Dnevnik 14.oktobar 2012.

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 14. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23587 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

IZGRADWA INFRASTRUKTURE U SRBIJI VRTI VELIKE, A PONEKAD I MUTNE PARE

Unosni poslovi na putu do ku}e str. 4

NASLOVI

INTERVJU NEDEQE

Milorad Kapor

PREDSEDNICI REPUBLI^KE I POKRAJINSKE VLADE JU^E U NOVOM SADU DOGOVORILI SARADWU BEZ OBZIRA NA POLITI^KE RAZLIKE

„^e{}e }emo se vi|ati”

str. 2 MOGU LI POQOPRIVREDNICI DA SE NADAJU PARAMA IZ EVROPSKIH FONDOVA?

str. 12

Teofil Pan~i} Ma~ji epilog, mo`da

\or|e Randeq Ve} gotovo ni{ta

Bora Oti}

Laku no}, deco

Spor hod ka EU udara i po paorskom yepu

„DNEVNIKOV” DOSIJE

Na pogre{noj strani str. 4 Malo sunca, malo ki{e

Najvi{a temperatura 21°S

str. 5

„DNEV NIK” NA LI CU ME STA: ANDRI]GRAD, A U SRCU VI[EGRADA

Balada o besmrtnosti

str. 8

„DNEV NIK SA ZNA JE”: PROGLA[ENO BANKROTSTVO „AVALA FILMA”

Posledwa klapa „srpskog Holivuda”

str. 12

2

dnevnik

nedeqa14.oktobar2012.

CITATI

„

[to se ti ~e tro {e wa nov ca, bi lo je do sta ne prav di. Mi ni star stvo je, re ci mo, fi nan si ra lo Eg zit, kao pri vat nu ma ni fe sta ci ju. Deo tih pa ra mo `e mo da ulo `i mo u kul tur ne cen tre. To ne zna ~i da smo pro tiv Eg zi ta, ali on sa da mo `e da eg zi sti ra sam.

Bratislav Petkovi}, mi ni star kul tu re i in for mi sa wa

”

Ma le {an se za vra }a we vi za

Ta di}: DS vo di vla du ve} 2013.

Ne ko li ko ze ma qa Evrop ske uni je na ja vqu je da }e kra jem ok to bra po kre nu ti pro ce du ru ko ja bi omo gu }i la da se Sr bi ja po krat kom po stup ku mo `e ski nu ti sa be le {en gen li ste, ali eks pert Evrop ske ini ci ja ti ve za sta bil nost Alek san dra Stiglma jer tvr di da su {an se za vra }a we vi znog re `i ma mi ni mal ne. Ka ko Ta njug sa zna je iz di plo mat skih iz vo ra u Bri se lu, Ne ma~ ka, uz Bel gi ju, Luk sem burg, [ved sku i Ho lan di ju }e na sa stan ku mi ni sta ra unu tra {wih po slo va ze ma qa EU 25. ok to bra za tra `i ti ak ti vi ra we pro ce du re za po no vo uvo |e we vi za Sr bi ji i Ma ke do ni ji. Me |u tim, u EU za sa da ne po sto ji me ha ni zam ko jim bi se ovaj zah tev br zo i jed no stav no spro veo, ka `e za Ta njug Alek san dra Stiglma jer, eks pert iz Evrop ske ini ci ja ti ve za sta bil nost, ne vla di ne or ga ni za ci je sa se di {tem u Bri se lu i Ber li nu.

Li der De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} uve ren je da }e se Sr bi ja ve o ma br zo po no vo na }i pred iz bo ri ma i da }e po sle wih vla du po no vo vo di ti DS. “Uve ren sam da }e mo vr lo br zo po sle na {ih stra na~ kih ima ti i re pu bli~ ke iz bo re. Ova vla da je ne sta bil na po se bi i ni ko ne ma po ve re wa u ~o ve ka po red ko ga se di na sed ni ca ma vla de. Tu ni ko ne sme da okre ne le |a ~o ve ku sa ko jim sa ra |u je, ne zna se ko je lo vac, a ko lo vi na i to ni je do bro za Sr bi ju”, re kao je Ta di} u in ter vjuu Ta nju gu. Kao part ne re DS on na pr vom me stu is ti ~e Li be ral node mo krat sku par ti ju, dok na pi ta we “SNS ili SPS” od go va ra: “O tom, po tom”. Li der de mo kra ta ni je `e leo da ko men ta ri {e ~i we ni cu da we gov glav ni kon ku rent for mal no jo{ ni je is ta kao svo ju kan di da tu ru za pred sed ni ka DS, ali krat ko ka `e da je \i las “po ~eo kam pa wu pre ne go {to su po ~e li iz bo ri u DS”.

PREDSEDNICI REPUBLI^KE I POKRAJINSKE VLADE JU^E U NOVOM SADU DOGOVORILI SARADWU BEZ OBZIRA NA POLITI^KE RAZLIKE

Za ko nom re {i ti hro ni ~an pro blem fi nan si ra wa e pu bli~ ka i po kra jin ska vla da sa ra |i va }e bez ob zi ra na po li ti~ ke raz li ke ko je me |u wi ma po sto je, sa op {ti li su ju ~e no vi na ri ma u No vom Sa du pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} i pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}.

Re pu bli~ ki pre mi jer Da ~i}, ko ji je ju ~e bio gost u Vla di Voj vo di ne, iza {ao je pred no vi na re na kon sat i po raz go va ra iza za tvo re nih vra ta sa Paj ti }em, po ka zu ju }i fa sci klu u ko joj se, ka ko je re kao, na la ze od go vo ri na sva pi ta wa o ko ji ma su raz go va ra li.

- U woj se na la zi Ustav Re pu bli ke Sr bi je, Sta tut Voj vo di ne, od go va ra ju }i za ko ni i, na rav no, uz sve to i od go va ra ju }a od lu ka Ustav nog su da ko ja je iza zva la ta kve re ak ci je od stra ne ne kih po li ti ~a ra da sam sma trao da je neo p hod no da svi za jed no is tu pi mo pro tiv zlo u po tre be jed nog ta kvog pi ta wa i da po ka `e mo da, bez ob zi ra na to ko vr {i vlast u Re pu bli ci Sr bi ji, u Auto nom noj po kra ji ni Voj vo di ni, po ka `e mo dr `av nu ozbiq nost i dr `av no je din stvo ka da je u pi ta wu ova ko ozbiq na te ma - re kao je Da ~i}.

On je is ta kao da }e se re pu bli~ ka vla da pri dr `a va ti Usta va, za ko na i Sta tu ta jer je to we na oba ve za, kao i da isto o~e ku je od po kra jin ske vla de i dru gih or ga na APV. Re kao je pri tom da ni je re~ ni o li~ nom ni stra na~ kom od no su, ve} o oba ve zi da sa ra |u ju.

Re pu bli~ ki pre mi jer je na veo da auto no mi ju Voj vo di ne tu ma ~i kao „auto no mi ju u Sr bi ji, a ne pro tiv Sr bi je“.

- To je su vi {e ozbiq no pi ta we ~i ja zlo u po tre ba mo `e da do ve de do te {kih {te ta i po sle di ca za

R

Ta~ka na pri~u o smawewu autonomije Po mi wu }i svoj ne dav ni su sret sa ma |ar skim pre mi je rom Vik to rom Or ba nom, Da ~i} je re kao da je ve o ma za do vo qan we go vim za la ga wem pred evrop skim in sti tu ci ja ma za Sr bi ju. Or ban je kao je dan od ar gu me na ta na veo da je u po sled wih ne ko li ko go di na u Voj vo di ni, gde `i vi naj ve }i deo ma |ar ske ma wi ne, naj ma wi broj me |u na ci o nal nih in ci de na ta u od no su na pro te klu de ce ni ju.

- Na ma je ciq da ta kvu sli ku o Sr bi ji raz vi ja mo i da qe. Da spre ~a va mo u star tu zlo u po tre be ne kih pi ta wa oko ko jih za i sta ne po sto je raz li ~i ti sta vo vi iz me |u Vla de Re pu bli ke Sr bi je i po kra jin skih or ga na vla sti - re kao je Da ~i}. @e lim da sta vi mo ta~ ku na raz li ~i te pri ~e ko je su po sto ja le da no va vla da `e li da ogra ni ~i ili sma wi auto no mi ju Voj vo di ne.

Sr bi ju a sa mim tim i za Voj vo di nu – do dao je pre mi jer.

Pred sed nik po kra jin ske vla de Paj ti} iz ja vio je na kon su sre ta sa Da ~i }em da ne za vi sno od po li ti~ kih raz li ka ko je po sto je ima ju za jed ni~ ku oba ve zu da vo de bri gu o raz vo ju, po boq {a wu stan dar da gra |a na, ka ko Voj vo di ne, ta ko i Sr bi je.

- Po sti gli smo sa gla snost oko to ga da ni vo nad le `no sti APV ko ji je do sa da po stig nut tre ba da bu de sa ~u van, da je to na {a i ci vi li za cij ska i po li ti~ ka oba ve za, da Ustav i Sta tut ko ji ni su spor ni tre ba da bu du pri me we ni, ka ko u de fi ni sa wu ono ga {to je nad le `nost i na ~in funk ci o ni sa wa Po kra ji ne, ta ko i u od no su na di men zi o ni ra we bu xe ta Voj vo di ne - re kao je Paj ti}.

On je pod se tio da je s mi ni strom fi nan si ja ve} do go vo ren na ~in na ko ji }e se pra vi ti za kon o fi nan si ra wu Po kra ji ne jer je, po we go vim re ~i ma, neo p hod no da se ra di do brog funk ci o ni sa wa i re {a va wa hro ni~ nog pro ble ma fi nan si ra wa po kra jin skih nad le `no sti de fi ni {e prav ni okvir. Taj za kon, do dao je, omo gu }io bi da Po kra ji na ima „iz vor ne pri ho de i po ten ci ja le da da qe pri vla ~i stra ne in ve sto to re, da otva ra rad na me sta, da po boq {a va stan dard gra |a na u obla sti ma zdrav stva, obra zo va wa, na u ke - u svim onim obla sti ma u ko ji ma Po kra ji na ima zna ~aj ne nad le `no sti“.

- To nam je kao po kra jin skoj ad mi ni stra ci ji u in te re su, da sa rad wa sa re pu bli~ kom vla dom i sa lo kal nim sa mo u pra va ma bu de mak si mal no is pu we na, u onim okvi ri ma ko ji nam da ju za ko ni, ko ji nam opre de qu je Ustav - na veo je Paj ti}. n Sne`ana Kova~evi}

CRNA PORODI^NA TRAGEDIJA U SUBOTICI

Ubio `e nu no `em, pa se obe sio Pe tar J. ubio je ju ~e uju tro su pru gu San dru u Su bo ti ci, a po tom se obe sio osta viv {i za so bom dvo je ma lo let ne de ce i opro {taj no pi smo, sa zna je “Dnev nik”.

Kom {i ni ca, ko ja ni je `e le la da nam ka `e svo je ime, re kla je da se Pe tar obe sio u dvo ri {tu. Te lo je pro na |e no is pod dr ve ta jer se ko no pac po ki dao.

– Ona je hte la da se raz ve de.

San dra je pre dva me se ca oti {la da s de com `i vi kod maj ke. ^u li smo od le ka ra hit ne po mo }i da ju je ubo no `em pet pu ta u gru di i sto mak, a on da se obe sio. On je i 31. av gu sta po ku {ao da se ubi je pred wom i de com od 12 i 14 go di na. Ve} je i ra ni je bio agre si van i Cen tar za so ci jal ni rad i po li ci ja su bi li upo zna ti. Stra {no, ne mo gu da ve ru jem – ispri ~ala nam je kom {i ni ca.

Sandrin nestanak prijavila majka

U sa op {te wu su bo ti~ ke po li ci je se na vo di da je po li ci ja iz vr {i la pro ve ru po pri ja vi da je S. J. (36) ne sta la u po ro di~ noj ku }i u Gla mo~ koj uli ci u ko joj je `i veo P. J. (44), wen biv {i su prug, i ta mo je za te kla wi ho va be `i vot na te la.

Uvi |aj na me stu do ga |a ja iz vr {i li su nad le `ni or ga ni, a is tra `ni su di ja iz dao je na red bu za ob duk ci ju.

Otac `r tve Pe tar Ko pu no vi} sma tra da po li ci ja i Cen tar za so ci jal ni rad ni su za {ti ti li we go vo de te.

– Ja sam joj re kao da ne raz go va ra sa wim, ne di `e te le fon ka da je zo ve. Pla {io sam se ova ko ne ~eg. On je pred svi ma na ma po ku {ao da se ubi je – pri ~a o`a lo {}e ni otac.

Maj ka `r tve \ur |i ca Ko pu no vi} ka `e da je pri ja vi la ne sta nak de te ta jer se ni je po ja vi la na po slu.

– Oko 4 uju tru je oti {la od me ne s ro bom i u 6 je tre ba lo da bu de na Bu vqa ku. Ko le gi ni ca me je zva la da mi ka `e da San dra ni je do {la na po sao. On da sam zva la kom {i ni cu ko ja mi je re kla da joj je is pred ku }e u Gla mo~ koj 23 auto mo bil s ro bom. Osta vio mi je opro {taj no pi smo u ko me ka `e da bri nem o de ci. Ne mo gu da ve ru jem... n Sandra Ir{evi}

DOPISNI ^LAN VANU JOVAN KOM[I] UPOZORAVA DA JE VOJVODINA

Be lo ru si ja

pr kos zva ni~ nom pro e - sto ve kov ne dr `a ve, na dru goj, ve }in ska, jer se to po tvr |u je i u vrop skom opre de qe wu „Voj vo di na da nas u sli~ nom po iz bor nim ci klu si ma i u svim so vla da ju }ih struk tu ra u lo `a ju kao {to je bi la Slo ve ni ci o lo {kim is tra `i va wi ma. Za Sr bi ji, po li ti~ ke po ru ke ko je ja kra jem 80-ih go di na pro {log to bi Voj vo di na bi la naj ve }i gu ov da {wa vlast emi tu je uka zu je ve ka”. On za “Dnev nik” upo zo ra bit nik od u sta ja wa Sr bi je od pre na to da jo{ uvek ni smo iza va i da bi Voj vo di na, a zbog to ga evrop skih in te gra ci ja i po nov {li iz fa ze pre i spi ti va wa u {to i sa ma po ~i va na evrop skoj nog di za wa zi do va pre ma kom kom prav cu }e mo kao dru {tvo kul tu ro lo {koj ma tri ci, bi la {i lu ku. kre nu ti sa ras kr sni ce na ko joj naj ve }i gu bit nik uko li ko bi – Pre se ca we tih eko nom skih, smo se go to vo uko pa li. Na to Sr bi ja od u sta la od evrop skih kul tur nih, so ci jal nih, in fo ro upu }u ju i sve ~e {}e po ru ke zva in te gra ci ja, ali i naj ve }i bo le - ma tiv nih i svih dru gih ko mu ni ni~ ni ka o to me „da ne tre ba da snik u toj i ta kvoj an ti e vrop ka ci ja, od Voj vo di ne bi na pra sr qa mo u Evrop sku uni ju”, ili, skoj Sr bi ji, {to se, ka ko je na vi lo naj ve }eg bo le sni ka unu tar pak, ak tu el ne re ak ci je na ta ze veo, po ka za lo i to kom 90-ih go - za tvo re ne i izo lo va ne Sr bi je Iz ve {taj Evrop ske ko mi si je o di na. ko ja tra `i iden ti tet u ne koj vr na pret ku Sr bi je u sti re pli ke Be lo ru pro ce su evro in te gra si je, a {to smo ve} vi ci ja, ko ji je „uz ne mi de li 90-ih go di na – Pro e vrop ska po li ti ka je je di na {an sa rio” pre mi je ra Ivi - Voj vo di ne, ali to je i je di na {an sa Sr bi je. upo zo ra va na{ sa go cu Da ~i }a to li ko da vor nik. je po ru ~io da bi bi lo Osim uko li ko ne ko ne sma tra da tu {an su Kom {i} sma tra da ima mo u iz vo zu „pink pan te ra” i bo qe da su nam iz je je di na {an sa Voj vo Bri se la otvo re no di ne is kqu ~i vo u pro naj su ro vi je ma fi je u Evro pi, po ru ~i li da tre ba da e vrop skoj po li ti ci. be log ro bqa, azi la na ta... pri zna mo Ko so vo, jer – To je je di na {an sa bi smo tad zna li na Voj vo di ne, ali to je i ~e mu smo – od no sno da ne }e mo u – Taj pro blem je ima la Slo ve - je di na {an sa Sr bi je. Osim uko Evro pu. ni ja kra jem 80-ih go di na pro - li ko ne ko ne sma tra da tu {an su Ta kve po ru ke naj vi {ih zva {log ve ka, ka da se su o ~a va la sa ima mo u iz vo zu „pink pan te ra” i ni~ ni ka Sr bi je te {ko da se po ne re form skim struk tu ra ma biv - naj su ro vi je ma fi je u Evro pi, be kla pa ju s onim po ru ka ma ko je {e ju go slo ven ske fe de ra ci je i log ro bqa, azi la na ta... A to su po vo dom istog iz ve {ta ja EK do ka da je otva ra la te me ko je su na - upo zo re wa ko ja ve} do bi ja mo – la ze iz voj vo |an ske ad mi ni stra - i la zi le na pro pa gand no-vred no na po mi we dr Kom {i}. ci je, ~i ji pred stav ni ci su se po snu osu du, po put pi ta wa bu xe ta Voj vo di na, me |u tim, ne ma me hva li li po zi ti vi nim oce na ma u JNA i stra te gi je na o ru `a wa. ha ni zme ko je je ima la Slo ve ni ja Bri se lu. No, ni je to je di na ta~ Slo ven ci su, pod se ti }u, otvo re - u SFRJ, a na osno vu ko jih bi mo ka raz mi mo li la `e wa dva ni voa no pi ta li ka kva je tu ra ~u ni ca, gla zna ~aj ni je da uti ~e na kre i vla sti, iako je naj ve ro vat ni je ko ja je do bit, ko li ki su tro {ko - ra we po li ti ke Sr bi je, za to {to te meq na. Jer, ka ko to po ku {a va vi... Bi li su isto vre me no sve sni su joj te in sti tu ci o nal ne mo gu} ju da ob ja sne i po je di ni ana li ti da na wi ho vim spoq nim gra ni - no sti uki nu te 1989. kao i po to ~a ri, Voj vo di na ne ma {an su za ca ma eg zi sti ra ju sta bil ni ja dru - wim ustav nim re {e wi ma, na vo raz voj mi mo evrop skog pu ta, kao {tva i na pred ni je dr `a ve. I taj di sa go vor nik „Dnev ni ka”. Da {to je ne ma ni Sr bi ja u ce li ni, pro blem da nas ima Voj vo di na. na {we in sti tu ci o nal ne mo gu} upr kos stal noj di le mi ko ju joj Jer, u kul tu ro lo {kom je smi slu no sti Voj vo di ne, ob ja {wa va na me }u eli te o po ten ci jal nim su o ~e na sa vred no snim ras ce pi - Kom {i}, za pra vo su ne znat ne, al ter na ti va ma ko je bi tre ba lo ma iz me |u struk tu re ko ja po ~i va jer je Po kra ji na «tek de li mi~ ni tra `i ti na is to ku, od no sno u na na ci o na li sti~ koj ma tri ci su bjekt po li ti ke na srp skoj pol Ru skoj Fe de ra ci ji.

19. ve ka, a ko ja okre }e gla vu od ti~ koj sce ni». Uosta lom, do da je, Do pi sni ~lan VA NU prof. dr od go vor nog de la wa i raz mi {qa - po li ti~ ki uti caj Voj vo di ne mo Jo van Kom {i} oce wu je da je wa za rad op {te do bro bi ti, i one `e se me ri ti i po to me ka ko je zbog ta kvih di le ma i ras ce pa u struk tu re ko ja se te me qi na woj re spek to va no sto ti wak za ko no Sr bi ji iz me |u gra |an skog mo bli skoj, gra |an skoj ma tri ci – dav nih in ci ja ti va ko je je upu ti der ni sti~ kog i evrop skog kon ob ja {wa va dr Kom {i}. la re pu bli~ kom pa ral men tu u cep ta, na jed noj stra ni, i na ci o On do da je da ne ma sum we da je po sled woj de ce ni ji – a ko je ni su na li sti~ kog kon cep ta de vet na e gra |an ska ma tri ca u Voj vo di ni ni sta vqe ne na dnev ni red.

U

e le ga ci ja Vla de Voj vo di ne, ko ja je bo ra vi la pro te kle sed mi ce u Bri se lu na naj ve }oj smo tri evrore gi ja „Open days”, na pra vi la je is ko rak u me |u re gi o nal noj sa rad wi sa stav {i se sa pred stav ni ci ma „~e ti ri to~ ka evrop ske eko no mi je“. Pre mi jer Bo jan Paj ti} i po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu Bra ni slav Bu gar ski, te se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i}, raz go va ra li su sa pred stav ni ci ma ne ma~ ke re gi je Ba den-Vir tem berg, {pan ske Ka ta lo ni je, ita li jan ske Lom bar di je i fran cu ske re gi je Ron Al pi, po ku {av {i da za in te re su ju ove eko nom ske po kre ta ~e Evrop ske uni je za ula ga wa u Voj vo di nu.

D

STRATE[KO OPREDEQEWE POKRAJINSKE SA ^ETIRI NAJMO]NIJE

Voj vo di na i naj ja ~e Pr ve in for ma ci je ka `u da su pred stav ni ci ovih re gi ja, pre sve ga, za in tre so va ni za ula ga wa u voj vo |an ski agrar, {to i je ste u skla du sa o~e ki va wi ma, ali je za sa da jo{ ne po zna to da li }e i ka da do }i do kon kret ne sa rad we. Ipak, ovim je po kra jin ska ad mi ni stra ci ja ne dvo smi sle no po me ri la fo kus in te re so va wa u me |u re gi o -

nal noj sa rad wi na naj ja ~e igra ~e, {to je po tvr dio i pred stav nik Voj vo di ne u Bri se lu Pre drag No vi kov.

Po we go vim re ~i ma, Voj vo di na je ma la re gi ja za evrop ske okvi re i pri nu |e na je da se fo ku si ra na sa rad wu sa onim re gi ja ma ko je ima ju in du stri ju ko ja je kom pa ti bil na s onim {ta je Voj vo di ni po treb no.

Novi Be~ej prvi bacio udicu Op {ti na No vi Be ~ej pr va je iz Voj vo di ne ko ja se pred sta vi la mo gu }im part ne ri ma u Bri se lu.

U okvi ru ma ni fe sta ci je „Open days“, u or ga ni za ci ji voj vo |an skog pred stav ni {tva u glav nom gra du Evro pe, No vo be ~ej ci su pre zen to va li po ten ci ja le svo je va ro {i, sa ak cen tom na pro je kat pri sta ni {ta na Ti si. Pot pred sed nik Skup {ti ne APV Mi li voj Vre ba lov, ina ~e du go go di {wi gra do na ~el nik No vog Be ~e ja, obra zlo `io je da }e pri sta ni {te ko ri sti ti i Ki kin di, Zre wa ni nu i dru gim gra do vim ko ji iz la ze na Ti su.

– In ve sti ci ja je pro ce we na na oko 10 mi li o na evra. I do bro je {to ve} ima kom pa ni ja, po put NIS-a, ko je su za in te re so va ne za u~e {}e u re a li za ci ji pro jek ta.

Pri sta ni {te bi naj pre op slu `i va lo tu ri sti~ ke bro do ve, a u bu du} no sti ima lo i ulu gu tran sport nog cen tra. Ka da oku pi mo sve za in te re so va ne, pod vu }i }e mo li ni ju i vi de ti ko li ko }e sve to da nas ko {ta. Ka da su u pi ta wu evrop ski part ne ri, za sa da su Ita li ja ni za in tre so va ni i ve ru je mo da }e mo ubr zo ima ti i kon kret na ime na onih ko ji `e le da u~e stvu ju – re kao je Vre ba lov.

On ka `e da je pre zen ta ci jom No vog Be ~e ja po sla ta po ru ka stra nim in ve sti to ri ma u EU o pri vla~ no sti ula ga wa u ma le i uspe {ne op {ti ne, a gra |a ni ma Voj vo di ne i Sr bi je – da sva ko tre ba da se ba vi onim po slom za ko ji je stru ~an.

– Ta ko je i kan ce la ri ja Voj vo di ne pri Mi si ji Sr bi je u EU po sve }e na pri vla ~e wu stra nih in ve sti ci ja. Po li ti ~a ri tre ba da stva ra ju po go dan am bi jent za to, dok kom po no va wem i pre kom po no va wem tre ba da se ba ve kom po zi to ri i mu zi ~a ri. Rad je za ne ke stra {no jed no sta van, a za ne ke jed no stav no stra {an – po ru ~io je Vre ba lov.

nedeqa14.oktobar2012.

c m y

dnevnik

DA NAS U PRO BlE MU U KA KVOM JE SlO VE NI JA BI lA KRA JEM 80-IH

KARMA KOMA

ni je na{ ciq Kom{i} ka`e da, s druge strane, sve rezolucije donete u EU sugeri{u partnerstvo centralnih, regionalnih i lokalnih vlasti, koje vide i kao zna~ajan mehanizam za prevazila`ewe aktuelnih ekonomskih problema: – Ta ideja partnerstva izme|u razli~itih nivoa vlasti je zapravo ideja Evrope. I to je jedna racionalna i proverena ideja koja omogu}ava i izlazak iz krize. Na`alost, ukoliko to uporedimo s politi~kom logikom ve}inskog segmenta na{e politi~ke elite, onda vidimo da tu nema sluha za ideju saradwe. Zato Vlada Srbije ne razgovara s predstavnicima Pokrajine o rebalansu buxeta, ne po{tuje ni tu fasadnu autnomiju... Zapravo, kada je re~ o Vojvodini u Srbiji, u ovom momentu nalazimo se na toj ta~ki koja }e nas ili po vu}i ka evropskim polugama politike koja dr`avu tretira kao servis interesa gra|ana, ili }e prevladati ideja komandnoplanske dr`ave, odnosno ta devetnaestvekovna ideja dr`ave kao monopola fizi~ke prinude.

Ako prevlada logika svojatawa i prisvajawa dr`ave od strane politi~kih elita koje su pobedile na posledwi izborima, odnosno logika u kojima se dr`ava identifikuje sa interesima rukovode}e strukture, onda, ka`e Kom{i}, od evropske logike i evropske politike nema ni{ta. Me|utim, kako je istakao, to }e zna~iti da „ni od Srbije kao dr`ave nema ni traga, ve} }emo egzistirati kao poludr`ava, sa bitno umawenom legitimno{}u”. A ta opcija, po wegovim re~ima, nije u skladu s ve}inskim opredeqewem gra|ana Vojvodine.

– Evropa je objektivni saveznik evropske Srbije i Vojvodine. I umesto da centralna vlast u Srbiji vidi Vojvodinu i wene institucije kao svog najve}eg saveznika na evropskom putu i u

realizaciji ve}inskog nacionalnog interesa, politi~ka elita Srbije iz svog su`eneog nacionalisti~kog svetonazora i u ovako limitiranim autnonomnim institucijama Vojvodine tra`i izvori{te ugro`avawa jedinstva dr`ave i separatizma – napomiwe Kom{i}.

On ka`e da i vojvo|anski po liti~ki akteri sami imaju odgovornost, jer, kako je naveo, od toga da li }e uspeti da savladaju parcijalne strana~ke interese

pri vla ~i igra ~e

– Kapitalno je va`no da se fokusiramo na one koji imaju i administrativni i finansijski kapacitet da sara|uju s nama. Ne treba stoga nikog da ~udi za{to smo odabrali Lombardiju. To je pokrajina koja je najja~i industrijski centar Evrope u prera|iva~kom sektoru. Vojvodina, pak, ima zemqu i proizvode, ali to `elimo i da nadgradimo i tako oja~amo svoju poziciju. Upravo je to strate{ko opredeqewe nove Vlade APV – ka`e nam Novikov.

Sastancima sa privrednicima iz najbogatijih regija u Evropi, me|u kojima su bili i predstavnici nekoliko kompanija zvu~nih imena, poput „Bo{a”, zadovoqan je bio i pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu Branislav Bugarski.

– Za nas je najva`nije da uspostavqene veze sada ispunimo sadr`ajem. Stoga }emo intenzivirati saradwu, s krajwim ciqem da Vojvodinu u~inimo {to prepoznatqivijom na investicionoj mapi Evrope.

Na`alost, odre|enu senku je bacila zabrinutost za daqu poziciju Srbije na evropskom putu. Jer, sve je otvorenije pitawe koliko }emo brzo i}i ka EU, a od toga objektivno zavisi i ekonomski boqitak na{e zemqe – rekao je Bugarski.

Predsednik vojvo|anske Vlade Bojan Pajti}, sastao se i sa predsednikom Instituta evropskih regija Francom [ausbergerom, predsednikom Dr`avnog parlamenta [tajerske Francom Majcenom i dr`avnom ministarkom Bavarske za federalne i evropske poslove Emilijom Miler. I na ovim sastancima bilo je re~i o mogu}oj saradwi i otvorenosti Vojvodine za strana ulagawa u oblastima poqoprivrede, IT tehnologije i obnovqivih izvora energije, {to su ujedno i oblasti za koje su strani partneri najvi{e zainteresovani.

Delegaciji Vojvodine su, kako je ranije re~eno, na sastanku u predstavni{tvu nema~ke regije Baden-Virtemberg otvorena nova vrata do fondova koje ranije nije mogla da koristi, a koji }e sada biti dostupni u okviru Dunavske strategije. Pored toga, a ne mawe va`no, Vojvodina je od Evropske unije dobila i pohvale zbog stawa qudskih prava na doma}em terenu kao i podr{ku da se izbori za finansirawe koje joj je u Srbiji Ustavom zagarantovano. n Petar Klai}

H

i animozitete i podrede ih interesima gra|ana Vojvodine, zavisi da li }e do}i do sinergije i na evropskom planu interesa i na vojvo|anskom planu interesa.

A to bi posledi~no zna~ilo i do “nekih toplijih evropskih vetrova i unutar centralnih strukrura vlasti u Srbiji, koji bi onda oduvali iracionalnu strategiju i{~ekivawa promene rasporeda zvezda na svetskoj politi~koj sceni”. n Branka Dragovi} Savi}

INTERVJU

AD MI NI STRA CI JE JE PO VE ZI VA WE RE GI JE EVRO PE

3

Ma~ ji epi log, mo `da

o }e Ma ca, ne }e Ma ca, ho }e Ma ca… Ne }e Ma di ti smer no i bo go ca. Je li to ko na~ no sta we stva ri? Ko zna i bo ja zno? ko bi smeo ga ran to va ti, ne zna{ vi {e ni Ne pi ta se, na rav {ta ti – a ka mo li KO GA – do no si dan a {ta mr kla no, jer da je dru ga ~i je pa non ska no}, i ko }e osva nu ti ta mo gde si ga osta ne bi ona, dra gi mo ji, vio od onih ko ji omrk nu {e. Mi slim, u fo te qa ma, ni bi la @iv ka. Pa ~ak da ka ko; za sa da ~u pa ju qu de sa mo iz fo te qa. Za i kad @iv ka pad ne, osta le ku} ne pred me te jo{ }e mo vi de ti. Ka ko god ne i za zva no ka ko se i vo zdi gla, ni {ta to u @iv ki okre ne{, vra ti la nam se za ni mqi va vre me na iz pro me ni ti ne }e: ne ka se za bo ra vi ovo ma lo sra mo one kle tve, osim {to sad ne pu ca ju i ne {a qu na te, pa }e mo is po ~et ka, re zo nu je @iv ka svo jim `iv front kao ono mad. Ni je {to ne bi, ne go bi }e is ka stim smi slom za pre `i vqa va we. tro {i li mu ni ci ju. A i po ja vio se u kra ju je dan s ve Ka ko god bi lo, ni je pr vi put da je ovaj grad ne ka }om tan xa rom (~ak ona mo sa se ver nog Atlan ti ka) kva la bo ra to ri ja ze mqe Sr bi je, da se na we mu is pa ne sme ju. Zna te ve} ka ko to ide sa pe ri fe rij pro ba va ju re cep ti – obi~ no ne ki mi {o mor ni, ret skim si le xi ja ma: ni ~e ga se ne bo je, osim da im ne ko ne ki do bri i le ko vi ti. Re ci mo, re cept za re ko ja ~i ne za va li {qa gu i ne iz lu pa ih po gu zi. var va ri za ci ju Sr bi je i srp ske kul tu re. Eto je ne ka A za {to Ma ca na kra ju ne }e, ako stvar no ne }e? ko ba{ No vi Sad zgod na po ku sna `i vo ti wa, pa ako Ne za rad ne znam ~e ga, re ci mo {to se po sti deo, pre `i vi, pri me ni }e se i dru gde. A ako ne pre `i ili {to su se po sti de li oni ko ji su ima li sta ja ti vi? Pa ni {ta, sva ka ko }e se pri me ni ti i dru gde. iza we go vog bla go po sta vqe wa, ne go za to {to mu ^a stan ~o vek ne mo `e ne od u pre ti se ovo me, bez do ja di lo, pa od u stao. Da ni je od u stao, Ono bi ga ob zi ra na is hod. I ne mo `e mu bi ti sve jed no {ta bi lo i po sta vi lo, bez ob zi ra na sve. [to }e re }i se de {a va sa svim onim {to je bo qe i do stoj ni je u da je iz me |u Ma ce i nas mo gao sta ti sa mo Ma ca, to gra du i sve tu oko we ga. Ne mo `e, jer u pro tiv nom jest, da nas je je i sam deo var sa mo Ma ca mo var stva, jed nog gao za {ti ti ti Ni je pr vi put da je ovaj grad ne ka kva la bo ra to ri ja ~ak stra {nog ze mqe Sr bi je, da se na we mu is pro ba va ju re cep ti ka ni ba li zma. A od Ma ce. Pa je to i u~i nio, po o to me se ov de – obi~ no ne ki mi {o mor ni, ret ko ne ki do bri i sle du `eg pre ra di: ni ka da bi le ko vi ti. Re ci mo, re cept za re var va ri za ci ju mi {qa wa. Ko je ti var va rin, i Sr bi je i srp ske kul tu re je vaq da sa da ni ka da s var va go to vo, osim ri ma, uvek pro ako ni je. @a lo sna ~i we ni ca osta je: da je Ma ca bio tiv wih i sve ga {to pred sta vqa ju. Ali var var stvo tvr do kor ni ji, mo gli bi smo sa mo da mu pqu ne mo je ne {to a ne ne ko: ono je lo {a, ni ska mo gu} nost u pod pro zor, i we mu i we go vim vla sni ci ma, to jest sva ko me od nas. I za to se mo ra re }i i ovo: i Ma ca udo mi te qi ma, to jest ka ko se ve} zo vu ti do bri kon kret ni i Ma ca kao me ta fo ra mo `e bi ti, i je qu di ko ji se bri nu o ne zbri nu tim ma ca ma, ku ca ma ste, po gre {an iz svih mo gu }ih raz lo ga i mo `e bi i osta lim Tim Div nim Stvo re wi ma. ti, i je ste, lo{ iz svih mo gu }ih raz lo ga, sa mo ne iz I je dan i dru gi is hod na kra ju je sa mo ili bla `a jed nog: za to {to je Sa raj li ja, Bo sa nac, „do |o{“; za ili bru tal ni ja ver zi ja jed nog te me qi tog po ra za: to {to „ni je odav de“, za to {to ne di va ni „po na po ra za sve ga bo qeg ~e ga u na ma ima, ili bi ga mo {ki“, za to {to ne po se du je, ni ti mo `e ika ko do bi glo bi ti. I bez Ma ce i s Ma com, taj po raz je ne sum - ti, ku kav ni ma lo gra |an ski ser ti fi kat da je ro |en wiv. Kao pr vo, ne ki dru gi }e bi ti ma we mi mo za do voq no bli zu Mi le ti }e vog spo me ni ka. sti, ili na pro sto ma we po no sni od Ma ce, i ni {ta I svi oni ne do stoj ni i mi zer ni – a i ta kvih je bi ih ne }e po ko le ba ti u tvr dom uve re wu da im pri pa lo, vi {e ne go {to bi bi lo pod no {qi vo, a i je dan je da ono {to ni ~im u svo jim `i vo ti ma i ne po sto je pre vi {e – ko ji ga ovih da na opa da {e, iz bu si je ku }im de li ma ne za slu `u ju. To vam je kao sa @iv kom ka vi~ ke ano nim no sti, skri ve ni iza la `nih ime na mi ni star kom, ko ja ni ka ko da se iz na {ih `i vo ta na svo jim in ter net skim bu si ja ma, za pra vo su sa vra ti u Nu {i }e vu ko me di ju, ma da nam odav no ni stav ni deo var var stva pro tiv ko jeg se to bo `e bo {ta ni je sme {no: ima li u @iv ke ika kve, da pro re. Ka da se to var var stvo pre ve de na je zik ide o lo sti te na iz ra zu, sa mo re flek si je? Pi ta li se @iv gi je i po li ti ke, ono do bi ja pre ci zni je ime: fa {i ka ma kar i za se kund da li je we no slu ~aj no i ni ~im zam. Pro tiv jed nog fa {i zma ne mo `e se i}i dru kon kret nim za ra |e no so ci jal no uz dig nu }e ne {to gim fa {i zmom, pro tiv jed ne sra mo te ne ra tu je se {to ona za slu `u je, ili je tek splet ~ud nih i ne ba{ dru gom sra mo tom. Ne ka i to na kra ju bu de re ~e no, ~a snih, {ta vi {e po ma lo i lu pe {kih okol no sti ba{ sa da, ba{ ov de. pre ma ko jem se, ako si se ve} tu na {ao, ima{ op ho n Teofil Pan~i}

HA NES SVO BO DA, SPE CI JAl NI IZ VE STI lAC EP ZA ZA PAD NI BAl KAN

Sr bi ja mo ra da smi ri eks tre mi ste go vo ra sa EU. Vlast je o~e ki va la da }e to bi ti smi sle no obe }ao da }e is tra ja ti na pu tu Sr bi rbija bi na prole}e mogla da dobije „zeleno naj pre u mar tu, a sa da je tu mo gu} nost po me ri la je u EU? Ko je bi mo gle bi ti po sle di ce mo gu }eg svetlo” i datum za po~etak pregovora o priza le to 2013? „hla |e wa” od no sa Be o gra da pre ma EU? jemu u Evropsku uniju, ali bi pre toga zva– Evropski parlament se ve} pozitivno izjasnio – Nove vlade uvek unese neku promenu. Ono {to ni~ni Beograd morao da umiri radikalne struje u u pogledu pro{irewa EU. Na nesre}u, zbog ekonomsam do sada ~uo od nove vlade u pogledu EU, na `adru{tvu, ka`e za na{ list Hanes Svoboda, austrijske krize raspolo`ewe pojedinih zemaqa ~lanica lost, nije ni malo ohrabruju}e. Nedavna odluka o zaski socijaldemokrata, ~lan Evropskog parlamenta je splasnulo, ali u principu }e se s {irewem EU nabrani odr`avawa Parade ponosa upravo dokazuje da od 1996. godine i potpredsednik parlamentarne grustaviti. Dr`ave kandidatkiwe }e u svakom slu~aju ona nije privre`ena evropskim vrednostima. pe socijalista i demokrata u EP. U Svobodinom pomorati da ispune odre|ene kriterijume, kao {to je liti~kom delovawu u fokusu je Balkan, i on je jedna Ipak, i daqe va`i princip da Srbija ima prato bilo i kada je re~ o Hrvatskoj. Neizbe`no je pre od kqu~nih politi~kih li~nosti u regulisawu privo na pregovarawe. Ali neprestani flert sa Rusvega da se dr`ave koje u budu}nosti `ele da pristulika u regionu: recimo, 2000. godine je u~estvovao u sijom, kao znak da EU nije za Srbiju jedini partformirawu mirovne misije UN na Kosovu ner, nije ba{ od pomo}i. Imam svoje sumwe, (UNMIK) a 2003. Kancelarije Visokog ali na koncu konca, za mene su ipak bitna predstavnika u Bosni i Hercegovini. dela, a ne toliko izjave.

Danas je ~lan radne grupe parlamentaral Da li bi i Pri {ti ni bi lo jed no stav ca „Du{a Evrope” – me|unarodne mre`e koni je pri bli `a va we EU ako otvo ri di ja ja povezuje Beograd, Berlin, Brisel, Amlog s Be o gra dom? Ne ~i ni li vam se da sterdam, Porto i Tbilisi, u delegaciji je bi even tu al ni pla no vi za eko nom sku re EP za odnose sa jugoisto~nom Evropom i kon struk ci ju re gi o na („mi ni Mar {a lov radnoj grupi za Zapadni Balkan, Tursku i plan”) mo gli da do pri ne su da se stva ri Magreb. Kao izvestilac EP za pristupawe po me re s mr tve ta~ ke?

Hrvatske Evropskoj uniji, u decembru pro – Koncept Evropske unije zasnovan je na za{le godine je preporu~io wen prijem u drujedni~kim osnovama i razmeni; stoga je svim {tvo 27-orke, {to je prihva}eno velikom u~esnicima uvek jednostavnije kada dijalog ve}inom. Tako|e, Svoboda je u EP i ~lan postoji, nego da nema nikakvog kontakta. Kada Komiteta za spoqne poslove i izvestilac je re~ o privrednoj izgradwi, svaka dr`ava za Rusiju. Bavi se pitawima inkluzije, i ~lanica EU ima pravo na kori{}ewe strukkao borac protiv desni~arskog ekstremiturnih i razvojnih fondova, a razne zemqe zma protivi se diskriminaciji Roma u balkanskog regiona su i do sada mogle da koriEvropi. ste instrumente za pretpristupnu pomo} l Ka ko gle da te na do sa da {we do go IPA fonda, to jest novac za rekonstrukciju, vo re iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne po pa tako i Srbija u statusu potencijalnog kansred stvom Bri se la i da li po dr `a va te didata za pristupawe EU. uslov da Sr bi ja mo ra da pri zna dr `av l Da li ste upo zna ti s ak tu el nom kam nost Ko so va za rad da qeg po ve zi va wa s Ne pre sta ni flert sa Ru si jom, kao znak da EU ni je pa wom vla sti u bor bi pro tiv ko rup ci je, i Evrop skom uni jom? ka ko bi po va ma Sr bi ja tre ba lo da oja ~a za Sr bi ju je di ni part ner, ni je ba{ od po mo }i – Priznavawe Kosova se na kraju mora dome ha ni zme u su zbi ja wu ko rup ci je? goditi, ali ono nije nikakav uslov u postup– Borba protiv korupcije }e tokom mogu}ih ku pristupawa Evropskoj uniji. No, pre nego {to pe EU, jako, ali ba{ jako dobro pripreme. Mislim pregovora Beograda i Brisela sasvim sigurno biti Srbija postane ~lanica EU, svakako }e morati da da bi naredno prole}e moglo da bude pravo vreme za va`na tema. Druge dr`ave ~lanice imaju dobra isprizna Kosovo. U ovom trenutku je bitno da se naSrbiju da dobije datum za po~etak pregovora. Pri kustva u izgradwi institucija uperenih protiv kostavi dijalog Beograda i Pri{tine. Ali za samu tome bi trebalo da umiri radikalne struje, budu}i rupcije, ali uop{te uzev{i, morao bi strukturni Srbiju bi bilo dobro da prihvati ~iwenice. da bi one mogle da predstavqaju prepreku. proces tokova novca i personalnih odluka – bilo da l Kao iz ve sti lac Evrop skog par la men ta bi l Da li vas je iz ne na di la ne dav na iz ja va je re~ o bankama kada se radi o javnim ugovorima i li ste kqu~ na oso ba u uspe {nom pri stu pa wu Hr pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a da je do {lo javnim radovima ili ako se radi o javnim slu`bama vat ske Evrop skoj uni ji. Ka ko pro ce wu je te {an vre me da i Sr bi ja po~ ne da po sta vqa svo je – da se u~ini transparentnijim i javnijim. se Sr bi je da do bi je da tum za ot po ~i wa we pre - uslo ve, iako se u pred iz bor noj kam pa wi ne dvo n Reqa Kne`evi}

S

4

dnevnik

nedeqa14.oktobar2012.

IZGRADWA INFRASTRUKTURE U SRBIJI

„ D N E V N I K O V ” D O S I J E : MARKETIN[KO SPAJAWE VODE I UQA U RE@IJI [EFA SRPSKE DR@AVE

^vr stim ko ra kom na po gre {noj stra ni isto ri je P P

o {to se pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} i we gov sa vet nik Oli ver An ti} nad me }u u tu ma ~e wu sta ri je i no vi je isto ri je - iako su obo ji ca u~i li dru ge na u ke - isto ri ~a ri ma iz gle da osta je da se osta ve isto ri je i po sve te se, re ci mo, ga je wu po vr }a, re ~i su» Mi ha la Ra ma ~a, ko men ta to ra RTV-a, o sve ~e {}im iz le ti ma pr vog ~o ve ka Sr bi je u sfe re bli `e i da qe nam pro {lo sti.

– Ako ne ma raz li ke iz me |u fa {i zma i an ti fa {i zma, ako je sve jed no da li je ne ko bio u par ti za ni ma ili u ~et ni ci ma, ako se pro {lost mo `e tu ma ~i ti ka ko se ko me }ef ne - ti me se po ru ~u je da u Sr bi ji ni je po treb no pra vi ti raz li ku iz me |u do bra i zla, iz me |u zlo ~i na i stra da wa, iz me |u prav de i ne prav de. Dr `a va u ko joj je sve do pu {te no sa ma se be is kqu ~u je iz pro stoj nog sve ta i uki da sop stve nu bu du} nost.

Pred sed nik mo `e da ka `e: „Ni je dan Sr bin ne pri zna je ge no cid u Sre bre ni ci, pa ni ja“, ali mo ra zna ti ka kva je ce na ta kve iz ja ve. Ce nu ne }e pla }a ti on, ve} Sr bi ja – ka `e Ra ma~ za „Dnev nik“.

Pre po no vqe nog o~i to va wa o Sre bre ni ci u Ita li ji, pro {le je ne de qe Ni ko li} na dva raz li ~i ta me sta sa op {tio jed nu te istu re ~e ni cu gra |an stvu: „Sr bi ja je po sve }e na ne go va wu isto ri je i tra di ci je“.

Iz go vo rio ju je u svoj stvu pred sed ni ka Re pu bli ke na Oplen cu, gde su u cr kvi Sve tog \or |a po lo `e ni po smrt ni osta ci kne za Pa vla Ka ra |or |e vi }a, we go ve `e ne i si na, ali i u Ja jin ci ma u Spo men par ku, gde je odr `a na ko me mo ra ci ja po gu bqe ni ma to kom Dru gog svet skog ra ta. Ni ko li} je go vo rio na oba me sta – kao da su nam oba pod jed na ko va `na. Pro blem je u to me, upo zo ri la je od mah po tom isto ri ~ar ka Du brav ka Sto ja no vi}, {to ta dva me sta se }a wa {a qu me |u sob no su prot sta vqe ne po ru ke: na wi ma po ~i va ju dve su ko bqe ne tra di ci je i re~ je o dve ne po mir qi ve isto ri je.

Na im e, ka ko ar gu men tu je Du brav ka Sto ja no vi}, knez Pa vle je po dr `ao pri stu pa we Kra qe vi ne Ju go sla vi je Troj nom pak tu 1941. go di ne, zbog ~e ga je 1945. go di ne bio osu |en. @r tve u Ja jin ci ma pro u zro ko vao je taj isti Troj ni pakt. Me |u tim, po sle po li ti~ kih pro me na 2000. go di ne glav nu re~ u srp skoj jav no sti vo de oni ko ji mi sle da je pri stu pa we Troj nom pak tu bi lo naj mu dri je re {e we u da tom tre nut ku, da je to bio na ~in da se Ju go sla vi ja sa ~u va od ra ta i `r ta va. Pu~ ko ji se do go dio dva da na po pot pi si va wu pak ta, 27. mar ta, pro gla {a va se u da na {woj Sr bi ji za ne raz bo rit i sa mo u bi la~ ki ~in.

Ni ko li}, po put ne kih no vi na ra, feq to ni sta, sma tra ~a na ku} nim se deq ka ma, pi sa ca isto rij skih ux be ni ka, kre a to ra TV emi si ja... ne po la `e pu no na zah tev kri ti~ ke isto ri o gra fi je ko ja „«za bra wu je“» raz gla ba we na te mu «“{ta bi bi lo kad bi bi lo“. Ta ko je, na kri li ma ma {te o vir tu el nom spa si o cu, jav no mwe we i do ~e ka lo law sku re ha bi li ta ci ju kne za Pa vla s odo bra va wem, kao i we go vu pro {lo ne deq nu sa hra nu.

S dru ge stra ne, one znat no opo ri je, ko ja ima ne u po re di vo ja ~u kop ~u sa stvar no -

Knez Pavle i Adolf Hitler: Slika govori vi{e od hiqadu re~i

du {e gup ka ma, ka mi o ni ma s ga snim ko mo ra ni je bi la kon ver ti bil na, iako je pi ta we ma, kao pri pad ni ci „ni `e ra se“, u skla du s da li to ne {to zna ~i za na {u pri vre du – na ci sti~ kom ide o lo gi jom hi tle rov ske upo zo ra va na{ sa go vor nik.

To je, do da je dr Bi ro, pri mer „dvo pol no se Ne ma~ ke, kqu~ nog su bjek ta Troj nog pak ta. ~e ne po li ti ke“, ko ja se na kra ju obi je o gla vu Ubi ja ni su i svi oni ko ji se s tom ide o lo ono me ko je vo di. Jer bi ra ~i i le vo i de sno gi jom ni su sla ga li. U Ja jin ci ma su, da kle, kad-tad shva te da taj wi hov vo |a ne mo `e bi pa le `r tve Tre }eg raj ha, po li ti~ ki pro ti sa mo i le vi i de sni vo`d, ne go i ni ~i ji. tiv ni ci kne za Pa vla, oni ko ji se ni su sla – Na pri me ru Bo ri sa Ta di }a ja sno je da ga li s tim da im pe ra tiv pre `i vqa va wa bi ra ~i pro va le taj si stem. On je nu dio i mo `e i}i ru ku pod ru ku s u~e stvo va wem u Evro pu i Ko so vo pa je iz gu bio iz bo re, {to zlo ~i nu i s mo ral nim pa dom ~i ta vog na ro ja sno po ka zu je da bi ra ~i ipak shva ta ju ka da. ko sto je stva ri. Po sto ji ona ~u ve na Lin Ni ko li }ev pro {lo ne deq ni gest, od la kol no va iz ja va da mo `e te va ra ti ne ke qu zak na oba me sta zbi va wa i wi ho vo sta vqa de sve vre me i sve qu de ne ko vre me, ali ne we u istu ra van je, u naj ma wu ru ku, ne ka kvo mo `e te va ra ti sve qu de sve vre me. Do du spa ja we uqa i vo de, po li ti ka dr ve nog gvo {e, u na {oj po li ti ci po sto ji, pre ma jed `|a. Jer, Ka ra |or |e vi }i su u sva kom slu nom afo ri zmu, va ri ~a ju tre ba li da ja ci ja te iz ja ve: mo `e sa hra ne svo je Is pa da da i ni je bi lo ta ko va `no te va ra ti ne ke qu de pret ke na rod ka ko }e se taj rat za vr {i ti, da su sve vre me, i sve qu de noj gru di, ali ne ko vre me – i to je to ne zna ~i da fa {i zam i an ti fa {i zam za nas sa svim do voq no da do je taj do ga |aj pod jed na ko do bri bi je te iz bo re. E, ta ko mo rao da do bi (Du b rav k a Sto j a n o v i}) se na {i po li ti ~a ri je dr `av ni dig po na {a ju. Wi ma je va ni tet – da ka ko, `no da do bi ju iz bo re a po sle ku ka ju {to pod uslo vom da Sr bi ja jo{ uvek raz u me sa iz gu be sle de }e i mi sle da im je ne ko dru gi mu se be kao ~la ni cu an ti hi tle rov ske i an kriv. Ni ko li} do sa da ni {ta ni je ura dio ti fa {i sti~ ke ko a li ci je u Dru gom svet na te mu evrop skih in te gra ci ja, sem {to je skom ra tu. u Bri se lu re kao da je Evro pe jac, ali ka da Pro fe sor Mi klo{ Bi ro, po li ti~ ki do |e iz ve {taj EU ta mo pi {e da ni {ta ni ana li ti ~ar a po stru ci psi ho log, ka `e za je ura dio. Ni je le po da ka `e mo da pred sed na{ list da je i u ovom slu ~a ju re~ o po gre nik Sr bi je la `e, ali... - do voq no je iz ri {nom shva ta wu po li ti~ kog mar ke tin ga i ~it Bi ro. da ga Ni ko li }ev gest u op {te ne ~u di.

Ra ma~ ta ko |e uka zu je da se ta kva pri „«Tre ba po ku pi ti {to vi {e po ten ci jal nih tvor nost za pra vo br zo pre po zna, na sa mo u pri sta li ca i po di }i {to ve }em bro ju po ze mqi Sr bi ji, ne go i van we. ten ci jal nih gla sa ~a, re zo nu je Ni ko li}, – Pred sed ni ku i we go vom sa vet ni ku }e i bez ob zi ra {to to {to ra di ni je ba{ do bog i |a vo bi ti kri vi ka da opet do |e ne ki sled no“, ob ja {wa va Bi ro.

Me dve dev i na tr qa im nos usred Be o gra da.

– Na `a lost, to smo mo gli da ka `e mo Do ti~ ni je pre tri go di ne u Skup {ti ni svo je vre me no i za onaj slo gan «“i Evro pa i Sr bi je re kao: „Vi ste se hra bro bo ri li Ko so vo“». Oni ko ji su hte li u Evro pu mi pro tiv fa {i zma. Dru ge ze mqe su se od lu sli li su da }e to bi ti po li ti ka ko ja }e im ~i le na ko la bo ra ci ju i po mo gle Ne ma~ koj. od go va ra ti, a i oni ko ji su hte li da sa ~u va Tre ba otvo re no re }i da je od go vor nost tih po li ti~ kih re `i ma ta ko |e o~i gled na. Da ni je bi lo po dr {ke, isto ri ja bi bi la dru ga ~i ja. To mo ra da se pam ti, po seb no mo ra ju da pam te oni ko ji bi da pre kra ja ju isto ri ju pre ma se bi zbog svo je ko ri sti i in te re sa“.

Pred sed ni kov sa vet nik ne mo ra da ve ru je ni Me dve de vu ni ^er ~i lu. Ni pred sed nik ne mo ra da zna isto ri ju i uva `a va isto rij ske ~i we ni ce. Ali, mo rao bi da zna da po sle di ce ne zna wa i pre kra ja wa isto ri je ne }e sno si ti sa mo on i we gov sa vet nik – upo zo ra va Ra ma~.

Shod no to me, na ci o nal no po mi re we ko je se go di na ma pro pa gi ra, na pro sto ni je mo gu }e na le {e vi ma ne vi nih `r ta va: ne mo gu obe stra ne srp ske isto ri je bi ti pod je dan ko u pra vu. Jer, pod ta kvom jed nom pret p o s tav k om, na c i o n al n o po m i r e w e ujed no po sta je re ha bi li ta ci ja sa ve zni ka Tre }eg raj ha i {a qe po ru ku `r tva ma da su, uz svo `a qe we, pa le za po gre {nu stvar. Tre ba lo je da ja ji na~ ke `r tve, po tom vi |e wu, s kne zom Pa vlom, ge ne ra lom Ne di }em i Dra `om Mi ha i lo vi }em, sa ~e Strati{te u Jajincima gde je umoreno izme|u 68.000 i 80.000 qudi ka ju da se rat ne ka ko za vr {i, i mir no gle {}u, u Ja jin ci ma je to kom Dru gog svet skog ju Ko so vo ve ro va li su da je to wi ho va po da ju ka ko ne ko ubi ja wi ho ve kom {i je i su ra ta umo re no iz me |u 68.000 i 80.000 qu di. li ti ka. Na kra ju su se i jed ni i dru gi raz gra |a ne.

Do vo |e ni su ta mo iz ~e ti ri be o grad ska o ~a ra li. Sa da ista pri ~a: na{ pred sed nik – Is pa da da i ni je bi lo ta ko va `no ka ko lo go ra (Sta rog Saj mi {ta, Ba wi ca, To pov - s jed ne stra ne ne pre sta no tvr di da je u me }e se taj rat za vr {i ti, da su fa {i zam i an ske {u pe i Mi li {i }e ve ci gla ne – dok su |u vre me nu, od de ve de se tih na o va mo, okre - ti fa {i zam za nas pod jed na ko do bri, da je dru ge kvin sli {ke pre sto ni ce u to vre me nuo }u rak i po ~eo da bu de Evro pe jac, da na sa mo va `no da mi u to me {to bo qe pro |e gle da le da sa kri ju zlo ~i ne {to du bqe u vi ja za Evro pu, a isto vre me no sve `i vo mo. Za to mo `e mo da ka `e mo da je i s Ni ko unu tra {wo sti ze mqe). U lo go ri ma su bi - {to ra di – ima ve ze s Ru si jom. Pr vo je li }em jo{ jed nom po sta lo ja sno da Sr bi ja li go to vo svi Je vre ji iz oku pi ra ne Sr bi je, i{ao u po ho de Mo skvi na po klo we we, pa po u zda no i ~vr sto ko ra ~a na po gre {noj ko ja je za po la go di ne „«re {i la je vrej sko ima mo tu we go vu iz ja vu da ne mo ra mo ba{ stra ni isto ri je – za kqu ~u je Du brav ka pi ta we“,» ka ko se Ne di} po no sno hva lio, i da `u ri mo u Evro pu, pa we go va gu ver ner ka Sto ja no vi}. n Re qa Kne `e vi} po sta la „Ju den fraj“. Ubi ja ni su i u tzv.

Na rod ne ban ke uvo di ru bqu ko ja do sa da

Uno sni na pu tu

o slo vi oko iz grad we auto pu te va i du gih in fra struk tur nih obje ka ta o~i to su iz vr sna pri li ka za do bru za ra du, zbog ~e ga za wi ma i vla da pra va jag ma. Uosta lom, to je ne dav no eks pli cit no po tvr dio i mi ni star gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mir Ili}, go vo re }i o za ni ma wu sve to va ra znih za u~e {}e u ra do vi ma na ta ko zva nom ko ri do ru 11. Me |u tim, su de }i po hap {e wi ma i is tra ga ma ko je u fo ku su ima ju upra vo gra |e vin ski sek tor, ti po slo vi su, o~i to, i od li~ na pri li ka za zlo u po tre bu po lo `a ja i lov u mut nom.

Broj ni su po slo vi ko ji pra te kom ple ti ra we ne kog auto pu ta, a svi su pro fi ta bil ni i do no se do bru za ra du, zbog ~e ga je oko wih uvek gu `va. Ta ko pre iz grad we ne kog objek ta mo ra da se ura di pro je kat, pa da se iza be re iz vo |a~, an ga `u ju do ba vqa ~i (ce men ta, as fal ta, pe ska i {qun ka, ka me na, ~e li ka...), na ba vi ho ri zon tal na i ver ti kal na sig na li za ci ja, elek tri~ na opre ma, me ha ni za ci ja (ba ge ri, do ze ri, spe ci jal ne ma {i ne za bu {e we tu ne la...), ogra da (od boj na, za {tit na, raz del na)... Tek, do bi ti po sao na ten de ru ili mi mo we ga, u za vi sno sti od vred no sti pro jek ta, pra vi je po go dak za sva ku kom pa ni ju, po seb no u da na {we kri zno vre me, zbog ~e ga se po nu |a ~i do vi ja ju ra znim me to da ma sa mo da bi po be di li.

Dr `av ni re vi zor Ra do slav Sre te no vi} tvr di da je i da qe ve li ki pro blem na me {ta we ten de ra pre ne go {to se on ob ja vi, {to je naj dra sti~ ni ji pri mer i mo gu }i iz vor ko rup ci je u jav nim na bav ka ma.

On ka `e da se ~e sto do ga |a lo da naj ni `a po nu da na ten de ru, po seb no za iz vo |e we ra do va, po sta ne i ne ko li ko pu ta ve }a to kom re a li za ci je. Ugo vo ri se me wa ju anek si ma, a ve }i na po slo va do bi ja se u di rekt nim pre go vo ri ma.

Bu ru u jav no sti iza zva la je i ne dav na iz ja va ak tu el nog mi ni stra gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mi ra Ili }a, da se s NIS-om do go vo rio za no vac za eks pro pri ja ci ju na ko ri do ru 11, a za uz vrat }e to pred u ze }e do bi ti pum pe na no vom auto pu tu. Za to su se s raz lo gom po sta vqa la pi ta wa po kom po stup ku jav ne na bav ke je to mo gu }e, jer se ra di o pri vat noj kom pa ni ji s ko jom dr `a va pla ni ra do go vor ni aran `man, od no sno da va we po sla di rekt nom po god bom, iako se ra di o vred no sti ko ja umno go me pre la zi ta kvu mo gu} nost.

Da bi se raz re {i lo ovo pi ta we, po sta vqe no u Skup {ti ni Sr bi je,

mi ni stru Ili }u je u po mo} pri tr ~ao mi ni star Mla |an Din ki}, ko ji je ob ja snio da je do ne spo ra zu ma do {lo za to {to pret hod na vla da ni je u bu xe tu pred vi de la sred stva za eks pro pri ja ci ju na de o ni ci ko ri do ra za ~i ju iz grad wu smo na ba zi me |u dr `av nog spo ra zu ma s Azer bej xa nom po di gli kre dit od 308 mi li o na evra, pa azer bej xan ska fir ma, ko ja je no si lac po sla, ni je mo gla da po~ ne s ra do vi ma zbog ne is pla }e nog ze mqi {ta se qa ci ma kroz ~i je wi ve pro la zi bu du }i auto put. Ipak, da bi bi lo sve po za ko nu, Din ki} tvr di da se od u sta lo od Ili }e vog „do go vo ra”, ve} su se tro {ko vi eks pro pri ja ci je pre ba ci li na bu xet, a za pum pe du` ko ri -

Pro vi zi je Na {i su ne i ma ri u vi {e na vra ta iz ra zi li sum wu da su stra nim kom pa ni ja ma u Sr bi ji vra ta otvo ri le de be le pro vi zi je. Ta ko zva na agent ska pro vi zi ja za onog ko obez be di po sao iz no si od 3 do 10 od sto i pot pu no le gal no funk ci o ni {e u sve tu. Gra |e vi na ri, me |u tim, pi ta ju ko su ti agen ti u Sr bi ji ko ji stran ci ma obez be |u ju po slo ve, jer na ma no vac ni ko ne po kla wa, a uslo vi ten de ra su, tvr de, ta ko po de {e ni da sa mo ne do sta je lo go kom pa ni je ko ja }e do bi ti po sao.

do ra ipak }e bi ti ras pi san ten der.

Upu }e ni ka `u da su ogrom ne ko ri sti i od dru gih eko nom skih sa dr `a ja u put nom po ja su, ne sa mo pum pi, ne go i lo ka la, dis kon ta, ser vi sa... Oni su po vred no sti ~ak iz jed na ~e ni s pri ho dom od pu ta ri ne.

Do de qu ju se, ka `e za kon, uvek ten -

Sop stve nim bi zni som pro tiv ne za po sle no sti e la Evro pa ima pro blem s ne za po sle ni ma a broj onih ko ji sva ke go di ne osta ju bez po sla iz me se ca u me sec je sve ve }i.

Ka ko je rad nih me sta ko ja se u vre me eko nom ske kri ze otva ra ju sve ma we, mno gi ne za po sle ni po ku {a va ju da smi sle ~i me bi se mo gli ba vi ti ka ko bi sa mo stal no za ra |i va li za `i vot.

Zbog to ga je u ne kim evrop skim dr `a va do {lo do ra sta sa mo za po {qa va wa. Eko no mi sti to ob ja {wa va ju ~i we ni com da qu di ne mo gu na }i sta lan po sao pa su pri si qe ni da ra de bi lo {ta, od ~i {}e wa, pe gla wa, ~u va wa de ce, ne ge sta rih, po qo pri vre de, pa do tr go vi ne od vra ta do vra ta. U tom kon tek stu stru~ wak za tr `i {te ra da Xer vin Dej vis sma tra da je rast sa mo za po {qa va wa do bar znak, ali ra ni ja is tra `i va wa po ka zu ju da to ipak ne uka zu je na cve ta we pred u zet ni~ ke kul tu re, ve} pre sve do ~i o po ku {a ji ma voj ske ne za po sle nih da o~aj ni~ ki do |u do bi lo ka kvog po sla i do ka kve ta kve eg zi sten ci je.

U ze mqe ma okru `e wa naj vi {e sa mo za po {qa va wa ima u po qo pri vre di. Ta ko Hr va ti i Ru mu ni, ko ji od lu ~e da do |u do po sla pre ko od go va ra ju }ih pro gra ma, naj ra |e idu u far me re. Od 292.000 sa mo za po sle nih Hr va ta, ko li ko sta ti sti ka be le `i u pro {loj go di ni, wih ~ak 53 od sto ba vi se po qo pri vre dom. U isto vre me Slo va ci i ^e si ~e {}e bi ra ju in du stri ju, jer je ona u tim ze mqa ma vr lo zna ~aj na i u woj ra di 40 od sto ukup ne rad ne sna ge. Od 27 ze ma qa Evro pe ko je je u svo joj an ke ti ob ra dio Evro stat, ve }i na qu di pri li ku za za ra du ipak vi di u ne koj uslu `noj de lat no sti, po put tr go vi ne, pre vo za, re sto ra na, fi nan si ja, zdrav stva, obra zo va wa ili in du stri je za ba ve.

Sr bi ja je pre ne ko li ko go di na u ak tiv ne me re za po {qa va wa uve la sa mo za po {qa va we, ali je hro ni~ ni ne do sta tak nov ca stal ni pro blem ko ji je pre pre ka da mno go ve }i broj ne za po sle nih se bi obez be di rad no me sto. Jer, Sr bi ja ima stu pu ne za po sle no sti pre ko 26 od sto i sa svim je si gur no da joj je po treb no mno go vi {e nov ca ka ko bi toj ar mi ji ne voq ni ka po mo gla da do |u do bi lo ka kvog po sla.

Od po ~et ka ove go di ne, za hva qu ju }i pod sti ca ji ma za sa mo za po {qa va we Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we, Sr bi ja je do de li la sub -

C

dnevnik

nedeqa14.oktobar2012.

VRTI VE LI KE, A PO NE KAD I MUT NE PA RE

poslovi do ku}e de rom, osim ako ni je u pi ta wu ne ko do ma }e jav no pred u ze }e ko je se on da iz u zi ma iz tog pra vi la, a mo `e da se da i u kon ce si ju uz na kna du.

Kon sul tant za stra na ula ga wa Mi la din Ko va ~e vi} sma tra da je aran `man s Azer bej xa nom o iz grad wi de o ni ce ko ri do ra 11 ko ri stan je di no za tu ze mqu, a ni ka ko i za pre za du `e nu Sr bi ju ko ja }e pre u ze tim kre di tom pla }a ti stra nu rad nu sna gu i pri vred ni rast dru ge dr `a ve. On po ja {wa va da je kre dit obez be dio po sao azer bej xan skoj kom pa ni ji, a u me |u dr `av nom spo ra zu mu pi {e da }e se no vac upla }i va ti sa mo na ra ~un fir me „Azvirt doo” s ko jom je za kqu ~en ugo vor o iz grad wi, {to je sa mo aso ci ra lo

Se kre tar Udru `e wa za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} sla `e se da su mo gu }e raz ne mal ver za ci je oko iz grad we in fra struk tur nih obje ka -

da }e auto put gra di ti pri vred no dru {tvo iz Sr bi je. Me |u tim, ta kvu fir mu Ko va ~e vi}, ka `e, ni je na {ao na po pi su Agen ci je za pri vred ne re gi stre u Sr bi ji. Re gi stro va na je sa mo kom pa ni ja „Azvirt Bal kan Kon strak{n” u ko ju je ulo `e no tek 500 evra, pa je ne ja sno da li }e no vac iz kre di ta uop {te i do la zi ti u Sr bi ju.

U sva kom slu ~a ju, Ko va ~e vi} sma tra da je ugo vo re na ce na za iz grad wu ~e tr de se tak ki lo me ta ra auto pu ta iz me |u Qi ga i Pre qi ne pre vi so ka, a ni je na ro ~i ta ni pred nost to {to je de fi ni sa na ni ska ka ma ta od 4 od sto i ot pla ta na 15 go di na. Na i me, dok se ne is ko ri sti kre dit, na pla }i va }e se jo{ 0,5 od sto go di {we do iz no sa ko ji ni je is ko ri {}en, a za ka {we we je ugo vo re na za te zna ka ma ta do dat nih dva od sto. Po Ko va ~e vi }u da ni smo pre za du `e ni sve bi to bi lo ko li ko-to li ko pri hva tqi vo, ova ko...

Tim pre {to je pred vi |e no i da ca ri nu na uvoz, po rez na do dat nu vred nost i sve dru ge da `bi ne azer bej xan ska fir ma – ne }e pla }a ti!

ta, u za vi sno sti od na ~i na or ga ni zo va wa po sla. On je kao ilu stra ci ju na veo da kad dr `a va ugo va ra po sao bez kom plet ne pro jekt ne do ku men ta ci je, da kle sa mo na ba zi idej nog pro jek ta, on da ta kvi pro jek ti stal no pod le `u do pu na ma i iz me na ma, a to zna ~i i na knad nim ra do vi ma, {to dra sti~ no me wa po ~et nu ce nu po ko joj je po sao ugo vo ren.

Naj bo qi pri mer je, na vo di sa go vor nik „Dnev ni ka”, iz grad wa mo sta pre ko Du na va kod Be {ke, za ko ji se jo{ uvek ne zna ko na~ na ce na iz grad we, iako je pu {ten u sa o bra }aj jo{ pre go di nu da na, ali su tro {ko vi, tvr di iz vo |a~, utro stru ~e ni! Ka da se ura di do bar pro je kat i do bar pred ra ~un,. Ro di} is ti ~e da od stu pa we u ce ni mo `e bi ti plusmi nus 10 od sto, a u ko li ~i na ma naj vi {e tri pro cen ta. Ali, ba{ za to se ta ko i ne ra di, ka ko bi ne ko mo gao da pro fi ti ra. To, kao i po di za we uslo vqe nih zaj mo va, Ro di} sma tra zre lim za ana li zu – ko od to ga, za pra vo, ima naj vi {e ko ri sti. n Ranka Dautovi}

Ski da we kaj ma ka Go ran Ro di} naj e ner gi~ ni je osu |u je stra ne kre dit ne aran `ma ne ko ji pod ra zu me va ju za po {qa va we rad ni ka iz tih dr `a va (Azer bej xan, Ki na, a pre wih do {le su kom pa ni je iz Austri je, Ne ma~ ke, Ita li je...).

On ka `e da na taj na ~in stran ci od no se i pro fit i re fe ren ce, dok Sr bi ja ot pla }u je i kre dit i ka ma te, a na {a ope ra ti va u naj bo qem slu ~a ju ra di kao po di zvo |a~ – i to po mi ni mal nim ce na ma. Ro di} sma tra da je uop {te di sku ta bil no da li nam da nas tre ba ju de vi zni kre di ti za iz grad wu auto pu te va i mo sto va ka da to mo `e mo da ra di mo s do ma }im re sur si ma, ima mo do ma }i re pro ma te ri jal, rad nu sna gu i opre mu. Ka da dr `a va ula `e u sop stve nu ze mqu i or ga ni zu je ra do ve i za po {qa va na {u rad nu sna gu, sve to se vra }a u bu xet, i to s naj ma we 20 od sto pro fi ta. „Sa mo ta mo gde mo ra mo da uvo zi mo opre mu ko ju ne pro iz vo di mo oprav da no je de vi zno za du `e we”, tvr di Ro di}.

U SU BO TI CI NA DRU GOM FO RU MU PO QO PRI VRE DE IZ O STA LI OD GO VO RI NA KON KRET NA PI TA WA

Hrani za Evropu zabrana izvoza!?

ta ra pri ~a o Voj vo di ni ko ja bi mo gla „hra ni ti po la Evro pe“ dru gu go di nu za re dom u Su bo ti ci do bi ja svo je no vo, slu `be no pro {i re no u – iz sa da {we per spek ti ve gle da no – pre am bi ci o zno ru ho u vi du sin tag me „Hra na za Evro pu“. Pod ovim na zi vom, na i me, u su bo ti~ kom ho te lu „Ga le ri ja“ mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne `e vi} otvo rio je u pe tak skup o po qo pri vre di na ko me je na ja vio mo gu} nost da Sr bi ja na sta vi sa se ri ja lom re strik tiv nih me ra iz vo za osnov nih `i vot nih na mir ni ca.

Kne `e vi} je ta ko, na kon sep tem bar ske za bra ne iz vo za pri mar nih pro iz vo da po put so je, sun co kre ta i {e }er ne re pe, a u ci qu „za {ti te do ma }eg tr `i {ta“, re kao da Vla da raz ma tra mo gu} nost pro {i re wa ovih me ra i na pro iz vo de „vi {eg stup wa ob ra de“ (prim. aut.) kao {to su uqe, {e }er, mle ko ili me so.

We go va na ja va na sku pu, na ko me je pri su stvo va lo ~e tr de se tak iz la ga ~a i ba rem jo{ to li ko u~e sni ka, na i {la je na raz li ~i te ko men ta re pre ra |i va ~a, eko no mi sta i stra nih part ne ra.

Ta ko su, re ci mo, re ~i mi ni stra Kne `e vi }a na i {le na bez re zer vnu po dr {ku pred sed ni ka kom pa ni je „MK grup“ Mi o dra ga Ko sti }a, ko ji je ova kvu na ja vu na zvao lo gi~ nom, s obra zlo `e wem da u sli~ nim kri znim si tu a ci ja ma za istim me ra ma po se `u i mno ge dru ge dr `a ve. Dru ga ~i ja mi {qe wa u od no su na „kra qa {e }e ra“ o Kne `e vi }e voj na ja vi iz ne li su ge ne ral ni di rek tor „De wub fud sa“ i „Imle ka“ Slo bo dan Pe tro vi} i pred sed ni ik Dru {tva agrar nih eko no mi sta Mi la din [e var li}.

Ako iz u zme mo ni jan se s ko jih su po zi ci ja go vo ri li i od re |e nu do zu „raz u me va wa“ za si tu a ci ju u ko joj se dr `a va zbog su {e na {la, za jed ni~ ki za kqu ~ak obo ji ce sa go vor ni ka „Dnev ni ka” pre ma na ja vqe noj me ri je ne po vo qan i svo di se na dva osnov na ne do stat ka. Pr vi se ti ~e ~i we ni ce da Sr bi ja za bra nom iz vo za osnov nih `i vot nih na mir ni ca gu bi po ten ci jal nu raz li ku u ce ni ko ju bi we nim iz vo zom mo gla ostva ri ti, a dru gi – jo{ i go ri – da bi zbog ove krat ko ro~ ne me re na du gi rok mo gla iz gu bi ti tr `i {ta na ko ja je do sa da iz vo zi la.

No, da stra na tr `i {ta ipak ima ju raz u me va wa za si tu a ci ju u ko joj se Sr bi ja na {la, po tvr di la je za me ni ca mi ni stra po qo pri vre de Hr vat ske Ve sna Gant ner, ko ja je – u ve zi sa „{e }er nim ra tom“ dve su sed ne dr `a ve – iz ja vi la da Hr vat ska ne }e pre vi {e po di za ti ten zi je zbog ne po {to va wa ugo vo ra (i prin ci pa CEF TA-e) od stra ne Sr bi je, a sve za rad „do bro su sed skih od no sa“ u ~i jem in te re su je Hr vat ska, svo jim is ku stvi ma, sprem na po mo }i svom is to~ nom su se du na tr no vi tom pu tu pri kqu ~e wu za jed ni ci ve }i ne evrop skih na ro da.

Ipak, ka ko Sr bi ja uop {te mo `e ra ~u na ti da „hra ni Evro pu“ ka da je do {la u si tu a ci ju da ne ma do voq no hra ne ni za se be (Slo bo dan Pe tro vi} ka `e da do ma }em tr `i {tu ve} sa da ne do sta je oko 10% mle ka i da se zbog to ga ta si ro vi na, ve ro vat no lo {i jeg kva li te ta od do ma }e pro iz -

S

vod we, uvo zi iz BiH). Po re ~i ma Alek san dra Vla ho vi }a, pred sed ni ka Eko nom skog in sti tu ta iz Be o gra da ko ji je i bio or ga ni za tor sku pa u Su bo ti ci, iz laz je u iz ra di Stra te gi je raz vo ja agro pri vre de. On is ti ~e da je taj do ku ment, ko ji bi tre ba lo da usvo ji Skup {ti na Sr bi je i ko ji bi bio oba ve zu ju }i za sve bu du }e vla de, al fa i ome ga bu du }eg raz vo ja agro pri vre de u Sr bi ji, ko ji sa da u bru to dru {tve nom pro iz vo du na go di {wem ni vou ~i ni tek 4,5 mi li jar di evra (po re |e wa ra di, u Slo ve ni ji je to bli zu 11, a u Ho lan di ji sko ro 57 mi li jar di).

Kao je dan od glav nih pro ble ma s ko ji ma je po qo pri vre da u Sr bi ji su o ~e na, Vla ho vi} na vo di upravo ~e ste pro me ne u po li ti ci sub ven ci o ni sa wa pro iz vod we, jer se i ove go di ne po no vi la si tu a ci ja da je se tva po ~e la pod jed nim, a `e tva do ~e ka na pod dru gim uslo vi ma pod sti ca ja. Isto ta ko, ka `e na{ sa go vor nik, i ~e ste pro me ne u de fi ni sa wu pri o ri te ta uti ~u po gub no ne sa mo na pri mar nu pro iz vod wu u po qo pri vre di, ne go se to vr lo br zo pre li va i na osta le sfe re ko je su na wu oslo we ne.

Od go va ra ju }i na pi ta we ka ko se sta bil nost i pred vi di vost u vi du Stra te gi je mo gu po sti }i u si tu a ci ji stal nih tr za vi ca iz me |u pri mar nih pro iz vo |a ~a, s jed ne, i ot ku pqi va ~a, pre ra |i va ~a i tr go va ca, s dru ge stra ne, Vla ho vi} ka `e da je to po sle di ca ~i we ni ce da do sa da kod nas ni je po sto ja la ozbiq na na me ra da se ti in te re si po mi re i uskla de. Zbog to ga je, navodi, pre usva ja wa Stra te gi je po treb na {i ro ka jav na ras pra -

va u ko ju bi bi li ukqu ~e ni svi ak te ri ko ji u~e stvu ju u tzv. agro pri vre di.

Kao olak {a va ju }u okol nost Vla ho vi} na vo di is ku stva dru gih ze ma qa, po put Hr vat ske (ko ja je na Fo ru mu bi la ze mqa-part ner pa ne la), ko je su ve} usvo ji le sli~ ne do ku men te, pa ih tre ba sa mo „pre ko pi ra ti i pri me ni ti“. Da to ura di mo, od no sno da bi smo od sa da {wih 4,5 mi li jar de evra do 2020. sti gli do `e qe nih 11 milijardi, Vla ho vi} ka `e da je pret hod no po treb no da uop {te ima mo uvid u po dat ke s ko jom ko li ~i nom ob ra di vih po vr {i na kao dr `a va ras po la `e mo.

Tu je, na rav no, i pro blem teh ni~ ko-teh no lo {ke za o sta lo sti, od no sno ni ske pro duk tiv no sti, {to kao po sle di cu ima da je dan po qo pri -

vred ni pro iz vo |a~ u Sr bi ji hra ni 15 qu di, dok je taj broj u Ne ma~ koj 10 pu ta ve }i. Za sve to ipak je po treb na ogrom na ko li ~i na nov ca, a kao na ~in da se do we ga do |e Vla ho vi} vi di pre ra spo de lu po sto je }eg ni voa jav ne po tro {we u ko rist re al ne po qo pri vred ne pro iz vod we, a ne u pro pa le kom bi na te za ~i je se odr `a va we iz dva ja naj ma we pet mi li jar di (di na ra) go di {we. U tom smi slu Vla ho vi} kao ohra bru ju }i vi di pred log Mi ni star stva po qo pri vre de, ko jeg je na sku pu u Su bo ti ci iz neo dr `av ni se kre tar u tom mi ni star stvu De jan Kr wa ji} – da po qo pri vred ni bu xet za 2013. bu de 4%.

Ono {to su svi ak te ri dvo dnev nog sku pa u Su bo ti ci is ta kli kao za jed ni~ ki pro blem je ste po da tak da Sr bi ja i po red su fi ci ta od 1,3 mi li jar de evra u spoq no tr go vin skoj raz me ni u po qo pri vre di – ni iz bli za ne ko ri sti svo je po ten ci jal ne ka pa ci te te. Osnov no je da se su fi cit ostva ru je na ba zi iz vo za si ro vi na (700.000 to na ku ku ru za, na pri mer), a ne fi nal nih pro iz vo da.

Da se i to me „mo `e do sko ~i ti“ go vo ri li su ne ki od u~e sni ka panela, na pri mer ge ne ral ni di rek tor „Mle ka re [a bac“ Zo ran Ma ti}. On je is ta kao da je ova kom pa ni ja od 2011. po sta la trn u oku zna ~aj nim tak ma ci ma iz EU na tr `i {tu Ru si je, is ti ~u }i da se pro iz vo di ove mle ka re ve} sa da na la ze i na tr `i {ti ma Ukra ji ne, Ka zah sta na, SAD, a ko li ko su tra bi }e ih i u Ma le zi ji i dru gim azij skim i afri~ kim ze mqa ma.

Isto to, „sa mo ma lo dru ga ~i je“, go vo rio je i po me nu ti Mi o drag Ko sti} ko ji ka `e da je zbog pred vi |e nog po ra sta bro ja sta nov ni {tva na {a {an sa u ze mqa ma Afri ke i Azi je. Na i me, tvr di Ko sti}, s ob zi rom na to da Evro pa i Se ver na Ame ri ka ni u bu du} no sti „ne pla ni ra ju“ po rast bro ja sta nov ni ka, re al nu {an su u iz vo zu hra ne pred sta vqa ju Cr ni kon ti nent i Da le ki is tok, po seb no pod pret po stav kom da se sa da {wi ni vo od 10% evrop ske ili se ver no a me ri~ ke po tro {we hra ne u tim pod ru~ ji ma po ve }a.

I ta ko, dok je skup u Su bo ti ci (opet) is ko ri {}en za spi sak le pih `e qa ko je ni kog ne oba ve zu ju, po qo pri vred ni ci su (opet) osta li us kra }e ni za pro sta, go ru }a i bli ska pi ta wa. Na i me, mi ni star Kne `e vi} ap so lut no ni je bio ras po lo `en da s jav no {}u po de li od go vor ka da }e po ~e ti s is pla tom obe }a nih sub ven ci ja od 6.500 di na ra po hek ta ru (ra ta ri uve li ko se ju i tre ba im no vac), ho }e li u bu du }i si stem dr `av nih pod sti ca ja bi ti ukqu ~e ni i vo }a ri i po vr ta ri, ho }e li Mi ni star stvo na ~i jem je ~e lu da ti svoj do pri nos za po ~e tom pro ce su ob ra ~u na s kri mi na lom i ko rup ci jom i u obla sti po qo pri vre de (pri va ti za ci je {e }e ra na za je dan di nar, na pri mer) itd? Na `a lost, po {tu ju }i in struk ci je svog pret po sta vqe nog, Kne `e vi }ev po mo} nik Mi lo{ Mi lo va no vi} krat ko nam je ju ~e od go vo rio na sva po ten ci jal na pi ta wa re ~i ma da mu je – „ta ko na re |e no“. n Zlatko Romi}

MO GU LI PO QO PRI VRED NI CI DA SE NA DA JU PA RA MA IZ EVROP SKIH FON DO VA?

Spor hod ka EU udara i po paorskom yepu

a smo ura di li ono {to je Evro pa od nas tra `i la, wi ve bi smo ve} sle de }e go di ne se ja li evri ma, pa or ski bu |e la ri bi li bi te `i, a uku pan skor srp ske po qo pri vre de i ce le pri vre de bio bi bo qi. Ali, ni smo. Dok smo re kon stru i sa li i me wa li vla de i agrar ne mi ni stre, vo zo vi za evrop ske fon do ve na me we ne po qo pri vre di su pro la zi li, te smo, slo bod no se mo `e re }i, ve} iz gu bi li mi li o ne evra s ob zi rom na to da pa re ne }e mo do bi ti do go di ne, ka ko smo o~e ki va li. Elem, osta lo nam je da bar {to pre usko ~i mo u va go ne ko ji sa da idu. Jer, ako ne bu de mo u wi ma, na pr ve evrop ske pa re na me we ne po qo pri vred ni ci ma mo ra }e mo da ~e ka mo jo{ ne ko li ko go di na.

Da raz ja sni mo – ne }e nam Evro pa da ti ve li ke nov ce iz svo jih fon do va ~im pri hva ti na {e pr ve po qo pri vred ne pro jek te, mo `da tek oko de set mi li o na evra u pr voj go di ni, a to }e u na bo qem slu ~a ju bi ti 2014. Ne tre ba, da kle, u stra tu o~e ki va ti fa mo znih 50 mi li o na ko ji se ~e sto po mi wu u de kla ra tiv nim iz ja va ma na {ih zva ni~ ni ka, ali va qa ima ti na umu da }e nas, ako ura di mo pre o sta le do ma }e za dat ke, oni ipak sa ~e ka ti za ko ju go di nu.

Re~ je, na i me, o pa ra ma iz IPA fon do va na me we nim po qo pri vre di i ru ral nom raz vo ju, ta ko zva nom IPARD pro gra mu. ^e mu se kon kret no mo gu na da ti pa o ri? Re ci mo, far mer ko ji ima

D

ven ci je od po 160.000 di na ra sva kom od 2.229 ne za po sle nih ko ji su kon ku ri sa li za pro gram. U pro te klih pet go di na do po sla je na ovaj na ~in do {lo oko 17.000 ne za po sle nih, ali je sa svim si gur no da bi ta broj ka bi la i mno go ve }a da je bi lo vi {e pa ra na me we nih sa mo za po {qa va wu.

Pre ma po da ci ma NSZ naj ve }i broj ne za po sle nih za po ~eo je sop stve ni bi znis u obla sti pre ra |i va~ ke i gra |e vin ske in du stri je, uslu ga, ne kret ni na, ugo sti teq stva i ho te li jer stva. Ne ki od pri me ra naj ~e {}e otva ra nih rad wi i fir mi su fri zer ski i ko zme ti~ ki sa lo ni, bra var ske i mo ler ske rad we, spe ci ja li zo va ni ser vi si za po prav ku, mon ta `u i in `i we ring, kwi go vod stve ne agen ci je, sto ma to lo {ke or di na ci je, la ba ra to ri je za zub nu teh ni ku, rad we za pro da ju `i ~a nih pro iz vo da, ure |a ja za osve tqa va we... n Qubinka Male{evi}

5

od 21 do 100 mu znih kra va, sred stva IPA fon do va mo }i }e da ko ri sti za iz grad wu, pro {i re we ili re no vi ra we staj skih i dru gih obje ka ta ko ji slu `e za dr `a we sto ke i sto~ ne hra ne, sku pqa we i skla di {te we si ro vog mle ka, pri pre mu, dr `a we i se pa ra ci ju staj skog |u bri va, kao i obje ka ta za za tvo re ni si stem mu `e mle ka i od go va ra ju }u opre mu, te za na bav ku opre me i me ha ni za ci je... Far me s vi {e od 100 mu znih kra va mo gu kon ku ri sa ti za pret pri stup ne pa re za iz grad wu obje ka ta za skla di {te we i se pa ra -

ri}, od Bri se la jo{ ni smo do bi li zva ni~ nu po tvr du.

– Naj pre mo ra mo da za si stem upra vqa wa IPARD-om do bi je mo akre di ta ci ju Evrop ske ko mi si je, ta ko da tek po sle to ga i pot pi si va wa fi nan sij skog spo ra zu ma mo `e mo da ras pi su je mo po ziv. Ta ko |e, ni je tu re~ o 50 mi li o na evra, ve} }e to bi ti skrom ni ji iz nos. Na i me, po en ta je da se u pr voj go di ni IPARD-a tek „za gre je mo„ za mno go ozbiq ni ja sred stva. Re al no je da u pr voj go di ni do bi je mo naj vi {e de set mi li o na evra, a ko li ko bi smo

Od 5.000 do 500.000 evra U sek to ru pro iz vod we me sa, recimo, za no vac mo gu kon ku ri sa ti vla sni ci far mi od 10 do 100 te la di, 20 do 200 tov ne ju na di i 50 do 500 ova ca... Ja sno, evrop ski no vac ne do bi ja ju sve do za vr {et ka in ve sti ci je, a ta da }e im le }i po lo vi na ukup nog iz no sa oprav da nih tro {ko va. Mi ni mal ni iz nos po dr {ke za objek te i opre mu u obla sti ma pro iz vod we mle ka i me sa iz no si 5.000 evra, a mak si mal ni do se `e do po la mi li o na evra. ci ju staj skog |u bri va u skla du s evrop skim stan dar di ma, kao i od go va ra ju }u me ha ni za ci ju i opre mu za ove na me ne.

Po me ni mo, na {a se ze mqa pri ja vi la za ko ri {}e we pret pri stup nih fon do va za po qo pri vre du i ru ral ni raz voj, ali ka ko u raz go vo ru za „Dnev nik“ ka `e za me nik di rek to ra Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Vla de Sr bi je i ko or di na tor za fon do ve EU Og wen Mi -

do bi ja li u okvi ru na red nog bu xe ta, za pe riod od 2014. do 2020, ne mo `e se jo{ pre ci zi ra ti s ob zi rom na to da }e tek kra jem no vem bra bi ti do ne ta od lu ka o bu xe tu EU unu tar Evrop ske ko mi si je.

Go vo re }i o po zi tiv nim stva ri ma ko je je Sr bi ja pro te klih go di na ura di la na ovom po qu, Mi ri} je na veo osni va we Agen ci ja za pla }a we u [ap cu, us po sta vqa we po seb nog te la za pri pre mu IPARD pro gra -

ma, for mi ra we Na ci o nal nog fon da pri Mi ni star stvu fi nan si ja...

– S dru ge stra ne, ni smo utvr di li na ko ji na ~in }e pro jek ti bi ti su fi nan si ra ni, jer po qo pri vred ni pro iz vo |a~, ka da se bu de pri ja vqi vao za pro je kat, po lo vi nu nov ca tre ba da obez be di iz sop stve nih iz vo ra. Po lo vi na vred no sti in ve sti ci ja }e mu bi ti vra }e na, ali mo ra ima ti sred sta va da pred fi na si ra te rad we. Ina ~e, od tih 50 od sto, ko li ko iz no si po vra }aj – 25 od sto da je dr `a va, a osta lih 25 od sto IPARD fon da. E, ni to jo{ kod nas ni je si stem ski re {e no. Ta ko |e, mo ra se vi {e ra di ti na pro mo ci ji IPARD-a, jer po qo pri vred ni ci tre ba ozbiq no da se pri pre ma ju za apli ka ci ju. To ni je jed no stav na pri ja va na dve stra ne, ve} ozbi qan bi znis-plan ko ji oprav da va in ve sti ci ju i po ka zu je da ona do no si re zul tat i da je odr `i va – ob ja {wa va Mi ri}.

Go ran @iv kov, biv {i mi ni star po qo pri vr de, za “Dnev nik” ta ko |e uka zu je na ~i we ni cu da je EU na me ni la pa re i sil no `e li da Sr bi ja do kra ja fi nan sij skog ci klu sa od 2007. do 2013. mo `e da ko ri sti taj no vac, ali je po treb no da do kra ja sle de }e go di ne za vr {i mo pro ces pro gra mi ra wa, akre di ta ci je na ci o nal nih struk tu ra... Uko li ko na {a ad mi ni stra ci ja to ne ura di, mo `e pro }i i ne ko li ko go di na dok ne u|e mo u IPARD si stem. n Sla|ana Glu{~evi}

6

dnevnik

nedeqa14.oktobar2012.

ri o ri tet ni ciq Vla de APV je na sta vak tren da in ve sti ci o nog ula ga wa u zdrav stvo Voj vo di ne, sa po seb nim ak cen tom na za vr {a va we za po ~e tih pro je ka ta, iz ja vi la je za „Dnev nik” po kra jin ska se kre tar ka za zrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de o gra fi ju prof. dr Ve sna Ko pi to vi}.

– Me |u pri o ri te ti ma su re kon struk ci ja Kli ni ke za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo KC Voj vo di ne, iz grad wa i re kon struk ci ja In sti tu ta „Ka me ni ca 2“, Spe ci jal ne Bol ni ce za plu} ne bo le sti „Bu di sav Ba bi}“ u Be loj Cr kvi, In ter nog ode qe wa u Srem skoj Mi tro vi ci, te neo p hod ne re kon struk ci je naj u gro `e ni jih ode qe wa op {tih bol ni ca u APV, kao i na bav ka spe ci fi~ ne i neo p hod ne opre me za wih – na vo di prof. Ko pi to vi}.

Ka da je re~ o raz vo ju baw skih po ten ci ja la Voj vo di ne, pri o ri tet }e bi ti usme ren na spe ci jal ne bol ni ce za re ha bi li ta ci ju i baw sko le ~e we.

– Pri to me }e mo uti ca ti i na pro {i re we me di cin ske de lat no sti, uvo |e wem re ha bi li ta ci je za kar di o lo {ke i pul mo lo {ke bo le sni ke, pre vas hod no u Ba wi „Ter mal“ u Vrd ni ku. Ima ju }i u vi du pro stor ne i bi o lo {ke od li ke ovog pod ne bqa, kao i bli zi nu In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci, ciq nam je da se sma wi od liv pa ci je na ta iz Voj vo di ne, ra di wi ho ve re ha bi li ta ci je.

Kako napreduju radovi na „Kamenici 2“ i kada mo`emo o~ekivati wihov zavr{etak?

– Re a li za ci ja pro jek ta „Ka me ni ca 2“, ko ji pred sta vqa jed nu od naj zna ~aj ni jih in ve sti ci ja Vla de APV i Fon da za ka pi tal na ula ga wa za ko ji je opre de qe na mi li jar da i 220 mi li o na di na ra, ob u hva ta iz grad wu no vih i na do grad wu po sto je }ih obje ka ta sva tri in sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci. Gra |a ni Voj vo di ne, ali i ce le Sr bi je, do bi }e je dan od naj mo der ni jih cen ta ra za le ~e we kar di o va sku lar nih, plu} nih i kan ce ro ge nih bo le sti. O~e ku jem da ovaj obje kat bu de za vr {en i use qen do kra ja 2013. go di ne. U ovom tre nut ku ste pen iz ra |e no sti objek ta je 85 od sto. Isto vre me no se kre }e u na bav ku funk ci o nal ne opre me kao i edu ka ci ju neo p hod nog ka dra, na ro ~i to kva li tet nog le kar skog. Tre nut ni ma wak tog ka dra na la `e nam raz go vo re s Mi ni star stvom zdra vqa i Re pu bli~ kim fon dom za zdrav stve no osi gu ra we.

Kada }e se realizovati nabavka aparata za zra~nu terapiju za Institut za onkologiju Vojvodine?

– Na bav ka apa ra ta za zra~ nu te ra pi ju In sti tu ta za on ko lo gi ju i In sti tu ta za plu} ne bo le sti pod ra zu me va ~e ti ri bun ke ra za zra ~e we, sa po dva u sva kom in sti tu tu. U wi ma }e bi ti sme {te ni naj mo der ni ji apa ra ti za zra ~e we, li ne ar ni ak ce le ra to ri, te sma tra mo da }e

P

ZA[TO SE PREISPITUJU SAMO 24 A NE SVE SPORNE PRIVATIZACIJE?

Vre me - sa ve znik ko rup ci je P

re i spi ti va we pri va ti za ci je srp dar du ko ji je pro kla mo van i ~la nom 7. skih pred u ze }a do {lo je na dnev ni Evrop ske kon ven ci je o qud skim pra vi ma – red, ali se ono i da qe vr ti oko 24 uka zu je pro fe sor Ili}. “naj spor ni je”, ma da je broj dru {tve nih Na{ sa go vor nik se sla `e sa oce nom da pred u ze }a ko ja su pro da ta pod sum wi vim i mo `e do }i do za sta re lo sti ako se ne ka de ne raz ja {we nim okol no sti ma mno go ve }i. la ko rup ci je u pri va ti za ci ji na vre me ne Na i me, vi {e ne ma ni ka kve sum we da je u pro ce su i ra ju, do da ju }i da za sta re lost zna pro te kloj de ce ni ji u pro ce su pri va ti za - ~i da po sle od re |e nog vre me na dr `a va ne ci je bi lo ili kla si~ ne pqa~ ke, ili ko rup - mo `e po kre nu ti kri vi~ ni po stu pak pro ci je to li ke da se u ovom tre nut ku ~ak i ne tiv li ca ko ja su osum wi ~e na da su po ~i ni mo `e sa gle da ti wen obim. la kri vi~ no de lo, te je zbog to ga naj va `ni Od 2.280 pri va ti zo va nih fir mi ugo vo ri je da se ta kva de la br zo ot kri va ju i pro ce su po ni {te ni u 644. Na kon {to su iz wih su i ra ju. no vo pe ~e ni vla sni ci sum wi vog po re kla – Mo `e se re }i da je za sta re lost po kre is ce di li sve {to su mo gli, rad ni ci u pra ta wa kri vi~ nog po stup ka pra vi lo i sa mo znim ha la ma, bez po sla, pri ma wa, po slov - iz u zet no mo `e bi ti pred vi |e no da ona ne nih part ne ra i bu du} no sti – vra }e ni su pred sta vqa ju smet wu za kri vi~ no go we we pod okri qe dr `a ve. U pro ce su pri va ti za - li ca osum wi ~e nih za ne ka kri vi~ na de la. ci je u Sr bi ji bez po sla je osta lo 75 od sto To se ~i ni sa mo ka da je re~ o naj te `im za p o s le nih u ne ka da {wim dru { tve n im kri vi~ nim de li ma, ta~ ni je o rat nim zlo pred u ze }i ma. To se do go di lo u sva koj ~e - ~i ni ma. Da kle, tu ne spa da ju ko rup tiv na tvr toj pri va ti zo va noj fir mi, pa je pi ta we kri v i~ n a de l a – ob j a { wa v a pro f e s or ko li ko ima smi sla po mi wa ti sa mo 24 slu - Ili}. ~a ja, i to za to {to je Evrop ska uni ja na Ma da ini ci ja ti va Bi roa de lu je sa svim osno vu iz ve {ta ja Sa ve ta za bor bu pro tiv lo gi~ no u si tu a ci ji ka da je iz ve sno da }e ko rup ci je to tra `i la od na {ih vla sti. Da se mno gi ko ji su u~e sto va li u ne za ko ni tim je, ko jim slu ~a jem, Sa vet sti gao da is pi ta pri va ti za ci ja ma u pro te kloj de ce ni ji jed i dru ge spor ne pri va ti za ci je, sa svim je iz - no stav no iz vu }i (ni kom ni su za ni mqi vi?) ve s no da bi broj i po r ed to g a {to onih ko je va qa sta rad n i c i pro p a l ih Ne do sta tak do ka za, kri vi~ ni vi ti na ta pet da nas pred u ze }a to tra `e, po stup ci ko ji pre du go tra ju, bio de se to stru ko ve ona je, po oce ni pro }i. No, to se ni je de - a ve o ma ~e sto i upliv po li ti ke u fe so ra Ili }a – te si lo, pa EU ni je mo {ko spro vo di va. oblast ko ja bi tre ba lo da bu de gla i te spor ne pri – Osnov na stvar is kqu ~i vo stvar kri vi~ nog va ti za ci je da uvr sti ka da je re~ o kri pra vo su |a, osnov ni su raz lo zi u svoj zah tev pre ma vi~ nom go we wu po zbog ko jeg broj ne afe re ni su Sr bi ji. ~i n i l a c a kri v i~ Upra vo zbog to ga nih de la je ste wi ho do bi le svoj pra vo sud ni epi log Bi ro za dru {tve na vo pra vo vre me no ot (prof. dr Go ran Ili}) is t ra ` i va wa pred kri va we i iz vo |e we la `e da se iz vr {i pred li c e prav d e. pro me na po sto je }eg za kon skog okvi ra i Ne do sta tak do ka za, kri vi~ ni po stup ci ko pred vi di da de lo ko rup ci je u pri va ti za ci - ji pre du go tra ju, a ve o ma ~e sto i upliv po ji ne mo `e da za sta ri. Po oce ni stru~ wa li ti ke u oblast ko ja bi tre ba lo da bu de is ka, za uspeh i in te gri tet bi lo ko je vr ste kqu ~ i v o stvar kri v i~ n og pra v o s u | a, bor be pro tiv ko rup ci je, pa i u pri va ti za osnov ni su raz lo zi zbog ko jeg broj ne afe ci ji, od pre sud nog zna ~a ja je po sto ja we na re ni su do bi le svoj pra vo sud ni epi log. za ko nu za sno va nih ja snih pro ce du ra ko je Uosta lom, zar je za i sta bi lo po treb no da }e do ve sti do ka `wa va wa po ~i ni la ca ko - EU na lo `i is pi ti va we od re |e nih pri va rup tiv nih de la, ali i na kna de {te te pre - ti za ci ja, pa da na {a dr `a va, a na ro ~i to tr pqe ne zbog po ni {te ne pri va ti za ci je. U pra vo sud ni or ga ni, po~ nu da ra de svoj po su prot nom, tvr de u Bi rou, bor ba pro tiv sao? Pro tek vre me na je lo{ “sa ve znik” u ko rup ci je }e osta ti u okvi ri ma po li ti~ - ovom po slu, pa ni sam op ti mi sta da }e sa da kog mar ke tin ga, isto vre me no da ju }i pri - sve to mo }i da bu de ra sve tqe no – ka `e li ku ko rum pi ra ni ma da se za {ti te.

Ili}.

Na pi ta we {ta rad ni ci ma ko ji su zbog Uosta lom, Sr bi ja je, pre ma jo{ va `e }oj ne za ko ni te pri va ti za ci je osta li bez rad Na ci o nal noj stra te gi ji za bor bu pro tiv nog me sta i po sta li `r tve ko rup ci je, ko rup ci je, oba ve zna da iz vr {i pre i spi ti zna ~i to {to }e mo `da ne ko i od go va ra ti va we svih pri va ti za ci ja, {to na ne ki na zbog ko rup ci je u pro da ji dru {tve nih pre~in uvo di prin cip re tro ak tiv no sti. Sto d u ze }a, ako oni ni na ko ji na ~in ne mo gu ga je stva ra we za kon skog okvi ra ko ji }e da na dok na de {te tu ko ju je pro iz ve la dr le ga li zo va ti re tro ak tiv nost na ~in da se `a va po sred stvom Agen ci je za pri va ti za spre ~i kam paw ski pri stup u is tra ga ma ko ci ju i mi ni star stva u ~i joj nad le `no sti rup ci je u pri va ti za ci ji, pre u zi ma wu ili se od vi jao taj pro ces, na{ sa go vor nik ob ste ~a ju pred u ze }a, ba{ da bi se iz be gao se ja {wa va da od go vor na to pi ta we pre va lek tiv ni oda bir slu ~a je va ko je va qa is zi la zi kri vi~ no-prav ne okvi re pro ble tra `i ti. ma ko rup ci je. Ov de se, na i me, ra di o vla Bi ro pri to me tra `i i da se na pra vi ja da vi ni pra va kao te meq nom prin ci pu na sna spe ci fi ka ci ja de la ko rup ci je u pri va ko jem bi tre ba lo da po ~i va sva ko de mo ti za ci ji kao {to su pro da ja jav nih in for krat sko dru {tvo. ma ci ja, zlo u po tre be u pro ce na ma ka pi ta – Je da na kost pred za ko nom pod ra zu me la, zlo u po tre be u kon tro li pri va ti za ci o va da sva ko, bez ob zi ra na po lo `aj ko ji nih ugo vo ra … Jer, ka ko tvr di, sa mo sud ske za u zi ma u od re |e nom dru {tvu, tre ba da od lu ke ko ji ma je usta no vqe no da je bi lo od go va ra za svo je po stup ke u skla du sa ko rup ci je u pri va ti za ci ji mo gu bi ti prav stan dar di ma pra vi~ nog su |e wa – za kqu ni osnov da za po sle ni, ko ji su iz gu bi li ~u je pro fe sor Ili}. – No, ~ak i ka da bi rad no me sto, po kre nu sud ske pro ce se po kod nas to bio slu ~aj, u {ta ni sam uve osno vu kon ven ci je SE o gra |an skim pra vi ren, to je sla ba ute ha za ne kog ko je ostao ma, a ko ja `r tva ma ko rup ci je jem ~i na kna bez po sla. Zbog to ga bi od go vor na dr `a du {te te. va tre ba lo da po nu di od go va ra ju }e pro Me |u tim, pro fe sor kri vi~ nog pra va na gra me pri vred nog raz vo ja i so ci jal ne za Prav nom fa kul te tu u Be o gra du dr Go ran {ti te, i na taj na ~in da se “is ku pi” za Ili} ob ja {wa va za na{ list da je za bra na gre {ke ko je je su u we no ime ~i we ne. re tro ak tiv no sti op {ti prin cip ko ji va Ali ko li ko je to mo gu }e u sa da {woj eko `i u kri vi~ nom pra vu . nom skoj si tu a ci ji – mi slim da ni je po – Do re tro ak tiv ne pri me ne kri vi~ nog treb no go vo ri ti. za ko na mo `e da do |e sa mo ako je no vi za kon po voq ni ji po u~i ni o ca. Re~ je o stan n Qubinka Male{evi}

INTERVJU

PROF. DR VESNA KOPITOVI],

Voj vo di ni i le ka ra

se wi ho va re a li za ci ja na bav ke de {a va ti to kom 2013.go di ne, sin hro no sa za vr {a va wem gra |e vin skih ra do va. l Koju medicinsku opremu mogu o~ekivati ostale zdravstvene ustanove u Pokrajini.

– Na bav ka neo p hod ne opre me u osta lim zdrav stve nim usta no va ma APV, od vi ja }e se u skla du sa mo gu} no sti ma.

Sva ka usta no va i we na ru ko vod stva su ve} na po ~et ku man da ta no ve Vla de Voj vo di ne do sta vi li se kre ta ri ja tu ko ji vo dim li stu pri o ri te ta neo p hod ne opre me. Me |u tim, iz nos sa mo osnov nih po tre ba svih usta no va do se `e 7 mi li jar di di na ra, {to je u ovom mo men tu iz u zet no ve li ka stav ka za Po kra ji nu.

U sva kom slu ~a ju, Se kre ta ri jat }e unu tar zdrav stve nih usta no va na te ri to ri ji Voj vo di ne omo gu }i ti pre ra spo de lu po sto je }e opre me i isto vre me no na bav ku no ve, kao {to je ura |e no i sa mag net nom re zo nan com i we nim pre ba ci va wem iz In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci u Op {tu Bol ni cu u Su bo ti ci.

Tom pri li kom je no va mag net na re zo nan ca, obez be |e na iz sred sta va du van skog di na ra, in sta li ra na u Srem skoj Ka me ni ci, a te le ra di o lo gi jom omo gu }e na je uza jam na stru~ na i edu ka tiv na sa rad wa. l Sve ~e{}e se u javnosti govori o promeni rukovodstava u pojedinim zdravstvenim ustanovama. Da

Kona~no po~iwu radovi i na KCV – U 2013. go di ni pla ni ra mo da za po~ ne mo ra do ve na B i C la me li KC Voj vo di ne sred stvi ma Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke u okvi ru pro jek ta re kon struk ci je i iz grad we ~e ti ri kli ni~ ka cen tra Sr bi je, a u sa rad wi sa Mi ni star stvom zdra vqa Re pu bli ke Sr bi je – na vo di dr Ve sna Ko pi to vi}. – Kli ni~ ki cen tri u No vom Sa du i Ni {u }e, na osno vu do bro ura |e ne pro jekt no-teh ni~ ke do ku men ta ci je, bi ti pr vi u za po ~i wa wu ra do va.

li je to ta~no i u kojima se tako ne{to planira?

– Sma tram da je va `no is ta }i da smo ve} u po ~et ku ra da ovog se kre ta ri ja ta odr `a li sa sta nak sa svim di rek to ri ma zdrav stve nih usta no va i Po kra jin skim fon dom za zdrav stve no osi gu ra we, re al no pri ka za li pro ble me, da li pred lo ge za wi ho vo re {a va we, sa sta vi li in for ma ci ju ko ju }e mo upu ti ti Vla di Voj vo di ne i po tom Vla di Sr bi je i Mi ni star stvu zdra vqa. Sa stav ove in for ma ci je ti ~e se kon kret nih re {e wa u po gle du po ve }a wa bro ja ka dro va i ne do voq nog bro ja za po sle nih u zdrav stve nim usta no va ma ~i ji je osni va~ AP Voj vo di na, a ko ji se pred sta vqa kao go ru }i pro blem u svim zdrav stve nim in sti tu ci ja ma.

Pred lo zi se ta ko |e od no se i na iz me nu u Pla nu mre `e zdrav stve nih usta no va, pri ~e mu bi opre de qu ju }i fak tor bio ne sa mo broj po steq nih ka pa ci te ta, ne go i broj pro ce du ra ko je se spro vo de u wi ma. Ciq Se kre ta ri ja ta za zdrav stvo je da de lu je u ime, kao i za sve zdrav stve ne usta no ve AP Voj vo di ne, je din stve no.

Sto ga se do sa da ni smo ba vi li po li ti kom pro me na ru ko vod sta va zdrav stve nih in sti tu ci ja, uko li ko je man dat ru ko vo di o ca u to ku, ni ti ima mo tu na me ru, ne go po li ti kom ko ju na la `e stru ka i po tre bom za za jed ni~ kim re {a va wem po sto je }ih pro ble ma.

l Slu~ajevi smrti nero|enih beba uznemiravaju javnost. Kao lekar zaposlen na Klinici za ginekologiju i aku{erstvo, kako gledate na ovakve slu~ajeve i sve ~e{}e napade javnosti na tu ustanovu?

– Kao le kar Kli ni ke za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo, u ko joj ra dim pre ko 20 go di na, sma tram da po sto ji pre da nost po slu i pa ci jen ti ma kod ve }i ne mo jih

ZEMAQSKI DANI TEKU

U

svim onim ~u ve nim, pa vaq da i epo hal nim hak sli jev sko-or ve lov sko-za mja ti nov skim an tiuto pi ja ma, a to bi mo `da, po ne kim po vr {nim kri te ri ju mi ma, mo gle da bu du i naj va `ni je kwi ge XX ve ka, sa mo jed no ni kad i ni ka ko ni sam mo gao da pri hva tim – da se qu di ma, ~i ta vim ge ne ra ci ja ma po ce lom sve tu una o ko lo, ce lom ci vi li zo va nom ~o ve ~an stvu, mo `e ma ni pu li sa ti sa mo na osno vu fal si fi ko va wa pro {lo sti, pa i one naj no vi je, ko joj su ~ak i ne ki sve do ci `i vi. Dr `ao sam da je ba{ tu naj sla bi ja ta~ ka Hak sli je vog ro ma na „Vr li, no vi svet“, ili one ja ko iz vi ka ne, ali da ka ko uglav nom ne i pro ~i ta ne Or ve lo ve „1984“, kao i Za mja ti no vog de ce ni ja ma za bra we nog fu tu ri sti~ kog re mek-de la „Mi“, ko je da nas, ot ka ko se {tam pa i u xep nim, aero drom skim ili tzv. ki osk-iz da wi ma, ni ko ne uzi ma u ru ke. Jer Jev ge nij Za mja tin ni je ta ko mu dar, ko ri stan i uop {te to li ko ~u do tvor no le ko vit kao ona na {a zna ~aj na sa vre me ni ca g|a Isi do ra Bje li ca-Bo bi}-Moj si lo vi}-Ba sa lo-Ha bja no vi}.

A {ta mi sli te, za {to ja, u tam ni ci mog pa tri jar hal nog se o sko-pa la na~ ko-voj vo |an sko-sred wo e vrop skog od ra sta wa i `i vqe wa, to ni sam mo gao da raz u mem: pa pre pre ka mi je vaq da bio mla da la~ ki op ti mi zam i ve ra u qu de, ko je na{ dra gi Bog iz gle da ni je ba{ uvek stva rao po ob li~ ju svo me.

Ve ra, da kle, u qud ski rod i na pre dak, u `e qu da ti bu de udob ni je i bo qe, da ti de ca osve tla ju obraz i bu du od te be sre} ni ja i uspe {ni ja, ina ~e sve

Ve} gotovo ovo na ze mqi i ne bi ima lo ne kog smi sla. Hak sli mi je sve to, {to bi Ba na }a ni re kli, iz kwi ge u kwi gu „zga |a vao“, a ja sam na iv no mi slio da on to sa mo `e li da nas za ba vi. Dok se sve to {to je on iz ma {tao ni je ba{ na ma po ~e lo de {a va ti. I ta ko je „od neo vrag {a lu“.

Pa ta ko se dim ovih je se wih da na na svom li man skom vi di kov cu u Ku li od se dam ve tro va i u va ro{ ne si la zim, jer je moj le pi grad, svo je vre me no na zvan i „Ati ni com srp skom“, {to }e se, eto, po ka za ti kao sa svim neo pre zno – i tre }i put po stao ra di kal ski. S tim {to je pr va dva pu ta (sa Mi ri ~i }em i Goj ko vi} kom, ako ih se jo{ iko se }a) bio [e {eq burg, a sad ga, ko bi znao za {to, ^i ~a To mi nom ko li bom zov(ed)u. Pa za to i ne iz la zim u va ro{, {to da ri zi ku jem da me o~e pi i no ve ci pe le mi zga zi ne ki „ide Ma ca oko te be, pa zi da te ne ogre be“, ne ki ku var, pe va~, pe li van ili ar le kin iz one sra mot ne „Pin ko ve“ far me ili jo{ stra {ni jeg „Ve li kog bra ta“, ne ki no vo po sta vqe ni di rek tor po zo ri {ta sa de be lim lan cem oko onog de la te la gde ja ve zu jem kra va tu. Ali od sad }e se u mom gra du u po zo ri {te i}i is kqu ~i vo u do woj tre ner ci, sa `en skim raj fom pre ko ~u pa ve gla ve i sa oba ve znim na o ~a ri ma za sun ce.

A ka ko u grad ne iz la zim, mo ra se ne {to i ra di ti, kad me ve} ne zo vu da

sa Kar le u {om ku vam te le }u gla vu sa pra se }im no gi ca ma, pa sam, ne }e te ve ro va ti, do hva tio i iz li stao kom ple te „Vre me na“ i „Ni na“ iz 1991, 1997. (pi {taq ke i kor do ni), 1999. (pred i za vre me bom bar do va wa) i na rav no 2000-te go di ne, uo~i 5. ok to bra i po sle we ga. I sad da vam ka `em: da se uko ri ~e ti kom ple ti od 1991- 2001. i pre ve du na en gle ski, fran cu ski i na ro ~i to {pan ski, to bi bi la po e ma XXI ve ka, a G. G. Mar kes bi u opi su svog mit skog Ma kon da u „Sto go di na sa mo }e“ de lo vao kao ka kav br qi vi {ef ra ~u no vod stva u ma loj se o skoj zem-za dru zi.

Taj na{ Ma kon do u sli vu tri Mo ra ve, na {a ga le ri ja lu da ka, ~u da ka, svra ka i du ra ka... sve to tek ~e ka ne kog Ra blea, Ser van te sa, Gin te ra Gra sa ili Mar ke sa. Mi za taj za lo gaj ni smo, „ve li ka je ma~ ku te le }a gla va“, a i tre ba se ma lo od ma }i. ^u do je ta per spek ti va, ona i od naj ve }ih ~u do vi {ta na pra vi bu da le. Ka ko re ~e Vi na ver: „Mi ~e ka mo unu ke“; da, one ko ji }e bi ti pi sme ni ji od nas, a do tle }e nam se jo{ mno go de si ti – na ro ~i to u na {oj pro {lo sti.

I u to ime, ume sto hak sli jev sko-or ve lov skih an ti-uto pi ja, ja vas da nas po zdra vqam jed nim re zig ni ra nim ci ta tom iz „Epi ku ro vog vr ta“ sta rog, do brog, mu drog, a to plog i ne `nog fran cu skog ro man si je ra Ana to la Fran sa, bli skog ro |a ka na {eg Si me

dnevnik

nedeqa14.oktobar2012.

POKRAJINSKA SEKRETARKA ZA ZDRAVSTVO

nedostaje i opreme

ko le ga, a isto ta ko i na {a sprem nost da uvek da mo mak si mum zna wa, edu ka ci je i stru~ nog ra da. Sto ga sam sta va da se svi pro ble mi, ko je od re |e na usta no va mo `e da ima, re {a va ju za kon skim pro ce du ra ma, a ne raz li ~i tim in ter pre ta ci ja me di ja i jav no sti. Ovih kom pli ka ci ja smr ti ne ro |e nih be ba je od u vek bi lo i, na `a lost, bi }e i u bu du} no sti.

Ko li ko god da ne vo li mo sta ti sti ku, ba rem je mo ra mo po {to va ti jer je za sno va na na do ka zi ma. I po ovom pi ta wu sva svet ska sta ti sti ka pri ja vqu je dve do tri smr ti ne ro |e ne be be na 3.000 po ro |a ja u ter min skoj trud no }i. Pi ta we je sa mo ko li ko }e mo mi mo }i to da pred u pre di mo i sma wi mo. Po ne kad, i po red svih pri me we nih sa vre me nih di jag no sti~ kih pro ce du ra, mi ne mo `e mo da uo~i mo mo me nat ka da je plod ugro `en, jer se ra di o mi nu ti ma. To je pri mer po sled we tra gi~ ne smr ti ne ro |e ne be be i pup ~a ni ka oko vra ta, ko ji je zbog po kre ta plo da uzro ko vao i we go vo za te za we i ne do sta tak ki se o ni ka u kr vi. Pup ~a nik oko vra ta mo `e da se re gi stru je ul tra zvu~ nim pre gle di ma, ali ne i we go vo akut no za te za we.

Po {to se sko ro sva ka sed ma be ba ra |a sa pup ~a ni kom oko vra ta, to na `a lost mo `e da bu de raz log fa tal nog is ho da na ko ji mi ne mo `e mo uti ca ti. l [ta vaqa ~initi?

– Po sto je ne ko li ko po stu pa ka, a mno gi su u na {oj usta no vi ve} spro ve de ni u de lo, {to sma tram vr lo po zi tiv nim. Pr vo, upra va usta no ve, u ovom slu ~a ju Kli ni ke za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo, KCV, du `na je da sve in for ma ci je na vre me sa op {ti ka ko po ro di ci, ta ko i me di ja ma. Ti me se spre ~a va ju po gre {ne in ter pre ta ci je jav no sti ko ja uvek sa zna i pre ne go {to i mi kao le ka ri, ko ji ra di mo u toj usta no vi, do bi je mo in for ma ci je. I to je no va upra va Kli ni ke vr lo prompt no i ko rekt no spro ve la, isto vre me no ak ti vi ra ju }i za kon ske pro ce du re ko je pod ra zu me va ju iz ve {taj ko mi si je za unu tra {wi i van red ni spo qa {ni stru~ ni

nad zor. Da qa od lu ka se pre pu {ta is tra `nom po stup ku i tu `i la {tvu uko li ko po sto je raz lo zi za to. Kao le ka ri, ne be `i mo od od go vor no sti i pri hva ta wa po sle di ca mo gu }e stru~ ne gre {ke, uko li ko se ona do ka `e, a isto ta ko pri hva ta mo i da je pra vo sva kog ro di te qa da sud skim pu tem do ka `e is prav nost svo je sum we u na {e po stup ke. l Da li je ne{to mogu}e uraditi i na ~isto stru~nom planu?

– Spro ve de ne su u de lo ne ke pro me ne u stru~ nim dok tri na ma sa mog po stup ka ra da u pro ce ni sta wa ugo `e no sti plo da kod trud ni ca ko je su ter mi nu po ro |a ja. No vi ji pri stup na Kli ni ci se od no si na znat no ak tiv ni je pro ce du re u za dr `a va wu trud ni ca ko je su u ter mi nu, i to sa mo je dan do dva da na na ode qe wu pa to lo gi je trud no }e, ka da se upu }u ju u po ro |aj nu sa lu ra di za vr {a va wa po ro |a ja, bi lo va gi nal nim pu tem, bi lo car skim re zom.

Sve sni smo da ovim ak tiv ni jim pri stu pom mo `e mo po ve }a ti pro ce nat car skih re zo va. S jed ne stra ne, taj ve }i pro ce nat je da le ko ma we va `an od sre} nog is ho da za maj ku i de te, no, s dru ge stra ne, mo `e se po ve }a ti broj ope ra ci ja ko je no se sa so bom i mo gu} nost kom pli ka ci ja. Uvek je lep {e i pri rod ni je po ro di ti se va gi nal nim pu tem, uko li ko je to mo gu }e, a ne `e le ti car ski rez, kao ope ra ci ju ko ja sa so bom no si i sve svo je ri zi ke.

Isto vre me no, uki nu li smo Ko mi si ju za car ske re zo ve, ka ko bi pro ce du ru za vr {a va wa trud no }e po jed no sta vi li i da li pri mat ak tiv nom u}e {}u svih va lid nih me di cin skih po stu pa ka ko ji ima ju za ciq da se pa ci jent ki we {to kra }e za dr `a va ju na ode qe wu Kli ni ke, a {to ra ni je upu te u po ro |aj nu sa lu. Vr lo br zo }e mo uve sti i pri su stvo oca na po ro |a ju, kao i mo gu} nost do bi ja wa apart man skog sme {ta ja, kao od go vor na `e qe broj nih pa ci jent ki wa. n Jasna Barbuzan

ni{ta Matavuqa (po `enskoj liniji, videti „Biqe{ke jednog pisca“). „Rod qudski nije podlo`an neograni~enom napredovawu. Da se on razvije bilo je potrebno da na zemqi budu izvesni fizi~ki i hemijski uslovi koji nikako nisu stalni. Bilo je vreme kada na{a planeta nije bila pogodna za ~oveka: ona je bila suvi{e topla i suvi{e vla`na. Do}i }e i vreme kad mu vi{e ne}e pogodovati: bice suvi{e hladna i suvi{e suha. Kad se sunce bude ugasi lo, {to ne mo`e izostati, davno pre toga zemqa }e biti biti bez qudi. Posledwi bi}e isto tako nesposobni i glupi kao {to su bili prvi. Oni }e zaboraviti sve ve{tine i sva znawa. Oni }e se bedno ispru`iti u pe}inama, ukraj gle~era ~ije }e providne gromade tada klizati nad i{~ezlim ru{evinama varo{i u kojima se sad misli, voli, pati, nada. Svi brestovi, sve lipe bi}e izumrle od zime: i jele }e vladati same na sle|enoj zemqi. Ovi posledwi qudi, o~ajni, ne shvataju}i da su to, ne}e ni{ta znati o nama, ni{ta o na{em geniju, ni{ta o na{oj qubavi, a ipak oni }e biti na{a novoro|e na deca i krv na{e krvi.

Slab jedan ostatak kraqevske inteligencije, nesiguran u wihovoj otupeloj lubawi, odr`a}e im jo{ neko vreme prevlast nad merdevinama namno`enim oko wihovih pe}ina. Narodi i plemena bi}e i{~ezla pod snegovima i ledom, sa varo{ima putevima, vrtovima starog sveta. Jedva nekolike po rodice opstoja}e. @ene, deca, starci, uko ~eni jedan preko drugog, vide}e kroz otvore wihove pe}ine kako se nad wihovim gla-

vama tu`no uspiwe jedno tamno sunce po kome }e, kao po ugarku koji se gasi protr~avati ri|i plameni, dok }e zaslepquju}i sneg zvezda i daqe sijati celoga dana u crnom nebu, kroz ledeni zrak. Eto {ta }e se videti: ali, u svojoj gluposti, oni ~ak ne}e znati da vide ne{to. Jednoga dana, posledwi od wih ispusti}e bez mr`we i bez qubavi u du{mansko nebo zadwi qudski dah. A zemqa }e produ `iti da se kotrqa, nose}i kroz }utqive prostore pepele ~ove~anstva, Homerove po eme i uzvi{ene odlomke gr~kih mramora, priqubqene uz wene ohladnele bokove. I nikakva misao vi{e ne}e poleteti put beskraja, iz nedara ovog globusa gde se du{a toliko usu|ivala, nikakva qudska misao bar. Jer ko mo`e re}i da druga kakva misao ne}e do}i do svesti o sebi i da taj grob u kome }emo mi po~ivati ne}e biti kolevka jedne nove du{e? Kakve du{e, ja ne znam.

Du{e insekta, mo`da.“ Elijade je napisao „Istoriju sveta do pojave ~oveka na zemqi“, {to mi jo{ nismo preveli, jer imamo Rastkov „Dan {esti“.

Ali ovi Fransovi redovi ne li~e na te kwi ge. Oni bi se pre mogle podmetnuti Jer`i ju And`ejevskom koji je napisao roman o kraju sveta – „Ve} gotovo ni{ta!“ Razliku, zacelo, ne bi primetio ni onaj kompjuter ski program za otkrivawe plagijata. n \or|e Randeq

7

I N T E R V J U : MIhAJlO PANTI], PISAc, POTPREDSEDNIK SRPSKOg PEN cENTRA, uNIVERZITETSKI PROfESOR

Zla voqa uvek stoji naspram pameti Kulturnom centru Novog Sada, ka– Ne bih se ba vio ar bi tra `om, rp ski PEN cen tar o{tro je da je pomo}nik ministra kulture sva ki slu ~aj je slu ~aj za se be. Srp re a go vao na ta las sme wi va wa nedvosmisleno poru~io da je ski PEN cen tar je re a go vao i u slu pi sa ca, re di te qa i kul tur „vreme za prvi srpski kulturni ~a ju Ugri ~i }a, ne da bi po dr `ao nih po sle ni ka sa ~e la zna ~aj nih in ustanak”, prave}i usput spisak we go vo mi {qe we, jer sva ko ima sti tu ci ja kul tu re. „Obra zlo `e wa s „umetnika-izdajnika”? pra vo da mi sli ali ne i da ra di {ta ko ji ma su po hit nom po stup ku oba – Tu je sva ki ko men tar iz li {an. mu se ho }e, ne go da bi ape lo vao da se vqe ne sme ne ili s ko ji ma se na ja vqu Ne ma kra ja ~u |e wu, to je pri rod na qu di ne sme wu ju zbog mi {qe wa. ju ~i ta ve se rij ske sme ne pred sta vqa re ak ci ja, ma da bih pre re kao da je Sve te su mor ne pri ~e vi dim u stva ju otvo re ni na pad na kul tur ne i de re~ o hro ni~ nom simp to mu. No voj ri kao po sle di cu, kao lo{ re zul tat mo krat ske vred no sti, na jav nu re~ i vla sti se is pr va u~i ni da mo `e sve, i od su stva bi lo ka kve kul tur ne po li slo bo du iz ra `a va wa, kao i po ri ca we ta ko ima mo si tu a ci ju da smo uvek na ti ke ili stra te gi je. Sve se svo di na kul tur nih stan dar da i re zul ta ta“, ne kom no vom kva zi po ~et ku, a za pra to ko ko me pri pa da: vla sti, opo zi stav je Srp skog PEN cen tra, u oce nu vo sve vre me ide mo una zad, i ve} smo ci ji, ne vla di nom sek to ru, „pa tri o da je u pi ta wu kla si~ no „po li ti~ ko do gu {e u gli bu. Sme ni ti Bo `i da ra ta ma” ili „evro pej ci ma”, a pi ta we na si qe”. \u ro vi }a i La sla Bla {ko vi }a, i svih pi ta wa je ka ko po de li ti pa re Vlast je, me |u tim, o~i gled no ba{ u~i ni ti sve da Zo ran \e ri} pod ne se iz bu xe ta na {to vi {e va pi ju }ih bri ga za ogla {a va we na {ih naj u ostav ku po sle ono ga {to su u~i ni li ko ri sni ka - i tu se `a lo sno po zor je gled ni jih kwi `ev ni ka. Da li to vi za ku }e u ko ji ma su ra di li, zna ~i de za vr {a va. Na rav no da po da ni ci i {e go vo ri o pri ro di vla sti ili sve mon stri ra ti sle pu si lu ili osi o ni po slu {ni ci ima ju pred nost. Uko li do ~i o ne mo }i in te lek tu al ne eli te, vo lun ta ri zam, ka ko vam dra go. A to ko `e li te kon tro lu nad od re |e nim pi ta li smo dr Mi haj la Pan ti }a, na je sa mo vrh le de nog bre ga. Ko li ko }e de lom bu xe ta mo ra te ima ti svog ~o {eg po zna tog pi sca i kwi `ev nog tek qu di bi ti sme we no ili je ve} ve ka na od go va ra ju }em me stu. Sa ma kri ti ~a ra, pro fe so ra na Fi lo lo su {ti na, kre a tiv ni qu di, umet nost {kom fa kul te tu u Be o gra du i pot - sme we no u ma wim sre di na ma i u lo kal nim in sti tu ci ja ma kul tu re, to i kul tu ra ne ma ju ni ka kvog zna ~a ja pred sed ni ka Srp skog PEN cen tra. ni ko ne mo `e zna ti. Ka ko god, to je jer ni su u me ha ni zmu vla da wa, ne – Tre ba se ~u va ti pre ja kih re ~i, one zna ju da ubi ju, da pa ra fra zi ram Bran ka Miq ko vi }a – ka `e dr Pan ti} za „Dnev nik“. – I Srp ski PEN se, jer je or ga ni za ci ja ko ja pro mo vi {e to le ran ci ju i sa rad wu, ~u va pre ja kih re ~i. Ne ki put ih, me |u tim, ni je mo gu }e iz be }i. A to ne ki put je sa da. Si tu a ci ja u srp skoj kul tu ri je ka ta stro fal na, u sva kom po gle du. U pred iz bor nim kam pa wa ma na slu {a li smo se pri ~a o de par ti za ci ji, o stru~ no sti kao osnov nom, ako ne i je di nom kri te ri ju mu iz bo ra nad le `nih qu di... Sve to je oti {lo niz Du nav. Kul tu ru u tim kam pa wa ma ni ko ni je po mi wao, a sa da, sa us po sta vqa wem no vih vla sti, po ~i wu pr qa ve eg ze ku ci je i na me {te wa apa rat ~i ka. Jed nom re~ ju, pri su stvu je mo po de li ple na. Kul tu ra u sve mu to me do |e kao si tan ku sur, ni ko se zbog to ga pre vi {e ne uz bu |u je. Na rav no da to mno go go vo ri o pri ro di ak tu el ne vla sti, i ne slu `i joj na ~ast, ne go na bru ku i sra mo tu.

A za in te lek tu al nu eli tu me ne ste ~ist ka. No va vlast bi tre ba lo da slu `e funk ci ji, ni ko su i ni {ta... pi taj te. Ni ti znam {ta to zna ~i ni na sta vi da gra di, a ne da ru {i ono I ma we od to ga. ti sam si gu ran da je ima mo. Po sto je ma lo {to je s te {kom mu kom, sa mno sa mo qu di, po je din ci, ma we ili vi l Ima li uop{te u ovoj dr`avi go tru da a sa ma lo pa ra o~u va no i {e pa met ni, ma we ili vi {e an ga `o dana snage da se stane na put una pre |e no. va ni, ko rum pi ra ni ili ne ko rum pi ovom „politi~kom nasiqu”? ra ni. I oni, kao i svi dru gi qu di da – Srp ski PEN ve ru je da ima. Da ne l S druge strane, u kojoj meri i nas i ov de, po ku {a va ju da se ne ka ko sam svet kulture snosi deo odgove ru je, ne bi po sto jao. Tu ni je re~ o sna |u i pre `i ve. Re klo bi se da nam vornosti, jer se godinama unazad jed no dnev noj bor bi, ne go o du gom ne ide naj bo qe. etablira, kako ste sami formupro ce su, o kon struk tiv nom de lo va lisali, “niskotarifna intelekwu, o stal nom su ~e qa va wu mi {qe lZakonom o kulturi jasno su utvr|ena pravila, ali strana~ki tualna prostitucija”? wa, o ospo ra va wu i pro ka zi va wu kadrovici bez biografije, insta– Na `a lost, i to je te ko vi na tran glu po sti, ba ha to sti, ste re o ti pa, me lirani u upravne odbore pozorizi ci je. Mi {qe we, vr lo ~e sto, ne di o kri tet stva. Mi `i vi mo no vu, ve {ta, muzeja... bez ikakvog zazora for mi ra ne za vi sna, za pi ta na li~ - li ku, an ti pro sve ti teq sku, neo li be smewuju qude koji su na ~elu tih nost, ne go onaj ko je pla }a. I to je tu ral nu epo hu u ko joj su je di ni auto ri institucija izabrani na konkur- `no, jer je re~ o po ka zi va wu be de, du te ti mo} i no vac, na rav no, u ne ras sima i postavqaju „svoje”. Zna~i hov ne i ma te ri jal ne, pod jed na ko. Po ki di voj, uza jam no uslo vqa va ju }oj i li to da je u Srbiji „mo`e mi se” {to ni jed na stran ka u Sr bi ji ne ma pot po ma `u }oj ve zi. Da sad, ne kim ponovo ja~e od svih uzusa? do voq no in te lek tu al nih po ten ci ja ~u dom, vas kr snu Ivo An dri} ili – Zna te {ta ja znam, a de lom i la, ili se, ba rem, iz kraj we prag ma Ni ko la Te sla ve} bi se u skup {ti ni pam tim? Da je ne ka da Jo van \or |e ti~ nih raz lo ga ta ko ne pred sta vqa – na {ao de `ur ni imo ral ni „mu drac” vi} bio si no nim za no vo sad sko Srp ve }i na ne vo li pro sve }e nost, {to se ko ji bi im od bru sio da ne zna ju ni sko na rod no po zo ri {te, Bra ni slav vi de lo na pri me ru Zo ra na \in |i }a {ta, i to bi se on da po vla ~i lo po ta Nu {i} isto to u Be o gra du, pa po sle – on da se pri sva koj od tih stra na ka blo i di ma sve do ne ke dru ge, iste ta Mi lan Ka {a nin i Veq ko Pe tro vi} for mi ra la ne ka kva ma la gru pa ci ja kve ili sli~ ne pri ~e. Po li ti~ kom si no nim za Na rod ni mu zej, na si qu i sa mo vo qi tre ba Mi o drag B. Pro ti} za Mu se su pro sta vqa ti ne pri U predizbornim kampawama naslu{ali zej sa vre me ne umet no sti, hva ta wem na met nu tih re smo se pri~a o departizaciji, o stru~nosti {e wa, re dov nim gla sa wem Mi ra Tra i lo vi} za Ate qe kao osnovnom, ako ne i jedinom kriterijumu na iz bo ri ma, dru {tve nom 212... Oni su svo je `i vo te i svo je ka ri je re ve za li za ak ci jom, a ne ap sti nen ci izbora nadle`nih qudi. Sve to po me nu te in sti tu ci je, i jom, rav no du {no {}u ili je oti{lo niz Dunav za to su i te in sti tu ci je i ge ni jal nim izu mom be lih oni bi li to {to je su, me ra li sti }a. U de mo kra ti ji stva ri. Ne ma pre sti `ne i uti caj ne pla }e ni ka. Ta ko opet ima mo stra ni je mo gu }e druk ~i je. Ina ~e }e nam in sti tu ci je bez istog ta kvog glav na~ ke „po e ti ke i este ti ke”, po dob ne se ube skraj po na vqa ti ona sta ra iz nog po sle ni ka. Na kon 5. ok to bra i ne po dob ne de lat ni ke, bli ske i mr re ka da no vi (a za pa vo sta ri) me sa ri u~i ni lo se na tre nu tak da }e ko na~ - ske fi gu re. Ne ma vi {e ni ide o lo gi ko qu pod rep. no opet bi ti ta ko. I ta man kad je je, ne go sa mo ni skih stra sti, in te re l [ta daqe? Zavu}i se negde i po ~eo da se us po sta vqa ne ka kav red sa i po bu da ko ji se uvi ja ju u od go va ra ~ekati da tornado pro|e, pa pokoi po {tu ju ne ka pra vi la, ka da se mo - ju }u po li ti~ ku re to ri ku. Ta kva nam pati `rtve i sa onima koji preoglo po mi sli ti da }e kul tu ra po sta je go to vo ce la kul tur na sce na: kon stanu graditi ku}e iznova? Pobuti ko li ko-to li ko auto nom na u od fu zna i ostra {}e no po de qe na. I ni niti se? Ili, mo`da, spakovati no su na sme wi vu vlast, usle dio je je tu re~ ni o ka kvoj pri rod noj iz ni kofere i oti}i…? no vi ta las ostra ki zma, i ano ni mu si jan si ra no sti afi ni te ta, o qud ski – Sva ka prog no za je iz li {na. i me di o kri te ti su po no vo do {li po shva }e noj raz li ~i to sti, ne go o pa to Stvar nost je ov de u pro te klih dva de svo jih tri de set sre br wa ka. Ho }u da lo gi ji. Te ra pi ja }e tra ja ti vr lo du set i ne {to go di na de man to va la i ka `em ka ko in di vi du al na ini ci ja go, s vr lo ne iz ve snim is ho dom. No uru {i la sva ki op ti mi zam. Uvek je ti va ili an ga `man ne zna ~e ni {ta vac i mo} sve li su este ti ku i eti ku is pa da lo go re ne go {to smo i u naj cr bez funk ci o ni sa wa si ste ma, bez do na poj mo ve iz ux be ni ka. wim mi sli ma mo gli pret po sta vi ti. bro ute me qe nih i ak tiv nih in sti Ipak, ne ma od u sta ja wa, ma da r|a ve l Nakon svega s ~im smo suo~eni posledwih dana nije malo tu ci ja, bez usta no vqe nih i stal no okol no sti i zla vo qa uvek sto je na una pre |i va nih vred no sti, bez auto - onih koji podse}aju na „slu~aj spram pa me ti i do brih ini ci ja ti va. ugri~i}” i prave paralelu s tori te ta. U ove vre me, me |u tim, vlast Va qa se bo ri ti, {ta dru go. Naj lak liko puta citiranim Nimeleroi pri rep ci vla sti ho }e sve to da {e je di }i ru ke, ne pri hva ti ti od go vim „... a kada su do{li po mene, obez vre de, po rav na ju, pot ~i ne… vor nost. U tom slu ~a ju, me |u tim, ne niko vi{e nije ostao da se pobuma te pra vo na pri go vor. I ni ste ni l Ipak, zbog ~ega se danas ~udimo i`ivqavawu nad institucijani”. Da li je tada propu{tena za {ta dru go ne go da sed ne te u ka kav ma kulture, poput ovog {to se deprilika da se odlu~nije deluje, }o {ak i otu da, kao, nad mo} no }u ti te. {ava u Pozori{tu mladih ili ili bi ipak sve bilo isto? n Miroslav Staji}

S

8

dnevnik

nedeqa14.oktobar2012.

[ O R O M

S

B O R O M

Laku no}, deco U to vre me se ni je pso va lo u pro gram, go li {a vih je bi lo sa mo su bo tom u ko ri tu i la vo ru, te to va `u su ima li ro bi ja {i i mor na ri a min |u {e su se no si le sa mo u uve tu adgod, kad je bilo reda, rada, umora i vaspitawa, to je bio jedan od najpopularnijih TV slogana i ime omiqene de~je televizijske emisije. Bilo je razli~itih junaka i idola onda{we de~urlije, koja je jedva uspevala da s pola oka doma{i do tih pola osam uve~e i da posle spavaju ko jagawci, dok tre}i petlovi ne kukureknu. Onda je ve} po~iwalo me{koqewe i planirawe u koji }e {or danas, na ~iju tre{wu i u ~i ju avliju u sigru. No} je u to doba bila za spavawe, od tog deca najboqe rastu a TV junaci su bili qudi, imali su ruke, noge, glavu, {e{ir, urednu frizuru i osmeh. Lutke koje su deci tada pokazivali li~ile su na likove iz basni koje su tada bile jedno od uobi~ajenih pou~nih {tiva. Divanili su lepo, razgovetno, tiho i umilno, nije bilo cike, dreke, vriske i ru`nih re~i.

U to vreme se nije psovalo u program, goli{avih je bilo samo subotom u koritu i lavoru, tetova`u su imali robija{i i mornari a min|u{e su se nosile samo u uvetu.

Nije zabele`eno da je kogod i{o od ku}e kad je mrkla no}, sem u slu~ajevima kad je neki deran mese~ario, pa kobojagi no}om krene nekud. Putovawa i obaveze su planirali da po~nu ~im se sunce ra|a, a da se ku}i il u goste stigne na ve~eru i da svi legnu na vreme.

I u to doba, koje dana{wa za {ti}ena mlade` ne razume, postojala je zabava, muzika, prela i igranke, udvarawa i a{ikovawa, bilo je i be}ara i be}aru{a i dr `avna politika je bila taka da se u svaku ku}u uvede jedan veker i jedan ru~ni sat. Veker je imao centralno mesto, da pogled ne luta mlogo, da ga svi vide lako i ~uju ako bude name{ten da zvoni. Kad

se sve radi kako treba i na vreme, ne treba veker da stoji u {erpi i da se ~uje do prvog sala{a, kad zatandr~e da probudi Lewog Ga{u.

Ko na vreme legne, na vreme ~uje i petlove i zvono s crkvenog torwa.

Zvono na vekeru mlogi nisu nikad ni koristili. A veker kad su navijali, to se navek radilo na tri frtaqa, da se ne pretegne feder.

U to doba su i satovi imali du{u i stanarsko pravo, ko ravnopravni ~lan porodice koji vodi ra~una kolko nam je sati, a kad svi odu na poso, on ne zabu{ava. Radi i ~eka uku}ane. Ru~ni sat je bio samo za velike. Bilo ih je za mu{ku i `ensku ruku. Deca nisu u to doba

da smo taki narod, o~in }e nas znati. Navek neko gun|a i ne vole ni vlast ni slast, samo da bude ko {to je kadgod bilo i bi}e nam svima dobro, boqe neg {to nam je sad.

Svi odo{e napred, samo bi mi unatra{ke. [ta bi bilo da se opet uvede da deca idu na spavawe u polak osam?

Propali bi i mi i deca. Prvo bi propali birta{i, du}anxije, pivari i duvan`ije. Ko bi im no}u dolazio i pazario, kad bi deca spavala. Ovako, imamo zakon koji brani da se no}u trguje alkoholom, al su nam deca vredna pa malko urane s ve~eri, da sve bude po propisu.

K

Navek je nama onomad bilo boqe neg {to nam je sad

nosila sat na ruki, o wima i winom vremenu brinuli su roditeqi, u~iteqi, babe i dede, stariji svet iz kom{iluka...

De~iji izlasci su bili samo kad se napoqu vidi. Naopako da deca kvare vid u mraku i da mrak pokvari decu. U to doba, deca su imala veliko po{tovawe prema u~iteqima, u~iteqi se nisu bojali dece i nisu dali da se deca boje mraka.

Osam sati uve~e je kadgod bilo najgore vreme da u~iteq vidi neko dete na {oru. Uveliko je ve} neko kazo il otpevo laku no} deci, i sva deca treba da su u krevetu i da ve} dremaju. Tako je ondak bilo vaspitawe i tako se brinulo o deci. Nit se bunila deca, nit je matorima smetalo. Sitne sate su de~urlija mogla da doma{e samo o sve~arima il disnotorima, kad se matori raspi{toqe i isteraju ladno}u {to su na avliji nakupili dok nisu zavr{ili poso. Ondak tu bude i masno}e i divana i vina ko {to treba, bude i prilika da de~urlija ostanu u zape}ku i da slu{aju kako je bilo u davna i boqa vremena. Navek je nama onomad bilo boqe neg {to nam je sad. Val -

Propale bi mloge televizije.

Naopako da im sad narede da uvedu ne{to za laku no} deci. Tu je tek muka, em nemaju ciqnu grupu koja bi to gledala oko polak osam, kad se smrkava, em je muka da na|u ko bi im taku emisiju pravio. Di sad jo{ ima neki zglavni deran da lepo divani i da se ne kerebe~i, da mu berber nije umro i da {pnajder ume da mu sa{ije odelo. Ondak jo{ i da ne dr`i ruke u xepovima i da ne `va}e `vaku dok s nekim divani, da nije istetoviran ko da je zaspo na {arenim novinama, da zna {ta je gramatika i da smo najgori na svetu s tolko pade`a. Sve visokorazvijene zemqe imaju mawe pade`a a vi{e novaca neg mi. Te{ko je mladom svetu da se danas s tim bore. Kanda da zbog tolko pade`a i propadamo. Nek svaki pade` uzme po malko od nas, nama ostane samo genitiv, al ne pade` neg samo taj wegov organ.

Ni {kolama ne bi bilo lako, da se opet uvede da se u~iteqi ne boje dece. Ko bi sad sve u~iteqe slao na seminare, kampove za obuku specijalaca, ko bi im dao prava da se uvate u ko{tac s vaspitawem dece.

Moro bi da se mewa zakon, da zaseda parlament, prvo u svetu a ondak i do nas da to stigne, da znamo {ta smemo a {ta ne, da ne ugrozimo prava deteta. Danas je lako, deca su nam za{ti}enija nego ikad do sad. Divota je kad neko o deci vodi brigu. Jak je to zakon koji decu brani i od oca i od matere i od {kole i od u~iteqa, i koji brani poroke posle „laku no} deco“.

Ovako, deca porane s ve~eri po malko poroka pre roka, dok se jo{ sme po zakonu, vrate se ku}i kad su svi ve} budni i ondak oni spavaju.

I to je zakonski vrlo povoqno, ne sti`u ni baba ni mater da se s wima posva|aju, naopaku da zamanu varja~om il {akom na dete, da viknu ako ne{to ne vaqa. Oma bi u buvaru i ko bi onda decu pazio, ranio, ~uvao i vaspitavao. Ovako, sve je po zakonu.

Najve}i problem bi bio internet. Kanda da bi to moglo da sve poremeti i da se zemqa privrne.

Ako bi na{a deca no}u spavala a wina bila budna, tamo di je dan kad je ode no}, na{ deo interneta bi bio tolko lak i prazan da bi win pritego i mogo bi celu Zemqu da odvu~e digod u vasionu. Ne voqa je jedino {to bi sve o~lo onako xumle, u gomili, i {to vaqa i {to i ne vaqa. Pa di onda da se selimo, kad bi nam i tamo bilo isto.

Nego, da se mi manemo tog laku no} deco, nek bude ravnote`e. Rastu i na{a deca, i oni }e imati de cu, pa nek vide kako je kadgod bilo boqe neg {to im je tad. Mo`da jo{ digod u belom svetu ima neki {najder {to je od nas odbego u svet, neki brica {to ume da {i{a qudski i s makazama, onako jedared {tricne i tri-~etir puta zvecne u prazno. Gledajte da ih vratimo, dok jo{ ima kade. Najve}i problem bi nam bile sajxije. Jo{ otkad vi{e nema „Zenita“ u Novom Sadu i one wine velike majstorske radwe di su opraqali, ~istili, podmazivali i {telovali vekere i satove. Jo{ ondak smo vi dli kolko nam je sati, al sad nam fali da vidimo kolko nam je jo{ ostalo. Mo`da bi neki drug, da i wih nismo ukinuli blagovremeno, opasno zamerio ako bih ovde ponovo upotrebio „laku no}, deco“. Takve konotacije nekada drugovi nisu dozvoqavali. Da nam `ivi, `ivi, rad - drugovi! Laku no}, gospodo draga, petlovi vam ve} odavno ne kukuri~u, vekere ste pobacali, ne budite decu. Lep{e im je u snu nego na javi. n Bora Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Bi}e borba neprestana

T

o, od kad je za ja zi lo sve me di je iz ve {ta va wa ovom na {om bor bom ne pre sta nom spro }u ko rup ci je, pra vo da ti re ~em, imam ne ku gri `u sa ve sti. Mi slim, gri ze me {to u mom pret hod nom man da tu u pret hod noj stran ki ni sam vi {e ra ~u na vo dio o ovim dr `av nim {te to ~i na ma, {to su u ne na rod nom re `i mu krv pi li na {em na pa }e nom na ro du, us kra }i va li bu du} nost na {oj de ci i omla di ni. A bo ga mi i ovim ra wi vim gru pa ma sta nov ni {tva. Al’ {ta }e{, kad sam bio neo pre zan. Mno go bre ve ru jem qu di ma, pa to ti je.

Evo, na pri mer, nek’ ne ko me ni ob ja sni ka ko je bi lo mo gu }e da mi {u rak bez ika kvog ten de ra do bi je na sta ra we i odr `a va we sve va ro {ke zgra de i lo kal ne pu te ve, kad od sve me ha ni za ci je ima sa mo ak ten-ta {nu? A iz po u zda nih iz vo ra znam da po red te gra |e vin ske fir me ima i ne ku agen ci ju za pru `a we kon sul ta tiv nih uslu ga, pa ta ko {tir ka sve te pa ru si ne ko je je pri gra bio iz na {eg bu ye ta. Ka ko znam? Ma, taj je i ne ke po slo ve od ra |i vao za mo ju biv {u stran ku, do du {e ne {to sit no, je dva nam se is pla ti lo da ova na {a lo kal na sa mo u pra va zbog to ga u|e u kre dit kod po slov ne ban ke. Po sle je jo{, hoh {ta pler je dan, do ni rao ne ku si }u za pred iz bor nu kam pa wu,

ne bil’ za va rao trag, ali ne }e{ ba to ta ko la ko, ja sam pre la skom u ovu na {u una pre |e nu stran ku ste kao uro |en re fleks da pre po znam lo pur du i du {ma na na rod nog ~im ga vi dim. To se obez o bra zi lo, po go spo di lo, ~ak je i se stru mi vo dio na Sej {e le i Mi ko nos, kao da pa re pa da ju sa ne ba. Pa, do kle si mi slio ro |a ~e?

Il bre onaj Traj ko iz Di rek ci je!? Pa {ta taj tek mi sli? Da }e moj ose }aj za pra vo i prav du da po pu sti sa mo za to {to mi je na vre me ja vio za pro da ju onih li va da {to smo ih po sle, u smi -

red kad nam se po ve }a va ro{, va qa }e nam i lep {i i no vi ji vo do vod, a ko sam ja da spre ~a vam na pre dak mo je lo kal ne sa mo u pra ve i in ve sti ci je iz op {tin skog bu ye ta.

Ne ma to, bra }a la moj... kad vi dim mog no vog [e fa ka ko se or ga ni zo va no i, da re ~em, bez kom pro mi sno bo ri pro tiv ko rup ci je, do |e mi da pri u pi tam onog mog re tr go rad nog ne gda weg pot pred sed ni ka, {to je naj zad u biv {oj mi stran ci do ~e kao svo jih pet mi nu ta, oda kle we mu nov ci da ku pi moj sta ri yip. Ni je to mo glo bez ne ke

Ne }e{ ba to ta ko la ko, ja sam pre la skom u ovu na {u una pre |e nu stran ku ste kao uro |en re fleks da pre po znam lo pur du i du {ma na na rod nog ~im ga vi dim slu ula ga wa u in fra struk tu ru, pro gla si li za gra |e vin sko ze mqi {te. Evo, po u zda no znam da mu je ma li od ku ma moj le vi me |a{, a u {rek od mog de set hek tar skog pla ca je svom ro |e nom unu ku pa za rio ~ak ne ko li ko ari.

Ejjj, bre... pa jel ti vi di{ ka ko to zlo u po tre bqa va po lo `aj i in for ma ci ju. Da me ne ko ne bi do veo u ve zu sa tom Traj ko vom mu} kom, mo rao sam svo je od mah da pro dam za iz grad wu naj no vi jeg vo do vo da. Zna{ ka ko je! Je ste da vla da be la ku ga, ali je da -

pqa~ ke na rod nih pa ra, bez ne ke mu tqa vi ne. Pa zna{ li ti kol’ko ko {ta taj yip u ful opre mi? Ono mad kad sam vi deo kol’ko to ~u do ko {ta, mal’ se ni sam {lo gi rao, sa mo }u ti to li ko re }i. Da mi ni je bi lo pri ja te qa iz sfe re bi zmi sa, da mi se na |u, ni kad ne bih u we ga ni seo, a onaj ban dit se sad vo zi ka vas ce li dan po va ro {i kao da se ro dio u we mu. I jo{ ga je u ke {u pla tio!

Pa ovi spor ti sti!? To na va li lo u fud bal, kao da je ma li

„DNEV NIK” NA LI CU ME STA:

Balada o a li je de~ak Ivo Andri}, posmatraju}i s prozora tetkine ku}e u Vi{egradu gde je odrastao, Mehmed-pa{in most na Drini, mogao pretpostaviti da }e upravo to remek delo graditeqstva biti glavni junak wegovog romana koga }e slaviti ~itav svet? Pa, i onda kada je, nekoliko decenija kasnije, dobio Nobelovu nagradu za kwi`evnost, nije mogao znati da }e wegova „Na Drini }uprija“ biti prevedena na jezik kamena, da }e u 21. veku wegova misao dobiti svoj oblik u kamengradu...

Ivu Andri}a svojim vizijama Emir Kusturica u~inio je jedi nim nobelovcem na svetu kome je posve}en ~itav grad, a Andri}grad prvim u istoriji ~ove~anstva koji nastaje nadahnut literaturom. Uzvi{enost ove ideje dobila je potvrdu i u gestu najve}eg svetskog pretra`iva~a Gugla koji je , u ~ast stodvadesetog Andri}evog ro|edana, 9. oktobra, svoju po~etnu stranu ukrasio upravo – vi{egradskim mostom.

D

Vizantija i Otomanska imperija ...

Kada kro~ite u Andri}grad, koji se nalazi u srcu Vi{egrada, u arhitektonskom smislu i u svojoj ma{ti prolazite kroz vekove. Iako se gradi samo nekoliko godina, zahvaquju}i vrsnim majstorima i starim zanatima, kamena zdawa zali~i}e vam na hercegova~ko Trebiwe, drevni orijent, ali i na mediteranski Dubrovnik, ili kakav neoklasicisti~ki italijanski gradi}. U ovoj svojevrsnoj kulturnoj tvr|avi na Drini, na oko 17.000 kvadratnih metara, uz

Andri}a su se na{li i Tesla, Kjerkegor, Goja, Tomas Man, Me{a Selimovi}... Oni koje je voleo, sa kojima je u svojim svetovima `iveo.

Ve} danas, u Ulici Mlade Bosne, otvoreni su najsavremeniji multipeks bioskop, kwi`ara i umetni~ka galerija, a na Trgu Nikole Tesle prese~ena je vrpca na tek izgra|enoj Gradskoj ku}i...

Trg `ivi, a Andri}ev Vi{egrad, nekada ta~ka tragi~nih razdvajawa naroda i kultura, zablistao je ponovo, ovoga puta kao ta~ka spajawa i biser na kartama kulturnih i turisti~kih destinacija celog regiona.

I kao {to u kultnom romanu vi{egradski most simboli~no povezuje renesansni zapad i sasvim druga~iji istok, ostvaruju}i potrebu Mehmed-pa{e Sokolovi}a za Lepotom, u Andri}gradu, za koji Kusturica ka`e da predstavqa ishodi{nu ta~ku wegovog `ivota, on `eli da ostvari ono {to istorija na tom tlu do sada nije dopustila – da se sretnu Vizantija i Otomanska imperija...

– U ovom se gradu susre}u ~etiri razli~ita koncepta – izjavio je Emir Kusturica u ekskluzivnom intervjuu ekipi Radio televizije Vojvodine. – Jedan je vizantijski , to je slede}a etapa gradwe... Zatim, osmanlijski, ~iji smo deo ve} izgradili, a ovaj centralni trg je ustvari kop~a tih dvaju, sa vremenom izme|u dva rata, gde je i mogao da nastane ovakav neoklasicisti~ki trg. Iza wega }e biti velika pijaca, a iza we velika crkva kopija Visokih De~ana. Utoliko }e ovaj grad biti ne samo lekcija iz renesanse, nego i sve ono

@i vin ne ki no vi Ro nal do.

Zna{ li ti, bra }a la moj, ko li ko je me ni tre ba lo da pro gu ram one sil ne re ba lan se bu ye ta zbog na {eg lo kal nog klu ba, a na kra ju se ne ko de be lo od to ga ovaj dio. Ej, bre... pa ja sam mo rao li~ no da idem kod ko le ga iz biv {eg Glav nog od bo ra, ne bil’ ma log @i vi ci nog u jed nog od Ve ~i tih uba ci li, a po sle, kad se kaj mak od tran sfe ra de lio, ne ko ima obra za da me pro zi va {to sam se za u zeo za tog ma log i ~ak pot pi sao me na yer ski ugo vor s wim na dvae’s i pet go di na. Pa je sam li tre bao to de te da osta vim na mi lost i ne mi lost ovim ne po me ni ci ma {to mi sle da ja od jur wa ve za na du va nom me {i nom gra dim lo ka le na sta di o nu?

Hteo sam ja sve te i tak’e stva ri sme sta da pri ja vim nad le `nim or ga ni ma, da se po za ba ve pqa~ ka {i ma na rod ne si ro ti we, ali dok na {i, pra vi qu di ne sed nu na od re |e na me sta, ne ma od to ga ni {ta. Nas, pra ve bor ce pro tiv ko rup ci je, uvek je za o bi la zi lo kad se od lu ~i va lo o pra vim me sti ma, me sti ma na ko ji ma mo `e{ pre sve ga da pre u zme{... hm, da – od go vor nost. n Aleksa pl. Adetovi} Ivo Andri}: Krug je, ~ini se, napokon zatvoren

dnevnik

nedeqa14.oktobar2012.

9

UPOTREBA @IVOTA

Pe kar u cr nom sa pa zo va~ kog ras kr {}a ovek u crnom pod drvetom na okrajuku staropazova~kog raskr“Rakiju i vino.” {}a, zapravo ~ovek u crnini, ko{uqe upasane u pantalone s ka“Kako znate, Markovi}u? i{em, oslowen na tanki bicikli `enskog pola, tako {to je no“Deda mi je u Vrdniku pio iste lekove!” gu prebacio preko sica. Ko je to? To je Mirko Nikolin, pekar u penzi“Da, da... A {ta je bio deda, rudar? Bio sam i u Vrdniku. Mo`da sam i ji, koji se malo~as dovezao do kladionice na }o{ku Branka Radi~evi}a wemu prodo prasice! Ko }e se svih mu{terija setiti...” i Jana Kolara ulice s namerom da kupu sportski listi}...

“Kakve prasice?”

“Volem, volem da odigram i to mi je ve~erwa zanimacija. Umesto pa“Prasice, brate... Normalne prasice! ^ujte, otkad znam za sebe, trgujem kla cigareta, kupim listi}. Malo ula`em, pa malo i dobijem. Najvi{e prasicima. Trgujem i debelim sviwama, ali za prasice sam se specijalisam zaradio dvesto evra. Volem utakmice, a ve~eras igraju Barcelona, zovo. Kupim prase, odgajim, prodam. Prodo sam hiqade prasica!... Kod nas Benfika... Pa, onaj Kolarov, to je na{ Voj~anin! Da, da. Znate, `ivim je takav obi~aj, kad je veseqe, prase na astal, kad je `alost, prase na povu~eno, ne idem po kafanama, ne pijem i ne pu{im, pa u slobodno vre- astal... Sa prasetom se ra|a, sa prasetom se umire! A ja sam bio pekar, a me gledam televiziju, imam svoju sobu, svoj mir... @ena mi je na `alost pekari peku i prasice. I ondak sam svatio da mi prodaja prasica mo`e da umrla a bila je jako inteligentna... Sad, evo, pratim hrvatsku seriju bude korisna zanimacija. Imam sedamdeset sedam godina, a prasice i sada ’Klarin izbor’, a gledam i skoro sve na{e prodajem. Da, da. Volim kad mi neko do|e i serije. Ku}a mi je... ajte kod mene na rakiju, kupi prase za ro|ewe deteta, za kr{tewe, sa~ekajte samo da kupim listi}... eno mi kuza ven~awe, za ro|endan... Pa zakoqemo i }e dole niz ulicu. Da, da! Sa decom se jako spremimo sa u`ivawem! A kad mi neko do|e lepo sla`em, na{li smo zajedni~ki jezik. na kapiju, pa ka`e: umro je, nastrado u sao @ivim sa mla|im sinom Qubinkom, mlibra}aju... spremite nam jedno prase... Nije nar je po zanimawu, jako dobar, vredan de~mi ni do zarade, verujte. I meni bude teko, a isto mi je dobra i snajka Nata{a, na{ko. Ma, da vam ka`em, Markovi}u, ne bi se {a Voj~anka, weni su sa Kosova. Imaju ~eMirko Nikolin na ni{ta `alio, reko bi tvoro divne dece, Milica je iz prvog brasebi da sam sre}an ~ovek, samo da mi starika, ali ne smeta, svi se sla`emo i po{tujeji sin nije nastrodo pre sedam godina... samo mo... a Marija, Dragana i Ogwen su sa nama da je Radosav `iv... A bio je jako dobro dete, pod krovom. Mali Ogwen mi je velika zanivredan, mekan, nije bio agresivan, nije se macija. I pokojni sin Radosav ima troje opijo, nikada nije opsovo... U na{oj ku}i se divne dece, al’ o wemu te{ko mi je da prine psuje! I {ta se s wim desilo toga dana, ~am... Ja sam rodom Voj~an – a nas Voj~ana je {ta je prava istina... Ne znam. Ne znam. Nau Staroj Pazovi najmawe dvadeset posto! – {li smo ga mrtvog pored autoputa, nema dva pa sam prvu pekaru otvorio u Vojki; pa sam kilometra od Stare Pazove.” ondak dr`o pekaru u Karlov~i}u... bili “O~i vam suze... Ako vam je te{ko da o ste, ondak znate... i u Karlov~i}u mi se petome pri~ate za novine, pre|imo na drugu deset devete rodio taj stariji sin Radosav. temu.”

Nije vi{e `iv. Na `alost, nastrado je...”

“Ne, ne... Za{to? Za{to? Moj sin je mr“Nastradao? Kako? Kada?” tav, pa mrtav, i nema tu {ta da se krije. To “...u saobra}aju. Ima sedam godina sade. je istina. To je istina. Radosav se 29. sepNe zna se ta~no {ta se dogodilo. Istina je tembra rodio, 21. septembra se o`enio i da ga nema i da ga vi{e ne}e biti. Da, da.

18. septembra nastrado. Na{li smo ga mrPa, ondak su me Obre{ci zvali da iz Kartvog na autoputu pored kola sa pi{teqem lov~i}a kod wi’ prebacim pekaru, po{to u ruci.” sam wihov zet – moja `ena Desanka rodom je “Samoubistvo?” iz Obre`i – a kod wi’ su tamo bile gu`ve “Ne zna se ta~no.” za hleb... I u Obre`i otvorim pekaru u ku“Ne zna se ta~no?” }i u koju su smestili Socijalisti~ki sa“Ne zna se ta~no.” vez. E, kad je ono Kenedi pogino, {ezdes’ “A {ta je utvrdila istraga?” ~etvrte, mesna vlast odlu~i da sru{i ku}u “Vidite, nismo ga odma u onom {oku dau kojoj sam do tade dr`o pekaru tri godine, li na obdukciju, a trebali smo... Wemu je pa ja preselim ma{ine u Neradin, kod wi’ pi{toq osto u ruci. Qudi pri~aju, prilisam pekaru dr`o dve godine... ^ekajte, Markom samoubistva, kad pukne, pi{toq ne kovi}u, pa vi bi trebali da znate Cveju Gamo`e da ostane u ruci, mora da ispadne... A vri}a? Bio je novinar u ’Dnevniku’, umro wemu je pi{toq osto u levoj ruci.” je... I on je iz Obre`i! Generacija moje `e“U levoj ruci?” ne, ona je jako dobra bila sa pokojnim Cve“Da, bio je levak... I zvao je – to sebi ne jom...” mogu da oprostim – zvao je, bila je subota, “Bio sam Cveji na sahrani.”

Mirko Nikolin: „Samo da me nije zadesila ova tragedija...” pito je za brata oko pet telefonom, a ja re“U Obre`i? Na Cvejinoj sarani ste biFo to: S. [u {we vi} ko spava... Ka`e ’ni{ta’ i prekino vezu, i li? Aha. Aha. Pa, vidite, Cveja Gavri} je o~o je ondak, nije sa sobom pono telefon, meni pomogo u `ivotu... I bili smo prijateqi.” pono je pi{toq... I nema ga vi{e...”

“Pomogao je i meni. I mi smo bili prijateqi.”

“Otkud mu pi{toq?”

“Aha. Aha. Pomogo mi kad sam {ezdeset druge polago majstorski ispit “Imo je dozvolu za wega... I ja sam sa wim i{o u Kragujevac da kupimo za ve-ka-ve pekara. Cveja me jedno nedeq’ dana podu~avo matematiku i sve taj pi{toq.” ostalo... On je u~iteq po {kolskoj spremi, al’ koliko je meni poznato – “Zbog ~ega mu je trebao pi{toq?” mo`da vi, Markovi}u, znate ne{to vi{e – nikada u {koli nije radio.

“Ne znam. Da li ga je neko ucenio? Ne znam. Umre}u a ne}u saznati Bio je novinar u Sremskoj Mitrovici, pa ondak kod vas u Novom Sadu... {ta se sa Radosavom dogodilo... Pitajte, Markovi}u!”

A kako je Cveja vama pomogo, oprostite?”

“Kakvo je to iskustvo biti pekar?”

“Evo, ovako! Svetozar Gavri} bio je polovinom sedamdesetih godina “Da, pa vidite, zavr{io sam malu maturu, i di }u, {ta }u, upi{em za urednik u ’Sremskim novinama’, a ja sam kao sredwo{kolac bio wihov pekara... I nisam pogre{io. I sad kad se okrenem za sobom, dr`o sam pedopisnik iz Vrdnika. Tekstove sam slao po{tom, ali mnogo puta, ubacim kare u Vojki, Karlov~i}u, Obre`i, Neradinu, Novoj Pazovi i u Staroj tekst u ranac, uzja{em bicikli i preko Jaska, Be{enove i Velikih RaPazovi pre{o u gradsku pekaru. Roditeqi, mater Mara i otac Radojica, dinaca, tamo i nazad skoro 50 kilometara... I ravno u kancelariju Cvenovoverci, imali su nas devetoro, sedmoro bra}e i dve sestre, od toga je Gavri}a! Objavqivao mi tekstove. Bio mi je prvi u~iteq novinardvoje iz ocovog prvog braka sa `enom iz Banovaca iz ~uvene ku}e Babi}. stva. Posle smo radili zajedno u ’Dnevnikovoj’ redakciji. I kada je CvePrva wegova `ena umrla je sa dvadeset sedam godina. A moja mater Mara ja iznenada umro u Obre`u, do{li smo mu iz Novog Sada na sahranu, pa od malena je bila u novoj veri, pa kad se udala za tatu, i tata je primio sam i ja bio me|u prijateqima i kolegama...” wenu veru i sve {to uz tu veru ide... Ja nisam u veri, bio sam komunista...

“E, da! – Umro je sa kwigom u ruci.”

Novoverci se protive abortusu, za wih je greh da se deca uni{tavaju, pa “Detaqe ne znam.” nas je rodila sedmoro, pet sinova za redom, pa }erku, pa opet sina. I dvo“Mater wegova Du{ica, divna jedna `ena, do{lo joj veliko dete iz je zatekla. Moja su deca mo`da imala i petanaest godina, a nisu znala da Novog Sada – Cveja je jedinac, to mo`da znate – do{o u Obre`i da se odsu dvoje od nas iz ocovog prvog braka. Da, da. Nikada ih nismo gledali mori i nije tela da ga budi, ujutru se uspavo... I po{to se nije dizo iz kao polubrata i polusestru. Ja sam uvek govorio da volijem najstariju kreveta u|e mater u sobu: ’Cvejo! Cvejo! Sine!...’ Cveja se ne mi~e, a kwisestru, nego ovu mla|u. Imo sam dva brata veterinara, jednog pravnika – ga mu u ruci. I tako je umro. Bio je du{a od ~oveka.” otvorio advokatsku kacelariju u Lazarevcu i umro u woj za stolom – pa “I odli~an novinar. Vrhunski stilista!” jedan ma{inski in`iwer, jedan voza~, ja pekar, najmla|i brat osto se“Moja pekara bila je do wihove ku}e u Obre`i. Ostala je `ena iza weqak... I wemu smo sve ostavili. Moj deda Nikola Nikolin, bio je jedan ga, dece nemaju, a dugo se nije `enio... E, Cveja, Cveja... I preselim pekaod najbogatijih seqaka u Vojki, imo je pedeset ~etri jutra zemqe i umro ru iz Obre`i u Neradin, a u me|uvremenu sazido ku}u u Novoj Pazovi, je sa nepunih {ezdeset kad sam se ja rodio trideset pete... I tri wegova bli`e Vojki. I u Novoj Pazovi dr`o sam pekaru deset godina, pa se onsina, moj otac i stri~evi, podele se ~etrdesete, tako da je svakom sledodak – ukazala se povoqna prilika – vratim sedamdeset ~etvrte u Staru valo po dvadeset jutara, a da se nisu podelili, posle rata bi im oduzeli Pazovu, batalim privatluk i zaposlim se u gradskoj pekari. Bio sam zemqu... Da! Samo da me nije zadesila ova tragedija sa sinom... Ajte kod glavni me{a~ testa u najcewenijoj sremskoj pekari ’Mlinpek’!... Imam mene, qudi, tamo }emo se ispri~ati i, da vam ka`em, pred mojom ku}om sedamdeset sedam godina, ~etrdeset godina sam u Staroj Pazovi, a dvadevide}ete ono {to nigdi u Pazovi ne}ete viditi, seqa~ka kola oki}ena set godina u penziji, i jo{ me niko nije vidio da sam izno klupu pred kucve}em! Sa~ekajte da kupim listi}...” }u i sedio na ulici. Puno radim. I pijem samo dva leka...” n @eqko Markovi}

^

l Da dou{nici imaju veze s mozgom, oslu{kivali bi glas svoje savesti.

NAOPA^KE

treptaj u Bo`jim o~i ma i ra|a se tre}i de~ak, Emir Kusturica, ko ji, ta ko |e, do se `e svetske vrhove... Duboko u du {i no {en istom onom Lepotom, za koju je Andri} govorio da uvek di`e poEmir Kusturica i Sofija Qukov~an gled ka ne bu, gra di wenicu da Vi{egrad danas ima Andri}grad na istom tlu. I najsavremeniji bioskop u regiokrug je, ~ini se, napokon zatvonu: ren , a `ivot fantasti~niji od – Divne su te identifikacije: umetnosti. da jedan film u trenutku kada Snaga se u igra u Parizu, igra u isto vreme hodu sti~e i u Vi{egradu. Dakle, istovre menost obezbe|uje tu komunikaDanas, kad mnogo toga pokuciju koja ve`e ~itav svet i koja {ava da nas uveri da sila mo`e ~ini, a to je sad prednost nove sve, divno je susresti se sa ~icivilizacije, da se jedna udaqewenicom {ta sve mo`e i Lepona, zaboravqena ta~ka na mapi ta. Ona za koju je Dostojevski sveta ponovo javqa, ponovo direkao da }e svet spasiti, iz koje `e dva prsta i biva primqena u se ra|a Andri}grad. taj veliki svet.

Fran cu ski stru~ wici za zvuk sada rade na akustici no@ivot fantasti~niji vog pozori{ta, ve{ti klesari od umetnosti iz manastira Tvrdo{ kod Trebiwa i daqe obra|uju kamen koOva svojevrsna kamena bajka ji je star i po tri veka, dok zapravo po~iwe pre vi{e od ~ebrojni umetnici najavquju svotiri veka, kada srpski de~a~i} je projekte u Andri}evom graBajica Bajo Nenadi} biva otet du... Vi{egrad }e postati iniz roditeqskog doma i odveden u ternacionalni obrazovni cenjawi~are. Bol koji je potoweg tar, jer }e u kompleksu Andri}Mehmed pa{u Sokolovi}a, velikog vezira, ~uvenog vojskovo|u, grada biti otvorena Akademija ~esto presecao u grudima kao lepih umetnosti na kojoj }e se stra{no se}awe na onu skelu ka - {kolovati stotinak studenata da je u danku u krvi prvi put preiz celog sveta. Uz Andri}ev in{ao Drinu pra}en lelekom majstitut najavqena je i zgrada noke, gonio ga je da ba{ tu podigne ve gimnazije, a bi}e izgra|eni most ne bi li se tuge oslobodio, i re~na marina i pristani{te, ali i pomogao zemqacima. hotel, stari han, du}ani. O~eKoliko su razlozi `ivota nekuje se i da }e mnoge zemqe ovdoku~ivi svedo~e ~iwenice da de otvoriti svoje po~asne konga je sultan Sulejman I Veli~anzulate. stveni proglasio za velikog veI sve to zasija}e, ka`u, do zira Porte 28. juna 1565. godine 2014. godine, kada }e finaliza(na Vidovdan), da je pod wegovim cija radova biti proslavqena uticajem 1557. izdat berat kojim ope rom „Na Dri ni }u pri ja“. se dozvoqava obnova Pe}ke pa - Naravno, Emira Kusturice... trijar{ije, da mu je brat Maka n Sofija Qukov~an

l Dok na{a zemqa uvozi krompir iz zemqe piramida, mumije }ute kao zalivene.

Su sret raz li ~i tih kul tu ra je ste bio moj pr vi ciq (Emir Ku stu ri ca)

l ^elo igra kako podrepa{i sviraju.

rije Sokolovi} bio patrijarh, te da svoje poreklo nikada nije zaboravio podi`u}i, osim vi{egradskog, bar jo{ tri mosta u Bosni i Hercegovini i jedan u Crnoj Gori. Ovogodi{wa objava dobitnika Nobelove nagrade za kwi`evnost poklopila se sa 433. godi{wicom Mehmed pa{ine smrti...

Wegovu muku , kao i neuta`ivu `e| za lepotom, itekako je dobro razumeo drugi de~ak, Ivo Andri}, ro|en mnogo godina kasnije. I opet ta }uprija, taj }utqivi kameni ~uvar prohujalih vremena, simbol spajawa i povezivawa krajnosti, pokre}e slojeve i u wego voj du{i i kqu~no usmerava wegov `ivotni tok.

A, onda, godina za godinom, zapravo samo

l U igri na dva gola Srbija dobila tri.

{to je renesansa spajala u svetu, pa ~ak i ono {to istorija nije dopustila. Utoliko su ideali zam i utopija ovde oni koji vuku... Susret tih razli~itih kultura zapravo jeste bio moj pravi ciq i uop{te posve}ewe istoriji na jedan istinoqubiv na~in, ba{ kao i Andri}. To }e unaprediti ovda{wi mentalitet i zasigurno biti zamajac boqeg `ivota. Vi{egradu je vra}ena du{a.

Nije rediteq propustio priliku ni da prokomentari{e ~i-

Ilija Markovi}

be smrt no sti

l Ministra odaje skup sat i jeftin policijski ~as.

ANDRI]GRAD, A U SRCU VI[EGRADA

10

dnevnik

nedeqa14.oktobar2012.

ed na ve li ka fa mi li ja, ~i ji su ~la no vi iz me |u se be po ve za ni bli `im ili da qim krv nim srod stvom – to su da nas go to vo sve evrop ske kra qev ske di na sti je, sve jed no da li im je tron za ga ran to van ili ga, pak, i da qe sni va ju. ^u ve no ge slo Hab zbu ro va ca „Dok dru gi ra tu ju, ti }e{ se, sre} na Austri jo, ven ~a va ti“ vre me nom su pre u ze le sve vla dar ske ku }e, a re zul tat tog po ve zi va wa da nas se ta ko do bro o~i ta va u li ni ja ma na sled stva: ta ko je, re ci mo, i Alek san dar Ka ra |or |e vi} je u li ni ji na sled stva bri tan skog tro na. Isti na, pri li~ no je da le ko od kru ne ko ju no si Eli za be ta II, ali ipak...

No, upra vo je ta do ka za na krv na po ve za nost evrop skih dvo ro va i vla dar skih ku }a u po sled we dve de ce ni je po mo gla da se sta vi ta~ ka na jed nu od naj ve }ih mi ste ri ja 20. ve ka – onu ko ja je pro iz ve la smrt car ske po ro di ce Ro ma no vih.

Uzor ci kr vi da na {wih iz da na ka

JedNA od NAJve]ih misteRiJA 20. vekA RAZRe[eNA uZ Pomo] dNk ANALiZe

J

Ana sta zi ja je vri snu la uza lud Po ~e tak utvr |i va wa pu ne isti ne o to me da li su – ka ko su te sil ne pri ~e ka zi va le – pri li kom eg ze ku ci je u no }i iz me |u 16. i 17. ju la 1918. u po dru mu ku }e Ipa ti je vih u Je ka te rin bur gu stra da li svi ~la no vi vla da ju }ih Ro ma no va – car Ni ko laj Dru gi, ca ri ca Alek san dra Fjo do rov na, i wi ho va de ca, ve li ke kne gi we Ol ga, Ta tja na, Ma -

La`ni Romanovi Mi ste ri ju o Ana sta zi ji, kao je di nom pre `i ve lom ~la nu Ro ma no vih, de ce ni ja ma je pod gre va la iz ve sna Ana An der son. Od tre nut ka ka da ju je po ~et kom dva de se tih go di na pro {log ve ka od sa mo u bi stva spa sio je dan ber lin ski po li ca jac, pa sve do smr ti, 1984, ona ni je pre sta ja la da iza zi va pa `wu od re |e nih kru go va pa i de la jav nost, tvr de }i da je Ana sta zi ja Ro ma nov. To ime sto ji i na we nom gro bu. Ipak, na knad ne ana li ze we nog DNK po ka za le su da ona ni je ima la ap so lut no ni ka kve ve ze s po ro di com Ro ma nov.

Oleg Fi la tov je, pak, du go vre me na, i to gde god je sti gao, tvr dio da je po to mak ca re Ana Anderson vi }a Alek se ja, ko ji je, eto, ne kim ~u dom, iz be gao stre qa we ju la 1918. U pri log svo joj „tvrd wi“ upor no je, kao do kaz, nu dio to {to neo d qi vo pod se }a li kom na ca ra Ni ko la ja. Na po slet ku je pri stao da da uzo rak kr vi hel sin {koj la bo ra to ri ji i u na me ri da ti me do ka `e svo je po re klo. Ni je do ka zao, na rav no. evrop ske vi so ke ari sto kra ti je i sa vre me na do stig nu }a DNK ana li ze ko na~ no su, na i me, za kqu ~a li u isto rij sku {kri wu ono li ke sil ne pri ~e ko je su to kom bez ma lo 90 go di na pot pi ri va le na kla pa wa pi ja nih voj ni ka, umi {qe nih pla vo kr va ca, de `ur nih lo va ca na na sled stvo i mno go dru gih sli~ nih ko ji, s ~vr stim raz lo gom ili iz pu ke do ko li ce, ni su do zvo qa va li da se po gla vqe o Ro ma no vi ma za tvo ri.

ri ja i Ana sta zi ja, te ca re vi} Alek sej – mo rao je da sa ~e ka po li ti~ ke pro me ne u SSSR-u. Bo ris Jeq cin, ta da {wi pred sed nik Ru ske Fe de ra ci je, isti onaj ob la sni se kre tar par ti je ko ji je pod iz go vo rom pret po sta vqe nih da ku }a Ipa ti je vih sve vi {e po sta je me stom ho do ~a {}a, 27. ju la 1977. dao da se ku }a srav ni sa ze mqom, omo gu }io je na u~ ni ci ma 1991. da pri stu pe na u~ noj ob ra di osta ta ka Ro -

ma no vih u grob ni ci ~i ja se lo ka ci ja, u {u mi iz van Je ka te rin bur ga, una zad de ce ni ja ma {a pa tom pre no si la.

– Pri li kom ot kri va wa grob ni ce bi lo je utvr |e no da u woj po ~i va ju osta ci ~e tvo ri ce od ra slih mu {ka ra ca, dve od ra sle `e ne i tri mla |e `en ske oso be – pri ~a za „Dnev nik” prof. dr Zo ran Bu di mli ja, ko jeg su fo ren zi ka, ko joj je pro fe si o nal no po sve }en, te qu bav pre ma isto ri ji, upu ti li da se po drob ni je za in te re su je za ovu te mu, o ko joj je sre di nom sed mi ce odr `ao pre da va we i u Ma ti ci srp skoj.

Ina ~e, dr Bu di mli ja ra di na De part ma nu za fo ren zi~ nu bi o lo gi ju pri Kan ce la ri ji wu jor {kog gra do na ~el ni ka za sud sku me di ci nu i ov da {noj jav no sti je po znat kao ~lan ti ma ko ji je go di na ma ra dio na iden ti fi ka ci ji `r ta va te ro ri sti~ kog na pa da na Wu jork 11. sep tem bra 2001. go di ne.

– Po zna to je bi lo da je sa sed mo ro Ro ma no vih stre qa no i jo{ ~e tvo ro qu di: li~ ni le kar Eugen Bot kin, dvor ska da ma Ana De mi do va i jo{ dve oso be iz prat we. DNK ana li zom po tvr |e na su an to lo po lo {ka is pi ti va wa da po smrt ni osta ci u grob ni ci pri pa da ju po ve za nim srod ni ci ma – ocu, maj ci i tri ma }er ka ma, kao i da su tu jo{ `e na i tro ji ca mu {ka ra ca ko ji ni su s wi ma u srod stvu s wi ma. Pret po sta vqa lo se da su u pi ta wu osta ci Ro ma no vih, no to je bi lo po treb no i na u~ no do ka za ti.

Na{ sa go vor nik na ovom me stu na po mi we da je za utvr |i va we ne ~i jeg iden ti te ta po treb no po se do va ti re fe rent ni uzo rak dru ge oso be ko jom se mo glo po tvr di ti srod ni~ ka po ve za nost.

– Ti re fe ren ti uzor ci po tra `e ni su od da na {wih srod ni ka Ro ma no vih – na sta vqa dr Bu di mli ja. – U slu ~a ju osta ta ka oso be za ko ju se pret po sta vqa lo da je ca ri ca Alek san dra Fjo do rov na, re fe rent ni uzo rak do bi jen je sre di nom 90-ih go di na od Fi li pa, voj vo de od Edin bur ga i mu `a kra qi ce Eli za be te II. I ana li zom mi to hon dri jal ne DNK, ko ja se pre no si po `en skoj li ni ji, ne dvo smi sle no je utvr |e no da pro na |e na lo ba wa pri pa da ca ri ci Alek san dri.

S utvr |i va wem iden ti te ta osta ta ka za ko je se pret po sta vqa lo da pri pa da ju ca ru Ni ko la ju Dru gom i{lo je ma lo te `e, ba rem ka da je u pi ta wu DNK ana li za. Na i me, re fe rent ni uzor ci do bi je ni od dva ca re va ro |a ka u di rekt noj li ni ji, zbog ne sla ga wa u jed noj se kven ci, ni su do ne li ne dvo smi sle ni za kqu ~ak. Od Ru ske pra vo slav ne cr kve po tom je za tra `e na eks hu ma ci ja po smrt nih osta ta ka ca re vog mla -

|eg bra ta, ve li kog kne za Gri go ri ja ko ji je ra no pre mi nuo od tu ber ko lo ze. Tek na kon te ana li ze mo glo se sa si gur no {}u re }i da su u grob ni ci pro na |e ni i osta ci ca ra Ni ko la ja Dru gog.

– Na kon to ga bi lo je la ko utvr di ti da su u grob ni ci pro na |e ni osta ci dvo je qu di ko ji su ro di te qi ma tri ma }er ka ma. Da kle, ne do sta ja lo je jo{ dvo je, me |u wi ma i ca re vi} – na vo di na{ sa go vor nik.

Dr Bu di mli ja pod se }a na to da su ru ski an tro po lo zi me to dom an to po me tri je i su per po zi ci je fo to gra fi ja u od no su na lo ba wu, za kqu ~i li da su za jed no s ro di te qi ma u grob ni ci sa hra we ni Ol ga, Ta tja na i Ana sta zi ja, i da ne do sta je Ma ri ja, ko ja je, do du {e, bi la sli~ nih go di na kao i Ana sta zi ja.

– Na osno vu DNK ana li ze ta kav za kqu ~ak se ne mo `e iz ve sti – na po mi we dr Bu di mli ja. – Pri li kom jed nog pre da va wa u Cen tru ame ri~ ke ar mi je za is tra `i va we i ana li -

Prof. dr Zoran Budimlija

zu DNK upi tao sam dr To ma Par son sa, ko ji je li~ no ru ko vo dio ana li zom DNK ve li kog kne za Gri go ri ja, ko od de ce ne do sta je, Ana sta zi ja ili Ma ri ja, na {ta mi je on od go vo rio: „Vi to re ci te me ni.“ De `ur ni pro mo te ri mi ta o Ro ma no vi ma ima li su raz lo ga da se ra du ju zbog ne do u mi ce – Ana sta zi ja je, li ko va li su u se bi, kao {to su i mno gi pre wih tvr di li, mo `da ipak iz be gla stre qa we... Wi ho va ra dost po tra ja la je, me |u tim, sa mo do 2007. go di ne, ka da je u bli zi ni pr ve grob ni ce ot kri ve na jo{ jed na: u woj su pro na |e ni osta ci oso ba za ko je se po to wim ana li za ma utvr di lo da su de ca Ni ko la ja Dru gog i ca ri ce Alek san dre – ca re vi} Alek sej, iz ve sno, i jo{ jed na k}er ka.

– Za raz li ku od pr ve grob ni ce, u toj je pro na |e no ma we o~u va nih osta ta ka. Ipak, iz dnev ni ka Ja ko va Ju rov skog, ko ma da na ta od re da ko ji je po gu bio Ro ma no ve, do zna je mo da su te la iz dru ge grob ni ce u na sto ja Romanovi: car Nikolaj II, carica Aleksandra Fjodorovna i wihova deca wu da bu du pot pu no uni {te na, bi la is ka sa pqe na, po li ve na ki se li nom i po tom za pa qe na – ob ja {wa va dr Hro no lo gi ja Bu di mli ja. – A sve mu to me je pret ho di lo pa ni~ no dis lo ci ra we te la l 16/17. jul 1918. – u po dru mu ku }e Ipa ti je vih po bi je no svih se dam ~la no va car ske po ro di ce Ro ma nov, kao i ~e to vo ro qu di iz wi ho ve svih po gu bqe nih, u stra hu da ne bu prat we du ot kri ve na, jer se o ma sa kru ve} l 1977. – ku }a Ipa ti je vih u Je ka te rin bur gu sra vqe na sa ze mqom, pro neo glas iz obli `weg ru dar po na lo gu ob la snog se kre ta ra par ti je Bo ri sa Jeq ci na skog ok na gde su te la naj pre bi la l sre di na ’80-tih – ot kri ve na grob ni ca, ali se to ot kri }e dr `a lo ba ~e na. U toj dru goj grob ni ci, ~i je u taj no sti u stra hu od re ak ci je ko mu ni sti~ kog re `i ma me sto je od re di lo bla to u ko je se l 1991. – Bo ris Jeq cin, pred sed nik Ru ske Fe de ra ci je, do zvo qa va za gla vio ka mion ko ji je pre no sio otva ra we grob ni ce i na u~ nu ob ra du pro na |e nih osta ta ka te la, pro na |e ni su osta ci mu {kar l 1995. – DNK ana li zom utvr |e no da su u grob ni ci pro na |e ni ~la no vi ca sta rog iz me |u 11 i 13 go di na, za po ro di ce Ro ma nov ko jeg je pu tem ana li ze „ip si lon“ l 17. ju la 1998. – uz naj ve }e dr `av ne po ~a sti u Sankt Pe ter bur gu hro mo zo ma utvr |e no da je sin ca ra sa hra we ni osta ci ~la no va car ske po ro di ce Ro ma nov Ni ko la ja, da kle ca re vi} Alek sej, i l 2007. – pro na |e na dru ga grob ni ca, s po smrt nim osta ci ma dve oso be `en ske oso be, sta re iz me |u 18 i 23 l 2008.- ame ri~ ki stru~ wa ci za ana li zu DNK utvr di li da su u dru goj go di na. E sad, da li je to Ma ri ja grob ni ci pro na |e ni osta ci ca re vi }a Alek se ja i, ka ko su ve ro va li, ili Ana sta zi ja, do tle na u ka jo{ ve li ke kne gi we Ma ri je ni je us pe la da do ba ci. n Denis Kolunyija

dnevnik

nedeqa14.oktobar2012.

11

PO zDRaV iz Va ti ka na: su sREt tRO ji CE HRi []an skiH PR Va ka

Sve u du hu EU Pi{e: @ivica Tuci} ro te kle sed mi ce Va ti kan je bio cen tar hri {}an skog sve ta, do ga |a ja ko ji do sa da ni je vi |en. Na istom bo go slu `e wu na {li su se po gla va ri tri ju kon fe si ja – ka to li~ ke, pra vo slav ne i an gli kan ske.

Po zva ni su da bi za jed no s pa pom Be ne dik tom [e sna e stim obe le `i li 50. go di {wi cu Dru gog va ti kan skog sa bo ra ko ji je iz me nio ka to li ~an stvo, a ta ko |e imao zna tan uti caj na sve dru ge cr kve.

Sa da su u Va ti ka nu ne do sta ja li je di no pro te stan ti. Iako oni ne ma ju jed nog du hov nog vo |u kao dru gi, wi ho vo pri su stvo bi pred sta vqa lo znak pu ni ne.

Dru gi va ti kan ski sa bor ko ji je po ~eo 11. ok to bra 1962. a za vr {en tri go di ne ka sni je, us peo je da, i po red ve li kog ot po ra kon zer va ti va ca, otvo ri ri mo ka to li ~an stvo pre ma dru gim hri {}a ni ma, pri hva ta ju }i ih kao rav no prav nu bra }u u ve ri. De kret o eku me ni zmu omo gu }io je da se us po sta vi di ja log s dru gim cr ka va ma, ali i sa Je vre ji ma, isla mom, pa i sa ne ve ru ju }i ma. Re for mi sao je li tur gi ju i uveo na rod ni je zik me sto la tin skog u bo go slu `e wi ma. Ma li deo kli ri ka i ver ni ka i da nas se pro ti vi od lu ka ma ovog sa bo ra: to su sled be ni ci bi sku pa Le fe vra, po zna ti kao „le fe vri sti”.

Na sa bo ru pre po la ve ka bi lo je zva ni~ nih po sma tra ~a dru gih cr ka va, pa je ta ko iz Be o gra da pa tri jarh Ger man po slao dvo ji cu pro to je re ja i pro fe so ra, dr Du {a na Ka {i }a i dr La za ra Mi li -

P

na. Sa da {wem obe l e ` a v a w u ju bi le ja iz SPC ni ko ne }e do }i.

Ka ko je sa da an g li k an s ki pr vo je rarh, ken ter be rij ski ar hi e pi skop Vi li jams, pr vi me |u an gli kan skim ve li ko do stoj ni ci ma sve ta re kao, pre po la ve ka ni je bi lo za mi sli vo da se odr `i ova kav skup, i sva ko se za se be mo lio. Po we mu, Va ti kan ski sa bor je bio „dar ce lom hri {}an stvu”.

Du hov ni vo |a svet skog pra vo sla vqa, ca ri grad ski pa tri jarh Var to lo mej kon sta tu je neo spo ri vo: sa bor je do veo do di ja lo ga me |u cr kva ma, osno va ne su bo go slov ske ko mi si je, ko je i po red te {ko }a ne pre sta no raz ma tra ju ono {to de li i spa ja. To je „di ja log u qu ba vi” jer cr kve ima ju za jed ni~ ku tra di ci ju.

Sa da se tre ba za jed no usred sre di ti i na pi ta wa da na {wi ce: si ro ma {tvo, tla ~e we qu di, kri ze, ugro `e nost mi ra, po seb no na Bli skom is to ku. Iz me |u hri {}a na pa tri jarh `e li „har mo ni ju”. Pod se }a na za jed ni~ ko uki da we ana te me iz 1054. iz me |u pra vo sla vqa i ka to li ~an stva. Otvo re na su „ma la vra ta na te {kom pu tu”. Kon cil je ta vra ta otvo rio, i ot po ~et je di ja log „se strin skih” cr ka va.

Var to lo mej po mi we da se to kom po sled wih po la ve ka pri pre ma i sve pra vo slav ni sa bor, ko ji bi for mu li sao „je din stve no sve do ~e we pra vo sla vqa u sa vre me nom

sve tu”. Kao {to je po zna to, ove pri pre me in ten ziv no i uspe {no po kre nu te, sa da su u za sto ju, te sve pra vo slav ni sa bor ni je na vi di ku iako svi go vo re da ga `e le.

U sva kom slu ~a ju, va ti kan sko oku pqa we po ka zu je da su eku men ski od no si po sled wih de ce ni ja znat no uz na pre do va li, a za jed ni~ ko po ja vqi va we tri ju po gla va ra vi {e ni je sen za ci ja. No me di ji ma, i to ne sa mo kod nas, ovo ni je bi lo do voq no da sku pu pri da ju ve }u pa `wu. Oni ne ma ju u svo jim re dak ci ja ma eks per te ko ji bi uka za li na zna ~aj no ve prak se iz me |u cr ka va, ko ja sta bi li zu je od no se me |u na ro di ma i ve ra ma – po seb no u Evro pi. To je i duh Evrop ske uni je: to le ran ci ja, sa rad wa, raz u me va we, do bro bit svo ju. Otu da ni je iz ne na |e we da jed na ta kva za jed ni ca do bi je ovo go di {wu No be lo vu na gra du za mir. Neo ku pqa we, ne su sre ta we hri {}a na, ne bi bi lo sa mo tu |e du hu Hri sto ve ve re, ve} i pro tiv no `e qa ma ogrom ne ve }i ne ver ni ka.

Srp ski zi lo ti ni su pro pu sti li da kri ti ku ju ovaj su sret, da iro ni zu ju iz go vo re ne re ~i. Dok oni to i da qe ~i ne, ve }i na u sve tu hri {}an stva ose }a, kao je is tak nu to, ra dost, ima ju }i u vi du re ~i psal mo pi sca „ka ko je le po i kra sno” kad su bra }a za jed no. I No vi za vet to po tvr |u je: „Gde su dvo ji ca ili tro ji ca sa bra ni u mo je ime, tu sam i ja me |u wi ma” (Ma tej,18, 20). Na ova dva ci ta ta uka za no je ovih da na po no vo, ka ko bi se ohra bri la da qa sa rad wa iz me |u cr ka va. (autor je verski analiti~ar)

VE HiD [E Hi], kO PRED sED nik iG Man skE ini Ci ja ti VE, za „DnEV nik” kO MEn ta Ri [E kRaH „sO Ci jal DE MO kRa ta” na lO kal niM iz bO Ri Ma u biH

Va tre nim se re ~i ma hleb ne ku pu je R

e zul ta ti pro te klih lo kal nih iz bo ra u Bo sni i Her ce go vi ni po ka zu ju da je BiH u du bo koj po li ti~ koj kri zi.

Stran ke su se fak ti~ ki po de li le u tri blo ka: hr vat ski, srp ski i bo {wa~ ki. Svo je kam pa we su vo di le unu tar tih et ni~ kih gra ni ca a te me su bi le sve sa mo ne one lo kal ne i eg zi sten ci jal ne, ko je ti {te sva kog gra |a ni na, bez ob zi ra na na ci o nal nu pri pad nost...

Ovim re ~i ma je dan od naj vi |e ni jih pred stav ni ka ci vil nog dru {tva u BiH i ko pred sed nik Ig man ske ini ci ja ti ve Ve hid [e hi} ko men ta ri {e re zul ta te pro {lo ne deq nog gla sa wa, na ko jem su ube dqi vu po be du od ne li SDA, SDS i HDZ. Naj ve }i gu bit ni ci su, pak, SNSD Mi lo ra da Do di ka i SDP Zlat ka La gun xi je, na pa pi ru stran ke so ci jal de mo krat ske pro vi ni jen ci je ko je su se, ka ko i sam [e hi} ka `e, umno go me okre nu le tvr doj na ci o nal noj re to ri ci.

– Gra |a ni su na pro {lim par la men tar nim iz bo ri ma da li naj ve }e po ve re we tim te o ret ski so ci jal de mo krat skim stran ka ma, ko je su tre ba le da se ba ve `i vot nim pi ta wi ma i po boq {a ju eko nom sku krv nu sli ku BiH i ti me po zi tiv no uti ~u na so ci jal ni po lo `a gra |a na, ina ~e ve o ma, ve o ma te `ak. Ume sto to ga, te stran ke su se vi {e ba vi le na vod nom za {ti tom vi tal nih na ci o nal nih in te re sa. I sa svim je lo gi~ no raz mi {qa we gra |a na da ako je to je di no {to one ume ju, on da je smi sle ni je gla sa ti za na ci o nal ne ori gi na le, a ne za ne ka kve fal si fi ka te tih ori gi na la.

Kao ilu stra ci ju [e hi} na vo di po zi ci ju Mi lo ra da Do di ka, ko ji je

po sled wih me se ci pla si rao raz ne va tre ne pri ~e, od re fe ren du ma, pred lo ga za uki da we Su da BiH, zah te va za ras pu {ta wem oru `a nih sna ga, pa sve do na ja ve da }e RS po sta ti ne za vi sna dr `a va.

– Me |u tim, ni {ta se od tih „ja kih re ~i” ni je ostva ri lo i bi ra ~i mu sve ma we ve ru ju. Dru ga je stvar {to Do di ku i da qe od go va ra ova kvo sta we u BiH, ali mi slim da kod obi~ nih gra |a na i Re pu bli ke Srp ske, ali i Fe de ra ci je, ipak sa zre va svest da ta i ta kva re to ri ka ne mo `e da pri kri je ~i we ni cu da je na sto lu sve ma we hle ba. Qu di u BiH `i ve ja ko te {ko, okre }u se svo jim `i vot nim, eko nom skim, so ci jal nim pro ble mi ma i tra `e iz laz. Po ~i we se raz mi {qa ti dru ga ~i je, i sve }e ma we bi ti kri vi „oni wi ho vi”, a sve vi {e „ovi na {i” ko ji su u sta wu sa mo da pla {e stra ne in ve sti to re.

Go to vo isto vre me no sa re zul ta ti ma lo kal nih iz bo ra sti gao je i iz ve {taj Evrop ske ko mi si je o

to ma je ostao ono {to je i bio Ve hid [e hi} je o{tro za me rio To mi sla vu Ni ko li }u zbog ne gi ra wa da je u Sre bre ni ci po ~i wen ge no cid. „Za raz li ku od iz ja va srp skog pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a u Sa ra je vu, ko je su bi le ko rekt ne, sa is tu pom {e fa srp ske dr `a ve – ko ji na ovaj na ~in sa mo po ka zu ju ono {to je on u su {ti ni i bio i ostao – po no vo do la zi mo na te ren iz be ga va wa su o ~a va wa s pro {lo {}u. Ne gi ra ti ne {to {to su utvr di la dva su da Uje di we nih na ci ja si gur no ne do pri no si us po sta vqa ju do bro su sed skih, pri ja teq skih od no sa, na pro tiv. Na `a lost, ovo je jo{ je dan do kaz da u re gi o nu ne ma ele men tar nog po {to va wa pre ma sud skim od lu ka ma, ve} se ne gu ju dvo stru ki stan dar di: kad ti pa {e, po zi va{ se na in sti tu ci je UN, a ka da ne, on da ih ig no ri {e{”, ka `e [e hi}.

na pret ku BiH, u ko me ono {to ni je ura |e no, a tre ba lo je, vi {e stru ko nad ma {u je ono {to se mo `e na zva ti po ma kom...

– Evrop ska ko mi si ja bi za pra vo tre ba lo da pi {e iz ve {ta je o re gre su BiH, a ne pro gre su. Na ma pi pu ta ka EU star to va lo se sa tri uslo va ko je bi Bo sna i Her ce go vi na tre ba lo da is pu ni, sa da ih je 16, a ni je is pu wen ni pr vi. Sto ga }e Bri sel sa svim si gur no mo ra ti da pre du zme od re |e ne me re, jer to po ka zu je ap so lut nu neo d go vor nost po li ti~ kih li de ra u BiH. Oni su, na vo di [e hi}, pred ~el ni ci ma EU sprem ni da pot pi {u sve, ali se kod ku }e wi ho vi sta vo vi i, na ro ~i to, po na {a we – dra ma ti~ no me wa ju.

– Zbog to ga }e EU na pro sto bi ti pri nu |e na da re a gu je i to, bo jim se, na je di ni na ~in ko ji ov da {wa stra na~ ka eli ta raz u me. A to zna ~i pri ti skom, i to fi nan sij skim. Jer, tek ka da se ne ko uda ri po xe pu, po ~i we dru ga ~i je da raz mi {qa i ra di. Ako se za vr nu sla vi ne, to on da mo `da i ov da {wu eli tu pri mo ra na ne ke do go vo re. Na i me, na {i su bu xe ti pra zni, ras ho dov na stra na je sve ve }a, pri ho dov na sve ma wa, i sva ki iz o sta nak fi nan sij ske in jek ci je spo qa ite ka ko }e se ose ti ti. A ka da vi {e ne bu de oda kle da se is pla te pen zi je ili pla te za bu xet ske ko ri sni ke, on da }e vaq da i po li ti~ ki esta bli {ment u BiH ko na~ no po ~e ti da se po na {a od go vor ni je. n Mi ro slav Sta ji}

Euta na zi ja na bal kan ski na ^in

Ma ri ja ni na pri ~a za sve nas Pi {e: Ana Da so vi} li ke te le pe de voj ke da ni ma iz la ze na na slov ni ca ma hr vat skih no vi na i por ta la.

Bi la je jed na od naj lep {ih de vo ja ka u Si sku, znao ju je ceo grad, stu di ra la je, ba vi la se ma ne ken stvom. A on da je u po ne de qak, na dan ka da je Hr vat ska pro sla vqa la Dan ne za vi sno sti, pu kla stra {na pri ~a: ubio ju je otac. Pr vo joj je dao pre vi {e ta ble ta, a on da joj pre re zao za pe {}a.

Po ku {ao je isto da u~i ni i se bi, no spa si li su ga u po sled wem tre nut ku. Na pr vi po gled, jo{ jed na od onih pri ~a cr ne hro ni ke ko ji ma }e se pre za si }e ni me di ji za ba vqa ti ne ko li ko da na, a on da sve za bo ra vi ti. Ni pr vo ni po sqed we ru `no po ro di~ no ubi stvo, ka kvih, na `a lost, pre ~e sto ima u sta ti sti ka ma di qem re gi o na.

No, on da je jav nost, ko ja ni je po zna va la si sa~ ku po ro di cu Gre gu ri}, po ~e la da sa zna je de ta qe one pra ve tra ge di je i raz lo ge zbog ko jih smrt 23-go di {we Ma ri ja ne ne }e osta ti upi sa na sa mo kao jo{ jed na ne sret na po ro di~ na pri ~a. I zbog ko jih je we na smrt, za pra vo, po sta la i naj ma we bo lan deo ove pri ~e. Bi lo je to, na i me, ubi stvo iz mi lo sr |a, pla ni ra no i – do sad ne za be le `e no u prav nim hr vat skim okvi ri ma.

Ma ri ja ni Gre gu ri}, stu dent ki wi, ma ne ken ki, do broj de voj ci, 2009. `i vot je po stao no} na mo ra. Le ka ri su joj sa op {ti li ka ko we ne gla vo bo qe, ko je su se po ja ~a va le iz da na u dan, iza zi va pri ro |e na ano ma li ja krv nih `i la u sre di {wem de lu mo zga. Jed na ope ra ci ja, pa dru ga, pa tre }a. No, za hva ti oba vqe ni u Kli ni~ kom bol ni~ kom cen tru Za greb bi li su iz u zet no slo `e ni i s vr lo vi so kim pro cen tom mo gu} no sti kom pli ka ci je, ka `u ne u ro hi rur zi s ode le wa na ko me je ope ri sa na. Ni je bi lo sre }e za Ma ri ja nu. Zbog po re me }a ja cir ku la ci je 20-go di {wa de voj ka osta la je ne po kret na, vi {e ni je mo gla da ko mu ni ci ra i na kra ju je – po sta la biq ka.

Kao {to }e mo sre }u de li ti sa svi ma i svi }e nam se pri dru `i ti, ne sre }a nas obi~ no osta vqa sa me. Ve se la de voj ka s to li ko pla no va za bu du} nost pa la je u kre vet. Maj ka da je ot kaz u si sa~ koj @e qe za ri ka ko bi se bri nu la za }er ku, ume sto da raz mi {qa o unu ci ma.

Si sak je ma li grad, na rav no, svi su ~u li za we zi nu tra ge di ju. No, ve ro vat no ni ko ni je znao ko li ko je za i sta te {ka bi la wi ho va sva ko dne vi ca, po seb no u tmur nim hr vat skim uslo vi ma.

Su se di ka `u, otac je ve} ne ko vre me go vo rio ka ko vi {e ne mo `e, ka ko je si tu a ci ja po sta la ne iz dr `qi va, po seb no Ma ri ja ni. U bol ni ci, na kon {to je do {ao se bi, na vod no je re kao da mu je stra {no `ao {to je ubio }er ku. No, ti me }e se sa da po za ba vi ti sud, advo ka ti i psi hi ja tri. Ub stvo iz mi lo sr |a?

Prav ni ci su slo `ni u to me da ovo ubi stvo ne za slu `u je uobi ~a jen tret man. Pro tiv oca do sad jo{ ni je po dig nut ni op tu `ni pred log, a advo kat Veq ko Mi qe vi} sma tra da bi ovo ubi stvo tre ba lo tre ti ra ti kao pri vi le go va no, za {ta je pred vi |e na ma wa ka zna.

– Ve ro vat no }e ga pri ja vi ti za ubi stvo, za {to je mi ni mal na ka zna pet go di na za tvo ra. No za ko nom je pro pi sa no i da se ta mi ni mal na ka zna mo `e ubla `i ti – ka zao je za Mi qe vi}.

I dru gi advo ka ti sma tra ju ka ko pre pre su de tre ba sa gle da ti sve okol no sti ko je su do ve le do tra ge di je, te da se ocu si gur no ne bi tre ba lo su di ti kao hlad no -

S

krv nom ubi ci. Euta na zi ja, me |u tim, ne po sto ji u hr vat skom sud stvu, kao ni u ve }i ni ze ma qa Evrop ske uni je, ali i sve ta. Za kon ski je re gu li sa na sa mo u [ved skoj, Bel gi ji i Ho lan di ji, a sva ko ma lo slu {a mo i o te {kim sud skim bit ka ma u mno go ure |e ni jim dr `a va ma od Hr vat ske da bi ne ko ja ko bo le stan tre ba lo da do bi je pra vo na do sto jan stve nu smrt.

No, ka ko pi {e Sla ven ka Dra ku li} za t-por tal, ta ko zva na ti ha euta na zi ja vr lo je pri sut na. U Ve li koj Bri ta ni ji ~ak po sto ji i slu `be ni pro to kol ko ji pod ra zu me va ne pru `a we ni ka kve po mo }i. Ter mi nal ne pa ci jen te vi {e ne le ~e i us kra }u je im se va {ta~ ko hra we we. Slu `be ni po da ci go vo re da na taj na ~in u Ve li koj Bri ta ni ji go di {we umre oko dve hi qa de qu di, ali te broj ke su, ka ko je ne dav no ustvrdio ta mo {wi uva `e ni le kar, vi{estruko ve}e.

Te {ke bo le sti, pot pu ni gu bi tak do sto jan stva ter mi nal nih bo le sni ka ni su pri ~a ko ja je ogra ni ~e na gra ni com ili na ci o nal nim iden ti te tom. I ni su op {ta pri ~a ko ja se mo `e sve sti na ne ko li ko za kon skih pa ra gra fa. Sto ga ras pra va o mo gu} no sti euta na zi je, ko ja je ste ubi stvo, ~ak i tre nut ku kad je tra `i obo le li, i uz ~i we ni cu da se ra di o ~i nu mi lo sr |a, tra je ve} go di na ma u me |u na rod noj jav no sti i to li ko joj je te {ko pro na }i okvi re.

U slu ~a ju si sa~ ke po ro di ce, na pri mer, su se di i ve li ki deo jav no sti bla go na klo no gle da ju na o~ev ~in.

On je go di na ma go vo rio da mu ne ma `i vo ta bez }er ke i, ka ko ka `u, ni je vi {e mo gao da gle da we no sve go re sta we. Osim to ga, si stem ne go va wa ova kvih bo le sni ka u Hr vat skoj ite ka ko je ne do sta tan i do sta to ga se svo di na iz u zet nu `r tvu po ro di ce. Ipak, psi hi ja tri ni su to li ko uve re ni. Na i me, osta je ~i we ni ca da je otac na }er ku po teg nuo i no`.

– Taj deo kao psi hi ja tar ne mo gu ob ja sni ti. Ako ne ko me ho }e{ po mo }i da ne pa ti, on da ga ne }e{ re za ti jer re za we na no si bol – ka `e psi hi ja tar Ve ra Fol ne go vi}-[malc.

S wom se sla `e i psi hi ja tar Vla di mir Gru den, ko ji sma tra da se otac za pra vo ni je mo gao su o ~i ti sa sud bi nom.

– Ovo je be `a we od svo je ulo ge, od ono ga {to te u `i vo tu ~e ka – tvr di prof. dr. Vla di mir Gru den.

Ocu Ma ri ja ne Gre gu ri} su di }e se po po sto je }im hr vat skim za ko ni ma. Advo ka ti sma tra ju ka ko bi mo gao do bi ti do pet go di na za tvo ra, uz ve ro vat no ubla `a va we ka zne. No za tvor u ko me on `i vi ot ka ko mu se raz bo le la k}i, onaj za tvor u ko me se na la ze svi te {ki i ter mi nal ni bo le sni ci i wi ho ve po ro di ce, za tvor ko ji po ten ci jal no ~e ka sve nas, ve ro vat no }e mu osta ti do kra ja `i vo ta.

Iz te pre spek ti ve, iz u zet no je va `no raz go va ra ti o euta na zi ji, ali ne osta vqa ti ras pra vu sa mo u okvi ri ma kraj weg ~i na i is ho da, ne go pr ven stve no u okvi ri ma `i vo ta. Ma ri ja nin `i vot, na `a lost, je po stao stra {an mno go pre smr ti, no ko li ko je sam si stem mo gao da do pri ne se da se po ro di ci i woj po mog ne i olak {a? Bo qa pa li ja tiv na bri ga, kva li tet ni ji bol ni~ ki si stem... mno go je ste pe ni ca na ko ji ma se tre ba po ra di ti pre ne go se do |e do pri ~e o euta na zi ji. Jer, na `a lost, da nas u Hr vat skoj mno gi raz mi {qa ju o sa mo u bi stvu kao mo `da je di nom iz la zu iz ni ma lo do sto jan stve nog `i vo ta u ko ji su za pa li, a da pri tom ni su ni pri bli `no te {ko bo le sni ka ko je to bi la Ma ri ja na. I sto ga je je we na pri ~a jo{ tu `ni ja. To je pri ~a svih nas. (autor ka je no vi narka 24sa ta-TV iz Zagreba)

VESTI Iz bo ri u Cr noj Go ri Gra |a ni Cr ne Go re da nas iz la ze na bi ra li {ta i po tre }i put od sti ca wa ne za vi sno sti bi ra ju naj vi {i ni vo vla sti. Na iz bo ri ma u~e stvu je 13 iz bor nih li sta, a kqu~ ni ak te ri su ko a li ci ja „Evrop ska Cr na Go ra” Mi la \u ka no vi }a, za tim pred iz bor ni sa vez De mo krat ski front, te So ci ja li sti~ ka na rod na par ti ja i no vo for mi ra na Po zi tiv na Cr na Go ra. Po sled we an ke te po ka zu ju su da naj bo qi rej ting ima \u ka no vi }e va

ko a li ci ja sa sta vqe na od vla da ju }ih DPS-a, SDP-a i Li be ral ne par ti je sa 47 od sto po dr {ke gra |a na. Sle de DF sa 18,5 pro ce na ta i SNP sa 15 od sto po dr {ke. Na iz bo ri ma, pre ma bi ra~ kom spi sku, mo `e gla sa ti oko 514.000 gra |a na Cr ne Go re.

Pod sti caj za pro {i re we EU Evrop ski ko me sar za pro {i re we Ste fan Fi le iz ja vio je da No be lo va na gra da za mir do de qe na Evrop skoj uni ji pred sta -

vqa pod sti caj da qem {i re wu EU. On je is ta kao da je na gra da do {la u pra vo vre me, sa mo dva da na po sle ob ja vqi va wa wa no vog iz ve {ta ja o na pret ku u pro {i re wu EU i po sla la po zi tiv nu po ru ku vla sti ma ze ma qa Za pad nog Bal ka na. “To je pod set nik u pra vo vre me – da su deo naj u spe {ni jeg i naj am bi ci o zni jeg evrop skog pro jek ta”, na veo je Fi le. Na pi ta we da li }e na gra da uti ca ti da sta ri je ~la ni ce EU bu du ras po lo `e ni je za {i re we Uni je, ko me sar je iz ra zio na du da }e to u~i ni ti da wi hov um bu de otvo re ni ji.

12

dnevnik

nedeqa14.oktobar2012.

„DNEV NIK SA ZNA JE”: PRO GLA [E NO BAN KROT STVO „AVA LA FIL MA”

Po sled wa kla pa „srp skog Ho li vu da” U

„Ava la fil mu”, naj sta ri jem do ma }em pro du cent skom film skom pred u ze }u iz ko jeg je po osni va wu 1946. go di ne lan si ran ju go slo ven ski po rat ni pr ve nac „Sla vi ca”, po sle vi {e od {est i po de ce ni ja po sto ja wa pro gla {e no je ban krot stvo, a ste ~aj, ko ji je po kre nut 23. ma ja 2011, do da nas ni je da le ko od ma kao, sa zna je „Dnev nik”. Po vo dom pri ~e o „Ava li” na{ list se obra tio no vom mi ni stru kul tu re Bra ti sla vu Pet ko vi }u s pi ta wem da li }e we go vo mi ni star stvo bar po ku {a ti da na |e mo del ko jim bi dr `a va even tu al no mo gla da po mog ne naj sta ri joj do ma }oj film skoj ku }i da ne ka ko op sta ne. Na `a lost, od go vor ni smo do bi li.

Iako na {e fil ma xi je sa se tom go vo re o „Ava li”, uglav nom se sla `u i da je no va, „di gi tal na era”, pre ga zi la i ne ke svet ske pro du cent ske ku }e.

De jan Zve ki}, iz vr {ni di rek tor pa li} kog Fe sti va la evrop skog fil ma, ka `e da je u Ma |ar skoj, wi ho va naj ve }a pro duk cij ska ku }a, „za dr `a na sa mo na ni vou na sle |a – na slo va ko ji su sni ma li i na ko ji su ima li pra va”. Zve ki}, uz ogra du da mu je o slu ~a ju „Ava la fil ma” po zna to sa mo ono {to je ra ni je bi lo u me di ji ma, na vo di da „pro blem tog pred u ze }a ne da ti ra od ju ~e”, ne go da je ago ni ja tra ja la go to vo de ce ni ja ma.

– Ta ve li ka pro du cent ska ku }a, u ko joj su sni ma ni fil mo vi ko ji su mo gli da pa ri ra ju ta da {woj ho li vud skoj i naj ve }oj evrop skoj pro duk ci ji, ve} vi {e od dest go di na je u ve li kim pro ble mi ma – ka `e nam Zve ki}. – ^i ni mi se da je to, s jed ne stra ne, i „smrt di no sa u ru sa”, jer ta ko ve li ke ku }e o~i gled no ne mo gu da pa ri ra ju ono me {to je da nas, re ci mo, u~i we no u Slo ve ni ji ili Bu dim pe {ti, gde su se pot pu no pri la go di li zah te vi ma tr `i {ta, pa u ve li kim stu di ji ma pru `a ju uslu ge stra nim ko ri sni ci ma.

S dru ge stra ne, do da je Zve ki}, Sr bi ja je po sled wih go di na po ku {a la da kroz ak ci ju „Film u Sr bi ji” ob je di ni sve na tom pla nu, i ura |e na je zna ~aj na pro mo ci ja mo gu} no sti sni ma wa na ovom pro sto ru i ko ri {}e wa na {ih uslu ga.

– Li~ no bih vi {e gle dao {ta na {e no ve pro du cent ske ku }e, no vi stu di ji i no va teh ni ka, mo gu da po nu de ka ko do ma }im ta ko i stra nim auto ri ma, ne go {to bih sad pla kao nad ne ~im {to, na `a lost, ve o ma du go ni je u do brom sta wu. Ali, ako eko nom skog re zo na ima da se Ava la film iz vu ~e, on da je to u re du. No, ko li ko ja vi dim, od ime na se ne `i vi – ka `e Zve ki}.

U kru go vi ma rad ni ka „Ava la fil ma”, ko ji su za vr {i li na Za vo du za tr `i {te ra da i tra ga ju za bi lo ka kvim po slom, ve ru ju, me |u tim, da je po sled wa de ce ni ja ho kus–po kus tran zi ci je u ko joj je pro pa lo sve u Sr bi ji, da la ve tar u je dra i su no vra tu „srp skog Ho li vu da”, do po sled we kla pe. Biv {i za po sle ni sto ga pri `eq ku ju da se po sled we po gla vqe „Ava la fil ma” na |e na ~u ve nom spi sku ko jim se ba ve Alek san dar Vu ~i} i Ivi ca Da ~i}, pa –ka ko is pad ne.

To kom de ve de stih pro {log ve ka, dok je Sr bi ja bi la pod pot pu nim me |u na rod nim sank ci ja ma i izo la ci ji, a us put i „ma lo ra to va la”, „Ava la” je op sta la i sni mi la ~ak 22 fil ma. Ka ko bi lak {e pre bro di la ne da }e tih go di na, pri po je na je „Ju go ek spor tu„, pa je u pro cen tu 51: 49, osno va no de o ni~ ko dru {tvo „Ju go ek sport Ava la film in ter na ci o nal”. To kom ~i ta ve te de ce ni je, po ~ev od „Sa bir nog cen tra” Go ra na Mar ko vi }a, sni mqe nog u de ko ru ko ji je pri pa dao ve li kom spek ta klu „Kvo va dis” iz 1985, ni je se po su sta ja lo i rad „Ava le” su obe le `i li fil mo vi „Ti to i ja”, „No} u ku }i mo je maj ke”, „Bo qe od bek stva”... U pro le }e 2000. go di ne, dok su sni ma ne

„Film ski grad” pod upra vom Gra da U okvi ru „Ava li ne” slo `e ne imo vin ske pri ~e je i pi ta we ve za no za pra vo za jed ni~ kog ko ri {}e wa po je di nih obje ka ta „Ava la fil ma„ s RTS–om, od no sno ne ka da {wom Te le vi zi jom Be og rad. Na i me, ze mqi {te na Ko {ut wa ku, na po te su ko jim se pro sti re „Film ski grad”, po de taq nom ur ba ni sti~ kom pla nu ima status „od spe ci fi ~nog in te resa”, pa se tu ne mo gu zi da ti, na pri mer, lu na–park ili stam be ne zgra de. Mo gla bi, re ci mo, da se sa zi da bol ni ca ili {ko la, ili ono {to je na tom pro sto ru bi lo ra ni je. Ze mqi {te je, ina ~e, dr `av na imo vi na i po za ko nu wim upra vqa grad Be o grad, a sa mo je da to na ko ri {}e we „Ava la fil mu”.

po sled we sce ne „Sen ke uspo me na” Pre dra ga Ve li no vi }a, ni ko ni je ni po mi {qao da }e to bi ti i po sled we „Ava li no” ostva re we.

Kad se „Ava la film” 20. ja nu a ra 2011, go di ne na {la pr vo u pred ste ~aj nom po stup ku, s mol bom da joj se po mog ne, po da ci su po ka za li da je ra ~un ovog pred u ze }a bio u blo ka di od 29. de cem bra 2008. Pri to me za iz mi re we na go mi la nih du go va wa ni su bi la do voq na sred stva ostva ri va na od iz najm qi va wa pro sto ra, {to je, ina ~e, od kra ja 2000. bi lo glav ni iz vor pri ho da „Ava la fil ma”. U mar tu pro {le go di ne je jav no iz net po da tak da su u tom tre nut ku du go va wa pre ma dr `a vi, ko ja je je dan od naj ve }ih po ve ri la ca, do sti za la iz nos 99 mi li o na di na ra...

Upr kos to me {to je ste ~aj po kre nut pre go di nu i po da na, okol nost da se, zbog kom plek sno sti imo vin ske kar te, jo{ ni je za vr te la pri ~a o unov ~e wu ste ~aj ne ma se, hra ni na du da bi „Ava la film” ipak mo gla da iz beg ne ne sta nak ako joj se po sre }i da bu de po no vo pro gla {e na za pred u ze }e od op {teg kul tur nog zna ~a ja. No, pred u slov za to je da se ne ko u dr `a vi, re pu bli~ ki or ga ni ili grad Be o grad, za in te re su je za slu ~aj „Ava la fil ma”. A on je, tvr de upu }e ni sa go vor ni ci „Dnev ni ka”, kom plek san u sva kom seg men tu, po go to vo kad je re~ o ne re {e nom vla sni {tvu nad znat nim de lom ne po kret ne imo vi ne.

Tim pre {to je spi sak vred nih ne po kret no sti ve o ma dug: vi {e od 20 hek ta ra ze mqi {ta na be o grad skom Ko {ut wa ku, a pod kro vom 20.000 kva drat nih me ta ra po slov nog pro sto ra, ka ko sto ji u zva ni~ nom pro spek tu: uprav na zgra da po vr {i ne 2.872 kva dra ta , tri ate qea (6.425 m2), stu dio (1.729), zgra da ton skog stu di ja (1.944), zgra da la bo ra to ri je (2.209), obje kat de ko ra (2.734), zgra da glu ma~ kih apart ma na (265), obje kat za re por ta `na ko la

„Mo ra va fil m” bankrotirao jo{ 2006.

Film sko pred u ze }e DP „Mo ra va film„ u ste ~aj je oti {lo jo{ 22. sep tem bra 2003, a od lu ka o we go vom ban krot stvu je do ne ta 6. fe bru a ra 2006. go di ne. Na saj tu Agen ci je za pri va ti za ci ju, ko ja je od lu kom ne ka da {weg Tr go vin skog su da u Be o gra du od 5. ma ja 2005. ime no va na za ste ~aj nog uprav ni ka „Mo ra va fil ma „, o ste ~a ju ove ku }e {tu ro se na vo di tek naj va `ni ja imo vi na: klub sto ~i}, vi tri na (ni ska), sto pi sa }i (3 ko ma da), ka sa me tal na, i ak ci je Pri vred ne ban ke Be o grad – pro da to.

(600)2, zgra da auto ser vi sa (725), ma ga cin gra |e (280), as falt ni pu te vi i par king (12.000), ra zna opre ma...

Na kon {to je 23. ma ja 2011. po kre nut ste ~aj, shod no za ko nu, od lu kom Pri vred nog su da u Be o gra du je za ste ~aj nog uprav ni ka od re |e na Agen ci ja za pri va ti za ci ju. „Dnev ni ku” je u Agen ci ji ob ja {we no da je ta in sti tu ci ja sa mo ste ~aj ni uprav nik, te da pro gla {e no ban krot stvo „pod ra zu me va da se to kom ste ~a ja ras pro da je sva imo vi na i na mi ru ju du go vi po ve ri o ci ma„. Me |u tim, ovaj slu ~aj se po ka zao kao spe ci fi ~an, jer su tri kqu~ na pi ta wa osta la ne re {e na – vla sni {tvo nad ze mqi {tem, pra vo ko ri {}e wa i le ga li za ci je po dig nu tih obje ka ta, a u po je di nim prav nim seg men ti ma te pri ~e se, uz „Ava la film”, po ja vqu ju i RTS, od no sno ne ka da {wa Te le vi zi ja Be o grad, kao i grad Be o grad.

Bu du }i da je ste ~aj u „Ava la fil mu” po kre nut, pr vo su se na met nu le pred rad we na pla nu le ga li za ci je i ukwi `e wa imo vi ne da bi ona mo gla da do bi je svo ju tr `i {nu vred nost i – pro da ti. „Tek kad se taj deo le ga li za ci je i ukwi `e wa imo vi ne za vr {i, mo `e se do }i do osno ve za ba vqe we ste ~aj nim po stup kom, od no sno pri stu pi ti pro ce ni vred no sti imo vi ne i po sle to ga, even tu al no, po ku {a ju unov ~a va wa ste ~aj ne ma se ra di sle de }e fa ze ste ~a ja – na mi re wa po tra `i va wa ste ~aj nih po ve ri la ca”, re ~e no nam je u Agen ci ji.

U sva kom slu ~a ju, ni je tek ta ko la ko pre ne breg nu ti ~i we ni cu da je u pro duk ci ji „Ava le„ na sta lo 400 do ku men tar nih i 200 igra nih fil mo va me |u ko ji ma i ~u ve ni „Sku pqa ~i per ja”. Tu je i oko 120 ko pro duk ci ja sa stra nim part ne ri ma, od ko jih su naj po zan ti ji „Mar ko Po lo” i „Xin gis Kan”, a za be le `no je i da se pro sla vqe ni An d`ej Vaj da za sni ma wa fil ma „Si bir ska le di Mag bet”, opre de lio upra vo za stu dio na Ko {ut wa ku ko ji je, ka ko tvr de fil ma xi je, gra |en kao re pli ka ~u ve nog ita li jan skog film skog cen tra „Si ne si ta”. No, na rav no, sto ji i ono – od sta re sla ve se ne `i vi.

– Ako je dan pro stor, ko ji pri pa da kul tu ri, pro me ni na me nu i po sta ne pro stor ko ji je tr `i {no za ni mqiv, on da to zna ~i da ni {ta ni je sve to i da sve mo `e da se pro da – upo zo rio je re di teq Go ran Mar ko vi}. – Pa po gle daj te {ta se de si lo s bi o sko pi ma! Ali, za te stva ri se tre ba bo ri ti, mic po mic, od }o {ka do }o {ka, kao u uli~ nim bit ka ma.

Jer, za ono li ko ko li ko us pe te da se iz bo ri te, to li ko kul tu re osta je. n Jaska Jakovqevi}

INTERVJU NEDEQE

MI LO RAD KA POR, GLU MAC

Ide mo na go ri vo od krom pi ro ve ko re R

e kao nam je da na Za pa du vo le da ra de s na {im glum ci ma. „Ima mo do bar pri stup glu mi, vo le nas. Nen si Bi {op, slav na ka sting di rek tor ka, re kla mi je da obo `a va glum ce s ovog pro sto ra jer smo ko lo rit ni i strastveni. Nisam prvi po sle su se ras kra vi li (smeh). Ni sam pr vi doma}i glumac ko ji glu mi u ’Bon du’, La zar Ri stov ski je ma lo za i grao u ’Ka zi nu Ro jal’; na kra ju kra je va, Ian Fle ming je na pi sao Bon da na osno vu na {eg ~o ve ka ko ji je ra dio za taj nu slu `bu, Du {a na Po po va”, go vo ri Mi lo rad Ka por, glu mac Srp skog na rod nog po zo ri {ta s ko jim se dru `i mo po vo dom naj no vi jeg fil ma o agentu 007 „Skaj fol”, u ko me glu mi Bondovog suparnika. „Momci su mi ’Ju naj ted ko lors of Be ne ton’, {a ro li ka kao sa re kla me”, pri ~a uz smeh Ka por, s ko jim se pri se }a mo od li~ nih pred sta va SNP-a i tru pe “Jo rik”, ~i ji je ~lan, a ko ja upra vo spre ma ko mad „Ra do van 2013”. „Na {e fil ma xi je bi, bez sumwe, vo le le da mo gu da pru `e pro duk ci ju po put Bon da, i raz li ka i je ste u nov cu, ali to ti je kao pi ta we {ta je sta ri je, ja je ili pi le? Da li su qu di do {li do nov ca za to {to po sao shva ta ju ta ko, ili ti tre ba no vac da bi bio fin i po slo van”, po en ti ra glu mac, kog prvo pitamo ka ko je ra di ti u pro duk ci ji tog ka li bra?

– Ima ju dru ga ~i ji men tal ni sklop, ap so lut no! Za tih 40 da na vi {e sam pu ta ~uo „iz vi ni” i „hva la” ne go za pret hod ni `i vot, ve ro vat no i na red ni.  Da li si razbio ne ku ilu zi ju?

– Ne mam ilu zi je jer sam imao sre }u te sam mnogo propu to vao. Znam ka ko ta mo qu di `i ve i ra de, i ne ma ilu zi ja za {to je ta mo ta ko, a za {to nam je ov de ova ko, gde sva ki ne u speh za uspeh ka `e da ga je pra ti la sre }a, a ne rad i etika. Recimo, trupa „Jorik” je toliko gledana, a s toliko skromnom produkcijom i s parama koje ti i ja mo`emo sad istresti iz xepa, jer ima dobar tim i odnos prema poslu.  Ose }aj kad ima{ dva fa kul te ta, a glu mi{ ne ga tiv ca u Bon du?

– S ob zi rom na fi zi~ ki iz gled, u stra nim pro duk ci ja ma }u ve ro vat no uvek glu mi ti ne ga tiv ca (smeh). Imam SNP i tru pu ’Jo rik’, ta mo }u eks pe ri men ti sa ti.  In te re so va we stra nih pro du ce na ta za eks-ju go slo ven ski kon flikt?

– ^i ni mi se da }e jo{ ma lo o Ko so vu da pri ~a ju. Sve za vi si ko pro du ci ra i s ko jom na me rom. Ima{ fil mo ve ko ji su pri pre ma te re na, ne ki oprav da va ju ne ke ak ci je, dok se ni sko bu xet ni ba ve po ku {a jem isti ne.  Kad smo kog to ga, da li si gle dao “U ze mqi kr vi i me da”?

– Ni sam, ali sam se sti ca jem okol no sti upo znao s glum ci ma. I u Sa ra je vu su ne po de qe na mi {qe wa da je film umet ni~ ki o~a jan. Ni je u pi ta wu ne is ku sna re di teq ka, ba na lan je, ali u Sa ra je vu sma tra ju da je re a lan u po gle du isto rij skog kon tek sta.  Jav nost se in fan til no za pa li la na lo {u fik ci ju?

– Bes po sle ni smo, ima mo vre me na da mi sli mo i o toj vr sti po li ti ke.

Me di ji se sve ma we ba ve is tra `i va~ kim no vi nar stvom, la ja vi su, a na rod nam je po stao ta kav zbog lo {e

kul tur ne po li ti ke. Ni je do {lo do lu stra ci je ni u kul tu ri ni u kul tur nom pro mi {qa wu. Na to go ri vo ide na{ na rod, xa ba da mu si pa{ ke ro zin ka da je na vi kao na go ri vo od krom pi ro ve ko re.  Ni je bi lo do go vor nog 4, ni lu stra ci o nog 6, a i 5. ok to bar je pro pao?

– O`u qao sam |o no ve de ve de se tih.

Ni sam bio u Ot po ru, ali imam sta` i pra vo da go vo rim o to me. Ko god ni je bio eufo ri ~an, vi deo je da to smr di de be lo. Vrlo brzo nakon 5. oktobra glave DOS-a su se okupqale kao pred sed ni ci re pu bli ka SFRJ uo~i raspada. Ka zao sam da je pra vo vre me da iza |e mo sa za sta va ma i ka `e mo im da \in |i} i Ko {tu ni ca mo ra ju iza }i za jed no, za gr qe ni. Ka `u mi: „U pra vu si Ka po re, ali on da }e da se po ja ve ra di ka li, is pa {}e da je na rod pro tiv ovih”. Imalo je to smi sla, ali ipak je tre ba lo ma lo pod vik nu ti.  To je uti sak po sle 12 go di na, da je tre ba lo pod vik nu ti?

– Pro {le go di ne smo ra di li “Ro do qup ce”, sme je mo se kao i pro {le ge ne ra ci je glumaca. Bok te, dok ~i ta{ re pli ke Smr di }a i @u ti lo va...

 No vo sad ska vlast i pra te }i cir kus?

– Ma, da, glu post. Ne mo `e se re }i da pret hod ni ni su za slu `i li da odu, ali ovi ko ji su do {li – bo `e sa ~u vaj. Pam tim ja wih ih iz pret hod nih vlasti, ove {to su ski nu li be xe ve, pam tim wi ho ve pro cen te i ugra |i va wa.  Oba {ka Hrt kov ci, Bu le var Rat ka Mla di }a...

– Da, ali No vi Sad je ipak ne ve ro va tan! Iz gra de mu ra di ja tor u cen tru gra da (ho tel Cen tar, prim. aut) i ni ko da se po bu ni. Po sta ve spor ne di rek to re u kul tur nim in sti tu ci ja ma i opet se vi {e dig ne xe va iz Be o gra da, ne go iz No vog Sa da. Ko li ko smo ~e ka li uprav ni ka SNP-a po sle 5. ok to bra? I on da kad Be o grad po {a qe ne ko ga, on da „jao, {to nam kro je po li ti ku”.  Ka ko se to „ne do zvo qa va”?

– Pro test, uli ca, gra |an ska ne po slu {nost. Ne pa qe we am ba sa da i blo ka da sa o bra }a ja, ima na ~i na...  Kul tur ni cen tar, Po zo ri {te mla dih...?

– Pre Bla {ko vi }a i Dve ri, pi tao bih ko je i ka ko re no vi rao KCNS? Ko je pro jek tant „multifunkcio -

Sta ri maj stor i ne i mar Pret hod ni gost “In ter vjua ne de qe” gi ta ri sta Zo ran Al vi ro vi} Ki na, pi tao je “na ne vi |e no” Mi lo ra da Ka po ra – ka da je po sled wi put u`i vo slu {ao ino stra nog mu zi ~a ra i ko ga?

– Le o nar da Ko e na i To ma Xon sa. Koen je na pra vio kon cert pun ma gi je, at mos fe ra je bi la ne ve ro vat na. Ma te ri ja li zo vao se most iz me |u iz vo |a ~a i pu bli ke, vi deo si ga u va zdu hu. pu bli ka bi mi sli la da go vo re Ta di}, Da ~i} i osta li. Istorija nam se ponavqa, ne ma opa su qe wa. Ko je iskren pre ma se bi zna ka kvi smo, ne treba da nas iznena|uje ni 6. ok to bra, ni 1945, ni 1990, ni ova iz bor na go di ni.  Ka ko se opa su qi ti?

– Eh! Lu stra ci jom i po {to va wem za ko na. Ne tre ba ga me wa ti, sa mo da se primewuje, da je isti za sva ko ga, ali ko da ga spro ve de? Mi smo na rod ko me je po tre ban ovan vo |a. Kao Ru si ma Sta qin i Pu tin, ne ki \i do, Kr cun. ^im taj po ka `e ma lo kr kan lu ka u se bi, od mah na rod ka `e „eno ga, ba ja”.  Pro sve }e ni dik ta tor?

– Ova ko: da bi us peo kao vo|a uraditi ne {to pametno ov de sa ovim narodom, mo ra{ do }i sit, ob u ~en i sre |e nog emo tiv nog `i vo ta na vlast. Da ne mo gu da ti pod met nu. Ako is pu wa va{ ta tri uslo va, on da, ako po`ele da te ubiju, mo ra{ da ima{ jo{ pe to ri cu ta kvih kao ti oko se be da ima klo da te zameni.  Ima li ta {e stor ka {an su ka da je de par ti za ci ja ve~ na la`?

– Naj vi {e me pla {i krat ko pam }e we na{eg naroda. Za bo ra vqa mo {ta su ovi na vla sti re kli i ura di li. Sa da pri~ama o hap{ewu, izme|u ostalog, skre}u pa`wu i od praznih obe}awa o departizaciji.  Ho }e li hap {e wa na hra ni ti glad ne prav de?

– Ako hap{ewa u~ine da ubudu}e pare iz bu xe ta za vr {a va ti u ko fer ~e ti ma i ta sto vim jah ta ma, osta}e ne{to i za hleb.

nalne sa le”, da iza |e na jav nu ras pra vu. Onaj kulturi preko potrebni prostor ure |en je kao da }e jed nog da na bi ti ban ka, a mo`da se tu i ne{to para zaturilo...  Ma ca je is pao pa met ni ji od pred la ga ~a?

– Sa ~u vao je ne ki in te gri tet, to bi sva ko nor ma lan ura dio. E, ali bi ve ro vat no pri hva tio po lo `aj da jav nost ni je ta ko re a go va la.  Ate qe 212, skan dal u jed noj ta kvoj in sti tu ci ji?

– Pi ta we je {ta zna ~i „jed na ta kva in sti tu ci ja”. U dru gim ku }a ma, ~vr sto vam sto jim, ima vi {e raz lo ga za po bu nu ne go u Ate qeu.  Ga ji mo po gre {nu in sti tu ci o nal nu per cep ci ju?

– Ima do sta stva ri ko je se mo gu po pra vi ti bez po li ti ke. To su ti na {a is tre sa wa piklsi kroz pro zor auto mo bi la, sat na sva koj por ti ni ci ko ji je ne ta ~an, {to re ~e \in |i}...  Opet ko ko {ka i ja je?

– Po~eo bih od osnovnih {kola: pod oba ve zno vra}awe pla vih ke ce qa i centralni or ma r za mobilne te le fo ne a ne {areni ormari}i. Da se deca stale{ki ne raz li ku ju, ve} po trudu i dobroti.  Ima mo li pra va da uka zu je mo na li ce mer je?

– Mi smo svo je kre di te is tro {i li. Naj go re je {to ne mo `e{ qu de u to ube di ti. Je smo bi li `r tve me dij skog ra ta, ali sami smo krivi {to se glupost na nas najlak{e pri ma? n Igor Mihaqevi}

dnevnik

OGLASi

nedeqa14.oktobar2012.

13

14

nedeqa14.oktobar2012.

dnevnik

SPORT

dnevnik

MA STERS TUR NIR U [AN GA JU

\okovi} u finalu s Marejem U fi n a l u Ma sters te ni skog tur ni r a u [an g a j u igra } e No v ak \o ko vi} i En di Ma rej.

Dru gi re ket sve ta No vak \o ko vi} pla si rao se u fi na l e Ma s ter s a u [an g a j u, po be dom nad ^e hom To ma {om Ber di hom. \o ko vi} je do 11. po be de u 12 me |u sob nih su sre ta sa Ber di hom do {ao sa 6:3, 6:4, po sle jed nog sa ta i 26 mi nu ta igre, a Ma rej je u dru gom po lu fi na lu sa vla dao [vaj car ca Ro xe ra Fe de re ra sa 6:4, 6:4. \o ko vi} vo di sa 8:7 u me |u sob nim du e li ma sa Ma re jem, a fi na le je na pro gra mu da nas u 10.30 sa ti.

po tom osvo jio je no vi ser vis gem, da bi \o ko vi }u ka da je po no vo ser vi rao za set za dao do sta mu ka. Iako je us peo da do |e do pri li ke za brejk, No vak se od bra nio, a po tom sa dva si gur na po e na do {ao do vo| stva od 1:0 u se to vi ma sa 6:3.

Po sle si gur nih ser vis ge mo va na sa mom po ~et ku dru gog se ta, usle dio je brejk \o ko vi }a, po {to je Ber dih od i grao ve o ma ner vo zno po sle jed ne od lu ke su di je ko ja ni je i{la we mu u ko rist.

No vak je od mah po tom osi gu rao taj brejk, po {to je si gur nim ser vi som do {ao do pred no sti od 3:1. ^eh je do sta bio ner vo zan u ge mo vi ma

nedeqa14.oktobar2012.

15

FI ZI^ KI SPRE MNI JI BEL GI JAN CI KA ZNI LI NE IS KU STVO I PRO MA [A JE OR LO VA

Krenuli smo grlom u jagode Bel g i j a je od n e l a bo do ve iz Be o gra da u tre }oj run di kva li fi ka ci ja za Svet sko or v en s tvo u fud b a l u(0:3).

Oprav da li su cr ve ni |a vo li ulo gu fa vo ri ta po ka za li kla su, pre sve ga vi sok in di vi du la ni kva li tet. Iz u zet no mlad na ci o na la ni tim Sr bi je de mon stri rao je pu no po zi tiv nih ele me na ta pod vo| stvom Si ni {e Mi haj lo vi }a. Od nos pre ma dre su je pra vi, sil na mo ti va ci ja i `e qa je pri sut ne, igra se br zo uz do sta kre a ci je - Sa igrom iz pr vog po lu vre me na mo `e mo sva ko ga da po be di mo, ali ono {to smo pru `i li u na stav ku po ka zu je i da mo `e mo da iz gu bi mo od sva kog ri va la. Osci la ci je su ne mi nov n ost u mla d om sa s ta v u -

Selektor dr`i re~

No vak \o ko vi}

No vak je u me ~u s Ber di hom pri li kom ba ca wa nov ~i }a oda brao da pr vi ser vi ra, {to je od mah is ko ri stio i bez ve }ih pro ble ma osvo jio pr vi gem za vo| stvo od 1:0. \o ko vi} je na sta vio u istom rit mu i na ser vi su Ber di ha, ko ji mu ni je mo gao ni {ta, pa je srp ski te ni ser udvo stru ~io svo ju pred nost, pre ne go {to je si gur no sa mo na sta vio niz. ^eh ga je pre ki nuo u ge mu ko ji je sle dio, ka da je si gur nim ser vi som sma wio na 3:1, ali je No vak na sta vio da bez ika kvih pro ble ma osva ja svo je ser vis ge mo ve. \o ko vi} je do {ao do no vog brej ka u {e stom ge mu, ko ja mu je do ne la pri li ku da ve} u na red nom ge mu ser vi ra za set. Pr vu set lop tu No vak ni je is ko ri s tio za h va q u j u } i svo j oj gre {ci, {to je Ber dih is ko ri stio da stva ri pre o kre ne u svo ju ko rist i do |e do pri li ke za brejk, pr vu ni je is ko ri stio, ali dru gu je ste i ta ko sma wio na 5:2. Od mah

ko ji su sle di li, ula zio je u ras pra ve sa glav nim su di jom, ali je i da qe na te re nu bi la vo |e na ve li ka bor ba.

No vak je uspe vao da za dr `i pred nost, ali mu je Ber dih ma lo vi {e pre tio ne go {to je slu ~aj bio na po ~et ku se ta. Ipak, u de s e tom ge mu, \o ko vi} je bez iz gu bqe nog ge ma kom ple ti rao tri jumf za ma we od sat i po vre me na igre.

No vak \o ko vi} oce nio je da je bri qant na po be da nad ^e hom To ma {om Ber di hom u po l u f i n a l u ma s ter s a u [an ga ju plod do bre tak ti ke.

- Igrao sam tak ti~ ki do bro. Bio sam do bar i u ri ter nu, ali i na ser vi su - re kao je \o ko vi}.- Da nas me o~e ku je jo{ te `i za da tak, Ma rej je jo{ jed nom do ka zao svo ju kla su, re la tiv no je la ko sa vla dao Fe de re ra, do du {e Ro xer je neo bi~ no pi no gre {io. ne znak ka da mu se do go di lo da u jed nom ge mu na pra vi tri du ple gre {ke.

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA JU @NE KO RE JE

Veberu pol u Jeongamu

Vo z a~ Red Bu l a Mark Ve ber star to va }e sa pol po zi ci je na 16. tr ci ovo go di {weg {am p i o n a t a For m u l e je dan , Ve li koj na gra di Ju `ne Ko r e j e. Ve b er je do de s e t e pol po zi ci je u ka ri je ri do {ao kru gom od 1:37.242 mi nu ta u Je on ga mu, sa ma we od jed ne de se tin ke pred no sti u od no su na tim skog ko le gu Se ba sti ja na Fe te la.

Iza wih dvo ji ce na star tu tr ke, da nas od 8 ~a so va po sred w e e v rop s kom vre m e n u, na }i }e se Lu is Ha mil ton u Me kla re nu, uz ko jeg }e bi ti vo de }i u ge ne ral nom pla sma nu Fer nan do Alon so.

Kva li fi ka ci je u Je on ga mu obe le `i la je do mi na ci ja Red Bu la, ali iako su mno gi o~e ki v a l i Fe t e l a na naj b o q oj start noj po zi ci ji, Ve ber je us peo da ga nad ma {i. Mla di

Ne mac je u po sled wim tre nu ci m a po k u { ao da po p ra v i svo je vre me, ali je na kra ju bio 74 hi qa di tin ke iza Ve be ra. Ha mil ton je na tre }oj po zi ci ji bio dve de se tin ke iza Austra li jan ca.

Alon so je od po ~et ka vi ken da bio u sen ci vo za ~a Red Bu la, a po ne kad i Ha mil to na, a ta ko je bi lo i to kom kva li fi ka ci ja, ko je je za vr {io sa tri de se tin ke za o stat ka u od no su na Ve be ra. Za ni mqi vo je da su sed mo ri ca vo za ~a bi la unu t ar se k un d e od osva j a ~ a pol po zi ci je, pa su ta ko iza naj bo qe ~e tvo rit ce sle di li Ki mi Ra i ko nen u Lo tu su, dru gi vo z a~ Fe r a r i j a Fe l i p e Ma sa, Ro man Gro `an u dru gom Lo tu su i vo za~ Fors In di je Ni ko Hil ken berg. Pr vu de se to ri cu kom ple ti ra li su vo za ~ i Mer c e d e s a Ni k o Ro zberg i Mi hael [u ma her.

At mos fe ra na Ma ra ka ni, za na {e uslo ve, pri stoj na.

Po se ta da le ko is pod o~e ki va ne, po dr {ka sa tri bi na spo ra di~ na. Ipak, se lek tor je bio za do vo qan am bi jen tom na na {em naj ve }em sta di o nu pa je odr `ao da to obe }a we…

- Ni su zvi `da li, no si li su re pre zen ta ci ju. @ao mi je zbog po ra za, jer ni smo oprav da li wi ho va o~e ki va wa. Na ovaj na ~in jav no se iz vi wa vam, tre ba lo je da na vi ja ~i ma po da ri mo po be du - is ta kao je Mi haj lo vi}. kon sta to vao je se lek tor Mi haj lo vi}.

Uvek bez dla k e na je z i k u Mi haj lo vi} je od mah ga |ao u me tu.

- Bo li me {to su oni naj i sku s ni j i, Iva no vi} i Ko la rov, na pra vi li tak ti~ ke gre {ke. Ka da je tre ba lo da sta nu na lop tu, {to sam sa ve to vao u

Ko la rov i Iva no vi} su, po mi {qe wu Mi haj lo vi }a, igra li su vi {e ofan ziv no

po lu vre me nu, oni su naj vi {e na pa da li. Kre nu li smo gr lom u ja go de, uhva ti li su nas na kon tru jer su ozbiq na eki pa.

Zna li su da ka zne sva ku gre {ku. Iz gu bi li smo rav no te `u me |u li ni ja ma na te re nu. Da kle, ne za slu `e no su po ve li, na kra ju za slu `e no po be di li.

I jo{ je dan de taq je imao pre su dan uti caj na re zul tat.

- Ka da nam je ne sta lo “ben zi na” sta li smo. Bel gi jan ci su bo qe fi zi~ ki sprem ni, po seb no u od no su na igra ~e iz do ma }ih klu bo va, ali mi ima mo u ti mu i fud ba le re ko ji ne ma ju kon ti nu i tet iga ra u ino stran stvu. O~e ki vao sam pad, za to me~ ni je smeo da ima ona kav tok u dru gom po lu vre me nu ob ja snio je Mi haj lo vi}.

Ne ma se {ta za me ri ti or lo vi ma. Ulo `i li su mno go ener -

Makedonci bez Pandeva Ma ke do ni ja je pre tr pe la i dru gi po raz od Hr vat ske u Gru pi A u kva li fi ka ci ja ma za pla sman na Svet sko pr ven stvo 2014. Po sle Mak si mi ra, „{a hov ni ~a ri” su se ra do va li i na sta di o nu „Fi lip Dru gi”, iza bra ni ci ma se lek to ra Ja nev skog ni je po mo gla ni po dr {ka vi {e od 30 000 na vi ja ~a sa tri bi na skop ske are ne.

Me~ je po ~eo do bro po do ma }e, ve} u 16. mi nu tu vo di li su 1:0, po got kom Ibra i mi ja, ali su ]or lu ka (33.) i Ra ki ti} (60.) ras pri {i li sve na de da se mo `e do bo do va u ovom du e lu.

U na stav ku kva li fi ka ci ja Ma ke don ci }e ugo sti ti re pre zen ta ci ju Sr bi je. ^e do mir Ja nev ski iz ve {}e pred iza bra ni ke se lek to ra Mi haj lo vi }a ne {to osla bqen sa stav, ma ke don ski stru~ wak ne mo `e da ra ~u na na Go ra na Pan de va. Naj bo qi igra~ ma ke don skog ti ma do bio je, u me ~u pro tiv Hr vat ske, dru gi `u ti kar ton u kva li fi ka ci ja ma i pro pu sti }e utak mi cu pro tiv Sr bi je.

Me~ u Skopqu (ni)je presudan @eq ko Br ki}, bez ob zi ra na tri pri mqe na go la, sa svim so lid no je oba vio po sao, do bio i po dr {ku na vi ja ~a.

- Ni smo ima li sre }e, ka `we ni smo za pro ma {a je na {ih {an si i gre {ke ko je smo na pra vi li. Ta kve stva ri se de {a va ju u fud ba lu.

Mla da smo eki pa ko ja mo ra pu no da ra di, ali di sci pli nom, `e qom i kva li te tom po ka za li smo da za slu `u je mo dres re pre zen ta ci je.

Po dr {ka sa tri bi na mi na rav no zna ~i- kon sta to vao je ~u var mre `e Udi ne zea. Ide mo na meg dan Ma ke do ni ji.

- Ve o ma va `an su sret, ne i pre su dan za ko na ~an is hod kva li fi ka ci ja, jer je u op ti ca ju jo{ mno go bo do va u pre o sta lih {est du e la na kon Sko pqa. Bi tan je jer smo mi i ri val do `i ve li po ra ze, a vo de }i tan dem bi }e do ma }in u sle de}m ko lu. Na dam se da }e mo sprem ni u}i u me~, ju ri {a ti na no vi tri jumf - za kqu ~io je Br ki}. gi je, le po je bi lo vi de ti Ig wov skog ka ko “gi ne”, La za ra Mar ko vi }a ka ko ele ge nat no i fu ri o zno pro bi ja be dem Bel gi ja na ca, ili Ta di }a ko ji svo jom ma {tom i lu cid no {}u po ka z u j u svu ras k o{ fud b a l a.

Ima mo pro ble me sa re a li za ci j om, ne m a m o kla s i~ n og {pic igra ~a pa al ter na tiv na re {e wa ne ka da ne do ne su o~e ki va ne plo do ve.

I bez ob zi ra na auto ri tet i auto nom nost se lek to ra tvr do gla vo osta vqa we na klu pi Ne ve na Su bo ti }a, sjaj nog {to pe ra {am pi o na Bun des li ge ko ji je u na po nu sna ge, je pro pust ko ji mo `e na kra ju da is po sta vi pa pren ceh. Vi de lo se to i pro tiv Bel gi ja na ca, po seb no kod pr vog a za tim i dru gog pri mqe nog go la.

OR LI ]I IZ GU BI LI U EN GLE SKOJ

Druga slika u Kru{evcu Mla du fud bal sku re pre zen ta ci ju Sr bi je dva go la de le od pla sma na na Evrop sko pr ven stvo u Izra e lu. Or li }i su od i gra li pr vi me~ sa En gle zi ma, a re van{ ih o~e ku je u uto rak u Kru {ev cu.

- Ni smo po ti {te ni, ima mo re zul tat ko ji mo `e da se na dok na di. Uve ren sam da }e nam na {i na vi ja ~i po mo }i u to me – re kao je se lek tor Sr bi je Alek san dar Jan ko vi}.

U utak mi ci ko ja je pre sve ga bi la ~vr sta En gle zi su bi li za ni jan su bo qi i po be di li sa 1:0 (0:0). Jan ko vi} uve ra va da }e or li }i u re van {u igra ti znat no bo qe i ju ri ti po be du od 2:0.

- Igra li smo pro tiv jed ne od naj ja ~ih se lek ci ja i do bro se dr `a li. Je dan de taq od veo nas je do po ra za. U No ri ~u je bio am bi jent ko ji od go va ra En gle zi ma sa svim dru ga stvar bi }e u Kru {ev cu – ka `e Jan ko vi}.

Se lek tor is ti ~e da se we go vi iza bra ni ci ni su upla {i li.

Alek san dar Jan ko vi}

- Ne, jed no stav no igra li smo pro tiv vr lo ja kog pro tiv ni ka.

Ako do bro po gle da mo mi smo u pr vom po lu vre me nu bi li pot pu no u igri, a u na stav ku ni smo iz dr `a li pri ti sak ko ji su En gle zi na met nu li. Uve ren sam da u re van {u ne }e bi ti ta ko.

Or li }i ma je pu no fa lio pra vi plej mej ker ko ji je jed nim pro -

i gra va wem mo gao da na mu ~i od bra nu do ma }i na. Jan ko vi} se na da da }e dru ga utak mi ca bi ti pot pu no dru ga ~i ja.

- Jed no stav no En gle zi su bi li to li ko ~vr sti da od star ta ni smo us pe li da se raz mah ne mo.

Ipak, ima li smo i ne ko li ko pri li ka ko je ni smo us pe li da is ko ri sti mo. En gle zi su igra li na svom te re nu, mo ra li su na met nu ti svo ju igru ka ko bi sti gli do po be de. U re van {u }e stva ri bi ti dru ga ~i je. ^i ni se da pe na la ni je bi lo.

Start Mi lu no vi }a na Smi ta bio je re gu la ran, na{ re pre zen ta ti vac naj pre je za ka ~io lop tu, a po tom en gle skog fud ba le ra.

- Ne znam {ta se de {a va lo, ni sam jo{ po gle dao sni mak. Mi lu no vi} uve ra va da fa u la ni je bi lo, ali sve }e zna ti po sle od gle da nog snim ka. U slu ~a ju da je da na e ster ca ni je bi lo bi }e mi mno go `ao {to smo iz gu bi li – re kao je Jan ko vi}.

I. La za re vi}

Ve} u uto rak sle di jo{ je dan, ne ba{, jed no sta van test za or lo ve. Go sto va we u Sko pqu pro tiv ra we nih Ma ke do na ca ko ji su po ra `e ni od Hr va ta, ima spe ci fi~ nu tak mi ~ar sku te `i nu. Sa mo po be dom bi za dr `a li na du da se mo `e mo ukqu ~i ti u bor bu za pr va dva me sta u gru pi.

- Pro fe si o nal ci smo, na vi kli na ova kvu vr stu is ku {e wa.

Br zo smo za bo ra vi li tri jumf pro tiv Vel sa, br zo mo ra u dru gi plan i po raz od Bel gi je.

Ana li ze }e po ka za ti {ta je bi lo do bro, ko je gre {ke tre ba da ot klo ni mo. Ide mo da igra mo fud bal, da osvo ji mo tri bo da - za kqu ~io je Du {an Ta di}.

Or l o v i da n as kre } u put Sko pqa.

Z. Ran ge lov KVA LI FI KA CI JE ZA SP, JU @NA AME RI KA

Mesi za pobedu

U der bi ju 8. ko la ju `no a me ri~ ke zo ne kva li fi ka ci ja za SP Ar gen ti na je la ko sa vla da la Uru gvajs 3:0(0:0). Dva go la po sti gao je me si,a jed nom se u li stu stre la ca upi sao Agu e ro.

Re zul ta ti: Ar gen ti na - Uru gvaj 3:0 (0:0), Ekva dor - ^i le 3:1 (1:1), Ko lum bi ja - Pa ra gvaj 2:0 (0:0), Bo li vi ja - Pe ru 1:1 (0:1), Ve ne cu e la je bi la slo bod na.

1. Ar gen ti na 17, 2. Ko lum bi ja 16, 3. Ekva dor 16, 4. Uru gvaj 12, 5. ^i le 12, 6. Ve ne cu e la 11, 7.

Pe ru 8, 8. Bo li vi ja 5, 9. Pa ra gvaj 4.

KON KA KAF ZO NA Gru pa A: An ti gva i Bar bu da SAD 1:2 (1:1), Gva te ma la - Ja maj ka 2:1 (1:0).

Gru pa B: Gva ja na - Mek si ko 0:5 (0:0), El Sal va dor - Ko sta ri ka 0:1 (0:1).

Gru pa C: Ka na da - Ku ba 3:0(1:0), Pa na ma - Hon du ras 0:0.

16

SPORT

nedeqa14.oktobar2012.

dnevnik

PRVA LIGA SRBIJA

ME\UNARODNA PRIJATEQSKA UTAKMICA

No vo sa |a ni ja ~i za kla su

Grad ski der bi Sla no bar ci ma Proleter - Novi Sad 2:0 (1:0) NO VI SAD: Stadion na Slanoj bari, gledalca oko 1000, sudija A. Vasi} (Novi @ednik), strelci: Vukasovi} u 27. i @igi} u 59. minutu. @uti kartoni: Kova~evi} (Proleter), Vidovi} (Novi Sad).

PRO LE TER: Jeli} 7, Tanasin 7, Asani 7, Vukasovi} 8, @igi} 8, Kova~evi} 7, Ra{iovan 8, Obradovi}

Gu `va pred go lom Pro le te ra

8, Drini} 7 ([vowa -), Tanu{ev 7 (Ivani} -), Babi} 7 (Dragojevi} -).

NO VI SAD: Risti} 7, Miji} 7 (Lazarevski), ^obanov 7, Babi} 6, Bo`i~i} 6, Stan~eti} 7 (Jovano-

vi} 7), Balabanovi} 7, Vidovi} 6 (Baji} 7), Maksimovi} 7, Bogunovi} 7, Nedeqkovi} 7.

Preko 1000 gledalaca zadovoqno je napustilo stadion jer su igra ~i prikazali odli~an fudbal.

Ovoga puta zaslu`eno su slavili doma}ini. Nakon po~etnog ispitivawa snaga prvi je pripretio Sa{a Bogunovi} ali je wegov udarac zavr{io kraj gola. Dva minuta kasni-

Dobro je dlanove raspolo`enog Risti}a zagrejao iz slobodnog udarca Ra{iovan ali ~uvar mre`e Novog Sada nije ni{ta mogao da u~ini u 28. minutu, najboqi akter me~a Marko Vukasovi} prihvatio je loptu na nekih 30 metara od gola povukao je nekoliko koraka i to povskim udarcem pogodio gorwi levi ugao. Nije se euforija na tribinama sti{ala, a Obradovi} je `estoko opalio po lopti i ona se odbila od pre~ke u gol aut. U posledwem minutu prvog dela Sini{a Babi} utr~ao je u {esnaesterac, {utirao je, agolman Risti} je odbio loptu koja je do{la ponovo do Babi}a, koji umesto mre`e poga|a stativu.

I u nastavku se vodila bespo{tedna ali fer borba za svaki pedaq terena.

Pripretio je u dva navrata Bogunovi}, a potom i Balabanovi} ali je Jeli} pravovremeno intervenisao. Pre drugog gola izveli su doma}i Fo to: S. [u {we vi} kontranapad, Obradovi} je povratnom loptom uposlio Ra{iovana koji je je nakon slobodnog udarca Sekule sa ivice kaznenog prostora {utiRa{iovana Babi} je prihvatio rao, a Risti} paradom skrenuo loptu o{tro je uputio prema peloptu u korner. Loptu je namestio tercu gostiju gde je na mestu bio Sekula Ra{iovan, ubacio je na druRisti}.

Ra do sa vqe vi} za sla vqe Banat - Be`anija 2:1 (1:0) ZRE WA NIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 300, sudija D. Trailovi} (Zaje~ar), strelci: Jankovi} u 35. (iz penala) i Radosavqevi} u 92. za Banat, a Vujovi} u 65. minutu za Be`aniju. @uti kartoni: Baji}, Deliba{i}, Stojkovi}, Radosavqvi} (Banat), Anteq, Vujovi} (Be`anija).

BA NAT: Baji} 7, Tadi} 7 (Mileti} 7), Jovi} 7, Ceni} 7, Jankovi} 8, Deliba{i} 7, Stojkovi} 7, Stankovi} 7 (Sto{kovi} -), ^igoja 7, Kozi} 7 (Jawanin 6), Radosavqevi} 8.

BE @A NI JA: Vuleti} 7, Radulovi} 6, Bre`an~i} 6, Matovi} 6, Mili} 7, Nedeqkovi} 7, Bo`ovi} 7 (Risti} -), Nikoli} 6 (Sekuli} 7), Stojanovi} 6 (Vujovi} 7), Iwac 7, Anteq 7.

Ekipa iz grada na Begeju posle dosta muka uspela je u zaostalom vremenu pogotkom mladog Radosavqevi}a da do|e do izuzetne bitne i va`ne pobede nad neugodnom ekipom Be`anije. Prvo poluvreme obele`ili su poku{aji doma}eg tima udarcima iz daqine. Najboqu priliku gostuju}i tim propustio je u 27. minutu kada je slobodan udarac izveo Anteq, a lopta je zavr-

{ila zamalo pored gola. U 35. minutu sudija Trailovi} opravdano je pokazao na belu ta~ku, jer je nesmotren bio gostuju}i defanzivac Radulovi} koji je oborio Deliba{i}a u kaznenom prostoru, a sigu ran sa bele ta~ke bio je vezista Jankovi}.

Te`ak teren onemogu}io je igra~e oba tima da u drugom poluvremenu prika`u boqu igru. Gosti su na iznena|ewe prisutne publike stigli do izjedna~ewa u 65. minutu. Vujovi} je {utirao sa ivice kaznenog prostora, a ispred golmana Baji}a u posledwem trenutku sklonio se napada~ gostiju Iwac, zasmetao mu a lopta je zavr{ila u mre`i. U prvom momentu sudija Trailovi} je gol poni{tio, ali ga je na drugu asistenciju pomo}nika Jovanovi}a priznao i uz burno negodovawe publike i igra~a gosti su do{li do egala. Trenutak odluke dogodilo se u drugom minutu zaostalog vremena kada je povratnu loptu Kodi}a na pravi na~in iskoristio vezista Radosavqevi} i o{trim udarcem sa 18 metara pogodio dowi levi ugao Vuleti}evog gola.

N. Jowev

Ras po lo `e ni Pa zov ~a ni Radni~ki (NP) - Timok 4:0 (3:0) NO VA PA ZO VA: Gradski sta dion, gledalaca oko 600, sudija M. Popovi} (Beograd), strelci: Pa vlovi} u 14. Puni{i} u 33. A{}e ri} u 35. i Bale{evi} u 85. minutu. @uti kartoni: Puni{i} (Radni~ ki), Stankovi}, Nikoli}, Golubo vi} (Timok).

RAD NI^ KI: Uro{evi} 7, Pejovi} 8, Bonxi} 6, Radin 6, Puni {i} 8 (Sara~evi} -), Ko{uti} 6, A{}eri} 7 (^e~ari} -), Pavlovi} 7, Bo{kovi} 6, Gaji} 7, Bulatovi} 7 (Bale{evi} 7).

TI MOK: Jovanovi} 6, Stankovi} 7, Nikoli} 7, Lalevi} 6, Sta menkovi} 6, Savi} 6, Cvetkovi} 7, Stankovi} 7, Smiqani} 6, Kali~a nin 6 (Golubovi} 6), Stojkovi} 6 (Jokovi} 6).

Radni~ki je smi{qenom i dobro organizovanom igrom nadigrao i ubedqivo pobedio borbenu ekipu Timoka. Svi golovi su bili veoma lepi. Pavlovi} je u 14. minutu po -

godio desni golmanov ugao a pritom se golman Jovanovi} nije pome rio sa mesta. Puni{i} je u 33. minutu povisio rezultat, nakon efektno izvedenog slobodnog udarca Bulatovi} je nabacio loptu pred gol a Puni{i} je samo skre nuo u mre`u. Tre}i pogodak je postigao centarfor A{}eri} on je dobio dug for i sna`nim udarcem sa ivice {esnaesterca poslao loptu pod pre~ku. Mladi Bale{evi} je sa oko 20 metara sna`nim volej udarcem poslao loptu u levi golmanom ugao, ni ovoga puta Jovano vi} nije mogao ni{ta da u~ini.

Gosti su imali dve povoqne prilike. U 77. minutu Jokovi} je sna`no {utirao, ali Uro{evi} je {ut izboksovao loptu u korner. U 88. minutu nakon poigravawa doma}ih igra~a Golubovi} dobio loptu i sam neometen izbio pred Uro{evi}a ali wegov udarac efektno je odbranio Uro{evi}. J. Vukovi}

Pro le ter - No vi Sad Ba nat - Be `a ni ja Vo `do vac - In |i ja Bo rac - Mla dost (L) Ko lu ba ra - Mla de no vac Rad ni~ ki - Ti mok Slo ga - Je din stvo Pu te vi Me ta lac - Na pre dak Te le op tik - ^u ka ri~ ki

1. Na pre dak 10 2. Vo `do vac 10 3. ^u ka ri~ ki 10 4. Bo rac 10 5. Pro le ter 10 6. Je din stvo 10 7. Te le op tik 10 8. In |i ja 10 9. Ba nat 10 10. Slo ga 10 11. Mla de no vac10 12. Rad n. (NP) 10 13. Mla dost (L)10 14. Be `a ni ja 10 15. Me ta lac 10 16. Ti mok 10 17. No vi Sad 10 18. Ko lu ba ra 10

8 6 6 5 4 3 3 3 3 2 3 3 3 3 2 2 2 1

1 3 3 4 5 6 5 4 3 5 2 2 2 1 3 3 1 3

1 1 1 1 1 1 2 3 4 3 5 5 5 6 5 5 7 6

24:10 17:3 12:6 17:7 12:9 12:11 8:9 6:8 7:13 8:10 9:12 9:13 11:17 14:13 11:12 8:19 9:17 5:10

2:0 2:1 3:0 5:1 2:0 4:0 2:2 0:3 0:0

25 21 21 19 17 15 14 13 12 11 11 11 11 10 9 9 7 6

U sle de }em ko lu (20/21. ok to bra) sa sta ju se: No vi Sad - Ba nat, In |i ja Te le op tik, Mla dost (L) - Vo `do vac, Mla de no vac - Bo rac, Be `a ni ja - Ko lu ba ra, Ti mok - Pro le ter, Je din stvo Pu te vi - Rad ni~ ki (NP), Na pre dak Slo ga, ^u ka ri~ ki - Me ta lac.

gu stativu gde je najvi{i bio kapiten Branko @igi} i Risti} je morao po drugi put morao da vadi loptu iz mre`e.

Najboqu priliku za goste imao je Sa{a Bogunovi}, odli~no ga je uposlio Aleksandar Jovanovi} ali je Bogunovi} poslao loptu iznad stative.

M. Popovi}

li imali jo{ nekoliko povoqnih prilika, pre svih Brankovi}, koji je u 5. minutu pogodio pre~ku sa 25 metara. Pored wega izgledne prilike propustili su Bojovi} i Bilbija.

U drugom poluvremenu u igru je u{ao kompletan novi tim Vojvodine. Osije~ani su tek u 54. minutu zapretili doma}inu kada je posle kornera sa desne strane Novakovi} {utirao glavom ali pravo u golmana Kesi}a. U 63. minutu Deleti} je iskoristio poigravawe {topera Osijeka, oduzeo mu loptu, uposlio Jaoa koga je golman Nikoli} zaustavio na nepropisan na~in i sudija Ma`i} je pokazao na belu ta~ku. Siguran realizator jedanaesterca bio je Petar [kuleti}.

U 73. minutu veliku priliku za tre}i gol propustio je mladi Geogrije Ili} koji je za deli} sekunde zakasnio na odli~an centar{ut Deleti}a. Drugu {ansu sa Osije~ane je propustio Matija Mi{i} kada je iza{ao sam iskosa sa leve strane pred golmana Kesi}a ali je wegov {ut zavr{io preko pre~ke. U posledwem minutu utakmice Milo{ Deleti} jedan od boqih u timu Vojvodine izborio se za loptu u solo prodoru u{ao u {esnaesterac i preci znim udarcem savladao rezervnog golmana @itwaka koji je petnaestak sekundi pre toga zamenio Nikoli}a.

D. ^apeqa

^ELENY KUP ZA DAME

Ra no se pre da li Vo`dovac – In|ija 3:0 (3:0) BE O GRAD: Stadion BASK arena, gledalaca 300, sudija: Dimitrijevi} (Loznica), strelci: Haski} u 1. i 45. i Palo~evi} u 30. minutu. @uti kartoni: Sin|i} (Vo`dovac), Dukanac, Petrovi} (In|ija).

VO @DO VAC: Popovi} 8, Ja{i} 7, [arac 7, Sin|i} 7, Stojkovi} 7, Ostoji} 7, Simi} 7 (od 77. \uri~i} -), Palo~evi} 8 (od 62.

Novkovi} ), \oki} 7, Milovac 7, Haski} 8 (od 68. Maru{i} ).

IN \I JA: Milinovi} 6, Savi} 6 (od 33. Livaja 6), Dukanac 6 (od 72. Vujasin -), Tom~i} 6, @ivkovi} 6, Tomanovi} 6, Stankovi} 6, Kordolup 6, Petrovi} 6 (od 48. Pavkovi} 6), Dimitrov 6, Dubaji} 6.

Tek {to su se makli sa centra, gosti su krenuli u, isposatvilo se, skupoceni napad. Ni minut igre

Vojvodina - Osijek 3:0 (1:0) NO VI SAD: Stadion Kara|or|e, gledalaca 1500, sudija: Ma`i} (Vrbas), strelci: Bilbi ja u 11. [kuleti} u 64. (iz penala) i Deleti} u 90. minutu. @uti kartoni: Cviji} (Vojvodina), Nikoli}, Le{kovi} (Osijek).

VOJ VO DI NA: @akula (Kesi}), Vuli~evi} (Cviji}), Brankovi} (Pavlovi}), Trajkovi} (Karan), \uri} (Petri}), A|uru (Grin), Radoja ([kuleti}), Moreira (Spremo), Katai (Deleti}), Bilbija (Ili}), Bojovi} (Jao).

OSI JEK: Nikoli}, Vrgo~, Zubak, Le{kovi}, Novakovi}, Glava{, Uzurum, Krle`i}, Smaje, Vuji~evi}, Leko. Igrali su jo{: @itwak, Ugarkovi}, Ni {i}, Luki}, Pongra~i}, Bagi}.

Nakon 21. godine u Novom Sadu je gostovao nekada{wi veliki rival crveno-belih Osijek.

Utakmica je protekla u pravoj prijateqskoj atmosferi, a boqe su se sna{li doma}ini savladav{i goste iz grada na Dravi. Tokom svih 90 minuta igre igra~i trenera Vigwevi}a diktirali su tempo, stvarali {tanse, a prvi gol postignut je u ranoj fazi utakmice u 11. minutu. Sa leve strane centrirao je Moreira, a Bilbija je bio najvi{i u skoku i udarcem glavom savladao Nikoli}a.

Fudbaleri Osijeka u prvih 45. minuta nijednom nisu ugrozili gol Vojvodine, dok su crveno-be-

nije pro{ao kada su Vo`dov~ani do{li u posed lopte i kontraudarom preleteli teren, da bi na Palo~evi}evu asistenciju u kaznenom prostoru, znala~ki odreago vao Nermin Haski}. Projektil bosansko-hercegova~kog fudbalera sa trinaestog metra, golman i kapiten In|ije, Milo{ Milinovi} stigao je samo da krzne prstima, nedovoqno da spre~i ekspre snu kapitulaciju. – 1:0.

Hladan tu{ nije sledio zelenobele. Naprotiv, usledio je niz so lidnih prilika za poravnawe. Da sve dileme re{i ve} u prvom poluvremenu, u posledwem trenutku istog pobrinuo se strelac prvog gola. Dubinska loptu i usamqe nost pred golom Haski} je laganim prebacivawem ~uvara pretvorio u kona~nih 3:0.

S. @.

Pa zov ~an ke eli mi ni sa le Uro {ev ~an ke Maks sport – Kastrioti 25:20 (12:8) SE GE DIN: Gradska dvorana, gledalaca: 100, sudije: Huker i Andorka (Ma|arska), sedmerci: Maks sport 4 (3), Kastrioti 8 (6), iskqu~ewa: Maks sport 16, Kastrioti 18 minuta.

MAKS SPORT: Popovi}, Guduri}, Bogdanovi}, Prijovi} 2, Mili~i} 1, Tomani} 3, J. Bursa} 8, Simjanovski, Uskokovi} 1, Vojvodi}, Risovi}, M. Bursa} 2, Duki} 2, Vla{kali} 6, Varga.

KA STRI O TI: Haliti, Muhaxeri, Zarevska, Pe{evska, Sila, Kupina, Kiku 6, Trenoska, Januzi, Fazliju 11, Ja{ari, Rosu 2, Tahiri, Ga{i, Srwakova 1, Sulejmani.

Rukometa{ice Maks sporta iz Nove Pazove, prema o~ekivawu,

Voj vo |an ska li ga Is tok

eliminisale su kosovskog predstavnika Kastrioti iz Uro{evca u 2. kolu ^elenx kupa. Oba me~a ove dve ekipe odigrale su na neutralnom terenu u Segedinu, a Pazov~anke su pro{le daqe sa ukupnim skorom 56:36. Prvi me~ na{e rukometa{ice su slavile 31:16, a u drugom 25:20.

U tre}oj rundi Maks sport }e snage odmeriti sa {vajcarskim Cugom.

Ve} posle prvog me~a bilo je jasno da su Novopazov~anke obezbedile prolaz u narednu fazu. Do nogu su potukle rivalke sa Kosova. Pobeda od 15 golova razlike iz prvog me~a odredila je da izabranice Vlade [imi~i}a imaju nedosti`nu prednost i da devojke iz Uro{evca nemaju ~emu da se nadaju. Drugi me~ je bio puka formalnost.

J. G.

PRVA @ENSKA STONOTENISKA LIGA SRBIJE

Ki kin da - Rad ni~ ki (B) 1:0, Rad ni~ ki - Bu du} nost (SC) 2:1, Bi le }a nin - AFK 0:0, Pro le ter - Vr {ac 0:2, Slo bo da - Bo rac (S) 1:0, Je din stvo - Ko lo ni ja 1:0, Je din stvo - Ba~ ka 1901 0:1.

Voj vo |an ska li ga Za pad Cr ve na zve zda - Po let (S) 3:3, Cr ven ka - Ba~ ka (BP) 0:0, Sta ni {i} - Slo ga (E) 0:1, Bo rac - Bu du} nost (M) 2:0.

^elarevo – Barajevo 4:0

^E LA RE VO: Stonoteniska sala kluba, Gledalaca 20, Sudija: Nikola Grubor (Ba~ka Palanka), rezultati: Kohanec – Cicovi} 3:2 (11:8, 10:12, 11:7, 4:11, 11:3), Gaji} – Jovi~i} 3:0 (11:2, 11:7, 11:7), Kerkez – Ne{i} 3:1 (11:13, 11:7, 12:10, 11:8), Kohanec – Jovi~i} 3:0 (11:7, 11:7, 11:5).

Tek u tre}em poku{aju stonoteniserke ^elareva zabele`ile su prvu prvenstvenu pobedu. Ne tako lako i ubedqivo kako to izgleda po rezultatu ali ipak zaslu`eno i ohrabruju}e pred naredne prvenstvene me~eve.

V. Vujanovi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Srpska liga Vojvodina - BA^ KI JA RAK: Mla dost - Ce ment, SOM BOR: Rad ni~ ki - Tek sti lac, PAN ^E VO: Di na mo - Je din stvo (SP), SEN TA: Sen ta - ^SK Pi va ra, SREM SKA MI TRO VI CA: Rad ni~ ki - Srem, PA DI NA: Do li na - Rad ni~ ki ([), STA RI BA NOV CI: Du nav - Pa li}, BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la - Slo ga (T).

Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va.

Vojvo|anska liga Istok - LA ZA RE VO: Za dru gar - Ko za ra.

Utak mi ca po ~i we u 15 ~a so va.

Vojvo|anska liga Zapad - BE [KA: Haj duk - Ju go vi}, TU RI JA: Mla dost - Sr bo bran, BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Pr vi maj, NO VI BA NOV CI: Omla di nac - In deks.

Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va.

Podru~na liga Novog Sada - NO VI SAD: Ka bel - Ve ter nik (10 ~a so va), STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Je din stvo, BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Tvr |a va, TE ME RIN: TSK - Voj vo di na (BG), [AJ KA[: Bo rac - Ba~ ka 1923, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri Grad - Me ta lac Fu tog.

Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

Gradska liga Novog Sada - SI RIG: OFK Si rig - Su sek, FU TOG: Fu tog - @e le zni ~ar, LE DIN CI: Vi no gra dar - Sre mac, BE GE^: Ba~ ka - Pro le ter, BU DI SA VA: Di na mo - ^e nej, KI SA^: Ta tra - Fru {ko go rac.

Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va.

Ko{arka Prva mu{ka liga - BE O GRAD: Me ga Vi zu ra - Vr {ac (12.30).

Pr va mu {ka li ga - se ver - BA^ KA TO PO LA: To po la - No va Pa zo va (18).

Druga mu{ka liga - sever - ^O KA: ^o ka - Apa tin (20).

Druga mu{ka liga - sever/jug - RU MA: Ru ma - Voj ka (20), PAN ^E VO: Di na mo - Rad ni~ ki (18), ZRE WA NIN: Pe trov grad - Kris kros (14.30).

Prva `enska liga - BE O ^IN: Be o ~in [a bac (18).

Prva `enska liga, sever - JA BU KA: Ja bu ka 95 - Pan ~e vo (20).

Druga mu{ka liga, sever - [ID: Rad ni~ ki - Haj duk (17), CR VEN KA: Cr ven ka 2 Na pre dak (19), JA BU KA: Ja bu ka - Dal ma ti nac (17.30).

Druga `enska liga, sever - NO VI KNE @E VAC: Obi li} - Ra van grad (16), CR VEN KA: La ki - Mi le ti} (17).

Futsal Kup FSV - SOM BOR: Som bor – De us Fut sal (Srem ska Mi tro vi ca) (19), RU MA: Vi king – Be ~ej (18), BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka – Are na (Ru ma) (18),FU TOG: Te lep (No vi Sad) – Haj duk (Ku la) (20.20),SU BO TI CA: [am pion – Tvr |a va (No vi Sad) (16), ZRE WA NIN: Ke pa 9 (Sta ji }e vo) – Fo rum (Vr {ac) (18).

Rukomet

Stoni tenis

Superliga za `ene - KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda (19).

Prva mu{ka liga, sever - NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Cr ve na zve zda (19).

Mu{ka Superliga - KI KIN DA: Bus kom pju ters - Po `a re vac (16) @enska Superliga - BE O ^IN: Be o ~in Flip (14).

SPORT

dnevnik Li GA [AM Pi o nA

Vaqak sru{io [pance Par ti zan - Ade mar Leon 33:31 (17:15) NI[: Hala ^air, gledalaca 4.000, sudije: Hakelson i Nilson ([vedska). Sedmerci: Partizan 2 (2), Ademar Leon 5 (3), is kqu~ewa: Parti zan 8, Ademar Leon 4 minuta.

PAR TI ZAN: Vasi} (8 odbrana), Milo{evi} 1, V. Ili}, Me{ter 2, Radanovi}, Pavlovi}, Maksi} 3, @ujovi} 2, Radovanovi} (10 odbrana), Kajgani}, Radivojevi} 2 (2), N. Ili} 8, Kostadinovi} 4, Ivo{evi} 2, Mitrovi} 7, Marseni} 2.

ADE MAR LEON: Malumbre (9 odbrana), Kabawas 1, Xoni Leons 5, Marsel 3, Kampos 10 (2), Pineiro, Ruezga 4 (1), Kastro, Kariqo 2, A{anin (3 odbrane), Durges 4, Golubovi}, Vra`ali} 2, Vrawe{.

Rukometa{i Partizana ostvarili su prvu pobedu u Ligi {ampiona po{to su savladali {panski Admar Leon rezultatom 33:31. Crno-beli su do trijumfa do{li zahvaquju}i od-

li~noj igri i u napadu i u odbrana, a sa tribina su imali sjajnu podr{ku svojih navija~a.

Na samom startu srpski {ampion je poveo sa 4:1 ali [panci su brzo uspeli da uhvate rezultatski prikqu~ak. Odli~no je branio mladi Radovanovi}, a efikasni za igru bili su Mi trovi}, Nemawa Ili} i Konstadinovi}. Partizan je uspeo da na odmor ode sa dva gola prenosti.

Na po~etku drugog poluvremena gosti su do{li do izjedna~ewa (17:17) i od tada Partizan je bio u minimalnom vo|stvu.

Gosti su konstantno dr`ali rezultatski prikqu~ak zahvaquju}i odli~nom stralcu Kamposu. Zahvaquju}i odbranama Vasi}a Partizan je uspeo da povede sa tri gola prednosti (30:27) i tako stekne dovoqnu rezultatsku prednost koju je sigurnom igrom sa~uvao do kraja me~a.

M. An ti}

SVeT Sko Pr Ven STVo ZA de CU, kA de Te i jU ni o re

Mariji \or|evi} zlato

Drugog dana takmi~ewa na Svetskom prvenstvu za decu, kadete i ju niore u VUKF verziji koje se odr`ava i u velikoj dvorani SPC „Vojvodina” u Novom Sadu a na kome u~estvuje 1635 takmi ~ara iz 29 zemaqa proteklo je u zanimqivim eliminacionim borba ma za decu, kadete i juniore u pojedina~noj i ekipnoj konkurenciji.

U najmla|oj kategoriju zlatnu medaqu u borbama je osvojila Marija \or|evi} ~lan KK VGSK iz Velikog Gradi{ta a srebrnu Ana Krsti}-Budimirovi} ~lan KK Budo iz Novog Sada. Bronzane medaqe su osvojili: Tijana Omerovi} i Dijana Stojiqkovi}. U kon -

kureniji juniora kr{ni Novosa|anin Radovan [imun ~lan KK Ju karate do u borbama je stigao do finala.

Treba ista}i da su prvog dana takmi~ewa u katama za na{u reprezentaciju medaqe osvojili Hawa [kuli} (srebrnu), a bronzane Milana Kitanovski, Milana Mitrovi} i Robert Bajuk, dok su Vawa Gajin, Aleksa Tvrdeq, Valerija Paraklis i Jelena Gaji} u katama u{le u finale i danas }e se boriti za najsjajnije odli~je u pojedina~noj konkurenciji.

Prvenstvo se zavr{ava danas kada su na programu finala kadeta i juniora u katama i borbama (od 9 do 17 sati).

M. Gr bi}

^etiri gola nade i brige Voj vo di na - Ba la ton fi red kSe 29:25 (12:11) NOVI SAD: Hala Slana bara, gledalaca: 1.300, sudije: Caskis i Cakonas (Gr~ka). Sedmerci: Vojvodina 7 (7), Balatonfired 1 (0).

Iskqu~ewa: Vojvodina 8, Balatonfired 18. minuta.

VOJ VO DI NA: Abaxi} (9 odbrana), Popov 6, M. Radi{i}, Bari{i} 2, Veselinov, Stjepanovi}, Stojanovi} 10 (7), Arseni} (5 odbrana), ^upkovi} 1, N. Arseni}, Jo{i} 4, Marijanac 3, Milo{evi} 1, Mitrovi}, Stankovi} 2, ]urkovi}.

BA LA TON FI RED KSE: Sabo (14 odbrana), Na| 1, Gerdan, Nemet 1, Pulai 1, Rio, Lelke{, Pastor 1, Satmari, Kova~, Horwak 4, Sandrk 6, Faluvegi 4, Kemew 2, Zdolik 5.

Rukometa{i Vojvodine savladali su ma|arski Balatonfired KSE 29:25 u prvoj utakmici 2. kola EHF kupa i sa ~etiri gola prednosti putova}e na revan{ na

Balatonu za sedam dana. Izabranici trenera \or|a ]irkovi}a su ~ini se izgoreli u `eqi da na ovogodi{wem debiju u Evropi ostvare ubedqivu pobedu, koja bi im obezbedila miran revan{ u Ma|arskoj. U tome su uprkos lo{em otvarawu utakmice i bledoj igri u napadu, pogotovo u drugom poluvremenu, donekle uspeli.

Nakon po~etnog vo|stva Ma|ara (2:0), prvi pogodak za crvenobele postigao je rekovalescent Qubomir Jo{i}. Narednih sedam minuta mre`e su mirovale da bi Horwak doneo prednost gostima od dva gola 3:1. Novosa|ani su preko krila uspeli da do|u do prvog vo|stva na me~u, a egzekutor je bio Stankovi} za 4:3 u 11. minutu.

Usledila je serija rukometa{a sa Balatona (4:0) za 4:7. Ipak, Stevan Popov prekinuo je niz rivala, a ne{to kasnije Vo{i je doneo dva gola vi{ka (9:7). Golman Sabo se

Tre ner Voj Vo di ne \or\e ]ir ko Vi]

Imamo {ansu da pro|emo daqe - Najve}i benefit ove utakmice bilo je mnogo dece i mladih na tribinama. Lo{e smo otvorili utakmicu i sa psiholo{ke strane reagovali na golove gostiju u tim trenutcima. Iako po imenima imamo iskusne igra~e, kao ekipa smo jo{ uvek neiskusni kada su u pitawu me|unarodne utakmice. Odbrana je bila na visini zadatka, ali je napad podbacio. Kada smo stigli do plus {est u drugom delu ponestalo nam je snage, sre}e ili ~ega ve} i nismo uspeli da do|emo do pobede sa `eqenom razlikom. Ako su|ewe u revan{u bude kao u Novom Sadu mislim da imamo ozbiqne {anse da pro|emo daqe, ali iz iskustva sam uveren da tako ne}e biti na Balatonu.

Po kre nuo cr ve no - be le u na stav ku: Sa {a Ma r ja nac

Fo to: S. [u {we vi}

razbranio i nije dozvolio doma}inu da na odmor ode sa vi{e od jednog gola (12:11).

U nastavku mnogo boqa igra Novosa|ana. Sa dva gola Bari{i}a, i nekoliko dobrih odbrana Arseni}a, Vojvodina je uspela da stigne do ~etiri gola vi{ka 18:14 (40. minut). Crveno-beli su bez ve}ih problema prolazili odbranu Ma|ara, koju je trener [otowi povremeno mewao (6-0 i 4-2). Raspucao se Sa{a Marjanac, pratio ga je Vuka{in Stojanovi}, koji je bio nepogre{iv sa linije sedam metara, za najve}u prednost na me -

~u 22:16 u 45. minutu. Kada se ~inilo da }e doma}i igra~i dodati gas i izvojevati ubedqivu pobedu, usledila je serija tehni~kih gre{aka, a iskqu~ewe Popova su gosti iskoristili na najboqi na~in i serijom 3:0 vratili se u igru (23:20). U fini{u susreta Hrvat Sandrk je sa dva efektna gola uspeo da ubla`i poraz svog tima, a ta~ku na pobedu Novosa|ana stavio je kapiten Popov.

Revan{ utakmica 2. kola EHF kupa, Balatonfired - Vojvodina igra se 20. oktobra u 18 ~asova na Balatonu. i. Gru bor

SU Per Li GA ZA MU [kAr Ce

Nere{eno, mo`da, najrealnije ju go vi} Uni met - Cr ven ka 23:23 (12:11) KA]: Sportski dvorana „Hram”, gledalac 600, sudije: Ostoji} i Rajkovi} (Novi Sad).

Sedmerci: Jugovi} Unimet 3 (1), Crvenka 3 (1), iskqu~ewa: Jugovi} Unimet 8, Crvenka 10 minuta.

JU GO VI] UNI MET: Dobrijevi}, Vrgo vi}, Vasi}, Kankara{ 2, Radakovi} 3, Vukdragovi} 1, Travar, Krsman~i}, Suxum 6, Crnoglavac 3, Stejin 5, Ili}, Perovi}, Joki} 3, Vukovqak.

CR VEN KA: Ra~i}, Ivi}, @egarac, Radowi} 2, Tunguz, Slavuqica 2, V. Ra~i} 2, Pero-

Novosa|ani najavquju pobedu ve~eras u Novom Sadu, a sasta}e se Vojvodina i Crvena zvezda.

17

Pr VA UTAk Mi CA drU GoG ko LA eHF kU PA ZA MU [kAr Ce

Voj Vo di nA dA nAS do ^e kU je Cr Ve nU ZVe ZdU

Derbi tre}eg kola Prve A lige za vaterpoliste odigra}e se

nedeqa14.oktobar2012.

Beogra|ani su se drasti~no poja~ali pred ovogodi{wu sezonu i tako istakli kandidaturu za titulu. Za razliku od crveno belih Vojvodina je u novu sezonu u{la sa mladim timom, ali `eqna izazova i nadigravawa.

Ve} u prvom duelu prvenstva sa Radni~kim Vojvodina je pokazala da mo`e da se nosi i sa velikim svetskim zvezdama.

Novosa|ani najavquju i da }e protiv Zvezde dati maksimum.

- Vojvodina je pokazala da mo`e da se nosi sa svakim timom. Kao i u redovima Radni~kog i u Crvenoj zvezdi nastupaju velika imena vaterpola.

Ukoliko budemo odradili zadatke koje pred nas bude stavio na{ trener Dejan Stanojevi} trebalo bi da izvu~emo povoqan rezultat - rekao je jedan od najiskusnijih i povratnik u redove Vojvodine Marko Crvenko.

Milo{ Mili~i} je naglasio da wega i saigra~e o~ekuje veoma te`ak me~.

- Crvena zvezda se znatno poja~ala, ali mi smo ve} pokazali ove sezone da mo`emo da se nosimo sa favorizovanim timovima. Maksimalno koncentrisano }emo pri}i ovom me~u i da}emo sve od sebe. Pozvao bih navija~e da do|u u {to ve}em broju i podr`e nas u ovoj utakmici - rekao je Mili~i}.

Utakmica izme|u Vojvodine i Crvene zvezde igra se ve~eras od 19 ~asova na bazenu Slana bara.

G. Ma le no vi}

vi} 5 (1), Nikoli}, Miri}, Mjerima~ka, \urovi} 7, Egi}, Gruji~i} 1, Vitas, Gugleta 4.

Rukometa{i Jugovi}a su posle tri uzastopna poraza uspeli tek da osvoje prvi pod i to na svom terenu. U vojvo|anskom derbiju su igrali nere{eno sa ekipom Crvenke (23:13). Ina~e, na po~etku utakmice puleni Svetozara Jovovi}a bili su optere}eni imperativom pobede, pa je bilo o~ekivano da ne pru`e ono {to su objektivno mogli. Iako su Ka}ani u prvom poluvremenu vodili sa ~etiri gola razlike, na odmor su oti{li sa poenom prednosti.

U drugom delu ista slika s tim da su gosti vodili sa golom prednosti, a Ka}ani poravnavali rezultat. U posledwem minutu prava drama, rukometa{i Jugovi}a su imali loptu i priliku za pogodak, me|utim Crnoglavac je pucao pored gola. Deset sekundi pre kraja Crven~ani su imali {anse da slave, ali nisu `urili, pa bismo rekli da je nere{en ishod, mo`da, i najrealniji. Kod doma}ih igra~a sem raspolo`enog golmana Perovi}a treba pohvaliti Suxuma i Stejina, a kod gosiju boqi od ostalih su bili Bojovi}, Gugleta i Perovi}. j. G.

dA nAS jU Bi LAr ni 20. no Vo SAd Ski MA rA Ton

Na startu preko 500 takmi~ara Tra di ci o nal ni 20. No vo sadski maraton odr`a}e se danas, a start trke je na Trgu slobode u 10 ~asova, o~ekuje se u~e{}e preko 500 takmi~ara, me|u kojima }e biti i oko 30 stranih atleti~ara iz zemaqa

re gi o na, kao i [kot ske i Islanda.

Pored glavne trke, koja mo `e da se tr~i i {tafetno, odr`ava se i diplomatski maraton, trka od 10,5 kilometara pod imenom frtaq maraton,

trka zadovoqstva, trka mali{ana, puze}a trka beba i trka korwa~a. Ove godine novina je i trka od 30 kilometara za takmi~are koji ne mogu da istr~e ceo maraton i zove se pripravni~ki maraton.

Novosadska nedeqa14.oktobar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Danas U GRaDU

DANAS OD 10 DO 15 ^ASOVA

BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.45, 14.30, 15.45, 16.15), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12.15, 13.30, 14.15, 15.30, 16.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.20), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.45), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.35), „Sudija Dred” (22.25), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.25), „Hotel Transilvanija” (12.20, 14.20, 16.10, 18, 20-30), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (20.10, 22.35), „Gangsterska pri~a” (22.30)

POZORI[TA Po zo ri {te mla dih mala sala „^arobnica iz Ulice Bon`ur” (11)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7 do 20 sa ti. No} no de `ur stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

SUTRA HUMANITARNA PREDSTAVA U POZORI[TU MLADIH

Ne boj {a Du ga li} u „Is po ve sti Dmi tri ja Ka ra ma zo va” Na na loj sce ni Po zo ri {ta mla dih, su tra u 20 ~a so va na{ po zna ti glu mac Neboj{a Dugali} iz ve {}e mo no dra mu „Is po vest Dmi tri ja Ka ra ma zo va“, na sta loj po ro ma nu F.M.Do sto jev skog. U ovoj pred sta vi Ne boj {a Du ga li} tu ma ~i Dmi tri ja Ka ra ma zo va, ko ji „ne po sred no pred svoj su no vrat, od lu ~u je da o svom o~a ju ka `e bra tu Aqo {i, we go vom „an ge lu na ze mqi“, i da ga, iz bez iz la za, za mo li za ne mo gu }e – da od oca i{te po mo} u nov cu“.

Kar te za ovu pred sta vu sta ju 300 di na ra, a pri hod od wih na me wen je u hu ma ni tar ne svr he, za cen tar „@i ve ti us prav no“ iz No vog Sa da. Do bi je nim nov cem

}e bi ti fi nan si ra na pe da go {ka asi sten ci ja oso ba ma s in va li di te tom, ko ju obez be |u je Cen tar „@i ve ti us prav no“, ka ko bi im na sta va bi la {to uspe {ni ja.Ovu hu ma ni tar nu ak ci ju or ga ni zo vao je Ro ta ri klub No vi Sad – Pe tro va ra din – Fru {ka go ra, u sa rad wi sa Po zo ri {tem mla dih.

Cen tar „@i ve ti us prav no“ je lo kal na or ga ni za ci ja, osno va na 2002. i ~la ni ca je Fe de ra ci je ne vla di nih or ga ni za ci ja Sr bi je. We go ve ak tiv no sti se mo gu upo zna ti na saj tu www.czuns.org. Kontakt telefon je 424-291.

N. P-j.

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

Amo no va ka pi ja Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Amo no va ka pi ja „ Linde S. Robinson. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528-765. Kwi ge ~i ta o ci mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj uli ci 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va.

Vi so ki sve {te nik u hra mu bo ga Amo na mi ste ri o zno gi ne ka da na we ga pa da ko lo sal na Tu tan ka mo no va sta tua. Mno gi taj do ga |aj tu ma ~e kao bo `an sko pred ska za we kra ja fa ra o no ve vla da vi ne. Lord Mi ren, sa vet nik mla dog fa ra o na Tu tan ka mo na, pret po sta vqa da su uzro ci smr ti mno go pri zem ni je pri ro de, te {a qe svog usvo je nog si na Ki se na da is tra `i do ga |aj...

A. L.

V REMEPlOV

Uki nu li Ope ru u SNP-u Mi ni star stvo pro sve te i Vla da Kra qe vi ne SHS je 14. ok tobra 1924. ob ja vli su akt o uki da wu Ope re u No vom Sa du, osno va ne pri Srp skom na rod nom po zo ri {tu ~e ti ri go di ne ra ni je.

Wen an sambl je iz veo ~ak 15 oper skih i 26 ope ret skih pre mi je ra. Iako je ra di la u kraj we ogra ni ~e nim ma te ri jal nim uslo vi ma, No vo sad ska ope ra je ima la ve li kih uspe ha kod pu bli ke za hva qu ju }i, u pr vom re du, gla so vi tim ru skim umet ni ci ma ko ji su iz be gli iz svo je ze -

hronika

mqe po sle Ok to bar ske re vo lu ci je i mu zi~ koj tra di ci ji ne go va noj jo{ pre Pr vog svet skog ra ta u Srp skom na rod nom po zo ri {tu i Voj vo di ni uop {te. Do voq no je po me nu ti oper ske pe va ~e Sul ta nu Ci juk iz Vr {ca i @ar ka Sa vi }a iz Ze mu na, ko ji su u to vre me bi li pri zna te evrop ske mu zi~ ke ve li ~i ne.

Uki da we Ope re u No vom Sa du iza zva lo je ve li ko ne za do voq stvo do ma }eg kul tur nog sve ta, ali - dr `a va ni je ima la pa ra!

N. C.

Ma ra ton me wa tra su auto bu si ma Auto bu si na grad skim li ni ja ma 1, 5, 6, 7 i 8 da nas }e od 10 do 15 ~a so va i}i dru gim pu tem zbog ma ra ton ske tr ke, dok auto bu si na li ni ja ma 11 a i 11 b u to vre me ne }e sa o bra }a ti.

Auto bu si na li ni ji 1 ( Kli sa - cen tar Li man 1) i 8 ( No vo na se qe -cen tar - Li man 1) u sme ru ka cen tru gra da iz Fru {ko gor ske uli ce skre }e u Uli cu Na rod nog fron ta, za tim na Bu le var oslo bo |e wa i on da vo ze de sno, ula ze na Bu le var ca ra La za ra i na sta vqa ju uobi ~a je nim pu tem. U su prot nom sme ru auto bu si }e se kre ta ti, ta ko |e, iz me we nom tra som.

„Pe ti ca„ ( Te me rin ski put - cen tar DTD) sa Bu le va ra Mi haj la Pu pi na (smer Kli sa - DTD) skre }e le vo u Uli cu Ive Lo le Ri ba ra, oda kle de sno ula zi u Uli cu voj vo de Put ni ka, te na sta vqa ka Tr gu ne zna nog ju na ka (DTP) na re dov no sta ja li {te. U su prot nom sme ru auto bus na li ni ji 5 ide re dov nom tra som.

Tra sa na li ni ji 6 ( Pod ba ra - cen tar Adi ce ) }e bi ti skra }e na, auto bu si }e se okre ta ti na ter mi na lu u [a fa ri ko voj uli ci. „Sed mi ca”( Li man 4 - Sa te lit - @e le zni~ ka sta ni ca - Fu to {ka pi ja ca - Li man

4 ) }e ume sto Bu le va rom Evro pe i}i Fu to {kom uli com i Uli com ca ra Du {a na u oba sme ra, s tim {to u sme ru ka Fu to {koj pi ja ci auto bus ne }e i}i Uli com Ive An dri }a. Iz Uli ce ca ra Du {a na „sed mi ca” }e skre ta ti le vo na Bu le var ca ra La za ra, za tim de sno u Bal za ko vu uli cu, pa opet de sno u Uli cu Na rod nog fron ta do okret ni ce, oda kle }e na sta vi ti uobi ~a je nom tra som.

U iz me we nim de lo vi ma tra se auto bu si }e ko ri sti ti sta ja li {ta dru gih auto bu skih li ni ja.

Z. D.

RADNICI JGSP-a JU^E URE\IVALI PREDUZE]E

Tim ski duh bri {e ne po treb ne tro {ko ve Rad ni ci Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a (JGSP) ju ~e su od 9 do 13 sa ti ure |i va li krug fir me i far ba li glav ni ulaz, a ak ci ja ~i {}e wa pla ni ra se i za na red ne vi ken de, ka da }e se sre |i va ti trav wa ci i ukla wa ti opa lo li {}e. Vred ne rad ni ke ob i {ao je ju ~e za me nik gra do na ~el ni ka Borko Ili}, ko ji se u raz go vo ru sa no vim di rek to rom JGSP-a Milanom Bala}em upo znao sa uslo vi ma ra da tog pred u ze }a. Ili} je is ta kao da ak ci ja ~i {}e wa dvo ri {ta JGSP-a po ka zu je da se sa ma lo tru da me nax men ta i uz do bru vo qu rad ni ka da u~e stvu ju u ob no vi fir me, mo `e ja ~a ti tim ski duh u okvi ru jav nog pred u ze }a.

-Grad }e na sta vi ti da ula `e u na bav ku no vih vo zi la, {to je naj bit ni je za gra |a ne. O~e ku je mo da }e mo u 2013. go di ni uve sti elek tron ski si stem na pla te ka -

ra ta, ko ji }e bi ti 100 od sto u vla sni {tvu JGSP-a i sav pri hod osta ja }e pred u ze }u. Da nas smo pr ven stve no ov de za to {to mo ra mo po boq {a ti uslo ve za rad za po sle nih ko ji odr `a va ju ovaj ve li ki si stem, va `an za funk ci o ni sa we gra da - re kao je Ili}.

U ~i {}e wu dvo ri {ta pred u ze }a u~e stvo vao je i di rek tor Ba la}, a po we go vim re ~i ma, ak ci ja je od li~ na jer }e sop stve nim sna ga ma ura di ti sve {to mo gu, a no vac se ne }e ra si pa ti na pla }a we maj sto ra. Ili} je is ta kao da je, ra di po boq {a wa uslo va u pred u ze }u, naj ne op hod ni je ura di ti re vi zi ju bes plat nih ka ra ta.

- Mi smo u ogrom nom pro ble mu zbog 37.000 bes plat nih ka ra ta. Pre ne ko li ko da na smo ra di li ana li zu, sa ko jom }e mo se po ja vi ti pred Grad skim ve }em, jer

Fo to: S. [u {we vi}

ima slu ~a je va da se pen zi o ne ri, ko ji ima ju pri ma wa od 60.000 ili pre ko 100.000 di na ra, bes plat no vo ze - na gla sio je Ba la}.

- Po sku pqe wa uslu ga ne }e bi ti, jer }e se to spre ~i ti re {a va -

Pro da ja ka ra ta za „Dar kvu de” Za jed ni~ ki kon cer ti gru pe “Dar kvud dab” i Bisere Veletanli} bi }e odr `a ni 26. i 27. ok to bra u “Stu di ju M”, Ig wa ta Pa vla sa 3, a pro da ja ula zni ca je po ~e la ju ~e. Kar te se mo gu ku pi ti po ce ni od 1.000 di na ra u “Gig sTik su” u Pa ri skom ma ga zi nu,

Kra qa Alek san dra 12, kwi `a ra ma “Bu le var buks”, Bu le var oslo bo |e wa 60 i “Se ren di pi ti”, Su tje ska 2. Kar te }e na dan kon cer ta ko {ta ti 1.200 di na ra.

A. Va.

AKCIJA „RAZVRSTATI SME]E NIJE UME]E” ODR@ANA U DUNAVSKOM PARKU

No vo sa |a ni re ci kli ra li ot pad

Kam pa wa “Raz vr sta ti sme }e ni je ume }e”, ko ja je or ga ni zo va na ra di uka zi va wa na pro blem stva ra wa pre ve li ke ko li ~i ne ot pa da na te ri to ri ji gra da i po di za wa sve sti gra |a na o po tre bi re ci kla `e, odr `a na je ju ~e kod sa le tle u Du nav skom par ku. No vo sa |a ni, ko ji su do ne li pla sti~ ne bo ce, li men ke, elek t ron s ki ili elek t ro~ n i ot pad, od or ga ni za to ra ak ci je na gra |e ni su eko da rom i edu ka tiv nim fla je rom o pra vil nom raz vr sta va wu ot pa da. Iako su vre men ske pri li ke bi le ne po voq ne, ko or di na tor kam pa we Ivan Ivanovi} je bio za do vo qan od zi vom No vo sa |a na.

- No vo sa |a ni ima ju ne ku per cep ci ju o raz vr sta va wu ot pa da i re ci kla `i, ali ve ro vat no ne zna ju ta~ no {ta to zna ~i- ka `e Iva n o v i}.- Za t o mi, po m o } u ova kvih ak ci ja, edu ku je mo gra |a ne i u di rekt nom raz go vo ru sa wi ma in for mi {e mo ih o na ~i n u raz v r s ta v a w a ot p a d a i gde mo gu da ga od lo `e.

Po we go vim re ~i ma No vo sa |a ni, ko ji bu du `e le li da raz vr sta va ju ot pad, od na red ne sed mi ce mo }i }e na Fej sbuk stra ni ci kam pa we “Raz vr sta ti

Fo to: S. [u {we vi}

sme }e ni je ume }e” da pro na |u in for ma ci ju gde mo gu od ne ti ot pad na re ci kla `u.

Su gra |a ni su ima li pri li ku i da vi de iz lo `bu “Ble klajt 2” no vo sad skog umet ni ka Mihaila Karanovi}a Belog, ko ja pri ka zu je ka ko se na kre a ti van na -

~in mo ` e upo t re b i t i ot p ad.

Iz l o ` ba }e na r ed n e ne d e q e bi ti po klo we na [O SO “Mi lan Pe tro vi}”, ko ja se ba vi sa ku pqa wem ot pa da i re ci kla `om u svom re ci kla `nom cen tru.

N. R.

wem pro ble ma bes plat nih ka ra ta. Na da mo se da }e mo sle de }e go di ne us pe ti da ku pi mo 15 no vih vo zi la, ~i me bi se po boq {a la uslu ga, ko ju pru `a mo No vo sa |a ni ma.

N. R.

Is kqu ~e wa stru je Da nas, Novi Sad: od 8.30 do 12.30 sa ti Fi lo zof ski fa kul tet i Prav ni fa kul tet.

Su tra, Novi Sad: od 8 do 12 sa ti Gr me~ ka od 23 do 45 i od 36 do 56; od 7.30 do 9.30 Bu le var kne za Mi lo {a od 11 do 23, Mom ~i la Ta pa vi ce od 2 do 16, Sto ja na Sta no je vi }a od 2 do 10 i od 1 do 7; od 10 do 12 Bu le var kne za Mi lo {a od 25 do 35, Mi le ve Ma ri} od 2 do 34 i od 1 do 15, atom sko sklo ni {te; od 12.30 do 14.30 Bu le var kne za Mi lo {a 2, Fu to {ki put od 40 do 44b, An to na Ur ba na 1 i od 7 do 15, Fu to {ki put 42A Me ri di jan ban ka, An to na Ur ba na 1 Po {tan ska ban ka. Petrovaradin: od 8 do 13 deo Ra~ kog od nad vo `wa ka pre ma Mi {e lu ku, Stu de ni do, Bu ko va~ ki put, Bu ko va~ ki do, [i ri ne i Puc ka ro{. Sremski Karlovci: Do ka 1 od 80 do 82, Do ka 2 od 7 do 27, ^e rat ska od 2 do 36 i od 1 do 37, ^e rat ska 1 od 2 do 54 i od 1 do 19, Kar lo va~ kih |a ka od 22 do 42 i od 9 do 29, Bra }e An |e li} od 2 do 30 i od 1 do 31, @ar ka Zre wa ni na od 2 do 18 i od 1 do 25, Sa ra jev ska od 2 do 40 i od 1 do 15, Va se Pe la gi }a od 2 do 38 i od 1 do 37, Fru {ko gor ska od 8 do 16 i od 9 do 13, 23. ok to bra od 2 do 22 i od 1 do 43, Jo va na Gr ~i }a od 16 do 42 i od 13 do 43, Bal kan ska od 2 do 22 i od 1 do 51, So we Ma rin ko vi}, crp na sta ni ca “Do ka” i gro bqe; od 8 do 13 Za no{. Futog: od 8 do 12 Lo va~ ka, S. Mar ko vi }a od Lo va~ ke pre ma No vom Sa du, \. Jak {i }a, C. La za ra od Lo va~ ke do In du strij ske. ^erevi}: od 8 do 11 Ba re, He ro ja Ra {e, deo J. Gr ~i }a Mi len ka, Zlat ni ca; od 11.30 do 13 Voj. Mi {i }a, Du nav ska i Ka ra |or |e va.

Susek: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ko ru {ka od auto bu skog sta ja li {ta pre ma Su se ku.

novosadska hronika

dnevnik

NOVI TURISTI^KI SADR@AJ NA STRA@ILOVU

Ku tak za kam pe re i sve qu bi te qe pri ro de Na povr{ini od 1,40 hektara starog rasadnika na Stra`ilovu privodi se kraju izgradwa Eko kampa, koji }e mo}i da primi dve stotinak qubiteqa prirode. Kamp je deo projekta “Odr`ivi razovj Nacionalnog parka Fru{ka gora” koji jedini nacionalni park na teritoriji Vojvodine realizuje u okviru MATRA programa pod pokroviteqstvom Kraqevine Holandije, a u saradwi sa holandskim organizacijama Ame co i Sti dit, te Kamping asocijacijom Srbije.

U sklopu prve faze realizacije ovog projekta na Stra`ilovu, pre-

ko puta {umareve ku}e, obezbe|en je prostor za vozila, kamp prikolice i {atore, napravqeno je de~je igrali{te, kao i saletla koja }e slu`iti kao mesto gde se mogu odr`avati i edukacije. Iskopan je bunar, a osobenost kampa bi}e i to {to }e imati ugra}en pre~ista~.

Na ulazu u ovaj prostor, koji }e biti raj za kampere, postavqena je recepcija, a u toku je izgradawa sanitarnih ~vorova. Radovi bi, po projektu, trebalo da budu gotovi do kraja meseca, ali jo{ nije odlu-

Ka me ni ca su tra bez ga sa Korisnici prirodnog gasa iz Sremske Kamenice sutra ne}e imati ovaj energent od 8 do 15 ~asova, saop{tilo je preduze}e „Nov Sad - Gas”.

Razlog za prekid u isporuci su radovi na gasnoj mre`i.

Z. D.

~eno kada }e biti otvoren i mo}i da primi prve posetioce.

- Mo`e se re}i da je kamp ve} za`iveo, iako nije zavr{en, jer je sve vreme u toku radova bilo puno posetilaca – ka`e za “Dnevnik” rukovodilac slu`be za planirawe i razvoj Nacionalnog parka “Fru{ka gora” Go ran Ma ti}. – Na`alost, bilo je i vandalskih ispada, no nadamo se da, kada kamp bude stavqen u funkciju do toga ne}e dolaziti i da }emo u pogledu o~uvawa svih novoizgra|enih objekta

i mobilijara nai}i na podr{ku lokalne samouprave. Kamp }e biti na usluzi qubiteqima prirode tokom letwih meseci uz odgovaraju}u nadoknadu kako bi se obezbedila wegova odr`ivost.U drugoj fazi radova planirana je gradwa ~ajne kuhiwe i bungalova, a to }e uslediti kada se obezbedi novac.

Radovi su po~eli 3. septembra, s tim {to je teren o~i{}en i ogra|en na prole}e. U finasirawu u~estvuju Holandija sa 20.000 evra, otprilike isto toliko je dalo Ministarstvo privrede i finansija Republike Srbije i Nacionalni park “Fru{ka gora”, koji je izdvojio oko 2,4 miliona dinara.

Podizawe Eko kampa na Stra`ilovu samo je deo {ire saradwe Nacionalnog parka sa holandskim partnerima, me|u kojima je i Dr`avna uprava za {ume Kraqevine Holandije, koja upravqa svim nacionalnim parkovima u toj dr`avi. Po Mati}evim re~ima, iskustva kolega iz Holandije bila su od velike pomo}i pri izradi plana upravqawa NP “Fru{ka gora”, kojim se defini{u svi resursi i predvi|a na~in za wihovo kori{}ewe.

Z. Milosavqevi}

nedeqa14.oktobar2012.

19

JU^E U ZMAJ JOVINOJ GIMNAZIJI

Obe le `e na 61. go di {wi ca ma tu re U~enici nekada{we Prve vi{e me{ovite gimnazije, dana{we Zmaj Jovine gimnazije, koji su ispit zrelosti polo`ili 1951. godine, proslavili su ju~e 61. godi{wicu mature. Proslava je po~ela sastankom u gimnaziji, gde su se okupila sva tri razreda gimnazijalaca, dva me{ovita i jedan mu{ki. Nekoliko desetina prijateqa iz {kolskih klupa, prebiralo je po se}awima iz pro{lih dana, pri~ali o simpatijama, zaqubqivawu i u~eni~kim nesta{lucima. Kao i svake godine prisetili su se i prijateqa, sa kojima su delili |a~ke muke, a koji nisu me|u `ivima. Nekada{wi novosadski |aci, danas su penzioneri, a ve}ina `ivi u na{em gradu ili Beogradu, dok je nekolicina svoj `ivot nastavila u Holandiji, Izraelu, Ju`noj Africi i Francuskoj. Nakon maturirawa ve}ina je zavr{ila fa-

kultete, a po wihovim re~ima, imali su privilegiju da prona|u posao u svojoj struci i ostvare se na profesionalnom planu. Ova uspe{na generacija iznedrila je akademike, doktore nauka, profesore univerziteta, pravnike,

lekare, in`ewere, pomorskog oficira i filmskog re`isera.

Nakon ~asa u {kolskim klupama proslava se nastavila u restoranu „Fontana”, gde je uz ru~ak uprili~eno slavqe.

N. R. Fo to: S. [u{wevi}

Pla nin ski skejt bord na „Kam pus fe stu” Na Festivalu kulture “Kampus fest”, koji je odr`an u kampusu Univerziteta, predstavili su se i ~lanovi Kluba planinskog skejtborda “ATB”.

Posetioci su imali priliku da vide izlo`beni prostor oki}en fotografijama, panoima, daskom i simboli~nim predstavqawem padina sa kojih se spu{taju hrabri voza~i planinskog skejtborda, ali i da se upoznaju sa ~lanovima kluba, kao i ovim interesantnim, ekstremnim sportom.

Planinski skejtbord, koji je za`iveo u vojvo|anskoj ravnici, doneo je na{oj zemqi brojne medaqe sa evropskih takmi~ewa. U redovima Kluba planinskog skejtborda „ATB“ nalaze se evropski {ampioni, ali i dobri doma}ini, koji su nakon pet godina ulo`enih u organizovawe Evropskog izazova u planinskom skejtbordu u Bukovcu, od Svetske Mauntajnbord Asocijacije dobili titulu organizatora Svetskog takmi~ewa 2013. godine.

N. R.

20

nedeqa14.oktobar2012.

OGLASi

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profe sor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

61915 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema zaodgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu.

Dolazim ku}i. Profesor. Tele fon 021/6399-305.

61917 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

62158

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski je zik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

61918 ME \U NA ROD NI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pariz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon 021/496-333.

62048

IZ DA JEM sobu za dve studentkiwe, u centru grada. Telefoni: 064/209-84-04, 063/586-372.

62063

IZ DA JE MO dva prazna nova stana: Trosoban 69m V. [upqikca, II sp. - 220 evra; Jednosoban 25m K. Stankovi}a, IV sp. - 100 evra useqivo!!!

Tel. 021/66-13-466, 063/518-546.

662326 IZ DA VA WE i zakup stanova Novi Sad, name{teni ili prazni jednosobni, dvosobni, trosobni Mileti}eva 51!! Nazovite, do|ite... Tel. 021/526-387, 062/518-545.

662324 IZ DA JEM poluname{tenu garsoweru u Arse Teodorovi}a, CG, 28m2, cena - 110 evra i 23m2 - komplet name{teno sa 2 le`aja, Bulevar kod Dnevnika cena 150 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

662290 IZ DA JEM na Limanu dva jednoiposoban name{ten stan 40m2 i u Radni~koj ulici 126m2 prazan.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

663264 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu.

Pozovite na telefon 065/20-19004 ili nas potra`ite na www.so lis-ne kret ni ne.com.

663586 IZ DA JE MO prazan, dvosoban stan na Grbavici, 60m2, odli~an rasporad, prvi sprat, po`eqno porodici na du`e vreme. Tel. 065/20-19-013.

663587 IZ DA JEM prazan stan jednosoban Bulevar Kraqa Petra. 64 II sp br. 8. Novi Sad. Telefon 6416785.

62018 IZ DA JEM garsoweru ekstra interesantna komforna, odvojen ulaz, centralno grejawe (nije gradsko), zasebno brojilo za gas, struju i fiksni telefon. Ulica Teodora Pavlovi}a. Kontakt telefoni: 063/891-00-68, 021/641-2291.

62058 IZ DA JEM name{tenu garsoweru dvema u~enicima studentkiwama ili zaposlenoj devojci. Telefon 064/495-23-19.

62082 U STRO GOM CEN TRU kod Ribqe pijace, prodajem, odli~an jednosoban stan ukwi`en. 36m2 V sprat sa liftom. Povoqno, bez posrednika. Telefon 060/55-63077, 021/462-364.

62083 IZ DA JEM name{tenu garsowe ru, 2 le`aja, Ul. Pesterova kod Novosadskog sajma. Telefoni 063/8453-577, 021/463-717.

61593 IZ DA JEM opremqen jednosoban stan, 40m2, u Radni~koj ulici, u blizini fakulteta, pogodan za mladu porodicu ili dva odgovorna studenta.Telefon 062/505-569.

61685

IZ DA JEM jednosoban stan u zgradi kod fakulteta za studente iz Vojvodine.

Telefon 063/8072928.

61749 IZ DA JEM prazan stan, 32m2, 1. sprat, klima, kuhiwski elementi, Ulica Kraqevi}a Marka 33, Novi Sad. Telefoni: 063/80-96-043, 021/6621-554.

61860 IZ DA JEM jednosoban prazan stan sa kupetilom, odvojeno Otokara Ker{ovanija 23/a. Telefon 063/7558280.

61881 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan u ku}i, Sremska Kamenica, cena 90E. Telefon 064/888-32-73.

61902 PO VOQ NO izdajem jednosoban name{ten stan. Telefon 6338-074.

61925 IZ DA JEM odmah novu name{tenu garsoweru, povoqno CG, 25m2, sa terasom kod Nove Detelinare.

Telefoni: 069/1553-421, 021/445654.

61946 NA ME [TEN stan, 52m2, zgrada kod Sajma, Pariske komine, lepo opremqen, kuhiwa posebno, terasa, 2 sobe, 150E + 150E depozit.

Telefon: 063/502-278.

62029 IZ DA JEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace. Stu denti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276.

62038 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan u ku}i sa posebnim ulazom, mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima, 80E, Podbara.

Telefon 064/236-280-9.

62046 DVO SO BAN, potpuno name{ten stan, Liman I, Drage Spasi}, depozit. Telefon 063/529-344. 62081 IZ DA JEM lepo name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7. Telefoni: 063/765-3632, 064/169-0948, 060/044-2711, 060/0442714 62119 IZ DA JEM name{tenu garsoweru na Novom nasequ. Telefon 064/221-9682.

62121 IZ DA JE se jednosoban komforan stan na 1. spratu name{ten, mo`e sa dva le`aja, ve{ ma{ina, centralno grejawe, satelit. telefon 504-629.

62131 IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz.

Telefon 021/504-629.

62132 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs. Telefoni: 021/522533, 021/523-380, 063/522-202. 62147 IZ DA JEM stan od 60m2, na Bulevaru olobo|ewa, kod stadiona „Vojvodine”, pogodno za studentkiwe. Telefon: 062/572-351. 62149 IZ DA JEM dvoiposoban stan kod Sajma, Rumena~ka 7. Telefon: 0605550602.

62150 IZ DA JEM prazan dvoiposoban stan 68m2, Detelinara, 4. sprat, CG, topla voda, lift, telefon, klima. Telefon 064/153-56-57.

62154 IZ DA JEM name{ten stan, Novo naseqe, dvori{no orjentisan, kutak mira i ti{ine. Telefon 6300665.

62157 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon: 021/895-362.

62159 IZ DA JEM potpuno renoviran i ekstra opremqen dvosoban stan 53m2 u Gagarinovoj ulici, 250E. Telefon 063/ 510792.

62171 PRA ZAN jednoiposoban stan ili poslovni prostor u centru za kwigovodstvenu agenciju, 150E. Telefoni: 021/ 6390 -175, 064/ 117 15 -24.

62175 NO VO NA SE QE, Partizanskih baza, 2. sprat, komplet name{ten na du`e vreme. Telefon 062/543816.

62199

HIT NA potra`wa dvosobnog stana u zgradi sa liftom bli`e Keju!!! Pozovite 065/25-00-213.

662310 BRA^ NI PAR - zaposleni u banci tra`e jednosoban lepo name {ten, stan u Novom Sadu, pla}amo uredno!! Javite se 021/66-22-746, 062/518-544.

662325 TRO ^LA NA PO RO DI CA iz Zrewanina tra`i dvosoban lepo name{ten stan u Novom Sadu.

Pla}amo unapred.... Tel. 021/526387, 062/518-545.

662320

dnevnik HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450do 1000 evra.Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202 62144 PO TREB NI U ZA KUP: repre zentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, no vi sad@sta no vi.rs 62145 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533 62146

KU PU JE MO stan, lokal, viken dicu ili vi{e gara`a - do 25.000 evra u Novom Sadu, dajemo audi A-4 + doplatu. Samo ozbiqne ponude!!! Tel. 021/66-22746, 063/518546.

662321 IMA MO 40.000 evra kupujemo stan u Novom Sadu, po`eqno novogradwa, useqewe nije hitno!! Svi koji ne{to imate - javite se!!!

Tel. 021/526-387, 062/518-545.

662322 KU PU JE MO dvoiposoban – tro soban stan 60 – 70m do IV sprata u Novom Sadu, po`eqna novogradwa. Isplata u gotovini. Tel. 021/526-387, 062/518-544.

662323 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

663325 KU PU JEM mawi dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwi`en, bez agencije. Telefon 063/528-759.

61906 KU PU JEM stan ili ku}u u Novom Sadu od oko 150km2. Cena kvadrata samo ispod 600 evra. email: is pod600@gmail.com 61914

GR BA VI CA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 31.000.

Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

663326 LI MAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 63-68-429, www.bo mil.rs.

663327 NO VO NA SE QE, ukwi`ena garsowera od 23m2 na III spratu sa liftom, cena 22.700. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

663328 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`ena garsowera od 24m2 po ceni od 26.800. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

663329 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva GA 24m2, Telep, L. Lazarevi}a, II sprat, odvojena kuhiwa, parket, grejawe, nova, cena: 20.900. Tel. 021/523-700, 063/536212.

663316 GR BA VI CA - Cara Du{ana, ukwi`ena novija garsowera na II spratu, cena 26.500. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

663331 PRO DA JE se komforna nova garsonera u zgradi vrhunskog kvaliteta, sa povratom PDV-a, na Grbavici, blizina Spensa i fakulteta, povr{ina 27m2, na 3. spratu za 36.500 evra. [ifra: 23614. Tel. 060/018-94-22; 021/451-570. www.so lis-ne kret ni ne.com.

663594

GAR SO WE RA, useqiva, name{tena i ukwi`ena, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, ce na: 22.000 evra. Tel. 063/182-76-27.

663595 EKSK LU ZIV NO na Grbavici, ukwi`ena nova garsowera sa terasom i liftom, sa kompletnim name{tajem. Za vi{e detaqa pozovite. [ifra: 24018. Tel. 021/451-570, 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

663596 PRO DA JEM odli~nu garsoweru kod Socijalnog, prvi sprat, terasa, delimi~no odvojena kuhiwa, povr{ina 25m2. [ifra: 24040.

Tel. 021/451-570; 065/20-19-010. www.so lis-ne kret ni ne.com.

663597 IZ U ZET NO, garsowera sa terasom i odvojenom kuhiwom, na Grbavici, brzo useqiva i ukwi`ena, 24m2, cena samo: 25.000 evra. [i fra: 24127. Tel. 021/427-277; 065/20-19-010. www.so lis-ne kret ni ne.com.

663598 BU LE VAR OSLO BO \E WA 29m2, ukwi`ena garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 30.000. Tel. 444-107, 633-7853. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs 662301 NO VI BU LE VAR!!! Ekstra garsowera na prvom spratu useqiva ukwi`ena!!! Pozovite 065/25-00213.

662311 KOD ME DI CIN SKOG FA KUL TE TA!!! U zgradi odli~na mala garsowera od 17m2 za 17000 evra.

Useqiva po dogovoru!!! Tel. 065/25-00-213.

662312 UKWI @E NA - odmah useqiva garsowera kod Izvr{nog ve}a, 24m2 - CG, klasi~an raspored. Cena - 26.800 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779.

662291 UKWI @E NA garsowera sa galerijom, Nova Detelinara, CG, lift, cena - 16.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963 (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

662283 GAR SO WE RA, Park city, 28m2 i garsowera Nova Detelinara - Sajam, 28m2, odli~na. Tel. 021/450417; 063/128-97-97.

662265 GR BA VI CA - ukwi`ena useqiva garsowera 25m2, 1. sprat, terasa, CG, cena - 31.550 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200.

662276 N. NA SE QE 23m2 za 23.200 evra 3. sprat, lift, CG, ukwi`eno i 26m2 Nova Detelinara, ukwi`eno, lift, terasa, CG, cena - 29.900 evra. Tel. 064/823-6610, 021/424963.

662279 POD BA RA garsowera, odmah useqiva, ukwi`ena, mo`e i sa name{tajem za 19.000. Telefoni: 528137; 063/538-166.

663265 HIT NA PRO DA JA novije, odmah useqive garsowere od 25m2 u Gunduli}evoj ulici. Veoma povoqno, 15.000E. Tel. 060/621-1685. 663292 UKWI @E NA, odmah useqiva odli~na garsowera od 23m2 na Novom nasequ. III sprat, lift. Mo`e i sa name{tajem. 23.000E. Tel. 060/621-1685.

663293 U BLI ZI NI SAJ MA, Pasterova ulica, 17m2, ukwi`ena, mawa garsowera u zgradi sa liftom.

Centralno grejawe, topla proto~na. Cena 17.000E. Tel. 063/1088017.

663294 OD MAH USE QIV, nov ukwi`en stan u najstro`em centru 23m2, Vase Pelagi}a. Centralno grejawe. Cena: 25.000. Tel. 063/504-799.

663295

OGLASi

dnevnik

POT PU NO nova, odmah useqiva garsowera u najstro`em centru 26,4m2 [umadijska 28.300, II sprat, lift, terasa, odvojiva kuhiwa. Uredni papiri. Tel. 063/108-8017.

663296 GR BA VI CA, ukwi`ena garsowera u novijoj zgradi iz 2009. godine, prvi sprat, terasa, lift, odli~no raspore|en prostor, 25m2, cena: 31.550 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

662346 SOM BOR SKI BU LE VAR, nova, I sprat, 27m2 - 22.000E. Tel. 021/526-622, 064/432-55-14.

662334 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`ena garsowera, 23m2, 23.500. [ifra 1004197. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 523-193, 451-318.

663240 GAR SO WE RA u centru u novoj zgradi, ukwi`ena, 23m2, u odli~nom stawu, cena 24.750, {ifra 1004265, www.ne kret ni ne-moj dom.

Tel. 523-193, 065/85-06-616. 663241 U MI ^U RI NO VOJ ULI CI, 33m2, na IV spratu, jednosoban stan, lift, terasa, povoqno, 35.000, {ifra 1004133, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193.

663242 KOD CR KVE na [onsiju, 36m2, na prvom spratu, zgrada iz 1999. godine, lift, terasa, cena 28.950, {ifra 1003383, www.ne kret ni nemoj dom.com. Tel. 451-318, 523-193.

663243 JED NO SO BAN stan, 29m2, ukwi`en, potrebno je renovirawe, cena 22.000, {ifra 1003984, www.ne kret ni ne-moj dom. Tel. 451-318, 523193.

663244 NA ROD NOG FRON TA, Liman 3, 41m2, jednosoban stan, mo`e biti u funkciji jednoiposobnog na VP-u, ukwi`en, cena 37.000. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com.

663246 SA JAM, novija kvalitetna zgrada, ukwi`en jednosoban stan odvojena kuhiwa, redovan sprat, terasa, lift, 33m2, cena: 34.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

662347 NA NO VOJ DE TE LI NA RI, 30m2, pred useqewem, gradi Moj Dom povrat PDV-a, cena 31.000. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193.

663239 UKWI @EN klasi~an jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom u blizini Sajma i @. stanice, drugi sprat, centralno gradsko grejawe, 29m2, 26.900 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

662345 NO VI JI, ukwi`en jednosoban stan kod Sajma 35m2 Rumena~ka.

Lift, lepa terasa, mirna dvori{na strana. Cena: 34.000. Tel. 063/7776-233.

663297 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Futo{ke pijace 39m2, lift, ukwi`en. Mo`e i sa novim ekstra name{tajem. Cena: 32.000. Tel. 060/6211-685.

663298 HIT NO prodajem useqiv jednosoban stan 30m2 Omladinskog pokreta, II sprat, ukwi`en! Cena: 26.000. Tel. 063/108-8017.

663299 USE QIV, ukwi`en stan 37m2 sa jo{ 25m2 predivne terase na Limanu III kod Merkatora. Kuhiwa sa trpezarijom, ostava. Tel. 063/108-8017.

663300 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

663266 NOV jednosoban 28m2 + 28m2 galerije Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a III sprat, centralno grdsko grejawe, gleda na dvori{te, odvo jena kuhiwa, ukwi`en, useqiv, 35.000. Tel. 063/517-846.

663280 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Dnevnika - 39m2 - perfektno sta we, lift, ukwi`en-useqiv - odli ~an raspored, cena - 32.000 evra.

Tel. 064/823-6610, 021/6614-20, www.ave nia-ne kret ni ne.com.

662287 UK WJI @EN - useqiv, 35m2 - gradila Budu}nost, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena - 35.200 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542779.

662282 KLA SI ^AN jednosoban stan u Omladinskog pokreta na drugom spratu. Hitno i povoqno!!! Tel. 065/25-00-213.

662313 STA NI CA, jednosoban 29m2, II sprat, ukwi`en 27.000. Tel. 444107, 633-7853.

662302

KLA SI ^AN jednosoban stan u samom centru Novog Sada, 40m2 za samo 33.000 evra. Stan je za kompletno renovirawe, odmah useqiv, ukwi`en. [ifra: 22610.

Tel. 021/520-231; 063/433-738, www.so lis-ne kret ni ne.com.

663599 KLA SI ^AN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, 30m2, ce na: 27.000 evra. [ifra: 23937.

Tel. 064/2003-103, 021/520-231. www.so lis-ne kret ni ne.com.

663600 NO VO NA SE QE, klasi~an jednosoban stan, 35m2 na devetom spratu i nije posledwi, ukwi`en i mogu}e ga je kupiti i na kredit, cena: 28.500 evra. [ifra: 16470.

Tel. 021/427-277; 065/20-19-011. www.so lis-ne kret ni ne.com.

663601 PRO DA JEM odli~an, klasi~an, ukwi`en stan na prvom spratu, terasa, Blok 8 u Petrovaradinu, 33m2, cena: 20.000 evra i nije fiksno. [ifra: 24056. Tel. 021/520231; 063/182-76-27, www.so lis-ne kret ni ne.com.

663602 NA ROD NOG FRON TA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

663332 DA NI LA KI [A odmah useqiv stan 37m2 odli~nog rasporeda, ukwi`en za 38.200. Telefoni: 528137, 063/538-166.

663269 OKO LI NA @E LE ZNI^ KE STA NI CE, ukwi`en klasi~an 1.0 stan od 29m2 na II spratu, cena 26.900. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

663330 PRO DA JEM garsoweru 18m2 novogradwa, prizemqe, 12.500E. Telefon 060/7411-971.

61879 FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411.

60940 PRO DA JE MO jednosoban stan od 29m2 na Novom nasequ za 19.600, odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165.

62122 PRO DA JE MO jednosoban stan u novijoj zgradi blizu Sajma i `. stanice za 31.000. Telefon 6447622, 063/540-165.

62123

NOV, ukwi`en jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv, odli~nog rasporeda, terasa, u blizini @elezni~ke stanice i Sajma. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

663270 GR BA VI CA jednoiposoban stan 44m2 plus terasa 15m2, u starijoj gradwi, odmah useqiv, ukwi`en, cena dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

663271 @. STA NI CA, ukwi`en 1.5stan od 43m2 po ceni od 30.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

663333 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

663334 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en noviji jednoiposoban stan na I spratu cena 39.100. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

663336 OD LI ^AN JIS 36m2, P. ^arno jevi}a, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa+gara`a, odmah useqiv, cena samo: 36.500. Tel. 021/523-700, 063/536-212.

663315 CEN TAR, okolina Ribqe pijace, i Dunavskog parka, zgrada na pre lepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Te lefon 636-8429, www.bo mil.rs.

663343 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo: 22.600 evra. [ifra: 20555. Tel. 021/451570; 064/112-62-39, www.so lis-ne kret ni ne.com.

663603

GR BA VI CA 36m2, jednoiposoban, kompletno renoviran 39.200 cena nije fiksna, slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

662303 DE TE LI NA RA, 38m2 jednoiposoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 33.000. Tel. 444-107, 633-7853.

662304 MI ^U RI NO VA jednoiposoban, nov, ukwi`en, prvi sprat, terasa, ostaju kuhiwski elementi 42.200.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.

662305 CEN TAR, kod Socijalnog, nov jednoiposoban stan, terasa, sa kompletnim name{tajem 41.200.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.

662306 KOD LI MAN SKE PI JA CE, 38m2 - jednoiposoban, ukwi`enuseqiv, lift, terasa, CG, bez ulagawa, cena - 43.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

662298 NOV, jednoiposoban stan, 37m2 ukwi`en-useqiv, 2. sprat, odvojena kuhiwa sa prozorom, terasa, cena - 36.200 evra. Tel. 064/8236601, 542-779.

662294 GR BA VI CA - 36m2 - nov jednoiposoban, odmah useqiv, odli~an raspored, lift, terasa, CG, cena 40.800 evra. Tel. 064/823-6604, 6614200.

662295 LEP jednoiposoban 39m2, IV sprat, Bulevar Ja{e Tomi}a, prema Pariske komune, odvojena kuhiwa, dve sobe, terasa sa ostavom, ukwi`en. Hitno. 36.000. Tel. 063/517-846.

663281 NO VO NA SE QE u blizini robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 za 37.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

663267 NO VO NA SE QE stan 41m2 odmah useqiv, ukwi`en, zgrada sa liftom, ima terasu, za 36.000. Te lefoni: 528-137, 063/538-166.

663268 LI MAN III, Bulevar Despota Stefana 46m2 u odli~nom stawu, renoviran. Lift, terasa. Cena: 39.200. Tel. 063/7776-233.

663301 LI MAN I, Drage Spasi}, ukwi`en, odmah useqiv stan od 45m2.

Lift, terasa. Mo`e biti 1.5. Cena 44.300E. Tel. 060/621-1685.

663302 SA JAM ukwi`en jednoiposoban stan, 32m2, korisne povr{ine, 34m2 podne povr{ine, {esti sprat, lift, cena sa PDV-om: 30.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

662344 CEN TAR u blizini Futo{ke pijace, novija kvalitetna zgrada, jednoiposoban stan, terasa, ~etvrti sprat, 42m2, cena: 43.250 evra.

Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

662348 SA JAM, 40m2, ukwi`en jednoiposoban stan kod Sajma, prvi sprat, terasa, lift, cena: 36.600 evra.

Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

662349 GR BA VI CA, ukwi`en jednoiposoban, I sprat, 41m2. Odli~an.

Tel. 021/526-622, 064/215-60-90.

662335 CEN TAR, visoko prizemqe, 39.000E. Jednoiposoban. Tel. 064/215-60-90, 021/522-177.

662339 OD LI ^AN jednoiposoban 35m2 u novoj zgradi koja se useqava, svaki stan ima svoje gasno grejawe, cena 28.950. www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1002766. Tel. 451-318, 523-193.

663247 NA RU ME NA^ KOM PU TU u ukwi`enoj zgradi, 47m2, lift, terasa, gleda na dvori{te, povoqno, 39.000. Tel. 451-318, 065/850-66-16, {ifra 1004254, www.ne kret ni nemoj dom.com.

663245 NA [ON SI JU,prodajem dvosoban stan, 54m2, lift, terasa, ukwi`en, drugi sprat, povoqno, {ifra 1004051. Tel. 451-318, 523193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

663248

KOD STA DI O NA VOJ VO DI NE, Dimitrija Tucovi}a, 49m2, na prvom spratu, komplet renoviran, dvosoban stan, pogodan i za poslovni prostor, useqiv. Tel. 451318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001692.

663250 AVI JA CI JA - Detelinara, 60m2, na petom spratu sa liftom, 41.200. www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1004194. Tel. 523-193, 065/85-06-616.

663251 S. KA SA PI NO VI ]A, 44m2, dvosoban, I sprat, pred useqewem, povrat PDV. Tel. 021/522-177, 063/780-9909.

662343 SOM. BU LE VAR, 55m2, I sprat, 45.000E, odli~an, novo. Direktno od investitora. Tel. 021/522-177, 064/432-55-14.

662336 GR BA VI CA, 47m2, dvosoban, ukwi`en, 36.500E. Tel. 021/522-177, 064/432-55-14.

662337 U CEN TRU, nov, odmah useqiv stan 51m2 Vuka Karaxi}a, 200m od pe{a~ke zone. I sprat, lift, terasa. Odli~an! Cena 54.500. Tel. 060-6211-685.

663303 KOM FO RAN dvosoban stan iza Elektrovojvodine, 66m2, Vladimira Nikoli}a, 48.000. Ukwi`en, useqiv, dve lepe terase. Tel. 063/108-8017.

663304 STAN izvanrednog rasporeda, nov, ukwi`en, 45m2 na Telepu u mawoj zgradi. I sprat, terasa, parking. Ostaje nova kuhiwa. Cena: 33.000. Tel. 063/692-917.

663305 DU [A NA VA SI QE VA, 64m2, Kej - Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Dunav, ukwi`en, 72.000. Tel. 063/517-846.

663282 KLA SI ^AN dvosoban 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvostrano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, velika spava}a soba, ukwi`en, 53.000. Tel. 063/517-846.

663283 KLA SI ^AN dvosoban 58m2, Ga garinova, I sprat, lift, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, terasa sa ostavom, ukwi`en, brzo useqiv, 53.000. Tel. 063/517-846.

663284 HIT NO!!!!!! 48m2 - ukwi`en-useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, cena - 30.900 evra. Tel. 064/823-6604, 424-963.

662292 DVO SO BAN, 45m2 - 3. sprat, odmah useqiv, perfektan raspored, CG, terasa, lift, cena - 41.700 evra. Slike obavezno pogledati na www.ave nia-ne kret ni ne.com. Tel. 064/823-6610, 021/542-779.

662284 HIT NO!!! 50m2 - dvosoban - gra dila Budu}nost, ukwi`en - useqiv, lift, terasa, CG, fasadna cigla, cena - 42.200 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610, 021/424963.

662277 DVO SO BAN. Liman III, Narodnog fronta - kod obdani{ta, fantasti~an dvosoban stan 62m2, izuzetno lociran, ukwi`en, odmah useqiv, preporu~ujemo. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

662269

nedeqa14.oktobar2012.

DVO SO BAN, Liman II, 61m2, odli~an ukwi`en stan, odmah useqiv, ekstra povoqno. „Kvart�.

Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

662270 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwi`en, gara`a, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

662261 SO CI JAL NO, 48m2 - ukwi`en dvosoban stan, terasa, CG, lift, odmah useqiv, miran kraj - bez ikakvih ulagawa, cena - 46.400 evra. Tel. 064/823-6604, 021/424963.

662299 CEN TAR kod Jovine gimnazije, ukwi`en, dvosoban stan, 57m2, klasi~an raspored, bez ulagawa, mawa zgrada, ni`a spratnost. Tel. 6615-117.

662327 GR BA VI CA, odli~an dvosoban stan, 45m2, moderno i kvalitetno opremqen, ukwi`en, dobrog rasporeda. Tel. 6615-117.

662329 UKWI @EN dvosoban stan, 60m2, klasi~nog rasporeda, kod @. stanice, cena 46.500. Tel. 6615-117.

662331 S. MO KRAW CA, ukwi`en, odli~an, dvosoban, mogu} dvoiposoban, 55.500E. Tel. 021/526-622, 063/78099-09.

662333 LI MAN IV, dvosoban stan 53m2 na prvom spratu, lift, terasa, odmah useqiv, 47.500, nije fiksno.

Tel. 444-107, 633-7853.

662307 KO SOV SKA!!! Dvosoban stan ni`e spratnosti u odli~noj zgradi.

Hitno i povoqno!!! Tel. 063/500213.

662314 EKS TRA PO NU DA!!! Kod {kole i vrti}a na Nasequ dvosoban stan u funkciji dvoiposobnog od 63m2 za 49.500 evra!!! Tel. 065/25-00213.

662315 DVO SO BAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena: 38.500 evra. [ifra: 10077. Tel. 063/77-26-845, www.so lis-ne kret ni ne.com.

663604

21

BU LE VAR OSLO BO \E WA, Erker gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo: 57.500 evra. [ifra: 20353. Tel. 021/427-277; 064/2003103. www.so lis-ne kret ni ne.com.

663605 GR BA VI CA, Ulica Gogoqeva, noviji, ukwi`en, dvosoban stan sa gara`om. Lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prirodnom ventilacijom. Odli~an, bez ulagawa. [i fra: 23960 Tel. 060/018-94-22; 021/520-231. www.so lis-ne kret ni ne.com.

663607 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

663342 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

663339 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en na 54m2, cena 37.900. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

663340 OKO LI NA CA RA DU [A NA, odli~an 2.0 nov,ukwi`en useqiv stan na I spratu, cena 51.500. Te lefon 636-6952, www.bo mil.rs.

663335 HIT NO! Brzo useqiv DS 42m2, Ilije Bir~anina, III sprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, pla}ene komunalije u celosti, odli~an raspored, cena: 39.000 sa povratom PDV-a! Tel. 021/523-700, 063/536-212.

663318 HIT NO! Odmah useqiv DS 64m2, Balzakova, III sprat, lift, terasa, kvalitetna zgrada, fasadna cigla, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cena: 59.500 za ke{ - popust!

Tel. 021/523-700, 063/536-212.

663320 NO VO NA SE QE, dvosoban 62m2 + tavanski prostor, dve terase, ~etvrti sprat bez lifta, nije posledwi sprat, cena 42.000E. Telefon 064/888-56-36.

61288

22

nedeqa14.oktobar2012.

PRO DA JE MO ukwi`en dvosoban stan 48m2 na Novom nasequ blizu doma zdravqa za 37.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

62124 PRO DA JEM dvosoban komforan stan 58m2 na Limanu za 48.000, pogled na Dunav. Telefon 6447-622, 063/540-165.

62125 PRO DA JEM dvosoban stan 44m2 na drugom spratu za 39.000 sa PDV- Telefon 6447-622, 063/540165.

62126 PRO DA JEM dvosoban Stevana Hristi}a, 44m2, 5 sprat, nije zadwi, lift. Telefon 062/543816.

62197 PRO DA JEM ukwi`en stan 66m2 dvosoban, bez posrednika, Kej `rtava racije 4, Novi Sad. Telefon 064/244-6258.

62207 PRO DA JEM - izdajem mawi dvosoban komforan stan, prazan, zakupnina 150E + tro{kovi. Prodajna cena 800E/m2, bez lifta, Nade`de Petrovi} 2a. Telefon 064/2862-184.

62226

NO VO NA SE QE kod Crkve odli~an stan, bez ulagawa 75m2 na drugom spratu, ukwi`en, dvostrano orjentisan, zidala Budu}nost.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

663272 LI MAN TRI odli~nog rasporeda stan 75m2 na prvom spratu, u blizini {kola, vrti}, pijaca, park... Telefoni: 528-137, 063/538166.

663273 HIT NO! Ukwi`en DIS 56m2, Novosadskog sajma, V sprat, lift, 2 terase, novija gradwa, dvori{na strana, klima, sig. vrata, pvc, odvojena kuhiwa, cena: 54.500.

Tel. 021/523-700, 063/536-212.

663317 NO VA DE TE LI NA RA, nov, use qiv, odli~an 2.5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs.

663337 BU LE VAR, okolina Novosadskog sajma, ukwi`en noviji 2.5 stan na 2. spratu, cena 64.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

663341 CEN TAR, okolina Suda i Spensa u Radni~koj ulici, prodajem odli~an originalno 2.5 ukwi`en stan od 61m2 na I spratu. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 663345 SU PER PO VOQ NO prodajem stan 66m2 na 4. spratu bez lifta kod Bulevara u blizini stadiona. Ukwi`en, odmah useqiv, lo{e stawe, potrebno renovirawe. Cena 750 evra/m2. [ifra: 23882. Tel. 064/134-04-59; 021/451-570. www.solis-nekretnine.com.

663606 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

663347 BRA ]E JO VAN DI] 75m2, II sprat, renoviran, 2.5, prazan, odmah useqiv 69.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444107, 633-7853.

662308 LA ZE KO STI ]A, ukwi`en dvoiposoban, 76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Mo`e kao poslovni prostor, I sp. Cena dogovor. Tel. 021/526-622, 063/780-9909.

662332 CEN TAR, originalno dvoiposoban stan, 50m2, ukwi`en, nov, mirno mesto, odli~an. Tel. 6615117.

662328 DVO I PO SO BAN stan 52m2, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwi`en, bez posrednika, gara`a. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505.

662262 DVO I PO SO BAN, Grbavica, blizina Limanske pijace, kvalitetna zgrada, II sprat, lift, ukwi`en, povr{ina 71m2, cena 62.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450417; 064/189-38-87.

662271 HIT NO!!! 68m2 - dvoiposoban ukwi`en-useqiv, nova zgrada, 2. sprat, terasa, lift, CG, cena 63.000 evra - nije fiksna. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

662280 DVO I PO SO BAN kod ABC-a 63m2 - 1. sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en-useqiv, odli~an raspo red, cena-54.600 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com).

662275 RAD NI^ KA ul. 67m2 - funcio nerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter - idealno za po slovni prostor - uli~na orijentacija, standardna ulagawa, ukwi`en-prazan, cena - 69.000 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

662285

JO VA NA \OR \E VI ]A, 64m2, u odli~nom stawu, idealno i za kancelariju. Ukwi`en, uli~ni, terasa. Povoqno! Tel. 063/7776-233.

663306 HIT NO i povoqno, prazan, useqiv, kompletno renoviran dvoi posoban stan 58m2 u Ulici Maksima Gorkog. Terasa. Ukwi`en.

Cena: 49.000. Tel. 063/777-6233.

663307 OD LI ^AN stan na Novom nasequ, Bra}e Drowak, 63m2. Zgrada sa liftom, ima terasu. Hitna prodaja! Cena: 49.000. Tel. 063/108-8017.

663308 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem, 61.000E. Sa gara`om 69.000. Tel. 063/1088017.

663309 GR BA VI CA, 66m2, ukwi`en dvoiposoban stan u novijoj zgradi, prvi sprat, terasa, lift, cena: 67.950 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

662350 BU LE VAR, 56m2, ukwi`en dvoiposoban stan u blizini Bulevara, novija zgrada iz 2004. godine, redovan sprat, terasa, lift, cena: 57.700 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

662351

NA NO VOJ DE TE LI NA RI, u Ul. Svete Kasapinovi}a, nov, prazan, ukwi`en, useqiv stan, 67m2, cena 57.000. Tel. 451-318, 523-193.

663252 NA GR BA VI CI, kod Limanske pijace, odli~an dvoiposoban stan, 71m2, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv, hitno, 67.000, {ifra 1004100, www.nekretnine-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193.

663253 KOD SAJ MA, dvoiposoban stan u Pasterovoj ulici, 67m2, cena 58.700, {ifra 1004115, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

663254 U STRO GOM CEN TRU, Ulica Maksima Gorkog kod Foruma, 64m2, prazan, kqu~ u agenciji, povoqno. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

663249 NA LI MA NU III, prodajem tro soban stan, 75m2, u [ekspirovoj kod Limanskog parka, cena 71.200, terasa, lift, ukwi`en. [ifra 1004063. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

663255 KOD IZ VR [NOG VE ]A u Milete Jak{i}a odli~an trosoban stan, 83m2, na drugom spratu, vredi videti. Ukwi`en. Cena 92.700.

Tel. 021/451-318, 523-193, {ifra 1004101, www.nekretnine-moj dom.com.

663256 PRO DA JEM nov, odmah useqiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwi`en, ima terasu.

Hitno!

Cena: 51.500.

Tel. 060/6211-685.

663310

OGLASi

POT PU NO nov, 80m2, odmah useqiv trosoban stan u Ulici Janka ^melika. Uredni papiri. Hitno i veoma povoqno, 54.000E. Tel. 063/777-6233.

663311 EKS KLU ZI VAN trosoban stan 95m2, Maksima Gorkog, II sprat, lift, najkvalitetnija oprema i materijali, ostaje puno opreme, velika terasa, ukwi`en, useqiv, treba videti stan. Tel. 063/517846.

663285 KLA SI ^AN trosoban 74m2, Save Kova~evi}a, I sprat, lift, mirna ulica, zelenilo, parking, ukwi`en, brzo useqiv, 68.000.

Tel. 063/517-846.

663286 NA GR BA VI CI odli~an trosoban stan, 75m2, na III spratu, dvostran, sve sobe ve}e od 12m2, ukwi`en, lift, terasa, potrebno sre|ivawe, cena 71.000. Tel. 451318, 060/30-88-993, www.nekretninemojdom.com, {ifra 1004112.

663258 NA LI MA NU I u novoj zgradi, 90m2, odli~an trosoban stan. www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001254. Tel. 451-318, 523-193.

663259 NA LI MA NU III, 72m2, trosoban stan, lift, terasa, ukwi`en, 42.300, prodaje se sa plodou`ivawem, {ifra 1004135, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

663260 KOD SUP-a prodajemo prazan i ekstra sre|en trosoban stan, 75m2, na II spratu, cena 69.000, {ifra 1004136, www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

663261 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 75m2 - trosoban - mogu} troiposoban, useqiv-ukwi`en, terasa, CG, lift, cena - 69.000 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614-200.

662288 GR BA VI CA, 75m2 - trosoban odli~an raspored, ukwi`en-use qiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena - 71.100 evra. Tel. 064/8236604, 021/542-779.

662289 @. STA NI CA, 75m2 - trosoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwi`en-useqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo cena - 56.650 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/6614-200, slike na www.avenia-nekretnine.com.

662281 AVI JA CI JA, 73m2 odli~an trosoban stan, kompletno renoviran, prvi sprat, lift, dve terase, blindirana vrata, klima, 61.800.

Tel. 444-107, 633-7853.

662309 LI MAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora 77m2, lift, ukwi`en, odmah useqiv, gleda na dvori{te.

Pozovite! Tel. 063/500-213. 662316 LI MAN, odli~an 3.0 stan od 80m2 mogu}e je preurediti ga u 3.5, ukwi`en, cena 70.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

663348 CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 636-6952.

663349 KLA SI ^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena: 69.000 evra. [ifra: 22774. Tel. 021/451-570; 065/20-19-013. www.solis-nekretnine.com.

663608 OD LI ^AN noviji trosoban stan na Novoj Detelinari, ukwi`en, terasa, lift. 85m2 cena: 76.220 evra. [ifra: 13721. Tel. 065/2019-013; 021/520-231. www.solis-nekretnine.com.

663609

TRO SO BAN stan u srcu Novog Sada. Specifi~an u svakom pogledu i pru`a pun komfor stanovawa u centru grada. [ifra: 24107. Tel. 065/20-19-010; 021/520231. www.solis-nekretnine.com.

663610 HIT NO prodajem odli~an trosoban stan od 77m2, u vojnoj zgradi kod Betanije, cena: 75.000 evra. [ifra: 22387. Tel. 021/520-231; 064/134-04-59.

663611 GR BA VI CA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwi`en 3.0 stan, cena 72.100.

Hitno!

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

663346 NO VO NA SE QE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 56.600. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

663344 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 74m2, Podbara, IV sprat, lift, 2 terase, poseban wc, odv. kuhiwa, sig. vrata, klima, pvc, ukwi`en, cena samo: 61.000. Tel. 021/523-700, 063/536-212.

663322 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 58m2, dvori{ni u Suboti~koj ulici, renovirano kupatilo i kuhiwa, deo dvori{ta od 30m2, pvc stolarija, sig. vrata, ukwi`en, cena samo: 16.500. Tel. 021/523-700, 065/5536-212. 663323 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS 91m2, Stra`ilovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, novija zgrada, ukwi`en, cena: 97.900. Tel. 021/523-700, 063/536-212.

663319

NA NO VOM NA SE QU prelep trosoban dupleks stan, 114m2, ukwi`enih 99m2, hitno, povoqno, cena 75.000, slike na www.nekretnine-mojdom.com pod {ifrom 1004105. Tel. 451-318, 523-193.

663257 PRO DA JEM ili mewam za mawi, dvoiposoban stan 71m2 kod Sajma.

Svaki dogovor je mogu}. Telefon 060/345-13 13.

61960 PRO DA JE MO kod Izvr{nog ve}a dvoiposoban ukwi`en stan za 68.000. Telefon 6447-622, 063/540165.

62127 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orijentisan, CG, velika terasa, bez posrednika.

Telefon 063/5020-25.

61869 GR BA VI CA, Danila Ki{a, luks, luks trosoban, 80m2, cena 72.000E. Telefon 060/02-01-000.

61927 PRO DA JEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan 70m2 na drugom spratu, sa terasom i liftom.

Telefon 060/02-01-000.

61928 LI MAN 3, tri sobe plus trpezarija sa kuhiwom, 2. sprat, 73m2.

Bez posrednika. Vlasnik. Telefon 061/269-20-66.

62014 BUL. OSLO BO \E WA kod Spensa prodajem trosoban ukwi`en stan, 78m2. Tre}i sprat, vlasnik zgrada je izgra|ena pre tri godine. Telefon 064/837-28-06. 62066 PRO DA JEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, ulica Bo{ka Buhe sa dvori{ne strane, povr{ine 69m2. Telefon 064/35725-10.

62078 PRO DA JEM trosoban stan u Maksima Gorkog od 85m2 sa gara`om.Cena 95.000 evra. Telefon 063/505-758.

62116 PRO DA JEM trosoban stan na Telepu od 95m2 sa gara`om. Cena 85.000 evra. Telefon 063/505-758.

62117 PRO DA JE MO trosoban ukwi`en stan od 62m2 za 45.000, odmah use qiv. Telefon 6447-622, 063/540165.

62128 GR BA VI CA, trosoban, 67m2, 2. sprat, ukwi`en, nov, zgrada sa 3 sprata, ima lift, 1160E/m2, bez posrednika. Telefon 064/8345476.

62155

dnevnik

KOD IZ VR [NOG VE ]A troi posoban stan na prvom spratu 112m2, salonskog tipa. Telefon 063/538-166.

663276 HIT NA PRO DA JA, odli~an no viji stan 93m2 na Trgu M. Jevrosime, 3. sprat bez lifta, odr`avan, ukwi`en, useqiv, gradila „Budu}nost”, cena povoqna! [ifra: 23821. Tel. 064/134-04-59; 021/520231. www.solis-nekretnine.com.

663612 OD LI ^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena: 77.000 evra. [ifra: 23835. Tel. 021/520-231; 065/20-19010. www.solis-nekretnine.com.

663613 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

663350 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 89m2, sre|en, cena 79.500. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

663351 LI MAN, odli~an, ukwi`en 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

663353 BU DU] NOST, ukwi`en troiposoban stan, 86m2, Nova Detelinara, povoqno. Tel. 6615-117.

662330 TRO I PO SO BAN, 84m2 - zgrada 4 godine stara, 2. sprat, lift, terasa, ukwi`en-useqiv odmah, odli~an raspored, cena-dogovor. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 662278 TRO I PO SO BAN, Liman IV, odli~na zgrada, II sprat, odli~an stan, povr{ina 93m2, cena 90.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

662272 TRO I PO SO BAN, Liman II, no vija zgrada, 104m2 i 87m2, izuzetno locirani i odli~no orjentisani stanovi. „Kvart”. Tel. 021/450417; 064/189-38-87.

662273 SA JAM - kod Master centra, 83m2 - odli~an kompletno sre|en troiposoban stan, ukwi`en, lift, terasa, CG, cena - 77.250 evra. Tel. 064/823-6604, 542-779.

662296 NA NO VOJ DE TE LI NA RI nov troiposoban stan pred useqewe, 100m2+30m2 terase, ima povrat PDV-a. www.nekretnine-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193.

663262 NA GR BA VI CI u zgradi Zoneda ~etvorosoban stan na prvom spratu ukwi`en, 109m2, povoqno, 97.500, {ifra 1004283, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 065/85-06-616.

663263

^E TVO RO SO BAN, Liman I, kod [tranda, Drage Spasi}, lepo organizovan stan u 65m2, tri spava}e sobe, terasa, pogled na centar i tvr|avu, renoviran, bez ulagawa, ukwi`en, 60.000. Tel. 063/517846.

663287 PR VO KLA SAN petosoban stan 114m2, centar - Spens, Dimitrija Tucovi}a, dve terase, dva kupatila, bez ulagawa, hitno, 82.500.

Tel. 063/517-846.

663288 KOD DU NAV SKOG PAR KA ~etvorosoban stan 115m2. II sprat, renoviran, lift. Odmah useqiv, ukwi`en. Izvanredna prilika!

Povoqno! Tel. 060/6211-685.

663312 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase.

Povoqno! Tel. 063/777-6233.

663313 ^E TVO RO SO BAN Liman 2 - Ravani~ka, novija zgrada, ukwi`en, 110m2, fantasti~na lokacija, izuzetan stan, bez ulagawa, mogu}a zamena za dva jednoiposobna ili dvosobna stana. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

662267 USE QIV ~etvorosoban stan 147m2, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, na tri strane, gara`a. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505.

662263 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~e tvorosoban stan od 154m2, luksu zan sa dva kupatila!!! Pozovite!!!

Tel. 063/500-213.

662317 DU NAV SKI PARK!!! ^etvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi.

Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

662318 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan ni`e spratnosti!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213.

662319 NA GR BA VI CI u odli~noj zgradi, nov ukwi`en dodatno luks sre|en 5.0 stan od 110m2, cena 103.000.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

663354 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

663355 BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 79.350. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

663352 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI SPEN SA prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra: 13867. Tel. 063/520-296; 021/427277. www.solis-nekretnine.com.

663614

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

NO VO NA SE QE u le poj mir noj uli ci i kva li tet noj zgra di pe to so ban stan na pr vom spra tu, bez ula ga wa. Te le fo ni: 528-137, 063/538-166.

663274 LUKS STAN!!! U ne po sred noj bli zi ni Spen sa i fa kul te ta ~e tvo ro so ban ukwi `en stan 100m2 u no vi joj zgra di. Te le fo ni: 528-137, 063/538-166.

663275 HIT NA PRO DA JA! Od mah use qiv nov du pleks PS 128m2, Som bor ski bu le var, 600m od Li ma na, IV sprat, dvo ri {na stra na, lift, 2 te ra se, ce na sa PDV-om: 69.900 za ke{ - po pust! Tel. 021/523-700, 063/536-212.

663321 HIT NO PRO DA JA, od li ~an du pleks na Gr ba vi ci u no vi joj zgra di, u Uli ci Alek se [an ti }a, {e sti sprat sa lif tom, 3 so be + dnev ni bo ra vak, 95m2 za sa mo 71.500 evra! Ukwi `en sa par king me stom i osta vom u ce ni. [i fra: 20210. Tel. 063/527-459; 021/520231. www.so lis-ne kret ni ne.com.

663615 CEN TAR na Tr gu Mla de na ca pro da jem ~e tvo ro so ban sa lon ski stan na tre }em spra tu, sa lif tom, 116m2, ce na 103.000E. Te le fon 060/02-01-000.

61930 GR BA VI CA, Alek se [an ti }a, 105m2, ukwi `en, ~e tvo ro so ban stan re dov na eta `a, u no vi joj zgra di, ce na 105.000E. Te le fon: 064/220-95-65.

61931 HIT NO pro da je mo ukwi `en ~e tvo ro so ban stan 83m2 za 60.000, no vi ja zgra da. Te le fon 6447-622, 063/540-165.

62129 PRO DA JEM sa lon ski stan, tre }i sprat, 85m2, uli ca @e le zni~ ka, bez po sred ni ka. Hit no! Te le fon 062/ 615- 902.

62190 FRU [KO GOR SKA ULI CA od li ~an tro i po so ban ukwi `en stan 90m2, na pr vom spra tu, sa te ra som i lif tom. Te le fon 064/220-95-65.

61932

KU ]A, Sa laj ka - [aj ka {ka, 143m2/400m2, 20m front, ~i sti pa pi ri, od li~ na lo ka ci ja, sva in fra struk tu ra, mo gu }a za me na.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

662268 KU ]A, Te me rin ska uli ca, plac 600m2, do zvo qe na iz grad wa po slov nog objek ta, p+2+pk, ukwi `e no 200m2. „Kvart”. Tel. 021/450417; 060/554-42-54.

662274 KU ]A, 75m2, Vi dov dan sko na se qe, use qi va, plac 360m2, ured na do ku men ta ci ja, vo da, stru ja, gas, ce na - 40.200 evra. Tel. 064/8236604, 6614-200.

662293 PE TO SOB NA po ro di~ na ku }a 130m2, na pla cu 450m2, Avi ja ti ~ar sko na se qe, pri ze mqe, sprat, pot kro vqe, kol ski ulaz, cen tral no grad sko gre ja we, bez ula ga wa, ukwi `e na, 135.000. Tel. 063/517846.

663278 SE VER NI TE LEP, oko li na Vr {a~ ke ul., pro da je se dvoj na ku }a+gar so we ra u funk ci ji kan ce la ri je sve ukwi `e no 236m2, ce na 103.000 evra, mo gu }a za me na za stan. Te le fon 063/828-83-77. 663356 SREM SKA KA ME NI CA, do bra pri zem na po ro di~ na ku }a 110m2 u bli zi ni {ko le po li ci je, na pla cu od 790m2, ku }a ima po gled na grad i Du nav, ukwi `e na, mir na uli ca.

Eta `no gre ja we. Ce na: 72.000 evra. [i fra: 119. Tel. 064/1340459; 065/20-19-006. www.so lis-ne kret ni ne.com.

663591 SR. KA ME NI CA, luks ku }a, 380m2, plac 6000m2, sa po gle dom na Du nav i N. Sad. Po po vi ca, luks vi la, sa ba ze nom, i pla cem 1.500m2 - ukwi `e na. Tel. 021/526-622, 063/11-24-911.

662342 KOD [KO LE MI LI CI JE u Ka me ni ci po ro di~ na ku }a P+I+Pk 250m2 na pla cu od 475m2 u do brom sta wu, ukwi `e na. Tel. 060/07-30577, {i fra3000335, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

663238 S. KA ME NI CA, kod {ko le mi li ci je, sprat na ku }a sa dva odvo je na sta na, nus pro sto ri je, mi ni mal na ula ga wa, ukwi `e na 85.000 ni je fik sno. Sli ke na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

662300 KA], no va, su per mo der na ku }a, 136m2 stam be nog pro sto ra na pre le pom pla cu od 2200m2. Po voq na ce na! Tel. 063/777-6233.

663291

EKS KLU ZIV NA ku }a na ^ar da ku, Ka me ni ca, 150m2, na pla cu 1400m2, pr vo kla sna grad wa, ita li jan ska opre ma, sa ni ta ri je, ke ra mi ka, ure |en vrt, tri si ste ma gre ja wa, ukwi `e na, tre ba vi de ti!

190.000. Tel. 063/517-846.

663279 PRO DA JEM plac za grad wu ben zin ske pum pe 2.400m2 na ma gi stral nom pu tu M7, sa fron tom od 60m, ce na 145.000 evra. Tel. 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

663589 PLAC na Mi {e lu ku, do zvo qe na grad wa, par ce li san 530m2, ukwi `e no vla sni {tvo 1/1. Ce na: 15.500 evra. Tel. 065/20-19-011; 021/520231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

663590 EKS KLU ZIV NO, u bli zi ni „Ma ti ce srp ske”, stam be ni obje kat sa pri pa da ju }im pla cem od 409m2, uz mo gu} nost pro {i re wa ili za iz grad wu stam be ne zgra de, ce na: 50.000 evra. Tel. 064/2003-103.

663592 SREM SKA KA ME NI CA, od li~ na lo ka ci ja u bli zi ni cen tra i {ko le po li ci je, ku }a ukwi `e na 1/1, stam be na po vr {i na 140m2 na pla cu od 250m2, kol ski ulaz, kva li tet no gra |e na, ga sno gre ja we, ce na: 57.000 evra. [i fra: 31230.

Tel. 063/182-76-27; 021/520-231. www.so lis-ne kret ni ne.com.

663593 HIT NO PRO DA JEM! Pla ce ve od 402m2 do 432m2 u Ve ter ni ku, 800m od „In ter sre ma”, as falt, stru ja, vo da, ukwi `e ni 1/1, do zvo qe na grad wa ku }e u osno vi 120m2, ce na cca 14.900 za ke{ - po pust!

Tel. 021/523-700, 063/536-212.

663324 PE TRO VA RA DIN - Tran xa ment, 1200m2, gra |e vin ski plac, ukwi `en 1/1. Od li ~an, Po voq no! Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 662338 BA^ KA, ob ra di vo ze mqi {te, 66 ha, 7500 evra/ha. Uz as falt, stru ja + 2 bu na ra. Tel. 063/11-24-911.

662340 KO VIQ, vi {e na men ski plac na auto pu tu NS-BG, pr vi red do auto pu ta. Sva in fra struk tu ra na 300-500m. Po vr {i na 14.200m2, ce na: 67.000 evra. [i fra: 70740.

Tel. 060/018-94-22; 021/520-231. www.so lis-ne kret ni ne.com.

663588 RA KO VAC, od li ~an plac 768m2 sa pre div nim po gle dom na No vi Sad i Du nav. As falt, stru ja, te le fon i gas! Po voq no! Tel. 063/10880-17.

663289 PRO DA JEM plac 710m2 pre pun ~e ti na ra na Po po vi ci kod okret ni ce uz glav ni put. Iz u zet no za vi ken di cu ili ku }u. Ce na: 14.000.

Tel. 063/7776-233.

663290 ^AR DAK, gra |e vin ski plac 2.200m2 - front 22m, ra van - po gled na Ali be go vac i Pa ra go vo, vo da, stru ja, gas, ce na do go vor.

Tel. 064/823-6601, 021/424-963.

662286 PLA CE VI, Po po vi ca 1006m2 25.000 evra i Boc ke 985m2, 22.000 evra, oba pla ca su u gra |e vin skoj zo ni. Tel. 021/450-417; 063/128-9797.

662266 BAN STOL - ^or ta nov ci no va ukwi `e na dvo sob na vi ken di ca-brv na ra, 40m2, plac 1300m2 - front 15.5m, vo da, stru ja, ba zen 6x3.5m du bi ne 1.6m, ce na - 22.000 evra.

Tel. 064/823-6601, 542-779 (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

662297 OD LI^ NA re no vi ra na vi ken di ca 80m2 na Ka me wa ru. Ku pa ti lo+wc, ga ra `a za ~a mac. Tel. 063/10-880-17.

663314 NO VI SAD, Ni ko le Te sle, pre ko pu ta Jod ne ba we, pro da jem po la ku }e - pri ze mqe, deo dvo ri {ta, ta va na i po dru ma. Te le fo ni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 61692 PRO DA JEM ku }u na Vi dov dan skom na se qu, 204m2, ukwi `e na.

Te le fo ni: 060/4419-375, 062/10729-96.

61848 PRO DA JEM u No vom Sa du, na Te le pu, po la ku }e (pot kro vqe) po se ban ulaz, ga ra `a. Te le fon 021/842-894.

62059 PRO DA JEM ku }u u No vom Sa du ul. Vr {a~ ka 18. po vr {i ne 650/100, pr vi vla snik 1/1. Te le fon 063/166-25-67 62067 KU ]A, Avi ja ti ~ar sko na se qe, ukwi `e no, ~vr sta grad wa, sa po mo} nim pro sto ri ja ma, grad sko cen tral no gre ja we. Mo `e za me na za dva ma wa sta na. Te le fon 062/645-869.

62195 TE LEP, Ul. Qu bi ce Ra va sin, ku }a oko 250m2, plac 800m2, bez ula ga wa. Te le fon: 062/8901199.

62196 SA VE \I SA LO VA, ukwi `e no, Sa laj ka, ku }a oko 200m2 plac oko 450m2. Mo `e za me na za ma wi stan+ do pla ta. Te le fon 0692/645869.

62198

PRO DA JEM ukwi `e nu ku }u u Srem skoj Ka me ni ci - Boc ke, Ba de mo va 14, 162 m2 su+p+1 na pla cu 900m2. Ima in fra struk tu ra. Te le fon 063-899-8999.

61109 PRO DA JEM ili me wam za stan kom for nu ku }u od 120 m2 sa ga ra `om i nus pro sto ri ja ma u ^e ne ju, plac 1300m2. Te le fon 063/762-1764.

61849 PE TRO VA RA DIN - GRA DI] ku }a 200m2 = 5 za seb nih sta no va, sa ma na pla cu, je dan vla snik, ukwi `en. Sa mo 145.000E. Te le fon 063/152-052-1.

62068 PE TRO VA RA DIN - glav na uli ca, sta ra ukwi `e na ku }a 120m2, na pla cu 730m2, do zvo qe no P + 1 + PK = 1000m2, ce na 85.000E. Te le fon: 063/585-076.

62069 PE TRO VA RA DIN - 31.000R, ku }a 90m2 za re no vi ra we od ci gle, kod am bu lan te i za ba vi {ta, plac 300m2. Te le fon: 063/585-076.

62070 PRO DA JEM ku }u u Ka me ni ci ili me wam za dvo i po so ban stan u No vom Sa du uz do pla tu. Te le fon: 060/7668810.

61907 PRO DA JEM sta ru ku }u na pla cu od 532m2 na glav nom pu tu, bli zu cen tra Srem ske Ka me ni ce. Te le fon: 063/8-546-133.

62137 PRO DA JEM ku }u u B. Pe trov cu na po vr {i ni 7a 180m2 ku }a, ha la za pro iz vod wu me tli. Iza ku }e ora ni ca 40a. Te le fon 781-242.

62032 HIT NO pro da jem use qi vu ku }u u Ru men ki, 120m2, plac 1.200m2. Ve o ma po voq no. Te le fon 064/205-4128.

62115 SREM SKI KAR LOV CI, ku }a sta ri je grad we is pod Vi di kov ca, 75 kva dra ta sa dvo ri {tem. Do ku men ta u re du, vla snik. Te le fo ni: 063/156-09-56, 064/23-695-46, 882753.

61812 STA RA ku }a i plac 7 ari Si me [o la je 16. Sta ri Le din ci. Te le fon 886-628.

62009 PRO DA JEM ku }u u Kar lov ci ma 80/350, ukwi `e nu, kom for nu, 25.000 evra, ze mqu 2.5 ju tra, Kar lov ci, 3.5 hek ta ra, Ban stol. Te le fo ni: 064/043-87-02, 063/14-77-181.

62076 NA JED NU ILI VI [E GO DI NA uzi mam u aren du po qo pri vred no ze mqi {te k.o. ^e nej, Ste pa no vi }e vo, Ki sa~, Pe ji }a sa la {i. Pla }a we una pred. Te le fon 064/837-2806.

60623 PRO DA JEM ju tro ze mqe is par ce li sa no na Ve ter ni ku bli zu Du na va. Te le fon 063/821-1829. 62062 PRO DA JEM 3 ba {te u Fu to gu, po tez Ru me na~ ki drum 12, 10 i 6 kva dra ta. Te le fon 021/62-13-189, 064/443-7898.

62073 PRO DA JEM plac na Po po vi ci po vr {i ne 1100m2, re gi ja Bu xak, sa pre le pim po gle dom na grad. Te le fon 064/1789789.

61632 PO VOQ NO pro da jem ze mqu u Ko vi qu. Ze mqa se na la zi u se lu.

Te le fon: 6210 - 524.

61993 GRA \E VIN SKA PAR CE LA 20ari u Pe tro va ra di nu za sto va ri {te, skla di {te, pro iz vod ni po gon, zgra du ili po ro di~ nu ku }u.

Bu ko va~ ki put 3c. Te le fon 063/547-782.

62109 PRO DA JEM plac u Fu to gu 850m2, stru ja, vo da. Te le fon 062/ 615- 902.

62191 ALI BE GO VAC, plac 1300m2, za po ~e ta ku }a oko 80m2. Te le fon 062/645-869.

62194 FRU [KA GO RA, Ali be go vac, pla ce vi: 6.850, 5.100, 3.400 i 1.700m2 ide la ni za sve na me ne, put, stru ja, iz vor na pla cu. Te le fon 069/18-26-726.

61861 PA RA GO VO, 1.085m2, do zvo qe na grad wa, na kra ju uli ce Bo kvi ca, bli zu glav nog pu ta. Po voq no, na ra te. Aca. Te le fo ni: 063/532-362, 021/6624-269.

62011 PE TRO VA RA DIN - pra zni pla ce vi za grad wu i sta re ru {ev ne ku }e i no vi je ku }e use qi ve. Od li~ ne lo ka ci je i po voq ne ce ne.

Te le fon 063/152-052-1.

62071 GRA \E VIN SKI PLAC, od 27 ari bli zu te le vi zi je na Mi {e lu ku Pe tro va ra din de qiv na dva de la. Mo gu }a de li mi~ na kom pen za ci ja. Te le fon 064/22-87-731.

62097 SREM SKI KAR LOV CI - u po te zu Be qe {e vo, ju `na pa di na, 3 ha 24 a ze mqa ve o ma po voq no, po god na za sve na me ne. Te le fon 064/1612-596.

62098 U FU TO GU, pro da jem plac, kod no ve osnov ne {ko le. Te le fon 063/502-042.

61882

PRO DA JEM ze mqu K.O. No vi Sad- 4, Gor we Saj lo vo 15x3855.780m2, od Za vo da za ur ba ni zam do bio UTU uslo ve za zgr da wu obje ka ta u fun ki ci ji po qo pri vred ne pro iz vod we, ze mqa po red pu ta, stru ja, gas, vo da, ze mqa je 5 km od cen tra gra da. Te le fon 021/66-17-415, 063/811-43-40. 62051 PRO DA JEM pla ce ve u Pe tro va ra di nu i na Po po vi ci, as falt, stru ja, vo da, gas. Ce na 7.500 evra, mo `e i na ra te. Te le fon 064/1465474.

62103 PRO DA JEM vi ken di cu za sta no va we sa vo} wa kom na pla cu od 1700m2 po tez Ma la Te ste ra. Te le fon: 060/7668810.

61908 PLAC Ru men ka na pu tu za No vi Sad, 16000m2, in fra struk tu ra, pro da jem. Te le fon: 064/2595502, 062/895-3133.

62221

LO KAL, Bul. ca ra La za ra, 38m2 31.000E, uli~ ni ve li ki por tal, no vi ji. Tel. 021/526-622, 063/11-24911.

662341 NA BU LE VA RU EVRO PE, pro da jem od li ~an lo kal - ugao sa Ul. Ko ste Ra ci na, 150m2, gra dio Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

663237 PRO DA JE se eks klu zi van uli~ ni lo kal 150m2, kod Fu to {ke pi ja ce, ]ir pa no va, kom plet no opre mqen za ugo sti teq stvo, mo gu} nost ba {te, ukwi `en. Tel. 063/517-846.

663277 IZ DA JEM lo kal, 82m2 na Bu le va ru osli bo |e wa 65a, na spra tu ulaz spo qa sa bu le va ra. Po go dan za pred stav ni {tvo, agen ci ju, or di na ci ju... Te le fon 063/455-600.

60689 IZ DA JEM sa lon ski stan, @e le zni~ ka 40, 100m2, I sprat, kao po slov ni pro stor, za advo ka te, le ka re, {ko le, fir me. Te le fo ni: 064/27-80-303, 021/527-258, 021/6621-791.

61469 IZ DA JEM lo kal 80m2, Ul. @e le zni~ ka - ne ma iz log. Te le fon: 063/505 - 198.

61940 IZ DA JEM lo kal 60m2 u Fu to gu na glvnom pu tu. Obez be |en par king vr lo atrak tiv no me sto. Te le fon 063/821-1829 62061 IZ DA JE SE lo kal 90m2 na Bu le va ru oslo bo |e wa 51 u No vom Sa du. Te le fon 061/285-0517.

62087 IZ DA JEM lo kal ide a lan za agen ci je 30m2, pr vi sprat u po slov noj zgra di Bu le var oslo bo |e wa 30A, Ce na vr lo po voq na, Te le fon 498775, 445-919.

62093 IZ DA JEM lo kal na Bu le va ru oslo bo |e wa 68 po red ki ne skog tr `nog cen tra (bi la pro dav ni ca bi ci klo va) sa ve li kim iz lo gom, CG. Te le fon 063/534-498.

62188 IZ DA JEM lo kal - bi fe, Ki sa~ ka - Bul. Ja {e To mi }a. Te le fon 064/42-105-87.

62208 PRO DA JEM raz ra |en lo kal na No vom na se qu, 50m2. ve o ma po voq no. Te le fon 064/205-41-28.

62114 PRO DA JEM im po zan tan stam be no-po slov ni obje kat u No vom Sa du. Mo gu} nost kre di ti ra wa. Te le fon 011/201-50-78, 021/6613-709.

62148

ZA IZ DA VA WE! Eks klu zi van po slov ni pro stor, na atrak tiv noj lo ka ci ji, ceo sprat, Bul. oslo bo |e wa, po vr {i ne 600m2, po slov na zgra da, use qiv. Te le fon 421-437 ili 063/534-505.

662264 IZ DA JEM po slov ni pro stor P+S (100 + 100) u No vom Sa du, Uli ca Slo bo da na Se le ni }a 46.

Te le fo ni: 063/815-3-759, 064/1143-079.

61722

GA RA @A - Gr ba vi ca Go go qe va 18m2 ukwi `e na, pod zem na, stru ja, vo da, ce na 500 evra/m2. Te le fon 063/152-052-1.

62072

PRO DA JEM po lu nov auto mo bil Da ~i ja, pro iz ve den i ku pqen 2005. go di ne pro {ao 27.000 ki lo me ta ra.

Rad mi lo vi}. Te le fon 021/459-946, ili 062/824-60-31.

62209 PRO DA JEM - iz da jem dva Fi at Sti la Mul ti jet, 2006. god, Ta ksi vo za ~i ma, uz mo gu} nost ot ku pa.

Te le fon: 064/008-2254.

62153 PRO DA JEM opel cor su 1, 5 TD 1999. go di {te pe to ro vra ta, vla snik, auto ni je iz uvo za i pr vi sam vla snik. Te le fon 064/837-28-06.

62065

nedeqa14.oktobar2012.

KU PU JEM sve vr ste auto mo bi la, mo `e ha va ri sa na. Do la zim od mah po po zi vu. Is pla ta mak si mal na na li cu me sta. Te le fo ni: 824-611, 064/337-7695, 062/823-1298. 61622

PRO DA JEM po voq no po lov ne PVC, alu i dr ve ne pro zo re i vra ta ra znih ve li ~i na. Pro da ja }e se vr {i ti u ne de qu 14. 10. 2012. go di ne od 9 - 14h. Kon takt te le fo ni: 466-618, 063/539-737 Mi le i 063/511-001 Vla da. Za ne pro da to nov da tum pro da je je ~e tvr tak 18.

10. 2012. go di ne od 7 - 15 h.

62057

HI DRO I ZO LA CI JA rav nih kro vo va, te ra sa, po dru ma, {ah ti i ba ze na. Skup {ti na ma sta na ra mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa. Te le fon 021/454-157, 063/540-596.

60931 HI DRO I ZO LA CI JA svih vr sta rav nih kro vo va, po dru ma, ga ra `a, ski da we vla ge sa zi do va. Mo `e i od lo `e no pla }a we. Ga ran ci ja. Te le fo ni: 021/731-895, 060/0731-895 i 064/128-94-87.

61287 PE] KAR: zi da mo ka qe ve pe }i, ka mi ne ima mo no vih i po lov nih pe }i. Ra di mo sa svo jim ma te ri ja lom. Ide mo i van gra da. Te le fon 064/1757-053.

61827 MO LER SKO-FAR BAR SKE USLU GE. Ra dim i ma we po slo ve.

Te le fon 063/173-2692, maj stor Mi ki.

61957 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

62042 ZI DAR I MAJ STOR za po prav ke kro va ako cu ri, zi dam dim wa ke, ~i {}e we olu ka, izo la ci ja vla ge, be to ni ra we, zi da we ogra da.

Te le fon 6434-313, 064/157-1404.

62152 PE]KAR zi dam ka qe ve pe }i i ot ku pqu jem ko ri {}e ne, imam no ve pe }i sve bo je - moj ma te ri jal.

Te le fo ni: 064/155-40-29, 021/6301524.

62178 KRO JA^, {i ve we pan ta lo na i suk wi. Po prav ke ra znih vr sta.

Naj po voq ni je u gra du. Te me rin ska 8, dvo ri {te.Te le fon 6612-570 od 9-12 i od 15-19.

62156

23

PO TREB NA `e na sa ma |ar skim pa so {em za rad u ho te lu - re sto ra nu u Austri ji. Te le fon 0043476236155.

61847 PO TREB NA pro da va ~i ca za rad u pe ka ri u No vom Sa du. Pro sle di CV na email adre su ziv ko vic_kac @li ve.com ili na adre su La ze Ko sti }a 87, 21243 Ko viq. Kon takt: Rat ko @iv ko vi} 062/522-154.

62074

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zlat ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318180, 021/451-409.

58595 KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to.

Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/994-5002.

61698 ^I S TIM po d ru m e, od n o s im {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma { i n e, {po r e t e, aubo m o b i l e sta r e za ot p ad. Te l e f o n i: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

61837 KU PU JEM plin ske bo ce 2, 3, 5, 10 kg. Te le fon 064/568-45-77.

61880 PRO DA JEM dvo i po so ban stan, Gr ba vi ca. Te le fon 021/63-304-52.

61912 PRO DA JEM ori gi nal Vi le ro vu Taj nu ve ~e ru. Te le fon 6333-551.

62040 KU PU JEM in va lid ske dr ve ne {ta ke, o~u va ne. Te le fon 021/419923.

62181

Po sled wi po zdrav mo joj dra goj se stri

Na di Stoj {i} ro|. Br zi}

PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re svih ve li ~i na (E37, E55, E72), 100 pro gra ma, TXT. Do sta vqam na adre su. Non-stop, Mla den. Te le fo ni: 021/421-516, 064/157-25-14.

59846 KU PU JEM is prav ne i ne is prav ne ko lor te le vi zo re, LCD, pla zma, no vi je lap-top ra ~u na re, mak si mal na is pla ta. Do la zim! Nonstop, Mla den!. Te le fo ni: 021/421516, 064/157-25-14.

59847

KU PU JEM an ti kvi te te, sa bqe, or de ne, me da qe, ba jo ne te, sta re voj ne uni for me, {le mo ve, {ap ke, sta ri no vac, za sta ve i osta lo. Te le fon: 063/196-48-17.

61813

PRO DA JEM pa si ran {i pak i dre wi nu (ka {a) za pri pre ma we xe ma. Re cept + do sta va na adre su.

Te le fon 061/68-55-333, 022/462345.

61534

Se stra Da ra, zet Mi ro slav, se stri ~i na Bi qa na Bo ro vi }a nin.

62261

Po sled wi po zdrav kom {i ni ci

Ma ri ni No va ko vi}

od po ro di ce U{ ~e br ka.

62246

AGEN CI JI „BO MIL” po tre ban agent pro da je sa is ku stvom, fik sna pla ta + %! Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs.

663357 AGEN CI JA za ~u va we, pod u ~a va we de ce svih uz ra sta u No vom Sa du i Evro pi, nu di mo: pe di ja trij ske se stre, vas pi ta ~i ce, do ma }i ce ku }e. Te le fon 021/400-148. 62047 EVRO PA, No vi Sad: po treb ne be bi si ter ke, me di cin ske pe di ja trij ske se stre, ge ron to ne go va te qi ce, ge ron to do ma }i ce, do ma }i ce ku }e, fi zi o te ra pe u ti, ku va ri, ko no ba ri ce, spre ma ~i ce, vas pi ta ~i ce. Te le fon 021/400-148.

62049 KU]NA NE GA bo le snih, sta rih u va {em do mu. Nu di mo: me di cin ske se stre, ge ron to ne go va te qi ce, ge ron to do ma }i ce, fi zi o te ra pe u ta, za ko ri sni ke u ze mqi i ino stran stvu.Te le fon 021/400-148.

62050 ^U VA LA bih de cu. Te le fo ni: 021/6618-837 i 063/827-5091.

62139

Po sled wi po zdrav dra goj pri ji

Qu bi ci Ta pa vi ca od pri ja te qa: Go li}, Bo ji no vi} i Ra du kin.

62233

24

^iTUQe l POMeni

nedeqa14.oktobar2012.

Ima vi {e od go di ne od ka ko ne ma mo je dra ge pri ja te qi ce

Po sled wi po zdrav na {em vo qe nom

dnevnik

3

P O M E N

prof. dr Be be \or |e vi}

3 Po sled wi pri ja te qu

Dra gom mom pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Oda ju }i po {tu we nim se ni ma se }am je se sa qu ba vqu.

We na Ve sna Be ri} - \u ki}.

62177

Po sled wi po zdrav dra goj sna ji

Bo `i dar Je la ~i}

]i }i

14. 10. 2005 - 2012. @i ve ti sa to bom bi lo je `i vot ra do sti, qu ba vi, za do voq stva i tu ge sve {to je dan `i vot no si sa so bom. Vre me tvoj lik ne mo `e od ne ti u za bo rav, jer si ti trag ko ji se ne mo `e iz bri sa ti, i qu bav ko ja se ne mo `e pre bo le ti.

od we go vih, Ga je i Pe |e sa po ro di ca ma.

62259

T R O G O D I [ W I P O M E N svom dra gom su pru gu.

Na da na {wi dan pra zni ka Po kro va Pre sve te Bo go ro di ce pre tri go di ne is pu sti la je svo ju ple me ni tu du {u na {a dra ga

Alek san dar Pe {kan

Ma ri ni No va ko vi}

Ra de tu Me di }u

Vo qen i ni kad za bo ra vqen.

Ra de tu Me di }u

po sled wi po zdrav od pri je Gor da ne.

Pri ja Na da sa k}er ka ma.

62255

62254

3

1942 - 2012. od: za o va Zor ke, Da re, Rad mi le, Dra go mi ra i Ane.

Su pru ga Da na, sin Spa so je i }er ka Sla vi ca sa po ro di ca ma.

62249

62212

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je iz ne na da pre mi nuo na{ vo qe ni

O`a lo {}e na su pru ga Ma ri ca.

62251

P O M E N Da n as, 14. 10. 2012. go di n e na vr {a va j u se 3 go di ne od pre ra ne smr ti na {eg dra gog i vo qe nog

Ma ra Ni ko li}

Ra de Me di}

iz Be ge ~a

1939 - 2012.

Svo jom do bro tom, po {te wem i pa `wom sve si nas za du `i la da te po do bru pam ti mo i sa po no som po mi we mo.

Ba la Ja no {a

Sa hra na je u po ne de qak, 15. 10. 2012. go di ne, u 15 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Alek san dar ]u ri}

O`a lo {}e ni: su pru ga Sta na, si no vi Go ran i Zo ran, sna je De a na i Alek san dra, unu ci Mi li ca, Re qa, La ra i Ana.

Dra gi de ko, bio si naj bo qi de da na sve tu, uvek ne `an i pa `qiv.

Vre me pro la zi, ali tu ga i bol osta ju.

]er ka Zo ra Je re mi} sa po ro di com.

Vo li te tvo ja unu ki ca Ana sta si ja.

Hva la Ti za svu ple me ni tost i do bro ~in stvo.

O`a lo {}e ne po ro di ce Ba la i Ba jus.

62248

62262

62256

62253

3 Sa ve li kim bo lom i tu gom oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je na kon du ge i te {ke bo le sti, pre mi nuo na{ vo qe ni su prug i otac

Alek san dar ]u ri} 1937 - 2012.

Sa hra na je u uto rak, 16. 10. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Ka me ni~ kom gro bqu.

Ta ta, na sve mu ti hva la.

O`a lo {}e ni: su pru ga Dra gi ca, k}er ka Su za na i sin Si ni {a.

62257

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 13. 10. 2012. go di ne pre mi nuo u 75. go di ni na{ otac i de da

Pe tar Jo ci} An |el ka Jo ci} Uvek }e te bi ti u na {im sr ci ma.

Sa hra na je u po ne de qak, 15. 10. 2012. go di ne, u 10.30 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Va {i naj mi li ji.

O`a lo {}e ni: k}er ka Bi qa na, zet Dar ko, unu ci Jo va na, Alek san dar i Ma ri ja Paw ko vi}.

62252

Sa tu gom i `a qe wem opro sti li smo se od na {e

Mi re \or |e vi} Gut man

Ili ja Ku su qa

18. 10. 1984 - 2012. 20. 10. 2001 - 2012.

25

nedeqa14.oktobar2012.

Dra goj na {oj tet ki

Qu bi ci Ta pa vi ca po sled wi po zdrav od Dar ka i Ra de.

Po ~i vaj u mi ru.

Vo li mo te.

Dra ga na, Ne nad i Du wa sa po ro di ca ma.

62239

Ve~ no }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

62245

62243

Po sled wi po zdrav vo qe noj

Tu `na sr ca opra {tam se od mog vo qe nog bra ta

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga su pru ga, maj ka i ba ba

Ma ri na No va ko vi} Qu bi ci

Qu bi ca Ta pa vi ca

Ra de Me di }a

Sa hra na je da nas, 14. 10. 2012. go di ne, u 14 sa ti, u Ka }u.

Se stra Jo van ka sa de com So wom i \or |em i wi ho vim po ro di ca ma.

O`a lo {}e ni: su prug Ba ta, sin Ste va, sna ja Sla |a na i unu ke Kri sti na i Ni ko li na.

OG-1

Po sled wi po zdrav Ma ri ci od: Ro za li je, Ma ri je, Ne re, Igo ra i Ser ge ja.

od: @iv ke, Mi lo {a i Ja sne sa po ro di com.

Ve~ no osta je{ sa na ma.

62232 62244

62241

Po sled wi po zdrav dra goj ma mi i ba bi

Po sled wi po zdrav dra gom ze tu i te ~i

Qu bi ci Ta pa vi ca

Ra de tu od: Zo re, Vo je i Ma je sa po ro di ca ma.

Po sled wi po zdrav dra goj ma mi i ba bi

Qu bi ci Ta pa vi ca

J E D N O G O D I [ W I P O M E N dra gom si nu, bra tu i stri cu obe le `i }e mo u ne de qu, 14. 10. 2012. go di ne, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu.

Ran ko @u ni}

Ran ko @u ni}

1960 - 2011.

od: }er ke Mi lu {ke, ze ta Ra de ta i unu ka Ne boj {e i Ne na da.

od: }er ke Tin ke, ze ta Ja ni ke, unu ke Sa bi ne i unu ka Jo `i ke.

Sa qu ba vqu i ve li kom tu gom ~u va mo te u na {im sr ci ma.

Ma ma Je le na, brat Dar ko i sna ja Ru `i ca, tvo ja Mi re la i Bi qa na sa po ro di ca ma.

62234

62235

62236

62260

Ra de Me di}

Sa tu gom i bo lom ja vqa mo svim ro |a ci ma, pri ja te qi ma i po zna ni ci ma da nam je 13. 10. 2012. go di ne, pre mi nu la na {a dra ga i vo qe na

Ne vi ca, Sa {ka i Vla di mir.

Da nas se na vr {a va go di na od ka da nas je pre ra no na pu stio na{ dra gi brat

Ne ka se }a wa na te be ni ka da ne iz ble de.

ro|. Dra gin 1942 - 2012.

Po ~i vaj u mi ru.

Sa hra na je u po ne de qak, 15. 10. 2012. go di ne, na Al ma {kom gro bqu, u No vom Sa du u 15 ~a so va.

O`a lo {}e ni: su prug Du {an, sin Du {ko, sna ja Ka ta ri na, unu ci Alek sa i Je le na.

Jo van Stoj {i} Jo ca 1959 - 2011.

Tvo ja }er ka Da ni ca, zet Sa va i unuk Ni ko la.

62228

62258

62237

Ma ri ni No va ko vi}

Ma ri na No va ko vi}

Hva la ti na sve mu.

Za u vek }e mo te no si ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Swe `a na, si no vi Go ran i Ste fan.

P O M E N

Po sled wi po zdrav

Na {em dra gom, do brom pri ja te qu po sled wi po zdrav.

P O M E N Pro {la je go di na od ka ko ni je vi {e me |u na ma na{ dra gi su prug i otac

Uvek vo qen i ni kad za bo ra vqen u sr ci ma we go vih se sta ra: Qu bi ce, Jul ki ce i Rad mi le.

62231

62227

P O M E N

D V O G O D I [ W I P O M E N

S E D M O G O D I [ W I P O M E N

Mi lin ski Jo `ef

Jo `ef Mi lin ski Jo {ka

Ste van Mar ti no vi}

@i vi{ u na {im sr ci ma, mi sli ma u na {i `i vo ti ma u sva kom tre nu i tu osta je{. An |e li su nam Te uze li i po da ri li Ti spo koj, spo koj ko ji za slu `u je{.

Po no sni smo {to smo Te ima li ta kvog, i {to si na{.

Na vr {a va se ~e tr na est go di na bez te be, ali tvoj lik i do bro ta su uvek sa na ma.

Vo le te i ~u va ju, za bo ra va ne ma An na, Sa {a i Mi li ca.

Tvo ji naj mi li ji.

62180

62210

Va siq ka Ska ra mu ca

ro|. 1948. god.

Te re ~i na ovom sve tu ne po sto je ko ji ma bih mo gla is ka za ti ko li ko mi ne do sta je{, bra te moj je di ni.

Ne ka te an |e li ~u va ju.

Po ~i vaj u mi ru.

Se stra Ilon ka, se stri ~i na \en |i i {o gor Jo `ef.

62136

P O M E N

ro|. Pe ri {i} 1926 - 2012.

To dor Igi} iz De spo to va Sa qu ba vqu i tu gom ~u va mo te u na {im sr ci ma.

Pro {lo je {est ne de qa od kad si nam osta la sa mo u le pim uspo me na ma.

Po ro di ca Igi}.

Po ro di ca.

62005

62007

26

08.15 08.40 09.05 09.30 09.45 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00

tv program

nedeqa14.oktobar2012.

Све о животињама Академац Увек медаља Страшне приче за плашљиву децу Зелено, волим те зелено Кад зазвони Бразде Вести Еко Центар света Додати живот годинама Таблоид

07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Књижевни магазин Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Здравље и Ви Војвођанске вести Улови трофеј Документарна емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Таблоид Гости емисије су Сузана Манчић, Зорана Павић, Ена Попов и Зоран Пејић Пеја... Како наша „жута штампа” пише о вишку килограма, болестима и да ли је наша медијска сцена један велики ријалити шоу „Експеримент”... Уредник и водитељ: Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00) 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Поаро 16.50 Двоугао 17.00 ТВ Дневник 17.25 Све(т) око нас 17.55 Поаро 18.55 Првенство Србије у ватерполу: Војводина-Црвена звезда – пренос 20.05 Дивља острва 21.00 Смрт на рајском острву 22.00 Војвођански дневник 22.35 Спортска хроника 22.50 Филмска премијера: Вук, филм 00.30 Грување 01.20 Поаро 03.05 Циклус француских ТВ новела: Клод Ге, филм

ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У ВАТЕРПОЛУ

Војводина - Црвена звезда (РТВ, 1, 18.55)

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 22.30 23.00

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Циклус француских ТВ новела: Клод Ге, филм Нова занимања Како ?...ТВ разгледнице Траговима давне прошлости Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Баразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Док.филм (рум) језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Урбана џунгла (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Баразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Златни кључ, пренос фестивала словачке песме из Селенче ТВ Спорт (мађ) Алпи, филм

06.05 08.00 09.06 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 14.17 14.57 15.20 16.13 17.05 17.31 18.27 19.01 19.30 20.05 21.00 22.48 23.50 00.08 01.50 02.34 03.29 04.03 04.53 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад САТ Сва та равница Задња кућа, Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Сва та равница Дневник Бриџет Џонс, филм Титаник-крв и челик Дневник Егзит Балканском улицом Шљивик Сасвим природно САТ Сва та равница Верски календар

Шљивик

06.30 Документарни програм 07.00 Зозонци 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.50 Како се каже 09.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Конак 12.25 Неон сити 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.20 Неон сити 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Африка од врха до дна 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Филм

10.30 12.30 13.30 14.15 16.15 16.45 17.45 19.30 20.30 22.30 00.30

АТП Мастерс Шанга, финале СК студио Преглед Евролиге Лига 1: Престон – МК Донс Премијер лига Мото ГП Јапан – Трка Мото 3 Кошарка ВТБ лига: Туроу – Кимки Мото ГП Јапан – Трка Мото ГП Сегунда дивизион: Алмерија – Кордоба АТП Мастерс Шангај финале Одбојка Серија А1: Верона – Андреоли Латина

АТП Мастерс Шангај, финале (Спорт клуб, 10.30)

Нова такмичарска сезона „Шљивика” почиње песмама и играма из Сомбора и околине. После аудиција одржаних у 9 градова током протекла два месеца, екипа емисије je спремна за такмичења најталентованијих музичара из Сомбора, Грачанице, Јагодине, Неготина, Чачка, Рашке, Кикинде, Пирота и Крушевца. Водитељка: Кристина Раденковић (РТС 1, 17.31)

05.00 06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.15 20.45 21.15 23.30 24.30

Домаћин Рањено срце Жене Галилео Филм: Специјалиста Езел Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Жене са Дедиња Вести Експлозив-најбоље Парада Парада Езел-последња епизода Филм: Савршен злочин Трачара

dnevnik

07.25 07.50 09.50 10.30 11.00 11.35 13.45 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.55

Цртани филм Добра земља Пулс нације Топшоп Вести Б92 Пријатељи Филм: Шампион Вести Спортски преглед Сити и витки Пријатељи Вести Филм: 48 сати Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Америчка пита: Бет братство 02.00 Интернат

48 сати КОШАРКА - АБА ЛИГА

Партизан - Широки (РТС 2, 18.55) 07.00 Амен ађес 08.00 Дозволите...

09.00 Жогарија 09.25 Бернард 09.30 Поштар Пат 09.45 Сама на путу 10.00 Вита студентис 10.30 Мој љубимац 11.00 Бразде 12.00 Потрошачки саветник 12.30 Е-ТВ 13.00 Траг у простору 13.30 Културако аресипе 14.00 Српски источници 14.30 Магазин Србије на вези 15.07 Детаљ 15.39 Историја науке 16.00 Твоје песме, моји снови 17.20 Девети Београдски фестивал игре 18.00 Магазин Лиге шампиона 18.30 Викенд Евронет 18.55 Кошарка-Јадранска лига: Партизан-Широки, пренос 21.00 Научни кафе 21.57 ТВ театар 23.34 Јелен топ десет 00.21 Вита студентис 00.53 Кошарка-Јадранска лига: Партизан-Широки (р) 02.16 Твоје песме, моји снови 03.14 ТВ театар 04.48 Јелен топ десет 05.33 Мој љубимац

06.30 Маратон 08.00 Улови трофеј 08.30 Филм: Злослутни медведићи 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Тсотси 13.00 Улови трофеј 13.30 Здравље и Ви 14.00 Слике живота 15.00 Еурека 16.00 Обични људи 19.00 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 19.30 Мајсторски 20.00 Еурека 21.00 Филм: Ми више не живимо овде 23.00 Филм: Емпајер рекордс 01.00 Мирослав Лазански 01.30 Слике живота 02.00 Домаћа музика 03.00 Филм: Ми више не живимо овде 04.30 Филм: Злослутни медведићи

Опасни криминалац Алберт Ганц бежи из затвора уз помоћ пријатеља Индијанца Билија Бера. У потрази за бившим партнером, њих двојица долазе у Сан Франциско, отимају његову девојку и траже да донесе скривени новац. Међутим, убиством привуку на себе пажњу полиције, а посебно детектива Џека Кејтса... Улоге: Еди Марфи, Ник Нолти, Анет О’Тул Режија: Волтер Хил (Б92, 19.05)

18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 03.30 05.00

Кабаре Уживајте у музичким нумерама из познатих холивудских мјузикала Мулен руж, Бурлеска, Кабаре, као и песмама које изводе наши специјални гости - глумци: Тамара Драгићевић, Бојана Грабовац, Јелена Весковић и Марко Марковић. Ваши домаћини су Милорад Дамјановић и Виолета Митровић Голдман. (Хепи, 21.00) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00

Анет О’Тул

07.00 10.30 12.00 13.00 15.00 16.00

Виолета Митровић Голдман

Добро јутро Филм: Браћа Далтон Топ спид Филм: Бог је умро узалуд Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече Србијо Национални дневник Смешно ћоше код Ђоше Тренутак истине ВИП рум Филм: Добродошли у џунглу Филм: Супруга ниткова Филм: Браћа Далтон Филм: Бог је умро узалуд

11.20 12.05 12.30 12.50 13.15 13.45 14.00 16.00 16.15 16.25 17.55 18.55 19.30 21.00 22.30 23.30 00.10 01.00 02.15 03.15

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Сребрна крила 2 – Ватрени торњеви, анимирани филм Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Лажов, лажов, филм Позајми ми ауто Телемастер Пљачка Трећег рајха, филм Кабаре Скандалозно Беверли Хилс Звездана капија – Атлантис Луда кућа Скандалозно Пљачка Трећег рајха, филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa14.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

19

27

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Рал стон Сол 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.20 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Мали људи, велики свет Најгора мама на свету Венчаница из снова Грађевинске интервенције Спасавање оронулих грађевина Луксузни дом Саградити, купити или рестаурисати Велике ромске свадбе Америка Преуређење куће Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Породилиште 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Дете заробљено у времену Мајами инк Породилиште

10.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 11.00 Животиње које су ушле у историју 11.30 Лежаки 1942.

13.00 Тајна несталог шпијунског авиона 14.00 Завера на острву Устика 15.00 Сага о викинзима 16.00 Древни светови 17.00 Како је Џејн Остин постала омиљена 18.00 Кајање Џејн Остин 19.30 У крупном кадру 20.00 Париз, тамо где се родила модерна уметност 21.00 Давид и слика Маратова смрт 22.00 Капјонг 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Грађевинска чудеса: Џиновски Буда 01.00 Лућано Павароти

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.03 Нормалан живот 07.36 Златна кинотека: Одавде до вечности, филм 09.58 Ни да ни не 10.57 Истраге госпођице Фишер 12.00 Дневник 12.28 Плодови земље 13.23 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Залеђена планета, док. серија 17.15 Баштованка 17.50 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Све у 7!, квиз 21.05 Стипе у гостима 21.45 Недељом ујутро, суботом увече 22.15 Дамин гамбит, ток шоу 23.00 Дневник 3 23.31 Спорт 23.43 Недељом у два 00.48 Истраге госпођице Фишер 01.44 Филм: Љубавно право, филм

06.00 07.50 09.30 11.05 12.55 13.55 15.40 17.10 17.35 20.05 22.30 23.20 01.10 02.40 03.10 04.35

Сати Рамона и Бизус Уједињене животиње Супер 8 Редакција Дебела мама: Какав отац, такав син Грегов дневник Холивуд на снимању Трансформерс 3: Тама Месеца Ратни коњ Права крв Конан Варварин Ноћ ајкула 3Д Најбоље од Кејти Морган Гребен На слободи

00.00 02.00 04.00

Еми ли Прок тер

СЕРИЈА

ЦСИ: Мајами

Диши дубоко

Ми ра Фур лан

20.00 21.00 23.00

Филм: Битка за Лос Анђелес Филм: Супертанкер Дијагноза убиство Филм: Јутарњи клуб Филм: Ел Дорадо: Град злата Пандури новајлије: Гирлс‘ Нигхт Оут Хаваји 5-0: Меа Макамае Премијера: Плаве крви Пандури новајлије: Гирлс‘ Нигхт Оут Филм: Све о Адаму Филм:Свемоћни Тор Ерика

08.54 Проклетство Пинка Пантера, филм 10.40 Библија 10.50 Портрет Цркве и места 11.00 Молве: Миса, пренос 12.02 Мама у шеснаестој, филм 13.29 Очи у очи, док. филм 14.39 Љубав је реч од пет слова, филм 16.05 Олимп - спортска емисија 16.55 Кошарка, АБА лига: Цедевита - Црвена звезда, пренос 18.40 Једрење РЦ44, репортажа 19.06 Магазин Лиге првака 19.32 Кришка сира 1, док. серија 20.00 Пут у Индију, филм 22.45 Циклус фестивалских победника: Последњи циркус, филм 00.32 Мајке, снимак концерта 02.19 Ноћни музички програм

Ловци на змајеве Ози Бу Имагинум Збогом 20. век Заштитник Диши дубоко 11.14 200 цигарета Олд бој Еротски филм Еротски филм

Саша, студенткиња Правног факултета у Београду, саопштава својим родитељима да се са својим дечком Стефаном сели у Канаду. Те исте вечери Саша и Стефан доживљавају саобраћајну несрећу. Саша се буди у болници где сусреће Стефанову шармантну и паметну сестру Лану... Улоге: Ми ра Фур лан, Ана Фра нић, Је ле на Ђо кић Режија: Дра ган Ма рин ко вић (Си не ма ни ја, 16.00)

06.00 08.00 10.00 15.00 17.00 19.00

До на Милс

Љубав је реч „Кад се бракоразводни адвокат жени, тада је то победа наде над искуством„, каже Емили Бенет, иако још млада, већ искусна бракоразводна адвокатица, цинична и саркастична према питањима љубави. Она се управо припрема за парницу између Маргот и Мартина Харпера, који се растају након четрдесет година срећног брака... Улоге: Те ри По ло, Ро берт Ма ил ха ус, Бе ри Бо ствик, До на Милс, Ми шел Сан то пи је тро Режија: Хар ви Фрост (ХРТ 2, 14.39)

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.30 19.00 20.00 22.00 00.00

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.50

Чудна фреквенција Божићна песма за једну диву Упозорење: Строга цензура Зојин тајни живот Потрага за веселим Божићем Шашави робијаши Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс Биографија - Сесил. Б. Демил Стриц Бак Били Медисон Потрага за веселим божићем

Корак испред Путовање живота Ламбада Остани уз мене Човек којег није било Недужни Велика бела превара Белфегор, фантом из Лувра Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Када зазвони мобилни младе жене, женски глас с друге стране преклиње за помоћ тврдећи да је отета и како ће ускоро бити убијена. Срећом, Хоратио се нађе у близини па одмах започне истрагу... Улоге: Деј вид Ка ру зо, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 22.05) 08.05 Бен 10: Ултимejт ејлијен 08.50 Галилео 09.40 РТЛ Хотспот 10.35 Језикова јуха 11.45 Сулејман Величанствени 12.45 Породица Адамс 2, филм 14.30 Сумрак, филм 16.45 Бибин свет 17.25 Љубав је на селу 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Сулејман Величанствени 22.05s ЦСИ 00.45 Бјути шоп, филм 02.35 Астро шоу

09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Благо на отпаду Моћне машине Најбољих пет на свету Преживљавање Како се прави? Упозорени сте! Дајнамо, чудесни мађионичар Чудовишта из реке Страствени риболовци Чудо да сам жив Упозорени сте! Дајнамо, чудесни мађионичар

08.30 09.30 13.15 14.00 16.00 17.30 18.30 19.30 20.30 22.30 22.45 00.15 01.15

Аутомобилизам 2014 ФИФА 2014 Светски куп Тенис 2014 ФИФА 2014 Светски куп ФИФА У-17 Сви спортови Бокс Мотоспортови Тенис 2014 Светски куп Мотоспортови

Prodavnica slatki{a na lo{em glasu dru{tvima, kao {to su [paniji tokom wenog pae te`i samo Kina „uravnote`enom razvo`qivo planiranog ulaska u EU. ju“. Sti`u upozorewa i iz Svetske banke i Da li je realno o~ekivati takav napredak? Ako Organizacije za ekonomsku saradwu i razpogledate kako su se stvari razvijale tokom protevoj da srqawe u bilateralne trgovinske sporazume kle decenije, uo~i}ete da je proces iznena|uju}e velikih razvijenih i malih ekonomija u razvoju brz, jer su ga u ve}ini slu~ajeva opstruirale najpo~iwe da se obija o glavu. Trgovina funkcionimo}nije dr`ave. A to je jo{ jedan pokazateq da ~ak {e samo ako je kontekst odgovaraju}i. Samo jo{ ni izuzetna mo} SAD nije tolika da bi mogla da najopsesivniji i daqe veruju da prosti porast trgovine doprinosi blagostawu. uti~e na odlu~nu svetsku politiku. Postoji isuviSa i{~ezavawem globalisti~kog mita, mewaju {e mnogo nacija i regionalnih grupa s vlastitim se prioriteti gra|anstva i wihovih vlada. Kad je prioritetima. Ako vode}e sile ne pristanu na noHelen Klark, premijerka Novog Zelanda, po~ela da mewa smer svoje zemqe, ne podlegav{i globalisti~koj panici, rekla je da je wen ciq sveobuhvatna politika „koja smawuje nejednakost, ekolo{ki je odr`iva, te pospe{uje dru{tveno i ekonomsko blagostawe“ wenih sunarodnika. To je 1999. zvu~alo rizi~no. A danas je op{te mesto.

Istovremeno, nekolicina sektora me|unarodnog poslovawa sama se regulisala, zahvaquju}i kampawama nevladinih organizacija i lokalnih udru`ewa gra|ana. Me|unarodna asocijacija robnih ku}a usaglasila se o nizu eti~kih pravila kojima se osu|uje de~Strogo kontrolisane planta`e kafe ji i prisilan rad. Ovaj proces je po~eo kad je kompanija „Hadson bej“, zajedno sa ve me|unarodne obavezuju}e ugovore, to }e se pre „Volmartom“, progla{ena za „prodavnicu slatkiili kasnije negativno odraziti na odre|ene aspek{a godine“. Izvr{nom direktoru „Hadson beja“ te wihove politike ili ekonomije.

Xorxu Heleru zasmetala je ta po~ast i po~eo je da Da li je to uspe{an ishod za globalizam? Ili organizuje svoju industriju kako bi napredila za reformisani globalizam? Ne. Radi se o posve standardi. Problem sa samoregulacijom je {to je druga~ijem procesu, zasnovanom na druga~ijim samo deo industrije pristao na sporazum. „Volpretpostavkama. Jedna od wih je mo} nacionalne mart“, na primer, nije. I ne mora, jer ne pridaje dr`ave. Nije lo{e ovo podvu}i, vrativ{i se na va`nost svojoj me|unarodnoj reputaciji. Sporazum primer Ukrajine i predsednikovog omiqenog peo kafi ima stro`a pravila i prihvatila ga je vesnika – nacionalnog barda – Tarasa [ev~enka. }ina najja~ih prera|iva~a i distributera. Ako sve Wegova najpoznatija pesma je jedna nacionalibude u redu, stvori}e se jedan sti~ka oda, „I mrtvim i `ivertikalno integrisan kartel vim i nero|enim“: O, budite Svetska asocijacija robnih mudri, qudi! / Jer pred vama koji }e slu`iti op{tem dobru. ku}a usaglasila se o nizu [ta je op{te dobro u ovom zlo je./ Uskoro }e raskinuti / slu~aju? Destimulisa}e se robqe lance svoje. eti~kih pravila, pa i preterana proizvodwa kako se Svet je prepun nacionalnih zabrani de~jeg i prisilnog uzgajiva~i iz zemaqa u razvoju dr`ava koje imaju jo{ mnogo rad. No, „Volmart“, ne bi na{li u nepovoqnom poposla da obave. Ne samo sa glorecimo, nije potpisao taj lo`aju. Proisteklo smawewe balnom ekonomskom integrasporazum, po{to ne pridaje cijom, ve} i kako da se osigura proizvodwe treba da dovede do poboq{awa ekolo{kih meto- va`nost svojoj me|unarodnoj da nova nacionalisti~ka era da. A potro{a~i da plate mnobude gra|anski utemeqena, reputaciji go realniji deo industrijskih usredsre|ena na nacionalno tro{kova. op{te dobro i pro{irewe raNo, ovaj model je te{ko primeniti na {irem niznih obavezuju}ih ugovora na me|unarodni nivo. vou. Organizacija za ekonomsku saradwu i razvoj je Logi~ne predvodnice ovog procesa treba da budu 2000. revnosno predlo`ila Smernice za multinahiqade nevladinih organizacija {irom sveta. cionalne kompanije. One obuhvataju impresivnu One imaju mnogo pristalica, iskusno vo|stvo i listu pravila, ali su ona dobrovoqna. U naciove{te su kavgaxije u me|unarodnoj politici. U nalnim dr`avama eti~ki standardi moraju se i namaju 2004. multinacionalna biotehnolo{ka kommetati. No, barem je na nivou ~lanica Organizapanija „Monsanto“ odustala je od planova za procije za ekonomsku saradwu i razvoj do{lo do kon- izvodwu genetski modifikovane p{enice. Deo zakretnog saglasja da stara globalisti~ka ideja tr- sluga za to pripada NVO. Postoji jo{ mno{tvo `i{no determinisanih standarda nije urodila sli~nih primera. plodom i da vi{e nije prihvatqiva.

Ali polo`aj NVO mnogo je slabiji nego {to izObavezuju}a regulacija na me|unarodnom nivou gleda. One imaju tek mogu}nost uticaja, ne i vlast. je veoma ograni~ena: Otavski sporazum o zabrani I veoma retko su integrisane u nacionalne demomina; Me|unarodni krivi~ni sud; Protokol iz kratske sisteme. Zakone donose parlamenti, skupKjota o globalnom otopqavawu. Ve}ina zemaqa je {tine, kongresi. I postoje hiqade lobista svuda. potpisala sva tri ugovora. Nekolicina glavnih Ako su pobede NVO ~esto ograni~ene, uzrok je konigra~a to i daqe odbija. A nije ta~no da ti spora- kurencija uticaja. Ako bi mogli da svoje organizazumi moraju da budu {tetni po ekonomije u razvo- cije uspe{no ukqu~e u dr`avnu politiku, imali bi ju. Prikladno pode{eni, oni mogu pomo}i takvim mnogo ve}u mogu}nost da ne{to promene.

N

Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

nedeqa14.oktobar2012.

dnevnik

14. oktobar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Ваши снови могу бити од кључног значаја када је у питању будући финансијски успех. Иако су сигнали које несвесно шаљете нејасни, натераће вас да обратите пажњу на њих. Данашњи примарни фокус требало би да буде на романси и браку. Да ли сте размишљали о томе да ступите у брак? Ако јесте, можда ћете бити изненађени када сазнате да ваш партнер размишља исто.

Нови додатак вашој рутини вероBLI ZAN CI ватно је ступио на снагу. Било да то 21.5- 21.6. подразумева рад који ће произвести додатни приход или је на добровољној основи, можете очекивати задатке који ће донети промену, вероватно набоље.

VA GA 23.9- 23.10.

Да ли сте нестрпљиви да завршите неку папирологију у вези с новцем? Ако је тако, данашњи дан пружиће вам прилику да то и учините. Ваш потпис на документу може представљати први корак ка повећању прихода као и потпуно нови живот.

Трансформација вашег живота [KOR PI ON 24.10- 23.11. вероватно ће бити на снази неко време. Данас ћете коначно увидети и прве промене. Снови би се могли остварити, можда на неконвенционалан и неочекиван начин. Да ли сте већ неко време посебно STRE LAC фо кусирани на духовност? Ако је 24.11- 21.12. тако, немојте се изненадити ако будете дошли до неких нових увида и открића данас. Потрудите се да их запишете. Биће их сувише да бисте их све запамтили.

RAK 22.6-22.7.

Нова романса је дефинитивно у ваздуху данас. Ако сте у вези, то би могло обновити страст, а ако немате партнера, могуће је да ћете наићи на једну веома узбудљиву особу.

JA RAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Да ли размишљате о пресељењу? Можда се чак и купили нови стан. Без обзира на вашу ситуацију, вероватно ћете се морати посветити некој папирологији данас. Можда је то уговор с предузетником или извођачем радова.

Данас бисте могли наићи на приVO DO LI JA лику која ће вас натерати на то да 21.1-19.2. размислите о својој каријери. Без обзира на то у шта сте били укључе ни до сада, образовање би вас могло привући.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Нова и узбудљива особа могла би се доселити у ваш комшилук. Ако немате партнера, та особа може бити ваш будући потенцијални партнер. Ако сте ипак у вези, ново пријатељство је на помолу.

RI BE 20.2-20.3.

Данас ћете упознати веома компатибилан и узбудљив круг нових људи. Те особе можда су из друге земље или су укључене у религију, право или образовање. Моћи ћете сатима разговарати с њима.

Нови почеци су веома могући данас, а посебно када су у питању путовања, образовање и правна питања. Могуће је да ћете морати доне ти неке тешке одлуке. Нека вас то не мучи тренутно.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

МАло

Vojvodina Novi Sad

19

Subotica

18

Sombor

19

Kikinda

18

Vrbas

19

B. Palanka

19

Zreњanin

19

S. Mitrovica 20 Ruma

21

Panчevo

20

Vrшac

19

Srbija Beograd

20

Kragujevac

21

K. Mitrovica 23 Niш

23

Хо ћу да бу дем Бон до ва де вој ка

сунцА , МАло Кише

Лепа Кејт Ап тон већ је остварила завидну каријеру у свету моде, а сада би волела озбиљније да се посвети глуми. Кејт (20) је дебитовала у филму „Тhree stooges” раније ове године, имала је и малу улогу у трилеру „Tower heist”, али сада жели улогу о којој многе холивудске даме сањају.

- Мислим да би било заиста кул да ме узму за Бондову девојку. То је веома престижна титула у свету глуме, а сигурна сам да имам све што је потребно”, рекла је Аптонова. - Требало би ми, признајем, доста тренинга. Не само за глуму, већ и за сцене борбе, пошто су Бондoвe девојке прилично жестоке. Аптонова је додала да је њена омиљена дама 007 Ха ле Бе ри, која је играла у остварењу „Die another day”.

Evropa

NOVI SAD: Sun~ani periodi i malo toplije vreme uz mogu}u kratkotrajnu ki{u popodne. Duva}e slab jugoisto~ni vetar. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 11, a maksimalna oko 19 stepeni.

VOJVODINA: Sun~ani periodi i malo toplije vreme uz razvoj oblaka koji se preme{taju sa jugozapada i samo povremenu ki{u i pquskove popodne. Duva}e slab ju`ni i jugoisto~ni vetar, popodne u ju`nom Banatu umeren. Pritisak malo ispod normale. Minimalne temperature od 9 do 12, a maksimalne od 18 stepeni na severu do 21 ponegde u Sremu.

SRBIJA: Promenqivo obla~ no uz sun~ane intervale i malo toplije vreme. Mogu}a je pojava ki{e i lokalnih pquskova. Vi{e suvog vremena bi}e na severu Srbije. Duva}e slab ju`ni i jugoisto~ ni vetar. Pritisak malo ispod normale. Minimalne temperature od 8 do 12, a maksimalne od 18 stepeni na severu do 23 na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Tokom cele idu}e sedmice toplo vreme za ovo doba godine uz mogu}u kratkotrajnu ki{u i pquskove u utorak popodne i sredu. Od ~etvrtka sun~ano. Na severu Srbije temperature malo preko 20 stepeni, a u centralnim i ju`nim predelima }e temperature prelaziti 25 stepeni u pojedinim danima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Bi o me te o ro lo {ka si tu a ci ja mo `e ima ti ne po vo qan uti caj na hro ni~ ne bo le sni ke. Po se ban oprez se sa ve tu je psi hi~ kim bo le sni ci ma, kao i oso ba ma sa sr ~a nim te go ba ma. Od me te o ro pat skih re ak ci ja mo gu }i su po re me }aj sna, gla vo bo qa i raz dra `qi vost. Neo p hod na je do dat na pa `wa u sa o bra }a ju.

Madrid

22

Rim

23

London

13

Cirih

12

Berlin

13

Beч

15

Varшava

13

Kijev

14

Moskva

9

Oslo

6

St. Peterburg 8 Atina

28

Pariz

13

Minhen

15

Budimpeшta

17

Stokholm

8

VIC DANA Купи бизнисмен сину студенту ауто, да се вози на факултет. И пише син тати да му је неугодно да иде аутом на факс док се његове колеге возе аутобусом. Тата одговори: „Не брини сине, купиће теби тата и аутобус.”

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

68 (23)

Slankamen

150 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

132 (22)

Zemun

226 (3)

Bogojevo

116 (15)

Panчevo

248 (-2)

Baч. Palanka

130 (9)

Smederevo

442 (2)

106 (4)

Tendencija porasta i stagnacije

Novi Sad

SAVA

N. Kneжevac

164 (1)

S. Mitrovica

87 (26)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (0)

Beograd

174 (4p)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

140 (2)

NERA

Hetin

66 (4)

TISA

-88 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe:

DUNAV