Dnevnik 14.novembar 2009.

SUDBINA PREDSTAVNI[TVA APV U SRCU EU

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] POLO@IO KAMEN TEMEQAC

Vlada ne}e ko~iti Vojvo|ane u Briselu

c m y

str. 3

NOVI SAD *

Ni~e nova {kola u Novom Sadu str. 7

SUBOTA 14. NOVEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22542 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NOVI GRIP U SRBIJI

Foto: F. Baki}

Sledi masovna i brza vakcinacija

Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} izjavio je ju~e da je zdravstveni sistem Srbije spreman za, kako je istakao, ozbiqan posao vakcinisawa nekoliko stotina hiqada gra|ana i izrazio uverewe da }e taj posao biti uspe{no obavqen. “O~ekujem da gra|ane vakcini{emo bez gubitka vremena, na mnogo mesta odjednom, bez nepotrebnih gu`vi i nervoze”, rekao je on nakon obilaska Instituta za imunologiju i virusologiju „Torlak”, gde }e biti sme{tene vakcine. str. 6 i str. 9

NASLOVI Zoran Rangelov, Danica Deve~erski, Qubinka Male{evi}, Nedeqka Klincov, Vesna Vukojev i glavni urednik Aleksandar \ivuqskij

„DNEVNIK” PROSLAVIO 67. RO\ENDAN

Nagra|eni najboqi novinari Na{ list ju~e je proslavio 67. ro|endan. Na sve~anosti u prostorijama Novosadskog sajma, glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij uru~io je tradicionalne godi{we novinarske nagrade “Dnevnika”. Prvu je ove godine zaslu`ila Qubinka Male{evi}, jer je zahvaquju}i woj “Dnevnik” ~esto bio prvi, obrazlo`io je `iri za dodelu nagrada, sastavqen od kolega nagra|enih lane.

Prete`no sun~ano

Druga nagrada pripala je Danici Deve~erski, „preciznoj kao statisti~ki zavod i bespogovornoj poput suda u Strazburu”.

Tre}enagra|eni su na{ dopisnik iz Beograda sportski novinar Zoran Rangelov i likovno-grafi~ka urednica Nedeqka Klincov. Rangelovqev rad doprineo je da u sportskim krugovima na{ list stekne veliki ugled. Nedeqka Klincov godinama svesrdno nastoji da svaka strana u “Dnevniku”

izgleda dobro. Zbog toga se, dodao je `iri, mo`e re}i i da svakodnevno vodi rat s urednicima.

Za najboqeg honorarnog saradnika izabrana je Vesna Vukojev, ~iji se doprinos “TV magazinu” ogleda u ekskluzivnim i atraktivnim intervjuima s poznatim li~nostima.

Na sve~anosti su uru~ene i jubilarne plakete zaposlenima koji u “Dnevniku” rade 10, 20, 25 i 30 godina. str. 6

RADOVI U NOVOSADSKOM BIOSKOPU PO^ETKOM SLEDE]E NEDEQE

Najvi{a temperatura 17°S

Obnova „Arene” na pragu str. 7

SPORT

str. 16 – 19

PAJTI] I DIVAC ZA BOQE SPORTSKO SUTRA

ANTI] TRA@I POBEDU U ME^U SA IRCIMA

NOLE U POLUFINALU PARISKOG TURNIRA

RUKOMETA[I IGRAJU ZA BODOVE

Politika 2 Berluskoni vidi Srbiju u EU ve} 2014.

Dru{tvo 6 Ponedeqak bez prvog {kolskog ~asa

Novi Sad 8 Sazrelo za pre~ista~ otpadnih voda 9 Sudbonosno „da” za 50 parova 3 Balint Pastor: [kole su va`nije od simbolike i zareza

Ekonomija 4 Srbija 2019. sti`e do 1989. godine 5 Za{to najbogatiji najmawe pla}aju

Vojvodina 11 Prvi sajam zapo{qavawa invalida

Crna 12 Policajcu Rai~evi}u sedam godina za ubistvo 12 Trojica vezala i tukla paora

POLITIKA

subota14.novembar2009.

STRATE[KO PARTNERSTVO ITALIJE I SRBIJE OZVANI^ENO JU^E I POTPISIMA DVAJU PREMIJERA

VESTI ^inimo sve

Vize za rad

[ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} uveren je u to da su se stekli uslovi za odmrzavawe SSP-a, ali dodaje da u EU jo{ ne postoji neophodan konsenzus o tome. „Odmrzavawe Sporazuma za sada je, na`alost, nemogu}e jer postoji sumwa kod jedne zemqe ~lanice EU da Srbija u potpunosti sara|uje s Ha{kim sudom. No, ovog trenutka ne postoji ni{ta {to bi Srbija mogla uraditi a da ve} ne radi, da bi se okon~ala saradwa s Tribunalom”, naveo je Jeremi}.

Iako istra`ivawe “Medijum–Galupa” pokazuje da bi gotovo ~etvrtina gra|ana Srbije, posle ukidawa viza, rado napustila zemqu zbog posla na zapadu Evrope, oni }e na to ipak morati jo{ da ~ekaju. „Beli {engen“ }e, istina, omogu}iti slobodan protok qudi i teoretski mo`e olak{ati i zapo{qavawe u Evropskoj uniji time {to }e olak{ati direktni kontakt s potencijalnim poslodavcem, ali kako navodi direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delevi}, radne vize }e ostati obavezne. Da bi gra|anima Srbije bilo olak{ano i legalno zapo{qavawe u Evropskoj uniji, dr`ava }e morati da napravi jo{ kqu~nih koraka ka ~lanstvu u Uniji. Naravno, vlasti Srbije ne mogu spre~iti nekog da se ilegalno zaposli kada pre|e granicu, ali }e, kada (ako) bude uhva}en, zahvaquju}i policijskim sporazumima i novoizgra|enom sistemu prihvata povratnika, efikasno biti vra}en ku}i.

Ima {anse Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da ne iskqu~uje mogu}nost da Holandija promeni stav po pitawu odmrzavawe Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbije EU i bez hap{ewa preostala ha{ka dva begunca. On je istakao da Srbija, ipak, ima prioritetni zadatak da uhapsi i Hagu preda preostale optu`enike, Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a.

“Treba zavr{iti posao, na}i Haxi}a i Mladi}a, izru~iti ih i na taj na~in pokazati da je Srbija suverena zemqa”, zakqu~io je Kacin.

Strogi, ali pravedni Ambasador Holandije u Srbiji Ronald van Dartel izjavio je da }e predstoje}i izve{taj glavnog ha{kog tu`ioca Ser`a Bramerca Savetu bezbednosti biti presudan za odluku Holandije o odmrzavawu SSP-a. “^ekamo novi Bramercov izve{taj da bismo utvrdili da li su vlasti u Srbiji u~inile sve {to mogu da sara|uju s Tribunalom, ukqu~uju}i napore da uhapse dvojicu preostalih optu`enika”, rekao je ambasador. On je dodao da je holandska vlada „stroga, ali pravedna kada je re~ o {irewu EU”. Ukoliko zemqa koja `eli da u|e u EU preduzima napore, a rezultati poka`u te napore, o~igledno je da to treba priznati”, rekao je ambasador.

DNEVNIK

c m y

2

Po~ela ti{ina Na Kosovu je po~ela izborna ti{ina uo~i lokalnih izbora u nedequ, 15. novembra. Prema podacima Centralne izborne komisije Kosova, pravo glasa ima oko 1,5 milion bira~a, koji }e glasati za predsednike i ~lanove skup{tina u 36 kosovskih op{tina. Izbori }e biti organizovani na 2.256 bira~kih mesta, a nadgleda}e ih oko 21.000 doma}ih i me|unarodnih posmatra~a. Za izbore se ukupno prijavilo 74 partije, grupe gra|ana i koalicije.

Od toga, 34 partije su iz albanske zajednice, a 22 iz srpske. U nedequ se, ina~e, ne}e glasati u dve novoformirane op{ine sa srpskom ve}inom, severnoj Kosovskoj Mitrovici i Parte{u, u kojima }e lokalni izbori biti sprovedeni naknadno. Podsetimo, stav dr`anog vrha Srbije, kao i ve}ine politi~kih partija je da nema uslova za u~e{}e srpske zajednice na ovim izborima.

Berluskoni vidi Srbiju u EU ve} 2014.

Srbija i Italija potpisale su ju~e u Rimu deklaraciju o strate{kom partnerstvu, kao i vi{e bilateralnih sporazuma. Zajedni~ku deklaraciju o zapo~iwawu strate{kog partnerstva dve zemqe potpisali su u palati Ki|i, sedi{tu italijanske vlade, dva premijera Mirko Cvetkovi} i Silvio Berluskoni, uz prisustvo predsednika Srbije Borisa Tadi}a. Taj dokument predvi|a podr{ku ubrzawu

Razgovori s papom Predsednik Srbije }e danas u Vatikanu razgovarati s poglavarom Rimokatoli~ke crkve Benediktom XVI. Kako je najavila ambasada Vatikana, osim susreta s papom, Tadi} }e u subotu razgovarati i s dr`avnim sekretarom i ministrom spoqnih poslova Vatikana, Tar~iziom Bertoneom i Dominikom Mambertijem, “o pitawima od zajedni~kog interesa u ciqu ja~awa ve} odli~nih odnosa izme|u Srbije i Svete stolice”. pune integracije Srbije u Evropsku uniju, privilegovane bilateralne odnose i razmenu stru~waka u svim sektorima. Predvi|a se tako|e i ja~awe ekonomskih odnosa, ukqu~uju}i ohrabrivawe italijanskih kompanija da iskoriste nove investicione mogu}nosti u Srbiji.

Samiti Italija–Srbija je, ina~e, po~eo susretom italijanskog premijera i predsednika i premijera Srbije. Berluskoni je tom prilikom izjavio da je uveren da bi Srbija i zemqe Zapadnog Bal-

kana mogle postati punopravne ~lanice EU 2014. godine, istakav{i da zvani~ni Rim podr`ava Srbiju da {to pre podnese kandidaturu za ulazak u EU. “@elimo da se odredi rok kada }e Srbija u}i u EU. Mi smo `eleli da to bude 2012. godine, ali jedna zemqa pru`a otpor, i do{lo se do 2014. godine, {to ne zna~i da Srbija ne mo`e ubrzati tok i pre 2014. postati

„Fijat” ne}e biti jedini Berluskoni je izrazio uverewe da }e italijanske kompanije iskoristiti sve postoje}e bilateralne sporazuma sa Srbijom da nastave svoje ulagawa. Po wegovim re~ima, sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima, kao i druge pogodnosti za poslovawe, trebalo bi da dodatno motivi{u italijanska preduze}a da investiraju na ta tr`i{ta. On je pri tome podsetio da su u Srbiji prisutne velike italijanske kompanije u sektorima energetike i infrastrukture, a posebno u sektoru automobilske industrije, apostrofiraju}i „Fijat”.

„Predsedni~e Kluni” „Uvek }emo biti blagonakloni prema Italiji, sem na Svetskom prvenstvu u fudbalu. Dragi Italijani, ~ekamo vas u Srbiji i Ju`noj Africi”, poru~io je Boris Tadi}. S druge strane, italijanski premijer Berluskoni, ina~e poznat po le`ernijem tonu u komunikaciji, obratio se na konferenciji za novinare Tadi}u sa „predsedni~e Kluni”, aludiraju}i na dobar izgled {efa srpske dr`ave. punopravna ~lanica Unije”, rekao je premijer Italije.

Po re~ima italijanskog premijera, i efekti sporazuma dve vlade o strate{kom partnerstvu ve} su vidqivi, jer gra|anima Srbije uskoro vi{e ne}e biti potrebne vize da bi posetili Rim. „Ve} je sve finalizovano i od 19. decembra bi}e slobodno kretawe gra|a-

na Srbije u evropske zemqe”, naveo je Berluskoni.

Predsednik Tadi} se, pak, zahvalio Berluskoniju i {efu italijanske diplomatije Franku Fratiniju na sna`noj, iskrenoj i otvorenoj podr{ci za u~lawewe Srbije u EU, a naro~ito za dolazak Srbije na „belu {engen listu“, jer je taj proces pre nekoliko godina po-

krenuo upravo Fratini kao evropski komesar.

Tadi} je ponovio da je Kosovo jedino pitawe o kojem se Beograd i Rim ne sla`u, naglasiv{i da Srbija nikada ne}e odustati od pravne i diplomatske borbe za o~uvawe vlastitog integriteta. Po wegovoj oceni, na~in na koji Srbija brani svoje interese na Kosovu je evropski, jer obezbe|uje mir i stabilnost i nudi drugim osetqivim podru~jima u svetu, koja se suo~avaju sa sli~nim probelima, da slede put Srbije.„Pitawe evropskih integracija i pitawe o~uvawa suvereniteta su dva nepromenqiva strate{ka ciqa od kojih Srbija nikada ne}e odustati. To su dva ciqa oko kojih je objediwena dana{wa Vlada i ube|en sam u to da }e i budu}e vlade biti objediwene”, istakao je predsednik Tadi}.

Ina~e, na samitu je potpisan i niz bilateralnih sporazuma iz oblasti infrastrukture, energetike, poqoprivrede, vojne saradwe, unutra{wih poslova, kulturno-prosvetne i nau~no tehni~ke saradwe. Premijer Cvetkovi} je s predsednicima tri italijanske regije Furlanija-Julijska krajina, Veneto i Lombardija potpisao memorandume o razumevawu, a resorni ministri dve zemqe sporazume o saradwi, ukqu~uju}i oblast energetike, odbrane i kulture. Tako|e, potpisani su memorandumi o razumevawu izme|u ministarstava poqoprivrede, infrastrukture i saobra}aja. Potpisana je uz to i Zajedni~ka deklaracija o saradwi u oblasti za{tite `ivotne sredine.

POLITIKA

DNEVNIK PREDSEDNIK POKRAJINSKOG IZVR[NOG VE]A PRIMIO AMBASADORA FRANCUSKE

Statut Vojvodine ne ugro`ava Srbiju Ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Teral izjavio je ju~e da novi statut Vojvodine ni na koji na~in ne}e ugroziti celovitost Srbije, te da se re{ewa u wemu ne razlikuju od sli~nih u evropskim zemqama.

– Re{ewa koja se nalaze u statutu Vojvodine ne odstupaju mnogo ni od Francuske, koja je veoma centralizovana zemqa – naveo je Teral u razgovoru s novinarima nakon sastanka s predsednikom Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojanom Pajti}em ju~e u Novom Sadu.

Teral je rekao da ni u jednom trenutku nije pomislio na to da taj dokument mo`e ugroziti integritet Srbije i da je na tu pri~u uvek gledao kao na problem dobre organizacije dr`ave. S takvim stavom slo`io se i Pajti}, navode}i da za statut o~ekuje podr{ku vi{e od 140 poslanika u

Fransoa Teral i Bojan Pajti}

nadle`nosti koje su deo statuta.

Mogu}e je i da }e pojedini pokrajinski sekretarijati imati neke amandmane na taj zakon – kazao je Pajti}, ukazuju}i da je za `ivotne probleme gra|ana Vojvodine

Sve ve}e interesovawe investitora S ambasadorom Teralom su u Novi Sad ju~e do{li i predstavnici novoformirane Francusko-srpske privredne komore, a Pajti} je precizirao da u Vojvodini trenutno posluje 12 velikih francuskih kompanija, koje zapo{qavaju 3.300 radnika.

– Nakon osam-devet meseci tokom kojih je, zbog svetske ekonomske krize, bilo smaweno interesovawe stranih investitora, danas imamo sve vi{e kompanija koje se ponovo interesuju za ulagawe u na{e podru~je i mi `elimo da budemo pripremqeni za wih – ustvrdio je predsednik PIV-a.

Skup{tini Srbije. On je objasnio da se na Predlog statuta u Skup{tini Srbije ne mogu podnositi amandmani, i dodao da nema razloga da se vojvo|anski parlament ponovo izja{wava o tom aktu.

– Kada je re~ o zakonu o nadle`nostima, ako i bude nekih nesuglasica, to se ne}e odnositi na

sporedno da li je Novi Sad definisan kao glavni grad ili kao glavni administrativni centar Pokrajine.

Fransoa Teral kazao je, ina~e, i da je ube|en u to da }e vrlo brzo biti odmrznut Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbije EU. On je rekao da wegova zemqa po{tuje stav Holandi-

je, koja zahteva da, pre odmrzavawa SSP-a, bude izru~en ha{ki begunac Ratko Mladi}, ali da se postavqa pitawe koliko dugo se takav stav mo`e braniti, te izrazio uverewe da se radi o “kratkoro~noj pri~i”.

– Otkako je Demokratska stranka preuzela kontrolu nad obave{tajnim slu`bama, one zaista rade svoj posao, {to ranije nije bio slu~aj – kazao je Teral.

On je naveo da }e Srbija, gledaju}i na sredwi rok, svakako biti deo EU, i dodao da je Francuska zna~ajno pomogla ukidawu viza za gra|ane Srbije, na diskretan na~in.

– Problem s vizama je re{en, a i ostalo }e brzo da usledi. Smatramo da je od pro{le godine u Srbiji postignuta puna stabilnost. Pogled nam je uperen ka budu}nosti i veoma smo optimisti~ni, potpuno smo ube|eni u to da se pribli`ava evropska budu}nost Srbije – ustvrdio je Teral, i najavio da }e predsednik Francuske Nikola Sarkozi po~etkom naredne godine posetiti Srbiju.

V. ^v.

SPS: Sve je po Ustavu Portparol Socijalisti~ke partije Srbije \or|e Mili}evi} izjavio je da je predlog statuta Vojvodine u skladu s Ustavom Srbije i da taj akt, usvajawem amandmana socijalista, ne ostavqa osnova za separatisti~ke aktivnosti u Pokrajini. “Usvajawem amandmana SPS-a stavqena je ta~ka na pri~u o Vojvodini kao dr`avi u dr`avi i onemogu}eni su elementi dr`avnosti. Ovako koncipiran statut ne ostavqa nikakav nagove{taj separatisti~kih aktivnosti koje bi mogle biti osnov za razbijawe Srbije”, kazao je Mili}evi}.

On je istakao da SPS ne spori pravo Vojvodine da ima statut i autonomiju, ali da su za tu stranku bile i ostale neprihvatqive odredbe koje izlaze iz okvira Ustava. Portparol socijalista je naveo i da Novi Sad ne}e biti glavni grad, ve} administrativni centar. “Naslov poglavqa ili ~lana je apsolutno nebitan u odnosu na ono {ta u wemu zapravo pi{e”, kazao je Mili}evi}, i dodao da su socijalisti insistirali i na izbacivawu odredbi koje su Vojvodini omogu}avale da ure|uje pitawa koja su za wu zna~ajna, a koja su van utvr|enih nadle`nosti.

SNS: Najte`i poraz od Kumanovskog sporazuma Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} optu`io je Demokratsku stranku i Socijalisti~ku partiju Srbije da su odgovorne za predlog statuta Vojvodine, koji je “najte`i poraz dr`ave Srbije jo{ od Kumanovskog sporazuma”.

Vu~i} je ocenio da je statut „akt protiv dr`ave Srbije i svih gra-

|ana koji je vole, protiv svih qudi koji su lojalni zemqi, a kojim se priprema secesija dela wene teritorije”. Kako je istakao, problem je {to je 1999. godine Srbija Kumanovskim sporazumom deo teritorija izgubila od NATO-a, a danas “od neodgovornih srpskih politi~ara iz DS-a i SPS-a i drugih malih stranaka”.

DSS: Svet ru{i zidove, Srbija ih podi`e U Rumi su ju~e, u Okru`nom odboru DSS-a, najavqena protestna okuqawa gra|ana Srema protiv usvajawa statuta Vojvodine u Skup{tini Srbije, od kojih je prvi ve} odr`an u centru Sremske Mitrovice. Na tom skupu je predsednik PO DSS-a Zoran Lon~ar poru~io da }e ta stranka svakodnevno obja{wavati gra|anima Vojvodine da tvorci statuta, umesto autonomije, `ele da dobiju pravo na dr`avnost.

– Pu{ten je iz boce duh separatizma, a Vlada Srbije, mada joj to

narod nije dao za pravo, umesto da se bori za jedinstvo dr`ave, potpoma`e separatizam. U Beogradu se sve~ano obele`ava ru{ewe Berlinskog zida i ujediwewe Nema~ke, {to je dobro, ali, u skup{tinsku proceduru ulazi statut Vojvodine, koji }e stvoriti nove zidove. Tra`imo od poslanika Skup{tine Srbije da odbace separatisti~ki dokument koji sti`e iz Novog Sada, a koji nije izraz `eqe naroda koji u Vojvodini `ivi – poru~io je Lon~ar i najavio radikalizaciju protesta.

S. B.

3

SEKRETAR ZA ME\UNARODNU I REGIONALNU SARADWU BORIS BARJAKTAROVI] ZA „DNEVNIK”

Vlada ne}e ko~iti Vojvo|ane u Briselu – Predstavni{tva Vojvodine u evropskim regionima bi}e otvarana po ekonomskoj isplativosti, nakon usvajawa Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine, ali }e svakako prvo po redu biti ono u Briselu – rekao je za “Dnevnik” pokrajinski sekretar za regionalnu i me|unarodnu saradwu Boris Barjaktarovi}. – Na~elna saglasnost u Izvr{nom ve}u je da je prestonica Evrope prvi ciq, ali nekih konkretnih dogovora o tome jo{ nismo imali. Zapravo, na tom planu se ni{ta konkretno i ne}e dogoditi sve dok i zvani~no Srbija ne postane zemqa kandidat za ~lanstvo u Evropskoj uniji.

Na{ sagovornik, ina~e, tvrdi i da to {to je u novi statut APV, koji je u posledwem trenutku izmewen na zahtev socijalista, uba~ena i odredba da Vojvodina ne mo`e otvarati predstavni{tvo u bilo kojoj regiji bez odobrewa Vlade Srbije, ne}e usporiti otvarawe tih predstavni{tava.

– Mislim da }emo, snagom argumenata, sve lako ubediti u to da tu nema ni re~i o diplomatiji ve} da se radi o ekonomskim pitawima, u {ta }e biti ukqu~ene privredne komore, udru`ewa zanatlija, industrijalaca... – rekao je Barjaktarovi}. [to se ti~e konkretno predstavni{tva Vojvodine u Briselu, pokrajinski sekretar ka`e da }e se prvo obaviti analiza benefita i tro{kova, nakon ~ega bi se mogla doneti odluka o tome ho}e li APV iznajmiti kancelarije i poslati svoje kadrove u srce EU ili }e anga`ovati tamo{we agencije i lobiste.

– Kada utvrdimo Brisel, verovatno }emo otvoriti predstavni{tva u jo{ nekoliko regija koje su nam zanimqive i s kojima ve} ima-

INTERVJU

STATUT VOJVODINE

subota14.novembar2009.

mo uspe{nu saradwu. U pitawu su pojedine regije u Austriji, Nema~koj, Italiji... Jer, po{to s wima ve} imamo dobru ekonomsku saradwu, bilo bi veoma korisno da imamo i komunikaciju na dnevnom nivou – objasnio je Barjaktarovi}.

Po wegovim re~ima, primer takvih predstavni{tava mo`e se videti i u Novom Sadu. Naime, u “Master centru” Novosadskog sajma ve} postoji kancelarija italijanske regije Friuli-Venecija\ulija s nekoliko zaposlenih. U pitawu je predstavni{tvo wihovog udru`ewa industrijalaca, koje godi{we ko{ta {ezdesetak hiqada evra, ali je proceweno da se taj tro{ak i te kako isplati.

– [to se ti~e finansirawa, ukoliko ne bude novca za nove nad-

Skupo, ali brzo isplativo – Buxet na{eg sekretarijata mogao bi slede}e godine biti oko dva miliona dinara. Kada pogledamo cene u Briselu, pre svega prostora, tehnike i svega {to je potrebno nekom predstavni{tvu, i kada na to dodamo nekoliko qudi koji moraju imati plate dovoqne za opstanak u tom skupom gradu, ispada da nemamo dovoqno ni za finansirawe samo tog poduhvata. Zbog toga je potrebno da se za regionalno povezivawe Vojvodine s drugim oblastima u Evropi izdvoji mnogo vi{e novca. Ali, po{to }emo gledati da otvaramo kancelarije samo u mestima koja nam mogu doneti benefite, to }e se veoma brzo vratiti – obja{wava Barjaktarovi}. Po wegovim re~ima, i sam Sekretarijat za regionalnu i me|unarodnu saradwu mora}e druga~ije da se organizuje jer 11 zaposlenih, ni izbliza, ne mogu da isprate toliki broj me|uregionalnih odnosa. le`nosti kao {to je ova, priznajem da ne vidim izlaz iz te situacije. Naime, ako buxet ne bude pratio nadle`nosti koje smo dobili, na}i }emo se u situaciji da izgledamo kao administracija koja nije u stawu da vodi poslove koji su joj povereni, {to bi bilo daleko od istine – istakao je Bar-

jaktarovi}, i dodao da je poziv Evropskog parlamenta da se Srbiji ukinu vize od izuzetne va`nosti i za regionalnu saradwu jer }e umnogome olak{ati poziciju Vojvodine i sve budu}e poslove koje namerava da realizuje s regionima u Evropi.

P. Klai}

BALINT PASTOR, [EF POSLANIKA MAWINA

[kole su, sre}om, va`nije od simbolike i zareza [ef poslani~kog kluba mawina i funkcioner SVM-a Balint Pastor ka`e da se `ivot gra|ana Vojvodine ne mo`e poboq{ati samo usvajwem jednog akta, pa ni novog statuta ili zakona o nadle`nostima. On, me|utim, u razgovoru za “Dnevnik” isti~e da }e usvajawem ovih akata kona~no biti ispo{tovan Ustav, {to je va`no “zato {to dr`ave koje ne po{tuju svoj najvi{i pravni akt nemaju {ta da tra`e u Evropskoj uniji”.

– Po{to je i najve}a zamerka Evropske komisije bila na proces usvajawa ovih akata ba{ u kontekstu po{tovawa Ustava Srbije, to }e biti veliki plus na evropskom putu Srbije. Ali, to ne treba da uradimo samo zbog Evrope ve} i zbog na{ih gra|ana, jer i zakon i statut obezbe|uju i preduslove za boqi standard stanovnika Pokrajine. Naravno da se ni{ta ne}e de{avati preko no}i, ali }e Vojvodina ovim ipak dobiti mogu}nost da preko svojih organa re{ava odre|ene probleme gra|ana. Oni ne}e morati, na primer, da putuju u Beograd da re{avaju neke predmete ve} }e to ~initi pred pokrajinskim organima mnogo br`e i efikasnije, {to se pokazalo i u okviru postoje}ih nadle`nosti. Daqe,

za razvoj Pokrajine, a time i rast standarda, svakako je bitno formirawe razvojne banke Vojvodine i odlu~ivawe o prostornim planovima. Pokrajina }e, uz to, biti osniva~ i osnovnih {kola na svojoj teritoriji, {to je veoma bitno, ne samo s aspekta mawinskog obrazovawa nego osnovnog obrazovawa uop{te.

[EF POSLANIKA PUPS-a MOMO ^OLAKOVI]:

Nemamo primedbi

Prvi ~ovek poslani~ke grupe PUPS-a Momo ^olakovi} ka`e za na{ list da je ova stranka spremna da podr`i predloge statuta Vojvodine i zakona o nadle`nostima, ali da }e ipak uslediti jo{ jedan sastanak koalicionih partnera da bi se zauzeo kona~an stav.

– PUPS je obavio konsulatacije i razja{weni su neki, u prvi mah nakon ~itawa, sporni ~lanovi, i prihvatio Predlog statuta Vojvodine koji je naknadno stigao. Mogu}e je da }e biti nekih amadmana na zakon o nadle`nostima, ali na koje }e se ~lanove oni ta~no odnositi jo{ uvek ne mogu re}i. Zbog spre~enosti Ivice Da~i}a, a i na{eg predsednika Jovana Krkobabi}a, zajedni~ki sastanak je odlo`en, ali pre po~etka rasprave o ta dva va`na dokumenta zauze}emo kao koalicija kona~an stav – ka`e ^olakovi}.

Q. M.

z Da li gra|ani Vojvodine vu istorijskog prava na autonomimogu biti u zabludi kad je re~ o ju ili samo na osnovu Ustava Sro~ekivawima od novog statuta bije. Verovatno su te odredbe cii zakona o nadle`nostima, s qane od opozicije zato {to su svi obzirom na to koliko dugo i na ovi prethodni meseci bili samo koji na~in je vo|ena polemika predstava za gra|ane, te su oni o ovim aktima? procenili da je lak{e pla{iti – Mo`da gra|ani o~ekuju vi{e. gra|ane secesionizmom VojvodiNa`alost, vi{e nije bilo mogu}e ne, nego voditi polemiku o konposti}i u okvorima va`e}eg Ustakretnim nadle`nostima koje se va. A Ustav se mora po{tovati i prenose na Pokrajinu. nikom od nas, od po~etka ovog proz Ali, nije opozicija mewacesa, nije bio ciq da se izradi la odredbe predloga statuta, tekst statuta koji ve} vladaju}a kobi mogao pasti na alicija?

Ustavnom sudu. I – Siguran sam u Ni mnogi poslanici ako od po~etka to da ni mnogi povladaju}e ve}ine slede}e godine slanici vladaju}e ne}e s velikom Vojvodina po~ne ve}ine ne}e s verado{}u glasati za likom rado{}u da konzumira oko 150 novih nadle- ovaj predlog statuta glasati za ovaj `nosti, onda }e to predlog statuta, a i gra|ani osetiti, re~ je o onima kod s tim {to }e i pokrajinskim orgakojih ipak nije sazrela svest o tonima biti potrebno odre|eno vreme da bez regionalizacije i decenme da te poslove obavqaju u punom tralizacije ne}e biti ni razvoja kapacitetu. Me|utim, neophodno Srbija i da autonomija nije sinoje i da se usvoji zakon o javnoj svonim za otcepqewe. jini, da bi Pokrajina dobila naz Postoji li mogu}nost da se zad svoju imovinu, ali i da se dei posledwa verzija statuta mefini{u izvorni prihodi APV. wa, ako bi, na primer, u skupSve dok se to ne reguli{e, ne}e {tinskoj raspravi do{lo do biti zaokru`ena autonomija Vojizmena predlo`enog zakona o vodine u okvirima zadatim Ustanadle`nostima, s obzirom na vom Srbije. to da je predlog statuta usaglaz Za{to su se u izradi statu{en s predlogom tog zakona? ta i wegovim aktuelnim izme– Skup{tina Srbije ne mo`e nama kopqa najvi{e lomila mewati predlog statuta Vojvodioko onih pitawa koja gotovo ne, mo`e samo dati saglasnost na sve stranke ocewuju simboli~taj akt ili je, pak, odbiti. kim, dok je u pogledu samih z A da li je u tom slu~aju monadle`nosti na kraju sporno gu}e novo povla~ewe statuta iz bilo samo pravo Pokrajine da procedure? dodequje odlikovawa?

– To je, naravno, mogu}e, jer – Za SVM te simboli~ke stvari predlaga~, bez obzira na to da li nisu bile od presudnog zna~aja. Ne je to Vlada Srbije ili pokrajinznam za{to se polemika koncenski parlament ili neki drugi trisala na to da li }e Novi Sad ovla{}eni predlaga~, uvek mo`e biti glavni grad ili glavni admipovu}i svoj predlog iz procedure. nistrativni centar Vojvodine, sa Ali, ja se duboko nadam da do toga zarezom ili bez zareza, ili pak na ipak ne}e do}i. to da li se statut donosi na osnoB. Dragovi}-Savi}

4

EKONOMIJA

subota14.novembar2009.

DNEVNIK

UPOZOREWE IZ „MAJKROSOFTA”

Piraterija ojadila srpsku privredu Kra|a intelektualne svojine, koja je devdesetih godina pro{log veka uzela maha, izgleda da jo{ uvek nije stavqena pod kontrolu, a ceh pla}amo svi. Direktno ili indirektno.

Gubici privrede u 2008. godini, koji su posledica softverske piraterije u Srbiji, dostigli su 99 miliona ameri~kih dolara, a kako za “Dnevnik” ka`e menaxer za za{titu intelektualne svojine u “Majkrosoftu” Vladan \uri}, to najvi{e poga|a lokalnu ekonomiju i doma}e informati~ke firme koje se trude da izgrade svoja IT

re{ewa i da ih plasiraju na tr`i{te.

– Softverski proizvodi se koriste bez autorizacije, odnosno

koje se bave pru`awem usluga za proizvode. Kada nema tog prometa, odnosno naplate autorskih parava, stvara se i gubitak dr`ave,

Gubici privrede u 2008. godini, koji su posledica softverske piraterije u Srbiji, dostigli su 99 miliona ameri~kih dolara bez licenci i bez pla}awa nadoknade za samo kori{}ewe – isti~e \uri}. – Tu imamo zajedni~ki problem, koji poga|a jednako sve proizvo|a~e softvera i firme

zbog nenapla}enih poreskih da`bina. Me|utim, tu najvi{e gube lokalne IT firme koje se bave prodajom licenci, ali i implementacijom softverskih re{ewa.

JO[ SE ]UTI O OGROMNOM MAWKU

O gubitku NIS-a 23. novembra Naftna industrija Srbije }e tek posle sednice Upravnog odbora kompanije 23. novembra objaviti zvani~ni stav o gubitku od oko osam milijardi dinara u 2008. Ili, boqe re}i, tada }e se vaqda znati ko }e i kako pokriti ogromni mawak firme. Zavr{nim ra~unom, koji je usvojio biv{i upravqa~ki tim NIS-a, danas izgleda niko nije zadovoqan. Oko osam milijardi dinara nesporni je minus posle svih revizorskih kontrola.

Nezavisna revizorska kompanija “Ernst i Jang” po~etkom novembra zavr{ila je specijalnu reviziju, proveru bilansa uspeha, bilansa stawa i izve{taja o promenama u kapitalu, kao deo godi{weg finansijskog izve{taja NIS-a za 2008, i ta kompanija je 9. novembra saop{tila da je NIS u pro{loj godini imao gubitak “koji nije mawi od osam milijardi dinara”.

Na{ sagovornik ka`e da je najte`e primeniti legalne softvere u malim i sredwim preduze}ima, pre svega zbog lako dostupnih nelegalnih softvera i nedostatka para.

– Firme koje koriste nelegalne softvere stalno posluju s rizikom, uz mogu}nost da izgube podatke ili da ih jo{ neko vidi ili preuzme – isti~e Vladan \uri}. – Takva preduze}a ne posluju efikasno, odnosno ne koriste softver na pravi na~in, a rizikuju i svoj novac, ukoliko koriste transakcije preko i-benkinga.

Osim negativnog efekta, koji piraterija nanosi lokalnim ekonomijama i preduze}ima koja posluju u skladu sa zakonom, “Majkrosoft” je zabrinut i za krajwe korisnike ra~unara i sigurnost wihovih podataka. Naime, umesto originalnog softvera, koji radi stabilno i sigurno, falsifikovani softver ~esto korisnike iz-

la`e riziku od virusa, “trojanaca” i drugog zlonamernog softvera i prouzrokuje nestabilan rad celog ra~unara.

Zvani~ni podaci ka`u da je stopa softverske piraterije kod nas 74 odsto i, da bi se ne{to promenilo, neophodna je sveobuhvatna strategija dr`ave i svih nadle`nih ministarstava.

A. Brzak

KOLIKO NAM VREMENA TREBA DA SE VRATIMO GDE SMO NEKADA BILI

Srbija 2019. sti`e do 1989. godine Predsednik Saveza ekonomista Srbije dr Dragan \uri~in nedavno je izjavio da je na{a privreda sada na 68 procenata ostvarewa iz posledwe, uslovno re~eno – normalne 1989. godine.

Ne{to boqi rezultat Srbija je imala krajem pro{le godine, jer je tada za upore|uju}im nivoom od pre dve decenije zaostajala samo 26 procenata. O~igledno je da jedan od najuglednijih srpskih ekonomista kalkuli{e s prili~no velikim padom ekonomskih aktivnosti u ovoj godini, jer da nije tako, wegova procena mukotrpnog povratka srpske privrede bila bi ne{to povoqnija.

Tokom haoti~ne posledwe decenije 20. veka, pritisnuta embargom i sankcijama, Srbija je ubrzano gubila ekonomski ritam. Ostaju}i bez izvoza i nesmetanog snabdevawa sirovinama, repromaterijalima i energentima, na{a su preduze}a morala da redukuju svoju aktivnost i da se usredsrede na usko i prili~no nelikvidno doma}e tr`i{te. Najte`e je bilo na vrhuncu embarga, 1993. godine, i tokom NATO-ovog bombardovawa 1999.

Iz tog nesre}nog perioda iza{li smo toliko osaka}eni da je na{ bruto doma}i proizvod bio debelo ispod polovine (43-44 odsto) onog koji je ostvaren 1989. godine.

Sve {to ura|eno posle 2000–2001. godine svelo se na

Ponovo podi}i industriju Dr Vladimir Gligorov iz Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije, nezadovoqan nivoom na{eg izvoza, konstatuje da je u periodu 1990–2000. Srbija izgubila osnovu svoje industrije i da, fakti~ki, nema {ta da ponudi svetskom tr`i{tu.

Zato je, po wemu, prioritetan zadatak ekonomske politike – reindustrijalizacija srpske ekonomije. nastojawa da se ubrzanim tempom vratimo na ta~ku s koje smo krenuli, iz tada{weg ugla gledano, pre deceniju. Po~etak nije bio lak, prvih godina tranzicije rast BDP-a merio se malim brojkama, da bi tek od 2004. do{lo do ubrzawa i odr`avawa porasta ekonomskih aktivnosti na prose~nih {est procena-

ta godi{we. Stalan rast BDPa tokom tih pet godina doprineo je da Srbija ubrzano smawuje nasle|eni jaz i da smiruje nasle|ene fiskalne i socijalne brige.

Ekonomska kriza, koja je na{e tr`i{te zapqusnula pro{le jeseni, usporila je i donekle zaustavila taj trend. Zato dr \uri-

~in i govori o samo 68 odsto BDP-a iz 1989. godine, a ne o nekom nivou vi{em od 70 procenata. On u pri~u o privrednom posrtawu Srbije unosi jo{ jedan detaq. Procena je da izvoz u ukupnom BDP-u Srbije u~estvuje tek s 20 procenata. Da bismo ostvarili visoke stope rasta, bez kojih nema ubrzanog smawivawa ekonomskog zaostatka, po mi{qewu dr \uri~ina, neophodno je se udeo izvoza u ukupnom privrednom rezultatu podigne iznad 50 odsto i ~ak, ako je to ikako mogu}e, dostigne 80 procenata BDP-a.

Privrednim rastom od {est procenata BDP-a godi{we, odr`ivim u du`em periodu, Srbija bi se u ekonomsku 1989. mogla vratiti za otprilike pet godina. To bi zna~ilo da nam je bilo potrebno punih 15 godina da se ponovo na|emo tamo gde smo nekada bili. I to je optimisti~ki scenario, jer se posle pada od tri-~etiri procenta u 2009. godini, naredne se o~ekuje tek blago o`ivqavawe u nivou od jednog procenta. Ozbiqnije ubrzawe, ako se ostvare ekonomske prognoze, mo`e se o~ekivati tek 2012. godine. Uz takve pretpostavke sasvim je realno da }emo se pretkriznim rezultatima vratiti krajem naredne decenije, odnosno da }e nam za pla}awe nepotrebnog politi~kog ceha biti potrebno celih dvadeset godina.

V. Harak

„Viktoriji” suboti~ka „Zorka” Novosadska kompanija “Viktorija grupa” }e najverovatnije postati vlasnik suboti~ke kompanije “Zorka hemijska industrija” u ste~aju, i dva povezana preduze}a ponu|ena na prodaju kao jedinstven paket, najavqeno je u Agenciji za privatizaciju.

Za kupovinu dru{tvenih preduze}a “Zorka hemijska industrija”, “Zorka Klotild 1904” i “Zor-

ka Klotild 1904. trejd” u Agenciju su stigle dve ponude, a bi}e razmatrana ona koju je dostavila “Viktorija grupa”.

Kako je ponuda mawa od 50 odsto procewene vrednosti, s wom mora da se saglasi Odbor poverilaca. Vrednost “Zorke” procewena je na oko 12 miliona evra, a dugovi su oko deset miliona evra.

12. 11. 2009.

1.121,92922

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

AMS Osigurawe PB, Beograd

20,00

912

2.736

^oka duvanska industrija, ^oka

19,80

1.797

17.970

TE - TO, Senta

14,29

2.400

336.000

Komgrap, Beograd

12,50

180

900

11,60 Promena %

279 Cena

Privredna banka, Pan~evo

-12,00

Sunce, Sombor Progres, Beograd

Autoprevoz, ^a~ak Pet akcija s najve}im padom

Dijamant, Zrewanin

Cena

BELEX 15 (748,71 -1,90%)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,82

2.755

12.622.419

Komercijalna banka, Beograd

-2,75

33.066

6.513.943

Energoprojekt holding, Beograd

-2,35

954

2.088.386

2.790 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,75

10.523

29.168.987

Univerzal banka, Beograd

-1,18

7.269

2.667.736

6.160

110.880

Soja protein, Be~ej

-1,04

1.045

249.737

-11,40

3.101

3.101

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,31

2.611

861.715

-11,11

120

217.460

Imlek, Beograd

-1,22

1.706

388.854

Metals banka, Novi Sad

0,21

7.999

47.994

Privredna banka, Beograd

-2,54

806

93.513

Tigar, Pirot

-0,59

845

119.145

-0,75

7.700

2.402.424

-11,01

11.569

150.400

-8,93 Promena %

51 Cena

332.198 Promet

Veterinarski zavod, Subotica

-1,48

601

922.890

Meser Tehnogas, Beograd

TE - TO, Senta

14,29

2.400

336.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.350

28.050

Soja protein, Be~ej

-1,04

1.045

249.737

Telefonija, Beograd

-0,31

1.900

1.939.983

Dijamant, Zrewanin

-11,01

11.569

150.400

Veterinarski zavod, Subotica

-1,48

601

922.890

-3,51

1.400

140.000

BIP, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Vital, Vrbas

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK RADOVAN JELA[I]

Pare MMF-a i ho}emo i ne}emo Radovan Jela{i}, guverner Narodne banke Srbije (NBS) izjavio je ju~e da NBS jo{ nije precizirala sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF) da li }e i kada povla~iti drugu tran{u kreditnog aran`mana vrednog 2,9 milijardi evra.

“Trenutno se pregovara sa MMF-om, a mi ne `elimo da pre|emo zadu`ivawa od 300 odsto kvote kod te me|unarodne finansijske institucije”, rekao je Jela{i}.

Do sada je NBS povukla prvu tran{u od 788 miliona evra kredita koji je odobren u januaru 2009. godine i trebalo bi da traje do aprila 2011. godine.

Srbija na pozajmice MMFa, kako je objasnio Jela{i}, pla}a godi{wu kamatu od 1,2 do 1,3 odsto, plus jednokratnu naknadu od 0,5 odsto, a ukoliko bi pre{la kvotu od 300 odsto taj novac bi vra}ala sa kamatom od dva odsto.

Jela{i} je rekao da je iznos do sada povu~enih tran{i od kredita MMF jednak kvoti od 150 odsto.

NAREDNE GODINE NAS O^EKUJE REFORMA FISKALNIH STOPA?

MINISTAR RASIM QAJI]

Na crno radi 300.000 qudi Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji} izjavio da 200.000 do 300.000 qudi u Srbiji radi na crno, i ocenio da tome doprinose i male kazne za poslodavce.

Na konferenciji za novinare Qaji} je kazao da kazne treba pove}ati, ali da tome treba da prethodi izmena zakona.

– Ukoliko budemo mewali zakon, kaznena politika }e biti jedna od oblasti koja }e biti

promewena i bi}e znatno poo{trena – rekao je Qaji}.

On je kazao da je wegovo ministarstvo ove godine za 30 odsto pove}alo inspekcijske nadzore, s ciqem da se smawi rad na crno, i najavio pove}awe kontrola za 100 posto.

– Od Nove godine uvodimo model takozvanog integrisanog inspektora, kojim }e se udvostru~iti broj inspekcija – rekao je Qaji}.

„KARNEKS” NA RUSKOM TR@I[TU

Pa{tete osvajaju Moskvu Vrbaska industrija mesa “Karneks” po~ela je pre nekoliko dana dugo najavqivani izvoz svojih proizvoda na tr`i{te Ruske Federacije. Na tr`i{tu Moskve, moskovske regije i unutra{wosti Rusije u ponudi }e biti jetrena i ~ajna pa{teta, kao i one s povr}em i {unkom, i mesni narezak.

– Od trenutka kada je otvorena mogu}nost da srpski proizvo|a~i, posebno prehrambena industrija, izvoze svoje proizvode bez pla}awa carine, shodno Sporazumu o slobodnoj trgovini Srbije i Ruske Federacije, na{a kompanija se usmerila ka nala`ewu partnera na ruskom tr`i{tu. Paralel-

VESTI

Za{to najbogatiji najmawe pla}aju Gra|ane Srbije bi, barem po najavama koje sporadi~no sti`u iz Vlade, u narednoj godini mogla o~ekivati prili~no obimna reforma poreskih stopa. Jedan od razloga za takav potez vlasti je, kako to ~esto isti~e ministarka finansija Diana Dragutinovi}, ~iwenica da je sada{wi sistem poreskih stopa u velikoj meri “nepravedan”. Tako|e, ekonomska kriza i potowi pregovori s Me|unarodnim monetarnim fondom o stabilizacionom programu pokazali su da srpske javne finansije stoje na veoma krhkim nogama i da prvo ve}e smawewe fiskalnih prihoda dovodi dr`avnu kasu u velike probleme iz kojih mo`e iza}i samo zadu`ivawem.

Iz Vlade je tokom pregovora s MMF-om mnogo puta ponovqeno da ne}e biti pove}awe poreza na dodatu vrednost, ali bi, kako se sve ~e{}e spekuli{e, moglo do}i do wegovog parcijalnog uve}awa. Naime, osnovna stopa PDV-a od 18 posto ne}e se mewati, ali bi mogao biti smawen broj proizvoda na koji se primewuje ni`a stopa PDV-a od osam procenata. Ni`a stopa PDV-a napla}uje se kod osnovnih `ivotnih namirnica, poput hleba, mleka, bra{na, uqa, mesa, vo}a i povr}a, ali i za pojedine lekove, medicinska pomagala, uxbenike, dnevne novine, prirodni gas...

Me|u proizvodima koji bi mogli biti izuzeti s ove liste, kako sada stvari stoje, na-

no s ovim procesom, „Karneks” je u svoj sistem upravqawa kvalitetom, osim sertifikata ISO 9001:2000 i HASSP o bezbednosti proizvedene hrane, uvrstio i higijensko-sanitarni sertifikat i GOST R sertifikat. Kompanija “Karneks” je du`i period prou~avala tr`i{te Rusije, tra`ila potencijalne partnere, a rezultat svih aktivnosti je dogovor o distribuciji na{ih proizvoda postignut s kompanijom koja na tom tr`i{tu posluje ve} vi{e od 16 godina – izjavila je zamenica generalnog direktora za komercijalne poslove Branka Dulovi}.

N. Perkovi}

5

subota14.novembar2009.

U oktobru pale cene U Srbiji je u oktobru zabele`ena deflacija od 0,2 odsto, mereno metodologijom Evropske unije, saop{tio je Zavod za statistiku.

Godi{wa inflacija bila je 5,2 posto, a u prvih deset meseci 2009. indeks potro{a~kih cena je zabele`io rast od {est procenata. U oktobru su pale cene zdravstvenih usluga, 1,7 odsto u proseku, i saobra}aja – 0,5 procenata.

Najvi{e su poskupeli ode}a i obu}a, u proseku 1,2 posto, cene hotelskih i ugosteqskih usluga – 0,9 procenata, a cene name{taja i poku}stva u proseku 0,6 posto.

Na prodaju hiqadu stanova

laze se i kompjuteri, za koje se od pre dve godine pla}a ni`a stopa PDV-a zbog `eqe da se pomogne informati~koj industriji i podigne kompjuterska pismenost nacije. Jo{ jedan namet bi, po medijskim speku-

princip pravi~nosti”, pa bi se moglo o~ekivati da i tu do|e do odre|enih promena.

Procena je, naime, da sada{we poreske stope prakti~no favorizuju vlasnike vredne imovine i da oni pla}aju

Jedno je izvesno: ne}e biti smawewa poreskih stopa lacijama, mogao biti ponovo uveden – porez na {tedwu. On je iznosio 20 procenata, a privremeno je ukinut da bi se pomogla likvidnost finansijskog sistema.

Ministarka Dragutinovi} je u vi{e navrata istakla da trenutni obra~un poreza na imovinu “zna~ajno naru{ava

neuporedivo mawi porez od onog koji bi za istu imovinu pla}ali u evropskim zemqama.

Vi{e puta je, opet iz Ministarstva finansija, najavqivana i reforma poreza na dohodak gra|ana. Ipak, tu su bila primetna odre|ena neslagawa me|u ministrima koji vode

ekonomske resore u Vladi Srbije, pa je neizvesno kada }e i na koji na~in te promene biti sprovedene. Porez na dohodak trenutno iznosi 12 procenata, uz oslobo|ewe do 6.000 dinara, a ministarka Dragutinovi} je izrazila nameru da se kroz reforme rasterete oni s najni`im primawima.

Za sada, me|utim Vlada nije iznela u javnost gotova re{ewa, pa se sve svodi na procene i probne balone kojima `eli da se opipa puls javnosti.

Ipak, jedna stvar je sasvim izvesna, a to je i ministarka finansija ne jednom kategori~ki potvrdila: trenutno ne postoji mogu}nost sni`avawa poreskih stopa.

V. ^vorkov

Na sajtu Privredne komore Srbije do ju~e je gra|anima koji `ele da kupe stan subvenicionisanim stambenim kreditima ponu|eno 980 stanova, iskqu~ivo gra|evinskih preduze}a.

Cene ponu|enih stanova u Beogradu se kre}u od 980 evra po kvadratnom metru u Grockoj do 3.500 evra po kvadratu na Vra~aru.

U ostalim op{tinama Srbije cene se kre}u od 650 do 1.700 evra po kvadratnom metru.

Mawa rezerva Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlu~io je da smawi obavezna izdvajawa banaka za rezervu obra~unatu u dinarima pet procenata, kako bi se poboq{ala dinarska likvidnost banaka. Referentna kamatna stopa ostaje deset posto. Izmenama Odluke o posebnim merama podr{ke finansijskoj stabilnosti zemqe bankama je omogu}eno da 20 odsto dinarske protivvrednosti obra~unate obavezne rezerve u evrima ukqu~uju u obra~unatu dinarsku obaveznu rezervu i izdvajaju je u dinarima.

RASPU[TEN ODBOR ZA UTVR\IVAWE REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA I POSLODAVACA

Radnici ostavqeni bez za{tite

Ministarstvo rada i socijalne politike donelo je odluku da raspusti Odbor za utvr|ivawe reprezentativnosti ~lanica Socijalno-ekonomskog saveta nakon {to je Savez samostalnih sindikata Srbije odlu~io da povu~e svoje pred-

liki broj zahteva za utvr|ivawe reprezentativnosti ne samo sindikata ve} i udru`ewa poslodavaca. Zbog nefunkcionisawa Odbora ve} du`e se postavqalo pitawe ko zapravo predstavqa radnike i poslodavce, odnosno da li i danas re-

Krivi~ne prijave Sada je na Ministarstvu rada i socijalne politike da pod hitno osnuje novi odbor i pozove sve sindikate i poslodavce da na zakonit na~in doka`u svoju reprezentativnost i time steknu pravo da budu ~lanovi SES-a i na pravi na~in predstavqaju radnike i poslodavce.

Asocijacija saveza nezavisnih sindikata Srbije je zbog zastoja u radu Odbor za utvr|ivawe reprezentativnosti – jer tvrdi da ima dovoqno ~lanova da joj se reprezentativnost prizna – podnela krivi~nu prijavu protiv ministra rada Rasima Qaji}a i sasvim je izvesno da }e oni insistirati na tome da se novo telo {to pre formira. stavnike iz wega. Tim je kona~no zavr{ena agonija Odbora koji je ve} nekoliko meseci blokiran i ne radi svoj posao.

Prvi su zatezawe rada Odbora po~eli poslodavci, a ~a{a je prelivena kada su samostalci odlu~ili da se povuku, nezadovoqni {to se ne re{ava ve-

prezentativnost imaju oni kojima je ona pre nekoliko godina priznata ili su, mo`da, u me|uvremenu neki drugi stekli pravo da zastupaju radni~ka i poslodava~ka prava.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} obja{wava da

su oni jo{ pre nekoliko meseci ukazali na to da Odbor ne radi te da za posledwe dve godine nije razmatrao nijedan od 35 pristiglih zahteva za utvr|ivwe reprezentativnosti te da je to bio razlog zbog kojeg su odlu~ili da u tome ne u~estvuju.

Dok se ne obavi ceo postupak konstituisawa novog odbora, radnici ne}e znati ko je taj ko ima zakonsko pravo da se za

wih bori. Upravo zbog toga sada{we raspu{tawe odbora, koji, bez sumwe, ina~e nije radio svoj posao, nije do{lo u pravo vreme jer ve} kroz nekoliko nedeqa po~iwe utvr|ivawe kriterijuma za otpu{tawe vi{kova zaposlenih u dr`avnoj upravi i lokalnoj samoupravi i tim radnicima je posebno va`no ko }e u wihovo ime pregovarati s dr`avom.

Q. Male{evi}

NOVI POGON U HLADWA^I U HORGO[U

„Higlo” s novom tehnologijom

U preduze}u “Higlo” u Horgo{u ju~e je otvorena nova linija za proizvodwu hladno prera|enog povr}a, a sve~ano ju je pustio u rad pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj Dragoslav Petrovi}.

– Re~ je o pogonu nove tehnologije vrednom vi{e od 174 miliona dinara, u koji je Izvr{no ve}e Vojvodine, posredstvom Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj, ulo`ilo deset miliona dinara. Ovo je 63. pogon iz programa novih tehnologija, a zahvaquju}i novoj liniji za proiz-

vodwu hladno prera|enog povr}a, posao }e dobiti 24 radnika u proizvodwi i oko 40 kooperanata – istakao je Petrovi} prilikom pu{tawa u rad novog pogona.

Kapacitet nove linije za hladnu preradu gra{ka je sedam hiqada tona godi{we, a 75 odsto proizvodwe nameweno je izvozu u Evropsku uniju. Hladwa~a “Higlo” u Horgo{u poznata je po proizvodwi hladno prera|enog povr}a, pre svega gra{ka i boranije, ali se bavi i preradom paprike, karfioola, kelerabe i brokolija.

A. A.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

92,5802

94,4696

96,6424

92,2968

Australija

dolar

1

57,6501

58,8266

60,1796

57,4736

Kanada

dolar

1

59,036

60,2408

61,6263

58,8553

Danska

kruna

1

12,4406

12,6945

12,9865

12,4025

Norve{ka

kruna

1

11,012

11,2367

11,4951

10,9783

[vedska

kruna

1

9,0271

9,2113

9,4232

8,9994

[vajcarska

franak

1

61,2384

62,4882

63,9254

61,051

V. Britanija

funta

1

103,372

105,482

107,908

103,056

SAD

dolar

1

62,2681

63,5389

65,0003

62,0775

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 11. 2009. godine

6

DRU[TVO

subota14.novembar2009.

DNEVNIK

„DNEVNIK” PROSLAVIO 67. RO\ENDAN

Nagra|eni najboqi novinari Na{ list ju~e je proslavio svoj 67. ro|endan. Na sve~anosti u prostorijama Novosadskog sajma, glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij uru~io je tradicionalne godi{we novinarske nagrade “Dnevnika”. Prvu je ove godine zaslu`ila Qubinka Male{e-

ve}i deo tereta na obi~ne qude, a upravo se wihovim sudbinama bavila Qubinka. I to potresno uspe{no”, dodaje se u obrazlo`ewu `irija.

Druga nagrada pripala je Danici Deve~erski, “preciznoj kao statisti~ki zavod i bespogovornoj poput suda u Strazburu. U la-

Glavni urednik \ivuqskij i laureat Qubinka Male{evi}

vi}, jer je zahvaquju}i woj “Dnevnik” ~esto bio prvi, obrazlo`io je `iri za dodelu nagrada, sastavqen od kolega nagra|enih lane.

“Godina koju je obele`ila ekonomska kriza svalila je naj-

godna, ’dosadna’ vremena, novinarima je bilo lagodno pisati o prosveti. Da bi se danas razumela prosvetna politika i praksa, neophodno je da `urnalista novinar bude enciklopedisti~ki svestran kao Didro”, naveo je `iri.

Tre}enagra|eni su na{ dopisnik iz Beograda, sportski novinar Zoran Rangelov i likovno-grafi~ka urednica Nedeqka Klincov. Rangelovqev rad doprineo je da u sportskim krugovima na{ list stekne veliki ugled, koji Zoran i sam u`iva me|u sportistima, fudbalskim funkcionerima, ali i u novinarskim krugovima. Nedeqka Klincov godinama svesrdno nastoji da svaka strana u “Dnevniku” izgleda dobro. Zbog toga se, dodao je `iri, mo`e re}i i da svakodnevno vodi ’rat’ s urednicima.

Za najboqeg honorarnog saradnika izabrana je Vesna Vukojev, ~iji se doprinos „TV Magazinu“ ogleda u ekskluzivnim i atraktivnim intervjuima s poznatim li~nostima. Weno ume}e, dodao je `iri, ~itaocima je dostupno i na “{arenim stranama”, gde Vesna pi{e o modi, muzi~kim doga|ajima u regionu, ali i u rubrici posve}enoj studentima.

Direktor na{e ku}e Du{an Vlaovi} podsetio je na to da je pre 67 godina, 15. novembra 1942, od{tampan prvi broj “Slobodne Vojvodine”, ~iju tradiciju sledi list “Dnevnik”.

– “Dnevnik” je najstariji dnevni list u Vojvodini, a po-

^estitke sve~arima ^estitke su „Dnevniku“, pored ostalih uglednih li~nosti i institucija, poslali predsednik parlamenta Vojvodine [andor Egere{i, koji je napisao da je „uveren da }e ’Dnevnik’, kao {to je to i do sad ~inio, nastaviti da pravovremeno, istinito i profesionalno informi{e gra|ane, kao jedan od najuglednijih medija na{e pokrajine“. Pokrajinska sekretarka za informisawe Ana Tomanova-Makanova je po`elela „jo{ mnogo novih izazova u veoma zna~ajnoj misiji koju godinama uspe{no obavqate. A to je pre svega, objektivno i potpuno infromisawe Vojvodine“. ^estitka nam je stigla i od Dru{tva novinara Vojvodine... sle “Politike” najstariji i u Srbiji. Stvarala ga je plejada novinara. Me|u wima i pet akademika – kazao je Vlaovi}.

Direktor je kazao da je “Dnevnik”, kao i sve druge novine, do`ivqavao svoje uspone i padove. Osamdesetih godina su bili zvezdani trenuci, kada je tira` iznosio oko 110.000

NOVI GRIP U SRBIJI

Sledi masovna i brza vakcinacija Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} izjavio je ju~e da je zdravstveni sistem Srbije spreman za, kako je istakao, ozbiqan posao vakcinisawa nekoliko stotina hiqada gra|ana i izrazio uverewe da }e taj po-

sao biti uspe{no obavqen. „O~ekujem da gra|ane vakcini{emo bez gubitka vremena na mnogo mesta odjednom, bez nepotrebnih gu`vi i nervoze“, rekao je on nakon obilaska Instituta za imunologiju virosologiju

Vi{e obolelih u Vojvodini U mnogim gradovima Srbije stawe sa obolevawem od novog gripa nije pogor{ano u odnosu na prethodne dane, a epidemiolo{ka situacija se i daqe prati i preduzimaju sve neophodne mere.

U Vojvodini se na bolni~kom le~ewu nalazi 118 pacijenata ~ije se stawe dovodi u vezu sa novim gripom, {to je 25 obolelih vi{e nego ju~e.

Pola miliona doza za najvi{e 25 dana Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe potpisao je ju~e sa „Novartisom“ ugovor o nabavci i isporuci tri miliona doza vakcina protiv novog gripa A H1N1. Ugovorom je utvr|eno da }e prva isporuka od pola miliona doza vakcina biti isporu~ena za najvi{e 25 dana, a preostale koli~ine bi}e isporu~ene u tri tran{e - 31. januara, 28. februara i 20. marta. „Jugohemija Farmacija“, koja zastupa {vajcarsku kompaniju „Novartis“, saop{tila je ju~e da }e u~initi sve da skrati rokove isporuke vakcine i pove}a koli~ine doza po tran{ama.

U Zrewaninu mu{kih gripoznih dvostruko vi{e Od novog gripa A H1N1 u Zrewaninu je obolelo 30 qudi, a od tog broja 21 pacijent nalazi se na le~ewu u zrewaninskoj bolnici, dok je devetoro osoba pu{teno ku}ama. Po re~ima direktorke Op{te bolnice Gordane Kozlova~ki, od tridesetoro obolelih, po 15 je le~eno na de~ijem odeqewu i na infektivnom.

- Me|u pacijentima infektivnog odeqewa, tri osobe su starosti do 20 godina, troje su stariji od 50 godina, a devetoro je izme|u 20 i 50. Zanimqivo je da i kod obolele dece i kod odraslih ima duplo vi{e mu{karaca - rekla je Kozlova~ki ju~e novinarima, uz napomenu da nije zabele`en nijedan te`i klini~ki slu~aj, kao i da nije bilo potrebe za upotrebom respiratora.

Na~elnik infektivnog odeqewa zrewaninske bolnice dr Dragan To{i} rekao je da su svi pacijenti na le~ewu u dobrom stawu i da zara`eni virusom koji su otpu{teni ku}ama nemaju nikakvih komplikacija. @. B.

„Torlak“ gde }e biti sme{tene vakcine.

Prema wegovim re~ima, vakcinacija koja }e zapo~eti u decembru, a u okviru koje }e biti vakcinisani gra|ani koji su posebno osetqivi, prvi je korak, a u slede}em }e biti vakcinisani oni od ~ijeg rada zavisi funkcionisawe dru{tva - lekari, piloti, zaposleni u javnim preduze}ima i drugi. Ministar

je kazao da }e naredni korak biti vakcinacija svih zdravih gra|ana Srbije.

Milosavqevi} je rekao da dr`ava „radi navi{e i najboqe {to mo`e, da nema razloga za paniku“, ali je, tako|e, poru~io gra|anima da ne slu{aju „neodgovorne poluinformacije i poluistine“. Po wemu, gra|ani ne treba da kupuju vakcine koje se na sumwiv na~in pojavquju, jer }e „Torlak“ na najboqi mogu}i na~in ~uvati vakcine i distribuisati ih u 23 centra {irom Srbije.

Vakcinacija }e biti po masovnosti i kratkom vremenskom roku najve}a ikad sprovodena, kako u Srbiji, tako i u svetu, rekao je ministar. On je podsetio da je 1972. za svega nekoliko meseci od velikih bogiwa bilo vakcinisano 10 miliona gra|ana. „Mi smo svesni i spremni (za vakcinaciju), jer je to jedan od kqu~nih elemenata za pobedu nad virusom H1N1“, rekao je Milosavqevi}.

DA LI OPRAVDANO PANI^IMO ZBOG NOVOG GRIPA

Strah i velike o~i interneta Nema mesta panici, ponavqaju epidemiolozi i nadle`ne zdravstvene vlasti. Me|utim, po nekim pokazateqima panike me|u stanovni{tvom ima. Tako npr. za{titne maske u apotekama planu za sat-dva, iako je wihova isporuka redovna i poja~ana. Gu`ve u domovima zdravqa su uobi~ajene za ovo doba kada vladaju respiratorne virusne infekcije, ali nikada se nije de{avalo da zbog kijawa ili ka{qa pacijenti dolaze u infektivne klinike koje su sada „zatrpane“. I dok jedni ne mogu da sa~ekaju vakcinu i kritikuju {to je jo{ nismo dobili, drugi je odbijaju, ube|uju}i svoje bli`we da je ne treba primiti.

- Prirodno je da qudi brinu o svom zdravqu pa otuda i dileme ka`e klini~ki psiholog Jasna [o{ki}. - Pojedini qudi imaju ja~i strah za svoje zdravqe nego {to je to uobi~ajeno pa otuda i ve}i strah od mogu}e bolesti. Kada se u javnosti toliko govori o pandemiji gripa, ne ~udi {to su ti qudi u panici. [to se o nekoj bolesti vi{e govori, panika je

ve}a, a kako su u strahu velike o~i, vi{e pa`we se poklawa negativnim vestima, nego onim optimisti~nim. Zato se sada de{ava da se javqa veliki strah od vakcine, gotovo i ve}i nego od bolesti i da se vi{e veruje „pouzdanim“ informacijama sa interneta o {tetnosti vakcine nego svim virusolozima, epidemiolozima i lekarima koji apeluju da se stanovini{tvo vakcini{e. Koliko puta ste samo ovih dana ~uli kako vam prijateq ka`e da je razgovarao sa lekarima i kako su mu svi savetovali da nije dobro primiti vakcinu. Imena tih lekara naravno ne pomiwu.

Beli luk, ~aj od kore crnog luka sa medom, rakija, kiseli kupus, samo su neki od recepata koji „sigurno {tite“ od virusa, a kojima mnogi vi{e veruju nego vakcini.

Oni koji su vi{e skloni farmaceutskim proizvodima “kqukaju” se vitaminskim preparatima koji „podi`u imunitet“, a za koje daju pozama{ne svote novca. Da vo}e ima va`nu ulogu u borbi s virusima znaju i piqari, pa se na tezgama

sa limunim, naranxama, kivijem, ~esto vidi natpis „protiv gripa“.

- Vo}e igra va`nu ulogu u o~uvawu zdravqa i ja~awu imuniteta, ali i ono, i preparati vitamina i vru}a rakija, ne mogu da za{tite od gripa. Prava za{tita je jedino vakcina. Ali ta vakcina je nai{la na prili~an otpor kod qudi.

Prvo zato {to je nova, {to uvek pobu|uje sumwu, a drugo zato {to se danas veliki broj qudi informi{e o svemu, pa i o gripi, sa interneta, gde se mogu na}i stavovi stru~waka, ali i svaki laik koju po`eli mo`e da objavi {ta `eli.

Vaqa re}i i to da se u vreme sveop{teg straha na tas stavqa svaka izjava zvani~nika, analizira se i wegova mimika i dr`awe tela i ono {to se mo`e naslututi izme|u redova. Ali, kako se to obi~no i de{ava, za par meseci kada epidemija bude zavr{ena, zaboravi}e se na novi grip i paniku, a ve} slede}e sezone, kada i ovaj virus bude ugra|en u vakcinu protiv sezonskog gripa, qudi }e je primati bez straha i otpora - ka`e Jasna [o{ki}.

J. Barbuzan

Direktor Du{an Vlaovi}, kolege i prijateqi ku}e

primeraka. To je gotovo koliko je ovog oktobra imala sva {tampa na tr`i{tu Vojvodine – 130.000, dodao je direktor, ukazuju}i na ekonomsku krizu koju od po~etka godine nije uspelo da pre`ivi {est dnevnih listova, od ukupno 22. Ipak, “Dnevnik” je, po wegovim re~ima, u oktobru bio me|u tri najtira`nija u Vojvodini, a vikendom i lider, kojeg prepoznaju i ogla{ava~i, najpoznatije strane i doma}e kompanije.

Vlaovi} je kazao da planovi ku}e za budu}nost ne zavise od samog preduze}a “Dnevnik Vojvodina pres”, nego od na{ih osniva~a.

– Nadam se da }e na{i osniva~i ovih dana posti}i najra-

Foto: F. Baki}

cionalniji dogovor – kazao je direktor DVP-a Vlaovi}.

Sve~anosti su prisustvovali i vojvo|anska vicepremijerka Ana Tomanova-Makanova, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, predsednik novosadskog parlamenta Aleksandar Jovanovi}, ~lan Gradskog ve}a @ivko Makari}, zamenik na~elnik novosadske policije Stevan Krsti}, predsednik Skup{tine akcionara DVP-a Vernan Heri}, te drugi gosti i prijateqi ku}e.

Na sve~anosti su uru~ene i jubilarne plakete zaposlenima koji u “Dnevniku” rade 10, 20, 25 i 30 godina.

S. Nikoli}

Ponedeqak bez prvog {kolskog ~asa Unija Sindikata prosvetnih radnika Srbije je za ponedeqak zakazala {trajk upozorewa, pa nastave ne}e biti prvog ~asa u prepodnevnoj i poslepodnevnoj smeni. Tako prosvetari `ele da izraze svoje nezadovoqstvo stawem obrazovnog sistema, kao i neprimerenom zakonskom regulativom. Predsednik Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine regija Novi Sad, Mirko Radeta je za “Dnevnik” najavio i druge aktivnosti.

– U ponedeqak u 11 sati u [kolskoj upravi ima}emo sastanak, na kojem }e u~estvovati delegati i nastavno osobqe pro-

gla{eno za tehnolo{ki vi{ak.

Izri~ito }emo tra`iti da se svi koji rade u prosveti u Sremskom i Ju`noba~kom okrugu, a progla{eni su za delimi~an ili potpuni tehnolo{ki vi{ak, prime na radna mesta za koja je raspisan konkurs – ka`e Radeta.

Ovaj zahtev prosledi}e i na~elniku prosvete za Ju`noba~ki okrug Petru Vi|ikantu, koji je, kako Radeta ka`e, voqan da im iza|e u susret. Ina~e, prvobitno je bilo dogovoreno da se u ponedeqak u podne sindikalci i okupe ispred [kolske uprave, ali se odustalo zbog pandemije gripe.

Q. Na.

DAN KADA JE SOMBOR POSTAO VARO[ KRAQEVINE SRBIJE

Majora i Buwevci nosili na rukama u~e{}e na Velikoj narodnoj Na ju~era{wi dan 1918. godiskup{tini, ~ija je odluka da se ne, ulaskom prvih ~eta pod koBa~ka, Banat i Barawa pripoje mandom majora Nikole Ili}a Srbiji zauvek Sombor pripojiBajke, Sombor je postao sastavla matici. ni deo Srbije. U spomen na taj dan lordmer mr Du{an Jovi} i delegacija Vojske Srbije, predvo|ena komandantom somborskog Prvog Centra obuke pukovnikom @eqkom Obradovi}em, polo`ila je venac na spomenik palim srpskim i ruskim dobrovoqcima iz Prvog svetskog rata, kao i na grob oslobodioca Sombora, majora Bajke.

Ulazak armije vojvode Petra Bojovi}a u Sombor odigrao se pod okriqem no}i, ali je razdragani narod prosto zakr~io ulice u i{~ekivawu.

Prema svedo~ewima Venci na spomeniku srpskim tada{wih Sombora- i ruskim dobrovoqcima ca, na rukama somborskih Srba Legendarni oslobodilac i Buwevaca, vojnici su prosto Sombora major Nikola Ili} odneti u zdawe Gradske ku}e, Bajka ostao je da `ivi u varo{i gde je dotada{wi gradona~elkoja ga je tako razdragano do~enik Lajo{ Klajner predao svu kala, ali mu to pobe|ena strana vlast majoru Ili}u, koji je nikad nije oprostila. Prvog opet vrlo brzo sve poluge vladana hortijevske okupacije, sti preneo na somborski Naiako ve} u dubokim godinama, rodni odbor Srba i Buwevaca. streqan je me|u prvima. WegoPredvo|eni svojim uglednikom vi zemni ostaci i danas prebidr Jocom Lalo{evi}em, Somvaju na somborskom Velikom borci su svega dve nedeqe kapravoslavnom grobqu. snije, uzeli vi{e nego aktivno M. Miqenovi}

GRADSKO VE]E ODLU^ILO O SPENSU

USKORO KRAJ AKCIJE „DRVO @IVOTA”

Novih 290 sadnica Jubilarno pe{a~ewe

Sportskim klubovima skupqi zakup Na sednici Gradskog ve}a odr`anoj prekju~e, Spensu je odobreno pove}awe cena zakupa termina za sportske klubove za osam procenata. Direktor Spensa Zvonimir Kaprocki nedavno je za „Dnevnik“ rekao da su oni predlo`ili novi cenovnik sa maksimalnim dozvoqenim pove}awem, i da su korekciju mo-

rali da zatra`e zbog pove}awa ostalih cena poput grejawa. On je dodao i da }e cene za gra|ane koji koriste sportske objekte ostati iste, ta~nije wih nisu podizali ve} samo zaokru`ivali. Primera radi, ako je cena karte za no}no kupawe bila 215, cena je podignuta na 220 dinara.

B. M.

Novosadska subota14.novembar2009.

Panikom do profita N

{titili. Na wihovo zaprepa{}ewe, cena maski sko~ila je i do deset puta. Neki apotekari se pravdaju da nisu, tobo`, oni krivi {to doma}ih maski nema, ve} su nabavili one iz uvoza po ceni od 110 do ~ak 1.000 dinara. Stariji Novosa|ani sugurno se se}aju starih dobrih vremena kada su i{li na obavezne ve`be iz civilne za{tite. Zato ako nisu razdu`ili opremu, neka je potra`e, jer }e prona}i dobro poznate zelene gas-maske, koje }e ih, sasvim je sigurno, boqe nego one uvozne za hiqadarku, za{tititi od novog gripa i ostalih respiratornih infekcija. Nazdravqe!

Q. Nato{evi}

Zavr{ena sezona prawa ulica S ju~era{wim danom preduze}e “^isto}a” zavr{ilo je ovogodi{wu sezonu redovnog prawa ulica, koja je trajala od 15. marta. U zimskom periodu prawe }e

se obavqati na mestima gde }e se odr`avati javne manifestacije i to iskqu~ivo ako vremenske prilike to omogu}e.

Q. Na.

U bioskopu „Vojvodina” dva filma U okviru manifestacije „Dani italijanskog filma“, u Art bioskopu „Vojvodina“ na Spensu, ve~eras }e biti prikazana

dva filma. „Mama Roma“ bi}e prikazan u 18, a „Qubav, la`i i mali fudbal“ u 20 sati.

B. P. P.

V REMEPLOV

^ajkanovi} otvorio Narodni univerzitet U sve~anoj sali stare zgrade Matice srpske koja je odavno sru{ena, 14. novembra 1924. arheolog Nikola Vuli}, sa Beogradskog univerziteta, odr`ao je predavawe „O postanku ~oveka“. Tako je po~eo rad Narodni univerzitet koji je, po uzoru na istoimenu ustanovu u Beogradu, organizovala Matica naprednih `ena kao sekcija Matice srpske. Svake druge srede predavawa, pred uvek punom salom, dr`ale su poznate li~nosti iz sveta nauke i tehnike, umetnosti i politike. Tako su Novosa|ani ~uli i re~ Veselina ^ajkanovi}a, vrsnog znalca obi~aja i verovawa anti~kih i savremenih balkanskih naroda, filozofa

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovosa|ani, oni revnosni i upla{eni zbog pojave novog gripa na vreme su pokupovali za{titne maske i na taj na~in u{tedeli novac. Ovi sre}ni sugra|ani su pre samo nedequ dana u privatnim apotekama kupovali hirur{ke maske za svega 10 dinara, a oni malo upla{eniji, napravili su zalihe epidemiolo{kim maskama za koje su izdvajali 140 dinara. A onda je po~elo “bombardovawe” informacijama, a iz sata u sat, smewivale su se vesti o broju obolelih i umrlih od posledica famoznog gripa.

Tada su i oni le`erniji pohrlili u apoteke ne bi li se ipak i oni koliko-toliko za-

Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar“ obele`i}e sutra 27 godina otkako se u kontinuitetu organizovano sprovode planinarsko-rekreativne aktivnosti i pe{a~ewe u prirodi. Jubilarno }e se pe{a~iti iz Novog Sada, preko Sremske Kamenice, do Popovice, a vodi~ }e biti Manojlo Mane Cvetanovski, u~esnik prvog pe{a~ewa. Polazak je u 9.30 ~asova ispred prostorija Planinarskog dru{tva na Trgu galerija broj 4.

I. S.

Ovogodi{wa akcija “Drvo `ivota” bi}e zavr{ena u utorak u 10 sati, sadwom koprivi}a u ulici Ilije Bir~anina 37. U okviru akcije ove jeseni je na pedesetak mesta u gradu posa|eno oko 290 sadica, a ukupna vrednost radova je oko milion dinara.

Na inicijativu grada, akciju je realizovao “Zavod za izgradwu grada” i preduze}e “Gradsko zelenilo”, a novac je obezbedila gradska uprava za za{titu `ivotne sredine.

Q. Na.

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] POLO@IO KAMEN TEMEQAC

Na Novom nasequ nova {kola u septembru Simboli~nim polagawem kamena temeqca, gradona~elnik Igor Pavli~i} sve~ano je ju~e na Novom nasequ, na uglu ulica Seqa~ke bune i Bate Brki}a, otvorio izgradwu novog objekta Sredwe {kole „Dr Milan Petrovi}“.

- Izgradwom ove {kole re{i}emo mnoge probleme dece s invaliditetom, a i wihovim roditeqima. Novoizgra|ena {kola mo}i }e upotpunosti da zadovoqi wihove potrebe. Decu treba da postepeno ukqu~ujemo u `ivot i da im pru`umo odrastawe koje zaslu`uju - izjavio je Pavli~i}. Grad je ove godine u ovaj projekat investirao oko 165 miliona dinara, a pored teku}e ekomnomske krize i slede}e godine nastavi}e se sa ulgawima, istakao je jo{ Pavli~i}.

- Uz podr{ku grada, nadamo se da }e novoizgra|ena {kola mo}i da primi prve |ake ve} po~etkom naredne {kolske godine u septembru - rekla je direktorka obrazovne ustanove „Dr Milan Petrovi}“ Slavica Markovi}.

„Golicavi car” za decu Na sceni za decu pozori{ta “Vesela korwa~a”, u Ulici Nikole Pa{i}a, od 17 ~asova igra se predstava “Golicavi car”, autora Pavla [oleta Jankovi}a.

U komadu koji je re`irao Bogdan Jankovi}, nastupaju Ru`ica Radman i Strahiwa Bojovi}. Ulaz je 150 dinara.

S. T.

„Blickrig” u Crnoj ku}i Novosadski „Blickrig“, jedan od va`nih bendova gradske pank scene ponikle devedesetih, svira ve~eras od 22 sata u Crnoj ku}i.

Koncert je najavqen kao `iva promocija novog albuma „Blickriga“, jednostavno nazvanog „2nd“, koji je nedavno objavio Studentski kulturni centar Novog Sada. Ulaznica ko{ta 250 dinara.

I. S.

je, edukacije i programi inkluzivnog karaktera.

Pored rehabilitacionih i prostora za individualni tretman i servisnu podr{ku, u {koli su planirane i takozvana polivalentna sala, namewena za edukacije, konferencije, semi-

Otvoreno gradili{te nove zgrade Sredwe {kole „Dr Milan Petrovi}” Foto: S. [u{wevi}

Ovaj objekat, kada bude zavr{en, ima}e 8.000 kvadratnih metara i bi}e opremqen po standardima neophodnima za boravak dece s invaliditetom. Markovi}eva je istakla da je {kola projektovana po principima dizajna sa specijalizovanim rehabilitaciono-terapeutskim celinama.

- Za tretman motori~kih poreme}aja predvi|en je bazen za hi-

RADOVI PO^ETKOM SLEDE]E NEDEQE?

Obnova „Arene” na pragu Renovirawe bioskopa „Arena“ po~e}e slede}e sedmice, saznaje“Dnevnik“. „O~ekujemo da gradsko preduze}e Urbanizam u ponedeqak, 16. novembra, odobri projekat sanacije i adaptacije za prvu fazu radova u prostorijama bioskopa. Ukoliko bude tako radovi mogu da po~nu odmah“, rekao je direktor firme „Art Vista“ Zoran Cvetanovi}.

Radovi }e se odvijati po etapama, a druga }e po~eti u decembru koja }e obuhvatiti rekonstrukciju objekta dodao je Cvetanovi}.

Kompanija „Art Vista“ je na 15 godina zakupila 2.070 metara kva-

Izlo`ba Ekslibris dru{tva Vojvodine

Ksenije Anastasijevi}, kwi`evnog kriti~ara Vinka Vitezice i dr.

N. C.

Izlo`ba pod nazivom „Prvi me|unarodni konkurs Ekslibris dru{tva Vojvodine“ bi}e otvorena danas u 19 ~asova u galeriji „Prometej”. @iri konkursa na ~elu s predsednikom Milanom Jak{i}em, dodelio je gran pri beloruskom umetniku Juri Jakovenku, prvu nagradu Irini Jelatini iz Rusije, druga nagra-

droterapiju, kinezi-sala i elektro-terapeutski blok, za u~enike s o{te}ewem vida tiflo kabinet i adekvatne senzorne sobe, za u~enike sa o{te}ewem sluha audiokabinet i specijalizovane u~ionice - nabraja Markovi}eva. Ka`e tako|e da }e u {kolu i}i deca razli~itog tipa ometenosti, ali }e u woj biti organizovane i dokvalifikacije, prekvalifikaci-

nare, koncerte, predstave i sli~no, radionice za prakti~nu nastavu u petnaest obrazovnih profila s prodajno-uslu`nim prostorom, u~ionice, kabineti, fiskulturna sala, u~ionica i sportski tereni na otvorenom.

Za u~enike je predvi|en i internatski sme{taj s kapacitetom od 40 le`ajeva. Predvi|eno je da {kolu poha|a izme|u 500 i 600 |aka.

N. Vukovi}

da je oti{la u Koreju, u ruke umetnika Kumnam Bank, a tre}u nagradu je osvojila umetnica Ranka Lu~i}-Jankovi} iz Srbije.

Na prvi konkurs Ekslibirs dru{tva Vojvodine odazvalo se 214 umetnika iz 44 zemqe sa 623 rada. Galerija se nalazi na Trgu Marije Trandafil 11.

N. V.

dratnih prostora „Arene“, po ceni od 102 dinara mese~no za metar kvadratni, u wegovu rekonstrukciju i opremawe bi}e ulo`eno oko dva miliona evra. Re~ je o multipleks bioskopu, koji }e bi-

ti opremqen najsavremenijim 35 milimetarskim i digitalnim projektorom, {to }e, pored prikazivawa filmova snimqenih u novim, visokim tehnologijama, omogu}iti i prenose mnogih zna~ajnih kulturnih doga|aja: muzi~kih koncerata, operskih, baletskih i drugih predstava.

Novi vlasnik „Arene“ obavezao se da zaposli i najmawe deset radnika biv{eg „Zvezda filma“ u ~ijem je vlasni{tvu bila „Arena“. Najavio je zapo{qavawe jo{ petnaestak mladih, kojima bi to bilo prvo zaposlewe.

N. V.

U SINAGOGI U PONEDEQAK

Horovi za Dan tolerancije Koncertom horske muzike “Pevana molitva” Novi Sad }e u ponedeqak u 20 sati u Sinagogi obele`iti Me|unarodni dan tolerancije. U programu }e u~estvovati hor novosadske jevrejske op{tine “Ha{ira”, kamerni hor “Pro muzika” iz Subotice, kamerni hor “Zvoni” iz Selen~e, hor “Rozanov” iz \ur|eva i me{oviti hor KUD “Svetozar Markovi}” i inkluzivni me{oviti hor “Ison”.

Gosti }e biti mlada pijanistkiwa iz Subotice Noemi Uta{i, u~enica tre}eg razreda O[ “\or|e Nato{evi}” Brana @ivkovi} i u~enik drugog razreda iste {kole Filip Balo{.

Ulaz na koncert je slobodan.

Ovo je 14 godina kako se obele`ava Me|unarodni dan tolernacije koji je progla{en na Generalnoj konferenciji UNESKO-a u Parizu 16. novembra 1995. godine.

S. K.

subota14.novembar2009.

U „RADOSNOM DETIWSTVU” PO[TUJU LISTU PRIORITETA

Glanca se vrti} „Masla~ak” U toku je renovirawe vrti}a “Masla~ak” na Limanu 3. Majstori trenutno zamewuju krov, a kada zavr{e, po~iwe obnova toaleta za

decu i osobqe. Nakon toga zamewiva}e se i parket. Posao je poveren preduze}u “ Drina kop”, a zavr{etak radova se o~ekuje kroz mesec dana. Direktor Pred{kolske usta-

nove “Radosno detiwstvo” Borislav Samarxi} ka`e za “Dnevnik” da ovo renovirawe vrti}a spada u redovno teku}e odr`avawe objekata, koji su na listi prioriteta.

- Novac smo dobili od uprave za obrazovawe, a re~ je o 24 miliona dinara. Taj novac se koristi za sve vrti}e koji su na listi prioriteta. Obdani{te “Masla~ak” sagra|eno je pre 30 godina, a najve}i problem je bio krov koji je na nekim mestima proki{wavao – rekao je Samarxi}.

Podsetio je da ova ustanova tokom raspusta, svake godine kre~i i sre|uje sve vrti}e, kako bi deca imala optimalne uslove za boravak.

Q. Na.

PREDUZE]E „YONI BALKAN GRUP”

Vredan dar obdani{tima U okviru Sajma invesicija i nekretnina koji se odr`ava na Novosadskom sajmu, preduze}e “Xoni balkan grup” iz Novog Sada obelodanilo je da }e uskoro uru~iti vrednu donaciju PU “Radosno detiwstvo”. Re~ je o daru vrednom 1.000.000 dinara, a obuhvata ugradwu instalacija centralizovanog sistema za usisavawe “Duo Vac”.

Ovaj sistem bi}e instalitan u pet vrti}a koji se nadogra|uju, a re~ je

o dva vrti}a na Limanu 1, dva na Novom nasequ i jednom u ulici Save Kova~evi}a. Re~ je o ugradwi crevnih mre`a kroz zidove vrti}a.

Kada “Radosno detiwsvo” kupi nove usisiva~e, posao }e im biti olak{an, jer }e se usisavati samo uz pomo} jedne cevi. Usisiva~ }e biti sme{ten u radnu prostoriju, ima}e pre~i{}iva~e i filtere i na jednom mestu }e se izbacivati sva prqav{tina i pra{ina.

Q. Na.

G17 PLUS IZBEGAVA SOCIJALNI DIJALOG S TURIZMOLOZIMA IZ TONS-a

Prekid {trajka uz pregovore

Dirktorica Turisti~ke organizacije Novog Sada (TONS) Dragana ]irakovi} izjavila je da }e turizmolozima u {trajku u ponedeqak dostaviti predlog sporazuma za prekid {trajka, u kojem }e kako je navela, {trajka~ima predlo`iti, da ne}e biti {ikanirani {to su u protekla dva meseca {trajkovali zbog lo{eg materijalnog polo`aja. ]irakovi}ka je rekla da ne prihvat wihov predlog da posle prekida protesta po~nu pregovari o potpisivawu kolektivnog ugovora, da im se plati vreme koje su proveli u {traku i da se prizna reprezentativnost sidnikata "Solidarnost"kojem pripadaju.

- Nismo protestovali svojom krivicom, ve} zato {to biv{i direktor Jovan Ivanov nije `eleo socijalni dijalog s nama. Wegova krivica je i potvr|ena wegovom smenom - rekla je predsednica sin-

dikata u TONS-u Gordana Stojakovi}.

TONS je u raspodeli gradske vlasti pripao partiji G17 plus, koja je smenom direktora poku{ala da umiri {trajka~e. Druge politi~ke partije u gradskoj vlasti za sada se ne ukqu~uju u ovaj problem, verovatno radi mira u koaliciji.

- Nismo zadovoqni predlogom dirktorice ]irakovi}, jer ni{ta ne dobijamo - rekla je predsednica sindikata Stojakovi}.

U TONS -u je zaposleno deset radnika, ~etiri turizmologa su u protestu, od pet koliko je prvobitnno bilo u {trajku, jer je jedan dao otkaz posle bezmalo tri decenije rada u turizmu. Ostali zaposleni u TONS-u su direktorka, biv{i direktor koji je ostao da radi i pomo}nici direktora.Wihova primawa su daleko izdan gradskog proseka.

Z. D.

Danas Skup{tina NP-a Skup{tina Narodne partije, na kojoj }e u skladu s novim Zakonom o politi~kim strankama biti izabrani najvi{i organi stranke, odr`ava se danas u 13.30 ~asova u amfiteatru Spensa. Nakon Skup{tine }e se ispuniti svi uslovi za preregistraciju Narodne partije, poru~uju iz ove stranke.

I. S.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

DNEVNIK

GRADONA^ELNIK IGOR PAVLI^I] NAJAVIO VELIKE GRADSKE INVESTICIJE PO MODELU JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA

Sazrelo za pre~ista~ otpadnih voda Javno-privatno partnerstvo, kao koncept koji se pokazao uspe{nim u zapadnim zemqama u oblastima u kojima vlast nije imala dovoqno novca za investicije, bi}e kao model „pona{awa“ uvedeno i u novosadski javni sektor. Gradona~elnik Igor Pavli~i} ve} je najavio nekoliko projekata koji bi mogli da budu realizovani po ovom receptu, uz pomo} strate{kih partnera.

Re~ je komunalnim sistemima, a me|u wima su centralni pre~ista~ otpadnih voda, gradska deponija i podzemne gara`e.

Investitori se ve} dosta dugo interesuju za ulagawe u ovu oblast, ali zbog nedostatka propisa i pre svega ekonomske krize, ovakve saradwe do sada nije bilo.

U me|uvremenu, teren je sazreo, kriza popustila, a ohrabreni gradski oci u kalendar aktivnosti za slede}u godinu ve} su upisali me|unarodne tendere za ove investicije.

- Ve} po~etkom slede}e godine nameravamo da raspi{emo me|unarodni tender i poverimo investitoru da izgradi centralni pre~ista~, koji ko{ta izme|u 50 i 60 miliona evra. Danas smo do{li u takvu situaciju da imamo pote{ko}a s vodosnabdevawem, slabiji pritisak, s jedne strane, a i iz-

vori{ta vode nalaze se uz Dunav gde nam se uliva kanalizacija. To dovoqno govori koliko nam je neophodan pre~ista~ a, pored toga, poveza}emo crpne stanice koje se izlivaju u

Uz pomo} strate{kih partnera, grad bi napokon mogao dobiti centralni pre~ista~ otpadnih voda, podzemne gara`e i urediti gradsku deponiju Dunav i izgradi}emo tunel pre~nika oko tri metra koji }e odvoditi otpadne vode. Zavr{ili smo studiju izvodqivosti i namera nam je da uradimo javno-privatno partnertsvo – rekao je Pavli~i}, podse}a-

IZMEWENA TRASA AUTOBUSA GRADSKE LINIJE OSAM

S Novog naseqa drugim putem

Danas i sutra autobusi gradskog prevoznika na liniji osam Novo naseqe - Centar - Liman jedan saobra}a}e izmewenom trasom zbog rekostrukcije pru`nog prelaza. Saobra}aj }e biti delimi~no obustavqen od Ulice Stojana Novakovi}a do Suboti~kog bulevara. "Osmica" }e zato iz pravca Novog naseqa s Bulevara Jovana Du~i}a skretati levo u Bulevar Slobodana Jovanovi}a , zatim i}i desno na Bulevar vojvode Stepe i onda nastaviti desno Suboti~kim bulevarom. S tog bulavara autobusi }e i}i levo u Ulicu Haxi Ruvimovu i nastaviti redovnim putem. I iz centra "osmica" }e i}i izmewenom trasom.

Z. D.

„^isto srce” Milo{u Vasi}u Bogoslovija u Sremskim Karlovcima proslavila je svog za{titinika Svetog Arsenija Sremca prvog svetom arhijerejskom liturgijom u Sabornoj crkvi, koju su slu`ila trojica episkopa, rezawem slavskog kola~a i duhovnom akademijom u sve~anoj sali {kole.

Osim {to je prilika za podse}awe na rezulatate rada u prethodnoj godini, u toj crkveno -prosvetnoj ustanovi internatskog tipa na sve~anoj akademiji se tradicionalno dodequju nagrade najboqim

ju}i da je ovakav vid javno-privatnog partnerstva ve} primewen u Leskovcu i Jagodini i najavquju}i da }e Novi Sad u ovoj oblasti tra`iti najboqe svetske partnere.

|acima i onima koji su se istakli u pisawu literarnih radova na odre|ene teme, kao i u vannastavnim aktivnostima.

Ove godine za najboqeg u~enika progla{en je Nikola Erceg, kome je pripao zlatnik, dar Dragice Vu~kovi} iz Novog Sada. Specijalnu nagradu pod nazivom “^isto srce”, koja postoji samo u ovoj {koli, dobio je Milo{ Vasi}. To je priznawe za dobrotu, koje svake godine ponese jedan u~enik na osnovu glasawa ostalih |aka.

Z. Ml.

Podzemne gara`e su slede}i projekat koji Grad `eli da realizuje uz pomo} privatnog kapitala.

- Novi Sad, ina~e, ima probleme s parkirawem, a naro~ito za qude koji dolaze u centar

i taj problem se ne mo`e druga~ije re{iti, osim izgradwom podzemnih gara`a. Gradi}emo ih ispod svih zna~ajnih trgova i za taj posao tra`iti strate{kog partnera na me|unarodnom tenderu. Onaj ko izgradi sve {to je predvi|eno projektom dobi}e na upravqawe gara`u na du`i vremenski period – najavio je Pavli~i}.

Strani investitori zainteresovani su i za gradsku deponiju, koja bi po ovom principu tako|e mogla da bude dokapitalizovana.

Na nedavno odr`anoj konferenciji za novinare o javnoprivatnom partnerstvu, predstavnici Ministarstva ekonomije su rekli da bi Zakon o privrednim dru{tvima trebalo da se izmeni, kako bi se obezbedilo {to vi{e transparentnosti; a pomenuto je i dono{ewe Zakona o javnoj svojini, kako bi se obezbedilo da lokalne samouprave budu vlasnici imovine na svojoj teritoriji. Oni su kao teren gde bi moglo da za`ivi pratnerstvo javnog i privatnog sektora pomenuli ulagawe u obnovqive izvore energije, kao {to su mini hidroelektrane i infrastrukturni komunalni projekti, odnosno postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda.

L. Nikovi}

VETERNI^ANI NA TRIBINI DSS-a TRA@ILI DA U\U U PRVU ZONU PREVOZA

Skupa karta na korak od GSP-a

Gra|ani Veternika pokrenuli su inicijativu da wihovo mesto postane deo prve zone Gradskog saobra}ajnog preduze}a, {to bi zna~ilo da karta na liniji 52 ko{ta 40 umesto dosada{wih 80 dinara. Oni smatraju da je nelogi~no da budu, kako ka`u, gra|ani drugog reda i pla}aju skupqe karte dok to nije slu~aj sa onima koji `ive na Klisi, Adicama ili Sremskoj Kamenici podse}aju}i da neki od wih `ive samo na nekoliko stotina metara od gara`e GSP-a.

Tim povodom Demokratska stranka Srbije (DSS) organizovala je tribinu u prostorijama MZ "Veternik", a pre toga vi{e od 800 `iteqa naseqa na zapadu grada potpisalo je peticiju u kojoj ka`u da `ele da budu "ravnopravni sa ostalim gra|anima Novog Sada".

Jedan od organizatora skupa i predsednik Mesne organiza-

cije DSS-a Ilija Srebro kazao je cena karte koju pla}aju u zna~ajnoj meri uti~e na materijalni polo`aj Veterni~ana, kao i da se nada da }e se wihova inicijativa na}i pred odbornicima Skup{tine grada.

Na tribini se mogla ~uti ocena da je aktuelno zonirawe grada zastarelo, kao i da nije prikladno da je Novi Sad podeqen na devet saobra}ajnih zona, dok, s druge strane, u Beogradu postoje - dve. Funkcioneri DSS-a ponovili su svoj stav da je potrebno novo zonirawe teritorije na kojoj saobra}aju linije GSP-a i ocenili da su linije prema Veterniku i Futogu najisplativije {to je razlog vi{e da cene karata postanu ni`e. Veternik prema posledwem popisu ima blizu 20.000 stanovnika i spojen je s gradskim jezgrom.

D. A.

^ITAOCI PI[U SMS 065/47-66-452 & 063/366-977

Kontejneri be`e od sme}a?

Ministar zdravqa i wegov glavni epidemiolog ovih dana ~esto nas informi{u o novom (meksi~kom) gripu i vakcini koja }e se uskoro uvoziti (preko firme g. Mi{kovi}a) i koja }e (zbog ~itavog procesa) biti delotvorna tek za dva meseca. Ne lip{i magare do zelene trave!

Usput, ve~iti ministar pla{i narod „potpisima“ za vakcinu, kao nekad ona Slobina ministarka zdravqa pomra~ewem Sunca, sve zbog preusmeravawa pa`we.

Ni re~i o tome za{to u domovima zdravqa odavno vi{e nema vakcine za sezonski grip koji je, kako smo ~uli od wega, jednako opasan za rizi~ne grupe gra|ana, a ni za{titnih maski (papirnih, pamu~nih, epidemiolo{kih) u apotekama. „Maske nisu mnogo korisne“, re~e epidemiolog i osta `iv. Sramno! Zna on dobro da su korisne ali nisu letos nabavqene.

063/8776...

*** Najve}a benzinska pumpa u Vojvodini, nalazi se u samom centru grada, ispred televizije, preko

zaga|ewa? I sam naziv Velika pe~urka ne zvu~i sigurno, vi{e asocira na strahote u Hiro{imi i Nagasakiju. Premestite to ~udo

puta suda, uprave obdani{ta, sportskog centra i stambenih zgrada. Vrlo ekolo{ki zdravo i bezbedno za gra|ane i decu? Najnovije iznena|ewe je veliki rezervoar za auto gas! Gde su ekolozi, inspekcije, mera~i isparewa i

van grada i napravite igrali{te za decu.

064/1947... *** Godinama su kontejneri stajali na uglu Petra Drap{ina i Laze Kosti}a. Potom ih je neko

samovoqno odgurao do @elezni~ke. Sada su u Sremskoj.

Uskoro na SPENS-u? [ta radi Gradska ~isto}a? Imaju li oni ikakvu odgovornost u postavqawu i ~uvawu kontejnera, ili je re~ o "autonomiji" istih? Posledica: prqav{tina ogavna u centru grada.

063/537... *** Kome je bog ujak lako }e krsnu slavu da proslavi. Tako i Samarxi}, direktor pred{kolske ustanove, re~e vrti}i nisu zatvoreni gripe radi, rade daqe smawenim kapacitetom ali apeluje na roditeqe da ostave decu kod ku}e? Molim vas obja{wewe, to pi{e u „Dnevniku“. Zbog ~ega, za{to, kako to? Doti~ni to li~no u svom interesu preporu~uje ili kao ~lan gradskog {taba protiv gripe, doti~ni sa istupom koji se kosi sa istupom ministarstva zdravqa i obrazovawa.

064/2491...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

subota14.novembar2009.

9

KOMISIJA ZA PRA]EWE EPIDEMIJE

Broj gripoznih ne raste znatno Prema podacima Komisije za pra}ewe epidemije gripa u Novom Sadu, a na osnovu izve{taja o pregledanim pacijentima u Domu zdravqa, nema znatnijeg porasta pacijenata sa simptomima novog gripa u odnosu na pret-

hodne dane, saop{teno je iz kabineta gradona~elnika. [to se ti~e broja dece u vrti}ima PU „Radosno detiwstvo“, stawe je sli~no kao i prekju~e.

U saop{tewu se daqe ka`e da se situacija na teritoriji

Novog Sada i daqe pa`qivo prati, a preporuka ~lanova Komisije gra|anima je da se pridr`avaju mera prevencije, odnosno da se, ukoliko dobiju simptome gripa, jave odabranom le-

karu, nakon ~ega }e dobiti detaqna uputstva kako da daqe postupaju.

B. M.

U GERONTOLO[KOM CENTRU

RAPORT IZ JAVNIH I JKP PREDUZE]A

Ograni~ene posete

Komunalci zdravi kao dren

U Gerontolo{kom centru “Novi Sad” donete su sve mere prevencije zbog progla{ewa epidemije gripa H1N1. Portparol u toj ustanovi Milena Leti} rekla je ju~e za na{ list da su posete delimi~no zabrawene. Saznajemo da za sada nema obolelih korisnika.

- U stacionaru gde le`e nepokretni bolesnici, srodnicima je preporu~eno da ne dolaze u posete. Ukoliko ipak do|u, dobiju masku i obavezno moraju da operu ruke sredstvom za dezinfekciju – navela je Leti}eva.

Korisnicima koji se nalaze u apartmanskom delu zgrade i koji su pokretni odr`ano je predavawe o novom gripu.

Q. Na.

Radnici u komunalnim preduze}ima su zdravi i u slu`bi su gra|ana, rezultat je ankete koju je ju~e „Dnevnik“ sproveo pitaju}i portparole gradskih komunalnih firmi da li komunalci dolaze na posao, ili zbog seznske prehlade i novog virusa gripa koriste bolovawe.

U „Lisju“ smo ~uli da nije vanredna situacija, ve} naprotiv sve funkcioni{e kao i pre nego {to je progla{ena epidemija. I u „Toplani“ je isto tako.Oni svakodnevno o zdravstvenom stawu radnika

obave{tavaju do deset sati Institut za javno zdravqe Vojvodine, {to uostalom ~ine i druge gradske firme. Kada Institut obradi podatke {aqe ih gradskoj Komisiji za pra}ewe gripa.

Sve je redovno i u „Vodovodu i kanalizaciji“, rekao nam je portparol Davor Santra~.

U „^isto}i“ ima nekoliko radnika prehla|enih, ali portparol Milica Vlaisavqevi} ka`e to da nije alarmantno, s obzirom da u firmi radi 652 radnika.

Autobusi gradskog prevoznika redovno saobra}aju, {to je znak da su voza~i zdravi.

Ako se oni razbole, pisali smo, Gradsko saobra}ajno preduze}e }e redukovati prevoz.

U Sportsko poslovnom centru „Vojvodina“ i u „Informatici“nema obolelih. I u ZIG-u su svi zdravi, kazala je {ef Slu`be za informisawe Vesna Kati}. U „Urbanizmu“ nekoliko radnika ne dolazi na posao, jer neguju prehla|enu decu ili i oni imaju prehladu.

Z. D.

KARLOVCI I H1N1

Sumwive {aqu u Novi Sad U ambulanti Doma zdravqa u Sremskim Karlovcima pove}an je ovih dana broj pacijenata s respiratornim infekcijama, pra}enih povi{enom temperaturom. Da li me|u Karlov~anima ima obolelih od novog gripa, nije bilo mogu}e saznati u toj zdravstvenoj ustanovi, po{to zaposleni nisu ovla{}eni da daju takve podatke.

Ipak, od {efa ambulante dr Danijele Vlasa}evi} smo saznali da u objektu postoji soba za izolaciju, gde se pregledaju svi pacijenti s pove}anom temperaturom, a slu~ajevi sumwivi na virus novog gripa upu}uju se u Novi Sad na daqi tretman i preglede.

Za razliku od O[ “23. oktobar” i Karlova~ke gimnazije,

koje po odluci Izvr{nog ve}a Vojvodine ne rade do 16. novembra, poput ostalih {kola u Srbiji, Bogoslovija svetog Arsenija Sremca Prvog nije prekidala rad. Po re~ima rektora Bogoslovije protojereja-stavrofora Du{ana N. Petrovi}a, niko od |aka ove {kole internatskog tipa, za sada nije oboleo od gripa H1N1.

Spavaonice, u~ionice i druge prostorije u kojima borave u~enici dodatno se dezinfikuju, a obavezna je i dezinfekcija ruku pre ulaska u trpezariju.

Pove}ane mere prevencije vladaju i u karlova~kom vrti}u “Kockica”, gde trenutno boravi mawi broj dece nego ina~e, ali ne zbog bolesti, kako su nam objasnili, ve} zato {to je u toku raspust u {kolama, pa roditeqi tad zadr`avaju pred{kolce kod ku}e.

Z. Ml.

Autor: Marija Mihaq-Milovanov

AKCIJA CENTRA ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIKA”

Fotke u trci za nagrade

Na stranama „Novosadske hronike“ po~eli smo da objavqujemo fotografije s Me|unarodnog festivala uli~nih svira~a pristigle na fotokonkurs koji su organizovali Centar za kulturnu animaciju i „Dnevnik“. Svakog dana, sem nedeqe, bi}e objavqena po jed-

Sa za{titnom maskom na licu, trudnica je ju~e iza{la iz Betanije da pro{eta po dvori{tu.

Preventiva mesto ne bira, a pogotovo kada se pojavi na

samoj granici ustanove u kojoj novi `ivot tek po~iwe, i realnosti u kojem nevidqivi virus potencijalno vreba telo svakog prolaznika.

S. T.

OD PONEDEQKA

O~ekuju povratak dece u vrti}e Svi vrti}i ustanove “Radosno detiwstvo” rade po normalnom re`imu, puno radno vreme, uz sve mere preventivne za{tite dece i zaposlenih. U dane vikenda za sve informacije zainteresovani roditeqi mogu se obratiti na telefone 063/560924 i 563-508. Direktor te ustanove Borislav Samarxi} rekao je za “Dnevnik” da je ju~e u vrti}ima bilo 2.050. dece, a da od ponedeqka o~ekuju da }e ih biti jo{ vi{e.

- Po{to u ponedeqak po~iwe nastava u {kolama, i mi o~ekujemo da }e do}i oko 4.500 mali{ana.

Roditeqi ~ija su deca kod ku}e ostala preventiv-

no, kada budu dovodili mali{ane u vrti} ne moraju da donose potvrde od lekara, dok roditeqi koji su prijavili bolest deteta potvrdu moraju da donesu – istakao je na{ sagovonik.

Ka`e da je oko 600 roditeqa prijavilo da su im mali{ani bolesni, ali da nije re~ o novom gripu, ve} o sezonskim respiratornim infekcijama. Tako|e je naveo da ni jedan zaposleni iz ove ustanove nije oboleo. U vrti}ima su i daqe na snazi sve mere prevencije, a Samarxi} ka`e }e vaspita~i i patrona`na slu`ba ku}i vra}ati decu koja ka{qu ili im je zapi{en nos.

Q. Na.

na fotografija od svakog autora. @iri }e izabrati tri najboqe, a wihovi autori dobi}e po fotoapart.

Najuspeliji radovi s konkursa bi}e predstavqeni i na izlo`bi koja }e prethoditi slede}em Festivalu uli~nih svira~a.

A. V.

OMLADINA SPO-a U AKCIJI

Flajerima protiv {e}erne bolesti Omladina Srpskog pokreta obnove obele`ila je ju~e Svetski dan borbe protiv dijabetesa akcijom deqewa informativnog materijala o ovoj podmukloj bolesti i o preventivnim merama za wegovo spre~avawe. Omladinci SPO-a su od 12 do 17 ~asova na punktovima u Dunavskoj ulici i ispred „Merkatora“ delili flajere gra|anima, koji su uz to mogli da kupe minijaturne ikone, dok je sav prihod od wihove prodaje namewen Eduka-

Odbrana od nevidqivog

Fotografija: Gajda{

tivnom centru za borbu protiv dijabetesa dece i omladine.

Predsednik Gradskog odbora Srpskog omladinskog pokreta obnove Vladimir Krsti} rekao je da je akcija motivisana ~iwenicom da sve vi{e mladih boluje od dijabetesa iako se preventivnim merama - pravilnom ishranom, redovnim bavqewem fizi~kim aktivnostima i izbegavawem stresa - rizik od nastanka {e}erne bolesti mo`e zna~ajno umawiti.

I. S.

„Por{e” ispred Spensa Promotivna akcija kompanije „Por{e Novi Sad“, u kojoj }e u~estvovati studenti Akademije umetnosti, po~iwe danas u 17 ~asova na platou is-

pred Spensa. Akcija „Por{ea“ organizuje se uo~i otvarawa velikog salona ove auto-ku}e, najavqenog za 3. decembar.

I. S.

U OKVIRU SAJMA VEN^AWA PO^ETKOM DECEMBRA

Sudbonosno „da” za 50 parova U okviru prvog “Sajma ven~awa”, koji }e od 4. do 6. decembra biti odr`an u hotelu “Park”, bi}e prire|eno kolektivno ven~awe 50 parova pod pokroviteqstvom Grada. Ceremonija je za mladence besplatna i odigra}e se prvog dana sajma. U ekskluzivnoj “Bal sali” hotela “Park” mladenci }e izgovoriti sudbonosno “da”. Nakon toga }e se luksuznim automobilima voziti do platoa ispred Spensa, gde }e odigrati prvi bra~ni valcer, a potom je predvi|en prijem uz {ampawac u sve~anoj sali Gradske ku}e.

Parovima koji se budu ven~ali u toku “Sajma ven~awa” na

raspolagawu su besplatne ven~anice, “buketi sre}e” , “mega litre” {ampawca i nagradna putovawa. S obzirom da je broj u~esnika ograni~en, a ve} se prijavilo 26 parova, organizatori, agencije “New look” i “Interfest”, pozivaju parove iz cele Srbije da se do kraja novembra prijave na brojeve telefona 062/ 817 44 55 i 065/ 505 505 3.

- Ven~awe bi trebalo da predstavqa samo po~etak iznena|ewa i ponuda koje pripremamo posetiocima “Sajma ven~awa” - ka`e direktorka “Interfesta” Nata{a Budisavqevi}.

Z. Ml.

VESTI Obuka za „Zeleni telefon” Obuka volontera za rad na javnom servisu “Zeleni telefon” bi}e odr`ana od 20. do 22. novembra u prostorijama Pokreta gorana, na Pozori{nom trgu 2, a svi koji `ele da se prijave mogu to jo{ danas da u~ine od 8 do 16 sati u kancelariji ove organizacije ili na broj telefona 0700 123456, kao i na internet adresi: zelenitelefon@gmail.com. Na trodnevnoj obuci volonteri }e saznati koji su to ciqevi i principi “Zelenog telefona”, kako se re{avaju slu~ajevi i upoznati se s dosa-

da{wim rezultatima. U obuci }e pored dugogodi{wih aktivista i volontera u~estvovati i koordinator “Mre`e zelenih telefona Hrvatske” Valentina Mesari}.

“Zeleni telefon” je javni servis, koji omogu}ava svima da aktivno u~estvuju u za{titi svoje okoline.

Broj telefona 0700 123456 i e-mail adresa: zelenitelefon@gmail.com svakodnevno su od 8 do 16 sati na raspolagawu gra|anima za prijavu problema koji ugro`avaju `ivotnu sredinu. Nastao je 2007. godine u Novom Sadu i u proseku prima tri poziva dnevno. Do sada je 35 odsto prijavqenih slu~ajeva re{eno.

Z. Ml.

subota14.novembar2009.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop „Jadran“: „Ma~ak u ~izmama“ (u 11, 17 i 18.30), „Edit i ja“ (20), „Spaliti nakon ~itawa“ (21.45)

POZORI[TA Pozori{te mladih, mala sala: „Princ ledenko“ (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka“, Tematska izlo`ba „Kada u kujni vlada red...“ Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka.

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“ (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“ Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, Izlo`ba grafi~ara Milana Stanojeva (od 1 do 31. okotbra).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ksenija Pe{ikan-Cvetkovi}, Jasna Kova~, Dijana Ga}anovi} i Aleksandra Paro{ki iz Novog Sada, Slavica Nikoli} iz Ba~ke Palanke, Ksenija A}imovi} iz Sremske kamenice, Nata{a Po`arev iz Mo{orina, \en|i Bo`oki iz Be~eja, Daliborka ]uji}-Risti} iz In|ije, DE^AKE: Katarina Bugaxija-^voki}, Lada ^ovi} i Silvana Isenovi} iz Novog Sada, Jelena Mikeli} iz Sremske Kamenice, Olivera Bo`i}, Marija Alfirovi} iz In|ije, Jaroslava Ferko iz Kisa~a, Miona Rado{ iz Ba~ke Palanke, Qiqana Samarxi} iz Gajdobre i Vesna ^elovski iz Kulpina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Alija Suqe Ja{arevi} (1923) u 9.45, Tamara Aleksandra [alaji} (1924) u 10.30, Julijana Katalina Hubert (1937) u 11.15, An|elija Save Hajdukovi} (1930) u 12, Nada Bogdana Gojkovi} (1948) u 12.45, Jovanka Stevana Nedi} (1929) u 13.30, Mile Jovana Grbi} (1932) u 14.15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Stevan Stevana Gal (1925) u 13 ~asova. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Milan \ura|a Jagodi} (1941) u 14 sati.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

10

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „PROF. DR S. KARAHODA”, Petra Drap{ina 50, tel: 6614-933

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.co.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KO-AKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar- autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „TRIO MOTORS”, delovi za japanska i korejska vozila, Futo{ka 102, tel: 6623-007, 529-278, faks: 4720-956, www.triomotors.co.yu e-mail: office@triomotors.co.yu „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK BOQA DOSTUPNOST IPA FONDOVIMA

subota14.novembar2009.

11

U ORGANIZACIJI SOMBORSKE FILIJALE NSZ

Definisane zajedni~ke Prvi sajam manifestacije zapo{qavawa invalida KIKINDA: Kikindska op{tina je 2002. godine ostvarila saradwu sa gradom iz Ma|arske.

Delegacija ma|arskog grada Ki{kunfele|haz posetila je predstavnike kikindske lokalne samouprave, jer je prona|en zajedni~ki interes da se projektima konkuri{e za sredstva u IPA fondovima.

Delegaciju Ki{kunfele|haza predstavqali su odbornik u gradskoj skup{tini i predsednik za me|unarsodnu saradwu Imre Karmawo{, kao i menaxerka za IPA programe Evrop-

ske unije Kristina Ferenci. Sa predsednikom Skup{tine op{tine [andorom Talpaijem i wegovim zamenikom Goranom Dumtrovim razgovarano je o zajedni~kom nastupu prema IPA fondovima Evropske unije koji su nameweni za me|udr`avnu regionalnu saradwu.

Zajedni~ki projekat ima naziv „Razvoj tematskih puteva kulturnog nasle|a”, a Kikinda i Ki{kunfele|haz definisali su zajedni~ke manifestacije u Kikindi i Ma|arskoj od aprila 2010. do novembra 2011. Radi se o

manifestacijama: „Dani ludaje”, Festival narodnih orkestara Kikinde – Fenok, etnokamp u Ruskom Selu, sajanske „@etela~ke sve~anosti”, kao i Uskr{we sve~anosti u Mokrinu.

Plan je i da se urade zajedni~ke bro{ure u vezi tematskih istorijskih puteva, kao i o predstavqawu seoskog turizma u obema op{tinama. Naredni sastanak bi}e odr`an u Ma|arskoj, a u predspristupnim fondovima Evopske unije za ove namene predvi|ena je od 100.000 do 300.000 evra.

A. \.

SOMBOR: U organizaciji somborske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u somborskom Sportskom centru “Soko” ju~e je odr`an prvi Sajam zapo{qavwa osoba sa invaliditetom. Prema re~ima Jasne Miqenovi}, zamenice direktora Filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, na sajmu je predstavqen novi Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu odoba sa invaliditetom. Koliku va`nost ima ovaj doga|aj za osobe sa invaliditetom, go-

vori i podatak da je u somborskoj Filijali sa podru~ja Zapadnoba~kog okruga evidentirano oko 500 nezaposlenih invalidnih osoba, dok je wih 300 ju~e organizovano do{lo na sajam i izjasnilo se da tra`i posao. Somborska Filijala NSZ je snosila sve tro{kova dolaska ovih osoba, a organizovani su autobuski prevozi i iz Kule, Oxaka i Apatina.

-Evidentna je wihova velika `eqa da u|u u svet rada, u kojem do sada nisu mogli da participiraju u punom obimu. No-

PO^ELA ZAMENA PROPALOG TOPLOVODA DO ZELENIH KULA

Uskoro topli radijatori Centar Ade

Foto: M. Mitrovi}

PRIPREME U ADI ZA PONOVNO UVO\EWE SAMODOPRINOSA

Referendum traje pet dana ADA: Obavqaju se pripreme za sprovo|ewe referenduma na podru~ju Druge Mesne zajednice u Adi za ponovno uvo|ewe mesnog samodoprinosa. Naplata je obustavqena u maju ove godine odlukom Ustavnog suda Srbije po predstavci grupe gra|ana, usled proceduralne gre{ke u odluci SO Ada. Odbornici SO Ada su na posledwoj sednici usvojili novu odluku o uvo|ewu samodoprinosa na podru~ju Druge MZ za period od 1.janauara 2010. do kraja 2016. godine.

Referendum za izja{wavawe gra|ana traja}e pet dana i sprove{}e se od 19. do 24. novembra na pet bira~kih mesta od 8 do 19 ~asova. Pored 6.692 upisanih u bira~ki spisak sa prebivali{tem na podru~ju Druge MZ, kao i 777 gra|ana koji imaju nepokretnu imovinu. Predlo`eno je da izdvajawe gra|ana od plata zaposlenih, dividendi i drugih prihoda ostvarenih u~e{}em u

Erne [oti

dobiti, prihoda po osnovu ugovora o delu i samostalnih delatnosti bude tri odsto. Za poqoprivrednike je predvi|ena obaveza u vrednosti cene 20 kilograma merkantilne p{enice prve klase. Penzioneri nisu obveznici samodoprinosa, ali na osnovu posebne pisane izjave mogu dobrovoqno upla}ivati na penzije ostvarene u zemqi i inostranstvu dva odsto.

Predvi|eno je da se u narednih {est godina od samodoprinosa prikupi 200 miliona dina-

ra, koja su namewena za zajedni~ki program lokalne samouprave op{tine Ada, Prve MZ Ada i MZ Mol za nastavak izgradwe kanalizaicje i ure|ewe smetli{ta, kao i za samostalne programe na podru~ju Druge Mz Ada. Predsednik Saveta Druge MZ Ada Erne [oti napomiwe da je obustava naplate samodoprinosa zaustavila realizaciju svih programa, a da je u pripremama za ponovni referendum trebalo izvr{iti izmene Statuta op{tine Ada i Druge MZ Ada, kao i dono{ewe nove odluke i programa. On o~ekuje da }e program samodoprinosa dobiti podr{ku gra|ana, jer su sredstva samodoprinosa prethodnih decenija bila zna~ajna u komunalnoj izgradwi i za re{avawe zajedni~kih potreba u svim oblastima `ivota.

Tako je za zajedni~ki prorgam na izgradwi kanalizacije i ure|ewe smetli{ta nameweno 70 miliona dinara ili 35 odsto sredstava samodoprinosa, za obnavqawe i odr`avawe puteva predvi|eno je 30 miliona dinara ili 15 odsto, dok su ostala sredstva predvi|ena za izgradwu i odr`avawe trotoara, odr`avawe uli~ne rasvete, ozelewavawe i odr`avawe zelenih povr{ina, odr`avawe domova MZ i drugih javnih objekata i rekreacionog centra, re{avawe problema vodosnabdevawa, kao i za ure|ewe otvorene kanalske mre`e, spre~avawe i sanaciju eventualnih elementarnih nepogoda Deo samodoprinosa je predvi|en za u~e{}e u odr`avawu i opremawu osnovne i sredwe {kole i de~ijih vrti}a, pomo} udru`ewima gra|ana, sportskim klubovima, informisawe gra|ana, nepredvi|ene potrebe i pomo} stanovni{tvu i wihovo informisawe. Za ostvarivawe programa samodoprinosa i funkcionisawe Druge MZ u narednih {est godina nameweno je 28 miliona ili 14 odsto sredstava samodoprinosa.

M. Mitrovi}

BE^EJ: Posle dugog natezawa tokom ~itavog leta, pa mesec dana od kako je po~ela sezona putem daqinskog grejawa u Be~eju, najzad su po~eli radovi na zameni propalog toplovoda od podstanice do tri zelene kule.

Ukupna investicija iznosi dva miliona dinara, a sredstva, koja su bila kamen spoticawa {to se sve nije uradilo na vreme, obezbedili su lokalna samouprava u visini od milion dinara, a po pola miliona dinara JP „Toplana” i stanari tri kule. Kako sada stvari stoje, stanari u pomenutim zgradama naseqa Mali rit za desetak dana ima}e tople radijatore.

Wihove kom{ije iz susedne tri kule od fasadnih cigala su, posle prvih petnaestak dana grejawa, dobili i prve ra~une.

Za stan od 60 kvadratnih metara ra~un iznosi 5.500 dinara!? A spoqna temperatura u drugoj polovini oktobra bila je znatno iznad proseka za ovo godi{we doba. Prostom ra~unicom, pri spoqa{woj temperaturi od oko 10 stepeni Celzijusovih, Be~ejci }e pla}ati JP „Toplana” mese~ni ra~un u iznosu od oko 11.000 dinara. Upravo zbog toda, stanari tri kule od fasadnih cigala pokrenuli su akciju vezanu za druga~iji na~in o~itavawa utro{ka toplotne energije.

va zakonska re{ewa }e im to svakako omogu}iti, jer su poslodavci u obavezi da prime jedno invalidno lice, ukoliko imaju vi{e od 20 zaposlenih ka`e Jasna Miqenovi}, prema ~ijim }e re~ima primenu ovog zakonskog re{ewa kontrolisati republi~ko Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Poreska uprava.

Prvom sajmu zapo{qavawa osoba sa invaliditetom u Srbiji prisustvovalo je 26 poslodovaca.

M. M}

Okon~ane prijave potra`ivawa SONTA: U Trgova~kom preduze}u „Sontapromet” okon~an je postupak prijave potra`ivawa u kojem su poverioci prijavili da potra`uju ~etiri miliona dinara. Javno nadmetawe za prodaju imovine }e se odr`ati krajem ove ili po~etkom naredne godine. U ovaj kolektiv je postupak prinudne likvidacije uveden 6. aprila ove godine.

J. P.

Ve~e mladih autora

Radnici zamewuju toplovod od podstanice do zelenih kula

Umesto da se to vr{i u obli`woj podstanici, wihova `eqa je da svaki stan ima ugra|en kalorimetar i pla}a onoliko koliko zaista potro{i. Uz to, tada }e svako dobiti priliku da racionalno tro{i skupu energiju, a ne kao sada da moraju da otvaraju prozore od previsoke temperature u svojim stanovima.

- Bez obzira na to {to dr`imo otvorene prozore, temperatura u stanovima iznosi oko 25 stepeni. Smatramo da je to nepotrebno tro{ewe energije i atak na ionako tanke porodi~ne buxete. Zakasnili smo za ovu grej-

nu sezonu, ali smo ve} pokrenuli akciju vezanu za postavqawe kalorimetra u na{im stanovima, kako bismo do naredne sezone pre{li na novi na~in o~itavawa i utro{ka toplotne energije - rekli su stanari iz kula od fasadnih cigala.

Ne bude li se stanarima omogu}io prelazak na novi na~in o~itavawa utro{ka toplotne energije, koji bi oni sami isfinansirali, onda razmi{qaju o tome da promene distributera i, umesto JP „Toplana”, da koriste energiju koju isporu~uje DOO „Gas” Be~ej.

V. Jankov

NOVO MILO[EVO: Banatski kulturni centar Novo Milo{evo, organizuje ve~eras Ve~e mladih autora.

Prvo }e biti otvorena izlo`ba slika pod nazivom „Primarne slike” autora Nikole Vlahovi}a Nikasa (22) iz Novog Milo{eva. O slikama }e govoriti recenzent izlo`be, likovni kriti~ar iz Novog Sada Sava Stepanov. Gost – slikar na izlo`bi je Nadica-Na|a Popov (16 godina) iz Novog Milo{eva, a gosti pesnici su: Du{an-Xim Na|alin (16) iz Zrewanina, Mihalo-Majki Gute{a (15) iz Zrewanina, Milan-Dakboo Budak (16) iz Novog Milo{eva.

Kao gost, peva}e i mlada solistkiwa Teodora-Dora Vlahovi} (10). Ve~e mladih autora se organizuje u prostorijama Banatskog kulturnog centra u Novom Milo{evu (Omladinska 19), a po~e}e u 19 sati.

M. K.

OBELE@EN DAN PRVOG CENTRA OBUKE VOJSKE SRBIJE

Na tragu srpskih junaka

Osve}ewe grobqa {ajka{kih Nemaca

Osve}eno {vapsko spomen-grobqe [AJKA[: Osve}ewe je nedavno zavr{enog {vapskog spomen-grobqa u [ajka{u obavio je evangelisti~ki sve{tenik Jan Zahorec iz Pivnica u prisustvu grupe {ajka{kih [vaba, potpredsednika Op{tine Titel Milana Nastasi}a, predsednika Saveta Mesne zajednice [ajka{ Mirka Drini}a, direktora DOO „Izvor” Du{ka Kajteza, predsednika Nema~kog udru`ewa „Donau” Andreasa Birgermajera, te me{tana i gostiju. Time je napravqen veliki korak u razumevawu i saradwi {ajka{kih [vaba, biv{ih me{tana ovog sela i dana{wih [ajka{ana.

Prisutnima se pozdravnom besedom prva obratila Hildegard

Gutekunst, ro|ena [ajka{anka, koja je i idejni tvorac ovog spomen-obele`ja, i svima se zahvalila koji su pomogli u realizaciji ovog projekta. Istakla je da je ostvarena davna{wa `eqa da se {ajka{kim Nemcima koji su ovde sahraweni podigne dostojno obele`je. Projekat su investirale {ajka{ke [vabe preko Komiteta za pomo} nema~ke evangelisti~ke crkve za biv{u Jugoslaviju. Spomen obele`je je ura|eno prema ideji Petera Selnera, koji je tako|e prisustvovao osve}ewu, a koordinator izme|u zainteresovanih strana bio je Ginter Haug, tako|e ro|en u [ajka{u.

N. T}

SOMBOR: U somborskom Prvom centru obuke Vojske Srbije ju~e je sve~ano proslavqen Dan jedinice. Sve~anost su uz brojne predstavnike lokalnih samouprava, ustanova i privrednih kolektiva zapadne Ba~ke, svojim prisustvom uveli~ali i potpredsednik AP Vojvodine Branimir Mitrovi}, kao i pukovnik Mla|an Ni{evi}, na~elnik [taba Uprave za obuku VS. - Od svog formirawa 2006. godine, kroz Prvi centar za obuku je pro{lo preko 8.000 vojnika, kao i 200 profesionalnih vojnika `enskog pola. Pripadnici Centra su,

Prvog centra za obuku pukovnik @eqko Obradovi}, izra`vaju}i zadovoqstvo {to se sve ve}i broj vojnih obveznika izja{wava za tradicionalno slu`ewe vojske.

- Datum koji proslavqamo kao dan jedinice ujedno je i dan na koji je 1918. godine pobedonosna srpska vojska na ~elu sa kapetanom Nikolom Ili}em Bajkom umar{irala u Sombor i time odlu~uju}e doprinela prisajediwewu ovog grada matici Srbiji - napomenuo je pukovnik Obradovi}.

Nakon uru~ewa prigodnih priznawa i nagrada najzaslu`nijim pripadnicima jedinice, ali i pred-

Uru~ewe nagrada

kroz neprestano li~no usavr{avawe, pokazali visok stepen profesionalizma o ~emu svedo~i i ~iwenica da je jedan pripadnik na{e jedinice ujedno ~lan tima Vojske Srbije u mirovnoj operaciji u ^adu - kazao je komandant

stavnicima privrede, kulture i dr`avnih organa, za prisutne goste je organizovan tehni~ki zbor, kao i demonstracija ume{nosti pripadnika CO, nakon ~ega je sve~ano otvorena i spomen-soba Prvog centra za obuku.

M. Miqenovi}

12

CRNA HRONIKA

subota14.novembar2009.

DNEVNIK

PRITVORENA TROJICA OSUMWI^ENIH RAZBOJNIKA IZ OP[TINE @ITI[TE

Vezali i tukli paora u Hetinu Istra`ni sudija Okru`nog suda u Zrewaninu Goran Zec doneo je ju~e re{ewe o otvarawu istrage protiv Rolanda ^. (31) iz Novog Itebeja i Migena [.

(19) iz Srpskog Itebeja, zbog sumwe da su po~inili razbojni{tvo. Wima je, ujedno, odre|en i pritvor do 30 dana.

Prema prvim saznawima, wih dvojica su se 10. novembra, u ve~erwim satima, u ^ilagovoj ku}i dogovorila da opqa~kaju zemqoradnika Jo`efa Kova~a (66) iz susednog Hetina. Od jedne poznanice su prethodno saznali da Kova~ navodno kod se-

be dr`i veliku svotu novca.

Put Hetina krenuli su ^ilagovim kombijem, a usput su poveli i Migenovog maloletnog prijateqa @. S. (17) iz Srpskog Itebeja.

Osuwi~eni razbojnici u ku}u paora upali su maskirani fantomkama. Iznena|eni doma}in ne`eqenim gostima pru`io je jak otpor. Me|utim, uspeli su da ga savladaju i ve`u kanapom i elektri~nim gajtanom za stolicu. Preko usta su mu zalepili traku da ne bi mogao da doziva u pomo}. Da bi saznali gde mu je novac, razbojnici su Kova~a

MALOLETNI NOVOSA\ANI OSUMWI^ENI ZA PQA^KU PARA]INCA NA EKSKURZIJI

Petorka se posva|ala oko plena

Pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije podneli su krivi~nu prijavu protiv petorice osumwi~enih, od kojih su ~etvorica maloletni, zbog sumwe da su 15. oktobra po~inili razbojni{tvo u Novom Sadu.

Wima se stavqa na teret da su na ulici pri{li maloletnom A. Z. (1993) iz Para}ina, koji je bio na ekskurziji, i zatra`ili novac. Nezadovoqni sumom koju im je napadnuti de~ak dao, R. K. (1994) ga je udario i oteo mu preostali novac koji je prona{ao kod wega, kao i mobilni tele-

fon. Osumwi~enima se daqe pripisuje da su se nakon po~iwenog krivi~nog dela sukobili oko novca i telefona. Aparat je uzeo M. P. (1994), a pare su podelili i potro{ili. Policija je prona{la mobilni telefon i vratila ga vlasniku.

Povodom ovog doga|aja podneta je krivi~na prijava protiv Novosa|ana Stefana P. (1991), M. F. (1993), B. S. (1994) i pomenutih maloletnika R. K. i M. P., ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske policije.

M. V.

POLICIJA RASVETLILA VANDALIZAM U @ABQU

Spomenik `rtvama racije prodali na otpadu Policija u @abqu uhapsila je dvojicu mladi}a iz \ur|eva zbog sumwe da su 22. septembra ukrali"Spomenik `rtvama racije" od bronze, a zatim ga usitnili na mawe komade i prodali na otpadu sekundar-

nih sirovina u okolini Beograda. Za te{ku kra|u u ataru @abqa osumwi~eni su [. V. (1982) i G. J. (1986), saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V. POSTUPAK PROTIV BIV[EG DIREKTORA "ELEKTRODISTRIBUCIJE BEOGRAD"

Uskokovi} bez imovine?

Tra`i se Vladimir Nikoli} Policijska uprava u Novom Sadu poziva gra|ane koji prepoznaju nestalu osobu s fotografije i mogu pru`iti bilo kakve podatke o woj da se jave na telefone broj 021/ 488–4183 i 021/ 424–573.

Re~ je o Vladimiru Nikoli}u (1943) iz Novog Sada, koji je posledwi put vi|en u julu pro{le godine.

Okru`ni sud doneo je odluku da se od biv{eg direktora "Elektrodistribucije Beograd" Branislava Uskokovi}a, optu`enog za zloupotrebu slu`benog polo`aja, privremeno oduzme deo imovine, saop{teno je ju~e iz tog suda.

"Okru`ni sud u Beogradu delimi~no je usvojio zahtev Okru`nog javnog tu`ila{tva i doneo odluku o privremenom oduzimawu imovine od Uskokovi}a i ~lanova wegove naju`e porodice", navodi se u saop{tewu.

Re~ je stanu u Molerovoj ulici, ku}i u Petrogradskoj ulici, zatim ku}i i tri zgrade na Bulevaru kraqa Aleksandra, ku}i s lokalom u Ulici Baje Sekuli}a, ku}i u Topolskoj, jo{ jednom stanu na Bulevaru kraqa Aleksandra, stanu u Baba-Vi{winoj ulici, ku}i-lokalu u Darvinovoj i stanu u Ki~evskoj ulici.

(Beta)

tukli po glavi i telu. @rtva im je ponudila 600 evra iz xepa, nadaju}i se da }e ga posle toga ostaviti na miru. Ali, osumwi~ena kriminalna trojka nije se time zadovoqila. Roland ^., Migen [. i maloletni @. S. nastavili su da tuku poqoprivrednika i tako su mu naneli te{ke telesne povrede, slomiv{i mu vilicu i o~nu kost.

Prilikom premeta~ine po ku}i, osumwi~eni su u fri`ideru, u jednoj metalnoj kutiji, prona{li 5.000 evra i 50.000 dinara. Uzeli su novac i napustili Hetin. Vezani Kova~ us-

peo je da se oslobodi posle wihovog odlaska i s kom{ijskog telefona odmah je o svemu obavestio policiju u @iti{tu.

Patrola koja je krenula prema Hetinu na putu je susrela kombi u kojem su bili razbojnici.

Kada su primetili policajce, izbacili su iz kombija fantomke i kutiju s novcem, s namerom da prikriju dokaze. Nakon legitimisawa i odlaska patrole, poverovali su da su se izvukli.

Ali, novac se razleteo po putu i susednoj wivi, {to ih je i odalo, pa su ih policajci ubrzo uhapsili. @. B.

Okru`ni sud u Zrewaninu

SU\EWE HEROINSKOM POKERU U NOVOM SADU TAPKA U MESTU

Sviwski grip doneo deseto odlagawe?

Su|ewe ~etvorci optu`enoj da su se kao organizovana kriminalna grupa bavili prodajom narkotika odlo`eno je jer ni deseti put nije bilo uslova da se u Okru`nom sudu u Novom Sadu otvori glavni pretres.

Optu`nica protiv Borisa Brati}a (31), Dragana \uri}a (33), Dragana Naodovi}a (33) i Mladen Vlaji}a (33) podignuta je u junu 2007. godine, ali presuda jo{ uvek nije na vidiku.

Kao po dogovoru, jedan od optu`enih izbegne pojavqivawe u novosadskoj palati pravde pa je tako nekompletnost ekipe s optu`eni~ke klupe bio razlog odlagawa devet pretresa, ukqu~uju}i ju~era{wi. Kao izgovori za izostanak nezvani~no je pomenuta operacija optu`enog, kao i oboqewe od gripa H1N1.

Poker je sklopqen samo jednom u protekle dve godine, ali je tada Naodovi}u pozlilo, tresao se i povra}ao po sudnici.

Me|utim, na kraju se ispostavilo da tolika odlagawa nisu i{li naruku optu`enim narkodilerima. Naime, u me|uvremenu je do{lo do zakonske izmene, tako da se osu|enima za organizovawe mre`e trgovaca drogom ne mo`e izre}i ubla`ena kazna.

Drugim re~ima, ukoliko budu progla{eni krivim, Brati}a, \uri}a, Naodovi}a i Vlaji}a ~eka zatvor u trajawu od najma-

januara 2006. godine kada je paketi} heroina od wih kupio @. ]. koji je ubrzo preminuo.

U toku istra`nog postupka, oni su uglavnom priznali svoje u~e{}e u kriminalnim radwama,

Spisi u Beogradu

Novosadska palata pravde

we pet godina. Prisutni optu`enici ju~e su zato negodovali zbog novog odlagawa presude.

Po wihovim planovima, ve} je 2010. godine trebalo da se na|u na slobodi.

– I ovako sam sve priznao.

Prihvati}u {ta god mi ka`ete.

Re}i }u i da sam sru{io Bliznakiwe u Wujorku, da sam ~lan AlKaide, da sam ubijao qude u Srebrenici, samo da se ovo zavr{i!

– vikao je Brati}.

Po navodima optu`nice, mladi}i s nadimcima Boki, \ura, Jota i Bosanac 2005. godine su organizovali grupu dilera narkotika, a na vrhu piramide bio je Brati}. On je, navodno, nedeqno nabavqao 20 grama heroina od izvesnog Ra{e iz Beograda, daqe ga prosle|ivao \uri}u koji je bio zadu`en za rejon Sremske Kamenice i koji je poslovao s Neodovi}em i Vlaji}em. Ekipa je "provaqena" 19.

IZRE^ENA PRESUDA OPTU@ENOM ZA UBISTVO \OR\A ZARI]A U BEOGRADU

Policajcu Rai~evi}u sedam godina zatvora bio ura~unqiv, svestan svog dela“.

Ve}e Okru`nog suda u Beogradu, Okrivqeni Rai~evi} je u odbrakojim je predsedavao sudija @ivota ni na glavnom pretresu odbacio \oin~evi}, oglasilo je ju~e krioptu`bu, tvrde}i da je re~ o nevim pripadnika Interventne jedisre}nom doga|aju i da nije `eleo da nice policije Miqana Rai~evi}a ubije mladi}a. Opisuju}i doga|aj, po optu`bi za ubistvo \or|a ZaRai~evi} je naveo da je kobnog rari}a na Novom Beogradu 19. marta nog jutra pored policijske patrole ove godine, i izreklo mu kaznu od sedam godina zatvora.

Sudija \oin~evi} je kazao da }e obrazla`ewe presude biti navedeno u wenom pisanom otpravku.

Po navodima optu`nice, 19. marta u ranim jutarwim ~asovima policijska patrola, u kojoj je bio okrivqeni Rai~evi}, zaustavila je vozilo koje je pro{lo na crveno svetlo. Navodi se da je o{te- Ubijeni \or|e Zari} u kojoj je bio velikom brzinom pro}eni, sada pokojni Zari}, u zaustajurila vozilo koje im se u~inilo vqenom automobilu sedeo na strasumwivo, te da su krenuli za wim, a ni suvoza~a, do koje je policajac uspeli da ga zaustave tek posle jurRai~evi} do{ao „s repetiranim wave, po{to je, kako je tvrdio, to slu`benim pi{toqem“. vozilo vi{e puta pro{lo kroz crU vezi s tvrdwama optu`be kojiveno svetlo na semaforu. Policama se Rai~evi}u na teret stavqa jac je naveo da je kriti~nom prilikrivi~no delo ubistva, navodi se kom, nakon zaustavqawa vozila poda „situacija nije iziskivala sistupio po propisima, ali da se lu“, a da su „nalazi ve{taka balimladi} koji je bio na suvoza~koj sti~ara pokazali da je okrivqeni strani vozila pona{ao incidentu o{te}enog Zari}a pucao s vrlo no. Tvrdio je da je po izlasku iz vomale udaqenosti“. Tako|e, u optuzila Zari} uspeo da ga uhvati za de`nici se navodi da je „Rai~evi}

snu ruku, u kojoj je dr`ao slu`beni pi{toq, te da nije svestan situacije u kojoj se desilo opaqewe.

– Ne ose}am krivicu, sve sam radio profesionalno i po propisima – kazao je ju~e Rai~evi} u zavr{noj re~i.

On je izrazio `aqewe zbog onog {to se desilo i sau~e{}e Zari}evoj porodici.

Dan pre izricawa presude, na glavnom pretresu su saslu{ani sudski ve{taci balisti~ke, fizi~ko-hemijske struke i ve{tak sudske medicine.

Ve{tak fizi~ko-hemijske struke Nata{a Radosavqevi}-Stevanovi} je rekla da na Zari}evim rukama nisu prona|eni tragovi Rai~evi}eve uniforme. Ve{tak balisti~ar Milan Kuwadi} je naveo da prilikom ispaqivawa iz pi{toqa „CZ-99" navlaka pi{toqa ide u zadwi polo`aj kada se ispaquje ~aura.

– Rai~evi} je rekao da je Zari}eva desna ruka bila preko wegove desne ruke u kojoj je dr`ao pi{toq i preko zadweg dela navlake. U takvoj situaciji navlaka se ne bi mogla vratiti do kraja i izbaciti ~auru – rekao je Kuwadi}.

J. J.

Proces Bokiju, \uri, Joti i Bosancu nije jedino "narko" su|ewe koje u novosadskom Okru`nom sudu ~eka na presudu. Ju~e je odlo`eno i su|ewe Miloradu Perovi}u i Robertu ^abaiju, kojima se tako|e pripisuju dela u vezi s drogom. Taj proces odlo`en je zato {to su spisi tog predmeta i daqe u Vrhovnom sudu Srbije po `albi Perovi}evog branioca na re{ewe o produ`ewu pritvora. Dokumenta iz Beograda jo{ uvek se nisu vratila, a slede}i pretres zakazan je za 17. novembar. i mawe ili vi{e detaqno opisivali put heroina od nabavqa~a iz Beograda do krajwih korisnika.

Zbog reorganizacije sudova, pretresi za 2010. godinu se ne zakazuju, tako da je proces odlo`en na neodre|eno vreme i slede}i }e biti zakazan pismenim putem.

D. A. HA[KI TRIBUNAL

Obnova `albe [qivan~aninu?

Branioci Veselina [qivan~anina zatra`ili su od Ha{kog tribunala obnovu `albenog postupka, tvrde}i da je pravosna`na presuda kojom je osu|en na 17 godina zatvora zbog zlo~ina u Vukovaru bila "nepravi~na" zato {to je `albeno ve}e prekora~ilo svoja ovla{}ewa.

Branioci Stefan Burgow i Novak Luki} izjavili su, na konferenciji za novinare u Hagu, da "se ne sme dozvoliti da nepravda koja je rezultat ove presude opstane". Odbrana tvrdi da je, donose}i pravosna`nu presudu, `albeno ve}e Tribunala prekora~ilo svoja ovla{}ewa kada je [qivan~anina proglasilo krivim za pomagawe ubistva 194 hrvatska zarobqenika zarobqenika na farmi “Ov~ara” kod Vukovara, 20. i 21. novembra 1991. @albeno ve}e time je, po oceni odbrane, "nezakonito" preina~ilo prvostepenu presudu, izre~enu 2007, kojom je [qivan~anin bio oslobo|en krivice za ubijawe zarobqenika, a osu|en na pet godina zatvora zbog pomagawa wihovog mu~ewa.

Po oceni branilaca, tom odlukom za koju nije imalo ovla{}ewe, `albeno ve}e Tribunala je [qivan~aninu uskratilo pravo da se `ali na osu|uju}u presudu za novo krivi~no delo.

SVET

DNEVNIK OSUMWI^ENI ZA TERORIZAM PRED KRIVI^NIM SUDOM U WUJORKU

\eli} u Bukure{tu

[eiku najstro`a pravda WUJORK: Petorica osumwi~enih za organizovawe teroristi~kog napada na Wujork i Va{ington, 11. septembra 2001. godine bi}e izvedeni pred krivi~ni sud u Wujorku. Me|u wima je Halid [eik Mohamed, koji se smatra glavnim organizatorom ovog napada, a odluku o prebacivawu petorice zatvorenika }e, kako se o~ekuje, saop{titi ameri~ki dr`avni tu`ilac Erik Holder, naveo je Rojters. Ameri~ki predsednik Barak Obama je izjavio da je uveren da }e u slu~aju [eika Moha-

meda biti primewena najstro`a pravda. "Narod Amerike }e na tome insistirati. Moja administracija }e na tome insistirati", naglasio je on. Osumwi~enima se sudilo pred ameri~kim vojnim komisijama u Gvantanamu, ali je Obamina administracija obe}ala da }e ozlogla{eni zatvor zatvoriti do 22. januara 2010, a pojedine slu~ajeve poveriti tradicionalnim ameri~kim krivi~nim sudovima.

Odluka da se osumwi~eni za ovaj teroristi~ki napad prebace u Wujork jedan je od prvih ve-

}ih koraka u ciqu zatvarawa Gvantanama, iako pojedini zvani~nici, zbog brojnih politi~kih i diplomatskih prepreka, smatraju da }e zadati rok te{ko mo}i da se ispuni.

Britanska agencija je navela da }e su|ewe u Wujorku, verovatno, izazvati sna`ne reakcije, s obzirom na to da je u napadu od 2001. godine stradalo gotovo 3.000 qudi. U zatvoru Gvantanamo se trenutno nalazi 215 osumwi~enih za teroristi~ke aktivnosti.

AMERI^KI ODNOSI S TEHERANOM JO[ SE NISU VRATILI U NORMALU

Obama produ`io sankcije Iranu VA[INGTON: Savezno tu`ila{tvo SAD zaplenilo je ~etiri {iitske xamije u SAD i jedan wujor{ki oblakoder, koji su vlasni{tvo muslimanske Fondacije "Alavi".Tu`ila{tvo tvrdi da se preko te neprofitne organizacije, koja je pod uticajem iranske vlade prebacuje novac u Teheran. Te mere, koje su posledica pro{lonedeqnog masakra u vojnoj bazi Fort Hud, za {ta je okrivqen ameri~ki musliman, vojni psihijatar, pogor{a}e odnose Vlade SAD i doma}ih muslimana.

U me|uvremenu, ameri~ki predsednik Barak Obama produ`io je dugogodi{we ekonomske sankcije Sjediwenih Dr`ava protiv Irana za jo{ godinu

dana, saop{tila je Bela ku}a.

Obama je poru~io Kongresu da }e, kao {to o~ekuje, produ`iti ameri~ke sankcije protiv Teherana za jo{ godinu dana zbog toga {to se, kako je naglasio, ameri~ki odnosi sa Iranom jo{ nisu vratili u normalu, javqa Rojters.

Obama je o~ekivao da }e od svog dolaska na vlast u januaru ove godine obnavqawe diplomatskih odnosa s Iranom, ali pregovori Zapada s Teheranom oko wegovog spornog nuklearnog programa i daqe su na po~etku. Iran odbija da se odrekne svog nuklearnog programa, tvrde}i da }e ga koristiti u civilne svrhe, dok ga Zapad optu`uje da namerava da se domogne atomskog oru`ja.

Barak Obama

BUKURE[T: Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} razgovarao je ju~e u Bukure{tu s predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) o finansirawu tehnologije za zapadni Balkan. Borave}i na samitu osamnaest zemaqa Centralno-evropske inicijative (CEI), \eli} je sa predsednikom EBRD Tomasom Miroom i predsednikom EIB Filipom Maj{tatom razgovarao o alocirawu fonda za talentovane in`ewere i nau~nike na zapadnom Balkanu. \eli} je agenciji Beta rekao da }e Srbija na konferenciji EU-zapadni Balkan, po~etkom decembra, predlo`iti da se "unutar odobrenog paketa od 1,1 milijarde evra alocira jedan fond za finansirawe tehnologije na zapadnom Balkanu" i za to tra`io podr{ku banaka.

"Iz tog fonda bi se finansirala realizacija ideja, izuma, projekata na{ih talentovanih in`ewera i nau~nika u wihovim zemqama, u regionu, kako na{i talenti ne bi bili gurnuti u emigraciju", rekao je \eli} agenciji Beta. Re~ je o investicionom fondu od 100 miliona evra za finansirawe visoke tehonologije na zapadnom Balkanu.

U okviru samita CEI, \eli} je rekao da Srbija podr`ava dve inicijative, a to su jedna transparentna zajednica jugoisto~ne Evrope i dunavska strategija.

Crna Gora je ju~e od Rumunije na godinu dana preuzela predsedavawe Centralno evropskom inicijativom.

SEMINAR O STRATE[KOM KONCEPTU NATO-a U 21. VEKU

Pouke iz Avganistana BRDO KOD KRAWA: Na Brdu kod Krawa odr`ava se seminar o novom strate{kom konceptu saveza NATO u 21. veku, kojem prisustvuju generalni sekretar saveza Anders Fog Rasmusen i biv{a sekretarka SAD Madlen Olbrajt.

"Moramo se pitati {ta smo do sada nau~ili u Avganistanu u pogledu protivnika, zna~aja komandovawa i zna~aja integracije civilnih i vojnih ciqeva, i kada je re~ o tuma~ewu ciqeva saveza NATO qudima drugih kultura", rekla je, obra}aju}i se u~esnicima, Madlen Olbrajt koja je rukovodilac stru~waka na seminaru. Rasmusen i Madlen Olbrajt su danas odvojeno razgovarali s predsednikom Slovenije Danilom Tirkom i premijerom Borutom Pahorom.

Nakon susreta s Pahorom, Rasmusen je

rekao da }e se NATO povu}i iz Avganistana kada Avganistanci budu sposobni da se sami brinu za svoju bezbednost.

Slovenija u ovom trenutku u Avganistanu ima 84 pripadnika svoje vojske.

Pahor je posle razgovora izjavio da "ono {to u ovom trenutke zanima Sloveniju jeste kako }e slovena~ki vojnici zajedno sa drugim pripadnicima savezni~kih snaga biti prihva}eni kod avganistanskog stanovni{tva". Generalni sekretar NATO-a je rekao da bi avganistanske snage mogle preuzeti kontrolu provincija ve} idu}e godine i pozvao Sloveniju i druge ~lanice da daju dodatni doprinos za opremu i obu~avawe avganistanskih snaga. Rasmunsen je jo{ jednom potvrdio da u savezu jo{ nema odluke o upu}ivawu dodatnih snaga u Avganistan.

(Beta)

subota14.novembar2009.

13

SAD I JAPAN

Za ja~awe bezbednosnog saveza TOKIO: Ameri~ki predsednik Barak Obama i japanski premijer Jukio Hatojama obavezali su se ju~e u Tokiju da }e u narednoj godini raditi na ja~awu svog bezbednosnog saveza i prilagoditi ga promewenim uslovima i globalnom okru`ewu."Rekao sam ( predsedniku Obami) da je ameri~ko-japanski savez osnova svega. Me|utim, s obzirom na to da su sada vreme i globalno okru`ewe druga~iji, voleo bih da se taj savez produbi i stvori novi savez koji }e biti konstruktivan i okrenut ka budu}nosti", izjavio je Hatojama posle sastanka sa ameri~kim predsednikom.

Oba zvani~nika su se slo`ila da je ovaj savez, ustanovqen pre skoro 50 godina, od "vitalnog zna~aja", javqa Rojters.

Obama i Hatojama su se zalo`ili i za bli`u saradwu na poqu ne{irewa nuklearnog naoru`awa i istakli da je izuzetno va`no da Iran i Severna Koreja potvrde me|unarodne obaveze po pitawu svojih nuklearnih programa.

Ju~e je, me|utim, ostao nere{en spor oko sudbine ameri~ke vojne baze na japanskom ostrvu Okinava koji naru{ava odnose izme|u Va{ingtona i Tokija.

Obama je posetom Tokiju zapo~eo turneju po Aziji, gde }e s tamo{wim liderima razgovarati o globalnoj ekonomskoj situaciji, klimatskim promenama i pitawima koja se ti~u Severne Koreje, iranskog nuklearnog programa, Avganistana i Pakistana.

AL@IR

Smrtna kazna {efu Al Kaide AL@IR: [ef teroristi~ke organizacije Al Kaida islamskog Magreba Abdelmalek Drukdel osu|en je ju~e u odsustvu na smrtnu kaznu kao i jo{ 48 optu`enih za u~e{}e u napadu 2007. godine u Al`iru, gde je 11 osoba poginulo i vi{e od 100 povre|eno. Pored Drukdela, koji je ve} ranije osu|en na smrtnu kaznu, sud u Al`iru je odredio smrtne kazne {efu }elije za komunikaciju Al Kaide u Al`iru, Salahu Gasemiju Salahu i Rabahu Gijatou, izvr{iocu operacije.

^etiri optu`ena, koji su bili prisutni na su|ewu, osu|eni su na do`ivotnu robiju. a jedan na ~etiri godine zatvora, a dvojica su oslobo|ena. Ukupno 56 osoba je optu`eno za terorizam, ubistva s predumi{qajem i za upotrebu eksplozivnih naprava.Svi koji su bili prisutni na su|ewu nisu priznali krivicu. Drukdel (38) je jo{ u bekstvu i policija ga tra`i od 90-tih godina. U nekoliko navrata je osu|ivan na smrtnu kaznu zbog raznih ubistava i napada.

RUSIJA

Eksplozija skladi{ta municije MOSKVA: Najmawe jedna osoba je poginula, a 35 je nestalo posle serije eksplozija u jednom skladi{tu municije u ruskom gradu Uqanovsk. Guverner regiona Uqanovsk Sergej Morozov je

rekao da je iz okoline skladi{ta evakuisano vi{e od 3.000 qudi, prenela je agencija Rojters. Ministarstvo za vanredne situacije saop{tilo je da je poginula najmawe jedna osoba.

(Tanjug)

KINA

Poginuli u nevremenu

Anders Fog Rasmusen

PEKING: Najmawe 38 osoba je poginulo na severu Kine, gde je vi{e provincija zahva}eno sne`nim padavinama nezabele`enim u posledwih nekoliko decenija. Kineski mediji prenose da je rani i veoma obilan sneg izazvao i velike gu`ve u avionskom, `elezni~kom i putnom saobra}aju, ali da se situacija polako popravqa.

Najte`e je u provinciji [ansi, u kojoj je od po~etka sedmice u 500 saobra}ajnih nesre}a poginulo 24 qudi, javila je agencija ^ajna wuz.

Ista agencija navodi da u nekim provincijama koli~ina snega koja

je pala nije zabele`ena u posledwih 60 godina, a nevreme je pogodilo oko milion Kineza.

Premijer Ven \abao posetio je provinciju Hebeji, u kojoj je {est osoba stradalo, me|u kojima troje dece, kada je pao sneg sa krova jedne {kole.

Obilne sne`ne padavine koje su delom izazvali nau~nici kako bi smawili posledice su{e na severu zemqe, primorale su vlasti da delimi~no ili potpuno zatvore aerodrome u Pekingu i nekoliko drugih gradova, dok je vi{e letova otkazano.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DONALD SATERLEND Poznati ameri~ki glumac kanadskog porekla Donald Saterlend snima u ma|arskom gradu Fot, nedaleko od budimpe{te, u „Astra“ studiju, seriju „Stubovi Zemqe“. U pitawu je osmo~asovna adaptacija bestselera Kena Foleta o izgradwi jedne engleske katedrale u 12. veku. Snimawe se odvija na lokacijama u Ma|arskoj i Austriji, a o~ekuje se da }e serija biti prikazana dogodine.

OLI REN Sada{woj generaciji politi~kih vo|a Bosne i Hercegovine butmirski proces je posledwa {ansa da zemqu dovedu na evropski put, {to je `eqa wenih gra|ana, poru~io je komesar Evropske unije za pro{irewe Oli Ren. Zastoj u BiH je samoizazvan i vu~e dr`avu nazad, zbog ~ega bi mogla da trajno zaostane iza drugih dr`ava regiona kada su u pitaawu evroatlantske integracije, ocenio je Ren.

MILAN BANDI] Zagreba~ki gradona~elnik i nezavisni predsedni~ki kandidat Milan Bandi} ju~e je Dr`avnoj izbornoj komisiji predao skoro 60.000 potpisa gra|ana koju su podr`ali wegovu kandidaturu. Za ulazak na listu kandidata za predsednika dovoqno je 10.000 potpisa. Raniju predaju potpisa uru~io je u sanducima za jabuke koje je delio gra|anima. Kampawa kre}e iz Iloka, na granici sa Srbijom.

NOVA STRATEGIJA ZA POMO] I RAZVOJ POQOPRIVREDE

Milijardu gladnih qudi {irom sveta RIM: Svetski lideri obavezali su se u nacrtu deklaracije za samit UN o hrani slede}e nedeqe na novu strategiju borbe protiv gladi, pove}awem pomo}i za razvoj poqoprivrede za milijardu gladnih qudi {irom sveta. U tom nacrtu, koji je agencija AP dobila na uvid, ne pomiwe se 2025. godina kao krajwi rok za iskorewivawe gladi, {to je ciq koji su ranije nazna~ile UN. Ne pomiwe se ni na koji na~in }e biti obezbe|ena nov~ana pomo}, kao na primer 44 milijarde dolara godi{we u poqoprivrednoj pomo}i, za koje je Organizacija UN za hranu i poqoprivredu (FAO) navela da }e biti neophodne u dolaze}im decenijama.

Razvijene zemqe su se obavezale u nacrtu da }e pove}ati svoj udeo u poqoprivrednoj pomo}i siroma{nima, kako bi postali mawe zavisni od donacija. Trenutno, rekord-

na 1,02 milijarda qudi {irom sveta gladuje, odnosno jedan od {est stanovnika Zemqe, {to je najvi{e izazvano finansijskom krizom, vi-

sokim cenama hrane, su{ama i ratovima, saop{tio je FAO. FAO, tako|e, smatra da je izostanak investicija u poqoprivre-

de zemaqa u razvoju u posledwih nekoliko decenija uticao na porast gladi u svetu. Pomo} me|unarodne zajednice u poqoprivredu pala je sa 19 odsto u 1980. na 3,8 odsto u 2006. O nacrtu dokumenta dogovorili su se predstavnici 192 zemqe ~lanice FAO, a delegacija SAD je istakla da je to dokaz da je svet jedinstven u borbi protiv gladi.

Humanitarne organizacije, me|utim, smatraju da je taj dokument slab, kao i da trodnevni samit u Rimu, koji po~iwe u ponedeqak, mo`e da propadne ukoliko se svetski lideri ne dogovore o novim vidovima finansirawa, kao i o mehanizmima kojima }e naterati vlade da se pridr`avaju svojih obaveza.

FAO je najavio da se na samitu o~ekuje u~e{}e 60 {efova dr`ava, me|u kojima }e biti i rimokatoli~ki poglavar papa Benedikt XVI. (Beta-AP)

14

KULTURA

subota14.novembar2009.

ZAPA@EN NASTUP NOVOSADSKIH PIJANISTA NA [OPENOVOM KONKURSU U ITALIJI

Trijumf Ingmar dua u Rimu Posle osvojenih nagrada mlade violon~elistkiwe Irene Josifoski i sopranistkiwe Jelene Jawi} na stranim konkursima, ovda{wu muzi~ku javnost nedavno je obradovala vest o novom sjajnom uspehu novosadskih muzi~ara na jo{ jednom velikom me|unarodnim takmi~ewu u Italiji. ^lanovi klavirskog dua „Ingmar“, mladi pijanisti Slobodanka Stevi} i Aleksandar Gligi}, pobedili su na nedavno odr`anom [openovom takmi~ewu u Rimu, osvojiv{i drugu nagradu u svojoj kategoriji, (prva nije dodeqena), a oni su tako|e dobili i specijalnu nagradu za najboqe iz-

kvalitete potrebne za u~e{}e na jednom velikom svetskom konkursu. Svi su bili vrlo izjedna~eni, tako da smo u jednom trenutku bili zabrinuti, pitaju}i se kakve mi imamo {anse u takvoj konkurenciji. Me|utim, svirali smo zaista dobro i dobili smo najvi{e ocene `irija, koji je uz kvalitet izvo|ewa, uzeo u obzir i izuzetnu te`inu na{eg programa.

Me|u interpretacijama novosadskih pijanista posebno zapa`eno je bilo izvo|ewe Mocartove Sonate u De-duru za dva klavira, ~ija tanana klasicisti~ka faktura zahteva posebno precizan, izvo|a~ki i tonski bespre-

damo da }emo i nastaviti saradwu sa wim.

Drugi ~lan dua, Aleksandar Gligi} obja{wava: - Kada smo polazili na takmi~ewe u Rim, `eqa nam je bila da se oprobamo u ozbiqnoj me|unarodnoj konkurenciji. Zbog toga su ove osvojene nagrade za nas veoma va`ne, kao potvrda kvaliteta na{eg muzicirawa, a tako|e i kao podstrek i motivacija za jo{ uspe{niji i temeqniji rad. ^lanovi dua su zajedno sa ostalim pobednicima nastupili na sve~anom zavr{nom koncertu u rimskoj sali La Sapienca, a ceo koncert trajno je snimila

korno doteran pristup. Izuzetno uspe{no je bilo i wihovo izvo|ewe obavezne konkursne kompozicije, kompleksnog dela savremenog italijanskog autora Ser|a Kaligarisa, koje na osoben na~in kombinuje modernisti~ki, gotovo atonalni muzi~ki jezik i sekvence vrlo jednostavne i privla~ne melodike. Ovo delo u tuma~ewu novosadskog dua bilo je toliko impresivno, da je sam kompozitor bio odu{evqen ovim

Prole}e i za doma}e kompozitore Posle osvajawa nagrade u Rimu ~lanovi Ingmar dua ve} zapo~iwu pripreme novih koncerata: za prole}e planiraju da izvedu i snime izbor kompozicija za dva klavira doma}ih autora Aleksandre Vrebalov, Neboj{e @ivkovi}a, Ivane Stefanovi}, Isidore @ebeqan i drugih. Oni se tako|e nadaju da }e uspeti da u Novom Sadu i u drugim gradovima Srbije predstave Koncert za dva klavira i orkestar Ser|a Kaligarisa, ili Bartokov Koncert za dva klavira i udaraqke. organizuje italijansko Udru`ewe „Frederik [open“ organizovano je ove godine devetnaesti put i na wemu je u~estvovao veliki broj vrsnih mladih pijanista iz celog sveta, koji su se nadmetali u vi{e solisti~kih kategorija, kao i u kategorijama klavirskog dua i kombinaciji klavira sa drugim instrumentima. Slobodanka Stevi} ka`e: - Svi takmi~ari bili su zbiqa odli~ni – bilo je o~igledno da su zbog trenutne krize u Rim do{li samo oni koji zbiqa imaju sve

izvo|ewem, te je ~estitaju}i ~lanovima Ingmar dua rekao da niko nije toliko dobro razumeo i odsvirao wegovo delo kao {to je to po{lo za rukom na{im pijanistima.

Slobodanka Stevi} ka`e: - Ser|o Kaligaris je jedan od vode}ih savremenih italijanskih kompozitora, tako da nam osvajawe nagrade za izvo|ewe wegovog dela zaista mnogo zna~i. Sam Kaligaris je bio veoma qubazan prema nama, nudio je da nam pomogne u na{em radu, tako da se na-

RT Vatikana. Posle pobede u Rimu ~lanove Ingmar dua ~ekaju sada resitali u drugim zemqama Evrope, a predstoji im i u~e{}e na Svetskom festivalu muzike u Lisabonu.

Kako isti~e Aleksandar Gligi}, muzicirawe u klavirskom duu zahteva mnogo bri`qivog i upornog ve`bawa, koje je neophodno da se zvu~awe dva instrumenta, kao i sam izvo|a~ki pristup muzi~ara u potpunosti usklade, kako bi dva klavira zazvu~ala kao jedan. Deluju}i zajedni~ki od 2005. Slobodanka Stevi} i Aleksandar Gligi} sada su se u potpunosti okrenuli radu u klavirskom duu, izvode}i originalne kompozicije za dva klavira, ili transkripcije kamernih ili orkestarskih dela za ovu instrumentalnu kombinaciju. Pre trijumfa u Rimu oni su imali vi{e zapa`enih koncerata u Novom Sadu, me|u kojima je vrlo uspe{an bio wihov nastup u Sinagogi tokom trajawa proleto{we Svetske pijanisti~ke konferencije EPTE. Poseban problem u wihovom radu predstavqa ~iwenica da je trenutno kod nas te{ko na}i koncertnu salu koja ima dva klavira, ka`e Slobodanka Stevi}, dodaju}i da im izuzetnu pomo} i podr{ku u radu pru`a rukovodstvo Muzi~ke {kole „Isidor Baji}“, u ~ijoj sali mogu nesmetano da ve`baju na dva dobra koncertna instrumenta.

B. Hlo`an

KOLEKTIVNI UGOVOR ZA RADNIKE USTANOVA KULTURE

Reforme uz brigu o zaposlenima Ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi}, predsednica Sindikata kulture Srbije Dragana \or|evi} i predsednik Granskog sindikata kulture i umetnosti „Nezavisnost“ Zoran \uri~i} potpisali su ju~e Kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama kulture ~iji je osniva~ Republika Srbija.

Ministar kulture Neboj{a Bradi} je prilikom potpisivawa Ugovora u prostorijama Vlade Srbije rekao je da kolektivni ugovor predstavqa nastojawa da se nastave reforme u oblasti

kulture, a da se u isto vreme vodi ra~una o zaposlenima.

Prema wegovim re~ima, ministarstvo kulture ostaje otvoreno za sve dobronamerne kritike, predloge i mi{qewa od svih sindikata koji su veoma va`ni u~esnici u tom procesu.“ Proces dono{ewa kolektivnih ugovora treba obavqati u saradwi sa nadle`nim ministarsvima u Vladi Srbije, a siguran sam da }e i naredni proces, implementacija ovog ugovora, biti uspe{na“, rekao je Bradi}.

DANAS PREMIJERA „STAKLENE CIPELICE“ U NOVOSADSKOM POZORI[TU / UJVIDEKI SINHAZU

Qubav spremna na sve Pred publikom Novosadskog pozori{ta / Ujvideki sinhaz ve~eras }e prvi put biti izvedena predstava „Staklena cipelica“ u re`iji Radoslava Milenkovi}a, kao druga premijera u ovoj sezoni.

Radi se o komadu velikog ma|arskog klasika Ferenca Molnara, koja o`ivqava atmosferu pe{tanske periferije 1924. godine, u kojoj `ivi Irma, devetnaestogodi{wa slu`avka, zaqubqena u 48 - godi{weg stolara Lajo{a.

- Komad je po motivima Pepequga-farsa, vrlo je socijalno utemeqen, a `anrovski ne{to {to bi se moglo nazvati lirska komedija. Kod Molnara postoji jak melodramski naboj, s posledicama ^ehova i cele dramaturgije kraja 20. veka. To nije ponovo napisana „Pepequga“, ve} je wen si`e prona|en u druga~ijim okolnostima - re~i su rediteqa ove predstave Radoslava Milenkovi}a - Sam naziv „Staklena cipelica“ upu}uje na tu divnu bajku, ali na~in na koji je Molnar napravio ovaj komad, za mene je bio prvi magnet da se time pozabavim. Danas ga radim zbog potrebe i o~ajni~ke `eqe da u ovakvoj stvarnosti poku{amo da prona|emo istinski dubok razlog za lirsko, i za optimizam. Ovo je pri~a o tome {ta sve qubav mo`e, na {ta je sve spremna i {ta se sve mora u~initi da bi se dobila, i da bi se dala. To je divan qubavni komad, i komedija koja ima mnogo lirike, s dobrom i zdravom qudskom ironijom, humorom i vedrinom, uprkos svim u`asima, dramati~nosti i beznade`nosti na{ih bezna~ajnih `ivota.

Kontekst u kojem se de{ava ova bajka je, po re~ima Milenkovi}a, krajwe na{, pa periferija u Pe{ti 1924. li~i na svaku Klisu, Slanu baru, Liman, ili Telep, samo {to je svet sada ru`niji nego {to je bio, ili se nama tako ~ini. No, `udwa za pravedno{}u i qubavqu, za Milenkovi}a je ista kroz vreme, na bilo kojem jeziku i bilo kada. Re~ je o jednom od najigranijih komada Ferenca Molnara, kako podse}a Milenkovi}, a legendarni liko-

Detaq iz predstave Foto: B. Lu~i}

vi u ovom komadu postali su ikone dramaturgije izme|u dva rata u Ma|arskoj.

U predstavi igraju: Atila Giric, Andrea Jankovi~, Gabriela Crnkovi}, Livia Banka, Zoltan [irmer, Atila Ma|ar, Ako{ Buza, Terezia Figura, Tama{ Varga, Melinda Ja{kov, Edit

Farago, Julia Kokrehel, Gabor Pongo, Agne{ Rafai, Iren Abraham, Daniel Gombo{, Miklo{ Komenda i ^ila Lova{.

U ulozi mlade slu`avke Irme je Gabriela Crnkovi}, koja je na ju~era{woj konferenciji za novinare istakla da je zaqubqenost te devojke u starijeg stolara iskrena. Ona ga vidi kao ideal, za wu je on pilot, i ceo `ivot bi dala za wega. Ako se svi prisetimo kakvim smo bili kao deca, kako dodaje Gabriela Crnkovi}, tada mo`emo u sebi da prona|emo takvu ~istotu i iskrenost, koje mo`e svako da oseti. Problem je {to, po wenim re~ima, u dana{wem svetu ima puno cinizma i ironije, i zato je mnogo te`e osloboditi se i biti iskren.

Glumicu Andreu Jankovi~, budu}i da voli klasiku, raduje {to je rediteq Milenkovi} napravio komad u klasi~nom stilu, jer to jeste Budimpe{ta 1924, i kostimi su u tom duhu. O samom radu na ovoj predstavi Andrea Jankovi~ navodi da je u pitawu ogroman komad od tri ~ina, i da su se glumci namu~ili da savladaju dosta teksta. Me|utim, sam komad je pisan tako da glumce „vodi“ vrlo lako, a takva je bila i saradwa sa rediteqem Milenkovi}em, koga glumci ovog pozori{ta vrlo dobro poznaju jer su ve} radili sa wim.

Dramaturg je Barbara Horvat, kostimograf je Erika Janovi~, a scenograf je rediteq Milenkovi}.

Predstava se igra na ma|arskom jeziku, a obezbe|en je simultani prevod na srpski jezik.

N. Pej~i}

PREMIJERA ORTONOVOG „PLENA“ U NARODNOM POZORI[TU SOMBOR

Aleksandar Gligi}, Ser|o Kaligaris i Slobodanka Stevi}

vo|ewe dela istaknutog savremenog italijanskog kompozitora Ser|a Kaligarisa.

Pomenuti uspeh ~lanova Ingmar dua utoliko je zna~ajniji ako se ima u vidu da je ovo zapravo bilo wihovo prvo u~e{}e na nekom velikom internacionalnom konkursu, kao i to da je pobeda ostvarena u konkurenciji odli~nih klavirskih dua iz Italije, Koreje, Rusije, Jermenije i Ukrajine.

Pijanisti~ko takmi~ewe koje

DNEVNIK

Dragana \or|evi} je rekla da je uvek najboqe kada se kolektivni ugovor potpi{e za pregovara~kim stolom, kao {to je to ura|eno ovaj put.

Predstavnici ministarstava kulture, finansija i rada usaglasili su pro{le nedeqe odredbe Kolektivnog ugovora, na sastanku sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Na sastanku je usagla{ena i dinamika razvoja dijaloga u oblasti kulture.

(Beta)

Sve je dopu{teno

Kao druga ovosezonska premijer u Narodno pozori{tu Sombor ve~eras }e biti izvedena predstava „Plen“ Xoa Ortona, u re`iji Radoja ^upi}a. Komad proslavqenog engleskog satiri~ara {ezdesetih godina pro{log veka na crnohumoran na~in govori o crkvi, dru{tveno prihva}enim shvatawima smrti, kao i o integritetu policije.

Kako je to na scenu somborskog pozori{ta postavio rediteq Radoje ^upi} ostaje da se vidi. „Danas se ne radi o nemoralnosti, na (s)ceni je amoralnost.

Neverovawe ni u {ta i ni u koga, la`na vera i bogoboja`qivost samo su alibi za novi moto: „Sve je dopu{teno ako je to za mene dobro”, ^upi}eve su re~i kojima pribli`ava svoje dana-

{we vi|ewe „Plena“ Xoa Ortona.

U predstavi igraju: Zdravko Pani}, Ivana V. Jovanovi}, Ninoslav \or|evi}, Pero Stojan~evi}, Marko Markovi}. Radoje ^upi} potpisuje i scenografiju, kostimografiju Mirna Ili}, a prevod se engleskog Jelena ^upi}.

I. B.

REAGOVAWE POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA KULTURU

„Interzon” sufinansiran Povodom prekju~era{weg teksta „Dnevnika“ o programima odbrojavawa do ga{ewa Me|unarodnog festivala aktuelne muzike „Interzon“, ju~e je u na{u redakciju stiglo reagovawe Pokrajinskog sekretarijata za kulturu koji je, uz Gradsku upravu za kulturu Novog Sada, od strane organizatora Kamernog pozori{ta muzike „Ogledalo“, kritikovan za nebrigu o manifestaciji koja je ove godine trebala da bude prire|ena po deseti put. Referi{u}i na podatak koji je iznela direktorka festivala

Ivana In|in, da je Pokrajinski sekretarijat za kulturu u potpunosti odustao od prvobitne projekcije finansirawa „Interzon“ festivala u iznosu od 800.000 dinara, iz Izvr{nog ve}a AP Vojvodine stigla je ispravka u kojoj stoji da je za sufinansirawe desetog ’Interzon’ festivala nameweno 400.000 dinara, o ~emu je Ivanu In|in, kako stoji u saop{tewu Pokrajinskog sekretarijata, obavestio pomo}nik pokrajinskog sekretara za kulturu Dragan Sre}kov.

I. B.

DANAS I SUTRA NA „DANIMA ITALIJANSKOG FILMA”

„Mama Roma” i „Jevan|eqe po Mateju” Danas i sutra na manifestaciji „Dani italijanskog filma“ u Art bioskopu „Vojvodina“ bi}e prikazana jo{ dva filma Pjera Paola Pazolinija, kao i tri ostvarewa novije produkcije ovovremenih autora.

Ve~eras od 18 sati na programu je Pazolinijeva „Mama Roma“ iz 1962. godine, u kojoj igraju Ana Mawani, Etore Garofolo, Franko ]iti, Silvana Korsini, Luiza Loiano, Paolo Volponi i drugi. Posle godina prostituisawa po ulicama Rima, sredove~na Mama Roma u{tedela je novac da kupi boqi stan i postane prodava~ica vo}a, zapo~ne novi `ivot i prestane sa prostitucijom.

Dovela je svoga sina, tinejxera Etorea, koji je `iveo na selu.

Iako wen ponos i wena radost, mladi} ne `eli ni da radi niti da studira i prikqu~uje se dru{tvu parazita...

Od 20 sati na programu je komedija „Qubav, la`i i mali fudbal“ (2008) Luke Lukinija. Peto-

rica prijateqa nikada ne propu{taju svoj nedeqni fudbalski me~. Ta~no u osam sati uve~e oni se pojavquju na igrali{tu i ni{ta na svetu za wih ne mo`e biti toliko hitno ili va`no da bi od toga odustali. Ali, kad sam `ivot zali~i na sport, stvari se za wih iz korena mewaju.

U nedequ na istom mestu, u Art bioskopu „Vojvodina“ od 18 sati, u okviru retreospektive Pjera Paola Pazolinija, prikazije se „Jevan|eqe po Mateju“ iz 1964. godine. Ovaj ~uveni film nudi koliko vernu toliko i pazolinijevsku interpretaciju jevan|eqa po Mateju. Prikazuje sve etape iz `ivota Isusa Hrista - od ro|ewa do smrti i uskrsnu}a.

Od 20 sati na programu je kratkometra`ni film „Silexija se ra|a” (traje 15 minuta) Masima Kapelija, za kojim sledi celove~erwi „Ru~ak tokom avgustovskog odmora“ (2008) \aninija di Gregorija. \ani, sredove~ni ~ovek, `ivi sa dekadentnom majkom koja ga maltretira u staroj ku}i u centru Rima, i u moru je nepla}enih ra~una. Tradicionalni prazni~ni vikend 15. avgusta, nesre}nom junaku pru`a priliku da na neo~ekivan na~in na|e izlaz za svoje finansijske probleme.

V. C.

c m y

DNEVNIK

subota14.novembar2009.

15

subota14.novembar2009.

SPORT

PREDSEDNIK OKS-a VLADE DIVAC POSETIO IZVR[NO VE]E VOJVODINE

MIODRAG PANTELI], DIREKTOR FK VOJVODINA

Zajedni~ki projekti u interesu sporta Predsednik Izvr{nog ve}a AP Vojvodina dr Bojan Pajti} primio je predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Vlada Divca. U opu{tenom razgovoru, na{a ko{arka{ka legenda izrazila je veliko zadovoqstvo {to se nalazi u Novom Sadu, jer je to, kako je istakao, "po~etak onoga {to `elimo, a to je da se sport promovi{e izvan Beogra-

ti Kipru i Engleskoj i posetili tamo{we olimpijske centre u kojima se pripremaju sportisti tih zemaqa, ali i iz mnogih drugih dr`ava. Sigurno je da i mi imamo potencijal za stvarawe takvih centara, a Letenka i Fru{ka Gora su sportski raj.

Dr Bojan Pajti} je tako|e izrazio veliko zadovoqstvo zbog posete prvog ~oveka na{eg na-

S ju~era{weg prijema u IV AP Vojvodine

da, pri ~emu Novi Sad ima izuzetno va`no mesto".

- Na pravom smo putu - nastavio je Vlade Divac. - Sinhronizacijom na{ih planova mo`emo da do|emo do `eqenih rezultata. Imamo dosta sportista iz Vojvodine, bitno je da im se omogu}e uslovi za treninge i napredak, a rezultati }e tada neminovno do}i. Moji saradnici i ja bili smo nedavno u pose-

cionalnog olimpijskog komiteta, dodaju}i: - Pokrajina je ulo`ila 25 miliona dinara za pripreme olimpijaca i moram da naglasim kako smo bili zadovoqni wihovim rezultatima. Osim toga, sna`no smo finansijski podr`ali Univerzijadu i u protekle tri godine u sport smo ulo`ili oko tri milijarde dinara. Veliki deo tih sredstava oti{ao je u obno-

DNEVNIK

c m y

16

vu sportske infrastrukture, jer poma`emo stvarawu i vaspitavawu zdravih, mladih qudi. Na{e investicije u sportske objekte i{le su u nekoliko nivoa, a i ubudu}e }emo biti spremni da izi|emo u susret inicijativama qudi iz sporta, jer smo otvoreni za svaki vid saradwe. [to se rekonstrukcije objekata na Letenci ti~e, `eli-

- Sportiste smo podelili u ~etiri kategorije - naglasio je Vi{acki. - Prvu kategoriju ~ine osvaja~i medaqa na olmpijskim igrama i svetskim i evropskim prvenstvima, dok se u drugoj nalaze oni koji bi, da se Olimpijske igre odr`avaju sada, imali normu za u~e{}e na wima. Tre}a i ~etvrta kategorija su razvojne i finansijski }emo po~eti da pratimo sve ove sportiste od 1. januara 2010. godine.

Modest Duli} `eleo je da apostrofira slede}e: - Olimpijski sportovi su najboqi promoteri Srbije u svetu. Mi u AP Vojvodina, me|utim, veliku pa`wu posve}ujemo i {kolskom sportu, jer ulagawem u wega stvaramo socijalno odgovornu populaciju u Srbiji.

Na kraju, Vlade Divac je rekao: - Dr`ava zaista ula`e dosta sredstava u sport i jako je bitno da ona stignu u prave ruke i onima kojima su namewena.

Mi ~inimo maksimaFoto: N. Stojanovi} lan napor kako bimo da taj prostor postane represmo pomogli najboqima i, kao zentativan i na regionalnom primer na{ih zalagawa, dogovonivou. On ima infrastrukturu, rili smo da najboqi pliva~i ali treba u wega jo{ ulagati kaSrbije odu u martu idu}e godine ko bi postao prostor gde }e se na pripreme u Lids i [efild, mladi, talentovani sportisti gde }e imati svetske uslove za razvijati. trening i napredak. Izuzetno U razgovoru su u~estvovali i nam je drago {to smo u IV AP pokrajinski sekretar za sport i Vojvodina i predsedniku dr Boomladinu Modest Duli} i genejanu Pajti}u na{li istomi{qeralni sekretar OKS-a \or|e nike i qude voqne da pomognu.

Vi{acki.

A. Predojevi}

Ni{ta ne znam o Ogwenovi}evom dolasku

Mnogo viceva ispri~ano je o Perici, a najnoviji je u javnost pu{ten ju~e i po~iwe ovako: “Perica Ogwenovi} dolazi u Vojvodinu�.

Tu vest ju~e je objavio jedan na{ list, da bi, naravno, telefoni odmah po~eli da zvone.

Pozvali smo direktora FK Vojvodina Miodraga Panteli}a ne bismo li saznali ne{to vi{e o navodnoj transfer-bombi.

- Perica u Vojvodini? Prvi put ~ujem - rekao je Panteli}.

Da li ste razgovarali s Ogwenovi}em o eventualnom dolasku u Novi Sad. - Nismo.

Pa otkuda onda tako decidirana informacija?

Da li je Perica ne{to izjavio?

Nije, ali tekst se ne bavi naga|awima, ve} je koncipi-

- Za sada je tako, ukoliko bilo {ta bude u vezi s dolaskom bilo kojeg igra~a, bi}ete obave{teni – uverava Miodrag Panteli}.

Vojvodina u Ba~u Fudbaleri Vojvodine uveli~a}e danas proslavu 100 godina postojawa FK Tvr|ava iz Ba~a. Me~ po~iwe u 14 sati, a posle toga prire|ena je sve~ana akademija i promocija monografije o FK Tvr|ava.

Poku{ali smo da stupimo u kontakt i s Pericom Ogwenovi}em, koji je poru~io da ne `eli da istr~ava s bilo kakvom izjavom dok s rukovod-

Perica Ogwenovi}

ran tako kao da je u pitawu gotova stvar.

- Nije prvi put da pojedini novinari svojim tekstovima di`u cenu igra~ima, kao i tira` novinama za koje rade.

Dakle, od Pericinog dolaska u Vojvodinu nema ni{ta?

stvom FK Jagodina ne vidi o ~emu je re~.

Perica u Vojvodini: novinarska patka, novi vic o Perici, ili transfer u najavi, pokaza}e vreme. U svakom slu~aju, fudbalska javnost je zagolicana.

S. S.

SVETSKI KUP ZA OSOBE S INVALIDITETOM

Tri bronze za Srbiju U italijanskom primorskom gradi}u Liwano odr`an je Svetski kup u stonom tenisu za sportiste sa invaliditetom. Na{i takmi~ari osvojili su tri brontzane medaqe, u pojedina~noj konkurenciji i dve u ekipnoj. U~estvovalo je oko 150 takmi~ara iz 20 zemaqa, a za na-

(3:2). Ilija \ura{inovi} je pojedina~no dogurao do ~etvrtfinala gde je pora`en od Francuza Savanta Bobednika wihove klase (T-5). Sawa Mitrovi} i Aleksandar Radi{i} sa jednom pobedom nisu uspeli da pro|u grupu.

Ilija \ura{inovi} je s Englezom Skotom Robertsonom u

qu Sawa i Zorica pobedile su Norve`anke 3:0.

Tri bronzane medaqe za na{u reprezentaciju u ovom sastavu (bez Borislave Peri}-Rankovi} i Zlatka Keslera) je odli~an uspeh. Bodovi osvojeni na ovom kupu }e u~vrstiti pozicije Ilije i Zorice na svetskoj rang-listi, {to }e im omogu}iti da na po-

Stonoteniska reprezentacija Srbije u Liwanu

{u zemqu nastupili su: Zorica Popadi}, Sawa Mitrovi}, Ilija \ura{inovi} i Aleksandar Radi{i} i kao trener Maja Cico.

Popadi} Zorica u polufinalu je izgubila od Italijanke Valeri Zorzete (0:3), a u borbi za tre}e mesto pobedila je Solveig Femtehjel iz Norve{ke (

~etvrtfinalu pobedio [pance 3:1, da bi u polufinalu wih dvojica bili pora`eni od Francuza 2:3. U borbi za bronzu, u neizvesnom me~u, za nijansu su bili boqi od [ve|ana (3:2). @enska ekipa Srbije je u polufinalu pora`ena od Italijanki Zorzeto i Nardeli s 1:3, a u borbi za bronzanu meda-

sledwem Kupu u Brazilu s novim bodovima izbore vizu za Svetsko prvenstvo 2010. u Ju`noj Koreji.

Za Aleksandra Radi{i}a (klasa T-2) ovo je bio uspe{an debi na me|unarodnoj sceni.

Zvani~no je klasifikovan u klasu T-2, a jednom pobedom do{ao je i do prvih bodova na svetskim kupovima.

S. S.

SPORT

DNEVNIK

subota14.novembar2009.

17

SEVERNI IRCI TESTIRAJU ORLOVE (18.30)

Anti} tra`i pobedu Reprezentacija Srbije u okviru priprema za Mondijal, na britanskoj turneji, odmeri}e snage danas u Belfastu (18,30) protiv selekcije Severne Irske. Orlovi ne}e biti u kompletnom sastavu, jer usled povreda selektor Anti} je morao da se odrekne usluga Dragutinovi}a, kapitena Stankovi}a, Panteli}a,a ne{to ranije i golmana Di{qenkovi}a i Brki}a. [ansa }e biti pru`ena tandemu mladih {topera Tomovi}u i Vukovi}u i debitantu Dejanu Leki}u.

- Za mene ne postoje prijateqski susreti i rezervni igra~i. Jednostavno, ovo je prilika da mo`da isprobamo i neke alternative sisteme u igri. @elimo da pozitivnim rezultataom nastavimo sa izgradwom autoriteta koji smo zapo~eli kroz kvalifikacioni ciklus - konstatovao je selektor Anti}.

Tokom mini-priprema u Kovilovu spremana je strategija za rivala koji je tipi~an predstavnik engleske {kole fudbala.

- Jasno je da }emo morati da ulo`imo maksimum truda protiv Iraca koji su jako dobar sastav. Adaptira}emo se na wihov koncept u kojem dominira mnogo vazdu{nih duela, puno trke i logi~no duge lopte. Uz to, ima}e uz sebe i podr{ku fanati~nih navija~a sa tribina. Svesni smo da je rezultat va`an i u ovim duelima zbog koeficijenta na rang listi koji kasnije mo`e da ima uticaja na `reb grupa za SP - konstatovao je Milan Lane Jovanovi}.

U sli~nom tonu razmi{qaju i ostali reprezentativci i sa puno optimizma o~ekuju susret.

- Vreme slavqa nakon zapa`enog uspeha pripada pro{losti. Operacija Mondijal je po~ela, a to zna~i da mnoge stvari u igri mo`emo da popravimo i dovedemo do automatizma.

Koristi }e nam ovakava provera protiv Ostrvqana, u kojoj ho}emo da kroz pobedu podi`emo na jo{ vi{i nivo samopouzdawe - veli napada~ Nikola @igi}.

Zoran To{i} }e imati priliku da se nametne i selektoru

Anti}u i klupskom treneru Fergusonu.

- Godi mi poverewe selektora Anti}a, posebno zato {to ne igram u Man~esteru.Trudim se na treninzima maksimalno, a ako dobijem priliku u reprezentaciji da}u sve od sebe - istakao je To{i}.

Nenad Milija{ igra u Vulverheptonu i upoznao je engelski stil igre, ~iji su i Irci predstavnici.

- Jaki su u skoku i ~vrsti u duelima.Na{ stil igre iz kvalifikacija za SP je recept za me~ sa Ircima, pa ako budemo to uspe{no ponovili onda ni rezultat ne}e izostati - smatra Milija{.

Te{ko je pretpostaviti kome }e u startnoj postavi selektor Anti} pru`iti {asnu, posebno u defanzivi, jer je sporna i nastup rovitog Vidi}a. O~ekuje se da Ka~ar bude alternativa za povre|enog kapitena Stankovi}a, a u napadu bi izostanak Pantelia} mogao da kompenzuje povratnik u reprezuentaciju, nakon suspenzije, Danko Lazovi}. Z. Rangelov I. Lazarevi}

I u prijateqskim me~evima maksimalno: Nikola @igi}

KVALIFIKACIJE ZA SVETSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI

Francuzi hvataju posledwi voz Kvalifikacije za Svetsko fudbalsko prvenstvo slede}e godine u Ju`noj Africi zavr{avaju se u sredu, a danas su na programu posledwi me~evi u Afri~koj zoni i prve bara` utakmice u Evropi i u Americi, pored toga igra se i revan{ utakmica izme|u Novog Zelanda i Bahreina ( prvi me~ 0:0) za upra`weno mesto u Azijskoj zoni.

Svakako da su u centru pa`we bara` utakmice u Evropi, derbi me~ se igra izme|u Portugala i Bosne i Hercegovine.

Portugalci u “utakmicu godine” ulaze oslabqeni, bez najboweg igra~a Kristijana Ronalda

Danas Novi Zeland - Bahrein (prvi me~ 0:0)(08.00) Rusija - Slovenija (17) Gr~ka - Ukrajina (19) Irska - Francuska (21) Portugalija - BiH (21.30)

Neponovqiva {ansa orli}a U sutra{woj utakmici s Norve{kom mlada fudbalska reprezentacija Srbije nema mnogo izbora, pobeda se name}e kao imperativ. Samo tri boda ostavqaju pulene Ratomira Dujkovi}a u trci za odlazak u bara` za EP u Danskoj 2011. godine. Ukoliko sutra na{a selekcija pobedi, na miru }e ~ekati avgust i nastavak kvalifikacija kada odlazi u goste kod prvoplasirane reprezentacije iz na{e grupe – Slova~ke. U suprotnom, ve} u ponedeqak mogli bi da uslede rastanci posle, izvesno bi bilo, neuspe{nih kvalifikacija. Neodlaskom na EP u Dansku bio bi prekinut niz uspeha srpskih generacija “do 21 godine”, koje su ~etiri puta za redom igrale na zavr{nici prvenstva Starog kontinenta (Nema~ka, Portugal, Holandija i [vedska).

- Nemamo vi{e {ta da ~ekamo - ka`e Partizanov prvotimac i {toper ili desni bo~ni u Duj-

priliku da upozna sutra{weg gosta.

- Igraju tipi~an skandinavski fudbal. Wihove odlike su snaga i preskakawe igre. Dugim loptama poku{avaju da uposle napada~e u protivni~kom {esnaestercu. Verujem da }emo na{om pas igrom uspeti da ih nadigramo i osvojimo zna~ajne bodove – ka`e Jovanovi}.

Lepo vreme, koje je prethodna dva dana smenilo ki{u, odgovara orli}ima.

- Videlo se i u Beo~inu da nam dobar teren i lepo vreme vi{e odgovaraju. Boqe se snalazimo kada je suvo, jer imamo takav tim koji kroz igru tra`i {anse. Verujem da vi{e ne}emo kiksirati i da }emo na miru otputovati na prijateqski me~ u Dansku, u utorak, a onda kovati planove za preostale tri utakmice koje nam slede krajem leta 2010. godine – veli Jovanovi}, naglasiv{i da ne bira uloge. Svejedno mu je ho}e li biti centralni

Reprezentativce Francuske o~ekuje te`ak me~ u Irskoj

Sutra Kostarika - Urugvaj

MLADA REPREZENTACIJA IGRA SUTRA S NORVE[KOM

(03.00)

i beka ^elzija Kristijana Bosingvu. Sdruge strane, selektor BiH ]iro Bla`evi} nema ve}ih problema oko zdravstvenog stawa svojih izabranika, jedino je golman Kenan Hasagi} rovit, ali on i onako nije u prvom planu, na La Lu{u brani}e Asmir Begovi}, ~uvar mre`e Ipsvi~a.

- Pro{li smo trnovit put u kvalifikacijama - isti~e selektor Portugala Karlos Keiro{. - Znamo da nas ~eka veliki dvoboj i spremni smo da vaqano obavimo zadatak. Izostanak Ronalda i Bosingve svakako hendikep, ali nam nije poremetio plan igre. Va`no je da u prvom me~u ne primimo

gol, zato }emo igrati oprezno i ~ekati pravu {ansu. Znamo sve o Bosancima, imaju stra{an napad, ali i ne{to slabiju odbranu.

Ekipa ]ire Bla`evi}a u sredu u Novom Vinodolskom pobedila je u kontrolnom me~u s 5:0, blistali su Ibi{evi} i Xeko, pa Bosanci u dobrom raspolo`ewu o~ekuju me~ s Portugalom.

- Ovo je istorijska {ansa i ne}emo je propustiti - u svom stilu ka`e ]iro Bla`evi}. Imamo boqi tim {to }emo i dokazati. Va`no je da postignemo gol, a u revan{u u sredu u Zenici niko nas ne}e zaustaviti. Ako treba da}emo Portugalcima i pet golova.

Francuzi igraju s Ircima, o~ekuju ih delkatan posao. Ir-

U~esnici Mondijala Do sada su 23 reprezentacije obezbedile u~e{}e na Mondijalu.

EVROPA: [panija, Holandija, Danska, Italija, Srbija, Engleska, [vajcarska, Slova~ka, Nema~ka JU@NA AMERIKA: Brazil, Paragvaj, Peru, Argentina KONKAKAF: Meksiko, SAD, Honduras AZIJA: Japan, Ju`na Koreja, Severna Koreja, Australija AFRIKA: Gana, Obala Slonova~e DOMA]IN: Ju`na Afrika ci su spremni za veliki okr{aj i sigurno je da }e pru`iti maksimum ne bi li zaustavili galske petlove.

- Ne smemo u}i u tu~u s Ircima - konstatuje napada~ francuske reprezentacije @oan Gurkuf. - Irci su fizi~ki ja~i i spremniji, ali smo mi tehni~ki boqi.

Zanimqiv me~ se igra i u Moskvi, gde }e snage odmeriti Rusija i Slovenija.

- Slovenci su za nas potpuna nepoznanica, ali verujem u na{ tim - ka`e selektor Gus Hidink. - Va`no je da danas slavimo, a onda u revan{u mo`emo da izborimo remi i da ne primimo gol.

G. Kova~

Me|unarodne prijateqske utakmice Danas Ju`na Afrika - Japan (14.30) Estonija - Albanija (15) Slova~ka - SAD (16) Vels - [kotska (16) Makedonija - Kanada (17)

Poqska - Rumunija (17) [vajcarska - Norve{ka (17.45) Brazil - Engleska (18) Severna Irska - Srbija (18.30) Luksemburg - Island (19) Danska - Ju`na Koreja (19) Nema~ka - ^ile (20.30)

Belgija - Ma|arska (20.45) Italija - Holandija (20.50) Honduras - Letonija (22) [panija - Argentina (22)

Sutra UAE - ^e{ka (19)

Aleksi}, Bosan~i}, Gulan i Jovanovi} o~ekuju pobedu Foto: F. Baki}

kovi}evoj selekciji Marko Jovanovi}. – Prokockali smo dve prilike gde smo o~ekivali pobedu, a nismo uspeli, pa sada vi{e nemamo {ansu za popravni.

Jednostavno, moramo da dobijemo sutra Norve`ane.

U pobedi nad Norve{kom u gostima od 1:0 Jovanovi} je imao

{toper ili }e igrati uz desnu aut liniju, kada se u drugom poluvremenu beo~inske utakmice pokazao kao sjajan asistent.

Utakmica Srbija–Norve{ka igra se sutra na stadionu “Kara|or|e” u Novom Sadu u 13 sati, a ulaznice su 200, 300 i 400 dinara.

S. Savi}

18

SPORT

subota14.novembar2009.

VO[A DOMA]IN PLANINKI

Vra}awe na pobedni~ki kolosek Danas (18 ~asova, mala sala SPC Vojvodina) u goste novosadskoj Vojvodini @elezni~ar dolazi neugodan sastav Planinke Prolom vode. Momci iz Kur{umlije igraju jednako dobro i na gostovawu i na

- Ni malo nisu naivna ekipa, a predvodi ih sjajni Du{an Ili}.

Tvrd su orah bili mnogim ekipama, poput Priboja, Smedereva...

Samo ako budemo igrali maksimalno borbeno, sto odsto anga`ovano i s ozbiqnim pristupom mo-

plen protiv beogradskog Partizana ostavio traga na vas i saigra~e?

- Moram da priznam da jeste. Vi{e nas boli remi protiv Jugovi}a nego poraz u Beogradu. Me|utim, s pravim pristupom i zalagawem u

- Upravo tako, u Beogradu smo vodili 28:26, a izgubili smo 29:28.

Posledwa ~etiri minuta nismo postigli gol. Sli~no je bilo i protiv Ka}ana. Ako `elimo da osvajamo bodove potrebno je da zavr{nicu odigramo mirne glave i

DNEVNIK

ZREWANINCI DOMA]INI PAN^EVCIMA

Za opstanak i navija~e

Rukometa{i iz grada na Begeju u duelu sa Dinamom iz Pan~eva imaju samo jednu `equ - pobedu, {to dodatno pritiska mladu ekipu.Poznato je da Zrewaninci na gostovawima utakmice ubedqivo gube, a kod ku}e se mu~e i te{ko sti`u do bodova.Doma}in `eli u vojvo|anskom odmeravawu snaga da nametne svoj ritam, da igra ~vrsto u odbrani i da onda iz kontranapada posti`e golove.U Proleteru smatraju da je to recept za uspeh.

- Za nas je svaka utakmica kod ku}e presudna, ali je ujedno i veoma problemati~na, jer po pravilu te{ko osvajamo bodove. Svesni smo da prilike za popravni nemamo, a i do{li smo u situaciju da nam ime rivala ni{ta ne zna~i, jer u borbi za opstanak bitni su samo bodovi. Pozovem na{e verne navija~e, koji su mo`da i posumwali posle nekoliko poraza u na{ kvalitet, da se vrate u halu i pomognu nam da savladamo Dinamo - rekao je trener Bjelica.

Utakmica Proleter Naftagas - Dinamo igra se danas u Medisonu sa po~etkom 17 ~asova.

N. Jowev

KA]ANI GOSTUJU U NI[U

Brzinom protiv snage

Rukometa{e Vojvodine i trenera Darka Jevti}a danas ~eka me~ s Planinkom

svom terenu, zato }e wihov dana{wi doma}in morati dobro da zapne kako bi se posle tri izgubqena boda (Jugovi} i Partizan) vratio na pobedonosni kolosek, a samim tim zadr`ao se u vrhu superliga{ke tabele.

I desno krilo novosadskih crveno-belih Marko Radoj~i} upozorava da su igra~i iz Kur{umlije jako neugodan rival i da u dana{wi susret ne smeju da u|u opu{teno.

`emo da se nadamo uspehu. Planinka je kvalitetan sastav, ali ja smatram da mi trebamo da gledamo na{u igru ako ho}emo bodove smatra vihorno krilo Novosa|ana Radoj~i}, dodaju}i da }e, ako bude sve po planu, ova utakmica biti prilika da {ansu dobiju igra~i koji do sada nisu imali veliku minuta`u.

Da li je izgubqen bod protiv Jugovi}a na svom terenu i ceo

nastavku takmi~ewa sve to mo`emo da nadoknadimo i da na kraju budemo me|u pet ekipa u Ligi, {to je i na{ osnovni ciq. Moramo sve utakmice na svom terenu da re{avamo u svoju korist i gde je to god mogu}e i u gostima. ^ini mi se da su posledwi treninzi pokazali da se vra}amo u staru formu i da smo prebrodili malu krizu.

Stekao se utisak da u zavr{ni utakmice gubite koncentraciju?

ME\UNARODNI TURNIR U KIKINDI

SUPERLIGA SRBIJE

Na tatamiju vi{e od 500 takmi~ara Xudo klub Partizan organizator je 26. me|unarodnog turnira (Kupa Kikinde) koji }e se danas i sutra odr`ati u hali Jezero. Takmi~i}e se poletarci, mla|i pioniri, stariji pioniri i kadeti (devoj~ice i de~aci), a odr`a}e se i ekipni deo turnira za pionire 1995. godi{te i mla|e. Prema dosada{wim

koncentrisano, a onda uspeh ne}e izostati. Nemamo vi{e prava da na svom terenu gubimo bodove.

Da li ste u kompletni?

- Na`alost, nismo. Veliki hendikep je to {to nam se povredio sredwi bek Du{an Todorovi}, kao i to {to ve} du`e vreme ne mo`emo da ra~unamo na usluge korpulentnog pivota Novaka Imbroweva - istakao je Radoj~i}.

J. Gali}

prijavama, u~estvova}e oko 500 takmi~ara iz Srbije, BiH, Makedonije, Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Ma|arske. Takmi~ewe po~iwe danas u 11 sati, a otvori}e ga predsednik op{tine Ilija Vojinovi}, a generalni pokroviteq takmi~ewa je SO Kikinda.

M. S.

Trome~ u Kikindi Kikndski xudo klub Partizan danas je doma}in 6. i 7. kola ekipnog takmi~ewa mu{ke Superlige Srbije, na kojem u~estvuje jo{ Cement iz Beo~ina i Kinezis iz Ni{a. Doma}i borci se nadaju bar jednoj pobedi koja bi im dala velike {anse da ostanu u ovom rangu takmi~ewa.Ovaj veoma zanimqiv trome~ po~iwe u 18.30 ~asova u hali Jezero.

M. S.

Rukometa{i Jugovi} Unimeno su ja~i za Veqkovi}a i Kota odlaze u goste ekipi Naisuci}a. sa, koja ove sezone slovi za jedKako osvojiti bod u duelu sa nog od najozbiqnijih pretenderivalom koji vrvi od dobrih i nata u borbi za mesto u samom korpulentnih igra~a? vrhu superliga{ke tabele. Posle odli~ne igre u Novom Sadu i vrednog boda na te{kom gostovawu, ti}i Jugovi}i putuju na jug {iroko ma{u}i krilima.

Jedan od ka}kih akademaca, koji se u ovom prvenstvu nije naigrao, je izuzetno talentovani 20-ogodi{wak Lazar Stejin. U perspektivi, ka`u dobri poznavaoci rukometa, Laza }e biti igra~ reprezentativnog formata, a kada }e se osloboditi trenutnih stega, pitamo mladog igra~a.

- O~ekujem to iz kola u kolo, a i dok Jo{i} igra nije realno da dobijem ve}u minuta`u. Za mene je sada najbitnije da na treninzima pokazuLazar Stejin jem dobru formu, ~ini mi se da }u uskoro eksplodi- S obzirom na to da su Nirati - nada se Stejin. {lije iskusna, te{ka i sna`na Uo~i gostovawa u Ni{u, leekipa, s wima ne smemo da u|emo gle su oktobarske stipendije. u pozicionu igru. Naprotiv, moLep motiv za dobru igru? ramo mnogo da tr~imo i da bude- I bez toga imamo motiva. mo agresivni kao {to smo bili Ni{lije su iskusna ekipa, u me~u s Vojvodinom - istkao je skockana za Evropu, a od nedavLazar Stejin.

J. Gali}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Prva liga Srbije - ^ELAREVO: ^SK Pivara - Zemun, NOVI SAD: Novi Sad - Be`anija, APATIN: Mladost - Sevojno Point, LU^ANI: Mladost Radni~ki (S), KRAQEVO: Sloga - Proleter, BEOGRAD: Teleoptik - Dinamo, NI[: Radni~ki - Banat, LAZAREVAC: Kolubara - Novi Pazar, SREMSKA MITROVICA: Srem - In|ija.

Utakmice po~iwu u 13 ~asova.

Srpska liga Vojvodina - NOVA PAZOVA: Radni~ki - Radni~ki ([), KIKINDA: Kikinda - Mladost (BJ), TEMERIN: Sloga - Veternik Viskol, BA^INCI: Big bul - Dowi Srem, FUTOG: Metalac AV - Pali}, VR[AC: Vr{ac - Dolina.

Utakmice po~iwu u 13 sati Vojvo|anska liga, istok PAN^EVO: Radnik - Crvena zvezda, ALIBUNAR: Budu}nost - Kozara, BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Radni~ki (B), BELA CRKVA: BAK Obili}, SRPSKA CRWA: Budu}nost - Dinamo, NOVI KOZARCI: Sloboda - Ba~ka (P).

Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova.

Vojvo|anska liga, zapad KARAVUKOVO: Polet - Sloven, RASTINA: Solunac Omladinac, KOVIQ: [ajka{ Mladost, BEO^IN: Cement -

Radni~ki (SM), RUMA: 1.maj Crvena zvezda.

Utakmice po~iwu u 13 sati.

Podru~na liga Novog Sada ZMAJEVO: Obili} - Fru{kogorac, BE^EJ: Be~ej Old gold Slavija.

Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Gradska liga Novog Sada BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - @elezni~ar.

Utakmica po~iwe u 13.30 ~asova.

Ko{arka

NLB liga (m) - VR[AC: Hemofarm - FMP (18), BEOGRAD: Crvena zvezda - [iroki (19), QUBQANA: Olimpija Radni~ki (19.30), ZAGREB: Zagreb - Cedevita (20), SARAJEVO: Bosna - Cibona (17), ZADAR: Zadar - Helios (19).

Prva liga (m) - ^A^AK: Borac - Vojvodina Srbijagas (19), KRAQEVO: Sloga - Tami{ Petrohemija (19.30), KERAGUJEVAC: KG 06 - OKK Beograd (17).

Prva liga (`) - ZREWANIn: Proleter - Loznica (20), BEOGRAD: Radivoj Kora} - ^elarevo (20), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Kovin (19.30), VR[AC: Hemofarm - Crvena zvezda (20.30).

Prva B liga (m) - BEOGRAD: Vizura Smederevo - Mladost (16), LESKOVAC: Zdravqe -

Jagodina (18), NOVI SAD: Vojvodina - Partizan 2 (12.30), BEOGRAD: Beovuk 72 - @elezni~ar (I) (14.30), Superfund Radni~ki (O) (15.30).

Prva srpska liga, sever (m) STARI BANOVCI: Dunav Srem (19), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Oxaci (17), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Spartak (20), NOVI SAD: Sport Ki - Mladost Teletehnika (17), VETERNIK: Veternik - Duga (17).

Prva srpska liga, sever (`) RUMA: Ruma 92 - Spartak (17).

Druga srpska liga, sever (m) RUMA: Ruma - Hajduk (K) (15), BA^KA PALANKA: Ba~ka Palanka - Stara Pazova (20), CRVENKA: Crvenka - Top (20).

Odbojka Mu{ka superliga - KLEK: Klek - Tent (19), BEOGRAD: Crvena zvezda - Jedinstvo (U) (17), Po{tar 064 - Vizura (17). @enska superliga - QIG: Spartak - Mladi radnik (19).

Prva mu{ka liga - PAN^EVO: Borac - @elezni~ar (17.30), NI[: Ni{ - NS As (16), VELIKO GRADI[TE: VGSK - Jedinstvo (SP) (19), KOVIN: Bavani{te - Jagodina (17.30).

Prva `enska liga - NOVI SAD: Novi Sad Pionir petrol - Putevi Trandeks (18), Vojvodina - [umadija Akva viva (18),

KRAGUJEVAC: Radni~ki - Lazarevac (19), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Radni~ki NIS petrol (19).

Druga mu{ka liga - NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans Petrovaradin (20), FUTOG: NIS Vojvodina 2 - In|ija (20), SREMSKA MITROVICA: Srem 2006 - FOK (20), PAN^EVO: Dinamo - RFU (15).

Druga `enska liga - FUTOG: Futog - Spartak2 (17), SREMSKA MITROVICA: Srem Zrewanin 023 (18), NOVI SAD: VST - Mladost (15), SREMSKI KARLOVCI: Partizan - Varadin BMG gradwa (18).

Prva vojvo|anska `enska liga, sever - NOVI SAD: Novi Sad 2 - Merkur (15.30), Vojvodina 2 - Volej stars (12.30), KIKINDA: Ki 0230 - Blok aut (16).

Prva vojvo|anska `enska liga, jug - NOVI SAD: NS volej tim - Prvi tempo (12.30), NS tim - Dinamo 2 (12), @ITI[TE: @iti{te - Sloga (16.30).

Prva vojvo|anska mu{ka liga, centar - NOVI SAD: Vo{a Stra`ilovo (14.30), [ID: [id - Petrovaradin 2 (19), FUTOG: NS As 2 - Dubl (14).

Prva vojvo|anska mu{ka liga, sever - BA^: Partizan Megal - Vrbas (18), BE^EJ: Be~ej Topola (19), KIKINDA: Kikinda - Magli} (20), TURIJA: Mladost - Spartak 2 (19).

Prva vojvo|anska mu{ka liga, jug - VELIKA GREDA: Plandi{te - Gorwi grad (14).

Rukomet Superliga (m) – ZREWANIN: Proleter – Dinamo (17), NI[: Naisus – Jugovi} (18.30), NOVI SAD: Vojvodina – Planinka (18), PRIBOJ: Priboj – PKB (18).

Superliga (`) – ^A^AK: ^a~ak – Kwaz Milo{ (20), ZAJE^AR: Zaje~ar – Radni~ki (19), JAGODINA: Jagodina – Crvena zvezda (19), [ABAC: Medicinar – Vrwa~ka Bawa (18.30), PAN^EVO: Dinamo – Kikinda (20).

Prva liga (m) – JAGODINA: Jagodina – Leskovac (16), NOVI PAZAR: Novi Pazar – Vrawe (19), VRBAS: Vrbas – Mladost TSK (19), BUJANOVAC: BSK Heba – Nova Pazova (19), TRSTENIK: Napredak – Po`arevac (18), KOSTOLAC: Rudar – Crvena zvezda (19), NOVA VARO[: Zlatar – BASK (19).

Prva liga (`) – IN\IJA: @elezni~ar – Proleter (19).

Druga liga (m) – @ABAQ: @SK – Hercegovina (19), APATIN: Apatin – Hajduk (18), RUMA: Ruma – @elezni~ar (19.30).

Druga liga (`) – ADA: Halas Jo`ef – Lehel (18), APATIN: Apatin – Pan~evo (16).

Prva vojvo|anska liga (m) – CRVENKA: Sivac – Potisje

(16), NOVI BE^EJ: Jedinstvo – Putinci (18), KA^AREVO: Jedinstvo – Obili} (19).

Prva vojvo|anska liga (`) – CRVENKA: Crvenka – Jedinstvo (E) (18), ZREWANIN: Naftagas – Jedinstvo (M) (13.30).

Kuglawe Superliga (m) - PAN^EVO: Rudar - E|{eg (11), KAWI@A: Kawi`a - Senta (16), BEOGRAD: Beograd - NIS Petrol (11).

Superliga (`) - NI[: Putar - Apatin (15), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - SPC Vojvodina (16), BEOGRAD: EDB - Venus (15), NOVI SAD: Ada Kompjuters - Kristal (16).

Prva liga Srbije, grupa Vojvodina (m) - NOVI SAD: 13.maj - Apatin (16), APATIN: Apatin - Vihor (16).

Prva liga Srbije, grupa Vojvodina (`) - ZREWANIN: Banat - Radni~ki (16), NOVI SAD: Alimenta - E|{eg (14).

Prva vojvo|anska liga (m) SUBOTICA: Rotografika Radni~ki LK (16), NOVI SAD: Ada Kompjuters - Be~ej (13).

Druga vojvo|anska liga, sever (m) - BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Kordun (16), VRBAS: Vrbas - Dunav (16).

Druga vojvo|anska liga, jug (m) - RUMA: Horoskop - Petrovaradin (11).

SPORT

DNEVNIK

subota14.novembar2009.

PRVA LIGA SRBIJE

Zrewanincima vojvo|anski derbi Novi Sad - Proleter Naftagas 77:95 (18:24, 18:16, 21:26, 20:29) NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 300, sudije: Ne{kovi} i Dimovski (Kraqevo), M. Juras (Beograd).

NOVI SAD: Kova~evi} 13, Grubor, Grozdani}, Suboti} 25, Jan~ikin 3, Qubojevi} 16, Jagodi} 7, Obri} 5, Raki} 5, Miti} 3, Draga{, \umi}.

PROLETER NAFTAGAS: Nikoli}, Bordo{ 4, Vulin 9, Simi} 7, Stanojevi} 13, Rajko-

deok. Obratili su pa`wu ko{arka{i Novog Sada na organizatora igre gostiju Vida @arkovi}a, na wemu je „flastera“ igrao Suboti}, ali uprkos tome je ovaj poga|ao iz daqine i uz pomo} Rajkovi}a i Vulina odr`avao svoj tim u konstantnoj prednosti od pet i vi{e poena.

Imali su doma}i nekoliko prilika da izjedna~e, ~ak da povedu, ali su u ishitrenim napadima gubili lopte i nerezonski

epitet zvawa najprijatnijeg iznena|ewa prvenstva.

- Veoma te{ko je bilo odigrati protiv ovako {uterski raspolo`enog Proletera i sigurno je da oni trenutno igraju najlep{u ko{arku u na{oj ligi. Kod moje ekipe evidentan je psiholo{ki pad u igri, ali na ovom me~u donekle ima opravdawa, jer kako se bli`io kraj utakmice, tako je svaka trojka Proletera bila sve ja~i udarac za mo-

@arkovi} (s loptom) i Vukosavqevi} (15) nadmudrili Qubojevi}a i Miti}a (skroz levo)

vi} 10, Glavini} 15, @akovi} 23, Bara}, Vukosavqevi} 8, Top~ov 6, Krsti}.

U Vojvo|anskom prvoliga{kom derbiju ko{arka{i Proletera iz Zrewanina, lideri na tabeli, savladali su doma}i Novi Sad, pre svega zahvaquju}i neverovatno dobrom {utu za tri poena. Znali su doma}i da su Zrewaninci izrazito {uterska ekipa, ali nisu nikako mogli da predpostave da }e biti toliko uspe{ni van linije 6,25, iza koje su ostvarili 17 pogodaka iz 29 poku{aja (59 odsto).

Segment {uta svakako je re{io ovaj duel, i doma}ima nije pomoglo {to su odigrali veoma ~vrstu odbranu sve do posledwih minuta me~a, pa je razlika pre{la nerealni dvadeseti po-

re{avali situacije na terenu.

Nemawa Suboti}, specijalista za igru u odbrani bio je najfikasniji u napadu doma}ih, a uz rame mu je bio iskusni novajlija Bojan Qubojevi} koji se prikqu~io ekipi dan pre utakmice.

Nisu popu{tali doma}i u odbrani, ali to nije spre~ilo Zrewanince da nastave s trojkama.

Aktivirao se u {utu Glavini}, ali treba re}i da su sve wegove trojke nai{le u posledwim trenucima napada i svaka je bila dodatni udarac za Novosa|ane.

Pali su potpuno psiholo{ki doma}i igra~i kako je vreme odmicalo i nije bilo mogu}nosti da se doma}i vrate u igru pa su Zrewaninci preko fantasti~nog @arkovi}a stigli do nove pobede i za sada opravdavaju

Foto: F. Baki}

je igra~e. Primili smo u drugom poluvremenu 55 poena, {to je nedopustivo i mora}emo da se pozabavimo dubqom analizom ovog me~a - rekao je trener Novog Sada Nemawa Danilovi}.

- Znali smo da nas o~ekuje izuzetno te`ak duel jer je ekipa Novog Sada veoma kvalitetna i ima dobrog trenera. Imali smo fantasti~no {utersko ve~e i mislim da bi malo koja ekipa u dr`avi mogla da nam parira kada ovako {utiramo. Krajwa razlika nije realna, jer je prvo poluvreme bilo veoma neizvesno, na jednu loptu, ali smo u nastavku pogodili nekoliko {uteva koji su nam omogu}ili da ubedqivo slavimo - rekao je trener Proleter Naftagasa Zoran Bajin.

M. Risti}

ATP TURNIR U PARIZU

Novak \okovi} u polufinalu Najboqi srpski teniser Novak \okovi} plasirao se u polufinale ATP turnira Master serije u Parizu po{to je savladao desetog igra~a sveta, [ve|anina Robina Soderlinga sa 2:1, po setovima 6:4, 1:6, 6:3.

Sam po~etak duela je potvrdio da }e ovo biti izuzetno zanimqiv me~.

Soderling je poveo da 1:0, a zatim, na servis \okovi}a, stigao do ~etiri prilike za brejk. \okovi} je, zahvaquju}i prvenstveno dobrim servisima, uspeo da se izvu~e iz neugodne situacije i izjedna~i na 1:1. Ve} u slede}em gemu srpski teniser je imao prve prilike da oduzme servis protivniku, iskoristio je tre}u (Soderling napravio duplu servis gre{ku) za prednost od 2:1.

U osmom gemu, na servis \okovi}a, [ve|anin je ponovo zapretio. Novak je uspeo da spasi prve dve brejk lopte, ali tre}u nije uspeo i Soderling je izjedna~io na 4:4.

Me|utim, tre}i teniser sveta je odmah uzvratio, oduzeo servis rivalu bez izgubqenog poena i stigao na korak od osvajawa prvog seta (5:4). Ni tu nije bio kraj uzbu|ewima. Deseti teniser planete se nije predao, napao je \okovi}a {to je rezultiralo novim prlikama za brejk. Novak je ponovo bio odli~an, doNole re|a pobede bio je ~etiri poena za redom i prvi set re{io u svoi{~upa, [ve|anin je poveo sa ju korist (6:4).

2:0, a ubrzo i sa 3:0. Novak je Drugi set po~eo je gotovo nastavio da pravi veliki broj identi~no kao i prvi. Sodergre{aka, delovao je potpuno ling je dobio prvi servis gem, dekoncentrisano i umorno, a zatim stigao do prvih brejk {to je Soderling u potpunolopti u nastavku me~a. Ovog sti iskoristio i lako dobio puta \okovi} nije uspeo da se drugi set (6:1).

Nenad Zimowi} i Danijel Nestor plasirali su se u polufinale turnira u Parizu. Srbin i Kana|anin pobedili su Nemce Kristofera Kasa i Filipa Kol{rajbera sa 2:0 (6:3, 7:6).

U polufinalu sasta}e se sa Franti{ekom Kermakom iz ^e{ke i Mihaelom Mertinakom iz Slova~ke.

Nagradni fond turnira je 2.750.000 evra, a pobednicima u konkurenciji dublova pripa{}e 166.500 evra.

^ime pretiti doma}inu re~ lekara. ^a~ane predvode Drami}anin i Tresa~, a mi do povoqnog rezultata mo`emo da stignemo jedino uz maksimalno anga`ovanu igru ~itave ekipe.

Jedan od boqih igra~a Vojvodine Srbijagas Aleksandar Jev|i} je dodao: - Borac ima isti skor kao i mi, a ambicija im je da budu u vrhu tabele. Ne}e nam biti ni malo lako, tim pre {to, uz kvalitetnu ekipu, Borac ima i sjajnu publiku koja nosi wegove igra~e.

Zbog bolesti pojedinih igra~a, nismo trenirali u kompletnom sastavu, a povoqnom ishodu se nadamo jedino uz maksimalan anga`man svih nas.

A. P.

NBA LIGA

Hornetsi bez trenera

Bajron Skot

Bajron Skot prva je trenerska `rtva nove NBA sezone. Wemu su Wu Orleans Hornetsi uru~ili otkaz, po{to je ekipa na prvih devet utakmica do`ivela {est poraza, posledwi na gostovawu u Finiksu (124:104). Tim za koji ve} ~etvrtu sezonu nastupa Predrag Stojakovi} ubudu}e }e voditi Xef Bauer, koji je do sada obavqao funkciju generalnog menaxera Hornetsa.

S obzirom na to da Bauer nikada nije samostalno trenirao NBA ili kolex ekipu, uz wega }e na klupi sedeti Tim Flojd, nekada{wi trener ^ikaga.

U me~evima odigranim u no}i izme|u ~etvrtka i petka, Los An|eles Lejkersi kod ku}e su deklasirali Finiks 121:102, dok je Klivlend na Floridi savladao Majami - 111:104.Lebron Xejms postigao je 34 poena za pobedni~ki tim, a Dvejn Vejd 36 za doma}ina.

U odlu~uju}em setu brejka nije bilo sve do osmog gema. Pri rezultatu 3:4, na servis Soderlinga, \okovi} je stigao do tri vezane brejk lopte, iskoristio je drugu i prelomio me~ u svoju korist.

Novak je dobio naredni servis gem i plasirao se u polufinale.

Pro{ao i Zimowi}

PRED VE^ERA[WI DUEL BORAC – VOJVODINA SRBIJAGAS

Posle izuzetno bledog izdawa i vi{e nego sre}ne pobede nad Ergonomom u pro{lom kolu Ko{arka{ke lige Srbije, pred ekipom Vojvodine Srbijagas ve~eras je jedno od najte`ih gostovawa u sezoni. Crveno-beli idu u goste kod ekipe Borca iz ^a~ka, jednog od pretendenata za plasman u Superligu.

- Nesumwivo, ~eka nas veoma te{ka utakmica - rekao je pomo}ni trener Novosa|ana Nikola Vojinovi}. - U ^a~ku nikada nije lako igrati, a mi nemamo pravo nikome da pretimo posle onakve igre u susretu s Ergonomom. ^itave nedeqe nisu trenirali Avlija{ i Kova~evi} i prvi sigurno ne}e nastupiti, dok za drugog i{~ekujemo

19

Danijel Nestor i Nenad Zimowi}

FORMULA JEDAN

Brijatore tra`i milion evra Biv{i direktor Renoa Flavio Brijatore izjavio je da }e tra`iti milion evra od{tete kada se krajem meseca bude `alio na odluku Me|unarodne automobilske federacije (FIA) da ga do`ivotno suspenduje iz Formule jedan.

Brijatore je u izjavio da je predsednik FIA Maks Mozli jedan od najzaslu`nijih za o{tru kaznu, po{to je bio zaslepqen preteranom `eqom za li~nom osvetom.

FIA je suspendovala Brijatorea po{to je utvr|eno da je on naredio voza~u Renoa Nelsonu Pikeu da Flavio Brijatore izazove sudar na trci u Singapuru pro{le godine, da bi naveli da ne}e komentarisati pomogao timskom kolegi FerBrijatoreovu izjavu i naglasili nandu Alonsu da trijumfuje. da Mozli nije samostalno doneo ^elnici FIA su u saop{tewu odluku o suspenziji.

- Odluka o kazni za gospodina Brijatorea doneta je ve}inom glasova ~lanova Saveta - navodi se u saop{tewu.

20

LEKAR

subota14.novembar2009.

Soja ~uva `enski kuk @ene u menopauzi mogu da umawe rizik od loma kuka uvo|ewem svakodnevnog obroka na bazi soje, poru~uju stru~waci Singapurskog nacionalnog univerziteta. Nakon vi{egodi{weg istra`ivawa, u koje je bilo ukqu~eno vi{e od 63.000 Kineza `ena i mu{karaca - starosti od 45 do 74 godine, oni su zakqu~ili da je uno{ewe umerene koli~ine soje kroz ishranu uticalo da `ene smawe rizik od loma kuka za 21 do 36 odsto.

Pod umerenim konzumirawem soje podrazumevan je dnevni

Genska terapija u oftalmologiji Ameri~ki oftamolozi Morin i Xej Nic sa Univerziteta Va{ington uspeli su da kod dva mu{ka veveri~asta majmuna, wihovih qubimaca, primenom genske terapije izazovu potpunu percepciju boja, koja nije karakteristi~na za mu`jake tih `ivotiwa. Radi se o terapiji koju je razvila grupa nau~nika s Floride, a sastoji se u ubacivawu qudskog gena u odre|ene }elije mre`wa~e kako bi ona proizvodila protein iz porodice opsina, pigmenata osetqivih na svetlost. Rezultati ovog istra`ivawa su od velikog zna~aja i za qude, jer potvr|uju mogu}nost le~ewa odre|enih poreme}aja vida, kao {to je daltonizam, ali i gubitak centalnog vida do koga dolazi zbog starosti ili oboqewa, pre svega dijabetesa.

(Tanjug)

Pesticidi i rizik od Parkinsona Ameri~ki istra`iva~i su prona{li vezu izme|u pesticida i Parkinsonove bolesti, ali samo kod qudi koji svakodnevno rade sa tom vrstom hemikalija. Otkriveno je da kod qudi koji u svakodnevnom poslu koriste pesticide i herbicide postoji tri puta ve}i rizik da obole od ove neizle~ive bolesti centralnog nervnog sistema koja ~esto ima smrtni ishod.U istra`ivawu je kori{}eno osam vrsta pesticida sa neurotoksi~nim svojstvima, a wime je obuhva}eno 519 qudi obolelih od Parkinsonove bolesti i 511 zdravih qudi koji rade u oblasti poqoprivrede, obrazovawa, zdravstva, zavarivawa i rudarstva. Kod qudi koji se bave poqoprivredom, obrazovawem, zdravstvom ili zavarivawem nije otkriven pove}ani rizik od Parkinsonove bolesti. Me|utim kod qudi koji svakodnevno rade sa pesticidima uo~eno je da postoji skoro 80 odsto ve}i rizik da obole od Parkinsonove bolesti nego kod ostalih. Parkinsonova bolest je degenerativni poreme}aj centralnog nervnog sistema koji ~esto o{te}uje motorne ve{tine, govor i ostale funkcije.

(Tanjug)

unos 2,7 grama sojinih proteina, odnosno 5,8 miligrama sojinih izoflavona na 1.000 kalorija, odnosno 49,4 grama tofua (sira od soje). Nije utvr-

DNEVNIK

Gasite svetlo dok spavate

|eno da konzumirawe soje u ishrani smawuje rizik od loma kuka kod starijih mu{karaca, ali oni i tako znatno re|e lome kuk nego `ene. Sli~ne rezultate dalo je i jedno ranije istra`ivawe, obavqeno u [angaju, ~iji je zakqu~ak da `ene koje konzumiraju „ve}e koli~ine soje“ time smawuju rizik od loma kuka za 30 odsto. Singapurski stru~waci pretpostavqaju da preventivno dejstvo soje protiv loma kuka poti~e od sojinih izoflavona.

(Tanjug)

Ameri~ki nau~nici su utvrdili da spavawe pri svetlosti mo`e da dovede do razvoja depresije, a wihov zakqu~ak je jo{ jedan dokaz da je ve{ta~ko osvetqewe {tetno po zdravqe qudi. Tronedeqni eksperiment istra`iva~a iz Univerziteta Ohajo na laboratorijskim mi{evima, ~ije je mesto boravka bilo ceo dan osvetqeno, pokazao je da se kod wih mnogo ~e{}e javqala depresija nego kod `ivotiwa koje su `ivele u uobi~ajenim dnevno-no}nim uslovima.

Ovaj efekat je zapa`en samo kod `ivotiwa koje nisu imale mo-

gu}nost da se sakriju od svetlosti u vreme sna. Mi{evi koji su mogli da se zavuku u neprozirnu cev, koja ima funkciju spavaonice, re|e su imali simptome depresije od onih koji su imali

prozirnu cev. Pojava depresije se ocewivala standardnim metodama, sli~nim onima koje farmakolo{ke kompanije koriste u ispitivawu potencijalnih antidepresiva. Istra`ivawem je utvr|eno, na iznena|ewe nau~nika, da mi{evi koji `ive u celodnevno osvetqenom prostoru imaju mawe simptome uznemirenosti, a analize su potvrdile smaweni nivo „hormona stresa“ - kortikosterona. Ovi rezultati su bili neo~ekivani, jer depresiju kod qudi ~esto prati i uznemirenost.

(Tanjug)

HOLESTEROL NEPRIJATEQ KRVNIH SUDOVA

Opasne masne naslage Stari Grci su govorili da je holesterol „~vrsta `u~“, masna supstanca prisutna u tkivima (posebno u krvi), nu`na na{em organizmu, pre svega za stvarawe }elijskih opni, `u~i, sintezu vitamina D i neke hormone. Povisi li se wegov nivo, holesterol je najve}a opasnost za srce i krvne sudove.

U krvi ga prenose posebni lipoproteini - LDL i HDL. Prvi, nazvani „lo{im holesterolom“, ima zadatak da prenese holesterol od jetre do razli~itih organa; drugi, prozvan „dobrim holesterolom“, dovodi vi{ak do jetre, koja ga uklawa. Ako je lo{eg holesterola previ{e, ugra|uje se u }eliju unutra{weg sloja arterija, koje zbog toga slabe i postaju u`e i podlo`ne drugim {tetnim uticajima (pu{ewe, viok krvni pritisak, povi{en adrenalin). Tako nastaju naslage, ateromi, u krvnim sudovima, upale i oticawa. Arterije postaju slabije i mawe elasti~ne, {to ote`ava protok krvi. Otkine lis e koma-

Premalo kretawa - Sedela~ki na~in `ivota opasan je koliko i pu{ewe i visok krvni pritisak, je neretko tek pokre}e lanac problema, kao {to su gojaznost, nizak nivo HDL, visoki trigliceridi...

Ishrana - Jelovnik s mnogo zasi}enih masno}a i namirnice `ivotiwskog porekla naprestano podsti~u jetru da stvara vi{e holesterola.

To se mo`e izbe}i uvo|ewem u ishranu vi{e biqnih masti.

Pu{ewe - Pove}ava koli~inu „lo{eg“ holesterola i smawuje koli~inu „dobroga“, dakle onoga {to poma`e u ~i{}ewu arterija od masnih naslaga. Osim toga, uveliko slabi zidove `ila, podsti~u}i stvarawe naslaga. di} naslage, mo`e da za~epi prolaz kroz krvni sud. Tako nastaje infarkt ili pak mo`dani udar. [ta u~initi da bi se opasnosti uklonile? Najkorisnije je `iveti na zdrav na~in. Opasnost od holesterola ne zavisi toliko od wegovih vrednosti izmerenima u krvi, koliko od drugih prisutnih rizi~nih

faktora. Sve to zajedno stvara ubojiti koktel, to ja~i {to je vi{e wegovih sastojaka. [ta treba u~initi da bismo ga dr`ali na sigurnoj udaqenosti?

Nasledna sklonost - Jedna od 100 osoba nasle|uje od roditeqa visok nivo holesterola. Va`no je to znati i od mladosti paziti na masno}e u krvi.

Zdravstveni problemi - Gojaznost, hiperholesterolemija, hiperglikemija ili visoki krvni pritisak me|usobno se nadovezuju i poja~avaju. Zajedno su velika opasnost za krvo`ilni sustav i moraju se regulisati ishranom i lekovima.

Riba dragoceni saveznik Danski nau~nici su jo{ 1970. ustanovili da Eskimi, ~ijase ishrana temeqi na ribi, ne poznaju ni infarkt, ni mo`dani udar. Zakqu~ili su da su nezasi}ene masne kiseline (ili omega 3), koje sadr`i riba, jedine „prijateqske“ `ivotiwske masno}e.

Najnovija ameri~ka, gr~ka, talijanska i danska istra`ivawa pokazuju da ishrana bogata omega 3 masnim kiselinama sa 50 posto smawuje rizik od iznenadne smrti zbog sr~anog ili mo`danog udara. U Portu-

galu je dokazano da stanovni{tvo koje `ivi uz more ~etiri puta re|e oboleva od sr~anog ili mo`danog udara od onog koje `ivi u planini i jede deset puta mawe ribe.

Nezasi}ene masne kiseline iz ribe dosta snizuju visinu triglicerida i donekle reguli{u visinu holesterola. Uz to, odr`avaju elasti~nost zidova arterija i stanica, uravnote`uju krvni pritisak i otkucaje srca i zaista su dragoceno oru`je protiv krvo`ilnih i sr~anih bolesti.

Gde je najvi{e omega 3 Ameri~ki Institut za zdravqe utvrdio je da je optimalna dnevna doza omega 3 oko 650 mg. Koliko je ima u 100 g ribe? losos, tuna 3,8 g sku{a 2,1 sardine 1,5 g in}uni 2,3 g sabqarka 1,2

Dijagnostika pomo}u pilule Italijanski stru~waci su razradili pilulu koja mo`e da se koristi za dijagnostikovawe te{kih oboqewa, koja su dosad utvr|ivana tegobnim, invazivnim postupcima kao {to je endoskopija.

Pacijent pilulu, snabdevenu minijaturnom kamerom, guta, a potom je ona pomo}u be`i~ne veze pod kontrolom lekara. Pilula u organizmu izbacuje „no`ice“ kojima se kre}e kao pauk. Tim kretawem upravqaju lekari, kojima ono daje ve}u fleksibilnost u dijagnosti~kom postupku.

Po obavqenom zadatku, pilula se iz organizma izbacuje prirodnim putem. Pilule sa kamerama su ve} postojale, ali se veruje da je ovo prva koja se mo`e kontrolisati po{to je progutana. Doktor Enriko Graso, specijalista za rak iz Univerzitetske bolnice Tor Vergata u Rimu, isti~e da bi ovaj izum mogao da smawi kori{}ewe endoskopa, koji su za mnoge pacijente toliko neprijatni da oni odbijaju tretman. Pilula je dosad uspe{no testirana na sviwama, ali potrebna su jo{ neka testirawa da bi bila odobrena i za primenu kod qudi.

(Tanjug)

No}no grickawe hrane goji No}na grickawa hrane doprinose ve}em pove}awu telesne te`ine od dnevnih, po-

Problemi s vidom rana smrt Nepopravqiv problem lo{eg vida kod starijih osoba mogao bi da bude i predznak kra}eg preostalog `ivota, zakqu~ili su australijski stru~waci sa instituta Vestmid u Sidneju. Na to su ve} ukazivale neke ranije studije, ali je australijski tim, koji je predvodio dr Majkl Karpa, `eleo da utvrdi ~ime se mo`e objasniti veza izme|u dva faktora. Utvr|eno je da su oni koji su imali probleme s vidom koji nisu mogli da budu korigovani bili pod 35 odsto ve}im rizikom da umru u periodu od 13 godina. Ako su to bili qudi mla|i od 75 godina, wihov rizik od smrti bio je ~ak dvostruko uve}an. Australijski tim kao glavni uzrok veze izme|u slabog vida i pove}anog rizika od smrti navodi problem sa hodawem. Ne samo da su osobe koje slabo vide sklonije padu, nego one i neredovnije idu kod lekara i kupuju lekove. Ove osobe mogu da budu i mawe fizi~ki aktivne, {to ih

izla`e pove}anom smrtnom riziku od raznih bolesti. Slab vid bi tako|e mogao da bude i znak lo{e ishrane, koja mo`e da dovede do sr~anih i drugih bolesti sa eventualnim smrtnim ishodom.

(Tanjug)

kazali su rezultati jednog ameri~kog istra`ivawa objavqenog u nau~nom ~asopisu „Obisiti“.

Grupa istra`iva~a sa ameri~kog univerziteta „Nortvestern“ do{la je do tih rezultata obaviv{i istra`ivawe na grupi pacova me|u kojima su oni koji su konzumirali hranu u vreme spavawa imali ve}i rast telesne mase za 48 odsto u odnosu na one koji su gri~kali hranu u vreme kada se ne spava.

Radi se o tome, kako su objasnili nau~nici, da no}na grickawa remete metabolizam, a wihovo otkri}e ima va`nu ulogu u borbi protiv gojaznosti.

(Tanjug)

MRE@A

DNEVNIK

i{e antivirusnih stru~waka upozorilo je na pojavu prvog crva za “Eplov” ajfona koji je ve} zarazio izvestan broj telefona u Australiji.

Radi se o crvu poznatom kao Ikee, koji predstavqa pretwu samo za one korisnike koji su otkqu~ali svoje telefone da bi mogli da instaliraju nelicenciran softver. Zapravo, Ikee ne pravi nikakvu {tetu – on samo mewa sliku na radnoj povr{ini napadnutog telefona i na wu postavqa sliku peva~a Rika Estlija, koji je bio popularan osamdesetih godina pro{log veka (poznat po hitu „Never Gonna Give You Up“), a potom traga za drugim telefonima koje bi mogao da zarazi. Crv, me|utim, mo`e lako biti modifikovan i programiran da, primera radi, krade poverqive informacije iz napadnutog ajfona.

Crv ne mo`e da nanese {tetu ve}ini korisnika ajfona; u opasnosti su samo oni korisnici koji su otkqu~ali svoj telefon i pokrenuli Unix aplikaciju SSH (Secure Shell) sa podrazu-

V

Odli~na navigacija

[ta vreba oko vas Sistem paqewa bez kqu~a i daqe je uglavnom rezervisan za luksuzne automobile, i lako je kvalifikovan kao koristan automobilski gexet. Me|utim, {ta je s onim koji vas mo`e spasiti od opasnosti? Na`alost, neminovnost `ivota mu{karaca i `ena jeste da budu svesni onoga {to vreba oko nas ili ~ak i le`i u zasedi unutar na{ih automobila. „Volvo” je na{ao genijalno re{ewe: senzor otkucaja srca ugra|en u Personal Car Communicator, koji vam dojavquje {ta ili ko se nalazi u va{em automobilu. Tako }ete biti potpuno svesni svih opasnosti koje vas ~ekaju u automobilu, ~ak pre nego {to mu pri|ete.

Bezbedna vo`wa no}u Ovo nije prva adaptacija Night visiona u proizvodwi automobila, ali ovaj korisni automobilski gexet je izuzetno rafinisan.

Mo`ete biti sigurni da va{a “BMW petica” ne}e opaliti u ne{to po no}i, koriste}i ovaj sistem. Pomo}u infrared kamere sme{tene na predwem delu automobila, Night vision uo~ava `ivotiwe, qude i sve {to ostalo je na putu do 300 metara udaqenosti, a to ~ini s mnogo, mnogo boqom rezolucijom i jasno}om nego u drugim verzijama ovakvog sistema.

„Sirijusov” TV za zadwa sedi{ta Mogu}nost da zombifikujete decu “Sirijusovim” TV-om i olak{ate sebi put na duge staze je hvale vredna.

Ovaj gexet je dodatna opcija za automobil “grand karavene”, a deca mogu u`ivo da prate Cartoon Network, Disney Channel i Nickelodeon, naravno samo u Americi. Lo{a strana utome je {to sportski kanali nisu ukqu~eni, pa ako se vozite pozadi, mora}ete da trpite ... osim ako niste veliki fan likova iz crtanih filmova.

21

Prvi crv za ajfon

PET NAJBOQIH AUTO-GEYETA

“Xeneral motors” nije pogre{io sa “OnStarom”. Fabri~ki instaliran koristan automobilski gexet, nekada novitet, a danas uobi~ajena oprema kod “kobalta” i “kadilaka”. Sistem sadr`i odli~nu navigaciju i handsfri opciju telefonirawa, ali bitno je spomenuti neke sigurnosne karakteristike. Uz mogu}nost pra}ewa dijagnostike vozila, “OnStar” se mo`e automatski aktivirati u slu~aju nekog sudara, pa ~ak i usporiti ukradena vozila, kada uslovi to dozvoqavaju.

subota14.novembar2009.

mevanom lozinkom „alpine,“ koja je jo{ uvek u upotrebi. Aplikacija dozvoqava da se korisnik pove`e sa ajfonom preko interneta, i zato instalirawe ovog

Stru~waci za bezbednost su ve} neko vreme upoznati sa ovim propustom u ajfonu. Pro{le nedeqe, jedan haker iz Holandije je po~eo da upada u telefone koji su

softvera uz podrazumevanu lozinku predstavqa isto {to i otkqu~avawe zadwih vrata na PC ra~unaru.

iz ovog razloga bili rawivi i od svakog od korisnika tra`io po 5 evra da bi im dostavio uputstva za re{avawe problema.

Autor crva Ikee je E{li Tauns, 21-godi{wi nezaposleni programer iz australijskog grada Volongong. Tauns je u jednom intervjuuu izjavio da u momentu kada je pustio crva u `ivot, nije ~uo za pomenutog Holan|anina. „Ovo je trebalo da bude samo {ala. Nisam o~ekivao da }e do}i do ovoga“, dodao je Tauns. Po Taunsovim re~ima, on je `eleo da naglasi koliko je va`no da korisnici promene podrazumevanu lozinku na ajfonu, posebno ako koriste SSH. „Nisam razmi{qao o pravnim posledicama zbog objavqivawa koda, tako da sam o~igledno bio veoma naivan“, dodao je Tauns. [to se na~ina napada na ajfon ti~e, kada crv ubaci sliku Rika Estlija na radnu povr{inu telefona, on zaustavqa SSH sistemsku uslugu i po~iwe preko Interneta da traga za drugim rawivim telefonima. Stru~waci za bezbednost nisu naveli koliko telefona je dosada zara`eno crvom Ikee, ali je Tauns izjavio da je samo wegov ajfon zarazio oko 100 drugih telefona.

(Mikro)

Veoma riskantno internet kockawe nternet kockawe postalo je veoma unosan posao - samo u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama kockarski biznis ima ukupan obrt od oko 80 milijardi dolara!

Ovaj popularni i relativno novi tip igara na sre}u u SAD je, me|utim, zakonom zabrawen.

Frenk, dvadesetpetogodi{wak koji, u izjavi za „Glas Amerike” nije `eleo da otkre i svoje prezime, ka`e da je po~eo da igra poker preko interneta sa 50 dolara, a da je razlog bila jedino `eqa za zaradom. Uspeo je da zaradi nekoliko hiqada dolara, {to mu je bilo dovoqno da plati stanarinu za pet meseci i pokrije ostale tro{kove.

U kockawu pored pobednika postoje, naravno, i gubitnici.

Jedan devetneasetogodi{wi student iz Pensilvanije optu-

I

`en je da je opqa~kao banku kako bi vratio dug od pet hiqada dolara napravqen na internet kocki.

Kada imate ra~unar, kockawe preko interneta je tako blizu, a sajtovi vam omogu}avaju da se registrujete lako i vrlo brzo po~nete s igrom.

Novac se mo`e direktno upla}ivati i skidati sa bankovnog ra~una igra~a. Kit Vajt, izvr{ni direktor Nacionalnog saveta za probleme sa kockawem, upozorava da je upravo lako}a igrawa on-lajn to {to ga ~ini privla~nim.

Tinejxeri su najugro`eniji „Tinejxeri i mladi qudi posebno su ugro`eni. Rizi~nu populaciju, kad je re~ o kockawu preko interneta, ~ine osobe od 18 do 24 godine.

Oni najvi{e u~estvuju u onlajn kockawu”, tvrdi Vajt.

On dodaje da sajtovi koji zara|uju na kockawu, sponzori{u besplatne internet stranice koje

usmeravaju mlade qude na sajtove koji se pla}aju. „Kockawe preko interenta je sve ve}i problem. Prepreke koje su postojale pri tradicionalnom na~inu kockawa, kao {to su pronala`ewe kladioni~ara ili odlazak u kazino, preko intereneta ne postoje. Pouzdano znamo da danas postoji oko dve hiqade veb sajtova na kojima mo`ete da se kladite”, pri~a Vajt.

Ameri~ki Sekretarijat za pravosu|e tvrdi da onlajn kockawe ili vo|ewe takvog sajta unutar SAD predstavqa kr{ewe federalnog zakona i zato ti sajtovi operi{u na mestima kao Antigva, Belize ili Kostarika.

Dr`avni porez i zakoni, pitawa su kojima se bavi nekoliko zemaqa, ukqu~uju}i i Veliku Britaniju i Australiju.

Mardok }e Nao~are s titlom blokirati „Gugl”? J

at izme|u Ruperta Mardoka i “Gugla” se zahuktava, a medijski magnat najavio je da bi uskoro mogao da blokira vesti koje najpopularniji pretra`iva~ objavquje na svojim stranicama.

U intervjuu za australijski „Skaj wuz” Mardok je rekao da bi mogao da blokira vesti koje “Gugl” preuzima iz onlajn izdawa novina „San”, „Tajms” i „Volstrit `urnal”, jer `eli da se sadr`aji koji se objavquju na internetu ubudu}e pla}aju.

Mardok je ranije optu`io “Gugl” da je parazitski i kleptomanski sajt zbog na~ina na koji objavquje najnovije informacije na svojim „Gugl wuz” stranama. Ono {to Mardoka najvi{e poga|a jeste ~iwenica da su posetioci vesti na “Guglu” u mogu}nosti da ~itaju sve tekstove koji se pojavquju u medijima ~iji je Mardok vlasnik, a da za to ne pla}aju ni centa.

Prvi koraci ka pla}awu ~lanarine za ~itawe vesti su

R

ve} u~iweni, i to na sajtu „Volstrit `urnala”, gde posetioci mogu da pro~itaju samo prvi pasus vesti, a za ostatak moraju da se pretplate.

Mardok je me|u kompanijama koje su pre{le granicu i koje „kradu pri~e - jednostavno ih uzimaju”, naveo i „Majkrosoft”, kao i pretra`iva~ Ask.com.

Da li je ovo potez o~ajnika ili osveta, pokaza}e vreme. Poznato je da je Mardok vlasnik sada ne vi{e tako popularane dru{tvene mre`e MySpace, kojem ide sve lo{ije. Razlog za to je nepovoqan dogovor u vezi sa rezultatima pretrage koji je sklopqen sa “Guglom”, a koji Mardoka ko{ta vi{e od 100 miliona ameri~kih dolara.

S druge strane, neke informacije ukazuju na to da Mardok planira da usluge svojih medija ponudi nekim drugim pretra`iva~ima, koji su konkurencija “Guglu”, a pomiwu se “Bing” i “Boing Boing”.

apanska kompanija NEC napravila je nao~are koje tokom konverzacije izme|u osoba koje ne govore istim jezikom emituju titlove! Ure|aj pod nazivom „teleskuter” sli~an je nao~arama koje su bez stakla, ali imaju mali projektor koji prikazuje slike na mre`wa~i oka. „Teleskuter” je namewen zaposlenima koji rade sa mu{terijama kako bi im podaci o kupqenom proizvodu odmah tokom predstavqawa bili prikazani, navodi japanska kompanija.

Me|utim, ure|aj mo`e da se koristi i kao pomo} pri prevo|ewu. Prilikom upotrebe u ove svrhe mikrofon snima konverzaciju, {aqe je u softver za prevod i sistem prebacivawa glasa u tekst, i na

kraju prevod {aqe nazad u slu{alice.

Korisnik ~uje prevod, a tako|e dobija i tekst ispred mre`wa~e. Ovaj sistem mo`e da se koristi tokom poverqi-

vih razgovora koji bi mogli da budu kompromitovani upotrebom qudskog prevodioca, navode iz NEC-a.

Prodaja „teleskutera” u Japanu po~e}e u novembru 2010. godine, ali ne}e imati dodatak za prevod. Verzija sa prevodom pojavi}e se na tr`i{tu 2011. godine.

„E-du}an” u po{tama Srbije po{ti u Zmaj Jovinoj ulici u Beogradu otvoren je prvi “E-du}an” za trgovinu preko interneta. Ministar trgovine i usluga u Vladi Republike Srbije Slobodan Milosavqevi} ocenio da je otvarawe prvog “E-du}ana” u po{ti dobar primer saradwe privatnog i javnog sektora, a generalni direktor PTT Srbija Goran ]iri} rekao je da je Po{ta prva u zemqi dobila sve potrebne sertifikate za elektronsko poslovawe.

Direktor PTT Srbije je istakao da je wihov

U

LED diode na plafonu Kada se skupi 400.000$ za sticawe novog “rolls-royce phantom coupea” , o~ekuju se najfiniji delovi. Kako se svetlo za raspolo`ewe na{lo na ovoj listi, vrlo je diskutabilno, ali je ironi~no odli~na ideja i marginalno korisno. Oko 1600 opti~kih LED dioda su ru~no fiksirane na plafon i imitiraju sjaj zvezda. Mogu biti prilago|ene za potrebe osvetqewa i iskaza raspolo`ewa.

ciq da se podstakne e-trgovina i da je ovo korak u tom pravcu. ]iri} je objasnio da je dobro {to je {alter

otvoren u po{ti jer se mnogi gra|ani jo{ uvek ne snalaze u trgovini na internetu, a

na {alteru mogu da dobiju pomo} od po{tanskih slu`benika.

Vlasnik preduze}a „E-du}an“ Goran Taka~ rekao je da je mogu}a svaka vrsta pla}awa, od kartica do gotovine, s tim {to mo`e da se bira i na~in dostave, kao i da nema nikakvih ograni~ewa ni u pogledu koli~ine i vrednosti robe. „E-du}an“ od 2004. razvija sve vidove elektronske trgovine (preduze}a prema kupcima, preduze}a prema drugim preduze}ima i kupci prema drugim kupcima).

22

subota14.novembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

subota14.novembar2009.

23

24

subota14.novembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10000E, placeve, velike parcele od vlasnika, hitno potrebana garsowera do 30.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379.

89296

LIMAN 4, izdajem dvokrevetnu i jednokrevetnu sobu u trosobnom komfornom stanu. Telefon 063/852-3276.

89552

POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

89268 IZDAJEM stan za dve devojke, studentkiwe, bez gazdarice, na Grbavici. Telefoni: 459-511, 064/131-21-61.

89445

IZDAJEM jednosoban stan name{ten na Novom nasequ, cena - dogovor po vi|ewu stana, depozit obavezan. Telefon: 064/3829-614.

89422 IZDAJEM trosoban, name{ten stan, Ulica Bore Prodanovi}a 14, potpuno opremqen. Informacije na telefon 064/033-82-17.

89506

POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463.

89297

PRODAJEM dvosoban stan 55m2, ukwi`en, vlasnik, preko puta @elezni~ke stanice. Cena dogovor. Bez posrednika.

Telefon 062/1518-781.

89279 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu IV, 60m2, dobra lokacija. Telefon 6369-008.

89081

PRODAJEM troiposoban stan 95m2 na Limanu IV. Izuzetno lepa lokacija.

Telefon 6369-008.

89078

KU]A na prodaju odmah useqiva, centralno grejawe, nema ba{tu i gara`u, cena 700E/m2 i poslovni prostor.

Telefon 063/501-962.

89330 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 2,5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7e/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija - jedan deo. Telefon 064/314-37-14.

89293

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu PRODAJEM lokal 52m2, u centru Novog Sada, pe{a~ka zona, kompletan sa opremom za butik, razra|en, ukwi`en. Mo`e izdavawe. Tel. 063/89-23-168.

88764

IZDAJEM gara`u od 14m2, u Radni~koj ulici, pored Suda. Telefon 064/28-26-441.

88843 IZDAJEM gara`u od 14m2, Ulica Vase Staji}a. Telefon 064/28-26-441.

88842

FI]A registrovan do 6.

2010. sa trake si{ao 85. god. a ve~ito u gara`i bio.

Kupite ga i vozite. Telefon 063/550809.

89140

KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu Temerinska br. 8 (u dvori{tu). Telefon 6612570, od 9-12 i 15-19.

89585 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

88371 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacione cevi i sve vodoinstalaterske usluge non - stop, garancija. Telefoni: 6393-737, 064/160-4725.

89685

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera.

Mo`e rezano i cepano.

Telefoni: 064/143-3409, 6419-439.

89378 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

85495 HIT povoqne cene drveta, bukva, grab, bagrem, cer, hrast 2800 dinara, sa rezawem 3000 dinara, sa prevozom. Telefon: 064/27-69-458.

89238 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142, 021/6413-575.

89100 NA PRODAJU drva bukva, hrast, grab i bagrem u metrice 2700 izrezano iscepano 3000 sa prevozom. Telefon 064/144-2533.

89504 NA PRODAJU drva bukva hrast cer, grab u metrice 2700 iscepano, izrezano sa prevozom 3000din. Telefon 061/62-48-980.

89505

25

subota14.novembar2009.

Obave{tavam dragi suprug

rodbinu

i

prijateqe

da

je

moj

Milan Jagodi}

Milanu Jagodi}u Mi}i

preminuo posle kra}e i te{ke bolesti, u 68. godini. od: brata Stevana, snaje Perse, sinovaca Braneta i Zorana sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti u subotu, 14. 11. 2009. godine, u Veterniku. Polazak je iz ku}e u 13 sati.

Posledwi pozdrav od supruge Petre.

89766

89783

Posledwi pozdrav dragom ocu i suprugu

Posledwi pozdrav dragom sinovcu i stricu

Milanu Jagodi}u Mi}i

Milanu Jagodi}u

od: stri~eva Stanoja, \ure i Trive, strina Mare, Ru`e i Borke, bra}e Mileta i ^ede sa porodicama.

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Milanu Jagodi}u

od: sinova Bo{ka i Du{ka Jagodi}a i supruge Petre.

od kom{ija Marinka i \uje Kondi}.

89769

89772

89784

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kolegi sa posla i kom{iji

Posledwi pozdrav dragom tetku

POMEN

Posledwi pozdrav dragom kumu

Lenka Nosowin ro|. Dekani} U se}awima si sa nama. ^uvamo te od zaborava.

Pera Alargi}, Dragan i Gaga sa porodicama.

89751

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

76186 SLIKE kupujem: Graovac, Kowovi}, Bo{ko Petrovi}, Ke~i}, Zec, Branko Proti}, Jona{, Karlavaris, Radovi} kao i ostale jugoslovenske slikare. Telefon 063/22-8322.

87891

Nadi Gojkovi}

Milanu Jagodi}u Mi}i

od porodica Dimov i Nova~i}.

Milanu Jagodi}u

Mi}i Jagodi}u

od: Branislava i Vere Kne`evi} sa porodicom.

od: kumova Oqa~a Gojka i Du{anke sa porodicom.

89776

89779

89773

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav dragom bratu

od: Radovana [qivi}a i Smiqke, Nikoli} Mi}e i Savke.

89749

Posledwi pozdrav dragoj priji

Pravi qudi ne odlaze draga na{a

Posledwi pozdrav bratu, stricu i dedi

dragom

Nado PRODAJEM tovne pili}e, o~i{}ene, cena 200 din/kg.

Donosim na ku}nu adresu.

Farma Ba~ko Gradi{te.

Telefoni: 807-032, 063/10744-38.

88821

Bila nam je ~ast dru`iti se sa tobom i imati te za prijateqa.

KWI@EVNIK upoznao bi drugaricu oko 57 godina bez obaveza, po dogovoru, nepu{a~a. Telefon 011/8125939.

89738

Dobrila i Milan Ra{ovi}.

od sestre Polimac Borke.

POTREBNE komunikativne osobe za prodaju, rad u kancelariji. Telefon 021/6215-216, 064/1987-818.

89049 ZARADA zavisi od efikasnosti rada. Budite na{ saradnik. Za informacije pozovite 062/216-359, 063/529-881.

89093 KREATIVAN, samostalan posao, fleksibilno radno vreme, zarada prema li~nim rezultatima.

Pozovite 063/1122-8, 060/404-0056.

89095 VREDNE i komunikativne osobe tra`im za prodaju robe u kancelariji. Telefon 063/514-406, 021/402035.

89756

pozdrav

dragom

Milanu Jagodi}u Mi}i

Uspomenu na tebe ~uvaju: Sne`a, Sabina i Kajka.

89775

89753

Posledwi kom{iji

Milanu Jagodi}u Mi}i

Milanu - Mi}i Jagodi}u

Jovanki Nedi}

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Milanu Jagodi}u Mi}i

89767

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Milanu Jagodi}u Mi}i

od: sestara Jele, Mileve i Borke, sestri}a Nikole, zetova Paje i Rajka.

od: sestre Desanke, sinovca Branka, sinovke Mire i unuka Igora.

89777

89778

na{em

Posledwi pozdrav dragom i voqenom bratu, deveru, stricu i dedi

Milanu - Mi}i Jagodi}u

Mi}i Jagodi}u

od kom{inice Gu`vica Milke sa decom.

od kom{inice Pa{ti Petre.

od Bogdana sa porodicom.

89781

89774

89765

Brat Krstan - Krle, snaja Qubica, sinovac Dragan, sinovka Rada, unuk Sr|an i wegova mezimica unuka Ivana.

89768

26

^ITUQE z POMENI

subota14.novembar2009.

Posledwi pozdrav mom

Posledwi pozdrav dragom dedi

DNEVNIK

Tu`nim srcem javqamo da nas je 12. 11. 2009. godine zauvek napustila na{a draga majka, svekrva i baba

Posledwi pozdrav ujni

Miletu Miletu Hvala ti za sve {to si mi pru`io u `ivotu.

Tvoja Dragica.

dragog prijateqa ~oveka.

Jovanka Nedi}

od porodica Ikanovi} i Srdi}.

1929 - 2009.

89762

DVOGODI[WI POMEN Dragom na{em tati i dedi.

89741

Draga mama i sestra

i

Sahrana je u subotu, 14. 11. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

89727

Zorana [}epanovi} ro|. Erdeqan

Quboja Prodanovi}

Uspomenu na tebe ~uva}e: Qiqa, Joca i Nemawa.

S ponosom i qubavqu te ~uvamo u na{im mislima i srcima.

Tvoji najmiliji.

posle te{ke bolesti, preminula je 6. 11. 2009. godine.

Sahrawena je 10. 11. 2009. godine, na Novom grobqu, u Beogradu.

Ve~no o`alo{}eni: sin Milo{, sestre, Mila, Vera i Mara, kao i mnogobrojna rodbina.

Sa ponosom i qubavqu ~uva}emo je u na{im srcima i mislima.

Jednogodi{wi pomen kao i osve{tawe spomenika obele`i}emo danas, 14. 11. 2009. godine u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

89750

89763

DESETOGODI[WI POMEN

3

14. 11. 1999 - 14. 11. 2009.

POMEN

Navr{ava se deset godina od kako nije sa nama

Dana, 13. novembra 2009. godine navr{ile su se dve godine od kako je preminula moja mama

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

Godine prolaze, a uspomenu na tebe ~uvaju tvoji: supruga Mica, Julkica sa porodicom i tvoja Arleta.

ro|ena Plav{i} Po~ivaj u miru. ]erka Verica.

89760

89759

^ETRDESETODNEVNI POMEN

1925 - 2009.

Sahrana }e se obaviti 14. 11. 2009. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, na Futo{kom putu.

Tvoji najmiliji: suprug Slavko, }erke Maja i Elena i sin Miroslav sa porodicom.

Wegovi najmiliji.

89716

rodbinu i je preminuo

Tu`nim srcem javqamo da nas je napustila na{a voqena mama, svekrva i baba

89724

GODI[WI POMEN

17. 11. 2008 - 17. 11. 2009.

Jovanka Nedi} 1929 - 2009.

Sahrana je danas, 14. 11. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 14. 11. 2009. godine, u 14 sati, iz kapele, u @abqu.

Jelena Mi}in

Gal I{tvan

89734

Miroslav ^onki} Kosta Lazi}

89691

Tu`nim srcem javqamo da nas je 12. 11. 2009. godine zauvek napustila draga mama, svekrva, baba i prababa

dr Olga Grozdanova - Georgieva

Tu`nim srcem jaqvamo da nas je 12. 11. 2009. godine zauvek napustio tata, deda i pradeda

O`alo{}eni: sin Milan, snaha Nevenka, unuk Miroslav i unuka Mirjana.

Miletu

Navr{ava se najtu`nija i najbolnija godina od kako nas je zauvek napustila na{a draga i voqena supruga, majka, baka i svekrva

divnog

Lenka, Milica i Du{an sa porodicom.

Jela, Oqa i Sa{a.

89761

Posledwi pozdrav dragom dedi

GODI[WI POMEN

Mileta Grbi}a

Jovanki Nedi}

Nikad te ne}emo zaboraviti.

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od

O`alo{}eni: sin Laza, snaja Branka, unuk Dejan, unuka Vawa, praunuka Awa i praunuk Nikola.

O`alo{}eni wegovi najmiliji.

89692

89743

Posledwi pozdrav dragom bratu

Du{an Srdi} Milica Terzi} 1934 - 2009.

Sahrana je danas, 14. 11. 2009. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Bege~u.

Dragi moj tata, navr{ava se tu`na godina dana od tvog odlaska u ve~nost.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

obele`avamo danas u 10 sati na{em

Milu

Milanu Reqi}u ^uva}emo te u srcima dok trajemo.

od: Du{ke, Seke i Mi{e.

Tvoji najmiliji: Qubi{a, Jovanka, Branislav i Jelena.

Tvoja }erka Milica sa majkom.

89715

89720

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da }emo {estomese~ni pomen na{oj voqenoj majci i }erki jedinici, Biqani \akovi} ro|. Mito{evi} obele`iti danas, 14. 11. 2009. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu.

]erke Mira i Jelena sa porodicama.

89757

89742

POMEN Pro{le su ve} tri godine od kada nas je ostavila na{a voqena supruga, majka, svekrva i baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Biqana i Zoran \akovi} Da se moglo `iveti od qubavi i dobrote `iveli bi ste ve~no.

Na`alost, surovo vreme od nas vas je prerano odvojilo.

Milorad Peji} Danica Zagor~i}

1924 - 2009.

ro|. Bogdanov Draga Danice, vreme prolazi, ali ti i daqe `ivi{ u na{im srcima voqena i nezaboravqena. Po~ivaj u miru.

Suprug Stevan, sin Miroslav, snaja Ana, unuci Bojan i Marko.

89748

Ispra}aj je 16. 11. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Uvek }emo vas voleti, va{e }erke Ivana i Milica, sa bakom Nadom.

O`alo{}eni: supruga Vera, sinovi Milan i \or|e, snaha Branka i unuke Jelena i Milana.

89704

89723

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Dana, 23. novembra 2009. godine navr{ava se tu`nih godinu dana od smrti mog supruga

TU@NO SE]AWE

POMEN

13. 11. 2003 - 13. 11. 2009.

Navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama

Navr{ilo se {est godina od smrti na{e drage mame

subota14.novembar2009.

[ESTOMESE^NI POMEN

obele`i}emo dragom na{em

Sini{a Dragi} Josipa Havleka

Marije [ubara{ iz Beo~ina

Po~ivaj u miru, `ivi{ u srcu i mislima Tvoje Olge.

Uvek te se se}aju i ~uvaju od zaborava tvoje }erke Katica i Qubica.

POMEN Navr{ava se pola godine od surove smrti {to nam uze na{eg

Zdravko Papi} 18. 2. 1971 - 18. 5. 2009.

Zauvek si u srcima tvojih najmilijih.

89674

89693

[ESTOMESE^NI POMEN

14. 5. 2009 - 14. 11. 2009.

Nevena [u{ak

Zdravka Papi}a

iz Suseka 1940 - 2006.

Porodica Papi}.

Supruga Mira, sin @ivko i }erka Sla|a sa porodicom.

89703

89701

89699

Se}awe na wega ostaje ve~no u na{im srcima.

Voqeni nikad ne umiru.

Sestra Irena, zet Ivan i snaja Irma.

Pro|e godina otkad smo te izgubili, ali te nismo zaboravili.

Tvoji: supruga, sinovi, snaje, unuci, unuke i praunuci.

89705

89695

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

U subotu, 14. 11. 2009. godine, na Uspenskom grobqu, u 10 ~asova, dava}emo {estomese~ni pomen

Miletu Grbi}u

Sini{i Dragi}u

Tuguju za tobom tvoje: sestra Milka i sestri~ine Nada i Koviqka.

Godine bez Tebe, ali u nama i sa nama do kraja na{ih `ivota.

Tvoja porodica.

Dana, 16. 11. 2009. godine navr{ava se 40 najtu`nijih dana, od kada nas je napustila na{a voqena tetka i baka

Bo`idarka Babi} iz Stepanovi}eva Draga moja tetka, uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Vole te: mama, tata, brat i baba.

Tvoja sestri~ina Verica sa porodicom.

89656

89714

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. 11. 2009. godine, preminuo na{ dragi

S tugom i bolom, kum Nenad Popovi} sa familijom.

Stane Ne}ak S tugom, qubavqu i po{tovawem: snaje Vera i Mira, unuci Vujadin i Sr|an sa porodicama.

89423

TU@NO SE]AWE

Qubomir Vojnovi}

Pozdravite moga tatu tamo iza sedam gora, pozdravite moga tatu na talasima plavog mora...

14. 11. 2003 - 14. 11. 2009.

Sin sa porodicom.

]erka Duwa i supruga Jelena.

88558

89744

POMEN Pro{lo je {est meseci od kada nije sa nama voqeni

Pomen }e se odr`ati u subotu, 14. 11. 2009. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

S ponosom te spomiwemo i u srcu nosimo.

Supruga Er`ebet, k}i Valerija, zet Pi{ta i unuka Aleksandra.

POMEN

Ilija \uri~i} Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana.

Tuga je sve ve}a.

Ve~no te nose u srcu tvoja deca, Ana i Dalibor, i supruga Rada.

89562

89411

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom suprugu, ocu, dedi i bratu

SEDMODNEVNI POMEN Pro{lo je sedam tu`nih dana od kada nisi sa nama.

Iliji ]ulumu

Mile Grbi} Sahrana je danas, 14. 11. 2009. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

89332

89736

Miroslav Stojakovi} ^arapan

Dani prolaze ali na{a se}awa za tobom su sve ve}a. Mnogo nam nedostaje{.

89722

Navr{ava se godina od smrti dragog nam kuma.

Ostala je nenadoknadiva praznina i ve~no se}awe.

89697

POMEN

dragom

Uspomenu na wu ~uvaju porodice: Vukajlovi} i Basarin.

Sini{a Dragi}

15. 11. 2002 - 15. 11. 2009.

Uspomenu na wega ~uvaju wegove k}eri: Milana i Kaja sa porodicama.

Jelici Vukajlovi}

Navr{ava se dvadeset godina od smrti na{e drage

[ESTOMESE^NI POMEN

IN MEMORIAM

Prim. dr Teodor M. Kova~ev

mesar iz Bege~a 1914 - 1979.

6. 10. 2009 - 14. 11. 2009.

89735

POMEN

89725

Du{anu Basari}u Bo{ko [ugi}

Ve~no za tobom tuguju: }erke Brankica i Sla|ana, supruga Joja i majka Boja.

general potpukovnik

Josip Havlek

Ve~no o`alo{}eni: majka Milka i brat Ilija.

22. 11. 2008 - 14. 11. 2009.

danas, 14. 11. 2009. godine, na ^enejskom grobqu, u 10.30 sati.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Vlado Lizdek

Du{anu Milojkovi}u

Vreme koje prolazi i {to }e pro}i te{ko je zamisliti da nam vi{e nikad ne}e{ do}i.

IN MEMORIAM U nedequ, 15. novembra navr{ava se trideset godina od kako je umro na{ otac

Nikoli Kova~evi}u Nixi

89732

Pro{la je tu`na godina od kako nije sa nama na{

Pomen }emo odr`ati danas, 14. 11. 2009. godine, na Dowem starom grobqu u Futogu, u 10 sati.

JEDNOGODI[WI POMEN

S qubavqu i tugom zauvek sa tobom, tvoji: mama Vesna, brat Jovan, majka Vera i ujak Slobodan.

89683

TROGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

27

Zora Burka

O`alo{}eni: sin Du{an, snaja Tawa i unuka Teodora.

Pomen obele`avamo danas, 14. 11. 2009. godine, u 10 sati.

O`alo{}ena porodica.

89721

89719

obele`i}emo danas, 14. 11. 2009. godine, u 11 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

Uspomenu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga Milica, sin Branko sa porodicom, }erka Branka, sestra Dragica i brat Drago.

89312

GODI[WI POMEN na{em dragom

Radu Jekni}u obele`i}emo danas, 14. novembra, u 11 ~asova, u prisustvu rodbine i prijateqa.

Sinovi Radojca i Radovan i }erka Radmila sa porodicama.

89521

28

POMENI

subota14.novembar2009.

POMEN

Posledwi pozdrav

JEDNOGODI[WI POMEN Dana, 19. novembra navr{i}e se najtu`nija godina od kako nije sa nama voqeni na{

[esnaestog novembra navr{ava se tu`na godina od smrti na{eg voqenog supruga, oca i dede

Zorici Burki

Stevan Novkov

iz Loka

Tvoji najmiliji.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoja ujna Jelica, sestra Mela i brat Rada sa porodicama.

89416

89507

U subotu, 14. 11. 2009. u 10 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima, obele`i}emo 6 nedeqa

Sve si nam `eqe u `ivotu ispunio, osim najve}e, da si sa nama jo{ dugo, dugo.

Tvoji najmiliji: supruga Mira, }erka Ankica, sin Brane, unuk Goran, unuka Jelena.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Supruga Qubica i sinovi Pera i Maja sa porodicama.

89510

89425

14. 11. 2006 - 14. 11. 2009.

DVOGODI[WI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

Marija [pehar

Branislavu Mara{u

Qubica Qubojevi}

Navr{avaju se tri godine od prerane smrti moje majke.

obele`i}emo 15. 11. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. @ivi{ u na{im srcima i mnogo nam nedostaje{.

Ve~no o`alo{}en sin Mile sa porodicom.

Krasile su te najlep{e qudske vrline a iznad svega dobrota i po{tewe.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

15. 11. 2007 - 15. 11. 2009.

POMEN

ro|ena Hodak

Dragici Mi{kov

SE]AWE Navr{avaju se dve godine od smrti na{eg dragog supruga, oca, svekra, dede i pradede.

To{a Begojev Bega

1939 - 2008.

Stevana Jovanovi}a trgovca

DNEVNIK

Tvoji najmiliji.

Dana, 19. novembra 2009. godine navr{ava se tu`na godina od kada nisi sa nama, ali si uvek u srcima i mislima tvojih najmilijih.

89497

89385

89494

14. 11. 1990 - 14. 11. 2009.

Danas, 14. 11. 2009. godine obele`avam {estomese~ni pomen mom dragom suprugu

Porodica

Radmilo Moji} 89469

POMEN Kom{inici, kumi, danas, 14. novembra 2009. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Ka}u, prisustvova}emo ~etrdesetodnevnom pomenu na{oj dragoj

Dr @arko R. Kne`evi}

Pro{lo je pola godine od kako te nema.

Dozivam tvoje ime i tra`im te svuda.

Pomen obele`avamo kod ku}e pre podne.

Devetnaest godina od na{eg najtu`nijeg rastanka.

Izgovaramo, i nikako da povjerujemo.

Brat Vojislav sa porodicom.

89509

GODI[WI POMEN

Vladi Stojmenovi}u

Vlada Stojmenovi} Tvoja Ivanka.

Mili, dok `ivim, nosi}u te u srcu svom.

18. 11. 2008 - 18. 11. 2009.

Te{ko je kad bol du{u lomi, kad ne{to `eli{ re}i a nema{ kome, kad u samo}i uzalud suze roni{ a nisi pored onog koga mnogo voli{.

89314

Pro{lo je pet godina od kako nije sa nama na{

Supruga Sojka.

Zorici Kecman Dan za danom prolazi, a ni jedan bez se}awa na tebe, bez suza u o~ima, bez bola u du{i, tuge u srcima. @ivi{ u srcima na{im uvek voqena i nikad zaboravqena.

Neka te u ti{ini ve~nog mira na{a qubav prati, a mi te nikada ne}emo zaboraviti.

Ponosni smo {to smo te imali.

Sine, dok `ivim, bi}e{ u srcu maminom.

Zdravko Crveni

Tima ]osi}

Mnogo nam nedostaje{. Stalno si u na{im mislima.

Tvoj kom{ija, kum, Bogdan - Boba{in Grbi} sa porodicom.

Tvoji: supruga Jelena, sin Darko, }erka Ivana, Vesna, Milo{, Darinka, Petar, rodbina i prijateqi.

89519

89551

Danas, 14. novembra 2009. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Ka}u, odr`a}e se ~etrdesetodnevni pomen na{oj majci i supruzi

89561

89559

iz Ka}a 2004 - 2009.

Wegovi: Vera, Petar, Beba, \ura, Zoran i Goran.

89306

GODI[WI POMEN

Vlada Stojmenovi}

Vlada Stojmenovi}

Brate jedini, uvek }u te voleti i s qubavqu ~uvati od zaborava.

Tata moj, du{a me mnogo boli, raweno srce pati, a ja te ne mogu bar na tren videti i zagrliti a mnogo mi nedostaje{.

POMEN Dana, 18. 11. 2009. godine navr{ava se {est tu`nih meseci od kako nije sa nama na{ voqeni i nikad pre`aqeni

Radi Veli~kovi} Zorki Kecman 1952 - 2009.

O`alo{}eni: Stevan, Du{an i Qiqana.

89522

obele`i}emo danas, 14. 11. 2009. godine.

Godina tu`na sada je za nama.

Sa setom u srcu se}amo te se mama.

Tvoja jedina sestra Jovanka, {ogor Ivica, sestri}i iz Australije.

Nikada te zaboraviti ne}u.

\uro Kokanovi}

Tvoj jedini sin Qubomir.

Tvoji: Milorad, Goca i Goran.

89553

89563

89564

Ponos i ~ast je {to smo te imali, a u na{im mislima i srcima osta}e{ zauvek.

O`alo{}eni: supruga Koviqka, }erka Bucika, unuci Du{an i Vuka{in i zet Zoran.

89333

POMENI

DNEVNIK

POMEN

POMEN

14. 11. 2009.

12. 11. 2009.

TU@NO SE]AWE na na{e drage

subota14.novembar2009.

29

^ETRDESETODNEVNI POMEN majci, baki i prabaki

Rade Li~ina [est meseci te tra`im, u srcu nosim, u mislima o~ekujem, da mi se vrati{.

Tvoja Quba.

Milka Piva{

Svetozar Crveni

iz Bege~a

1984 - 2009.

Od zaborava te u srcu ~uvaju tvoje drugarice: Smiqa, Mira i Quba.

Porodice Ran|elovi} i Milutinovi}.

89320

GODI[WI POMEN na{em voqenom

3. 7. 1978 - 14. 11. 1998.

Melaniji Ran|elovi}

Navr{ava se tu`na godina bez tebe.

89220

POMEN

Vladimir Nik~evi}

89630

POMEN

Julka Crveni 2003 - 2009.

Tvoj lik ne mogu izbrisati ki{e ni nekog prethodnog niti budu}eg novembra. Tvoj glas ne mogu gromovi zaglu{iti. Tebe nam ne mo`e vreme oduzeti. Samo uspomenama hranimo svoj besmisao. A, kada se sretnemo u teskobi se}awa, opet se upu{tamo u razgovor. A, ako nam se ruke sretnu u nekom drugom snu, ~vrsto }emo ih stisnuti.

Nadamo se, da ne treba mnogo vremena da pro|e, i neki novi `ivot }e nas sastaviti. Dotle sine spavaj. Spavaj ~edo, i za nas spavaj, do zajedni~kog sna.

Beskrajno te vole mama i tata.

Danas, 14. 11. 2009. godine, u 11 sati, da}emo opelo na{em voqenom detetu, na Gradskom grobqu.

89589

Petar Ko~oski 14. 11. 1996 - 14. 11. 2009.

Pro{lo je trinaest godina a nedostaje{ nam isto kao i prvog dana.

Se}awem te ~uvamo u na{im srcima kao da nikad nisi ni oti{ao.

Vole te tvoji sinovi: Dime, Rista i unuk Dejan.

Savi Markovi}u obele`i}emo danas, 14. novembra, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Uvek }emo te voleti.

Tvoji: mama Pava, deca Sandra, Paja, To{a, unuke Dajana i Lea, sestra Qiqa, brat Dejan, tetica Nada, bra}a Panta i Jovica, sestra Sejica, sinovci i ne}aci.

DVOGODI[WI POMEN mojoj dragoj supruzi

Miroslav Radoni} 2002 - 2009.

Tvoj lik ne bledi, jer `ivi i uvek }e `iveti u nama.

2008 - 2009.

S tugom i po{tovawem wihovi najmiliji: sin i brat @arko, snahe Ceca i Darija, unuci i sinovci Dejan i Zoran.

Tvoji: sestra Jaca sa mamom i porodicom.

89508

89627

89420

89460

[ESTOMESE^NI POMEN

Zdravko Crveni Braca

POMEN U subotu, 14. 11. 2009. godine, u 10 ~asova, obele`i}emo ~etrdeset dana

POMEN

SE]AWE

Miloradu Simi}u Ve~no o`alo{}eni: majka Dara, supruga Nada i deca Biqana i @ivan.

Mileta Zejak (Mi}a Crnogorac) 1940 - 2009.

Wegovi najmiliji: Ivan, Ria, Iva i Cole.

Jeleni \or|evi}

Momir Ne{ovi}

obele`i}u 14. 11. 2009.

Draga moja Jelena, pre pet meseci ostao sam i bez najdra`eg bi}a mog i tvog sina Slobe. Moj je `ivot prazan i pun bola.

Mnogo vas voli i uvek misli na vas, nesre}ni suprug i tata Bora.

1969 - 2009.

89427

Tvoji sinovi Dragan, Zoran sa porodicom i supruga Trivka.

Danas, 14. 11. 2009. godine se navr{ava godina od kako nas je napustio na{

POMEN Pro{lo je osamnaest godina od kako nisi sa nama.

POMEN na{em voqenom pre`aqenom bratu

i

nikad

Vigi Ana

Uspomena i qubav na tebe `ivi u srcu Tvojih: supruge Milevke, }erke Marice i Slavke sa porodicama.

89616

POMEN

13. 11. 1986 - 13. 11. 2009.

Miloradu Simi}u iz Gardinovaca

Voqeni nikad ne umiru.

Ve~no si u srcu i u mislima tvojih najmilijih.

Marijan Bi{}an

21. 11. 1980 - 14. 11. 1991.

Okupi}emo se danas, u 10.30 ~asova, na Novomajurskom grobqu, u Petrovaradinu.

Te godine nisu umawile ose}awa i qubav koju nosimo u svojim srcima.

Tvoji: sestra Jelena sa suprugom Damirom, mama, tata, baka i ujak.

Wegovi: Slavica, Vladimir i Nenad.

89747

89471

JEDNOGODI[WI POMEN

Slavko Bjelica

Ivana \uri~in

Tri godine su pro{le od rastanka sa dragom mamom, ta{tom, babom i prababom

89592

[ESTOMESE^NI POMEN voqenom suprugu, ocu i dedi

Neka te an|eli ~uvaju. Uvek }e{ nam biti u srcima i mislima.

14. 11. 2006 - 14. 11. 2009.

obele`i}emo danas, 14. 11. 2009. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Ba~koj Palanci, u prisustvu rodbine i prijateqa.

O`alo{}ene porodice: Nikoli} i Igwatovi} iz Ba~ke Palanke i Bege~a.

Pro{lo je {est tu`nih godina od kada nisi sa nama.

89601

89438

POMEN

TROGODI[WI POMEN

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Jelici - Milkici Nikoli}

89595

Dobrivoj Stoji} kroja~ u penziji 17. 11. 2003 - 17. 11. 2009.

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj voqenoj i nikad zaboravqenoj

Wegoslavu Mi}ovi}u Sa tugom do kraja `ivota, s qubavqu i po{tovawem ~uva}emo ve~itu uspomenu.

Tvoj brat Sergija sa porodicom.

Tvoji najmiliji.

89594

89587

POMEN

Danas, 14. 11. 2009. godine, obele`avamo ~etrdesetodnevni pomen u Alma{koj crkvi u Novom Sadu, u 10 ~asova

~etrdeset dana

Vreme prolazi a ti si uvek u na{im srcima i na{im mislima.

Supruga Milena, k}i Brankica i sin Zoran sa porodicama.

89612

89629

Trajko Lazi}

^ETRDESETODNEVNI POMEN

1938 - 2009.

na{em dragom i voqenom

deset godina

Milanu Pje{~i}u

Milane moj ro|eni, postoji ne{to te`e od smrti - `ivot bez Tebe, Mirka i tate. Nema re~i kojima se mo`e opisati va{ gubitak, moja tuga i bol.

Po~ivajte u miru.

Bora Dejanovi} Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 14. 11. 2009. godine obele`iti godi{wi pomen.

Sine moj, dani prolaze, a tuga ostaje!

Ve~no }e `aliti za tobom: mama Bosiqka i brat Vladica sa porodicom.

89493

Leksom Kapetanov ro|. ^onki} iz @abqa Te{ko je meriti bol, vreme ne bledi se}awe i qubav. ]erke: Zora i Qubica sa porodicama.

89453

Miloradu Rastovi}u

Pavle Lazi}

obele`i}emo u nedequ, 15. 11. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu u Derowama.

Zauvek }e{ ostati u na{em se}awu.

Sestra Draga i brat Svetozar sa porodicama.

89617

1940 - 1999.

Osta}ete srcima.

ve~no

u

na{im Neute{na Marija.

Brat Mom~ilo i sestre Julijana i Qubica.

89633

89586

30

07.00 08.00 08.05 08.55 09.20 09.45 10.00

TV PROGRAM

subota14.novembar2009.

Kuhiwica Vesti Majstor i Margarita Zvrk Neverovatne pri~e Hajde sa mnom u obdani{te Vesti

08.00 11.30 12.30 15.30 17.00 17.35 18.30 19.00 20.00 20.30 21.50 22.00 22.40 23.15

Jutarwi program Sve {to mi pripada Bez cenzure Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Beli luk i papri~ica Pop korn Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Modni magazin Beli luk i papri~ica

Nina Martinovi}

Dokolica U drugoj emisiji go{}a je poznato TV lice Nata{a Ili}-Jovanovi}, koja }e otkriti kako, gde i sa kim najradije provodi trenutke svoje dokolice.

Gledaoci }e mo}i da ~uju i pri~u o wenim kulinarskim sposobnostima...

Urednica: Nina Martinovi} (RTV 1, 20.30) 10.05 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 13.30 14.40 15.00 15.10 15.35 16.00 16.30 17.00 17.30 17.55 19.45 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.25 00.25 00.55

Bez puta Wive Vesti Slobodna tema Zabavni program Hercegovci Petkazawe Wu{kawe Vesti Plej gems Eko Dnevnik bicikliste Tu sasvim blizu TV Dnevnik Centar sveta Ko{arka NLB liga: Hemofarm - FMP, prenos @ivopis Ru~ak na lepe o~i Dokolica Vremeplov - 60 godina radija Vojvo|anski dnevnik Preokret Nomus 2008. ^arde na Dunavu Qubav do smrti, film

11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30

Novosa|anka Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta Dok. program @ivot na Marsu

Filip Glenister

SERIJA

06.05 08.00 09.06 11.06 12.38 13.10 13.23 13.25 13.40 14.10

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Mansarda Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Lud, zbuwen, normalan Vi i Mira Adawa Polak

07.15 08.00 09.10 10.30 13.00 15.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 00.30 02.00 03.00 05.00

e-TV Doma}in Fajront republika Survajver Na terapiji Film Foks dosije Kviz: Ke{ taksi Serbijan open Viking Film: Crnobradi Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: Ni~ija zemqa Ameri~ko rvawe - bez milosti

@ivot na Marsu (Apolo, 21.00)

06.33 07.30 10.00 11.30 12.30 12.40 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.25 00.05

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Iz strane produkcije (slov) Vesti (ma|) Pelikan men, film Bajko kviz Ukrajinski festival „Kalina“ Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Kad ku}a nije tesna TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Ma|arska istorijska galerija Zatvorski qubavnici, film TV prodaja

16.20 16.30 17.00 18.30 19.30 20.00 20.30 21.00 22.30 23.00

Neon siti Granice nauke Film Radionica Gra|evinske inicijative Najboqi lek Katapultura @ivot na Marsu Istraga Buntovnici

09.15 09.30 13.30 14.00 18.00

NBA u`ivo ATP Masters Pariz 1/4 finala Real NBA ATP Masters Pariz 1/2 finala ACB Liga: Barselona – Kaja Laboral NBA u`ivo Milan TV Ragbi Four Nations: finale NBA akcija NBA: Wu Orleans – Portland ATP Masters Pariz 1/2 finala

20.00 20.15 20.30 22.00 22.30 00.15

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program.

08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program.

07.00 08.15 08.40 09.05 11.00 12.00

Dora istra`uje Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Asteriks u Britaniji Veliki brat, u`ivo Vesti za osobe o{te}enog sluha 12.05 Popodne 13.30 TV Travel magazin 14.00 Film: Otmica na Azurnoj obali 16.00 Vesti B92 16.35 Bu|elar 17.20 Dvougao 17.25 Potraga 18.00 Patrola 18.30 Vesti B92 19.05Jelen top 10 20.00 Veliki brat - Veliki mozak 22.00 Film: Lov po Bosni 23.55 Qudi sa Menhetna 00.50 Nadrealiti {ou 01.20 Jelen Top 10

NAPOMENA: Ako Novak \okovi} igra u polufinalu Mastersa u Parizu, prenos turnira bi}e emitovan na RTS 1, u 14.12.

14.56 Na{ auto na{im gledaocima 14.58 TV lica... kao sav normalan svet 15.50 Nije nego, film 17.29 Kvadratura kruga 17.56 Slagalica, kviz 18.18 Na{ auto na{im gledaocima 18.25 Fudbal-Severna Irska-Srbija, prenos prijateqske utakmice, 1. poluvreme 19.30 Dnevnik 20.10 Na{ auto na{im gledaocima 20.17 Jesen sti`e duwo moja 21.12 TV bingo 21.52 Alatriste, film 00.32 Kultne tinejyerske komedije: Osveta {mokqana, film 02.06 Jesen sti`e duwo moja 02.56 Fudbal: Severna Irska - Srbija 04.46 Kvadratura kruga 05.13 Slagalica 05.35 Mewamo dijabetes

Para{ka Dimitrievska Pej~i}

@ivot je to Nova epizoda ovog serijala donosi pri~u o Para{ki Dimitrievskoj Pej~i}, pesnikiwi, slikarki, dobitnici nagrade za o~uvawe makedonskog jezika. Autor i voditeq: Aleksandra Hajdin (KTV, 15.00)

DNEVNIK

Viva piwata

Lov po Bosni

Svet zdravqa Prema ve} o~ekivanim predvi|awima epidemiologa, virus novog gripa {iri se i kod nas i u svetu. U ovoj emisiji govori}emo o hroni~nim bolesnicima i opasnostima koje im prete od novog gripa.

(RTS 2, 12.30) 06.11 Brazde 07.06 TV lica... kao sav normalan svet 07.55 Adi pod vodom 08.08 Mali heroji, film 09.40 Verski mozaik Srbije 10.27 Klinika vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.10 Agroinfo 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.30 Gra|anin 14.00 Tenis: BNP Paribas masters, polufinale 1, prenos 17.55 Rukomet - Kup EHF: Partizan - Svendborg, prenos 19.30 Vrele gume 20.54 Pri~e dece 21.59 Zdravstveni vodi~ 22.33 Svet sporta 22.55 TV feqton 23.26 Borba za `ivot 00.18 Beodens open 2009.

01.03 Vrele gume 01.33 Tenis: BNP Paribas masters, polufinale, prenos 05.10 Borba za `ivot

06.00 06.30 07.30 09.30 10.00 13.00 13.30 14.00 14.45 16.15 17.00 17.15 17.55 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.45 01.15 02.30 03.00

Glas Amerike Slavni Svi vole Rejmond-omnibus Sva{tarica Za dobar dan Na tragu prirode Oranica Vesti Qubav za sva vremena Slike `ivota Milica na kvadrat Na{a formula zdravqa Vesti Present Genius domus Beli svet Zlo~in iz pro{losti Film: Qubavni `ivot Budimira Trajkovi}a Zaustavno vreme Milica na kvadrat Zlo~in iz pro{losti Glas Amerike Qubav za sva vremena Milica na kvadrat Doma}a muzika

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije.

07.00 [mizla sa stilom, 07.30 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Nemi svedok, 12.00 Izazov istine, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Od Tokija do Milvokija, 15.00 @ivot je to, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subota popodne, 20.00 Slavni parovi, 21.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 22.00 Biqana za Vas, 23.00 Film, 01.00 Tok {ou.

Sajmon Hant, diskreditovani ratni izve{ta~, u `eqi da povrati ugled, odlazi u Bosnu da prona|e najtra`enijeg ratnog zlo~inca Milana Bogdanovi}a, poznatog po nadimku Lisica.

Uloge: Ri~ard Gir, Yesi Ajsenberg, Dajan Kruger, Terens Hauard, Qubomir Kereke{ Re`ija: Ri~ard [epard (B92, 22.00)

Ri~ard Gir

07.00 08.30 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 15.45 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.10 03.00 03.10 05.00

Jutro sa Ne{om Risti}em U sosu Farma (`ivo) Vikend vizija Siti ^itaj izme|u redova @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Siti Farma (u`ivo) Magazin in Nacionalni dnevnik Kad na vrbi rodi gro`|e Farma Film: Odred Delta 2 Film: Blago cara Solomona 2 Siti Film: Veliki autobus Film: Odred Delta 2

(Hepi, 10.25 i 16.00) 06.30 07.00 07.15 08.00 08.20 08.50 09.35 10.00 10.25 10.55 11.45 12.15 13.55 14.30 15.00 15.30 16.00 16.15 18.00

Skipijeve avanture Dinosaur King Presovawe Meda Rupert Sporti} Nodi Skajlend Idemo u`ivo Viva piwata Dinosaur King Skipijeve avanture Film Papirmanija Taina Idemo u`ivo Skajlend Viva piwata Film Sporti}

18.35 18.55 19.20 19.30 21.20 22.10 23.00 23.25 23.55 00.20 01.10 01.40 02.30 04.00 05.30

[oping mania Telemaster Rekord Film Mija Kuli} {ou Gavran Operi me!

Fritajm Telemaster Luda ku}a [oping mania Fritajm Film Muzi~ki miks Gavran

12.00 Kuhiwica, 13.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazin, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota14.novembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

VIZANTIJSKI EROTIKON

Hans-Georg Bek

Stiven Sigal

Obra~un s jakuzom Kada guvernera Tokija ubiju tokom izborne kampawe, biv{i agent CIA Trevis Hanter mora da pron|a krivca. U tome mu poma`e agent FBI [on, koji je jo{ novajlija. Trevis ima sjajne veze s podzemqem jer je odrastao u Japanu, a ujedno je i stru~wak za borila~ke ve{tine i ma~eve.

Uloge: Stiven Sigal, Metju Dejvis, Takao Osava, Edi Yory, Vilijam Aterton, Ken Lo Re`ija: Mink (Nova TV, 20.00) 08.00 Bumba, crtani 08.10 Pauer Renyers 08.35 Superheroj Spajdermen, crtani 09.05 Graditeq Bob, crtani 09.20 Vinks, crtani 09.45 Dora istra`uje, crtani 10.10 Lude 70 –e 10.40 U sedmom nebu 11.35 Smalvil, crtani 12.30 Direktor, film 14.40 Holivuski policajci, film 16.55 Vesti 17.05 Kod Ane, kulinarski {ou 17.50 Bra~ne vode 18.25 Lud, zbuwen, normalan 19.15 Dnevnik 20.00 Obra~un s jakuzom, film 21.50 UFC - Rendi Kutur Brendon Vera 23.40 Bes boga zmaja, film 01.40 Zatoichi, film

08.00 Impresionisti 08.30 Sudwi dan: Slike raja i pakla 09.00 Potraga za Severozapadnim prolazom 10.00 Kraq Stounhenya 11.00 Komunizam – istorija jedne iluzije 12.00 Rimsko carstvo 13.00 Kolonijalni svet 14.00 Pri~a o Yonu Vuu 15.00 Poglavice 16.00 Impresionisti 16.30 Raj na zemqi 17.00 Drevna otkri}a 18.00 Patrik 19.00 Protestantska revolucija 20.00 Faraonov izgubqeni grad 21.00 Ponovo izmi{qeno 22.00 Genije fotografije 23.00 Poglavice 00.00 Impresionisti 00.30 Raj na zemqi 01.00 Drevna otkri}a

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Malo Korigan Uspavana lepotica Urnebesna tragedija Prvi sneg Spadijer - Jedan `ivot Slatka patwa Pqa~ka veka Posledwa stanica Bruklin Koleginica Keli Pustiwski mesec

07.50 Boja `ivota 09.35 Gospodin Vudkok 11.05 Sredw{kolski mjuzikl: Maturanti 12.55 Privla~nost 14.45 Veliki svet zvuka 16.30 Uzi kod Alama 18.00 Ima{ petqu?

19.35 Bioskop, bioskop, bioskop 20.05 Obdaren - Cvet Rita, ili nepodno{qivi smrad 20.35 Osmi putnik protiv Predatora 2 22.05 Prava krv - Ni{ta osim krvi 23.05 Dve nedeqe 00.45 Osobewak

07.40 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Umrli su u ~izmama, film 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.17 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Jelovnici izgubqenog vremena 14.55 Reporteri 16.05 Evromagazin 16.55 Kulturna ba{tina 17.10 Sliko-slikopisi [ajna, dok. film 17.40 Svirci moji 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 14.00 16.00 17.00 18.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Filderov izbor Gardijan Morska patrola Nevestinska groznica Samo dah Klara [eler Biti Erika Gardijan Zakon i red Zaboravqene tajne Zakon i red Projekat Jeqcin Dodir an|ela

08.05 09.05 09.30 09.55 10.35 11.00 13.10 15.05 17.25 19.05

Ulica Sezam Keni, morski pas, crtani Bikeri s Marsa, crtani Ben 10, crtani Jedna od momaka Domino dej, {ou @eqna slobode, film Na prvi pogled, film Zvezde ekstra Diskaveri: Pleme morskih pasa, dok. film Atomski voz, film Grad an|ela, film Dok Holivud, film @eqna slobode, film

20.00 22.15 00.15 02.00

Grad an|ela Tamilin Tomita

Do|i da vidi{ raj Po{to je u znak borbe za radni~ka prava u wujor{kom bioskopu 1936. sa trojicom kolega podmetnuo po`ar, sindikalni aktivista Yek Mekgrn odlu~i da se preseli u Los An|eles i tamo potra`i novi posao i boqi `ivot. Tamo dobije posao pomo}nika kino-operatera u malom bioskopu u japanskoj ~etvrti, u kojem radi dobrodu{ni mladi Japanac ^arli Kavamura. Yek jednog dana upozna wegovu privla~nu sestru Lili...

Uloge: Denis Kvejd, Tamilin Tomita, Sab [imono, [izuko Ho{i, Stan Egi, Ronald Jamamoto, Akemi Ni{ino, Naomi Nakano, Elizabet Gilijam Re`ija: Alan Parker (HRT 1, 00.45)

Biti an|eo, Setu nije dovoqno. Susret s predanom doktoricom Megi budi u wemu vatru radoznalosti i ve~nog pitawa: kakav je to ose}aj biti qudsko bi}e? Jedan od an|ela upozorava Seta na brojne opasnosti zbli`avawa s qudima, ali wegova radoznalost i sna`ni ose}aji prema Megi navode ga na neizestan postupak...

Uloge: Nikolas Kejy, Meg Rajan, Andre Brojger, Denis Franz, Kolm Feor Re`ija: Bred Silberling (RTL, 22.15)

20.10 Ples sa zvezdama, 1. deo 21.40 Ples sa zvezdama, 2. deo 22.25 Filmski vikend Klinta Istvuda: Svemirski kauboji, film 00.45 Filmski maraton: Do|i da vidi{ raj, film

07.40 Vreme je za Diznija: Legenda o Tarzanu 08.05 Na kraju ulice 08.30 Ninin kutak 08.40 Leo 09.05 Kokice 09.35 Igrajmo se 09.50 Levi: Svetski ski kup (@) - slalom, prenos 1. vo`we 10.45 Sportska popuna 11.05 Briqantin 12.55 Levi: Svetski ski kup (@) - slalom, prenos 2. vo`we 13.45 Sportska popuna 14.20 Hrvatski pisci na TV ekranu 15.55 Vaterpolo, Jadranska liga: Mladost - Jug, prenos 17.20 Vinkovci: Fudbal, prijateqska utakmica: Hrvatska - Lihten{tajn, prenos 19.25 Gara`a 20.00 Strani dok. film 21.20 Fudbal, kvalifikacije za SP 2010.: Portugal - BiH, prenos 23.35 Sportske vesti 23.40 Dobre namere

08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00

@aoka U bogatstvu i siroma{tvu Detroit, grad roka Majmun~e La`ov [ta je najgore {to mo`e da se desi?

20.00 Veliki Lebovski 22.00 Suvi{na okrutnost 00.00 Lezbijske fantazije

07.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

Dr Finli Yuli draga Voqena Moli Razbija~ Ku}a 2: Druga pri~a Yeri i Tom ^ast silnika Pra{ina

Meg Rajan

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Lud za industrijom Diskaveri projekat Zemqa Izgradwa budu}nosti Gamadatori Razotkrivawe mitova Pametwakovi} Razorna laboratorija Kako to rade?

Kako se pravi?

Diskaveri projekat Zemqa Megagraditeqi Lud za industrijom Ameri~ki ~operi Uli~ni obi~aji 2008.

Peta brzina Samo jedan izlaz Kako pre`iveti u opasnim situacijama 00.40 Izgubqeni raj 01.40 U deli}u sekunde

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 17.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00

Fudbal Alpsko skijawe Fudbal Fudbal Alpsko skijawe Kuglawe Kuglawe Fudbal Fudbal Kowi~ki sport Kuglawe Fudbal Borila~ki sport

Vesele supruge be`e od mu`eva ristalice arhiepiskopa Evstatija, ina~e skog morala, sin, koji je postao monah, mo`e se saporeklom iz Jermenije, pla{ile su qude mo ponekad susresti, ali su kao sadr`aj razgovoda ako su u braku, ne mogu ra~unati na ra dozvoqene samo teme koje utvr|uju u veri, ali Carstvo nebesko, pa su `ene nakon napu{tawa nikako o porodici. Ukoliko roditeqi ne odgovamu`a, umesto uzdr`avawa, negovale brakolomne raju uobi~ajenim moralnim standardima, monah s odnose. Neke od wih su odsecale kosu i obla~ile wima vi{e ne sme da odr`ava odnose, a pogotovu mu{ku ode}u, preziru}i tako “znak svoje pot~ida ih slu{a. Najboqe se monah pona{a ako se stiwenosti” i vidqivo stavile ta~ku na kmetstvo di svoje rodbine i biolo{ke roditeqe uop{te ne braka. “Evstatijevci” su u odbijawu i{li toliko posmatra kao prave roditeqe. On za wih tako|e daleko da su ~ak bojkotovali i u~e{}e u bogoslune treba da se moli ~e{}e ili izrazitije nego za `ewu koje vodi o`eweni sve{tenik. No, oni su ostale qude. A o op{tewu sa `enama iz sveta ne time razlabavili i porodicu, kao osnovnu matrisme nikako ni da bude govora. Jer, `ena je u svacu stabilnog dru{tva. Majke se vi{e nisu brinukom pogledu najve}a opasnost za svakog ~oveka. le za svoju decu i roditeqe, ~ak su i robove huGrozno je kad mu{karac ide `eni, a jo{ gore kad {kali protiv gospodara. `ena do|e mu{karcu. Po Vasiliju, monah koji naNe{to kasnije pojavio se i pokret mesalijanipu{ta svoju keliju prakti~no ve} stavqa na koczma, “molitvenika”. Wihovo polazi{te nema niku svoju smernost. Svoj je pogled upravio ka svetu {ta zajedni~ko s erotikom ili seksualno{}u. i ono {to mu upada u o~i nije samo `ena ve} bludBiblijsku zapovest “molite se bez prestanka” oni su interpretirali doslovno i od we o~ekivali ~udesa. Smatrali su da se samo molitvom ~ovek mo`e osloboditi zlog demona koji se u wemu nastanio, a protiv wega ~ak i kr{tewe malo ili nimalo ne poma`e. Wome se sti~e ona slavna apatija (bestra{}e), ~ovek postaje apsolutno slobodan i mo`e se odre}i svake muke, rada, posta i svake vrste askeze.

Ipak, monogamni brak, u najve}ma hri{}anskoj dr`avi Vizantiji, dugo nije u`ivao dovoqnu za{titu, pa je konkubinat bio, iako s brojnim ograni~ewima, pravno va`e}i sve do kraja 9. veka.

Vasilije, kasnije nazvan Veliki, episkop Kesarije u Kapadokiji, ve} za `ivota je bio veliki autoritet i izvan teMonasi – posrednici izme|u gre{nika i carstva nebeskog ritorije svoje eparhije jer su wegovi kanoni postali obavezuju}i za celo pravoslavqe. nica, koja `eli da ga zavede. ^ak i kad se odbrani Bio je i jedan od velikih propovednika svoga dood we i ponovo vrati u svoju keliju, on vi{e nije ba, ali i gotovo ne{to poput oca vizantijskog moisti, jer postaje nemaran, slab i bolestan. na{tva, koje se vremenom po~elo znatno razlikoOp{irno se reguli{e i op{tewe izme|u kaluvati od one rane, neobavezuju}e egipatske vari|era i kalu|erica: mesto i vreme moraju odgovajante. Vizantijski monasi se uporno pozivaju na raju}e da se odaberu da ne bi nastale neprilike. wega, pre svega kada `eZato mora da bude vi{e le da naglase uzornost svedoka. Naravno da se svog stale`a. Oni su Vasilije bavio i opaPo strogim kanonima vizantijskog ubrzo postali dru{esnostima od homoseksupravoslavqa, najboqe se monah bri`nici vizantijskih alnosti u manastiru. pona{a ako se stidi rodbine laika i imali na wih Me|u mladim monasima i biolo{ke roditeqe uop{te uticaj kojim se nemonane smeju da se neguju prine posmatra kao prave roditeqe. {ki kler nije mogao povatna prijateqstva. hvaliti.

Za wih ne treba ni da se moli ~e{}e Ukoliko dvojica `ele Odlu~uju}e polazida razgovaraju, potrebna nego za ostale qude {te Vasilijeve rigoroim je posebna dozvola. znosti po~iva na dokZa stolom ne smeju da setrini o karakteru greha. Za wega ne postoji “side jedan pored drugoga i wihovi kreveti u spavatan greh”, koji za sobom ne bi vukao prete{ke poonici ne smeju da budu jedan kraj drugog. sledice, ve} samo “smrtni gresi”, koji bez daqeg Sve je kod Vasilija u znaku izrazitog neprijapovla~e samo ve~no prokletstvo. On pri tome ne tewstva prema telu. Jer dopu{tena je samo briga izuzima ni ogre{ewa koja se prave iz nepa`we za du{u i ne sme se pokazivati ni najmawe zaniili ~ak zbog neznawa. Tako i najmawi lapsus, ma mawe za “ostalo”. Telu treba slu`iti samo kad je koliko izgledao svakodnevan i bezazlen, bez dato najhitnije neophodno, jer askeza treba da qeg povla~i za sobom kaznu pakla ako gre{nik oslobodi du{u iz tamnice tela. Ko se bez preke nije pravovremeno izrazito okajao greh. Ali do potrebe bavi kosom i ode}om, taj je nesre}nik, tog kajawa jedva da mo`e do}i jer ~oveku u svetu boqe re~eno, gre{nik. Iole dr`ati do frizure suvi{e toga odvla~i pa`wu da bi mogao uop{te i nege spoqa{nosti jednako je bestidno kao i postati svestan svojih grehova. Samo je mona{ki prostitucija i brakolomstvo. `ivot uzorno hri{}anski, koji donosi obe}ano Kesarija u Kapadokiji, gde je Vasilije delovao, spasewe. A ono, po Jevan|equ, se ne mo`e dose}i sigurno nije bila bezna~ajan grad, ali je bila dabez bezuslovnog odricawa od bogatstva, braka i leko od velikih centara uzavrelog mediteranporodice. skog `ivota, a svakako se nije mogla porediti s Za prakti~ni `ivot, pre svega monahov, VasiAntiohijom i Carigradom, koji su bili u delolije je izvukao najrigoroznije zakqu~ke. S rodikrugu ~uvenog propovednika i episkopa Jovana teqima, ako `ive po strogim normama hri{}anZlatoustog.

P

Studiju Hans-Georga Beka „VIZANTIJSKI EROTIKON” objavila je izdava~ka ku}a „Karpos” (www.karposbooks. com). Po 702 dinara u Novom Sadu mo`e se nabaviti u kwi`ari „Solaris” na Spensu (Sutejska 2).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

subota14.novembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ovog vikenda se mo`ete u potpunosti posvetiti partneru. Vas dvoje zajedni~ki mnogo boqe funkcioni{ete nego svako ponaosob. [armantno delujete u javnosti, prodorno i direktno. Ostra{}eni ste.

BIK 20.4-20.5.

Vikendom mo`ete na}i vi{e vremena za sebe i svoja interesovawa.

Ostra{}eni ste i nestrpqivi u qubavi, sve vi{e. Pitawe je dana kada }ete naglo o`iveti i po`eleti nemogu}e. Neko vam se vra}a.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Subotica

15

Sombor

15

Kikinda

16

Vrbas

16

B. Palanka

16

Zrewanin

16

S. Mitrovica 16 Ruma

17

Pan~evo

16

Vr{ac

15

Srbija Beograd

17

Kragujevac

16

K. Mitrovica 15 Ni{

16

Mentalno ste ozbiqni i obazrivi, u pripravnosti od lo{ih uticaja. Generalno se situacija popravqa, {to uti~e i na va{e boqe raspolo`ewe.

Mo`ete imati poverewa u jednu `ensku osobu. U qubavi – poboq{awe.

U prijatnom ste okru`ewu, ali pod napetim okolnostima. Dobro organizujete sve oko sebe. Finansijska situacija vam mo`e zadavati brige, ali danas nemojte misliti o tome, ve} o qubavi udvoje.

Morate biti br`i i smireniji ako `elite da postignete sve ono {to sami od sebe o~ekujete. Ovog vikenda se, pak, opustite u porodi~noj atmosferi, jer to vreme im dugujete. Finansijski problemi.

SUN ~ ANO

Evropa Madrid

NOVI SAD: Relativno toplo za ovo doba godine i prete`no sun~ano vreme. Vetar slab ju`ni ili promenqiv. Pritisak iznad Rim normale. Temperatura od 3 do 16 stepeni.

London VOJVODINA: Prete`no sun~ano i toplo tokom dana. Vetar slab ju`nih pravaca, a na severu Vojvodine umeren jugozapadni.

Cirih Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalBerlin na 17 stepeni.

SRBIJA: Jutro hladno i ponegde maglovito. Tokom dana preteBe~ `no sun~ano i jo{ toplije nego u petak. Vetar slab ju`nih pravaVar{ava ca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 18 stepeni.

Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U narednih 6 do 7 Moskva dana relativno toplo vreme uz temperature znatno iznad proseka za ovo doba godine. Bi}e prete`no suvo sa dosta sun~anih peOslo rioda, a samo u nedequ i ponedeqak sa ne{to vi{e oblaka i vrlo St. Peterburg malom {ansom za padavine. Sredinom idu}e sedmice temperature ponegde i do 20 stepeni. Krajem sedmice hladnije.

Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ka situacija iznad na{eg podru~ja je povoqna te se o~ekuje wen pozitivan uticaj na sve hroni~ne bolesnike. Meteoropatske reakcije se ne o~ekuju.

17 19

TAMI[

Bezdan

127 (-5)

Slankamen

276 (10)

Apatin

200 (-4)

Zemun

342 (8)

Tendencija opadawa

Bogojevo

188 (-4)

Pan~evo

358 (2)

STARI BEGEJ

Smederevo

512 (10)

Novi Sad

209 (3)

Tendencija porasta i opadawa

[KORPION 24.10- 23.11.

Imate dobre odnose sa svima oko sebe, dominantni ste i dr`ite gotovo sve pod kontrolom. Finansijska situacija je povoqna i neizvesna, na izvestan na~in. [tedite bele pare za crne dane.

STRELAC 24.11- 21.12.

Partner vam potpuno posve}uje svoje vreme i pa`wu. Imate velike mogu}nosti pred sobom, ali i suvi{e o~ekivawa i optimizma se mo`e pokazati kao pogre{an pristup i stav. Budite realni.

JARAC 22.12-20.1.

Na li~nom planu ste neprikosnoveno svoji i sna`ni, pa vam niko ni{ta ne mo`e. Mogu}i su pove}ani tro{kovi, vi{e zbog drugih, no {to bi vama to trebalo. Ovog vikenda saberite sve i podvucite crtu.

VODOLIJA 21.1-19.2.

^inite kako vam pa{e jer to je jedini na~in na koji mo`ete ostvariti maksimum i dati najboqi deo sebe.

Velikodu{ni ste preko svake mere, pogotovo u odnosu na partnera i porodicu.

RIBE 20.2-20.3.

Uprkos va{oj emotivnoj i intuitivnoj prirodi, imate svoje hirove i porive koje morate zadovoqiti. Ne o~ekuju}i razumevawe i podr{ku, ~inite po svome, i to je sasvim OK. Preoptere}eni ste obavezama.

VIC DANA

14 14 14 13 9

Lepa `ena ka`e qubavniku: - Postoje dva mesta gde bih volela da me qube.

- A koja su to mesta - pita qubavnik.

- Akapulko i Majami!

6

SUDOKU

5 3 -1 19

Pariz

16

Minhen

13

Budimpe{ta

11

Stokholm

7

4

5

Ja{a Tomi}

Hetin

310 (94)

-43 (2)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

3 6

SAVA

235 (30) S. Mitrovica

342 (-8)

Senta

282 (21)

296 (9)

Novi Be~ej

318 (0)

Tendencija porasta i opadawa

Titel

278 (14)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

8 2

VODOSTAWE

Ba~. Palanka 193 (-2)

Va{a predivna Venera se zamra~ila u znaku [korpije, {to upu}uje na drame, strasti i tajnovitost. A to zna~i da je dru{tveni `ivot u povu~enosti. Skriveni ste negde, s dragom osobom ili sami.

Glumica Elizabet Harli priznala je novinarima da ima neobi~nu metodu kojom odr`ava vitku liniju - ona gladuje i pije votku.

- Pila sam puno kafe, ali re~eno mi je da nakon ~etrdesete moram biti oprezna po pitawu kafe i vina jer }u postati podbula i trbu{asta. Ne nedostaje mi vino jer sam se prebacila na votku. Nisam toliki qubiteq votke, ali ako se nalazim na nekoj zabavi, uze}u malo votke s gaziranom vodom i puno isce|enog limuna. To je kao neki medicinski tretman na koji sam se ve} u potpunosti navikla - ispri~ala je Elizabet Harli, koja je priznala da jede samo jednom dnevno i da ~esto na spavawe ide gladna.

8 DUNAV

VAGA 23.9- 23.10.

Votka dijeta

PRETE`NO

16

Ne mo`ete biti odsutni iz dru{tva, ma koliko i kada to po`eleli, ve} se morate suo~iti s uku}anima, rodbinom, prijateqima, a pre svega partnerom. Timski rad je uvek boqi nego da samostalno.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

14. novembar 2009.

9 9

8

2 7

5

7

1

1

8

5

3 5

1 3

222 (-10)

6 5

9

5

3

6

3 2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

2

5

9

6

3

8

7

4

1

8

1

4

7

5

2

6

3

9

6

7

3

1

9

4

2

8

5

7

4

1

2

8

6

5

9

3

5

2

8

9

4

3

1

6

7

3

9

6

5

1

7

8

2

4

4

3

7

8

6

1

9

5

2

9

6

2

3

7

5

4

1

8

1

8

5

4

2

9

3

7

6

Re{ewe iz pro{log broja