Dnevnik 14.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 14. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23618 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TRGOVCI NE]E IMATI OSNOV DA POVE]AJU CENE ZBOG SIROMA[TVA

Prose~an pazar srpskog kupca 250 dinara str. 4

[EST GODINA USTAVA U VOJVODINI OBELE@ENO INICIJATIVAMA ZA WEGOVU PROMENU

NASLOVI

Politika

Mirovi}: Ne mo`e se trgovati Ustavom

3 Zastava Vojvodine i propisi

Ekonomija 4 Vaqda }emo pre smrti u penziju

Poqoprivreda 6 Subvencije ne}e biti mawe

str. 3

Vojvo|anskih wiva u parlogu skoro i nema

Foto: F. Baki}

MALO JE VEROVATNO DA U SRBIJI OSTANE NEOBRA\ENO 900.000 HEKTARA GODI[WE

Novi Sad 7 „Neobus” ste~ajem do zelene grane 8 O[ „Sowa Marinkovi}” primer inkluzije 9 Ranije iz no}nih klubova?

str. 6

STI GLA I PRA VA JE SE WA KI [A: Ki{ni oblaci iznad solitera i ku}a, bare i kaquge uz trotoare, qudi se trude na razne na~ine da ih zaobi|u, a one se poput prepreka iz video-igrica nalaze na svakom drugom koraku. Sivilo vremena razbijeno {arenilom i dizajnom ki{obrana, neophodnih pratilaca {eta~a ju~era{weg dana. Uveliko smo zagazili u jesen. A. J.

Sve`e i promenqivo

BURNA RASPODELA DR@AVNOG ZEMQI[TA

Najvi{a temperatura 10 °S

Vojvodina 10 Ivan Len|el morao da plati kartu za bazen

Dru{tvo 11 Bez dokumentacije nema ni rehabilitacije

Kultura 21 „Lenkin prsten” Peri Zupcu

U Ba~u traktori Kad ~ip krade isterivali pare, a banka pravdu se ne}ka?

PLATNA KARTICA JEDNE NOVOSA\ANKE SAMA PUTOVALA SVETOM I POTRO[ILA 800 EVRA

str. 4

str. 6

Testo u doma}im pekarama diza}e samo uvozni kvasac str. 5 str. 14 – 19

SPORT

n HVALOSPEVI NOVAKU \OKOVI]U

n SRBIJA I ^ILE DELE MEGDAN U [VAJCARSKOJ

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

TRAGEDIJA U FRU[KOGORSKOJ ULICI U NOVOM SADU

Devojka ubijena u stanu, mladi} u bekstvu str. 13

Foto: N. Stojanovi}

„ALTEH” ZAUSTAVQA DEO PROIZVODWE U SEN]ANSKOJ FABRICI

sreda14.novembar2012.

Da ~i}: Ne da{ ni {ta – e, da }e{ Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} po ru ~io je da je ak tu el na vla da je di na ko ja mo è da re {i ko sov sko pi ta we, da je pred Sr bi jom isto rij ska {an sa ko ju ne sme da pro pu sti i da je po te zi ma vla de, ko ju ve zu je è qa za uspe hom, Sr bi ja us pe la da po pra vi spoq no po li ti~ ku po zi ci ju i kre ne br zim ko lo se kom ka do bi ja wu da tu ma za po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu u EU. Pre ma Da ~i }e vim re ~i ma, je di no ak tu el na vla da mo è da re {i pi ta we Ko so va i Me to hi je. On je za RTS is ta kao da

uko li ko se sa da ne za {i ti sta tus Sr ba na Ko so vu, po sto ji ve li ka opa snost da Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji ne }e bi ti. On je na veo da je ko sov skom pre mi je ru Ha {i mu Ta ~i ju u raz go vo ru po ru ~io da se on sa da na la zi u si tu a ci ji u ko joj je ne ka da bio Slo bo dan Mi lo {e vi}, a to zna ~i „ne da{ ni {ta - e, da }e{„. „Ono {to ni si dao, {to si tra `io u Ram bu jeu od Sr bi je, to sa da mi tra `i mo od te be, ne mi ne go Sr bi na Ko so vu”, pre neo je Da ~i} {ta je re kao Ta ~i ju.

Vu ~i}: Ne mo è se sa kri ti ko je pri slu {ki vao Pr vi pot pred sed nik vla de Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da se ne mo è sa kri ti ko je {ta ra dio u afe ri pri slu {ki va wa i uka zao da je u Sr bi ji „o~i gled no sve do zvo qe no u bor bi pro tiv po li ti~ kih pro tiv ni ka”. Vu ~i} je no vi na ri ma u Ni {u re kao da je gra |a ni ma Sr bi je è leo da uka è na ~i we ni cu da su u

pri li kom pri slu {ki va wa we ga i pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a. „Ako ne ma te pa pi re, ima te teh ni ku ko ja vam sve po ka `e”, re kao je Vu ~i} pa ra fra zi ra ju }i na ~el ni ka Voj no bez bed no sne agen ci ja Svet ka Ko va ~a. „Ka da je re~ o pri slu {ki va wu iz neo sam naj ve }i broj de ta qa,

Ne èlim da pravim nagodbe s Mi{kovi}em Vi ce pre mi jer Sr bi je Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da se ne me {a u po slov ne po du hva te bi zni sme na Mi ro sla va Mi {ko vi }a, ali da sa wim ne è li da pra vi ni ka ve na god be. „To ni je pi ta we nas dvo ji ce ve} pi ta we si ste ma i za ko na. Ili }e u ovoj ze mqi za ko ni va ì ti za sve, ili ne }e. I ta~ ka”, po ru ~io je Vu ~i} u Ni {u. Na pi ta we da li ne ko ~e {qa po slo va we Mi {ko vi }e vog pred u ze }a „Del ta”, Vu ~i} je od go vo rio da nad le `ni dr àv ni or ga ni ra de svoj po sao u vi {e pred me ta. Sr bi ji sve vr ste zlo u po tre ba do zvo qe ne „ka da ne ko ho }e da pre ba ci ne {to po li ti~ kom pro tiv ni ku”. „Ako vi pri slu {ku je te jed nog no vi na ra zbog to bo` {i re wa na ci o nal ne mr `we sa mo za to {to zna te da je u kon tak tu sa To mi sla vom Ni ko li }em i sa mnom, a on da ski da te na {e li stin ge i ba zne sta ni ce. Ne mo è ni ko da mi ob ja sni da je to ra |e no iz raz lo ga na ci o nal ne bez bed no sti jer svi ma je ja sno o ~e mu je re~”, ka zao je Vu ~i}. On je jo{ jed nom na gla sio da se ne mo è sa kri ti ko je {ta ra dio

ali je in te re san stno da su ne ki re kli da su ti do ka zi taj ni. Ne znam {ta je vi {e ne ko mo gao da o~e ku je i mi slim da su ~i we ni ce bi le mno go go re od na ~i na na ko ji sam ih pred sta vio. Ja sam po ka zao re zul ta te. Ne mo `e te da sa kri je te ko je {ta ura dio”, po ru ~io je Vu ~i}. Vu ~i} je do dao da ga je „po ma lo sra mo ta” {to qu de ko ji su se ba vi li pri slu {ki va wem ni je sra mo ta od ~i we ni ca ve za nih za taj slu ~aj. „Oni ve} da nas iz la ze u jav nost ka ko ne {to od to ga to bo `e ni je do voq no ozbiq no”, ka zao je Vu ~i}. D. M.

poslani^ke teme

Iza bra ni funk ci o ne ri cen tral ne ban ke Skup {ti na Sr bi je iza bra la je ju ~e ~la no ve Sa ve ta gu ver ne ra Na rod ne ban ke Sr bi je i di rek to ra Upra ve za nad zor nad fi nan sij skim in sti tu ci ja ma i ta ko okon ~a la iz bor svih funk ci o ne ra cen tral ne ban ke. Iz bor Sa ve ta gu ver ne ra NBS po dr `a lo je 130 na rod nih po sla ni ka. Za pred sed ni ka Sa ve ta gu ver ne ra na pe riod pet go di na iza bran je pro fe sor Fa kul te ta za eko no mi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju Ne boj {a Sa vi}, za ~la no ve Sto jan Sta men ko vi}, na pe riod od ~e ti ri go di ne, Mi la din Ko va ~e vi} na tri go di ne, Ni ko la Mar ti no vi} na dve go di ne i Ivan Ni ko li} na pe riod od jed ne go di ne. Za di rek to ra Upra ve za nad zor nad fi nan sij skim in sti tu ci ja ma iza bran je \or |e Jev ti}, a we ga je pred lo `i la po sla ni~ ka gru pa vla da ju }e Srp ske na pred ne stran ke.

^i ja je pla ta ma wa Od bor za fi nan si je ju ~e ni je pri hva tio iz ve {taj o ra du Ko mi si je za har ti je od vred no sti za 2011. go di nu, za tra `iv {i dopun ske in for ma ci je. ^la no vi Od bo ra su ima li pri med be na pro se~ ne me se~ ne za ra de u toj Ko mi si ji ko je su do sti za le oko 154.000 di na ra, kao i na deo iz ve {ta ja u ko me je na ve de no da oko 85 od sto ras ho da te in sti tu ci je od la zi na pla te za po sle nih. Od go va ra ju }i na kri ti ke zbog pla ta ko je su vi {e ~ak i od mi ni star skih, di rek tor Ko mi si je Zo ran ]i ro vi} je re kao da ni su

pla te u toj in sti tu ci ji pre vi so ke, ve} su za ra de mi ni sta ra pre ni ske. Ju ~e je usvo jen Iz ve {taj o ra du DRI za pro {lu go di nu. Pred sed nik Sa ve ta DRI Ra do slav Sre te no vi} na veo je da je DRI u 47 dr `av nih in sti tu ci ja spro ve la re vi zi ju fi nan sij skih iz ve {ta ja i da je ti me pro gram re vi zi je za 2011. is pu wen u ce lo sti. Sre te no vi} je na po me nuo da je obim po slo va u DRI po ve }an tri pu ta u od no su na 2010. go di nu. S. Stankovi}

POLiTikA

dnevnik

PREDSEDNIK SRBIJE TOMISLAV NIKOLI] U BUDIMPE[TI S MA\ARSKIM PREDSEDNIKOM JANO[EM ADEROM

Po klo ni }e se `r tva ma i osu di ti sve ko ji su ~i ni li zlo ~i ne Pred sed ni ci Sr bi je i Ma |ar ske, To mi slav Ni ko li} i Ja no{ Ader, sa gla si li su se ju ~e da je do {lo vre me za pre va zi la è we otvo re nih pi ta wa u od no si ma dve ju ze ma qa, kao i za pro du bqi va we sa rad we u obla sti eko no mi je, kul tu re i evro in te gra ci ja. Dvo ji ca pred sed ni ka su no vi na ri ma, po sle su sre ta u Bu dim pe {ti, na ja vi la da }e se usko ro za j ed n o po k lo n i t i `r t va m a zlo ~i na po ~i we nih u No vom Sa d u 1942. go d i n e i {i r om Voj vo di ne 1944. i 1945. go di ne. Pred sed nik Ni ko li} je is ta kao da je Sr bi ja po sle iz bo ra odr à nih u ma ju od lu ~i la da kre ne u su sret svo jim pri ja te qi ma da re {a va pro be me ko ji su bi li gur nu ti pod te pih. „Mi imao div nu spo nu, to su Sr bi ko ji ì ve Ma |ar skoj i Ma |a ri ko ji ì ve u Sr bi ji. Du `ni smo da im obez be di mo naj bo qe mo gu }e uslo ve za ì vot, da ih ukqu ~i mo u de mo krat ske to ko ve i da od bra ni mo sva wi ho va qud ska, ma win ska i ko lek tiv na pra va”, re kao je Ni k o l i}.Re { a v a w e otvo re nih pi ta wa, ob ja snio je Ni ko li}, omo gu }i }e da bu du }e ge ne ra ci je ne ì ve op te re }e ne pro {lo {}u, ve} da is ko ri ste sve po ten ci ja le sa rad we. „Pred sed nik Ader i ja ni smo op te re }e ni pro {lo {}u, mi raz mi {qa mo o bu du} no sti i za to smo od lu ~i li da na {im na ro di ma upu ti mo sim bo li~ ni po ziv da ì ve no vi ì vot. Po klo ni }e mo se se ni ma, osu di }e mo one iz svog na ro da ko ji su zlo ~i ne po ~i ni li a na {oj de ci otvo ri ti mo gu} nost

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} upi su je se u kwi gu uti sa ka na kon sa stan ka sa pred sed ni kom Ma |ar ske Ja no {om Ade rom

da ì ve no vi ì vot”, re kao je Ni ko li}. Osvr }u }i se ne ke in ci den te no vi jeg da tu ma, i Ni ko li} i Ader su is ta kli da }e ulo ì ti svoj pred sed ni~ ki auto ri tet da se vre |a wa na na ci o -

nal noj osno vi pred u pre |u ju i ka `wa va ju. „Srp ska za jed ni ca ko ja `i vi u Ma |ar skoj ne ma raz lo ga za strah i mir ne du {e mo gu da iz ja vim to da ni jed na dru ga za jed ni ca u Ma |ar skoj ne ma raz -

Ne postoje zategnuti odnosi Beograda i Novog Sada Ma |ar ski no vi na ri in te re so va li su se za si tu a ci ju u Vo jo di ni po sle ne dav ne od lu ke Ustav nog su da Sr bi je ko ja se od no si na ele men te auto no mi je te po kra ji ne, a Ni ko li} je is ta kao da ne po sto je ni ka kvi za teg nut od no si iz me |u Be o gra da i No vog Sa da i da u Sr bi ji svi za ko ni mo ra ju bi ti sa gla sni usta vu. „Ako ne {to ni je u skla du sa Usta vom bi }e pro me we no da bu de u skla du sa Usta vom, a auto no mi ju Voj vo di ne ni ko ne }e da ugro zi - ustav nu auto mo di ju Voj vo di ne”, re kao je Ni ko li}. „Ustav je nov i mo de ran, za we ga su na re fe ren du mu gla sa li gra |a ni i on va `i dok ne bu de pro me wen. Mi }e mo obez be di ti Voj vo di ni da bu de pred sta vqe na u Bri se lu, sa mo na dru gi na ~in”, ka ao je Ni ko li}.

lo ga za strah. Ova kvi su sre ti su ja sni zna ci na {e na me re da od sa da ta kvi do ga |a ji sa obe stra ne na i |u na o{tar ot por na {ih vla sti”, re kao je Ader osvr }u }i se na ne dav no is pi si v a w e uvre d qi v ih gra f i t a na srp skim in sti tu ci ja ma i cr kva ma u Bu dim pe {ti i Sent An dre ji. Dvo ji ca pred sed ni ka su ve li ku pa `wu po sve ti la i pro ce su evro in te gra ci ja, i Ni ko li} je kon sta to vao da je je Ma |ar ska, kao dr à va pro is te la iz sta re evrop ske ci vi li za ci je, po treb na Sr bi ji na we nom evrop skom pu tu, kao pri ja teq i pro mo ter ~lan stva u EU. „Ma |ar ska }e i u bu du} no sti po ma ga ti Sr bi ji da {to pre po sta ne ~la ni ca EU, ja sam po nu dio pred sed ni ku na {u po mo} ta ko {to }e mo po de li ti is ku stva ako Sbi ji to bu de po treb no. To me }e slu ì ti i bu du }i su sre ti na {ih dr àv nih se kre ta ra ko ji }e se odr ` a v a t i u Bu d im p e { ti i Be o gra du”, re kao je Ader. Dvo ji ca pred sed ni ka raz go va r a l a su i pro d u b qi v a w u eko nom ske i kul tur ne sa rad we, kao i mo gu} no sti bo qeg po ve zi va we po gra ni~ nih pod ru~ ja i otva ra wu no vog gra ni~ n og pre l a z a. Pred s ed n ik Sr bi je je pod se tio na sim bo li~ ni ~in ko ji go vo ri o ni vou po ve re wa iz me |u dve dr à ve. „Mi smo u sep tem bru ima li aero mi ting u Be o gra du i da bi smo do ka za li ka kvo je pri ja teq stvo je dan ma |ar ski rat ni avion je do le teo iz Ma |ar ske, iz veo ta~ ku i vra tio se u Ma |ar sku, to je pu bli ka odu {e vqe no do ~e ka la”, re kao je Ni ko li}.

[ta je Pa stor re kao Or ba nu Pred sed nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor in for mi sao je pre mi je ra Ma |ar ske Vik to ra Or ba na o naj no vi jim do ga |a wi ma u ve zi sa Voj vo di nom, a sa go vor ni ci su za jed ni~ ki za kqu ~i li da je po {to va we usta va i za ko na evrop ski prin cip ko ji je ne za o bi la zan, na vo di se u is pra vqe nom sa op {te wu ma |ar ske vla de o po se ti Pa sto ra.„Sa go vor ni ci su za kqu ~i li da ovi in ci den ti da ju

raz lo ga za za bri nu tost, po {to mo gu ja ~a ti is kqu ~e nost Voj vo di ne. Po {to va we usta va i vla da vi na pra va su ne za o bi la zne evrop ske vred no sti i prin ci pi i kr {e we tih prin ci pa ni je unu tra {we pi ta we, ve} jed na od evrop skih vred no sti”, na vo di se u ver zi ji sa op {te wa za ko ju je na zna ~e no da je is pra vqe na u od no su na ra ni ju ver zi ju. U ra ni joj ver zi ji je pi sa lo: „Sa go vor ni ci su se slo `i li da

ta kve po ja ve mo ra ju bi ti eli mi ni sa ne, ka ko bi se ga ran to va lo da Voj vo di na osta je in te gral ni deo ze mqe”. U is pra vqe nom sa op {te wu se jo{ na vo di da je Pa stor in for mi sao Or ba na i o ak tu el nim pro ble mi ma sa ko ji ma se su o ~a va ma |ar ska za jed ni ca u Voj vo di ni i re kao da je ve }i na tih pro ble ma za pra vo deo sva ko dnev nih pro ble ma sa ko ji ma se su o ~a va Sr bi ja.

Do da li su da je za ma |ar sku za j ed n i c u u Voj v o d i n u od kqu~ ne va `no sti da Sr bi ja {to pre ot po~ ne pre go vo re sa Evrop skom uni jom, zbog ~e ga }e Ma | ar s ka na s ta v i t i pru `a ti pu nu po dr {ku Sr bi ji na pu tu evrop skih in te gra ci ja. Is pra vqe nu ver zi ju sa op {te wa pot pi sao je {ef pres bi roa pre mi je ra, Ber ta lan Ha va si.

TVIT CRTICA Kud vo de na {e pru ge

Amand man na amand man

Po sla nik LDP - a Bo jan \u ri} u naj kra }im cr ta ma ob ja {wa va srp ski bu xet: Br ze pru ge srp skog za du `i va wa vo de u eks pre sni ban krot.

Ka ko te ~e po sla ni~ ka no}, uo~i par la men tar nog za se da wa pre no si svo jim fa no vi ma po sla nik SDA Enis Ima mo vi} : Do sa da (01:51) ra dio na amand ma ni ma na Ca rin ski za kon... a sad pre la zim na amand man na sop stve ni op sta nak, ~lan 1. IS HRA NA

Da li je Pal ma an tro po log Po sla ni ca Je din stve ne Sr bi je Ne ve na Sto ja no vi} “pri ~a” svo jim fa no vi ma na laj ni. - Naj za ni mqi vi ja oso ba ko ju sam upo zna la u po sled we vre me je an tro po log. Na la zim da je we gov pri stup vre me nu naj re al ni ji”-ka `e funk ci o ner ka stran ke Dra ga na Mar ko vi }a Pal me.

Sim pa ti ze ri Na iz ja ve u me di ji ma svo je do sko ra {we stra na~ ke ko le gi ni ce Ma je Goj ko vi}, da su „vr bo va ni funk ci o ne ri Na rod ne par ti je”, od sko ro po sla ni ca URS Dra ga na \u ko vi} od go va ra ova ko : “Sim pa ti~ no. Sa mo jo{ ni smo ~u li ko je su to in te re sne gru pe, za {to su oti {li funk ci o ne ri stran ke i gde su do bi li po sao?”

Svi zna ju Su lej ma na Po sla nik LSV u Skup {ti ni Voj vo di ne Alek san dar Mar ton “raz mi {qa” na laj ni: Od ce le ha la bu ke, ve li kih, Sr ba i Hr va ta osta de to da da ih 99 po sto zna za Su lej ma na, a vr lo ma lo za Mi lo {a ili Ni ko lu Ju ri {i }a.

Tek }u, i opet }u… Pred se da va ju }i Ge ne ral nom skup {ti nom SB Vuk Je re mi} re do van je na laj ni : Vi dim ne ki u Sr bi ji pra ve ve }u dra mu oko mo je pro sla ve No le to ve po be de u Wu jor ku ne go oko sa mog me ~a.. [ta da ra dim, sla vio sam i opet }u… Na rav no. Tek }u;). Za to se ne ki to li ko i se ki ra ju...

Ne ma zuc ka wa Ko men ta tor Dra gan Ja wi} na vo di na laj ni: Eto pri me ra „za ugled”, Ru si ja raz ma tra do no {e wa Za ko na o ve le i zda ji. Pa ne ka on da ne ko sa mo zuc ne, upo zo ra va Ja wi} na “ Tvi te ru”.

Vu ~e vi} pri ma ne ma~ kog am ba sa do ra Sa tvi ter na lo ga @NoviSadGrad sti`e obave{tewe : Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} primi}e danas u 13.45 ~asova ambasadora Nema~ke Hajnca Vilhelma.

(Ne)jasni ciqevi Ekspremijer i nekada{wi funkcioner DS Zoran @ivkovi} “otkriva” na lajni: Osnivawe novog JAT-a ima nekoliko jasnih ciqeva - korupciju, nepotizam, partijsku feudalizaciju... (ostalo dodajte sami).

Mrkini krokodil~i}i ^lan IO DSS Star~evi} @ivota zapa`a na lajni modni trend sportskih novinara. Svi voditeqi sa B92 nose krokodil~i}e. Mora da im je Mrka sponzor :D S. St.

politika

dnevnik

[EST GODINA USTAVA U VOJVODINI OBELE@ENO INICIJATIVAMA ZA WEGOVU PROMENU

Mi ro vi}: Ne mo `e se tr go va ti Usta vom [est godina nakon dono{ewa Ustava Srbije u Vojvodini ne jewavaju polemike o potrebi wegove promene. I dok su prethodne godine ustavne reforme koje bi ukqu~ile i ja~awe pokrajinske

ukidawe postoje}e autoonomije Vojvodine. Ustavne promene iz razli~itih razloga zagovaraju danas gotovo sve politi~ke

vodini, a posebno nakon odluka Ustavnog suda o ukidawu dela ingerencija APV i u i{~ekivawu da }e sli~na sudbina zadesiti i voj-

stranke, izuzev Demokartske starnke Srbije koja se protivi takvim incijativama jer smatra da bi taj proces vodio raspar~avawu dràve. Prema ocenama ostalih polit~kih aktera, dono{ewe novog ustava nezaobilazno je u nastavku procesa evropskih integracija, a pojedine stranke pak smatraju da su ustavne reforme neophodne i zarad smawewa broja republi~kih poslanika. A nedavno je ustavno pitawe otvorio i lider SNS-a i prvi potpredsendik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i}, najavquju}i promenu najvi{eg pravnog akta koja bi omogu}ila da krivi~no delo pqa~ke dràvne imovine ne zastareva. Ve}ina politi~kih aktera smatra, me|utim, da do ustavnih reformi ne moè do}i tako brzo, a zbog ~iwenice da je za to neophodno obezebditi dvotre}insku podr{ku u republi~kom paralmentu a potom i podor{ku na referendumu. Ipak, ustavne incijative sve su u~estalije upravo u Voj-

vo|anski Statut, o kojem se pre tri godine poprili~no polemisalo u javnosti. Odluke USS produbile su i krizu u komunikaciji izme|u pokrajinske i centralne vlasti o ~emu se nedavno razgovaralo i u Briselu, odakle su pak srpskim vlastima upu}ene poruke o „potrebi stvarawa ustavnog i pravnog okvira koji }e omogu}iti daqi ekonomski razvoj pokrajine i koji }e biti u interesu wenih gra|ana„. Nakon susreta sa predsednikom Skup{tine APV I{tvanom Pastorom, evropski zvani~nici [tefan File i Jelko Kacin saop{tili su i da pitawe Vojvodine ne gubi na zna~aju u svetlu dijaloga Beograda i Pri{tine i re{avawa drugih pitawa u Republici Srbiji, te da se problemi koji su nastali nakon odluke Ustavnog suda Srbije i izmene Zakona u buxetskom sistemu moraju paralelno re{avati sa ostalim temama u zemqi. Potpredsednik Srpske napredne stranke i {ef poslani~kog kluba napredwaka u Skup{tini Vojvodien Igor Mirovi} izjavio je za na{ list da promena Ustava Srbije „nije nemogu}a misija”, ali da taj proces zahteva {iroki konsenzus velikog broja politi~kih stranaka.

Dobre namere i tutorstvo Upitan moè li Srbija po bilo kom pitawu izbe}i posredovawe Brisela, i o~ekuje li mo`da da se vojvo|ansko pitawe u narednom periodu postavi kao uslov za nastavak procesa evrointegracija, Mirovi} je kazao da da je „velika razlika izme|u uticaja EU i dobrih namera, s jedne, i tutorstva i posredni{tva s druge strane”. - SNS uvaàva potrebu da se savremena evropska praksa i ideje o autonomiji koje funkcioni{u u Evropi ugrade i u ovaj odnos, ali ne moèmo prihvatiti tutorstvo i posredni{tvo jer nas to onda obeleàva kao nesposobne da ta pitawa sami uredimo na kompromisan na~in - ocenio je Mirovi}. autonomije uglavnom zagovarale politi~ke i nevladine organizacije autonomisti~ke orijentacije, aktuelnu godi{wicu dono{ewa ustavnog referenduma obeleìli su i druga~iji zahtevi - za

Protiv direktnih pregovora dve vlade Mirovi} se usprotivio i direktnim pregvorima izme|u Vlade Vojvodine i Vlade Srbije oko pitawa vezanih za nedle`nosti APV, oceniv{i da su takvi dogovori neprihvatqivi za SNS jer ne uzimaju u obzir stanovi{ta svih stranaka zastupqenih u pokrajinskom parlamentu ve} samo mi{qewe vladaju}e koalicije u Vojvodini. Mi{qewa je i da samo naj{iri konsenzus u pokrajinskom parlamentu mo`e doprineti tome da zakon o nadle`nostima APV i pokrajinski statut imaju dugotrajniji karakter. - O~igledno je da je nakon osporavawa dela odredbi Zakona o nadle`nostima i aktuelni Statut

APV na izdisaju i o~ekujem da }e u tom pogledu kona~nu re~ doneti Ustavi sud Srbije. Zato je va`no da {to pre po~nemo dijalog i postignemo kompromis u pokrajinskom parlamentu o novom zakonu o nadle`nostima i novom statutu Vojvodine - ka`e Miroiv}. On je rekao da bi bilo jako opasno ako se umesto toga, pitawe nadle`nosti Vojvodine bude re{avalo pregovorima izme|u pokrajinske i republi~ke vlade, „a uz posredovawe nekoga sa strane”, aludiraju}i na posledwe poruke iz Brisela koje su izneli evropski zvani~nici File i Kacin.

- To je proces koji mora da se se odvija u vrlo pa`qivom hodu, koji mora obezbediti otvorenost za sve ideje, ali i za{titu onih ustavnih elemenata koji svaka dràva gaji i po{tuje, a to su suverenitet, integritet, jedinstvo vlasti i obezbe|ewe dràvnih nadle`nosti na celoj teritoriji - kazao je Mirovi}. On je, me|utim, dodao da incijative koje dolaze od pojedinh stranaka i pojedinaca vezane za promenu ustavnog poloàja APV nisu prihvatqive za SNS, jer „za ciq imaju destrukciju dràve i weno rastakawe”. Mirovi} tvrdi da je SNS je otvorena za sve ideje i za dijalog o Ustavu, ali smatra da Ustav ipak nije lako mewati, jer to zahteva naj{iri dru{tevni konsenzus. On se usprotivio, kako je naveo, ustavnim promenama do kojih bi do{lo „pod pritiskom nekih inostarnih grupa, ili zato {to nekom van na{e zemqe smeta neka odredba u Ustavu”. - Ne moè se trgovati s Ustavom, niti praviti novi ustav kako nekom padne napamet. Za nas su ne-

Za nas je kqu~no da se razrade mehanizmi koji }e omogu}iti ekonomski razvoj Vojvodine, a tu je Ustav nedore~en, kao {to su nedore~eni i Zakon o nadle`nostima i Statut APV prihvatqive i incijative za promenu ustavog poloàja Vojvodine s elementima dràvnosti koje zagovaraju neki politi~ki akteri iz SVM, LSV, pa i DS, kao i neke organizacije okupqene oko Vojvo|anske konvencije. Mi jesmo za autonomiju, ali nismo za Vojvodinu kao zasebnu celinu sa elementima dràvnih nadle`nosti - istakao je. Dodao je i da u funkcionisawu vojvo|anske autonomije akcenat mora da bude na ekonomskom razvoju Pokrajine i „razradi mehanizama koji to omogu}avaju, a ne u sukobu nadle`nosti ili u nekoj politi~koj i ustavnoj magli”. - Za nas je kqu~no da se razrade mehanizmi koji }e omogu}iti ekonomski razvoj Vojvodine, a tu je Ustav nedore~en, kao {to su nedore~eni i Zakon o nadle`nostima i Statut APV. I u tome treba traìti {ansu za Vojvodinu. Politika sukoba nikom ne koristi, a najmawe gra|anima Vojvodine. Zbog politike sukoba mi smo do{li u situaciju da se neki drugi delovi Srbije danas brè razvijaju od Vojvodine - ocenio je Mirovi}. B. D. Savi}

REKLI SU

Mar ko vi}: Mon ti ra n pro ces i far sa Dosada{awa direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi}, koja je odlukom Odbora Agencije razre{ena du`nosti, izjavila je ju~e FoNetu da se radi o montiranom procesu, kojim se ru{i ova nezavisna institucija, jer za to, kako smatra, o~igledno postoje veliki interesi. „Mi pokrivamo velike nadle`nosti, osetqiva pitawa i ovde ne postoji nijedan razlog za moju smenu koji bi bio ozbiqan i koji bi predstavqao kr{ewe zakona sa moje strane”, rekla je Markovi}. Ona je najavila da }e se boriti do kraja i da }e javnosti pokazati da ne postoji nijedan dokument koji je na bilo koji na~in inkrimini{e. „Ovo je farsa i bruka za qude koji su profesori i koji ne~iju decu vaspitavaju”, ocenila je Markovi}. Ona je rekla da je odluka ~lanova Odbora Agencije uticala na weno zdravstveno stawe.

Jer kov: [ta }e nam lo kal ni iz bo ri Portparolka LSV Aleksandra Jerkov izjavila je da je aktuelna ve}ina u Novom Sadu vlast osvojila „silom” i ocenila da je na taj na~in poslata poruka da lokalni izbori zapravo i nisu potrebni, ve} su dovoqni samo republi~ki. Na taj na~in poslali su „jasnu poruku gra|anima da u budu}nosti ne bi ni trebalo odr`avati lokalne izbore i birati lokalnu vlast, ve} je dovoqno da republi~ka vlada postavi u svim op{tinama i gradovima poverenikeili nekakva koordinaciona tela i tako oslobodi gra|ane iluzije da oni u lokalu odlu~uju o bilo ~emu”, kazala je Jerkov za „Autonomiju”. Ona je optu`ila nove gradske vlasti, predvo|ene Srpskom naprednom strankom, da u protekla dva meseca nisu uradili ni{ta konkretno, sem {to su zapo{qavali partijske kadrove u gradska javna i komunalna preduze}a i pove}avali cene komunalnih usluga.

Ili}: Vla da je gra |a ni ma vra ti la ve ru u dr à vu Ministar gra|evine i urbanizma Velimir Ili} izjavio je da je Vlada Srbije za sto dana rada uspela da gra|anima vrati veru u dràvu i istakao da gotovo nema oblasti u kojoj ve} sada nije vidqiv napredak. „Svesni smo da se u dràvi te{ko ìvi, ali }e iz dana u dan biti postepeno boqe. Va`no je da se gra|anima vra}a vera da u dràvi postoji pravda, da ih niko ne krade i da vlast sve ~ini da im poboq{a i olak{a ìvot, a ne da im ga oteà. Setimo se samo da je bila u opasnosti isplata plata i penzija do kraja godine, a sad smo obezbedili novac i za celu slede}u”, rekao je Ili} za „Novosti”.Ili} je kazao da ne postoji segment dràve u kome sada{wa vlada nije znatno boqa od prethodne. „Spasli smo zemqu od kolapsa i bankrota, vra}amo dostojanstvo imenu Srbije u svetu.

sreda14 . novembar2012.

PARTIJE PONOVO LOME KOPQA ZBOG SIMBOLA APV

Za sta va Voj vo di ne i pro pi si

Oko zastave Vojvodine ponovo se lome politi~ka kopqa. Zastava je pro{le sedmice bila me|u udarnim vestima iz Novog Sada, kada je javnost alarmirana da je s jarbola dva gradska preduze}a, koja se ina~e bave javnim pijacama i prevozom gra|ana, skinuta. LSV je za to optuìla DSS, navode}i da „Tr`nicom” i GSP-om, rukovode kadrovi te stranke. Liga{i su zato dva dana kasnije odràli i protestni skup. I LSV i DSS pozivaju se, pri tom, na propise. [ta propisi zaista nalaù? Prema najvi{em pravnom aktu dràve, autonomne pokrajine utvr|uju simbole pokrajine i na~in wihovog kori{}ewa, navodi se u ~lanu 183. Ustava Srbije. Zastava AP Vojvodine je tako sada{wim ustavom, donetom na referendumu krajem 2006. godine, „zacrtana”, za razliku od prethodnog ustava iz 1990. koji je vaìo u trenutku kada je odluka o zastavi doneta 2004. godine. Na tu razliku ukazao je Ustavni sud obrazlaù}i ovog juna za{to je odbacio inicijativu za ocenu ustav-

i na~in kori{}ewa utvr|uju samostalno, u skladu s ovim zakonom (~l. 90). Ti simboli mogu se isticati samo uz dr`avne simbole (~l. 91 stav 1).

„U slu`benim prostorijama organa jedinice lokalne samouprave isti~u se samo dr`avni simboli, simboli nacionalnih mawina ~iji je jezik na teritoriji jedinice lokalne samouprave u slu`benoj upo-

[ta pi{e u Statutu Novog Sada U Pokrajinskoj skup{tinskoj odluci o zastavi APV se ni u jednom od osam ~lanova te odluke ne pomiwe obaveza lokalne samouprave da isti~e vojvo|anski simbol. Ipak, Grad Novi Sad, koji svoje simbole ima od ranije, odlu~io je da u svom Statutu „zacrta” i simbole APV koji se, kako pi{e u tom aktu, isti~u „u slu`benim prostorijama organa Grada”, a to su: skup{tina, gradona~elnik, gradsko ve}e i gradske uprave. Naime, „u slu`benim prostorijama organa Grada isti~u se dr`avni simboli, simboli AP Vojvodine, grb i zastava Grada, kao i simboli nacionalnih mawina ~iji jezik je u slu`benoj upotrebi na teritoriji Grada” (~l. 8 stav 2 Statuta Grada). nosti i zakonitosti odluke o upotrebi istorijskog znamewa APV, koju je pre sedam i po godina bio prihvatio, kada je to zatra`io gra|anin koji je u javnosti povezivan sa DSS-om. Svoje simbole po Ustavu (~l. 190) imaju i gradovi i op{tine, a utvr|uju ih samostalno u skladu sa zakonom. Po Zakonu o lokalnoj samoupravi, gradovi i op{tine imaju svoje simbole (zastavu i grb) ~iji izgled

trebi, kao i simboli jedinice lokalne samouprave”, nala`e taj zakon. (~lan 91. stav 2). A „isticawe simbola autonomne pokrajine uz simbole jedinica lokalne samouprave u autonomnoj pokrajini, kao i isticawe simbola AP u slu`benim prostorijama organa jedinica lokalne samouprave u AP, vr{i se u skladu sa propisom koji je utvrdila autonomna pokrajina” (~lan 91 stav 3). S. Kova~evi}

PRIPREME ZA IZBORE U DS

Po zna ti svi kan di da ti za stra na~ ke or ga ne Kandidati za novog predsednika Demokratske stranke su Dragan \ilas i Branimir Kuzmanovi}, saop{tio je ju~e Organizacioni odbor te stranke za pripremu vanredne Izborne skup{tine zakazane za 25. novembar. \ilasa je predloìlo 13 gradskih odbora, 97 op{tinskih odbora i 149 delegata, a Kuzmanovi}a 30 ~lanova Glavnog odbora Demokratske stranke. Budu}i da }e na Izbornoj skup{tini biti birano sedam potpredsednika, kandidati za tu funkciju su Nata{a Vu~kovi}, koju je predloìlo 28 op{tinskih i ~etiri gradska odbora, Jovan Markovi}, koga je predloìlo 90 op{tinskih odbora, 13 gradskih odbora i 125 delegata Skup{tine, Vesna Martinovi}, koju je predloìlo 84 op{tinskih odbora, 11 gradskih odbora i 125 delegata Skup{tine. Me|u kandidatima za potpredsedni~ku funkciju su i Dejan Nikoli}, koga je predloìlo 89 op{tinskih odbora, 12 gradskih odbora i 125 delegata Skup{tine, Bojan Pajti}, koga je predloìlo 114 op{tinskih odbora, 16 gradskih odbora i 140 delegata Skup{tine, Miodrag Raki}, koga je predloìlo 57 op-

{tinskih i 7 gradskih odbora, kao i Goran ]iri}, koga je predloìlo 31 op{tinski i ~etiri gradska odbora. Za predsednika Politi~kog saveta DS je predloèn Dragoqub Mi}unovi}, koji je tu funkciju obavqao i do sada, a koga je predloìo predsednik DS Boris Tadi}. Skup{tina DS }e birati i devet ~lanova Predsedni{tva, a kandidati su - za region Beograd Milica Delevi}, za region Novi Sad Ana Tomanova Makanova, za region Zrewanin Tama{ Tot, za region Uìce Milovan Mi}ovi}, za Kragujevac Ivan Jovanovi} i Aleksandar Seni}, za region Smederevo Qubi{a Stoki} i Bratislav Trifunovi}. Za region Ni{ kandidat je Milo{ Simonovi}, za region Leskovac Slobodan Koci} i Slobodan Peji}, a za region Pri{tina kandidat je Goran Bogdanovi}. Skup{tina DS }e, kako pi{e na sajtu te stranke, birati i 40 ~lanova stalnog sastava Glavnog odbora, devet ~lanova Statutarne komisije i pet ~lanova Nadzornog odbora, a Organizacioni odbor je utvrdio liste kandidata i za ta tela.

ekonomija

sreda14.novembar2012.

dnevnik

NEO P HOD NA PIO RE FOR MA, ALI KA KVA

TR gOV cI NE ]E IMA TI OsNOV DA PO VE ]A ju cE NE zbOg sI RO MA [TVA

Vaq da }e mo pre smr ti i}i u pen zi ju Vla da Sr bi je opre de qe na je za da qe re for me pen zij sko-in va lid skog si ste ma, ali uz ja san stav da me re sma we wa tro {ko va i re strik ci je ima ju svo ju gra ni cu, iz ja vio je ju ~e po mo} nik mi ni stra ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke Zo ran Mi lo {e vi}. - Pro b le m i fi n an s i r a w a pen zi ja se ne mo gu re {a va ti po di za wem sta ro sne gra ni ce pre ko ra zum ne bi o lo {ke gra ni ce- re kao je Mi lo {e vi} na kon fe ren ci ji „Re for ma pen zij skog si ste ma Sr bi je”. On je is ta kao da sta ro sna gra ni ca za od la zak u pen zi ju ne mo è bi ti u ne skla du sa o~e ki va nom du ì nom ì vo ta i dru gim de mo -

graf skim i so ci jal nim ka rak te ri sti ka ma sta nov ni {tva i da uslo vi za ostva ri va we tog pra va tre ba da od go va ra ju spe -

2002. go di ne i da su pred u ze te me re da le ne ke re zul ta te, Mi lo {e vi} je do dao da bi bu du }e tre ba lo da se od no se pre sve ga na po ve }a we pri ho da i efi ka sni ju na pla tu do pri no sa za so ci jal no osi gu ra we. On je uka zao na zna ~aj for mi ra wa cen tral nog re gi stra oba ve znog so ci jal nog osi gu ra wa jer }e to omo g u } i t i za p o s le n i m a da ima ju uvid u to da li im je po slo da vac upla tio do pri no se. Mi lo {e vi} je uka zao da je po r ed ne z a p o s le n o s ti, pro blem i ka sno za po {qa ve we, jer ni `i sta` osi gu ra ni ka zna ~i i ma wu pen zi ju, ali i si va zo na u ko joj, ka ko se pro ce wu je, ra di iz me |u 300.000 i 700.000 qu di.

ci fi~ no sti ma na {e ze mqe i ov d a{ s weg sta n ov n i { tva. Pod s e } a j u } i da je re f or m a pen z ij s kog si s te m a za p o ~ e t a

Pro se~a n pa zar srp skog kup ca 250 di na ra Tr gov ci ne }e ima ti osnov da po ~et kom na red ne go di ne po ve }a ju ce ne, ka da pre sta ne da va ì Ured ba o ogra ni ~e nim ma lo pro daj nim mar à ma za osnov ne ì vot ne na mir ni ce na 10 pro ce na ta, oce nio je stru~ wak u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je (PKS) Vo ji slav Stan ko vi}. „Tre ba na }i ne ki tr ì {ni mo del da se uti ~e, na enorm ni rast mar ì i ce na u ma lo pro da ji. Tre ba ra di ti na do grad wi tr ì {ne struk tu re, unu tra {weg tr ì {ta i stva ra ti {to zdra vi ju

Ka ko je on ob ja snio, pro iz vo |a ~i su po di za li ce ne, a tr gov ci ma da va li ve }i ra bat, {to je po ni {ta vlo efek te li mi ti ra nih mar ì na osnov ne ì vot ne na mir ni ce. Mi ni star tr go vi ne Ra sim Qa ji} na ja vio je da }e Ured ba o ogra ni ~e wu mar ì za osnov ne ì vot ne na mir ni ce na de set od sto va ì ti sa mo do kra ja ove go di ne i da }e se ce ne vi tal nih pro iz vo da for mi ra ti na slo bod nom tr ì {tu. Qa ji} je uka zao da }e dr à va na }i dru gi na ~in da odr ì sta bil nost tr ì {ta hra -

PLAT NA KAR TI cA jED NE NO VO sA \AN KE sA MA Pu TO VA LA sVE TOM I PO TRO [I LA 800 EVRA

Ne ma spa sa kad ~ip kra de pa re, a ban ka se ne} ka? Jed na No vo sa |an ka, kli jent Hi po Al pe Adri ja ban ke, bi la je nema lo iz ne na |e na ka da je na {al te ru sa zna la da joj je sa de vi znog ra ~u na ski nu ta su ma od oko 800 evra i to u Ban ko ku. Glav ni grad Taj lan da ni je ni vi de la pa je to ured no uz po mo} pa so {a i do ka za la ban ci. Tu su pr vo ima li raz u me va wa za wen slu ~aj, pa su joj no vac vra ti li, da bi joj po tom po me nu ta su ma bi la bez ob ja {we wa ski nu ta sa ra ~u na. Ka da je u ban ci pi ta la za ob ja {we we, re ~e no joj je da je ta ko i da joj no vac ne }e vra ti ti. Ne {to bi za wu ipak mo glo da se pro me ni nabo qe, jer ka da smo od nad le `nih iz Hi po ban ke tra `i li ob ja {we we za ceo slu ~aj do bi li smo od go vor da }e se taj slu ~aj na }i na sed ni ci Iz vr {nog od bo ra i to iz me |u 19. i 23. no vem bra te da }e nad le `ni u ban ci ta da za u ze ti ko na ~an stav. Ka kva je ana to mi ja ce log do ga |a ja i {ta se do go di lo po me nu toj No vo sa |an ki i mo gu li i dru gi kli jen ti ove ban ke ili dru gih da se na |u i si tu a ci ji da im ra ~un is pra zni ne ko dru gi, a da ban ka po sle sa mo pe re ru ke i da do bi ju od go vor „[ta da ra di mo, eto, de si lo se?” Sa po me nu tog ra ~u na no vac je ski nut jo{ 14. ju na ove go di ne i to u tri tran sak ci je od po 266,28 evra plus ban kar ski tro {ko vi tri pu to po 5,33 evra. Na kon pro ve re put nih do ku me na ta kli jent ki we ban ka no vac vra }a na ra ~un 6. ju la. Za tim, bez da je oba ve {ta va 21. av gu sta ove go di ne, nov ca ski da sa ra ~u na. Ka da je sve sa zna la i za tra `i la ob ja {we we ni je ga do bi la. Slu `be nik

joj je re kao da }e je nad le `ni iz ban ke po zva ti. To se ni je do go di lo, pa je ona opet tra `i la ob ja {we we. Ta da je sa zna la da mo ra pi sme no da se tra `i od ban ke ob ja {we we. To je i u~i ni la ali od go vor ni je sti gao ni po sle par me se ci. Mi smo ima li ne {to vi {e sre }e? Ka da smo se obra ti li Hi po ban ci do bi li smo od go vor u ko me pi {e da oni fak ti~ ki ni su od go vor ni za ceo slu ~aj, jer...

Ban ka je do bi la re kla ma ci ju kli jent ki we i uvi dom u ceo slu ~aj kon sta to va la da su tran sak ci je ura |e ne na ban ko ma tu ko ji ni je ~ip kom pa ti bi lan. Sva po di za wa nov ca su auto ri zo va na PIN-om i pri li kom auto ri za ci je je o~i tan ceo mag net ni za pis. Po {to se ra di o ~ip kar ti ci ko ri {}e noj ili bo qe re }i zlo u po tre bqe noj na „non ~ip” ter mi na lu, Hi po ban ka se obra ti la kom pa ni ji Ma ster kard

Mo no po li

~i ja kar ti ca je glav ni ju nak u ce lom slu ~a ju. To se do ga |a lo u ju lu, a od go vor je sti gao kra jem av gu sta. U we mu se ka è da fi nan sij ska ku }a sa ~i jeg je ban ko ma ta no va ca ski nut ne mo è da pri hva ti re kla ma ci ju. Oni ka ù da je ban ka sa Taj lan da ospo ri la ce lu re kla ma ci ju, oni su sred stva ured no is pla ti li, a ne u~e stvu ju u pro gra mu îp la ja bi li ti {ift za ATM tran sak ci je. - Bu du }i da Hi po ban ka fak ti~ ki ni je od go vor na za zlo u po tre bu ko ja se do go di la sma tra li smo da ne ma mo osno va da pred met na {e kli jent ki we iz no si mo na sed ni cu Iz vr {nog od bo ra ra di na kna de {te te ko ja joj je na ~i we na - pi {e u od go vo ru Ban ke. Kao {to smo ve} po me nu li na sed ni ci po me nu tog te la slu ~aj }e se ipak na }i na red ne sed mi ce. Ono {to je za ~u |e we to je da „we na” ban ka kli jent ki wu ni je de taq no o sve mu oba ve sti la. [ta su tra mo gu da o~e ku ju kli jen ti ove Ban ke, bi lo da im ne ko is pra zni ra ~un u Ban gko ku, Ka za blan ki, ne koj od ze ma qa Ju `ne Ame ri ke ili dru gom kra ju sve ta. Ka ko tek mo gu da se upla {e oni ko ji na ra ~u nu dr è ce lu u{te |e vi nu, a ta ili dru ga ban ka ih je pri po la ga wu de po zi ta ~a sti la sa kar ti com bez ~la na ri ne iza ko je sto ji wi ho va ì vot na u{te |e vi na. Da li su bez bed ni i ako kar ti cu vra te i po ni {te je? Oni bi ta da mo `da mo gli bi ti mir ni, ali {ta da ra de qu di ko ji iz bi lo kog raz lo ga pu tu ju i mo ra ju da no se kar ti cu iza ko je sto ji po de bqi de vi zni ra ~un. D. Vu jo {e vi}

slu ~aj za Nbs Ceo slu ~aj usko ro sti `e i Na rod noj ban ci ta~ ni je Cen tru za za {ti tu ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga, pa osta je da se vi di {ta }e oni u~i ni ti. [to se ti ~e Hi po ban ke, ma ko li ko da oni tvr de da ni su odo go vor ni i da se po zi va ju na re kla ma ci je i od go vo re iz Ban ko ka i Ma ster kard kom pa ni je, po me nu ta kar ti ca je iz da ta kod wih i kli jen ti je ve zu ju za we no ime.

Ce ne u Sr bi ji ra stu zbog pre ko mer ne jav ne po tro {we i mo no pol skog po lo à ja od re |e nih pri vat nih i jav nih pred u ze }a, oce nio je ju ~e Go ran Ko va ~e vi} iz Uni je po slo da va ca Sr bi je. “Je di no si dro ko je dr ì ce ne je ste ku pov na mo} sta nov ni {tva, a to je naj jad ni ji na ~in odr à va wa ce na”, re kao je on na sed ni ci Udru è wa Pri vred ne ko mo re Sr bi je za tr go vi nu. Ko va ~e vi}, ko ji je pred sed nik Sek ci je za tr go vi nu pri UPS, uka zao je da u ra ni jem pe ri o du ni su pri me we ne od go va ra ju }e me re u po gle du sta bi li za ci je tr ì {ta i ce na, o ~e mu sve do ~i rast si ve eko no mi je i ne za po sle nost. On je o{tro kri ti ko vao Ured bu o ogra ni ~e wu mar è za osnov ne ì vot ne na mir ni ce na 10 od sto, is ta kav {i da je ima la “ra za ra ju }i efe kat” na tr ì {te u Sr bi ji, po seb no na ma le tr gov ce ko ji su ili pre sta li da ra de ili pre {li u si vu zo nu. kon ku ren ci ju”, re kao je Stan ko vi} . Pre ma we go vim re ~i ma, neo p hod no je or jen ti sa ti unu tra {wu tr go vi nu na do ma }e pro iz vo de i otva ra ti sta bil ne di stri bu tiv ne cen tre na do ma }em tr ì stu ka ko bi se kroz ot kup po ve }a la po nu da do ma }ih pro iz vo |a ~a. Stan ko vi} je mi {qe wa da je, Ured ba o ogra ni ~e nim mar à ma, na kra tak rok da la od re |e ne re zul ta te, jer ima mo ni zak ì vot ni stan dard, ali su, du go ro~ no, svi pro ble mi i da qe osta li. On je na po me nuo da je li~ ni stan dard po tro {a ~a u Sr bi ji i da qe ni zak, {to se ogle da u iz u zet no skrom noj po tro {wi, gde su pro se~ ni ra ~u ni u ve li kim me ga mar ke ti ma, pa li na 250 di na ra. Ka ko je Stan ko vi} re kao, Sr bi ja jo{ ne ma do voq no iz gra |e no tr ì {te u ma lo pro da ji zbog ~e ga iz o sta je zdra va tr ì {na utak mi ca me |u ve li kim pre hram be nim tr go vin skim la na ci ma.

ne. Mi ni star je na ja vio i pro me ne Za ko na o tr go vi ni ra di da qe li be ra li za ci je tr ì {ta, kao i do no {e we no vog Za ko na o rob nim re zer va ma ko ji }e re for mi sa ti ceo si stem funk co ni sa wa rob nih re zer vi. Vla da Sr bi je je 30. de cem bra 2011. go di ne do ne la ured bu ko jom se naj vi {a ukup na sto pa mar è u pro me tu osnov nih ì vot nih na mir ni ca ogra ni ~a va na 10 od sto. Ured ba se od no si na p{e ni~ no bra {no tip 400 i 500, je sti vo sun co kre to vo uqe, ter mi~ ki ob ra |e no kra vqe mle ko (pa ste ri zo va no, ste ri li zo va no), jo gurt, be li kri stal ni {e }er i sviw sko, go ve |e i ko ko{ je sve è me so i slat ko vod nu ri bu. Va è we Ured be o ogra ni ~e wu tr go va~ ke mar è za osnov ne ì vot ne na mir ni ce na 10 pro ce na ta pro du è no je 30. ju na za jo{ {est me se ci, ta~ ni je do kra ja te ku }e go di ne.

DNEVNI IzVE[TAj bEOgRADsKE bERzE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE zemqa

EMu

Valuta

evro

Morava, Jagodina

sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za za za Va`i za za devize devize efektivu efektivu 1

109,8977

112,1405

114,7197

109,5613

Australija

dolar

90,1687

92,0089

94,1251

89,8927

Kanada

dolar

86,5677

88,3344

90,3661

86,3027

Danska

kruna

14,7314

15,0320

15,3777

14,6863

kruna

15,0408

15,3478

15,7008

14,9948

[vedska

kruna

12,7725

13,0332

13,3330

12,7334

[vajcarska

franak

91,1938

93,0549

95,1952

90,9146

V. britanija sAD

funta dolar

1 1

137,4752 86,6292

140,2808 88,3971

143,5073 90,4302

137,0543 86,3640

Promet

BELEX 15 (465,09 0,88)

20,00

1.200

2.400

6,87

700

AIK banka, Ni{

4,79

1.598

362.652

Privredna banka, Beograd

4,88

86.000

NIS, Novi Sad

-0,72

689

11.571.284

AIK banka, Ni{

4,79

1.598

362.652

Imlek, Beograd

3,08

3.147

2.730.650

4,76 Promena

198 Cena

3.366 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.040

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Neoplanta, Novi Sad

-12,00

352

50.300

-2,04

529

306.615

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Vaqaonica bakra, Sevojno

-10,00

1.350

6.750

0,48

422

627.454

-7,89

420

Soja protein, Be~ej

-1,74

451

150.583

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.648

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.644

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.102

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.350

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

429

0,00

Tigar, Pirot

4,76

198

3.366

Tigar, Pirot Pet akcija s najve}im padom

^a~anska banka, ^a~ak Telefonija, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,07 -5,92 Promena

6.481 159 Cena

855.430 87.500 Promet

NIS, Novi Sad

-0,72

689

11.571.284

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,79

876

2.088.254

Soja protein, Be~ej Neoplanta, Novi Sad

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 11. 2012. godine

Cena

Dunav osigurawe, Beograd

BIP u restrukturirawu, Beograd Norve{ka

Promena %

Pobeda holding, Petrovaradin

-1,74

451

150.583

-12,00

352

50.300

0,00

210

18.060

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik GA SPROM ZA CR TAO DA TUM

„Ju `ni tok” kre }e 7. de cem bra

Iz vr {ni di rek tor ru skog „Ga s pro m a” Alek s ej Mi l er po tvr dio je ju ~e da }e iz grad wa ga so vo da „Ju `ni tok” po ~e ti 7. de cem bra i da }e ko na~ ni in ve sti ci o ni spo ra zum bi ti pot pi san u sre du, 14. no vem bra. Mi ler je po sle pot pi si va wa in ve sti ci o ne od lu ke o tom pro jek tu sa Slo ve ni jom re kao da }e sli ~an spo ra zum sa Bu gar skom, je di nom tran zit nom ze mqom ko ja jo{ ni je odo bri la „Ju `ni tok”, bi ti pot pi san

15. no vem bra, pre ne la je fran cu ska agen ci ja AFP. „Na m e r a v a m o da ko n a~ n u in ve sti ci o nu od lu ku o pod mor skoj de o ni ci pot pi {e mo 14. no vem bra, a spo ra zum sa Bu gar skom 15. no vem bra”, iz ja vio je Mi ler po sle raz go vo ra sa slo ve na~ kim ener get skim zva ni~ ni ci ma i po tvr dio da }e iz grad wa po ~e ti 7. de cem bra. Pro je kat „Ju `ni tok” di rek tan je kon ku rent ga so vo du „Na bu ko” ko ji ~la ni ce Evrop ske uni je raz ma tra ju uz po dr {ku SAD, sa ci qem da sma we za vi snost od ru skog pri rod nog ga sa. EU tra `i na ~i ne da di ver si fi ku je is po ru ke ga sa i sma wi udeo ru s kih is p o r u k a u svo joj ukup noj po tro {wi ga sa sa sa da {wih 30 od sto.

Ga si se i pro iz vod wa pe kar skog kva sca u Sr bi ji Pe kar ski kva sac u Sr bi ji vi {e ni ko ne }e pro i i zvo di i ovaj seg ment tr ì {ta za ve li ku do ma }u pe kar sku in du stri ju za u ze }e uvoz, jer ka ko „Dnev nik” sa zna je, u po go ni ma Kom pa ni je „Al teh Ser bija” AD u Sen ti pre sta je pro iz vod wa sve èg pe kar skog kva sca. Sen }an ska fa bri ka, ko ja je od pre de set go di na u ve }in skom vla sni {tvu ame ri~ ke Gru pa ci je „Al teh” sa ude lom od 86 po sto, pod mi ri va la je do sa da po lo vi nu tr ì {ta sve èg pe kar skog kva sca u na {oj ze mqi i je di ni je pro iz vo |a~ ovog ar ti kla u Sr bi ji. Pro iz vod wa sve èg kva sca u sen }an skoj fa bri ci, bi }e ob u sta vqe na ve} po lo vi nom no vem bra, do kra ja ove ne de qe, a pre ma sa zna wi ma na {eg li sta ovaj po tez je o~e ki van jer je „Al teh” na osno vu ugo vo ra svoj udeo na srp skom tr ì {tu sve èg pe kar skog kva sca pre pu stio fran cu skoj kom pa ni ji „Le sa fr”, jed noj od vo de }ih svet skih kom pa ni ja u pro iz vod wi i pro me tu sve èg pe kar skog kva sca. Ob u sta vqa wem pro iz vod we u Sen ti pod mi ri va we po tre ba na srp skom tr ì {tu ne }e se ose ti ti, ali je sa svim iz ve sno da }e te sto u do ma }im pe ka ra ma ubu du }e di za ti sa mo uvo zni kva sac. Uz sve ì pe kar ski kva sac iz sen }an ske fa bri ke, na tr ì {tu Sr bi je su pri sut ni di stri bu te ri kva sca iz Ru mu ni je, Ma |ar ske, Tur ske i Ne ma~ ke, dok udeo tr ì {ta ko je je imao „Al teh” ve} na sto ji da na do me sti fir ma „Le sa fr RS” DOO u Be o gra du, }er ka fir me fran cu skog „Le sa fra”. Od pre u zi ma wa sen }an ske fa bri ke „Fer min” 2002. go di ne, kom -

Osta }e oko 200 rad ni ka Broj za po sle nih u ne ka da {wem „Fer mi nu” pri li kom pri va ti za ci je bio je 220 i za de set go di na ni je se sma wi vao, ne go je ~ak po ve }a van na pre ko 260, a sa da se svo di na oko 200. U ovom pre stro ja va wu kom pa ni je broj za po sle nih sma wu je se ta ko {to su oti {li oni ko ji su ste kli uslov za pen zi ju, uz ot prem ni nu od la ze oni ko ji ma je do pen zi o ni sa wa osta lo do dve go di ne, ne ma pro du `a va wa ugo vo ra na od re |e no vre me, a od la zi i ne ko li ci na na osno vu do go vo ra uz od re |e ne po god no sti.

pa ni ja „Al teh” je ula ga la u una pre |e we pro iz vod we i raz voj, ~ak je utro stru ~e na pro iz vod wa sve `eg pe kar skog kva sca ko ja se sa da ob u sta vqa, ali je za po sled wih ne ko li ko go di na u fa bri ku za pre ra du vo de, pre ~i sta~ ot pad nih vo da i no vi po gon za pro iz vod wu eks trak ta kva sca in ve sti ra no 30 mi li o na evra. Iz se di {ta Gru pa ci je „Al teh”, po vo dom pro me na u pro iz vod noj struk tu ri u „Al teh Ser bija” AD u Sen ti sa op {te no je da je re struk tu -

i ra we svo jih pro iz vod nih je di ni ca u Evro pi u ci qu po sti za wa odr ì vog eko nom skog raz vo ja i o~u va wa kon ku rent no sti na glo bal nom tr ì {tu pu nom iza zo va. „Kom pa ni ja }e re a li zo va ti sma we we pro iz vod we sve èg pe kar skog kva sca u svom vo de }em evrop skom pro iz vod nom po go nu u Sen ti. Ovaj ko rak je u skla du sa stra te gi jom pre ma ko joj „Al teh” è li da fo ku si ra svo je re sur se na raz voj no vih gru pa zdrav stve nih i pre hram be nih

Ma wak u dr `av noj ka si ja ~i od le pih `e qa ra te jed no krat ne po mo }i, na veo je on. Me |u tim, naj ve }i i naj o pa sni ji ri zik bi, ipak, bi lo od u sta ja we od pla ni ra ne in dek sa ci je pen zi ja i za ra da u jav nom sek to ru, re kao je Pe tro vi}.

Nu `na re for ma za po sle no sti Ta ko |e, po treb na je re for ma za po sle no sti i za ra da, dr àv nih i jav nih pred u ze }a, re for ma si ste ma sub ven ci ja, re for ma so ci jal ne za {ti te i po re ske ad mi ni stra ci je, i us po sta vqa we odr ì vog si ste ma fi skal ne de cen tra li za ci je. Oce wu ju }i pred log Fi skal ne stra te gi je od 2013. do 2015. go di ne, Pe tro vi} je na veo da on pre po zna je zna ~aj ne re for me, ali da ne nu di do voq no kon kre tan plan i di na mi ku wi ho vog is pu we wa. sek to ru, ~i ji }e se deo ve ro vat no po kri va ti iz bu xe ta, re kao je on. „Bu xet za 2013. sto ji ili pa da na to me da li }e ras ho di bi ti na pla ni ra nom ni vou”, na gla sio je Pe tro vi}. Do dat ni ri zik za ostva re we pla ni ra nih ras ho da je ste ~i we ni ca da ni su pred vi |e na iz dva ja wa za „@e le za ru Sme de re vo” ako pri va ti za ci ja ne bu de br za i uspe {na, kao i pro du è we pro gra ma „tri na e ste pen zi je” jer bu xet pla ni ra sa mo dve pre o sta le

„AL TEH” ZA U STA VQA DEO PRO IZ VOD WE U SEN ]AN SKOJ FA BRI CI

FI SKAL NI SA VET SUM WA U OSTVA RI VOST BU YETA ZA NA RED NU GO DI NU

Pla ni ra no sma we we bu xet skog de fi ci ta na 3,6 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) u na red noj go di ni pred sta vqa do bar za o kret fi skal ne po li ti ke, ali se naj ve ro vat ni je ne }e u pot pu no sti ostva ri ti, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re Fi skal nog sa ve ta. Iako pred log bu xe ta za 2013. po sta vqa do bar ciq, a to je sma we we de fi ci ta dr `a ve sa 220 na 132 mi li jar de di na ra, oce wu je mo da se taj ciq naj ve ro vat ni je ne }e ostva ri ti, is ta kao je sa vet. Pred sed nik tog te la Pa vle Pe tro vi} iz ja vio je da su pro ce ne Fi skal nog sa ve ta da }e ras ho di dr `a ve bi ti ve }i od pla ni ra nih za oko 25 mi li jar di di na ra, pa bi ma wak mo gao da do stig ne 4,3 od sto BDP-a. Ta ko |e, po sto je ozbiq ni ri zi ci da de fi cit bu de jo{ ve }i, i do pet od sto BDP-a, pre sve ga zbog na go mi la nih doc wi u jav nom

sreda14.novembar2012.

Zbog to ga Fi skal ni sa vet sma tra da je pre sud no va `no da se ve} sa da, pre usva ja wa bu xe ta, do dat no sma we ras ho di, a glav ni pro stor za u{te de vi di kod sma we wa tran sfe ra u lo ka lu. Ana li zi ra ju }i pred log bu xe ta za 2013. go di nu, Pe tro vi} je oce nio da su pri ho di bi li op ti mi sti~ no pla ni ra ni - za 10 do 15 mi li jar di di na ra, ali da }e se taj plan ve ro vat no ostva ri ti zbog in fla ci je ve }e od o~e ki va ne. Na ras hod noj stra -

ni, pro ce wu je se da }e iz da ci za na bav ku ro be i uslu ga pre ma {i ti plan do 10 mi li jar di di na ra jer je na toj stav ci pla ni ra no ogrom no sma we we, ali ni su na ve de ne kon kret ne me re ko ji ma }e se ono ost-

va ri ti. Pre ma re ~i ma Pe tro vi }a, iz dva ja wa za sub ven ci je u 2013. bi }e ve }a od pla na do 10 mi li jar di di na ra, jer se ne ki pro gra mi kao {to su sta no grad wa, kre di ti za li kvid nost, sub ven ci je po rad nom me stu, zna ~aj no po ve }a va ju, a sma we we je pred vi |e no sa mo po osno vu pri vo |e wa kra ju pro jek ta sa „Fi ja tom”. Iz dva ja wa za ka ma te sna `no ra stu u na red noj go di ni - za oko 25 mi li jar di di na ra, i ta stav ka pre ma {u je po je di na~ na iz dva ja wa za na bav ku ro be i uslu ga, sub ven ci je, ka pi tal ne ra ho de, ali i iz dva ja wa za po li ci ju, voj sku, po qo pri vre du, na veo je on i do dao da je rast iz dva ja wa za ka ma te di rekt na po sle di ca ra sta jav nog du ga. O~e ku je mo da }e ras ho di za pla }a we ka ma ta bi ti do dat no ve }i za pet mi li jar di di na ra u od no su na bu xe ti ra na sred stva, re kao je Pe tro vi}, oce wu ju }i da je

neo p hod no da bu du }i pri ho di od pri va ti za ci je bu du usme re ni na sma we we jav nog du ga. Go vo re }i o na go mi la nim doc wa ma u pla }a wu dr à ve, on je re kao da ne po sto je po u zda ni po da ci, ali da se one pro ce wu ju na oko 400 mi li o na evra i do dao da je in ter ven ci ja dr à ve neo p hod na, ali pod uslo vom da se ogra ni ~i na naj vi {e 0,5 od sto BDP- u 2013, da se re for mi {u neo dr ì vi si ste mi i da deo te re ta sno se oni ko ji su doc wu na pra vi li. Kao na ~in da se do bi je kre di bil nost bu xe ta za na red nu go di nu, Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de tre ba lo bi da for mu li {e tro me se~ ne ci qe ve iz vr {e wa bu xe ta, pri ~e mu bi pre sve ga tre ba lo pra ti ti iz vr {e we ras ho da re pu bli~ kog bu xe ta, re kao je Pe tro vi} i na veo da bi naj bo qe re {e we bi lo po sti za we do go vo ra sa MMF-om, ko ji bi za jed no sa vla dom de fi ni sao kvar tal ne ci qe ve bu xe ta. Fi skal ni sa vet je oce nio da }e 2013. bi ti pre lom na za iz be ga va we kri ze jav nog du ga i ozbi qan za o kret fi skal ne po li ti ke. Pre me na vo di ma Fi skal nog sa ve ta, jav ni dug }e na kra ju ove go di ne, ve ro vat no pre ma {i ti 60 od sto BDP-a, a bu xet ski de fi cit 6,7 od sto, {to je neo dr ì vo. Da bi se za ko ~io rast jav nog du ga, a za tim po ~e lo i we go vo sma we we, po tre ban je ne sa mo bu xet ko ji pred vi |a o{tro re za we de fi ci ta, ve} i struk tur ne re for me, ko je mo ra ju za po ~e ti ve} u pr voj po lo vi ni 2013. Pre ma re ~i ma Pe tro vi }a, to pod ra zu me va pen zij sku re for mu, sa po ste pe nim po ve }a wem sta ro sne do bi za pen zi o ni sa we è na, kao i pe na le od {est od sto za sva ku go di nu pen zi o ni sa wa pre re gu lar ne sta ro sne do bi, i uve }a we od {est od sto za sva ku go di nu pe zi o ni sa wa po sle re gu lar ne sta ro sne do bi.

pro iz vo da i da se isto vre me no po sve ti is tra ì va wi ma na po qu pro jek ta „Li fe Sci en ces” (Na u ka o ì vo tu). „Al teh” ak tiv no ra di na pro {i re wu po slo va wa u ovim re vo lu ci o nar nim obla sti ma i o~e ku je da }e ovi ko ra ci u bu du} no sti vo di ti ka re or ga ni za ci ji po sto je }e rad ne sna ge, a ta ko |e i ka mo gu} no sti za po {qa va wa no ve”, na vo di se u sa op {te wu ge ne ral nog di rek to ra „Al teh Ser bija” AD u Sen ti Ti bo ra Uj va ri ja. Od lu ka o pro me ni u pro iz vod noj struk tu ri od no se se na za po sle ne ko ji ra de u pro iz vod wi sve èg pe kar skog kva sca, a u sa op {te wu se pre ci zi ra da }e na pret kom re or ga ni za ci je, de lat no sti kom pa ni je „All teh Ser bija” AD bi }e re struk tu i ra ne na na ~in ko ji bu de pru ào naj bo qu po dr {ku kom pa ni ji kao vo de }em evrop skom pro iz vo |a ~u eks trak ta kva sca i kao cen tru is tra ì va wa u obla sti „Li fe Sci en ces”. Ob u sta vqa we pro iz vod we sve èg pe kar skog kva sca u kom pa ni je „Al teh Ser bija” je dan broj za po sle nih }e osta ti bez po sla, me |u tim, o ko jem bro ju rad ni ka je re~ ne pre ci zi ra se u sa op {te wu. Na vo di se da }e pro me ne stu pi ti na sa gu po ~et kom 2013. go di ne i zna ~i }e isto vre me ni pro gram pen zi o ni sa wa, ne pro du à va we ugo vo ra na od re |e no vre me, kao i po je di na~ ne spo ra zu me sa za po sle ni ma. „Sve pro me ne }e bi ti iz vr {e ne uz do sled nu oba ve zu od stra ne „Al teha” u po gle du fer i po {te nog od no sa pre ma za po sle ni ma, uz pu no po {to va we od red bi Za ko na o ra du ko je va è u Sr bi ji”, ka è se u sa op {te wu. M. Mi tro vi}

BLUM BERG O SR BI JI

In fla ci ja nam naj ve }a u Evro pi In fla ci ja u Sr bi ji je po ra sla na naj vi {i ni vo u Evro pi u pro {lom me se cu po {to je hra na po sku pe la po sle lo {e è tve na Bal ka n u, pre n o s i Blum b erg. In fla ci ja je po ra sla na 12,9 od s to, naj v i { e od apri la 2011. go di ne. Ta las po sku pqe wa u Sr bi ji je kom bi na ci ja ra ni je sla bo sti de vi znog kur sa, lo {e è tve, po ve }a wa po re za i po ve }a wa ko mu nal nih ra ~u na kao i po ve }a we fi s kal n e kon s o l i d a c i j e vla de, ka è Ti mo ti E{, eko n o m i s ta u Stan d ard ~ar te red-u iz Lon do na. „[ted wa i {i re we de fla ci je, kao i pad pri vre de pre opo rav ka sle de }e go di ne, tre ba lo bi da sma we in fla ci ju u Sr bi ji”, ka è E{. Po red to ga ka ko pi {e Blum berg srp ska cen tral na ban ka je neo pe ki va no po ve }a la svo ju re fe rent nu ka mat nu sto pu za 0,2 od sto pro {le ne de qe ka ko bi ubla ` i l a rast ce n a, iako eko n o m i j a upa d a u svo ju dru gu re ce si ju u po sled we tri go di ne. BDP pa d a ve} tre } i kvar tal. U po sled wa tri me se ca BDP je pao 2,2 od sto u po re |e wu sa istom pe ri o du pre go di nu da na.

DE LE GA CI JA ME \U NA ROD NOG MO NE TAR NOG FON DA U BE O GRA DU

MMF }e tra `i ti no ve po te ze Vla de

Ple nar nim sa stan kom u Na rod noj ban ci Sr bi je, mi si ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da ko ju pred vo di Zu za na Mur ga so va i de le ga ci ja Re pu bli ke Sr bi je za po ~e li su pr vu fa zu raz go vo ra o no vom aran `ma nu sa ovom me |u na rod nom fi nan sij skom in sti tu ci jom. U ju ~e ra {wim da na {wim raz go vo ri ma, po red gu ver ne ra Jor go van ke Ta ba ko vi}, u~e stvo va li su i Jo van Kr ko ba bi}, pot pred sed nik

{wi raz go vo ri sa MMF-om bi li su ve o ma otvo re ni i pro te kli su u do broj at mos fe ri, a pred stav ni ci Fon da po dr `a li su na po re za ve li ku fi skal nu kon so li da ci ju ko ju Vla da na me ra va da spro ve de to kom 2013. go di ne. Raz go vo ra li smo i o sred wo ro~ nim fi skal nim pro jek ci ja ma, o to me ko jim tem pom vra ti ti jav ni dug u okvi re za kon ske od 45 od sto BDPa, struk tur nim re for ma ma u jav nom

Vla de i mi ni star ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke i Mla |an Din ki}, mi ni star fi nan si ja i pri vre de, sa sa rad ni ci ma, sa op {ti la je NBS. Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Vlaj ko Se ni} iz ja vio je da su pred stav ni ci srp skih vla sti sa mi si jom MMF-a po ~e li raz go vo re o skla pa wu aran `ma na o sa rad wi, ko ji }e se od vi ja ti u dve fa ze. Naj pre }e mo u na red nih se dam da na go vo ri ti o svim te ma ma ko je se ti ~u ma kro e ko nom skih pro jek ci ja, fi skal ne kon so li da ci je, po zi ci je Na rod ne ban ke Sr bi je, a na kon to ga, u dru goj fa zi raz go vo ra po ~et kom na red ne go di ne, kon kret ni je bi smo do go vo ri li de ta qe bu du }e sa rad we, re kao je Se ni} Ta nju gu. Pre ma we go vim re ~i ma, ju ~e ra -

sek to ru, re for ma ma pen zij skog si ste ma i tr `i {ta ra da, pre ci zi rao je Se ni}. Se ni} je ob ja snio da se dru ga fa za pre go vo ra o~e ku je po ~et kom na red ne go di ne, ka da bi se kon kret ni je raz go va ra lo o de ta qi ma bu du }e sa rad we sa MMF-om i na kra ju te dru ge fa ze mo gao bi da bu de za kqu ~en no vi aran `man. Pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da }e po sti za we do go vo ra Sr bi je sa MMF-om o no vom aran `ma nu, naj ve ro vat ni je zah te va ti od vla de da pre du zme ne ke do dat ne me re. Ka ko je na veo Pe tro vi}, Fi skal ni sa vet te me re vi di na ras hod noj stra ni, od no sno mo gu }e je da }e MMF tra `i ti ne ke do dat ne ga ran ci je, da }e se ras ho di pla ni ra ni u bud ze tu za 2013. ostva ri ti.

sreda14.novembar2012.

POQOPRivRedA

„FILIP MORIS” PRAVI 13 MILIJARDI CIGARETA

Dim iz Ni {a ode u Tu nis, Azi ju... Kom pa ni ja „Fi lip Mo ris” u Ni {u ob ja vi la je ju ~e da }e ove go di ne po ve }a ti pro iz vod wu za 30 od sto, a iz voz oko 70 pro ce na ta u od no su na law ski ni vo. Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} i ge ne ral ni di rek tor „Fi lip Mo ris”-a Pol Raj li le pqe wem eks port nih na lep ni ca ozna ~i li su po ~e tak zna ~aj nog po ra sta iz vo za te kom pa ni je u 14 ze ma qa CEF TA i Azi je.

„Fi lip Mo ris” }e u fa bri ci u Ni {u, na red ne go di ne, ka ko je pla ni ra no, pro iz ve sti 13 mi li jar di ci ga re ta. Po sle 10 go di na od pri va ti za ci je, pro iz vod wa }e bi ti ve }eg obi ma u od no su na vre me pre u zi ma wa fa bri ke, a vred nost iz vo i za iz no si }e oko 50 mi li o na evra. Alek san dar Vu ~i} re kao je da }e Vla da Sr bi je u~i ni ti sve ka ko bi stvo ri la po vo qan eko nom ski i in ve sti ci o ni am bi -

dnevnik

MINISTAR GORAN KNE@EVI]:

Sub ven ci je ne }e bi ti ma we Sub ven ci je agra ru ne }e bi ti sma we ne, osta }e na sa da {wem ni vou ili }e bi ti po ve }a ne {to za vi si od ras po lo ì vih sred sta va u bu xe tu, iz ja vio je mi ni star po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de Go ran Kne è vi}. „Ima }e mo ve li ki di ja pa zon me ra i sub ven ci ja pre ma svim seg men ti ma po qo pri vre de od vo }ar stva, sto ~ar stva, po vr tar stva, ra tar stva... @e li mo da pro {i ri mo ba zu ko ri sni ka sub ven ci ja i ne ma vi {e raz li ka iz me |u fi zi~ kih i prav nih li ca”, re kao je mi ni star. Kne è vi} je na gla sio da je po li ti ka sub ven ci ja u vr hu pri o ri te ta mi ni star stva pod se tiv {i na Za kon o pod sti ca ji ma ko ji je usvo jen na vla di i pu {ten u pro ce du ru jav ne ras pra ve. „O~e ku je mo da u na red nih dva de se tak da na svi za in te re so va ni u~e stvu ju u di sku si ji i da po ku -

{a mo, ako je po treb no, da taj za kon po boq {a mo i da bu de u du `em vre me nu re per za sve po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e. Taj za kon }e bi ti krov ni ko ji }e od re |i va ti po li ti ku sub ven ci ja u na red nim go di na ma”, po ru ~io je mi ni star.

Mi ni star je na po me nuo da su ove go di ne sub ven ci je agra ru ma lo ka sni le jer je za te ~e na ha o ti~ na si tu a ci ja - ne re al no pla ni ran bu xet za 2012. go di nu, ogrom na po tro {wa u iz bor noj go di ni, du go vi pre ma pro iz vo |a ~i ma mle ka ko ji ma sub ven ci je ni su is pla }i -

U igri i pasivna gazdinstva Mi ni star stvo po qo pri vre de do ne lo je od lu ku da se sva po qo pri vred na ga zdin stva sta vqe na u pa si van sta tus zbog do spe lih, a ne iz mi re nih kre di ta iz 2011. i 2012. go di ne, bu du vra }e na u ak ti van sta tus do 1. de cem bra ove go di ne. „Na osno vu ove od lu ke po qo pri vred ni ci ko ji su bi li u pa siv nom sta tu su do bi }e mo gu} nost da pod ne su zah te ve za sub ven ci je„, pre ci zi ra no je u sa op {te wu. Mi ni star stvo pod se }a da su kre di ti odo bre ni na osno vu ured be za pod sti ca we po qo pri vred ne pro iz vod we pu tem kre dit ne po dr {ke kroz sub ven ci o ni sa we de la ka ma te iz 2011. i 2012. go di ne. Na kon 1. de cem bra 2012. go di ne po qo pri vred na ga zdin stva ko ja ne ot pla te do spe le kre di te ili ko ji ma re pro gram ne bu de odo bren, bi }e vra }e na u pa si van sta tus.

va ne do sep tem bra me se ca, is pla ta pod sti ca ja za 2011. „Utvr di li smo di na mi ku is pla te, sa da smo na ni vou av gu sta i sve oba ve ze ko je ima mo pre ma po qo pri vred ni ci ma iz mi ri }e mo u ovoj go di ni”, re kao je Kne è vi} i po ru ~io da }e se to ga mi ni star stvo dr à ti u na red nom pe ri o du. Mi ni star je mi {qe wa da }e je se wa se tva bi ti oba vqe wa u pred vi |e nom ro ku, iako je su {a ko ja je po go di la ~i ta vu ze mqu na ne la mno go pro ble ma pa o ri ma. Kne è vi} je do dao da je agrar ni bu xet za 2013. mno go ve }i ne go {to je bio pret hod nih go di na i iz no si }e oko 3,7 od sto ukup nog bu xe ta da bi u 2014. go di ni do sti gao pet od sto. Bu xet za 2012. ko ji je pro jek to va la pret hod na vla da bio je, pre ma oce ni mi ni stra, ne re a lan i „u slu `bi iz bo ra i pri ku pqa wa gla so va”.

MALO JE VEROVATNO DA U SRBIJI OSTANE NEOBRA\ENO 900.000 HEKTARA GODI[WE

Voj vo |anskih wi va u par lo gu sko ro i ne ma Raj li je re kao da }e u na red noj go di ni „Fi lip Mo ris” iz ve sti u Tu nis tre }i nu svo jih ci ga re ta, pro iz ve de nih u Ni {u. On je na veo da }e u 2012. go di ni kom pa ni ja na ime ak ci za i PDV-a u re pu bli~ ki bu xet upla ti ti oko 383 mi li o na evra. „Re zul ta ti po tvr |u ju vo de }u po zi ci ju kom pa ni je na do ma }em tr `i {tu ci ga re ta i ta po zi ci ja je do stig nu ta i o~u va na, za hva qu ju }i part ner stvu i sa rad wi sa vi {e od 530 do ma }ih do ba vqa ~a, vi {e od 600 po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a i 14.000 ma lo pro da va ca {i rom ze mqe”, ka zao je Raj li.

jent i po mo gla stra nim in ve sti to ri ma da ostva ru ju {to bo qe re zul ta te u na {oj ze mqi. „Da }e mo sve od se be da i za kon skom re gu la ti vom i pod za kon s kim ak ti ma, stvo r i mo uslo ve za ostva ri va we za da ta ka va `nih za na {u ze mqu, a to su ve }i broj rad nih me sta, ve }a pro iz vod wa i ve }i iz voz”, re kao je Vu ~i}, do da ju }i da Sr bi ja stra nim in ve sti to ri ma tre ba da bu de part ner u pra vom smi slu te re ~i. Vu ~i} je pod se tio da kom pa ni ja „Fi lip Mo ris” na ime ak ci za i PDV-a, u~e stvu je sa {est od sto pi ho da u bu xe tu Sr bi je. D. M.

Pro ble ma ti ~an Za kon o GMO Ak tu el ni Za kon o ge net ski mo di fi ko va nim or ga ni zmi ma pred sta vqa vi {e stru ki pro blem za Sr bi ju, jer je re strik ti van i ni je uskla |en sa pro pi si ma Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je (STO), kao ni sa od re |e nim pro pi si ma Evrop ske uni je, re ~e no je ju ~e na Jav nom slu {a wu na te mu “Uti caj ge ne ti~ ki mo di fi ko va nih or ga ni za ma (tran sge na) na `i vot nu sre di nu i zdra vqe”. Na sa stan ku u Do mu Na rod ne skup {ti ne je re ~e no da Za kon ni je re zul tat ra da stru ke, a ako Sr bi ja ima na me ru da po sta ne ~lan STO, mo ra da pri hva ti pra vi la te or ga ni za ci je, na ro ~i to ka da je re~ o sa ni tar nim i

fi to sa ni tar nim me ra ma ko je ob u hva ta ju i od no se se na GMO. Pre ma re ~i ma pred stav ni ka Mi ni star stva spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja, pri su stvo 0,9 od sto pri me sa ge net ski mo di fi ko va nog or ga ni zma ne mo ra da bu de obe le è no, ali po je di ni stru~ wa ci na vo de da i je dan od sto pri me se mo è da bu de opa sno kao da je u pro iz vo du 20 od sto pri me sa GMO. Za to je, slo ì li su se u~e sni ci sku pa, sto à stru~ na kon tro la pro iz vod we i sta vqa wa u pro met ge net ski mo di fi ko va nih or ga ni za ma neo p hod na, na ro ~i to kod po qo pri vred nih i dru gih pro iz vo da na me we nih is hra ni.

Ko li ko ta~ no ima mo ora ni ca, ko li ko ih ob ra |u je mo, ko li ko gu bi mo na oni ma u ko je i ne za la zi mo - po ka za }e ko na~ no po pis po qo pri vr de ko ji je u to ku, ali do bri po zna va o ci sta wa na na {im wi va ma ka ù da su po da ci o sve ~e {}e po mi wa nih 900.000 neo bra |e nih hek ta ra pre na du va ni. Pro ce ne stru~ wa ka go vo re da go di {we za tu ri mo oko 350.000 hek ta ra, s tim da u Voj vo di ni neo bra |e nog ze mqi {ta go to vo i ne ma. Da kle, re pu bli~ ka ka sa ne bi se ba{ ovaj di la iz xe po va Voj vo |a na, ako bi pro {ao pred log mi ni stra fi nan si ja i pri vre de Mla |a na Din ki }a o iz me na ma po re za na imo vi nu ko ji ma bi se vi so kim sto pa ma ka `wa va lo ne ko ri {}e we ora ni ca. - U Sr bi ji je u ovoj go di ni, ukqu ~u ju }i i law sku se tvu ozi mih use va, ukup no za se ja no 3.059.657 hek ta ra. To me tre ba do da ti i oko 48.226 hek ta ra pod uga ri ma, te neo bra |e nim ora ni ca ma i ba {ta ma - 170.855 hek ta ra. Zna ~i da Sr bi ja ima oko 3,2 mi li o na hek ta ra ora ni ca. Neo bra |e no je 6,7 pro cen ta - ka è za „Dnev nik” sa vet nik u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne Vo ji slav Stan ko vi}. Do bri po zna va o ci si tu a ci je na te re nu pak ka ù da se te po vr {i ne pod uga ri ma i neo bra |e nim ze mqi {tem kre }u, u za vi sno sti od go di ne iz me |u 350.000 i 400.000 he ka tra, ve li on do da ju }i da u Voj vo di ni udeo neo bra |e nih po vr {i na ne pre la zi dva pro cen ta. Me |u tim, u cen tral -

Hrvatska zemqa ide u koncesiju Hr vat ska pri pre ma nov za kon o ze mqi {tu i pla ni ra da ak ti vi ra mi lion hek ta ra neo bra |e ne ze mqe. Jed nom go di {we }e kon tro li sa ti se qa ke, pa }e oni ma ko ji ne ob ra |u ju od u zi ma ti ze mqu. Ta mo {wa vla da se spre ma da u za kup sta vi i pri vat no neo bra |e no po qo pri vred no ze mqi {te, i ve} je iz ra ~u na la da bi ovim pro jek tom otvo ri la 50.000 no vih rad nih me sta, dok bi se u bu xet sli lo 300 mi li o na evra go di {we. noj Sr bi ji je taj pro ce nat ogro man, ka `e Stan ko vi}. ^ak je i na te ri to ri ji Be o gra da neo bra |e no je oko se dam od sto, u Ma ~vi 4,6 od sto, ko lu bar skom re gi o nu 7,7 od sto, po du nav skom 6,7 od sto, bra ni ~ev skom 9,5 od sto, dok je pi rot skom ~ak 39,7 od sto neo bra |e nih po vr {i na, a u p~iw skom 37,6 od sto. - Pre sve ga eko nom ski i de mo graf ski raz lo zi su uzrok ovoj si tu a ci ji. Po la zi se od to ga da je pri vred na ak tiv nost u se li ma

za mr la, ne po sto ji tr ì {te, ne ma ju ko me pro iz vo |a ~i da pla si ra ju ro bu, a vi sok je i ste pen na tu ral no sti. Ta ko |e, mno go je pri me ra, na ro ~i to na ju go i sto ku i is to ku Sr bi je da ce lo se lo ra di u ino stran stvu, a po ro di ce ras po la ù zna ~aj nim ora ni~ nim po vr {i na ma i iz u zet no za par lo è nim vi no gra di ma - na vo di Stan ko vi} i na gla {a va da bi ta kvu si tu a ci ju po pra vio za kon o ko ri {}e wu ze mqi {ta ko ji bi pred vi |ao da vla sni ci ze -

mqi {ta, uko li ko ne ma ju mo ti va da ra de, ze mqu da ju u kon cen si ju, to jest da je ustu pe dr `vi ko ja bi iz da la wi ve. Uz re strik ti van za kon o ko ri {}e wu ze mqi {ta po oce ni na {eg sa go vor ni ka tre ba lo bi pro me ni ti i Za kon o na sled stvu. Ko nusltant u or ga ni za ci ji SE E DEV Go ran @iv kov uka zu je ta ko |e na to da Voj vo di na, pa i Ma ~va i Po mo ra vqe ne ma ju neo bra |e nog ze mqi {ta, a ono u Evro pi i ne po sto ji. - EU ne ma ka te go ri ju neo bra |e no po qo pri vred no ze mqi {te, ne go sa mo ko ri {}e no po qo pri vred no ze mqi {te. Ne za to {to ne ma ju li va da i pa {wa ka ko je se ne ob ra |u ju, kao i mi {to ima mo, ne go za to {to jed no stav no raz mi {qa ju – ako se ne obar |u je ni je po qo pri vred no, za {to bi ga uop {te zva li po qo pri vred no ze mqi {te. Kod nas je ne ko ne ka da dav no ze mqi {ta po de lio na po qo pri vred no i gra |e vin sko i ta ko ga upi sao u ka ta star. Me |u tim to {to je u kwi ga ma ni je i u ì vo tu. Voj vo di na, Ma ~va, Po mo ra vqe ne ma ni je dan hek tar “neo bra |e nog ze mqi {a” jer je ob ra da ze mqi {ta is pla ti va ka da se ra di o kva li tet nom ze mqi {tu pa po sto ji tra `wa za ze mqi {tem ko ja ga ran tu je da }e vla snik uko li ko ne è li ili ne mo è da sam ob ra |u je ze mqi {te do bi ti ren tu za we go vo ko ri {}e we, ko ja do sti è ~ak i ne ko li ko sto ti na evra po hek ta ru, ili }e uvak pro na }i kup ca - ka è @iv kov. S. Glu{~evi}

BURNA RASPODELA DR@AVNOG ZEMQI[TA

U Ba ~u trak to ri is te ri va li prav du Ras p o de l a dr ` av n og po q o pri vred nog ze mqi {ta u op {ti ni Ba~ iza zva la je ne za do voq stvo po qo pri vred ni ka i ju ~e ra {wom pro test nom vo `wom oko zgra de op {ti ne u ko joj je u~e stvo va lo oko 50 po qo pri vred ni ka u isto to li ko trak to ra, prak ti~ no su za kr ~i li sa o- bra }aj u cen tru ove va ro {i. Po vod za ne za do voq stvo je bi lo ob ja vqi va we pre li mi nar ne li ste po qo pri vred ni ka ko ji su po pri o ri te tu tre ba li u za kup da uzmu dr `av no po qo pri vred n o ze m qi { te. Ne k o l i k o pu ta su po qo pri vred ni ci ob i- {li ceo kvart, ali ni su se mo gli par ki ra ti oko zgra de op {ti ne po {to ih je pri su stvo po li ci je spre ~i lo u to me, zbog ne bla go vre me nog pri ja vqi va wa sku pa. Pro test na vo `wa je po ~e la ne ko li ko mi nu ta pre sed ni ce Skup {ti ne op {ti ne na ko joj je tre ba lo da se ras pra -

vqa o pred lo gu ras po de le dr àv n og po q o p ri v red n og ze mqi {ta, po ko me je pred sed nik op {ti ne Ba~ na osno vu de lat no sti uzeo u za kup pre ko 670 hek ta ra ob ra di vih po vr {i na. Trak to re su ne za do voq ni po qo pri vred ni ci za tim par ki ra li ne pla to ne da le ko od zgra de u ko joj se odr à va la sed ni ca, ~e ka ju }i wen is hod, sprem ni da pro te stu ju sve do po ni {te wa ova ko na pra vqe ne pre li mi nar ne li ste, ka ko su nam re kli. Pre par da na je do sko ra {wi pred sed nik op {ti ne Ba~ To mi slav Bo gu no vi} kri ti ko vao po stu p ak op { tin s ke ko m i s i j e nad le `na za da va we u za kup dr àv n og po q o p ri v red n og ze mqi {ta. Na i me, 673 hek ta ra, od no sno 1.144 ju tra naj kva li tet ni je ze mqe u ka ta star skoj op {ti ni Vaj ska, i to na pet go di na, do de qe no je pred sed ni ku op {ti ne Ba~ Mir ku Pu {a ri.

Do de qe no je i na ime na jo{ 28 za ku pa ca iz op {ti ne Ba~ po pra vu pre ~eg za ku pa na osno vu sto ~ar skog po qo pri vred nog ga zdin stva.

Za kon ska pro ce du ra je u tim slu ~a je vi ma ve o ma pre ci zna i ja sna i neo p hod no je po {to va we pro ce du re, ali, po Bo gu no vi }e vim re ~i ma, ko mi si ja je

ni je po {to va la i ze mqi {te je do de li la po skra }e nom po stup ku. Ras po de la spro ve de na na taj na ~in iza zva la je re volt osta lih sto ~a ra, ali i ra ta ra, ko ji }e osta ti us kra }e ni i na }i }e se u ne rav no prav nom po lo à ju. - To je ne {to {to se do sa da ni ka da ni je do go di lo u op {ti ni Ba~, da pred sed nik op {ti ne uzme u za kup to li ku po vr {i nu dr àv nog po qo pri vred nog ze mqi {ta – re kao je za „Dnev nik” To m i s lav Bo g u n o v i}. – Zna se da za kon ka è da se u za kup mo è uze ti naj vi {e 100 hek ta ra ze mqi {ta, a go spo din Pu {a ra je uzeo 673, a osim to ga, re~ je o naj kva li tet ni jim ora ni ca ma. Ak t u e l n i pred s ed n ik op {ti ne Ba~, Mir ko Pu {a ra, po ru ~io je, pak, da je on ozbi qan po slo van ~o vek ko ji se ve} du go go di na ba vi uz go jem to vqe ni ka i da tre nut no u obo ri ma ima

oko 350 kr ma ~a pra si qa i da je je dan od naj ve }ih od ga ji va ~a u Voj vo di ni. – Si gur no je da sam po osno vu svo je de lat no sti mo gao do bi ti to li ku po vr {i nu dr `av nog po qo pri vred nog ze mqi {ta, {to }u i do ka za ti ka da za to do |e vre me – ka zao nam je pro zva ni pred sed nik op {ti ne Ba~. – U ra ni jem pe ri o du, dok je mo ja stran ka bi la u opo zi ci ji, bio sam us kra }i van za pra vo da do bi jem po vr {i nu ze mqi {ta ko ja mi pri pa da. Ovog pu ta to ni je bio slu ~aj. Mi zna mo do bro {ta su oni ra di li u pe ri o du dok su ~i ni li skup {tin sku ve }i nu u op {ti ni Ba~, ka da je bi lo mno go kri mi nal nih rad wi. Pod ne li smo pe de se tak kri vi~ nih pri ja va pro tiv po je di na ca iz ta d a ak t u e l n e op { tin s ke vla sti i vi de }e mo ka ko }e se sve to za vr {i ti. S. Miler

Ra di o ni ca za di ja be ti ~a re Po vo dom Svet skog da na di ja be te sa, da nas u 17 ~a so va, bi }e odr `a na ra di o ni ca u Do mu zdra vqa „Jo van Jo va no vi} Zmaj“, u Uli ci Zmaj Og we na Vu ka 19. Pa ci jen ti }e ima ti or ga ni zo van in ter ak tiv ni rad sa za po sle ni ma u Sa ve to va li {tu za di ja be tes. U Sa ve to va li {tu pa ci jen ti sva ko dnev no do bi ja ju

uput stva o pra vil noj is hra ni, fi zi~ koj ak tiv no sti i sti lu `i vo ta uop {te, dnev nom pra }e wu gli ke mi je, kao i sa mo da va wu in su li na. Dva pu ta me se~ no se or ga ni zu je rad sa di ja be ti ~a ri ma u maloj gru pi, a pre da va wa o di jabe te su odr `a va ju se jed nom ne deq no. A. J.

Deo De te li na re bez gre ja wa Rad ni ci JKP „Nov sad ska to pla na” ra di }e da nas, od 9 ~a so va, na ukla wa wu ha va ri je u Can ka re voj uli ci 11. Zbog to ga }e do }i do pre ki da is po ru ke to plot ne ener gi je za gre ja we i pri pre mu to ple vo de u sle de }im objek tim: Can ka re va 2, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 21, 22, 23, 24, 25, 26 i 27, Uli ca dr Sve ti sa va Ka sa pi no vi }a 8, 17, 18,

20, 21, 22, 26, 28, 30, 32 i 34, Ha xi Ru vi mo va 42, 48, 50, 52, 54, 56 i 58, Ili je Bir ~a ni na 25 i 29, Jan ka ^me li ka 20, 20A, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 29A, 31 i 35, Ko ste Ra ci na 5, 6, 7, 8, 10, 15, 16, 21, 23, 25, 26, 28, 31 i 34 i Ve se li na Ma sle {e 38 i 42. Za vr {e tak ra do va o~e ku je se da nas u po po dnev nim ~a so vi ma. A. J.

Novosadska sreda14.novembar2012.

V remeploV

^a ro li ja bro je va

pre ko 45 hi qa da di na ra, {to je iza zva lo ki se le osme he, jer mno gi o ta kvoj pla ti sa mo mo gu da ma {ta ju. Pro se~ na po tro {a~ ka kor pa za tro ~la nu po ro di cu za av gust, jer po da ta ka sa sep tem bar i ok to bar ne ma, ko {ta la je je bli zu 67 hi qa da di na ra {to zna ~i da

ra ~u ni ca ka zu je da je pla ta do voq na za 70 pro ce na ta po me nu te kor pe. A po da ci su za tro ~la nu po ro di cu, ma da se do sa da uvek pri ~a lo o po ro di ci sa ~e ti ri ~la na... Ka ko god, ra di se sa mo o hra ni i osta lim ku} nim po trep {ti na ma {to zna ~i da ni za to ne ma mo, pa za re `i je i osta li „luk suz” ima mo nu lu. @i vot je pra va ~a ro li ja. B. Markovi}

Raz go vor po vo dom 70 go di na od iz la ska pr vog bro ja li sta „Slo bod na Voj vo di na”, iz ko jeg se raz vio da na{wi „Dnev nik”, odr `a }e se da nas u 18 ~a so va u Novosad skom klu bu, Uli ca Zmaj Jo vi na 3. Go vo ri }e no vi nar Qu bo mir Vuk ma no vi} i glav ni i od go vor ni ured nik li sta „Dnev nik” Alek san dar \i vuq skij. G. ^.

hronika

Do u {nik „B” slu ìo oku pa to ru Spe ci jal na isled ni~ ka gru pa ma |ar ske oku pa tor ske vla sti do bi la je oba ve {te we od svog do u {ni ka “B”, da se par ti za ni oku pqa ju “is to~ no od Sta re Pa lan ke”, Ba~ ke Pa lan ke, da bi pre {li Du nav. Gru pa je od mah sa oko 40 àn dar ma, ne ko li ci nom po li cij skih stru~ wa ka i ~o po rom pa sa tra ga ~a, pre tre sa ju }i te ren ob i {la i ku }u Sto ja ko vi }e vih u ko joj ni kog ni su na {li. Ali, dok su je na pu {ta li je dan àn darm je pri me tio da se je dan or man sam od se be po ma kao. Po vi kao je, a iza or ma na je iz ba ~e na bom ba. Uda ri la je o ivi cu kre ve ta, vra ti la se na zad i ubi la par ti za ne Kla ru Fe je{, @iv ka Po po vi }a i Du {a na Vi da ko vi }a Rat ka. Dva da na na kon ovog do ga |a ja 14. no vem bra 1943. do u {nik je po no vo ja vio da se par ti za ni spre ma ju da po |u za Fru {ku go ru. Ve li ki po li cij ski od red se dao u po tra gu, ali je sa mo sa znao da su se par ti za ni, upra vo pre wi ho vog do la ska, pre ba ci li na srem sku oba lu Du na va. N. C.

SU TRA U ZMAJ JO VI NOJ ULICI BES PLAT NA DE GU STA CI JA MLA DOG VI NA POR TU GI ZE RA

Sva to vac u cen tru kli zi niz gr lo Pro mo ci ja mla dog vi na por tu gi ze ra, sva tov ca, iz iri {ke vi na ri je “Ma~ kov po drum”, bi }e pri re |e na su tra u 17 ~a so va u Zmaj Jo vi noj uli ci, na pla tou iz me |u In fo cen tra Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da i ri mo ka to li~ ke cr kve Ime Ma ri ji no. Ova ma ni fe sta ci ja se tra di ci o nal no odr à va sva kog tre }eg ~e tvrt ka u no vem bru {i rom sve ta, a u ~ast mla dog vi na. Vi na ri ja „Ma~ kov po drum” uspe {no go di na ma ra di na oì vqa va wu ove sor te gro `|a, a vla snik Sa va Jo ji} po zi va sve No vo sa |a ne da do |u i uì va ju u bes plat noj de gu sta ci ji mla dog por tu gi ze ra. Gra |a ni ko ji do |u Fo to: F. Ba ki}

ra no. Ono je znak go di ne ko ja je pro te kla i na go ve {tva {ta mo `e mo da o~e ku je mo od ber be - ob ja snio je Sa va Jo ji}. Vi na ri ja „Ma~ kov po drum” je usta no vi la za Dan mla dog por tu gi ze ra i kwi `ev nu na -

NOVOSADSKI VODI^

Di rek tor Tu ri sti~ ke or ga ni z a ci je No vog Sa da Dra g an Ne deq ko vi} za hva lio se vi na ri ji „Ma~ kov po drum” i po ro di ci Jo ji} {to se ve} pet go di na ova ma ni fe sta ci ja odr `a va u No vom Sa du.

Iri {ka vi na ri ja „Ma~ kov po drum” ve} pet go di na u No vom Sa du pro mo vi {e por tu gi zer. Ma ni fe sta ci ja se u ~ast mla dog vi na {i rom sve ta tra di ci o nal no odr `a va sva kog tre }eg ~e tvrt ka u no vem bru

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

Raz go vor o „Dnev ni ko vih” 70 go di na

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE va ni~ ni po da ci ka zu ju da je Z pro se~ na ne to pla ta za sep tem bar u No vom Sa du bi la ne {to

U NO VO SAD SKOM KLU BU

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

da se po ~a ste mla dim por tu gi ze rom, tre ba da po ne su ~a {u da bi nek tar kli zio niz nep ce. - Por tu gi zer je sta ra fru {ko gor ska sor ta gro `|a i vi no ko je se to ~i lo u go di ni ka da je gro `|e ob -

gra du za naj lep {u pe smu o vi no gra di ma i vi nu, kao i ti tu lu vi te za por tu gi ze ra ko ji otva ra ma ni fe sta ci ju. Ove go di ne vi tez por tu gi ze ra je po zna ti umet nik i glu mac Aqo {a Vu~ ko vi}, a za {tit no li ce i da ma mla dog por tu gi ze ra je glu m i c a Da n i j e l a Vra we{.

Di rek tor Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je Irig Gor dan Ba ji} na po me nuo je da je Irig na da le ko ~u ve ni vin ski kraj i da je ide ja da se dva de se tak vin skih po dru ma u pe {a~ koj zo ni o`i ve na red ne go di ne, uz po dr {ku Op {ti ne i Po kra ji ne, i ta ko pro iz vod wa vi na po sta ne za {tit ni tu ri sti~ ki znak. I. Dra gi}

U GRA DU I PRI GRAD SKIM NA SE QI MA

Su tra ceo dan su ve sla vi ne GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Zbog obim nih ra do va „Vo do vo da i kan li za ci je” na po go nu za pre ra du i di stri bu vi ju vo de, No vi Sad i pri grad ska na se qa osta }e su tra ceo dan bez vo de. Sla vi ne }e bi ti su ve od 8 ~a so va do ve ~er wih sa ti, na ja vi li su u „Vo do vo du”. Pred vi |e no je da ba~ ka stra na gra da i pri grad ska me sta vo du do bi ju iz me |u 19 i 20 ~a so va. Ni `i de lo vi srem ske stra ne, Pe tro va ra di na, Do we Ka me ni ce, Srem skih Kar lo va ca i Le di na ca, vo du }e do bi ti do 22 ~a sa, a u vi {im de lo vi ma sta bi liz ci ja se o~e ku je oko po no }i. Ci ster ne sa vo dom bi}e po sta vqe ne is pred Ur gent ne hi rur gi je Kli ni~ kog cen tra Voj vod ne, De~ je bol ni ce, dr `av ne i Kli ni ke za di ja li zu na Bu le va ru Slo bo da na Jo -

va no vi }a, za tvo ra na Kli si i u cen tri ma Srem ske Ka me ni ce, Srem skih Kar lo va ca, Bu kov ca i Pe trov ba ra di na. Dve ci ster ne }e kru `i ti i me wa ti one iz ko jih vo da bu de po tro {e na. S ob zi rom na to da }e u si ste mu bi ti pet pu ta ma wa ko li ~i na vo de od uobi ~a je ne, mo gu }e je da }e u pri ze mqu ne kih obje ka ta i ni `im spra to vi ma po je di nih zgra da bi ti sla bog pri ti ska. Pri li kom sta bi li za ci je si tu a ci je mo gu }e je da }e do }i da spo ra di~ nih za mu }e wa vo de. U „Vo do vo du” ape lu ju na gra |a ne da ne uzi ma ju ne po treb no ve li ke za li he vo de i da, uko li ko to bu du ~i ni li ve ~e ras, ne ko ri ste mak si mal ni mlaz, ka ko se si stem ne bi po re me tio. A. J.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda14.novembar2012.

USKO RO PR VO RO ^I [TE

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

„Dom” Tonija Morisona Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Dom“ To nija Mo ri so na. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Frenk Ma ni je ve te ran Ko rej skog ra ta, pun gne va i sa mo pre zi ra. Po sle tra u ma ti~ nih is ku sta va u pr vim bor be nim re do vi ma vra }a se ku }i, u ra si sti~ ku Ame ri ku sa o`iq ci ma ko ji ne pre kri va ju sa mo we go vo te lo. Rod na ze mqa mu se is po ~et ka ~i ni tu |a i stra na, ali iz stra {ne apa ti je }e ga trg nu ti pi smo ko jim mu ja vqa ju da mu je se stra u smrt noj opa sno sti. Frenk mo ra da spa se mla |u se stru i od ve de je ku }i, u ma lo me sto u Xor xi ji ko je je mr zeo ce log `i vo ta. N. R.

„Neobus” ste~ajem do zelene grane U Pri vred nom su du u No vom Sa du za 22. no vem bar za ka za no je pr vo ro ~i {te ra di po kre ta wa ste ~a ja u AD „Neo bus”. Ini ci ja ti vu za po kre ta we ste ~a ja pod ne la je su du Raz voj na ban ka Voj vo di ne kao naj ve }i po ve ri lac Fa bri ke auto bu sa. „Neo bus” ban ci du gu je oko 6,5 mi li o na evra. Ste ~aj je iz laz iz vi {e me se~ nog {traj ko va wa zbog ne is pla }e nih za ra da, ne po ve za nog rad nog sta à, neo ve re nih zdrav stve nih kwi ì ca... U {est de ce ni ja po sto ja wa pred u ze }a ovo je dru gi ste ~aj, pr vi je bio 1999. go di ne. Pred sed nik sin di ka ta rad ni ka u me tal skom kom plek su No vog Sa da No vak Va si} ka è da o~e -

UNI CEF SNI MIO FILM O PRO GRA MU IN KLU ZIV NO STI

O[ „Sowa Marinkovi}” postala model Osnov na {ko la „So wa Ma rin ko vi}“ je di na je {ko la u Sr bi ji o ko joj je Uni cef sni mio film o in klu ziv nom obra zo va wu. Na ~in na ko ji se ra di u ovoj {ko li, ko ja je po sta la mo del za osta le u Sr bi ji, bi }e pred sta vqen u fe bru a ru u Wu jor ku na kon gre su ove or ga ni za ci je Uje di we nih na ci ja za bri gu o de ci. Za po sle ni u {ko li za po ~e li su in klu ziv ne pro gra me 2005. go di ne, a sa da su „mo del {ko la“ in klu ziv nog obra zo va wa. Tre nut no ovu usta no vu po ha |a 20 de ce ko ja ima ju ra znih po te {ko }a, ali, bez ob zi ra na sve, u~a stvu ju u vannstav nim ak tiv no sti ma, ra de fi skul tu ru, idu u sek ci je, na iz le te i eks kur zi je. A. J.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (16.05), „Hrabra Merida” (12.20, 13.30), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25), „Hotel Transilvanija” (14.05, 16), „Led” (20), „Divqaci” (22.30), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12, 14,16.15), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Pazi koga bira{„ (17.45), „Artiqero” (18, 20.15) „Skajfol” (14.15, 17,19.30, 20, 22.20, 22.45), „razbija~ ralf” (11.30, 15, 12.15, 14.10, 16.10, 18.15), „Hipnotizer” (22.25), „Argo” (22.15), „Valter” (18.30)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih: mala sala „Otvara~” (20) novosadsko pozori{te: „Leons i Lena” (19) Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” opera „Pozori{ne zgode i nezgode”, G. Doniceti, dirigent Aleksandar Koji}, (19); Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Lepotica Linejna”, re`ija Boris Isakovi} (19.30); Kamerna scena drama „Presre}ni qudi„, re`ija i koncept Predrag [trbac (21)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Ne ve na Ku lev ski, Mil ka Mi tro vi}, Il di ko Me do vi}, Iva na Ili}, An ge la Ka bok- Me lar, Ve sna Sr da nov, Sta ni sla va Ko sti}, Gor da na Ra do ni}, Mi le na Vra we{ i Mi li ja na Vu ja si no vi} iz No vog Sa da, Ana Pe tro vi} iz Bor ~e, Ka ta ri na Be ki ro vi} iz Le skov ca, Iva na Dra go sa vac i Mir ja na Sto ja no vi} iz Oxa ka, Bran ka Ra {ko vi} iz Vrd ni ka, Sa wa Mol nar iz Ru men ke, Mi re la \u ki} iz Srem skih Kar lo va ca, Iva na Kar li ca iz Ba ~a, Su za na Ko va ~e vi} iz ê re vi }a, Sa va Don dur iz Rat ko va, Ni ko li na Mar ko vi} iz Te me ri na, San dra Ra har iz Srem ske Ka me ni ce, Je le na Le ki} iz Ba~ ke Pa lan ke, Ma ja Aran |i} iz Pe tro va ra di na i Je le na Ja go di} iz Te me ri na, DE Â KE: Da ni je la \ur |e vi}, Ma ri ja na Sil ve stro vi}, Sla |a na Jon ~i}, Oli ve ra Bar na, Ja smi na Na ~a, Da ni je la [}e ki}, Mi la na Ra pi}, Na da Be qan ski, Jo va na Pe kez, Mir ja na Jo va no vi}, Je le na Sa va no vi}-Sto ji ~i}, Bo ja na Mi la no vi}, Ma ri ja na Alek si}- Kan ka ra{, Eli za be ta Mi haj lo vi}, Ol gi ca Kal man i Ti ja na Ko sti}- Pe tro vi} iz No vog Sa da, Du {ka Ra ci} i Ami ra Ra do ni} iz Pe tro va ra di na, An dri ja na Ma jor i Ro à Da ni jel iz Be ~e ja, Ve li bor ka Stan ko vi} iz Ru men ke, Je le na Jo ki} iz Ki kin de, Ivo na Mar ti no vi} i Dra ga na San to vac iz Te me ri na, Jo va na [te re man i Bi qa na Ni ko li} iz Be o ~i na, Sa bi na Pro vo dov ski iz Se len ~e, Zo ri ca Fa mi li} iz Ob rov ca, Alek san dra Du bro ja iz No vog Slan ka me na, Qi qa na No va ko vi} iz Ba~ kog Jar ka.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Milan Qubi{e Beqanski (1920) u 9.45 ~asova, Ester Andra{a Erde{ (1942) u 10.30, Simeon Du{ana Velimirov (1924) u 11.15, Leona Eugena Stojanovi} (1924) u 12, Luka Luke Kosanovi} (1936) u 12.45, Milkan Svetozara Jovanovi} (1952) u 13.30, Vladimir Gojka Bjeli} (1931) u 14.15 i Mileva Jovana Vukovi} (1934) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Vidosava Bogdana Stepanov (1937) u 13 ~asova. Na Katoli~kom grobqu bi}w sahrawena Margit Miklo{a Farka{ (1920) u 15 ~asova.

{a si ja ma ugra |u je ka ro se ri je za re gion ju go i sto~ ne Evro pe. Dve go di ne ka sni je, 2006 go di ne „Neo bus „je uveo ho mo lo ga ci ju za iz voz auto bu sa u ze mqe EU. U po li ti~ kim kru go vi ma pri va ti za ci ja „Neo bu sa” je sma tra na kao jed na od naj u spe {ni jih, zbog do la ska arap skog ka pi ta la i ~i we ni ce da Ma gra bi u ma ti~ noj ze mqi po se du je 2.000 auto bu sa. Fa bri ku auto bu sa u apri lu 2009. go di ne po se tio je i ta da {wi pred se dik Sr bi je Bo ris Ta di}. Pro ble mi su po ~e li ka da su sti gle na na pla tu ra te za kre dit iz re pro gra ma du ga. Z. De li}

Taksi poskupquje, taksisti nezadovoqni

„@ena u kavezu” Jed nog div nog zim skog da na Me ret Lin gard, pro gre siv na mla da po li ti ~ar ka, ne sta je bez tra ga. Na slov ni ce me di ja ne pre sta ju da spe ku li {u – ubi stvo, sa mo u bi stvo. Po li ci ja sme sta po ~i we de taq nu is tra gu, na `a lost bez re zul ta ta. Me ret Lind gard ne sta la je s li ca ze mqe. Tek ka da se na kon pet go di na osnu je no vo po li cij sko ode qe we za ne re {e ne slu ~a je ve – tzv. Sek tor Q... A. Va.

ku je da „Neo bus” po sle ste ~a ja re or ga ni zu je pro iz vod wu. - O~e ku je mo da rad ni ci do bi ju 13 za o sta lih pla ta i da im se po ve è rad ni sta` za dve go di ne - ka è Va si} i do da je da no vi ku pac Fa bri ke auto bu sa pr vo mo ra da na mi ri dug pre ma za po sle ni ma, pa tek on da da ula è. Dug pre ma rad ni ci ma je, ka è, oko 100.000 evra. Fa bri ka auto bu sa je pri va ti zo va na na auk ci ji 2004. go di ne ka da je ku pac iz Sa u dij ske Ara bi je Mo ha me da li Ma gra bi pla tio za „Neo bus” 720.000 evra. Ujed no je pre u zeo i dug „Neo bu sa”od oko mi lion evra. „Neo bus” je 2006. go di ne pot pi sao ugo vor sa „Vol vom” da na {ved skim

SPRE MA SE PRO TEST NA VO @WA

„DNEV NIK” I „AL NA RI” POKLAWA JU

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom, sre dom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se pr vi ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „@e na u ka ve zu“ Ju si Adler-Ol sen u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24.

DNEVNIK

Uko li ko u pe tak ne bu de odo bre no po sku pqe we tak si uslu ga na 80 di na ra za start i 48 di na ra po ki lo me tru, od 500 do 1.000 ne za do voq nih tak si sta iz svih tak si pre vo zni ka u gra du u uto rak 20. no vem bra kre nu }e u pro test nu vo `wu. Iz Sin di ka ta tak si pre vo zni ka i auto pre vo zni ka “Ne za vi snost” ka ù da je pr vo bit no pred lo è na ce na od 100 di na ra po star tu i 52 di na ra po ki lo me tru, ko ju su iz ra ~u na la ovla {}e na li ca, od bi je na kao pre vi so ka, zbog ~e ga je pro na |e no pre la zno re {e we. Po re ~i ma ~la na sin di ka ta “Ne za vi snost” Ne na da Vra ne {e vi }a od od lu ke, ko ja se o~e ku je u pe tak, za vi si op sta nak mno gih tak si sta u gra du. - Ce na od 80 di na ra za start i 48 po ki lo me tru je od re |e na kao pre la zno re {e we, a sa tom ce nom mo è mo da funk ci o ni {e mo naj du è tri me se ca. Sa sa da {wim ce na ma od 40 di na ra po star tu i 40 di na ra po ki lo me tru tak si sti ne mo gu do voq no da za ra de, a u oba ve zi su da do 15. no vem bra pla te po rez. Za ovu oba ve zu tak si sta ga ran tu je svo jom imo vi nom i uko -

OD 1. DE CEM BRA DO PO LO VI NE FE BRU A RA

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

li ko ne bu du mo gli da je ko |e, sin di kat pla te, mno gi od wih }e “Ne za vi snost” iz pro pa sti- ob ja {wa va Be o gra da nam je Vra ne {e vi}. obe }ao da }e nas u ^lan Grad skog ve }a za pro te stu po dr à ti sa o bra }aj Ne ma wa Vuk i 49 gra do va u Sr ~e vi} re kao je za “Dnev bi ji, {to zna ~i da nik” da je Grad sve stan ni oni ne }e vo zi ti pro ble ma sa ko ji ma se taj danka è Vra su o ~a va ju tak si sti, ali ne {e vi}. da re {e wa ne sme ju bi ti Iz Sin di ka ta is hi tre na. “Ne za vi snost” ka - Pot pu no smo sve sni ù da su se na pro na sle |e ne pro ble ma ti ke test od lu ~i li ka ko tak si pre vo za i voq ni bi za u sta vi li uni smo i po sve }e ni da je re {ta va we svih ko ji {i mo. No va ce na bi }e se ba ve tak si de odo bre na u ra zum no lat no {u na za ko krat kom vre me nu i pred nit na ~in, ali i na Tak si sti i ra ni je pro te sto va li na uli ca ma sta vqa }e sa mo pr vi ko te ra li grad sku rak i pre la zno re {e we do iz ra de kin ga is pred no ve auto bu ske sta vlast da {to pre sta vi van sna ge de taq ne stru~ ne stu di je, ko ja }e ni ce. Vra ne {e vi} is ti ~e da }e pro tiv u stav ne i pro tiv za ko ni te bi ti osnov za pro fe si o nal no i pro test tra ja ti sve dok im Grad od red be Od lu ke o auto-tak si pre pri me re no ure |e we tak si pre vo ne is pu ni zah tev za po ve }a we ce vo zu. Ta ko |e, zah te va ju utvr |i va za u No vom Sa du to kom sle de }e na uslu ga. we eko nom ski naj ni è ce ne tak si go di ne - ka è Vuk ~e vi}. -Sve dok nam se zah te vi ne is pre vo za, for mi ra we Rad ne gru pe Pro test tak si sta po ~e }e u uto pu ne, mi ne }e mo vo zi ti, a to mo za pra }e we i una pre |e we sta wa u rak, 20.no vem bra, u 10 sa ti, ka da è po tra ja ti da ni ma. Sve sni smo tak si de lat no sti i an ga ò va we }e jed na gru pa kre nu ti svo jim vo da }e do }i do ko lap sa u gra du i stru~ ne or ga ni za ci je ra di iz ra de zi li ma sa [tran da pre ma Grad una pred se iz vi wa va mo gra |a ni Stu di je o auto-tak si pre vo zu u skoj ku }i, a dru ga gru pa sa par ma ko ji ko ri ste na {e uslu ge. Ta No vom Sa du. N. Rad man

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Klizawe na [trandu Kli za li {te na cen tral nom pla tou [tran da po ~e }e da ra di 1. de cem bra i bi }e otvo re no do po lo vi ne fe bru a ra, za vi sno od vre men skih pri li ka, ka `u u

ula zni ca bi }e znat no ni `e u od no su na pro {lu zim sku se zo nu. Za sme nu od sat i po bi }e po treb no iz dvo ji ti 100 di na ra, ume sto do sa da {wih 160, dok je

Bi }e opet u`i va wa na le du

„Grad skom ze le ni lu”. Rad no vre me rad nim da ni ma bi }e od 10 do 20 ~a so va, a vi ken dom }e pr va sme na po ~i wa ti u pod ne. Ce ne

ce na iz najm qi va wa kli zaq ki osta la 100 di na ra. Pla ni ra ne su i ~e ti ri {ko le kli za wa po ce ni od 1.000 di -

na ra, a u ce nu je ura ~u na to i ko r i { }e w e kli z aq k i. Pr v i kurs po ~ i w e 4. de c em b ra, a pri ja ve i op {ir ni je in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 455-719 od 7 do 15 ~a so va. Gru pe }e ima ti do 30 po la zni ka, a {ko lu }e vo di ti in struk t or kli z a w a Sve t la n a Tre {wi}. U ter mi ni ma od 10 do 14 ~a so va, rad nim da ni ma, bi }e or ga n i z o v a n a bes p lat n a obu k a kli za wa za u~e ni ke osnov nih i sred wih {ko la. U ovom slu ~a ju pla }a se sa mo iz najm qi va w e kli zaq ki. To kom zim ske se zo ne bi }e or ga ni zo va no i ne ko li ko hu ma ni tar nih ak ci ja na kli z a l i { tu na [tran d u, te mat ske `ur ke na le du, pro gra mi za naj mla |e... Pod se }a mo, de ra ti za ci ja, dez in sek ci ja i dez in fek ci ja ka bi na na [tran du pla ni ra na je za dru gu po lo vi nu ovog me se ca. Zbog to ga se jo{ jed nom po zi va ju za kup ci ka bi na da do 15. no vem bra ise le stva ri. B. M.

Izlo`ba u ~ast Leonarda da Vin~ija Iz lo `ba „Duh Le o nar da u No vom Sa du” bi }e otvo re na da nas u 12 ~a so va u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de u Rad ni~ koj 20a. Iz lo `bu }e otvo ri ti di rek to ri ca Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de Bi qa na Paw ko vi}, po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i in for mi sa we Sla vi {a

Gru ji} i po kra jin ski se kre tar za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne dr Slo bo dan Pu zo vi}. Do ga |a ju }e pri su stvo va ti i di rek tor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Zo ran Va pa, pred sed nik par ka „Ada Nord” Ago sti no Ago sti ne li, pred sed nik Eko-mu ze ja

„Ada di Le o nar do”\an pi je ro Na va i di rek tor ita li jan skog kul tur nog cen tra „Il Bel pe ze” Pa o lo Ma ru }i de Ma ri no . Stru~ ni deo pre da va wa „Ita li jan ska is ku stva u upra vqa wu pri rod nim i kul tur nim do bri ma” po ~e }e u 16 ~a so va. Ulaz je bes pla tan. T. G.

O arhitekturi anti~kog Rima

„Haqina za ringi{pil”

Pre da va we „Ar hi tek tu ra an ti~ kog Ri ma” odr `a }e se ve ~e ras, u 19 ~a so va, u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. Ovo je na sta vak ci klu sa pre da va wa „Isto ri ja umet no sti za po ~et ni ke”, a pre da va~ je asi stent ki wa na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka, De part man za ar hi tek tu ru, Ani ca Tu fek xi}. Ulaz je slo bo dan. A. J.

Pred sta va ,,Ha qi na za rin gi {pil’’ bi }e odr à na ve ~e ras u 20 ~a so va u Art kli ni ci, u Gr~ ko {kol skoj 5. Ovim se obe le à va 18 go di na od osni va wa, „Ogle da la - cen tra za ini ci ja ti ve u kul tu ri. Pred sta vu je re ì ra la Iva na In |in, a glav nu ulo gu tu ma ~i Ol ga Si mi}. R. B.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda14.novembar2012.

[TRAJ KA ^I U „DU NAV GRU PI AGRE GA TI” ^E KA ]E PLA TE DE SET DA NA

Od lo ì li blo ka du Du na va i Sa ve Za po sle ni u “Du nav gru pi agre ga ti” odo ì li su blo ka du Du na va i Sa ve i ju ~e se do go vo ri li da ~e ka ju de set da na. Obe }a no im je da }e u ro ku od se dam do de set da na bi ti is pla }e ne dve pla te i dva ukr ca va wa, za de cem bar pro {le go di ne i za av gust ove go di ne. Dok ne do bi ju no vac na sta vi }e sa pro te stom u fir mi ta ko {to ne }e do zvo li ti me nax men tu da u|e u pred u ze }e. Pred stav nik rad ni ka “Du nav gru pe agre ga ti” No vi ca Cvet ko vi} ka è da su po slu {a li grad ske ~el ni ke da ne blo ki ra ju re ku, a hte li su da re~ ni put pre se ku na Du na vu kod No vog Sa da i Be o gra da, i na Sa vi. - Ako ne do bi je mo no vac za de set da na, on da }e mo blo ki ra ti. Od nad le `nih o~e ku je mo da nam po mog nu da pred u ze }e sta ne na

Fo to: N. Sto ja no vi}

SKUP [TIN SKA KO MI SI JA ZA PRED STAV KE I PRED LO GE

Cvo ko tawe zbog du ga in ve sti to ra Sta na ri u zgra di u @e le zni~ koj uli ci 11 naj ve ro vat ni je }e mo ra ti sud skim pro ce som da re {e pro blem is po ru ke gre ja wa, jer Ko mi si ja za pred stav ke i pred lo ge Skup {ti ne gra da ne ma nad le `no sti nad ova kvim pro ble mi ma, za kqu ~e no je ju ~e na sed ni ci ovog te la. Na i me, zbog du ga in ve sti to ra „No vo sad ska to pla na“ je ob u sta vi la is po ru ku gre ja wa po me nu tom objek tu 10. sep tem bra, a ugo vor o pri vre me noj is po ru ci je is te kao. [to se ti ~e pred stav ke Mir ja ne Ja ja gin iz Uli ce Mo de ne 1, na rad lo ka la „Ka` te”, pred u ze }e „Po slov ni pro stor” od go vo ri lo je da je po sla lo vla sni ku opo me nu pred ras kid Ugo vo ra o za ku pu pol sov nog pro sto ra. Ta ko |e, Upra va za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve od ba ci la je zah tev za iz da va we upo treb ne do zvo le, a u ko mu nal noj po li ci ji na ve li su da su iz re kli pet man dat nih ka -

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 13 ~a so va ko wi~ ki klub „Gra ni ~ar” i ben zin ske sta ni ce „Mi nut” i „Mi nut le vo”, od 11.30 do 13 ~a so va Som bor ski bu le var 117, 121 i 125 i pe ri o ni ca, od 9.30 do 11 ~a so va Som bor ska uli ca 25A. Ru men ka: od 10.30 do 12 ~a so va Par ti zan ska 36-48 i 47-67. Be o ~in: od 10 do 13 ~a so va deo gor weg [a ko tin ca. ^e re vi}: od 9 do 12 ~a so va na se qe Ba re. Ka}: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma. Su tra: No vi Sad: od 9 do 11 ~a so va crp na sta ni ca vo do pri vred nog pred u ze }a „[aj ka {ka” na Ka me wa ru, pri vre me na ba ra ka “Ne i ma ra” u Uli ci Si me Ma tavu qa, ]i ri la i Me to di je 48-56, de~ je usta no ve „[vr }a” i „La ne”, He ro ja Pin ki ja 1961, 12-52, Jer n e j a Ko p i t a r a, La ze La za re vi }a 15-43 i 18-50, Mor nar ska 37-51 i 28-38 i Si me Ma tvu qa 16-39, od 8 do 13 ~a so va po vre me no u Uli ci D. Rac ko vi }a, S. Pa u no vi }a, V. Ili } a i \. De r e, ko w i~ k i klub „Gra ni ~ar” i ben zin ske sta ni ce „Mi nut” i „Mi nut le vo”, od 9 do 11 ~a so va u Ko ste [o ki ca 31-39, \or |a Zli ~i }a 2-8 i Ra do ja Do ma no vi }a 16 i 913, od 8 do 14 ~a so va Bem Li li ke 2-14 i 1-11, Ta kov ska 2-22 i 1-17 i ]ir pa no va 12-18. Ko viq: od 8 do 13 ~a so va La le No vo sel ca, Du {ka Vic ko va 1-23 i 2-22 i 7. ju la 10-16. Srem ski Kar lov ci: od 9 do 11 ~a so va deo na se qa od Lo va~ kog do ma ka Stra `i lo vu. Ru men ka: od 9 do 13 ~a so va Do si te ja Ob ra do vi }a 100-134 i No va 0 bro je vi 6-8. Ka}: od 9 do 15 ~a so va deo od S. Mar ko vi }a ka No vom Sa du i od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma.

zni i u to ku je po kre ta we pe kr {aj nog po stup ka. @i te qi Uli ce Sve to za ra Mi le ti }a 6, gde se, u aj mfort ka pi ji, na la zi ka fi} i no} ni klub „Del ka po”, à li li su se na bu ku, ne po {to va we rad nog vre me na, na ru {a va wa iz gle da fa sa de zgra de, iako je pod za {ti tom, kao i ko ri {}e we ovog pro sto ra za skla di {te we in ven ta ra lo ka la. Ko mi si ja }e àl bu upu ti ti Grad skoj upra vi za ko mu nal ne po slo ve, Upra vi za in spek cij ske po slo ve, Upra vi za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve i Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re gra da, od ko jih se od go vor o~e ku je do 27. no vem bra. Do istog da tu ma i JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” tre ba da od go vo ri {ta }e se ~i ni ti sa pro ble mom ha va ri je ka na li za ci o ne mre è u Uli ci Mi lo va na Vi da ko vi }a, gde je do {lo do oti ca wa vo de u po drum i na no {e wa ve li ke ko li ~i ne pe ska. A. J.

no ge, ka ko ne bi sva ka dva tri me se ca mo ra li da or ga ni zu je mo pro test. Tra `i mo da se ras ki ne pri va ti za ci ja. „Du nav gru pa agre ga ti” Du {an Bo ro vi ca ku pio je 1. ja nu a ra 2010 go di ne od Mi lo mi ra Jok si mo vi }a - ka `e Cvet ko vi}. Bo ro vi ca je u pri tvo ru, ali to ne ma ve ze sa ovim pred u ze }em. Di rek tor „Du nav gru pe agre ga ti” Ma {an Er ce go vi} ka zao je ju ~e, da je od su vla sni ka pred u ze }a, Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj sti gla pi sme na sa gla snost da se pro da plov ni obje kat i da od da nas kre }u raz go vo ri sa po ten ci ja nim kup ci ma. - O~e ku jem da }e naj ka sni je do kra ja go di ne bi ti za vr {e ni i raz go vo ri oko kon so li da ci je pred u ze }a i da }e do ta da bi ti go tov pred log - re kao je di rektor. Z. De li}

Na po sled woj sed ni ci Skup {tin skog od bo ra za bez bed nost, po sve }e noj na si qu u {ko la ma, na ja vqe ne su i iz me ne u od lu ci o rad nom vre me nu ugo sti teq skih obje ka ta, ~i me bi se rad no} n ih klu b o va ogra ni ~io do 1 sat po sle po no }i. Pred sed ni ca Od bo ra Bran ka Be `a nov is ta kla je da je zah tev za sno van na ana li zi i po da ci ma po li ci je i in spek ci je, kao i da po sto ji do sta pri tu `bi gra |a na da ti objek ti ra de i du `e, kao i da ne po {tu ju od lu ke ve za ne za bu ku iz lo ka la. Pred log je da se pro me ni rad no vre me no} nih klu bo va, da ume sto od 22 do 3 sa ta, ono bu de od 20 do 1 sat po sle po no }i, a da osta li ugo sti teq ski objek ti i da qe ra de do 23 sa ta rad nim da nom, od no sno do po no }i pet kom i vi ken dom.

Pred sed nik udru `e wa no vo sad skih ugo stite qa Dra gan Sta no je vi} sma tra da pro me na rad nog vre me na ne }e pu no uti ca ti na

po ve }a we bez bed no sti. Is ti ~e da }e mo `da }e zi mi bi ti ma we tih okupqa wa zbog hlad no }e, ali le ti }e kad iza |u iz lo ka la u 1 sat na sta vi ti pro vod na uli ci. Pro blem je ov de spro vo |e we po sto je }ih od lu ka i sank ci o ni sa we. Ako ne ki kr {e pro pi se o du `i ni rad nog vre me na, bu ci i dru go, po li ci ja, in spek ci je, sud i osta le slu `be tre ba da ra de svoj po sao.

No vom Sa du u Osnov noj {ko li “\or |e Na to {e vi}”, pa su nas mno gi tih pr vih go di na kr sti li kao no vo sad ski bend - re kao je @i ka Je li}. Du g o v e~ n ost ovog ben d a Dra gi Je li} ob ja {wa va ti me {to ni ka da ni {ta ni je i{lo pod mo ra we, ve} se sa mo ka da su ide je bi le sprem ne do ga |ao al bum. Ta ko su i na sta li hi to vi „^ud na {u ma”, „Cr ni lep tir”, „No na”, „Ko sov ski bo `ur” i mno gi dru gi. Go sti na pred s to j e } em kon c er t u bi } e Alek sa Je li} sin Dra gog Je li -

}a, kao i da me iz gru pe „Stu dio Alek t ik”. ^la n o v i „Ju gru pe” na ja vi li su da }e no vi al b um ben d a iza } i sle d e } e godi ne. Kar te za kon cert u pret pro da ji ko {ta ju 1000 di na ra i mo gu se ku pi ti u „Gigs tik su” u Pa ri skom ma ga zi nu, kwi `a ri „Bu le var buks„, Bu le var oslo bo | e w a 60, kwi ` a r i „Se rendi pi ti” na Spen su i svim prodav ni ca ma „Kor ner {o pa”. Na ula zu u sa lu na dan kon certa kar te }e ko {ta ti 1300 di na ra. A. L.

be o g rad s ka gru p a „On tur”. Ce na ula zni ce je 300 di na ra. M. B.

Su sret jav nih ser vi sa re gi o na

VESTI

No vo sad skoj pu bli ci }e ve ~e ras u 19 ~a so va, u Ga le ri ji In sti tu ta za tran sfu zi ju di zaj na, po red sa ta na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, bi ti pred sta v qe n a iz l o ` ba „Bi z ar n a smrt Da b qu t ija” gra f i~ k og di zaj ne ra iz Be o gra da Zo ra na Bla `i ne. Iz lo `bu }e sa pred stav ni kom Na r od n og po z o r i { ta otvo r i t i li k ov n i kri t i ~ ar pro fe sor Mi ro slav Mu {i}. Ulaz je slo bo dan. I. K.

Dva ben da u CK13 Bend „Re bel Star„ svi ra }e u pe tak, 16. no vem bra, u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Svir ka po ~i we u 22 ~a sa, a po red ovog ben da, na stu pi }e i

Le gen de srp ske atle ti ke oku pi le su se si no} u klu bu „Dru {tva qu bi te qa cve }a i ze le ni la” ka ko bi oì ve le se }a wa na Evrop sko pr ven stvo u ovom spor tu odr à no 1962. go di ne. Ne ka da {wi re pre zen ta ti vac i no vi nar „Dnev ni ka” Pa vle Ma le {ev atle ti ku je na zvao po be dom ze mqi ne te è. - Ko {ut wak je pun ma ni ja ka. Jed ni tr ~e za è na ma, a dru gi bez ve ze - za po ~eo je ovo atlet sko ve ~e Ma le {ev ci ti ra ju }i Du {ka Ra do vi }a.

U klu bu su se oku pi li qu bi te qi spor ta i ~la no vi po me nu tog dru {tva, evo ci ra li uspo me ne, raz gle da li sta re fo to gra fi je, upo re |i va li raz voj spor ta ne ka da i sa da. Svo je uti ske sa tak mi ~e wa od pre 50 go di na sa pri sut ni ma su po de li li i „pr va da ma atle ti ke” Ol ga Ge re-Pu li}, re pre zen ta ti vac \or |e Maj tan, ta da {wi ~lan ju ni o ra Mi lan No `i ni} i ne ka da {wi iz ve {ta~ „Dnev ni ka” Vla di mir Vu jin. A. J.

Ranije iz no} nih klu bo va

„Ju gru pa” u pe tak na Spen su

„Bi zar na smrt Da bqu tija”

Se }a we na atlet ske da ne

SKUP [TIN SKI OD BOR ZA BEZ BED NOST PRE DLO @IO

LE GEN DAR NI BEND NA JA VIO KON CERT

Naj du go ve~ ni ji do ma }i rok ben „Ju gru pa” odr à }e kon cert u pe tak u 20 ~a so va u ma loj dvo ra ni Spen sa i ta ko obe le ì ti 42 go di ne po sto ja wa. Tim po v o d om trio Je l i } a@i ka, Dra gi i Pe tar na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u Me di ja cen tru Spen sa, pri se ti li su se ne kih ra ni jih dru è wa sa no vo sad skom pu bli kom i obe }a li, kao i sva ki put do sa da, pre ko dva sa ta pra {te }ih gi ta ra. - Po osni va wu gru pe 1970. go di ne stal no smo svi ra li u

Fo to: S. [u {we vi}

Iz lo `ba po sve }e na No vom Sa du Sve ~a no otva ra we iz lo `be fo to gra fi ja ko je su obe le ì le isto ri ju No vog Sa da odr à }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u naj sta ri joj no vo sad skoj ka fa ni „Li pa”, Uli ca Sve to za ra Mi le ti }a 7. Po se ti o ci }e mo }i da vi de broj n e fo t o g ra f i j e, od one na ko joj je do ku ment ko jim je Ma ri ja Te re zi ja do de li la No vom Sa d u sta t us slo b od n og gra da, pa do fo to gra fi ja ko je su sli ka ne za vre me NA TO bom b ar d o v a w a 1999. go d i n e. Iz lo `bu je pri pre mio isto ri ~ar Zo ran Kne èv, a ovo }e bi ti stal na po stav ka. G. ^.

Fe sti val vi zu el nih ko mu ni k a c i j a “Vizid“ u or g a n i zaci ji Jav nog ser vi sa Ra dio Te l e v i z i j e Voj v o d i n e bi } e otvoren ve ~e ras u 19 sa ti u “Stu d i j u M” iz l o ` bom pod nazi vom „We are on„ ko jom }e se pred sta vi ti ak tu el ne te levizij ske pro duk ci je iz re giona. Dru gi dan fe sti va la “Vi zid”, ko j i se pr v i put or ganizu je, od 10 do 17.30 sa ti u “Stu d i j u M” predsta v i}e u~esni k e fe s tiva l a kao {to su jav ni servi si iz Bo sne i Her c e g o v i n e, Hr v atske, Ma | ar s ke, Sr b i j e i Slo v e nije, kao i agen ci je ko je se ba ve adver taj zin gom. Tre } i dan re z er v i s an je za di sku si ju u~e sni ka fe sti va la. Ulaz je slo bo dan. V. V.

Ipak, ako se ma lo bo qe po gle da u No vom Sa du tre nut no ne po sto ji ni jed na in sti tu ci ja ko ja bi

Pod se ti mo, ko mu nal na po li ci ja i Grad ska upra va za in spek cij ske po slo ve su u ma ju pod ne le ini ci ja ti vu da se iz me ni Za kon o ko mu nal noj po li ci ji, od no sno da se pro {i re wi ho va ovla {}e wa, ~i me bi se omo gu }i lo da na ~el nik iz da po seb no re {e we ko jim bi se spor ni ugo sti teq ski objek ti za tva ra li. Ina ~e, je di no sek tor za van red ne si tu a ci je MUP-a, mo è da za tvo ri lo kal, ali zbog dru gih mo gla da za n e d o s t a t a k a , tvo ri ka fi }e i Pred lo è no da no} ni ali da oni ne ma no} ne klu bo ve ju ovla {}e wa da klu bo vi ume sto od 22 za tvo re lo kal ko ji se ne pri do 3 sa ta ra de od 20 dr à va ju pro pi zbog pre ko ra ~e sa nog rad nog do 1 sat po sle po no }i wa rad nog vre vre me na. me na, a za pi ta Ono {to mo gu ko mu nal ni po - wa bu ke je za du è na in spek ci ja li caj ci da ura de je ste da na pi {u za za {ti tu ì vot ne sre di ne, man dat ne ka zne, {to su oni od odno sno eko lo {ka in spek ci ja. po ~et ka go di ne do da nas ura di li Ova ide ja ni je no va, jer je sli ~an pre ko 100 pu ta, a uko li ko ih pred log bio ak tu e lan i pre dve vla snik lo ka la ne pla ti, on da go di ne u pret hod nom sa zi vu no se pod no si pri ja va Pre kr vo sad ske vla sti. {ajnom su du. Q. Na to {e vi}

vOJvOdinA

sreda14.novembar2012.

dnevnik

КИКИНДСКА ГИМНАЗИЈА НАЈБОЉА ШКОЛА У ПОКРАЈИНИ

Ђаци укључени у све сегменте друштва

ПОЛОЖЕНИ ВЕНЦИ У СУБОТИЦИ

Сећање на борце Првог светског рата СУБОТИЦА: Свечаним полагањем венаца, јуче је у Суботици обележен 13. новембра 1918., када је српска војска у Првом светском рату стигла возом на суботичку железничку станицу. По традицији, у 10,15 часова представници неколико културних, политичких и борачких организација у знак обележавања овог датума положили су венце на Спомен плочу на железничкој станици, а након тога и на Споменик палим борцима за ослобођење и уједнињење од 1912. до

1918. године. Овај дан, поново је почео да се обележава пре 20 година. Свечаности полагања венаца код Споменика јунацима палим за ослобођење и уједињење на Пушкиновом тргу, присуствовали су представници Севернобачког округа, локалне самоуправе, представници војске, полиције и СУБНОР-а, православно свештенство, представници српских и буњевачких културних друштава, као и представници политичких партија. С. И.

НОВИ ТЕНДЕР ЗА БАЧКОМОНОШТОРСКО БРОДОГРАДИЛИШТЕ

Чека се нови власник

СОМБОР: За куповину бродоградилишта “Тератрејд Бродоремонт” у стечају из Бачког Моноштора, надомак Сомбора, појавио се само један купац, и то бродоградилиште “Дунав” из суседног Бездана, које је у власништву Мирослава Рељановића из Винковаца, познатијег широј српкој и хрватској јавности као неуролог, којем је основна делатност клиничко испитивање нових медикамената. .Како је понуђена цена потенцијалног купца из Хрватске за један од „адута“ овог бродоградилишта, незавршени брод, била мања од 50 одсто од процењене вредности имовине, одбор поверилаца није прихватио понуду па је стечајни управник Милорад Вељовић расписао нови јавни позив за продају имовине бродоградилишта,односно трећу лицитацију. Како се могло сазнати у „Бродоремонту“, најстаријем речном бродоградилишту у Србији, које је до недавно било у већинском

власништву београдске фирме „Тера-трејд“, у стечајном поступку, до расписивања трећег јавног позива за продају имовине „Бродоремонта“, дошла је једино понуда новог власника безданског бродоградилишта који је у својој понуди за бачкомоношторски „Бродоремонт“ проценио да још увек недовршени брод за познатог холандског купца вреди тек 200.000 евра, мада је одбор поверилаца предвођених оним највећим, Банком ОТП, пре неколико дана из Зрењанина добио понуду за недовршени брод који га је процењивао на 360.000 евра. Ко ће до краја постати нови власник једног од најперспективнијих речних бродоградилишта у Србији остаје да се види, али оно што Сомбор и њему припадајуће подунавско село Бачки Моноштор највише интересује је свакако намера будућих власника да настави са производњом, што би допринело и новом запошљавању. М. Миљеновић

Биће пијаца код Медицине рада

КИКИНДА: Недавно је стотинак гађана Другог рејона у Кикинди протестовало, јер је инспекција забранила продају зелениша на импровизованој пијаци у овом делу града. Пијаца је, како су тада истакли, у разговору са представницима локалне самоуправе, неопходна јер је грађанима овог дела града далеко да за потрепштине одлазе до центра. Надлежни су брзо реаговали, тако да је ових дана започета изградња пијаце за Други рејон, код Медицине рада, како је и предвиђено урбанистичким планом. Према речима председника општине Саве Добранића, радови би требало да се заврше до краја месеца. Биће места за два реда тезги, намењених пре свега продаји пољопривредних производа. У овај посао биће уложенио око 800 хиљада динара. А. Ђ.

КИКИНДА: Кикиндској Гимназији „Душан Васиљев” уручена је награда „Др Ђорђе Натошевић” као најбољој школи у Покрајини, за школску 2011/2012. годину. Награда „Др Ђорђе Натошевић” састоји се од повеље, плакете и новчане награде, а сваке године Влада Војводине додељује је у области образовања појединцима и установама. Да би се конкурисало, потребно је да се изради елаборат о томе шта је урађено у току последње две школске године, уз огромну документацију која сведочи о активностима.

Председник кикиндске општине Саво Добранић примио је представнике ове школе: - На овај начин ви афирмишете и наш град. Сигурно да вам је требало пуно труда и рада, али све се то увек исплати. У складу са надлежностима, а и мимо тога, локална самоуправа ће и даље помагати неке ваше акције – истакао је Добранић. Директорица Гимназије Јасна Томашев истакла је да су за ову награду једнако заслужни и ученици и професори:

- Највећу заслугу за ово признање имају наши ученици који нас подстичу и мотивишу. Међутим и читав колектив је заслужан, јер је за ову награду било потребно и да школа има успостављену међународну сарадњу, да контактира са локалном самоуправом, да су ђаци укључени у све сегменте друштва. На пријему је била и матуранткиња Гимназије Катарина Скоко, која је годинама успешна на многобројним такмичењима и активна у раду Ђачког парламента:

- Пре неколико дана донирали смо 33 килограма гардеробе Црвеном крсту, прошле године смо у Лесковцу на Сајму науке кроз разне хемијске огледе успешно представити нашу школу... Волела бих да се наредне године уведе још једно одељење, како би Гимназија била као некада. Свима говорим да је ова школа одлична припрема за факултет и да је одскочна даска у животу. У Гимназији „Душан Васиљев” 27.марта 2013. године биће обележено 155 година постојања. А. Ђуран

НЕСПОРАЗУМ, ПОЛИТИКАНСТВО, ИЛИ НЕШТО ТРЕЋЕ

Иван Ленђер морао да плати карту за базен

ЗРЕЊАНИН: Прослављени пливач и члан зрењанинског Пролетера Иван Ленђер пожалио се преко свог “Твитер” налога да не постоји термин за тренинге пливача и да је због тога у понедељак морао да плати улазницу, како би ушао на Градски базен у Зрењанину, иако је спортистима омогућено да бесплатно тренирају. - Базен коначно ради, али немамо термин, па смо данас морали да купимо карте, да би могли да тренирамо. Туга – прокоментарисао је Ленђер, што је одмах изазвало реакције у јавности и салву Иван Ленђер Зрењанински базен коментара. - Иван се бави спортском поли- односно пливаче и ватерполисте, Ленђерово јављање преко “Твитера” био је повод и за јуче- тиком, иако би требало да тренира али Ленђер то очито није знао, па је рашњу конференцију за новинаре и да се припрема за предстојећа по устаљеној пракси на базен дошао у 18 сати. Тамо су му радници, међукоју су одржали градоначелник такмичења – рекла је Анкићева. Тек на инсистирање новинара да тим, казали да је термин предвиђен Зрењанина Иван Бошњак и чланица Градског већа задужена за објасне шта се заправо догодило, за њега и клупске му другаре у 19 спорт Златана Анкић. Иако је Бошњак и Анкићева су устврдили часова, што је наљутило Ленђера кобио најављен, на конференцији да је у понедељак дошло до неспо- ји се латио новчаника и платио уласе није појавио директор Јавног предузећа “Спортски објекти” Бранислав Петрин. Не сме се поновити Из конфузног обраћања градУправник базена Душан Дамјановић казао је јуче да се у понедељак ских челника новинарима, испрдогодило оно што не сме да се дешава. ва није било јасно шта се тачно - Иван не сме да плати карту за базен. Он је изузетан момак и спордогодило прекјуче на Градском тиста. Чуо сам се јуче ујутро са њим и рекао ми је да се у понедељак базену и шта је томе претходило. лоше осећао због свега што се догодило – рекао је Дамјановић. Анкићева је у једном тренутку за пропуст окривила управника базена Душана Дамјановића, а у другом је чак устврдила да је слу- разума изазваног, наводно, слабом зницу, као и сваки други корисник. чај исполитизован, оптужујући комуникацијом између управе Град- Грађани ће, иначе, по новој одлуци, Ленђера да је допринео томе, јер ског базена и Пливачког клуба „Про- наткривени базен моћи да користе је неспоразум око куповине карте летер“, чији такмичари имају сло- до 19 часова, док ће првотимцима “представио као смак света”. С бодне термине за тренинге. Како су „Пролетера“, уместо као раније од друге стране, Бошњак је изразио навели, Управни одбор “Спортских 17 до 19 часова, на располагању бизадовољство због целог случаја, објеката” одлучио је пре неколико ти од 19 до 21 сат. Други термин за тврдећи да је ово добра реклама дана да измени термине коришћења млађе спортисте, по тој сатници, базена за грађанство и спортисте, требало би да буде од 21 до 23 сата. за базен.

Али, ове измене се спортистима не допадају. - Да ли мислите да цео клуб може да стане у тај термин од 19 часова? Или да ми старији, или деца, пливају у другом термину од 21 до 23 сата. Мислим да то није у реду – прокоментарисао је Ленђер који је, упркос сјајној каријери и лошим условима за тренирање у земљи, остао привржен свом граду и клубу. Ленђер је додао да грађанима нико не брани да користе базен дуже него раније, предлажући да пливачима буду доступне четири стазе, а да грађанству остане осталих десет. Градоначелник Бошњак је јуче казао да ће проблем највероватније бити и решен на тај начин што ће пливачи и ватерполисти добити своје стазе на базену. - Нећемо дозволити да се ово убудуће дешава. Анализираћемо шта се догодило и неко ће морати да сноси санкције, а спортисти ће добити своје термине – рекао је Бошњак. Ж. Балабан

VESTI Бесплатни прегледи РУМА: Данас ће, у Холу румског Културног центра од 8 до 12 часова, сви заинтересовани грађани, имати потуно бесплатно прилику да провере вредности шећера, холестерола и триглицерида у капиларној крви, измере артеријски крвни притисак, телесну масу и висину, обим струка, индекс телесне ухрањености, да провере степен ризика за оболевање од дијабетеса у следећих десет година. Ова акција организована је поводом обележавања Светског дана борбе против шећерне болести, а реализоваће ће се у сарадњи Дома здравља „Рума” и Културног центра Рума. Истовремено ће, сви који дођу, добијати савете од лекара о здравим стиловима живота, а све у циљу превенције хроничних болести, спречавању компликација већ насталих обољења и свеукупном очувању здравља. Ј. А.

Промоција књиге НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Про мо ци ја књи ге књи жев ни ка Ради-

воја Шајтинца из Зре ња ни на „Ди лин ку ца - Крат ке и фри шке ба нат ске бај ке„, при ре ђу је се ве че рас, у 19 са ти, у На род ној би бли о те ци „Бра ни слав Ну шић„ у Но вом Кне жев цу. О књи зи ће го во ри ти но ви нар и књи жев ник, ак ту ел ни пред с ед ник оп шти не Жи ти ште Душан Милићев и у име из да ва ча На род не би бли о те ке „Бран ко Ра ди че вић„ из Жи ти шта Весна Ћук. М. Мр.

Провера шећера у супермаркету ЗРЕЊАНИН: По во дом Свет ског да на бор бе про тив ше ћер не бо ле сти, Пре вен тив ни цен тар са Са ве то ва ли штем за ди ја бет До ма здра вља “Др Бо шко Вре ба лов” у Зре ња ни ну, да нас ће у “Уни ве рек спор то вом” су пер мар кет “023”, у Бар ској ули ци, спро ве сти ак ци ју ме ре ња ше ће ра у кр ви, ме ре ња крв ног при ти ска и све то уз са вет ле ка ра о очу ва њу и уна пре ђе њу здра вља. Ак ци ја ће тра ја ти од 9 до 12 ча со ва а док тор Са ве то ва ли шта за ди ја бет би ће при су тан у пе ри о ду од 9 до 10 ча со ва.

- Овом ак ци јом же ли мо да по диг не мо свест љу ди о то ме да је ди ја бет ма сов на не за ра зна бо лест са тен ден ци јом ра ста обо ле лих у про те клим го ди на ма, ко ја се уз по треб ну ме ди цин ску не гу мо же др жа ти под кон тро лом – ис ти че ко ор ди на тор ка за од но се са јав но шћу у До му здра вља Марија Вечански. Ж. Б.

Хуманитарни маскенбал

МУЖЉА: Ху ма ни тар на ор га ни за ци ја “Вој во ђан ска ини ци ја ти ва” из Зре ња ни на при пре ма до бро твор ни ма скен бал за де цу из со ци јал но угро же них по ро ди ца. Оче ку је се уче шће пре ко пе де сет ма ли ша на под ма ска ма и при бли жно то ли ко њи хо вих ро ди те ља. У окви ру ма скен ба ла, де цу ће за ба вља ти глу мац зре ња нин ског по зо ри шта Миљан Вуковић и Град ски ду вач ки ор ке стар. Ма скен бал ће би ти одр жан у пе так, 16.но вем бра, у Ма ђар ској ку ћи у Му жљи, а по чи ње у 18 ча со ва. Ж. Б.

Одвоз сувог лишћа АПАТИН: ЈКП „Наш дом“ по чео је ор га ни зо ва ни од воз су вог ли шћа са јав них по вр ши на, ис пред по ро дич них ку ћа.Ли шће се од во зи по не дељ ком и че тврт ком, а гра ђа ни су ду жни да ли шће упа ку ју у џа ко ве.У оп штин ској ко му нал ној ин спек ци ји под се ћа ју да је па ље ње ли шће и от па да на отво ре ни ом про сто ру за бра ње но и да су пред ви ђе не ка зне од1.000 до 10.000 ди на ра. Ј. П.

dru[tvo

dnevnik

Svet Ski dan di ja be te Sa

Vra ti ti sa ve to va li {ta Od kada su ukinuta savetovali{ta za dijabetes, osobe sa {e}ernom bole{}u izgubqene su u sistemu zdravstvene za{tite - ka`u u Dijabetolo{kom savezu Srbije. Savetovali{ta za obolele od te bolesti pokazala su se kao odli~na pomo} i podr{ka dijabeti~arima, ali kod nas su retke zdravstvene ustanove koje ih imaju. U wima pacijenti mogu da dobiju savete o stilovima `ivota koji im pogoduju, na~inu ishrane, nezi stopala, fizi~koj aktivnosti, terapiji... Ovo je samo jedan od pet glavnih problema koji mu~i obolele od te bolesti, koja poprima epidemiolo{ki karakter. Naime, po proce-

nama Me|unarodne federacije za borbu protiv dijabetesa slede}ih 20 godina 522 miliona qudi, ili svaka deseta odrasla osoba, bolova}e od dijabetesa. Prema sada{wim podacima Svetske zdravstvene organizacije 346 miliona qudi u svetu pati od dijabetesa. U Srbiji ima vi{e od 600.000 dijabeti~ara, a svake godine lekari otkriju oko 16.000 novoobolelih oso-

le~i. Kako kaù u udruèwima dijabeti~ara zbog nedovoqne zastupqenosti modernih terapijskih opcija dijabetes nije dobro kontrolisan u oko 80 odsto slu~ajeva, pa je i broj onih koji imaju komplikacije znatno ve}i nego u nekim drugim dràvama zapadne Evrope. Obolele mu~e i iskqu~enost osoba sa dijabetesom iz dono{ewa odluka vezanih za wihovo le~ewe i poloàj, nedostupnost potro{nog materijala i medicinskih sredstava i lo{ poloàj osoba sa dijabetesom u dru{tvu. Ovo je jedna od pet vode}ih hroni~nih masovnih nezaraznih bolesti koje su najzastupqenije u Srbi-

ji i bolest koja, ukoliko se ne otkrije na vreme i ne le~i, mo`e dovesti do te{kih zdravstvenih problema, pa i smrti. Naspram ovog podatka stoji onaj drugi: dijabetes je skoro „idelan model” kako se prevencijom mo`e spre~iti nastanak komplikacija. Smatra se da se u jednoj tre}ini slu~ajeva obolelih od dijabetesa tipa dva, kojih u Srbiji ima izme|u 400.000 i 450.000,

na ci on al na stra te gi ja Da bi se smawio broj obolelih od dijabetesa sa~iwena je Nacionalna strategija za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti. U oblasti {e}erne bolesti posledwih nekoliko godina ura|eno je dosta. Tako je izvr{ena {ira edukacija zdravstvenih radnika i uspostavqena mre`a ustanova za pra}ewe stawa, a nacionalnim programom nastoji se obezbediti da se bolest ranije dijagnostifikuje, na nivou primarne zdravstvene za{tite. ba, od ~ega 90 odsto dijabeti~ara boluje od dijabetesa tipa dva, pokazuju podaci Instituta za javno zdravqe „Batut”. Ipak, zbog nepostojawa registra, ta~an broj obolelih je nepoznat, a zbog nepostojawa adekvatne nege, ve}ina obolelih ne vodi dovoqno kvalitetan `ivot. Broj „{e}era{a” je i ve}i jer veliki broj qudi ne zna da ima {e}ernu bolest, pa se samim tim i ne

mo`e promenom pona{awa spre~iti nastanak te bolesti, a drugom tre}inom ranom dijagnozom spre~iti komplikacije. Osam ili devet od deset obolelih od dijabetesa ima tip dva tog oboqewa, koji se povezuje sa nepravilnim stilom `ivqewa, gojazno{}u, smawenom fizi~kom aktivno{}u i nepravilnom ishranom, dok je tip jedan naj~e{}e prouzrokovan genskim nasle|em. j. bar bu zan

beZ je Se weg Za Se da wa Sa bo ra SpC

Pre vi {e otvo re nih pi ta wa? Najvi{e zakodavno telo Srpske pravoslavne crkve (SPC), Sveti arhijerejski Sabor, ne}e zasedati sve do maja naredne godine. Jesewe zasedawe Sabora ne}e biti odràno, a obrazloèwe koje se nezvani~no moè dobiti u crkvi je da Sabor ne zaseda jer nema velikih tema, kao i da okupqawe arhijereja iz celog sveta ko{ta. Ustavom SPC je predvi|eno da Sabor zaseda dva puta godi{we - u prole}e i u jesen, a predvi|ena je i mogu}nost odràvawa vanrednih zasedawa. Naredno redovno zasedawe tog najvi{eg zakonodavnog tela bi}e odràno svega nekoliko meseci od po~etka obele`vawa 17 vekova od Milanskog edikta u Ni{u, ~iji je po~etak predvi|en za 6. oktobar 2013. Poznavaoci crkvenih prilika, me|utim, kaù da crkva nikada nije bila u gorem poloàju nego danas, a razlozi tome su niz otvorenih pitawa, me|u kojima su i ona za crkvu „pomalo neprijatna”. Sociolog religije Mir ko \or |e vi} smatra da crkvu optere}uju mnoga otvorena pitawa i da se ona, najpre, ti~u Koso-

va. Oko Kosova, kaè \or|evi}, ima „dosta napetosti” jer SPC ~vrsto stoji na stanovi{tu koje se ne poklapa sa politikom dràvnog vrha nove, kao ni one prethodne vlasti. Analiti~ar @i vi ca Tu ci} tako|e misli da dva saborska zasedawa godi{we ne bi trebalo da predstavqaju optere}ewe za SPC, tim pre jer Crkvu o~ekuje zauzimawe stavova o nizu zna~ajnih pitawa. - Crkva bi trebalo da jasno zauzme stav, ma kakav on bio o tome kako ona gleda na srpsku budu}nost - politi~ku, ekonomsku, duhovnu, moralnu - izjavio je Tuci} i dodao da prethodno svakako treba ustanoviti kako je stawe u tim oblastima. On je kao primer naveo sticawe kandidature Srbije za ~lanstvo u EU oko ~ega se crkva, tako|e, nije oglasila. Imati stav crkve o dru{tvenim i op{tim pitawima nije politizirawe, klerikalizacija, crkva je institucija koja moè da bude jedan od sagovornika, ne da name}e stav, ve} da u~estvuje u wegovoj kristalizaciji.

sreda14.novembar2012.

ne iZ ve Stan po gLed u taj ne do Si jee ar hi va Sr bi je

Bez do ku men ta ci je ne ma ni re ha bi li ta ci je Na osnovu sudskih odluka po Zakonu o rehabilitaciji u Srbiji je od 2006. do danas doneseno oko 2.000 re{ewa o rehabilitaciji, iako je, prema nezvani~nim podacima, ovde bilo oko 50.000 politi~kih osu|enika i ka`wenika u periodu od 1945. do 1985. godine. Za {est i po godine od kada se primewuje Zakon o rehabilitaciji u Arhiv Srbije stiglo je 2.308 zahteva za uvid u tajne dosijee. Dok je tokom cele 2006. godine zatraèno svega 167 dokumenata, samo za prvih deset meseci ove na adresu Arhiva stilo je 1.353 zahteva. Procewuje se da }e do kraja godine ova brojka biti blizu 2.000. Broj onih koji zvani~no upu}uju zahtev Arhivu Srbije za pronalaèwe dosijea kako bi zatraìli sudsku rehabilitaciju sve je ve}i, a mogu}nosti zaposlenih u samom Arhivu su male jer na pronalaèwu dokumenta bitnih za rehabilitaciju radi samo dva stru~waka. Ukoliko se to ne izmeni moè se dogoditi da mnogi u zakonskom roku ne dobiju traène dokumente, pa samim tim i ne ispune zahtev za rehabilitaciju. U Arhivu Srbije, kao centralnoj ustanovi za ~uvawe najva`nijih dràvnih dokumenta, svesni su da iza svakog zahteva stoji rok od dva meseca u kojem bi trebalo prona}i dokumentaciju, ali su isto tako spremni da priznaju da oni to ne mogu da ispune. Jer, sudovi koji po zakonu

te i sate pretraìvawa 10 kilometara duge police sa dokumentacijom koja se u ovoj ustanovi ~uva. Poseban problem predstavqa i ~iwenica da je za neke gra|ane, iako imaju dokaz da su osu|eni i robijali, dokumentacija nestala i da Arhiv ne moè da im pomogne da do|u do zasluène rehabilitacije. Doga|alo se da u Arhivu ne

pr vo se ~e {qa do ku men ta ci ja bia Presude i re{ewa odnosno dokumentacija neophodna za proces sudske rehabilitacije prvo se traì u arhivima BIA. Uporedo se pregleda i dokumentacija drugih sudova i institucija koje su presu|ivali neposredno nakon Drugog svetskog rata. Osamdeset odsto gra|ana koji traè rehabilitaciju za pribavqawe neophodne dokumentacije obra}a se sudu koji od Arhiva potraùje dokumentaciju. U isto vreme oko 20 odsto gra|ana li~no od Arhiva Srbije traì dokaze. imaju pravo da traè dokumentaciju ili pak sami gra|ani ~esto imaju veoma malo podataka o osu|enima, ali nemaju nikakve papire kao dokaz o qudskim tragedijama. U Arhivu sve to moraju da ispitaju pa tek onda da krenu u potragu za dokumentima {to zahteva mnogo vremena, sa-

uspevaju da prona|u nijedan dokument o osobi za koju je pokrenut postupak rehabilitacije. Najve}i problem je dokumentacija sudova ~asti koji su funkcionisali samo nekoliko meseci tokom 1944. i 1945. godine. Kako su ovi sudovi, koji su po obja{wewu istori~ara Sr |a na

Cvet ko vi }a eliminisali iz javnog ìvota vi|ene qude protiv kojih nisu postojali pravi dokazi o kolaboraciji s okupatorom, imali zna~ajnu ulogu u onom vremenu i kako su upravo wihove odluke bitne za rehabilitaciju, jasno je da }e se bez dokaza da su oni zaista postojali i izricali mere te{ko do}i do sudske rehabilitacije. Cvetkovi} isti~e da su srpska nacionalna ~ast odnosno sva gra|anska prava, posao, penzije i imovina oduzimani univerzitetskim profesorima, u~iteqima, lekarima i privrednicama i na odluke tih revolucionalnih sudova nije bilo prava àlbe i presude su odmah postajale izvr{ne. On tvrdi da je presudama sudova ~asti danas izuzetno te{ko u}i u trag i wihove `rtve je prakti~no nemogu}e rehabilitovati. Tokom istraìvawa je otkrio da je dokumentacija sudova ~asti tokom decenija najtemeqnije “pro~i{}avana” i sistematski spaqivana da bi se zatrli tragovi zlo~ina i da postoje sumwe i da je neko deo te dokumentacije sudova ~asti “privatizovao”, po{to se odnose na veoma vrednu imovinu koja je konfiskovana. Kako je dokumentacija nepohodna za rehabilitaciju va`na i za restituciju, jasno je da se bez wenog nalaèwa te{ko mogu ostvariti ova zakonom data prava. Q. Ma le {e vi}

na Sta vak pro jek ta „Za to [to ja ta ko ka @eM”

Da i mla di od lu ~u ju Osnaìvawe omladine za aktivno u~e{}e u procesima odlu~ivawa u wihovoj zajednici svrha je projekta pod nazivom “Zato {to ja tako kaèm” koji u Zrewaninu sprovode koordinator Kancelarije za mlade Dar ko Traj lov i wegova saradnica Ta tja na Pr pi}. Nedavno je odràna prva, od ukupno dve radionice, kojoj je prisustvovalo preko 20 mladih Zrewaninaca, uzrasta izme|u 15 i 29 godina, i oni su obra|ivali teme poput ve{tine javnog nastupa, organizacije doga|aja i lobirawa. Nakon toga, u okviru istog projekta, pedesetak mladih je posetilo Skup{tinu Vojvodine, gde je odràna simulacija rada pokrajinskog parlamenta. Svi u~esnici su imali mogu}nost da pro|u kroz ceo proces rada parlamenta, od

Li cen ca za zva we omla din skog rad ni ka Projekat “Zato {to ja tako kaèm”, ina~e, za Trajlova i Prpi}evu predstavqa deo obuke za dobijawe licence za zvawe omladinskog radnika, koju su poha|ali u proteklih nekoliko meseci. Zavr{etak ove obuke sve je bliì i bi}e obeleèn sve~anom dodelom sertifikata svim polaznicima 11. decembra u Beogradu. Ovo licencirawe proizilazi iz programa koji podràva Nacionalna asocijacija prakti~ara omladinskog rada (NAPOR), a finansira USAID. Darko i Tatjana jedini su polaznici iz Zrewanina i sa jo{ dvadesetak koordinatora i saradnika kancelarija za mlade iz cele Srbije ~ine prvu generaciju sertifikovanih omladinskih radnika u Republici Srbiji.

Po la zni ci omla din skog kur sa

momenta wegovog konstituisawa, preko funkcionisawa i rada politi~kih grupa, do momenta izglasavawa zakona i dono{ewa odluka. Druga radionica zakazana je za danas, u muzi~kom klubu Kulturnog centra Zrewanina. Ovog puta teme }e biti pregovarawe, zagovarawe i procesi dono{ewa odluka. Posledwa aktivnost u okviru ovog projekta bi}e odr`ana u ~etvrtak i to }e biti javna akcija pod nazivom “Bitka za omladinski prostor”, to jest omladinski klub ~ije je formirawe ve} zapo~eto u prostoru Kulturnog centra. - Na osnovu dosada{weg rada sa omladinom napravqen je presek stawa aktuelnih problema mladih i sagledane su wihove potrebe. Do{li smo do saznawa da mladi nisu

dovoqno ukqu~eni u dru{tvene tokove i da nemaju aktivno u~e{}e u procesima dono{ewa odluka na lokalu – kaè Darko Trajlov, napomiwu}i da su omladinci tako|e nedovoqno informisani o na~inima na koje mogu da uti~u na usvajawe odluka u sredinama u kojima ìve. Tatjana Prpi} dodaje da mladi ~esto imaju pogre{nu sliku o ulozi nevladinih organizacija, udruèwa i institucija, sa ~ijim radom gotovo da nisu ni upoznati. - Iz ovoga proizilazi da su dru{tvena ukqu~enost i aktivizam mladih na nezavidnom nivou. Zbog toga je predmet ovog projekta informisawe, osnaìvawe i podsticawe dru{tvenog aktivizma mladih – obja{wava ona. @. ba la ban

vqavawa fa{izma i veli~awa nacisti~ke pro{losti” u kojoj se izra`ava zabrinutost zbog sve prisutnijih pojava i aktivnosti razli~itih ekstremisti~kih partija, pokreta i grupa u pojedinim zemqama, pravdawa i veli~awa fa{izma i nacizma, skrnavqewa ili uni{tavawa spomenika podignutih u znak se}awa na borce protiv fa{izma u Drugom svetskom ratu, postavqawa spomenika i memorijala koja slave nacisti~ku pro{lost. Q. M.

dijskog vlasni{tva jedan od najva`nijih propisa koji nedostaje u antikorupcijskom pravnom okviru Srbije, napomiwu}i da u Srbiji trenutno nije mogu}e saznati potpune podatke o krajwim vlasnicima preduze}a koja su osniva~i medija. To se pokazuje i na najnovijem primeru kada je Mi ro slav Mi {ko vi} obznanio javnosti da }e se odre}i svog ve}inskog vlasni{tva u listu Press, iako kao vlasnik nije ni bio upisan u registru Agencije za privredne registre. Osim podataka o vlasni~koj strukturi, Transparentnost Srbija smatra da je jednako va`no obezbediti i punu javnost podataka o finansirawu medija iz bilo kojeg javnog izvora i u bilo kojoj formi, kao i podatke o politi~kom ogla{avawu.

VESTI Srp ski bor ci u Svet skoj fe de ra ci ji Od 18. do 22. novembra u glavnom gradu Jordana Amanu odrà}e se Generalna skup{tina Svetske federacije boraca, na kojoj }e u~estovati i SUBNOR Srbije. Svetska federacija biv{ih boraca osnovana je jo{ 1950. godine u Parizu, a me|u osam nacionalnih udruèwa kao osniva~a nalazio se i SUBNOR tada{we SFRJ, ~ija je prava i obaveze preuzeo Republi~ki odbor SUBNOR Srbije. Ove godine u ime SUNBNOR-a Srbije na Generalnoj skup{tini govori}e Dra go mir Vu ~i }e vi} i Mi ro slav La zo vi}. Oni }e podsetiti u~esnike Generalne skup{tine na predlog za usvajawe rezolucije “Protiv oì-

Nu `nost jav no sti me dij skog vla sni {tva Nevladina organizacija Transparentnost Srbija saop{tila je da je Zakon o javnosti me-

crna hronika

sreda14.novembar2012.

KRIVI^NE PRIJAVE PROTIV NAVIJA^A U NOVOM SADU I PETROVARADINU

JU^E NA CARINSKIM PUNKTOVIMA U NOVOM SADU, NA BATROVCIMA I SREMSKOJ RA^I

Re gi o nal na ak ci ja pro tiv kri jum ~a ra

Piv ska fla {a na po li cij sko vo zi lo Po li ci ja u Pe tro va ra di nu li {i la je slo bo de me {ta ni na G. D. zbog sum we da je po ~i nio kri v i~ n o de l o na s il n i~ k og po na {a wa na sport skoj pri red bi, jer se te re ti da je u ne de q u, za vre m e fud b al s ke utak mi ce, po ku {ao da u|e na te ren, a da je za tim uda rio pe sni com u gla vu jed nog funk ci o ne ra klu ba. Tom pri li kom ga lak {e po vre dio, sa op {ti la je ju ~ e no v o s ad s ka Po l i c ij s ka upra va. Al ko te sti ra wem je utvr |e no da je osum wi ~e ni imao 3,09 pro mi la al ko ho la u or ga ni zmu. Ta ko |e, pro tiv No vo sa |a ni na M. R. (1993) i jo{ dvo ji ce ma lo let ni ka iz oko li ne No vog Sa da, pod ne ta je kri vi~ na pri ja va zbog sum we da su iz vr {i li isto kri vi~ no de lo ka da su u vre me odr `a va wa fud bal ske utak mi ce

na auto bu skom sta ja li {tu u Pe tro va ra di nu ski nu li gar de ro bu dvo ji ce ma lo let ni ka s na vi ja~ kim obe le` ji ma, a po tom po be gli. Po li ci ja ih je iden ti fi ko va la i pro na {la na pu tu za Be o grad, te }e pro tiv wih sle di kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku. Dan ra ni je, po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa M. M. (1990) iz Srem skih Kar lo va ca zbog ovog de la a on se te re ti da je i ne de qu, 4. no vem bra, dok je i{ao na utak mi cu, raz bio sta klo slu `be nog vo zi la na par kin gu Po li cij ske upra ve u No vom Sa du ta ko {to je ba cio piv sku fla {u. Okri vqe nom je od re |en pri tvor po sle sa slu {a wa kod su di je Vi {eg su da, do da je se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je. M. V.

POSLE KAFANSKE TU^E U NOVOM SADU

Tre `we we u po li ci ji, pa pri ja va Pro tiv No vo sa |a ni na D. P. (1986) po li ci ja }e pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na pa da na slu `be no li ca za vre me oba vqa wa slu `be ne du `no sti. We mu se pri pi su je da se u ugo sti teq skom lo ka lu po tu kao sa S. P. (1969) iz oko li ne No vog Sa da, a po do la sku po li cij ske pa tro le uda rio po li cij skog slu `be ni ka i po tom po ku {ao da

utek ne. Al ko te sti ra wem je utvr |e no da je D. P. imao 1,62 al ko ho la u or ga ni zmu pa mu je od re |e na me ra za dr `a va wa do 12 sa ti. Pro tiv we ga, kao i pro tiv S. P. bi }e pod ne te pri ja ve za pre kr {aj iz Za ko na o jav nom re du i mi ru, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

NAKON TU^E U CENTRU NOVOG SADA

De ~ak ot pao sa zgrade

[e sna e sto go di {wi No vo sa |a nin R. R. pao je je prek si no} oko 22 sa ta sa zgra de u Uli ci Mak si ma Gor kog 36 i za do bio te {ke te le sne po vre de, sa zna je mo ne zva ni~ no. Pre ma pr vim sa zna wi ma, po li ci ju je oba ve stio je dan gra |a nin da je vi deo ka da se de ~ak spu {tao niz fa sa du ovog objek ta i ot pao dok se na la zio na ni vou dru gog spra ta. Pa tro la je od mah do {la na li ce me sta, gde je za te kla eki pu Hit ne po mo }i,

ko ja je pre ve zla po vre |e nog u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne. We mu je ta mo usta no vqen pre lom lak ta, ko ji je me di cin ski ob ra |en, na kon ~e ga je de ~ak pu {ten na ku} no le ~e we. Ni je is kqu ~e no da je R. R. po ku {ao da se sklo ni po sle ma sov ne tu ~e u obli `woj uli ci u cen tru gra da, ko ja se od i gra la ne po sred no pre we go vog pa da, sa zna je mo ne zva ni~ no. Po li ci ja ra di na ra sve tqa va wu ovog do ga |a ja. M. V.

NOVI INCIDENT U VRAWU

Za pa qen jo{ je dan auto U Kra gu je va~ koj uli ci u Vra wu ju ~e oko 4.20 ~a so va za pa qen je put ni~ ki auto mo bil mar ke „mer ce des E-70” vla sni ka Sla|ana Bogatinovi}a, auto pre vo zni ka iz Vra wa i vla sni ka tran sport nog pred u ze }a „Po gled”, ja vi la je Ra di o te le vi zi ja Sr bi je (RTS).

{wih po slo va Ivi ce Da ~i }a, mi ni stra prav de Nikole Selakovi}a i spe ci jal nog tu `i o ca za or ga ni zo va ni kri mi nal Miqka Radisavqevi}a - re kao je An ti}, ina ~e pred sed nik vraw skih so ci ja li sta. An ti} je na stra na~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da

Bor ba pro tiv svih vi do va kri jum ~a re wa mo è bi ti efi ka sni ja je di no uko li ko se dr àv ne slu `be po ve zu ju i bo qe sa ra |u ju. Za to su ca rin ske i po li cij ske slu `be tri ze mqe iz re gi o na: Sr bi je, Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne pod po kro vi teq stvom am ba sa de SAD i EKSBS pro gra ma (Pro gram za kon tro lu iz vo za i bez bed nost gra ni ca) re {i le da pro du be sa rad wu. Za jed ni~ ka ak ci ja ca rin skih i po li cij skih slu `bi Sr bi je, Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne odr à na je ju ~e na tri punk ta: u No vom Sa du (kon tro la bro do va na Du na vu) i na gra ni~ nim pre la zi ma Srem ska Ra ~a i Ba trov ci, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. Ka ko su po sled wa dva, u stva ri, pre la zi pre ma Bo sni i Her ce go vi ni i Hr vat skoj, to je bi la

pri li ka da se za jed ni~ ka sa rad wa de mon stri ra u re al nim uslo vi ma. Ti mo vi su ra di li za jed no, jer se je di no ta ko na efi ka san na ~in mo `e su zbi ja ti pre ko gra ni~ ni kri mi nal. Pre pre ka za raz me nu in for ma ci ja ne ma i bo qom ko or di na ci jom ak ci ja na te re nu su zbi ja we kri jum ~a re wa oru` ja, ci ga re ta, naf te, ile gal nih mi gra na ta i nar ko ti ka bi }e da le ko uspe {ni je. - Ciq ove ak ci je je us po sta vqa we bo qe me |u dr `av ne sa rad we: uje di wu ju se re sur si ze ma qa ~i ji smo pred stav ni ci i spa ja ju se i qu di ko ji tre ba da raz me wu ju in for ma ci je ra di efi k a s ni j eg re a g o v a w a. Kon t ak t i, ko j e slu ` be n i c i ostva ru ju u za jed ni~ kom ra du, ka sni je re zul ti ra ju uspe {nom raz me nom in for ma ci ja i spre ~a v a w u de l o v a w a kri m i n al -

je ju ~e bio na li cu me sta jer ga je o to me oba ve stio ko man dir va tro ga snog ba ta qo na Vedran Ta{kovi}. Ka ko je re kao, auto mo bil u Kra gu je va~ koj uli ci za pa qen na dru ga ~i ji na ~in od do sa da {wih, „pod me ta wem ne ke na pra ve is pod mo to ra”. Po tvr du in for ma ci je o naj no vi jem pa qe wu auto mo bi la no vi na ri ni su mo gli da do bi ju od port pa ro la Po li cij ske upra ve Vra we Dragana Stamenkovi}, jer je bio ne do stu pan.

nih gru p a - pre d o ~ e n o je u Upra vi ca ri na. Pred stav ni ci Upra ve ca ri na su po seb no is ta kli da ne tre ba da po sto ji bi lo ka kva pre pre ka

za sa rad wu, jer se sa mo za jed ni~ ki mo `e mo iz di }i iz nad onih ko ji se ba ve kri mi na lom i po ka za ti da smo ozbiq na pre pre ka wi ho vim ak tiv no sti ma

PRVI OSNOVNI SUD U BEOGRADU

Bo gda no vu dve go di ne za tvo ra Pr vi osnov ni sud u Be o gra du, ju ~e iz re ~e nom pre su dom po sle po no vqe nog po stup ka, osu dio je na dve go di ne za tvo ra na vi ja ~a „Cr ve ne zve zde” Ivana Bogdanova, po op tu `ba ma ko je ga ter te da je uo~i ko {ar ka {ke utak mi ce „Par ti zan” - „Cr ve na zve zda„ 13. ju na 2006. go di ne u~e stvo vao u ma sov noj tu ~i, te na pao po li ca ja ce. Po od lu ci su da, Bog da nov }e do pra vo sna `no sti pre su de osta ti u pri tvo ru. Ta me ra u ovom pro ce su mu je od re |e na od mah na kon {to je 24. ma ja pro {le go di ne u Sr bi ju de por to van iz Ita li je, gde je bio osu |en na za tvor sku ka znu zbog iza zi va wa ne re da na utak mi ci Sr bi ja-Ita li ja u ok to bru 2010. go di ne u \e no vi, ko ja mu je ka sni je pre i na ~e na u pro te ri va we i pet go di na za bra ne ula ska na te ri to ri ju EU. Pred sed ni ca sud skog ve }a Ivana Rami} je u obra zlo `e wu pre su de is ta kla da je sud kod od me ra va wa ka zne Bog da no vu ce nio i olak {a va ju }e i ote `a va ju }e okol no sti - Sud je imao u vi du da je okri vqe ni Bog da nov osu |en u Ita li ji u \e no vi na tri go di ne i tri me se ca za tvo ra zbog na sil ni~ kog po na {a wa. Ta pre su da go vo -

Ivan Bogdanov

ri o kon ti nu i te tu u vr {e wu kri vi~ nih de la po seb no na sport skim pri red ba ma, jer je to de lo u \e no vi po ~i nio pet god po sle ovo ga u Be o gra du – obra zlo `i la je su di ja Iva na Ra mi}. Pred se da va ju }a je ka za la da je sud pri hva tio na laz i mi {qe we o ve {ta ~e wu ko mi si je me di cin skih stru~ wa ka iz No vog Sa da, ko jim je utvr |e no da je Bog da nov, pre kri ti~ nog do ga |a ja, bio sma we ne ura ~un qi -

vo sti usled pret hod no za do bi je ne po vre de od udar ca u gla vu. Pre su dom je na lo è n o da Bog d a n ov, po sle pra vo sna `no sti pre s u d e, pla t i tro {ko ve su |e wa od oko 240.000 di na ra. Op tu `ni ca te re ti Bog da no va da je 13. ju na 2006 2006. go di ne u Be o g ra du, na auto b u s koj sta n i c i na uglu uli ca Zdrav ka ê la ra i Cvi ji }e ve, pr vo mot kom uda rio jed nog gra |a ni na, a za tim jed nog po li caj ca u ci vi lu, ko ji je po ku {ao da se za {ti ti ru ka ma. Tu ì la {tvo na vo di da se u tom na pa du mot ka po lo mi la na dva de la, a Bog da nov je, ka ko, tvr di op tu `ba, „ostat kom mot ke uda rio dvo ji cu uni for mi sa nih po li ca ja ca“. To kom ~i ta vog po stup ka, okri vqe ni Bog da nov je ne gi rao da je u~e stvo vao u ma sov noj tu ~i pre utak mi ce i da je tom pri li kom spre ~a vao slu `be no li ce u vr {e wu du `no sti. Tvr dio je da ga je pre po ~et ka utak mi ce, na auto bu skoj sta ni ci, ne ko s le |a

uda rio sna `no u gla vu, te da se od za do bi je ne po vre de one sve stio. Od bra na Bog da no va, ne za do voq n a ju ~ e iz r e ~ e n om pr vo step nom pre su dom, na ja vi la je àl bu Ape la ci o nom su du u Be o- gra du. Advo kat Nemawa Govedarica sma tra da u po stup ku ni je pot pu no utvr |e no ~i we ni~ no sta we. - Pr vim ve {ta ~e wem, ko je su oba vi li me di cin ski stru~ wa ci In sti tu ta za sud sku me di ci nu u Be o gra du, za kqu ~e no je da je Bog da nov bio ne u ra ~un qiv u tre nut ku do ga |a ja usled pret hod no za do bi je ne po vre de, a u dru gom ve {ta ~e wu, ko mi si ja ve {ta ka In sti tu ta za sud sku me di ci nu u No vom Sa du je za kqu ~i la da je bio sma we ne ura ~un qi vo sti - iz ja vio je Go ve da ri ca no vi na ri ma is pred zgra de su da. Bra ni lac je iz neo oce nu da je bi lo po treb no da se ura di jo{ jed no ve {ta ~e we op tu è nog da bi se usa gla si la raz li ~i ta mi {qe wa ve {ta ka iz No vog Sa da i Be o gra da Su |e we Bog da no vu je po no vqe no jer je to na lo ìo Ape la ci o ni sud , uki nuv {i pret hod nu pr vo ste pe nu pre su du ko jom je ta ko |e bio osu |en na dve go di ne za tvo ra. J. J.

VESTI Ge ro n to lo {ki cen tar na cr no Zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv M. M. (52) iz Zre wa ni na zbog sum we da je po ~i ni la kri vi~ no de lo neo vla {}e nog ba vqe wa od re |e nom de lat no {}u. Woj se sta vqa na te ret da je od ne u tvr |e nog da na to kom 2011. do 6. ju na ove go di ne neo vla {}e no i za na gra du oba vqa la de lat nost sme {ta ja sta rih li ca ko ja su bo ra vi la u pri ze mqu we ne po ro di~ ne ku }e. Okri vqe na za ovaj po sao ni je ima la do zvo lu Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju, ni ti je re gi stro va na za oba vqa we ta kve de lat no sti, {to je su prot no Za ko nu o so ci jal noj za {ti ti. @. B.

Pa qe vi na „mer ce de sa E-70”, vla sni ka Bo ga ti no vi }a, se dam na e sti je po re du slu ~aj pa qe wa auto mo bi la, ugo sti tetqskih i po slov nih obje ka ta u Vra wu u po sled we dve go di ne. Gra do na ~el nik Vra wa Zoran Anti} zbog to ga je za tra `io hi tan pri jem kod mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivice Da~i}a ka ko bi se to me sta lo na put. - U svoj stvu gra do na ~el ni ka zva ni~ no sam za tra `io hi tan pri jem kod mi ni stra unu tra -

dnevnik

Pre kr {io sud sku za bra nu Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv K. Z. (46) iz No vog Be ~e ja. Ka ko se po do zre va, on je 13. fe bru a ra ove go di ne, oko 18,30 ~a so va, pre kr {io me re za {ti te od na si qa u po ro di ci ko je su mu od re |e ne pre su dom Osnov nog su da u Zre wa ni nu. Okri vqe nom je, na i me, bi lo za bra we no da se pri bli `a va o{te }e noj M. K. iz No vog Be ~e ja na uda qe no sti ma woj od 50 me ta ra ili da je na bi lo ko ji na ~in uz ne mi ra va. Ali, po me nu tog da na on je pra tio o{te }e nu na uda qe no sti od dva – tri me tra i tom pri li kom

joj se obra tio uvre dqi vim i pre te }im re ~i ma. Na sta vio je da je pra ti, po sle ~e ga ju je su sti gao, po vu kao za ko su i gur nuo od se be. I na red nih da na je tri – ~e ti ri pu ta dnev no pro la zio po red we ne ku }e iako, ka ko tvr de u tu `i la {tvu, ni je imao po tre bu za pro la skom kroz uli cu o{te }e ne, jer sta nu je u dru gom de lu gra da. @. B.

Autom u ka mion, pa u wi vu Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv M. M. (36) iz Me le na ca zbog sum we da je po ~i ni la kri vi~ no de lo te {ko de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja. Ka ko na vo de u tu `i la {tvu, ona je 24. fe bru a ra pro {le go di ne, oko 6,25 ~a so va, upra vqa la auto mo bi lom mar ke “ford fo kus”, kre }u }i se ma gi stral nim pu tem od prav ca Me le na ca ka Zre wa ni nu. U jed nom tre nut ku je iz gu bi la kon tro lu nad vo zi lom, pre {la je na su prot nu ko lo vo znu tra ku i pred wim de snim bo~ nim de lom auta na le te la na ka mion ko jim je upra vqao B. V. iz Se le u {a. Ta da su oba vo zi la sle te la s ko lo vo za, pa je u sa o bra }aj noj ne sre }i te {ke te le sne po vre de za do bi la o{te }e na M. D, su vo za~ u auto mo bi lu okri vqe ne, dok je vo za~ ka mi o na B. V. lak {e po vre |en. @. B.

Pro na |e no 1.444 gra ma ma ri hu a ne Pri pad ni ci Ode qe wa kri mi na li sti~ ke po li ci je u Zre wa ni nu uhap si li su i od re di li me ru za dr `a va wa N. D. (28) iz Zre wa ni na, zbog

sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Na osno vu na red be zre wa nin skog Vi {eg su da oba vqen je pre tres sta na i dru gih pro sto ri ja osum wi ~e nog, gde je tom pri li kom pro na |e no i od u ze to vi {e naj lon skih pa ke ta u ko ji ma se na la zi la sa su {e na biq na ma sa na lik na opoj nu dro gu ma ri hu a nu, ukup ne te `i ne oko 1.444 gra ma, kao i va ga za pre ci zno me re we. Sum wa se da je N. D. u vi {e na vra ta pro da vao ma ri hu a nu na te ri to ri ji Zre wa ni na. Osum wi ~e ni je uz kri vi~ nu pri ja vu spro ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da ko ji mu je od re dio pri tvor do 30 da na. @. B.

Osum wi ~en za kri jum ~a re we qu di Srem sko mi tro va ~a ka po li ci ja li {i la je slo bo de @. M. s pod ru~ ja [i da, osum wi ~e nog za ne do zvo qen pre laz dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re we qu di, ozva ni ~i la je ju ~e Po li cij ska upra va Srem ska Mi tro vi ca. U ku }i osum wi ~e nog, pre ci zi ra no je, pro na |e no je osam dr à vqa na So ma li je, Su da na i Si ri je ko je je na me ra vao da ile gal no pre ba ci pre ko dr àv ne gra ni ce u Hr vat sku. Na kon sa slu {a wa, is tra `ni su di ja je @.M. od re dio pri tvor do me sec da na. Zbog pre kr {a ja u ve zi ne do zvo qe nog pre la ska dr àv ne gra ni ce pre kr {aj ni su di ja je pu no let nim mi gran ti ma od re dio za tvor do osam da na, a ma lo let ni ma je uru ~en ot kaz bo rav ka na te ri to ri ji Sr bi je. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik

sreda14.novembar2012.

ZLO^IN U FRU [KO GOR SKOJ ULI CI U NO VOM SA DU

De voj ka ubi je na u stanu, mladi} u bekstvu Zbog sum we da je u po ne de qak po pod ne ubio svo ju de voj ku, no v o s ad s ku ma n e k en k u

JO[ JE DAN PO KU [AJ UBI STVA U RU SKOM SE LU, KOD KI KIN DE

Mla di} iz bo den bri com

Dva da na na kon {to je ne ve ~a ni su prug osum wi ~en da je ubo u sto mak biv {eg su pru ga Ire ne N., u Ru skom Se lu do go dio se jo{ je dan po ku {aj ubi stva. Slo bo dan M. (1967) iz tog se la kraj Ki kin de te re ti se da je ubo u

Po vre |e ni Du {ko M.

vrat dva de set sed mo go di {weg Du {ka M. ta ko |e iz istog se la. In ci dent se do go dio is pred ugo sti teq skog objek ta â&#x20AC;&#x153;Ka fa na kod En gle zaâ&#x20AC;?, u ko jem su, sva ki sa svo jim pri ja te qi ma, bi li Slo bo dan M. i Du {ko M. Ka ko sa zna je mo od ko no ba ri ce za po sle ne u ovom ka fi }u, Du {ko i Slo bo dan odvo je no su se de li i u objek tiu su bi li oko dva sa ta. - Ni su se pre pi ra li, raz go va ra li su. Me |u tim, ka da su iza {li, vi de la sam da su po ~e li da vu ku je dan dru gog. Po zva la sam

vla sni ka objek ta ko ji je do {ao i po zvao po li ci ju i hit nu slu `bu - do da je ko no ba ri ca. Vla snik ugo sti teq ksog objek ta is pred ko jeg se de sio ne mio do ga |aj A}im A. ka è da je sve bi lo go to vo ka da je sti gao. - Vi deo sam krv i stao sam da sa ~e kam po li ci ju i le ka re. Na {ao sam no` ko jim je Du {ko ubo den . Ra di se o xep nom no ùâ&#x20AC;&#x201C;bri ci, ko ja ima naj vi {e pet cen ti me ta ra. Ni Du {ko ni Slo bo dan ni su de lo va li da su pi ja ni re kao je A}im A. Gor da na M., maj ka po vre |e nog Du {ka, ka è da je bi la u {o ku ka da je ~u la {ta se de si lo we nom si nu. - Du {ko mi je is pri ~ao da ga je Slo bo dan pro vo ci rao dok su se de li u ka fi }u i da mu je Du {ko re kao da pre sta ne s pro vo ka ci ja ma. Sin mi je re kao da ga je Slo bo dan ubo tri pu ta no èm i to jo{ dok su se de li u ka fi }u i da su tek na kon to ga svi iza {li na po qe. Pri ja te qi, ko ji su se de li s wim tvr de, da Du {ko ni je kriv da. Ka ù da je se deo s dru {tvom i raz go va rao, ka da ga je Slo bo dan na pao - pri ~a Gor da na M. Du {ko M. na la zi se na Klin ci za mak si o fa ci jal nu i oral nu hi rur gi ju. U sta bil nom je sta wu, van ì vot ne opa sno sti. Po li ci ja ci su Slo bo da nu M. od re di li za dr à va we do 48 sa ti, a s kriv~ nom pri ja vom zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ubi stvo u po ku {a ju, pri ve den je is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu. A. \.

Tra gi ~an kraj ma ne ken ske ka ri je re Svo ju ka ri je ru fo to-mo de la Vla di sla va ^. je za po ~e la pre de se tak go di na, a po sled wih go di na ra di la je za ne ko li ko po zna tih do ma }ih agen ci ja. Pre ta~ no go di nu da na we na fo to gra fi ja je bi la na na slov noj stra ni ma ga zi na za mu {kar ce CKM.

broj 6 u No vom Sa du je pro na |e no te lo ubi je ne de voj ke. Ka ko je sa op {tio is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Mi ro slav Alim pi}, pre ma pro na |e nim tra go vi ma u sta nu i po vre da ma na te lu ne sre} ne de voj ke, ne sum wi vo se ra di o ubi stvu ko je je po ~i we no u po ne de qak u po po dnev nim sa ti ma. Su di ja Alim pi} je do dao da }e ta ~an uzrok smr ti de voj ke bi ti utvr |en u Za vo du za sud sku me di ci nu, gde je te lo pre ne to na ob duk ci ju. Pre ma re ~i ma Nan do ra Ekre sa, pred sed ni ka skup {ti ne sta na ra u zgra di u ko joj je pro na |e no te lo, kom {i je tog da na ni su ~u le da se ne {to de {a va, ali se do go di la jed na ~ud na si tu a ci ja. - Oko ~e ti ri sa ta po pod ne Da ri jan je za di han do {ao kod me ne u stan i pi tao da li mo `e da pre gle da snim ke vi deo-nad zo ra, jer su mu, ka ko mi je re kao, tog da na ukra li bi ci klo iz ula znog hod ni ka. Re kao sam mu da ne mo gu da mu pu stim sni mak, jer sam pre par da na za me nio ra ~u nar i na no vom mi jo{ uvek ni je in sta li ran pro gram

Zgra da u ko joj se do go dilo ubistvo

U MA LIM PI JA CA MA, KOD KA WI @E

No èm na su pru gu Pro tiv Ru dol fa K. (1959) iz Ma lih Pi ja ca, pri pad ni ci Po li cij ske sta ni ce Ka wi à pod ne li su kri iv~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci. On se te re ti da je u su bo tu, 10. no vem bra ove go di ne, u ve ~er wim sa ti ma, na kon sva |e, no èm lak {e po vre dio su pru gu. M. Mr.

OD LO @E NO SU \E WE SVE TLA NI RA @NA TO VI]

O Ce ci nom du gu 12. mar ta

Po no vqe no su |e we folk pe va ~i ci Sve tla ni Ce ci Ra `na to vi} po tu `bi Vo ji sla va \ur ko vi }a iz Bje qi ne, ko ji tvr di da mu du gu je 116.063 evra s ka ma ta ma, od lo è no je ju ~e u Vi {em su du u Be o gra du za 12. mart idu }e go di ne. Su |e we je od lo è no, ka ko je obra zlo è no, jer Ape la ci o ni sud i da qe raz ma tra àl bu od bra ne. Sud je u ju lu od bio pred log \ur ko vi }e vih advo ka ta da se na deo pe va ~i ci ne ku }e u Uli ci Qu ti ce Bog da na, ko ja je ve} pod hi po te kom zvog du ga pre ma dr à vi, sta vi pri vre me na me ra za za bra nu ras po la ga wa, od no sno da joj se za bra ni pro da ja. \ur ko vi }e vi advo ka ti iz ja vi li su àl bu Ape la ci o nom su du na tu od lu ku. Ovaj pro ces je ina ~e bio je u za vr {noj fa zi, po {to je Pr vi osnov ni sud kra jem 2011. go di ne

na lo `io pri nud nu pro da ju de la ku }e u Uli ci Qu ti ce Bog da na ra di na mi re wa du ga \ur ko vi }u. Me |u tim, Vr hov ni ka sa ci o ni sud je zi mus usvo jio pe va ~i cin zah tev za re vi zi ju pro ce sa, uki nuo pra vo sna `nu pre su du ko jom je bi la oba ve za na da \ur ko vi }u is pla ti dug od 116.063 evra s ka ma tom i na lo `io no vo su |e we ko je je po ~e lo u ju nu. Vr hov ni ka sa ci o ni sud je u svo joj od lu ci upo zo rio da na sled nik od go va ra za du go ve osta vi o ca sa mo do vi si ne svog na sled nog de la, a na no vom su |e wu sud tre ba da utvr di ko li ki je deo za o stav {ti ne na sle di la udo vi ca @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na. Osta vin ski po stu pak za ras pra vu Ar ka no ve za o {tav {i ne je, me |u tim, u pre ki du, jer se we go vi na sle din ci par ni ~e oko ras po de le imo vi ne. (Ta njug)

Raz va qe na vra ta sta na u Fru {ko gor skoj uli ci

Vla di sla vu ^. (25), po li ci ja tra ga za Da ri ja nom M. (25), u ~i jem sta nu na 12. spra tu so li te ra u Fru {ko gor skoj uli ci

za kon tro lu vi deo-nad zo ra i da }e snim ci mo }i da se po gle da ju tek su tra dan. Re kao mi je da }e mi se ja vi ti, da bi me kom {i je

Od no {e we po smrt nih osta ta ka ubijene de voj ke

s 12. spra ta, na ko jem i Da ri jan ì vi, oko po la de vet uve ~e po zva li da me oba ve ste da je sti gla po li ci ja, da pro va qu ju stan i da su pro na {li mr tvu de voj ku - ka è Nan dor. Iako ka ù da osum wi ~e ni Da ri jan ni je pra vio pro ble me u zgra di, kom {i je tvr de da je we gov od nos pre ma de voj ci bio do sta pro ble ma ti ~an. - On se uvek le po ja vi i sve to, ali wu sam vi {e pu ta vi de la ka ko pla ~e, a ~u li smo i da ju je za kqu ~a vao u sta nu i da je i ra ni je tu kao - ka è jed na od kom {i ni ca iz zgra de. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, osum wi ~e ni se ba vio bo dibil din gom, a ne ko vre me je imao i svo ju te re ta nu u Ko sov skoj uli ci, a u po li ci ji je po znat od ra ni je zbog na sil ni~ kog po na {a wa i pro ble ma s dro gom. Wi ho va ve za, ko ja se okon ~a la ovom tra ge di jom, tra ja la je vi {e od {est go di na, a po sled wih par go di na su prak ti~ no i ì ve li za jed no jer je Vla di sla va ve }i deo vre me na pro vo di la s Da ri ja nom upra vo u sta nu u Fru {ko gor skoj uli ci. Po ro di ca ubi je ne de voj ke je u pot pu nom {o ku zbog tra ge di je ko ja ih je za de si la i ka ù da je Vla di sla va to kom ve ze stal no bi la iz lo è na tor tu ri. - Svi smo zna li da ju je tu kao i mal tre ti rao, jed nom smo ga i pri ja vi li po li ci ji i tra ì li za bra nu pri la ska, ali ona bi mu uvek sve opro sti la. On je umeo da ma ni pu li {e wom i ona mu se, {to iz stra ha, {to iz ne ke na vi ke, uvek vra }a la - ka è jed na od ro |a ka. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, Vla di sla vin mo bil ni te le fon je bio ne do stu pan jo{ od pet ka,

Po ter ni ca za Da ri ja nom M. No v o s ad s ka po l i c i j a je ras pi sa la po ter ni cu za Da r i j a n om M. (25) zbog sum we da je po ~i nio te {ko ubi stvo. We mu se gu bi trag u po ne de qak po pod ne, na kon {to su ga vi de le kom {i je u zgra di, a pre ma ne zva ni~ nim iz vo ri ma, on je naj ve ro vat ni je is ko ri stio ne ko li ko sa ti dok ubi stvo ni je ot kri ve no da po beg ne iz ze mqe. Pre ma ne kim sa zna wi ma, naj ve ro vat ni je u BiH, gde ima rod bi nu i pri ja te qe. Po l i c i j a po z i v a sve gra |a ne ko ji mo gu pru `i t i in f or m a c i j e o osum wi ~e nom da se ja ve po zi vom na bro je ve te le fo na: 192 ili 064/89240-55. a na vod no je u su bo tu to kom da na u sta nu u Fru {ko gor skoj uli ci bo ra vi la Da ri ja no va maj ka, ko ja je, uz we ga, ve ro vat no po sled wa oso ba ko ja je Vla di sla vu vi de la `i vu. Vla di sla va ^. }e bi ti sa hra we na su tra u 13.30 ~a so va na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. N. Per ko vi} Fo to: N. Sto ja no vi}

SPORT

sreda14.novembar2012.

dnevnik

NO VAK \O KO VI] BRI QANT NO ZA VR [IO TAK MI ^AR SKU GO DI NU

Zadovoqniji nego pro{le sezone No v ak \o k o v i} nad i g rao je Ro x e r a Fe d e r e r a u sjaj n om me ~ u fi n a l a za v r {nog tur ni ra se zo ne u Lon do nu (7:6, 7:5) i osvo jio ti tu lu. Srp skom te ni se ru bio je to dru gi tro fej na Ma sters ku pu u ka ri je ri, po sle onog osvo je nog u [an ga ju 2008. go di ne. No le je po sle ve li ke po be de iz j a v io da tro f ej po s ve } u j e ocu Sr |a nu, ko ji je ve} du go u bol ni ci zbog pro ble ma sa re spi ra tor nim or ga ni ma. - Ovo je tro fej za we ga. On je sa da mno go bo qe. U jed nom tre nut ku bio je u ve o ma kri ti~ nom sta wu. Ni smo zna li {ta do no si su tra, ali je otac sa da do bro i uspe {no se opo ra vqa. On je jo{ uvek na ode qe wu in ten ziv ne ne ge. Od mah }u oti }i da ga po se tim i po tru di }u se da mu od ne sem pe -

har ka ko bi mu iz ma mio osmeh - re kao je 25-go di {wi \o ko vi}, ko ji se u go vo ru po sle osva ja wa ti tu le u Lon do nu za hva lio po ro di ci i svom stru~ nom {ta bu na ve li koj po dr {ci. Srp ski as re kao je da upr kos fan ta sti~ noj 2011. go di ni, re zul ta te po stig nu te ove se zo ne mo `da sma tra jo{ vred ni jim, zbog bit ke ko ju je vo dio na te re nu i van we ga. - Sve u sve mu, bi la je ovo ve o ma uspe {na go di na, jer sam mo rao da se bo rim sa mno go pro ble ma na te re nu i van we ga. Na ro ~i to mi je bi lo te {ko uo~i do la ska u Lon don, jer se moj otac bo r io sa svo j im zdrav stve nim pro ble mi ma. Za me ne je to bio dod ta ni mo tiv da od i gram do bro, ba{ za we ga i za to sam u sva kom me ~u pru `ao mak si mum, a po seb no do -

Novak s krunom i posle Australije Osva ja wem ma ster sa u Lon do nu No vak \o ko vi} je za ce men ti rao tron na ATP li sti. Sr bin se zo nu za vr {a va sa 12960 bo do va, to je ~ak 2655 bo do va vi {e od dru go pla si ra nog Ro xe ra Fe de re ra, od no sno 4920 vi {e od tre }e pla si ra nog Bri tan ca En di ja Ma re ja. [vaj ca rac ni u slu ~a ju No va ko vog kik sa na pr vom grend sle mu u Austra li ji ne }e ugro zi ti naj bo qeg te ni se ra sve ta. U igri je 2000 bo do va, pa je kru na osi gu ra na i u pr vom me se cu na red ne go di ne. Na rav no, \o ko vi} }e bra ni ti do sta po e na i ima }e vra {ki te {ku kon ku ren ci ju, pr vo u Fe de re ru, a on da i Ma re ju, ko ji je osva ja wem US Ope na pro bio grend slem blo ka du i spre man je za no ve uspe he. Na red ne go di ne o~e ku je se i po vra tak na te re ne [pan ca Ra fa e la Na da la, ko ji }e ju ri {a ti na ATP bo do ve po sle ve li ke pa u ze ko ju je na pra vio zbog po vre de ko le na. No vak }e, pre ne go {to osta vi re ke te na iz ve sto vre me, u~e stvo va ti na dve eg zi bi ci je, 14. no vem bra u Bra ti sla vi i 17. no vem bra u Rio De @a ne i ru. Sr bi ja ima jo{ jed nog te ni se ra u Top 10 svet ske rang li ste, Jan ko Tip sa re vi} za vr {a va se zo nu na 9. me stu. Po re dak osta lih te ni se ra ni je se me wao, u pr vih de set su: Fe rer, Ber dih, Del Po tro, Con ga i Ga ske. Od srp skih te ni se ra Vik tor Tro ic ki se zo nu za vr {a va na 38. me stu sa 1.035 po e na, Du {an La jo vi} na 164. sa 333 bo da, a Bo ris Pa {an ski na 171. po zi ci ji sa 311 po e na. Li sta: 1. No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 12920 bo do va, 2. Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 10265, 3. En di Ma rej (V. Bri ta ni ja) 8000, 4. Ra fael Na dal ([pa ni ja) 6795, 5. Da vid Fe rer ([pa ni ja) 6430, 6. To ma{ Ber dih (^e {ka) 4605, 7. Huan Mar tin Del Po tro (Ar gen ti na) 4480, 8. @o Vil fred Con ga (Fran cu ska) 3490, 9. Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 2990, 10. Ri {ar Ga ske (Fran cu ska) 2515.

No vak \o ko vi} u Lon do nu sta vio ta~ ku na jo{ jed nu bri qant nu se zo nu

bro od i grao sam u fi na lu - do dao je No vak, ko ji je u 2012. ostva rio 75 po be da, uz 12 po ra za. - ^i ni mi se da sam za do voq ni ji na kra ju ove se zo ne ne go pro {le, iako sam u 2011. imao sjaj nu se ri ju od 43 me ~a bez po ra za, uz tri grend slem tro fe ja. Ove go di ne, s ob zi rom na sve okol no sti, iza zo ve na te re nu i van we ga, o~e ki va wa i sve te stva ri ko je su i{le uz to, mi slim da sam po sti gao ve }i uspeh. On je u 2012. osvo jio Austra li jan Open, ti tu le u Pe kin gu, [an ga ju, To ron tu, Ma ja mi ju i na za vr {nom Ma sters ku pu u Lon do nu, igrao je fi na la na Ro lan Ga ro su i US Ope nu i po lu fi na le Vimbldo na, a na Olim pij skim igra ma po ra `en je u bor bi za bron za nu me da qu. No vak \o ko vi} pro sla vio je ti t u l u na za v r { nom Ma sters ku pu po bed ni~ kim kru gom po O2 are ni. Me |u pr vi ma ko ji su \o ko vi }u ~e sti ta li tri jumf bi li su ukra jin ski fud ba ler An drej [ev ~en ko i

HVA LO SPE VI „IN DI PEN DEN TA” O NO VA KU

Odveo tenis u drugu dimenziju Bri tan ski dnev nik „In di pen dent” na dah nu to je pi sao o tri ju im fu naj bo qeg srp skog i svet skog te ni se ra No va ka \o ko vi }a u Lon do nu. „Te nis ko ji su pri ka za li Fe de rer i \o ko vi} bio je sen za ci on a lan. Sna `ni udar ci ove te ni ske bit ke od je ki va li su po put ~e ki }a, a lop te su se vra }a le iz sko ro ne mo gu }ih po zi ci ja, u ~e mu je na ro ~i to bri qi rao \o ko vi}„ oce wu je „In de pen dent„. Bri tan ski list is ti ~e da je \o ko vi} po be dio i za ko ne fi zi ke. Pi pa Midlton, se stra voj vot ki we od Kem bri xa. - Ovo je bi lo po seb no ve ~e za me ne, ovi me sam za kqu ~io ve o ma uspe {nu go di nu. U na red nih pet, {est da na igram dve eg zi bi ci je i na kon to ga sam slo bo dan dve i po ili tri ne de qe. I ve ruj te mi, je dva ~e kam taj pe riod. U ovom tre nut ku za mi {qam da se bu dim u ne -

„\o ko vi} je na la zio sna gu da uz vra }a iz po zi ci je iz ko jih bi obi~ ni smrt ni ci mo gli sa mo da od i gra ju de fan ziv ni lob”, na vo di se u tek stu. „In di pen dent„ is ti ~e da je 25-go di {wi Sr bin , po {to se pod vr gao te ra pi ji to kom me ~a zbog po se ko ti ne na ru ci, od veo po tom te nis u dru gu dim nen zi ju. „\o ko vi} mo `da ni ka da vi {e ne }e mo }i da po no vi 2011, ka da je osvo jio tri gren slem tur ni ra i jo{ se dam dru gih ti tu la, ali je we go va upra vo za vr {e na se zo na vred na sva kog di vqe wa”, oce wu je list.

koj vi li na vo di, da sko ~im u vo du, sun ~am se po ceo dan i ne ra dim ni {ta osim pli va wa, ~i ta wa kwi ge, slu {a wa mu zi ke i ma si ra wa. To }e se i do go di ti, na dam se. No vak je za tim u{ao na kon fe ren ci ju za no vi na re ko je je raz o ~a rao re kav {i da ovo ga pu ta ni je po neo ~o ko la di ce, {to je iza z va l o smeh me | u

pred s tav n i c i m a sed m e si l e. Svo ju ve li ~i nu No vak \o ko vi} je po tvr dio i po sa mom za vr {et ku fi na la. Iako je do ti tu le do {ao u dra ma ti~ noj za vr {ni ci i po sle fan ta sti~ nog vi ne ra iz bek hen da, ostao je smi ren i pri po zr da vqa wu je po `e leo sre }u glav nom su di ji Lar su Gra fu ko ji se po vla ~i.

LI GA [AM PI O NA: PAR TI ZAN GO STU JE SE GE DU

I te{ko i lako Pod mla |e ni tim Par ti za na igra o~e ki va no pro men qi vo u pr voj ~e tvr ti ni ove se zo ne. Po ra zi od kra gu je va~ kog Rad ni~ kog i Cr ve ne zve zde u do ma }em pr ven stvu su o~e ki va ni, u Li gi {am pi o na cr no be li tim sa svim do bro pli va, re mi sa le gi jom stra na ca oku pqe noj u Ga la ta sa ra ju, pre ko po be da nad [pan da u om u Ber li nu i Ora de om u Be o gra du. Vi {e stru ki {am pion Evro pe da nas o~e ku je naj te `i, a ujed no i naj lak {i po sao - go stu je Se ge du (18 ~a so va), tre nut no naj bo qoj ma |ar skoj

Da nas A gru pa Vuqagmeni - Eger, [urman - Spartak Volgograd, Hanover - Ligamus

B gru pa Monpeqe - Jug

C gru pa Marseq - Sintez, Bre{a - Barseloneta

D gru pa Oradea - Galatasaraj, Seged - Partizan (18)

ÊTIRI PEHARA ZA „IMPULS PLUS” NA EP U KAWI@I: Na Evropskom prvenstvu u modernim plesovima u Kawiì nadmetalo se oko 1000 takmi~ara iz devet zemaqa. Plesni klub „Impuls plus” iz Novog Sada nastupio je sa devet koreografija i osvojio ~etiri pehara. Srebra su uzeli mala grupa seniora u kategoriji fantazi {ou sa koreografijom „Burleska” Sneàne Andrejevi} i velika formacije seniora u istoj kategoriji sa koreografijom „Nemiran san” Nata{e Radosavqevi} i Sawe Vu~enovi}.Tre}a mesta pripala su velikoj formaciji juniora u kategoriji fantazi {ou sa koreografijom „U poslasti~arnici” Lane Dikli} i Sneàne Andrejevi}, kao i maloj grupi juniora u istoj kategoriji sa koreografijom „Ket vumen” Lane Dikli}. - Osvojili smo ~etiri pehara u ~etiri najteè kategorije na Evropskom prvenstvu, {to je veliki uspeh. Naro~ito je va`no to {to smo uradili u kategoriji seniora, gde je uvek i najve}a konkurencija. Pored ovih pehara, zabeleìli smo i tri ~etvrta mesta - rekla je koreograf Impuls pulsa Sneàna Andrejevi}. G. M.

eki pi, ko ja je ovog vi ken da osvo ji la Kup Ma |ar ske.Na{ pr vak se pla si rao u na red ni krug, bez ob zi ra na is hod ovog me ~a. Se ged je eki pa za sva ko po {to va we i cr no-be li ma ne }e bi ti la ko. - Ide mo u Se ge din po bo do ve. Mo `da }e i na {a pred nost bi ti u to me {to smo pr vi put od po ~et ka se zo ne ras te re }e ni. Do sa da smo ima li bor bu za `i vot, od pr vog me ~a sa Ga la ta sa ra jem... I me ne ba{ za ni ma ka ko }e eki pa da re a gu je u utak mi ci pro tiv Se ge da - re kao je Vu ja si no vi}. Za ni mqi vo je bi lo pi ta we, ka ko igra ~i Par ti za na re a gu ju na po ra ze, jer su ra ni je na vi kli da stal no po be |u ju. - Ko ji igra ~i? Mo `da So ro, Mi tro vi} i ]uk. Oni su tu je di ni sta ro se de o ci. Mi ne ma mo igra ~e ko ji su na vi kli da po be |u ju, ve} sa mo one ko ji to tek tre ba da na u ~e - od go vo rio je tre ner.

Gol man Par ti za na Slo bo dan So ro

Slo bo dan So ro je je dan od ma lo broj nih is ku sni jih igra ~a u ti mu. Gol man cr no-be lih ka `e da je za do vo qan ka ko eki pa igra. - Po ka za li smo od re |e ni na pre dak u po sled wim utak mi ca ma i vo leo bi da pro tiv Se ge da od i gra mo naj bo qu do sa da. Kad se po me ne Se ged me ni pad ne na pa met pro {la go di na, ka da nas je upra vo Se ged do bio u dve utak mi ce i za u sta vio nas u grup noj fa zi tak mi ~e wa. Oni su ta da bi li ras te re }e ni ji, bez mo ra wa. Ulo ge su se sa da za me ni le. To je na {a pred nost i op ti mi sta sam - re kao je So ro. Se ged ima dve po be de iz dva me ~a, Par ti zan dve po be de i re mi.

SPORT

dnevnik

Cr ve na zve zda je i zva Cr ve ne zve zde put ka di rekt noj ni~ no osta la bez pred nov ~a noj po mo }i na vi ja ~a ka klu bu - ni sam us peo„. sed ni ka. Vla dan Lu ki} je Na bro jao je Lu ki} I po zi tiv ne na kon po ra za od Ja go di ne i ne ko li ko da na izo la ci ja obe - efek te svo je vla da vi ne na Ma ra ka ni: „Hteo sam ja kog ge ne ral nog lo da ni svo ju ostav ku, ka ko se i o~e ki va lo, pu tem pi sma na klup skom spon zo ra na cr ve no-be lim dre so vi ma - us peo sam. Hteo sam da gr mi saj tu. „Obra }am vam se ovim pi smom u Ma ra ka na od broj no sti Zve zda {a tre nut ku kad na pu {tam pred sed - na utak mi ca ma - us peo sam. @e leo ni~ ku ulo gu u mo joj i va {oj Cr ve - sam da Mar ke ting Cr ve ne zve zde noj zve zdi. Pod no sim ostav ku na me sto pred sed ni ka i ti me omo gu }a vam UO klu ba da {to pre ras pi {e iz bo re. Ne }u vi {e bi ti na ~e lu klu ba ko ji je za me ne naj bo qi na sve tu i ko ji mi je deo ì vo ta jed na ko kao i mo ja po ro di ca. Ne }u vam pre te ra no obra zla ga ti svo ju od lu ku. Jed no stav no, mi slim da je vre me za ta kav po tez. Iz gu bio sam ener gi ju, sna gu i mo gu} no sti ko je tre ba da kra se pr vog ~o ve ka naj bo qeg srp skog klu ba i za to je ne po treb no za dr à va ti se na me stu ko je zah - Vladan Luki} te va mno go, mno go vi {e. Od u vek bu de li der u re gi o nu kad je sport u sam is ti cao da fo te qa ni je moj pi ta wu - us peo sam. Hteo sam Zve ciq u Zve zdi ve} ja ka i sta bil na zdin tim sa sta vqen od mla dih i ta Zve zda ko ju tre ba iz ve sti na no vi len to va nih igra ~a, ko ji su bu du} evrop ski put i vra ti ti je u dru - nost srp skog fud ba la i Zve zde - us {tvo ve li ka na Sta rog kon ti nen ta. peo sam. @e leo sam da Cr ve nu zve Mi slim da to, po sle tri i po go di - zdu spa sim od ga {e wa, pred ko jim je ne, ni sam vi {e u sta wu da ura dim”, bi la na ko rak u ma ju 2009. go di ne us peo sam.” na pi sao je Lu ki}. Ni je Lu ki} è leo da ob ja {wa va Usle dio je osvrt i ana li za go to ko me sve ja ka Zve zda ni je u in te re vo ~e tvo ro go di {weg ma na da ta. „U ma ju 2009. go di ne, kad sam do - su.Na kra ju upu }en je i apel svim la zio u Cr ve nu zve zdu imao sam spo sob nim qu di ma da se ukqu ~e u iz mno go ci qe va, am bi ci ja, po {te wa bor ni pro ce{ ko ji usko ro po ~i we. „ Zve zda je deo svih vas i mo ra te i qu ba vi za moj klub. Osta lo je sa da sa mo po {te we i qu bav, a to ni je bi ti tu za wu uvek, sa da naj vi {e!

Po be da vra }a po ve re we Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas (20~) igra pri ja teq ski me~ sa î le om u {vaj car skom Sent Ga le nu. Bi }e to po sled wi me~ or lo va u 2012. go di ni, pr vi po sle po ra za od Bel gi je i Ma ke do ni je, u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne. Se lek tor Si ni {a Mi haj lo vi} sma tra da je na se lek ci ji da igrom i re zul ta ti ma vra ti po ve re we na ro da, a sli~ no raz mi {qa ju Alek san dar Ko la rov i Mi ra lem Su lej ma ni. - Se lek ci ja î lea jed na je od naj bo qih re pre zen ta ci ja Ju `ne Ame ri ke. Do sta we nih re pre zen ta ti va ca igra u evrop skim klu bo vi ma. We no obe le` je je da ima agre siv nost u igri, teh ni~ ki pot ko va ne igra ~e, o~e ku je nas me~ pro tiv ja kog ri va la. Mar se lo Sa las je je dan od wi ho vih naj bo qih igra ~a, a bi li smo sa i gra ~i u La ci ju. Znam da su bor be na na ci ja, ima ju ka rak ter da uvek è le po be du - re kao je na{ se lek tor. Mi haj lo vi} je za tim obra zlo ìo po zi ve igra ~i ma za ovaj me~: - Po zvao sam igra ~e za ko je mi slim da mo gu da nam slu è u kva li fi ka ci ja ma. Sa da se pri pre ma mo za mart i go sto va we Hr vat skoj, a po tom za me~ pro tiv [kot ske. [an su }e ovaj put, po na vqam, do bi ti igra ~i ko ji su do sa da igra li ma we od osta lih. Mi haj lo vi} se osvr nuo i na ras po lo è we na vi ja ~a i jav no sti po sle po sled wih ne u spe ha u ok to bru. - Ne znam ni da li je na ci ja ima la po ve re we u nas... Ali, to je uvek bi lo ta ko. Mi smo ti ko ji tre ba da igrom i re zul ta ti ma vra ti mo po ve re we na ro da. Po sle po be de nad Vel som je bi lo ma lo bo qe, imao sam uti sak. Po sle po ra za u ok to bru sve se opet po re me ti lo. Mi, ipak, ide mo na pred. Zna mo {ta è li mo i mo è mo. Mi tre ba da vra ti mo na vi ja ~e na sta dion. Is ko ri stio bih pri li ku da po zo vem na {e qu de ko ji ì ve u [vaj car skoj i okol nim ze mqa ma da do |u na utak mi cu, bo dre na {u re pre zen ta ci ju i da bu du ko rekt ni na sta di o nu, jer znam da ume ju da na vi ja ju i bu du pra va po dr {ka svo joj ze mqi i re pre zen ta ci ji - is ta kao je se lek tor Mi haj lo vi}. I Alek san dar Ko la rov osvr nuo na ak tu el ni tre nu tak na {e re pre zen ta ci je.

Mi ja il o vi} me wa Lu ki }a Vr {i lac du `no sti do iz bo ra no vog pred sed ni ka Zve zde bi }e Sve to zar Mi ja i lo vi}, ak tu el ni pred sed nik klup ske Skup {ti ne. Uprav ni od bor }e kon sta to va ti ostav ku pred sed ni ka klu ba, a po tom u ro ku ne du èm od 30 da na za ka za ti van red ne iz bo re. Sve to zar Mi ja i lo vi} je bio pred sed nik Cr ve ne zve zde od 1987-1993, za jed no sa Xa ji }em i Cvet ko vi }em, u pe ri o du naj ve }ih uspe ha cr ve no- be lih.V.D. pred sed ni ka Sve to zar Mi a i lo vi} se po pre u zi ma wu du `no sti ogla sio pu tem klup skog saj ta. „Kao ~o ve ku ko ji je ~i tav ì vot bio na ras po la ga wu Cr ve noj zve zdi spre man sam da to u~i nim u ovim te {kim tre nu ci ma i vo dim klub do iz bo ra no vog pred sed ni ka. De ce ni je sam pro veo u Zve zdi, bio sam wen pred sed nik ka da smo po sta li pr va ci Evro pe i sve ta, po zna jem klub i na {a Zve zda }e funk ci o ni sa ti nor mal no do iz bo ra no vog ru ko vod stva. Po zi vam Zve zda {e da sta nu uz klub u da ni ma ko ji do la ze, a po seb no u ve ~i tom der bi ju. Na pu ni mo sta dion, po ka ì mo da vo li mo svoj klub i ka da mu je te {ko„, is ta kao je Mi ja i lo vi}. do voq no za me sto pred sed ni ka, ali je vi {e ne go do voq no za me sto na za pad noj tri bi ni Ma ra ka ne, oda kle }u od da nas gle da ti mo ju, jed nu, je di nu, Cr ve nu zve zdu. Hteo sam ta da da osvo ji mo ti tu lu {am pi o na Sr bi je - ni sam us peo. Hteo sam da fi nan sij ski pot pu no sta bi li zu je mo klub - ni sam us peo. @e leo sam da Cr ve na zve zda bu de u~e snik grup ne fa ze Li ge {am pi on a ili Li ge evro pe - ni sam us peo. Hteo sam da u Cr ve noj zve zdi oku pim sve le gen de klu ba, ko je è le, i da za jed no gu ra mo i vu ~e mo Zve zdu ka tro fe ji ma i us pe si ma - ni sam us peo. Mi slio sam da je Fon da ci ja

Aleksandar Kolarov veruje u boqe sutra nacionalnog tima

- Du go sam u re pre zen ta ci ji i znam ve o ma do bro da je uvek sve za vi si lo od re zul ta ta. Kad ide do bro uvek ima mo po dr {ku na ci je i me di ja. Tre nut no smo tu gde smo i na {a oba ve za je da to pro me ni mo. [to se ti ~e ^i lea, znam {ta mo `e mo da o~e ku je mo jer sam u klu bu igrao sa do sta Ju `no a me ri ka na ca. Pro {le go di ne u ovom ter mi nu igra li smo i iz gu bi li pro tiv Mek si ka i Hon du ra sa, ali ima li smo ta da du go pu to va we, tur ne ja je do {la po sle is pa da wa iz kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo. Ni je ni sad naj boj qi mo me nat za nas jer smo u sep tem bru do bro po ~e li kva li fi ka ci je, pa uti sak i si tu a ci ju po kva ri li u ok to bru, u~i ni }e mo sve da se {to bo qe pri pre mi mo za na sta vak kva li fi ka ci ja - re kao je igra~ Man ~e ster Si ti ja.

Sli~ no raz mi {qa i Mi ra lem Su lej ma ni: - U fud ba lu ima uspo na i pa do va. Na vi ja ~i tre nut no ni su za do voq ni, kao ni mi, po zi ci jom u gru pi, ali tre ba da osta ne mo je din stve ni i da za jed no is pli va mo i kre ne mo ta mo gde smo za cr ta li. Ja sam u po sled we vre me od i- grao ne ko li ko utak mi ca za dru gu eki pu Ajak sa. Vi dim ovaj me~ kao pri li ku da se vra tim u for mu. Pret hod ne dve ak ci je re pre zen ta ci je ni sam bio fit pa sa da, za i sta, imam ogrom nu è qu da po ka èm da za slu ù jem po ve re we se lek to ra i me sto u eki pi - is ta kao je Su lej ma ni. Pri ja teq ska utak mi ca iz me |u re pre zen ta ci ja Sr bi je i î lea igra se da nas od 20 ~a so va u Sent Ga le nu.

PRIPREMNA UTAKMICA

Fi ni{ do ma }i nu Vojvodina – Dunav 3:1 (1:0) VE TER NIK: FC „Vu ja din Bo {kov“, gle da la ca: 50, su di ja: [u tu lo vi} (No vi Sad). Strel ci: Mi to {e vi} u 3, Bo jo vi} u 88.

^e ti ri mi li o na qu di mo ra ju bi ti za jed no u bor bi za po vra tak naj ve }eg klu ba na svo je me sto. Vre me je opet za Cr ve nu zve zdu. Hva la vam svi ma i vi di mo se na Ma ra ka ni jer Zve zda je `i vot, sve dru go su sit ni ce” sto ji na kra ju Lu ki }e vog pi sma. U na red nim da ni ma UO }e for mi ra ti {tab ko ji }e ru ko vo di ti klu bom i kon tro li sa ti iz bor nu pro ce du ru u tra ja wu od tri me se ca, a ~i ni }e ga naj ve ro vat ni je pot pred sed nik Alek san dar An ti}, pred sed nik Skup {ti ne Sve to zar Mi ja i lo vi} i pr vi ~o vek Sport skog dru {tva Pe tar [kun dri}. Z. Rangelov

Vuk Mito{evi}

i De le ti} u 90. mi nu tu za Voj vo di nu, a ]o so vi} u 59. mi nu tu za Du nav. @u ti kar to ni: Lu ki} i Ha ska (Du nav). VOJ V O D I N A: Ke si}, Grin, Iva ni} (Bil bi ja), [ku le ti} (Spre mo), Jao ([. Kor d i}), Bo j o v i}, Mi t o { e v i}, Na s ti} (Bran k o v i}), De le ti}, \u ri}, Ka ran (Ba bi}). DU NAV: Vu li}, @e `eq, Zo g o v i}, Jer k o vi}, Lu ki}, Ka ~ar, Ili si}, Ko kir, Dr qa ~a, \e maj, Ha s ka. Igra l i su jo{: Mi ja to vi}, Vu ja ko vi}, Du ki}, Mi la no vi}, ]o so vi} i Li je ski}. Po pro hlad nom i ki {o vi tom vre me nu, kom bi no va ni tim Voj vo di ne ugo stio je srp sko li ga {a Du nav iz Sta rih Ba no va ca. Tek u sa mom fi ni {u cr ve no-be li su sti gli do o~e ki va ne po be de, a utak mi ca, {to se ma lo broj nih gle da la ca

ti ~e, ni ka ko ni j e za s lu ` i la pre la znu oce nu.Po ve la je Voj vo di na go lom Vu ka Mi to {e vi }a, a po tom je pro pu sti la jo{ ne ko li ko pri li ka. [an se su ima li [ku le ti}, Iva ni} i Bo jo vi}, ali lop ta ni je hte la u mre `u go sti ju. U na stav ku se eki pa Du na va otvo ri la i za i gra la agil ni je, pa su {an se ima li Li je ski} i \e maj, ~i ji je {ut Ke si} od bra nio. U dru gom po lu vre me nu gol Du na va ~u vao je Ste fan Mi ja to vi}, ina ~e ~e tvr ti gol man no vo sad skog su per li ga {a, ko ji je u ne ko li ko na vra ta od li~ no in ter ve ni sao. U 59. mi nu tu Du nav je iz jed na ~io go lom ]o so vi }a, a on da smo vi de li pra vu re v i j u pro m a { a j a do m a } i n a, epre c i z ni su bi l i Bo j o v i}, Bil b i j a, De l e t i}, Kor d i} i jo{ jed nom Bo jo vi} Igrao se 88. mi nut ka da je Mi lan Bo jo vi} do neo vo| stvo do ma }i nu, a po be du cr ve no-be lih ove rio je Mi lo{ De le ti}, po sle le pog pa sa Bo jo vi }a. A. P.

UZ PRVO MESTO DOLINE U SRPSKOJ LIGI VOJVODINA

Je sen na go ve {ta va le po pro le }e Fud ba le ri srp sko li ga {a Do li ne iz Pa di ne dva ko la pre kra ja pr vog de la pr ven stva obez be di li su pr vo me sto (ima ju osam bo do va vi {e od pr vog pra ti o ca). Kva li tet ne igre i va qa ni re zul ta ti u je se wem de lu pr ven stva na go ve {ta va ju i le po pro le }e pa din ske eki pe. Pred sed nik klu ba Mi ro slav Ko va~ ve o ma je za do vo qan do sa da {wim ra dom i re zul ta ti ma eki pe. - U ovoj se zo ni `e le li smo pla sman me |u pr vih pet eki pa, a mi smo dva ko la pre kra ja osvo ji li pr vo me sto. Po red fud ba le ra ko ji ima ju naj vi {e za slu ga, tre ba is ta }i da je po vra tak di rek to ra Lu ki }a i iz bor tre ne ra Ma xev skog do bit na kom bi na ci ja. Opu {ta wa ne ma, ide mo da qe, mi ko ji vo di mo klub u~i ni }e mo sve da fud ba le ri ima ju jo{ bo qe uslo ve za rad i da za jed ni~ kim sna ga ma

DANAS U [VAJCARSKOJ PRIJATEQSKU UTAKMICU IGRAJU SRBIJA I ^ILE (20)

VLADAN LUKI] I ZVANI^NO PODNEO OSTAVKU NA MESTO PREDSEDNIKA CRVENE ZVEZDE

Iz gu bio sam ener gi ju i sna gu

sreda14.novembar2012.

Uspe{an tandem: Luki} i Mayevski

na sta vi mo u istom rit mu - is ta kao je Ko va~. Po sle go di nu da na pa u ze, Lu ki} se vra tio na di rek tor sku funk ci ju i do neo do sta no vi na i pro me na u or ga ni za ci ji klu ba. -U Pa di ni sam de vet go di na i sa za do voq stvom is ti ~em da su za ovaj ve li ki uspeh za slu `ni svi ko ji su uz ovaj uzor ni ko lek tiv, na ~e lu sa pred sed ni kom Ko va ~em. Do vo |e wem tre ne ra Ma xev skog u~i ni li smo pra vi po tez i on je sa igra ~i ma pod neo naj ve }i te ret to kom pr vog de la se zo ne. Ne sme mo da po le ti mo, mo ra mo ~vr sto da osta ne mo na ze mqi, se zo na je du ga, a na {a oba ve za da igra mo jo{ bo qe i sa ~u va mo ste }e nu po zi ci ju - ka `e Lu ki}. O do sa da {wim re zul tat skim us pe si ma tre ner Zo ran Ma xev ski bez ve li ke eufo ri je is ti ~e:

- Do bro smo ra di li pro te klih {est me se ci i to je da lo re zul ta te. Igra ~i su se mak si mal no tru di li i is po {to va li sve po sta vqe ne za dat ke na tre nin zi ma i utak mi ca ma. Pre po ~et ka pr ven stva mno gi su sum wa li u ovaj sa stav i ni su nam da va li ve li ke {an se za vi sok pla sman, ali smo mi iz ko la u ko lo igra li sve kva li tet ni je i sma tram za slu è no osvo ji li pr vo me sto. Po sle ma log sla vqa zbog je se we ti tu le okre nu li smo se sva ko dnev nom ra du na mer ni da is pu ni mo o~e ki va wa na {ih na vi ja ~a, {to pod ra zu me va da se {to du è za dr ì mo na ~el noj po zi ci ji - ja san je ta len to va ni stru~ wak. U pre o sta la dva ko la pr vog de la se zo ne fud ba le ri Do li ne go stu ju Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka, a u po sled wem ko lu do ~e ku ju Rad ni~ ki iz Som bo ra. B. Stojkovski

KVALIFIKACIJE ZA SP Grupa F S. Irska - Azerbajyan (20.30) Grupa H Crbna Gora - San Marino (18)

PRIJATEQSKE UTAKMICE R. Koreja - Australija (11) Niger - Senegal (12) Kina - Novi Zeland (12.35) Gruzija - Egipat (15) Kuvajt - Bahrajn (15.30) Jermenija - Litvanija (16) Rusija - SAD (16) UAE - Estonija (16.30) Bugarska - Ukrajina (17) ê{ka - Slova~ka (17.30) Alìr - BIH (18) Kipar - Finska (18) Makedonija - Slovenija (18) S. Arabija - Argentina (18) Tunis - [vajcarska (18.15) Andora - Island (19) Lihten{tajn - Malta (19) Ju`na Afrika - Zambija (19) Izrael - Belorusija (19.35) île - Srbija (20) Maroko - Togo (20) Rumunija - Belgija (20) Tursaka - Danska (20) Luksemburg - [kotska (20.15) Austrija - Obala Sl. (20.30) Gabon - Portugal (20.30) Holandija - Nema~ka (20.30) Ma|arska - Norve{ka (20.30) [vedska - Engleska (20.30) Albanija - Kamerun (20.30) Poqska - Ukrajina (20.45) R. Irska - Gr~ka (20.45) Italija - Francuska (20.50) Panama - [panija (22.30) Porto Riko - Paragvaj (00.30) Bolivija - Kosta Rika (1.30) Brazil - Kolumbija (1.30) Venecuela - Nigerija (2.05) Honduras - Peru (2.05)

SPORT

sreda14.novembar2012.

dnevnik

DRU GA SREM SKA LI GA

OP [TIN SKA LI GA [ID

Hrt kov ~a ni sta li To man sa 70 me ta ra u na stav ku Je din stvo (Q) - Je din stvo (M) 2:2 (2:0)

@e le zni ~ar - Hrt kov ci 2:1 (0:1) IN \I JA: RSC Leje, gledalaca 50, sudija Xombi} (Stara Pazova).Strelci: Jovi~i} u 48. (iz penala) i 73. za @elezni~ar, a Todorovi} u 14. minutu za Hrtkovce. @uti kartoni: Cvjetinovi} (@elezni~ar), Mandi} (Hrtkovci). @E LE ZNI ÂR: Strajni} 8, Bulatovi} 8, Mitrovi} 8, Ra{i} 8 (Vukovi} 8), Pa{i} 8, Mraovi} 8, Cvjetinovi} 8, Jovanovi} 8, Vasi} 8 (Paji} 8), Ma~ak 8 (Jovi~i} 8), Rakar 8. HRT KOV CI: î~a 7, Mandi} 7, Me|ed 7, [opalovi} 7, Mitrovi} 7 (Su{i} 7), Brkqa~a 7, Todorovi} 7, Savi} 7, Novak 7, Krwaji} 7, Novakovi} 7. Hrtkov~ani dok su imali snage bili su i boqi rival. U nastavku doma}in i su izjedna~ili iz penala. Gosti su igrali rukom u svom kazenom prostoru. Jovi~i} je bio strelac i drugog gola za doma}e. Izveo je slobodan udarac s 19 metara i lopta je zavr{ila u mreì. Uz to su In|ijci pogodili dva puta stativu, gosti jednom. \. Ba raw

Slo bo da - Ze ka Bu qu ba {a 2:0 (0:0) [A [IN CI: Igrali{te Slobode, gledalaca 200, sudija Mari} (Sremska Mitrovica).Strelci: Z.ânaxija u 82. i Nedi} u 90. minuta. @uti kartoni: M. Popovi}, Dokmanovi}, Nedi} (Sloboda), \onli} (Zeka Buquba{a). SLO BO DA: S. Popovi} 8, Petrovi} 8, Stanojevi} 7, P.ânaxija 7, Pupovac 7 (Nedi} 8), M. Popovi} 7, Milutinovi} 7 (Malenkovi} 7), Z. ânaxija 8, Kulpinac 9, Dokmanovi} 7 (\ukni} 7), Zmijanac 7. ZE KA BU QU BA [A: Vi}enti} 7, Romandi} 7, Vasi} 6 (Kuki} 6), Stankovi} 7, Milo{evi} 7, Kowevi} 7, \onli} 8, Simi} 7, Stani} 7, Belovukovi} 7, Zabla}anski 6. Ravwanci su boqe igrali u prvom delu, ali nisu realizovali svoje {anse.U nastavku doma}ini kre}u agresivnije, stvaraju {anse, a plod takve igre i vo|stvo. Dobar centar{ut Stanojevi}a odli~no je iskoristio Z. ânaxija i sa nekih sedam metara glavom smestio loptu u mreù gostiju. Nedi} je bio strelac posle kornera. S. Ne deq ko vi}

Gra ni ~ar (K) - Po du na vac 2:1 (1:0) KU ZMIN: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 150, sudija: Miji} (Prhovo).Strelci: Stefanovi} u 21. i Q.Simi} u 70. za Grani~ar, a Veselinovi} u 64. minutu (autogol) za Podunavac. @uti kartoni: Bogosavqevi} (Grani~ar), Krivo{ija, Babi} (Podunavac). GRA NI ^AR: M. Milinkovi} 7, M. Simi} 7, Ze~evi} 7, Bogosavqevi} 7 (Makivi}), B. Milinkovi} 8, Veselinovi} 7, Luka~ 9, Pe~enica 8, Vasili} 7, Stefanovi} 9 (Vukainovi} ), Radulovi} 8 (Q. Simi} 8). PO DU NA VAC: Tarbuk 7, Dobrota 7, Kotur 7, ]irkovi} 7 (Lakovi} 6), Lep{anovi} 7, Grba~i} 7, Pe{eq 6, Krivo{ija 6, Novoselac 7, Vidakovi} 7, Radovi} 7 (Babi} 6). Poveli su Kuzminci preko Stefanovi}a.On se najboqe sna{ao u gu`vi i sa pet metara ugurao loptu u mre`u Tarbuka. Izjedna~ili su gosti preko Veselinovi}a, autogolom. Wega je udarila lopta po kolenima i promenila pravac. Samo {est minuta kasnije Q.Simi} je postigao gol za doma}ine, sa oko osam metara, i tako doneo svom timu sva tri boda. R. Pa pri}

Gra ni ~ar (G) - Je din stvo (R) 1:1 (0:0) GRA BOV CI: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudi-

ja: Mili} (Sremska Mitrovica).Strelci: Samarxi} u 86. za Grani~ar, a Sudar u 55. minutu za Jedinstvo. GRA NI ÂR: Nov~i} 8, Lozi} 7, M. \or|i} 7, Jovi} 7, Jovanovi} 7, S. \or|i} 7 (Ristivojevi} 7), Karda{ 7, Petkovi} 7 (Stanojevi} 7), Samarxi} 8, Taborovi} 7, Milovanovi} 7. JE DIN STVO: Qubinkovi} 8, Basara 8, Cviji} 8, Grbi} 8 (Mago{ 8), Ninkovi} 8, Rako{ 8, P. Boì} 8 (Vasiqevi} 8), P. Sabo 8 (Hajnal 8), Sudar 9, S. Boì} 8, S. Sabo 8. Igralo se dosta dobro na obe strane. Rumqani su poveli preko Sudara. Ve{to je pogodio mreù doma}ina desetak metara. A, doma}ini izjedna~ili, posle slobodnog udarca, s 25 metara. B. \or |e vi}

Bu du} nost - Slo ga 0:0 SA LA[ NO ]AJ SKI: Stadion Budu}nosti, gledalaca 100, sudija Grbatini} (Ada{evci). @uti karton: V. Jefti} (Budu}nost). BU DU] NOST: S. Jefti}-, Jeserti} 5 (Simi} 6), Milovanovi} 6, Stojkovi} 5, Radosavqevi} 6, V. Jefti} 6, ûpi} 5, Gruji} 6 (Lazi} 6), G. Simeunovi} 6 (Mihailovi} 6), Rogo 6, Tufegxi} 6. SLO GA: \ermanovi} 8, @ivanovi} 6, Mar~eti} 8, Glamo~ak 6, Komazec 6, Cvetinovi} 6, Gruji} 5, Radojevi} 6 (Vuj~i} ), [kori} 6 (Beli} ), Bogunovi} 6, Boì~kovi} 6. Iako, su doma}i pruìli najslabiju partiju, kao doma}ini, nije ih htelo da postignu gol. Poga|ali su samo pre~ke i stative. M. Si mi}

Na pre dak (V) - Bo rac 2:0 (1:0) VA [I CA: Igrali{te Napretka, gledalaca 200, sudija Bazi} (Be{ka).Strelci: Bo{wakovi} u 25. i Krtini} u 65.minutu. NA PRE DAK: Dobrojevi} 8, V. Petrovi} 8, P. Petrovi} 8, Kula~anin 8 (Pani} 8), ^alina 8 (Jasterbi} 8), Luji} 8, Aleksi} 8, Novakovi} 8 (N. Petrovi} 8), \a~anin 8, Krtini} 9, Bo{wakovi} 9. BO RAC: Jandri} 7, [ar~evi} 7 ([panovi} 7), Kremi} 7, [umarski 7, Radosavqevi} 7 (Gwatovi} 7), @ili} 7 (Selakovi} 7), Joveli} 7, R. Male{evi} 7, Latinovi} 7, Z. Male{evi} 7, Jovi} 7. Bo{wakovi} je u 25. minutzu uleteo u kazneni prostor gostiju kao brzi voz i postigao izblizine izvanredan gol. A potom je Krtini} posle kornera pogodio mre`u. D. Ja stre bi}

Du nav - Lo vac 3:1 (2:0) NO VI SLAN KA MEN: Igrali{te Dunava, gledalaca 100, sudija Vuk~evi} (Nova Pazova).

GRA BOV CI: Gra ni ~ar - Je din stvo (R) 1:1, KU ZMIN: Gra ni ~ar Po du na vac 2:1, [A [IN CI: Slo bo da - Ze ka Bu qu ba {a 2:0, SA LA[ NO ]AJ SKI: Bu du} nost - Slo ga 0:0, NO VI SLAN KA MEN: Du nav - Lo vac 3:1, VA [I CA: Na pre dak - Bo rac 2:0, PO PIN CI: Na pre dak - Je din stvo (P) 2:1, IN \I JA: @e le zni ~ar - Hrt kov ci 2:1. 1. @e le zni ~. 14 2. Bu du} nost 14 3. Z. Bu qu b. 14 4. Na pre dak (P)14 5. Slo bo da 14 6. Po du na vac 14 7. Hrt kov ci 14 8. Gra ni ~. (G) 14 9. Gra ni ~. (K) 14 10. Na pre d. (V) 14 11. Bo rac 14 12. Je din . (R) 14 13. Du nav 14 14. Je din. (P) 14 15. Slo ga 14 16. Lo vac 14

9 8 9 9 8 8 7 7 5 4 5 3 4 3 2 1

3 2 5 1 2 3 1 4 2 4 1 5 3 4 2 5 2 7 3 7 0 9 5 6 2 8 3 8 3 9 3 10

16:10 28:11 25:9 26:14 27:17 35:17 23:15 20:18 24:26 22:22 15:30 13:16 17:36 10:20 9:26 12:32

30 29 29 28 26 25 24 23 17 15 15 14 14 12 9 6

Gra ni ~ar - Omla di nac (B) 3:3 (0:1)

Strelci: Najdanovi} u 15, Vuka{in u 32. i Miji} u 89. za Dunav, a Vuka{inovi} u 88. minutu za Lovac. @uti kartoni: Kiti}, Kneèvi} (Dunav), Popovi}, Masal (Lovac). DU NAV: Jelovac 9, Najdanovi} 8 (Stevanovi}), Kneèvi} 7, Dra~a 7 (Mili} ), [kori} 7, Vu~eti} 8, Miji} 7, Sirixanski 7, Vuka{in 8, Kiti} 7, @ivkovi} 7. LO VAC: Samarxi} 7, Arsi} 7, Milosavqevi} 7, Devrwa 7, Madsal 7, Milinkovi} 7, Gruji~i} 7, Petrovi} 7 (Kova~evi}), Pantovi} 7, Popovi} 7 (Maksimovi}), Vuka{inovi} 7. Najdanovi} je prvi na~eo mreù odli~nog Samarxi}a. Lobovao ga je sa nekih 25 metara. Vuka{in i Miji} su pohvatali odbijene lopte i sa desetak metara matirali Samarxi}a. Vuka{inovi} je tako|e odbijenu loptu iz blizine samo }u{nuo u mreù Jelovca. B. Vu ja kli ja

JA ME NA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 50, sudija Mati} ([id).Strelci: Timarac u 61. (iz penala), Star~evi} u 77. i Kova~evi} u 79. za Grani~ar, a Mom~ilovi} u 41, 67. i 75. minutu za Omladinac .@uti kartoni: Vukovi}, Boban Cvijanovi} (Grani~ar), Sari} (Omladinac). GRA NI ÂR: Bogdan Cvijanovi} 6, Kova~evi} 7, D. Jovi} 7, Z. Jovi} 7, Vukovi} 7, Star~evi} 7, Boban Cvijanovi} 7, Timarac 7 (Arapovi} 6), D. Juro{evi} 7 (Sekuli} 6), Stanivukovi} 7, Stevi} 5. OMLA DI NAC: Pavlovi} 8, Bogdanovi} 6, [ipka 6, Slavujevi} 7, \urki} 7, Pani} 6, P. Male{evi} 7, Sari} 7 (Vejnovi} 6), Mom~ilovi} 8, Radosavqevi} 7, Ga~i} 6. Batrov~ani su bili daleko boqi u prvom delu rival, dok su u nastavku doma}ini bili bliè pobedi. âk nisu iskoristili ni penal. [ut Timarca sa bele ta~ke golman Pavlovi} je odbranio. I. Ma ru {i}

Na pre dak (P) - Je din stvo (P) 2:1 (0:0)

Bo rac - OFK Bin gu la 0:2 (0:1)

PO PIN CI: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija \akovi} (In|ija).Strelci: Juri{i} u 48.i Gu`vi} u 90. (iz penala) za Napredak, Zuber u 78.za Jedinstvo.@uti kartoni: Juri{i} (Napredak), D.Petrovi}, Crnkovi}, Mitrovi} (Jedinstvo).Crveni karton: Mitrovi} (Jedinstvo). NA PRE DAK: Nikoli} 7, Pejovi} 7, Vesi} 7, Savkovi} 6 (Jovanovi} 7), Gu`vi} 7, Pani} 6, Kokanovi} 6, Be`anovi} 6, Marjanovi} 6, Banova~ki 7, Juri{i} 7. JE DIN STVO: Der 7, Mitrovi} 6, Stoji} 6, Deni} 6, Trumi} 6, D.Petrovi} 7, G.Petrovi} 6, Milo{ Maxar 6, Zuber 7, @akula 6, Crnkovi} 6 (Mihajlo Maxar 6). Te{kom mukom Popin~ani su do{li do planirane pobede.Malo zbog neigrawa nekolicine standardnih prvotimaca, a malo i zbog podcewavawa protivnika.Pobedu doma}em timu doneo je Gu`vi} sa penaltika.Predhodno je D.Petrovi} igrao rukom u svom kazenom prostoru.

ILIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Mar~eti}(Gibarac).Strelci: Katani} u 29. i Stambolija u 80. minutu. @uti kartonki: Stoj{i}, M.Ore{~anin (Borac), Katani}, Milovanovi} (OFK Bingula). BO RAC: Stankovi} 7, Peji} 7 (Simi} ), D. Filipovi} 7, Sarap 6 (Trivi}), V. Ore{~anin 6, I. Filipovi} 6, \uri} 6, [arkanovi} 6, M. Ore{~anin 6, Stoj{i} 6, Savi} 7.

BUN DES LI GA

Sja jan de bi Aru no vi }e ve Srpska olimpijka Zorana Arunovi} sjajno je debitovala u Bundes ligi, u prvom me~u za svoj novi klub Fardorf u severnoj grupi Bundes lige ubila je 391 krug vazdu{nim pi{toqem i pobedila najboqeg strelca protivni~kog kluba Olimpije iz Berlina, poqskog olimpijca Vja~eslav Knapika, koji je imao tako|e odli~an rezultat od 387 krugova! U Bundes ligi debitovao je i Milenko Sebi}, ga|ao je za klub Kevelar za koji je lane ga-

QU BA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 80, sudija Softi} (Ba~inci).Strelci: Tadi} u 26. i Toman u 41. za doma}e, a Spasojevi} u 60. i Weì} u 81. minutu za goste. @uti kartoni: Gani}, [ili (doma}i).Crveni karton: Bekerek (gosti). JE DIN STVO (Q): Mrkowi}, [afarik, [ili, Toman, Puno{, âli}, Cigankov (Pavlovi}), An|eli} (Aleksi}), Tadi}, Gre~, Gani}. JE DIN STVO (M): Luki}, Vucowa, P. Seni}, Simi}, Grbatini}, Spasojevi}, Bekerek, Kalaba (Anati}uk), Boji} (Borojevi}), [ibali}, Weì}. Utakmicu }e svi pamtiti po golu Tomana.On je {utirao loptu s 70 metara, a ona no{ena jakim vetrom, u jednom trenutku promenila je pravac, i tako prevarila iznena|enog Luki}a. D. Po li mac

|ala ( ga|a}e i ove sezone) srebrna iz Londona Ivana Maksimovi}. Sebi} je imao 393 kruga, najboqi rezultat u svojoj ekipi a izgubio je poen na mawe centara (10:9) od ^eha Vaclava Hamana koji je tako|e imao 393 kruga. Kevelar je pobedio sa 3:2 ekipu Halea. U Bundes ligi }e i ove godine ga|ati Jasna [ekari}, Andrija Zlati} i Damir Mikec za ekipu Kelhajm Gmund. U B Bundes ligi, u drugom timu Kevelara, ga|a}e Du{ica Antonijevi}.

OFK BIN GU LA: Petkovi} 7, Kora} 7, Milovanovi} 7, Pali} 7, Jel~i} 7, ]osi} 7, Paji} 7, Katani} 7, Rami} 7 (Pla~kovi} ), Stambolija 7, Kramar 6. Katani} je odbijenu loptu , sa pet metara, ugurao u mre`u Stankovi}a, dok je Stambolija opalio po lopti s 16 metara, a ona je samo odsela u mre`i. N. Bo {wa ko vi}

Omla di nac (M) - OFK Bi ki} 0:4 (0:2) MO LO VIN: Igrali{te Omladinca, gledalaca 100, sudija Durakovi} ([id).Strelci: Poznanovi} u 6, Bodo u 18, Mrvaqevi} u 74. i Spasoje Malivuk u 89. minutu. OMLA DI NAC: Milo{ev 6, Bukor 6, I. Luka~ 6, Wilican 6, Gwatovi} 6, Valentik 6, Boìn 6, B. Luka~ 6, B. Luka~ 6, Si~ 6, [inka 6 (Siniki}), Nikoli} 6 (Koh). OFK BI KI]: Bugarski 7, Dujakovi} 7, Poznanovi} 7 (Vu~kovi} ), Gledi} 7, Basrak 7, Solakovi} 7 (Spasoja Malivuk 7), Stefan Malivuk 7, Kurbalija 7, Mrvaqevi} 7, Bodo 8 (Rado{evi}), Vranov 8. Doma}ini su sagoreli od prevelike èqe da pobede iskusnijeg rivala. I nisu pruìli ono {to se od wih o~ekivalo. Na drugoj strani gosti su ~ekali gre{ke doma}ih i davali golove. D. Ni ko li}

Sre mac - OFK Ba ~in ci 2:3 (1:2) BER KA SO VO: Igrali{te Sremca, gledalaca 40, sudija ]eran (Kukujevci).Strelci: Santra~ u 30. i Kotarli} u 82. za Sremac, a âvi} u 24, Ili} u 42. i Cuper u 60. minutu za OFK Ba~ince. @uti karton: Parenta (Sremac). SRE MAC: Milankovi} 7, Novak 7, Rajakovac 7, [olaja 7 (Kortarli} 7), Parenta 7, R. Ostoji} 7, B. Ostoji} 7, Santra~ 7, Star~evi} 7, Radosavqevi} 7, Breki} 7. OFK BA ÎN CI: Barjaktarevi} 8, Milovanovi} 8, Xiwa 8 (Mili}), Gruji~i} 8, Kalini} 8 (Trbi}), Ili} 8, Milinkovi} 8, âvi} 8 (Meni~anin), Ra{i} 8, Blaànovi} 8, Cuper 8. Igralo se borbeno, ali fer. Izvanredne golove postigli su Santra~ za doma}e. Uba~enu loptu u trku je prihvatio i odmah sa pet metara sproveo u mreù. Sve se desilo za tren. Na drugoj strani Cuper je lob udarcem sa penaltika iznenadio Milankovi}a. B. Ba la {}ak

Brat stvo - Sin |e li} 2:9 (0:8) SOT: Igrali{te Bratstva, gledalaca 150, sudija Horvat (Mo-

SOT: Brat stvo - Sin |e li} 2:9, MO LO VIN: Omla di nac - OFK Bi ki} 0:4, JA ME NA: Gra ni ~ar - Omla di nac (B) 3:3, [ID: Jed no ta - Fru {ko go rac 0:0, BER KA SO VO: Sre mac - OFK Ba ~in ci 2:3, QU BA: Je din stvo - Je din stvo (M) 2:2, ILIN CI: Bo rac - OFK Bin gu la 0:2.

1. Sin |e li} 13 2. Bi ki} 13 3. Fru {ko go r. 13 4. Ba ~in ci 13 5. Bin gu la 13 6. Omlad. (M) 13 7. Omlad. (B) 13 8. Jed. (Q) 12 9. Gra ni ~ar 12 10. Bo rac 13 11. Jed. (M) 13 12. Jed no ta 13 13. Sre mac 13 14. Brat stvo 13

12 10 9 9 7 7 6 5 4 3 3 2 1 0

1 0 1 2 3 1 3 1 1 5 1 5 2 5 2 5 2 6 2 8 1 9 3 8 1 11 2 11

53:11 48:6 33:12 33:12 23:18 21:21 19:26 21:24 24:25 10:29 12:25 12:39 12:36 16:52

37 31 30 30 22 22 20 17 14 11 10 9 4 2

rovi}). Strelci: A{ki} u 74. i Avramovi} u 80. za Bratstvo, Savi} u 5, T. Mileti} u 7, 34, 40. i 84. i Damjanovi} u 18. i 23. minutu za Sin|eli}. BRAT STVO: Vitman 6, Gruba~ 5, Dobri} 5, Vlaisavqevi} 5, Simi} 5, Majher 6, Ceti} 6 (Ursuz 5), Milanovi} 5 (A{ki} 6), Avramovi} 5 (Grkavac 6), Bun~i} 6, Arsenovi} 5. SIN \E LI]: Jak{i} 7, N. Savi} 7, Stojanovi} 8, Drenovac 8 (Todorovi} 7), Geordini 8, Vudrak 7, Damjanovi} 9 (Mari} 7), M. Savi} 9, T. Mileti} 9, V. Mileti} 8 (Vezirovi} 7). Doma}ini se nisu ni sna{li, gotovo nisu ni pipnuli loptu, a gibara~ka ma{inerija je vodila sa 8:0. U nastavku lider se zadovoqio postignutim rezultatom i malo prepustio igru doma}inu, koji se zadovoqio i postignutim golovima A{ki}a i Avramovi}a. I. Ku bik

Jed no ta - Fru {ko go rac 0:0 [ID: Stadion 12.april, gledalaca 100, sudija Papi{ta (Jamena). JED NO TA: G. Trnini} 7, Milinkovi} 7, Danguzov 7, Hr~ek 7, Danilovi} 7, Jovanovi} 7, Rukavina 7, I{tuk 7 (S. Trnini}), Jovi~ili} 7, Dupaq 7, Opojevli} 7 (\ur|evi}). FRU [KO GO RAC: Baki} 7, Vajagi} 7, Iliba{i} 6 (Adamovi} ), Leki} 7, Bjeli} 7, Marti} 7, Matijevi} 6 (Radivoj{i} 7), Boli} 7, Zec 7 (Vojnovi} ), Vuku{i} 7, Galija{ 7. U fer igri, doma}ini, su u prvom delu imali nekoliko zrelih prilika, ali strelci su bili nespretni. U samom fini{u Kukujev~ani su opasno pripretili, ali samo na tome je i ostalo. Z. Sa mu jel

OP [TIN SKA LI GA IN \I JA â&#x20AC;&#x201C; STA RA PA ZO VA

Pr va po be da Ma ra di ~a na Slo ga - Bo rac (S) 4:3 (2:1)

MA RA DIK: Igrali{te Sloge, gledalaca 150, sudija Rusmir (Stari Banovci). Strelci: J. Hajnal u 13, Curkovi} u 36. i 82 .i @ivan~evi} u 57. za Slogu, a Oreq u 29. i Babi} u 53. i 61. minutu za Borac. @uti karton: Curkovi} (Sloga). SLO GA: Uzelac, Budulovi}, Klinko, Lendvaj, Andri}, T. Hajnal, J. Hajnal, Kusi}, Curkovi}, Milovanovi}, @ivan~evi} ([kori}). BO RAC: Radoj~i}, Stojkovi}, Gruba~, Maslarevi}, Paunovi} (Drowak), Babi} (Markovi}), Stan~i}, Vuk~evi}, Oreq, Tep{i}, Baqak. Favorizovani gosti iz Surduka zaslu`eno su pober|eni.Doma}ini su tako slavili i prvu pobedu u prvenstvu.

Je din stvo 2 (SP) - Fru {ko go rac 1:1 (0:0) STA RA PA ZO VA: Stadion Jedinstva, gledalaca 50, sudija Mandi} (In|ija).Strelci: P. Popovi} u 82. za Jedinstvo, a D. Filipovi} u 88. minutu za Fru-

{kogorac. @uti kartoni: Pejanovi}, Lazarac (Fru{kogorac). JE DIN STVO: Mudrini}, Bonac, Savi}, [upeqak, Z. Popovi}, Tutek, Avramovi}, Mom~ilovi}, [panovi} (P. Popovi}), Kalik (Jovi}), \uri} (Kqaji}). FRU [KO GO RAC: Vu~i}, Peji}, ôvi}, Petkovi}, ôrtan, Pejakovi}, Livaja (Lazarac), [u{a (N. Filipovi}), Obradovi}, Savi}, D. Filipovi}. U slaboj fudbalskoj prestavi, naslabiji akteri bili su sudijska trojka. âk, gostima, nisu dosudili ~ist i o~igledan penal. Ina~e, najlep{i trenutak na utakmici bio je gol D. Filipovi}a iz sloblodnog udarca s 18 metara. S. Ra ni to vi}

Po let - Bo rac (J) 0:1 (0:1) NO VI KAR LOV CI: Igrali{te Poleta, gledalaca 50, sudija Do{en (In|ija).Strelac: Jawanin u 2. minutu. PO LET: Pa{i} 5, M. Vukovi} 6, Baweglav 6, ]ali} 6, Ku-

MA RA DIK: Slo ga - Bo rac (S) 4:3, ÔR TA NOV CI: ôr ta nov ciRad ni~ ki (NP) 2 3:0 (go sti ni su do pu to va li), NO VI KAR LOV CI: Po let - Bo rac (J) 0:1, STA RA PA ZO VA: Je din stvo 2 - Fru {ko go rac 1:1. 1. ôr ta nov ci 9 2. Rad. (NP) 2 9 3. Bo rac (S) 9 4. Fru {ko go rac10 5. Bo rac (J) 9 6. Po let 9 7. Jed.(SP) 2 8 8. Slo ga 9

6 6 5 4 4 2 1 1

2 2 1 4 1 1 2 1

1 1 3 2 4 6 5 7

30:10 26:9 32:25 20:16 10:13 9:17 11:30 11:29

20 20 16 16 13 7 5 4

koq 5, Markovi} 6 (Pej~i} 5), Popovi} 5, Bozoqac 6, Todorovi} 5 (Sirixanski 5), D. Vukovi} 6 ( Baji} 5), Mari} 5. BO RAC: Mili~i} 6, Naranxi} 6, Mraovi} 6, Mandi} 6, Kezi} 6, M. Novkovi} 6, Radulovi} 7, Trbojevi} 6 (Milinkovi} ), D. Novkovi} 6, Jawanin 7 (Devi}), Petrovi} 6. Ve} u 2. minutu hladan tu{ za doma}e navija~e. Bezazlenu loptu, golman Pa{i}, boksuje, nepotrebno, posle kornera, lopta pada na nogu Jawaninu, koji je sa nekoliko metara {aqe u neza{ti}eni deo mre`e. B. Ra |e no vi}

SPORT

dnevnik

PR VA MU [KA LI GA: NO VO SA \A NI U U@I CU

ODBOJKA DRU GA LI GA – SE VER (@) Vr {ac – Klek 0:3 Iton Srem-t. – Vr bas 3:0 Du nav – NS v. t. 3:1 Mla dost (I) – Ki 0230 3:0 Omla di nac – Ru ma 0:3 1. Mla dost (I) 4 4 0 12:1 12 2. Klek 4 4 0 12:1 12 3. Srem-tem po 5 3 1 10:6 8 4. Ru ma 4 2 2 7:6 6 5. NS v. t. 4 2 2 7:7 6 6. Du nav 4 2 2 6:8 6 7. Ki 0230 4 1 3 6:9 4 8. Vr {ac 4 1 3 4:9 3 9. Vr bas 4 1 3 3:9 3 10. Omla di nac 4 0 4 1:12 0 DRU GA LI GA – SE VER (M) FOK – Srem Iton 3:2 Voj vo di na 2 – Vr bas 3:0 In |i ja – Mla dost (NP) 3:0 Pro le ter – Ba va ni {te 3:0 Fu tog – No vi Sad 1:3 1. In |i ja 4 4 0 12:0 12 2. Pro le ter 4 3 1 10:3 9 3. No vi Sad 4 3 1 9:6 9 4. Voj vo di na 4 3 1 10:5 8 5. Srem 4 2 2 8:9 6 6. Vr bas 4 2 2 8:10 5 7. FOK 4 1 3 5:11 3 8. Fu tog 4 1 3 4:9 3 9. Ba va ni {te 4 1 3 3:9 3 10. Mla dost 4 0 4 5:12 2 PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – CEN TAR (@) Gr bi} – Par ti zan 3:1 Va ra din 2 – NS tim 3:0 FOK – No vi Sad 0:3 NS v. t. 2 – VST 0:3 Fu tog vest – @a baq 3:0 êmp 07 – Voj vo di na 2 3:0 1. VST 4 4 0 12:1 12 2. No vi Sad 4 4 0 12:3 11 3. Gr bi} 4 3 1 10:4 9 4. Voj vo di na 4 3 1 11:5 9 5. Fu tog vest 4 3 1 9:5 8 6. Va ra din 4 2 2 9:7 7 7. êmp 07 4 2 2 6:7 6 8. NS v. t. 4 1 3 6:9 4 9. NS tim 4 1 3 4:10 3 10. Par ti zan 4 1 3 5:10 3 11. FOK 4 1 3 3:11 2 12. @a baq 4 0 4 3:12 1 PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – SE VER (@) Mla dost (BP) – Be ~ej 3:1 CVS – Vo lej stars 2:3 Tu ri ja – Haj duk 0:3 Apa tin – Par ti zan 2:3 NIS Spar tak 2 – Mer kur 3:0 1. Spar tak 4 4 0 12:0 12 2. Haj duk 4 3 1 9:3 9 3. Mer kur 4 3 1 9:5 8 4. Vo lej stars 4 3 1 9:6 8 5. CVS 4 2 2 10:6 8 6. Mla dost 4 2 2 7:7 6 7. Par ti zan 4 2 2 6:10 4 8. Tu ri ja 4 1 3 3:9 3 9. Be ~ej 4 0 4 3:12 1 10. Apa tin 4 0 4 2:12 1 PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – SREM (@) Pr vi tem po – Mla dost (NP) 0:3 Ra din ci – Slo ga 1:3 Iton Srem-t. 2 – Maks 3:0 Mi tro vi ca slo bo dan 1. Srem-tem po 4 4 0 12:1 12 2. Maks 4 3 1 9:3 9 3. Mla dost 3 2 1 6:3 6 4. Slo ga 3 2 1 6:5 6 5. P. tem po 4 1 3 5:9 3 6. Ra din ci 3 0 3 1:9 0 7. Mi tro vi ca 3 0 3 0:9 0 PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – BA NAT (@) Her ce go vi na – Kra ji {nik 3:1 Klek 2 – Rad ni~ ki 0:3 Ki kin da – Zre wa nin 2 od go |e no Ba nat – @i ti {te 3:1 Ko ral slo bo dan 1. Rad ni~ ki 4 4 0 12:0 12 2. @i ti {te 4 3 1 10:4 9 3. Her ce go vi na 4 2 2 7:8 6 4. Klek 4 2 2 6:7 6 5. Ki kin da 2 1 1 3:4 3 6. Kra ji {nik 3 1 2 4:7 3 7. Ba nat 3 1 2 4:7 3 8. Ko ral 3 1 2 3:6 3 9. MD Zre wa nin 3 0 3 2:9 0 PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – CEN TAR (M) Vo {a – Kul pin 0:3 Si rig – Vest 3:1 Du nav vo lej 2 – Bo ta fo go 3:0 Stra ì lo vo – [id 3:2 1. Stra ì lo vo 4 4 0 12:2 11 2. [id 4 3 1 11:5 9 3. Kul pin 4 3 1 9:6 8 4. D. vo lej 4 2 2 8:6 7 5. Vest 4 2 2 9:8 7 6. Si rig 4 2 2 6:8 6 7. Bo ta fo go 4 0 4 3:12 0 8. Vo {a 4 0 4 1:12 0 PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – SE VER (M) Ki kin da – Mer kur Mla dost (BP) – Be ~ej

2:3 3:2

sreda14.novembar2012.

Ma gli} 1953 – Par ti zan 3:1 Mla dost (T) – Spar tak 2 1:3 1. Ma gli} 4 4 0 12:3 12 2. Par ti zan 4 3 1 10:4 9 3. Mer kur 4 3 1 9:7 8 4. Ki kin da 4 2 2 8:8 7 5. Mla d. (BP) 4 2 2 8:10 5 6. Spar tak 4 1 3 7:10 4 7. Mla dost (T) 4 1 3 6:11 2 8. Be ~ej 4 0 4 5:12 1 PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – JUG (M) Rad ni~ ki – Slo ven 2 3:0 Srem iton 2 – Pr vi tem po 1:3 Ba nat – Her ce go vi na 3:2 Gor wi grad slo bo dan 1. Rad ni~ ki 3 3 0 9:1 9 2. G. grad 3 3 0 9:1 9 3. P. tem po 4 2 2 7:7 6 4. Her ce go vi na 3 1 2 7:6 5 5. Ba nat 3 2 1 7:5 5 6. Srem 4 1 3 4:11 2 7. Slo ven 4 0 4 0:12 0 DRU GA VOJ VO \AN SKA LI GA – NO VI SAD (@) VST – For tu na 3:0 No vi Sad 2 – Li be ro 3:1 SK Vo lej – Fu tog 0:3 Be o ~in – De te li na ra 3:0 1. Fu tog 4 4 0 12:0 12 2. Be o ~in 4 4 0 12:1 12 3. No vi Sad 4 3 1 9:7 8 4. De te li na ra4 2 2 8:6 7 5. VST 4 2 2 8:6 6 6. For tu na 4 2 2 6:8 6 7. Bit 3 1 2 5:7 3 8. Li be ro 4 1 3 5:10 3 9. Voj vo di na 3 0 3 0:9 0 10. SK Vo lej 4 0 4 1:12 0 DRU GA VOJ VO \AN SKA LI GA – JU @NA BA^ KA (@) Neo plan ta – Oya ci 3:1 So ko – Elan vo lej 3:2 Pa no ni ja – Tem po 3:0 Ba~ ki zmaj – Vol fland 3:0 Je din stvo – Goks in 0:3 1. Goks in 3 3 0 9:0 9 2. So ko 3 3 0 9:2 8 3. Neo plan ta 3 2 1 8:4 7 4. Pa no ni ja 3 2 1 6:3 6 5. Ba~ ki zmaj 3 2 1 6:4 6 6. Oya ci 3 2 1 7:5 5 7. Elan v. 3 1 2 7:8 4 8. Je din stvo 3 0 3 1:9 0 9. Vol fland 3 0 3 0:9 0 10. Tem po 3 0 3 0:9 0 TRO FEJ NO VOG SA DA 1. LI GA (@) Par ti zan – Gr bi} 2:0 Fu tog vest – NS tim 1:2 ^emp 07-1 – NS v. t. 2:1 No vi Sad – VST 0:2 NS vo lej – Fu tog 2:1 1. VST 4 3 1 7:2 7 2. ^emp 07-1 4 3 1 6:3 6 3. Fu tog vest 3 2 1 5:4 5 4. Par ti zan 4 2 2 5:4 5 5. No vi Sad 4 2 2 4:4 4 6. Gr bi} 4 2 2 4:4 4 7. NS tim 4 2 2 4:6 4 8. Fu tog 4 1 3 4:6 4 9. NS v. t. 3 1 2 3:4 3 10. NS vo lej 4 1 3 2:7 2 2. LI GA (@) FOK B[ – For tu na Fu tog – Star Zmaj – Vp{a Va ra din – SK Vo lej Sme~ – De te li na ra 1. Va ra din 4 4 0 2. For tu na 4 4 0 3. Sme~ 4 3 1 4. Vo {a 4 3 1 5. Fu tog 4 2 2 6. Zmaj 4 2 2 7. SK Vo lej 4 1 3 8. FOK B[ 4 1 3 9. Star 4 0 4 10. De te li na ra4 0 4

8:0 8:1 6:2 6:2 4:4 4:5 4:6 2:7 1:8 0:8

0:2 2:0 0:2 2:0 2:0 8 8 6 6 4 4 4 2 1 0

3. LI GA (@) Vo {a – Kli sa 0:2 Du nav vo lej – [trand vo lej 2:0 FOK RK – SK vo lej 2:0 As – êmp 07-2 1:2 1.êmp 07-2 4 4 0 8:1 8 2.FOK RK 4 3 1 6:2 6 3. Du nav v. 4 3 1 6:3 6 4. NS v. t. 3 2 1 5:2 5 5. As 4 2 2 5:5 5 6. SK Vo lej 4 2 2 4:4 4 7. [trand v. 4 2 2 4:5 4 8. Kli sa 4 1 3 3:6 3 9. Fu tog 3 0 3 1:6 1 10. Vo {a 4 0 4 0:8 0 5–6. LI GA (@) For tu na – Mla dost (NS) FOK RK – No vi Sad SK Vo lej – NS vo lej tim Gr bi} – Star êmp 07 – Fu tog

2:0 0:2 0:2 2:0 0:2

1. LI GA (M) Vo {a – De te li na ra SK Vo lej – As 1 As 2 – Fu tog Stra `i lo vo – Vo {a 2

0:2 0:2 0:2 2:1

KUP VOJ VO DI NE

Ispit polusezone Ko{arka{e Vojvodine Srbijagasa nakon {est uzastopnih pobeda o~ekuje gostovawe Slobodi u Uìcu. Ko{arka{i Slobode slove za jednog od kandidata za plasman u Superligu, a prati ih epitet nepobedivog tima na vru}em parketu dvorane Veliki park. - U dosada{wem toku prvenstva imali smo solidan raspored, red lak{ih protivnika i mogu}nost uigravawa ekipe.Na redu su utakmice sa direktnim rivalima za prvih pet mesta,a prvo nas o~ekuje izuzetno te{ko gostovawe u „negostoqubivom” Uìcu - rekao je trener Sini{a Mati} i dodao:- Podatak da je Sloboda bez poraza na svom parketu i da ima veoma iskusan sastav (Stefanovi}, Qubojevi}, Arnautovi}, Vasi}...) dovoqno govori o tome kakav nas doma}in ~eka. Odlazak prvog pleja Ota{evi}a u Makedoniju ne}e im predstavqati nepremostivi problem, tu su Vasi} i Ko~ergin, a publika podràva svoje qubimce svih 40 minuta.Mi }emo nastupiti bez Osmokrovi}a i ômagi}a, Ive-

PR VA @EN SKA LI GA

Da nas [u ma di ja - C. zve zda (19.00) Ja go di na - ^e la re vo (19.00) Vr bas Me de la - Be o ~in (19.30) Stu dent - [a bac (19.30) Su tra Sta ra Pa z. - Rad ni~ ki (20.00) 1. C. zve zda 2. Ja go di na 3. [a bac 4. Stu dent 5. Sr bo bran 6. Rad ni~ ki 7. Vr bas 8. S. Pa zo va 9. [u ma di ja 10. Be o ~in 11. ^e la rev

Ra do mir Ma ro je vi} Fo to: R. Hayi}

qa }e biti u sastavu, ali je pitawe koliko mo`e da pru`i posle ovolike pauze.Uprkos svemu, na{i ciqevi se znaju, pobeda u svakoj utakmici i u svim dvoranama.

6 6 7 7 7 6 6 7 6 6 6

6 6 5 3 3 3 3 2 2 2 0

0 0 2 4 4 3 3 5 4 4 6

511:372 456:394 487:465 475:500 475:480 368:382 420:418 481:512 442:467 393:422 392:488

12 12 12 10 10 9 9 9 8 8 6

Iskusnom Radomiru Marojevi}u nije strano igrawe na vru}im terenima. - Pred nama je ispit polusezone. Doma}in ima iskustva,ima paklene navija~e,ali mi imamo kvalitet, znamo da igramo ovakve utakmice i zato ne}e biti iznena|ewe ukoliko slavimo u U`icu - kazao je Marojevi}. Utakmica Sloboda - Vojvodina Srbijagas igra se u U`icu, u 18.30 ~asova. M. Sa vi }e vi}

U Torontu 273 poena Od osam odigranih utakmica, najuzbudqivije je bilo u Torontu. Preko 18.000 navija~a imalo je priliku da gleda utakmicu sa tri produètka i ukupno 273 poena. Juti su bila potrebna tri produètka da savlada u gostima Toronto i zabeleì prvu pobedu na strani ove sezone. Najvi{e zasluga za trijumf ide na ra~in Pola Milsapa (34) i Ala Xefersona (24). U protivni~kom timu De Rozan je stao na 37, a po 20 su ubacili Kleiza i Kalderon. Odluka o pobedniku pala je u tre}em produètku (15:8), mada je heroj Xezera ustvari Al Xeferson koji je dao trojku za izjedna~ewe u regularnom toku me~a. Wemu je to bila tek druga trojka u devetogodi{noj NBA karijeri! Oklahoma je na mi{i}e slavila protiv Detriota, Tanderse su do trijumfa nosili Vestbruk (33) i Durant (26, 9sk, 4bl). Oklahoma ima vrlo naporan raspored, bio im je ovo ~etvrti me~ u pet ve~eri. Boston je, predvo|en Raxonom Rondom, slavio u îkago. Rondo je nastavio fantasti~an niz od 31 utakmice u kojoj ima 10 i vi{e asistencija, protiv Bulsa imao ih je 10. Podr{ku Rondu dali su Garnet (15), Bas (16), Pirs je ubacio 10 a Teri 13 poena. Duel Bostona i î-

kaga mogao je biti mali srpski okr{aj, da su minutaù upisali Darko Mili~i}, u Bostonu, odnosno Vladimir Radmanovi} u îkagu. Me|utim, obojica su grejali klupe. Prva zvezda Majamija Lebron Xejms eksplodirao je u drugom poluvremenu me~a protiv Hjustona i odveo {ampione do pobede u gostima. Lebron je me~ zavr{io sa 38 poena (od ~ega 32 u drugom poluvremenu!), 10 skokova i 6 asistencija. Ra ste spi sak povre|enih igra~a u Mi ne so ti, Pekovi} je za Minesotu ubacio 20 Le bron Yejms, naj bo qi igra~ Ma ja mi ja poena pre povrede, iza{ao je u tre}oj ~etvrtiSanse sa 21 poenom i 7 asistenni, uganuo je levi ~lanak, nije cija. se vi{e vrra}ao u igru. Dve goRe zul ta ti: Juta – Toronto dine je Feniks ~ekao trijumf 140:133, Milvoki – Filadelfija nad Denverom, u periodu od 15. 105:96, Oklahoma – Detroit 92:90, novembra 2010. kada su ih poBoston – îkago 101:95, Majami – sledwi put savladali, vezali Hjuston 113:110, Minesota - Dalas su {est poraza. Sjajni Slove90:82, Denver - Finiks100:110, nac Goran Dragi} predvodio je Atlanta - Portland 95:87.

ZA EP 2020.

Srbija trenutno daleko Kada je Mi{el Platini izneo svoju revolucionarnu ideju da se 2020. Evropsko prvenstvo igra u 12 zemaqa, Srbija je videla svoju {ansu u tome. Nacionalni savez ubrzo je izneo plan izgradwe stadiona koji bi bio jedan od doma}ina pomenutog EP, ali je Srbija trenutno daleko od toga. Naime, ~lan izvr{nog komiteta UEFA Teo Cvanciger istakao je da bi zemqe doma}ini bile odre|ene na osnovu plasmana na UEFA rang listi, na kojoj je Srbija tek 25. Prema Platinijevom planu, na EP bi u~estvovale 24 zemqe, umesto 16 kao sada, ali plan jo{ uvek treba da se ratifikuje u UEFA. Cvanciger, predsednik Fudbalskog saveza Nema~ke (DFB) rekao je da }e Izvr{ni komitet UEFA razmatrati Platinijev predlog. - Platini mi je rekao svoj plan tokom privatnog razgovora. On bi trek trebalo da bude ratifikovan od Izvr{nog komiteta - rekao je Cvanciger za „Bild„. Prema wemu, 12 zemaqa doma}ina bile bi zemqe koje su se kvalifikovale na EURO i nalaze se na odgovaraju}im pozicijama na UEFA rang listi. Platini ovim planom `eli da ukqu~i celu Evropu u organizaciju turnira, a

ideju je prvi put izneo na kraju Evropskog prvenstva u Poqskoj i Ukrajini proteklog leta. - Ideja je izneta, sada razra|ujemo detaqe da vidimo kako bi nekoliko zemaqa i evropskih gradova organizovalo EURO 2020 - rekao je Platini u Sankt Peterburgu na sastanku Izvr{nog komiteta UEFA pro{log meseca. Platini smatra da bi ve}e takmi~ewe 2020. godine bilo preskupo za oraganizaciju u samo jednoj ili dve zemqe. Wegova ideja je dobila podr{ku u nekoliko zemaqa, stav Izvr{nog odbora bi}e jasniji posle sastanka u decembru, a kona~na odluka poznata u po~etkom slede}e godine. Turska je ranije izrazila èqu da organizuje EURO na dosada{wi na~in, samostalno, ali }e wena kandidatura otpasti ukoliko Istanbul dobije organizaciju Olimpijskih igara iste godine. [kotska, Vels i Irska su tako|e izrazile èqu da organizuju EURO. Slede}e EP 2016. godine odrà}e se u Francuskoj, kada }e prvi put u~estvovati 24 selekcije. Srbija je izrazila èqu da u~estvuje u Platinijevom planu, vide}emo da li }e se nacionalni tim izboriti za to u narednim godinama.

Crven~anke u Bajmoku Danas su na programu utakmice ~etvrtine finala rukometnog Kupa Vojvodine u obe konkurencije. Kod mu{karaca sasta}e se: Somborelektro (Sombor) Spartak Vojput (Subotica) (19), @SK (@abalj) - Nova Pazova (19), Proleter Agro`iv (Zrenjanin) - Crvena zvezda (Mokrin) (18), Jedinstvo (Ka~arevo) - Dinamo (Pan~evo) sino}. U konkurenciji dama igra}e: Laki (Crvenka) - Radni~ki (Bajmok) (19.30), Petrovaradin - Vojvodina (Novi Sad) (16, Spens), Proleter Superprotein (Zrenjanin) - Kikinda (19), Radni~ki (Kovin) - Pan~evo (19). J. G. ME MO RI JAL NI TUR NIR NI KO LE MO SKA QA

Pobeda Savanovi}a U Novom Sadu, u prostorijama mesne zajednice “Bo{ko Buha”, u subotu su ~lanovi {ahovskog kluba Vojvodina u znak se}awa na osniva~a i dugogodi{weg predsednika kluba, Nikolu Moskaqa, odigrali sedmi memorijalni turnir po ubrzanom tempu. Pobednik je bio mk Vuk Savanovi}, koji je tek u tre}em, dodatnom, kriterijumu bio boqi od Fide majstora Velibora âbarkape. Nov~ani nagradni fond darovala je Mesna zajednica “Bo{ko Buha”, ~ije prostorije koristi [K Vojvodina za svoje aktivnosti i igrawe me~eva, a suosniva~ kluba, zajedno sa Nikolom Moskaqem, me|unarodni sudija Nikola Ku~ma{, darovao je nagrade u {ahovskoj literaturi. Zanimqivo je da je memorijalni turnir odigran sutradan i u Kucuri, na kome je pored se}awa na Nikolu Moskaqa, odata po{ta i preminulim ~lanovima kluba “Omladinac” Vili Koncu, Stevanu Mandi}u i Srboqubu Stankovi}u. Na tom turniru pobednik je bio Branislav Vujovi} sa 6 poena, dok su drugo mesto podelili Goran Popovi} i Mladen Masal sa 5,5 poena. U~estvovalo je 36 igra~a koji su odigrali 7 kola, 15 minuta po igra~u. Sudio je bio Bala Karlo. Plasman: 1-2. Vuk Savanovi}, Velibor âbarkapa 7,5, 3. Nenad Dimitrijevi} 6,5, 4. Strahiwa \urni} 6, 5-8. Ivan Banovi}, Igor Kreji}, Darko Ukropina, Boìdar Kqaji} 5, 9-11. Andrija Balenovi}, Alan Ogrizovi}, Nenad \uri} 4,5, 12-14. Ananije Stojkovi}, Milisav Miki}, Vasilije Vukobratovi} 4, 15-16. Mira Savi}, Petar Vu~eti} 3,5, 17. Borko Babi} 1, 18. Slobodan Boòvi} 0.

PAN ^E VA^ KI DI NA MO KO NA^ NO PO BE DIO

Krenuo brzi voz Fudbaleri Dinama u me~u s Cementom ostvarili su prvu pobedu u trinaestom kolu prvenstvu i sada, ~ini se, imaju realne {anse da se ukqu~e u borbi za opstanak u srpskoliga{kom dru{tvu. Direktor kluba Goran Mr|a posle prve trojke optimisti~ki kaè: - Najzad smo uspeli da pobedimo i realizujemo dobru igru celog tima. Ova pobeda mnogo zna~i igra~ima zbog samopouzdawa i verujem da }emo brzo iza}i iz rezultatske krize. Trener Stevanovi} dosta dobro radi, a do kraja sezone ima jo{ dosta da se igra i o~ekujem jo{ dobrih partija i pobede svog tima. Fudbaleri Dinama, popularnog brzog voza, tokom celog susreta protiv ekipe iz Beo~ina imali su incijativu i zasluèno su ostvarili pobedu, a jedan od boqih u timu bio je {toper Predrag Kra~unov. - Tokom proteklog dela prvenstva na nekim utakmicama nismo imali dovoqno sre}e i posle ~etiri remija uspeli smo najzad da pobedimo dobru ekipu Cementa. Sa ova tri boda ostali u trci za opstanak u ligi. Znamo da dosta zaostajemo, ali verujem da ovaj tim ima kvaliteta i znawa i da }emo u narednim me~evima beleìti dobre rezultate - optimista je Kra~unov. Sledi vam doma}instvo sa dobrom ekipom Sente. - Dolazi nam jedna od najboqih ekipa u ligi, koja ima ambicije za prvo mesto, i sigurno je da nam ne}e biti lako. O~ekujem veliki broj qubiteqa fudbala na stadionu i nadam se da }e nas podràti u èqi da osvojimo bodove - rekao je Kra~unov. B. St.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda14.novembar2012.

REJ TING TUR NIR U ZRE WA NI NU

Lev na ji} od ma kao U Zrewaninu je, u organizaciji [K Aradac i TKM centra, odigrano 7 kola rejting turnira. Kao {to se i o~ekivalo glavni favorit, Fide majstor Pavle Levnaji}, ubedqivo vodi na turniru i prakti~no se kvalifikaovao za glavni turnir. Za drugo mesto, koje tako|e ima vizu za glavni turnir ravnopravno konkuri{u Bo{ko Stanimirovi}, Radislav Jankov i Sr|an Popov. Plasman posle 7. kola: 1. Pavle Levnaji} 6,5, 2-4. Bo{ko Stanimirovi}, Radislav Jankov, Sr|an Popov 5, 5-8. David Zarin, Danka Lali}, Danilo Besede{, Nikola Maksimovi} 4,5, 9-14. Nikola Milovi}, Pero Babi}, Aleksa Savin, Sa{a Petkovi}, Aksentije Subi}, Teodora Raci} 4, 15-17. Sini{a Levnaji}, Dejan Omorjan, Tibor Igri`an 3,5, 18-23. Marija Stanimirovi}, Nevena Horvat, Marica Te{i}, Ilija Tomi}, Stjepan Bir~akovi}, Ivana Litri~in 3, 24-26. Bojana Robal, Ma{a Milivojevi}, Katarina Levnaji} 2,5, 27-28. Tihomir Bogovi}, Marina Robal 2, 29. Luka Kqaji} 1,5. ^E TVRT FI NA LE NO VOG SA DA

Mi lo sa vac pr vi U prostorijama Novosadskog {ahovskog kluba zavr{en je ^etvrtfinalni turnir za plasman u polufinale 82. prvenstva Novog Sada. Za polufinale plasirala su se prva desetorica sa ovog turnira. Kona~an plasman: 1. Miodrag Milosavac 7, 2. Slavko Stanojevi} 6,5, 3-6. Nenad \uri}, Tomislav Buzan~i}, Luka ^i~a, Dejan Vu~kovi} 6, 7-10. @arko Simovi}, Dragan Cveti}, Svetlana Stojadinov, Milorad Obradovi} 5,5, 11-14. Dragan Markovi}, Tomislav [krivanko, Jasmina Milivojevi}, Rajko Te{anovi} 5, 15-17. Petar Pjetlovi}, Aleksa Ilin~i}, Borivoje Ili} 4,5, 18-23. Isidora Gakovi}, Momir Ilin~i}, Qubi{a Poli}, Cvetko Vukovi}, Rexep Ali{i}, Mi{a Tris 4, 24-26. Jovo Petovi}, Petar Borba{, Dragan Jovanovi} 3,5, 27. Du{an Ilij} 3, 28. Zdravko Jakovqevi} 2,5, 29. Branislav Dobri} 2, 30. Tara Stoli} 0. ME MO RI JAL NI TUR NIR U SEN TI

Su bo ta u 9 ~a so va

[ahovski klub Senta u subotu, 17.novembra, od 9 ~asova organizuje Drugi otvoreni memorijalni turnir u spomen na svog biv{eg ~lana, I{tvana Kajarija. Turnir se igra u velikoj sali hotela Rojal (Glavni Trg br. 7). Igra se po [vajcarskom sistemu, 9 kola, 15 minuta po igra~u. Upisnina iznosi 500 dinara a organizator obezbe|uje meni ru~ak u hotelu Rojal za sve igra~e. Organizator obezbe|uje i rekvizite za igru. Prijave se podnose do 15 novembra na e-mail adresu kluba sentachess@gmail.com. Prvoplasirana ekipa dobija pehar a ~lanovi tri prvoplasirane ekipe medaqe. PRO BLEM BR. 415

Be li da je mat u dva po te za J. Hartong 1948.

Re{ewe problema br.414 (N. Hoeg, Deutsche Schachblatter, 1937.) sa pozicijom: beli – Kg6, Df6, Sd5; crni – Kg8, Ta7, Lb6; je 1.Sc7! Na 1…T:e7 sledi 2.Dd8 mat. Na 1…L:c7 sledi 2.Dg7 mat.

dnevnik

RAZ GO VOR SA @EQ KOM ME DA ROM, NO VO SAD SKIM MAJ STO ROM I PO ZNA TIM [A HOV SKIM TRE NE ROM

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Pe da gog po vo ka ci ji, {a hi sta u du {i Ve} dugo smo èleli za sagovornika @eqka Medara, kojeg ~ak ni {iroj javnosti ne treba posebno predstavqati, jer je toliko prisutan u ìvotu grada Novog Sada, a u {ahovskom pogotovo, gde je sekretar i trener [K Dnevnik. Qubiteq beletristike, poezije, {aha, ali i druèwa, kako posebno isti~e, sa dobrim qudima, u svom dnevnom boravku je okruèn policama prepunih kwigama kraj kojih vise desetine medaqa i stoje brojni pehari. Na jedinom praznom zidu vise slike i ikone me|u kojima se isti~u ona Svetog Luke i uramqena fotografija, po wegovom uverewu, jo{ jednog sveca, patrijarha Pavla.  Povod za ovaj razgovor su {ahovski turniri dece ~iji ste vi i za~etnik i najvatreniji pobornik, a koji se u ovom periodu organizuju {irom Vojvodine. Kakva su Va{a iskustva po tom pitawu? - Pre nego {to sam po~eo sa turnirima dece „[ah u {kole“, a prvi sam organizovao 23. novembra 1990. godine za vreme trajawa Olimpijade u Novom Sadu, imao sam jasnu sliku {ta èlim. [ah, kao verovatno najkorisnija igra u mentalnom ìvotu deteta, mora se pribliìti deci, a tu su najbliè {kole i zato se akcija tako i zove. U Vojvodini je tako ne{to zapo~eo pedagog i {ahovski majstor iz Vr-

igraju zajedno, ali sa posebnim nagradama.  ^esto vas vi|amo u prostorijama N[K-a okru`ene decom razli~itog uzrasta...

- Da, to je nastavak Kapablanikne {kole {aha koju radim preko 20 godina. Ovog puta, uz pomo} supruge Marije, koja i sama igra {ah, a i {ahovski je sudija. Sada se spremamo za nastup na 18. turniru dece „[ah u {kole“, koji }e se odr`ati 2. decembra, po tradiciji u O[ „\or|e Nato{evi}“. Ovim putem koristim pri-

Va `no je da di rek to ri {ko la vo le {ah  [ah je odnedavno i zaista u{ao u {kole, kao izborni predmet. îni se, pomalo stidqivo! - To je ta~no. Kao saradnik Va{eg lista kada smo pokrenuli Dnevnikov {ah sredom, u autorskom ~lanku „[kolsko zvono za uzbunu“ poku{ao sam da ukaèm na gre{ke, a to }u i sada re}i. Najboqi je na~in kada direktor {kole voli {ah, kao {to je to bio slu~aj u Vr{cu i preko svojih u~iteqica preporu~i {ah. Podrazumeva se da one znaju da ga igraju. Korist je vi{estruka: deca }e nau~iti {ah, a one imati odli~ne |ake i u ostalim predmetima. Ovako, ispadne va`nije ko }e dràti seminare, nego {ta }e u~iteqice na wima da nau~e. Podele se nekakvi sertifikati koji ostanu na dnu fioka. Dakle, treba raditi na terenu i nadam se da }e najavqeni seminar [S Vojvodine za licencirane trenere doneti neki ve}i napredak. Bi}e onda vi{e osnovnih {kola poput novosadskih „Kosta Trifkovi}“ i „@arko Zrewanin“. {ca Milorad Kapelan, koji je kao direktor {kole nau~io {ahu prvo u~iteqice koje su zatim ste~eno znawe prenosile na u~enike najniìh razreda. Ideja mojih turnira je bila i ta da se deca {to vi{e takmi~e, ali po uzrasnim kategorijama. Po tada vaè}im kriterijumima, na tzv. pionirskim prvenstvima, igrala su deca od 1. do 8. razreda gde su medaqe osvajali oni najstariji. Ko zna koliko se talentovane de~ice razo~aralo i odustajalo od {aha. Uveo sam dve posebne kategorije: 1. do 4. razred, naravno kod de~aka i devoj~ica zasebno. Posledwih godina sam i tu kategoriju prepolovio i sada je najmla|a grupa |aka prvaka i pred{kolaca u kojoj de~aci i devoj~ice

liku da zahvalim Novosadskom {ah klubu, koji je meni i Vladi De`eu, odnosno klubu Promocija, omogu}io da u wihovim prostorijama radimo sa decom i stvaramo podmladak za budu}nost {aha u Novom Sadu.  Va{a kwiga za po~etnike „Nau~ite {ah uz svoje dete“ je ne{ablonska. Koliko mi je poznato u woj su navedeni primeri iz va{e prakse u radu sa decom. - Tako je. Navedeni primeri u kwizi su zanimqivi i iz razloga {to uspevaju da sa~uvaju pa`wu dece. Me|utim, od posledweg izdawa pro{le su tri godine a pristi`u „nove snage“ pa pripremam i {esto izdawe.

 Vi ste i dugogodi{wi {ahovski radnik i trener, i sudija i aktivan igra~. [ta bi trebalo uraditi za prosperitet {aha na na{im prostorima. - Se}am se svog entuzijazma od pre 20-25 godina kada sam napravio Prvenstvo Evrope za {ahiste do 24 godine, po~etak akcije „[ah u {kole“, turnira na [trandu, pomo} u organizaciji i su|ewa na pesni~kom turniru Brankovog kola, me~eva pesnika i dece na Zmajevim de~jim igrama... I sve to bez ikakve ili simboli~ne nadoknade za uloèn rad. Danas qudi u {ahu vide priliku za li~nu promociju i korist, a kod mnogih ne vidim tu iskrenost i qubav prema drevnoj igri i èqu za prosperitet {aha. Daqe, jako mi smetaju razli~iti ar{ini i isto takvo tuma~ewe pravilnika. Na primer, ekipa za koju sam nastupao, Kraqica iz Petrovaradina ispala je iz Druge lige Srbije, grupa Vojvodina. Igrali smo po{teno sve me~eve od kojih je ve}ina zavr{ena nere{enim rezultatom, ali posle èstoke borbe. Apsolutni favorit, ekipa koja pobedi sve nas, sa jednom ekipom veè svih {est remija i direktno im pomogne va`nim bodom u borbi za opstanak. Ali ni to nije najgore. Takmi~arska komisija [SV donese odluku da se jedna ekipa mora preseliti u najniì rang zbog {tete koju je nanela vojvo|anskom {ahu neu~estvovawem u Prvoj ligi Srbije. To kaè i pravilnik i praksa. Izvr{ni odbor kaè: „ako platite odre|eni iznos osta}ete u Drugoj ligi“. A {ta ako se isto ponovi i naredne godine? Pre nekoliko godina je tako|e doneta neverovatna odluka da se liga pro{iri za dva mesta, kada se videlo koje }e ekipe sigurno ispasti. U oba slu~aja je nepravda najblaà re~. Dakle, trebalo bi vi{e rada, po{tewa u transparentnosti, ali i pomo}i [ahovskim radnicima na terenu, kojih se naj~e{}e setimo samo pred izborne skup{tine. Kada to pro|e, oni opet moraju sve sami.  I za sam kraj, imate li neku poruku? - Poruka se najvi{e odnosi na one vredne qude, naj~e{}e iz malih sredina: Organizujte turnire, u~ite decu {ahu, istrajte iako su zaista lo{a vremena. Volim {to Vlada iz novosadske Bubamare organizuje toliko turnira, i {to, ipak, postoje i nastavnik Bo{ko iz ûruga, Mi}a iz Vr{ca, i Krasoje i Mi}a iz N[K-a, i jo{ mnogo qudi koji ìve za {ah. B. Dan ko vi}

VI KEND TUR NIR U NO VOM SA DU

Fa vo rit po to nuo Na nedavno zavr{enom, veoma jakom (55 velemajstora), ^igorinovom memorijalu u Sankt Petersburgu pobedio je ukrajinski velemajstor Aleksander Are{~enko sa 7,5 poena. Aleksej [irov, povratnik iz [panije na Letonsku rejting listu, bio je glavni favorit ali ga je poraz u predposledwem kolu od Amerikanca Aleksandra Lendermana izbacio iz koloseka za sam vrh pa je na kraju zauzeo tek 20. mesto sa 6,5 poena.

Len der man–[i rov Re ti je vo otva ra we 1.Sf3 d5 2.g3 Lg4 3.Lg2 Sd7 4.O-O e5 (4...c6; 4...e6 su ~e{}e igrani potezi, no crni `eli ve} u ranoj fazi da ovlada centrom.) 5.d4 e4 6.Se5 Le6 7.c4 c6 8.c:d5 c:d5 9.Sc3 Ld6 10.S:d7?! (10.Lf4 L:e5 11.L:e5 s:e5 12.d:e5 Se7 13.Da4 Dd7 14.D:d7 L:d7 15.Tfd1 f3 daje belome prednost.) 10...D:d7 11.f3 f5 12.f:e4 f:e4 13.Db3 Se7 14.Lg5 Sc6

15.Sb5 (15.S:d5 S:d4 16.De3 Lc5 17.D:e4 Sf3 (17...D:d5 18.D:d5 L:d5 19.L:d5 Sf3 20.Kg2 S:g5 21.Tf5 Le7 22.L:b7 Tb8 23.Lc6. Beli vlada opasnom inicijativom. Postavqa se pitawe za{to onda beli nije odigrao Sd5? Takva pozicija zahteva izuzetno dobro ra~unawe jer nastaju velike komplikacije. Pretpostavka vo|e belih figura je da bi takva pozicija mogla daleko vi{e odgovarati wegovom protivniku, zato on bira mawe obavezuju}e re{ewe. Psihologija!!!) 18.Kh1 S:g5 19.De5 dovodi crnoga u velike probleme.) 15...Lb8 16.Da3 a6 17.Tf2 h6 18.Taf1 Se7 19.L:e7 D:e7 20.Da5

Dd7 21.Sc3 Lc7 22.Db4 Ld6 23.Db3 Le7 Pozicija se stabilizovala i otprilike vlada jednakost. 24.e3 Tc8 25.Dd1 h5 Naravno! Crni je jedva do~ekao da krene u napad! 26.Sa4 Db5 27.Tc2 T:c2 28.D:c2 h4 29.g:h4 T:h4 30.b3 Dd7 31.Df2 Dc7 32.Dg3 D:g3 33.h:g3 Th6 Beli je uspeo da promeni dame, samim tim otupi napada~ke potencijale crnoga ali ima jasno slabiju poziciju. 34.Sc5 Lc8 35.Tc1 Kd8 36.Sa4 Ld6 Pou~na pozicija! U teoriji dati motiv je puno puta obra|ivan; su{tina je slede}a: ako ste jasno slabiji va{a jedina {ansa le`i u tome da drasti~no promenite poziciju ina~e pasivna odbrana vodi vas u siguran poraz. 37.T:c8! Dakako zbog uo~enog motiva, a nikako zbog snage poteza, beli je i daqe podre|en. 37...K:c8 38.Sb6 Kd8 39.S:d5 L:g3 40.L:e4 Ld6 41.Lg2 Kao prvo - crni je i daqe mnogo boqi, no sada i beli ima {ta da igra: vrlo prosto, da gura svoja dva centralna pe{aka, dakle ima igru !!! 41...La3 42.Sf4 g5 43.Sd3 Th7 44.e4 a5 45.d5 Tc7 46.e5 Tc2 47.d6

47...b5 (47...Td2 48.Le4 g4 bilo je dovoqno za pobedu, no novonastala situacija je svakako uticala na [irova.) 48.b4 L:b4?? (48...T:a2) 49.S:b4 a:b4 50.e6 g4 (50...T:a2 51.e7 Kd7 52.Lc6) 51.Le4 Te2 52.Lf5 g3 53.e7 Ke8 54.Ld3 Te1 55.Kg2 Te5 56.Lg6 Kd7 57.Lf7 Te3 58.Kh3 1:0 [kola {aha na sajtu: www.gmkosanovic.com. Komentar: vm G. Kosanovi} Pripremio: B. Dankovi}

VI KEND TUR NIR U IRI GU

Me {o vi ti tur nir za de cu i od ra sle U Irigu }e se u nedequ, 18. novembra, sa po~etkom u 10 ~asova, u prostorijama Vinske ku}e – Kova~evi}, odràti vikend turnir (15 minuta po igra~u). Upisnina iznosi 250 dinara za odrasle a za decu 100 dinara. Nagradni fond je 15.000 dinara (za minimalno 30 igra~a) i bi}e raspore|en na 5 nagrada (5.000; 4.000; 3.000; 2.000 i 1.000 dinara). Za decu su predvi|eni pehari za prva tri mesta a bi}e i nagrade u kwigama. Svaki igra~ je duàn da ponese {ahovsku garniture i ispravan {ahovski ~asovnik. Organizator je obezbedio besplatne sendvi~e za decu. Za sve informacije obratiti se na telefon 062 246 187 ili 063 709 2742 (Stevica êrni~ek).

EKIP NO PR VEN STVO OSNOV NIH [KO LA NO VOG SA DA

Der bi pri pao Ko va ~e vi }u O[ „Ko sta Trif ko vi}” Drugi vikend turnir koji su zajedni~ki organizovali [ahovski savez Novog Sada i Novosadski {ah klub odràn je u petak u prostorijama N[K-a. Sa 49 u~esnika turnir je podsetio organizatore da su se novosadski qubiteqi {aha uèleli turnira ovakvog tempa: ni prebrzo – ni presporo. A ni kvalitet nije nedostajao: dva velemajstora, ~etiri internacionalca i devet Fide majstora. Odluka o prvom mestu pala je u sedmom kolu kada je VM Aleksandar Kova~evi} savladao kolegu po tituli Du{ana Popovi}a. Pored Kova~evi}a, nijedan poraz nije doìveo ni IM Milo{ Roganovi}. Uz rame toj trojici bio je FM Radosav Petkovi} iz Srbobrana. Vredan uspeh ostvario je i mk Sini{a Remecki na petom mestu. Prva osmorica su nov~ano nagra|eni igra~i a specijalne nagrade osvojili su Milan Popovi} (najboqi omladinac), Stanislava Nedeqkovi} ({a-

Aleksandar Kova~evi}

histkiwa), Krasoje Notaro{ (veteran) i Milorad Lazi} (najboqe plasirani igra~ ispod 2100 rejtinga). Plasman: 1. Aleksandar Kova~evi} 7,5, 2-4. Du{an Popovi}, Milo{ Roganovi}, Radosav Petkovi} 7, 5. Sini{a Remecki 6,5, 6-10. Dejan Leskur, Miodrag

Jevti}, Stevan Jovi}, Milan Popovi}, An|elko Dragojlovi} 6, 11-15. Krasoje Notaro{, Sini{a [ari}, Aleksandar Topalov, Milenko Jovanovi}, Miroslav Mihaq 5,5, 16-22. Ivan Banovi}, Nenad Dimitrijevi}, @iva Markov, @eqko Medar, Milorad Lazi}, Miodrag Draì}, Milo{ Torbica 5, 23-27. Milan Ilij}, Neboj{a Roganovi}, Ivan Ujhazi, Aleksandar Aleksi}, Milorad Obradovi} 4,5, 28-37. Spasoje âbarkapa, Boìdar Karli~i}, Stanislava Nedeqkovi}, Marko Maravi}, Pavle Ni{avi}, Borislav Mandi}, Milan @ivanov, Dragan Cveti}, Miodrag Taskovi}, Miodrag Milosavac 4, 38-41. Bojan Lukaji}, Jovo Petovi}, Aleksandar Leskovac, Jasmina Milivojevi} 3,5, 42-45. Vladan Petrovi}, Marija Stojanovi} – Medar, Ratomir Bogdanovi}, Miroslav Panti} 3, 46-47. Marko Joci}, Momir Ilin~i} 2,5, 48-49. Cvetko Vukovi}, Velizar Andri} 2.

naj u spe {ni ja

U organizaciji [ahovskog saveza Novog Sada, a u saradwi sa @enskim {ahovskim klubom “Dame”, u Osnovnoj {koli “Kosta Trifkovi}” u subotu je odr`ano Ekipno prvenstvo osnovnih

Zajedni~ki snimak najuspe{nijih ekipa

{kola Novog Sada u {ahu za devoj~ice. Uz u~e{}e devet ekipa iz osam osnovnih {kola odigrano je {est kola po [vajcarskom sistemu. Tri prvoplasi-

rane ekipe dobile su pehare, a ~lanice ekipe medaqe. Najuspe{nije takmi~arke po tablama (1. tabla: Ma{a Milivojevi} i Nina Udovi~i}; 2. tabla: Iva Vujkov i Milana Jovanovi}; 3. tabla: Mia Mi}in i Nade`da Pavkovi}) dobile su specijalne nagrade Izdava~ke ku}e “Prometej”, a bilo je i nagrada u {ahovskoj literaturi i predmetima, dar `enskog [K “Dame” iz Novog Sada. Plasman: 1. “Kosta Trifkovi}” 18 (16), 2. “@arko Zrewanin” (1) 15 (13,5), 3. “Milo{ Crwanski” 12 (11), 4. “Nikola Tesla” 10 (9,5), 5. “Svetozar Markovi} – Toza” 9 (8,5), 6. “@arko Zrewanin” (2) 7 (7,5), 7. “Vuk Karaxi}” 7 (6,5), 8. “Branko Radi~evi}” 5 (6), 9. “\ura Jak{i}” Ka} 4 (5,5).

SPORT

dnevnik

sreda14.novembar2012.

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Go di {te: 2000. FK Futog Gale - FK NS Junajted 1:5

2000. godi{te 1. K. Krajine 5 5 2. Petli} 3. Petar Pua~a 4 4. NS Junajted 4 5. Tvr|ava 5 6. Arhitekt. P. 4 7. Futog Gale 4 8. Bistrica 05 4 9. Prof. Boles.4 4 10. S. Mihajl. 11. PP TIM 3

4 3 3 3 3 2 1 1 1 0 0

1 1 0 0 0 1 0 0 0 1 0

0 1 1 1 2 1 3 3 3 3 3

19:4 13 14:6 10 14:4 9 14:10 9 13:15 9 9:6 7 9:11 3 4:8 3 5:15 3 3:13 1 0:11 0

nica, Novakovi}, Glu{~evi}, To ma no vi}, Po po vi}, Bo {kan, Ra do wi}, Var ga, Do ron ti}, To {i}, Po po vi}, Starovlah. FK Petli}: Bala}, Ivanovi}, Mi}ovi}, Ergexija, Ra{eti} B, Ra{eti} S, Svjetlica, Barbul, Stojanovi}.

Gol za FK Futog Gale dao je Ili}, a za FK NS Junajted: Milovanovi}, [akoli, Stojanovi} i Aleksi} 2. FK Futog Gale: [umar, Vajagi}, Ili}, Risti}, Zdravkovi}, U~ur, Sa ra vo lac, Kr~ mar, Jeli~i}, Vulin. FK NS Junajted: Petkovi}, Mi lo va no vi}, ]o ro vi}, De snica, Abaxija, Mirkovi}, Lazarevi}, ]atovi}, Radojkovi}, [akoli, Vukovi}, Stojanovi}, Vr ho vac, Kr go vi}, Po li}, Aleksi}.

lutinov, Kerkez, Mr{i}, Tomi}, ]ulibrk. FK Bistrica 05: Jakovqevi}, Kuzamnaovi}, Ivani}, Stojanovi}, [mawa, Popovi}, Luki}, Iskovski, Rada{ino-

Golove za FK Petar Pua~a dali su: Nenezi}, Erceg, Milo{evi} i Murseli 3. FK Petar Pua~a: Murseli, ^uli}, Popovi}, Nenezi}, Erceg, Radoj~i}, Jovanovi}, Lu-

Tvr|ava (Ba~) FK PP Tim 5:0

vi}, Kop~anski, Markovi}, Damjanovi}, Vorgu~i}, Masnec.

Golove za Tvr|ava dali su: Trifkanovi} 2 i Balango 3. Tvr |a va: Kr sti}, Jer gi}, Bo do wa, Ma li vuk, Mi li no vi}, Prodanovi}, Groza, Balango, Milinovi}, Trifkanovi}, Milutinov, Kerkez, Mr{i}, Tomi}, ]ulibrk. FK PP Tim: Pa{kalo, Milo {e vi}, Ko ska, Lep ~e vi}, Cvet ko vi}, [e bez, Br ~i na, Surdu~ki, Martinovi}, Bogda nov, Sa va no vi}, Mar kov, Lotina.

Krila Krajine FK Sini{a Mihajlovi} 3:0 (pff)

ki}, Milo{evi}, [ivkovi}, Ga~evi}, Kvo~ka, Pu{ara. FK Prof. Bolesnikov: Stojanov, Laho{, Stankovi}, Miqu{, Ta{i}, Tomi}, Dardi}, Talo, Burgi}, Ru`i~ka, Drini}, Galin, Novevski, Jeli~i}, Erakovi}, Kne`evi}.

Tvr|ava - FK Bistrica 05 2:1 Golove za Tvr|avu dao je Prodanovi} , a za FK Bistricu Kop~anski. Tvr|ava: Krsti}, Jergi}, Bodowa, Malivuk, Milinovi}, Prodanovi}, Groza, Balango, Milinovi}, Trifkanovi}, Mi-

Kri la Kra ji ne: Ka ra gi}, Vej no vi}, Ob ra dov, Dra gi ~e vi}, Popovi}, Gluvi}, Vuji}, Ka ra no vi}, Ma ri}, Bu di sa vqevi}. FK Sini{a Mihajlovi}: Spasojevi}, Uhi}, \uri~ek, [uput, Ugrenovi}, Keri}, Jovanovi}, Sladoja, Beri}, Karas, Teofilovi}, Dragutinovi}.

Arhitektura Proing FK Petli} 2:0 Go lo ve za Ar hi tek tu ra Proing dali su: Vuka{inovi} i Varga. Arhitektura Proing: Ku{eta, Lalovi}, Majer, Pupin, Dolinaj, Vuka{inovi}, Opar-

FK Petar Pua~a FK Prof. Bolesnikov 6:0

Go di {te: 2003. FK Meridijana FK Sini{a Mihajlovi} 4:1 Go lo ve za FK Me ri di a na dali su: Gaji}, [ahuri}, Sedlar i Popovi}, a za FK Sini{a Mihajlovi} Milanovi}. FK Meridijana: Savi}, Jovi}, Torbica, Nikoli}, Gaji} J, FAt, [ahuri}, [iket, Gaji} B, \uki}, Dumni}, \or|ioski, Sedlar, Popovi}, Dolovac. FK Si ni {a Mi haj lo vi}: Kecman, ^erevi}, Zec, Milano vi}, An dri ga, Mir ko vi},

Bo sni}, [o bot, Vi da ko vi} V, Ve li mi ro vi}, Mar ja no vi}, Dervi{i, [akota, Vidakovi} F.

FK Bistrica 05 FK êmp 07 4:1 Golove za FK Bistrica 05 dali su: Jelenkovi}, Panteli} i Popovi} 2 , a za FK êmp 07 Agi}. FK Bistrica 05: Petrovi}, Jelenkovi}, Panteli}, Mijatovi}, Te{anovi}, Gavranovi}, Vukoti}, Popovi}, Rosi}, Morovi}. FK êmp 07: Popovi}, Tucovi}, Bokan, Pap, Raki}, Draì}, Kapicl, Agi}, Xari}.

FK Kinder FK Sini{a Mihajlovi} 2:0 Golove za FK Kinder dali su: Nikoli} i Pavlovi}. FK Kinder: Fifa, Axemi, Ristanovi}, Vojnovi}, Nikoli}, Pavlovi}, Dokwa{, Ru`i}, Barjak, Obradovi}, Milija{evi}. FK Si ni {a Mi haj lo vi}: \uri}, Zec, Milanovi}, Nego va no vi}, Pa vlov, Rim ski, Domazetovi}, Denda, Dervi{i, [akota, Mirkovi}, \urovi}, Molnar, Gvozdenac.

SK Vojvodina RMR FK ^emp 07 5:0 Go lo ve za SK Voj vo di na RMR dali su: Trifunovi}, Rajovi} 2 i Popadi} 2 . SK Vojvodina RMR: Rajovi}, Su{i}, Pej~i}, Popadi}, Pekanovi}, ^vorovi}, Popo-

2003. godi{te 1. Meridijana 4 4 2. Novi Sad 3. Prof. Boles.4 4. Bistrica 05 3 5. Petar Pua~a 4 6. Kinder 4 5 7. Tvr|ava 8. Petrika 04 4 9. Petrika 03 4 10. ^emps 07-04 4 11. ^emps 07-03 5 12. S. Mihajl. 04 4 13. Vojvod. RMR 5 14. Futog Gale 4 15. S. Mihajl. 03 4

4 4 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0

0 0 1 0 2 1 1 0 2 0 0 0 0 1 0

0 0 0 0 0 1 2 2 1 3 4 3 4 3 4

24:2 12 11:2 12 20:4 10 17:3 9 13:5 8 11:6 7 10:12 7 5:11 6 8:6 5 5:12 3 11:23 3 3:14 3 10:24 3 5:9 1 3:19 0

vi}, Petrovi}, Sav~i}, Suboti}, Pe{evi}, Ken|ur, Trifunovi}, Peri}. FK ^emp 07: Miqevi}, Popovi}, Tucovi}, Bokan, Pap, Raki}, Dra`i}, Kapicl, Agi}.

Tvr|ava - FK êmp 07 3:2 Golove za Tvr|avu dali su: Kova~evi} i Bundalo 2, a za FK êmp 07: Raki} i Xari}. Tvr|ava: [trbac, Kova~evi}, Zindovi}, ]ulibrk, Jaki}, Ma ti}, Kec man, Ju has, Axi}, Zec, Bundalo. FK êmp 07: Popovi}, Tuco vi}, Bo kan, Pap, Ra ki}, Draì}, Kapicl, Agi}, Miqevi}, Xari}.

FK Petrika 04 FK Futog Gale 2:1 Golove za FK Petrika 04 dali su: Radovanov i Bala{, a

za FK Futog Gale Radosavki}. FK Petrika 04: Radovanov, Bala{, Sarajlija, Galovi}, Kremenovi}, Polovina, Ravni}, Drobwak. FK Futog Gale: Nedeqkov, Lan~u`anin, Tokin, Babi}, Radosavki}, Aleksi}, Ka~avenda, ]urguz, Kuri{, [piri}, Jazi}, Pani}.

FK Prof. Bolesnikov FK Petar Pua~a 2:2 Golove za FK Prof. Bolesnikov dali su: Tedi} i Vlajkovi}, a za FK Petar Pua~a: Jacenko i Dervi{i. FK Prof. Bo le sni kov: Avra mov, Mi tro vi}, Jo ~i},

Popov, Tedi}, Vlajkovi}, Brki}, ]orac, Jovi}, Lopati}, No va ko vi}, Jan ko vi}, Mar kovi}. FK Petar Pua~a: Milovano vi}, Voj no vi}, Ja cen ko, Vi da ko vi}, Der vi {i, @iv kovi}, Ceki}, Zekovi}, Paro{ki, Novakovi}, abaxija, Risti}, Vojvodi}, Ga}e{a.

Novi Sad - FK Petrika 04 1:0 Gol za RFK Novi Sad dao je Miqkovi}. Novi Sad: Vuksanovi}, Lohinski, Mladi}, Triki}, Veli mir, Boj kov, Miq ko vi}, Za vi{, Tr ku qa, Mi lo va no vi}, Martinovi}. FK Pe tri ka 04: Ive zi}, Bi~anin, Radin, Ru{i}, Malinovi}, Brestovac, Trfunovi}, Maksimovi}. Foto: J. Barajevac

svet

sreda14.novembar2012.

dnevnik PO SLE OSTAV KE DI REK TO RA CIA DEJ VI DA PE TRE U SA

MA\ARSKA

No vi ge ne ral ume {an u seks skan dal

Or ban me wa iz bor ni za kon BU DIM PE [TA: Ma|arska vlada premijera Viktora Orbana predloìla izmene izbornog zakona kojim bi bila zabrawena predizborna kampawa na privatnim stanicama i na internetu. Nadle`ni odbor u parlamentu je preksino} glasovima vladaju}e stranke Fides podrào predlog izmena zakona kojim se predvi|a i da gra|ani koji èle da glasaju treba najpre da se registruju. Po tom predlogu, partije u predViktor Orban izbornoj kampawi vi{e ne}e smeti da se reklamiraju putem privatnih televizijskih i radio stanica, kao i interneta. O predloènim izmenama izbornog zakona parlament bi trebalo da se izjasni u naredni ponedeqak, preneo je be~ki dnevnik „Standard“. To je bio razlog da

biv{i premijer Ferenc \ur~ani za isti dan zaka`e proteste ispred parlamenta. Ve} pre dve nedeqe je vladaju}i Fides svojom dvotre}inskom ve}inom u parlamentu uneo obavezu registracije u bira~ki spisak kao dodatak Ustavu. Posmatra~i, kako prenosi list, polaze od toga da je Orban zabrinut za svoj reizbor 2014. godine. Obavezuju}a registracija treba, kako smatraju, da odbije od izja{wavawa one bira~e koji se kasno odlu~uju kojoj }e stranci dati glas, kao i socijalno slabiji stale`. Oceweno je, tako|e, da zabrana vo|ewa predizborne kampawe putem privatnih radio i tv stanica i interneta zatvara put opozicionim strankama ka najdelotvornijim medijima u zemqi.

Tlo se ne smi ru je JAN GON: Novi zemqotres sredwe ja~ine pogodio je prestonicu Mjanmara Nejpjido.U centralnom delu zemqe utvr|uje se broj stradalih u potresu koji se dogodio za vikend. Dr`avna televizija javila je da je glavni grad ju~e ujutro pogodio zemqotres ja~ine 4,8 {tepeni Rihterove skale, sa epicentrom na oko 56 kilometara ju`no od prestonice. Zasad nema podataka o {teti ni u gradu, ni u wegovoj okolini, preneo je Rojters. Prema podacima Me|unarodnog saveza dru{tava Crvenog krsta, u zemqotresu ja~ine 6,8 stepeni po Rihteru, koji se dogodio za vikend, poginulo je ukupno 26 qudi, 231 osoba je povre|ena, a na stotine zgrada je o{te}eno. Ovaj zemqotres dogodio se u blizini grada Mandaleja, drugog po veli~ini u zemqi.

UPR KOS DO GO VO RU O PRE KI DU VA TRE

Iz rael bom bar do vao po jas Ga ze TEL AVIV: Izraelske vazduhoplovne snage bombardovale su ciqeve u pojasu Gaze u no}i izme|u ponedeqka i utorka i jedna raketa tipa „grad” pala je s te palestinske teritorije blizu luke A{dod. Nasiqe u tom pograni~nom podru~ju traje ve} ~etiri dana, uprkos dogovoru o prekidu vatre koje su preksino} navodno postigle palestinske organizacije na poziv Hamasa. One su ga uslovile prestankom izraelskih akcija u Gazi, ali raketirawe je nastavqeno, kao i izraelska odmazda. Sukobi su eskalirali u subotu kada su palestinski ekstremisti ispalili protivtenkovsku raketu na jedan vojni xip, povrediv{i ~etvoricu vojnika. U izraelskoj tenkovskoj i mitraqeskoj vatri, kao i vazdu{nim udarima poginulo je {est Palestinaca i vi{e od sto raketa je ispaqeno na jug Izraela. Izraelski premijer Bewamin Netanijahu odr`ao je bezbednosne konsultacije preksino} da razmotri odgovor na nasatvak bara`ne raketne vatre dok je me|unarodna zajednica pozvala na uzdr`anst. „Preduze}emo svaku akciju koja je neophodna da to zaustavimo. To nije samo na{e pravo, ve} i na{a du`nost”, rekao je Netanijahu prethodno na sastanku sa stranim ambasadorima u A{kelonu. U me|uvremenu je izraelski ministar

Gideon Saar izjavio da je Izrael blizu po~etka velike kopnene operacije u Gazi kako bi zaustavio raketnu vatru, dodav{i da se

Neki Izraelci tra`e o{tar odgovor, mo`da ponavqawe velike vojne ofanzive na pojas Gaze pre ~etiri godine.

VA [ING TON: Ameri~ki general Xon Alen je pod istragom zbog slawa „neprikladnih” mejlova jednoj `eni vezanoj za aferu oko biv{eg {efa CIA Dejvida Petreusa Xon Alen je ina~e komandant NATO snaga u Avganistanu. Ovo je novi razvoj doga|aja u skandalu koji je izbio samo nekoliko dana posle izbora predsednika Baraka Obame za drugi mandat 6. novembra. Jedan zvani~nik Pentagona rekao je novinarima da je Ef-Bi-Aj otkrio oko 30.000 stranica korespondencije izme|u generala Xona Alena i Xil Keli, jedne od kqu~nih osoba u skandalu koji je doveo do ostavke direktora CIA Dejvida Petreusa pro{le nedeqe zbog vanbra~ne veze. Xil Keli je obavestila Ef-BiAj da je dobijala prete}e mejlove. Istraga je pokazala da je mejlove slala Pola Brodvel, biograf i qubavnica Petreusa. Kada je istra`ivao te prete}e mejlove FBI je naleteo na razmenu i-mejl poruka izme| Pole Brodvel i direktora CIA, ~ime je otkriven taj skandal. Ovo je re~eno novinarima koji su putovali u avionu zajedno sa ameri~kim ministrom odbrane Leonom Panetom. Prema navodima ameri~ke {tampe FBI je po~etkom leta po~eo istragu {est anonomnih prete}ih imejlova upu}enih Xil Ke-

li. I tada je utvrdio da je mejlove slala Pola Brodvel. Veza izme|u Brodvel (40) i generala Petreusa po~ela je u novembru 2011. dva meseca po{to je Petreus preuzeo funkciju direktora CIA, i okon~ana je krajem

je saznala dan posle. Petreus je 8. novembra ponudio svoju ostavku predsedniku Obami koji ju je dan kasnije prihvatio. Prema porodi~nom prijatequ Petreusovih, biv{i {ef CIA je skrhan zbog te afere.

General Yon Alen

jula ove godine. Istra`iteqi su javili to {to su otkrili u imejl porukama svojim nadre|enim i ministarstvu pravosu|a, i nastavili istragu. Posle saslu{awa Brodvelove i Petreusa FBI je ocenio da {ef CIA nije po~inio nikakvo krivi~no delo. Tek 6. novembra, dana kada je Obama reizabran, direktor Nacionalne bezbednosne slu`be (DNI) Xejms Klaper obave{ten je o tom slu~aju, a Bela ku}a

Predstavnici ameri~kog Kongresa izrazili su nezadovoqstvo {to ranije nisu upoznati sa otkri}ima o toj aferi, s obzirom na wenu mogu}u implikaciju za nacionalnu bezbednost. „Trebalo je da nas obaveste, radi se o ne~emu {to je moglo da uti~e na nacionalnu bezbednost”, rekla je predsednica Obave{tajne komisije u Senatu, demokrata Dian Fajnstajn, koja je rekla da je o aferi saznala na dan kada je objavqena u javnosti.

veliKA bRitAnijA

Uhap {en bi skup zbog pe do fi li je LON DON: Britanska policija uhapsila biv{eg biskupa Anglikanske crkve i penzionisanog sve{tenika u odvojenim akcijama u istrazi o seksualnom zlostavqawu de~aka. Ovo je najnoviji u nizu skandala o zlostavqawu dece koji potresaju Veliku Britaniju posledwih nedeqa. Piter Bol (80), nekada{wi biskup u Levesu i Glo~esteru, uhap{en je pod sumwom za seksualno zlostavqawe osam de~aka, starosti od 12 do wihovih ranih 20-tih godina, od kraja 80-ih i po~etkom 90-ih godina pro{log veka, prenosi Rojters. Bol je uhap{en u svojoj ku}i u Somersetu na jugozapadu

Engleske, po{to je Anglikanska crkva prosledila informaciju iz internog izve{taja detektivima engleske policije koji istra`uju seksualne prestupe iz pro{losti. I penzionisani sve{tenik Anglikanske crkve (67) uhap{en je u Saksu, na jugu Engleske, pod sumwom za zlostavqawe dvojice tinejxera 1981. i 1983. godini, saop{tila je policija. Glavni inspektor policije u Saksu Karvin Huxes rekao je da je „veoma kompleksna istraga i da se optu`be za krivi~na dela iz pro{losti tretiraju isto tako ozbiqno kao bilo koja skorija krivi~na dela”.

Pla ni ran na pad na prin ca ^ar lsa Bewamin Netanijahu

preduzimaju diplomatski koraci za taj plan. UN, Evropska unija i Francuska su u ponedeqak pozvale obe strane na uzdr`anost i da ne preuzimaju nikakve korake koje }e dovesti do eskalacije. Izraelski odbrambeni zvani~nici su nagovestili u me|uvremenu da se razmatra obnova kontroverzne prakse ubistava lidera palestinskih ekstremisti~kih organizacija kako bi se poja~ano raketirawe zaustavilo.

Drugi, pak, veruju da bi trebalo ciqati lidere Hamasa {to je metod kojim su ubijene desetine pre skoro jedne decenije. Kriti~ari takvog poteza upozoravaju na opasnost od odmazde i poku{aje da se ubiju izraelski lideri. Ipak, anonomni odbrambeni zvani~nici zagovoraju upravo to, uz podr{ku dva biv{a {efa armije koji imaju iskustva, ukqu~uj}i poslanika iz opozocije [aula Mofaza.

OKLAND: Jedan Novozelan|anin uhap{en je zbog sumwe da je planirao napad na britanskog princa ârlsa za vreme posete Novom Zelandu, saop{tila je policija te zemqe.ârls i wegova supruga Kamila nalaze se u {estodnevnoj poseti Novom Zelandu koji je posledwa stanica na wihovoj turneji po pacifi~kim zemqama povodom obeleàvawa 60. jubileja kraqice Elizabete II. Policija je saop{tila da je uhapsila „poznatog antimonar-

histu” blizu mesta u centru Oklanda gde je princa od Velsa i vojvotkiwa od Kornvela trebalo da se pojave, prenosi AP. Policija je kazala da kraqevski par tada jo{ nije stigao i da ni u jednom trenutku nije bio ni u kakvoj opasnosti. Policija tvrdi da je uhap{eni 74-godi{wi mu{karac kod sebe imao „jedan predmet” ali nije htela da precizira koji. On danas treba da se pojavi pred Okru`nim sudom u Oklandu.

Princ ^arls

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HILARI KLINTON Dràvna sekretarka SAD Hilari Klinton pozvala je u Australiji na ja~awe vojnih veza te zemqe i Indije, dodaju}i da SAD podràva ja~awe Kine kao vojne sile. Ona je u australijskom gradu Pertu dodala da SAD podràvaju Kinu na putu da postane „odgovoran faktor” u me|unarodnoj zajednici, kao i da se Amerika „nada postepenom otvarawu kineskog dru{tva i politi~kog sistema”.

ABU KATADA Radikalni muslimanski vo|a Abu Katada pu{ten je uz kauciju iz zatvora Long Lartin u Vor~esteru, uz obavezno no{ewe malog elektronskog ure|aja. Abu Katada ve} 7 godina vodi borbu da izbegne izru~ewe Jordanu gde je optu`en za terorizam. Odluku o pu{tawu na slobodu prekju~e je donela Specijalna imigraciona komisija za `albe, polu-tajni panel britanskih sudija koji se bavi pitawima bezbednosti.

JULIJA TIMO[ENKO Okru`ni sud u Harkovu odloìo je za 23. novembar su|ewe biv{oj premijerki Juliji Timo{enko po optu`bama za finansijske malverzacije jer se ona nije ni pojavila. „Sud je odlu~io da ne moè da razmatra ovaj slu~aj u odsustvu Timo{enkove i wenog advokata i odlaè proces do 23. novembra”, izjavio je sudija. Oko 1000 pristalica i protivnika biv{e premijerke, bilo je ispred sudnice.

Po ~e lo otva ra we Ara fa to ve grob ni ce RA MA LAN: Palestinski eksperti po~eli su da otvaraju grobnicu Jasera Arafata, kako bi ekshumirali i ispitali posmrtne ostatke palestinskog lidera i utvrdili uzrok smrti. „Danas je po~elo uklawawe cementa i kamenih plo~a u Arafatom mauzoleju i radovi }e trajati najmawe 15 dana”, kazao je ju~e Frans presu neimenovani izvor blizak Arafatovoj porodici i precizirao da }e se radovi obavqati u vi{e faza. „Operacija se nastavqa dok se ne stigne do sloja zemqe koji prekriva telo i taj sloj bi}e uklowen tek kada do|u francuski stru~waci, {vajcarski eksperti i ruski istra`iteqi”, rekao je isti izvor. Velike cerade postavqene su u ponedeqak oko Arafato-

Mauzolej Jasera Arafata

vog ma u zo le ja, skri va ju }i grobnicu od pogleda, a Arafatov mauzolej zatvoren je od ju~e ujutro, u okviru prelimi-

narne istrage o wegovoj smrti. Uzrok smrti biv{eg palestinskog lidera istra`uje se

po{to je jedna laboratorija u Lozani na Arafatovim li~nim stvarima prona{la tragove radioaktivnog izotopa polonijum-210, {to ukazuje na to da je biv{i lider Palestinaca mo`da bio otrovan. Arafat je umro u vojnoj bolnici nedaleko od Pariza. Francuski lekari su u vreme wegove smrti rekli da je umro od izliva krvi u mozak, nekoliko nedeqa po{to se te{ko razboleo na svom imawu na Zapadnoj obali. Palestinski predsednik Mahmud Abas izjavio je u nedequ da se zala`e za ekshumaciju Jasera Arafata, kako bi se utvrdilo od ~ega je umro. Abas je dodao da se nada da }e istra`iteqi utvrditi nove ~iwenice koje }e vlasti mo}i da prenesu palestinskom narodu.

kultura

dnevnik ПРИЗНАЊЕ ЗА ЦЕЛОКУПНО ПРИПОВЕДАЧКО СТВАРАЛАШТВО

од изузетне уметничке вредности у 2012. години припала је књижевнику Милисаву Савићу,одлучио је жири„Вељкових

дана“, манифестације посвећене делу великог српског приповедача, академика Вељка Петровића али и актуелној српској приповетци. У свом образложењу жири који су чинили Радован Поповић, Марко Недић и Радивој Стоканов је нагласио да је Милисав Савић „досадашњим приповедачким делом обележио је савремену српску књижевност снажним ауторским гласом и видним наративним новинама које су својом поетичком отвореношћу и тематском ширином знатно допринеле развоју и богатству српске прозе у последњим деценијама ХХ и у првој деценији садашњег века.“ Савићу ће награда бити уручена сутра на „Вељковим данима“, манифестацији коју организује Градска библиотека „Карло Бијелицки“ у Сомбору, родном граду Вељка Петровића. М. М.

НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ЉУБАВНУ ПЕСМУ

„Ленкин прстен” Пери Зупцу Награду „Ленкин прстен„, за најбољу љубавну песму добио је новосадски песник Перо Зубац за песму „Одбрана сећања“. Награђена песма је објављена у часопису „Књижевност“( број 2 из 2012.) У конкуренцији су биле све песме са љубавном тематиком, објављене у периодици (дневне новине и часописи), као и у засебним књигама, између два додељивања (од новембра претходне до новембра ове године). Одлуку је донео жири у саставу Божана Стојковић, Драгана Белеслијин и Зоран Ђерић који је у ужи избор уврстио песме „Верно, увећано„ Тање Крагујевић, „С оне стране свих ствари„ Јелене Ленголд, „Крадом, испод ока„ Васе Павковића и „Кад будеш одлазила„ Мирослава Алексића. Награду додељује Дом културе Србобран већ седму годину, а свечано ће бити уручена 17. новембра,

у 19 часова, у сали бившег биоскопа у Србобрану.

Научни скуп посвећен Павлу Бељанском У петак 16. новембра, с почетком у 9.30 часова, новосадска Спомен-збирка и Департман за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду организују научни скуп посвећен Павлу Бељанском, поводом обележавањa 120 година од рођења чувеног дипломате, колекционара и дародавца. Скуп ће указати на богату историју ове институције и важност завештања Павла Бељанског (1892-1965), као и на значај колекционарства и популаризације музеја. Уз прикупљање нових сазнања о дародавцу, научни и едукативни карактер радова допринеће да стручна али и шира јавност употпуни знање о уметности и историјском контексту времена у коме је Бељански живео. Радове на скупу представић 18 учесника из земље и региона, еминентних стручњака и познаваоца различитих области из Новог Сада, Београда, Сомбора и Бањалуке. Просторном распрострањеношћу и доменима деловања заступљен је значајан број институција - Педагошки факултет у Сомбору, Природно-математички факултет у Новом Саду, Музеј Војводине, Спомен-збирка Павла Бељанског, Музеј савремене умјетности из Бања Луке, Сент Мери колеџ из Калифорније, Музеј града Београда, Академија лепих уметности, Факултет примењених уметности у Београду, Катедра за историју уметности Факултета ликовних уметности у Београду, као и Одсек за историју уметности Филозофског факултета у Београду. У расправама које прате радни део скупа прилоге ће имати - Тамара Огњевић (Уметниучка колекција и њени потенцијали у савременој комуникацији), Ангелина Стојановић (Прилог проучавању историјата колекције Бељанског у Музеју града Београда), Саша Марковић (Културнопросветна исходишта сарадње Павла Бељанског са Сомбором), Миланка Тодић (Фотографије

Павла Бељанског - аутобиографски наратив и колективно сећање), Ненад Радић (Портрет дипломате и колекционара у младо-

Фото: Б. Лучић

Стати, маштати и размишљати

Арон Балаж и Габор Понго у представи „Леонс и Лена”

ма, а у ствари о томе како доћи до суштине живота. Отвара могућност да човјек не живи само на нивоу рационалног, него отвара и контемплацију и машту, свет снова, дакле све што је у неком смислу у детињству још могуће, а онда на некој разини то човјек у неком моменту, или социјализацијом изгуби, или то остане негде закључано. Ова представа некако нуди, отвара

човеку увид у то да у животу постоји и могућност да се зауставимо, да можемо сконтемплират нешто. Ово није класична комедија, због тога што су улоге више карактерне него ситуацијске, напомиње редитељ, додајући да је то више сатира него комедија, и да тај текст указује на апсурд овог политичког система, који више не функциони-

(Туристичка привлачност и менаџмент Спомен-збирке) и Бојана Костић Крчединац (Таписерије Спомен-збирке).

Зора Петровић, Портрет Павла Бељанског, 1943.

сти), Љубодраг Димић (Павле Бељански у југословенској дипломатији), Чедомир Васић (Дипломатска одела Павла Бељанског), Милица Орловић-Чобанов (Збирка одликовања из Спомензбирке), Ана Костић (Каменовање св. Стефана - славска икона породице Бељански), Игор Борозан (“Велика Иза” и Павле Бељански), Весна Тодоровић (Тема предела на сликарским делима у Спомен збирци), Александра Стаменковић (Европско у националном и национално у европском - архитектура зграде Спомен-збирке), Сарита Вујковић(Спомен збирка, Колекција Јована Дучића у Требињу, збирка Драгиње и Воје Тењрзића у Бањалуци, паралале и сличности), Јелена Стојановић (Политике сакупљања Павла Бељанског, Снежана Бесермењи и Јасна Јованов

ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРНО „ЛЕОНС И ЛЕНА” У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

Чувени Бихнеров комад “Леонс и Лена”, у режији Диега де Бреe, госта из Словеније, премијерно ће бити изведен вечерас у 19 сати на сцени Новосадског позоришта /Ујвидеки синхаз. У првој премијери ове сезоне, главне улоге поверене су двоструком лауреату Стеријине награде Арону Балажу који игра Леонса, а Лена је Габриела Црнковић. У осталим улогама су: Габор Понго, Тамаш Хајду, Агота Ференц, Терезиа Фигура, Едуард Сабо, Даниел Гамбош и Атила Немет. „Леонс и Лена“ је прича о одрастању, о адолесценцији која одбија да прихвати обавезе света одраслих, напомињу у овом позоришту, и додају да обоје на врло невин и чист начин проматрају свет. Занимљиво је да је Георг Бихнер (18131837), аутор драма „Војцек“ и „Дантонова смрт“, овај текст написао за конкурс чија је награда било његово објављивање. Некако се десило да је промашио рок и да му је рукопис био враћен. Комад је доживео славу тек после његове смрти. - Ово није комад написан за позоришно извођење, а опет је веома актуелан у том смислу да поставља баш наша питања, о томе да овај живот живимо без циља и пута, и да се уопште тиме не бавимо. Капитализам нас је довео до тога да у животу више не постоји однос, него функционишемо само на разини неког рационалног бивања, а овде постоји некаква фигура која тражи само суштину, не бави се тим што је вањско, формално, и то ради из своје унутрашње потребе – каже редитељ ове представе Диего де Бреа. – Овај текст отвара питање да ли је могуће живети само садашњост. Ми живимо углавном за будућност. Бихнер говори о идеали-

ПОВОДОМ 120. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ЧУВЕНОГ КОЛЕКЦИОНАРА И ДИПЛОМАТЕ

Милисаву Савићу „Вељкова голубица” Награда „Вељкова голубица“ за целокупно приповедачко стваралаштво на српском језику

sreda14.novembar2012.

ше ни на каквом нивоу. То је политика која се бави сама собом, а не друштвом и људима, док на другој страни у овом комаду постоји човек који тражи баш то што му овај свет не нуди и иде то да тражи у Италију, а то би, по речима редитеља, у данашњици значило да идеш „у себе“. - Имао сам срећу да гледам представу „Кад сам био мртав“ коју је режирао Диего де Бреа и јако ми се допала, али нисам тада размишљао зашто је та представа тако функционисала, него тек кад смо почели рад са њим. Он више захтева од глумца, зато што је у представама које режира јако важан конфликт, односно стање глумца. У овој представи имамо јако пуно сцена у којима се минутима не прича ниједна реч, а то је доста тешко да се уради, чак и кад је пет глумаца на сцени. Тешко је да се одржи та тензија, енергија, и тај садржај, све док се не деси нешто друго. Ми нисмо толико навикнути у нашим крајевима да баш овако приступимо једној сцени у позоришном комаду, тако да је то било врло интересантно и доста напорно. Он је јако енергичан редитељ, и заправо је добра ствар што никад није задовољан. Ево и пред премијеру још нисмо стали у раду, и још напредујемо по мом мишљењу - каже Арон Балаж о сарадњи са редитељем ове представе. Диего де Бреа је био задужен и за визуелност представе, као и за костиме, уз сарадњу костимографа Марине Сремац. О свом лику Лене и односу са Леонсом, глумица Габриела Црнковић напомиње да они једни у другом препознају своје патње и осећања, јако су слични, и због тога су заједно. Н. Пејчић

Период транзиције је и институције културе и уметности суочио са потребом промене организационе структуре и начина рада и руковођења. Савремена реформска начела подстакнута су све већом заинтересованошћу публике за уметност, као и све јаснијим схватањем да музеји постају истински културни центри заједница. Још од 19. века наовамо, јавност је једнодушна у томе да су уметнички музеји, упоредо са позоришним кућама и концертним дворанама, једна од главних погодности велеградског живота. Све већи број људи купује уметничка дела, а колекционари воле да виде како се вредност њихових тековина потврђује кроз музејске збирке и изложбе. Приступ и селекција музејских експоната уобличава поставку која ауторитетом осведочених вред-

ности пружа слику о културном нивоу заједнице али и намерама и озбиљности спровођења њене културне политике. Да би привукли пожељна приватна лица, корпорације и туристе, одговорне и предузимљиве општине данас схватају да се морају постарати много више него само за комуналне услуге. Културна клима мора да буде привлачна. Улагање у рад и представљање елитних музејских и галеријских институција, али и давање олакшица у циљу подстицања филантропије и задужбинарства, може се далекосежно показати корисним за град, регију и државну заједницу. У том смислу, порука данашњим челницима да се на ваљан начин приступи уређењу новосадског Трга галерија, и тиме омогући пријатан градски амбијент у непосредном окружењу репрезентативних колекција и збирки. Поред тога што би биле привлачније житељима средине у којој се налазе, ове институције биле би део “обавезне руте” већине страних гостију који посећују Нови Сад и нашу земљу. Све похвале новосадској Спомен-збирци на успешном одабиру и окупљању компетентних проучаваоца раздобља у коме је Бељански деловао и на новом стављању у колективну меморију његових заслуга за развој ликовне културе Новог Сада, Војводине и Србије. Сасвим је сигурно да ће зборник радова са овог научног скупа бити значајан допринос ликовној историографији, како заступљеношћу разноликих научних профила тако и темељним приступом у истраживању одговарајућих тема. Скуп ће бити одржан под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој, као и Града Новог Сада. Синиша Ковачевић

СУТРА У ЗАВОДУ ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ

Књижевни сусрети „Милици у походе” У Галерији „Мост“ Завода за културу Војводине сутра у 18 часова биће отворена изложба слика младе новосадске уметнице Емилије Бороја. Овом изложбом почињу 36. књижевни сусрети „Милици у походе“, који ће трајати до суботе. Манифестација је посвећена романтичарској песникињи и сакупљачици народних умотворина Милици Стојадиновић Српкињи (18281878) која је рођена у Буковцу. Традиционалну беседу о њеном сваралаштву у петак у Заводу за културу Војводине одржаће Марија Клеут. Затим ће награду која носи Миличино име, примити песникиња из Новог Сада Емсура Хамзић, за изабране и нове песме под насловом „Златна грана“, у издању новосадског“Орфеуса“. Награђена песничка збирка биће промовисана током поподнева у ЗКВ, а о књизи и ауторки говориће Зоран Ђерић, Драгана Белеслијин и Фрања Петриновић. Предвиђена је и промоција књиге песама „Друге ствари“ Горане Ђилас, прошлогодишње добитнице награде „Милица Стојадиновић Српкиња“ (издање ЗКВ, као део награде). За суботу, 17. новембра предвиђен је књижев-

ни матине у Библиотеци у Буковцу, на коме ће се представити овогодишња и прошлогодишња лауреаткиња, као и младе књижевне наде Чарна Поповић, Јасмина Топић, Јасна Милићев, Љиљана Грошин, Маја Белегишанин, Маја Фамилић, Гордана

Раушки, Александра Купрешанин и Ивана Папеш Богосављев. Већ неколико година у Центру за културу Пожаревац одржава се Миличин дан. Овога пута биће то књижевно вече, заказано за 19. март 2013, а представиће се Емсура Хамзић и њена награђена збирка песама „Златна грана“. Р. Л.

sreda14.novembar2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik POTREBNI radnici: komercijalista, voza~, magacioner i radnica za pakovawe. Sredwa stru~na sprema, do 35 godina, po`eqno iskustvo. Razgovor 17. 11. 2012. od 9-12, Svetozara Markovi}a 11, @abaq. 64204

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon: 063/239-411. 63799

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 64207

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za koke-nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 63370

JAZAVI^ARI. Molim po{tenog nalaza~a dva {teneta, ku}ni qubimci nestali u subotu popodne u okolini Futo{ke pijace. Telefon: 063/7120-200. Sledi nagrada. OG/1

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 64010 PRODAJEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3.500 din. metar. Prevoz gratis. Tel.: 061/617-2219, 063/77-19-142. 64218

Posledwi pozdrav bratu

sreda14.novembar2012.

Posle kra}e i te{ke bolesti umrla je na{a supruga i mama

Dana, 13. 11. 2012. godine umrla je na{a draga sestra i tetka

Qiqana Pani}

ro|. Vrgoti} 8. 5. 1943 - 13. 11. 2012.

An|a An|eli}

Puno smo te voleli, a jo{ vi{e }e{ nam nedostajati. ^uva}emo te u na{im srcima zauvek. O`alo{}eni: suprug Lazar, sin Branko i }erka Branka. Sahrana je u [ajka{u danas, 14. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, iz kapele. 64277 Posledwi pozdrav deveru, stricu i dedi

1923 - 2012. Sahrana na{e drage pokojnice je 14. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Kisa~u. O`alo{}ena porodica. 64287

dragom

POMEN

Qiqana Pani} Bo`idaru

\ur|ija Baqak

Bo`idaru

od sestre Mare sa familijom.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Dragica Mihi} sa porodicom.

14. 11. 2009 - 14. 11. 2012. Tvoj dragi lik i qubav kojom si nas darivala ~uvamo zauvek u svojim srcima.

Tvoja sestra Mirjana sa porodicom.

Tvoji: }erka, sinovi, unu~ad i praunu~ad. 64271

64282

Posledwi pozdrav uji

64274

64279

Posledwi pozdrav zaovi, tetki i baki

Posledwi pozdrav stricu

sestri,

Draga sestro, oti{la si ba{ kao {to si rekla... re~i su nepovratne kao i tvoj odlazak.

POTREBNE ozbiqne, vredne, komunikativne osobe do 30 godina starosti za poziciju ofice sales manager. Visoko ili vi{e obrazovawe. Prijave na 063/516154 ili majapns@sbb.rs. Zarada zagarantovana. 63747

Bo`idaru

Qiqana Pani}

Bo`idaru

Posledwi pozdrav dragoj tetki. Nikada te ne}emo zaboraviti. od porodice Ivanovi}.

od: Milovana, Milice i Qiqe.

64280

^uva}e Te od zaborava: tvoja Olgica, Jovi} i Dragana sa porodicom.

64275

64270

64269

dragoj

Iskreno sau~e{}e na{oj koleginici Nadi zbog gubitka oca.

Posledwi pozdrav na{oj tetki, baki i zaovi

Posledwi kom{inici

pozdrav

Qiqani Pani}

Sahrana }e se obaviti 14. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

Rado }emo te se svi se}ati po dobroti. Neka te an|eli ~uvaju, a mi }emo te ~uvati od zaborava.

@ivko Ubiparip

Porodica: Damjanovi} sa decom.

64283

Milan Perovi}

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

1935 - 2012.

Prolaznost odnese godinu, ali on je uvek sa nama. Porodica. 64222

Sahrana }e se obaviti 14. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Mirjani Jezdimirovi} ro|. Ruski Dejan i Kena sa porodicama.

440-P

Luki Kosanovi}u

Bo`o Dobre

14. 11. 2011 - 14. 11. 2012.

SINDIKAT ZAPOSLENIH U KOMUNALNO-STAMBENOJ DELATNOSTI JP „ZAVOD ZA IZGRADWU GRADA” U NOVOM SADU.

64276

Sa tugom i bolom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminuo moj voqeni suprug

GODI[WI POMEN

ro|. Ruski

O`alo{}eni: Bora Zlatkovi} i Bogdan Garaleji} sa porodicama.

Bo`idar Mihi} O`alo{}eni: supruga Mileva, sinovi Dragan i Dalibor, }erka Aleksandra, zet Alen, unuci Anastasija, Goran, Jovan i Mia.

Mira Jezdimirovi}

ro|. Ruski

Tvoj \uka, Mima i unuci Teodora i Jovan.

64281

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je 13. novembra, u 66. godini preminuo na{ dragi

Miri Jezdimirovi}

64278

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Zdenki

Po~ivaj u miru. Neka te an|eli ~uvaju. od Cice.

O`alo{}ena supruga Mica.

Sestra Smiqana sa porodicom.

64254

64249

64266

^iTUQe l POMeni

sreda14.novembar2012.

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Dr Mirjana Maluckov 1930 - 2012. dugogodi{wi rukovodilac Etnolo{kog odeqewa Muzeja Vojvodine Dana 12. 11. 2012. godine nakon kra}e bolesti preminuo je uvaèni ~lan na{eg kolektiva dr Mirjana Maluckov. Komemorativni skup bi}e odràn u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, 16. 11. 2012. godine u 12 ~asova, a sahrana }e se obaviti u Vr{cu, 14. 11. 2012. godine u 12 ~asova. Se}awe na wu i wen doprinos afirmaciji Muzeja Vojvodine zadrà}e se u trajnom se}awu mnogobrojnih kolega i saradnika kojima je u toku svog plodnog i dugogodi{weg rada nesebi~no pomagala.

Milevi Vukovi}

od sestre Vere sa porodicom.

Posledwi mami

pozdrav

dnevnik

Sawinoj

Dana, 13. 11. 2012. godine preminula je na{a draga mama

Mila Vukovi}

Mirjani Jezdimirovi}

Sahrana }e se obaviti u sredu, 14. 11. 2012. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sinovi Svetislav i Miroslav.

od Darka i porodice @uni}.

64260 64258

Posledwi pozdrav dragoj babi

64273

Posledwi pozdrav kom{inici

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, ocu i dedi

Kolektiv Muzeja Vojvodine. 633/P

Sa tugom i bolom obave{tavam porodicu i prijateqe da je u 73. godini preminula moja voqena majka

Milevi Vukovi} Aki od: unuka Mile i Ru`ice sa porodicama.

Farka{ Margiti od kom{ija: Karanovi}, Tintor, Bor{o{, Geci, Zirojevi}, Mer~, Putnik, Jevi}, ]esarov, Stepanov, Laho{, Baro, Murga{ki i Antike.

Vladimiru Bjeli}u Sre}ni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te zauvek izgubili. Sahrana je danas, 14. 11. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji najmiliji: supruga Vukica i }erke Gordana i Svetlana sa porodicama. 64237

64259

64245

Sa neizmernom tugom i du`nim po{tovawem opra{tamo se od na{eg dugogodi{weg kolege

Mirjana Jezdimirovi} ro|. Ruski 1940 - 2012.

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 77. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 15. 11. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Hvala ti, majko, na qubavi, radosti i podr{ci koju si mi davala.

Bo`o Dobre Posledwi pozdrav prijatequ.

Uvek }e te voleti tvoja Sawa. Renica i Katica. 64272

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

64252

Me|u makovima i perunikama zaspala je tvoja plemenita du{a. Po~ivaj u miru i hvala ti {to si nas obogatila lepotom tvog dara i {to smo bili deo tvog sveta. Posledwi pozdrav na{oj Zdenkici.

Jovice \uki}a

Radoman Kova~evi}

Pamti}emo ga kao ~oveka i stare{inu koji je bio poseban. Ostavqaju}i za sobom neizbrisiv trag, ostavio je i putokaz za sve nas. Poreska uprava, Regionalni centar Novi Sad.

Sahrana }e se obaviti 15. 11. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Du{anka, }erka Nada, sin Branislav, snaja Dragana i unuci Milan i Marko. 64244

64247

S po{tovawem i neizmernim bolom u srcu opra{tamo se od na{eg velikog ujaka

Bo`o Dobre

Mileva Vukovi} 1934 - 2012. Sahrana }e se obaviti 14. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav svom kumu. Porodica Boj~evski.

Zdenka Mi{i}

O`alo{}eni: sin Svetislav sa porodicom.

Nada i Bora Vuji}.

64257

64253

64251

POMEN

Posledwi pozdrav mami

Dragana Damjanca Ku~uka iz Me|e ro|. 17. 11. 1951. Milan Perovi} 14. 11. 2011 - 14. 11. 2012.

Mili Vukovi} od sina Miroslava sa porodicom.

64261

Dragi Mi}a, svakim danom nam nedostaje{ sve vi{e. Vole te: baba Gana, tetka Mira, te~a Rade, Bika, Boka, Vlada, Du{an i Sana.

Najdraì na{ uja~e, dujo na{, hvala ti za svaki trenutak tvog ìvota koji si ìveo za nas i zbog nas. U nama ostaje{, u na{im srcima, u mislima, u du{i. Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju. Zauvek tvoji: Jugoslav, Sa{a, Ivana, Tijana, Lenka i Mila Sekuli}. 64238

64250

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Preminuo je otac na{e koleginice Nade Vasi}

@ivko Ubiparip

sreda14.novembar2012.

POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

TU@NO SE]AWE

Vigi Ana

Zdenki Mi{i}

Qubomir Vojnovi}

14. 11. 2006 - 14. 11. 2012.

Sau~estvujemo u wenom bolu.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav i se}awe.

Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad.

14. 11. 2003 - 14. 11. 2012. od prijateqa: Mijodraga, Dejana, Svete, Sr|ana, Zorice, Zorana, Bobana, @ivorada, Dejana, Radovana i Neboj{e.

Tvoji najmiliji. 443/P

Posledwi pozdrav Jovinom ocu

@ivku Ubiparipu

Luka Kosanovi}

od zaposlenih iz Funkcije pravnih, kadrovskih i op{tih poslova.

442-1/P

Sahrana je danas, 14. 11. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena }erka sa porodicom. 64232

Draga

Posledwi pozdrav Jovinom ocu

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Zdenki Mi{i} 1947 - 2012.

Vreme prolazi, tuga ostaje. od porodice Labudovi}. Sin sa porodicom.

64231

64193

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminuo na{ dragi

64221

63490

Draga na{a pokojnica

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da nas je 12. 11. 2012. godine napustila na{a voqena

Farka{ Margit

Zdenka Mi{i}

ro|ena Ki{ 1920 - 2012.

1947 - 2012. Sahrana je danas, 14. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

krenula je na svoj posledwi zemaqski put ka mestu gde Gospod ve~ni zanavek i smrt uni{tava i utire suze sa sva~ijeg lica. Sahrana je danas, 14. novembra 2012. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Futo{koj ulici, u Novom Sadu.

Uvek }e te voleti i misliti na tebe tvoji: suprug, deca, unu~i}i i snaja. 64220

Posledwi pozdrav zetu

Danas je ro|endan

Weni najmiliji.

64226

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

@ivku Ubiparipu

Zdenka i iskreno sau~e{}e porodici Ubiparip i Vasi} od Radovana Mihajlovi}a sa porodicom.

od Jovinih kolega iz JP „Srbijagas”.

442/P-2

Posledwi pozdrav Jovinom ocu

kako je divno bilo imati te za prijateqa, diviti se tvom rasko{nom talentu i velikom srcu istinoqubivom i pravednom.

Pavlu - Paji [uvakovi}u

Jo{ uvek sawam da smo zajedno...

64223

64224

S tugom smo se oprostili od na{e drage, po{tovane i po`rtvovane mame, bake, svekrve i prababe

Mili Vukovi}

Tvoji Rada i Novo.

od stanara iz Rumena~ke 106/ ul. III.

64230

64284

@ivku Ubiparipu

Stojanke Petakov ro|. Jevri} Sahrana je obavqena na grobqu, u [ajka{u, 12. 11. 2012. godine, u 15.30 ~asova. O`alo{}en sin Milan - Stevica sa porodicom.

od poslovodstva JP „Srbijagas”.

442/P

14. 11. 1990 - 14. 11. 2012.

Dr @arko Kne`evi} Dvadeset dvije godine smo zajedno. Uz uspomene i neprekidni bol. Brat Vojislav i bratanci Du{an i Vladimir. 64194

64229

S tugom obave{tavamo da je na{a voqena sestra, zaova, tetka i baka

Dana 10. 11. 2012. godine, u 68. godini preminula je

Vladimir Nik~evi}

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Jesen opet do|e, weno zlatno li{}e Tvoj lik ozlati u na{em se}awu. Na nekom preostalom listu sebe vidimo i zato jesen, uvek, mnogo vi{e boli. Mi di{emo, hodamo, postojimo ali... ne `ivimo.

Stanka Mom~ilovi}

dr Mirjana Maluckov preminula 12. novembra 2012. godine, u 83. godini. Sahrana je danas, 14. novembra 2012. godine, u 12 ~asova, na Vr{a~kom grobqu.

ro|. Suboti} 1944. god.

Qubavqu i bolom sve ove godine brojimo. Ti si nam sve, sva qubav ovog sveta.

O`alo{}eni: brat Nikola, snaja Mica, bratanica i bratanac sa porodicama, Seka, @eqko, Sara, Mihajlo, Zorica i Mi{a.

Do beskona~nosti, Tvoji mama i tata.

64233

64208

Sahrana }e se obaviti 14. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, u Podgorici, na Gradskom grobqu, Zagori}.

Stanki Mom~ilovi} - Suboti} od stanara zgrade Todora Jovanovi}a Toze br. 8.

O`alo{}ena porodica. 64227

64228

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.50 00.15

tv program

sreda14.novembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Конструкторске катастрофе Вести Палета Строго платонски: Вештачка љубав Кухињица Име мог сокака Вести Мозаик Добар посао Све странци Документ Вести Гламоур тоујоур Вести за особе са оштећеним слухом Преживели Радар Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Под истим кровом ТВ Дневник Преживели Живопис Повратак на село Војвођански дневник Један на један Вајтчепел Трибина Филозоф над Паланком

06.00 07.30 08.00 09.00 11.15 12.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Лола Наш гост Агро Парламент Лице с насловнице Панонска патрола Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.00 10.04 10.37 11.05 11.10 11.33 12.00 12.15 12.32 13.17 13.23 14.45 15.00 15.59 16.53 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.52 22.56 23.45 00.00 00.09 00.55

СЕ РИ ЈА

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Повратак отписаних Вести Траг Задња кућа, Србија Вести Чопор Како се то ради Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Нушић, наш савременик: Народни посланик Гастрономад Ово је Србија Војна академија Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Војна академија Хенријев злочин, филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Волите ме, филм

Вај тче пел Ули це Вај тче пе ла оку па не су кр вљу. Уби ца вре ба но ћу, би ра не за шти ће не же не и оста вља их бру тал но ис ка са пље не. По ли ци ја не ма иде ју у ком прав цу да во ди ис тра гу... Уло ге: Руперт Пенри Џоунс, Фил Дејвис, Стив Пембертон, Крејг Перкинсон, Клер Рашбрук Ре жи ја: Си-Џеј Кларксон, Дејвид Еванс, Џон Стрикланд, Ричард Кларк, Џон Ист (РТВ 1, 23.00)

06.30 08.30 09.00 09.10 09.35 11.00 11.10 11.35 12.00 13.00 13.05 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.25 22.00 22.30 23.20

Новосадско јутро Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Вести Спринт Истрага Обалска стража Вести Опчињени Бели мантил ИЦТ плус Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а НС поподне Конак Објектив Опчињени Ево нас код вас Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи са Менхетна

Руперт Пенри Џоунс

06.30 06.55 08.35 09.00 09.25 09.55 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.25 23.15 23.40 00.30

Кухињица – мађ. Миљеница Чаробни воз Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Зелено, волим те, зелено-квиз Академац Увек медаља Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Таблоид Биографије Добро вече Војводино (ром) Пословни успех (мађ) Мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Лутер Биографије Плави круг Палета ТВ Продаја

07.15 На данашњи дан 07.30 Евролига Магазин 09.30 Преглед холандске лиге 10.30 Преглед Премијер лиге 11.30 Преглед Шпанске лиге 12.30 АТП Чемпионшип 13.00 Фудбал мондијал магазин 13.30 НБА уживо 13.40 Премијер лига 14.00 НБА акција 14.30 Преглед аргентинске лиге 15.45 НБА 16.30 КХЛ: Атлант – ЦСКА 19.00 АТП Мастерс куп Лондон 20.00 Вести 20.15 НБА уживо 20.30 Фудбал, пријатељска: Холандија–Немачка 22.30 Премијер лига вести 22.45 Фудбал Пријатељска. Шведска – Енглеска 00.30 ЕБЕЛ: Медвешчак–Телемах Олимпија

ФУД БАЛ СКА УТАК МИ ЦА

Хо лан ди ја–Не мач ка Ду е ли ре пре зен та ци ја Хо лан ди је и Не мач ке ни ка да ни су има ли пре фикс при ја тељ ски, а ду го го ди шње фуд бал ско ри вал ство да ти ра још из 1974. (Спорт клуб, 20.30)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Зоо пузле, 08.30 Кућица у цвећу, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Изблиза, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Инвестиције, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Ово је Ср би ја Ви де ће те ка ко из гле да со ци јал но-еко ном ска струк ту ра Алек сан дров ца и хо ће ли 11.000 до ла ра УСА ИД-а би ти до вољ на по моћ мла ди ма спрем ним да по кре ну соп стве ни би знис. Са зна ће те ко је су но ве ло ка ци је за ин ве сти ра ње ко је тре ба да при ву ку но ве ин ве сти то ре и сма ње не за по сле ност у Пан че ву и за што у Вра њу још увек не по сто ји си гур на ку ћа и ка кви су из гле ди да је ипак до би ју. По во дом сла ве ле ка ра Све тих Вра ча у кру гу Ва љев ске бол ни це би ће осве ће на но во и згра ђе на цр ква Све ти Ко зма и Да мјан. Еми си ју уре ђу ју: Гордана Петровић, Надежда Медић и Весна Манојловић. Во ди тељ је Драган Анастасијевић. (РТС 1, 15.00)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.10 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Домаћине,ожени се Филм: Разбијач Ноћни журнал Евро пулс Лас Вегас Срећне вести

dnevnik

Сцена из представе „Петар Пан”

Бе о култ Гост еми си је је Брус Стајвел, умет нич ки ди рек тор Ба ле та На род ног по зо ри шта и ко ре о граф пред ста ве „Пе тар Пан” ко ја је пре ми јер но из ве де на на сце ни на ци о нал ног те а тра. Те ма еми си је је и из ло жба „Умет ник-ца - но ве те ме и иде је срп ске ке ра ми ке по сле 20. ве ка”. У де лу еми си је по све ће ном по зо ри шту го во ри мо о но вој пред ста ви драм ског ан сам бла На род ног по зо ри шта „Жен ски ор к е стар”. (РТС 2, 20.30) 06.02 07.04 07.23 07.27 07.39 08.02 08.12 08.17 08.25 08.50 09.08 09.51 09.55 10.25 10.56 11.30 12.03 12.32 13.02 14.04 14.29 14.47 15.30 15.57 16.11 16.59 17.55 19.08 19.37 19.45 19.49 20.00 20.30 21.00 21.59 00.27 01.37 02.37 03.49 04.17 05.01 05.30

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Томас и другари Ози бу Добро вече, децо Плава птица Романсирана ботаника Одгонетање историје Датум Е-ТВ ТВ мрежа Хит либрис Добро је, добро је знати Чело фест Други век Трезор Плава птица Романсирана ботаника Одгонетање историје Вита Студентис Верски календар Ви и Мира Адања Полак Елиза из Ривомброзе Ватерполо: Лига шампиона, Сегед - Партизан, пренос Линк Добро вече, децо Датум Верски календар У свету Беокулт Елиза из Ривомброзе Дорси, филм 25. београдски џез фестивал Трезор Ватерполо, Лига шампиона, Сегед - Партизан Линк Ви и Мира Адања Полак Е-ТВ Чело вест

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.00 02.30

Добро јутро Гранд шоу Први национални дневник Недељно поподне Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Брачни судија Прељубници Црна хроника Српска посла Приче које пише живот Филм: Састанак са непознатим 04.00 Филм: Војникова звезда

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 12.00 12.55 13.05 14.00 16.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 00.45

Најбоље године Топшоп У здравом телу Топшоп Кажипрст Вести Цртани филмови Нинџа ратници Топшоп Амерички топ-модел Дневни магазин Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Приљатељи Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Филм: Гас до даске Вести Спортски преглед Никита Амерички топ-модел

Гас до да ске Ки не ски кон зул Хан од ла зи на ди пло мат ско пу то ва ње у Лос Ан ђе лес. У ве ли ком гра ду ње го ву је да на е сто го ди шњу кће ру Су Јунг оти ма ин тер на ци о нал ни кри ми на лац. Уло ге: Џеки Чен, Крис Такер, Том Вилкинсон, Кристофер Пен Ре жи ја: Брет Ратнер (Б92, 21.00)

Џеки Чен

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.00 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Цртани филмови Ђавоља вечера Филм: Фантом Сити вести Филм: Смокинг Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Симар Филм: Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити вести Опасна игра Филм: Борилачки клуб Филм: Клопка Опасна игра Тријумф љубави

Ребека Кохан

Пи ра ти са остр ва бла га Мо но то ни жи вот јед ног уго сти те ља из не на да се ме ња ка да до ђе у по сед ма пе ко ја во ди до бла га. Уз по моћ Лонг Џон Сил ве ра и ње го ве сви те пи ра та он кре ће у по тра гу за про к ле тим Ске ле тон остр вом... Уло ге: Ланс Хенриксен, Том Најџел, Ребека Кохан (Хепи, 02.00) 05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 13.40 14.00 15.00 15.50 16.05 17.00 17.55 18.25 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Барби и 12 принцеза Телешоп Црвени орао Добра жена Телешоп Скандалозно Једна жеља, јена песма Телемастер Стаљин уживо Црвени орао Насловна страна Једна жеља једна песма Љубавна докторка Долина вукова Црвени орао Добра жена Пирати са острва блага, филм 04.55 Најава програма

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda14.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Велике ромске свадбе Венчаница из снова Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Велики пројекти Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Велике ромске свадбе Невесте са Беверли Хилса Нисам знала да сам трудна Ургентни центар Мајами инк Велике ромске свадбе Невесте са Беверли Хилса

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Мистерије олупина на дну океана 11.00 Давид и слика Маратова смрт 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Импресионисти 14.00 Прави Хамлет 15.00 Тајм тим година X 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Човекова историја 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Мистерије олупина на дну океана 20.00 Ла Џоја и ратници у магли 21.00 Ратнички краљеви из Сибира 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Човекова историја 00.00 Менделсон, нацисти и ја 01.00 Једнакост за све: Тусен Лувертир и Хаићанска револуција

08.00 Вилењаци 09.30 Срећни клинци 10.00 Срећни клинци 11.00 Најлепше доба твог живота 13.15 Јужњак 16.00 Збогом, Бафана 18.00 Влаком према југу 20.00 Црна вода 22.00 У измаглици 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

У из ма гли ци Ис тра жу ју ћи уби ство мла де же не, де тек тив Дејв Ро би со слу чај но сре ће пар хо ли вуд ских зве зда, Ел ро да Сај кса и Ке ли Дра монд, ко ји су до шли у ње гов ма ли град да сни ма ју филм о Гра ђан ском ра ту. Дејв хап си Ел ро да због во жње у пи ја ном ста њу... Уло ге: То ми Ли Џонс, Џон Гуд мен, Пи тер Сар сгард, Ке ли Мек до налд Ре жи ја: Бер транд Та вер ни ер (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.09 Митским путевима , док. серија 11.05 Кључ у руке 1, док. серија 12.39 Пркосна љубав 13.29 Др Оз, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Реч и живот 15.32 Алпе Дунав Јадран 16.04 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.22 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Глобално село 20.47 За срећом на крај света, док. филм 21.38 Хоризонти 22.35 Дневник 3 23.15 Други формат 00.09 Секс и град 00.36 Регионални дневник 00.57 Заљубљена Лили, филм

Бла го кра ља Со ло мо на Ка да Џе си Хју стон унај ми по зна тог пу сто л о ва Ала на Ква тер меј на да јој по мог не да осло бо ди ње но га оца, ар хе о ло га, из ру ку зли ко ва ца, и не слу ти у ка кве ће пу сто ло ви не упа сти. Оца јој др же Тур чин До га ти и не мач ки пу ков ник Бок нер, ко ји од ње га тра же да их уз по моћ та јан стве но га пи сма од ве де до пре бо га тих руд ни к а би блиј ско га кра ља Со ло мо на... Уло ге: Ри чард Чем бер лен, Ше рон Стон, Хер берт Лум, Џон Рис Деј вис Ре жи ја: Џеј Ли Томп сон (ХРТ 2, 20.10) 07.22 07.45 08.10 08.35 09.00 09.30 13.28 15.14 16.00 16.20 16.40 17.03 17.45

17.55

20.10 21.52 22.52 23.39 00.23 01.05 01.48

06.00 07.45 08.15 10.15 12.25 13.55 15.40 16.10 18.10 20.05 21.55 22.55 23.50 01.25

Срцоломац Холивуд на снимању Бурлеска Собарица из Мексика Афричке мачке Мапетовци Филмови и звезде Вода за слонове Топао дом Колумбијана Права крв Игра престола Најбољи тата на свету Брже

07.45 Бен 10: Ултимејт ејлијен 08.10 Галилео 09.15 Флешпојнт 11.30 Ексклузив таблоид 11.50 Крв није вода 13.05 Ружа ветрова 14.00 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.10 РТЛ Вести 22.30 Менталист 00.20 Мрачна тајна, филм 02.00 Астро шоу

СЕ РИ ЈА

Ше рон Стон

19.50

Ке ли Мек до налд

Браћа и сестре Филм: Проговори Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Опијена љубављу Монк Видовњак Филм: Суперциклон Филм: Лекција за госпођу Тингл 01.20 Вокер, тексашки ренџер

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Хотел Зомби Телетабис Девојчица из будућности Олујни свет Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Заљубљена Лили, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама У уреду Еко зона Ријека: Пријатељска фудбалска утакмица: Хрватска фудбалска репрезентација - Селекција ХНЛ, емисија Ријека: Пријатељска фудбалска утакмица: Хрватска фудбалска репрезентација - Селекција ХНЛ, пренос Ријека: Пријатељска фудбалска утакмица: Хрватска фудбалска репрезентација - Селекција ХНЛ, емисија Благо краља Соломона, филм Топ гир, док. серија Залагаоница, док. серија Заштитница сведока ЦСИ: Мајами ЦСИ: Лас Вегас Којак

07.30 10.000 црнаца по имену Џорџ 09.00 Биографија - Роберт Дауни Џуниор 10.00 Прошло време 11.30 Божићна песма за једну диву 13.00 Биографија - Елизабет Харли 14.00 Змај: Прича о Брусу Лију 16.00 Једини 17.30 Биографија - Роберт Дауни Џуниор 18.30 Детектив и дама 20.00 Екстремни Холивуд 21.00 Четврти спрат 23.00 Свемирски војници 2: Херој федерације

08.00 Елмове авантуре у земљи гунђања 10.00 Мапетовци освајају Менхетн 12.00 Наша кућа из снова 14.30 Бат 21 16.30 Месечина и Валентино 18.20 Страх 20.00 Земља чуда 22.00 Потпуни доживљај 00.00 Еротски филм

Мен та лист Џејн и тим ис тра жу ју смрт нај ста ри јег си на ма фи ја шког бо са Га бри е ла Пор че та, ко ји је уби јен на жур ци у ор га ни за ци ји са мог Пор че та, ко ји уми ре од ра ка, и ње го вих си но ва. Је дан од си но ва из но си те о ри ју да су га уби ли чла но ви мек сич ке бан де... Уло ге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Овејн Је о ман, Аман да Ри ге ти Ре жи ја: Крис Лонг (РТЛ, 22.30)

Ро бин Тју ни

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Грмљавина из Канзаса Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Како извући живу главу Опасне телесне повреде Суперљуди Стена Лија Преваранти на делу

08.30 08.45 09.15 10.00 16.30 17.30 20.00 20.05 22.05 22.10 22.35 22.40 22.45 23.20 23.30 00.30

Мотоспортови Олимпијске игре Фудбал Футсал Сви спортови Футсал Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Сви спортови Голф Једрење Сви спортови 2014 Светски куп Футсал

Trgova~ki trikovi biv{eg bankara ri tan ska je am ba sa da jo{ jed nom na pet da na lo {e vi} bi ne iz o stav no u{ao na mer no fik si ra ju de li mi~ no eva ku i sa na u Ma |ar sku, po sle ob }i go sta pla vim o~i ma, a po tom bi se ru ko vao to plo no vqe nih va zdu {nih uda ra na bo san ske Sr be. i sr da~ no, kao da je upra vo taj gost naj va `ni ja li~ Oni ni su da li ni ka kve re zul ta te, sa mo je obo ren nost ko ju je ikad sreo. Te je jed no stav ne tr go va~ ke bri tan ski lo vac „ha ri jer“, ko ji je pre ni sko i pre tri ko ve na u ~io kad je kao ban kar od la zio u Wu jork. ~e sto le teo iz nad po lo à ja Sr ba. An ti za pad ni Uglav nom, bi lo je to u o{trom kon tra stu sa za kop gnev, ve {ta~ ki stvo ren u dr àv nim me di ji ma, bio je vr lo ne pri ja tan i re zul ti rao je pret wa ma smr }u oso bqu am ba sa de. Po vrat kom eva ku i sa nih iz Bu dim pe {te do {la je i po ru ka iz Fo rin ofi sa da }e usko ro sti }i no vi pod se kre tar za Ju go sla vi ju Ro xer Boun, ko ji tre ba da upo zna re gion i vo| stvo bo san skih Sr ba. Pot pred sed nik bo san skih Sr ba Ni ko la Ko qe vi} bio je do stoj no pri mqen i upu }en mu je o{tar pro test zbog po na {a wa we go ve voj ske u Go ra `du. On je bio da le ko od ste re o tip ne sli ke ko ju sam for mi rao o bo san skim Sr bi ma. Bra nio se, ali ni je pr ko sio, bio je bla ge na ra vi i ni je dr ào lek ci je iz isto ri je. Te le fo ni rao je Ka ra xi }u iz mo je re zi den ci je da ga pi ta {ta se do ga |a u Go ra `du. Ka ra xi} je go vo rio o pro vo ka ci ja ma i pre te ra nim re ak ci ja ma stra ne {tam pe. No, ja sam do bio iz ve {taj Lin dal Zaks, Ser Hog prvi video i Kosovo port pa ro la Vi so kog ko me sa ri ja ta UN za iz be gli ce ~a nim is to~ no e vrop skim sti lom. Pr vi su sret sa o ne do sta ci ma u za {ti }e nim zo na ma i tvrd wu da }e „naj o pa sni jim ~o ve kom Evro pe“ ni je me uop {te im za to du go ro~ no bi ti vi {e `r ta va ne go spa se nih pre si o ni rao. De lo vao je vi {e tro mo ne go do mi ì vo ta. To se i de si lo u Sre bre ni ci 18 me se ci ka - nant no; pu {tao je da se raz go vor od vi ja du go, ne po sni je. Wen iz ve {taj je zna ~io da mo gu ener gi~ no da ku {a va ju }i da ga usme ra va. Ostao je po ti {ten i rav opo vrg ne mo Ka ra xi }a. Ko qe vi }u je bi lo ne pri jat no du {an, ali se pri kra ju pri li~ no ora spo lo ìo. no i za }u tao je. Raz go vor se, ipak, vr teo u krug i bio ne plo do tvo Po sle me sec da na, bri tan ski mi ni star spoq nih ran. Mi lo {e vi} je in si sti rao na uki da wu sank ci ja po slo va Da glas Hog do {ao je u po se tu Be o gra du i pre ne go {to se on ak tiv no ukqu ~i u mi rov ni pro Ko so vu i bio pr vi mi ni star iz EU ko ji je po se tio ces. Hog ga je upo zo rio da }e, ako ne pri mo ra bo san tu po kra ji nu od po ~et ka ju go slo ven ske kri ze. Ali, ske Sr be na po slu {nost, ne mi nov no bi ti uve de ne pr ve je kon tak te imao sa srp skim ru ko vod stvom. To jo{ te è sank ci je Sr bi ji i Cr noj Go ri. Iako se ne je bi la pr va pri li ka da se sret nem s Mi lo {e vi }em, ko li ko ne de qa ra ni je raz go va ra lo o „{ar ga re pi“ {to za di plo ma te ni je bi lo uobi ~a je no. On je bio za Mi lo {e vi }a, zbog ope ra ci je Sr ba u Go ra `du du bo ko uvre |en po vla ~e wem am ba sa do ra svih za pad olak {a we sank ci ja ni je do la zi lo u ob zir. Mi lo {e nih ze ma qa u ma ju 1992. i od bio je da pri mi ot prav vi} je po no vio svoj stav; a mi svoj. Ni je bi lo ni ka ni ke po slo va ko ji su osta li ili ime no va ni za {e kvog na pret ka. Kad smo na pu sti li sa sta nak, Hog je fo ve am ba sa da. Pri mao je pri me tio: „On po se du je iz sa mo po ru ke vi so kog ni ve stan ne zgra pan {arm. I pored neuspe{nih pregovora sa voa, ko je su do la zi le od Tre ba stal no da se pod se pred sed ni ka dr à va ili Milo{evi}em, britanski ministar }am na sve stra {ne stva ri vla da. Po stu piv {i po sa ko je je ura dio.“ spoqnih poslova Daglas Hog je ve tu Dej vi da Ove na, za Tog da na sa sta li smo se i konstatovao: „On poseduje tra ìo sam pri jem pre ko sa tri kqu~ na li de ra bo san izvestan nezgrapan {arm i treba we go vog {e fa ka bi ne ta skih Sr ba, po zna ta kao tri stalno da se podse}am na sve Go ra na Mi li no vi }a i ni „K“ - Ka ra xi}, Kra ji {nik i sam bio iz ne na |en {to ta Ko qe vi} - na po po dnev nom stra{ne stvari koje je uradio” da ni sam pri mqen. Za to ~a ju na te ra si. Go vo rio je sa sam se po seb no ra do vao mo Ka ra xi}. Da pa ra fra zi {to }u se upo zna ti li~ nost ko ju je „Gar di jan„ opi ram Kle man so ov opis so ci ja li sti~ kog vo |e @o rea – sao kao „naj o pa sni jeg ~o ve ka u Evro pi“. Moj pod se svi we go vi gla go li bi li su u per fek tu. Ve li ki deo kre tar u Lon do nu re kao mi je da je na jed nom sa stan pre go vo ra od no sio se na prin cip te ri to ri jal ne po ku u Bri se lu sa evrop skim mi ni stri ma spoq nih po de le: 51 od sto mu sli ma ni ma i Hr va ti ma a 49 Sr bi ma. slo va, u de cem bru 1993, iz Mi lo {e vi }a „cu ri la Ka ra xi} se su prot sta vio tvr de }i da je taj ustu pak mo}“. Me |u tim, na pr vom su sre tu ni je ima lo smi sla dat sa mo u kon tek stu ra ni jeg spo ra zu ma. Sa da ga vi {e raz mi {qa ti ni o opa sno sti ni o mo }i. ne tre ba ko ri sti ti pro tiv bo san skih Sr ba jer su ti Zgra da Pred sed ni {tva Sr bi je, gra |e vi na s kra ja raz go vo ri pro pa li. Hog je in si sti rao da su se ta ko 19. ve ka de lu je de pre siv no pr qa vo spo qa, a u to vre do go vo ri li i da to ne mo è da se pro me ni. me je bi la mra~ na i ne pri jat na i iz nu tra. I go to vo Po sle di ce evrop skog i ame ri~ kog in si sti ra wa pu sta. Ni je bi lo uùr ba no sti na ka kvu bi ste na i na tom do go vo ru ne }e bi ti ja sne sle de }ih ne ko li ko {li u ne kom za pad no e vrop skom mi ni star stvu. To me se ci, ali }e se ka sni je vi de ti da je to bio „smo kom ne kih ~e tr de set po se ta Mi lo {e vi }u, iz u zev te kvin list“ za Ka ra xi }e vu ne po pu stqi vost u vre me lo hra ni te qa i slu `be bez bed no sti, u zgra di ni kad kad je, gle da no una zad, imao naj ja ~i adut u ru ka vu. ni sam sreo vi {e od dvo je-tro je qu di. Obra zac je Kad je gru pa od la zi la, Ko qe vi}, {ek spi ro log, po uvek bio isti. Ako je to bio sa sta nak de le ga ci je, veo me je u stra nu da mi ka è da bi è leo da na sta odr à vao se u na gi zda nom sa lo nu sa te {kim na me vi mo raz go vor. Sre li smo se ne ko li ko pu ta sle de {ta jem iz 19. ve ka i mo der nim sli ka ma na zi du. Mi }ih me se ci.

Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda14.novembar2012.

dnevnik

14. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ва ше ср це је на пра вом ме сту, али вам је те шко да ура ди те оно што же ли те. Мо жда да сте при ву че ни ду хов ном при ро дом ства ри ви ше не го што се про ти ви те ра ци о нал ној при ро ди.

BIK 20.4-20.5.

Ако осе ћа те от пор или уз не ми ре ност у од ре ђе ној обла сти, тре ба ло би то да ви ди те као по тре бу за но вим прав цем. Си ту а ци је и до га ђа ји тре ба ло би са свим глат ко да се од ви ја ју за вас. Ужи вај те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Пре пу сти те се сво јој чул ној при ро ди. Овај део ва шег би ћа не до би ја ре дов ну шан су да се из ра зи. Иза ђи те у ду гач ку шет њу с во ље ном осо бом. Упа ли те све ће у сво јој спа ва ћој со би или се пре пу сти те то плој куп ки. Осе ћа те ли не стал ну енер ги ју да нас? Јед ног мо мен та осе ћа те као да тре ба да сед не те и са че ка те да се ства ри од ви ја ју сво јим то ком, а већ сле де ћег осе ћа те да тре ба да се по кре не те.

Си ро ве емо ци је тре ба да ис ко ри сти те као са ве зни ка, а не не при ја те ља. Ва ше ср це се ве ро ват но осе ћа зло у по тре бље но, за то се по тру ди те да се не жно по бри не те за ње га.

Уз не ми ре ност ко ју осе ћа те под се ћа вас да је ва жно уме нич ко ан га жо ва ње у про јек ти ма или му зич ким по ду хва ти ма ко ји вам до но се сре ћу. Учи те од осо ба ко је се не пла ше да сле де сво је сно ве.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По тру ди те се да не бу де те ухва ће ни у уна кр сну ва тру у за гре ја ној емо тив ној би ци да нас. Ва ша ве се ла и раз дра га на при ро да је су ви ше дра го це на да би до спе ла под те шке ре чи и емо ци је.

Тре ба ло би да се осе ћа те емо тив но ста бил но, али ће те мо жда осе ти ти ма лу не си гур ност ка да су у пи та њу по да ци. Не ко би мо гао до ве сти у пи та ње ваш на чин раз ми шља ња и зах те ва ти да ис ту пи те из зо не удоб но сти. По се ти те би о скоп ка ко би сте се опу сти ли уз до бар филм. Би ће те нај срећ ни ји у ствар но сти ко ја не мо ра ну жно да бу де ва ша. Фан та зи ја и за ни мљив сце на рио за го ли ца ће ва шу ма шту. Бу ди те опре зни.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Оста ли би се мо гли осло ни ти на вас на мно го на чи на, за то се по тру ди те да ни ко га не раз о ча ра те. Мо гу ће је да осе ћа те ка ко су ди је оце њу ју ваш пер фор манс. По ку шај те да не бу де те су ви ше за не се ни.

Да ли сте су о че ни с из бо ром из ме ђу две ре ал но сти? При ја те љи и по ро ди ца су већ иза бра ли сво ју стра ну, док сте ви још увек нео д луч ни. У ста њу сте да раз у ме те обе стра не про бле ма.

При па зи те да ва ша ма шта не по пу сти под на ле ти ма емо ци ја. Ве ли ки сце не рио ко ји сте кре и ра ли у сво јој гла ви мо же да сло ми ва ше ср це ако про пад не или не бу де ис пу њен. Бу ди те упор ни.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Ри ја на, ни је ово „Плеј бој” PROGNOZA

Свеже

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 10 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Niш

Evropa

и ПРоменљиво

Madrid

НО ВИ САД: Све же и облач но уз сун ча не пе ри о де. Ве тар слаб се вер ни, се ве ро и сточ ни и ис точ ни. При ти сак из над нор ма Rim ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2 сте пе на, а мак си мал на 9 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: Још све жи је и су во уз сун ча не пе ри о де. Ве тар Cirih слаб: ују тру се вер ни, то ком да на се ве ро и сточ ни и ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 1 сте пен, а мак Berlin си мал на 10 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Хлад ни је. На крај њем се ве ру су во с по вре ме ним Varшava сун ча ним ин тер ва ли ма, а у оста лим пре де ли ма облач но уз мо гу ћу сла бу крат ко трај ну ки шу. У ви шим пла ни на ма је мо гућ слаб Kijev снег. Ве тар слаб се вер ни, се ве ро и сточ ни и ис точ ни. При ти сак из Moskva над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 2 до 12 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У дру гој по ло ви ни Oslo сед ми це су во и све же са сла бим ју тар њим мра зе ви ма по не где. St. Peterburg На се ве ру сун ча ни је, на ју гу облач но са сла бом ки шом по вре ме Atina но. За ви кенд ма ло то пли је. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Благо појачање тегоба код цереброваскуларних болесника, у јутарњим сатима и код астматичара. Могући су главобоља и болови у мишићима. Препоручује се адекватно одевање.

Pariz

18 21 12 7 8 8 6

Пе ва чи ца Ријана (24) је го ла на на слов ној стра ни ча со пи са GQ, а у ин тер вјуу от кри ва да се па ли на до ми нант не му шкар це. „Во лим да се осе ћам као пра ва же на, да му шка рац у ве зи во ди глав ну реч”, ре кла је пе ва чи ца ко ја је не дав но на сту пи ла на го ди шњој ре ви ји брен да „Викторијас сикрет„. Ријана је недавно коначно демантовала трач о обно вљеној вези с Крисом Брауном, који ју је претукао пре неколико година. У ин тервјуу, такође, најављује седам концерата изненађења у седам европских градова, у оквиру турнеје „777”, којом промовише албум „Унаполо гетик„.

VIC DANA Ка ко се мо ли спон зо ру ша? - У име ру ме ни ла, ма ска ре и све тог пу де ра. Кар мин!

2 5 7 8 20 7

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

251 (-9)

Slankamen

346 (1)

Jaшa Tomiћ

Apatin

354 (-8)

Zemun

386 (0)

Bogojevo

346 (-5)

Panчevo

384 (0)

Baч. Palanka

336 (4)

Smederevo

516 (0)

Novi Sad

318 (7)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

193 (-6)

S. Mitrovica

354 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

252 (-4)

Beograd

330 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

340 (2)

NERA

Hetin

66 (0)

TISA

-58 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe:

DUNAV