Dnevnik 14.oktobar 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 14. OKTOBAR 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22869 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

S GRANI^NOG PRELAZA BATROVCI NAVIJA^I KOJI SU IZAZVALI NERED U ITALIJI UPU]ENI U SREMSKU MITROVICU

Foto: S. Bojevi}

Huligani iz \enove pred sudijom

str. 2, 3, 16, 17 i 18 NASLOVI 2 Holandija ponovo rekla „ne” 2 Vlast o~ekuje i glasove opozicije

Ekonomija 4 Grejawe }e kad-tad morati da poskupi 5 Disciplina u tro{ewu dr`avnih para

Nov~anik 6 Ko jo{ ima para za mleko, uqe, slatki{e...

Novi Sad 8 Betanija po modernoj mustri 9 Porez eskiviralo 40.000 Novosa|ana

Vojvodina 11 Uprava brani direktora, sindikalci protestuju

Na grani~nom prelazu Batrovci sino} je bila neuobi~ajena slika: autobusi s navija~ima su zadr`ani na jednoj ulaznoj traci, a desetine novinarskih ekipa bile su udaqene oko sto metara od autobusa. Na grani~nom prelazu odmah je odvojeno oko 60 na{ih gra|ana za koje se osnovano sumwa da su u~estvovali u neredima u \enovi i oni su vozilima MUP-a dovedeni u Sremsku Mitrovicu, na saslu{awe kod istra`nog sudije Vi{eg suda, koji je nadle`an i za podru~je grani~nog prelaza Batrovci. U Vi{em

javnom tu`ila{tvu i u Vi{em sudu tokom no}i bilo je organizovano de`urstvo, tako da je sve bilo spremno za prihvat i saslu{awe osumwi~enih izgrednika.

Vr{ilac du`nosti predsednika Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici Goran Gwidi} sino} nam je rekao da je u sudu organizovano de`urstvo i da }e za sve osumwi~ene biti obezbe|eno mesto za zadr`avawe, ako bude odlu~eno da ih policija zadr`i 24 sata, ali i da saslu{awe pred istra`nim sudijom mo`e odmah po~eti.

S. Bojevi}

AUTO-[OU NA NOVOSADSKOM SAJMU

Crna 12 Vo|i „Obraza” jednomese~ni pritvor 12 Uhap{eni direktor i suvlasnik novosadskog „Agrokoopa” 13 Osamdeset zatvorenika ponovo uzima hranu

Reporta`e 14 Palanka se uzda u „holesterol turizam”

Dru{tvo 15 I gastarbajteri }e dobiti pomo}, ali naknadno

Sto izlaga~a, 22 premijere

str. 5

POSLE 69 DANA DRAME U ^ILEU

Rudari na povr{ini

str. 22

Hladnije s ki{om

Najvi{a temperatura 14° S

str. 16 – 20

SPORT

PO^IWE MEMORIJAL „@ARKO PETROVI]”

NOLE POBEDIO, JANKO ISPAO

LAFAJET NOVI DIRIGENT U PARTIZANU

Foto: R. Hayi}

Politika

Tri autobusa sa oko 170 srpskih navija~a koji su se vratili iz \enove s neodigrane utakmice Srbija–Italija stiglo je ju~e oko 19 ~asova na grani~ni prelaz Batrovci. Navija~i su imali specijalni „odbor za do~ek” – oko 150 pripadnika srpske @andarmerije kompletno opremqene vozilima za intervencije: {est yipova, desetak policijskih automobila, ali i ambulantna kola. Do grani~kog prelaza Bajakovo u Hrvatskoj autobuse je dopratila hrvatska policija, gde ih je preuzela na{a `andarmerija.

2

~etvrtak14.oktobar2010.

POLITIKA

DNEVNIK

Holandija ponovo rekla „ne” Holandija }e tra`iti da Savet ministara EU krajem oktobra u Luksemburgu odlo`i odlu~ivawe o kandidaturi Srbije do slede}eg izve{taja glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Ser`a Bramerca Savetu bezbednosti UN po~etkom decembra. To je ju~e u Hagu jednoglasno odlu~io Parlament Holandije, po preporuci svog Odbora za evropske poslove, uz insistirawe na tome da svaki budu}i korak u pribli`avawu Srbije Evropskoj uniji mora biti uslovqen punom saradwom s Tribunalom u Hagu, odnosno hap{ewem preostalih begunaca Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a.

Odlaze}i ministar spoqnih poslova Maksim Ferhagen rekao je poslanicima da }e „u~initi sve“ da wihovu odluku sprovede, ali je istovremeno upozorio na to da su mu „mogu}nosti ograni~ene“. Ferhagen je nazna~io da sve druge ~lanice EU, wih 26, podr`avaju prosle|ivawe kandidature Srbije na razmatrawe Evropskoj komisiji i da to smatraju „tehni~kim pitawem“, {to zna~i da bi za odluku bila dovoqna ve}ina glasova. Ukoliko predsedavaju}a Belgija to pitawe na dnevni red sednice Saveta ministara postavi kao „tehni~ko“, Holandija ne}e mo}i da blokira odluku ve}ine, sugerisao je Ferhagen.

DEKLARACIJA O OSUDI ZLO^INA NAD SRBIMA PRED PARLAMENTOM

Vlast o~ekuje i glasove opozicije Trebalo je da pro|e ne{to vi{e od pola godine da bi se pred poslanicima Skup{tine Srbije danas na{ao predlog deklaracije o osudi zlo~ina u~iwenih nad pripadnicima srpskog naroda i gra|anima Srbije. Jo{ uvek se ne zna koliko }e glasova biti prikupqeno za ovaj predlog, nakon {to je za srebreni~ku deklaraciju krajem marta ove godine glasalo 127 narodnih predstavnika.

Za sada podr{ku predlogu daju poslanici vladaju}e koalicije, ali o~ekuju da im se pridru`i {to ve}i broj parlamentaraca, bez obzira na „strana~ke boje“. Najve}i zagovornik usvajawa ovog dokumenta bio je JS Dragana Markovi}a Palme, ~ija su tri poslanika uslovila podr{ku deklaraciji

Na molbu da ka`e da li je podr{ku na Kolegijumu parlamenta najavila neka od opozicionih stranaka, ^olakovi} isti~e da „je uglavnom vladaju}a koalicija u celini dala saglasnost i podr`ala“.

– Bilo je odre|enih primedbi opozicionih stranaka. Neke sugestije, kao {to su predlozi LDP-a, prihva}ene su i to je ugra|eno, a odre|eni broj opozicionih stranaka nije ni u~estvovao u konsultacijama – ka`e ^olakovi}. – Ono {to ja znam je da }e SNS podr`ati predlo`enu deklaraciju. Ja to pre svega o~ekujem! [ef kluba mawina Balint Pastor podse}a na to da je SVM imao dva predloga i da su oni prihva}eni na Kolegijumu.

– Nismo uslovqavali usvajawe deklaracije svojim predlo-

Protiv DSS i SRS Nasuprot wima, protiv dokumenta javno se izja{wavaju DSS i SRS. – Ne}emo glasati za ovu deklaraciju. Wu je pravila vladaju}a ve}ina koja nema nijedan drugi ciq sem da prevari javno mwewe Srbije. Videli smo koliko je {tete ugledu parlamenta nanela Deklaracija o osudi zlo~ina u Srebrenici. Tekst je pisan u Ministarstvu inostranih poslova Turske i samo prosle|en srpskom parlamentu na usvajawe – tvrdi predsednik kluba SRS-a Dragan Todorovi} za „Dnevnik“. kojom se osu|uje zlo~in u Srebrenici usvajawem jo{ jedne deklaracije. Obaveza koju je zahtevao Markovi} najpre je trebalo da bude ispuwena letos, potom u septembru, da bi se predlog deklaracije kona~no danas pojavio na dnevnom redu.

Predlaga~i deklaracije su 123 poslanika vladaju}e koalicije, i to kompletna grupa ZES-a, G17 plus, SPS–JS, PUPS i poslanik kluba mawina Bajram Omeragi}.

Potpredsednica LDP-a Judita Popovi} isti~e za „Dnevnik“ da su predstavnici te stranke u~estvovali na konsultacijama povodom teksta deklaracije.

– Izneli smo svoje primedbe u vezi s tim predlogom. Mi generalno moramo da podr`imo deklaraciju o osudi svih zlo~ina, pa saimim tim i zlo~ina koji su izvr{eni nad Srbima i gra|anima Republike Srbije.

Verujem da }e na{a poslani~ka grupa glasati za predlo`enu deklaraciju – procewuje Judita Popovi}.

Poslanici SVM-a najavquju podr{ku predlo`enoj deklaraciji, naro~ito zbog toga {to su uva`ene wihove sugestije i tekst korigovan.

Predsednik kluba PUPS-a Momo ^olakovi} ka`e da su sugestije ove stranke „uglavnom prihva}ene, izuzev predloga vezanog za zlo~ine koji su se desili u Sloveniji“.

– Ali to je na Kolegijumu usagla{eno, do{lo je do odre|enih dogovora i mi smo tekst deklaracije koji je predlo`en podr`ali.

zima. Prvi predlog je bio da se u deklaraciji ne govori samo o Srbima nego i o pripadnicima drugih naroda, dr`avqanima Srbije, po{to su devedesetih godina pro{log veka svi oni bili primoravani na to da u~estvuju u ratovima. Predlo`io sam da deklaracija nosi naziv koji stoji u predlogu. Drugi predlog bio je u vezi s ta~kom u kojoj se govori o podr{ci pravnom timu koji zastupa Srbiju u postupku protiv Hrvatske pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu. Predlo`ili smo da se ta formulacija malo ubla`i po{to su odnosi izme|u Srbije i Hrvatske sve boqi i ne mislimo da je tu`ba i protivtu`ba najboqi na~in re{avawa sporova. I ta ta~ka je na neki na~in ubla`ena– obja{wava Balint Pastor za „Dnevnik“.

Zamenik {efa poslani~kog kluba NS-a Miroslav Marki}evi} jo{ uvek ne zna kako }e glasati stranka Velimira Ili}a.

– Vide}emo sutra, kada budemo pri~ali. Za sada imamo vrlo ozbiqne primedbe. Recimo, u ~lanu 2 NATO-ova agresija se ne osu|uje, nego se samo izra`ava `aqewe prema `rtvama i wihovim porodicama, kao da smo mi sami sebe bombardovali. Cela deklaracija je sad malo paradoksalna: mi osu|ujemo zlo~ine nad Srbima, a pu{tamo one koji su optu`eni za smrt 51 vojnika u Tuzli.– predo~ava Marki}evi} u izjavi za „Dnevnik“.

Napredwaci Tomislava Nikoli}a se ne izja{wavaju o tome kako }e danas glasati.

S. Stankovi}

Zasedao Savet za nacionalnu bezbednost U Beogradu je ju~e tokom popodneva odr`ana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost.

Sednicu je sazvao i wom predsedavao predsednik Srbije Boris Tadi}. Savet za nacionalnu bezbednost je, kako su mediji saznali, razmatrao situaciju nastalu

posle nasiqa koje se u nedequ dogodilo u centru Beograda, kao i prekju~era{wih incidenata u \enovi, gde je zbog incidenata za koje su odgovorna grupa srpskih navija~a, prekinuta fudbalska utakmica reprezentacija Srbije i Italije.

BIA O NEREDIMA U BEOGRADU I ITALIJI

Nije bio ugro`en ustavni poredak – Neredi na ulicama Beograda 10. oktobra posle odr`avawa „Parade ponosa“ nisu ugrozili stabilnost dr`ave i bezbednost gra|ana jer nadle`ni organi mogu adekvatno da odgovore na takve napade – rekao je sino} specijalni savetnik direktora Bezbednosnoinformativne slu`be Miroslav Pani} za B92. – Ustavni poredak nije ba{ tako lako ugro`qiva meta, niti su organi zadu`eni za wegovu za{titu tako slabi da na takve napade ne mogu adekvatno da odgovore.

Dodao je da nijedan pripadnik BIA nije „sedeo kod ku}e“ 10. oktobra, i potvrdio da su se obistinile sve procene BIA o bezbednosnim rizicima, koje su upu}ene na odre|en broj adresa, me|u kojima je i direktor policije.

sigurno svoje podatke razmenila s MUP-om Srbije ili preko me|unarodne razmene s italijanskim kolegama. Pani} je rekao da BIA nije prava adresa za davawe odgovora na pitawe za{to su izgrednici, ako su poznati, jo{ na slobodi i izazivaju incidente. BIA se, po wegovim re~ima, ne bavi huliganima, ali se svakako bavi svakom

– Na{a procena, sa~iwena 8. oktobra, izgleda kao da je pisana u ponedeqak 11. oktobra – rekao je Pani} povodom procene BIA-e da }e 10. oktobra biti ugro`ena sedi{ta politi~kih stranaka, dr`avne institucije i nevladine organizacije.

Povodom preksino}weg divqawa huligana na utakmici u \enovi,

Ustavni sud o navija~kim grupama Ustavni sud Srbije odr`ao je ju~e pripremnu sednicu povodom predloga za zabranu nekih navija~kih grupa i nastavi}e je naredne sedmice, re~eno je FoNetu u tom sudu. Pripremna sednica odr`ana je povodom predloga republi~kog javnog tu`ioca za zabranu ekstremnih podgrupa u okviru i van udru`ewa gra|ana. Ustavni sud odr`ava pripremne sednice da bi se razjasnilo stawe stvari i sporna ustavnopravna pitawa u predmetu. Zbog obima i va`nosti spornih ustavnopravnih pitawu u tom predmetu i potrebe da se detaqnije razmotre, na predlog sudije izvestioca rasprava na pripremnoj sednici nastavi}e se slede}e nedeqe.

Pani} je rekao da je BIA identifikovala vo|e huligana u roku mawem od sata.

– I da nisu bili poznati, kapacitet BIA je takav da je bar vo|e huligana koje su se nalazile na ogradi mogla identifikovati u roku mawem od sata i to je u~iweno ! rekao je Pani}.

Na pitawe da li su u~esnici nereda u Italiji i u Beogradu nova lica za BIA ili ve} postoje u evidenciji kao problemati~ni, Pani} je naveo da oni ne mogu biti nova lica ni za jednu bezbednosnu slu`bu ako su ve} sutradan bili poznati skoro celoj javnosti. On nije sa sigurno{}u mogao da odgovori na pitawe da li je na osnovu informacija BIA italijanska policija uhapsila u~esnike preksino}wih nereda na utakmici Srbija–Italija, ali je naveo da je BIA

Strani faktor i [ari} – Za sada nema ozbiqnih indicija o tome da iza incidenata stoji strani faktor – rekao je Pani}, i dodao da BIA nema saznawa koja mogu potvrditi pisawe pojedinih medija da je s neredima povezan Darko [ari}, optu`en za {verc velike koli~ine droge. vrstom ekstremizma, pa i onom koja dolazi iz navija~kih grupa. Pani} je rekao da bi BIA, ako do|e do|e do podataka o izvorima finansirawa huligana i o tome ko stoji iza wihovih incidenata, sigurno posvetila tome odgovaraju}u pa`wu i takve podatke bi u~inila validnim ili za Tu`ila{tvo ili za sud.

REAGOVAWA

Fratini razo~aran Ministar spoqnih poslova Italije Franko Fratini preneo je ju~e u telefonskom razgovoru svom srpskom kolegi Vuku Jeremi}u razo~arawe zbog incidenata koji su se dogodili preksino} na fudbalskoj utakmici izme|u Italije i Srbije u \enovi.

Ambasada Italije u Beogradu saop{tila je da Fratini Jeremi}u „preneo veliko razo~arawe italijanske Vlade i ogor~enost italijanskog javnog mwewa povodom veoma ozbiqnih i neprihvatqivih incidenata koje su prekju~e u \enovi izazvale radikalne grupe srpskih navija~a“. „Jeremi} je jo{ jednom preneo formalno izviwewe Vlade Srbije zbog preksino}nih doga|aja, naro~ito ako se uzme u obzir da su se oni odigrali u zemqi kao {to je Italija, za koju je Srbija naro~ito vezana i koja sna`no podr`ava evropske te`we Beograda“, navodi se u saop{tewu italijanske ambasade.

Kako se navodi u italijanskom saop{tewu, Jeremi} je preneo Fratiniju da Vlada Srbije, posle utvr|ivawa pojedina~nih odgovornosti, ne}e prezati od toga da preduzme radikalne mere prema kriminalcima koji su izazvali incidente.

Javno izviwewe srpske ambasade Ambasadorka Srbije u Rimu Sanda Ra{kovi}-Ivi} ju~e se javno izvinila zbog incidenta koji su srpski navija~i izazvali na fudbalskoj utakmici izme|u Srbije i Italije u \enovi. „Te silexije ne predstavqaju ni ose}awa niti pona{awe srpskog naroda. Sramota nas je zbog toga i izviwavamo se“, rekla je Sanda Ra{kovi}-Ivi}, a prenosi italijanska agencija ANSA.

\eli}: Ekstremisti~ke grupe }e biti zabrawene Potpredsednik Vlade Bo`idar \eli} izjavio je ju~e da }e ekstremisti~ke grupe biti zabrawene u na{oj zemqi i da Fudbalski savez Srbije treba da preduzme odre|ene mere prema navija~kim grupama.

Na otvarawu skupa „Strate{ko partnerstvo Italije i Srbije“, \eli} je rekao da dr`ava ne}e dozvoliti da huligani poni{te sve {to je do sada ura|eno na putu na{e zemqe ka Evropskoj uniji. On je dodao da Srbija nije jedina zemqa u kojoj postoji problem huligana, ali je ukazao na to da }e biti osuje}eni svi poku{aji pravqewa masovnih nereda, poput onih na nedeqnoj „Paradi ponosa“ i preksino} u \enovi. \eli} je kazao da je nedopustivo da se na ~elu navija~a na|e 29-godi{wi huligan protiv koga su ranije podnete ~etiri prekra{ajne prijave.

Milosavqevi}: Izviwavam se svima Ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} je ju~e najo{trije osudio divqawe srpskih navija~a na fudbalskoj utakmici Srbije i Italije u \enovi. „Izviwavam se svima onima koji su `eleli da prate sportsku priredbu...

Na`alost, huligani im to nisu dozvolili“, rekao je on na zatvarawu medijsko-ekonomskog foruma „Ka EU: Italija i Srbija – strate{ko partnerstvo“. Ocenio je da je Srbija pokazala da ume da se obra~una s organizovanim kriminalom: „U~ini}e to i kada se radi o nasiqu na stadionima“.

\uki}-Dejanovi}: Mogu}a veza dvaju incidenata Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je ju~e da ne mo`e da iskqu~i povezanost u~esnika nereda tokom „Parade ponosa“ u Beogradu i navija~a u \enovi, zbog ~ijeg je divqawa prekinuta fudbalska utakmica Italija–Srbija. Po wenim re~ima, u celom regionu „nezadovoqnici mogu biti instrumentalizovani iz odre|enih mra~nih politi~kih krugova“.

– Wihovo nezadovoqstvo mo`e se koristiti na raznim manifestacijama i vrlo je verovatno da je toga bilo i u \enovi, a ne mogu da iskqu~im povezanost ta dva doga|aja – navela je ona nakon susreta s predsednikom Skup{tine Crne Gore Rankom Krivokapi}em u Podgorici. – Instrumentalizovana deca su ru{ila na{u prestonicu Beograd... Uverena sam da }e odgovaraju}e institucije preduzeti najo{trije mere protiv po~inilaca i kreatora i na tome se radi.

Samofalov: Iza su organizovani kriminal i [ari} – Izgredi u \enovi i na ulicama Beograda su napad na dr`avu iza kojih stoji organizovani kriminal i Darko [ari}, a ciq im je da nanesu {tetu Srbiji – rekao je ~lan Odbora Skup{tine Srbije za bezbednost Konstantin Samofalov Tanjugu. – Moje uverewe je da iza ovog stoje protivnici normalne i evropske Srbije i svi oni kojima odgovara da se stalno vra}amo unazad, umesto da idemo napred. Jasno je da to nisu bila deca bez perspektive, ve} qudi koji su bili finansirani i organizovani.

LGBT: Parada je politi~ki protest Prva „Parada ponosa“ u Srbiji dogodila se u nedequ, posle nekoliko godina poku{aja, i ona je uspela, na sre}u i radost ~itave LGBT populacije, ocenili su ju~e predstavnici Organizacionog odbora „Parade“. „Parada“ jeste bila politi~ki protest, kojim smo ukazali na sve probleme koji nas mu~e, izjavio je na konferenciji za novinare jedan od organizatora Lazar Pavlovi}. „Parada ponosa“ nije bila Sodoma i Gomora i nije bila mesto s opscenim prizorima, gde ste mogli videti gole qude, niti mesto gde se ru{i moral i tradicionalne vrednosti porodice, dodao je on.

„Dveri”: Pustiti uhap{ene Predstavnici Srpskog sabora „Dveri“ i nekoliko sli~nih organizacija pozvali su ju~e vlasti da puste uhap{ene zbog nereda tokom „Parade ponosa“, osim odgovorne za kra|e, i upozorili na to da je Srbija „na ivici novih sukoba i nemira“. Predstavnik „Dveri“ Vladan Gli{i} smatra da „tenziju podi`e vlast“ i tra`i javnu raspravu o „novom dru{tvenom dogovoru“. Ta javna rasprava, po wegovim re~ima, trebalo bi da po~ne pu{tawem uhap{enih. Milioni Srba su besni, rekao je @eqko Cvijanovi} iz „Novog standarda“, dok je dr`ava kao ekspres-lonac iz kojeg su prvo isko~ile navija~ke grupe i mladi koji imaju kratak fitiq.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak14.oktobar2010.

3

HULIGANI PONOVO TEMA DANA U SRBIJI

Da~i}: Vlada }e se obra~unati s ekstremnom desnicom Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da }e se srpska vlada obra~unati s ekstremno desni~arskim grupama koje poku{avaju da destabilizuju vlast u zemqi, i da wihova snaga nije dovoqno velika da ugrozi dr`avni poredak. Da~i} je u intervjuu ameri~koj agenciji Aso{ijeted pres rekao da oni koji su protestovali protiv

gej-parade u Beogradu i navija~i koji su prekinuli fudbalsku utakmicu protiv Italije u \enovi, pripadaju istim ekstremisti~kim grupama. "Generalno, to su ekstremisti~ke grupe koje su postojale godinama i koje su registrovane u policijskim dosijeima i wihovi pripadnici su hap{eni u pro{losti", rekao je Da~i}. Ministar je kazao da "oni (eks-

tremisti) imaju razli~ite ciqeve i tra`e razli~ite razloge za nasiqe". "Dr`ava mora da reaguje da za{titi javni mir", istakao je on, i dodao da "sada sve zavisi od pravosu|a".

"Te grupe imaju izvestan broj pristalica, ali sam uveren u to da wihova snaga nije dovoqno velika da ugrozi dr`avni poredak", naglasio je Da~i}.

SOCIOLOG RATKO BO@OVI] TVRDI DA JE EKSTREMIZAM DOMINANTNA MATRICA U SRBIJI

Od nasiqa do ubistva nema ni korak Komentar gradona~elnika Beograda Dragana \ilasa, kojim sugeri{e mawinskim grupama da ne "provociraju" nasiqe, svakako ne ide u prilog tvrdwama predstavnika vlasti da je dr`ava ja~a od ekstremista. Po toj logici, i golman Vladimir Stojkovi} morao je da vodi ra~una o tome da svojom pojavom u \enovi ne iritira samozvane za{titare porodi~nih, nacionalnih i svekolikih drugih srpskih vrednosti od "Sodome i Gomore" koje Srbiji pripremaju svi oni koji su u ne~em druga~iji, pa bilo i po tome da igraju u drugom sportskom klubu.

Sociolog Ratko Bo`ovi} ka`e da su neredi na beogradskim ulicama tokom odr`avawa "Parade ponosa", kao i prekju~era{we ru{ila~ko nasiqe srpskih navija~a u \enovi, ne samo preneli svetu ru`nu sliku o Srbiji ve} i pokazali da u na{em dru{tvu ekstremizam dominira. Komentari{u}i za "Dnevnik" i rekacije pojedinih politi~kih aktera u parlamentu i wihove poku{aje da na|u opravdawe za nasiqe, on je ukazao na to da to govori da bi posledwi ru{ila~ki neredi mogli biti tek "pretpremijera nekog ru{ila~kog talasa koji je deo atmosfere u kojoj se ovi koji sad vladaju predstavqaju kao neko ko ne vaqa, a iz koje }e nas ’spasti’ oni koji pri`eqkuju katastrofu".

– Ne mo`e dr`ava da spre~i mr`wu u qudima. A mr`wa je u qudima. Od mr`we do nasiqa je korak, a od nasiqa do ubistva nema ni korak. Mo`e se zamisliti {ta bi oni radili u~esnicima "Parade" da ih u tome nije spre~ila policija! Tu bi bilo ubijawa. Pa, hteli su da ubiju i golmana Stojkovi}a u \enovi! To je forma ekstremizma kao patologije. Ovde dominira ekstremizam u du{i qudi. I neka trajna redukcija transformacije i promene – ocenio je Bo`ovi}.

Dodaje da je o~igledno da to nasiqe ima i politi~ku pozadinu, odnosno da "nekome odgovara da se ovaj mrak zadr`i jer se u mraku lak{e biva destruktivan, lak{e se bogati i opstaje sa svojim interesima". Dodaje da su ekstremisti koji su ru{ili Beograd bili "samo izvo|a~i radova za tu|e interese i nalogodavce koji su to organizovali". Po wegovim re~ima, scenario nasiqa na ulicama Beograda, a potom i italijanskog grada \enove, "dramati~no svedo~i o nevoqama srpskog dru{tva", u kojem se pripadnici gej polulacije "mogu jedino pozivati na Ustav i zakon koji

im daju priliku da ne budu u mi{jim rupama". Bo`ovi} ka`e da su u dru{tvu ipak najdominantnije predrasude i u odnosu na naciju i veru, koje se smatraju najboqima u svakom pogledu. A, kako prime}uje, i "Parada ponosa" u Beogradu i fudbal u \enovi bili su samo povod da se odigra "predstava" koja bi mogla biti samo uvod u "~uda koja neki ho}e da ~ine".

Smatra da dr`ava jeste na ispitu, ali u tom smislu da "kona~no mora da otkrije {ta se skriva iza svega toga" jer su organizovawem nasiqa "ozbiqno dovedeni u pitawe i vladavina prava i po{tovawe qudskih prava, i po{tovawe Ustava i zakona, i sloboda seksualne orijentacije, i Zakon o zabrani diskriminacije...".

petooktobarskim prevratom, navode}i da su pre deset godina gra|ani branili svoju izbornu voqu.

– To je bila borba za prava gra|ana. A ovo {to sad gledamo jeste borba protiv ne~ijih prava, odnosno prava mawinskih grupacija.

Ali, o~igledno iza takve pameti stoji atmosfera koja je ovde napravqena u toj ambivalenciji vlasti oko toga da li su za ili protiv, ali i zbog toga {to odavno nije utvr|eno ko finansira profa{isti~ke organizacije. Uostalom, svi su znali da je |avo iza{ao iz fla{e, ali se nije reagovalo, sudovi ne procesuiraju... – navodi Bo`ovi}.

Napomiwe da se tako de{ava da neko kome se pripisuju ~etiri te{ka krivi~na dela vodi grupu navija~a u \enovu, a jedan od aktivi-

U Srbiji su jo{ veoma prisutne stare strukture, koje vuku konce uz pomo} desni~arskih organizacija i navija~a

Uhap{en u prtqa`niku autobusa Italijanska policija je saop{tila da je tridesetogodi{weg Ivana Bogdanova prona{la u prtqa`niku autobusa i uhapsila ga zbog optu`be da je u utorak u \enovi na fudbalskoj utakmici Italija–Srbija doveo do nasiqa i uni{tavawa i da se suprotstavqao hap{ewu. Policija je saop{tila da je u autobusu sa srpskim navija~ima prona{la ~etiri torbe sa 600 komada pirotehni~kih sredstava. Uhap{eno je 17 osoba, od kojih su 16 srpski navija~i, izjavio je portparol policije Sebastijano Salvo, javqa AP. Prema saznawima ekipe emisije "Insajder" B 92 , Ivan Bogdanov "Coi" je jedan od vo|a navija~a Crvene Zvezde i pripada grupi "Ultra bojs".Protiv wega su podignute ~etiri krivi~ne prijave - za u~estvovawe u tu~i, za nano{ewe lakih telesnih povreda i napad na slu`beno lice u vr{ewu du`nosti, za nasilni~ko pona{awe i neovla{}ene proizvodwe dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga.Iza sebe ima i kazne za prekr{aje za posedovawe eksplozivnih naprava, dr`awe opasnih `ivotiwa i prijave za skitwu i besposli~arewe.

– To je logika zatvorenog dru{tva, nacionalisti~kog dru{tva koje je dugo bilo u izolaciji i koje nema veze sa svetom jer je prekinulo tu komunikaciju. I tu imamo stalnu tu pri~u da li je dr`ava na ispitu. Dr`ava je dala {ansu i onima koji su hteli da poka`u {ta `ele, ali i onima drugima koji su hteli da poka`u da vi{e nemamo iluzija da smo odmakli bar malo od onog {to se ovde doga|alo u prethodnom periodu – napomiwe on.

– Sve je dovedeno u pitawe!

Istina je da je tu bilo i dece i navija~kih grupa i desni~arskih organizacija, ali tu su i oni koji su u pozadini, iz wihovog mraka, dirigovali svim tim. A wima je iz nekih razloga bilo potrebno da se uradi i to u Beogradu i ono u \enovi. Ti mladi qudi nisu izvedeni na ulice da ru{e predrasude nego da ih uspostavqaju – ka`e Bo`ovi}.

On isti~e i da je apsolutna podvala kad se ovo nasiqe poredi s

Homen: Iza nasiqa dileri droge i monopoli – Poruka koju su huligani uputili iz \enove i u nedequ iz Beograda upu}ena je evropskom putu Srbije – ocenio je dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen. – Neko `eli da nam ka`e da Srbija nije ni spremna, zrela za EU. On je naveo da se "ovde ne radi o pojedincima i deci koja `ele da protestuju protiv vlasti", ve} da su u pitawu "organizovane grupe koje imaju finansijsku podr{ku".

– Ne verujem da su opozicione stranke direktno ume{ane, ali svakako koriste ovakvu situaciju da bi pokazale da je vlast slaba i tra`ile vanredne izbore – rekao je Homen, i dodao da je ciq nereda da velike firme zadr`e monopol, koji bi izgubile ukoliko bi Srbija u{la u Evropsku uniju. – @ele da nas zatvore u ~auru, da obrukaju celu zemqu, da sve nas gurnu u jedno sivilo i ni{tavilo.

sta nacisti~kih organizacija predaje veronauku u osnovnoj {koli.

On napomiwe da je re~ o "istom dru{tvu i istoj matrici" po kojoj se i 2008. godine haralo po Boegradu u vreme mitniga podr{ke Kosovu, navode}i da bi i u neredima od pre nekoliko dana bilo i pqa~ke da nije reagovala policija.

Bo`ovi} smatra da re{ewe ipak nije u zabrani ultradesni~arskih organizacija, ve} u pravovremenoj i jasnijoj reakciji nadle`nih organa. Po wegovim re~ima, ogroman problem je u tome "{to smo kao dru{tvo vi{e edukovani za mr`wu nego za qubav, od porodice pa nadaqe". Bo`ovi} ka`e da, uprkos tezama da su "samo deca", na ulicama ipak nismo gledali de~je igre. Tako|e i poku{aje da se opravdawa na|u u siroma-

On ne veruje da je ciq tih incidenata dr`avni udar i preuzimawe vlasti, nego "o~uvawe raznih interesa, od kriminalnih dilera droge do monopola, {to zna~i da se Srbija ne promeni i ne otvori, jer bi wenim ulaskom u EU stvari potpuno druga~ije funkcionisale". Homen je dodao i da je "logi~no i mogu}e" pisawe medija o tome da su finansijeri ekstremnih grupa ruski ekstremisti i optu`eni za narkokriminal Darko [ari}.

– Re~ je o organizovanim grupama koje imaju ne~iju finansijsku podr{ku. Prvo treba da doka`emo da su to ekstremne grupe, i to smo radili tako {to smo pratili {ta rade pojedinci.

Ako su konstantno ~inili krivi~na dela, time smo se rukovodili i sakupili konkretne dokaze da su to grupe koje treba zabraniti – naveo je dr`avni sekretar.

DS: Poku{aj nastavka destabilizacije Srbije Portparolka DS-a Jelena Trivan izjavila je ju~e da neredi tokom fudbalske utakmice Srbija–Italija u \enovi predstavqaju nastavak poku{aja destabilizacije Srbije i da iza wih stoje sprege s organizovanim kriminalom.

– Neredi u nedequ na ulicama Beograda nemaju nikakve veze s "Paradom ponosa", oni predstavqaju ozbiqan udar na dr`avu, a neredi u \enovi su nastavak poku{aja destabilizacije dr`ave – ocenila je Jelena Trivan.

Portparolka DS je rekla da je brine to {to "postoje ozbiqne snage koje su o~igledno u politi~koj i finansijskoj sprezi, a koje ne `ele evropsku, ure|enu i demo-

kratsku Srbiju". Ona je kazala i da trenutak za izazivawe nereda u \enovi nije slu~ajno odabran, ukazuju}i na to da su se ju~e odr`avali va`ni sastanci zvani~nika italijanske i srpske vlade.

– Evropske integracije i budu}e reforme dru{tva predstavqaju direktan udar na kriminalce i organizovani kriminal – ukazala je Jelena Trivan.

Ona je rekla da iza nereda "o~igledno postoji dobra organizacija, finansijska i politi~ka, sprege s organizovanim kriminalom", i dodala da }e u narednim danima Srbija verovatno dobiti odgovore na pitawe ko i za{to stoji iza toga.

DHSS: Smeniti ministarku i nadle`ne u BIA Demohri{}anska stranka Srbije zahteva posle nemilih doga|aja u \enovi hitnu ostavku ili smenu ministarke za omladinu i sport Sne`ane Samarxi}-Markovi}, kao i smenu nadle`nih u Bezbednosno-informativnoj agenciji.

Ministarka sporta "ni{ta nije uradila da se umesto anarhije i haosa napravi red u sportu", niti je podnela predloge da se donesu zakoni o sportu i o finansirawu u sportu, saop{tio je DHSS, isti~u}i da su implikacije nemilih doga|aja tragi~ne po ~itavu zemqu. DHSS smatra i da je potrebno smeniti nadle`ne

u BIA koji "nisu predupredili preksino}ne doga|aje", ni one "vezane za vandalizam povodom ’Parade ponosa’", jer su "oba doga|aja unapred planirana, instruirana, organizovana i vo|ena iz jednog centra, a nije u~iweno ni{ta da se oni spre~e". "Pored wih, odgovornost snose i pravosudni organi zbog sporosti i blage, odnosno ~ak blagonaklone kaznene politike prema prestupnicima sa sportskih terena, Ustavni sud Srbije zbog sporosti u dono{ewu odluka o zabrani delovawa ekstremnih navija~kih organizacija i FSS, s predsednikom na ~elu".

LDP: Ugro`ena bezbednost svakog Predsednik LDP-a ^edomir Jovanovi} ocenio je da je zemqa uvedena u seriju incidenata kojima se najozbiqnije ugro`avaju mir i bezbednost svakog u Srbiji i da zbog toga mora da usledi hitna reakcija dr`ave i stvarawe zajedni~kog dru{tvenog fronta. On je u pisanoj izjavi naveo da su na stadionu u \enovi u utorak uve~e svi mogli videti koliko su bila besmislena opravdawa koje su mnogi politi~ki centri nalazili za nasilni{tvo u Beogradu u nedequ.

Zbog toga moraju da uslede hitne reakcije dr`ave, momentalne sednice parlamenta i Vlade i stvarawe zajedni~kog dru{tvenog

fronta koji }e za{titi demokratski poredak i bezbednost na{e zemqe, smatra Jovanovi}. Nasilnici }e, ocenio je on, ako se sada uzmakne pred wima i ne sankcioni{u i iskorene politike koje su ih godinama hranile i podr`avale, nastaviti da napadaju na svakom mogu}em mestu, u zemqi i van we, sve u `eqi da pobede {ire}i strah.

On je ukazao na to da se razlozi ne mogu tra`iti u lo{oj socijalnoj situaciji jer su na stadionu u \enovi bili qudi koji su, zahvaquju}i EU i na{im integracijama, u mogu}nosti da putuju u inostranstvo, i to bez viza.

SDU: Ispitati odgovornost policije i BIA Socijaldemokratska unija zatra`ila je utvr|ivawe odgovornosti policije i BIA zbog neodgovaraju}e preventivne akcije za spe~avawe nereda u Beogradu i \enovi u protekla tri dana. U saop{tewu se ukazuje na to da se ne radi o "{a~ici neshva}enih mladi}a", nego o dobro organizovanim nasilni~kim grupama koje postaju ozbiqna pretwa za bezbednost svih gra|ana.

"Zvu~i potpuno neverovatno informacija da, posle svega {to se desilo u nedequ i u velikom broju medija najavqivanih nereda Italiji, MUP Srbije nije imao nikakvu saradwu s italijanskim kolegama u ciqu neutralisawa nasilni~kih grupa", ocewuje SDU. SDU najavquje inicijativu za dono{ewe zakona o zlo~inu iz mr`we, uz rigoroznije kazne za izaziva~e nasiqa inspirisanog bilo kojim li~nim svojstvom `rtve.

NS: Re{ewa za nekontrolisani bes mladih

{tvu mladih qudi i nepostojawu perspektive smatra licemernim, uz opasku da su ti najsiroma{niji ipak oti{li u Italiju da i tamo divqaju i ru{e.

– To su prevare! I ovde je nu`no jedno ~istili{te, jedno jasno ogledalo u kojem }e javnost mo}i da vidi {ta je u pitawu – smatra Bo`ovi}.

On, naime, tvrdi da su u Srbiji jo{ veoma prisutne "stare strukture, koje vuku konce uz pomo} desni~arskih organizacija i navija~a, koji su instrumentalizovani na razne na~ine, i kad su izbori i posle izbora, od onih koji prvi do|u i koji ih uzmu pod svoje".

B. D. Savi}

Nova Srbija je ju~e predlo`ila da se reguli{e kretawe maloletnika i promeni radno vreme da bi se re{io problem "nekontrolisanog besa mladih qudi".

U saop{tewu beogradskog odbora NS-a povodom, kako se navodi, "najnovijih doga|aj u Beogradu, ali i u \enovi, i nekontrolisanog besa mladih qudi i posebno maloletnika", najavqene

su dve inicijative koje }e ta stranka pokrenuti u Skup{tini Beograda. NS }e tra`iti da se u Beogradu vrati radno vreme "od pre uvo|ewa evropskog radnog vremena", da roditeqi ne bi bili odsutni iz ku}e ceo dan i da bi se vi{e posvetili deci. Tra`i}e i da se "reguli{e kretawe maloletnika bez pratwe posle pono}i".

Gra|anska Vojvodina: Zemqa na slepom putu Udru`ewe "Gra|anska Vojvodina" smatra da najnoviji vandalski napadi srpskih "profa{isti~kih i neonacisti~kih snaga", u Beogradu i \enovi, ukazuju na to da se zemqa na{la na slepom putu i da je potrebno sprovesti temeqno dru{tveno i politi~ko prestrojavawe ukoliko `elimo da se izbegnu unutra{wi sukobi ve}ih razmera.

"Na sceni je potpuni dru{tveni i civilizacijski rascep, koji je

neiscrpni rezervoar za frustracije, tenzije i nasiqe, a ukoliko se odlu~no ne zaustave huligani, ultradesni~ari, klerofa{isti i neonacisti, koji funkcioni{u po sistemu dobro finansiranih paramilitarnih organizacija, nije iskqu~eno da uskoro budemo svedoci nasiqu velikih razmera", dodaje se u ju~era{wem saop{tewu organizacija okupqenih u "Gra|anskoj Vojvodini".

4

EKONOMIJA

~etvrtak14.oktobar2010.

ZAHTEV MALIH AKCIONARA SUBOTI^KOG PREDUZE]A

Neka dr`ava pro~e{qa „Sever” Udru`ewe malih akcionara “Severa” i Gra|anska inicijativa iz Subotice nastavi}e nastojawa da nezavisna dr`avna komisija obavi reviziju privatizacije ovog preduze}a i proveri petogodi{we poslovawe ATB-a “Sever” u odnosu na kupoprodajni ugovor i doma}u zakonsku regulativu, zakqu~ak je koji je na ju~era{woj konferenciji za novinare saop{tio ~lan Gra|anske inicijative Miklo{ Olajo{ Na|.

On je rekao da su se ove dve organizacije pre oko mesec dana obratile gradona~elniku da bi razgovarali na tu temu, ali da do danas nije bilo odgovora. Umesto toga, kako je naveo, usmene odgovore dobili su od dva visoka funkcionera lokalne samouprave, koje nije `eleo da imenuje.

– Prvi ka`e: Ukoliko bismo ne{to preduzeli kod “Severa”, to bi bio lo{ signal potencijalnim inostranim ulaga~ima u Subotici i u Srbiji. Druga primedba je da “Sever” uredno pla}a doprinose i poreze i {ta se sad mi u to petqamo? – rekao je Miklo{ Olajo{ Na|.

Zbog toga su, kako je kazao, Udru`ewe malih akcionara i Gra|anska inicijativa poslale predsedniku Republike, Vlade i ministru ekonomije i regionalnog razvoja dopis u kojem se zahteva da dr`ava, kao i u slu~aju ”Bratstva” i nekih drugih firmi u Srbiji, preuzme vlasni{tvo nad ”Severom” da bi se zau-

stavila daqa degradacija firme i spre~ili otkazi za oko 800 preostalih radnika. Kao dokaze da nisu ispuwene sve kupoprodajnim ugovorom preuzete obaveze, on je naveo: – Kupac je ugasio sve proizvodne programe “Severa”, osim dva. Ne mo`e se prihvatiti da kupac odr`ava kontinuitet proizvodnih programa ako, na primer, na programu reduktora rade tri ~oveka. Nisu izvr{ene sve obaveze iz investicionog programa, a Agencija za privatizaciju prihvatala je dopremawe starih a novoprefarbanih ma{ina kao investiciona ulagawa.

Nisu izvr{ene sve obaveze iz programa dokapitalizacije preduze}a, a sva imovina koju je “Sever” pre privatizacije posedovao u inostranstvu je prodata.

Na kraju, nije obavqena tenderskom dokumentacijom, odlukom Skup{tine akcionara, utvr|ena obaveza da se isplati razlika do pune cene rada biv{im zaposlenima za razdobqe od 1997. do 2002, zbog ~ega sudski spor vodi 1.300 radnika.

Nadovezuju}i se na to, predsednik Skup{tine malih akcionara “Severa” Vawa Dragojlovi} je rekao da je novina {to je za sada jedan radnik dobio pravosna`nu presudu, dok je drugi dobio prvostepenu, zbog ~ega je predmet sada na Apelacionom sudu. U oba slu~aja, kako je rekao, presuda je bila u korist radnika. Z. R.

Novi logo NIS-a Naftna industrija Srbije od danas ima novi logo, kao sinergiju dva velika brenda u

oblasti naftnih derivata – ruskog naftnog giganta “Gaspromwefta” i srpskog NISa, isti~e se u sao{tewu kompanije. Na ovaj na~in NIS potvr|uje da ima jasnu viziju svog razvoja i da je na putu da postane moderna, efikasna i stabilna evropska kompanija, koja proizvodi gorivo po ekolo{kim standardima kvaliteta.

Novi korporativni znak sadr`i prepoznatqivi simbol plamena, po kojem je NIS poznat, i potpis “Gaspromwefta”. Deo obnovqenog vizuelnog identiteta NIS-a sadr`i i novi kolorni kod, koji asocira na srpsku i rusku trobojku.

D. Ml.

Bi}e dovoqno energenata Ministar rudarstva i energetike Petar [kundri} ka`e da su obezbe|ene dovoqne koli~ine goriva za funcionisawe toplana u Srbiji u celoj grejnoj sezoni. [kundri} je rekao da je Vlada Srbije razradila sistem mera za normalno funkcionisawe sistema daqinskog grejawa, i ocenio da }e gra|ani imati jednak kvalitet grejawa kao i prethodne zime. On je rekao da je pripremqena nova metodologija obra~unavawa cena daqinskog grejawa, prema kojoj }e, kako je naveo, sve lokalne samuoprave imati isti

pristup odre|ivawu cena grejawa. Vlada Srbije, rekao je ministar, ne}e tu metodologiju razmatrati na sutra{woj sednici, ali nije naveo kada }e taj dokument biti na dnevnom redu.

[TRAJK UPOZOREWA U ZREWANINSKOM GIK „BANAT“

Bez plata nema ni rada Radnici Gra|evinsko-industrijskog kombinata „Banat“ iz Zrewanina odr`ali su ju~e jedno~asovni {trajk upozorewa, zahtevaju}i od menaxmenta preduze}a isplatu devet zaostalih zarada, povezivawe radnog sta`a, koji im nije upla}ivan ~etiri godine, i stupawe u pregovore radi zakqu~ewa pojedina~nog kolektivnog ugovora. Ako u me|uvremenu ne budu ispuweni wihovi zahtevi, zaposleni su najavili da }e 20. oktobra stupiti u generalni {trajk i u potpunosti obustaviti rad.

– Nude nam se razni poslovi, u mlekari, bolnici, na Gradskom bazenu, u Nema~koj, a menaxment ih odbija pod izgovorom da nisu finansijski isplativi. Danas je firma u blokadi od 130 miliona dinara, sva imovina je pod hipotekom.

GIK „Banat“ se svesno gu{i i ovo je posledwi trenutak da sa~uvamo preduze}e u kojem je zaposleno oko 250 qudi – poru~io je ju~e predsednik [trajka~kog odbora Tibor ^onti.

Ve}inski vlasnik ovog gra|evinskog kombinata, s ne{to vi{e od 50 odsto akcija, jeste preduze}e „Intergradwa“, iza koje stoji biznismen Qubomir ]ubi} iz Lakta{a, kako se spomiwe, blizak prijateq premijera Republike Srpske Milorada Dodika. Radnici smatraju da ]ubi}ev menaxment namerno dovodi GIK „Banat“ na rub propasti, a sve u korist „Intergradwe“. Bilo je na ju~era{wem protestnom

evro

12. 10. 2010.

1.286,78116

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

104,171

Australija

dolar

1

73,4945

Kanada

dolar

1

Danska

kruna

1

Norve{ka

kruna

[vedska [vajcarska

Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu nedavno je saop{tilo da je podnelo optu`ni predlog protiv vlasnika GIK-a „Banat“ Qubomira ]ubi}a (61) iz Lakta{a i wegovog saradnika Slavka Zeki}a (58) iz Dowe Borine, zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo neupla}ivawa poreza po odbitku.

Tu`ila{tvo je navelo da wih dvojica, kako se podozreva, u periodu od 16. jula do 21. novembra 2008. godine, u nameri da ne plate porez, nisu uplatila na ra~un javnih prihoda iznos od 25.823.732 dinara. Ta suma je obra~unata na ime poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osigurawe zaposlenih u GIK-u „Banat“ a za junske, julske, avgustovske, septembarske i oktobarske zarade.

ji i da je to razlog {to isplata li~nih dohodaka kasni.

– Te{ko je u ovom trenutku na}i posao na tr`i{tu. Poku{avali smo na vi{e na~ina, ali za sada – bezuspe{no. [to se ti~e {trajka, legitimno je pravo zaposlenih da na ovaj na~in iska`u nezadovoqstvo. Wihovi zahtevi su u okviru tih prava. ^iwenica je da devet meseci nisu dobili plate i da neki od wih, zbog nepovezanog radnog sta`a, imaju problema s odlaskom u penziju – pomirqivim tonom je istakao Denda, i najavio da }e po~etkom naredne nedeqe biti odr`ana vanredna sednica Upravnog odbora GIK-a „Banat“ na kojoj bi trebalo na}i prihvatqivo re{ewe. Jasno mu je, dodao je on, da }e to biti te{ko. @. Balaban

Koliko }e ko{tati grejawe preko daqisnkih sistema grejawa u sezoni koja po~iwe prava je enigma, a za sada je jedino izvesno da prirodni gas ne}e poskupeti do kraja ove godine, jer je to izjavio premijer Srbije Mirka Cvetkovi}a. Da li je to odlagawe druga~ije odluke za po~etak slede}e godine - odgovor se mo`e o~ekivati za ne{to vi{e od dva meseca.

Izjava premijera Srbije nije iznenadila generalnog direktora JP “Srbijagas” Du{ana Bajatovi}a, koji je jo{ ranije ukazivao da je odluka o tome politi~ka, a ne ekonomska i da se u tom slu~aju mora precizno re}i ko }e da plati gas koji se uvozi. On ukazuje da je kompanija spremna za scenario, koji podrazumeva istu cenu gasa kao i do sada i naglasio da ta odluka ne dovodi u pitawe da li JP “Srbijagas” mo`e da obezbedi dovoqne koli~ine gasa za snabdevawe doma}eg tr`i{ta, jer gasa ima dovoqno.

Ipak, ostaje pitawe na koji na~in }e se obezbediti sredstava da se isporu~eni gas plati inostranom dobavqa~u.

Dakle, zna se da prirodni gas ne}e poskupeti, a da li }e cene grejawa preko daqinskih sistema tako|e ostati nepromewene te{ko je re}i. Naime, gotovo da nema toplane koja nije podnela zahtev za pove}awe cene, a gotovo da nijedna loklana samouprava, u ~ijoj je nadle`nosti odluka o tome, nije jo{ donela odluku kojom bi se to i odobrilo.

Zavisno tr`i{te Srbija je uvozno zavisna zemqa kada je prirodni gas u pitawu i gotovo sve potrebne koli~ine se uvoze iz Rusije. Na{a zemqa na na koji na~in ne mo`e da uti~e na cenu ovog energenta, a jasno je da se isporu~eni gas mora platiti kako bi redovno stizao u zemqu. Treba re}i da iako mnoge toplane duguju JP “Srbijagas” za isporu~eni i potro{eni prirodni gas, do sada nije bilo obustave isporuke ovog energenta.

Tako }e se, izgleda, za~arani krug cena i dugovawa, sve vi{e komplikovati. Naime, potro{a~i duguju toplanama, toplane duguju dobavqa~ima za energente, i to je stara pri~a koja }e se raspetqavati na na~in koji bi trebalo da omogu}i da se greju svi - i koji pla}aju i koji to ne ~ine. Ipak, grejna sezona samo {to nije po~ela i traja}e {est meseci i nedovoqno jasna situa-

cija koliko }e zagrevawe stanova ko{tati ozbiqno uznemirava potro{a~e, jer bi bilo dobro znati kolika }e biti stavka za grejawe u ku}nom buxetu.

Budu}i da je odluka o nepormewenoj ceni gasa doneta, Bajatovi} ka`e da to podrazumeva korekciju cene grejawa u Srbiji, kao i pove}awe stepena naplate gasa. Po wegovim re~ima, to je jedna od varijanti o kojoj

se razgovaralo u okviru Vlade Srbije, kako bi se odgovornost podelila izme|u Vlade Srbije, JP”Srbijagas” i daqinskih sistema grejawa, odnosno lokalnih samouprava. Pri tome, ukazao je Bajatovi}, plan je smi{qen uprkos ekonomskih parametara koji su o~igledni, da gas, kao i isporu~ena toplotna energija, u okviru daqinskih sistema grejawa, moraju da budu skupqi. Bajatovi} smatra da je to osnov odluke i da bi to trebalo da urade lokalne samouprave, a JP “Srbijagas” bi u tom slu~aju mogao da podigne naplatu sa sada{wih 55 odsto, na vi{e od 90 odsto.

Te{ko je poverovati da bi, uz pove}awe cene grejawa, potro{a~i redovnije pla}ali ra~une, posebno oni koji ih i sada retko pla}aju i da bi toplane redovnije pla}ale JP “Srbijagas”. Uz to, recimo u Novom Sadu bi, uz zatra`eno poskupqewe od 15 odsto, cena kvadratnog metra grejawa bila oko 75 dinara, pa bi mese~ni ra~un za stan od 60 kvadratnih metara bio oko 4.500 dinara ( sada je oko 3.900 dinara).

Budu}i da se u Novom Sadu ( a sli~no je i u drugim gradovima u Srbiji) grejawe pla}a cele godine, a grejna sezona traje {est meseci, prakti~no mese~ni ra~un za stan od 60 kvadratnih metara iznosi oko 8.000 dinara, {to, slobodno se mo`e re}i, nije malo, a uz pove}awe cene za isti stan ra~un bi bio 9.000 dinara. D. Mla|enovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

EMU

Krivi~no protiv menaymenta

Grejawe }e kad-tad morati da poskupi

Pet akcija s najve}im rastom

106,297

108,742

103,852

Promena %

Cena

20,00

210

21.000

Fasil, Ariqe

19,96

595

47.600

AIK banka, Ni{

-1,62

2.725

124.309.025

Albus, Novi Sad

12,50

450

6.750

Komercijalna banka, Beograd

-0,12

24.800

24.800

9,64

830

4.150

Energoprojekt holding, Beograd

-0,53

937

1.028.140

9,39 Promena %

16.956 Cena

1.933.000 Promet

Agrobanka, Beograd

3,83

7.082

2.931.890

Imlek, Beograd

0,55

2.011

1.055.690

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.800

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,46

644

96.578

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.900

0,00

Privredna banka, Beograd

0,00

650

650.000

Tigar, Pirot

-1,24

559

12.298

Meser Tehnogas, Beograd

-1,96

4.701

65.808

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,34

3.100

43.400

Alfa plam, Vrawe

-6,25

7.500

7.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

471

942

Agroba~ka, Ba~ka Topola

-12,00

1.892

11.352

Sloga, Perlez

-11,57

535

2.675

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

-11,21

586

176.972

74,9944

76,7193

73,2695

73,9116

75,42

77,1547

73,6853

13,9684

14,2535

14,5813

13,9257

1

12,7977

13,0589

13,3593

12,7585

kruna

1

11,255

11,4847

11,7488

11,2206

NIS, Novi Sad

0,42

481

15.007.261

franak

1

77,9665

79,5577

81,3875

77,7279

Galad, Kikinda

0,00

400

2.538.400

V. Britanija

funta

1

118,081

120,491

123,262

117,72

SAD

dolar

1

74,573

76,0949

77,8451

74,3447

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 10. 2010. godine

BELEX 15 (606,78 -0,19)

Promet

27. oktobar, Ruma

Bambi Banat, Beograd Pet akcija s najve}im padom Valuta

skupu prozivki i na ra~un biv{eg direktora Radovana An|elova, koga su pojedinci optu`ili da je upravo za vreme wegovog mandata po~elo uru{avawe kolektiva.

Sada{wi generalni direktor „Banata“ Rajko Denda potvrdio je ju~e za „Dnevnik“ da je ovo preduze}e ve} du`e u te{koj poslovnoj situaci-

VLADA ZAMRZLA CENU GASA DO KRAJA GODINE

Vital, Vrbas

Zemqa

DNEVNIK

Iritel, Beograd Termika, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Fabrika {e}era, Crvenka

-9,09

450

18.450

-8,33 Promena %

1.100 Cena

152.900 Promet

-1,52

3.250

243.750

Soja protein, Be~ej

-0,46

644

96.578

FKL, Temerin

0,00

1.150

85.100

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

NA NOVOSADSKOM SAJMU

Revija sjajnih automobila Na Novosadskom sajmu ju~e je otvoren Sajam automobila “Auto-{ou – Novi Sad”, na kojem u~estvuje oko 100 doma}ih i stranih izlaga~a. Uz automobile poznatih svetskih proizvo|a~a, tokom ove priredbe premijerno su izlo`ena 22 modela vozila. Predstavili su se zastupnici i prodavci najzna~ajnijih svetskih proizvo|a~a putni~kih vozila, autobusa i kamiona, kao i trgovci autodelovima i opremom, a prilikom kupovine odobrava se sajamski popust.

Sajam automobila “Auto{ou – Novi Sad” na Novosadskom sajmu otvoren je do nedeqe, 17. oktobra, od 10 do 19 ~asova. Ulaznica ko{ta 250 dinara, a za kolektivne posete, decu do 12 godina i penzionere staje 150 dinara.

D. Ml. PREDSTAVNIK MMF-a BOGDAN LISOVOLIK

Ko }e platiti kredite Stalni predstavnik Me|unarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik izjavio je da se mo`e o~lekivati da }e se u zemqi ubudu}e pove}avati broj nenaplativih kredita, pogotovo u korporativnom sektoru. Isti~lu}i da }e problemati~lni zajmovi u gra|evinskom sektoru nastaviti da rastu, Lisovolik je dodao da se

jasno vidi da je nivo nenaplativih zajmova u delu stambenih kredita stabilizovan.

Na skupu o poslovawu preduze}a i banaka u 2011. godini, u organizaciji magazina “Kord”, Lisovolik je ocenio da je dobro {to su banke spremne za takvu situaciju, jer je adekvatnost kapitala (odnos aktive i plasmana banaka) na nivou 20 odsto, {to je znatno vi{e od zakonskog minimuma. Prema wegovoj oceni, nezadovoqavaju}e je to {to su na~lini koje banke koriste da naplate zajmove - lo{i, jer isuvi{e dugo traje ste~lajni postupak i sudovi su neefikasni.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

~etvrtak14.oktobar2010.

EVROPSKA KOMISIJA O SRPSKOJ PRIVREDI

Izvoz doneo blagi rast Evropska komisija navodi da je sna`niji izvoz uticao na to da Srbija u prvoj polovini godine zabele`i rast bruto doma}e proizvoda (BDP) za skromnih 1,2 odsto. Do{lo je do laganog ekonomskog oporavka Srbije, ali i daqe je nezaposlenost velika, deficit platnog bilansa je uve}an iako je, zahvaquju}i porastu izvoza, spoqnotrgovinski deficit smawen, isti~e se u ekonomskoj analizi EK. “Glavni doprinos rastu BDP je do{ao od sna`ne izvozne aktivnosti, zahvaquju}i postepenom ekonomskom o`ivaqavawu u zemqama

koje su glavni partneri Srbije, kao i smawewu vrednosti dinara”, navodi se se u analizi.

Navodi se i da je u drugom tromese~ju 2010. rast BDP Srbije iznosio dva odsto i ka`e da je ostvariv plan od srpske vlade da se BDP u ovoj godini uve}a za 1,5 odsto, pod uslovom da se nastavi i rast industrijske proizvodwe.

Evropska komisija ka`e da je spoqnotrgovinski deficit Srbije do septembra sveden na 3,4 milijarde evra, {to je za sedam odsto mawe nego u istom razdobqu pro{le godine, uz rast izvoza od 20,3 odsto. Priliv deviza i

direktnih stranih investicija, dodaje se, do avgusta je bio slabiji nego u istom periodu 2009.

Ukupni spoqni dug Srbije u julu je ne{to smawen, ali je ukupno ove godine uve}an za 1,5 milijardi evra i dostigao 23,3 milijardi evra, odnosno blizu 80 odsto BDP. Javni dug je do septembra porastao za preko milijardu evra i dostigao 11 milijardi evra, {to je 36,3 odsto BDP. Mawak u buxetu Srbije se od januara do avgusta pove}ao i trebalo bi da dostigne 4,8 odsto BDP do kraja godine.

[TA DONOSI NOVI ZAKON O BUYETSKOM SISTEMU

Disciplina u tro{ewu dr`avnih para Poslanici Skup{tine Srbije usvojili su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o buxetskom sistemu, koji sadr`i fiskalna pravila koja bi trebalo da obezbede da se na sredwi rok, odnosno do 2015. godine, buxetski deficit smawi na jedan odsto, kao i da se otvori prostor za pove}awe javnih investicija.

Tim zakonom uvode se stroga pravila kojim se ograni~ava u~e{}e javnog duga u bruto doma}em proizvodu na 45 odsto i procedura u vo|ewu javnih finansija, kojih }e morati da se pridr`avaju vlasti na republi~kom i lokalnom nivou i organizacije obaveznog socijalnog osigurawa. Predlo`ena fiskalna pravila predvi|aju da se buxetski deficit sa sada{wih 4,8 odsto BDP-a postepeno smawi na jedan odsto do 2015. godine, s tim {to }e procenat godi{weg smawewa zavisiti od toga da li se ostvaruje privredni rast ili dolazi do recesije. U godinama privrednog rasta buxet bi morao da bude u suficitu, dok bi u recesiji bio dozvoqen deficit.

Posebnim pravilima fiskalne odgovornosti ograni~ava se u~e{}e plata i penzija u BDP-u i struktura javne potro{we mewa tako {to se smawuju teku}i izdaci a pove}avaju kapitalna ulagawa. Ovim aktom predvi|eno je da u~e{}e penzija u BDP-u padne na deset odsto a u~e{}e plata u javnom sektoru na osam. Vlada, po ovom zakonu, mo`e odstupiti od pravila fiskalne odgovornosti samo u slu~ajevima prirodnih katastrofa i spoqnih {okova koja uti~u na zdravqe i bezbednost qudi, ali mora predvideti mere

Kad }e pet hiqada Tek sada kada je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o buxetskom sistemu, stvaraju se uslovi za isplatu jednokratne pomo}i penzionerima. Naime, Ministarstvo finansija }e, kada ovaj zakonski akt stupi na snagu, biti u prilici da 1,5 odsto buxetskih prihoda izdvoji za pomo} penzionerima koji primaju penzije mawe od 29.999 dinara, za {ta je, ina~e, potrebno pribli`no 6,9 milijardi dinara jer se radi o 1,4 milion penzionera. Realno je da isplata jednokratne pomo}i penzionerima po~ne za nekoliko dana, odnosno do kraja naredne nedeqe.

da bi se fiskalna pravila u kratkom roku ponovo primenila.

Tako|e, izmenama i dopunama Zakona o buxetskom sistemu predlo`ena su i fiskalna pravila za lokalnu vlast, a osnovno je da wen fiskalni deficit ne mo`e biti ve}i od deset odsto prihoda u toj godini, osim ako je rezultat realizacije javnih investicija.

Uvodi se i fiskalni savet, kao stru~ni nezavisni organ koji bi trebalo da unapredi kulturu u oblasti javnih finansija i uti~e na formirawe javnog mwewa. On ima tri ~lana, od kojih }e po jednog predlagati predsednik Srbije, ministar finansija i guverner Narodne banke Srbije.

Kada tek usvojeni Zakon bude objavqen u “Slu`benom glasniku Srbije” i stupi na snagu, Srbija }e se na}i me|u evropskim dr`avama koja ve} davno imaju utvr|ena fiskalna pravila u odgovornom i predvidivom vo|ewu javnih finansija. Ina~e, takva pravila trenutno se primewuju u 80 zemaqa, a predstavquju i deo procesa evropskih integracija. Wihovo uvo|ewe doprine}e poboq{awu kreditnog rejtinga dr`ave i omogu}iti zna~ajne u{tede, {to }e dovesti do stabilne, predvidive i odr`ive fiskalne politike.

Ina~e, tek sada kada su poslanici Skup{tine Srbije usvojili izmene Zakona o buxetskom sistemu, na dnevni red mo`e do}i izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu jer on mora biti uskla|en tako da se kroz wegovu primenu po{tuju fiskalna pravila koja predvi|aju da u~e{}e penzija u BDP-u do 2015. godine padnu na deset odsto.

Q. Male{evi}

5

UDRU@IVAWE VOJVO\ANSKOG IT SEKTORA

Klaster za 21. vek

Preduze}a iz Vojvodine koja se bave razvojem informacionih tehnologija osnovala su svoj IKT-klaster. To se pokazalo kao dobar potez, a ovo udru`ewe ju~e je u salonima Petrovaradinske tvr|ave u Novom Sadu organizovalo prezentaciju rada. Direktor IKT-klastera za Pokrajinu Milan [olaja rekao je da je ova organizacija formirana s ciqem da doprinese razvoju ove oblastu u Vojvodini. To je sektor koji }e u budu}nosti imati veliku ulogu da podsti~e privredni rast i zapo{qavawe. Poslenike iz IKToblasti pozdravio je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}, rekav{i da je zna~aj udru`ewa vi{estruk: – Poma`e kompanijama iz ove bran{e da budu konkurentnije i lak{e ostvare prodor na druga tr`i{ta, spre~ava odliv mozgova, pojavu koja je za svaku zemqu pogubna – naveo je Pajti}. – Podr`a}emo sve aktivnosti koje u toj bran{i imaju za ciq vi{e zaposlenih.

Formirawe klastera pomogli su, osim Pokrajine, Fakultet tehni~nih nauka u Novom Sadu i nema~ka organizacija GTZ. Klaster broji dvadeset i sedam ~lanica.

Koliko }e Vojvodina dobiti u finansijskom smislu?

– Znawe je najlak{e upakovati u softver i izvesti – rekao je predsednik Skup{tine Klastera Vojin [enk. Ove godine organizacije okupqene u ovu grupaciju ostvarile su promet od oko 36 miliona evra, a o~ekuje se da }e biti 20 posto ve}i do kraja 2010.

D. V.

Problemi s platnim prometom Guverner NBS Dejan [o{ki} i predstavnici Ameri~ke privredne komore u Srbiji zajedni~ki su ocenili i da su o~uvawe makroekonomske stabilnosti i stabilnosti finansijskog sistema preduslovi predvidivog poslovnog okru`ewa i privla~ewa novih investicija. Kako se navodi u saop{tewu Komore, na sastanku se razgovaralo i o inflaciji i razvoju tr`i{ta kapitala u svetlu neophodnog smawewa evroizacije. Predsednik Ameri~ke privredne komore u Srbiji Skip Bornhiter kazao je da je Komora uspe{no sara|ivala sa NBS i radila na unapre|ewu postoje}eg re`ima deviznog poslovawa u Srbiji i ja~awu tr`i{ta kapitala.

6

NOV^ANIK

~etvrtak14.oktobar2010.

ZA DVA MESECA NAMIRNICE POSKUPELE TRI PUTA

Ko jo{ ima para za mleko, uqe, slatki{e...

I najobi~niji bakaluk je od avgusta, kada su poskupele vaqda sve namirnice i ku}ne potrep{tine, postao prava mora za sve koji `ive od prose~ne plate, a ovih dana o~ekuje nas jo{ jedan cenovni udar. ^ak i najve{tiji, oni koju su savladali sve tehnike pre`ivqavawa sa srpskim prosekom u xepu, te{ko }e mu se odupreti. Trgovci i proizvo|a~i, naime, najavquju novo pove}awe cena slatki{a, margarina, deterxenata i pi}a, ali i mleka, iako su proteklu godinu cene ve} pove}ane 7,7 posto.

Novo pove}awa cena iznosi}e od tri do 12 procenata, najavquju u trgova~kim lancima “Delta–Maksi” grupe, “Merkatora”, “Univereksporta”, ali i mawim trgovinama. Elem, i najva`nije namirnice za mnoge postaju luksuz – kilogram hleba je 90 dinara, {e}er 75,90, bra{no 51,90 dinar, pirina~ 184,90, pola kilograma palente je 87,90... Mleka nema, a oni koji u market odu s petlovima, mogu na}i samo dugotrajno po 80 dinara, ili kratkotrajno, ali po 60 dinara za 0,75 litara. Namirnice su od avgusta ve} dva-tri puta poskupele. Uqu je dva puta mewana cena, mleku i mle~nim proizvodima, ukqu~uju}i i najavqeno poskupqewe – tri puta, sviwskom i june}em mesu, bra{nu i {e}eru – dva puta.

Deset posto vi{e cene od prekju~e imaju svi “Somboledovi” proizvodi, dok }e mleko i mle~ne prera|evine Ni{ke i [a-

Pada kupovna mo} gra|ana Kupovna mo} u avgustu, merena odnosom prose~ne neto zarade i prose~ne, odnosno minimalne potro{a~ke korpe, bila je mawa u odnosu na jul, pokazuju istra`ivawa Ministarstva trgovine. Za pokri}e prose~ne potro{a~ke korpe od 38.360 dinara u avgustu je bila je potrebna 1,13 prose~na zarada od 33.955 dinara, a za pokri}e minimalne, od 24.366 dinara, bilo je dovoqno 0,72 prose~nih zarada.

Prose~na potro{a~ka korpa je u avgustu bila skupqa 1,4 posto, ili 534 dinara, u odnosu na prethodni mesec, a minimalna jedan posto, ili 241 dinar. Za pokri}e prose~ne potro{a~ke korpe u januaru je bila potrebna 1,21 prose~na zarada, a u julu 1,09, dok je za pokri}e minimalne korpe u januaru bilo potrebno 0,75 prose~nih zarada, a u julu 0,7.

Cene na malo u avgustu su u proseku pove}ane jedan posto u odnosu na jul, a 7,9 procenata u odnosu na isti mesec pro{le godine. Tro{kovi `ivota su u avgustu, u odnosu na prethodni mesec, u proseku su bili ve}i 1,7 posto. U svim gradovima koji se statisti~ki prate, prose~na mese~na neto zarada pokrila je minimalnu potro{a~ku korpu, a u Beogradu i Smederevu i prose~nu.

Posmatrano po delatnostima, u avgustu su najve}u neto zaradu imali zaposleni u finansijskom posredovawu (77.854 dinara), a najni`u u preradi i proizvodwi drveta i plute (15.749 dinara).

ba~ke mlekare poskupeti sutra, dva do 12 posto. Za nedequ dana oti}i }e i sve vrste “Imlekovih” proizvoda.

ne suncokreta, pad dinara i uve}ane tro{kove proizvodwe, poskupeo je i ovaj zejtin. I “Dijamantov” stoni margarin }e po-

Uzrok poskupqewa je deprecijacija dinara, ali i monopolsko pona{awe nekih trgovina i proizvo|a~a, ka`u ekonomisti Uqe “dijamant”, koje je ostalo na oko 120 dinara kada su sva ostala poskupela, sada ko{ta 145 dinara litar. U zrewaninskoj fabrici su nedavno doneli odluku o akcionoj prodaji 1,5 miliona litara uqa po staroj ceni, ali, s obzirom na skok ce-

skupeti, 10,5 posto. Tako umesto pre|a{wih 46,60 stoni margarin ove kompanije sada }e ko{tati 51,50 dinar po pakovawu, dok u megamarketima staje 62,90 dinara.

Od konditora, za sada je samo “Bambi” za po~etak novembra

najavio poskupqewe svojih proizvoda u proseku tri do sedam posto.

“Bebi king” de~ja hrana u pojedinim lancima ve} je poskupela oko 20 posto, a cene “Hipovih” ~ajeva, ka{ica i soki}a sko~ile su {est do 12 procenata.

Ovog meseca poskupe}e i pivo, i to tri posto, a neka `estoka pi}a pet do deset procenata.

U novembru }e biti skupqi i deterxenti iz kompanije “Henkel” – “meriks” pet posto, a “persil” devet. “Duel” ve} naredne nedeqe di`e cene svojih deterxenata i omek{iva~a za ve{, i to ~etiri do {est posto.

I bez novih poskupqewa, rast potro{a~kih cena je dostigao gorwu stopu projektovane inflacije za ovu godinu od osam posto. Cene su porasle u avgustu vi{e od jednog procenta. Rast je nastavqen i u septembru, hrane i bezalkoholnih pi}a od dva posto, a alkoholnih pi}a i duvana od 1,3.

Na pove}awe stope inflacije najvi{e su uticale akcize po~etkom godine. U avgustu je usledilo novo poskupqewe prehrambenih proizvoda, ali ekonomisti ne vide opasnost od hiperinflacije.

– Uzroci su u deprecijaciji dinara, u lo{im klimatskim uslovima, ali i u monopolskom pona{awu nekih trgovina i proizvo|a~a – izjavio je Sa{a \ogovi} iz IZIT-a.

S. Glu{~evi}

DNEVNIK MINISTAR TRGOVINE SLOBODAN MILOSAVQEVI]

Zakon {titi potro{a~e – Zakon o za{ititi potro{a~a, koji je ovih dana usvojila Skup{tina Srbije, a koji }e se primewivati od 1. januara, obezbe|uje prose~an nivo za{tite gra|ana Srbije u obimu ve}em nego {to je to u nekim zemqama Evropske unije – izjavio je ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}. On je predo~io da Narodna banka Srbije intenzivno priprema zakon koji }e obuhvatiti ne samo potro{a~ke kredite ve} i celinu finansijskih usluga na tr`i{tu, koji }e se, tako|e, primewivati od 1. januara slede}e godine.

– Time }e sve evropske direktive u toj oblasti biti prisutne u Srbiji, ~ime smo ispunili obavezu harmonizacije zakona s evropskim propisima i napravili ozbiqan iskorak u za{titi gra|ana – kazao je Milosavqevi} po zavr{etku skupa o strate{kom partnerstvu Srbije i Italije u beogradskom hotelu “Hajat”. Ministar je podsetio na to da je prethodni zakon donet 2005. godine, ali da se ta oblast u EU razvijala i da su donete nove direktive, koje su ukqu~ene u novi zakon. Kao najzna~ajnije novine Milosavqevi} je naveo pravovremeno i potpuno informisawe potro{a~a i prebacivawe tereta dokazivawa neispravnosti robe ili usluga s kupca na prodavca.

ZAKON O ZA[TITI KORISNIKA BANKARSKIH USLUGA BI]E PREDSTAVQEN USKORO

Do}i }e i krediti po evropskim standardima Zakon o za{titi potro{a~a usvoje je u Skup{tini u krwem obliku. Uprkos negodovawu javnosti i potro{a~kih organizacija, iz wega je izba~en odeqak koji se odnosi na potro{a~ke kredite. Korisnici zajmova ipak ne}e ostati neza{ti}eni. Narodna banka Srbije i Ministarstvo trgovine i usluga pripremaju propis s radnim naslovom zakon o za{titi korisnika bankarskih usluga. Taj tekst bi}e usagla{en s direktivama Evropske unije i me|unarodnim principima dobre bankarske prakse.

Novi propis treba da doprinese unapre|ewu poslovne prakse i fer odnosu prema klijentima kod svih bankarskih usluga. Od wega se o~ekuje da oja~a poverewe u bankarski sektor. Radna verzija }e biti gotova krajem ovog ili najkasnije narednog meseca.

– Bilo bi dobro da se ovaj propis donese {to pre jer bez wega zakonska regulativa procesa kupovine nije zaokru`ena – ka`e Sa{a Veqkovi} s Katedre za poslovnu ekonomiju i marketing Ekonomskog fakulteta u Beogradu. – Danas ve}ina qudi kupuje na kredit ne samo stanove i automobile ili robu ve}e vrednosti ve} i ure|aje za doma}instvo, a tako se naj~e{}e finansiraju i putovawa. ^esto se i roba u marketima pazari na odlo`eno. Sve kupujemo na kredit.

Najvi{e nesporazuma na relaciji banke–klijenti bilo je zbog kamata. Ta~nije, klijentima je najvi{e smetala izmena stopa, obi~no navi{e, tokom otplate zajma. Odeqak izba~en iz Zakona o potro{a~ima regulisao je i tu oblast samo za potro{a~ke kredite, a

novi bi trebalo za sve. Bilo je predo`eno da se kamata mo`e pove}avati samo ako je to izri~ito ugovoreno i ako je potro{a~ obave{ten u pismenoj formi.

ga bankari ~esto papreno napla}uju. Zakon namewen korisnicima finansijskih usluga bi i taj deo morao da detaqno reguli{e. U delu predloga koji se odnosi na korisnike po-

Najvi{e nesporazuma na relaciji banke–klijenti bilo je zbog kamata: klijentima najvi{e smeta izmena stopa tokom otplate zajma Sve vi{e korisnika teku}ih kredita odlu~uje da zatvori stare obaveze i refinansira ih jer tako smawuje mese~nu ratu, a ~esto i kamatu. Pri tome ~esto mewaju banku, a problem jednostranog raskida ugovora sve je prisutniji jer

tro{a~kih kredita bilo je predvi|eno da potro{a~ mo`e jednostrano raskinuti ugovor o kreditu u roku od ~etrnaest dana od zakqu~ewa. Istovremeno, du`an je da davaocu kredita u roku od trideset dana vrati glavnicu i kamatu za

vreme kori{}ewa zajma. Davalac kredita mo`e zahtevati naknadu {tete zbog jednostranog raskida.

Nova re{ewa }emo tek videti, pa tada i ~uti jesu li boqa ili ne. Po najavama, trebalo bi da budu boqa. Ali to nije kraj pri~e ve} naprotiv, po~etak.

– Veoma je va`no da se odredbe koje su donete i primewuju jer smo i do sada imali sasvim korektne zakone o za{titi potro{a~a. Me|utim, wihova primena je bila slaba. Ako se nakon usvajawa tu napravi bitnije poboq{awe, su{tinski }emo se u toj oblasti pribli`iti EU – ka`e Veqkovi}.

D. Vujo{evi}

Skup{tina Srbije je usvojila Zakon o za{titi potro{a~a koji bi trebalo da omogu}i efikasnije ostvarivawe i za{titu prava i interesa potro{a~a. U Zakon, me|utim, nisu ugra|ene odredbe o potro{a~kim kreditima {to je tra`ila opozicija, a zamerku {to toga nema u Zakonu imali su tokom rasprave u parlamentu i poslanici vladaju}e ve}ine iz Socijalisti~ke partije Srbije.

Zakonska garancija za prodatu robu i usluge bi}e dve godine, a u slu~aju nedostatka u prvih {est meseci, potro{a~ ne mora da dokazuje da nije prouzrokovao taj nedostatak i pretpostavqa se da je postojao u trenutku kupovine.

Zabrawuje se prodaja, slu`ewe i poklawawe alkoholnih pi}a i duvanskih proizvoda mla|ima od 18 godina i izri~u se prekr{ajne kazne u slu~aju neisticawa cena i nepo{tenog poslovawa.

Bi}e osnovan i nacionalni savet za za{titu potro{a~a, koji }e ~initi predstavnici ministarstava, udru`ewa i saveza potro{a~a, privrednih i profesionalnih komora i drugih u~esnika na tr`i{tu, kao i nezavisni stru~waci iz oblasti za{tite potro{a~a.

VESTI Duvanyije ho}e aromu Srpski proizvo|a~i i prera|iva~i duvana izrazili su o{tro neslagawe s predlogom Svetske zdravstvene organizacije o zabrani kori{}ewe aroma i aditiva u proizvodwi duvanskih proizvoda. Proizvo|a~i i prera|iva~i duvana se protive predlogu SZO-a jer nisu dobili dokaze da bi zabrana dovela do smawewa {tetnosti duvanskih proizvoda, saop{tila je Privredna komora Srbije.

Me|unarodnu peticiju, kojom se ~lanice Okvirne konvencije o kontroli duvana pozivaju da odbiju usvajawe sporne mere na sastanku u Urugvaju slede}eg meseca, potpisalo je vi{e od 1.400 proizvo|a~a duvana u Srbiji.

Iz duvanskog sektora navode da bi, ukoliko bi se zabrana upotrebe aroma i aditiva usvojila i primenila, s doma}eg tr`i{ta nestali blendirani duvanski proizvodi. Re~ je o duvanskim proizvodima sa~iwenim od me{avine duvana tipa “virxinija”, “berlej” i “orijental”, koji danas pokrivaju 99 odsto tr`i{ta u Srbiji.

Zabrana {e}era u sokovima Komisija EU `eli da zabrani dodatak {e}ara u vo}nim sokovima. Evropska komisija `eli da dozvoli dodavawe {e}era samo u vo}nim nektarima, i to pod uslovima da je dodatak jasno nazna~en na pakovawu, pi{e novinarska agencija SDA. Da bi zabrana stupila na snagu, potrebno je odobrewe 27 zemaqa ~lanica EU. U [vajcarskoj ve} postoji zabrana dodavawa {e}era u sokove od kru{ke i gro`|a, a kod drugih vo}nih sokova dozvoqeno je dodavawe {e}era ukoliko to bude nazna~eno na pakovawu.

OD 1. NOVEMBRA ZA \AKE I STUDENTE

U KARLOVCIMA

„Fi}ijada” u nedequ ^etvrti godi{wi automobilski skup "Fi}ijada 2010" bi}e odr`an u nedequ 17. oktobra u Sremskim Karlovcima. Okupqawe vlasnika kultnog ~etvoroto~ka{a "Zastava 750", poznatijeg pod narodnim imenom "fi}a" koje odavno ima status "nacionalnog vozila", po~iwe u 10 sati, ispit spretnosti bi}e odr`an u 13.30, a pre toga kolona "fi}a" prodefilova}e ulicama Sremskih Karlovaca. I. S.

Markice samo uz novu pokaznu kartu Gradski prevoznik je do sada izdao 18.316 pokaznih karata za |ake osnovnih i sredwih {kola i za studente, koji od 1. novembra moraju da imaju novu pokaznu, jer u suprotnom ne}e mo}i da kupe mese~nu markicu.Uslov za dobijawe nove pokazne je da nemaju duga kod Gradskog saobra}ajnog preduze}a "Novi Sad". Ovi korisnici tokom septembra i ovog meseca markice su mogli da kupe na osnovu pro{logodi{we pokazne karte. Ujedno,

gradski prevoznik je izdao i preko 4.000 pokaznih karata za decu iz porodica s troje i vi{e dece, prema preporuci Gradske uprave i wihovog spiska. Od ove {kolske godine Gradsko saobra}ajno preduze}e uvelo je pretplatnu kartu za |ake, po ceni od 560 dinara, koji do {kole moraju da putuju kroz prigradska naseqa. Za tu kategoriju korisnika mese~na markica ko{ta 470 dinara. Po toj ceni mo`e se kupiti i markica za prvu zonu za

Novosadska ~etvrtak14.oktobar2010.

Kad kom{ija zaledi zgradu je u svojim stanovima ne pridr`avaju odluka o ku}nom redu: slu{aju glasnu muziku, dozvoqavaju deci ili sebi da lupaju o pod, usisavaju i pomeraju name{taj kad ne treba, renoviraju stanove u vreme dnevnog odmora, organizuju razne proslave bez prethodnog obave{tewa drugih stanara. Me|utim ima i mnogo ve}ih problema, a to je kada neko od stanara re{i da izigrava majstora, pa zavrne celoj zgradi vodu, ili pr~ka ne{to u podstanici, pa zbog toga stanari nemaju ni grejawa ni tople vode.Tada se stanari, koji obi~no nisu o ovome oba-

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PRODAJA FLA[IRANE VODE NIJE POVE]ANA

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

tanovawe u zgradi ima S prednosti i mana. Podno{qive mane su {to se kom{i-

jednu liniju u gradskom prevozu, a preduze}e zahteve prima na svim terminalima.

Od ove {kolske godine, gradski prevoznik izdaje i godi{we karte za decu od 6 do 10 godina, tako|e za 560 dinara, dok je godi{wa pokazna karta 1.815 dinara.Te karte va`e od prve do ~etvrte zone u gradu i prigradskom naseqima i mogu se kupiti samo u kiosku u centru u [afarikovoj ulici.

Z. D.

ve{teni, qute na "Toplanu" i "Vodovod", zovu ih i psuju.

Me|utim, kada saznaju da ceo kvart ima i vode i grejawa, shvate da problem u wihovoj zgradi nije izazvala havarija ve}ih razmera, ve} neki dokoni kom{ija koji smatra da je sveznalica. I uvek, po Marfijevom zakonu, takve stvari se de{avaju u popodnevnim satima ili no}u, kada je i temperatura ni`a od dnevne. Tada stanarima ostaje samo da se smrzavaju i da greju vodu u loncima, kako bi zadovoqili minimum higijenskih potreba. Na`alost toga ima i uvek }e biti, dok se svi zajedno ne nau~imo kulturi zajedni~kog stanovawa.

Q. Nato{evi}

DANAS OD 8 ^ASOVA DO POPODNEVA

Hladno u Ulici Milana Toplice

Stanovnici Ulice Milana Toplice danas ne}e imati grejawe od 8 ~asova do poslepodneva, saop{teno je iz Toplane. Razlog prekida grejawa jeste prikqu~ewe na sistem daqinskog grejawa zgrade u Ulici Milana Toplice 20.

S. K.

Karlovci sutra bez vode Sremski Karlovci sutra }e ostati bez vode od 9 do 12 sati. Razlog iskqu~ewa jesu radovi na dovodniku vode.

S. K.

V REMEPLOV

Novosa|ani veruju u ~esmu{u Za Novosa|ane jo{ nema panike i bojazni da voda koju koriste nije ispravna, nakon {to se izlio muq iz ma|arske fabrike aluminijuma. Promene u prodaji fla{irane vode nema, potvrdili su za “Dnevnik” portparoli supermarketa.

- Kupovina vode je uobi~ajena, ni mawa, ni ve}a, taj proizvod je ina~e tra`en, ali drasti~ne promene u prodaji nema – rekao je

portparol “Merkatora” Nemawa Milenkovi}.

Portparolka “Univera” Olivera ]irkovi} smatra da je jo{ rano za reakciju qudi na informaciju da otrovni muq preti Dunavu, jer ni nadle`ni nisu opomenuli da je voda za pi}e {tetna. Mi{qewe deli i prodava~ica Radmila iz novosadskog marketa, koja ka`e da nema ve}e potra`we za ovim ar-

tiklom. Nadle`ni redovno mere koncentraciju opasnih materija u Dunavu, a ukoliko koli~ina otrova bude prevelika, bi}e zabrawena upotreba vode iz vodovoda svih gradova koji se snabdevaju iz Dunava, me|u kojima je i Novi Sad. Ipak, ovo je posledwa mera koja }e se primeniti ukoliko bude neophodno, za sada je situacija pod kontrolom.

I. D.

NASEQE BILO BEZ VODE ZBOG RADOVA

Cisternama protiv suvih slavina Novo naseqe ju~e je od jutarwih sati pa negde do 15 ~asova bilo bez vode, zbog rekonstrukcije ~vori{ta na vodovodu na Bulevaru vojvode Stepe. Kako to izgleda kad nekoliko desetina hiqada gra|ana nema vodu i mora da se snabdeva iz prodavnica ili autocisterni mo`e jasno se vidi sa na{ih fotografija.

Nekako se ovaj deo grada i navikao da s vremena na vreme nema vode, ali }e, sude}i po najavama iz "Vodovoda", sada du`i period biti miran i sa dobrim pritiskom u slavinama.

Ipak, treba pohvaliti vodovodxije, po{to su uspeli posao da zavr{e dobrano pre roka.

S. K.

NA SPENSU

Upis u {kolu klizawa Upis u {kolu klizawa i umetni~kog klizawa po~eo je na Spensu a treninzi }e se odvijati utorkom i ~etvrtkom od 16 do 17 ~asova, i subotom i nedeqom od 8.30 do 9.15 ~asova. Cena kursa, koji podrazumeva deset nastavnih ~asova, iznosi dve hiqade dinara a prvi ~as }e se

odr`ati u utorak 19. oktobra u Ledenoj dvorani Spensa. Za {kolu klizawa je zadu`ena instruktorka Svetlana Tre{wi} a upis se radi na blagajni klizali{ta. Ina~e, sezona rada Ledene dvorane po~iwe u ponedeqak, 18. oktobra.

J. Z.

Narodi na tlu Vojvodine

Foto: A.Erski

NA TELEPU OGREV RE@E TRADICIJA

Stari majstor i stoletna ma{ina Ve} vi{e od pola veka, od 1959. godine 74-godi{wi majstor Nikola Panteli} testeri{e ogrevno drvo po doma}instvima na Telepu.

Koliko se zna, ma{ina nikada nije iza{la van granica naseqa gde

koj fabrici "Dajc" u Kelnu, kada su sli~ne ma{ine slu`ile kao eksterni izvor kowskih snaga za raznorazne aparate; vr{ilice, testere, pumpe i sli~no. Danas radi na benzin, a za ceo dan se~e potro-

jo{ uvek ima sasvim dovoqno porodi~nih ku}a koje se greju u sopstvenoj re`iji. Kada doma}inu uo~i sezone pred ku}u istovare koji kubik bukovine koju treba ise}i, dovoqno je samo da iza|e u kom{iluk i krene za "milozvu~nim" brundawem "Dajcovog" motora i pomo} je tu.

Prema pri~i, motor je napravqen daleke 1892. godine u nema~-

{i tek dva tri litra goriva.O wenim ranim danima malo se zna. Bilo kako bilo, Nikola je ma{inu nasledio od oca Kamenka, a nakon punog radnog veka kao "testera{" stekao je penziju. Me|utim i danas uslu`no testeri{e drva po kom{iluku. Majstor je u dobroj formi, a stoletno soko}alo jo{ radi kao singerica.

I. S.

Razgovor na temu "Narodi na tlu Vojvodine"( poreklo, naseqavawe, borba za slobodu, su`ivot), odr`a}e se danas u 19 ~asova u ^itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1. Uvodnu re~ ima}e profesor dr Qubivoje Cerovi}.

D. B.

Iskqu~ewa struje

Matica rodila nove ustanove Od osnivawa Matice srpske u Budimu 1826. rodoqubivi, umni i dalekovidi, uz to i bogatiji Srbi poklawali su joj raznovrsne umetni~ke radove srpskih majstora, kwige, numizmati~ke zbirke, geografske radove i druge predmete koji su svedo~ili o `ivotu i svekolikom raz-

voju srpskog naroda. Zato je uprava Matice srpske 14. oktobra 1847. odlu~ila da osnuje "Srbsko-narodnu zbirku ili Muzeum". Iz ove ustanove su skoro vek kasnije izrasli Muzej Vojvodine i Galerija Matice srpske.

N. C.

Novi Sad: od 8 do 12 sati Ulica Mihala Bainke, od 9 do 12 ulice Kara|or|eva 26A, 28 i 30 i Branka Radi~evi}a 27, od 11 do 13.30 Ulica Danila Ki{a 3 i 5. Sremska Kamenica: od 8.30 do 12.30 ulice Dowi put, deo Gorweg puta i bokternica, asfaltna baza, Kameni~ki put 50, 52 i 54, pilana “Mari}”, benzinska pumpa “Pavi}evi}”, Petra Ko~i}a 1 i od 2 do 4, Vojvode Putnika od 47 do 73 i od 32A do 68, deo Petra Ko~i}a, Slobodana Baji}a, De~ije selo, Grobqanska, Ive Lole Ribara od 19 do 55 i od 18 do 44 i kapela, Kneza Mihajla od 31 do 51 i od 26 do 54, Matije Gupca od 7 do 29, od 33 do 67,

od 14 do 72, niskonaponska mre`a od I. L. Ribara do Save Kova~evi}a, 7. Vojvo|anske brigade od 39 do 87 i od 32 do 66, Zmaj Jovina od 1 do 37 i od 2 do 32, Milice Stojadinovi} Srpkiwe od 1 do 37 i od 2 do 20, Ribwak, betonska baza, @elezni~ka od 3 do 13 i pekara “Maja”. Popovica: od 8 do 13 deo naseqa Buxak. Sremski Karlovci: od 8 do 13 vikend naseqe E{ikovac i Stra`ilovo. ^ortanovci: od 8.30 do 13 vikend naseqe Kara{ i deo vikend naseqa Kraqev breg.

Rakovac: od 8 do 13 Stari Rakovac, Sto{in do i Arsin do.

Susek: od 8.30 do 13 deo vikend naseqa Koru{ka.

Foto: A. Feher

Ana Sofrenovi} u Sinagogi Kao najava 11. me|unarodnog festivala aktuelne muzike Interzone, ve~eras u 20 sati u Sinagogi odr`a}e se muzi~ki performans na kojem nastupa Ana Sofrenovi} i ~lanovi Vokalne radionice “Telo glasa”. Ulaz je besplatan.

S. K.

8

~etvrtak14.oktobar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

U DOM ZDRAVQA STIGLO 7.000 DOZA

Vakcinacija od naredne nedeqe Prvi kontigent vakcina protiv sezonskog gripa, oko 7.000 doza, sti`e danas u novosadski Dom zdravqa. Vakcinacija }e se, me|utim, sprovoditi tek od naredne nedeqe, kada se o~ekuje da u tu ustanovu stigne i sertifikat o vakcinama, kao i uputstvo o imunizaciji od Mini-

U NEDEQU U STUDIJU „M”

Revijalna „Bisernica Janike Bala`a” Deseti, jubilarni festival tambura{ke muzike „Bisernica Janike Bala`a“ odr`a}e se u nedequ, 17. oktobra, u Studiju „M“ u 20 ~asova. Festival ne}e biti takmi~arskog karaktera, ve} }e ove godine u wemu u~estvovati svi dosada{wiu pobednici tambura{ki orkestri „Slavonski be}ari“ iz Osijeka, „Ravnica“ iz Subotice, „Vizin“ iz Pe~uja, TO „Romansa“ i Ansambl „Zorule“ iz Novog Sada, „Vara`dinski tambura{i“ iz Vara`dina, Tambura{ki orkestar muzi~ke produkcije JS iz Sarajeva i folk grupa „Kontrebija“ iz grada Konsuegra u [paniji.

Kako ka`u organizatori, ovogodi{wa „Bisernica“ }e biti ne{to {to Novi Sad i Vojvodina nisu jo{ videli ni ~uli jer }e se na jednom mestu okupiti najboqi tambura{i koji dolaze iz Vojvodine, Slavonije i ju`nog dela Ma|arske.

- Ove godine je odr`avawe festivala dovedeno u pitawe

zbog nedostatka novca, no, zahvaquju}i Izvr{nom ve}u Vojvodine i Gradskoj upravi za kulturu koji su nam iza{li u susret i pomogli u tom smislu, qubiteqi tamburice }e ipak biti u mogu}nosti da u`ivaju u celove~erwem programu. Tambura{i }e svirati pesme po sopstvenom izboru a ulaz je besplatan - najavio je predsednik Udru`ewa gra|ana „Tamburica Janike Bala`a“ Nikola Novakovi} Xo. Mada je ulaz besplatan, posetioci }e morati da imaju sve~ane pozivnice koje se mogu uzeti u Bircuzu Xo u Ulici Konstantina Danila 4 (sportski tereni kod Sokolskog doma), svakog dana od 8 do 23 ~asa ili na dan manifestacije na blagajni Studija „M“. Broj mesta je ograni~en na 350, koliko ima sedi{ta u tonskom studiju Studija „M“, gde }e se festival odr`ati.

J. Zdjelarevi}

„Sowini tambura{i” Koncert “Sowini tambura{i” odr`a}e se sutra u 20 ~asova u Sinagogi. Asistent rukovodioca Tambura{kog orkestra je Antun Krajninger, a rukovodilac orkestra je profesor Jovan Travica.

Ulaz je slobodan.

K. @.

DANAS POVODOM SVETSKOG DANA VIDA

Besplatno utvr|ivawe dioptrije Departman za fiziku Prirodno-matemati~kog fakulteta, Trg Dositeja Obdradovi}a 4, organizova}e danas od 9 do 15 ~asova besplatan optometrijski pregled, a radi}e ga budu}i diplomirani strukovni optometristi, odnosno apsolventi na smeru optometrija. Prirodno-matemati~ki fakultet se ovom akcijom prikqu~uje obele`avawu Svetskog dana vida, koji se obele`ava svake godine drugog ~etvrtka u oktobru, pod pokroviteqstvom Svetske zdravstvene organizacije. Moto ovogodi{weg obele`avawa Svetskog dana vida je „Odbrojavawe do 2020“.

I. K.

„DNEVNIK” I „ALNARI” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

„Moj gospodin savr{eni” Izdava~ke ku}e „Mono i Mawana“ i “Alnari”, u saradwi s „Dnevnikom“, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige utorkom i ~etvrtkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Moj gospodin savr{eni” Aleksandre Poter, u izdawu “Alnarija”.

Re~ izdava~a: “Na predstoje}em Sajmu kwiga u Beogradu, go{}a izdava~ke ku}e “Alnari” bi}e britanska autorka Aleksandra Poter koja je ovda{we ~itaoce osvojila kwigom “Pazi {ta `eli{, mo`da ti se ostvari”.

Wen drugi roman “Moj gospodin savr{eni”. Nakon ~itavog niza katastrofalnih veza, Emili Olbrajt je zavr{ila sa dana{wim mu{karcima. Radije }e se sklup-

~ati sa primerkom “Gordosti i predrasuda” u rukama i zakora~iti u vreme kada su mu{karci bili ~asni, plemeniti i ne`ni. Mu{karci koje upoznaje vi{e su zainteresovani za varawe i porni}e. I zato, kada je najboqa prijateqica pozove u Meksiko na nedequ dana margarita i lova na mu{karce, Emili umesto toga rezervi{e putovawe u zemqu Xejn Ostin. U autobusue punom starijih `ena,jedini mu{karac je Spajk Hargrejvs, neprijatni novinar koji pi{e ~lanak o tome za{to bi ve}ina `ena volela da izlazi sa gospodinom Darsijem...

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan“ u tr`nom centru „Merkator“, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana“ i „Alnari“.

A. V.

starstva zdravqa. Dom zdravqa je ove zime trebovao 14.500 doza vakcina, a Novosa|ani mogu da se vakcini{u i protiv gripa H1N1, jer je od pro{le godine ostalo 120 doza.

Ukoliko `ele, to mogu da u~ine do 31. oktobra, jer im tada isti~e rok za upotrebu.

I. B.

DO KRAJA GODINE PORODILI[TE DOBIJA NOVO LICE

Betanija po modernoj mustri

...i novo, savremeno krilo novosadskog porodili{ta

Staro, dotrajalo...

Novosadsko porodili{te, popularno zvano Betanija, do kraja godine dobi}e novo ruho - osavremeni}e se uslovi za pacijente, ~ime }e biti re{en vi{edecenijski problem klinike, koja radi u te{kim uslovima.

Nakon zavr{etka obnove, u ovom delu }e biti slu`be konzervativne ginekologije, preoperativne i postoperativne nege, laboratorija i ordinacija za ultrazvu~nu dijagnostiku. Bi}e obnovqen i operacioni blok, sa novim salama za uvo|ewe u anesteziju i bu|ewe iz we. U klinici }e nakon rekonstrukcije biti 150

^ITAOCI PI[U SMS

kreveta, a svaka soba }e imati kupatilo.

Da porodili{tu nedostaje i mnogo zdravstvenih radnika, potvrdio je upravnik Zavoda za perinatologiju Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Vojvodine dr Tihomir Vejnovi}.

- U Betaniji se godi{we porodi blizu 7.000 `ena i taj broj iz godine u godinu raste. Zato nedostaje mnogo medicinskih sestara, anesteziologa i ginekologa. U Evropi su retka porodili{ta koja imaju vi{e od 3.000 poro|aja godi{we, a najvi{e je onih sa prosekom od 500 do 1.500 poro|aja.

Uprkos svemu, profesionalnost u na{im porodili{tima je na visokom nivou, a prose~na smrtnost i te{ka o{te}ewa majki i beba svrstavaju Srbiju me|u visoko razvijene zemqe Evrope i sveta, uprkos niskom standardu `ivota - rekao je Vejnovi}.

I. Brcan

065/47-66-452

Lopovima korpa Dragi sugra|ani, u jeku radova i provera sistema za grejawe, na Bulevaru cara Lazara 19, slu~ajno ili ne je otu|en bicikl crvene boje, koji je bio sajlom vezan za stepeni{te. U zgradi koja se zakqu~ava, u koju se mo`e u}i samo ako vam neko otvori. Sajla je prese~ena adekvatnim alatom, koji slu~ajnom gostu u poseti ne mo`e da se na|e u xepu. Nek do|e i po korpu od bicikla, da ga ne vozi bez we. I ne mora da nosi kle{ta, bi}e mu ostavqena tamo gde je bio i bicikl. Ubudu}e }u svima iz javnih preduze}a da tra`im ime i prezime i jmbg ukoliko mi se pojave ispred stana. Novosa|anka 063/528... *** A sad parada za povratak ponosa gra|anima koji idu, i onih kojima nije omogu}eno, a primorani su da idu u Narodnu kuhiwu! Naravno, za sve su krive devedesete?

063/8272... *** Najve}i tro{karo{ od poslanika Dragoquba Mi}unuvi}, preko 80 godina starosti, 1,8 miliona dinara poreskih para potro{io, veteran DS. Pa kako vas nije sramota? ^udite se obezna|enoj i o~ajnoj omladini {to je destruktivna. Tro{ite pare od poreza na zbriwavawe nezaposlenih, a ne na Mi}unovi}e i „ponosne“.

064/2149... *** Za{to inspekcije ne ~e{qaju firme ve} samo uli~ne prodavce koji prodaju gajbu jabuka? A

ove {to ne pla}aju radnike, a voze limuzine ne smeju da pipnu.

Dr`ava o~aja.

062/1522... *** Nama je uvek neko kriv. U nedequ gej parada, a ve~eras golman, utakmica, Talijani ili ve} ko - to samo huligani znaju. Kako ne{to lepo ne urade? To je Srbija tako nam i treba svi su

Nama je posle navr{enih pet stole}a od tog otkri}a preostalo da se u toj istoj \enovi pokrijemo u{ima. I, da... umalo da zaboravim na „Ponos“- kako ta re~ gorko zvu~i.

064/4615... *** Pedla`emo da se Nacionalni park Fru{ka gora promeni u nacionalna sramota. A za{to? Pa

nam krivi, sram nas bilo. Novosa|anka 063/7606... *** Koliko je dr`ava koja se zove jo{ uvek zove kako se zove spremna za DB budala{tine!

Muka mi je!

064/3899... *** Kristifor Kolumbo je u 15. veku isplovio upravo iz \enove da bi potom otkrio Ameriku.

evo za{to. Pogledajte {ta ostane posle qudi koji seku {umu...

Kante plasti~ne za uqe motorno, za benzin, kese najlon, od doru~ka konzerve sardina, pa{teta, narezaka mesnih. Traktorima uni{tavaju gomilu raznoraznih plodi{ta raznoraznih gqiva, {to predstavqa blago svih nacionalnih parkova svuda u svetu... Zbog kojeg kubika

ogrevnog drveta?! Sanitarna se~a! Naravno sve to radi uz odobravawe rukovodsva NP. Oti|ite u ostatke {ume fru{kogorske, tu blizu, sa leve strane puta prema Vencu, gde se deponovala so za zimu. Pa jo{ mjau~u na NS razglednicama kako im kradu {umu!? Qubiteqi Fru{ke gore.

064/1370... *** Pozivam gradona~elnika i direktora ZIG-a da pro{e}u Haxi Ruvimovom i uvere se u lo{e izvedene radove na poplo~avawu pe{a~kih staza, kao i na postavqenim kanalizacionim poklopcima, koji stvaraju buku pri svakom prelasku vozila. Na ~iji tro{ak }e i}i otklawawe ovih nedostataka, ako uop{te budu otklawani?!

063/8834... *** Da ~ovek ne poveruje?! Dr`ava podigne 6.000 policajaca zbog 1.200 „neprirodno orijentisanih“ (~itaj egzibicionista), koje, uzgred budi re~eno, niko i ne ugro`ava, pa onda krene okr{aj „prirodno orijentisanih“ i policije, demolira se BGD i mediji ocene da je parada uspela!!! Ako je ovo cena za ulazak u Evropu, HVALA ja ne bih!

062/1654... *** Legalizacija je najve}a prevara! Morate da platite takse, projekat, ponovo geodetski snimak i jo{ ko zna {ta da bi vam posle svega, tj. pla}awa, saop{tili da ne mo`e da se legalizuje. Velika pqa~ka malog ~oveka!

064/1765...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

[TA JE POKAZALO UKR[TAWE DVE BAZE PODATAKA

Porez eskiviralo 40.000 Novosa|ana Gradski buxet se i nakon leto{weg rebalansa u proseku mese~no puni za 10 do 12 odsto mawe od o~ekivanog ali, kako saznajemo, gradski ~elnici su optimisti i nadaju se da }e zavr{iti sve kapitalne projekte i investicije koje su zapo~eli i zacrtali da }e se uraditi ove godine. Gradska kasa se puni u skladu s ekonomskom si-

tuacijom, a novac dolazi od gradskih taksi, zakupa gra|evinskog zemqi{ta...

Uprkos lo{im ekonomskim prilikama, brojne investicije su nastavqene da se rade, kao na primer posao na Bulevaru Evrope, nadogra|eno je pet vrti}a, i to iskqu~ivo gradskim parama, a iz gradske kase se pla}a 80 odsto para za boravak u za-

bavi{tima. Prema re~ima ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za buxet i finansije @ivka Makari}a aktivno se radi na boqem a`urirawu prihoda, i shodno tome, zavr{eno je ukr{tawe baze podataka Gradske poreske uprave i „Informatike“.

- Nakon ovog posla do{li smo do podatka da oko 40.000 sugra|ana nije bilo u pore-

skom sistemu, ta~nije, da nije pla}alo porez na imovinu.

Oni }e u narednim danima dobiti obave{tewe o tome, bi}e pozvani da se najpre evidentiraju i nakon toga vide}emo kakva je svaka pojedina~na situacija kod ovih qudi. Ovo }emo uraditi kako bi znali koliko svako treba da plati poreza istakao je Makari}.

B. M.

NA GRADSKOM GROBQU VANDALI SVE NASILNIJI

Kradu i natpise sa spomenika Posle Mihoqskih zadu`nica u subotu na{oj Redakciji javilo se nekoliko gra|ana iznena|eni {to su na Gradskom grobqu na nadgrobnim spomenicima wihovih srodnika skinuta slova, pa ~ak i ta~ke, zarezi i crtice postavqeni radi osnovnih podataka o godini i smrti pokojnika.

Ogor~eni ne znaju {ta da rade pitaju}i se koje je to vreme do{lo da ni mrtvi vi{e nemaju mira.

Obavestili su ~uvarsku slu`bu i ka`u da je ova vrsta kra|e posebno vidqiva na ~etvrtom grobnom poqu.

- Porodice su zabrinute posebno one familije do ~ijih spomenika jo{ nisu doprli dugi prsti lopova - ka`e na{a ~itateqka ~ije je ime poznato redakciji, i dodaje da su sa spomenika wenih najbli`ih prvo skinute vaze, a zatim oznake za ta~ku i povlaku. Na susednom su odlepqena sva slova i brojke pa se spomenik identifikuje po lepku koji je ostao.

Na{a sagovornica tako|e ka`e da „Lisje“ vi{e ne zna koliko para da tra`i za grobna mesta, podi`e cene usluga, a pri tom

Gradsko grobqe prostire se na oko 80 hektara

nema obavezu da grobovima obezbedi najelementarniju za{titu.

Pita se ho}e li jednog dana grobnica osvanuti bez nadgrobne plo~e, a da za to niko ne bude odgovoran.

U „Lisju“ ka`u da kra|e po grobqima vi{e nisu novost te da ne mora vi{e da padne no} kako bi lopovi slobodno {etali po grobqu, koje zauzima oko 80 hektara

povr{ine, pa ~uvarima predstavqa veliki problem kod obezbe|ewa. Skre}u pa`wu da pisawe medija o ovakvim kra|ama kod lopova izaziva kontra efekat, posebno ih ohrabruje, a primetno je da nekoliko dana posle objavqivawa u javnosti izgrednici budu jo{ „vredniji“.

Direktor preduze}a Srboqub Bubwevi}a ka`e da je nemogu}e

da se tako velika povr{ina stavi pod video nadzor.

- Sve spomenike smo popisali i na{a kamenoreza~ka slu`ba }e ih obnoviti. To }e nas ko{tati oko milion dinara - ka`e Bubwevi} i podvla~i da taj tro{ak preduze}u niko ne nadokna|uje ve} pla}aju iz svog xepa.

Pre nekoliko meseci na meti vandala bio je kolumbarijum koji je u neposrednoj blizini glavnog ulaza na Gradsko grobqe. Ali to izgrednicima nije smetalo da poskidaju mesingane vaze za cve}e.

I tada je „Lisje“ izdvojilo milion dinara da bi porodicama nadoknadilo {tetu.

Bubwevi} podvla~i da preduze}e nema obavezu da nadokna|uje {tetu porodicama za ovakve kra|e ali da to ~ini zbog dobre voqe.

Porodice, veli direktor smatraju da „Lisje“ treba da ~uva nadgrobne spomenike, po{to s preduze}em imaju ugovore o obnovi grobnih mesta. Me|utim obnova grobnih mesta je jedno, a osigurawe spomenika ne{to drugo, {to rade osiguravaju}a dru{tva.

Z. Deli}

KOMUNALCI OPET TRA@E SOCIJALNI DIJALOG SA GRADOM I PRIPREMAJU SE ZA PROTEST

Plate u lavirintu administracije Sindikati u javno-komunalnim preduze}ima pozva}e radnike u komunalnoj privredi grada da u~estvuju na sindikalnom protestu zakazanom za 22. oktobar na Trgu slobode, povodom najave usvajawa Predloga zakona o PIO kojim se predvi|a produ`ewe radnog sta`a i smawewe visine penzija.

Ovo je za na{ list najavio predsednik Gradskog odbora sindikata u stambenokomunalnoj delatnosti Zoran Radosavqevi}, dodaju}i da je odluka o tome doneta na sednici Gradskog odbora ovog sindikata na kojoj je dogovoreno da sindikati animiraju zaposlene da do|u u {to ve}em broju.

Radosavqevi} je izrazio zabrinutost {to predstavnici

gradske vlasti, iako je to u julu dogovoreno, jo{ nisu zakazali sastanak radi socijalnog dijaloga sa komunalcima, u vezi vra}awa mase zarade na nivo od lane, po preporuci Vlade Srbije. To

tivnog ugovora. Prema re~ima Radosavqevi}a, realno je o~ekivati da sindikat komunalaca ponovo zatra`i pomo} miriteqa kao {to je to ve} jednom u~inio, kada je posredovano u pregovorima dve strane u vezi posebnog kolektivnog ugovora.

- Izmene i dopune ovog dokumenta nisu usagala{ene u svim komunalim fimama, a razlog je nepostojawe dijaloga izme|u direktora i sindikata, odnosno nepostojawe dobre voqe direktora da pregovara sa sindikalnim vo|ama naveo je Radosavqevi} i Foto: S. [u{wevi} dodao da u nekim preduzeje, podsetio je on, dogovoreno s }ima dijalog jo{ nije ni po~eo, Gradskim ve}em pre nekoliko mada je to odavno trebalo da se meseci prilikom potpisivawa u~ini, dok su se u pojedinim izmena i dopuna posebnog kolekfirmama sindikat i direktor

Godi{wica organizacije slepih Gradska organizacija slepih danas }e obele`iti 60 godina. Tim povodom bi}e organizovan {ahovski trome~ u 9 ~asova u prostorijama Gradske organizacije slepih, Ulica Mileti}eva 28, zatim vo`wa tandem biciklima u 11 ~asova na Trgu slobode.

Posle trke po~iwe prijem delegacije u Skup{tini grada u 11,30 a sat nakon toga odr`a}e se sve~ana sednica s akademijom.

D. B.

dogovorili, ali gradski oci odugovla~e da stave potpis, {to je neophodno jer je Grad osniva~ komunalnih preduze}a.

Predsednik radne grupe za usagla{avawe kolektivnih ugovora Milan \uki} skrenuo je pa`wu da usagla{eni kolektivni ugovori izme|u sindikata i direktora prolaze kroz vi{e slu`bi u Skup{tinu grada, radi provere.

Istovremeno je \uki} naveo da i Gradsko ve}e ima pravo na primedbe dogovorenog teksta, te da zbog toga treba vremena.

On je rekao da socijalni dijalog u vezi vra}awa novca za plate na lawski nivo ne treba da vodi Radna grupa koju on predvodi, ve} da je to posao Socijalno-ekonomskog saveta Grada i predstavnika vlasti zadu`enih za finansije u Gradskoj upravi.

Z. Deli}

U ORGANIZACIJI REGIONALNE RAZVOJNE AGENCIJE BA^KA

Besplatna obuka budu}ih preduzetnika Regionalna razvojna agencija Ba~ka poziva sve nezaposlene osobe iz Vojvodine da se prijave za u~e{}e u program besplatne obuke za preduzetnike, koja }e biti realizovana u oktobru i novembru. Obuka se organizuje u okviru projketa “Integralna nefinansijska podr{ka potencijalnim preduzetnicima – podr{ka programima samozapo{qavawa u AP Vojvodini”, koji finansira Pokrajinski Sekretarijat za rad, zapo{qava-

we i ravnopravnost polova. Ciq obuke je ja~awe kapaciteta i sposobnosti nezaposlenih osoba u oblasti samozapo{qavawa, pokretawa i vo|ewa sopstvenog posla. U~esnicima }e biti dostupne i individualne konsultacije. Kandidati mogu da se prijave na i- mejl adresu office@rda-backa.rs najkasnije do 20. oktobra. Prednost }e imati nezaposleni, mladi do 30 godina starosti, `ene i raseqene osobe.

I. D.

~etvrtak14.oktobar2010.

9

USKORO U KANCELARIJI ZA MLADE U KARLOVCIMA

Ra~unarom do posla Kancelarija za mlade u Sremskim Karlovcima jedna je od 17 u Srbiji koje su dobile ra~unare i prate}u opremu od Agencije „Program ujediwenih naroda za razvoj“ (UNDP).

Po re~ima koordinatora kancelarije Nemawe Tewovi}a, kompjuteri i oprema bi}e u slu`bi promocije zapo{qavawa mladih u Sremskim Karlovcima.

- Ra~unari }e biti povezani sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe tako da }e mladima biti dostupni svi programi za tra`ewe posla koje NSZ ima - obja{wava Tewovi}. - Oni }e tako|e kod nas mo}i da koriste internet, faks, {tampa~ i skener, koji su sastavni deo ove donacije.

Za otprilike dve sedmice ra~unari i oprema }e biti instalirani i na usluzi omladini.

U prvo vreme ove pogodnosti mladi }e mo}i da koriste u Kancelariji za mlade, koja se nalazi u potkrovqu Magistrata, u sobi broj 27. Tewovi} napomiwe da postoji ideja da se oprema izmesti na neko drugo mesto i da se razmatraju mogu}nosti za to. Radno vreme Kancelarije za mlade je od 9 do 17 sati, ali }e uskroro do}i do promene da bi svi mogli da koriste kompjutere.

Tewovi} poziva mlade da do|u u kancelariju i iskoriste pogodnosti koje im se tamo pru`aju. Za dodatne informacije treba pozvati broj telefona 021/685-3039.

Z. Ml.

Hrana za 70 porodica Crveni krst Sremskih Karlovaca }e da povodom Svetskog dana borbe protiv siroma{tva i Svetskog dana borbe protiv gladnih, u ponedeqak i utorak najugro`enijim sugra|anima podeliti pakete hrane.

Paketi }e sar`ati kilogram piletine, kukuruznog griza, soje, litru uqa i dve pa{tete po osobi.

Namirnice }e dobiti oko 70 porodica, koji su ina~e na spisku korisnika usluga narodne kuhiwe. Oni treba da do|u u ponedeqak i utorak od 10 do 12 sati u Dom Crvenog krsta, u Pupinovj 16.

Z. Ml.

Foto: B. Lu~i}

POKLON SRS SIGURNOJ DE^JOJ KU]I

Mali{anima slatki{i i kwige Predstavnici Gradskog odbora Srpske radikalne stranke ju~e su povodom De~je nedeqe posetili {ti}enike Sigurne de~je ku}e i uru~ili im poklone; slatki{e, igra~ke i kwige.

Kako je naglasila predsednica Saveta za socijalna pitawa i brigu o porodici novosadskog

odbora SRS Jelena Mandari}, neophodno je da svi dru{tveni akteri, od dr`ave preko politi~kih partija do pojedinaca doprinesu koliko mogu da mali{ani koji su trenutno sme{teni u ustanovama kao {to je Sigurna ku}a {to lak{e prevazi|u te`ak period `ivota kroz koji prolaze.

I. S.

Novi omladinci LSV-a Predsednik Gradske organizacije Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine u narednom periodu bi}e Marko Lutki} a potpredsednici Tijana Eter i Dejan Bibi}, odlu~eno je na redovnoj godi{woj Skup{tini LSVO odr`anoj ju~e u Novom Sadu. Predsednik gradske organizacije LSVO u prethodnom sazivu bio je Gabor Lepe{.

I. S.

VESTI Koncert u CK13 Omladinski centar SK13, Ulica Vojvode Bojovi}a 13, organizuje sutra u 22 ~asa koncert bendova “Monozoid“ i “The Bad Days Will End“. Ulaznice ko{taju 200 dinara i mogu se kupiti na ulazu u klub neposredno pre koncerta.

I. K.

„Krhke crte vremena” Gostuju}a izlo`ba Gradskog muzeja Sombor “Krhke crte vremena” otvori}e se sutra u 19 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Govori}e Milorad \uri}, pokrajinski sekretar za kulturu. Predstavi}e se radovi poznatih umetnika kao {to su Kosta Angeli Radovani, Mirsad Begi}, Kosara Bok{an i

drugi. Izlo`ba }e trajati do 30. oktobra.

D. B.

„Fit” u „Tremi” Ponovo okupqeni rije~ki rokeri „Fit“ odr`a}e ve~eras koncert u klubu „Trema“, u zgradi Srpskog narodnog pozori{ta.

Vlasnici velikih hitova „Ma~ka“, „Daj mi ruku“,“Telefon“, „Bubaw“ i „Zaboravit }u sve“, posle pauze od 20 godina vratili su se na regionalnu rok scenu pro{logodi{wim albumom „Live uz rijeku“ a u Srbiji su se predstavili na koncertima Kikija Lesandri}a. Novi album „Tajne qubavi“ izlazi u novembru. Koncert po~iwe u 22 ~asa, karte u pretprodaji ko{taju 500 dinara, a na dan koncerta 600 i mogu se kupiti u Tremi, ili u prodavnici Mungos.

Ig. M.

~etvrtak14.oktobar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

REKONSTRUKCIJOM DELA I\O[KOG PUTA BLI@I HOTEL „FANTAST”

Spas za ratare, a mo`da i sto~are BE^EJ: Radne ma{ine „Ba~kaputa” u{le su be~ejski atar i po~ele rekonstrukciju dela takozvanog i|o{kog puta. Tim povodom organizovana je pres konferencija na terenu, gde su sagovornici bili predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi, wegov zamenik Budislav Meduri} i u ime Udru`ewa sto~ara iz Be~eja Laslo [inkovi}.

- Investicija vredna dvadesetak miliona dinara realizuje se novcem od zakupa dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta. Ovim radovima }emo spojiti dva postoje}a tvrda dela I|o{kog puta i na taj na~in dobiti jo{ jednu komunikaciju s hotelom „Fantast” - naglasio je predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi.

U pitawu je rekonstrukcija puta u du`ini od 2,5 kilometra, kolovoz }e biti {irine tri metra. Radovi bi trebalo da budu zavr{eni za 40 dana. Aktuelna investicija ima vi{estruk zna~aj.

- S obzirom na to da je ovaj put najkra}a veza s hotelom „Fantast”, ima turisti~ki zna~aj.

Kako ide kroz atar, va`an je za

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „[rek sre}an zauvek“ (18), „Qubav na daqinu“ (19.30), „Po~etak“ (21.30)

POZORI[TA Pozori{te mladih mala sala „Baba Jaga“ (18)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“, tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP „Fru{ka gora“ – „Dodirom kroz pro{lost“ (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka

APATINCU U SLOVENIJI NEPOZNATA BAKTERIJA NAPALA SRCE

na. Priliv sredstava od zakupa dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta diktira dinamiku daqih radova.

Poznato je da je PIK Be~ej najve}i du`nik za zakup dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta, ali i to da se ova kompanija nalazi u izuzetno te{koj situaciji. Kako je u toku sanacija nezavidnog stawa u kojem se nalazi PIK Be~ej, veruje se da bi u dogledno vreme sredstva za zakup 5.000 hektara mogla da se sliju u op{tinski buxet. Ako bi se od tog priliva deo ulo`io u totalnu rekonstrukciju I|o{kog puta, upla}ena sredstva bi se, na najboqi mogu}i na~in, vratila PIK Be~eju, jer put prolazi kroz atar u kojem se nalaze i wihove wive.

- Pored ratara, koji }e imati nesumqivu korist od rekonstrukcije puta, i mi sto~ari vidimo svoju {ansu. Te{ko je unapred prognozirati kako }e se sto~arstvo razvijati, jer su neophodna znatna ulagawa u izgradwu farme, ali putna mre`a je jedan od bitnih preduslova da do toga do|e, istakao je u ime be~ejskog Udru`ewa sto~ara Laslo [inkovi}.

V. Jankov

APATIN: Tridesetdevetogodi{wi Zoran Jovi~i} odlu~io se nedavno da ode u Sloveniju ne bi li zaradio koji dinar za porodicu u kojoj niko ne radi. Nije pro{lo mnogo vremena, neka nepoznata bakterija ili virus, kako ka`u slovena~ki lekari, blokirala mu je rad srca pa je stavqen u ve{ta~ku komu kako bi mu se vratile pojedine funkcije do transplantacije srca.

Wegova porodica, surpuga Helena, petnaestogodi{wa }erka Maja i ~etiri godine mla|i sin Nemawa, brat Neboj{a i roditeqi Borka i Nedeqko, koji `ive pod istim krovom skromne ku}e u Apatinu, na{li su se na mukama jer treba obezbediti novac za bolni~ke dane u Klini~kom centru u Qubqani, a potom i za transplantaciju srca.

- Bio sam u Qubqani i lekari su rekli da }e Zoran imati isti tretman kao i slovena~ki dr`avqani, ali da moramo snositi sve tro{kove, od le~ewa do transplantacije srca. U Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe i Ministarstvu zudravqa sam dobio informaciju da dr`ava ne mo`e snositi te tro{kove jer za to nema za-

Hladwa~i sezonske poslove, ne prima ni de~ji dodatak za decu i svi `ive od skromne penzija Borke i Nedeqka, Zoranininh roditeqa. I pored svega Maja je odli~na u~enica Sredwe ekonomske {kole u Somboru.

- Bili smo {okirani kada su nas zvali iz Klini~kog centra.

Oti{ao je sa mawim sr~anim

@iro ra~un za pomo} Porodica je otvorila tri `iro ra~una na koje qudi koji su u mogu}nosti mogi nov~anim iznosom da pomognu Zoranovo le~ewe u Sloveniji. Dinarski `iro-ra~un: 245-1400101839283-62; devizni ra~un. 14-304-944-7; Devizni ra~un za dijasporu 14-3010109376-8 konskih osnova - govori Neboj{a, koji nastoji pomo}i bratu.

Zoranova supruga Helena je bez posla, povremeno radi u

tegobama koje, po re~ima lekara, nisu bile uzrok ovakvog wegovog stawa sada. Ne znam kako da mu pomognemo kada nemamo

U novosadskom porodili{tu, od utorka 12. oktobra u 7 sati do srede 13. oktobra u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Marinka Blanu{a iz Novog Sada, Dragana Male{evi} iz Petrovaradina, Hasiba Bajrami iz Beo~ina i Du{ica Milanovi} iz Maradika, DE^AKE: Cime Zenunaj, Sawa Petrovac, Biqana Barac, Gordana [vowa, Mirjana Labus, Olivera Bokan i Ru`ica Risti}-Ostoji} iz Novog Sada, Zorica Stipi} iz Petrovaradina, Swe`ana Odavi} iz Sremskih Karlovaca, Elizabeta Te{anovi} iz Temerina, Borislava Beli} iz [ajka{a i Qubica ]etojevi} iz ^erevi}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Sofija Miloja Ayaip (1925) u 11.45 sati (urna), Biserka Marije Blagojevi} (1943) u 12.30, Desanka Ja{e Bozejac (1925) u 13.15, Miomir Radomira To{i} (1923) u 14, Aleksandar \or|a Ilevski (1934) u 14.45, Dragutin Radovana Mu{icki (1951) u 15.30, Olivera Vladimira Raja~i}Laji} (1956) u 16.15 i Elizabeta \ure Horvat (1931) u 17 ~asova.

Brat Neboj{a je jedini video Zorana u bolnici zahvaquju}i prijateqima koji su ga odvezli u Qubqanu. Porodicu je do sada osim Klini~nog centra kontaktirala i ambasada Srbije u Sloveniji.

- Bili su qubazni i te{ili su nas i obe}ali pomo} ambasade.

Lekari ka`u da }e Zorana staviti na listu prioriteta kada se uplati novac, a taj novac mi ne mo`emo prikupiti bez pomo}i humanih qudi - govori Neboj{a.

Porodica je otvorila i `iro ra~un, a pomo} su obe}ali Op{tina Apatin i mesna zajednica.

J. P.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

novca ni da otputujemo do Qubqane - govori majka Borka.

Otac kroz suze govori o tome kako je Zorana nu`da naterala da se odvoji od porodice jer kao gra|evinac nije mogao na}i posla u Srbiji.

Zoran sa suprugom i sinom

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE

RO\ENI

DNEVNIK

U qubqanskoj bolnici u ve{ta~koj komi

Po~ela rekonstrukcija i|o{kog puta u be~ejskom ataru

ratarstvo i spas je u ki{nim danima. U budu}nosti bi trebalo da ima zna~aj za sto~arstvo, jer je predvi|eno da, upravo, ovo bude zona u kojoj bi se mogle skoncentrisati sto~arske farme, kojih ve} ima u ovom potesu - ka`e Budislav Meduri}. Dodaje da postoji koncepcija da se u dogledno vreme ~itava du`ina I|o{kog puta rekonstrui{e tako {to bi se pro{irio kolovoz i time bi se omogu}ilo bezbedno kretawe poqoprivrednih ma{i-

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK VRSNI RVA^ I HUMANISTA VLAHO STAJI]

Sa struwa~e na davawe krvi ZREWANIN: Nekada{wi as zrewaninskog rvawa Vlaho Staji} na najboqi na~in je povezao sportsku karijeru i humanisti~ko delovawe. Dokazao se na brojnim takmi~ewima, ~ak je i nedavno osvojio bronzanu medaqu na Svetskom prvenstvu za veterane u rvawu gr~ko - rimskim stilom, odr`anom u Beogradu, u kategoriji rva~a starosti izme|u 51 i 55 godina. A, povrh svega, do sada je 70 puta dobrovoqno dao krv.

Povodom ovih sportskih i li~nih, qudskih dometa, predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton priredio je u svom kabinetu prijem za Vlaha Staji}a, kome je prisustvovao i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport Vojislav Mati}. Marton je poru~io da lokalna samouprava ukazuje ~ast pojedincima koji uspe{no predstavqaju grad u bilo kojoj oblasti, kao {to to ~ini i Staji}.

- On postavqa principe humanosti pred sve gra|anke i gra|ane Zrewanina. Ujedno upu}uje poruku, pre svega mladim qudima, da treba biti human, ali se i baviti sportom, jer ta kombinacija ~ini zdravim i duh i telo – istakao je Marton. @. B.

Jedna deponija za sva sela PLANDI[TE: Odbornici op{tinskog parlamenta Plandi{ta su se jednoglasno izjasnili da lokacija za deponiju bude bude kraj puta na izlazu iz Plandi{ta, a komunalno preduze}e }e ovde urediti prostor za odlagawe otpada iz doma}instava iz svi 13 sela op{tine. Istina, sada se otpad na ovakav na~in prikupqa iz {est sela, ali ova odluka obavezuje savete MZ da o ovom poslu sklope ugovor sa komunalim preduze}em. Skup{tina je donela i odluku da se u Kupiniku ponovo otvori vrti} koji je pre dve godine zatvoren zbog nedovoqnog broja dece.

U Starom Lecu sa 364 bira~a referendum za samodoprinosa nije uspeo jer je glasalo je svega 103 bira~a, ve}ina 73, bila je protiv.

R. J.

MIRAN PROTEST PRIPADNIKA LSV-a U RUMI

Zastava Vojvodine na Gradskoj ku}i RUMA: Tek posle ju~era{weg protetsta pripadnika Lige socijaldemokrata Vojvodine u centru Rume, ju~e je na Gradskoj ku}i u Rumi, uz zastavu Srbije istaknuta i zastava Autonomne pokrajine Vojvodine. Grupa pripadnika LSV-a organizovala je u Rumi {etwu centrom grada, a na {tandu ispred Gradske ku}e gra|ani su potpisivali peticiju, kojom se tra`i da se uz zastavu Srbije istakne i zastava Vojvodine.

Me|u pripadnicima LSV na ju~era{wem mirnom protestu bila je i potpredasednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi}, koja ka`e da na dve op{tinske zgrade u Sremu – u Rumi i Sremskoj Mitrovici nije istaknuta zastava AP Vojvodine, mada su zastava i grb Autonomne pokrajine Vojvodine i zvani~no usvojeni u Skup{tini Vojvodine.

- Vojvodina ima pravo na zastavu i grb i ne razumem za{to ona nije istaknuta, kada je u Evropi to sasvim normalno, da uz zasta-

Kada se do{lo do toga da bi ovo pitawe trebalo da se re{i na gradskom nivou, konstatovano je da se sa prekobrojnim psima, koji bi, u krajwem slu~aju, morali da se oduzmu, nema kud. Jer, postoje}i azil za pse je prebukiran, na {ta je ukazano pre izvesnog vremena. ovog odgajiva~a pasa Ilija Radovi} protiv Azirija je ve} podneo nekoliko prijava, zbog kojih je vlasnik `ivotiwa u dva navrata dao iskaz pred sudijom za prekr{aje. Postupci, me|utim, jo{ nisu okon~ani.

- Nezadovoqni gra|ani lutaju izme|u inspekcija, suo~eni sa izbegavawem odgovornosti nadle`nih organa. Vreme ide, oni i daqe `ive pored neodgovornog kom{ije. [to bi se narodski reklo –

Predsednik op{tine stavqa zastavu

Posle isticawa zastave grupa od pedesetak pripadnika LSV-a iz Rume je ovaj ~in pozdravila aplauzom i mirno se razi{la isped Gradske ku}e.

S. Bojevi}

Uprava brani direktora, sindikalci protestuju ZREWANIN: Nema mira u zrewaninskom Javnom komunalnom preduze}u „Pijace i parkinzi” ni nakon {to je sa mesta direktora smewen \or|e Radu, koga su sindikalci ranije optu`ivali za brojne zloupotrebe u firmi.

Samostalni sindikat smatra da je Upravni odbor ovih dana doneo skandaloznu odluku i svrstao se na stranu Radua, za koga je inspekcija rada utvrdila da se diskriminatorski pona{ao prema radniku „Pijaca i parkinga” i vo|i sindikalaca @iki @ivadinovi}u. Preciznije, inspekcija je protiv preduze}a i Radua podnela zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog nezakonitog pona{awa prema @ivadinovi}u, a aktuelni UO je odlu~io da anga`uje advokata koji }e braniti doskora{weg direktora, ina~e odbornika Skup{tine grada, i daqe zaposlenog u „Pijacama i parkinzima”. Sindikatu je, s druge strane, zasmetalo {to se poslovodstvo preduze}a svrstalo na stranu onog za koga se sumwa da je u~inio prekr{aj.

- Umesto da za{titi radnike koji su po mi{qewu Republi~ke

Psi laju, karavani prolaze

Prebukiran azil

vu dr`ave stoji i zastava regije. Uostalom, odbornik LSV-a u Skup{tini op{tine Ruma je tra`io da se ovo pitawe stavi na dnevni red i o wemu izjasne odbornici, me|utim, 19 odbornika bilo je protiv rasprave o pitawu vojvo|anske zastave, {est je bilo „za”, a 19 wih nije glasalo. Za na{ predlog za raspravu protiv su se izjasnili odbornici DSS-a,SPS-a, SNS-a i deo odbornika DS-a. Danas je zastava AP Vojvodine kona~no istaknuta na Gradskoj ku}i, pored zastave Srbije. Ostalo je jo{ da u Gradskoj upravi u Sremskoj Mitrovici istaknu vojvo|ansku zastavu - ka`e Maja Sedlarevi}.

Predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi} na pitawe za{to do sada nije na Gradskoj ku}i bila istaknuta vojvo|anska zastava odgovara: - Stvarno nismo imali zastavu Autonomne pokrajine Vojvodine i to je tako trajalo evo do danas. Nisam uop{te protiv tog simbola na{e pokrajine.

OPET TURBULENCIJE U JKP „PIJACE I PARKINZI”

NADLE@NI UPOZNATI SA SLU^AJEM ODGAJIVA^A NURIJA AZIRIJA

ZREWANIN: O slu~aju Nurija Azirija koji u dvori{tu svoje ku}e, u ulici Slobodana Penezi}a 33, dr`i tridesetak uglavnom lova~kih pasa, upoznate su sve nadle`ne slu`be u Zrewaninu. Ipak, sti~e se utisak da republi~ke i gradske inspekcije ne}e u ruke vru} krompir, pa prebacuju odgovornost jedni na druge. Za to vreme Azirijeve kom{ije, koje su se u vi{e navrata `alile da nemaju mira od lave`a pasa i da se {iri smrad od `ivotiwa i hrane koja im se daje, ne znaju {ta im je vi{e ~initi. Prvi kom{ija

~etvrtak14.oktobar2010.

psi laju, a inspekcije prolaze, kao oni „karavani” – rekla je na~elnica Sredwobanatskog okruga Tawa Dulovi} i dodala da joj je u veterinarskom inspektoratu re~eno da je, {to se wihove nadle`nosti ti~e, sve u redu, jer su psi propisno zbrinuti.

Dulovi}eva je u izjavi za na{ list podvukla da je broj `ivotiwa i mesto gde se one dr`e u iskqu~ivoj nadle`nosti lokalne samouprave.

S druge strane, {ef veterinarske inspekcije za Srednobanatski okrug Slavka Kartal nedavno je izjavila da na podru~ju Zrewanina nijedan gra|anin, pravno lice i preduzetnik nema re{ewe Uprave veterine o ispuwenosti veterinarsko - sanitarnih uslova za odr`avawe i uzgoj pasa, odnosno odgajiva~nicu. A, prema gradskoj odluci, dodala je ona, dr`alac je du`an, izme|u ostalog, da obezbedi da se ne zaga|uje okolina i ne uznemiravaju tre}a lica. Kartalova smatra da su za „slu~aj Nuri” zadu`eni komunalna i inspekcija za za{titu `ivotne sredine.

Na~elnik gradskog odeqewa za inspekcije Zoltan Kova~ potvrdio je ju~e za „Dnevnik” da mu je problem poznat. Protiv vlasnika odgajiva~nice, naveo je, podneto je nekoliko prekr{ajnih prijava, a kona~na odluka done}e se nakon zavr{etka procesa legalizacije divqe gradwe, kada }e se nadle`ni izjasniti i o objektima Nurijeve odgajiva~nice gde se kao vlasnik vodi wegova supruga. @. Balaban

Nije ta~no da iza anga`ovawa pravnog zastupnika stoji `eqa da se odbrani \or|e Radu, jer on ima svog advokata (Borivoj Doroslova~ki) inspekcije rada diskriminisani, sada{wi direktor i UO donose skandaloznu odluku da anga`uju advokata koga }e, naravno, platiti preduze}e, i koji }e imati zadatak da na sudu, prakti~no, bude protiv zlostavqanih radnika.

Kobajagi }e pravni zastupnik braniti firmu, a ustvari }e ~uvati lik i delo \or|a Radua. Ovo je ne~uveno u civilizovanim dru{tvima i na{ sindikalni mozak to ne mo`e da prihvati – izjavio je za „Dnevnik” predsednik Samo-

stalnog sindikata u JKP „Pijace i parkinzi” @ika @ivadinovi}.

On se pla{i da bi politi~ko delovawe Radua, ina~e funkcionera G17 Plus, moglo da se ume{a u sudski postupak, ali je izrazio nadu da nadle`ni sud, kao nezavisna dr`avna institucija, ne}e dozvoliti upliv politike u ovaj slu~aj.

V. d. direktora „Pijaca i parkinga” Borivoj Doroslova~ki odbacio je u razgovoru za “Dnevnik” optu`be sindikata i naglasio da je on, kao zakonski zastupnik preduze}a, du`an da ga za{titi pred sudom.

- Osim biv{eg direktora, tu`ena je i firma kao pravno lice.

Da bismo {titili wen interes anga`ovali smo advokata. Kazne su drakonske, kre}u se od 800.000 do milion dinara, i ukoliko bismo bili osu|eni to bi pogodilo sve radnike. Prvo {to bismo morali da ukinemo jesu putni tro{kovi – kazao je Doroslova~ki i dodao da nisu ta~ne tvrdwe da iza anga`ovawa pravnog zastupnika stoji `eqa da se odbrani \or|e Radu, jer on ima svog advokata. @. Balaban

ZAPO^ETA INVESTICIJA „DELTA HOLDINGA”

Uskoro novi tr`ni centar BE^EJ: Dugo najavqivana objekta, biti zaposleno pedeinvesticija beogradske firme setak novih radnika iz Be~eja „Delta Holding” u Be~eju, rekao je ~lan Op{tinskog ve}a vredna preko dva miliona zadu`en za investicije Du{an evra, zapo~eta je ovih dana. U Radivojevi}. pitawu je izgradwa tr`nog centra u samom centru grada. Ma{ine beogradske firme „Eksing B&P”, koja je izabrana za izvo|a~a radova, zabrujale su u ogra|enom prostoru na uglu ulica Danila Ki{a i Zelena.

- U ovom trenutku se ispituje nivo podzemnih voda, jer }e tr`ni centar imati podzemnu gara`u i kada se dobiju detaqni podaci po~e}e radovi na izgradwi, koji bi trebalo da traju Gradili{te „Delta Holdinga” 120 radnih dana. Bitno Podse}awa radi, be~ejska loje ista}i da }e izvo|a~ radova kalna samouprava je 28. marta anga`ovati nekoliko be~ej2008. godine potpisala ugovor s skih firmi kao podizvo|a~e, „Delta Holdingom” o izdavawu kao i to da }e, po zavr{etku

u zakup gra|evinskog zemqi{ta u centralnoj zoni. Povr{ina parcele na kojoj }e se graditi tr`ni centar je 19 ari i 40 metara kvadratnih. U suturenu }e se graditi gara`a, prizemqe je planirano za supermarket „Delta Maxi” povr{ine 1.200 metara kvadratnih, a spratni deo je namewen poslovno prostoru.

- Ova investicija kasni vi{e od godinu dana, po{to je investitor zbog aktuelne finansijske krize tra`io prolongirawe radova. Imali smo razumevawa prema partneru i, evo, do~ekali da po~nu radovi, {to zna~i da }emo uskoro dobiti reprezentativni objekat u samom centru grada i da }e u wemu na}i zaposlewe zavidan broj mladih - zadovoqan je predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi.

V. Jankov

POJA^AWE U OP[TINSKOM VE]U U KIKINDI

Grbi} zadu`en za privredu i ekologiju KIKINDA: Novi ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za resore privredu i ekologiju bi}e Nenad Grbi}, diplomirani ekonomista, profesor u sredwoj Tehni~koj {koli i u posledwe dve godine vlasnike Agencije „Line” za pru`awe poslovnih usluga i aktivnosti u poslovawu. Na oba radna mesta od dolaska na novu du`nost, Grbi} je zamrzao status.

- Kao ~ovek koji je dugo radio u privrednim firmama privredu na{e op{tine i okoline poznajem

jako dobro. Danas je, na `alost, ambijent za otvarawe novih firmi u Kikindi, kao i u ~itavoj zemqi, veoma nepovoqan. Imamo problem sa nezaposleno{}u, jer je oko sedam hiqada qudi na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Imamo nizak standard. Moramo se pozabaviti pre svega re{avawem infrastrukturnih problema u na{oj op{tini, dovesti investitore i otvoriti radna mesta, jer }emo na taj na~in pomo}i gra|anima da boqe `ive - rekao je Grbi}.

A. \uran

11

Kostur jo{ ne}e biti sru{en SUBOTICA: Betonski objekat kod Otvorenog univerziteta, me|u Suboti~anima popularno nazvanim „Kostur” ne}e biti sru{en u oktobru kako je najavqivano, od strane gradskih vlasti.

Oko objekta Grad Subotica je u sporu sa firmom „Holtek gradwa” koja je svojevremeno zakqu~ila zajedni~ki ugovor o ulagawu sa op{tinom Subotica i taj ugovor nikad nije stupio na snagu.

Iako je postugnut dogovor vansudskim poravwawem, Privredni sud Subotice odbio je takvo re{ewe, grad je ulo`io `albu koju je i Apelacioni sud odbio i vratio spor na po~etak. Skup{tina Grada je ove godine donela odluku kojom ovla{}uje gradona~elnika da potpi{e predlog Sudskog poravnawa nakon pregovora koji su vo|eni sa firmom Holtek gradwa, vlasnikom parcele da odustane od astronomskog od{tetnog zahteva prema gradu u visini od ~etiri miliona eura, zbog spora nastalog u ranijem periodu.

- Po~eli smo da realizujemo deo dogovora predvi|en prvobitnim dogovorom. Konkretno mislim na izradu Plana detaqne regulacije za centar grada.

Poku{a}emo da postignemo novi dogovor, a ako ne spor na sudu se nastavqa ka`e na~elnica gradske uprave Marija U{umovi} Dav~ik.

A. A.

VESTI O javnom privatnom partnerstvu IN\IJA: Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj u saradwi sa ameri~kom organizacijom USAID uz pomo} Agencije za lokalni ekonomski razvoj op{tine In|ija organizovala je okrugli sto na temu „Javno-privatno partnerstvo”.

Na ovom skupu predstavqene su sve prednosti ovakvih projekata s ciqem ve}e produktivnosti i efikasnosti u pru`awa gra|anima javnih proizvoda i usluga.

Direktor Agencije za lokalni ekonomski razvoj op{tine In|ija Dragan Jankovi} rekao je da je ovo jedna od tema koja }e u budu}nosti dobiti jako veliki zna~aj, posebno zbog interesovawa investitora za komunalnu oblast, vodosnabdevawe...

S. B.

Projektima do novca za izgradwu [ID: Op{tina [id }e kod Ministarstva prostornog planirawa i za{tite `ivotne sredine konkurisati sa 12 projekata, od kojih su prioriteti izgradwa op{tinske uprave, obnova Centra za socijalni rad, sportske hale...

Objekat lokalne samouprave sazidan i dogra|ivan u pro{lom veku nema neku temeqnu stabilnost i funkcionalnost i nezadovoqava potrebe rada lokalne samouprave, kad su u pitawu stanovnici {idske op{tine.

On nema ni sve slu`be pod istim krovom pa je to razlog vi{e da umesto ovog treba graditi nov objekat.

Centar za socijalni rad sme{ten je u neodgovaraju}oj zgradi koja nema dovoqno prostora za pove}ane potrebe iz domena rada slu`be, a kada je re~ o sportskoj hali [id koja treba da bude funkcionalni centar: sportski, kulturnih i drugih manifestacija onda taj objekat nema dobre uslove za ta de{avawa.

D. S.

CRNA HRONIKA

~etvrtak14.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

12

ISTRA@NI SUDIJA VI[EG SUDA U BEOGRADU SASLU[AO MLADENA OBRADOVI]A

Vo|i „Obraza” jednomese~ni pritvor Istra`ni sudija Vi{eg suda u Beogradu odredio je pritvor do mesec dana vo|i desni~arskog pokreta „Obraz“ Mladenu Obradovi}u nakon {to ga je saslu{ao i doneo re{ewe o pokretawu istrage protiv wega, zbog sumwe da je bio ”kolovo|a” nereda koji su u nedequ izbili povodom odr`avawa gej-lezbejsko manifestacije „Parada ponosa“ u Beogradu.

Pritvor Obradovi}u je odre|en “zbog opasnosti da bi u toku istrage mogao uticati na svedoke, kao i da bi mogao ponovizi krivi~no delo“. Wegov branilac Goran Petronijevi} ju~e je izjavio za “Dnevnik” da re{ewe o odre|ivawu pritvora jo{ uvek nije dobio, a da }e, ~im ga dobije, svakako izjaviti `albu, te naglasio da je Obradovi} uhap{en u nedequ u 8.30 ~asova na Zelenom vencu u Beogradu, znatno pre po~etka nereda.

– Ju~e sam u sudu saznao da ni sudija ne zna gde je Obradovi}, u kojem zatvoru. On je na saslu{awu pred istra`nim sudijom negirao krivi~no delo koje mu

PRIJAVA KIKINDSKE POLICIJE

Beogra|anin osumwi~en za prevare Protiv Nenada T. (1974) iz Beograda policija u Kikindi podnela je krivi~nu prijavu zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela prevare, kojima je o{tetio preduze}a AD „Kikindski mlin“ iz Kikinde, DO „Simeks grup“ i DOO „Vinarija ^oka“ iz Subotice za oko pet miliona dinara.

Osumwi~enog Nenada T. prijava tereti da je tokom 2009. go-

dine doveo u zabludu ovla{}ena lica u o{te}enim preduze}ima tako {to je, u svojstvu direktora preduze}a DOO „[umadija promet VSPS“ iz Beograda, zakqu~io ugovore o jemstvu radi preuzimawa robe. Na osnovu zakqu~enih ugovora preuzeo je robu i obavezao se na to da }e ispuniti ugovorne obaveze, ali to do sada nije u~inio.

M. Mr.

U ITALIJI DOLIJAO PREDRAG LUKOVI]

Lisice po poternici Interpola Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije saop{tilo je ju~e da je italijanska policija u Riminiju, na osnovu poternice Interpola, uhapsila Predraga Lukovi}a (38).

Lukovi} je uhap{en radi dovr{ewa krivi~nog postupka, na

osnovu me|unarodne poternice Kancelarije Interpola Beograd, koja je raspisana po naredbi Okru`nog suda u Pan~evu, navodi se u saop{tewu. Protiv Lukovi}a se vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela razbojni~ke kra|e i razbojni{tva.

(Tanjug)

ZBOG NEISPLA]ENIH NAKNADA

Protest najavquju i sudije porotnici Dru{tvo sudija porotnika Srbije najavilo je ju~e da }e u ponedeqak, 18. oktobra, odr`ati polu~asovne protesne skupove ispred svih vi{ih sudova u Republici zbog neispla}enih naknada od po~etka ove godine, kao i odluke Visokog saveta sudstva kojom im se ta naknada ukida.

Planirano je da se protesti odr`e izme|u 11 i 11.30 sati, a na wima }e u~esnici pozvati dr`avne organe u Srbiji, Savet Evrope i Evropsku komisiju da odgovore na wihove zahteve, navodi se u saop{tewu.

Dru{tvo tra`i da se ukine nedavna odluka VSS-a o naknadama i nagradama sudijama porotnicima, da se osna`i stara i eventualno povede rasprava o mogu}im boqim re{ewima. Tako|e, tra`i da se ispravno obra~unaju ostvarene a neispla}ene naknade sudijama porotnicima i da se isplate odmah, po{to im zarade nisu ispla}ene od po~etka ove godine.

Dru{tvo predla`e i smenu predsednice VSS-a Nate Mesarovi}, „kao ~in odgovornosti za niz protivustavnih re{ewa donetih u sprovo|ewu Nacionalne strategije za reformu pravosu|a u Srbiji, kao i za proma{aje u reformi, ~ime se Srbija udaqava od Evrope“.

Porotnici tra`e i da se sprovedu izbori za stalni sa-

Nedeqni neredi u Beogradu

Mladen Obradovi}

stav VSS-a, kao i da se u Ministarstvu pravde uradi analiza u~iwenih propusta u ostvarivawu reforme i da se zajedno s drugim u~esnicima u ostvarivawu reformskih ciqeva utvrde naredni postupci. „Ustav i zakoni mogu da se kr{e direktno, radwama koje su suprotne wihovim odredbama, i na indirektan na~in, kada se vr{e radwe koje su suprotne duhu Ustava i zakona. Niko ne o~ekuje da to ~ine organi zadu`eni za ustavnost i zakonitost u dr`avi“, navodi se u pismu koje }e biti pro~itano na protestu.

U pismu se dodaje da VSS, „koji je do sada u vi{e navrata tokom reforme pravosu|a na~inio ozbiqne propuste, ponovo kr{i Ustav“ i podse}a na odredbu iz Ustava: „u su|ewu u~estvuju sudije i sudije porotnici...“.

Napomiwe se da imenovane sudije porotnici od po~etka godine finansiraju rad u sudskim ve}ima li~nim novcem, i izra`ava bojazan da }e postepeno, posle ove odluke o ukidawu naknade, neminovno do}i do prestanka vr{ewa funkcije sudija-gra|ana. „Kako }e se onda odvijati su|ewe, da li mo`da po sistemu kadija te tu`i, kadija ti sudi?“, ukazuje se u pismu.

(Tanjug)

se stavqa na teret. Kazao je da nije ta~no da je organizovao bilo kakve grupe da bi vr{ile nasiqe i nerede. Rekao je samo gde je uhap{en, u koliko sati, i

naveo da se o ostalom ne}e izja{wavati do daqeg, zbog medijskog naru{avawa wegove pretpostavke nevinosti koja je bila jeziva. On je progla{en i kolo-

vo|om i uhap{en i osu|en ve} pre nego {to je uop{te saslu{an – navodi Petronijevi}.

Obradovi}eva trudna supruga Jelena, koja je tako|e bila

privedena, pu{tena je iz pritvora.

Povodom nedeqnih nereda na ulicama Beograda policija je privela 249 osumwi~enih da su u wima u~estvovali, od toga 54 maloletnika. Pred Vi{im sudom su pokrenute istrage protiv ukupno 118 osumwi~enih za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na javnom skupu. Od toga je za 106 odre|en pritvor do mesec dana, dok su ostali pu{teni da se brane sa slobode.

Maloletni~ko odeqewe Vi{eg suda pokrenulo je postupke protiv ukupno 17 maloletnika zbog istog krivi~nog dela, od kojih je u pritvoru zadr`ano {estoro.

I pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pokrenuti su istra`ni postupci protiv ukupno sedmoro oosumwi~enih za u~e{}e u neredima i odre|en im je pritvor.

J. J.

^ETVORICA IZA BRAVE ZBOG MALVERZACIJA U PRIVATIZACIJI I SUMWE DA SU PROTIVPRAVNO PRIBAVILI IMOVINSKU KORIST OD 9,2 MILIONA EVRA

Uhap{eni direktor i suvlasnik novosadskog „Agrokoopa” Policija je, u nastavku akcije na suzbijawu zloupotreba u privatizacijama dru{tvenih preduze}a, u saradwi s Tu`ila{tvom za organizovani kriminal na teritoriji Beograda i Novog Sada uhapsila ~etiri osobe, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova. Oni se sumwi~e da su sebi pribavili protivpravnu imovinsku korist od 9.200.000 evra.

Uhap{eni su direktor beogradskog preduze}a IKL \oka V. (64) i direktor novosadskog preduze}a „Agrokoop“ Predrag M. (55), obojica iz Beograda, navodi se u saop{tewu.

MUP navodi da su uhap{eni i

suvlasnik novosadskih preduze}a „Agrokoop“, „Kvantum“ i „Tandem fajnen{el“ Gordan B. (43) i vlasnik i direktor beo~inskog preduze}a „Finam skin“ Mihajlo G. (43), obojica iz Novog Sada.

U saop{tewu je najavqeno „da }e krivi~nom prijavom biti obuhva}ene i tri osobe za kojima se intezivno traga“ zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ile krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja. To su ~lan Upravnog odbora Industrije kotrqaju}ih le`ajeva IKL i predsednik upravnih odbora preduze}a „Agrokoop“ i „DSD tobako“ Zoran ]. (44) iz Beograda, kao

Gordan B.

Mihajlo G.

Rondovi}: Prodaja IKL-a klasi~an primer prawa novca Zastupnica malih akcionara IKL-a Stana Rondovi} izjavila je ju~e da je prodaja tog preduze}a i wegove imovine bila „apsolutno klasi~an primer prawa novca“, i izrazila zadovoqstvo time {to su ~etiri osobe uhap{ene zbog zloupotreba u prodaji imovine tog preduze}a.

Ona je podsetila na to da su preduze}e putem Berze i otkupom akcija od akcionara kupila preduze}a ~iji su direktori i vlasnici sada uhap{eni, da bi nakon toga na sednici Skup{tine akcionara doneli odluku o prodaji placa na kojem je fabrika, u Knez Danilovoj ulici, a da taj novac nikada nije stigao na ra~un preduze}a.

– Prodaja placa nikada nije bila napla}ena. Naknadno se pojavila odre|ena svota novca na ra~unu IKL-a. Ispostavilo se, me|utim, da je uzeta pozajmica od nepoznatog lica iz

Amsterdama, koja je pro{la kroz na{ zavr{ni ra~un i da je taj novac legao na ra~un – rekla je Stana Rondovi}. – Zatim je taj novac dat „Agrokoopu“ kao pozajmica. Ni{ta vi{e ne znam o daqim putevima tog novca. Samo znam da nisu imali pravo da imovinu velike vrednosti prodaju na takav na~in, da je to bilo u suprotnosti sa Zakonom o preduze}ima.

Stana Rondovi} je istakla da su mali akcionari ve} 2006. podigli tu`bu protiv te odluke i za poni{tewe Ugovora o prodaji placa, koja do danas nije dobila sudski epilog, i dodala da akcije MUP-a ne bi bilo da se „akcionari nisu bavili istra`nim radwama“.

Predrag M.

i vlasnik preduze}a „Europa mont“ i ~lan Skup{tine akcionara IKL-a Nuo S. (44) iz Podgorice.

Me|u osobama za kojima policija traga je i suvlasnik novosadskih preduze}a „Agrokoop“, „Kvantum“ i „Tandem fajnen{el“ Pavle B. (41) iz Novog Sada, navodi se u saop{tewu.

Osumwi~eni su, od 11. avgusta 2006. do 16. februara 2007. „u nameri pribavqawa protivpravne imovinske koristi“ prodajom imovine IKL-a, na sednici Skup{tine akcionara te firme doneli odluku o prodaji dela wene imovine.

Radi se o imovini u beogradskoj Knez Danilovoj ulici 41, koja je prodata preduze}u „KDpropertis“ iz Beograda za 14.500.000 evra, „kako bi navodno izmirili dospele obaveze preduze}a IKL“. „Nakon uplate ugovorene cene, mawi deo sredstava je iskori{}en za izmirewe dospelih obaveza IKL-a, a ostatak od 736.000.000 dinara, odnosno 9.200.000 evra je na osnovu do-

\oka V.

govora Zorana ]. i \oke V., 14. februara 2007. prenet na ra~un preduze}a ’Agrokoop’ i ’DSD-tobako’. To je ura|eno na osnovu Ugovora o zajmu“, navodi MUP, dodaju}i da je preduze}e „Agrokoop“ u vlasni{tvu Nua S. kao i Pavla i Gordana B., dok je predsednik Upravnog odbora firme „DSD-tobako“ Zoran ]. Istoga dana, direktor preduze}a „Agrokoop“ je navedene pare, tako|e po osnovu Ugovora o zajmu, preneo na ra~un preduze}a „Finam skin“ iz Beo~ina, „da bi ga osumwi~eni Mihajlo G. iskoristio za kupovinu dru{tvenog kapitala preduze}a „Mitrosrem“ iz Sremske Mitrovice. „Na ovaj na~in osumwi~eni su pribavili sebi protivpravnu imovinsku korist od 9.200.000 evra, za koliko je o{te}eno preduze}e IKL iz Beograda“, dodaje MUP. Osumwi~eni }e, uz krivi~u prijavu, biti privedeni istra`nom sudiji posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu, dodaje se u saop{tewu. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak14.oktobar2010.

13

OKON^AN PROTEST U OKRU@NOM ZATVORU U NOVOM SADU

Osamdeset zatvorenika ponovo uzima hranu Svih 80 osu|enika koji su u Okru`nom zatvoru u Novom Sadu u protekla dva dana odbijali da prime hranu koja se sprema u zatvorskoj kuhiwi, uzelo je hranu s linije ju~e u vreme ru~ka, saop{teno je ju~e "Dnevniku" u Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija.

U kratkom dopisu upu}enom na{oj Redakciji nije navedeno zbog ~ega je 80 osu|enika odbilo da uzima hranu u zatvoru.

Posle razgovora s vr{iocem du`nosti upravnika Okru`nog zatvora, koji su obavqeni prekju~e i ju~e, osu|enici su re{ili da prestanu da odbijaju hranu s linije.

Bezbednosno stawe u Okru`nom zatvoru u Novom Sadu

„DNEVNIK” SAZNAJE: NA PROCESU U "AFERI KIPAR"

Momir Bulatovi} svedok na su|ewu Kertesu Biv{i crnogorski i jugoslokandidata Koalicije DOS Vojivenski visoki funkcioner Moslava Ko{tunice, svrgnut Mimir Bulatovi}, premijer Vlade lo{evi}ev re`im i dotad vlaSR Jugoslavije od 20. maja 1998. daju}i SPS. do 9. oktobra 2000. godine, predOsim svedo~ewa Momira Bulo`en je za svedoka na su|ewu latovi}a, po saznawima “Dnevbiv{em direktoru Savezne nika”, u fini{u dokaznog pouprave carina Mihaqu Kertesu, stupka i glavnog pretresa predoptu`enom pred Specijalnim lo`eno je izvo|ewe jo{ samo sudom u Beogradu u „kiparskoj aferi“ za zloupotrebu slu`benog polo`aja generalnog direktora SUC-a od maja 1994. do 5. oktobra 2000, saznaje „Dnevnik“.

Po informacijama na{eg lista, biv{i savezni premijer Momir Bulatovi} je posledwi predlo`eni svedok u ovom procesu, pa je mogu}e da bi mu poziv za svedo~ewe mogao biti upu}en ve} za prvi naredni pretres, u drugoj polovini oktobra.

Ina~e, na pretresu odr`anom 1. oktobra, kao svedok po predlogu Tu`ila{tva, svedo~ewe je izneo nekada{awi savezni premijer Radoje Konti}, Momir Bulatovi} koji je na toj funkciji bio u dva mandata, od 1992. do 18. dva pisana dokaza, pa ako ne maja 1998. godine, kad mu je uslede novi dokazni predlozi, Skup{tina SRJ, na inicijativu uskoro se mogu o~ekivati i zatada{we Bultovi}eve Socijavr{ne re~i. listi~ke narodne partije Crne Tu`ila{tvo za organizovani Gore, izglasala nepoverewe. kriminal, optu`nicom u slu~aju Momir Bulatovi} je na funk„afera Kipar“, stavqa na teret ciji saveznog premijera proveo biv{em generalnom direktoru oko dve godine u vreme kad je SUC-a Mihaqu Kertesu zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s raspolagawem delom para Carine od maja 1994. do 5. oktobra 2000. godine. Optu`nica tereti Kertesa da je kao direktor SUC-a, zajedno s tada{wim potpredsednikom Savezne vlade Nikolom [ainovi}em kao i s potpredsednikom i saveznim ministrom finansija Jovanom Zebi}em, „bio ~lan kriminalne grupe“ koju je „organizovao“ tada{wi predsednik dr`ave Slobodan Milo{evi} radi, kako tvrdi optu`ba, zloupotrebe dela novca od carina, tako {to je nezakonito odobravan za funkcionisawe oko 1.200 preduze}a i Mihaq Kertes dr`avnih institucipredsednik Jugoslavije bio ja, ali davan i tada vladaju}em Slobodan Milo{evi}. Ostavku SPS-u u vreme izbora. na funkciju Bulatovi} je podOptu`ba tvrdi i da je u vi{e neo ~etvrtog dana od petooktonavrata novac izno{en na Kibarskih demokratskih demonpar, po ~emu je ceo slu~aj u javstracija 2000. godine, kada je ponosti i dobio naziv „kiparska sle prevremenih izbora za predafera“. sednika Jugoslavije i pobede J. J.

ni u jednom trenutku nije bilo ugro`eno, a sve redovne dnevne aktivnosti obavqaju se nesmetano, dodaje se u saop{ewu Uprave.

Podsetimo, "Dnevnik" je pre dva dana pisao da je u novosadskom Okru`nom zatvoru u ponedeqak vi{e osoba protestovalo odbijaju}i da uzme hranu. Tada se spekulisalo o tome da se radi o protestu zatvorenika zbog "reketa", odnosno iznude koju trpe od druge grupe zatvorenika, kao i zbog lo{ih uslova.

– Ovi navodi nisu ta~ni. Radi se o sporadi~nim slu~ajevima nezadovoqstva – saznajemo nezvani~no od visokorangiranog slu`benika zatvora na Klisi.

U zatvoru na Klisi pritvorenici su protestovali i 23. maja zbog dugih sudskih procesa, odnosno sporog re{avawa wihovih slu~ajeva i lo{eg tretmana. Tada su dobili obe}awe da }e slu~ajevi biti br`e re{avani.

Mesec dana kasnije protest pritvorenika je ponovqen, a nedequ dana posle ovoga gotovo svi pritvorenici koji su prvostepenom presudom osu|eni na kaznu zatvora i koji su to tra`ili, upu}eni su na izdra`avawe kazne u Sremsku Mitrovicu, izjavili su tada zvani~nici suda.

Novosadski zatvor je projektovan za 300 qudi, a u wemu boravi duplo vi{e zatvorenika i pritvorenika.

M. V.

IZRE^ENA TRE]A PRESUDA TONIJU MAJERU ZA TE@AK ZLO^IN U STAROJ PAZOVI

Za ubistvo oca ponovo 15 godina robije Posle dve presude Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici, koje je oborio Vrhovni sud Srbije, tre}e su|ewe odr`ano je pred krivi~nim ve}em sudije Marice Joli} u Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici, koje je ponovo Tonija Majera (32) iz Stare Pazove osudilo nepravnosna`nom presudom na 15 godina robije za ubistvo oca, poznatog automehani~ara iz Stare Pazove Antuna Majera (65). Mla|em Majeru je odmah odre|en pritvor do pravosna`nosti presude, jer se branio sa slobode po{to mu je u decembru 2002. godine ukinut pritvor u kojem je proveo oko devet meseci.

Pri~a po~iwe 24. janura 2002. godine kada je Toni Majer, s pet hitaca iz pi{toqa marke „bereta“ ubio svog oca Antuna Majera na spavawu, u wihovoj porodi~noj ku}i u Novosadskoj ulici 70.

Nakon zlo~ina sin je u jutarwim satima telo spustio u podrum porodi~ne ku}e, prekrio ga ve}om koli~inom cigala, a onda na sve to nabacio i nekoliko tona ugqa.

Posle 35 dana, odnosno 1. marta 2002. godine, Toni Majer je

Palata pravde u Sremskoj Mitrovici

oti{ao u Policijsku stanicu u Staroj Pazovi i prijavio nestanak roditeqa. Policajcima je rekao da je zabrinut {to se otac ne vra}a s puta jer je, navodno, oti{ao u Beograd, a onda se uputio u neku bawu u Srbiji, odakle se ne javqa od 24. februara, pa „bri`ni sin“ prijavquje wegov nestanak i moli policiju da krene u potragu.

Ova pri~a „dr`ala je vodu“ samo dve sedmice, a onda su kri-

minalisti~ki inspektori, zbog osnovane sumwe da je po~inio te`ak zlo~in, uhapsili Tonija Majera, koji je brzo priznao ubistvo roditeqa i inspektorima pokazao gde je sakrio o~evo telo. Tada je rekao da je o~evo ubistvo planirao jer ga je ovaj vre|ao i poni`avao, a Antuna Majera je ozna~io kao glavnog krivca za svoj razvod braka.

U istrazi je tako|e sve priznao i naveo iste razloge za zlo-

~in, a tada{we Okru`no javno tu`ila{tvo iz Sremske Mitrovice podiglo je optu`nicu kojom je teretilo Tonija Majera za te{ko ubistvo na podmukao na~in. Na prvom su|ewu Toni Majer je na glavnom pretresu ponovio pri~u o ubistvu oca i motivima za ovaj zlo~in i osu|en je na deset godina robije za izvr{ewe te{kog porodi~nog zlo~ina. Vrhovni sud Srbije, po `albi tu`ioca, oborio je ovu presudu i vratio predmet na ponovno su|ewe. Toni Majer je ve} bio pu{ten iz pritvora i branio se sa slobode.

Na slede}em su|ewu, okrivqeni je osu|en na 15 godina zatvora, ali je i tu presudu ukinuo Vrhovni sud i do{lo je do tre}eg su|ewa. Za te`ak zlo~in Majeru je bila zapre}ena i maksimalna kazna od 40 godina zatvora, ali po{to se tada{we Okru`no javno tu`ila{tvo nije `alilo na drugu presudu kojom je ubica oca osu|en na 15 godina zatvora, na tre}em su|ewu okrivqenom nije mogla biti izre~ena presuda du`a od deceniju i po robije.

S. Bojevi}

NA STAROM GROBQU U RUMI EKSHUMIRANE TRI GROBNICE

Hrvatska tra`i petoro nestalih gra|ana Na starom grobqu u Rumi ju~e i prekju~e su ekshumirane tri kolektivne grobnice iz kojih je uzeto 12 uzoraka za DNK analizu jer Uprava Vlade Hrvatske za zato~ena i nestala lica tra`i da se utvrdi identitet trojice Hrvatskih gra|ana ~iji su le{evi tokom rata doplovili Savom, izva|eni iz reke na podru~ju op{tine Ruma i sahraweni kao nepoznate osobe. Osim toga, hrvatska komisija tra`i ekshumaciju i Ru`e (70) i Ivana Raji}a (68), gra|ana Hrvatske, koji su umrli u Rumi – Ivan 1991, a Ru`a 1992. godine i sahraweni na Starom grobqu u tom gradu.

– Mi smo, kako to zakon nala`e, obavili ekshumaciju – obja{wava istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici Milorad Rosi}. – Iz tri grobne jame smo uzeli 12 uzoraka, a radnici grobqa su tela pokojnika ponovo vratili u grobnice. Hrvatska komisija tra`i tri N. N. lica, za koja mi imamo podatke da su sahrawena na rumskom grobqu, da su wihovi posmrtni ostaci stigli Savom i na rumskom podru~ju izva|eni iz vode i sahraweni. Sva trojica mu{karaca, pokazala je obdukcija kada su izva|eni iz Save, imaju prostrelne rane. [to se ti~e Ru`e i Ivana Raji}a, oni su u Rumi umrli prirodnom smr}u i

sahraweni, ali wihovi grobovi nisu prona|eni. Wihove posmrtne ostatke tra`i porodica, koja `eli da ih prenese i sahrani u Hrvatskoj.

Predsednik Komisije za nestala lica Srbije Veqko Odalovi} rekao je da se Srbija potpuno odgovorno pona{a prema zahtevima slu`bi za nestala lica iz Zagreba, Sarajeva i Pri{tine, ali da o~ekuje identi~no pona{awe i prema zahtevima iz Srbije za ekshumacije grobnica u tim zemqama.

– Mi ovaj proces do`ivqavamo kao prvi red prioriteta jer smatramo da je razre{ewe sudbine nestalih lica bitan preduslov za stabilizaciju ukupnog stawa u regionu – rekao je Odalovi}.

On je kazao da je na teritoriji Srbije, ne ra~unaju}i najnovije ekshumacije u Rumi, do sada ekshumirano 1.226 posmrtnih ostataka, od ~ega je 800 kosovskih Albanaca koji su bili u masovnim grobnicima u Batajnici, Petrovom Selu i Peru}cu.

– Imali smo 426 identifikacija tela koja su u najve}em broju slu~ajeva rekom doplovila na teritoriju Srbije, a mogu biti vezana za sukobe od 1991. do 1995. godine – rekao je Odalovi}.

Kada je re~ o nestalima na KiM, Odalovi} je kazao da je na osnovu zahteva Beograda prvo ra|ena lokacija Bela}evac, na

kakvim informacijama – rekao je Odalovi}. – Verujem da }e i u budu}em dijalogu Pri{tine i Beograda pitawe nestalih do-

Ekshumacija na rumskom grobqu

Foto: S. Bojevi}

kojoj se pretpostavqa da ima najmawe 25 tela Srba, a po~elo je i na lokaciji Ko{are posle razminirawa, gde su, po informacijama Komisije, tela {est vojnika.

– U ~itavom procesu je lo{e to {to mi ne dobijamo nikakve informacije s kosovske strane.

Oni, navodno, ne raspola`u ni-

biti posebnu te`inu. O~ekujemo da }emo dobiti mnogo vi{e odgovora nego {to smo dobili do sada, {ta je s telima koja se nalaze u mrtva~nici u Pri{tini, a tamo ih je vi{e od 400. Nadamo se da }e i na "[alati" u Zagrebu razre{iti status ko{tanih uzoraka koji se tamo nalaze.

S. Bojevi}

REPORTA@E

~etvrtak14.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

14

MOGU LI SE GOSTI PRIVU]I [TRUDLOM, BOSTANOM, RA[TANOM I KOBASICAMA

Palanka se uzda u „holesterol turizam” osle vi{e decenija ispraznih tlapwi, pre neku godinu je u Ba~koj Palanci formirana Turisti~ka organizacija, sa~iwena strategija i zaposleno nekoliko mladih qudi koji su krenuli po specijalizovanim sajmovima i u inostranstvu.

Opet su, kao {ansa za boqitak celog grada, o`ivele pri~e o prirodnim lepotama ovog dela Podunavqa, jezeru Tikvara, blizini Fru{ke gore, wenim manastirima, vinogradima i putevima vina, Kara|or|evu s lovi{tima, ergelom i muzejima.

P

[ime Stankovi} iz Tavankuta

Ekipa Malog Bajmoka uz bandu slavi pobedu

U CRNOJ BARI BA^VANI PODU^AVALI DOMA]INE BANA]ANE KAKO SE BRZO BERE KUKURUZ

Bez palinke nema vajde od nadni~ara ~esnicima prve „Kukuruzijade“, uprili~ene u Crnoj Bari na severu Banata povodom Dana sela, posle takmi~ewa u brzom brawu kukuruza na zajedni~kom ru~ku prijali su ~orbast pasuq, a i pita bundevara, pa nisu morali u Kikindu na „Dane ludaje“. Do sela se sti`e regionalnom putem {to od ^oke, Mokrina i duple krivine preko ~uvenog mosta „Devet grla“ preseca atar. Mesno Kulturno dru{tvo postaralo se da proslava datuma kad je 1944. ovaj kraj osloba|an bude oboga}ena novim sadr`ajem, pa su do{li gosti iz Subotice, Tavankuta, Male Bosne, Gorweg Brega, Sajana, Ade, pa ~ak i iz Kecela u Ma|arskoj. Predsednica Saveta MZ Gabrijela Neranxi} se vajka da je najve}i problem to {to ovo i druga sela ve} dugo propadaju, sve je vi{e stara~kih doma}instava, pa se mora na}i na~ina da se mladi nekako zadr`e. Pomogli su „Kukuruzijadu“ op{tina ^oka, vi{e firmi iz okoline i me{tani, a Paja Kr{poga~in za gozbu je darivao tovqenika i pride u~esnike vozio zapregom.

Veselilo se uz ~arda{, sitna banatska, buweva~ka i druga kol-

U

ca jo{ od defilea Carskim drumom ka Novom Kne`evcu, gde se nadmetalo devet peto~lanih ekipa. Za takmi~ewe je wivu ustupio De`e Sabo, a usput zatekosmo Jo`efa Molnara i Dragoquba Ere|ina, na ~ijoj je wivi tada tako|e bran kukuruz.

– Tulaja je toliko jaka da je te{ko raditi i ru~no i ma{inski.

Ja ve}inom berem ma{inski jer nema qudi – ka`e Ere|in.

A na Saboovoj wivi Ba~vani su odr`ali Bana}anima lekciju.

Ekipa Malog Bajmoka iz Subotice, predvo|ena kr{nim Stipanom Kujunxi}em, svoju deonicu savladala je za deset minuta i 40 sekundi!

– Pre dve nedeqe smo u brzom brawu kukuruza bili {ampioni na takmi~ewu u Maloj Bosni kod Subotice, a uspe{ni smo i u tradicionalnoj `etvi p{enice. Da je ovde u kukuruzu bilo mawe korova, bili bismo jo{ br`i, posao bismo zavr{ili za mawe od devet minuta – uveren je Kujunxi}, ali napomiwe da se, ipak, ne mogu utrkivati s vi{erednim ma{inskim bera~ima i kombajnima, kojima je za jedan hektar dovoqno desetak minuta.

Kujunxi} i wegova dru`ina nisu hteli da dangube pa su pod svoje uzeli muzikante, da proslave pobedu. U bezimenoj bandi, sakupqenoj iz vi{e banatskih mesta, koju je predvodio harmonika{ Dule Rogan, rodom Kawi`anin, koji se pre nekoliko godina iz Sente preselio u Crnu Baru, bili su mla|ani tambura{ ^aba Adler i otac mu Aleksandar, kontra{ i provereni banatski be}ar.

– Nije va`no ime, bitno je da pravimo dobar {timung i svi se vesele – ka`e Adler senior.

Crnobarac Radovan Stojkov je rukovodio `irijem, zadu`enim da oceni u~inak. Mereno je vreme za koje su ekipe obrale odmerenih 28 metara na wivi {irokoj 32 reda, ali je, sem brzine, bitan izgled gomile klipova, visina {apurike posle pose~ene tulaje, izgled povezanih snopova, pa i kako su slo`eni u kupe.

Drugo mesto osvojio je „Mova{ok“ (Moba) iz Gorweg Brega, a tre}e ekipa Tavankuta.

– Neki od nas su u kukuruzu i pravqeni, a na wemu smo i odrasli – pri~a [ime Stankovi} iz Tavankuta. – Nekad se kukuruz brao |uture, od risa ili u nadni-

DOM APATINCA FRAWE PAKA OSTAO BEZ ZIDA I KROVA

Kroz sirotiwsku ku}u vetrovi duvaju N

a Apatinca Frawu Pa– Nemamo novca ni za hleb, a ka nedavno se obru{io kamoli za ciglu. Pre`ivqavacrep sa sopstvenog domo zahvaquju}i kom{ijama, ali ma, pa su ga morali prebaciti u somborsku Gradsku bolnicu, gde mu je s osam {avova sanirana rana na potiqku. I pored svega, on je sre}an {to se to nije dogodilo nekom drugom od uku}ana jer s wim `ivi supruga Viktorija, sin Dragan, te k}erke Dragana i Bojana.

Kubure Pakovi s problemima godinama, ali, kako ka`e Frawa, iako su wegovi potomci poha|ali specijalnu {kolu za decu ometenu u razvoju, i oni su qudi, pa vaqda imaju pravo bar da `ive pod celim krovom. Ovaj je postao nestabilan kad se onomad sru{io jedan zid ku}e.

Porodica prima socijalnu pomo} i zamolili su Cen- Nemaju Pakovi para ni za hleb, a komoli ciglu tar za socijalni rad da im nani oni nemaju mnogo. Idemo u bavi dve palete cigli da bi ribolov, skupqamo drva koja obnovili zid, osposobili jedplivaju po Dunavu, ali, eto, ide nu od dve sobe i tako stvorili zima, a nama duva sa svih strana i potporu za krov.

– vajka se Frawo, koji s decom

~esto radi po ku}ama, unosi drva, ugaq i sve {to treba da bi zaradio koji dinar.

Zbog smawenog priliva u buxet a sve ve}ih potreba, novca nema ni Centar za socijalni rad ni op{tina, kojima su se Pakovi obra}ali. ^ak se nadle`ni qute {to se novinarima obra}aju nevoqnici, koji se jadaju da vi{e ne znaju kome bi. Sre}ni su, ipak, {to jo{ ima dobrih qudi spremnih da pomognu. Javqale su se se i omladinske organizacije, koje su htele da organizuju humanitarne koncerte, ali su op{tinari do odbili, tvrde}i da }e sami re{iti problem.

– Nikada nismo tra`ili mnogo.

Znamo i da ima mnogo porodica koje nemaju ni krov nad glavom i te{ko `ive. Ne `alimo se na na{u sudbinu, ali ukoliko se ne{to brzo ne uradi, ku}ica }e se sru{iti i strah me je {ta }emo kad bukvalno ostanemo na ulici – ka`e Pak. J. Prel~ec

cu. Za deset meteri kukuruza u klipu po jutru trebalo je kukuruz obrati, pose}i kukuruzovinu, povezati u snopove i slo`iti u kupe, a na kraju rod utovariti u seqa~ka kola ili prikolicu. Da se sredi jedno jutro treba pet bera~a, pa se od berbe moglo i zaraditi. Sad se taj posao pla}a sto dinara na sat, pa se veliki deo nadnice potro{i za hranu.

Kukuruz jo{ ru~no beru ve}inom paori sto~ari, kojima je potrebna kukuruzovina da prehrane svoj imetak u {tali i toru. Vreme{ni kapiten Sajanaca Lajo{ \enge (73) veli da pod kukuruzom ima 15 jutara, od ~ega se pet bere ru~no zbog stoke, a ostalo }e se kombajnirati.

– Ostavio sam nadni~are da beru kukuruz, a ja volim da u~estvujem u priredbama koje neguju tradiciju. Brawe „na ~isto“ pla}am 12.000 dinara po jutru, ali se posla la}aju samo oni nemaju {ta da rade a od ne~ega moraju pre`iveti. No, pogodba je mogu}a ako se podma`e palinkom, lozom ili kajsijeva~om – ka`e \enge, koji je u svoju ekipu uvrstio i suprugu Rozaliju.

Milorad Mitrovi}

{e je zabava uz kotli} gde se kr~ka riba, divqa~, junetina, papci ili, kao u Gajdobri, ra{tan sa suvim mesom. „Bostanijada“ u Silba{u traje godinama, a postala je interesantnija kad je uvedeno takmi~arsko kuvawe pudarskog paprika{a. Mesno Udru`ewe Nemaca je, pak, ve} dve godine patron Festival {trudli...

A gde da zakona~e namernici, kad Palanka ima jedan hotel s tri zvezdice? Nekoliko godina se pri~alo o gradwi novog hotela kraj Dunava, pa je jednom ~ak zbog toga pukla i koalicija u lo-

Kotli}ima se najvi{e raduju nezaposleni

Ali {ta zapravo ponuditi gostima ako se prevare pa ipak do|u? Tokom godine je Palanka doma}in desetina fe{ti, dosta wih okupi stotine, pa i hiqade posetilaca, ali najvi{e ih privla~i holesterol i estradne zvezde.

Eto, prvog vikenda februara u Polojskoj {umi prema ^elarevu decenijama stotinak Palan~ana organizuje „Kobasicijadu“, koju animira ne{to malo tambura{kih bandi. No, tad, a i narednih meseci, retki su gosti iz drugih krajeva Srbije i inostranstva, osim u~esnika me|unarodnih kulturnih manifestacija ili nekih letwih dunavskih regata. Najvi-

kalnom parlamentu. Pomiwalo se da }e 20 miliona evra ulo`iti investitor iz Nema~ke i zaposliti bar 150 qudi, da prihvate putnike velikih belih la|a... Od silne pri~e se svi umorili, a ~ak desetak mesnih agencija se orijentisalo na lak{i posao – odvo|ewe Ba~vana do toplih mora, skija{kih terena na planinama Srbije ili negde u inostrana brda i bespu}a. „Kotli} turizam“ je nekako i jeftiniji, a i „domoroci“ zadovoqniji: to im je jedina zabava, jer 8.000 nezaposlenih, a nekoliko hiqada s malim platama nema ni za kotli} na sopstvenoj vatri.

M. Suyum

DRU[TVO

DNEVNIK

BISKUPIJSKI „KARITAS” BRINE O PSIHI^KI OBOLELIM OSOBAMA

Ravnodu{nost je zarazna bolest, a ne mentalna Biskupijski „Karitas“ u Zrewaninu do 25. oktobra, a povodom Svetskog dana mentalnog zdravqa koji je bio u nedequ, organizuje niz aktivnosti, a u kampawi u~estvuju ili su je podr`ali stru~wa-

Crte`i ~lanova grupe za pomo} Ina~e, u sklopu kampawe, 25. oktobra u 18 sati u velikoj sali zgrade nevladinih organizacija, u Makedonskoj ulici 11, bi}e otvorena izlo`ba crte`a i radova ~lanova iz grupe za samopomo}, a zatim }e predavawe odr`ati psihoterapeut zrewaninske bolnice dr Ru`ica Kne`evi}. ci psihijatrijskog odeqewa Op{te bolnice “Dr \or|e Joanovi}”, Centar za socijalni rad op{tine, Specijalna osnovna i sredwa {kola “9. maj”, kao i Humanitarni centar „Duga” i Op{tinsko dru{tvo za mentalno nedovoqno

razvijene osobe. Po re~ima koordinatora kampawe Tibora Halmaija, ciq kampawe je destigmatizacija mentalno obolelih, podsticawe wihovog vaninstitucionalnog le~ewa, kod osoba gde je to mogu}e, a sve da bi se ubrzala wihova resocijalizacija.

– Delujemo na svest qudi da prihvate one sugra|ane koji

imaju mentalne smetwe. Va`no je da oni osete da su deo dru{tva i da su nam va`ni, a na taj na~in }emo im pomo}i da na|u smisao `ivota – rekao je Halmai, i podsetio na to da je ista akcija organizovana i lane pod sloganom „Mentalna bolest nije zarazna, ali ravnodu{nost jeste“.

U biskupijskom „Karitasu“ smatraju da one mentalno obolele osobe koje su sposobne za rad treba da budu ukqu~ene u svakodnevni `ivot. Ti qudi, ponekad, i sami sebe izoluju jer se ose}aju mawe vrednima. ^esto izbegavaju da govore o svojim du{evnim tegobama.

– Ovom kampawom `elimo da upravo i wima poru~imo da se ne srame i da potra`e pomo} stru~nih slu`bi kad god ose}aju potrebu za tim – istakao je Halmai.

Porazna je ~iwenica da se mnogi pla{e mentalno obolelih, ne `ele ih u svojoj blizini, naro~ito ako se radi o qudima iz kom{ijskih porodica. Jedno od opravdawa za takvo pona{awe jeste da takve osobe, kad im do|e „`uta minuta“, mogu sva{ta da u~ine.

Kampawu biskupijskog „Karitasa“ podr`ala je i lokalna samouprava u Zrewaninu, a zamenik gradona~elnika Goran Kauri} je napomenuo da je veoma bitno da se Dan mentalnog zdravqa promovi{e 365 dana u godini i da qude s ovakvim oboqewem ne treba odbaciti. @. Balaban

~etvrtak14.oktobar2010.

15

U OP[TINI ADA O NAJUGRO@ENIJIMA VODE RA^UNA 365 DANA U GODINI

Siroma{tvo ne bira datum Op{tina Ada 365 dana u godini vodi brigu o siroma{nom i socijalno ugro`enom stanovni{tvu, koje je u zna~ajnoj meri zastupqeno u ovoj potiskoj op{tini s oko 18.000 `iteqa, predo~ili su ju~e op{tinski ~elnici prilikom posete pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu AP Vojvodine dr Tomislava Stanti}a.

Stanti} je prisustvovao prvoj u nizu akcija u a|anskoj op{tini koju je povodom 17. oktobra, Svetskog dana borbe protiv siroma{tva, pokrenuo Odbor za smawewe siroma{tva SO Ada, u saradwi s lokalnom samoupravom, a koje }e se odvijati u narednih desetak dana.

– Treba obele`iti 17. oktobar, ali nije samo tada dan

votne sredine. Odbor za suzbijawe siroma{tva nije telo koje ugro`ava rad Centra za socijalni rad nego svojom delatno{}u poma`e siroma{nim qudima kojima se Centar ne bavi.

Pokrajinski sekretar Stanti} je obi{ao Dom zdravqa „Ada“ gde se upoznao s radom Patrona`ne slu`be, koja se naj~e{}e na terenu svakodnevno susre}e s marginalizovanim i socijalno ugro`enim stanovni{tvom koje `ivi u te{kim uslovima, pa otuda Slu`ba za smawewe siroma{tva i Centar za socijalni rad dobijaju najvi{e informacija o onima kojima je pomo} neophodna. Po re~ima pomo}nika direktora Doma zdravqa dr Andra{a Baloga, realizovano je vi{e projekata u okviru Dekade Roma, ali i drugi,

PENZIONERI KOJI DEO PENZIJA DOBIJAJU IZ INOSTRANSTVA OPSEDAJU FOND PIO

I gastarbajteri }e dobiti pomo}, ali naknadno Nakon najave vicepremijera Vlade Srbije Jovana Krkobabi}a da }e svi penzioneri~ije mese~ne prinadle`nosti ne prelaze 30.000 dinara, ubrajaju}i tu i one

sti`e iz inostranstva, ukupna primawa ni wima ne prelaze 30.000 dinara.

Mada ih niko zvani~no nije pozvao da donose bilo kakva re{e-

Kako za na{ list obja{wava direktorka sektora za javnost Fonda PIO Srbije Jelica Timotijevi}, jeste do{lo da nenamerne zabune jer su neke izjave nagove{tavale da }e pomo} dobiti i oni koji primaju deo inostrane penzije, {to nije sporno, ali na kona~nim re{ewima se tek radi, a sama provera koliko penzioneri dobijaju na ime penzija iz inostranstva tek sledi jer Fond PIO Srbije o tome nema podatke. Ona dodaje da je Fond

prelaze utvr|eni cenzus, ali po{to mi nemamo evidenciju o tome kolika su zapravo wihova primawa koja dobijaju iz drugih dr`ava, bi}e neophodno da dostave dokaze o tome da li primaju penziju i u kojem iznosu, odnosno da nam dostave re{ewe inostranog penzijskog fonda. To, me|utim, ne zna~i da nam mogu dostaviti re{ewe od pre 15 godina jer je jasno da su se iznosi za sve prethodne godine promenili, te }e morati da nam prika-

Treba sa~ekati poziv Na{a sagovornica isti~e da u ovom trenutku penzioneri s dvojnim penzijama ne treba da idu u filijale Fonda PIO, niti da bilo {ta nose, ve} da treba da sa~ekaju da budu pozvani.

– Kada po~ne isplata pomo}i, pozva}emo penzionere koji imaju deo srpske a deo strane penzije i obavestiti ih o tome {ta ta~no treba da dostave i kome da se obrate da bi, vrlo brzo po obradi wihovog pojedina~nog zahteva, i wima bila ispla}ena pomo} – zakqu~uje Jelica Timotijevi}. koji deo penzija primaju iz inostranstva, dobiti jednokratnu pomo} od 5.000 dinara, mnogi penzioneri koji imaju „dvojne“ penzije, odnosno koji su deo sta`a odradili u Srbiji a deo u nekoj stranoj dr`avi, ovih dana opsedaju filijale Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe da bi se prijavili za dobijawe jednokratne pomo}i jer kada saberu ovo {to primaju ovde i ono {to im

wa o stranim penzijama niti uverewa o primawima, deo penzionera je upla{en da da }e ostati bez pomo}i. U filijalama Fonda PIO penzionerima obja{wavaju da oni nemaju nikakve instrukcije o tome da treba da primaju uverewa i re{ewa o stranim penzijama i vra}aju penzionere ku}ama, uz obe}awe da }e, ~im budu imali vi{e informacija, svi biti obave{teni.

PIO tehni~ki spreman da, ~im novac stigne, po}ne isplatu jednokratne pomo}i penzionerima koji imaju iskqu~ivo srpske penzije, jer je tu sve jasno, ali da }e se o onima koji imaju dvojne, a uklapaju se u predvi|eni cenzus, instrukcije tek uslediti.

– Korisnici inostranih penzija ima}e pravo na isplatu bonusa od 5.000 dinara ako zajedno s delom koji dobijaju u Srbiji ne

`u posledwi ~ek ili uverewe fonda od kojeg dobijaju penziju o visini koju sada dobijaju ili, pak, izve{taj od banke o posledwoj isplati penzije. Tek na osnovu toga mo`emo ta~no izra~unati da li oni u zbiru sa srpskim delom penzije ispuwavaju uslove da dobiju jednokratnu pomo} od 5.000 dinara – obja{wava Jelica Timotijevi}.

Q. Male{evi}

BUDU]NOST NOVINARSTVA U LOKALNIM NOVINAMA

Saradwa tajkuna i medija Glavni urednik izdawa „Noje Rur cajtung“ kompanije VAC Ridiger Opers izjavio je ju~e u Beogradu da je budu}nost novinarstva u lokalnim medijima koji su fokusirani na svet „ispred vrata“ publike kojoj se obra}a.

Osnovni uslovi za razvoj lokalnih medija jeste ispuwavawe osnovnih standarda visokokvalitetnog novinarstva, naveo je Opers i dodao da ~itaoci, bez obzira gde se nalaze, `ele kvalitetno novinarstvo smislenog

sadr`aja kakvo nudi VAC na regionalnom i lokalnom nivou.

Govore}i na prvom regionalnom „Medija pres samitu”, Opers je, kao uspe{an model upravqawa naveo situaciju kada se u okviru jedne kompanije izdaje vi{e ~asopisa, a postoji samo jedna administracija i marketing koji radi sve poslove, {to doprinosi smawewu tro{kova. Kada je re~ o ure|iva~koj politici, Opers je naglasio da samo finansijska nezavi-

borbe protiv siroma{tva, nego ra~una o najugro`enijem stanovni{tvu treba voditi preko cele godinejer siroma{tvo ne bira datum – ukazala je {efica Slu`be za smawewe siroma{tva u Adi Vesna Ci-

koji su doprineli da se unapredi kvalitet rada, za {ta je Dom zdravqa „Ada“ progla{en za najboqi u Srbiji.

– Preokupirani naizgled va`nijim pitawima, ponekad zaboravqamo na one koji

Zelena linija Tomislav Stanti} je naglasio da je Ada jedna od op{tina u kojima }e se zna~ajno unaprediti komunikacija gra|ana, op{tine i javnog komunalnog preduze}a formirawem kolcentra – zelene linije, putem koje }e gra|ani obra}awem na jednom mestu telefonskim porukama, pozivima ili putem interneta, mo}i da iznesu problem komunalne prirode i da u najkra}em mogu}em roku dobiju odgovor, kako se to radi, na primer, i u op{tini In|ija. Stanti} je rekao da }e takva dvosmerna komunikacija biti zna~ajna za gra|ane, ali i za kreirawe rada lokalne samouprave, a obe}ao je podr{ku iz pokrajinske kase u finansirawu delatnosti a|anskog Odbora za smawewe siroma{tva, koji radi na koncipirawu strategije i izradi socijalne karte op{tine. vri}. – Siroma{tvo treba suzbijati svaki dan da bi se do{lo do vidqivih rezultata.

Na{ odbor radi vrlo uspe{no ~etvrtu godinu, nastoje}i da poma`e qudima tako {to poku{ava da im na|e posao, da obezbede neophodna dokumenta da bi ostvarili svoja prava, a ne izostaje ni podr{ka u raznim vidovima humanitarne pomo}i. Dodu{e, nismo se usmerili samo na humanitarnu pomo} nego na oblasti zapo{qavawa, stanovawa, obrazovawa, zdravstva i za{tite `i-

su u najte`em polo`aju jer smatramo, ukoliko smo uspe{ni u tom delu da komunalne usluge funkcioni{u kako treba, ukoliko je op{tina koliko-toliko ekonomski jaka u uslovima ove ekonomske krize, da je to dovoqno da svi gra|ani `ive dobro, a to nije tako – rekao je Stanti}. – Uvek postoji najsiroma{niji sloj stanovni{tva i grupacije kojima je potrebno posvetiti posebnu pa`wu i pru`iti pomo}.

M. Mitrovi}

Akcioni plan za mlade

Nove tehnologije Direktor izdava~kog preduze}a „Europa pres holding” Hrvatska Ninoslav Pavi} je, govore}i o dnevnom izdawu „Jutarwi list”, naveo da }e do kraja godine uvesti model naplate sadr`aja.

- Sadr`aj koji }emo napla}ivati ~ini}e oko 10 odsto svega onoga {to radimo, dok }e ostatak i daqe biti besplatan - naveo je Pavi} i dodao da je budu}nost medija u uskla|ivawu i prilago|avawu novim tehnologijama.

Dom zdravqa „Ada”: patrona`na slu`ba se svakodnevno susre}e s qudima koji `ive u te{kim uslovima

snost omogu}ava i nezavisnost urednika. On smatra da u jugoisto~noj Evropi, ukqu~uju}i Srbiju, postoji saradwa izme|u tajkuna i medija.

- Tajkuni kupuju medije kako bi za{titili svoje poslove i ostvarili politi~ki uticaj, a

ne da bi zaradili, {to predstavqa pretwu slobodi {tampe i potkopava kvalitet novinarstva’’, rekao je Opers i dodao da je zadatak kvalitetnog novinarstva da otkrije i objavi ono {to mo}nici ne `ele da do|e u javnost.

Vlada Vojvodine je uputila Pokrajinskoj skup{tini predlog pokrajinske skup{tinske odluke o dono{ewu akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini za period od 2010. do 2014. godine.

Predlog je obrazlo`io resorni sekretar Modest Duli}, istakav{i da je ovaj dokument logi~an nastavak nastojawa Vlade Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu da brigu o mladima artikuli{u kroz strate{ki dokument i to ponude mladim

qudima kao poku{aj da se re{e brojni problemi i nedoumice koji se svakodnevno pred wih postavqaju.

Osim oblasti obrazovawa, zapo{qavawa, zdravqa, kulture i slobodnog vremena mladih, aktivnog ukqu~ivawa mladih u dru{tvo, izgradwe civilnog dru{tva i volonterizma, mobilnosti i informisawa, za{tite `ivotne sredine i odr`ivog razvoja i socijalne politike prema mladima, dodata je i oblast koja se bavi aktuelnom bezbedno{}u mladih qudi.

SPORT

~etvrtak14.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

16

BURNE REAKCIJE POSLE DIVQAWA NAVIJA^A U \ENOVI SAOP[TEWE FUDBALSKOG SAVEZA SRBIJE

Za{to italijanska policija nije reagovala Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karaxi} je za 15. oktobar zakazao hitnu sednicu Izvr{nog odbora, kada }e biti analizirana de{avawa pre, za vreme i posle utakmice protiv Italije.

U saop{tewu FSS se navodi da je uo~i utakmice na stadionu „Lui|i Feraris“ odr`an uobi~ajeni sastanak, kome su prisustvovali delegat UEFA David Petrija{vili, specijalni posmatra~ su|ewa Peter Mikelsen, sudijska trojka iz [kotske, predstavnici oba saveza, kao i zvani~nici italijanske policije, hitne pomo}i i vatrogasne slu`be. „Tom prilikom FSS je u zvani~noj formi obavestio zvani~nike UEFA i Fudbalske federacije Italije o najavama i mogu}nostima eventualnih problema tokom susreta. Tra`ili smo da se spre~i uno{ewe pirotehni~kih sredstava i detaqnu kontrolu na ulazu, uz molbu da taj proces obave policajci, a ne samo stjuarti.

Predstavnici italijanske policije su obe}ali da }e biti obavqena detaqna kontrola svih navija~a koji budu ulazili u sektor predvi|en za pristalice srpskog tima“, navodi se u saop{tewu.

FSS podse}a da UEFA prekju~era{wu utakmicu nije proglasila utakmicom visokog rizika, pa nije bio anga`ovan specijalni posmatra~ bezbednosti, ali je na{a delegacija ipak zahtevala poja~ane mere bezbednosti i dodat-

ni kontigent policajaca za obezbe|ewe reprezentacije. „Prvi problem ve}ih razmera zabele`en je u utorak u 12,55 sati, kada se vi{e desetina huliga-

dimiru Stojkovi}u“, navodi se u saop{tewu.

Kako navodi FSS, mnogo ve}i i do sada u istoriji doma}eg fudbala nezabele`eni problem, vi|en je

U jednom trenutku kroz zadwa vrata u autobus je uba~ena zapaqena bengalska bakqa. Ona je pala na pod i pretilo je da bukne po`ar ve}ih razmera. Zahvaquju}i smireno-

Tomislav Karayi}, predsednik FSS

Italijanska policija nije ispraznila deo stadiona gde su bili srpski „navija~i“

na okupilo ispred „Grand hotela Savoja“, u kojem je bio sme{ten na{ tim. Mawi deo wih je u{ao u sam hotel, odakle ih je hotelsko obezbe|ewe izbacilo. Sve vreme su skandirali i pevali pesme prete}eg sadr`aja upu}ene Vla-

u 19 sati ispred hotela, kada je grupa od oko 30 huligana pri{la autobusu kojim su igra~i krenuli na utakmicu. Nekolicina je odmah u{la u autobus, uprkos nastojawu ~lanova na{e ekipe da ih u tome spre~e.

sti igra~a, po`ar je brzo lokalizovan, ali je dim ispunio unutra{wost autobusa. „Zapawuju}e je da niko od predstavnika italijanske policije, a u obezbe|ewu su bili policajci u automobilu i na motoru, nije rea-

Odgovoran i FSS `benik MUP Srbije bi odmah dobio otkaz. Proveri}emo i gde su spiskovi qudi koji su kupovali karte- rekao je Da~i}.

Qudi iz FSS, tvrdi Da~i}, imali su informacije i pre utakmice da se ne{to sprema. "Trebalo je da te informacije podele sa nama, a ne da to postane unutra{wi sukob unutar FSS ili klubova, od ~ega {tetu ima cela dr`ava", naglasio je Da~i}. Na pitawe da li, posle svega, postoji pravni osnov da se povede ozbiqna istraga o radu i finansijama uprava fudbalskih klubova i wihovoj eventualnoj povezanosti sa ekstremnim navija~kim grupama, Da~i} je odgovorio da se mora ispitati da li se navija~ke grupe koriste i za neke druge ciqeve.

MINISTARSTVO SPORTA I STRUKOVNI SAVEZI OSUDILI NASIQE

Mora da reaguje ~itavo dru{tvo Ministarka omladine i sporta Srbije Sne`ana Samarxi} Markovi} najo{trije je osudilo de{avawa u \enovi.

U prisustvu mnogobrojnih predstavnika strukovnih sportova i wihovih organizacija, Olimpijskog komiteta i Gradskog sekreta-

{to se dogodilo u \enovi i da ka`emo to nema nikakve veze sa fudbalom i sportom. To je nasiqe i protiv takvog pona{awa moramo da se borimo. Dosta je bilo nasiqa koje nema nikakve veze sa sportom. Sada mora da reaguje ~itavo dru{tvo kako bi se zaustavi-

veza Srbije, predsednik Aleksandar [o{tar je rekao da nema re~i da objasni ono {to se dogodilo.

-Srpski sport ima snage da se obra~una sa onim {to se desilo u \enovi. Nezamislivo je da neko bude napadnut zato {to nosi dres dr`avnog tima. Svaki huligan ko-

Jednom se mora re}i stop nasiqu

rijata za sport, Samarxi} Markovi} je rekla da ovo okupqawe, pod sloganom „Sport - pokret protiv nasiqa“, predstavqa jo{ jedan poku{aj da se sa na{ih sportskih terena elimini{u nasiqe i huliganstvo.

- Okupili smo se da javno izrazimo svoje nezadovoqstvo onim

lo takvo pona{awe takozvanih navija~a- rekla je Samarxi} Markovi}.

Ona je zatra`ila od nadle`nih organa da se najo{trije kazne svi protagonisti nemilih doga|aja u \enovi i dodala da svi ose}amo stid zbog pona{awa kakvo je vi|eno u Italiji. U ime Sportskog sa-

ji napadne reprezentativca Srbije treba da zna da je istovremeno napao i dr`avu - rekao je [o{tar.

Potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije Ivan Todorov je rekao da se ve} jednom mora re}i stop nasiqu i huliganizmu na na{im prostorima. On je apelovao na sve dr`avne organe da taj pro-

FSS kako je policija deset minuta ranije garantovala mogu}nost odigravawa me~a i za{to se ne preduzimaju mere ulaska policajaca u deo stadiona sa navija~ima Srbije, uz pra`wewe dela tribina, odgovori nisu stigli. Predstavnici policije vi{e nisu `eleli da poka`u kooperativnosti“, saop{tio je FSS. Predstavnici policije su rekli da utakmica ne mo`e da se nastavi jer postoji mogu}nost da navija~i u|u na teren, a svi zahtevi i predlozi koje su davali predstavnici FSS bili su odba~eni. „FSS osu|uje incidente na stadionu u \enovi i aktere koji su ih izavali. Ali, u ovom te{kom trenutku, ne zaboravqamo da istaknemo da su u ogromnoj ve}ini na tribini bili potpuno mirni i fudbalskom qubavi ispuweni navija~i na{e reprezentacije, ali su, na ogromnu `alost svih nas, i oni pora`eni tom prilikom“, navodi se u saop{tewu FSS.

Sindikat fudbalera najavquje {trajk

IVICA DA^I], MINISTAR UNUTRA[WIH POSLOVA

Za prekid utakmice u \enovi postoji odgovornost Fudbalskog saveza Srbije i tek }emo ispitati na koji na~in su karte deqene i kupovane, poru~io je ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} i ocenio da je italijanska policija napravila veliki propust u organizaciji me~a. Da~i} je odbacio kritike da je MUP Srbije suodgovoran za incidente i prekid utakmice u \enovi.

- Nisu vaqda o~ekivali da }emo mi odavde da {aqemo srpsku `andarmeriju da odr`ava red i mir u \enovi.Da se u Beogradu desilo da bude napadnuta gostuju}a reprezentacija, neki wen igra~, ili da se prekine utakmica zbog divqawa gostuju}ih navija~a, odgovorni slu-

govao. Niko od wih nije za{titio srpske igra~e i takav stav policije je bio zaista potpuno neshvatqiv“, navodi se u saop{tewu.

FSS je demantovao da je Stojkovi} morao da ide u bolnicu i do kraja je bio sa ekipom. U saop{tewu se navodi da je glavni sudija me~a prekinuo utakmicu nakon {to mu je golman reprezentacije Italije rekao da se ne ose}a sigurno posle pada dve bakqe na teren i da ne mo`e da se koncentri{e na de{avawa u igri. „Sazvan je sastanak Kriznog {taba UEFA. Stav sudija je bio poznat, a predstavnici policije su bili decidirani u stavu da ne mogu da garantuju bezbednost za aktere. U situaciji kada nije imao dozvolu od zadu`enih za de{avawa na terenu - sudija, i nadle`nih za tribine - policija, delegat Petrija{vili nije imao drugu opciju osim da konstatuje prekid me~a“, pi{e u saop{tewu. „Na zajedni~ka pitawa delegata Petrija{vilija i predstavnika

blem re{e i da ga saseku u korenu, jer samo tako mo`emo da povratimo ugled na{eg sporta.

Gradski sekretar za sport Aca Kova~evi} je podsetio da }e uskoro u Beogradu biti odr`ano vi{e velikih me|unarodnih priredbi, koje }e poslati pravu sliku o Beogradu i na{oj zemqi celom svetu. On se, tako|e, zalo`io da svi koji su napravili nerede i prekinuli utakmicu u \enovi treba da snose sve posledice u skladu sa zakonom.

Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Zoran Lakovi} podsetio je da odluku o tome da li jedna me|unarodna utakmica mo`e da se odigra donose delegat, sudija i policija i rekao da su poznati svi koji su kupili uaznice za utakmicu Italija - Srbija.

- Prema propisima UEFA, Srbija je imala pravo na pet odsto ulaznica od kapaciteta stadiona.

Sve ulaznice koje smo prodali na{im navija~ima su uredno zavedene pod imenom i prezimenom- rekao je Lakovi}.

O nasiqu i pozivu da se ono spre~i govorila je i biv{a proslavqena rukometna reprezentativka Svetlana Kiti}. Ona je poru~ila svim mladi}ima koji prave izgrede na stadionima da nemaju pragvi da bacaju qagu na sve medaqe koje su na{i sportisti osvajali na najve}im svetskim takmki~ewima.

Predsednik srpskog Sindikata profesionalnih fudalera Nezavisnost Mirko Poledica izjavio je da }e ta organizacija predlo`iti {trajk igra~a ako ponovo budu meta napada huligana. Sindikat, koji je osnovan marta 2009. godine i koji okupqa 60 odsto profesionalnih fudbalera u Srbiji, reagovao je zbog napada huligana na reprezentativnog golmana Vladimira Stojkovi}a u \enovi.

- Ovo je prevazi{lo svaku meru.

Za svaku je osudu. Igra~i bi trebalo da su svetiwe, a u Srbiji razmi{qaju da li }e da izvuku `ivu

ka{ima koji su prelazili iz jednog u drugi tabor ve~itih rivala, poput Milana Gurovi}a i Dejana Toma{evi}.

- Ne znam gde se to jo{ de{avalo u svetu. Mo`da u Kolumbiji.

Onda smo mi evropska Kolumbija po pitawu fudbala... Do{ao je momenat da se tu napravi rez, jer ako se sada problem ne re{i, ne}e nikada - ocenio je Poledica. Ovde su igra~i `rtve tu|eg nerada. Ili nemamo zakone, ili ih imamo ali se ne po{tuju. Ne zna se ko su vlasnici klubova, ko je odgovoran. Svi pri~aju o priva-

Uzaludne molbe

glavu. Ranije je bila ~ast igrati za reprezentaciju, a sada... kao da je presuda ili obaveza. Da sam na Stojkovi}evom mestu, zapitao bih se da li bih se ponovo odazvao pozivu - rekao je Poledica.

On je podsetio da sino}wi napad na Stojkovi}a, biv{eg golmana Crvene zvezde koji je me|u navija~ima tog kluba postao omra`en posle leto{weg prelaska u redove rivalskog Partizana, nije prvi napad na srpske fudbalere.

Aprila 2008. godine zapaqen je automobil Zvezdinog beka Pavla Ninkova, pre toga isto se desilo i Marjanu Markovi}u. Huligani su Ogwenu Koromanu 2008. godine na treningu Zvezde udarili i {amar.

Iste godine je u ^a~ku napadnut tamnoputi fudbaler Borca Majk Tamvawera.

Brojni su bili upadi na treninge i Zvezde i Partizana, kao i verbalne uvrede, pa i pretwe ko{ar-

tizaciji klubova, Zakonu o sportu, a niko ne pomiwe igra~e, koji su sigurno najugro`eniji u Evropi - dodao je.

Poledica je, kao i pre dve godine predsednik Svetske fudbalske federacije Sep Blater, igra~e poredio s modernim robovima.

- U Srbiji igraju uglavnom za 200 ili 300 evra, retki su klubovi koji im upla}uju socijalno ili zdravstveno osigurawe. Zbog fudbala su napustili {kolovawe, a po zavr{etku karijera wih 90 odsto postanu socijalni slu~aj. Retko ko od wih zaradi neke velike pare da obezbedi egzistenciju - istakao je Poledica.

Predsednik udru`ewa igra~a tako|e je ocenio i da bi fudbalski organi trebalo da odlo`e derbi Crvene zvezde i Partizana, koji je zakazan za 23. oktobar, ako se proceni da postoji velik rizik od novih izgreda huligana.

SPORT

c m y

DNEVNIK

~etvrtak14.oktobar2010.

17

BURNE REAKCIJE POSLE DIVQAWA NAVIJA^A U \ENOVI KAPITEN SRBIJE DEJAN STANKOVI]

SAOP[TEWE IZ UEFA

Mogu}a i diskvalifikacija Povodom incidenata na kvalifikacionoj utakmici za Evropsko prvenstvo 2012. godine u \enovi izme|u selekcija Italije i Srbije oglasila se i UEFA. U zvani~nom saop{tewu Evropske fudbalske federacije se ka`e: "Posle prekida kvalifikacione utakmice za Euro 2012 izme|u Italije i Srbije na stadionu "Lui|i Feraris" u \enovi posle samo {est minuta igre, UEFA je otvorila potpuno i temeqnu disciplinsku istragu povodom ovog ozbiqnog doga|aja, kao i okolnosti koje su do wega dovele. Dosije }e biti kompletiran uz pomo} izve{taja delegata i

arbitra i stavqen pred nezavisnu Disciplinsku komisiju na daqe razmatrawe i odmeravawe sankcija za krivce. „Sankcije kojima Disciplinska komisija raspola`e nalaze se u Disciplinskom pravilniku UEFA, izdawe iz 2008. godine, i nalaze se u wegovom ~lanu 14. Raspon sankcija kre}e se od opomene ili nov~ane kazne, do suspenzije stadiona ili diskvalifikacije iz takmi~ewa u toku i/ili iz budu}ih takmi~ewa. „Predlo`eni datum za sastanak Disciplinske komisije UEFA je ~etvrtak, 28. oktobar ove godine."

DEBI ZA ZABORAV @EQKA BRKI]A

Svi smo gubitnici Sve se odigralo muwevito i neo~ekivano. Ostali su u {oku svi istinski fudbalski zaqubqenici u Srbiji, na{i reprezentativci u \enovi, {okirana je fudbalska Evropa...Jedan od onih koji jo{ ne mo`e da do|e sebi je i golman @eqko Brki}, koji je ju~e, pre treninga sa saigra~ima iz Vojvodine, poku{ao da vrati film iz Italije.

- Posle nemilih doga|aja u autobusu o kojima je ve} sve re~eno, trener golmana Goran Pandurovi} saop{tio mi je odluku da }u po~eti utakmicu sa Italijom. Mo`ete zamisliti kakva je razlika kada se redovno psiholo{ki pripremite za takav zadatak i kada vam se prilika pru`i iznenada. No, u tim trenucima, uprkos svemu {to mu se dogodilo, Vladimir Stojkovi} me je hrabrio – ka`e Brki}.

I tokom zagrevawa na stadionu bilo je jasno da takozvani navija~i KAPITEN SE IZVINIO ITALIJANIMA

Azuri razumeju Dekija

Kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Dejan Stankovi} izvinio se italijanskim fudbalerima za sramotu koju su priredili srpski huligani.

- Stankovi} je po definitivnom prekidu utakmice do{ao u na{u svla~ionicu i svima nam se izvinio. Ipak, svi znamo da nije on odgovoran za pona{awe tih navija~a - rekao je italijanski reprezentativac An|elo Palombo. - Znam da su on i wegovi saigra~i poku{ali da urazumeju te qude. Te{ko je svakome kada navija~i ekipe za koju igra{ prave nerede.

Dejan Stankovi} ve} 12 sezona igra u Italiji, a incident u sredu uve~e propratio je sa suzama u o~ima.

LEGENDARNI LUI\I RIVA

Na neutralnom terenu

Legendarni italijanski fudbaler Lui|i Riva izjavio je dan nakon prekida utakmice Italija Srbija da drugi me~ u kvalifikacijama za Euro 2012 izme|u dve selekcije ne bi trebalo da se igra u Srbiji, ve} na neutralnom terenu.

Riva je dodao da nikada u `ivotu nije do`iveo sli~an ispad navija~a na tribinama i da je velika sramota {to su huligani prekinuli susret.

- Ceo `ivot sam u fudbalu, ali ovakve scene nikada pre nisam video. Ozbiqno sam se upla{io kada sam primetio da izgrednici vitlaju no`evima na tribinama stadiona, boqe re~eno bio sam {okiran. Tu`an sam zbog prekida utakmice jer je to trebalo da bude fudbalski spektakl. Ono {to smo videli na stadionu u \enovi je delikvencija. Ne `elimo da brinemo za na{u bezbednost prilikom gostovawa Srbiji u drugom delu kvalifikacija i zato smatram da UEFA treba da donese odluku o tome da se taj me~ igra na neutralnom terenu - rekao je \i|i Riva.

@eqko Brki}

Srbije nisu do{li da gledaju utakmicu.

- Naslutili smo da se me~ mo`da ne}e odigrati, ali kada su intonirane himne i utakmica po~ela ponadali smo se da }e, uprkos svemu, susret biti priveden kraju. No, usledio je ubrzo prekid, posle ~ega su sve na{e nade pale u vodu. Xaba smo hrabrili jedan drugog, da iz te{ke situacije mo`emo da iza|emo kao pobednici. Sada je jasno da

smo gubitnici svi. Verovatno nam sledi slu`beni poraz, pa igrawe me~eva bez publike, nov~ana kazna...Moj debi u kvalifikacijama poku{a}u {to pre da zaboravim.

Brki}u, ipak, ostaje nejasno pona{awe doma}ina.

- Italijani su o~ajno organizovali utakmicu. Ne}u i ne mogu da se slo`im s epilogom u kojem }e ispa{tati samo Srbija i na{ Savez. Doma}in je na vreme bio upoznat sa ~ime mo`e da se suo~i, a nije preduzeo prakti~no ni{ta.

Utakmica je, uz odre|ene mere, mogla i morala da se odigra, ali ne vredi se vi{e vra}ati na ono {to je pro{lo, ve} svi moramo da izvu~emo pouke – ka`e Brki}.

Reprezentacija novo okupqawe ima u novembru, kada je predvi|en termin za prijateqski me~, a Brki}a u nedequ o~ekuje prvenstveni duel za Vojvodinu s Hajdukom u Kuli.

S. S.

Probali smo sve, nije vredelo Kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Dejan Stankovi} izjavio je posle nemilih slika iz \enove da je sa saigra~ima poku{ao sve da smiri srpske navija~e na tribinama stadiona "Lui|i Feraris", ali da to nije spre~ilo wihovu nameru da ve} u sedmom minutu prekinu duel.

Pored toga {to su napali golmana reprezentacije Vladimira Stojkovi}a pre dolaska na stadion i sukobili se s policijom u \enovi, navija~i Srbije uspeli su da divqawem na tribinama (paqewem bakqi, bacawem dimnih bombi) nateraju glavnog sudiju Krega Tompsona i delegata me~a da prekinu me~ u sedmom minutu, koji je pored toga, kasnio oko 35 minuta.

Stankovi} je sa svim igra~ima krenuo ka tribini s navija~ima i prosto ih molio da se smire kako bi me~ po~eo, ali apeli nisu usli{eni. Pojedini italijanski mediji su ~ak preneli da su igra~i aplaudirali navija~ima, {to Stankovi} naravno demantuje.

- Poku{ali smo sve {to je u na{oj mo}i da smirimo navija~e. Videli ste da smo poku{ali sve. Nismo im aplaudirali, ve} samo rukama pokazivali da se smire kako bi me~ po~eo - rekao je Stankovi}.

Selektor Italija ]ezare Prandeli ka`e da je znao da }e se

Kad kapiten pla~e: Dejan Stankovi} na stadionu u \enovi

ne{to nepredvi|eno desiti kada je Stojkovi} u{ao u wihovu svla~ionicu, kako ka`e, "tresu}i se kao prut"!

- Kada je prvi golman srpske reprezentacije u{ao kod nas u svla~ionicu tresu}i se kao prut, znao sam da ne{to ne}e biti u redu. Rekao nam je da su wihovi fanovi napali wihov autobus. Namera navija~a Srbije bila je da se ovaj me~ prekine, a zbog ~ega, ne znam. Ni-

BIV[I REPREZENTATIVAC I REKORDER SRBIJE SAVO MILO[EVI]

Problem je mnogo opasniji Povodom incidenta u \enovi i divqawa srpskih navija~a koje je dovelo do prekida me~a izme|u Srbije i Italije, oglasio se i biv{i reprezentativac i rekorder Srbije po broju nastupa za dr`avni tim Savo Milo{evi}. Biv{i reprezentativac, koji je karijeru zavr{io pre dve godine, istakao je da dr`ava snosi veliku odgovornost svojom nezainteresovano{}u za srpski sport. Milo{evi} je istakao da sami vinovnici incidenata nisu wihov uzrok, nego posledica, jer su vo|eni od qudi koji tim putem poku{avaju da ostvare svoje ciqeve.

- Ovo je bio jedan od najcrwih dana u istoriji srpskog fudbala.

Koliko se se}am, ovako stresnu situaciju nismo imali. Ne znam koliko }e ovo da nas ko{ta, verovatno mnogo. Prvo nov~ano, pa bodovno. Tre}e, ove kvalifikacije su verovatno zavr{ene za nas. Onda i posredno - daleko ve}a {teta je {to se gubi kontinuitet - najavio je Savo Milo{evi} posledice po srpski fudbal koje bi mogle da uslede posle doga|aja u \enovi.

Divqawe navija~a na stadionu "Lui|i Ferari“ dovelo je do prekida kvalifikacionog me~a za Euro 2012. posle samo {est minuta igre. Srpski huligani su sekli za{titnu ogradu i ubacivali bakqe na teren, ali i na tribinu gde su se nalazili italijanski navija~i.

Svemu je prethodio napad na reprezentativnog golmana Vladimira Stojkovi}a u autobusu reprezentacije.

- Pre sam mi{qewa da neki qudi ponovo koriste fudbal i sport za neke druge, ne znam koje ciqeve. U ovom slu~aju je Vladimir Stojkovi} verovatno

kolateralna {teta. Te{ko je verovati da su prekinuli kvalifikacionu utakmicu da bi poslali poruku da je pogre{io u izboru kluba. Iza ovoga stoji ne{to mnogo ozbiqnije i mnogo opasnije.

Otkako sam u igra~koj penziji, a to je ve} skoro dve godine, poku{avam

gledala nezainteresovano na sport i to joj se obija o glavu. Da li je sve ovo upereno protiv fudbalskog saveza ili dr`ave nebitno je.

Ponovo }emo platiti visoku cenu zbog na{e inertnosti, nezainteresovanosti, nemawa voqe da se uhvati uko{tac s problemima -

Savo Milo{evi}

da uka`em da su problemi u na{em sportu, a prvenstveno u fudbalu veliki, a ~ini mi se da to ni do koga ne dopire. Ovo su stvari koje je morala da iskontroli{e dr`ava. Na`alost, dr`ava je u posledwih 20 godina po strani kada je sport u pitawu. Dr`avne institucije koje su nadle`ne za na{ sport imaju svoju odgovornost, jer niko ne mo`e da mi objasni da ove qude ne mo`e niko da prati i kontroli{e. Postojale su i najave da se ne{to mo`e desiti u Italiji.

Sve su to odre|eni qudi ve} znali.

Za{to dr`ava ne reaguje, za{to moraju ovakve stvari da se de{avaju da bi bilo ko reagovao, ja stvarno ne znam. Znam da je sport ostao posledwi u nekoj reorganizaciji u na{oj dr`avi. Dr`ava je

rekao je Milo{evi}, koji je 102 puta nastupao za nacionalni tim.

Milo{evi} za nerede ne krivi huligane, ve} pojedince koji ih vode i dr`avu koja ne radi na spre~avawu sli~nih incidenata kojih je sve vi{e u posledwih nekoliko godina.

- Da ne me{amo povod i uzroke.

Kada sam bio kandidat za predsednika Partizana i kada je va{a (B92) novinarka imala problema s huliganima, ja sam i tada govorio da ti mladi qudi nisu problem.

Oni su posledica. Opasna situacija se ne}e re{iti sama od sebe.

Potrebno je da prona|emo uzrok. I ti i ovi mladi qudi su instruirani i neko ih vodi. I dok dr`ava ne otkrije ko ih vodi, za ~ije ra~une, za{to, ti mladi qudi }e

nastaviti da rade to {to rade. Pre neki dan smo imali primer u Beogradu da postoji veliki deo javnosti koje je protiv gej parade, ali to nije bio razlog da polupamo pola grada. I taj doga|aj je iskori{}en zarad ne~ijih interesa.

Ovo je samo logi~an sled i nastavak. Mi probleme nastavqamo da re{avamo nasiqem. Ni{ta nismo shvatili iz ove bli`e, ni iz daqe istorije da }emo tako probleme samo pogor{ati. Dakle, ovi momci su samo posledica. Dok ne otkrijemo uzrok i ne re{imo ga, ovo }e nastaviti da se de{ava.

Kad god se dogodi divqawe srpskih naivija~a, prvo se spomene Engleska kao primer zemqe koja je zakonski re{ila taj problem.

Milo{evi} je igrao u Engleskoj, ali i u Italiji koja i daqe ima sli~nih problema.

- Englezi jesu problem s huliganima re{ili dobro i kvalitetno, Italijani nisu, i daqe imaju problema s ekstremnim grupama.

Englezi su to re{ili drakonski: odrezali su `estoke zatvorske kazne vo|ama. Moramo imati na umu i da je Engleska jedna od najorganizovanijih dr`ava na svetu i ja ne mogu da imam iste zahteve od na{e dr`ave, ali ve}a aktivnost mora da postoji. Ove sve stvari nemaju ba{ mnogo veze sa sportom, ali s obzirom da se koristi za razne stvari, dr`ava mora da posveti vi{e pa`we sportu i mora vi{e da odvoji sredstava i qudstva i svega {to je neophodno da bi ovo re{ila. ^ini mi se da ko god ima neki problem i `eli da po{aqe neku poruku na{oj javnosti, to iskoristi preko sporta i to na najgori mogu}i na~in - zakqu~io je Milo{evi}.

SPORTSKI SAVEZ SRBIJE

Nesaglediva {teta po Srbiju Sportski savez Srbije osudio je huligane koji su izazvali nerede na utakmici u \enovi i naneli nesagledive posledice po na{ sport. „Sportski savez Srbije povodom neprimerenog i nezapam}enog incidenta i nedopustivog pona{awa takozvanih qubiteqa sporta i navija~a o{tro osu|uje vinovnike tog sramotnog ~ina koji je na{em sportu naneo nesagledive i dugotrajne posledice, a bacio veliku qagu na na{ sport i sve gra|ane Srbije“, navodi se u saop{tewu SSS.

„Nikada takvi „navija~i“ nisu dobrodo{li, niti su potrebni srpskom sportu, jer nanose veliku {tetu ugledu zemqe koja je vi{e godina gradila imix sportske nacije, a weni sportisti bili ceweni ambasadori“, isti~e se, izme|u ostalog, u saop{tewu.

SSS je podvukao da se „ doga|aji u \enovi ne mogu ni~im opravdati, jer je ba~ena tamna senka na sve sportiste u Srbiji, a najru`nija slika divqa~kog i sramnog pona{awa obi{la je ceo svet“.

Sportski savez Srbije je ~estitao na{im reprezentativcima „na hrabrom i patriotskom pona{awu, uprkos velikoj torturi grupe huligana koji su obrukali na{u zemqu i na{ narod“.

U saop{tewu se navodi sa }e Sportski savez Srbije, u saradwi sa svojim ~lanicama, pomo}i na{im sportistima i svom narodu da se „{to pre izbri{u ru`na se}awa sa nemilih doga|aja koje su izazvali huligani, a ne qubiteqi sporta i gra|ani na{e zemqe“.

kada nisam do`iveo ne{to sli~no ovome - rekao je Prandeli.

Sada ostaje da se vidi reakcija UEFA, koja }e sigurno drasti~no kazniti FS Srbije. Pored nov~ane kazne, pomiwe se i da }e duel biti registrovan slu`benim rezultatom 3:0 za azure, a raspravqa}e se sigurno i o tome da li Srbiji treba dozvoliti da nastavi takmi~ewe u kvalifikacijama.

OGLASIO SE VLADIMIR STOJKOVI]

Hvala navija~ima Partizana Povodom napada navija~a Crvene zvezde na wega, putem zvani~nog sajta crno–belih oglasio se golman Partizana i reprezentacije Srbije Vladimir Stojkovi}.

Vladimir Stojkovi}

- Drago mi je {to je iza mene stao moj klub i navija~i Partizana. U ovom trenutku to mi je najva`nije, a sve ostalo nije vredno pomena, jer problem su napravili qudi kojima reprezentacija ne zna~i ni{ta. Partizan igra Ligu {ampiona i ja moram da budem skoncentrisan za predstoje}e okr{aje, a ovaj problem neka re{avaju nadle`ne institucije. Jo{ jednom, hvala Partizanu i hvala Grobarima. Hvala im {to postoje – stoji u saop{tewu Vlade Stojkovi}a.

I. L.

18

SPORT

~etvrtak14.oktobar2010.

SKINUTO SA SAJTA BI-BI-SI SPORT

UDRU@EWE SPORTSKIH NOVINARA SRBIJE

Neshvatqiva agresivnost

Ispitati odgovornost medija Udru`ewe sportskih novinara Srbije ocenilo je da bi vlast u Srbiji trebalo da preispita odgovornost medija za stawe u doma}em fudbalu i pona{awe huligana.

- Udru`ewe sportskih novinara smatra da se mora preispitati uloga svih faktora, pa i medija koji ne mogu biti amnestirani od dela odgovornosti za ovakvo stawe u na{em fudbalu, kao i u pona{awu takozvanih navija~kih grupa, ne samo u utakmicama dr`avnog tima, ve} i u doma}em prvenstvu. Incidenti koje su takozvani navija~i izazvali u \enovi jo{ jedan su udarac srpskom sportu, a jo{ vi{e dr`avi Srbiji. Vandalizam i divqa{tvo pokazano tokom me~a, kao i pre i posle susreta, moraju, jednom za svagda, da dobiju adekvatan odgovor svih nadle`nih institucija u dr`avi. Evidentno je da dosada{we mere nisu dale odgovaraju}e rezultate, {to je samo pogodovalo takozvanim navija~kim grupama iza kojih se kriju kriminalci i vandali, da nastave s nedoli~nim pona{awem koje je eskaliralo u \enovi - ukazuje se u saop{tewu USNS.

DNEVNIK

Veliki prostor doga|awima iz \enove dao je i svetski servis Bi-Bi-Si sport. Veoma pa`qivo pra}ena su sva zbivawa iz Italije, a u reakcijama se isti~e izjava {efa za bezbednost u italijanskoj fudbalskoj federaciji Roberta Masu}ija.

- Gledaoci koji su toliko opasni nisu ni smeli da stignu u Italiju. Wih su morali na granici da zaustave srpski zvani~ni organi - kategori~an je bio Masu}i. - Bili smo svesni da ova utakmica u sebi nosi faktor rizika, ali se ve} dugo nismo suo~ili s tolikom agresivno{}u kakvu su ispoqili pojedini gledaoci iz Srbije. Istovremeno, komuniciraju}i tradicionalnim kanalima sa srpskom policijom, nismo dobili nikakve naznake koliko stepen nam preti od tih gledalaca.

Selektor Italijana ]ezare Prandeli izjavio je za Bi-bi-si da je tu`an zbog svega {to se u \enovi dogodilo: - Nikada ranije nisam iskusio ni{ta sli~no - rekao je Prandeli.

- Srpski igra~i bili su napadnuti u autobusu od sopstvenih navija~a.

Golman Srbije Vladimir Stojkovi} bio je u na{oj svla~ionici i

KVALIFIKACIJE ZA EURO 2012.

Grupa A Azerbejyan - Turska Kazahstan - Nema~ka Belgija - Austrija 1. Nema~ka 2. Austrija 3. Turska 4. Belgija 5. Azerbejyan 6. Kazahstan

4 3 4 4 3 4

4 2 2 1 1 0

0 1 0 1 0 0

1:0 0:3 4:4 0 13:1 12 0 9:4 7 2 6:6 6 2 8:8 4 2 2:9 3 4 0:10 0

Grupa B Jermenija - Andora Slova~ka - R. Irska Makedonija - Rusija 1. Rusija 2. Jermenija 3. R. Irska 4. Slova~ka 5. Makedonija 6. Andora

4 4 4 4 4 4

3 2 2 2 1 0

0 1 1 1 1 0

4:0 1:1 0:1 1 1 1 1 2 4

6:3 9:4 7:5 4:4 4:4 1:11

Grupa C F. Ostrva - S. Irska 1:1 Estonija - Slovenija 0:1 Italija - Srbija (prekinuto)

tom prilikom se videlo da je upla{en i da drhti. ^ini mi se da wegov strah nije bio uzrokovan samo doga|awima pre utakmice i na samom stadionu, ve} da je strepeo i oko povratka ku}i.

TALENTI: VUK I VAWA ZORI], KAJAKA[I APATINSKE PANONIJE

Osvojili pregr{t medaqa

U kategoriji pionira dvanaestogodi{wa kajaka{ica Vawa Zori} i dve godine stariji joj brat Vuk u kategoriji starijih pionira osvojili su za svoj klub Panoniju veliki broj medaqa. Vuk je sezonu zavr{io zlatnom medaqom na dr`avnom prvenstvu u Kawi`i u kajaku jednosedu, a srebrnu je osvojio u [apcu. Srebrnu i zlatnu medaqu osvajao je i u kajaku dvosedu i ~etvercu sa klupskim drugovima dvojicom Bjeli}a i ]opi}em. Vawa je u dvosedu sa Blakom Barat osvajala zlato u mini kajaku na prvenstvu Beograda.Rezultati ne iznena|uju jer talentovani brat i sestra svagodnevno treniraju, a ovom sportu ih u~e treneri Igor Kova~i} i Sladajana Horti.

- Pre ~etiri godine sam se odlu~io za kajak i veoma volim ovaj sport - ka`e Vuk. Vawa kajak trenira tek godinu dana, ali je pokazala izuze- Vawa i Vuk Zori} tan i ve} je ostvarila zapa`ene uspehe. deo u kakvim uslovima rade kajaka{i u - Ugledala sam se na brata i ni{ta mi Novom Sadu i [apcu morao sam da prinije te{ko.Svakodnevno treniram najmawe sko~im u pomo}, jer i u besparici postipo dva sata - veli ova odli~na u~enica`emo sjajne rezultate - ka`e tata \uro osnovka.

Zori}.

KK Panonija je u te{koj finansijskoj Da jo{ istaknemo da i trneri rade bez situaciji, pa ~lanovi od nedavno pla}aju nov~ane nadoknade, a da se svi u ovom uzor~lanarinu od 500 dinara. nom kolektivu nadaju da }e se pojaviti do- Na posledwa tri takmi~ewa svoju debrotvor ili sponzor i stati uz wih. cu sam vodio o svom tro{ku. Kada sam viJ. Prel~ec

Govore}i o navija~ima iz Srbije, Prandeli je kratko zakqu~io: - Najagresivniji navija~i delovali su veoma organizovano. Izgledalo mi je kao da su

spremni da u~ine sve kako bi spre~ili odigravawe utakmice. Prema reakcijama srpskih igra~a, ~ini mi se da je to i bio ciq qudi koji su izazvali incidente.

BA^KA TOPOLA OSTALA BEZ TRENERA

Prijateqski rastanak Ne malo iznena|ewe izazvala je vest da je uspe{ni fudbalski trener Aleksandar Spasoj~evi} napustio Ba~ku Topolu. Da podsetimo, kao trener radio je u kulskom Hajduku i oxa~kom Tekstilcu, a posledwe gotovo tri sezone sa uspehom je predvodio Ba~ku Topolu.

- Smatram da je za nepune tri godine koliko smo zajedno do{lo do zasi}ewa kako mene kao trenera, tako i igra~a mojim na~inom rada, da jednostavno nisam imao {ta vi{e da dam, a budu}i da i klub i ja imamo ve}e ambicije onda je prijateqski rastanak najboqe re{ewe - rekao je Spasoj~evi}.

Napustili ste klub koji dobro stoji na tabeli.

- Boravak u Ba~koj Topoli bio je plodonosan i za mene i za klub. Uspeo sam da podignem kriterijume u radu i Aleksandar Spasoj~evi} funkcionisawu ekipe i to je donelo `eqene rezultate. Igra~ima gu. Zahvaqujem svima u klubu, pre svega sam uspeo da nametnem svoju filozofiju predsedniku Jano{u @emberiju, direkigre, {to su oni maksimalno ispo{totoru Sabol~u Pala|iju i prvom operavali, pa rezultati nisu izostali. I sada tivcu Radomiru [aban, u kojima sam je ekipa u veoma dobroj poziciji, sa samo imao odli~ne saradnike, qude koji su mi bodom mawe od glavnih rivala za plaomogu}ili samostalnost u radu i sigusman u Srpsku ligu Radni~kog iz Bajmoran sam da }u se u junu radovati kada se ka i Zadrugara iz Lazareva. Ostavqam Ba}ka Topola bude plasirala u Srpsku kvalitetan, dobro selektiran igra~ki ligu, jer za to ima sve uslove - odli~no kadar i ube|en sam da }e, bez obzira ko rukovodstvo i izvanredan tim - istakao ih nakon mene bude vodio, ostvariti zaje Spasojev~i}. crtani ciq i plasirati se u Srpsku li\. Bojani}

1. Italija 2. Slovenija 3. Estonija 4. S.Irska 5. Srbija 6. F. Ostrva

3 4 4 3 3 5

2 2 2 1 1 0

1 1 0 2 1 1

0 1 2 0 1 4

7:1 7:3 6:5 2:1 5:4 3:16

7 7 6 5 4 1

Grupa D Belorusija - Albanija Francuska - Luksemburg 1. Francuska 2. Belorusija 3. Albanija 4. BiH 5. Rumunija 6. Luksemburg

4 4 4 3 3 4

3 2 1 1 0 0

0 2 2 1 2 1

1 0 1 1 1 3

6:1 3:0 3:4 4:3 1:3 0:6

2:0 2:0 9 8 5 4 2 1

Grupa E Finska - Ma|arska Holandija - [vedska San Marino - Moldavija 1. Holandija 2. Ma|arska 3. [vedska 4. Moldavija 5. Finska 6. San Marino

4 4 3 4 3 4

4 3 2 2 0 0

0 0 0 0 0 0

1:2 4:1 0:2

0 12:2 12 1 12:4 9 1 9:4 6 2 5:3 6 3 2:6 0 4 0:21 0

Grupa F Letonija - Gruzija Gr~ka - Izrael 1. Gr~ka 2.Hrvatska 3. Gruzija 4. Izrael 5. Letonija 6. Malta

4 3 4 4 4 3

2 2 1 1 1 0

1:1 2:1 2 1 3 1 1 0

0 0 0 2 2 3

4:2 5:1 3:2 5:5 3:5 1:6

8 7 6 4 4 0

Grupa G [vajcarska - Vels Engleska - Crna Gora 1. Crna Gora 2. Engleska 3. [vajcarska 4. Bugarska 5. Vels

4 3 3 3 3

3 2 1 1 0

1 1 0 0 0

0 0 2 2 3

4:1 0:0 3:0 7:1 5:5 1:5 1:6

10 7 3 3 0

Grupa H Danska - Kipar Island - Portugal

RUMQANI NAJUSPE[NIJI NA OTVORENOM PRVENSTVU VOJVODINE U SAVATEU: Savate boks klub Ruma, sa sedam zlatnih i po dve srebrne i bronzane medaqe, bio je najuspe{niji klub na Otvorenom prvenstvo Vojvodine u aso savateu za pionire i kadete. Rumqani su ujedno i najsupe{niji klub u Vojvodini za 2010. godinu sa osvojenih 18 zlatnih, 11 srebrenih i sedam bronzanih medaqa.

Plasman klubova je slede}i: 1. Ruma, 2. „Goran Ostoji}“ Beograd, 3.

Vojvodina N. Sad, 4. Galaktik Sombor, 5. Milenijum N. Sad, 6. Feniks Provo, 7. KBS „MS XIM“ Senta, 8.

Sirmijum Sr. Mitrovica, 9. Jedinstvo N. Be~ej, 10. Best Be~ej, 11. Stara Pazova, 12. Novi Sad, 13. La Far` BFC Beo~in, 14. Brodarska Beograd, 15. Xim Tonik N. Sad, 16.

Student Ni{.

Pokroviteq Prvenstva bio je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, a organizatori Savate savez Vojvodine.

J. G.

9 7 7 7 4 0

1.Norve{ka 2. Portugal 3. Danska 4. Kipar 5. Island

3 4 3 3 3

3 2 2 0 0

0 1 0 1 0

2:0 1:3 0 5:2 1 10:7 1 4:3 2 5:8 3 2:6

9 7 6 1 0

Grupa I Lihten{tajn - ^e{ka [kotska - [panija 1. [panija 2. ^e{ka 3. [kotska 4. Litvanija 5. Lihten{tajn

3 3 4 3 3

3 2 1 1 0

0 0 1 1 0

0 10:3 1 3:1 2 4:5 1 2:3 3 1:8

0:2 2:3 9 6 4 4 0

BARA@ ZA EP MLADIH Rumunija – Engleska 0:0 (prvi me~ 1:2) Hrvatska – [panija 0:3 (1:2) Belorusija – Italija 3:0 (0:2) Gr~ka - ^e{ka 0:2 (0:3) Ukrajina – Holandija 0:2 (3:1)

SPORT

c m y

DNEVNIK

TURNIR U [ANGAJU

Nole lako, Janko izgubio Veliki prijateqi van terena Novak \okovi} i Ivan Qubi~i} ponovo su ukrstili rekete i ponovo je srpski teniser bio boqi. U 2. kolu Mastersa u [angaju \okovi} je dobio Qubi~i}a 2:0 (6:3, 6:3) i nastavio je uspe{an niz u Kini, posle trijumfa na turniru u Pekingu.

Ovo je bio deveti duel \okovi}a i Qubi~i}a i sedma pobeda srpskog tenisera. \okovi} nije ostavio ni gram nade Qubi~i}u. O~igledno u odli~noj formi, srpski teniser zadavao je udarce Qubi~i}u od kojih on nije uspeo da se oporavi. Sve je izgledalo lako i te~no i posle jedan sat i 20-ak minuta \okovi} je uzdignutih ruku pozdravio publiku u [angaju.

Ne{to kasnije Janko Tipsarevi} odigrao je dobar i neizve-

U sjajnoj formi: Novak \okovi}

stan me~ sa Robijem Soderlingom, ali nije uspeo da pro|e daqe. [ve|anin, peti nosilac na turniru, je bio boqi rezultatom 6:3, 7:6. Me~ je trajao sat i 43 mi-

nuta, a Srbin je nakon lo{e odigranog prvog seta pru`io boqu igru u drugom delu me~a. Ipak, u taj-brejku je Soderling bio uspe{niji i slavio sa 7:5.

~etvrtak14.oktobar2010.

19

DANAS PO^IWE PRVI MEMORIJAL „@ARKO PETROVI]”

Velikanu u ~ast Danas u Spensu po~iwe prvi odbojka{ki Memorijal „@arko Petrovi}“, a u~estvova}e NIS Vojvodina, slovena~ki Bled, gr~ki Aris i Budvanska rivijera. ^etiri ekipe, koje }e igrati u evropskim takmi~ewima, sasta}e se u pomen na velikana i najboqeg odbojka{a koji je igrao u novosadskom superliga{u, a za mladi Vo{in sastav me~evi sa jakim ekipama bi}e generalna proba pred po~etak prvenstva u kojem imaju najvi{e ambicije.

O~ekuje se da turnir privu~e brojne odbojka{ke poklonike jer su, prema imenima u~esnika, zagarantovane dobre predstava.Ideja je bila da se okupe klubovi u kojima je @arko Petrovi} igrao tokom karijere, ali italijanski Spoleto ne postoji, a Lubeu iz Ma}erate termin nije

odgovarao, no i Bled i Budvanska rivijera i Aris su veoma kvalitetni sastavi.

- Svi u~esnici turnira su imali problema u pripremnom periodu zbog Svetskog prvenstva, pa }e nadmetawe u Novom Sadu svima biti od velike koristi. Budva i Bled su {ampioni svojih dr`ava, Aris je bio ~etvrti pro{le sezone u Gr~koj, pa nam predstoji veoma kvalitetna odbojka.

Sve ekipe }e nastupati u Evropi predstoje}e sezone, a bi}e tu i mnogo na{ih internacionalaca i odbojka{ki praznik je izvestan - rekao je sportski direktor NIS Vojvodine Nikola Mari}.

Kapiten Novosa|ana Nenad Simeunovi} o~ekuje da se wegova ekipa kona~no u kompletnom sastavu predstavi doma}oj publici.

- Dva meseca smo trenirali i sada je vreme da u me~evima s ja-

Program turnira Danas Bled - Budv. rivijera (17) NIS Vojvodina - Aris (19) Sutra Aris - Bled (17) NIS Vojvodina - Budvanska rivijera (19) Subota Budv. rivijera - Aris (14) NIS Vojvodina - Bled (16) kim ekipama vidimo dokle smo stigli. Kona~no }emo biti kompletni, a posle turnira nas o~ekuje jo{ samo nedequ dana rada do po~etka sezone i prvog me~a sa @elezni~arom iz Beograda.

O~ekuje nas te`ak turnir, protivnici su kvalitetni i pozivam pibliku da do|e i da u`iva u vrhunskoj odbojci - rekao je Simeunovi}.

M. Risti}

SRPSKO-KANADSKI DUBL VI[E NE POSTOJI

Razi{li se Zimowi} i Nestor

Foto: A. Erski

Danijel Nestor i Nenad Zimowi}

Najboqi srpski teniser u dublu Nenad Zimowi} prekinuo je saradwu sa Kana|aninom Danijelom Nestorom, prenosi „Gloub end mejl“. Trenutno drugi dubl sveta odlu~io se na ovakav korak nakon dugog razmi{qawa i zajedni~ke odluke.

- Mislim da je ovo najboqa odluka za obojicu.

Dugo smo razmi{qali, a Nenad je prvi izneo ovakav predlog - objasnio je Danijel Nestor.

Nenad Zimowi} }e od naredne sezone igrati u paru sa Francuzom Mikaelom Qodrom, protiv kojeg }e u decembru igrati u finalu Dejvis kupa, dok }e Danijel Nestor za partnera od 1. januara 2011. godine imati Maksa Mirwija.

Dubl Nenad Zimowi}/Danijel Nestor je osvojio tri grend-slem titule, ali u drugom delu ove sezone nisu uspeli da do|u do trofeja.

Foto: F. Baki}

BORIS VUKELI] V.D. SELEKTORA STONOTENISERA SRBIJE: Na sednici Izvr{nog odbora STS Srbije u Zrewaninu za vd selektora mu{ke reprezentacije izabran je Boris Vukeli} (na fotografiji desno), doskora prvi trener i najbli`i saradnik donedavnom selektoru-igra~u Aleksandru Karaka{evi}u. Prema re~ima predsednika saveza Zorana Kalini}a, Vukeli}u je ukazano poverewe jer je dugo s ovom ekipom koju odli~no poznaje, a nekada je i sam bio reprezentativac do okon~awa igra~ke karijere zbog povrede. Vukeli} je kao prioritetne ciqeve postavio povratak mu{ke reprezentacije u elitnu diviziju i osvajawe medaqe u pojedina~noj konkurenciji na EP u Poqskoj 2011. godine i plasman bar jednog igra~a na Olimpijske igre 2012. godine u Londonu.

S. S.

VATERPOLISTI VOJVODINE KOD GRADONA^ELNIKA NOVOG SADA: Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} organizovao je prijem za ~lanove prvog tima, mla|e selekcije, trenere i rukovodstvo Vaterpolo kluba Vojvodina. Prijem je organizovan povodom plasmana Voj-

vodine, drugu godinu za redom, u Evroligu, najelitnije klupsko vaterpolo takmi~ewe. Gradona~elnik Pavli~i} istakao je da je plasman Vojvodine u Evroligu izuzetan uspeh i za Grad i da kada vidi koliko ima dece koja treniraju vaterpolo da onda nije ni ~udo {to klub ima takve rezultate.

Vojvodina je trenutno najuspe{niji klub po rezultatima u Novom Sadu i zbog toga i zaslu`uje najve}u podr{ku Grada, rekao je Pavli~i} i dodao da }e klub imati podr{ku i u narednoj godini.

U ime Vojvodine zahvalili se Zoran Vu~kovi}, predsednik Upravnog odbora i @ivko Cve-

ti~anin, predsednik klupske Skup{tine. Cveti~anin je podsetio i da se Vojvodina nalazi u zna~ajnoj godini jubileja, proslave 75 godina postojawa a da }e se centralna sve~anost odr`ati 27. novembra.

G. M.

20

SPORT

~etvrtak14.oktobar2010.

SLOBODAN NOVAKOVI], PRVOTIMAC HAJDUKA

DNEVNIK PARTIZAN RE[AVA PROBLEM NA POZICIJI PLEJMEJKERA

Ne bojimo se Vo{e Lafajet novi dirigent Fudbaleri Hajduka iz Kule se pripremaju za nastavak prvenstvene trke, a prvi naredni rival im je Vojvodina iz Novog Sada, prijateqski klub, o ~emu svedo~i podatak da je stariji vojvo|anski superliga{ letos u Kulu poslao trojicu igra~a Slobodana Novakovi}a, Vladimira Kova~evi}a i Ogwena Mudrinskog, a iz Hajduka u Vo{u je oti{ao stameni Branislav Trajkovi}.

Od trojice novosadskih hajduka standardan je Slobodan Novakovi}, dete Vojvodine. Ovaj dvadesetpetogodi{wak je pro{ao sve mla|e kategorije Vojvodine, potom ga je zadesila povreda ligamenata, a nakon oporavka pre{ao je u Kabel, pa u tre}eliga{a Slogu iz Temerina, odakle prelazi u Novi Sad u kojem je proveo tri godine, da bi zimus do{ao u Vojvodinu.

- Predsednik kluba Butorovi} je zaslu`an za moj povratak u Vojvodinu, pozvao me je da do|em. Nisam do{ao kao poja~awe ve} kao novajlija i uspeo sam da odigram sedam utakmica. Da mi je neko rekao da }u toliko igrati ne bih verovao. Mislio sam da }u dobijati {ansu na ka{i~icu. Igrao sam polufinale i finale Kupa i mogu da ka`em da sam zadovoqan onim {to sam za {est meseci postigao u Vojvodini - ka`e Novakovi}.

Letos ga je put doveo u Kulu.

- Re~eno mi je da je ja~a konkurencija na poziciji na kojoj

igram, a to je vezni red, pa da ne bih sedeo na klupi savetovano mi je da do|em u Kulu. Na tome je insistirao i Dragan Radoji~i} biv{i trener Hajduka, pa sam se tako obreo u belom dresu.

Ni Novakovi} ne mo`e da odgonetne {ta se de{ava Hajduku, koji je trenutno na pretposledwem mestu na tabeli.

- Jesam dete Vojvodine, ali nikakvih emocija nema, jer sam sada u redovima Hajduka. Ukoliko budem u startnoj postavi, da}u sve od sebe da ekipa odigra {to boqe i ostvari {to boqi rezultat. Vojvodina }e me interesovati od zime kada se vratim u wu sa {estomese~ne pozajmice.

Slobodan Novakovi} (beli dres)

- S obzirom na igra~ki kadar koji imamo, zaista me ~udi slab plasman. Prijatno sam se iznenadio kada sam video kakva je ekipa i kakvi su momci, a sada, dolaskom Dragoquba Bekvalca, verujem da tim mo`e da krene ka zlatnoj sredini. Ve} se vidi napredak u atmosferi, podi`e se i fizi~ka spremnost i sigurno }e u nastavku takmi~ewa biti boqe.

Ho}e li tako biti pokaza}e i susret s Vojvodinom.

Hajduka o~ekuje te{ka utakmica, jer Vojvodina dolazi u Kulu osokoqena pobedom nad Partizanom.

- Ne}e nam biti lako, ali sam uveren da {ef Bekvalac ima taktiku kako da se Vojvodina dobije. Optimista sam, ne pla{imo se nikog. Normalno, u trenutnoj situaciji svaki bod bi nam dobro do{ao - istakao je Slobodan Novakovi}. \. Bojani}

NA IGRALI[TU NOVOSADSKOG KABELA

De~ji praznik fudbala Na me|unarodnom turniru fudbalskih nada Petar Pua~a Kabel, odr`}anog na igrali{tu Kabela kraj novosadskog [tranda, u~estvovalo je 1.500 pionira i petli}a iz 104 ekipe iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Prazniku fudbala pred vi{e od 3.000 gledalaca na igrali{tu Kabela doprinelo je i pri-

talentovanih klinaca i ~itavom atmosferom -rekao je Milo{ [esti}, kapiten druge {ampionske generacije fudbalera Vojvodine.

U konkurenciji de~aka ro|enih 1999. godine pobedni~ki pehar osvojila je {kola fudbala Petar Pua~a-Kabel, druga je Vojvodina, tre}i Partizan, a ~etvrti Spartak. Za najboqeg

Vrbasa a strelac Jovan Popovi} iz Vaqeva.

Gosti iz Sarajeva bili su najboqi u konkurencij 2001. godi{ta, drugi {kola Petar Pua~aKabel, tre}i Sloven iz Rume, a ~etvrti Piksi sa Pala iz Isto~nog Sarajeva. Za najboqeg igra~a progla{en je Sarajlija Senad Merdanovi}, golman, Du{an Pilipovi} iz Rume, a stre-

Amerikanac Olivije Lafajet novi je plejmejker Partizana Mts. On je u prethodnom periodu igrao pripremne utakmice NBA za Boston Seltikse. Wegov dolazak u Beograd o~ekuje se narednih dana.

Lafajet je pod neobi~nim okolnostima napustio Boston Seltikse, iako je ostavio odli~an utisak igraju}i za slavnu „fran{izu“ iz Masa~usetsa.

Novi plejmejker crno-belih dolazi s dobrog kolexa. On se {kolovao na Univerzitetu Hjuston, koji je zavr{io 2008. godine. Kasnije je igrao za NBDL ekipe Eri Bej i Fort Vejn. Krasi ga izuzetna brzina, solidna ruka, ali i mogu}nost da kao „kombo“ bek igra na pozicijama jedan i dva.

Lafajet je takozvani „last kat“ ekipe Bostona pred po~etak trening kampa Seltiksa.

Ovaj 26-godi{wi bek je u jedinoj utakmici za Seltikse i porazu od Milvokija bio vrlo dobar sa sedam poena, ~etiri skoka i dve asistencije za 20 minuta u igri.

Boston je doveo u me|uvremenu Delonte Vesta i potpisao ugovor s Nejtom Robinsonom, dok je tokom leta draftovan i bek Ejveri Bredli.

Olivije Lafajet

Odbojka{ice u Italiji @enska odbojka{ka reprezentacija Srbije otputovala je u Italiju na zavr{ni deo priprema pred po~etak Svetskog prvenstva u toj zemqi.

Srpske odbojka{ice }e od 15. do 17. oktobra u~estvovati na turniru Edison ~elenx kup u Alasiju, a rivali }e im biti doma}in Italija, Hrvatska i Rusija.

Selektor Zoran Terzi} na pripreme je poveo slede}e odbojka{ice - tehni~ari: Ana Antonijevi} (Kan), Bojana @ivkovi} (Crvena zvezda), libera: Suzana ]ebi} (Zul), Silvija Popovi} (Baku), blokeri: Nata{a Krsmanovi} (Baku), Mile-

na Ra{i} (Kan), Dragana Marinkovi} (Koneqano); korektori i prima~i: Jovana Brako~evi} (Evergrande), Amadea Durakovi} (Kan), Sawa Malagurski (Crvena zvezda), Jelena Nikoli} (Gune{ Istanbul), Bri`itka Molnar (Panatinaikos), Jovana Vesovi} (Dinamo Bukure{t), Jasna Majstorovi} (Konstanca).

Srbija prvi me~ u Alasciju igra u petak 15. oktobra protiv Hrvatske u 20 sati. U subotu je rival Srpkiwama Rusija od 18 sati, dok }e u nedequ biti odigran duel sa doma}inom Italijom. Taj me~ po~e}e u 18 sati.

PRVI TURNIR NACIONALNE LIGE ZA DAME

Zadrugar juri titulu U organizaciji Karate Federacije Srbije u Futogu je odr`an prvi turnir Nacionalne premijer lige za `ene uz u~e{}e osam klubova. Karate klubovi iz sredwobantskog regiona Zadrugar i Zrewanin u prva tri kola osvojili su 9, odnosno 1 bod. Rezultati: Zadrugar-Naftagas 1:0, Zadrugar-Mava{i 3:0, Zadrugar-Ni{ 1:0, Zrewanin-Soko [tark – odlo`eno, Zrewanin-Vojvodina (021) 1:1, Zrewanin- K. Mitrovica 0:2.

-Izuzetno smo zadovoqni nastupom na{e ekipe, u sastavu Sawa Cvrkota, Fimija Berarov, Darija Eri}, koja je osvojila devet bodova i pokazala da ima kvalitet da se ume{a u borbu za sami vrh. – istakao je trener Zadrugara Milo{ Eri}. – Dobro smo radili u prethodnom periodu i to nam se isplatilo. Na{e devojke su ostvarile odli~an rezultat, jer je re~ o mladim takmi~arkama koje su `eqe dokazivawa. @enskoj ekipi Zrewanina, u sastavu Jelena Doki}, Biqana Trivunovi} i Nata{a ^avri}, ovo je debitantska sezona u li-

Takmi~arke Zadrugara i Zrewanina

ga{kim takmi~ewima, uz napomenu da su najmla|i tim u premijerliga{kom nadmetawu, prosek godina ispod 18.

- Nama rezultat nije u prvom plavu, imamo perspektivnu generaciju devojaka koje tek treba da poka`u svoj kvalitet u godinam koje dolaze. Zadovoqni smo

wihovim nastupom, ovako su po~iwale Sne`ana Peri} i Sara Grbi}, a kasnije napravile izuzetne sportske karijere. Uz kvalitetan i stru~an rad one }e uskoro biti tvrd orah za svakog protivnika – naglasio je trener Zrewanina Simo Salapura.

N. Jowev

NOV [AMAR FUDBALSKOM SPORTU

Poharan siva~ki Polet Najboqe ekipe i pojedinci po godi{tima dobili su pehare i medaqe

sustvo sportskih legendi: Ilije Panteli}a, Dobrivoja Trivi}a, Dobrosava Krsti}a, legende Vojvodine, Mirsada Fazlagi}a, nekada{wi fudbaler Sarajeva i kapiten jugoslovenske reprezentacije 1968. godine, Aleksandra Jankovi}a, biv{i trener Crvene zvezde, Maneta Radinovi}a, Ibra Muratovi}a, nekada{wi kanarinci sa Detelinare...

- Turnir je besprekorno organizovan. Odu{evqen sam igrom

igra~a progla{en je Jovan Vlalukin, napada~ Partizana, najboqi golman je Neboj{a Kuzmanovi}, ~uvar mre`e Vojvodine, a najboqi strelac Nemawa Vukmanovi} iz {kole fudbala Petar Pua~a-Kabel.

U 2000. godi{tu pobedila je Crvena zvezda, drugi je Vrbas, tre}i Radni~ki iz Vaqeva, a ~etvrti OFK Beograd. Najboqi igra~ je Neboj{a Ili} iz Zvezde, golman Filip Stojkovi} iz

lac Dejan Zuki} iz {kole “Petar Pua~a-Kabel”.

Najboqa ekipa u konkurenciji 2002. godi{ta je {kola fudbala Bolesnikov, drugi je Dribling iz Subotice, tre}i Sport tim iz Bawaluke, a ~etvrti Vuk bubamara iz Para}ina. Naj boqi je bio Du{an Nemet iz Bolesnikova, ~uvar mre`e Bnawalu~anin Goran ]etkovi}, a najprecizniji Marko Kampu{ iz Subotice.

J. G.

Nepoznati po~inioci su obili prostorije Fudbalskog kluba Polet u Sivcu (~lan Vojvo|anske lige zapad) i iza sebe ostavili pusto{: odneli su dresove, lopte, kopa~ke, te su tako doveli u pitawe odigravawe naredne utakmice Poleta protiv Ba~ka u Ba~koj Palanci.

- Nestanak opreme je veliki problem koji nas je zadesio. Ti sitni pqa~ka{i, iz samo wima znanih razloga su presecawem katanca i probijawem vrata u{li u na{e prostorije i odneli sve. Tako su naneli veli-

ku {tetu momcima koji vredno treniraju i posti`u dobre rezultat i time na najboqi na~in reprezentuju svoje mesto i op{tinu . O~igledno je da su ti huligani, koji su u svla~ionicama sedeli, pili i pu{ili, i ranije ~inili sli~na nedela i ostajali neka`weni. Ovo je veliki problem u na{em mestu, jer nije tajna da se od 22 sata po do ranih jutarwih sati na stadionu malih sportova okupqaju narkomani i alkoholi~ari. Zahvaquju}i lokalnoj samoupravi i mesnoj zajednici

imali smo prelepo ure|ene tribine sa plasti~nim stolicama, ali su na stadionu malih sportova vandali sve stolice polomili i spalili, a na na{em stadionu dosta ih je o{te}eno - u dahu je rekao sekretar Poleta @eqko Varagi}.

Kra|a opreme pribavqene donacijama je veliki udarac za siva~ki fudbalski klub, te ovde o~ekuju brzu reakciju Ministarstva unutra{wih poslova i pravosudnih organa, ali i pomo} od op{inskog i pokrajinskog fudbalskog saveza. \. Bojani}

KULTURA

c m y

DNEVNIK

NA PROTEKLOM SAJMU KWIGA U FRANKFURTU

Pozitivno ocewen nastup Srbije U~esnici nacionalne prezentacije Srbije na ovogodi{wem Sajmu kwiga u Frankfurutu ocenili su ju~e da je taj nastup bio izuzetno uspe{an i da je izazvao zadovoqavaju}e interesovawe nema~kih izdava~a, prevodilaca i kwi`evnih agenata.

Pod motom "Lajpcig na vidiku", kojim je najavqeno po~asno gostovawe Srbije na Me|unarodnom sajmu kwiga u Lajpcigu u martu 2011. godine, na 62. Sajmu kwiga u Frankfurtu su gostovali pisci Dragan Veliki}, Zoran @ivkovi}, Jelena Lengold i Qubica Arsi}.Pisci su ju~e na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture Srbije ocenili da je posebna vrednost nastupa na frankfurtskom sajmu bilo to {to su posetioci srpskog {tanda bili u prilici da kroz direktne razgovore s autorima saznaju sve {to ih interesuje o srpskoj kwi`evnosti i kulturi.

Zoran @ivkovi}, koji je i ranije pose}ivao Sajam kwiga u Frankfurtu, ocenio je da je ovogodi{wi nastup Srbije na toj manifestaciji bio najboqi do sada, isti~u}i da je srpski {tand svojom autenti~no{}u i odmereno{}u privukao pa`wu svih izdava~a i kwi`evnih agenata s kojima je tamo razgovarao. Na srpskom nacionalnom {tandu u Hali 5 Frankfurtskog sajma, u kojoj se, uglavnom, predstavqaju isto~noevropske zemqe, bilo je izlo`eno nekoliko stotina naslova, me|u kojima su dela srpskih autora u originalnim izdawima, kao i prevodi tih dela na nema~ki, engleski i druge jezike.Dragan Veliki}, koji, tako|e, godinama

redovno gostuje na sajmovima u Frankfurtu i Lajpcigu, podsetio je da srpski pisci tokom devedesetih nisu ni imali mogu}nost da se na tim manifestacijama predstave pod okriqem dr`ave, nego iskqu~ivo sami.

Specijalni savetnik u Ministarstvu kulture Srbije Zoran Hamovi} rekao je da bi do lajcpi{kog sajma u martu 2011. godine trebalo da bude objavqeno najmawe trideset prevoda dela savremenih srpskih autora na nema~ki jezik. Kao deo promotivnih aktivnosti za nema~ko govorno podru~je, pored predstoje}eg nastupa Srbije na Sajmu kwiga u Be~u od 18. do 23. novembra, Hamovi} je najavio i da }e grupa mladih srpskih pesnika tokom narednih meseci posetiti Keln, Bon, Hamburg i Berlin. Grupa od desetak austrijskih novinara koji prate kwi`evnost poseti}e ovogodi{wi Sajam kwiga u Beogradu, rekao je Hamovi} i podsetio da je istim povodom letos u Beogradu gostovala delagacija novinara iz Nema~ke.

U~esnici konferencije slo`ili su se da }e pravi rezultati aktivnosti vezanih za promociju srpske kwi`evnosti na nema~kom govornom podru~ju biti vidqivi tek po zavr{etku lajpci{kog sajma naredne godine, odnosno tokom 2012. i 2013. godine. Zoran Hamovi} je naglasio da }e, pored nema~kog, srpska kwi`evnost u narednim godinama biti intenzivno promovisana i na engleskom i francuskom jeziku i najavio da }e Srbija 2012. godine u~estvovati na Me|unarodnom sajmu kwiga u Londonu.

Isceliteqska mo} re~i Izdava~ka ku}a “Orfeus” i ove godine ozbiqno se priprema za u~e{}e na predstoje}em 55. me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu. Uz prethodna izdawa, predstavi}e se sa nekoliko novih, veoma vrednih naslova.

Jedno od tih izdawa je i antologija erotske proze, pod naslovom “Amor vincit omnia”(“Qubav sve pobe|uje”), koju je priredio Dejan D. Markovi}, na{ prevodilac i esejista. Kwiga je iza{la kao deo edicije “TraNS” koju ure|uje Vladimir Kopicl. U woj se mogu na}i autori kao {to su: Jan Kot, Dijana Akerman, Kamil Paqa, Vladimir Nabokov, Henri Miler, Anais Nin, Harold Nors, Herbert Hanki, Xon Re~i, Robert Eli, Milan Kundera, Ijan Makjuan, Doroti Alison, Barbara ^ejs-Ribov, ^arls Bukovski, Mel Klej. U “Orfeusu” isti~u da je ova antologija erotske proze prva svoje vrste kod nas.

Tako|e, nedavno je iza{la iz {tampe antologija “Zlatni vek srpskog pesni{tva- 1910/2010”, koju je priredio Selimir Radulovi}. Autor je, izborom iz pesni~kih dela 25 pesnika, uspostavio lirsku vertikalu jednog veka srpskog pesni{tva, od Laze Kosti}a do Ivana Negri{orca. Dvadeset i pet pesnika koji ~ine venac jednog veka

Filmovi sa festivala u Klermon-Feranu

BRITANSKO KWI@EVNO PRIZNAWE

Hauardu Yejkobsonu nagrada „Buker” Britanski pisac Hauard Xejkobson neo~ekivani je dobitnik ovogodi{we nagrade Man Buker za roman "The Finkler Question", prve komedije nagra|ene najpresti`nijim priznawem koje se dodequje u Velikoj Britaniji autorima s engleskog govornog podru~ja.Iako nije bio me|u favoritima, 68-godi{wi romanopisac i kriti~ar, koji u svojim delima pi{e o tome kako je biti Jevrejin u dana{wem britanskom dru{tvu, uspeo je da osvoji nagradu koja mu donosi ne samo ~ek od 50.000 funti, ve} i zna~ajan marketin{ki efekat.

Ostao sam bez re~i", na{alio se laureat. "Na sre}u, imam jedan govor spremqen ranije. Datiran je 1983. - toliko je dugo trajalo ~ekawe", dodao je Xejkobson na ce-

remoniji odr`anoj 12. oktobra uve~e u Gradskoj ve}nici u Londonu. Autor je 15 romana, a za "The Finkler Question" ka`e da je tu`na komedija.

Glavni sudija i nekada{wi dvorski pesnik Endrju Mou{on za nagra|eni roman rekao je da je "potpuno vredan te velike nagrade". "The Finkler Question' je divna kwiga: naravno, veoma zabavna ali i veoma mudra, veoma tu`na i veoma suptilna", naveo je on.

Za nagradu Buker konkuri{u pisci iz Britanije, Irske i zemaqa Komonvelta koje ~ine biv{e britanske kolonije. Me|u {estoro finalista najvi{e su {anse davane Australijancu Piteru Kareju, koji ve} ima dve Bukerove nagrade, i Britancu Tomu Mekartiju.

21

U SUSRET 55. ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BEOGRADU – „ORFEUS”

NA AKADEMIJI UMETNOSTI I U „FABRICI” SKC-a U NOVOM SADU

Oma` Festivalu kratkometra`nog filma u Klermon-Feranu odr`a}e se u Novom Sadu, sutra, u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti (\ure Jak{i}a 7) i prekosutra, u "Fabrici" Studentskog kulturnog centra (Bulevar Despota Stefana 5), sa po~etkom u 20 ~asova.

Ovi filmski programi }e se odr`ati u organizaciji Francuskog kulturnog centra, Akademije umetnosti i StudentIz animiranog filma „Muto” skog kulturnog centra.

Selekciju filmova sa 32. fePo wegovim re~ima, filmovi stivalskog izdawa ove ugledne u okviru ove programske selekmanifestacije na turneji kroz cije su rezultat potrage za novim Srbiju predstavi}e Ludovik [akinematografskim oblastima. varo (bio je ~lan `irija za selekDokumentarci su spoj animacije ciju Up to 10.000 bucks 2009. godii stvarnosti (recimo,. "A Film ne). [avaro je od 2003. godine From My Parish Six Farms"), u ani~lan odbora za programsku selekmiranim filmovima kao podloga ciju Labo na festivalu u Klerza crtawe upotrebqeni su zidovi mon-Feranu. grada (Muto). [avaro jo{ ka`e

~etvrtak14.oktobar2010.

da "smela me{avina `anrova i raznolikost vizija autora ovih filmova omogu}ava gledaocima da do`ive jedno sasvim posebno iskustvo".

Najavquju}i program [avaro je rekao i da gledaoce pored ostalog o~ekuje "Logorama", najnoviji kratkometra`ni film nagra|en Oskarom, kao i erotski film snimqen samo uz pomo} vune (Blindnes Of The Wood) i dokumentarac koji nudi neobi~an dan sa jednim stanovnikom Flandrije (Mompeleaar).

Festival kratkometra`nog filma u Klermon-Feranu jedna je od najzna~ajnijih manifestacija posve}enih kratkom metru koju svake godine poseti 140.000 gledalaca.

Oma` festivalu u Klermon Feranu bi}e predstavqen i u Beogradu, Ni{u i Leskovcu.

V. C.

vrednosti i neuporedive lepote, obja{wava direktor “Orfeusa” Andrej Radulovi}.

U ediciji “Isto~no nebo”, koju ure|uje prof. dr Vitomir Vuleti}, do po~etka Sajma iza}i }e pet kwiga znamenitih ruskih pesnika, a to su Aleksandar Serge-

~i}evsko-}opi}evsko kazivawe, ne da bi se govorilo, ve} da bi se pre`ivelo. Tu su re~i te{ke, isklesane od grubog {atorskog i dinarskog kamena.

One imaju mo} bajawa, magijsku i isceliteqsku snagu. ^ak i onda kada su ubita~ne, gorke i otrovne. Ba{ kao {to su gorki lekovi za na{e neprebolne rane, preporu~uje izdava~.

Biblioteka “Antologija serbika” bi}e ovih dana bogatija

Te{ka i duga godina -U godini izme|u dva Sajma kwiga u Beogradu, novosadski “Orfeus” objavio je dvadesetak novih naslovaka`e Andrej Radulovi}. - Mo`e se re}i da smo ispo{tovali ritam dosada{we godi{we produkcije na{e ku}e. To je, zapravo, na{a mera. Gotovo svaka od na{ih biblioteka dobila je po neki novi naslov, a predstoje}i Sajam kwiga je prilika da proverimo da li smo na dobrom putu. Haos dru{tva u kome `ivimo, gotovo idealno se preslikava i na poqu kulture.

Kwiga je ostavqena na milost i nemilost tr`i{tu, na kome nema pravila, ve} i tu vlada haos. Izdava~ima je ovo bila jo{ jedna u nizu te{kih i duga~kih godina, za koje se obi~no ka`e-ko ih pre`ivi, pri~a}e.

srpskog pesni{tva istinski su evropski kwi`evnici, nastavqa~i gr~ke i vizantijske duhovnosti i kulture. To su pesnici koji su iznad pravaca, pokreta ili {kola, iznad ugla|enih kwi`evnih konvencija, kod kojih se istinski dar stihotvorstva ne mo`e svoditi na meru tehni~kog detaqa. Re~ je o nameri da se jednim antologijskim presekom u~ini reqefnom osnovna linija kretawa jednog veka srpskog pesni{tva i uka`e na wegove izrazite

jevi~ Pu{kin, Mihail Jurjevi~ Qermontov , Aleksandar Aleksandrovi~ Blok, Sergej Aleksandrovi~ Jesewin, Vladimir Vladimirovi~ Majakovski. Svaki odabir ima isti naslov-Izabrane pesme, a prire|iva~ je Vitomir Vuleti}.

U biblioteci “Panonska svetla”, objavqene su izabrane i nove satire na{eg poznatog aforisti~ara i satiri~ara Nedeqka Radlovi}a, pod naslovom “Vlasnik praznog kaveza”. Wegov so~ni, opori i antiprotivni govor predstavqa uspelo ko-

za tri nova naslova: “Tugovanka nad velikim sivim predelom” Stevana Rai~kovi}a, ”Ne okre}i glavu od mene Gospode” Ranka Jovovi}a i „Kad pomislim na sebe kri{om se prekrstim” Novice Tadi}a.

Do po~etka Sajma kwiga u Beogradu, u planu je objavqivawe i zbirke "Izabranih pesama" Marije [imokovi}, "Kwige fantazije" Dejan D. Markovi}a, "Ruski klasici"Vitomira Vuleti}a, kao i kwige Olivere Radulovi} “Tuma~ewe kwi`evnog dela i metodika nastave”(tre}i deo).

R. Lotina

„GAMA KAS” PREMIJERNO U BEOGRADSKOM PLANETARIJUMU

Predstava za sfere Preispituju}i lice i nali~je procesa pisawa, rediteqka Jelena Bogavac postavila je dramu "Belerina/ Gama kas" Milene Bogavac kao audio-vizuelnu instalaciju, a kako to izgleda i zvu~i publika }e mo}i da sazna ve~eras na premijernom izvo|ewu zakazanoj u planetarijumu Astronomskog dru{tva "Ru|er Bo{kovi}", u Beogradu, u 20 ~asova.

Predstava nosi atribut intermedijalna, a u woj se zvu~ni zapis i video rad autora Igora Markovi}a kombinuje sa prisustvom aktera u prostoru. Zanimqivo je da akteri nisu glumci, nego pisci, dramaturzi, rediteqi, ~iji je zadatak bio da na sebi najprirodniji na~in pro~itaju tekst,

u~itavaju}i u wega sopstvena zvu~awa, do`ivqaje i asocijacije.

Planetarijum Doweg grada Kalemegdana, "zvezdani bioskop" beogradske tvr|ave, iza-

bran je kao simbol autorkinog svemira, a sistem video projekcija koje ~ine predstavu nazvan je "sfemir", od engleskih re~i za sferi~no ogledalo. Pred-

MONOGRAFIJA U IZDAWU „SLU@BENOG GLASNIKA”

Izgubqena riznica manastira Mile{eve Monografija "Izgubqena riznica manastira Mile{eve", Dragi{e Milosavqevi}a, objavqena je u izdawu Slu`benog glasnika.Monografija "Izgubqena riznica manastira Mile{eve" nau~no dokumentovana, bogato ilustrovana povesnica o formirawu, usponu i tragici riznice Velike lavre Mile{eve, jednog od najzna~ajnijih srpskih sredwovekovnih manastira. U monografiji u kojoj se nalazi 150 fotografija u boji, na skoro 350 strana, autor obja{wava zna~aj Mile{eve koju su hroni~ari imenovali kao "Veliku lavru", "Kraqevsku lavru" i "Veliki manastir", i koja je imala status stavropigijalnog manastira i zauzimala drugo mesto u hijerarhiji srpskih svetili{ta, odmah iza Studenice.

Dragi{a Milosavqevi} je u protekle dve decenije objavio devet dela: Mawe poznate ikone jugozapadne Srbije", "Slikarska zaostav{tina porodice Lazovi}", "Stara crkva u U`icu", "Crkva brvnara u Dubu", "Osa~anski neimari", "Manastir Uvac - istorija i sudbina", "Slikari Lazovi}i i wihovo doba", "Zoograf Andrija Rai~evi}" i "Sredwovekovni grad i manastir Dobrun".

stava je ra|ena i sa ciqem da se skrene pa`wa na izuzetnost kalemegdanskog planetarijuma, ali sva daqa, gostuju}a izvo|ewa zahteva}e prostorije sa kupolastim svodom.

Komad Milene Bogavac "Balerina/ Gama kas" Evropska teatarska konvencija uvrstila je u izbor od 120 najboqih komada 2009.

Nakon {to je prvi put objavqen, autorki je dodeqena nagrada "Borislav Mihajlovi} Mihiz" za dramsko stvarala{tvo, a tekst je do sada preveden na tri jezika i izveden u Srbiji i Austriji.

Produkciju predstave "Balerina/ Gama kas" potpisuje Drama mental studio & Holografik doo.

I. B. TIJERI BE NA RADIONICI U KAWI@I

Tehnike pokreta

Savremena plesna forma i tai-~i-~uan, predmet su aktuelnog radioni~arskog rada u Kreativnom ateqeu "Jo`ef Na|" u Kawi`i, koji ovih dana vodi Tijeri Be. Poznavaoci Na|ove umetnosti Tijerija Bea znaju kao vrsnog plesa~a iz ranijih predstava ("^uvari", "Vojcek", "Pekin{ka patka"), ali Be va`i i za me|unarodno priznatog majstora tai~i-~uana, drevne kineske ve{tine.

Upravo spoj plesa i drevne tehnike pokreta Beov rad i ~ini specifi~nim.

Rad petodnevne radionice bi}e prezentovan u petak, 15. oktobra, u 20 ~asova. Ulaz je besplatan.

I. B.

22

SVET

~etvrtak14.oktobar2010.

DNEVNIK

NESRE]A KOJA JE IZMENILA DU[U ^ILEA

KINA I QUDSKA PRAVA

Prvi rudari na povr{ini RUDNIK SAN HOSE: Spasila~ke ekipe su dosad izvukle desetak od 33 rudara koji su od 5. avgusta bili zarobqeni u oknu rudnika San Hose u ^ileu. Operacija spasavawa u direktnom TV prenosu privukla je pa`wu gledaoca {irom sveta.

Prvi rudar je izvu~en ju~e oko pet sati po sredwoevropskom vremenu, a preosta li bi trebalo da budu izvu~eni u narednih 36 sati, prenose mediji. Prvi je izvu~en ^ileanac Florensio Avalos, koga su na povr{ini do~ekali sedmogodi{wi sin Bajron, supruga i predsednik ^ilea Sebastijan Pinera, koji ga je stegao u zagrqaj. Sat kasnije izvu~en je Mario Sepulveda Espina, koji je, po{to je zagrlio `enu, poklonio spasiocima kamen~i}e iz rudnika i nekoliko puta sko~io kako bi pokazao da je u dobroj formi. Na povr{ini su se potom pojavili Huan Iqanes i, ne{to kasnije, Karlos Mamani, jedini Bolivijac me|u rudarima.

Ma|u okupqenima na izlazu iz okna su ~lanovi wihovih porodica, prijateqi, predstavnici vlasti i pripadnici spasila~kih i medicinskih ekipa. Akciju spasavawa prati vi{e od 1.000 novinara, ali dozvolu za snimawe izlaska rudara iz okna imaju samo vladin fotograf i ~ileanska dr`avna televizija, koja emituje prenos izvla~ewa prakti~no u`ivo, sa zaka-

{wewem od 30 sekundi za slu~aj da se dogodi ne{to nepredvi|eno.

Pred po~etak akcije je u okno, na dubinu od 625 metara, spu{ten jedan ~lan spasila~ke ekipe kako bi pomogao u spasavawu. Posle izvla~ewa prvog rudara, u jamu je spu{ten i drugi spasilac. Prvo izvla~ewe kapsule je trajalo 16 minuta,

[TRAJK FRANCUSKIH SINDIKATA PROTIV REFORME PENZIONOG SISTEMA

Protesti dok vlada ne odustane od reforme PARIZ: [trajkovi zbog reforme penzionog sistema se nastavqaju u Francuskoj, a sindikati najavquju da }e oni trajati onoliko koliko bude potrebno da se vlada prisili da odustane od ove reforme. Do sada su {trajkovi trajali uglavnom jedan dan. Ju~era{wi {trajk, za koji i policija i sindikati ka`u da je najve}i od kada su po~eli protesti zbog reforme penzionog sistema, ~etvrti je protest u posledwih pet sedmica, ukazuje AP. U utorak se na ulicama na{lo 1,23 miliona qudi, prema policijskim podacima, odnosno skoro 3,5 miliona qudi, kako ka`u sindikati. To je do sada najmasovniji protest, a velika novina je {to su se zaposlenima na ulicama pridru`ili i mladi - sredwo{kolci i studenti. Mnogi smatraju da je mogu}e, ako se ova tendencija nastavi, da se vlada prisili da odustane od svog plana da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju sa sada{wih 60 godina na 62 godine starosti i da sa isplatom punih penzija po~ne tek kada qudi napune 67 godina starosti. Vladin plan je ve} usvojio dowi dom skup-

{tine, a Senat bi trebalo to da uradi krajem ove nedeqe. U toku prekju~era{weg dana, zbog {trajka, `elezni~ki saobra}aj funkcionisao je tre}inom kapaciteta, luke s mawe od pola kapaciteta, a na pariskim aerodromima je otkazano izme|u 30 i 50 odsto letova, uglavnom na doma}im i kontinentalnim linijama. Bio je prepolovqen i broj pariskih autobusa i vozova podzemne `eleznice, pa su mnogi gra|ani koristili bicikle, rolere i skejtborde.

Zaposleni u svih {est francuskih velikih naftnih rafinerije bili su obustavili rad, pa se o~ekuju zastoji u snabdevawu benzinom. Cena dizela sko~ila je {irom Evrope. Sarkozi je dosad bio odlu~an u nameri da u potpunosti sprovede reforme kako bi smawio buxetski deficit i poja~ao privredni rast. Sindikati su, me|utim, ocenili da }e glavni teret tih mera snositi radnici i najavili su da }e najnoviji {trajkovi, za razliku od ranijih jednodnevnih obustava rada, trajati neograni~eno, "sve dok to bude potrebno".

(Tanjug)

a spu{tawe, pod dejstvom gravitacije, jedan minut du`e.

Kako su ranije prenele agencije, metalnim cevima osigurano je 96 metara probu{enog otvora da ne bi do{lo do wegovog uru{avawa prilikom akcije spasavawa. Preostali deo otvora kroz koji ide specijalna kapsula prolazi kroz ~vrstu stenu, pa spasioci smatraju da u tom delu ne}e do}i do uru{avawa.

U operaciji izvla~ewa kapsulom "Feniks" u~estvuje 16 posebno obu~enih spasilaca, pripadnika ~ileanskih specijalnih snaga. Rudari su prethodno obave{teni o tome koji od wih }e biti izvu~eni prvi - najpre idu psiholo{ki najstabilniji i najiskusniji, za slu~aj da ne{to krene naopako, a zatim oni slabiji i bolesniji. Rudari na sebi imaju xempere, zbog razlike u temperaturi, i tamne nao~are da ne bi o{tetili vid. Odmah se podvrgavaju medicinskom pregledu, po ugledu na astronaute, a potom se prebacuju u bolnice na detaqne preglede. Rudari rudnika San Hose

Papina molitva Papa Benedikt XVI izjavio je ju~e, u redovnom nedeqnom obra}awu javnosti, da se moli za spas 33 rudara koji su zarobqeni u rudniku u ^ileu ve} 69 dana. Ova izjava je data po{to je iz rudnika izva|en prvi od zarobqenih rudara sa dubine od preko 600 metara, naveo je AP. Poglavar Katoli~ke crkve je rekao, govore}i na {panskom, da "i daqe sa nadom prepu{ta dobroti gospoda Boga" sudbinu qudi zarobqenih u rudniku u ~ileanskoj pustiwi Atakama. postavili su svetski rekord u vremenu provedenom pod zemqom. ^itavi timovi stru~waka vodili su ra~una o wima. Da bi pre`iveli, rudari, koji su zatrpani na dubini od 625 metara jo{ od 5. avgusta, morali su da budu krajwe disciplinovani, redovno su spavali, dobijali ~istu ode}u, tri topla, dobro izbalansirana obroka dnevno, po~ev od jutarwe kafe pa sve do sladoleda kao deserta, odnosno dnevno potrebnih 2.200 kalorija. Upra`wavali su fizi~ku aktivnost i dru{tvene igre, istovremeno rade}i na na pripremama za spasavawe.

(Tanjug)

Poginulo {est vojnika NATO KABUL: ^etiri vojnika NATO poginula su u bomba{kom napadu na jugu Avganistana, saop{tila je Alijansa, dok su ranije ju~e stradala jo{ dva strana vojnika.

Me|unarodna vojna koalicija je saop{tila samo da se eksplozija u kojoj su ~etiri osobe poginule dogodila ju~e, ali nije dala vi{e detaqa o ovom slu~aju, javio je AP, dok je Rojters naveo da

je u pitawu bila eksplozivna naprava ku}ne izrade.Broj smrtnih slu~ajeva me|u pripadnicima koalicionih snaga porastao je ove godine, ali se retko de{ava da ovoliki broj vojnika pogine u jednom incidentu. Samo ovog meseca poginula su 34 strana vojnika, dok je od invazije na Avganistan pod vo|stvom SAD 2001. godine poginulo vi{e od 2.000 vojnika NATO. (Tanjug)

Ukidawe pritvora supruzi nobelovca OSLO: Norve{ka je ju~e zatra`ila od Kine da ukine ku}ni pritvor u kojem se nalazi supruga kineskog disidenta Lija Siaoboa, dobitnika ovogodi{we Nobelove nagrade za mir, nakon {to je norve{kim diplomatama bilo zabraweno da je posete u Pekingu.

Portparolka norve{kog ministarstva spoqnih poslova Regnil Imerslund saop{ila je da je osobqe norve{ke ambasade u kineskoj prestonici ju~e poku{alo da ode u stan supruge nobelovca, ali da su ih "zaustavili (kineski) zvani~nici", javio je AP. "Upu}ujemo sna`an apel kineskim vlastima da ukinu ku}ni pritvor i ne ograni~avaju wenu slobodu", izjavila je Imerslund.

Liu Sia se nalazi u vrsti ku}nog pritvora otkako je objavqeno da je dobitnik Nobela za mir wen suprug, koji se nalazi na izdr`avawu 11-godi{we kazne zatvora zbog aktivnosti protiv dr`ave. Supruga zato~enog kineskog disidenta je pre dva dana u izjavi za Rojters kazala da je suprug od we zatra-

didature Nema~ke za nestalnog ~lana SB UN je, kako ka`u u Berlinu, jedna logi~na posledica anga`mana savezne vlade u svetu. Nema~ka u svetu va`i za cewenog partnera i va`nog aktera UN, a pri tom je i tre}i po veli~ini davalac doprinosa u buxet UN.Generalna skup{tina UN izabrala je Indiju, Ju`nu Afriku, Kolumbiju, Nema~ku i Portugal za pet novih nestalnih ~lanica SB, koje }e od 1. januara idu}e godine zameniti Tursku, Japan, Ugandu, Austriju i Meksiko.Nema~ka je time po peti put postala nestalni ~lan SB UN. Posledwi put je bila 2003-2004. godine.

(Tanjug)

Lij Siaobo

dugogodi{weg zalagawa za qudska prava i mirne demokratske promene. Kina je o{tro reagovala na ovakvu odluku koja, kako smatra, pokazuje odsustvo po{tovawa prema wenom pravnom sistemu.

(Tanjug)

Stari partijci tra`e slobodu govora PEKING: Grupa starih ~lanova Komunisti~ke partije Kine, nekada{wih funkcionera i partijskih kadrova, uputila je apel aktuelnom dr`avnom i partijskom vrhu Kine da prekine politiku suzbijawa slobode govora. Pismo je objavqeno u ponedeqak, a usledilo je nakon {to je vlada u Pekingu qutitim saop{tewem reagovala

Nema~ka ponovo nestalni ~lan SB BERLIN: Generalna skup{tina Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija (SB UN) je ve} u prvom krugu, sa 128 glasova od ukupno 192, izabrala Nema~ku za nestalnog ~lana SB. Nema~ka kancelarka Angela Merkel je uspeh nema~ke diplomatije i dr`ave, ocenila i kao obavezu za davawe doprinosa za vi{e sigurnosti u svetu i re{avawe konflikata, a {ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele je poru~io da ''svet zna da se na Nema~ku mo`e osloniti''.

Vestervele je obe}ao da }e se Nema~ka zalagati za transparentan rad SB i biti otvorena prema svim ~lanicima UN. Osnova kan-

`io da otputuje u Norve{ku i u wegovo ime primi nagradu.

Norve{ki Nobelov komitet odlu~io je da ovogodi{we priznawe dodeli Liju Siabou zbog

na dodeqivawe Nobelove nagrade za mir 54-godi{wi Liu Suaobo, zato~enom kineskom disidentu, aktivisti za qudska prava i piscu.

"Kineska vlada i narod imaju porebu da izraze svoje neslagawe", saop{tila je vlada u Pekingu, oceniv{i da odluka Nobelovog komiteta za mir pokazuje "mawak po{tovawa prema pravnom sistemu Kine", ali da mu "ne}e na{koditi". To je "fal{ demokratija" i

"skandal u istoriji demokratije", reagovala je grupa starih kineskih partijaca u otvorenom onlajn pismu, prosle|enom na mejlove, prenela je ameri~ka agencija AP. Poptisnici pisma su podsetili aktuelene kineske dr`avnike da je u Kini jo{ ustavom iz 1982. garantovana sloboda govora i pozvali Nacionalni narodni kongres, najvi{e zakonodavno telo, da prekine cenzuru {tampe i primeni sistem "post-facto" kakav mnogi u svetu imaju.

"Na{ dana{wi sistem cenzurisawa vesti i {tampe je 315 godina iza Velike Britanaije i 129 godina iza Francuske", re~eno je u otvorenom pismu. "^ak ni premijer ne u`iva slobodu {tampe", re~eno je u pismu, uz naglasak da je cenzura postala toliko restriktivna da su iz govora kineskog premijera Vena \iabaoa u {tampi izbacivati pasusi kojima je pozivao na reforme, navodi AP. Agencija podse}a da je kineski premijer pre par nedeqa uputio "neuobi~ajeno direktne pozive da se izvr{i evolucija komunisti~kog sistema". Cenzurom se u Kini bavi Centralno odeqewe za propagandu, ~iji ~lanovi uglavnom telefonom, bez ostavqawa pisanih dokaza o odlukama, obave{tavaju urednike koje su "tabu-teme".

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BEWAMIN NETANIJAHU Ameri~ki Stejt department podr`ao je stav izraelskog premijera Bewamina Netanijahua, istakav{i da SAD smatraju Izrael jevrejskom dr`avom. Netanijahu je u ponedeqak nagovestio da bi Izrael pristao da obnovi zamrzavawe izgradwe u jevrejskim naseqima na okupiranoj Zapadnoj obali ako Palestinci priznaju Izrael kao nacionalnu dr`avu jevrejskog naroda.

AUNG SAN SU ]I Nobelovka i demokratski lider Mjanmara u pritvoru Aung San Su ]i ne}e glasati na predstoje}im op{tim izborima, prvim koji }e se odr`ati posle 20 godina, ~ak i kada bi joj to bilo dozvoqeno, izjavio je ju~e wen advokat Nijan Vin. Nacionalni savez za demokratiju ne}e u~estvovati na izborima, pa Su ]i nema partiju za koju bi glasala, ~ak i da joj bude dozvoqeno da glasa, rekao je Vin.

KRISTIJAN VULF Nema~ka podr`ava modernizaciju privrede i dr`avnih struktura u Rusiji, izjavio je ju~e u Moskvi nema~ki predsednik Kristijan Vulf. Akitvno podr`avamo inicijativu predsednika Medvedeva da modernizuje ne samo samo privredu, nego i sve dr`avne strukture Rusije", rekao je Vulf na predavawu "Partnerstvo radi modernizacije", odr`anom u moskovskoj Visokoj {koli ekonomije.

Budu}nost sveta je bez ra~unara BON: Jednog dana qudima vi{e ne}e biti potrebna memorija ra~unara - sve {to imaju mo}i }e da skladi{te na serverima, a jedino }e im biti potreban internet. Jednog dana svi }emo raditi „na oblaku". Naime, sve {to je potrebno za rad na kompjuteru i za virtuelnu komunikaciju bi}e centralno pohraweno „na oblaku".

Rad "na oblaku" ili kako se to na engleskom ka`e "cloud computing" nije kratkoro~na pojava nego trajni trend. Zahvaquju}i tome privreda }e biti efikasnija, bi}e obezbe|en ve}i manevarski prostor i postoja}e mogu}nost da se uvek koristi najsavremeniji softver i to po povoqnijoj ceni, preneo je nema~ki dr`avni radio "Doj~e vele".

Na takvom „oblaku" postoji prostor za pohrawivawe podataka.

Umesto da se oni ~uvaju na spoqnom tvrdom disku ili na CD mogu}e ih je smestiti na oblaku. Taj

oblak stavqa na raspolagawe i softver. Za korisnika to zna~i slede}e: ni}e mu biti potreban kompjuter kao do tada, nego }e biti dovoqan pristup internetu.

Ako `eli da napi{e pismo, korisnik }e se ulogovati na oblak i koristiti ofis-softver iz wega. [ef Majkrosofta Stiv Bolmer smatra da }e sve vi{e korisnika `eleti da radi na oblaku,

dok tehni~ki direktor amazon.com Verner Fogels navodi da je Amazon ve} napravio servis za infrastrukturu. „To su, na primer, kompjuterske slu`be, pohrawiva~i podataka, zbirke podataka, mre`e. Do sada je svaka firma morala sve to da kupi za sebe. Sada im to nudimo kao servis - dakle, ne moraju vi{e da kupuju, nego na sat iznajmquju sve

{to im je potrebno", rekao je on.

Me|utim, na mnoga pitawa jo{ nema odgovora. Pre svega, koliko }e biti sigurni podaci na oblaku i ko }e imati pristup kojim podacima? „Podaci na oblaku moraju biti dostupni u svakom trenutku, ba{ kao danas u sopstvenom ra~unaru ili ra~unarskom centru. Na primer, Fejsbuk, koji je neka vrsta oblaka, se sru{io i nekoliko sati nije bio dostupan. Tako ne{to ne bi smelo da se desi. Firma koja nudi usluge na oblaku mora garantovati da }e on u svakom trenutku biti dostupan ili se niko ne}e opredeliti za tu uslugu", rekao je Patrik [mit iz CISCO. Otvoreno je i pitawe standarda u za{titi podataka. [mit smatra da to nije dovoqno. „Lepo je to {to Amazon obe}ava. Ali, to nije kraj. Moraju postojati i politi~ke smernice ko je onaj ko nudi usluge mora da prihvati i po{tuje", istakao je on.

(Tanjug)

c m y

DNEVNIK

PODR[KA SRBIJI NA PUTU ZA EU

Uskoro zakon o ratifikaciji SSP QUBQANA: Spoqnopoliti~ki odbor slovena~kog parlamenta podr`ao je danas predlog zakona o ratifikaciji sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbije i EU (SSP) i predlo`io parlamentu da ga usvoji. Srbija je taj sporazum potpisala jo{ 2008. godine, u ~asu kad je Slovenija predsedavala EU, ali je wegiova ratifikacija potom bila zaustavqena, zbog nedovoqne saradwe Beograda sa Ha{kim tribunalom, navela je agencija STA. U junu ove godine proces ratifikacije je nastavqen, po{to je tu`ilac Ser` Bramerc

ocenio da se saradwa Srbije sa Ha{kim tribunalom poboq{ala. Sporazum su do sada ratfikovale ~etiri ~lanice EU. [ef slovena~ke diplomatije Samuel @bogar je istakao da Srbiju treba podr`ati na wenom evropskom putu, zbog ~ega je sada pravi trenutak za ratifikaciju.

Poslanik Tone Anderli~ je podr`ao ratifikaciju, ali je, imaju}i u vidu nerede na nedeqnoj Paradi ponosa u Beogradu i preksino}woj utakmici u \enovi, izneo li~nu dilemu "o zrelosti Srbije".

(Tanjug)

Rezolucija najboqa odluka po Srbiju BE^: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je, u intervjuu be~kom dnevniku "Prese", da je predsednik Srbije Boris Tadi}, prihvataju}i kompromis oko rezolucije u vezi sa Kosovom u Generalnoj skup{tini UN, bio realan i u~inio ono {to je najboqe za Srbiju.

Josipovi} je rekao da je o~ekivao kompromis oko rezolucije, dodav{i da u ~itavom regionu politi~ari sve vi{e razumeju da su kompromisi potrebni.

"Predsednik Tadi} je jako realan i u~inio je najboqe za Srbiju kada je zajedno sa ~lanicama EU napravio nacrt kona~ne verzije rezolucije", is-

takao je Josipovi}. On je, odgovaraju}i na konstataciju da je "jasno da je bilo jakog pritiska od strane EU", naglasio da Srbija to nije u~inila samo zbog pritiska, ve} da je "postojala motivacija iznutra".

"Niko ne mo`e Srbiju naterati da Kosovo odmah prizna, ali Kosovo i Srbija moraju sesti za jedan sto, moraju da se sastaju na regionalnim i me|unaodnim sastancima. Simboli~ni problemi moraju nekako biti re{eni, jer ako neko ne sedi za zajedni~kim stolom onda je on na neki na~in gubitnik. O~ekujem da te teme budu re{ene posle odre|enog vremena", rekao je Josipovi}.

(Tanjug)

Crnogorci najvi{e veruju Vujanovi}u PODGORICA: Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} u`iva najve}e poverewe gra|ana, dok podr{ka integraciji u Evropsku uniju, iako visoka, bele`i pad u istra`ivawu politi~kog javnog mwewa koje je sproveo Centar za demokratiju i qudska prava (CEDEM).

Prema re~ima istra`iva~a Milo{a Be{i}a, najve}e poverewe posle Vujanovi}a ima premijer Milo \ukanovi}, sledi ga ministarka za evropske integracije Gordana \urovi}, lider Socijalisti~ke narodne partije Sr|an Mili} i gradona~elnik Podgorice Miomir Mugo{a. ^ak 70,4 odsto ispitanika smatra da Crna Gora treba da bude ~lanica EU, dok svaki deseti gra|anin smatra suprotno.

Be{i} je ukazao da od oktobra 2007. godine Crna Gora bele`i negativan trend podr{ke ulasku u EU. Tada je, podsetio je on, ulazak u EU podr`avalo 72,4 odsto gra|ana.

Be{i} je rekao da je jo{ ve}i broj onih gra|ana koji bi na eventualnom referendumu gla-

BALKAN

23

SLU^AJ „INE” I BORBA PROTIV KORUPCIJE U HRVATSKOJ

Sanader prebacuje odgovornost na premijerku Jadranku Kosor ZAGREB: Hrvatska premijerka Jadranka Kosor ocenila je iskaz biv{eg premijera Ive Sanadera od pre dva dana pred istra`nom komisijom Sabora kao ozbiqnu pretwu, isti~u}i da se toga ne pla{i i da }e i daqe raditi na ja~awu pravne dr`ave.

"To je ozbiqna pretwa, ali }u i daqe raditi na ja~awu pravne dr`ave", rekla je Kosorova na pitawe da li ju je strah zbog Sanaderove poruke da "ko pod drugim jamu kopa, sam u wu pada", tokom svedo~ewa pred saborskom komisijom za utvr|ivawe okolnosti privatizacije Ine. Premijerka je rekla da }e sa svim svojim kolegama u HDZ-u i vladi i daqe insistirati da se pravna dr`ava u~vrsti i institucije odrade svoj posao.

"U toj borbi za pravnu dr`avu, protiv kriminala i korupcije, niko nema pravo da posustane i da se pla{i", rekla je Kosorova, dodav{i da "odu oni koji se boje, a da oni koji taj posao mogu

Sanader pred saborskom komisijom za o privatizaciji Ine

odraditi do kraja, ostanu". "To je moja poruka svima koji ~ine tri stuba vlasti u Hrvatskoj", rekla je premijerka, i ocenila da je zadwih meseci, sedmica i dana bilo mnogo pretwi, zastra{ivawa i spinova, ali da se posao mora odraditi do kraja. "Nikakve pretwe, spinovi, ni{ta

{to se ovih dana vrti pre svega na politi~koj sceni ne}e upla{iti ni mene, ni moje kolege u vladi da program privrednog oporavka, zavr{etka pregovora za ulazak u EU i borbe protiv korupcije provedemo do kraja i bez ostatka", naglasila je Kosorova.

Josipovi}: Neko iz vlade ne govori istinu ~iwenicama na po{ten i istinit ne{to mediji, a ako stvar do|e ZAGREB: Posle svedo~ewa na~in. pred pravosu|e, onda }e i ono nebiv{eg hrvatskog premijera Iva Predsednik Josipovi} smatra {to da utvrdi.

Sanadera pred saborskom istrada svako ko ne govori istinu mora Josipovi} je Sanaderov iskaz `nom komisijom za privatizaciju da snosi posledice i naglasio da ocenio kao zanimqiv, ali je dodao Ine u utorak, jasno je da neko iz je nu`no da se utvrde okolnosti da su neka pitawa ostala i daqe vlade nije govorio istinu, izjavio oko prodaje Ine i da li je sve bilo otvorena i da je to tek po~etak je ju~e u Zagrebu hrvatski predsedozbiqnih raspranik Ivo Josipovi}. Predva. Slo`io se da sednik je rekao novinaribi premijerka Jama da slu~aj ima i politi~^lanovi jedne te iste vlade, biv{e dranka Kosor ku i moralnu dimenziju, jer i sada{we, koji se preklapaju, o istoj trebalo jasno da se vidi da "~lanovi jedne stvari govore dijametralno suprotno ka`e {ta je znate iste vlade, biv{e i sa(Ivo Josipovi}) laa a {ta nije u da{we, koji se preklapaju, vezi s privatizao istoj stvari govore dijacijom Ine, jer su metralno suprotno". u skladu s pravnim poretkom Hrdva svedoka rekla da je imala inPrimetiv{i da je "jasno da tu vatske, jer je to pitawe koje se ne formacije o tom procesu. neko ne govori istinu", Josipovi} ti~e samo komisije. Pitawe utvr"Svako na politi~koj sceni moje rekao da je zbog kredibiliteta |ivawa istine izlazi iz iskqu~ira govoriti istinu i izjasniti se politi~ara i demokratije u Hrve nadle`nosti nekog organa, reo ~iwenicama", rekao je Josipovatskoj va`no da se utvrdi ko gokao je predsednik Hrvatske i izvi} i dodao da to va`i i za wega i vori istinu, a ko ne govori i ko razio o~ekivawe da }e ne{to za premijerku i svakog drugog sanarod, koji ga je izabrao, ne obaveutvrditi komisija, ne{to javnost, borskog poslanika.

(Tanjug) {tava o va`nim i relevantnim

Sanader je u utorak naglasio da je Kosorova kao tada{wa vicepremijerka u~estvovala u zavr{noj fazi pripreme izmena Ininog deoni~arskog ugovora, zajedno s ministrom finansija Ivanom [ukerom i ministarkom gra|evinarstva Marinom Matulovi}-Dropuli} i tada{wim vicepremijerom i ministrom privrede Damirom Polan~ecom. Tako|e je izjavio da je, kad je video da se kabinet vlade nije usaglasio oko ugovora, li~no zatra`io od Kosorove da u~estvuje u wegovoj pripremi.

Rekav{i da nema premijera koji se nije oslawao na svoje saradnike, Sanader je naglasio da mu je Kosorova u obe vlade bila prva potpredsednica, i dodao da su svi koji su glasali za ugovor ta~no znali {ta u ugovoru stoji.

Na osnovu tog ugovora, ma|arska naftna kompanija MOL je dobila ve}a upravqa~ka prava nego {to u~estvuje u kapitalu hrvatske kompanije Ine. (Tanjug)

Titovo opet na smetwi

QUBQANA: U Sloveniji je, preko ~asopisa Nova revija, Ustavnom sudu prosle|ena inicijativa da ulica u Qubqani ne nosi Titovo ime. Pedesetak potpisnika, me|u kojima su i pisac Drago Jan~ar, ustavni sudija Tone Jerov{ek, evropski poslanik Lojze Peterle, istaknuti ekonomista Qubo [irc i biv{i {ef diplomatije Dimitrij Rupel, smatra da je veli~awe biv{eg jugoslovenskog lidera "u suprotnosti s duhom slovena~kog ustava i zakona".

Oni su ocenili da se davawem Titovog imena ulici "grubo kr{e ustavna prava gra|ana", jer "bez wegovih neposrednih naloga ne bi bilo posleratnih likvidacija, procesa i logora", prenela je agencija STA. Slovenija se nalazi pred 20-godi{wicom osamostaqewa, koje je donelo po{tovawe qudskih prava, demokratiju i pravnu dr`avu, ka`e Jan~ar.

(Tanjug)

Bugarska deonica Koridora deset do 2015.

Filip Vujanovi}

sali protiv ulaska Crne Gore u NATO, ali da , kako je rekao, na du`i rok, ipak, raste poverewe u ANTO. Radom \ukanovi}eve vlade zadovoqno je 57 odsto ispitanih gra|ana, rekao je Be{i}.

Istra`ivawe je sprovedeno po~etkom ovog meseca na 1004 ispitanika iz 16 crnogorskih op{tina.

(Tanjug)

SOFIJA: Bugarska se u`urbano priprema za izgradwu deonice autoputa od Sofije do grani~nog prelaza „Kalotina-Gradina" na granici sa Srbijom kao deo panevropskog Koridora 10, ~ija }e izgradwa, prema prora~unima, ko{tati blizu 400 miliona evra.

Ministar regionalnog razvoja Rosen Plevnevliev nedavno je izjavio da }e sredstva biti obezbe|ena iz operativnog programa EU „Transport", ali i od u{teda sa tendera za druge deonice. Kao primer naveo je autoput „Traki-

ju", gde je postignuta u{teda od oko 100 miliona evra, a na novac se mo`e ra~unati i sa tendera koji }e se zavr{iti u martu 2011. godine, a odnosi se na dva lota magistrale „Marica" u ukupnoj du`ini od 67 kilometara i magistrale „Struma" u du`ini od 32 kilometara.

Bugarska }e deonicu od Sofije do granice sa Srbijom u ukupnoj du`ini od 79,7 kilometara, u {ta su ukqu~ene i tri tangete na sofijskoj zaobilaznici, graditi u ~etiri lota i planira se da bude

TE[KO]E OKO IZGRADWE NUKLEARKE „BELENE“

Rusija produ`ila sporazum do 2011.

SOFIJA: Rusija i Bugarska produ`ile su va`nost ugovora o izgradwi atomske centrale "Belene" na jo{ {est meseci, do kraja marta 2011. godine, potvrdila je ju~e ruska dr`avna korporacija "Rosatom".

Bugarska glasila su objavila da generalni izvo|a~ radova, ruska kompanija "Atomstrojeksport", namerava da sa bugarskom Nacionalnom elektroprivrednom kompanijom (NEK) nastavi pregovore o precizirawu ta~ne cene izgradwe ove nuklearke.

Bugarska se na ovaj na~in za{titila od sudske naplate gubitaka u visini od dve milijarde evra, koju je ruski "Atomstrojeksport" bio spreman da pokrene u slu~aju da se ne produ`i sporazum, koji je istekao krajem septembra, preneo je bugarski dnevnik "Klasa".

Prema podacima lista, Rusija i Bugarska ra~unaju da }e do decem-

~etvrtak14.oktobar2010.

bra usaglasiti kona~nu cenu izgradwe atomske centrale. Prvobitno se razmatrala mogu}nost primene indeksa na osnovnu cenu (od oko ~etiri milijarde evra za dva energetska bloka), ali su nesuglasice nastale zbog izbora indeksa inflacije - ruske, bugarske ili EU, koji bi se uzimao za osnovu pri promenama cene. Bugarska strana sada insistira na fiksnoj ceni, prenela je ruska agencija „Finmarket“.

Premijer Bugarske Bojko Borisov je ranije izjavio da tro{kovi izgradwe atomske centrale "Belene" ne bi trebalo da prelaze sedam milijardi evra. U prvom tromese~ju idu}e godine planiran je izbor konsultantske firme za odabir novog strate{kog investitora projekta. Prethodni investitor, nema~ka kompani RWE, pro{le jeseni je odustao od u~e{}a u projektu.

Konsultantskoj firmi bi}e potrebno do godinu i po dana za privla~ewe novih investitora, a izgradwa bi mogla da po~ne sredinom 2012. godine, predvi|a bugarski list. Do marta idu}e godine bi}e precizirana visina paketa nuklearke "Belane" koji }e pripasti ruskoj strani. Bugarska vlada odobrava smawewe dr`avnog udela u kapitalu atomske centrale na 20 procenata. Za u~e{}e u projektu zainteresovane su Srbija i Kina.

Rusija je Bugarskog ponudila 1,9 milijardi evra u 2010-2011. godini za realizaciju projekta u zamenu za udeo u kapitalu centrale, s tim {to je "Rosatom" spreman da deo svojih akcija kasnije proda strate{kom investitoru. Bugarska strana, me|utim, nije odgovorila na ovakvu ponudu Rusije.

Ugovor izme|u "Atomstrojeksporta" i NEK potpisan je u janua-

ru 2008. Predsednik ruskog "Rosatoma" Sergej Kirijenko je ranije ukazivao da }e inflacija pove}ati kona~nu cenu izgradwe, mogu}e do pet milijardi evra, ali u svakom slu~aju na ne vi{e od 6,5 milijardi evra, {to je i najpesimisti~nija prognoza.

Sredinom proteklog leta tro{kovi projekta su finansirani sa vi{e od 400 miliona dolara. Za ve} izvedene radove, koji moraju da se plate u najskorije vreme, potrebno je jo{ 300 miliona dolara, tako da su dosada{wi fakti~ki tro{kovi 700-750 miliona dolara.

U slu~aju zamrzavawa projekta Bugarskoj prete potencijalni gubici proceweni na milijardu i vi{e dolara, izjavio je izvor blizak projektu. Kazne koje bi mogla da naplati Rusija, prema preliminarnoj oceni, mogle bi da budu u visini od 300 miliona dolara.

(Tanjug)

zavr{ena do kraja 2015. godine.

Ina~e, ukupna du`ina same deonice je 47 kilometara.

Izme|u Srbije i Bugarske potpisano je vi{e sporazuma o modernizaciji putne infrastrukture, a Bugari su deonicu od Sofije do granice sa Srbijom modernizovali pre dve godine. Put je u odli~nom stawu, dovoqno je {irok, a ve}i deo „pokriven" je sa ~etiri kolovozne trake.

Bugari ne napla}uju putarine, a umesto toga prodaju viwete. Viweta za putni~ki automobil za se-

dam dana, koja je i najjeftinija ko{ta pet evra. Transportni Koridor 10, ~ije razdrvajawe po~iwe od Salzburga, Graca i Budimpe{te i dose`e do Sofije i Soluna duga~ak je 2.360 kilometara. Kroz Srbiju prolazi tre}ina - 835 kilometara.

Planom razvoja putne infrastrukre u Bugarskoj predvi|ena je izgradwa sedam autoputeva - tri do kraja mandata ove vlade, na ~ijem je ~elu Bojko Borisov, a ostala ~etiri tokom 2020. godine.

Darjan Bojkov

Biv{i premijer BiH oslobo|en optu`be BAWALUKA: Biv{i premijeri Federacije Bosne i Hercegovine, Edhem Bi~ak~i} i Ne-

Edhem Bi~ak~i}

xad Brankovi}, ju~e su u Kantonalnom sudu u Sarajevu oslobo|eni optu`bi da su 2000. zloupotrebili slu`beni polo`aj i ovla{}ewa.

Optu`nica ih je teretila za spornu kupovinu stana Brankovi}u u vreme dok je on bio direktor preduze}a "Energoinvest" u Sarajevu, a Bi~ak~i} premijer Federacije BiH. Predsedavaju}a Sudskog ve}a Dalida Burzi}, kako prenose lokalni mediji, ~itaju}i osloba|aju}u presudu je rekla da Tu`ila{tvo nije iznelo u ovom procesu ni jedan relevantan dokaz za krivi~na dela za koja je optu`nica teretila Bi~ak~i}a i Brankovi}a.

(Tanjug)

24

EKOLOGIJA

~etvrtak14.oktobar2010.

OTVORENI SAJMOVI EKOLOGIJE I ENERGETIKE

Zamah zelene energije Na Beogradskom sajmu ju~e su otvoreni sajmovi `ivotne sredine i energetike, na kojima se predstavqa 180 doma}ih i stranih izlaga~a.

Na manifestacijama pod zajedni~kim sloganom "Prirodno” u~estvuju izlaga~i iz Nema~ke, Italije, Francuske, ^e{ke, Bosne i Hercegovine (BiH), Hrvatske, Crne Gore, Rumunije i Srbije, a sajmovi }e biti otvoreni do 15. oktobra.

- U elektroenergetiku i za{titu `ivotne sredine u Srbiji u narednih pet do {et godina bi}e ulo`ene 1,2 miilijarde evra, najavio je ministar rudarstva i energetike Petar [kundri} otvaraju}i na Beogradskom sajmu me|unarodne sajmove energetike i za{tite `ivotne sredine. - Srbiji su potrebni razvoj tr`i{ta opreme za poboq{awe energetske efikasnosti i povoqniji uslovi za investicije u toj oblasti. Okvir za to bi}e postavqen novim zakonom o energetici. [kundri} je rekao da u 2011. godini o~ekuje postavqawa prvih turbina na vetar i po~etak izgradwe mini-hidrolektrana

na Ibru, na ~mu sara|uju Elektroprivreda Srbije i italijanska firma Se}i. [esti po redu sajam "Energetika 2010" okupio je proizvo|a~e energije i energetske opreme iz oblasti elektri~ne energije, ugqa, gasa i nafte, obnovqivih izvora energije i energetske efikasnosti. Me|u u~esnicima su EPS, Srbijagas, Naftna industrija Srbije (NIS), ABB, Amiga, ATB-Sever, Udru`ewe za distribuciju gasa, Privredna komora Federacije BiH, Energoinvest, Hita~i.

Elektroprivreda Srbije }e u okviru sajma organizovati trodnevni stru~ni skup o programima energetske efikasnosti i smawewu gubitaka u distribuciji struje, a bi}e odr`ani i stru~ni skup o tr`i{tu gasa i konferencija o biomasi.

Sedmi me|unarodni sajam za{tite `ivotne sredine "Ekofer" okupio je u~esnike iz oblasti za{tite `ivotne sredine, ukqu~uju}i industriju recikla`e, obnovqive izvore energije i upravqawe otpadom.

Bi}e organizovana i berza ekolo{kih usluga, koja okupqa akreditovane laboratorije.

(Beta-Ekotopija)

RADIONICA O SMAWEWU GUBITKA VODE U BE^EJU

Razmena znawa i iskustva

Me|uop{tinski radni tim za kontrolu i smawewe gubitka vode u Ju`noba~kom upravnom okrugu osnova}e se danas u Be~eju, u okviru stru~ne radionice posve}ene ovoj problematici. Skup je zakazan za 9.30 sati u velikoj sali Gradske ku}e i okupi}e predstavnike 11 lokalnih samouprava i vodovoda s teritorije Ju`noba~kog okruga, koji ga organizuje zajedno s op{tinom Be~ej, Stalnom konferencijom gradova i op{tina i Inter-institucionalnom profesionalnom mre`om u sektoru voda Srbije (IPM), uz podr{ku Nema~ke organizacije za tehni~ku saradwu GTC, koja sprovodi projekat „Ja~awe lokalne samouprave“ i Nema~ke razvojne banke KFW, koja realizuje „Projekat kreditne podr{ke op{tinskoj infrastrukturi“.

U ime doma}ina u~esnike stru~ne radionoce pozdravi}e predsednik op{tine Be~ej Pe-

ter Knezi. Na~elnica Ju`noba~kog upravnog okruga Darija [ajin }e govoriti o prednostima i izazovima u uspostavqawu me|uop{tinske saradwe na re{avawu komunalnih problema. Tehni~ki direktor be~ejskog JP „Vodikanal“ Svetlana Karaba{ predstavi}e ulogu IPM u unapre|ewu stru~nog znawa tehni~kih lica i poboq{awa komunikacije struke s op{tinskim administracijama.

U okviru radionice bi}e re~i i o ukqu~ivawu op{tina i vodovoda u regionalne inicijative koje se pokre}u na nivou Jugoisto~ne Evrope, gde }e vodovodi biti u mogu}nosti da, uz pomo} velikog broja me|unarodnih organizacija, razmewuju znawa i iskustva s drugim vodovodima iz regiona. Upravo iz tog razloga svoja znawa i iskustva iz oblasti kontrole i gubitka vode prezentira}e stru~waci iz Hrvatske.

V. Jankov

DNEVNIK

POSLE EKOLO[KE KATASTROFE U MA\ARSKOJ

Dunav i daqe pod prismotrom Stawe i kvalitet vode Dunava u Srbiji, posle najve}e ekolo{ke katastrofe koja je pogodila Ma|arsku i u kojoj je iscurelo milion kubnih metara crvenog toksi~nog blata iz rezervoara u fabrici aluminijuma, prati se i daqe. Kako saznajemo, potencijalno opasan talas je pro{ao kroz na{u zemqu, a analize kod Bezdana su pokazale da nema velikog zaga|ewa i da je Dunav u "drugoj klasi", kojoj po zakonskoj regulativi i pripada i zaga|ewe nije toliko da bi bilo razloga za uzbunu.

Stru~ne ekipe i daqe uzimaju uzorke, a osim vode, proverava}e se i kvalitet sedimenta, kako bi se uradile sve neophodne analize. ^lanovi ma|arske vlade, sa premijerom Viktorom Orbanom na ~elu ju~e su obi{li ugro`eno podru~je, da bi se uverili u kakvom stawu je odbrambeni

^i{}ewe muqem preplavqenih naseqa

bedem kod fabrike aluminijuma MAL i kako te~e ~i{}ewe muqem preplavqenih okolnih naseqa. Prema re~ima portparo-

la ma|arskog Dr`avnog ureda za odbranu od katastrofa Tibora Dob{ona u posledwa 24 sata nisu prime}ene nikakve promene

na napuklom zidu desete kasete rezervoara, a nema ni novih o{te}ewa. Dob{on je, u izjavi nacionalnoj agenciji MTI, ponovio da se u toj kaseti nalazi gusta masa, tako da, ukoliko bi bedem i pukao, sadr`aj ne bi oti{ao daqe od nekoliko stotina metara. U devetoj kaseti je `itka masa, ali je neprekidnim ispumpavawem smawena koli~ina vode u woj, ~ime je umawen i pritisak za zidove.

Broj `rtava izlivawa otrovnog muqa iz fabrike aluminijuma u Ma|arskoj pove}an je na devet, po{to je jo{ jedna osoba preminula u bolnici.^lanovi vlade su autobusom, preko mawe o{te}enog Deve~era, ju~e stigli u najugro`eniji Kolontar, evakuisan pre nekoliko dana.

Celo podru~je je, ina~e, hermeti~ki zatvoreno, a pristup je zabrawen i novinarima.

A. B.

VOJVO\ANSKI SPECIJALNI REZERVATI ZLATA VREDNI

Imamo ono {to niko nema U Vojvodini ima 16 za{ti}enih podru~ja koji zauzimaju oko 70.000 hekatara. Pored wih "Vojvodina{ume" upravqaju i {umama i {umskim zemqi{tem u okviru jo{ sedam podru~ja koja se prostiru na oko 10.000 hektara. U strogom re`imu za{tite ovog preduze-

blatsku pe{~aru, Koviqskopetrovaradinski rit i Bagremaru.

Specijalni rezervat prirode "Gorwe Podunavqe" , kako je ukazala Ivana Vasi}, predstavqa jedan od dunavskih bisera Vojvodine i Srbije.

Ostatak je nekada{wih pro-

}a nalazi se oko 4.000 hektara {uma. Samostalni referent za{tite `ivotne sredine u "Vojvodina{umama" Ivana Vasi} predstavila je na Novosadskom sajmu specijalne rezervate prirode Gorwe Podunavqe, Obedsku baru, Deli-

stranih plavnih predela Podunavqa. Najve}i deo pokriven je kompleksima ritskih plavnih {uma, u kojima su o~uvani izvorni biotopi, koji se retko mogu sresti kako kod nas tako i u Evropi. Deo bogatstva ovog rezervata priro-

de ~ini i 55 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca, 9 vrsta gmizavaca, 230 vrsta ptica i 51 vrsta sisara, kao i ogroman broj beski~mewaka, od kojih se izdvaja preko 60 vrsta dnevnih leptira.

Obedska bara poznata je {irom sveta jo{ od sredine 19. veka, od kada se o woj ispredaju pri~e da je raj za ptice. Nekada ~uvani ornitolo{ki rezervat danas je specijalni rezervat prirode i wegovu najve}u vrednost ~ine autenti~an splet mrtvaja, bara, okana, mo~varne vegetacije, vla`nih livada i {uma sa izuzetno bogatim diverzitetom ekosistema i vrsta, posebno onih ugro`enih.

Specijalni rezervat prirode Deliblatska pe{~ara predstavqa elipsasto prostranstvo na oko 35.000 hektara i obuhvata najve}u pe{~anu i lesnu akumulaciju u Evropi i deo reke Dunav. Kao posledwa i najve}a oaza pe{~arskostepske, {umske i mo~varne vegetacije, koje je nekada dominirala Panonskom nizijom, ona je danas jedan od najva`nijih centara biodiverziteta u

Srbiji i Evropi i najzna~ajnije stepsko podru~je kod nas.

Bogata flora sa preko 900 vrsta, podvrsta i varijeteta obiluje raritetima, replikama, endemima i subendemima kao {to su banatski bo`ur, pan~i}ev pelen, {erpet, bademi}, pe{~arsko smiqe i kleka - jedini samonikli ~etinar Panonske nizije.

Koviqsko-petrovaradinski rit predstavqa kompleks barsko-mo~varnih i {umskih ekosistema sa brojnim `ivotnim zajednicama, funkcionalno povezanim u integralnu celinu. Najve}e vrednosti ovog prostora su o~uvanost i raznovrsnost izvornih orografskih i hidrografskih oblika ritova, ade, rukavci, bare i mo~var ali i o~uvanost i bujnost izvornih biqnih zajednica kao {to su {ume, livade, trstici i {evari. Tu su i 172 vrste ptica kao i 46 retkih i prore|enih vrsta riba.

Na ne{to vi{e od 117 hektara prostire se specijalni rezervat prirode Bagremara, u blizini Ba~ke Palanke . Jedino je stani{te biqne vrste kukurjak u na{oj dr`avi. Ova vi{egodi{wa ranoprole}na biqka iz porodice quti}a je prirodna retkost i spada u kategoriju krajwe ugro`enih u Srbiji.

Q. Male{evi}

DEPONIJA ISPLAKE JEDAN OD NAJZNA^AJNIJIH EKOLO[KIH PROJEKATA NIS-a

Otpad zavr{ava u bazenima Me|u aktuelnim ekolo{kim projektima Naftne industrije Srbije nalazi se i deponija otpadne isplake u Novom Milo{evu, u ~iju izgradwu je do sada ulo`eno oko 3,5 miliona evra.

Preciznije, zavr{ena je prva faza, a danas se na povr{ini od blizu 22 hektara, osim saobra}ajnica i objekata op{te namene, nalazi i pet bazena u koje se odla`e isplaka, odnosno te~ni, viskozni fluid kojim se ispira nabu{eni materijal tokom izrade naftnih bu{otina i savla|ivawa pritisaka probu{enih slojeva zemqe. Po hemijskom sastavu, to je fluid na bazi suspenzija veoma aktivne gline, sa odre|enim dodacima koji poboq{avaju wenu bubrivost. U NIS-u ka`u da isplaka predstavqa neminovnost pri izradi bu{otina svih naftnih kompanija u svetu. Do sada u Srbiji nije bilo prikladnog mesta za weno bezbedno deponovawe, sve dok se nije izgra|ena novomilo{eva~ka deponija.

- Za{tita `ivotne sredine jedan je od glavnih prioriteta i neodvojivi deo strategije efikasnog upravqawa kompanijom NIS. S obzirom na slo`enost na{e delatnosti, veli~inu i geografsku razu|enost, nesumwivo je da NIS predstavqa sistem koji svojim elementima optere}uje `ivotnu sredinu. Me|utim,

narima, direktorka Direkcije za za{titu u NIS „Naftagas“ Svetlana Stani} navela je da }e ostatak zemqi{ta biti iskori{}en za izradu jo{ dvanaest kaseta za odlagawe isplake.

- Celokupna vrednost deponije iznosi oko 6,3 miliona evra, a za sada je potro{eno 3,5 miliona. Od toga, 70 posto

Sledi po{umqavawe - Nakon eksploatacije deponije u Novom Milo{evu, u planu je promena namene prostora. Predvi|eno je da se teren po{umi, a postoje}a infrastruktura poslu`i budu}em lova~kom domu. Jer, prostor koji je slu`io za deponovawe isplake hermeti~ki se zatvara folijom, prekriva slojem humusa i potom popuwava kombinacijom biqnih vrsta u kojima dominiraju dud, zlatna ribizla, divqa kru{ka i divqa jabuka – objasnila je Svetlana Stani}. istovremeno ula`e sve napore kako bi negativne uticaje sveo na minimum – poru~uju iz Naftne industrije Srbije i dodaju da je jedan od vidqivih koraka u tom pravcu i deponija isplake.

Predstavqaju}i krajem pro{le nedeqe ovaj projekat novi-

sredstava je oti{lo za nabavku folije kojom su oblo`eni bazeni, a koja je vrlo specifi~na i izdr`qiva, i slu`i da za{titi podzemne vode i sve slojeve zemqi{ta. Primenili smo tu za{titu bez obzira {to smo deponiju locirali na slatinastom

zemqi{tu, u ~ijoj se okolini ne nalaze wive – izjavila je Stani}eva i podvukla da fluid sa ovih prostora ne zahteva posebne mere za{tite jer nije otrovan i radioaktivan.

Priprema projekta trajala je deset godina, ukqu~uju}i i istra`ivawa koja su obavqana na mnogim lokacijama, kao i brojne analize na mestu gde se deponija danas nalazi. Ovaj objekat probnu dozvolu dobio je krajem jula pro{le godine i tada je, u prve dve kasete, talo`ena otpadna isplaka nastala od „sve`eg bu{ewa“. Od kada je, marta ove godine, rad deponije trajno aminovao i nadle`ni pokrajinski sekretarijat, ona se koristi punim kapacitetom.

NIS je, tako|e, saop{tio da je ove godine zapo~eta realiza-

cija „Projekta sanacije istorijskog zaga|ewa zemqi{ta“. U pitawu je velika investicija, vredna skoro 320 miliona dinara, ~iji je ciq sanacija svih zaostalih primarnih ispla~nih

jama. Time se te`i smawewu negativnog uticaja na pojedine elemente `ivotne sredine, primarno zemqi{ta, a posredno i podzemne vode. @. Balaban

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak14.oktobar2010.

25

26

~etvrtak14.oktobar2010.

OGLASI DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

12523

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

12524

IZDAJEM name{tenu sobu studentkiwi nepu{a~u upotreba kuhiwe i kupatila kod @elezni~ke stanice. Telefon: 021/6-333-152.

12421 IZDAJEM studentkiwi sobu kod fakulteta. Telefoni: 459-928, 060/459-92-80.

12549

USPE[NO dajem ~asove iz matematike i fizike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490136.

11650 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

12522

IZDAJEM garsoweru 32m2, kompletno name{tenasa dva le`aja, kablovska, klima, telefon. Studentski grad udaqen oko 1000m. Jevrejska 23. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460.

12056 IZDAJEM name{tenu garsoweru, kod stanice. Tel. 021/6369-163, 064/304-7599.

12123 IZDAJEM komforan, dvosoban name{ten stan u ulici Sowe Marinkovi}, blizu Dunava i fakulteta. Tro{kovi + 200. Telefon 063/88-347-92.

12338 IZDAJEM prazan jednoiposoban nename{ten stan na Novom nasequ, Ul. Partizanskih Baza bra~nom paru ili ozbiqnoj porodici. Telefon: 6360-644, popodne.

12345 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa terasom i klimom na Grbavici, ugao M. Dimitrijevi}a i Pu{kiniove.

Telefon:063/512-078, 021/423-221.

12350 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu 2/III sprat, lift, cg, klima, telefon, kablovska. Pla}awe mese~no unapred. Telefon 062/801-49-45..

12426 IZDAJEM jednoiposoban prazan stan, 37m2, potkrovqe, ul. Novosadskog sajma, cena: 150e+depozit. Telefon 064/8448995.

12448 IZDAJEM u Haxi Ruvimovoj name{tenu dvokrevetnu garsoweru, prvi sprat, CG, 150E sa re`ijama zaposlenim samcima - studentima.

Telefon: 063/161-28-73 i 064/596-58-74.

12455 IZDAJEM stan 85m2 u ul.

Janka ^melnika, cena: 250e.

Telefon 062/634841.

12470 GARSOWERA, 36.5m2 {iri centar, name{tena. Telefon 063/8563-983.

12473 IZDAJEM nov dvosoban stan, ima terasu, telefon, kablovsku, prednost porodica. Telefoni: 021/547-195, 063/1220-970.

12502

DNEVNIK

IZDAJEM dvosoban prazan stan 55m2 Ul. Stevana Mokrawca, ~etvrti sprat, lift, terasa, cena 170E. Telefon: 021/544-540, 063/517290.

12505 IZDAJEM name{ten stan od 100m2, na Bulevaru oslobo|ewa, cena 500E mese~no plus depozit. Telefoni: 063/538-413, 475-5500.

12519 IZDAJEM garsoweru u Ul. \or|a Nik{i}a Johana br. 6 na Novom Nasequ. Telefon: 6336-253 i 065/5530-726.

12580 IZDAJEM jednosoban poluname{ten stan u Ul. Pariske komune. Telefoni: 064/66-55-087, 064/38-59-974.

12595 IZDAJEM luksuzno name{tenu garsoweru u Ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/765-3632.

12600 IZDAJEM kompletno name{ten trosoban stan na Detelinari. Telefon 064/1481334.

12609 IZDAJEM nov trosoban kompletno name{ten stan na Novoj Detelinari, 76m2, ul.

Svetislava Kasapinovi}a, nov name{ten, cena 250e. Telefoni: 021/544-540, 063/517290.

12508 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 30m2, Rumena~ka 45, III sprat, lift, terasa, telefon, kablovska. Cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

12509 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 12510 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru kod fakulteta, drugi sprat, 30m2, dva le`aja, ve{ ma{ina, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

12511 TROSOBAN komforan name{ten stan 81m2, visoki parter, Fru{kogorska. Telefon 063526234.

12329

LIMAN, useqiv stan, od 30m2 po ceni od 37.100, gradila "Budu}nost". Telefon 636-8429.

15001 EKSTRA POVOQNO!!!

Pariske komune, ukwi`en, useqiv stan od 62m2 po ceni od 52.000. Telefon 064/22095-65.

15002 U ZGRADI od fasadne cigle na prodaju odli~an, ukwi`en, useqiv stan od 38m2 po ceni od 39.200. Telefon 636-8429.

15003

GRBAVICA, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera na III spratu od 27m2. Telefon 063/82-88-377.

15004 MI^URINOVA, odli~na, nova, ukwi`ena garsowera od 26m2. Telefon 636-6952.

15005 HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, lift, terasa, cena 29.500e. Telefon 021/544540, 063/517-290.sa 12513

N. DETELINARA, odli~an, odmah useqiv 1.5 stan po ceni od 38.100. Telefon 6366952.

15006 NOVA DETELINARA, nov, useqiv 2.0 stan od 53m2 po ceni od 56.500. Telefon 6368429.

15007 PRODAJEM dvosoban stan 54m2, Novi Sad, Mi~urinova. Telefoni: 064/6452040 posle 17 ~asova i 064/6452037.

11941 LIMAN I kod fakulteta prodajem dvosoban stan kompletno renoviran, odmah useqiv. Telefoni: 063/76124-81, 064/161-0-330.

12093 INVESTITOR hitno prodaje stan 50m2 na Tatarskom brdu cena 750 i stan od 54m2 na Telepu cena 650e. Telefon 063/33-23-46.

12435 LEP dvosoban stan, 56m2 na Limanu 2 u blizini {kole, vrti}a, limanskog parka, gradskog prevoza, cena: dogovor, vlasnik.

Telefon 063/521234.

12468 DVOSOBAN 55m2, drugi sprat, ukwi`eno, vlasnik, bez posrednika, preko puta @. stanice, hitno, mo`e i na kredit. Telefon 063/518-781.

12608

MAKSIMA GORKOG, kod {kole "\or|e Nato{evi}" na prodaju odli~an, ukwi`en 3.0 stan po ceni od 92.700. Telefon 064/220-9565.

15008 GRBAVICA, odli~an, nov, ukwi`en 3.0 stan na II spratu po ceni od 77.250. Telefon 636-8429.

15009 TROSOBAN komforan stan 81m2 visoki parter, Fru{kogorska ulica. Telefon 063/526234.

12328

KOD HOTELA "PARK", noviji 4.0 stan na 3. spratu, odli~an stan i raspored. Telefon 636-8429.

15010

PRODAJEM ku}u bez posrednika, Ul. ru`in gaj br.

26, Novi Sad. Telefon: 6392021.

10709 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, Ul. mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke. Telefon 064/3394-548.

11211 KU]A u Novom Sadu, Ul. Olge Petrov 2 A, plac 600m2 (15 x 40), cena 190.000E. Telefon:060/553-0249 i 021/6360-119.

12127 BULEVAR - sajam ku}a 440m2, restoran 135m2, autoperionicom 65m2 sve u radu + 7 stanova po 30m2, 650E/m2 zamena - doplata. Telefon:064/596-5874 i 063/16128-73.

12456 KUPUJEM poqoprivredno obradivo zemqi{te u ataru oko Novog Sada. Prednost ve}e parcele. Telefon 063/7560403.

11855 ZLATIBOR - rodajem nove apartmane 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962, Cena izuzetno povoqna.

10561

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

~etvrtak14.oktobar2010.

Posledwi pozdrav

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom IZDAJEM na Bulevaru oslobo|ewa 28 lokal, 35m2, na dva nivoa, pogodan za razne tihe delatnosti. Telefoni: 063/546-319, 063/515-402.

12547 HITNO prodajem lokal 50m2 u Mi~urinovoj ulici, ispuwava uslove za apoteku, izlog do ulice, cena 41.000e.

Telefon 021/544-540, 063/517-290.

12506 PRODAJEM lokal 55m2 ugao Kisa~ke ulice i Bulevara Kraqa Petra I, izlog na obe ulice, cena 70.000E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

12507 LOKAL 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik. Nova gradwa, mesto ekskluzivno. Ukwi`en, cena povoqna. Telefon 063/8923-168. 11866

OTKUP vozila do 20 godina starosti, ispravna, neispravna i havarisana. Dolazak, realna procena i isplata odmah. Telefon 064/84688-70.

11656 OTKUPQUJEM automobile, po pozivu dolazim, procewujem i ispla}ujem odmah, mogu i havarisana. Telefoni: 021/824-885, 064/150-1200.

11979

27

Posledwi pozdrav

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/35111832 531, 021/661-09-16

Milanu Todorovskom 1976 - 2010.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje iznosene koke nosiqe i sviwske polutke. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539051, 063/521-559.

12530

obele`i}emo u petak, 15. 10. 2010. godine u 10 ~asova.

Ni bol, ni tugu vreme ne bri{e, {to ide daqe boli sve vi{e. Mnogo nam nedostaje{ an|ele na{. @ive}e{ u na{im srcima zauvek. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav.

Tvoji najmiliji.

12689

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefoni: 6618- 846, 063/84-85-495. 12112 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din.

Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 066/94012526 2003, 062/967-3886.

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 062/966-23-74, 066/9346-458, 062/967-38-99.

12527

Posledwi pozdrav dragoj priji

Elizabeti Horvat

Po{tovanoj snaji i ujni

od porodice [ovqanski i Asurxi}.

Bila mi je ~ast poznavati takvog ~oveka.

Prijateqi se pamte.

Du{anija.

12692

12693

U petak, 15. oktobra 2010. godine, u 14.45 ~asova na Gradskom grobqu oprosti}emo se od na{e drage mame, bake i prabake

Elizabeti Horvat

Vogrinc Ester

od: Jote i Cice sa porodicama.

posledwi pozdrav od: Vicu{ke i Juli{ke sa porodicama.

12666

12668

Preminuo je

Srbislavu - Srbi [arginu

Ivanu Dickovu

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i svekrvi

1918 - 2010.

S qubavqu: sin Ago{ton, snaja Mileva, unuke Sawa i Qiqa sa porodicama.

12685

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. 10. 2010. godine preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda

[PORET - plo~a ugradna "filips", polovna, ispravna. Telefon: 6366-089 i 064/205-4323.

12579

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135.

11897 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 6368-462, 064/11-86-330 12424 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

12550 STOLAR. Popravqa name{taj, regale i kau~e. Lepi rasklimane stolice, tapacira i farba. Telefoni: 897168, 062/837-19-94.

12552 MOLERSKI radovi, demit fasade, adaptacije, vrlo povoqno izvode iskusni majstori, ne piju alkohol. Telefoni: 063/518-346, 060/5518346, 021/882-133.

12607 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

12545

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore!

Dolazak, isplata odmah!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/1572514.

12480 PRODAJEM novije kolor televizore, sve veli~ine, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/1572514.

12481

Du{an Gavrilov ro|. 1922.

Biserka Blagojevi} Bibika, uvek }e{ nam biti u srcu i mislima.

Sahrana je danas, 14. 10. 2010. godine, u 13 ~asova, u Silba{u.

Elizabeti Horvat

1938 - 2010.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima i mislima. Se}awe na tebe ne}e nikad izbledeti.

O`alo{}eni: }erke Smiqana i Jelena, zet Branko i unuke Maja i Oqa.

Tvoji: Du{an, Milo{, Sla|a i Miki.

12695

12690

Mnogo }e{ nam nedostajati dragi na{

Posledwi pozdrav po{tovanom i dragom

^edomir Tapavi~ki

Sin Jo`ef, snaja Beba, unuci Joca i Monika.

Sahrana }e se obaviti u petak, 15. 10. 2010. godine, u 13.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

O`alo{}eni: supruga Katica, deca Jovanka i Branko, zet Neboj{a, snaja Aleksandra i unu~ad Tamara i Milo{.

12660

12669

Posledwi pozdrav na{em dragom i uva`enom kolegi

Miroslav Vukajlov Mladenu Kojdi}u

Ivane Tuguju za tobom porodice Milivojevi} i Naskovi}.

12684

Kom{ije sa Gorwih provalija: Mamutovi}, Dejanovi}, O`egovi}, Kucurski, Ninkovi}, Jel~i}, Jovan~evi} i Stefanovi}.

Opra{tamo se od na{eg dugogodi{weg predsednika Ku}nog saveta. Neka mu je ve~na slava i hvala.

Stanari Balzakove 10.

12687

Branislavu Jovanovi}u dipl. pravniku Iskreno i duboko sau~estvujemo u bolu porodice i prijateqa na{eg prerano preminulog Baneta.

Koleginice i kolege iz Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vlade Vojvodine.

59165-P

12688

Dragom kom{iji

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ

Posledwi pozdrav predsedniku prve {ampionske generacije 1994. g.

Ivanu Dickovu Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoje kom{ije: Mi{ko, Slavica, Jovana i Filip Grdini}.

12683

Miroslavu Vukajlovu

Srbislav [argin

Porodica @epina.

Rva~i Vojvodine: Rajko, Aca, Kale, Grada, Zeka, \ole, Kristijan, Paki i Neba.

12696

59166-P

28

^ITUQE z POMENI

~etvrtak14.oktobar2010.

Dragoj i voqenoj majci, baki, svekrvi i ta{ti

DNEVNIK

Posledwi pozdrav suprugu na{e koleginice

Posledwi pozdrav po{tovanom

Elizabeti Horvat ro|. @uqevi} 1931 - 2010.

Ivanu Dickovu

Ivanu Dickovu

Sahrana je 14. 10. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Bi}e{ uvek u srcima tvoje dece: }erke Marike i sinova Stevana i Jo`efa sa porodicama.

Kolektiv „Mlinostep”-a Novi Sad.

Mirjana i Qubo Kuqi}.

59164/P1

59164/P

12675

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ dragi suprug i otac

Miroslav Vukajlov

Ivan Dickov

Supruga Verica i sin Nenad.

Posledwi pozdrav velikom u~itequ, vizionaru i stvaraocu.

Prvom direktoru De~ijeg sela koji je posve}eno i predano kroz desetogodi{we rukovo|ewe ugradio vrednosti koje traju i neguju se i danas.

Uz iskreno sau~e{}e odanoj mu supruzi Qiqani, sinovima i porodici, ve~na mu Slava i Hvala.

Svi stanovnici De~ijeg sela.

12672

59163/P

1939 - 2010.

Sahrana je u petak, 15. 10. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Posledwi pozdrav i ve~na slava dragoj i cewenoj kom{inici

Posledwi kom{iji

Posledwi pozdrav

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege Branislava

Miklo{ Mihaqu Kolege iz DOO „Dnevnik-[tamparija”.

Divno je bilo imati Vas za kom{inicu.

Ivanu Dickovu

Miroslavu Vukajlovu

Stanari zgrade Pariske komune br. 11.

Porodice: Miqkovi}, Nudi} i Smiqani}.

Kolege iz Pokrajinskog sekretarijata zaarhitekturu, urbanizam i graditeqstvo.

131010-P1

Danas, 14. oktobra navr{ava se pet godina od kako nije sa nama na{a draga

Danas je pet godina od kako nije sa nama

Posledwi pozdrav dragoj baki

Posledwi pozdrav

Opra{tamo se od dugogodi{weg radnika Privredne komore Vojvodine, ~iji je rad ostao u dugom se}awu wegovih kolega.

Horvat Elizabeti - Awi Hvala ti za sve.

Awa, osta}e{ zauvek u na{im srcima, se}a}emo te se sa osmehom i rado{}u.

Tvoji: unuci Bojana i Slobodan sa porodicama.

12663

12662

Horvat Elizabeti

Vreme ne bri{e se}awe na tebe.

Volimo te, spomiwemo i ~uvamo od zaborava u svojim srcima.

Tvoja }erka Ru`ica, unuke Aleksandra i Jelena i zet Aleksandar.

Tvoj suprug Steva, sin Rade, unuci Marko, Stevan i Aleksandar i snaja Qiqa.

12613

12614

Posledwi pozdrav voqenoj kumi i najboqem drugu

Kolektiv A.D. „Sanitarija” iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti drage

Elizabeti

Tvoji: unuk Darko Tojzan, snaja Danica, praunuci Vladimir i Du{an.

Posledwi pozdrav svojoj mami

Angelina Luki} Godine prolaze, se}awe na tebe nikad ne}e izbledeti. Pru`ila si nam sigurnost, sre}u, slogu i qubav. Osta}e{ uvek u na{im srcima.

760/P

12673

12665

Odeqewe HEMIGRAFIJE DOO „Dnevnik-[tamparija”.

131010-P

Angelina Luki} Elizabeti Horvat

Miklo{ Mihaqu

Sa tugom se opra{tamo od voqene mame, ta{te i bake

Elizabete Horvat

od: sina Stevana, snaje Milanke i unuka Dalibora.

Majka moja, uvek }e te voleti tvoja }erka Marika i zet Ra{ko sa porodicom.

12661

12670

Oliveri Raja~i} Olivere Raja~i}

Aleksandar Staki} od porodica Vl~ek i Benka.

S' po{tovawem i lepim uspomenama opra{tamo se od na{e koleginice.

12658

12618

Kolektiv Privredne komore Vojvodine.

759/P

Dana, 13. 10. 2010. godine preminula je na{a draga majka, baka, sestra i tetka

Posledwi pozdrav

Branislavu Jovanovi}u Gradski odbor Demokratske stranke Novi Sad i Gradski klub demokratske omladine Novi Sad. 761/P

Moj brat

Anka Tatarski

Janika Bala

ro|. Vezili} prof. fizike u penziji 1931 - 2010.

ispustio je plemenitu du{u, 14. 10. 2009. godine. @ivi ve~no.

Ispra}aj je 14. 10. 2010. godine, u 15 sati, iz kapele grobqa, u @abqu.

Porodica.

Pi}uka i Mira.

12676

12677

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi prijatequ

Dana, 12. 10. 2010. godine preminuo je moj dragi suprug

pozdrav

dragom

~etvrtak14.oktobar2010.

Moj voqeni suprug, moj najboqi drug i otac Anice i Du{ka

Posledwi prijatequ

pozdrav

29 dragom

Miroslav Vukajlov 1930 - 2010.

Sahrana }e se obaviti u petak, 15. 10. 2010. godine, u 12.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dragi moj Miroslave, hvala ti za godine koje smo proveli zajedno.

Tvoja Qiqa.

Srbislavu [arginu Srbi

Paji

Srbislav [argin Milka i Petar Arsenov.

Mi{a sa porodicom.

12643

Prerano je oti{ao i ostavio nas da negujemo beskrajnu qubav koju nam je uvek nesebi~no uzvra}ao.

12616

12612

SE]AWE

POMEN

3

Wegovi: Olivera, Du{ko i Anica.

Dana, 12. 10. 2010. godine preminuo je

12611

Najdra`oj kom{inici

Stevan Dori}

Miroslav Vukajlov

1930 - 1987.

Bo`idar Jela~i}

1930 - 2010.

O`alo{}eni: Qiqa, Bata, Slavica, Boba, Hristina, Emil, Konstantin i Qubica.

12644

Posledwi pozdrav po{tovanom

Smrt ostavqa bol koju niko ne mo`e izle~iti, a qubav na{u, se}awe i tugu niko nam ne mo`e oduzeti.

Tvoja porodica.

Aleksandar Ilievski

3 Posledwi pozdrav dragom te~i

12438

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ Aci. Po~ivaj u miru dobra du{o.

Supruga Dana, sin Spasoje i }erka Slavica sa porodicama.

Milici Jakovi} Dadi iz Koviqa

Adam i Olga sa porodicom.

posledwi pozdrav od wenih: Olge, Du{ka, Ankice i Stevanke sa decom.

12636

12631

12652

Miomiru To{i}u

Moja najmilija tetka

Aleksandru Ilievskom

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminuo moj voqeni i dragi otac

Obave{tavamo sve koji su ga znali da je sahrana u ~etvrtak, 14. 10. 2010. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Miroslavu

Nedostaja}e nam.

Porodica Drin~evi}.

od: Jane, Aleksandre i Andrijane.

12617

12645

Ivanka Komneni} sa porodicom.

Milica Jakovi} Dadika

Posledwi pozdrav

1956 - 2010. diplomirani pravnik, vi{i savetnik u Vladi Vojvodine

12630

Moja majka, zvezda vodiqa i prijateq

Tawa \or|evi}

12624

Pro{lo je deset godina od smrti najdra`e sestre i tetke

Draga sestro, pro|e ~etrdeset tu`nih dana od kad si nas zauvek napustila. Nemi od tuge i bola pitamo se za{to, za{to ba{ na dan kad si bila najsre}nija.

Odigrala si svoju posledwu igru i oti{la iznenada kao ptica selica, odlepr{ala svome jatu, mo`da negde na jug u zagrqa svojoj majci, ocu, bratu da ih obraduje{ a nas te{ko rani{ ionako rawene nam du{e.

Znaj, ti si tu sa nama u na{im mislima onako nasmejana i vedra.

Volimo te i nikada te ne}emo zaboraviti.

O`alo{}eni: sin Arsen, tetka Jovanka i te~a Slavko.

Prerano si nas napustila, ali tvoj dragi osmeh i blaga re~ su nam uvek u mislima.

Tvoji najmiliji: brat Zoran i sestre Goca, Blagica, Nena, Vesela i Sne`a sa porodicama.

Sestra \ur|ica sa }erkama.

12637

12610

tetka Bibi od Mikijevih drugara.

Milena, Ne{a, Rada, Mu~a, Riki.

12648

12646

Posledwi pozdrav Nikolinoj mami

Na{im dragim roditeqima, dedi i baki dvogodi{wi i trogodi{wi pomen

Milica Jakovi} Dada posedovala je sve najlep{e osobine koje su od we ~inile `enu uzvi{enu, dostojanstvenu.

An|eli te majko, uze{e sebi.

Vrata raja danas su otvorena.

Rajku @ivke ]iri} @i`e

Posledwi pozdrav

@ive}e{ zauvek u srcu: sestri~ine Vere, Steve, Save i Anice.

Sahrana je u petak, 15. 10. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

od: Qiqane, Sowe, Ivane i Vojislava Veselinovi}.

12593

zauvek je zaspala i oti{la u zagrqaj svojoj dragoj Seji da zajedno jezde nebeskim svodom.

Neka te An|eli ~uvaju.

Branislav Jovanovi}

Oliveri

Posledwi pozdrav na{em

i

1919 - 2008.

Savki

Sahrana je danas, 14. 10. 2010. godine, u 13 ~asova u Koviqu.

1922 - 2007.

^ihori} obele`i}emo u nedequ, 17. oktobra 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ve~no }ete `iveti u na{im srcima, se}awima i mislima ~uvani od zaborava.

Sin Mirko i }erka Mira Gredo sa porodicama.

12538

Oliveri Raja~i} - Laji}

Tvoja Goca sa Raletom, Petrom i Bobanom.

od wegovog VIII 3 sa razrednom Emilijom i u~iteqem Perom.

12628

12642

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.00

TV PROGRAM

~etvrtak14.oktobar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi Crtani film Bajko kviz Vesti Eko - Gorski car Plej gejms PCTV Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Duel struna Vesti Srpski ekran – emisija MTV-a (Ma|. TV – na srp.)

Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra Jermolovi TV Dnevnik Tajna hrane: [ipak Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop - kviz Imam jednu `equ @ivopis Vojvo|anski dnevnik ^emu? dok. program Koncert evropskog studentskog Kamernog orkestra Bio je miran ~ovek, film Gruvawe

Art-boks (Panonija, 19.00) 07.25 08.00 08.30 09.00 09.20 10.00 11.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

Glas Amerike U susret suncu Vesti U ogledalu Tin in Qubav na prodaju Vrele gume Bila jednom jedna nedeqa Situacije Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Tojotin svet prirode Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Art-boks Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar

Eli{a Katbert

Bio je miran ~ovek Bob Mekelen je klasi~an primer ve~itog depresivca.

Zarobqen na poslu koji ne voli i ignorisan od strane kolega, Bob se ose}a usamqeno ...

Uloge: Kristijan Slejter, Eli{a Katbert, Vilijam H. Mejsi Re`ija: Frenk Kapelo (RTV 1, 23.30)

06.30 07.00 07.25 07.50 08.45 09.45 10.30 10.55 11.15 12.00 12.30 12.40 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.30 00.20

Kuhiwica (ma|) Program za deci Cvrletova ma{taonica Gruvawe Najva`nija adresa Poslovni uspeh (ma|) Most u Bruklinu Igra Jermolovi Ples no stres Vesti (ma|) Ukrajinske pesme i folklor Asunta Spina Vesti iz Matice Plavi krug Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Sako i Vinceti, film Asunta Spina TV Prodaja

09.00 10.00 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 15.00 15.10 15.35 16.00 16.30 16.45 17.00 17.10 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00

Hrana i vino Dok. program NS klinci Fan ingli{ Objektiv Put za Ejvonli Sprint Drum Objektiv Ubistva u Midsameru Objektiv Kvadrat varo{i Azbuka roditeqstva Fan ingli{ Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Koncert Objektiv Hrana i vino Civilna kontrola oru`anih snaga 21.00 Put za Ejvonli 22.00 Objektiv 22.30 Ubistva u Midsameru

07.30 Fudbal mondijal magazin 08.00 ATP Masters [angaj 1/8 finala 16.00 Ful Tilt poker 17.00 TVS 18.00 Atletika 18.30 NHL: ^ikago – Ne{vil 20.30 Premijer liga Magazin 21.00 ATP Masters [angaj 1/8 Finala 23.00 Ful Tilt poker 00.00 ATP Masters [angaj 1/8 Finala

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Vetar u le|a, 10.00 Evropska zvezda, 11.00 Travel, 11.30 @iveti svoj `ivot, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Galenov svet, 15.00 Auto sprint, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 [ampioni, 18.00 Vetar u le|a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.30 Folk {ou, 02.00 Tok {ou

06.00 06.05 08.00 08.15 09.02 10.00 10.05 10.38 11.01 12.00 12.15 12.30 12.37 13.32 15.00 15.13 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.04 21.10 22.05 22.08 23.50 00.05 00.57 01.09 01.30

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Kapri Dnevnik Sport plus Evronet Porodica Soprano Gospodar sunca, film Vesti Sat Vesti Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Raspakivawe Vesti Roki 4, film Dnevnik Porodica Soprano Evronet Sta`isti No}ni bioskop: Govor tela, film

06.40 07.10 07.25 08.20 09.30 10.00 11.30 12.30 13.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.25 18.55 19.40 20.15 21.00

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Cena sre}e Seks i grad Film: Crni kadilak ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Sve za qubav Hiqadu i jedna no} Dosije

Meril Strip

Divqa reka Gejl Hartman je supruga i majka koja kad god mo`e prepu{ta se svojoj pasiji – veslawu. Wenu ideju da odmor provedu na raftingu, suprug Tom, radoholi~ar, nerado prihvata, ali kako je sin Rork odu{evqen, porodica kre}e na reku.

Uloge: Meril Strip, Kevin Bejkon, Yozef Mazelo, Yon S. Rejli Re`ija: Kurtis Henson (Prva, 22.00) 22.00 00.00 00.25 00.45 02.45 03.45 04.45

Film: Divqa reka Eksploziv Ekskluziv Dosije Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil Seks i grad

DNEVNIK

c m y

30

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.46 07.51 08.03 08.17 08.35 08.42 08.58 09.53 10.00 10.30 10.56 11.25 11.59 12.27 13.00 14.02 14.48 15.16 15.33 16.00 16.51 17.46 17.55 19.18 19.23

[umska {kola 2 Brodi} Elijas Ruske bajke Putovawe sa Terijem Telmo i Tula, mali kuvari Sazve`|a i legende Kviz zdravo Evropo Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Biblioteka Trag u prostoru Velikani muzi~ke scene Hit libris Trezor Verujte ali ne preterujte Ve~ni sjaj detiwstva Sazve`|a i legende Tehnologija danas Ovo je Srbija Bardovi teatra: Mihajlo Mi{a Janketi} Enciklopedija Odbojka (`) - PS: Crvena zvezda - Klek, prenos [umska {kola Brodi} Elijas

Oktobarski salon: Gu`va Maja Uzelac, rediteqka i autorka kultne emisije „Kulturni nokaut”, posle vi{egodi{we apstinencije od televizije, sada na kratkotrajnom, nostalgi~nom izletu na istu s trodelnom emisijom „Gu`va”.

(RTS 2, 20.50) 19.37 Ruske bajke 19.51 Telmo i Tula, mali kuvari 20.00 Ima li `ivota u Srbiji, dok. program 20.50 Oktobarski salon 21.20 Kapri 22.24 Parni vaqak: Gradske pri~e 22.55 Metropolis 23.24 Kontekst 23.55 Mera za muziku 00.25 Tehnologija danas 00.48 Trezor 01.47 Odbojka (`) -PS: Crvena zvezda - Klek

07.00 07.30 08.30 09.30 10.00 12.00 12.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.45 00.30 01.00

Simpsonovi Gor{tak Odeqewe za specijalne `rtve Gledajte sad ovo Top {op Vesti u 12 Sagorevawe Vesti Milica na kvadrat Rt gneva Mental NCIS Vesti Simpsonovi ^ist ra~un Denis napast Milica na kvadrat 24 Film: Nismo mi an|eli Odeqewe za specijalne `rtve Milica na kvadrat Film: Pravna plavu{a 2

Yefri Ra{

Lantana

Ispreplatane `ivote ~etiri bra~na para povezuje jedno brutalno ubistvo. Psihijatar Valerija Samers ne mo`e da preboli smrt svoga sina i sumwa u neverstvo svog mu`a...

Uloge: Barbara Her{i, Yefri Ra{, Entoni Lapaqa Re`ija: Rej Lorens (B92, 21.00) 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.25 Top {op 12.00 Film: Igra sudbine 14.00 Najja~i ostaju 15.00 Nacionalna geografija i BiBi-Si: @ivot 16.00 Vesti B92 17.45 Zloglasni atentati, dok. program 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Najja~i ostaju 21.00 Film: Lantana (23.00 Vesti B92) 23.55 Film: Isto~no od raja 01.05 Zloglasni atentati, dok. program

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Sve za qubav Farma Ni{ta za sakriti Crna hronika Film: Apokalipsa androida

05.30 08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 18.25 18.30 19.00 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30

Jutarwi program Iza neba Nodi Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Fantomacan Iks Dork hanters Zdravo, Kiti Kalamiti Yejn Kilari Mra~no proro~anstvo Yem Presovawe Tele{op Vesti Raven Jelena Tele{op Film: Oktoberfest Telemaster Ne mo`e da {kodi Balkanska bra}a Uspon velikih sila Jelena Vesti Riznica Luda ku}a Raven Riko{et Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a 01.30 Riznica 02.30 Film 04.30 Jelena

@eqka Cvjetan

Oktoberfest Uloge: Svetislav Gonci}, Zoran Cvijanovi}, @arko Lau{evi}, Vladislava Milosavqevi}, @eqka Cvjetan Re`ija: Dragan Kresoja (Hepi, 16.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak14.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi} 07.00 09.07 10.15 11.00 11.12 12.00 12.16 12.32 13.20 14.15 14.57 15.36

Keti Kahlin Rajan

Na rubu zakona Vik je unajmio biv{ega policajca da ~uva Korin i decu.

Brutalno dvostruko ubistvo u ratu za ~etvrt izme|u Salvadoraca i Meksikanaca u Farmington dovodi saveznu agenticu Oliviju Murej. Ona se nada da }e zahvaquju}i tim ubistvima ponovno dobiti istragu o kartelima droge...

Uloge: Majkl ^iklis, Keti Kahlin Rajan, Lori Holden, Met Korboj, Hektor Luis Bustamante (Nova TV, 03.40) 07.30 07.50 08.10 08.25 08.50 10.50 12.40 13.30 14.20 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.05 21.40 22.45 23.00 00.50 01.20 01.50 03.40

Mini kviz Bumba Fifi Rori Dona Barbara U ime qubavi IN magazin Najboqe godine Dona Barbara U ime qubavi Vesti Nove TV U ime qubavi IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Provereno Ve~erwe vesti Policijska pri~a 2, film Seks i grad Verovali ili ne @ivot, film Na rubu zakona, film

08.00 Vivaldijevim stopama 09.00 Faraoni koji su izgradili Egipat 10.00 Vajat Erp 11.00 Gra|evinska ~udesa: Yinovski Buda 12.00 Heroji, kult i kuhiwa 13.00 Soma 15.00 Gerouov zakon 16.00 U potrazi za [erlokom Holmsom 17.00 Apsolutna nula 18.00 U potrazi za Betovenom 19.00 Yingis Kan 20.00 Biblijske zagonetke 21.00 Rat ptica 22.00 Atina: Istina o demokratiji 23.00 Gerouov zakon 00.00 U potrazi za [erlokom Holmsom 01.00 Apsolutna nula

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Ni na nebu ni na zemqi Tri musketara Auto-stoper Sekretarica Kqu~ Dame u lavandi Medicinske sestre Lekcija iz qubavi

07.40 Uhvati Smarta 09.30 Holivud na snimawu 09.55 Ledeno doba 3: dinosaurusi dolaze 11.30 Amerika 12.55 Astro Boj 14.30 U2 360 u`ivo iz Rouz Boula 15.30 Rej~el se udaje 17.20 Mali zeleni 18.50 Pratwa 20.05 Putovawe na koleyu 2 21.40 Projekat Alchajmer - Deda, zna{ li ko sam ja?

22.15 Vanzemaqski osvaja~i 23.40 Dr`avni neprijateq broj 1, 2 deo 01.50 Milioner s ulice

16.15 17.42 18.30 18.42 19.30 20.15 21.15 22.05 22.40 23.20 00.10 00.50 01.35

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija Overlend 4, dok. serija Kod Ane Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Trenutak spoznaje Luda ku}a Bo`o Milanovi} - tragovi jedne vizije, dok. film Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik 1 protiv 100, kviz Otvoreno Pola sata kulture Dnevnik 3 Na rubu nauke Galaktika Hitna slu`ba 24

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Misteriozni putevi Tele{oping Bez traga Dijagnoza ubistvo Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Zakon i red Bez traga Zakon i red Meri Higins Klark: Svuda po gradu 03.00 Dijagnoza ubistvo 04.00 Sre}na sedmica

07.50 RTL ritam zona - Top 40 strani 08.50 Zabrawena qubav 10.05 Ve~era za 5 11.10 Ekskluziv 11.30 1001 no} 13.00 Heroji iz strasti 14.45 An|eo i vrag 15.35 Klon 17.15 Bibin svet 18.30 Vesti 18.55 Ekskluziv 19.10 Ve~era za 5 20.00 1001 no} 21.30 Ku}anice 23.20 Hrvatski top model baj Vawa Rupena, rialiti {ou 01.05 Vesti 01.15 Kosti

SERIJA

Tom Henks

Apolo 13 Godine 1969. slavni astronaut Nil Armstrong zakora~io je na Mesec i tako potvrdio ameri~ku tehnolo{ku superiornost nad suparni~kim SSSR-om. Ameri~ka vlast je nastavila da priprema misije na Mesec, a uskoro je do{ao red i na trinaestu misiju u sklopu svemirskog programa Apolo...

Uloge: Tom Henks, Kevin Bejkon, Bil Pakston, Geri Sinis, Ed Haris, Ketlin Kvinlan, Dejvid Endrjus, Ksander Berkli, Kristijan Klemenson Re`ija: Ron Hauard (HRT 2, 20.55) 07.55 08.30 08.50 09.35 10.00 10.45 11.15 11.45 12.15 12.45 13.30 14.15 15.00 16.45 17.25 17.52 18.30 19.00 19.45 20.00 20.55 23.10 23.55 00.15 00.40 01.30

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Beverli Hils Potro{a~ki kod Nau~na petica Glas domovine Alpe Dunav Jadran Drugi format Galaktika [kolski program Posle Emi, film Veronika Mars Moja `ena i deca Mewam svet @upanijska panorama Overlend 4, dok. serija Hit dana ^udesna planeta Apolo 13, film 24 Zovem se Erl Dr`avnik novog kova Plavci Kineska pla`a

07.00 08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.45

Yinovsko hila ~udovi{te Intermeco 1 Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Intermeco 2 No} Begunca Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 3 Ukr{teni svetovi Studio [andon Pejyer No} ciklona Slepi mi{

06.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Nikson Spremni za igru [uwala Mamford U odbranu `ivota svog Evelin Muqatori [arlota Grej Ne`ni dodir

O~ajne doma}ice Dok Linet saznaje istinu o svojoj budu}oj snahi, Irini, Gabi, u najboqoj meri, odlu~i da pomogne Bobu i Liju, ne razmi{qaju}i o mogu}im posledicama, a Bri je sve vi{e uverena da Sem ima skrivene namere...

Uloge: Teri He~er, Eva Longorija Parker, Felisiti Hufman, Marsija Kros, Dejn Dilejni, Drea de Mateo, Rikardo Antonio ^avira, Dag Savant, Kajl Meklahlan (RTL, 21.30)

Eva Longorija Parker

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20

21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se pravi?

Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Peta brzina Prqavi poslovi Najte`i poslovi na svetu Oru`je budu}nosti Krajwe pre`ivqavawe Pilot Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Interventna jedinica Majamija Iza re{etaka Istraga zlo~ina Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti

08.35 09.00 09.45 10.30 11.30 12.00 17.45 19.10 20.00 23.00 23.10 00.40 00.45

Automobilizam Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Tenis Fudbal Najja~i ~ovek Borila~ki sport Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Tenis

18.15 19.10 19.40 20.05 21.00

Omiqenog predsednika {utnuli na ulicu D

odela „Ninove nagrade“ Voji ^olanovi}u, razli~iti oblici `ivota svuda po svetu. Mi smo dobrom piscu i ~oveku, u Domu Armije, prvi Beogra|ani, boqi i pametniji od svih, arijevci meput u tom oficirskom carstvu gde vladaju |u gra|anima sveta, neki samoro|eni nadqudi, Janaredba i poslu{nost. Samo pre godinu dana meni dransko more nam je do kolena, Evropu gledamo poje dodeqena u Klubu „Politike“ za roman „Testadozrivo i s blagim prezirom. Nepodlo`ni smo kriment“, u tesnom, zagu{qitici i nedostupni zdravom vom i srda~nom sastajalirazumu. To nas ~ini nespo{tu novinara i pisaca, posobnim da pomognemo sebi i luboema i polugra|ana. drugima. To se zove beograPromena mesta vaqda tredocentrizam. U stvarnosti ba da obele`i novi duh preekonomije i politike to je stonice Jugoslavije, koja je centralizam. U najni`im naglo postala centar Srpregionima politikantstva stva: ~vrstinu, odlu~nost, to je srbizam, po kafanama ratni~ko raspolo`ewe, neznan kao srbovawe. Ove tri popustqivost, spremnost stvari, potpomognute snona sva|u. Vi{e je qudi nego bizmom i populizmom – oba ikad, ~udnih spodoba kojise udvaraju ve}ini – i jo{ ma nije mesto na literarpone~im, ~ine nacionalinim promocijama. Svi su zam koji se izlio poput nau`urbani i nervozni, kao bujale reke i preplavio da ne{to ~ekaju. Oni su grad. Ali davqenici nisu znali ne{to {to ja nisam: shvatili {ta im se doga|a, osim nagrade, sledi jo{ jedprepustili su se bujici i na promocija. Nimalo kwivri{te od radosti. To je `evna, ali poduprta kwimu~no, ali ipak boqe nego `evnicima. Pra}en svitom krici o~ajawa koji }e uslepoliti~ara i telohranitediti kad se prqave vode poqa, dolazi Milo{evi}, vuku. ~elnik CK SK Srbije, po*** bednik na Osmoj sednici, Marija je jo{ jednom bila novi vo|a i nada svih slojeu pravu. Nisam se javio „nava beogradske ~ar{ije. Do{em Slobi“, uzalud sam ~ekuje ga `agor obo`avawa, proveo nekoliko no}i polusvi se tiskaju ka wemu, ali sna i bunila, znao sam da ne mu je nemogu}e pri}i, krug Sam protiv svih: Dragi{a Pavlovi} mogu pri}i tom tipu ni bisaradnika poja~an je kruti wegov sledbenik. I dogagom telohraniteqa. Ve} ga ~uvaju? Ili se on, znaju|aji su krenuli. Opet izbija afera „Vojko i Savle“. }i gde i s kim `ivi, unapred ~uva?

Ponovno su|ewe Dragi{i Pavlovi}u, smewenom na Slobodan napu{ta svitu, prilazi i rukuje se sa Osmoj sednici, koji biva progla{en za wenog inimnom. „Ima{ li ti moj broj telefona?“ „Imam, razcijatora i delimi~nog stvaraoca. Moj {kolski ume se“. „Za{to se onda ne javqa{?“ „Javi}u se, svadrug i prijateq je smewen, uklowen iz javnog `ivokako“. Ne dopada mi se spremnost mog glasa da se ta. Evo ga na ulici, bez posla, novca i gotovo bez slo`i s wim. Novi veliki ~ovek okre}e le|a i odprijateqa, ako ne ra~unamo one koji su smeweni zalazi. Vi{e nema potrebe da ka`e ni „dobar dan“ ni jedno s wim. Proces dobija razmera pravog staqi„do vi|ewa“. Desetine ruku nisti~kog: svi su protiv pru`aju prema meni, ~ak i jednog, jedino {to taj ne}e Ima u Beogradu ne{to trulo, oni koji su pre neki minut da bude protiv sebe i prizna zaostalo, bolesno i prosta~ko. okretali glave, nisu znali ono {to nije uradio, pa kvada li sam u nemilosti, sad ri scenario. Televizija Mi, Beogra|ani, pravi arijevci pretpostavqaju da nisam, prenosi tu mra~nu predstame|u gra|anima sveta, mo`da }u uzleteti i smevu, gde se u prepunoj sali boqi smo i pametniji od svih. stiti se pored novog sunca.

Gradskog komiteta laje na Tiskaju se da dodirnu ruku Do kolena nam je Jadransko more, jednog jedinog protivnika, a Evropu gledamo podozrivo koju je dodirnula Wegova. svog doju~era{weg omiqeMrze, zavide i prete, istonog predsednika. Ali taj poi s blagim prezirom vremeno obo`avaju i nude vratak pro{lih vremena i se. (Gde je Bule? Ovo je priobi~aja kao da nikom ne smelika da u`iva i da se podsmeva. „Ti ima{ Slobin ta. Qudi koji to gledaju i u tome u`ivaju pripadaju telefon. Ja ga nemam. Budi drug, daj mi ga. I prepopro{lim vremenima i u sada{wem borave kao vamru~i me“). Svestan sam da je ovaj ~ovek koga ne podpiri, tra`e kome }e se napiti krvi, sre}ni su {to nosim mo`da moja jedina za{tita od ~ar{ije kojoj imaju jednu `rtvu u rukama, a sutra }e ih biti vi{e. sam se toliko puta podsmevao, izazivao je i vre|ao, Deo tog procesa gledam na televizoru u sali od besa malih koji grickaju sitne privilegije i ~ePres-centra, jer sam umoran iza{ao s posla i nije kaju nebrawenu `rtvu. Siguran sam da je i on svemi se i{lo ku}i. Prisutna beogradska inteligenstan toga i da se, prilaze}i mi, poigravao mojim cija u`iva i navija za mu~iteqe, ne za `rtvu. Ve}istrahom i nemo}i, izazivao me da ih poka`em. Eto, na se trudi da ja to primetim i vaqda tako shvatim vrata su otvorena, mogu postati wegov saradnik i gde mi je mesto i {ta da radim. [ta se to de{ava s sledbenik. qudima koji jo{ koliko prekju~e behu qubazni i *** u~tivi? Ni{ta. Oni prosto prestaju biti qubazni Ima ne{to trulo u gradu Beogradu, zaostalo, boi u~tivi i pokazuju svoju pravu prirodu. Razotkrilesno, prosta~ko i duboko nepravedno. Nepopravaju se kao na seansama pijanaca koji se grupno le~e vqiva nevoqa je {to smo svi deo te trule`i i ne bui svaki se trudi da poka`e kako je bio pijaniji od nimo se. Kad otvorimo usta, razmetqivo hvalimo ostalih, tako brani posledwi ostatak ponosa. [to na{ grad i hvastamo se kako je dobro `iveti u wesu gori, to su sli~niji jedni drugima: najzad }e se mu. Kao da ne postoje drugi i druk~iji gradovi i svi izjedna~iti na nultoj ta~ki.

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak14.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Dobar dan za karijeru. Mo`ete se dokazati i pokazati svima kako ozbiqno moraju ra~unati na vas. Ostvarujete dobru saradwu s jednom `enskom osobom, i to dugoro~no. U qubavi ni{ta novo, ~ak korak unazad. Niste previ{e zainteresovani za partnera. Radite po svom.

BIK 20.4-20.5.

^etvrtak je dan u nizu, koji traje i ne prestaje. Imate povoqan upliv Meseca pa ste emotivno stabilni i poslovno ambiciozni. Ko radi, ne boji se gladi. U qubavi izmi~ete, odustajete, ali ne sasvim i u potpunosti. Odla`ete susrete i provod za neko boqe vreme. Opu{teno!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

14. oktobar 2010.

Prepu{tate drugima, odgovornijima, da odrede poslove i situacije. Tako vam je lak{e, a izgleda i boqe. Odgovornost ne mo`ete izbe}i u potpunosti. Zato budite koncentrisani na saradwu. Skloni ste kompromisima. A gde be{e onaj poriv za igrom i zabavom?

Mesec danas plovi kroz ozbiqni znak Jarca pa ste realni, sa sve ~etiri na zemqi. Polako ali sigurno }ete izvu}i maksimum iz situacija koje su vam date.

Samo budite dovoqno uporni i svoji. Samopo{tovawe ne bi smelo da vas napusti. Partner se usamquje.

Svaki sun~an dan je divan za vas, a svaki ki{ovit i tmuran – nije. Zato ~e{}e prelistavajte fotografije s letovawa i unapred planirajte neko novo. Dugoro~ni poslovni savezi i planovi su sasvim ostvarivi i realni. Neko sa danas ne pona{a kako bi trebalo. Bi}e boqe!

Optere}eni ste na radnom mestu pa je savet da se vi{e i ~e{}e odmarate, pravite pauze ako ikako mo`ete, i {etate po sve`em vazduhu. Podelite i rasporedite zadatke na izvr{ioce i saradnike.

Neke vesti }e vas ute{iti i smiriti. Potrebno vam je vi{e sna.

VAGA 23.9- 23.10.

Budite vi{e prisutni u svom domu i brinite o uku}anima, na pravi i kvalitetan na~in. Deca i oni znatno stariji bi vi{e vremena da provedu s vama. Na poslu ni{ta novo. I daqe mnogo rada a nedovoqno zarade. Tro{kovi nisu planirani, ali su konstantni. Takva tura!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Osmislili ste poslove, puteve i situacije, koje su podlo`ne promenama. U~iti zna~i mewati se, i to je najpametnije {to mo`ete. Slobodna komunikacija, nesputane ideje i dru`ewa, promene u okviru doma i porodice. Mo`ete se seliti negde ako po`elite.

I danas ste nedovoqno sigurni, kao {to ste ju~e bili. Ali, sutra je ve} novi dan. Posvetite se porodici i svom emotivnom stawu, svojim potrebama i svemu {to volite. Pa i svima koje volite. Nema ih mnogo, ali su vredni, najvredniji u va{em `ivotu. Odmarajte se.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Inicijativa koju pokre}ete }e uroditi plodom, ali se mo`e desiti da na kraju ostanete sami u tome. Pirova pobeda, ukoliko izgubiti sledbenike. U qubavi vodite glavnu re~, vi{e no {to je preporu~qivo. Ali, prija vam tako, a to se, izgleda, samo ra~una.

Zati{je pred buru. Oslu{nite gde i kako treba da delate, ali tek od sutra, planski i aktivno, na vi{e strana. Nezaustavqivi ste poput uragana ili tornada kada krenete u trenutku inspiracije. Te{ko onom ko vam se na|e na putu! Sa~uvajte sebe od sebe. Bez nervoze.

Porazgovarajte i posavetujte se s prijateqima ili onima u koje imate poverewa.

U~ini}ete po svom naho|ewu, ali nije lo{e ~uti i tu|e mi{qewe. Vi{e vremena provedite u miru sa sobom, pogotovo pred spavawe ili u ranu zoru, da biste smirili misli i jasnije sagledali situaciju.

TRI^-TRA^

Odbila nepristojnu ponudu V REMENSKA

Ameri~ka televizijska glumica Liza Rina, koju pamtimo po ulozi u seriji Melrouz Plejs, priznala je kako je na samom po~etku karijere dobila nemoralnu ponudu, koju je, naravno, odbila. Naime, danas 47-godi{wa glumica je u svom posledwem intervjuu prepri~ala neugodnost koju je pretrpela u 24. godini.

- Izgubila sam ulogu u velikoj televizijskoj seriji jer nisam htela da se nagnem preko stolice u kancelariji producenta za „seks na brzaka”. Rekao mi je: „Spusti ga}ice, nagni se i uloga je tvoja”- ispri~ala je Liza.

Glumica identitet producenta nije otkrila nikome, pa ~ak ni svom suprugu Heriju Hamlinu. Priznala je i kako je istog producenta nekoliko godina kasnije srela na crvenom tepihu, te da mu je tada poru~ila da }e odati wegovu prqavu tajnu ako ~uje da je ikada nekoj devojci predlo`io seks u zamenu za ulogu.

PROGNOZA

VIC DANA

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

14

Sombor

13

Kikinda

13

Vrbas

13

B. Palanka

12

Zrewanin

12

S. Mitrovica 12 Ruma

12

Pan~evo

13

Vr{ac

11

Srbija Beograd

12

Kragujevac

12

K. Mitrovica 14 Ni{

13

S KI { OM

Osmogodi{wi de~ak pita drugaricu: - [ta }e{ ti da tra`i{ da ti Deda Mraz donese za Novu godinu?

- Jednu Barbiku. A ti?

- Ja }u da tra`im jedan tampon.

- [ta ti je to tampon?

- Pa ne znam ta~no... ali na TV-u ka`u da kad ima{ taj tampon onda mo`e{ da ide{ na pla`u svaki dan, da vozi{ bicikl, pravi{ `urku, tr~i{, radi{ sve {to ti se svi|a - a da niko ni{ta ne primeti.

Evropa

NOVI SAD: Hladnije i obla~no sa ki{om. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 7 do 12 stepeni.

VOJVODINA: Hladnije i obla~no sa ki{om, samo }e na severu Vojvodine biti uglavnom suvo. Vetar slab severoisto~ni i isto~ni. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura 6, a maksimalna 14 stepeni.

SRBIJA: Malo hladnije i obla~no sa ki{om u ve}em delu zemqe, samo }e na krajwem severu Vojvodine biti uglavnom suvo.

Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak ispod normale.

Minimalna temperatura 6, a maksimalna 15 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak uglavnom suvo uz delimi~no razvedravawe. Za vikend promenqivo vreme sa povremenom ki{om. Po~etkom slede}e sedmice malo hladnije sa ki{om.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike }e imati relativno nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike. Posebno se oprez savetuje cerebrovaskularnim i sr~anim bolesnicima kao i astmati~arima.

Preporu~uje se adekvatno odevawe. Kod meteoropata se o~ekuju reumatski bolovi i glavoboqa. Neophodna je maksimalna pa`wa u saobra}aju.

Madrid

22

Rim

23

London

14

Cirih

15

Berlin

13

Be~

15

Var{ava

11

Kijev

10

Moskva

4

Oslo

8

SUDOKU

St. Peterburg 5 Atina

22

Pariz

15

Minhen

14

Budimpe{ta

15

Stokholm

9

9

8 9

7

4

4

6

1

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

174 (-20)

Slankamen

298 (-12)

Ja{a Tomi}

Apatin

250 (-20)

Zemun

347 (-12)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

352 (-16)

Smederevo

494 (-8)

Ba~. Palanka 241 (-15) Novi Sad

253 (-13)

Tendencija opadawa i stagnacije

9 3 6 5 7 2 8 1 4 TISA

9

SAVA

N. Kne`evac

206 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

255 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

296 (-12)

NERA

Hetin

82 (10)

-22 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 282 (-13) Beograd

Kusi}

7 8

5

8

4 7 2 8 1 6 5 9 3 1 8 5 3 4 9 2 6 7

1

2 9 4 7 6 3 1 5 8

298 (-12)

4 8

7 3

8

6

5

6 5 3 1 9 8 4 7 2 7 1 8 4 2 5 9 3 6

1

3 4 9 2 5 7 6 8 1

36 (0)

5 5

3 6

8 4

6

8 6 1 9 3 4 7 2 5 5 2 7 6 8 1 3 4 9 Re{ewe iz pro{log broja