Dnevnik 14.novembar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 14. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23258 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NE LE GAL NO TR @I [TE NAF TE U SR BI JI U PO RA STU

Opet te ~e Du na vom {verc go ri va

str. 5

PRED SED NIK SR BI JE BO RIS TA DI] O KO SO VU

De kla ra ci ja mo `e bi ti ko ri sna, ali i ne mo ra str. 3

KON VEN CI JA URS-a U BE O GRA DU

Din ki}: No va vla da i no va po li ti ka RE NO ME ZVE ZDA [MIN KA PAR TIJ SKE MA [I NE RI JE

Predizborna qu ba v i do bar ho no rar

str. 2

NASLOVI

Politika 3 SPO ni deklarativno ne podr`ava politiku za Kosovo

Ekonomija 4 Ni gorih puteva, ni silnijih obe}awa 4 Firme u ste~aju, a radnici u o~aju

Berza 6 Evropqani emigriraju u Brazil

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U VR [CU

Vojvodina 10 Puteve grade, vozova se se}aju 11 Podr{ka za deset iri{kih studenata

Crna 13 Crvenka: Starac brutalno pretu~en 13 Sa Ov~ar planine spaseno 100 |aka

Reporta`e

14 Pucaju kosti kad ba}u{ke stegnu

SPORT

n JANKO PRVA REZERVA U LONDONU

IGRAONICA O PREISTORIJI: Po vo dom iz lo `be „Go spo da ri gli ne i `i ta”, ju ~e je u Mu ze ju Voj vo di ne odr `a na mu zej ska igro ni ca na te mu „Ve ro va wa qu di u pre i sto ri ji”. Ona je na me we na de ci od {est do de set go di na, a iza zva la je ve li ko in te re so va we, ka ko de ce, ta ko i ro di te qa. U okvi ru igra o ni ce de ca su imala pri li ku da sa zna ju ka ko su `i ve li qu di u pre i sto ri ji, u {ta su ve ro va li, ko je su pred me te obo `a va li, a po tom su u kre a tiv nom de lu pro gra ma va jala skulp tu ri ce i fi gu ri ne in spi ri sa na pra sta rim bo `an stvi ma. str. 7

„DNEVNIKOVA” TEMA

Novi Sad 9 Sti`u kazne za mokrewe na ulici 9 Bocke jo{ bez vodovoda i kanalizacije

Foto: N. Stojanovi}

str. 2

FAL SI FI KA TI U SR BI JI: OD PO ^ET KA GO DI NE ZA PLE WE NO OKO 4.000 LA @NIH NOV ^A NI CA

Hi qa dar ke i pet sto di nar ke naj vi {e se {tan cu ju str. 13 str. 16 – 19

n RADE SAVI] SVETSKI REKORDER

n HAMILTONU VELIKA NAGRADA ABU DABIJA

Ujutru mraz

Najvi{a temperatura 8 °S

Tro je po gi nu lo, pe to ro po vre |e no

Tri osobe su poginule a pet ih je povre|eno u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u Vr{cu, oko tri sata u no}i izme|u subote i nedeqe.

U direktnom sudaru na uglu ulica Ivana Milutinovi}a i Sremske na licu mesta poginulu su supru`nici S. M. (75) i Q. M. (70) i wihova saputnica V. C. (58). str. 13

2

POLiTikA

ponedeqak14.novembar2011.

dnevnik KON VEN CI JA URS-a U BE O GRA DU

poslani~ke teme

Stran ci – za stran ce Odbor za razvoj i ekonomske odnose s inostranstvom zahteva izmene novopredlo`enog zakona o koncesijama da bi se, kako je obrazlo`eno, na boqi na~in za{itio interes javnih partnera u sporovima koji eventualno nastanu zbog ugovora izme|u javnog i privatnog potpisnika.

Sporovi koji nastanu na osnovu javnog ugovora mogu se re{avati pred doma}om, ili stra-

nom arbitra`om. Me|utim, Odbor predla`e da se arbitra`a sa sedi{tem u inostranstvu ne mo`e ugovoriti ako se kao privatni partner javqa doma}e pravno, fizi~ko lice, ili konzorcijum. Isto tako, ako strane ne ugovore arbitra`no re{avawe sporova, za “rasplet” bi bili zadu`eni iskqu~ivo nadle`ni sudovi u Srbiji.

Gro bqe i tro lej bus za dr `a vu A da se u Srbiji ne mo`e ba{ uvek imati poverewa u privatni sektor, svedo~i amandman koji je Odbor za urbanizam predlo`io na zakon o komunalnim delatnostima. U wemu se tra`i da javni prevoz trolejbuskim saobra}ajem i odr`avawe

grobaqa i spomen-obele`ja, sahrawivawe i kremirawe mogu obavqati iskqu~ivo javna preduze}a i privatna dru{tva u kojima je ve}inski vlasnik od najmawe 51 odsto Republika ili lokalna samouprava.

Vo li oba Mir ka Iako u medijima ministar iz redova socijalista Mi lu tin Mr ko wi} hvali staru vladu koju je vodio Mirko Marjanovi}, u parlamentu govori “malo” druga~ije. Na kritike radikala, stao je u odbranu kabineta Mir ka Cvet ko vi }a.

– Ne delim mi{qewe da je to vlada koja ne zna {ta radi – poru~io je Mrkowi}. – Jedan od prioriteta ove vlade jeste put ka Evropi, a ja na najboqi na~in dokazujem, s qudima koji sa mnom ra-

de, kako mi taj put shvatamo… – gradimo. Kao {to vidite, gradimo i to je ono {to u celoj Vladi preovladava. Jo{ ne{to {to je za mene va`no – predsednik Tadi}. Kao predsednik Nacionalnog saveta za infrastrukturu u~inio je mnogo vi{e nego ve}ina nas ostalih i zbog toga molim da ga po{tujemo jer je to ~ovek koji ima velike zasluge za sve ono {to smo do sada uradili u infrastrukturi.

Bro je vi Poslanik SVM-a Ba lint Pa stor u svom blogu saop{tava: „Na moje veliko ~u|ewe, Republi~ka vlada nije zadocnila ni dan... 1. novembar je bio prvi datum kada je „u Novi Sad” trebalo da stigne prva tran{a na osnovu rebalansa i uvojenog amandmana SVM-a. Dozna~ili su 667, potom jo{ 330 miliona dinara. Ovome treba dodati 7. novembra dozna~enih 136,5 miliona dinara, namewenih za isplatu otpremnina vojvo|anskim prosvetnim radnicima koji su se penzionisali pro{le godine. To je onaj novac ~iju isplatu sam 26. jula u vidu poslani~kog pitawa zahtevao od predsednika Vlade„, navodi Pastor.

„Do kojih zakqu~aka mo`emo do}i iz gorenavedenih brojeva?”, pita se Pastor, i ujedno nudi odgovor. „Kao rezultat upornog i ’drskog’ zahtevawa para od strane SVM-a, za proteklih deset dana stiglo je vi{e novca u Vojvodinu nego u prvih deset meseci ove godine ukupno. Ne mo`emo biti zadovoqni jer je suma pristiglog novca jo{ uvek mnogo mawa od one koja nam minimalno sleduje na osnovu Ustava. Kad bi i ^anak i Pajti} smatrali da je pitawe ekonomskog razvoja Vojvodine bitno i kad bi barem u retkim trenucima tra`ili ono {to nam pripada, ne bismo dospeli u ovakvu situaciju, poru~uje Pastor.

Tvit-Tvit O ~emu su debatovali na{i parlamentarci osim skup{tinske sale? Na dru{tvenoj mre`i „Tviter„ poslanik SPS-a De jan Ra den ko vi} citira izjavu ~elnika NS-a Ve li mi ra Ili }a da “u Vladi sede qudi koji nisu normalni”. „A Veqa ba{ deluje normalno…„, “prime}uje” Radenkovi}. „Ceo dan sam pod utiskom pitawa novinarke ’kakva su moja se}awa na Titovo vreme?’. Gospode, ne izgledam vaqda ko `ivi svedok tog doba!!„, u “nedoumici”je potpredsednica DS-a Je le na Tri van.

Lider LSV-a Ne nad ^a nak ocewuje aktuelni trenutak: “Srbija na raskr{}u… jedino {to ova raskrnica ima samo pravo i nazad… Na svim ostalim pravcima su radovi na putu”.

A u susret novim izborima, “sme{e” se i novastara lica. „Dobro ve~e, ’tvitera{i’… evo mene me|u vama„, pridru`ila se “klubu” politi~ara na ovoj mre`i funkcionerka PSS-a Mi lan ka Ka ri}.

S. Stan ko vi}

Din ki}: Po treb ne no va vla da i no va po li ti ka Ujediweni regioni Srbije predstavili su ju~e u programsku konvenciju, a lider URS Mla |an Din ki} poru~io da je Srbiji posle narednih izbora potrebna ne samo nova vlada ve} i nova politika i sistem.

Prema oceni Dinki}a, „Srbija stoji u mestu” i sve ide „u pogre{nom pravcu”, zbog ~ega je neophodna decentralizacija, a URS je, kako tvrdi, sposban da glas naroda pretvori u konkretnu akciju.”U Srbiji se vodi apstraktna politika, premijer ne razgovara sa privrednicima i sindikatima, guverner sa bankarima, a vlada sa narodom”, rekao je Dinki} u beogradskoj Areni.On je dodao da bi, po wegovom uverewu, naredna vlada trebalo „da bude hrabra” i da ima najvi{e 15 resora, kao i da mora biti sposobna da se bori sa problemima.Prema wegovoj proceni, Srbija mora da ima premijera „koji ima stvarnu energiju”. Posle izbora ne}e biti lako onima koji budu vodili Srbiju, primetio je Dinki} i poru~io svima onima koji to

kva politika mora promeniti, tvrdi lider URS. Predsetavqaju program URSa, Dinki} je apostrofirao tri stuba - decentralizacija, ekonomija i poqoprivreda.

novnicima je domovina. Ho}u da nam svima Srbija bude domovina!”, rekao je Dinki} i dodao da je potrebno napraviti sistem u kojem ne vladaju partije, odnosno u kojem nije potrebno da ne-

On je ocenio da je veoma va`no da se spre~i daqe demografsko propadawe Srbije i

ko bude u partiji da bi dobio posao.

Pored Dinki}a na konvenciji su govorili i gradona~elnici Kragujevca i Zaje~ara Ve ro qub Ste va no vi} i Bo {ko Ni ~i}, ~lan Gradskog ve}a Skup{tine grada Beograda Mi ro slav ^u~ ko vi}, presednica Narodne partije Ma ja Goj ko vi}, ~lan Saveta regiona EU Franc [a us be re ger, biv{i premijer SRJ Mi lan Pa ni} rediteq, Go ran Pa ska qe vi} i trostruku svetski prvak u kajaku Mir ko Ni {o vi}.

Konvencija je po~ela uz himnu Bo`e pravde, a u neformalnom delu u~estvovala je grupa „Piloti”. Kikiju Lesadnri}u se na kraju konvencije na bini pridru`io i Dinki} sa gitarom, pa su zajedno dosvirali nekoliko hitova grupe „Piloti”.

Pa ni}: Po vrat ni ci ma iz Ha ga za bra ni ti po li ti ku Milan Pani} rekao je da je prihvatio poziv Dinki}a da do|e na konvenciju po{to se sa wim slo`io da je Srbiji potrebna promena sistema iako je danas mnogo boqi i slobodniji nego pre 20 godina. On je dodao da je „i danas video da su neki qudi, koji su oti{li sa politi~ke scene 2000. i danas na va`nim dr`avnim funkcijama” i to ocenio kao nedopustivo, ali i naglasio da je neophodno onima koji se vrate iz Haga zabraniti da se bave politikom. ne uvi|aju da ne treba ni da se kandiduju na izborima.Dinki} je ocenio da se posledwih 20 - 30 godina na Kosovu i Metohiji vodila samo visoka politika u kojoj se nije vodilo ra~una o obi~nim gra|anima. Zato se ta-

podsetio da su preliminarni podaci sa popisa pokazali da su samo Beograd, Novi Sad i Novi Pazar pove}ali broj stanovnika u protekloj deceniji. „Zemqa bez stanovnika je teritorija. Samo zemqa sa sta-

RE NO ME ZVE ZDA [MIN KA PAR TIJ SKE MA [I NE RI JE

Pred iz bor na po dr {ka uz mal ko qu ba vi i uz do bar ho no rar Kada neka partija u predizbornoj kampawi izmisli hleb za tri dinara, 500.000 radnih mesta, 1.000 evra od akcija, zakune se i u Evropu i u Kosovo, ne na|e zgoreg da takvo {ta podvu~e i li~no{}u kojoj narod pone{to i poveruje. Tako se na mitinzima, skupovima, tribinama i saborima, uz tro{ne politi~are, zatekne i pokoja zvezda.

Tako je, devedesetih godina pro{log veka, Omladina SPS-a vodila Ne {u i grupu „Galija„ po domovima kulture gde ih je mlade` slu{ala za fraj, taman u vreme kada je glumac Bra ni slav Le ~i} kazivao monologe iz „Kontejnera s pet zvezdica” na mitinzima tada{we opozicije. Ali, veza politi~ara i slavnih datira iz nekih ranijih vremena. Malo ko se ne se}a pesme Zdrav ka ^o li }a „Dru`e Tito, mi ti se kunemo”, Bre ni ne „Jugoslovenke” ili Ba la {e vi }e ve „Ra~unajte na nas”. U me|uvremenu, glumac De si mir

Sta no je vi} s vernim psi}em po imenu Sima nestao je iz tog sveta zajedno s JUL-om, s ~ijih ga konvencija pamtimo.

Ako bi se ovaj opus mogao svrstati u nastupe iz ube|ewa, da-

nas je takvih slu~ajeva ne{to mawe. Deo poznatih li~nosti (mahom glumaca i peva~a) ~lanovi su stranaka za koje povremeno propagiraju politi~ke ideje.

Branislav Le~i} je dugo bio u

Pe to ok to bar sko tam bu ra we Najmasovnija podr{ka politi~kom programu vi|ena je u periodu pred 5. oktobar. U ta, prelomna vremena, uz opoziciju, zahvaquju}i „Otporu„, na{li su se mnogi bendovi, peva~i i glumci ~iji je zadatak bio da pozovu mlade na glasawe. U to ime, na Keju kod Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 100 dana trajao je nulti „Egzit” na kojem je nastupalo bezmalo sve {to u rokenrolu ne{to zna~i. Tek da se ne predaju tako lako, socijalisti su u to vreme organizovali veliki koncert narodnih peva~a i peva~ica na „Spensu„, ne bi li malko razvodnili bunt s ke-

ja. Koliko im je naum uspeo vidi se iz nastupa \u le ta iz „Van Goga„ koji je tom prilikom s bine zahvalio velikom broju mladih {to su do{li na Kej umesto da „grickaju semenke” s narodwacim na „Spensu„.

Kako podr{ka politi~arima ume da se izjalovi pokazuje podatak da su, posle petooktobarskih promena, narodwaci opstali i ostali da vladaju, a rokeri se vratili u poluilegalu.

Promenilo se i to {to se za dru{tvo estradnih zvezda danas laktaju isti politi~ari koji su se nekada kleli u suprotne vrednosti.

DS-u, da bi pre{ao u LDP, iz kojeg je u{ao u DHSS, gde se trenutno spori za primat u stranci.

Re`iser Sr |an Dra go je vi}, koji je slovio za kriti~ara Milo{evi}evog re`ima, nedavno se u~lanio u SPS, a wegovo pojavqivawe u svojstvu promotera politike Ivi ce Da ~i }a i ostalih socijalista tek predstoji.

Wegov kolega iz sveta filma Mi lan Gu to vi} dugo je podr`avao DSS, dok se Zo ran Cvi ja no vi} priklonio DS-u, za ~ijeg je predsednika vi{e puta agitovao na velikim skupovima. Jo{ jedan glumac, ovog puta Bo ra To do ro vi} je s koleginicom Se kom Sa bqi} pozivao gra|ane da glasaju za LDP. Ba ta @i vo ji no vi} vi{e nije poslanik SPS-a. Iako je u jednom trenutku bio ~ak i predsedni~ki kandidat, nije se ista-

ko agitovawem. U Skup{tini je ostao zabele`en kao ~ovek koji nije „okusio” ~ari govornice.

U svetu muzike stvar nije ni{ta druga~ija. Mi ro slav Ili} je bio jedan od pobornika SPS-a.

Politi~ki stav je promenio „zapativ{i” zeta Dra ga na [u ta nov ca iz DS-a. Bo ra \or |e vi} je u podr{ci politi~kom idolu bio najeksplicitniji. On ni danas ni propu{ta da se spomene „najboqeg predsednika na svetu” Vo ji sla va Ko {tu ni cu, za ~iji gro{ peva na skupovima DSS-a i kojem ume iz bela sveta da po{aqe i pokoju razglednicu, koja obavezno kasnije dospeva u novine.

Ram bo Ama de us je javno zastupao politiku G17 plus, a jo{ nije poznato ho}e li se anga`ovati u predstoje}oj kampawi. Ki ki Le san dri} iz „Pilota„ }e to si-

gurno u~initi, imaju}i u vidu wegove odnose s Mla |a nom Din ki }em, a ve} se uveliko zbori i o nastupima Ha ri sa Xi no vi }a.

Vla du Di vqa na iz „Idola„ mo`emo o~ekivati na konvencijama LDP-a, Mi lo{ Bo ja ni} }e otpevati stih ili dva za SNS, a Zo ri ca Brun clik }e mu se verovatno pridru`iti. S druge strane, DS je bezecovao Mom ~i la Ba ja gi }a – Ba ja gu. Demokratska stranka je do sada, makar samo u predsedni~kim kampawama, imala podr{ku i \or |a Ba la {e vi }a. On je svoju podr{ku obrazlo`io zazorom od retrogradnih (tada radikalskih) snaga, nazvav{i onako {eretski To mi sla va Ni ko li }a „zlojebom”. Kako sad stvari stoje, male su {anse da }e najpoznatiji kantautor jugosfere podmetnuti svoj imix za demokrate na narednim izborima, mada za to uvek ima prostora.

Poznavaoci politi~kih prilika u Srbiji sla`u se da zvezde, iz koje god sfere, mogu partijama doneti neki ekstraglas na izborima. Za zvezde koji se nalaze u strana~kim ma{inerijama, dobrobit biva mnogostruka. Ima tu lepih honorara, obe}anih anga`mana, ne{to malo politi~ke mo}i, ali je novac, svakako, najve}i motivator. Iz vizure politi~kih kampawa, wihovi nastupi, osim {to sakupqaju glasove, ~esto su i paravan za lo{e i nejasne politi~ke programe i odvra}awe pa`we od problema za koje nemaju re{ewa.

P. Kla i}

c m y

politika

dnevnik

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI] O KOSOVU

Deklaracija mo`e biti korisna, ali i ne mora Predsednik Srbije Bo ris Ta di} rekao je ju~e da je dobro doneti novu deklaraciju o Kosovu, ali i da sve prethodne deklaracije ve} defini{u na~in na koji se pregovara o Kosovu. „I da ima deklaracije i da je nema, mi mo`emo da nastavimo politiku o Kosovu. Ako je nema, to ne zna~i da smo slomili politiku prema Kosovu i da nastupa neki crni

voj srpskoj televiziji. On je naveo da pitawe nove kosovske deklaracije nije jednostavno i da ona mo`e biti korisna, ali i ne mora. Tadi} je ocenio da je svakome u Srbiji potpuno jasno da {ta god da se odlu~i u vezi sa Kosovom, Srbija ne mo`e dobiti sve. „Ta~nije, takve su okolnosti da moramo da izgubimo mnogo vi-

Ne mogu da podr`im Preokret Jo{ nema dogovora oko prelaza Jariwe i Brwak, rekao je Tadi} i istakao da ne mo`e da podr`i ideju pokreta Preokret, koja predstavqa poziv na odustajawe i ugr`avawe integriteta zemqe.

Pri{tina poku{ava da prelaze proglasi granicama, na {ta Srbija ne}e pristati, rekao je Tadi}. Uveren sam da sa Kosovom mo`emo da re{imo problem, ne priznaju}i nezavisnost, ~ak ni dele} Kosova, rekao je Tadi} i dodao da se postavqa pitawe da li je i albanska strana spremna za to, jer oni samo `ele nezavisnost. dan, nastavqamo i daqe, dovoqne su i dosada{we deklaracije”, kazao je Tadi} gostuju}i na Pr-

{e nego {to mo`emo da dobijemo. Mi se sada borimo da ne{to dobijemo u zavr{nom procesu

koji se sada de{ava”, kazao je Tadi}. Prema wegovim re~ima, Srbija ima priliku da zavr{i konflikt na Kosovu i da srpsko-albanski problem mo`e biti re{en i to ne priznaju}i Kosovo ni dele}i Kosovo. „Mo`emo da na|emo re{ewe. Postoji prostor i za kreativna i druga~ija re{ewa. Pitawe je da li je albanska strana spremna”, kazao je Tadi} i kazao da albanakoj strani ne odgovraju pregovori jer oni samo `ele nezavisnost. On je izrazio spremnost da donosi odluke koje podrazumevaju veliki rizik, ali i napomenuo da je za to potrebno da imamo saglasnost i druge strane, Pri{tine ali i EU i Va{ingtona”, kazao je Tadi}.

Tadi} je kazao da nije istina da Srbija insistira na podeli

Kosova i naveo da bi za tako ne{to bila potrebna promena Ustava. On je dodao da je ube|en u to da postoji re{ewe za pitawe Kosova, koje ne podrzaumeva priznawe dr`avnisti, niti podelu. „Status severa Kosova, pitawe garancija za Srbe koji `ive ju`no od Ibra, pitawe manastira i svetiwa, i imovine. To sve ne podrazumeva priznawe Kosova”, kazao je Tadi}.

SPO ni deklarativno ne podr`ava politiku za Kosovo Srpski pokret obnove saop{tio je ju~e da ni deklarativno ne podr`ava „nastavqawe neostvarive, a time i gubitni~ke, kosovske politike”, navode}i da ona „{teti i interesima Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji”.”SPO je za politiku: Srbija u Evropskoj uniji, a evropska prava i garancije za Srbe i srpsku duhovnu i nacionalnu ba{tinu na Kosovu i Metohijii. Zbog toga, SPO ne podr`ava ni deklarativno nastavqawe neostvarive, a time i gubitni~ke, kosovske politike, jer ona {teti i interesima Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji” navodi se u zakqu~cima dana{we sednice Predsedni{tva stranke. U zakqu~cima Predsedni{tva

stranke se navodi da SPO podr`ava hitan nastavak dijaloga koji je, kako se navodi, „uz posredovawe Evropske unije, pokrenut izme|u predstavnika dr`ave Srbije i predstavnika institucija u Pri{tini, kao i primenu svih ve} postignutih dogovora u ovom dijalogu”.

Predsedni{tvo SPO smatra da ugro`avawe slobode kretawa i rada me|unarodnih snaga i misija na severu Kosova i Metohije „nosi veliki rizik od sukoba sa KFOR-om”.”Takav sukob bio bi samo u interesu albanskih ekstremista i wihovih `eqa i namera da izazovu ‘kosovsku oluju’ Srba, a pre svega Srba ju`no od Ibra, kao i u interesu retrogradnih politi~kih snaga u Srbiji koje nastoje da, po

svaku cenu, spre~e evropske integracije na{e dr`ave i dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU”, navodi se u zakqu~cima.SPO isti~e da je Srbija u Evropskoj uniji, Evropska unija u Srbiji temeqno programsko na~elo SPO-a. „Pozivamo ~lanove i pristalice na{e stranke da svojim potpisima i javnim delovawem podr`e te ciqeve sadr`ane i u apelu gra|anskog pokreta za preokret u svemu {to blokira stvarawe evropski ure|ene dr`ave Srbije. Na ovim principima, SPO je na posledwim parlamentarnim izborima u{ao u koaliciju ‘Za evropsku Srbiju’”, zakqu~io je SPO.

ponedeqak14.novembar2011.

3

REKLI SU

Mi}unovi}: Morbidne ideje Predsednik Politi~kog odbora Demokratske stranke Dra go qub Mi }u no vi} izjavio je da postoje partije s kojima }e DS, verovatno, i}i u predizbornu kampawu, a da su u postizbornu koaliciju dobrodo{le sve stranke sada{we koalicije. On je za „Blic” rekao da }e nakon narednih izbora ta stranka ponovo zauzimati najvi{e dr`avne funkcije - predsednika i premijera dr`ave, uz obrazovawe koalicione vlade. Mi}unovi} je kazao da ne veruje u koaliciju DS i SNS iz vi{e razloga. On je ocenio da je kampawa belih listi}a „jedna od

naj mor bid ni jih politi~kih ideja”. Komentari{u}i „pona{awe” SPO, on je rekao da su ta stranka i LDP „dramati~no zahtevali preokret u spoqnoj politici ka potpunom priklawawu realnosti odnosa snaga u svetu, bez obzira na reakciju gra|anstva ovde i na Kosovu”.”To u politici nije uvek mogu}e, treba koristiti dijalog i pregovore dok je god mogu} povoqniji ishod...”, rekao je on.

Vladika Teodosije: Podela je lo{e re{ewe Vladika ra{ko-prizrenski Te o do si je ocenio je ju~e da bi podela Kosova bila lo{e re{ewe jer ve}ina srpskog naroda i verskih objekata nije na severu pokrajine, ali je dodao i da se ne mo`e ignorisati realnost: da qudi severno od Ibra `ive druga~ijim `ivotom nego u drugim delovima Kosova.”Nije dobra podela, ako bi zna~ila granicu na Ibru, jer {ta bi onda bilo ono drugo {to ostaje? A tu imamo najve}e svetiwe. Sve ono {to je istorijski najvrednije nalazi se ju`no od Ibra, a tu je i ve}i deo stanovni{tva. Gde bismo mi

onda bili? Ako nismo u Srbiji, onda bismo bili na Kosovu ili u Albaniji?”, rekao je Teodosije u intervjuu za Radio Beograd. Teodosije je rekao da je pogre{an utisak da je podela najvi{e {to Srbija mo`e da dobije od Kosova, jer smatra da je to „najmawe”, kao i da bi takvo re{ewe bilo velika {teta za dr`avu, crkvu i narod, odnosno „istorijska gre{ka koju ne bismo nikada mogli da ispravimo”.

Malovi}: Vlada ostvarila zacrtane ciqeve Ministarka pravde Sne `a na Ma lo vi} izjavila je da je aktuelna srpska vlada prva od 1998. godine koja je uspela da opstane ceo mandat, jer je u u najve}oj meri uspela da ostvari zacrtane ciqeve. „Rezultati su ispuweni naro~ito u stvarima koje su u nadle`nosti ministarstva pravde. Intenzivirana je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. [to se ti~e funkcionisawa pravosu|a do{lo je do poo{travawa kaznene politike i efikasnijih

su|ewa”, izjavila je ministarka Malovi}.

Prema wenim o~ekivawima, predstoje}i izbori bi}e prilika da gra|ani Srbije ocene rad Vlade Srbije prema svojoj percepciji i prema wenim rezultatima. Do pravde }e se, kako je istakla, u budu}nosti dolaziti u razumnom roku, ~ime }e i Ustavni sud biti u mnogome rastere}en.

4

ekonomija

ponedeqa14.novembar2011.

RA STE PLAT NI DE FI CIT

KRA \A IN TE LEK TUA L NE SVO JI NE I DA QE NAS SKU PO KO [TA

Pi ra te ri ja za ro bi la 15.000 rad nih me sta Sma we we sto pe pi ra te ri je od de set od sto u dr `av ni bu xet mo `e da do ne se do dat nih 29 mi li o na do la ra i do pri ne se otva ra wu iz me |u 10.000 i 15.000 no vih rad nih me sta, ka zao je di rek tor Maj kro soft Sr bi ja Ju go slav Pi ri}.

Pi ri} je na de ve toj go di {woj kon fe ren ci ji o za {ti -

ti pra va in te lek tu al ne svo ji ne ka zao da sto pa pi ra te ri je u Sr bi ji i da qe iz no si 74 od sto, a iza nas su sa mo Cr na Go -

Di rek tor Maj kro sof ta je is ta kao da IT mo `e da bu de no si lac mo der ne eko no mi je i {an sa da Sr bi ja do stig ne ni vo raz vo ja EU. On je do dao i da su ula ga wa u sek tor IT po gla vi sta nov ni ka u Sr bi ji oko 50 evra, a u Evro pi oko 250 evra, te da je za do sti za we tog ni voa do 2015. go di ne po treb na sto pa ra sta od 25 od sto.

Po mo} nik di rek to ra Po re ske upra ve De jan Vi do je vi} je ka zao da je za pr vih de vet me se ci iz vr {e na kon tro la 11 jav nih pred u ze }a, a kod se dam je pro na |en ne le ga lan soft ver uglav nom u do me nu pro jek t o v a w a i in `e we rin ga.

Vi do je vi} je ka zao da je to kom kon tro le u 161 pred u ze }u, wih oko po la ima lo ne le ga lan soft ver. On je is ta kao i da je u pr vih de vet me se ci ove go di ne po ve }an pri hod od po re za na do dat nu vred nost na

Sma we we sto pe pi ra te ri je od de set od sto u dr `av ni buyet mo `e da do ne se do dat nih 29 mi li o na do la ra i do pri ne se otva ra wu iz me |u 10.000 i 15.000 no vih rad nih me sta ra i Al ba ni ja. Pre ma we go vim re ~i ma, vred nost tr `i {ta soft ve ra iz no si 93 mi li o na do la ra, dok 96 mi li o na do la ra vred no sti soft ve ra je u pi rat skom sta tu su.

Pi ri} je na veo da od 2,5 mi li jar de evra ukup nih in ve sti ci ja u Sr bi ju, 10 od sto ide na in for ma ci o ne teh no lo gi je, {to je je dan od sto BDP Sr bi je, dok se to na evrop skom ni vou kre }e od dva do tri od sto.

Go vo re }i o svet skom ni vou, Pi ri} je ka zao da sto pa pi ra te ri je iz no si 42 od sto, vred nost tr `i {ta soft ve ra je 59 mi li jar de do la ra, dok efe kat ne le gal nog soft ve ra ko ji uti ~e na eko no mi ju se kre }e od 450 do 650 mi li jar di do la ra.

dnevnik

soft ver za 7,44 od sto. Vi do je vi} je na ja vio da }e u na red nom pe ri o du bi ti una pre |en pri stup kon tro li le gal no sti soft ve ra pu tem da qin ske kon tro le, kao i da je u to ku iz ra da re gi stra pro iz vo |a ~a i di stri bu te ra soft ve ra ko ji }e olak {a ti kon tro lu le gal no sti, a ko ri sni ci }e ima ti lak {i pri stup in for ma ci ja ma ka da bu du na ba vqa li ra ~u na re.

Po mo }i ni ca mi ni stra po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de Li di ja Sto ja no vi} je ka za la da se obim uli~ ne pro da je i iz ra de CD sma wio zbog sve ve }e mo gu} no sti ko ri {}e wa in ter ne ta u ove svr he.

Sr bi ja u mi nu su 2,4 mi li ja rde Plat no bi lan sni de fi cit Sr bi je u pr vih osam me se ci ove go di ne iz no sio je 2,4 mi li jar de do la ra, {to je za 8,2 od sto vi {e ne go u od go va ra ju }em pe ri o du pret hod ne go di ne, na ve de no je u ~a so pi su „Ko wuk tur ni tren do vi Sr bi je”, ko ji iz da je Pri vred na ko mo ra Sr bi je.

Ra stu de fi ci ta te ku }eg ra ~u na plat nog bi lan sa u tom pe ri o du naj vi {e je do pri neo rast ne ga tiv nog sal da rob ne raz me ne

od 12,7 od sto. Uku pan ne to pri liv stra nih di rekt nih in ve sti ci ja (SDI) za osam me se ci 2011. go di ne iz no sio je 1,58 mi li jar di do la ra, {to je za 821,8 mi li o na vi {e u od no su na od go va ra ju }i pe riod pret hod ne go di ne.

Pro c en t u a l n o iz r a ` e n o, rast ne t o pri li va SDI od ja nu a ra do av gu sta, u od no su na od go va ra ju }e raz do bqe pret hod ne go di ne, iz no si 108,5 od sto.

IZ BO RI PRE MRE @A VA JU SR BI JU NO VIM SA O BRA ]AJ NI CA MA

Ni go rih pu te va, ni sil ni jih obe }a wa Po kva li te tu put ne mre `e Sr bi ja je me |u naj go rim dr `a va ma sve ta, s ob zi rom da se pre ma ana li zi Svet skog eko nom skog fo ru ma na la zi mo na po ra `a va ju }em 131. me stu, ali smo za to po obe }a wi ma o grad wi dru mo va i auto pu te va ve ro vat no svet ski {am pion.

Ka ko se pri bli `e ko ji iz bo ri, u Sr bi ji se po na vqa sta ra pri ~a o iz grad wi auto pu te va, mo sto va...~ak se nu de i „pri hva tqi ve” fi nan sij ske kon struk ci je ko je ne }e pre za du `i ti ve} pre za du `e nu ze mqu. Ta ko je osim Ko ri do ra 10, ko ji je iz bor ni adut ve} ce lu de ce ni ju, u pred iz bor noj igri i Ko ri dor 11, iako taj put ni pra vac od Be o gra da do ^a~ ka jo{ uvek no si ozna ku lo kal nog pu ta E-763 i ni je na li sti evrop skih ko ri do ra. Sr bi ja je je dva us pe la da za {est go di na od de mo krat skih pro me na za vr {i jed nu tra ku auto pu ta od No vog Sa da do Be o gra da, pra vac do Su bo ti ce za vr {a va se ovih da na. A obe }a no je bar {est no vih auto pu e tva, od ko jih ~e ti ri u Voj vo di ni!

Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je pre ne ki dan ka ko bi „even tu al na po li ti~ ka pro me na i pre se ca we kon ti nu i te ta po sle iz bo ra mo gli da bu du po gub ni za za po ~e te pro jek te od na ci o nal nog zna ~a ja i da bi naj bo qe bi lo da ova vla da do bi je jo{ je dan man dat ka ko bi za vr {i la za po ~e ti po sao, jer je dan man dat ni je do vo qan da se za vr {i sve {to je za po ~e to”. S wim se ne dav no „za ka ~io” biv {i mi ni star za ka pi tal ne in ve sti ci je Ve li mir Ili}, ko ji je iz ja vio da je most kod Be {ke „we gov”

(us put re ~e no, gra dio se od 2004. do 2011.), {to bi mo gao da ka `e i za auto put Be o grad - ju `ni Ja dran, za ko ji je svo je vre me no otvo re no re kao da je we gov `i vot ni san. To zna ~i da se, ipak,

„Ak tor” je otvo rio gra di li {te.

Na ~e ka wu je de o ni ce oko Pi ro ta, a da qe do Di mi trov gra da gra di „Al pi na”.

Na ju `nom de lu Ko ri do ra 10 dve de o ni ce ko je fi nan si ra

Be {ku ~e {qa pre dar bi tra `na ko mi si ja Pre ma in for ma ci ja ma ko je smo do bi li u JP ”Pu te vi Sr bi je”, u to ku je rad nad zor nih or ga na i wi ho vih stru~ nih slu `bi, te ne za vi sne pre dar bi tra `ne ko mi si je ko ji po pro ce du ri FI KIC-a pre gle da ju do ku mrn ta ci ju o iz ve de nim ra do vi ma na no vom mo stu kod Be {ke. Ka `u da }e do kra ja go di ne po do bi ja wu ko na~ nog iz ve {ta ja bi ti u mo gu} no sti da sa op {te kon kret nu ce nu tro {ko va iz grad we. in te re si raz li ~i tih vla da pro `i ma ju, ta ko da naj `e {}i pro tiv ni ci jed ne op ci je do la ze }i na vlast na sta vqa ju ta mo gde su wi ho vi pret hod ni ci sta li.

Pre ma oce ni mi ni stra Mr ko wi }a, Ko ri dor 10 bi se tre bao za vr {i ti do kra ja 2013. Na is to~ nom de lu za vr {en je ten der za de o ni cu od Pro se ka do Cr ve ne re ke u du `i ni od 22 ki lo me tra, a da qe do ^i fli ka gr~ ki

Svet ska ban ka i to od Gra bov ni ce do Gr de li ce u du `i ni od 5,5 ki lo me ta ra i od Vla di ~i nog Ha na do Ne re dov ca u du `i ni od 20 ki lo me ta ra tre ba lo bi, ta ko |e, da gra de dve gr~ ke fir me.

Kom pa ni je iz ove ze mqe gra de i de o ni cu od Ne re dov ca do Le vo so ja, ko ja se fi nan si ra iz He le nik pla na. Za ten der tre ba pri pre mi ti de o ni cu kroz gr de li~ ku kli su ru.

Mr ko wi} tvr di da su za vr {e ni kon kur si za iz grad wu oko 100 ki lo me ta ra auto pu ta, a u pro ce du ri su dva ten de ra za oko 50 ki lo me ta ra auto pu ta i to obi la zni ce oko Pi ro ta u du `i ni oko 22 ki lo me tra i de o ni ce kroz Gr de li~ ku kli su ru od oko 24 ki lo me tra, ~i ja se ukup na vred nost ra do va pro ce wu je na oko 350 mi li o na evra.

Pri li kom ne dav nog obi la ska ra do va na ta ko zva nom Ko ri do ru 11 iz me |u Uba i Laj kov ca pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ra zio je na du da }e se za tvo ri ti fi nan sij ska kon struk ci ja i za iz grad wu auto pu ta do ^a~ ka, Ili }e vog sna. Mi ni star Mr ko wi} ve} je na ja vio otva ra we ra do va na jo{ dve de o ni ce Ko ri do ra 11, od Obre nov ca do Uba i od Laj kov ca do Qi ga, ~i ja je pro ce we na ce na iz grad we oko 190 mi li o na evra. Ka ko god bi lo, ipak, No vi Sad je ko na~ no pu nim pro fi lom auto pu ta spo jen sa Su bo ti com i Be o gra dom i no vim be{ ~an skim mo stom, pa ma kar bio i gr bav i pre skup.

R. Da u to vi}

SRP S KI ZA KO NI ^E STO NE MA JU VE ZE S RE AL NO []U

BRI TAN SKO-SRP SKA KO MO RA

Bi }e bo qe na pro le }e Pred sed nik Bri tan sko-srp ske pri vred ne ko mo re ser Pol Xax iz ja vio je ju ~e Ta njug u da }e u 2012. go di ni do }i do ja ~a wa in ve sti ci o nih tren do va u Sr bi ji i po ru ~io srp skim kom pa ni ja ma da do ta da tre ba, {to pre, da iz vr {e fi nan sij sko i ope ra tiv no re struk tu ri ra we ka ko bi uve }a le svo ju vred nost. Ser Xax, ko ji je i pred sed nik be o grad ske kon sul tan ske ku }e u obla sti fi nan si ja „Grin ha us Ke pi tal”, sma tra da }e na pro le }e 2012. go di ne bi ti mno go ve }e kon ku ren ci je u po gle du du `ni~ kog i ak cij skog ka pi ta la, jer o~e ku je da }e glo bal na fi nan sij ska tr `i {ta isto vre me no po vra ti ti li kvid nost.

Ka da glo bal na fi nan sij ska tr `i {ta po vra te li kvid nost na pro le }e 2012. go di ne, do }i }e do mno go ve }e kon ku ren ci je u po gle du du `nic kog i ak cij skog ka pi ta la, sma tra on.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

99,9890

102,0296

104,3763

99,6829

Australija

dolar

1

74,4187

75,9375

77,6841

74,1909

Kanada

dolar

1

71,9811

73,4501

75,1395

71,7607

Danska

kruna

1

13,4313

13,7054

14,0206

13,3902

Norve{ka

kruna

1

12,9021

13,1654

13,4682

12,8626

[vedska

kruna

1

10,9916

11,2159

11,4739

10,9579

[vajcarska

franak

1

80,2666

82,7491

84,6523

80,8459

V. Britanija

funta

1

116,9325

119,3189

122,0632

116,5746

SAD

dolar

1

73,4295

74,9281

76,6514

73,2048

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 11. 2011. godine

Fir me u ste ~a ju, a rad ni ci u o~a ju Da srp ski za ko ni ~e sto ne ma ju ve ze s re al no {}u po ka zu je u prak si i onaj o ste ~a ju.

- Po re ska upra va ne mo `e da na pla ti, a ni da ot pi {e do pri no se za oko 10.000 fir mi ko je su po od red ba ma auto mat skog ste ~a ja bri sa ne iz Agen ci je za pri vred ne re gi stre (APR) - iz ja vi la je po mo} ni ca di rek to ra Po re ske upra ve Sr bi je Ra da Ko sti}.

Ta ko Po re ska upra va, taj dug i da qe evi den ti ra i vo di u svo jim kwi ga ma, a on se sva kog da na po ve }a va za iz nos ka ma te, uka za la je Ko sti} i na gla si la da taj pro blem mo ra da se re {i.

Ko sti} je na ve la da su du go vi svih pred u ze }a u Sr bi ji po osno vu ne u pla }e nih do pri no sa oko 300 mi li jar di di na ra, ali je 80 od sto ne na pla ti vo zbog za kon skih ogra ni ~e wa ko je Po re ska upra va ima u na pla ti tih po tra `i va wa.

Na i me, Za kon o ste ~a ju i Za kon o pri va ti za ci ji one mo gu }a va ju tu na pla tu, a si tu a ci ju do dat no ote `a va i ~i we ni ca da ne gde 41 od sto tih ne u pla }e nih do pri no sa du gu ju fir me nad ko ji ma je po kre nut kla si ~an i auto mat ski ste ~aj. Ona je pod se ti la da su od red be Za ko na o ste ~a ju, a od no se se na auto mat ski ste ~aj do ve le do pro ble ma, jer se ste ~aj kod tih

Od 100, sa mo pet na pla ti vo Ko sti} je iz ne la i po da tak da na spi sku od 100 naj ve }ih du `ni ka, ~i ja se ob ja va ime na o~e ku je na kon iz me na Za ko na o po re skom po stup ku i ad mi ni stra ci ji, na la zi sa mo pet du `ni ka kod ko jih je mo gu }e spro ve sti pri nud nu na pla tu. „Osta le fir me ili ni su vi {e ak tiv na pred u ze }a, ili je u to ku ste ~aj ili pri va ti za ci ja. Tih 100 naj ve }ih du `ni ka „vu ku” 25 od sto ukup nog du ga za do pri no se”, uka za la je Ko sti}. pred u ze }a otvo ri i za tvo ri, fir ma bri {e iz APR-a, a da do kra ja ni je re gu li san sta tus rad ni ka iz tih re du ze }a. Rad ni ci u tim fir ma ma ne sa mo da su osta li bez sta `a, ve} wi ma ne ma ko ni da za kqu ~i rad ne kwi `i ce, da bi mo gli da se za po sle na ne kom dru gom me stu.

Po mo} ni ca di rek to ra je do da la da je Po re ska upra va ima la pri med be na Za kon o ste ~a ju sma tra ju }i da je sva ka ko do bro „pro -

~i si ti ti te ren” i li kvi di ra ti fir me ko je sa mo fi gu ri ra ju u pri vred nom si ste mu, ali je pre ci zi ra la da ni je do voq no de fi ni sa no ko }e qu di ma re gu li sa ti sta`.

Po re skoj upra vi su prak ti~ no u kon kret nom slu ~a ju „ve za ne ru ke”, jer je Za kon o do pri no si ma oba ve zu je da i da qe evi den ti ra i kwi `i taj dug na do pri no se. Me |u tim, u kon kret nom slu ~a ju ni ti ima po re skog ob ve zni ka, ni ti

we go ve imo vi ne. Pra vi ga la ma ti jas na sta je tek kod pred u ze }a u re struk tu ri ra wu, gde je Po re ska upra va spre ~e na Za ko nom o pri va ti za ci ji da iz vr {i pri nud nu na pla tu ne pla }e nih po re za i do pri no sa. „Re struk tu ri ra we se naj ~e {}e okon ~a va pro da jom tog pred u ze }a i tu tek na sta je pro blem, jer se po Za ko nu o pri va ti za ci ji ka `e da se iz ku po pro daj ne ce ne na mi ru je dug ko ji je do speo na na pla tu do 31. 12. 2004. go di ne. Ali, {ta sa du gom od 2005. do 2011. go di ne. Taj dug tre ba da na mi ri onaj ko je ku pio pred u ze }e”, ka `e Ko sti}.

Ona je do da la da je re~ o du go va wi ma, ko ja su se go mi la la {est go di na, pa se do ga |a da kup ci tih pred u ze }a od mah na kon ku po vi ne po hr le u Po re sku upra vi tra `e ci da im se taj dug re pro gra mi ra. „Oni mo gu da do bi ju re pro gram na naj vi {e go di nu da na”, na ve la je ona i is ta kla da je ~e sto to ne do vo qan rok za vra }a we tih iz no sa.

Pre ma we nim re ~i ma, kod pred u ze }a u re struk tu ri ra wu olak {a va ju }e je je di no to {to vla da mo `e da do ne se od lu ku o ot pi su po re skog du ga za pred u ze }e u re struk tu ri ra wu, ali je tu od lu ku po treb no do ne ti na vre me, ako je pro na |en ku pac.

E. Dn.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

5

NELEGALNO TR@I[TE NAFTE U SRBIJI U PORASTU

Opet te ~e Du na vom {verc go ri va UKIDAWE UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE POGRE[AN KORAK

No vi za kon, a jo{ go ra ko rup ci ja?

Ukidawe Uprave za javne nabavke i osnivawe centralne institucije za javne nabavke na nivou Republike, koja }e ujedno obavqati i kontrolu tog procesa, otvori}e veliki prostor za sistemsku korupciju i mogu}nost vladaju}oj koaliciji da obezbedi dodatna sredstva za finansirawe predstoje}ih izbora, upozoreno je na okruglom stolu o reformi javnih nabavki.

Na skupu je re~eno da je radna grupa zavr{ila nacrt novog zakona o javnim nabavkama i ve} je predvi|eno je da ga Skup{tina Srbije usvoji najkasnije do kraja godine, tako da ne}e biti vremena za javnu raspravu.

Poverenik za za{titu informacija od javnog zna~aja Ro do qub [a bi} je izrazio ~u|ewe za{to je predvi|eno ukidawe Uprave za javne nabavke, a da za deceniju wenog rada nije bilo ni jedne ozbiqnije analize o poslovnim rezultatima te institucije.

Komentari{u}i najavu da }e centralnizovana institucija za javne nabavke imati i nadle`nost da sprovodi i kontrolu tog procesa, [abi} je rekao da „to wemu li~i na pri~u o kupusu i kozi” i da to nije realno o~ekivati. ^lan Saveta Agencije za borbu protiv korupcije ^e do mir ^u pi} naglasio je da, bez obzira na najave, ne mo`e biti donesen ni jedan zakon bez uvida javnosti i naveo da bi Upravi za javne nabavke ubudu}e trebalo dodeliti kontrolnu funkciju u tom pro-

cesu i smawiti raspon kazni za u~iwena krivi~na dela u javnim nabavkama, koja sada iznose izme|u dve i 12 godina.

Tako|e, podzakonski propisi u oblasti javnih nabavki, ne smeju da dozvole mogu}nost tuma~ewa, ve} da budu precizni i jasni, rekao je ^upi}.

Programski direktor Transparentnosti Srbije Ne ma wa Ne na di} rekao je da ukoliko `elimo da se borimo protiv korupcije u javnim nabavkama, one moraju biti dobro planirane. Nenadi} je dodao da, prema raspolo`ivm informacijama, Ministarstvo finansija ne planira reforme u toj oblasti. Dragan Dobrasinovi} iz Koalicije za nadzor javnih finansija optu`io je sada{wu vladu da poku{ava „da izvede jo{ jednu pqa~ku da bi finansirala slede}e izbore” i precizirao da iza toga konkretno stoji - Ministarstvo finansija. Kritikuju}i predvi|eno ukidawe Uprave za javne nabavke, Dobra{inovi} je ukazao da je takvo re{ewe u suprotnosti sa direktivama i dobrom praksom u EU. Direktor Centra za slobodno tr`i{te Mi ro slav Pro ko pi je vi} naveo je podatak da na tr`i{tu u Srbiji javne nabavke u~estvuju u bruto doma}em proizvodu sa oko 10 odsto, {to iznosi oko tri milijarde evra, a nivo korupcije procewen je izme|u 10 do 20 odsto, {to je minimum 300 miliona evra za godinu dana.

Ne znamo da li ba{ Dunavom sti`e drugi talas krize u Srbiju, ali su {verceri goriva ponovo tu. Da je tako mogu da se uvere svi oni koji ~e{}e bace oko na veliku reku gde neretko mogu videti ~udne a prepoznative igre oko {lepera s kojih se preta~e i odvozi gorivo na obalu.

Na`alost to nije sve, jer nelegalno tr`i{te naftnih derivata ima sve vi{e lica i nali~ja.

U Srbiju se, po svemu sude}i, vra}aju slike koje pamtimo od pre vi{e od decenije – kupovina goriva uz put, u podrumima i buxacima umesto na benzinskoj pumpi. I, naravno, ne zna se {ta se sipa u rezervoar, a ni dokle }e se sti}i.

Iako bi se moglo pomisliti da je do povratka u pro{lost do{lo zbog visokih cena goriva (jer potro{a~i poku{avaju da u{tede koji dinar sipaju}i gorivo van benzinskih pumpi), slobodno se mo`e re}i da se slika ponavqa jer je to mogu}e.

Naime, od 1. januara ove godine doma}e naftno tr`i{te je liberalizovano i omogu}en je uvoz svih derivata. Osnovni ciq bio je pove}awe konkurencije i kvaliteta goriva, a najavqivano je i da }e litar biti jeftiniji. Me|utim, desilo se ne{to sasvim drugo – gorivo je u Srbiji me|u najskupqim u regionu, a uvozni kanali razli~iti. Otvarawe tr`i{ta u Srbiji je shva}eno malo druga~ije.

upotreba nekoliko, a da bi se poja~anom kontrolom i po{tovawem pravila igre na tr`i{tu moglo uticati na smawewe akcize na sva goriva u legalnom prometu, smawewe maloprodajne cene litra goriva, uz istovremeno o~uvawe buxetskog priliva od prometa derivata nafte.

Nekoliko je vrsta zloupotreba – naftni derivati se {vercuju brodovima koji su u tranzitu na Dunavu, lo`-uqe se nelegalno koristi kao pogonsko gorivo za mo-

Iz bureta u rezervoar?

Da se lo`-uqe koristi umesto dizela D-2 govori se ve} neko vreme. Kako ka`e Tomislav Mi}ovi}, pri tome se ~ini akcizni prekr{aj jer se na lo`-uqe ne napla}uje akciza. Me|utim, prekr{aj se ~ini samo ukoliko se lo`-uqe na benzinskoj pumpi sipa u rezervoar, jer to nije dozvoqeno, a ukoliko ga potro{a~ sipa u bure, ne mo`e se naga|ati za {ta }e svaki pojedinac koristiti gorivo koje je kupio.

Dakle, zloupotrebe i {verc goriva su se vratili, a po re~ima generalnog sekretara Udru`ewa naftnih kompanija Srbije To mi sla va Mi }o vi }a, nadle`ni dr`avni organi bi, spre~avawem takvih pojava, mogli napraviti zna~ajan korak i uvesti red na tr`i{te. On ukazuje na to da je zlo-

torna vozila, a potrebna je i ve}a kontrola uvoza neaktivnih naftnih derivata, koji se deklari{u kao neka druga vrsta naftnih derivata i ne podle`u pla}awu akciza.

– Nelegalnim kori{}ewem lo`-uqa umesto dizela D-2 za pogon motornih vo-

U prvoj polovini ove godine uvezeno i deklarisano 150.000 tona baznog uqa, a godi{wa potro{wa svih maziva u Srbiji je oko 60.000 tona zila dr`ava na svakom litru gubi 37 dinara, koliki je iznos akcize na dizel D-2 – ka`e Mi}ovi}. – Zato je neophodno suzbijawe {verca goriva Dunavom i poja~ana kontrola uvoza neaktivnih naftnih derivata. Naime, u prvoj polovini ove godine uvezeno je i deklarisano 150.000 tona baznog uqa, a godi{wa potro{wa svih maziva u Srbiji je oko 60.000 tona. Prosto je nemogu}e da je ta koli~ina u Srbiji potro{ena kao bazno uqe i procena Udru`ewa je da je to zavr{ilo kao gorivo za motorna vozla, ~ime je opet dr`ava uskra}ena za iznos akcize.

Naravno, kako kriza bude rasla mo`e se o~ekavati i porast {verca tim pre {to su akcize na gorivo u Srbiji visoke a to zna~i i da se krijum~arewe isplati.

D. Mla|enovi}

6

berza

ponedeqak14.novembar2011.

dnevnik

IN VE STI TO RA NA BER ZI NE MA NI NA VI DI KU

Naj kva li tet ni je ak ci je naj vi {e tre snu le KRI ZA DR MA ENER GEN TE

Sku pa naf ta no vo bre me Po li ti~ ke i eko nom ske pro me ne u sve tu dik ti ra ju i ce ne ener ge na ta. Zbog kri ze u Gr~ koj i Ita li ji si ro va naf te je na tro me se~ nom mak si mu mu. Na Lon don skoj ber zi ce na ba re la pre ma {u je 113 do la ra.

Sku pa naf ta i gas ugro `a va ju po seb no ze mqe uvo zni ce. Ra di ener get ske bez bed no sti, dr `a ve re gi o na Ju go i sto~ ne Evro pe iz laz tra `e u stra te {kom part nert ner stvu ka ko bi pri vu kle in ve sti ci je u taj sek tor.

Zbog ge o po li ti~ kog po lo `a ja, Bal kan ski re gion na met nuo se kao pri rod ni tran zit ni put naf te i ga sa. Ne ke in ve sti ci je su u to ku, a pla ni ra ni naf to vo di, ga so vo di, skla di {ta, po oce ni stru~ wa ka u~i ni }e ga za ne ko li ko go di na i glav nom ga snonaft nom ma gi stra lom do to ka tih ener ge na ta iz Ka spij skog re gi o na i Ru si je.

Ze mqe ne ma ju nov ca da sa me gra de pa se za la `u za za jed ni~ ke pro jek te. „Mi `i vi mo u jed nom kri ti~ nom mo men tu - sa jed ne stra ne su o ~e ni smo sa eko nom skom kri zom u evro zo ni, a sa dru ge s~e ka mo ras plet u Ka spij skom re gi o nu, od no sno ko }e do bi ti ugo vo re za grad wu naf to vo da i ga so vo da”, re kao je En to ni Li va nos, pred stav nik gr~ ko - ne ma~ ke kom pa ni je „Ener xi strim”.

Upr kos {to je pro te kle sed mi ce za be le `en ka kav-ta kav rast tr `i {ta, pro te klih pet tr go va~ kih da na pro {li su u ve li koj apa ti ji in ve sti to ra, ne za be le `e noj u bli skom pe ri o du za na ma. Ak tiv nost na stra ni naj li kvid ni jih har ti ja na tr `i {tu bi la je iz u zet no sla ba, pa su pro met po di gle ne li kvid ne har ti je i blok tran sak ci je. Ukup na re a li za ci ja na tr `i {tu iz no si la je 3,5 mi li o na evra, dok je in deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, po ras tao ne ve li kih 0,3 od sto na 543 po e na. Od po ~et ka go di ne ova kor pa naj li kvid ni jih har ti ja na tr `i {tu iz gu bi la je na vred no sti 16,7 pro ce na ta.

Naj pro met ni ja har ti ja bio je Ener go pro jekt Ga rant ko ji je pu tem re dov nog tr go va wa i blok tran sak ci je za be le `io pro met od sko ro dva mi li o na evra, a re a li zo va no je 28,6 od sto ak ci ja. Ova kom pa ni ja ko ja se ba vi osi gu ra wem deo je si ste ma Ener go pro jekt

hol ding ko ji je iz vr {io kon so li da ci ju vla sni {tva ku po vi nom ak ci ja od stra ne za vi snog pred u ze }a Ener go pro jekt Ni sko grad wa.

Od li kvid ni jih har ti ja, naj pro met ni ja ak ci ja na tr `i {tu bi la je Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je za be le `i la pro met od 35,4 mi li o -

OPET PO TRA GA ZA PO SLOM PRE KO OKE A NA

Evro pqa ni emi gri ra ju u Bra zil Eko nom ska kri za po ve }a va broj ne za po sle nih u Evro pi. Ze mqe ko je su ne ka da uvo zi le stra nu rad nu sna gu sa da ne zna ju ni {ta }e sa svo jom.

U po tra zi za po slom, Evro pqa ni po no vo idu pre ko oke a na, ali obe }a na ze mqa vi {em ni je Ame ri ka, ve} Bra zil. Lo ko mo ti vi ju `no a me ri~ kog raz vo ja ne do sta je kva li fi ko va na rad na sna ga u ne ko li ko in du strij skih gra na.

Fa bris Vir man, dva de set sed mo go di {wi Fran cuz, di plo mi rao je pre tri go di ne ba{ ka da je po ~e la eko nom ska kri za. U Fran cu skoj ni je mo gao da na |e po sao, ali je ste u Bra zi lu.

Kao mar ke tin {kom kon sul tan tu, da le ko mu je bo qe ne go we go vim pri ja te qi ma sa fa kul te ta ko ji su u do mo vi ni ne za po sle ni, ili su u naj bo qem slu ~a ju ko no ba ri. „Mno gi pri ja te qi mi sa da {a qu svo je rad ne bi o gra fi je da im po mog nem da na |u po sao u Bra zi lu”, ka `e Fa bris Vir man.

Po sao je na {ao za hva qu ju }i in ter net agen ci ji za za po {qa va we Evro pqa na u Bra zi lu. Osno vao ju

je je dan Por tu ga lac, ko ji je i sam po tra `io eko nom ski spas, iro ni jom sud bi ne, u biv {oj por tu gal skoj ko lo ni ji. Za sa mo dva da na, pri ja vi lo se 20.000 qu di. „Na dam se da }e evrop skim ze mqa ma bi ti bo qe, ali za sa da one ima ju ve li ku po nu du rad ne sna ge, a Bra zil je taj ko ji ima tra `wu”, ka `e Da vid Ber nan do iz Agen ci je „Po sao za stran ce u Bra zi lu”.

Bra zil }e, pre ma svim prog no za ma, za vr {i ti ovu go di nu {e sti me |u svet skim eko no mi ja ma, pre u zev {i me sto Ve li koj Bri ta ni ji. Je di no Ki na i In di ja ima ju ve }i eko nom ski rast.

Ne dav no is tra `i va we po ka za lo je da 80 od sto bra zil skih kom pa ni ja na me ra va da po ve }a broj za po sle nih. „Kri za je na gla si la zna ~aj Bra zi la na me |u na rod noj sce ni. Na {e tr `i {te je po sta lo ve o ma atrak tiv no za ula ga we”, ka `e Pa o lo Ser `o de Ale me i da iz Ve }a za imi gra ci ju Bra zi la.

Bra zil je u je ku pri pre ma za Svet sko pr ven stvo u fud ba lu 2014. go di ne i Olim pij ske igre dve go di ne ka sni je, pa gra |e vin ska in du stri ja va pi za ar hi tek ta ma, in `e we ri ma i rad ni ci ma, a ni je je di na. Bra zil ska vla da je ove go di ne iz da la 20 od sto vi {e rad nih vi za ne go pro {le.

Ma |ar skoj opa da kre dit ni rej ting Me |u na rod na agen ci ja za od re |i va we kre dit nog rej tin ga „Stan dard end Purs” (S&P) ob ja vi la je „ne ga tiv ni iz gled” za rej ting Ma |ar ske, ko ji tre nut no no si oce nu BBB-, {to je lo -

{i je od ne ga tiv ne prog no ze i uka zu je da je sni `e we rej tin ga ne mi nov no.

U sa op {te wu S&P-a je na ve de no da se ne ga tiv ni iz gled za ma |ar ski rej ting ob ja vqu je zbog

ra stu }ih ri zi ka po fi nan sij ski kre di bi li tet te ze mqe i po gor {a we spoq ne fi nan sij ske i eko nom ske kli me, pre ne la je agen ci ja AFP. Agen ci ja S&P tvr di da je ma |ar ska eko nom ska i po li ti~ ka sce na po sta la ne pred vi dqi va zbog sla bqe wa ak tiv no sti agen ci ja za nad zor i ni za od lu ka u ve zi bu xe ta, ko je }e lo {e uti ca ti na pri vred ni rast i dr `av ne fi nan si je te ze mqe. S&P je na ja vio da }e od lu ku o mo gu }em sni `e wu rej tin ga Ma |ar ske do ne ti za ne ko li ko ne de qa. Dru ga ve li ka me |u na rod na agen ci ja za kre dit ni rej ting, „Fi~”, ju ~e je ta ko |e re vi di ra la na ni `e prog no zu rej tin ga du ga Ma |ar ske na „ne ga tiv nu”, sa „sta bil ne”, kao po sle di cu o~e ki va wa ni `eg eko nom skog ra sta i pa da po ve re wa in ve sti to ra.

na di na ra, okon ~av {i sed mi cu na ni vou od 640 di na ra. Ak ci je NISa ube le `i le su ve o ma mir nu tr go va~ ku ne de qu sa ma lim op se gom fluk tu a ci je, {to je bi la lo gi~ na po sle di ca ne ve li ke ak tiv no sti ve }ih ula ga ~a na ovoj har ti ji. Me |u pro met ni jim ak ci ja ma bio je i

be ~ej ski So ja pro tein ko je je ostva rio re a li za ci ju od 20,6 mi li o na di na ra u ra spo nu 560-565 di na ra.

Ka ko po ka zu ju po da ci Cen tral nog re gi stra har ti ja od vred no sti na stra ni pro da je je bi la sa ma kom pa ni ja, ko ja je to kom ne de qe ob ja vi la i de ve to me se~ ne re zul ta te po slo va wa. Ovaj naj ve }i re gi o nal ni pre ra |i va~ so je ob ja vio je ne to do bit za pe riod ja nu ar-sep tem bar od 925,1 mi li o na di na ra, dok se na go di {wem ni vou o~e ku je kraj wi re zul tat od 1,3 mi li jar de di na ra.

Be o grad ski Aero drom „Ni ko la Te sla“ za be le `io je skro man pro met od 7,9 mi li o na di na ra, a ce na je uglav nom osci li ra la oko ni voa od 510 di na ra. Me |u pro met ni jim har ti ja ma bio je be o grad ski Imlek ko ji je ostva rio re a li za ci ju od 8 mi li o na di na ra, spu {ta ju }i se po ~et kom sed mi ce do ni voa od 2.200 di na ra da bi se ka sni je opo ra vio do ko te od 2.300 di na ra.

Ban kar ske har ti je ni su be le `i le ve li ke pro me te, a zna ~aj ni ju re a li za ci ju za be le `i la je je di no AIK ban ka ko ja je ne de qu okon ~a la na ko ti od 1.916 di na ra. Uku pan pro met ak ci ja ove ban ke iz no sio je 8,5 mi li o na di na ra, a naj ve }i deo re a li za ci je ostva ren je oko ni voa od 1.830 di na ra. Ova ban kar ska usta no va ob ja vi la je da je u pr vih de vet me se ci ostva ri la bru to do bit od 2,06 mi li jar di di na ra {to je du plo bo qi re zul tat u od no su na pr vih {est me se ci te ku }e go di ne, ali je 52 pro cen ta lo {i ji u od no su na pr vih de vet me se ci pro te kle po slov ne go di ne. Ova ban ka je jo{ ra ni je ko ri go va la na ni `e plan po slo va wa za te ku }u po slov nu go di nu ko jim se o~e ku je ostva re we bru to do bi ti od 4 mi li jar de di na ra.

PO MO] DO MA ]IM KOM PA NI JA MA

„Sim po” va `an za Sr bi ju

Na kon dvo go di {wih pri pre ma, na po kon smo u si tu a ci ji da pred lo `i mo „Sim pu” 6,5 mi li o na evra za po dr {ku we go vim iz vo znim pro iz vo di ma i pro gra mu, iz ja vio je na otva ra wu Sim po ve „Ku} ne iz lo `be” u Be o gra du pot pred sednk Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li}. „To je ve o ma bit no, s ob zi rom da je za to vre me ‘Sim po’ us peo da iz gra di tri fa bri ke na ju gu Sr bi je i odr `i po sto je }u u Vra wu.

O~e ku jem da, upr kos ovoj te {koj go di ni, po ve }a iz voz na tr `i {te za pad ne Evro pe i Ru si je”, na veo je si no} \e li}.

Po dr {ka je, pre ci zi rao je on, deo ve }eg pro gra ma - ta ko zva nog „Apeks” aran `ma na sa evrop skom in ve sti ci o nom ban kom ko ja }e obez be di ti ukup no 250 mi lo na evra po dr {ke za na {e vo de }e iz vo zni ke. „Kom pa ni ja ‘Sim po’ je, sva ka ko, me |u wi ma. Kre dit }e bi ti na se dam go di na, sa dve go di ne po ~e ka, uz ka ma tu od ukup no 5,5 od sto.

To je ne {to {to mo `e da obez be di raz voj iz vo znih po slo va i ve li ka vest za ‘Sim po’ u na red noj go di ni”, re kao je \e li}, oce niv {i po dr {ku re no mi ra nom pro iz vo |a ~u na me {ta ja „ve o ma bit nom za jug Sr bi je, pa i se ver Ko so va”.

SVE OZBIQ NI JE PO SLE DI CE DU @NI^ KE KRI ZE U EU

Bal kan u fi nan sij skom vr tlo gu Uni je Du `ni~ ka kri za u Evrop skoj uni ji pred sta vqa pret wu po wen uti caj u re gi o nu Za pad nog Bal ka na, tvr di agen ci ja Roj ters, is ti ~u }i da su „fi nan sij ski vr tlo zi” u Uni ji ne pri jat no iz ne na di li vla de re gi o na ko je su na vlast do {le uz obe }a we da }e ~lan stvo u EU iz le ~i ti sve boq ke. „Po li ti~ ka kla sa ose }a da je Evrop ska uni ja po ~e la da iz gle da ma we atrak tiv no. Da li je vred no ta ko na por no po ku {a va ti? Da li je vred no pra vi ti to li ko mno go kom pro mi sa”, re kao je za bri tan sku agen ci ju ne i me no va ni evrop ski di plo ma ta sa slu `bom na Bal ka nu.

Roj ters na vo di da je i pre glo bal ne eko nom ske kri ze po sto jao strah unu tar ne kih dr `a va EU zbog pro {i re wa bro ja ~la ni ca iz nad sa da {wih 27, kao i da evrop ske di plo ma te pri zna ju da je pro {i re we sa da u dru gom pla nu, uzi ma ju }i u ob zir eg zi sten ci jal nu kri zu ko ja po tre sa Uni ju. „U ~e mu je po en ta ako je Evro pa okre nu ta se bi. Za {to pro da va ti po ro di~ no sre bro, ako je ciq da lek i neo d re |en”, re kao je taj evrop ski di plo ma ta.

Za pad ne di plo ma te upo zo ri le su da kri za ugro `a va kre di bi li tet Uni je kao po kre ta ~a sta bil no sti i re for me u we nom dvo ri {tvu, a da je pri vla~ na sna ga EU po kre nu la bol ne eko nom ske i po li ti~ ke re for me u ze mqa ma Za pad nog Bal ka na.

Ta pri vla~ na sna ga Uni je smi ri la je na ci o na li ste u Sr bi ji, raz o ru `a la po bu we ni ke u Ma ke do ni ji i Hr vat sku u~i ni la ozbiq ni jom u is ko re wi va wu ko rup ci je, oce ni la je bri tan ska agen ci ja.

„Slo ve ni ja je pr va ze mqa ko ja se po ja vi la iz pe pe la biv {e Ju go sla vi je i u{la u EU, Hr vat ska }e to u~i ni ti po lo vi nom 2013. go di ne, a osta lim ze mqa ma, uz Al ba ni ju, re ~e no je da }e bi ti pri mqe ni po sle.

Ali ka da?”, na vo di Roj ters u ana li zi.

Bri tan ska agen ci ja pi {e i da je po dr {ka ~lan stvu u EU osta la re la tiv no vi so ka na Bal ka nu i da ne po sto ji re al na al ter na ti va za taj re gion ko ji je okru `en sa svih stra na dr `a va ma ~la ni ca ma i ko jem je Uni ja naj ve }i tr go vin ski part ner.

Gu bi tak uti ca ja EU je uda rac na po ri ma ka pro na la `e wu re {e wa za mno {tvo ne su gla si ca u re gi o nu ko ji se jo{ opo ra vqa od po sle di ca su ko ba iz de ve de se tih, pi {e Roj ters.

Dok se ~lan stvo Hr vat ske sa da ~i ni ne mi nov nim, ne ma re zul ta ta pri ti sa ka da su prot -

sta vqe ne et ni~ ke za jed ni ce u Bo sni i Her ce go vi ni, po sle vi {e od go di nu da na od iz bo ra, for mi ra ju vla du.

Kan di da tu ra Sr bi je je ta lac, ka ko sma tra Roj ters, ma lo ve ro vat nog zbli `a va wa sa Ko so vom, gde ma win ski Sr bi od ju la de `u ra ju na ba ri ka da ma po dig nu tim pro tiv NA TO sna ga i Eulek sa.

Ma ke do ni ja ne mo `e da za po~ ne pre go vo re dok ne re {i 20 go di na dug spor sa Gr~ kom o ime nu i ume sto to ga stre mi otvo re noj na ci o na li sti~ koj agen di ko ja qu ti ma win ske Al ban ce, ko jih ima 25 od sto.

U Cr noj Go ri po dr {ka evrop skim in te gra ci ja ma osta je vi so ka, iako je sa 75 od sto opa la na 62 od sto, ko li ko je iz no si la 2009. go di ne, na vo di bri tan ska agen ci ja, po zi va ju }i se na re zul ta te is tra `i va wa Cen tra za de mo kra ti ju i qud ska pra va.

No se ba {ten ski i krupa n ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti na Te le pu, a su tra u Ko vi qu, Kli si i Kli san skom bre gu. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

Od da nas do sre de kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni i u MZ „Pe tro va ra din”, na uglu uli ca pa tri jar ha Ra ja ~i }a i [e no i ne, Uli ce fru {ko gor skog od re da blok 8, Jo va na Mo na ster li je, kod tra fo sta ni ce, Pre ra do vi }e ve, kod okret ni ce auto bu sa 3 i 9 i Bo `i da ra Axi je, pru `ni pre laz u Sa do ve.

A. L.

Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i da nas od 8 do 15 sa ti bez vo de }e osta ti deo Uli ce Veq ka Pe tro vi }a, od Ji ri ~e ko ve do Uli ce dr Ili je \u ri ~i }a, uli ce dr Ili je \u ri ~i }a, Si me Mi lo {e vi }a, Vla di mi ra Pe ri }a Val te ra i Trg Do si te ja Ob ra do vi }a. Ci ster na s pit kom vo dom bi }e po sta vqe na is pred oba stu dent ska re sto ra na i u Uli ci Veq ka Pe tro vi }a kod {ko le „Jo van Po po vi}”.

Q. Na.

Novosadska ponedeqak14.novembar2011.

„Ce zar – kraq Ga li je” Ko lin Me ka lou pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „„Ce zar - kraq Ga li je” Ko lin Me ka lou. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

U du goj, le gen dar noj isto ri ji Ri ma, ni ko ga ni su to li ko obo `a va li kao Ga ja Ju li ja Ce za ra – ni ti je iko kao on iza zi vao strah i pre zir kod onih ~i ju je mo} po mra ~io. Na boj nom po qu Ce zar je ne po be div, a oni ko ji se bo re na we go voj stra ni ra do }e i `i vot da ti za we go vu sla vu.

Ali ~ak i dok Ce zar ju ri {a Ga li jom – ne mi lo srd no po ko ra va ju }i uje di we na ple me na ko ja pr ko se Re pu bli ci – we go vi ne pri ja te qi kod ku }e smi {qa ju ka ko da ga svrg nu i obe{ ~a ste.

N. R.

Gra fi~ ka ra di o ni ca za de cu Na No vo sad skom sa lo nu u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti, u Du nav skoj 37, u po ne de qak, 14. no vem bra u 11 ~a so va bi }e odr `a na gra fi~ ka ra di o ni ca za de cu u or ga ni za ci ji No vo sad skog otvo re nog uni ver zi te ta. Ra di o ni cu vo di gra fi ~ar li kov ni pe da gog Dra gan Ja ji} uz asi stent sku po -

dr {ku sli ka ra gra fi ~a ra Ko qe Ob rov skog. Ra di o ni ca je na me we na u~e ni ci ma tre }eg i ~e tvr tog raz re da, a de ca }e pr vo obi }i po stav ku Sa lo na uz vo |e we ku sto sa. No vo sad ski sa lon tra je do 5. de cem bra, a mo `e se obi }i sva kog da na od 10 do 16 ~a so va.

A. Va.

V remeploV

Po {ta u Ka }u od da nas ra di du `e.

Rad nim da ni ma ova po slov ni ca bi }e otvo re na od 8 do 19, a su bo tom od 8 do 13 sa ti. U Po {ti ka `u da su pro du `e wem rad nog vre me na iza {li u su sret po tre ba ma gra |a na, kao i da su po ve }a li ste pen za do voq stva ko ri sni ka do stup no {}u i kva li te tom uslu ga.

Q. Na.

U cen tru za pre ven ci ju Do ma zdra vqa „No vi Sad” od da nas star tu je no va gru pa za od vi ka va we od pu {e wa. Pro gram od vi ka va wa tra je pet da na i bes pla tan je. Gru pa }e se sa sta ti u u Ru me na~kj 102 u 18 ~a so va, a pri ja vqi va we je mo gu }e na bro je ve te le fo na 021/4790668 i 064/80-88-120 ili mej lom cpzno vi sad@ gmail.com.

Q. Na.

hronika

I PORED SMAWEWA STAVKE ZA URE\EWE GRADSKOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Ka pi tal ni objek ti ne }e tr pe ti Na po sled woj Sed ni ci skup {ti ne Gra da usvo je na je iz me we na od lu ka o pro gra mu ure |e wa gra |e vin skog ze mqi {ta za ovu go di nu.

Raz log to me je uma we we bu xe ta za dve mi li jar de di na ra i do na ci ja od osta lih ni voa vla sti. Zbog to ga je i no vac pla ni ran za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta uma wen za 1.331.315.000 di na ra, pa sa da iz no si 7.395.228.200 di na ra. Pa re za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta ubi ru se iz vi {e iz vo ra, a u bu xe ta gra da za to je iz dvo je no

2.289.132.527 di na ra. Iz do na ci ja od ino stra nih ze ma qa obez be |e no je 16.705.192 di na ra, dok su da va wa od NVO i po je di na ca uma we na za 35.280.000 i sa da iz no se 9,5 mi li o na di na ra.

Pre ma ovoj iz me we noj od lu ci pro gra ma ure |e wa gra |e vin skog ze mqi {ta, no vac je na me wen za ure |e we ka pi tal nih objek ta, u ko je spa da ju objek ti od stra te {kog zna ~a ja za raz voj gra da, mo sto vi i Pe tro va ra din ska tvr |a va. Za sve to iz dvo je no je 4.822.901,200 di na -

po ro di ci Bu li }a po re klom iz Her ce go vi ne. Svi mu {kar ci u woj bi li su tr gov ci sto kom, a sa mo ne ki od wih jo{ i me sa ri.

Ova po ro di ca je od sre di ne 18. ve ka, do 60 - tih go di na 19. ve ka od lu ~u ju }e uti ca la na snab de va we No vog Sa da me som.

B. M.

par ko va, tr go va, de po ni ja i sto~ nih gro ba qa iz dvo je no je 119.762.000 di na ra, a za jav ne po vr {i ne, ma le ur ba ne ce li ne i jav no osve tqe we 519.200.192 di na ra. Za opre ma we gra |e vin skog ze mqi {ta iz dvo je no je 442.874.350 di na ra, za pra te }e tro {ko ve in ve sti ci ja 159.714.014 di na ra, za ope ra tiv nu re zer vu 13.000.000 di na ra, za ra do ve po me snim za jed ni ca ma 1.744.366.284 di na ra i za tro {ko ve re a li za ci je pro gra ma 457.124.160 di na ra.

Q. Nato{evi}

Ma li {a ni se na tren vra ti li i pre i sto ri ju Po vo dom iz lo `be „Go spo da ri gli ne i `i ta”, ju ~e je u Mu ze ju Voj vo di ne odr `a na mu zej ska igro ni ca na te mu „Ve ro va wa qu di u pre i sto ri ji”. Ona je na me we na de ci od {pest do de set go di na, a iza zva la je ve li ko in te re so va we, ka ko de ce, ta ko i ro di te wa.

U okvi ru igra o ni ce de ca su imali pri li ku da sa zna ju ka ko su `i ve li qu di u pre i sto ri ji, u {ta su ve ro va li, ko je su pred me te obo `a va li, a po tom su u kre a tiv nom de lu pro gra ma va ja ti skulp tu ri ce i fi gu ri ne in spi ri sa na pra sta rim bo `an stvi ma. Ma li {a ni su mo gli da se opro ba ju i u tka wu gar de ro be iz tog vre me na, a oni ko ji ni su `e le li da “{i ju”, mo gli su da po ka `u svo je cr ta~ ko ume }e.

De voj ~i ce su cr ta le ka ko su se obla ~i le `e ne u tom uz ra stu, a de ~a ci su mo gli da cr ta ju rat ni ke.

Igra o ni cu je vo di la i pri la go di la za taj uz rast Vla di mi ra Sta ni sa vqe vi}, vi {i ku stos - pe da gog.

Ina ~e, iz lo `ba “Go spo da ri gli ne

Fo to: N. Sto ja no vi}

i `ita” je pro je kat gru pe stru~ wa ka, ko ja je po ku {a la da do ~a ra deo `i vo ta pre i sto rij skih ze mqo rad ni ka u Po du na vqu. S ob zi rom na to da se wi ho vi tra go vi – sta ni {ta, ne kro po le, kult na me sta i po kret ni ar he o lo {ki ma te ri jal, kao i ret ki ar te fak ti - na la ze

Bes plat no me re we {e }e ra u kr vi

Bu li }i me som hra ni li grad

ra. Ovim je ob u hva }en na sta vak ra do va na Bu le va ru Evro pe, od Uli ce Kor ne li ja Stan ko vi }a do Ru me na~ kog pu ta, te na istom bu le va ru, ra do vi od Fu to {kog pu ta do Uli ce bra }e Gru lo vi}. Na tom bu le va ru na sta vi }e se ra do vi na tra si od Ru me na~ kog pu ta do auto pu ta E-75. Ta ko |e se na sta vqa ju ra do vi na Som bor skom bu le va ru, od Uli ce Jo `e fa Ati le do Uli ce ca ra Du {a na. Bi }e na stav ka po sla i na Sun ~a nom i Be o grad skom ke ju. Ovim pro gra mom za ure |e we

ODR@ANA IGRAONICA ZA DECU U MUZEJU VOJVODINE

POVODOM SVETSKOG DANA DIJABETESA

Me sar Jo van Bu li} je 14. no vem bra 1802. za mo lio Ma gi strat u No vom Sa du da pro ce ni vred nost we go vog ima wa. Po ka za lo se da je ono {to u ze mqi, {to u ku }i i sto ci vred no 2.700 fo rin ti, ta~ ni je, da je je dan od naj bo ga ti jih qu di u gra du. Jo van je pri pa dao ve li koj raz gra na toj

Od vi ka va we od pu {e wa

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i

Ka} ka po {ta ra di du `e

Deo Li ma na bez vo de

Po vo dom 14. no vem bra, Svet skog da na obo le lih od {e }er ne bo le sti, Dom zdra vqa da nas od 9 do 11 sa ti or ga ni zu je bes plat ne pre gle de i sa ve to va wa gra |a na u me ga mar ke tu „021” Uni ve rek spor ta.

Za po sle ni }e me ri ti {e }er u kr vi, krv ni pri ti sak i pro ve ra va ti in deks te le sne ma se. Oni }e gra |a ni ma de li ti i sa ve te o pra vil noj is hra ni. Ovo go di {wi slo gan Svet skog da na di ja be te sa je „Bo ri se pro tiv di ja be te sa. Sa da.”, a obe le `a va se u 160 ze ma qa sve ta pod okri qem Me |u na rod ne fe de ra ci je za di ja be tes i pred sta vqa svet sku kam pa wu sa ci qem skre ta wa pa `we na pro blem di ja be te sa u sve tu.

Q. Na.

svu da oko nas, ova gru pa je po ku {a la da na~as o`i vi de lo ve te bo ga te kul tur ne ba {ti ne.

Pred de com su se na {ao deo vin ~an skog na se qa sa Go mo la ve, jed nog od naj bo qe is tra `e nih neo lit skih na se qa u Po du na vqu, sa gra |e nog na le voj oba li Sa ve, na

kra ju srem skog se la Hrt kov ci.

Ono je po dig nu to po ~et kom pe tog mi le ni ju ma pre Hri sta.

- Re kon struk ci ju vin ~an skog na se qa, ode }u, na kit od ke ra mi ke i me ta la i dru ge re kvi zi te iz ra di li su stru~ wa ci ra znih pro fi la. Ide ja auto ra iz lo `be je da po se ti o ce pro ve de kroz pro {lost ka ko bi ose ti li sna gu da le kih vre me na i ume }e pre i sto rij skih umet ni ka sa ~u va no na fi gu ri na ma i ve {to ob li ko va nim ke ra mi~ kim po su da ma – ob ja sni la je za “Dnev nik” Sta ni sa vqe vi }e va.

Ne ke de lo ve iz lo `be re kon stru i sa li su uz po mo} ve {tih ru ku tka qa. One su, upli ta wem po tke i osno ve, uz stru~ nu po mo} ko sti mo gra fa–di zaj ne ra, o`i ve le bo ga to ukra {e nu sve ~a nu ha qi nu neo lit ske da me, kao i ras ko {nu ha qi nu `e ne iz bron za nog do ba i bo ga to ukra {e no ode lo kelt skog rat ni ka ko ji se spre ma na put za Del fe.

Q. Nato{evi}

Kurs mo der ne gi ta re Grad ska bi bli o te ka i udru `e we gra |a na „MEK kar pe di em” or ga ni zu ju „Kurs mo der ne gi ta re” za mla de od 15 do 30 go di na, a pri ja ve se pri ku pqa ju jo{ su tra u ogran ku „Da ni lo Ki{„, u Uli ci na rod nog fron ta 47, gde }e se kurs odr `a va ti. Na edu ka tiv nim ra di o ni ca ma po la zni ci }e ima ti pri li ke da na u ~e ne {to o te o ri ji mu zi ke i teh ni ci svi ra wa na gi ta ri. Pro je kat tra je do kra ja go di ne. U okvi ru pro jek ta bi }e ku pqe no de set gi ta ra ko je }e bi ti na ras po la ga wu po la zni ci ma kur sa, a traj no osta ju u bi bli o te ci. Pro je kat po dr `a va i fi na sni ra Grad u okvi ru Lo kal nog ak ci o nog pla na za mla de. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 6364-723 od 7.30 do 19.30 ~a so va.

Q. Na.

Za tvo ren sa o bra }aj u de lu Uli ce ca ra La za ra Zbog pro sla ve cr kve ne sla ve, Sve tih Ko zme i Da mja na, da nas }e u Fu to gu od 6 ~a so va do po no }i, bi ti za bra wen sa o bra }aj u de lu Uli ce ca ra La za ra, {to }e pri vre me no ize ni ti tra su pri grad skih li ni ja 53 i 55. Auto bu si iz No vog Sa da na ovim li ni ja ma sa o bra }a }e to kom da na re dov nim pu tem do Fu to ga od no sno ras kr sni ce

uli ca ca ra La za ra, bra }e Bo {wak i Sve to za ra Mar ko vi }a, oda kle na sta vqa ju Uli com Sve to za ra Mar ko vi }a. Po tom }e skre nu ti de sno u Uli cu Bran ka Ra di ~e vi }a, pa le vo u Uli cu Ra de Kon di }a i iz te uli ce se vra ti ti na uobi ~a jen put, u Uli cu ca ri ce Mi li ce.Iz Fu to ga auto bu si }e ta ko |e vo zi ti iz me we nim pu tem.

To kom da na bi }e otvo re na pri vre me na sta ja li {ta u oba sme ra, u Fu to gu u Uli ci Sve to za ra Mar ko vi }a - In du strij ska, Uli ci Bran ka Ra di ~e vi }a - Po vr tar ska, a iz prav ca No vog Sa da, ne po sred no po sle ras kr sni ce uli ca Sve to za ra Mar ko vi }a, bra }e Bo {wak i ca ra La za ra.

Z. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7.30 do 13.30 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa Te lep, od 8 do 10 ~a so va Fu to {ki put od 18b do 26 i od 34 do 38. Srem ski Kar lov ci: od 8.30 do 10 ~a so va {i ri cen tar sa `e le zni~ kom sta ni com, od 10.30 do 12 ~a so va deo Uli ce Pa tri jar ha Ra ja ~i }a, deo Sve to za ra Mar ko vi }a, deo Tr ga Bran ka Ra di ~e vi }a, Jo va na Gro sa, Kar lo va~ kih |a ka od 3 do 9 i od 2 do 20, mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a, Stra `i lov ska od 1 do 17 i od 2 do10 i Uli ca Vu ka Ka ra xi }a. Le din ci: od 8 do 11 ~a so va ko lo ni ja ka me no lo ma, vi kend na se qa Li pa ri je i To ri ne. Ra ko vac: od 8 do 11 ~a so va vi kend na se qe Sa lak si je, od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je od TS pre ma Le din ci ma, od 9 do 12 ~a so va na se qe Be le gir. Be o ~in: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Du nav od re sto ra na Ka ra{ pre ma ^e re vi }u. Ki sa~: od 8 do 16 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa.

c m y

8

ponedeqak14.novembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Vu ka {in, Vu kan i Vuk no vi su gra |a ni Blizanci An dri ja na i An to ni na - Melani i Sr|ana @ivkovi}a, Jo va na i Ni na - Mirjane i Milana Skoki}a, An drej i Ma ri na - Sawe i Sini{e Petrovi}a.

Devoj~ice Ni ko li na - Aleksandre i Save Sabo, Me li na Almise i Muharema Uka, Ma tea - An|elke i Du{ana Lasice, Ma {a - Biqane i Bojana Stegi}a, Jo va na - Bojane i Branislava Ni~i}a, Mia - Branislave Risti} i @eqka Kres, Mar ti na - Vere i Dragi{e \uri}a, Ha na - Gabriele i Miroslava Pin}ir, Sa ra - Daliborke i Jovana Stankovi}a, Sa ra - Danijele i Milana Mi{kova, Ste la - Danijele i Sebatiana ^abai, Tea - Danijele [mit Slomo i Jozefa [mit, Je le na - Dragane i Sr|ana Bojovi}a, An |e la - Du{anke Veki} i Zorana Lina, Awa - Emilije i Dejana Ga{i}a, Mi li ca Zorice Stojanovi} i Milorada Stojkovi}a, Ka ta ri na - Jasmine i Slavka Ili}a, Ana - Jelene i Damira Ivkovi}a, Le na - Jelene i Milana Lon~arevi}a, Ma ja - Jelene Medarevi} @arkovi} Dejana @arkovi}a, Ana - Jovane i Andreja Fajgeqa, Le na - Jovanke i Svetozara Mijina, Pe tra Lo re ta - Karoline Lendak Kabok i Imrea Lendaka, Sa ra - Marienke i Milka Bakoa, La ra - Ma-

rije Jasenovski i Nikole ^uri}a, Du wa - Marine Ga`o i Dragana Vrawe{a, Mi li ca - Melanije i Sime Mirkovi}a, An drea - Melinde i Jano{a Tobija{a, Du wa - Milane i Du{ana Kanazira, Na ta {a - Milice i Gorana Stoj{i}a, Na ta {a Milice Mijatov i Miroslava Mijatovi}a, La na - Mirele i Zorana Vukoji~i}a, Ta ma ra - Mirjane i Zorana Niki}a, An |e la - Monike i @eqka Mitreskog, Ma {a - Nata{e i @eqka Radi}a, Na |a Nata{e Jovanovi}-Veselinovi} i Aleksandra Veselinovi}a, Mia - Nikoline Ili} i Stevana Ili}a, Ka ta ri na - Olivere i Borisa Jeran~e, Mi li ca - Piro{ke i @ivka Popova, Du wa - Savke i Lazara Kantara, Ana sta si ja - Sandre i Dragoslava Ercegovca, Ha na - Sandre ]ehaji} i Bojana Cvetinovi}a, Na |a - Sawe i Dejana Balabana, Awa - Senke Paka{ki Sekuli} i Sini{e Paka{ki, Je le na - Tijane i Lazar Panina, Ji Ji ^ing Li ^en i Haibin Liua, El ma - [eine i Samira Murseqia.

Ven~ani Iva na Gru ji} i Mi lo{ \a ko nov, Va le ri ja Ka ti} i Slav ko Sli je pac, Vin ka Jo {i} i Vo jin Po pov, Sve tla na Ra ki} i Og wen Ku qi}, Du {i ca Ko ko to vi} i Pi ter Yej son Ju rik, Ro ma na ^u li} i Slo bo dan Ra de ka, Iva na Mar ci ju{ i Go ran Baj {an ski , Da ni je la Jo van ko vi} i Vla di mir Aj, Bo ja na Ra doj ~i} i Zo ran Ku ri xa, Mir na Mi haj lo vi} i Mi lan Bo `o vi}, Za gor ka Ko ji} i Ivan Pe tru {i}, An dri a na Sku ru pa tis i Di mi tri je Osto ji}, Ve sna Ra {ko vi} i Voj si lav De pa lov, Bo ja na De sni ca i Mar ko [u {a, Mi ro sla va Ra dak i Sa {a Mak si mo vi}, Qu bi ca Cr no br wa i Ra di voj Vla di sa vqe vi}, Je le na Ma rin ko vi} i Sr |an To pa lo vi}, ^ar na Bo jo vi} i Ne boj {a Jo va no vi}.

Da mjan i Ru `i ca Kr {i} sa si nom Jo va nom i no vo ro |e nim Di mi tri jem

De~aci Mi tar - Aleksandre i Miroslava Panxe, Jo van Aleksandre i Nikole Pani}a, Du {an - Ane i Stevana Gavari}a, Fi lip - Angele i Milo{a Lovri}a, Ar min - Bajram{e i Zaima Kurte{ia, Lu ka - Branislave i Milenka ^iv~i}a, Veq ko Danijele i Du{ana Trivunovi}a, Pe tar - Dragane @iki} i Sini{e Sumina, Ne ma wa - Dragane i Danimira Trivunovi}a, Lu ka - Dragane i Milana Krneti}a, Vuk - Dragane i Mi{a Gvoi}a, Qu bo sav - Elenke i Samiela Kuku~ke, Da vid - @eqke i Dragoquba Topalovi}a, Og wen - Zvezdane i Deana Babca, Dra gan - Ivane i Dejana Dejanovi}a, Alek san dar - Ivane Caran Morai} i Branka Morai}a, La zar - Jasmine Bowak i Milo{a Bo{waka, Ne ma wa - Jasmine i Aleksandra Antoni}a, Vu ka {in - Jelene i Dejana Vidovi}a, Mi lan - Jelene i @elimira [e{uma, Vla di mir - Jelene i @eqka Vuli}a, Ni ko la - Jelene i Miodraga Odalovi}a, Ne ma wa - Jelene Suboti~ki i Uro{a Savi}a, Imre - Julie i Imrea Ago~a, Fi lip - Marie Balcove i Pavela-Samuela Balca, Fi -

lip - Marije i Tomislava Mikulinca, Hri sti jan - Marijane i Zorana Babina, Lu ka - Mileve i Borisa Martinovi}a, Vuk - Milice i Simeuna \oki}a, Pre drag - Mirjane i Miroslava Bawca, Vla da - Mirjane i Stevana Stanojevi}a, Ne ma wa - Nade Radoni}-Lazi} i Ivana Lazi}a, Mar ko Natalije Rako~evi} i Dragana Stani{i}a, Ro man - Nata{e i Hrvoja Vuksanovi}a, Lu ka - Nine Merker-Babi} i Mioquba Babi}, Ste fan - Radmile i @eqka Stojakovi}a, Sa va - Ru`ice Mihajlovi}a i Miodraga Stojkova, Lu ka - Sabine i Radenka Zeqkovi}a, Og wen - Sandre i Marka Zeqkovi}a, Jo van - Sandre i Neboj{e Karli~i}a, Vuk - Sawe Dragi~evi} i Cvjetka Dragi}evi}a, Pe tar - Sla|ane i Velibora Babi}a, Mi haj lo - Sne`ane i Bal{e Igwatovi}a, Alek san dar - Sne`ane i Milo{a Ili{evi}a, Veq ko - Sne`ane i Predraga Duka, Ser gej - Sofije i Milo{a Popovi}a, Vu kan - Sr|ane i Milo{a Dra{kovi}a, Mar ko - Stanislave i Du{ana Markovi}a, Og wen - Stanislave i Mladena Sto{i}a.

Umrli

Je le na Pa u nac i Ste van Obre nov

Marica Jakovi} (1933), Mom~ilo Jandri} (1924), Milka Janus (1929), Milka Jeli~i} ro|.

Baji} (1916), Marija Juhas ro|. Skuban (1937), Edita Avramovski ro|. [ubert (1930), \uka Bjeqac ro|. Milakovi} (1928), Radoslav Babi} (1931), Borislav Bekvalac (1948), Ana Bece ro|.

Sabo (1929), Borka Bogdanovi} ro|. Vulin (1939), Sava Bo`ovi} (1937), Danica Boli} ro|.

Martinovi} (1922), Danica Bo{wak ro|. Kucurac (1925), Mirko Bo{wak (1932), Jovan Vajdle (1931), Rajka Vladanovi} ro|. Mirkov (1930), Jovan Genevajn (1920), Miroslava Grbi} ro|. Nikoli} (1927), Persida Gruber ro|. Mojsilovi} (1939), Jovanka Dragin~i} ro|. Gongradac (1925), Aleksandar @ivanov (1958), \or|e Ivanov (1955), Jelena Ini} ro|. Stojkov (1929), Josip Kali} (1926), Jawa Kalmar ro|. Tadi} (1936), Olga Kalu|erski ro|. Jovi~i} (1943), Stankija Kova~evi} ro|. Petrovi} (1955), Mladen Korbatfinski (1947), Milica Marjanov ro|. Aleksandrov (1952), Boja Miqevi} ro|. Veselinovi} (1933), Jovanka Mili}~ (1938), Jelisaveta Milo{ev ro|. Bodi (1928), Slavka Mudri} ro|. Dok{anovi} (1937), Gospava Nikoli} ro|. [piri} (1938), Mil{ Novkovi} (1953), Novo Pavlovi} (1994), Dimitrije Pejanovi} (1931), Agneza Peti} (1940), Marcela Pe{ti ro|. Nemet (1919), Ana Popac ro|. Bibi} (1929), Dimitrije Puji} (1951), Ranka Puji} ro|. Para-

veqin (1928), Vera Pudar ro|. Besermewi (1943), Mitar Radulovi} (1927), Janika Sabo (1939), Zorka Savi} ro|. Male{evi} (1926), Quba Skuban ro|. Ki{ @(1935), Radivoj Smiqani} (1933), Frawa Striber (1950), Spasoje Tadi} (1939), Zagorka Trajbar ro|. Radowi} (1946), Eva Uzelac ro|. [ere| (1950), Marija U{jak ro|. Cinkocki (1941), Mara-Nediqka ^evari ro|. Smoqko (1936), Vukosava [e{evi} ro|.

Arsenin (1935), Milica Pjeva~ ro|. Torbica (1931), Katica Kova~ ro|. Kolar (1923), Doma Rewo Glibu{i} (1939), Svetislav Jovi} (1929), Petar Zubi} (1934), Jelisavka Jan~i} ro|. Sreti} (1930), Milan Jovanovi} (1946), Jovan Adamov (1945), Paulina Buq~ik ro|. Krsti} (1941), Ru`ica Vlaji} ro|. Rupnik (1943), Radovan Vojnovi} (1954), Zorka Geni} ro|. Mi{qenovi} (1934), Josip Gion (1933), Milan @arkovi} (1952), Jano{ Zonai (1944), Risto Kalem (1948), Stoja Kalu|erovi} ro|. \ojanovi} (1927), [tefan Kme}ko (1938), Milanka Kne`evi} ro|.

Stojkovi} (1931), Josip Ma}e{i} (1935), Branislav Milosavqevi} (1936), Ranko Potkowak (1953), Milica Radakovi} ro|. Majstorovi} (1932), Nedeqko Sjeni~i} (1934), Nada Simi} ro|. Kati} (1950), Nikola Tovitovi} (1929), Olga Cvetkovi} ro|. \or|evi} (1929), Ile{ ^apo (1944), Petra ^olakov} ro|. Vukosav (1936), Vera [ili} ro|. Ristin (1929).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

9

BOCKE JO[ UVEK BEZ VODOVODA I KANALIZACIJE

Stvari ipak kre}u s mrtve ta~ke Ini ci ja tiv ni od bor gra |a na Boc ke za iz rad wu vo do vo da i ka na li za ci je u ovom me stu pet ki lo me ta ra uda qe nom od gra da, ne z a do vqan je do s a da {wim u~in kom grad ske vla sti u na sto ja wi ma da ta in fa struk tu ra ko na~ no stig ne u na se qe. To kom ju na me {ta ni iz Boc ke odr `a li su vi {e pro te sta pred Grad skom ku }om u na me ri da skre nu pa `wu na vi {e de ce nij ski pro blem.

Mi ro slav Ili} iz Ini ci ja ti nog od bo ra ka `e da su pro te stom us pe li da grad ski zva ni~ ni ci vi {e Boc ke ne spo mi wu kao di vqe na se qe iz gra |e no na kli zi {tu.

- Pra ti mo s pa `wom wi ho ve na stu pe u jav no sti u ko ji ma sa da o Boc ka ma pri ~a ju kao o le gal no iz gra |e nom me stu, a kli zi {te ne spo mi wu, jer za i sta za to ne ma raz lo ga, {to se mo `e vi de ti iz do ku men ta ci je ko ju po se du je mo - is ti ~e Ili}.

Me |u tim, to ni je do voq no, is ti ~e, jer se bli `i kraj go di ne i pra ve pla no vi po me snim za jed ni ca ma o pro jek ti ma za na red nu.

- Me sna za jed ni ca u Srem skoj Ka me ni ci je i ove kao i ra ni jih go di na pre da la pred log in ve sti ci ja za 2012. go di nu i opet

na ve la da je neo p hod no iz gra di ti vo do vod i ka na li za ci ju- ka `e Ili} i do da je da Ini ci ja tiv ni od bor ne }e bi ti ni ka ko za do vo qan ako od bor ni ci pri hva te pro je kat bez ja sno na zna ~enh ro ko va o po ~et ku i za vr {et ku ra do va iz grad we ove ko mu nal ne in fra struk tu re.

Me |u tim, iz ZIG-a sti `u dru ga ~i ja uve ra va wa.Upra vo ovih da na, na vo de, AD”Hi dro za vod DTD” tre ba da stig ne na te ren da bi Boc ke do bi le po treb nu in fra struk tu ru.

Pre ma in for ma ci ja ma iz ZIG - a, u ju nu je Fa kul tet teh ni~ kih na u ka ura dio pro je kat ge o teh ni~ kih is tra `i va wa te re na po na rux bi ni JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”. Kra jem ju na iz bu xe ta Gra da je obez be |en no vac za do dat na ge o me ha ni~ ka is tra `i va wa te re na, ko ji pod ra zu me va ju iz ra du ela bo ra ta sa pre ci zno na ve de nim uslo vi ma iz grad we in fra struk tu re, i ta~ no obe le `e nim te re nom kli zi {ta i me re sa na ci je. Zbog to ga je ZIG mo rao da spro ve de po stu pak jav ne na bav ke i 9. no vem bra sklo pio ugo vor sa AD „ Hi dro za vod DTD” . Vred nost ra do va je vi {e od 8,9 mi li o na di na ra, a rok za za vr {e tak po sla 70 da na.

Z. Deli}

KROZ CENTAR ZA RATNU TRAUMU PRO[LO 4.000 NOVOSA\ANA

Ciq nau~iti da `ivi{ s dodatnim teretom Kroz te ra pi je i sa ve to va li {te Cen tra za rat nu tra u mu, ko je de lu je od 1999. go di ne, pro {lo je 4.000 No vo sa |a na.

Kao je di na or ga ni za ci ja ko ja se ba vi po sle di ca ma rat nih tra u ma, de lo va we je pro {i ri la i na dru ge gra do ve u Sr bi ji i Re pu bli ci Srp skoj, a po red srp skih sa ra |i va li su i sa bo {wa~ kim, hr vat skim i al ban skim ve te ra ni ma, pa je ta ko bi lo ko ji vid uslu ga ovog cen tra ko ri sti lo do sa da oko 10.000 qu di.

- Po sle de ve te se tih i 5. ok to bra kom ple tan vla din i ne vla din sek tor ba vio se `r tva ma, a ret ko ko je vo dio ra ~u na o ve te ra ni ma ko ji su ta da u star tu de kla ri sa ni kao po ~i ni o ci. Iako ne ma zva ni~ nih po da ta ka, u Sr bi ji ra ~u na mo da ima ot pi li ke oko 800.000 rat nih ve te ra na, {to je de set od sto sta nov ni {tva - re kao je ak tiv sta cen tra Mi lo{ An ti} ob ja {wa va ju }i po tre be za ova kvom jed nom or ga ni za ci jom.

Od te broj ke, po re ~i ma ovog ak ti vi ste, post tra u mat ski stre sni po re me }aj bi mo glo da ima oko 25 od sto qu di.

- Mi smi ru je mo qu de ko ji zbog lo {eg men tal nog zdra vqa mo gu, ako ne bu du smi re ni, na dru gi na ~in da de lu ju u svo joj lo kal noj za jed ni ci.

Pre ve ni ra mo i na si qe u po ro di ci ka da for mi ra mo gru pu po dr {ke su pru ga rat nih ve tra na, a ka da je mak si mum, ov de ima 160 te ra pe ut skih se si ja me se~ no. Ovo je naj jef ti ni ji sa ve to dav ni pro gram ko ji funk ci o ni {e u Po kra ji ni - na sta vqa An ti}, na po mi wu }i da te ra pi ju ra de vo lon te ri, a sklo pi li su i spo ra zum o sa rad wi sa Od se kom za psi ho lo gi ju, Fi lo zof skog fa kul te ta, pa stu den ti ko ji su na post di plom skim stu di ja ma i ima ju tri go di ne psi ho te ra pij ske obu ke, sti ~u uslov da ra de sa ve to va we.

Cen tar ima tri pro gra ma, pr vi i naj sta ri ji je sa ve to va li {te za rat ne ve te ra ne i wi ho ve po ro di ce, dru gi je „Vr {wa~ ka po dr {ka” gde se unu tar ove mar gi na li zo va ne gru pe ob u ~a va od re |e ni broj sta bi li ni jih po je di na ca da po ma -

`u svo jim sa bor ci ma, {to An ti} na vo di kao „iz u zet no jef tin si stem so ci jal ne bri ge, ko ji tre ba sa mo ma lo da bu de

vi, pa je ta ko cen tar za 12 go di na svo ga ra da do bio jed nu do na ci ju od gra da od 1.200 evra, a zbog pro ble ma sa iz najm qi va -

po dr `a van, jer ti qu di ja ko sa go re va ju”. Tre }i pro gram „Kon struk tiv na upo tre ba rat nog is ku stva” ukqu ~u je 15 ve te ra na, ko ji su se od lu ~i li da pri ~a ju o to me {ta se de {a va lo, ali ne kao isto ri ~a ri, ne go o se bi.

Ig ni ri sa we ove po pu la ci je sta nov ni {tva, pre ne lo se i na or ga ni za ci ju ko ja se wi ma ba -

wem pro sto ra vr lo je ve ro vat no da }e na ne ko vre me mo ra ti za mr znu ti svoj rad.

- PTSP je kon kret no psi hi ja trij sko sta we i ne mo `e sa mo te ra pi jom da se re {i. Qu di odav de iz la ze ma lo sta bil ni ji, ciq je da na u ~i{ da `i vi{ sa tim do dat nim te re tom ko ji ti je dat u `i vo tu - za kqu ~io je An ti}.

A. Latas

KOMUNALNI POLICAJCI NA SVA[TA NALETE

Sti`u kazne za mokrewe na ulici Ne kul tu ra i ma wak jav nih to a le ta mno ge No vo sa |a ne pri mo ra va ju da vr {e ma lu nu `nu na uli ci, ma da se to sma tra pr qa wem jav ne po vr {i ne. Zbog to ga je ko mu nal na po li ci ja le tos, po seb no za vre me „Eg zi ta” ima la pu ne ru ke po sla.

- S ob zrom na to da ova oblast spa da pod pr qa we jav ne po vr {i ne, gde je sem mo kre wa po uli ci, ukqu ~e no i ba ca we pi ka va ca, sme }a i pa pi ra, ne znam ta ~an broj na pi sa nih ka zni sa mo za uri ni ra we. Ipak, za vre me „Eg zi ta” na pi sa no je oko de se tak pri ja va zbog mo kre wa u Pod gra |u, du` Ke ja i u bli zi ni kam pa - is ti ~e za na{ list {ef ko mu nal ne po li ci je Ne boj {a Ra do va nac.

Osim to ga, ~u va ri u ze le nom ka `wa va li su i su gra |a ne ko ji su uhva }e ni da uri ni ra ju u Ka to li~ koj po rti. Ov de je na pi sa no oko dva de se tak pri ja va.

- Ka to li~ ka por ta je po tom pi ta wu naj kri ti~ ni ja, tu se le -

ti i zi mi sku pqa ve li ki broj mla dih ko ji pi ju, pa sa mim tim vr {e i ma lu nu `bu gde stig nu, pa ~ak wi ho va ne kul tu ra do se `e

tro la MUP-a uhva ti ne kog da mo kri na uli ci ka zne su mno go ve }e. Ka ko su po ja sni li u po li ci ji, uri ni ra we na uli ci spa da

ta ko da le ko da uri ni ra ju i po Ka te dra li - na vo di Ra do va nac.

Man dat na ka zna za uri ni ra we na uli ci iz no si pet hi qa da di na ra. Uko li ko po li cij ska pa -

u ne pri stoj no, dr sko i bez o bra zno po na {a we, a pred vi |e na ka zna je do 20.000 di na ra, ili 30 da na za tvo ra. Ovo po na {a we ka `wi vo je po ~la nu 12. Za ko na o

jav nom re du i mi ru, po ko jem se ka `wa va ju i pro sja ~e we i skit wa. Ipak, za ne mar qiv je broj su gra |a na koj je je po li ci ja ka zni la za uri ni ra we na uli ci.

Ina ~e, u cen tru No vog Sa da, ko ji tu ri sti naj ~e {}e po se }u ju, po sto ji sa mo je dan jav ni to a let, je dan je sme {ten u Du nav ski park, kao i jo{ po je dan na Be o- grad skom ke ju i Pe tro va ra din skoj tvr |a vi..

Pri li kom pro {lo go di {weg otva ra wa jav nog to a le ta u cen tru, ne ka da {wi di rek tor Za vo da za iz grad wu gra da Bo ri slav No va ko vi} je is ta kao da je No vom Sa du re al no po treb no jo{ naj ma we 15 jav nih to a le ta, ali da grad ne ma pa ra za to. Bi lo je i na ja va da }e grad usko ro do bi ti jo{ pet to a le ta i to na Bu le va ru oslo bo |e wa, u cen tru i na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, ali je sve osta lo sa mo na le po za mi {qe noj pri ~i.

Q. Nato{evi}

NA OSMOJ SMOTRI MUZI^KIH TALENATA SRBIJE U SREMSKIM KARLOVCIMA

Predstavili se najboqi me|u najboqima

Po sle de se to go di {we pa u ze Srem ski Kar lov ci su po no vo bi li do ma }in smo tre mu zi~ kih ta le na ta Sr bi je, ko ja je ove go di ne odr `a na pod po kro vi teq stvom pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a. Pro te kla tri da na sve ~a na sa la Kar lo va~ ke gim na zi je i mu zi~ ka dvo ra na u Osnov noj {ko li ”23. ok to bar” bi li su po di jum gde je 160 naj ta len to va ni jih mu zi ~a ra iz ce le ze mqe , od u~e ni ka ni `ih raz re da osnov nih mu zi~ kih {ko la, pre ko ne {to sta ri jih osno va ca i sred wo {ko la ca do stu de na ta mu zi~ kih aka de mi ja, po ka za lo {to ume.

Pr vog da na smo tre pred sta vi li su se oni ko ji svi ra ju gu da~ ke in stru men te i so lo pe va ~i, u su bo tu su pri li ku do bi li da na stu pe oni ko ji mu zi ci ra ju na du va~ kim in stru men ti ma i har mi ni ci, a ju ~e pi ja ni sti, har fi sti i gi ta ri sti.

Pre ma pro po zi ci ja ma ove ma ni fe sta ci je, si no} je kao kru na tro dnev ne smo tre odr `an kon cert na kom su na stu pi li naj u spe {ni ji u~e sni ci. Tom pri li kom su im i uru ~e ne na gra de.

- Ka da smo za po ~e li ovaj pro je kat 1993. go di ne `e le li smo da kre ne upra vo u Srem skim Kar lov ci ma sma tra ju }i da ovaj am bi jent , sa ma sa la Kar lo va~ ke gim na zi je je ste am bi jent u kom ta kva jed na ma ni fe sta ci ja tre ba da se odr `a va - ka `e pred sed nik Udru `e wa mu zi~ kih i ba let skih pe da go ga Sr bi je Vo ji slav Avra mo vi}. - @e le li smo da smo tra bu de ne {to {to je uni kat no, {to }e oku pi ti de cu iz ce le Sr bi je i za to smo mi sli li da su Kar lov ci, kao cen tar srp ske na u- ke, pro sve te i kul tu re i sa la naj sta ri je srp ske gim na zi je ide al ni za ta ko ne {to. Mo ram re }i da ni ko ko je do {ao da u~e stvu je na smo tri, ni kad ni je za me rio za {to se odr -

`a va u Kar lov ci ma, a ne u Be o gra du ili No vom Sa du. Svi su se slo `i li sa tim da su Kar lov ci pra vo me sto za to.

Po Avra mo vi }e vim re ~i ma, ciq smo tre je ste da na jed nom me stu oku pi naj ta len to va ni je u~e ni ke osnov nih , sred wih {ko la i fa kul te ta, one ko ji su do bi li pr ve na gra de na do ma }im i me |u na rod nim tak mi ~e wi ma u po sled we dve go di ne. Oni sa mim tim {to su osvo ji li pr ve na gra de sti ~u pra vo u~e {}a na smo tri , a on da se na ovoj ma ni fe sta ci ji me |u wi ma, bi ra ju naj ta len to va ni ji. I to ~i ne na {i emi nent ni mu zi~ ki stru~ wa ci i pe da go zi.

- Ovo ni je tak mi ~e we - ka `e Avra mo vi} i do da je da Srem ski Kar lov ci i smo tra je su za vr {e tak se zo ne, ali su po ~e tak pu ta, ka ri je re mno gih mla dih umet ni ka . - Mno gi uspe {ni umet ni ci su za po ~e li ko ra ke upra vo ov de u Kar lov ci ma.

Ra di mo na to me , osim to ga {to }e la u re a ti ma smo tre bi ti or ga ni zo va na se ri ja kon ce ra ta u Ko lar ~e voj za du `bi ni u Be o gra du, u Skup {ti ni gra da, po zo ri {tu u Kra gu jev cu, u be o grad skoj ope ri, u Ne go ti nu, da im obez be di mo ko ti za ci je za dru ga tak mi ~e wa.

Or ga ni za tor smo tre, Udru `e we mu zi~ kih i ba let skih pe da go ga Sr bi je sa ~i ni }e spi sak na kom }e se osim ime na la u re a ta na }i jo{ ~e tr de se tak per spek tiv nih u~e sni ka i pro sle di }e ga Mi ni star stvu kul tu re, Mi ni star stvu pro sve te i na u ke, te omla di ne i spor ta, kao i po kra jin skim se kre ta ri ja ti ma za obra zo va we i kul tu ru, da pri li kom do sta vqa wa zah te va za fi nan sij sku po dr {ku i sti pen di ra we ima ju u vi du o ka kvim kan di da ti ma je re~.

Z. Milosavqevi}

PILATES I BODIBILDING NAJ^E[]I VID REKREACIJE

Sve za lepotu @e qa za iz gle dom iz mod nih ~a so pi sa na vo di mla de No vo sa |a ne da se fi zi~ ki ak ti vi ra ju ne bi li se re {i li vi {ka ki lo gra ma i do ve li svo ju fi gu ru do sa vr {en stva.

Iako je ovo je dan od naj ~e {}ih raz lo ga zbog ~e ga se po se }u ju fit nes cen tri, ima i su gra |a na ko ji u ova me sta od la ze ra di po boq {a wa zdrav stve nog sta wa. Pi la tes i bo di bil ding su, me |u re kre a tiv ci ma, naj za stu pqe ni je vr ste fi zi~ ke ak tiv no sti, a u za vi sno sti od to ga {ta `e le da po stig nu, ve `ba ~i se opre de qu ju za jed nu od tih vr sta tre nin ga. In struk tor ka pi la te sa Fit nes cen tra „Mis fit” Ma ri ja ^e lar, ka `e da pi la tes ja ~a mu sku la tu ru, a kao kraj wi re zul tat tre nin ga po sti `e se flek si bil nost i is te gqi vost ce log te la. Pre ma we nim re ~i ma, ove tre nin ge po se }u ju `e ne sta ro sti od 20 do 60 go di na, a raz lo zi su raz li ~i ti.

-Mla |e de voj ke ko je nam do la ze naj ~e {}e ima ju pro blem sa ko jim ki lo gra mom vi {ka ili kri vom ki~ mom, dok su sta ri je go spo |e tu zbog pro ble ma sa le |i ma, vra tom ili gla vo bo qa ma. Po sa ve to va la bih sve de voj ke da pre bi lo ka kvog tre nin ga, kre nu na pi la tes, a na kon tri, ~e ti ri me se ca, ka da mi {i }e i te lo pri pre me, mo gu da se pre ba ce na dru ge vi do ve ve `ba waka `e ^e lar.

Me |u mu {kom po pu la ci jom naj za stu pqe ni ji vid fi zi~ ke ak tiv no sti je po di za we te go va ili bo di -

bil ding. Bi lo da se tak mi ~e ili ve `ba ju sa mo re kre a tiv no, mom ci u te re ta na ma pro vo de i po {est da na ne deq no. Pre ma re ~i ma za po sle nog u te re ta ni „X xim” Alek san dra Jok si mo vi }a, na ova me sta do |e i po ko ja de voj ka, ali ih uglav nom po se }u ju mu {kar ci.

-Tre nut no je po ve }an broj mla |ih mo ma ka od 18 i 19 go di na, ali oni se zon ski ve `ba ju, tu su ne ko li ko me se ci i odu. Od sta ri jih ve `ba ~a ima mo stal nu eki pu, ko ja se ve} po zna je i oni su tu pet do {est pu ta ne deq no. Mo ti va ci ja im je ste bo qi iz gled, ali ima i onih ko ji ra de kao obez be |e we po klu bo vi ma, pa mo ra ju da ra de na mi {i }i ma- ka `e Jok si mo vi}.

Is ti ~e da de voj ke uglav nom do la ze da bi za te gle do wi deo te la, dok sa ve te da ra de i na gor wem de lu, uglav nom ig no ri {u.

Da bi se re dov no ba vi li bi lo ko jom od ovih fi zi~ kih ak tiv no sti, No vo sa |a ni mo ra ju da iz dvo je pri li~ nu svo tu nov ca. Da bi po sti gle `e qe ni ciq, su gra |an ke na me se~ nom ni vou za 12 tre nin ga pi la te sa ra do iz dva ja ju 1.800 di na ra.

Te re ta na je ne {to jef ti ni ja i za mom ke ko {ta 1.500 di na ra sva ki dan ili 12 tre nin ga 1.200 di na ra, dok su u po vla {}e ni jem po lo `a ju de voj ke, ko je za sva ko dnev ni tre ning me se~ no mo ra ju da iz dvo je 1.200 di na ra, a 12 tre nin ga je 1.000 di na ra.

N. Radman

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak14.novembar2011.

c m y

10

DNEVNIK

У ОРОМУ ПРОСЛАВЉЕН ДАН СЕЛА

Путеве граде, возова се сећају

СКРОМНО ОБЕЛЕЖЕН ДАН УЛАСКА СРПСКЕ ВОЈСКЕ У СОМБОР

Само венци на Бајков гроб СОМБОР: Овогодишње обележавање 13. новембра, дана када је 1918. године после победоносног ослободилачког повратка у матицу, српска војска ушла и у Сомбор, протекло је више него скромно. Овогодишње обележавање важног историјског датума, којим је окончана владавина Аустроугарске и створене претпоставке за присаједињење овог града, а и целе Војводине матици Србији, свело се на полагање венаца на гроб мајора Николе Илића Бајка, команданта чете српске војске која је у првим јутарњим

сатима 13. новембра ушла у Сомбор, Венце на гроб сомборског ослободиоца положила је делегација Града, као и Предраг Орлић, председник сомборског Удружења ветерана-ратних инвалида ратова од 1990. Мајору Николи Илићу Бајку, ветерану балканских ратова, улазак у Сомбор на челу српске ослободилачке војске није заборављен 1941. године. Првог дана окупације мађарски фашисти су га стрељали на Пијаци у ланцима заједно са још осамдесетак најугледнијих Срба, Јевреја и Буњеваца. М. Мћ

ОРОМ: Дан села у Орому у кањишкој општини прослављен је предајом на употребу обновљене зграде амбуланте и апотеке Дома здравља Кањижа и предајом на употребу новоизграђених путева. На свечаности у месној амбуланти о овом улагању вредном пет милиона динара говорили су директор Дома здравља др Ласло Кермеци, председник кањишке општине Михаљ Њилаш и заменик директора Фонда за капитална улагања АП Војводине Имре Керн. Дан села у Орому се прославља у част пуштања у саобраћај железничке Суботица-Сента и када је воз први пут крајем 19.века протутњао овим крајем. Свечани програм приређен је у Дому културе, а поред мештана, званичника кањишке општине и дургих гостију присуствовале су и делегације насеља Керештарча и Кунфехерто из Мађарске са којима се остварује успешна сарадња. Адаптација зграде амбуланте и апотеке започета је пре годину дана, али због недостатка средстава у Фонду за капитална улагања АП Војводине, локална самоуправа општине Кањижа и фирма „Гас-го” из

Кањиже унапред су обезбедили средства. Рачуна се на обећање Фонда да ће надокнадити износ уложених средстава. Директор Дома здравља Кањижа др Ласло Кермеци истакао је да су обнови амбуланте донацијама у неопходном материјалу допринеле фирме „Керамика Кањижа плус” која је обезбедила керамичке плочице, ФИМ и „Виса Пром” су обезбедили материјал за термоизолацију зидова, локална самоуправа општине Кањижа је објекат опремила намештајем. Још је преостала замена кровног покривача који је обезбеђен из донације АД „Потисје Кањижа”, изградња прилазне рампе за инвалиде и пута до апотеке, што ће бити урађено када пристигну средства из Фонда за капитална улагања. Председник кањишке општине Михаљ Њилаш и председник Месне заједнице Ором Роберт Леко пресецањем врпце у Улици Миклоша Раднотија предали су на употребу новоизграђене асфалтне путеве у улицама у дужини од једног километра, чија изградња је финансирана у оквиру програма изградње и реконструкције путева који реализују кањишка општина и ме-

Мартонош, Хоргош и Трешњевац и ЈП за уређење насеља општине Кањижа ће средства искористити за постављање двојезичних табли на српском и мађарском језику. Центар за социјални рад Кањиже ће део средстава употрбеити за едукацију запослених за учење мађарског језика који је у службеној употреби, а у Предшколској установи „Наши бисери„ за израду двојезичних уговора и образаца. М. Мр.

Danas U nOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Sce na „Pe ra Do bri no vi}” „Gre ta, stra ni ca 89”„ dra ma (20).

BIOSKOPI Are na: „Kung fu pan da 2 3D” (12), „[trump fo vi” (13.45), „Auto mo bi li „ (13.45), „Xo ni In gli{: po no vo ro |en” (16.10), „Bu di ma lo ja” (15.45) „Tri mu ske ta ra” (17.25), „Pa ra nor mal na ak tiv nost 3” (22.15), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (11.30, 11.45), „Pre o sta lo vre me” (18), „Za ra za” (20.10), „Pa ra da” (12.30, 15, 17.30,19.30 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” 12.10, 14.10, 15.30, 16), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.10), „Ano ni mus” (17.50, 20.15, 22.40), „Pqa~ ka s vr ha” (18.10, 20.20, 22.25), Si ne ma ni ja (14, 16.30, 19, 21.30).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vez po pi smu, pi smo po ve zu”; „[est de ce ni ja od boj ka {kog klu ba u Srem skim Kar lov ci ma” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka”

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mi{a Mije Sobo~an (1951) u 11.15 sati, Radivoj Sava Stani} (1926) u 12, Slavko Mihajla Prekajac (1951) u 12.54, Jugoslav Mila{ina Milenkovi} (1934) u 13.30, Milan Marka Sr|enovi} (1937) u 14.15 i Radivoje Marka Perovi} (1927) u 15 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Spase Du{ana Kolunxija (1935) u 13 sati i Marija Milo{a Kraw~evi} (1931) u 15 sati.

сне заједнице у свим насељима. У Орому је за асфалтирање путева у овој години инвестирано 6,5 милиона динара, а према речима Лекоа

потребно је изградити још два километра асфалтних путева, па ће их имати житељи у свим улицама. Текст и фото: М. Митровић

РАДОВИ У ЧЕТИРИ МОЛСКЕ УЛИЦЕ

Санација водоводне мреже

Подршка двојезичности

КАЊИЖА: Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице АП Војводине је за три установе, три месне заједнице и једно јавно предузеће у општини Кањижа доделио бесповратно 670.000 динара, за шта су покрајински секретар мр Андор Дели, председник кањишке општине Михаљ Њилаш и корисници тих средстава потписали уговоре. Туристичка организација општине Кањижа, месне заједнице

Роберт Леко и Михаљ Њилаш: врпца за нови пут у улици Миклоша Раднотија

Радови ће побољшати квалитет водоснабдевања

TELEfOnI

МОЛ: Општина Ада је започела санацију водоводне мреже у делу насеља Мол, у улицама 8. октобар, Светозара Милетића, Народне револуције и Бранка Радичевића. Укупна вредност овог улагања износи 937.000 динара, а радове изводи ЈКП „Стандард” из Аде. Према речима председника ађанске општине Золтана Билицког и директора ЈКП „Стандард” Милана Попова, који су јуче обишли радове, на овај начин ће се побољшати квалитет

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

водоснабдевања, јер ће пијаћу воду из градског водовода за Аду и Мол добити и преко 50 домаћинстава која су до сада била прикључена на микроводовод на углу улица Народне револуције и 8. октобра. До завршетка предвиђених радова ЈКП „Стандард”, које води бригу о водоснабдевању, привремено ће обезбедити приступ градском водоводу преко постојеће микроводоводне мреже. Текст и фото: М. Митровић

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ФИНИШ РАДОВА НА ПУТУ КИКИНДА-БАШАИД

Про ши рен и сед ми ки ло ме тар КИ КИН ДА: Крајем јуна започета је реконструкција првих шест километара пута КикиндаБашаид. За ову деоницу финасијер радова Јавно предузеће „Путеви Србије” издвојио је 200 милиона динара.

- Извођач радова „Војводина пут” из Зрењанина урадио је више од планираних шест километара проширења, јер је било договорено да ће бити издвојено још новца, који је и стигао ових дана. Јавно предузеће „Путеви Србије” одобрило је посебан налог на још 100 милиона динара каже члан Општинског већа Бранислав Чолак. У наредном, кратком, периоду комплетно ће бити реконструисано седам километара пута које подразумева асфалтирање, постављање банкина и обележава-

Вакцине прво за ризичне групе БЕЧЕЈ: Ових дана је у бечејски Дом здравља стигла количина од 800 доза вакцине за превентивну заштиту од сезонског грипа. Штићеницима Геронтолошког центра намењено је 80 вакцина, а преостала количина житељима највеће потиске општине. Приоритет при вакцинисању, које је бесплатно, имају особе из такозваних ризичних група у које спадају старији од 65 година, деца и старије особе са хроничним обољењима, дијабетичари, плућни и срчани болесници, особе које болују од малигних обољења и запослени у јавним предузећима. Вакцинација Бечејаца обавља се на одељењу Медицине рада Дома здравља Бечеј радним данима од 10 до 12 сати, а у општинским насељима у месним амбулантама.

- У питању је комбинована вакцина која се показала као добра прошле године. Одмах ваља додати да су анализа и контрола ове вакцине урађени на Институту Торлак и ово нема никакве везе са афером око увоза вакцина. Ако, после вакцинисања ризичних група становништва, преостане вакцина, оне ће се давати и другим заинтересованим особама - рекао је директор Дома здравља Бечеј др Синиша Шијачић. За сада, нагласио је Шијачић, још нема случајева сезонског грипа, а појава респираторних инфекција и болести случних грипу није алармантна. В. Ј.

ње. На наредних шест километара, до улаза у насеље Винцаид, до зиме ће бити попуњена ископана проширења. Асфалтирање ове деонице очекује се на пролеће.

- За реконструкцију комплетне деонице која има 18 километара неопходно је 570 милиона динара, према предрачуну Јавног предузећа „Путеви Србије”. Да смо чекали да сакупе сва неопходна средства, па да тек онда започне реконструкција овог пута то би трајало дуго. Стога је и договорено да се уреди шест по шест километара - додаје Чолак. Асфалтирање другог слоја асфалта у току је на деоници од рампе у Кикинди према Башаиду, а сам пут, ширине седам метара, проширен је на седам метара и 70 центиметара. А. Ђ.

ponedeqak14.novembar2011.

11

САНАЦИЈА ДОМА КУЛТУРЕ У ЛУКИЋЕВУ

Најбитније под једним кровом ЛУКИЋЕВО: Заменик градоначелника Зрењанина Горан Каурић посетио је Лукићево где је у току санација крова сеоског Дома културе, у којем су смештене и просторије Месне заједнице. Вредност радова је око девет милиона динара, а средства су обезбеђена из буџета града Зрењанина.

- Дом културе је изграђен 1974. године и практично до сада није било озбиљније реконструкције објекта. Користе га многа месна удружења, а готово све просторије су биле у изузетно лошем стању. Овом реконструкцијом услови за боравак биће далеко бољи. Такође, у склопу овог посла, Лукићево ће добити и апотеку, коју до сада није имало, па ће мештанима бити омогућена квалитетнија медицинска услуга - рекао је Каурић.

Председник Савета Месне заједнице Лукићево Драган Станишић нагласио је да је сеоско руководство од 2005. године чи-

нило напоре да би се дошло до овог решења.

- На згради Дома културе имали смо раван кров који је био

потпуно неуслован за ове прилике. Због пада кровне конструкције Дом практично није био у употреби од 2008. године, а сада ћемо бити у прилици да га поново користимо, али и да заштитимо објекат од даљег пропадања. То је најважнији објекат у селу, јер се у њему налазе Месна заједница и Месна канцеларија, Дом здравља, биоскопска сала, а ускоро ћемо почети и реконструкцију дела где ће бити смештена апотека - казао је Станишић. По његовим речима, другом фазом радова предвиђена је тотална реконструкција објекта што подразумева санацију санитарног чвора, зидова, плафона, прозора, врата, као и водоводне, канализационе и електричне мреже. Ж. Балабан

ЗА ПО СЛЕ НИ У ГРА ФИЧ КОМ ПРЕД У ЗЕ ЋУ НА ЈА ВИ ЛИ ГЕ НЕ РАЛ НИ ШТРАЈК

Рад ни ци бри ну за „Бу дућ ност”

ЗРЕ ЊА НИН: Запослени у зрењанинском графичком предузећу „Будућност” најавили су да ће сутра ступити у генерални штрајк, јер нису успели да ступе у преговоре са послодавцем око исплате заосталих зарада, које нису

добијали од марта. Они захтевају и исплату регреса, топлог оброка и путних трошкова од новембра 2009. године. Председник одбора Синдиката индустријских радника Војводине у „Будућности” Ср ђан Су бић, један од тридесетак прео-

сталих радника у овом предузећу, вели да већ дуго на посао долази стопирајући на путу, а последњу плату од двадесетак хиљада динара примио је зимус.

- Све радне задатке запослени извршавају уредно и на време, али

плату не добијају. Ретко успевамо да се сретнемо са директором који на посао долази из Новог Сада каже Субић. Штампарија која је годинама била понос Зрењанина и пословала у систему ИПК „Серво Михаљ”

у приватизацији је изгубила углед, а радници страхују да нема изгледа да ће га икада више повратити.

- Уместо дијалога, послодавац нам само поручује да слободно можемо да узмемо радну књижицу и напустимо фирму. Након оснивања Синдиката индустријских радника Војводине у фирми, направљена је „црна листа” радника који су се учланили. Неки су пребачени на друга, лошија радна места, а неколико колега добило је упозорење пред отказ уговора о раду - тврди Субић. По његовим речима, у „Будућности” се већ дуже време налазе инспектори рада и стално пишу решења о утврђеним неправилностима и подносе прекршајне пријаве. Субић каже да је најзанимљивије од свега што послодавац уредно плаћа казне, али не и зараде запосленима. Штавише, уплаћује им и порезе и доприносе. Пословодство „Будућности” до сада се није огласило у јавности по питању најављеног генералног штрајка и тврдњи синдикалаца о стању у предузећу. Ж. Ба ла бан

ИНФОРМАЦИОНА ТЕХНОЛОГИЈА У ВРШАЧКОМ ДОМУ ЗДРАВЉА

Електронски картони од јануара ВРШАЦ: Руководство Дома здравља у сарадњи са ресорним министарством реализовало је у Вршцу амбициозан пројекат „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу – ДИЛС” којим се стварају услови за свеобухватну здравствену евиденцију података сваког житеља ове општине. Државни секретар у Министарству здравља др Периша Симоновић истакао је значај овог посла и оценио да вршачПодмлађен кадар шидских давалаца ка здравствена установа спада РЕДОВНА АКЦИЈА ШИДСКОГ ЦРВЕНОГ КРСТА у ред оних које су предњачиле и међу првима у Србији успешно завшиле пројекат ДИЛС. Кад буде завршен јединствен систем ће обухватити 1766 здравствених пунктова, што ШИД: Прошлог петка одржана нам је стручни сарадник Милан Бадомова здравља, сеоских амбује акција добровољног давања крви бић. ланти и других установа из Председник комисије ове акције у Шиду. Представници Завода за примарне заштите, те апотетрансфузију крви из Сремске Ми- Слободан Бућко каже да је измекарских установа. тровице прегледали су 89 људи њена пракса да после акције сваки Крајни циљ је електронски вољних да дају крв, од којих је 69 у давалац добије сендвич и чашу создравствени картон који ће томе и успело. Међу њима је било и ка. Овај пут подељени су пакетићи представљати најсавременији четворо нових давалаца. И међу са лекарски прописаном храном коначин у пружању квалитетних двадесетак одбијених било је мла- ја је понуђена даваоцима. здравствених услуга како у Током године Шиђани имају видих који су први пут дошли да дају локалу тако и у врхунским ше оваквих редовних акција и две крв. здравственим установама Ср- Ово је седма акција у којој до- акције за омладину. Међу младима бије. бровољни даваоци крви из наших увек има нових давалаца, оних који То ће смањити гужве у амместа учествују. Показало се кроз долазе први пут, да се придруже булантама, омогућити елекдосадашње акције да након прегле- старијим колегама. Тако се подмлатронско заказивање прегледа, да лекара око 20 одсто људи вољ- ђује кадар добровољних давалаца у установе ће се ослободити них да дају крв из неког оправданог општини која осим централног месилних писанија и других разлога тог дана то не може учини- ста обухвата још 18 села. препрека из свакодневне Д. С. праксе. ти. Тако је било и овог пута - рекао

Важно је да има нових давалаца

Директорка Дома здравља у Вршцу др Родика Петку рекла је да систем обухвата 21 сеоску амбуланту, три пункта у граду и у потпуности покрива велику територију општине. Створени су услови да 271 радник успешно пружа здравствене услуге за укупно 52 хиљаде становника, омогућен је брз приступ свим подацима о здрављу пацијента, а ових дана је у току стручна обука свих учесника у руковању новом технологијом. Све ово, нагласила је Петку, иде у прилог нашим пацијентима, јер се квалитет здравствене заштите и лечење могу пружити само на основу свеобухватне слике њиховог здравственог стања, што се овим пројектом и добија. Како је рекла кординарка пројекта Нада Теодосијевић, у овај пројекат је уложено 41 хиљада евра, уграђена су 33 персонална рачунара, 17 штампача, два најсавременија сервера, 14 бар-код читача и 20 читача картица, а лекари ће почети да га примењују од јануара. Сви подаци из тог картона биће доступни само онима који су директно укључени у лечење грађана, па ни медицинске сестре неће имати приступ без налога лекара. Р. Јовановић

НОВЦЕМ ИЗ БУЏЕТА СОМБОРА ЗАПОСЛЕНИ ПРОФЕСОРИ

Настава физичког за предшколце СОМБОР: Пет професора физичког васпитања и Александра Перовић, директорка Предшколске установе „Вера Гуцуња”, јуче је у Скупштини града Сомбора потписало уговоре о ангажовању младих просветних радника на пословима стручног сарадника - педагога за физичко васпитање. Професори физичког васпитања ће бити ангажовани на рок од годину дана, уз могућност да, после добијања сертификата, заснују и стални радни однос. Потписивању уговора, омогућеног ребалансом овогодишњег градског буџета, присуствовао је и градоначелник Сомбора Немања Делић, који је честитао просветарима изабраним кроз конкурсом који је спровела сомборска Предшколска установа. На пословима стручних сарадника,

педагога за физичко васпитање, ангажовани су: Тамара Бањанин, Синиша Лазић, Дејан Зекић, Војислав Дубравац и Дарко Бауер.

- У животу младог човека важни датуми су они везани за дипломирање, односно завршетак школовања и заснивање радног односа. Локална самоуправа је о томе много водила рачуна и одлучила да овим кадроовима омогући да помогну малишанима у Предшколској установи, који ће њиховим ангажовањем много добити - казао је Делић. Директорка ПУ Александра Перовић, нагласила је да ће ангажман младих професора представљати најбољу превенцију у третману све израженијих деформитета кичменог стуба код најмлађих Сомбораца и Сомборки. М. Миљеновић

Пријем студената у Скупштини општине Ириг

Подршка за десет иришких студената

ИРИГ: Најбољих десет студената са територије општине Ириг добили су и ове године финансијску помоћ - по 20 хиљада динара. Тим поводом уприличен је пријем код председника општине Владимира Патровића и његовог заменика Зорана Кнежевића.

- Настављамо сарадњу са најбољим студентима желећи да наградимо њихов рад и труд и да им покажемо да су нам важни. План нам је да најбољим студентима обезбедимо да заврше и приправнички стаж овде, а све са циљем да млади стручњаци остану у свом родном месту - казао је Петровић. Помоћ је додељена на основу конкурса, а најбољих десет који су и добили новчана средства су Милена Јоцић, Бојан Стојковић, Срђан Радуловић, Јелена Пан-

тић Тамара Јањић и Игор Хорват из Ирига, Наташа Томић, Јелена Трбош Милица Котур и Драгица Кривокућа из Врдника. Ј. А.

vojvodina

ponedeqak14.novembar2011.

ПОЗНАТИ СЛИКАРИ И ВАЈАРИ У БАЊИ ЈУНАКОВИЋ

Миленијумски легат АПАТИН: У простору бање Јунаковић отворена је изложба радова 15 уметника који су протекле седмице учествовали у Ликовној колинији „Миленијумуметници граду Апатину”.

- Значајна уметничка дела настала на овој колонији предста-

тиоцима овог лепог града - рекао је Никола Вукосављевић, академски вајар који је за време колоније израдио бисту Николе Тесле.

- Не знам по који пут у овим просторима настају дела уметника различитих генерација и

Никола Вукосављевић са бистом Николе Тесле, израђеном на апатинској колонији

вљаће трајан легат града Апатина и биће доступна широком аудиторијуму и многобројним посе-

естетских опредељења, али из године у годину дела која овде настају су све значајнија и озбиљ-

нија. Иако је реч о колонији Миленијум - Апатин веома ме је обрадовало да то није значило да нам се ограничава избор тема, да наши радови нису строго ограничени на Апатин. Поред осталог и то је био разлог што су створена дела изузетног нивоа - рекао је Здравко Мандић, учесник колоније. Отварању изложбе присуствовао је велики број љубитеља уметности, а председник општине Апатин др Живорад Смиљанић нагласио је да ће новонастали радови красити и здање Скупштине општине и остати генерацијама које долазе. У ликовној колонији „Миленијум-Апатин” учествовали су Радуле Бошковић, Драган и Тања Вишекруна из Новог Сада, академски вајар из Београда Никола Вукосављевић, Пал Дечов из Опова, Дарко Јовановић из Осијека, Зоран Круљ и Јанош Месарош из Београда, Здравко Мандић из Новог Сада, Дејан Миливојевић из Јагодине, Невена Радојчић из Београда, Станко Родић из Новог Сада, Томислав Сухецки из Вршца, Зорка Церовић из Београда и Шандор Шлајф из Ветерника. Колонију је организовала Скупштина општине Апатин уз суорганизаторе Бранку и Милоша Мандића. Ј. П.

ПАСТИРСКИ ДАН У МУЖЉИ

Публику одушевили словеначки бичеви

МУЖЉА: Минуле суботе у Мужљи, зрењанинском приградском насељу, одржан је шести по реду „Пастирски дан”. Манифестацији коју организује месно Удружење кувара аматера и неговалаца традиције, присуствовало је неколико стотина гледалаца. Ове године приредба је имала међународни карактер, јер су међу учесницима су били и неговаоци традиције из Словеније и Украјине. Манифестацију је отворио најстарији бичевалац из Мужље Иштван Мари, а овом приликом одржано је и традиционално такмичење у кувању овчијег паприкаша. Изабрани су и најбоља домаћа ракија и колач, а најатрактивнији догађај, по обичају, било је надметање у вештини руковања бичем. Публику су посебно одушевили гости из Птуја, који су приказали огромне бичеве са којима су некада чували винограде од нежељених посетилаца. У културно-уметничком програму наступили су фолклорни ансамбли из околине, а манифестација се завршила традиционалним пастирским балом. Циљ манифестације је очување традиције чувања стоке. О томе бригу нарочито воде Мужљанци, јер се на мужљански рит, сваког дана, све до новембра, на испашу истера око 350 крава. Ж. Б.

Иштван Мари, најстарији учесник

Вештина руковања мачем

Тепих у свим бојама јесени БЕЧЕЈ: Крајем маја и почетком јуна Улицом Герберових шири се опојни мирис липовог дрвореда, током лета бујају зелени травњаци у липовом ладу, а сада је прострт тепих у свим бојама јесени, исткан од лишћа вишедеценијских стабала. Призор за истинско уживање и шетњу. Тако кошава, колико год да нам је непријатна ових дана, није успела да наружи једну од најлепших бечејских улица. В. Ј.

c m y

12

dnevnik

crna hronika

dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

13

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U VR [CU

Tro je po gi nu lo, pe to ro po vre |e no u di rekt nom su da ru

NA SIL NI [TVO U CR VEN KI

Sta rac bru tal no pre tu ~en An dri ja Jo va no vi} Ka jo (1927) pro na |en je ju ~e u be sve snom sta wu u svo joj ku }i u Uli ci Sa ve Ko va ~e vi }a 109 u Cr ven ki. Ne sre} ni sta rac pro na |en je nag i ve zan, dok su u ku }i u ko joj sta nu je sam bi li vid ni zna ko vi pre me ta ~i ne {to uka zu je da je bio `r tva pro val ni ka ko ji su ve ro vat no tra `i li ne ke dra go ce no sti. Jo va no vi} je pri mqen ju ~e u Op {tu bol ni cu u Vr ba su, gde su nam re kli da je u tre nut ku pri je ma bio `i vot no ugro `en.

- Pa ci jent je pri mqen u sta wu {o ka s vi dqi vim zna ko vi ma hi per ter mi je od no sno pro mr zlog sta wa. Na la zi se na ode qe wu In ten ziv ne ne ge i ne ko li ko pu ta je otvo rio o~i. Rend gen ski snim ci su po ka za li da ne ma pre lo ma, ali pa ci jent ima vi dqi ve ogu qo ti ne po lak to vi ma i ko le ni ma – re ~e no nam je si no} u vr ba skoj bol ni ci.

Ne sre} ni sta rac je pro na |en ju ~e u to ku da na, ali jo{ uvek ni je po zna to da li se in ci dent do go dio

u no }i iz me |u pet ka i su bo te ili su bo te i ne de qe. U Po li cij skoj upra vi Som bor nam je po tvr |e no da je Jo va no vi} bru tal no pre tu ~en, ali, ka ko su re kli, u ci qu is tra ge ne mo gu da da ju vi {e in for ma ci ja.

Pre ma re ~i ma kom {i ja ne sret nog star ca, pro va le u wi ho vom kra ju uop {te ni su ret kost.

- Ka jo `i vi sam, od ka da mu je pre ne ko li ko go di na umr la `e na.

Ima dve }er ke ko je `i ve u Cr ven ki i ko je ga re dov no po se }u ju. Ni je bo le stan i po kre tan je, ba{ u pe tak po pod ne sam ga vi de la kad je ~i stio li {}e is pred svo je ku }e – pri ~a jed na od kom {i ni ca Jo va no vi }a.

Cr ven ~a ni ka `u da ne zna ju za {to je ba{ Jo va no vi} bio `r tva pro va le, s ob zi rom na to da je skrom no `i veo, ali, do da ju oni, iz gle da da pro val ni ci u po sled we vre me ne bi ra ju `r tve ko je }e na pa sti.

M. Ke ko vi}

IN CI DENT BEZ PO SLE DI CA, IZ ME \U BE ^E JA I BA^ KOG GRA DI [TA

To ne {e }er ne re pe is tre se ne na put Te {ki ka mion s pri ko li com, re gi star skih ozna ka Iva wi ce, pro suo je u su bo tu oko 18 sa ti ne ko li ko to na {e }er ne re pe na pu tu Be ~ej – Ba~ ko Gra di {te.

Do ne pla ni ra nog is to va ra slat kog ko re na do {lo je ili zbog do tra ja le pri ko li ce ili ne pa `we vo za ~a ka mi o na ko jem je, ka ko se ne zva ni~ no sa zna je, sa o bra }aj na po li ci ja ne po sred no pre to ga na pi sa la dve pre kr {aj ne pri ja ve – za vo `wu po gra du i po red ja sne za bra ne kao i za ne pro pi sno

od si li ne uda ra uda rio je u ku }u i za pa lio se. Sre }om, oni ko ji su bi li u autu su pre to ga su iza {li, pa je iz beg nu ta jo{ ve }a

“kor se“ i ta ko iz vu kli te la po stra da lih.

De `ur ni is tra `ni su di ja Ve sna Iv ko vi}-Bo bi} ka `e da jo{

se iz ja ve ak te ra ne po kla pa ju. Bi }e bi ti uze ti uzor ci iz kr vi i mo kra }e vo za ~a „kor se“, dok zbog po `a ra ni je mo gu }e ura di ti teh -

ni je po znat kri vac za ovu tra ge di ju, jer su is tra `ne rad we u to ku.

- Jo{ ni smo utvr di li ko je upra vqao autom „po lo“, jer nam

ni~ ki pre gled auto mo bi la „po lo“ - is ti ~e su di ja Ve sna Iv ko vi}-Bo bi}.

R. Jo va no vi}

Osta ci auto mo bi la po sle ude sa

tra ge di ja. In ter ven ci jom va tro ga sa ca uga {en je po `ar na „po lu“, a za tim su pri pad ni ci spa si la~ ke eki pe ise kli krov „

„DNEVNIKOVA” TEMA FAL SI FI KA TI U SR BI JI: OD PO ^ET KA GO DI NE ZA PLE WE NO OKO 4.000 LA @NIH NOV ^A NI CA

Hi qa dar ke i pet sto di nar ke naj vi {e se {tan cu ju Ubr zo na kon hap {e wa {e sto ri ce oosum wi ~e nih za se ri ju pqa~ ki na pod ru~ ju No vog Sa da istog da na, u pro te kli pe tak, u sklo pu ak ci je, po li ci ja je ot kri la u Uli ci ca ra Du {a na {tam pa ri ju s kom plet nom apa ra tu rom, {tam pa ~i ma i bo ja ma za ko je se sum wa da su ko ri sti li za pro iz vod wu fal si fi ko va nih

i do de set od sto u pro me tu. Za do lar je ovaj pro ce nat po po je di nim pro ce na ma i ve }i po ne kad.

La `ne nov ~a ni ce se re dov no iz da va ja ju i uni {ta va ju, ali fal si fi ka to ri ih stal no uba cu ju na no vo.

Pra ma za ko nu, sva ki gra |a nin bi tre bao da pri ja vi kri vi~ no de lo ko je se go ni po slu `be noj

Pre ma we nim re ~i ma pro {le i ove go di ne na pod ru~ ju Ju `no ba~ kog okru ga u fal si fi ko va nim evri ma pred wa ~e apo e ni od 100, ali ove go di ne ni je ih za te ~e no pu no, do sa da {est. Trend je da su pro tu ra ju nov ~a ni ce od 500 do 1.000 di na ra. Pro tu ra ju se ta mo gde je ve li ka fre kven ci ja qu di: pi ja ca, pe ka re, ben zin ske

du `no sti, pa se to od no si i na fal si fi ko va we. Po li ci ja iz da je po tvr de za pri vre me no od u zet ta kav no vac, a on se do sta va qa u Na rod nu ban ku Sr bi je, je di noj ovla {}e noj za eks per ti zu ko ja }e utvr di ti da li je se ra di o fal si fi ka tu.

- De {a va se da apa ra ti za pre po zna va wa fal si fi ka ta u me wa~ ni cu ot kri ju la `nu nov ~a ni cu, a da na knad no ban ka utvr di da se ra di o is prav noj. Evri ni su ak tu el ni kao pro te klih go di na, a uglav nom se pro tu ra ju di na ri i to ve }im de lom hi qa dar ke a pra te ih ove go di ne go to vo upo la pet sto di nar ke. Ve li ki broj ta kvih nov ~a ni ca pro na |u se pri li kom pre da je dnev nog pa za ra u ban ku u sve `we vi ma nov ca. Qu di uglav nom ne zna ju ka ko su se fal si fi ka ti na {li kod wih i ret ki su slu ~a je vi da ne ko opi {e oso bu od ko je je do bi la ne is pra van no vac. Obi~ no je pro tu ri lo no va~ ni cu NN li ce i to ne ko ko je od go va ra opi su mno {ta va qu di. Iz gle da da gra |a ni ne ma ju obi ~aj da pro ve ra va ju ku sur, ve} ga di rekt no str pa ju u xep ili nov ~a nik, a fal si fi ka te ni je te {ko ot kri ti - ka `e za „Dnev nik” in spek tor od se ka za su zbi ja we pri vred nog kri mi na la u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Ve ra Ni ko li}.

pum pe, rad we i po qo pri vred ni ci su na me ti ka da pro da ju ve }e ko li ~i ne ro be Ret ko se uva li

no {e we ve li ke ko li ~i ne {e }er ne re pe, ja vi la je Ra dio-te le vi zi ja Voj vo di ne.

Vo za~ ka mio je, ka ko iz ve {ta va RTV, me |u tim, na sta vio put ba{ kao {to ni je stao ni ka da je {e }er na re pa pro sto po ku qa la iz pri ko li ce ve} je to u~i nio tek na kon ne ko li ko sto ti na me ta ra. Na sre }u, ni ko ni je stra dao u ovom neo bi~ nom ude su u ko jem su hit no re a go va li i sa o bra }aj ni po li caj ci ali i va tro ga sci ko ji su spra li re pu sa pu ta po sle ~e ga je sa o bra }aj nor ma li zo van.

DRA MA OSNO VA CA PLA NI NAR SKE SEK CI JE IZ LA ZA REV CA

Sa Ov ~ar pla ni ne spa se no 100 |a ka

Oko sto ti nu osno va ca iz pla ni nar skih sek ci ja dve osnov ne {ko le iz La za rev ca i wi ho vi na stav ni ci prek si no} su za lu ta li u {u mi na pla ni ni Ov ~ar, oda kle su bez bed no eva ku i sa ni tek ka da je uve li ko pao mrak.

Glav ni ~u var za {ti }e nog pri rod nog pod ru~ ja Ov ~ar sko-ka blar ska kli su ra Go ran Ni ko li} re kao je ju ~e Ta nju gu da je prek si no} oko 18 sa ti od ~u va ra Mi ro sla va Bo jo vi }a do bio oba ve {te we da se u use ku-si pa ru na oko 200 me ta ra iz nad ma gi stral nog pu ta ~u je `a mor de ce i vi di sve tlu ca we ba te rij skih lam pi, po ~e mu je za kqu ~io da su se iz gu bi li u pla ni ni. Usko ro su iz za lu ta le gru pe i sa mi za tra `i li po mo}, pa je od mah for mi ra na eki pa pla ni na ra, ko ja je kre nu la pre ma use ku.

- Zbog opa sno sti od od ro na obra zo van je la nac spa si la ca, ko ji su go to vo iz ru ke u ru ku pre u zi ma li i spu {ta li u pod no` je mla de pla ni na re i wi ho ve na stav ni ke - ka zao je Ni ko li}.

Di rek tor Osnov ne {ko le „Du le Ka ra kla ji}” iz La za rev ca Mi ro slav Da vi do vi} ju ~e je u iz ja vi Ta nju gu ob ja snio da je na

Tri oso be su po gi nu le a pet ih je lak {e po vre |e no u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la u Vr {cu o ko tri sa ta u no }i iz me |u su bo te i ne de qe. U di rekt nom su da ru na uglu uli ca Iva na Mi lu ti no vi }a i Srem ske na li cu me sta po gi nu lu su su pru `ni ci S. M. (75) i Q. M. (70) i wi ho va sa put ni ca V. C. (58), dok je wen su prug C. S (62) s te {kim po vre da ma re bra i unu tra {wim kr va re wem pre ba ~en u br {a~ ku bol ni cu.

U dru gom auto mo bi lu je bi lo pe to ro mla dih Vr {~a na, sta ro sti od 16 do 22 go di ne. Dvo je od wih je pro {lo s po vre da ma gla ve i na la ze se u bol ni ci, a ma lo let na de voj ~i ca je po vre di la ru ku, dok su osta li za do bi li lak {e te le sne po vre de.

Ne zva ni~ no se sa zna je da su se po gi nu li Vr {~a ni vra }a li sa svad be i kre ta li se Srem skom pre ma Bre gu i ta da se su da ri li s auto mo bi lom ko ji je i{ao po pre~ nom Uli com Iva na Mi lu ti no vi }a. Po sle di rekt nog su da ra wi hov „opel kor sa“ je uda rio i iz va lio ban de ru i pot pu no se smr skao. Dru gi auto mo bil „po lo“, ko ji je u~e stvo vao u su da ru,

pla ni na re wu bi lo 46 u~e ni ka iz te {ko le i 50-ak |a ka iz {ko le „Mi haj lo Mla de no vi}” iz Du do vi ce kod La za rev ca. Po red wih, bi li su i na stav ni ci, ~la no vi Pla ni nar skog dru {tva „Vis” iz La za rev ca, Pla ni nar skog dru {tva „Ka blar” iz ^a~ ka, a u {u mu su se upu ti li oko 17 sa ti.

Ka ko je ka zao Da vi do vi}, s pu ta su skre nu li ka da je ~lan „Ka bla ra” slu ~aj no po gre {io put i od veo ih u deo sta ze ko ja je str ma pa su iz bez bed no snih raz lo ga od lu ~i li da po zo vu po mo}, ka ko de cu ne bi iz la ga li ri zi ci ma.

- Ni smo za lu ta li i mo gli smo da se vra ti mo, ali je mrak uve li ko pao, a sta za je bi la str ma pa smo od lu ~i li da bi za de cu naj be zbed ni je bi lo da po zo ve mo po mo} ko ja je sti gla oko 21 sat i po sle to ga smo kre nu li na zad za La za re vac - ka zao je di rek tor {ko le.

Me |u u~e ni ci ma ni je bi lo pa ni ke, kao je Da vi do vi} do da ju }i da su u po mo} pri te kli pla ni na ri dru {tva „Ka blar”, pri pad ni ci po li ci je i va tro ga sci.

Ak ci ja eva ku a ci je je, ka ko ka `e, pro te kla u naj bo qem re du i bez pro ble ma.

Kri vo tvo re na nov ~a ni ca

nov ~a ni ca. U toj ra di o ni ci {tan co va le su se la `ne nov ~a ni ce od hi qa du di na ra.

Ne le gal na {tam pa ri ja za hi qa dar ke pro na |e na je i pre oko dve oko dve go di ne u [ap cu.

Pri li kom li {e wa slo bo de iz gred ni ka, pre sve ga onih ko ji pe te qa ju s dro gom, ni je neo bi~ no da se pro na |u la `wa ci. Ta ko je pro te kle sed mi ce, dva da na pre po me nu te ak ci je, pri hap {e wu dvo je No vo sa |a na pod sum wom da su sta vqa li u pro met nar ko ti ke, pri pre tre su sta na, uz oko 40 gra ma he ro i na, za te ~e no i vi {e la `nih nov ~a ni ca od po 20 evra.

U Sr bi ji je od po ~et ka go di ne za ple we no iz me |u 3.700 i 4.000 la `nih nov ~a ni ca, od to ga naj vi {e onih od 500 di na ra, sa mo ne {to ma we hi qa dar ki, dok je onih od 5.000 tek 72 ko ma da. Kod evra ube dqi vo pred wa ~e fal si fi ka ti u apo e ni ma od 50, a kod ame ri~ kog do la ra od 100.

U ju `noj Ba~ koj ove go di ne do pro {log pet ka, za ple we no je 110 la `nih nov ~a ni ca, 80.500 di na ra, 910 evra i 100 ame ri~ kih do la ra. Ove broj ke mo gu za ~as da se zna ~aj no iz me ne, do voq na je sa mo je dan uspe {na ak ci ja za to.

One se obi~ no pri pre ma ju du go.

Ne ke pre po stav ke go vo re da su stal no u op ti ca ju la `ne no va ~a ni ce, a da ne kad mo `e da ih ima

ve. Va qa na po me nu ti da nov ~a ni ce ma we vred no sti lak {e pro la ze. Ove go di ne ni je bi lo fal sfi ko va nih nov ~a ni ca od 5.000 di na ra. One pri vla ~e pa `wu i ne vi |a ju se ta ko ~e sto, dok pa pir na od 500 di na ra }e pro }i pu no lak {e i bez kon tro le - na vo di Ni ko li }e va.

Pro tu ra wem nov ~a ni ca se ba ve naj ~e {~e di le ri nar ko ti ka, pre va ran ti i so ci jal no ose tqi va gru pa ko ja ima ve o ma raz ra |e nu {e mu za ove mu} ke. Ra ni je je do sta ova kvih nov~ na i ca do la zi lo iz ino stran stva iz {tam pa ri ja u Bu gar skoj , Ru mu ni ji, Al ba ni ji i Bo sni, ali sa da ih ima i u Sr bi ji. U tom po slu po sto je ni voi od pro iz vo |a ~a, pro da va ca na ve li ko, di stri bu te ra pa do onih na po sled wih ko ji uva qu ju la `wa ke. Ka ko se pro la ze ni voi ta ko se ce na nov ca po ve }a va. Na iz vo ru, ka da se pro iz ve de, fal si fi kat ne ko {ta vi {e od dva de se tak od sto od vred no sti is prav nog apo e na.

Je dan [ap ~a nin je us peo da pre va ri de se ti ne sta ri jih No vo sa |a na s iz ra zi to lo {e ura |e nim fal si fi ka ti ma ko je iz gle da ju ta ko da je te {ko po ve ro va ti da ih je ne ko po nu dio, a po na ro ~i to pri mio. Okri vqe ni se te -

Ka ko pre po zna ti la `ne di na re Bo ja la `nih di na ra se uvek raz li ku je od ori gi na la. Fal si fi ka ti su ble |i ili s uo~ qi vo dre ~a vi jih ni jan si. „@i vah ni je su ne go {to tre ba”.

Kva li tet pa pi ra je mo `da od pre sud nog zna ~a ja. Fal si fi ko va ne hi qa dar ke su su vi {e glat ke i kru te. Vo de ni `ig do do sa da ni je uspe {no pre ko pi ran, a i ver ti kal na nit po sre di ni nov ~a ni ce fal si fi ka to ri ni su us pe li da pro vu ku, pa se ne mo `e za ka ~i ti nok tom ve} je na tom me stu fo to ko pi ja.

Ho lo gram ume sto da se pre si ja va je obi~ no si ve mat bo je, ob ja {wa va na {a sa go vor ni ca u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Ve ra Ni ko li}. Ona na vo di da bi gra |a ni ko ji do |u u po sed fal si fi ko va ne nov ~a ni ce tre ba lo da pre da ju uz po tvr du u naj bli `oj po li cij skoj sta ni ci, gde se sa ~i ni ti slu `be na be le {ka o to me.

Oni ko ji to u~i ne, ne tre ba da se pla {e kri vi~ nog pro go na, dok ooso be ko ji su sve sne to ga da ima ju la `nu nov ~a niv cu, bez ob zi ra o ko jem apo e nu je re~, po ku {a va ju da je sta ve u pro met ~i ne kri vi~ no de lo, na po mi we Ni ko li }e va. vi {e nov ~a ni ca, ali u tim slu ~a je vi ma se stva ra at mos fe ra hit no sti i br zi ne i to u ve ~er wim ~a so vi ma, su mra ku. Obi~ no se pre da ju jed na po jed na.

- Ne ma pra vi la, fal sfi ka ti mo gu da se po ja ve sa istim se ri ja ma, ali i raz li ~i tim. Pre ne ko li ko go di na, na {a po li ci ja je za ple ni la 23.000 do la ra, svi su ima li iden ti~ ne se rij ske bro je -

re ti je pre da vao „pre kre ~e ne” nov ~a ni ce da bi vra tio na vod ni dug bli `wi ma tih qu di, ali pri to me on je ko ba ja gi je imao sa mo ta kvu krup nu nov ~a ni cu ko ja bi tre ba lo da pred sta vqa 500 evra, dok su mu oni vra }a li ku sur u pra vim de vi za ma. Ina ~e, iz oko li ne [ap ca do la ze ne ret ko fal si fi ka ti, ka `u u po li ci ji.

M. Vu ja ~i}

RePORTA@e

ponedeqak14.novembar2011.

dnevnik

c m y

14

RUSKE AKADEMcE OD SIBIRA DO URALA [QIVOVIcA PRIVUKLA STUDIRAWU SRPSKE KUhIWE

Pucaju kosti kad ba}u{ke stegnu tu den ti Alek san dar Vi no gra dov, iz si bir skog gra da We `ne var tov ksa, Zem fi ra Za ma lu ti do va Ster li ta ma ka sa Ura lu, pr vi ru ski aka dem ci ko ji su upi sa li na be o grad skoj Vi {oj ho te li jer skoj {ko li od sek ga stro no mi ja, od po ~et ka stu di ja. ve} tre }u go di nu su ne raz dvoj ni sa Apa tin cem Ar se ni je Kne `e vi}.

Bi lo je sa svim pod ra zu mqi vo da im de bi tan ski pro vod van pre sto ni ce bu de ba{ u we go vom za vi ~a ju.

S

mi li po vra tak u Be o grad. Na rav no, na sla sno i ma sno ni je se te {ko na vi }i.

- Pri li kom pr vog su sre ta Alek san dar mi je ta ko sna `no steg nuo ru ku da sam mi slio ka ko }e mi ko sti po lo mi ti. Nzle te lo mi je ’ola di bra te’, na {ta se on na sme jao, iako ta da ni je znao ni jed nu srp sku re~ - pri se }a se upo zna va wa za pam }e we Ar se ni je, ko ji tan de mu iz Ru si je po ma `e u sa vla da va wu srp skog, on od wih u~i ru ski, a za jed no

Ne ma Si bir re ku kao {to je Du nav

Slo bod ne da ne pro vo de pe ca ju }i na Du na va, ulov je pot pu no ne bi tan jer se na tr pe zi fa mi li je Kne `e vi} kao vo zo vi sme wu ju do ma }i spe ci ja li te ti, po put pat ke sa pre li vom od {qi va, me sni ro lat, bo san ski lo nac i ne iz o stav ni ri bqi pa pri ka{ sa do ma }im re ze na ci ma, pa se go sti ma i ne

pri pre ma ju je la na tak mi ~e wi ma u ze mqi i ino stran stvu.

Alek san dar je me |u naj bo qim ku li na ri ma tre }e go di ne stu di ja i na Svet skom tak mi ~e wu ku va ra u Tur skoj, gde je i{ao sa mo stal no, osvo jio je bron za nu me da qu, a u Gr~ koj sa eki pom {ko li je do neo zla to.

– U Zem fi ri nom rod nom gra du na Ura lu ona i ja smo svo je vre me no ra di li u re sto ra nu „Ka du {ka“, ~i ji je {ef ku hi we bio Be o gra |a nin Zo ran Veq ko vi}. Obo je smo pre ko we ga za vo le li srp sku ku hi wu, po seb no sve vr ste je la od pa pri ke. Na kon to ga smo se ob u ~a va li po mno gim na ci o nal nim re sto ra ni ma u ve li kim gra do vi ma Ru si je, ~ak i jed nom ja pan skom, ali na kra ju od lu ~i li da stu di ra mo u Sr bi ji, jer nas je ta ku hi wa naj vi {e odu {e vi la. Kao i {qi vo vi ca pri ~a Alek san dar, ko ji ras pust ko ri sti da stek ne {to vi {e ku li nar skog is ku stva a go sto va we na po zna tom spla vu „@a ba ri“ omo gu }io mu je li~ no pred sed nik {e fo va ku hi wa Sr bi je Uro{ Uro {e vi}.

Zem fi ra je odu {e vqe na i {to je „{i ro ke slo ven ske du {e„ na {la ta ko da le ko od ku }e.

-Po sve ti li smo se stu di ju a na prak su ide mo u be o grad ske elit ne re sto ra ni ma. U Ru si ju }e mo tek kad za vr {i mo do plo mi ra mo. Ovaj iz let u Apa tin nam je pr va pri vat na po se ta jed noj srp skoj po ro di ci, a Kne `e vi }i su nas pri mi li u svoj dom kao svo ju de cu - ka `e Zem fi ra, ko ju pri ja te qi od mi qa zo vu Zaj ca (zec na ru skom) i ob ja {wa va ju }i da je srp ski bo qe svla da la od Alek san dra, jer po ti ~e iz bi lin gval ne ta tar ske po ro di ce, gde se osim ru skog go vo ri ta tar ski je zik.

Do ma }in Ar se ni je, ina ~e vi {e stru ki pr vak dr `a ve u ski-xe tu i

PRE^ANSKA LEKSIKA

K

ad ti noga zebe, ti navuci zepe – probale su bri`ne majke (~e{}e bake) da pesmicom podsete decu kako zepa glavu ~uva. Mada ni {ubaru ne treba zaboraviti. Zepe su ne{to izme|u ~arape i cipele. Mogu se nositi na bosu nogu kao i ~arapa, ali biti i laka obu}a. Ali samo za suvo i ~isto.

Kako se uslovno mogla shvatiti soba u ku}i nabija~i, a zimi. Dakle, dosta topla tamo kod pe}ke (paorske), ali i sa zemqanim podom koji vu~e toplotu iz nogu ~ak i preko krpare. Onim namazanim `utom zemqom, a ne patosanim daskama, {to je bio ba{ redak. Moglo se u zepama istr~ati i u gonk, ali samo ako je dr`an ba{ u suvom i ~istom jer tamo zna da bude i grudva blata, list sa cve}a, kakvo perce, mo`da ~ak i komadi} balege zaostao od neke klompe koja nije skinuta pre kratkog upada doma}ina po neku alatku. I ode wena udobnost i sigurnost {etwe po velikoj sobi. Dobro, bilo je i zepa za izlazak ~ak i u avliju, na {or. Te su bile potkrpqene, potkovane na tabanima starim {e{irom, neke ~ak i ko`om ise~enom od stare torbe, ~ak i damske dobijene od bogate ro|ake iz varo{i, a demodirane. U takvim zepama se moglo ~ak i na pijacu, ako je vreme ba{ lepo, suvo a sokak patosan, `utom ili obi~nom cigqom.

Zepa je bila omiqena iz vi{e razloga i sigurno je da nikada ne}e biti zaboravqena i sasvim skrajnuta. Spada u one stvari koje seqani, a naro~ito sala{ari, izuzetno cene jer se mogu na~initi “tu kod nas”. Nisu kupovne. Dakle, jeftine su. Skoro zabadava. Ve{te `enske (nekad i mu{ke) ruke mogu za jednu no} napraviti zepe.

Heklicom od vune. Nove ili stare.

One od oparanog {trikova, yempera, ~ak i od starih vunenih ~arapa kojima su propali dowi delovi ali su sare jo{ jake. Po~ne se od prstiju i jednog ~vora, pa se hvataju o~ice ukrug, nahekla prvo deo {to pokriva prste i ris, onda se nani`e lanac dovoqno dug da obuhvati petu, a potom ispuni i deo budu}eg |ona. Na kraju se ja~om vunom, ili duplim vezom, op{ije otvoreni deo zepe da boqe dr`i, da ne spada.

Dok ispri~a{ kako se zepa hekla, ona ve} gotova! Istina, zepa je ipak nekako de~ja i `enska obu}a. Naro~ito su slatke zepe za bebe. I svrsishodne.

Bebe jo{ ne hodaju, ne moraju da paze kuda gaze, a zepe im ~uvaju nogice. Babe, strine, tetke, pa i starije sestre, u`ivaju u da bebama prave zepe. Osim ru`i~astih i svetloplavih, za “seku” i “batu”, heklaju ih u predivnim kombinacijama svih, naro~ito veselih bo-

Zem fi ru i Alek san dra ugo stio Ar se ni je

pet pu ta fi na li sta Svet skog pr ven stva u ovom atrak tiv nom spor tu na vo di, tru dio se da pri ja te qi ma pri re di go sto prim stvo za pam }e we.

- Bio sam na tak mi ~e wi ma u mno gim ze mqa ma sve ta, upo znao mno ge vr {wa ke, ali su mi, eto, Ru si, po sta li naj bli `i. Alek san dar obo `a va pe ca we te smo naj vi {e vre me na pro vo di li na Du na vu, a odu {e vi li su ga i ba~ ki pej za `i.

Na red ne go di ne }e mo opet da se usi dri mo na apa tin skim spla vo -

vi ma - ka `e Ar se ni je, ko ji sa fa kul tet skim ko le ga ma ve} pla ni ra i za jed ni~ ku bu du} nost. - Na da mo se da }e mo po sle {ko lo va wa us pe ti da na |e mo po sao na kru ze ri ma gde se ga stro nom ska ume }a do bro pla }a ju, da za ra di mo za tri go di ne do voq no i za jed ni~ ki otvo ri mo re sto ran u Sr bi ji ili Ru si ji, sa svim sve jed no - op ti mi sta je Ar se ni je.

We go va maj ka Slo bo dan ka je tru di da pri pre mi za go ste {to ra zno vr sni ju srp sku hra nu.

- Sve tro je su ve} sa da iz u zet ni ku va ri, ali da se ne hva lim, imam i ja is ku stva, te se tru dim da ih na u ~im je li ma ko ja do sad ni su pro ba li. Eto, odu {e vi li su se {ne no kla ma, ko je, isti na, ni su pra vo srp sko je lo, ali se me |u na ma pre ~a ni ma dav no odo ma }i lo - ve li go spo |a Kne `e vi} i do da je ka ko je ima la tre mu, o~e ku ju }i uti ske bu du }ih ku li na ra sa zva ni~ nom fa kul tet skom di plo mom.

Jelisaveta Prel~ec

KAD BUKOV^ANI MUTE, ISPADNE KAJGANA ZA GINISA

Zepe ili ni ~arape, ni prava obu}a ja. Na kraju ih ukrase gombicom od vunice, koja se tako|e prave za~as.

Ne{to daqe ro|ake zepama su – belenzuke. To su kra}i ili du`i rukavi s rupama na oba kraja, koji se navla~e preko redovnih rukava da dodatno greju zglavkove ili ~uvaju zaponce od prqawa. Ne{to sli~no onim crnim navlakama {to su ih patentirali svojevremno ~inovnici u Americi. Samo u veselim bojama jer su belenzuke vi{e bile moda nego potreba.

Za svaku godinu hri{}anstva po jedno jaje o {lo vre me da sva ka na {a va ro{, se lo i za se lak ima fe {tu ko jom mo `e da se po di ~i. Raz ne „ija de” oku pi ra le tran zi ci o- nu Sr bi ju, ma kar da qu di jed nom u go di ni mal ko „iz du va ju ven ti le”. Ta ko je na sa la {kom na se qu Bu ko vac, on kraj Som bo ra, na pra vqe na naj ve }a kaj ga na na Bal ka nu, a mo `e bi ti i na sve tu, {to je te `e pro ve ri ti kad je „Kaj ga ni ja da” pro te kla bez ri go ro znih Gi ni sov evi den ti ~a ra.

Raz bi li i umu ti li Bu kov ~a ni rav no 2011 ja ja, ta man ko li ko je go di na od Hri sto vog ro |e wa, pa na pra vi li kaj ga nu da joj ne ma rav ne.

- Za ovo li ku kaj ga ne nam tre ba pet na e stak mi nu ta, ali i oko 6 ki la ma sti, dve li tre uqa i ne {to vi {e od ki -

D

le so li - „oda je” re cep tu ru Ra do mir ^o ni}, je dan od or ga ni za to ra „Kaj ga ni ja de”. - Sli~ na se odr `a va i u @i ti {tu, ali da le ko smo mi od wih. Wi ho va kaj ga na ima „sve ga” hi qa du ja ja, dok

na {a sva ke go di ne po ra ste za po jed no - po no san je na svo je dru ga re i kom {i je sa ko ji ma ve} ne ko li ko go di na una zad i pra vi ne sva ki da {wu fe {tu.

Sa ma kaj ga na se umu tu „di rekt” u ti ga wu ko ji bi la ko mo gao da po slu `i i onim ve se lim ro {tiq d`i ja ma u Le skov cu, ako `e le da na pra ve jo{ ve }u „Gi ni so vu” pqe sku, jer je pre~ nik naj ve }eg ti ga wa u dr `a vu ce la dva me tra, pa ti za me {a we kaj ga ne kao var ja ~a naj bo qe po slu `i ala sko ve slo. A ta kvi su maj sto ri glav ni ku va ri sa Bu kov ca, go spo da sa la {a ri ^o ni}, Gra din ski i To do ro vi}, da je to li ka kaj ga na po je de na i br `e neg’ {to je spra vqa na.

M. Miqenovi}

NAJSTARIJE STAMBENO ZDAWE U SREMU SAMO [TO NE PADNE NA MAGISTRALU

Turski turbani su nekad paradirali po Irigu Malo ozbiqnija obu}a od zepa su – po~ne. Isto samo za suvo vreme (ili jak mraz), ali od vaqane vune, dakle krojene i {ivene. Omiqena oprema Slovakiwa (Totica) koje ih maestralno i prave. Potom dolaze papu~e. @enske jo{ raznovrsnije od pomenutih de~jih zepa, jer su vekovima usavr{avane da privla~e. Izgledom i klepetom. Crvene, grimizne, plave kao nebo i more, a sedefaste, sjajne, maltene biserima ukra{ene. I skupe jer ih prave majstori. Isto kao i mu{ke, koje su, ka`u, nekada bile mnogo te`e i ja~e nego sada, sa |onovima ispuwenim smesom gline i sena sve radi stabilnosti i udobnosti. Papu~e su jo{ zgodnije za no{ewe od zepa. Nema sagiwawa da ih obuje{, nema pretli ni {nirawa, vezivawa ma{ni na {eput. Samo gurne{ nogu na pravo mesto i pravac – {or. Kad su, jedared, pitali Lalu za{to toliko voli papu~e, naru~uje na vreme nove kod papu~ara i stalno ih nosi, odgovorio je: Zato nosim papu~e {to sam ja ovde kod ku}e!

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu “Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

a sred Iri ga sto ji naj sta ri je stam be no zda we u Sre mu, jed no je od naj drev ni jih u Voj vo di ni i me |u ret kim sa ~u va nim iz do ba dok je oto man ska vlast do ba ci va la pre ko Sa ve i Du na va. Na `a lost, Tur ska ku }a, ka ko je me {ta ni zo vu, po sve mu su de }i ne }e jo{ du go, jer sa mo {to se ni je sru {i la.

- Pret po sta vqa se da je po dig nu ta u vre me vla da vi ne Tu ra ka ovim kra je vi ma, da kle od Mo ha~ ke bit ke 1526. do Kar lo va~ kog mi ra 1699, ka da je Irig, su de }i pre ma za pi si ma po zna tog pu to pi sca Evli je ^e le bi je, bio zna ~aj no kul tur no, pri vred no i ad mi ni stra tiv no sre di {te.

U to vre me Irig je bio na sta wen uglav nom mu sli man skim `i vqem, imao 2000 ku }a, bio se di {te „voj vo di lu ka“ na te ri to ri ji Srem skog san xa ka i jed nog od de set ka di lu ka Sre ma – ob ja| wa va di rek tor Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re u Srem skoj Mi tro vi ci Qu bi {a [u la ja - Ku }a je pro gla {e na za spo me nik kul tu re u okvi ru Sta rog je zgra Iri ga 1974, dok je od lu kom Iz vr {nog ve }a Voj vo di ne 1991. ~i ta va ce li na pro gla {e na kul tur nim do brom od ve li kog zna ~a ja.

Za da na {we oro nu lo sta we svi upu }e ni u pro blem kri ve pre sve ga ne re {e ni imo vin sko-prav ni od no si. Na i me, ku }a je ma wim de lom u vla sni {tvu Op {ti ne,

N

- Na objek tu su po sled wih ne ko li ko de dok je ve }in ski pri vat ni su vla snik ne za in te re so van da svoj grunt pro da Op - ce ni ja ra |e ne ma we adap ta ci je ko je su de {ti ni ili ga ob na vqa. Ina ~e, dnev no li mi~ no iz me ni le we gov pr vo bit ni iz po red ku }e, ko ja je tik uz M21, naj fre - gled. Na{ Za vod je ne ko li ko pu ta re a go vao kvent ni ji put u Sr bi ji, pro tut wi oko 200.000 ka mi o na i auto mo bi la, Ako ika da bu de iz gra |e na obi la zni ca oko Iri ga, ku }a ne }e bi ti na ta ko pro met nom me stu, na rav no ako do ta da sta ri na op sta ne.

- Ona se de fi ni tiv no vi {e ne mo `e sa ni ra ti, ve} je po treb no da se sru {i i zi da ver ne re pli ka. Di rek ci ji za imo vi nu smo pod ne li zah tev da pre u zme mo ku }u, jer se po ja vio za in te re so va ni in ve sti tor, sa da ~e ka mo od go vor – ka `e pr vi ~o vek Iri ga Vla di mir Pe tro vi}.

U mi tro va~ kom Za vo du tvr - „Tur ska ku }a” cen tar Iri ga „kra si” de da se ne mo `e po u zda no utvr di ti ko ja i ofor mio stru~ na ko mi si ja ko ja je utvr je je bi la pr vo bit na na me na objek ta po - di la me re neo p hod no da se zda we za {ti ti dig nu tog u strog cen tra ne ka da {we ka - od da qeg pro pa da wa, me |u tim, za vi {e ni sa be. Pret po sta vqa se da ga je ko ri sti la smo nad le `ni – za kqu ~u je [o la ja. me sna upra va, {to po tvr |u je i sam eks te Ali na kon to ga go to vo da ni mi stri ja ri jer. Na i me, fa sa da je pot pu no sve de na mal te ra ni je do da ta na ku }u, zi da nu jo{ i bez vi dqi vog ukra sa, ali je sa mo zda we u vre me kad su tur ba ni i fe so vi pa ra di so lid no zi da no od ci gle i po kri ve no na ra li po Fru {ko gor skim va ro {i ca ma. ~e ti ri vo de.

J. Anti}

dru[tvo

dnevnik

U SR BI JI OKO 35.000 SA KU PQA ^A SE KUN DAR NIH SI RO VI NA

Le ga li za ci jom uki nu ti iz ra bqi va we U Sr bi ji se sa ku pqa wem se kun dar nih si ro vi na ba vi 8.000 po ro di ca ili oko 35.000 qu di od ko jih je na vi {e Ro ma, po ka zu ju po da ci Mre `e 22, or ga ni za ci je gra |an skog dru {tva „Ze le na ini ci ja ti va”. Pre ma ana li za ma, sa ku pqa ~i se kun dar nih si ro vi na pri ku pe 75 od sto ot pa da ko ji se tre nut no re ci kli ra u Sr bi ji, ali i po red to ga, iako je tr go vi na se kun dar nim si ro vi na ma vr lo pro fi ta bil na gra na, oni spa da ju u red naj si ro ma {ni jih sta nov ni ka.

Uka zu ju }i da po sao ko ji sa ku pqa ~i ra de spa da u gru pu fi zi~ ki naj zah tev ni jih, iz Mre `e is ti ~u da oni ~i ne ve o ma va `nu ka ri ku u lan cu upra vqa wa ot pa dom i da je za to neo p hod no da se ra di na po ve zi va wu, osna `i va wu i le ga li za ci ji wi ho vog ra da.

- @i vot ni vek pro se~ nog sa ku pqa ~a je 46 go di na. On u to ku rad nog da na, ko ji tra je i do 11 sa ti, bez pla }e nih vi ken da, pra zni ka, go di {wih od mo ra i bo lo va wa, pre pe {a ~i oko 19 ki lo me ta ra, a za ra |u -

je od 10.000 do 15.000 di na ra me se~ no - ka `e Mi {o Ba bo vi} iz Cen tra za raz voj so ci jal nog pred u zet ni {tva ko ji je je dan od ~la no va Mre `e.

On je is ta kao da je po lo `aj sa ku pqa ~a do dat no ote `an zbog ~i we ni ce da ih ve }i na ne ma od go va ra ju }a sred stva za rad - rad no ode lo, za {tit ne ru ka vi ce, bez bed no tran sport no sred stvo, ali ni od go va ra -

ju }e me sto za pri vre me no skla di {te we i raz vr sta va we pri ku pqe nog ot pa da.

Iako 90 od sto svih sa ku pqa ~a ~i ne Ro mi, Ba bo vi} is ti ~e da se ne sme za ne ma ri ti ~i we ni ca da me |u sa ku pqa ~i ma ima i pri pad ni ka svih dru gih na ci ja ko je `i ve u Sr bi ji.

- Pro se ~an sa ku pqa~ je Rom, neo bra zo van, ~e sto bez li~ nih do ku me -

na ta ko ji `i vi i ra di u ve }im grad skim cen tri ma u ne le gal noj i ne u- slov noj ku }i u di vqem na se qu - re kao je Ba bo vi}. On upo zo ra va i da sa ku pqa ~i, u ogrom noj ve }i ni, ra de u zo ni si ve eko no mi je.

- Ot ku pqi va ~i im pla }a ju ne re al no ni ske ce ne pri ot ku pu, ne ma ju ga ran ci je o fer me re wu i uslov da {ted wom fi nan si ra wu na bav ku no ve opre me za rad, ne ma ju pri stup po voq nim mi kro kre dit nim start-ap li ni ja ma, ne ma ju re gu li sa no so ci jal no, zdrav stve no i pen zi o no osi gu ra we - re kao je Ba bo vi}.

On na vo di i da po sto je sa mo dve mo gu} no sti za in di vi du al ne ne for mal ne sa ku pqa ~e, a to su pro gra mi za po {qa va wa u po sto je }e re ci kla `ne kom pa ni je i pro gra mi osni va wa no vih so ci jal nih pred u- ze }a.

- Oba mo de la ima ju re al nu {an su ako se u wi ho vu pri pre mu i re a li za ci ju part ner ski ukqu ~e ci vil ni, jav ni i bi znis sek tor - re kao je Ba bo vi}.

KVA LI FI KA CI O NA STRUK TU RA ZA PO SLE NIH I NE ZA PO SLE NIH

Tr `i {te ra da tra `i obra zo va ne rad ni ke Na kon oce ne stra nih in ve sti to ra, iz ne te u “ Be loj kwi zi” da je obra zov na struk tu ra za po sle ni u Sr bi ji ve o ma ne po voq na Qu bi sav Or bo vi}, pred sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je de man to vao je zva ni~ nu sta ti sti ku ko jom se, ka ko is ti ~e, `e le rad ni ci u Sr bi ji pred sta vi ti kao “ lew i ne pi smen na rod”. Zva ni~ ni sta ti sti~ ki po da tak da je osnov nu {ko lu za vr {i lo 376.827 rad ni ka u Sr bi ji, slu `i da se pot ce ni vred nost ra da u Sr bi ji, a wi me se i vre |a na rod Sr bi je i `e li da se pri ka `e da je kva li fi ka ci o na struk tu ra lo {a, oce wu je Or bo vi}.

- Taj po da tak je ne i sti nit i do we ga se do {lo jer po slo dav ci rad ni ke pri ja vqu ju da ima ju sa mo za vr {e no osnov nu {ko lu ka ko bi na tu osno vi cu pla }a li po re ze i do pri no se – tvr di Or bo vi} do da ju }i da je ob ja vqi va we i iz no {e we ta kih po da ta ka u jav nost pri ti sak da se pla te u Sr bi ji sma we.

Or bo vi} je na veo da su, pre ma zva ni~ nim sta ti sti~ kim po da ci ma, u 2010. go di ni od ukup nog bro ja za po sle nih bez osnov ne {ko la bi la 16.994 rad ni ka, a sa ne pot pu nom za vr {e nom osnov nom {ko lom 156.100. Da kle, ukup no 173.084 rad ni ka bez ili sa ne do vr {e nom osnov nom {ko lom. Ako se na taj broj do da ju i oni ko ji da nas ra de sa osnov nom {ko lom on da }e pro sta ra ~u ni ca po ka za ti da stra ni in ve sto ri ni su mno go “oma nu li” ka da su tvr di li da je u Sr bi ji ve li ki broj rad ni ka sa osnov nom {ko lom.

Po go to vo je mno go ta kvih u jav nom sek to ru gde jo{ uvek za za po sle we ni je od lu ~u ju }a stru~ na spre ma ve} ne {to dru go, dok ih je u pri vat nom sek to ru znat no ma we jer po slo da vac za svoj no vac uzi ma kva li fi ko va ne i stru~ ne rad ni ke.

Da je pla ta u Sr bi ji ma la to ni je spor no, ali upra vo jef ti na rad na sna ga je sto ono ~i me je ova dr `a va re {i la da pri vla ~i stra ne in ve sti to re ko ji do la ze iz ze ma qa u ko ji ma di plo ma o za vr {e noj ne koj {ko li ni je od lu ~u ju }a ni ti si gur na ula zni ca u fir mi. Oni

to li ko ne za po sle nih ko ji ima ju ve }u kva li fi ka ci ju da im pre ti re al na opa snost da osta nu bez rad nog me sta.

No, kod nas ni je sa mo pro blem sa mo ka kva nam je kva li fi ka ci o na struk tu ra 1,7 mi li na rad ni ka, jer oni ipak u da na {wa te {ka vre me na ima ju rad no me sta i ka kva ta kva pri ma wa, ve} i to {to oni ko ji ~e ka ju da do |u do po sla ne ma ju ~i me da iza |u pred ga zdu. Na i me, je dan od kqu~ nih pro ble ma da na {we ne za po sle no sti u Sr bi ji, ko ja je naj ve }a u Evro pi, je ste ni zak

Rad na cr no Sa mi lion i po onih ko ji ni su za vr {i li osmo let ku i 350.000 ne pi sme nih , a po dat ke je iz ne lo Mi ni star stvo pro sve te i na u ke, re al no je te {ko o~e ki va ti br `e za po {qa va we i po rast `i vot nog stan dar da. Jer, do bar deo wih ve} da nas ili pri ma ili ~e ka so ci jal nu po mo} od dr `a ve jer u ovim vre me ni ma ka da bez po sla osta ju i oni sa fa kul tet skom di plo mom za wih lep {eg `i vo ta ne ma. Mo gu po vre me no do }i do ne kog se zon skog ili po sla na cr no u gra |e vi nar stvu, ko mu nal nim de lat no sti ma, jav nim ra do vi ma ali o traj nom rad nom me stu ne ma ni pri ~e. tra `e prak ti~ no zna we i sprem nost da se ra di bez rad nog vre me na i za ma le pa re. Jer, u ve }i ni evrop skih dr `a va ~ak i rad ni ci sa osnov nim obra zo va wem mo ra ju da bi o~u va li rad no me sto da se usa vr {a va ju, sti ~u no va zna wa i pra te tren do ve u stru ci jer sva ko za o sta ja we zna ~i gu bi tak po sla. Pri tom oni sa mi ula `u u svo je do dat no obra zo va we sve sni da }e ih kon ku ren ci ja”pro gu ta ti” od no sno da je

obra zov ni ni vo qu di ko ji su na evi den ci ji tr `i {ta ra da. Tre }i na od 750.000 ne za po sle nih, ko li ko ih je na evi den ci ji, ne ma za vr {e nu ni sred wu {ko lu i prak ti~ no su bez ika kvih kva li fi ka ci ja. Bez kva li fi ko va nih rad ni ke se ne mo `e bi ti kon ku ren tan i za to se ve} go di na ma obe }a va da }e se po di }i obra zov ni ni vo ne za po sle nih, ali i ~i ta vog sta nov ni {tva jer sve ga oko {est pro ce na ta po pu la ci je

ima fa kul tet dok u u ze mqa ma EU on iz no si vi {e de se ti na pro ce na ta sa te den ci jom stal nog ra da. Po red tre }i ne za po sle nih ko ji ne ma ju za vr {e nu osnov nu {ko lu, da kle ima ju ili osnov nu ili ~ak ni wu, na tr `i {tu ra da ima i pre ko 40.000 vi so ko o bra zo va nih od no sno sa fa kul tet skom di plom, ali onom ko ja se ili ne tra `i na tr `i {tu ili je ve li ki broj {ko lo va nih za isto za ni ma we .

Stru~ wa ci tvr de da je obra zov ni ni vo ne za po sle nih u di rekt noj ko le ra ci ji sa op {tim ni vo om obra zo va wa ce lo kup ne po pu la ci je jer po da ci po ka zu ju da je kod nas 1,3 mi li o na sta nov ni ka ko ji upi {u, ali ni kad ne za vr {e osnov nu {ko lu. ^ak ima mo i 233.000 onih ko ji se pot pi su ju pr stom. Ma da po ve }a we pi sme no sti for mal no ni je ula zni ca za EU Sr bi ja se ipak pre osam go di na zva ni~ no oba ve za la da }e do 2013. pre po lo vi ti broj ne pi sme nih, a za to nam je osta lo jo{ sve ga dve go di ne. Po ku {a va se pre ko {ko li za osnov no obra zo va we od ra slih opi sme ni ti sta nov ni {tvo, a po go to vo oni ko ji pla ni ra ju da idu na tr `i {te ra da i po ku {a ju da na {u rad no me sto , a to su svi sta ri ji od 15 go di na, ali je broj onih ko ji i da qe za o bi la ze {ko le ogro man a sa mim tim i wi ho va {an sa da se bi lo kad za po sle ma la ili sko ro ni ka kva.

Zbog to ga smo i do {li u si tu a ci ju da nam je da nas tek sva ki {e sti rad no spo so ban sta nov nik za po sle nih dok su svi dru gi, iz dr `a va na li ca.

Q. Ma le {e vi}

SLA BA EKO NO MI JA UZROK ODLASKA STRU^WAKA

Otva ra we rad nih me sta za dr `a va naj bo qe Naj bo qi vi so ko o bra zo va ni mla di qu di }e i da qe od la zi ti iz Sr bi je, jer je ona jed na od naj si ro ma {wi jih dr `a va u Evro pi, ko ja pri to me ne ma slu ha da vi {e ula `e u na uk u i stvo ri bo qe uslo ve za osta nak ta kvih qu di, oce wu ju pred stav ni ci pro svet ne stru ke.

Rek tor Uni ver zi te ta u Be o gra du prof. Bran ko Ko va ~e vi} iz ja vio je da se pro ce wu je da je u po sled wih 20 go di na Sr bi ju na pu sti lo oko po la mi li o na gra |a na, a da je dr `a va od la skom naj bo qih iz gu bi la oko 12 mi li jar di evra.

- Od la skom naj bo qih stru~ wa ka i mla dih di plo ma ca Sr bi ja je mno go iz gu bi la, jer se go di na ma ula ga lo u wi ho vo obra zo va we, a sa da oni ra de u dru gim dr `a va ma u ko ji ma pla }a ju po rez - re kao je rek tor Ko va ~e vi}.

On je do dao da je Sr bi ja jed na od naj si ro ma {ni jih dr `a va u Evro -

pi, a da je di no ja ka eko no mi ja i pri vred na mo gu da uti ~u na otva ra we no vih rad nih me sta.

- Je di no }e mo otva ra wem no vih rad nih me sta za dr `a ti naj bo qe, a tu mo gu da po mog nu i in ve sti to ri ko ji }e u wih ula ga ti - do dao je Ko va ~e vi}.

Rek tor je na po me nuo da je „Sr bi ja sta ra i neo bra zo va na i da dok u sve tu ze mqe ima ju od 40 do 60 od sto mla de, vi so ko o bra zo va ne ge ne ra ci je, mi ima mo 40 od sto ne pi sme nih”.

Rek tor je do dao da na pri mer Ne ma~ ka u ovom tre nut ku tra `i oko 400.000 in `e we ra, ko ji }e ra di ti na mo der nim teh no lo gi ja ma i ino va ci ja ma i to sve ka ko bi ta ze mqa po boq {a la bru to na ci o nal ni do ho dak za je dan do dva od sto.

Ko va ~e vi} je is ta kao i da mla di na u~ ni ci u Sr bi ji ne ma ju uslo ve kao u ino stran stvu za oba vqa we na u~ no-is tra `i va~ kog ra da, i

da je i to je dan od raz lo ga wi ho vog od la ska.

Da su ja ka eko no mi ja i pred u ze }a ko ja otva ra ju no va rad na me sta, ali i ve }a iz dva ja wa u na u ku uslo vi da se naj o bra zo va ni ji ka dro vi za dr `e, po tvr dio je i mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi}. „Po ne kad se zah te vi tih qu di po jed no sta vqu ju i svo de sa mo na no vac. Raz go va ra li smo sa mno gi ma od wih i dok je za ne kog va `no pi ta we da im de ca do bi ju me sto u pred {kol skoj usta no vi, za dru ge je to bez bed nost okru `e wa u ko jem se `i vi ili mo gu} nost da bu du deo ne ke is tra `i va~ ke je di ni ce i u~e stvu ju u na u~ nom pro jek tu”, ka zao je mi ni star Ob ra do vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma do kle god ne bu de mo osna `i li pri vre du, po sto ja }e trend „od li va mo zgo va”.

- Jav na pred u ze }a u Sr bi ji, vi so ko {kol ske usta no ve i pri vat ne i dr `av ne mo ra ju da ula `u i fi nan si ra ju i sti pen di ra ju naj bo qe, a po za vr {et ku {ko lo va wa da im obez be de po sao - is ta kao je Ob ra do vi}.

On je pod se tio da je trend od la ska rad ne sna ge sa ovih pro sto ra po ~eo pre 40 go di na i dok je ta da od la zi la ne kva li fi ko va na rad na sna ga, da nas od la ze vi so ko o bra zov ni.

Ob ra do vi} je is ta kao i da ra ni jih go di na, ka da je pri vre da bi la ja ~a pi ta we od la ska naj bo qih ni je ima lo ta kvu di men zi ju, jer su mla di, kroz raz li ~i te pro jek te to kom stu di ja ve} bi li an ga `o va ni.

- Po sled wih de ce ni ja se pro me ni la struk tu ra onih ko ji od la ze i sad ima mo si tu a ci ju da i mla di ko ji za vr {e fa kul te te od la ze jer ne mo gu da se za po sle - oce nio je mi ni star pro sve te.

ponedeqak14.novembar2011.

15

U NO VOM SA DU ZA VR [EN FE STI VAL TAK TONS

Naj u spe {ni ji Ra dio Ru mu ni je i RTS Pri god nom sve ~a no {}u i do de lom pri zna wa naj u spe {ni jim tak mi ~a ri ma u Stu di ju M u su bo tu po pod ne za vr {en je ovo go di {wi, tri na e sti po re du, fe sti val naj bo qih ra dij skih i TV ton skih ostva re wa Tak tons, pri re |en u or ga ni za ci ji Ra dio di fu zne usta no ve Voj vo di ne, ko ji je to kom pro te kle sed mi ce u No vom Sa du oku pio broj ne tonmaj sto re, pred stav ni ke jav nih me dij skih ser vi sa iz je da na est ze ma qa. Uz u~e sni ke iz Sr bi je na ovoj ma ni fe sta ci ji u~e stvo va li su i pred stav ni ci jav nih ra di o di fu znih usta no va iz Slo ve ni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Re pu bli ke Srp ske, Cr ne Go re, Ma ke do ni je i Hr vat ske, kao i tak mi ~a ri iz Ma |ar ske, Slo va~ ke, Austri je i iz Ru mu ni je.

Po ve} usta qe noj tra di ci ji, cen tral ni seg ment ove ma ni fe sta ci je bi lo je tak mi ~e we naj bo qih ra dij skih i te le vi zij skih ton skih sni ma ka, na ko jem je ove go di ne go di ne u~e stvo va lo 136 sni ma ka, od to ga 115 u ra dij skoj i 25 u TV kon ku ren ci ji, raz vr sta nih u 14 raz li ~i tih ka te go ri ja. Po ukup nom bro ju osvo je nih na gra da u ra dij skoj kon ku ren ci ji ove go di ne naj u spe {ni ji su bi li pred stav ni ci Ra dio Ru mu ni je, ta ko da je ovoj me dij skoj

ku }i do de qe na Ve li ka na gra da Tak ton sa, a u te le vi zij skoj kon ku ren ci ji naj bo qi ukup ni pla sman osvo ji li su ton maj sto ri Ra dio Te le vi zi je Sr bi je, ko joj je ta ko |e do de qe no spe ci jal no pri zna we. Za pa `e ne uspe he po sti gli su i tonmaj sto ri RTV-Ra dio No vog Sa da: Dar ko Var ga po be dio je u ka te go ri ji sni ma ka hor skih a-ka pe la iz vo |e wa bez pu bli ke, Du {an [e var li} osvo jio je pr vo me sto u ka te go ri ji sni ma ka jav nih mu zi~ kih iz vo |e wa, a u ka te go ri ji go vor nih sni ma ka i do ku men tar nih pro gra ma po be di li su Zla to je ^o lo vi} i Alek san dar Mar ko vi}.

Uz tak mi ~ar ski pro gram, fe sti val Tak tons ob u hva tio je i in ter na ci o nal nu iz lo `bu audio opre me, kao i stru~ na pre da va wa. U okvi ru Tak ton sa odr `a ne je i tri bi na o bu du} no sti ra dio dra me, kao i pr va Me |u na rod na kon fe ren ci ja iz aku sti ke i ton ske teh ni ke, pri re |e na u sa rad wi sa Fa kul te tom teh ni~ kih na u ka, na ko joj su pred sta vqe ni no vi pri stup i me to di re {a va wa pro ble ma ne u jed na ~e no sti zvu~ nih ni voa raz li ~i tih pro gra ma, emi si ja i audio sni ma ka, ko ji se ve} pri me wu ju u Evro pi.

B. Hlo `an

ZRE WA NIN SKI SA VET ZA RAV NO PRAV NOST PO LO VA

Mu {kar ci za po se li ru ko vo de }a me sta

@e ne su u ve }i ni na ~e lu Grad ske upra ve u Zre wa ni nu, we nih ode qe wa i stru~ nih slu `bi, ali je sve ga {est pri pad ni ca ovog po la na ru ko vo de }im me sti ma u jav nim pred u ze }i ma i usta no va ma, a u sa sta vu Grad skog ve }a, od 14 ~la no va, sa mo je jed na `e na, re ~e no je na kon fe ren ci ji za no vi na re zre wa nin skog Sa ve ta za rav no prav nost po lo va i ostva ri va we jed na kih mo gu} no sti, odr `a noj u Grad skoj ku }i.

Pred sed ni ca Sa ve ta Na da Spo rin pod se ti la je na to da je op {ti na Zre wa nin jo{ 2004. go di ne, kao jed na od pr vih u Sr bi ji, for mi ra la Ko mi si ju za rod nu rav no prav nost, ko ja je ra di la do uvo |e wa Pri vre me nog or ga na, 2006. go di ne.

– Sa da {wi Sa vet, na ne ki na ~in, na sta vqa ak tiv no sti ko je je za po ~e la ta ko mi si ja, i ~i ni ga se dam ~la no va, od ko jih je je dan iz ne vla di nog sek to ra. Sa vet je usvo jio Po slov nik o ra du, a u iz ra di je ak ci o ni plan, stra te {ki do ku ment ko ji }e de fi ni sa ti da qe de lo va we tog te la. Lo kal na upra va po dr `a va rad Sa ve ta i o~e ku je mo da }e na {e ak tiv no sti bi ti po mog nu te i kroz od re |e na bu xet ska sred stva – is ta kla je Na da Spo rin.

We na za me ni ca Dra ga na Mi ha qe vi} na ja vi la je da }e Sa vet pra ti ti pred sto je }i iz bor ni pro ces i sta ra ti se da bu du is po {to va ne za kon ske kvo te na li sta ma u po gle du za stu pqe no sti oba po la, kao i da na kon iz bo ra one va `e pri ime no va wi ma na me sti ma od lu ~i va wa, kao i u sa sta vu Skup {ti ne gra da i Grad skog ve }a. ^la ni ca Sa ve ta i pred stav ni ca `en skog udru `e wa “Zre wa nin ski edu ka tiv ni cen tar” Ra do sla va Ara li ca iz ra zi la je za do voq stvo jer je ne vla din sek tor do bio part ne ra s ko jim mo `e raz go va ra ti o svim pro ble mi ma ko ji se ti ~u po lo `a ja `e na.

– Sve sni smo to ga da je u na {em dru {tvu `en ski pol ma we za stu pqen, a kao or ga ni za ci ja ko ja ima do sta is ku stva u ra du na eko nom skim i so ci jal nim pro ble mi ma `e na, sprem ni smo i otvo re ni da ih po de li mo sa Sa ve tom i u~e stvu je mo u svim we go vi ma ak tiv no sti ma – re kla je Ra do sla va Ara li ca.

Po re ~i ma za {tit ni ce gra |a na Dra ga ne Ra dlo va~ ki-Gro zda nov, for mi ra we Sa ve ta uka zu je na to da pi ta we rod ne rav no prav no sti vi {e ni je sa mo de kla ra tiv nog ka rak te ra i on tre ba da ra di na re {a va wu kon kret nih, po je di na~ nih pro ble ma ma we za stu pqe nog po la. @. Ba la ban

OB NO VQE NA IS KO PA VA WA NA LO KA LI TE TU GRAD KOD BE LE CR KVE

Tra `e se no va Du pqaj ska ko li ca Ana li zom ovo go di {wih ar he o lo {kih ra do va na zna ~aj ni jim lo ka li te ti ma ba vi li su se to kom dvo dnev nog sa stan ka ~la no vi Sred wo ve kov ne sek ci je Srp skog ar he o lo {kog dru {tva. Oku pi li su se u Grad skoj bi bli o te ci u Be loj Cr kvi, va ro {i ko ja ba {ti ni naj sta ri ji re gi stro va ni mu zej u Voj vo di ni. Za do ma }i ne je naj in te re sant ni ji rad ar he o lo ga na lo ka li te tu se la Du pqa ja, ko je je svet sku sla vu ste klo po pro na la `e wu ~u ve nih Du pqaj skih ko li ca, je din stve nog bron za no dob nog na la za dvo je ma lih gli ne nih ko la s bo `an stvom, ko ja vu ku bar ske pti ce.

Pr va ar he o lo {ka is ko pa va wa na lo ka li te tu Grad kod Du pqa je oba vqe na su 1972. go di ne, da bi bi la ob no vqe na tek 2002. go di ne.

Osim sred wo ve kov nih slo je va iz pe ri o da od 10. do 17. ve ka, ima i na la za iz dru gih ar he o lo {kih epo ha.

Na osno vu pr vih is ko pa va wa mo glo se pret po sta vi ti da se ne gde u sre di {tu Gra da na la zi cr kva, a pre ci zan po lo `aj joj je usta no vqen tek 2006. go di ne. To kom is tra `i va wa pred u ze tih pro {le i ove go di ne, is tra `e na je pri bli `no po lo vi na jed no brod ne cr kve s

po lu kru `nom ap si dom na is to~ noj stra ni. Na pro sto ru oko ju go za pad nog ugla cr kve is tra `e na su ~ak 64 gro ba ko ja da ti ra ju iz me |u 12. i 18. ve ka. Na ovom lo ka li te tu ar he o lo zi su pro na {li oko hi qa du nov ~i }a, a bi lo je ma |ar skog, en gle skog i ir skog nov ca. Ana li za sa dr `a ja po ka za la je da je no vac za ko pan u vre me mon gol ske na je zde 1241. go di ne.

Na ovom lo ka li te tu is tra `i van je i deo ko ji me {ta ni zo vu Ve li ki Pro kop, gde po sto ji pra i sto rij ska hum ka vi si ne tri me tra, nad ko jom je u sred wem ve ku po dig nu ta gro bqan ska cr kva. Do sa da su ot kri ve ni te me qi kr sto ob ra zne osno ve. Re zul ta ti do sa da {wih is tra `i va wa uka zu ju na to da lo ka li tet Grad kod Du pqa je mo `e bi ti naj ve }e ar he o lo {ko na la zi {te 11. i 12. ve ka u Ba na tu.

Skup ar he o lo ga po zdra vio je pred sed nik op {ti ne @eq ko Cr no go rac, a di rek tor Bi bli o te ke Dra gan Ta na sko vi} uru ~io je ar he o lo gu Sta ni mi ru Ba ra~ kom Mo no gra fi ju mu ze ja u Be loj Cr kvi, kao sim bol za hval no sti za sve {to je u~i nio za taj mu zej i sam grad.

M. Vi to mi rov

SPORT

ponedeqak14.novembar2011.

c m y

16

dnevnik

SVET SKI KUP ZA OD BOJ KA [I CE U JA PA NU

SVET SKO PR VEN STVO U DI ZA WU TE GO VA

Na Olim pi ja du sa sle de }eg tur ni ra Ita li ja - Sr bi ja 3:0 (29:27, 25:19, 25:20)

Sa vi} pr vak i svet ski re kor der Rade Savi} postao je prvak sveta GPC federacije u disciplini RAB ben~-pres u kategoriji preko 140 kg. I ne samo to, diza~ tegova iz Gorweg Milanovca je tom prilikom za 35 kg popravio dosada{wi svetski rekord i on sada iznosi 260 kg. Iako su wegovi rivali na SP u Republici Irskoj odustali nakon {to je on podigao 250 kilograma iz prve, Savi} je u tre}em poku{aju stavio ukupnu te`inu od 270 kg, ali nije uspeo da dodatno popravi rekord.

- Mnogo su mi dr`ali teg na grudima i mnogo sam pravio pauzu izme|u poku{aja, bilo je dosta takmi~ara pre mene i samim tim nisam mogao da ostvarim `eqeni rezultat - rekao je Rade Savi}.

Novog ~lana Partizana ve} u sredu o~ekuje naredno isku{ewe, poku{a}e da isto ponovi i u disciplini ben~-pres s opremom.

ZA ZA VR [NI MA STERS U LON DO NU

Tip sa re vi} i zva ni~ no re zer va Srpski teniser Janko Tipsarevi} zvani~no je dobio status rezerve za zavr{ni Masters u sezoni, ~iji doma}in }e biti London od 20. novembra.

Tipsarevi} je fantasti~nim igrama u drugom delu sezone do{ao do 13. mesta na ATP listi, a od direktnog plasmana u London delio ga je boqi rezultat ove nedeqe u Parizu.

Janko je trenutno deveti u trci za zavr{ni Masters, {to zna-

ti da budu u glavnom gradu Velike Britanije krajem slede}e nedeqe, za svaki slu~aj.

Za sada je sigurno da }e Srbiju u Londonu predstavqati prvi reket sveta Novak \okovi} u singlu i Nenad Zimowi} u dublu.

Pored \okovi}a, plasman na finale sezone ostvarili su: Rafael Nadal, Endi Marej, Roxer Federer, David Ferer, Toma{ Berdih, @o-Vilfred Conga i Mardi Fi{. Od svih wih, problema s povredama u posledwe vreme ima-

Sa pO RO: Hala SC Hokaido, gledalaca: 3.500, sudije: Stal (SAD), Perez (Kuba).

ITA LI JA: Anzanelo, Barselini, Gro~e (l), De \enaro, Kostagrande 19, K. Boseti, Arigeti 7, Lo Bjanko 2, Del Kore 12, L. Boseti 4, \oli 21, Siworile.

SR BI JA: Brako~evi} 13, @ivkovi} 3, Male{evi}, Molnar 5, Antonijevi}, Vesovi} 8, Bjelica 5, Ninkovi} 8, Ra{i}, Veqkovi} 17, ]ebi} (l), Popovi} (l).

Maksimalnim porazom od Italijae odbojka{ice Srbije izgubile su i teoretske {anse da se na|u me|u prve tri reprezentacije na Svetskom kupu i da se iz prvog poku{aja plasiraju na Olimpijse igre u London. U posledwem me~u tre}e runde Italijanke su bile boqe, pre svega iskusnije, i zaslu`eno su ostala jedina nepora`ena selekcija Svetskog kupa.

A gru pa Ita li ja - Sr bi ja Ki na - Ko re ja Ja pan - Bra zi

3:0 3:0 3:0

B gru pa Ar gen ti na - Ne ma~ ka Al `ir - Ke ni ja Do mi ni ka sna R. - SAD

0:3 3:1 0:3

1. Ita li ja 8 2. SAD 8 3. Ki na 8 4. Ne ma~ ka 8 5. Ja pan 8 6. Bra zil 8 7. Sr bi ja 8 8. Ar gen t. 8 9. Do mi n. R. 8 10. Ko re ja 8 11. Al `ir 8 12. Ke ni ja 8

23 21 19 18 16 12 11 9 8 4 3 0

8 7 6 6 5 5 3 3 3 1 1 0

0 1 2 2 3 3 5 5 5 7 7 8

24:3 21:4 22:10 21:8 18:9 16:16 14:16 9:17 11:18 5:21 4:22 3:24

Ima i dobre vesti za Srbiju.

Prvi me~ u Japanu odigrala je na{a kapitenka Jovana Brako~evi} (dva seta) i uz potpuno izmewenu postavu uspela da namu~i jake Italijanke u prvom setu. Vodile

Italijanka Kostagrande sme~uje preko na{eg bloka

su Terzi}eve izabranice (najvi{e je bilo 13:7 u uvodnom setu), ali nisu uspele da dobiju set.

Preko Kostagrande i \oli Italijanke su nadoknadile zaostatak i povele na razliku- 29.27. Propustila je Srbija tri set lopte za vo|stvo, s tim {to je na{a mlada postava platila danak u sudaru po

godinama skoro dvostruko iskusnijem sastavu.

Drugi i tre}i set bio je samo stvar rutine za Italiju, jer su na{e devojke ostale bez snage, a ~ini se i malo motiva posle dobro odigranog uvodnog seta a izgubqenog. Na ovom susretu, uz Brako~evi}evu, dobar je bila i sredwi

bloker Stefana Veqkovi}, ali je, realno, Italija u ovom me~u bila prejak rival za na{u podmla|enu reprezentaciju.

U posledwoj rundi Svetskog Kupa Srbija se seli u Tokijo, gde }e igrati sa Argentinom, Dominikanskom Republikom i Al`irom.

M. R.

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Za vr {i ti tak mi ~e we s osme hom - Nismo imali re{ewa za igru Italije na ovom me~u. Poku{ali smo da se odupremo, u ovom trenutku kvalitetnijem protivniku, ali nismo uspeli da odr`imo dobar nivo igre u celom me~u.

Preostaju nam jo{ tri utakmice i nadam se da mo`emo sa osmehom da zavr{imo Svetski kup - rekla je Jovana Brako~evi}.

- Italija igra sjajno ~itav turnir. U ovoj situaciji bilo je gotovo nemogu}e da pobedimo bez na{ih kqu~nih igra~a. Poku{ali smo sve, odigrali smo nekoliko dobrih utakmica i poku{a}emo, kao {to je Jovana rekla, da turnir zavr{imo sa osmehom. Imamo jo{ tri duela i nadam se da mo`emo da zavr-

{imo me|u prvih pet na Svetskom kupu - istakao je Terzi} Oba selektora su se slo`ila da sistem takmi~ewa na Svetskom kupu nije dobar, jer se u odbojka igra da se pobedi, a ne da se uzme set ili dva, tako da uz sve pobede na turniru opet ne morate da zavr{ite na prvom mestu.

VE LI KA NA GRA DA ABU DA BI JA

Ha mil ton sla vio po sle od u sta ja wa Fe te la Ipak u Londonu: Janko Tipsarevi}

~i da je prva rezerva i ukoliko neki od tenisera odlu~i da presko~i London, ili ga povreda spre~i u tome, ima {ansu da se na|e na terenuDruga rezerva bi}e [panac Nikolas Almagro. I on i Tipsarevi} }e svakako mora-

li su \okovi} i Fi{, dok je Nadal propustio nekoliko turnira, pa postoji mogu}nost da Tipsarevi} zameni ba{ nekoga od wih.

Zavr{ni Masters sezone na programu je od 20. do 27. novembra.

NA RE LI JU VE LI KE BRI TA NI JE

La tva la po be dio, Leb sla vio Voza~ Forda JariMati Latvala pobedio je na Reliju Velike Britanije, na kojem je Sebastijan Leb osvojio titulu, uprkos odustajawu. Latvala je na reliju sme{tenom u Velsu do{ao do prvog trijumfa posle vi{e od godinu dana, posle velike borbe upravo s Lebom.

Francuz, koji je u petak posle odustajawa drugog voza~a Forda Mika Hirvonena obezbedio titulu, nije uspeo da zavr{i posledwi reli sezone zbog udesa koji je imao na prvom specijalu. Od po~etka relija Leb i Latvala su vodili veliku bitku, a iako je voza~ Sitroena imao prednost u prvom delu takmi~ewa, mladi Finac ga je pretekao pretposledweg dana. Latvala potom nije imao mnogo proble-

ma da zadr`i vo|stvo, po{to je Leb nai{ao na probleme ve} na startu posledweg dana, kada se sudario s jednim drumskim automobilom, koji je i{ao u nedozvoqenom smeru.

Zahvaquju}i odustajawu Leba, Mads Ostberg u Stobart Fordu je do{ao do druge pozicije, ispred timskog kolege Heninga Solberga, koji se odupro napadima voza~a Minija Krisa Mika. Iza je sledio jo{ jedan voza~ Stobart Forda, ispred Ota Tanaka u privatnom Fordu.

Leb je sezonu zavr{io s 222 boda, osam vi{e od Hirvonena, dok je tre}e mesto zauzeo drugi voza~ Sitroena Sebastijan O`ije. U poretku konstruktora, Sitroen je do{ao do titule s 397 bodova, dok je Ford sakupio 351.

Britanac Luis Hamilton za volanom Meklarena pobedio je na Velikoj nagradi Abu Dabija, pretposledwoj trci ovogodi{weg {ampionata Formule jedan. Hamilton je do{ao do tre}e pobede ove sezone, a 17. u karijeri.

Drugo mesto osvojio je [panac Fernando Alonso iz Ferarija, a tre}e Hamiltonov sunarodnik i klupski kolega Xenson Baton. ^etvrto mesto pripalo je Australi-

jancu Marku Veberu iz Red Bula, a peto Brazilcu Felipeu Masi iz Ferarija. [esto i sedmo mesto zauzeo je dvojac Mercedesa Nemci Niko Rozberg i Mihael [umaher, osmi je bio wihov sunarodnik Adrijan Sutil iz Fors Indije, a do bodova u Abu Dabiju su jo{ do{li i Britanac Pol di Resta iz Fors Indije, te Japanac Kamui Kobaja{i iz Zaubera.

jedna, koja se vozi 27. novembra za Veliku nagradu Barzila. Ve} posle nekoliko krivina trke u kojoj je Fetel imao pol poziciju na wegovom bolidu je pukla zadwa desna guma i on je izleteo sa staze. Iako je uspeo da se vrati na stazu i stigne do boksa, nije nastavio trku, jer je utvr|eno da mu je bolid previ{e o{te}en, odnosno da mu je stradalo ve{awe desnog to~ka. To mu

Re zul ta ti 1. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 1:37:11.886, 2. Alonso ([panija, Ferari) + 8.457, 3. Baton (V. Britanija, Meklaren) + 25.881, 4. Veber (Australija, Red Bul) + 35.784, 5. Masa (Brazil, Ferari) + 50.578, 6. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) + 52.317, 7. [umaher (Nema~ka, Mercedes) + 1:15.900, 8. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) + 1:17.100, 9. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) + 1:40.000, 10. Kobaja{i (Japan, Zauber) +1 krug, 11. Perez (Meksiko, Zauber) +1 krug, 12.

Barikelo (Brazil, Vilijams) +1 krug, 13. Petrov (Rusija, Reno) +1 krug, 14. Maldonado (Venecuela, Vilijams) +1 krug, 15. Algersuari ([panija, Toro Roso) +1 krug, 16. Sena (Brazil, Reno) +1 krug, 17. Kovalainen (Finska, Lotus) +1 krug, 18. Truli (Italija, Lotus) +2 kruga, 19.

Glok (Nema~ka, Virxin) +2 kruga, 20. Liuci (Italija, Hispanija) +2 kruga.

Vo za ~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 374, 2. Baton (V. Britanija, Meklaren) 255, 3. Alonso ([panija, Ferari) 245, 4. Veber (Australija, Red Bul) 233, 5. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 227, 6. Masa (Brazil, Ferari) 108, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 83, 8. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 76, 9. Petrov (Rusija, Reno) 36, 10. Hajdfeld (Nema~ka, Reno) 34, 11. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 34, 12.

Kobaja{i (Japan, Zauber) 28, 13.

Algersuari ([panija, Toro Roso) 26, 14. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 23, 15. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 15, 16.

Perez (Meksiko, Zauber) 14, 17.

Barikelo (Brazil, Vilijams) 4, 18. Sena (Brazil, Reno) 2, 19.

Maldonado (Venecuela, Vilijams) 1.

Kon struk to ri

Najbr`i na stazi Jas Marina: Luis Hamilton

Glavni favorit za pobedu, {ampiona Sebastijan Fetel iz Red Bula nije zavr{io trku u Abu Dabiju, tako da nije uspeo da zabele`i het-trik na ovoj pisti, po{to je najboqi bio u prethodne dve godine, a ne}e uspeti ni da izjedna~i rekord Mihaela [umahera od 13 pobeda u sezoni. Naime, Fetel je do sada osvojio 11 trka ove sezone, a do kraja {ampionata ima jo{

je bilo prvo odustajawe jo{ od pro{logodi{we trke u Koreji.

Vo|stvo je od tog incidenta preuzeo Hamilton i odli~nom vo`wom uspeo da ga zadr`i sve do kraja trke i zaslu`eno pobedi.

Ovo je Britancu bila prva pobeda posle vi{e od tri meseca i slavqa na Velikoj nagradi Nema~ke.

Jedini koji je mogao da ga ugrozi bio je Alonso i to u prvom delu

1. Red Bul 607, 2. Meklaren 482, 3. Ferari 353, 4. Mercedes GP 159, 5. Lotus Reno GP 72, 6.

Fors Indija 57, 7. Zauber 42, 8. Toro Roso 41, 9. Vilijams 5. trke, ali mu Britanac nije pru`io priliku da ga obi|e. Iza ovog dvojca vodila se borba za tre}e mesto izme|u Xensona Batona i Marka Vebera, a do kraja je boqi bio Britanac, pa je tako ovo bila prva trka ove sezone da jedan od voza~a Red Bula nije bio na jednom od tri stepenika pobedni~kog postoqa.

G. M.

SPORT

c m y

dnevnik

RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE DO PU TO VA LA U HON DU RAS

DU [AN VLA O VI], V.D. PRED SED NI KA FK VOJ VO DI NA

Na zi mu i od la sci i do la sci

Fud ba le ri Voj vo di ne ko ri ste pa u zu zbog oba ve za re pre zen ta ci ja da se {to bo qe pri pre me za fi ni{ pr ven stva, ali i za ~e tvrt fi nal ni su sret Ku pa Sr bi je s Ja vo rom. Ju ~e im je tre ner De jan Vu ki }e vi} dao slo bo dan dan, a da nas rad }e bi ti na sta vqen u SC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku. U su bo tu cr ve no-be li igra ju ve o ma va `an pr ven stve ni su sret sa Sme de re vom, a u sre du (23. no vem bra) pred wi ma je mo `da i

Du {an Vla o vi}

kqu~ ni me~ u je se woj po lu se zo ni u ko jem }e, u okvi ru Ku pa, do ~e ka ti tim Ja vo ra.

Si gur no je da re zul ta ti ma ni su u~i ni li ono {to su obe }a li na po ~et ku se zo ne. Plan je bio da se bo re za sam vrh u srp skom fud ba lu, a Voj vo di na je

utak mi ce o~e ku je mo da tim osvo ji mi ni mum 10 bo do va.

Isti na je i da si tu a ci ja ni je ta ko dra ma ti~ na, po {to ima mo go to vo iden ti~ nu po zi ci ju kao i u pro {lom pr ven stvu. Me |u tim, po sta vi li smo pred eki pu vi {e am bi ci je i zbog to ga je usle di la ova kva od lu ka Uprav nog od bo ra klu ba. O~e ku je mo da }e na{ tim na pro le }e igra ti mno go bo qe i ve} sa da mo gu da na ja vim da }e to kom zi me bi ti i od la za ka i do la za ka igra ~a.

U ju ~e ra {woj sport skoj {tam pi po ja vio se in ter vju sa biv {im tre ne rom No vo sa |a na Zo ra nom Mi lin ko vi }em.

Tim po vo dom Du {an Vla o vi} je re kao: - U in ter vjuu je iz re ~e no pu no kon tra dik tor nih stva ri.

Po seb no je ~ud no to {to je in ter vju pra vio Qu bi {a Pa ni}, ~o vek ko ji je bio di rek tor mar ke tin ga u FK Voj vo di na i ko ji ni je is po {to vao ni mi ni mum zah te va no vi nar ske pro fe si je, od no sno ni je po zvao da ~u je i dru gu stra nu. Tu je iz re ~e na go mi la ne i sti na i ma ni pu la ci ja. Upra va klu ba ima la bi pu no to ga da ka `e i ka da je u pi ta wu autor tek sta i ka da je u pi ta wu tre ner, ali se ne }e mo spu {ta ti na taj ni vo.

U po me nu tom in ter vjuu, iz me |u osta log, Zo ran Mi lin ko vi} je re kao i to da je pod neo tu `bu Ar bi tra `noj ko mi si ji FS Sr bi je pro tiv Voj vo di ne, a

Mi lin ko vi} tu `io FK Voj vo di na Iako mu je u Voj vo di ni po sop stve nom pri zna wu bi lo le po, Zo ran Mi lin ko vi} je u in tre vjuu „Sport skom `ur na lu” re kao da je we gov ra sta nak s no vo sad skim klu bom bio ne mi no van. A i tu `ba Ar bi tra `noj ko mi si ji FSS pro tiv Voj vo di ne.

- Pet i po me se ci ni ko iz klu ba ni je na {ao za shod no da me po zo ve i po nu di re {e we ka ko bi smo re gu li sa li pre o sta le ugo vor ne stav ke. Znam da to kao ~o vek ni sam za slu `io, po naj ma we kao tre ner. @a lim zbog to ga, me |u tim, u ne do stat ku ko mu ni ka ci je bio sam pri nu |en da prav du po tra `im pred Ar bi tra `nim su dom FSS - ob ja snio je Mi lin ko vi}. tre nut no pe ta, s ve li kim za o stat kom iza vo de }eg Par ti za na i dru go pla si ra ne Cr ve ne zve zde. Sa da je ciq da zim sku pa u zu do ~e ka na tre }em me stu, a da se on da po ja ~a i po ku {a (ne)mo gu }u mi si ju u lo vu na od be gli be o grad ski dvo jac.

- ^i we ni ca je da }e, uko li ko eki pa ne bu de tre }a na po lu se zo ni i ne pla si ra se u po lu fi na le Ku pa Sr bi je, usle di ti ka zne - ja san je bio Du {an Vla o vi}, vr {i lac du `no sti pred sed ni ka FK Voj vo di na. - To zna ~i da u pre o sta le ~e ti ri

zbog ne iz mi re nih „ugo vor nih stav ki”.

- Mi u klu bu ne ma mo ni ka kvih in for ma ci ja o tu `bi Zo ra na Mil nko vi }a i za wu smo sa zna li upra vo iz spo me nu tog in ter vjua. Ka da smo se ra sta ja li i po zdra vqa li, on sam je re kao da ne ma pre ma we mu ni ka kvih du go va wa od stra ne klu ba.

Po vo dom to ga, u naj kra }em ro ku, Uprav ni od bor FK Voj vo di na iz da }e zva ni~ no sa op {te we u ko jem }e na ve sti sve ~i we ni ce - na ja vio je Vla o vi}.

A. Pre do je vi}

Po be da je naj bo qi lek za pro ble me Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je sti gla je u Hon du ras, dru gu ba zu or lo va to kom mi ni-tur ne je po Cen tral noj Ame ri ci. Se lek ci ja Sr bi je je u pr vom me ~u po ra `e na od Mek si ka sa 0:2, dok je dru gi o~e ku je u no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka, od 2.30 po sred we e vrop skom vre me nu pro tiv Hon du ra sa.

Bo {ko Jan ko vi} po do la sku u Hon du ras osvr nuo se na duel s Mek si kom i is ta kao o~e ki va wa pred su tra {wi me~.

- Ne pam tim da sam igrao pro tiv ti ma kao {to je re pre zen ta ci ja Mek si ka. Mi slim da je u Evro pi go to vo ne mo gu }e vi de ti fud bal tog ti pa, s to li ko ofan ziv nog opre de qe wa, u kom be ko vi do slov ce igra ju na me stu po lu {pi ce va, a {to pe ri do la ze na me sto be ko va. Za i sta je to bi lo neo bi~ no, ba{ su nam mno go pro ble ma na pra vi li i pot pu no za slu `e no po be di li. Pe nal za do ma }i na ni je po sto jao, tu ne ma di le me i to je ma lo ba ci lo sen ku na pri ja teq sku utak mi cu.

Po seb no nas je sve po go di la po vre da Dra ga na Mr |e. Na `a lost, znam ka ko mu je i `e lim mu brz opo ra vak, ali je naj bit ni je da se {to pre po mi ri s ~i we ni com da je po no vo po vre |en i da se spre mi psi hi~ ki za no vi, te `ak po vra tak. Mi slim da upr kos za i sta te {kom tre nut ku, po sto ji do sta pro sto ra i vre me na da se po boq {a na {a igra dok ne po~ nu me ~e vi za bo do ve u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo re kao je Jan ko vi}.

Goj ko Ka ~ar na utak mi ci u Mek si ku

Ra do sav Pe tro vi} pri `eq ku je da pred sto je }i me~ pro tiv Hon du ra sa bu de po ~e tak po vrat ka sa mo po u zda wa u na{ na ci o nal ni tim.

- Mno go se pro te klih da na pri ~a lo i pi sa lo o po ve re wu jav no sti, ali pre sve ga va `no je da se vra ti po ve re we nas igra ~a u

MLA DA RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE SU TRA U SE VER NOJ IR SKOJ

Za ni ma nas samo uspeh Mla da fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je za tvo ri }e ka len dar sku go di nu u uto rak utak mi com pro tiv Se ver ne Ir ske u Ko le raj nu u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo 2013. go di ne u Izra e lu. Raz mi {qa wa u ta bo ru or li }a idu u sa mo jed nom prav cu - osvo ji ti tri bo da.

- Obe }a we ko je sam dao jo{ na kon fe ren ci ji, kad je ob ja vqen spi sak igra ~a, osta je isto - sa mo po be da i tri bo da in te re su ju nas u ovoj utak mi ci. O dru ga ~i jem is ho du ne raz mi {qa mo. Po kva li te tu smo bo qi tim, to tre ba otvo re no re }i, od no sno do ka za ti na te re nu iz ja vio je se lek tor mla de re pre zen ta ci je Alek san dar Jan ko vi}.

Op ti mi zam kra si mla di tim. To sve do ~e i re ~i na pa da ~a Ste fa na [}e po vi }a.

- Po sle ne kog kri znog pe ri o da i raz mi {qa wa o na stav ku ka ri je re, od no sno o iz bo ru klu ba, po no vo sam sti gao na pri pre me mak si mal no skon cen tri san is kqu ~i vo na fud bal. Sla `em se ap so lut no da je me~ pro tiv Se ver ne Ir ske od i gran u sep tem bru u No vom Sa du po ka zao da smo za i sta bo qi tim i da se s pra vom na da mo po be di u Ko le raj nu, od no sno na stav ku pu ta ka Evrop skom pr ven stvu. Mi slim da ovaj tim za slu `u je u~e {}e na za -

FRAN ^E SKO BA LO TE LI PO NO SAN NA SI NA

Ma rio od oca do bio osmi cu Otac re pre zen ta tiv ca Ita li je Ma ri ja Ba lo te li ja Fran ~e sko iz ja vio je da je po no san na si na, jer je ko na~ no po ~eo da igra za tim. Ba lo te li ju ni or po sti gao je gol i upi sao asi sten ci ju u po be di Ita li je pro tiv Poq ske 2:0, a bi }e u re pre zen ta ci ji i za na red ni me~ azu ra, ko ji u uto rak na sta di o nu Olim pi ko u Ri mu do ~e ku ju se lek ci ju Uru gva ja.

- Ma rio me uvek po sle utak mi ce zo ve i pi ta za mi {qe we. Ovo ga pu ta sam mu ~e sti tao i oce nio ga sa osam od mo gu }ih de set po e na, jer je igrao za tim - re kao je Fran ~e sko.

Ba lo te li ove se zo ne igra mno go bo qe, a ne dav no ga je i se lek tor Ita li je ]e za re Pran de li po hva lio, uz kon sta ta ci ju da je tam no pu ti fud ba ler ko na~ no sa zreo.

- Tra `io je da su pru ga i ja do |e mo u Rim da ga vi di mo. Imam 82 go di ne i pu to va we mo `e da pred sta vqa pro blem za me ne, ali

17

ponedeqak14.novembar2011.

Ma rio Ba lo te li

obe }ao sam mu da }u ga po se ti ti u Man ~e ste ru. Za slu `io je - re kao je Ba lo te li jev otac.

Fran ~e sko i Sil vi ja Ba lo te li usvo ji li su Ma ri ja 1993. go di ne, po {to we go vi bi o lo {ki ro di te qi, ise qe ni ci iz Ga ne To mas i Ro uz Bar vu ah, ni su mo gli da pla }a ju we go vo le ~e we.

Ste fan [}e po vi}

vr {nom tur ni ru, ali ide mo ko rak po ko rak ka Izra e lu - re kao je [}e po vi}.

Utak mi ca Se ver na Ir ska - Sr bi ja bi }e od i gra na u uto rak u Ko le raj nu, s po ~et kom u 14 ~a so va.

Or li }i su do sa da od i gra li ~e ti ri me ~a. Po be di li su Se ver nu Ir sku (1:0) i Far ska Ostr va (5:1) i ima ju dva re mi ja - s Ma ke do ni jom 1:1 i Dan skom 0:0. Sr bi ja vo di na ta be li s 8 bo do va iz ~e ti ri me ~a, dru ga je Dan ska sa se dam bo do va iz tri me ~a, sle di Ma ke do ni ja sa 4 bo da iz dve utak mi ce, Se ver na Ir ska ima ~e ti ri bo da iz ~e ti ri me ~a, a po sled wa Far ska Ostr va ima ju je dan bod iz pet utak mi ca.

NEO BI ^AN TRAN SPA RENT NA ME ^U VELS – NOR VE [KA

Ne igraj te za Ve li ku Bri ta ni ju Fud bal ska re pre zen ta ci ja Vel sa je s ube dqi vih 4:1 po be di la Nor ve {ku u pri ja teq skom me ~u od i gra nom u Kar di fu, ali je utak mi cu obe le `io je dan tran spa rent. Na vi ja ~i su is ta kli tran spar tent “No Team GB”, ko ji pred sta vqa po ru ku za Ge re ta Bej la i Aro na Rem zi ja da od u sta nu od na stu pa za fud bal sku re pre zen ta ci ju Ve li ke Bri ta ni je na Olim pij skim igra ma u Lon do nu 2012. go di ne.Fud ba le ri To ten he ma i Ar se na la su ra ni je iz ja vi li da raz mi {qa ju da obu ku dres re pre zen ta ci je Ve li ke Bri ta ni je. Jed na gru pa na vi ja ~a Vel sa do ba ci va la je Bej lu i Rem zi ju i pri ula sku u auto bus po sle utak mi ce s Nor ve {kom.

Fud bal ska aso ci ja ci ja Vel sa je sa op {ti la da bi even tu la ni na stup Rem zi ja i Bej la na OI u Lon do nu mo gao da uti ~e na wi hov bu du }i sta tus u re pre zen ta ci ji Vel sa i da na vi ja ~i ima ju pra vo da iz ra ze svoj stav, dok ne ugro `a va ju bez bed nost fud ba le ra.

sop stve ne mo gu} no sti. To je pr vi pred u slov da bi smo ima li fud bal sku at mos fe ru u Sr bi ji ka kva je vla da la pre go di nu da na.

Na dam se da }e od me ~a pro tiv Hon du ra sa po ~e ti se ri ja na {ih po be da jer su one naj bo qi lek za sve. Umor je pri su tan, dug put smo pre {li, su o ~i li se i sa vre -

PR VA LI GA Mla dost (L) - Sin |e li} Slo ga (K) - Rad ni~ ki (S) No vi Sad - Be `a ni ja Ba nat - Pro le ter Do wi Srem - Ko lu ba ra Te le op tik - Srem Mla de no vac - ^u ka ri~ ki Na pre dak - In |i ja Rad ni~ ki (N) - Ml. rad nik 1. Rad ni~ . (N) 15 2. Te le op tik 15 3. Do wi Srem15 4. Ko lu ba ra 15 5. Slo ga (K) 15 6. Pro le ter 15 7. Ba nat 15 8. No vi Sad 15 9. Mla de no v. 15 10. Be `a ni ja 15 11. In |i ja 15 12. Mla d. (L) 15 13. M. rad nik 15 14. Sin |e li} 14 15. Rad n. (S) 14 16. Srem 15 17. Na pre dak 15 18. ^u ka ri~ ki 15

9 8 7 8 7 8 6 6 6 4 5 4 4 4 3 2 2 2

3 4 5 1 3 0 5 4 4 9 3 6 4 3 6 8 8 4

1:0 2:0 0:0 1:2 3:0 3:1 3:2 2:1 2:0

322:1330 324:8 28 315:6 26 617:1725 515:1324 715:1624 416:1223 518:1722 521:2222 210:6 21 718:2018 510.1218 712:1616 818:2215 6 9:1515 514:1715 5 7:1314 914:3010

U sle de }em ko lu (19/20.no vem bra) sa sta ju se: Srem - Mla di rad nik, In |i ja - Rad ni~ ki (N), Pro le ter - Na pre dak, ^u ka ri~ ki - Ba nat, Rad ni~ ki (S) Mla de no vac, Be `a ni ja - Slo ga (K), Ko lu ba ra - No vi Sad, Sin |e li} - Do wi Srem, Te le op tik - Mla dost (L).

men skom raz li kom, ali ne ma tra `e wa ali bi ja. Grb ko ji no si mo na gru di ma da je nam pri li ku da do `i vi mo le pe i ma we le pe stra ne, ka kve su na `a lost, sa da na sce ni. Mo ra mo da se skon ce tri {e mo mak si mal no i pro na |e mo u se bi sna gu da po be di mo Hon du ras - na gla sio je Pe tro vi}.

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA Do li na - Du nav Za dru gar - Ce ment Sen ta - Ba~ ka To po la Rad n. ([) - Ve ter nik V. Vr {ac - Pa li} ^SK Pi va ra - Rad n. (NP) Mla dost (BJ) - Slo ga (T) Ki kin da - Tek sti lac 1. Rad n. (NP)13 2. ^SK 13 3. Sen ta 13 4. Mla d. (BJ)13 5. Rad n. ([) 13 6. Ki kin da 13 7. Tek sti lac13 8. Du nav 13 9. Ce ment 13 10. Do li na 13 11. Pa li} 13 12. Ve ter nik 13 13. Slo ga (T) 13 14. B. To po la 13 15. Vr {ac 13 16. Za dru gar 13

9 9 6 6 6 6 5 6 5 5 4 4 4 3 4 4

4 1 3 2 2 2 4 1 3 2 4 3 2 3 0 0

0 3 4 5 5 5 4 6 5 6 5 6 7 7 9 9

0:1 1:2 1:0 1:0 1:0 0:0 4:1 2:1

22:7 31 18:10 28 19:1821 18:11 20 14:13 20 18:20 20 14:1219 15:1719 13:1518 14:1917 16:15 16 22:19 15 12:16 14 8:13 12 9:16 12 17:28 12

U sle de }em ko lu (19/20.no vem bra) sa sta ju se: Ve ter nik Vi skol - Ba~ ka To po la, Tek sti lac Ites - Sen ta, Ce ment Ki kin da, Slo ga - Za dru gar, Rad ni~ ki (NP) - Mla dost (BJ), Du nav - ^SK Pi va ra, Pa li} Do li na, Rad ni~ ki ([) - Vr {ac.

Tri jumf s igra ~em ma we Do li na - Du nav 0:1 (0:0) PA DI NA: Sta dion Do li ne, gle da la ca 300, su di ja N. Ma li xan (No vi Sad), stre lac: Ko kir u 61. mi nu tu. @u ti kar to ni: Iva ni {e vi}, To {kov, Trip ko vi} (Do li na), Ko kir (Du nav).

Cr ve n i kar ton: Ka l a b a (Du nav).

DO LI NA: Alek si} 7, Mi la {i no vi} 7, Me mo vi} 6, Ne du ~i} 6, O`e go vi} 6, \o ko vi} 7 (Jo si mo vi} -), Iva ni {e vi} 6, Sta ji} 6, \a ko vi} 7 (To {kov -), Trip ko vi} 7, ^i `ik 7.

DU N AV: Kne ` e vi} 7, @e `eq 6, Ka la ba 6, Ili si} 7, Ja vo rac 7, Ko kir 7 (Vi da ko vi} -), Fi li po vi} 7, Zo go vi} 6, Fur tu -

la 7 (Ga vri lo vi} -), A{~e ri} 7, Jer ko vi} 7.

U ve o ma tvr doj i bor be noj utak mi ce go sti iz Sta rih Ba no va ca za slu `e no su go lom Ko ki ra u 61. mi nu tu od ne li tri bo da iz Pa di ne. Do ma }i fud ba le ri ima li su ini ci ja ti vu, ali ja lo vim na pa di ma ni su us pe li da stvo re ozbiq ni je pri li ke za gol. Go sti su us pe li od 64. mi nu ta sa de se to ri com igra ~a da sa ~u va ju gol po {to je Ka la ba zbog dru gog `u tog kar to na na pu sti te ren. Broj ~a na pred nost igra ~i ma Do li ne ni {ta ni je zna ~i la, jer je gol man Kne `e vi} uvek bio na pra vom me stu.

B. Stoj kov ski

18

sport

ponedeqak14.novembar2011.

dnevnik

PR VA LI GA SR BI JE

Zre wa nin ci pu nom pa rom Po ti sje - Pro le ter 2:5 KA WI @A: Sport ska ha la Ba wa Ka wi `a, gle da la ca 100. Su di je: J. Bu qov ~i} (Su bo ti ca) i L. Bor {o{ (Sen ta).

De le gat: G. De di} (Som bor).

66 kg: Lu ka ~e vi} - [te fa nek 0:1 (tehn. tu{ u 3.mi nu tu), 74 kg: Zel di - Fi at 0:1, 84 kg: Mol nar Ba lo 0:1, 96 kg: [u qok - Mi ja tov 0:1, 120 kg: Fa ra go - Pe {i} 1:0.

Ka wi `a ni ni su vi {e od ~a -

lu. Zre wa nin ci su za slu `e no sla vi li. Do ma }i ni ni su ima li pred stav ni ka u 55 kg, a u 60 kg ni je bi lo okr {a ja jer su go sti pre da li zbog po vre de Mar ka Im bro we va. Re pre zen ta ti vac Da -

li su Go ran Fi at, Te rer Ba lo i Bo jan Mi ja tov, ma da su Ka wi `a ni pru `i li so li dan ot por. Po seb no je bio ne iz ve stan okr {aj ^a be [u qo ka i Bo ja na Mi ja to va, ko ji je do bio Mi ja tov. U du e lu su per te {ka {a Kri sti jan Fa ra go je bio uspe {ni ji od @i va na Pe {i }a i ubla `io po raz.

M. Mi tro vi}

Od lu ~i li su per te {ka {i Sen ta - Ran di~ ki (S) 4:3

Da vor [te fa nek je bio ube dqiv pro tiv Ni ko le Lu ka ~e vi }a

Re zul ta ti - 55 kg: Mar ko vi} (Pro le ter) 0:1 bez bor be, 60 kg: Ga zdag - Im bro wev 1:0 ( pre da ja),

snog po ra za mo gli da ostva re pro tiv kva li tet ni je eki pe Zre wa ni na ko ja pre ten du je na ti tu -

vor [te fa nek je do mi ni rao pro tiv mla |a nog Ni ko le Lu ka ~e vi }a, a se ri ju po be da na sta vi -

NA ATIN SKOM KLA SI^ NOM MA RA TO NU

Tri jum fi Bub ke ra i Elf ne {e Ma ro kan ski tr ka~ Ab del krim Bub ker po be dio je na Atin skom kla si~ nom ma ra to nu, dok je u kon ku ren ci ji `e na naj -

go pla si ra ni je bio Ke ni jac Se mi Kip kos gei ^um ba s ma we od dva mi nu ta za o stat ka za po bed ni kom. Tre }i je bio ta ko |e Ke ni jac Da nijel Nde ri tu Ga te ru.

se kun di ka sni je za wom je kr oz ciq pr o {la i Ru ski wa Ka mi la Ka ni po va.

Atin ski kla si~ ni ma ra ton tr ~i se sta zom od Ma ra ton skog

SEN TA: Sa la O[ „Ste van Sre mac”, gle dla ca 50. Su di je: R. A}i} (Ka wi `a) i N. Ne na di} (Zre wa nin). De le gat: M. Tor bi ca (Zre wa nin).

Re zul ta ti - 55 kg: Fu to - [po qa ri} 0:1, 60 kg: Na| - Ri zva no vi} 1:0, 66 kg: Ne me{ - D. [te fa nek 1:0, 74 kg: Mol nar - N. [te fa nek 1:0, 84 kg: [e fer - Dok ma nac 0:1, 96 kg: Tot Rk man 0:1, 120 kg: Var ga - Jur ko vi} 1:0.

U ne iz ven som rva~ kom me ~u Sen }a ni su ostva ri li dru gu po be du, ko jom su pre bri nu li bri gu za op sta nak. Po sle vo| stva do ma }i na od 3:1, za hva qu ju }i po be da ma Sa bol ~a Fu toa, Vik to ra Ne me {a i Ako {a Mol na ra, Som bor ci su us pe li da iz jed na ~e na 3:3, jer su is ku sni ji Sla ven Dok ma nac i Mi lo{ Rk man bi li uspe {ni ji od Alek san dra [e fe ra i Oli ve ra To ta. Od lu ka je pa la u me ~u su per te {ka {a u ko me je Zol tan Var ga na po e ne sa vla dao Mi la Jur ko vi }a.

M. Mr.

PR VA MU [KA LI GA

Gol ma ni bli sta li @e le zni ~ar - Ja go di na 23:23 (9:12) IN \I JA: Sport ska ha la, gle da la a ca 100.

Su di je: Ri sti} i Po pov (No vi Sad). Sed mer ci: @e le zni ~ar -, Ja go di na 3( 2),is kqu ~e wa: @e le zni ~ar 6, Ja go di na 8 mi nu ta. @ELZ NI ^AR: Ko zo ma ra 2, Sa vi} 1, Pa vi} 6, Sli jep ~e vi} 1, Du ki} 1, [ja ki ni} (1 od bra na, 1 sed me rac), Ba li} 3, Kri `a nov ski, Pa vlo vi}, Mi lo je vi}, Pe {i} 1, Je zdi mi ro vi} (22 od bra ne), Mi haj lo vi}, Pi li} 6, Per nar 2.

JA GO DI NA: Ra di sa vqe vi}, M. Vu ja di no vi}, Tri vi} 2, Ma ti} 7, Ste va no vi}, Avra mo vi} (9 od bra na, 2 pe na la), Dra {ko vi} (18 od bra na), Ra do je vi} 3, Po po vi} 2, Ma. Avra mo vi}.

Ne re {en re zul tat je naj re al ni ji is hod ble de par ti je ru ko me ta {a @e le zni ~a ra i Ja go di ne.Je di no su gol ma ni po bra li apla u ze ma lo broj nih na vi ja ~a. Go sti su pr vih 30 mi nu ta re {i li u svo ju ko rist, ima li su ta da ne ko li ko pu ta i tri go la raz li ke ( 7:10 i 8:11), ali su se do ma }i ni tr gli u na stav ku utak mi ce. Iz jed na ~i li su na 12:12, ne ko li ko pu ta pre la zi li su u vo} stvo (20:18 i 22:20) da bi na kra ju go sti za slu `e no sti gli do po de le ple na. Do ma }i ni su bi li u pri li ci da stig nu do po be de, ima li su po sled wi na pad, no od li~ ni Dra {ko vi} uspe {no je in ter ve ni sao i re zul tat je ostao ne pro me wen. Sve tle fi gu re na su sre tu bi li su ~u va ri mre `e Je zdi mi ro vi} i Dra {ko vi}. Su dij ski par je do bro vo dio utak mi cu.

Da. Vi }en ti}

Re al na po de la bo do va Va ra din BMG grad wa - Ko lu ba ra 3:2 (25:17, 25:14, 20:25, 21:25, 15:13) NO VI SAD: Ha la SC „Sla na ba ra”, gle da la ca 250, su di je: Jan ko vi} (Ni{), Ste va no vi} (Be o grad).

VA RA DIN BMG GRAD WA: Mal ~i} 5, Ra da no vi} 13, S. Jo vi ~i} 9, Iri ~a nin 19, Ra ~i}, Mi haj lo vi} 14, Di vac, Pe ri {i} 1, Sta ni mi ro vi} 1, J. Jo vi ~i} 7, Pu {o wa (l1), Ga qak (l2).

KO LU BA RA: Ja ko vqe vi} (l2), Mi tro vi} 1, Ga ji} 12, Stoj ko vi} 3, Sre do je vi} (l2), Vi }en ti je vi}, Ste va nov 16, Gr bi} 3, Bi {e vac 20, An |el ko vi}, Zla ti} 14, Ata na si je vi} 1.

Od boj ka {i ce Va ra di na osvo ji le su dva bo da u der bi su sre tu s Ko lu ba rom, ali su ve o ma la ko mo gle do ce log ple na. Pr va dva se ta va ra din ke su do bi le mu we vi to, od i gra le su bez gre {ke,

ali su se La za rev ~an ke pro bu di le i us pe le da se do mog nu bo da.

Sve je u uvod na se ta funk ci o ni sa lo kod do ma }ih. Do bar ser vis i pri jem, te fa na ti~ na od bra na za slu `ni su za vi so ko vo| stvo. Ras pu ca ne su po pra vi lu bi le Ne ve na Iri ~a nin i Jo va na Mi haj lo vi}, a ima le su po dr {ku u so lid noj Va wi Ra da no vi}. Ka da je no vaj li ja u li gi tre ba lo da za vr {i po sao, go {}e su pro i gra le.

Pred vo |e ne Su za nom Bi {e vac i Anom Ste va no vi}, us pe le su La za rev ~an ke da iz bo re tajbrejk i ~ak da do |u bli `e po be di.

Ima la je Ko lu ba ra 13:12 u pe tom se tu, ali je Va ra din uz vra tio fi nal nom se ri jom, a po be du je as ser vi som za kqu ~i la Je le na Sta ni mi ro vi}.

M. Ri sti}

Zla to za Si la |i ja

S Atin skog kla si~ nog ma ra to na

Ve }a ne iz ve snost u ci qu vi |e na je u `en skoj tr ci gde je Elf ne {e po sle 2 sa ta, 35 mi nu ta i 25 se kun di po be di la, a sa mo {est

po qa do Ati ne, ku da je 490. go di ne p.n.e. Fi li pi des tr ~ao da bi do neo vest svo jim su gra |a ni ma o po be di nad Per si jan ci ma.

BER NI EKLSTON, PR VI ^O VEK FOR MU LE JE DAN

Ve ru jem u Ba hrein, ne i u Ostin Pr vi ~o vek For mu le 1 Ber ni Eklston re kao je da ve ru je da }e tr ka u Ba hre i nu bi ti odr `a na sle de }e se zo ne, ali da ni je si gu ran za Ve li ku na gra du SAD u Osti nu. Tr ka u Ba hre i nu ni je vo `e na ove go di ne zbog ne re da u toj ze mqi, dok bi sta za u Osti nu tre ba lo da ima svoj de bi u {am pi o na tu na red ne go di ne.

- Za {to bi smo uop {te sta vqa li Ba hrein u ka len dar ako ni smo si gur ni da }e tr ka mo }i da bu de odr `a na - re kao je Eklston u Abu Da bi ju.

Eklston je, ipak, iz ra zio pe si mi zam po pi ta wu po vrat ka Ve li ke na gra de SAD u ka len dar pr vi put po sle 2007. go di ne i na go ve stio je ne sla ga we me |u or ga ni za to ri ma tr ke u Osti nu.

- Ne bih se kla dio da }e se tr ka u Osti nu odr `a ti. Na dam se da }e bi ti vo `e na i sve }e mo u~i ni ti da se to i de si, ali ne mo gu da ka `em sa si gur no {}u. [to se ti ~e Wu jor ka 2013. go di ne, ne ma ni ka kvih pro ble ma - is ta kao je Eklston.

Ber ni Eklston

1. Partizan 2. Vojvodina 3. Metalopl.

4. Kolubara 5. Radni~ki 6. PKB 7. Jugovi} 8. Napredak 9. Naisus 10. C. zvezda 11. Rudar 12. Dinamo 13. Po`arevac 14. Obili} 15. Smederevo 16. Crvenka

8 8 7 8 7 8 8 8 8 7 8 8 8 7 8 8

8 6 5 5 4 4 3 3 4 3 2 2 2 2 2 1

0 2 1 1 1 1 2 2 0 1 1 0 0 0 0 0

0 0 1 2 2 3 3 3 4 3 5 6 6 5 6 7

262:21416 237:21114 215:17911 217:19811 195:177 9 209:217 9 203:202 8 223:225 8 243:261 8 179:173 7 188:208 5 219:234 4 207:223 4 190:214 4 181:205 4 206:232 2

Su per li ga (@) Radni~ki (BG) – @elezni~ar Jagodina – M. sport C. zvezda – Nopal

25:24 29:19 36:34

Pr va li ga (M) @elezni~ar – Jagodina Proleter – Priboj Vrbas – N. Beograd Spartak – Zaje~ar Bane – Zlatar N. Pazar – Mladost TSK

23:23 23:19 29:28 24:25 31:31 35:30

Pr va li ga (@) Radni~ki (Sv) – Metalac (Kv) Metalac (GM) – C. krst Ku~evo – Proleter Milenijum – Radni~ki

39:14 26:25 32:34 30:22

Dru ga li ga (M) Hajduk - Jedinstvo @SK - Somborelektro B. Karlovac - Apatin Hercegovina - Jabuka

37:32 26:28 30:30 30:30

Dru ga li ga (@) Apatin - Ravangrad Spartak - Spartak (D) Kikinda 2 - Lehel Vrbas - Temerin

27:24 21:37 43:33 26:29

VI NER [TE DI [E @EN SKA SU PER LI GA

SR BI JA GRAN PRI - KUP ZRE WA NIN 2011

br `a bi la Me la ku Elf ne {e iz Eti o pi je.

Bub ker je sta zu pre tr ~ao za 2 sa ta, 11 mi nu ta i 40 se kun di, dru -

Su per li ga (M) PKB – Dinamo 28:27 Vojvodina – Crvenka 32:25 Naisus – Rudar 34:33 Partizan – Smederevo 35:28 Jugovi} – Napredak 26:26 Kolubara – Po`arevac 30:28 Obili} – Radni~ki danas u 17.30 C. zvezda – Metalopl. danas u 18

Naj bo qi re zul tat tre }eg da na pli va~ kog mi tin ga Sr bi ja Gran pri - Kup Zre wa nin 2011 ostva rio je Ita li jan Fe de ri ko Kol ber tal do (Ve ne to) na 1500 slo bod no s vre me nom 15:05,16 za {ta je za ra dio 879 FI NA bo do va.

On je po be dio is pred [vaj car ca Mar ti na Ho hla (Burg dorf) sa 16:03,97 (730) i Igo ra Mi ja to vi }a iz be o grad skog Par ti za na 16:04,13 (727). ^a ba Si la |i iz zre wa nin skog Pro le te ra is pli vao je od li ~an re zul tat na 50 pr sno od 27,86 (866) i po be dio tik is pred Hr va ta An te Kri `a na iz Za gre ba~ kog pli va~ kog klu ba (27,89, 864), dok je tre }i bio we gov su na rod nik Sa {a Ger bec iz Pri mor ja (28,00, 854). 100 m slobodno: 1. Bo ris Sto ja no vi} (Ki kin de) 48,77 (864), 2. Ma rio To do ro vi } (Za gre ba~ ki PK) 49,13 (845), 3. Ra do va n Si qev ski (Voj vo di na, No vi Sad) 49,51 (826). 200 m del fin: 1. Mar ja n Go ric ki (Du bra ve) (2:01,43, 772), 2.

Mar ko Jo vi } (Cr. zve zda) (2:05,25,

703), 3. Ste fa n Sto ja no vi} (Sve ti Ni ko la), Ni{ (2:07,09, 673).

Kod da ma na 400 m slo bod no : 1.

Ga ja Na tla ~en (Fu zi nar) sa 4:16,06 (822), dru ga Awa Tr {i} (Za gre ba~ ki PK) sa 4:16,83 (815), 3. [pe la

SU PER LI GA (@) Varadin BMG - Kolubara 3:2 TENT - Vojvodina 3:0 Dinamo (P) - Vizura 3:1 Radni~ki (B) - NIS Spartak 0:3 C. zvezda - Jedinstvo (U) odgo|eno 1. Spartak 2. TENT 3. Varadin 4. Kolubara 5. C. zvezda 6. Vizura 7. Jedinstvo 8. Radni~ki 9. Dinamo 10. Vojvodina

5 6 6 6 3 5 5 6 6 6

5 4 4 3 3 2 2 2 1 1

0 2 2 3 0 3 3 4 5 5

15:6 13:7 14:10 13:10 9:2 11:11 10:11 7:16 8:16 5:16

13 12 11 10 9 8 6 4 4 4

SU PER LI GA (M) Vojvodina - Spartak (Q) @elezni~ar - Klek Partizan - C. zvezda Ribnica - M. radnik Radni~ki (K) - Jedinstvo (SP)

3:1 0:3 1:3 0:3 3:1

1. C. zvezda 2. Vojvodina 3. M. radnik 4. Radni~ki 5. Partizan 6. Klek 7. Jedinstvo 8. Ribica 9. Spartak 10. @elezni~ar

16 15 13 13 8 7 6 6 6 0

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 5 4 4 3 2 2 2 2 0

0 1 2 2 3 4 4 4 4 6

18:7 16:6 14:9 15:9 12:11 10:13 9:13 9:13 10:15 1:18

PR VA LI GA (@) Jedinstvo (SP) - Radni~ki (K) Crnokosa - MD Zrewanin Sme~ 5 - Lazarevac

3:0 3:0 1:3

PR VA LI GA (M) Spartak (S) - Novi Sad Obili} - Sterija \erdap - Jagodina Smederevo - N. Pazar VGSK - Borac (S) Vojvodina S. - Tami{ Metalac - Sloboda Smederevo - Borac Proleter N. - Sloga OKK Beograd - M. Vizura Napredak - Radni~ki

Per se sa 4:23,86 (751). 50 le| no: 1.

Jo va na Ni ko lov ski (Voj vo di na) 29,30 (767), 2. Iva na Bo lan ca (Za gre ba~ ki PK) 29,76 (732), 3. Ka ta ri na Dra ga nov (Pro le ter, Zre wa nin) 29,97 (717). 100 m me{ovito: 1.

Ka ta ri na Dra ga nov 1:05,70 (752), 2.

An |el ka Pe tro vi} (Par ti zan, Be o grad) 1:05,41 (762), 3. Dra ga na Iva no vi} (Par ti zan) 1:07,24 (702). [ta fe ta 4h50 me {o vi to: 1. Voj vo di na (2:02,92, 664), 2. Fu zi nar (Slovenija) (2:03,49, 655) 3. Cr na Go ra (2:04,07, 646).

G. M.

1. Vojvodina 6 2. Sloga 7 3. BKK Radn. 7 4. M. Vizura 7 5. Borac 7 6. Smederevo7 7. Tami{ 7 8. Metalac 7 9. Sloboda 7 10. Radn. FMP5 11. Proleter 7 12. OKK Beogr.4 13. @elezn. 5 14. Napredak 7

6 5 5 5 4 4 3 2 2 3 1 3 2 0

0 2 2 2 3 3 4 5 5 2 6 1 3 7

3:1 3:1 3:2 2:3 0:3 84:70 57:58 85:78 86:88 76:83 73:80

513:44312 633:58212 608:57912 605:58512 521:47711 579:58011 498:50210 543:568 9 511:589 9 398:388 8 535:586 8 334:297 7 411:426 7 491:578 7

SPORT

c m y

dnevnik

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS JU RI KA SU PER LI GI

ponedeqak14.novembar2011.

19

VOJ VO DI NA SA TRE ]EG ME STA NA FAJ NAL-FOR KU PA SR BI JE

Fa li agre siv nost Ne ka se ri ja po be da po tra je Ne ma ju mi lo sti ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja gas u ovo go di {wem tak mi ~e wu u Ko {ar ka {koj li gi Sr bi je. U pr vih {est me ~e va ostva ri li su isto to li ko po be da, upr kos ~i we ni ci da su ~ak ~e ti ri pu ta go sto va li. Naj no vi ja `r tva am bi ci o znih i kva li tet nih cr ve no-be lih bi li su igra ~i Ta mi {a iz Pan ~e va (84:70).

Tre ner Voj vo di ne Sr bi ja gas Si ni {a Ma ti}, vi de lo se to i u su bo tu uve ~e u ma loj sa li SPC „Voj vo di na”, ima na oku pu od li~ no se lek ti ran tim, pa u sva kom tre nut ku mo `e da ra ~u na na svih 12 igra ~a. Do du {e, pro tiv Pan ~e va ca ni je igrao Vu ka {in Pet ko vi} ko ji ima po vre du ra me na, ali ga je na te re nu za me nio brat bli za nac Stra hi wa.

No vo sa |a ni, op {ti je uti sak, atlet ski de lu ju mo} no i znat no sna `ni je od ri va la s ko ji ma se nad me }u, a ulo gu li de ra pre u zeo je od li~ ni plej mej ker Slo bo dan Dun |er ski. Ovaj mo mak je dru gi put u No vom Sa du, a cr ve no-be li dres no sio je, do du {e ne s to li ko uspe ha, i pre ne ko li ko se zo na. On je pro tiv Ta mi {a po sti gao 11 po e na, ali je mno go bit ni je to {to je za be le `io i {est asi sten ci ja, pet osvo je nih lop ti i imao pet sko ko va. S ta ko raz i gra nim ple jom, {u te ri do bi ja ju upo tre bqi ve lop te, pa ne tre ba da ~u di {to je ka pi ten Ra do van Mar ko vi} za be le `io tri, a Ste fan Sto ja ~i} ~e ti ri troj ke.

Ve li ki ak ce nat tre ner Ma ti} sta vio je na od bra nu i ona sa da de lu je iz u zet no do bro. No vo sa |a ni su ve o ma po kre tqi va eki pa,

bro od ra |u ju, {ti te }i mak si mal no svoj i na pa da ju }i ri va lov ko{.

Iz u zet no ve li ki do pri nos igra ma i po be da ma da ju i upor ni i uvek mak si mal no bor be ni Og wen Ku `e ta, kao i dru gi plej mej ker, mla di re pre zen ta ti vac Sr bi je Bo gi} Vu jo {e vi}, ta ko da na vi ja ~i no vo sad skog klu ba mo gu s ve li kim op ti mi zmom da o~e ku ju na sta vak se zo ne i ostva re we za cr ta nog pla na, a to je pla sman u Su per li gu.

- Ova eki pa je ta ko i se lek ti ra na, a na{ ciq je po znat: `e li mo ove go di ne da u|e mo u Su per li gu, a ve} u sle de }oj se zo ni am bi ci ja }e nam bi ti po nov ni pla sman u re gi o nal no tak mi ~e we - re kao je po za vr {et ku su sre ta s Ta mi {om tre ner Voj vo di ne Sr bi ja gas Si ni {a Ma ti}. - Ima li smo ma wih pro ble ma s po vre da ma po je di nih igra ~a, ali ni je to bi lo ni {ta ozbiq no i ostva ri li smo no vu po be du. Na dam se da }e ova na {a se ri ja po tra Dra gan Ze ko vi} Fo to: N. Sto ja no vi} ja ti {to du `e. [te ta je jed no {to na tri o~i gled no je da ima ju sna ge i da bi na ma ne ma vi {e gle da la ca, ali su mo ti vi sa ni, pa ri va li ne ma ju jed nom iz gu bqe no po ve re we ja ko je ba{ mno go iz gle da da po be de u te {ko po no vo ste }i. No vo sa |a ni du e lu s ta kvim su par ni kom. Pod to mo gu da u~i ne je di no po be da ma ko {em be dem ~i ne sna `ni Du i do brim re zul ta ti ma i oni to, {ko Bu ni}, Dra gan Ze ko vi} i evo, ~i ne. Ve ru je mo da }e tri bi ne Ni ko la Ka li ni}, ko ji ma se po u ma loj sa li Spen sa, na sta ve li u po tre bi pri dru `u ju i Bo `o \u ova kvom tem pu, ubr zo po no vo bi ti mi}, od no sno Ra do{ [e {li ja. te sne da pri me sve one ko ji vo le da Slo bod no mo `e da se pri me ti gle da ju vr hun sku ko {ar ku i na {e ka ko du gaj li je ap so lut no pra te naj bo qe ti mo ve. ri tam be ko va i svoj deo po sla do A. Pre do je vi}

NAJ BO QI IGRA^ NBA EKI PE OKLA HO MA SI TI @E LI DA IGRA

Du rent sve bli `i Evro pi

Mi qan Pav ko vi}

NE VO QE RAD NI^ KOG IZ KRA GU JEV CA

Bez Pav ko vi }a me sec da na Ka pi ten Rad ni~ kog Mi qan Pav ko vi} mo ra }e da od su stvu je me sec da na s te re na zbog po vre de ko le na na tre nin gu. On se po vre dio pred duel sa Ce de vi tom, u ko jem su Kra gu jev ~a ni po ra `e ni sa 83:80, ka da mu je Lu ~i} pao pre ko no ge.

Iako se u pr vi mah ~i ni lo da bi po vre da mo gla da bu de da le ko ozbiq ni ja, de taq ni pre gle di po ka za li su da je pred wim oko me sec da na opo rav ka.

Pav ko vi} }e re ha bi li ta ci ju spro ve sti u Kra gu jev cu, a u naj bo qem slu ~a ju na te ren }e se vra ti ti sre di nom de cem bra.

Ko {ar ka{ Okla ho ma si ti Tan de ra Ke vin Du rent ne `e li da pri su stvu je sa stan ku Uni je NBA igra ~a ko ji je za ka zan za da nas u Wu jor ku. Pla ni ra no je da na tom sa stan ku ko {ar ka {i do ne su od lu ku o po sled woj po nu di ko ji su do bi li od vla sni ka ti mo va.

- Znam da po nu da ni je do bra za nas. To ni je ono {to smo mi `e le li. To ni je do bar spo ra zum i ne vi dim za {to bi smo tre ba li da ga pri hva ti mo, po seb no ova ko ka sno - re kao je Du rent.

Ako i sle de }e ne de qe pre go vo ri pro pad nu, Du rent je na ja vio da bi mo gao da pot pi {e ugo vor s ne kom evrop skom eki pom.

Je dan od naj bo qih igra ~a NBA li ge raz ma tra po nu de {pan ske Va len si je, Ma ka bi ja i ne ma~ kog Baj roj ta. Uko li ko pot pi {e ugo vor s ne kim od tih ti mo va, u we mu }e po sto ja ti kla u zu la po ko joj ugo vor is ti ~e po za vr {et ku lok-auta.

Du rent je re kao i da }e po dr `a ti sva ku od lu ku iz vr {nog di rek to ra Bi li ja Han te ra i pred sed ni ka Uni je igra ~a De ri ka Fi {e ra.

- [an se da se zo ne 2011./2012. bu de su 50:50. Ja sam op ti mi sta, ali su svi oko me ne ner vo zni.

Na dam se da }e se ne {to po zi tiv no de si ti. Vo leo bih da iza -

Va ter po li sti Voj vo di ne osvo ji li su tre }e me sto u u Ku pu Sr bi je pred za vr {ni tur nir ~e ti ri naj bo qe eki pe, ko ji }e se odr `a ti 3. i 4. de cem bra. Iza bra ni ci De ja na Sta no je vi }a su u po sled wem ko lu u svom ba ze nu o~e ki va no i ube dqi vo sa vla da li eki pu Be o gra da u bor bi za tre }u po zi ci ju 12:5. Ta ko su skor kom ple ti ra li na tri po be de (@AK, Ba wi ca, Be o grad) i dva po ra za (Par ti zan, Cr ve na zve zda), pa }e u po lu fi na lu faj nal-fo ra 3. de cem bra igra ti s Cr ve ne zve zde. ^e tvr to pla si ra ni Be o grad }e igra ti sa pr vo pla si ra nim Par ti za nom, ko ji i bra ni tro fej. Po bed ni ci po lu fi nal nih me ~e va }e 4. de cem bra igra ti u fi na lu. No vo sa |a ni su u pret hod ne dve se zo ne igra li u fi na lu i oba pu ta su po ra `e ni od Par ti za na.

Ma da re zul tat ski mo `e bi ti za do vo qan utak mi com sa Be o gra dom, tre ner Voj vo di ne Sta no je vi} ni je za do vo qan i igrom svo jih pu le na.

- Ni sam za do vo qan igrom. Iako to ta ko re zul tat ski ne iz gle da, od i gra li smo ve o ma te {ku utak mi cu sa Be o gra dom. S te ta~ ke gle di {ta mo gu da ka `em da nam je sve jed no da li }e nam ri val u po lu fi na lu bi ti Par ti zan ili Cr ve na zve zda. Za to po na vqam, ni sam za do vo qan i za ova kvo sta we eki pe pre u zi mam pop tu nu od go vor nost.

O~i gled no da ne {to do bro ne ra di mo na tre nin zi ma i ne ke stva ri }e mo mo ra ti da is pra vi mo. ^e sti tam mom ci ma na po be di, ali mi re -

{e we za iz la zak iz ove si tu a ci je mo ra mo na }i {to pre, ne za rad re zul ta ta, ne go zbog raz vo ja i na pret ka igra ~a - ka `e Sta no je vi}.

Jo{ uvek ni je od re |e no gde }e se igra ti faj nal-for, Sta no je vi} is ti ~e da je to pop tu no sve jed no.

- Sva ka ko da je lak {e ka da se igra kod ku }e, ali mi mo ra mo da

li na na {u vo de ni cu. Do du {e, ima li smo gre {a ka, ko je }e mo mo ra ti da is pra vi mo. I u du e lu sa Zve zdom smo pra vi li gre {ke, ko je u po lu fi na lu ne bi sme le da nam se po no ve.

Na pi ta we {ta to ne do sta je igra ~i ma Voj vo di ne i {ta im je fa li lo u po sled wem du e lu, pa i u

Vo {a mo `e bo qe: Ne nad Bo san ~i}

ima mo sport sko vas pi ta we i da nam ni je va `no to gde igra mo utak mi ce, ve} ka ko igra mo - is ta kao je Sta no je vi}.

Je dan od naj i sku sni jih u re do ve Voj vo di ne Ne nad Bo san ~i} ~e sti tao je sa i gra ~i ma na po be di.

- Sve vre me smo si gur no vo di li i sve smo to kom utak mi ce na vo di -

oni ma sa Cr ve nom zve zdom i [pan da u om, Basn~i} je od go vro rio: - Ne do sta ja la nam je agre siv nost na po ~et ku utak mi ce i u me ~u sa Cr ve nom zve zdom i sa [pan da u om i to }e mo mo ra ti da pro me ni mo u pred sto je }im me ~e vi ma - na gla sio je Bo san ~i}. G. Ma le no vi}

BK NO VI SAD OBE LE @IO TRI GO DI NE RA DA

Re zul ta ti i or ga ni za ci ja za po nos B i c i k l i s t i ~ k i klub No vi Sad obe le `io je tri go di ne ve o ma us pe {e nog ra da.

Pred sed nik i je dan od osni va ~a klu ba Ne ma wa Vajs uru ~io je za hval ni ce pred stav ni ci ma Se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu Voj vo di ne, Upra vi za sport i omla di nu No vog Sa da, BS Sr bi je, JKP Par king ser vis No vi Sad, Pla net baj ku, Gim nas fit nes cen tru i no vi na ri ma La zi Bak ma zu (TV Voj vo di na) i Bra ni mi ru Va si }u (In fo cen tar).

Sve ~a no sti su pri su stvo va li Mi lo rad Do ka ma nac, sa vet nik za vr hun ski sport u Se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu Voj vo di ne, Pe tar Ro kvi}, ge ne ral ni se kre tar BS Sr bi je, Ja sna Kov ~in i Dra gan Ru da kov iz JPK

skih i pri vred nih or ga ni za ci ja No vog Sa da, Voj vo di ne i Sr bi je, kao i vred nog i pre da nog ama ter skog ra da svih ~la no va klu ba – re kao je Ne ma wa Vajs. – Sa mi smo, ula `u }i pre sve ga rad i na {e slo bod no vre me, adap ti ra li pro sto ri je i do bi li ve o am lep ku tak, a za {tit ni znak klu ba po sta la je ak ci ja Bic kli zam u {ko la ma, ko ju sva ke gdi ne spro vo di mo uz po dr {ku Mi ni star stva na u ke i pro sve te Sr bi je i Se kre ta ri ja ta za pro sve tu i obra zo va we Voj vo di ne. Kroz obu ku, a po tom i tak mi ~e we u [kol skoj li gi No vog Sa da, pro {lo je ne ko li ko hi qa da |a ka.

Klub je or ga ni zvao broj na tak mi ~e wa i pr ven stva, re kre a tiv ne tu re na bi ci kli ma, ro le ri ma i da ska ma na to~ ki }i ma.

t in ski uspeh. U~e stvo va la je na Let wim olim pij skim igra ma mla dih u Sin ga pu ru. Mi li ca Ra ki}, Mi lu tin Zeq ko vi}, Slo bo dan Stan ko vi}, sa dva tre na ra na {eg klu ba Ne ma wom Vaj som i Ne ma wom Som bor cem, vo zi li su na [am pi o na tu Evro pe u pla nin skom bi ci kli zmu za mla |e ka te go ri je.

Na brd skom {am pi o na tu Sr bi je u pla nin skom bi ci kli zmu ~la no vi BK No vi Sad osvo ji li su ~e ti ri pr va i jed no tre }e me sto, a u olim pij skom kros kan tri ju ~e ti ri pr va i dva dru ga me sta i ima ju tri pr va me sta u ekip noj kon ku ren ci ji u ovoj di sci pli ni. U drum skom bi ci kli zmu ima ju jed no dru go me sto na {am pi o na tu Sr bi je u vo `wi na hro no me tar. U Li gi Sr bi je u

- Sa po no som i za do voq stvom mo gu da is tak nem da smo ove go di ne i na sport skom pla nu me |u naj u spe {ni jim klu bo vi ma u Sr bi ji – na gla sio je Vajs. - Jo va na Cr no grac na {a naj bo qa tak mi ~ar ka u pla nin skom bi ci kli zmu za vr {i la je go di nu na 86. me stu svet ske rang li ste u bo do va wu ~ak 619 tak mi ~ar ki, {to je is-

pla nin skom bi ci kli zmu osvo ji li su po je di na~ no pr vo i dru go me sto za mla |e ka de te, pr vo me sto kod ka de ta, pr vo i dru go me sto kod ju ni or ki, pr vo me sto za se ni or ke i pr vo i dru go me sto za ma ster se. U ekip noj kon ku ren ci ji po be di li su u ka te go ri ja ma mla |ih ka de ta, ka de ta, ju ni or ki i ma ster sa.

Ke vin Du rent

|em na te ren i igram, ali to ni je jed no stav no - do dao je Du rent.

Ko {ar ka{ Okla ho me i naj bo qi igra~ po sled weg Svet skog pr ven stva to kom pret hod nih ne de qa od i grao je ve li ki broj eg zi bi ci o nih utak mi ca.

- Svi mo ji le to vi i ho tel ske so be za me ne i mo ju bra }u su pla }e ni. Pla }en sam da igram, ali ja to i vo lim. U`i va we je iza }i pred na vi ja ~e - is ta kao je Ke vin Du rent.

IS TRA GA PRO TIV PRED SED NI KA IHF-a U [VAJ CAR SKOJ

Mu sta fa se sum wi ~i za pri ma we mi ta Se di {te Me |u na rod ne ru ko met ne fe de ra ci je (IHF) u Ba ze lu bi lo je u sre du pred met pre tre sa po li ci je na zah tev jav nog tu `i o ca iz ne ma~ kog Ham bur ga ko ji is tra `u je slu ~aj ko rup ci je, re kao je je dan od zva ni~ ni ka kan to nal ne po li ci je Ba ze la.

- Iz vr {i li smo pre tra gu u se di {tu fe de ra ci je u Ba ze lu, kao i u re zi den ci ji pred sed ni -

ka fe de ra ci je, Egip }a ni na Ha sa na Mu sta fe ko ja se na la zi u Raj nfel de nu - re kao je po me nu ti zva ni~ nik za Frans pres.

U ak ci ji po li ci je kon fi sko va na su do ku men ta fe de ra ci je i ona su po sla ta u tu `i la {tvo u Ham bur gu. Mu sta fa ni je bio pri su tan to kom pre tre sa, re kao je port pa rol po li ci je.

In ter net stra ni ca Hend wuz, ko ja se ba vi ve sti ma iz ru ko me ta, ob ja vi la je da je Mu sta fa

pod is tra gom zbog pri ma wa mi ta pri li kom od lu ~i va wa o pro da ji TV pra va za Svet sko pr ven stvo u ru ko me tu ko je je do bi la agen ci ja UFA Sport.

Sajt na vo di i to da je Mu sta fa, po znat i kao fa raon, pred met mno gih kri ti ka u okvi ru sa ve za, a da je pri tu `bu zbog ko rup ci je po kre nu la agen ci ja Sport fajv iz Ham bur ga ko ja je iz gu bi la tr ku u do bi ja wu TV pra va.

De taq sa sve ~a no sti BK No vi Sad

Par king sre vis, Sta ni mir Pa u ni}, di rek tor O[ „Do si tej Ob ra do vi}“, kao i ve li ki broj zva ni ca iz sport skog i pri ved nog `i vo ta No vog Sa da.

- Klub je za ove tri go di ne po sti gao mno go i na tak mi ~ar skom i na or ga ni za ci o nom pla nu i svih tih re zul ta ta ne bi bi lo bez po mo }i dru {tve no sport -

20

SveT POZnATiH

ponedeqak14.novembar2011.­

dnevnik

Л е д и Га г а и необичан микрофон П

PAPARACO

е ва чи ца Леди Гага на сту пи ла је на жур ци на кон одр жа ва ња ве ли ке на гра де Ин ди је у Фор му ли 1. Зве зда ве че ри био је ми кро фон ма ски ран у пе нис. По што је од лу чи ла да се на би ни по ја ви об у че на ре ла тив но нор мал но, шок еле мент ве че ри, уме сто ње са ме, био је ми кро фон фалусног облика. Леди Гага је испоштовала земљу која је прилично конзервативна по питању облачења жена, али је направила скандал са „пенисом” у руци. Слике и снимци њеног наступа су брзином муње преплавили интернет, а још брже са њега и скинути.

Кери, шта ти је то на глави

Л

етећи тањир - не, то је шешир ирског дизајнера Филипа Трејсија, чије шашаве идеје смо могли да видимо у серији и филмовима „Секс и град”. Сара Џесика Паркер (46), иако је снимање и серије, а и филмова давно завршено, све више подсећа на лик Кери Бредшоу, жене од стила коју је играла у популарном ситкому. Славна глумица је током промоције свог новог филма „I Don’t Know Xow She Does it”, у мелбурну на глави имала веома небичан шешир, хаљину „шанел” од твида са дугмадима и наравно „маноло бланик” ципеле са високим потпетицама. Да ли то Сара и даље глуми Кери, или јој се овај лик топлико увукао под кожу да без њега

ан ђе ли на из ста рих да на

И

н тер нет су пре пла ви ле екс пли цит не фо то гра фи је ам ба са дор к е уницефа и мај ке ше сто ро де це. Про шле го ди не је ма га зин „Стар” об ја вио фо то гра фи је ан ђе ли не Џо ли из ста рих да на

ка ко на кон кон зу ми ра ња хе ро и на ле жи го ла, а око вра та но си поводац за псе. Сада су се на интернету појавиле остале фотографије из тог периода, на којима се види гола анђелина Џоли којој груди

прекривају само укрштене лепљиве траке и са каубојским шеширом и танга гаћицама. Слике је, наводно, направио њен бивши супруг Били Боб Торнтон, а објавио их је сајт Egotastic.com.

Л и н д з и Л о х а н ј о ш 30 дан а з а т в о р а више не може, никоме није јасно, али да јој све то одлично стоји је несумњиво. Паркерова често носи Филипове необичне шешире,

онај са жиром, зеленом ружом, лептирићима је носила на лондонској премијери филма „Секс и град” 2008.

Џек со нов ле кар не ће све до чи ти Д

ок тор Кон рад ма реј не ће ис при ча ти пред су дом сво ју вер зи ју до га ђа ја у но ћи ка да је умро мајкл Џек сон. Ле к ар оптужен за убиство краља попа неће сведочити пред поротом, преноси америчка штампа. Порота ће морати да одлучи да ли ће мареј бити ослобођен или осуђен на основу исказа 49 других сведока и материјалних доказа. мареј је судији врховног суда мајклу Пастору рекао да је „добро размислио” и одлучио да не изнесе своју верзију догађаја у јавност. Одбрана и оптужба изнеће завршне речи у четвртак, а након тога ће порота одлучити о судбини лекара оптуженог за убиство из нехата.

а

ме рич ка глу ми ца Линд зи Ло хан осу ђе на је ју че у Лос ан ђе ле су на 30 да на за тво ра због кр ше ња про пи са услов ног пу шта ња на сло бо ду, а дру штве но ко ри сни рад ће оба вља ти у мр твач ни ци. Линд зи (25) је при зна ла да је пре кр ши ла услов ну сло бо ду и про пу сти ла не ко ли ко са ста на ка у цен тру за со ци јал ни рад за же не, где је тре ба ло да оба вља дру штве но ко ри стан рад због крађе огрлице. Глумица ће казну почети да служи 9. новембра. Судија вишег суда Стефани Сотнер дозволила је звезди да бира између 300 дана затвора и смањене затворске казне од 30 дана уз строг програм друштвено корисног рада. Линдзи је, одабрала краћу и тежу казну, а поред тога што се од децембра до маја наредне године једном месечно мора да се појави пред судијом, а између сваког појављивања мора да 12 дана ради у мртвачници у Лос анђелесу и да одржи четири сеансе са психотерапеутом.

„ а н ђ ел и ” п о н о в о у а к ц и ј и а

дријана Лима, Кендис Свонпул, ерин Хедертон, Лаиш рибеиру и Линдзи елингсон спремне су за зиму. Заштитна лица популарног бренда „викторија сикрет”, или популарни „анђе-

ли”, поново су се окупиле и снимиле још један провокативни видео, овога пута за најновији парфем ове куће. реклама је снимана на улицама Прага, а у њој се лепотице појављују у до-

њем вешу и са анђеоским крилима. модни бренд „викторија сикрет” ускоро ће лансирати и празничну колекцију сексепилног веша, најавили су из ове куће.

Линдзи Лохан је под судском присмотром још од 2007. године, када је два пута ухапшена због вожње у пијаном стању. Била је међу најпеспективнијим младим глумицама Холивуда, али њен необуздани дух је узео данак.

Тај на је у вре ме ну

Тр е н и н г к о ј и ј е о бл и к о в ао т ел о Џен иф е р а н и с т о н К о има вре ме на да сва ко днев но ве жба 60 ми ну та у те ре та ни? За оне чи ји је тем по убр за ни ји, сти же до бра вест. Струч ња ци за те ле сне ве жбе твр де да је 20 ми ну та све што вам тре ба. Џе ни фер ани стон се ку не да сво ју ли ни ју одр жа ва сва ко днев ним 22-ми нут ним кар дио тре нин гом, баш као и ма не кен ка Хе ле на Кри сти јан сен, ко ја ка же: ‘Два де сет ми ну та је до вољ но да ср це поч не да ми убр за но лу па, али да не бу дем ис цр пље на.’

ни је ру ни Бе кам

К

ад Бе кам глу ми за вод ни ка, ње му то и успе. Кад вејн ру ни по ку ша исто...он да је то јед но став но сме шно”. Овим ре чи ма је ве ћи на бри тан ских ме ди ја по ку ша ла чи та о -

ци ма да об ја сни ре кла му за ви но у ко јој се по ја вљу ју Па трис евра, ра јан Гигс и, на рав но, вејн ру ни. Фуд ба ле ри су сни ми ли ре кла му за чи ле ан ско ви но „Casillero del Diablo”, зва нич ног парт не ра ман че стер ју нај те да, ко ја је исме ја на од стра не ме ди ја и

„свих ко ји су је по гле да ли”, а он да оста ви ли за ни мљи ве ко мен та ре на Тви те ру. „По ку ша ва да из и гра ва за вод ни ка док за ми шље но гле да на Олд тра форд”, пи ше „Деј ли мејл”. „ни евра ни је ни шта бо љи, док се Гигс, на спрам ове дво ји це, по ка зао као глу мац”. Од мах на к он еми то ва ње ре кла ме, Тви тер за јед ни ца је „по лу де ла”. „вејн ру ни глу ми! Бра те, из гле да и зву чи као да је тек на у чио да го во ри”, био је ко мен тар јед ног „тви те ра ша”, док је дру ги на пи сао да је „лоп та (ко је и не ма у ре кла ми) бо љи глу мац”. не ки су у опи си ва њу ру ни је вог „ми стич ног из гле да” упо тре би ли реч ко јом је култ ни лик из се ри је „мућ ке” Дел бој Тро тер опи си вао свог мла ђег бра та род ни ја - „плон кер” (ту па џи ја).

STUdenTSki dnevnik

c m y

dnevnik

MO GU] NOST USA VR [A VA WA U HO LAN DI JI

Pro mo ci ja fon da ci je „Chec kMark Ger van Meel” Holandska fondacija „Che ckM ar k Ger va n Meel„ za unap re |ewe he mi js kih n auka u Sr biji, o rgan izuje izb or najb oqih dipl omskih i maste r t ez a u ob lasti he mij e, odbr awenih t okom pret hodne {kol ske go din e, na kome u~e st vu ju stud en ti svih u ni verzit et a u Srbiji .

P romoc ija F ondacij e i programa k oje nudi, odr` a}e se u sredu, u Kl ubu na stavnika , u zgradi d ep ar tm ana za fiz i- k u i za mat em at iku i in fo rmatiku.

Fo ndaci ja promo vi{ e i sti mul i{e fizi ~ ko -he mijske , hemijske i b iohemij sk e nauke i obra zov aw e u Srbiji , a pr u -

`a mo gu}nosti z a usavr{a vawe srpskih s tu de nata u h olands ki m komp ani jama.

Pr o{le go di ne studen ti Pr irodn omatema ti~kog f ak ulteta bil i su me |u najboqim a. Za najboqi mas te r rad n a gra |e n je I gor [imawi, stude n tk iw a mas ter s tud ija na bi oh emiji Anka Xigurski nag ra|ena je za na jboqi di plomski, d ok je tre}a nagrada z a naju spe{ ni ji ma ster pri pa la stude nt ki wi master st ud ija n a molek ularnoj biologiji Mariji Savi}.

A. J.

ponedeqak14.novembar2011.

KON KURS ZA GRA FI^ KI DI ZAJN ^A SOPI SA „ BI O LO GIJA SER BI KA”

„ERIK SON” NA GRA \U JE SA 15.000 EVRA

Na gra da 50.000 di na ra

Tak mi ~e we iz te le ko mu ni ka ci ja

De part man za bi o lo gi ju i eko lo gi ju Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta ras pi sao je kon kurs za gra fi~ ki di zajn bi o lo {kog na u~ nog ~a so pi sa „Bi o lo gia Ser bi ca„, ko ji }e ob ja vqi va ti ra do ve na en gle skom je zi ku iz svih obla sti bi o lo gi je. Autor iza bra nog re {e wa do bi }e na gra du od 50.000 di na ra. Kon kurs je otvo ren za di zaj ne re s is ku stvom, stu den te di zaj na i za za in te re so va na prav na i fi zi~ ka li ca. Za da tak se mo `e pre u ze ti na saj tu www.dbe.uns.ac.rs jo{ da nas, a ra do ve pod {i from elek tron skim pu tem tre ba po sla ti na adre su bi o lo gi a ser bi ca@d be.uns.ac.rs. do 15. de cem bra 2012. go di ne. Od lu ku o po bed ni ku do ne }e Kon kurs na ko mi si ja naj ka sni je 60 da na po sle za tva ra wa kon kur sa i ob ja vi }e je na saj tu De part ma na.

A. J.

Kom pa ni ja „Erik son” or ga ni zu je me |u na rod no tak mi ~e we „Eric sson Ap pli ca tion Awards„ sa te mom „Umre `e no dru {tvo”.

Pra vo u~e {}a ima ju svi stu den ti, kao i za po sle ni u ma lim i sred wim kom pa ni ja ma (do 100 za po sle nih) ko je po slu ju u te le ko mu ni ka ci o nom sek to ru.

Ciq tak mi ~e wa je da se raz vi je apli ka ci ja na an droid plat for mi, ko ja od go va ra te mi kon kur sa. Sa ma apli ka ci ja mo ra da omo gu }i da po je di nac ili gru pa ko ri sni ka do bi ju efi ka sni ji pri stup in for ma ci ja ma i da ima dru {tve ni ka rak ter. Ta ko |e, pred u slov za sve u~e sni ke je da pri li kom we ne iz ra de ko ri ste ba rem jed nu apli ka ci ja iz

BRU CO [I MA STUDIJA FI ZI KE I MA TE MA TI KE DO DE QE NE 23 STI PEN DI JE

Sa wa ju o na stav ni~ kom po zi vu Na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du pro {le ne de qe su stu den ti ma ko ji se {ko lu ju za de fi ci tar na na stav ni~ ka za ni ma wa u osnov nim {ko la ma i za op {te o bra zov ne pred me te u

fi zi ke, a no vac je obez be |en iz bu xe ta Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne za so ci jal nu za {ti tu u obla sti vi so kog obra zo va wa.

Zorica Savanovi}, stu dent ma te ma ti ke, ka `e da su sti pen di je po ve }a le broj za in te re so -

se uvek svi |a la. @e lim da bu dem pro fe sor i pod u ~a vam de cu. Je dan deo pa ra od ove sti pen di je }u da osta vim za slu ~aj ako ne upad nem na bu xet sle de }e go di ne, a deo }u da po tro {im na stan, men zu, kwi ge i put ne tro {ko ve po {to pu tu j em sva k i vi kend.

I Mi li ca Bjeqin sa fi zi ke `e li da pre da je u svom rod nom me stu, ma da, ka ko ka `e, gde god da do b i j e po s ao bi } e joj do bro.

- Ni s am se po k a j a l a {to sam upi s a l a, ni j e te { ko ma d a tre b a do s ta ra d a Milica Bjeqin Kristina Sabado{ Sa{a Pali} Zorica Savanovi} ka `e Mi li ca.

Na stav ni ci ovih pred me ta sred wim {ko la ma ve za nim za va nih za stu di ra we ma te ma ti ke leo bih da osta nem na fa kul naj vi {e ne do sta ju {ko la ma u pri rod ne na u ke, sve ~a no uru ~e i fi zi ke. Ona }e po lo vi nu do - te tu, ali mi slim da su za to Voj v o d i n i.

Ju ` no b a~ k om ne jed no krat ne sti pen di je Po bi je nog iz no sa da po tro {i, a ma le {an se - ka `e Sa {a. kra jin skog se kre ta ri ja ta za po lo vi nu da osta vi sa stra ne.

Kristina Sabado{, ko ja je okru g u ne d o s ta j e pre k o 160 pro fe so ra fi zi ke i 300 pro obra zo va we, upra vu i na ci o nal @e qa joj je da do bi je sti pen di - upi sa la fi zi ku iz qu ba vi pre fe so ra ma te ma ti ke, a de fi cit ne za jed ni ce. ju za stu di je u [pa ni ji,a jed nog ma ovom pred me tu, bi `e le la da po tvr |u je i po da tak da su to Ove go di ne iz nos od po 68.150 da na da bu de pro fe sor na fa - se vra ti u svo ju {ko lu u Ru skom dva i po pu ta vi {e tra `e ne di na ra do bi lo je, po sle pri jem kul te tu.

Kr stu ru i da ta mo pre da je. stru ke od po nu de na tr `i {tu nog is pi ta,13 naj bo qe pla si ra Wen ko le ga Sa{a Pali} ta - Hte la sam da oda be rem na ra da.

A. Var ga nih bru co {a ma te ma ti ke i 10 ko |e se na da od la sku u ino - stav ni pred met, a fi zi ka mi

21

stran stvo, ma da je skep ti ~an po tom pi ta wu.

- Znam ko li ko je te {ko do bi ti sti pen di ju ili po sao u ino stran stvu. Upi sao sam ovaj smer jer pret po sta vqam da }u ima ti po sao kad za vr {im. Vo -

„Erik son API” la bo ra to ri je.

Nov ~a na na gra da za pr vo pla si ra ni tim je, u obe ka te go ri je, 15.000 evra, od no sno 10.000 evra za dru go pla si ra ni, uz po klon te le fo ne kom pa ni je So ni Erik son. Tre }e pla si ra nom ti mu pri pa {}e na gra da od 5.000 evra.

Pri ja vqi va we u~e sni ka za fi nal nu fa zu tak mi ~e wa otvo re no je do 28. fe bru a ra 2012, dok }e po bed ni ci bi ti pro gla {e ni i na gra |e ni na spe ci jal noj sve ~a no sti, ko ja }e bi ti odr `a na u ma ju. Vi {e in for ma ci ja mo `e se pro na }i na saj tu www.ericssonapplicationawards.com.

A. J.

KOM PA NI JA „KO KA-KO LA HE LE NIK” U SR BI JI TRA @I TA LEN TE

Uz usa vr {a va we i 2.000 evra go di {we Kom pa ni ja „Co ca-Co la Hel le nic„ Sr bi ja, u sa rad wi s Mi ni star stvom pro sve te i na u ke, uni ver zi te ti ma i stu dent skim or ga ni za ci ja ma, ras pi sa la je kon kurs za iz bor {e ste ge ne ra ci je „Ko ka ko la ta le na ta“. Pri li ku da se usa vr {a va ju uz vr hun ske stru~ wa ke u kom pa ni ji, stek nu ve {ti ne i zna wa ko ja ima ju kon kret nu pri me nu i otvo re se bi put ka uspe {noj po slov noj ka ri je ri do bi }e ove go di ne se dam no vih ta le na ta.U to ku dve go di ne, ko li ko pro gram tra je, oda bra ni stu den ti }e pro }i kroz niz obu ka i se mi na ra ko ji ima ju za ciq wi ho vo pro fe si o nal no usa vr {a va we, a obez be |e na im je i fi nan sij ska po dr {ka u iz no su od 2.000 evra go di {we u to ku tra ja wa pro gra ma.

- U na {em po slov nom si ste mu {i rom sve ta ra di vi {e od 40.000

za po sle nih, a to bo gat stvo raz li ~i tih pro ce sa ra da, zna wa i eks per ti za, do stup no je na {im bu du }im ta len ti ma - ka `e ge ne ral ni di rek tor Kom pa ni je „Co ca-Co la Hel le nic„ Sr bi ja, Sotiris Janopulos. - Na sto ji mo da pre po zna je mo mla de qu de ko ji ima ju po ten ci jal da iz ra stu u bu du }e vr hun ske me na xe re, da im p r e n e s e m o stru~ nost i i s k u s t v o ko je ima mo i ob u ~i mo ih za po slov ne iza zo ve ko ji im pred sto je.

Od 2006. go di ne, ka da je po kre nut pro gram, 35 stu de na ta se usa vr {a va lo u Kom pa ni ji „Co ca-Co la Hel le nic„ Sr bi ja.

Kon kurs je otvo ren do 7. de cem bra, a vi {e in for ma ci ja o na ~i nu pri ja vqi va wa i o pro gra mu mo `e se pro na }i na www.cchbc-talents.co.rs, na fejsbuk stranici i na tviteru.

D. D.

RANG-LI STA SVET SKIH UNI VER ZI TE TA PRE MA ME |U NA ROD NOJ KOM PA NI JI QS

Stu di je naj kva li tet ni je u En gle skoj i Ame ri ci Me |u na rod na kom pa ni ja QS World Uni ver sity Ran kings 2011/12.

– Top Uni ver si ti es, ko ja sa sta vqa rang-li stu uni ver zi te ta u sve tu od 2004. go di ne sa ve li kim auto ri te tom u aka dem skim kru go vi ma, a ko ja je do pro {le go di ne svo ju rang-li stu jed nom go di {we ob ja vqi va la u bri tan skom ~a so pi su Ti mes Hig her Edu ca tion svoj rej ting ove go di ne ob ja vi la je u sa rad wi s ame ri~ kim ~a so pi som US News & World Re port, ali ima na ziv QS World Uni ver sity Ran kigs TM 2011/12.

Na rang-li sti je 300 uni ver zi te ta,a me |u de set naj bo qih su {est ame ri~ kih i ~e ti ri bri tan ska uni ver zi te ta pr vi na li sti je Kem brix sa 100 bo do va, dru gi je Har vard sa 99,34 bo da, tre }i Teh no lo {ki in sti tut u

Ma sa ~u set su sa 99,21 bo do va, na ~e tvr tom me stu je Uni ver zi tet Jejl sa 98,84 bo do va, pe tu po zi ci ju QS li ste za u zi ma Oks ford sa 98 bo do va,sle di Im pe ri jal

Ka li for nij ski teh no lo {ki in sti tut, ko ji je po Taj mso vom rej tin gu na pr voj po zi ci ji, u QS rej tin gu tek na 12. me stu ko lex Lon don sa 97,64 bo da, na sed mom me stu je jo{ je dan uni ver zi tet iz Lon do na - Uni ver zi tet ski ko lex Lon don sa 97,33 bo da, na osmoj po zi ci ji je Uni ver zi tet iz ^i ka ga sa 96,08 bo do va,

na de ve tom me stu - Uni ver zi tet Pan sil va ni ja sa 95,73 bo do va,a de se ti je Ko lum bi ja uni ver zi tet sa 95,28 bo do va.

Iz me |u de se tog i dva de se tog me sta ove rang-li ste na {lo se ~ak se dam ame ri~ kih uni ver zi te ta i po je dan iz Ka na de, [vaj car ske i Ve li ke Bri ta ni je. Za ni mqi vo je da je Ka li for nij ski teh no lo {ki in sti tut, ko ji je po Taj mso vom rej tin gu na pr voj po zi ci ji, u QS rej tin gu tek na 12. me stu.

Ovaj rej ting je sa sta vqan na osno vu oce na iz ve de nih po sle de }im po ka za te qi ma: is tra `i va~ ka de lat nost, mi {qe wa za po sle nih, pre da va wa i in ter na ci o nal ni aspekt. Rej ting je ko ri stio kom bi na ci ju me |u na rod nih is tra `i va wa i an ke ta, ukqu ~i vao je in for ma ci je po in dek su ci ti -

Kembriy, najboqi na svetu

ra wa po Sko po u su, naj ve }oj u sve tu bi bli o me trij skoj ba zi po da ta ka o na u~ nim pu bli ka ci ja ma. In -

deks aka dem ske re pu ta ci je uni ver zi te ta je naj va `ni ji po ka za teq ko ji ko ri sti QS od pr vog rej -

tin ga 2004. go di ne i za sni va se na oce ni uni ver zi te ta u ce li ni ko ju da ju pred stav ni ci aka dem ske jav no sti i ~i ni 0,4 od sto u struk tu ri ko na~ ne oce ne. In deks aka dem ske re pu ta ci je na osno vu mi {qe wa za po sle nih ~i ni 0,1 od sto u struk tu ri ko na~ ne oce ne Me |u na rod na re pu ta ci ja uni ver zi te ta pro u ~a va se s aspek ta bro ja ino stra nih stu de na ta na sva koj vi so ko {kol skoj usta no vi i to mi {qe we u~e stvu je u ko na~ noj oce ni sa 0,05. Po ka za teq re la tiv nog bro ja stu de na ta na jed nog pre da va ~a ~i ni 0,2 od sto ko na~ ne oce ne. Uzi ma ju se u ob zir ekvi va len ti pu nih na stav nih pro gra ma. Broj ci ti ra nih na u~ nih pu bli ka ci ja po jed nom pre da va ~u ~i ni 0,2 u ko na~ noj oce ni.

A. Va.

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak14.novembar2011.

dnevnik

НА ФЕСТИВАЛУ У АМСТЕРДАМУ

ФЕСТИВАЛ АНГАЖОВАНИХ ФИЛМОВА У БЕОГРАДУ

Уз Фидела до краја

„Депонија” победник „Слободне зоне”

Дугометражни документарни филм „Уз Фидела до краја” српског редитеља и сценаристе Горана Радовановића биће приказан у такмичарском програму фестивала ИДФА у Амстердаму, обавестио је Танјуг аутор. Најзначајнији међународни документарни фестивал на свету одржава се овога пута од 17. до 27. новембра. Филм је настао током ауторовог једногодишњег боравка на Куби, као српско-кубанска продукција. Кубанска премијера биће одржана у оквиру такмичарског програма “Ma de in Cu ba” почетком децембра на фестивалу у Хавани. Филм „Уз Фидела до краја” већ је откупљен за приказивање у Шпанији.

На 7. фестивалу ангажованих филмова „Слободна зона” победио је, на основу гласова публике, дугометражни документарац „Депонија” ауторке Луси Вокер, саопштили су организатори. Фестивал је од 4. до 9. новембра посетило више од 12.000 гледалаца. У Дворани културног центра Београда и биоскопу Дома омладине

био је филм „Депонија”. Филм је сниман скоро три године и прати познатог уметника Вика Муниза на путу од његове кућне базе у Бруклину до родног Бразила и највеће светске депоније смећа, Жардим Грамачо, која се налази на периферији Рио де Женеира. Тамо фотографише еклектичну групу ‘катадореса‘ - самозапослених са-

није филм” редитеља Џафара Панахија и документарно дело тибетанског редитеља Нгванг Чофела „Тибет у песмама”, својеврсни буквар о кампањи кинеске владе за уништење тибетанске културе и сликовница о оним Тибетанцима који су пружили отпор. На петом месту је документарни филм „Нафтовод”, прича о борби

купљача материјала за рециклирање. На другом месту је играни филм „Зидови” шпанског редитеља Густава Тарета који је одушевио публику интелигентним миксом комедије, романсе и критике друштва. Следе филм који је отворио овогодишње издање фестивала, „Ово

малог ирског села против велике нафтне компаније. Приход од улазница ове године је намењен Свратишту за децу која живе и раде на улицама, док је приход од каталога намењен Дому за незбринуту децу „Дринка Павловић”. (Танјуг)

Плакат за филм Горана Радовановића

Радовановићу ће ово бити четврто учешће у такмичарском програму фестивала ИДФА. Претходно су му у Амстердаму

приказани филмови „Ko lum ba ur bi ca”, „Кастинг” и „Пилећи избори”, који је и награђен 2005. године.

„Параду” видело скоро 40.000 гледалаца Филм Срђана Драгојевића „Парада” у првој недељи приказивања у домаћим биоскопима

видело је више од 38.000 гледалаца, саопштио је дистрибутер „Ci ne fest”. Почетак дистрибуције

„Параде” је, како је навео „Ci ne fest”, по гледаности у првој седмици веома сличан старту филма

„Монтевидео, Бог те видео”, за који је Драгојевић написао сценарио, а који је до краја дистрибу-

Додела Оскара без Марфија и Ратнера Амерички филмски радник Брет Ратнер поднео је оставку на место продуцента наредне доделе Оскара после „неопростиве” опаске на рачун хомосексуалаца, саопштила је Америчка академија за филм и науку.

Брет Ратнер

Како преносе агенције, Ратнер, који је режирао филм „Пљачка са врха” са Едијем Марфијем који би требало да буде домаћин наредне доделе Оскара, поднео је оставку у среду.. ”Урадио је добру ствар за Академију и за себе. Речи имају значење али и последице. Брет је до-

бра особа али су његови коментари неприхватљиви”, рекао је председник Академије Том Ширак. Ратнер, искусни редитељ и продуцент је прошле седмице говорећи о свом новом филму на питање како ради рекао да су „пробе за пе...е” што је изазвало бурне реакције у америчким медијима. Наредна додела Оскара биће одржана 26. фебруара. Ова изјава и поступак Ратнера за последицу имају још једно повлачење из церемоније доделе Оскара. Комичар Еди Марфи неће водити предстојећу доделу Оскара након што се из игре, због хомофобичних коментара, повукао и продуцент Ретнер, преносе агенције. ”Разумем како се Еди осећа због губитка креативног партнера Брета Ретнера и желим му све најбоље”, рекао је председник Америчке академије за филм Том Сирак. (Танјуг)

О љубавној афери принцезе Дајане Глумица Џесика Честејн играће принцезу Дајану у најновијем филму о њеном животу. Како преносе медији, филм под називом ‘’Кот ин флајт‘’ (Ca ught in Flight), који ће режирати Оливер Хиршбигел, говориће о тајној љубавној афери принцезе Дајане Спенсер и кардиохирурга Хасната Кана. Филм је описан као ‘’љубавна прича између принцезе закључане у кули и обичног човека‘’. Кан је скоро једну деценију ћутао о љубавној афери са принцезом Дајаном пре него што је 2008. године све испричао у интервјуу британском ‘’Телеграфу‘’.

Џесика Честејн

Америчка глумица Честејн најпознатија је по својим улогама у филмовима ‘’Дрво живота‘’, ‘’Дуг‘’ и ‘’Помоћ‘’. (Танјуг)

ције у Србији видело 515.595 гледалаца. „Парада” је премијерно приказана 31. октобра у Сава центру, а филм је на репертоару биоскопа у Београду и Новом Саду. Ускоро стиже и у биоскопе широм Србије и региона, а прво гостовање имаће 10. новембра у Бањалуци. Продуцент филма Биљана Првановић је поводом успешног старта „Параде” изјавила да се трогодишњи труд да се овај филм сними „исплатио на најлепши могући начин”. Она је изразила очекивање да ће Министарство просвете подржати идеју новинара да „Парада”, као филм који говори о љубави и толеранцији међу људима, добије препоруку да средњошколци у Србији могу организовано да виде „Параду” и упознају се са темом филма који предлаже дијалог и ненасилну комуникацију. (Танјуг)

Из филма „Депонија“ Луси Вокер

приказано је 40 филмова светске савремене ангажоване документарне и игране продукције. За прва четири филма на основу гласања публике биће откупљена права за телевизијско приказивања, као и за турнеју током године по градовима Србије. Убедљиво највећу просечну оцену (4,83) до-

ТРИБИНА О АНГАЖОВАНИМ ДОКУМЕНТАРЦИМА НА „СЛОБОДНОЈ ЗОНИ”

Аутори „суптилно пацификовани” На протеклом фестивалу ангажованих филмова „Слободна зона” обележено је 20 година рада Фонда за отворено друштво у Србији низом пројекција, као и трибином на тему „Некад и сад: Могућности промене”. О томе су говорили редитељи различитих генерација - Горан Марковић и Јанко Баљак чији су документарци „обојили” деведесете године прошлог века, као и млађи аутори Андријана Стојковић и Срђан Кеча, а разговор у Дому омладине водила је новинар Даница Вучинић. Марковић, чији је филм „Полудели људи” (о учесницима грађанског протеста против режима Слободана Милошевића) приказан на ревији остварења снимљених уз подршку Фонда за отворено друштво, изјавио је да је у то доба осетио потребу за ангажованим документарцем којим би осветлио феномен побуне. ”Радио сам за своју душу. Увек сам гајио скепсу да филмови могу да мењају друштво, али сматрам да могу да мењају поглед појединца на свет”, рекао је он. Баљак, из чијег је опуса за ревију одабран познати филм „Видимо се у

читуљи” (о таласу криминала), рекао је да је „90-их овде било тако драматично да је било довољно отворити прозор, протурити камеру и добити материјал за документарни филм”. ”Ми смо тим документарцима са страшћу, енергијом, а и храброшћу, изражавали свој став према друштвеном уређењу које нас је гушило. То је било време ангажованих филмова, каквих данас, на жалост, нема”, оценио је Баљак.

Ко је непријатељ данас Млади аутор Срђан Кеча, који се школује у Лондону, изјавио је да је „ангажовани филм данас - филм затворених врата”, а не отвореног прозора и да то такође говори о овом времену. „Тражим ангажман на личном и интимнијем плану, да изнутра сагледам проблем. Тако видим свој задатак, а мислим да доста младих редитеља то покушава и овде и у свету. Тешко је наћи ко је непријатељ данас, то је дуг процес”, рекао је он. Он је приметио да смо после 5. октобра „изгубили омиљеног непријатеља” и да су аутори „суптилно пацификовани”, мада је стање и данас драматично, са проблемима незапослености, беспарице, кризе...

Педесет година каријере Америчка академија за филм одаће почаст глумици Ванеси Редгрејв за пет деценија на филму, док ће амерички глумац Џејмс Ерл Џонс добити почасног Оскара. Како преноси АП, глумици ће почаст бити одата у Лондону где глуми са Џејсмом Елром Џонсом у представи „Возећи мис Дејзи”. Сам Џонс je у суботу добиo почасног Оскара, заједно са шминкером Диком Смитом и Опром Винфри која су Академијину награду добили за хуманитарни рад. У међувремену у Лондону 74-годишњој Ванеси Редгрејв биће уприличен омаж поводом 50 година рада на филму. Глумица је шест

”То се види и у политичком животу, велики је број апстинената који су ‘изгорели‘ кроз низ протеста и избора, јер је њихова идеја о бољој будућности више пута изневерена, а отуда и криза ангажованог документарног филма”, додао је Баљак. Стојковићева је приметила да је њена генерација на Факултету драмских уметности стасавала 90их, током протеста и бомбардовања, па су им студентски филмови били

Ванеса Редгрејв

пута била номинована за Оскара а награду је добила за епизодну улогу у филму из 1977. „Џулија”.

ангажовани, али када је почетком 2000-их требало да пређу у професионалну продукцију дошло је до застоја. Она је изразила наду да ће дуго очекивани Закон о кинематографији

ипак помоћи да се услови за снимање побољшају. Марковић је рекао да није Милошевић, наравно, једини непријатељ и да увек постоји нека мрачна сила, а да је филм по својој природи субверзивна уметност. „Не можете се истински бавити филмом тако што ћете повлађивати друштву. Непријатеља неће фалити никада, само треба изабрати и онда се борити”, поручио је он. ”Демон не мора увек да долази споља. Интимистички филм, о личној прошлости, породици, фрустрацијама такође може бити ангажован”, додао је Марковић. На трибини је указано и на проблем пласирања документараца. Уз дигиталну технологију лакше је него некада да се филм сними, али је због медијске машинерије која форсира пуку забаву теже да се прикаже. Критике су упућене на рачун свих телевизија са националном фреквенцијом, уз подсећања да је ТВ Б92 некада не само приказивао него и продуцирао знатан број ангажованих документарних филмова. (Танјуг)

„Ана Карењина” у режији Џоа Рајта У продукцији „Воркинг тајтл филмс“ редитељ Џо Рајт је започео приупреме за снимање епске љубавне приче „Ана Карењина“, адаптације класичног романа Лава Толстоја, по сценарију оскаровца Тома Стопарда (”Заљубљени Шекспир“). Филм ће се снимати у Великој Британији и Русији. ”Ана Карењина“ ће бити четврти Рајтов филм за студио „Воркинг тајтл“, после великих филмских хитова „Гордост и предрасуде“, „Покајање“, и „The So lo ist“. Кира Најтли, номинована за Оскара за филм „Гордост и предрасуде“, играће улогу Ане Карењине и ово ће бити њена трећа сарадња

Кира Најтли

са Рајтом. Њеног мужа, Алексеја Карењина играће Џуд Лоу, а Ерон Џонсон ће играти грофа Вронског.

kultura

c m y

dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

23

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Пропали пројекти здравог друштва Dogs and Drugs, режија Андраш Урбан, редитељи сарадници Јелена Богавац, Ференц Петер, Золтан Пушкаш, музика Атила Антал, „Костолањи Деже“, Суботица

Пијаниста Кемал Гекић

ЦИКЛУС КОНЦЕРАТА У НОВЕМБРУ

Свира Кемал Гекић Музичка омладина Новог Сада најављује још концерата у овомесечном циклусу, који ће бити настављен вечерас у 20 часова у Градској кући наступом Камерног оркестра “Солисти нижњег Новгорода” из Русије. Солиста на овом концерту је пијаниста Руслан Разгуљајев, a улаз је слободан. На програму ће бити Григова „Холберг свита“, Бетовенов Концерт за клавир и оркестар бр.1, Валцер и финале из Серенаде за гудаче Чајковског, и 1. став Глинкиног „Гранд секстета“. Овај оркестар је редовни учесник познатих фестивала широм Нижњеновгородске области, а оснивач је и извођач неколицине уметничких пројеката, међу којима је најпознатији Међународ-

ни фестивал “Барок и класицизам – Нижњи Новгород”. Ансамбл сарађује с угледним уметницима – солистима из Русије, али и изван граница те земље. Репертоар “Солиста” је изузетно широк и обухвата дела од раздобља барока па све до најсавременијег доба. Сутра ће у Синагоги у 20 часова наступити Симфонијски оркестар Српског народног позоришта, са диригентом Микицом Јевтићем, и солисткињом на клавиру Сањом Луковац. Студије је Сања Луковац завршила у Новом Саду, а затим се усавршавала у Београду. Добитница је великог броја награда на домаћим и међународним такмичењима. наступала је као солиста, члан камерних ансамбала, и уз пратњу

оркестра. Овог пута ће извести Моцартов Концерт за клавир и оркестар бр. 20 у де-молу. Уз Бетовенову Увертиру „Егмонт“, оркестар ће извести и Симфонију бр. 1 у Це–дуру. Улаз и на овај концерт је слободан. Још један пијаниста, нама добро познати Кемал Гекић, свираће у Синагоги 25. новембра, на свечаном отварању фестивала „Франц Лист“, који поводом 200. годишњице рођења овог композитора организује Академија уметности у Новом Саду. Улазнице за овај концерт су 500 динара и продају се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/2, тел. 021 452 344) или преко њиховог сајта www.mu zic ka o mla di na.org Н. П-ј.

У ТЕМИШВАРУ ОТКРИВЕНА СПОМЕН-БИСТА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА

Европљанин и наш савременик У Алеји великана у Темишвару протеклог викенда откривена је спомен-биста Доситеја Обрадовића, једног од најзначајнијих личности српског народа и српске културе уопште. Свечаности су присуствовали покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић, градоначелник Темишвара Георге Ћуханду , генерални конзул Републике Србије у Темишвару Лазар Манојловић, председник Савеза Срба у Румунији др Славомир Гвозденовић, као и бројни грађани.

- Овај дан је веома значајан за српску заједницу у Румунији, али и за српски народ уопште, јер је откривањем спомен-бисте у Темишвару, недалеко од родног места Доситеја Обрадовића, на неки начин одужен дуг према једном од најзначајнијих представника нашег народа и културе – рекао је Милорад Ђурић.

- Доситеј Обрадовић је значајно и велико име српске културе, човек који, иако је живео пре више од два века, у извесном смислу јесте наш савременик, јер сва питања о којима је промишљао, важе и данас – рекао је Ђурић истакавши да је Доситеј на најбољи начин показао да се може бити и Европљанин и припадник своје нације. Ђурић је посебно истакао да Влада Војводине и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање велику пажњу посвећују припадницима нашег народа и очувању наше културе и ван граница Србије, те да је српска мањина у Румунији, Мађарској и Хрватској наш партнер

на племенитом задатку очувања српске културне баштине.

- Мултикултиралност и толеранција су принципи које заједнички живимо у Банату са обе стране границе, а укупни односи Румуније и Србије добар су пример и Балкану и Европи у целини – рекао је Ђурић. Градоначелник Темишвара Георге Ћуханду истакао је Србија и Румунија имају веома добру сарадњу у домену културе и образовања. Он је додао да је постављање споменбисте Доситеја Обрадовића у Алеји великана у Темишвару знак подршке румунских власти очувању културног и националног идентитета српске заједнице у Румунији. У оквиру посете Румунији, покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић обишао је и Чаково, родно место Доситеја Обрадовића, где је одржан пригодан програм поводом обележавања 200. годишњице смрти јед-

ног од највећих српских просветитеља. О Доситеју, његовом стваралаштву и просветитељском раду говорили су Миодраг Стојановић, Љиљана Чубрић и Бранислава Јордановић, а стихове о Доситеју, као и цитате из његових дела читали су песници. Димитрије (монашко Доситеј) Обрадовић (Чаково, вероватно 1739 - Београд 1811), српски просветитељ, писац, филозоф и педагог, први министар просвете у обновљеној српској држави, једна је од најзначајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. века и српске културе уопште. Приближио је Србији Европу и свет и отворио прозор за продор нових културних и цивилизацијских тековина. Свечаност која је одржана протеклог викенда, део је манифестације „Дани српске културе у Темишвару“.

Извођачко умеће у Позоришту „Костолањи Деже“ доведено је до перфекције и заиста је постало тешко раздвојити ко са већом силином ваја слике – онај ко их осмишљава или они који их материјализују на сцени. Као да се отимају ко ће у томе бити уверљивији. Марта Береш, Арпад Месарош, Габор Месарош, Кинга Мезеи, Имре-Елек Микеш, Золтан Плетл, ипак су на истој страни са редитељем Андрашем Урбаном, који већ годинама, углавном у Суботици, развија препознатљиви стил у представи „Dogs and Drugs“, практично демонстративно супериоран над свим осталим, па чак и над оним о чему представа говори. Да се не би огрешили о још један важан аспекат најновије продукције бренда „Костолањи Деже“, треба напоменути да је Урбан овог пута сарађивао са три редитеља, Јеленом Богавац, Ференцом Петером, Золтаном Пушкашом, од којих је свако био задужен да на основу документарног материјала и рада са глумцима обликује сценски текст за један од три сегмента представе – насиље, дрога, секс. За то време, односно након њега, Урбан је испреплео све те приче у једну карактеристично фрагментарну, заошијану целину која сваког тренутка прети да се обруши на гледаоце попут најстрашније могуће слике савременог друштва, ненаучно говорећи, првенствено његових основних јединки – породице и (синова) улице. Стил Урбанових представа и доминантне игре сада нешто измењеног ансамбла „Костолањи Деже“, директна је последица Брехтове улоге у реформисању садржаја глуме. Зато је тако експресивна, емоције су радије физички материјализоване, пре него психолошки сугерисане - другим речима, скаче се, плеше, пева, вришти, али не у екстази, него у строго контролисаној хармонији. Слике-сцене се смењују брзином светлости, што уз упечатљиву ликовност, динамичан дизајн светла и звука, електронски инди рок саундтрек Атиле Антала атмосферу чини потпуно филмском, у позоришном смислу – спектакуларном. Сам чин називања ликова властитим именима глумаца, одашиље чувени антрополошки ефекат отуђења, иронијске дистанце од изговореног, издејствованог. Елементи декламација, рецитација,

водвиља, кабареа, успешне су референце „Кишињевске руже“, „Урби ет орби“, „Турбо парадизо“, и других заштитних знакова репертоара „Костолањи Деже“ и Урбана. Све те константно актуелизоване ауторефлексије, разлике у комуникативности, и чине узбудљивом дијалектику једног аутентичног ауторског стила (подтекст и јесте чињеница да се њихово позориште назива лудим, наркоманским, геј френдли ...). Коначно, шта нам то покушавају рећи аутори и актери из Суботице, Београда, окупљени око документаризоване стварности у којој свака жена бар једном добије батине, свако дете бар једном проба дрогу, а сваки сексуални первертит оно што заслужује – слепу осуду тог истог друштва које га је произвело грешног?! Представа почиње и у доброј мери се развија тако што се ликови грче од разноразних (наркоманских, сексуалних, статусних,

сти дечјој игри (Имре-Елек Микеш) и десетини малих људи-робота у свемирским скафандерима, а онда дође родитељ (Золтан Плетл) и покупи их све у кутију. Глумачки, већ се може прозвати антологијском сцена у којој Кинга Мезеи игра настрано-темпераментну учитељицу, Марта Береш штреберку, док су момци несигурни, а касније истрауматизовани, насилни дечкићи – то нам је наше образовање дало. Што се наркотика тиче, амблематична је употреба радијатора, који може да подсећа на топлоту или потребу за њом, може на поезију Ота Толнаија, а може да подсећа, као што се то дешава у самој представи, на полицијску станицу, где кажу да везују управо за њих. Радијатор, испрва мали а после гигантски, до краја постаје глобална метафора грешне окованости. А пси? Хм, пси су најглупље животиње зато што су најбољи

алкохолних) апстиненција, у опомињућим сценама одсликавајући пропале пројекте типа породица, традиција, вредности, елита. Хомофобичне силеџије се крију иза пројеката повећања популације, курве иза досаде факултетских послова, наркомани иза пропалих родитеља, система едукације... Атмосфера је чудан хибрид Чаплина и Трејнспотинга. Четвртасто уоквирени текст на црној позадини у току немих сцена, урнебесно какење, пишкење и повраћање, чак и нешто као директна парафраза чувеног цитата Марка Рентона - шта ће ми веш машина кад имам хероин. Само, има нешто у поетици представе што је болно и потресно, жене и деца као жртве, али не на патетичан, баналан начин, него путем сценских алегорија у којој је најјача она у којој се позорница препу-

човекови пријатељи („Дилан Дог“). Срећа што су далеки рођаци вукова, па зачас искезе очњаке. Сва тежина доминантно социјално ангажоване, запаљене тематике и мотива, бива олакшана комиком. То је портал у оно чудновато стање које сваку ствар чини вишедимензиналном. Приказивање људи смешним у злу које чине, парадоксално чини да одобравамо њихову делатност, заправо тражећи како да је превазиђемо. У томе, пак, представа „Dogs and Drugs“, не помаже. Можда караоке хоће, или нека црква, сигурна кућа, метадонска терапија, нова демократија... Знате ли причу како је један наркоман за своје опредељење захвалио управо родитељима и друштву које му је стално указивало на њих? Игор Бурић

ИЗЛОЖБА ЈАСНЕ МЕЛВИНГЕР У ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ГАЛЕРИЈИ „ЈЕЛАЧИЋ”

Поглед с лиманске куле

Конкурс за награду „Лаза Костић” Поводом предстојећег 18. међународног салона књига у Новом Саду, који ће се одржати од 1. до 6. марта 2012. на Новосадском сајму, расписан је конкурс за доделу књижевне награде „Лаза Костић„. За најбоље књижевно стварење између два Салона књига могу да конкуришу сви књижевни жанрови домаћих писаца, а признање ће припасти аутору дела чији издавач учествује на овој манифестацији. Конкурс је отворен до 31. децембра ове године, а потребно је доставити три примерка књиге која конкурише за награду, на адресу Новосадски сајам АД,

Хајдук Вељкова 11, 21000 Нови Сад (за награду „Лаза Костић“) . Досадашњи лауреати су Никола Маловић, Радмила Лазић, Милисав Савић, Светислав Басара и Горан Петровић. Ове године председник жирија је песник, књижевни критичар и издавач Ненад Шапоња, а чланови, писци и књижевни критичари Зоран Ђерић и Ђорђе Писарев. Жири ће предложити и добитнике Награде за издавачки подухват и Специјалне награде салона књига у Новом Саду. Р. Л. Са отварања изложбе Јасне Мелвингер

Фото: Б. Лучић

У петроварадинској галерији „Јелачић“ ових дана у току је изложба пејзажа и ведута познате новосадске књижевнице Јасне Мелвингер (1940). Реч је о радовима малог и средњег формата у различитим техникама, који су настали током деведесетих година прошлог века и до сада нису били излагани. Уметница је објаснила да их је сликала на тераси свог некадашњег стана на 15. спрату једне лиманске куле надомак Дунава. Њене радове, настале углавном комбинованом техником, цртеже, аквареле, фротаже и монотипије, публика је видела на неколико изложби у Новом Саду. Сликала је углавном мртву природу, барокно дизајниране предмете и портрете. Изложба пејзажа и ведута у галерији „Јелачић“ отворена је до 24. новембра. Р. Л.

24

svet

ponedeqak14.novembar2011.

ITA LI JAN SKI PRE MI JER BER LU SKO NI POD NEO OSTAV KU

Kon sul ta ci je o no vom man da ta ru RIM: Ita li jan ski pred sed nik hva tio je Ber lu sko ni je vu ostav ku. \or |o Na po li ta no za po ~eo je ju ~e Od la zak Ber lu sko ni ja, ko ji je u raz go vo re sa po li ti~ kim i par la - pro te klih 17 go di na, 10 pro veo na men tar nim li de ri ma o mo gu }em sa sta vu no ve vla de i na ~i nu da se Ita li ja iz vu ~e iz fi nan sij ske kri ze. Ugled ni eko no mi sta Ma rio Mon ti sma tra se glav nim kan di da tom za me sto no vog pre mi je ra.

Sil vio Ber lu sko ni je u su bo tu uve ~e pod neo ostav ku kao {to je i obe }ao, od mah po {to je par la ment usvo jio pa ket me ra {ted we i re for mi.

Pred sed nik Ita li je \or |o Na po li ta no pri - Ma rio Ma ro ti i \or |o Na po li ta no

Po zi ti van raz voj si tu a ci je Pred sed nik SAD Ba rak Oba ma po zdra vio je na ja vu for mi ra wa no vih vla da u Gr~ koj i Ita li ji, oce niv {i da je to po zi ti van raz voj do ga |a ja, ko ji }e do pri ne ti sta bi li za ci ji svet skog fi nan sij skog tr `i {ta. Ame ri~ ki pred sed nik je oce nio da bi ce la Evro pa tre ba lo da po dr `i 17 ~la ni ca evro zo ne u wi ho vim na po ri ma da se re {i du `ni~ ka kri za, upo zo riv {i da }e dok ona ne bu de re {e na, ima ti ne ga ti van uti caj na ce lo kup nu svet sku eko no mi ju.

ARAP SKA LI GA SU SPEN DO VA LA SI RI JU I ZA PRE TI LA SANK CI JA MA

Di plo mat ska izo la ci ja Asa da DA MASK, TRI PO LI: De se ti ne hi qa da Si ri ja ca su se ju ~e oku pi le u cen tru glav nog gra da Da ma ska iz ra `a va ju }i po dr {ku pred sed ni ku Ba {a ru al-Asa du i pro te stu ju }i zbog su bot we od lu ke Arap ske li ge da su spen du je Si ri ju iz ~lan stva. „Na rod `e li Ba {a ra al-Asa da!”, uz vi ki va li su de mon stran ti na Tr gu Sa ba Ba hrat, no se }i si rij ske za sta ve i por tre te pred sed ni ka.”Si rij ski na rod pu ni tr go ve do mo vi ne i na ja vqu je svo je od ba ci va we od lu ke Arap ske li ge”, oce ni la je dr `av na te le vi zi ja u ko men ta ru emi to va nom uz snim ke sku pa.

Arap ska li ga su spen do va la je prek si no} u~e {}e Si ri je i za pre ti la joj sank ci ja ma, jer ni je pri me ni la plan za iz la zak iz vi {e me se~ ne po li ti~ ke kri ze pro pra }e ne `e sto kom dr `av nom re pre si jom.

Na kon te od lu ke Li ge, ne ko li ko sto ti na de mon stra na ta oku pi lo se u su bo tu is pred am ba sa da Ka ta ra i Sa u dij ske Ara bi je u Da ma sku. Sa u dij ska am ba sa da je na pad nu ta, ja vi la je sa ud ij ska no vin ska agen ci ja Spa, pre ci zi ra ju }i da je ne ko li ko de mon stra na ta us pe lo da upad ne u am ba sa du i uni {ti pro zo re i na me {taj u kan ce la ri ja ma.

Si rij ska opo zi ci ja po zdra vi la je ju ~e od lu ku Arap ske li ge da uve de sank ci je toj ze mqi. Si rij ski Na ci o nal ni sa vet od lu ku Arap ske

li ge „sma tra ko ra kom u is prav nom sme ru i ja snom osu dom si rij skog re `i ma, ko ji je is tra jao u svo joj ubi la~ koj i de struk tiv noj kam pa wi”, re kao je ne i me no va ni zva ni~ nik opo zi ci o nog sa ve ta Frans pre su. Arap ska li ga je po zva la sve iza sla ni ke arap skih ze ma qa da na pu ste Da mask i po sti gla do go vor o sank ci ja ma, a isto vre me no i po zva la pred tav ni ke svih stru ja u si rij skoj opo zi ci ji da se u na red na tri da na sa sta nu u se di {tu Arap ske li ge ka ko bi iz ra di li plan za pre la zni pe riod u ze mqi. Arap ska li ga raz ma tra raz voj me ha ni zma za za {ti tu ci vi la u Si ri ji, re kao je ju ~e to kom po se te li bij skoj pre sto ni ci Tri po li ju ge ne ral ni se kre tar te or ga ni za ci je, Na bil alAra bi.

Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma po zdra vio je od lu ku Arap ske li ge da su spen du je Si ri ju iz ~lan stva te or ga ni za ci je, kao i mo gu} nost uvo |e wa eko nom skih sank ci ja zva ni~ nom Da ma sku, oce wu ju }i da je ti me jo{ vi {e izo lo van si rij ski pred sed nik Ba {ar Al Asad. „Ovi va `ni ko ra ci po ka zu ju ja ~a we di plo mat ske izo la ci je re `i ma ko ji si ste mat ski kr {i qud ska pra va i spre ~a va pra vo na mir ne pro te ste u Si ri ji”, na vo di se u ju ~e ra {wem Oba mi nom sa op {te wu sa Ha va ja, gde se odr `a va Azij skoPa ci fi~ ki Sa mit.

vla sti, osta vqa Ita li ju u po li ti~ kom va ku u mu, pa se o~e ku je br zo ime no va we no vog man da ta ra.

Ne po sred no pre ne go {to je Ber lu sko ni pod neo ostav ku, hi qa de de mon stra na ta oku pi lo se is pred kan ce la ri je pred sed ni ka ma {u }i ita li jan skim za sta va ma i no se }i pla ka te sa nat pi si ma „Baj, baj, Sil vio”. „Du bo ko sam ogor ~en”, re kao je Ber lu sko ni ita li jan skoj agen ci ji AN SA dok su de mon stran ti na uli ci uz vi ki va li „Klovn!” i „Od la zi od mah”. Ber lu sko ni je sa rad ni ci ma iz par ti je Na rod slo bo de (PDL) po ru ~io da }e po dr `a ti no vu pre la znu vla du ko ju }e vo di ti Mon ti, 68-go di {wi eko no mi sta ko ji u`i va ve li ki ugled.

Od la ze }i pre mi jer je, me |u tim, do dao da }e PDL po dr `a ti vla du sa mo ako na sta vi sa re for ma ma u skla du sa zah te vi ma EU, i da, u pro tiv nom, mo `e u bi lo kom tre nut ku ob u sta vi ti po dr {ku. Do wi dom ita li jan skog par la men ta usvo jio je pre dva da na pa ket eko nom skih re for mi, {to je od Ita li je zah te va la EU, a isto je u~i nio dan ra ni je Gor wi dom par la men ta Se nat.

Eva ku a ci ja tur skih di plo ma ta DA MASK, AN KA RA: Od no si dve dosko ra pri ja teq ske ze mqe, Tur ske i Si ri je, na {li su se na pro ve ri, {to po tvr |u ju naj no vi ji pro te sti pri sta li ca re `i ma u Da ma sku is pred tur skih di plo mat skih pred stav ni {ta va u toj ze mqi. Tur ska je od lu ~i la da eva ku i {e ~la no ve po ro di ca svo jih di plo mat skih pred stav ni ka u Si ri ji po sle na pa da na we ne am ba sa de u toj ze mqi, u ko ji ma }e i da qe osta ti oso bqe, ja vi la je ju ~e TV sta ni ca Si-En-En. Ka ko pre no si agen ci ja Ana do li ja, prek si no} se is pred tur ske am ba sa de u Da ma sku oku pi lo ne ko li ko sto ti na pri sta li ca re `i ma Ba {a ra al Asa da ko je su uz vi ki va le an ti tur ske op tu `be, ba ca li ka me ni ce i po ku {a li da na si lu u|u u zgra du di plo mat skog pred stav ni {tva u glav nom gra du Si ri je. De mon stra ci je su u isto vre me odr `a ne i is pred tur skih kon zu la ta u me sti ma Ale po i La ta kia. Tom pri li kom pri sta li ce si rij skog re `i ma su za pa li le tur ske za sta ve. Pre ma iz ve {ta ji ma agen ci je u ovim pro te sti ma ni je bi lo po vre |e nih me |u tur skim di plo ma ta ma i dru gim oso bqem u am ba sa di i kon zu la ti ma.

(Ta njug)

dnevnik [I RI SE FRONT DE MON STRA CI JA PRO TIV VOLSTRI TA

Ame ri~ ka po li ci ja uhap si la vi {e od 40 qu di VA [ING TON: Po li ci ja je uhap si la vi {e od 40 oso ba ko je su, po ugle du na wu jor {ke, u~e stvo va le u de mon stra ci ja ma u ame ri~ kim gra do vi ma Sent Lu is, Solt Lejk Si ti i Den ver. Po li ci ja je u Sent Lu i su, gde se na tr gu u cen tru gra da oku pi lo oko 400 qu di, uhap si la 27 de mon stra na ta zbog ne po {to va wa po li cij skog ~a sa, sa op {ti le su vla sti. De mon stran ti ni su pru `a li ot por po li ci ji i dok su ih vo di li u pri tvor uz vi ki va li su „Na {a strast za slo bo du ja ~a je ne go va{ za tvor”. U~e sni ci pro te sta su na ja vi li da }e bor bu na sta vi ti i pred su dom, jer im pra vo na slo bo du go vo ra i oku pqa wa, za ga ran to va no Pr vim amand ma nom, da je pra vo da osta nu u par ku.

U Solt Lejk Si ti ju je na pro te stu u su bo tu u~e stvo va lo oko 150 qu di, a uhap {e no je 15 oso ba, po {to su se oglu {i li na na re |e we

za vac ras te ru ju }i de mon stran te, za tim je ukla wa la du {ke, ro {tiq i {a to re ko je su osta vi li na tro to a ru. Dve oso be su uhap {e ne u tom gra du.

De mon stran ti su or ga ni zo va li pro te ste u jo{ ne ko li ko gra do va u

Pu ca li oko Be le ku }e Ame ri~ ka po li ci ja blo ki ra la je u pe tak ce lo pod ru~ je oko Be le ku }e ka ko bi utvr di la {ta se ta~ no zbi lo u ~e tvr tak oko 21 sat. Zbog do ja ve o puc wa vi iza {li su na te ren i u bli zi ni Be le ku }e na {li na pu {ten auto mo bil, ali ne i is pa qe ne met ke.^lan taj ne slu `be re kao je da su u autu na {li i ka la {wi kov, ali po li ci ja to ni je `e lela da po tvr di ti. Re kla je sa mo da je ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma u vre me puc wa ve bio na sa stan ku u Ka li for ni ji i da si gur nost Be le ku }e ni je ugro `e na.

Ni kog jo{ ni su osum wi ~i li za na pad.

vla sti da na pu ste svo je kam po ve ko je su po sta vi li u cen tral nom par ku, na ve la je po li ci ja. Zva ni~ ni ci su u po zi vu na ukla wa we par ko va is ti ca li zdrav stve ne i bez bed no sne raz lo ge, pre neo je Roj ters. Po li ci ja u Den ve ru je upo tre bi la su -

znak po dr {ke po kre tu „Oku pi raj te Volstrit” u Wu jor ku, pro tiv eko nom ske ne jed na ko sti i pre ve li kog uti ca ja kor po ra cij skih in te re sa na po li ti ku SAD. De mon stran ti u Ouklan du, u ame ri~ koj sa ve znoj dr `a vi Ka li for ni ji, kao

i u Por tlan du, u Ore go nu, ta ko |e su upo zo re ni da na pu ste svo je kam po ve i par ko ve. Dru gi put od ka ko je po ~eo pro test zbog mo no po la fi nan sij skih in sti tu ci ja oli ~e nih u Volstri tu, grad ske vla sti Ouklan da upo zo ri le su ju ~e de mon stran te da ne ma ju pra vo da kam pu ju na tr gu is pred grad ske skup {ti ne, kao i da }e se, ako ne po slu {a ju, su o ~i ti sa hap {e wi ma i ukla wa wem {a to ra, vre }a za spa va we i osta lih stva ri.

Ta upo zo re wa su deo ak ci je ko ja se spro vo di {i rom SAD da se {to pre okon ~a ju de mon stra ci je pro tiv Vol stri ta, po sle tri smr ti u~e sni ka tih pro te sta. Pro test je za po ~eo u sep tem bru u Wu jor ku gde je fi nan sij ska uli ca i ber za - Vol strit, a upe ren je pro tiv po hlep nih fi nan sij skih gi ga na ta i eko nom ske ne jed na ko sti. U ro ku od ne ko li ko ne de qa, sli~ ni pro te sti iz bi li su u de se ti na ma ma wih gra do va, pod slo ga nom „Oku pi raj mo...”

De mon stran ti se oku pqa ju na grad skim tr go vi ma ka ko bi iz ra zi li svoj stav.

Oba ma tra `i po dr {ku Ru si je i Ki ne pro tiv Ira na VA [ING TON: Pred sed nik SAD Ba rak Oba ma iz ja vio je na Ha va ji ma, da }e sa svo jim ru skim ko le gom Dmi tri jem Me dve de vom, pro na }i za jed ni~ ki od go vor ko jim }e na te ra ti Iran da po {tu je me |u na rod no pre u ze te oba ve ze u ve zi sa nu kle ar nim pro gra mom.On se sa pred sed ni kom Ru si je sa stao u su bo tu uve ~e na mar gi na ma Azij skoPa ci fi~ kog sa mi ta ko ji se odr `a va na Ha va ji ma.

Ame ri~ ki me di ji na vo de, da je sa sta nak dvo ji ce li de ra bio pr va pri li ka za raz go vor o iz ve {ta ju Me |u na rod ne ko mi je za atom sku ener gi ju, ko ja je u pe tak sa op {ti la po dat ke o iran skom nu kle ar nom pro gra mu. Dvo ji ca li de ra su raz mo tri la i si tu a ci ju u Si ri ji, Av ga ni sta nu, a bi lo je re ~i i o ra ket nom {ti tu u Evro pi. U obra }a wu no vi na ri ma Oba ma ni je `e leo da iz ne ne de ta qe raz go vo ra o Si ri ji, dok je u ve zi sa Av ga ni sta nom re -

kao da je sa ru skim ko le gom go vo rio o zna ~a ju po dr {ke ko je bi re gi o nal ne si le tre ba lo da pru `e vla di u Ka bu lu. Me dve dev je is ta kao da po sto ji ve li ka raz li ka u

Ne du go po sle Me dve de va, ame ri~ ki pred sed nik se sa stao i sa svo jim ki ne skim ko le gom Hu \in ta om ko ji ga je uve rio da Ki na `e li da osi gu ra da Te he ran po {tu je „me |u na -

An ti a meri~ ki pro te sti u Ya kar ti Vi {e od 1.000 pri pad ni ka ra di kal ne mu sli man ske gru pe Hi zbut Ta hrir pro te sto va lo je ju ~e is pred Ama ba sa de SAD u Xa kar ti zbog pred sto je }e po se te ame ri~ kog pred sed ni ka Ba ra ka Oba me In do ne zi ji u vre me sa mi ta na Ba li ju. De mon stran ti su no si li tran spa ren te na ko ji ma je pi sa lo „Od bij mo Oba mu, od bij mo ka pi ta li zam i im pe ri ja li zam”. Bez bed nost i za bra na {i re wa nu kle ar nog na o ru `a wa su te me na ko je }e Va {ing ton sta vi ti na gla sak na tom sa mi tu.

sta vo vi ma Mo skve i Va {ing to na u ve zi sa pla no vi ma SAD da se u Evro pi na pra vi ra ket ni {tit, i do dao da }e raz go vo ri o mo gu }im re {e wi ma bi ti na sta vqe ni bez ob zi ra na su prot sta vqe ne sta vo ve.

rod ne pro pi se i nor me”.U ka sni jim iz ja va ma, me |u tim, ni Me dve dev, ni Hu ni su ko men ta ri sa li pi ta we Ira ne, {to uka zu je da ne ma na pret ka u stva ra wu je din stve nog fron ta, oce wu je agen ci ja AP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI REYEP ER DO GAN Tur ski pre mi jer Re xep Ta jip Er do gan po se tio je ze mqo tre som po go |e no pod ru~ je. U ze mqo tre su ko ji je pre tri da na po go dio is to~ ni deo Tur ske po gi nu lo je 40 oso ba, sa op {ti li su zva ni~ ni ci.U sa op {te wu je di ni ce za van red ne si tu a ci je se na vo di da je do sa da spa se no 30 qu di. Ze mqo tres ja ~i ne 5,6 ste pe ni Rih te ro ve ska le naj te `e je po go dio grad Edre mit.

SA IF GA DA FI Ni ger je odo brio azil Sa i fu Ga da fi ju, si nu ubi je nog vo |e su sed ne Li bi je Mo a me ra Ga da fi ja, us pr kos In ter po lo vu za htje vu za iz ru ~e wem.

Pred sed nik Ni ge ra Ma ha ma dou I{o u fou mu je odo brio azil iz „hu ma ni tar nih” raz lo ga. Po red Ga da fi ja azil su do bi li jo{ tri ge ne ra la i jo{ tri Li bi ja ca ko ja su bi li s wim i ko ji se tre ti ra ju kao iz bje gli ce.

HA SAN MOG HA DAM Ge ne ral Ha san Mog ha dam osni va~ ar ti qe rij ske i ra ket ne je di ni ce u Re vo lu ci o nar noj gar di, po gi nuo je u ju ~e ra {woj “slu ~aj noj eks plo zi ji” u skla di {tu oru` ja ne da le ko od Te he ra na. Mog ha dam bio je tre nut no za du `en za pro gram is tra `i va wa ko jim je tre ba lo da se osi gu ra sa mo do voq nost na o ru `a wa elit nih iran skih je di ni ca. Po gi nu lo je jo{ 17, a ra we na su 23 voj ni ka.

Po li cij ske ra ci je u ha ve la ma Ri ja RIO DE @A NE I RO: Elit ne po li cij ske je di ni ce u oklop nim voj nim vo zi li ma i he li kop te ri ma iz ve le su pred zo ru u naj ve }oj si ro tiw skoj ~e tvr ti u Rio de @a ne i ru ope ra ci ju „~i {}e na” od nar ko ban di, naj ve }u do sa da iz ve de nu u tom gra du. Ciq ra ci je je po ve }a we bez bed no sti i „~i {}e we” gra da od te {ko na o- ru `a nih nar ko ban di, ko je de ce ni ja ma vla da ju grad skim fa ve la ma.

Vla sti su obe }a le da }e us po sta vi ti bez bed nost do odr `a va wa Svet skog pr ven stva u fud ba lu 2014. i Olim pi ja de 2016. go di ne. Ak ci jom u ~e tvr ti Ro si wa za dat je „ogro man uda rac struk tu ri tr go vi ne nar ko ti ci ma u Rio de @a ne i ru”, re kao je sa vet nik za bez bed nost i biv {i ka pe tan u elit noj je di ni ci ko ja iz vo di ra ci ju Pa u lo Sto ra ni. „Ro si wa je jed na od stra te {ki naj va `ni jih ta ~a ka ko je po li ci ja tre ba da kon tro li {e u Rio de

@a ne i ru”, iz ja vio je Sto ra ni, do da ju }i da bez bed nost u toj obla sti ima ve li ku va `nost zbog ogrom nog bro ja qu di ko ji tu da cir ku li {u. Po li ci ja je u pe tak otvo re no na ja vi la da pla ni ra da iz vr {i ra ci ju u Ro si wi.

Ta tak ti ka je ko ri {}e na i ra ni je, a ti me se po sti `e da bu de ma -

we va tre nih ob ra ~u na, a ~la no vi ban de ili po beg nu ili se mir no pre da ju.

Po li ci ja je pret hod nih da na po sta vi la kon trol ne punk to ve na ula zu u Ro si wu, na ko ji ma pro ve ra va pe {a ke i vo zi la. U ~e tvr tak je uhap {en je dan od vo |a nar ko kar te la An to nio Bon -

fim Lo pes, po zna ti ji kao „Nem”, ko ji je bio naj tra `e ni ji kri jum ~ar nar ko ti ka u Riu, pre neo je AP. Si ro tiw ski kvart Ro si wa, u ko me `i vi oko 100.000 qu di, na la zi se na ob ron ku pla ni ne, bli zu pla `e, iz me |u dve bo ga te grad ske ~e tvr ti. U we mu se od vi ja naj ve }a i na ju no sni ja di stri bu ci ja nar ko ti ka. U oko 1.000 si ro tiw skih kvar to va `i vi tre }i na od {est mi li o na sta nov ni ka Rio de @a ne i ra, a po lo vi nom wih upra vqa ju nar ko ban de.

Po li ci ja je 2008. za po ~e la ak ci je pro tiv nar ko ban di, ko je su pro {log no vem bra uz vra ti li se ri jom na pa da, ukqu ~u ju }i pa qe we auto bu sa i oru `a ne pqa~ ke na auto pu te vi ma, {i re }i ha os i strah.U na si qu je stra da lo naj ma we 36 qu di, ve ro vat no u su ko bi ma po li ci je i kri jum ~a ra nar ko ti ci ma.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik VE ]I NA GR KA PO DR @A VA NO VU VLA DU PA PA DE MO SA

ponedeqak14.novembar2011.

25

U SU SRET PAR LA MEN TAR NIM IZ BO RIMA U HR VAT SKOJ

In spek to ri MMF De mo krat ski da nas u Ati ni cen tar na li sti HDZ ATI NA: No vi gr~ ki pre mi jer Lu kas Pa pa de mos po kre nu }e da nas par la men tar nu de ba tu o pro gra mu me ra ko je tre ba da spro ve de we go va vla da, ko ju par la ment tre ba da po tvr di gla sa wem u sre du.

Do dat ni pri ti sak ras pra vi do no si i da na {wi do la zak u Ati nu in spek to ra „troj ke” Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF), evrop ske Cen tral ne ban ke i Evrop ske uni je, pre no si Roj ters.

ZA GREB: Hr vat ska de mo krat ska za jed ni ca (HDZ) sklo pi la je ju~e pred iz bor ni ko a li ci o ni spo ra zum s De mo kra tr skim cen trom, ko ji vo di Ve sna [ka reO`bolt, u skla du sa ra ni jim do go vo rom dve ju stra na ka o sa rad wi.

Pre ma spo ra zu mu, [ka re-O`bolt }e do bi ti ~e tvr to me sto na li sti u [e stoj iz bor noj je di ni ci, ko ja ob u hva ta ju go i sto~ ni deo Za gre ba i Si sa~ ko mo sla va~ ku `u pa ni ju.

Do go vo re no je da DC po dr `i HDZ u svim iz bor nim je di ni ca ma, a [ka re O`bolt }e, u slu ~a ju da bu de iza bra na, za mr znu ti svoj man dat, re ~e no je na kon fe ren ci ji za me di je. Ovo je dru gi ko a li ci o ni spo ra zum HDZ-a, na kon {to je {to je pre ne ko li ko da na pred sed ni ca HDZ-a Ja dran ka Ko sor sklo pi la ko a li ci o ni spo ra zum sa split skim gra do na ~el ni kom @eq kom Ke ru mom. [ka re-O`bolt je bi la sa rad ni ca hr vat skog

ve de pro gram me ra ko je je usvo ji la Evrop ska uni ja, ka ko bi se iz be gao ban krot ze mqe ko ji bi mo gao da ugro zi mo ne tar ni si stem ce le EU. Gr~ ki par la ment u sre du u pod ne gla sa o po ve re wu no voj vla di i go to vo je iz ve sno da }e je po dr `a ti po {to ko a li ci ja tri stran ke

Upo zo re we Pa ri za i Ber li na Fran cu ski pred sed nik Ni ko la Sar ko zi i ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel po zva li su, u te le fon skom raz go vo ru, no vog gr~ kog pre mi je ra Lu ka sa Pa pa de mo sa da spro ve de re for me na ko je je Gr~ ka pri sta la u za me nu za sle de }u tran {u me |u na rod ne po mo }i. „Is pla ta na red ne tran {e po mo }i ne mo `e se do go di ti uko li ko ne po sto ji od lu ~an ko rak u ovom prav cu”, na vo di se u sa op {te wu Je li sej ske pa la te. U raz go vo ru ko ji je za tim usle dio, Mer ke lo va i Sar ko zi su „po no vi li svo ju pot pu nu re {e nost za od bra nu evra”, pre ne le su agen ci je.

Ve li ka ve }i na gra |a na Gr~ ke ve ru je da ko a li ci o na vla da, ko ju je Pa pa de mos for mi rao u pe tak, nu di naj bo qe re {e we za bor bu sa eko nom skom kri zom. Za da tak no ve vla de, ko ju ~i ni 48 ~la no va iz tri par ti je - do sad vla da ju }eg PA SOK-a, kon zer va tiv ne No ve de mo kra ti je i kraj we de sni ~ar ske par ti je LA OS, bi }e da spro -

Pa pan dreu ~e sti ta no vom pre mi je ru Pa pa de mo su

kon tro li {e 254 od ukup no 300 me sta u skup {ti ni. Oko 60 od sto is pi ta ni ka pri hva ta no vu vla du, dok je pro tiv we 35 pro ce na ta, na vo di In sti tut Ka pa.

Ve }i na Gr ka po dr `a va no vog pre mi je ra Lu ka sa Pa pa de mo sa ko ji je iza bran da vo di pre la znu vla du je din stva do van red nih iz bo ra, po ka za li su re zul ta ti an -

ke ta, ob ja vqe ni ju ~e u dnev nim li sto vi ma. Po zi tiv no mi {qe we o no vom pre mi je ru ima 55 od sto is pi ta ni ka, 18 od sto ga ne po dr `a va a 27 pro ce na ta Gr ka ko ji su u~e stvo va li u an ke ti ne ma ni ka kvo mi {qe we o Pa pa de mo su, su de }i po an ke ti Jav nog in sti tu ta ko jom je ob u hva }e no 1.200 qu di, ob ja vio je list „Ka ti me ri ni”.

BUGARSKA

Eks plo zi ja na ga so vo du – po gi nu la tri rad ni ka SO FI JA: Na re gi o nal nom ga so vo du u bli zi ni Plov di va, u ju `noj Bu gar skoj, do {lo je do eks plo zi je, a pri li kom po ku {a ja po prav ke dva rad ni ka su po gi nu la , a dva po vre |e na. Do eks plo zi je je do {lo prek si no}, na ne ko li ko ki lo me ta ra se ver no od auto pu ta Tra ki ja, a naj ve ro vat ni ji uzrok je vi so ki pri ti sak u ce vi ma.

Re~ je o re gi o nal nom ga so vo du ko ji iz Ru mu ni je snab de va ga som Gr~ ku i Ma ke do ni ju. Oblast oko me sta eks plo zi je blo ki ra na je u ra di ju su od 150 me ta ra, a za bra wen je pri stup gra |a ni ma i auto mo bi li ma.

Kom pa ni ja za du `e na za is po ru ku ga sa za po ~e la je po ste pe no sma we we pri ti ska u ce vi ma, ka ko bi bio iz vr {en uvid na li cu

HDZ-a i osno va la De mo krat ski cen tar. Jed no vre me je bi la mi ni star ka prav de u vla di Ive Sa na de ra, ko ji ju je sme nio.

Ko so ro va je to kom da na raz go va ra la sa vi {e oso ba s kraj we de snog de la po li ti~ ke sce ne, me |u ko ji ma i di si den tom SDP-a Zdrav kom Tom cem i si nom po koj nog pred sed ni ka Tu| ma na Mi ro sla vom, po seb no zbog do go vo ra oko li ste za 11. iz bor nu je di ni cu za di ja spo ru. Ko }e bi ti na li sta ma, od lu ~i }e su tra Pred sed ni {tvo HDZ-a, na kon ~e ga }e li ste do sta vi ti Dr `av noj iz bor noj ko mi si ji. Za sa da se ne zna ni gde }e bi ti Ko so ro va, ali se ne zva ni~ no sa zna je da bi to mo gla bi ti Pe ta iz bor na je di ni ca, ko ja ob u hva ta Sla vo ni ju.

(Ta njug)

Ke rum no vi HDZ-ov ja streb Split ski gra do na ~el nik je pot pi sao pred iz bor ni spo ra zum s Ja dran kom Ko sor. Ke ru mo vim qu di ma pri pa da tre }e i de se to me sto u split skoj iz bor noj je di ni ci i sed mo u za dar skoj. Ke rum se gnu {ao HDZ-a, ali mu je ide o lo {ki bli zak, kon sta tu ju ko men ta to ri i do da ju da je to po tez dvo stru kih o~aj ni ka.

Kad su mu an ke te da le po ~et nu {an su, Ke rum se gnu {ao HDZ.-a.

Na kon no vih an ke ta ko je su mu pod re za le kri la, pre do mi slio se i od lu ~io da ide s HDZ-om. To zna ~i da mu is tra `i va wa sklo no sti bi ra ~a ne da ju ni ka kve {an se, pa se od lu ~io za si gur nu op ci ju.

Za HDZ je to ta ko |e pri zna we po ra za. Od bi li su ko a li ci ju s Hr vat skom se qa~ kom stran kom, jer se sma tra lo da ta ko ve li ka stran ka ti me pri zna je sla bost. No, sa da su ume sto umi ve nog HSS-a do bi li raz ba ru {e nog Ke ru ma, ko ji }e bi ti ja streb no ve ko a li ci je. HDZ skre }e u de sno, a Rojs i An to Ko va ~e vi} ne mo ra ju bri nu ti: par la ment }e do bi ti do stoj nog na sled ni ka.

Skup {ti na SDSS u Kni nu ZA GREB: Ju ~e je u Kni nu odr `a na sed ni ca Glav ne skup {ti ne Sa mo stal ne de mo krat ske srp ske stran ke (SDSS), na ko joj je po tvr |e na li ste kan di da ta za par la men tar ne iz bo re 4. de cem bra.

SDSS }e na ovim iz bo ri ma u~e stvo va ti u 12. iz bor noj je di ni ci za na ci o nal ne ma wi ne, gde se bi ra osam po sla ni ka, od to ga tri srp ska, kao i u 9. iz bor noj je di ni ci, ko ja ob u hva ta Li ku i Dal ma ci ju do Spli ta. (Ta njug)

Mi lo rad Pu po vac

DE MO KRAT SKI SA VEZ SLA VO NI JE I BA RA WE

me sta. Na po prav ci ga so vo da bi lo je an ga `o va no de vet rad ni ka fir me „Bul gar tran sgas”, iz

Sta re Za go re, sa op {ti la je bu gar ska Ci vil na za {ti ta.

(Ta njug)

Po ja ~an sa o bra }aj na pre la zu Gra di na SO FI JA: Sa o bra }aj na gra ni~ nom pre la zu Ka lo ti na-Gra di na, iz me |u Bu gar ske i Sr bi je po ja ~an je, a bu gar ska gra ni~ na po li ci ja pre po ru ~i la je vo za ~i ma da ko ri ste dru ge pre la ze iz me |u dve ze mqe.

Ni je sa op {te no ko ji su raz lo zi po ve }a wa sa o bra ~a ja, ali je bu gar ska gra ni~ na po li ci ja sa op {ti la da je po ja ~an i sa o bra }aj na pre la zu Ka pe tan An dre je vo, na gra ni ci sa Tur skom. Za to se pret po -

sta vqa da je raz log po ja ~a nom sa o bra }a ju po ve }an broj put ni ka iz Tur ske ko ji se vra }a ju u za pad no e vrop ske ze mqe po {to su u otax bi ni pred hod nih da na pro sla vqa li ve li ki mu sli man ski ver ski pra znik Baj ram.

Kao al ter na tiv ne pre la ze iz me |u Sr bi je i Bu gar ske po li ci ja pred la `e Vr {ku ~u ku, Bre go vo, Stre zi mi or vci i Ol to man ci-Ri bar ci.

(Ta njug)

cRnA GoRA

Od bor za bez bed nost Cr ne Go re o ve ha bijs kom po kre tu POD GO RI CA: Od bor za od bra nu i bez bed nost cr no gor skog par la men ta oba vi }e da nas kon trol no sa slu {a we di rek to ra Agen ci je za na ci o nal nu bez bed nost Vla da na Jo ko vi }a o de lo va wu ve ha bij skog po kre ta u Cr noj Go ri.

Kon trol no sa slu {a wa oba vi }e se na ini ci ja ti vu li de ra Po kre ta za pro me ne Ne boj {e Me do je vi }a, ko ji je ra ni je tra `io po seb nu sed ni cu Od bo ra za od bra nu i bez bed nost po sve }e nu mo gu }im opa sno sti ma od de lo va wa islam skih eks tre mi sta.

On je pred lo `io raz ma tra we pi ta we bez be do no snih ri zi ka od

Ja dran ka Ko sor i Ve sna [ka re-O`bolt

pred sed ni ka Fra we Tu| ma na, a na kon 2000. go di ne iza {la je iz

na pa da islam skih eks tre mi sta na di plo mat ska pred stav ni {tva u Cr noj Go ri. Me do je vi} je oce nio

da te ro ri sti~ ki na pad na am ba sa du Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va u Sa ra je vu ni je izo lo va ni akt {a ~i ce ver skih fa na ti ka i pred lo `io da se na sed ni ci Od bo ra ras pra vqa ti o bez be do no snim ri zi ci ma da se ta kva ili sli~ na ak ci ja ne po no vi u Cr noj Go ri.

Pre ma pro ce na ma Upra ve po li ci je i Agen ci je za na ci o nal nu bez bed nost, u Cr noj Go ri de lu je naj ma we oko 150 ve ha bi ja, a wi ho va glav na upo ri {ta su u Pla vu, Ro `a ja ma, Be ra na ma, Bi je lom Po qu, Ul ci wu i Tu zi ma.

(Ta njug)

Ume sto Gla va {a, no si lac li ste [i {qa gi} ZA GREB: Glav ni od bor Hr vat skog de mo krat skog sa ve za Sla vo ni je i Ba ra we (HDSSB) ju ~e je jed no gla sno od lu ~io da za no si o ca iz bor ne li ste na par la men tar nim iz bo ri ma 4. de cem bra, ume sto Bra ni mi ra Gla va {a ko ji je u za tvo ru zbog rat nog zlo ~i na, iza be re pred sed ni ka stran ke Vla di mi ra [i {qa gi }a.

Gla va{ po pra vo sna `noj pre su di za rat ni zlo ~in nad srp skim ci vi li ma u Osi je ku 1991. go di ne iz dr `a va osmo go di {wu za tvor sku ka znu u Mo sta ru. Na ja va da }e Gla va{ bi ti no si lac iz bor ne li ste iza zva la je op {tu osu du me |u ne vla di nim udru `e wi ma, ko ja su oce ni la da je kraj we ne pri me re no

da rat ni zlo ~i nac bu de no si lac li ste. Na ja vu su osu di le i broj ne stran ke, pa je i pre mi jer ka i pred sed ni ca HDZ-a Ja dran ka Ko sor re kla da bi HDSSB, zbog ne pri zna va wa Usta va i prav nog po ret ka Hr vat ske, tre ba lo ras pu sti ti.

Po sle pre kju ~e ra {weg upo zo re wa Ustav nog su da Hr vat ske da se ra ni jom od lu kom iz bor ne ko mi si je (da Gla va{ ne mo `e bi ti kan di dat ali mo `e bi ti no si lac iz bor nih li sta HDSSB) ne osi gu ra va za {ti ta te meq nih vred no sti hr vat ske i otva ra ustav no prav no ne pri hva tqi va mo gu} nost, ju ~e se ogla si la i dr `av na iz bor na ko mi si ja sa op {te wem da }e po {to va ti stav Ustav nog su da.

„Mi ne }e mo re a go va ti, mi }e mo po {to va ti stav Ustav nog su da i to je je di ni ko men tar ko ji vam mo gu da ti”, iz ja vi la je pot pred sed ni ca iz bor ne ko mi si je Alek san dra Jo zi} Ile ko vi} no vi na ri ma ko je je za ni ma lo ho }e li ko mi si ja re a go va ti na stav Ustav nog su da.

U pi smu, ko je je na sed ni ci Glav nog od bo ra HDSSB-a ju ~e pro ~i tao we gov pred sed nik Din ko Bu ri}, Gla va{ na vo di da je po ~a stvo van od lu kom da bu de no si lac stra na~ kih li sta na iz bo ri ma, ali da tu od lu ku, „u in te re su ce le stran ke, u ovom tre nut ku ne mo `e pri hva ti ti”.

(Ta njug )

Kup ci slo ve na~ kog du ga tra `e ve }u za ra du QU BQA NA: Slo ve na~ ke du go ro~ ne dr `av ne ob ve zni ce su kra jem ne de qe pr vi put od pre u zi ma wa evra i na stu pa fi nan sij ske kri ze 2008. go di ne pre {le gra ni cu od se dam od sto. Pre la zak te gra ni ce je Ir sku, Gra~ ku i Por tu ga li ju pri slio da pri hva te fi nan sij sku po mo}.

Na Ban kar skim da ni ma na Br du kod Kra wa pro {le ne de qe je mi n i s tar fi n an s i j a

Franc Kri `a ni} tvr dio da je dr `a va do bro snab de ve na sa iz vo ri ma i da do 2014. go di ne ne o~e ku je ve }e pro ble me. Po zna ti slo ve na~ ki eko no mi sta i mi ni star za raz voj Mi tja Ga spa ri je me |u tim uve ra vao po sla ni ke u par la men tu da usvo je in ter vet ne za ko ne i tvr dio da pre la zak gra ni ce od se d am od s to pred s ta v qa oce nu me |u na rod nih fi nan sij skih tr `i {ta da Slo ve ni -

ja ni je u sta wu re a go va ti na na sta le pri li ke.

U svom uve ra va wu ni je bio us pe {an i in ter vent ni za ko ni u par la men tu ni su bi li usvo je ni. Slo ve ni ja se po sled wi put na me |u na rod nim fi nan sij skim tr `i {ti ma za du `i la po ne {to ve }oj ka mat noj sto pi od pet od sto, a kra jem ne de qe su kup ci slo ve na~ kog du ga za ve }i nu du go ro~ nih ob ve zni ca tra `i li za ra du od oko se dam od sto.

P

dnevnik

Pej za` sa re ke

o la ko se pri bli `a vam re ci i ~u jem wen `u bor ko ji ti ho {a pu }e. S dr ve }a oko re ke ~u ju se pti ce ko je cr ku }u.

Re ka je pla vqa ne go ina ~e.

Bla gi ta la si ulep {a va ju ovaj pej za` na dnu re ke mo gu se vi de ti be li ka men ~i }i, a oko wih plo ve ri bi ce i jed na zlat na, ko ja im po ka zu je ku da da pli va ju sa svo jim le -

V

de^Ji dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

c m y

26

pim, ras ko {nim pe ra jem. Na po vr {i ni re ke vi di se od sjaj jor go va na i we go vi be li cve ti }i. ko ji la ga no plu ta ju.

Sav ovaj mir raj ske re ke od jed nom re me ti `e na, ko ja `e li da ope re ve{ u ovoj kri stal noj vo di...

Mi li ca Vi do vi}, VIII-2 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Da imam ~a rob nu mo}

o le la bih da imam ~a rob nu mo}. S wom bih stva ra la mno ge stva ri. Uz po mo} mo je mo }i stvo ri la bih se bi kri la, da mo gu da le tim, a i dru gi ma bih po mo gla.

Stva ra la bih im stva ri ko je ne mo gu da na |u i na dru gi na ~in po ma ga la. Ka da bi me ma ma po sla la u rad wu da ne {to ku pim, a to ga ne ma, stvo ri la bih ga. Ako ta ti fa li ne ki deo, stvo ri la bih. Ako Mi li ci fa li pe le na ili Dra ga ni ne kih stva ri, stvo ri la bih.

Mi slim da se mo ja `e qa ne mo `e ostva ri ti, ali bih vo le la.

Ka ta ri na Ra do ni}, III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Katarina [vind, II-4, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

Plodovi Je dan sta ri za n at jeseni Kada do|e jesen do|u i plodovi razni, kru{ke i jabuke zamiri{u i sve ru`ne mirise izbri{u. [arene pija~ne tezge mame qude, a oni zadivqeni, omamqeni trpaju u korpe gro`|e, kru{ke, bundeve...

Lazar Kopli}, II-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

N

M

oj de da je bio ko va~. To je sta ri i lep za nat.

Ko va~ ku je plu go ve, {par ta ~e, pot ki va ko we, po pra vqa ma {i ne, va ri, ako se ne {to iz lo mi. Ra di o ni ce ko va ~a su pu ne ra za nih ala ta, kqu ~e va, kqe {ta, ~e ki }a, te ste ra i mno go {ra fo va. Na sre di ni ra di o ni ce je na ko vaw, na ko me se ku je. Va tra gde se za gre va gvo `|e sa zi da na je iza na kov wa i po kre }e je ven ti la tor, a ne ka da je de da imao me ho ve, ko je je po kre tao dr ve nom po lu gom, no gom. Moj de da je ku pio ~e ki} na stru ju, da mu bu de lak {e da ku je. Ka da sam bio ma li, po ma gao sam de di da usit wa va ugaq, jer sit ni ji bo qe go ri. Mno go sam vo leo da pro vo dim vre me u ra di o ni ci s de dom.

Moj de da je umro pre osam go di na i sa da je ra di o ni ca pra zna. Ne ~u je se zvuk udar ca ~e ki }a o na ko vaw. Po ne kad moj te ~a ne {to ot ku je jer je na u ~io ma lo od de de i ta da ra do bu dem u ra di ni ci s wim.

Mno go mi ne do sta je moj de da, we go va ra di o ni ca i zvuk ~e ki }a ka da uda ra u na ko vaw.

Nevena Drini}, IV-c O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Pa pa ga jo ma ni ja

e g de ve o m a, ve o m a da le ko, na ne koj da le koj plan ti po ime nu Pa pa ga jo ma ni ja, `i ve sa mo pa pa ga ji.

Ovom pla n e t om vla d a ju pa pa ga ji are, jer su oni naj ve }i i naj ja ~i. Pa pa ga ji ti gri ce su slu ge i spre ma ~i ce u ve li kom dvo ru Se kvo ja.

Du gi ne lo li ke su pe va ~i ce i za ba vqa ~i ce. Ma jor Mi {el ka ka du je gla snik kao i ma la ko re la. @u to }u bi ka ka du i be lo }u bi ka ka du bra ne ze mqu od dru gog zlog kra qev stva pa pa ga ja ,ko jim vla da ju

cr n i pal m o v i ka k a d ui. U wi ho voj voj sci su cr ve no re pi cr ni ka ka dui i kee. Oni kid na pu ju ma le pti }e pa pa ga ja i tre ni ra ju ih da bu du wi ho vi rat ni ci.

Haj de da se sa da vra ti mo na svet gde ni je sve ta ko cr no. Ono {to ni smo na po me nu li je da su `a koi glav ni na u~ ni ci. Oni se od ma log per ja u~e da bu du na u~ ni ci i sa vet ni ci ara ma. Wi hov po sao je da is tra `u ju sve mir, isto r i ju Pa p a g a jo m a n i je, Pa p a g a jo l o g i ju, pro u ~ a v a ju per je i iz u mr le vr ste. Ama -

Do `i vqaj s mo ra

zon ci su iz vi |a ~i. Oni ra de na vr hu dvor ca Se kvo ja i osma tra ju da li se pri bli `a va voj ska Cr nog kra qev stva. Vla da ri are mo ra ju da pa ze na kid na pe re iz Cr nog kra qev stva.

Ova ko od pri li ke iz gle da pa pa gaj ski `i vot u Pa pa ga jo ma ni ji. Ima tu jo{ mno go avan tu ra, ali }e mo o to me pri ~a ti u ne koj dru goj pri ~i.

io je 1. av gust. Je dva sam ~e ka la 11 sa ti, jer smo ta da B ma ma i ja kre ta le na mo re. Kre -

nu le smo na sta ni cu, ~e ka le smo auto bus, a ka da je ko na~ no sti gao, ra do va le smo se jer kre }e mo na od mor. Du go smo pu to va le i do sa |i va le se i kad smo ko na~ no sti gle u Du brov nik, oti {le smo u na{ sme {taj, ko ji je bio od mah po red mo ra. Mo re je bi lo sve tlu ca vo, a na sun cu se pre si ja va lo ta ko da ni je bi lo sa mo pla vo, ne go i cr ve no, na ran xa sto.Ma lo smo se od mo ri le u sme {ta ju i oti {le na pla `u. Na pla `i smo se sun ~a le i ku pa le. Ja sam na {la dru ga re i pu no sam se igra la.

Jed nog da na de si lo se ne {to za bav no. Mo ji dru ga ri i ja smo oti {li u {et wu i slu ~aj no smo pro {li po red pi ja ce. Ta mo smo vi de li sva ka kav na kit, ode }u i qu de. U{li smo, i sva {ta ku pi li, cen ka li se i u`i va ju }i pro vo di li vre me za jed no. Ka da je bi lo ve} ka sno, do go vo ri li smo se da se ra zi |e mo. Ja ko nam je bi lo `ao, ali smo zna li i obe }a li se bi ka ko ovaj dan ni kad ne }e mo za bo ra vi ti.

Da niel Do bro mi rov, V-a O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Ka ko qu di za ga |u ju pri ro du

e ka da dav no, pre mno go go di na, ze mqa je bi la ~i sta, ali od ka da smo je mi ugro N zi li ni je vi {e ista. Mi se pi ta mo ka ko to

qu di za ga |u ju pri ro du, a na `a lost i mi de ca je za ga |u je mo. Dan po dan pro la zi, a nas je sve vi {e na pla ne ti. Qu di sve vi {e ba ca ju sme }e. Ume sto da sme }e od la `e mo u kon te ne re ono se na la zi svu da oko lo. Po sto ji vi {e vr sta kon tej ne ra za pa pir, za sta klo, za pla sti ku, za me tal. Mno go go di na tre ba da se raz lo `i jed na ke sa. Sun ~e vi zra ci su sve ja ~i kao da sun ce ho }e da nam se pri bli `i.

Qu di ~e sto ba ca ju sme }e u vo du, bro do vi is pu {ta ju naf tu u okean, iz fa bri ke se di mi.

Ri be u vo di ne ma ju ki se o ni ka . Da ne ma dr ve }a ne bi mi `i ve li jer dr ve }e pro iz vo di ki se o nik ,a mi we mu ugqe ni di ok sid da bi ono `i ve lo. Ne ka da pa da ju ki se le ki {e pa i one uni {ta va ju dr ve }e. Ne {to se pod hit no mo ra pred u ze ti!

Zo ra na Ko pli}, IV raz red O[ “Jo van Po po vi}“ Ba no {tor

Ni ko la Du ro wi}, VII-5 O[ „\u ra Jak {i}” Ka}

Lara Touati, I razred, O[ „Tulip”, Tunis

Mi la Pa ji}, II-1 O[ „Pe te fi [an dor” No vi Sad

moja ku]a

dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

27

Д ај те маш т и н а во љ у

Б

ило да сте у потрази за идејама за уређење свог новог стамбеног простора или сте се зажељели неких промена у постојећем, можда вам ових неколико савета добро дође као инспирација.Опште је познато да су укуси различити, а тако је и кад је у питању уређење дома. Неки ће највише пажње поклонити кухињи, неки дневној соби, а неки ће удахнути дашак оригиналности чак и најмањем детаљу.

Зашто би ваш животни простор, било да сте се тек преселили у ненамештен стан или сте то већ обавили, изгледао као већ виђени станови ваших пријатеља или онај из каталога намештаја? Уз само неколико маштовитих и оригиналних потеза, можете постићи неверојатан ефект. Ево како: Довољно је одабрати само један зид у дому на коме ћете налепити несвакидашњу тапету по

вашем избору, а избор је заиста велик. Ако желите отићи још корак даље, одабрани зид можете и осликати! Зид додатно можете зачинити и неком полицом, која ће се савршено уклопити, а полица вам може послужити и за необичну скулптуру, као што је ружичаста птица или неку занимљиву вазу, односно нешто друго по вашем избору. Ко каже да онај предимензионирани зидни сат који сте добили од тетке на поклон мора бити на зиду? Одложите га на под, где ће доћи до изражаја, а опет никоме неће бити на путу. Неку просторију у дому можете направити посебном и тако што ћете јој наменити необичан и уочљив лустер или тако што ћете стари кауч пресвући и освежити неком бојом. Нећете претерати ни ако направите све то, па још на кауч набацате неколико украсних јастука с маштовитим узорком. Не знате што бисте с трпезаријом? Можда да је освежите неком уметничком сликом или да дрвене столице обојите у неку другу боју, као што су зелена или тиркизна. Свему томе додајте и букет цвећа, па ћете видети какве ће бити реакције ваших гостију,

након што сте се и сами одушевили променом. И за крај навратимо у спаваћу собу. Јесте ли знали да је карирано један од најмодернијих трендова кад је уређење ентеријера у питању? Па сада, кад то знате и након што погледате један од предлога за уређење спаваће собе, реците да не изгледа једноставно – другачије! Поиграјте се узорцима и бојама без страха, важно је да се вама свиђа и да се у тој просторији осећате угодно.

K о о ва ко н е ш то н е б и п оже л e о у с вом д ому К

ада је у питању уређење eнтеријера, неки су се стручњаци осврнули на само један дeо дома те саставили листу најимпресивнијих решења за кућна кина. На страници ar chi tec tu ral di gest.com саставили су листу десет нај кућних биоскопа, које су си неки познати и славни, уз помоћ дизајнера eнтеријера, приуштили за уживање у седмој уметности. Вал Селек, архитект и дизајнер eнтеријера у својој је вили на Вест Палм Бичу, Флорида,

подручје око базена трансформирао је у неверојатан кућни биоскоп на отвореном. У Белој кући такође постоји дворана за гледање филмова у којој председници и прве даме могу уживати док бораве у њој и то откада је довршена 1800. године. Временом је преуређивана. Дизајнерка Сандра Нунерли побринула се да својим клијентима, који су хтели нешто другачију и удобнију дневну собу, омогући врхунско гледање филмова. Осмислила је елегантну варијанту дневне собе, ко-

ја се по потреби трансформише у кућни биоскоп.

Модни дизајнер Ралф Лаурен и његова супруга Рики купли су вилу на Роунд Хилу у Монтего Баи пре 20 година, а како Рики каже: ‘То је место на којем заиста волите да будете.’ Њихов кућни биоскоп налази се у просторији у којој превладава махагони. Архитект Чемпион Плет и његова супруга Татјана реновирали су свој дом који се налази у Палм Бичу, Флорида и кућни су биоскоп такође направили на отвореном, поред базена. ‘Хтео сам да осмислим нешто посебно за Марају Кери, па сам у просторији с кућним биоскопом додао и акваријум тако да има утисак да гледа филмове под морем’, изјавио је дизајнер Марио Буата.

Више штете неГо КоРисти

најчешће грешке при чишћењу дома

Н

екада ствари, и поре најбољих намерама, једноставно оду у кривом смеру. Чишћење дома није изузетак. На пример, тек сте опрали прозоре, а они су цели умрљани. То није случајност. Прочитајте савете професионалаца и избегните најчешће грешке приликом чишћења домова, те уштедите време, али и новац. Грешка 1 - Рибате мрље с тепиха Клекнете ли и сумануто рибате сваки пут кад се по тепиху излије чаша вина или сока? Рибањем заправо трајно оштећујете влакна тепиха. Другим речима, иако сте мрљу веројатно успели уклонити, више нећете моћи исправити оштећену тканину. Паметнији начин је да прво све што можете уклоните сунђером. Затим по подручју тапкајте чистом белом крпом или папирним убрисом . Наставите тако све док се мрља не осуши (или ставите на њу тежу књигу, мењајући крпе редовно како би се упило што више течности). Тек након тога третирајте место средством за уклањање мрља, али прво проверите да исти неће избелити боју вашег тепиха. Грешка 2 - Перете прозоре по сунчаном дану Ако вас сунчани дан инспирише на прање прозора, причекајте. За таквих дана и стакла су врућа, па ће се средство за прање пребрзо сушити и остављати мрље на стаклу. Најбоље га је прати кад је облачно и кад температура није виша од 21 степен.

Сва средства за прање нису иста и потребно је мало времена како бисте прочитали упутства. Одређени делови стана, попут кухиње, каде и квака (посебно ако је неко од укућана прехлађен) захтевају дезинфекцију како бисте се решили бактерија. Дакле, прочитајте декларацију и следите упутства – обично их је потребно држати неколико минута на влажној површини. Ако их пошприцате и одмах пребришете – нећете их дезинфиковати. Грешка 5 - Површине чистите кривим сунђерима

Грешка 3 - Користите алкохолно сирће и лимун у свакодневном чишћењу Уз наглашавање штетности хемикалија којима чистимо дом, ни на крај памети вам није да би природна средства могла ичему штетити. Ипак, и то су киселине које могу оштетити природне површине попут мермера. Сирће је добро за уклањање мрља од сапуна и каменца с керамичких плочица или ручице туша. Грешка 4 - Мислите да свако средство за чишћење дезинфикује

но је тек пребрисати влажном крпом од микрофибера. Ако вам након чишћења остају трагови воде по намештају, крпа је премокра. Грешка 7 - Користите превише средстава за чишћење мислећи да је више боље Коришћење превелике количине производа може оштетити површину и остављати за собом љепљиви слој. Осим тога, то је и непотребно трошење производа. Правило је јасно – држите се упутства истакнутих на производу.

Највећи ризик је да користите прегруб сунђер. Рецимо, сунђер с једном грубљом страницом добра је за купатило или грил, али не и за површине попут пластике, ламината и слично. Грешка 6 - Полирате намештај сваки пут након брисања прашине Средства за полирање имала су смисла кад дрвени намештај није имао заштитни спољни слој. Данас је то углавном непотребно. Ако сте неки комад наследили, повремено користите восак или уље за дрво. Намештај новијег датума довољ-

Бр e д и Ани стон последње ме се це про ве ли ов де

Ч

ини се како светска економска криза није заобишла ни богате холивудске звезде које су пожуриле са стављањем својих вила на тржиште по ‘папреним’ ценама, а управо то направио је и Бред Пит. Брад је ово имање купио за отприлике 8.4 милиона долара 2004. године, и то неколико месеци прије него је његова тадашња супруга Џенифер Анистон поднеела захтев за развод, а реч је о велелепном имању које се протеже на 5100 квадратних метара у калифорнијском Малибуу. Глумац тренутно не живи у овој кући, јер с невенчаном супругом Анђелином Џоли углавном живи у кући коју пар има у Њуорлеансу. Заправо, Пит с Анђелином и њихово шесторо деце

живи у неколико кућа диљем земаљске кугле: у дворцу у Француској, стану у Лос Анђелесу, вили у Италији, кући у Њуорле-

ансу, викендици у Грчкој и имању у Лондону. Према нашој рачуници, то је по једно имање за свако дете.

Питово имање на тржишту је од августа, но тек су сада објављене фотографије поседа и куће којег Брад покушава продати за нешто више од 13 милиона долара. Ова кућа, изграђена 1962. године, садржи четири спаваће собе, четири купатила и око 306 квадратних метара простора за живљење. Кућа је пре неколико година реновирана под будним оком познатог архитекта Криса Соренсона, тако да сада има стаклене зидове, под од тамног бамбуса, велики уграђени ормар и хладњачу. С имања се протеже предиван поглед на Тихи океан, али и на литице националног парка Поинт Мугу, тако да је Бред дане у овој кући проводио уживајући у погледу на океан и планине.

28

ponedeqak14.novembar2011.

OGLASi

dnevnik

EKS KLU ZIV NO, VE O MA PO VOQ NO!!! prodaje se useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju (kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3,5 m uz budu}i hotel „HOLYDAY INN” idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope- zgrada „Prezident”-a. Informacije na telefon 063/475-765.

41396 PRO DA JEM veoma povoqno stan, na IV spratu 80m2, u strogom centru grada, u Prezidentovoj zgradi. Telefon 063/47-57-65.

41397 LO KAL u centru grada 16m2 kompletno opremqen u Prezindentovoj zgradi. Telefon 063/47-57-65.

41398

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik LOKAL u centru grada 19m2 kompletno opremqen u Prezidentovoj zgradi. Telefon 063/47-57-65.

41399

MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non stop garancija. Telefon 021/6393-737, 064/160-47-25.

41261 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

41437

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno.

Telefoni: 063/521-559, 063/539-051.

40986

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

40872 KUPUJEM kwige. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945-002, Mile.

41133 PRODAJEM bukova drva mo`e i usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/61722-19.

41381 PRODAJEM ogrevno drvo bukva sa uslugom rezawa i prevozom. Ta~na mera, isporuka odmah.

Telefon: 069/691-722, 064/28-54-782.

41468

ponedeqak14.novembar2011.

29

S neizmernim bolom obave{tavam prijateqe da je moj voqeni suprug

Vladimir Nik~evi} Tvoj lik, ne mogu godine ki{a izbrisati, tvoj glas ne mogu gromovi zaglu{iti. Tebe nam, ne mo`e vreme oduzeti. @ivot udara kao pobesneli talasi, lome}i i sitne}i ostatke na{ih du{a raznose}i ih po dubinama ni{tavila. Onog 14. novembra kad se qubav i bol pokloni{e }utawu, ~e`wa i o~aj po~e{e da vape Tvoje ime. Svaka misao, uzdah, pogled, pokloweni su tebi.

Srce ne`no, ne~ujno peva Tvoje ime. Qubav, povezujemo s onostranim, pa tako smo i tebi bli`e. Ipak, postoje se}awa koja postaju suze. Izvini. Vreme prolazi, sve te`e je. Volimo Te neizmerno.

Tvoji mama i tata.

41346

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

GODI[WI POMEN

Radivoje Perovi} 1927 - 2011. posle duge i te{ke bolesti napustio ovozemaqski `ivot.

Sahrana }e se obaviti danas, 14. novembra, 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru moj voqeni.

Tvoja Margita.

41497

Jolan Tarjan

Milosavi - Mili Mali}

1935 - 2011.

1934 - 2010.

Sahrana je danas, 14. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Temerinu.

O`alo{}eni: suprug Tibor, sin Tibor, snaja Eva, unuci Tama{, Zoltan i Laslo sa porodicom.

Opra{tamo se od dragog, plemenitog i humanog prijateqa

Mila na{a mama i baba, nedostaje{ nam ti, tvoja nesebi~na i bezuslovna qubav, toplina, tvoje plemenito srce, tvoje vredne ruke pru`ene svima.

Volimo te.

Tvoja }erka Du{ka i sin Dragan sa porodicama.

Radivoja Perovi}a na{eg ^i~e

DVADESETOGODI[WI POMEN jednoj jedinoj, voqenoj, nikad zaboravqenoj

Ivani \uri~in 21. 11. 1980 - 14. 11. 1991.

Hvala Ti za sve lepe godine dru`ewa.

Radivoj - Radi}, Vera i Du{an Popov.

Tvoji: sestra Jelena sa porodicom, mama, tata, baka i ujak.

41503 41502

Posledwi pozdrav

Posledwi dragom

Radivoju Perovi}u

pozdrav

na{em

Mi{i Sobo~anu

41406

Posledwi pozdrav na{em drugu

Slavku Prekajcu

41473

GODI[WI POMEN

od: brata Bate, snaje Mice i bratanice Tamare sa porodicom.

Maja, Qiqa, Jovica, \uka i Dule.

41504

41500

41494

Oti{ao je u ve~nost ~ovek, drug i prijateq

Posledwi pozdrav na{em dragom dugogodi{wem drugu i prijatequ

1934 - 2010.

Radivoje Perovi} Doktor

Zahvalni dobrotu, veseqe.

smo ti za tvoju gostoqubivost i

Tvoji: Ru`a, Radivoj i Seka.

Posledwi pozdrav

Ode nam i Ve{o. Krhke grane se lome, povija i tvoj javor u Nov{i}u. Tu`na je jesen.

Mariji [pehar Sin Mile sa porodicom.

Brat Vojo i bratanci Du{an i Vladimir.

41495

41409

41405

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav

Qubomir Vojnovi} Slavku Prekajcu

Slavku Prekajcu

14. 11. 1990 - 14. 11. 2011.

Dr @arko Kne`evi}

Teta Mili - Seli

1951 - 2011. od \uri} Vladimira sa porodicom.

PETOGODI[WI POMEN mojoj voqenoj majci

Slavku Prekajcu

14. 11. 2003 - 14. 11. 2011.

Danas je ro|endan

Pavlu - Paji [uvakovi}u

Vrema prolazi, tuga ostaje.

Prijateqi: Jontovi}, Makawi} i Niki}.

Civa, Sne`ana i Vladimir ^ovi}.

Smiqana i Stoj~e.

41498

41501

41493

Porodica Vasi}.

Sin sa porodicom.

41492

40618

Jo{ uvek sawam da smo zajedno...

41375

tv program

ponedeqak14.novembar2011.

СЕРИЈА

07.30 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Панонско јутро Аналија Била једном једна недеља Улови трофеј 7. дан Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Заувек млад Обоје су велике глумачке звезде, слављене и хваљене на све стране... У браку су већ 30 година... Он је у годинама и има паничан страх од старости те због тога шармира млађе даме, а његова супруга Сандра је права дама која га увек раскринка... Улоге: Аљоша Вучковић, Нада Абрус, Бранка Пујић (РТВ 1, 16.15) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05

16.15 16.50 17.00 17.20 18.00 19.30 20.05 21.45 22.00 22.30 23.00 00.30 00.55 02.35

Добро јутро, Војводино Један на један Еко-Банатски мозаик Вести Стање на путевима Чари риболова Сећање на Петра Краља Кухињица Вести Додати живот годинама Бразде Вести Хроника Славоније, Барање и западног Срема Путеви наде Вести за особе са оштећеним слухом Кад кућа није тесна Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Судија Мастранђело Име мог сокака Војвођански дневник Дунав заувек Обмана, филм Један на један Судија Мастранђело Брамс: Клавирски концерт бр 2

06.40 07.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.05 00.00

Кухињица (мађ) Најлепше бајке света Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Певана поезија 2011. (мађ) Заљубљена географија (мађ) Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Заједно Живопис Телеклуб (рум) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Наши дани (мађ) Ева магазин (мађ) Мистерија близанаца ТВ Баштина ТВ Продаја

14.30 15.00 15.10 16.00 16.10

08.30 09.05 10.00 10.05 10.30 11.05 12.00

Храна и вино Интерна истрага Вести Радионица Ленија Крајња сила Вести

Ленија (НС ТВ, 10.30) 12.07 12.30 12.40 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Године пролазе Цртани филм Неон сити Интерна истрага Вести Ево нас код вас Вести Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

07.30 ТВС 10.00 АТП Мастерс Париз, финале 12.00 ФА куп: Свиндон – Хадерсфилд 13.45 Квалификације за ЕП У21: Енглеска – Исланд 15.15 ФА куп: Халифакс – Карлтон 17.15 Преглед АТП Мастерс Париз 19.00 Копа дел Реј: Хоспиталет – Барселона 21.00 Преглед Евролиге 22.00 ФА куп 23.45 Евролига, магазин 00.50 Ин мемориам: Марко Симончели 01.15 Једрење – 34. Амерички куп

06.05 08.00 09.05 10.09 10.42 11.13 12.00 12.15 12.30 12.50 13.35

03.25 04.00 04.13 04.44

Јутарњи програм Јутарњи дневник Отворена врата Лов и риболов Еко караван Атлас света Дневник Спорт плус Рукометна фантазија Злочиначки умови Мекбрајд: Убиства уживо, филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Песма без граница Мртав ладан, филм Дневник Јединица Мекбрајд: Убиство уживо, филм Отворена врата Вести Око Породично благо

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 21.10 22.05 00.20 00.50 01.05

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Жене са Дедиња Филм: Поново у игри Експлозив Ексклузив Вампирски дневници

15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.10 22.09 00.05 00.20 02.00

Експлозив Емисија доноси дирљиву причу о Макрени Спасојевић, самохраној мајци из села Словац, којој је краљ Петар подигао споменик. Водитељ је Јасна Јовановић. (Прва, 18.25)

Јасна Јовановић

08.00 08.06 08.29 08.42 09.06 09.23 09.52 10.05 10.11 10.43 11.05 11.39 12.08 12.43 13.44 14.08 14.25 14.54 15.07 15.14 15.43 16.28 16.58 17.11 18.13 18.40 19.07 20.00 20.35 21.04 21.15 22.12 00.25 01.24 02.21

Ози бу Пчелица Маја Томас и другари Загађеност Очима физике Књижевна школица Једна слика једна прича Како су се волели наши преци Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника вет Европа и Срби 10. међународна трибина композитора Трезор Загађеност - аудио Очима физике Књижевна школица Једна слика једна прича Како су се волели наши преци Хроника 52. октобарског салона Сат Све боје живота Џоинт Породица Сопрано Плави оркестар Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Савремено тумачење српске историје Џоинт Породица Сопрано Филм: Прича из Бронкса Слађана и Дадо Трезор Савремено тумачење српске историје

СЕРИЈА

Монк Детектив Адријен Монк, некадашњи најбољи детектив полиције Сан Франциска, познат је по неконвенционалним методама, фотографском памћењу и способности да реши и најсложеније и најинтригантније случајеве, али одрастао је са блажим обликом опсесивно-компулсивног поремећаја и са тиковима... Улоге: Тони Шалуб, Џејсон Греј-Станфорд Режија: Енди Брекман (Авала, 19.00) 06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

dnevnik

c m y

30

Чист рачун Маратон Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Здравље и Ви Отворени студио Милица² Филм: Убијаш ме Вести Иза вести Шарено Ред и закон Чист рачун Вести Двоугао Коров Монк С.О.С. Милица² Филм: Панично бекство НЦИС Вести С.О.С Милица² Филм: Неколико лекција о љубави

06.15 Долина сунца 07.00 Вести Б92 07.05 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Пингвини с Мадагаскара 08.00 Вести Б92 08.15 Топшоп 08.30 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести Б92 10.40 Топшоп 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 11.45 Филм: Чоколада 12.15 Интернат 13.50 Истражитељи из Мајамија 14.45 Топ шоп 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.05 Пријатељи 20.05 Истражитељи из Мајамија 20.35 Штребери 21.00 Инсајдер 22.05 Више од живота 23.00 Вести Б92 23.35 Између две ватре 00.05 Ста да обучем?

00.10 Доушници 01.15 Саут Парк

Срећна звезда (Хепи, 12.40) 05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Све за љубав Двоструки живот 13.30 Сестре 14.30 Квиз, породични обрачун 15.00 Гојковићи 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Тито и дража 21.00 Гранд народ пита 22.30 Амиџи шоу 23.30 Јавна тајна 00.30 Наслеђе једне даме 01.30 Ноћ у јуну 02.30 Филм: Сезона слова 04.30 Филм: Еметов белег

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Авантуре малог Пере

СЕРИЈА

Сузе Босфора (Хепи, 22.00) 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40

Наташа Беквалац

Амиџи шоу И овог понедељка, ексклузиву коју није желела да подели са другим медијима, Наташа Беквалац, интригантно пред аудиторијумом Пинк открива у разговору са Огњеном Амиџићем. (Пинк, 22.30)

12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15

Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Црвени орао Телешоп Вести Главна улога Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Вести Ћирилица Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 7 живота Ћирилица

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

15

31

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пише: Милан Живановић 08.35 Све о псима, мачкама, љубимцима 09.30 Велики пројекти 10.25 Џон, Кејт и осморо деце 11.20 Мали људи, велики свет 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Најбољи амерички кувар 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све о псима, мачкама, љубимцима 18.10 Велики пројекти 19.05 Мајами инк: 20.00 Лепота по сваку цену 20.55 Тајна трудноћа 21.50 Гојазни тинејџери 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Лепота по сваку цену

08.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Вердијевим стопама 11.00 Пројекат Мендела 12.00 Героуов закон 13.00 Импресионисти 14.00 Породица која је преживела Хитлера 15.00 Фарма из Едвардијанског доба 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Летећи носач авиона 18.00 Јелена Тројанска 19.00 Историја расизма 20.00 Убиство Анрија ИВ 21.30 У потрази за Трифоом 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Фарма из Едвардијанског доба 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Летећи носач авиона

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Дигсвил Завера Рузвел Шетња по сунцу Црна Марија Замена Мр 73 Фрик шоу Узаврели град Дворана греха Дневник навијачице Голе лепотице

Фрик шоу Компанија која се бави токсичним хемијским отпадом, покушава да промовише нови производ сумњивог квалитета. Улоге: Алекс Винтер, Ренди Квејд, Брук Шилдс, Кијану Ривс Режија : Том Стерн (Синеманија, 20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.08 Краљ винограда 10.14 Земље-људи-пустоловине, док. серија 11.02 Код Ане 11.20 Благо светских пијаца, док. серија 11.47 Пастел 12.00 Дневник 12.35 Кад заволим, време стане 13.22 Све ће бити добро 14.18 Треће доба 14.49 Алиса, слушај своје срце 15.33 Глас домовине 16.03 Културна баштина 16.25 Хрватска уживо 17.41 8. спрат, ток шоу 18.30 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.35 Проводи и спроводи 21.10 Пулс Хрватске 22.27 Свет профита 23.07 Дневник 3 23.37 Документарни филм 01.35 Др Хаус

Мик Џегер

The Rolling Stones: Shine a Light Кад снаге удруже један од најславнијих бендова свих времена „Rolling Stones” и један од најпознатијих режисера данашњице Мартин Скорсезе, резултат мора бити фантастичан. Документарни филм доноси увид у стваралаштво непролазних рокера.. Режија: Мартин Скорсезе (ХРТ 1, 23.37)

07.54 08.24 08.45 09.30 10.00 10.45 12.15 12.40 13.08 14.37 15.02 15.24 15.54 16.09 16.20 16.49 17.10

07.30 09.00 10.35 12.15

07.45 08.15 09.45 11.20 12.45 13.45 15.25 16.45 18.00 20.05 21.00 21.55 23.50 00.20

Филмови и звезде Девојка на лошем гласу Шпијун из комшилука Нова фаца Пол Макартни: Добро вече, Њујорку Златокоса и разбојник Наопак дан Лорина звезда и тајанствени змај Ниан Дан заљубљених Камелот Царство порока Свеци против мафије 2: Сви свети Досадно на смрт На пола пута

Фојлов рат Неш Бриџис Закон и ред Фојлов рат Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Фојлов рат Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Хаваји Хладна фузија

07.35 09.45 10.30 11.25 13.15 14.10 15.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 22.40 00.35 00.50 01.35 02.35

Кобра 11 Ексклузив викенд Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Кости Хаваји 5-0 Ловци на благо, филм РТЛ вести ЦСИ Мајами Астро шоу ЦСИ Мајами

Ловци на благо

18.00 18.20 18.35 19.09 19.30 20.00 20.43 21.15 22.05 22.46 23.07 00.04 00.44 01.13 01.54

Брук Шилдс

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

14.00 15.30 17.15 18.45 20.15 21.55 23.30 01.00 02.50

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Четворо против З Алиса, слушај своје срце Певај моју песму, музички шоу Баштованка Јеловници изгубљеног времена Портрет, филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Тон и тон Руперт Мала ТВ Аладинове пустоловине Хрватски краљеви, докиграна серија Регионални дневник Жупанијска панорама Мењам свет Патак Фрка Гаража Живот иде даље Трауматологија Др Хаус Без трага Путем европских фондова Жица Закон и ред Откад си отишла Монк Ноћни музички програм

Боље мртав него жив Преговарач Четврти спрта Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили Основне ствари Боље мртав него жив Преговарач Татини анђели Опседнута Правила опсесије Кад анђели наврате у град Живот пијанице Бекство са десет милиона долара

Дач Роштиљ Спитфајер Дивља вожња Чаура Чаура: Повратак Сањала сам праву љубав Мртав човек хода Човек који је плакао Даме ноћи Хотел за љубавнице

Година је 2048. Након што је читав низ природних катастрофа у само три године изазвао топљење поларног леда, Земља је потопљена, а неколико милијарди људи изгубило је живот. Они који су преживјели подијељени су на сиромашне и богате... Улоге: Џејмс Бролин, Јан Сомерхалдер, Џејми Томас Кинг Режија: Жан де Сегонзак (РТЛ, 22.40)

Џејми Томас Кинг

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица/Лондон Генералка Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање Опасан лов Угаљ Потрага за природним гасом Разоткривање митова Преживљавање Опасан лов

\08.30Мотоспортови 08.45 Билијар 10.30 Алпско скијање 12.00 Уметничко клизање 15.00 Алпско скијање 17.00 Дизање тегова 19.15 Билијар 20.45 Сви спортови 21.00 Рвање 22.25 Сви спортови 22.30 Борилачки спорт 23.30 Дизање тегова 00.30 Билијар

Od ta{te pobegao u manastir osti}evi prijateqi, pre svega dr Radivoj vodila vi{e simpatija, a nikakav ra~un. Ali Simonovi}, ve} 1884. po~eli su pripreme posledice su brzo pokazale da to nije bilo muza wegovu `enidbu. O toj tzv. veridbi po- dro. Zato se moram pogoditi sa materom. Jer stoje dve verzije. Po jednoj je Laza pre odlaska u onako kako smo `iveli, tako se vi{e ne mo`e.

Crnu Goru zaprosio Julijanu, ali su se tome `ePitaju me ~ak iz Mitrovice je li istina da sam stoko usprotivile wena majka Ana i tetka Maja Tebe ostavio. Ja svima govorim kako si Ti morija, „jer nikako nisu htele dopustiti da im jerala ostati kod matere radi wene slabosti.„ dinica Jul~a otide tako daleko, gde je ne mogu Odmah posle maj~ine smrti Julijana je, bez pose}ivati a kamoli svaki dan videti, a osobiLazinog znawa, ostavila testament po kome je ti tamo gde pu{ke ve~ito pucaju”. Po toj verziuredila da se od 4000 forinti podignu nadgrobji cetiwska „Crnogorka” objavquje vest da se ni spomenik i porodi~na grobnica, a „sve svoje „na{ genijalni pesnik imawe na u`ivawe, i Laza Kosti} vjerio sa to polusestri pokojna gospo|icom Julijanom mi oca Mariji PalaPalana~ki iz Sombona~ki, drugu polu pak ra”. Drugi Lazin biomom samom suprugu, a graf, dugogodi{wi seposle smrti tetke cekretar Matice srpske lu sermiju svoju mome Milan Savi}, pak, besuprugu da u`iva, i le`i: obratno.” „Jo{ pre odlaska u Nameravala je da Srbiju i Crnu Goru isizgradi srpsku pravoprosio je svoju budu}u slavnu {kolu u Solar`enu. Julka pristane skom sokaku, gde je rado i privoli tako i imala ku}u, dok je drusvoju mater. Posle vege dve zave{tala crridbe trebao je Laza kvi Sv. \or|a „da se ve~erati kod svoje neod prihoda tih ku}a veste, ali se u kavani svake godine po dva |azakartao, a kad se seKratko je pesnik u`ivao za skupim pisa}im stolom ka srpske pravoslavne tio, bilo je ve} devet vere iz Sombora vassati, dakle, dockan. On nastavi kartawe, a sutra pitavaju„. Za izdr`avawe zadu`bine ostavila je rano ujutro po{aqe nevesti kitu cve}a i izvii 153 jutra zemqe. Laza je nasledio i svu nemalu nu. Mati vrati odmah oboje i pokvari veridbu, u{te|evinu iz Somborske {tedionice. Tako su na veliku `alost svoje k}eri. Vasa Pu{ibrk, kona~no zavr{ena egzistencijalna natezawa, profesor novosadske gimnazije, borave}i u to koja su godinama zagor~avala Kosti}ev `ivot, vreme u svom rodnom mestu, sastane se jo{ to jo{ od vremena kad je, pomalo i nepromi{qeno, prepodne s Lazom i upita ga kako je. ’Eh, kako’, pro}ardao veliko porodi~no nasledstvo od preodgovori. ’Prokartao sam no}as 150.000 forinko 100 jutara zemqe. Po nekim podacima, on je ti!’ I ode daqe.„ to, bezbri`no sede}i u be~kim kafanama, proPravu istinu je te{ko naslutiti, jer su lakardavao preko posrednika, na nevi|eno i ispod cedija{ewe i kalamburacija bili sastavni deo Kone, najvi{e za sto forinti po jutru. sti}evog `ivota, sa povoKako se Kosti} sna{ao u dom i bez povoda, ali uvek Somboru, pri~ao je uredna wegovu {tetu. O prvim Posle veridbe trebalo je Laza niku „Dnevnika” Qubi cetiwskim susretima sa Vukmanovi}u Du{an Beda ve~era kod neveste, ali se u svojim budu}im prijateqem qanski, poznati ~ika Dukavani zakartao i kad se setio, ca, Lazin dugogodi{wi koSima Matavuq pi{e: ve} je bila no}. On nastavi „Pavlovi} mi na vjeru da ~ija{, koga je on odabrao ona bogata gospo|ica iz kartawe, sutra ujutro po{aqe me|u pedesetak somborSombora ne}e se nastaniti nevesti kitu cve}a i izviwewe, skih fijakerista: na Cetiwu, a Lazo je opet „Moj otac je zajedno sa postavqa taj jedini uslov me|utim, qutita ta{ta raskinu na{om porodicom dugo veridbu braku. Sa svim respektima `iveo na sala{u Julijane prema Lazu, ja rekoh, onako Palana~ki, koju smo svi pravo crnogorski, da je ’bepre wene udaje zvali frajstija’ ako to tra`i! Na to se on glasno nasmejao la Nina. Bila je veoma lepa i ~esto je paradi dodao da od `enidbe nema ni{ta.” nim fijakerom dolazila. Ostane po sat, pa se Narednih sedam godina povremeno joj je pisao, vrati u Sombor. ’Frajla Nina, kuda }ete tako a obra}ao sa: draga Prijce. A od 1895. privikavabrzo, {to jo{ malo ne ostanete?’ - pitao ju je we Sombora na „razbaru{enog” pesnika, „~upamoj otac. ’@urim u pozori{te’, odgovarala je vog vilozofa”, i obratno, potrajalo je skoro svih na{a gazdarica. Kasnije, kad se udala, retko je poznih Lazinih dana i nije bilo bezbolno. Naji{la na predstave. Mnogo se ugojila pa ju je, vi{e trzavica Kosti} je imao sa svojom ta{tom, kako je divanila, bilo sramota da je svet takvu i to ve} tri sedmice od povratka sa medenog mevidi.” seca. Za sukob je, izme|u ostalog, bio povod i piPesnikov {ef, kako je Lazin zvani~ni fijasa}i sto koji je Laza naru~io od be~kog majstora kerista sebe oslovqavao, ~e{}e mu je vozio prTajbnera. Osim visoke cene, on je ta{ti smetao i tqag nego wega samog. zbog zna~aja i polo`aja koji je imao u ku}i, ali i „Kad je nekuda putovao, pozivao me je: ’Hej, desvakodnevici neobi~nog zeta. Zbog wega, ali i rane, brzo do|i.’ Ja br`e-boqe dokasam i na fimnogo ~ega drugoga, Laza be`i u manastir Krujaker stavim wegove kofere, ali wega, kakav je {edol, gde ostaje do Marijine smrti februara tvrdoglav bio, nikad nisam uspeo nagovoriti da 1897. @eni je povremeno pisao, izme|u ostalog: se i sam poveze, ve} je i{ao pe{ke. Ponekad bi „Ja sam se s tobom ven~ao bez ikakve nagodne. mi, kad je mo`da bio i qut, govorio srdito: ’NiTo je bilo bezazleno i dovoqan je dokaz da me je sam ja strvina pa da me kowi vuku.’”

K

Књигу Милана Живановића „ЛАЗИН КРОС ЖИВОТУ УЗ НОС 1841–1910”, у издању “Прометеја” и „Тиског цвета” можете уз попуст од 20 одсто купити за 640 динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22, тел. 021/ 529–899).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak14.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Nena Radaшin, 14. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Иако је први радни дан у недељи, радије бисте се бавили својом породицом и укућанима него каријером. Притисак који доживљавате од претпостављених је условљен њиховом позицијом, која се рефлектује. Можете изаћи у друштву које вам прија, добро и опуштено се провести у неком ресторану или кафићу. Можете опајати по радњама, купити баш оно што вам треба или уређивати свој дом.

BLI ZAN CI Пословна ситуација и целокупна 21.5- 21.6. атмосфера изискује сарадњу и поверење. Трошкови су готово неминовни. Љубавни јади или срећа су, у основи, претеривање с ваше стране. Ускладите се.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

dnevnik

c m y

32

Месец плови кроз ваш знак данас и сутра па сте сензуалнији него иначе. Везани за породицу и драгу особу, очекујете подршку и упутства за употребу. Неке жене нису задовољне ни смирене. Атмосфера на радном месту је напета, ничим изазвано. Да ли зато што је понедељак, или се не зна шта су чије обавезе и надлежности. У свему треба наћи праву меру. Створите породичну атмосферу. Ваш Меркур је у лепом и топлом знаку Стрелца, што ће вам донети одређену усмереност, али и лакоћу, поготово ако сте у савезу с Венером, драгом особом. Тежите оптимизму, све је пролазно.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

Право је време да радите свој озбиљан посао, тим пре што је почетак радне недеље. Пред собом имате дане и сате па искоритите дате могућности и контакте. Не трошите енергију ван тога. Острашћени сте данас и ових дана па је само питање када ће вулкан у вама да проради и спржити све у окружењу. Поведите рачуна о толеранцији према извршиоцима и својим пријатељима.

STRE LAC Фанатични сте, неумољиви и јаки 24.11- 21.12. попут стене. Будите активни, само да сте у покрету. Дозволите симпатичним особама да вас воле на свој начин и будите фини према њима. Идете својим путем.

JA RAC 22.12-20.1.

Озбиљно схватате све што вам се дешава. Тим пре што осећате одговорност према укућанима. Ситуација у каријери није јасна и безбедна. Нико вас не угрожава, дистанцирани сте од свих.

Заносите се свим и свачим.

VO DO LI JA 21.1-19.2. Уметност и путовања вас фасцинирају. Немојте се надати немогућем! Радије порадите у реалној мате ри јал ној сфе ри на оно ме што можете и што очекујете од себе.

RI BE 20.2-20.3.

Имате повољан уплив Месеца па сте изразито интуитивни. Имате потребу за смиреним стањем свести, без мисли и енергетских вулкана. Дишите, усамите се и више се одмарајте, сневајте, више спавајте.

TRI^-TRA^

Фо то-ма мац V REMENSKA

На доделу ЦМА награда за најбоље кантри музичаре, највећу пажњу је привукла глумица Ла у ра Бел Бан ди, након што је раширила своју хаљину у доњем делу и показала више него што су многи очекивали. У Нешвилу је приликом доделе награда Лаура мамила погледе захваљујући хаљини занимљивог кроја. Осим што је имала дубоки деколте, у једном тренутку је приликом позирања на црвеном тепиху раширила хаљину у доњем делу и показала витке ноге. Иако су на догађај дошле гламурозне и дотеране Ни кол Кид ман и Теј лор Свифт, нису успеле да дођу до изражаја од Лауре, која је најпознатија по својим улогама у мјузиклу „Лак за косу” и „Легална плавуша”.

PROGNOZA

VIC DANA

УјУТрУ

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

7

Sombor

8

Kikinda

7

Vrbas

8

B. Palanka

7

Zreњanin

7

S. Mitrovica

7

Ruma

8

Panчevo

8

Vrшac

6

Srbija Beograd

8

Kragujevac

7

K. Mitrovica

7

Niш

7

Evropa

мраз

Madrid

NOVI SAD: Ujutru mraz. U toku dana hladno uz du`e sun~ane Rim periode. Vetar slab, isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -5, a maksimalna 7 stepeni.

London VOJVODINA: Ujutru mraz. Tokom dana hladno uz du`e sun~aCirih ne periode i postepeno naobla~ewe popodne na severu Vojvodine.

Vetar slab, isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. MiniBerlin malna temperatura od -7 do -3 stepena, a maksimalna od 6 do 8 Beч stepeni.

SRBIJA: Ujutru mraz. U toku dana hladno uz sun~ane periode.

Varшava Vetar slab, isto~nih pravaca. Pritisak iznad normale. MinimalKijev na temperatura od -8 do -1 stepen, a maksimalna od 5 do 9 stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak prolazna obla~nost ne}e usloviti padavine. Narednih dana bez bitnije proOslo mene. Bi}e suvo i prohladno, uz sun~ane periode, sa pojavom jutarSt. Peterburg wih mrazeva. U petak i za naredni vikend malo toplije.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ:

O~ekivane biometeorolo{ke prilike }e biti relativno povoqne za ve}inu hroni~nih bolesnika. Preporuka za sve je umerena aktivnost i adekvatno odevawe u jutarwim satima. Izvestan oprez se savetuje astmati~arima, cerebrovaskularnim i sr~anim bolesnicima. Potrebno je pove}awe pa`we u saobra}aju.

16 16 14 9 8 8 4

Дошла жена на гроб свога мужа Пере и каже му љутито: - Дабогда се окренуо у гробу онолико пута колико си ме преварио! Касније и она умре па на небу пита анђела за Перу. Анђео ће јој: - Који Перa?

- Ма, знате мог мужа Перу.

- А, тај, Перa вентилатор.

4 2 4 6

Atina

14

Pariz

17

Minhen

7

Budimpeшta

8

Stokholm

7

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-24 (-2)

Slankamen

112 (-9)

Jaшa Tomiћ

Apatin

30 (-4)

Zemun

194 (-7)

Bogojevo

36 (-4)

Panчevo

226 (-12)

Baч. Palanka

62 (-7)

Smederevo

422 (-8)

Novi Sad

52 (-9)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

154 (0)

S. Mitrovica

34 (-5)

Tendencija stagnacije

Senta

224 (-1)

Beograd

150 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

100 (-6)

NERA

Hetin

66 (6)

TISA

25 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja