 16.00 16.35 16.53 17.52 20.00 20.05 20.37 21.03 22.03 23.57 00.25 01.58 02.57 04.37

DNEVNIK

Kuvati srcem Eko menayer TV mreà Interfejs 50. oktobarski salon: Portreti Enciklopedija Garfild i prijateqi Gomboce [umska {kola Sednica Skup{tine Srbije, program zavisi od trajawa prenosa Ru`no pa~e Klinika Vet Metla bez dr{ke Romansirana botanika Brojevi Gitar art festival Hit libris Trezor Ovo je Srbija (u pauzi skup{tinskog zasedawa) Ve}e od ìvota, film Ovo je Srbija Svetska politika Filozofija Rukomet (`) - Kvalifikacije za EP: Srbija - Gr~ka, prenos 50. oktobarski salon: Portreti U svetu Beokult Kapri General Dala Kjeza, film Yez fejs Ve}e od ìvota, film Trezor Fudbal - Kvalifikacije za SP: Litvanija - Srbija (r) Rukomet (`) - Kvalifikacije za EP: Srbija - Gr~ka (r)

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.25 13.00 13.05 14.00 15.00 15.30 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 00.15 01.20

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, uìvo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat Vesti B92 Reakcija Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Svetla! Kamera! Bube! Veliki brat, uìvo Vesti B92 Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, uìvo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini sa Madagaskara Dolina sunca Veliki brat Replika Vesti B92 Veliki brat, uìvo Moje drage kom{ije Saut Park

Pingvini sa Madagaskara 06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 18.00 18.35 19.15 19.45 20.00 21.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Ju`ni Bruklin Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Ju`ni Bruklin Film: Ro|aci Slavni Svi vole Rejmonda SMS Glas Amerike Film: Kraqevi love

Major (vo|a grupe), Kovalski (najpametniji), Vojnik (najemotivniji) i Riko (najlu|i) su ~etiri pingvina iz wujor{kog zoolo{kog vrta. Oni su obu~eni specijalnim ve{tinama, pomo}u kojih odr`avaju red u vrtu! (B92, 19.30)

06.00 Dobar kom{ija 07.00 Nacionalni dnevnik 08.00 Daniela 09.00 Yon od Arkadije 10.00 Farma (uìvo) 11.30 Nevina 12.30Siti 12.45Farma 14.00Balkan parti 15.45 Siti 16.00 Farma (uìvo) 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Qubav je ve~na 17.45 Napu{teni an|eo 18.20 Yak pun para 18.30 Daniela 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Farma 21.00 Trenutak istine 22.00 Farma (uìvo) 00.00 Mu}ke 00.20 Siti 00.30 Film: Robokap 02.15 Film: Slepi pogled

Skloni{te (Hepi, 10.50, 16.20) 07.45 Bili superheroj 07.55 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 08.30 Kaskaderi 09.00 Zentriks 09.30 Kraq dinosaurusa 09.50 Papirmanija 10.00 Lude godine 10.50 Skloni{te 11.40 [aman king 12.00 Denis napast 12.30 Viva piwata 12.50 Nodi 13.00 Skupijeve avanture 13.30 Kliford 13.55 Mala princeza 14.05 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 14.35 Kaskaderi 15.00 Kraq dinosaurusa 15.30 Fantomacan 16.00 [aman king 16.20 Skloni{te 17.00 Lude godine 17.45 Papirmanija 18.05 Viva piwata

18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.05 22.05 23.25 23.55 00.05 00.10 01.00 01.50 03.30 04.25 05.10 05.25 06.20

Vitafon Telemaster Rekord Brzotrz, kviz Zabrawena qubav (Klon) Telemaster Razmirice Strava emisija Vejb Telemaster Vremenska prognoza Prvi talas Svet nekad ]irilica Svet nekad Prvi talas Brzotz, kviz Zabrawena qubav (Klon) Vremenska prognoza

Izabela Roselini

Ro|aci Marija i Lari upoznaju se na ven~awu svojih ro|aka. Ali osim nove rodbinske veze, wih dvoje povezuje jo{ ne{to: izgleda da se Marijin mu` {valeri{e sa Larijevom `enom... Uloge: Ted Danson, Izabela Roselini, [on Jang, Vilijam Pitersen Re`ija: Yoel [umaher (Avala, 21.00)

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus. 08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 ABS {ou, 10.30 Pre i posle, 11.00 Farma, 12.00 Izazovi istine (Drecun), 13.00 Lek iz prirode, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Autosprint, 16.00 Mis Svetlana, 17.00 Leksikon zdravqa, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 23.00 Vip, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program. 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Raskr{}a, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Put vina, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda14.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

GENIJALNI PARISKI BOEMI I AVANGARDISTI

Pi{e: Dan Frank

Bruk [ilds

Batler Bob Bob Tri je nespretna i nesre}ama sklona osoba. Upravo zbog svoje nespretnosti Bob ne mo`e da zadri radno mesto. Svaki put kada Bob ima najboqe namere, napravi ne{to te prouzrokuje nesre}u. Tada odlu~i da ne}e da prihvati svoju sudbinu te se upi{e u {kolu za batlere u nastojanju da savlada svoju nespretnost… Uloge: Tom Grin, Bruk [ilds, @enevju Bju~ener, Beyamin B. Smit, Rob Label Re`ija: Geri Sinior (Nova TV, 15.10) 08.00 08.15 09.15 10.45 11.45 12.40 13.25 14.25 15.10 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 21.30 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.40 02.40

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Na{a mala klinika Najboqe godine Batler Bob, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan „Bra~ne vode” Gotov~evi: Sru{ilo se sve, rijaliti {ou Vesti Zakon brojeva Sajnfild @ivot na severu Ezo TV Intervencija, film

Misterije istorije Dikens u Americi Zaboravqeni bogovi [ta je donela industrijska revolucija [ifra Agate Kristi Isusov tajni `ivot Drugi svetski rat u boji Indokina Nebeski put ~aja Pisani kod Misterije istorije Dikens u Americi Viktorijanska farma Cigle: Putovawe od Vavilona do Vajnberga U qubavi, na vlasti Kako se raspao Sovjetski savez Tajni ratovi Japan u ru{evinama Pisani kod Misterije istorije Dikens u Americi Viktorijanska farma

07.00 09.13 10.15 11.10 12.00 12.15 12.30 13.20 14.25 14.40 15.35 16.20 17.30 18.10 18.30 19.30 20.10 21.45 22.25 23.50 00.25 00.45 01.30 02.10

Rene Ruso

[outajm Mi~ Preston vodi veliku operaciju hvatawa dilera Vargasa, koju mu, neposredno pred zavr{etak, uni{ti nespretni policajac Trej Silers s gluma~kim ambicijama. Kad se novinari sjate na mesto doga|aja, Preston razbije jednu od kamera, a kad ta snimka do|e do sposobne producentkiwe ^ejs Renzi, ona odu{evqeno shvati da je otkrila novu zvezdu policijskog rialiti {oua… Uloge: Robert de Niro, Edi Marfi, Rene Ruso Re`ija: Tom Dej (HRT 1, 20.10)

08.10 08.20 08.30 08.40 09.05 09.30 10.00 13.30 13.55 14.15 14.50 15.05 15.30 16.05 17.00 17.30 19.20 20.05 22.00 22.50

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Ek{n men Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Tali~ni Tom Silvija Tri boje - belo Povratak otpisanih Posledwi dah Mocart i kit Kona~no odbrojavawe Uto~i{te Posledwi dah

06.00 08.05 09.40 11.20 13.00 14.30 16.20 18.10 20.05 22.15 23.50 00.20 02.05 03.20 05.30

Mulen Ru` Nensi Dru Iskra Bez rezervacije Zabava g|e Vortington Uhvati i ostavi Legenda o jezeru Indijana Yons i ukleti hram Poroci Majamija Hostel 2 Obdaren S koje si ti planete? Porno, prvi deo Poroci Majamija Filmovi i zvezde

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca ûdesni spas, dok. serija Opra {ou Dnevnik TV kalendar Oprezno s an|elom Mekolodove }erke TV kalendar Re~ i ìvot Alpe-Dunav-Jadran Hrvatska uìvo Najslabija karika, kviz Kod Ane Dolina sunca Dnevnik [outajm, film Paralele Otvoreno e-Hrvatska Nau~ne vesti Velemajstor Opra {ou Paralele

01.25

ârobna plo~a Glazbeceda Pro~itani Lagodan ìvot Zeka i Kodija Paulino leto Vip Muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Dragi Yone Prijateqi Vip Muzi~ki klub Kod Ane TV vrti} Koga briga? e-Hrvatska Fudbalske kvalifikacije za SP 2010. - emisija Fudbalske kvalifikacije za SP 2010: Kazahstan - Hrvatska, prenos Fudbalske kvalifikacije za SP 2010. - emisija Zato~enici kninskih zatvora, dok. film Velemajstor Ciklus azijskog filma: Poùda, oprez, film [apta~ica duhovima

04.00 Predator 06.00 Neverovatna `ena koja se smawuje 08.00 Ovo je Spinal Tap 10.00 Ledeni ~ovek 12.00 ]utqivi jezik 14.00 Bufalo Bil i Indijanci 16.00 Drugi vid 18.00 CB4 20.00 Teorija prozora 22.00 Predator 00.00 Vru}e devojke

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Bekstvo iz zatvora Moja slatka debequca @ene fudbalera Pqa~ka u sred dana Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera Otima~i potopqenog blaga Sout Park Voda Pqa~ka u sred dana Pri~a iz rodnog grada

07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00

Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Skrivena mesta Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Ivana Trump’s for love alone Gardijan Sudija Ejmi Yordan Medijum Biti Erika Klara [eler Skrivena mesta

08.20 08.50 09.40 11.45 12.10 12.40 13.05 13.20 13.45 14.40 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 20.50 21.40 22.30 23.40 00.10

Korak po korak Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom CSI CSI Wujork Kosti Stvorewa Red Bul Er Rejs: Barselona Bjuti {op, film

SERIJA

CSI: Wujork Poku{avaju}i tokom igre s prijateqima da izvu~e loptu koja se zavukla pod automobil, Adam od siline eksplozije podleti pod vozilo. Iz kombija koji je eksplodirao uspe da spase ~oveka koji se zove Feliks. Istraga poka`e kako je postavqena bomba profesionalne izrade, a problem za CSI-ovce je {to su gotovo svi dokazi uni{teni u eksploziji… Uloge: Geri Sinis, Melina Kanakaredes, Karmine \iovinazo, Ana Belknap, Hil Harper, Edi Kejhil Re`ija: En Donahju (RTL, 20.50)

Hil Harper

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 08.45 10.30 13.00 16.00 18.00 19.05 19.10 20.15 21.45 21.50 23.00 00.15

Kako se pravi? Budu}i svet Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Budu}i svet Razotkrivawe mitova Kako to rade? Kako se pravi? Pravi heroji Velika trka Aqaske Uni{tavawe! U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Ekstremni sportovi Fudbal Bilijar Fudbal Fudbal Fudbal Svi sportovi Kowi~ki sport Golf Golf klub Jedrewe Fudbal Bilijar

Albanski pisac yaba name{tao krevet ko se zateknu zajedno Deren, Vlamenk i woj. Predlaè da je otme, nudi brak, decu i imaApoliner, klade se ko }e najvi{e pojesti. we, kin|uri je {e{irima, {to uàsava wenu raPravilo je prosto: vaqalo je da smaù sva zumnu porodicu. Jedne ve~eri name{ta joj klopku. jela iz menija. Kad zavr{e – iz po~etka. Onaj koji Poziva je na ve~eru kod prijateqa, nekog albanse prvi pre`dere i odustane, gubi i pla}a. Bogme, skog pisaca. Eni je dobila dozvolu za izlazak do to se Apolineru retko de{avalo! Zavla~i ruku u devet sati. Nekoliko minuta pre nego }e zidni sat xep, naglo pobledi i uzvikuje: „Zaboravio sam novotkucati devet puta, a od ve~ere ni govora, ona ~anik!“ A kako mu se to de{ava ~esto, pri nadmetaprime}uje da u susednoj sobi qubavnica albanskog wu `derowa iz stiske ga vadi Vlamenk: pisca name{ta krevet. – Ne beri brigu, drugar, na mene je red. îm ~uje te spasonosne re~i, pesnik naglo ìvne i napre~ac smaè jo{ tri obilna jela sa sosom. Dozlaboga je grdan cicija da mu se ravan nije mogao na}i. Zbog nema{tine, a i neizvesnih prihoda. Kao da ima zmiju u nov~aniku. I kod majke se grebe za sitnu kintu. Ona mu je ~as gledala kroz prste, a zatim se na wega ispizmila i prozlila. Trebalo je sve to izdràti. Gijom je prolazio kroz grdnu {kolu. Siroma{an je bivao ~esto, a bogat – nikad. Vi{e je podse}ao na deri{te koje stiska svojih pet nov~i}a. Postajao je dobar na~in da ga naqutite: ako mu otvorite ormane i pretvarate da }ete mu drpiti ne{to. Grubo se izdere, U azil umetnika se ulazi s posledweg sprata zatim tr~kara, moli, zahteva da mu vrate ono {to je – Za koga to name{tate? – upita ona. wegovo. Proverava da li je sve na svom mestu i ne – Pa, za nas! – umiqato }e Kostro. obazire se na prijateqski podsmeh. Niko mu ne zaU 9 i 10 Eni je ve} kod ku}e, zabarikadirana iza mera. Svi znaju tu wegovu slabost. Za wu, dodu{e, roditeqskog gneva. ima leka: od wega, naprosto, ne treba ni{ta traìPokriv{i se u{ima, Gijom se vra}a u Pariz, ali ti. slede}e godine je opet u Londonu. Svojoj Dulsineji ôvek koji je u svemu cicija{io izda{an je u qunudi titulu kontese i da zbri{u u Francusku. bavima. Onih dana kad upoznaje Pikasa i @akoba, – Ne dolazi u obzir! – vi~e mlada guvernanta. ba{ se vra}a iz Londona. I{ao je da oku{a posledPesnik je i daqe sale}e, a ona, umorna od svega, wu {ansu kod Eni Plejden, devojke u koju je ludo zaumesto da, kao ranije, beè}i od wega prekora~i qubqen. Upoznali su se pre tri godine u ku}i viLaman{, sad ide preko Atlantika, koji }e ih zaukontese Milo. On daje ~avek razdvojiti. Kad se sove francuskog vikon- Grdna je cicija Apoliner da mu ravna vratio iz Londona 1904, tesinoj }erkici GabrijeGijom napu{ta banku gde nema. Zbog nema{tine i neizvesnih li, dok je engleskom poduje radio i postaje uredprihoda, siroma{an je bivao ~esto, ~ava guvernenta Eni. Ponik „Vodi~a za rentije{ao je s wom u Rajnsku re“. Ba{ ni{ta ne zna o a bogat nikad. Prijateqi mu ne oblast gde je porodica berzi, ali se pravi da zameraju tu slabost. Ima za wu imala svoje plemi}ko zna. Kad postane trubai leka: od wega, naprosto, gnezdo. Tokom seqakawa, dur umetnika s kojima se ne treba ni{ta traìti zaboravqa svoju drugu qudruì, mnogi, ~ak i dobav, izvesnu Lindu. Gubronamerni, ponavqa}e vernanta mu je zavrtela mozak i on joj {aqe stihoda pojma nema ni o slikarstvu. Zaista je do tad vrve koje je nekad upu}ivao Lindi, kasnije i drugim lo malo pisao o umetnosti. U wegove oboàvaoce draganama, a svaka veruje da su samo woj nameweni. ne spadaju samo Pikaso i @akob ve} i Alfred @aOn joj govori francuski, ona wemu engleski, ali se ri, pisac kome se divi. Druìna je sastavqena. Sarazumeju. Mlada devojka bi da vodi qubav i dobija mo da jo{ na|u sastajali{te. {to traì. „Volela sam ga u krevetu, ali na{e duNa}i }e ga Pikaso 1904. Prijateq, vajar Pako {e su daleko jedna od druge“, ispovedala se lepojka. Durio, ostavqa mu svoj ateqe na Monmartru. NeoWihova tajna veza traje gotovo godinu dana. Ali bi~an prostor u neverovatnoj zgradurini. Biv{a jednog r|avog dana Eni raskida: „Kostro“, kako ga radionica za izradu klavira, ispregra|ivana drveina~e zove, divaq je i naprasit po prirodi, {to se nim panoima, pretvorena je u azil umetnika. Kako kosi s wenim ~ednim temperamentom. Jednom je on je uz strminu breùqka, ulazi se kroz posledwi vodi na rub provalije i kaè: sprat, a zatim silazi kroz mra~ne hodnike koji su – Ili }e{ se udati za mene ili }u te baciti doleti vreli, a zimi ledeni. Svetlost ulazi u ateqea le. kroz {iroke prozore koji gledaju na Monmartr. Na Nekako ga je ubedila da ponuda nije pravi~na. prvom spratu je ~esma; jedna jedina. I nu`nik; jedan Sutra je digla sidro i klisnula, a Gijom je ostao jedini. Izme|u soba ~uje se sve: {kripa leàjeva, sam. Nije to bilo prvi, a ne}e ni posledwi put: cijukawe, pesma, vika, bat koraka. Kroz procepe izako ume da uzme, ne ume da sa~uva. @enske ga ostame|u dasaka sve se ~uje i vidi. Vrata se gotovo i ne vqaju. Zato wegovo srce pati. Ogaw i strast. On zatvaraju. Ipak, Pikaso uìva u drvenoj ku}erini voli ose}awe koliko i erotiku. Ni{ta ga ne mokoja ba{ ni na {ta ne li~i. Naziva je „Traperova è spre~iti. Eni ne popu{ta i Gijom se vra}a u ku}a“. @akoba ona podse}a na plitke barke na kojiPariz. Izvesno vreme flertuje s nekom susetkom, ma praqe peru rubqe kraj Sene. Daje joj ime koje }e a kad sazna da se Eni vratila iz Engleske, hrli obi}i planetu: „Bato-Lavoar“ (brod-perionica).

Kwigu Dana Franka „BOEMI” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 1.404 dinara, mo`ete naru~iti putem telefona 011/36–444–52 ili mejla prodaja@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda14.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

U privatnom poslu ili kontaktu s izvr{iocima ne}e sve te}i po planu, ali to nije razlog za brigu. Nemojte anga`ovati majstore, ni ku}ne pomo}nice ovih dana. Radije se vi{e odmarajte i hranite.

BIK 20.4-20.5.

Imate povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Device, pa ste realni, trezveni i prakti~ni, {to je vi{e nego potrebno, kako u poslu, tako i na li~nom planu. Ure|ujete svoj prostor, majstori{ete?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

14. oktobar 2009.

Va{ nesta{ni Merkur tr~i i sve poskakuje kroz vazdu{ni znak Vage, {to doprinosi va{oj potrebi da razmi{qate i razumete situacije u kojima ste. Tako|e, doprinosi dobroj saradwi sa svima. Nemojte se opteretiti preteranim analizama i poku{avati da poveète sve konce i sloìte sve kockice. Uvek }e biti i ostati pone{to neizvesno. Radije se emotivno koncentri{ite na sastanke, dogovore, planove. Put? Finansijska situacija je istovremeno i stabilna i nestabilna. Mogu}i su mawi tro{kovi, koji ne}e bitno uticati na kona~nu sumu i stawe. Ulaète u posao? Poslovni planovi su realni i dugoro~ni. Opu{teno! Mesec prolazi kroz va{ znak, pa moète biti uznemireni i nervozni. îni se kao da vam drugi smetaju i da vas partner iritira. Sa~uvajte pribranost i {etajte se po sveèm vazduhu ili po radwama.

VAGA 23.9- 23.10.

Napravite pauzu da biste se na{li s interesantnom osobom, od koje pone{to mo`ete i da ~ujete, nau~ite, saznate, pro{irite svoje vidike. Neka daleka putovawa vas dozivaju. Skijawe, do~ek Nove godine?

[KORPION 24.10- 23.11.

Va{ borbeni Mars jo{ uvek nije dovoqno borben jer pliva kroz vodeni znak Raka, pa sve dr`ite i zadr`avate u sebi. Kad-tad to }e izleteti iz vas, poput vulkanske magme, pa se opustite i prepustite.

STRELAC 24.11- 21.12.

Kra}a putovawa su i daqe aktuelna, ali i kontakti s raznoraznim likovima. Imate veoma uspe{an i kvalitetan period pred sobom, pogotovo u saradwi s odre|enim mu{kim autoritetima. Napred!

JARAC 22.12-20.1.

Poslovna situacija je vi{e nego dobra. Mo`ete uvesti odre|ene pozitivne promene, osavremeniti na~in rada, pro{iriti delatnost i veze. Sve to ima povoqne ishode. Pa`qivo s finansijama, ula`ite realno.

VODOLIJA 21.1-19.2.

U prilici ste da ostvarite svoje daleke ciqeve i ideale, da putujete ili napredujete u karijeri kroz odre|ene kontakte. Obratite se samo onima od kojih imate proverene informacije i saradwu.

RIBE 20.2-20.3.

Va{a potreba za slobodom i potreba da ispunite tu|a, a pogotovo partnerova o~ekivawa, mogu biti u koliziji s vremena na vreme. Dajte sebi {to vi{e slobodnog prostora i mogu}nosti izbora.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Pamela pokazala ga}ice Glumica Pamela Anderson jo{ jednom je pokazala da nema nimalo stila. Na {estoj dodeli nagrada Holivud stajl u muzeju Hamer u Los An|elesu Pamela se pojavila u haqini koja mo`e slobodno da konkuri{e za neukus godine. Ali, to nije sve. Ispod kupusaste haqine Pamela je pokazala bele ga}ice, tako da se Plejbojeva ze~ica za kojom su uzdisali brojni mu{karci opet izblamirala. Mo`da kod Pamele Anderson va`i izreka â&#x20AC;&#x17E;lo{a reklama je dobra reklamaâ&#x20AC;?, a u tome je definitivno uspela.

VEOMA

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Evropa

HLADNO

Madrid

NOVI SAD: Veoma hladno i obla~no sa povremenom ki{om, a na vrhu Fru{ke Gore susneìca i vlaàn sneg. Duva}e umeren do pojaRim ~an severozapadni vetar. Pritisak oko normale sa tendencijom poLondon rasta. Temperatura od 2 ujutru do 6 stepeni po podne. VOJVODINA: Hladno i prete`no obla~no sa povremenom kiCirih {om, a mogu}a je i susneìca u okolini Vr{ca. Na vrhu Fru{ke GoBerlin re susneìca i vlaàn sneg. Duva}e poja~an zapadni i severozapadni vetar. Pritisak u porastu. Jutarwa temperatura 1, a maksimalna Be~ 7 stepeni. Var{ava SRBIJA: Hladno i obla~no sa povremenom ki{om i susneìcom, a u brdsko planinskim predelima sa snegom. Duva}e umeren do pojaKijev ~an zapadni i severozapadni vetar. Pritisak oko normale sa tenMoskva dencijom porasta. Jutarwa temperatura 0, a maksimalna 8 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do kraja sedmice Oslo hladno vreme za ovo doba godine i prete`no obla~no. Povremeno je St. Peterburg mogu}a ki{a, a u brdsko-planinskim predelima susneìca i sneg. Padavine }e biti slabije, a oslabi}e i vetar. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Situacija iznad na{eg podru~ja je i daqe nepovoqna, posebno za cerebrovaskularne bolesnike i reumati~are. Oprezno u saobra}aju!

19 13 9 6 7 2

TAMI[

Bezdan

2 (8)

Slankamen

116 (-4)

Apatin

67 (19)

Zemun

198 (-10)

Bogojevo

59 (11)

Pan~evo

240 (-6)

Ba~. Palanka

70 (5)

Smederevo

442 (-8)

Novi Sad

64 (-2)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

6 4 19

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

SAVA S. Mitrovica

31 (11)

Tendencija porasta

Senta

224 (-3)

Beograd

155 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

110 (-2)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusi}

4 6

7 2

1 9

30 (4)

5 3

5 5

4 3

162 (0)

-75 (0)

SUDOKU

N. Kne`evac

Hetin

80 (6)

TISA

Nakon mesec dana zabavqawa devojka ka`e momku: - Dragi, mislim da je vreme da me predstavi{ svojoj porodici. A momak odgovara: - Ne}e mo}i, `ena je na poslu, a deca su u {koli!

VODOSTAWE DUNAV

VIC DANA

6 7

7 4

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 9

Re{ewe iz pro{log broja